Ivan Klajn, Milan Šipka - Rečnik Stranih Reči i Izraza

Иван Клајн · Милан Шипка ВЕЛИКИ РЕЧНИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

БИБЛИОТЕКА РЕЧНИЦИ Књига

1

Иван Клајн· Милан Шипка

ВЕЛИКИ РЕtffiИК СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

Рецензенши:

проф . др МИЛОРАД Р АДОВАНОВИЋ, дописни члан САНУ проф. др БОГДАН Л . ДАБИЋ

Издавач ПРОМЕТЕЈ

Трг Марије Трандафил

11,

Нови Сад

Дирекрор и уредник ЗОРАН КОЛУНЏИЈА

Елекшронска обрада и uрелом ДАВОРПАЛЧИЋ

Корице и графичка ойрема ЛАСЛО КАПИТ АЊ

Технички уредник СИБИН СЛАВКОВИЋ

Шшамuа

КУЛТУРА, Бачки Петровац

Тираж:

5000

примерака

Нови Сад,

2006

Покровитељ и здања : Извршно веће АЛ Војводине

ИВАН КЛАЈН

• МИЛАН

ШИПКА

ВЕЛИКИ РЕЧНИК

СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

т

ПРОМЕТЕЈ

САРАДНИЦИ Ко н султа нти :

проф. др Даринка Гортан-Премк пр о ф . др Александар Лома, дописни члан САНУ

проф . др Данко Шипка, ред. проф. славистике, Arizопа

State Univel'sity

(САД)

Сар ад ници за примарну обраду грађе:

др Јован Ајдуковић, мр Јелена Ајџиновић , Биљана Бабић , мр Исидора Бј елаковић , Ива н а Бојовић, мр Гордана Бурсаћ , мр Наташа Вуловић, мр Мирјана Гоч а н ин, мр Ната ша Драгин, Татјана Пивнички-Дринић, др Радмила Жугић, мр Драган а Кита­

новић , Александра Коларић , мр Ивана Коњик , мр Марија Милосављевић , мр Драгана Р адов а новић , др Срето Танасић, Звездана Шелмић, мр Гордана Штрбац (дефи ниције значе њ а), Алма Оташевић и др Ђорђе Оташевић (етимологије) , др Зоран Ми ливоје­ в ић (терминологија из психологије и психијатрије) , Ангелина Чанковић-Поповић (сакрална православна те рминологија) , Предраг Р ајић (међународне латиничн е скра­

ће нице) , Давор Палчић (Прилози: мерне јединице). Нау чни се кретар пројекта, координатор примарне обраде и обрађивач нових реч и : др Ђорђе Оташевић Стр учн о-техничка помоћ :

Пр едраг Ковачевић, Борка Колунџија, Бранислав Кордић , Слађана Новаков ић

Речникје израђен у оквиру пројекта ИК "ПРОМЕТЕЈ" Нови Сад, уз делимичн у финан­ сијс ку подршку Извршног већа Војводине и Министарства културе и медиј а Ср биј е .

ц Издавачка кућа "ПРОМЕТЕЈ", Нови Сад

САДРЖАЈ

ПР ЕДГОВОР.

1.

У В ОД

.7

.

Извори грађе

.9 .9 . 22 .27

Скраћенице

. зо

Уводне напомене.

Упутства за коришћење

Знакови

. . . . . . . . ... . . . . .

.ЗЗ

Префикси и префиксоиди

. зз . зз

Суфикси и суфиксоиди

. 44

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

П.

. . . . . . . . .

Р Е Ч Н И К

. . . . . . . . .. . .. . .. . . . . . . . . . . . . .. . . . 51 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5З ДРУГИ ДЕО: Изворни изрази, изреке и скраћенице . 149З 1. Изворни изрази и изреке . . . . . . . . . 149З 2. Међународне (латиничке) скраћенице . . . . . 1595 ПРВИ ДЕО: Адаптиране речи и изрази

ПI.

ПРИлОЗИ Законске

.. . . . .. .. .. . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . 1627 мерне јединице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1629

Правила употребе и писања мернихјединица и физичких величина . Мернејединице које нису у

SI

Периодични систем елемената

16З8

систему.

. 16З9 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1642

5

ПРЕДГОВОР

Овај речник резултат је интензивног троипогодишњег рада аутора и са­

радника окупљених на пројекту заснованом у ИК "Прометеј" Нови Сад

2003 .

годи не . у току рада настојали смо да остваримо двоструку намену књиге : прво,

да широком кругу корисника у различитим областима друштвеног живота, пре свега онима у школству, науци, култури, администрацији и информативним ме­

дијима, послужи као богат, савремен и поуздан извор информација о изговору, писању , пореклу, значењу и употреби страних речи, и, друго, да својим садржа­ јем и начином обраде допринесе даљем проучавању страних лексичких наноса у српском језику. С обзиром на такву намену, израда Великог речника сшраних

речи и израза захтевала је обављање низа сложених стручних операција, почев од критичког претреса постојећих речника те врсте у нас, уз исправљање њихо­ вих бројних пропуста, заблуда и грешака у избору лексема за обраду, етимоло­ гијама и дефиницијама значења, посебно у Вујаклијином Лексикону сшраних речи и израза , преко утврђивања обухватног и функционалног алфабетара, до саме обраде одабраних лексема у складу са савременим лексикографским прин­ ципима. У том мукотрпном послу наилазили смо на многе тешкоће, углавном

због недостатка претходних стручних елаборација, тако да смо искрсле пробле­

ме морали решавати "у ходу" како би се већ у првом издању задовољили прак­ тични и научни критеријуми утврђени на почетку рада. И поред тих напора, остало је, због кратког времена за тако обиман посао, још доста тога што тек треба да се истражи и реши , па се стога уз друго, проширено издање (за две или

три године) предвиђа објављивање аналитичке монографије Сшране речи, а у међувремену и већег броја расправа и чланака у лингвистичким часописима о

страним лексичким наносима у српском језику. Тако ће се наш рад наставити у два правца:

(1) допуњавања Речника новом грађом

и

(2) свестраног проучавања

статуса и употребе страних речи у српском језику, што ће, надамо се , допринети и по бољшању функционалне и научне вредности овог приручника .

7

Предговор

У реализацији овог пројекта учествовао је већи број сарадника: ко нсулта­ ната, помоћних обрађивача етимологија и дефиниција значења, стручно-тех­ ничких помагача и других. Свима њима изражавамо захвалност за помоћ у раду. Посебну захвалност дугујемо консултантима: проф . др Даринки Гортан -Премк, проф. др Александру Ломи и проф . др Данку Шипки , који су нам својим драго­ ценим саветима помогли у конципирању Речника и решавању лексикографских

проблема у његовој изради, а проф. др Даринка Гортан-Премк и у конач ном об­ ликовању текста, као и др Ђорђу Оташевићу, координатору примарне обраде и

.

.

научном секретару ПрОЈекта , КОЈИ Је уложио доста труда да се послови на ПрОЈек-

ту обаве квалитетно и у планираним роковима, а уз то је и сам учествовао у при­

марној обради етимологија и обрадио знатан број нових речи . Захваљујемо и проф. др Дарку Танасковићу, који нам је помогао у објашњавању неких специ­ фичних оријентализама и тиме допринео да дате информације буду ком плетни­ је и поузданије. Од велике користи у завршној фази рада биле су нам примедбе и сугестије рецензената: проф . др Милорада Радовановића и проф. др Богдана Л . Дабића, за побољшање текста, па и њима дугујемо велику захвалност. Треба на крају истаћи да је иницијатива за израду овога речника потекла

од господина Зорана Колунџије, директора ИК "Прометеј" из Новог Сада, који је обезбедио финансијско праћење реализације целокупног пројекта и у току ра­

да давао ауторима свесрдну подршку и пружао техничку помоћ кад год је то за­

требало, за шта му и овом приликом најсрдачније захваљујемо. Унапред захва­ љујемо за поверење и корисницима приручника, посебно онима који буду осе­ тили потребу да нам се јаве са својим критичким примедбама или предлозима за обогаћивање садржаја и усавршавање начина обраде у новим издањим а,јер ре­

чи из других језика , данас понајвише из енглеског, непрестано нам стижу, па их је потребно свакодневно бележити и стручно обрађивати . Због тога је овај речни к отворена књига, као што смо и ми у том погледу отворени за живу сарад­

њу са корисницима, спремни да им изађемо у сусрет и олакшамо сналажење у разумевању и употреби страних речи у нашем језику. У Београду,

1. септембра 2006. Аушори

8

Ј . УВ ОД

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ О.

Предајући ово дело заинтересованим корисницима и културној јавности , осећамо обавезу да кажемо нешто више о потреби израде и издавања речни­ ка страних речи уопште, затим о основним разлозима за израду овога при­

ручника, те о његовом називу, садржају, избору грађе и начину обраде .

1.

Потреба израде и издавања речника страних р ечи

1.1.

Сви цивилизовани народи с изграђеним и развијеним стандардним јези­ ком , поред других лексикографских издања, имају и речнике страних ре­ чи. На немачком говорном подручју познат је, на пример ,

worterbuch,

на руском

постоје:

тел ьство "Русский язык", Москва ,

Словарь

1998),

Duden Fremd-

uносшранных слов (Изда­

Л . П . Крысин: Толковый сло­

варь uнояз ычных слов (Издательство "Русский язык", Москва ,

1998)

и

други слични њима , на енглеском (где се , нарочито у Америци , такве р е­ чи обрађују у оквиру општег лексика) има их чак више раз личитих , к ао

што су :

Th e Browser's Dictionary ојForeign Words and Phrases (Mary Varchaver and Frank Ledlie Moore), А Dictionary ој Foreign Words and Phrases јn Current English (А. Ј . Bliss), Th e Facts оп File Dictionary ој Foreign Words and Phrases (Martin Н . Manser, associate editor, David Н . Pickering) и сл ., а тако је и на француском, италијанском, шпанском, пољском , че­

шком , словеначком , бугарском итд . Ни ми у том погледу, бар по броју из­ дања таквих дела , не заостајемо за осталима . Према библиографском приручнику Данка Шипке А Bibliography ој Serbo-Croatian Dictionaries: Serblan, Croatian and Bosnian Muslim (Dunwoody Press, Springfield V А , USA, 2000), од 1830. године, кадје израђен први наш речник страних р е­ чи (Василије Церначки , Прuмје чанuје на с ер6скиј јазuк с йрuло :ж:енuјем

9

1. Увод Совокуuленија Арабско-Персијско-Турских рјечиј во очишћеније зара­ знаго шјеми шого:же јазика) , до краја двадесетог века објављено је се­ дамдесет лексикографских приручника у којима се, у мањем ил и већем

обиму и с различитим садржајима и наменом, обрађују стране речи у на­ шем језику. Већина њих (Вујаклија, Клаић и други, они шире намене)

штампани су у више (Клаић чак у петнаест) обновљених и допуњених из­ дања. У новије време , од

2000. до сада,

у Загребу су објављена три обим­

на речника страних речи: Sime Anic - Nikola Кlaic - Zelirrrir Domovic,

Rjecnik stranih rijeCi. Тиаiсе, роsиаеniсе, izrazi, kratice i Jraze (2001 ), Vladimir Апјс - Ivo Goldstein, Rjecnik stranih rijeCi, drugo dostampamo izdanje (2002) i Bratoljub Кlajc, Rjecnik stranih rijeCi. Тиаiсе i роsиаеniсе, obnovljeпо izdanje, priredio Zeljko Кlajc (2002), а тако исто и у Београду: Милан Вујаклија, Лексикон сшранихречи и израза, 5. допуњено и редигов ано из­ дање (2002), Љубо Мићуновић , Речник сшранux речи (2005) те, недавно , Radomir Јоуапоујс , Veliki leksikon stranih reCi i izraza (2006). То само по себи говори о широком интересовању за такве приручнике, а самим тим и о потреби њиховог издавања.

1.2.

Иако су углавном намењени ширем кругу корисника различито г нивоа

образовања (осим оног најнижег) , како би с разумевањем могли читати озбиљније текстове у којима се у мањој или већој мери употребљав ају та­ кве речи, ти су приручници , ако су ваљано урађени, у исто време и научна, односно стручна дела, која у одговарајућој лексикографској обради пре­ зентирају и објашњавају стране наносе у лексику одређеног језика, па се зато, бар они озбиљнији, узимају и као извори грађе за израду једнотомних или вишетомних речника појединих језика (као нпр. у нас Вујаклијин и Клаићев у Речнику Машице срйске или Речнику САНУ) . Уз то , они су ва­

жни и за развијање културе говора : за богаћење речника, а тиме и ширење спознајних видика, затим сврсисхоДно коришћење синонимног богатства, успостављање криrrичког односа према употреби непотребних туђ ица, јер

нуде различите могућности њихове:замене Домаћим речима итд . Укратко, да кле, израда и издавање речника страних речи научна је и културна по­ треба свугде у цивилизованом свету, па тако и код нас .

2.

Разлози израде овога приручника

2.1.

Пошто већ имамо неколико већих и мањих речника страних речи , међу којима се својим обимом и популарношћу истичу већ поменути речници Милана В.ујаклије, Братољуба Клаића, па онда Анић-Голдштајнов и ра­ није издати Алексићев, не рачунајући ту најновије (Мићуновић, Јовано­ вић), који својим квалитетом не завређују пажњу, као и знатан број оних посебних намена или џепног формата, поставља се, сасвим опр авдано ,

10

Уводне напомене

питање да ли нам је, и зашто, потребан још један такав речник . Ми сма­ трамо да јесте, и то из следећих разлога:

2.1.1.

Велики број речи преузетих из страних језика у последње време, посебно оних из енглеског (преко забавне музике, спорта, филма, политике, мар­ кетинга, туризма, козметике, компјутерске технике итд.), али и оних које су раније прихваћене, адаптиране и укључене у лексик српскога стан­ дардног језика, а којима значења нису јасна, или нису довољно јасна, просечно образованом изворном говорнику или пак кориснику нашег је­ зика, диктирају потребу да се све такве речи сакупе , попишу, опишу и ак­

центују, те да им се утврди ближе и даље порекло (етимологија) и значе­ ње, односно значења .

2.1.2.

Новије позајмљенице и лексичке иновације на бази речи страног порекла обрађене су у нас у више посебних публикација (в. даље у поглављу Из­ вори грађе, т .

1.3.). Нову

грађу коју доносе ти речници , међутим, не обу­

хвата у целини , поготово не с одговарајућом лексикографском обрадом ,

ниједан наш општи речник страних речи . А ни речници нових речи нису све побележили, па су остале необрађене у нас неке већ сасвим обичне позајмљенице (најчешће англо-америчког порекла) , које се јављају у раз­ личитим подручјима употребе . У том погледу познати ВујаклијинЛекси­ кон сшраних речи и израза (чак и са својим допуњеним издањима) увели­

ко је застарео. Он нпр . не доноси, чак ни у најновијем издању

(2002),

у

време кад и наша деца баратају компјутерима и служе се интернетом и мобилним тел ефонима, уобичајене термине из тих области, као што су ашачменш, айдејш, айдејшоваши, айликација, блог, веб, вебсајш, мејл, йасворд, фајл, комйакш-диск

(CD),

модем, ROМo дисйлеј, роминг,

DVD

(ди-ви-ди) и сл ., или из других области: аеробик, бuлборд, бинго, бизни­ смен, шајкун, бренд, ома:ж:, шойлес, па чак ни криминал, или широко рас­ прострањене англицизме ин (у значењу: "који је популаран, актуелан, који

је у моди") и, супротно томе, ауш (изворно ои! - "који више није попула­ ран, актуелан, у моди"). А управо су те речи код нас данас - "ин" . ни не­

што савременији и обимнији Клаићев Rjecnik stranih rijeCi не разликује се у томе много од Вујаклије . Други речници издати у последње време, као што су нпр. Мићуновићев Речник сшраних речи (2005) и Јовановићев Veliki leksikon stranih reCi i izraza (2006), иако доносе доста новијих позајмљеница, начином су обраде недостатни , имају велики број грешака (овај последњи нпр . узима и реч

zutokljunac

као страну!?), а не задовољавају ни научне

л ексикографске критеријуме, као, уосталом, ни сам Вујаклија.

2.2.

Све то показује да је било неопходно да се изради и изда обиман, савре­ мен и функционалан речник страних речи у српском језику, који би одго-

11

1.

Увод

варао актуелним потребама наше културе и у том смислу у потпуности заменио већ поменути Вујаклијин Лексикон сшраних речи и израза, а уз то богатством и актуелношћу садржаја омогућио и израду мањих савре­ мених речника страних речи с посебним наменама . Урађен по принципи­

ма научне лексикографске обраде, он уједно може бити и подстицај за даља проучавања страних лексичких наноса у српском језику и извор грађе за израду савременог речника нашег књижевног (и стандардног) је­

зика, што је данас један од важнијих задатака лингвистичке србистике . Зато је издавање новог речника страних речи била насушна потреба не само наше културе него и наше науке о Језику .

3.

Назив речника

3.1.

Најчешћи и најједноставнији назив речника ове врсте јесте Речник сшра­ них речи, како је гласио и радни наслов нашег пројекта. Уместо тога, код

неких се ауто ра сусреће у наслову Лексикон, нпр . код Вујаклије. Уколико такав речник , односно лексикон, обухвата и стране изразе, или и изразе и скраћенице, онда се обично и то додаје. Постоји нпр . Алексићев

Recnik

stranih reCi i izraza (1978), Вуј аклиј ин Лексикон сшранuх речи и израза (1954, и друга издања), Клаићев Rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica (1951) итд. Уз краћи или потпунији наслов оваквих дела неки аутори до­ дају још и посебан атрибут. Тако је нпр. наслов једног издања код Клаића гласио:

Veliki rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica (1968), а у новиј е време Savremeni recnik stranih reCi (1988). Новиј а изда­

појавио се Мићуновићев

ња Клаићевог речника, као и најновије издање речника страних речи тро­ јице загребачких аутора, имају поднаслове. Код Клаића то је :

Rjecnik stranih rijeCi. Tuaice i posuaenice (1978), а код тројице аутора : Sime Апјс ­ Niko la Кlajc - Zelimir Domovic, Rjecnik stranih rijeCi. Тuaice, posuaenice, izrazi, kratice i Jraze (2001).

3.2.

С обзиром на оволико шаренило наслова досадашњих издања речника

страних речи на српском и/или хрватском говорном подручју , а самим тим и различите могућности избора, поставило се питање како насловити наш речник.

3.2.1

Прво се требало одлучити између назива Речник и Лексикон. Та одлука

није зависила само од опредељења за нашу или страну реч него и од са­ мог садржаја. Лексикон, наиме, значи исто што и Речник, али може да значи и нешто више

-

књигу "у којој су алфабетским редом изложени и

протумачени разни појмови" (РМС) . Будући да наш речник има првен­ ствено лексикографску, а не енциклопедијску намену, одлучили смо се за назив Речник.

12

Уводне напомене

3.2.2.

Наслов речника, као и свакога другог дела, треба ускладити са садржа­

јем. Кад би обухватао само речи страног порекла (а не и изразе и скраће­ нице), онда не би било потребе за ширим насловом, у коме би се то иста­ кло. У нашем речнику обрађују све три те категорије , а уз то још и извор­ не стране изреке и скраћенице. Ипак, први, најобимнији део , штампан ћирилицом, садржи углавном адаптиране стране речи и изразе, и то у ве­ ликом броју, па смо се стога определили за наслов Велики речник сшра­ них речи и израза. Тај наслов захтева још неке додатне напомене.

3.2.3.

Будући да се наш речник, и поред изостављања неодговарајућих одред­ ница, какве налазимо у Клаића (в. даље у т .

3.),

по броју уврштених речи

и ширини обраде, убраја међу обимније речнике те врсте (попут Клаиће­ вог, Анић-Голдштајновог, па и Вујаклијиног), назвали смо га Велики речник сшранuх речи и израза. Али то није и једини разлог таквог избора. Поред већег обима, он треба и самим насловом да се разликује од плани­ раних мањих његових издања различитих садржаја и намена. Ознака "са­

времени", како је код Мићуновића (у издању

1988), не би

одговарала са­

држају, јер се у нас обрађују не само најновије позајмљенице него и речи које су се раније употребљавале у књижевности и уопште у стандардно­ језичкој пракси ранијих времена (Сима Милутиновић Сарајлија, Његош, Игњатовић, Змај, Кочић , Шантић итд.) .

3.2.4.

У поднаслову Клаићева ка: Тиаiсе

i

Rjecnika (1978)

стоји, како је већ речено, озна­

роsиаеniсе. Тако стоји, поред осталих ознака, и у поднасло­

ву речника тројице загребачких аутора

(2001) -

в. горе (у т .

3.1).

Мада и

наши и страни лексикографи обично разврставају речи преузете из дру­ гих језика у две скупине:

1. туђице, односно стране, неоДомаћене речи words) и 2. позајмљенице или посуђе­ нице, тј. оДомаћене речи страног порекла (нем . Lehnworter, енгл. borrowed words или loanwords), такву ознаку нисмо ставили у поднаслов, јер (нем .

Fremdworter,

енгл.fоrеign

је веома тешко тачно утврдити границу између једних и других, а и сте­ пен одомаћености може бити различит. Уз све то, та подела није битна за садржај речника нити за начин његове обраде, бар не с обзиром на да­ ту концеПЦИЈУ .

3.2.5.

Ниједан од наших општих речника страних речи нема ознаку језика на који се односи: срuскохрвашскu, хрвашскосрuски, срuски, хрвашски и сл., јер се то само по себи подразумева (исказује се у језику самог наслова) . Нема, дакле, потребе да се наслов оптерећује још и тим податком, па смо се и ми тога држали. А да је то речник који обрађује стране речи у срп­

ском језику , може се лако закључити, и без посебног истицања : прво , по томе што су у алфабетар уврштаване првенствено речи из српских изво-

13

1. Увод р а; друго, што су одреднице даване у облику који је у складу са српском ста ндарднојезичком нормом, док су облици који одговарају другим но­

воштокавским стандардима упућивани на српске (уз ретке ознаке одакле

потичу); треће, што нормативне напомене о прихватљивости или непри­ хватљивости појединих туђица полазе од српске филолошке традиције, без екстремног пуризма . Све то јасно показује да је овај приручник наме­ њен пре свега корисницима на српском говорном простору, иако то не

з начи да се њиме не могу служити и други, као што се ми служи мо нпр .

Анић-Голдштајновим речником, који је намењен хрватским корисници­

ма и стога обрађен у духу савремене хрватске стандарднојезичке норме.

4. 4.1.

Садржај

Кад се упореди садржај досад изашлих речника страних речи у нашемје­ зику, посебно Вујаклијиног и Клаићевог, може се констатовати да се они , и по обиму, и по односу према лексичким наносима из појединих страних језика, и по избору лексема за обраду, међусобно знатно р азликују, што

значи да њихови аутори нису имали јединствених критеријума у избору грађе. (Слично је и са ауторима речника страних речи код других народа у свету.) Тако, на пример, Вујаклија има у нас ретко употребљавани ан­ глицизам 6егинг (енгл.

bagging) - платно за паковање . У Клаића, међу­ bagging нема. Клаић има бројније оријентализме, као што су bedem, celenka, hazreti,jorgan, pamuk, pervaz, sijaset и многи други

тим, одреднице

којих код Вујаклије нема. Насупрот томе, Вујаклија има богатији избор позајмљеница из класичних језика (грчког и латинског), док је из савре­ мених европских језика, нарочито француског, енглеског и италиј анског, неретко преузимао и речи за које нема потврда да су се икада употребља­ вале у српском.

4.2.

Због свега тога, већ на самом почетку, тј . у приступу изради новог речни­ ка страних речи за општу ynотребу,јавио се, као крупан проблем, однос

према обухватању речи страног порекла из различитих језика, примље­ них и ynотребљаваних у различито време, због чега су неке арх аизоване

и искључене из опште употребе, док су друге живе и употребљавају се у савременом језику, а уз то су и једне и друге у различитој мери оДомаће­ не. С обзиром на велики број таквих речи (према неким процен ама, оне чине око једне четвртине укупног лексика српског језика) , јавља се и проблем утврђивања критеријума нужног одбира (селекције) материјала, јер је непотребно и несврсисходно у речник овога типа, који ниј е енци­ клопедијски, уносити баш сваку реч страног порекла којаје некад посто­

јала или која сада постоји у различитим сферама језичке употребе . Зато су у пројектном елаборату дати општи оквири и основни елементи за

14

Уводне напомене

утврђивање критеријума по којима ће се формирати садржаЈ новог речника, а у току рада на пројекту ти критеријуми су се искристализова­

ли и докраја формирали .

4.3.

Круцијално је питање шта уопште треба, а шта не треба да уђе у један речник страних речи за општу употребу.

4.3.1.

Да бисмо дошли до правог одговора на то питање, пошли смо обрнутим редом и утврдили, пре свега, шта у такав речник н е т р е б а да уђе, тј. шта

не би било у складу с његовим карактером и наменом, а може се наћи у неким досад издатим речницима страних речи, као што је нпр . Клаићев . Као полазиште у том смислу узели смо управо једно од његових обимни­

јих издања:

Bratoljub Кlaic, Rjecnik stranih rijeCi. Тuaice i posuaenice, Priredio Zeljko К1aic , Nakladni zavod МН, Zagreb 1978, касније понављан о углавном без битнијих измена . Саглашавајући се у потпуности са Стјепаном Бабићем , који у своме освр­

ту у загребачком часопису

(1978/1979), бр. 1, стр . "ne slaze sa sadrzajem", како "пета cvrscih rjecnickih kriterija", те да то "zapravo i nije samo rjecnik stranih rijeci, уес i rjecnik stranihjezika, leksikon izreka, sentencija i poslovica па stranimjezicima, onje cesto leksikon i enciklopedija", уз то налазећи и сами

23- 29,

Jezik,

годиште ХХУI

истиче да се наслов Клаићеве књиге

још доста непотребних детаља у Клаићевом речнику, утврдили смо да наш нови речник страних речи не треба да садржи следеће :

4.3.1.1.

Лична имена (антропониме) страног порекла с објашњењима њиховог

изворног значења,јер то не припада речнику страних речи опште намене .

Та се грађа уноси обично у специјалне речнике страних речи преузетих из одређених језика , као што је нпр. Шкаљићев речник оријентализама , а у сваком случају доносе је антропонимикони, каквих има и у нас (Грко­

вићкин, Босанчев, Шимундићев, Смаиловићев и др . ) . Тога критеријума

држали су се углавном састављачи наших речника страних речи (Вуја­ кл ија, Алексић , Анић-Клаић -Домовић , па и Мићуновић, мада не дослед­ но) . Клаић, међутим , доноси готово комплетан наш антропонимикон страног порекла, почев од библијских имена

Adam, Eva, Kain, Mojsije, Isus/Jezus, Petar, Pavle, Matej итд . , преко имена из европских и других је­ зика, као што су Adalbert, Adela, Adolf, Dolores и сл., до мноштва имена оријенталног порекла : Abid, Adil. Adila, Agan, Aganlija, Ahmed, Aisa итд., итд . Наш речник не обухвата такву грађу, осим оних имена која припада­

ју политеистичким и монотеистичким религијама и која често имају оп­ ште з начење , а важна су и за општу културу .

15

1. Увод

4.3.1.2.

Клаић, а за њим, делимично, и неки други речници страних речи , доно­

си велики број енциклопедијских података о различитим појавама, као што су : а) значајне историјске личности

(AtiLa, Atik Тit Роmроnјје, Сјсе­ ron, Cezar, Napoleon, Neron, Luter, Luter Кing .. .), б) друге значајније личности из света уметности и сл . (Lili/Lully, Јеаn Baptiste/Zan Batist, Verdi .. .), в) географски појмови (AJrika, Azija, Australija, Evropa, Amerika, Ada Kale, Austrija, Austro-Ugarska, Malgaska Republika, Colan, Kreta, Neva, Nevada ...), г) историјски догађаји (Martovske /de, Bartolomejska пос, Kristalna пос, Pariska komuna, Oktobarska revolucija .. .), д) поједине књи­ жевне групе (Serapionova braca), е) значај нија књижевна и програматска дела (Ramajana, Mahabharata, Manifest Komunisticke partije) и тако ре­ до м. Све то, међутим, припада општим енциклопедијама и лексиконима, па не може бити уврштено у речник страних речи опште намене .

4.3.1.3. Само се по

себи разуме да се у речник с т р а н и х речи, израза и скраће­

ница не могу уносити одреднице које немају никакве везе са страним по­

реклом, као што су нпр. у Клаића аутомобилске регистарске ознаке, ве­

л иким делом (бар у Босни и Херцеговини) већ искључене из употребе:

ВС (Београд), ВЈ (Бихаћ), BL (Бања Лука), SA (Сарајево), SA (Шабац), SK (Скопје),

ZC (Загреб), LJ (Љубљана), или у 10вановића већ поменути zutokljunac, а ту су још и belika (млади део стабла и грана дрвета испод ко­ ре), Zeleni (назив политичког покрета), zarulja (сијалица) итд.

4.3.2.

Након прегледа садржаја који, сасвим сигурно, не припадају општем речнику страних речи (израза и скраћеница), треба рећи шта у такав речник шреба да уђе и шта корисник може очекивати да нађе у нашем речнику. Генерално, он садржи лексичке позајмљенице у савременом српском стандардно м језику , у свим његовим Функционалним стилови­ ма, па и свакодневном говору, као и прихваћене стране скраћенице и из­

разе, укључујући ту и терминолошке јединице из различитих области на­ уке, технике и уметности које улазе у општи лексик . Нису укључене једи­ но оне речи страног порекла које су се потпуно уклопиле у наш лексички

фонд, а значење им је јасно сваком изворном говорнику српског језика, па се више и не осећају као стране (нпр . ливада, кол иба, кревеш и сл., ко­

јима ни у Речнику Машице срйске није означено страно порекло). Такве речи укључиће се касније у Енциклоuедијски р ечник сшранux речи и изра­ за, ако се на њему буде радило.

4.3.2.1. То значи да ће заинтересовани корисник овде моћи да нађе: 1) речи страног порекла које се употребљавају у свим стиловима

савреме­

ног стандардног језика: књижевноуметничком, публицистичко м, на­ учном, административном и разговорном ;

16

Уводне напомене

2)

речи страног порекла заступљене у ранијој литератури, народним песма­ ма и другим видовима народног стваралаштва, што се све још проучава у школама и издаје за ширу читалачку публику;

3)

термине страног порекла из различитих области наука и уметности који се употребљавају у обичном говору и популарнонаучној литератури и који чине сржни део појединих терминосистема, али не и оне који припа­ дају ускостручном и научном терминосистему у целини;

4) 5)

стране речи, имена и термине из области митологије и религије; епонимизме, као што су базедов (Базедовљева болест), волш, ом, ваш, кала шњuков, маузер, квuслuн.г, цеUелuн. и сл.;

6) 7) 8) 9) 1О)

најновије позајмљенице из страних језика, посебно из енглеског; оДомаћене изразе страног порекла; скраћенице страних назива и општих појмова; интернационалне хемијске, физичке и друге симболе; међународне мерне ј единице и њихове латиничке скраћенице, као и дру­ ге мерне јединице које су још у употреби;

11)

стране изворне изразе терминолошког карактера, као што су термини са­

sus

ЬеШ лат. узрок рата; повод за рат,

ius primae noctis

лат. ист. право прве

ноћи и сл., као и други изворни термини из области политике, економије, музике, кулинарства итд., који нису УШЛИ у најширу употребу, па стога нису докраја адаптирани и не могу се, осим ретких изузетака, писати ћи­ рилицом .

12)

изворне латинске или на латински преведене старогрчке изреке, посло­ вице и сентенце, као и оригиналне цитате из живих европских Језика: по­

знатије стихове или мудре изреке из књижевних дела или афоризме по­

знатих филозофа, књижевника и других великих људи (Дантеа, Шекспи­ ра, Русоа, и др.), с ознаком изговора и преводом.

4.3.2.2. Према строжим критеријумима, грађа наведена у претходној тачки под 11) и 12) не би, заправо, требало да уђе у општи речник страних речи, али смо се ипак одлучили даје унесемо у овај речник, и то из два разлога: пр­

во, што такве изразе и изреке доносе и други већи приручници те врсте (у нас нпр . Клаићев и Анић-ГолДштајнов) и, друго, што се они ипак употре­

бљавају у одређеним ситуацијама у усменој и писменој комуникацији, често сасвим погрешно , па је кориснике потребно упутити на правилан

изговор и начин писања. Таје грађа, заједно с оном под

8)

и

9), уврштена

у латинични део књиге, а неки уобичајенији изрази, као што су нпр. ал­

шер его или сшашус кво и сл ., могу се наћи и у ћириличком делу, с основ­ ним значењем и упуrом на изворни латинички лик

(alter ego, status quo),

где се налазе шира објашњења и комплетна обрада.

17

1.

Увод

Иако се на одређеним местима (по азбучном или абецедном реду) налазе

4.4.

и у другом, главном делу кљиге, на краЈУ првога дела дати су, ради ком­

плетнијег увида, страни афикси и афиксоиди за творбу речи, а на крају, У трећем делу, и неколико посебних прилога: Међународни сисшем мера,

Преглед осшалихмернихјединица (англоамеричкuх, руских и шурских) и Перuодични сисшем елеменаша (са страним и нашим називима и симбо­

лима). На тај начин сва три дела књиге чине међусобно повезану и функ­ ционалну целину, која кориснику нуди потребне информације У облику који му највише одговара.

5.

Начин обраде

5.1.

у раду на реализацији пројекта који нам је поверен, а чији је р езултат овај речник, држали смо се два основна критеријума, једног практичне, а другог научне нарави. То су :

1.

задовољавање потреба у погледу едукације, комуникације , културе гово­ ра и опште културе могућих корисника и

2.

задовољавање научних, лингвистичких (лексиколошких и лексикограф­ ских) потреба праћења и проучавања страних лексичких наноса у нашем језику и прибављања грађе за израду или допуну лексикографских дела р азл ичитог садржаЈа и намене.

Ти критеријуми диктирали су садржај и начин обраде грађе , па смо стога

тежили да обухватимо речи, изразе, фразе и скраћенице који се чешће ја­ вљају у говорној пракси, у свим стиловима стандардног језика, али и у не­

ким социолектима (жаргону и сл.), за које смо претпостављали да им већи­ на просечно образованих људи неће знати значења, а уз то да дамо што ви­ ше неопходних података о њиховим граматичким својствима , статусу у стандардном језику, акцентуацији, пореклу (етимологији), значењима и подручјима употребе. Стога је било нужно обавити следеће операције:

1) утврђивање алфабетара и унос одредница: речи , израза, фраза и скраће­ ница, по азбучном реду (у првом, ћириличком делу) и абецедном (у дру­ гом, латиничком);

2)

акцентовање одредница (означавање стандардних нагласака и постакце­ натских дужина вокала, а у неким случајевима и уобичајене акцентуаци­

је у свакодневном говору наших људи, која одступа од стандардне);

3)

обележавање граматичких својстава (врста речи , категорија рода и броја именских речи, карактеристични облици у промени именских речи и гла­ гола);

4)

обј ашњење етимологиј е

-

ближе (ознака ј езика даваоца, тј. ј езика из кога

је та реч непосредно преузета) и даље (изворно порекло, где се могло

утврдити);

18

Уводне напомене

5)

дефинисање значења, с назнаком сфера употребе и најнужнијим подаци­ ма о везама с другим речима и изразима;

6)

означавање статуса (правилности или неправилности, па и оправданости употребе) појединих страних речи и израза у савременом стандардном језику (нормативистичке напомене);

7)

објашњавање устаљених синтагми терминолошког карактера и фразема

у чији састав улазе речи уз које стоје.

5.2.

С обзиром на тешкоће и недоумице на које смо наилазили у реализацији појединих поступака и коначна решења у овом речнику, уз приказ оп­ штег садржаја лексикографскихјединица (в. т.

5.1.), потребно је дати још

неколико напомена у вези с начином обраде.

5.2.1.

Први проблем с којим смо се срели при успостави алфабетара била је ди­ лема: да ли дати и обрадити сваку реч посебно или их везати и обрађива­ ти по гнездима у саставу једног лексикографског чланка . Супротно Кла­

ићу, који лексеме углавном обрађује по "гнездима" (упор. нпр. којом се одредницом налазе речи сиаlist(a),

esencijalistiCki),

esenc, под esencija, esencijalan, esencijalizam, esen-

одлучили смо се за принцип да се све изведе­

нице у оквиру једне породице речи дају као посебне одреднице, а да се етимологија назначује само код једне од њих (по правилу код основне лексеме). Аутор већ цитираног осврта на Клаићев

Rjecnik stranih rijeCi свакако је у svrhovitjer se пјirnе mnogo gubi, а malo ili ni8ta se пе dobiva. То је uvidio i sam autor ра је dobrim dij elom napustio sustav gnijezda ... ". у праву је и кад констатује да "svrstaуапје ро gnijezdirna пјје dobro s јО8 jednoga razloga. Tako mnoge rijeci пе­ таји svoga znacenja ра se i пе zna 8tO zapravo znace jer пјје dovoljno 8tO se nalaze uz osnovnu rijec". праву кад каже да његов (Клаићев) начин обраде "пјје

Клаићев начин обраде по "гнездима" јесте рационалнији, али то иде нау­ штрб информативности, што не одговара ни нашем критеријуму прак­ тичности, тј. тежњи да се олакша коришћење приручника, па такав начин

обраде нисмо могли прихватити, а нису га прихватили ни остали наши речници страних речи. Изузетно, уз именичке одреднице давали смо од­

носне придеве који немају посебних значења и који не улазе у састав устаљених израза терминолошког карактера или фразема, па се за њих нико неће посебно ни интересовати.

5.2.2.

Акцентуација уопште, а посебно акцентуација страних речи у српском

стандардном језику, најпроблематичније је и најнеобрађеније подручје

наше нормативистике. Због тога је ту у изради овог речника било и најви­ ше тешкоћа, посебно с обзиром на несагласности нормативаца у вези с

19

1.

Увод

применом стандардних (новоштокавских) нагласака и постакценатских дужина у изговору речи страног порекла , али и различито акцентовање многих одредница у нашим речницима страних речи.

5.2.2.1 .

Иако аутори неких речника (као нпр . Анић и Голдштајн) уз стандардне

дају и изворне (непренесене) акценте, уобичајене у говорној пракси , ми смо се одлучили за стандардну акцентуацију . Ово пре свега зато што та

материја још није довољно истражена, а нема ни сагласности лингвиста о случаЈевима кад се може, и мора, одступати од новоштокавске акцентуа­

ције у изговору страних, па и неких наших речи . Осим тога, с обзиром на разноликости у говорној пракси, веома је тешко одредити границе та­

квих одступања. Напокон , ту је ијошједан разлог што смо се опр еделили да дајемо само стандардне акценте и дужине. Корисници би , наиме, до­ датне информације о уобичајеним непренесеним акцентима могли схва­ тити као наше опредељење и нормативни став, а ми такав став, без чвр­

шћег упоришта у резултатима озбиљнијих истраживања, никако не би­ смо могли заузимати.

5.2.2.2.

Ипак смо, у неким случајевима, где стандардни акценти у речи ма стра­

ног порекла звуче натегнуто и неприродно , јер их баш нико тако не изго­

вара, стављали смо уобичајену акцентуацију. То смо чинили и када стра­ не речи (нпр . музички термини, преузети из италијанског), због ограни­ ченог подручја употребе, нису у довољној мери , или уопште нису, адап­ тиране, па, поред осталог, задржавају и изворни акценат.

5.2.3.

Граматичке ознаке, као што је то уобичајено у сличним лексикографским делима, давали смо на два начина:

1) етикетама (скраћеницама)

које упу­

ћују на врсту непроменљивих речи или на именске речи које немају про­ мене, које су индеклинабилне (прил., уз в . , прид. индекл . И сл .), или пак на од­ говарајући облик у промени (дат., лок., ген. мн., 3. л. МН. И сл . ) И

2)

самим об­

ликом у промени : код именица генитивом једнине, уз ознаку рода СМ, ж

или с), код придева наставцима за мушки , женски и средњи родједнине, а код глагола наставком за прво лице једнине презента . Навођени су и дру­ ги карактеристични облици који у пракси изазивају недоумице (дуга и кратка множина именица мушког рода с основом на сугласник , генитив

множине, нарочито код именица женског рода

3.

врсте, где се могу ја­

вљати различити наставци : -а , -й, именица мушког рода прве врсте, где

се јавља непостојано а, итд . ) .

5.2.4.

Етимологије, у угластим заградама, давали смо само ради упућивања на порекло појединих страних речи, као информацију из кога су језика пре­ узете, и то навођењем изворног лика у латиничној транскрипцији , без об­ зира на писмо којим се тај језик служи (грчки алфабет, хебрејско писмо ,

20

Уводне напомене

арапско писмо и сл.). Даљу етимологију, где год је то било могуће, дава­ ли смо уз скраћеницу назива језика из кога је преузета у језик давалац, а ређе смо скраћеницом само означавали језик из кога је преузета . Треба, наиме, имати у виду да у речницима страних речи нема места детаЉНИЈем

бављењу етимологијама, јер за то постоје посебни етимолошки речници,

какав је познати

Etimologijski rjecnik hrvatskoga ili srpskoga jezika

Петра

Скока, или онај који се, под руководством члана САНУ проф. др Алек­

сандра Ломе, управо израђује у Српској академији наука и уметности.

5.2.5.

Дефиниције значења, које су са становишта корисника и нај важније , да­ вали смо како је то уобичајено у општим речницима страних речи.

5.2.5.1.

Уз одреднице су наведена кратка објашњења значења, прво општа (опи­

сно и помоћу синонима), па потом терминолошка (с одговарајућим ети­

кетама) . Опширније енциклопедијске податке, какви се често сусрећу код Клаића, па и у неким другим речницима страних речи, нисмо давали, јер би то утицало на знатно повећање обима речника, а уз то би наш речник стекао и карактер енциклопедијског лексикона, што не би одгова­ рало садржају и намени лексикографског дела ове врсте .

5.2.5.2.

У општим речницима књижевног или књижевног и народног језика, ка­

кви су Речник Машице срйске и Речник Срйске академије наука и умеш­ носши, значења речи илуструју се, и потврђују , примерима из прегледа­

них извора у оквиру одређеног корпуса текстова за ексцерпцију (обично целим реченицама или деловима реченица, већ зависно од тога шта се узима као довољан контекст) . У реч ницима страних речи опште намене таква пракса није уобичајена, јер би у том случају ти речници били прео­ бимни и непрактични, а и припрема и обрада тако конципираног речника страних речи захтевала би много више времена и стручних снага, а учи­

нак не би био од неког практичног значаја, јер корисник у речнику овог типа очекује кратку и тачну информацију шта која страна реч значи у на­

шемјезику. То се, међутим, не односи на специјалне речнике страних ре­

чи, какав ј е Шкаљићев речник оријентализама Тиrсizmi и

jeziku, Recnik novijih anglicizama В. Васић, Т.

srpskohrvatskom

Прћића и Г. Нејгебауер, или

пак Клајнов Речник нових речи, који уз остале обрађује и стране речи , где су такве илустрације потребне и добродошле.

5.2.6.

Уз неке одреднице давали смо нормативистичке напомене, којима смо (скраћеницом

непр.)

настојали

да

кориснике

упозоримо

на

грама­

тичко-правописну неправилност појединих облика, упућујући их на пра­

вилне, нпр . коншраверзан непр. в. кошроверзан, или пак да укажемо на не­ потребно посезање за страним речима и њихову неумерену употребу , кад

уместо њих имамо своје сасвим добре оДомаћене замене, нпр . десшинtl-

21

1. ција , -ё ж [лат.

Увод

destinatio Iдестинациоl] одређивање, циљ, одредиште; крај­

њи циљ путовања и сл . (што су добре замене па их треба чешће употре­ бљавати уместо страног деСШинација) . Тим напоменама наш речник

остварује и посебну улогу у борби за развијање и ширење једног вида културе говора.

5.2.7.

Уз одреднице које улазе у састав синтагми терминолошког карактера или фразема навођене су и објашњене и те лексичке јединице, и то у оквиру истог лексикографског чланка.

УПУТСТВА ЗА КОРИШЋЕЊЕ о.

Да би се предупредила непотребна лутања и недоумице у проналажењу стране речи о чијем се изговору, значењу, пореклу, употреби или везама с другим речима и изразима корисник жели да обавести , потребно је пре с вега пажљиво прочитати Предговор и Увод, а потом се упознати и са Из­ ворима грађе, Скраћеницама и Знаковима. Уз то треба следити ове прак­ тичне напомене и упутства за коришћење .

1.

Будући да су у наш приручник уврштене, и то у широком избору, прила­

гођене стране речи, које су се у целини, или главним делом, уклопиле у акценатски и граматички систем српског језика, па се као и све наше речи

Домаћег порекла пишу српским ћириличким или латиничким п исмом , али и речи, изрази, изреке и скраћенице које су задржале својств а прене­

сена из језика даваоца, укључујући и изворну графију и ортограф ију, ту­ мачење ове или оне речи или израза, скраћенице и сл., већ према томе ко­ ј ој скупини припада, треба потражити у одговарајућем делу књиге: пр­ вом, ћириличком (где се налазе прилагођене речи), или другом, лати­

ничном (где се дају изворни, неадаптирани изрази, изреке и скраћенице , по правилу у латиничкој графији) .

2.

Мада највећи број корисника не познаје (или не познаје у довољној мери) акценатске знакове и природу наше стандардне акцентуације, све одред­ нице су акцентоване.

2.1.

Из већ изнесених разлога (в . горе, у Уводним напоменама, ут .

5.2.2. 1.)

дата је стандардна новоштокавска акцентуација : асuсшенш, дешерџенш, КОМ(;LНданш (а не асисшенш, дешерџенш, команданш) . Нестандардна ак­ центуација, преузета из језика даваоца, означена је у случајевима кад су преузети акценти толико проширени у говорној пракси да се станда рдни ретко сусрећу или се готово никако не чују. Према томе су нестандардни а кценти и означени на два начина:

22

Упугства за коришћење

2.1.1.

У загради, с етикетом уоб., као у примерима : би кини , -ија (уоб. бикини, бикинија) м [према острву Бикини у Тихом океану] женски куп аћи костим од два дела.

лакировка , -е Ж, ген . м н . лакировки (уоб . и ла кировка) [рус. ла кировка, в . лак] наро­ чито улепшавање ради постизања само споља шњег сјаја , спољашње лепоте, лажно

уле пш авање, ла жан сјај (уп . Потем кинов а села).

2.1.2.

само са нестандардним акцентом, као у примерима : андаlпе [ит. andante] муз. 1. прил . умерено , не преб рзо. 2. м лага ни став и л и део композиције .

андантино [ИТ. да нтеа .

2.2.

2.

andantino, дем. од andante] муз. 1. прил . умерено, нешто брже од ан­

м став или део композиције у умерено спором темпу .

Уз акценат основног облика, који се налази у одредници, у свим случај е­ вима кад се акцентуација у промени речи меља, дати су и ти облици , или

бар они фреквентнији, нпр.: бакалар, -ара м, МII . бакалари, ГСН . ми . бакалара [итал.

beljauw]

зоол. врста рибе која живи у северним морима,

абјУДИ[lирати, абјудицирам, 3. л .

abiudicare]

2.3.

MI1.

baccalil од шп . bacalao, од хол. kaGadus morтhua, једе се осушена.

абјудицирају, прил . сад. абјудицирајући [лат.

прав . судски оспорити, ускратити.

Акценатске дублете (подједнако правилне у стандардномјезику) дате су напоредо, као у примеру :

авеlшја, -е и авёнија, -е ж [фр .

avenue] широк а ули ца оивичена дрвећем . abdomen , abdominis] 1. анат. трбух, трбу шн а ш у­

абдомен, - а и абд омен , -а м [лат. п љи на.

2.4.

2.

зоол . зада к , задњи део тела (код инсеката).

Ради редуковаља акценатског дублетизма, у латинским називима боле­ сти на -uшuс, у којима се у стандардном језику јављају двојаки нагласци

(аршрuшu с и аршрuшuс, гасшрuшuс и гаСШРUШUС,урешрuшuс иурешрu­ шuс, цuсшuшuс и цuсшuшuс и сл . ), или у сложеницама са -мешар , где Речник Матице српске има и облике без постакценатске дужине и оне с

дужином (нпр . баромешар и баромёшар) означенје, у првом случају са­ мо један акценат, онај краћи , и по томе раширенији (аршрuшuс, гасшрu­ ШUС,урешрuшuс, цuсшuшuс), а у другом уобичајени нагласак првога дела сложенице, без дужине у другом (баромешар) . То, међутим , не значи да се те речи не могу изговарати и друкчије , ако их неко тако изговара (ар­

шрuшuс, гаСШРLIШUС, урешрuшuс, цuсшuшuс; баромёшар и сл . ) .

3.

Уз одреднице у основним облицима (именске речи у ном. једнине, а гла­ голи у првом лицу једнине презента) дати су и карактеристични облици у промени, где годје то било потребно како би се указало на морфолошке карактеристике обрађене речи .

3.1.

Код свих именица дат је у једнини генитивни наставак и ознака рода (м , ж ил и с), а код оних које имају само множину

(pluralia tantum), Ј:1лије одред-

23

1. Увод ница дата у множини, и ознака броја (мн . ). Уз то су , у случајевима где се у

говорној пракси јављају колебања, давани пуни стандардни облици, нај­ чешће номинатива и генитива множине, али и датива и локативај еднине, као у примерима:

чагаљ , -гља м , мн. чагљеви [тур .

yakal

од псре .

segal]

по кр . в. шака.л.

патент , -а м, МII. патенти, гсн. мн . патената .. . журка , -е ж, дат. журци, гсн . мн . журки фам.

3.2.

8.

жуР.

Фонетско-морфолошке дублете (нпр . именице с разликама у гласовној структури, или именице истог или различитог рода изведене од истога

корена или основе а с истим значењем и сл . ) повезане су су знаком

=, као

у примерима:

габардёll , - е на = габаРДИII, - ина м [с нгл. gаЬагdiпе, gаЬегdiпе] високок валитетна тка­

нина за одела, обично једнобојна, с косим пругама . галаше , -о ша = галаШllе , галошни ж мн. [фр .

• габардёнскй , l'абаРД ЙIIСК Й. galoche] Ilлитка гумена обуliа за снег,

блато, воду и сл. која се носи преко ципел а , каљаче.

јонизација , -е = ионизација , -е ж

[8. јон]

физ. хсм. стварање јона и електрона из не­

утралних чест ица (атома или молекула) .

багаж , -ажа м = багажа, - е ж [фр.

bagage] 1. неопходне ствари с п акован е у кофере и 2. псј . олош , фукара. 3. фиг. пеј. лите­

торбе које се носе приликом путовања, пртљаг .

рарне , научне и друге вред ности које се одржавају по навици , ч есто непотребне.

3.3.

Уколико је други облик по азбучном реду удаљен од првога, кор исник се

посебном одредницом упућује да тамо потражи значења и друго што га за нима у вези с том речи, нпр.:

ИОllизација = јонизација (8.)

3.4.

СК]:Јаћеница В. (види) значи упуту на правилнији или бољи облик, нпр.: азардаll

8.

базарђан .

базардан-баша базрђан

3.5.

8.

8.

базарђан-баша .

базарђаll .

Ако је такав облик у супротности са стандарднојезичком нормо м, па је као такав потпуно неприхватљив , уз њега је стављена етикета непр . (не­

правилно), што је поновљено и уз одредницу где се налази правилан об­

лик (као у случају ђимрија

-

џимрија или пејсаж

-

пејзаж и сл.) , или

само уз правилан облик, ако неправилни облици по азбучном реду следе одмах иза њега (као у првом следећем примеру). бицикл , -а м , МН. бицикли, ге н . МН . бицикла и бицика.ла [фр . Ысусlе , каенолат.

cyclus

од грЧ .

kYklos krug]

bicyclette, 8 . би-,

врста возила на д ва точка које се покр еliе окрета­

њем , потискивањем педала ; н спр . бицикла, бицИкло.

ђимрија НсПр .

8.

џИмрија.

uимрија , - е м, МН . џимрије , ген . МН . џимрија;

Hellp.

шкрт ица , Ilропалица , Ilростак] тврдица, шкртица . пејсаж

Hellp. 8.

пејзаж.

пејсажист(а) н е пр . В . пејзажист(а).

24

•

ђимрија [тур .

uifмрИјскЙ.

cimri

од пере.

gimri

Упутства за коришћење

пеЈЗаж, -ажа м, пејзажи , ген . м ... пеЈЗажа; део, крај , крајолик . слици.

3. фи!" .

2. л ик.

.. епр .

пејсаж [фр .

paysage

предео]

1.

пре­

представљање једног краја, предела, крајолика на цртежу ,

опис неке ситуације , стања.

пејззжист(а), -ё м, пејзажисти ; н е пр . пејсзжист(а) [фр .

paysagiste, В.

пеј заж] ликов­

ни уметник који слика пеј з аже ;

3.6.

Облици који се ређе употребљавају у српској стандарднојезичкој пракси додати су , у облим заградама, уз оне који превладавају у тој пракси , нпр .: баријум, -а (и ба р йј, -а) м [ннат. Ьагјнт од грч.

barys тежак]

хем. хемијски еле мент ,

метал и з групе земноалкалних метала (хемијски симбол Ва , атомски број

56) . •

бари­

јумов (и баријев) .

Вујаклија је такве речи бележио као јединствену одредницу: бариј(ум) и сл. То , међутим, није прихватљиво не само из наведеног разлога него и

због различите акцентуације, тачније разлика у постакценатским дужи­ нама (барu)ум, наиме, нема, а бари) има дуго

3.7.

u у другом

слогу) .

Именице типа аваншј;рuсш(а), акшuвuсш(а) , БШl(lIiсuсш(а), комјmuсш(а),

сйоршuсш(а) и сл . у српском се стандардном језику претежно употре­ бљавају у облику на -а : авантуриста, активиста, БИЛ~lНсиста, комуниста ,

спортиста, али и кад се у номинативу употребљавају у облику на сугла­ сник, аваншурuсш, акшuвuсш, БUЛ(lflСUСШ, КОМУНUСШ , сuоршuсш, гени­ тивни имје наставак редовно -е: акшuвuсш, -е м (с наставцима

3.

декли­

национе врсте и у осталим падежимаједнине), а само изузетно -а : акшu­ вuсш, -а м (с комплетном променом по

1. деклинационој

врсти) . Зато смо

уз такве именице стављали генитивни наставак -е, с ознаком м (мушки

род) и обликом множине, који у оба случаја одговара искључиво првој деклинационој врсти мушкога рода, као у примеру: акварелист(а), -ё м, мн . акварелисти [В . акварел] сликар који се служи воденим бо­ јама .

3.8.

Речи различитог значења и порекла које се једнако изговарају, 1ј. имају исти гласовни састав и нагласак (хомоними) , означене су бројчаним екс­

понентима и обрађене посебно: бар' , - а м , нок . (у) бару, мн . барови , ге" . мн . барова [енгл. Ьаг] са музиком или програмом. бифе .

2.

1.

ноћни забавни локал

гостионица, кафана у којој се пије за шанком стојећи ;

3. део намештаја обично с полицама , у стаклу и огледалима у којем се држе фла­ 4. шанк . ~ бар-дама барска дама (В . барски).

ше са пићем , кућни бифе .

ба р 2 , -а м, мн. бари [грч .

baros

тежина] физ . јединица за мерење атмосферског при­

т иска .

Или: гзлон', -о на м, МН . галони, ген . мн . галона [енгл .

gallon] 1. енглеска и америчкаје­ 4,546 литара, у Америци 3,785 литара). галона [фр. galon] ширит, трака од злата, сребра

диница за течност (у Енглеској износи

ГЗЛОI1 2 , -она м, мн . галони , ген. мн .

или свиле која украшава униформу, одело , заставу и сл .

25

1.

4.

Увод

Мада већину корисника речника страних речи , кадје у питању етимоло­ гија, углавном занима само податак одакле је која реч преузета у наш је­

зик, ипак се на' одређеном месту [у угластим заградама] може наћи доста занимљивих података и од ширег интереса.

4.1.

Уз готово све одреднице дат је изворни облик те речи у језику даваоцу , а уз већину њих и њено даље порекло, нпр.: убиквитёт, -ета м [нлат.

ubiquitas, према лат. ubique свуда] постојање на сваком ме­

сту, свеприсутност.

павијан , -а м [нем . Раујап од хол . Ьаујаап од фр . ЬаЬоијп будала] зоол . врста дивљег дугодлаког мајмуна (Рарја hamadгyas) из рода Рарјо, живи на висоравним а Арапског

полуострва и у пределима североисточне Африке . 2. стражар поред чамца . • пави­ јанскй .

4.2.

Уз неке карактеристичније изворне облике дато је и објашњење значења, као у овом примеру:

пејсмејкер , -а м [ енгл . pacemakeг, према расе ритам ,

make правити] 1. мед. апарат

који се уграђује у тело болесника да би електронским импулсима стимулисао рад ср­ чаног мишића.

2.

Crl.

жарг. тркач који у првом делу трке (на средње или дуге стазе) дик­

тира појачан темпо како би фаворити остварили врхунски резултат; зец.

4.3.

Уз именице настале према властитим именима дата су и та имена (епони­ ми), с покојим додатним податком, нпр.: бегонија, -е ж [према имену француског ботаничара Мишела Бегона у красна собна биљка крупних цветова из фамилије лабанотација, -е ж [енгл .

labanotation,

(Begon)]

бот.

Begoniaceae.

према имену свога творца Р . Лабана] назив

за п лес но писмо , начин бележења, записивања покрета тела при плесу који је разра­ дио

5.

Dance Notation

Вигеаи .

Значења појединих речи означена су арапским бројевима , а она термино­ лошка и етикетама које упућују на њихово подручје употребе : багатеЈЈа , -ё ж [итал. ниска цена, јефт иноћа .

6.

bagatella] 1. безначајна ствар , ситница, маленкост. 2. сасвим 3. муз . кратка композиција лаког садржаја.

У латиничком делу књиге, где се налазе изворни изрази, изреке и међуна­ родне скраћенице, уз шире фразе, афоризме, сентенце и сл . , у кос им загра­ дама доследно је дата ћириличка транскрипција, чак и у случајевима кад нема разлика у начину писања и читања, ово понајвише због означавања места акцента и целовитости транскрибованога текста, а варијанте поједи­ них изрека или правних максима, КОЈе могу занимати неке кориснике, упу­

ћене су једне на друге скраћеницом. уп . (упореди) , као у примеру: Тгја

sunt iuris praecepta: honeste ујуеге, alterum

поп

laedere, suum cuique tribu-

еге [трија сунт јурис прецепта : хонесте вивере, алтерум нон ледере, суум куикве три­ буере] лат. Три су правна прописа : поштено живети , другога не вређати , сваком е дати што му припада ( Цице рон) ; уп .

26

luris praecepta sunt haec .. .

Извори грађе

Служење овим речником олакшано је и тиме што су све речи уношене и

7.

објашњаване појединачно, а не по тзв . гнездима (в. у Уводу, т.

5.2.1). Је­

дино су придеви изведени од речи дате у одредници , с изузетком оних ко­

ји се односе и на друге речи или улазе у састав веза терминолошког ка­

рактера или неког фразема, дате у оквиру истог лексикографског чланка с ознаком

+:

абдиюiц и ја , -ё ж [лат.

abdicatio] одрицање од престола . • абдикациОнii.

аба , - ё ж [тур . аЬа , и з ар . ] (кострети).

2.

1. груба Домаћа (сељачка) тканина од вуне или

козје дл ак е

мушки огртач (горњи део мушке одеће) од такве тканине . З . пеј . (обичн о

у ми . ) и з ношено , ружно , подерано одело ; ДРОЊЦИ .

• абен .

Према томе, сваку реч треба тражити тамо где јој је место по азбучном р еду (у првом) или по абецедном (у другом делу књиге), а сложен е тер­ минолоше изразе уз речи које чине њихов ос.новни део.

ИЗВ ОРИ ГРАЂЕ Полазећи од назначене намене и садржаја речника, при утврђивању од­

1.

редница и њиховој обради, уз нужну селекцију, коришhени су , или су у

току рада консултовани, следеhи извори :

.

Речници савременог књижевног и народног језика :

1.1. 1) 2)

1.2.

Речник срuскохрвашског књижевног језика Машиц е срйске (Ј-УЈ) Ре чник срuскохрваш ског књuжевног и народног језика САНУ (Ј-ХУЈ) Речници стр аних речи:

1)

2) 3) 4) 5)

Милан Вујаклија : Лексикон сшраних ре чи и израза

(2002) Bratoljub Юаiс: Rjecnik stranih rijeCi. Тиајсе i pozajmijenice (2002) Vladimir Апјс - Ivo Goldstein: Rjecnik stranih rijeCi (2002) Abdulah Skaljic: Turcizmi и srpskohrvatskomjeziku (1965) Dr Radomir Aleksic : Recnik stranih reCi i izraza (1978) Уз то су, искључиво ради остваривања увида у обухваћеност новијих и

најновијих позајмљеница, јер ниво и начин обраде у њима није за углед, прегледана и три новија приручника : Апiс-Юаiс-Dоmоviс:

Rjecnik straposudenice, izrazi, kratice iJraze (2001), Љубо Миhуно­ вић: Речник сшранuх ре чи (2005) и Radomir Јоуапоујс : Veliki leksikon stranјћ reCi i izraza (2006) . n јћ

1.3.

rijeCi.

Тиајсе,

Речници нових речи:

1) Јоуап Cirilov: Recnik novih reCi (1982) 2) Јоуап Cirilov: Novi recnik novih reCi (1991)

27

1.

3) 4)

Иван Клајн: Речник нових речи

Увод

(1992)

Ђорђе Оташевић : Велики речник нових и незабележених речи

2004, 2.

св.

(1 .

св.

2005)

5) Ђорђе Оташевић: Речник нових и незабележених речи (рукопис) 6) Vera Vasic - Tvrtko PrCic - Gordana Nejgebauer: Du уи speak anglosrpski? RECNJK NOVJJJH ANGL1CJZAМA (2001) 7) Danko Sipka: Dictionary ofSerbian, Croatian and Bosnian New Words (2002) 1.4.

Студије и чланци о страним лексичким наноси ма

У току рада на речнику прегледане су студије о општој страној (у овом случају оријенталној) лексици у нашемјезику , као што су нпр .

zmi

и

knjizevnom djelu - Lingvisticka

аnаЉа Ханке Вајзовић

кљига Асима Пеце Турцизми у BYKOвuм рјечнuцuма

(1987),

Orijentali(1999), или

затим кљиге у

којима се расправља о терминосистемима појединих струка, каква је

Automehanicarska terminologija: Lingvoterminoloske paradigme па ргјmjеrи automehanicarske terminologije (studija sa rjecnikom) Данка Шипке (2005) и сличне публикације, које, поред осталих, доносе и обиље речи страног по­ рекла и разматрају њихову употребу у различитим стиловима стандардног језика или у народним говорима. Узети су у обзир и научни чланци о стра­

ним речима у нашем језику, као што је нпр. низ радова Богдана Л. Дабића о позајмљеницама из словенских и несловенских језика и сл .

1.5.

Популарни стручни лексикони и терминолошки речници

Тако ђе је , уз одређену селекцију, преузимана и обрађивана грађ а из по­

пуларних стручних лексикона, какав је нпр . Медицински лексикон групе аутора (поред

Medicinske enciklopedije), Seksoloski leksikon др Мариј ана Кошичека, Rjecnik religijskih pojmova др Иве Цвитковића , Речник йраво­ славне шеологије др Јована Брије, Mali uporedni muzicko-terminoloski recnik Властимира Перичића, као и других терминолошких р ечника из различитих области : политикологије , трговине, банкарства, маркетинга ,

спорта, музике, позоришта, филма, аутомобилизма, пољопривр еде , ин­ дустрије, технике, информатике , фармацеутике итд . Из тих извор а , на­

равно, дошли су у обзир и преузети само они термини који су ушли у ши ­ ру употребу и који чине основу појединих терминосистема, а не строго стручно-научна терминологија појединих научних, техничких или умет­ ничких дисциплина у целини.

1.6.

Речници страних и мање познатих речи уз издања сабраних дела на­ ших писаца

И ови речници нуде преглед различитих речи страног порекл а које су употребљавали наши старији и новији писци , а које савремени читалац

28

Извори грађ е

треба да зна да би без тешкоћа и с разумевањем могао читати њихова де­

ла. То је у складу с једним од циљева издавања оваквог речника: да се утиче на богаћење речника наших образованих људи на тај начин што ће активно, или бар пасивно, овладати и речима страног порекла у оквиру укупног лексика српског књижевног и стандардног Језика.

1.7.

Популарнонаучне публикације из области лексикологије и лексико­ графије

Кљиге као што су Приче о речима и Зашшо се каже? М . Шипке , или Реч недеље Јована Ћирилова и сл . , доносе исцрпнија објашњења речи и изра­ за страног порекла, њихове употребе и значења, па су и оне послужиле као допунски извор за комплетирање алфабетара, а у извесном смислу и оријентација у дефинисању значења појединих одредница у Ре чнику.

1.8.

Популарнонаучни часописи из других области науке и уметности

Ради стицања увида у употребу речи страног порекла у различитим сти­ ло вима стандардног језика, и то управо оних које су ушле у ширу употре­ бу, па би их стога требало да познаје сваки просечно образован читалац, прегледани су узорци часописа, као што је некад веома популарна При­

рода и сл .

1.9.

Публицистички и журналистички чланци у медијима

Редовним праћењем штампе и различитих емисија на радију и телевизији бележене су речи страног порекла, с подацима у којим се све значењима јављају у општој употреби, па су најчешће од њих, уколико већ нису за­ ступље не у осталим изворима, унете у речник .

1.10.

Властито познавање речи страног порекла (обрађивача и других чланова истраживачког тима)

1.

у лексикографској пракси приликом израде појединих речника уобича­ јено је да се као одреднице, дефиниције или потврде дају и примери који

нису нађени у корпусу , али су познати члановима редакције , а по томе, сигурно , и шире м кругу изворних говорника нашег језика . У том случају обично се даје ознака Ред. , што значи даје пример редакцијски и да није потврђен у истраживаном корпусу. Та корисна пракса примењена је и у изради нашег речника .

2.

Верујемо да смо на тај начин обухватили највећи део раније примљених и новијих , па и најновијих , страних речи у српском језику, при чему смо

посебну пажњу посвеrnли овим другим. То је , међутим , жива материја , јер се стално појављују нове стране речи и изрази, које треба редовно бе­ лежити и обрађивати, па ће се те лексичке иновације наћи у наредним (измењеним и допуњеним) издањима овог речника .

29

1.

Увод

СКРАЋЕНИЦЕ

авиј.

ав иј ација

геол .

геоло гија

агр.

агрономија

геом.

геометрија

адм .

администрација

герм .

германизам

алб.

алба нски

гимнаст .

гимнастик а

акуз.

акузат ив

гл .

глаГОЛ,глаголски глаголска именица

амерички (из америчке варијанте

гл. им.

е нглеског)

гот .

готски

амх.

ам харски

грађ .

грађевинарство

амер.

анат.

анатомија

гр а м .

граматика

антроп.

а нтропологија

граф.

графика , графички

ар.

арапски

арам. археол .

арамејс ки археологија

архит . асир .

груз .

груз ијски

грч .

грчки

архите ктура

да н .

да нски

ас ирски

дат .

дат ив

астро н .

астрономија

декл.

деклинација

астрол.

астрологија

дем.

деминутив

астронаут. астронаут ика

дијал .

дијалекатски

аугм.

ау гментатив

дипл.

дипломатија

аустр.

аустријск и (из аустријске варијанте

досл.

дословно

немачког) аутом.

ауто мобилизам

ауто мех .

аутомехан и ка езотер.

езотерички

балк.

балка низам

ек .

екавски

банк.

банкарство

екол.

екологија

баск.

бас кијски

екон .

економија

безл.

безлично

експр.

експресивно

бенг.

бен галски

електр.

електротехника

берз.

берзански

елеКТРОН.електроника

биол.

б иологија

енгл.

енглески

бот.

ботан ик а

ес ким .

ескимски

бр.

б рој (врста речи)

естет.

естетика

браз . брод .

б разилски б рода рство

етим.

етимологија

етиоп.

етиопски

буг.

бугарски

етногр.

етнографија етнологија еуфемизам

егз.

егзотично ; реч из неког урођ еничког Језика

етнол.

еуф .

в.

в и ди

вај.

ваја рство

вар.

варијанта , варијација

ж

женски род (граматички)

варв.

варваризам

ж.

облик за женски пол

везн .

вез ник

жарг .

жаргонски, жаргонизам

венец.

венециј анск и

жел .

железница

вет .

вете рина

вој.

војно

зам .

за меница

вок .

вокатив

зан .

за натство

вулг.

вулгарно

заст.

застарело

зб .

збир но

гал.

галски

зенд .

зендски

ген.

ген и ти в

ЗООЛ .

зоологија

ген. мн.

ге нитив множине

геогр.

гео графија

И ЗВ .

изворно

геод.

геодезија

и з вед.

изведеница

30

Скраћенице

изг .

и з говор

мед .

идеол .

идеологија

мекс .

медицина мексички

ијек .

ијекавски

метеор .

метеорологија

им .

именица

метон .

метонимија

имп .

императив

метр .

метрика

импф .

мех .

механика

инд .

имперфект индијски

минер.

минералогија

индекл .

индеклинабилно (непромењљиво по

митол .

митологија

падежима)

мн .

множина

индив .

индивидуално

монг .

монголски

индијан .

индијански

муз .

музика

индустр .

индустрија

и н стр .

инструментал

нвнем .

нововисоконемачки

инфор м .

информатика

нгрч .

новогрчки

ир .

ирски

нем .

немачки

ир он .

иронично

необ .

необично

исл .

исландски

неодр.

неодређени вид (придева)

ист .

историја, историјски италијански

неол .

неологизам

непр .

неправилно

несврш.

несвршен, имперфективан (глагол)

итал .

јав . јап .

јавански

нлат .

новолатински

јапански

новин .

новинарство

јах . јд .

јахаље

ном .

номинатив

ј еднина

норв.

норвешки

норм .

нормански

нум.

нумизматика

кавк .

кавкаски

канц .

канцеларијски

кат .

католички

об.

обично

кгрч .

касногрчки

одр.

одређени вид (придева)

келт.

келтски

окулт .

окултно, окултисти ка

кин.

кинески

опт.

оптика

к и нол.

кинологија

ортогр .

ортографија

кла т.

каснолатински

осн .

основни

књиго в .

књиговодство

књиж .

књижевност

палеогр.

палеографија

козм .

козметика

палеонт .

палеонтологија

комп .

компаратив

педаг .

педагогија

к о смо гр.

космографија

пеј .

пејораТИВIfО (погрдно)

КОСМОЛ.

космологија

перуан .

перуански

кулин .

кулинарство

перс.

персијски

песн .

песнички

Л.

лице

повр .

повратни (глагол)

лат .

латински

позор .

позориште

лик .

ликовна уметност

покр .

покрајински

ЛИНГВ.

лингвистика

пол.

политика

ЛИ Т В .

литвански

ПОЛИН.

полинезијски

лов.

ловство

ПОЉ.

пољски

ЛОГ .

логика

пољопр .

пољопривреда

лок .

локатив

пом.

поморство

порт .

портуталски

м

мушки род

ПОСЛ .

пословично

мађ .

мађарски

прав.

право

малај .

правосл .

православни

малг.

малајски малгашки (мадагаскарски)

празНОВ .

празноверје (који је у вези

мат .

математика

маче в .

м.ачевање

предл.

предлог

маш .

машинство

прен .

пренесено

с празноверјем)

31

1. Увод преф .

префикс

тат .

тата рски

привр.

привреда

тах.

тахићански

прид.

при де в

тел .

телевиз ија

теол.

теологија

придев

тех н.

техн ика

прилог

те х но л.

тех нологиј а

тиб ет.

тибетански

типогр.

типографија

трГ.

трговина

ту р .

турски

турист .

ТУРИСТИЧКИ , тури з ам

ту ркм .

туркмен ск и

прид. индекл. индеклинабилни (непромељиви) прил.

прил. сад. прилог садашљи пров.

провансалски

псих.

П С ИХОЛОГИЈа

раб .

раби нистички

рад.

р ади о , раДИЈСКИ

раз .

раз говорно

рач .

р ачу нарство

узв.

уз вик

рел .

религија

укр .

украјински

ретор.

ре то рика

ум.

уметност

риб .

ри барство

уоб .

уобичајено

ром .

ромски

уп .

упореди

роман.

романски

рсл.

рускослове н ски

фам .

фамилијарно

руд .

руда р ство

фарм .

фармацеутика

рум .

румунски

фен .

фенички

рус.

р ус ки

фиг .

фигуративно

рчц.

р е чца (в р ста р еч и)

физ.

физика

физиол .

физиологија

с

с ред љи род

филм .

филмска уметност , к инем атографиј а

сакр.

сакрално

филоз .

филоз офија

санскр.

санс кртски

филол .

филологија

саобр.

саоб раћај

фин .

фински

свах.

с вахили

финанс .

финансије , финансијски

сврш.

флам .

фламански

секс.

с вршен, перфективан (глагол) секс ологија

фон .

фонетика , фонетски

сем.

се митски

форт .

фортификација

сијам.

с ијамски

фотографија, фотографски (занат и

се верноиталијански

фот.

ситал. син.

С ИНОНИМ,синонимно

сир.

с иријски

скр. слик .

у м етност)

фр .

француски

скра ћено,скраћеница

хал д.

халдејски

сликарство

хеб р .

хебрејски

словач .

сло вачки

хем.

словен.

словеначки

хиг.

соц.

со циологија

хи др .

хидрологија и х идро графија

сп .

спо р т

хинд.

хинду

сренгл.

средљовековни енглески

хип.

хипокористик

срлат.

средљовеков ни латинск и

хол .

холандски

срп.

српск и

хотент .

хотентотски

станд.

ста н да рд но

хрв.

хрватски

стмађ.

ста ромађарс ки

цркв .

црквено

ствнем .

старо високо нем а чки

ЦСЛ .

црквенословенски

стен.

стеногр аф ија

стенгл.

старое нглески

чеш.

чешки

стнорд·

шаљ .

шаљиво

стпе р с.

старонордиј ски староперсиј ски

шатр.

СТСЛ.

ста рословен ски

шатровачки

стфр.

ста рофранцуск и

шах .

шаховски

супр.

су пр от но

швеД.

шведс ки

суф.

суф икс

тамИJI.

там ил с ки

32

хемија хигијена

ШП .

шпански

шта мп .

штампарство

шум.

шумарство

Знакови

ЗНАКОВИ

•

придев изведен од именице уз коју стоји

А

веза речи терминолошког карактера, сложени термин

о

фразеолошки израз, фразем речи једнаке по значењу и статусу у стандардном језику

изостављена реч (дата као одредница)

< >

потиче од прелази у

СТРАНИ АФИКСИ И АФИКСОИДИ

ЗА ТВОРБУ РЕЧИ

1.

Префикси и префиксоиди алеЈЈО- [ грч. аllеlоп узајамно] оно што је ме ­

А

ђусобно, наспрамно, једно према другом.

а- I , ан- [грч . а-] без , не : као префикс означа­ ва одсуст во , немање онога што з начи основна

реч .

ало- [грч .

allos дру ги] з начи други, друкчији ,

различит, стран ;

може значити и

варијанту

онога ш то означава други део сложенице .

а_ 2 , аб- (а"-), а11С- [лат. а-,

ab-, abs-] као

први

део речи означава одвајање, и здвајање, одба­ цивање, губљење , укидање, попут наших пре­

амино- [према амин (в . )] о хемијском једи ­

фикса од-, UЗ- , раз- . ав ио- [фр . аviоп од лат.

avis

птица] означава

оно што се односи на авионе, авијацију, вазду ­

њењу које садржи групу NН2 у комбинацији с д ругим радикалима.

амфи- [грч .

ХОПЛО ВСТВО.

агри-, агро- [лар.

поље, од ГРЧ .

ager

agr6s

об­

рађ ен а земља] који се односи на 1емљу и зе­

amphi

с обе стране] з начи обо­

ст рано , уоколо, са свих страна.

ан- [грч . ап-] облик префикса а- I испред во ­ кал'а (нпр. mlШlфабеша

мљорадњу.

ад- [лат.

амби- [лат. атЬо оба, обоје] двоја н , двојак, са обе стра не или са две могућности.

ad

при , уз, до] означава Ilрис аједи­

њавање, помагање, дода вање.

-

онај који не поз нај е

алфабет, неписмен човек) . ана- [ грч . а п а, апа-] оз н ачава нешто што је горе (на, изнад) или поред нечега (уз нешто ,

ад и"о- [лат.

adeps

ген.

adipis

маст] који има

везе с машћу, салом или гојазношћу .

ае р-, аери-, аеро- [лат. аег , ' ·РЧ . аег ваздух ] који се односи на ваздух или вазДУХ ОПЛОВСТВО. аква -, акве- [лат.

aqua

вода ] t)Значава везу с

водом.

алг-, алго- [грч . бол, бола н .

при нечему) .

анги-, ангио- [грч .

angeion

англо- [лат.

Ang lus

Енглез] који се односи

на Енглезе, Енглеску или енглески језик . андр-, андро- [грч . апег,

algos

бол] који се односи на

жила] који се од­

носи на крвне судове .

andr6s

мушкарац ,

човек] који се односи на мушкарца, односно на одраслог човека .

33

1. Увод анемо- [грч.

ветар) КОЈИ се односи на

anemos

аНИЗ0- [В . ан-, И30-) означава неједнакост по

bath6s дубок]

који се од но ­

анкило- [грч .

ankYlos

искривљен) упућује н а

ante пре)

кој и долази пре ( вр емен­

против) који делује суп рот­

н о; који делује наспрамно или напоредо с не­

на књиге и књижарство.

bios живот]

anthrepos

човек) који се одно­

вим бићима.

ап-, апо- [грч. аре од, из) значи од вајање , из­

архео- [грч . агсЫ почетак) упућује на вели­

arch6s

brachys

стареши н а, вођа) ста рији ,

кратак] казује дај е оно

brachium

рука) који се односи

н а руку (до р аме н а). бронхо- [грч .

ку ста рину , старински .

успорен) у казуј е н а

што значи др уги део речи кратко .

брахи- 2 [л ат.

д в ај а ње, настајање , смањивање и сл.

архи- [грч .

bradys спор ,

успо р еност онога што значи д руги део р ечи.

брахи- I [грч.

си на човека односно људски род .

упућује на в езу другог

дела р е чи са животом , живим светом и л и ж и ­

бради- [грч .

чим д рутим .

антропо- [грч .

д вап ут, ыпј по два] о з н а ч а ва да

но или обострано.

био- [грч .

с ки ) ил и пред, испред (у простору).

anti

bis

библ и о- [грч . ЫЫ{оп књига) који се однос и

стез ање, сужавање (органа).

ант(и)- [грч .

би - [ла,. .

се нешто јавља у пар у ил и д вап ут , дај е удвој е­

обл ику, намени и сл.

анте- [лат.

бати- , бато - [грч .

с и н а дуб ин у (мо р а , океана) .

в етар .

br6nchos

душник) који се од­

н оси н а бр онх иј е.

глав ни , врховни ; над -; виши .

в

астро-, астеро- [грч . astron, aster, звезда) ко­ ј и се од носи на звезде и небеска тела уопште,

вазо- [л ат .

vas суд ,

посуда) који се од но си н а

крвне судове .

в ас и о н у.

атмо- [грч .

atm6s

пара , дах) који се односи

варио- [лат.

varius разнолик]

исказуј е разно­

ликост .

н а ваздух.

ауди-, аудио- [л ат.

audio, audire чуги , слуша­

видео- [лат .

video, videre

видет и] к азује да

ти ) који се односи на слух , слушање , чујност,

се други део речи односи на нешт о ш то се в и ­

ил и н а репродукцију з вука; уп . виде о- .

ди, што се прима чулом вида , или н а електрон­

аури-, ауро- [лат.

aurum

злато) злата н , који

ске направе као што су телевизор и л и

мони ­

тор ; уп . аудио- .

сад ржи злато и л и има везе са златом.

а у стро- [н л ат.

Austria]

који се односи

на

Аустрију или Аустријанце . ауто- 1 [грч . мостал ност,

aut6s сам , јед ини)

вице- [л ат. ујсе, аблатив од

ка особе означене у д ругом дел у ре ч и .

самостално деловање или

нешто

ауто- 2 [скр . аутом обил ( В . ) ] који се односи на аутомобил и л и аутом обилизам .

Africus)

који се односи на Афри­

к у ил и А фриканце ; који је у афричком стилу .

г

ga la

ген .

galaktos

млеко) који

гаЈIО- [лат.

Gallus

Гал] који се од н оси на Гале

и Галију ; који се односи на Французе, Фр анцу­ ску или француски језик .

олога л . Галванија ,

baros

тежина ,

п ритис ак) који се односи на тежину и притисак .

34

галакто- [грч .

се од носи на млеко или м л ечне жлезде.

галвано- [према имену италиј а н ског физи­

Б бари-, ба ро- [грч . Ью-Уs тежак,

промена ,

упућује на са­

што се од носи н а с а мог себе, вл астито .

афро- [ лат.

vicis

смена , место] оз н а чава заменика ил и п омоћни­

1737- 1798]

оз н ачава везу

са електричном струјом, н ајчешћ е ј едносмер­ ном .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

гам-, гам о- [грч .

gamos

брак] у биологији

указује на везу с пол ном репроду кцијом . гастро-, гастеро- [грч . gаstёг, ген .

steros

де- [лат.

gastr6s, ga-

genus,

дека- [грч .

грч. gёпоs род, врста] који

се од носи н а род, рађање односно сродст во .

гео- [грч .

ge земља]

који се односи на Зем љу ,

Земљ ину кору или површин у Земље. германо- [лат.

Germanus Немац]

који им а везе

с Немцима или с германски м н ародим а уо пште . геронто- [грч .

ger6n, ген . geruntos старац]

ко ­

ј и се односи н а старост и стариј е особе . гига- [грч .

gigas

гигант, д ив] означава ј еди­

гим делом (нп р . гигаваш = милијарду вати); у

р ачу н а рству озна ч а ва ј ед иницу

230 бајта,

230 пута в ећу 1.073 .74 1.824 бајта).

тј .

гинеко-, гино- [грч .

gyne,

ген.

gynaik6s

же­

на] у научним терминим а означава жену и ли же н с ки род .

glyk:ys

и

glyke r6s сла­

дак] у х е мијск им и физиоло шким терминим а: слада к , сласт .

deka

десет] у јединицама мер е

з начи дссет пута већу јед иницу (нпр . декаграм

-

десет грама) . декстро- [лат.

dexter дес ни]

оно што је десно

или се у вија удес но . дец и- [лат.

decimus десет и]

и с пред ј ед ин ица

мере означава десети део , нпр . децимешар

-

десет и део метра.

демо- 1 [грч .

demos народ]

оно ш то се односи

ћени облик од демокрашија (в . ), нпр . демохри­ шћански .

демо- 2 [е НГJl .

demo,

С Кр . од

demonstration]

означава оно ш то СJlУЖИ за демо н страциј у, прик ази вањ е, као пробни примерак .

де нд ро- [грч . dе пdгоп д рв о] у стру чним тер ­ минима означава дрво , стабло или дрве н асту

дерм-, де рма- , дермато, д ер мо- [грч . dеПТ1а кожа] оз начав а оно што се од н ос и н а кожу , пре свега људску .

глос-, глосо- [грч . Gонски) g lбssа језик] озна­ чава о н о што има везе с ј ез иком (органом) , кат­ кад и с ј ез иком као средством за споразумевање . гл ото-

[грч .

(ати чки )

g l бttа јез ик]

озна чава оно што има везе с ј ез иком као с р ед­ ством за споразумевање, каткад и с језиком

(органом).

дес-, д ез-l ФР .

1-0"'1-, гонио- [грч . gбпiа угао] који се од н о­ си на угао ил и мерење углова.

g6nos семе] graphein

Г1исати

1 однос и

се на

писа њ е, рукопис, зап ис е и сл .

греко- [JlaT.

Graecus rpKl

оно што има везе с

Грц има , Грчком или грчки м језиком .

daktylos

dis-]

оз н ачава

ш то казује дру ги део реч и ; од -, раз- , не- .

д и- [ грч .

di(s)

д вапуг, од

dyo

два] означава

двојност и л и удвајање . дија - [ грч .

di a

кроз, (и з )међу] оз н а ч ава р аз­

р азв р ставањ е,

посредство ;.

кроз,

пр еко ,

међу- , раз-, ПРО- .

на силу или енергиј у . дипл -, д ипло- [ грч .

dipl60s

двостр у к] у сл о­

женицама зна чи д во струк и ли уд војен . дис- I [грч .

dys-]

као префикс негира основн у

реч, оз н а ч ава тешкоћу, h eMOI-у hност или н е­ прави л но деловање.

д ис- 2 [л ат.

д д акт и л о- [грч .

од лат.

ди намо- [грч. d упаmi s с нага] који се односи

означава оно што има

везе са се меном, код биљака и живот ињ а.

гра фо- [грч .

des-, des-

одвајање , р а шч лањавање, или укидање онога

лику,

гоно- [грч .

dis-]

масу .

глико- , гшщеро- [грч .

,-л от-,

од лат.

на народ и л и становништво; може бити и ск ра­

н ицу милија рду пута већу од оне означене дру­

(гигабајш =

de-

ње и друго.

желудац] који се односи на желуда ц .

ге но- [лат.

од, и з , ра з ; фр .

de

означава порекло, одвајање, уклањање, у ки да­

dis-]

означава дељење, р аздваја­

ње , распадање ; р аз- , ОД- .

прст] у сл оженим ре­

диско- [ грч.

diskos

д и ск] који се односи на

чима: оно што се од носи на прсте или има об­

грамофонске п ло че , ил и н а касете и д руге но­

лик пр ста.

сачс звука.

35

1. Увод додекз- (грч . dodeka] кој и обухвата 12 еле­ дол ихо- (грч.

ерго- [I-РЧ .

рад] који се односи liа р ад,

ergon

р ад н е li ав ик е и л и методе рада.

мената, д ванаестодела н .

dolich6s]

дуг, дугуљаст, и зду­

еритро- [I-РЧ .

erythr6s

ерото- [грч .

Е евро- (према нашем Ев р опа, од ГРЧ . Еuг6рё ]

љубав] који се

н а р од, liародност, liаЦИОliалIiОСТ.

еу- [I·РЧ . еи добр о] у сложеliИМ речи ма ОЗliа­ ч ава 0 1i0 што је доб р о, КОРИСIiО , УГОд IiО , што

лује у Е вропи.

егзо-, ексо - [грч. ехо и з вана , споља] ш то је изван нечега ; спољни; оно што делуј е споља. ек- варијанта од е кс- ' (в.)

aequus једнак]

IlраВИЛIiО делује и сл . еуро- В . евро-.

ехо- [I-РЧ . ёс h6 јека, оцјек] који се ОДIiОСИ на оно што је поцјед­

оцјек; који делује путем одбијања ЗВУЧIiИХ та­ ласа .

нако, равномерно, у р авнотежи .

еко- (скр . од екологија (в.)] еколо шки ; што се

з

тич е природне с редине или амбијента.

'

erotos

ет"о- [I-РЧ. еthп оs народ] који се однос и li а

е вропски , који припада Ев роп и , важи или де­

екви- (нат.

ге li.

eros

од н ос и li а љубав ил и еротику .

е- варијанта од екс- ' (в . )

екс-

цр веli ] који је црв ене

боје; који се ОД IiО СИ н а црве li а КРВliа зрнца .

жен .

(нат. ех-, ГРЧ. ех - ,

ek-]

који ј е и зва н не­

че га; који потиче од нечега; који излази одн е­ куд; и з веден до краја ; из -, изва н - , ОД- .

екс- 2 (ен гл. ех , од Ј l ат . ех из] бивш и , н екада­

зепто- [ПРО И ЗВОЉ li а ва риј а нта од нат.

septi-

П1us седми] ОЗliачава јеДИIiИЦУ ПОМliож ену са

10-2 1,

то јест хиљадити део милијарди тог дела

милиј ардитог дела ОСIiОВliе јеДИliице. 300- [грч . zбоп живо бипе , животиња] који се

ШЊИ.

екстра- (лат.

extra

изва н , споља] 0 1i0 што је

ОД Ii ОС И на ж и вотиње и животињски свет .

н апољу, и з ваli ч ега; оно што је и зузеТIiО, по­

и

себ ног квалитета .

екто- (грч .

ekt6s

СПОЉIiИ] кој и је споља; спо ­

ља шњи.

и- ва ријанта од и"_1 (в .).

идео- [грч .

електро- (скр . од елекшрuка , ГРЧ . е l еktгоп пи ­ л ибар] који се ОДIiОСИ liа електрицитет, елек­

и д и 0- [грч .

ТРИЧНИ.

ембрио- (грч . еП1Ьгiоп] који се ОДIiОСИ liа ем­ БРИОIi, з аметак , односно н а почетну фазу раз­

ен- (ем-) [ грч. еп] у (чему) , усред, Уliутар (че­ га); варијанта ем - се јавља испред ОСliова с по­

енд-, eltДO- [грч . епdоп у н угра] којије унута р чега, унутрашњи, који потиче изн утра .

црево ; утроба]

који се односи на црева.

еп-, епи- [грч . ер! н а, над, преко , поред] који што којије на нечему , над нечим, уз неш то, при нечему ; додатни , узгредн и .

36

изо- [грч .

isos

и сти] У м н огоб ројliИМ liаучним

терминима зна чи исти, једн ак или сли чан .

iatr6s

лека р] који се односи на

лекара и ли н а мед ицин у.

ико"о- [грч . eikon слика] који се односи на иконе ; који се односи на сл и ке, ликове , ликов­

четком н а Й-, б-,.м- и ли ф- о

enteron

који се од н оси liа и деју, по­

idios ] особе li , својствен , посебан .

ијатро- [грч .

воја живих биПа.

енте р-, е нте ро- [грч .

idea]

јам, представу .

ни приказ.

им- 1 варијанта од ИII- 1 (в . ) испр ед ос н ова ко­ је по чи њу на й , б,.м. им- 2 варијанта од ин - 2 (в . ) испред основа ко­ је почињу на й, б,.м.

им у "о- [лат . iП1П1uпis] који се односи на имунитет .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

ката- [rрч .

ин- 1 [лат. јп-] з начи порицање , поништава ­

ње, немогу ћност : не -, без- .

ма ,

ин - [лат . јп у, јп-] значи уношење, увођење у 2

по ,

kata

против ;

у

са , ни з,

1'10]

грчким

надоле, ни з, пре­

сложеницама

нешто, постојање у нечему : у- , на-.

квадри-, квадро-, квад ру- [л ат.

и ндо- [грч . Indos] кој и се односи на Индију или Инд ијце .

им а и

разна друга з н а чењ а.

ма

quattuor

quadri-

пре­

четири] четворан , четворострук,

чет вороделни .

интер_1 [л ат.

inter

(из)међу] оз начава поло­

жај између неч е га, или међусобни однос, везу.

инте р_2 [ с краћено од uнш ернацuоналан (в.)] који делуј е широм света, међународ ни , међу ­ државн и .

интра- [лат.

унутар, усред, у оквир у

intra]

у, у н утар] који је у неч е­

intro-

му; који улази у неш то; ок рен ут ка себи , ка унут рашњости.

као , попут] привидан , при -

кено- ' [грч . kоiп6s] заједнички .

кено- 2 [грч .

kain6s]

керато- [грч .

новији , скорашњи. ро г] у научним те рмини -

keras

што се односи на рожњачу ока .

кефало- [грч . kepha l~ глава] који се односи на главу .

инфра- [лат.

infra

испод, ниже] који је нижи

од онога што казује други део речи, испод-, ПОД-.

итал 0- [л ат.

quasi

ма з начи рожнат , од рожнате мате риј е , и л и о н о

о нога што означава д руги део р е чи.

интро- [лат.

квази- [л ат.

ближан, сличан; назови- , над ри- .

који се тиче италских на­

Italus]

кило- [фр.

kilo

од грч .

већу (нпр . килограм = хиљаду грама); у рач у ­

рода у старом веку ; италијански ; италијанског

нарству означава јединицу

порекла (нп р . uшало-амерuчкu) .

1l0бајш =

ихт и- (ихтио-) [грч .

ichthys риба]

који се од­

носи на рибе .

ген .

већ у (КU-

кине-, кинема-, кинемато- [ск р . од кин ема­

шограф , од грч .

k(nema

сати]

односи

који

се

кретање и на

gra phein

пи­

кинематографиј у,

кинези(о)-, кинето- [грч .

јат ро- В. ијатро- .

ius,

1.024 пута 1.024 бајта , тј. 210 бајта) .

филмску уметност.

Ј ју рис- [л ат.

хиљада] испред

chilioi

ј ед иница мере означава јед иницу хиљаду п ута

iuris право]

који се одно­

kinetik6s

кино- 1 [грч .

си на право и пр а вне науке.

k(nesis

кретање ,

покретан] који се односи на кретање .

k-y6n,

ген .

kyn6s

пас] који се од­

носи на псе .

к ка ко- [грч .

kak6s

КИ1f0- 2 [нем . Кјпо , СКр . од

ло ш , зао] у сложе ним речи ­

ма оз начава нешто ружно , ло ше ил и неправилно .

кал и- , кало- [грч .

kal6s

леп ] у сложеним р е­

чима оз начава нешто што је ле п о или добро .

кал ор-, калори- [лат.

calOl'

топ лота] што се

однос и на ТО П)lОТУ односно грејање. ка нцеро- [лат . са псег рак] који се односи на рак или туморе.

ка рдио- [грч .

карио- [грч .

Kinematograph,

Jh

КИlfе-] који се односи на биоскопе или фи лм. клави- [лат.

clavis д ирка]

који садржи ди р ке

од носно клавијатуру .

клепто- [rрч . klерtеiп красти] који се односи на крађу и крадљивце .

ко-, ком-, кон- [л ат. соп са] означава зајед­ ништво , ве зу, напоред но деловање; уз, поред; са- , су-

kard(a

karyon

срце] који се тиче срца .

орах, језгро] у биологији

контра-, контро- [лат . спрам;

у

неким

речима

contra] означава

против , на­ нижи

чин

означа ва оно што се тиче ћелијског језгра (једра).

(коншраадмuраll), у музици гласове ил и ин ­

ка рцино- [грч . kагk(поs рак] који се од носи

c-i-pументе дубоких тонова (коншраалш, кон­

на рак или ту море .

Шрафагош).

37

1. КОСМ-, космо- [грч.

k6smos

свеми р ; склад,

р ед] који се односи на космос, васиону ; који се

k..yos

мраз , студен] који се одно­

с и н а замрзавање или јаку хладноћу . крипт-, крипто- [грч .

\aypt6s

скривен] та­

јан, потајан , прикривен. ксено- [грч .

megas

велик] к оји је из­

xenos странац]

он пута већу (нп р . мегаваш = милион вати); у

рачунарству означава јединицу 2 20 пута већу (м егабајш = 2 20 бајта , тј . мез-, мезо- [I1'Ч .

1.048.576

mesos

бај та).

средњи] у н ау ч ним

терминима значи средњи, који је у сред и н и . који се односи на

стр ан це .

ксеро- [грч .

мега-, мегало- [грч .

разито велик; који има везе са вел ичино м; уз називе јединица мере означава једини цу мили­

одн о с и на цео свет .

крио- [грч .

Увод

MeJlaHo-

[грч .

me1as, gen. me1anos

црн ] озна­

ч ава оно што је црно , тамно, или садржи тамни

xer6s сув] означава неш то што је

суво и л и има везе са сушењем.

пигмент.

мет-, мета- [грч .

ксило- [грч . ху10п дрво] који је од дрвета

meta

међу , уз, п о ред, иза]

означава оно што је уз нешто , за н е чи м, после нечега, с друге стране нечега ; оно што је изван

ил и сл ичан дрвету.

поља истраживања неке науке (м е ш афизика); у речима које значе промену (Nl е Ша.м орфоза) ; у

л

хемији

л ало- [грч . Ialејп брбљати , муцати] који има

везе са способношћу говора .

метеоро- [грч .

ларинго- [ гр ч . 1 агупх гркљан, грло] који се

1euk6s

бео] који је бео ,

светле бој е, или има вез е са белином .

л имф-, лим фо- [л ат.

1ympha

вода] у медици­

н и , који се односи на лимфу или лимфне органе . л ипо- [ гр '" .

lipos

маст] у медицини , који се

од н ос и н а масноћу, сало или масно ткиво. л ито- [грч .

l{thos

камен] који је од камена ;

који се односи на камен или стену. л ог-, лого- [грч .

16gos реч]

који се односи на

гово р ил и на речи.

mete5ros

којије у в аздуху] ко­

јије на небу , у висини ; који има везе са времен­

метро-" [грч .

metron

мера] који се од н оси на

меру и мерење .

метро-2 [грч . m~tra материца према m~tёг мајка] који се односи на материцу .

метро-3 [СКР . од мешройола (В) . ] који п р ипа­ да метрополи , велеград ски .

механо- [грч . mёсhап~ машина] који се оба­ вља помоћу машина ; који има вез е с м ехан иком . ми-, мио- [грч.

mys

миш ; мишић] који се од­

носи на мишиће . миз-, МИЗО- [грч .

misos

м ржња] к оји м рзи,

к?ји осећа одбојност према ономе што је иска­

м

зано д р угим делом речи .

магнето- [В . магнет] који се односи на маг­ нет и л и магнетизам .

макро- [ грч .

настал а заменом

ским услов и м а, с метеорологијом .

однос и н а гркљан или гушу .

леук-, леуко- [грч .

означава једињења

атома или извођењем из других јед ињ ења .

мијел-, мијело- [грч .

mye16s срж]

који се од­

носи на коштану с р ж или кичмен у м ожд и ну .

makr6s дуга ч ак ,

крупан] оз н ача­

ва о н о што је велико , обимно, великих размера , или што се посматра у целини ; уп . МИКРО-. макси- [ен гл. mахј , СКр . од mахјmиm] који је

мико- [грч . mуkёs гљива] који се односи на гљиве (печурке) или на гљ ивице .

микро- [ грч .

mikr6s

мали] који је в рло мали ,

малих размера; који је умањен ; уп . макро-; ис­

врло вел иких д имензија , већи од уобичајеног;

пред јединица мере означава мили о нит и део,

по н а шем Правопису пише се одвојено , нпр .

нпр . микроамйер

макси укршШеница.

меди-, медио- [лат .

medius

средњи] који је у

с ред ини ; који је осредњих размера .

38

=

милио нити део амп ер а .

мили- [лат. mјllе хиљада] означава х иљади­ ти део јединице мере , нпр . А1W/uм ешар = хиља­ ДИТИ део метра.

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

м ини- [е нгл . mјпј, скр. од

miniature минијату ­

ран] мањи или краliи од уобичајених димензи­

ја; по нашем Правопису пише се с цртицом (мини-гол ф) односно одвојено у изразима као

о одонт-, одонто- [грч .

odous,

ген.

od6ntos зуб]

који се односи на зубе или зубарство . окси- [фр . охуgiше кисеоник од грч .

мини мода , мини сукња .

oxys

оштар; кисео] који се односи на кисеоник и л и

м ио- в . МИ- .

његова једињења.

моно-, мон- [грч .

m6nos сам, један] једноде­

лан, сам , јед ини; који се односи само на једну ствар; који се односи на репродук цију звука

OJle-, OJleO- [лат.

путем једног канала (уп. стерео-) .

м ото- [лат.

motus

покрет,

motor

покретач]

који се креliе помоliу мотора, моторни , мото­

multus

oleum

уље] који се односи

на уље или на масноliе уопште . олиг-, ОЛИГО- [грч .

ol(gos

мален, малобро­

јан] у сложеницама означава мали број и ли ма­

ризо в ан ; који се односи на мотоцикле.

мулти- [лат.

окта-, окто- [грч . okt6, лат. octo осам] који има осам делова, осмочлан , осмострук.

многи] чега има много ;

који и ма много дело ва; многочлан, вишеструк .

лу количину .

омни- [лат.

omnis

сав] у сложеницама значи

сав , све-, потпуно, свуда .

онко- [грч .

н нано- [грч .

патуљак] испред имена

nanos

мерне јединице (нпр. наносекунд

означава

-

милијардити

део

милијардити део секунде).

нарко- [грч . паrkё омамљеност] у медицини упуliује на сан , спавање ; у новијим изразима и з

медијс ког језика односи се на наркотике одно­

некро- [грч .

мртав] који се односи на

nekr6s

нео- [грч .

онто- [грч . 6п, ген.

neos

нов] означава нову , обновље­

ну ил и модернију верзију онога што се иск азу­

neuron

нерв , живац] који

се одно си на нерв е, нервни систем или нервне

00- [грч . 6i6пјаје] који се односи најаје или јајну liел ију .

optik6s

видан, који се види] озна ­

чава оно што је у вези с видом.

6mis,

ген .

6mithos

ГlТица] који

се од носи на птице.

оро- [грч .

6ros

брдо , гора] који се односи н а

орто- [грч .

прав , усправан] који је

orth6s

прав, раван ; који је под правим углом; испра­ ван, правилан , у складу с правилима .

болести . нефро- [грч .

nephr6s

бубрег] који се односи

остео- [грч .

osteon

кост] који се односи на

кости .

на буб ре ге. нитро- [грч.

n(tron

ш алитра] који се односи

n6mos

от-, ото- [грч .

ous,

ген .

закон] који се односи на

офтаЈIМО- [грч .

Gphthalm6s

нон- [лат. поп не] означава негацију или су­

ко­

ји се односи на liелијско језгро (једро) ; у физи­

ци , који се односи на атомско језгро или на ну­ клеарну енергију .

око] који се од­

п

прот ност .

nucleus језгро] у биологији,

који се одно­

носи на очи .

зако не , норме или правила .

нуклео- [л ат.

6t6s ухо]

си на уши .

на азот ил и његова једињења . номо- [грч .

у филозофији ,

брда,планине,рељеф.

је другим делом речи.

неур-, неуро- [грч .

6ntos биliе]

који се односи на живо биliе.

орнито- [грч .

мртваце, лешеве или на мртво ткиво.

задебљање ; оток] који се

који се тиче биliа, бивствовања; у биологији ,

опто- [грч .

сно д р огу.

6nkos

односи на туморе, на рак или на лечење рак а .

палео- [грч .

palai6s

стар] стари , давнашњи ,

и з старих времена .

палин- [грч .

palin натраг, опет]

поновни , по­

новљен ; који се повлачи или враliа .

39

1. Увод пан-, панто- [грч . рап све, ген.

pant6s]

који

под-, подо- [грч .

pous, ген. pod6s н ога]

кој и се

обухвата све оно што се казује другим дел ом

односи на ногу , нарочито на стопало; у ботани­

речи; сав, свеопшти , целовит , све -.

ци , који се односи н а стабљику.

пар-, пара- [грч .

para

код , уз , покрај , према]

значи да је нешто налик ономе што казује дру­ ги део речи , да се јавља поред њега или да га подражава; често у смислу нечег не з ваничног

или непризнатог (Йаравојнu).

пато- [грч .

који се однос и на болест. пед_l, педо-I [грч .

pais, ген. paid6s pedon

дете] који

тло] који се односи

кроз ; пр е ко ; потпуно , до краја ;

у хемиј и оз начава једињења с већом количи­ ном неког елеме нта од уобичаје'iе, или с већом

пређашњи, пр етходан; који

прим-, прими, примо- [л ат.

pri mus

први]

пут догађа.

pro за]

оз н ачава пристајање уз не­

што, склоност према нечему , по д рж авање чега .

pro за ]

уз именице које значе зва­

ње показ уј е да је у питањ у заме ник , помоћник или нижи чин (йроконзул; iiрорекШОР ). про- 3 [ грч .

pr6

испред, унапред] означава

оно што иде напред, што је испред чега у про­

валенцијом.

peri

око, около] који окружава

нешто , окол ни ; који је у близини нечега; који се дога ђа приближно у исто време .

пета- [произвољно према пента- (в . )] ис ­ пред имена мерне јединице значи трилион

(1015)

prae-]

про_2 [лат.

пет дело ва , пето ч ла н , Ilетострук .

Ilери- [грч .

пре- [лат.

про-I [лат.

пента-, пент- [грч . репtе пет] који који има

per]

порно- [грч . р6тё блудница , 8 . порногр аф­ ски] посвећен порнографији , који садржи пор­

који је први , који је испред свих; који се први

на зе мљу, тло или земљиште.

пер- [нат.

много] вишеструк, много­

је испред чеl"3; пре-, пред- .

се односи на дете или де цу.

пед_2, педо-2 [грч .

polys

нографске при з оре или описе.

осећање, трпљење , бол]

pathos

ПОЈIИ- [грч .

струк, који има мно го облика или примен а.

пута већи.

петро-I [грч .

сто р у или му претход и у времен у.

прот-, прото- [I-РЧ . ргбtоs први] први, глав­ ни ; првобитан , изворни ; најстарији , пра-. псеудо- [I-РЧ .

pseudos

лаж] лажан , тобожњи;

приви дни; н авод ни ; надри- , назови -.

психо- [грч . psycbl~ душа] који се односи на

petra

камен] као први део на­

учних терм ина означава камен или стену.

петро-2 [скр . од йешролеј (в.)] који се односи

душу, на психички живот или на психологију.

птер-, птеро- [I-РЧ .

pter6n

крило] који има

крила, крилат; који се односи на кри ло.

на петролеј или нафту; који потиче од нафте.

пико- [према итал .

piccolo

њи, нпр. йuкофарад

пиро- [ грч.

pyr

-

билионити део фарада .

ватра] који се односи на ва­

тру, ватромет или паљење ; у мед ицинским тер­

минима, који се односи на ,'роз ницу или висо ­ ку темпе рату ру .

план-, плани- [лат. рlапu s раван] који је ра­ ван, који је у равни , двод им е нзионалан .

пнеумо- 1 , пнеумато- [грч . рп ё umа, ген. рп ё­

umatos

дах, д исање] који се односи на ваздух

или на гасо ве .

пнеумо- 2 [грч . рп еиm6п п лу ћа] који се одно­ си на плућа .

40

р

м ал и] испред

имена мер н е јед инице з на'IИ билион пута ма­

радио-

I

lлат.

radius

з рак] који се односи на

з рач е ње и л и на радиоактивност ; р ендгенски .

радио- 2 [в . радио] који се односи на радио, радијски ; који се емитује преко радија . ре- [нат .

re-]

означава понављање; у неким

речима подразумева преправку , уз поништава­ ње претходн е рад ње .

рео- [грч .

reos струја , rein тећи]

који се одно­

с и на електричну струју ; који се односи на струју или струјање уопште. ретро- [лат.

retro

назад, уназад] који је отпо­

з ади ; који делује у наз ад ; који се враћа у про­ шлост .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

рино- [грч .

r(s,

ген.

rin6s

нос] који се односи

стено- [грч

sten6s теса н ,

узак] сужен, прите ­

шњен (у медицинској терминологији); скраћен

на нос.

русо- [ср. лат .

који се односи на Русе ,

Rt1ssia]

(у и зразима као сшеlюграфuја). стерео- [грч .

Русију или руски језик.

тврд, чврст , простран]

stere6s

који се од носи на геометријска тела; простор­

ни , вишедимензионалан ; који се односи на ре­

с сант и- [фр .

сеизм о- [ грч .

продукцију звука путем два или више канала

в . центи- .

centi-]

(уп. моно-).

потрес] који се односи

seism6s

сем и- [лат .

semi-

пола , напола] поновичан ,

servus

роб , слуга] означава по ­

моћне механизме који контролишу рад неке машине и појачавају мануелну енергију човека

-

st6ma,

гев .

st6matos

уста] који

уп рављача.

железо] који се односи

s(dcros

на гвож ђе .

под , испод] који је нижи ,

њен, не потпуно и з ражен ; близак нечему (нпр. СУИШРОИСКU); који представља подврсту или ужу поделу; у хем иј и означава једињења с ма­

сулф-, сулфа-, сулфо- [лат. sulрhш сумпор]

који се односи на сумпор и његова једињења .

син-, сим- [грч .

са] који је са н ечим, уз

syn

нешто, пропрат ни , напоредан ; и стовремен;за­

једнички ; С-, са-, су-; варијанта

CliM-

се јавља

испред основа с почетком на И- , б-,'м- или ф -о

sklcr6s сув, увенуо , ств рд нут]

у

мед ицинским терминима озна'lава отврднуће или укрућеност.

супер- Lлат.

sLl per

над, и знад, преко] исказује

оно што је и з раж е н о у највећој мери; у појача ­ ном степену, виши, бољи; додат ни ; над- .

су пра- [л ат.

supl"a

над , преко] који је и знад

неч ега, у простору или ГIO ауторитету.

сфигмо- [ грч.

sphygm6s

пулс, било] који се

односи на пулс .

сомато- [грч . sбmа, ген . somatos тело] који се односи на тено и поједине органе; соматски.

социо - [лат.

sub

испод чега по положају и ли по важности; ума­

њом количином неког елемента од уобичајене.

сиде ро- [грч

СКЈЈе ро- ['"рч .

зуба .

суб-, суп- [лат.

полу-; дел имичан , непотпун .

сер во- [лат.

стомато- [грч .

се односи на уста: који се односи на негу уста и

на земљ отресе.

socit1S

друг,

societas

друштво]

схизо- (шизо-) [грч .

schizein

цепати] који се

односи на расцеп, подељеност ; који се односи на схизофренију (в.) .

који се т иче друштва и односа међу људима. спектро- [л ат.

spectrum]

с пелео- [грч.

таксо-, такси- [грч

spelaion

пећина] који се односи

с пермато- [гр<, .

sperma,

ген .

spermatos

семе]

који се односи на спе рм у, на људске и живо­ тињске семене ћелије.

sp irare

ред , поредак] који

таЈЈасо-

Lrp<,. thalassa море] који се односи на

море , морски .

та нато- [грч . дисати] који се односи

speira спирала] који је спирал­

ног облика, који се увиј а у круг . с поро- Lгрч . sропi сејање; семе] који се одно­ си на се ме , на споре или размножавање прими­ тивних организама .

thanatos

смрт] који се односи

на смрт.

тауто- [грч .

на д исање.

СПliро_2 [грч :

taxis

се односи на р аспо ред, р азв р ставање, система ­

ти зацију.

на пећине.

спиро_1 [лат.

т

који се односи на

спекта р .

taL1t6,

од

tb aut6

исто] изражава

једнакост или понављање истог . тах и-, тахо-

Lrp<,. tachys брз]

који се односи

на брзину .

теЈЈе l - [грч .

tcle

далеко, удаљ] који делује на

даљину, даљи н ски.

41

1. Увод .

теле 2 - [скр . од шелевuзuја (в.)] телевиз ијски . тео- [грч .

the6s

бог] који се односи на бога

или божанство.

тера- [грч.

фемто- [дан .

фери- [лат. чудо. чудовиште] испред

teras

имена мер не јед инице увећава је бинион пута

(1012). ген.

teras.

teratos

чудовиште]

ле нт ног гвожђа.

therm6s

врућ . топао] топлотни;

који се односи н а топлоту. температуру или

гвожђе] у техници и фар­

ног гвожђа .

физио- [грч.

природа ] који се односи

physis

на природу . на физичке м етоде лечења или на

грејање . тетр-, тетра- [грч .

tettares. tessares

четири]

тех но- [грч .

вештина. умешност] који

techni:

се односи на технику или техноногију. ТОI10- [грч .

t6pos

место. крај. подручје] који

се односи на место . положај . транс-, тра- [л ат.

преко] који пр елаз и

trans

границе чега. који је са оне стра не ; н ад-. преко - .

tres. tria.

ГрЧ .

trels. trJa

три] тројни .

тродеЛНИ. троч л ан.тростр у к .

трофо- [грч .

trophe

храна] који се односи на

исхрану или начин исхране .

ту рбо- [л ат.

turbo.

ген .

turbinis

физиологију .

фил-, фи ло- 1 [грч .

четворни . ч ет вороделни . четворострук .

три- [лат.

ferrum

мацији односи се на гвожђе; у н азивима хемиј­

ских једињења означава присуство д в овалент­

који је чудови шног облика. наказан . термо- [грч .

гвожђе] у називима хе­

ferrum

мијских једињења оз н ачава при суство трова­

феро- [лат.

терато- [грч .

петнаест] пред именом

femten

мерне јединице. значи трилион (Ј 0-1 5) пута мањи.

вртлог . ви­

хор] који има погон на турбину. турбински .

pht10s

приј атељ.

phileln

вол ети] који ј е склон ч е м у. љубитељ или при­ сталица чега ; уп . про_l .

фи л о- 2 [грч .

ph)ilon род.

пнем е] који се одно­

си на р азвој и порекло живих бића. фи то- [грч .

phyt6n биљка]

који се односи на

б и љ ке и биљни с вет .

фJIебо- [грч .

ген.

phleps.

phleb6s

жил а. вена]

који се од носи на вене .

фон-, фон 0- [грч . рh6пе глас] који се односи на звук. посебно на људски глас ; који се одно ­ си на гласове у ј ез ику. фото- [ I")Ј Ч . рhбs . ген .

ph6t6s

светло] који се

односи на светлост; који се односи на фотогр а­ фију .

у

ултра- [лат . стра не

чега.

ultra

и з ван

преко (тога). даље] с друге чега.

преко

границе

ч ега;

потпуно. до крајности; у политици: екстреми­

Francus

фреllО- [грч . phren ум . свест] који се односи

unus један] јединстве н .

уједињен ;

х

једнострук. једноч ла н ; ујед нач е н .

урано- [грч .

ouran6s

небо] који се односи на

небо . н ебеск и .

хаг ио- [грч .

hcigios

свет. посв е ћен] који се

односи на свеца или светињу.

уро- [грч . ои гоп мокраћа] који се тич е мокра­ ће . мокрења или мокраћних органа.

халко- [грч .

фаго- [грч . рh аgе iпјести] којиједе . који про­ жди ре .

фармако- [гр.ч . рhаrmаkоп лековита биљка] који се односи на некове или апотекарство.

chalk6s бакар]

који се односи на

бакар. који садржи бакар .

хало- [грч. ф

42

Француз] који се

на ум ини ду шу ; ментални .

СТИЧКИ.

уни- [лат.

франко- [ср. лат .

од носи на Французе и л и Француск у .

hcils. ген.

lшl6s со] који има везе са

солима.

хапло- [ грч . hарl60 s једностава н ] упрошћен; који се са два елеме нта своди н а један. хекс-, хекса- [грч .

hex

шест] који се односи

н а б рој ш ест; ш естоден ни . ш есто ч ла н .

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

хект-, хекто- [фр .

hecto-

од грч .

hekat6n

сто]

хло ро- [грч .

ch16r6s зелен,

жућкаст] у биоло­

испред јединице мере означава сто пута већу

шкој терминологији, који се односи на зелену

јед иницу (хекшар

боју ; у хемијској, који садржи хлор.

сто ари, хекшолuшар

-

-

сто л итара) .

хол -, холо- [грч .

хел ио- [грч . helios сунце] који се односи на Сун це или Сунчеву светлост.

хем а-, хемато-, хемосе од носи на крв, крвни.

'

хомео- [грч.

[грч .

ha"ima

крв] који

хе ми- [грч . hёmi- пола; уп . лат.

semi-]

који за­

служ и хем ијским средствима.

хвата

11

hepta

hepar,

ген.

hepatos

је­

седам] који који се однос и

heteros

различит] који се

однос и на нешто друго, различито; разноврстан .

хигр-, хигро- [грч .

влажан] који се

hygr6s hyd6r

једнак , сличан] истовр­

hom6s

хомо- 2 [скр . од хомосексуалан (В.)] који се

хоро_1 [грч .

ch6ra простор, земља]

који се од­

хоро_2 [лат. hora, грч . h<5ra сат, време] кој и се хризо- (хрисо-) [грч . chгys6s злато] који је златан ИНИ златне боје .

хрома-, хромато-, хромо - [ГР'I. сhгбmа боја] који је обојен, који се односи на боју, пигменте и сличне материје. хрон-, ХРОНО- [грч .

однос и на влагу или влаж ност .

хид р- (хидро-) [грч .

[грч .

односи на сате, часове .

на б рој седам; седмоделни, седмочлан .

хетер-, хетеро- [грч .

'

носи на област, крај , земљу .

тра] који се односи најетру . хепт а- [грч .

хомо-

односи на хомосексуалност.

једанаест] који обу­

елемената, једанаестодела н .

хепат-, хепато- [грч .

сличан] који је сличан

h6moios

или једнак; који се служи сличним средствима ;

стан, заједнички; једнак; исто- .

хем о- 2 [скр. од хемија, хемијски (В.)] који се

hendeka

читав, цео] који обу­

уједначен.

хвата само половину чега ; полу- .

хе нде ка- [грч .

h610s

хвата све, који је потпун, целовит.

вода] који се од­

chr6nos

време] који се

односи на време .

носи на воду; у појединим хемијским термини­ ма, који се односи на водоник . х ијал- (хијало-) [ грч.

hyalos

ц стакло] који је

од стакла или сличан стаклу.

хије р- (хијеро-) [грч .

центи- [лат.

hier6s свет,

свештени]

који се односи на свештенике и л и с ветиње . хип- I , хипо- I [грч .

hyp6

испод, под] н едово­

љан, ум ањен , снижен; мањи од чега; под-.

хип - 2 , хипо- 2 [грч

hlppos

коњ] који се односи

на ко њ е, коњски.

хипер- [грч .

из над, преко] означава

х ипн-, хипно- [грч .

hyPnos сан]

који се одно­

си на сан или на хипнозу .

hyPsos

висина] којије висок ; ко­

cheir

рука] ручни ; који се

обавља рукама.

х исто- [грч .

сто] испред јединице за

iиap

- стоти део метра) .

центри-, центро - [лат . сепtrum, грч .

kentron]

којије у вез и са центром, који полази из центр а или тежи ка центру.

цикло - [грч .

ky'klos

круг] којије кружног об­

лика; који се креће у кругу , цикличан.

циркум- [л ат.

CirCllm

око, наоколо] који се

налази око чега, који опкољава или заоб ил аз и

ји се од носи на висину , пре свега надморску.

хи р-, хиро- [грч

centum

меру, означава њен стоти део (нпр . ценшUlt!lе­

цефало- В . кефало- .

hyper

пови шење , појачање, вишак; над-, пре-, преко- .

хипс о- [грч .

цено- в. кено-.

нешто.

цис- [л ат. сiБ с ове стране] којије с ове стра­ не, ближи (обично уз географска имена); супр . транс- .

hist6s

ткање, ткалачки разбој]

који се односи на ткива.

[IИТО- [грч .

ky'tos

шупљина ] који се односи

на ћел ију (у биол огији) .

43

1. Увод

Суфикси И суфиксоиди

2.

А -абила н , -ибилан [лат.

-бургер

-a bilis, -ibilis]

на ко­

ме се може обавити радња ОJlисана глаголом у

основи (нп р . варија БШlа н , ко н вершибuл ан ); од­ говара нашем суфик су -и в, -љ ив. -агог, -агогија [ГРЧ .

agogik6s

о з начава

[ енгл . р аз не

-age]

који води,

-бус [ е Нl'Л .

bus, с.р .

и здвој ено и з речи

diastase,

су фикс з а хемијске прои з-

a lgos бол ]

који се од ­

но с и н а бол .

у хемијској те р м ин олог ији

оз н а ч а в а засиће н е угљоводо нике. -ана [тур.

-hane]

-вор, -воран [лат.

од уо го прожд и ­

-vorus,

г -гам,

-гаман, -гамија

[ГРЧ .

gamos

брак]

означава разн е врсте б рачни х зајед ни ца (u оли ­

-гејт [е н Г1' .

-gate, od

Wateгgate , по афери са

з градом Воте ргејт у Вашингтон у

1972. год ин е ]

у медијском језику за раз не врсте с кандала у вези с полит ичарим а и злоу потре бом вл а ст и .

оз начав а просторију и л и

з гр аду з а обављање одр еђ ен и х делатн ост и . -ант, -ент [лат.

свима , з а све]

гам , монога.ма п , бигамија и сл . ) .

-алги ја, -алгичан [ грч .

-anus]

omnibus

ка­

воде и л екове .

-ан [мт.

од

рем ] који ј еде одређену врсту х р а н е .

е нзим е у х емијској и биолошкој терминологији .

-alis, -ale]

ме сом ,

в

означава рад њу; уз јединице

ко ј е н аз ван први отк рив е ни е н зим ] суфикс за

-ал [лат.

с

age(n

:жа) и л и колик и ј е ка п а цитет (куби ка:жа) .

-ase,

h amburge г]

означава р аз не врсте возила за јавни превоз.

мере означава колико ј е пређено (киломешра­

-аза [фр .

од

сендвича

сличних ха м бур ге р у .

водити] означ ава вођство , управљање, васпитање. -ажа [фр .

СКр .

burger, врсте

-ген, -генија, -генеза [ГР Ч .

genos род, genesis

рађање , по стајање ] који се односи на рађање,

-ans гев. -antis, -ens ген . -entis,

порекло , н астана к , р азвој живих бића ; који иза­

н аста в ци партиципа презента] оз н а'lа в а врши­

зи в а појаву оз нач е н у првим делом р е чи , н п р .

о ца р ад ње или ч овека са одређеном особином .

капцерогеп

-арх, -архија [ ГРЧ. -a гcho s вођа , владар , а г­

chein

заповедати] који влада; врста владавине .

-ат [лат.

-atus, -atum]

оз н а ч ава уста н ове (КОН­

зула ш ), државу под од р е ђ еном врстом владара

(ем ира ш) и друго; у хем иј ској термин олог ији оз н а ч а в а сол и појединих киселина (нишраш, карБОflаш ) .

-

који и заз ива ра к .

-гон', -гоналан [ГРЧ .

gon(a

угао] који се од­

носи н а број углова у геометриј ским фи гур ама.

-гон 2 , -гонија, -гонски [грч . g6nos (gone) ро­ ђење] који се од н ос и н а рође њ е , настај а њ е, п о­ ста н ак.

- грам , - грамски , -граматски [гр ч . gгa mm a

-ација, -иција [л ат .

-atio, -itio]

суфикс који

слово ] који се од н ос и н а слово , начин пи сања или

оз н ача ва рад њу .

писмене оз н аке;

з ап и с

н а чи њ е н

метод ом

коју казује први део ре чи (ш ел еграм , c~Тi eHO­

Б

грам , радиограм) .

-бија, -биоза, -биотик

['"јЈЧ .

Ыоs живот]

-граф ,

-графија ,

-графизам,

-графички

оз н ачавај у оно што има вез е са животом или

[ГРЧ .

жи в им б ићима (амфибија , симбиоза , аншибио ­

се односи н а писање; који се односи на цртање

Шик) .

или сликање; који оз н а ч ава техник у до бијања

-бласт, -бластија [ГРЧ .

graphein

писати ,

graph ik6s

писм е ни] који

клица ] који се

пи с а н ог или визуелног записа (ши uографија ,

од н ос и на почетни р азвој живих бића , клицу

фошографија); научно о пи сивање (еШ fl огра­

и л и з амет а к.

фuја) и др.

44

blast6s

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

-изам [грч .

д -дерм, -дерма [грч .

derma

кожа] који се од­

нос и на кожу или њене д елове .

-д ром [грч .

ти,

спортске

активности ,

врсте

о з на ч а в а тркалиште , место за вожњу или так­ миче њ е, место з а узлетање и слетање .

ве и др .

-изовати, -изирати [грч .

ва, претежно са з начењем увести

-ese]

суфикс за становнике градова

-едар, -ед ричаи [грч .

hedra

је и з ражено основом речи .

-изација [кас нол ат. основа] у нази ­

вима геометријских тела (uол uедара) ограни ­ чен и х одређеним бројем пол игона (нпр . ше­

шраедар) .

-ектомија [грч . ektom~ одсецање] уклањање -емија, -емичан [грч .

haima

крв] указује на

одређено стање крви или присуство неке мате­

-ијада [према олuмuuјада] суфикс за пригод­ не свечаности и такмичења (нпр . гuШарuјада) .

-ен [грч . -~пё, суфикс који указује на поре­ кло] у хе мијској терминологији означава неза­

-ијатар, -ијатрија [грч .

-ette]

означава мању , краћу или

лакшу верзију онога што казуј е основна реч

(новелеша , оuере ша) ; каткад служи и за женска занима ња (С ШрuUШuзеШа) .

iatreia

-yle према грч . hyle материја] суфикс

за разне врсте радикала у органској хемији .

-ин [лат.

-inus,

придевски суфикс] означава

-ист(а), -истички [ грч . -istёs] означава особе које се баве активностима или имају особине исказане именицама на -изам ( в . ) ; поред тога

означава разна занимања, научне специјално ­ сти, свираче

з

zoia, мн .

од

zoik6s

на

одређеним

следбенике

инструментима ,

књижевних

и

умет­

ничких жанрова и друго.

zoion

живо биће] у на­

-ит [грч .

фuш),

зивим а за поједине врсте нижих животиња . животни] у називима гео­

лош ких ера у којимаје постојао живот (uалео­ зоuк и др . ) .

-ites]

минерала

суфикс са значењем соли ( сул­

(боксuш) ,

разних

хемијских

производа и материјала (динамuш, леСОflUШ ) итд. -ит(а) [л ат. ком

месту ,

-ita од

народу ,

грч.

-ites]

покр ету ,

који припада н е­ удружењу

и

сл .

(Изра ел uШ,језуuШ) .

- з ом в . -сом.

-итис [грч. ског суфикса

и издвој ено из речи

род од приде в ­ означава з апа­

запаљење бронхија).

oxyde

ок-

сид] у х емиј с кој терминологији суфикс з а раз ­ личите врсте ј ед ињења.

-itis, првобитно ж. -ites] у мед ицини

љење или запаљењски процес (нпр . броlVCUШUС

- ибилан в . -абилан .

_ ид 2 В . -оид .

лекар ,

дицинску специјалност.

спортисте ,

-ide,

iatr6s

л екарство] означава врсту лекара односно м е­

препарата за кућну употребу и сл.

-ент в . -а нт .

-ид · [ФР.

медицини означава пој е­

разне врсте хемијскихједињења , лекова, дрога ,

сиће н е угљоводонике .

-зоик [грч .

-iasis] у

д ина обољења или патолошка стања .

-ил [ФР.

рије у крви .

суфикс за имени ­

-isatio]

це изведене од глагола на -изовати (-из ирати ) .

-ијаза [грч .

неког органа или д ела тела хируршким путем .

-зоа [грч .

нешто, пр е­

творити у нешто , дати чему особину онога што

(Мuлан ез) или држава (КUfl ез) .

-ета [ФР.

суфикс ко­

-izein]

јим се образују глаголи од именица или приде­

Е -ез [итал.

понашања ,

личне особине, навике или мане, физичке поја­

пут, стаз а , тркалиште]

dr6mos

-ismos] суфикс са много значења :

друштвени , политички , уметнички и сл. покре ­

к

-кефал , -кефалан, -кефалија [грч . keph a l ~ Пlава] који се од носи на гл аву.

45

1. Увод -кинеза, -кинезија, -кинетички [грч . kiпё­

sis

крета ње, kiпёtik6s покретан] који се односи

- крат, -кратија, -кратски [грч . kлitоs снага ,

вл адати] који се односи на начин

kratein

озн а ч ава раз ­

-мер, -мерија [гр ч .

meros

део] у н аучним

терминима означава саставни део

и ли

нешто

што је сложено од више дел ова .

владав ин е.

-л алија [грч .

IaIein

-метар, -метрија [грч .

-л ат рија [грч .

мер а] означа­

ва мере з а дужину (кuлом ешар) , ин струменте

брбљати, говорити] који

за мерење (амйермешар) , геометриј с ке појмо­

ве (дијамешар); у метрици означава сти х са од­

latreia

обожавање] означава

култ ил и обожавање онога што је исказано пр­

ређеним бројем стопа (хексаме шар ). -мицин [грч . mуkёs гљива] други део назива за лекове, пре свега антибиотике , добије н е од

вим дел ом сложенице.

-li]

metron

л се одн о с и на говор или начин говора .

-л и [тур .

manteia]

која се тиме бави.

на к р етање .

моћ ,

-мант, -мантија [грч .

не врсте гатања и прорицања , однос н о особу

који је начињен од нечега, који

има одређену особину (у старијим и народским

гљивица .

-мнеза, -мнезија, -мнестички [грч . -m п ёsis

од mimneskein сећати се] кој и се односи на се­

придев им а) .

-ли за [грч .

lysis од

lуејп растварати] у хемиј ­

ски м и мед ицинским терминима означава рас ­

твар ање, распадање, одвајање и друго.

-лија [тур .

-li,

ћање односно памћење . -морф,

-морфан,

-морфија,

-морфи з а м,

-морфоза [грч . тогрће облик] који се односи на

с додатком нашег -ја да би се

од приде ва направила именица] означава зани­

облик, који има одређен облик , који мења об­ лик.

мање, припадност, типичну особину , каткад и стано в н ика града (Нuшлuја , Сарајлuја) .

-лит', -литик, -литски [грч .

Iithos

н камен]

оз нача ва оно што је начињено од камена (мо­

нол uш) ил и поједине фазе каменог доба (йале­ олuШ/Йалеол uШuк).

-л ит l [грч.

lyt6s

растворљив] који је у рас­

твору ил и се односи на растворе (елекшро ­

лuш); уп . -лнза .

-л ог [ грч .

16gos реч]

-наут, -наутика [грч . шiutёs, лат.

-логија [грч .

-но м, -номан, -номија [грч .

16gos

реч] означава

поједин е гране науке , струке или начине раз­

о

odous, l"eH. od6ntos

зуб] који се односи на зубе или зуб а рство .

-оза [грч .

-6sis]

у медицинској и бота ни чкој

терминологији означава одређено стање или

ми ш ља ња .

-л ук [тур .

закон]

ји се односи на правила одређене струке .

оно што је у вези с гово ­

од

n6mos

који се односи на законе или на законитост ; ко­

-одонт, -оДонтија [грч .

-logia

море­

летење; који управља бродом или летел ицом .

ром (монолог , ЙРО/lог) ; стручњак за одређ е ну нау к у (биолог).

nauta

пловац] који се односи на пловидбу , вожњу или

-l.k, -lik, -luk]

означава особину ,

нач ин п онашања, занате , каткад и места (ком­ шuлук), територије (йашалук) и друго.

обољење .

-оид, -оида, -оидан [грч. -oeides према eidos вид , узор] који је сличан нечему , који припада

одређеној врсти ; који је замена за н е што; у гео­

м -ман , -манија [грч.

mania]

метрији назив за поједине криве л иније (сину­ означава по маму,

лудост, претерану страст за оним што казује

соида) односно геометријска тела (елийсоид) . -ол [л ат.

oleum уље] у хемији у н аз ивим а раз­

п рв и део сложенице, односно човека обузетог

личитих органских једињења ; у тр го ви ни у

том страшћу.

именима лекова , хигијенски х прои з вода и др .

46

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

-ом (-ома) [грч . -ота] у медицини у називи­

-плегија, -плегичар [грч . рlёgе удар] као

ма и з раштаја , тумора (сарком , меланом) , кат­

други

кад и отока или подлива (хемашом) .

разне врсте узетости односно парализе (хеми­

-он· [грч . -опё] у хемији суфикс заједињења која садрже кетонску групу -СО- , нпр . ацеШон . -он 1 [грч . -оп, наставак за ср . род придева] у физици суфикс за атомске честице (елекшрон , неушрон , uрошон итд.) .

део

медицинских

-оним, -онимија [грч . 6пута , вар . од 6пота

означава

йлегuја, квадрuйлегuја). -под, -подија [грч .

pous, ген. pod6s нога]

у 30 -

оношким терминима означава разне врсте и л и

број ногу код животиња . -птер [грч .

име] који представља одређену врсту имена

сложеница

крило] односи се на крила

pter6n

код инсеката (колеоuшер) ини код нетилица (хелuкоuшер ).

или назива (ШОUОllим), или одређени однос према другој речи на основу облика или значе­ ња (хомо ним, синоним) .

-реја, -реичан [грч . гејп тећи] значи течење

-опија, -опсија, -оптички [грч .

op6s

око ,

6psis

р

ops,

ген .

вид] који се односи на вид или

или вишак течности, у медицинским термини ­

ма (дијареја) , каткад и фигуративно (логореја ).

гледа њ е .

с

п - пара, -пара н [лат. рагјо, рагеге родити] у

мед иц ини и биологији, означава оно што се од­ носи н а породиљу (нпр. uримиuара прворот­ ка), н а порођај или на начин рађања (вивиuа ­

ран: који рађа живе младунце) . - пат, -патија, -патски [грч .

pathos

патња]

оно што се односи на осећања ини психичка стања; у мед ицини , оно што се односи на одре ­

pes, ген . pedis

нога] који

се од но с и на ноге , посебно на стопало . - пед1, -педија 1 [грч .

paideia

вање пој ед иних вештина (логоUед) .

penia

оскудица, недостатак] у

мед ицинским терминима означава мањак или

одсуство онога што казује први део сложенице.

- плазнја [грч .

plasis

-сом, -соматски, -сомија [грч .

matos

минима означава тено .

-стат, -стати к, -статика, -стаза, -стазија [грч. stаtёs ,

-stat6s

постављен , који стоји,

који зауставља,

planus

раван] у сноженицама

означава поједине врсте авиона (бuйлан, хи­

plast6s

обникован ,

plassein

stati-

застој] као други д ео

научних термина означава непомичност , пр е­

-стил [I"]ЈЧ .

st)ilos]

об­

у архитектонским терми ­

нима значи стуб (нпр . uерuсшuл) . -сфера [грч.

sphalra кугна]

као други део сн о ­

женице означава Земљине омотаче (аШмосф е­ ра) или делове Земљине коре (л uшосфера) .

т -такса, -таксија, -тактички [грч . поредак,

taktik6s уређен]

taxis

ред ,

који се односи на ред,

поредаК , распоред .

-таф [грч .

дройлан и сл . ) . - пласт [грч.

stasis

станак, одржавање постојећег стања , одржа ва­

обликовање] у меди ­

обл ику и расту појединих органа или ткива . [лат.

s6ma, ге н . s6-

тело] у бионошким и медицинским те р­

цинс ким терминима означава неправилности у

- план

гн е­

ње у ваздуху (аеросшаш) и друго .

од гајање , васпи­

тање] кој и се односи на васпитање или увежба­

-пенија [грч .

skopein

сматрање уз помоћ инструм е ната .

k6s

ђене врсте обољења .

- пед· , -педија· [л ат.

-скоп, -скопија, -скопски [грч .

дати , посматрати] који се односи н'! научно по ­

taphos

гроб] који се односи на

гроб (нпр . еUuшаф) .

лико вати] у биолошкој терминологији означа­

-тека [грч . thеkё збирка, спремиште] означа­

ва п ој едине делове ћелије односно протопна­

ва зграде ини установе у којима се чувају књи ­

зме.

ге, плоче, филмови и друго.

47

1. -териј(ум) [flJЧ . thёriоп, дем . од ther звер] у на­ учним терми нима значи "животиња" или , ,з вер" . -те рма, -термија, -те рмика [грч . thеП116s

топао] који се односи на топлоту илки грејање. -тип, -ти пија [flJЧ .

лик, облик] у на­

tYPos

учним терм инима односи се на тип, вр сту или

узорак; у техни чком смислу на методе штампа­

ња или р еп роду ковања слика (фошошuйuја,

-том, -томија [flJЧ .

од

-tomla

temnein

сећи] у

медицинск им терминима. означава операције резања, отва рања или рас е цања , стручњака за

инструмент којим се обавља

(нпр. М!lКРОШОМ).

-ficare,

према

facere

чинити ] означава

постајање , претварање у нешто , Ilри давање не­

ке особине. -фИJl, -фИ /lа н , ~ИJlија [flJЧ . тељ,

philein

ph i10s

љуби­

волет и] означава склоност или љу­

бав пр е ма ономе ш то казује први део сложени­ це, човека КОЈИ Је нечему с клон , каткад и пред ­

који упија влагу).

-

-фит, -фита, -фитија [flJЧ .

phyt6n

биљка] у

научним терминима з начи биљку и ли ОНО што потиче од биљака.

-фоб, -фобија [flJЧ .

ph6bos

страх] означава

н есклоност или мржњу према оном е што казу­

-тон , -то на, -тонија [flJЧ .

t6nos

напетост, на­

гласак] који се односи на тон или звук; у лин­

гвистици, који се од носи на место или врсту ак ­ цента.

је први део сложенице, од носно осо бу која не ­ што или некога м р з и .

-фон, -фонија [грч . phone глас] који се одно­ си на глас или звук.

-топ, -топија [грч .

t6pos

место] који се одно ­

си на неко место ; који се н алази на месту којеје исказано првим д елом сложенице .

чава апарате за убрзавање атомских чест ица . -троп , -тропија [грч .

tr6pos

окрет, смер , на­

чин] у научним терминима означава разн е вр­ сте кретања, промене правца или преображаја .

-троф, -трофија [flJЧ trophe х рана] у на­ терм инима означава

исхрану ,

ност, недовољ ну (ашрофuја)

или

-фор, -фореза, -форија [flJЧ . си, од зна чи

-тр он [издвојено из речи (елек)шрон] озна­

учним

-фикат, -фикација, -фиковати (-фицир а­

ти) [лат.

мете (нп р . хuдроф WIa Н

дагерошuй uја ).

тај посао и л и

Увод

pherein

.

"КОЈИ

-ph6ros који

но­

носи т и] у научним терминима

носи

" . , "КОЈИ

садржи

"

или

.

"КОЈИ

изазива", са одговарајућим апстра ктним име­ ницама .

-форм, -форман [л ат.

forma

-formis

који је налик ,

облик] који има од ређ ен облик .

-френ, -френија [flJЧ .

phren ум]

означава по­

ј един е врсте психичких 11Oреме ћај а.

ухрање­

претерану

х

развијеност (хuЙерШрофuја).

-холичар [ е нгл .

-holic, издвојено

из

a1coholic

алкохол ич ар] у новијим кованицама означава

у

-урија [лат. uгiпа, грч . оигоп мокраћа] у меди­

навику или зависност од чеl-а (нпр . ЧОКОХОЛ U­

чар

-

особа која непрестано једе чо коладу) .

цини се односи на начин и количину мокрења ,

односно на хе мијски састав мокраће.

ф -фаг, -фагија [flJЧ .

phagein

ц - цефаЈI , -цефалан , -цефаJlија

(по)јести] који

једе (оно што је исказа но првим дел ом сложе­

в.

-ке ф ал ,

-кефалан , -кефалија.

-цен [flJЧ.

kairi6s

нов] други део н азива за по-

нице); начин или навика једе ња , гутања (аеро­

једин е ра зделе кенозојске ере (холоц ен, йлеu­

фагuја

сшоцен итд. ) .

-

хофагuја

гута ње ваздуха) или грицкања (Оllи­

-

грицкање ноктију) .

-фазија [гр ч .

phasis

говор] који се односи н а

начин гово р а и л и говорне мане .

48

-ценоза [flJЧ .

k6in6sis зајед ништво]

у биоло­

гији оз начава појед ине врсте биљних или жи­ вотињ с ки х заједница.

Страни афикси и афиксоиди за творбу речи

-центар [лат.

centrum,

грч .

kentron]

означава

-цит , -цитоза [грч .

kytos

шупљина] који се

поједине врсте средишта, у геом етрији (оршо­

односи на ћелије или поједине врсте крвних з р­

ценшар) и сеизмологији (еUиценШар) .

наца .

-ц ид [лат.

-cidium, -cida

од

occidere

убити]

значи поједине врсте убиства (машрицид, гено ­

џ

цид) или средства за уништавање штеточина

(инсекШ ицид) . -ЦИКJI [грч .

- uија [тур .

kYklos

круг] значи точак (би­

цикл) или круг (еUицикл). · ,

-ci,

с додатком нашег -ја] означа­

ва занате (претежно старе), занимања или ти­ пичне особине људи .

49

·,

11 РЕЧНИК

ПРВИ ДЕО Адаптиране речи и изрази

А аба кус, -а м, мн. - и [лат.

А, а муз. шести тон у Це-дур лествици, ла'.

а [фр . 11] ф инан с. по , з а (у навођењу цена , нпр . а- [грч . (Х-] ал фа стеретикон, лат. алфа прива­

(alpha privativum)

без, не : као префикс

означава одсуство , немање онога што означава

основна реч , нпр. аморалан йичан

-

-

без морала , аши­

нетипичан ; испред основе која почи­

ње самогласни ком добија облик ан-,

аналфабеш (а н+алфабеш)

-

као у

неписмен, који

не познаје ал фабет (писмо).

аб, -а м [хебр . аЬ] осми месец по арапском ка­ календа ру .

3 . ист. свеча­

ни сто за вазе и друго скупоцено посуђе код старих Римљана .

4 . рел . сталак поред олтара у

католичкој цркви . 5 . архит. четвртаста плоча ко­ ја покрива капител , главицу стуба .

абакција, -е ж [лат. abactio (partus)] мед. по­ бачај, прекид трудноће ; абортус (в . ) .

абалијенација, -е ж [лат. аЬ од,

alienus туђ]

штво) , преношење на другога (какве некретни­ не и сл . ).

абалијенирати , абалијенйрам, 3. л . мн. аба­

аб- [лат. аЬ од] префикс за н ег ирање , као у

абнормал ан ненормалан, неправи лан .

(сеља чка) тканина од вуне или козје длаке (ко­ мушки огртач (горњи део мушке

одеће) од такве тка нин е . 3. п еј. (об ично у ми . ) изноше но , руж но , подерано одело; ДРОЊЦИ

л иј ен ирају сврш . И несврш . [в. абалијенација] прав. оту ђи(ва)ти , усту пити, уступати дру го м е (у вла­

аба, -е ж [тур. аЬ а од ар . ' aЫi] 1. груба Дома ћа

2.

abacus] 1. рачун аљ­

дас ка з а рачунање ; сто посут пес ком за

прав . отуђење, уступање д р уго м е (у власни ­

лендару, одговара августу по грегоријанском

стрети) .

2.

геометријске цртеже и рачунање .

15 комада а 5 дин . ) тивум

ка .

.•

абен .

с ништво) , пренети, преносити н а дру гога.

абаllација, -е ж [л ат. а Ь од,

annus година]

прав. прогонство на год ин у да на (казнена мера у старом римско м праву) .

абаllДОII, -6 на м [фр .

abandon] прав . одрица­

ње , одустајање, уступање ( нпр. осигу равајућем

аба б н е пр . в. ахбаб.

друштву брода или роб е оштећене IlРИ ЛИКОМ

абажу р , -ура м , мн . абажуРи, ге н . м и . абажура

превоза, уз обавезу да осигуранику и сплати

м [фр.

abat-jour]

штит на лампи којим се за кла­

ња светл о , се н и ло, заслон.

абаз ија, -е ж [грч. а- не,

basis ходање] мед . не­

могућност ходања услед нервно г поремећаја .

пун и знос осигурања) .

абаllија, -е ж [тур . аЬап] 1. платно на коме су с вилом из везене гран е .

2.

женска марама од та­

квог Il лат на .

абаија, -е = абахија, -е (поред абаја, -е и

абартикулаЦ~lја, -е ж [лат. аЬ од , в . артику­

абајлија, -е) ж [тур . аЬај, в. аба] покривач од абе

лац иј а] анат. 1. зглоб, з главак, глежањ. 2 . мед .

за ко ње; уопште сукнени коњски пок рива ч .

ишчашење зглоба.

абаја В. абаија .

абајлија в . аб3ија.

абат, -а м, мн. -и [нлат.

abbas -atis и з грЧ ., и з

арам . аЬ отац] опат, старе шин а манастира .

53

абатиса

абиогеиеза

абатиса, -е ж [нлат.

abbatissa из грч.]

абдес(т), -а м, МН . абдес(т)и, ген . мн . абдес(т)ii

опатица,

[тур .

надстој ница манастира.

абатон, -а м , мн . - и [грч .

abatos

неприступа­

чан] цркв. део храма у који не смеју ући светов­

на лица; уп . адитон .

iibdest]

abdicatio] одрицање + абдикациОнЙ .

абдицирати, абдицирiiм, З . л . МН . абдицира­ ју СВРШ. И нееврш. [лат.

абацијалан, -лна, -л но [нлат.

abbatialis од 2.

абдомен, -а и абдомен, -а м , МН. -и [лат. теп ,

abacl,

в . аба] занатлија ко­

абаuйјскй и абаuЙнскЙ .

абаuика, -е и абаuика, -е Ж, дат. абаџики и

1. абаџијина

жена;

абаuилук, -а м, мн. абаџилуц~, ген . МН . аба­ 1. абаџијски занат. 2. аба­

abdominalis]

трбушни; који је у трбушној ШУПЉИНИ . који се односи на задак (код инсеката).

abductor

од

abdu-

одводити, одвлачити] анат. мишић одми ­

цач ; уп . адукто р .

џилукii [в . абаџија] џијска радња .

задак, задњи део тела (код ин секата).

абдуктор, -а м, МН . - и [лат.

cere

abdo-

анат. трбух, трбушна ш у п љина.

абдоминалан, -л на, -лн о [лат.

1. анат. 2. ЗООЛ .

2. жена

абаџија.

-minis] 1.

2. ЗООЛ.

ји израђује одела од абе, грубе тканине; сеоски

+ абаuијин;

одрећи се, одри­

неког з вања, почасти или одговорн ости .

који припада опату.

опатијски, манастирски .

абаuија, -е м [тур .

abdicare]

цати се престола ; фиг. одрећи се, одрицати се

абахија = абаија (в.).

abbas: в . абат] 1. опатски,

код мусли мана, ри­

абдикација, -е Ж [лат.

абатство, -ства и абатство, -ства е [В . абат]

абilЏ ИКИ [в . абаџија]

од пере .

од престола .

заст. опатија (в.) .

кројач .

abdest

туално прање лица , руку и ногу пре молитве .

абдукција, -е Ж [лат. одвлачење, одмицање .

abductio] 1. одвођење, 2. мед. размиц ање згло­

аба uиница, -е и абаuйница, -е ж [в . абаџи­

бова . З. филоз. силогизам чија је друга премиса

1. абаџијс ка

само вероватна, паје и закључак такав .

ја]

радионица .

2. абаџијина

жена.

абё, -еа м [фр . аЬЫ, в. абат] опат; у Францу­

абаu йнка, -е и абаuйнка, -е ж, дат. И лок .

абаџи нци и абiIЏ ИНЦИ , ген . мн . абаџинки и аба­ џинки [ в. аба џиј а]

абаџије.

2.

1.

велика игла којом шију

в . абаuика .

абвил ијен, -а м [фр .

абењак, -ака м , мн . абењаци, ген . мн . абењакii [в . аба] капа од абе ; уп. абеЊача .

abbevillien,

по граду АЬ­

Ьеујllе] геол . најстарија фаза палеолитика.

абд м индекл .[ар.

ској уобичајена титула за свештено лице,

abd]

слуга, роб ; често у

абењача, -е ж [В . аба] абена капа, капа од абе

(у атрибутској служби као део и зраза капа абе­ њача).

арапским сложе ним именима, као Абдалах (у

абер непр ., В. хабер.

нас Абдулах) "слуга Апахов" . абдал, -а м, мн . абдали, ген. ми . абдiinii м [тур.

abdal од ар. abdiil] покр. глупак, блесан , наивчи на. абдерйт, -ита М, мн . абдерити, ген . МН . абдери­

аберација, -е ж [лат.

aberratio] 1. скретање, 2. физ. у оп­

застрањивање, одступање, лутање .

тици, појава да се светлосни з раци н е сустичу у

истој жижи, услед особина сабирно г сочива

та = абдериliанин м, мн. абдерићани , ген. МН . аб­

(сферна

дерићанii [по становницима града Абдере у Тра­

кова различите талас не дуж ине (хромашска

-) или због различитог прелам ања зра­ -).

кији, који су так вима сматрани] приглуп, огра­

З . астрон. привидна промена положаја небеског

ничен човек .

тела.

+ абдерйтскй = абдерИliанскЙ .

абдеритизам, -з ма м = абдеритство, -ства е

4. б11ОЛ . одступање од нормално г типа; фиг. + аберациОн Й .

настраност , абнормалност.

[в . абдерит] глупост, ограниченост .

абердар в . хабердiiр.

абдеритство = абдеритизам (в .)

абзац, -а м , МН . абзаци, ген. мн . абзiiцii [нем . став (у тексту) , пасус .

абдериliанин = абдерйт (в.)

Absatz] 1.

абдеса на , -е ж, ген. мн . абдесанii [ в . абдес(т)]

ред у пасусу , алинеја (В . ).

2. увучен

абиогенеза, -е и абиогенеза, -е ж [грч. а-, ы­

посеб но место у старим кућама где се узима аб­

живот,

постанак] постан ак живе ма­

дес(т); где се обавља муслиманско ритуално

os

прање.

терије од неживе, спонтана генерациј а.

54

први

genesis

абнегација

абиоза

абиоз а, -ё ж [грч . а-,

biOs

живот] недостатак

или немогућ ност живота.

абиол огија, -ё ж [грч. а-,

bios живот, в. -логи­

ја] наука о неживој, неорганској природи .

bios живот,

аблатйв, -а м [лат.

в . статика] наука о бежи вот­

ња, порекла и сл.

аблатйвнй који се односи на аблатив ; & -

абиоти чкй, -а, -о [грч . а-,

bios живот] у коме

нема живота; који не припада живој природи.

абиотрофија, -ё ж [грч. а-,

генитив грам . генитивни облик којим се иска­ зује одвајање, удаљавање, потицање и сл .

bios живот, tгорhё

аблаут, -а м [нем .

храна] мед. дегенерација, прерано старење или

изум ирање ткива и ћелија .

мн. аб исала [в . абисус]

1. зона највећих морских

зоол. заједница живих бића у тим ду­

да дубо ком мору; веома дубок, бездан .

абисус, -а мо [лат.

од грч.

дубина.

кетИ .

одвајање,

4.

3.

авиј.

• аблациiiнЙ .

аблегiiт, -ата м , ВОК. аблегате, МН . аблепiти , ген. МН . аблегата [лат.

1.

ablegare

удаљити; посла­

посланик , изасланик (об . папин).

2.

ко је

некуда послат да би био уклоњен с положаја ;

прогнаник .

•

аблегiiтски .

аблёндати, -ам = аблёндовати, -ујём СВРШ .

абиту ра , - ё ж [нем .

Abitur од лат. abiturus који

И несврш. [нем. аЬblепdеп] аутом . пригуши(ва)ти

ће оти ћи] заст. испит з релости у средњој школи ,

светло;

матура.

њем и гашењем светла .

абитур ијент, -а м, МН . абитуријенти , ген. МII . абитуријената (ж. абитуријенткиња, -ё и аби­

туријенткиња, -ё) [нем . АЫturiепt: В . абитура] заст. свршени средњошколац, матурант .

абиryријум, -а (и абиryрйј, -а) м

= абиry­

ра, -ё ж (в .).

абјуд икација, - ё ж [лат.

abiudicatio] пра в . не ­

признава ње, ускраћивање, судско оспоравање .

абјуди цирати, абјудИц. iiрам , дици рају сврш . и несврш . [лат. судски

ablatio] 1.

хидр. одсецање, одстрањивање.

отапање површинског слоја на авиону или ра­

ти]

abyssos без­ дан] 1. понор, провалија; уп. амбис . 2. морска abyssus

2.

геол. одношење или топљење ледника.

бинама.

абисал ан, -лна, -л но [в . абисус] који припа­

Ablaut] в . апофОнија .

аблација, -ё ж [лат. уклањање.

а бисал, -а и абисал, -ала м, мн. абисали, ген.

2.

ablativus од auferre ablatus

зицима , падеж са значењем одвајања, удаљава­

ним тел има .

дубина.

ablatus, В. аблатив]

однети] грам. у латинском и у неким другим је­

абиостатика, -ё ж, дат. И лок . абиостатици [грч. а-,

аблата, абшiта с МН. [лат.

прав . одузете или отете ствари.

оспорити,

оспоравати ;

3. Л . мн . абју­ abiudicare] прав . ускратити,

ус­

краћиВати . абјурац ија, -ё ж [лат.

abiuratio]

прав . одрица­

абјури рати, абјурiiрам, 3. Л. МН. абјурирају

abiurare]

наизменичним

паље­

аблёндовати = аблёндати (в . ) аблепсија, - ё ж [грч . а- ,

blepei n гледати] сле­

пило (фиг. ), заслепљеност.

аблефарија, -ё ж [грч . а-,

blepharon трепави­

ца] мед . немање трепавица или очних капака

(урођено или као последица болести) .

аблокација, ё ж [лат.

ablocatio]

прав . да вање

у закуп, изнајмљивање.

аблоцИрати, аблОцiiрам,3.л. мн.аблоцИра­ ју сврш . и несврш . [лат. а Ыосаге] прав . да(ва)ти у закуп, и з најмити, из најмљивати.

аблуирати, аблуiiрам ,

3. Л. МН. аблуирају ablutus] испрат и ,

СВРШ. И несврш . [л ат. аЫиеге,

ње под за клетвом.

СВРШ. [лат.

сигнализирати

прав. под заклетвом одрећи,

аБЈlутоманија, -ё ж [в. аблуи рати , манија] ПСИХ. болесни нагон за сталним прањем .

порећи.

аблакта ција, -ё ж [в . аб -, лат. 1ас

уми(ва)ти .

lactis

мле­

ко] мед. одбијање од сисе .

аблакти рати, аблактiiрам,3. Л . МН . аблакти­

аблуција, -ё ж [лат.

abIutio]

прање, испира­

ње , умивање .

абнегација, -ё ж [лат.

abnegatio] 1. пожртво­ 2. порицање ,

рају СВРШ . И несврш. [в . аблактација] мед. од­

вање , самоодрицање, самопрегор.

би(ја)ти од сисе.

одбијање.

55

абно рмалан

абракадабра

аб нормалан, -лна , -л но [нем . И енгл. аЬпог­ та l]

1.

ненормалан, неправилан, необичан .

2.

роседеь ци , прастановници , урођ еници .

аб нормалност, -и ж [В . аб нормалан] особи­ абно рман [лат. аЬпогmis] в . абнормалан . аб нормитёт, -ета м, мн. абнормитети, ген. мн.

абнормитета [лат. abnoгmitas]

1. абнормалност,

аб ово [л ат. аЬ оуо одјајета] од самог почет­ mаlа .

аболи рати, абол ирам ,

3. л. мн . аболирају с врш . И несврш . [лат. аЬоl ёге] 1. укинути , укидати, п оништити , поништавати. 2. прав . провести , п роводити аболицију, обуставити судски по­ сту п а к пр е правоснаж н ости пресуде.

аболи ција, ё ж [лат. ни ште ње .

2.

аборт, -а м, мн. аборти, ге н . мн. абортаЈабора­ та м [нем .

abolitio] 1. укидање,

по ­

пра в . ослобођење од к р ивичног го­

њења, обу става судског поступка .

абол иционизам, -зма м [в . абол иција] покрет за укидање ропства у САД, у

XIX

2. покрет за укидање неког закона или

1. ист . веку .

прописа .

аболиц ионист(а) , -ё м , мн . аболиционисти

тива [лат.

abom inatio]

грозота ,

гадост, гнусоба ; срамно дело.

абонент, - а м , мн . абоненти, ген . мн. абонена­ та (ж . абоне НТ Юtња , -ё) [нем . АЬоппепt од фр . а Ьопп ег] прет платник .

•

аБОнеIПСКЙ .

аБОНllрати (се) , абонирам (се) ,

3. л .

МIJ . або ­

ни р ај у (се) св рш. И нес врш . [фр . аЬопп е г] претпла­ тити се, прет п л аћиват и се .

abonnement]

abortivus

од

abortus]

мед. ср едство за

абортйван, -вна , -вно [в . абортив] ји изазива поб ачај . сен ; незрео .

3.

2.

1. м ед. ко­

пр е ра но р ођен , н едо не­

фиг . неуспео, угушен у зач етку;

неплода н , ј алов .

абортивум м (мн. С а60ртива ) в . аБОртЙв . абортирати, аборти р ам , с врш . И flесврш . [flлат .

abortire]

3. Л.

МН . аборти р ају

мед . побаци ( в а)ти .

а60ртiщйд ијум (и абортiщй дйј , -а) м [В . абортус ,

-cidium од caedere убити]

м ед . н асилан

побачај , убијање плода у мајчиној утроби.

а60ртус, - а м, МН . -и [л ат.

abortus]

мед . п оба-

чај .

а60цирати, абоцирам ,

3. Л . MfI. або ц и рају abbozzare] СЛ И К . скицирати . MfI . абоца [итал. abbozzo] СЛ И К . на­

СВРШ . И несврш. [ИТЗIl .

а60ЦО, -а м , црт , скица.

абраДllрати, аб р адирам ,

3. Л. МН . аб р адирају abradere abrasus] 1. (о )стру ­ (са)стругати . 2. одронити , од роњавати ;

СВРШ . и несврш . [lIат .

гати ,

од носити трењем, разарат и.

а6разив, -а и а6разйв , - ива м , М Н . аб разиви , ген .

MIJ. аб разива

[нл ат.

abrasivus; в .

абради р ати]

средство за брушење , полирање или ч иш ћењ е тврдих површина .

абонман, -ана м , мн . абонм а ни, ген . мн . абон ­ ма н а [ фр .

покр. заст. нужник, заход.

изазивање побачаја .

[в . аб ол иција] присталица аболиционизма .

абоми нација , - ё ж [лат.

Abort]

абортйв, -ива м, МН . абортиви, ген . МН. або р ­

онога што је абно рмно.

usque ad

Aborigines, в . аборигини] + а60-

риџинскй .

наказно биће, наказа .

абно рмност, -ости ж [В . абнорман] особина

ка; В . аЬ оуо

риџина) м мн . [енгл .

аустралијски урођеници, староседеоци .

на онога што ј е абнормално.

2.

аб 0-

абориџини, абориџина (и абориџини , аб о­

настраН , противприродан.

н еправилност.

•

ригиналан и аБОРИГИllалаll .

претплата (на представе,

кон церте и сл . ) .

абонос, -а и аБОltОС, -а м , м н . -и [тур . аЬапоz од ар . а Ьпu s преко п ерс., и з грч .

ebenos] 1.

60Т.

абразйваll, - вна , -вно [ В . абрази в] који гре­ бе , оштар , храпав ; који служи за бр у ш ење .

абразија, -ё ж [нлат.

2. м ех.

оштећење површине услед тр ења .

биљка и з тропских крајева, с црним, тврдим,

одроњавање

тешк и м дрветом .

аб ра з иОнЙ .

2. дрво абоноса , ебановина . abordage] ист. напад на

аборд ажа, -ё ж [фр .

abrasio, в . абради рати] 1.

стругање , чишћење стру гањем и л и гр ебањем . земље

под дејством

3. геОЈ1 . +

таласа.

абракадабра, - ё ж [измиш ље н а реч, прво ­

неп р ијатељс ки брод пристајањ е м уз његов бок

битно у грчком]

и п р елас к о м морнара у њега.

формула на амајлијама ; данас , шаљ и ва р еч за

а боригини,

абори г ина

або р иги н а) м м н. [лат. аЬ

56

(у 06 .

аБОРИГИIIИ,

ori gine и з

п о четка] ста-

1.

У сред ње м век у , магијска

врачање (уп . хокус-поку с). с увисл о брбљањ е .

2.

бес ми слица , не­

аван

абраксас

а браксас, -а м , мн. -и [измишљена реч] ча­ р обн а реч или формула (уп . абракадабра) .

а брахамiiти, абрахамита м мн . [по Абраха­ му, о снивачу секте , и по старозаветном проро­

ку А враму] веку.

2.

1. хришћанска

секта у Сирији у ЈХ

секта у Чешкој у ХУНЈ веку, потомци

хусита (В .).

а брахија, -ё ж [грч . а- , ЬгасЫ6п рука] мед. безру кост, урођени недостатак руку .

а браш, -а м, мн . абраши, ген. мн. абраша [тур. abгa~ од ар.

абузија, -ё ж [лат.

abusio]

погрешна употре­

ба речи; уп . катахреза .

abras] 1. коњ са белим пегама на њу­ 2. човек пегава лица . 3.

шци или испод репа.

абузус, -а м , мн . -и [лат.

abusus]

злоупотреба ,

недозвољена примена.

абулија, -ё ж [грч . аЬиНа, од а- и

buli: одлука ,

воља] мед. безвољност, недостатак воље .

абуличар, -а м, мн . -и [в . абулија] онај којије оболео од абулије ; безвољан човек.

абундантан, -тна, -тно [лат. аЬuпdапs] оби­ лан .

абунданција, -ё ж [лат.

abundantia]

изобиље ,

мноштво .

осип по кожи.

абрашаст, -а , -о [В . абраш] пегав (о коњу),

абшйд В . апшйд . абшмйнкати в . апшмЙнкати.

шар е н , лисаст .

а бреаговати, -ујём сврш . [нем.

abreagieren, В .

ав, -а [хе6р. аЬ] једанаести месец јеврејске

р еаго ват и] п с их . ослободити се потиснутих осе­

године, одговара јулу/августу по грегоријан ­

ћања или успомена доводећи их у свест .

ском календару .

абреакцнја, -ё ж [В . абреаговати] псих . про­ цес абреаговања .

абревијаryра, -ё ж [нлат.

abbreviare, од brevis

кратак] скраћеница (06. у старим рукописима) .

абревијација, -ё ж [В. абревијатура] ћивање .

1.

скра­

2. скраћеница .

abrege]

кратак садржај, сажетак .

а брихтовати, -ујём сврш .

1. дотерати,

од перс .

awaz]

[нем .

подесити,

2.

аброгација, -ё ж [лат.

глас , вест.

avazile]

ПОКр . гласно, на сав глас .

ayvali]

врста јабука , по

укусу слична дуњи .

abrichten]

AWACS, од a(irbome) w(aming) a(nd) c(ontrol) s(ystem) ] амерички војни авион опремљен уре­

извежбати ,

ђајем за откривање непријатељских нисколете­ ћих авиона.

изму штрати, дресирати.

abrogatio]

прав . опозив,

укида ње , поништење (прописа).

3. л. ми . аброгирају abrogare] прав . опоз(и)вати,

пони штити , поништавати , повући .

aval]

авалiiрати, авалирам , сврш . и несврш . [фр .

avaliser]

3.

л . мн . авалирају

финанс . потпис( ив )ати

меницу као јемац, жирирати (В.) .

аброноша непр . в . хабрОноша . абруптан, -тна, -тно [л ат.

авал, -ала м , мн. авали, ген . мн . авала [фр .

финаис . менично јемство, потпис на меници .

аброгiiрати, аброгирам, сврш. И н есврш. [лат.

avaz

авазйле (у06 . авазйле) прип. [тур .

авакс, -а м , мн . авакси, ген. мн . авакса [е нгл .

абрихтати = абрихтовати (В.) . ПОКр. заст.

[тур .

авајлија, -ё ж [тур .

абрежё, -са м , мн . абрежси, ген . мн. абрежеа [фр .

ава В . хава . аваз, -а и аваз, -аза м , мн. авази , ген . мн . ав аз а

авалист(а), -ё м,

abruptus]

нагао ,

мн.

авалисти

[в . авал]

фиианс. потписник на меници, жирант.

авалит, -а и авалйт, -ита м [по Авали крај

одсе чан , изненадан .

абс- В . апс- .

Београда, где је нађен] минерал из групе лиску­

абу = ебу (в . ) .

на , зелене боје .

абу-земзе, -ета с и абу-земзем, -а м [тур . , од перс . аЬ вода] Мек и .

2. фиг.

1.

света вода из извора Земзем у

реткост, драгоценост.

абузйван, -вна , -вно [лат.

abusivus]

авам, -ама м [тур . ауаm] ПОКр . маса, пук , ши ­ роки слојеви народа .

аван, -а м , мн. авани, ген . мн. авана [тур . неовла­

од перс.

hawen] 1.

havan

метална посуда с тучком , з а

шће н , бесправан,противправан;склонзлоупо­

туцање ораха, шећера, бибера и др.

требама .

мерзер .

2. прангија ,

57

авётан

авангарда

аванга рда, -е ж, ген . мн . авангарди [фр .

avant-garde] 1. вој. војс ке. 2. фиг. нови

аватар, -а м [еанекр .

avatara

силазак (божан­

претходница, први редови

ства)]

правци, најмодернија стру­

ства (у хиндуској митологији) .

јања (у уметности, култури, ПО.fштици).

1.

отеловљење, реинкарнација божан­

2.

пр еоб ражај,

промена .

аванга рд изам, -зма м [в . авангарда] скло­

август, -а м [лат.

осми месец у

augustus] 1.

ност ка новости, изменама (у култури, уметно­

години . 2. ист. (Август) узвишени , величан­

сти, политици , идеологији); тежња да се но­

ствени : титула Октавијана и каснијих р имских

ви м , револуцио нарним идејама измени посто­

царева.

јеће стање .

авдесана в. абдесаиа .

авангард ни, -а, -о [в . авангарда] онај који

авдес(т) в. абдес(т) .

п редњачи, који иде испред свога времена, нај­

нов иј и , модеран . ~

-

џез муз. модерни стил у

џезу (настао почетком дрyrе половине ХХ века

аве узв. [лат.

Маријо! : почетак католичке молитв е Богоро­

авенија, -е и авёнија, -е ж [фр .

аванзман, -ана м, мн. аванзмани , ген . мн . ава­ змана [фр .

avancement] 1. напредовање унапређење . 2. в . аванс.

(у слу­

аван'зоватн, -ујем еврш. И нееврш . [фр .

cer] 1. напредовати (у служби), ђен. 2. да(ва)ти предујам .

бити унапре­

фин ане . предујам , аконтација .

авансён, -ена м, мн. авансени, ген . м н . авансе­ на [ф р .

avant-scene]

позор . предњи део позорни ­

це (из м еђу завесе и гледалишта) .

авансман в . аванзман. авансовати = аванзовати (в . ) .

ризичан ,

авантуризам, -зма м [в . авантура] склоност ка а в а нтурама , пустоловни дух .

авантУри н , -ина м [фр . аvепturiпе] мииер . вр­ ста крем ена с комадићима лискуна .

авантУрист(а), -е м, мн. аван,.уристи (ж. авантjrpисткиња, -е) [в . авантура] пустолов , љубитељ авантура .

аваитуристички, -а, -о [в . авантурист(а)] ко­ ји се односи на авантуре и авантури сте, пусто­

ловни . ~

-

роман роман у коме се описују узбу­

дљ иве пустоловине и подвизи; -филм филм та­

квог садржаја, пун динамике и узбуђења .

аварија и аварија в . хаварија .

од лат.

avertere,

аверим непр ., в . аферим . авероизам, -зма м филоз. учење Авер оеса (Ибн Рушд), арап ског филозофа и л е кара из ХП века .

аверс, -а м , мн . аверси , ген . мн . а в ерса [нем .

Avers од фр . avers]

предња страна , лице кованог

новца или медаље ; еупр . реверс (в .)

авертирати, авертирам ,

3. л . мн . а верти р ају avertir] 1. јавити , ј ављати, обавештавати. 2. опом е н ути, опо­

обавестити ,

2.

aversio

аверзиОнИ .

авантУра, -е ж [фр . аvепturе] п р олаз на љубавна веза .

58

•

еврш . И нееврш . [фр .

доживљај.

ши-

одвратити] одвратност, одбојност, н ескл о ност ;

авансцена в . авансён .

1. пустоловина , неизвестан подухват. 3.

avenue]

рока улица оивичена дрвећем .

аверзија, -е ж [нлат.

avan-

аванс, - а м, мн . аванси, ген . мн . аванса [фр.

avance]

збого м ! остај

дици (зване и Авемарија, Здравомариј о).

д р амс ких остварења .

жби),

2.

Аве Марија ж вок. [лат. Ave Maria] здраво,

им провиз ацијама; -театар новије тежње у по ­ виду експерименталних

здраво!

аведерсун в . афедерсун.

у Ам ерици) , карактеристичан по слободним

зо ришту, углавном у

ave] 1.

ми здраво!

мињати, упозорити, упозоравати .

авертисман, -ана м, мн . авертисман и, ген . мн. авертисмана [фр .

avertissement]

опом е н а, упо­

зорење .

авертити се, -им се еврш . [итал .

avvertire]

покр. освестити се, доћи к себи .

Авеста, -е ж [пере.] збирка светих те кстова зароастријанске религије .

авестански, -а, -о = авестички, -а, -о [в . Авеста] назив језика којимје писана А веста; уп. зенд.

авёт, -и и авет, -и ж, ген . мн . авёта и авёта [тур .

afet

од ар .

aft]

сабласт, утвара , при виђење.

авётан, -тна, тно и аветан, -тна , -тно = ав е­ таст, -а , -о [в . авет] аветињски , сабластан .

аветаст

авитаминоза

авиокарта, -ё ж, reH . МИ . авиокарти [в . авио -,

аветаст = авётан (в . ) аветати, ilВcraM,

3.

л. ми . аветају иесврш. [в .

аветан] ПоКр. говорити глупости , лупетати ; по­

аветиња, -ё ж [в . авет]

1. сабласт, приказа . 2. •

који се понаша сабласно , луда, страшило .

ав ивирати, авивирам, сврш. и иесврш. [фр .

л. ми . авивирају

3.

оживити, оживљава­

aviver]

ти, освежити , освежавати (боју , прањем или уз

авйд ан, -дна, -д но [лат.

лаком, грам­

avidus]

ав иза, -ё ж [итал. би или новцу .

avviso] 1. обавештење, упо­

2. тpr. обаве штење о • авйзнй .

авиз ирати, авизирам,

послатој ро ­

вати, јавити , јављати.

aviaris

од

avis

пти­

авијарна инфлуенца вет. заразна

болест птица и Домаће перад и изазвана виру­

сом (чији је високопатоге ни тип

H5N1

прено ­

сив са оболел их птица и на људе), птичји грип . ав ијаријум, -а (и авијарйј, -а) м [л ат.

aviari-

птица] велики кавез за птице , пти­

чарник; одељење п т ица у з оолошком врту .

вештина у прављања авионом .

авијат ичарка, -ё , дат. и лок . авијiпичарки ,

reI!. aviateur од лат. avis пти­ пилот; • авијатичарскй .

мн. авијатичарки) [фр. ца] летач на ав иону ,

авијација, -ё ж [фр .

aviation

од лат.

av is

пти­

ваздухо пловство , ваздухопловне снаге.

ав ијати ка (в .) .

-ом/-ем

[В .

гајење птица .

авиомодел, -ела м, М Н . авиомодел и , reH. МИ . авиомодела [в. авио-, модел ] умањени модел авиона, способан да лети , с мотором ил и без

авиомоделар, -ара м, ми . авиомоделари , reH . МИ. авиомоделара [в . авиомодел] онај који пра­

авиомоделарство, -ства с [в. 'авиомодел] правље ње модела авиона, као хоби или у циљ у та кмичења .

авион, -о на м, МН . авиони , reH. МII . авиона [фр. ау ј о п од лат.

птица] летелица тежа од ва­

avis

здух а, аероплан .

•

авИОнскЙ .

авиопарк, -а м , мн . авиопаркови , reH. МН . ави­ компаније .

reH . мн . авиопревозника [в . авио-] предузеће ко­ је авионима п ревози путнике и робу .

авиотранспорт, -а м [в . авио-, транспорт] превоз помоћу авиона .

авиотуризам, -з ма м [в . авио- , ту риза м] ту­ ри за м уз употребу малих приватних авион а.

авиохоризонт, -а м, мн . авиохоризонти , геи .

ав икулryра, -ё ж [л ат.

1.

инстр .

авиопревознйк, -а м , мн . авиоп ре возници ,

ав ијати чар, -а м, и нстр. -ом/-е м , мн . -и (ж .

јење]

м,

опаркова [в . авио-, парк] скуп свих авиона неке

ав ијатика, -ё ж, дат. авиј iпици [в . авијација]

2.

-а

ви моделе авиона .

ав ијара н , -рна, -рно [лат.

1.

авиомеханичар,

њега.

3. л . мн . авизирају

сврш. И несвр ш . [в . авиза] обавестити, обавешта­

ца]

авиоматеријал, -ма м [в . авио-, материј ал]

тролу и поправку авиона.

ав из иеп р. в . хафиз . зорење; оглас.

авиолинија, -ё ж [в . авио- , линија] авионска линија.

авио-, механичар] стручњак задуже н за кон­

зив, похле пан.

avis

авиоконструктор, -а м, инстр. -ом [в . авио- ,

материјал неопходан з а редовни лет авион а.

помоћ соде, киселина и сл.) .

uт од

ваздухопловна компанија.

ко нструктор ] конструктор авиона.

аветињскй .

...

1. карта з а авион . 2. географска карта ко­

ја показује ваздух оп л овне л иније .

авиокомпанија, -ё ж [в . авио- , компанија]

нашати се саблажњиво.

ца] птичји .

карта]

2.

avis

птица ,

cu1tura

га­

живинар ство .

ави о- [в . авион] као први део сложеница означава везу са аВИОНИ/.:1а и ли са авијацијом .

ави обиологија, -ё ж [ в. ав ио-, биологија] грана биологије која проучава могућности оп­ станка живих бића на великим висинама.

ми . авиохоризоната [в . авио- , хоризонт] инстру ­ мент у пилотској кабини који показује положај летели це у односу на хоризонт.

а виста ПРИЛ . [итал. а

vista

(в . )] финаис. по ви­

ђ ењу (ознака на чековима , меницама и сл.) .

авитаминоза , -ё ж [грч . а-, в. витамин] мед . обољење због н едостатка витамина у храни .

59

а ге нс

авлија

авлија, -ё ж , ген. мн . авлйја [тур . ау1. од нгрч .

агаме, апiма ж мн. [грч . а-,

авлијара, -ё ж [в . авлија] брбљива жена која

агамија, -ё ж [ грч. а-,

gamos

брак]

онога ко није у браку , без брачно ст.

но ш а .

авокадо, -а м [енгл .

aguacate, а

ayocado

од мексичког шп .

ово из језика нахуатл] бот. тропска

биљ ка и з породице ловора ,

полност цветова .

3.

ЗООII . размн ожавање без

агамист(а), -ё м , мн . агамисти [в. агамија]

Persea gratissima ;

нежења, бећар .

лата.

са особом супротног пола .

а вра, -ё (и хавра, -ё) ж , ген . мн . (х)аврй [тур.

ства и љубави .

avret

од ар.

покр. места на човечјем телу која треба

avu1sio

од

ayellere

отрг­

нути, откинути] прав . одвајање једног дела има­ ња (об. уз реку) под дејством више силе.

ага , -ё м , дат. И лок . аги , ге н. мн . ага [тур . земљо посед ник у Османлијском

aga] 1. царству. 2.

3. господ ин ,

газда :

некащi шњ а титула из поштовања (додаје се и з а име на , нпр . Омерага , Смаилага) .

агабег, -а м [тур .

aga-bey,

В . ага , бег] старији

б р ат.

агава, -ё ж [грч .

agau6s

племенит, узвишен]

бот. б иљка меснатог лишћа, пореклом из Јужне и С ред ње Америке .

љубав .

пре свега као подлога за гајење ба ктер ија).

агарјанин, -а м , мн . агарјани, ген . мн . агарја­ на [ х ебр . према Агарији, месту на С и нају] ист. заст. назив з а муслимане уопште (Тур ке , Арапа

и друге) , неверник (са становишта х р ишћана) .

•

агарјанскЙ .

агатобиотика, -ё ж, дат. И лок . а гатобиотици [грч .

agath6s добар, bIos живот]

уч е њ е о исправ­

ном начину живота.

агатодемон, - она м [грч.

agath6s добар, dai-

топ дух] МИТОЛ . добар дух , дух зашт итни к .

агатологија, -ё ж [грч .

agath6s добар ,

в . -ло­

гија] филоз . део етике који учи о н ај вишем до­ бру .

агбаба м [тур .

akbaba]

в . атмаџа .

агда, - ё ж, ген . МН. агдй [тур.

агаз в . агазли и јагрз.

agda од ар . 'aqidii]

по кр . укувани , шпиновани шећер ; слатки ш од

агазија в . јагрз .

таквог шећера .

агазли прид . индекл . [тур .

yagi z]

покр . црн,

сјај ноцрне боје (обично о коњу) . ага-кан, ага-кана м [В . ага , кан] наследна т и­ исма ил и та (в.) .

ga1a ga1aktos млеко]

мед. без млечност, недостатак млека код мајке .

агалари, агалара м м н . [тур .

aga1ar, мн .

агдити се, -йм се несврш . [В . агда] покр . скида­ ти длаке с лица помоћу укуваног ш ећ ера.

тула в ерског поглавара у муслиманској секти

агалактија, -ё ж [грч . а- ,

2. хришћанска

на и з азијских морских алги (употр ебљава се

п р ек ривати , стидна места .

вој н и старешина у Турској .

1.

агар-агар, -а м [малајска реч] врста желати­

из хебр. ] јеврејска богомоља , синагога .

аврет, -а м, ген . ми . аврёта [тур .

авулзија, -ё ж [нлат .

1.

онај ко живи у д и вљем браку

заједничка вечера првих хришћан а, з н ак брат­

захте в за повраћај неког акта .

'awrii]

2.

агапа, - ё ж , ген . мн. агапа [грч. аgар ё љубав]

прав. опозив ;

ayocatio]

1. стање 2. бот. бес­

оплођивања, партеногенеза .

плодо ви се једу свежи или приређени као са­

авоюiција, -ё ж [лат.

б рак] бот.

оплођивања са стране.

у селу преноси вести од авлије до авлије, абро­

hayra

gamos

биљке које се размножавају самостално , без

аУ li од грч . аu1ё] двориште .

од

агенда, -ё ж, ген . ми . аге нда и аге ндй [лат.

agenda оно што треба урадити] 1. подсетн ик, бе­ лежница, нотес . 2. скуп обавез а, програм рада. агенезија, -ё ж [грч . а- , genesis рађање] 1. биол. неспособност рађања , јаловост. 2. мед . не­

aga,

потпуна развијеност ембриона , уз н едостатак

агалук, -а м , мн . агалуци , ге н . мн . агалука [ту р.

ске цркве по коме Бог нема ни поч етка ни свр­

в. ага] прваци , угледници, имућни људ и .

aga1.k] 1. агино имање , агинска з емља . 2. звање, 3. део прихода који се давао аги. 4. фиг. самовољно, наси л но понашање .

достој а нство аге .

60

неког дела организма .

3. теол .

учењ е хр и шћан­

ш ет ка.

агенс, -а м , ген . ми . агёнса [л ат. л ује]

1. покретна

agens који де­ 2.

си л а, делотворни пр инцип .

аГЈlуција

аген т

хем. супстанца која изазива хемијске реакције.

3. грам .

вршилац радње.

агент, -а м, ген. мн. агената [енгл.

agens

ген .

agenris

агитација, -ё ж [пат.

који делује]

agent, од лат. 1. заступник, опу­

бијања за одређени,

2.

тајни полицајац, обаве­

штаја ц ; шпијун . А - провокатор прикривени

агитка, -ё ж, дат. И пок . агитки, ген . мн . агиткй [рус. ] текст (књижев ни и ли новински) чијије је­ дини циљ агитација ; пропагандни спис .

поли цијски агент који се убацује међу сумњи­ ва ли ца да би открио њихове намере .

агентура, -ё ж [нем.

Agentur, в . агент] пред­

агнтовати, -ујём несврш . [лат.

низац ија.

а генција, -ё и агенција, -ё ж [фр . итал .

agenzia,

од лат.

agere

деловати]

1.

agence, послов­

ница, представништво ; установа која органи­ зује п р е воз путовања, тури зам .

2. установа која

п р ику пља вести и продаје их средствима ин­

нешто) .

агер, -а м , мн . агери, ген . мн . агёра [лат . ager требу .

2.

1.

земљиште за јавну упо­

освојена земља која се поклањала

ислуже ним војницима . А - публикус (лат .

pubIicus)

агитпроп, -а м [руска скраћеница] одеље ­ ње за агитацију и пропаганду (при државној управи) .

аглобулија, -ё ж [грч. а- , пат.

globulus лопти­

ца] мед. недовољан број крвних зрнаца.

агломерат, -ата м , мн . агл омерати, ге н . мн . агломерата [лат.

agglomeratum од agglomerare 1. слеllљена маса, гру­ два; скупина, гоми л а . 2. минер . маса од различи­ тих дели ћа руде спојених уједно . 3. густо насе­ скупити , нагомилати]

формисања. поље, ораница] ист.

agitare покре­

тати, трести] вршити агитацију, залагати се (з а

ставни штво , заступништво (06. у негативном смислу) ; орган непријатеља; шпијунска орга­

06. политички циљ , путем

говора , летака, састанака, парола и сл.

номоћеник ; који послује за рачун других; трго­ ва ч ки посредник .

agitatio] подбадање ,

подстрекивање; деловање на масе ради придо­

агломерација, -ё ж [л ат.

ager

државно земљиште; освојена земља

glomerare] 1.

аглосија, -ё ж [грч. а- ,

geusis

agglomerario од ag-

скупљање, нагомилавање; спаја­

ње разнородних елемената .

која је поклањана ратним ветеранима .

агеузија, -ё и агеузија, -ё ж [грч. а- ,

љено место .

2. в .

агломерат

gl6ssa језик]

(1).

м ед. уро­

укус] мед. губитак осећаја за укус ; оштећење

ђени недостатак говорних органа ; немост, му ­

чула ук уса .

тавост .

агеустија в . агеузија .

аглосостомија в . аглОсија.

агијазма в . ађИјазма.

аглутинатйван, -вна, - вно [в . аглутинација]

агйлан, -л на, -лно [л ат.

agilis] 1. вредан , 2. гибак, окретан,

ли нгв . аглутинативни језици они (као турски ,

агилност, - и ж [В. агилан] својство онога ко

фикси за поједине граматичке категорије , а н е

предуз имљив , сналажљив .

коме је

агilНија, - ё ж [грч . а- , gynё жена] беженство , неоже њеност , живот без жене .

•

агИничан .

агйница, - ё ж [В . ага] агина жена .• агйни-

аглутинација, -ё ж [пат. ти]

1. слепљивање ,

агинскй, -а, -о [В . ага] који се односи на аге .

3.

п ннгв . додавање суфикса за изражавање

граматичких категорија (В . аглутинатЙваll) . аглутинирати, аглутинйрам,

агио в . ажио.

3. л.

МН . агирају н ес врш . [пат.

радити , деловати , пословати.

агiпатор, -а м (ж . агитаторка, -ё, дат. и п ок . агитаторки, ген . мн . агитаторкй) [в . агитовати] особа к ој а агитује ; подстрекач , пропагандиста .

аги таторскй .

agglutinare слеllИ­ 2. мед. згрушава­

срастање .

ње, нагомилавањ е (крвних зрнаца, бактерија и др . ) .

чин .

•

слепљивањ е;

мења јој се облик као у флективним језицима .

је агил ан .

agere]

срастање,

мађарски) у којима се на реч додају редом су­

спрета н , х итар .

агирати, агйрам ,

својствено

3. Л .

мн . аглу­

т инирају с врш . И несврш . [В . аглутинација] сле­ пити , слепљивати , спојити , спајати, срас(та)ти, з груша(ва)ти.

аглутиција, - ё ж [ грч . а- . п ат .

glutire

гутати]

м ед. неспособност гутања . аглуција = аглутиција (в .)

61

агма

аграма

агма, -ё ж [грч . аgrпа] лингв . назив за задњо­

агогика, -е ж [грч .

водити] муз . назив за

agein

непчани изговор гласа н када стоји испред к

ситне измене тем па при извођењу музичког де­

или г.

ла, ради изражајности .

агнат, -ата м, мн. агнати, ген . мн . агната [лат .

agnatus]

у римском праву, сродник по оцу; уп .

когнат.

агогичан, агОгичкЙ .

•

-агогички в . -агог .

агон, -она м [грч .

ист. борба ; такми­

agon] 1.

чење (спортско, песничко) у старој Грчкој .

агнатија, -ё ж [грч. а-, грч. gшithоs вилица] мед. недостата к вилице . агнац ија, -ё ж [лат.

• агнатичан . agnatio] у римском

пра­

ву, сродност с очеве стране .

1. јагње, као хришћанству. 2. реп .

симбол правосл.

владичански плашт . З . рел . комад посвећеног хлеба који се приноси на жртву.

аГlНfц ија, -ё ж [лат. спознаја

(06.

agnitio]

препознавање,

у позоришном комаду) .

агноз ија, -ё и агнозија, -ё ж [грч. а-, грч .

sis сазнање] 1.

gno-

мед. неспособност препознавања

чулно опаже ни х предмета.

2.

агона, -ё и агона, -ё ж [грч. аgопоs неплодан] геогр . линија која на карти спаја места на којима је магнетска декл инација једнака нули.

агнец, -а м [цел . јагње] невине жртве у

филоз . свесно не­

агонiiлан, -лна, л но [в . агонија] односи на борбу, такмичење. агонизам, -зма м [грч.

агном инација в . аноминација .

агноет ик, -а м, мн. агностици , ген. мн. агно­

agonismos]

agnostos

агонија, -ё и агонија, -ё ж [грч .

в. агони­

agon(a борба,

ти У агонији бити на самрти, (фиг. ) на измаку , пред пропашћу.

•

агонИстичкЙ .

агонистика, -ё ж, дат. и лок. агонисти ци [в. агонист(а)

] 1. такмичење

(у рвању , гимнасти­

ци итд ., или у песништву).

сматра даје немогуће знати да ли Бог постоји .

рвачка, атлетска) вештина.

1.

који се

мука] самртне муке, умирање , издисање; О би­

непознат] присталица агностицизма; онај који

агноети цизам, -зма м [В . агностик]

1.

в . агОничан .

етика.

борац , такмичар .

стйка = агностичiiр, -а м, мн . - и [грч .

2.

агониет(а), -ё м, мн . агонисти [грч . аgопistёs]

знање (полазна тачка Сократовог учења).

филоз.

учење о немогућности објективног сазнавања стварност и .

2.

поприште, арена.

гимнастичка (или

2.

агоничан, -чна, -ч но и агоничкй , -а, -о [в. агонија] који је у агонији, самртни , умирући .

неприхватање религије , услед

агонотет, -ета м, агонотети, ген. мн . агоноте­

уверења да је немогуће знати да ли постој и Бог.

та [грч . аgо поth еtёs] ист. надзорник спортских

2.

такмичења у старој Грчкој .

агноетичii р = аГtlоетик (в .) агноецИ рати,агносцйрам,З.л.мн.агности­

цирају сврш . И несврш.

[лат.

зна(ва)ти,

прихватати

прихватити,

agnoscere]

при­

(потпис,

меницу и сл . ) . у

хришћанству,

1.

симбол невине

оличава

васкрслога

Христа; иконографски приказ жртвеног јагње­ та.

2.

молитва у којој се пре причешћа зазива

спас божји; музика која прати ову молитву .

..

Агнуе Деи [лат. Agnus Dei lагањац Божји] код католика симбол Христа Спаситеља .

аговати, аговати и аговати, -ујём несврш . [в . ага]

1.

имати власт, достојанство аге.

2. жи­

вети као ага, уживати.

-агог, -агогија, -агогички [грч . ји води,

age(n

вљање, васпитање.

62

agogik6s ко­

водити] означава вођство , упра­

agora] ист. 1. главни 2. састајалиште,

збориште. З . народна скупштина (у Атини) .

агорафОбија, -ё ж [грч .

агнуе, -а [лат. аgnusјагње] жртве

агора, -ё и агора, -ё ж [грч .

трг у старогрчким градовима .

agora

трг, в. фобија]

псих . страх од великих отворених

простора и

јавних места.

агорот, -а м, -и [хе6р. ]

1. код семитских наро­ 2. израелска нов­

да тежинска мера за сребро.

чанајединица, стоти део шекела .

агр прид. индекл . [тур . фи), тежак .

aglr] покр. 1. јак (о ка­ 2. охол , уображен. З. вредан, скупо­

цен.

агравација, -ё ж [л ат.

aggravare

отежање, погоршање, пооштрење .

аграиеати в . ограиеати . аграма в . ограма .

отежати ]

аграматизам

агрест

аграматизам, -зма м [грч . а- , grillnma слово] псих.

неспособност грађења реченица услед

н ер вног обољења .

спојених делова.

2.

геол . стена састављена од

разних минерала. З .

грађ . мешавина песка и

шљунка који служе при прављењу бетона .

4.

аграматист(а), -ё м, ми. аграмilТИСТИ [В .

маш . спрега двеју машина (генератора с мото­

аграм атизам] особа оболела од аграматизма;

ром, електромотора с пумпом, дизел-мотор а с

неп и с мена особа .

пумпом и сл . ) .

1.

агрегатни, -тна, тно [В . агрегат] који се од­

који

носи на агрегат ... агрегатно стање фи з. једно

аграматичан, -чна, -чно [В. аграматизам] који не зна граматику; неписмен .

2. ЛИИГВ .

од три или четири стања у којима се материја

није у складу с граматичким правилима .

аграр, -ара м [В . аграрни] све што се односи на

пољопривреду,

земљишни

посед ,

1.

аграрац, -р ца м , ми. аграрци, геи . ми . аграра­

1. земљопоседник. 2.

пристали­

ца пол итике која штити интересе земљопосед­

чврсто, течно , гасовито или плазм а.

aggregatio, В. агрегат] 2. при ­

спајање , здруживање, нагомилавање .

мање у неко удружење или организацију . З . у Француској, професорско звање које се' стич е конкурсом после дипломе.

агрегирати, -агрегирам , З. л . МII . агрегир ај у

ника .

аграризам, -зма м [В . аграрни] покрет за а граризација, -ё ж [В . аграрни] претварање непољ опривредног

земљишта

у

С ВРШ . И несврш . [л ат.

aggregare,

В . агрегат] сп оји ­

ти, спајати , скупити, скупљати , удружи(ва)т и ,

унап ређење и заштиту пољопривреде .

пољопри­

придружи(ва)ти .

агрежё, -еа м [фр .

agrege, В . агрегација ] у

Француској , професор средње школе с пол о­

вредн о .

аграризирати = аграризовати (В.)

женим државним испитом .

а граризовати, -ујём = аграризирати , агра­

ризii ра м , З . Л . Н . аграризирају СВРШ . И несврш . [В .

агреман, -ана м , ми . агремани, ген . ми . агре­ мана [фр. аgrеmепt пристанак] пол . пристан а к владе да некога прими за дипломатског пр ед ­

аграрни] (из)вршити аграризацију .

а грарије, аграрија ж ми . [В . аграрни] пољо­ прив р ед ни производи .

а грарнй, -рна , -рно и аграрнй, -а, - о [лат.

agrarius од ager

-

агрегација, -ё ж [л ат.

земљи­

шне од носе и сл.

ца [В . аграрни]

јавља

поље] пољопривредни, земљи­

шни, земљораднички ... аграрна реформа де­

љење земље великих посед ника сељацима бе­

ставника друге државе .

агресиван, -вна, - вно [нлат. агресија]

1. склон насртљив . 2. који

aggressivus,

В.

нападима на друге , нападачки , уме да се наметне, наметљив,

продоран . З . мед . који задире у тело пациј ента, који изазива болове; супр. неагресиван (В.) .

про­

агресивац, -вца м , ми. агресивци , ге н. ми .

тек ционизам заштитне мере и повластице ко­

агреснваца [В . агресија] жар г. агресиван , наср ­

јима се штити Домаћа пољопривредна произ­

тљив човек .

земља шима или онима са мало земље ;

-

водња од конкуренције развијенијих аграрних

агресивност, -и ж [од агресиван] о соб и на онога који је агресиван , насртљивост.

земаља.

аграфа, аграфа с ми . [грч . а- , grарhеiп писа­

агресија, -ё ж [л ат .

aggressio

од

aggredi

при ­

ти] реп . Христове изреке сачуване усменим

ступити , напасти]

предање м , незаписане у јеванђељу .

употреба силе у међ удржавним односим а .

аграфа, -ё ж [фр .

agrafe]

копча, спона , спаја­

graphein

писати] мед.

неспособност писања услед поремећаја у нер­ вном с истему .

а грегат, -ата м , ми . агрегати, ген . ми . агрегата [лат.

aggregatus од aggregare придружити , наго ­ 1. с куп , спој ; маса од више међусобно

милати]

напад у циљу освај ањ а;

2.

П С ИХ . агресивност (В . ) .

агресор, -а м, ми . -и [лат.

лица.

аграфија, -ё ж [грч . а-,

1.

aggressor од aggredi , •

В . агресија] онај који врши агресију , напада ч .

агресорски . агрест, а м [итал .

agresto

или лат.

agrestis

пољски , дивљи] ситно незрело грожђе ; сок од

таквог грожђа (употребљава се као зачин , за правље ње сирћета и др . ) .

63

агростологиј а

агри-

агрокомплекс, -а м (В. грЧ . агро- , лат. ком­

агри- В . агро- .

агрикола, -е м [лат.

agricola]

ратар, пољо­

вреде (пољопривредне произвођаче , њи хове

при вредник, сељак.

агрикулч~ра, -е ж [В . агро-, култура] земљо­ радња, ратарство .

•

аГРИКУЛ1јрнИ .

агрипнија, -е ж [грч .

agrypn{a будност, бде­

ње] мед. несаница.

аГI)ЛУК, а м, мн . аriЈЛУЦИ, ген. ми . аriЈЛукii [тур .

aglrllk]

nOKp. опрема коју млада добије од мла­

дожење према муслиманским обичајима . агро-, агри- [лат.

ager,

грч.

agr6s

поље , ора­

ница] као први део сложеница означава везу с пољоприв редом, земљом, земљорадњом.

агробизнис, -а м [В . аrро-, бизнис] пољопривреда организована као трговачки посао.

агробиолог, -а м, мн. агробиолози, геи . ми. агроб иологii [В .

агро-, биолог] стручњак за

агробиол огију .

агробиологија, -е ж [В . агро- , биологија] на­ ука која изучава растење и искористивост би­ љака с обзи ром на квалитет земљи шта.

агроб иотехнолог, -а м, ми . агробиотехноло­ зи, геи. ми . агробиотехнологii [в . агробиотехно­ логија] стручњак за агробиотехнологију.

агроб иотехнологија, -е ж [грч . агро-, био-, технол огија] технологија која се бави произ­ водњом здраве хране помоћу живих организа­

ма и органских материја .

агробота ника, -е ж, дат. И лок. агроботi1НИЦИ [В. агро-, ботаника] грана ботанике која изучава

биљке употребљиве у земљорадњи .

агроеколо гија, -е ж [В . агро-, екологија] на­ ука о смештају пољопривредних култура , њи­

ховом утицају на околину и обрнуто.

агроиндустрија , -е ж [В . агро- , индустрија] индустрија која се бави прерадом пољопри ­ вредних производа.

агро индустријски, -а, -о [ В. агро-, инду ­ стрија] који се од носи на агроиндустрију; по­ љоп ривред ни и ин дустријски ; агроиндустриј­ ски комплекс екон . спој пољопривредних ком­ бината с великим фабрикама које прерађују њихове производе.

агрокл иматологија, -е ж [В . агро-, климато­ логија] део климатологије који изучава утицај климе на пољопривреду .

64

плекс] заједнички назив за област пољ опри­ производе и прераду тих производа) .

агромаксимум, -а м, МН. -и [В . агро- , макси­ мум] највећи земљишни посед дозвољен зако­ ном у одређеној држави.

агроманија, -е ж [В . агро-, манија] ПСИХ . бо­ лесна жеља за боравком на селу или у осами .

агромелиорација, -е ж [В . агро- , мелиора­ ција] неговање земљишта рационалн ом обра­

дом, ђубрењем , заштитом од ерозије и сл.

агрометеоролог, -а м, ми . агрометеор олози, ген. ми. агрометеоролога [В. агрометеорологија] научник који се бави агрометеоролошки м ис­

траживањима; стручњак у агрометеорологији.

агрометеорологија, -е ж [В. агро-, метеоро­ логија] грана метеорологије која изуч ава ути­ цај метеоролошких појава на развита к усева .

•

агрометеорОлошкИ . агроминимум, -а м, ми . -и [В . агро -, мини­ мум] најмања количина земљишног поседа ко­

ју треба да има поједини власник.

агроном, -а м , ми . - и [грч . поље и

n6mos

agr6nomos од agr6s

закон] пољопривредни инже­

њер, факултетски образован стру ч њак за по­ љопривреду .

агрономија, -е ж [В. агроном] наук а о пољо­ привреди.

агрономски, -а, -о [в . агроном] кој и се одно­ си на агрономију и агро номе .

агропеДОЛОI', -а м, ми. педолози , ген . ми. пе­ дологii [В . агропедологија] стручњак за агропе­ дологију .

агроrlедологија, -е ж [В . агро- , п едологија] наука која се бави земљиштем, тлом, р ади гаје­ ња биљних култура.

агростемин, -ина м

[Agrostemma,

лат. на­

учни назив за кукољ] фарм . алкалоид који се на­ лаз и у корену кукоља.

агростографија, -е ж [грч.

agrostis,

име не­

ких трава , В. графија] бот. описивање трава.

агростолог, -а м , ми . агростОлози, ген. ми. агростологii [В. агростологија] научни к који се бави агростологијом, стручњак у агростологији.

аГРОСТОЛОI'ија, -е ж [В . агростографиј а, -Ј)О­ гија] бот. наука о травама .

адаптёр .

агросфера

агросфера, -е ж [в . агро-, сфера] део биосфере у коме ј е могућна пољопривредна производња.

агротех ника, -е ж, дат. И ЛОК. агротехници [в . .аГРО-, техника] обр ађивање земље употребом

техничких средстава .• агротехничкii .

агротех ничар, -а м, мн. -и [од агротехника] стручња к за агротехнику.

агрохе мија, - е (УОб . агрохёмија) ж [в . агро-, хемија] део хем ије који испитује кружење хе­ мијских састојака између биљке и тла, као и примену вештачког ђубрива , заштитних сред­

става и сл .• агрохемијскii .

агрум и , агрума и агруми , агрума М МН . [итал .

agrumi

од

agro

опор, кисео] бот. заједн ички на­

зив за јуж но воће н акиселог укуса (лимун , по ­ моранџа, мандарин а, грејпфрут и њихове сор­

те); уп . цИтруси .

агршак, агршка м , МН. агршци , ген . мн . агр­ шака М [ryp. аgщаk] ПОКр .

1.

колутић од кости

или рога који се н ати ч е н а вретено да б и било теже .

2.

дрвени пловак с фитиљем у кандилу.

агути , -ија м [шп. agutf из језика гварани] зоол. јужноамерички степски глодар.

адам, -а м [тур . adam из а р . , а ово од хеб р . Adam] човек , људс ко биће .• адамскН . адамант, -а м, мн . адаманти , ген . мн . адам ана­ та [I"РЧ .

adamas, adamantos]

заст. диј ама нт.

адамелит, - а м, мн . -и [по планини

Adame llo

у итал ијанским Ал пима] Мl1нер. дуби нск а ер уп­ тивна стена, врста грани та.

адамизам , -з ма м [од Адам] 1. уче њ е адами­ та (В .).

2.

књижевни правац који н агла шав а при ­

митивно и на го нско у чове ку.

адамнт, -ита м , МН. адамити , ген. МН . адамита [од Ада м]

1.

рел . припад ник старохришћанск е

секте која је проповедала п ов ратак природном н а чин у ж ивота и ГОЛОТИЊИ .

2.

н уд и ст(а) (в . ).

адаМ ЈIИ ПРИЛ . [В . адам ] ПоКр . људски, чо­ в е чно , пристојно .

адамлук, -а М [в . адам ] п оКр. ч ове чн ост . адамснт, - ита М [ п о прон алаза ч у, Амери­ канцу Р . Адам су ] хем . врста отр ов ног гаса, н а­ рочито делује на ко жу и н а дисај н е ор гане.

адамскн В . адам .

ад- В. ад .

ад предл. [лат.

ad, ad-]

к ао предлог означава

датив или з начи на, ка, йрема; као префикс значи йри-, УЗ-, до-.

ад ансонија , -е ж [по фр. б иологу М. А дансо­ н у ] бот. баобаб (в.).

адаптабiiлан, -л н а, -лно [нлат. adaptabilis]

ад в. хад.

при лагодљ ив .

ада, -е ж, ген. мн. ада [ryp. ada] речн о или је­ зерско острво.

-ада [итал .

адалет, -а м [ryp. adalet од ар. ' аdiШi] пр авда, прав ед ност; правилан поступак .

-ata]

адаптабишlOСТ, -и ж [в . адаптабилан] при­ ЛаЈ" ОДЉИВОСТ .

као др уги део речи у кули­

нарској терминологији упућује на специјали­

тет (сафал ада) или гошћење јелом означеним у пр вом делу (бакалара да, шал шада).

адађето, -а м [итал. adagetto, дем. од adagio] муз. мало бржи темпо од ада ђа.

ада ђо, -а м [итал. adagio полако] муз. лага ни темпо (б ржи од ларга , спорији него а нда нте) .

ад акта [лат. ad acta] у акта, међу реш е н е

адаптатор, -а м , МН . - и [нлат.

adaptator] онај

који в рши адаптацију .

ад аптација, -е ж [лат. ђавање,

подешавање .

2.

adaptatio] 1. прилаго ­ б110Л.

Ilрилагођ еност

организма на услове живота у околини .

3. архит.

преуређење зграде, просторије, локала, уз оспо­

собљавање за неку нову сврху . 4. ум . прерада књижевног дела ради

приказивања

у

позори ­

шту, на филму, на телеви зији ил и на радију.

5.

списе : о предмету који је решен или више није

лингв . прил аго ђ ава ње стране речи језику у који

актуела н .

је преузета: А фонетска

адаКТlfлија, - е ж [грч . а- , daktylos прст] мед.

фОJl ошка

урођени недостатак пр ст ију .

адакти рати, адактирам ,

3. л.

вора , графичка

мн. адактирају

-

-

-

прилагођавање изго­

прилагођавање писања, мор­

при лаго ђав ање пр оме н е облика.

ада l1тё р , -ера м, М Н . адаптери, ген . МН . адапте­

сврш. И несврш. [В . ад а кта] одложити, одлагати

ра [енгл.

међу акта, у архиву.

узајамно неприла гођена елемента.

adaptor]

техн. у ре ђ ај за 1l0вез ивањ е два

65

адаптйван

аденограф ија

ад аптйван, -вна, - вно [енгл .

adaptive] који се

односи на ада птацију , који показује својство прилагођености.

адверзатйван, -вна, - вно [lIл ат.

ада птивност, - и ж [в . адаптиван] особина онога што је адаптивно.

адаптИрати,адаптирам , 3. л . мн . адаптИр~У с врш . И несврш . [лат. уређивати

adaptare] 1. пр еуредити,

(кућу ,

про сторију) ,

пре­

преправити,

преправљати за употребу у друге сврхе .

2. при ­

ред ити, при ређивати (књижевни текст за при ­

казивање на сцени , н а телевизији или на рад и ­

ј у); адаптирати се, адаптирам се,

3. л .

мн . адап­

ти рају се с врш . И несврш . прилагодити се, при ла ­ гођавати се, привићи се, привик а в ати се.

ада р , -а (изво рно адар) м, мн . адари , ген . мн . наести по црквен ом календару), пада у фебру­ а р и почетак марта .

dato] од данас, од овог дату м а.

ada~ ] ПОКр . онај који има исто име, имењак .

адвекц ија, -ё ж [лат.

advectio од advehere до­

н ос ити , довоз ити] метеор. хоризонтално поме­ р а ње ваздуха , а с њим и његових својстава (влаге , топлоте и др .) .

Здвент, -а м [л ат. аdvе пtu s долазак] рел . пр едстојећи Христов долазак на Земљу .

2.

1.

код

ад вентскИ .

адве нтиван , -вна, -в но [нлат.

adventivus] 1.

слу чаја н , којије случајно настао , непредвиђен .

2. бот. који не расте на свом месту . ... адвеllТИВ­ ни Kopeli корен који расте на самој стабљици . адвентиза м , -зма м [в. адвент] рел . учење и по кр ет ад вентиста.

адвентист(а) , -ё м , мн . адвентисти (ж . адвеll­ ТИСТКЈlња, -е) [в. адвент] рел . члан Х ришћан ске ад в е нтистичке цркве , која верује у скор и дола­

за к Хри стов и празнује суботу уместо недеље

(отуда назив субошари) .

•

адвеIlТИСТIIЧКЙ .

адве рб , - а м , мн . адверби , ген . МII . адвёрба

adverbium,

од

ad

уегЬиm уз глагол] гра м .

ад вербијал, -ма м [илат.

adverbi alis

прило ­

шки] гра м . прилошка одредба .

ад вербијала н , -л на , -лно [в . адвербијал]

66

ско

adver-

дати оглас, огласити , рекламирати] м едиј­ рекламирање

прои з вођача ,

производа

и

услуга, савремени начин р екламе ; реклама .

адвокат, -ата м, мн . адвокати , ген . мн . ад во юi­

та (ж . ад вокаткиња, -ё и адвокатица , -ё) [лат. од

advocatus

advocare дозват и

(у помоћ)] пра в­

ко се зауз има за неко га или за н ешто .

• адво­

катскй .

адвокаТllсати , -ишём несврш. [в . ад вокат]

адвокатура, -ё ж [нлат.

advocatura]

звање и

по сао адвоката.

адекватан , -тна , -тно [лат .

adaeqt1atus

и зј ед­

начен] прикладан, Гloдeca H , прим ерен , одгов а­

р ајући ; прил . адекваТIIО . аде кватност, -и ж [в . адекватан] о соби на

адеквација, -ё ж [в . адеквата н ] ф ИЈ IOЗ . Гl oдy­ дарање мишљења и ства рн ости као и з р аз и сти­

ните спознаје .

аделфизам , -зма м [грч .

ade lph6s

брат] б р ат­

ство , братимљење , побратимство.

адеЛфllја, -ё ж [грч.

ade lph6s брат] 1. бот. 2. в . адел фИ зам.

с р а­

слост Гlрашничких нити .

ад еllД, -а м , ми . аде н ди, ген . мн . аде нада [лат. аddепdШl1 оно што треба да се дода] мат. саби­ р ак .

аде нда , адёнда с мн . [лат.

dendum, в.

addenda,

м н . од

ad-

аденд] дода ци , прилози, допун е .

адеllЙII, -ина м [в . адено-] биол . азотн а база , састав ни

део

нуклеинских

киселин а у

живи м

ћелијама.

аде IlИТИС, - а м [в . адено- ] мед . зап аљење жле­ зда ; запаљење л и мфних чво рова .

прил ог (вр ста речи) .

п р ило ш к и .

адвертајЗIIIIГ, -а м [е нгл. adveгtising, od

tise

онога што ј е адекватно .

катол ика посл едње четири н едеље пре Божића .

[лат.

који изражава супротност, нпр . али, н его.

рад ити као адвокат; ирон . и з игр авати ад воката .

адаш, -аша м, МН . адаши, ген . мн . адаша [тур .

•

adversativus adversus насупрот] противан , супротан , опречан; ... адверзативни везник грам . вез ни к од

ни засту пник ; бранилац (ОГl 'гужено г) ; ф и г. он ај

адара [хебр.] шести месецјеврејске године (д ва­

а дато [лат. а

адвербијализација, -ё ж [в . адвербиј ал ] грам . прелаз у категорију прилога .

адено- [грч .

aden

жлезда]

у сложе ницама

значи: који се односи на жлезде, жл езда н и.

аде llографија , -ё ж [адено-, в . гр аф иј а] мед. описивање жле зда.

аденойд

адitђарница, -ё ж [В. адиђар] продавница

аденойд, -ида м , ми . аденоиди, геи . ми . адено­

ида [В . адено-, -оид] мед. лимфатични израштај

адиђара, јувелирска радња.

у зад њем делу носа .• аденоЙдан .

адиђарuија, -ё м [В . адиђар] златар,јувелир .

ад еном, -ома м , мн . аденоми, геи . ми . аденома [В . аде но-, -ом(а)] мед. доброћудни тумор жле­

адијагностнчан, -чна, -чно [грч . а-, в . дијаг­ ноза] мед . који се не да распознати , утврдити .

зданог т кива.

адијатерl\tичан,

аденоп:п ија, -ё ж [В . адено-, -патија] мед. обољење жлезданог система .

-чна ,

-чно

и

адијатер­

мичкй, -а, -о [грч . а-, в . дијатермија] физ . који не проводи топлоту.

аденоскле роза , -ё ж [В . адено-, склероза]

адијафон, -а м, ми . -и [В . а- , дија- , -фон] муз.

мед. от врд нуће, закречавање лимфних чворова,

1.

аб. као последица сифилиса.

клавир који уместо жица има виљушке.

адеIIOТОl\tија, -ё ж [В. аденоид , -томија] мед.

ад енофлегмон, - она м [В . адено-, грч .

phleg-

adeps] животињска маст, сало .

ад епт, - а м , ми . iщепти, ген . мн . iщепата [лат. од

adipisci

задобити, стећи]

следбе­

1.

ник, п ри сталица (неког учења или секте) .

2.

ист.

алхем ич ар који ј е достигао врхунац тајних ве­

адераЩlја, - ё ж [В . ад, лат.

бронза ,

aes aeris

нов а ц] п р етварањ е и з вес не вред ности у новац ,

ричан.

адијафорија, -ё ж [В. адијафора] фило з. мо­ рална равнодушност према свему ономе

што

није ни врлина ни ПОРОК .

адијафорист(а), -ё м , мн . адијафористи [ В . нодушан човек .

адикт, -а м, мн . адикти, ген . мн . адикта [е нгл . од лат.

addicere

одати, доделити] зави ­

сник , овисник; наркоман .

адеспота в . адеспотон . адеспотон, -а м , мн . адеспотони (по грч . мн . С адес пота ) [грч. а-, dеsрЬtёs господар] без гос п одара, ничије вл асништво.

1.

2.

имање

(аб. мн . )

адitкција, -ё ж [енгл .

addiction,

адет, -а м, м н . адети, ген. мн . адёта [тур .

iidet од

обичај , навика ; обичај но право у

сл .) .

dynamis •

ад ета прип . [тур .

iidet]

по кр .

1. обично . 2. упра ­

адетан, -т на , -тно [В . адет] уобичајен, обич а­

аДИllами­

чаll.

addio]

поКр . фам.

збогом!

адипоза, -ё ж [лат.

во , сасв им .

снага] м ед.

клонул ост, сл абост, изнемоглост .

адио (уоб. адио) уз о . [итал .

исламу.

в . ади кт] за­

висност ; робовање (дроги, штетној навици и

адинамија, -ё ж [грч . а- ,

КЊИЖ . д е л о коме се не зна аутор.

adeps adipis

маст, сало]

мед . гојазност, угојеност.

адипозан [В . адипоза] гојазан , угојен .

ј ан .

адетйле при л. [В . адет] по кр . по обич ај у, адетосум прил . [тур .

iidet olsun]

п о кр . реда ра­

ад нђар, -ара м , ми. адиђари , ге н . м и . ад иђара

ус помена]

d{psa

ж е ђ] м ед . н едо-

статак осећаја жеђи (код неких душевни х б оле­

ст и) .

ди , об ичаја ради.

yadi gar

аДИПОЗIIОСТ, - и ж [ В . ад ипоза] гојазност . адitrlсија, -ё ж [грч. а- ,

уобичаје но .

[тур .

фији све оно што је са етичког гледишта без на­

addict

уновча в а њ е.

' adii(t)]

adiaphoros,

различит] у стоичкој филозо­

адијафора] филоз . следбеник адијафорије ; рав­

ш т ина.

ар .

diaphoros

2.

чајно , јер није ни врлина ни ПОРОК . • адијафо­

mопё у пала] мед. гнојно запаљење жлезде .

adeptus

адијафора, адијафора МН . с [грч . од а- и

операт ивно уклањање аденоида.

адепс, -а м [лат.

инструмент с диркама сличан хармоници .

1.

скупоцен украс , на­

кит ; др агоценост ; драгуљ (и фиг., о човеку). успоме н а, пред м ет даров а н з а успомену .

3.

2. у

адирати, ад ирам , нес врш . [лат.

3. л . мн . ад ирају СО РШ . И addere] с аб(и)р ат и , дода(ва)ти , пр и­

рачуна(ва)ти.

а ДИРll1јра прил . [итал. а

dirittura,

од

diritto

атрибутској служби : д иван , красан (у Вуковим

прав] тр г. н е посредно , правим п утем, без прето­

н ар . пес м ам а а диђар-Ајкуна ).

вара (о роби која се ш аље) .

67

адитив

ад мини стр атор

ад итив, - ива м, мн . ад итиви , ге н . мн . ад итива

(у06. ад итив, - ива) [в . ад итиван] средство, 06. вештачко, кој е с'е додај е н еком производу р ад и

дел ити,

додељ ивати ,

досуд ити ,

адјун кт, -а м , мн . адјункти , ге н . ми . адј ункта и

побољшања у куса, пром е не бој е, боље конз ер ­

адју н ката [лат.

вације и др .

ти] помоћни ч иновник , пристав .

ад итиван, -вн а, - вно [lIлат.

re додати ]

additivus од adde-

који треба додати ; додатни .

ад итивност, - и ж [ в . адити ван] свој ство о но ­ ад итон, -а м, мн . - и [ гр ч .
с ве ште н иц и м а ; у п . абато н .

add itio

од

addere дода ва­

3. л . мн . ад ицир ају addicere] додели ти , додељ и ­

в ати , досуд и ти ,досу ђи вати , дозна чит и , доз на­

адју н кција , - ё ж [нл ат .

адјiщент, -а м, м н . адј iще нти , ген . МII . адјiще­ од аdi асё ге лежати п оред,

гра ничити се] прав . ко има посед н е п ос редно уз др уго га , сусед, међ а ш .

adi ectivus од adi-

добац и ти , до м етн ути , прил ожи ­

ти ] гра м . пр иде в .

•

adiunctio,

адјектЙва н .

адју р а циј а , - ё ж [л ат.

adiurati o]

адју стёр , -е р а м ,

MII .

адјустери , ген , ми . адју­

дотеруј е .

адјусти р ати, адјуст ирам,

3. л . мн . адјусти р а­ 3. л . мн . ађ усти рају [lI лат. adiustare] Дотер (ив) ати , по­

ју = а ђ у стир ати , ађ устира м, дес ит и , п оде шав ат и .

адј Ута н т в . ађ Ута н т . адјУто р , -а м, мн . - и

[

л ат.

адјУтум, -а м , МН . -и [лат .

M II.

- и [лат.

инд ив идуал н а пс и хологија .

адјекц иј а, ё ж [лат.

adiectio од adicere, в . 1. дода в ање , домета њ е. 2. тр г. п овећа­

ње по н уђ ен е сум е новца.

бок] по­

(\ 870-1 937),

тзв.

аДJlигат , -ата м , мн . адлигати , .-е н . мн . адлига­ та [лат.

adl igare

п р ивез ати] у библ и отекарству,

дело које је по в езано у исту с в еску с другим де­

адју в а нс, -а м , мн . адјуванси , ген . мн . адјуван­ помагати, п одр жа­

вати ] фарм . додатни лек , који доп р и н ос и деј ­ ству гл авног .

адјува нт, -а м , мн . адјуванти , ген . мн . адјува­ ната [ в. адју ванс] помоћ н ик , помага ч .

лима .

•

аДJl игатски .

ад м и н и стратива , -ё ж [в . админи стративан] уп р авна власт , у пр ава .

аД МИllИстративан , -в н а , -вно [нлат.

strativus]

admini-

који се од но с и на админ истрацију ,

управ н и .

адјуд икатив а н , - вна , -вно [ в. адјуд икација] досудн и , којим се досуђуј е.

аДМ IНlИ ст р ат ив а ц , - вца м, мн . администра­ тив ц и , ген . мн . администр ативаца [ в. админи­

adiudicatio

од

ad iu-

п рав. до суђив а ње, додела, судско п р и­

знање; п ресуда у чиј у кори ст.

адјУД IЩllрати , -јуд ицир а м ,

страти ван] сл ужбеник у ад мини стр а ц ији. ад министр атор , - а м, м н . -и [лат.

tor] 1. 3. л.

м н . адјуд и­

ци рају св рш . и и ес врш . [ в. адј уд икација] пра в . до-

68

п омоћ;

адле р изам, -зма м пс и х . у ч ење аустр ијског

п ри де вљ е ње .

адјуд и ка ција , -ё ж [лат.

adiutum]

ad 1atus уз

пс и холога Алф р еда Адле ра

dicare]

п о м агач,

м о ћни к , саветник , мла ђ и службе ни к.

адјект ивизација, - ё ж [в . адјектив ] грам .

adiuvans од ad iuvare

adiutor]

н ов ч а н а п о м о ћ , потпора.

п р етв а рање р е ч и неке д р уге в р сте у при де в , по-

са [лат.

прав . за кл и ­

адјустажа , -ё = а ђ устажа, -ё ж [в . адјуст ира ­

адлатус , -а м ,

адјектива ц ија в . адј екти в иза Ц lt ј а .

адјектив]

в. адју н кт]

помоћник.

адје ктйв , -а м, м н . - и [ нлат .

adiectum

адју н кт]

ња њ е, п олага њ е за к лет в е .

с врш . И несв рш .

ча в ат и .

adi acens

adiunctura, в.

стера [ В . адј устир ати] рад н ик кој и адјуст ира,

ади цирати , ади цирам ,

н ата [лат.

придода­

ти ] Дотерив а њ е , подеш а в а ње .

т и] саби р ање , додав а ње.

сеге

адјункту р а, -ё ж [нлат.

adiungere

додав а ње , с п ај а ње, при друж ив ање .

п ри сту п а чн о ] у нутрашњи део грчко г х р а м а ,

сврш . И нес вр ш . [лат.

од

adiunctus

з в ање адју нкта ; пом о ћно н адл ешт во .

га ш то је ад итивн о ; м огу ћн ост сабир а ња .

iщ йција, -ё ж [л ат.

досуђив ати,

пресуд ити , пр есуђивати у чиј у к о ри ст.

он ај

adm inistra-

који у прављ а н е ком уста н овом,

управник, нач елник.

2.

привремени уп рављач ,

вршилац дуж ности упр а вн и ка .

3.

о н ај ко упра-

адоптат

адми нистрација

вља цркве ном облашћу (митрополијом, биску­ пијом итд . ) у одсуству наименованог велико­ достој ника .

адмонитйван, -вна, -вно [лат. адмониција, -ё ж [лат.

адм инистрација, -ё ж [лат. управа, управљање .

2.

administratio] 1.

управна вл аст; (у САД)

једних до других избора .

ције.

слови ; одеље ње у коме се обављају ти послови.

адм инистрирати, администрир ам, администрирају н ес врш . [лат.

3. л . ми . administrare] упра­

вљати, водити послове; обављати дужност ад­ министр атора.

адм ирабйлан, -лна, -лно [л ат.

admirari

admirabilis од

дивити се] дивљења вредан , изврстан ,

чудеса н .

адми рал, -ала м, мн. адмирали , ген . мн. адми­ рала [ием.

al-bahr за повед­ ник мо ра , у крштено са лат. admirabi lis] 1. најви­ ши офи цирски чин у ратној морнарици . 2. 300Л. врста вел иког шареног лептира , Vanessa atalanta. + адм иралскй . адм иралитет, -ета м [н ем. Admiralitat] вр­ Admiral,

од а р . атјг

ховна кома н да ратн е морнарице ; скуп свих ад­

мирала ратне морнарице јед не државе.

+ адми­

ад миралштаб, -а м [В . адмирал, штаб] глав­ ни штаб рат н е морнарице.

+ адмиралштабни

и адм иралштаб нЙ .

адм иратйв, -а м [в . адм ирирати] ЛИНГВ . особине коју тај приде в означава .

1. у по­

2.

врста начи ­

на у алба нском језику који изражава чуђење.

адми ратор, -а м, МН . -и [илат.

admirator]

онај

који се ди ви , обожавалац, поклоник.

аднекс, -а м, ми . ilДнекси, геи . ми . аднёкса [лат.

adnexus

од

adnectere

свезати, с појити]

1. (06.

ми . ) мед . жен ски органи уз материцу, јајници и

јајовод и .

2.

в. анекс .

аднекситис, -а м [в. аднекс] м ед . запаљење јајника и јајовода .

аДНОМИllалан, -лна, -л н о [лат.

ad

потеп уз

име) грам . који стоји уз им еницу.

аДlIотација, -ё ж [лат.

adnotatio]

прав . забеле­

шка , примедба , напомена ; упис чињ е ница з н а­

чајних з а власника у з емљишну КЊИГУ .

аднотирати, аднотирам , СВРШ . [лат.

adnotare]

3. Л.

МН . аднотирају

зап исати, прибележити .

адолесцент, -а м, ми . адолесценти , ген . ми. адо­ лесцената [лат.

adolescens од adolescere расти, до­

з ревати) особа у раздобљу адолесценције.

admiratio] д ивљење . 3. Л . ми . адмирира­ admiror див ити се, чудити

адм ирирати, адмирирам , ју СВРШ . И и есв рш . [лат.

н едоз рела девојка, шип а рица .

адолесценција, -ё ж [в . адолесцент] прва

прихватити,

admissibilis

примит и)

прихва­

брањено изговорити.

адонеј, -а м [л ат.

admiss io]

versus adon ius]

књиж. у ан­

тила и јед ног трохеја и л и спондеја.

АдОIlИС, -а м (уоб. и АДОIIИС) 1. у грчкој ми­ толо гији веома ле п младић , љубимац Афроди­

прим ање, при ­

2.

фиг . лепота н .

3.

( адо­

IШС, адоюtс ) 300Л. врста лепти р а плаве боје . адон иски , -а , -о (и iIДОНСКИ) који се односи

на Адониса .•

тљив, ДОПУСТ ИВ .

адм исија, -ё ж [лат.

АДОllај, -а м [хебр. Adonai мој Господ) рел. назив за Бога , у место имена lа х ве (в .) које ј е за­

тин, симбол проле ћ а.

се] (за)д ивити се, обожа вати ; (за)чудити се.

ад мисибйла н, -лна, -л но [илат.

не з релости .

тичкој метрици , стих саста вљен од јед но г дак­

адм ирација , -ё ж [лат.

-

стих исто што и адо н еј (в.).

адоптант, -а м, М Н . адо пта нт и , ,-ен. м и . адо п ­ таната [н ат. аdорtапs, в . адоптирати) онај који

хватање.

адм итанса, -ё = адмитанција, -ё ж [енгл.

mittance)

поручник граничне пол и­

младост; животно доба и зме ђу пубертета и р а­

треба придева са з начењем највишег ступња

adm ittere

hadnagy) заст. 1. 2. жандарм .

адолесценткиња, -ё ж [В . адолесцент) још

ралитетс кй .

од

опомена,

аднађ, -а = хаднађ, -а м, ми. -и (х)ад нађи [м ађ .

канцеларијски по ­

admonitio]

укор.

скуп државних чиновника који су на власти од

3.

admonere опо­

менути] опомињући , у поз оравајући .

ad-

електр . реципр оч н а вред но ст импе­

данције (в.).

адм итанција = адмитанса (в .)

неког усваја , усвојитељ; поочим, помајка .

адоптат, -ата м, м и . - и [лат.

adoptatus,

В. адоп­

тирати) усвојено дете, посвојче , посинак , по­ ћерка .

69

адсорпција

адоптато р

адоптатор [лат.

adoptator]

= адоптант (в . )

адоптација, -ё ж [лат. adoptatio] = адопција (в.)

•

2.

свеска или књига с адреса ма

3. 11. ми. адоптирају adoptare] 1. посвојити , посинити , покћерити. 2. фиг. усвојити, прихватити (ми­ шљење, обичај и сл . ) . адопција, -ё ж [лат.

adoptio] = адоптација

посвојење (детета), усвојење, посиновљење.

адорант, -а м, мн . адоранти, ген . мн . адорана­

adorare

обожавати] обожава­

лац, искре ни поклоник.

адорациј а, -ё ж [лат. клањање, дубоко

adoratio] 1. обожавање, поштовање. 2. СIIИК . поклон­

ство пастира или три мудраца новорођеном Исусу.

3. л. мн . адорирају

несврш. [В. адорација] иеоб . обожавати, искази ­

вати дубоко поштовање .

адра повац, -овца м , ВОК. адраповче , ми . ilДpa­

derlump пропалица] 1. лоше одевен човек, одр­ панац. 2. скитница,пропалица, пробисвет. hadrig] ПОКр . заст. пре пре­

ден; свадљив.

ad геп уз бубрег]

физиол . хормон сржи надбубрежне жлезде , лу­ чи се приликом напора и узбуђења; подстиче

рад с рца и прилив крви у мишиће; даје се као лек у случају шока , астме , алергијских нап ада.

• адренал йнскй . адре љак, -ака м, МН . адрењаци , грен. М Н . адрењака [В. адрен] поКр . заст. препредењак, мангуп .

адреса, -ё ж, ге" . МН . адреса [фр.

adresse] 1. 2.

место, ул ица и број где неко живи или ради.

на пош иљци, име примаоца с подацима о месту

3. рач . број

или шифра који одређују

тачан положај неког податка у меморији р ачу­

4.

Adressat

од фр .

adresser]

онај на кога је

адресована пошиљка, прималац; у овом значе­

њу непр . адреса НТ. адресирати, адресйрам,

3. 11. ми. адресирају 1. напи­

= адресовати, -ујём СВРШ. [фр . adresser]

сати адресу ; упутити на одређену адресу; О адресиратн

(06 .

на кога намени т и , упутити коме

критику , замерку) .

ад ресовати = адресирати (в . )

адресограф, -а м, ми . -и [в. адреса , -граф] ма­ шина за брзо исписивање адреса на пошнљкама.

геfегепdum] дато на

ad

изјашњавање, на јавну потврду .

адскрибирати, ащ: крибйрам ,

3. Л . МН . ад­ adscribere] при­

писати , приписивати.

адскриптор, -а м, мн . - и [лит. онај који приписује .

2.

adscriptor] 1.

СУПОТПИСНИК .

адскрiшција, -ё ж [лат.

adscriptio] приписи­

вање , писмени додатак.

адсорбат, -ата м, ми . адсорб ати, ген. МН . ад­

адре налйн, -ина м [лат.

нара.

та [нем .

скрибирају СВРШ . и и есврш. [л ат.

повци, ге н . мн . ilДраповаца [можда од нем . На­

адре н , -а, -о [нем .

.

адресат, -ата м, МН. адресати , ген . ми . адреса­

ад реф е р ендум [lI ат.

адорирати, адорйрам ,

станова ња .

пошиља­

адресар, -ара м, ми . адресари, ген . МН . адреса­

адоптирати, адоптйрам,

од

adresser] 1.

ра [в . адреса] азбучни списак имена с адресама;

сврш. [лат.

adorans

од фр.

adoptivus] 1.

адоптив ни отац поочим .

та [лат.

Adressant

лац (писма, поруке) ; непр . ум. адресат (в.).

који је посвојио (некога) .

адоптйва н, -вна, -вно [илат. ус војен , посињен.

адреса нт, -а м, МН . адресанти , ген. МН. адреса­ ната [нем .

прав. заст. колективна представка упуће­

на владару или високом органу власти; О (у п у­

сорбата [в . адсорбирати] тело подложно ад­ сорпцији.

адсорбенс = адсорбе ll Т (в . ) адсорбеllТ, -а = адсорбеllС, -а м , мн . -и [в . ад­ сорбирати] хем. тело које н а својој површини врши адсорпцију (коштани угаљ, иситњен као ­ лин и др.).

адсорбирати, адсорбйрам , 3. Л. ми . адсорби­ рају = адсорбовати, -ујём СВРШ. И несврш . [л ат .

adsorbere

од

sorbere

с ркати] х ем. примити, при­

мати у себе површинским делом (гас, пару,

течност); у п . апсорбовати . адсорбовати = адсорбирати (в . ) адсо рпција , -ё ж [л ат.

adsorptio, В . адсорби­

рати] хем. способност чврстог тела да за своју

т ити) на чију адресу на чији рачун (приговор

површину веже гас, пару или течно ст; уп . ап­

и сл.).

сорпција .

70

IlДcтp aT

ађијазма

адстрат, -ата м , мн . адстрати , ген . ми . адстра­ та [лат.

ad- уз , по аналогији са супстрат,

в . ] лингв .

постићи, постизати предност у расправи , по­ би(ја)ти противника јачим доказима.

језик који је према неком другом језику у одно ­ су дуготрајног међусобног утицаја .

адстрикција, -е ж [лат.

adstrictio, в. адстрин­

гирати] стезање, скупљање; сужавање, заче­

адуцирати, адуцирам, З. л. мн . адуцирају с врш. и несврш . [лат. ( ч ега).

адхезйван, - вн а, - вно [нл ат.

пљивање.

аДСТРИllгенс, -а = адстрингент, -а м, мн . -и [лат.

adducere] 1. примаћи , при­ 2. довести , доводит и до

мицати, привлачити.

adstringens,

adhaesivus] који

приањ а, пријемчив; лепљив.

адхёзија, -е ж [лат.

в . адстрингирати] фарм . сред­

од

adhaerere

приањати]

шавање крви .

ла два различита тела при додиру; уп . кохёзија ;

адстрингент = адстрингенс (в.)

адстрингентан, -т н а, -т но [ в . адстрингир а­ ти] који скупља, стеже, затвара .

аДСТРИIIГlfрати, адстрингирам, З. л . МII . ад­ стрингирају сврш . И иес врш. [лат. адуктор, -а м, ми . -и [лат.

adductor] анат. ми-

шић прим ицач ; уп. абдуктор .

адукција, -е ж [лат. привла чење.

2.

adductio] 1. довођење,

узајамно привлачење молеку­

приањање, приљубљивањ е.

2.

мед. ненормалн о

срастање ткива; сраслица , прираслица . З . прав .

вез ивање једног приватноправног грађанско г предмета за неко кривично дело.

4.

прав . н а кн ад­

но приступање неке државе неком уговору .

adstringere] стег­

нути, стезат и , скупити, ску п љат и , зат варати.

1. физ.

adhaesio

ство за стеза ње , скупљање т кива или за згру­

адхеЗIIОНЙ, -а, -о [в . адхез ија] који се односи на адхезију. & адхеЗIIОНИ поступак прав . кри ­ вични поступ ак у ком е се заједно с изрицањем

казне одређује накнада штете, повраћај одузе­ тог и сл .

адхерент, -а м, мн . адхеренти, геи . МН . адхере­

анат. примицање мишића (супр .

абдукц ија). З. п рав. изношење доказа, позивање

ната [л ат.

на разлоге у судском посту пк у; уп. абдУкција .

пристал ица , следбеник, приврженик .

адул ар, -а ра м

adhaerens

хез ија]

лијумово г фелдспата, служи као украсни ка­

јен са чим .

aДYJlТep, -а м, М II. -и [лат. adu1ter] прељуб ник ,

adhaerens,

В . ад­

који приања уз нешто, с растао, спо­

2.

који одговара чему.

адхеренција, - е ж [lIлат.

мен.

adhaerentia] 1. приа2. при стаја­

њање, блиска спојеност, сраслост . ње уз н е ш то, приврженост ч ему .

браколомац .

адулте ра, -е ж [лат. adultera] пр ељуб ница, браколом ница .

адултерација , -е ж [лат.

adu1teratio] криво­

творење, фалсификовање; искривљавањ е, ква­ рење.

адултёријум, -а (и адултёрйј, -а) м [лат. прељуба, н еверст во , браколомство .

адум и IIДYMaц в. хадум и хадумац. адумб рација, -е ж [л ат .

adumbratio] прибли­

жно назначавање, нацрт, почетна скица.

од

1.

в . адхезија]

adhaerere,

адхерентаll, -тна , -ТНО [лат.

[Mons Adula, н е кадашње им е

алпског превоја Санкт Готхард] МИllер. врста ка­

adu1terium]

од

ад хок [лат.

ad hoc] адм. само за о ву сврху, ис ­

кључиво за ову прилику , & - КОМllсија коми си­

ја формиран а за реш а в а њ е одређеног случаја; в.

ad

ЬОС .

ад ХОМИllем в . ад хонорем В. адхортација,

ad Ьоmјпеm . ad honorem. -е ж [лат. adhortatio] 1.

подсти­

цање ,бодрење,ох рабривање . 2.0помена,упо­

зорењ е.

+ адхортатЙван .

ађазма = ађијазма (в.) ађара-буђара ПРНД . индекл . [тур .

egri-biigru,

адУт, -Ута м, мн . адУти, ген. ми . адута [ фр. atout

редупликација од egгj н а гн ут, искривљ е н] од­

11 tout на све]

бачено , расходовано, н еу потр ебљ иво , поква­

најјача карта, карта која доб иј а;

фиг. успе шно с редст во , оно што осигурава по ­

беду у борби или расп рав и.

+ адутскй .

адут ирати, адутирам, З . л. мн. адутирају свр ш . И несврш . [в . адут] употребити адут; фиг.

рено.

ађијазма , е = ађазма, -е ж [ грч .

hagios

hagiasma

од

свети] цркв . света водица ; вода коју ха­

џиј е доносе са Христовог гроба .

71

ађитато

аеродинамика

ађитато прил. [итал.

agitato]

здух,

ађорнаме нто, -а м [ита1l .

aggiornamento] 1. у

катол ичкој цркви, хватање корака са савреме­ ним светом, прилагођавање потребама новог доба.

2.

аероб, -оба и аероб, -оба м , мн. -и [грч . аег ва­

муз. бурно, уз­

буркано, ужурбано.

осавремењивање, модернизација уоп­

БИ01l . организам комеје за жи­

аеробаfl, -б н а, - бно (одр . аеробнй , -а, -о) [в . аероб] биол . коме је за живот неопходан кис ео­

ник ; супр . анаеробан (в . ) аеробат, -ата м, мн . аеробати, ген . мн . аероба­

ште .

та · [грч . аег ваздух

ађустажа = адјустажа (в . )

од лат.

adiutare

в . ] акробат(а) ко­

аеробија ж [уп . аероб] = аероб (в .)

ађУтант, -а м , мн. ађутанти , ген . мн . ађутаната

Adj utant

+ (акро)бат,

ји лети кроз ваздух; ходач по ужету.

ађустират и = адјУСТlfрати (в . )

[н ем.

bios живот]

вот неопходан кисеоник; супр . анаерОб .

потпомагати] вој.

аеробик, -а м = аеробllка, -е ж [енгл . од

aerobic (excercises)]

aerobics,

посебне гимнастичке ве­

млађи офи цир званично додељен вишем офи­

жбе за јачање дисајних органа и срца, које се и з­

циру као пратилац .• ађУтантскЙ .

воде на чистом ваздуху (обично уз ритмичн у

ађутантура, -е ж [в. ађутант] вој . ски положај , ађутантско звање .

2.

1. ађутант­

музику) , намењене углавном женама .

аеробика = аеробик (в . )

канцеларија

у којој раде ађутанти.

аеробиоза, - ё ж [в . аероб] биол . живот орга­

аёд, аеда м, мн . аеди , ген . мн . аеда [грч. ста ро грчки

певач

и

aeid6s]

низама којима је неопходан кисеоник .

аеробilОIП, -а м , мн . аеробионти , ген. мн.

песник, стваралац епских

аеробионата [грч . аег ваздух ,

песама.

аер, -а м [грч. аег, лат. аёг]

1. ваздух. 2. у пра­

вославној цркви, покривач којим се покривају путир и дискос.

tos

bios живот,

6п 6п­

биће] = аероб (в . )

аеробомба, -ё ж , ген . мн . аероб6мбй [ В. аеро-, бомба] ваздушна бомба , бомба и з авиона .

аеробус, -а м, мн . - и [в . аеро - , (ауто)бус] ави­

аер- в . аеро-.

он за превоз више стотина путника .

аераријум, -а (и аерарйј, -а) м [1I ат. аёгагi­

um]

тераса за ваздушне купке у лечилиштима.

аерогён, -а, -о аерогёll , -а, -о [В . аеро-, -ген] који настаје од ваздуха , који долази из ваздуха .

аерат, -ата м [ в . аер] течност у коју је унет аерациј а, -е ж [фр .

1. излага ње

aeration од лат. аёг ваздух] 2. увођење

ваздуху , проветравање .

ваздуха у биолошке фИЛ 'гре за прочишћавање

аеренхйм, -има м [грч . аег ваздух,

enchyma

уливање] бот. ћелијско тк иво у биљкама с вели­

3. л.

мн . аерирају = аери­

сати, - ишем с врш . и несврш . [фр . аегег од 1Iат. аёг ваздух] и зл ожити, излагати ваздуху, проветри ­ ти, проветравати .

аери фикација, -ё ж [грч . аёг ваздух , в . -фи­ рија у гас.

72

метеор. аеролошки дијаграм.

аерограф, - а и аерограф, -а м , мн. -и [в .

који се односи на ваздух , ваздушни.

1. уређај

који стално бел ежи про­

мене одређених метеоролошких вр едности у

ваздуху .

2.

справа за прскање боје н а обрез

аерографија, -е ж [в . аеро-, -графија] метеор . Оllисивање фИЗИ'IКИХ и хемијских својстава ва­ здуха .

аеРОДЙII, -а и аеРОДIfН, -а м, МН . -и М [СКР . од здуха,

која

се

одржа ва

помоћ у

аеродин а­

мичких с ила (змај, ј едрил ица и сл.) .

аеРОДИlIзмика, -е ж, дат . И 1IОК . аеРОДИIIЗМИ ­

аеро- [грч . аёго- од аёг ваздух] у сложеница­

1.

2.

аеродинамичан , 8 . ] свака летелица тежа од ва­

кација] претварање чврстих или теч ни х мате­

који се односи на ваздухопловство.

[8. пи­

књиге.

ким ваздушним просторима између ћелија .

аерирати, аерйрам,

1.

смо или пошиљка упућена ваздушним путем .

аеро- , -граф]

текућ и х вода.

ма:

аерограм, -а и аерограм, -а м, мн . - и аеро- , СКр . од (теле)грам или (дија)грам]

ваздух .

2.

ци [в . аеро- , д инамика] физ. наука о кр етању га­ сова ; здух .

наука

о

кретању

чврстих

тела

кро з

ва­

аеродин амичан

аеРOll3вигација

ае родинамичан, -чна, -чно [В . аеро-, дина­ мика] обликован тако да при кретању изазива

аеРОЈ1ЙТ, - ита м, МН. аеролити, ген . МН . аеро­

што мањи отпор ваздуха .

аерод инамичкй , -а, -о [В. аеро- , динамика]

1.

аеРОЈ1инија, -ё ж [В . аеро-, линија] редовна линија ваздушног саобраћаја .

који се односи на аеродинамику .

2.

в. аеро­

динами чан .

лита [В . аеро-, -л и т] метеорит (В . )

ае РОЈ10Г, -а М , МН . аеролози , геl1 . МН . аеролога

[8. аеро- ,

аерод ром, -а и аеродром, -а м,

-лог] стручњак за аеРОJlогију .

- и [В .

аеРОJlогија, -ё ж [В . аеро -, -л огија] на ука ко ­

аеро-, -дром] место за узлетање и слетање ав и ­

ја изучава својства СJlободне атмосфере , изван

она .

MI1 .

• аерод ромскй и аеродромскЙ .

аеродуктор, -а м, МН . -и [В . аеро- , лат.

подручја под утицајем Земљине површине (за

ductor

водич, проводник] до вод ваздуха : уређај за до­ вођење ваздуха при порођај има .

разлику од метеорологије) .

• аерОЈ10ШКЙ .

аеромагн етом ета р , -тра М, МН . аеромагно­ метри, гсн . МII . аеромагнометара [В . аеро-, маг­

аероелект р а li а, -ё ж [В. аеро- , електрана] електр ична централа с погоном на ветар.

аероембол ија, - ё и ае ро ембол ија , -ё ж [В .

нет , -метар] инструмент помопу кога се из ва­ здуха утврђују магнетске појаве у зе мљишту.

аеромагнетометрија, -ё ж [В . ае ро -, магн ет,

аеро - , емболија] мед. стварање гасних мехурипа

-метрија]

у

тла и откривање руда из ваз духа.

крв и

и

ткивима

услед

излагања

организма

сниже н ом при т иску који влада на великим ви ­

истраживање

магнетских

особина

аеромеДlIЦИll а, -ё ж [В . аеро-, медицина] гр а н а мед ицине која се бави проучавањем и ле­

синама.

аер6за, -ё ж [грч . аёг ваздух , в . - оз а] мед . раз ­ ае розагађење, -е ња с [ В. аеро-] зага ђење ва­ здуха.

аерозое, -6за ж МН . [ В. аеро-, грч .

zoon живо ­

тиња] ае роби (В . аерОб) . . ае рокар , -а м, МН . - и [В. аеро-, е н гл. саг кола] специјално возило које се може кретати и по ваздуху и по земљ и .

аерокартограф, -а м, мн, -и [В. аерокарто­ графиј а] апа р ат за израду то пографских карата на основу с нимк а из ваз духа.

ае рокартографија, -ё ж [В . аеро -, картогра­ фија] израда карата помопу аеро карто граф а.

аероклиматологија, -ё ж [В . ае ро- , климато­ логија] изучавање климе у тропосфери и у стратосфери уо пште.

стјуардеса) .

аерометар, -а м, мн. аерометри, ген. мн . ае ро ­ метара [В . аеро-, -метар] апарат за мерење гу­ СТИl;lе и тежине гасовитих тела.

аеромет рија , -ё ж [В . аерометар] наука која се бави мерењем и проуч авањем густине и те­ жине гасова.

аеромехаllика, -ё ж, дат. И лок . аером ехани­ цИ [В . аеро-, механика] физ . н ау к а која и зучава за коне кретања и р а внотеже ваздуха и д р угих гасова .

аеромiпйнг, -а и аеРОМИИТI1НГ, -а М, МI1 . аеромИтИнзиlд.еромитинзи [В . аеро- , митинг] ј ав н а приредба са извођењем в азДУХОПJlОВНИХ акробација и вештина.

аеромотор, -о р а М, аеромото ри ,

ае роклiшоскоп, -а м, мн -и [В . аеро- , клино­ скоп] уређај за мерење ваздушних струја .

ае роклуб, -а м,

чењем здравствених поремепаја који су после­ дица дужег летења (најчешће код пилота и

вијање ваздуха у телу.

геl1 .

МI1.

аеромотора [В . аеро-, мотор] мотор који се по­ крепе снагом ветра.

аеро клубов и, ГСII.МН .

аеромоторист(а), -ё М, мн . аер омотори сти

аероклубо ва [В. аеро- , клуб] 1. кл'уб љубитеља

[В . аеро- , моториста] техничар који води б р игу

аеронаутике.

о моторима авиона.

2.

M I1 .

организација за унапређивање

цивилне ав иј ације .

аеронавигација, -ё ж [В. аеро- , навигација]

aepoKo llВoj, -а м, мн. -и [В . аеро- , конвој] вој.

вешти н а уп рављања авионом по одређеном пу ­

група авиона који прате неки ваздушни тран­

ту уз пом оп карата , ком паса, р ад ија и других

спорт да би га заштитили.

ор уђа.

73

аеротурБИll а

aepoHayr aepoHayr, -а м,

мн. -и [В . аеронаутика] вазду­

аеронаУт ика , -ё ж, дат. И лок . аеронаУтици [В . аеро-, наутика]

1.

летелица лакша од ваздуха, балон.

2.

мед . врста апарата за инхалацију.

наука о

аеростатика, -ё ж , дат. И лок. аеростiп ици [В .

конструкцији и IlРОИЗВОДЊИ летелица свих вр­

аеро- , статика] физ . наука која изучава равноте­

ста и о техн ици летења;

жу гасова , односно равнотежу тела у в аздуху.

1.

ваздухопловство.

аеростат, -а м , мн . - и [ В. аеро-, ГРЧ . stat6s који стоји]

хо п л овац ; стручњак за аеронаутику.

•

2.

аеронаУтичкЙ .

аероотитис, -а м [В . аеро-, отитис] мед. обо­

аеротакси, -ија м [В. аеро-, такси] ваздушни

љење средњег уха изазвано наглим променама

такси, авион за прево з путника на мањи м уда­

атмосферског притиска при узлетању и слета­

љеностима.

њу а виона или падобранским скоковима .

аеропауза, -а и аеропауза, -ё ж [В . аеро-, па­ уза] слојеви атмосфере (изнад

2S

аеротаик, -а м [В . аеро- , танк] баз е н за аера­ цију (В.) текућих вода .

км) где је ва­

здух толи ко проређен да не може подржати лет

аеротерапија, -ё ж [В . аеро-, терапија] мед . лечење ваздухом , климатско лечење.

авио на .

аеро план, -а м, мн . -и [В . аеро- , фр . р1ап ра­ ван] заст. авион .• аероплаllСКЙ и аероплан­ скЙ .

аеропласт, -а и аеропласт, -а м , м .. . -и [В . аеро-, пласт(ика)

]

мед. прозиран материјал ко­

јим се прекрива рана да би се спречила инфек­ ција.

аеропројектор, -а м, МН. -и [В . аеро- , пројек­ тор] уређај за израду топографских карата на основу фотографија снимљених из авиона.

аерорелй, -ија м, мн . аерорелији , ген. ми . аерор ел ија [грч . aero-, енгл . rally] сп. етапно так­ мичење спортских ваздухопловаца .

аеросао нице, аероса6ница ж МН . [В. аеро-] саони це које се крећу помоћу пропелера .

аероск оп , -а и аероскоп, -а м , ми. -и [В . аеро- , -скоп] уређај за мерење количине прашине у ваздуху .

аероскоп ија, -ё ж [В . аеро-, -скопија] пре­ глед, испитивање ваздух а.

аероснимак, -аероснимка м, ми . аеросним ­ ци, ген . м н . аероснимака [В. аеро-] снимак н ачи­ њен из ваздуха.

аеросол, -а м [В . аеро- , лат. sol(utio) раствор]

1.

колоид но распршене честице течности или

чврстих материја у ваздуху .

2.

средство за рас­

аеротермодинамика, -ё ж , дат. И лок. аеро­ термодинамици [В . аеро-, те рмо- , динамика] наука која проучава појаве загревања при лету

на

великим

висинама .

•

аеротермод ина ­

МИЧКИ .

аеротеРОРЈвам, -зма м [В . аеро -, тероризам]

1. бомбардовање

из ваздуха у ци љу застраши­

вања становништва .

2.

деловање терориста у

авиону и помоћу авиона .

аеротехника, -ё ж, дат. И лок. аеротехници [В . аеро -, тех ник а] грана технике која се бави кон­ струкцијом летелица и проблемима везаним за

летење .

•

аеротехничкй .

аеротопографија, - ё ж [в . аеро- , топографи­ ја] израда ТОГlографских карата Г10м оћу снима­ ка из ваз духа.

aepoTpallcnopT,

-а м [В . аеро- , транспорт]

ваздушни саобраћај; превоз робе ваздушним п утем .

аеротриангушiција, -ё ж [В . аеро-, триангу­ лација] геод . одређивање положај а тачака на те­

рену 1l0моћу троуглова који на аерофотогра­ фијама повезују те та чке .

аеротропизам, -з ма м [ В. аеро-, тропизам] бот. особина биљке да се креће и обликује пре­ ма смеру струјања ваздуха .

пршивање у металној бомбици под притиском

аеРОТУllёл, -ела м, ми. аеротунели , ген . мн .

(освежива ч ваздуха , инсектицид , средство за

аеротунела [В. аеро-, тунел] тех н . специјални ту­

дез инфекцију итд.).

нел кроз који се Ilуш та струја ваздуха да би се

аеросонда, -ё ж, геи . м ... аросонди [В . аеро- ,

испитали авиони или њихови делови.

сонда] балон испуњен лаким гасом који носи

аеротурбина, -ё ж [В . аеро-, турбин а] справа

кутију са инструментима з а испитивање атмос­

за претварање енергије ветра у електричну

фере.

енергију .

74

аерофагија

азачкй

аерофагија , -ё ж [гр'l. аёг ваздух,

ажиотажа, -ё ж [ фр .

phagein је­

сти] мед. гутање ваздуха при јелу, знак обољења .

аер офилателија, -ё ж [В . аеро-, филателија] скупљање само оних марака које се употре­

бљавају за авионску пошту .

аеро филтар (уоб . аерофилтар) , -тра м , мн. аерофилтри (аерофилтри), ген . мн . аерофилтара [В . ае ро- , филтар] филтар испуњен шљаком

кроз који се пропушта текућа вода р ади аера­ ције (В.) .

аерофйт, -ита м, мн. аерофити, ген .

MII.

фита = аерофита , -ё ж [грч . аёг ваздух,

аеро­

али није паразит; у п . епИфЙт .

ажиотёр, -ера м, тера [фр.

ажиотирати, ажиотирам, ју нееврш . [фр .

аеРОфОli, -а, -о [грч . аёг ваздух,

phoni:: глас]

дувачки

мн . ажиотира­

ажУр , -ура м, мн . ажури, rell . мн. ажура [фр . ајоur] вез, плетиво са ш упљикама; орнамент с наизменич ним отворима.

ажуран, -рна, - рно [фр. ајоur на дан] који се обавља на време , који се води без заостатка, та­

еврш . и нееврш . [в . ажуран]

3.

Л . мн . ажурирају

до вести , доводити

1.

тр ,'овачке књиге и сл . ).

2.

правити ажур; укра­

сити ажуром.

ажурност, -и ж [В . ажуран] својство онога што је ажурно.

аеро фор, -а м, мн . -и [грч. аёг ваздух,

-phoros

који носи] довод ваздуха, справа за дисање под водом или у средини где нема чистог ваздуха.

аеРОфотограметрија, -ё ж [В . аеро-, фото ­ грам, -метрија] снимање земљи шта из ваздуха, уз из раду каратц, откривање археолошких на­ лази шта и др.

аеро фотографија, -ё ж [В . аеро- , фотогра­

1. снимање из ваздуха (авиона , 2. тако добијена фотографија,

сателита аеросни­

мак .

аз и аз с [цел . ја] назив за прво слово (а) ста­ рословенске азбуке; О од аз до ИЖlt це од почет­ ка до краја . -аза као др уги део речи у биолошкој и хе­ мијској терминологији означава ензим.

азаб, -аба м [тур.

1.

azab, azap од ар. 'agab] 2. божја казна . индекл . [тур . azad од перс. aziid]

(стилск и обележено аждаха) [тур .

ejderha, ejde2. фиг.

велика прождрљива неман, змај .

зла опака жена .

•

аждајскЙ.

азад ПРИД .

азалеја, -ё ж [грч .

azaleos

сув] бот. врста

украсне биљке из породице вресова, с цветови­

азап, -а м, МН . азани , ген .

ажде р м , ген. мн . аЖдёра , станд. аждаја (в .) ажија, станд. аж ио (в . )

продајне вредности

од ар .

'aziip] 1.

"'1 .

аза на [тур .

azap,

ист . стрелац , пешадинац

(припадник посебног рода војске у Османлиј ­ ској царевини).

2.

нежења , бећар.

азар, -ара м [ар . ] ч етврти месец у арапском

ажио, ажија м, мн . ажији и ажио , ажија, м , од итал.

црвене боје ,

Rhododend"ol1 obtusum. аза нт, -а м [нем . Asant од перс. asa смола] из­ лучевина биљке Feru/a asafoetida, непријатног

azab

ажделија в. ежделија.

agio

поКр .

слободан , ослобођен, решен обавеза.

мириса , некада употребљавана као лек .

аждаха в . аждаја .

мн. ажији [фр .

поКр.

мука , патња.

ма у варијацијама од беле до

аждаја, -ё ж, БОК . аждајо, ген. мн . аЖдаја

ha] 1.

3. Л.

фИ ll аllС. бавити се ажиота­

жом.

инстру­

менти.

и сл.).

agioter]

у ажурно стање, водити без заостатка (податке ,

који производи глас помоћу ваздуха (дувања) .

фија]

ажиоте ри , ген . мн . ажио­

ажурирати, ажурирам ,

лесни страх од ваздуха и од промаје .

инструменти

MII .

финане . онај ко се бави ажио­

ча н .

аерофОбија, -ё ж [В . аеро-, фобија] пеих . бо­

аеро фони

agioteur]

тажом.

аерофита = аерофйт (В.)

&

шп еку­

рим а у циљу незаконите доб ити.

phytbn

биљ ка] бот. биљка која живи на другој биљци,

agiotage] финане .

лација новцем, деон ицама, вредносним папи ­

aggio]

фИllане . вишак

(новца, девиза,

сних папира) над номиналном .

вредно­

календару , одговара нашем априлу.

азачкй, -а, -о [од

Azak,

тур. назив за град

Азов на Црном мору] само у изразу азачка тамница, у народној песми .

75

азбз шч а

азот

азбз шча в, хазбзшча,

азбест,-а м [ грч ,

прав , заш т ита која се одоб ра в а страном држа­

asbestos н еугас и в] м ин ер ал

вља нин у од п ол итички х прого н а у властитој

влакнасте стр уктур е, от п о р ан н а ват р у и к и се­

земљ и .

лине, употребљава се у гр а ђ ев ин ар ству и л и за

гој земљ и

израду несагори ве тка ни не,

лолетни х, умобол ни х и сл .

• а збестнй ,

болест

изазва н а

дуготрај ним

уд и сањем

3.

дом за с м е ш тај н езб р инутих , ма­

азгй н прид , индекл, [тур , аzg lП од гла гола помам ити се] покр , неми р а н , помама н ,

обестан, плахо ви т,

• азйлск и .

та [в. аз ил ] прав, о н ај ко уж и ва право азила у

стра н ој земљи .

азбестне пра ш ине ,

azmak

пр аво аЗИЈЈа пр а в о н а заштиту у дру­

аЗИJlант, -а м, мн , азила нти, ген, ми , азилана­

азбестоз а , -ё ж [ в , азбест] мед , профес и о н ал­ на

•

•

а з Ила IПСКЙ .

аз илијё н , -е н а м [ фр.

d 'Azyl , где

azylien п р ема селу Mas

су н а ђ ени остаци] геол" ист, послед­

ња фаза мезолити ка (с редњег каменог доба) .

азгина ст, -а, -о = азгйн (В , )

азима , -ё ж [гр ч , а-,

азги н лу к , -а м , мн, азгинлу ц и, ген , мн , азгин­

бес кв ас ни хлеб .

лука [в , азгин] rюкр, по м ама, обест, плахов и ­ тост,

zYme квасац] 1. јеврејски 2, п р азник бесквасног хлеба.

азим ут, -а м, м н , - и [ар,

iis-sl1 mut

од

siimt

стра н а] астрон, угао н о одстој ање неке тачке на

аздиј а, -ё ж, ген , мн , аздија [грч, has d iоп ] покр, врста скупоценог огртача,

аздисат и , -ишём [тур,

azd l од глагола azmak]

покр , помамити се, осилити се, постати обестан,

азеОТРОП ltј а, -ё ж [грч , а-, zеiп кључати,

pos од trереiп окретати]

небу од мер ид ијана .

• аЗ ИМ УГЗJlан и азимут­

ски ,

аз м а lf , -а м, мн, азмани, ген, мн, азмаlfа [тур,

azman

tr6-

веома крупан] покр . н еушкопљен ован,

аЗ lf а в, хаЗ llа .

физ, појава да смесе не­

ких течности у одређеном размеру кључају на

азоБСlf3ё н , -е на м [В , азот, бензен] хем , орган­

сталној температури и дају паре истог састава

ско једињење у виду наранџастих кристала, значајно у про и зводњи азо-боја,

као и течност,

ази, аза м МII, [нем , Аsе п из староисландског]

азо-бој е, азо-б6јii ж мн. [В , азот] хем, синте­

митол , старогерманска небеска божанства, која

тичке органске боје које садрже азо-групу (в,) .

представљају природне силе; њихов врховни бог је Один ,

а њихово боравиште зове се

Азгард .

аз о- гру п а, -ё ж [В . азот] хем, двовалентни ра­ дикал од два атома азота

(-N=N-),

улази у са­

став азо-боја и других органски х једињења.

аЗIIПfја, -ё ж [грч, а-,

zyg6njapaM, здружива­

ње, спари вање] безбрачност, неожењено или неудато стање.

азо и к, -а м [грч ,

azoos

беживотан] геол, нај­

старије раздобље Земљиног развоја у коме још није било живота, архаик,

азијанизам, -зма м [од Азија у смислу Мале Азије] ист. китњаст, високопаран беседнички

стил, какав се гајио у Јонији , супротстављен атицизму (в,).

Азијат, -а м, мн, -и [од Азија, фен ,

as

излазак

азоича lf, -чна, -чно [в , азоик] лишен живота, беживотан.

азо-ј ед и љеља, азо-једињења с мн. [В . азот] хем, једињења која садрже азо-групу (в , ).

азојскй, -а, -о [в , азоик] геол, који припада

сунца, исток] становник Азије , обично у по­

грдном смислу дивљаштва, варварства .

• ази­

јатскй,

аЗlfјаТИЗlfрати, азијатизирам,

најстаријем добу Земљиног развоја,

• -

период

= азоик (В.) азола, -ё ж

3. л, ми, азија­

[Azolla,

научно име, нејасног по­

тизирају сврш. И несврш . [в . Азијат] унети, уно­

рекла] бот, пловећа биљка и з тропских крајева ,

сити у нешто азијски, источњачки дух (насу­

водена папрат,

прот европском), (по)азијатити, азйл, -ила м, мн, азили, гсн, мн, азила [лат,

asyll1m вен] 1.

76

од грч,

asylos

неповред ив , неllРИКОСНО­

уточиште, склониште, прибежиште .

2.

азот, -а и азот, -6та м [грч , а- и zoe живот] 14,008, симбол N, 7. месту у периодној табели, главни састојак

хем, елемент атомске тежине на

ваздуха; нитроген.

ајзеюiши

азотара

азотар а , -ё ж [В. азот] фабрика вештачког ђубрива.

ајанство, -ства с [В . ај а н] В . аја нлук

(1).

ајарl, -ара м [тур . ауаг од ар . 'јуа г] покр .

азотемија, -ё ж [ В. азот, грч. halma крв] мед. нагомилавање азотни х једињења у крви.

р а, сте п ен чисто ћ е злата; карат.

2.

1. ме­

дотери вање

сата; тачно време на сату.

азотур ија, -ё ж [В . азот, грч. оигоп мокраћа] мед. присуст во велике количине азотних једи­

њеа у мокраћи.

ај ар 2, -ара м [ар. 'аууаг] месец арапског ка­ лендара, одговар а н ашем мају.

ајатолах , -аха м, МН. ајатоласи, ген . МН . ајато­

Азтек непр. , станд. Астек (В.)

лаха [ар.

азу р, азу рала в . хазур, хазурала.

гово ру

iBYP, -ура

шиитској грани ислама , ауторитет у питањим а

м [фр . azиг, итал. azzи rro, оба из ар.

1azиward, а ово из перс .

1azward]

плаветнило ,

плава боја неба.

iBypa H и

азу ри, азура м

M I1 .

[итал . azzurri плави] фами­

у разним спортовима, по плавој боји дресова .

азур ит, -а и азурйт, -ита м [В . азур] минер. минерал плаве боје , карбонат бакра. аикидо, аикида м [јап. ај ускладити,

ki

дах,

пут, начин] борилачки спорт сли ч ан

џудоу и каратеу.

аип, -а м [тур . aYlp од ар . 'ауЬ ] срамни чин , срамота .

аис с инде кл. [н ем. ais] муз. нота А повишена за пола тона .

аисторичан, -чна, -чно, аисторйјскй , -а , -о [грч . а-, В. историја] противан законима истори­ је, који се не обазире на историју.

аја, -ё ж [нем . Аја од шп . ауа] ист. васпитачи ­ ца,даДИЈЪа;уп. ајо .

ayakyo1u од ayak нога и

уо111УТ] покр . заст. ПОЈЪски НУЖНИК.

aya1et] ист. област, по­

крајина, подручје под надлежношћу валије.

ајам, ајма м [тур . оуиm] ПОКр. се стаВЈЪа коњу на врат.

2.

1. део хама који

човек.

2.

1.

пОКр. првак , великаш , угледан

ист. функционер локалне управе у

Османлијском царству ХVПI века . • ајанскй. ајанлук, -а м, МН. ајiIНЛУЦИ , ген . МН . ајанлука [тур .

ayan11k]

пОКр .

1. з вање ,

ручје коме је на челу ајан .

ајван В. хајван. ајвар, -а ра м [тур .

hayvar] 1. врста салате од

иситњених п лавих патлиџана и печених папри ­

ка, хајвар . 2. В. кавијар. ајгйр , -ира м, МН. ајгири, ген . МН . ајгира [тур .

aygl r] 1. неУШКОllЈЪен коњ с п особан llастув. 2. фиг. ПОХОТЈЪив човек .

за расплод,

ајгира'lа, -ё = ајгирица, -ё ж [В . ајгир] ждре ­ бица, кобила .

почаст ајана.

коњу); фиг. похотан , страствен.

ајl' ируша, -ё ж [В . ајгир]

1. в. ајгирача. 2. фиг.

похотна жена.

ајдак в . ај дама к .

ајдамак, -а м, МI·I. ајдамаци, ген. МН . аЈдама ка [тур.

haydamak терати

коња, стоку] ПОКР . батина,

мотка, ТОЈЪага.

ајдамачити, -им несврш. [В . ајдамак] ГIOКр. ударати ТОЈЪагом, батинати.

ајде в . хај де. ајдук непр . , станд. хајдук (В . ) ајеркољак, -а м [нем . Ејег јаја , в . коњак] ли­ кер од коњака с јајима и шећером.

хам .

ајан, -ана , м, ВОК. ајане, МН. ајани , ген . МН. аја­ на [тур. ауап]

ајвiiза [по р екло не­

MI1.

ист. управник Домаћинства .

ајгировит, -а, -о [В . ајгир] неУШКОllЈЪен (о

аирл ија в. ха Ирлија .

ајалет, -а м, МН. -и [тур .

1. слуга. 2.

ајгирица = ајгирача (в.)

аирли н е пр ., В. ха Ирли .

ајакол ија, -ё ж [тур.

Eibisch] пОКр . слез (A 1thea).

ајваз м, МН. ајваз и , ген. извесно]

лијарни назив за италијанске репрезен тативце

do

ве р е.

ајбиш, -а м [н ем.

азу ран, -рна , -рно [в. азур] плаве­

тан, небески плав .

душа,

ayiitu-ll ah з н ак Божји, у иранском из­ ayeto ll ah] високи Достоја нственик у

2.

1l0Д­

ајет, -а м, мн . ајети, ген . МН. ајёта [ар . ayii(t) ] рел. реченица, ред, став из Курана .

ајзеюiши, ајзенаша м МН . ист. присталице Карла

Маркса ,

(Eisenach) оснивачки

названи

по

граду

у Тирингији, где је

Ајзена ху

1869.

одржан

конгрес Немачке социјалистичке

радничке партиј е.

77

ајз(л)иба н

ајурведа

ајз(л) ибан, -а м, мн. -и [нем .

Eisenbahn] ПОКр .

од имена Ајша] покр . драга, љубавни ца; де м. ај­ ајлаз и ајлаз

8.

8.

Eil1leger од ејпlе­

ТИПОгр . радник који

ТИПОгр. део штампарске машине у ко­

2.

радник у стругари који

3.

ајlшрен, -а м , МН. ајнпрени, ге ... МН . ајнпрена [нем .

хајлазити.

ајлајнер , -а м , МН . -и [енгл .

eyeliner, od

еуе

око, lјпе црта] козметичко средство и прибор за оивичавање очних капака .

ајлугџија, -е м [тур .

ayllkcl, 8. ајлук] радник,

намештеник с месечном платом .

ајлук, -а и ајлук, -а м, МН. ајлуци/3јлуци, ген . МН. ајлу каЈајлука [тур . ауllК] месечна плата; стална зарада.

ајлук чија

8.

ајл У гџија .

округ] ист. управна јединица у ср едњоа­

зијс ким совјетс ким републикама с већинским муслиманским

становништвом

(у

бившем

ССС Р-у) .

ајма ll

8.

ајмаllа .

haymana па­

шњак] покр . животиња, живинче; уп. хајван .

ајме и ајме УЗ8 . [итал .

ahi me] 1l0КР. јао, куку,

авај. MII .

Eingemac htes]

ајмокци, ,'ен . МН . ајмока­ врста густе чорбе с ме­

сом и д ругим додаци ма .

ајна, -е ж, ген. мн. ајни [тур . аупа од перс. ајнак, -а м , МН . ајнаци, ген . МН. ајнака [тур . музика, забава или

oynak

игра] покр . ша­

ајнакте р, -а м , мн . -и [н ем.

Einakter] заст. по ­

зоришни комад у једном чину, једночинка.

ајначити (се) , -им (се) неС8РШ . [8. ајнак] 1l0КР.

ајн­

лонац,

Eintopfgericht од Geric ht јело] ист. пропис

(у доба нацизма) да се у одређене да н е у неде­ љи у Домаћинству и у рестораним а сме кувати

само једно јело .

ајнц, -а м [нем . еiпsједан] тама.

1. врста

игре с кар­

у истој игри , највећи збир од

2.

ајншлаг, -а м, [нем.

21

поена

2.

0111 .

Einschl ag] 1.

ајншлази, ген. МН. ајншлага

удар, заб ијање, закуцавање .

аутом. пуни ок р ет волана на једн у или другу

стра н у .

ајllштајllијум, - а (и ајнштајllиј, -а) м [по радиоактиван елемент , ред ни број теж ин а

252,

знак

ајош

8.

2. управитељ

ајп

8.

ајнгеб ил дет ПРИД . индекл. [нем. eingebildet]

2. пропалица,

haylaz] 1.

ај нзац, -а м, МН. ај нзаци , ген. МН . ај нзацii [нем .

2.

хајдук, од­

аиn .

Irish coffee ирска кафа]

врела кафа с додатком вискија, преливе н а шла­ ГОМ .

diving: јс е лед , dive

ронити] сп . р оњење под залеђеном површин ом воде, под ледом.

ајскастн , -а м [ нем .

Eiskasten од Eis лед и Ка­

са н дук] 1l0КР . з аст. хладњак, хладњача, о р­

ман следом.

Eiskaffee] ледена црна

кафа, обично са ш лагом.

ајмокац .

уметак , уложак.

1. васпитач ,

племићко г двора.

битан га.

ајскафё, -еа м [нем .

уоб ражен , уми шљен.

атомска

хајош .

ајош, -а м, МН . -и [тур . мет Н ИК.

99,

Es.

ајо, -а м [нем . Ајо из ШП . ауо] ист. кућни учитељ.

sten

зб ијати шалу , шегачит и се .

Einsatz] 1.

Topf

ајсдајВИIIГ, -а м [енгл. јсе

ла, за ви тл авање .

8.

..

ајнтопфгеРЈIХТ, - а м [нем. ејп један,

ајриш кофи [енгл .

аујпе] 1l0КР. огледало.

ајнгемахте с

за пршк а.

Алберту Ајнштајну] хем. вештачки про изведен

ајмана, - е ж, ген . МН . ајмана [тур .

ајмока ц, - кца м,

у пржити]

einbrennen

прен-с у па чор ба од препрженог брашн а .

или два кеца .

ајмак, -а м, МН . ајмаци, ген. МН . ајмака [монг .

муз . у пад ( п ева ч а,

инструмента), тачан почетак композиције или

музичке фразе, с укла пањем у с вир ање друг и х .

78

улагач.

ји се уба цује хартија .

хај Јlаз .

ајлазит и и ај ЈЈаЗИТИ

ahenk

1.

умеће дрво п од тестеру .

куница .

ца [нем .

став ити , убацити]

убацује хартију у ш тампарску машину , уметач,

а(ј)ин, аU)инин 8. Xalflt , хаинин . ајкуна, -е ж , ген . МН . ајкуна [од Ајка , тепање

ajmag

ајнлёгер, -а м, МН. -и [н ем.

gen

заст . воз, железница .

ајтем, -а м, ајтеми, ген .

M11 .

ајтема [ен гл.

item]

ј ед иница, ста в ка, одред ница, податак.

ајурвед а, -е ж [санскр . вот и

veda

iiyurveda од iiyur жи­

знање] традицио н ал н о ин д ијско ле-

акат

ајферовати

карство, зас новано на лековити м травама, ма­

после објављеног времена , ради припреме сту­

сирању уљем, средствима за чишћење и сл.

де ната .

ај феровати, несврш. [нем.

-ујём

eifem]

=

ајфровати,

-ујём

3.

теоретски, апстрактан, далек од жи­

вота; који се придржава устаљених образаца. ~ академско

заст. бити љубоморан.

питање

питање без

пра ктичног

з начаја .

ај фровати = ајферовати (в .)

акаид, -а м [ар .

академац, академца м, МН . академци, ген . ми.

'aqa ' id

веровања] наука о

акilДёмаца [в . академија] питомац академије

исламским верским прописима, исламска дог­

(обично војне).

матика.

акаде мизам, -зма м [в . академија]

1.

вота, формализам.

2.

акалкулија, -ё ж [ГР'!. а- , пат.

у нау­

ци, прете ра но теоретисање, одвојеност од жи­ у уметности, подражава­

акампсија, -ё ж [ГР'! . а- ,

акаде мизовати, -ујём =

3. 11.

ми. академизирају иесврш . [в . ака­

бесплодно расправљати .

акаде мија, -ё ж [гр'! .

akademeia

од Аkcidё­

имена власника врта у коме је поучавао

Платон]

1. ист.

Пл атонова фи л озофска школа у

близини Атине .

2.

ист. у ХУI веку и касније,

учено друштво ил и удружење љубитеља умет­

ности .

3.

највиша научна иСли) уметничка уста­

нова у земљ и , скуп академика (в . ). ких

виших

(војна

-.

стручних

шрговачка

или

-.

4.

назив не­

уметничких

музичка -Ј.

школа

5. свечана

приредба поводом неког значајног догађаја

или празн ика .

•

академЙјскЙ .

akademik6s] чла н академије • академичкй.

наука

иСли) уметности .

акаде мичар, -а м, мн . -и (ж . академичарка , дат. И 1IОК. академичарки, ген. мн. академичарки) [в. академија]

1.

особа која похађа или је зав р­

шила вишу школу или факултет; студент ; ди­

пломи р ани студент;

2.

заст. В . акадеМIЈк'

акадёмск й, -а, -о и акадёмскй, -а, -о [в . ака­ демија]

1. који се односи на академију или ака­ 2. који се односи на универз итет или школу. ~ - грађаНИlt студе нт; академ­

демике. вишу

ско образо вање школовање потврђено уни­

верзитетском дипломом;

-

акантестезија, -ё ж [грч . cikапthё трн, аlsthё­

sis

осећај] м ед. осећај налик на убоде игл ицама

на површини одређеног дела тела .

акантус, -а м -и = МН. аканата [лат.

aKaltT, -а м, МН. аканти, геи. acanthus од гр'! . cikanthos] 1. 60Т.

б иљка с јасно изрезаним ребрастим листовима, примог, матруна, медвеђа сто па .

2. архит.

украс

у облику листа те биљке, пре свега на капителу

коринтског стуба.

акаrlарисати, - ишём С ВРШ . [фр . итал .

accaparrare,

в . капара]

1.

accaparer

од

закупити дајући

капару ; унапред н акуповати у циљу шп екула­

ције.

2.

фи г. приграбити , присвојити .

а капела прип. [итал . а са рреllа као у капел и ,

акаде мик, -а м, мн. академици, ген. мн. акаде­ мика [гр'! .

савијати]

акант = акантус (в.)

академизирати ,

демија] бити следбе ник академизма; учено али

mos,

kcimptein

мед. крутост, непокретност зглобова.

акаде мизирати = академизовати (в.) -мизирам,

рач у­

06 . услед оштећења мозга.

ње традиц ионалних узора, без ли чни х осећања и без маште.

calcu1are

нати] мед . неспособност било каквог рачунањ а,

сликар сликар који

је зав ршио уметнич ку академију; академске слободе слободе у мишљењу и истраживању

које се гарантују аутономијом универзитета; акаде мска четврт почињање часа четврт сата

тј . на начин црквеног хора] муз. без инструмен­ талне пратње (06. о хорском певањ у).

акардија, -ё ж [ГР'! . а-, урођ ени недостатак срца.

kardia срце] 1. мед. 2. фиг. малодушност,

кукавичлук.

акардијус, -а м [в. акардија] мед. дете мртво ­ рођено због недостатка срца .

акаријаза, -ё ж [ГР'! .

cikari

гриња] мед. кожна

болест изазвана грињама , код људи и животиња .

акарин6за, - ё ж [ в. акаријаза] 60Т. болест ви ­ нове лозе изазвана грињама , грињавост .

акарпија, -ё ж [грч . а- ,

karp6s

п лод] 60Т. н е­

достатак плодова на биљци, бесплодност, јал о­ ВОСТ .

акастйле ПРI111. В . кастiiле. акат непр ., стаНД. акт (в.)

79

аквilТоријум

акаталеКТИ'lКЙ

акаталект ичкй , -а , -о [грч. а-, В . каталек­

акваllаутика, -ё ж , дат. и лок. аквана Ути ци [В .

тички] неокрњен; (о стиху) који се завршава

акванаут] пловидба под водом; истражив ање

потпуном стопом.

морских дубина .

акаталепс ија , -ё ж [грч. а-, kаta1ёрsis разу ­ мева ње]

1.

филоз .

код грчких стоика , немо­

гућ ност сигурне спознаје света . соб ност схватања, разумевања.

мозга .

•

2. мед. 3. мед.

неспо­ потрес

акаталептича ll.

акатапоза, -ё ж [грч . а- ,

kataposis

гутање, пи ­

јење] м ед. те шкоћа или немогућност гутања .

акатарзија, -ё ж [грч . а-, ње]

1.

katharsis

очишће­

нечистоћа, несклоно ст према чистоћи .

2.

мед. нечистоћа крви .

акатист, -а и акатист, -а м, мн. - и [грч.

stos

који не седи ] рел . у православној цркви , по­

акаУСТИ'lа н , -чна, -чно [11'Ч . а-, В. каустичан] н есаго рив, незапаљив, ватросталан.

акација, -ё и аюiција, -ё ж [грч .

1.

1. широка даска коју вуче моторни чамац , воде­ 2. скијање на води помоћу такведаске .

на скија .

акваrlJlЗllltllГ, -а м, аквапmiнин з и , ген. мн.

акваплзнинга [л ат.

aqua

зање , лебдење]

клизање возила усл ед слоја

1.

вода, енгл.

p1aning

кли­

воде који се ствара између гуме и мокрог ас­

фалта .

2. В .

акваплаll

(2).

акварел, -а М , МН . - и [итал.

qua

acquerello од ас­ 1. водена бојица. 2. техника сли­ воде ним бојама. 3. слика урађен а воде ­

вода] слик .

кања

akathi-

хвална песма Богородици која се пева стојећи.

но ст] бот.

• акваllаУтичкЙ . aKBarlJlall, -а М [лат. aqua вода, В. (аеро)план]

ним бојама.

аквареЛlfсаТIf, -ишём несврш . [В . акварел] сликати воденим бојама.

аквареЛlfст(а), -ё М, мlI. акварелисти [В . акварел] сликар који се служи воденим бојама .

akakta

неви­

род бодљикавог украсног дрвећа

акваријум, -а (и акварйј, -а) М [л ат. ШТ1 од

aquarius

водени]

1. стаклена

aqu ari-

посуда или

или шибља с мирисавим цветовима, пореклом

мали базен за држање риба и других водених

из суптропских крајева .

животиња и биљака .

аква, -ё ж [лат.

aqua]

2. багрем .

вода . .1. аква деСТ И ЈЈата

аква-аероб ик , -а м [енгл .

aqua aerobics]

Cгl.

гимнастичке вежбе које се изводе у базен у ' у

аквабатик, -а М, МН. аквабатици , ген . МН .

aqua и

вода, грч.

bathys

дубок]

пластике на електрични

погон, служи за посматрање подводног живота

аквавит, -а и аквавйт , -ита м [нем. лат.

aqua vitae

Aquavit

вода живота] врста ракије .

акваЛУIIГ, -а М, мн . аквалунзи, ген.

aqua

вода , енгл.

компримованим

lung

ваздухом,

аква­

рониоцим а

омогућава д исање под водом.

аквамарйн, -ина м [л ат. вода]

боје.

1. 2.

т а гјпа морска

минср. врста драгог камена плавозелене

п ла возелена боја , боја морске воде .

•

аквамарйнскй. акваllаут, -а М, мн . -и [лат.

у

аквател, -а и аквател, -а м , мн . -и [лат.

aqua

акватераријум, -а (и акватерарйј , -а) М [пат.

aqua

вода, В. тераријум] посуда с водом и

акваТИJl lfј е, акватилија ж мн . [пат.

aquatilis

водени] биоп. водене животиње и воде но биље.

акватй нта , -ё ж [итал .

acqua

tiпtа , дословно

вода'] лик. врста бакрореза израђена

уз употребу киселина и посебног пра ха.

акваторија, -ё ж = акваторијум , -а ( и аква­ торйј, - а) м [пат.

aqua

вода и (тери)ториј а, В. ]

део морске ил и језерске површине око неког

aqua

т ика] истраживач морских дубина.

80

животиња

вода, фр . hбtеl] хотел на води; брод пр еу ређен

, обојена

aqua

водених

д ругих водоземаца .

","1 .

плућа] апарат с

који

неговање

акваријуму као хоби.

нешто сувог тла, за чување жаба, корњач а и

аквадукт HeГlp . , станд. акведукт (В.) лу нга [л ат.

акваријум]

као хотел.

на мањим дубинама; Yгl . батискаф .

od

акварист(а), -ё М, мн. акваристи [В . аквари­ јум] онај ко се бави акваристиком .

акварlЈСТlfка, -ё ж, дат. И ЛОК. акварист ици [В.

загрејаној води; Yгl. аерОБIfК .

пловило од стакла

установа у којој се пу­

ликим акваријумима.

мед. дестилисана вода.

аквабатика [лат.

2.

блици приказују ретке морске животиње у ве­

вода , В . нау­

значајнијег града или луке.

акваторијум (и акаторйј) = акваториј а (В.)

акмаклук

аква фортис

аква фортис, -а м [лат . да]

1.

aqua foгtis с н ажна во­ 2. лик. врста

х ем . заст. азотна киселина.

гравире израђе н е н а бакар н ој

аКИЈI при д . индекл. [тур .

или цинканој

п л очи нагризањем помоћу азот н е киселине.

ак ин 1 , -а м [тур. iik lll упад] " ст. ту р ски вој ­ нички по ход

аквiщукт, -а м, мн . акведукти, ген . мн . акве­ ду ката [лат.

aquae ductu s,

од

aqua

вода и

ductus

вод] стари римски водовод , отворени канал за

iikIl од ар . 'aqi1] ПОКр .

р азума н , разборит ; проницљив .

IlpaheH

пљачком.

акин 2 , -а м [ту рк менска р е ч] песник импро­ визатор и пева ч код Казаха, Киргиза и других аз ијских народа .

в оду на стубов има ; н е пр . аквадукт .

акинеза, -ё = аКИllёзија , -ё ж [грч . а-,

аквиз итёр , -ера м , мн. аквизитери , ген. мн . а квизитера (ж. акви з и тёрка, -ё, дат. и лок . акв и ­

kinesis

кретање] мед. неп окр етност , уко ч е н ост јед ног дела тела услед болести.

зитёрки , ген . мн . аквизитё рки ) [в . аквизиција]

аКlшёзија = акинеза (в.)

трг . особа која прикупља наруџбине, огласе,

ак инџија , -е м [тур .

aklnc l, в . ак ин l ] ист. при­

пр етп лату ; путујући пр одавац (06 . књига); про­

падник јуришне коњице у некадашњој осман ­

да в а ц осигура њ а.

л ијс кој војсци .

+

аквизlпёрскii.

аквиз иција, -ё ж [лат. ње, набављање.

2.

acqui sitio] 1. задоб иј а­

акитирапt = аквитираТlI (в . )

оно што је стече но , текови­

н а; новонабављена ствар, принова.

3. трг.

акл , -а м [В . акил ] покр . памет , ум, разум.

пр и ­

ку п љање наруџбина.

аклii (xaКJla) ПрИ1l . = аклај а (хаклаја ) [ ар .

'aq1a, уп . акил]

аквијеС ЦСlщија, -ё ж [Н1Iат. асquiеsсепtiа] пр истанак , одобр авање; помиреност (са чим) .

акв илине , ак ви л ин а ж мн . [1Iат. aqui1a о р ао , аqui1iпus орловски] зоол . род орлова.

аквило н , -она м [л ат.

одобравање , клицање .

ногласан

aq ui1 0 -onis] север ни

аЮ1Ти ра ти , акитирам ,

свр ш . и несврш . [фр .

3. л . мн . акитирају acquitter] исплатити , испла­

при хват и т и

прихватити

ство ре ње без главе , безглавац .

акефала ll, -лна, -лно [грч. а- , kepha1e глава]

1. без глав, обезглављен . 2. књиж. коме

(о стиху , О ста­

недостаје

почетни

фIl ЛОЛ . (о књизи , рукопису) коме недо­

стај е наслов или прве стране .

акефал ија , -ё = ацефаJl иј а, -ё ж [В . акефа­ ла н] мед. урођени недостатак главе .

3. л . мн . акламира­

викивати]

бучно одоб рит и ,

одоб равати ,

прилагођавање н овим климатским

графским

условима .

оДомаћивање.

2.

(фиг.)

+ аКJlиматltзацiiјСкй и акли­

маппациОнЙ .

аКЛ llм атиз ир ат и (се)

аКЛ lIм ат и зовати

(се) (в . )

акл имапповати (се) и аклиматизов ати (се, -ујём (се) = аклиматизирати ( се ) , акл им а­

тизирам (се) , 3. л . мн . аклимати з ирају (се) с врш . И несврш . [нем .

akk1imat isieren од л ат. ad (в . ) и К1ј­ 1. прилагодити (се) , прилагођа­

вати (се) новим, неуобичајеним климатским условима.

р есо ваност,

(се) на нову средину, оДомаћити (се).

жеље ,

"к и село

и гео­

привикавање ,

та (В . клима)]

акизам, -з ма м [гр', . akkismos од akkizomai гро­

ж ђ е" . акнк, -и ка м,

по­

зд р авити, поздрављати клицањем .

п рави ти се равнодушним] привидна н езаинте­ прикривање

сви х ,

аклимаппација , -ё ж [В . аклиматизовати]

аксфал = ацсфал м [в. акефалан] мед., 300Л .

метрици)

(у својити )

пристанком

ју сврш . И иесврш . [лат. асс 1 ата ге извикивати , д о­

1.

аксд ија в . ацСд ија .

3.

acc1amatio] 1. бурно усмено гл асање ; ј ед­

без пој единачног гласања .

ћи вати , и зравна(ва)ти дуг.

слог.

О

2.

аклами р ати, акламирам ,

аквит ирати, аквити рам , 3. л. мн . аквити р ају

ро грчкој

избо р;

акламацијом

вета р , с еверац .

=

ПОКр . напамет, одока , без мерења.

акламаЩtја , -ё ж [лат.

2.

(фи г . ) привићи (се), привикавати

акмак, -а м , мн . акмаци , ген . мн. акмака (и ах­ MI I .

акици, ген . Мfl . акика [ту р .

akik од а р . ' aqiq] покр. црвени полудраги камен, ка рн е ол .

акикiiт в . хакИкiiт.

мак) [тур .

ahm ak

глуп, из ар . ] глупан , будала.

акмаклук , -а м , мн . акмаклуци, акмакл ук а ( и ахмаклук) [lУР .

ahl1lak1ik] глупост , будал а-

штина .

81

акорда"т

акмаџа

акмаџа, -ё атмаџа, -ё ж

млад

[ryp. atmaca]

соко или кобац , припитомљен и обучен за лов

accommodatio] 1. 2.

физиол . подешавање очног сочива на одређен у

на птице.

акмё, -еа м [грч . нац,

акомодација, -ё ж [нлат.

прилагођавање, подешавање, привикавање .

akrne врх, шиљак] 1. врху­ највиша тачка. 2. мед. преломно, критично

даљину виђења.

акомодирати (се), акомодирам (се),

3. л.

мн .

акомодирају (се) сврш . и несврш . [фр . ассоmmо­

стање у развоју болести.

књижевности , у другој деценији ХХ века, об­

der од лат. commodus] 1. прилагодити , прила го­ ђавати (се), подешавати (се). 2. намири (ва)ти

ли к руског ларпурлартизма (В . ); главни пред­

се, нагодити се.

акмеlвам, -зма м [В . акме] струја у руској

ставник песникиња Ана Ахматова.

+ акмеи­

акмеист(а), -ё м, мн. акмеисти [В. акме] след­ беник акмеизма. од погрешно прочитаног грч.

akme,

В. акме] ;

(06. МН.) бубуљица, гнојни чирић на кожи,

најчешћи у пубертету.

акоазам, -зма м = акоазма, -ё ж [грч .

akoe

лу ци нација .

акомпањйрам ,

аКОIIИТИН, -ина м [лат. Асопitum од грч .

биљке једић (налеп), некада употребљаван као лек за болове.

aKoflTo]

пр ед.

ујам, аванс. + аконтациОнИ .

ak6] (56,5891 литара). 2. (51 литар). 3. јединица по­

реза на вино у средњем веку; дем. аковче , -ета.

acco1ade

загрљај]

1.

ист.

церемонија произвођења у витеза у средњем веку (ударац мачем по рамену и за грљај).

2.

ве­

лика витичаста заграда која обухвата више ре­

3.

2.

1.

при ­

новац примљен или дат Уf!апред , пред­

аконтирати, аконтйрам ,

л. мн . аколирају

3. 11.

МН . аконти рај у

сврш. И несврш . [в. аконто] да(ва)ти или узети, узимати један део новца унапред.

аконто, -а м [итал. чун] финаllС .

1.

acconto

В . аконтација

од а сопtо на р а­

(1). 2.

(у прило­

шкој служби) на рачун (укупне исплате), уна­

пред, као предујам.

до ва или , у музици , више нотних система.

аКОJlирати, аколирам,

финанс .

мање или давање једног дела неког износа уна­

аков, -а м , мн . акови , ген. мн. акова [мађ.

аколада, -ё ж [фр .

ak6-

једић] фарм . отровни алкалоид у корену

ста ра мера за теч ност

стара мера за жито

мн .

11.

ти; посебно: пратити на клавиру (у музици) .

аКOIпација, -ё ж [В .

акоазма = акоазам (В.)

3.

аком пањирају несврш . [фр . ассоmраgпег] прати­

niton

слух и (рhiiпt)аsmа уображење] мед. слушна ха­

1.

нагодба, споразум.

акомпањирати,

акна, -ё ж, мн. акне, ген . МН. акни [нлат. аспе мед.

акомодман, -ана м, мн. акомодмани , ген. мн . акомодмана [фр . ассоmmоdеmепt] поравнање,

стички .

3.

(у предлошкој служби,

фам . ) на рачун (чега) , захваљујући (чему).

сврш. И несврш. [фр . ассо1ег] саставити, саставља­

аКОllфеСIfОllалаll, -лна, -лно [грч . а-, в . кон ­

т и, објединити, обједињавати за градом или цр ­

фесионалан] који не припада ниједној верои ­

том

сповести, невезан за религију , безверски .

(06. о

ставкама у књиговодству).

аколит, -ита м, мн . аколити, ген. "'1. аколита [нлат.

aco1ytus

од грч .

пратилац]

ak610uthos

1.

ЦрКВ. помоћник свештеника при обављању слу­ жбе божје у католичкој цркви .

2.

верни следбе­

ник, присталица.

аконфесиошiJlНОСТ, -и ж [в . аконфесион а­ лан] невезаност за веру, недостатак религио­

зних обележја .

акорд, -а м , мн. акорди , ген. мн . акорда [итал.

accordo, фр . accord] 1. муз .

аКОЛlпат, -ата м [В . аколит] ЦРКВ . четврти од

истовремено звучање

трију или више тонова, сазвучје.

2. трг.

плаћ ање

четири нижа свештеничка реда у католичкој

по учинку, према количини обављеног посла; О

цркви.

рад ити

аКОJlltпtрати, аколитирам,

3.

л.

MI1 .

аколи­

тирају несврш . [В . аколит] ЦрКВ. обављати службу аколита .

акомодаБИJlа н, -л на, -лно [В . акомодирати] прилагодљив, употребљив .

82

на

акорд.

3.

договор,

по годба.

+

аКОРДIIИ. акордант, -а, МII. акорданти, м,

rell .

МН . акор­

даната = акордаш, -аша м, мн . акордаши , ген . мн. акордаша [в . акорд акорд.

(2)]

радник који ради на

акордаш

акримонија

акордаш = акордант

хватању дипломатских представника у нек ој

(8.)

ако рдеон, -а = акордион, -а м [фр . од нем. фабричког назива

Akkordion]

accordeon

земљи, новинара који прате одређену поли­

муз. вели­

тичку, културну или спортску манифестацију и сл.

ка ручна хармоника.

ако рдё р, -ера м, мн. акордери, ген . мн . акор­ дер а [фр.

accordeur,

в. акордирати] муз. онај ко

акорд ирати, акордирам,

3. л. мн. акордираЈУ сврш. и весврш . [фр. accorder] 1. муз. удесити, уде­ шавати, штимовати (инструмент). 2. да(ва)ти посао на акорд . 3. радити на акорд, по учинку. акор порација, -ё ж [нлат. accorporatio] сје­ ако рпорисати, - ишём сврш. [нлат. ассогрога­ ге] сјединити, припојити, здружи ти.

акосм изам, -зма м [грч. а- ,

k6smos

свет, ва­

сиона] филоз. схватање по коме физички свет не постоји независно од свести, односно Бога.

акотилеДОllе, акотилед6на ж мн. [грч. а- , в. котиледон] 60Т. биљке без котиледона , биљке

акр, -а м, мн. акри, ген . м". акра [енгл. асге] ан­ глос аксонска мера за површину земље, нешто

(4047 m 2).

од ар.

aqran]

ГIOКр.

1.

вршњак.

раван другоме, пар , премац.

акран ија, -е ж [грч . а-,

kranion лобања] 1. мед.

урођена наказност главе, недостатак свода лоба­

2. (мн.)

новца .

акредитйваll, -вна, -вно [В . акредитив] који се односи на акредитив; ј. акредитивно писмо

ступа потписника у одређеним пословима, од­ носно да располаже одређеном сумом новца.

акредитовати, -ујём сврш. И flесврш . [фр . ас­

crediter]

да(ва)ти

овластити

зоол. најпримитивнији ред кичмења­

ка, безлобањци.

акраНИТIf се, акраним се сврш . И несврш . [уп .

овлашћење,

опуномоћити ;

дипломатског представника да за­

ступа своју земљу у страној.

акреп, -а м, мн. акрепи, гс" . ми. акрёпа (иепр.

akrap] 1.

шкорпија .

2.

фиг. наказа ;

ружна , мршава жена .

акресцеlщија, -ё ж [илат.

accrescere

акра lЈ, -ана м , ВОК. акране, м н . акрани, ген . МII.

ње.

фи"аис . налог банци и ли кредитној

2.

установи да доносиоцу исплати одређену суму

акрап ) [тур.

бесцветнице.

2. ко је

земље.

пуномоћје кој им се донос илац овлашћује да за­

дињава ње, припајање, здружење.

akran

ДИ ПJl . (06. MfI.) пи ­

ку да у страној земљи заступа интересе своје

ако рд ион в . акОрдеон .

мања од нашег јутра

accreditifJ 1.

смено пуномоћје дипломатском представни ­

удеша ва инструменте, штимер .

акра на [тур .

акредитйв, -ива м, мв . акредитиви, ,·ен . ми .

акредитива [фр .

accrescentia

од лат.

увећавати] прираст, прираштај.

аКРСlщја, -ё ж [илат.

accretio

од лат.

accresce-

ге] = акресценција (8.) акрйбија, -ё и акрибlfја, -ё = акриБИ'IIIОСТ, -ости ж [грч. аkrЉеiа оштрина] тачност , бри­ жљивост, савесност, посебно у истраживач ком

раду.

+

акрИбичаll .

акрибичност = акрйбија (В . )

аКРl1је, акрија ж мв . [мт. асгја мн. од асег

акран] ПОКр. изједначи(ва)ти се с ким.

оштар] фарм . љути, опори лекови.

акра п иепр., стаНд. акреп (в.) . акратоте рме, акратотерми ж MfI . [грч.

akratos

аКРИЛI1К, -а м [фр.

acrylique

од

acroleine,

В.

јак, којије у пуној снази , 8 . терме] топле леко­

акролеин] врста сликарске боје високог сјаја

вите воде с врло мало минералних састојака.

која замењује уљану боју.

ак реба, -ё ж, ген . ми . акреба [тур.

aqriba']

llOКр .

1. родб ин а,

својта .

2.

од ар.

акрйлнй, -а, -о [В. акрилик] хем. који садржи

рођак , срод­

радикал акрил; о јед ињењима која се користе

akraba

за производњу вештачких смола, смола, боја,

ник .

акребалук, -а м, ми . акребалуци, геи . ми .

акребалука [тур .

akrabaltk,

уп.

акреба]

ПОКр .

лимеризацијом доб ија акрилна смола.

сродство, родбински однос .

акредита Цlfја , -ё ж [фр .

влакана, лепка итд. ј. аКРИЈlllа кисеJlИllа хем .

безбојна течност, Н2С=СНСООН , чијом се по­

acred itation] 1. пи­ 2. одлука о при -

смено овлашћење о заступању.

аКРИМ()lшја, -ё ж [лат. асгimопiа] опорост, јеткост, горчина.

83

акрiпичан

аксага

акрilТича н, -чна, -ч но [грч . а-, В . критичан] некритичан; коме недостаје способност расу­

гих истурених делова тела , изазван о прет ера­ ним лучењем хормона раста.

ђивања.

ак ромitкрија , -ё ж [В . акро-, грч. Iш1<:го s ма­

акро- [грч .

akros

горњи, крајњи] као први

део сложеница означава нешто што је на виси­

ли] мед . ненормална умањеност једн ог или ви­ ше удова.

ни, на крај у, или заш иљеног облика.

акроамат ичан , тичкй, -а, -о [грч .

-чна,

-чно

akroamatik6s

ак ромион, -она м [В . акро-, грч .

и

акроама­

од

akroasthai

слушат и] усме н, н амење н слушању (речено о Ар истотел овим учењима која је износио само усмено, у разговору са ученицима) .

•

акроа­

матична (ак роаматичка) метода педаг. облик наставе који се служи само предавањем грађе,

без уџбеника и испитивања .

акробат(а), -ё м , мн . акробати (ж . акробат­ киња, -ё) [грч.

akr6batos

који хода на врховима

прстију, од аkгоп врх и Ьајпо идем] особа која изводи акробатије, циркуски вештак, пеливан.

акробат ија, -ё ж [В . акробат]

1.

вежба која

захтева изузетну смелост и вештину, вратоло­

мија.

2.

ф иг. сложен, вешто изведен, каткад и

акробатика, -ё ж, дат. И лок. акробilТИЦИ [В .

раме]

ак роним, -а м, мн . -и [В . акро- , грч. 6пота име] лингв. скраћеница састављена од ПО'lетних слова или слогова неког више'lланог н азива.

акропеталан, -лна, -лно [в . акро- , I"РЧ .

peta-

lоп лист] бат. који се појављује при врху ста­ бљике (речено о новим органима) ; супр . бази­

петалаlt .

ак ропо ла, -ё ж = акропољ, - а м [грч.

lis

akr6po-

горњи град] а рхит. 11СТ. твр ђава на врху брда,

обично пропраћена х рамовима и другим грађе­ винама, у Атини и другим гр чким градовима .

акроrlOЉ = акропола (В.) ак ростих, -а М, М\Ј . акрости хови [В . акро-, грч.

stichos ред , ст и х] 1. књиж.

опасан подухват.

omos

анат. највиши део рамена.

песма у којој почетна

слова стихова, читана одо зго надоле , образују

акробат] вештина извођења акробатских ве­

неко име , р еч или р ече ницу.

жби.

су у средњем веку градови Бар и Будва плаћали

акробатск й, -а, -о [В . акробат] који се одно­

аКРОдИ lшја, - ё ж [В. акро-, грч. оdynё бол] мед . болест мале деце која се одликује болови­

ма и оти цањем прстију на рукама и ногама, не­

акрокефал ија, -ё ж [В . акро-, грч . kерhаlё глава] анат. шиљатост гла ве , деформација лоба­ ње са зашиље ним теменом .

акрокефал(ос), -а М, МН. -и [В . акрокефал ија]

nO'leTHa слова чине анаграм траже­

ног израза .

акротёријум, -а (и акротёрйј , -а) М [грч. архит. ист. украс на врховим а з абата

античких гра ђ евина, аб. у облику животиње или биљке .

акрофобија, -ё ж [В . акро-, в. фобиј а] пс и х. бол естан страх од погледа с висин е у дубину .

ак роu ефал, акроце ф ашtј а В . акрокефал ,

а нат. човек за шиљене главе .

акролей н , - ина М [лат. асег ошта р , љут, оlёге хем. жута или безбојна запаљива

течност оштрог мириса, алдехид глицери на.

акролит, -а и акролйт , -ита м, мн . акролити,

ак ролита [В . акро-, грч .

стих у коме

akroterion]

саницом и раздражљивошћу.

MII .

српском вла да ру .

мн. акростихоида [В . акростих , -ои д] књиж . акро­

акробација в. акробатија.

ген .

ист. порез који

акроспtxоiiд, - ида М, мн. акрости хоиди, ге \Ј .

си на акробате и акробатију .

мирисати ]

2.

lithos

камен] У М.

ист . кип на коме су гла ва, ноге и руке од камена, а одевен и дел ови од дрвета.

ак рок ефалија. ак роuиј а н6 за, -ё ж [В . акро- , в. циј аноза] м ед. модра боја крајњих делова тела (шаке, стопал а , носа, ушију , усана) услед поремећаја циркула­ ције, гангрене и других узрока.

акса, -ё ж, ге\Ј . МН. акса и акси [лат.

axis]

ос ,

осовина .

акромегал ија , -ё ж [В . акро-, грч . Iш~gаs ве­

аксага, -ё, дат. и лок. аксази, rel1 . мн. аксага и

лик] мед. ненормално увећање и и з обличење

аксагија, -ё ж = аксад, -а м, МН . аксади, ген . МН .

шаке, сто пала , носа , до ње вилице , уш иј у и дру-

аксада [грч .

84

hexagion

шестина] ист. стара мера за

активатор

аксагија

племените м етале, бисере и сл., износи јед ну

тог во д озе мца сл ичног дажде вњ а ку, живи пр е­

шестину у нце .

тежно у М е кси ку .

акс агија = аксага (в . )

аксон, -она м [Н1Iат. ахоп , од грч .

акс амйт, - ита м [грч. ист.

1.

hex

ш ест, lТ1ito s нит]

в рста те шк е с вил е, тка н е у ш ест нити .

2.

акс ан , -а н а м, мн. аксани , ге н. м н . аксана [фр . аксел, -а м, МI·I . а ксел и , ген. М I I. а ксёла [ по Ак­ у уметничком клиза њу: одраз н а пред, обрт за ј е­ дан или више кр уго ва и дос к ок н а д р угу н огу.

аксел баlЩ, -а м [ нем.

Band

Achselband

од

Achsel

трака] вој . де к о р ат ивн а трака кој а

пада с рамена на гр уд и , као оз н а к а посеб н е слу­

-метрија] мат. пројекциј а пр ед мета у ра вни на

рини од н ос н о ду жини.

а"..... , -а м, М I I . акт и , ген . м н . аката

( 1), акта, ген . (2) и акто ви , ге н . м н . акто в а (3) [лат. ас­ tus од agere дел ов ат и] 1. чин , дело, р адња. 2. службе ни сп и с, до куме н т. 3. ум. сл и ка и ли ск улп ту ра кој а прик аз уј е н аго људско тело . 4. м н . а ката

заст. позор . ч И н .

акталах в . ха "..... ал ах .

жбе у неким вој скама.

аксiшиј а, -ё ж [грч . а-,

xenos

стра н а ц] него­

стољубивост, нељубаз н ост према стр а нц има.

акс и ПрИ1l . [тур.

неУрЙт .

основу триј у оса које од го в арају висини , ш и ­

типогр. а кце н атс ки з н а к.

селу Паулсену, н о рв е шком кл и зачу] врста скока

раме и

пр е носе и м п улс и на друге н ервн е ћ ел иј е; уп.

аксонометрија , -ё ж [ гр ч . ахоп ос о в ин а, в.

одећа од такве с в иле.

accent]

akson осо в и­

на] а llат. издан а к нервн е ћ ел иј е пре ко ко га се

аксад = аксага (в. )

aks i из

ар .

'aks]

покр. пр от и в­

актант, -а м, МН. а кта н ти, гре н . М Н . а ктаната [фр.

actant од 1Iат. actus деJlО ]

Л И 111"8. о нај ко делу­

ј е; у ч ес ник у р ад њи .

акт(е)llтаШllа , -ё ж, ген . МII . акт(е)нташни

но , супротно; наопако.

аксијал ан , -лна, -лно [фр. ах ј аl од 1Iат.

axis

осовина] осни, осовински.

Aktentasche

од

Akten списи

и

Tasche

аксила ран, - р н а, - рн о [1Iат. ах ill а пазухо] па­

axios

в реда н , досто­

јан , в . -логија] фИ1l0З . теорија в редности, наука о

актёр , -ера м, ми. актери , ге ll . МН . актер а [фр.

acteur] 1. у ч ес ни к, онај који дејствуј е; ж. актё р­ ка , дат. -ци. 2. заст . глумац . • актёрскЙ . актйв , -ива м, МII . активи, ген. МII. актива [lIем .

вредностима.

Aktiv

аксиом, -ома м" мн. аксиом и, ген. мн. аксио­ ма = акс и ома, -ё ж [грч. axjOlТ1a достојност, до­

задужена за неки посао .

стојанство] фИ1l0З., мат. основ н о начело, очи­

ши глаголску радњу; cYГlp . пасйв (в.)

гледна истина коју није потребно доказивати.

•

тор­

ба] та ш на за списе, акто в ка.

зушни.

аксиологија , -ё ж [грч.

[нем.

аКСIfОматс кЙ.

од лат.

act ivus,

уп . активан]

1. група

људи

грам. радно стање

2.

глагола, које показује да субј е кт р е ч енице вр­

а кт ива , - ё ж [нем .

Aktiva

од 1Iат.

activus,

уп .

активан] екон . целокупна имовина с потражи ва­

аксиома = а ксиом (в.)

аксиомати к а , -ё ж, дат. И лок . аксиоматици

њима; супр . пасива (в . ) акт йв а н , -вна, -вно [лат.

activus od agere

ас­

[грч. axiolТ1atik6s] систем аксиома, скуп основ­

t1.1S деловати]

них појмова неке наука.

који се залаже , који свесно делује; супр . п асй­

аксиомаПlчан , -чна , -чно [грч . axiolТ1atik6s] сам по себи очигледан, који се не доказује.

аксиос узв . [грч .

axios

вредан, достојан] ре1l.

ва н .

2.

1.

радан, делатан, предузимљив;

који ради, који је у служби , нпр. акшив­

ни службеm/к (супр. йеюионисани), акшивни официр (супр . резервнu).

који делује, нпр.

3.

правосл . Достојан! Да буде достојан! (литу р гиј­

вулкан.

ска акламација одобравања вер н ика п р иликом

дугова (акшивнu бuланс)

хиротоније православног цр квенослужитеља);

да субјект врши радњу; супр . п ас Йв а н .

у п . анаксиос .

аксолотл, -а м , мн . аксолотли , ген. МII . аксо­ лотrйi [реч из језика нахуатл] зоол . врста репа-

4.

-

трг . код кога су потраживања већа од

5.

грам. који показује

аКТIlВато р м [В. активирати] оно што активира , покретач .

1. онај који или 2. х ем . супстанца ко­

ја покреће или појачава неки хемијски процес .

85

активац

акту:iлност

аК'ГИliOметар, -тра м, МН. актинометри , ген .

аКТIIвац, -вца м, МН . активци , ген . мн . активii­ цјј [В . активан] жарг . хомосексуалац који у сек­

мн . актинометiiрii [грч .

суалном односу има улогу мушкарца; супр. па­

струмент за мерење јачине з рач ења.

сивац (В . )

зрак, В . -метар] ин ­

aktis

аКТltнометрија, -е ж [грч. трија]

активац ија В. активизација.

активизам, -зма м [В . активан]

1. живо

уче­

1.

aktis

зрак, в. - ме­

грана метеорологије која испитуј е ј а­

чину Сунчевог зрачења у атмосфери.

гра н а

2.

шћ е у неком раду, ангажованост за остварење

астрофизике која проучава укупну јачин у з ра ­

одређених (нарочито политичких) задатака .

чења небеских тела које допире до З е м ље.

2.

аКТllНомикоза, -е ж [грч.

филоз. схватање по коме све знање треба стави­

активиза ција, -е ж [В. актива н , -изација] по­

вирати (се) .

активиз овати , активизирати (се) = акти­ вирати (се) (В . ) активирати (се), активирiiм (се),

activer] 1.

3. л . МН .

2.

номицети, актиномицетii м мн . [грч .

rnykes

учинити (се) вој. превести

( прећи) у активну службу.

активист(а), -е м, мн . активисти (ж . акти­ висткиња, -е) [В. активан] особа која је актив­ на , која се посебно залаже у некој , првенствено

п ол итичкој делатности .

activitas] активност . 1. особина оно­

актиномицети = аКТИНОМltцете (В . ) актинон, - она м [грч .

актltниди, актинидii м мн . [В . актинијум] хем. гру па радиоактивних елемената који у период­

н о м с истему долазе после актинијума, с броје­ в им а од

83

до

103.

ген .

aktinos зрак]

aktis

бат. биљка са смеђим пл одови­

ма б о гата витамином ц, КltВИ (В . ). актйније, актинијii ж мн. [л ат.

aktis

Actiniae од грч .

зрак] зоол. морске животиње меког тела,

актинотерапија, -е ж [грч .

aktis

зр а к] хе ... радиоактивни елемент , атомски број с имбол Ас.

актиноид и В. аКТИIIИДИ.

86

В . те ра­

бичастим зрацима .

актовка, -е ж , дат. И JlО К . актовки!а ктовци , гск мн . актовки [8. акт]

1.

П ОЗОр . драма у једном

чину, једночинка, често пропагандн ог садржа­

ја .

2. ташна

за списе, актенташна .

актуалан В . актуелан . актуализам, -зма м [В. актуелан] ФИIl О3 . тео­ рија по којој је суштина бића у непрекидној де­

латности .

2.

псих . теорија по којој је ду ш евни

живот стално збивање, процес .

3.

геол . теор ија

по којој су се и у прошлости на Земљи деш ава­ исти

процеси

као

данас ,

под

дел ов ањем

и стих сила (уп . катастрофИзам) . актуализација, -е ж [фр .

actualisati on,

В. ак­

актуализовати, -ујем

и актуаЈlИзир ати ,

-лизирiiм,

3. 11. мн . актуализирају сврш . и н есврш . actualiser, в. актуелан] чинити , учини ти н е­

што актуелним, довести, доводити у с кл ад са садашњим стањем.

актуалист(а), -е м , мн . актуали сти [ В . актуа­

aktis зрак , В .

-граф] уређај који бележи јачину Сунчевог зра­ ч е њ а.

aktis з рак ,

пија] мед . лечење зрачење м, посебно ултр аљу­

[фр.

аКТЙlшјум, -а (и актйнйј, -а) м [грч.

аКТИllогра ф , -а м , мн . -и [грч.

си м­

туелан] чињење чега актуелним.

мо р с к е анемоне, морузгве.

89,

86,

бол Ап.

ли

актltнидија, -е ж [лат. Асtiпidiа од грч .

зрак] хем . р адио­

aktis

активни изотоп радона , атомски број

2. делатност, рад у одређеној

о бласти .

зрак,

изазивачи актиномикозе (В . ).

активност, -и ж [В. активан] га који ј е активан .

aktis

гљива] врста штапићастих микро о р га­

низама на прелазу између бактерија и гљ ива,

ак­

а ктивним, покренути (се); стављати (ступити)

активитет, -ета м [лат.

ми ко­

актиномицете, актиномицетii ж м н. = аКТII­

активизи рати , активизовати (се) в . акти­

у деј ство ; убрзати, подстаћи .

8.

актиномицетама (В . ), преноси се и н а људе .

кретање на активност, стављање у дејство.

т ивирају (се) сврш . [фр .

aktis зрак,

за] мед. за р азна болест говеда и свиња , и заз ва н а

т и у службу живота и акције .

лан, актуализам] присталица актуализм а .

а кту ал итет, -ета м [лат.

actualitas]

ност .

актуалност в . ah-ryещIOСТ.

а ктуел­

акустичкii

актуа р, -ара м, ВОК. актуару и актуаре, мн . ак­ ту ари, ген . М>I . актуара [лат . ски писар, перовођа.

2.

actuarius] 1. заст . суд­

екон. стручљак за мате ­

матику осигураља живота .• актуарскн .

акумулација, -е ж [лат. милаваље, скупљаље .

2.

accumulatio] 1. н аго­

геол . скупљаље, наго ­

милаваље талога и трошног материјала.

3.

екон .

одвајаље једног дела доб ити за потребе инве­

актуа рство, -ства с [В. актуар] заст. вештина

стиција и резервн их фондова. А

-

каГlИтала

математичког утврђиваља финансијских оба­

екон . процес претв а р а ља вишка вредности у ка­

вез а између осигуравајуће организације и оси­

питал; првобитна

гураника .

ље неопходног капитала да би се омогућила

актуац иј а, -е ж [нлат. спровођеље .

2. мед.

actuatio] 1. оствареље,

деловаље неког лека на ор­

-

екон . у марксизму, ствара­

љегова репродукција у ра н ом стадијуму капи ­

тализма .

• акумулацiiјскii и акумулациОнii .

акумулИрати,акумулирам,3.л. МН . акуму­

ганизам .

aktue1 од фр. actu1. који је

ли рају сврш. И несврш. [лат. асситиlаге од сити­

од з начаја у датом тренутку, о коме се говори;

скупити, скупљати енергију, најчешће елек­

с а времен.

тричн у.

актуела н , -лна, -лно [нем. еl , од лат.

actualis, 2.

од

чин, дело]

actus

садашљи, тренутни.

lus

актуелюа ција В . актуалюација .

актуел ност, -и ж [В . актуелан] о нога што је актуелно.

3. (06.

2.

1.

особина

pressus

2.

физ.

acus игла , ргетеге

стискати] мед. метод лечеља притиска­

пунктуре .

акупунктура, -е ж [мт .

савременост, сада­

мн . ) скорашљи догађај ; актуелна

од

pungere бости]

acus

игла,

punctura

мед. метод лечеља забадаљем

игала у одређене тачке на кожи , пореКЈЈОМ из

в ест .

акузатiiв, -а и акузатiiв, -а м [лат. од

(на)гомилати, (с)купити .

љем појединих та ч ака на телу, ва риј анта аку­

лизовати .

vus

1.

акупресура, -е ж [лат .

актуелltЗ овати, актуелюирати В. актуа­

ш љост .

гомила]

accusare

accLlsati-

оптужити] грам. четврти падеж ,

п адеж директног објекта, одговара на питаље "кога или шта

".

акултураЦltја, -е ж [енгл.

accu lturation] усва­

култури средине у којој се живи .

аКУllунктуРист(а), -е м, мн . аКУIlУНКТУРИСТИ

акумен, -а м [лат. аситеп] оштроумље , до­

акуметар, -тра м, мн . акуметри, ген . МII. аку­ ме ре ље јачине чула слуха .

accumulatum,

8.

аку­

наслага ; сле­

п ље на маса , конгломерат.

акумулатива ll, -вна, -вно [В . акумулација] екон. који остварује акумулацију ; који обезбе­ ђ ује проширену репродукцију .

акумулатив ност, -и ж [В. акумулација] екон. способност акумулације , плођеља (умножава­

проучавалац

акупунктуре ;

стручљак

за

аку ­

аКУПУJlктурологија , -е ж [В . акупунктугра] наука о акупунктури.

акуратан, -тна , -тно [лат.

accuratus] бри ­

жљив, пажљив, тачан, уредан ; савесно урађен .

акураТIIОСТ, -ости и aKypaТlJOCT, -и ж

[8.

акуратан] тачност, пажљивост, брижљивост .

акустика, -е ж, дат. и JlОК . акустици [грч . akoustik6s слушни , чуј ни, од akoLIein чути] 1. наука о звуку и слуху . 2. акустичност (В.) . • аку­ стичкii .

акустичаll, -чна, - ЧНО [В. акустика] који од­

ља) капитала .

акумулатор, -а м, мн . -и [лат.

акупуш~гуролог, -а м , мн . акупунктуроло ­

пунктуру .

м етара [грч . аkйејп чути, В . -метар] мед. справа за

нешто нагомилано;

примељује акупунктуру.

з и , ген. мн . акупунктуролога [В . акупунктура]

мишљатост , проницљивост.

мул ирати]

• акупунк­

тУрнН .

[В. акупунктура] медицински стручљ ак који

ј аље елемената туђе културе , прилагођаваље

акумулат, -ата м [лат.

традиционалне кинеске медицине .

accumulator]

физ. справа за чуваље електричне енергије ; О напушtти акумулаторе фиг. окрепити се , од­

'мор о м стећи потребну снагу за даљи рад .

говара законима акустике, који добро прим а и преноси звук ; у коме нема пригушиваља звука

нити сувишног о.цјека (дворана) .

акустичкii В . акУстика.

87

акустичиост

акцесија

акустичност, -ости ж [в . акуст ик а ] својство

слово, реч) .

3.

фиг. нагласит и , н аглашавати, ис­

та пи , и ст ицати важност (чега).

онога што је акустично .

acutus оштар] 1IИ Н ГВ . 1. у н е­

акцеliТОЛОI', -а м, МН . акцентолози, ген . МН.

ким језицима, акце н атск и з н а к н аг н ут удесно

акцентолога [В . акцент] л ингви ста који се бави

( '). 2. врста силазно г акцента у

а кце нти ма, стручњак за акцентологиј у .

акут, -У-Га м [1Iат.

неким ч акавским

и кајкавским говорима (бележи се з наком

"'). +

акУтскЙ .

акУта н , -тна, -тно [1Iат. acutus оштар] 1. мед. који се нагло развија, о болести (супр.: ХР<НIIt ­ чан) .

који се јавља у свој силини, који је тре­

2.

нутно врло озбиљан, кр итичан ; који треба брзо решавати .

акушёр , -ера м, вок . акушёру,

MIJ.

аку ш ери ,

ген. мн. акуше ра (ж . акушёрка, -ё, дат. и лок . аку­ ш ё рки, ге н . мн . акушёрки) [фр .

coucher

accoucheur, од ас­

порађати] мед . лекар(ка) специјалиста

за порођаје .

акцентолошкй , -а , -о [ в . акцент] који се од­ носи н а акцентологе и акцентологију.

акцентуа Цllја , -ё ж [фр . цент] фон . ка).

акушерство, -ства с [в . акушер] мед. грана

акцеле р ато р , -а м, мн . -и [лат.

acce1erator

ассе1егаге убрзавати] убрзавач. io -

од

ч естиц а

физ . уређај у коме се наелектрисане атомске че­ стице убрз авају до високих енергија помопу елект ричног или магнетског поља .

в . ак­

ак ценатск и с и стем (у датом језику или

3.

стављање

акценатских з н акова.

акцентуирати = акцентовати (в .)

јема.

акцепт, -а М , МН . акцепти , ген. МН. ак це п ата

acceleratio]

acceptum

од

примити]

accipere

гласност о склапању уговора.

2.

1.

прав . са­

финанс. потпис

на меници којим се јамчи уплата у одре ђ еном року .

3.

фИI-l3НС. прихватање менице .

акцептабйлан, -лна, -лно [лат.

acceptabi1is]

прихватљив.

убрза­

ње, уб рза вање . + акцелерациО нЙ . акцеле рометар, -тра м, МН. акцелерометри,

rell. МН. а кцелерометара [В . акцелератор, -метар] физ. инструмент за мерење убрзања.

акце н(а)т , -нта м, МН . акценти, ген . МН . акце­

accentus] 1. фон.

accentuation,

наглашавање (слога, самогласни­

дијалекту); начин ак це нтовања.

[лат.

породиљство .

акцелерација, -ё ж [л ат.

2.

1.

акцепис , -а м , МН . -и [в . акцепт] потврда при ­

+ акУ шёрскЙ .

медиц ине која се бави труд нопом и порођај ем ,

ната [лат.

акцеlпологија, -ё ж [ в. акц ент, -логија] фон. наука о акцентима и наглашавању .

истицање јед ног сло­

акцептаliТ, - а м,

MII.

акцептанти , ген . МН . ак­

цептаната [в. акцеllтирати]

1.

прим алац.

2.

фИllанс. особа која прихвата меницу , тј. која сво­ јим потписом јамчи да пе је исплатити .

акцептација, -ё ж [л ат. тање.

2. финанс.

acceptatio] 1.

прихва­

прихватање менице.

акцеППfраПI , акцептирам,

3. л. MII . акцепти­

га у речи ј ач им или вишим изговором , нагла­

рају = акцептовати , -ујём сврш. и несврш . [л ат.

сак.

acceptare]

2.

фон . знак за бележење акцента: у срп­

ском краткосилазни (купа) , краткоузлазни (се­ ло), дугос илазни (сунце) и дугоузлазни (трава) .

3.

фиг. оно што се посебно нагл ашава , истиче ; О

ставити

-

на нешто нагласити нешто, придати

(чему) посебну важност.

4.

начин изговора ка­

рактеристичан за одређени језик и л и дијалект.

5.

тон, п ри з вук , израз.

+

акценатскЙ .

акцентовати, -ујём = акцеllтуирати , ак­ центуи рам ,

примити , примати , прихватити.

акцептовати = акцептирати (в.) акцептор, -а м, МН. -и [лат.

акцепција, -ё ж [лат. прихватање, усвајање .

прима­

2.

acceptio] 1.

примање ,

ЛИ IIГВ . усвојено значе­

ње неке речи ; једно од могупих з н ач ења.

акцеСllја, -ё ж [лат.

3. Л. МН. акцентуирају СВРШ. И несврш . [в. акце нт] 1. фо н . изговорити, изговарати по­ себном јачином, наглас ити , наглашавати. 2.

ступити]

фон. ставит и , ста вљати а кценатске знаке (на

споредне ствари .

88

acceptor]

лац; усвојилац.

1.

accedere при­ 2. долазак ступање на власт. 3.

accessio

од

приступање, при лаз ак .

на неку поч а ст, функцију ;

прав . преношење права власништва са главне на

ала

акцесист(а)

акцес ист(а), -ё м, мн . акцесисти [лат.

acces-

акционарскй [В. акционар] који припада

SUS пр иступање] за ст. нижи чиновник у држав­

акционарима, који се односи на акционаре;

ној уп рави , приправник.

акционарско

акцесит, -а м [лат.

access it

приступио је] заст .

похвал ница ученику; друга или утешна награда .

акцесо ран, -рна , -рно [лат.

д р у штво

деоничко,

•

деоничар­

ско друштво .

акционёр = акционiiр (В . )

accessorius] прав . помоћни, додатни , споредан, узгредан . • акце­

акцију, који подразумева акцију, радни , делат­

сорни угово р допунски уговор који се при­

ни .

кључује глав ном ; акцесорна тужба тужба ко­

(или брод) може да пређе без поновног узима­

јом се нови туж илац придружује ранијој тужби

ња горива;

другог ту жиоца против истог туженика.

мичном радњом ;

аКЦlIОНЙ, -а, -о [В . акција] који се односи на

• -

радијус највеће растојање које авион

-

филм филм са узбудљивом, дина­

-

програм програм за спро­

вођење неког плана у дело.

акциде нс в. акцидеlщија.

акциде нт, -а м, мн. акциденти, ген. мн. акци­

аКЦllI1ирати, акципирам,

3. л .

мн . акципира­

дената [енгл.

ју сврш. И несврш . [лат. ассј реге примити]

догодит и

зити , осетити, осећати, сх в атити, схватати .

accident, лат. accidens од accidere се] 1. незгода, несрећан случај. 2.

филоз. случај но, небитно , променљиво својство

акцидентал, -ЮЈа м [нлат.

cidens,

акцептИрати . акче, -ета с (ту р .

предмета.

accidenta1is

од ас­

в. акцидент] муз. хроматски знак, пред­

знак (пов исилица, снизилица , разрешил ица) .

ак цидеllтала ll , -лна, -лно [В . акцидентал]

1. спа ­ 2. в .

ako;:e

од

бео] ист . с и тан

ak

турски сребрни новчић .

ак шам , -а м, мн . акшами, ге н . мн . акшама [тур . ak~am, можда из пере. ]

1.

први мрак, први део ве­

чери непосредно по заласку сунца.

2.

четврта од

случајан, узгредан, небитан; који нема везе са

пет дневних муслиманских молитава, која се

суштином ства ри.

обавља одмах по залас ку сунца .

акциде нталије, акциденталија ж мн . [в . ак­ цидентал]

1. филоз.

слу чај не особине неке ства­

ри; спо р ед не , узгредне појаве.

2.

муз . хромат­

ски знаци: в . акциде нтiiл. акциде нција, -ё ж [лат.

cidens,

accidentia,

M fI .

од ас ­

в . акц идент] случај на околност; небит­

accisia]

фи нане . пор ез на потро­

шњу ; трошарина.

ганизована

actio од age1. делатност, дејство, радња . 2. ор­

друштвена

ност: кампања;

•

акшамлук, -а м, мн. акшамлуци , ге н . мн . ак­ говор уз пијуцкање ракије .

акшамлучити, акшамлучим несврш . (в . ак­ скати .

акшам хајрола [тур. ak~am

haYlro1a

н ека је

срећно вече] ПоКр . вечерњи поздрав међу му­

акција, -ё ж, "ен . мн. акција [лат. ге деловати]

акшамлија, -ё м [в . акшам] учесник у акша­ млуку (в.).

шамлук] седети у предвечерје у друштву и ћа­

акциза, -ё ж, мн. акцизе , ге,·, . мн. акциза [н ем. од срлат.

акшамскЙ .

шамлука (тур . ak~am1Ik] вечерња седељка и раз­

на, узгредна особина; стицај околности.

Akzise

•

или

радна

-

политичка делат­

ист . масовни рад ве­

ћег броја људ и, 06. омладине, на изградњи же­ лезни чких пруга, дру мова или на д ругим зада­

цима од општег з начаја.

3.

финанс. докуме нт о

поседова њу дела капитала акционарског д ру ­

ак цијiiш, -аша м, мн. акцијаши , ген . мн. акци­ јаша [в. акц ија] ист. у чесник радне акције.

акцио нiiр, -ара м, вок. акционару и акциона­ паг] фИflанс. власник акције , деоничар.

акшамџија , -ё м [тур. ak~amcl] в. акшамлија . акшамџйница, -ё ж [В . акшамџија] кафана у којој се проводи акшамлук .

ал I1Р"Д. индекл. [тур . а 1] румен , отвореноцр­ вен , ружичаст .

ал одређени члан у арап ском језику , нпр . у ал-коран, Ал ФаШах .

штва, део ница .

ре, мн. ак ционари , ген . мн . акцио нара [нем .

слиманима , доб ро вече.

Aktio-

а Ј Ја [фр .

11

1а] на начин (чега), у стилу, по

угледу (на) . ала, -ё ж, ген. мн . ма [тур . а 1а зм ија , змај] про­ ждрљиво митско биће слично змају; нем ан, чу­ довиште.

89

ала

аларм

ала прид. индекл . [тур. аlа] шарен, вишебојан; пегав .

алакнути, алакнём сврш . од алакати . алал = халал (в . )

алабастар, -тра = алабастер , - ера м [грч. а l а­

bastron]

минер. врста белог, тврдог, ситнозрна­

стог гипса, који се употребљава нарочито за ва­ зе и статуе; у ранија времена симбол белине.

+

аЈlала = халала (в . ) алаJlем = алахуалем (в.)

алали прид. индекл . [в . ал] ПоКр . ружич аст; цр­ венкаст .

алабастров, алабастрен и алабастарскИ.

алалија, -ё ж [грч . а-, lаlёјп брбљати] мед . н е­

алабастер = алабастар (в.)

ала бреве прид. индекл. [итал .

alla Ьгеуе, од

Ьгеуе кратак] муз . : & такт ала бреве такт од че­

способност артикулисаног говора .

алалити = халалити (в .)

аламан, -ана м, мн . аламани, ген. мн. аламана

тири четврти не који се броји као дводелни.

алабука в . халабука .

[тур . Аlатап, Аlтап Немац] заст.

алав, -а, -о [од ала] прождрљив, халапљив.

ждероња .

алавац, алавца м, мн. алавци, ген. мн . алаваца алавица, -ё ж [в . алав] алава женска особа,

алај, -а и алај , -аја м [тур . аlау]

3. веliа

2. свечана

1. светина,

поворка, свечаност,

алај-барјак, алај-барјака м, мн . алај-барјаци, ген . мн. алај-барјака [в. алај, барјак]

2.

1. застава јед­

свечана, парадна застава.

алај-барјактар, -ара м, алај-барјактари, ген . мн. алај- барјактара [в . алај , барјак] ист. нос илац заставе алаја у старој турској војсци.

носи­

2.

алајбег м, мн . алајбези и ilЛајбегов и [тур. ист.

1.

песми , врста сабље немачке израде .

ка [ар .

al-anbiq

од грч . атЫх] ист. уређ ај за хе­

мијску дестилацију код алхемичара.

командант пука , пуковник .

allame

од ар . 'авата

]

ПоКр. велики учењак, свестрано образован чо­ век .

amiMeT, -а м, мн . -и [тур . alamet од ар . 'аlата] 1. предзнак , симптом, најава . 2. проклет­

ПоКр .

ство.

аламетњак, -а м, ми. аламетњаци , ген. мн.

аламетњака [в . аламет] покр . облак који наја­

лац државне заставе у старој Црној Гори .

alaybeYl]

аламаllка ж, дат. И ЛОК. аламанци , ген. мн. ала-

аламе м ИНДСКЛ . [тур .

војна јединица , пук.

ног алаја, пука.

гладница,

аламбик, -а м, мн . аламбици, ген . мн . аламби­

прождрљиви ца.

парада.

1.

обестан човек, пустахиј а .

манки [тур . А l атап , А lт ап Немац] у народној

[в . алав] алав човек , прождрљивац.

маса, мноштво.

2.

2.

вљује олују.

ала миланезе [итал .

alla milanese

на милан ­

заповед ник спахија у санџаку (в.); О алајбего­

ски начин] с нарезаним комадиliима шунке (о

ва слама имовина без господара, нешто са чим

тестенини).

свако може радити шта му је воља.

аJlаllИII, -нна м [скр . од алдехид, с додатком

алајбеговица, -ё ж [в . алајбег] алајбегова

не протеина , често коришliена у биох емијском

жена.

алајка в . халајка.

истраживању .

алак, -а м [ в . алакати] ПоКр. урнебесна вика, алака, -ё ж, дат . И лок . алаци , ген. мн . алака

'alaqa] ПоКр . веза, однос . карт [фр . 11 lа carte] премајеловнику,

alaka

а ла

по

ген.

allantos коба­

алаllтоида, -ё ж [грч.

allas

ге .. .

allantos

коба­

излучивању у замецима птица , гмизавац а и си­

сара ; код сисара учествује у формирању посте­ љице .

нија).

алакати, алачём и алакати , -ам несврш . [в .

1. викати

"Алах, Алах" (код Турака, при

јуришу, или као израз чуђења) . ти, галамит и.

90

alliis

сица , в. -оид] ЗООЛ . орган који служи дисању и

од ар.

слобод ном избору (з а разлику од утврђеног ме­

Алах]

алаllтијаза, -ё ж [грч . сица] в . БОТУJlИзам .

граја, галама.

[тур.

-а н - ] хем. аминокиселина, важан састојак већи­

2.

гласно вика­

аЈl апљив в . халаllЉИВ . аларм, -а м, мн . аларми, ген . ми .

fu'liipMa [фр. all 'arme на оружје] 1. узбуна; по­ узбуну. 2. механизам који прои зводи

аlагте од итал .

з ив на

аларма нтан

алба

алаука, -е дат. И 1I0К. алауци, ге ... м ... алаука ж

звучне или светлосне сигнале у случају крађе ,

провале итд .

алаРМIIИ.

•

[в . алаужа] поКр .

алармаllтаll, -тна , -тно [в . алармирати] крајње забрињавајући, узнемирујући.

2.

1.

2. алаужа

који

узбуњује; узбудљив.

алаун, -а и

ала рмирати, алармирам, З . л. мн . алармира­

1. (по)звати

на уз­

2. узнемирити , узнемиравати,

ала рмист(а), -е м, МН . алармисти [фр . аlапni­ ко је склон узбу њив а њу , разносач узнеми­

рујућих вести .

•

алас, -а и алас , -аса м, вок. аласе, МН . аласи , ген. мн. аласа [ мађ. halasz] рибар , риболовац . • аласки и аласки . аласка ж, дат. И лок . аласки , ген . мн . аласки [в . алас] аласова жена .

алас киња, е и аласк иња , -е ж [в . алас] жена која се бави рибарством.

маст, -а, -о [в . ал] П ОКр . ружичаст, румен . алат, -а м, МН . алати , ген. МН . алата [тур .

at

al-at,

(в . ат) ] коњ црвенк асте дла ке ,

риђан .

алат, -ата м [тур.

aJat

од ар.

ii1at]

оруђа, при­

бор, сп раве за обављање неког посла . • а.латни.

fran-

Алах, -аха м , ВОК. Алаху [тур. Allah од ар. А I ­

lah]

назив за Бога код муслимана.

ал:lхати В. ал:lкати.

Алах веРСУII и алахверсун узв. [тур. Allah

versin]

п оК р . дабогда! дао Бог!

алахем:lнет УЗВ. [ту р .

Allaha emanet оlа]

п оКр .

Бог те чувао! збо гом! ( поздрав) .

алахразиола УЗВ. [тур.

Allah, razi

задовољан,

сагласан, вољан, оlа нека буде] поКр. нека Бо г

да! Нека би Бог одобрио ( као одговор на по­ здрав или чести тку ) .

Алах рахметилс УЗВ. [тур. Allah rahme-

teyleye] покр. Бог му се смиловао! алахсеШIмет УЗВ. [тур .

Покој му души!

Allah selamet versin]

поКр. да т и ј е Бог на п омо ћи!

алаху:lлем = ал:lлем прип . [ ар .

Allah-u-a'liim

Бог боље зна] богз на , сваје прил ика.

Алаху-екбер УЗВ . [ар . Allii h-u-iikbiir] Бог је вел ики (прве р е чи еза н а, тако ђ е као узв ик ч уђе­

алатка, -е ж, дат. И лок . алатк и , ген. М Н . алатки

ња и л и д ивљења).

алаџа, -е ж, ,"ен. МН. алаџа [тур. аlаса

[в. алат] једа н комад алата , оруђе .

алаТЉ ltка, -е ж, дат. И лок. алатљици , ген . МН . алатљика [в . алат] алат ка .

•

маШИllа

-

машин а

састављена од више алата за нарочиту обраду

kumas

шаре но п латно] покр . памучна тка нин а са утка­ ним уздужним пругама ; мушка и л и женска ха­ љ ина од та кв е тка нин е.

алаџак, алачка м, МII. алач ци , ге н . мн. алаџака

материјала.

алат ница , -е ж [в . алат] просториј а у којој се

[тур.

потраж ив ање од дуж ни ка, оно

алаџи ПРИД . индеКlI . [В . алаџа] покр . од алаџе

а.лаТl lltчар, -а м, МН. - и [в. алатница] рад ник који производ и алат или ради на алатљ икама .

allatura

alacak] покр .

што се има примити .

држи или производи алат .

од affeгre

(в .); ш арен.

алаш, -а ша м [мађ .

allatum

донос ити] покретна и н епо кретна имовина ко­

покр . скела (за пре ­

алаша, -е ж, ге н . м ... ала ш а [тур . a l a~a] п оКр.

алату рка, ала турка ПРИЛ. [итал . а ll а

turca]

чопор младих коња .

1. поКр . ситна

киша са с н егом, суснежица , лапав иц а.

2. фиг .

1.

руља, гомила.

алба, -е ж , ген . МН . злби и алба

на турс ки н а чин , пр е ма турском, источњачком

обичају .

alachosyne]

allas]

воз преко реке).

ју жена доноси у брак; ми р аз.

алаужа, -е ж [нгрч .

•

њачки начин; уп . алатУрка .

алата ст, -а, -о [в . алат] риђ аст, црвенкаст (о коњу) .

алату ра, -е ж [нлат.

[ .. ем. Аlаuп] стипса .

аЈlафранга, алафранка ПРИЛ. [итал. а ll а

алармИстичкИ .

алас (бити, учинити), аШIСИТИ се в . халас .

од аl (в. ал) и

aJlaYH, -а м

са] заст. на француски , тј. на европски, зап ад­

(за)пла шити .

ste]

ветар са снегом , мећава .

алаунски и алаунскИ .

ју сврш. И н есврш . [фр . а1апnег] буну, (уз)бу нити

1. јак

(в.).

[ JlaT.

alblls бео]

шир ока бела одежда с дуг им рука в им а коју

н ос и католички свештеник при л ик ом мисе .

2.

ист. ри мска до ња бела ту ник а.

91

албанизаија

алга

аЈlбум, - а м , МН . албуми, l'ell . МН . албума и ал­

албаниза ција, -ё ж [В . албански, -изација] пол .

1.

процес ширења албанског етничког про­

бум, -ума м, М Н . албуми, ген. МН . албума [ лат. а1-

стора потискивањем других народа (Косова и

Ьиm белина; бела таблица]

Метохије).

сакупљање фотографија, марака , исечака из

2.

ист. самоизолациј а (06. државн а,

1. књига ,

свеска за

као у време владавине Енве р а Хоџе у Албанији

штампе и сл.

у другој половини ХХ века).

сивање, спомен ар. З . уметнички, песнички

албанолог, -а м, мн. албанолози, ген. мн. ал­

2.

лепо украшен а свеска за упи­

или муз ички зборник .

4.

ј една и ли више гр а­

банолога [В . -ЈIOГ] стручњак за албанологију

мофонских плоча или касета које чине темат­

(В.).

ску цел ину и које се продају заједно .

албанологија , -ё ж [В. -логија] проучавање албанског језика, књижевности и културе.

iшба нски, -а, -о [Албан(ија), срп. -с ки] који се односи на Албанију и Албанце Gезик).

албатрос, -а м, мн . -и [енгл.

a1catraz,

albatross,

од п орт.

неизвесног порекла] зоол . велика бела

птицајужних мора.

албашча, -ё ж, ген. мн . албашчи [тур . а1

bahye,

в. ал, башча] покр. башта са много црвеног цве­ ћа; ружичњак.

албедо, -а м [лат .

albedo

од

albus

бео, сјајан]

физ. моћ одбијања светлости; однос одбијања светлости са неког тела према количини

при ­

мљене (06. Сунчеве) светлости .

CD

5.

гра­

са више компо­

з иција .

аЈЈбумен, -а м [л ат. а lbиm еп беланце] ланце .

1.

бе­

2. беланчевина.

албумин, -ина м, МН . албумин и , ген . МН . албу­ мина [В . албумен] хем. врста једноставних бе­ ланчевина , нал ази се у ЈаЈету, млеку, крви и др.

албуминат, -ата м [В . албумен] хем. спој ал­ бумина с другом материјом .

албуминозан, -зна , -з но [нл ат.

albuminosus,

В . албумен] који садржи беланчевину, беланче­ винаст.

аЈЈбуминоиди, албуминоида м МН . [В. албу­ мен] биол. група природних органских једиње­ ња сличних беланчевинама .

албибер, -а м [В . ал] покр. црвени бибер .

алБУМИllурија, -ё ж [В . албумен , ГрЧ . оuгоп

албиге нзи в . албltжанац.

мокраћа] мед. присуство беланчевин а у мо­

албижа нац, - нца м , мн . албижанци, ген . мн .

албижа наца [срлат.

мофонска плоча односно

краћи.

albigensis, по граду Албију у

јужној Француској] ист. припадн ик хришћан­ ске секте у Француској у ХП

и ХПI веку,

ал-БУР У IIЏ УК, -а м [В . ал, бурунџук] поКр . ружичаста танка прозирна ткан ина .

алва и алва = халва (В . )

сличне нашим богумилима, у сукобу с п а пом и

алвалук = халвалук (В.)

Католичком црквом.

ал ват = хаЈЈват (В.)

алБИII, -ина м, мн. алби ни , ген. мн. алби на = албино, албина м [порт . а lbјпо од лат.

albtls

ал ваџија = халваџија (В . )

бео:

првобитно назив за црнце светле коже] човек или животиња са обележјима албинизма (В .) .

•

алБИнскИ.

алвеол, -сла м, МН. алвесли , ген. МН . ал веола = алвеола, -ё ж, ген . од

албиниза м, -зма м [В . албин ]

1. мед.

недоста­

a1veus

MII .

алвеола [л ат.

удубљење]

1.

a1veo1us, дем. 2.

шупљина , ј а миц а.

анат. лежиште зуба у ВИЛИЦИ . З . анат. ме хур ићи у

так пигмента меланина услед чега је кожа (а и

плућима у којима се врши измена гасова током

коса) таквих болесника бела, а њихов имуни ­

д и сања.

тет смањен.

2.

60Т. одсуство хлорофила код би­

љака, што изазива губитак зеленила.

млечнобелог

ји се односи н а алвеоле.

a lbus

фелдспата

бео] минер. врста

(глиненца),

натри­

јум-алуминијум-силикат, употребљава се за производњу керамике.

92

ћелије у пчелињем саћу .

аЈЈвеоларан, -рна , -р но [В . алвеол]

алби.tо = алБИII (В . ) албит, - ита м [лат.

4.

алвеола = алвеол (В.)

2. фон .

1. анат.

ко­

који се изговара

дод иром језика иза алвеола Ilредњих горњих зу ба; алвеоларни сугласници су л. р. Н .

аЈЈга, -ё и алга, -ё ж, дат. И лок. алгиЉлги , ген . МН . алги /алги [лат.

a1ga]

60Т. свака од разних би-

iшгебра

алегат

аЛl'офилија, -ё ж [ грч.

љака бесцветница без корена и жила које живе

алгебра, -ё (у06. и алгебра) ж [ а р .

al-gabr ус­ rpaHa матема­

постављање , сједињавање] мат.

algos

бол , В. -филиј а]

П СИХ. уживање у телесном болу.

у слатк им и сланим водама ; морска трава .

алгофобија, -ё ж [грч .

algos

бол, в . -фобија]

п с их. претерани страх од бола .

т ике која истражује односе и својства бројева ,

алграфија, -ё ж [СКР. од алуминијум , в .

rpa-

бројних израза и јед начина, употребљавајући

фија] типогр. метод равног штампања на алуми ­

сло вне симболе уместо цифара .

нијумској пло чи .

+ алгебаРСКlI

(у06. и алгеба рскЙ ).

aJlДepMaH, -а м, мн . - и [ енгл . а ldеnтшп] члан

ал геб рист(а), -ё м, мн . алгебрист и [В . алге­ бра] стру чњак за алгебру .

општинског већа у англосаксон ск им земљама , одборник .

алдех йд, -ида м , мн . алдех иди, ген . мн . алде­

-ал гија, -алгичан [В . алгија] као др уги део

речи оз начава бол.

х и да [СКР . од лат.

алг ија, -ё ж, ген . мн . ал гйја [грч.

algos бол]

за органскаједињења која н астају окс и да циј ом

мед. бол живаца, неур ал гија .

примарни х ал кохола .

-алгичан В. -алгија .

Алгол, -6ла м [ар. аl ghiil злодух] астрон. з ве­ зда проме нљивог сјаја у саз вежђу П ерсеја .

злгол, -а м [СКР. од енгл.

ge) -

algo(rithmic) I(angua-

алго ритамск и јези к] рач . програмски је­

зик у коме се пода ци и з ражавају алгебарским симбол има .

алголагнија , -ё ж [гр ч .

algos

бол,

lagnela

по ­

жуда] ПСИХ . уживање у болу ; у п . мазохизам , са­ дизам.

алголог, -а м, мн . алголоз и , ге н . мн . алголога [В . алга , -лог] стр у чњак за алге .

алгологија, -ё ж [В . алга, -лог] научно и стр а­ живање алги.

аЛГОНКllј, -а и алгонкијум, -а м [по Ин ди­ јан цима и з алгонк ин с ке јез ичке гру пе, кој и су живели у област и Великих језер а и у Канади]

геол. млађ и период прекамбријума (В . ) у коме се

алгоритам, -тма м [од Ал-Хваризми, нади­ мак Мухамеда ибн Мусе, а рапског м атемати­

чара из ТХ века , укрштено са грч .

аЛДllllе, алдина ж мн . [лат.

(litterae) aldi nae]

тип слова која ј е употребљавао млетачки штам­

пар Алдо Мануцио

( 1450- 151 5);

arithmos бројЈ

посту пак рачунања за решавање одређеног

књиге штам­

пан е ти м словима.

алдов , -ова м, мн. алдови , ге н.

ald

MII .

алд6ва [ мађ .

благословити] покр . жртв а.

ал до ваll , -вна, -вно [ В. алдов ] покр . који се од но с и на жртву, жрт в ен.

алдовати, -ујём несврш . [В . алдов] покр . жр­ твовати.

алдомаш, -а м = алдумаш, -а м [м а ђ .

mas]

покр . чашћење

aldo-

(06. пиће) које чини куп ац

после куповине ; напојница .

алдум прид. индекл. [тур .

aldlm

злато ] ГIOКр .

злата н .

алдумаш в . а ЈlДомаш .

алеат В . ајЗ Јlет. алеilТИКО, алеатика м [и тал.

јављају рани облици живота.

1.

al(cohol) dehyd(rogenatum), ал­

кохол лишен воДоника] хем. зајед ни чки н азив

aleatico]

врста

слатког вина из Тоскане.

злеатораll , -рна, -рно [л ат.

aleatorius од alea

коцка, случај] случајан , насумичан, прои зво­ љан.

рач . ло­

алеаТО РlIка , -ё ж, дат. И лок . алеато рици [В .

гички ни з операција које треба да и з врши ком­

алеатор ан ] муз . начин компоновања у модерној

проблема, по одређеном редоследу.

пјутерски

2.

му зици у коме се избор нота препушта слу чај у.

nporpaM.

алго ритамскй, - а, -о [В . алгоритам ] који се однос и на алгоритам .

... -

језик сваки прогр ам­

ски јези к који проблеме решава алго ритмима ;

в . ЗлгОл. алгос пазам, -зма м [грч . грч] мед . болни грч мишића.

+ алеатО ричкЙ . ЗЈlев, -а, - о = [од ал , В.

]

јасноцрвен .

...

алева

паприка црвен а паприка, оби чн о туцана.

злеваст, -а , -о [В . алев] црв е нкаст.

algos

бол,

spasm6s

алегат, -зта м [лат.

allegatum]

прав . н аведено

место; правни с пис на који се поз ива .

93

алегац ија

ален

алега ција, -е ж [лат.

allegatio] прав. 1. навод, 2.

александринац, -нца м, мн . александринци ,

цитат ; позивање на неки с пис или чињеницу .

ген. мн . алексiшдринаца [фр .

изјава, тврдња.

рофранцуском епу из ХП века

алего рија, -е ж [грч. ворити]

1.

allegorein сликовито

го­

приповедање које се служи метафо­

стерац, стих од

2.

симболична слика неке идеје, нпр. ср­

12

слогова са цезуро м у среди­

ни; најчешћи стих француске поезије.

александринизам, -зма м [од Александри­

ром да би изразило неку општу или апстрактну и деју.

којије писан тим стихом] књиж . дванае­

xandre,

алеГОРИЗЈt рати = алегорисати (в . )

alexandrin, по ста­ Roman d' Ale-

ја]

1. дух

и стил александријске, хеленистичке

2.

це прободено стрелом као алегорија заљубље­

културе у последња три века пре нов е ере.

ности .• алего рйјски и алегоричан (в.) .

декаденција , извештаченост, рафинир аност у

алегорика, -е ж, дат. И лок . алегорици [в . але­

уметности.

александрйт, -ита м [по руском цару Алек­

горија] начин изражавања у алегоријама.

алегорисати, -ишем = алегоризирати , але­ горизирам,

3.

л.

мн.

алегоризирају сврш .

и

сандру Ј] минер. врста хризоберила , цени се као драги камен .

алексија, -ё ж [гр'! . а- ,

несврш. [в . алегорија] служити се алегоријама;

алегорист(а), -ё м , мн . алегористи [в . алего­

алектриомантија, -е ж [грч. alektryon петао,

алегоричан, -чна, -ч но [В . алегорија] који је

в . -мантија] врачање по кукурикању петлова.

алектриомахија, -ё ж [грч . a1ektryon петао,

изражен у алегоријама, приказан симболично.

gro] муз . умерено брзо ,

дем. од аllе­

allegretto,

мало спорије од але гра .

алегрето, -а м [итал .

allegretto, дем. од allegro]

муз. умерено брз став композиције.

алегро прил . [итал .

al1egro

весео] муз . доста

брзо , живахно , весело.

алегро, -а м [итал .

mache

аЈlел, -а = алеломорф, -а м, мн . - и [грч .

al1egro

дан од два гена који заузимају исто место у хромозому , а доводе до различито г р азвоја да­

весео] муз. брз ко­

зо, алегро кон брио , алегро кон мото , алегро кон фуоко , алегро маестозо , алегро ма нон

алеломорф = алел (в . ) алеломорфан, -фна, -фно [в. алеломорф] који има особине алеломорфа ; узајамно замен­ љив, алтернативан.

алелуја в . алилуја .

тропо, алегро модерато, алегро IIOH танто , в.

алем, -а м [тур .

allegro. 1. улица

или пут оиви­

чен дрвећем и другим зеленилом.

2.

дрворед.

алејкум(у)-селам узв. [ар. ' aliiykum-u-ssiШim вама некаје поздрав] отпоздрав на поздрав се­

бол, застава]

alem

'aliiyh-i-ssiilam] 1.

'aliim

-

aJlaMaliKa . (danse) al1emande не­ 2/4 ил и 4/4 такту , честа

у музици

XVI-XVIII

века .

алемдар, -ара м , вок . алемдару и алемдаре, мн . алемдари, ген . мн . алемдара [тур .

хuселам, Иса (Исус) алејхuселам.

ар.

у само­

Алејхиселам = Мухамед.

фиг.

цео свет.

манских и других веровесника : Мухамед алеј­

2.

2.

алеманда, -е ж [фр .

некаје благословен: додатак иза имена мусли­

сталној употреби, с великим почетним словом

з н ак, сим­

алемана и алеманка в . мачки плес] муз. игра у

ђаво, нечастиви.

од ар .

драги камен; дијамант.

алем, -а м [тур. а1ет од ар . 'аliiт] покр. свет; О бутум

алејхилане, -ета с [тур . аlеуhiШiпе од ар. алејхиселам, екр . с. [ар .

1.

драгоценост , изузетна вредност.

лам алејкум (в . ) .

94

allelon

узајамно, једа н другога, тогрЫ облик] биол.је­

тог обележја.

алегро асаи, алегро виваче, алегро ђоко­

'aliiyh-i-l1a'nii]

борба] борба . петлова , оми љена забава

код старих Грка и других народа .

мад и л и став у брзом темпу.

алеја, -е ж [фр . а l1 ее]

читање] мед. гу­

ликог мозга.

рија] књиж. писац који се служи алегоријама.

алегрето прил . [итал .

1exis

битак способности читања услед оштећења ве­

гов орити сликовито, увијено.

'aliim

застава и пере .

dar

a1emdar

од

има , држи] застав­

ннк, барјактар.

ален, -а, -о [в . ал] покр . ружичаст .

алерген

аЈlИментација

алерген, -ена м, мн . алергени , ген. мн . алер ге­ на [В . алергија, -ген] мед . супстанција која иза­ з ива алергију .

1.

;i\los други, ergon рад, де­

мед. преосетљ ивост организма, реакција

која се испољава променама на кожи, стезањем

бронхија и друг им симптомима. ност ,

пред одређеној цени .

ализарйн, - ина м [шп .

алергија, -е ж [грч . ло]

тих цена да би се доб ила средња врста по у на­

непод ношљивост према

2.

фиг. одбој ­

некоме или

не­

од а р .

al- 'asarah]

броћа , данас се добија синтетички .

алијанса, -е ж [фр . а lli апсе] савез; удружива­ ње ; брачна веза . & Света

-

ист. савез склопљен

између Русиј е, Аустрије и Пруске

ЗЈlИјас прил . [лат.

чему.

alizari

хем. црвена боја првобитно доб ијана из корена

alias у друго

18 15. године. време, н а дру­

алергичаll, - чна, - чно [В . алергија] мед. који

ги начин] друкчије назван , такође познат као :

пати од алергије ; О алергичан на некога, не­

употребљава се испред псеудонима или једног

што који не под носи некога, нешто , који осећа

од два имена исте личности.

одбојност према некоме, нечему .

злијеllаБЙЈ lан, -л на, -лно [нл ат.

але рголог, -а м, мн . алерголози , ген . мн. алер ­ голога [В . алергија, -л ог] мед . лекар специјали­ ста за алергол огију .

алергологија, -е ж [В . алергија, -л огија] мед .

ал ергол ошкй , -а, -о [ В . алерголог] који се односи на але ргологе или алергологију.

iшертор, -а м [фр .

alerter

узбу нити , аларми ­

рати] уређај на локомотиви који се мора прити ­ секунди, као контрола да су

машиново ђа и његов помоћник будни.

алеу ромiштија, -е ж [грч .

aleuron

брашно , в .

-мантија] прорицање на основу брашна које се приносило на жртву.

алеу рометар, -тра м, мн . алеурометри, ,'ен . мн. алеурометара [грч.

aleuron брашно,

в . -метар]

инструмент за испитив ање квалитета брашна.

алеурон , -о на м [грч.

aleuron брашно] 601'. бе­

ла нчевинаста материја у житу и семењу.

алеф , -а м [хе6р.

aleph]

прво слово хебрејског

беспомоћности .

н а другом месту]

рају СВШ . И н ес врш. [нл ат.

3. JI . мн . ал иј ени ­ alienare од alienus туђ]

отуђи(ва)ти ; пренети, преносит и (с војин у) на др уго га .

аЛliквантан, -тна , -т но [пат.

ћег броја , али овај није дељ ив њиме без остат­

ка, нпр .

8 је

аликвантни део броја

аЛЈlквота, -е ж [лат.

aliquot н еколико] мат.

остатка.

аликвотаll, -т на , -тно [ В. ал иквота] мат. који се садржи у већем б рој у без остатка. & али­ квотни тонови (аЛ ИКВОТIf ) муз. ни з слабијих карактеристичну боју и п у ноћ у; хармон ски,

1. прав . до к аз

аЛlIJlуја и алилуј узв. [грч .

hallelii ya h хвалите Јехову]

припев у црквеним пес м ама.

исп рика .

alligator од

шп. еl

зооn. врста крокод ила с кратком

њушком, ж иви у рекама и мочварама у САД

Кини, Аустрал ији .

•

алигаторскй .

злига ционй, -а, -о [пат.

alligatio

аЈIИМ, -а м , мн. - и [тур .

halleluiah од хс6р . 1. хвалите Бога , 2. м индекл . узвик

рел.

р адости; песма у сла ву Бо га.

алигатор, -а м, мн. -и [енгn.

уп . али ­

број који се садржи у неком већем број у без

био на другом месту .

lagarto гуштер]

25;

квотан .

даје окривљени у време неког кривичног дела

2. изговор ,

aliquantus н еки,

поприл ич а н] мат. каже се о броју којије део ве­

горњи тонови .

алиб и , -ија м, мн . алиб ији , ген . мн. алибија

alibi другде ,

отуђеност, растројство , осећај нелагодности и

тонова који се јављају уз основни то н и дају му

и феничанског алфабета; уп . алфа .

[пат.

alienatio од alienus 2. псих . ду шевн а

отуђивање , отуђење.

алијеllирати, алијенирам,

лече њем алер гиј е.

18

1.

alienabilis од

отуђив .

аЈшјенација, - е ж [нnат . туђ]

гр ан а меди цин е која се бави и страживањем и

снути сва ких

alienus туђ ]

iilim и з

ар . ] покр . обра­

зова н човек, учењак.

злиментаран, -рна, -рно [лат.

alimentarius] ко­

ји се односи на храну; прехрамбени. & алимен­

мешавина]

у & - рачун трг. рачун за проналажење односа у

коме треба измешати две врсте робе р азли чи -

та рна IfНТОКСllкација мед. тровање храном .

алимеllтација, -е ж [лат. alimentatio хра њење] 1. исхрана. 2. новац који се по судској одлуци мо-

95

алименти

алкалойд

ра плаћати за издржавање деце, или брачном

другу после развода.

•

алимент и, алимената м МII . [лат. х ран а] в . алиментација сврш .

И

алишкин = аЛltшкан прид . индекл . [тур. all~­

alimentum

(2).

несврш.

kan

л . мв . али­

3.

[лат.

alimentare]

аJlltшма, -ё ж [тур . all~ma од all~m a k н а ви ћи се] покр. н авикавање, упућивање (у неш то) .

( и с)храњивати, снабде(ва)ти храном; потхра­ њивати, потпомоћи , потпомагати, издржавати .

а ЛlIм ине прнл . [лат . а

limine с прага] одмах,

от прве , одл учно .

алимфоцитбза, -ё ж [грч. а-, в . лимфоцит] м ед. н едостатак лимфоцита у крви .

1. нов

ред, почетак пасуса.

linea од ли­ 2. став , ставка

(део ч л ана у закону) .

алка, -ё и алка, - ё = халка, -ё и халка, -ё ж , дат . И лок. (х)iuщи и (х)алци , ген . МII . (х)алки и (х)алки [тур .

3.

2.

halka

од ар . ~alqa]

allure]

пона­

1. пр сте н ,

колут,

метални прстен на вратим а , зве к и р .

витешка

игра гађања

копљем

кроз

алку

(Сuњска -Ј . алказар, -а м [шп .

iшйр, -ира м = аШlра, -ё ж [фр.

castrum тврђава]

alcazar од ар .

аl

qas r, од Jl ат.

палата ; дворац м а в арс ких вл а­

да ра у Шпанији .

ш ањ е , д ржање, владање .

алира = алйр (в . ) алис прид. индекл . [тур .

алиштисати, - ишём [тур . al l ~mak] покр . на­ вићи се , приучити се, извештити се .

беочут.

алинеја, - ё и алинеја, -ё ж [лат. а ниј е]

од a ll ~mak навићи се] покр . навикн ут, нау­

чен, вешт.

алименти рати, алиментирам, ментирају

аJlишкаll = алишкин (в . )

алиментациОнЙ.

Ал Каид а , -ё ж [ар . аl

halis]

покр . чист, пра­

qa ' ida

баз а, лого р , пр­

вобитно према бази за обуку ислам с к их бо р аца у бл и зини Џ алалабада у Афганистан у ] пол. све­

ви , и стински .

ala

исламска организација која се бори за одб р ану

к рил о , грч. skaphё брод] пом . брод с крилима ,

исламских вредности против запад н е п е н етр а ­

х и дрокрилац .

ције , служећи се индивидуалним тероро м , нај­

алltска ф , - а и алискаф, - а м , мн -и [лат.

алитерација , -ё ж [лат.

ad-

(в . ),

littera

слово]

к њ иж . стилска фигура, понављање истих сугла­

с ник а у више речи у стиху .

•

алитератЙван.

алитер исати , -ишём = ашtТерирати, али­

3. л . мн . ал итерирају сврш. и несврш . [В .

свр ш . И несврш . [фр .

3.

л . МII . алитирају

aliter наслагати] техн .

пресву ­

ћи , превл ачити метал материјом која донекле

алифатичан, -чна , -чно [грч.

aleiphar

ген .

маст, мазиво] у .& аJlифапtЧllа једи­

њења хем . ор ган с ка једињења у којима су ато ­ ми угље ника повез ани у виду от вореног ланца.

ашща, -ё ж, ге н . мн . мица [ в. ал] покр . Ј . круп­ на ра н а тр е шња светлоцрвене бој е .

2.

црв е на

боја з а ш ербет и друге н а питке .

аЛltЏија, - ё м , вок . ал иџијо [ту р .

allcl

од almak

96

со кој а с е доб ија из

сиди

или оксиди алкалних

метала ;

су п стан ц е

које неутралишу киселину , базе .

алкалиметар, -тра м , МII . алк алиметри, ген . струмент за алкалиметрију .

алкаJlиметрија, -ёж [В . алкалиј , - метриј а] хем . мерење кол ичине алкалија у неком раствору .

алкаШIЙ, -лн а, -л но [в . алкал иј ] хем . к оји има особине алкалија , базни , лужн ат . .& а л к ал­

IIИ метали јед новал ентни елем е н ти и з прве

2.

калијум, рубидијум , цез ијум , францијум) .

алкалойд, -ида м [В . ал кал иј] хе м . н аз ив за

алиш-вериш, -а и алиш-верйш , -иша м [тур . a li~-ve ri ~ ] Ј . трговин а , пазар.

al-qili]

групе периодног система (л и т иј ум , н атријум ,

узети , ку пит и] муштерија ; просац.

гова р а њ е, шуров а њ е .

алкалйј, -а м [ а р .

пепела морских биљака , поташа .

мв . алкалиметара [В . алкалиј , -м ета р] хем. ин­

п р оди ре у њега стварајући тврду смесу.

al e{phatos

алкализовати, -ујём сврш . И нес врш . [ в . алка­

алкалије, алкалија ж мв . [в. алк алиј] хидр ок­

алитерациј а ] (на)правити алитерацију.

алитират и , алитирам,

це) ; оснивач и вођа Осама бин Ла ден .

лиј] (у)чинити алкалним .

алитери рати = аJlитерисати (в . )

тер и рам ,

чешће уз лично жртвовање (бомбаши самоуб и ­

потајно до ­

органска ј ед ињења биљ ног порекла , баз н е ре ­ акције, већином отровна , понека леков и та, к а о ш то су кофеин , никот ин , атропин итд.

алкар

ало

алкар, -ара м, ВОК. алкару и алкаре, мн. алка­ ри , ген. мн . алкара [В. алка] такмичар у Сињској

љива опојна течност .

алци .• алюiров и алюiреВј алкарски.

аJlкохолизам, -з ма м [В . алкохол] зависност

алка -селцер, -а м [СКР . од ал кал иј (В . ), енгл . од нем .

seltzer

В. селтерс] фарм. сред­

Selterser,

ство које се узима после претеривања у јелу или пићу .

алкатмер, -а м, мн. -и [В . ал, катмер] ПОКр. бот.

века пре н.е . ] који припада Алкеју, који

потиче од Алкеја .

стих назив за одређене

.. -

врсте грчких и латинских стихова од

4, 5

или

6

стопа; алкејска строфа строфа од дваједанае­ стерца , једног деветерца и једног десетерца.

алкермес, -а м [шп .

alquermes од ар. al-qir-

црвена боја за ликере и слаткише, добија

се од ваши

о ргански

радикал

изведен

из засићених

алкион, -о на м [грч. аlkYоп] митол. митска морска птица за коју се веровало да предсказу­

алкохолизирати = аJlкохолизовати (в .)

несврш . [В . алкохол]

унети, уносити (у што)

1.

2.

аJlКОХОЛИ­

зовати се = алкохолизирати се ода(ва)ти се алкохолним пићима, поста(ја)ти алкохоличар .

аJlкохоличар, -а м [В . алкохол] зависник од алкохола, хронични пијанац .

алкохоличарка, -ё ж, дат. И лок. алкохол и­ чарки, ген. мн. алкохоличарки [В . алкохол] жена алкохоличар.

аJlКОХОJlометар, -тра м, МН . алкохолометри, справа за мерење количине алкохола у пићу.

ал-куран = ал-коран в . куран.

iilmas, из грч . ] = алем мант .• алмазан.

elmaz, od ар.

(В . ); драги камен , дија­

алмазли прид . индекл. = аJlмазан, -зна , -зно

је срећу .

алкма нскй, -а, -о [према Алкману, грч . лир­ ском песнику из VП века пре н.е . ] који припада Алкма ну, који потиче од Алкмана

..

алкман­

ски стих стих од два пу та по два дактила; алк­

манска строфа строфа од једног хексаметра и једног алкманског стиха.

[В . алмаз] украшен драгим каменом ; дијамант­ ски.

алма матер в . аlmа mater. алманах, -а м, мн . алманаси, ген . мн . алманаха [срлат.

almanachus, арапског или можда грчког 1. повремени или годишњи спис с при­ лозима више аутора; зборник . 2. ист. астроном­ порекла]

ал ков, -а = алков(е)н, -а м [нем . Alkoven од шп. аlсоЬа, од ар.

al-qubba СВОд,

лук]

1.

удубље­

ње у зиду или завесом ограђени део собе за

2.

алкохолним

аJlмаз, -аза м [рус. алмаз или тур .

угљених хидрата.

кревет.

тровање

ген . мн . алкохолометара [В . алкохол, -метар]

Coccus ilicis.

аЛКЙЈI, -ила м [В. алкохол] хем . једновалент­ ни

хронично

алкохол, засићивати алкохолом.

алкёјскй, -а, -о [према Алкеју, грч. песнику

miz]

алкохола,

пићима.-

алкохолизирам, 3. л . мн. алкохолизирају СВРШ. И

црвени каранфил.

VI

од

аJlКОХОJlизовати, -ујём = алкохолизирати ,

ал каст, -а, -о [В . алка] којије у облику алке.

из

3. алкохол но пиће . • ал­

кохолнй и алкохолнй.

ложница.

ски календар за употребу у астрологији .

алмilНДЙН, -ина м [по граду Алабанда у Ма­ лој Азији] минер . црвенољубичасти гранат , вр­

алков(е) н = алков (В . )

ста драгог камена.

ал-кора н = ал-куран в . куран . алкотест, -а м, МН . алкотестови [СКР . од алко­ хол, В. тест] уређај за утврђивање количине ал­ кохола у организму, нарочито код возача.

алкохол, -а и алкохол, -а м [ар . al-kиhl анти­ монски прашак , потом примењено на течности

добијене дестилацијом]

1.

хем. општи назив за

алмасија, -ё ж [тур .

elmasiye

од

elmas, уп.

ал­

маз] покр . врста слатког желатина.

алмемар, -ара м [ хебр . аlmёmаг од ар .

al-min-

Ьаг говорница] проповедаоница у синагоги .

алморахам, -а м [ар.] први месец у години по арапском календару .

ало- преф . [грч .

allos

други] у сложеницама

једињења угљоводо ника у споју с једном или

значи друкчији, различит, ино-, или означава

више хидроксилних

једну од могућих варијаната.

група.

2.

етил-алкохол,

етанол, С2НјОН: безбојна, запаљива и испар-

ало = хiшо (В.)

97

алов

алотропија

алов, -ова м , мн . -и [мађ.

hal6]

алолалија, -ё ж [В . ало- , грч. lаlia говор , бр­

велика речна

бљање] прављење омашки у говору , погрешан

рибарска мрежа.

аловит, -а , -о [В . ала] налик на алу; плахо­

говор.

аломорф, -а м, мн. ШIOморфи, ген . мн. мо­

ВИТ,СИЛОВИТ,п омаман .

алогамија, -ё ж [В . ало-, гамет] бнол . оплод­ ња између гамета који се нису развили на истој јединки, хетерогамија.

алогён, -а , -о [В . ало-, грч.

genos род] другог

порекла, друге народности, инородан .

морфа [В . ало-, грч . mоrphё облик]

без-) .

alogia]

аломорфitзам, -зма м [В . аломорф] минер . по­

неразумност, бе­

ме недостаје логика , нелогичан .

става к, додатак .

особа која гово ри неким другим језиком; при­ пад никјезичке мањине .

•

2. лингв . друк­ • ало­

чији, варијантни облик графеме (В . ) . графскЙ .

алод ијум, -а (и алодйј, -а) м [срлат.

allodium

од франачког аl сав, бd имовина] ист. наследно имање ван племићког поседа, којимје власник

•

алодијалан .

алойн, -ина м [В. алој] горки састојак лишћа алоје.

Злој, а м = алоја, -ё (уоб. алоја, -ё) ж [грч .

1. бот. тропска украсна биљка из породице 2. фарм. осушени сок алоје , употре­

љиљана.

бљава се као лек.

allocatio од locus место] распоређивање ; дознач ивање. 2.

еко н . одобравање (рачуна, трошкова) ; додела (задужења , средстава) .

алоквијум (и алоквйј) = алокуција (В.)

1.

allocutio

од

ad

(В . ) и

ословљавање, об раћ ање.

102.

кратка беседа, поздравна реч ; говор којим се

папа обраћа з бору кардинала.

98

алопатије .

патња , трпљење, болест] мед .

•

алОпатскЙ .

вима који имају супротно дејство од болести

(уп . хомеопатија) . алопtщија, -ё (и алопекија, -ё) ж [грч. аlоре­

kia лисичја

шуга] мед. губљење ко се услед обо ­

љења, ћелављење .

алопластика, -ё ж , дат. И лок . алоп ластици [В. ало- , пластика] мед. замењивање изгубљен ог дела тела неорганским материјалима .

алосати се, - шём се [в . алосија] покр . претера­ но се угојити , раскрупњати се, изобличити се.

алосија, -ё ж [В . ма] покр . сувише крупна особа, грдосија.

алотitгён, -а , -о и алотиген , -а , -о [грч .

hi

allot-

дру где, gепоs род] који је настао другде .

мана [е нгл .

алока ција, -ё ж [лат.

говорити]

pathos

алотман, -ана м, мн . алтомани , ,-ен . мн . алто­

Злоја = алој (В.)

алокуција, -ё ж [л ат.

продужетак, на­

лека р који лечи помоћу алопатије , присталица

алоглотскй .

могао слободно да располаже .

allonge] 1.

папир који се лепи на мени -

алопатија, -ё м [В . алопат] мед. лечењ е леко­

алограф, -а м, мн . -и [В . ало- , грч . gпiрhеiп пи­ рукопис ; туђ потпис .

2.

алопат, - а м , мн . алопати , ген . ми. алопата [В. ало-, грч .

алогл от, -а м, мн . -и [в. ало-, грч. gl6tta језик]

qui

кри сталних

цу ако н а њој нема довољно места за потписе .

так лог ике , нелогичност.

смештање,

различитост

аломорфија, -ё ж [в. аломорф] в . алотрОпија .

алоги чност, -ости ж [В . алогичан] недоста­

1.

аломорфа;

алонж, -а м [фр .

алогичан, -чна, - чно [грч . а- , в . логичан] ко­

аl6ё]

аломорфан .

облика код супстанци истог хемијског састава .

алогија, -ё ж [грч.

1. туђ

минер . ма који од различитих кристал­

стојање

смисао .

сати]

2.

них облика супстанце истог хемијског састава .

•

логич ности .

вари ­

бес- у бескрај, беш- у бешчаUlће, аломорфи од

алог itзам, -зма м, алогизми, ген . мн. алогиза­ ма [грч . а-, в . логика] нелогичност, недостатак

1. лингв .

јанта морфеме условљена контекстом (нпр.

allotment,

изговорен о према фр.]

уговор и змеђу путничке агенције и хотела.

алотрија, -ё ж [нем .

AlIotria од грч. a1l6trios 1. шале, лудорије; неумесне или не­ пристојне изјаве. 2. споредне ствари , тричарије . алотриофагија, -ё ж [грч. a1l6trios туђ, pha-

туђ, стран]

gеiпјести] мед. болесна склоност кај едењу не­ јестивих ствари .

алотропија, -ё ж [В . ало-, грч. окрет, начин]

1.

tr6pos

обрт,

хем. својство неки х елемената

алотро фија

алтерюiција

да се појављују у више облика, нпр . угљеник као угаљ, графит, дијамант.

2.

ЛИНГВ . постојање

алпitнисткиња,-ё ж [В . алпинист] жена ал­ пиниста , планинарка.

дублета (В .); истовремено по стојање разли чи­

тих речи истог порекла .

•

тропскй .

алотрофија, -ё ж [В . ало-, грч. tгорhё храна] в. хетеротрОфија . ало фан , -ана м [В . ало-, -фан] минер . материја која настаје трошењем силикатних минерала.

ало фон, -а м, мн . алофон и , ген. мн . алофона [В . ало- , грч .

phone

алпинскй [лат.

алотропан и ал 0-

глас] лингв. комбинаторна ва­

ријанта фонеме (В . ), нпр . разл ичит изговор фо­

ње , преливање боја.

шта са алпским биљкама; вештачки брежуљак

алпскй, -а, -о који се односи на Алпе , који припада Алпима .

...

алпске ДИСЦИПЛИlfе сп .

такмичарске скијашке д и сци п л ине (спуст, сла­ лом, велеслалом, супервелеслалом); мичење у спусту и слалому .

алрауна, -ё ж [ нем.

Alraune]

корен мандраго­

ре, по изгледу сличан човеку; употребљавао се

all6chroos

који

ство.

је промење не боје] који мења боје, који се пре ­

алстер в . Улстер .

лива.

алохтон, -а, -о [В . ало-, грч . chthon земља] који је пореклом из иностранства ; супр.

ayroxToH (В.)

алпака ', -ё ж. дат. И лок. алпаки, ген. мн . алпа­ ка [шп . аlраса из индијанског језика ајмар а]

1.

зоол. врста ламе с дугом длаком, гаји се као до­ маћа животиња у Перуу и Боливији .

2.

вуна од

алпаке; тканина од те вуне.

алпака 2 , -ё ж, дат. И лок. алпаки [н е и звес н ог порекла] легу р а бак ра, цинка и никла слична

сребру ; ново ср ебро, пакфонг .

ал пари и ал пари (уоб. ал пар") [итал. а l

ал т, -а м, мн . алтови, ген . мн. алт6ва [итал . со пран а.

мент с дубљим опсегом то нова од уобичајено г

(алт-саксофон, алт-клар ин ет и сл.) . • алтовскй . алтамйрскй, -а, -о [п о пећини Алтамира у Шпанији , где су н ађени цртежи преисториј ­

ских људи] који припада Алтами ри , који је из

Алтамире .

алтамйрско доба геол . стариј е ка­

алтан' в . алтаlfа .

алтаlf 2 в . аЛТЙIf . алтана, -ё ж, ген . мн. алтана [итал.

2.

прип. равноправно, на равн ој нози .

...

мено доба.

pari]

ме је номинал на вредност једнака стварној .

alto 1. женски или де чачки глас дубљи од 2. п ева чица таквог гласа. 3. инстру­

висок] муз.

индекл.једнак, исте вредности; фина нс. ко­

to

висок] архит.

1.

altana од аl­

избочени балкон на го рњ им

алп йјскй в . алпскй.

с пратовима згр аде, до ксат.

алп йн = алпинац (В.)

љо н · н а врху з граде у облику торња.

аЛПИ lfац, -нца м, мн . алпинци , ген . мн . алпи­ [лат.

ч ење,

на

Алпе,

alpinisme]

истраживање Алпа,

пењање

пла нин арство

уопште.

ал пiflfист(а), -ё м, мн. алпинисти [фр . а lрјп ј ­

ste]

онај ко се бави алпинизмом, планинар.

алпи нitстика, -ё ж, дат. И лок . алпинистици [В . алпи нист] в. алпинизам.

ње за пола тона (бележ и се повисилицом одно­ с но сниз и лицом).

алтер его, -а м [лат.

такмичи у алпс ким д исциплинама .

лођа или пави­

alteratio од лат. alter 1. промена , измена (06. нагоре) , преин а­ изопачење . 2. муз . повишење и л и сниже­

други]

Alpi nus] 1. станов ни к Алпа, алпск и го р ­ ш та к . 2. припадник специјалних планинских јединица у неким војскама . 3. скијаш који се

2.

алтерација, -ё ж [нлат .

наца = алп йн, -а м, мн. алпини, ген . мн. алпина

аЛПИ lfизам, -зма м [фр.

алпска

комбинација сп . комбиновано с кијашко так­

као афродизијак, или као успављујуће сред­

алох роичан, -чна , -чн о [ грч.

1. прид.

в . алпскй .

засађен алпским биљкама .

неме н у Ана и у Анка.

алох роизам, -зма м [В . алох роичан] мења­

Alpinus]

аЛПИIfУМ, -а м [лат. аlрјпиm] ботаничка ба­

alter ego др уто ја] присни

пријатељ , двојник; незаменљиви 110моћник , за­ сту пник или истомишљеник .

алтерирати, алтерирам , сврш . И несврш . [л ат.

alterare

3. л. мн . алтерирај)i alter др уги] мењ а­

од

ТИ,преинаЧИТ И ,изопа ч авати.

алтеркација, -ё ж [лат.

altercatio]

препирка ,

распра, свађа.

99

алумин6за

алтернатива

1. избор

алтипармак, -а м, ВОК. алтипармаче, ми . алти­

од двеју мо­

пармаци, ген. мн . алтип ар мака [тур . а1ћ раПТ1аk

алте рнат ива , -ё ж [В. алтернативан] између двеју могућности. гућности.

3. други

2. једна

начин деловања или ствара­

шест прстију] ч ове к са шест прстију на руци.

ња , различит од општеприхваћеног (у уметно­

алтипатлак, -а м, мн. алтипатлаци , ген . мн.

сти, науци, медицини, политици); и еп р . три, че­

алтипатлака [тур .

тири алте рна т иве, пет алтернатива итд .

пуцати] револвер са шест метака.

алтернатйван, -вна, -вно [илат.

a1temare,

чан.

који представља другу могућност, који

2.

В. алтернир ати]

1.

наизмени­

постоји поред онога што је службено признато. ~ алтер нат ивна мед ицина мед. лечење при­

родним

средствима,

биљем,

тернат ивна култура соц. начин живота , одева­

ња, уметни чког стварања,

различит од онога

алтернаТlt вац, -вца м, ми. алтернативци, ген.

1.

алтокумулус, -а м, ми. - и [лат.

2.

онај који се бави алтернатив­

ном медиц ином , видар .

алте рн ато р , -а м, мн. -и [нлат.

a1temator,

В. ал­

ње, размењивање,

a1tematio] 1. смењива­ узајамна замена. 2. п озор . по­

стојање два глумца (или певача) који тумаче исту улогу ; глумац (певач) који замењује глав­ ног .

3.

алтостр:iтус, -а м, ми. - и [лат.

алте рнирати, алтернирам, рају иесврш . [лат.

a1temare

3. л . ми . алтерни­ a1temus наизмени ­

од

алтруизам, -зма м [ фр.

a1trui други, туђ]

алтерум тантум В.

a lteru m ta ntum .

алтiшук, -а м, ми . алтirnyци, ген . мн . алтИлУка [1УР.

aitI11k од а1Ь

шест] ист. сребрни новчић кован

у Османлијском царству, вредан шест гроша .

a1tus

висок, В. -метар] справа за

мерење висина, висиномер,

06.

у летелицама .

алтиметрија, -ё ж [В . алтиметар] вештина мерења висине помоћу инструмената.

IШТЙН, -и н а м, ми . алти ни , геи . ми . алтина [тур . а 1tш злато]

1.

златан новац у Османлијском

царству, турски дукат.

2.

некадашњи сребрни

или бакарни новац у Русији .

100

висок , В .

према итал.

a1truisme

спремност да се помогне др у ­

гима, пожртвованост , несебичност .

•

алтруи­

алтруист(а), -ё м, мн . алтруисти (ж. алтру­ исткињ а, -ё). [В . алтруизам] н есебична особа, спрем н а да помогне д ругим а.

алту н В. алтй.,.

алтуни прид. индекл . [тур. a1tuni] ПОКр. златне боје, златаст .

ЗJlувијалан, -л н а, -лно [В. алувијум] геол . који је настао таложењем речних наноса, наплавни .

аJlувијум, -а (и аJlувйј, -а) м [лат. плавина,

al\uvio

al\uvies н а­ 1. слој земљи шта који наносима. 2. геол . доба напла­

поплава]

је настао воденим

вина, најмлађе геолошко доба, део квартара .

алуд ирати , алудирам, сврш . И н есврш . [лат. на

al\udere]

неш то, натукнути;

3.

л . ми . алуд ирају

циљати , упућиват и

индиректно

говорити

о

чему, правити алузије.

алузија, -ё ж [лат.

al\usio, уп .

алудирати] ин ­

директ н о указивање, циљање на нешто ш то с е ИЗРИ'IИ ТО не с помиње.

алтимета р, -тра м , ми . алтиметр и, геи. ми. алт иметара [лат .

a1tus

стичкй .

чан] смењивати се, одмењивати се, наизме­ нично се појављивати у истој функцији.

висок , В .

плав касте боје, н а висин и изнад два километр а .

појава два гласа или двеју гласовних ком­

бинација у различитим облицима и сте речи .

a1tus

стратус] метеор. развучен слој облака сиве или

тернирати] физ . генератор наи зме ничне струје.

алтерн:iц ија , -ё ж [лат.

pat1amak

висини изнад два километра .

припадник алтернативног политичког покрета,

опозиционар .

од

кумулус] метеор. бели част или сивкаст облак на

што се признаје у грађанском друштву.

ми . алтернати ваца [В. алтерн ативан] жарг.

pat1ar

пева алт.

акупунктуром,

традиционалним народ ним лековима и сл.; ал­

ш ест и

алтисткиња, -ё ж [В . алт] муз. п евачица која

a1temativus

од л ат.

a1t1

алуминијум, -а (и аJlумйнйј, - а) м [лат. теп

13,

aluminis

alu-

стипса] хем. елемент, ред ни број

с и мбол А1, сребрнастобео метал , због чвр­

стине и мале тежине много се примењује у тех­

ници .

•

аJlум йниј умов (аJlумйниј ев) и аJlУ­

мiшЙјскЙ. аJlум иноза, -ё ж [В . алуминијум] м ед. бол ест која се јавља услед удисања алуминиј у м ове прашине .

алуминоте рмија

амај лија

Алхамбра, -ё ж [ а р . а l

алуминоте рмија , -ё ж [В. алуминијум , грч .

therm6s

топао] з аваривање помоћу сагоревања

алхамијадо,

алумнат, -ата м, м н . алумнати , ген. мн. алум­ ната [лат. al umnus питомац] васпитни дом , вас ­ питни завод; уп . интернат. алунирати, алУ нйрам , з . л. МН. алунирају с врш . И несврш. [фр . а lипјг, од лат . lипа М есе ц] спустити се, спу штати се на Месец , слетети на Месец.

алуфолија, -ё ж [СКР . од алуминијум, в . фо­ лија] алуминијумс ка фолија, пре свега за умо­

al- ' agamiyy

.. -

alpha] прво слово у гр чкој

-

па­

чести це физ. честице од д в а н еутрона

и два протона (хел иј умо ва јез гра);

-

приваТlt­

вум В . а- ; О - и омега, поч ета к и крај н ечега, све и сва (пошто су алфа и омега прво и последње слово грчке азбуке).

алфабет, -а и алфабёт, -ета М [од alpha и Ьё­ ta, два прва сло ва грчке азбуке] 1. грчка азбука. 2. абецеда. + ал фабетскii . ал фабетар, -ара м, мн . алфабетари, ген . МВ . алфабетара [В . алфабет] списак речи , појмова или имена по азбу чном и абецедном реду.

алфабеТltрати, алфабi:тйрам , з. л. мн . алфа­

бетираj)i сврш. и несврш. [ в. алфабет] (по)ређати по азбучном или абецедном реду.

-а

М

[шп .

aljamiado

од ар.

стран , туђ] текст писан при лагође­

.. -

литература КЊ И ж. назив за књижевна

дела на Домаћем јез ику писа н а у Босни ар аби­

цом (до

I светског

рата) .

алхемија, -ё ж [ ар .

al-h"imya] средњовековно

окултно учење , зачета к буду ћ е хемије , усред­

сређе но на претварање обичних метала у злато.

+ алхемијскii . алхемичар, -а м [В . алхе мија] онај који се ба­ ви алхемијом.

зра ци физ . м лазо ви алфа-чести­

ца које испуштају поједине рад и оактивне ма­ терије;

]

ним арапски м писмом најез ику који није ара п­ ски .

тавање хране .

азбуци (а) .

' црвена '

ји споменик маварске архитектуре .

алуминијумо вог праха.

ал фа, -ё ж [грч .

hamrah

лата маварских краљева у Гранади , најславни­

алхидада, -ё ж [ а р . al-i~adah по лу пречник] обртни ле њир на се к ста нту или теодолиту, за мерењ е углова .

Алцхајмеров, -а, -о [лекар А. Alzheimer,

1864-1915]

у

..

Алцхајмерова болест мед. де­

генеративна болест мозга код старијих особа , временом довод и до тешке деме нције (В.).

алчак, -а м , ВОК . ал ч аче , МН . ал чаци , ген. мн.

ал чака [тур.

2.

albak] ПОКр . 1. враголан , обешењ ак. + алча·lкii .

препредењак, варалица.

алчаклук, -а М , м н . алчаклуци, ген. мн . алча­ клука [тур . плук .

2.

albakl lk]

rюкр .

1.

враголија, мангу­

варање , препр едења ш т во.

алчија ж [тур . а lьј] rюкр. гипс. ам непр ., стаНд. хам (В .) амабиле пр ил . [итвл. аmаЬјlе] м уз. љу пк о , не­

алфав ит заст. В . ал фабет .

жно, у ми л но .

алфануме ричкii, -а, -о [СКР . од алфабет , лат. numeгus број] који се у р азврставању служи словима и бр ојев има , за разли ку од чисто слов­

амазонка, -ё ж, дат. И лок амазонки, ген . МН .

а мазонкй [грч .

Amazones, од

а- без и

maz6s дој­

ка , з бог веровања да им је с паљивана десна дој­

ног (алфабетског) и чи сто бројевног (нуме­

ка да би лакше руковале луком и стрелом]

ричког) обележа вања .

жена ратник из старогрчке митол огије.

Ал Фата х М [од ск раћенице за а р . назив По ­ крета за ослобођење П алестине, изједначена с речј у

fath,

FTH,

која је

освајање, победа] нај ­

2.

1.

фиг.

ратоборна жена; мушкобања ; же на склона ја­ х ању и спо рту .

амазонскii, -а, - о [В . амазонка]

1.

који се од­

старија и највећа организација п алестинск и х

носи на амазо нке;

..

Арапа, која се бори за оснивање палестинске

одело зајаха ње .

који се од н оси на ре ку Ама­

државе, у сукобу са И з раелом .

з он и област око ње.

ал фреско прил . [итал . а l fresco н а свежем]

2.

амазонско одело женско

амајлија, -ё = хамајшtја , -ё ж [тур .

ЛИК. на влажном малтеру, помоћу боја раствор­

hamayli]

љивих у води (о тех ници сл икања фресака).

тал исман .

hamail,

пред м ет за за шт иту од урока , амул ет,

101

амбасада

амал

аманити, аман им нееврш . [в . аман] заст. з вати

амал, -ала, мн. амали, ген . мн . амала (и ама­ ли и, -а, мн . амали, ген . мн . амала) = хамал , -ал а,

у помоћ, молити за милост, преклињ ати.

мн . хамали, ген. мн. хамала (и хамалин, -а, мн .

хамали , ген . мн. хамала) м [тур. Ьата1 од ар. ~aт­

амара, амара е ми . [лат.

та1] носач .

амалгам, -а ма м [ар.

a1-ma1gham од грч . та1agma омекшивач, од ma1assein омекшавати] 1. хем . смеса живе с другим металом . 2. у зубар­

амарант, -а м , ми. амаранти, ген . ми. ам ар а н а­ та [грч .

amarantos

који не вене]

ке служе за храну .

ње зуба .

тамно црвена боја .

мешавина, спој .

мирање. помоћу

2. добијање злата или живе . 3. екон . спајање

1.

амалга­

сребра из руде д ва или више

предузе ћ а у једно , фуз ија .

амалгамирати, амалгilМирам,

3. л. мн. амал­ 1. (на)пра­

гамирају еврш . И нееврш . [в . амалгам] ви т и

амалгам;

метал у живи.

р аст ворити ,

2. ф иг.

растварати

други

стопити, стапати, спојити,

с пајат и , (по)ме шати .

амам, -ама = хамам, -ама м, МII . (х)амами, геll . ми. (х)амам а [тур. Ьатат од ар . ~aттaт] јавно купатило са врелом водом или паром.

1. 2.

мало купатило у муслиманској кући . л ост, сажаље ње , опроштај.

милост! забога! помагај!

2.

(за

појачавање) богами! вере ми! аух!

аман = хаман прил . [тур. Ьетеп од п ере . Ь е­ тап] п окр. готово, ско ро .

ама нд ман , -ана м , МII . амандмани, геи . мн . а мандмана [фр .

amendement]

прав . предлог за

д опун у или измену предложеног за кона ; д ода ­

аманет, -а м, мн. -и [тур .

emanet

од ар . ата­

препорука, за в ет, свечана порука.

2.

предмет који се оставља на чување , за вештање;

О оставити у

-

и л и и з вршење.

(в. ама нет

3. да р

1) оставити

на чување

који даје млад ић де војци

или она млад ићу приликом в еридбе.

с на пошиљка , препорука .

•

4. вредно­

аманетнЙ .

ама нетити , -им еврш . [ в . аманет] оставити у аманет, заветоват и , за веш тат и .

ама нетнйк, -а м , мн . аманетници , ген . мн.

ам анетника [в. аманет] поштанске пошиљке .

1. књига у коју се за воде 2. конац за прошивање

з ваничних списа , јемственик .

102

амарена, -ё ж [итал. атагепа] вр ста сир уп а

амарилис, -а м мн . -и [л ат.

Amaryllis, по

име­

ну једне пастирице из Вергилијеви х букол ика] бот. украсна биљка из пород ице суновр ата, с белим и л и ружичастим цветовим а.

(ж . аматёрка, -ё) [фр . љубље ник]

1. особа

amateur

од лат.

amator

за­

која се нечим бави из љу­

бави, а не у виду заната : еуп р . професион алац .

2.

невешта , нестручна особа , дилетант (д и ле­

+

аматёрскЙ .

аматеризам, -зма м = аматерство , -ства е [в . аматер]

1.

непрофесионално бављење н е чим ,

аматерскаделатност.

2.

н еве шт, нестручан р ад .

аматерство = аматеризам (в . ) аматофобија, -ё ж [грч .

amathos

прашин а , п е­

сак, в . фобија] пе и х . болестан страх од праши не.

амаур6за, -ё ж [грч .

amaur6s

мрач а н] мед.

пот пуно слепило без спољашњих видљ и вих пром ена н а оку .

так већ готово м закону .

nii(t)] 1.

amarus

од вишњ е; сок од так в е вишње .

танткиња).

ама н , -ана м [тур. атап од ар . атап] покр . ми­

1.

амарела, -ё ж [н ем . Атагеllе од л ат.

горак] бот. врста крупне накиселе ви шње .

аматёр, -ера м, м и . аматери, геИ . МН . а м ате ра

амал ин = хамалин в . амал .

ама н! узв .

род би ља­

2. врста чвр стог и те ш к о г др­ Arnarantus caudatus . 3.

вета из Јужне Америке,

3. фиг.

1. бот.

ка од којих се неке гаје као украсно цвећ е, а не­

ству: смеса сребра, калаја и живе за пломбира ­

амалгамација, -ё ж [в . амалгам]

горак] фар м.

amarus

горки лекови (средства за побуђив ање апетита).

амбажура, -ё ж [фр . еmЬоисЬurе пис а к , ус­ ник] муз. техника уп рављања уснени м м и ш и­ ћим а код дува ча .

амбалажа, -ё ж [ ф р .

emballage]

пакова њ е;

кутија, сандук и све друго што служи за пако­

вање робе .

+ амбалажнй .

амбар, -а м , МН . - и [тур . аmЬаг, Ь аmЬаг од пере . а пЬаг] спремиште за зрнасту х ран у , с кл ад иште , житница.

амбар В . амбра .

амбасада, -ё ж [фр. ambassade] дипл оматско представништво највишег ранга у стран ој зе­ мљи.

амбр ёл

амбасадор

амбасадор, -а м, ми . -и [фр .

ambassadeur]

први

човек амбасаде, ди пломатски представник нај­

вишег ранга .

порекло

+ амбасадоров, амбасадорски .

амбасадор ка, - ё ж, дат. И лок . амбасадорки, геи . ми. ам басадорки [В. амбасадор] жена амба­

начин

поста нка неког уметнич ког

амбис, -а м, ми . амбиси, ге и . ми . амбиса '[грч .

abyssos] 1.

понор, провалија, бездан .

2. фиг.

ве­

л ика опасност, пропаст .

садор .

амбисексдуалан, -лна, -лно в . бйсексуа­

амби- преф . [лат. аmЬо оба, обоје] као први део

лан .

сложенице з начи двој но , двојако, обострано.

re

и

дел а.

амбитус, -а м [лат.

опсег, р аспон .

ambitus] 1.

амбивале нтан, -тна , -тно [В . амби -, лат. уаlе­

2.

вредети] који је двојаке вредности , двозна­

чијег гласа (или инструмента , композиције) .

муз . расп он од најнижег до највишег тона не­

чан; који се може тумачити на два начина .

амбивале нтност, -ости ж [В. амбивалентан] В. амбиваленција . јака вредност, дв оз н а чн ост, подвоје ност ; исто­ времена појава суп р отни х осећања , нпр. љуба­ ви и мржње према и стој особи.

ност, -ости ж [В. амб и- , лат.

1. особина лич ности

vertere

која ниј е ни изразито

ambiguitas

од

2. жеља да

се пост игн е одређен ци љ .

амбициозан, -зна , -зно [в. амбиција]

1. же­ 2. (о

ван .

амбициозност, - и ж [в . амбиција] особина онога ко је или што је амбициозно .

амблём , -ема м , ми . а мблеми , ге и . ми. амбле­ ма [фр . еmы
mеe од грч . еm ыlmа]] с имб олички

амбигв и тёт, -ета м, ми . амбигвитети, геи . ми .

ambiguus

дво­

з нак, обележје , знамење (грб , значка , застава и сл ично).

амблематичан, - чна , - чно [ в . амблем] који

смислен] двосмисленост , подвој еност, н еодре­

ђеност.

ambire ићи 1. часто­

љан да успе, славољубив , частохлепан .

се ксуална склоност према

особама оба пола , бисексуалност .

амбигвитета [лат.

хом.

окретати]

отворена (екстро вертна) ни изразито затворена

2.

од

пројекту и сл . ) који захтева много труда , и зазо­

амбивертованост, - ости и амбивертова­

(интров ертна) .

ambitio

љубље, славољубивост, изразита жеља за усп е­

амбивал енција, - ё ж [В . амбивалентан] дво­

псих.

амбиција, - ё ж [л ат.

у наокол о, обилазити (утицајне људе)]

представља а мблем ; симболичан , кара ктери­

+ амбигвитётан .

амбидекстер, -а м , ми . -и [В. амби -, лат.

сти чан.

dexter 1. мед . особа која сејед н ако добро служи десном и левом ру ком. 2. фиг. дволичњак , вара­

heпип ање] мед. слабост или неосетљивост чула

лица, опорту ни ста .

доди ра .

десни]

амбидекст рија , -ё ж =

амблијафија, -ё ж [грч .

амбидекстритёт,

амблиопија, -ё ж [ грч .

-ета м [В . амб идексте р] мед. једнака спретност у

геи.

служењу дес ном и л евом руком (ил и ногом ,

ске промене н а оку .

код фудбалера).

амбијент, -а м, ми . амбијенти , геи . мн . а мби ­

ambiens

кој и обилази, кој и опкоља­

ва] околина, средина, жи вотни простор; скуп

услова у којима неки организам живи или неки

човек делује. + амбијенталан . амбијенти рати , амб иј е нт ирам ,

3.

л . ми . ам­

бијентирају сврш . И иесврш . [ в . амбијент]

1.

укло­

пити , уклапати у амб иј е нт, сместити , смешта­ ти у одређе ну сред ин у; при лагодити, прилаго­ ђавати окол ини .

ambIys

слаб , ар­

туп, слаб ,

ops

око ] мед . слабовидост без ј ас н е орган­

амбо, амба м, ми . амби , геи . амба [итал . аmЬо]

амбидекстритёт = амбидекстрија (в .) јената [лат.

op6s

ambIys туп,

2.

ум. утв рдити , утврђивати

погодак од д в а броја (на то мболи , л оту) .

амБО .. в . амвон . амбра, -ё ж [фр .

- ) мирисна

ambre

од ар.

'anblir] 1. (сива

смоласта материја која се добиј а из

жлезда уље ш уре , врсте кита, у п отребљава се у производњи парфема .

2.

(жуша

-)

фосилна

смола , ћилибар (в . )

амбразура, -ё ж [ фр.

embrasure] от во р у з иду

тв рђав е кроз који се провлачи цев топа .

амбрёл = амрела в . амрёл.

103

амбринирати

американиј ада

амбрини рати, амбринирам, З . л . мн . амбри­ нирају сврш . И несврш. [фр .

embrunir]

сл ик. преву ­

амебу.

ћи, пресвлач ити тамним бојама, потамнити .

амб розија, -ё и амброзија, -ё ж [грч .

амебойдан, -дна, -дно [ в . а меба] биол . који по облику или по начину кретања п одсећа на

ambro-

амеЈ I, - а м, МН . амели, ген . мн . а мёл а [тур. ате1

sla од ambr6sios бесмртан] 1. митол. х рана бого­ ва на Олимпу. 2. фнг . изузетно укусно јело. З.

од ар. ' ата1] ПоКр . посао , рад, поступак.

бот. биљка из породице гла вочика кој а расте

недостатак једног или више удова.

као коров, опасна као изазивач алергијских

амеЈlИораuија, -ё ж [фр . ame1ioration од лат. melior бољи] попра вља њ е, побољш ање, проме­ на на боље . + амелиораuионй и амелиораuйј­

обољења.

+ амб рОз ИјскЙ .

амб розијанскй, -а , -о [по им е ну Амброзије] муз . о начину певања карактеристичном за нај­

старије католич к е х имн е, чији је те кст, а можда и музику, написао св . Амброзије , бискуп Ми­ лана у

rv веку.

амбул анта, -ё и амбулаlпа, -ё ж, ге " . МН . ам­ кретна, пољска болница.

2.

1.

по ­

медицинска ста ни­

ца за пружање ј ед но став нијих здра вствених услуга.

мед. урођени

скЙ .

амен в. амин . аменоре(ј)а, -ё ж [грч . а-, теп месец ,

rein

те­

аменuија, -ё ж [л ат.

amentia лудило] ПСИХ . 1. 2. акутно пси хотично

урођена умна заосталост.

стање, ду шевн а поремећеност, растројство .

американ, -а н а м [енгл . Атепсап]

1.

грубо ,

необеље но платно од дебелог предива, пре све­

амбул антан , -тна, -т но [лат. јући, ходајући]

1.

ambu1ans

шета­

који се креће, п утујућ и , по­

кретни. ~ амбулантн и болесник м ед. болесник

који не мора да лежи, н его долази лекару ради

2.

који се од но с и н а ле ч ење у а мбула н­

ти; амБУЈlант но лечење мед . лечење без хос пи­

тализац ије ; уп . клИничкЙ . амбулаторан, - рна , -рн о ["лат . од

melos уд]

ћи] мед. изоста нак менструације.

буланатii/а мб улiшт и [в . а мбула нтан] мед.

лечења.

амелија, - ё ж [гр ч . а-,

ambtt lare

га за чарш аве и јастучнице.

ambtt1atoritts

амбулато ријум , -а (и амбулаторйј, -а) м

В. амерИкён .

американиди, американида м мн . Uеднина амери кан и д, -ида) а нтроп . заједнички назив за староседелачке расе Севе рне , Средње и Јужне Америке.

американизам, -з ма м [енгл.

1. скуп

ходати] В. амБУJlантаll.

2.

Americanism]

особ ин а својствених америчком начину

живота.

2.

Л ИЈЈ Г8 . р е ч или др уга појава (изговор­

на , граматичка , правописна) својствена само

[8.

амбулато ран] амбуланта.

енглеском ј ез ику у САД.

американизаuија, -ё ж [од Американац]

амво н , -о на м, МН. амвони, ге н. МН . ам вона

1.

увођење амери чких обичаја, веровањ а, метода

[грч . атЬоп испупчење] ЦрКВ. уздигнуто место

и сл .

испред иконостаса у православној црк ви, про­

рички х навика, укла п ање у аме рич ку средину .

2.

(о усељеницима у САД) стицање аме­

американизовати , -ујём и амери канизи­

поведаоница.

амврос ија в. амброзија .

рати, аме риканизи р ам,З.л.мн.амер иканизИра­

амеба, -ё ж [лат. атоеЬа од ГРЧ. amo ib~ про­

ју СВРШ . И н есврш. [ од Американац]

мена] ЗООЛ . јед но ста вна праживотиња, неви­ дљива голим оком, која стал но меља облик.

амеб ијаза, -ё ж [в . амеба] мед. цревна инфекција изазвана једном в рстом амебе

(En tamoeba

histolytica).

1.

да(ва)ти

(коме, ч е м у) об ележја америчк е културе и аме­

ричко г н ач ина живота.

2.

американи зовати

се, -ујём се п остат и , п остајати сличан Амери­ канцима, по аме риканити се .

аме рикаЮtјада, -ё ж [од Американац , В . -ијада]

1.

књижевно , сценско или филмско де­

амебли рати В. меБJlИрати .

л о п о укусу аме ричк е прос еч не публике, с бу р­

амёб нй, -а, -о [ в. амеба] који се односи н а

ном акцијом, ј ефтиним ефектима, сладуњавим

амебе . ~ амеб на д изенте риј а мед. тешко црев­

малограђанским морал ом и сл.

но обољење изазвано амебом

тљи в а

teriae.

104

Entamoeba dysen-

ст и лу.

реклама

и ли

2.

пр о п аганда

бучна и наме­ у

америчком

американист(а)

аминокиселина

амигдалойд, -ида м [грч. аmуgdаlё бадем]

американист(а), -ё м, мн . америкilНИСТИ [фр . научник који изучава језик,

americaniste] 1.

културу и историју Индијанаца на америчком континенту.

2.

преисторијско

стручњак за језик, културу и

историју САд.

од

американистика, -ё ж, дат. И лок. америка­

ме је ј еда н атом водоника замењен органском киселином.

континенту .

2.

изучавање

амидопи рйн в. аминопИрЙн.

аме­

амизантан, -тна, -тно [фр .

ричког енглеског језика и културе изграђене на

ser

том језику .

тан.

америкён, -ена м, мн. америкени, ген. мн. снимак човекове фигуре до колена .

сељавати, разонодити .

слетети,

слетати (авионом) на воду.

атомски број

95,

хемијски

елемент,

аметаболија, -ё ж [грч. а-, metabole преобра­

амйл,

аметаболичан, -чна, -чно [в . аметаболија] зоол . који се развија без проласка кроз стадијум ла рве .

amethystos од а- и methy6

опијам се, јер се веровало да делује против пи­ јанства] минер. полудраги камен љубичасте бо­

• аметистов, аметистнй .

= аметом

од ар .

ammatan]

потпуно, сасвим; О

аметом поразити (потући) поразити до ногу.

аметрија, -ё ж [грч . а-,

м

[грч.

атуlоп

скроб]

у

•

јатног мириса, отрован, присутан у љускама

кромпира, лошој ракији.

амишiза, -ё ж [грч. атуlоп скроб] физиол . ен­ амимија, -ё ж [грч . а-, В. мимика] мед ., flСИХ . потпуна или делимична неспособност да се по­ кретима мишића лица изразе осећања .

амйн -ина м, мн. амини, ген . мн. амина [в . амонијак] хем. свако једињење које се добија од амонијака кад се атом водоника замени ради­ кал ом угљоводоника.

амин УЗВ. [хебр . атеп]

(в.)

аметом = аметицё и аметимицё прил . [тур.

ammeten

-ила

зим који разлаже скроб.

п отпу но личне на одрасле .

аметицё

мешање] биол .

амил-алкохол хем. алкохол (СSН 11 ОН) непри­

жај] зоол. развој инсеката у коме младе јединке

је, врста кремена .

mixis

животињских врста .

симбол Ат.

аметист, -а м [грч.

заст. забављати, уве­

немогућност спаривања између двеју блиских

амерйцијум, -а (и америцйј, -а) м [од Аме­ радиоактивни

amuser]

амиксија, -ё ж [грч . а-,

америрати, америрам, З . л . мн. америрају

amerrir од тег море]

од ати­

амизирати, амизи рам , З. Л. МН. амизирају СВРШ. И несврш . [фр .

сврш. И несврш. [фр.

amusant

забављати ] заст. забаван, занимљив, прија­

америкена [фр . атегјсајп] врста кадра у филму,

хем.

обликом

амид, -ида м , мн. амиди, ген. мн . амида [в .

проучавањем индијанских језика и културе на

рика]

кремена,

амо нијак] хем. свако једињење амонијака у ко­

нистици [в. американист(а)] наука која се бави америчком

оруђе

слично бадему.

metron мера] нерав-

номерност, неједнакост, неправилност.

аметричан, -чна, -чно [в . аметрија] нерав­ номеран, неједн ак; супр . симетричан (в . ) .

1. рел . нека тако буде !

тако је! , уобичајена реч на завршетку молитве.

2.

фиг . свршено! готова ствар!

аМИliаш, -аша м, МН. аминаши, ген . МН . ами­

шiша [в. амин] ко све одобрава, ко на све при­ стаје, ПОСЛУШНИК.

аминовати, -ујём СВРШ. И несврш . [в . амин] да(ва)1'И

пристанак ,

потврдити, потврђивати

без протеста.

аметропија, -ё ж [грч. а-, metron мера, 6ps

аминогрупа, -ё ж [в . амин] хем. органска

око] мед. неправилно преламање светло­

група која садржи један атом азО1'а и два атома

6p6s

сти у оку, заједнички назив за кратковидост и далеков и дост.

водоника

(NH2).

аминокиселина, -ё ж [в. амин] хем. органска

амигдалйн, -ина м [грч . аmуgdаlё бадем]

киселина која садржи једну или више амино­

хем. отровни састојак горког бадема, коштице

група ; спојене у ланце (в . йолuйеiiй1uд) , амино­

шљива и другог воћа; из њега се хидролизом

киселине образују протеине , услед чега су нео­

добија цијановодонична киселина.

пходан састојак биљног и животињског света.

105

амор iшист(а)

аминопирiiн

аминопирii н, -ина м [в. амин, грч. руг ватра]

амниоцентеза, -ё ж [грч . аmлiоп , kепtеsis бо­

фарм. бели кристални прашак, средство против

дење] мед . узимање узорка плодове воде буше­

болова и температуре .

њем амнионске оп не .

аминопласт, -а м [в . амин, пластика] хем. пластична маса која се доб ија деловањем ами­

но-једињења на формалдехид .

амир, - а м, ми . амири, геи. ми . амйрii [ар. атјг; уп. емир, адми рал] заповедник, старешина.

амитоза, -ё ж [грч . а-, в . митоза] биол. непо­ средна деоба ћелија, обичним распадањем је­ д ра и цитоплазме на два дела.

амок, -а м [малај . amok] 1. малајско лудило, напад беса у коме болесник неконтролисано ју­ ри и убија људе које сретне.

2.

бесомучност,

махнитост уопште.

Амон, -а м ['тајанствени'] митол. врховни бог старих Египћана (попут Зевса код Грка и

амиџа, -ё м , ми. ами џе , ген . МИ. амиџii [тур. атиса, атса]

амнитис, -а м [в . ам нион, - итис] мед . запаље­ ње водењаче , амниона .

1. стриц. 2. старац ,

деда, чика .

амиџ iiница, -ё ж [в . амиџа] амиџина жена , стр ина.

Јупитера код Римљан а); поистовећен с богом

Ра, па се узима као Амон Ра, Лмона ра. амонал, -ма м [в. амонијум] експлозивна смеса, садржи амонијум нитрат, алуминијум ­

амиџиli, -а м , ми. -и [в. амиџа] амиџин син , брат од стрица, стричевић.

ски прашак и тринитротолуол .

амонијак, -а м [лат.

sol

аmmопiасum, од грч.

амиш, -а м , мн . амиши , геи. ми . амишii [енгл.

аmmопiаk6s Амонов, по соли која се налазила

Amish од нем. Amisch, по оснивачу Јакобу Ама­ ну (Ammann)] рел. припадник протестантске

близу Амоновог храма у Египту или У Либији]

секте која се у ХVШ веку доселила у САД про ­

та и водоника (NНз), служи за производњу ве­

поведајући скромно одевање и старински на ­

штачког ђубрива, азотне киселине и друго .

хем. безбојан гас оштрог мириса , ј едињење азо­

•

амонијаков и амОнијачнii .

чин жи вота .

амишаг в . амишност .

амонијум, - а (и амоннј, -а) м [лат. аmmопi­

амишан, - ш на, - шно [мађ . можив, похлепан, себичан .

hamis] покр. 1. са­ 2. лукав, препре­

ден.

иm , в . амонијак] ХСМ. спој азота и водоника (NН4) , с киселинама образује соли као што су амонијум-хлорид (нишадор) , амониј ум-нитрат

аМIfШНОСТ, -ости ж [в . амишан] покр. живост, себичност, похлепа .

2.

1. само­

лукавост, пре­

преденост.

(амонијумска шалитра) и друге.

+ аМОНlfј умов

(и амОнЙјев) . амоннт, -ита м [срлат. соти

Ammonis

Амо­

амнезија, -ё и амнезија, -ё ж [грч. а-, mпёsis

нов рог, по облику љуштуре] зоол. геол . род изу­

сећање] губитак памћења, потпуно или дел и ­

мрлих главоножаца из мезозоика са спирално

мично заборављање догађаја из прошлости,

грађен ом кречњачком кућицом .

под дејством обољења или јаких душев них по­ треса.

амнестија, - ё ж [грч . аmпёstiа забо рав] прав . акт највишег органа државне власти којим се један ил и више осуђеника потпуно или дели­ мично ослобађају од издржавања казне.

амнеСТltрати, амнi:стирiiм, рају с врш . [в . амнестија] зну, помиловати.

2.

1.

3. л .

ми . амнести­

прав. опростити ка­

фиг. ослободити одговор­

ности, опрост и т и коме што .

амн ион, -а и амнион , -она м [грч . аmn{оп] аиат. водењача, провидна оп на око ембриона која садржи амнионску течност (плоДову воду , водења к) .

106

Амор, -а м [лат. ато г љубав] МИ'ГОЈ•. римски бог љубави, одговара грчком Еросу; приказуј е се обично као кри лати малишан с луком и стре­ лама.

аморал, -а м [грч . а- , морал] в . аморалност. аморалан, -л на , -лно [грч . а- , в. мор алан] ко­ ји не прихвата морална начела , коме недостаје способност моралног расуђивања .

аморализам, -зма м [В . амо ралан] филоз. учење о непостој ању морала, одбацивање морала као филозофски принцип .

аморалист(а), ё м, ми . аморалисти [в . амора­ лизам] филоз. присталица аморализм а (в.).

аморалност

амрела

аморалност, -и ж [в . аморалан] особина аморет, -а м, мн. -и [итал .

дем . од

amoretto,

Аmоге Амор] ум. слика (или кип , фигура) кри ­ латог дечачи ћа, приказ бога Амора .

1.

постепени, за коном прописани отпис вредно­

сти; смањење вредности имовине услед упо­

хабања ,

средстава

дотрајалости .

ул ожених

у

2.

производњу

другу привред ну активност.

надокнада или

3. званично

неку

пони­

штење, прогла шавање неважећим (чека обве­

знице, зајма и др .) .

•

амортизационй и амор­

ампёр-сат, -а м [В . ампер] физ . јединица за ампйр, -и ра м [фр . еmрјге царство] умет­ нички стил у Француској почетком ХIХ века, у доба Наполеона; одликује се обиљем китња­ стих детаља и имитацијом рим ске уметно сти из доба царева .

амплитуда, -е ж [лат. чина]

1. мат.,

амортизёр, -ера м, мн. амортизери , ген . мн . амортизерii [фр.

amortisseur od amortir,

в . амор­

тизовати ] мех. уређај за ублажавање потреса у

амортизовати,

-ујем

(и

амортизирати ,

амортизирам,

3. л. мн . амортизирају) сврш . И иесврш. [нем . amortisieren од фр . amortir ублажи­ ти, угасити, пригушити] 1. ублажити , ублажа­ вати, потпуно

или делимично

отклонити,

клањати (ударац, потрес , штету и сл . ).

веће вредности неке променљиве величин е (та­

покрити,

покривати

ничне струје и сл.) .

2.

астрон . удаљеност на хо­

ри з онту између тач ке изласка и тачке заласка неке звезде.

3. пространство ,

2.

уложени

от­

екон. но­

tor]

амплификација, -е ж [лат. појачање .

2.

гање.

амплификовати, -ујем = амплифиuирати ,

амплифiщирам,

3. л. мн . амплифицирају сврш . И amplificare] 1. појачати, појачав ати

2. прошири(ва)ти ,

ном новцу.

жити, излагати (мисао) .

аморфан, -фна, -фно [грч . а-, morphe облик] сталан.2 . безобличан,неуобличе н,неодређен.

аморфизам, -з ма м [В. аморфан] мииер . непо ­ стојање кристал не грађе .

ж

[В .

амо рфан]

безо­

бличност, неуобличеност.

ампелографија, -е ж [грч.

amplificatio] 1.

античкој реторици) исцрпно говорничко изла­

се исплатити се, пружити добит једнаку уложе­

мииер. који нема кристалну грађу; супр. кри­

amplifica-

проширење , разрада, развиј ање ; (у

несврш. [лат.

аморфност, -ости

ширина , опсег.

уређај за појачавање , појачивач .

вац, извући корист једнаку трошковима ; фиг. -

разрадити , опширније изло­

амплифиuирати = амплификовати (В .) ампула, -е ж [лат.

1. фарм .

ampulla,

дем. од

amphora]

херметички затворена стаклена цевчи­

ца за чување лекова и других течности .

2. ист.

старом Риму бочица за вино, воду или уље .

у

3.

цркв . У католичкој цркви , суд у коме се држи ви­ но и вода за причест.

4. аиат.

проширени део це­

вастих органа .

ampelos

винова

лоза, В. граф ија] истраживање и описивање по­ јединих врста винове лозе.

ампёр, -ера м, ми. ампери, ми . ампера [по француском физичару А. Амперу (Аmреге),

1775-1836]

обим , вели­

амплификатор, -а м , ми . -и [лат.

моторном возилу или на летелици.

1.

amplitudo

физ. распон између најмање и нај­

ласног кретања, осцилације клатна , наи зме­

тизацЙјск Й.

приходима

за мерење јачине електричне струје .

мерење количине електрицитета .

амортизација, -е ж [в . амортизовати] еко" .

требе,

амперметар, -тра м, мн. амперметри , ген. мн.

амперметзра [В . ампер, -метар] физ. инструм ент

онога ко је аморалан или што је аморално.

физ . јединица за мерење јачине

електричне струје, СКр. А .

ампер, -а м, мн. ампери, ген . ми . ампера [нем. Аmрег] кофа, ведро.

ампеража, -е ж [В . ампер] физ . јачина елек­ тричне струје изражена у амперима .

ампутаuија, -е ж [лат.

насилно одвајање .

•

amputatio]

одсецање,

ампутационй и амп ута­

цЙјскЙ .

ампутирати, амп)rrирiiм,

3. л. ми . ампутира­ 1. мед. (од)сећи, (део тела, орган , ткиво ). 2.

ју сврш . И несврш . [лат. аmрuиге] уклонити, уклањати

фиг. насилно одвојити, одвајати , отцепити .

амрёЈI, -ела м, мн. амрели , ген. ми. амрелii = амрела, -е ж, ген . ми . амрелii [итал. кишобран.

2.

ombrello] 1.

сунuобран.

амрела = амрёл (в.)

107

амузија

анаболизам

амуз ија, -ё ж [грч .

amus(a] 1.

ненаклоност

муза; недостатак смисла за уметност.

2.

мед. не­

способност распознавања музичких тонова .

+

амУзича н. амулет, -а м, мн . -и [срлат.

amu1etum, н е и зве­

амурета, -ё ж, ген. мн. амурета [фр . љубав]

кратка ,

amourette

пролазна

љубав,

амфетам йн, -ина м [скр . од алфа-метил-фе­ нил-етил-амин] хем. безбојна испарљива течност,

С9НlзN, у облику сулфата или фосфата , служи за лечење појединих нервних обољења ; сузб и­ ја поспаност и осећај умора, злоупотребљава

се као дрога.

+

амфетамйнскй .

амфи- преф. [грч .

amphi

око] као први део

сложеница знач и: около, околни; с обе стране;

двостран, двојак.

амфйбија, -ё ж [В . амфи-, грч.

blos живот] 1.

биол . водоземац, животиња која живи и на копну моторно возило које може да се кре­

ће и по води.

3. летелица која може да се спушта + амфИБЙјскЙ.

на воду; уп. хllдроплан.

амфибол, -а и амфибол, -а м, мн. -и [грч . amphJЪo10s двосмислен, дволичан] минер. зајед­ нички назив за групу силикатних минерала ко­

ји садрже гвожђе, калцијум, магнезијум и дру­ ге метале; саставни су део вулкан ских и мета­

морфних стена.

амфиболија, -ё ж [В. амфибол] двосмисле­ ност, двосмислица, двознач ност .

амфибрах, -а м, мн. амфибраси, ген. мн. ам­

фи6раха [В. амфи-, грч. brachys кратак] метр. сто­ па од дугог слога између два кратка, или нагла­

шеног између два ненаглашена.

амфимакрос, -а = амфимацер, -а М, мн. -и [В . амфи-, грч .

амфитеатри/амфитеатри, ген . МИ . амфитеатара [В . амфи-, теата р]

флерт.

2.

амфиоксус = аМфlfOКС (В . )

1.

ист. архит. у римско доба

грађевина с борилиш тем (а р е н ом) око кога се

амурет В. амО р ет.

и у води.

плашташа и кичмењака .

ам фЈпеатар , -а и амфитеатар , -тра м , мн .

сног порекла] амајлија, талисман .

od amour

пљача; сматра се прелазним степеном између

makr6s дугачак,

велики] метр. сто­

па кратког слога између два дуга, кретикус (В.).

амфимацер = амфимакрос (В . )

аМфИМИКСЈtја, -ё ж [В. амфи-, грч .

степенасто уздиже полукружно гледалиште.

2.

дворана, слушаон ица у облику амфитеатра.

ам фи теат ра ла н , -лна, -лно [В . амфитеатар] који је у облику амфитеатра.

ам фор а, -ё и амфора, -ё ж, ген. МН. амф6ра и амф6ра [лат.

amp hora од грч. amphoreus] ист . 1.

антички глинени ћуп, испупчен, сауским грли­ ћем и две др шк е, за вино, уље, жито итд.

тичка мера за течност (гр чка

26,26

19,44,

2.

ан­

римска

литара).

амфотёра ll , -рна, -р но [грч .

amph6teros] дво­

јак; у хемији: који је и база и киселина у исто време .

ан- (префикс) В . а- .

ана, -е ж, ген. мн. ана [хинду апа] некадашњи ситан новац у Индији, шеснаести део рупије. ана- преф. Ilрефикс са више разни х значења : кретање навише, уназад, 1l0нављање , проме.на смера, супротност и др.

анабаза, -ё и аlшбаза, -ё ж, ген. мн. анабiiза и анабаза [грч.

1. ист.

amibasis

од

allaba(nein

пењати се]

војни поход персијског краља Кира Мла­

ђег против Артаксеркса

II у V

веку пре н . е .; на­

слов Ксенофонтове књиге о том походу.

2. м ед.

развој болести, напредовање болесног стања ;

уп. катабаза. анабаптизам, -зма м [грч . апа- поново] В .

баптИзам.

+ анабаптИстичкЙ .

анабаптист(а), -ё м, ми. анабаптисти [грч . апа- поново] В . бilПтист(а) . анабатичкй, -а, -о (грч .

anablltes

који се Ilе­

ње] метеор . (о ветру) који дува одоздо навише ; супр. катабатички .

анаБЈ.Оза, -ё ж ('1>Ч.

anablosis

поновно ожи­

ме­

вљавање] биол . враћање у живот после привид ­

шање] биол. спајање расплодних ћелија двају

не смрти услед неповољних услова живота (су­

родитеља.

ше, превелике хладноће и сл.).

mixis

амфиокс, -а = амфиоксус, -а М, МН . -и [В. ам­

+ анабиотичан

и анаБИотскЙ.

оштар] зоол . мала риболика мор­

анаболизам, -зма м ['1>Ч . апаЬо1ё успон, уз­

ска животиња без лобање, кичме и срца, ко-

дизање] биол . процес изградње ћелија и ткива,

фи - , грч .

108

oxys

анаболик

анакруза

пр етв арање хране у живу материју, биосинте­

рати слова (речи, израза) тако да се добије ана­

за.

грам.

+

анаболичан и анаБОличкЙ .

анаболик, - а м, мн. анаболици, ген. мн. ана­

анаграф, -а м, мн . -и (уоб и а ll аграф) [грч.

бол йка [В . анаболизам] мед . , фарм.једињење које

апаgгарhё од апа- (В . ) и g гарh ё писање] реги ­

п одсти ч е

стар, попис становништва.

изградњу

протеина ,

увећава

ми­

ши ћ н у м а су и јача костур; злоупотребљава се

анадиплбза, -ё ж [грч.

као д опин г.

анаболичкй [енгл. н а а наболике;

• -

anabolic]

који се односи

стеРОIfД синтетички хормон

којим се повећава обим и снага мишића (нај че­

анагенеза, -ё и ана генеза, -а Ж, ген. мн . ана­ ге н ёза/ана ге неза [В . ана- , генеза] биол. претвара­ њ е једн е врсте у другу без спор едних огранака.

анаглипти, анаглипта м мн . (јд. аllаглипт, -а) [ грч. ашiglурtа] ум . полурељефни уметнички р адо в и.

анагл"птика, -ё ж , дат. И лок . анаглиптици, ген . мн . а н агл иптика [грч. апаglурtikё] ум . вешти­ н а и з рађив а ња полурељефа.

анаГЛlfф , - а м , мн . -и [грч. апаglурhё] полур ељеф , барељеф , анаглипт (В . ) .

1.

ум .

2. фотогра­

фија н ачињ е н а и з два приближна угла , у две к ом пле м е нтарне боје, тако да даје тродимензи­ о н ални еф е к ат.

anagnorisis]

поновно

пр еп оз нав а ње (рођака, пријатеља), уобичајен елеме н т старогрчке драме .

анагноети, анагноста м мн . [грч . апаgп6stёs] код старих Грка и Римљана, образовани робо­

ви и сл обод њ а ци који су својим господарима читали из к њ ига .

2. код

првих хришћана , чита­

чи одлом ака и з Библије .

anagoge

од апа- горе и

ago

водим] ми­

сти ч ко, ал его рично тумачење појединих места

и з С вето г писма , које тежи да открије скривено

духо в но з н а че ње.

+ анагОгичаll .

од

anadi-

ње последње речи реченице (или стиха) у првој речи следеће реченице (или стиха) .

б"онт, -а м , мн . анаеробионти, ген . мн. анаеро би ­ оната [грч . а(н) - , в . аеробни] биол . микроорга ни­ зам који може да живи без кисеоника, или који не подноси кисеоник.

аllаербба = анаероб (В.)

анаеробан, - бна, -бно (одр . анаеробнй, -а, -о) [В . аероб] који може опстати само у сред ини

без кисеоника; супр . аеробаll (В . )

аllаеробионт = анаероб (В . ) анакатарза, -ё ж [грч .

anakathairein

очисти­

ти] мед. чишћење груди од слузи, искашљава­

ње.

+ анакатартичаll .

анакатартик, -а м , мн. анакатартици ген . м н . анакатартика [В . анакатарза] средство за ч и­ шћење груди од слузи .

анаколут, -ута м [грч .

anak610uthon

недо­

следно] грам . недоследна конструкција речени ­ це, синтактички несклад између првог и другог дела , НПр. : оно UIШО си рекао, ја се сла :ж:еЛ1.

+

анаколУтекii и аllаКОЛУТIf'lаll . анаконда, -ё и аllаконда, -ё ж, ген . м н . а н а­ конди и анаконд и [можда од синхалеског

hen a-

назив з а једну цеј л онску змиј у] зоол .

највећа змија тропске Америке, вр ста удава .

анакреонтик в . анак реонтичар . анакреонтика, -ё ж, дат. и л ок . анакреонтици [грч .

Anakreon -ntos, песник из друге полов и н е ] поезија у духу и стилу Ан а­

УЈ века пре Н . е.

анаГОГlfја = анагога (В . )

креонта , посвећена уживању у вину и песми , уз

анаграм, -а м, мн . -и (УОб . и анаграм) [грч .

anagramma

anad iplosis

рl60 удвајам] КIbИж. стилска фигура, понавља­

kandaya,

анагога, -ё ж , дат. И лок . анагоги = aHaГOГlJja, -ё ж [ грч.

(уоб.

анаероб, -6ба м = аllаербба, -ё ж и анаеро­

ш ће га уз имају спортисти) .

анагнориза, -ё ж [грч.

+ анаграфекй

и анаграфекЙ).

обратно писање] реч или израз до­

подсећање на пролазност живота.

+ анакре­

онтекй и анакреОнпtчкЙ.

бије н проме ном реда сл ова неке друге речи или

анакреонтичар, -а м, мн . - и [В . анакреонтика]

израза, н п р . јао зл а и црне слике од социјалне

песник који пева у анакреонтском духу (п осеб­

разл ике .

но о групи немачких песника из ХУIII ве ка) .

+

анаграмскй (уоб . анаграмскЙ).

анаграмираПt, анаграмирам ,

3.

л . мн. ана­

грами р ај у сврш. И несврш. [в. анаграм] (ис)прету-

анакруза, -ё ж [грч . натраг ударити]

1.

anakrousis од anakroue in

Метр . један и л и виш е н е н а-

109

анаксиос

аналогаli

глашених слогова на почетку стиха који се не

друго .

рачунају у метар .

на анаЈlиза.

2.

муз . предтакт, н епотпуни

такт на почетку композиције.

достојан! (литургијско оспоравање од стране

који обавља анализу.

квенослужитеља); уп. аксиос.

ana1is

од лат.

anus

аналгезија, - ё = аналгија, -ё ж [грч . апа 1 gё­

анализирати, анализйрiiм,

уп . аналгетик] мед. безболност, неосетљи­

ana1yser, шити

л . мн . ан ал и з и ­

нем .

ana1ysieren,

анализу,

В . анализа]

рашчланити,

1.

( из) вр­

рашчлањив ат и ;

2. ис­

пит(ив)ати, проучити, проучавати .

анализовати = анализирати (В . ) аналист(а), -ё м, мн . ана.листи [В . ан ал и] пи ­

аналгетик, -а м, мн . аналгетици (и с . аналге­ т ика) , ген . мн . аналгетйкii [грч . апа1gёtik6s од

сац анала , летописац .

бол] фарм . средство за ублажавање

бола.

аналистика, -ё ж, дат. и лок . аналистици [В . анали]

аналгија = аналгезија (В . ) анале, аюiла м [лат.

3.

сynр . синтетизирати, синтетизовати ( В . ) .

вост з а бол при свесном стању.

a1gos

1. човек

уређај за анализу .•

рају = illlализовати , -ујём сврш . и несврш . [фр .

чмар] анат. који се односи на чмар , гузни , чмарни .

а(н )- и

2.

аllализаторскii .

в ерника у току хиротоније православног цр­

s{a,

псих. В . психоанализа и трансакцио­

аllализатор, -а м, МН . - и [В. анализа]

анаксиос узв . [В . ан- , аксиос] рел . "равосл . Не­

аналан, -лна, -лно [нлат.

5.

1. писање

анала.

проучавање ан ала .

2.

анаЈlитика, -ё ж, дат. и лок . аналитици [грч . годишњи] назив

anna1is

апа 1уtikё (tесhпё)]

1. филоз .

учење о анализира­

за приредбу која се одржа ва сваке године; уп .

њу , веШТИllа рашчлањавања сложени х судо в а

биј е нале, тријенале .

или закључака.

кјјтјј м м н . [грч .

ana1ekta]

одабрана штива ; збор­

аналитичка геом етр иј а .

ana1ytik6s] који

се служи анализом; који уме да анали з ира .

аналитичар, -а м , мн . -и [В . аналитич ан ] о н ај

ни к, антол огија .

ко обавља анализу ; онај ко се у размиш ља њ у

аналекти = аналекта (В.)

аналепса, -ё = аналепсија, -ё ж [фр. апа1ер­

sie од грч . ana1epsis]

2. мат.

аналитичан, -чна, -чно [грч .

аналекта, ана.лёктii с мн . = аналекти, ана.лё­

ослања на анализу.

аllалитичкй, -чкii, -чко [грч .

мед. опоравак , оздрављење ,

ana1ytik6s] који

се односи на анализу , који се служи ан ализом .

јачање .

... -

аналепсија = аналепса (В . ) аllалептик, -а м , мн . аналептици (и с ана­

лептика), ген . мн . аналептйкii [грч . фарм. средство за јачање и

ana1eptik6s] окрепљење . • ана­

лептичан .

метод научни метод при коме се и зд в ај ају

поједини елементи проблема и засебн о и с п и ­

тују, а потом се повезују у целину ; анали­ тичка геометрија м ат. грана геометриј е кој а се служи алгебарским једначинама и лин иј а м а у координатном систему; аliалитички јеЗИЦlI

анали, аналii м мн . [лат. (lјЬгј)

годи­

лингв . језици који граматичке односе п адежа ,

шње књиге] годишњаци, летопис; О уflи У ана­

лица, времена и др . претежно изражавај у п о­

ле бити од велике важности, остати запамћен .

себним речима (предлозима, замени цам а, по­

анализа, -ё ж

[грч .

anna1es

ana1ysis од апа1уејп 1. рашчлањива­

рашчл ањиват и , разрешавати]

њ е , растављање на саставне делове као метод

нау чног истраживања.

2. хем .

истраживање са­

става неке материје (квалишашивна

-),

по по ­

моћним глаголима) а не променом облика ре ч и (као у синтетичким језицима) .

аналоган, -гна, -гно [грч .

ana1ogos] 1. који је

по некој особини н ечему сличан, одговарај ућ и , истоврстан ;

...

аналогни органи биол . ор ган и

треб и уз утврђивање међусобног односа састо­

код различитих организама који обављај у и сту

ј а к а (кваншишашивна

функцију , мада се разликују по грађи и по стан ­

- ). 3. мед. испитивање са­

стојака крви, мокраће и других телесних течно­

ку (нпр. шкрге и плућа).

сти .

ве величине представља

4. мат.

грана математике која обухвата тео­

2. рач .

који пром е н љ и ­

непрекидно

пр о м е н ­

риј у функција, диференцијал ни и интегрални

љивим физички м појавама, као што ј е елек­

р ачун , теорију диференцијалних једначина и

трична струја ; уп . дигиталан .

110

аналогизам

анархоиндивидуализам

аналогизам, -зма М [грч.

ana logism6s]

филоз.

закључак по аналогији .

ананас, -а м, ми . -и [порт.

ananas, из неког ју­

жноамеричког индијанског језика] бот. тропска

аналогија, -ё ж [грч .

analogia] 1.

делимична

сличност између две појаве или појма, истовр­

биљка са соч ним , мирисним плодом облика ве­ л ике шишарке,

Ananas comosus.

прав. изузетна примена

ананим, -а м, МН . -и [в. ана-, ГР'•. 6пута = 6по­

правног прописа који вреди за један случај на

та име] псеудоним добијен читањем им ена

други који му је сличан по основним обележји­

и ли през им ена унатра г.

сност, подударност.

ма.

3.

2.

лиигв. појава да се неки језички облици

поводе за другима који су им слични, нпр. мо­ жем (у дечјем говору или у дијалектима) пре­ ма можеш, може итд .

4. теол .

метода спознаје

Бога која је саобразна са способношћу човека

да прими "Откровење".

+ аналогйјскй и ана­

лошкй.

аналогон, -она М, аналогони, ген. МII . анало­ гона [грч. средњи род од ашilоgоs] сличан или одговарајући предмет; слична или одговарају­

ћа појава ; уп. еквивале н т, пандан .

аналој, -а М [грч.

analogeion]

аналфабет, -а и аналфабёт, -ета М = анал­

смен човек, неписмењак.

2.

непи­

фиг. неупућен чо­

аналфабетизам, -зма М [в . аналфабет] непи ­ сменост.

аналфабетскй, -а, -о [в. аналфабет] који се односи на аналфабете и аналфабетизам .

• -

те­

1.

мед.

чај педаг. течај за описмељаваље .

анамнеза, -ё ж [грч. апатпёsis сећање]

подаци које пацијент даје лекару о претходном стању своје болести; историја болести.

2. филоз .

у Платоновој филозофији, теорија по којој ду­ ша стиче идеје на основу сећања на ранију ег­

анаl1ластика , -ё ж, дат. И лок . анапластици [грч .

anaplassein

пр еобликовати] мед. операција

којом се р еконструишу делови тела пресађива­ њем коже, мишића и сл. с д ругог места на телу.

+ анапластичкй .

самоглас ника у сугласничку групу која је те­ шка за изговор.

аllаl1ТИКСIIС = анаптикса (в.)

анамнестик, -а м, ми . анамнестици , геи. МН. анамнестика [грч. апamпёst i k6s, В . а н амнеза]

+

силним путем, у име слободе личности; покрет за укидање власти, н арочито јак у ХЈХ веку .

аllархија , -ё ж [грч . апагсhlа од а(п) - и агсhё власт]

1.

непостојање власти , безвлашће.

2.

фиг.

потпуни неред , пометња , хаос .

анархист(а), -ё м , МН . анархисти (ж.

allap-

ХИСТКllља, -ё) [в. анархија] присталица анархи­ зма, припадник покрета за укидање власт и.

анархи'I3Н, -чна, - чно [в . анархија] без власти.

2.

1.

којије

фиг. који је у нереду, збркан, хао­

тичан.

+ анамнести чкй .

анаморфоза, -ё ж [грч .

анапе­

треба укинути сваки облик власти, макар и на­

аналфабета = аналфабет (в.)

фарм . лек зајачање памћења.

+

стичкЙ .

анархизам, -зма м [в . анарх иј а] учење по коме

век, нестручљак, незналица .

зисте нцију .

(нагла ш е но г) слога, обрн ут дактил .

ашiрtyxis развијање, отварање] фОН . уметање

фабета, -ё м, ми. аналфабете, ген. МИ. аналфабета

1.

натраг, преокренут] метр . сто­

па од д ва кратка (ненаглашена) и једног дугог

анаптикса, -ё ж = анаптиксис, -а м [грч .

в . налољ .

[грч. апаlрhаЬёtоs који не з на азбуку]

анапест, -а м, МII . - и (уоб. и анапест) [грч .

anapaistos ударен

анамнестичан .

anam6rphosis изобли­

анархичност, -ости ж [в. анархија] стање о н ога што је а н ар хично.

аliархойдан, -дна, -дно [в . анархија , -оид] сл ич а н а н архији ; скло н ана р х и зму.

физ . изобличење сли­

аllаРХОИllДивидуализам, -зма м [в . анархи­

ке, помоћу закривљеног огледала или система

ја , индивидуализам] учење о апсолутној слобо­

сочива, на тај начин да слика опет добије свој

ди појединца, коме се не смеју н аметати ника­

чење, од mогрhё облик]

прави

изглед

УГЛОМ.

2.

ако

се

1.

гледа

под

одређеним

биол . nocтeIJeHa промена облика биљ­

ке или животиње током еволуције .

кве обавезе ни правила (основао га је немачки

филозоф М акс Шт ирн ер ,

1806- 1856). +

анар­

хоиндивидуалИстичкЙ .

111

анархоинд ивидуалист(а)

аliафилакса

анаРХОIfНД ИВlfдуаЛlfст(а) , -ё м, мн. анархо­ индивидуал исти [в . анархија, индивидуалиста]

живца.

2.

спајање цеваст их органа (једњак , же­

лудац, црева) хируршким путем.

аliастрофа, -ё ж [грч. апаstторh ё окретање

присталица анархоиндивидуализма .

а нархолиберал, -м а м, мн . анархол ибера­

уназад] књиж. промена уобичајеног реда речи ,

ли, ген. ми. а н а рхол иберма = аliархолибера­

инверзија .

лист(а), -ё м, ми. анархолибералисти [В . анархи­

al'la1', - ата м , ми , анати , ге н . мн. аната [срлат. annatus од лат. annus год ина] папин годишњи

ја, либе рал] присталица анархолиберализма .

анархолибе рали зам, -зма м [в . анархија ,

приход.

либерализам] либе рали зам с примесама анар­ хије:

употребљено

тичкој пракси око

у

југосло венској

1970.

поли­

као погрдна ознака за

aliaTeKca, -ё ж [грч . апаtёхis топљење] геол. делим ично стапање стена на великој дубини

под утицајем високе температуре и притиска .

интелектуалце који су теж или ултралевичар­

ству и слабљењу моћи комунистичке партије.

аllатема, -ё ж [грч . апаthёmа] искључење из цркв е не заједнице, проклетство , јавна осуда .

анархолибералист(а) = анархолиберал (в.) ана рхосиндикаЛlвам, -зма м [ в. анархија,

анатемисати, -ишём сврш . И несврш . [в . ана­ тема] бацити , бацати анатему, проклети, про­

синдикализа м] струј а у си нд икалном покрету

клињати,

која захтева да се радници бо ре за своја права

прок азат и.

само удруживањем и организовањем штрајко­

изо пштити

из

црквене

аllатемњак, -а м, мн . анатемњаци , ген . ми.

ва, без учешћа у политичком и парламентар­

анатем њака [в . анатема]

ном животу.

на а н атема, пр оклет ник , неваљалац .

анарх осиндикалист(а), -ё м, мн. анар хос ин ­

поткожном ткиву.

ст ва , тако да може послужити за ва кцинисање.

аllаТОI\1 , -а м, м н. -и [в. анатомија] стручњак за а н атом ију.

aneson] = аНIfС (в.)

аllа1'ОМlI3ираТII = а наТОI\11130ва1'II (в.)

анасо нка = аllаСОllлија (в . )

аllасонл ија, -ё = ракија

анатомизовати, -ујём = анаТОl\1изирати ,

aliacOHKa, -ё ж [ в. а н асо н]

ароматизована

осушеним

плодовима

анасона; уп. аllизета .

а н атомизii рам , З. л. ми. анатомизирај)i сврш , и несврш, [в. анатомија] рашчлан ити, рашчлањи­ вати, разуђивати, растави ти, растављати на са­

анастаз а, -ё и анастаза, -ё ж [грч.

anastasis

ставне делове .

анаТОl\1ија , -ё ж lнлат,

поновно устајање ] уск рсн ућ е.

анастатичкii, -а, -о и [енгл.

2. зао дух,

аllаТОКСНIl, -и н а м [в , ана-, токс ин] мед. ток­

месо] мед. скупљање телес н е те чности у

анасо н [грч.

онај на кога је ба че­

си н бактериј е коме су уклоње н а отровна свој­

анаса рка ж, дат. И лок . а н асарци [грч. а па- ,

sarx

1.

ђаво , неч астиви .

дикалисти [в. анар хија, с индикал и ста] приста­ лица анархоси н дикализма.

заједнице;

aliacTaTcKii, -а, -о anastasis, в. анастаза] кој и

anastatic од грч. " анастатичка

обнавља.

штампа ,

анаста­

mё р асецање]

и

1.

anato mia

од грч .

anato-

наука која изучава склоп тела

саста в органа људи

и

животиња .

2.

фнг.

рашч лаЊ IIв ање, детаљно испитивање , проуча­

тичка ко пија типогр. поступак за ум н ожавање

вање грађе. З. телесни састав, грађ а тела .• ана­

старих штампаних текстова (п рв обитно хем иј ­

томск н .

ским и лито графским путем , данас фотокопи­

рањем); уп. репринт .

анастигмат, -ата м, мн. а н астигмати , ген . мн . анастигма-I'а [грч. а(п)- , в . астигматизам] фот. објектив од комбинованих соч и ва, чије слике задржавају пуну оштрину до самих ивица .•

анастигмати чан и анастИгма1'скii.

анастомоза, -ё ж [грч. а па -,

1.

аllатоцизам, -зма м [нлат, ана-, грч .

tokism6s л ихва ре њ е]

anatocismus, в.

н а пл аћивање ин­

те р еса н а интерес, л и хва р ење, зеленашење .

аliафаза, -ё ж [в . ана-, фаза] биол. трећа фаза у IIндиректној деоби ћелија (митози).

анафилакса, -ё ж и анафИJlаксија, -ё ж [в. ана-, грч.

phy laxis

за штита] мед. крајња преосе­

уста] мед.

тљивост организма према некој материји на

спојница која везује д ва крвна суда и ли д ва

коју је сензибилизован претходним контактом.

112

st6ma

анафилзксија

ангио-

анафилзкс ија = анафилакса (В.)

ангзжман , -ана м, мн. ангажма ни , ген . МН . ан ­

анафилзкт ичкй, -а, -о [В . анафилаксија] мед. који се односи на анафилаксу. ~

-

IJJОК мед.

ј ака алергијска реакција, опасна по живот, до које долази по уношењу алергена у крв .

1.

књиж . стилска фигура која се састоји у пона­ вљању истих речи на почетку више узастопних

2.

ЛИВГВ. упућивање на

реч или израз и з претходног текста, путем за­

менице или синонима.

3. рел. правосл . средишњи

део литургије, скуп молитава за време којих се

свети дарови претварају у свете тајне . • аliафо­ ричкй .

кретање честица према аноди приликом

електрофорезе (В .).

aphrodisla љу­

бавно уживање] мед. смањење или изостанак полног нагона .

2.

ангажова н ост (В.).

2.

1.

запо­

активан, укључен (у поли­

ТИ'fку делатност, покрет, друштве н у акцију и сл.); идеолошки опредељен , свестан.

знгажоваllОСТ, -ости ж [В. ангажовати] ста­ ње онога ко је ангажован .

знгажовати , -ујём сврш. и весврш. [фр .

ger] 1. примити,

enga-

примати у службу по уговору ,

(привремено) за посли ти , запошљавати; дати,

2.

(при)добити

(некога за нешто) , покренути (на нешто) .

3. 311-

гажовати се заложити се, заузимати се (за н е­

4. знгажовати

се умешати се, укључити

се, уплести се (у нешто) .

а н гз рија , -ё ж [тур .

angarya,

грч .

заст.

angarla]

тежак посао , кулучење , кулук ; патња , мука.

анафродизијак, -а м, мв . анафродизија ци ,

ген . мн . анаф родиз ијака = антафродизијак, -а м, мн . антафродиз ијаци, ген. мн . антафродизија­ ка [В . анаф р одизија] фарм. средство за умањење

полног нагона, су пр . афРОДЈвијак (В.). анахорет, -а м, мн . -и [грч . апасhогёtеs који се повлачи] пустињак, усамљеник, испосник .

•

анахОретскЙ.

а нгелизам, -зма м [грч . крет настао у Паризу

анахронизама м [грч.

што се

догађа у невреме]

anachronism6s оно 1. грешка у рачунању

време­

на односно догађаја , временска поремећеност, стављање нечега у епоху којој н е припада.

2.

нешто што је преостало из прошлости , застаре­

ла или преживела појава . • анахронистичкй и

angelos

анационалан, -л на , -лно [грч . а-, В. национа ­ лан] који нема осећаја за национално ; који не припада ниједној народ ности .

веровању да сваког човека кроз живот прати

ангелика, -ё ж, дат. И лок . ангелици, ге н . мн . ангел ика [лат.

allgelictlS

анlјеоски]

Angelica archangelica. 2.

аllвело па, -ё ж, ген. мн. анвел6па [фр . епуе­

2.

геом. непомична

кривуља или површина у односу на коју нека

муз . вр­

ста старог инструмента сл ичног гитари.

зш-елус, -а м, МН. -и [по поч ет ку лати н ске молитве,

Allgelus

Ооmјпј

nt1ntiavit

Магјае

- Ан­

ђео Господњи објави Марији] рел . у католичкој цркви , молитва уз вечерње и јутарње звоњење;

само то звоњење.

ektasis р ас­

тезање] мед. проширење крвних судова .

3НГЙ II [неизвесно порекло] = инлет (В.)

angina

од

angere

стезати ,

гушити] мед. запаљење грла , гушобоља; запа­ љење крајника. ~

ду , све заједно, ђутуре.

бот. леко­

1.

вита биљка из породице штитарки, сириш , ан ­

ангiш а, -ё ж [лат.

ан блок ПРИll . [фр . еп blос] у цел ини, у кома­

анђео] по­

године, заснован на

ангнектаз иј а, - ё ж [В. ангио-, грч.

анахронИстичаll.

омот, омотач, за вој.

1948.

анђео ч увар.

ђеоски корен,

а нахронизам, -зма, МН. анахронизми , ген. мн.

1.

слен (по уговору) .

што) .

анафродизија, -ё ж [грч . а(н)-,

lорре]

р еђени уметнички посао .

давати улогу (глум цу , певачу).

анафореза, -ё ж [В. ана- , В . електрофореза] физ.

engagement] 1. обавеза, уговор, за­

дужење; ангажовање глумца, певача итд . за од­

знгажован, -а, -о [В. а нгажовати ]

анзфора, -ё ж [грч . апарhопi понављање]

стихова или реченица.

гажмана [фр .

pectoris

-

пекторис (лат.

pecrus

ген .

груд и) мед . обољење срчаних артерија

праћено болним стезањем у грудима . ангно- преф . [грч .

angeToll

жила, суд] мед. у

покретна кривуља или површина ув е к остаје

сложеницама означава да се нешто односи на

тангента.

крвне судове.

113

англофил

ангиогра фија

аНГlfогра фија , -ё ж [В . ангио-, графија] мед.

аНГJlиюiнац, -нца м, ми . англиюiнц и, ген. мн.

рендгенско с нима ње крвних судова уз употре­

англикана ца [ в. англикански] прип адник ан­

бу контраста .

глика н ске цркве.

•

ангиОграфскИ .

ангиолО\', -а м, мн . ангиолози, ген. мн . ангио­

англикански, -а, -о [срлат.

anglicanus енгле­

лоrii [В. ангиологија] мед. лекар специј алиста за

ски ) који припада ан гл ика нцим а. А англикан­

ангиологију.

ска црква енглеска д ржавна црква, настала от­

ангиологија, -ё ж [В . ангио-, -логија] мед. на­

ангиом, -6ма м, мн. анги6ми, ген. мн. анги6ма [В. ангио-, -ом] мед. црвена пега или израслина на кожи, настала услед проширења и повећања

ангиопат ија , -ё ж [В. ангио-, -патија] мед. општи назив за обољења крвних судова.

а liГИОl1ластика, -ё ж, дат. и лок. ангиопла­ стици [В . ангио-, пластика] мед. повезивање или судова

путем

микрохи­

рургије.

аliгиоса рком , -6ма м, ми . ангиосарк6ми, ген. ми. ангиосарк6ма [В. ангио-, сарком] мед. тумо р састављен од ситних крвних судова обложен их

ендотелним ћелијама.

ангиоспазам, -зма м = ангиоспазмус, -а м [В. ангио-, спазам] мед. грч крвних судова.

ангиоспаз м ус = ангиоспазам (в.) ангиоспе рм е, ангиоспермй ж мн. = аIlГИО­

спермије, анг иоспермйја ж мн . [в . ангио-, f1JЧ.

sperma семе] бот.

скривеносемењаче, биљке чи­

ји су за меци затво рени у плодиште; уп. ГИМIIО­

сперме .

веку.

Anglus

Енглез) стручњак за ан­

глистику.

англистика, -ё ж, дат. И лок . англистици [в.

]

научно и страживање енглеског је­

зика и кљижевности .

аllглицизам , -зма м, ми. англицизми, ген. мн. а н глицизама = англизам, -зма М, ми. англизми, ген. ми . англизама [11 ат.

anglicus енглески) lIИНГВ.

реч или карактеристична особина енглеског је­ зика, преузета у неком другом језику.

аliГЈlИцизоватlt, -ујём и аНГЛИЦltзиратlt, англицизй рам ,

3. 11. МН . англицизирају сврш. и angliciser од лат. anglicus енглески]

несврш . [фр .

(у)чинити сличним енглеском, поенглезити.

allrJlO-

[лат .

Anglus

Енглез] као први део

сложенице показује да се нешто односи на Ен­ глезе, Енглеску или енглески језик .

аНГJlоамеРIfЧКIf, -а, -о [в. англо-] који се од­ носи на Аме р иканце енглеског порекла .

англо-амерички, -а, -о [ В. англо-] енглески и амерички; делом енглески а делом амерички.

англоман, -а и аНГJlоман , -а на М, мн. англо­ мани, о'е н . ми. англомана [в. англоманија) ко

ангиоспермије = аllгиосперме (в.)

претерано цени и хвали све што је енглеско .

аllгиосте н оза, -ё ж [В. ангио-, стеноза] мед.

а н гломански и аНГJlомански . буздано одушевљење Е нглезим а и енглеским

ангир в. ајгИр . аIlГИТИС, -а м [в . ангио-, -итис] мед. за паље­ ње крвних судова.

аllглеза, -ё ж [фр.

(danse) anglaise енглеска

игра] муз. ист. назив за више разних плесова ен­

глеског порекла у Европи од ХУН дО

XIX века .

аllглез и т, -а и англезит, -ита м [према остр­

Anglesey

у 8елсу, где је први пут нађен)

мииер. беличастожути или смеђи минерал и зра­ зитог сјаја, оловни сулфат.

англизам = англицизам (в.)

аНГЛИЗ ltрати в. ангЛ\щИзовати.

114

•

англомаlшја, -ё ж [в . англо-, в. манија] нео­

сужавање крвних судова .

ву

киља , -ё) [лат.

англист(а)

крвних или лимфних судова .

крвних

XVI

аliглист(а), -ё м, М ОО. англисти (ж. англист­

ука о крвним судовима.

продужавање

цепљењем од католичке цркве у

обичајима .

англосаксонски, -а, -о [срлат.

nes] 1. који

Anglo-Saxo-

се односи на Англе и Саксонце (Са­

се), преткеданашњих Енглеза.

2. (о језику) ста­

роенглески,језик Англо-Саксонаца , који се го­ ворио приближно дО ХII века.

3.

који се односи

на Енглезе, Американце и друге народе енгле­

ског језика.

англофил, -а и аНГJlОфИЛ , -ила м , мн. англо­ фили, ген. ми . а нглофила [в . англофилија] онај који воли Енглезе (супр. аllглОфОб) . филски и аliГJlОФИJlСКИ .

•

аIlГЛО­

англофiшија

андро-

англофилија, -ё ж [В . англо-, в . -филија] на­ клоност према Енглезима и Енглеској; супр . ан­

глофОбија . глофоба [В. англофобија] мрзитељ Енглеза и свега што је енглеско .

•

англофобнii и англо­

фОпскii .

англофОбија, -ё ж [В. англо-, фобија] мржња према свему што је енглеско.

англофон, -она м, мн. англофони, ген . мн. ан­

anglophone,

грч .

phone

глас] особа

којој је матерњи језик енглески .

англофонскii, -а, -о [В. англофон] који гово­ ри или у коме се говори енглески језик.

анг6ра, -ё ж [Ангора, некадашњи назив Ан­ каре] вуна од ангорске козе или других живо­

тиња са сличном длаком (В . ангорскн). ангорскн, -а, -о [В . ангора] који је из Анго­ ре. ~ ангорска коза,

-

кунић, ангорска мачка

зооn. коза (кунић, мачка) с дугом свиленкастом

муз . умерено, не

ни став или део композиције.

андантнно прип . [ИТаЈ1 .

dal1te]

andantino,

дем . од ап­

муз . умер ено, нешто брже од андантеа .

андантнно, -а м став и л и део композициј е у умерено спором темпу.

андезит, -а и андезiiт , -ита м [по Андима у Јужној Америци] минер . врста вулканског каме­ на сиве или тамносмеђе боје .

а н дерграунд, -а м, мн . -и [енгл .

undergroul1d

подземље] уметничка делатн ост (у музици , филму, књижав ност и ) и зван званично при зна­

т и х токова; уп. авангарда . :l.IIде р кат, -а м, мн . андеркати, ген . мн. андер­ ката [енгn . tшdе гсut] удар ац у боксу (одозго н а­

доле); уп . аперкат . ан детај прнn. [фр. е п

detail] трг.

на мало, пој е­

диначно; суп р . ан блок и ангро (В . )

длаком.

ангостура, -ё ж [према граду Ангостури у Вен ецуел и]

andante]

анданте, андантеа м [итаЈ1 . al1dante] муз . лага­

аНГЈlофоб, -оба м, мн. а н глофоби, ген. мн. ан­

глофона [фр .

анданте прип . [итал . пребрзо .

1.

осушена кора једног јужноаме­

анд осирати , андосирам, сврш. [фр .

endosser]

3. n. мн.

андосирај у

финанс . потписати (меницу)

ричко г др вета, некада употребљавана као лек

на полеђини, чиме се преноси на др угога ; ин ­

против грознице.

доси р ати.

2.

ликер с додатком ангосту­

ра-ко р е.

анд осман , -ана м , мн. андосмани, ген . МII. ан­

ан гро и ангро прип . [фр . еп

gros] трг.

на вели­

ко (о продаји, куповини) . супр . ан детај (В.).

ангросист(а), -ё м, мн . ангросисти, необ., в. грОсист(а).

ангстрем, -а м , мн . ангстреми , ген. мн . анг­

стрему (Апgstгош), 1814-1874)] фИ3 . стомили­ онити део центиметра: јединица за мерење та­ ласне дужи не светлости и других зракова.

ангуларан, -рна, рно [пат.

angulus угао] уга­

они .

ангус-говедо, ангус-roведа с [према шкотској покрајини Ангус] врста говечета без рогова.

андабат, -ата м, мн . андабати, ген. мн . андаба­

andabata]

леђини (менице), пренос менице .

аlщрагог, -а м, мн . андрагози, ген . мн . андр а­ гога [В . андр агогија] стручњак за а ндрагогиј у.

стрёма [према шведском физичару А. Ј. Онг­

та [пат.

досмана [фр . епdоssешепt] финанс . потпис на по­

ист. у старом Риму гладијатор

који се борио наслепо, са шлемом преко главе; служио за увесељавање гледалаца.

андалуз ит, -а и андалузiiт, -ита м [по шп .

андрагогија, -ё ж [В . андро-, (педа)гогија] гран а педагогије усмере н а н а васпитање одра­ слих .

а lщ р ак, -а м [неизвесног порекла] ђаво , враг; невоља; обично само у изразу који ши је

-? =

шта ти је?

андрам6ље, андрамоља ж мн. [неизвесно г порекла] прње, дроњци, непотребне ствари .

аllдрецеум , -а м [В . анд р о-, грч .

oikion

кућа,

стани ште] бот. скуп свих прашника у цвету . -андрија [В . андро-] као други део ре ч и пок а­ зује да се нешто односи н а чов ека, мушкарца. анд ро- [грч . апёг

andr6s

човек] као први део

покрајини Андалузији] минер . в р ста укр асног

сложенице показује да се нешто односи на ч о­

камена, алуминијум-с иликат.

века или посебно на мушкарца .

115

анемија

андроген еза

андро ге неза, -ё и андрогеш;за, -ё ж [В. андро-, генеза] биол. развитакјајне ћелије у коме не уч е­

аllдрофОбија, -ё ж [ В. а ндро-, фобија] псих. болесн и страх од му шкар а ца .

ствује материнско једро; супр . гнно генеза. анд р оге ни , а ндр оге н а м МН . (једнина андро­

андуз , а м, мн . iшдузи, ге н . мн. андуза [тур.

andlz-otu od andl z

шикара и

ot тр ава]

покр . биљ­

гён, -ена) [В . андро-, -ген] фИЗIЮЛ. мушки полни

ка оман ; ње н осу ш е ни ко р е н , који се употре­

хормони; најважнији су тестосте р о н и анд ро­

бља ва за к а ђ е њ е.

стерон.

анд р огин , -ина м, мн. андрогини, ген . МН . ан­

дрогина [грч . andr6gynos од андро- (В.) и gyn~ жена] 1. митол. п рабиће чијим су половљењем настали први људи (мушкар ци и жене). 2. ч о­ век или животиња с му ш ким и же н ским особ и ­ нама, двополац, хер маф родит.

3. бот.

андроriшија , -ё ж [В . а н др ог и н]

2.

1.

дво п ол­

бот. п р исуство му­

шких И женских цветова на истој биљци.

анд р о ид, -ида м, мн. андроиди, ген . мн. ан­

дроида [В . андро-, -ои д] вештачки човек, робот са изгледом човека .

3lщро ид ан , -дна, -дно [В . андр оид] који се односи

на

андроида;

сличан

човеку ,

човеко­

лик .

андрокеф ал, -а м, мн . -и [В . андро-, грч .

kephal~ глава] митол. биће с људском главом и жи­ вотињским телом (нпр . Минотаур, Сфинга) .

андрокефало ид, -ида м, мн. андрокефалои­ ди, ген.

мн. андрокефалоида [В.

андрокефал ,

-оид] минер . камен кој и има облик човечје главе .

аlщролепс ија, -ё ж [грч .

androlepsia од андро­

(В.) и l аmЬапеј п хватати] ист. у Атини, званично узимање талаца или хапшење странаца као од­

мазда за Атињане заробљене у иностранству .

андролит, - а и а llд р ол ii т, - ита м, мн. андро­

лити, ген . мн. андролита [В . андро- , грч .

lithos ка­

мен] геол., археол. окамењене људске кости или костур .

андрологија, -ё ж [В . андро- , -логија] мед. на­ ука која испитује болести мушкараца ; уп . Гlш е­

колОгија. аllдромiНlИја, -ё ж [В . андро-, манија] неза­ сита пожуда за мушк арцима , нимфом а нија .

аlщропауза, -ё ж [В . андро -, пауза] мед. теле­ сне и

психичке промене код мушкарца после

SO година старости; у п . ме liоп ауза . аllдросте р о н, -она м [В. андро-, сте роид] физиол. мушки полни хо р мон .

116

angelos

гласник]

божј и глас н ик , духо в но б и ће које посре­

дује и змеђ у Бога и људ и .

2.

ф и г . ч овек изузетне

доб р оте; љу п ко и безазлено дете или жена .

•

анђелски , а нђелски, анђеоски , а li ђеоски, ан­

ђеОскИ .

биљка ко­

ја има истовремено и мушке и женске цветове .

ност, хермафродитизам .

анђ ео , анђела м, мн . -и [грч .

1. рел.

анегдота , -ё и аli е гд ота, -ё ж [грч .

anekdota

необјављено : п р вобитн о наслов дела Прокопи­ ја, визант ијског истор ича ра из УI в е ка] истини­ та

причица

о

неком

занимљивом догађају,

оби ч но везана за познате лич н ости .• анегдот­

ски и а неl"ДОТСКИ ; а llегд отал ан . ан еГДОПIка, -а ж, дат. И лок. анегдотици [В. а н егдота]

1. п роуч авање а н егдота. 2.

скуп анег­

дота о одређеној личности.

JlН eKc, -а м, мн. анекси , ген . мн . а нёк са [лат. ап­

nexus

п р ипојен]

1.

п р илог, додатак, наставак

(уговора или неког другог списа).

2.

помоhна

зграда ; проши р е н и де о зграде .

а н екс иј а, -ё ж [л ат. аппехiо прип ајање, при­ везивање] припајање, присајед ињ ење или јед­

нострано присвајање н еке те р иторије .• Знек­ С II О нИ .

a HeKCIIOHIBaM,

-з ма м [В . анексија] полити­

ка присвајања туђих те р иториј а.

ан е К С И О lшст(а), - ё м, мн. анекси онисти [В . а н ексија] п р истал и ца анексионизма .

•

анекси ­

онliСТ И 'IКИ . а н екпtр ат и , а н ектирам, сврш. [лат.

3. л . МII . а нектираЈУ annectere] из вршити анексију , припо­

јити ; насилно присвојити .

а н е ку м е lШ , -ё ж [грч . а(н)-, оikоum епё наста­ њени део света] делов и Земљ и не површин е на

којима се људи не могу настанити (пустиње, мочваре, поларне области итд .).

ан ешt д и , а н еЛ?IДа м мн. [лат.

anellus

прстен]

ЗООН. прстенасте глисте.

а н е миј а, -ё ж [грч . а(н)- ,

haima

крв] мед. н е­

достатак хемоглобина и цр вених крвни х зрна­

ца , малокрвност, слабокрвност.

анемичан

ilНзиповаТlt

анемича lt , -чна , -чно [В . анемија] локрва н , слабокрван .

2.

1. мед .

ма­

фиг. блед , неубедљив ,

неизразит, беживота н .

анемичарки) [В . анем ија] особа која пати од анемије.

2.

1.

мало­

фиг. слабост, беживотност, недо­

вољна убедљивост.

одр еђен алерген.

анемогаман, -мна, -мно [В . анемогаме] бат .

ops

око] мед. слепило за црвену боју.

анеройд, -нда м, мн. анеронди, ген . анеронда стичном металном плочом која реагује на про­

анемопiме, анемопiма ж ми. [В . анемо-, грч . венчати се] бат. биљке код којих ветар

анестеЗllја, -е и а ll естёз ија , -ё ж [грч . од а(н)- и

hes{a

aisthesis

осећај] м ед.

1.

anaist-

губитак

осетљивости за бол (услед повреде нерава и ли

преноси цветни прах .

анемограф, -а м = анемометрограф, -а м, мн . - и [В . анемо-, метро-, -граф] метеар. уређај који на хартији или магнетној траци бележи

правац и брзину ветра; уп .

анеротизам, -зма м [грч. а(н)-, В. еротизам] губитак жеље за полним односом.

(о биљци) који се оплођује помоћу ветра.

aHeMocKOrl.

анемографнја, -е ж [В. анемограф] метеар . проучавање и описивање ветрова .

анемометар, -тра м, мн. анемометри, ген . мн. анемометара [В. анем 0-, -метар] метеар. справа за мерење брзине ветра или брзине којом лети нека летелица.

анемона, -е ж [грч. апеm6пё] бат. биљка с бе­ лим или плавим цветовима , шумарица, саса.

анемоскоп, -а м, МII. -и [В . анемо-, -скоп] ве­ троказ, справа која показује дување ветра.

анемостзт, -ата м [В. анемо-, грч.

stat6s

,ю­

стављен] уређај за проветравање просторија.

анемофйлан, -лна, -лно [В. анемофиле] в . анемогаман. анемофиле, анемофила ж ми. [В . анемо-, грч . пријатељ] в . анемогаме.

анемофилија, -е ж [В. анемофиле] бат. опра­ шивање биљака посредством ветра.

аненкефзлија, -ё и аненцефаЛltја, -е ж [грч. мозак] мед. урођени недоста­

так мозга .

аненкефал(ос), -а м -и аненцефал(ос) , -а м [В . аненкефалија] мед . наказа рођена без мозга .

анепиграф, -а м, ми. -и [грч . а(н)-, В. епиграф] спис или књига без наслова.

мозга).

давање средстава која неутралишу

2.

осећај бола, обично рад и хи руршке ин тервен­

ције;

...

локал н а

део тела .

•

-

она која захвата само један

анестеТllчан и анестеТlIЧКЙ .

анестезиолог, -а м, мн . анестезиолози, ген . мн . анестезиолога [В. анестезија, -лог] мед . који се бави анестезиологијом.

2.

1.

лекар

анестетичар .

анестезиологltја, -е ж [В . анестезија, -логи­ ја] мед. грана медицине која изучава клиничку анестезију.

анестетик, -а м , мн. анестетици, ген.

анемометрогра ф = анемограф (В.)

enkepha10s

вен,

мене ваздушног притиска.

ма значи ветар.

а(н)-,

рад] мед . не­

[грч . а-, neг6s течан] барометар без живе, с ела­

анемо- [грч. апеmоs ветар] у сложеним речи ­

phl10s

ergon

довољна способност организма да реагуј е на

анеритропсија, -ё ж [гр',. а(н)- , eгythг6s цр­

анемичност, -ост и ж [В . анемија]

game{n

epos ре',] неспособ­

анергија, -ё ж [грч . а(н)-,

анемичзр, -а м , ми. -и (ж . анеМИ'lзрка , дат.

крвност.

анепltја, -е ж [грч . а(н)- ,

ност говорења, немост, немуштост.

стетика [грч.

anaisthetik6s

MII.

ане­

неосетљив] мед . сред­

ство које изазива неосетљивост у целом телу или на месту примене.

анестетичар, -а м, мн. -и [В. анестетик] мед. онај ко даје анестезију.

анеуризма, -е ж [грч . aneuгysma проширење , растезање] мед . локално проширење крвног су­

да услед обољења његових зидова.

аllеУРЙII, -нна м [грч . а-, пеuгоп нерв] фарм . витамин В' , тиамин; највише га има у квасцу и у клицама житарица; његов недостатак иза зива

болест бери-бери.

анжамбмзн, -ана м [фр .

enjambement]

књиж .

опкорачење, прелажење недовршене речениц е

у следећи стих.

ан женерал прил . [фр . еп geneгal] уопште, уопште узевши.

аюиповати, -ујем З. Л. мн . 1IНзипују сврш. [енгл.

unzip]

рач . вратити компјутерски доку­

мент на његову првобитну величину (израже-

117

анзихтска рта

анимозност

анимализам, -зма м [лат. апјтаl животиња]

ну У килобајтима) помоћу одговарајућег про ­ грама пошто је претходно био смањен, компре­

1.

сован, зипован; распаковати (документ). В. зи­

животиња, код примитивних народа .

повати.

учење по коме се човек у суштини не разликује

анзихтскарта, -е Ж, ген . мн . анзихтскiiртй [нем.

Ansichtskarte

од

Ansicht

поглед] заст. раз ­

аниверза ријум , -а (и аниверзарiiј, -а) м аниверзарија, -ё ж [лат.

=

годи­

anniversarium]

шњица.

анизета, -ё ж [фр .

anisette]

ракија зачињена

анисом; ликер од аниса; уп. анасОнка . анизо- [грч. анисос неједнак] као први део речи означава неједнакост онога што се казује у д ругом делу.

1.

ум . сликар или вајар који 1lриказује

2.

gamos

брак] биол. спајање семених ћелија неједнаке

величине и структуре; супр. изогамија .

присталица анимализма .

анизокорија, -ё ж [в. анизо-, грч. k6гё зени­

аliИМалност, -и ж [в . анималан] животињска анимато прил . [итал.

који'у различитим правцима имадрукчија свој­

a1limato]

муз . живо, жи­

вахно.

аниматор, -а м, ми . -и [лат.

animator] 1.

онај

ко анимира, покретач; особа кадра да подстак­ не људе на учешће у КУЛ1урним или забавним

2.

цртач почетних и завршних

покрета у цртаном филму .

анимација, -ё ж [лат. тивност. ном

анизотро пан , -пна, -п но [в . анизотропија]

ани­

1lрирода; 1l0животињеност.

ње, покретање, буђење .

ца] мед. неједнакост зеница.

+

малИстичкii .

делатностима .

анизогамија, -ё ж [В . анизо- , грч.

3.

animatio] 1. оживљава­ 2.. живост, будност, ак­

техника постизања покр ета у црта­

филму,

одскора

и

П0моћу

компјутера

(комйјушерска -). аНlIмизам, -зма м [фр.

animisme од лат. апјта

душа] веровање да све, па и неживе ствари

ства.

анизотро пија, -ё ж [в . анизо-, -тропија] осо­ бина неких тела да у различитим правцима

имају друкчија фи~ичка својства; супр. изотро­ пија (В.) .

анизохром ија , -ё ж [в . анизо-, грч .

chr6ma

боја] мед. неједнака обојеност црвених крвних з рнаца .

анил, -а и анiiл, -Иnа м [ар. а l - пil , примљено преко шп . апјl] биљка из које се добија индиго (в . ) анилиди, анилидii м ми. [в . анилин] хем . једи­ њења која настају од анилина деловањем о р ­

анилiiн, -ина м [в . анил] безбојна уљаста те чност

карактеристичног

мириса,

добијање боја (аНШlUнске боје).

+

служи

за

анИлiiнскii .

аНlIма, -ё ж [лат. апјта душа] псих . по учењу К. Г. Јунга, женски принцип у људској души,

присутан и код мушкараца; уп. анимус.

анимала н, -лна, -лно [лат. животиња]

animalis,

животињски;

сл ичан животињи.

имају душу; примитивна религија која природ­ ним силама придаје духовна својства .

+

ан и­

мИстичкii . анимирати, анимйрiiм,

3. л . ми . анимирају 1. унети , уносити

сврш. И несврш. [лат. ап јт а ге]

живост, подстаћи ,

1l0кренути ,

покретати,

подстицати .

2.

(о)бодри ти,

створити ,

сварати

илузију покрета, у цртаном филму, или прим е­

ном компјутерске технике ; у луткарству : ожи­ вити , оживљавати лутке стављајући их у по­ крет; & анимирани фИJlМ цртани филм .

аllимiiр-дама, -ё ж [нем.

Animierdame,

в.

анимирати] барска дама, 1lривлачна жена која

га нских кисели на .

118

животиње.

животиње.

аниверза рија = аниверзаријум (в.)

2. култ 3. филоз.

анималист(а), -ё м, ми . аним!ulИСТИ [в . ани­ ма.пизам]

гледница.

таl

од

животињска природа, анимал ност.

забавља госте и наводи их да што више трош е.

анимист(а), -ё м, ми . анимисти [в. анимизам] следбеник анимизма .

анимозан, -зна, -зно [лат. анимозитёт, -ета м [лат.

уп. апј-

својствен

или

animosus]

озлоје­

ђен, срдит, непријатељски .

animositas] =

ан и­

МОЗIIОСТ, -и ж непријатељски став , зловоља, срџба .

анимозност = анимозитёт (в.)

ани м озо

аноксија

ан имозо прил . [итал .

animoso]

муз. срчано,

ан им у с, -а м [лат.

animus дух]

п с их . по учењу

К. Г. Јунга, мушки принцип у људској души,

присутан и код жена ; уп . аllима .

ankylos

искр и­

слост горњег и д оњег очног капка .

анкилоглоса, -е ж [грч .

glossa језик]

ан ион , -а и аНИОli , -она м [од ан(ода) и ион = јон (в.)]

анкилоблефарон, -а м [1"рЧ .

вљен , Ыерћагоп очни капак] мед . урођена ср а­

полетно, смело.

физ . н егативно наелектрисан јон, у

ank)flos

искривљен,

мед. делимична или потпун а сра­

слост језика.

анкилоза, -е ж [грч .

ankylos

искривљен] мед.

електричном пољу креће се према аноди; уп .

укоченост зглобова услед срастања костиј у у

катИ Он.

зглобу.

а ниридија, -е ж [грч . а(н)- ,

iris дуга]

мед. не­

ан ис , а м, ми . iIНИСИ, геи . ми . аниса [лат. апј­

sum од грч . апеsоп]

биљка с мирисним плодови­

ма који служе као л ек и као зачин ,

Pimpinella

ан и хиmiција , -е ж [лат.

annihilatio,

в . анихи ­

аН И ХИЛllрати, а ни х ил ирам , З . л . мн . анихи ­

annihilare од пјћјl

ни­

шта] (у)н и штити , ( по)ништити , укинути , уки­

искривље н ,

мално отварање уста .

анкилостомијаза, -е ж [в . анкилостома] мед. болест коју у топлим крајевима изазива тз в . ру­

(Ankylosloma duodenale), пар аз ит

који живи у дванаестопалачном цреву .

анксиозан, -зна , -зно [л ат.

лирати] уни штење, поништење .

лирају сврш. И иесвр ш . [л ат.

ankylos

уста] мед. болест која онемогућава н ор­

дарска глиста

anisum.

тескоба,

od angere

anxiosus

од апх ј а

стезати] тескобан , у з н е м и­

рен , з ап л ашен .

анксиозност, - и ж [в . анксиозан] псих . пато­ лошка стрепња , тескоба , зебња , осећање страха

дати .

пред целокупном животном ситуацијом .

анј он иепр., станд. анион и анИОI. (в . ) а нк, -а анкх , -а м [египатска реч , душа , жи­ вот] крст са дршком , симбол живота У старом Египту .

ан к ер , -а м, ми . а нкери , ген . мн . анкера [не м .

Anker]

сидро, котва, л ен гер .

а н кери т, -а и анкерйт, -ита м [по аустриј ­ ском минералогу М. С . Анкеру] минер. минерал сличан доломиту .

а нкета , -е ж, ге н . ми . анкета [фр .

enquete

ис­

питивање, истраживање] прикупљање мишље­

ња већег број а људи , испитивање јавног мње­

ња или тржишта помоћу упитника.

анкета р , -ара м, м и . ан кетари, ген . м и . анкета­ ра [в . анкета] особа која врши анкетирање.

а нкетирати, анкi:т ирам ,

3. л .

ми . анкетирају

сврш . иесврш. [в. анкета] спровести , спроводити анкету .

а нкет нй , -а, -о [в . анкета] који се односи на анкету или на анкетирање . & - лист лист с пи ­

тањима за ан к ету, упитник ; анкетна комисија пол . одбор који бира влада или парламент ради прикупљања података о датом проблему (бу­ квални п ре вод француског

ete -

аНКИJIостома, -е ж [грч .

st6ma

достатак дужи це у оку .

истражн и одбор).

commission d'епqu­

анксиолитик, -а м , ми . анксиолитици , ген.

ми . анксиолитика [в . анксиозан, грч .

lytik6s

који

разрешава , раствара] фарм. средство које делује на смањење анксиозности (страха и тескоб е) .

анкх в . анк. анласер, -а м , ми. - и [нем .

Anlasser]

тех и . у ре­

ђај за покретање мотора , стартер .

ан мас прил . [фр . еп

masse]

у м аси , у го мили,

сви заједно .

аноген, -а, -о (и аногён , а, -о) [грч . anо н ави ше, в . -ген] геОJl. којије постао кретањем одоздо нав и­

ше (о еруптивним стенама) ; сynр . катоген (в .)

анода, -е ж [грч .

anodos

узлазак , успон] физ .

позитивна електрода; супр . катОда .

анодйн, -дина м [грч . а(н)- ,

odyne

бол] фарм .

заст. средство за ублажавање болова .

анодинија, -ё ж [В. анодин] мед. безбол н ост, одсуство порођајних болова.

аноднй, - а, -о [в . анода] физ . који се од носи на аноду ; & анодни зраци рој позитивни хјо н а који при високом напону избијају из аноде.

анозмија в . анОсмија . аноксија, -е ж [грч . а(н) - , в . оксиген] м ед. не­ до ст атак кисеоника у крви и ткивима .

119

аномал ан

ансамбл

аllOмал аll , -л н а, -л н о [ гр'!.

anomalos] кој и

а н о р е ксија, -е ж [грч . а( н )-,

жеља,

6rexis

одступа од прав и ла, н е пр ав и ла н , и зузетан, н еу­

жудња] мед. потп уни недостатак апетита, гађе­

обичај ен .

ње п рема х р а ни .

аномаЈlИја , -е и аномалија , -е ж [ грч . а п о­ mаl(а] неправил н ост, изузетност, необ ич ност.

аном иј а, -е ж [грч. anomia, од а- и n6mos за­

tum

аном ин а ција , -е ж [илат. аНОМИ 'l а н , -ч на, -ч но

annominatio од ad-

[8. аном иј а]

анор х ија , -е ж [грч. а(н)-,

који ј е ван

та име]

и 6пута = 6по­ непотписан .

•

аносмија , -е ж [грч. а(н)-,

нешто доставља, критикује, прети или уцењује; аНОllИМНО друштво екои. други назив (пре свега у Француској) за деоничарско друштво.

2.

фиг.

непознат у јавности, без угледа, безначајан.

anonymitas] = ано­

нимност, -и и анон и м н ост, -ости ж особина оно­ га што је анонимно, безименост, непознатост.

аноним н ост = аНОН И М lпет

(8.)

аIIОНИМУС, а и а н онимус, -а м, мн. -и [лат. из грчког, 8. анониман] непознат чо­

век, човек без угледа у јавности, нико и ништа.

osme мирис] мед.

пролазна (код кијавице) или трајна неспособ­ ност осећања м и риса.

аНОllИМНО писм о непотписано писмо у коме се

anonymus

anus

слузокоже ч ма р а.

anonymos од а(н)- (8.) 1. безимен, непознат,

анонимитёт, -ета м [нлат.

6rchis мудо] мед .

а носкоп, -а и а носкоп, -а, ми. -и м [лат.

анонима н , -мна, -мно и а llоним а н , -мна, -м но [грч.

нормалан]

ч мар , 8. -ско п ] мед. и н струмент за прегледање

а н О IIИМ УС .

8.

8.

а бнорма л ан .

н едостатак тестиса.

закона, неподвргнут зако н има.

аНОll ИМ

анормалан , -л н а, -л н о [ грч . а-, 8.

и nominatio имёновање] = п а рономаз ија (8.)

anus чмар , гес­

задње црево] мед. који се односи истовре­

ме н о н а чма р и задње цр е в о .

кон] неприхватање закона, безакоње; н епосто­ јање друштвених но р ми.

анор е КСllчан .

•

аноректалан , -л н а, -л н о [лат.

а нота ција , -е = ад н ота циј а, -е ж [лат.

tatio, annotatio,

adno-

анотирати] забелешка, при­

8.

медба, напоме н а .

а нот ирати , анотирам, 3. л. ми. анотирају = ад нотир аТ\I , аднотирам, 3. л. мн. ilДнотирају С8РШ . И неС8РШ . [лат. adnotare, annotare, од ad- и notare бележити] (при)бележити, (за)писати, напоменути; пропратити белешкама.

а ll офелес, -а м,

MII.

-и [грч . anopheles некори­

стан, штетан] зоол. комарац који преноси мала­ рију.

а н о фталм иј а, -е ж [гр'! . а(н)-,

анонса, -е ж [фр . аппопсе] оглас у новинама;

ophthalm6s

око] мед. недостатак очију .

обавештење.

аllонсираПI, анонсирам,

3. л .

ан пасан [фр . еп

ми . анонсирају

С8РШ . И неС8РШ . [фр . аппопсег] огласити, оглаша­

passant

пролазећи]

(речено), успут, у пролазу .

2.

1.

узгред

у шаху, правило

вати , објавити, објављивати, обзнанити.

110 коме пешак може узети противничког пеша­

анопистограф, -а м, ми. - и [грч . а(н)-,

ка на ПОЉУ дес но или лево од себе уколико је

hen

opist-

одостраг, gпiрhеiп писати] књига или спис

с текстом само на једној страни листа.

овај ту стигао прелазећи два поља из почетне позиције.

ан п лагд, -а м [енгл . unplugged према unplug

анорак, -а м, мн. анораци, ген. мн. анорака [енгл .

anorak

капуљачом,

из ескимског] дебела виндјакна с

06.

извући утикач]

1.

свирање (на акустичким ги­

тарама и другим инструментима) без појачала .

постављена крзном.

аноргазмија, -е ж [грч . а(н)-, 8. оргазам] мед. немогућност доживљавања оргазма из разли­

2.

звуч ни запис (снимак) таквог свирања.

ан профilЛ прил. [фр. еп profil] из профила, са стране; уп. анфас.

читих узрока.

аноргански, -а, -о [грч. а(н)- (8.), 8. орган­

ансамБЈI, -а м, мн. ансамбли, ген. мн. ансам­

хем. који не

бла и ilНсамбала [фр .

спада у органску хемију, неоргански .• анор­

на, скуп; заједница.

ски]

1. нежив,

беживотан, мртав.

2.

ensemble заједно] 1. цели­ 2. муз. састав, група муз и­ 06. већа од квартета. 3. позор.

ганска хемија наука која се бави неорганским

чара или певача,

материјама.

скуп глумаца; група за заједн ичко извођење

120

ансилажа

антерiщијум

сценског дела.

4. комплет

женске одеће, капуг

и сукња .

фарм. средство које неутрализује вишак кисели­ не у желуцу .

ансилажа, -ё ж [фр.

ensilage] смештање жи ­

анте- преф. [лат.

ансилирати, ан сили рам , сврш . И несврш. [фр.

ante

пре] као први део р ечи

з начи пре- , пред-, раније .

та и друге хране у силосе .

3. л . мн . ансилирају ensiler од silo силос] смести­

антедатирати, антедiпирам ,

3.

л. мн . анте ­

датирају сврш. и несврш . [В . анте-, датирати] ста­ вити, стављати ранији датум уместо правога .

ти, смештати у силос.

ант- префикс у речима у којима основа почи ­

ње самогласником, нпр. АншаркШuк; в. анти- .

антед ил у вијалаli , -лна, -лно [В . анте- , лат.

di-

luујит потоп] препотопски , веома стар (непр .

хумка зе­

антидiшувијалан); супр . ПОСТД И Јl у вијалан (В . ).

iштабус, -а м [фабричко име] фарм. средство

непобедиви јунак, син бога мора Посеј дона и

које изазива га ђење према ал кохолу, тетрае­

богиње земље Геје ; снагу је доб ијао у дотицају

тил-диур ам дисулфид.

с мајком земљом , па гаје Херакле победио тако

анта, -ё ж, ген. мн . анти [м ађ.

hant]

Антеј, а м [грч . ] према ctaPOI-рчкој легенди,

мље , об . као међаш на њивама.

антагонизам, -зма м [грч . апtаgбпismа од

ant-

(в.) и

agonizomai

борити се] противљење,

што га је подигао увис и одвој и о од земље .•

А нтејев, антејскИ . антемион, -она м, ми . антемиони, ген. МН . ан­

непријатељство, трвење, опречност; непомир­

тем иона [грч .

љиви сукоб .

антагонизовати, -ујём и антагонизирати, антагонизи рам,

3. л.

мн. антагонизирају св рш . и

в . антагонизам]

1.

противник , супар ­

ник , такмац (ж. антаГО НИСТК ИlЬа , -ё).

2. физиол .

3. фарм .

лек суп ротног дејства у односу

пријем електромагнетских таласа , н а ода ши ­

пак код инсеката .

ante

пре,

2.

зоол . пи ­

антёнскИ.

natus

MfI .

антен а­

рођ ен] предак .

антенаталаll , -л н а, -лно [В . а нте-, лат.

делује суп ротно ; суп ротстављ е н , противан, у

nata1is

који се т ич е рођ ења] мед. који се догађа пре ро ­ ђења, преТ1l0рођај ни .

сукобу .

антеп е н ултима , -ё ж [В . анте-, пенултим а]

аllтал, -а м, мн. -и [мађ . ска мера за вино,

•

антенат, - ата м, ми . антенати , ген . та [лат.

на неки други.

антагонист ички , -а, -о [В . антагонист] који

цв ет]

жица или метална шипка за слање и ли за

љачима, радио и ТВ приј ем ницим а.

орган или систем који делује супротно неком другом.

anthos

анте на , -ё ж [lIaT. antenna пречага на јарболу]

1.

антагонист(а), -ё м , мн. антагонисти [грч . ап­

tagonistes,

дем. од

ским стубовима .

несврш. [в . антаго низам] изазвати, изазивати ан­ тагонизам, оштро сукобљавати.

anthemio n,

архит. украсн и мотив у облику цвета , об. најон ­

стара мађар­

antalag]

50 литара.

фон. трећи слог од краја речи , слог испр ед пр ет­ последњег.

антала ст в . хаllталаст. аllтiшта, -ё ж [фр .

entente]

аllте1l0зиција, -ё и антепозиција , -ё ж [ нлат.

савез , споразум

између држава. А Велика А lI та нта ист. савез

antepositio,

в . антепонирати] ЛИЈ ЈГВ. стављањ е

(једне речи) испред (друге).

а llТепонир апt , антепонирам,

Русије , Француске и Енглеске почетком хх ве­

3. л. МII . анте­ anteponere, од ап­

ка , усмерен против Аустроугарске и Немачке;

понирају сврш. И несврш . [lIl1 ат.

Мала Антанта ист. савез Југославије, Р умуни­

te

је и Чехословачке између два светска рата.

пред; (фи!". ) претnостављати (што, чему) , дава­

Анта рктик, -а м [В . ант-, Арктик] геогр . област Земље око Јужног пола .

•

антарк­

ти првенство .

антера, -ё ж, ген . мн. антёра [грч . апthёг6s цветни] бот. прашница, део прашника који са ­

тички .

аllтафродизијак [В . ант-, афродизијак] = анафродизијак (в . )

д ржи полен .

антеРИДltја, -ё ж = а н те РИ Д llјум, -а м (В . ан ­

антацид, -ида м , мн . антациди, ген. мн. анта­ цида (мн . и антiщ и да) [В . ант- , лат.

пре и роп еге став ити] ставити, стављати ис­

acidus

кисео]

тера] бот. мушки полни орган код бесцветница.

антерiщијум = антерид иј а (В.)

121

антерија

антибир ократскii

анте рија, - ё ж [тур .

entari

од ар .

'antan]

ист.

врста горње хаљине с дугачк им р укавима, му­

анте риорiпёт, - ета м [л ат.

anterioritas]

прет­

х ођење, првенство у времену, приоритет.

ilНтефикс, -а м , м н . - и [лат.

fixus

antefixum од анте­

причвршћен] ар хит . ук р ас н а рубу

кровног венца у античким грађевинама .

а нтефлексија, -ё ж [лат. (в.) И

tlexio

савијање]

1. мед.

ante tlexio

2. анат.

савије­

ност мате рице уна пр ед, према грлу .

антецедёнса = антецеде нт, -а м , мн . антецеден­ ти, ген. мн . антецедената [л ат.

antecedens од ante1. претходник; р ан ији дога­

речи или део реч енице на који се од­

носи односна реченица .

•

антецедентан.

антецеде нт = антецеденс (в . )

а нтецеденција, -ё ж [в . антецеденс] прет­

ant11 испред друге

против аритмије (неп равилног р ада срца).

тритис] фарм . који делује против артритиса .

антиастмilТИК, -а м, мн . антиастаматици, ген . мн . антиасмат и ка [в . анти-, астма] фарм . ле­ ме тако што смањуј у с п азам душница и тиме олакшавају дисање .

антиастмiпичан, - чн а, - чн о и антиастма­ тичкii , - а , - о [в . а нти - , астма] фарм . који сузбија нападе астме .

антибалистичкii, -а, -о [в . анти- , бал и­ стички] који је против балистичких средстава .

ходност, оно што преТХОДИ ; ' ранији догађај . анти- преф . [грч.

антиарiпмик, -а м, мн . антиарiпмици , ген . мн . антиаритмика [В. а нти- , аритмија] фарм. ле к

ковита средства која ублажа вају симптом е аст­

антецеде нс, -а м, мн . антецеденси, ген . мн .

исп р ед]

бу су протн а апексу (В .).

антиартрiпичан , -чн а, -ч но [в . анти -, ар­

од анте­

савијање испруже­

ног екстрем итета према напред.

cedere ићи ђај . 2. грам.

малокрвност .

антиiшекс, -а м [В . анти-, апек с] тачка на не­

шке и женске.

(в . ) И

ски препарат који спречава или лечи анемију ,

речи зна­

чи: против, п р отиван; супротан; наспраман.

ант иагрег:iцiiјскii, -а, -о = антиагреl'ацио­

А - пројектил вој . пројектил који служи за пре­ сретање и уништавање балистичких пројекти­ ла у лету .

антибарбарус, -а м [в . анти-, лат. варварин]

1. JlИНГВ.

IIН, -а, -о [в . анти , лат. аgпеgаt'е н агом и лавати ]

против варвариза ма у јез и ку.

фарм . који спречава нагомилавање, таложење

мички

честица, чиме се преду пређује појава тромбозе

култури .

и ембол ија код кардиоваскуларн и х и церебро­ васкуларних болести .

с п ис

п р отив

фарм . а. који ублажава и л и спре ч ава алергијске реакције. б. који не изазива алергијске реакције . ант иалергик, -а м, мн. антиалергици, ген . мн .

2.

варварства

у

књиж . поле­ друштву

и

аНПlбахиј ус = палимбахиј у с (в.) антибе(ј)би

а нтиалергiiјскii, -а, -о [в . анти-, алергија]

barbarus

назив приручника за борбу

прид.

индекл .

[ еflГЛ.

antibaby]

фарм . који спречава за чеће. А - пи лула пилула за контраце пцију .

аllТибиоза, -ё ж [в . анти- , грч. живота , од

bios живот]

biosis

начин

мед . с пр ечавање р азвоја

антиале р гика [в . анти-, алер гија] фар м. лек који

једног микроорганизма, штетног по здравље,

се

дело вањем д р угог.

користи за

спречавање

или ублажавање

алергијских реакција , лек против алергије.

антиалк охолilЗ ам , -зма м [ в . анти-, алкохо­

антибиотик , -а м , м н . антибиотици , ген . мн . антибиотика [в . антиб и оза] биол . , фарм . супстан­

лизам ] бо рба против злоу потр ебе алкохол ни х

ца кој а убиј а микроорганизме или сузбија њи­

пића.

хов ра ст, добије н а и з гљивица, бактериј а или

ант иалкохоличар, -а м, мн . - и (ж . антиал­ кохол ичарка, -ё, дат. и лок. антиалкохоличар­

си н тетичк им путем .

•

антибиотич ан и анти­

биОтичкii .

ки , ген . мн. антиалкохоличарки) [В . анти- , алко­

антибирократскii , -а, -о [В . анти- , бирокра­

холичар] противник уживања алкохолних пи­

тија] који је против бирократске власти и биро­

ћа, трезвењак.

кратије уопште. А антиБЈlрократска револу­

антиа ll ем ик, -а м, MfI . антианемици, ге н . мн.

ција п он. популистички покрет у Србији и Црној

антианемика [В . анти-, а н емија] фарм . апотекар-

Гори којије крајем осамдесетих година ХХ века

122

антиблоковскй

знтидот

антидепресив, -ива м, ми. антидепресиви ,

довео до рушења старих државних структура и

ген . мн . антидепресива [В . анти-,депресија] фарм .

учврстио власт Слободана Милошевића.

антиблоко вскй, -а, -о [В . анти-, блоковски] пол . који се противи блоковима .

•

антиблоков­

лековито средство које ублажава или спреч ава де пресивн а психичка стања .

ска политика политика која се противи поде­

антидетонатор , -а м, мн . -и [В . анти - , детона­

ли света на суп ротстављене војНОПОЛИТИ'lке

тор] средство које се додаје гориву за мотор е с

блокове и заговара мирољубиву коегзистенци­

унутрашњим сагоревањем да би се спречило

ју држава с различитим уређењем .

прерано паљење.

антивертигинiiзан, -зна, -зно [В. анти-, лат.

vertigo

вртоглави ца] фарм . који спречава наста­

нак вртогла вице или је ублажава .

антиви руснй, -а, -о [В . анти- , вирус] 1. мед. који делује против вируса , противвирусни.

2.

рач . (о програму) који уништава компјутерске вирусе .

знтигён, -а и (ређе) антигён , -ена м [В . ан ­ ти-, -ген] биол. свака супстанца која унесена у

организам изазива стварање антитела (В . ) . •

311-

тигён И Знтигё нскЙ . антиглобал изам, -зма м [В . анти- , глобали­ зам] пол. противље ње глобализму; покрет који се супротставља политици глобализације, у ко­

јој види империјалну политику поробљавања и искоришћавања малих и економски заосталих земаља.

антиглобал ист(а), -е м, м и. антиглобiulИСТИ [В . антиглобализ ам] пол . присталица антиглоба­ лизма; учес ник у а нтиглобалистичким демон­

антидизентерик, -а м, мн. антидизентерици ,

ген. мн . антидизентерика [В . анти-, дизентерија] фарм . средство против дизентерије .

антидијабетик, -а м, мн. антидијабi:тици , ген. мн. антидијабi:тика = антидијабетикум , -а м [В . анти-, дијабетес] фарм . ср едство против шећерне болести.

антидијабетичкй, -а, -о [В. антидијабетик] фарм . који лечи шећерну болест, који ублажава с имптоме те болести .

антидијароик, -а м , ми. антидијароици , ген . мн . антидијароика [В . анти -, дијареја] фарм . лек против пролива .

аНТИДltјароичан, -чна , -чно [В . антидиј а ро­ ик] фарм. који спречава учестале столице и пр о­ лив.

антидилувијалаll иепр . , станд . аllтедилуви­ јалан (В . )

аНПIДИllастички, -а , -о [В . анти-, династија] непријатељск и расположен прем а д ин астији .

антидltуретик, -а м , ми . антидиурi:тици , ген .

страцијама.

антиглобал истичкй, -а , -о [В . антиглобали­ зам] IlОЛ . који се односи на глобализам и глоба­ листе .

А НТИГОllа, -е ж [грч . ] МIПОЛ. кћи краља Едипа и мајке Јокасте, оличење сестринске љубави, по којој је позната као јунакиња а нтичких драма.

антидам пинг, -а м [ енгл .

antidumping] еко \! .

антидиуретика [В . анти- , д и у ретик] фарм .

MII.

средство које спречава ч есто и л и прекомерн о мокрење .

аНТltднфтеРllчаll, -чн а, -чно [ В . анти -, диф­ терија] фарм . који делује против дифтерије .

аllТидолорбзум, -а м [В . анти-, лат.

dolorosus

болан] фарм. средство против болова , аналге­ тик.

систем мера којима се штити Домаћа производ­

антидопинг прид. иидекл . [В . анти-, ДОПИНГ]

ња од нелојалне стране конкуренције, на тај на­

усмерен против до пинга , који спречавадоп инг

чин ШТQ се с пречава продаја увозне робе по це­

(В . ).

нама нижим од цена Домаћ и х производа .

•

ан­

тидам пиншкй .

антидорон, -6на [В. анти-, грч .

doron дар] рел .

правосл . у грчкој православној цркви , дељење

антидатират и = антедатирати (В . )

верницима посвећеног хлеба (нафоре) који је

а нтиде мократ(а), -е м, ми . антидемократи

остао после причешћивања.

[В. анти- , демократија] непријатељ де мократи ­

3I1ТИДОТ, - а м [грч .

1. мед.

antidoton од antididomai

је , онај ко тежи самовољи, ко не толерише су­

дати против]

с р едство кој е ублажава п о­

протна мишљења .• антидемократски .

след ице отрова, ПротивотроВ.

2. рач .

компј утер-

123

ан тид рама

анти клерикализам

с к и п рограм који проналази вирусе , издваја их

и ун и штава . + Знтидотскii .

знтика, - ё ж , дат. И лок . антици [не м .

od

антидрама, - ё ж, ген . мн . антидрама [В . анти - ,

л ат.

antiquus

стар , древан]

римске културе ; стари век .

2.

1.

Antike

доба грчке и

кул тура , ум ет­

драма] аван гардна струја у позоришту ХХ века

ност и филозофија старе Грчке и старог Рим а .

(Јо н ес ко и др.) , у којој смислени д ијалог уступа

3.

место апсу рду. + знтидрамскii . а нтиејuинг ПрИД. и иде кл . [еIlГЛ. ти в старења , од

в. антиквИтёт. знтиканцероген , -а , -о = знтиканц ер озан,

antiageing про ­

-зна , -з но [В . анти -, канцер] и знтикарцино ген ,

старити] који је против ста­

- а , -о [В . а нти - , карцином] фарм . који дел ује про-

рења . & антиејuинг препарат фарм . средство за

тив канцерогених супстанци, који с пр ечава на ­

уклања њ е б ора и других знакова старења.

станак малигних обољења (злоћуд ни х тумора,

age

а н тиеметик, -а м , мн . антиеметици , ген. МН .

антиеметйка [В . анти- , грч.

emetik6s

који изазива

повраћа ње] фарм . с редство против повраћања .

ант иеметичкii, -а , -о [В . анти е м етик] фарм .

ћелија рака) или таква обољења сузбија.

знтикаРltозан, -з на, -зно [В . ан гт и , л ат. сагј ­

osus труо]

фарм . који спречава на ста н ак кариј е­

са у коштаном ткиву зуба или служи за леч е ње каријеса .

који с пр ечав а повраћање .

а н тиепилептик, -а м , М Н . антиепиле птици ,

знтиква, -ё ж [лат.

antiqua (Iittera)

старо ( пи­

ген . м н . ант иепи л ептйка [В . анти- , епилепсија]

смо)] врста латиничког писма , са усправни м и

фарм. с редст во против е пилепсије .

равним цртама , настала у ХУ веку у Италији .

а н т иепилептичкii , - а , -о [В . антиепил епт ик]

антиквар, -ара м , м н . ант и квари , ген. м н . ан­

фарм . кој и с пречав а е пил епсију ил и ублажава

тиквара [л ат.

њене с и м п то м е .

вац старинама (посебно старим књи гама), ста­

а н тиестетичан , - чн а, -ч но [ В . анти -, естети­ ка] који се противи правилима естет ике ; ру ­ жа н , неугледа н .

ријализа м] противље ње имп еријали з му ; борба

п рот ив и м п ериј ал и з ма . + антиимперијали­ ст ич кii .

риј ал исти [В . анти -, имп ериј ал изам] противник и м п еријал и зма.

стар] тр го ­

знтикваран , - рна, -рно [В. ант и квар] ста­ полова н ,

употр ебља в а н ;

који

им а

вр ед но ст а нтиквит ета.

антикварИЈат, -ата м, мн. ант и кваријати , ген. мн . антикваријата [ В. антиквар] тр гов а ње

интелектуалан]

1.

одбацивање ин­

телектуалн е активности као бескори сне .

2. он е­

м огућ авање дел овања и утицај а интелектуалаца

+ антиинтелектуалИстичкii .

а н т иинфламаторан, - рн а, -рн о [ В . а нти - ,

inflammatorius

м а, мап а ма , у метничким пред м ет и ма) .

антикварница, - ё ж [ В . антикв а р] продавни ­ ца старина од вред ности , ст аринарн ица .

ант и интелектуализам , -з м а м [В . а н т и - , л ат .

intellectualis

лат.

antiquus

старим стварима (посебно књи гама , рукописи ­

а н тиимперијзлист(а), -ё м , мн . ант иимп е­

у друштву .

од

ринар .

рински ;

а н т иимперијализам, -з ма м [В . ант и- , имп е ­

antiquarius

за п аљ ив] фар м . који делуј е

прот ив з апаљења , који с пр е ч а в а и л и ублаж ав а уп ал н е п р о ц есе у о р га ни з му .

антикварство, -ства с [ В . а н ти квар] струка или з анат ант и квара .

антиквитёт, - ета м, мн . ан тиквитети , ге н . МII . ант иквитета [ нем .

Antiquitiit

од л ат.

antiquitas]

старина , стара ствар од ум етничке и ли историј ­ с ке вр ед ност и .

антиклерикалан, -л н а, -л но [ В . анти -, кле­ ри кала н] у с мер е н прот ив цркве и св ештен ств а.

а нт иинфламаТОРltк, -а м , МН . а нтиинфла­

антиклерикалац , -л ца м, МН . а нтиклерикал­

м ато рици , ген . МН . а нтиинфламато рйка [ В . ан ти ­

ци , ген . мн . а нти клер икiiла ца [ В . а нтиклери ка­

инфла мато ран] фар м . с редство против у п ал них

ла н] при стал ица ан т иклери кал и зма .

п р о ц е са у орга ни зму .

ант иинф л аторан , - рн а, - р но [ В . ант и- , ин ­

аНТltклерикализам , -з м а м [В . а н т икл ерика­ л а н]

борба

против

пре в ел иког утицаја с в е­

фла циј а] екон . који ј е усм ерен н а с пре чавање

ште н ст ва у ј а вном ж ивоту ; зал агање за од в аја­

ин фла ције .

њ е ц рк ве од д рж а в е .

124

анти климакс

аllтимемоари

аllтиклимакс, -а м [В . анти-, климакс] 1. ни­ зање по смислу сродних израза одјачих ка сла­ бијима.

идеолошке калупе .

+ антиконформИстичкЙ .

прелазак са узвишеног на

антиконцепционалан, -л на , -лно [в . анти- ,

обично или банално, с разочаравајућим ефек­

концепција] фарм . који делује против зачећа,

том .

контрацептиван .

2.

нагли

њу у важеће друштвене норме понашањ а и

аllтикл инала, -15 ж [В. а н ти-, '")ЈЧ .

на­

антикорозйв, -ива м , мн . антикорозиви , ген .

слањати се, налегати] геол. хрбат, уздигнути на­

мн. антикорозива [В. анти , корозија] хем. сред­

klfnein

бор у Земљиној кори с кога се слојеви пуштају

ство које спречава рђање и корозију метала , ко­

наниже; супр . СИНКЛИllала.

је служи за заштиту од корозије .

antiquus

антикорозйваll, -вна , -вно [в . антикорозив]

стар] стари , старински , д реван; који предста­

хем. који спречава корозију метала и прои звода

вља антиквитет .

од њих .

аНТИК IIЙ , -а, -о [фр .

antique

од лат.

аllТикоагул аllС, -а м, мн . антикоагуланси [В . анти-, коагулациј а] фарм. средство против згру­

аНТИКОРОЗИВltа заштита грађ . за­

да и др . ) од деловања корозије .

анти критика, -15 и анти критика, -15 ж, дат. и

шавања крви .

антикоагул анције, -цйја ж мн. [В. анти- , ко­ агулација] фарм. с редства против згрушавања

аllтикому низам, -з ма , м [В . анти-, комуни­ зам] противљење комунизму, борба против ко­ мунизма .

аНТИКОМУ lIист(а), -15 м, мн. антикомунисти (ж . аНТИКОМУ НИСТКltња,

1I0К. антикритици [в . анти -, критика] одговор на критику, одбрана од напада .

аllТllЛиберализам, -зма м [в . анти-, либера­

крви; уп . а н ти коагУланс .

-(5)

[В . анти-, кому­

нист(а)] противник комунизма.

+

аIlТИКОМУ­

нИстичкЙ.

аНТИКОIIВУЛЗ ЙВ, -и ва м, мн. антиконвулзи­ ви, ген . мн. антикон вулзива [В. антиконвулзи­ ван] фарм . средство које спречава или уклања грчеве .

аНТИКОlIвулз йваlt, -вна, -вно [В. анти-, кон­ вул з иван] фарм. који делује против грч е ва и тр­ заја .

аНТИКОНСТ ИТУ[lионалан, -л на, -лно [В . ан­ ти -, конституција] пол . прав. којије против уста­ ва , противуставан.

лизам] пол .

1.

противљење либералним схвата­

њима и слободном понашању.

2.

скуп и деја и

поступака супротстављених либерализму .

+

аIIТИШlбералIIСТИЧКЙ. антилогија, -15 ж [в . анти-, -л огија] филоз . противречност између два мишљења у тексту истог аутора.

аНТИJlогичан, -чна, -ч но [в . анти-, логичан] који је у противности с логиком ; недоследан ;

бесмислен .

антилопа,

-15 ж [фр. anti lope од грЧ . anth610ps

цветно око (због лепих очију)] 30011. тропска жи­ вот иња и з породице шупљорогих прежив ара .

антималарик, -а м , мн . антималарици, ген . мн . антималарйка [8. анти- , маларија] фарм . лек који уништава узрочнике маларије , који спре'lЗ­

ва појаву маларије или служи за њено лечење .

антималаричан, -чна, - но [в . антималарик]

аНТИКОIIСТИТУЦИОllалit3ам, -зма м [В . анти-, конституција] пол. прав . су протстављање уста­ ву, неприхватање устава као основног зако на

земље .

фарм . који делује против маларије .

антиматёрија, -15 ж [В. а нти- , материја] физ . материја у којој је електрични набој атомских

честица супротан ономе у нормалној материји

аНТИКОlIст итуционалltст(а), -15 м, мн. анти­ конституционалисти

..

штита металних делова грађевине (олука , огра­

[В.

антиконституциона­

лизам] пол . против ник устава .

Uезгро атомаје од а нтипротона и антинеутро­ н а а око њеl'а круже позитрони уместо елек­

трона).

антикон формизам, -зма м [В . анти-, кон­

аllтимемоарlt, -ара м мн. [В . ант и- , мемоари]

форми з ам] СОЦ. неп рихватање ставова, понаша­

Кlьиж. дело у коме , за разлику од мемоара, пи­

ња и мишљења кој а превладавај у у друштву;

сац не пише о себи и ономе што ј е са м доживео,

супротстављање слепом, некритичном уклапа-

н его о др угим људима на основу свога сећања.

125

а нriшод

антимерија

део ]

антиоксиданс, -а м , мн. антиоксиданси, ген.

књиж. стилска фигура која настаје заменом ре­

антимерија, -ё ж [В . анти-, грч .

мн. антиоксидiiнсii = антиоксидант, а м, мн . ан­

чи, нпр . употребом именице уместо придева

тиоксиданти , ген . мн . антиоксиданiiтii [В . анти-,

(леuо ша девојка).

оксид] хем. супстанца која спречава или успо­

meros

антимикотик, -а м, ми . антимикотици, ген . мн. антимикотикii [В . анти-, грч .

myk5s гљива]

фарм. средство за уништавање гљивица.

рава оксидацију лако кварљивих про извода .

•

антиоксидатЙван .

антипапа, -ё м ист. [В . анти-, пап а] и ст. све­

антимикотичан, -ч на, -ч но [В . антимико­

штеник проглашен за папу насупрот одлукама

тик] фарм . који делује прот ив гљивица, који

римске цркве (најпознатије анти папе биле су у

служ и за лечење гљивичних обољења .

Авињону, У Француској , у

антимилитаризам, -з ма м [В . анти-, милитаризам] противљење милитаризму , борба про ­ тив претераног утицаја војске у друштву .

антимилитарист(а), -ё м, мн . антимилита­ ристи [В . а нти-, милитарист(а)] присталица а н ­

тимил итари з ма .

•

антимилитарИстичкЙ.

антим инс, -а м [срл ат. (В.) и лат.

mensa

antimensium

од анти­

сто] цркв. п лаштан ица, платно

или св ила са сликом полагања Христа у гроб и уши веном честицом неког светитеља ; обаве­ зна приликом литургије .

Sb: сребрнастобео

smus]

пол . супрпотстављање папинској власти.

антипаразитик м, мн. антипаразитици , ген . мн . антипаразитикii [В . анти- , паразит] фарм . средство против паразита на људим а, животи ­

њама или биљкама . • антипаразитски и анти­

паразйтскй . антипасат, -ата м, мн . антипасати , ген . ЮI . антипасатii [В . а нт и- , пасат] метеор . један од ве­ трова који у већим висинама ду вај у у смеру су­ протном о д пасата .

антимо н , -а м [срлат. порекла] хем . елемент,

xrv веку).

антипапизам, -зма м [В . анти -, нем . Рарј­

antimonium, можда ар. атомски број 51 , симбол

метал кристалне структуре,

веома крт , у потребљава се у легурама .

•

анти­

монов и антимонскй . антимонит, -а и антимонйт , -ита м [В . анти­ мон] минер. ант имонов сулфид, најважнија руда антимона.

антипатија, -ё ж [грч . (В.) и

pathos

antipatheia

од анти ­

патња , осећање] псих . нескло ност,

одбојност, одвратност, знак неприј атељства,

безосећајност ; супр. СИ~Нlатија (В . )

антипаТllсати, -ишём несврш. [В . антипати­ ја] псих . осећати антипатију (п рема коме) ; супр.

Сllмпатисати (В . ).

аНТИМ Оllополизам , -з ма м [В . анти- , моно­

аllтипатичан, -чна , - ч но [В . антипатија] ко­

полизам] пол . екон . противљење монополизму у

ји изазива одбојност, мрзак, непривлачан, не­

економији и другим областима друштвено г живота; став којим се негира монополистичко

анти националан, -л на , -лно [В. анти- , наци­ оналан] који се противи националном осећању ,

анти неуралгик, -а м, мн . антинеуралгици , ген . мн . антинеуралгикii [нл ат.

својој земљи и народу .

антипиретик м , мн . антипиретици (и анти ­

пиретика с), ген . мн . антипирет икii [В . анти- , грч .

ненародни, противнародни.

antineuralgica]

фарм . средство против неуралгичних болова.

антинеуралгичан, - чна, -ч но [В . антинеу ­ ралгик] који смањује осећај бола .

pyret6s

врућица] фарм . средство које смањује

високу температуру;

•

аНТlНlиретич ан и ан­

типиретичкii . антипоД, -а м , мн . -и [грч . анти- (В . ) и

POUs

ген .

pod6s

antipodes (мн . ) од 1. (06. мн.) оно

нога]

antinomia од анти- (В.)

што је на супротној страни Земљин е кугле ; О

противречност између двеју ис­

бити на антиподима разл иковати се у свему ,

антином ија, -ё ж [грч .

n6mos закон]

аllтипаТРllотизам, -з ма м [В . анти-, патрио­ тизам] непријатељски став и понаша ње према

понашање на тржишту .

и

мио ; супр . симпатичан (В . )

правних теза; супротност, узајамно искључи­

заузимати потпуно супротна гледиш та .

вање двају судова , правила или закључака .•

онај који је сушта супротност (другоме) .

антинОмЙјск Й .

тИподнii.

126

2. •

фи г.

ан­

антитетичан

антипсихијатрија

антипсихијатрија, - ё ж [В. анти-, психија­

антисоцијалан, -лна, -лно [В . анти-, соција­

триј а] мед. покрет који се залаже за хуманији

ла н] кој и се коси са друштве н им нормама , кој и

третман душев них болесника, настао као кри ­

штети друштву, опасан по опште добро.

тика класичне психијатрије.

антиспазмодик, -а м, мн . антиспазмодици,

антипсихотик, -а м, ми. антипсихотици, ген.

ми. антипс ихотика [В . анти-, психоза]

фарм .

средство које се користи за лечење пси хоза.

антирелигиоза н , -зна, -зно [В . анти- , рели­ гиоза н] који се супротставља религији.

антирепублиюi нац, -нца м, ми . антирепу­ бли юiн ци , ген . мн. анти републиканаца [В . аIlТИ- , републик анац]

противник

републиканског

уређења.

антиреуматик, -а м [В . анти-, реума] фарм. средство за уклањање или ублажавање реумат­ ских тегоба.

антиреуматичаЈI , -чна, -чно [В . антиреума­ тик] фарм . који делује против реуматизма .

антирйд, -а м [фр.

antirides,

В . анти- , фр .

бора] козм . средство против бора

(-

кре.м).

антирома н , -ана м, мн . антиромани, ген. мн. француској књижевности ХХ века , који до­ следно напушта структурна обележја традици­ оналног романа .

антисемйт, - ита м, мн . антисемити, ген . мн. а нтисемита [В . анти-, Семит] присталица анти­

•

антисемйтск й .

антисемит изам, -зма м [В . антисемит] до­ следно

spasm6s.

грч] фарм. средство које ублажава грчеве .

антиспазмодичкй, -а, -о [В . антиспазмодик] фарм . који ублажава или уклања грчеве .

антиспаст, -а м, мн . - и [грч .

antfspastos

пову ­

чен на другу страну] метр . четворосложна стопа

у којој су спољни слогови кратки а унутрашњи дуги.

антиспастик, -а м , мн. антиспастици (и ан­ тиспастика с) В . аНТИСl1азмОдик:. антистрбфа, -ё и антистрофа, -ё ж [грч .

anti-

strophё, В . анти-, строфа] књиж . у старогрчкој драми отпев , део хорске песме којим се одгова­ ра на претходну строфу .

ride

антиромана [В . анти-, роман] нови роман у

семитизма;

ген . мн . антиспазмодйка [В . анти-, грч .

непријатељство према Јеврејима, на

верској или расној основи ; идеологија по којој су Јевреји опасни за друге народе и културе.

антисепса, -ё ж мед. [В . анти -, сепса] уништа­ вање заразних клица хемијским и физичким с р едствима.

антитален(а)т, -нта м, мн . антиталенти , ген .

мн. антиталената [В . анти-, таленат] особа без икаквог смисла, талента за нешто.

антитеатар, -тра и аllТитеатар, -тра м, ми.

антитеатри/антитеатри , ген. мн . антитеатара [В . анти-, театар] књиж. смер у савременој драми који одбацује традиционалну драмску радњу и уводи апсурдне ситуације .

антитеза, -ё и антитеза, -ё ж [грч .апtfth еsis, В . анти-, теза]

опрека.

1. супротност, супротстављање , 2. филоз . у Хегеловој дијалектици , тврд­

ња супротна тези (једној и другој следи сuн ше­ за).

3.

књиж. стилска фигура заснована на пове­

зивању два супротна појма .

•

словенска

-

у

народним песмама, фигура у којој се набр ајају

више предмета или бића која имају заједничко својство са упоређиваним предметом, а затим

антисептик, -а м, мн . антисептици , ге н . мн .

се негирају (нпр. у Ха санагиници: "Шта се б'ј е­

антисептйка = антисепт икум , -а м, мн . -и [В . ан­

ли у гори зеленој? / Ал' је снијег, ал' су лабудо­

тисепти чан] фарм . средство за уништавање за­

ви ?

р азних кл ица .

је шатор аге Хасан аге") .

антисептику м = антисептик (В.)

/ (".) /

Нит је снијег, нит су лабудови ,

/

већ

антитёла, антитёла с мн. [В. анти- , тела] биол .

антисепти чан, -чна, -чно [В . анти-, септи­

имуноглобулини које стварају лимфоцити за

чан] фарм . који спречава развијање заразних

заштиту од штетних материја (антигена), к ада

клица; који не садржи заразне клице .

ове уђу у организам.

антисёрум, -а м [В . анти-, серум] фарм. серум

антитетичан, -ч на, -чно и антитетичкй , -а,

који садржи с'пецифична антитела против од­

-о [грч . апtithеtik6s, в . антитеза] који представља

ређ ених антигена (В.) .

антитезу ; супротан, супротстављен, опречан .

127

антитоксик

антихрист

антитоксик, -а м, мн. антитоксици, ген. мн.

антитоксика = антитоксйн, -ина м, мн. анти­

требљавају супротно од правог значења (нпр .

, лепо,

токси ни , ген. МН. антитоксина [В . анти-, токсин]

богами ').

антифрйз, -а (уоб . антифрiiз) м [ен гл .

antifre-

фарм. материја која неутралише одређене отро­

eze

ве, токсине, противотров.

додаје води да би се спречило њено смрзавање

антитоксичкй, -а, -о [В. антитоксик] фарм.

лоза] мед . који спречава или лечи туберкулозу. дис панзер медицинска установа у којој се

тифтизика МII. с), ген . мн. антифтизiiка [В . анти- , грч .

phthisis

сушица] фарм. средство против ту­

беркулозе .

лечи туберкулоза.

антихелминтик, -а м, мн . антихелминтици

анпfТУСИК, -а м, мн . антитусици [В . анти-,

tussis

смрзавати] аутом . течност која се

антифтизик, -а м , мн . антифтизици (и ан­

антитубе ркулознй, -а, -о [В . анти-, туберку­

лат.

freeze

у хладњаку во зила.

који делује против токсина , отрова.

... -

од

кашаљ] фарм. средство за ублажавање

СИ антихелминтика МII . с), ген. мн. анти хелмин­ тика [В . анти- , грч.

helmins helmintos .•

глиста] мед.

средство за истеривање глиста

или спречавање кашља.

антифашизам, -зма м [В . анти-, фашизам]

антихеморагик, -а м, мн . антихем орагици,

идеологија противна фашизму, борба против

ген . МII . антихеморагика [В . анти -, хеморагија]

фашизма.

фарм . средство против крварења.

аНПtфашИстичкЙ .

+

аllтихеморагичан, - '1на, -'1но [В . антихемо­

антифашист(а), -е м, антифашисти (ж. ан­ пtфашисткиња, -е) [В . антифашизам] против­

рагик] фарм . који делује против крварења .

антихемороидалаll, -лна, -лно [В. анти- , хе­

ник фашизма; борац против фашизма .

ант ифеминизам, -зма м [В . анти- , фемини зам]

противљење

стичко м покрету .

+

феминизму

и

фемини ­

аНПtфеМИlIист(а), -е м, антифеминисти сж .

аIlТИ фЛОГИСТИК, -а м, мн . антифлогистици (и аНТИ фЛОГltстика с), ген. МН . антифлогистика

phlogist6s за паљив] фарм . средство + антифлогИстичаll.

против за паљења.

аllТltФОIl-а м = аllтифона 2 , -е ж [В . анти-, грч . средство за заштиту од буке (штит­

ник за уши, чепић и сл . ) .

аllтифон а , -е [грч. l

antiphoneo

одговарам]

цркв. правосл. муз. мелодија коју у току службе

божје наизменично певају певач и хо р , или два

хора ; уп. аllтифОнија.

аllтифо наријум, -а (и антифонарйј, -а) м

antiphonarium,

оналне врлине хероја , а који може бити и нега­

а lfТихипертензiiв, -ива м, мн. антихипер­ тензиви, ген . МII. антихипертензива [В . анти-, хи­ пертензија] фарм. средства против повишеног

артеријског притиска, х ипертензије .

аlfТихипертоник, - а м, антихипертоници , ген . МII. антихипертоника [В . анти-, хипертони ­ ја] = антихипертензйв (В .) антихипнотик, -а м, МII . ан т ихипн отици (и

антихипнотика мн . с), ген . мн. антихипн отика [В . анти-, хипнотичан] фарм. средство против пре­ те ране поспаности .

антихистаминик, -а м , мн . антихистамини­

аllтифо на 2 В. аIlТИфОIl. [срлат.

антихерој м [В . анти- , херој] главн и јунак књижевног дела или филма који нема тр адици ­ тивна л и'lност .

противник феминизма.

phone глас]

ида .

антифеминИстичкЙ .

аllтифем инисткиња, -е) [В . антифеминизам]

[В . анти -, грч.

мороиди] фарм. мед . који делује против хеморо­

В. антифона] ЦрК8. збирка

грегоријанских мелодија за певање у цркви.

ци СИ антихистаминика МII. с), ген. мн . антихи­ стаминика [В . анти- , хистамин] фарм. лек који

cnpe'laBa

антифон ија, -е ж [В . антифона l ] цркв . праВОСJl . муз . наизменично певање два хо ра или једног певача и хо ра .

аllтифраза, -е ж [грч .

хистами на

у

организму;

аlfТИХРИСТ, -а м, мн . -и [В . анти-, Христ]

говорење

1.

(А нтихрист) рел . противник Хр·и ста, сатанско биће које ће се појавити УО'lИ Судњег дана.

antiphrasis

супротно] стилска фигура у којој се речи уп 0-

128

деловање

употребљава се у СЛУ'lају але ргиј ских болести .

2.

фиг. безбожан '10век, непријатељ хришћанства.

3.

шаљ. несташан де чак, мангуп , нев аљалац .

антропографиј а

антициклон

антициклон, - она м, мн. антици клони, ГРН .

антоцијан, -ана = антоцијiшйн , -ина м [грч .

МН . ан т ициклона [В . анти- , циклон] метеор . поја­

anthos

ва суп р от на ци кл ону , подру'!је високог атмос­

ни

ферског притиска на коме влада лепо време :

боја цветова, црвен а боја јесењег лишћа, цве­

антиципатйван, - вна , -вно [В . антиципаци­

в ање.

2.

ј ам _

муз . превремени наступ једног или више

пла ва

обољење руд ара .

знтракс, -а м [грч.

anthrax угаљ] мед. оп ас н а

за р аз н а болест стоке и људи изазвана бактери ­ јом , црни IlрИШТ, бедреница.

антиципирати, антиципйрам,

3.

л. мн . анти­

ци пи р ај у сврш . И н есврш . [В . антиципација] пр едвидети , предвиђати,о'!екивати . т и у н ап р ед, предухитрити .

3. екон.

1.

антракт, -а м , мн . антракти, геН . мн. антракта [фр .

2. делова­

унапред ис­

платити.

entracte] позор .

одмор између '!инова, п ауза.

аliтрзцёll, -е на м [нем .

Anthrazen од грч . а п­

thгах угаљ ] хем. а ром атски угљоводо ни к, доби ­ ја се из катрана каменог угља.

з нтичкй, -а , -о [лат.

antiquus, уп . анти ка] ста­

ри , древн и , стар о времски; који поти'!е из ста­ р ог ве к а.

аliтишамбрираТlt , антишамбрйрам,

3. 11 . мн . antichambrieren

а нти ш амб рирају н ес врш . [нем.

anti chambre

н ете в аж ни х

предсобље] обилазити каби­

ли'!ности ,

'!екати

обијати п р а гове (ради

пред

вратима,

постизања одређеног

циља).

антоз ое, а нтоз Oii ж мн . [грч .

anthos цвет, zoon

жи воти њ а] зоол. корали .

а нтол ит, -а антолйт , -ита м , антолити , ,-ен . МН . антолита [грч .

anthos цвет , litl10s kamen] ,-еол.

о каме њ е ни цвет или отисак цвета у камену.

антологија, -ё ж [грч . цв ећа, од

поти'!е црвена или

угљене прашине у плућима, професион ал н о

еко н . узимање новца унапред , преду­

т он ова у а корд у.

од фр .

тамноплава боја] бот. би љ­

антракбза, -ё ж [В . антра кс] мед. талож ење

anticipatio] 1. пр~т­

п о ста в ка дон ета унапред, предвиђање, о'!еки­

3.

kYanos

кле и многих д р угих плодова.

ја] уна пред дон ет , превремен .

антицишiција, -ё ж [лат .

цвет ,

пигмент од кога

antl10s

цвет и

anthologia скупљање legein скупљати] збирка

одабран и х те кстова разних писаца, зборник.

а нтологйјскй, - а, -о [В . антологија] уврштен у а н тол о гију .

2. који

1.

којије

з аслужује да уђе

у антологиј у, реда к, и з уз етан.

а нтологичар, -а м, мн . -и [В . антологија] са­

грч .

anth rax угаљ]

н ајста рији фоси л ни

угаљ, камени угаљ црне боје, сјајан и високок а­ л ори'!ан.

знтрё, -са м [фр . собље , предворје_

entree] 1. улазна соба, пр ед­ 2. предјело и ли прво јело (об.

на све'!аним ручковима).

антрешељ , -а м [срлат. (коњу, магарцу) на леђа, од

intersellare ставити inter међу и sella се­

дло] заст. га .

1. место на леђима коња између биса­ 2. терет, тегоба , невоља . 3. неред у соби.

антр Н У [фр .

entre nous]

међу нама (ре '! е н о),

у поверењу .

антроrlизам В . аlпроrlOцеlпрИзам . антропо- преф . [грч.

'!овек] к а о пр ­

anthropos

ви део сложенице зна'!и да се оно што је у др у­ гом делу односи на '!овека , на људе .

антропоБИОЛОГltја , -ё ж

[8.

антропо - ] део

биологије који изу'!ава живот '!овека .

антропогенеза, -ё и аliтропогеliеза, -ё ж =

антропогеltетика, -ё ж ,дат. И лок . антропоге н с­

ставља'! а нтол огија .

аIПОНИМ, - а м, М Н . -и [грч.

antonymon, од ан­

ти- (В.) и о пута = опота име] ЛИНГВ . ре'! супрот­

ногзна'!ења; у п . синон им , пароним, хомОIШМ. аllТонимија, -ё ж

антрзцит, -а и антрзцйт , -ита м [нем . Ап­

thrazit од

[8.

антоним] лИl'ГВ . однос

између два а н тонима , супротност зна'lења.

а н тономззија, -ё ж [грч .

antonomasia друк­

'!иј е и ме н ова ње] стилска фигура која се састоји у употреби л и'!ног имена уместо општег појма , нпр . Рокфелер у з на'! е њу 'вел ики богаташ'.

тици [В . антропо-, генез а , генетика] наука к ој а И З У'l ава настанак '!овека на земљи.

антропогенетика = аliТРОllогенеза (В . )

антроrlOгеографија, - ё ж

[8. aHTPOIlO-]

део

географије који изу'!ава раСllрострањеност '! о­ века на земљи, '!овеков утицај на околин у и

обрнуто .

•

аНТРОl10геОграфскЙ .

аНТРОllографија, -ё ж [В .

aHTPOIlO-, графија]

део антропологије који изу'!ава фи з и'!ке и Il СИ-

129

антрфил ё

антропозоик

хичке особине појединих раса и човека као вр­

сте .

•

а llтроп ом орф а ll , -фна, - ф но [В . антропо­ морф] сличан човеку, приказан у човечјем об­

антро п Огр а ф скЙ .

ан тропозо и к, -а м [В . антропо-, грч .

zoik6s

животн и] геол . други назив за квартар , као пе­

л ику .

а ll ТР О llом о рфи за м , -з ма М [В . антропоморф]

1. 11риказивање божанства,

риод у коме се јавља човек.

антропозојскй, -а, -о [В . антропозоик] у:

... -

период антро по зо ик .

животиња или при­

родн и х п ој а ва у људском облику .

2.

приписи­

вање људских карактера , мисли и осећања жи­ вотињама и ли неживим стварима .

аНТРОПОЗО фllј а, -ё ж [В . антропо-, грч .

soph(a

мудрост] мистично учење по коме човек може развити способ ност да непосред но опажа Бога

и натчулну стварност : оснивач је Аустријанац

Рудолф Ш тајнер

а IПРОП ОЗ Оф­

(1861-1925) . •

скЙ.

антропойд, -ида м, ми. антропоиди, геи . ми .

2.

1.

биће слично

ЗООЛ. човеколики мајмун.

а н троп о ни м, -а М , МИ . - и [ В. антропо- , грч.

антрополатр ија, -ё ж [В . антро п о-, ГРЧ .

latre-

{а обожавање] обожавање човека; схватање по

и страживања .

изучавање људских имен а.

ГРЧ. р{thёkо s мајмун] ЗООЛ. биће између мајмуна

и човека , човеков предак; у п . питекан троп. антроп ос ф ер а, -ё ж [В . антропо- , сфера] део

коме је човек сличан Богу.

антрополог, -а м, МИ. антрополоз и , I'еИ. МИ .

антрополога [В . а нтропо-, -лог] стручњак за ан­

Земљине површине којије под утицајем човека.

а нтроп оте и зам, -зма М [В . а нтроп о- , теизам] обоготворење

тропологију.

а нтропологизам, -зма М [В . антропологија] схватање по коме је свака мисао и спознаја

условљена човечјо м природом.

2.

фи лозо фска

струја која човека ставља у средиште света.

аНТРОПОJlогија, -ё ж [В. а нтропо-, -л огиј а] наука која проучава човека и његов развој на основу физичких и психички х особина , исто­ рије, археолог иј е, со ци ологије и науке о језику.

антрополо ш кй, -а, -о [В. антропологија] ко ­ ји се односи на антропологе и а нтропол о гију.

а н тропометар, -тра М , МН . антропометри, ген. МИ. а нтропометара [ В. антропо -, - мета р] справа за ме рењ е висине човека.

антропомет рија, -ё ж [В. антропо, -метрија]

•

представљање

онога

антропотиз ија, -ё ж [В . антропо-, ГРЧ.

thys{a

жртва] приношење људи на жртву .

а н троп оф аг, -ага М, МИ. антропофази, геН.

MII.

антропофага [В . антропо-, -фаг] онај ко се хра­ ни људским месом , људождер .

а н тропоф агиј а, -ё ж [В . антропо- , -фагија] људождерство; уп . ка ни б аJlllЗам . а н тр о п о ф об, -6ба м, МН . -и [ В . антропо- , -фоб] који С'грахује од људи.

а lпропоф Об иј а, -ё ж [В . антропо- , фобија] болесни страх од људи уопште.

а lпр о по це нтр изам, -зма М [ан'гропо-, цен­ мер ило и сврха свега што се догађа у природи .

• антропоц е НТРllч а н .

и при

а н тропоц е н три ст( а), -ё м , МИ . антропоцен­

а lпропом е­

тристи [В . а нтропоцентр изам] присталица ан­

делова; користи се у научне сврхе,

изради стол ица, крев ета и сл .

човека,

што је човечје као божанско.

тар] филоз. схватање по коме је ч овек основно

мерење човечијег тела и поједи них његових као

трЙјскЙ .

тропоцентризма .

антропомо рф, -а М, МИ . -и [В. а нтропо- , грч . moгpht: облик]

име , презиме , надимак) као предмет научног

а н тр о п о п ~пек(ус), -а м, МН . -и [В . антропо-,

чан човеку, човеко лик.

1.

модел ил и калуп који п рика ­

зује облик човечјег тела.

130

њи , природној појави , пред м ету).

а н тр о п о н имиј а, -ё ж [ В. а нтроп оним] ЛИИГВ.

антропойда н , -д на , -дно [В. антропоид] сли­

1.

писиват и људс ке особине (божа н ству, животи­

6пута = 6пота име] л ингв . им е човека (лично

антропоида [В . антропо-, -оид] човеку.

а ll тропоморфи з овати , -ујём СВРШ. и иесврш. [В . антропоморф] почовечити ; припи сати, при­

2.

в . а нтро п О Йд.

а Н ТРфИ Jlё, - еа М [фр .

entrefilet]

уметак у тек­

сту, обично уокви рен, мали напис убачен у ве­ ћи чланак .

iштрша

апарат

антрша, ilНтршаа м [фр. entrechat од итал . јп­ trecciato уплетен] у балету, скок уз ударање но­

b{os

анхидробиоза, -ё ж [грч . а(н)-,

ге о ногу .

животиња услед недостатка воде.

анхидроза, -ё ж [грч. а(н)-,

антхипнотик В. антихипнОтик.

ануiiлан, -лна, -лно [лат. аплuаlis] годишњи,

ми. анцёпс& [лат.

ануитёт, -ета м, ми. ануитети, ген . мн. ануите­

annus

година] фииаис.

део отплате (дуга, зајма) који се плаћа једном

Anzug]

ancak]

покр.

1.

али , ама.

анулација, -ё ж [срлат.

annullatio]

поништа­

анулирати, анулирам,

3.

л. ми . анулирају

сврш . И несврш. [срлат. аппиl1аге од лат.

nul1us

ни­

један] поништити, поништавати, укинути, уки­ дати, брисати; прогласити неважећим.

анури, анура м ми . [грч . а(н)-, оuпi реп] зоол. безре !ци, безрепи водоземци, жабе.

а .Урија ж [грч. а(н)-, оuгоп мокраћа] мед. пре "Танак стварања мокраће. ,lНyc, -а м, ми. -и [л ат.

anus]

аиат. завршетак

Anschluss]

1. несташко,

enfant tепiblе немирко . 2. фиг. од­

расла особа која својим изјавама или понаша­ њем изазива шок у друштву.

анфас прип. [фр . еп [асе] лик. спреда, с лица, лицем према гледао цу (за разлику од профила или полупрофила).

анфилада, -ё ж [фр.

enfilade] 1. Бој .

бочна ва­

дуг ред, низ ; низ међусобно повезаних

соба.

анхедонија, -ё ж [грч . а(н)- , h ёdо пё задовољ­ ство] псих. неспособност било каквог уживања, услед емоционалног поремећаја.

анхидрйд, -ида м [грч. а(н)-,

hyd6r вода] хем.

оксид који настаје одузимањем воде некој ки­ селини (ређе бази); реагујући с водом поново даје ту киселину .

анхидрија, -ё ж [грч . а(н)-,

[.. ем .

припајање, прикључење, анексија ;

првенствено Хитлерово припајање Аустриј е

немачком Рај ху

1938. годи не . a6ristos неомеђен ,

аорист, -а м. [грч.

од а- и

hогizеiп ограничавати] грам . пређашње сврше­

но време (нпр. дођох. видех).

+ ао ристнй.

аорта, -ё ж , геи. ми . а6рти [грч . аоrtё од аејг6 подижем] аиат. главни крвни суд који полази из леве срчане коморе, а од кога полазе све арте­

рије.

+

аортин, аорталан и аортнй.

аОРТlfТИС, -а м [В . аорта, -итис] мед . запаље­ ње аорте.

Зе ~њeг црева, чмар.

\нфан терибл, -а м, ми. -и [фр.

2.

управо, баш .

аншлус, -а м , iIНШЛУСИ, геи. м •• . аншлуса

вање , поништење, укидање.

2.

покр. заст. мушко одело.

а нџак прил. [тур .

годишње.

тра .

anceps двоглав] метр. слог у

анцуг, -а м, ми. анцузи, геи. мн. анцуга [ием.

ануёлан В. ануалан.

стр 1ШНО дете]

вода] мед .

стиху КОЈИ може бити дуг или кратак.

uт] летопис, годи шњак.

од лат.

hyd6r

а нцеп с, -а и анцепс, -а м, ми . ilНцепси, геи.

ануаријум, -а (и ануарйј, -а) м [лат. аnлuаri­

annuitas

вода ,

неспособност знојења.

који се догађа сваке године.

та [срлат.

hyd6r

живот] биол. обамрлост биљака и нижих

апа, -ё ж [неизвесног порекла] покр. дах, ис­ парење; задах, смрад.

апаге! узв. [лат. тив од

apagein

apage од грч . apage, импера­

повући се] одлази, губи се; ..t. -

сатанас! рел. одлази, Сотоно!

апагога , -ё ж [грч. араg6gё] лог. посредан до­ каз, доказ путем обарања супротне тврдње .

+

апагОгичкЙ . ападаllа, -ё ж [перс .

apadana]

ист . престона

дворана у дворовима персијских владара из ди­ настије Ахеменида.

апанажа, -ё ж [фр .

1.

apanage од лат. panis хлеб]

ист. новац или имање које је владар давао

својим млађим синовима и њиховим потомци ­

ма ради издржавања .

2.

новац који државна

благајна годишње исплаћује члановима вла­ да рске породице.

апарат, -ата м, ми. апарати , ген. мн . апарата

hyd6r

вода] без­

водност, суша.

анхидрйт, -ита м [В. анхидрид] хем. безвод­ ни калцијум-сулфат; с додатком воде даје гипс.

[лат.

apparatus

од аррагаге припремити] 1. спра­

ва, направа, уређ ај.

2.

скуп особља и средстава

потребних за обављање неког посла или јавне делатности (државни

- ,

uаршијскu

-). 3.

по-

131

апешiција

апаратура

моћни дело ви те кста у научној л,,\тератури (на­

индијанског племена Апача] припадник град­

учнu

ског олоша, пропали ца , разбојник .

-):

објашњења, примедбе , табел е, цитати ,

позивање на друте ауторе и сл . 4. анат. скуп орга­ на који имају зајед ничку функцију (дисајни

- ).

апаратура, -ё ж [нем: Apparatur, В. ап арат] скуп апар ата, уређај а у некој установи, или за

апашиfiаре прил. [тур . a p a~ika re од префикса свим отворено, сасвим јасно.

апгрејд, -а м [ен гл.

апа рilТЧИК, -а м·, мн. апаратчици, ген. мн. апа­

државно г или партијско г апарата, би рократа, професионални политички рад ник .

апа.рентан, -тна, -тно [лат. аррап: пs] ви-

пулат ивни х могућно ст и.

· апдејт, -а ~ [енгл . update] 1. допуна текста 2. ра ч . иновир ана верзија

најновијим подацима.

компјутерског програма; иновирање програм а.

iшдёјтовати , -уЈём сврш . И несврш. [В. апдејт]

дљив, јасан, Ьчигледан.

. 1. иновирати, ажур ир ати ·апартан, -тна, -тно 1. [н ем. apart од фр . 11 part по . рати апдејт (2). страни, посебно] особит, изузетан, једи~ствен: 2. апа РТ~1ан, -а на м, мн. апартмани, ген. мн.

апартмана [фр. appartement] ј . отмени стан са више соба."2. хотелска ~о.ба грађена као стан, са више одељења и нуспросторијама..

апа ртхејд, ~a · м · (.африканс

aparthe id · одвоје­

ност] подвајање на расн.ој основи, ј еда.н од об­ лика расне дискри·Минације : н аз и в за политику

која је примењивана у Јужноафричкој Репу­ блици и Родезији док су белци били н а власти.

iшасионато ПРИЈг. [итал .

appassionato]

муз.

страстве но, с пуно осећања.

апат ија , -ё .·ж [ flJЧ.

apatheia н еосетљивост, од pathos осе ћ ање, п атња] равноДУ шност, оту­

пелост, безвољност, утрнулост осећања, н едо­

. статак

одуше.вљења и саосећања.

апатит, -а и апатит , -ита м [грч . арМё прева­ ра, пошто често изгледа као дру ги мин ер ал ]

минер. калц иј ум-фосфат с флуором или хлојЈОМ ; користи се у произnодњи вештачких ђубрива .

апати чан, -чна, -ч н о [В . апатија] р а вноду­ апат рид, -ида м, мн. апатрид и , ге н . м н. апа­

patris patridos

отаџбина] особа

без домови не, без држављанства; уп. апОлИд.

ап-ачик (и апачик ) прид. индекл. [тур.

apa9 ik

од префикса з а појачање ар- и придева а9јЈ<, В. ачик] покр. сасвим отворен, сасвим јасан ; . уп.

апаШllfiар е.

апаш, -а и апаш , -а ш а м, мн. апа ши , ген . мн . апаша (ж . iш ашкиља, -ё) [фр. арасће , од им е на

132

2.

рач . инстали­

безгранично] филоз. вечни и неуништиви пра­

поч етак из кога је све н астало и у који се све вр аћа , по учењу Анаксимандра .

апекс, -а м, мн. -и 1. [лат. арех врх, ши.iъак] астро н . тачка на неб еском своду према којој се

врши н еко кретање , ·нпр . при обртању Земље .

2.

ист. шиљаста капа староримских свештеника

или неких азиј ских владар а .

3.

а. 60Т. врх биљ ­

но г органа. б. анат. врх с рца ; вр х ј езика (уп. апи­ калан) .

апел, ~a м, мн. апели , ген . мн. ап ёла [фр . арреl]

1.

по з и в, позивање, молб а (за помоћ, за учешће

у н ечему).

2.

в. апещiција

(2). 3.

вој. збор ради

прозивке; прозивка.

iш сла нт, -а м, мн . а п елант и , ген. мн . апелана­ та [лат.

appellans од appellare,

В . а п еловати] прав .

о н ај ко п од н оси жал бу вишем суду.

апслат, -ата м, мн. апелати , ген. мн . апелата

[лат. appellatu·s од appellare, в . апеловати] прав . ли це прот ив кога а п ела нт под н оси жалбу .

апелатив, -а м, мн . - и flJам . [лат.

шан, безвољан , незаинтересован .

трида [flJЧ. а-,

текст.

апеирон, -а и апсирон, -она м [flJЧ . арејгоп

који пада у очи, упечатљив, импресиван .

а- и

рач . надградња

upgrade]

хардвера или с офтвер а рад и побољш ања мани­

ратчика [рус. аппаратчик, В. апарат] припадник

.

и

за појач а њ е ар- и a~ikare , В . ашићаре] покр . са­

обављање датог посла; . технички прибор; ма·­ шинерија.

+ апашки

iша/llКИ .

appellativum]

грам. зај едничка именица (насупрот властитој) .

+ апелатИван . апелаторија , -ё ж [лат.

appellatorius,

в . апе­

ловати] прав . виши, призивни суд за црквене

cnopo\le. апелација, -ё ж [лат . ти] прав .

1.

н а пресуду ниже г суда. призив.

appellati o,

в . апелова­

виши суд којем се подно си жалба

2.

жалба виш ем суду,

апелационii

аПЛ~lНат

апелац ионii, -а, -о [ в. апелација] прав . који се односи на апелац ију , жалбени , призивни .•

- суд в. апелација (1).

апетала,

зпеловат и, -уј<::м сврш. И нес врш. [лат. арреllа­ ге]

1. поз ивати

филоз. свесно за пазити , за пажати, у мом при ми ­ ти, прим ати чулни утисак .

(на нешто) , обраћати се (неком) ;

молити за разумевање или помоћ .

прав. уло­

2.

жити жалб у вишем суду против одлуке нижег

-<:: ж [грч . а-, petalon лист] бот. биљ­

ка без латица на цвету .

апеталан, -лна , -лно [в . апетала] бот. бескру­ нични, који нема латице .

апетит, -ита м [лат.

appetitus] 1. жеља за je~ - подстаћи жељ у за

суда.

лом,јешност; О ОТВОРIIТИ

апендекто мија, -<:: ж [в . апендикс, грч . ektoте одсецање] мед. уклањање црвуљка, опера- .

јелом .

ција слепог црева .

апетит] укуса н ; примамљив , привла:-tан по и з­

зпеНДи кс , -а м, мн . -и [лат. додата к]

1.

appendix прилог,

додатак на крају књиге и докумен­

та , са обја шњењима, белешкама и сл.

2.

анат.

црвуљак, продужени део сле пог. црева.

апендикул арије, апендикуларија ж мн . [лат. appendicu la дем. од appendix, ~. апендикс] зоол. мали

прозирн и

морски

плашташи с р епом за

веслање.

2.

фиг. прохтев , жеља уопште :

апетитлих прид. индекл . [н ем .

appetitlich,

в.

гледу.

iшијаријум, -а (и апијарiiј , -а) м [лат. арјагј­ ит од apis пчела] пчелињак ; коШница. аШIкалан, -лна , -л но [фр . арјсаl од лат. ар ех,

~. апек~] фон . Koj~ се изговара врхом јеЗ l1ка (о суглас ницим а' к iю што су Ш. д. н. л. р) .

аiшкултура, -<:: ж [лат. ap is пч ела, cultura га­ јење] гајење пчела , пч еларСт вО .

апенд ицитис , -а м [в. апендикс , -итис] мед.

апиреiшја, -<:: ж [грч . а-, руг<::п коштица] бот.

запаљење слепог црева (тачније апендикса , цр­

образовање гроздо ва винове лозе без сем ена и

вуљка) .

без ол.riођивања.

апiшсија,

-<:: ж [грч . а-, pepsis варење] M~Д. ло­

ше варење, непробављање узете хране.

апеrlт ичан, - чна, - ч но [в . апепсија] мед. који н е вари до бро .

2.

1.

несварљив.

апериод ичан , -ч на, - ч но [грч . а-] мат. , физ . аrlеритiiв, -а и аперитiiв , - ива м ,

MII.

апери­

тиви, ге н . ми . аперити ва [фр. а р е ritifодлат.·арегi­ ге отварати] пић е које се узима ~pe ј ела, као

uppercut] у боксу,

уда ра ц одоздо нагоре, с руком ' савијеном у лак­

ту под правим углом; уп . андеркат. отвор]

1.

физ. отвор на ОllТИЧКОМ инструменту

2.

а н ат. отвор, ка­

нал ; степен отво р е ности говорног канала при и зго варању гласова.

свес но о п ажање, споз наја ; стицање јасне пред­

•

аПИрltчан ' , -чна , -чно [в . апирија] којиј ебез искуств а , неискус а н .

.

тросталан, не з апаљив .

АШIС, - 3 м [гi>ч . Apis од егип атског Нарј] све­

. apis пчела,

п лод ност и и зе мљорадњ е

. апифобија, -<::

ж [л ат.

в . фо бија]

болесни. страх од пчела .

аплззија,

-<::

ж [гp~ . а- ,

plasis

обликовање]

мед . застој у развитку , неког органа и л и јед ног

аперцеп ција, -<:: ж [н ем. Apperzeption од лат . ad- (в.) и perC'ipere, в ..п ерце п·ција] ; nCflX., филрз . ставе о з апаженом .

куснос1'.

ти бик поштован у старом Египту, симбол

-<:: ж [лат. apeгtuгa отвар ање,

кроз који пролази с в етлост.

ратуру .

аПИРllчан 2 , -чна, - чно [ГP
средство за отва рањ е апетита .

апертј ра ,

апиреТИ'lан; -чна, -'чно [грч . а-, pyretos' вру­ ћица] мед. који нема повишену ' телес'ну темпе­ апирија , -<:: ж [гp~ . арејг(а} неискуство, неис­

који није период ичан .

аперкат, - а м, мн . - и [ енгл .

апиреНllчан, -чна , -чно' [в . апиренија] бот. који нема коштице .

аперцептiiваll.

аперцип ирати, апе рципирам ,

3. л .

љеговог дел а услед неправилности током ем­ брионалНОi ' развоја .

аrlЛзнат, -
фот. објектив доб иј е н. комбинацијом два сочи ­ мн. апер­

ципирај у с врш . И н есврш . [в . а п ерцеп циј а] псих .,

ва , чиме се уклаља с ферн а аберациј а (в.) .

•

аплаНЗТllчан .

133

апокалипса

аплаудирати

дирају несврш . [лат.

аплаудирати, аплаудирам,

3. л. мн. аплау­ applaudere] 1. пљескати, тапшати у знак одобравања. 2. фиг. јавно хвали­

од-, uз- или раз-.

ти, поздрављати, подржавати.

зоол. бесполно размножавање , размножав ање

аплауз, -а м , мн. iшлаузи, ген. ми . аплаУза [лат.

разлику и друго: сличан нашим префиксим а

апогамија, -ё ж [В. апо-, gа П1еiп венчати се ] без оплођавања (код најнижих једноћелијских

applausus] пљесак, пљескање у знак одобравања. аплика, -ё ж, дат. и лок. аплици [фр. app1ique]

животиња) .

ум. украсни предмет који је једном страном

астрон. тачка у којој су Месец или неки сателит

причвршћен уза зид.

најудаљенији од Земље; СУflР. перигёј (в . )

зпликаб илан , -лна , -лно [нлат.

даљи од ЗемљеЈ

сивати] препис; копија.

мат. трећа оса

app1icata]

ap6gaios

апограф, -а м, ми. -и [11"1 . apographein препи ­

app1icabi1is]

применљив, употребљив, прикладан.

аплиюiта, -ё ж [лат.

апогёј, -еја м [грч .

у просторном координатном систему, кота.

зподан, -д на, -д но [в. аподи]

зпликати ван, -вна, -вно [В . апликација] ко­ ји се односи на апликацију ; наменски; примен­

30011 . ,

мед. који

нема ногу, безног .

аподи, а пода м мн. (једнина апод, а) [грч . а- ,

pous pod6s

нога] зоол. безноги водоземци .

аподија, -ё ж [в. аподи] мед. рађањ е без ногу ,

љив .

апликато р, -а м, мн . -и [нлат.

app1icator]

шта­

безножност.

пић с ватом на врху, за мазање или чишћење мањих телесних шупљина.

апликаТ)~ ра, -ё ж [нлат.

аподиктичан, -чна , -чно и аподиктички , -а, -о [грч.

app1icatura]

муз. пр­

apodeiktik6s] 1.

стомет, прсторед; правилан положај прстију

идеји, мишљењу).

при свирању.

споран.

аплиюiција l , -ё ж [лат.

одлучан у тврд њи ,

безуслован, непомирљив (о човек у; о суду,

2.

доказан, необорив , нео­

applicatio] 1. приме­ 2. наношење, наме­

ароdidОП1аi вратити] грам . реченица која изра­

штање, утискивање (тканине, боје , украса и

жава последицу услова исказаног зависном по ­

сл.) ; нашивени или уметнути вез.

годбеном реченицом (протазом).

на, практична употреба.

3.

мед. нано­

аподоза, -ё и аподбза, -ё ж [грч .

шење неког лека на кожу или слузокожу; обло­

га, з авој.

апођатура, -ё ж [итал .

appoggiatura]

app1ication] 1. рач . 2. адм . молба,

муз. ме­

претходи главном тону, предудар .

наменски компјутерски програм. пријава на конкурс.

апоён, -ена м, мн . апоени, ген. ми . апоена [фр .

appoint]

апликовати, -ујём = аплицирати 1, аплици­

3. л . мн. аплицирају сврш. И несврш. [лат. ар­ 1. применити, примењивати , употреби­ употребљавати. 2. нанети, наносити ,

финанс.

1. тачан износ потребан за под­ 2. износ у коме се исплаћу ­

миреље неког дуга .

је нека валута или вредносни папири ; tlсйла­

р1јсаге]

iuuaiu

ти,

у крупним (ситним) новчаницама .

(при)лепити,

од

лодијски украс одједног или више тонова који

аrlЛиюiција 2 , -ё ж [енгл .

рам,

ap6dosis

причврстити,

причвршћивати;

приши(ва)ти (вез, украс, чипку).

у велики,,-, (МШIUМ) aйoeHuмa исплатити

зпозитив, -а м, мн. -и [лат.

appositus

од арро­

пеге придодати] грам . накн адно додата придев­

аплицирати l = апликовати (в.)

ска одредба већ одређеног појма , нпр .: Зачу се

аплицирати 2 , аплицирам,

мајчин глас, дрхшав од узбуђења .

3.

л. ми. аплици­

рају сврш . И несврш. [В. апликација 2 ] поднети, подносити молбу, конкурисати.

апнса, -её ж [грч . арпоја од а- и рпејп дисати ]

1. мед .

недисање, намерни или болешћу изазван

престанак д исања.

2.

спортско роњење на дах

(без боца с кисеоником) . апо- преф. [грч . ар6] као префикс у речима

грчког порекла означава удаљавање, одвајање,

134

апозиција, -ё ж [лат.

appositio]

грам . именица

(сама или с допунама) која одређује и додатно описује другу именицу,

нпр.:

хотел

Унион ;

браћа Рајт, градюиеЉtl йрвог авиона на свешу.

•

апозицијски и ЗпозитИван . апокалипса, -ё и аrlOкаЛI1Пса, -ё ж [грч . ар 0-

ka1ypsis

откровеље]

1.

(А-) Откровеље Јовано­

во, последња књига Библије, која говори о свр-

апокалиптичан

шетку света.

...

апоплексиј а

четири јахача Апокалипсе

рат, куга, глад и смрт (В. Откр . Јов.

6: 1-8). 2.

аПОЛlfтизам

фиг. општа пропаст, страховита катастрофа. апокаJlиптича н , -ч на, -чно [грч .

k6s,

В . апокалипса]

аполитицизам В.

аrlOлитицизам

apoka lypti-

1. који говори о судњем да­ 2. који предсказује ката­

аПОЛI1-

тичност.

аполитизам В . аПОJlИ-

тичнОст.

аполитичан, -чна , -ч но [грч . а-] незаинтере­

ну , о свршетку света .

сован за пол и тику ; (о делу , сп ису и сл.) који не

строфу светских размера; мрачан, зло кобан ,

сад ржи ниш та о политици .

аполитичност, -ости ж [грч. а-] равн оду ­

злослутан.

апокаJlиптича р , -а м, МН . -и [В . а п окалипса]

1.

рел . тумач или истраживач Апокалипсе, От­

кровења Јовановог; верски занесењак.

т ичком животу.

аПОJlОГ, -а м, МН . аполози , ген . МН. апологii

2. фиг. онај

ко предвиђа општу пропаст, злогуки пророк .

апокатастаза, -ё ж [грч .

шност пр ема политици , н еу ч ествова њ е у поли­

[грч .

apokatastasis] 1. 2. рел .

учење

о обнови света после завршног уништења.

3.

логете, геll . МII. апологета [н ем.

Apologet од грч. apologe'isthai побиј ати, бр анити се] 1. бранилац неке идеје; заступник; онај који велича (некога ,

мед. потпуно оздрављење .

апокопа, -ё и апо копа , -ё ж [грч .

apokope од­

сецање] lIИНГВ . испадање једног или више гласо­

нешто), хвалитељ.

апокопирати, апокопирам,

3. л . мн. апоко­

пирају сврш . и несврш . [В . апокопа] лингв . скрати­ ти, с краћивати реч избацивањемједног или ви­ ше гласо ва на крају .

апокри ф, -а м, мн. -и [грч.

krypto

сакривам]

1.

ap6kryphos од апо­

рел . једна од књига с

библијским мотивима које нису ушле у зва­

нично прихваћену Библију, јер их не признаје јеврејска вера (Стари завет) односно хришћа н ­

ске цркв е (Нови завет).

2.

фиг. спис сумњиве

аутентичности, чије порекло није доказано .

кла, сумњив, неаутентичан, подметнут .

аполеrlса, -ё ж [грч.

ap61epsis задржава ње,

спречавање] мед. прек и д или пр еста н а к неке

апологетика, -ё ж [грч .

apolis ap6lidos,

од а- и

p61is

град, држ ава]

особа без државља нства ; уп . апатрид. аполински, - а, -о [лат.

Apollineus Аполонов]

, дат. И лок . апологети ци 1. рел. део теоло­

в. апологет ]

г ије који се бав и одбраном хришћанске вере и

2.

одбрана,

заступање неке идеје или н ауке.

апологетичан, -ч н а, - чн о [ В . апологетика] одбрамбен ,

бранитељски;

који

заступа

(не­

што) .

апологија, -е ж [грч .

apolog(a]

одб рана, од­

брамбени спис или гово р у прилог неког чове­

ка и учења .

+ аПОJlОгИјскИ.

аПОЛОГl1ст(а) м = апологёт (В . )

Аполон, -о на м [грч .

Ap611on] 1. МIПОЛ . старо­

гр чки бог сунца, поезије, музике , пророчан ства итд ., син Зевса и Лете , покровитељ уметности ,

симбол младалачке лепоте.

2.

фиг. веома леп

човек .

аполонски, -а, -о

2.

аполид, -ида м , МН. аполиди, ген. Mfl. аполида [грч.

apologetik6s,

доказивање м х ришћ анског учења.

органске функције, нп р . дисања, циркулације, говора.

ист. б р а нитељ и заступник

апологета = аrlOлогёт (В . )

апокри фан, -фна, -ф но [в . апокриф] који је настао као апокриф , који је непознатог поре ­

2.

хришћан ства. аПОJlОгётскИ .

ва или слогова на крају речи ; уп . афереза .

(В.) и

поучна басна, прича изми­

апологёт, -ета м = аПОЛОI'ета, -ё м, МН. апо­

филоз. враћање у пређашње стање, према учењу о в е читом понављању у природи.

ap610gos прича]

шљена с циљем да пружи неку моралну поук у.

1. који припада Аполону.

В . апОлИнски . аПОlшја, -ё ж [грч. ароп(а од а- (В . ) и

p6nos

мука, труд] ф илоз. безболност, спокојство , ду­ ховна ведрина .

апонирати , апонирам,

3. л. мн . апонирају

који припада уметности ; који се засн ив а н а

сврш. [лат . арроп еге] приложити , придодати , до­

складу, јасноћи и ле поти ; супр . д ионИзИјскИ.

метнути; уп. аПОЗИЦl1ја .

аполит [грч. а- и (В.)

polites грађани н]

= аПОJlИД

апоп ле ксија, -ё ж [грч .

apoplexia]

мед . изне­

надни прекид делатности мозга (или плућа , с р-

135

апотекар

апоплектичар

а постериори (станд. И апостериори ) [лат. а

ца), праћен парализом појединих делова тела;

кап, удар.

+ апоплектичан и аПОПЈlекгичкii.

апоплекти чар , -а м, мн. -и [в . апоплексија] мед. болесник којије претрпео апоплексију или

основу

у недоумици сам] филоз. логичка тешко­

апоремат ичан, -чна, -ч но = апорематскн , шко разумљив.

aporia тешкоћа,

недоуми ­

ца] филоз. нерешив проблем који прои злаз и из

сукоба два противречна логичка суда. Најпо­ знатиј и ауто р апорија био је Зенон , у У веку п р е н. е .

донеси! (команда дре­

си р аном псу) .

apporter донос ити]

улог, удео у з аједничком

послу , део­

ничком друштву, брачној зајед ници и сл.

апортёр, -ера м, мн. апортери, ген. мн . апор­ тера [в. апортирати] ловачки пас извежбан да пронађе и донесе устрељен у ловину .

апортират и , апо ртирам , сврш. И несврш. [фр.

apporter]

3. Л.

донети, до носити

апосио пеза, -ё ж [грч . ароsi6рёsis од

, Немој

да ти ја .. .

исказу ,

прећуткивању

од

apostateo

(нпр.

!').

апостаза, -ё = апостазија, -ё ж [грч .

ника који су пренели Јеванђеље у друге земље.

2.

фиг. ватрени проповедник, з аговорник неке

идеје.

3.

цркв . правосл . књига која садрж и дела

HqBOf завета, осим Откровења Јовановог.

апостолат, -ата м [в . апостол] апостолска делат ност , стални рад на пропов едању и шире­ њу вере .

а постолск ii, -а, -о и апостолскii , -а, -о [в. апостол] рел.

1.

који се односи на апостоле, који

припада апостолима. кве, папски

. ..

2. у језику

отпадам] отпадништво , одметање,

папе у Риму (јер га је основао апостол П етар).

. а построф, -а и апостроф, -а м, мн. -и [грч. ap6strophes окренут уназад] 1. з нак који пока­ зује да је изостављено једно или више слова; у транслитерацији руске ћирилице употребљава

ка, уместо меког з нака (ь).

2.

в . апостр бфа .

апострбфа, -ё ж [грч . ароstгорhё одвраћање, стилска фигура у којој се говорник обраћа не­

ком лицу, обично одсутном , или нежи вој ства­ ри, често повишеним или прекорним тоном.

3.

Л.

мн .

апострофирају с врш . И несврш . [ В. апостр оф, апо­ строфа]

1. ставити,

стављати апостроф (уместо

испуштеног слова).

апостазија = апостаза (в . )

2.

у говору , обр атити се ,

обраћати се коме , gбично живљим и ли оштри­

3. Л .

мн . апоста­

зи рају с врш . И несврш . [в . апостаза] одметнути се, одвој и ти се, одвајати се, одрећи се, одрицати се (вере , идеја, принципа).

апостат(а), -ё м, мн. апостати [грч . ароstаtёs ,

јим тоном.

3.

поменути , помињати , обич н о с

посебним на гласком .

апотека, -ё ж, дат. И лок. апотеци , ге н . мн . апо­ тека [грч . ароthеkё складиште, одлагалиште] прода вница лекова ; одељење у болниц и у коме

уп. апостаза ] отпадник , одметник, онај ко ј е из­

се држе лекови;

неверио ( веру, идеол огију и сл.) .

у којој се држе лекови .

апосте риОра •• , -рна , -рно [ в. а постериори] накнадно до нет, за снован на искуству.

136

католичке цр­

апостолска столица седиште

а пост рофирати , апострофирам ,

apostasia

одвајање (од вере, идеологије и сл.).

апостаз ирати, апостазирам,

ap6sto12 Христових уче­

окретање (од слу шалаца ка другој особи)] књиж.

apos io-

рао заћутим] књиж . стилска фигура з аснована прекинутом

од

се: да оз н'ачи умекшање претходног сугласни­

мн . а портирају

(о дрес ираном псу) .

на

оверени

светих апостола и све апостолске посланице из

апорематскн = апорематичан (в . )

апо рт, - а м [фр . арроп од

apostillus]

а по стол, -а и а постол , -а м, мн . -и [грч .

-а, -о [в . апорема] логички споран, нејасан , те­

прав.

супр.

примедба , примедба на маргини.

10s изасла н ик] 1. рел. сваки

апорема = апорем (в . )

apporte]

путем;

додатак некој повељи или документу ; узгредна

ћа; спорно питање; тежак задатак.

апорт! [фр .

индуктивним

апостил, -а м , мн. - и [нлат.

апорем, -а м = апорема, -ё ж [грч . ар6гёmа од

апорија, -ё ж [грч.

искуства ,

а приори .

је скло н апо плексији .

aporeo

из каснијег, из потоњег] накнадно, на

posteriori

..

кућна

-

орманче или кутија

апотекар, -ара м, вок . апотекару и апотека­

ре, мн. апотекари, ген . мн. апотекара (ж. апоте-

апровизир апt

arlOTeMa карка, -е, дат . и ЛОК. апотекарки, ген. мн. апоте­ карки) [лат.

apothecarius,

В. апотека] стручњак

за израду и продају лекова; фармацеут који ра­

ди у апотеци .

•

апретирати , апретирам , сврш. И н есвр ш . [н ем .

припремати] обавити, обављ ати апретуру (В.).

апотекарскй .

апотема, -е ж [ГРЧ .

3. л. ми . апретираЈУ appretieren од фр . appreter

апретура, -е ж [нем .

ap6thema од apotithemi спу­

припремати]

1.

Appretur

од фр.

appreter

поступак којим се неком мате­

штам] геом. нормала спуштена из средишта пра­

ријалу (тка нини, кожи, хартији , крзну) даје ве­

вилног многоугаоника (или правил ног полие­

ћа чврстина, сјај и л и непром о чиво ст.

дра) на једну његову страну (одн. површину).

рија (премаз и сл.) која служи за апретуру.

апотеоза, -е ж [ГРЧ.

the6s

бог]

жанства.

1.

apothcosis

од апо- (В . )

митол. узд и зање чов ека међу бо­

фиг. величање , слављење.

2.

11

3.

ПОЗО Р .

апрехеюија , -е ж [л ат. арргеhепsiо од

•

а потеознй и апотеОЗIIЙ .

апотропёј, -сја м [грч . и

trepein

apotr6paio n од апо- (В.)

одвраћати] етногр. амајл иј а, молитва,

узречица и сл. гюмоћу којих се одвраћају не­

cpehe . •

апот рОпёјскЙ .

апофатика, -е ж, дат. и лок. апофатици [В . апо-, ГРЧ.

phanai рећи , изгово ри ти; оповргавати ,

оспоравати] теол. саз н ање и н а предовање путем негирања.

physein расти] 1. мед.

ap6physis

од апо- (В . ) и

2.

минер. слој једне

бојазан, заб рин утост.

2. страховањс,

схвата њ е, пои мање,

апрецијаЦltја, -е ж [СРJlат.

банк .

appretiatio]

под и зање куповне моћи валуте, односно њсне вредности у о д но су на д р уге валуте; супр. де­

прецијација (В.) .

апрйл, - ила м [лат.

aperi re

aprilis,

можда у вези са

отва рати] четврти месец у години .•

ап рiiлскЙ . а

rlpllMa Вllста [ итал. а prima vista на први 1. муз. вокално или инструментално из­

поглед]

во ђ ење мелодије без претходне припр еме и

2.

екон. исплата р ачу на одмах по

примитку.

априораll , - рна, -рно [В . а приори] унапред до н ет, н езависан од искуства.

руде у другој.

а приори (станд. И априори ) (лат. а

аПОфОlшја, -е ж [ГРЧ . аро- (В.) и

(В.)

спознаја .

израштај на кости , настао

од влакана мишићних ткива.

ad-

1.

увежбавања.

аПОфltза, -е ж [ГРЧ .

мате­

и ргеhепd еге Дохватити ]

завршна сце на у којој се слави неки јунак или

више њих .

2.

priori

из

phone glas]

раније,-, и з онога напред] унапред, засновано

лингв . алтернација самогласника међу сродним

на претпоставкама а не на искуству ; дедуктив­

речима, најчешhе е и о (нпр. шећu

ним путем; супр. а постериори (В.).

- шок, упесе.м

- УNОСШ1); превој, аблаут.

апофтегма, -е ж ['"јЈЧ.

априорitзам, -зма м (В . а приори] филозоф­

ap6pilthegma] сажето

сних од искуства .

изречена мисао, изрека, пословица.

апофтегматичан, -чна, -ч но [В. апофтегма] сажето и мудро изречен, садржајан, језгровит.

апохромат, -:lта м [грч. аро- (В.) и

ски правац који држи да има спознаја незави­

chroma бо­

ја] опт. објектив састављен од више сочива да би се уклонила хроматска аберација.

апраксија, -е ж [ГРЧ.

MII.

-и [В. апробација]

стручњак који прегледа и одобрава пуштање у промет прехрамбених производа.

ап робатiiваlt, -вна, -в но [нл ат.

approbativus,

lfll. апробација] који изражава одобравање.

апохроматича ll , -ч на, -чно = апох ромат­

тив В . апохромат.

априорitстичкЙ .

та = аllробатор, -а м,

апробатор = апробаlП (В . )

скй , -а , -о [В . апохромат] опт. коме је уклоњена хроматска аберација. ~ апохроматсюt објек­

•

апробаllТ, -а м, апробанти, ''С !! . мн. апробана­

а пробација , -е ж [лат.

approbatio од approba-

[е одобравати] службено одобрење , допуште ­ ње, пристанак .

apraxia од а- и praxis, В.

апровизација, -е ж [В . а провизирати] орга­

пракса] мед. неспособност извођења одређених

низовано снабдевање животним намирницама.

покрета упркос сачуваној покретљивости удова.

•

апретёр, -ера м, мн. апретери, ген . МН. апрете­ ра [В . апретура] радник који обавља апретуру.

апровизаЦltОllii.

апровизирати, апровизирам, визирају сврш . И несврш. [нем.

3. л. мн. апро ­ appl"Ovisieren, од

137

апроксиматйван

лат.

снабдевати] набавити,

апсолвент, -а м, мн . апсолвенти, ген . мн. ап­

набављати и расподељивати животне намир­

солвената (ж. апсолве н ткиња и апсолвентки­

ad-

(в.) и

апсолутизовати

providere

ња) [лат.

нице.

апроксиматйва н, -вна, - вно [лат. арргохј­

mativus]

и спрема дипломски испит .

приближан, отприлике одређен.

апроксима ција, -ё ж [лат.

abso1vens од absolvere разрешити]

сту­

дент који је одслушао све прописане предмете

approximatio] 1.

•

апсОлвентскЙ.

апсолвИрати,апсолви рам ,3 . л.мн.апсолвИ ­

мат. приближна вредност; приближно израчу­

рају сврш. [лат.

навање.

шати прописан број семестара, стећи статус

2.

оно што се приближава истини ,

стварним чињеницама, без могућности да се оне сасвим тачно утврде .

2. (у

propos] 1.

прил . зби­

функцији предлога)

поводом (чега), што се тиче (чега) .

апроприја ција , -ё ж [лат.

proprius

appropriatio

од

властит] присвајање, увођење (неке

имовине) у приватно власништво; супр. екс­

пропријација (в.).

апропријац ионй, -а, -о [в. апропријација] који се односи на апропријацију.

апроприсати, -ишём сврш . И несврш. [лат. ар­ ргоргјаге од

proprius

разрешити]

1.

одслу­

расправити , разреш ити (неко

2.

питање); завршити главни део (неког посла).

апропо и апропо [фр . а ља; кад је о томе реч.

апсолвента .

abso1vere

властит] присвојити , при ­

свајати .

апсолУт, -а м [в . апсолутан] филоз. оно што је апсолутно , апсолутни дух, апсолутн а идеја, вечна основа свеми ра.

апсолУтан, -тна, -тно и аГlсолутан , -тна, -тно [лат.

од

absolutus

abso1vere

разреши ти]

1.

који важи сам за себе, слободан од свих огра­ ничења , неусловљен . & апсолутна вред ност

мат. величина броја без обз ира на предзнак

-; апсолутна

или

+

висина висинска удаљеност

неке тачке од површине мора; апсол утни ре­

корд сп. најбољи резултат у некој д и сциплини

без обзира на услове под кој има је постављен

апс непр., стаНД. хапс (в . )

(у дворани или на отвореном, на трави или на

апсеlпан, -тна, -тно [лат.

absens] необ. одсутан . апсентизам, -з ма м [енгл. absenteeism од аЬsentee онај ко је одсутан, од absent одсутан, од лат. absens] 1. одсутност велепосед ника са има­ ња издато г у закуп. 2. често или редовно изо­

тврдом терену и сл .); апсолутни слух муз. спо­

стајање с радног места .

чист, потпун ; крајњи ; & апсолутна нула физ .

апсентист(а), -ё м, мн . апсентисти [в . апсен­

собност да се идентификује тачна висин а тона,

без употребе инструмената;

апсолутна

мо­

нархија соц. држава у којој владар влада без икаквих

уставних

ограничења .

најнижа могућа температура

2.

савршен ,

(-273,15

ОС) ; ап­

тизам] велепоседник који живи далеко од свог

солутна температура физ. температура мерена

имања .

од

аПСlfда, -ё ж , ген. мн. апсида [грч.

sidos

свод, лук]

простор

цркве,

1.

hapsis hap-

архит . задњи, полукружни

надсвођен

полукуполом.

2.

астрон . тачка на Ilутањи неког небеског тела где је оно најближе централном телу или најдаље

од њега (перихел или афел, перигеј или апогеј).

аПСlfдиола, -ё ж [фр .

absidio1e od abside,

в.

апсолутне

нуле ;

апсолутни

од

хем.

1%

воде; апсолутна музика муз . она чији је

садржај искључиво музички, која ништа не описује (уп. програмска музика); апсол утно биће реп . Бо г, божанство.

апсолутifЗам, -зма м [в . апсолутан ] поли­ тички систем у коме је сва власт у рукама јед­

апсида] архит. мало полукружно удубљење уз

ног

апсиду .

власт, самодржавље .

аПС IfД НЙ , -а, -о [в. апсида] који се од носи на

алкохол

чист етил-алкохол, или онај у коме нема више

владара

или

групе

људи,

неогр аничена

апсолутизовати, -уј ём ( и апсолутизирати ,

апсиду. & апсидна линија астрон . линија која

апсолутизирам,

спаја најближу и најудаљенију тачку на пута­

несврш . [В . апсолутан] (у)чинити апсолутним ;

њи неког небеског тела .

представити ,

апсинт, -а м [грч.

absinthion

пелин] алкохол ­

но пиће зач ињено п ел ином и ани сом .

138

применити,

3. п .

мн. апсолутизирају) сврш . и

предста вљати

примењивати

као

неко

апсолутно ;

мишљење

све могуће случај еве, без ограничења .

на

апстракционизам

апсолУтист(а)

апсолУтист(а), -ё м , мн. апсол)rrисти (ж . ап­ солУтИСТКИlЬа, -ё) [в . апсолутан]

1.

владар ко­

ји влада без ограничења, самодржац .

2. приста­

апсолутно прил. [в . апсолутан]

2.

неНТКИlЬа, -ё) [л ат.

abstinens од absti nere уздр­ 1. ко се уздржава , одрич е од чега ; тре­ антиалкохоличар . 2. пол . ко не гласа на

жати се]

лица апсоnyrиз ма .

тан начин.

аПСТЈlнент, -а м , мн. апстиненти , ген . мн. ап­ сти нената (ж . аПСТЈшеНТКИlЬа , -ё и апсти ­

1. на апсолу­

потпуно; свакако, без сумње, без

звењак,

изборима . + апстИнентскЙ .

даљњег; (уз негацију) нипошто .

апстиненција, -ё ж [лат.

апсолУт ност, -и и апсолутност, -ости ж [в.

re

уздржати се]

1.

abstinens од abstine-

уздржавање, одрицање (од

апсоnyrан] особина онога што је апсолутно;

јела, пића, полног општења) .

безусловност, потпуност, неограниченост, са­

неучествовање у гласању .

вршеност.

abso1utorius од

abso1vere разрешити] који разрешава , ослоба­ ђа . '" апсолуторна пресуда прав. ослобађајућа апсолУторијум, -а (и апсолУторйј, -а) м

abso1utorium

документ

2.

о

од

abso1vere

разрешавању,

разрешити]

отпусница,

1.

разре­

заст. сведоча нство о завршеним сту­

дијама и стеченом праву на полагање диплом­ ског испита .

апсолуц ија, -ё ж [лат.

abso1utio од abso1vere 1. прав . ослобођење од кривице, по­ 2. рел . опроштај грехова.

разрешити] миловање.

апсорбоват и , -ујё м (и апсорбирати , апсор­ бирам , З . л. мн . апсорбирају) сврш . и несврш . [лат.

absorbere] 1.

хем . увући, увлачити у себе, уси­

са(ва)ти, УпиGа)ти.

2.

фиг. прихватити, усвоји­

ти, усвајати (идеју, осећање); прожети се , про­

жимати се (чиме). З. з аокупити , обузети (чове­ ка); сасвим утро шити (нечије вре ме, интересо­ вање).

апсорпција, -ё ж [лат.

absorptio]

хем . , Физ.

усисавање, упијање, примање у себе.

+

ап­

сорпцйјскй и апсорпц ионй . апстенц ија , -ё ж [лат . уздржати се] прав.

2.

'"

апсти­

ненцијална криза криза коју у организму иза­

з ива одвикавање од завис ности (по п р екидању

1. одустајање

апстин ирати , апстинирам, З. л . мн . апсти­ нирају сврш. И несврш . [л ат.

abstinere] 1. уздржати

се, уздржавати се, одрицати се Gела , пића , фи­ з ичке љубави).

2.

пол. не гласати на изборим а.

апст р акт, -а м , мн. iшстра кти, ген . мн . ап­ стракта/д.пстраката [е нгл. abstract од лат. abstrac-

tus,

в . апстрактан] кратак садржај неке распра­

ве и л и студије; сажетак, резиме.

апстрактан, -тна, -тно [л ат.

strahere, в.

појам, који

супр .

abstractus

од аЬ­

апстраховати] који постоји само као није опипљив, мислен , мисаон ;

конкретан .

апстрактна

'"

уметност

уметност која не приказује видљиву стварност,

него су јој једини сад рж ај и л инија , облик , боја, површина или маса;

-

број мат . неим енован

број, број који није праћен мерном јед иницом.

апстр актност, - ости ж [В. апстрактан] осо­ бина онога што је апстрактно .

апстрактум, -а м [л ат.

abstractum,

в. апстра­

abstinere

х овати] оно што је апстрактно, што постоји са­

од наследства .

мо у мисл има , апстрактан појам; мислена име­

abstentio

од

удаљење по чинитеља од места где је почи­

нио дело.

ница .

апстракција, -ё ж [лат.

апстергеит, -а м, мн. апстергенти, ген . мн. ап­ стергената [лат.

abstergere

обрисати, очистити]

мед. средство за чишћење, испирање (ране) .

апсте рзйван , -вна , -вно [в . апстерзија] мед. који служи за чишћење, испирање.

апстерзија, -ё ж [лат. обрисати, очистити ] мед.

ње (ране).

ција] који се односи на апстиненцију ;

уз им ања опојних дрога, алкохола и сл.).

пресуда.

шница.

пол . намерно

апстиненцијiiлан, -лна , -л но [в . апстин ен­

апсолуто ран, -рна, -рно [лат.

[лат.

2.

abstersio од abstergere 1. чишћење, испира­

2. чишћење црева .

re, в.

апстраховати]

abstractio од abstrahe1. Филоз. мисаона радња ко­

јом се од неког појма одбацују споредни, слу ­ чајни елементи, а задржава оно што је битно ;

резултат те р адње.

2.

в. апстра ктн ост. З. фам.

пуко мудровање , за мис ао без ослонца у ствар­

ности.

4. апстрактна уметност (В.

апстрактан ).

апстракционизам , -зма м [в. апстракц ија] филоз . мишљење које се не базира на реалности

139

:lПстраховати

арабица

из које је а пстракција и з ведена, које за н емар ује

а пстраховати , -ујём (и апстрахирати , ап­ страхи рам, [л ат.

апшмйнкати, -ам = iшшмйнковати , -ујём

СВРШ . [нем. аЬsсhmiпkеп] позор. ск инути шминку,

искустве н у реалност .

3. Л.мн. апстрахирају) свр ш . И н есврш . abstrahere извлач ит и , одвајати, од trahere

очистити лице.

апшмйнковати = апшмйнкати (в . ) арl, -а м, М Н . ари , ген . МН. а ри [фр . аге од лат.

вући] одвојит и у мислима, изузети , одел ити ;

а геа површина] мера за површин у,

одбац ити оно ш то је случајно или неби тно.

ква дратн и х.

апструзан, -зна, -зно [лат. abstrusus од а Ь­

strudere гурнути у стра н у,

сакрити] тешко р азу­

мљив, тешко докучив, з амршен, нејасан .

а пстр уз ност, -ост и ж [В . апструзан] особина

апсум пција, -ё ж [л ат. absumptio од absumeге потро шити] истрошеност; исцрпљеност.

а псурд, -а м , мн. апсу рди, гс н . мн . апсурда [ В . апсурдан] бесми слица , бесмисао, логичка не­

апсурда н, -д на , -д но [лат. а Ь s шdtl S ] бесми­ апсу рд itтёт, -ета м ["ем. Absu rditiit од лат. а Ь­ sшd itаs] = аПСУ РЩIОСТ, -ости ж особина о н о га што је апсурдно.

дугорепо г шареног папагаја и з троп ских краје­

а ра 2 , -ё ж , ген . МН. ара [нат. а га] олтар , жртве­ ник .

араба, -ё ж, I·СН . МН . араба [тур. агаЬа] заст. тер е-г н а за пр ежна кола .

8.

харабатија.

арабаuија В . рЗбаuија . арабер, -а м, МН . -и [н ем . А га Ь е г Арапин] коњ арапске р асе.

арабеска, -ё и арабеска , - ё ж , дат. И лок. ара­ бесц и /арабесц и , ген . М II . арабески /а р абески и

апсу рд ност = апсурд itтёт (в.)

арабесака [фр. arabesqt1e од итал . arabesco у

а псурду м в. апсурд.

а Гlсцес, -а м, мн. апсцеси, ген . мн . ап сцёса [лат.

abscedere

отићи, узмицати, због

веровања да телесне течности одлазе у оток]

мсд. гнојно запаљење ткива , гнојни оток , гној­ ница .

ар апском стилу]

1. ум .

шара од испреп лета ни х

геоме-гриј ских и биљних мотива , ти пичн а за исламску уметност; шара уоп ш те.

2.

муз. врста

живахне композиције, н ај'lе шћ е за клавир .

•

арабескнй и арабескнй . арабitзам, -зма м, МН . арабизми , ге н. МН. ара­

апсцitса, -ё ж , ген. МII. апсциса [л ат. abscissa (lјпеа) отргнута (линија), од

abscindere

отргну­

ти, одсећи] мат. прва координата у координат­ ном систему,

06.

представљена као хоризонтал­

на , на којој се мери растојање од ординате (в .).

• :шсц исни . складу с временом, савремен, модеран, по по­

следњој моди.

вокр . фам. одузети, одуз имати , одб ијати

(од плате, хонорара и сл . ) .

2.

1.

реч позајмље на

израз или конструкција

карактеристична за а рапск и ј език.

арабизираТII , -а рабиз ирам, 3. Л. МI1. араби­ зи р ају и а р абизоваТII , -ујём СВ РШ . И I1 ССВР Ш . [фр . да(ва)ти (коме, чему) арапскс особи­

не , поарабити; араБИЗllраТII се (о н ароду, п ле­ мену) прећи у Арапе .

3.

стручњ ак за арапски језик, књижевн ост и кул­ туру.

покр. отакати, пре­

арабilстика, -ё ж , дат. И лок . арабистици [в.

типогр . заст. узети први отисак

арабиста] познавање и проучавање араГI СКОГ је­

2.

слога.

зпшйд, -а м [нсм. Absch ied] 11OKp. за СТ. раста­ нак, оп роштај.

из арапског језика.

а р абllст(а), -ё м, МН . арабисти [фр . arabisteJ

аГlЦllго вати, -ујём сврш. И н ес врш . [нем . abzie-

та кати (ви н о).

бизама [фр . arabisme] ЛИНГВ .

ara biser]

зп-ту-дејт при д. индекн . [енгл . up-to-date] у

140

ара l , -ё ж, ген . МН . ара [ага(га) , изјужноаме­ ри чког инд иј а нско г језика гвара ни ] ЗООЛ. врста

арабаuitлук В . рабаUIIЛУк.

сле н, логи ч ки немогућ ; неразуман.

hen] 1.

ар2 В. ахар.

арабатија

могућност.

од

метара

ва Јужне Америке.

онога што је апструзно.

abscessu s

1ОО

зика, књижевности и културе.

арабllца, -ё ж [од арабљански = арапски] а рапско писмо .

арбитрар ан

арагонйт

арагонит, -ита м [по ш п анској п ок р ај и ни

аранцини , ар а нци на м МН . [ I1ПUl . агапсјпо ,

Арагон, где је откривен] минер. безбојан и л и

дем. од ага п с ј о нар а ни а, с ве н еција н ским изго ­

жућкаст минерал, кал цијум-ка рбо н ат, са при ­

во ром] ситне у ш е ћ ерене на р а н ие ; у ш ећерена

зматичним кристалима.

к о р а на р а нuи .

араисати, -шём несврш. [тур.

ya ramak] ПОКр .

арар в. хараР .

пријати, годити, пристајати .

а рато с и аратос [грч .

арајдати се, -дам се несврш. [неизвесног п о ­ рекла] ПОКр. заст.

1.

уживати, наслађ и вати се.

2.

да те (га, их) носи !

веселити се, радовати се.

арајство, -ства с [ н еизвесног по р екла] rlOKp. уживање; забава, разонода.

аратоси љ ат и се, ар атосиљам се СВРШ. [од а ратос (в.) И благосиљати] заст. ота р асити се, отр ести се, р атосиљати се.

арак, арка м, МII. арци, ген. МН. ара ка [лат. а г­

CUS лук] табак (хартије). арак, арака м [ар.

ар а хйд, -ида м, М I I. а рахид и , ген. МН. арахида [пат.

'a raq, В. ракија] жестоко

мнека , пореклом из Индије.

аралук, -а М, МН. аралуци, ген. мн.аралука [тур. 11OКР. заст. међупросто р ; ходник или п ро­

бот.

а р аХ Шfде, а р ахида ж МII. [грч . агас h пё паук]

араХllода ктй л ија , -ё ж [грч . агасhлё паук ,

dakty los

арам в. харам.

прст] мед. ненормална дужина и иста­

њеност п рстију.

лазна просторија у старим босанским кућама.

араХIIОЙД, -ида М = а ра Х llои да, -ё ж [грч . агас hлё паук, о. -оид] анат. паучинаста мождана

арамбаша непр ., станД . х ара мба ша (в . )

опна .

арамзада В. харамзада.

ара х ноида = а раХllОЙ Д ( в . )

арамија lIепр., станд. х а рамија (в.)

араХIIОJlогија , -ё ж [грч. агас hп ё паук, в. -JlО­

араll, -рна , -рно [ГР'I . charis милост, љуба­

1. доба р, леп,

ваљан.

2.

гија] ЗООП. наука о пауцима .

снажан, хра­

бар.

арба Jlета , -ё ж, ген. МН . арбалета [фр . агЬаlёtе] I1ст. самостр ел, оружје налик на пушку на којој

араЈlђел непр . , станд. а р ха нђ ел (в.).

је лук за избацивање стрела .

араllжёр, -ера М, МН. аранжери, ген. МН. аран­

1. онај ко аранжира (нп р . 2. приређивач, организатор. 3. муз. онај

а р б llј а В . ха рбиј а.

жера [фр. arтangeur] излоге).

нејасног по рекла]

Arachis,

ЗООН. р ед п аукова .

араканга В. а р а.

зност] заст.

науч н о

б и љка КИ КИР ИК И .

пиће од пиринча, шећерне трске или кокосовог

arallk]

arat6s проклет]: - iue

(га, их) било ! проклет да си (да је, да су)! ђаво

ко прави а ранжман.

араliжираТIt, арiшжирам,

3.

Л. мн . а ранжи­

рај у сврш. И несорш. [фр. аП'апgег]

1.

арбlпар , -тра м, МН. арбитри , ген. МН. арбита­ ра (непр. а рби те р ) Lпат .

сти (моди, уметности и сл.). б. спортски судија.

уредити,

арбите р непр., станд. арби та р (в.)

уре~ивати, удесити, уређивати; сложити, сла­

ар б и тра жа, -ё ж [фр .

гати (букет цвећа); распоредити, распоређива­ ти робу (у излогу).

2.

вати , организовати.

средити, удесити, удеша­

3.

муз.

направити аран­

араllжман, -ана м, МН. аранжмани , ген . МII. аранжмана. arтangement?

ти]

1.

1.

договор, нагодба,

споразум.

2. унапред организовано туристичко 3. одређен распоред детаља, среlји­ вање деко ративних елемената . 4. муз. исписана путовање.

обрада за оркестар или мањи ансамбл.

arbitrage, В. арбитрира­

прао. поступак у посебним судовима или

органима за решавање спорова (између преду­ зећа, држава итд.).

жман.

arbiterJ а. судија, пресу ­

дитељ; најмеродавнији стру ч њак у некој обла­

2.

фIНIЗlIС . истовремена купо­

вина и продаја робе на берзи, што омогућав а

за р аду на основу разлике у ценама.

ту) суђење.

3.

(у спор­

+ арби т раЖ IIИ .

а р б итрар а н , -рна, -р но [пат. агЫtгагius] који поступа по личном нахођењу, а не по закону;

самовољан .

2.

произвољан; одока одређен.

141

арбитратор

ареа

арбитрато р , -а м , мн . -и [л ат.

arbitrator]

суди ­

ја ко га бирају завађене стране ради решавања

ским .

aprollayr, -а м ,

н ек о г с вог спора .

арбитрирати, арбитрирам ,

3. л . ми . арби­ трирај у иес~рш. [лат. arbitrari од arbiter судија] пр есуђиват и у неком спору , бити арбитар , вр­ шити арбитражу .

МН. -и [В . Аргонаути] зоол . в р­

ста главоиошца .

Аргонаyrи, АргонаУта м МН . [грч .

Arg6, паи­

tёs морепловац] митол . грчки јунаци који су на

броду Арго, под Јасоновим вођством , отп лови­

арборетум, -а м , мн . -и [лат.

arboretum од аг­

Ь ог дрво] збирка дрвећа ; насад различитог др ­ в ећа у парковима, вртовима, расадницима и сл .

арборикултура, -ё ж [лат. агЬог дрво ,

cultura

гајење] узгајање дрвећа у парковима, вртови­ ма, ра с адницима и сл .

арборицйд, -ида м [лат. агЬог дрво, в . -цид] пољоп р . средство које уништава нежељено др­ в еће и грмље .

ли до Колхиде на Црном мору да н ађ у Златно руно .

арготизам, -зма м [фр.

argotisme,

В. ар го]

лингв . реч или облик који припада ар гоу , ж ар го­ низам .

аргумен(а)т, -нта м , мн . аргументи , ген . мн . аргумената [лат .

argumentum] 1. доказ , доказно 2. мат. еле­

средство ; образложењ е , оправдање .

мент на који се примењује нека оп ерациј а од­

арбу н , -уна м , мн . арбуни , ген . мн . арбуна [венец. агЬого] зоол . врста морске рибе ружича­ сте бој е и укусног меса ,

Pagellus erythrinus.

аргзт 1 , -а м, мн . аргати , ге н . мн . аргата [тур .

arglt]

употребљава се за светлеће цеви сличн е н еон­

ny шкарница, рупа у зиду тврђаве кроз ко­

ју се пу ца .

аргат 2 , -а = аргатин, -а м , мн . аргати, ген . мн . ар гата [тур . Irgat од грч . ergates радник] физички рад ник , н ад ничар (ж . аргаткиња, -ё) . зргатар, -ара и зргаташ, -аша м = в . аргзт 2 • аргзтин = аргзт 2 (в .)

а р гументатйван , -виа , -вно [В . ар гументо­ вати] који образлаже, који служи к ао доказно средство, доказни .

аргументација, -ё ж [л ат.

argumentatio Ј 1.

доказивање, образлагање ; начин и з н ошења и

распоређивања доказа .

2. скуп

аргум ен ата , до­

к аз а за неку т врдњу .

аргументовати, -ујём (и аргументир ати , аргументирам,

3.

л . мн . аргументирај У) сврш . И

несврш . [лат. argumentaгi] поткрепит и , поткре­

аргатовати, -ујём несврш . [в . аргат2] ти за н ад ницу, надничити .

носно функција .

2. радити

1. рад и ­

тешке фи ­

пљивати доказима , Доказ(ив)ати , обр азложит и , обр азлагати .

зичке п ос л ове , кулучити , мучити се .

Аргус, -а м [грч . Лгgоs] д ив из грчке митоло­

аргентал = аргентан в . алпака 2 •

гије , стооки чувар Зевсове љубавнице; ф и г. чу­

аргентан, -ана м = аргентiiл, -ала м [лат. аг­ в . алпака 2 .

вар који све види ; О ГЈlедати Аргусовим очи­

gentum сребро]

аргентйт, -ита м

[л ат.

argentum

сребро]

минер . сребрни сулфид, најважнија руда сребра.

аргирија, -ё = аргиријаза, -ё и аргир6за, - ё

ма све видети, строго пазити .

ардија, ё ж

, ген.

мн . ардија [тур . a гd iye] п окр.

мала помоћна просторија иза радњ е .

ардйт, -ита м, мн . ардити , ген . м О!. а рдита

ж [грч . argyтos сребро] м ед. тровање сребром ;

[итал .

сивкаста боја коже која се јавља после дуже

паравојних јед иница у раздобљу одм ах посл е

употребе п репарата сребра .

светског рата .

аргиријаза = аргирија (в . )

арго, -оа м , мн . аргои , ген . МН . арг6а [фр .

argot]

ergon

arg6s неделотворан , лењ ,

рад] хем . елемент из групе

инертних гасова, атомски број

142

1

18,

симбол Аг;

П ОКр . смрека .

ардов, -ова м , мн . ардови , ген. мн. ард6ва [м ађ.

hord6]

шатрова ч ки говор , жаргон , сленг .

од а- (в . ) и

смео] и ст. припад ник и талија н ских

ардич, - а м , мн . ардичи, ге н . мн . ардича [тур .

ardl9, ardlc]

аргир6за = аргирија (в . )

аргон, -она м [грч .

ardito

ПОКр . буре, бачва.

ареа, -её ж

,

ген . МН . арёа [лат. агеа ]

простор , равни на ; површина.

ручје .

2.

1.

р аван

област, под­

а ријанац

ape:UI, -ала м, мн . ареали , ген . мн . ареала Areal од нлат. arealis површински , в . ареа]

ар естант, -а м, МН. ар естанти , ге н . МН . ареста­

[нем. под­

ручје, област распрострањености неке биљне

ната [В . а рестовати]

2.

(непр.)

а р естоваТII , -ујём (и арестираТ II , арести­

или животињске врсте .

арена, -ё ж [л ат. прекривено

онај ко хапси .

1.

ухап ш еник, кажњеник .

(h)arena песак, борилиште песком] 1. ист. простор за гладија­

рам,

3. л . МН. арести рају) СВРШ. И несврш . restare] (у)хапсити, затворити (кога).

[итал.

ar-

торске борбе и слична такмичења; римски ста­

ар ет ирати [фр. аггёtег] В. а р естовати .

дион, амфитеатар.

аретол огија, -ё ж [грч . aret~ врлина, В. -логи­

куских вештина.

2. простор за извођење 3. фиг. поприште .

арёнда, -ё ж, ген. МН. арёнди [срлат.

цир­

ја] нау ка о врлини.

закуп земљи шта; О дати у аренду дати под за­ куп .

куп .

2. чист приход • арендалан.

а р з и -одаја , а р з-одај а, -ё ж [тур . ти, и тур .

арендар, -ара м, ВОК . арендару и арендаре,

метр .

oda, В .

arz,

В . арзи­

одаја] ист. просторија за прима­

ње посетилаца у царском двору.

а р з ит и , -им несвш. [тур.

arren-

в . ареflДаш .

arsis дизање]

наглашени слог у стопи; супр. теза (В.).

од земљишта издатог у за­

МН . арендари , ген . МН . арендара [срлат.

da(ta)rius]

а р за, -ё ж, ген . МН . iiрза [грч .

arrenda] 1.

arz

од ар. 'агџ изло­

жити, исказати] поКр . пријављивати , оптужива­

арендатор, -а м, МН. - и [срл ат.

arrendator]

в.

ти, жалити се на кога.

а рзохал = а р зухал (В.)

арендаш .

а р зухал, -ал а м

арендаш, -аша м , МН . арендаши , ген . ми . арен­ даша (ж. арендашица, -ё) [В. аренда] ма земљу у заку п, закупац .

2.

1. ко

узи­

arzuhal , В.

= а р зохал , -ала м , ми. -и

а ри визам, -з ма м [фр .

ко издаје земљу

[тур .

арзити] поКр . молба , представка .

arrivisme od arriver

стићи, постићи] настојање да се успе по сваку

под закуп.

арендисати, -ишём (и а р ендираТIf , аренди­

цену ,

каријеризам ,

лакташтво.

•

ариви­

рам,

СТIIЧ Кlf .

да]

arriviste, 1. ко се труди да успе по сваку це­ ну , каријериста , лакташ . 2. скоројевић . а р идан, -дна, -дно [л ат. aridus] 1. сушан , си­ ромашан падавинама . 2. фиг. сувопаран . а ри дiпёт, -ета м [лат. ariditas] 1. сувоћ а кли­ ме , СУШНОСТ. 2. фиг. сувопарност .

3. Л. мн. арендирајУ) СВРШ. И н есврш . [В . арен­ 1. изда(ва) ти у закуп. 2. узети , узимати у за­

аренозан, -з на, -з но [л ат.

arenosus]

пешчан,

песковит.

ареола, -ё ж, ген. МН . ареала [лат. од

а р ив и ст(а), -ё м, МН. аривисти [фр.

В. аривизам]

куп .

area, в.

ареа]

вице на дојки.

areola, дем. 1. анат. тамни прстен око брада­ 2. мед. црвенило коже око з апа­

а р юац ија, -ё ж [В . аријевац] ист. претварање

љеног или повређеног места .

ареометар, -тра м , ми. ареометри, ген . МН . ареометара [грч . arai6s редак, в. -метар] справа за мерење густ ине течности .

ареопаг, -ага м [лат. Areopagus, од грЧ. Лгеiоs

pagos Аресо во

брдо, брежуљак у Атини посве­

ћен богу рата Аресу, где је вероватно заседао

врховни атински суд] врховни суд у старој Атини.

Арес, -а м [грч . Лгёs] старогрчки бог рата. арест, -а м, МН. арести , ген. ми. арёста [нем.

rest,

итал.

arresto

заустављање, хапшење]

затв ор , казна затвора. мишића).

2. мед.

Ar-

1. заст .

застој (об. срчаног

у

аријевце;

насилно

превођење

пој единих

предузећа из јеврејских у аријевско власни­ штво, у Хитлеровој Немачкој .

а рија, -ё и а рија, -ё ж [итал .

aria]

муз.

1. тачка

соло певача у опери или оперети, мелодија на одређени текст.

2. композиција за глас соло , об.

уз оркестарску пратњу .

Ариј ад н а, -ё ж [грч . ] према грчкој митологи­ ји кћи краља Миноса, која је помоћу клупка конца помогла Тезеју да изађе из лавиринта .

..

А риј ад нин а нит спасоносни излаз из тешке

ситуације , спасоносно средство .

ариј а llац, -нца м, МН . ар ијанци , ген . мн . арија­ наца следбеник аријанизма (В .)

143

аријанизам

ар-капија

аријанизам, -зма м рел . учење Арија , алек­

аритм епt'IКЙ , -а, -о [В. аритметика] мат. који

rv века , који је тв р ­

се односи на а ритметику. А а ритметичка сре­

сандријског свештеника из дио да Христос није бог

Hel"O оби ч ан

човек .

Д И ltа мат . бр ој који се добиј а када се збир п бро­

аријац = а риј е в а ц (В.)

јева подели са п; ари т м етичк а про гресија,

аријевац, -вца м, мн. а р ијевци, ген. мн. арије­

р ед М3Т. низ б р ојева у коме је разлика између

ваца = аријац, -јца м, МН . аријци, ген. МН. аријаца

два узастопна броја стална, нпр.

1,4,7, 1О

а РIпм иј а, -е ж [грч . а- и rythlТ10s мера]

(ж. аријёвка, -е, Д3Т. и лок. аријевки, ген. МН. ари­ јевки) [нем. Агјег од С3НСКр. агуа племић, вели­

суство или неправилност ритма.

каш]

вилан рад срца.

1.

(Аријева ц) припадник народа који је у

преисто ријско доба живео у Ирану и северној

Индији, а говорио индоевропским језиком.

2.

по расистичкој теорији, припадник европске

више расе, посебно нејеврејин.

аријергарда, -е ж, ген.

MII.

аРltјерист(а), -е м, МН. аријi:ристи [фр . aгrjeгe позади] не06 . назадњак, реакцнонар .

аријес, а м, МН. -и [лат. aries] ист. ратна справа за разбијање зид ина , дугачка клада с овнујском главом , ован .

аријета, -ё ж, ген. МН. аријета [итал . ариозо прил. [Итал.

с мешавином арије и ре'lитатива.

аристократ(а), -ё м, мн. аристiжрати (ж. аристократкиња, -е) [грч . агistоkпitёs од агј­ најбољи, В. -крат(а)] припадник аристокра­

тије, великаш, племић.

аристократизам, -зма М [В. аристократија] аристократска владавина; аристократско д ржа­

ње; оданост аристократији.

најбољи, В. -кратија]

1.

aristokratia од агј­ ИСТ. владавина ви­

шег сталежа с наследним привилегијама , наро­ чито у старој Грчкој.

3.

2.

ист. виши сталеж, плем­

класа најотменијих и најбо­

гатијих, господа, друштвена елита.

+

бројавањем свега око себе.

а р итмомантија, -е ж [грч . arithlТ16s број, lТ1ante(a прорицање] врачање помоћу бројева .

а ритмомета р , -тра м, МН . аритмометри, ген.

мн. аритмометара

arietta,

arioso] муз. певачка тачка

аристократија, -е ж [грч.

а ритм ом а ниј а, -е ж [грч . ar i thlТ16s број, В . -манија] IlСИ Х. нагон за сталним бројањем, пре­

а риш , -а м,

ариши, ген. мн. ариша [венец. врста листопадног дрве ­

а р ка, -ё ж , дат. И лок. арци, геll . мн. арки [нат . агса] рел.

1. ковчег у

коме су чувани реликвије и

друге д рагоцености.

2.

ковчег (брод) у коме се

по Старом завету Ној е спасао од потопа.

а р ка, -е ж , дат. И лок. арци, ге н . мн . арки [тур. агkа позадина ] гюкр.

1.

леђа, задња страна .

задња, тупа страна косе или ножа .

3.

2.

ф"'.. зале­

ђе, заштита; протекција.

а р када, -е ж, ген. мн. аркада [фр . arcade од итал .

arcata од агсо лук] 1. арх нт. надсвоlj ен трем , 2. анат. део чеоне ко­

низ лукова на стубовима.

сти изнад ока у облику лука.

ар кадйј скй = а Рlсадскй (В.)

а ри сто­

а р кадскй, -а, -о = а р кад йј скй , -а, -о [грч .

Aristoteles] уче­

ње грчког филозофа Аристотела

(384-322.

пре

Arkadia]

аритметика, -е ж , дат. И лок . аритмi:тици [грч. arithlТ1etik6s од arithlТ16s број] мат. наука о рачунању; део математике који проучава при ­ родне, целе и рационалне бројеве.

којије из Аркадије; иди личан , сеоски ,

пасторалан.

а р ка ll УМ, -а м,

н.е. ) .

144

MII.

larisse, и тал. l агјсе] 60Т. та, Larix ещ·ора еа .

кратскЙ.

аРltстотелизам, -зма М [грч .

агithl116s број, В. -метар Ј

[1"])'1 .

справа за рачунање, рачунаљка.

дем . од агја] муз. мала, кратка арија.

ство, великаши.

- и [грч . arithlТ16s број ,

а р итмологија, -е ж [грч. aritl11Т16s број, В .

аријергарди [фр .

брани одсту пање , заштитница.

stos

MII.

рибарска м р ежа, одакле фиг. загонетка]

-логија] наука о бројевима.

aгriere-garde од апјеге позади] вој. чета која

stos

мед. непра­

загонетка заснована на бројевима .

+ а риј евск й ,

арЙјскЙ.

итд.

1. од­

+ аРИ ТМ И'l а н .

а ри тмо гриф , -а м,

gr"ipllOS

2.

-

MII.

- и [лзт. агсапиlТ1 Ј

1.

верске

тајне, молитве које се откривају само посвећени ­ ма.

2.

тајно средство против болести, тајни лек .

а р- ка пи ја, -е ж, ген . МII. ар-капија = ар-ка­

П ИUltк, -а М,

MII.

ар-капиuици, ген. мн. ар-капи-

ар-капиџик

џика [тур.

art

а р ог ир апt

задњ и и

kap1

врата] врата из дво­

ришта, задња врата, с пор едан улаз.

a p Ma llЏljj a = ха р ма ltџиј а (в . )

а р мањак, армањка м [фр.

Armagnac, назив

aP-КarlИ ЏИК = ар - кап ија (в.)

покрајине] жестоко алкохол но пиће , врста ко­

аркато прил. [ита1l.

њака.

arcato од агсо гудало ] муз.

превлачећи гудалом; уп . пи ц икато.

аркаш, -аша м [тур . artka~ од

а р матУ р а, -ё ж [лат. a mlatL1Гa од

art задњ и и ka~,

в. каш] задњи узд игнути део сеДЈ1а, у п . У llкаш .

аркебуза, -ё ж ["ем.

se од

хол.

шка

кремењача

haakbus

углавном у

XVI

ArkebL1se од фр. arqL1 ebL1-

кукаста пушка] и ст. ста ра пу­ с дугом

цеви ,

у

употреби

и ХУН веку .

Arkebusier, В. аркебуза ] и ст.

војник наоружан ар кебузом.

1. грађ .

и наоружање.

3.

а р м иј а , -е ж

1. 2.

2.

п ом . бродска о пр ема

мек",. саставни делови елек­

тричних инстала циј а.

војска .

annare нао­

гвоздене шипке и л и мреже који­

ма се појачава грађевина .

а гтее]

аркебузй р , -нра м, МII. а р кебузн ри , ге ll . мн. аркебузнра [нем.

ружати]

4.

муз.

8.

а кц иденташt је .

, вок. армијо, ген . МН. армија [фр .

укупна оружана сила неке државе,

најв е ћа оперативна ј ед иница у вој­

с ци , формирана рад и извршења одређ е ни х ци­

љева, која комбинује више родова вој ске.

аРКОСОЛltј ум, -а ( и аркосолйј, -а) м [лат.

ar-

cus лук, solium камени мртвачки ковчег] археол. старохришћански гроб са сводом у облику лука .

а Р Мltла р аlt, -рн а, -рно [СР1l ат.

annil1a н а руквица]

Арктик, -а м [грч. arktik6s северни] област • арктичкй .

Ј шрна

арлекйн, -нна м = хаРЈЈеКЙII, -н н а м [итал. Аг­

тела.

око северног пола .

3.

фиг. мноштво људи, маса .• а р мЙјскЙ .

atmil1aris од • арми­

округао , прстенаст .

с ф ера астро н . стари

астрономски

ин­

стру ме нт за од ређи вање координата н ебеских

lecchino од старофр . hel1 eql1in, н еизвес н ог поре­ кла] 1. (А РЈЈеКИII) шаљиви лик из итал. комедије

и н ес вр ш. [фр . апnег] г·рађ . (о)јачати , учв р стити,

дел арте, са шареном одећом и дрвеном сабљом.

у чвршћив ати бетон уграђујући у њега гвоздене

2.

шаљивчина, ЈЈак рд ијаш; превртљивац .

арлекинада, -ё ж [фр . шна представа у којој

arl eqllinade] 1. позори­ се појављује Арлекин. 2.

фиг. фарса, лакрдија; неозбиљност.

арлlt прид. индекл. [тур. а гl1 , бро васпитан, ваљан, честит.

harl1] пок р . 1. до­ 2. силан, жесток,

плаховит.

армаган, -а м, МII. -и [тур.

armagan] покр. да р ,

а р ми р ати, армирам ,

3.

л. м н . a pM~lp ajy сврш.

шипк е или мрежу.

а р ми р ац, -рца м , М Н . армнрци, ге н . МН. а р ми­ р аца = арми р а'l , -ача м, МИ . армирачи , ген . МЈЈ.

а рмирача [в . а рмирати] рад ник и ли инжењер који прави армирани бетон.

а р ми р ач = ap~1I1paц (в.) арњеви, арњёва м мн. [мађ . еПl у6 за шти та] платнени кров н а зап режним колима.

поклон .

армагедо н (А рмагедон ), -д6 н а м [назив ме­ ста у Библији, Откр. Јов .

16: 16]

место кона'lне

битке између доб ра и зла; фиг. одлучујућа, пр е­

армада, -ё ж [LШЈ.

annada од лат. а гт а о р ужје ј оружана сила, армија. 2. велика ратна

флота .• армад нй .

армалес, -а м lCpJJaT.

присвајати ,

захтевати ]

arrogans од агго­ дрзак ,

надм ен ,

охол, напрасит , осо р ан.

арогаllПI ОСТ = арога н ција (в . )

судна борба.

1. војска,

арогантан, -тна , -т но [лат . gа ге

а р ога н ц ија, -ё ж = арогаНТIIОСТ, - ости ж [в. а ро гантан ] надменост, дрс кост, напр аситост , безобзирност.

(litterae) armales, од аг­

a P O I- а .tија, -ё ж [1Iат.

arrogati o од апоgаге

та оружје, грб] ист. повеља којом владар п ле­

присвојити] прав . усвојење л ица које виш е није

мићу додељује грб.

IЮД очинском влашћу .

армалист(а), -ё м, мн. а рм алисти [В. арм а­

аРОГliрати, арогирам ,

3. 11 . МII. арогнрају arrogare] 1. својатати; (нео­ полагати права на нешто. 2. прав .

лес] ист. племић без поседа , у сталној војној

св рш . и несврш . [ЈЈат.

служби (на рочито у Мађарској).

с нов ано)

армаll = ха рм а н (в.)

усвојити , посвојити.

145

артериоеклер6за

ар6ма

ар6ма, -ё ж [грч . аг6mа -tos зачин, мирисна трава]

2.

1. угодан

мирис (биљке,јела, пића и сл.).

фиг. осећај, наговештај, призвук.

ским лукама.

аромат, -ата [В. арома] мирисна материја,

2.

хем. пре­

вођење парафинских угљоводоника у арома­ тичне.

полагању.

селине .

арееннк, -ика м [грч . arsenik6n, в. арсен] хем . арсенов триоксид (АS20з), јак отров . • арее­ НIfЧНЙ .

ароматltЗовати,

-ујём

и

ароматизирати ,

ароматизйрам, З. л . ми . ароматизирају сврш . и иесврш . [фр .

aromatiser,

в. арома] да(ва)ти угодан

мирис неком прехрамбеном производу или леку.

аромаТllчан, -ч на, -чно, ароматичкй , -а, -6

= ароматекй, -а, -6 [грч . ar6matik6s, В. арома] хем . који пријатно мирише, који има арому .

•

ареенйт, -ита м [в . арсен] хем . со арсенове киселине .

арелан, -а и арелан , -ана м, мн.арслани, ген . ми . арслана [тур.

ар суз, -а м, мн. арсузи, ген. мн . арсуза [тур. од аг стид и

arSIZ

ривати бензола.

бразник .

ароматекй = аромаТllчан (в.) заокружити] груписање малих земљишних по­ седа, њихово спајање у веће ради рационални­ јег искоришћавања.

мн. арондисма на [фр . arrondissement] а. админи­ стративна јединица у Француској, део департ­ мана. б. (у Паризу) градска четврт.

злука [тур.

arslz!lk,

в. ар суз] ПОКр. безобразлук,

неваљалство.

арт-дifректор, -а м [енгл. art director] 1. тех­

арпаеуј, -а м [тур . arpa јечам , su вода] ПОКр. арпаџик, -а м [тур. arpaclk] ситан црни лук за сађење.

арпаш, -а м [тур. arpa јечам, пере. a~ је10] ПОКр. јечмена каша.

арпеђирати, арпеђйрам, З. л . мн. арпеђирају несврш . [в . арпеђо] муз . свирати арпеђо, свирати акорде разломљено.

арпеђо, арпеђа м, мн. С арпеђа, ген. ми. арпеђа

arpeggio од arpa харфа]

2.

уметнички директор (фестивала, филма и сл.) .

артељ, -а м, ми . артељи , ген. М>I. артёља [рус . артель]

1. радна задруга. 2.

иСТ. удружење за за­

штиту радника.

вода у којој је куван јечам; јечмено пиво .

муз. свирање тоно­

ва једног акорда не истовремено него разло­

АртеМlfда, -ё ж [грч . Artemis] МИТОЛ . богиња лова и месеца, кћи 3евсова , сестра Аполонова ;

одговара римској Дијани .

артемйзијум, -а (и артемiiзiiј, -а) м [грч . Аг­

tem{sion]

ист. светилиште богиње Артемиде.

артёРllја, -ё ж [грч. аrtёг{а жила]

1. анат. крв­

ни суд који из срца одводи крв обогаћену кисе­ оником у разне делове тела.

2.

фиг. врло про­

метна улица, важна саобраћајница . • артернј­ екн и артеријалан . артериографија, -ё ж [в . артерија, графија] мед. рендгенско снимање артерија; уп. аНГIfО­

мљено, један за другим, као на харфи.

ареа, -ё ж, ген. мн. арса [тур. arsa] ПОКр. празно

графија. артерИОJlе, артери6ла ж мн. [нл ат. arterio1a ,

градилиште, плац .

ареё н, -ена м [грч . агsёп мушки,јак] хем. еле­ мент, редни број

33, симбол As, чија су једиње­ њајако отровна . • ареенов и ареёнекЙ . арееf.ал, -ала м, мн. арсенали, ген. мн. арсена­

146

ПОКр . бестидник , безо­

нички и ликовни уредник часописа или књиге.

арондиеман, -ана м, мн. арондисмани, ген.

од ар.

SIZ без]

ареузлук, -а м , мн. арсузлуци, ген . мн. арсу­

аРОllдаЦllја, -ё [неправилно од фр. аrrопdiг

arsena!

ars1an] 1. лав. 2. фиг. храбар чо­

век, јунак; насилник.

ароматични угљоводоници хем. бензол и де­

ла [фр.

а. скуп оружја, наоружање. б.

ареенат, -ата м [В. арсен] хем. со арсенове ки­

аромаТllзаЦllја, -ё ж [В . ароматизовати] 1.

[итал.

2.

фиг. велика количина нечега што је увек на рас­

материја која одаје пријатан мирис . додавање мириса неком производу.

складиште оружја, оружница, нарочито у мор­

dar

а~-~јпа'а радионица]

1.

дем . од

arteria]

анат. најситније артерије, после

којих долазе капилари.

артер"оеклербза, -ё ж [в . артерија, склеро­ за] мед. задебљање и закречавање зидова арте­

рија.

артерисати

артрiпичан

артиљерија, -ё ж (не пр. артилерија) [фр .

артерисати, - ишём [тур . аrtюnаk] ПоКр. ли­

топови

и

друга

велика

ti1lerie] 1.

ц ем .

ор ужја (хаубице, бацачи, р акете и ср . ).

војске опремљен т им наоружањем .

артёрскй непр. а. артёскЙ . артёскй, -а, -о = артёшкй , -а, -о (непр. ар­ тёрскй ) [ фр .

artesien од Artois (Артоа) ,

име про­

винције у којој су најпре копани такви бунари] у : А артески/арте шки бунар бунар који се ко ­ па до воде између два непропусна слоја , тако да о н а и ст иче под сопственим притиском.

артефакт, -а м, мн . атефакти , ген . мн . артефа­ ката [лат.

[асшm вештачки начињено] про­

arte

и звод људске руке (за разлику од п р иродног) ,

арт иода ктили , артиодактила м мн . [грч . паран ,

os

1. уметничка

ве­

пренаглашавање формалне

стра н е н е ке уметничке творевине.

артист(а), -ё м, мн . артисти (ж . артисткиња) [фр .

струци; в е шт глумац .

artiste

од

art

уметност, вештина]

калу и сл . као акроб ата , мађ и оничар, жонглер и

сл .

2. уметник

који је добро овладао технико м

своје уметности .

сти .

артистичкй, -а , -о [фр .

2.

мајстор у својој

3. оснивач ,

покретач, за ­

artistique] 1.

који се

односи на артисте : вешт, увежбан , виртуозан .

2.

уметнички .

аРПlфекс, -а м , мн . артифекси, ген. мн . арти­ фёкса [л ат .

artifex

од

ars ген . artis

уметност и [а ­

сеге чинити] вешт уметник , стваралац у ум ет­ ности , мајстор.

четник .

арт ик(а)л, - кла м, мн . артикли , ген . мн . арти­

артифицијёлаll, -лна, -лно [фр .

кала (УОб . и артикл, - а , мн . артикли, ген . ми . ар­

лат.

тикала) [нем .

чен , неприродан .

Artikel од л ат. articulum] 1. произ ­ 2.

вод, одређ е ни примерак робе у трговини .

прав . члан (закона) , параграф .

1.

artificialis,

artificiel

од

в . артифекс] вештачки , и з ве ш та ­

артифицијёлност, -и ж [В . артифициј ела н ] извештаченост.

в. арти­

артичок , -а м , мн . артичоци , гн . ми . арт ич ока

фон . стављање говорних органа у

= артич6ка , -ё и артиш6ка , -ё ж [север ноитал .

артикулација, -ё ж [лат. кулисати]

1. в е штак

који наступа у циркусу, варијетеу, ноћном ло­

арт иззн , -а на м , мн . артизани , ген . мн . артиза­ з анатлија .

arti-

п рст] зоол . р ед папкара који

тистички] скуп вештина које приказују арти ­

а рти зам , -з ма м [в . артист]

artisan] 1.

daktylos

имају паран број прстију; уп. перисодаКТИ ЈШ .

штина ; потпуно владање техником и формом

на [ фр .

род

артистика, -ё ж , дат . И лок . артисти ци [ В . а р­

артёшкй = артёск й (в . )

2.

2.

артиље­

рЙјскЙ .

р укотв орина.

н еке у м етности.

•

ar-

ватре н а

ци т ират и , повишавати цену, надметати се нов­

articulatio,

положај за и з говор неког гласа; јасно и разго ­

articiocco , нем. Artischocke,

ветн о изго варање .

2.

биљка с глави цама од више слојева месн атог

обли ко вање .

начин извођења и међусоб­

3. МУЗ.

рашчлањивање, разрада ,

ног повез ивања тонова .

4.

анат. а. зглоб, згла­

лишћа ,

од а р . al-~arsuf] бот.

Cynara sсо[утUS,једе се као

поврће и ли

у салати .

вак . б . н ачин како су д ве кости међусобно

артич6ка, артиш6ка = арти'lОК (в . )

узглобље н е .

артиш6ка, артич6ка = артичок ( в . )

•

арт икуmi цйј ск й и артикула­

циОнЙ .

артралгија, -ё ж [грч .

арПIкулисати, -ишём (и артикулирати , арти кул ира м, несар ш . [лат. изгова р ат и

3. л. мн . артикулирају) сврш . И articulare] 1. фон . јасно, р азумљиво речи , гласове и слогове . 2. рашчла­

нити , ра ш чл ањивати, разрад ити, разрађивати .

артилерија непр . , станд. артиљерија (в.) артиљерац, -р ца м , мн . артиљер ци, ген . мн .

артИљёр а ца [а. артиљерија] војник који служи у артиљерији , тобџија .

arthron

зглоб,

algos

бол] мед . бол у зглобовима.

артритизам, -з ма м [В . артритис] мед . састав тела који је скло н обољењима изазвани м ус гю­ реним метаболизмом (костобоља , шећерн а бо­ лест, неуралгије, артериосклероза и д р . ) .

артритис, -а м [грч . аrthгоп зглоб , а . - ити с] мед . запаљење зглобова .

артритичаll, -чна, -ч но [В . артритис] к ој и болује од а ртритиса, з ах ваћен артритисо м .

147

архива

артро -

артр о- преф. [грч .

arthron зглоб ]

као први део

архајски, -а, -о [ грч.

archalos

стар, древан]

сложених речи показује да се нешто од н ос и на

прадав ни , поч ет ни, и ско нски; архајско доба =

зглоб или згл обове.

архаик (в .).

артр 6за, -ё ж [илат.

arthrosis од грч . arthrol1

арханђео, -ђела и арханђеЈI, -а м (непр . аран­

зглоб] мед. хронично дегенеративно обољење

ђ е о, аранђед) [ в . ар х и -, а нђ ео] реп. ј едан од анl)е­

зглобова.

ла вишег р еда, по хришћанском в еровању .

арт-рок, -а м [ е н гл. art умет н ост, в. рок] рок

архе-, архео- ['"Р'" arch alos ста р , древан] као

музика с већим уметничким претензијама , у

први де о сложених р е чи означава неш то давно,

комбинацији с класичном музиком, позо ри ­

праста ро , исконско.

а рхеографија , -ё ж [В . ар х ео- , графиј а] оп и­

штем, слика рством итд.

артропатија, -ё ж [в . а ртро-, - п атија] мсд. оп ­ шти назив за обољења зглобова .

артро под, -а м, мн. а ртр опод и , геll. М II . а ртро­ пода (и артропода мн . с) [в . а ртр о-, ГР'I .

pod6s

POl1S ген.

нога] зоол. зглавкар , чланконожац .

артроско пија, -ё ж [в. а ртр о-, -скоп ија] мед. преглед унутрашњости згл оба пом оћу нарочи ­ тог инструме н та.

археОЗОltк, -а м [В. а р хео-,

ZOOI1 живо биће] в.

азОItк. + археОзОјскЙ . археОЈЈОГ, -а м , мн . а рхеолоз и , ген. мн. архео­ лога

[8. архео-,

-ло г] н ауч ник који се бави архе­

ологијом.

археологија, -ё ж [В. арх ео-, -логија] наука која проучава живот људи у далекој прошло ­ сти на основу сачуваних и л и ископ аних споме­

а рт-филм , -а м, мн . арт-филмов и , ген. мн. арт-филмова [ енгл.

сивање а р хеолошк и х налаза .

art fi1m] е к с п ериментал ни

уметнички филм, за ужи круг за инте р есова них гледалаца.

ника културе.

археОJlОШКИ , -а, -о [ В. а р хеолог] који се од­ носи на археологију и ли н а ар хеологе.

археоптерикс, -а м, мн . - и [в . архео -, ГР'I.

pteryx

а р х- в . архе-, архео-

-арх, -а рХltја [грч .

arkhein

бити пр ви, влада­

ти, за поведати] као д р уги део речи означава

крило Ј зоол. птица и з доба ј у ре, са особи­

нама гмизавца, нађен а као фОСИЛНI1 остатак.

археорнис , -а м, М II .

- 11

[в . архео-, грч.

6rnis

онога који влада (-арх) и л и владање, управља­

пти ца] зоол. в рста п тица из да вне пр ошлости ,

ње (-архија).

сродних а р хеопте рик су.

архаitзам, -зма м, мн. архаизми , гсн . МН. а рха­ изама [грч .

1.

лингв.

archaism6s од archalos стар, древан] застарела р еч или облик. 2. заста рел и

обичај, начин пон а ш ања и сл.

а рхаизовати, -ујём (и архаюираТIt , архаи­

зй рам ,

3. л. мн . архаизирајУ) сврш. И н есвр ш. [грч . archa(zeil1 подражавати језик старих писаца] (у)чинити нешто архаичним, да(ва)ти чему ар­

хаИ'lан облик.

архаик, -а м [грч.

archa ik6s од archalos ста р ,

древан] геол. н ајста рије доба у геоло шком раз­ воју Земље, са стенама у којима још нема жи­

вота или се те к јављају први тра гови жквота;

азоик (в.). а рхаичан , -ч на , -чно

ар хаик] ста рин ски,

а рхаИЧlliiст, -сти ж [В . а рха ичан] заста ре­

148

у Ј у нговој психоанализи колективни несвесни мотив , зај едни чки св им људима.

3. први

отисак

или први примерак неког издања .

архи- [гр ч.

archi- од archei n

предњачити , би ­

ти први, владати] као први део речи значи: први , гла вни , над-.

2.

1.

више од свега , у крајњој

мери , нпр . архuлойов, архuЙознаiIi .

архйв, -ива м, М II . архиви, ген. мн. архива [лат .

archivum од грч. arch elon јавни уред, надле­ ШТВО] 1. уста н ова у којој се чувају стари доку­ менти и писани с пом е ници. 2. одељење у уста­ нови у коме се региструј у и чувају обрађени

LB.

застарео, који је изашао из употребе .

лост.

а рхетйп , -а м, м н . архетипови, гсн. МII . архс­

типова [грч. агсhetyроп од a гc11~ почетак, в. ТИII] 1. праузор, праслика, изво рни образац. 2. IIСИ Х.

списи.

3.

зб ирка до ку мената о делатн ости н еке

установе или човека .

4.

н аз ив појединих на ­

учних часописа . + архивски . архива , -ё ж [В . архив] в. архив

(2, 3).

архив:uшје

архитрав

архивал ије, архив ал ија ж

MII .

[нем.

Archiva-

в. архив] грађа која се чува у архиву, ар­

lien,

виша извршна власт у С рп ској православној

цркви, 'Iине га патријарх и четири епархијска архиј ереја.

хивски докуме нти.

архива р , -ара М, мн. архивари, ген . мн. архи­

а р х и лох иј с ки , -а, -о [грч .

Archilochos]

КЊI1Ж.

вара (ж. архива рка, -ё, дат. и лок. архиварки, rell .

н аз ив за више врста стилова које је пронашао

мн. архиварки) [В . ар хив] службеник у архиву . •

најстарији грчки лири чар Архилох, у УП веку

архиваров и архива р ев, а р хи в а р ски .

пре Н.е .

архивирати , а р хив ир ам, сврш. и IIССВРШ. [lIем .

3. Л. МН . архивирају archi vie ren, В. архив] стави­

ти, одложити, одлагат и у архив.

ње архива.

2.

1. стру чњак

за проучава­

архива р .

архивисти ка , -ё ж [в. ар хив и архива] на ука о организацији архива.

archivolto од аг­ chi- (В . архи-) укрште н о са а гсо лук, vo lta свод] архит. 1. главни лук који спај а два стуба. 2. ни з лукова на главном црквеном порталу.

архигiншја, -ё ж [ в. архи-,

11>'1.

рође­

ске материје; уп. абиогенеза. архидијецеза, -ё ж [В . архи-, дијецеза] цркв. област под управом надбискупа односно архи­

епископа, надбискупија, архиепископија.

архиђакон, -а и архиђаКОII, -а М, МII. -и [В . архи-, ђакон] цркв. виши црквени Достојанстве­ ник.

архиегшскоп, -а М, мн. -и [грч.

arch iepIsko-

у православној цркви, изнад епископа .• архи­

епископски . ж

[В.

архиепископ]

област под духовном управом архиепископа.

архијатар, тра и аРХ llј атар, -тра м, МII. ар­ хијатри/архијilТРИ, ген. МII. архијатара/архијата­ ра [грч .

archiatros,

•

а р х и ма .щ ри тскii и

а р х и манд р итски . а РХ llll асти р , -ира м, мн. а рхипаст ири , гс .. . М". ар х ип аст ира [ В. а рхи -] ЦрКВ. ар хиепископ; архи­

в . архи-,

iatr6s

лекар] ист. вр­

ховни лекар; лични лекар хеленистичких вла­

pe lagos

море] група

острва , острвље (првобитно н аз ив за острва у

архИте"..(а), -ё м, мн. архитекти, гсн. мн. архи­ теката [грч .

градитељ]

architekton,

в. ар хи-, tеktоп зидар,

стручњак који пројектује зграде и

1.

надз ире њихову градњу , школован грађевинар ,

неимар.

2.

фиг. ко планира и марљиво остварује

неки посао, градитељ, творац . • архilтекатскИ .

архитектоника, -ё ж , дат . И лок. архитекто­ иици [В. архитектонски]

1.

вештина грађења ,

стиловима.

архијерёј, -еја м, ВОК. архијерёју, мн. архије­

arclliereLIs,

н. архи-,

јереј] цркв. високи свештеник; други назив за владику, епископа.

архијерёјски, -а, -о [В. архијереј] ЦРК8. који се односи на архијереја. & Архијерејск и сабор

2.

складност конструкције неког

уметничког дела; вештина састављања елеме­ ната у целину .

архитеКТОIIИЧКИ = архитектонски (В .) архитектонски, -а, -о = а Р Х lI теКТ(Н\ltЧКИ, -а, -о [грч .

architektonik6s, в. архитект] 1. који се 2. који се односи н а

односи на архитектонику. архитектуру.

а Р ХlIтекту р а, -ё ж [лат. architectllГa од ГP'I. аг­

chitekton, 8.

дара.

реји, гсн. МII. архијереја [грч .

арх ип елаг, -ага м, мн. а р хипелази, ген. мн. а р хи п елага [ В. ар хи-, грч.

неимарство; наука о грађевинским облицима и

в. архи-, еписко п] високи Достоја нственик

-ё

у православној цркви .

Егејском мо ру).

g6nos

ње] 6110Л. спонтано постање живота из неорган ­

архиепискiншја,

стадо, ма­

јереј .

архиволт, -а М, МII. -и ['IПUI .

pos,

mandra

настир] цркн. највиши монашки чин до владике

аРХltвllст(а), -ё м, МII. архивисти (ж. а Р ХII ­ ВlIсткиља) [В. архив]

аРХ lt манд р ит, -а и а р х и ма lЩ Р ИТ, -ита м [грч . агсhimапdгitёs, в. архи-,

архитект]

1.

вештина пројектовања

зграда, грађевинска уметност, неимарство .

стил и облик грађевине .

2. 3. распоред елемената ,

склоп, структура (књижевног или уметничког

дела) .

•

аРХlпеКТУРliii.

архитип в. архепНlОГР. аРХ lпр ав, -а м, мн. -и [итал .

trave греда] архит.

architrave,

в. ар­

највише црквено-законодавно тело у Српској

хи-, итал.

главна греда која по­

православној цркви; Архије р ејски синод нај-

везује два или више стубова и почива на њима .

149

асепсол

архонт

асас, -а м, МН. аса си , ген. МН . асаса = асасин , -а

архонт, -а м , мн . архонт и , ген. ми . архоната један од деветорице

м , ми. асаси , ге н . ми. асаса [тур.

чланова државне управе у старој Атини; назив

ноћни стражар , ноћни чувар .

[грч .

ист.

archon -ntos]

1.

за највишег чиновника у другим грчким градо­ вима.

2.

вл адар , поглавар; назив за стране вла­

даре у византијским списима .

+ архонтскй .

архонтат, -зта м [В. архонт] време владања

асаСIIН, -а М . МН . асасини , ген . МН . асасина [срл ат.

за борбу против крсташа , ХТ -ХШ века.

асвалт непр ., станд. асфалт (В . )

арџија, -ё м, мн . ар uиј е, ген. мн . арuија [В . ар2] заст. слуга у штали , коњушар .

асебија, -ё ж [ГР'l .

аршйн, -ина м, МН . аршини , ген . МН . аршина

1. стара мера за Дужину, лакат ( и зме­

ђу

цм).

75

2. фиг. мерило , критеријум, стан­

асевератйван, -вна, -вно [лат.

= ашлама (В.)

asseveratio] озбиљна

тврдња, уверавање, доказивање.

acl, -а м, МН. асови, ген. МН. асова м [нем . As од as] 1.

asseverare

зни.

асевераЦllја, -ё ж [лат.

аршлама ж

безбожност, без­

озбиљно тврдити , уверавати] потврдан, дока­

дард.

лат.

asebeia]

верство .

[тур . аг~1П] и

assassinus од ар . hassasin уживалац хаши­

ша] ист . припадник екстремн е исламск е секте

једног архонта .

65

'asiis од ар. 'asas]

карта с вредношћу један, кец.

2.

пр­

aCeJfТeT, -ета м [срлат. себи] филоз .

1.

aseitas од лат. а se по

постојање по себи, независност

вак, шампион, најбољи (у спорту, у ауто-трка­

од ма чегадруroг (својство Бога по схоластичкој

ма, у пилотирању). З. у тенису, поен постигнут

теологији).

из сервиса.

воља.

4.

ист. староримски ситан новац и

јединица за тежину .

ас 2 с индекл. [нем .

asabe од ар . 'a~aЫi] покр . 1.

сродници по мушкој линији.

2.

аселгија, -ё ж [грч . ТЉИВОСТ .

В. асаба] поКр . сродство по

мушкој лози.

2.

ase1geia] 1. развр ат,

похо­

обест , дрскост.

[грч . а-, Sе1ёпё Месец] који је без Месеца, без месечине.

асаки ПРИД. индекл . [тур .

haseki su1tan

аселенскй = аселеничан (В.)

мајка

султанија] ист. титула прве или повлашћене султанове жене,

који нем а еротске

аселеничан, -чна, -чно = аселенскй , -а, -о

асабалук, -а м, МН. асабалуци, ген. мн. асаба­

asabe1 lk,

2.

привлачности ни сексуалних жеља .

законски на­

следници по шеријатском праву .

1.

биол . бесполан; који се не размножава спајањем мушких и женских ћелија .

асаба, -ё ж [тур.

мајке

престолонаследника,

обично уз име.

асемблер, -а м [енгл.

assembler

од

assemble

саста вити , склопити] рач. програм који симбо­ личка упутства пр еводи у облик погодан за

асамблеја, -ё ж, ген . МН. аса мблеј а [фр . blее]

духовна самосталност, слободна

асексуалаll, -л на , -лно [грч . а- , в. секс]

As] муз. нота А снижена за

пола тона.

лука [тур.

2.

1. скупштина, сабор, скуп. 2.

assem-

примену у рачунару.

асемблерскй, -а, -о [В . асемблер] рач . који се

назив за пле­

нарну сед ницу Скупштине ОУН .

односи на асемблер , који припада асемблеру .

асанатор, -а м, МН . -и [В. асани рати] онај ко

-

испит датотека створена помоћу асемблера;

.. -

језик врста програмског језика = асемблер (В . ) .

врши асанацију.

асанација, -ё ж [В . асанирати] скуп поступа­

асентација, -ё ж [лат.

assentatio

од

assentari

ка ради побољшања здравствених и хигијен­

улагивати се] неискрено, л ицемерно одобрава­

ских прилика у неком месту .

ње .

+ асанацйјскii,

аса нациОнЙ . аса нираТII, асанирам , МН. асанирају СВРШ. и несВРШ. [нем .

assanieren

+ асентацйјскй и асентациОIIЙ .

асепса, -ё ж [грч . а-, В . сепса] мед . отклањање од ф р.

assainir,

лат.

sanus

могућности да заразне клице до ђу до ране или места операције.

здрав] поправити, поправљати хигијенс ке и

асе псол -ола м [В . асе пса] фарм .јако бактери ­

здравствене прилике, отклањајући нечистоћу ,

цидно средство, раствор алкил-диметил -бен­

мочваре, изворе заразе и сл .

зил-амонијум хлорида.

150

асiштичан

ас индет(он)

асiштичан, -чна, -чно [грч . а-, в. септичан] заштиhен од заразних клица, потпуно чист.

аС ltм етрија , -е ж [грч. а-, в. с и метрија] недо­ статак симетр ије, нес и метри чност, н еусклађе­

асептичкй, -а, -о [в. асептичан] који се од­

ност; супр. сим етрија (в . ).

носи на асепсу; који спречава загађивање зара­

ас и метрич а н , -чна, -чно [в . асиметрија] ко­ ји није симетричан, несиметричан .

зним клицама.

асертйван, -вна, вно [лат. assertus потврђен, доказан, од

asserere тврдити]

који верује у себе,

аси метрично ст, -ости ж [в . асиметрија] не­ једнакост, неподудар ност двеју страна.

самопоуздан, самосвестан. & асертивни тр е­

нинг увежбавање самопоуздања.

асерторан, -рна, -рно [лат.

assertorius од as-

тврдити] којим се тврди, потврдан. & -

serere

суд филоз. суд којије истинит али није и нужан.

асесор, -а м, мн. -и [лат. дијски помоћник,

ас и мила н т, -а м, мн . асимиланти, ген. мн. асимиланата [лат.

assessor] прав. 1. су­ приправник . 2. поротник. +

националну, културну или вер ску заједницу ; посебно: Јеврејин који се, насупрот ционизму , залаже за асимилацију с нацијом међу којом живи.

асесорскЙ.

ас и м ил атйв а н , -вна, -вно = аСИ М И Jlато­

аси м индекл. = асија, -е м [тур . ПОКр.

1.

грешник;

ник, бунтовник;

asi од ар . 'as"i] насилник, силеџија. 2. одмет­ О учинити се - побунити се,

одметнути се.

р а н , -рна, -рно [в. асимиловати] који асимилује

ил и се асимилује; којије везан за асимилацију.

а сим илатор , -а м, мн . -и [лат.

асибилација, -е ж [лат.

assibilatio, уп. сиби­

сугласника у африкате.

асигнант, -а м, асигнанти, ген . мн. асигнана­ та [лат. аssignапs од

assignare, в .

асигнирати] да­

валац асигнације, дозначилац.

в.

аСИМИJlаторан = аСИМ И Jlат йв а н (в .)

assignare, в. асигнирати] 1. асигнација. 2 . ист. папирни новац из­

assignatus

од

даван у време Француске револуције ради ис­

плате државних дугова.

3. в .

асигнатар .

асигнатар, -ара м, мн. асигнатари, ген. мн.

асигнатара [лат. assignatarius, в. асигнирати] прималац асигнације.

асигнатор, -а м, мн. -и [лат.

аС И МИЈlа циј а , -е ж [лат.

assim ilatio] 1.

прила­

гођавање, изједначавање; етнол. стапање једног народа

или

племена

с другим,

п р еузимањем

његових обичаја, културе и језика.

2.

фОН. јед­

начење, прелаз два различита (об . суседна) гла­

асигнат, -ата м, мн. асигнати, ген. ми . асигна­ дознака;

assimilator,

асимиловати] онај ко врши асимилацију .

лант] фон. претварање денталних или веларних

та [лат.

assimilans од assimilare, в.

асимиловати] онај ко се асимилује , укључује у

са у исти или сличан; супр. ди си м илација (в.).

3.

биол. процес којим ћелије преобраћају храну

у материје од којих се саме састоје.

+ аСИМИJlа­

цйј скй и аси мила l{ИО нЙ . аСИМИJlо в ати, -ујем и аС И Мlt Лlfрати, аси­ милирам, [лат.

3. л. assimi lare

МН . асимилирају сврш. И несврш . од

similis

сличан] спровести ,

спроводити асимилацију; прилагодити, прила­

assignator, в.

асигнирати] в. асИгнант.

гођавати, изједначи(ва)ти; усвојити, усвајати, унети, уносити у себе; аСИМИJlовати се, аси­

асигнатура в. асигнација .

МИJlирати се прилагодити се, прилагођавати

асигюiција, -е ж [лат. assignatio, в. асигнира­

се, изједначити се са околином.

ти]

1.

дознака, упутница, налог за исплату .

преузимање исплате туђег дуга.

+

2.

асигнацйј­

скй и аСИГlfациОнЙ.

assignare од signum знак,

пе­

чат] да(ва)ти налог за исплату, Дозначи(ва)ти.

асија = аси (в.) асилук, -а м, мн. асилуци, ген. мн. асилука [тур.

aS\llk,

в. аси] покр. 1. грешење; насилни­

штво, обест.

2.

одметништво, непокорност.

asympt6tos

који се не

лежи тако да јој се све више приближава, али је

асигнирати, асигнирам, 3. Л. мн. асигнирају сврш. И несврш. [лат.

асимптота, -е ж [грч .

ПОКJIапа] мат. права у односу на коју нека крива

додирује тек у бесконачности.

+ ас и мптотскй

и аС lt м птОти ч ан. аСИlщетичаll, -чна, -чно [в . асиндетон] коме недостаје међусобна веза, невезан, неспојен.

асиндеТ(ОIt), -а м, мн . -и [грч . а- и sупdеtоs ве­ зан] лингв., књиж . изостављање везника између

речи или реченица. • асИ ltдетскЙ .

151

аскус

асинхро н

аси н х рон , -а, -о [грч. а-, в. СИНХ РОНИ 'Ј а н] в р е­ менски неусклађе н , неистовреме н .

.. aCIt II Xp O-

Нl! мото р електр. мото р н а н аизме н и'Ј Н У струју 'Ј иј И се ротор ок реће мањом брз и ном н его маг­ нетско поље.

аск е р , -а м, MII. аске ри , ген . МН . аскёра [тур.

asker од ар. 'askar] ист. 1. вој ни к (аб . турски). 2. војска . • аске р скН . аске рија , -ё ж [в . аскер ] ист. служба.

аСИ Н Х Р (Н lИја , -ё ж [грч. а-,

8.

синх р о ниј а ] н е­

подударање у времену, временска неусклађе­ ност, неистовременост.

2.

1. војска; војна

порез који су l1Ј1аћали неспособни за

СJlужбу у вој с ци .

aCKepJl YK, - а м [тур . askerll k,

8.

аскер] ист.

служба у војсци.

асинхро нич а н , -'Јна, -'ЈНО [I-РЧ . а-, в. синхр о­ НИ'Јан] временски неусклађен, неистовреме н .

аси р оло гија , -ё ж [В. -логија] наука о јез и ку, кижевности и култури Аси р аца.

аск е р у ша , -ё ж

, 80К.

аскерушо [в . аскер] ист.

же н а која се забавља с војницима , СОJlдатуша.

аскёт, -ета м, мн. аскети, гс .... M>I. аскета = аскет а , -ё и ас к ета, -ё м, М ... . аскете!аскете, rCII.

аСIЈстент, -а м, МН . асистенти , ГСН. МН . асисте­

МН. аскета/аскёта [грч. аskёtеs од askein всжба­

ната (ж. асисте нт кињ а) [лат. assistens од assi-

ти] човек који се одриче уживања, који поти­

stere

помагати]

1.

помо ћ ник ;

.. -

р ежиј е по­

моћник редитеља , који се брине у I1РВОМ реду за техничке припреме.

2.

помо ћн ик професора

на универзитету, задужен за вежбе и за рад са студентима; млађи наставник који се спрема за

професорско звање .

• асИсте н тскii .

асltстенту р а, -ё ж [В . асистент] звање и слу­

•

ас к ётскн и ас к етс к Н . аскета = а ск ёт

(8.)

аскетизам, -з ма м

аскетство, -ства и

ас к етство, -ства с [В . аскет] аскетски живот. а скетик а, -ё ж, дат. И лок. аскетици [В . аскет] учење О аскези.

жба асистента.

асистенщtја, -ё ж [срл ат.

sistere,

скује у себи страсти и I1рохтеве, испосник .

в. асистирати]

assistentia од 1Iат. as1. помоћ , испомоћ. 2. у

кошарци и другим спортовима, додавање лоп­

те суиграчу како би овај могао постићи пого­ дак.

аскетст в о и ас к етство =

ас клепи јад, -а м [110 имену грЧ. песника

Асклепијада] = аЬКJlепиј адскii стйх (В.)

аСКЈl е ll иј адскii, -а, -о [в . асклспијад] МСтр. назив за врсту стиха:

асистирати, -асистiiрам,

aCKeTll3aM (8.)

..

мали

CТlJX састоји се

-

3. Л . мн. асистирају несврш. [лат. assistere стајати уз, помагати] 1. по­ магати. 2. обављати дуж ност асистента. 3. при­

једним јамбом на крају; асклепијадска стро­

суствовати (неком послу).

фа строфа од асклепијадских стихова у комби­

аСltСТ(ЈЛија, -ё ж [грч. а-, В . систола] мед. ин­ суфицијенција

cp'laHOI'

мишића; прекид рада

-

стих од три хори­

јамба са трофејом ИJlИ спондејом на ПО'Јетку и

нацији с другим врстама стиха.

асклеl1ијадскii сТих = асклеl1ијад [В. аскле­ пијад] мстр. заједнички назив за две врсте Аскле­

срца.

аситија, -ё ж [грч .

од два хоријамба, вел и ки

as itia од а- и sitos храна]

ГJlадовање, пост; недостатак апетита.

асltТl! се, аснм се [уп . аси] бити надмен, пра­ вити се важан .

пијадових стихова , мали и велики;

8.

aCKJlel1lt-

јадскН.

Асклепије, -а м [грч . Аsklёрi6s] МИТОЛ. слав­ ни старогр'ЈКИ лекар, касније бог лекарства.

аскардиоза = аскардијаза (В.)

аСКОМlщете = аско~1Itцети

аскарltде, аскарида ж МН. [грч. askaris] 30011.

аскомltЦети, аскомицета м МН. = аскомицете,

цревне ГJlисте, де'lје ГJlисте.

аскаридијзза, -ё ж = аскаридиоза, -ё ж [в. аскариде] МСД. паразитска болест проузрокова­ на ГJlистама.

аскеза, -ё ж [I-РЧ . аskёsis вежбање] аскетски живот, самоодрицање, испосништво.

152

аскомицета ж MIi. [В. аскус, грЧ.

(8.)

myk6s гљива] бат.

ред гљива које стварају споре у аскусима (в.).

аскурђел, -а м [неизв . порекло] предак пре 'Јукундеде; далек и предак.

аскус, -а м [грч.

ask6s мешиница, кесица] бат.

орган за размножавање код гљива .

асли

аСПltРИН

асли [тур. as ll главни, од ар . as li] ПОКр. 1. ПР"д. индекл . прави, су шти .

2.

ПРИ1l. сигур но , з ацело ;

н еке гај е као 'ук р ас н е а друге су јест и в е; уп.

шпаргла.

сасвим, потпу н о.

аспек(а)т, - кта м, мн : ас п екти , ген. мн . аспека­

асма, -ё ж = асмалук, -а м [тур . врста лозе, чардакл ија (в . ) .

2.

asma] ГIOКр . 1.

зе мља на пећ која

се ложи из собе а не из предсобља.

та [1Iат.

2.

aspectus] 1.

изглед , вид, пој ав ни облик.

гледиште , ста новиш те, угао п осматрања .

3.

flJaM . глаголски ви д (св рш е ни , н есв рш ени).

а смалук = асма (в.)

аспектуiiлан, -л н а, ~л н о [нлат. aspectualis]

Асмодеј , -а м [flJЧ . Asm6daios из хе6р. ] митол . зао дух, неп ријатељ брачне слоге ; врховни де­ мон.

flJaM. који се односи на глаголски вид .

аСl1ергилоза, -ё ж [срлат. as pergillum шкро­ aspergere шкропити] мед . гљивична

пилица , од

асомат ичан, -ч н а, - чно [flJЧ . а-,

so ma тело ]

који није отеловље н , бестелесан .

асо нанца , -ё = асонанција , -ё ж [н ем. паnz од 1Iат.

болест д исајних о р га н а људи и животиња , иза­ зва н а гљ ивицама из рода

Aspergil/us.

Asso-

асперм(аТ)lпам , -зма м = аспермија, ё ж

assonare одзвањати] ю;,иж. 1. зву чна 2. стилска ф и гура од д ве или

[грч . а-, в . сперма] мед . урође н а или стечена н е­

сличност, сазвучј е.

могућност излучивања сперме, узрок неп лод­

више речи са истим вокалима. З. врста непот пу­

ности .

не риме у којој се подударају само вокали .

асо нанција = асо н а нца (в . ) асо ртимiiн, -а на м, мн. асортимани , ген . мн . асортимана [фр .

assortim ent] трг. избор робе р аз­

личитих врста и величина .

асоц ијiiлан, -л на, -лно [flJЧ . а-, в , со циј алан] који није укључе н у д руштво, н еп ри лагођен друштвеним нормама; недружева н , нед руже­ љубив.

асоц ијалност, -и ж [ в. асо цијалан] н едру­ штвеност, недостатак осећаја за потребе зајед­ нице.

асоц ијативан, - вна, -в н о [в. асоцирати] који наводи на асо цијације , који асоц ира ; који се са­

стоји од асоција ција .

аСОЦltјативност, -и ж [в . асо цијат ива н]

1.

способност да се две појаве повежу у мислима.

2.

мат. особина неких алгеба р ских операција да

начин груписања чланова не утиче на ре зултат,

нпр . у сабирању (а

+ Ь) + с =

а

•

асперматичан и аспермичан .

аСl1ермија = аСl1ерм(ат)изам (в . )

+ (ь + с).

аСГlltда , - ё ж , ген. мн . аС l1ида [flJЧ . asp(s aspidos] 1. (у библиЈском јез ику) ~ мија отровни ца, гуја . 2. фиг. зла жена , роспија. аспик, -а м;мн . ас пици , ген, мн , аспика [фр .

as pic]

КУJ1l1Н , охлађени искувани сок од меса ,

пихтија .

аспирант, -а м, мн. аспиранти , ген . мн. аспи ­ раната [л ат.

aspirans од aspirare , в. ас пирирати] 1. онај ко тежи за нечим (положајем , з вањ ем). 2. и ст. у војсци и другим х ијерар х ијама , чин пре добијања жељеног звања, нпр . официрског чи­ на по за вршеној војној школ и .

аспирiiт, -ата м = аСl1ирата, -ё ж [1Iат. (littera)

asp irata,

в. аСl1и рирати] фо н . у неким језицима

сугласн ик праћен аспир,!цијом , нп р .

аспирата =

acrlltpiiT

аспирiiтор , -а м, мн . - и [,;ат. рирати]

1.

ph , bh, dh.

(в . )

aspirator, В.

аспи­

с права за ус исавање прашин е, уси­

асоцијација, -ё ж [лат. associat'io] 1. псих. по­

сивач . 2. м ед, апарат за уклањање крви и д ругих

везивање двеју представа у мислима , тако да

телесни х течности при х и р у рш к им интер вен­

једна изазива др угу.

цијама.

2.

удр ужење , друшт во .

•

аСОЦltјацијски и асо цијациОнИ .

асо цирати, асо цирам, З. сврш . И несврш. [лат.

ти , од

socius

associare

11.

аспирација, ё ж [Н ат.

мн . асоци р ају

удружити, повеза­

друг, ортак] п сих : повезати , пов е­

зивати у мислима јед ну предста ву с другом; подсетити, подсећати (на ·нешто) .

аспарагус, -а м, мн . - и [flJЧ .

asparagos] 60Т.

род биљака из породице љиља н а, од којих се

asp iratio] 1. ус и савање,

увлачење у себе . 2. жеља, те'жња, стремЈ'ьење (ка успеху, полож ају и сл.).

3.

фо н. појач авање

да ха при и зго в о ру одре ђеног гласа, што даје акустичк и утисак сл ич а н гласу Х .

. аСI1ИРИlt, -.':'на· м, МН. асп ир':'ни , ген . МН . аспири­ на [нем. Аsр iriп , сКр. од

A(cetyl) и Spir(si:iure) сали­

цил н а киселина] фарм . .ацетил-сал ицилн а кисели-

153

аспирирати

астматик

на, лек који се од краја Х1Х века употребљава против болова и за снижење Teмnepaтype.

аСПИРЈtрати, аСllирирам , несврш . [лат .

aspirare

од

ти, увлачити ваздух. наде у нешто.

3.

3. л . мн . аСПИР?lраj)i spirare дисати] 1. удиса­

2. тежити за чим,

полагати

фон. изговарати с појачаним

дахом , са аспирацијом .

бео] ист. ситан турски сребрни н овчић,

ним л иц ем, дугачк им и та нким удовима.

астеничар, -а м, м •• . -и [в . астенија] мед. чо­ век астеничне грађе .

аstёг звезда] бот. украсна биљка из породи це главочика, лепа ката .

астеризам, -зма м [грч. аstегismбs од аstёг

пара.

аспур, -ура м [тур .

aspur, asfur шафран] ПОКр .

аспурлија, -ё ж [тур .

aspurli,

в . аспур] покр .

астазија, -ё ж [грч . а-,

стајање] мед.

stasis

немир, бацакање тешког болесника.

2.

тлеће тачке шире з раци у свим правцима .

астерије, астерија ж мн . [грч .

црвени вео којим се покривају невесте .

1.

немо­

гућ ност усправ ног стајања услед оштећења ма­

asterias звездо­

лик] зоол . ред морских бескичмењака зрак астог тела; морске звезде .

астериск, -а м, мн . астерисци , ген. мн . астери­ ска = астерискус, -а м, мн . -и [грч.

лог мозга.

астаколит, -ита м, Мf•. астаколити, ген . мн .

астаколита [грч .

astakos рак, lithos камен] геол .

астал, -ЮЈа м, мн. аспiли , ген. мн . астала [мађ .

•

астерискус = астериск (в.)

astar] rlOKp . постава; платно

за поставу .

Астарта, -ё ж [грч . Astart~ од хебр. Astoret] митол . семитска богиња плодности и полне љу­ бави, код Феничана и других источних народа.

астат в. астатин. астатизам, -зма м [грч . а- , лат .

status

устав]

отпор против државног уређења.

астатин , -ина м [грч.

звездол ик .

астероид, -ида м, мн . астероиди, ген . мн . асте­

асталски .

астар, -ара м [тур.

asteriskos зве­

здица] ТИIlОгр . знак у облику звездице .

астери·tан, -чна, - ч но [в . астериск] звездаст,

окамењени рак.

сто .

звезда] оптичка појава због које се (нпр . при посматрању кроз неке врсте лискуна) од све­

танка црвена марама.

asztal]

ја) високо и мршаво тело, с малом главом , уза­

астер, -а м, мн. астери, ген . мн . астёра [ грч.

аспра, -ё ж , ген. мн . аспри [новогрч . аsргоп од

aspros

астеничан, -чна, -ч но [В . астенија] мед. слаб; сувоњав. & астенична грађ а анат. (конст иту ци ­

рои да [грч .

asteroides

звездолик] астрон. мала

планета, пла н етоид; једно од мањих небеских

тела која круже у појасу између Марса и Јупи ­ тера.

астероним, -а м, мн . -и [грч . аstёг звезда, 6пуmа = 6поmа име] текст који уместо ауторо­ вог потписа има три звездице

(* * *). st(gma

астигматизам, -зма м [гр<•. а- ,

тачка]

фнзиол . неправилна закривљеност очно г сочива

astatos непостој ан] хем.

и рожњаче услед које се з раци из исте тачке н е

радиоактивни халогени елемент, атомски број

сустижу у истој тачки на мрежњачи , тако да је

симбол

85,

At.

слика неоштра .

астаТИ'IaН, - чна , -ч но [грч .

•

астигмаТltчаll .

непосто­

аст и гматик, -а м, мн. астигматици , .-ен. мн.

јан] који није везан за одређени смер и поло­

астигматика = астигматичар, -а м, МII . -и [В .

astatos

жај , који нема оријентацију .

астигматизам] особа која пати од астигмати­

Астек м, мн. Лстеци , ген. мн . Астёка (непр. Ацтек и Азтек) [Шll . Azteca из језика нахуатл] припадник индијанског народа у области дана­

зма .

аСТИI'матичар = астигматик (в.)

астма, -ё ж, ген . мн . астми [грч .

asthma]

мед .

шњег Мексика, који је имао развијену цивили­

болест која доводи до отежаног дисаља због

за цију пре доласка шпанских освајача у ХУI

грча бронхија, сипња.

веку .

астешtја, -ё ж [грч.

nos

астматик, -а м , мн . астматици , ген. мн. астма­

astheneia

од а- (в . ) и

sthe-

снага] мед. немоћ, слабост, малаксалост.

астеник в. астеllltчар .

154

тика = астмаТ ltчар , -а м, МII . -и (ж. астматичар­ ка, -ё, дат. и лок. астматичарки , ге н . М Н . астмати­ чарки) [в. астматичан] болесник од астме .

астронаУтика

астматичан

астматичан, -чна , -чно [грч. кој и б олуј е од астме, сипљив.

asthmatik6s] 1.

2 . који

се односи

астрограф, -а М, МИ . -и [В . астро- , -граф] и одређивање њихових координата .

н а астму .

1.

телескоп који служи за ф отографисање з везда

2 . стручњ ак

за астрографију.

астматичар = астматик (В . )

астрагал, -а М, мн . -и [грч . аstпigаlоs]

1. архит. 2. ан ат.

аСТРОI'рафија, -ё ж [В . астр о-, -гра фиј а] опи ­

украсни ве нац на стубу испод капитела.

сивање звезда; изучавање з везда путем фото­

ј една од ножних кошчица .

графиј е.

а страганскй = астраханскй В . астрахан.

1.

кОсмодром .

astralis од astrum

астрокомпас, -а м , МИ . -и [В . астро- , комп ас ] с пр ава за утврђивање смера путем посматрањ а

к оји пот ич е са з везда. јала н , нестваран ;

...

2. бестелесан ,

нематери­

aCTpaJrнo тело по окулти ­

стичком веров а њу , нематеријал н о тело које ду­ хови уз им ај у на себе кад се појављују; ете­

рич но тело КОЈ е Је двојник земаљског тела чо ­

небеских тела .

астролаб, -а = астролабијум, -а (и а стр ола­ бйј, -а) М [ГР" .

astro labion од astron звезда и l а m­ banein хватати] стар а астрономска сп рава за м е­ рење висине Сунца и з везда; • астрОлабнЙ. астролабијум (и астролабйј ) = астролаб ( В . )

ве к овог.

а стратизам, -з ма М

astratto

астрОграфскЙ .

з везд ани, кој и се односи на звезде ,

а стралан , -лна , -лно [лат. звезда]

+

астродром , -а М, МН . -и [В. астро-, -дром] В .

а страган = астрахан (В.)

[итал .

astrattismo

од

апстрактан] л ик . апстрактна уметн ост .

а страхан, -а и аст ра ха н , -ана = астраган,-а

астролатрија, -ё ж [В . астро- , -латрија] о бо­ жавање звезда и других небеских тела.

астролйт, -ита М , МИ . астр олити, ген . мн .

и а страган, - а на М [по руском граду Астраха­

астролита [В . астро-, -лит] геол . окаменот ин а у

ну] сјај н оцрно , коврч аво крзно, од коже врло

облику звезде.

младог ј агњ ета астраханске овце .

+ астрахан­

скй и астраханскй = астраганскй и астра­ ганскй .

а стрингi.штан , -тна, -тно [В . ад- , нат.

stri nge-

ге стезати ] мед. који стеже , скупља ткива , сп р е ­ чавајућ и крв арење и излучивање течности .

аСТ РИ(НlИка, -ё ж , дат. И Л ОК . астрионици [В . астро-, (еле ктр)оника] електроника примењена н а све м и р с к а истраживања .

астро- п реф. [грч .

astron

и аstё г з в езда] као

п р ви део сложенице показује да се реч односи н а звезде, све мир или истраживање свеми р а .

а стробиологија, -ё ж [В. астро-, биологија] н аука кој а се ба ви проучавањем могућег живо­

та у вас ион и, на другим небеским телима .

астрогеод ёзија, ё ж [В . астро- , геодезија] наука која п роу ч а ва размере и облике небеског свода.

астрогнозија, - ё ж [В . астро-, грч. gпбsis спо­ знаја] поз н авање з везда, изучавање з везда с об­ зи ром на њ ихов положај , н аз иве и поделу на сазвежђа, у циљу израде звезданих атласа.

астрогност, -а М, МН. -и [В . астро-, gn5stes зналац ] стру ч ња к з а астрогноз иј у, поз навалац звезда.

астролог, -а М , МН . астролоз и , ген . МИ . астрол 5га [В . астро- , -лог] онај ко се бави астр ологијо м .

астрологија, -ё ж [В . астро -, -логија] псеудо ­ научна вештина утврђивања човекове судби не под наводним утицајем небеск и х тела и њи хо­ вих кретања .

астролошкй, - а , - о [В. астролог] који се од­ носи на астрол о г ију и на астрологе .

астромант, - а м, МИ . астроманти , ге н .

MII .

астроманата [ В. астромантија] онај ко се бави астромантијом .

астромаllтија, -ё = астромаllтика , -ё ж , дат. И Л О К . аСТРОМ 1IНТИЦИ [В . астро - , -мантиј а ] прори ­ цање будућности из з везд а .

астромаllтика = астромаllтија ( В. ) астрометрија, -ё ж [ В. астро -, -метрија] гр а­ на астрономије која изучава положај и пром ене положаја небеских тела .

аСТРОll а вигациј а, -ё ж [ В. астро , навигација] у правља њ е васионским летелицама .

астронаут, -а М [астро-, наутика] В . космо­ н аут. астронаутика [В . астро- , наутикаЈ В . космо ­ Ilау.· ика .

155

астроном

атар

асфодел, -а м [грч . asph6de10s] бот. род биља­

астроном, -а м, мн. -и [в. астрономија] на­

. учник

ка из породице љиљана, чапљан, с бледожутим

који се бави астрономијом, звездозна­

цветовима; по старогрчком веровањ у растао је

нац.

астрономнја , -ё ж [в. астро-, грч. n6mos за­

у подземном свету.

асхаб, -аба м , вок . асхабе, мн. асхаби , ген . мн .

кон] наука која проучава звезде и друга небе­

асхаба [тур.

ска тела .

астрономски, -а, -о [в . астрономија]

се односи на астрономију. & астрономска је-

ashab, ashap од ар. a~hab] покр . друг,

колега.

1. који

асцендент, -а м, мн. асценденти , ген . мн .

.

диница удаље НОСЈ: једнака просечном одстоја­

асцендената [лат. аsсе пd епs који се пење]

њу Сунца од Земље (око

сродник по узлазној линији, предак; супр . де­

тара).

2. фиг.

150

милиона киломе­

врло велик, огроман; (о цени) не­

сцендент (в.).

астрофизика, -ё ж, дат. И лок. астрофизици [в . астро-, фи з ика] изучавање физичких појава на

небеским телима,

грана астро н омије.

ascendere

асuидија, -ё ж [научно лат.

askidion,

астрофизи чар, -а м, мн. -и [в . астрофизика]

дем. од

ask6s

асцитес, - а м [грч . аskitёs од

астрофича н, -чна, -чно [грч. а-, в . строфа] астрофотографија , -ё ж [в . астро-, фотогра­ фија] фотографско снимање небеских тела, по­ средством телеско па.

астрофотометрија, -ё ж [в . астро-, фотоме­ трија] мерење јачине светлости небеских тела.

асугрин, -нна м [грч . а -, енгл.

sugar шећер] ве­

штачки засла ђивач на бази сахарина.

асура, -ё ж, ген. мн . асу ра [тур.

ask6s мешина]

мед. скупљање течности у трбушној дупљи , симптом разних болести.

ат, - а м мн . атови, ген. мн. атова (непр . хат) [тур .

at]

коњ племените расе.

-ат [л ат.

-atum, -atus]

као други део речи у хе­

мијској терминологији означава со неке кисе­ лине (ацешаш, ftuшраiu, олеаГй, СUlluкаш) .

атавизам, -зма м [лат . да к]

1.

atavus праотац , пре­

биол . појављивање особина далеких пре­

дака , које су се иначе и згуб иле у Дотичној вр­

has ir од ар . ha-

простирка од рогоз ине ; рогозина.

асфалт, -а м (непр . асвалт) [грч.

Ascidia од грч .

мешина] зоол . врста пла­

шташа који живи припијен на камену.

стручњак за астрофизику.

књиж. (о песми) који није подељен на строфе.

од

пењати се] узлазна, директна линија

сродства, сродство по узлазној линији .

•

астрофИзичкИ.

sir]

2. астрол. подзнак (зодијака). ascendentia

асцендеlluија, -ё ж [срлат.

вероватно висок.

1.

сти.

2.

заостатак из прошлости , нешто што је

време пр егазило .

•

атавИстичкИ .

iпак, -а м, МI-I. атаци, ген. мн . атака (необ . ата­

aspha1tos] 1.

минер . земна смола, врста битумена; обично ме­

ка, -ё ж) [фр .

шан с песком или туцаником, употребљава се

ни удар , акција; напад речима, оштра критика .

као друмска подлога или за и зола цију.

2.

фиг.

attaque]

напад, насртај , н авала ; вој­

iпаковати, -ујём сврш. И н есврш. [фр .

attaqu-

градска с ред ина , градски живот; удаљеност од

ег] напасти, насрн ут и на кога; нападати речи ­

природе .

ма, вређати.

•

асфаЛПIИ .

асфалтё р, -ера м, мн. асфалтери , ген. мн. ас­

атаксија, -ё ж [грч .

ataxia од а- (в .) и taxis

.фалтера [в . асфалт] радник који ради на асфал ­

ред] мед. тешкоћа или немогућност вршењ а

тирању.

правилних покрета .

асфалтирати, асфiUlТирам,

• атаКТИ·lан .

атама н, -а на м, мн . атамани, ген . мн . атамана

3. л . мн. асфал ­

тнрају с врш. и несврш. [в. асфалт] прекри(ва)ти

[рус. атаман] коза чки командир, вођа одреда ;

слојем' асфалта .

уп.

асфи ксија, -ё ж [грч .

sphyzein

куцати (о срцу,

губитак

свести

због

asphyxia од а- (8.) пулсу) ] м ед. гушење

недостатка

обамрлост, привидна смрт . асфИктича ll .

156

•

и и

кисеоника;

асфиксичан и

XeTMaIJ . •

атамански.

атаназија, -ё ж [грч .

athanasia од а- ( в . ) и tha-

паtоs смрт] бесмртност , неумрлост .

атар, -а м, мн . -и [мађ .

hatar]

подручје кој е

припада неком насељу , околна територија ; под­ ручје општинске надлеж но ст и.

атараксиј а

атестациј а

ата р акс ија , -е ж [грч.

rassein

atarax{a

од а- ( в . ) и

ате матскй = ате м ilТич а н (в . )

ta-

Атена, -е ж [грч . Athena] митол . гр'l ка богиња

узнемиравати] п си х. ду шевни м ир , пот­

пуно спокојство, ста ње без страсти .

м удрости , З е всова кћи , за шти тница н ауке, умет­

Ататурк, -а М [тур. Atattirk отац Турака] н а­ (1 88 1- 1939), р еформ а­

димак Мустафе Кемал а тора модерне Ту р с к е.

атачмент, -а м,

атачмената [енгл.

н ост и и гр ада Ат ине .

атен ёј , -еја м, M fI . атен еји , ге;Ј . м н . ате н еја [в . 1. виша ш кол а , у ни в е рз и тет; у ч е н о д ру штво . 2. в . Ате н Су м . Ате н еум , -а м [:пат. Athenaeum од грч . Ath enaАте н еум ]

м н.

ата чм е нти ,

ген .

мн.

attachment] рач . ф ај л ( в .) који

се шаље електро н ско м пошто м као прил ог (до ­

ј оп Атени н храм] "ст. в иш а школа за рето ри ку,

датак) основној пор у ци .

п оетику и фи л о з офиј у у старом Рим у, о с н ована

аташё, -еа м, мн . ата ш е и , ге н . мн . аташ еа [ фр .

attache

од

attacher, Y1l .

у вр е ме ца р а Хад р иј а на .

аташират и] службеник у

ате н тат, -ата м , мн . атентати , ген. м н . атента­

д ипломатском предста вниш т в у задуже н з а од ­

та [лат.

ређене области, н аро чи то за вој ску и за културу.

уб и ства и убист во н е ке осо б е из јав н ог жи вота.

аташи р ати , ата ширам , сврш. И несврш . [фр .

3. л . м н . аташир ај)i attacher] додели ти , додељ и ­

2. ф иг.

attachement]

одеље њ е, одсе к .

-а м ,

MfI .

- и (ж.

aTellTaTo pK3,

-е,

дат. и лок. ате нтаторки , гек м н . ате нтаторк и) [в . ате нтат] извр шилац

aTellTIITa .• aTe llTaTo pcKii . attenuare ублажит и] физ ..

ате н уато р , -а м [лат.

атебрйн, - ина М [фаб ричко им е] фа рм . ј еда н од лекова против малариј е, с интет ички дери­

1. п о кушај

н а пад, н а сртај на н еч иј а п ра ва , о сећања ,

aTCJITaTOp,

аташма н , -ана м, мн . ата шм а ни , ге н . ми . ата­

1l 0 кушат и , н апаст и]

без бед но ст и сл .

вати (на службу); при кљу чи ( в а)ти .

шмана [фр .

attentare

у р еђ ај за п р и гу шивање, при гу шивач .

а те р го прил. [лат. а

ват акридина.

tergo с л еђа] 1. н а п олеђи­ - ЛИЈЈГВ .

aTeiBaM, -зма м [фр . atheisme од грч . а- ( в .) и the6s бог] безбожност, без в ерст во ; н е в ерова њ е

обр ат ни р е чник , с ређ е н п о азбу чн о м реду завр­

у по стојање Бога ил и б ожа н ста в а .

ш етк а р е чи

атеист(а), -е м, МЈ Ј . ате и сти (ж. aTe ll cTKllљ a , -ё) [в. атеизам] онај ко н е веруј е у п остоја ње Бо га.

атеitСТIIЧКЙ , -а, -о [ В. ате иза м] к ој и се од но ­

ateknia од а- (в . ) и tekn on

дете] недостатак пор ода, бездет н ост, бе ш чед­

ателана, -е ж [лат.

atellana

п о граду

Atella

у

јужној Италији] ист. импро в изо ва н а на родс к а ком едија с типизиран и м лико ви ма, у ста ром

..

атер е ll иза Цllј а, - е ж [ у п. тере н ] бат. пр~лаго­ ђ а ва ње би ља к а нов о м тлу.

а те рираТII , ате рирам ,

3. л. М Ј Ј . ате р и р ај)i atterrir од terre Земља ] пр изе ­

мљ ит и се, слетет и , слетати . уп. аЛ У llир ати и

аме рИр ат и.

ателија, -е ж [грч .

ate1eia од а- (в . ) и te10s с вр ­

ха] несврсисходност, бес ц иљ н ост, н ефункцио­

с пр о води то п л оту.

ате р ом, -6ма м, м н . атер 6м и , ге н . мн . атер6ма

атељё, -еа м, мн. атељеи, Ј"ен. мн. атељеа [фр . уметничка (на рочито сл и карска, в ајар ­

ска, фотографска) рад и о ница.

атемilТича ll , -чна, - ч но = атематск й , -а , -о [грч. а-, в. тема]

atheroma од грч . athera ка ш а] мед .

1.

муз . који нема те м е, мотива

(аб. у музици ХХ века, за р азл и ку од клас ичн е). грам. који се гради додавањем н аста вка д и ­

ректно на основу, без тематског вокала (в . ).

ц иста на­

стал а прошир е ње м лојн е жлезде, з н ој н и це или

а рте риј е; п откож ни оток.

ате ро склер 6за, -е ж [Ј"Р Ч.

налност .

1'0-

плоте ] физ . к оји н е пр о п у ш та и ли који лоше

[нлат.

Риму .

2.

отп оз ад и , одостраг; А р е 'IIIИК

ате р мала н , -л н а, -л н о [ грч . аth е Пll ОS без

ност.

ate1ier]

2.

свр ш . и несврш . [фр .

си на атеизам или на ате и сте .

атеКНllја, -е ж [ Ј1' Ч .

ни .

athera

ка ш а, в.

склероза ] = а рте ри оскле р 6за (в.) . атест, - а м, м и . атести, ген . мн . атеста = ате­ стат, -ата м, мн. атестат и , ген . м н . атестата [лат.

attesta ri

сведо чити] пи см е н а п отв рда о п ореклу

и к в алитету н еког п р о и звода .

atec-гат = атест ( в.)

атестаlщј а, -е ж [лат.

attestati o]

оверавање,

утв рђи вање; сведоча н ство , потв рда.

157

.

атмејдан

атеспtрати

атестират и , атестирам, сврш. И иесврш. [лат.

3.

attestari]

л.

MII.

атестирају

сведочити, потвр­

дити, оверити, оверавати; издати потврду.

атеш, -а м [тур . ate~] покр. ватра, огањ. атика, -ё ж , дат. И лок. атици, ген.

MII.

Атла н тик, -а м [ен гл. Аtlапtiс, грч . аТЈЈ а н тск й , -а, -о [в . Атлант]

1.

који се одно­

си на Атланта; дивовски , горостасан.

атика

atlantik6s,

в. Атлант] Атлантски океан.

односи на планину Атлас .

..

2.

који се

Атлантски океан

по грчкој покрајини Атици] архит.

геогр. океан између Европе, Африке и Америке;

низак зид изнад главног венца на фасади , који

Атлантска пов еља и ст. повеља о нач елима са­

заклања кров.

радње међу народима коју су

[фр .

attique,

атила, -ё ж, ген. ми . атила [мађ. ли, хун ском краљу из

atila, по Ати­

века] кратак коњички

V

огртач опшивен гајтани ма , део мађарске на­ родне ношње или униформе.

1941 . године пот­

писали Рузвелт и Черчил.

АПЈ ас в. АтлаllТ . аТJlас l , -а м, МII. атласи,

rell.

мн. атласа

..

[по

имену дива Атланта , који је често приказиван

аТИМlfја, -ё ж [грч . atimfa од а- (в.) и time

на корицама старих атласа]

1.

књи га са гео­

част] ист. лишавање части, лишавање грађан­

графским или астрономским картама .

ских права, врста казне у старој Атини.

први вратни пршљен , на коме почивај у остали.

Атина, -ё ж [грч. Athenai] име главнога града Грчке; друго је Атена (в.).

аТИПllја,

-ё

ж

[в.

атипичан]

мед .

нети­

аТИЈНlчан, -чна, -чно [грч. а-, в. типичан] не­ типичан, несвојствен; о болести: која се не ис­ пољава или не развија на уобичајен начин .

аТlfцизам, -зма м [грч .

1.

atlas од ар. a~las]

анат.

врста сјајне

свилене тканине .

пичност, особеност у развоју неке болести.

покрајине Атике]

атлас Z , -а м [тур .

2.

atikism6s,

од имена

ист. у старом веку, тежња

аТЈЈет, -а и аТJlёт, -ета м, мн. -и = атлета , -ё и аТJlета, -ё м, ми.атлете/атлете [грч . аthlеtёs]

1.

ист. такмичар у јавним играма у старој Грчкој; рвач, борац.

2.

снажан, лепо развиј ен човек.

аТJlета и аТJlета = атлет и атлёт (в . ) атлети ка, -ё ж , дат. И лок. атлетиц и [грч .

at-

грана спорта , такмичење у брзини,

hletik6s]

ка подражавању стила атичких говорника; уп.

снази и спретности; лака аСйлешuка обухвата

азијанИзам.

I1рефињеност, отме­

трчање, скокове и бацање; шеutка аЙl.леШuка је

ност у изражавању, особине карактеристичне за

дизање тегова, а некада су у њу убрајани и бокс

Атику.

и рвање .

3.

2. духовитост,

ЛИIIГВ. реч или облик из атичког дија­

атлеТlfчар, -а м,

лекта (у грчком језику).

атичкii, -а, -о јини у којој је

1. који припада Атици, покра­ Атина . 2. духовит, углађен, пре­

-и (ж. аТJlетичарка , -ё , rell.

МИ. атлетичарки) [в .

атлетика] онај ко се бави атлетиком.

атлетскй, -а, -о и атлётскй , -а, -о [в . атлет]

фињен .

Атлант, -а м

MII.

дат. и лок. атлетичарки ,

=

Атлас, -а м [грч. Atlas -ntos]

који се односи на атлетику, на атлете или атле­

. .. -

митол . титан који на својим плећима држи цео

тичаре

свет; персонификација планине у северозапад­

ђе, добро развијен; атлетска стаза сп . стаза за

ној Африци.

трке с меком подлогом, елиптичног облика, об.

Атлантида, -ё ж [грч .

Atlantfs -tfdos]

леге н ­

дарна земља с високоразвијеном цивилизаци­

јом, која је по Платону лежала западно од Ги ­ бралтара, пре више хиљада година потонула у море .

атлантизам, -зма м [в . атлантски] поли­ тичко деловање у духу Север ноатлантског пак­ та (НАТО-а).

аТЈIантизација, -ё ж [в . атлантски] прилаго­ ђавање неке државе захтевима Северноатлант­ ског пакта.

158

дужине

тип анат. човек снажне телесне гра­

400

метара.

апшја, -ё м, ген.

MII.

атлйја [тур.

atli,

уп . ат]

покр. коњаник .

атма ll , -а м [санскр.

atman

животни дах]

1. у

индијској филозофији, душа света, општи жи­ вотни принцип.

2.

освешћени поједин ац који

има спознају да је једно са Брахмом .

атмаџа, -ё м,

rell. MII .

атмаџа [тур .

atmaca]

ко­

бац или соко обучен за лов.

атмеј да н , -ана м, МН. атмејдани , ген . мејдана [тур .

at-meydani,

MII .

ат­

уп. ат, мејдан] ПОКр .

1.

атоничан

атмидијатрија

тркалиште за коње, хи подром .

2.

коњско сајми­

ште, пијаца где се продају коњи.

атомизам, -зма М [В . атом] = атомистика (в . ) .

.. ЛОГИ ЧКIf -филоз . схватање Бертранда Ра­

атмидијатрија = атмијаТРlfја (в.)

села, по коме је свет изграђен од мноштва ло­

атмидометар, -тра м, мн. аТМ\tДометри, ген .

гичких односа.

мн . атмидометара [грч .

atmis -{dos

пара, дах, в.

атомизација, -ё ж [В. атомизовати]

1.

разби­

-метар] метеор . справа којом се мери испарава­

јање на атоме; распарчавање, уситњавање .

ње воде.

напад атомском бомбом.

аТМИЈатрија, -ё ж = аТМЈtдијатрија, -ё ж [грч .

atm{s -idos пара, iatre{a лечење]

мед. лечење

помоћу паре, парних купатила.

ра]

1. гасовити омотач

ка друга небеска тела. расположење . тиска .

..

-

најмање делове, уситнити до крајности.

околина, прил ике,

притисак који врши стуб

атмосферил ије, атмосферилија ж МН. [нем.

Atmospheri1ien,

в . атмосфера]

ша, снег, град).

2.

1.

падавине (ки­

саставни делови атмосфере

(вода , кисеоник, угљен-диоксид) који заједно нагризају минерале и грађевине .

атмосферографија, -ё ж [В . атмосфера, гра­ фија] описивање атмосфе ре .

атмосферологија, -ё ж [В . атмосфера, -логи­ ја] наука о атмосферским појавама. осам наест] као први део на­

з ива мера означава квадрилио нити део неке је­

динице (милијардити део милијардитог дела,

10

3. л . мн . атомизирају) сврш . И несврш . atomiser, енгл. atomize, в . атом] разби(ја)ти у

2. фнг.

атмОсфёрскИ .

atten

мизйрам, [фр .

760 мм наједан цм 2 на висини мо­ - притисак 1 килограма на 1 цм 2

ато- [дан.

уређај за уситњавање,

који обавија Земљу и не­

ра; техничка

•

atomiseur]

аТОМlfЗовати, -ујём (и атомизираПI, ато­

пара, дах, в . сфе­

физ . јединица за мерење при­

3.

физичка

живе висок

atm6s

атомизёр, -ера м, мн . атомизери, ге ... мн . ато­ мизера [фр .

распршивач , спреј; уп. атомајзер .

атмометар в . атмидометар. атмосфера, -ё ж [грч .

2.

на минус осамнаести степен).

атоксичан, -чна, -ч но [грч. а-, в. токсича н] који не садржи отров, неотрован.

атол, -а М, мн. атоли, ген. МН . атола и атол , -6ла М, мн . ат6ли, ген . МН . ат6ла [еIlГЛ.

atoll

од

ato-

\и , ре чи са Малдивских острва] геогр. корални гребен прстенастог или полукружног облика .

атом, -6ма м, МН. ат6ми, ген. МII. ат6ма [грч.

атомист(а) , -ё М, мн . атомисти [В . атом] на­ учник који се бави атомистиком .

атомистика, -ё ж, дат. И лок. атом и ст ици [В . атом] наука о атомима, о атомској структури

материје .

•

аТОМИСТIfЧКИ .

атомски, -а, -о [В. атом] који се односи на атоме

. ..

атомска маса физ . релативна тежина

атома неког елемента: број који показује коли­

ко пута је маса атома већа од никовог изотопа

C12;

1112 атома угље­

атомска еllергија фю .

енергија која се ослобађа фисијом или фузијом

атомског језгра; атомска

бомба

вој.

бомба

страховитог разорног дејства чијаје експлози ­ ја изазвана цепањем ј езгра уранијума или плу­ тонијума; атомска печурка маса дима, гасова и прашине, печуркастог облика, која се види у

ваздуху после атомске експлозије.

атона, -ё и аб. атона, -ё ж [грч . (В.) и

t6nos

atonos

од а­

звук] фОIl. реч без нагласка .

атоналан, -л на , -л но [грч. а-, в. тоналан] муз. који није везан ни за какав одређени тоналитет .

атонашlOСТ, -и ж [В . атоналан] муз . начин компоновања који се не везује ни заједан тона­ литет, у коме се не зна основни тон лествице :

atomos недељив, од а- (В.) и tom~ сечење] 1. хем.

особина једног дела музике ХХ века.

најмања честица хемијског елемента која одре­

atonia од а- (в . ) и t6поs на­ 1. мсд . губитак тонуса, клону­ лост, млитавост. 2. фон. одсуство нагласка , не ­ наглашеност. 3. фОIl. безгласност.

ђује његова својства ; састој и се од позитивно набијеног језгра и негативних електрона који

круже око језгра.

2. фиг.

најситнији делић чега .

атомајзер, -а м , МII. -и [енгл. за

распршивање

атомИзёр.

течности,

atomiser]

справа

распршивач;

уп .

атонија, -ё ж [грч .

пон, затезање]

атоничаll, -чна, -чно [В . атонија] нема тонуса, клонуо , малаксао.

2.

1.

мед. који

фон . ненагла­

шен .

159

атонскй

аугур

атропйн, - 11на м

атонскй, -а, -о [В . Атос] који се односи на

Атос, -а м [грч . Лthоs] Света гора, наји­ сто чнији од три крака полуострва Халкидик ,

ауто н о мна монашка територија , са много ма ­

атрактйва ll , -вна , - вно [нл ат.

attractivus ,

в.

атракциј а]

1. привлачан , лепог изгледа ; прима­ који привлачи пажњу. 2. физ . који при­

ва се у медицини пре свега з а ширењ е зен и ца .

атрактив ност, -и ж [В. атрактиван] при­ влач н ост, примамљивост .

атракција, -ё ж [л ат. ње .

2.

1. физ .

attractio

од

attrahere

привлачна сила; привлаче­

ствар која привлачи пажњу , занимљи­

вост.

атрезија, - ё ж [грч. а- и tгёsis бушење, отвор] анат.

1.

з атвореност неког од телесних отвора

или канала.

2.

атрофија, -ё ж [грч . atrophia од а- (в.) и troph~ храна] м ед. закржљалост, постепено сушење (не­

ког органа); губљење (неког осећаја, особи н е).

аТРОфирати, атрофирам ,

собност услед слабе исхране или дугог н еупо­ требљавања .

атрофичан, -чна , -чно [ В. атрофија] закр­ жљао, увенуо , слаб , сасушен .

атула, -ё ж [тур.

3. л . мн . атрибуи ­ attribuere] припис(ив)а­

ти, п рида в ат и .

атриБУт, - ута м, мн . атриБУти , ген . МН . атри­

attributus

од

attribuere

придавати]

1.

карактери ст ично обележје, особина , својство .

2. грам .

испуст на фасад и испод стрехе .

атхёзија непр ., станд. адхёзија ( в.) аУГЗИЛllјаран в . ауксилијаран.

АУГllја, -ё м = Аугије, -а м [ гр ••. Augeias] митол . краљ у Елиди, чија штала ниј е б и ла чи­ шћена три десет година: очистио ј у је Херакле, скренувши у њу д ве р е ке .

Аугије

атрибутйв, -а м , мн . - и [В . атрибут] гра м. име­ ница у служби атрибута , нпр . син јединац (ум. једини син) .

ат рибутйван, - вна , - вно [В . атрибут] који пр и п и суј е, који придаје .

в. атрибу ирати] ум.

1.

прид авање ,

одређивање аутора

и

од

attribuere, приписивање . 2.

врем е на настанка

п редсобљ е у староримској кући . дворје са стуб овим а.

3. архит.

аТ РИХliја, - ё ж [ гр ч . а-,

atrium] 1. ист. 2. архит. пре ­

пред њи део хра ма .

thrix

дл ака , коса] мед.

урођен и н едостатак косе .

аТРИЦllја, -ё ж [лат.

2.

мед. ој еда њ е

attritio тре ње] 1. трење . коже , ој ед. 3. реп. привидно каја­

ње , споља ш ња п о груже н ост; уп . контрИција.

160

Аугија (в.)

вулканских стена.

аугме нт, а м , мн . аугмент и , ген. м ••. аугмената [лат.

augment1.lln

повећањ е,

прир а ш тај]

грам .

глаголски префикс којим с е у старо ин дијском и грчком образују прош ла вр е м е на .

аугме lпатйв , -а м [н е м . Augт en tativ од лат.

augmentare

повећати] грам . облик и менице ко­

јим се исказује увећање , нпр. со бей:tина, РУ'lер­

да ; су "р . деМИli УТЙВ ( в.).

уметни чк о г дел а .

аТРllј у м, -а (и iiтрйј, -а) м [лат.

=

аугйт, - ита м [грч . аugё св етло ст, зрак) минер. пол удраги камен , бледозел е н и л и цр н , састојак

+ атриБУтнй и атрИБУтскЙ.

attributio

Аугијеве (Ау гији ­

темељи т о очистити .

приде в , з аменица или број који стоји уз

ат риБУЦllја, -ё ж [лат.

•

не) штале нешто што је з ап у штено , ш то треба

другу р е ч , обично именицу, и бл иже је одређу­

је.

hatJ1] 1. греда на којој почи­ 2. украсни о бруб или

ва кровна конструкција .

недостатак неког тел есног отво­

атрибуират и, атрибуирам,

бута [л ат.

3. л. м •• .атро ф Ира­

жљати , (у)венути, (о)копнити ; (из) губ ит и спо­

ра ил и шуп љег органа код ембриона .

рају свр ш . и н есврш . [л ат .

+

атрОпЙнскЙ .

ју с врш . и нес врш . [В . атрофија] кржљат и , закр­

влачи; супр . репулзйван (В . ) .

п р и вла чити]

н аз и в в еле­

алкалоид из велебиља (беладоне) ; уп отр ебља­

настира међу којима је и Хиландар .

мљ ив ,

[Atropa, научни

биља , од ГРЧ . зtгороs неумитан] ф а р м . отрован

Свету гору (Атос) , светогорски .

аугментација , -ё ж [лат. већање, увећање. ва .

3.

2.

augmentatio] 1.

по­

гр ам . грађење аугментати­

м уз. понављање неке фразе са увећаним

(06. уд вострученим) трајањем тон ова. аугур, -а и аугУр , - ура м , МН . а у гури , ген. мн. ау гура [л ат .

augur]

ист. римски св е штеник који

је по лету птица или другим небески м појавама

прорицао будућност ; пророк , вра ч .

и аУгУрскЙ .

+ аугу рс к й

а угурiiлан

аулет

ау гу рiiлан, -лна , -лно [лат.

auguralis]

про­

аудйтор, -а м, мн . -и [л ат. auditoг од audiгe ч у­ ти]

р очки, предсказивачки .

аугУријум , -а (и аугурйј, -а) м [лат.

augurium,

уп. аугур] пророчанство, предзнак, знамење .

аудиј е нција, -ё ж [срлат.

audientia

од

слушалац .

1.

дија.

3.

војни судија; истражни су­

2.

особа која проверава књиговодств ене

рачуне, рачуноиспитач.

audire

аудиторијум, -а (и аудиторйј, -а) м [лат.

чути] звани ч а н пријем код владара или високог

auditoгi um од audiгe чути]

п р едстав ник а власти .

рана за предавање.

аудимутизам , -зма м [л ат.

чути,

audire

mutus

1. слушаоница , 2. слушаоц и , публика .

дво­

аудифон, -а и аудифон , -она м, ауд иф о ни ,

нем] мед. урођ е на неспособност говора уз нор­

ген . мн аудифонii [лат.

малан слух.

шни апарат, сп рава која омогућава наглувим а

ауд ио , - ија м [л ат .

audio

ч ујем]

1.

чујни део

филмског ил и тел евизијског програма , тон .

2.

уређај за реп родукцију звука ; уп . видео . ауд ио- [лат.

audio

чујем] као први део сложе­

аудиција, -ё и аудйција, -ё ж [л ат.

audire

а уз о прил . [итал . а

;.

аудиов и зуел ни метод у н астави је­

зика , говор (06. са магнетофонске траке или ди ­ ска) пропра ће н сл икама или пројекцијама .

ауд иограм, -а м , мн. -и [в . аудио- , -грам] гра­ фички

приказ осетљ ивости уха за појед ине

фреквенције зву ка, добијен на аудиометру (в . ) .

ауд ио-касета, - ё ж , ген. мн . аудио-касетii [в . аудио-, касета]

м а гнетофонска трака у пла­

стичном кућ и шту за с нимање з вука , или са већ снимљеном муз иком или говором .

ауд ио - клип, -а м , мн . аудио-клипови , ге н . мн . аудио-клип6вii [енгл.

audio

сlјр] део з вучног

снимка који се може компјутерски репродуко­ вати.

ауди ол огија, -ё ж [в . аудио -, -логија] наука о слуху, део мед и ц ин е.

ауд ио метар , -тра м, аудиометри , ге ll . мн . аудиометiiрii [в . ауд ио- , - мета р] м ед. справ а з а испитивање ј ачин е сл уха односно глувоће .

ауд ио метрија, -ё ж [в . аудио- , - метрија] м ед. мерење јачине сл уха од носно гл увоће помоћу

аудиометра .

•

аУД ИОМЈlксер , -а м, мн . - и [в . ауд ио - , ен гл . mј х мешати] техни ч ар који рад и на тонском делу

ауд ит йван , - вна, - вно [нлат.

auditivus од ;. аудитив­

који се од носи на слу х .

н и ти п особа која најбоље памти оно што чује ;

уп. вНзуёла н .

трг. по обичај у, у ре­

ауксанометар, -тра м , ауксанометри , ге н . мн . ауксанометјјрјј [грч . аuхапеiп раст и , увећав ати, В. - метар] справа која бележи брзину раста би­ љака .

ауксилијiiраli, -рна , -рно [лат. auxi1iaгi s од аих ј1јиm помоћ] помоћни.

;. ауксилијарни

гла­

голи грам. помоћни глаголи .

ауксйн, -ина м [грч . аuхеiп расти] 60Т. би љ н и хормон који подстиче раст ћелија.

ауксопатија, - ё ж [грч . аuхеiп расти , В . - п ати­ ја] мед. неправилан раст човека .

аукција, -ё и аукција, -ё ж [лат.

auctio]

пр о­

даја робе јавним над метањем, лицитациј а .

•

аукцйјскй и аукционй . аукционатор, -а м = аУКЦИОllёр, -ера м [В . аукција] онај ко обавља аукцију, лицитатор .

аукционёр = aYKЦlJOHaTOp

(8.)

аукционирати , аукционирii м,

3.

л . МII . аук­

ционирају С8РШ . И неС8РШ. [В. аукција] обавити, обављати аукцију ; прода(ва)ти на ау кцији .

аул, - а и аул, - а м,

M II .

- и [турк м енск о

awul,

село кавкаских горштак а и неки х тур­

кичких народа .

аула, - ё ж , ге н . мн . а улii [ лат. а и1 а ] пред ворје на улазу у з граду .

телевизијског пр о гр а м а.

audire чути]

(8.) uso]

довном року.

aWll]

аудиометрЙјскЙ.

од

музичара , провера ради потписивања уговор а.

аузвајс = аусвајс

времено .

auditio

чути] пробни наступ глумца , певач а и ли

ње, чуј ност ил и акустичке апарате. лан] који се односи на слушање и гледање исто­

чути , В . -фон] сл у­

да ч ују .

ница показује да се реч односи на слух, сл уша­

ауд иовизуёла н , -лна , -лно [В . аудио- , Вl1зуе­

audire

на , вел ика слу шаоница.

2.

1.

в ел и ко

с вечана дво ра­

3. и ст. д вориште

и с п ред

ст арогрчки х з града .

аУЈЈет, -а м, МН . -и [грч . аulёt~s од aul6s сви ра­ ла] старогрчки фрул аш .

161

аулетика

аУСТРOltt!з йјс кй

аулетика, -е ж, дат. И лок . аулетици [грч . aule-

tik6s,

в. аулет] вештина свирања у фрулу .

аулос, -а и аулос, -а м, ми . - и [грч. aul6s]

аускултација, -е ж [л ат. auscultatio , в . аус­ култирати] мед. преглед унутрашњи х органа,

06. срца и плућа, помоћу стетоскопа .

аускултирати, аускултй рiiм , З. Л. МН . аус­

грчка фрула , свирала, 06. са две цеви; двој нице.

аура, -е ж, ген. ми . аура [лат. аига од грч . аиге дах, ветрић] 1. по неким окултним учењима,

култирају несврш . [л ат. auscultare слушати] мед . вршити аускултацију .

ауспйције, ауспйцијii ж мн. [в . ауспициј ум]

зрачење , омотач око људског бића, видљив са­

...

мо посматрачу с парапсихолошким способно­

окриље, заштита, покровитељство ;

стима.

пицијама под окриљем (кога, ч ега) .

2.

мед . посебно осећање које претходи

ауспйцијум, -а (и ауспйцйј, -а) м [л ат. auspi-

епиле птичном или хистеричном нападу .

ауреола , -е и ауре6ла, -е ж [лат. aureo la (со­ гопа) златна ( круна)] светаца, ореол.

2. фиг.

1.

светли круг око главе

сла ва , углед . З . астрон . пр­

аурига, -е м, дат. И лок. ауриги [лат. auriga] I1СТ. кочијаш, возач тркачких кола у старом Риму .

аурикула, -е ж [лат, auricula , де м . од auris

1. у шн а

шкољка.

2. део

срчане прет­

аур икуларан, -л н а, -л но [В . аурикула] ан ат. који се односи на ухо , у шни .

аур ипигмент, -а м, ми . аурипигменти , геи.

ми. ау рипигменiiтii [лат. aигuт злато, в . пигмент] мииер. кристални арсенов сул фид, златножуте

боје.

ауриско п , -а м, МН . -и [лат. auris ухо, В. -скоп] мед. инструме н т и ли огледало за преглед уха .

аурист(а), -е м, МН . ау ристи [лат. auris ухо] мед. ле кар специјали ста за уши, ОТОЛОГ.

Ау р6ра, -е ж [лат. Аигога] МИТОЛ . богиња зоре код Римљана.

...

аурора бореали с поларна све­

тлост, светле пулсирајуће траке видљиве по ноћи у области близу Ар ктика (у области Ан ­ тарктика: аурора аустралис) .

аус вајс, -а = а усвајз -а м, мн . -и [нем. Ausweфам . пропус ница, легитимација.

аускулта нiiтii = а ускултатор , -а м, ми . -и [лат.

auscultator

од

auscu ltare

слушати]

прав . судијс ки приправник , помоћни судија без пра ва гласа.

аускултатор = aycKYJITaHT (в .) аускултаторан, -р на , -рно [в. аускултира­ ти] који се односи на аускулта цију .

162

specere

гледати]

1. и ст.

код

ца .

2.

предзнак , изгледи , слутња .

[нем .

Auspuff]

аутом . издувна цев , ИСП УСТ.

аустраЛОПlпек, -а м,

MtI.

аустралоп итеци,

ген . мн . аустралопитекii [лат. australis јужни , грЧ.

pithekos

мајмун] човекол ики мајму н из плио­

Ј ужној Африци .

аустријанштина, -е ж пеј . дух Аустрије (до

1918.

год ине) , аустријски обичаји и начин жи­

вота .

аустријацизам,

-з ма

м

[срлат.

austriacus

аустријски] л ингв . аустријски дијалектали зам, реч и особина својствена н е мачко м језику ка­ кав се говори у Аустрији .

аустро-' [лат.

Austria] као први део сложене

речи означава оно што се од н оси на Аустрију или Аустријанце. аустро-2 [Ј1 ат.

allStrali s

јужни] као први део

аустроазйјскй , -а, -о [в . аустро- 2, Азија] Л ИНГВ . н аз ив за пород ицу ј ез ик а који се говоре у

ј угоисто чној Азији, међу којима су вијетнам­ ски и кмерски.

аустромарксизам, -зма м [ в . aycтpo-I , марк­ сизам] и ст. скуп схватања која су пр еовладава­ ла у Социјалдемократској партији Аустрије од

аускулта нт, -а м, ми. аускултанти , ген . ми . аusсultапs ,

птица и

сложене речи значи: јуж ни .

аур6 ра , -е ж [лат. аиго га] КЊI1Ж . зора , јутар ње

is]

avis

старих Римљана , пророковање према лету пти­

цена, предак човека, чији су остаци нађени у

комо ре .

руменило.

сјит од

ауспух, -а м, МН . ауспуси, ген . МН . ауспуха

стен око Месеца или Сунца , корона .

ухо] аиат.

110Д аус­

крај а

XIX

века до почетка П с в етског рата.

Аустронезија, -е ж [в . аустро-2, грЧ . nesos острво] н аз ив за острва ср едњег и јужног Па­ цифика.

аустронезйјскй, -а, -о

[в .

Аустрон езија]

Ј1 ИНГВ . назив за породицу ј ез ика који се говоре на острвима ср ед ње г и јужно г Пацифика , на Фил ипиним а, у Мал ез ији и н а Мадагаска ру.

аутогамија

аустрославизам

ау строславизам, -зма м [В . аустро-l , слави­ зам] ист. пол ит ички правац међу Чесима у ХIХ веку који је тежио да Хабз буршку монархију

аутентичност, -ости ж [В . аутентичан] и сти­ нитост, изворност , веродостојност .

аутизам, -зма м [грч .

aut6s

сам]

1. мед .

теш ка

претвори у федералну државу којом би доми­

болест која настаје у раном детињству , с н ес п о­

нирали Сло вени .

собношћу за разговор и за успостављање одно­

аустр о фи л, -а и аустрофил , -ила м , мн .

са с дру гим људима . 2 . фиг. повлачење у себе,

аустрофил и , ген . мн. аустрофила [В. аустро-l,

губљење додира са стварношhу, претеран а зао­

-фил] пристал ица Аустрије и Аустријанаца;

купљеност

супр. аустрофоб (В . ) .

стички.

аустрофилија, -ё ж = аустрофилство, -ства с

[В.

аустро- l ,

-филиј а]

несклоност

према

Аустрији и Аустријанцима ; уп . аустрофОбија . аустрофилство = аустрофилија (В .) аустрофоб , -оба м [В . аустро - l, - фоб] непри­

пре м а

Аустрији ,

+

аут н­

аутист(а), -ё м , мн . аутисти [В . аути з а м] мед. болесник од аутизма .

2. фиг.

1.

човек кој и жи­

ви у машти , који се потпуно од ваја од ст в а р но­

ауто, -а м , мн . аута С , ген . мн . аута [скр. од аутомобил] фам . аутомобил.

аустрофОбија, - ё ж [ В. аустро - l , фобија] не­ мр ж ња

мислима .

сти .

јатељ Аустр иј е и с вега што је аустријско . склоност,

сопственим

од носно

ауто-l [грч .

aut6s сам]

као llрВИ део сложени­

це оз нач а в а р ад њу окр ен уту к а себи , ка субјек­ ту; само -.

Аустроугарској .

аут, -а и ayт l, -а м [енгл .

out] 1. у

фудбалу и

другим спорто вим а, простор изван бочн е гра­

ауто-2 [В . а утомоби л ] као први део сложени­ це з начи аутомоби л ски , аутомоби л и стички .

ничне линије и гр ал ишта (ауШ-л иније) . О бити у

аутоаларм, -а м [В . ауто- 2 , ал арм] аутомех .

ауту бити искљу чен из нечега, бити ван игре ;

алармни уређ ај за з ашт и ту ауто моби ла од п ро ­

фам. бити психи чки одсутан , осећати се неспо­

вала и крађе.

собним за рад.

2.

избацивањ е л опте преко бочне

граничне ли ниј е.

аут2 прид. шщекл. [енгл.

out]

који није актуелан,

у моди, који н иј е више популаран ; супр. иН (В. ) . аутарк иј а, -ё ж [грч .

autarkeia]

екон . систем у

коме се потребе под мирују властитом прои з ­

водњом, без у в оза.

+ аутаркичан .

autarchos] самовл адар , самодр ­ autarch(a од aut6s

сам и

агсhеiп владати] само влада, самодрштво , ап со­

лутизам. + аута рхијски и аутархичан .

аут-аут [лат.

аутобиографија, -ё ж [В . ауто- 1 , биогр афија] текст у коме писац описуј е сопствени жи вот.

ји се од носи на аутоб иогр а фиј у и л и аутобио­ граф а.

ауто-бомба , -е ж [В . ауто-2, бомба] пар кира­

жац , апсолутни в лад ар .

аутарх ија, -ё ж [грч .

аутобиограф, -а м , мн . -и [В . ауто- 1 , б и о граф] llисац властитог животописа .

аутобиографски, -а, -о [В . аутобиогр аф ] ко­

аутарх, -а м, вок. аутарш е, МН. аутарси , ген . мн . аутарха [грч .

аутоана Јlиза, -ё ж [В . ауто - l , анализа] и спи­ тивање самога себе , понирање у себе .

aut aut ил и и л и] 1. м . и ндекл. н е­

ни аутомоби л наllуњен е кспл оз ивом , у циљу те рори ст ич к их напада.

аутобус, -а и аутобус, -а М, мн . -и [ В . ауто- 2 , - б ус од о мни бус, В . ] моторно воз ило за превоз

заобилазна алтер натива, и збор изм е ђ у само две

већ ег бр ој а п ут ник а у ј а вном саобра h ају.

могуhности, нуж н а одлука .

аутобуски и аутОбускИ .

2.

( као изр аз) ил и

једно или друго.

аутовакци lIа , -ё ж [ в. ауто-l, вакци н а] мед.

аутенти фи ковати , -уј ём сврш . И несврш . [ В . аутентичан,

лат.

+

-ficere =

facere

ч инити]

да(ва)ти чему ауте н тичност, п отврд и ти , пот вр ­ ђивати,оверити,ов еравати .

в акцина ll рипр е мље н а од зар аз llИ Х к ли ц а узе­

ти х из тел а са мог б олес н ика .

аутогамија, -ё ж [В. ауто - l , гр ч. чати се]

1.

game{n

вен­

бот. само опра шива ње, о пло ђ ивање

аутентича н , -ч н а, -ч н о [грч . а uth е пtik6s ]

п оле ном из истог цв ета . 2. би ол. код д воп олних

прави, истински, из ворни , ве родо стој а н ; кој и

живот иња , с пајање јајашца и сперме и з ј едне

није фалсификован.

и сте јединке.

163

аутоген

аyrокефiiлан

аутоге н , -а, -о и аутогён , -а, -о [В . ayro-I, грч . genos род] који настаје сам од себе, самородан . • аутогено заваривање с пајање металних де­

аутод инамичан, -ч н а, - ч но [В . ауто-I , дина­ мичан] који делуј е сам по себ и .

ауто-дрезина = ауто-дресина (В . )

л ова у једну целину топљењем њихових ивица

ауто-дресина, -ё = ауто-дрезина, -ё ж [ В .

и уношењем металног додатка; аутогени тре­

ауто- 2 ] др есина која се ГloKpeћe помоћу аутомо­

нинг мед . поступак за психофизичко опушта­

билског мотора.

ње, при коме пацијент контроли ше реакције

појед иних органа и утиче на њих.

ауто гол, -а м, МII . аyrогблов и, геll . ми. аутогб­ лова [В . ауто- 1 , гол] стве ној екипи.

2.

1.

аутодром , -а м , ми . -и [В . ауто- 2 , -дро м ] тр ка­ лиште за аyrомоб и лска

гол грешком задат соп­

фиг . поступак на сопстве н у

ш тету.

и

мотоцикл и стич к а

такм ичењ а.

аутоелектричiiр, -а м, МII. -и [В .

ayro-2, елек­

три чар] стручњак за електричне уређ аје на

аyrомоб илу .• аyrоелектричiiрскЙ .

аyrограв ира , -ё ж [В . ауто - I, гравира] лик . м етод за умножавање гравира у бојама .

аутоеротизам, -зма м [В . ауто - I, ер отизам] ПСИХ . налажење сексуалних подстицај а у соп­

аутограм, -а м, ми . -и [В . ауто-I , -грам] своје­ ручан потпис, обично од неке познате ли чн о­

ственом телу; (у ужем смислу) сексуал н о са мо­

задовољавање .

•

аутоеротскй.

аутожйр, -а м , ми . - и [фр .

ст и .

аутогра ф, -а м , ми. -и [В . ауто- 1 , -граф]

1.

ГРЧ .

gyr6s

autogyre,

В . ауто- 1 ,

круг] авион који има и хори зонталну

те кст написан руком самог ауто ра , изворни ру­

елису , ради лакшег слетања и узлета њ а , жиро­

к опис.

плiiн (В . ) .

2.

инструмент за израду топографских

пла нова путем фотограметрије (В.).

аутогра фiвам , -зма м [В .

ayro-I,

aYToiIMYH, грч . gпiр h е­

ј п п и сат и] м ед . реакција коже на гребање неким о штрим предметом, иза чега остаје испупчена

а утогра фија , -ё ж [В . ауто- , грч . gпiрhе iп пи ­ сати ] преношење цртежа или текста са хартије

аутогра фскй, -а , -о [В. аyrограф] своје ру­

аутодафё, -са (уоб . и аутодафе, -еа) м , геи . ми . аутодаф еа [ п орт.

auto da f6 чин

вере]

1. и ст.

погу­

бље њ е осуђених јеретика , обично спаљива­

њем , у вр е ме инквизиције у Шпанији и Порту­ галу .

2.

с паљивање забрањених књига .

аyrодетерм инiвам , -зма м [В . ауто- 1 , детер­ ми н иза м] ф ИJlОЗ . учење о самоодређивању чове ­ кове дел ат ности на основу свесне вољ е и идеја .

аутод ifДакт, -а м , ми. аутодидакти , геи . ми . аутодидакта [грч .

autodidaktos, В.

ауто- 1 , дидак­

тика] самоу к .

аyrОltМУlIитёт, -6та м [В . ауто-I , и м у ни тет] мед . ненормална реак циј а организма н а н ек и од сопствених протеина .

аУТОИlIтоксиюiција, -ё ж [В . ауто- 1 , инток­

аутодидакт ика , -ё ж , дат. и лок. аутоди дак­

•

аутодидакти чкй .

аутод itкија, - ё ж [В.

ayro- I,

ГРЧ . dikё правда,

правосу ђ е] право н е кога да суд и сам себи .

164

сикација] мед. тровање материјама кој е н астају у самом организму услед метабол и з м а , самоо ­ тровање.

аутоинфекција, - ё ж [В .

ayro- I,

инф ек ција]

мед . обољење изазвано заразним кл ицама које се већ одраније налазе у органи з м у.

аутоиронија, -ё и аутоиронltја , -ё ж [В .

ayro- I, иронија]

ироничан став прем а самом се­

би .

аутокар, -а м [фр .

autocar

према е н гл .

car

ко­

ла] велики аутомобил за и зл ете и тур изам , вр­ ста комбија .

аутокатализа, -ё ж [В .

ayro-I ,

катал и за] хе м .

катализа изазвана прои з водима са м е хемијске

тици [ В . аутод идакт] уче ње без учитеља и шко ­

ле, са м оу ч е њ е .

аутоимуне болести мед. бо­

ја реагују против сопственог о р гани з м а .

на л ито графски камен или цинкану плочу .

ч ан , с војеручно написан .

•

лести које настају услед стварања ант итела ко­

б р азда која се после извесног вр емена губи. 1

-а , -о [В. ауто- 1 , имун] који сам

ства ра антитела .

реакције коју та катали за подстич е .

аутокефiiлан, -лна , -лно [В . ауто- 1 , грч .

kep-

ћа1ё глава] самосталан, независан (о п р аво­ славним националним цркв а ма кој е саме со­ бом управљ ају) .

аутомоби л

аутокефалност

ауто-лимiiр, -а м , мн . -и [В . ауто-2 ] , занатлија

аутокефалност, -и ж [В . аутокефалан] само­

који поправља лимене дело ве каросериј е мо­

сталност, неза висност.

аутоклii в, -а м [фр.

c1avis

autoc1ave од ауто-Ј и лат. 1. хем. зат ворена метална посуда за

кључ]

извођење

хем ијских

реакција

мата [грч .

мед. апа­

1. уређај

2.

•

аутолИмiiрскЙ .

аутомат, -ата м, мн . аутомати, ген . МН . ауто­

високим

под

п ритиском уз високу те мпературу .

торних возила .

који се креће сам од себе]

aut6matos

који обавља користан рад без чов еко­

р ат за стерилиз ацију медицинских инструме­

вог учешћа .

ната.

чића или жетона избацује карте , напитк е, слат­

ауток нипс, -а м [н ем. Лutоkпiрs од ауто-Ј и

2.

машина која по убацивању н ов­

кише, цигарете и сл.

3. вој .

ватрено оружје које

нем. kпiрsеп шкљо цнути] фот. уређај за одложе­

једним окида њем избацује низ метака , машин ­

но окидање на фотоапарату , који омогућава

ска пушка , машинка.

сниматељу да сним и сам себе.

навици или по туђим наредбама, без власти те

ауто-козметика, -е ж, дат. ауто-козметици

ауто-кол она, -е ж [ В . ауто -2, колона] дуги низ ауто мобила у покрету .

ауто-ком анда, -е ж, ген . мн . ауто-команди [В . ауто- , команда] з аст. војна установа која упра­

аутоматизам, -зма м [в . аутомат]

аутоко ш, -а м, М Н . ауток о шеви, ге н . М Н . ауто­ кошева [В. ауто-Ј, кош] у кошарци, погодак у властити КОШ.

аутократ(а), -е м, МН . аутократи [фр .

te од ауто-Ј

autocra-

и ГрЧ . kпitоs власт, моћ] самодржац,

самовладар,

неограничени

владар .

•

ауто­

кратскЙ .

1. а утомат­

ско деловање, устаљен начин рада , без потребе за спољном интервенцијом.

2.

физион . нехо­

тични покрети као реакција н а с пољ не и уну ­ трашње подстицаје , без учешћа воље .

аутоматизац ија, -е ж [В . аутоматизовати]

2

вља моторним возилима .

човек који ради по

иницијативе .

[В. ауто-2, козметика] средст ва за чишћење и глачање споља шњих делова на аутомобилу.

4. фиг.

водње.

2.

ПСИХ . претварање појед ини х радњи у

аутоматске, безвољне.

аутоматизовати, -ујем (и аутоматизир а­ ти , аутоматизирам , СВ РШ . и несврш . [фр .

3. Л. М Н . аутоматизирају) automatiser, В . ауто м ат] 1.

уводити, увести аутомате; омогућити само­ стал но деловање.

2.

претворити , пр етвар ати

(радњу, поступак) у аутоматске.

ауток ратизам, -зма м [В . аутократ] В . ауто­ кратија .

аутоматика, -е ж, дат. И ЛОК . аутоматици [В . аутоматЈ

аутократија, -е ж [В . аутократ] неогранич е­

зама.

2.

1.

у чава

мовлашће.

пр о цесима .

аутокритика, -е ж, дат. И JlОК. аутокритици [В . ауто-Ј ] критика властитих поступака , само­

скуп, систем аутоматских механи­

научно-техничка д исциплин а к оја про­

на владавина једног чов е ка , самодржавље, са­

системе

за

управљање

аутомilТичар, -а м , МН . - и [ В. аутомат] војни к аутоматскй, - а, -о

ауток ритичан, - чн а, - чно [В . ауто-Ј] крити ­ чан према само м себи, самокритичан .

].

самокретан , устаљен ,

који рад и без потребе за интерве нциј ом споља.

2.

ауто-ла кирер, -а м [ В . ауто-2, лакирер] за на­

тех но лошким

н ао ружан аутоматом.

критика.

м ах инал а н, механички . .1. аутоматски по­

к р ети фи зи ол . нехотични покрети до који х до­

тлија који фарба и лакира каросерије аутомо­

лаз и услед надражаја неко г нервног центр а.

била.

ПРИ Ј!. са мим т им , као послед ица , н е и збежно .

аутолатрија, -е ж [В. ауто-Ј, грЧ .

1atreia

обо­

жавање] обожава ње самога себе .

аутол иза, - е Ж. [В . ауто - Ј, грЧ .

1ys is раствара­

ње] мед . , би ол. ] . спо нтано р азлагање тк ива по­

сле смрти.

1.

увођење и примена аутомата у процесу про из­

2. уни шта вање

се ства ра у само м телу .

ћелија серумом који

3.

аутомехан и ча р, -а м , МН . - и [В . ауто-2, механ и­ чар] радник који одржава и поправља аутомо­

билске и сличне моторе;

•

аутомеханичарскй .

аутомобил , -а и аутомобйл , -ила м, МН . ауто­

моби ли, ген . МН . аутомобила [фр. ауто-2 (в . ) И лат.

mobi 1is

automobile,

од

по кретан] моторно воз и-

165

аyrоритарно ст

аyrомобилизам

ло са четири точка, намењено пре свега превозу

људи .

• аyrом06илски и аyrом06ИлскИ.

аyrомобилизам, -зма м [В. аутомобил] путо­ вање и бављење аутомобилом као хоби; ауто­

аутоматско вођење авиона без интервенције пилота .

аyrопластика, -ё ж, дат . И лок . аутопластици

мобилски спорт, аутомобилске трке .

аyrом обилизација = моторизација (В . )

[В . ауто-I, пластика] мед . операција пресађив а­

аyrом обилист(а), -ё м , ми . аутомобилисти

ња узимањем ткива са самог болесника .

(ж . аyrомобилисткиња, -ё) [фр. automobiliste, В. аутомобил]

2.

аутопилот, -ота М, мн. аутопилоти , геН . ми . аутопилота [В . ауто-I , пилот] авиј . уређај за

1. возач или власник аутомобила .

такмичар у аутомобилском спорту .•

ayro-

аyrом орфизам, -зма м [В . ауто- 1 , грч . mогрhё

1.

ayronopTpeт, -ета м. ми . аутопортрет и , ген . мн. аутопортрета [В . ауто- 1 , портрет] слика , цр­ теж или скулптура на КОЈОЈ уметник прик азује

мобилИстичкИ. облик] псих.

•

аутопластички .

склоност човека да душевни жи­

вот других људи замишља као једнак своме.

2.

сам себе .

аутопсија, -ё ж [грч . гледање]

1.

autops(a,

В. ауто-I,

6psis

мед . преглед и сецирање ле ш а да би

претпоставља ње туђег духовног живота своме,

се yrврдио узрок смрти, обдукција .

што утиче на расуђивање .

дање сопственим очима, лично посматр ање .

ayroHoMaH, -мна, -м но [грч . аut6поmоs, В .

2.

иеоб . гле­

ayronYт, -а м, ми . аутопУтеви, геи . мн. ауто­

ауто-I, п6mоs закон] самосталан, самосвојан,

путёва [В .

који управља сам собом . .t. аyrономни нервни

обраћај, са два или више одвојена једносмерна

систем мед. В. вегетативни нервни систем .

колово за,

аyrономаш, -аша м, ми . аутономаши, геи. мн . аутонома ша [В . аутономан]

пол. присталица

ауто номије неке обл асти или дела неке сложе­

не државе .

•

аутономашки .

аyrономаштво, - штва с [В . аутономаш] пол . покрет

за

самоуправу

или

независност

неке

са

за брз аутомобилски са­

заустав ном

траком

и

и злазним

рампама .

ayrop, -а м, МН. аутори, ген. МИ. аутора (ж . ayropKa, -ё , дат. аyrорки , ген . ми . ауторкй) [л ат. auctor од augere повећавати , умножавати] тво­ рац ,

стваралац;

писац

књижевног дела; ум ет­

ник који је створио одређену слику , скулптуру ,

композицију итд . ; за четник неке идеј е , пројек­

област и или дела неке сложене државе .

аутон омизам, -зма м [В . аутономан] тежња

та и сл.

аyrореферат, -ата м [В .

ка аутономиј и, залагање за аутономију.

ауто номија, -е ж [грч .

ayro-2] друм

autonom(a, В . аутоно­

ayro-I ,

реферат] ре­

ферат о самом себи .

самосталност, независност; право ста­

аyrоризација, -ё ж [В . ауто ризов ати] овла­

новништва неке национално-територијалне је­

шћење ; одобрење аутора или носиоца аутор­

динице да само одлучује о питањима унутра­

ског права за објављивање неког књи жевног

шње управе, културе и образовања.

или научног текста.

ман]

1.

2.

авиј .

.t. -

лета време које летелица може да проведе у ва­ здуху без спуштања ради узимања горива .

аyrо номист(а), -ё м, ми . аутономисти [фр .

autono miste, В. аутономан] В. аyrономаш . аyrооксидација, -ё ж [В. ауто-I, оксидација]

аyrоризовати, -ујём сврш . И несврш . [фр . autoriser, В . ayrop] 1. да(ва)ти пуномоћ , о влашћење 2. одобрити текст за објављивање, пошто се утврди да се подудара са аyrоровим речи ма .

аyrоритаран, -рна, -рно [фр .

ком, без загревања .

ауторитету , властима ; супр . либералан , демо­

аyrоопсервација, -ё ж . [В . ауто-I, опсерва­ поступака, самопосматрање.

ayro- парк, -а м, ми . ауто-паркови, геи. МН .

ауто- паркова [В . ауто-2, парк] скуп свих ауто ­ мобила које поседује нека организација.

166

захтева

слепо

В.

ауторитет]

ција] посматрање и истраживање властитих

који

autoritaire,

хем . спонтано спајање неке материје с кисеони­

покора вање

кратски (В . ).

аyrоритаризам, -зма м [В . ауторитаран] си­ стем владавине која се зас нива на ауторитету вође (стаљинизам, титоизам).

аyrоритарност, -и ж [В . ауторитар а н] осо­ бина онога што је ауторитарно.

аyrоцензуРа

аyrори тативан

ауторитативаи, -виа, -вно [срлат.

vus, в.

auctoritati-

аyrоритет] који има аyrоритета , угледан ,

поштован; м еродаван .

аyrо-такси, -ија м [В .

аyrоритет, -ета м , мн . аyrоритети, ген . мн . аyrоритета [лат.

auctoritas] 1.

углед, достојан ­

ство; yrицај заснован на угледу .

особа која

2.

има углед заснован на знању и способности , меродаван стручњак .

аyrорскй, -а, -о [В .

ayropy,

ayrop] који припада ayropa. & ayropcKo

кој и се од носи на

пр ав о прав. с куп правних норми које штите

ayropa и

његово дело ;

-

текст потписани текст

(у штампи) к оји одражава мишљење и стил пи ­ сца, за разл ику од редакцијских текстова;

-

ф ил м филм снимљен по замисли и ствара­ лачким идејам а одређеног редитеља; тиnогр. мера за дужину текста, на или

30.000

16

ayrop]

аyrо-саобраl1ај, -а м [В.

ayroMo-

аyrотерапија , -ё ж [В .

ayro-l , терапија] лече­

ње самог себе природним средствима .

аyrотйп, -а м , мн . аyrотипи , ген . мн . аутотипа [В . аутотипија] отисак добијен аyrотипијом , ко­ пија, факсимил .

аyrотипија, -ё ж [В.

ayro-l , грч. t)fpos лик, об­

лик] техника репродуковања фотографија и л и цртежа преношењем на металну плочу, цинк о­

графија, клиширање.

аутотомија, -ё ж [В . ayro-l, грч . tome резање] тиња да би се извукле из клопке или неке друге

припадање не­ саобраћај

ayro-2]

аyrо-транспорт, -а м, мн . -и [В.

ayro-2,

сервис] радионица

ayro-2,

за преглед, п оправку , чишћење и одржавање аyrомобила.

аyrо с коп, -а м , мн. -и [В.

ayro-l,

-скоп] мед.

инструмент за лекарски преглед грла без огле­ дала.

аyrоскопија, - ё ж [В . аyrоскоп] глед грла аyrоскопом .

2.

1. мед . пре­

халуцинација у којој

се човек п ривиђа с амом себи.

ауто-с порт, -а м [В .

ayro-2, спорт] ayroMo-

билски спо рт; в. аyrомобилИзам .

аyrо-стоп, -а м [фр .

auto-stop од ayro-2 (в . ) и

зауставити] заустављање возила на

друму (об. са уздигнутим палце м) уз молбу во­ зачу за беспл атан превоз .

аyrо-стопер, - а м, мн . -и (ж . аyrо-стоперка, -ё, дат. и лок. аyrо-стопёрки, ге н . мн . ауто-сто ­ пёрки) [В. аyrо-стоп] онај ко се превоз и ауто ­

тр ан­

спорт] превоз камионима и другим моторни м возилима .

ayro-трка, -ё ж, ген . ми . аyrо-тјжа [В .

аyrо-с ервйс, - иса м , мн. аyrо-сервиси , ген .

ayro-2]

такмичење тркачких аyrомобила .

аyrотрофаи, -фна, -ф но [В. ауто- l , грч . trophe храна] који сам себе храни , в . аyrотрОфија . аyrотрофија, -ё ж [В. аутотрофан] бот. спо­ собност зелених биљака да органскаједињења потребна за грађење ћелија саме синтетизуј у из неорганских материја.

аyrохемотерапија, -ё ж [В .

ayro-l, хемотер а­

пија] мед. лечење убризгавањем сопствен е ве н­ ске крви .

аyrохипиоза, -ё ж [В.

ayro-l]

хипноза и зазва­

на аyrосугестијом , без yrицаја друге особе.

ayroxToH, -а, -о и аyrохтои, - а , -о [грч . aut6cayro-l , сhthоп земља] који од давн ине

hthоп, в .

борави у неком крају , Домаћи , староседел ач ки, прастановнички .

аyrохтонија, -ё ж [В .

ayroxToH]

сам они­

КЈIOСТ, урођеност, староседелаштво .

ayroxToHOCТ, -ости и аутохтоност, - и ж, в.

-стопом.

аyrостопирам,

3.

л.

мн .

аyrостопи р ају н ес врш . [В . аyrо-стоп] пyrовати помоћу аyrо-стопа .

аутострада, -ё ж [итал . пут] в. а yrопy-r .

такси]

куцаних стра­

моторним в о з и л има .

аутостопирати,

ayro-2,

бил којим се пyrници превозе уз наплату, такси.

спонтано откидање једног дела тела код жи во­

ког дела, идеје, патента и сл . његовом творцу .

stop

сугестија упу­

опасности .

ауторство, -ства м [В .

енгл.

ayro-l]

табак

-

з накова .

мн . аyrо-сервиса [В .

аyrосугестија, -ё ж [В . ћена самом себи.

аyrохтОllија . аyrоцензура, -ё ж [В . ауто- l , цензура] свес н а контрола и усклађивање властитог понашања и

autostrada

од

strada

поступака са важећим друштвеним норм ама; самоконтрола .

167

ауто-цистёрна

афидiiт

ауто-цистёрн а, -е Ж, ген. ми. ауто-цистерни

афсктйван, - на, - вно [нлат.

affectiVlls, В. афе­

[В. ауто-2, цистерна] камион с посебно грађе­

кат] пеих . који је везан за узбуђење, који изра­

ном каросеријом у облику великог ваљка, за

жава осећања ; узрујан, осећајан. А афСКТИВli а

превоз течност и .

ВРСДIIОСТ : в . афСКЦИОIIЙј афсктивни порсмс­

аутпут, -а м [ енгл .

output] 1. рач . подаци који

излазе из компјутера (текст, бројеви, цртежи) ;

уп. ин пут .

2. резултат рада, остварење.

аутсајдер , -а м , мн. - и [енгл .

de

изван]

1. онај

outsider од outsi-

ко није члан заједнице, групе,

клике, ко не учествује у раду ; неупућен човек;

супр. инсајдер.

2. у спортском такмичењу, онај

ко нема никаквих изгледа на победу; еупр. фа­

ворит . аутфит, -а м [енгл .

outfit] комплет одевних

предмета и украса који чине складну целину .

ауфхенгер, -а м, мн. -и [нем .

Aufhanger од

обесити] вешалица за одећу.

афаб йлаll , -лна, -лно [лат.

affabilis од affari

разговарати, ословљавати] љубазан, пријазан , приступачан .

афагија, -е Ж [грч . а-,

phagein јести] мед . не ­

могућност гутања хране.

афiiзија, -е Ж [грч. а-,

phasis говор] мед . дели ­

мична или потпуна неспособност говора услед оштећења мозга или нервног система .

афазич iiр, -а м, мн . -и [В . афазија] особа која болује од афаз ије .

afare од ар. 'aГara] ПоКр. на­

каза, накарада, ругоба .

Авганистанац] новчанајед иница у Ав­

100

пула.

афедерсун! афедерсум! [тур.

affetmek

опростити]

покр .

affedersin од

извини!

опрости!

пардон!

афек(а)т, -кта м, мн . афекти , ген. ми . афеката [лат.

affectus

од

afficere

утицати (на кога)] пеих .

1. свако веома с нажно осећање, емоција (најче­ шће љутња, бес, мржња), често неконтролиса­ но , импулсивно реаговање .

2.

у психоанализи

било које осећање . О у афекту у бесу, необу ­ здано,

без раЗМишљања .

• афекаТСКЙј уп .

афектЙва н . извешта чено

ачење.

168

affectare]

affecter лажно

3. л . ми . афектирају

представљати , од лат.

неприродно се понашати , пренемага­

ти се , ачити се.

афекција, -е ж [лат. клоност, симпатија .

affectio утицањ е] 1. на­ 2. в . афек(а)т .

с наклоношћу . А афеКЦИОllа вр едност ( афек­

тивна вредност) вредност коју неки пр едмет има за одређено лице, али не и за друге (нпр. породична успомена).

афел, -а = афёлијум, -а м [грч . ар6 од и h~lios Сунце] астрон . нај већа удаљеност планете или ко­

мете од Сунца; еупр . пери хел, пе ри хёлијум (В .).

а фёл ијум = афеЈI (в . ) а фера , -е ж [фр .

affaire] нечастан и ли непри­

личан посао, спор или сукоб који дуже траје и има одјека у јавности . MI1 .

афераши ,

ген . ми. афераша [В . афера] онај ко је умешан у афереза, - е ж [грч . aphairesis одузимањ е] фон. '1. изоста вљање почетног гласа или слога речи . 2. изостављање кратког вокала испред дугог у говору.

аферентан, -тна , -тно [лат.

afferens од affeгre

доносити] физ и ол. који води према центру орга­ низма , посебно од чула ка централном нервном

систему; еупр. е ф е р е llт ан (в.) . афери м узв. [тур.

aferim од п ере. aferi'm по­

хвала, аплауз] б раво! тако ваља!

афидаВIП, -а м, мн . -и [енгл. и з ерлат.

affidavit

посведочио је] прав. писмена изјава дата суду под заклетвом.

афектац ија, -е Ж [лат. но,

афектирати, афекти рам, нееврш . [фр .

афере, ко је склон прављењу афера .

афга н, -а м, мн . афга ни, ген . мн . афгана [пере . ганистану, садржи

афектйран, -а, -о [в . афектирати] извешта­ чен , неприродан .

а ферiiш , -а ша м, ВОК . аферашу,

афiiре, -ета е [тур.

Afghani

и манија, еуфорија.

афеКЦИОIIЙ, -а, -о [в . афекција] којиј е у вези

ауфенгер В . ау фхеllгер .

aufhangen

ћај душевни поремећај изражен као депресија

affectatio] неприрод­

понашање,

пренемагање,

афiщiiт, -ата м, мн . афидати, ген . ми . афидата [В . афидација]

1.

вазал, клетвеник .

2.

прав . онај

ко је везан афидацијом , потписник уговора.

африкат

афидација

affidatio од affidare

ти ; надражити.

посведочити] прав . угово р , спо разум о међусоб­

афидација, -ё ж [ срлат.

д ити ; за разити .

ним односима и обавезама.

2.

ут ицати на зд равље; ГlOвре­

афиш, -а м , МН . аф иши , ген . МН . афйша =

афијУli в. афИОн .

(обич ниј е) афиша, -ё ж, ген. мн . афиша [фр .

афикс, -а м, мн. афикси, ген . мн . афйкса [лат.

fiche]

affixum

од

affigere

причврстити, прикачити]

грам . заједн ички назив за префиксе , суфиксе и

инфиксе .

афиша = афиш (в .)

афиширати, афишйрам, СВРШ. И несврш. [фр.

афиксац ија , -ё ж [в. афикс] творба нових речи помоћу афикса.

affic her]

affil iatio

од

filius

1. заст. усвојење, посињење. 2. пријем у не­ ред, удружење или савез. 3. трг. споредно

афлатоксiiн, - ина м [скр. од

t1a(vus),

ки

га нско ј ед ињење из гљ ив е

предузеће припојено главном; уп. фи л ијала.

афилирати, афилй рам,

3. Л. МН. афИШlрају

СВРШ . и несврш . [в . аф илијација] тр г . припојити ,

припајати некој фи рми или предузећу ка о по ­ ДРУЖНИЦу.

афиличан, -ч на , -чно [грч . а-,

phyllon лист]

бот. који нема л ишћа, безл истан.

афинажа, -ё ж = афинација, -ё ж [фр .

affi ner

affina-

пречистити ] прочишћавање, чи­

шћење од примеса (сировог шећера , руде и

др . ); одвајање злата од среб р а помоћу сумпо р­ не киселине.

афИНЈпёт, -ста м, мн . афинитети, ген. МН. афинитета [лат.

affinitas од affinis ср одан] 1. 2. хем. склоност одређених сједињ а вању. 3. наклоност, скло ­

сродност, блискост .

ност (ка неком послу, делатности) .

афион, -она м [тур . аfyоп од грч 6рјо п о пи ­ јум]

2.

1. сирови опијум,

СОК од макових семе нки .

affirmativus] Л11НГВ . по­

еге при ти цати ] обиље мате ријални х добар а, имућност , богатство .

афонија, -ё ж [гр ч. а- , рhопё глас] мед. шка промуклост, безгласност.

афирматiiва н , - вна, -в но [в . афирматив ] п о­ афирмација, -ё ж [лат. ђивање, потврдан исказ;

affirmatio] 1. потвр­ CYГlp . негација. 2. по­

услед обољења го ворни х органа .• афОНИ
афЈlрмисати, - ишём СВР Ш . И н есврш . [л ат. чврст]

2.

1.

affi-

потв рд ит и , потврђи ­

афирмисати се п отв рдити

се у јавности, доказат и се, стећи признање .

афицирати, афицйрам, сврш . И несврш . [лат.

aphorism6s

од а рhог izе iп одредити ,

дефинисати] кратка, сажета, духо ви то изр ече­ на мисао .

а фори стика, -ё ж ,дат. И лок. афо р истици [В . род .

•

афористичан и афорЈIСТИ
афОРЈКfичар , -а м, МН. -и [ в . а форизам] пи­ сац афоризама.

а фортио ри [лат. а

fortiori

од

fortior

ја'IИ]

утол ико пр е, тим више , с још више р азлога.

афреско в. алфреско . Африк:шде р , -а м, МН. -и [ хоп.

Hollander

Afrikaner укр­

Холанђанин] бели станов­

ник Јужноафричке Републике, Бур.

Аfгiсапtls] стручњак за африка ни стику.

стици [В . аф р иканиста] наука која и зу чав ајези­ ке , културу и цивилизацију афричких народа.

африканс, -а м [аfгikаапs = хол.

стизање неког успеха, сти цање угледа.

firmus

1. те­

губитак гласа

а фрика.,Истика, -ё ж , дат. И лок. африкани­

тврдан, који потврђује.

вати, подржати .

2.

африканист(а), -ё м, МН . африканисти [лат.

тврдна реч или р е ченица .

ГПlаге од

Aspel'gil/usjlavus.

афлуе нција, -ё ж [е flГЛ. аft1uепсе од лат. аШи­

штено са

мак.

афирматiiв, -а м [лат .

A(spergillus)

в . токсин] отровно , канцероге но о р ­

афо ри зам] писање афоризама као књижевни

афинација = афlшажа (в . )

материја ка

сао пштити , саоп­

штават и јавности путем огласа, оглашавати,

син]

од

3. Л. мн . афиширају

плакатирати.

афилија ција, -ё ж [с рлат.

ge

af-

оглас , јавно обавештење, плакат.

3. Л. МН. афицир~у a fficere] 1. узбудити, д ирну-

afrikaansch

афрички] језик белих становника Јужн е Афри­

ке , зас нова н на хола ндс ком и з ХУН века.

африкат, -ата м, мн. аф ри кати, ген. МН. афри­ ката = аф рик ата, -ё ж, refl. МН. африкатii [лат .

fricare

af-

н атрљати] фOlI. сложени сугласник , спој

оклузивног ( пр еградног) и фрикативн ог (струј-

169

африката

ахир ет

ног) суглас ника изговорених на истом месту, нпр . Ц од ш

+ С,

Ч од ш

+ Ш,

џ од д

+Ж

и др .

путу до Голготе .

аф риката = африкат (в . )

ахасверскй, -а , -о [ в. Ахасвер] који се не мо­

афро - [ е кр . од Африка] као први део сложе­ них речи з н ач и афрички , а фричког порекла или у афричком стилу .

афроаз йјскй , -а, -о [в . афро-] који припада Азију.

афроамеричкй , - а, -о [в . афро-] који се од­

афроди з ија, -ё ж = а фрод изијазам , -зма м

aphrodisios

Афродитин] љубав но луд ило ,

стање сексуал не над р ажености.

афродизијака [ грч.

aphrodisiak6s

који припада

Афродити] средство за пој ачање полног наго­ на, у облику х ран е или лека .

А фрод ита, - ё и Афродита, -ё ж [гр ч.

Aphro-

митол. грчка бо г ињ а љубави и ле поте, од­

говара римској В е нери .

+ афрод iiтскй

и афро­

д итскй .

ахатизоватн, -ујём еврш . и н ееврш . [8 . ахат]

ахбаб, -аба м, МН. ахбаби , ген . МН. ахбаби пријатељ , д руг.

ахвал, - ана м [тур .

ahval

од ар . a~wal] гюкр .

ahdname

афронт, -а м, мн. аф ронти , ген . мн . а фро ната

affront]

ув р еда, напад, вербални насртај .

афро- фризура, -ё ж [в . афро-] фри зу ра у афричком стилу, с дугим плетеницама, прихва­ ћена као мода или као знак еманц ип а циј е а ме­ ричких Црнаца.

афте, iiфтаfaфтй ж мн. [лат.

aphthae

од грч .

осип] мед . обољење слузокоже усне ду­

пље, у виду бел и х или жућкасти х м ехурића к о­

shave

aftershave,

од

after

п о­

бријати се] л осион за у п отр ебу п о­

се м е нком.

АхеРОII(Т), -а м [ грч . Acheron -ontos] МИТОЛ . 1. река у Хаду , подземном свету, преко које Ха­

2.

фиг. подземни

2.

свет.

митол . највећи грчки јунак у Тројанском рату, син П елеј а и бог ињ е Тетиде; А Ахило ва пета рањиво место, слаба тачка, слабост (по леген­ ди, Ахил је био нера њив н а чита во м телу осим

нај ед ној п ети).

Ахилёј = А.хил (в.) аХИЈЈеЈа , -ё ж , ген . М Н . ах и леја [грч .

achI1leios

Ахилов: Ахилова трава] 60Т. хај дучка трава, стол и сник,

Achillea millefolium. chyl6s

сок] мед. недо­

статак хлороводоничне киселине и неких фср­ мената у желудачном соку.

allimsa

н еозлеђивање]

ahlr

забра на уб ија ња живи х бића (из чега проистиче

штала, коњ у­

вегетаријанство, ненасиље и др .), основни мо­

ахар, -а м, мн. ахари , ген. мн . аха ра [тур .

1.

оба­

ахёнија, -ё ж [лат. achenium од ГРЧ . а- (в.) и chai nein зјапити] 601'. рошка , сув и п лод с једном

ахимса, -ё ж [еанекр .

сле бријања .

од пере. a~oг, a~ иг] покр . зает.

'ahd

којим се даје нека повластица ; повеља.

аХИJIија, - ё ж [грч . а-,

ји боле .

афте ршёјв , -а м [енгл.

од ар .

веза и пере . п ате пи смо, књига] и ст. документ

Ахил, -а = АхitЛёј, -еја м [ грч. AchilleusJ

носи на Кубанце афричког порекла.

шница.

л ивим а.

рон п ревози ду ше покојник а.

афрокубанскй, -а, -о [в . афро-] који се од ­

гостинска соба; део куће за газду и

мушке госте.

Ахас вер, -а м [хе6р. име за персиј с ког краља

Ксеркса] 'Вечити Јуда', према средњовековној легенди човек без домо в ине, бескућник, осу-

170

+ ахатнн и ахатнн, ахатскй и ахатскй .

ахднама, -ё ж [тур .

а фрод изијак, -а м , мн . афродизијаци , ген . мн .

сле и

врста

стање, при л ике , околности .

а фрод изијазам = афродизија (в.)

aphtha

achates]

(непр . абаб, хабаб) [ту р . аћЬаЬ од ар . a~bab] ПОКр .

ричког порекла.

[фр.

ахат, ахата и ахат , -ата м [гр ч.

да(ва)т и (чему) изглед ахата , са ш ареним пре­

носи на амер ичке Црнце , на Американце аф­

dite]

же см ирити , луталачки , бескућнички .

калцедона , полудраги камен р азл ич итих боја.

Африци и Азији, који се односи на Африку и

[грч.

ђен на вечито лутање јер је увредио Христа на

рал ни зако н будизма, х инду изма и џ аинизма.

а Х ИПlшја, -ё ж [грч . а-,

Ilypnos сан]

мед. недо­

стата к сна, н ес аница , неспавање .

ахирет, -а м [тур .

ahi ret

од ар . a~jгa] други

свет, за гробни живот по муслиманском учењу .

ацетонуриј а

ахисториз а м

ахистори з ам, -зм а м [грч. а-, в. историја] не­ достата к

с мисла

за

и сториј у ,

неуважавање

и сториј е при обја шњавању д руштвени х дога­

ђ ај а .

ахроничан, -чн а, - ч но [грч . а- ,

ћуд, на р а в .

2.

ahliik

од ар. a ~laq] по кр .

1.

мор ал , ле п о в ас питање .

а хшiкл и прид . и ндекл . [тур .

в ре­

који је изван времена .

ацtщија, -ё ж [срлат.

ахлак, -а ка м [тур .

chr6nos

м е] ван вре м е нски , који не зависи од вре м ен а ,

acedia

од грч .

akiideia, од

а- (в . ) и kёdо s брига] духовна тупост, равн оду­ шност, нез аинтересов а ност за живот .

ahlakll , в . ах лак]

ацеталдехiiд, -ида м [л ат. асешт сирће , в . ал ­

покр . ле по в аспитан , при стојан ; ч еда н , н е поро ­

дехид] хс ... лако испарљива течност, СН2С НО ,

ча н .

производ де стилације ет ил-алкохол а .

а хшiксуз прид. Иflдекл . тур .

ahlakSlz,

в . ахл ак ,

са су ф и к со м -SIZ без] по кр . н е при стој а н, нева­

ацетил, -а м [лат. асе шт сирће] хе м . р адикал

с пи тан .

ах лаксузлу к , -а м, мн. ахлаксузлуци , re fl . м н. ахлаксузлу ка [В . ахлаксуз ] п о кр . н епристојност ,

ах мак м, вок . а хма ч е, мн . ахма ци , ген . мн . ах­ мака [тур .

ahmak

од ар . a~ ma q] пок р . о гр а нич е н

ч о век, глу пак, будала .

ahmakllk,

в . ахмак] покр . огра нич е­

ност, глу п ост, бл есавост.

aX MeДljja, -ё ж [тур .

в одо ник С2 Н 2, у потребљ ав а се з а о с в етљењ е и

з а в а рив а њ е .

•

ацетlfЛёliскii .

[ В . а цетиле н] фам . а цети ле н с ка ла мп а , светиљ ка

у кој ој го ри ацети л е н .

ацетилсалицилна кисеЛltна = асrlирiiн (В . )

ahmediye

од а р . a ~т a­

платнени шал који м се обав ија фес , ч ал­

ма , са р ук .

ацетилхолiiн, - ин а м [ В. а цетил, грч .

cho lii

жу ч] 6" ол . ј едиње њ е кој е се н алаз и у многи м тк и ви м а , служи з а пр е н оше њ е не рвни х имп ул­

ах ол ија, -ё ж [грч . acholos од а- (в. ) и chole жуч] мед. престанак лу ч е њ а жучи .

plassein обл иковат и ]

са; у фарм а цији се у п отребља ва за ширењ е кр в­ н и х судо в а .

ахондроплазиј а, -е ж [ грч . а-, с h6пdгоs х рска­ вица,

ацетилён , -е на м [нат. асешт сирћ е, пр ема

ацетилёliка ж , дат. а ц ет и лё нки /а цетилёнци

ах м а клук м , мн . ахма клуц и , ген . мн . ах м а­ клУка [тур .

с ирћетн е ки с елине , С Нз СО. ет и ле н (в . ) ] хем . з ап аљ ив гас, н ез ас ићени угљ о ­

н е в ас пи та но ст.

diyya]

ацетат, -ата м [лат. асешт сирће] х ем . со и ли естер сирћетне кисел ине .

мед. урође ни п ореме­

ћај у форми ра њу коштан огтки ва који доводи до

патуљастог р аста и деформације скелета .

а[{ети л цел ул6за, -ё ж [в. а цетил , целул оза] хем . а ц етат ни есте р ц елулозе , служ и за изр аду а ц етат н е с ви ле, л а ко в а и д р .

ацетисал , -ма м [с кр . од ац ети(л)сал(ицил н а

Ах р и ман, -ана м митол . по З аратустр ином у ч ењу начело зла, бог зла .

к и сел ин а)] фарм . други н аз и в за аСПllрiiн (в. ) . ацет6за , - ё ж [с рлат.

ах ромазија, - ё ж [грч . а- ,

chr6ma

боја] мед.

недостатак но р мал не пигмен тациј е коже , бле­

асе шт с ирћ е]

1. 60Т .

нак и сео од лат.

acetosus

ки сеља к (б и љка) .

2. кис ела

вод а , м и не р ал н а вода .

а цетометар , -тра м , мн . ацетометри , ген .

д ило .

ах роматизам, -зма м [ В . ахромат и чан] безбој ност .

2. опт.

1.

одсуство спектр ал н ог боје њ а

слике , в. а хромат ич а н.

3.

в . ах ромаз ија .

ацетомета ра [л ат. асе шт с ирћ е ,

8.

M fI.

- м етар] с пр а­

в а за мер е њ е к и селости с ирћ ета .

а цетон , - о н а м [лат. асе шт с ир ће] хем . без­

ах роматнн, - ина м [ В . ахроматичан] 6" ол .

бој на запаљива теч н ост , С Н зС Н СОз, н ајједн о­

материја у ћелијском језгру која тешко п ри ма

став нији кето н , служи као р аствара ч лака за

боју под м икрос копом.

нокте .

ах роматича н , -чна, - чно [грч . а- (в . ) и

chr6ma

боја]

achr6matos од 1. безбој ан. 2. опт. (о пр и­

зми , со ч иву) који про п у шта белу с ветлост без спектрално обој е ни х рубова .

а х роматопс иј а , -ё ж [грч . а -,

sis вид]

ацетон е мија , -ё ж [В . а цетон , грч . м ед .

п ри суство

а ц етона у

крви ,

ha(ma

кр в]

н а р очито

код

диј абетича р а .

ацетон урија , -ё ж [В . ацетон , грч . оuгоп мо ­

chr6ma боја , 6 р ­

мед . сле пил о з а бој е, далто н изам .

кр аћ а ] мед . п р исуство ацетона у мокр аћи , н а р о­

чито код дијабет ичара .

17]

ацефал

ашлзмача

ацеф ал = а кефа л

ачиклук, -а м [тур .

(8.)

аце ф ала н , -лна, -лно [грч .

akephalos од а- (8.) и kephale глава] 1. филол . (о књизи , издању) ко­ ме недостаје наслов и ли п р ва страна . 2. метр . (о стиху, стопи) коме недостаје п р ви слог.

ацефзлија , -е ж

[8. ацефалан] 1. мед. безгла­ 2. филол . не­

вост, недостатак главе код детета.

достата к првог слога у стиху или стопи .

зцидиметар , -тра м, ми . iщидиметри, ген. мн.

iщид им ета ра [лат.

acidus кисео,

8.

- метар] хем .

справа за мерење киселости .

ацидимеТрllј а, -е ж

[8. ацидиметар]

хем. ме­

aciditas]

киселост , гю­

стојање киселине у неком раствору или смеси .

ac idus

кисео] мед. пореме ­

ћај до кога долази услед гомилања киселина или ацетона у организму.

љубитељ] хем . који добро подноси

киселост (о биљкама; о бактеријама које служе за кисељење млека).

аЦllјанобле П С llј а, -е ж [гр". а-,

kYanos плав,

способност очију да опажају п ла ву боју .

аЦИКЛllчан, -чна, - чно и а Ц ИКЛ IIЧ КII , -а, -о а-, циклички] који се не одвија у правилн и м

размацима; који није кружни , који је у правој линији .

•

аЦ II КЛ lI чка ј еДll ње њ а хе м . органски

спојеви с атом има угљеника у ни зу, у ла нцу ; аЦIIКЛIIЧКО к р етање физ. кретање тела разли ­

читом брз ином, у н ејед наким инте рв ал има и различитим правцима.

ца, зрно грожђ а , в . форма] који је по обл ику сличан зрну грожђа.

искуса н ч овек , почетник , жбан коњ .

ашар , а м [тур . a~a г од ар . a 'sar] nOKp. десети­ а Ш З рllја в . ха Ш З Рllја .

зишту

St. Acheu l у

Фра н цуској) геол . друго р аз­

добље старијег каменог доба , пал еолитика.

аш е н а прид. I1ндекл. [ту р . а~јпа , а~па од пере . ПОКр . вешт, упознат, упућен.

asna] од ар . кује .

' isq] 1. љубавник, драган ; момак који аши­ 2. љубавна веза, удварање , а ши ковање.

а ш ilКЛ llја , -е м и ж [ту р . a~ l k l l, в . а ши к]

1. (м) 2. (ж) љубавна песма.

ашиклук, -а м, ми. ашиклу ци , ге .... МН. аши­ клука [тур . a~ l k l l k , В . ашик] љубавна веза, аши­ ковање .

З Ш lIк о ваТ II , - ујём н еС8 РШ. [8. ашик] водити љу бавне разговоре , удварати се.

а Шllћ а р е, ашћа р е ПРИЛ. [тур . a~ ik are од Гlepe .

askar]

nOKp. отворено, јавно , очиглед но.

ашк, -а м [В . ашик] nOKp . љубав , љубавни за­ но с, чежња.

чила ' Немац '

] Ј ев рејин

и з средње или источне

Европе; у". сеф а рд . а ш ко сум, а шко с ун = а ч к о сум (8.)

ацинозан, -з на , -з но [срл ат. асiпоsus] = аЩI ­ нифОрмаll.

а Ш КУ ll а УЗВ . [тур. а~klПа] ПОкр . наздравље, у твоје здравље .

Ацтек Henp., станд. Аетек (8.) [итал.

acc iaccatura] муз.

а Ш Jlама, -ё ж, ге н . ми . ашшiма [тур. a~lama, a~ ll a ma , од a~ ll a mak калемити] nOKp.

украс у виду врло кратког тона кој и се стапа са

не калемљене трешње.

следећим, главним.

гуљастих глави ца .

ЗЧIIК прил. [тур . ауlК од отворено, јас н о, слобод но .

172

'agamiyy, на­ 1. не­ новајлиј а. 2. неуве­

Ашкеназ , -аза м [х еб р ејска р еч, некад зна­

аLtИНllформан, -м на , -мно [л ат. асiпus боби­

ачакатура, -е ж

аџаМllја , -ё м [тур . асаmј од ар .

зив за странце кој и слабо гово р е арапски]

онај ко ашикује, уд варач .

Ыереiп гледати] мед. слепоћа за п лаву боју, не­

[8.

нека буде] nOKp. браво! живео!

З ШIIК , -а м, ми . ашици, геи. ми. ашика [тур. a~lk

ацидофiiлан, -лна , -лно [лат. acidus кисео ,

phI10s

olsun

тако ваља!

аш елеј е н , -е н а м [фр . ас h е u lее п , према нала­

аЦlIдитет, -ета м [лат.

грч.

ачкосу м = ашкосу м узо. [тур . а~kоl suп од a~k (В . ашик) и

на , порез на земљу.

рење јачине киселина .

ацидоза, -е ж [лат.

ay lKl lk] от вореност, ја­

сноћа, ч и ст и на .

aymak отворити]

2.

1. врста ра­

врста црн ог лука ду­

а Ш Јl зма ч а, -ё ж = а Ш Jlамуш а, -ё ж ма] ГlOкр. пита од трешања.

[8.

ашла­

ашчиниц а

ашламуша

ашћаре = ашићаре (в.)

ашламуша = ашламача (в .)

ашлук, -а м, мн. а шлу ци , ген . мн . а шлука [тур. a~ l lk намирнице и

haryllk трошак]

ПОКр . трошак ;

новац за свакодневне потребе.

ашов, -а м, мн. а шови , ген. мн . ашова [м ађ.

as6]

алатка за копање, риљање , чије се сечиво

притиска ногом.

ашрам, -а м [санс . a~rama од а према и ~rama ТРУД, испаштање] хи нду истичка верск а зајед­ ница, место за миран живот и медитацију .

ашчија, -ё м, мн . ашчије, ген. мн. ашчија [тур. a~y l ,

ahyl

од п ере .

гостионичар .

•

15 јело,

кувана храна] кувар ,

аШ'IИјскИ .

аШЧЈtлук, -а м, МН. ашчилуци, ге н . мн. ашчи­ лука [тур . a~yl llk , в . ашчија] на, кулинарство .

2.

1.

куварск а вешти ­

део чаршије у коме се н ала­

зе ашчинице.

ашчиница, -ё ж, ген . мн. аШ'lиница [ в. ашчи­ ја] народ на кухиња , гостионица .

173

Б Б-фIIЛМ, -а м, МН . Б-филмови, ге н . МН . Б - фи л­

Бабу-алија, -ё (и Бабу-ал иј а , -ё) ж [тур .

мова (по енгл. B-pictuгe , В-mоујс) краћи филм

Bab-ј а l1 од п ер е. Ь а Ь врата и а l1 узвишен , висок]

какав је некада сниман ради приказивања уз

и ст. р езиде нциј а великог вез ир а у Османском

главни филм, конвенционалног садр жаја, са

царст ву , Висока порта .

слабо познатим извођачима; фиг . друго раз р ед­

но филмско дел о .

баба, -ё м [тур . ЬаЬа отац, од пере .

biibli]

н аз ив

из поштовања за старијег човека : пише се иза или испред имена (Али-баба, баба-Ахмет) .

бабазе маll, - а н а м [в . баба, земан] прастаро време, давн ина, уп . бирземаll . бабалук, - а м, мн. бабilJlУЦИ , ген . МН . бабалука отац, тает, пун ац.

2.

та­

бабизам, -з ма м [према оснив а ч у Баб уд-Д и ­

al-din

в р ата вер е] учење шиита,

персијске секте основане половином Х IХ века, које се бори прот ив насиља, ропства, алкохола и многоже нства .

БаБИJIОн . в . 8аВИ JIО li . према имену

антимона, служи за пр емазива ње лежаја да би

по којем

бабушка, -ё ж [р ус . бабушка бак а] зоол . слат­ ководна риба

Carassius auratus gibelio.

свиле н а тка нин а; отпаци од с ви ле .

баг', -а м [енгл .

bug буба] 1. р ач. грешка у опе­ 2. мали скривени

ур еђај за при слу ш ки в ање, "бубица ". баг 2 , -а м , мн . багов и и бази [тур .

bag

од пере.

ь аg]ланац , лан ч ић.

б lн'а , -ё ж [тур .

baga

оклоп корњач е] (код чо­

багав, -а , -о в . баllГ3В. Багавад-Гита, -ё ж в . Бхагавад-Г Ита . багавата, -ё ж [ еанекр .

се сма њило трење .

бабо, баба и бабё = баба, бабё м (у источним

И војво ђ а н ск им срп . гово рим а) м [в . баба ] ота ц , поочим; деда; свекар , таст .

(:

•

бабuв и баби н

(:

баба).

бабОВ Иllа , -ё ж [В . бабо] од баба/бабё, очевина .

2.

bhagavataJ

друго име

за панчаратру (в . ) .

багавост в . баllгавОст . багаж, - ажа м = багажа, -ё ж [ фр .

bagage] 1.

н ео п ходне ства ри сп~коване у кофер е и то рбе

1. им а ње

н аслеђ е н о

зав ич ај, 1l0 стојбин а.

бабу, -уа м [внд. ] нндијска т итула: к н ез, го­

174

(1760- 1797),

слина на н ожн им зглобов им а услед обољења .

Babbitt metal,

проналазача] техн. легура олова , бакра, калаја и

спода р .

цион ара Ф . Н . Бабефа

св и људ и тр еба да имају јед нак а права .

века) жуљ на н ози; (код коња) жуљевита изра­

бабит, -а м [енгл .

бабо), само бабин

од пре­

ративн о м с и стему рачунара .

стова породи ца , тазб ина . З. в . бабОВИ!iа. ну, од ар . Ьа Ь

babouvisme,

пол . у ч ење фр анцуско г револу ­

бавсла, -ё ж, ге н . мн . бавёла [и тал. Ьауеllа]

баба-ка н, - а м [п ере .] краље в ота ц.

1. женин

Babeuf]

бабУI I, -ун а м [енгл . Ь аЬооп] в. павијан .

баба = бабо (в . )

[В. баба , -лук ]

бабУВIlЗам, -з ма м [ фр . з имена

које се н осе при л иком путовањ а, пртљаг.

2.

пеј.

олош, ф у ка ра. З. ф и г . пеј . л и терарне , н аучне и

д руге в редности које се одржав ају п о навици , често непотребне .

бапiжа

бiIДија 2

бапiжа = бага ж (в.)

баглама, -ё ж, ген . м " . багшiма [тур .

багана, -ё ж, ген . мн . багана [тур .

bagan ] кожа

младог јагњета или јарета; шубара од ј аг њеће

веза ]

baglatna 2. муз.

шарка на в р ат им а или прозо ру .

1.

тамбурица са три жице .

баl'ра, -ё и багра, - ё ж [пор екло нејасн о]

коже.

багане, -ета с [тур . Ьайап] сасв им младо јаг­ ње или јаре; фиг. дете, мом че .

багаса, -ё ж [фр .

сој , пасмина.

2.

ји заслужују презир , олош, фукара .

bagasse од шп . bagazo] 1. оно

багра, -ё ж [рус. ба грянны й там н оцр вени]

ш то остане приликом прераде ш ећерне трске у

црвена боја које се добиј а од бо ро ве коре .

шећер, отпаци, ком од ш ећерн е трске.

зоол . в рста морске рибе.

2.

ком од

грожђа, шљива , масли н а и др .

багат, -а = пагат, -а м, МII . - и [итал . тароку: први од

22

bagatto]

у

тар ока или адута.

багатела, -ё ж [итал .

bagatella] 1. безначајна 2. сасвим ниска це­

ствар, ситница, маленкост.

на, ј ефти ноћа.

3. муз.

к р атка композиција лаког

багатела lЈ, -лна, -лно [В . багатела] (обично о

врста свиње с коврџавим ч екињама .

баГУllа в . баГУIЈ . баГУllаст, -а, -о [В . багун] који им а коврџав у длаку.

од пере.

ценама) сас вим мали, ништаван, и зузетно јеф­

будзашто, у беско ри с н о,

спор по туж бама з бог мањих износа.

нема ш та, мора се признати.

бад аваџија, - ё м (ж . бада ваџика , -ё , дат. ба­

багатела] омаловажавати, ниподашта ­

давiщик и ) [В . бадава] беспослена особа, беспо­ сл ич а р(ка), н ер адник; rOToBa~l .

вати , потцењиват и .

баl' аТИI'I, -и на м, мн . баl'3ТИНИ, ,·ен . мн . бага­ тина [итал .

bagattino]

ист.

1.

ситан млетачки

средњо вековни сребрни новац , дванаести део

2.

најситниј и сребрни новац у средњо ­

вековној Славонији.

баl'дали н, -ина м [према ирачком граду Баг­

баl'ер, -а м, м" . -и [н ем .

Bagger

и з хол. ] техн.

машина за копање и избацивање ископане зе­ мље, песка , руде и сл ., за чишћење речног или

морског дна од песка и муља, продубљивање канала и А Р ., јаружа р ; брод опремљен таквом

бада ваџiЈЛУК, - а м, мн . бадаваџилуци , ген. мн. бадаваџилука [В. бадава]

2.

1.

беспослич ење,

оно што се добија бадава, бесп латно

или врло јефтино .

бада ваџисати, - иш ём несврш . н е радити ни ­ шта , беспосличити.

баде костiiм, -има м, мн. бадекостими , ,'ен . м н . бадекостима [н ем . пати,

Kostiitn]

Badekostiitn

од Ь аdеп ку ­

заст. купаћи костим .

баде маитил , - ил а м, МН . бадемантили , ген .

машином.

баl'еР IЈст(а), - ё м, мн . баге ри сти [В . баге р] радник који управља , рукује багером .

багеровати, - ујём сврш. и н е.сврш. [В . багер] багером (у)радити, (ис)копати, (о)чистити.

баl'ет, -а м, ге н. мн. багёта [ фр. кул ин .

бадаваџiiјски, -а, -о [В . бадава] залудан, не­ радан; готовански .

нерад.

даду] врста шарене памучне тканине.

мотка]

bedava

ваздух]

bagatelli-

багателисат и, -ишём " есврш. [н е м .

гроша .

од пере . biidihewa, 1. бесплатно , џ абе; бесцење. 2. узалуд, без успе ха . 3. без посла. 4. р е ч ца за п ојачавање:

biid, ар . hiiwa

тин.

.t. багатешlИ посту пак прав . гр ађан ски

1. 2.

багун, -у н а м = баl'уна , -ё ж [срлат. Ьа со ген .

baconis]

бад ава IlРНЛ . [тур .

сад ржаја .

sieren, в.

1.

н ајго ри слој дру штва , људи ко­

baguette штап ,

врста дугачког танког хлеба,

француска векна.

баги, -ја м [енгл .

buggy]

аутомоб и л с от в оре­

ном каросеријо м, без вр ата и с великим гума­ ма, погодан за све врсте те р е н а.

багија , -ё м [тур . Ыigi од ар.

biigi] бу н тов ни к .

мн . бадема н тила [нем .

Badetnantel

од Ьаdеп ку­

пати, Мапtеl кабаница] огрта ч , обично од фро ­ ти р а, који се облачи п осле купања .

бадitЖОII, -о н а м [фр .

bad igeon] 1.

врста фи­

ног м алтера за спољне з идове и фасаде (меша­ вина креча, бизмутовог хло рида и боје) ; служи и као кит у вајарству.

2. четка .

бадија l , -ё ж, ген . мн. бадија [итал .

badia]

опа­

тија, опатијска црква.

бадија 2 , -ё Ж, ген .

'111.

бадијii [ п орекло н еја­

сно] др вена посуда , чабар.

175

бадминтон

баЗИЈНtI~а

баДМItIlТОН, -а м [е .. гл .

badminton, према Бад­

базаJlТ, - а м [нем .

8asa1t од лат, basaltes

минтону у Енглеској, седишту војводе од Бо­ форта] сп . игра слична тенису, игра се лаким

порекла црне или зеле не боје .

рекетима с дугим дршкама и лоптицом н а којој

су причвршћена пер ца ; непр . бадм ltIlГТО н .

баждари, ген . мн . бажщiра [тур .

bacdar од перс . bligdar] 1. контролор мерења, мерач . 2. онај ко­ ји наплаћује баждарину (в . ), трошари нац . 3. проверен, исправан, прецизно подешен јавни

кантар, контролна вага .

•

бажда ров и бажда­

баждарина, -е ж [в . баждар] заст. 1. а . такса за проверу мера. б. такса за мерење на јавном такса за прелаз границе или воде;

2.

мостарина, царина , трошарина.

1. службено

испит(ив)ати, контролисати

исправност мерног инструмента поде шавајући га, жигошући га.

востб рода.

одредити, одређивати носи­

2.

3. заст. а.

(из)мерити најавном канта­

ру . б . наплатити, наплаћивати баждарину.

којој се мери роба и наплаћује баждарина.

подножје, основа]

1. основа ,

base од грЧ . basis ослонац, темељ. 2.

област, место из којег се врши снабдевање н е­ 80ј. место које служи као упориште ,

центар, полазиште за ратне операције.

4.

хем.

су пста нца која с киселинама град и соли, а у во­ дено м раствору даје само хидроксилне јоне , алкалија, лужина. њу.

6.

5.

мат. основа при степенова ­

геом . основица код неких геометријских

слика и тела, нпр . троугла, призме, пирамид е,

купе и др .

7.

коврсном робом. 2. модни часопис, модни • базii р ск й који се односи на базар .

база рда н

8.

лист.

б аза рђ а н .

основни састојак; А н а баЗ l1 кам и ­

лице, на бази аJlкохола итд . с камилицом, ал ­

= базе рђ ii н , -ана м , мн . базар-

[тур.

bez irgan

од п ере .

biizel'gan,

В . базар] трго­

вац , продавац.

ген . мн . базарђан-башiilбазерђан-баша [В . базар­ ђан , баша] ист. старешина трговаца; ш еф цари­ нарнице .

база р ђа ll JlУК = базе рђ аШI УК [в . б аза рђ ан Ј трговина , трговање .

2.

1.

трговачка чаршиј а.

basmak] ићи та­

мо-амо без одређеног циља, шврљати , тумарати.

фон Базедову

(8asedow)] = •

Базедов љева

(непр. Базедова) болест мед. обољење штитне жлезде, чији су симптоми гушавост, буљаве

очи, лупање срца , знојење , мршављење и др .

базе н , -е на = басе н , -е на м, МН . б азе ни /басе­ ни, ген . мн. базена/басена [фр .

bassin] 1. озидано

удубљење испуњено водом, које служи за ку­ пање, узгој рибе , за ук рас или за раз н е тех­ ничке сврхе.

2.

геOl1Ј . а. природно удубљсње н а

површини Земље; море са свој им обалским по­ јасом . б. р е чни СЛИВ.

3.

подручје на кој ем по­

стоје наслаге угља и д ругих руда , руда рска област.

кохолом и тд. као главним састојком.

базалит, -а и база н ит, -l1та м [ГР'! .

база рђ а н , -а на

ђани /базерђани , гек МН . базарђанiilбазерђ ана

базедов, -а м [према немачком лекару К. А.

база, -ё ж , ге .. . м ... база [фр,

3.

радња; већи број мањих разл ичитих за натских радњи на једном месту . 8 . Гl авиљон , хана са сва­

базати, бiiзам н есВРШ . [тур.

баждаРllица, -ё ж [в. баждар] заст. з града у

чим.

ца , вашар. б . ситничарска, сваштарска тргова чка

база рђ а ll -ба ш а, -ё = базе рђ iill-баша , -ё м ,

баждарити, баждарим СВРШ. И н ес врш . [8 . ба­ ждар]

[l1 epc ,

а . покривена источњачка чаршиј а, пиј а­

база рда ll -б а ш а В . база рђ ii ll -баша .

рев, баждарски.

кантару .

базар, - ара м, МН. базари, ген . МН . базара

basar] 1.

баждар, -ара м, вок . баждару и баждаре , мн.

од грч ,

м.",ерал, врло тврда стена вулка н ског

basanites]

basanos

пробни камен] тв рд камен црне боје од кога су стари Египћани израђивали КlIпове.

базе р ђii и , базе р ђii ll -ба ш а, базерђанл ук В . база рђ - .

базi1 ЈН1 ка, -ё ж, дат. базилици [лат. basi1ica од грЧ . basi1ike (oikia) краљевска кућа] 1. И~'Т. дво­

базални који се односи на базу, који чини

рана у којој је заседао архонт (у старој Атини) ;

базу, основни; А б а зал ии метаБОJl и зам мед.

код Римљана: световна , јавна зграда четвороу­

е и е р г иј а коју организам троши за одржавање

гаоне структуре, у којој се трговало и у којој су

својих основних функција у стању потпуног

обављан и правни и судски послови.

мировања, без узимања хране.

хришћанска црква грађена по узору на базили-

176

2.

а. р а н о­

базилиск

ку

(1).

бајРО".lз ам

б . код католика, сабо рн а, глав н а црква ,

седиште

.. адбискупа .

базилиск, -а м , мн . базилисц и , ген. МН . бази­ лйска [лат.

basiliscus

од грч ,

bas ilisk6s] 1.

митол .

фантастична змија, гуштер или змај који д и са­ њем или погледом може да нанесе зло и л и уби­ је .

2.

зоол. врста гуштера, ВаsШsсиs

americal1Us,

који живи у Јужној Америци и Азији .

базипетала н , -лна, -лно [В . база, грч .

peta10n

лист] 601'. (о листу, изданку) који се појављује

1. с ви лена укра­

базирати (се), бilзй ра м (се) ,

baser,

3. л.

ској н о шњи везивала око струка; в рста мал е ма рам е.

2.

проз ирн а светлу цава тка нин а с ра­

з н обој ним пругама.

бајадера, -ё ж [фр. bay~dere од порт. bai ladei1. индијска ри туал на игр ачица у хр аму . 2. в. бајад ёр . 3. врста чоколад н е бомбо­ га пл еса чица]

не с н аизме ничним слој ев им а тамниј е и св е­

тлије чоколаде.

бајам, -а м [варијанта од тур .

при д ну стабљике; супр . аКРОII~галаll . сврш . И lIесврш . [фр.

бајадёр, е ра м [В . бај аде ра]

с н а широ ка тр ака која се на некадашњој жен­

МН . баз ир ају

В . база] узети , уз и мати

badam]

badem

бајат, -а, -о [тур.

bayat од ар. ba ' it којије пре­ 2. фиг.

као основу за своје закључке , поставити , по­

ноћио]

стављати као базу.

увео, изанђ ао; застарео, н еактуелан.

базиратlt се имати за основу , темељ, засно­ вати се, зас нивати се.

базицитёт, -ета м [В . баз ич ан ] хем. својство супстанце да се с киселинама неутралише гра­

де ћи соли , алкалност.

базичаll, -Чllа, -чно [фр . база]

1.

ни .

в . баЗIIИ.

2.

basiqae, снгл. basic,

в.

који чини базу (чега) , основан, темељ­

базламача, -ё ж [тур.

baslama<;:]

покр . врста

пите од сира, јаја и б р ашна , уљевуша.

баЗllii, -а, -о [В . база] хем . који представља базу, алКаЈ IНИ.

1.

к оји није свеж, устајао , стар .

бајацо, -а м, мн . бајiщ и м [н см. итан.

од псре.

покр. бадем.

pag liaccio]

Bajazzo

од

в . пајац .

бај-бај узв. [ енгл . Ьуе-Ьуе] фам . жар'". збогом,

hao:

поздрав при одласку

('lecTo

и ир оничан) ;

каткад само бај .

бај бок, -а м, МН . бајбоци , гсн .

bei Wache

0111 .

бајбока [н см,

под стражом] жар ' ·. затво р , бу вара.

бајJlаl", -а м, М Н . бајлази, ген. МН . бајла l'а

Beilage]

[.. ем.

жарг. прилог, додатак .

бајОIl, -о н а м [по рт.

baiao]

в р ста п леса који је

био п о п ула р а н с р един ом ХХ века.

бајонёт, -ета м , мн . бајон ети , ге ... MII. бајон ета = бајонета, -ё ж [ фр. Ьа'iоп п еttе према граду Ба­

'базрђаll В . базарђаll .

јони ( Вау о пп е), где ј е најпре произвођен] вој.

базука, -ё ж, дат, бilзуци/бilзуки, ген . мн . базу­

дуга ч ак , ши љат н ож, бодеж који се натакне на

ка ж

1.

[ еНГJl.

bazooka]

вој. ручни противтеllКОВ­

базулмет, -а = базуме н т, - а м, мн . баз)lJIме­ ти /базументи, '"С Н . базулмёта/базуме н ата [тур .

barubent

од пере.

baziibend]

врста (х)амајлије,

кутијица са записом, за коју се верује да штити

bayir] 1.

оба-

брег, падина.

bypassj

мед. премошhа ­

бајрак в. барјак .

од д ва велика мусл и ма н ска праз ника: р амазан­

бајаге = баја г и (В.)

бајаl" И и бајаги = бајаге I1рИIl. [тур .

зд р а в е вене или вештачког крвног суда.

Бајрам, -а м, мн . -и [тур . И пере . Ьаугат] једа н

бај уз в . В . бај -бај .

ски бајрам је на зав рш етку ра мазанског поста,

bayagi]

(често у изразу као бајаги, у истом З ll ачењу) тобоже, као, као да .

бајо .. ета = бајо .. ёт (8.)

вање оболелог, о ш тећеног крвног суда п омоћу

баifJI(д)исат и в . балдисати .

2.

гом делу.

си, ген. мн. бај паса [ еш ·л.

базумеlП = базул мет (в . )

ла (обично реЧllа).

цев и , сиј алице и сл.) са испупчењем н а једном

делу које се ок ретањем увла чи у пр о рез на дру­

бiiјllас, -а и бајllас, -а м, мн . бајп аси и бајllа ­

од lIесреће, болести и урока.

баир, -а и баи р , -а м, мн . - и [тур.

цев пушке и служ и за бо рбу прса у пр са . ~ бај 0нет-спој , бајонеТ-llрикључак тсхн. спој (двеју

ски бацач граната lIа ракетни ПОГОII.

ха џијски (Ку рба н- бај р ам)

70

да н а касниј е .

бајронизам , -зма м [према еНГIl . Вугопј књн ж. култ осећајности и поб у н е у и ме и деал ИСТИ'IКИ

177

б акрачлија

бај т

год.

бакалскй, -а , -о [В . ба кал и н] кој и се односи на

постаје јед н о од основни х об ел ежја евро пског

бакал и н а, бакал ницу, робу кој ом бакал и тр гују;

р о м а нт и зма , неп ос ред но инспирисан ј у нацим а

фи г. проста ч ки , м алограђан с ки , ситн ичарс ки .

у с мере н ог инд ивидуал из ма, који око

1820.

из спевова е нглес к ог п ес ник а џ . Г . Б ајрон а.

бај т, - а м , м н . бајт и и б ај тови , ге н . м н . б iiј та и

бакалук, -а м, [тур .

bakkalllk,

M II .

бакiUJ У ЦИ , ген . М Н. бакалука

В . б ак ал ин]

ко м ­

прода в ница та кв е р обе .

пј утерске ме м о риј е ј ед н а ка кол ичини од ос ам

робом , бак ал ски п осао.

бај това [ е нгл .

byte] ра ч . јед иница з а м ере њ е

бакам, -а м [тур.

б и това (в . ); у п . Кllлобајт , мегабајт , ГИI"абајт . бајта , -е ж ,

l"eH .

м н . бај ти [и тал.

baita]

б а ра к а,

Beize] ср едство за н атапа њ е

п р е бојења да б и се бој а боље фикс ир ала, мо чи­ ло; врста бој е за дрв о .

бај цоват и , -уј е м н есв рш . [н ем .

beizen] према­

зивати ил и ната п ати бајцом .

bak, и м п ератив од baklll ak ви ­

бака! бака-бака! УЗ 8 .

м аз н а, те ш ка ципела, цо кула, гој зерица.

бакара, - е ж [фр .

бакал ар , -а р а м , м н . ба к алари , ге н . М II . ба к а­

bacca la од шп . bacalao, од х ол . kabelja-

·юол. врста ри бе к ој а ж иви у се в е рним мо ­

Gadus

m О П'!ш а, ј еде се осу ш е н а.

бакал а уреат, -ата м, б а к алаур еати , ген . М Н . бакалауреата [ср.1 ат. де нт]

1. заст.

baccalaureatus 2. НСТ.

И С П ИТ з р ел о сти.

старији сту­ први , н ај ни ­

жи факултетс ки сте п е н н а з ап ад н ое вр о п с ким

бака л ауреус, -а м [срлат.

bacca lauretls пр е м а bacca larius ш т ито нош а , п аж] и ст . 1. мла ђи п ле­ м ић, зак у па ц сеос ко г им а њ а . 2. у за пад ни м зе­ м ља м а особа кој а је за врши ла кол еџ и л и ф а ­

бакелит, -а и бакелит, - и та м [ према белг иј­

lal1d ))

(Baeke-

хем . в е шта чка с м ола, тврда , н ето пљива ,

ј ед н а од први х п ласти чни х маса.

бакеllбард, -а = бакенбарт, - а м (обично у бакеllбарди,

бакенбарти )

[н ем .

Backe

об р аз, B a гt б р ада] б р ада пу ште н а само на гор­ њ е м делу образа од у в а до л иниј е уста, док ј е п одб р ад а к и з б риј а н , зулуф .

бакеllбарт = бакенбар д (в . ) баК~lја, -е ж [ту р . о стата к , пр еостата к .

baki од ар. biiqi] П оКр. 1. 2. о н о што је остављено,

н а п у ш те н о , ш то ниј е в иш е у мод и .

баклава, -е ж , ге н . мн . б а кml ва [ТУР .

biiqlawa]

baklava

в р ста ориј е н тал н е п осластице ,

слат ка пи та од ор аха и л и ле шн ик а пр еливена

ку ваним с ир у пом од ш е ћ е р а и л и м еда.

баклажа , -е ж [ фр .

biiclage ]

п ом. н а кн ада,

та кса кој у п ла ћај у б р одов и да би уп ловили у луку .

култет .

ба кал ml, -а м, МН . б ак ал и , ген. М Н . бакала [тур . од перс .

baqq al]

тр говац , пр ода в а ц н а­

м ирница .

бака л ити , б а к ал им н еС 8РШ . [в . ба кал ин) ра­ д ит и као бакал ин , б авити се ба к алски м п осл ом , држат и бакал ницу .

ба калка, -е Ж, дат. б а к ал ки , ген . МН . б акал ки [ в. бакал ин) ба кал ин о в а же н а ; же н а кој а се б а ви бакалским п о слом, же н а б а к ал ин .

бакалница, - е ж [ в. ба кал ин] ба к алс к а р ад­ њ а, продав н и ц а х р а н е.

178

хаз ард н а карта­

игр а ч а .

од ар .

факултетима .

bakka l

bacca rat)

шка и гра с а два шпи ла , у кој ој с уделују три

МН .

р има ,

заст.

Ь о kkа п сs ] те шка в ојничка цип ела; уопш те гло­

[8. ба к] п ој а ч а но бак

(в.) .

uw]

baqq alll]

с ко м и стр аж и ва ч у Л. Х . Ба келан ду

де-ги , погледат и] гле , в и д и, е н о ; паз и .

лара [итал .

од ар .

бакайџа, -е ж, ге н . МН . ба ка нџи [м ађ. Ь а kап сs ,

од н о сно п р емаз ивањ е предм ета, т к анин е и д р .

бак уз в. [тур .

bakkalll

ру менило за л ице , о б ичн о б и љ н ог п о рекла.

к ол иба ; зему ница .

бајц, -а м [н ем .

1. бакалс ка р оба; 2. трговање ба к алском

бакља, -е ж , ген . М Н . ба кљ и [ клат. лат.

fax]

fac( u)la од

п ал ица ч ији је вр х натопљ е н CMOJlOM и

з а п аље н, бу ктињ а, зубља .

бакљада, -е ж [ В . б акља ] с в е ч ан а ве ч ер ња поворк а у којој се но се за п аље н е бакље.

бакрач, - а ча м , М Н . бакр а чи , ге н . МН. бакрач а [тур . b a kгay од

bakir бакар]

вањ е н а от воре ној ватри ;

бак арн и котао за ку­

D ( ма )

как ви бакра­

чи какв е трице , кој ешта , то 'н е долази у обз ир .

бакрачлија, - е ж (обич н о у м н . б ак р аЧJIIlј е) Ж [в . б а кра ч , -л иј а] шир о ки стр емен , широка узе н гиј а.

баксуз

бал ада

баксуз, -а м, МН. баксузи, ген . мн . баксуза [тур .

bahtslz,

од

baht срећа,

- SIZ без]

! . онај

који нема

среће; онај који неком е доноси несрећу; су пр .

батлија (бахтлија) .

баксузан, -з на , -зно [в . баксуз]

2.

уништава бактерије, клицождер .

2. в . баКСУЗЈ1УК. 3. у при ­

девској СЈ1ужби у значењу баксузаll (в.). који нема среће.

бактериофаг, -а м мн. бактериофази, ген. мн .

бактериофага м [В . бактерија, -фаг] вирус који

1.

бактериурија, -ё ж [В . бактерија, грч . оuгоп мокраћа] мед . постојање, присуство бактериј а у

несрећан ,

мокраћи .

који до носи несрећу .

баКСУЗltрати, баксузйрам,

бактерiщйд, -ида м , м ... бактерициди, ген .

3. л. мн. баксуз и­

рају сврш. И несврш. [в . баксуз] а . (у)чинити да се

мн. бактерицида [В . бактерија, - цид] средство које уништава бактерије .

бакфиш, - а м, МII . -и

нешто поквари, да крене по злу, до нети, доно­

сити несрећу. б . (на)слутити, призвати, при з и­

пржена риба .

вати несрећу.

рица.

баксузлук, - а М, мн . баксузлуци, ге ... мн. бак­

бакхёј, -еја м в . бахёј .

срећа, невоља.

бакцил н С Пр . В. бацил .

halma

крв] мед. продирање бактерија кроз крвне и

лимфне судове у к рвоток .

бактёрија, -ё ж [грч . Ьаktегiоп шта пић] 6Н01l.

бакшиш, -а м, мlI. бакшиши , ,'е н . мн. бакшйша [тур . baћ ~ j ~ од пере.

који се размножава простом деобо м , микроб;

•

бактерЙјск Й .

бактеРltоза, -ё ж [ в. бактерија] агр . свака бо­ лест на биљци чији су изазивачи бактерије .

бактериол иза, -ё ж [в . бактерија, -лиза] ХСМ .

новац који се даје пре­

ца ; поклон, награда за учињену услугу; мито .

Бал, Бiiла м [ хе6р . Ваа1 господин] митол . бог ГЈЛОДНОСТИ, краљ свих богова у митологији се ­ митских народа на Средњем и стоку.

бал l , бiiла м , ЛОК . (на) балу, МН. баЈЈОВИ , ген мн . балова [фр . Ьа! , итал. Ьа!!о] свечана игранк а , за­ бава са плесом.

растварање, ун иштавање бактерија имуним се­ румом .

bahSis]

ко утв рђ е не цене као награда за труд, напојни ­

једноћелијски микроскопски живи организам

бал 2 , -а м, мн . ба.Т1И [порекло нејасно] број поена које ш ах иста мора да сакупи на турнири ­

бактеР И()Ј10r, -а м , мн . бактериолози, ген . мн. бакте риолога

[.. см . Backfisch] 1. заст.

фиг. фам. млада девојка, шипа­

Бакх, -а м, Бакхус , -а м В. Бах ус.

сузлука [в . баксуз, -лук] недостатак среће, зла бактер и ем ија, -ё ж [в . бактерија, грч .

2.

[в .

бактерија,

-лог]

ма да би освојио одређену титулу.

научник,

стручњак који се бави бактериологијом.

бактеРИ0Ј10гија, -ё ж [В . бактерија, -логија] мед . наука о бактеријама .

на и др .).

2.

1.

јединица за мерење раз личитих

предмета 11 материјала :

бактериолошкй, -а, -о [в . бактерија, -логи­ ја] који се однос и на бактериологију ; А -

бала, -ё ж, ген . МН . бiiла [фр . Ьаl! е свежањ]

свежањ, увеза но бреме, дења к (сена, др ва, сук­

рат

вој . пројекат ратне стратегије у којем би се ширењем бакте ријских болести уништавало

непријатељско цивилно становништво.

бактериоскоп ија, -ё ж [В. бактерија, -с копи ­

са,

12

бала сук н а =

САД) =

32

1 бала лакта,

хартије =

1 бала

1О

ри ­

п амука (у

226,8 kg.

балабан Ј , -а м [п срс . ра!аvuп] п о кр . кијавица , прехлада, н азеб.

балабаll 2 , -а м, Мl-I . -и [ту р . Ьа!аЬапј

1. ЈОО1I. BOlaurus slellaris. 2. крупан , јак човек . 3. заст.

птица букавац , водени бик ,

ја] мед. микроско пско прегледање (посматрање)

IlOкр . крупан петао ;

бактерија узет и х с места инфекције у дијагно­

дресиран медвед с којим се некада на ступало

стичке и друге сврхе;

по вашарима .

•

бактериОскоrlСКЙ.

бактериостат ик, -а м , м ... бактериостатици,

4 . штап

којим се удара у бубањ .

бащiда, -ё ж [фр . Ьа! !ade од итал.

bal!ata

песм а

ген. мн. бактериостiпйка [В . бактерија , -статик]

уз плес ]

мед. лек који зауставља развој и размножавање

ручј у , од ХI до ХIП века , песма од једне или ви ­

бактерија (ант ибиотик, сулфонамид).

ше строфа, обич н о с рефреном. б . у ХV1П веку

бактериотерап ија , -ё ж [В . бактерија, тера­ пија] ле 'lење помоћу бактерија.

1.

КЊИЖ . а. на романском јеЗI1ЧКОМ под­

и у доба романтизма, лирско-епска песма у краћим стиховима, трагичног или витеш ког са-

179

балад ичан

држаја.

2.

балзам и нка

муз. а. вр ста в окалне и л и ин струм ен­

р аза п ета н а ч ет ири м от к е к оја се н оси на лити­

талне композ ициј е. б . у џ езу, м елод ичн а п ес м а

ј а м а, у пр о цес ијама , н ебо.

лаганог ритма.

обл ику кв ад р ата н а ко нзол а м а и л и стубовима

баЈl ад ича н (одр . балад и'шй ), ба ладеС l( а ll

(одр. баладе скн й ), балад нй који се од н ос и н а

3. ар х и т.

мали кров у

(у цркв и).

б алд и сати , - иш ё м свр ш , [lУР .

bajy1Jl1ak] покр .

баладу, који има ка р акте р баладе; р ома нтич а н ,

и з н е моћи , п осустат и, кл он уги ; и згубити свест,

сетан, сентиме н тал ан .

онес в е ст и т и се.

балал ајка, -ё ж, дат. балалај ци , ген .

M fI .

бала­

лајкй ж [рус. балалай ка] муз. р ус ки н а род ни ж и ­ чани инструме нт сл ич а н г и та ри , тамбу ра у об ­

б алдуза , -ё ж, ге н . мн . бал дуза ж [тур . ba1dJzj пок р . с в аст ик а.

бале нол о г иј а, -ё ж [лат. Ь а 1 ( I )е п а кит, в. -ло­ г иј а] н ау к а о ки тов и ма.

лику троугла с три ж иц е.

баланiп ис, -а м [грч. Ь ci 1 а п оs ж ир , гла вић , В .

ба Ј l е Н О rl те р а , -ё ж [лат. Ь а 1 (l)е п а кит , грч .

pte-

-итис] мед . по вршин ско за п аљење гла в и ћ а п е­

гоп к ри ло, п ер о ] зоол. к ит са ј ед н им леђним пе­

ниса или клито р иса.

рај е м .

бала ной д а н , -д н а , -дн о [грч , Ь
бала нс , -а м, м н . бала н с и , ген . МI I . бала н са [фр . Ьа1апсе]

рав н отежа, склад; од ржа ва њ е р ав­

1.

нотеже, бала н си р ање .

бале рин а , -ё ж [и тал. Ь а 1 1 е гiп а пр ема

ballare

п л есат и] балетск а игра чица, п лесачица.

2.

тело стоји на једној ноз и .

балет, - а и балёт, -ета м [ фр .

balletto, дем.

од

ballo,

в . бал ]

1. а.

ballet од итал . сценско , позо­

у балету, фи гу р а кад

ришн о плес н о дело уз муз и ку у кој ем се покре­

финзнс . п о ра вн ава­

тима тела и ри тм ич ким ко р а ци ма дочарава од­

3.

р еђ е н а др амс к а радња и пр е н оси уметничка за­

ње дугова и потражива њ а.

бала н сё р , -ер а м, мн. бала н се ри , ген . Мf•. ба­

лансера [В . баланс, -ер] о н ај кој и бала н с ир~, ко­

мисао. б . в рста таквог плеса (клаСUЧNU

дерNU -).

2.

ји успева да од рж и рав н отежу у п осло в ању, ко­

који и з в оди балет .

ји се сналаз и у к р из ни м ситуациј а м а.

леТlIЙ и балётнЙ .

бала llси р ат и , бала н с йр ам,

3. Л. М I ' . бала н с и ­ 1.

- , ,110-

п озо риш на трупа, плесни ансамбл

•

балеТСl( Й и ба лётскй, ба­

бал ета ll , -а н а м, м н. балета ни , ге н . мн. балета­

рају сврш . и несвр ш . [ ф р . Ь а 1 а пс е г , в. бала н с ]

на [ В . балет] балетски и гр ач , мушкарац који

одрж(ав)ати р а в нотежу; довести , довод и т и у

игр а балет.

равнотежу, урав н отеж и (ва)ти.

2.

б и т и н еодлу­

чан избегавају ћи јас н о о предељ и вање за ј ед н у од страна.

баласт, -а м, мн. баласти , ген . мн. баласта [ нем.

Ballast] 1.

те рет (оби чн о каме њ е, п есак и сл.)

кој и се ставља у б род, ав и о н , балон да се од рж и стабилност.

2.

фиг. сув иш ан, н екори ста н те р ет,

оптерећење, сметњ а, бр е м е.

б алета ll ка , -ё ж, ген . МII . балета н ки

lB. балет]

1. посебllа обу ћ а за п лесање класи ч ног балета . 2. лака же н с ка цип ела, сл ичн а обу ћи балерина . балет-мајсто р , -а м [ нем .

BallettJl1eister, в .

балет, мајсто р] во ђ а балета, кор еограф ; први игр а ч у бал ету.

балетома ll , -а м [ В . балет , -ма н ] страствени љуб итељ балета .

балату ра , -ё ж [срлат. Ь а 1 1 а tо гiUJl1] покр.

1. га­ 2.

балза м , -а м,

" fI .

балз ами , ."ен. М Н , бал зама

..

лерија, вера н да, тр ем (у кући и л и црк в и ).

(и балс а м ) [лат.

степенице на споља шњ ем з иду кој е в оде и з

риш ља в а смеса б иљ ни х смол а и етер ичних уља

дворишта до с пр ата ку ћ е.

balsaJl1uJl1

од гр ч. Ьа 1 sаJl1опј ми­

која се ко ри ст и у мед ицини као мелем и у ко­

балбоа, -ё ж, ген . м н . балб6а [п ре м а шп а н ­

зметич ке с вр хе; мелем уо пш те; фи г. лек , утеха,

ском освајачу В аску Н уњезу де Балбо и] н ов ч а­

с п о којство .

на јединица у П а н ами.

ск й , балзаМ Н'l а ll (одр. б алзаМ ~IЧI IЙ ).

балда хйн , - ин а м, ми . балдахини, ген .

MfI .

бал­

дахина [итал. Ьа 1d асс lliп о тк а нин а из БаЈ'Дада]

1.

•

балзамов, балзам н й , балзам­

балзам ин ка, -е ж, дат. -к и [ нлат. Ь а1sаJl1iпа

кој а р асте у влаж ни м области ­

кров, надстре шниц а од т к ан ин е н ад п р естолом,

tiens balsamina,

олтаром, креветом и сл.

ма, п оз н ата ка о "ле пи чов е к " и л и н едирак .

180

2.

с ку гю це н а т к а нин а

]

60Т. в р ста ј ед н огод иш ње ук р ас н е биљке , lmра­

балзам ир ати

баЈЈка н ист и ка

балзами р аТlt = б iiЛзамовати (в . )

ња до места п ада; баЛ ИСТltч ка р а к ета вој . раке­

балзамоват и , -ујём (и балсамовати, -уј ё м )

та већег домета која м оже б и т и д ири гована у

= балзами р ат и , ба.пзами р ам , 3. л. м н . ба.гЈ заМ I1-

п о ч ет ку, а.гЈИ ј е кас ниј е у слобод н ом паду.

рају сврш. И несврш . [в. балзам ] н аро читим п о ­

баЈЈИСТ И 'l к й 2 [ В. бал и ста] који се односи на

ступком и нарочит и м с р едств и ма (за) шт ит ит и

бал и сте ; А баЛlI СТ lt чка орга ни з а ц ија ист. ал­

леш од распадања.

ба н ска фа ши стич ка о р га ни зација

бализзжа, -е ж [ф р .

balisage пр ема balise

пловак, оријентир] пом. на ч ин оз н а ч а вањ а пло­

видбеног пута, опас н ост и и та ч ака в ажн и х за оријентацију помоћу оптичких оз н ака.

бализам, -зма м [грч.

Balli КоmЬёtаг

кој а ј е за в р еме Др у гог светског р ата делова.гЈа

на К осову и у Алба ниј и п омажућ и окупаторе .

бал и стогр ам, - а м [В . ба.гlи ст и ка, -гр ам] сни­ мак н ап р авље н п омо ћу балистоско п а.

ballism6s] мед. 1. из н е­

баЈНt стоскоп , -а м [в . бал и сти ка, -скоп) у

надан, снажан трзај једног или оба екстр е м и­

судској мед иц и н и: сп р ава помоћу које се утвр­

тета, најчешће на истој стран и тела, који може

ђује, идентификује о р ужје из којег је испаљено

болесника оборити н а под.

од р е ђ е н о з р но .

2.

болес н а, х и сте­

рична жеља за плесањем .

баЈЈ И СТОСКО llија, -ё ж [В. бал и стика, -скопијаЈ

баЈЈија, -ё м, ген. мн. ба.IlИј а м [ ар. Ьа П ста ри ­ на]

1.

а. прост, необразован, примитиван му­

слимански сељак. б. неотесан човек, п ростак.

2.

погрдан назив за муслимана који жив и у Бо­

сни и Херцеговини . баЈЈијати, -ам

• б аЈЈ ЙјскЙ. несврш. [8. ба.гЈ ија]

понашати

се неотесано, простачки .

БаЛИЈЈа, -ё ж [итал . лили који је

б аЛ ltстофОбиј а, -ё ж [В . ба.гЈистика, в . фоби ­ ја] мед. патолошки страх од пушча н ог зрн а, пројектила.

б алк а ll и з ам , -зма м [Балкан, в. -изамЈ

1. ка­

ракте ри стич н а особина Ба.гЈ ка н аца , поступци

својствени Балканц и ма, начин живота народа

Balilla

1746. године

идентиф и кација оружј а помо ћу бал истоскопа.

према дечаку Ба­

учествовао у устанку

који живе на Балкану ; фиг. недовољна културн а

и цивилизацијска развијеност.

2.

ЛННГВ . израз

Ђеновљана против Аустрије] ист . фаш и стичка

или језичка особина ка р актеристична за више

полувојничка организација у Ита.гЈији за дечаке

балка н ских језика , без обзира на постојање или

од

непостојање генетске сродности међу њима.

II

до

14

година.

баЈЈitнкуша, -ё ж [в . балија] пеј . жена бал иј а (в.).

баШfрати, балирам,

3. Л.

МН. балирају СВРШ. и

несврш. [в. бала] вез(ив)ати у балу.

1.

балист(а), -ё , МН. -и [према алб.

припадник шиптарске фашистичке о р гани ­

ball ista

2.

11011 .

расцепканост, подељено ст

стварање сукоба и затегнутих односа које ве­

Balli КоmЬё­

зације, албански фашист.

балиста, -ё ж [лат .

чина живота.

међу народима и др жавама једног региона , уз

балисзжа, -ё ж В. б аЈЈ из З ж а.

tar]

ба лка llю з ција , -ё ж [Балкан, в. -изација)

процес наметања и прихватања балканског на­

лике силе потпомажу .

балка юtЗ ltр ат и В. бал к а ни зоват и .

б аЈЈка юtЗ о в ати , -зујём (и балка Н Юltрати, од 11"1.

ball istra]

вој .

ист. врста оружја, справа за бацање камења код старих Римљана .

-из ира м,

3. л . МН . балканизирају) СВРШ. и НССВРШ . 1. спровести, спроводити балканизацију (1). 2. пол . У страној ПОJlитичкој [Балкан , В. -изовати ]

баЈЈистика, -ё ж, дат. ба.гЈИСТИЦИ [ll'Ч . ball isti-

литератури: (по)делити неки регион на више

према Ьаllеiп бацати] физ. наука о кретању

нових малих држава . А б а лка ни зовати се, бал­

k6s

пројектила односно зрна избачен ог из ватре­ ног оружја.

ка ни з ир ати се бити захваћен балканизацијом .

балка ниј зд а ,

балистича р , -а м [в . балистика] онај који се бави балистиком.

-ё

ж

[Балкан]

такмичење

представника балканских земаља у спортским или научним дисциплинама.

који се

бал к а lllt ст и ка, -ё ж, дат. балканистици [Ба.гЈ ­

односи на ба.гЈИСТИКУ; А башt СТlIчк а Л Иllиј а

кан] наука која се бави ПРОУ'lавањем живота ,

физ. вој . ли нија, путања зрна од места избацива-

језика , култу р е, историје ба.гlканских народа

балitстичкјјЈ, -а, -о [грч .

ballistik6s]

181

балканолог ија

балукот

као специфич н е и сто ријско-културн е цел ине ,

промочиве одеће и сл., којије напра вљ е н од та­

балканологија.

кве материје (- св uла, - манШuл) . • балонски .

на неком од сп ратова куће пов еза н а вратима с

ballota, ипlЛ . pa llotta 1. куглица , лопта, гру два; гла­ сач ка к углица . 2. пушчан о или топов ско зрно. балотажа, -ё ж [ фр . ballottage од стФр . ballotte, в. балота] п ол. гласање путем убацив ања ку­

унутрашњим просторијама.

гли це у гл асачку кутију ; поновно гласањ е када

балка нологија, -ё ж [Балк ан ,

8.

-л огија] в .

балкан исти ка .

балота, - ё ж [СС8СР 'Ю И Тал .

од

балко н , -о на м , мн . балкони , ген. мн . балкона [итал. Ьаlсопе] истурена и ограђена мања тераса

2. галерија у позо­

palla

кугла]

ниједа н кандидат н ема потреб ну већину тако

ришној или биоско п ској сали . балнео- [лат. Ьаlп еит од грч . Ь а lпеiоп купа­ ње, купатило ] као први део сложе нице п оказуј е да се р е ч однос и н а купање , купалишта и л и ле­

да у друти круг ,Ћаса ња и ду само два кандида­

та која су у првом кругу добила н ајвећи број гласова.

балсам, балсамовати и тд .

ков ит е воде.

балнеогеографија , -ё ж

[8. бал нео-,

геогра ­

фија] наука о географском р азмештају бања и

8.

ба лзам, бал­

замовати итд .

балски, -а, -о

[8. бал' ]

који служи за бал , ко­

ути цају природн и х и друштве ни х услова на

јије намењен балов и ма : балска хшыmа, балска

њихов раз вој.

дворана и сл.

балнеографија, -ё ж

[8.

балнео-, -граф иј а]

баЛllеол ог, -а м мн . балнеолоз и, ген . мн. бал­ неолога

балта , -ё и баЛ1'а , -ё ж, ген. мн . балтй и балтй [ту р .

научни опис бања.

[8. балнео- ,

в . -лог] научник, струч њак

баЛJlеол огија, -ё ж [8. балнео- , логија] мед. наука која се бав и проучав ањем леко витости и

дело вања бања и бањских вода ;

•

баЛJlеоло­

бал н ео- , те рап ија]

мед. те р апија која се обавља у кади или у базе­ ну; бањско лечење.

балнеотеХ Jlика , -ё ж дат. балнеотехн ици

[8.

балнео-, тех ника] бањско грађевинарство , уме­ ће грађења и уређења бањских ле чи ли шта .

•

баЛllеотеХIIl1 ЧКИ .

балон, -она м, м н. балони, ген. МН . балона [ фр.

ballon од се8ерн оитал . ballone, итал. ра ll опе , пре ­ ма palla лопта] 1. а . шупље тело обично лопта­ стог обли ка н а чињено од лаке материје које се испуњава гасом лакшим од ваздуха да б и се по­ дигло у ваздух и служило за летење. б . дес,ја играчка направљена по узо р у на такво тело. в .

мехур (од сапу нице).

2.

н а р очито као

врста

бал1'ИЧКИ , -а, -о [ Балти, група индоевроп­

већа боца ок ругластог

облика, споља често о п лете на пр ућем.

т ич ко море .

•

бал1'ИЧКИ језици Ј'И НГ8 . огранак

индоевропске породиц ејез ик а којем припадају л итвански , летонски и старо пр уски .

балтославистика , -ё ж , дат. балтослависти­

шки .

[8.

заст. секира,

с ки х народа] који се од н оси на Бал т и к, Бал­

који се бави балнеологијом .

баЛllеоте рапија, -ё ж

balta]

хлад н ог о ружја.

3.

мед.

цИ [ В . балтички , слаВИС1'ика] наука која проуч а­ ва в езе измеђ у балт и чких и слове н ских језика и између некада шњи х Балта и Словена;

•

балто­

[8. балтички ]

који се

славИстичкИ . балтословёllСКИ, -а, -о

односи на заједницу балтичких и словенски х ј ез ика, кој и ј е зај еднички балтичким и словен­ ским народ има.

балугuија, -ё М [ту р . ва ц ;

•

ba llk yl]

ри бар, риБОЈ\О­

балУгџИјскИ .

балук', -а м, МН . балуци, ген. МН. балука [тур.

baltk риб а] 1. заст.

риб а .

2. в рста

веза, шаре ; ву­

не н а ткани н а нарочите врсте ткања коју девој­

ке сп р емају з а м ираз .

3.

8.

баЈI У КОТ .

балук 2 , -а М . МН . б iIЛУЦИ , ген . МН . балука [Гlepc.

baluki]

ГlOM. врста отвореног чамца на весла (за

лопта, крушка о д гуме или св и ле као део при­

шест в еслача који весл ају стојећи) за превоз

бора за порођај.

људ и и роб е (задржао се око Истанб ула).

4.

с п . а. врста једра . б . жар г. ви ­

соко набачена ло пта (у фудбалу , те н ису, сто­

ном тенису и др .) .

5.

У атрибутској служб и у

значењу : који СЛУЖИ за и з раду балона

182

(1) ,

щ:-

балукот, -а м [тур .

bal,k риб а, ot трава, отров] Anamirta cocculus, који се

плод индијске биљке ,

користи као с редство з а тр овање риб а.

бан да l

балукотан

балукотан, -тна , -тно [в . балукот) неиспа­ ван после пијанке.

балун, -у н а м, мн. балуни, ген . МН . балуна [северноитал.

balIone, в. балон) 2. балон.

покр .

1.

ло пта;

балустар, тра = балустер, - ера м, мн . балу ­ стри и балустери [ф р.

ba1austion

ba1ustre

од итал .

ba1at1stro

цвет д ивљег нара) архит. еле­

мент балустраде,

врста

п отпорног укр асног

стубића у архитектури рен есансе и барока .

strata,

итал. Ьа 1 аи­

в . балустар) архит. ограда од б алустара ,

држак, дршк а од сабље, јатагана,

мача, копља, буздова на, гусал а.

баљемез, -а м [тур.

balyemez]

ист. вој. велики

старински топ; фиг. висок, развијен , крупан човек.

бамбадава прип . [тур. Ьат сасвим, потпуно , в. бадава]

1. сасвим

узалуд, низашта .

2.

ГlOт пу­

бамбашка прип. [тур . Ьаm сас вим , потпуно, в . башка] сасви м посебно, мимо свих осталих .

бамбино, -а м, мн. бамбини [итал. Ьа тЬјпо]

2.

1.

у италија нск ој умет ности : И сус

бамбула, -с ж [фр . Ьа тЬои1 а и з банту ј ез ика] црначки бубањ у Западној Африци.

2.

пл ес

који се плеше уз пратњу тог бубња.

бамбус, -а м [нем. бот. врста тропске

2.

1. особ и на оно­

оно што је банално, бан ал­

на ствар , банални чин и сл.

баllаllа , -с ж [шп . Ьапапа , п реко порт. од нек ог

Musa paradisiaca , чијиј е п лодјестив и врло 2. сп . жарг. у кош арци

укусан ; п лод те биљке.

блокада ш ута противничког играч а ви соким мал и јеДНОПОJl НИ ут ик ач.

3.

епектр .

А банаllа-д р жава ,

банана-република 11OЛ . мала , н естаб и лна зе­

мља у којој влада безакоње, ГlO дложна в ели­

ким силама од кој их ј е економски зависна .

банаllизација, -с ж

[8. банана)

п ол. стварањ е

банана- републике, потчињавање мале др жаве

некој великој с и ли.

banaus{a од banausos

за­

натлија] занатлијско, рут ин ско бављење на у­ ком и ли уметношћу без љубави и разу м евања; филистарство .

банг УЗ8. [енгл.

уз вик за подражавање

bang]

пуцња, праска , уда рца и сл.

приказан као дете.

1.

2.

банаузија , -с ж [ грч .

но бесплатно.

дечак; дете.

банашlOСТ, -и ж [в . баналан ] га штоје банално.

скоком И и с пр уже ном руком , ра м па .

балчак, -а м, мн . балчаци, ген . мн . балчака

balr;:ak]

нити банал ни м. А банаJlизовати се (баllаЈIИ­

ми ,

ba1ustrade,

стубића на балкону, сте пеницама и сл .

[тур .

Л. мн .

аф ричкогј ез ика] бот . тропско д рво СЛИ 'IНО п ал­

балусте р = балуста р (в . ) балустрад а , -с ж [фр .

3.

банализирајУ) сврш . И н есвр ш . [ в . ба н аланЈ (у)чи ­ з ирати се) поста(ја)ти баналан .

фудбалска лопта.

од грч .

баliаШlЗовати , -зујсм (УОб. и банаЈ IИ зовати , - уј см) ( банализирати , банализирам ,

Bambus од мал . bambll] 1. трске, Bambusa arundinacea.

сировина која се добија од те биљке , бамбу­

сово дрво, бамбусовина, ко ри сти се за и з р аду

намештаја, као грађевински материјал , за пр о­

ба",-ав [од бага

(8.),

са уметнутим Н] који

има дебела, н атечена стопала и ноге услед ч ега те шко хода ; х ром , ш е пав.

баliгавко , банпiвка м [ в. бангав] бангав чо­ век.

бангавост, - ости ж [в . ба нгав] особ ин а, ста ­ ње о нога који је бангав .

бангаВ'lе, -ета с l в . баrll-ав] бангаво дете.

изводњу финог папира и тд.

бамбусов, -а, -о [в . бамбус] кој и се састоји или је начињен од бамбуса: баЛ/бусова шрска,

ба.мбусов шШаЙ.

бангати , -ам несврш .

[8. бангав]

храмати , ше­

пати.

ба нд а l , - е Ж, ге н. м н . банди [фр .

бамија, -с (и бамја, -с, бамња, -с) ж [тур.

Ь а пd а од ствнем.

bandwa

барјак]

bande, итал . 1. а. груп а раз­

Ьатуа] бот. покр . јед н огод ишња зељаста биљка с

бојни к а, лопо вска, р азбој ничк а д ружи на ; рђ ава

јести вим махунастим плодовима,

друж и н а; фиг. груп а л ица с истом осоБИrlOМ ,

lentus; јело

Hibiscus escu-

справљено од плодова те биљке .

банала н , -лна, -л н о (уоб. и баналан ) [фр. Ь а­

пороком , маном. б . фиг. већи б рој , група.

2.

жарг. пој единац и з такве групе , бандит, лопов ,

па1] обичан, отрцан, безв реда н ; простачки, не­

р азбојн ик .

укусан.

ни о рк еста р .

3.

гру п а сви рача ; војна музика , вој­

183

банкар

банда 2

banda] П оКр.

б3llЩIТIlЗам, -з ма м [фр. banditisme, В . бан­

страна, крај: на ову баnду, на другу банду на ову

д ит] разбој ниш тво, вршење зл очинач ких дела .

ба нда 2 , -ё ж, ген. мн. ба нд и [ ",тал.

бандола , -ё ж = баНДОJlОII, -о н а м, МI1 . бандо­

страну, на д р угу страну.

ба ндзжа, -ё ж ж [фр .

bandage] 1. а. мед. утега,

ло ни , гсн. мн. бандолона [ шп . Ьапd оlа, аугмента­

завој на већој рани , п релому кости и сл. б . утега

тив

код мачевалаца и боксе ра.

сл ич ан гитари, са

2.

обру ч , оков н а

муз . Ж И'lани музички ин струмент

4

до

1О

жица , карактеристи ­

чан за Северну Америку и М ексико; уп. мандо­

точку.

бандаж ирати , ба н даж ир ам,

3. л. м н . банда­ жирају сврш . И несврш. [фр . bandager, в. ба ндажа] 1. ставит и, стављати ба ндажу, за вој , утегу н а рану, прелом, превиUа)ти р ану. 2. ставити, ста­

ра , маНДОJlа.

бандонеон, -а м [пр ема проналазач у Х. Бан ­ ду (Ва пd), уп. а кордео н] муз.

банду ра , -ё ж [укр. бандура] муз. украјински

баlщаЖ IIИ, -а , -о [в . бандажа] који се односи на бандажу:

-

четв ороугаона

ха рм оника за р азвлаче њ е са већим бројем то­

нова него аlсордеОl1 (в.).

вљати оков на точак.

мmUерuјал.

и пољски ж ичани музички ин струмент сличан

банде р а, -ё ж [",тал. bandiera заста ва]

1. висок

балалајци.

банду раш, -а ша м, мн. бандураши, ген . мн .

дрвени или гвоздени стуб за који су везане жи­ це, телеграфски , телефо н ски стуб; стуб н а коме

бандураша [В . банду рај свирач на бандури .

је улична светиљка . 2. в. бан д ијера.

бзнер, -а м [ енгл. Ьаппег] рач . део странице на

бандёријум, -а (и бандёрйј, -а) м [лат. Ь ап­

Интернету којим се рекламира н еки други сајт

војничка застава некадашњих племи­

на Интернету и преко кога се КJlиком тај сајт

derium]

ћа, феудалаца; одред војске који се бори под

може учитати.

банзај УЗВ. (јап.

том заставом.

бандериља, -ё ж [ШI1. banderilla застави ца] кратко копље са заставицом које се употребља­ ва у борби с биковима.

бандериљё ро , -а м, мн. бандериљероси [шп .

banderillero,

в. бандериља] тореадор чији је за­

датак да раздражи бика забадајући му бандери­ љу у врат.

бандерола, -ё ж [фр . оlа]

1.

banderole, ",тал. banderu-

папирна трака, уза ни омотач (на кутији

цигарета , боци пића и сл., као знак плаћене так­ се).

2.

бубњу .

шарена врпца као украс на труби или

3.

застави ца .

4.

ЈШК. трака с натписом

који означава особу или призор на слици.

бандије ра , -ё и бандијера, -ё ж [итал. bandieга застава, стуб на кој и се веша застава] ПоКр. за­ става .

banda]

M II .

бандисти [итал. bandista,

члан музичке банде, војног оркестра,

бандйт, -ита м, мн. бандити, ген .

bandito

прогнан, прокажен]

лопов, отимач; злочинац.

2.

MII.

1.

бандита

разбојник ,

погрдни назив за

припадника непријатељске војске, одреда;

бандйтскй .

184

ра се снажно у рату и каратеу, као израз одуше ­

вљења и жеље за победом).

банк, -а м, мн. банкови м [итал. Ьапсо, фр. Ьап­

qlle]

уложени новац свих играча у картању ,

коцкању. i. ва банк [фр. уа

bal1que]

•

на све : наја­

ва у хазардној игри да се улаже износ једнак целом банку, да се игра за све; играти ва банк став и ти све на коцку , играти на све или ништа , ризиковати.

банка, -ё ж, дат. банци, , ·СН . мн. банака ж lитал . Ьапса тезга, сто мењача новца, од ствнем .

1.

bank]

новчани завод, установа која послује с нов­

цем, у коју се улаже новац ради штедње , која даје зајмове уз камату, купује и продаје хартије од вредности и др. ; зграда , просториј е у којима

2.

жарг. новчаница

или метални новац од десет динара . 3. В . баllК .

4.

-

музикант.

[итал.

banzai дословно: дабогда жи ­

вео десет хиљада година!] живео! ура ' (изгова­

је смештена таква установа.

бандист(а), -ё м, в.

ban do l6n]

место где се нешто чува, спремиште

Йодmиака) .

•

банкар, -ара м, мн . банкари , ген . [В. баllка]

1.

(-

крви,

б:шкОв нii . MII .

банка ра

власник или сувласник банке

(1) ; 2. у банку (3),

особа која се бави НОВ'lаним пословима. коцкању, картању: онај који држи

банк .

• банкз р ев и баII КЗ Р ОВ, баllкарскй .

баНl,арац

банџо

б а Нl, арац, -р ца м, мн . банкарци, ген. мн . бilН­ кар аца [в. ба нка] радник у банци, банкарски чи­

давац . б . (у говору) банкротер .

+

банкротскй .

банкротёр, -ера м , мн . банкротери , ге н . мн .

новн и к.

б а нкарство, -а с [в . банка] слови, посл ов а ње банака .

1.

банкарски по­

2. део економије који

бiшкёт, -ета м , мн . банкети, ген . мн . банкета

Bankett

од фр .

banquet]

банкротера (ж . банкротёрка,

-<:, дат . банкр о­

т<:рки) [в . банкрот] онај који је потрошио с а в

новац, који је остао без пребијен'е паре.

п р оучава ба нке, банкарско пословање.

[ н ем.

је банк ротирао , пропао ; банкротирани посло­

свечани обед (ру­

банкротирати, - кротйрам ,

3.

л . мн . банкр о­

тирају сврш . И несврш . [нем. bankrottieren, в . бан ­

ча к или ве ч ера) , гоз ба приређена у нечију част

крот]

или поводом к акве прославе.

неспособан за извршавање својих новчан их

б iшкет, - а м = банкета,

-<: ж, ген. мн . банкета

1.

обавеза.

пасти , падати под стечај , постаU а)ти

2.

потпуно пропасти, пропадати .

вој . узвишење, степеник у

банкротство, -а с [в . банкрот] стање , си туа­

стрељач ко м заклону , рову на коме стоји стре­

ција онога који је банкротирао; финансиј с ка

лац п рил ико м осматрања и гађања.

пропаст неког предузећа , трговине ; економс к и

[фр.

banquette] 1.

2.

на ко­

њичким так м ичењима : препона од земље коју

коњ треба да прескочи.

редови сложене ци­

3.

крах .

баllсек, -а м, мн . бilНсеци, ген . мн . банс<:ка ( и

гле п р ип ре мљ ене з а печење; гомила , хрпа (ро­

бансёг, -а, мн. банс<:зи) м [нем .

бе или ка к в их предмета) .

шинска тестера у облику дугачке траке, трак а­

ба нк ета = банкет (в . ) ба нкиза ,

ста тестера.

-<: ж [фр . banquise] велика , дебела ,

не п робојна санта леда у поларној области, ле­

-<: ж [итал. banchina] 1. проширење ,

узвишење п ор ед пута које оивичава коловоз и штит и га од од роњавања ; насип .

ба нкнота ,

te,

енгл .

-<: и банкнота, -<: ж [нем . Banknobank note] папирни новац , новчаница .

ба нкократ(а) , грч. kпitоs власт] капитал , кру пни

баllтам, -а м [према индонежанској покр а­ јини и граду Баllтаму из којег су се из воз и л и пилићи] врста веома ситне кокоши ; ратобор а н

дено поље, в е чити лед.

ба нкина,

-<: м , мн. банкократи [в. банка, 1. онај који поседује велики капиталиста. 2. присталица

банкократиј е .

петлић.

.. баllтам-категорија cГl . категориј а 50,80 kg и 53,52 kg.

боксера чија се тежина креће између

баllтеlll", - а м , мн . бантен з и , ге н . мн . б а нт<: н га [мал . Ьапtепg] зоол . врста индијско г говеда .

баllтустан, -3 и бантустан, -ана м u ужно " а фрички енгл . према Хиндустан и сл . ]

-<: ж [в. банкократ] утицај ба­

нака на д р жа вне

послове;

новчаних

и

за в од а

владавина великих

њихових

власника,

пред ­

ставника.

1.

рез ерв ат

за домородачко црначко становништво у Ј у ­

жноафричкој Републици за време апартхеј да .

2. и золован

ба нкократија,

Bandsage] м а­

простор , регион и сл. који са спољ­

ним светом нема много додира .

3.

економски и

политички слаба држава , привидно независн а,

чију унутрашњу и спољну политику одређ уј у велике силе .

б а нкократскй, -а , -о [в . банкократ] који се однос и на банкократе или банкократију.

ба нкомат, - ата м,

MI I.

банкомати , ген . мн. бан­

комата [в . ба н к а , (ауто)мат] машина, аутомат

банџи, -ија м, мн . банџији , ген . мн . банџйја [новозеландс ко енгл.

bungee]

уже с кукама на оба

краја које служи за причвршћивање (нпр . тер е­

та на возилу).

обично поста вљен у зиду са спољашње стране

банџи-uа~1fIИlIГ, -а м [в . банџи, eHrH . jt1lТlpin g

банке, за под и з зње готовог новца с банковног

скакање] с п . врста екстремног спорта , ск а к а њ е

рачуна помоћу електронске картице.

bancarotta,

од Ьапса

rotta

ужета које је причвршћено за ноге и које пову ­

сломљена тез га : ме­

че назад скакача пре него што удари у з ем љу

њачима кој и би остали без н овца разбијали су

тезге , в . банка ]

с велике висине помоћу дугачког еласти ч н ог

Bankrott од итал.

ба нкрот, -а м, мн . -и [нем .

1. в . баllКРОтство . 2. а . онај који

или воду.

банџо в . бенuо.

185

баранда

бања

бања, -ё ж, ген . мн. бања [каснолат. balnea, итал .

bagno

купање]

мине ралним

1.

а . купалиште и лечилиште на

изворима,

б. из вор топле воде.

2.

природно

лечилиште.

ници изводе на Велики петак кад се спомене

име библијског р азбој ник а Барабе.

а. јавно купатило; уп .

амам. б. купатило у стану.

3.

купање, прање у

топлој води, бањање . + бањскй .

барабар прил . [тур .

ти се купати се , обично у топлој води .

барабарити, барабарим несврш. [В. барабар]

1.

Adansonia digitata , Дости ћи 9 m у пречнику

у висину) с јести вим плодовима .

2.

одржавати равнотежу.

барабити (се), -им (се) несврш.[в. бараба] живети као бараба, скитати се.

бараж, - ажа М, баража, -ё ж [фр .

baptism6s крштење]

3. барабар и­

ти се мерити се, поредити се, изјед начавати се .

афричког језика] бот. врста тропског афричког

дрвета из породице дудова,

баптизам, -зма м [грч .

изједначавати, поистовећивати , стављати у

исти ред.

баобаб, -а м , мн . -и [фр . ЬаоЬаЬ из неког

18 m

beraber од перс. beraber

упо редо; заједно .

1. купати (се), обично у топлој води; прати, квасити. 2. бања­

и

фиг. ру­

прса у прса] једнако, на равној нози; напоредо,

бањати, -ам нес врш . [в. бања]

великог стабла (може

2.

свај, туча.

устава.

2.

MII .

баражи , ге н . МИ . баража =

barrage] 1. препрека; брана,

сп . накнадно одиграв ање утакмица за

реп. х ришћанско протестантско учење по коме

оне екипе које су у предтакмичењу постигле

треба крстити само одрасле вернике и то пот­

јед н ак број бодо ва а нису успеле директно да

пуним урања њем у воду ; уп . анабаптИзам.

се квалификују .

баптист(а), -е м , мн . бilГlТИСТИ (ж . баптист­

баража = бараж (в.)

киња, -ё) [лат. baptista од грч . baptist~s] рел . при­ пад ник х ришћанске протестантске вере која пропо веда добровољно крштавање само одра­

слих особа; уп. анабаптист(а).

баражнй, -а, -о [В . бараж] који се односи на бараж(у). & баражна ватра вој . за пр ечна арти­ љеријска ватра којом се сп речава приближава­ ње и напад не п риј атељских авиона .

баптистё ријум, -а (и баптистёрйј, -а) м

[лат. baptisterium од грч . baptist~rion] крстиони­ ца, капела поред цркве или део цркве у коме се

обављ а крштење .

барак, -а м, МИ . бараци , ген . МИ . барака [тур .

barak] 1. фиг.

ноћни забавни локал са музи­

ком или програмом .

2. гостионица ,

јој се пије за шанком стојећи; бифе.

кафана у ко­

3. део

н а ме­

baraque,

нем .

Baracke

од ШП .

barraca

ка, болесника , на l-рад илиштима и др . ), дашча­

у којем се држе флаше са пићем, кућни бифе .

потреба обично при касарнама .

шанк . & бар-дама барска дама , в . барскй . б ар 2, -а ". мн. бари [грч .

baros тежина]

физ . је­

дини ца за мерење атмосферског притиска.

baros тежина,

притисак] као дру­

ги део реч и упућује на притисак (uзобара).

поред Христа ,

Мат.

27 : 15-26]

п рост човек, грубијан; пропали ца, скитница;

пробисвет, нитков .

•

барапскЙ.

барабан, -ана м , мн . барабани , ге н . МИ. бара­

бана [В. бараба]

186

1. лупњава коју католички вер-

2.

мала продавница пића , хране и ситних

баракан, - ана М, мн. баракани , геи . МН . бара­ кана [итал .

barracano

од ар.

barakan]

врста густо

ткане, те шке вунене тканине; покри вач од та­

кве тканине ; широки арабљански огртач од та­ кве тканине.

баракуда , -ё ж [шп .

бараба, -ё м , ген . мн. бараба [према имену разбојни ка Бараб е (Вараве), који је требало да

1.

времене потребе (смештање тру па , заробљени­ ра.

4.

колиба]

једноставна кућа од дасака, н ај ч ешће за при ­

штаја обично с полицама у стаклу и огледалима

буде распет

вр­

барака, - ё ж, дат. бараци , ген . МН . барака ж [фр.

бар', -а м, лок . (у) бару, мв . барови , ген. МВ . ба­

-бара [грч .

2.

(као ПРИД . индекл . ) ко­

њу); кудрав, чупав (о псу) .

носи на баптизам и л и баптисте .

bar] 1.

3.

смат, рутав , длакав; који има дугу грив у (о ко­

баптистичкй, -а, -о [в . баптиста] који се од­

рова [енгл .

пеј . патуљак, кепец, наказа .

ста вуненог застора.

barracuda

и з неког ка­

рипског језика] зоол. врста рибе гра бљивице из породице морских ш тука,

da,

Sphyraena barracu-

живи у тропским морима .

баранда, -ё ж, ген . МН . баранди [ШГI .

barranda]

ограда у арени у којој се одрж авају борбе с би­ ковима.

баратати

бiiржа

баратати, -ам нееврш. [итал . ти се, трговати]

1. а.

barattare трампи ­

руковати , управљати, слу­

жити се (ч име) . б. радити, пословати (са чим).

2.

претурати, тражити, чепркати (по чему) .

3.

baraterie

превара] пом .

пропуст, штета, свака непоштена и

противза­

конита радња коју капетан или бродска посада намерно причине броду или терету.

бiiрба, -ё м, ген. мн . барби [итал . ЬагЬа брада] којом се ословљава: а. стриц, ујак; б. старији

барбакан, -а на, мн . барбакани, ген . мн . бар­ бакана м = барбакана, -ё ж, ге н . мн . барбакана шњи

зид

утв рђења с

1. вој .

ИСТ. споља­

пушкарницама,

осма­

трачницама, бедем; грудобран испред утврђе­ ња.

2.

узак отвор у зиду терасе за одвођење во­

де или пропуштање светлости.

месо испечено на роштиљу под

ведрим небом . б. друштвено окупљање, забава

на којој се ово месо пече и једе.

2.

метал на на­

права, роштиљ на којем се печ е месо под ве­ дрим небом .

барбика, -ё ж , дат. барбики, [енгл.

Barbie,

I'eH .

мl1. барбика

према ћерки Рут Хендлер (Нап­

dler), креаторке

лутке]

1.

популарна путка која

има облик и изглед сав ремене младе девојке, дугачке, оби чно плаве косе , опремљена модер ­ ном гарде робом , обућом , накитом и др .

2. фиг .

шаљ. каћиперка, плавуша луткастог и згледа.

барбИТ(ОIl), -а м, мн. -и [грч.

1.

barbiton] ист. м уз.

старогрчки инструмент с много жица сличан

лири.

2.

жича ни инструмент крушколиког об­

лика и дубље г тона, басовска лугња (из ХVIП века) .

барбитурат, - ата м , мн . барбитурати, барбитурата м [по лишају

Usnea

"CII .

мн.

ЬагЬаtа] мед.

дериват барбитурне киселине, у малим дозама делује као седатив; основни састојак лекова ко ­ ји се користе против несанице, нервозе и сл.

барбудос, - а м, мн . -и [шп .

dos,

barbut

од пере .

blir-bed

ру­

жан добитак] врста хазардне игре коцка ма.

бард, -а м, мн . барди и бардови [еIl ГЛ.

bardd] 1.

bard од

назив за некадашње келтске пе­

снике и певаче који су певали у славу јунака и

богова.

2.

најугледнији , најистакнутији наци о­

нални песник, глумац.

-џија] занатл ија који прави и продаје бардак е и друго глинено посуђе .

бардак, -ака м, мн . бардаци, ген. мн. бардака [тур .

од пере . biiгdап]

bardak

1.

покр . а. земља н

или бакарни суд са дршком за ракиј у и вин о, крчаг. б . земљани суд у облику чаше з а хвата­ ње воде.

2.

мера за пиће .

крупне шљиве , Ргunus

барбекју, -а м [енгл . ЬагЬесuе од шп . ЬагЬа­

1. а .

ЬагЬаtus , трља .

бардаклија, -ё ж [в . бардак]

барбакана = барбакаll (в . )

соа] кулин .

Mullus

барбут, -а м [тур .

бардагџија, -ё = бардаКЧltја, -ё м [в . бардак ,

чо век, чика, чича; в . капетан на броду.

[итал. ЬагЬасапе, можда из ар .]

нису бријали .

[итаJl . ЬагЬопе] ЗООII . врста морске рибе с месом

келт.

покр. фам. (у Далмациј и , приморју) назив и реч

( 1956- 1958)

барбУII, -уна м, МН . барбуни, ген . мн . барбун а црвене боје,

имати посла, п етљати, шуровати с ким.

баратерија, -ё ж [фр .

вођством Фидела Кастра, који се у време борби за власт на Куби

barbtldo,

мн. ЬагЬи­

брадат] популарни назив за герилце под

1. бат. врста damascena . 2. ракиј а од

те шљиве .

бардакчија = бардагџија (в . )

бардиљо, -а м [итал.

bardiglio]

врста мермер а

сиве или пепељастоплаве боје .

бардит, -а = бардитус, -а м [кае нол ат.

tus, в.

bardi -

бард] ратничка песма старих германс к и х

народа.

бардитус = бардит (в . )

барёж, -ежа м [ ф р .

barege према селу

Бареж у

Француској] врста лаке тканине од свиле , вуне или памука.

барел, -а м , мн. барели, ген. мн . барёла м [енгл. Ьаггеl буре, буренце] литара

(42

1.

мера за нафту,

галона у САД).

158,96 2. мера за запремину

течних и чврстих материја , различитих вред­ ности у зав исности од тога шта се мери .

3.

др­

вено буре, бачва .

барељеф, -а и барељёф, -ефа м, мн . бареље­ фи и барељефи , ген. мн . барељёфа и барељефа [фр.

bas-relief плитки

рељеф] лик. вајарски рад

на равној површини са слабије израженим ис­ пупчењима.

бiiржа, -ё ж [енгл .

barge од стфр .]

пловни обје­

кат у облику кутије без властитог погона , који се потискује или тегли , шлеп .

187

барзој

барит, -а и барйт, -нта м [ грч .

барзој , -а м , мн . -и [рус . бо рзой брз] вр ста р у­ ба ри - [грч .

baIYS]

сија] = ба РИ Ј1ilJ1 ија

мокон иозе

barys тежак , 8. -гло­

(8.)

бариј е р а, -ё ж [фр . Ьапјеге ] п регр ада , п ре­ прека, брана; сметња, зап река .

•

з ву чна

-

физ .

граница брзи н е звука (коју обично п р обиј ај у млазни авиони); језичка - те ш коћа с п о р азуме­ вања међу људима р азлич итих мате р њ и хјези­ ка; цари н ск а

-

екон. огран и чење за увоз стра н е

баРltј у м , -а (и бариј , -а) м [ lUlат. Ьагјиl11 од гр ч .

баРИТОII , -о н а м, мн . бари то ни , ген . мн . бари­ дубок,

Ва , ато мски број

56. +

бариј у мов ( и бариј е в ).

барикада, -ё ж [фр .

barricade]

п р еп река на­

чињена од балвана, камења , вр ећа са п еском и сл., оби чно за одб рану у уличним бор бама;

barytonos

према

barys

муз. дубок муш ки глас из међ у ба­

са и тен ора; о н ај који и ма такав глас , који пева

+

баритонскй , ба РIПОlt ЗЛ Н Й .

баРИ ТOItа , -ё и барит6на , -ё ж = баРИТОIIОII, -а м [ грч .

barys тежак , 8. то н] те ш ки акценат, гра­

ш еll, ак це нтова н ; супр. ОКСИ ТОllа

баРИТОllOlt = баРIПОllа

барикад ират и, баРИК!lДи рам ,

3. л. мн . бар и ­

каднрају С8РШ . И неС8РШ . [В . бар икада] ( н а) пр ави ­ т и барикаду ; п р еп р ечи(ва)ти , зак р ч и (ва)ти ба­ рикадом (улицу , мост и др .) .

баРИфОllија , -ё ж [грч . Ьагуs дубок , в . -фо н и­ барјак, -а м, мн . ба рјаци, re l1. мн . ба рј ака м [тур.

barys тежа к , в . -л ал иј а]

мед. отежа но , неразумљиво гово рење, код бо­

bayraq] 1. застав а. 2.

одред

барј актз р , -а ра м, 80К . ба рј актар у и барјак­

bayraktar, в . барјак ] 1. онај кој и носи барјак , за­ ставн и к . 2. заст. ста р ешински чин у војсци, за­ ста вни к , ВОДНИК . 3. ф и г. в ођа, предводник . + барјакт а рити , барјакта ри м н есврш.

[8. бар­

ј актар ] п р едвод и ти, за п оведати , ком андовати; б ити н а челу , п р едњачити .

барјакта рст во , - а с [В . барјактар] посао који

бари н , -а м (ж) [рус . ба р и н] ист. у ца рској Ру­ сији назив за спахију , властелина, а у гово р у

обавља ба рј актар, но ш ење барјака ; звање и до­ стоја н ство барјакта ра .

простог народа за господина уопште.

бариља, баришља [рус . бар и н я , бар и ш ня ] ист. у царској Русиј и : гос п ођа, милостива . M II .

од п ерс .

та р е, мн . барјактари, гс н . мн . барј актара [тур .

лес ника с оштећењима мозга.

бар и 6 ни , бар ио н а м

bayrak

војске који има своју заставу.

барјактаров и барјактарсв , барј актарскй .

barile] в . баР СЈ1 .

барилаЈ1 ија , -ё ж [ гр ч.

(8.).

(8.)

ја] дубок глас , бас .

уоп ште преп река , преграда, бра н а .

барк , а м,

que,

баРЙ Р З IIЙ , -а, -о [фр . Ь апег пре цртати] п ре­ че к банк. чек п рецртан с предње стр а­

MII .

бар кови [ енгл .

bark од стфр. Ь аг­

каснолат . Ьа гса] в рста великог једрењака са

тр и ја рбола.

[ В . ба р и-, (ферм ) и он ]

физ. општи наз и в за нуклео н е и х ип е р о н е.

• -

8. то н]

тај глас.

теж ак] хем . хемијск и еле м ент, метал и з

цртан .

обољења п лу ћа , насталог због

то н а [ итал . Ьа гitо п о од грч .

групе зем ноалкал ни х метала , хемијски симбол

баРИЈ1 [и.dЛ.

(8.),

уди сања пра шин е барита и таложења у плућима.

в и с ; грам . р еч у к ојој п оследњи слог ниј е н агла­

робе .

barys

барит6за, -ё ж [ В . барит, -оза] мед. врста пн еу­

прв и део сложе ница са

з начењем: тежак.

баРИГЈ10 сија , -ё ж [грч .

barys тежак]

минер . в р ста м ин е р ала , сулфат ба р ијум а.

ског х рта , високог, в итког п са дуге дла к е .

барка , -ё ж, дат. бар ц и , ген . мн . барки ж [итал. Ьагса од каснолат. Ьагса]

2.

1. мања лађа,

већи чамац .

покр . затворен ри барски ч ама ц са и збушеним

дн ом у коме се држ и жива, уловљена ри ба.

не двема паралелним цртама, кој и може да на­

б а ркарitОЈ1, -ола м, МН . ба р кариоли, гс". МН.

плати сам о банка, мењач ни ца или по шта (ако се

ба р ка ри ола = барк а РОJl , -ола м, МН . б а ркароли,

између црта уп и ше н азив неке банкар ске уста­

ген . М Н . бар ка р ола [итал.

нове, тада једи н о она може да га реализује) .

каСН01lат.

бар и с ф е р а, - ё ж [грч .

barys

тежак, в . сфера]

barcarius]

barcaiolo , barcarolo

баркаро л а , - ё ж [итал. песма

вља да се састој и од тешк и х метала , Земљ ин о

композ ициј а у духу такве песме .

188

ве н е ц ијанских

barcaruola]

геол . сред ишњи део Земље з а који се пр ет п оста ­ језгро .

баркас, -а м

8.

од

Jlађа р , о н ај који воз и барку.

муз . весела

гондолијер а;

б а ркаса .

музичка

баркаса

баротермограф

баркаса, - е ж [фр .

barcasse] пом . 1. велики ча­

барокаи, -а, -о (одр . баРОК.IЙ , - а,

-6)

[В . ба­

мац равног дна, служи првенствено за превоз

рок] који се од носи на барок , који је у стилу ба ­

п утника или робе с једног брода на други.

р ока; претерано украшен, китњаст , раскош ан,

2.

омањи парни брод. З. врста средњовековног је­

бомбастича н.

барокомора, -е ж [В . ба р о-, комора] херм е­

д р ењака.

баркача, -е [итал. Ьагсассја] в. баркаса.

тички

баркета, -е ж [итал .

штачки може мењати ваздушни притисак , слу­

мац, баркица .

2.

barchetta] покр.l. мали ча­

заст. справа за мерење брзине

просторија

у

којој

се

в е­

жи за лечење, за проучавање утицаја пови ше­ ног или сниженог ваздушног притиска на орга­

брода.

бар-код, -а м , ми . бар-к6дови, ген. мн . бар-к6д6ва [енгл . Ьаг

code]

шифра у виду паралел ни х

линија различите ширине, која служи за иден­ т ифи кацију производа на којем се налази и ње­ гових карактеристика (назива, цене и др.), де­ шифрује се помоћу бар-код скенера.

бар-код

затво рена

CKe.lep, -а М [В . бар-код, скенер] ла­

серски (оптички) скенер помоћу кога се ишчи­ тава, деш ифрује бар-код.

бармеи, -а м, мн . -и [енгл . Ьаrmап] онај који у бару, кафићу припрема пића , који рад и за шан­ ком, шанкер.

бар мицва, -е ж [арам . Ьаг син, хебр. mi~wah заповест, зако н] рел. јеврејска свечаност којом

дечак с навршених

1З

година постаје пуно­

правни члан верске заједнице.

Ьат] фl1З. у нуклеарној физици једин ица за ме­

( 10-28 m 2),

барометар, -тра м, МН . ба рометри , гс ... МII. ба­ рометара [В. баро-, -метар]

1.

метеор. справа за

мерење атмосферског, ваздушног притиск а, са

живиним стубом или са шупљим металним ди­

ском; В. аliерОЙд . тељ .

2. фиг. мерач, мерило, пок аза­

+ баромета рскЙ .

барометрија, - е ж [В . баро- , -метрија] мере­

ње ваздушног притиска .

+ барометрЙјскЙ .

баромстрограф , -а м [В . барометар, -граф] В . барОграф .

барон, -6на м, МН . бар6ни , ге н . МII. бар6на [фр . Ьагоп од франачког Ьаго слободан човек] пл е­

мићка титула нижег реда.

+ баронов , барОIIСКЙ .

баронат, -ата м, МII . баронати , ГСН . мн . бар о­ ната [В . барон ] достојанство , титула барона ; п о­

бари , -а м, МII. барни, ген . МН . барна [е нгл . рење површине

низме, као и за проверу способности пилота односно ронилаца.

симбол Ь .

сед барона , бароиија (В.) . баРОllеса, -е ж [итал. Ь агопеssа, В . барон] ба­ ронова кћи.

бариумски, -а, -о [енгн . Вагпиm] у стилу Ф.

барОIIСТ, -а м [ е ш·л . baгonet, В . барон] енгле­

Т. Барнума ( 18 10- 1891), америчког организа­

ска племићка титула нижег реда , испод барон а.

тор а циркуских атракц ија ; спектакуларан , цир­ куски, опсе нарски .

баро- [грч.

bar6s теж ина,

баРОllија, -е ж [фр . Ьагоппје] по сед који при ­ пада барону .

притисак] први део

сложеница са зна чењем: тежина, притисак.

барограм, -а м, МН . -и [В . баро-, -грам] криву­

бароница, - е ж [В . барон] жена или кћи баро­

нова .

+ барОНИ'!ИII .

бароскоп, -а и бароскоп, -а м, МII . -и [В . ба­

ља, цртеж који исписује барограф бележећи

РО -, - скоп] фю .

промене у атмосферском притиску .

врста електронског барометра. З . врста ваге ко­

барограф, -а м, МН . -и [В . баро- , -граф] метеор . справа, барометар који бележи промене вазду­

назив за барометар .

2.

ј а показује колико тело изгуби н а тежини кад се налази у ваздуху.

баротсраllија, -е ж [В . баро- , терапија] ле ч е­

шног притиска.

барок, -а м [фр.

1. старији

baroque од итаН. baгrocco , не­

јасног порекла] уметни чка и књижевна е поха у европским земљама ХVI-ХVПI

века , главне

ње помоћу промене атмосферског прити ска у барокомори (В . ) .

баротермограф,

-а

м

[В .

баро-,

терм о-,

одлике су пренаглашено украшавање и киће­

-граф] метсор . инструмент који истовремено бе­

ност, а у књижевности гомилање изражајних

лежи промену атмосферског притиска и темпе­

средстава и претераност у изразу .

ратуре ваздуха.

189

баротраума

басо остинато

баротраума, -е ж [в . баро- , траума] мед. по ­

басамати, -ам, басамекати , басаметам, ба­

в р еде које настају услед нагле промене воденог

самикати, басамикам нееврш . [в . басама] клети,

или ваздушног притиска (нпр . повреда бубне

псовати , богарати (на мађарском) .

опне при јаким експлозијама).

баса отава в .

барскй, -а, -о [в . барl] који се односи на бар; А барска дама (бар-дама) в . анitмЙр -д:iма.

глас између баса и баритона, ниски баритон.

бартвиш в. партвиш .

бартер, -а м [енгл .

бас-гитара, -е ж [в . бас, гитара] муз . гитара

barter трампа] екон. облик

везаног пословања, трговине између два парт­

нера у којем се роба замењује за робу .

(Bartholin),

-итис] мед . запаљење

Бартоли нових жлезда, двеју жлезда које служе за влажење улаза у вагину .

бархана, -е ж [тур. пере.]

1. бучно

весеље .

тонова од обичне гитаре, служи з а пратњу .

басет, -а м [енгл.

basset

од фр . ] кинол. расни

пас кратких ногу и дуг их ушију.

басетнй, -а , -о [итал . сото

di bassetto] А муз . ­ F, нижи од

рог кларинет са основним тоном

barhana скуп , посело, из 2. скуп но певање и сви­

рање.

обичног а виши од бас-кларинета.

басирати, басирам,

3. л .

мн . баси рају нееврш .

[в . бас l ] певати, свирати или говорити у басу.

б:iршу н , -а и баршун, -у на м [мађ .

bars6ny]

фина, мекана тканина са ситним длачицама на ПОВРIljИНИ, сомот, кадифа .

2.

1.

који је од

који је као баршун, који личи на

баршун; фиг. мек, нежан . А баршунаста рево­ луциј а в. ПЛllшана револуција .

бас 1, -а м, мн. басови [итал .

bassus]

муз.

1.

а. нај дубљи мушки глас . б.

најнижи тонск и р егиста р у музици.

4.

3.

2.

в . кон­

мн . дугмад на левој страни хармони­

ке , за извођење акорда .

5.

1.

онај који свира на бас- инструменту

(3).2 . онај који пева бас , в. бас l (1). баскет [екр . од баскетбол] жарг. а. кошарка . б . кошарка коју игра произвољан број играча на једа н кош .

basso ни за к , дубок

онај који има така в глас, који пева тај глас. трабас .

басист(а), -е м , МН . басисти , ген. мн . басиста [В . бас l ]

(на бас-гитари , бас-кларинету и сл.); уп . бас l

баршунаст, -а, -о [в . баршун] баршуна.

од лат.

са осам или више жица, за извођењ е дубљих

басён = базён (в . )

бартол инitтис, а м [према данском лекару К. Бартол ину

bassa ottava .

бас-барitтон, -6на м [в . бас , баритон] муз.

као први део полу­

сложен ица означава инструмент који је по ре­

баскетбол, -а М [енгл.

basket-ball] еп .

кошарка .

баскија, -е ж, ген . МН . баскија [тур .

baskl] 1.

грубо отесана уска дуга чка дас ка, жиока, ле­ тва .

2. алатка у обл ику чекић а за обр аду дрвета .

баСКllјати, -ам неевр ш . [в. баскија] покр . прибијати баскије

(1), жиочити.

гистру најнижи, који постиже најниже тонове:

бас-кларitllет [в . бас, в. кларин ет] муз. клари­

бас-гuшара, бас-клаРUllеш и сл. А бас-кључ

нет са опсегом тонова за октаву нижи м од обичног

знак на почетку нотног система који служи за

кларинета, по облику сличан саксофону .

бележење нижих тонова, об. као пратња оних у

basma од basmak штампати , 1. врста лаке памучне тканине са штамп ани м шарам а, циц. 2. штам­ па, штампање . 3. врста турског дувана.

виолинском кључу (в . ) .

•

басовскй .

бас 2 , -а М,мн . басови [енгл . жарг. аутобус.

2. електр. један

bus аутобус] 1.

или више провод­

ника преко којих се преноси енергија или ин ­

формација са било којег извора до било којег

baszni пол­

но општити ] честа мађарска псовка.

самаци, ген . мн . басамака и басамака [тур .

basa-

а. сте п еник, степеница; мн. степенице,

степениште. б. пречага на леств ица м а.

190

(1).

кидан] у му з ици ХУП и ХVIП в ека, бас-деони­ ца означена само појединачним нотам а или

басамак, -а и басамак, - а мн. басамаци и ба­

mak]

басмаuија, -е и басмаuија, -е м [в . басма, - џија] онај који израђује или продаје басму

басо КОIIТИНУО [в . бас, и тал. сопtiпuо непре­

одреди шта .

басама, -е ж , ген . мн . басама [м ађ .

басма, -е ж [тур .

притиснути , ударити]

бројевима, на основу које су и звођачи импро­ визовали пратњу .

басо ОСТИllато [в . бас, остинато] муз . стално пон авља ње једн е теме, м ел од ије у басу .

бат и к

басо п р о фо ндо

басо п рофондо [ В . бас , итал. profondo дубок] муз. изразито дубок глас, бас најнижег регистра .

штво, трош е ње улудо .

2. л ош

батаклук = батагuилук ( В . )

басо рип иј е но [В . б ас , итал. гјрјепо испуњен]

батакчија = батагuија (В .)

муз. бас-деоница кој у и з в оде с ви с в и рачи у ор­

батал п рид . и ндскл. [тур .

кестру.

баста уз в . [итал .

basta довољ н о ј е] до ста, н е

по сао, о н о ш то не

доно с и к ори ст.

batta1 од ар . Ь а ~~Щ 1.

н еи с права н , неупотребљ и в, п о кварен , за п уштен (о стварима) ; покварен , рђав (о човеку).

више , прекини.

бастард, -а М, мн. бастард и , ге н . мн . бастарда

2.

(пре)ве­

л ик , ( пр е) кру п а н , гл ом аз ан .

Bastard од стфр. bastard] 1. ва н б рачн о дете,

бата ЈlИј а, - ё ж [В . батал ] оно што ј е п окваре­

копиле . 2. 6иол. животињ а, ч о ве к и л и би љ ка н а­

н о, запуштено , н еу потребљиво ; з а п у ш те н а њи­

стала укрштањем две р асе, в р сте и л и р ода, м е­

ва, парлог.

[нем .

лез, мешанац, хиб р ид.

3.

баталити , батiiл им св рш . И н ес врш . [В . батал]

ф иг. н ежељен а м еш а­

вина, неуспела комби н а ција д в а р аз н о р од н а

1.

елемента.

G а)ти употребљавати , зан емари (ва)ти.

+ бастард нЙ .

бастати, 6езл. баста несврш . [ итал . b as ta гe] бити довољан, одгова р ати ти, моћи.

3.

1. 2. усуђ ив ати се, сме­

ићи , полаз ити од руке, ус п евати.

бастиља, -ё ж [фр .

Bastille од пров. bastide]

бастион, -о на М, мн . баст и о н и, ,"ен. мн . баст и ­ она [фр .

п р еста­

( по)ква­

баталмајстор, -а М [ в. батал, м ајсто р] онај који ј е н ес прета н , који ч есто батал и , квари,

уп р о п а ш ћа в а ( н еш то).

батаљон, - о н а М, М". б атаљони , гс н . мн . бата­ љо н а [фр . Ьаtа i11 о п] вој . војн а јед и н и ца саста­ вље н а од дв е до ч ет ири ч ете .

+ батаљОIIСКЙ .

батар , -а р а М [мађ . ba taг од фр .

bastion, итал . bastione] 1. истур ен и део

бедема тврђаве, обично четворостра н и ли пе­

llOcao); 2.

рити , (о) штет и ти .

тврђава, утврђење, у п о р и ште (пр ема н екада­ шњој тврђави и тамници Бастиљи у П а р изу).

остав ити , оста вљат и ( н ек и

biitarde]

В . ба­

та рд.

п оло­

батард, -а м , МI<. бата рди , ген. м" . бата рда [фр .

жај за одбрану; фиг. поуздан ослонац , чврсто

biita rde] заст. отмена по кри вена кола, кочија, ка­

упориште за одбрану н еке идеологије, м иш ље ­

р уце .

тостран; кула тврђаве.

2. истурен , згодан

батёрија , -ё ж [фр. b atteгi e]

ња и сл.

бастисати, -ишём [тур . ма

basmak

ударити]

штити , погазити.

2.

bastl удари о је , пр е­ сврш. 1. поквар ити , у н и ­ из н енада доћ и , ба н ути ,

упасти; извршити претрес.

3.

наср нути, нава­

бастонада, -ё ж [фр.

во р једносмерн е струје.

bastonnade]

батина њ е ;

фам. џ еп н а светиљка

(1). 3.

арти љер ијска јединица обично са

4.

вој. основна

4

bastone] покр . штап , па­

лица,један од знакова у и тал ијанским картама.

басур, -ура М [тур. basu г од ар. asu г] покр . шу­

6 топо­

+ батерЙјскЙ . batlrmak]

батерисапt , -и ш ём сврш. [тур .

1.

до

више повеза н их истих п редмета, више

истих предмета уопште .

батинање по табанима (у Тур ској).

бастУн, -уна М [итал.

2.

која р ад и помо ћ у бате р иј е ва.

лити.

1. слсктр. једна

и л и в и ш е галва н ск и х ћел ија к ој е СJlуже као из­

110Кр .

уп ропастити, уништити; потрошити, про­

ћердати.

2. покварити

се, пропасти.

ба терфл ај , -а м [енгл .

butterfl y ле пт ир ] сп. на ­

чи н пливања п р и коме п ливач , окренут лицем

љеви, хемороиди.

п р ема вод и , обема ру ка ма и стов реме н о прави

бат В. бахт 2 .

кр уж н е п о крете, лептир стил , делфин стил .

батавија, -ё ж [Батавија, некадашње и ме Џакарте] врста полусв и лене тка н и н е.

батаl"uија, -ё = б атакчија , -ё М [тур .

баПt -, ба то- [грч .

bath6s

дубок] први део

сложеница са з н ачењем: дубина, дубински.

batak<;: i]

покр. расипник, распикућа.

б атик прил . [мал .

batik] 1.

начин бојења тка­

н и не помоћу п челињег воска (кар акте р истичан

батаГUIIЛУК, -а м, мн. батагџилуци, ,"ен . мн.

за земље источ н е Аз ије) .

2.

тканина бојена на

батагџилука = бата ЮI У К, -а м, м и . батаклуци,

така в н а чи н; шар е на т к а н ин и доб ијене таквим

гсн . ми . батаклука [В . батагџија] покр .

бојењем.

1. раСИllНИ -

191

батил

баханткиња

батил, -а м, мн . - и [тур .

batil

од ар .

bli\il)

ПОКр .

батос, -а м [грч .

батимета р , -тра м, мн . батиметри, ген . мн. ба­

ност; јефтина сентименталност .

тиметара [бати-, -метар) физ. 110М . инструмент за мерење мо рске дуб ин е, дубиномер, батометар .

батимет рија, -ё ж [В . батиметар) поступак

батоскоп, -а м , мн . -и [В . бато- , -скоп) уређај за

мерење,

батисаПI, - ишём СВРШ . [тур . ЬаtП1аk) ПОКр .

проуч авање

морске

батоскопија, -ё ж [В . батоскоп) про учавање,

1.

крепати ,

2.

липсати.

батофОбија, -ё ж

[8 .

бато-, фобиј а] I1 С ИХ .

страх од дуб ине и висине обично

11paheH

врто­

главицом.

батискаф, - а м, МН . - и [В . бати-, грч .

skaphos

брод) физ. 110М . н а рочи то опремљен уређај за ро ­ њење и истовремено спуштање већег броја љу­

ди на велике морске дуб ин е .

batiste,

вероватно пр ема

имену проналазача) врста финог танког лане­ ног или памучног платна.

батисфера, -ё ж [ В. бати-, -сфера) челична комора лоптастог облика повезана ужетом са матичним бродом за посматрање и истражива­ ње великих морских дубина .

батитермогра ф, -а м [В . бати-, термограф] физ. пом . инструмент за мерење тем пературе мо­

батлер, -а м, мн . - и [енгл .

Батрахомиомахија, -ё ж [грч . ВаtгасhоП1УО­

П1а с hiа] " Бој жаба с мишевима" , ч увени старо­ грчки комични еп н е по з натог аугора који пред­

ставља пародију "Илијаде" .

батрокефалија, -ё ж [грч . ЬаЊгоп степени­

це, kephal e глава] мсд. лобања степеничастог изгледа, настаје к ао послед иц а поремећ аја ко­

штаног развоја.

батута, -ё ж [итал.

btltler) глав ни слуга

у кући; надзо рник послуге .

батл и (баХТШI) I1РИД. индекл . [тур .

bahtll

од

пере . ] који има ус п еха, с рећ е, срећан.

батлија (бахтлија), -ё м , ген. мн. батл йја (ба­ хтлйја) [В . батл и] о нај који има среће, срећан

човек , срећник, с р ећко вић ; СУ"Р . баксуз . батма н, -а м [тур . ЬаtП1ап] персијска и тур ска

баfiушка, -ё м , ген. мн . баћушка [рус . ба­ тюшка)

1. фам .

(код нас) назив за Руса уопште .

(код Рус а) фамилиј а рни начин ОСЈЈовљав ања:

пријатељу , др аги мој.

3.

отац, тата .

4.

свештено

л иц е, свештеник .

бафер, -а м [ст'л.

btlffer]

рач . део м еморије у

којем се, при улазним/излазним операцијама, привремено меморишу п одац и .

бахаизам, -зма м [пере.

baha ']

сјајан] н овија

рел игиј а у Ир а н у, зас нов ана н а бабизму , која има следбеника и у Е вр о пи и Америци .

бахаист(а), -е м, мн . -и [В . бахаизам] следбе­

мера за тежину р азл ичит е величине .

ник бахаизма.

Батман В. Бётмен.

баханал , -ма м = бахаllалије, баханалија ж

бато- в. бати - .

батол ит, -а и батолит, -l1та м [В. бато-, -л ит] минерал . масивна стена која настаје тако ш то магма из већ и х дубина прод ир е у горње слоје­ ве Земљине ко р е.

батомета р , батометрија В . батиметар, ба­

мн . [лат.

Bacchallalia) 1. ист.

у старом Рим у , свет­

ковине у ч аст Бакха (Бахуса), бога вин а и весе­ ља.

2.

разузда н о весеље , пиј а нк а, теревенка;

оргије.

баханалије = бахаllал (В.) бахант, -а м, мн . - и [од грч .

тиметрија . бзтон, -6 на м [фр . Ыiton] рочито маршалска и ли

муз . такт; рит­

batttlta)

мичка јединица такта.

2.

ра у зав исности од дубине.

1. штап , п алица, на­ д ири ге н тска п ал ица. 2.

гимнасти чка с пр ава, првенствено за вежбање у

192

и

посм атрање и мерење морских дубина.

уп ропастити, у ништити; погаз ити .

мачевању.

посматр ање

дубине, уп . батиметар .

мерења мо рске дуб ине , батометрија. + батиме­ трИјскИ.

батист, -а м [ фр.

bathos дубина] ни скост, про­

стота у говору и писању ; баналност, вулгар­

покварењак, неваљалац .

chans]

Bakhos, лат.

Ьас­

ист. свеште ни к бога Бакха; У'lесник у ба­

ха н ал иј ама

( 1). +

бахантскЙ .

бахаllТКlllьа , -ё ж [В . баха н т) ист. свештени­ ца бога Бакха ; учес ница у баха н алијама

(1).

башабаш

бахаса

бахаса, -ё ж [мал .

bahasa Indonesia индоне­

бачијати , -ам н еС 8РШ . [8. бачија]

1. изгонити 2. му­

зијскијезик] службе нијезик у Ин до н езији, ин ­

сто ку на бачију , држат и стоку на бачији .

Донезијска варијанта малајског језика .

сти стоку И Гlр ерађивати млеко на бачији.

бахеј, -а м, ген. МН. бахеја [лат.

baccheus од грч .

баu, -а м в . баuа 2 .

Bakkhe'ios (pous) Бакхова стопа, према п есмама у част бога Бакха, Бахуса] књиж. метричка сто­ па која се састоји од једног кратког и два ду га

слога односно једног ненаглашеног и д ва на­

баuа l , -ё ж, ген . стара служавка]

baht од перс. ba~t] срећа, до­

бра срећа.

новчанајединица у Тајланду.

бахтли

8.

на. б. стара кућна помоћница.

баТШlја .

бах(т)суз

8.

баксуз.

бахур, -а м [хебр.

bage

вел ики отвор, прозор] отвор , р упа на

светлост; отвор, р упа на пекарској пећи , ракиј ­ ском казану за дим , ваздух и сл.; д имњак .

жљав човек . 2.

bachur] јеврејски студе нт

који се бави проучавањем Талмуда, поз нав а­

1. код

Bacchus,

грч .

старих Римљ а на бог вина

и весеља, син Зевса и Семеле (одговара богу Дионису код старих Грка).

2.

фиг. а. вино . б.

онај који пије много вина, винопија, бекрија .

баЩIЛ, -а и ба цйл , -ила м [лат.

bac illus

пић] биол. бактерија која има облик шта пића ,

+

бациларан. [8 .

бацил, фобија] 11СИХ .

претеран страх од бац и ла и бактерија уопште; страх од заразе , поболевања.

бач, бача м [РУМ. Ьасји чобанин] 1. главни или најстарији пасти р у бачији, старе шина ба­

бачИјар.

3. онај

којије на бачији заду­

bacsi]

кр­

bag по­

баждарина

(2). '1'1 .

бilЏаци, ге н . МН. баџака [тур . Ьа­

cak] покр. 1. нога од кука до колена, бедр о, сте г­ но . 2. одрана кожа с предњ их и задњ и х ногу . баuакли прид . индекл . [тур.

bacakll ,

в . баџак]

кракат, дуго н ог.

ног човек .

2.

1. кракат,

дуго­

дукат н а коме је с јед н е стране

приказан р аскора ч ен ч овек.

баu а нак , баџанка м, мн. ба џ анци, ген . МН . ба­ џ ilНака [тур .

bacanak]

покр . муж женине сестре,

па шен ог.

баu а нац, баu е ног, беuеtlOК в. баuанак .

баuо = баuа 2 (в . ) баuомет, -а м, мн. -и [В . баџа 1, мести] покр . заст. д имничар , о џ ачар.

баш, баша м [тур . ba~ глава , први , почетак]

жен за мужу и прераду млека .

бачи м . индекл. [мађ.

8.

баuакл ија, -ё М [В . ба џ акли]

шта ­

узрочник многих те шки х заразних болести.

баЩlлофоб ија, -ё ж

1. мали ,

баuанак .

рез, данак; царина] в р ста дажб ине , трошарин е,

баuак, -а м,

Бахус, - а м = Бакх , -а м [лат. митол .

8.

баuа 2 , -ё ж = баu, - а м [тур . Ь ас од п ерс.

лац хебрејских зако на .

2. 8.

ружна, р ашчу­

баuа 2 , -ё = баuо, -а ( и баuо , -ё) м

8.

чије .

2.

баuа 1, -ё ж, ген. мн . ба џ а [тур. Ьас а дим њак , од перс.

батли.

бахтлија

Bakhos]

баџа ж [тур . ЬаСI сестра ;

а . сирота жена; старија же­

кр ову или у зиду кро з коју излази д им , улази

бахт 2 , -а м, МН . бахти, ген. МН . бахта [тајски

biit]

111 11 .

пана жена слична вештици; вештица .

глашена.

бахт 1 , -а м [тур .

1.

чика, чича, при

ословљавању старије му шке особе, р едо вно иза имена (нпр. Шањи-бачи = чика Ш ањ и) .

1.

као први део полусложеница са з н ачењем: глав­

ни , н ај старији, најбољи (баш-кнез, баш-чаршu ­ ја и сл.).

2.

ПОКр. предњ и крај лађе, пр амац .

[8. бач] сточарско

баша, -ё м, ген. МН . баш а [тур . b a~a поглавар ,

насеље у планини с колибама и торовима куда

старешина , ге н ерал] а. п оглавар, старешина,

бачија, -ё ж, ген. мн. бачйја

се лети стока изгони на заједничку испашу, где

првак; уп . паша . б. као друг и део сложеница са

се музе, прерађује добије н о млеко и чувају

з начењем : главни, најста рији (нпр . ћурчuбаша,

млечни производи, катун.

ш ерзuбаша и сл.).

бачијар, -ара , 80К . бачијару

111,

мн . бачијари,

башабаш, аша м,

ген . МН . бачијара [8 . бачија] сточар , пастир који

шабаша

изгони стоку на бачију, ч лан бачије .

игр ама .

[8.

MII .

ба шаб а ши, ген. МН . ба­

баш] предводник, вођа у дечјим

193

баша-баш

башченй

баш-муктiiр, -ара М, баш-муктари , ген . МН .

баша-ба ш прип . [тур . ba~a-ba~ глава за главу]

баш-муктара [В . баш, муктар] главни м у кта р

п окр . ј ед но за друго, танте за танте .

башага, -е м, дат. башаги [В. баш , ага] главни

(в . ), стареши н а .

башта , -е и башта , - е [тур.

ага, ста решина ага .

башалук, -а м, мн . башалуци, ген. мн . баша­ лу ка [В . баша, -лук] звање, достојанство ба ш е; м оћ коју баша има , обесно понашање баш е; по­

сед којим баша управља ; у п . пашаJlУК . башеСК lfја , -е М [тур . ba~eski, в . баш ,

eski

стар] и ст. вој . бивши, ислужени јаничар.

баШlfбОЗ(JI)УК, -а м , мн . башибоз (л)уци , ген . м н . ба шибоз(л)ука [тур . ba~ibozlik]

1.

да шња нерегула рн а ту р ска војска ;

ист. нека­ недисци ­

п л инована, распуштена и самовољна војска уо пште .

2. разузданост, распуштеност, обест . •

башица, -е ж , ген . мн . башица [В . баш] ПОКр . п р ва ракија која потече из казана (при печењу

башка ПрИll . [тур . ba~ka] посебно, одвојено, засеб но ; на страну , напосе .

2.

(у придевској

башкалук, -а м, башкалуци, ген . мн. баш ка­ лУ ка [В . башка, -лук] ПОКр .

1. одвојена простори­

ј а у кући или посебна мања кућа за госте поред кућ е у којој се живи; соба, одаја за жену (код

2.

одвојено живљење, издвајање .

Л И'lн а, приватна својина једног задругара,

о н о што ј е од војено.

башкiul УЧ ИТИ , -им нее врш . [В . башкалук]

1. 2. живети одвојено .

на.

2. уређен

простор на отвореном са столови­

ма и сунцобранима неког ресторан а . кафа н е или кафића .

баштенскй

=

башченй [В . башта] који се

односи на башту.

баштоваll, - ана м , МН . баштовани . ген . МН . ба­ штована [В . башта] онај који се бави уређ ењем баште, гајењем цвећа . поврћа и др .• в ртла р .

баштованка, -е ж , дат. баштованки , ге н . МН . баштованова жена.

баштоваllЛУК, - а м. МН . баштованлу ц и . ген.

баШЛlfја, -е ж, ген . мн . башлија ж [тур . ba~lj глав ат, с главом] ПОКр . игла с главицом за при­

бада ње, прибадача, чиода.

баШJlИК, -а М, МН . башлици , ген . мн . башлика

2.

1.

муслимански надгробни камен ,

в . башлик.

3.

ПОКр. горњи крај преслице. стубу, капител .

1. В .

б а што ван­

оно што се гаји у башти, баштова н ски

производи .

шти, гајење поврћа . воћа . цвећа и др .• башто­ вански посао, вртларство.

баштун В . бастун. баШУllа , -е ж . (·ен . МII. башуна [в . б а ш] пОКр . јагњећа глава; фЮ' . главурда . главуџ а.

башунсагосум УЗ В . [тур . ЬаslП

sag olsun]

че­

као и з раз саучешћа поводом смртно г случаја.

,.да ти је гл ава здрава" (од говара се: досту м са­

башча, -е, башча, -е и бiiшча, -е ж = башта (в.) баш-чаршија, -е ж . ген . МН . баш - ч арш иј а [В .

ПОКр . оглав , улар.

5. ар х ит.

тврт града) , на отвореном простору и л и н ат­

кривена; БаШ-'lаршија назив старо г дела Са­ рајева, са занатлијским рад њама и тр го в инама .

баш-чауш, - а и баш-чауш, -а м . МН . -и [В . баш . чауш] главни чауш, наредник у ту рској

баШJlИК (в . )

башлук, -а м , мн. башлуци , ген . МII. башлука [тур . b a~ llk]

2.

баш. чаршија] главна чаршија (тр го ва ч ка че­

= баШЛllка, -е ж, ген . мн . башлика [тур . ba~llk] ПОКр . 1. ка пуљача с дугачким крајевима који се омота в ају око врата . 2. в . башлук (1). =

СТВО .

госум ,.здрав ми био . пријатељу") .

башкот в . бешкот.

194

ме се гаји поврће, воће, цвеће и др., врт, гр ади­

ста изјава у разговору међу мусл и манима. и

држати п о страни, од вајати.

башлика

од

баштованство, -а е [В . баштова~l] р ад у ба­

служби) посебан, одвојен; особит, друкчиј и .

мусл имана) .

bahge, bagge

обично уз кућу н а ко­

МН . баштованлука [в . баштован]

р ак иј е).

н иш а н .

bagce] 1. земљиште

баштованки ж [В . баштован] жена баш то ван;

баШlfбОЗ(JI)У ЧКЙ .

3.

пере .

4.

заст. глава на

војсци ,

башчелук, -а м .

MII .

шчелука [В . башча]

башчелуци . ге н .

пОКр . башта .

воћњак.

баШ'lенй

=

баштеllСКЙ (в . )

M II .

ба ­

п о вртњак;

беамтер

беглу'lИ ТИ

беамте р , -а м, мн . - и [ нем . Веаmtе(г)] заст. слу ­

жбеник у канцела рији, '1иновник .

• беамтер­

скЙ.

бёl', -а м, ВОК . бёже , ми . бегови и бёзи [тур. Ьеу,

beg] 1. ист.

а . муслиманска племићка т иту ­

ла, велики пос ед ник , вл астел ин у Турском цар­

беамтёрка, -е ж, дат. беilМтерки , ген . M11. бе­ беатифик:iција, -е ж [лат.

ству. б . з аповедник, управник једне обл асти ( нпр. са нu а кбег, алајбег , беглер бег и др .).

ilМтерки [В . беа м тер] жена беамтера .

beatificatio, в . беа­

тификовати] рел . све'lа ни '1ИН проглашења у мр­

беl'енисати, бегенишем С ВРШ . и иесврш. [тур . осетити , осећати с импатиј е, љубав

лог за блаже ног одлуко м папе и одобравање

begendi] 1.

његовог јавног поштовања.

према коме, (за)волет и .

беати фиковати, -ујем (и беаТИфИЦЈtрати, -фици рам) сврш. и нес врш . [лат. гласити

блаже ним,

од

beatificare про ­ beatus блаже н] рел.

(из)вршити беатиф икациј у, прогласити , про­ глашавати за блаже н ог.

2.

1. жа рг.

мало дете,

у блиском , емоц ион ал ном

вољеној

обраћању

особи :

дра га,

мала

моја

(оби'l НО мушкар а ц жени , каткад и об рн уто).

беби-би ф , -а м [ енгл. ЬаЬ у

beef]

месо н аро'lИ ­

то товље ног телета за клање , годину до две ста­

рог, меко јунеће месо.

беби-бум, -а м [енгл. ЬаЬу Ь ооm] в елик и по ­ ређеном временском периоду .

бебИ-ДОЈ I, -а м [по н аз иву филма Ел иј е Каза­

Dol1", 1956]

врста женске пиuаме ,

кратка спаваћ ица веома кратких , об и'lН О набо­ раних рукава.

беб и-сiпер, -а, м и '1 е шћ е бёбИ-Сllтёрка, -е, ж, дат. бёби-ситерки , ген . мн . бёби-ситерки (и уоб. бебисите р , бебиситерка) [eHCJl .

babys itterJ

особа, обично де војка , која за новац '1ува де цу у кући док су родитељи одсугни, дадиља.

беб и -фёјс, -а м, мн. беби-фејсови , ген . м н . бе­ би-фејс6ва [е нгл. тињско лице.

2.

baby-face] 1. младалачко , де­

особа с таквим л ицем .

беваб, -аба м, мн . беваби, ген. мн. беваба [ту р . Ьеууа Ь од ар.

bliwwab]

покр . заст. вратар, портир .

беванда, -е ж, геи . МН . беванд и [ итал . Ьеvа пd а пиће] поКр. вино којем је додата вода, развод­ њено вино.

бёватрон, -а м , М Н . -и [е н гл. нице ВеУ

bevatron, одједи­ (b illion electron-volts) и ( цикло)трон

(в.)] физ . врло јак електри'lНИ акцелер ато р спо ­ собан да даје милијарду и по волти .

бевУ-Г = бехут (в.)

по свом укусу.

4.

(р аз)гледати с д ивљењем;

(о)ценити .

бёгеш , -а м, МН . -и [ мађ .

bogo] муз . тамбур а ко­

бегешар , -а р а м , М II . бегешари, ге н . МН . бе l 'е­ ш а ра [ в . бегеш] онај који св ир а у бегеш.

беПtliа, - е ж, геll . МII. беП1 н а [ ф р .

beguine из

Х01l. Ј и ст. припад ница ср едњовеков ног лаи'lКОГ удружења девојака и удовица које живе само­

ста нски м животом али н е пол ажу за вет, н ајпре у Хола ндиј и , потом и у Бел гији , Франц уској,

раст броја рођене де це у н екој групи људи у од­

на "ВаЬу

2. одоб ри ти, одобр ава­ 3. одабрати , бир ати

ти , бити сагл асан са чим .

ја даје дубоке тонове ; бас , контрабас .

беб и ж Иlщекл . [ е н гл . ЬаЬу] детенце, беба .

2.

з а ст. господин , господар .

HeMa'lKoj . бёГИllица, -е ж [В . бег] п оКр .

1. бегова кћи . 2.

бегова жена, беговица (в.) . • бёПШИ'lИII . беглајтер , - а м, М Н . -и [н ем . т ила ц.

2.

Begleiter] 1.

пра­

муз . особа која пев а и л и с вир а д р уги

глас , прат и главну мелодију , оби'lНО у те рцама или квинтама .

беглербег, - а м , МН. беглербез и и , ређе , бе­

глерб е гови, ген . MII . бе глерб ега и беглерб ег6ва [тур . ЬеуlегЬеу ј] I. CT. врховни војни И грађ а н ски

за поведн ик , ста решин а области у нек адашњој турској царевини .

беглербегат В . беглербеглук . беглербеглук, -а м , MI I. бегле р беглуци , ген. мн . беглербеглука = беглербегат, -ата м, MII . бе­

глер бегати , геи . мн . беглербегата [ в . беглер бегЈ и ст. област којом ј е управљао беглербег .

бе ПЈУК, - а м, MII . беглуци , l'eH. М Н . б ёглука [тур.

beylik]

владави не.

ист.

2.

1.

државно и мање у врем е турске

бегово

им ање,

бегов

област, ПОДРУ'lје којим управља бег.

посед. 3. 4. бесплатан,

присилан рад рај е на беговском има њу; кулук.

беглу'lИТИ, - и м несВРШ . [в . беглук] ист. бес­ платно, уз при силу радити , кулучити на беглуку.

195

безИст а.1

беговат

беговат, -ата м [ В . бег] ист . го вск и сталеж .

2.

1. с ви

бе го ви , бе­

бего в ска власт, беговск и п о ­

бед ем, -а и бедем, -а м,

MII .

бедеми и бедеми,

ген . мн . бедема [тур Ь еd еп од ар . blidiiп тело ] 1. а.

висок, дебео з ид подигнут ради заштите н еког

ложај .

беговати, бегујём

[8. бег] и ст. 1. бит и бег, вр­

шити беговску власт.

2.

уживати , живети р ас­

бегов ина, -ё ж [ В. бег] и ст . бег, уп . беглук

(2). 2. (3).

1. бего во им а њ е,

област кој ом управља

•

бегов ица, -ё ж [ В . бег] 1. бегова же на .

3.

2. же­

име одмила које тек дове ­

де н а м лада д аје младој женској особи у кући.

гюљо пр . врста јабуке .

4.

3.

геогр . а . п ла ни н­

беДИllер, -а м , мн . -и [ нем . В еdi епег од

bedi e-

бед инерка, -е ж, дат. беди н ерки , ген . МН. бе­

Bediel1eril1]

жена која долаз и да

обавља кућне послове у одређене д ан е и ли са­

те, кућна п омоћн иц а .

•

беДИllеркин .

бединовати, беДИllујем н ееврш . р ад и ти као

бединер , као бединерка .

беговичин .

•

оно ш то личи н а бе­

ск и ланац, масив . б . обала .

динерки [н е м .

беговићкii .

н а бе говског рода.

2.

п еп послужит и] заст. слуга, соба р .

бегов ић , -а м [В . бег] бегов си н ; човек бегов­

с ког порекла .

одб р а н а , брана, насип.

дем, ш то има обл ик бедема .

ко шн о, у изобиљу као бег.

п о сед, уп . беглук

утв рђ еља , гр ада и сл. , зид ина . б . фи г. за ш т и та,

беГОНllја , -ё ж [пр ема имену француско г бо­

беДМИIПОl1 В . бiIДМИIПОII .

тан и ча ра Мишела Бегона (Веgоп)] бот . у кр ас н а

бедуiill , - ин а м, МН . бедуини , ген . МН . бедуина

соб н а би љ ка крупних цв етова из ф амил иј е Ве­

[нем . BedLlil1 од ар. blidiiwiyyUl1 п устињ ски] ста­

goniaceae.

новник пустиње ,

бегум ж индекл . [инд.

begam

од тур .

begum,

в.

бег] индијска принцеза; ин дијска гос п ођа ви­

Северне Аф р ике .

бедУiiнскii .

•

бедуiiна, -е ж [итан .

соког ран га .

бед ( и бет) прид. индекл . [тур .

bed

од пере .

bed]

бедак, - ака м , мн . бедаци, ген.

bedaf, од п ерс. bedak глупа н]

M II .

бедака [тур .

глу п , умно заостао

инки

MII .

[е нгп .

Bad

В ILl е

л оши плави момци] сп . н азив за н ав иј а че

[8.

бедуин]

1.

же н а беду ин .

[8.

бе-мол . беж I1РИД . инде кn. [фр . без, -а м [ту р .

bed

и ар .

du'a ',

beddua

В . Дова] клетва, проклет­

бедев ија, -ё ж [тур .

bedevi од ар . blidiiwiyy бе­

ду ин] к о била д обр е пасмине, оби '-lНО ара п ске ;

углав ном Дома ћ е израд е ; ПJlатно уопште.

безбели прип . [тур .

besbelli] 1. заиста, н ар авно, 2. м ир но , с п окојно.

безбол В . бејзбОJl. без е, - еа м [фр . з а усне .

фиг. здрава а лења жена.

бедеке р , - а м, МН . -и [према им е н у н ем ачког

(Baedecker)]

књига у којој

граду, крају и његовим з н амеН И ТОС1' има, тури ­

сати.

врста ружа

beset-

фам . уна пр ед зауз ети, заузимати , резер ви­

безистаll, -а и без истан, -ана м , М Н . безиста­

стичк и приручник, водич .

бед ел, -а м , мн . бедел и, ген . МII. бедёла [тур . ист.

1. (у

БиХ за в р е­

ме ту рске и аустријске власти) особа која за но ­ вац служи војску уместо н екога; з аме ни к .

ку п од војне обавезе .

baiser п ољубац] 1.

КУПИН. а. врста веома танки х ко р а за

безецоваПI, -ујем С ВРШ . и н есврш . [н ем.

zen]

bedel од а р . blidiil заменик]

2.

торту од бела н а ца и шећера . б . 8 . пуслица .

су дати подаци , слике и објашњења о неком

196

beige] бледосм е ђ а боја. bez од ар . blizz] памучн о п латно

с игурн о , дабоме ; уп . бели .

ство.

изда в а ч а Бедекера

врста ду­

ду р] м уз . дур ск и то н ал и тет

хулига нском понашању .

бед-дов а , -ё ж , ге н . мн . бед-дова [тур .

2.

чији је основни то н В (бе , снижено Н ); уп .

загр еба чког Ди н ама, познате по испад има и

од перс.

В. бедуи н ] жен­

гачке пушк е .

бе-дур , -а м

ч ове к.

бед-блу -бојси, - бојса м

bedLl ina,

с ки огртач сли ч а н ономе који но се беду ин и.

беду iiнка , -е ж , дат . бедуи нки , ген . мн. беду­

ружа н , рђав, зао; н е пријата н .

Boys

прип ад ни к н омадски х а р ап­

ских п леме н а кој а живе у пустиљама Ар аб ије и

2.

от­

ни и без и ста ни , ген . МН . безистана и без и стана [тур .

bezistan од пере . bezistan место где се п р о­ 1. покривен трг, покривена ул и ца са продавницама. 2. дућан у коме се пр одају тка­

даје без ]

нин е и р азне ситн иц е .

безOiiр

бi:жон

безOiiр, -ара м , мн . безоари , ген. мн . безоа ра [нем .

Bezoar

од пере.

камен који се

pad-za hr]

ствара у желу цу преживара од длака или биљ ­ них влакана .

од ар.

bliyazi]

коњ беле или сиве боје .

becassine] ЗООЛ. Gal/inago ga /linago.

ритска шљука ,

барска,

бе-квilДрiiт, -ата м [ В . квадрат] муз. з н ак сли­

1.

чан чет вороугластом латинич н ом "Ь" с проду­

на видело).

женом до њом л инијом , којим се повишена или

излазак пред божије ли це, тј. см рт (ошићи

снижена нота враћа на првобит н у вредност,

бејан, -ана м [тур . Ье уа п од а р . видело, јавност (uзаћи на

2.

ска ради заштите од губитка података.

бекасина, -ё ж [фр.

бејаз, -аза м, мн. бејази , ген . мн . бејаза [тур .

beyazi

бекаповати, -ујём свр . И н есв р . [в . бекап] рач . израдити, израђивати копију датотеке и ли ди­

богу на

-

bliyan]

- : изаћи

покр.

отић и богу на истину, умрети).

разреши л ица .

бекгамон, - а м [е н гл. b ackgalТllТlon] игр а на

бејби в. беби .

табл и обележеној ДУIЋ'I КИМ троугловима, у ко­

бејби-фејс о. беби-фејс. бејзбОJl, -а м = безбОJl, -а, м [ енгл.

baseball]

сп.

игра популарна нарочито у САД, ИI'рај у два т и ­ ма са по девет играча: једа н играч уда ра ЛО Гl т и ­ цу палицом и покуша ва да оптрчи четири базе на великом пољу (терену) пре него што про ­ тивнички тим врат и лоптицу и на тај начин својој екипи обезбед и поене . Гlлатнена

капа

са

бејзбОJl-капа

...

штитником ,

порекло м

из

САД; бејзбОJl-паJl иц а палица са заокр угље­ ним врхом којом се у безболу уда ра лопта , че ­

сто се употребљава и као о ружје .

беј сик,

-а

м,

н е llР .

бејзик

[е нгл .

BASIC,

В(еgiпnег's) A(1 1-puгpose) S(YlТlbo1ic) I(nstгucti ­ оп)

C(ode)]

ком пј утерски прогр амски језик који

користи инструк ције сл ичн е енглеском језику .

бејту рiiн , -ана м, мн. бејтура ни , ген. мн. беј ту­ рана [lУР. пелина,

abeyturan од ар. A,'temisia аnl1иа.

'аЬаушгап] бот. в рста

бек, бека м, мн . бекови, ген. мн. бек6ва [ енгл.

back]

сп. играч који у тиму игра одб ра н у , играч

задње л иније (у фудбалу, кошарци , р укомету

итд.).

бек-к рос, -а м [ енгл .

cross

н азад, поново ,

back

укрштање ] биол. повратно ук рштање, укр­

штање хибрида првог поколења с јед ним од ро­ дитеља.

бекап, -а м [енгл .

backup]

ра ч .

1. р езервна

ко­

пија садржаја неке д искете и л и д иска , цело г

или само једног дела (датотеке, програма и л и система), који је снимљен, преписан на неки меморијски медиј и затим ар хиви р ан р ади за­ штите од губитка података.

ња такве копије .

3.

2.

поступак с ним а­

м уз. вок ал ни а н самбл који

прати главног певача.

јој учествују две особе .

бекграунд, -а м [е нгл. Ьасkgгоu пd]

1. а .

п оза­

д ина ; задњ и з и д на позорници, зад ња к улиса. б. (музички

- ) музика

која прати д иј алог и р адњу

на сцени , у филму , на р ад ију и сл.

2.

фиг. оно

што ј е иза чега , у д ругом план у; друштвене,

историјске, културне прилике које објашњава­ ј у н еки догађај и л и с итуацију. порекло

неког

предживот .

б.

предспрема .

4.

појединца , л ичн о

3.

а. друш твено

породичн а

и с куство ,

лоза ,

образовање ,

рач. све оно што је и з ван , у по за­

д ини активног прозо ра компј утера .

бекдор, -а м [енгл .

back door

стра жња врата]

рач . р у п а у безбедности система к оју су пр огра­ мери намерно оста ви л и .

бекереJl, -а м, мн. -и [према францус ком на­ учн ик у А. А. Бекерелу

(Becquere1), 1852-1908]

физ. јед иница за мерење акт ивн ости радиоак­

тивних су п станци (ознака

Bq) ,

представља је­

да н р ад и оактивни р ас п ад у секунди.

бекерелит, -а и бекереJlИТ, -ита м [В. беке­ р ел, -ит] минер ал. р ад иоактивни минерал жуте

до наранџасте боје, уранов оксид с водом.

бекија, -ё ж [тур .

bekiye, bakiye од ар. bliqiyyii

остатак] део којије преостао да се п лат и , оста­ так, заостатак (од п ла ћ ања) .

бековски, -а , -о [В . бек ] који се од носи н а бе­ кове, који припада бековима .

... -

про стор ка­

з нени простор , четвороугао ис пр ед го ла у коме

се прекршај и у нап аду к аж њавају једа наестер­ цем ;

-

ударац шут којим бек, на з н ак судије,

избацује ло пту п остављену исп ред гола.

беко!., -6 н а м [ енгл. Ьасоп] врста меснате сланине .

197

бел ин ограф

бекрија

бе крија , -ё м, ген . м н . бё крија [тур . bekri од ар.

bukra југро,

у з н а ч ењу "о н ај који ве ћ од ј утр а

почиње да п иј е" ] пиј а ница, испич утур а, љ уби­

тељ кафанског ж и вота .

• бек рiiј скii .

бек риј а llка, -е Ж, дат. бек риј а нци , ген. М II . бе­

bilegi] покр. камен за оштре­

белегиј аПt , -ам н есврш . [ в . белегиј а ] ПОКр . о ш три ти беле гијом , б р ус и т и .

бекријат и , -ам несвр ш. [в . бе кр иј а] п ија н ч и ­ ти, лумповати, ба н ч и ти . лука [в . бекриј а] бекриј с ки ж ивот, бекријањ е.

бекстејџ, -а м [енгл.

backstage од back позади , просто р и з а п озо рнице; ... у

бекстејџ у иза кул и са, н е ви дљ ив о за гледаоце .

1.

ласкати , поди­

2.

лаз и т и .

белеДltј а , - ё ж [тур .

бекр илу к, -а м, мн . бе крилу ци , ген . МII . бе кр и­

позо рни ца]

bellevue] = БCJIа ви ста (в. ), БCJI ведёре (в.) .

БCJIе гија, - ё ж [тур . ње, б р ус.

кријанки Ж [ в . бе криј а] бекриј с к а п есма.

stage

бел вii , - ија и у06. беJl вii , белвиј а, ,'ен . мн . белви­ ј а м [фр.

beledi ye од ар . biilodiya]

П ОК Р . о пш т и н а; о пш т ин с к а у пр а в а.

беJlеМ llii т, - ита м , м н . б еле МНl1ТИ , ген . MII . бе­ лем нита [ нем . В е l е П1пit од грч . Ьеl еП1ПОП копље; уда рац (гром а) ] зоол. ге01l . ока м ењени остаци главо н ожа ц а из доба мезозо и ка .

бек-га ш , -а м = бекта шија, -ё м [пре м а ш е и ­

беле ll ЗУК, -а м, М II . беле н зу ци , геll . МII . белен ­

ку Хаџи Бепа ш В ел ију] прип ад ник де р в ишког

зу к а = беЈ l снзука, -ё ж, дат . - ц и ж , ген . мн . белен ­

реда Бекташија , де р в иш .

зу ка (о б ично у м н . беJlенз у ци , белензук а и бе­

бекта шија = бек-га ш .

Jlснзу ке, беле нзу ка) [тур .

бскхе ll Д, -а м, мн . бекхе н ди, ген . мн . бёкх ёнда

гривн а .

[енгл.

backhand]

с п . уда рац (у те ни су и сл . ) при

којем је рука сав иј е н а , окр е н ута дла н ом п рема

телу lIепр . беке llД; су пр . ф о р хе l lД ( в . ).

бел, -а м , М II . бёл и , ген . М II. б ёла [ п ре м а ш кот­ ском

физ и ологу

Але к са ндру

(Bell)] јед ин ица за

Граха м у

Б елу

ме рење јач ин е звука (с им бол

В); у пра кси се об ичн о кори сти дс ц и бел (в . ) . бела вист а , -ё ж [ итал . Ье ll а

vista] место н а уз­

вишењу са кој ег се п ружа ле п п оглед н а о кол и ­ ну , видикова ц.

белад она , -ё ж [ итал.

1.

60Т. биљ ка

bella donn a ле п а же н а ] вел еб и ље, AlI'opa belladonna. 2.

фарм. алкало ид и з велеб и ља , к ори ст и се у мед и ­ цини .

белаД Оlliiн , -и н а м [В . бел адо н а] хем. о р га н ­ ска база кој а се доб иј а од кор е н а и л ишћ а веле­ биља , употр ебља ва се као с редство за уле пш а­

вање (за пове ћ ање зе ни ца).

БСJlај , -ај а м, м" . белај и , ге н . м н . б елај а [ тур . Ьеlа од ар . Ьа l а ']

беда.

1. зло,

2. в р аг, ђ аво;

н ес ре ћ а, н е в оља, м ука,

О IIOСИ га

-

ђа во да га носи .

белајисаТIf , - иш ё м "ссврш . [ в . белај]

1. а.

бити

у невољ и , му чити се, злоп ат ити се. б . п етљати , радити било шта.

2.

причињ а вати ( ко ме) му к е,

vedere

ле п

и зглед] узд и гн уто м есто , за мак , д вора ц, ви ла на узвисини и л и м ал и тор а њ н а з град и о д акл е се пружа леп п оглед н а окол ин у , в и д и кова ц .

198

bi lezik] 1. наруквица , 3.

око в н а р ука м а и ногама ; лис ице .

к а рик а као у кр ас н а п у шци .

белензука = белснзук (в . ) бел е пок, -а м в. Ь е ll е

epoque.

БеЈ l е р о ф о ш',

[гр ч .

-ph6ntos]

-а

м

Bel1eroph6n

ГСН .

м ,ПОЛ . краљ Л икиј е, ј у н ак који је зау­

здао кри латог ко ња П егаза , из охолости хтео да узлет и н а Ол и м п , п а га ј е Зевс к азнио лудилом .

беJl-ес пр ii , - иј а м В. Ь е l

es pri t.

беJlст рИ(."Т ика, -ё ж, дат . беЈЈетристици [фр.

belles lettres]

књ и же вн ост у ужем смислу речи ;

лепа, забав н а к њи жев н ост (р ома н и , припов етке,

н о веле, путо пи с и и сл . ) ; н е п р . беJlаТ Р ИСТltка . БеJl з ебуб, -а м [ хе6р. zё ЬhtiЬh]

врхо вн и

Baa l-Sebub и ли Ьа ' а l 1. бо жа н ств о ста ри х Фи листинаца . 2. ђ аво, сатана . • белзебупск ii .

бел и и беJl И ПРИЛ . [" ур .

bell i, ар . biiЩ заиста,

до и ста , та ко ј е; в ал а , богме.

беJl иј аJl , -ма м [хс6р . Ь ё l јуа 'а l ] МI1ТОЛ . ба , с и ла зла.

2. ( БеШlј аJl ) ј еда н

1.

зло­

од пали х анђе­

ла;де м о н ,в ра ~ ђав о.

беликоза ll , -з н а, -з н о

[11 ат . bellicosus]

који

стал но тр ажи с ва ђ у и л и ту ч у , р атоборан , сва­ ДЉ ИВ .

бел ин о гра м, -а м, МII . - и [ в . белинограф ,

те шкоће, н е воље , му чити , кињити ( н екога) .

белведёре , бел в едё р а м [ итал . Ь е l

2.

- гр а м] заст. сл ика, р е проду кциј а с н имљена бе­ л ин огр аф ом.

беЛ ИII О I'р а ф , -а м, MII . - и [пре м а имену фран ­ ЦУСКО I' ф изи ч а ра А . Беле н а ( В е l ј п ) , - гр аф ] заст.

бенедиктус

белiщист(а)

телефотогра фски апарат који омогућава брз

вати будалу , неозбиљно се понашати , гнупир а­

пренос фотографија, цртежа, текстова и сл . на

ти се .

већу удаљеност .

бенг в. банг.

белицист(а), -ё М , МН . белицисти [лат.

belli-

бснгалскй, -а, -о који се односи на област

ратни од Ье llиm рат] ратоборан , свадљив

БеНГаЈЈ у Индији . А б е нгаJlска ватра пнам ен

човек ; присталица решавања међународних спо­

различитих боја који се користи за по стизање

рова ратом .

светносних ефеката при ватромету; ватром ет.

cus

беJllсанто, -а и белка нто, -а М [итал . Ьеl са п­

беllД, -а м, МII. бен дови, ген. м н. бен дова м

му з. италијански начин певања у којем се на ­

[енгл.

рочита пажња поклања лепоти гласа и вокалној

једно

техници, лепо певање.

з ички састав, група; уп. бllГ беllД .

to]

1. у Ок­

тобарској револуциј и припадник контрарево­

2.

припадник "Беле гарде" у Словени­

ји за време ДрУГОГ светског рата .

беllДЙ, - ија М [еIlГЛ. слична хокеју.

врста карташке игре .

belpaese]

врста

италијанског меког си ра .

бслhим пр ил . [ту р . вероватно.

2.

belkim] 1.

ваљда, можда ,

тоб оже, бајаги.

бслуга, -ё ж, дат. белузи, ген. МII. белуга [рус. белуга]

1. рибајесетра,

моруна .

2. врста

најфи­

нијег кавија ра .

ника]

2. одвојено

православним

место за црквама ,

нарочито влад и'!ин сто.

стара и гра

beng од перс. beng,

трава

која

Ьепс од ар.

омамљује ,

bling, бу­

опија ;

напитак

беневеllт:lllа, -ё ж [према ИТШI . граду Беневен­ пренесеног из Италије у Далмацију у Х веку .

беliеВОJlСllтан, -тна, -тно [л ат.

benevolens

кој и жени добра] расположен према ком е, н а­ кноњен , бнагонакло н.

benevolentia]

бна­

беllсвреке, беневрёка ж МН . = беllсвреци , бе­ н ев р ёка М М" . [порекно нејасно , други део од лат. Ьгасае чакшире] заст . уске сукнене чакш ире са широким ту ром, део народне ношњ е .

бен с в реци = беисвреке (в .)

чији је основни тон В (бе, снижено Н) ; уп .

б е-ду р .

беllеДИКТИllац, - нца м, МI·I . бенедиктинци , ген . МН . бснедиктинiiцii [лат.

бен 1 м индеКJI. [хебр. Ьёп син] си н , код семит­ ли'!н их

1.

ту] ист. врста натинског средњовеков ног писма,

бе-мол, -а М [в. мол] муз . молски тоналитет

ских

сп .

гонаклоност, добронамерност.

гово рница, трибина. грчким

bandy]

у хокеју, ударац по пночи ци

Сllрављен од такве траве, опојни н а питак .

бема, -ё ж , ге н . МII . бема [ГР'I . Ьёmа уз вишење] свештенике у

2.

беllеВОJlСllција, -ё ж [лат.

бслук = бснлук (в.)

1. ист .

bende

беllђслук, - а м, мн . бенђенуци , ген. мн . бенђе­ нука [тур .

белпаезе, белпаёза М [итал .

му­

која мирује ини 1l0нако клизи .

код Римљана, жена Марсова.

belote]

музику ,

признавати , за резивати ; фермати, марити .

Белона, -ё ж [лат. Веllопа] митол. богиња рата БСJl ОТ, - а М [фр.

модерну

роб , снуга] ПОКр . придавати важност (некоме) ,

луционарне војске која се борила против бољ­

шевика .

муз . мања група музи'!ара који з а­

свирају обично

БСlщати, -ам несврш . [вероватно тур .

белогардејац, -ејца М , мн . белогардејци , гс .. . М" . белогардёја ца [рус. белогардеец] " ст.

band]

имена

ставља

се

испред

очевог

имена, нпр. Соломон бен Давид = Соломон, син Давидо в .

Benedict1Js ,

падник р еда св.

•

benedictinus од име­ 1. КаЈlуђер , при ­ Бенедикта. 2. в . беllеДlIКТИll ер .

благосновен]

беllеДИКТЙIIСКЙ .

беllеДИl,,,Иllер, -а м

бен 2 , бена и бе н , бёна м, мн . бен ови и бенови, ген . МII . бенова и бенова [тур . Ьеп] заст. младеж, израштај .

[.. ем. Benediktiner]

врста

никера који су справљали бенедиктински к алу­ ђери .

беllеДИКТЙlIка, -ё ж , дат. бе н едиктинки , ген .

бена, -ё ген . мн. бёна ж [тур . Ьоп] будаласта особа, луда , будал а , глупан .

бешiвити, бенавим несврш . [в . бена]

на

мн . бенедиктинки [в . бенедиктинац] калуђери ­ ца, припад ница р еда св. Бенедикта .

1. при'!а­

ти којешта , булаз нити. А беliавити се изигра-

беliед иктус, -а м [лат.

benedictus

бнагосно­

ве н] рел. католи'!ка молитва , део мисе .

199

бсрат

бенеДИК Цllја

benedictio] у к ато­

беllЗинац, - нца м , м н . бензинци, ге н . м н . бе н ­

л ичкој цркви: благослов, благосиљање . ј, бене­

бенед икција, -е ж (лат.

з инаца (В . бенз ин] мотор, аУl'омобил који к ори ­

д икција апостол ика в .

сти бензин као п ого нско го риво .

benedictio apostolica . benedicite благо­

бе н еДIщите м индекл . (л ат.

сло вите] рел. католичка молитва пр е обеда.

бенемсрит, -ита м, мн . бенемерити, ген . мн .

бе н е м ери та [лат. Ьеп е

l11eritl.ls] веома заслужа н

из катр а н а каменог угља, користи се у хем иј­

ској и фармацеутској индустрији .

бениган , -гна , - гно (лат.

'lOве к .

бенефактор, -а, мн . -и , ге ... мн . бенефактора = ( илат.

бснзол , -ола м ( В . бе н з- , -ол ] хем . без боја н , те­ чан , а роматични угљоводоник, С6Н6, до б ија се

benefactor]

о н ај који чини доб ро другоме,

који п о маже другом , доб ротвор , доброчинитељ.

бене фиција , -е ж (лат.

benefici ul11] повласти­

броћудан, безо п асан (о тумо ри ма); супр . мали­ ган (В . ).

беНllгнитет, -ста м (лат .

benignitas] 1. доб ро­ 2. мед. без оп асност,

та, добр оду шност, благост .

ца, привилегија , ко ри ст.

бене фицијар, -а р а м, м .. . бенефицијари, ген .

м н . б енефиц иј ар а

benignus] 1. доб ро­ 2. мед. до­

ћудан , који има благу , доб ру н а р ав .

[.. лат. beneficiariHS] корисник,

пролаз н ост болести .

БСIIЛУК, - а = БСЈI У К, - а м, м н . бе(н)лу ци . ге ...

уж и валац ; онај који прима п омоћ, стипе ндиј у,

М II . бё(н)лука (тур .

р е н ту и сл.

мушке одеће од сукна , с р укав има или без њих.

bellik] покр . врста же н ске и

бенефицијат, -ата м, мн . бенефицијати , ге н .

бснсауклук, -а и беllса У КJlУК, -а м ['УР . belso-

м ... бе н е фицијата (нлат. Ьепеfiсiаrus] в . беllефи­

gнk l ugн] покр . венер ичн а болест, каllава ц, три­

цИјар .

пер, гоно реја .

бенеф ИЦllјент, -а м в . бенефактор .

беНСфИЩlј у м, -а м (и бенсфициј , -а м) В . бе­

бенсилах , -аха м , мн . бенсиласи ген. мн . бен­ си л аха и беllСIIJlах , - ах а м , мн . б е н с и ласи, ген . м н . 6енсилаха (тур .

IlефИЦllја.

бене фициран, -а , -о [В . бен ефици р ати] који уж ив а бе нефициј е, п овла шћ е н ; ј, бенефицира­

ни ( радни) стаж скр а ћ ен р ад ни стаж з а л иц а

која се бав е напорним з ан им ањ им а .

бенз- (с рлат. Ьеп zое , од ар .

lubal1 gawl јавански

тамја н] хе м . као први део сложеница означава о р га нске мол е куле који потичу од бензола.

бензалдех и д, -ида м (В . бен з-, алдехи д] х ем . најваж нији ароматски алдехид, безбојна течност

belsilahl]

има преграде з а н овац , при бо р за Ilуш е њ е и др.

беllТ, а м, мн . бе н тови , ген . М Н . б е н т6ва [ тур .

bel1t, bend] IЮКР . 1. а . брана , наСИIl , рак , јаз. 2. заст. пропис , параграф .

бензедри н , - ина м [В . бе н з- , в . еф едрин] фарм . сул ф ат амфетамина , прашак беле боје, лако

у става. б. ја­

беIlТ(НIИ Т, - а и беIlТ(IIIИТ, -и та м [пр ема ме­ сту Форт Бе ll ТОН у Мо нтан и , САД] м и нерал . вр­ ста светле

глине ,

има

вишестр у к у

прим е н у у

ин дустрији .

беIlТОС, а м [ грч .

с ми ри сом бадема.

широк кож ни п ојас

за који с е к а чи о ружје и који с I1р ед њ е стране

benthos дубина] 6иол. назив

з а биљке и животиње кој е живе или се дуже за­

државају на морском дну.

р аств ор љ ив у води , у н о ш ењем у о р га ни з ам по­

беIlТОСКОП, - а м , Мfl . -и (В . бентос , -СКОIl ] ч е­

ве ћ а в а осећај сигур но сти, изазива жељу за ра­

л ичн а комо р а ЛОllтастог облика за по сматр ање

до м и а ктивношћу, ствара завис ност и изазива

и фотографисање н а великим морски м дубина­

н из штетних последица по организам .

ма , уп . батисфера

бензер прид . индекл . (тур .

l11ek л ичи т и]

(1).

беllЏО , - а м, М Н . 06. С. бёнџа [е .. гл . Ь апјо,

бензе н = бензол (В . )

benzer према bel1ze-

сл ич а н , нал ик .

бензин, -ина м , мн . бензини , ген . мн . бензина

афричког порекла] м уз. црн ачки м уз и чк и ин­ струмент слича н I' итари , омиљен на ј угу САД.

берак , берка , МН . б е рци , ге .. . МН . бё рака и б е­

(В . бе н з-, -ин] х ем . смеш а л ако З3l1аЈЪИВИХ течни х

рак, 5е рк а м , МII . б срци , геll .

угљоводо ника

rek]

која

се

добија дестилацијом

нафте и л и угља , користи се као погонско гори­

во .

•

200

БСнзЙ нскИ .

MII .

б ё р ака ( мађ. Ье­

п о кр. гај , л уг , ш у ма рак .

берат, - ата м , М Н . берати , ген . МН . бе р ата [тур .

berat од ар . bal'at] и ст.

султанова пов еља, царски

берклијаНltЗам

бератлија

декрет којим су дa~aHe нарочите повластице ,

бержсра , -е ж [ фр.

bergere] дубока фотеља с

јастучићима.

одликовања и сл.

бератлија, -е м [в. бер ат, -л иЛi}~. онај који

кнез који је то постао султановим бератом~

MJI. бё р за и берзи ж [н ем . Borse beurs, п о имену трговачке породице Vап der Burse, а ово од кас н онат. bllГsa то р ба, кеса]

бератлЙјскЙ.

фl1нанс.

је добио неке повластице бератом, спахија или

берза, -е ж, ге н .

од хол.

уста нова,

тржиште

на

коме

се

врши

берат-спахилу к, -а м, мн . берат-спахилуци,

процена , куповина и продаја вредносних хар­

ген. мн. берат-спахилука [в . бе р ат, спахилукЈ ист.

тија , део ница и сл ., за кључи вањ е банкарских и

имање добијено султановим указом.

тр говачких послова и др .; зграда у којој је та

бераха, е ж, ген . мн. бераха [хебр.

beraclla] је­

врејска молитва захвални ца.

бербат прид . ИJlдекл . [тур .

bad]

ГlO кр .

1. прљав,

berbat

од перс . Ь ег­

запрљан, умазан.

2. пропао ,

упропашћен,осрамо ћен.

берберин, -а м, мн . бербери, ген . мн . бербера [тур. ЬегЬег од перс . ЬегЬег]

•

•

берзанскЙ .

берзијанац, -нца м, МН. берз иј а нц и, ген . мн . берзијан аца [нем .

Borsianer,

бе р за] онај који

8.

се бави берзанским пословима, који послује , тр гује н а берзи .

берибери, - иј а м [синхалески Ьегј Ь е гј врло

бербер в . берберин.

је и шиша,

уста н ова смештена .

1. занатлија који бри ­ мушки фризер. 2. заст. зубар и видар .

берберскЙ.

бербёрка, -е ж, дат. берберки, ген . МН . бербер ­ ки [в. бербер] жена која се бави берберским за­ натом; берберинова жена.

слаб ] мед. болест троп ск и х крајева , изазвана не­

достатком витамина Б 1 У исхрани, очитује се за­ паљењем живаца, слабошћу срца, делими'IНОМ узетошћу .

берил, -а и берйл, -ила м [грч. b~ryllos] Мl1llерал. тв рд, сјајан минерал, берилијум-алу­ м иниј ум силикат; његови су варијетети аква­ марин и смарагд.

бербёрница, -е ж [в. бербер] бербе р ска р ад­ ња.

берйлијум , -а (и берйлйј , -а) м [лат.

berylli-

LII11] хем . хемијски елемент, метал из групе зем­

бергсонизам, -зма м [фр .

sonJ

bergsonisl11e од Berg-

идеалистичка филозофија, учење францу­

ског филозофа Анрија Бергсона

(1859-1941).

берданка, -е ж, дат. берданци, ген . МН. бер­

ноалкалних метала, хемијски симбол Ве , атом­ ски број

4.

беРИТ-МI'lJIа, -е ж [хебр .

berit савез, завет , l11ј­

'а од 111 а 1 обрезати] обред обрезивања код Ј е­

да нки [према проналазачу, Американцу Берда­

вреја, који се врши осам да на након р ођења де­

ну] 80ј . пушка старијег типа.

тета.

берде, бердета с, МН . бердета, ген . МН . бердета м [тур .

berde]

муз. тамбурашки музички инстру­

мент за пратњу , бас , контрабас, уп. бёгеш . берё, -еа м, МН. береи, ген . МН . береа = берета 1, -е ж, ген. м>I. берета и беретка , -е ж, дат. береци и

беретки, ген. МН . беретки [фр .

birrul11]

француска

капа,

beret од каснолат.

плитка,

пљосната,

округла, с "петељком" на врху. берек = берак (в . )

biricllino]

покр . несташан, распуштен

дечак, де ран , мангуп ;

•

берекйнскй .

берета l и беретка = берё (в . ) берета 2 ,

-е ж

bereket

од ар.

bliraka

MII .

берић ета

благослов, срећа]

1. а.

изобиље, обиље; корист, добит. б. срећа, на ­

предак , успех.

2.

добар принос, добар р од, ле­

тина.

берићетаll, -тна , -т но [в . берићет] кој и доноси срећу, успешан.

2.

1. срећан,

плодан , родан ;

обилан.

беркёлијум, -а (и беркёлйј , -а) = б ёрклй­

берекйн, -ина м, МН . берекини, ген . МII. бер е­ кина [итал.

берi1ћет, -а м , м" . берићети , ге" . [тур .

[Beretta,

име фабрике у предгра­

ђу Бреше] вој . мали полуаутоматски пиштољ италијанске производње.

ј у м , -а м [према граду Берклију

(Berkeley) у К а­

лифорнији, гдеје први пут добијен] хем. рад ио­ активан, вештачки доб ијен хемијски елемент,

хемијски симбол

Bk, атомски

број

97 .

беРЮlйј = беркёЈlI1јум (в . )

б еркл ијанизам , -зма м = берклијзнство , -а с [према презимену Беркли

(Berkeley)] ФИJlОЗ .

су-

201

бестијариј ум

берклија нство

бјективно- идеал истичко учење енглеског би­

бесеже, -еа м [фр .

BCG , скр. од Bacille Саl­

скупа Бер кл ија кој е негира постојање матери ­

mette-Guerin,

јалног света, тврдећи да ствари и појаве постој е

вакцин а п ротив туберкулозе.

само као субј е ктивне представе појединца .

през именима

прон алазача]

бесежирати , бесежирам , 3. Л. М Н . бесежирају

берклија нство = берклијанизам (в . )

н есврш. [В . бесеже] мед. вакцинисати, цепи ти ра­

беркшй р, -а = беркширац, -рца м, мн . берк­

д и за ш тите од туберкулозе бесеже вакцином .

ширци, ген. мн. беркшйраца [енгл. Berkshire, по­ крајина у Енглес кој] енглеска раса црних свиња.

беркши рац

= беркшйр (в . )

берлина, -ё ж [фр. Ьегlјп е, итал. Ьегlјпа] врста берлинерблау м индекл. [н ем .

Bessemer)]

уређај за Гlроиз вођење че­

Бесемеров , -а, -о [ В. бесемер] који ПРИГlада Бесемеру , који се од н оси на Б есе мер а .•

Berlinerblau]

берлинско плаво, нијанса плаве боје .

апа­

-

рат в . бесемер ; Бесемерова метода поступак Ilрочишћавања сировог гвожђа пом оћу топлог

бер ма, -ё ж, ген . мн . берми [ каснолат. fiпn а од fiпnаге потврдити] рел . црквени чин којим се крштење потврђује миропом азањем, кризма .

берма, -ё ж [ фр. Ьепnе од хол. Ье гт] при лаз брани или н ас ипу ; стази ца , путеља к поред ка­

ваздуха;

-

челик челик који се добија Бесеме­

ровом методом, оксидацијом сировог гвожђа .

бесист(а), -ё м , МН. бесисти [ В. бёса 2 ] власник вред но сн их паГlира који тргује р аСl унајући с

падо м це н а на берзи.

беСКОМПРОМltсан, -с н а, -с н о [В . компроми с]

нала.

бермет, -а м [нем. Wепnut] врста ароматичног, десертног вина; вермут .

острвима] летње панталоне до колена.

бе рмуд скй, -а, -о који се односи на Б е рм у­ троугао подручје у Саргаском мору у

облику троугла у кој ем, почев од четрдесетих

година ХХ века, на необјашњив н а чин н естај у бродови и авио ни .

бесконфликтаlJ , -ктна, -кт н о [ В . конфликт] који се одвија без конф л икта, су к оба; мирољу ­ бив .

беСКРУI'I УЈlозаlJ, -з н а, -з н о [В . скрупула] који н ема с кр у п ула , који задовољава свој интерес без обзира на штету и л и те шко ћ е којс при том ствар а другим а, безобзиран.

берна рд инацl, - нц а м, М Н . берн а рди нци , ген .

МН . бернардина ца [нем . B ernhardin er, према пре ­ воју св. Бернарда у швајцарским Алпима] р аса

крупних паса дрес ирани х да с пас авају настра ­ дале у снегу .

бе рнард инац2, - нц а м, МН. бернардинци , rell .

МН. бернардин аца [према имену Св. Бернарда од Клервоа] рел. припадник р еда св. Бернарда .

берсаљёр, -ера м, М Н . берсаљери , ген . М Н . бер ­ саљера [итал . bersagliere] вој . војник с п е цијал­ ног корпуса италијанске пеш ад иј е.

који не Гlристаје да прави компромис , који не чини усту пк е, н епопустљив, неГlОМИР ЉИВ .

бермуде, бермуда ж МН. [према Берм удск им

• -

бесемер, - а м [пр е ма Ilроналазач у Х. Бесеме ­ ру (Непгу лика .

кочије са четири седишта .

де .

по

+ берса­

љёрскЙ .

беса l , -ё ж, геи . МН . беса [алб . Ьеsё вера] дата

беслеисати бесле ишём lI есврш. [тур . besle-

mek]

покр.

х ра ни т и , издржавати.

2.

подноси­

вати се .

беслема , -ё ж [тур .

bes leme] покр . и здржава­

ње , х р ањење, х р ана.

бестJtја, ё ж, ге н . М>О . бёст иј а [лат. bestia] 1. опа ка животиња, звер .

2. В .

бештија.

бестJtјалан , -л на , -л но [каснола,..

bestialis]

з верски , животињски; су ров , окрутан .

бестијаJllЈОСТ, -и ж [В. бест ија] особин а OHOrd који је бестијалан, онога што је бестијалн о, не­

реч, обећање које се сматра светињом и мора се

човечност ,

одржати .

СТВО .

беса 2 , -ё ж [фр . baisse] банк. пад це на акција ,

1.

т и , трп ет и . беслеисаТJt се х рани ,.и се , издржа­

свирепост;

св и р е п

поступ ак ,

звер­

беетијаријум , -а (и беетifјарйј , -а) м [илат. в . бестија]

ист. књига са СЈ lикама

хартија од в р едност и , р обе и др . на берзи ; тр ­

bestiarium ,

жишна политика која сс зас нива н а о чекивањ у

жи вот иња , књига с причам а о животињама ко­

пада цена на берз и .

јим а су приписивана н ат природна својства.

202

1.

2.

бестијаријус

низ скул птура које приказују животиње и чу­

бестијар ијус, -а м [лат .

bestiarius]

ист. глади­

јатор осуђен да се бори са зверима у арени (код

бестйљ, - иља м [тур.

pestil

од итал .

pastiglia]

П оКр . густ пекмез од шљива .

бестселер, -а м , мн . -и [енгл .

best

sеllег] нај ­

продаванија, најтраженија књига (ређе неки други производ) у одређеном периоду .

бета, -ё ж [грч .

(13),

b6ta]

друго слово грчке азбу­

које се користи у математици , физици и

хемији да се означе одређени појмови . .t. бе­ та-честице фl13. електрони које избацуј у радио­ активне материје ; бета -зраци физ . врста радио­

активних з рака који се састоје од бета-честица ; бета-блокато ри мед. група лекова који убла­ жују стимулусе у симпатичком нервном с исте­ му ,

користе

се

за ле чење

повишеног

крвног

бетаТРОII, -а м, мн. -и [В . бета , (цикло)трон] физ . уређај за убрзавање електрона.

бетер', -а и бете р, -а м, МII . -и [тур .

beter гори]

ПоКр . лош човек, неваљалац , пропали ца .

б етер 2 прид. [ В . бетер'] ПоКр . лошији , гори, неваљалији.

тоном; (на)правити, ( и з)градити од бетона .

беТОlјирац, -рца м, мн . бето нирци , ген . мн. бе­ бетонске радове.

бетољара , -ё ж [ В . бетон] машина за меш а њ е и прављење бетона, мешалица за бетон .

бетољёрка , -ё ж, дат. бетоњёрци , ген. МII . бе­ тоњё р ки [фр .

b6tonniere, В .

бетон] фабрика у ко­

јој се прави бето н и предмети од бетона .

бећар, - ара м , мн . бепари , ге ... МII. бећара [тур .

bekar од перс. bikar] 1. неожењен човек , мом ак. 2. онај који је склон пићу , весељу, женама , бе­ крија, мангуп, лола. 3. и ст. ратник доб ро вољац; војник најамник (нарочито у доба Првог с р п ­ ског устанка).

бећарац, - рца м, МII . бећарци , ге н . м н . бећар а­ ца [В . бепар]

1. весела ,

шаљива песма, најч ешће

лодију (об . у Војводини) . мелодију бећа рца

2. коло

које се игра уз

(1).

бећаРltсати, -ишём = бепарити (се), бећа­ рим (се) , = бећаровати, -арујём

.. есврш .

[В . бе­

ћар] бити бећар , живети као бећар, момков ати ; провод ити се.

бећаРltти (се) = бећарисати (в.)

бетё ран , -рна , - р но [В . бетер] ПоКр . наказан; зао, грозан.

2.

1. ружан ,

несрећан.

бећаРJlУК, -а м, мн. бећарлуци , ген. м н . бећар­ лука [В . бећар, -лук] бепарски живот, момк ова­ ње , бећарство .

бете рисати в . батер ис ати . бете рнйк, -а м, мн . бетё рници , ген . м ... бе-гёр­ ника [В . бетеран] гю кр. неваљалац, пропал ица ;

бећаровати = беhарисати (в . ) бећаруша, -ё ж [В . бећар] жена која живи бе­ ћарским животом , раскалаш н а жена .

несретник .

бетл, -а м [нем .

Bettel

просјачење] у карта­

шкој игри п реферанс таква л ицити рана игра у којој играч који води игру не сме да однесе ни ­

беут, -ута м В . бехут .

бефёJl, -ела м, "'1 . бефели , ге ll . мн . бефела [нем .

Befehl]

ПоКр . наредба, за пов ест, нало г.

бехар, -а ра м [тур .

један штих .

Бетмен, -а м [ енгл.

Batman

од

bat

шишмиш ,

mап човек] ли к и з стрипова и филмова, супер­ својим помо ћником Робином бори против кри­

(о коси) .

1. цветати

(о воћки).

бехемот, а м [хебр.

бетон, -она м [фр.

b6ton

материјал,

од п ерс. Ьећаг] цв ет,

бехарати , - ам и бехарити, бехарим [В . бехар]

минала.

behar

цвеће на воћки; лат ице таквог цв ета .

јунак у костиму слепог миша, кој и се заједно са

2. белети ,

behem6th]

сана у Библији , у Књизи о Јову ,

мешавина

горостасна животиња, неман .

цемента,

бех)iт, -ута м [тур .

.. есврш . седети

животиња оп и­

од лат. Ьitumеп] тврд

шљунка и воде у одређеним размерама . • бетОIl­ скй .

л. мн. бетонирај у

од два десетерца , која се пева на једну исту ме­

притиска и срчаних аритмија.

грађевински

3.

тонираца [В . бетонирати] радн ик који и з води

старих Римљана).

ке

беТОНltрати , бетон ирам,

сврш . И .. есвр ш . [В . бетонЈ обложити , облагати бе­

довишта , на средњовеков ним зградама.

40 : 15-24; фиг.

bihud] омамљеност, опије­

ност, занос .

203

бибЛJtолзтрија

беци рк

беци рк, -а м, мн. бе ц и рци , гс н . м н . бецирка [н е м .

Bezirk] 1.

округ, ср ез.

2. р ејон ,

гр адска че­

н о рд ијск о с кијањ е и стреља штво (гађањ е у м е­

те из стојећег и л и лежећег положаја) .

т врт (када се гово ри о Бечу).

бибап, -а м [eHr)l. ЬеЬо р] муз; сти л у џезу н астао

беџ, беџа м, мв . бе џ еви, гсн . мн. беџёва [е н гн . з начка с натписом, сликом и л и с имбо­

badge]

четрдесетих годи н а двадесетог века, који се од­ ликује нагла ш еном улогом бубњара , бибоп .

л ом , најчешће политичког садржаја, која се по­

п ут броша причв ршћује за одећу .

бешамел, -а м [фр.

бибацитёт, -6та м [нлат .

bechamel, по и мену марки­

у куван , густ, бели сос од бутера, брашна и млека.

бешика l , -ё ж ген . мн . бешика [тур . b e~ik] ко­ ле вка .

бешика , -ё ж ген . мн . бешика [рум . b e~ i ca , 2

ves ica] 1.

а. оп н аста кеса у телу човека и не­

ки х животиња у којој се скупља теч н ост, ва­ здух и д р . , а нарочито мокраћни меху р . б. заст . ме х ур , кл обук (при кључању воде, од сапунице и др. ).

2.

осушена оп на од животињског мо­

кр аћно г м е хура која се користи у Домаћинству

Библија, -ё ж [llJЧ .

biblia књиге] рел . С вето пи ­

смо , књига коју сачињавају Ста ри и Нови за вет.

бltблiiјскii , -а, -о [В . Библија] који с е од н ос и на Библију .

... -

паrшр спец иј алан тан а к от п о­

ран бездрвни папир, који се користи за ш там­

пање Библије, обим ни х ре чника и други х књи ­ га с в елик и м б рој ем стр а ница .

бибЈ1ИО- I'РЧ . [грч .

biblion

на књиге .

библи6бус , -а м , МН . -и [В. библ ио-, в . -бус] аутобус с књигама који служи као п угујућа б и ­

р а њ у з имнице .

бешкот, -а м (итал .

biscotto]

пОКр . п р епечен

блиотека.

бибЛИОГltО3ltја, -ё ж [В . библио- , грч . gп бs i s

хлеб, двопек.

бешл ија , -ё ж , ген. мн . бе ш лија м [тур . be~ li] и ст. н ај амни , плаћени војник у некадашњој тур­

познавање]

познавање књига, разум е в а ње у

књиге.

б ибл иограф, -а м , -и

с кој војсци .

бештек, - а м [нем. Besteck] заст. п ри бо р заје­ ло ( н о ж , кашика , виљушка и др . ), есцајl' .

библиографију.

бибЛИО I'рзфија, -ё ж [В . библио -, -граф ија ]

1. списак ,

д вап ут] први део сложеница ко ­

lB.библио -, - граФЈ о н ај

који се бави библиографијом , који саставља

бештија, -ё ж [ В. бестија] окрутан , без осећа­ јан ч о в е к , нечов е к ; неваљалац, битанга .

bis

књ и га] као први део

сложе ница са з н ач е њем : књ и га , који с е од н оси

к ао к еса и л и з а затварање тегли при кон з е р ви­

би- [лат.

жеља ,

бибЛlfЗам, -зма м в . бltблицlfЗам .

за Бе шамела, дворског надзорника Луја ХТУ]

лат.

bibacitas]

стр аст за пићем , скло ност пићу .

попис публикација (књига, ч ланака,

радова и сл . ) из неког периода , о неко м пи тању ,

ј и м се оз начава да се нешто јавља двапут, даје

п редмету, догађају и сл.

уд вој е но, двоструко и сл .

пописивањем публикација и њиховим у н о ш е­

БИЗlщриј а, -ё ж [8. би- , грч . aner гсн . andr6s

њем у каталоге .

биаllуёла ll , -л на, -лно [фр . Ы ап пtl еl ,

8.

би -, лат .

год ишње, полугодишњи (нп р . часопис) .

биарт икулii раll, -рна, - рно

[8. би- ,

нат. aгti­

ч л анак , зглоб] који има д ва зглоба , дво­

зглоба н .

библ иоклзстија, -ё ж од

kliin

[8. библио-,

грч .

klast6s

разб иј ати , лом и т и] у ништавањ е књига;

болесна потреба за оштећивањем књига .

библиоклеПТОМЗlшја , -ё ж

[8. библи о-,

клеп­

томанија] псих . болес н а потреба , маниј а за кра­

[8. би- ,

грч .

archein

предводи­

ти ] истовремено вл адање двојице владара у

ј ед н ој зе м љ и , д вовлашће; уп . Д ИЗРХltја . бl'tаТЛО II, -а м [В . би- , грч .

athlon такмичење]

сп . с кија шка д исциплина у којој се комбинуј у

204

пријатељ , ун иш титељ књиге .

год ина] који се јавља, који излази д в апут

бизрхија, -ё ж

библиографски .

ја ] онај кој и у ништава или оштећује к њи ге , н е­

и сто вр е ме .

culus

наука која се бави

библиокласт, -а м , мн . -и [В . библ иокласти­

му шк арац] брак јед не жене с два мушкарца у

annus

•

2.

ђом књига .

бибJlиолзтрија , - ё ж [В . библио-, гр ч . служба]

претерано ,

з анесењачко

latreia

гюш то в ање

Светог писма ; сле п о ве р овање свем у што је на­ писано , објављено .

библиолит

бига

библиолит, -а, мн . библиолити, ген . мн . би­

библиофилија, -ё ж = бибJlИОфИЛСТВО , -а с

блиолита и б ибJIИОJlИТ, -ита м, мн . библиолити,

[В . библио- , -филија] љубав према књигама ,

ген. МII. библиолита [В . библио- , грч . lithо s камен]

скупљање књига.

ант ички рукопис кој.и је услед деловања при­ род них

сила,

нарочито

вулканских,

претрпео

оштећења те је напола угљенисан.

бltблil ОфИJIСКИ, -а, -о [В . библиофил] који се односи на библиофиле или библиофилију .

•

библиофИJIСКО ItЗд аље издаље књ и ге на финој

бибЛИОJlогија, -ё ж [В . библио-, -логија] наука о књизи и књижарству уопште .

1. 2. позна­

хартији, с посебном графичком опремом, у огра­ ниченом броју примерака .

вање Библије , наука о Светом писму; изучава­

библиофилство = библиофилија (В .)

ње разних издања Библије .

бибJIист(а), -ё м, мн. библисти =

библиома li , -а М мн. библиомани, ген .

M>I .

би­

блиомана и библиома н , -ана, мн . библиомани, ген . МН. библиомана [В . библиоманија] онај који

UIICT(a), -е М . мн . библицисти [нлат .

библи­

biblicus, в.

Библија] познавалац Библије, проучавалац Би ­ блије, тумач Библије.

има страст за скупљањем књига .

библистика, -ё ж, дат . библистици = бllбли­

библиомаllија, -ё ж [В . библио-, манија] страст, манија за скупљањем књига.

цисти ка, - е, дат, библицистици [В . библист(а)] стручно бављење Светим писмом , наука о Свс­

библиомаllтија, -ё ж [В . библио- , грч . lТ1ante­

том писму .

(а прорицање] прорицање на основу оног места

бибJllщi\Зам, -зма м [lIлат.

biblicus,

в . БиБJlИ ­

на кој ем се најпре заустави поглед кад се књи ­

ја]

га, нарочито Свето писмо, насумце отвори.

којем се Библија схвата као јединствен откри ­

бибJlиопеја, -ё ж [В . библио-, веш т ина

састављања,

писања

poieo чиним]

књига,

списа­

библиотека, -ё ж, дат. библиотеци, ген. мн.

1. збирка књига,

књижница; установа и зграда у којој се чувају и

читају, некад и позајмљују књиге.

2.

серија

књига и стог издања , тематски или на неки дру­

ги начи н повезана, едиција .

д рже књиге .

•

орман у којем сс

3.

бибJIиотскар, -ара М , вок . библиотекаре и MII .

библи­

отекара [В . библиотека] стручни радник у би­

•

бибЛllOтека рски .

бибЈIIIотеюiрство, -а с [В . библиотека] орга­ низација библиотека и библиотечки послови ;

бибJIиотерапија, -ё ж [В . библио-, терапија]

1.

2. Ј111I1ГВ.

библиј ­

бибЛllЦистика = бибJIilстика (в . ) бибJIО, -оа м, мн. -ои М [фр .

мед . пр е поручивање, избор одређених књига

2. "лечење" књи­

га, поправљање оштећених страница, кориче­ ње, лепљење, дезинфекција и сл.

библиофил, -а м, мн. библиофили, ген . мн . библиофила и библиофил, -ила м, мн . библио­ фил и , ген . мн. И библиофила [В . библио-, -фил]

bibe10t] мали укра­

сни предмет , украсна ситница.

бllбло-папйр в . бilблијскй папир . би-боп, -а м [енгл . Ье-Ьор] муз . стил у џезу који

1945.

године, карактерише се

сложеним хармонијама и инструменталном вир­ туозношћу .

бi'lва, - ё ж [jaГl .

biwa]

м уз. јапански народ ни

инструмент , сличан лаути , са четири жице по

којима се уда ра д рвеним штапићима.

бивак, -а ка М, МII . биваци, гсн .

bivouac]

библиотекарска струка .

за читање у терапијске сврхе.

веlШ систем мисли или живота.

ска реч , библијски израз.

је завладао око

бllблиОтёчкЙ.

библиотекару, МII . библиотекари , геll . блиотеци .

правац у евангелистичкој теологији по

бибJlицист(а) = библист(а) (в . )

тељство; прављење , израда књига .

библиотека [В . библио- , -тека]

1.

MII .

бивака [фр .

вој . привремени војнички логор под

отвореним небом.

биваковати, -ујём нссврш . [фр .

bivouaquer]

боравити у биваку, логоровати.

биваJIСlIтаll, -'Гна, -'Гно [В . би-, валенциј а] хем . који има две валенције, (о атому) способан да се веже са два атома водоника или да их за ­

ступа у јед иљењима, двовалентан.

бllга, -ё ж, дат. биги, ген . М II . бига ж [лат.

biga]

љубитељ и сакупљач књига, обично старих ,

дво прег ; дво прежна кола на два то чка за трке у

ретк их , з начајних , скупоцен их.

античком циркусу, арени .

205

бизнис

бигајри-хак

бигајри-хак

bigayrihakk

(06. Il а би гајри -хак) прин. [тур. bigayri haqq] покр . неправед­

од ар .

н о, бес правно , без разлога; на правди бога.

бигаМliја, -ё ж [срнат .

mos

бидат, -ата м , МII . бидати , гс ... мн . бидата [тур . од ар .

bid 'at

глоба, харач .

bigamia, В. би-, грч. ga-

брак] брак са две особе у исто време, дво­

бр ачност , д воженство Оавља се у две варијан ­

б идё, -еа м ,

det]

- и ст] онај који живи у бигамији, двобрачник , двоже н а ц .

MII .

бидеи , ген . МН . бид еа м [фр. ы ­

кадица, шкољка с текућом водом , за пр аље

биде р мај е р , -а м [нем. Вiеdегmеiег, и зми­ шљено презиме , од

на)

честит, поштељачи­

bieder

уметнички стил у земљама ср ед љ е Евро­

1.

пе у првој половини ХIХ века , прв е н ст в ен о у

БЈfгар, - гра м [порекло неизвесно] МИllеран. бilгат, -ата м, МII . бигати, геll . МII . бигата [лат .

(denarius, nummus) bigattls,

намештају, оличеље једноставности и удоб н о) · грађанског живота.

к р е чњ а к н аталожен из воде, сига.

В . бига] ИСТ. најста­

р ији римски сребрни новац из доба Републике, са сл и к ом д вопрега .

букет који бац а невеста

2.

на венчаљу, за који се верује да ћс об езбедити бр зу удају оној девојци која га прв а ух в ат и .

big

Ыdоп]

канта , лименка , посуда од п ет литара

1.

bang] астро н . "велики прасак" , теорија по којој

за воду, чај и сл .

је све мир настао првобитном експлозијом која

причвршћена з а оквир БИЦИКJlа .

се догод и л а пре

12

до

•

БИде р мај е р ск Й . БИДОII , -6на м, МН . бид6ни , ,·е н. МII . би д6 н а [фр .

биг бенг,бигбенга и биг-бе Il Г, -ам [енгл .

20

милијарди година .

БЈfГ бенд, биг бенда м , мн . биг бендови [е н гн.

big band , В . бенд] м уз. велики џ ез оркестар (до 20 чла н о ва) , нарочи то популаран у тридесетим и четрдесетим год инама хх века .

бигеминија, -ё ж [m\Т. Ыgеmiпus двострук] мед . пор е мећај срчаног ритма , врста аритмије .

бигенерича н , -чна , -чно [В . би- , лат.

genus

род] 6иол . двородни; који спада у два рода или је

п оте као од два различита рода (о хибридима).

бигинија, -ё ж [В . би- , грч. gyn~ жена] дво­ же н ст во, истовремени брак јед ног мушкарца

2.

сп . пласти')на боца за воду

БИДО НВЈt л, - а м [фр . лимено буре ,

bidonville од Ыd о п канта, ville град] сиротиљска ч етв рт, ди­

вље насеље на периферији града,јата га н - м ала.

бit жу, -уа м [фр. ЫјОtl] накит, у кр ас , др аги камен; д рагоценост .

б и жуте Рltј а, -ё ж [фр .

bijouterie] н а ки т на­

прављен од јефтиних материјала :

стакла , метала и сл .

п ластике ,

• б ltжутерЙјскЙ .

б и зам, -а м , МН . бизами, '"СII .

MI I .

б иза м а [н е м .

Bisam од илат. bisamtlm, хс6р . biisam) 1. крзно би з амског пацова. 2. В . мО ш ус . бизамскй, - а , -о [В . бизам] који се односи на

садве же н е.

биглисати, -ишём иесврш .

[гр', .

bigHzein]

покр. п е в ат и , извијати мелодију (о птицама , на­

бигот, - а и бигота, -ё м , мн . биготи (ж . бигот­

Bigott

бизам , мошусни. А цењеног по крзну ,

па l {ОВ зоол. вр ста пацова

Fibet· zibethicus.

бlfза р ан, -рна , -рно [фр .

р очито о славују) . киња, -ё) [н с м .

н а мет,

интимних делова тела .

те: б иандрија и бигинија).

бигамист(а), -ё м, МII . бигамисти [В . бигамија,

bida ' ] 1. незаконит пор ез , 2. новотарија; мода.

од фр .

bigot)

особа која је

п р етер а но побожна , богомољац .

биготаll, -тна, -тно [В . бигот] претерано по ­ божан, вер с ки з атуцан , задрт ; лицемерно побо­

би готер иј а, -ё ж [фр .

бltЗа РII ОСТ, -и ж [В . би заран) осо б ин а о н ога што је би зарно , необичност, чуднов атост, на­ страност .

бизмут, -а м [нлат.

smut(h)]

жа н .

bizarre) крајље нео­

бичан, чудан, настран.

biSl11L1tLlll1 од II СМ. Wis-

хем . хемијски елем е нт, л ак о топљив

bigoterie, В . бигот] пре­

м етал који се обично употребљав а у Jlегур и с

тера н а побожност , верска затуцаност, задр­

другим металима, х емијски симбол В ј , атом ­

тост ; л ицемерна побожност.

ски број

биготiвам, -з ма м [фр .

bigotisme, В . бигот] В .

биготерија. биготност, -ости ж [В . бигот] В . б и готер ија .

206

83.

БИЗ IIИ С, - а м , МII . бизниси , ге ...

"'1 .

бизниса

[енгл . Ьtlsiпеss] уносан , практ ичан п осао, трго­ вин а.

БИJlБокё

бизнисмен

БИЗНlfсмен, -а м, мн. бизнисмени , гсн . мн . би ­ знисмёна [ е НГIl .

businessman]

послован човек ;

биконвексаll, -сна , -сно [В. би- , конвексан] опт. који је с обе стране испупчен (о сочиву);

супр . бllконкаван (в . ).

трговац.

бitЗон, -о на м, МН. бизони, ,'ен. мн. биз6на [срлат.

bison]

300Јl . врста дивљег говеда с испуп ­

бик(шичаll, - чн а, - ч но

ченим челом, развијеном грбином и дугом дла­

ком посебно на гла ви,

Bos blson; у п . БУфаJlО .

бизонаЈШН, -л на, -лно [В . би-, зона] који је

биће] као други део речи упућује на нешто живо .

бијенаJlан, -лна, -лно [лат. се дога ђа сваке друге године.

biennalis] 1. који 2. двогод ишњи .

бијенаJlе, бијеюi.rIii с МН . [итал. Ыеппаlе, у п .

бlfКОflкаваll, -вна , -в но [В . би-, конкав ан]

суп р. БИКОlIвексаl1 (в.). БИJlаБијiiл, -ала м, мн . билабијали , ген . м н . билабијала

изложба слика и других

уметничк их тво ревина, која се одржава сваке две године.

бијенаJl ије, -а ж

MII .

[В . бијеналан] бат. д вого ­

дишње биљке.

ште.

бикаме раJlаll, -лна , -л но [В . би -, камера] ко­ ји има две коморе , обично о парл аменту који има два дом а (горњи и доњи) , дводома н.

бикамерilЗ ам, -зма м [ В . би- , камера] дводом­ ни парламентарни систем ; уп . бикамералаll .

бикарбО llат, -ата м [В . би-, карбонат] хем . кисе­

ји се однос и на бикарбонат; А бlfкарбОllа сода

артикулацији ,

каиш којим се седло причвршћ ује за груди ко­ ња; каиш којим се притеже коњу глава да се не пропињ е при јахању.

билан и бilJIан = БИJlав и бilЈlав (в . ) билаllС, а м , мн . бi1ланси, ген. мн . билан са [н с м . Вilап z од И'Г·М I . Ыlапсiо] словања,

прихода

(обично годишњи).

тат нечега;

•

и

2.

еко н . прик аз по ­ з авршни

рач ун

фю' . крајњи ис ход, резул­

БИлаIlСНЙ.

бlfлаllСltраТIf, билансйрам ,

3.

л.

MII .

билан­

сирају сврш . И несврш . [ в . биланс] екон. састави ти , састављати биланс, (из)вршити биланс .

БIfJliНlсист(а), -ё м, м н . билансисти

[8.

би­

ланс, -ист] књиговођа који врши , саставља би­ ланс,

бllJlатераJlан , -л на , -лно [В . би- , лат .

latus ГСН .

страна] ПОЈ/ . који обавезује обе уговор не

киселине у желуцу и д р .

стране, двостра н , обостран.

бfшатераJlизам, -зма м [Н . билатералан]

биква­ I' CII.

1.

расхо да,

lateris

MII .

обе

билав, -а и билав, -ава = била!l, -а и БИJlаll ,

користи се као с редство за чишћење, против

бlfквад рат , - а мн. биквадрати , гсн.

учествују

-ана м [тур. Ыlап] део коњске опреме , трокр аки

хем. натријум бикарбонат , прашак беле боје ,

дрјјта и биквilД р ат, -ата м, мн . биквадрати,

[8. билабијал] фон . у

изговору

усне, двоуснени.

ла со утљене киселине, двоструки карбонат (В. ) .

бикарбо нй, -а , -о [В . би- , Ilлат . сагЬопјит] ко­

лабијал] грам . двоуснени су­

БИJlаБијалаll, -лна , -л но чијој

бијёlшјум, -а (и бијёllйј, -а) м [лат. Ыеппј ­ ит] временски период од две године , двогоди­

[8. би-,

гласник (билабијали су й, б, м).

бијеналан ] интернационална културна мани ­ фестација, обично

коничан] гсом .

опт . који је с обе стране удубље н (о сочиву);

подељен на две зо не , који има две зоне . -биј, -биотик [грч. Ыоп онај који живи, живо

[8. би-,

двоструко коничан, састављен од два кон уса.

1.

ПОIl . тежња ка развијању билатералних односа . екон. размена робе између две земље таква да

мн. И биквадрата [лат. Ыquаdгаt1ЈS , в . би- , ква­

2,

драт] мат. квадрат на квадрат , четврти степе н.

се зарада стечена њеном продајом може кори­

бикефiiла н, -л на , -л но [В . би -, грч . kephale 1. који има две главе, двогла в . 2. који

глава]

БИКЙ IIИ , -иј а (уоб. БИКИIIИ, бикинија) м [пре­ ма острву Би кини у Тихом океану] женски ку­ паћи костим од два дела.

у д ве боје, двобојан.

БИJlахи! (бlfлахи! билах!) узи . [ар .

bi-Iahhi]

при заклињању код муслимана обично уз ва­

истов р еме но има два поглавара.

бlfколо ран, -рна, -рно [В . би -, лат.

стити само за узајамна плаћања.

ла.х(u) : тако ми БОI'3 , бога ми.

билбокё, -са (УОб . билбоке, -са) м [фр . Ьјlb о­

quet] color боја]

дечја игра у којој ј е циљ да се кугла с р у­

пом , која виси н а узици причвршћеној за штап, зањ иш е и н абаци на штап .

207

билтёll

бил борд

билбОРД, -а м, мн. билборди, ген. мн. билб5р­ да [енгл.

billboard] велики рекламни пан о поста­ вљен најавном Mecry. бltЈIД-ап, -а м [еНГ1l . build ир изградити , раз ­

БИJlИКУМ, -а м [ствнем.

willkommen здрави ца . 2.

willekol11men, данас 1. добродошлица,

повећа 'Јаша из које се пије добро­

дошлица.

БЈIJIЙН, -ина м [лат.

вити] појача на реклама , интензивно оглашава­ ње новог производа с намером да постане по­

добродошао]

bilis жуч] 6иол. главни са­

стојак жучи.

билина, -ё ж, ген. м н . билина [рус. былина]

знат, популаран.

билдаПI, -ам в. бllлдовати .

руска народна јуна'lка песма .

билдер, -а м, мн. -и [скр. од боди-билдер] онај

бlt ЈIИllгвалан , -л на , -лно [в . би-, лат .

lingtla

који билда, билдује, који вежбама и дизањем те­

језик] који говори два језика као матерња , дво ­

гова развија мишиће; развијен , снажан човек;

језичан .

страствени љубитељ физичког вежбања.

БИЛИНl'Визам, -зма М [В . билингвалан] зна ­

бltJlдовати, -ујём несврш. [В. билдер] раз. ве­ жбајући, дижу ћи тегове и сл. развијати миши­

ње , говорење двају јез ика као да су оба матер­ ња, двојезичност.

ће, телесну масу; уп. БОди-БИJlДИПГ .

БИЛИllгвист(а), -ё М, билингвисти [В . билин ­

БИJlДУIIГ, -а м [нем. Вilduпg] заст. образовање,

гвалан, -ист] двојезична особа, онај који под­ једнако добро говори д ва језика, као да су му

васпитање.

БИJlдунгсроман, -ана м [нем .

Bildungsroll1an,

оба матерња.

в . билдунг, роман] књиж. врста р ома на у којем се описује сазревање главног јунака, његов мо­

БИJIIlнгвитёт, -ета м [в. бипингвалан] В . би­ Jlи нгвllЗам .

рални и психолошки развој.

бllJlиозан, -зна, -зно [лат.

БИJlёт, -ета м, мн. билети, ген. МII. билета = би­ ш~та, -ё ж [нем. карта.

2. возна

Billett

од фр.

billet] 1. улазница,

жуч]

4. заст.

чи милијарда.)

БИJlируБйн, -ина М [л ат.

билетаРНlща, -ё ж [в . билет] место где се из­

bilis

фиг. на­

billion] хиљаду милијарди , милион милио ­ (1000000000000). (У енглеском billion зна ­

зивница, пропусница и сл.).

тара [в . билет] онај који издаје, продаје билете.

2.

БИJlИОН, -6на м, МН. били6ни, ген. МН. били6на на

БИJlетар, -ара м, МН. билетари, ГСII . МН . биле­

према

[фр .

јавна исправа, докуме нт (потврда, уверење, по­

билста = билёт (в.)

biliosus

пун жучи; жутозелен.

прасит, разд ражљив , мрзовољан.

карта (железничка, трамвајска и

сл . ). З. заст. писамце, цеду ља; посетница.

1. жучни,

bilis жуч, лат. гubeг

црвен] 6ИОll . састојак жучи, жучног сока , пиг­ мент црвенкасте боје.

БИJlИФУЛВИII, -ина м [лат .

bilis жуч, fLIl vus

дају, продају билети (карте, улазнице и сл.),

мркожут] 6И01l . састојак жучи, жучног сока,

благајна .

пигмент тамножуте или црвенкастожуте боје.

БИJlивердйн, -ина м [лат.

bilis

жуч, фр .

verdir

бilJlмез, -а М, МII. бипмези , ген. МН . бипмёза

зеленети] 6И01l. састојак жучи, жучног сока ,

[тур .

пигмент зелене боје.

радник , ленштина.

БИJlиграфија , -ё ж [лат.

billl1ez] 1. незнали ца,

глупак , будала .

2. не­

жуч, в. графија]

БИJlогија, -ё ж [В . би-, логија] два књижевна

мед. лекарски, рен д генски преглед и испитива ­

делаједног писца која чине целину , уп . ТРИJlО­

ње жучног мехура.

пtја .

bilis

БИJlијар, -а ра м МН. билијари, геll . МН . билија­ ра [фр .

billard, нем.

Вillагd] (;то пресвучен зеленом

чохом, уздигнугих ивица, на коме се игра кугла­ ма од слоноваче и

нарочитим

која се игра на таквом столу .

•

бlfлијаран, - рна, -рно [Шlат.

bilis

штаповима; игра

билИјарскй .

biliaris

према лат.

жуч] анат. који се односи на жуч, ЖУЧНИ.

билијарда непр . , В. билион и ТРИJlИОн.

208

бltлоюiција, -ё ж [в. би-, локација] истовре­ мена присутност на два м·,::ста .

бilлтён, -ена м, МН . билтени, ген. МII . билтена [фр. ыllеtiп]]

1.

кратак званичан извештај о не­

чем актуелном, важном ш то интересује јавност (о стању н а бојишту, о болести неке истакнуте личности и сл.).

2.

назив за многа периодична и

повремена издања.

билукс

билукс, -а М, МН. билукси, геll. мн. бипукса [В .

бllмодалан, -лна, -л но [В. би-, модус] који

би-, лат. 1их светпо] врста светлеће рекпаме на­

има два модуса, два начина деловања или по­

прављене од флуоресцентн и х цеви.

стојања; који има два облика.

билхарција, -ё = билхарцијаза , -ё ж [НЛ8Т.

б'iн 1 бр . [тур . Ьјп] покр. Ј . хиљада.

по немачком паразитологу Теодору

bi1harzia,

Билхарцу (Тћ. М.

Bilharz, 1825- Ј 862)]

2.

в. БИн лук.

бliн 2 в. iiбн .

мед. па­

бllна l , -ё ж [нем.

разитска болест тропских крајева , коју изази­

Buhne]

део позоришта на

вају метиљи из рода Schistostoma, па се по томе

којем се приказују представе , позорница , сце ­

назива још и еХllстое ОМllјаза.

на .

•

би неки .

бина 2 , -ё ж [тур . Ьјпа од. ар. Ьiпа ' ] покр . кућа,

биљант = брилијант (в.)

биљур, -у ра М, мн. биљури, ген. МН . биљура

зграда.

[тур. Ьјllигодар. billii.r, премагрч. b~ryllos бер ил] Ј .

бlfна-еМИIl [В. бина 2 , емин] ист. надзорник

МИllерал . кристализовани безбојни кварц, горски

јавних грађевинских радова у време турске вла­

кристал.

давине.

2.

избрушено стакло, кристално стакло,

кристал.

бинар, -ара М, бинари, геll . МII . бинара [В . би­

бим, -а м, МII. бимови [ен,'л. Ьеаm зрак]

1. ра ­

наран]

Ј . целина састављена од два дена.

2.

дио сигнал који се преноси кроз узан коридор,

М стр . основна ритмичка јединица, састављена

а употребљава се за навођење авиона у мраку,

од арзе и тезе.

по ружном времену и сл.

2.

узак сноп електро­

на какав се емитује са катодне цеви електрон­

ског топа; у п. вliдео-БИм. бliма, -ё ж, ген. МН. бима иl1ДИШ Ьјmе од хебр .

b'imah

из ГРЧ . , в . бем а]

1.

узвишење, обично у

средини синагоге, које служи за читање Пето ­ књижја .

2.

подијум, позо рница.

бllмбаша, -ё М [тур . ЬiпЬа~l] ист .

1. командант

над хиљаду војника у некадашњој турској вој ­

сци (одговара дана шњем чину мајора).

2.

војни

и административн и старешина у време дахија.

бllмеетар, -стра м, биместри , геll . мн. б~lме­ стара [л ат.

bimestris двомесечни]

временски пе­

риод од два месеца, двомесечје .

• бliместра­

бинација, ё ж [лат. Ьјпј по два ] цркв. читање двеју миса у истом дану уз посебну дозволу (нпр. у снучају да исти свештеник служи два села) .

бllнго l , -а М [алтернативни обник (Ј 935 -

40) +

од Ьеапо , сноженице од енгл. Ьеап жарг. новац

kепо , америчка коцкарска игра (прилагођени ното из Ј

805- Ј 815)

према фр .

qt1ine

пет (доби1'­

них бројева)] Ј . првобитно , нутрија, игра на сре­

ћу са куглицама или тикетима на којима су поје­ д иначно исписана натинична снова В,

1, N, G

и

О и неки случајни бројеви, а победник мора да има ини скупи свих пет бројева који у једном ре­

лан .

бllметал, -а м, МII . -и [В . би-, метал] физ. спој две

бllнаран, - рна , - рно [лат. Ьiпагit1s] састављен од два ден а, двојни , двострук , дво чнан .

металне траке

с

различитим

температур­

ним коефицијентом, користи се у терморегула ­ торима као прекидачки елемент.

биметаЈIизам, -зма М [В . би-, метал] екон . новчани систем у коме постоји и златна и сре­ брна подлога новчаној вредности.

биметалиет(а), -ё м, мн. биметiulИСТИ [В . би­ метализам] присталица биметализма.

ду и н и дијагонално дају реч

BINGO . 2. у

новиј е

време, томбона, игра на срећу у којој добитник

мора на својим тикетима да има све 'објављен е' ини 'прозва не' бројеве како би добио награду у новцу ини некој другој вредности .

бllнго 2 , узв. [према енгл . Ьеап жарг. новац , 1'и­ ке1', картица (новчане вредности) и Ьеап s жарг. узв. за неверицу, изненаЈјење] узвик којим неко изражава радост ини ликовање због ус пе ха , от­ крића и ли доб итка до којег сс дошно, сасвим

бllМllлёlшјум, -а (и бимилёнiiј, -а) м [В . би-,

ини дел имично , у неочекиваном тренутку ини

миленијум] јубилеј којим се обележава две х и ­

у неизвесним околностима (уместо наши х уз­

љаде година од неког догађаја.

вика: згод итак! , доб итак! , ево га!, погодак! ).

209

биоекологија

бfшда

бинда, - е ж, ген . МII . бинди [ием .

Binde] 1. хи ­

г иј е н с ки уложак који же н а употр ебљава за в р е­ м е ме нструациј е .

2. п овез,

врпца.

Sprache језик]

поз оришни , сценски говор и

из говор, јез ик каквим го воре глумци на п оз ор­ ници ; узор стандардног немачког језика .

БIШЛУК, -а м , ми . бинлуци , ген . мн . бинлука [тур.

binlik]

bios жи вот]

први део сл о же ниц е са

биоастронаУТllка, -е ж , дат. биоастрон аУт и ­

бине ншпрахе м индекл. [ием . Вti1ше позорни­ ца,

био- [грч .

з н ачењем : који се од но си на живот, ЖИ ВОТНИ .

ПОКр . заст. новац од хиљаду једини­

цИ [В. био - , астронаугика] н аука кој а се ба ви ПРОУ'lавањем утицаја боравка у свемир у н а жи­ ве организме.

бllо-библиографllја, - е ж [в . био-, б и бл и о­ графија] списак , попис дела и књига кој е се од­

носе иа живот и р ад н еког чо века ;

• бllо-би­

блиОграфСКИ .

ца, х иљад арка.

бltlfОКЛ, -а м , МН . бинiжли , ген. ""1 . бинокла

биогас, - а м [В . био-, гас] х е м . гас к ој и н астаје

[ф р . Ьјпосlе , В . бинокуларан] двоглед (за оба

ферментацијом органског от п ада, а кори сти се

ока); уп . МОIIОкл.

као го рив о .

БИIIОКУJlа раll, -рна , -рно [л ат . Ьјпј по два ,

oculu s о ко]

који је конструисан за оба ока (о оп­

ти чким апаратима) .

БИIIОМ, - ама м, МН . биноми , ге ll . МН . бинома [фр . Ьiп о т е, В . биномијум] м ат. д вочлани аЈlI'е­ барск и и з р аз .

БИIIОМIIИ, БИlfОмскИ.

•

БИlIомизам, - з ма м [В . би -, грЧ .

nom6s зако н ,

В. - и за м] ф l1JIOЗ. схватање по коме постоје две

в рсте з аконитости којима се објашњавају поја­ в е : каузални (узрочни) од носи , на којима се

ос нив ају природ не појаве , и њима од говарају­ ћ и зако ни , н а којима се оснивају душевне (пси­

БИlIом иј ум, -а (и бiшомиј, - а) м [ с рлат. ЬјПО­ тiшn , В. би- , лат. потеп име] двојство .

binubu s,

MII .

В . би- , лат .

б~lI-Iуби , ге н . МН . бинуба [л ат.

IlLlbere

венчати се] човек ко­

ји се д вап ут жени .

бинуба, -е ж [лат. ЬјпиЬа , в . бинуб] жена која се два пут удај е.

бињак, - ака м, МН . бињаци, ге н . МН . бињака =

бillьек, - а м, МН . бињеци , ге н . МН . бињека [тур . Ьј­

nek]

•

LB. би о-, " ене­

био генетички

и биогенетскИ . бllогеllија, - е ж [В . биогенез а] и сто риј а р аз­ витка живота; н аука која и з учава р аз в ој ж и в и х органи з ама .

биогеографија, -е ж [В . био- , геогр а фиј а] на ­ ука која проучава географску ра с прострање­

ност живих бића на Земљи .

биограф , -а м , МI I . -и [В . биогр афиј а] писац биографије .

биографём, - ем а м ,

MfI .

биогр а ф еми, геll . МН .

биографема [В . био - , гр афемј биограф ск и пода­

х ич ке) пој а ве .

БИllуБ, - а м ,

биогеllеза, -е и биогеlfеза, -е ж з а] постанак и развој живота .

l . ј ах аћи КОЊ .

2. В .

бињiжrаш .

бlfњаџ ија, -е = БЉьеџија, - е м [В . бињак] до ­ ба р , ве шт ј ах ач .

биљек = биљак (в . ) биљекта ш , -аш а м, бињ е кта ши, I'е н . МН. би ­ њекта ш а [тур . Ьiпеk ta~l] ГIOКр . за ст. ка мен са к о­ јег се узја х ује на коња .

так који може бити од значаја за тумачење уметничког или фил оз офског дел а.

биографија, -е ж [грч .

biographia,

в. б и о -, 'l'Ч .

gпiрhеiп писати] опис живота н еке л ичн ости,

ЖИВОТОПИС .

•

биОграфскИ .

биодеl'радабйлаll , -лн а, -лно Lенгл .

gradable, н .

biode-

био -, деград ирати] (о производима,

отпацим а) који се у природ и ра с п ада под деј­

ством микроба, тако да не изазив а хем ијско за­ га ђење .

биодеградација, -е ж [В. био - , дегр адац ија] ПОI'оршавање услова за живот и л и зага ђ ење чо­ в е кове око л ине .

бllодивсрзитёт, -ета м [В . био -, нат .

di versus

р азл ичи т] биолошка р азноврсност.

БИОДИllаМlIка, -е ж , дат. биод ин амици Lи . био-, д инамикај наука која проу ч а в а како ж ив а

бilњеџи ја = бilљаuија ( в . )

бића стварају ен е ргиј у и како ј е троше .• бlIО­

бињи ш , -а м , МН . бињиши , ген . МН . бињиша

ДlшаМIIЧКЙ .

[тур. Ыпј ~ ] широки огртач с дугачким рукави ­ ма, об ично од црвен е чохе .

210

биоекологија, -е ж [В . био- , еколо гиј а] наука к оја проучав а међусобне од носе и змеђу живих

биоелсктрични

биомстриј а

бића и с пољ ашње средине у којој живе .

•

биое­

лошке и друге биолошке аспекте .

•

БИОJlИII­

гвitстичкИ .

ко л ошки . биоелсктр ичнй, -а, -о [В . био-, електрика]

биолит, -а м, МН . биолити , ген. МН . б и олита и

к ој и се т иче електричних појава у организму

БИОJlИТ, -ита М, МН . биолити, гек МН . биолита

биљака и ж ивотиња.

био-, грч. I(thos камен] минерал . стена којаје поста­

биоелеКТРО lIика , -ё ж [В . био- , електроника]

[ 8.

ла од живих организама (биљака и животиља).

н ау к а која се бави применом електронских ме­

биолог, - а м, МН. биолози, гсн . МН. биолога [ В .

тода и у ређај а на живе организме, ради биоло­

био-, -лог] стручљак, научник који се бави био ­

ш к и х истраживања или у медицинске сврхе .

логијом.

•

биоеЛСКТРОIIСК И.

биологизам, -зма м [В. биолог, -изам] фИЈЮЗ.

биоенергстика, -ё ж, дат . биоенергетици б и о-,

е н ергетика]

енергетика

[8.

свега живога ,

био е llсргетски, -а, -о и биоеНСРI"СТИЧКИ,

[8. б ио е н е ргетика]

који се односи на биое ­

нерг ију и л и на биоенергетику .

био с нсргија, -ё ж [В . био- , енергија] е нерги­ ја кој у у с еби има живо биће; појава да неки

људи имај у посебну снагу којом могу да утичу

bios

живот] као други део речи

упућује н а живот, живљење (симбиоза) .

БИОИIIЖСЉСРИ IIГ, био- , и н же њеринг]

1.

биоинжењеринга

м

[В .

примена инжењеринга и

техн ике у биологији и медицини, нпр. развој мед и ц ин с ких

апарата ,

опреме

за

о д ржаваље

људског живота, уградља вештачких органа и

др.

2.

биологија, -ё ж [В . био- , -логија] наука о ж и ­ вим б ићим а , љиховом постанк у, развоју , стр ук­

тури , функционисаљу итд .

БИОЈl0гист(а), ё м,

MII .

• биОJlОШКЙ .

биологисти [В . би олог ,

- ист] ф ЮIOЗ . присталица БИОЈ10ги з ма .

БИОJlУМItIШСЦСllција, -ё ж [В . био- , лумини ­ сценција] хладно , видљиво исијава ље с в етло ­

н а ж и вот не сил е у другом људском бићу . -биоз а [грч .

блема на биолошке појаве и љихово решав аље на основу метода и резултата биологиј е .

с в их ж ивотних процеса , збивања .

- а, -о

сво ђењ е филозофских или неких других пр о­

В. ГСI·lетички ИllжсљеРИIIГ .

биокатализато р , -а м [био- , катализатор] биол. супстанца у живом организму која изази ­ ва и уб рза ва хемијску реакцију (хормони , ензи­ ми , в и тамини) .

сти код неких живих органи з ама (нпр . с вита ц ,

неке рибе , главоношци итд.) .

биомаГlIстil3ам, -зма м И биомаПlстика , -ё ж [В . био- , магнст] испитиваље утицаја делова­ ња магнетских поља на жива бића .

•

биомаг­

IIСТСКИ .

биом:штија, - ё ж рицање]

1.

[8 .

био - , IlJЧ . l11апtе(а

'l PO-

читање и прорицање суд бин е н а

ос н ову телесних карактеристика (црта н а дла­ ну , распореда младежа и сл.) .

2.

судско -ле ка р ­

ско утврђивање , према извесним знацим а н а

тел у , да ли се новорођенче родило живо и л и мртво.

БИОКltБер ll ст ика , -ё ж, дат. биокибернетици

биомаса, - ё ж [В . био - , маса]

1. укупн а маса

[В . б и о-, к ибернетика] примена кибернетике у

живих организама у једној животној з ај ед ни ци

биолог ији рад и проучаваља и разумеваља про­

у одређеном тренутку .

цеса кој и се од вијају у живим организми ма .•

ганског порекла који се могу користити ка о го ­

биокибеРНСТИ
отпаци о р ­

риво.

биоклимаПtка, -ё ж = бltOклимаТОЈЈогија,

биоматсматика, -ё ж , дат. биоматем атиц и

-ё ж [ В . би о-, клима, -л огија] наука која проучава

[8. био-,

утицај кл име на жива бића , као и утицај живих

ологији и мед ицини .

бића , посеб но биоценоз а и вегетаЦИЈе, на климу .

• биокл иматски и БИОКЈlИматОлошкЙ.

математика] примена математ ик е у б и ­

• биоматемilТИЧКИ .

биометеорологија, -ё ж [В . био-, метео роло­ гија] проучавање утицаја временских прил и ка и

биоклиматолог ија = биоклиматика (8.) БИОJlингвист ика , -ё ж, дат. биолингвистици [ В . б и о- , ли нгвист ика] наука која ПРОУ'l3ва

2. различити

климе на живе организме . • бltометеорОJlОШКЙ . БИОМСТРltја, - ё ж

[8. био-,

-метрија] прим ена

'"0-

математичко - статистичких метода на Ilр оу ч а ­

вор и јез и к с об з иром на љихове неурофи з ио-

вање живих бића, нарочито промена к ој е на-

211

биомехан и ка

биотехиика

стају услед спољашњих фактора и наследних

ос06ина .

•

биомет р Йј ск Й.

биосиитез а , -ё ж [В . био-, синтеза]

1.

биол.

синтеза, стварање сложених хемијских једиње­

биомехаии к а, -ё ж, дат. 6иомеханици [В .

ња у ћелијама живих о р га н изама , нпр. фото­

6ио-, механика] проучавање механике процеса

с и нтеза.

у живим 6ићима (нпр. механика крвотока) .

њења уз помоћ микроорганизама .

•

биомеханичк й .

2.

фарм . п р о и зводња органски х једи­

БIlОСКОП , а и биоскоп, -а м [Bioscope, име

биоморфан, -фна, -фно [В. 6ио-, грч. morphe

једне компа н ије за производњу и дистрибуцију

06лик] (у ликовној уметности) који 06ликом

филмова почетком хх века, од гр'•. Ыоs живот, skopell1 гледати] 1. место , дворана где се при­ казују филмови, кинематограф . 2. апарат за приказивање филмова. -' ку ћни - систем уре­

подсећа на живо 6иће.

бионика, -ё ж, дат. 6ионици [скр. од 6иоелек ­ троника] В. би о елект р О ии ка .

• би О "И'IКЙ .

био"омија, -ё ж [В . 6ио- , грч. п6mоs закон] наука која проучава законитости које регули ­ шу животједне животне заједнице и њене око­

ђаја (ОУО I1лејер , звучници и др.) за прикази­

вање филмова у кућним условима .• БИОСКOI'I­

ск й И б и Ос коп с кЙ . б иоскопиј а, -ё ж

лине.

бионт, а м, ми . 6ионти, ген. мн. 6ионата [В .

6ио-, грч. ОП, гс ••. 6пtоs 6иће] БИОJl. засе6наједин­ ка, самостално живо 6иће, организам.

сти за живот; (у судској медицини) ИСl1итива­

ње да ли је у неком телу 6ило живота.

б иосоциол о г иј а, -ё ж [В. био-, социологија]

-биоит В. -биј .

биоплазма, -ё ж, ген. мн. 6иоплазмй [В . 6ио-, плазма] жива материја, протоплазма.

бllопоље, -а с [В . 6ио-] БИОJl. поље енергије која наводно зрачи око живих организама.

биопсија, -ё ж [В . 6ио-, грч. 6psis виђење] мед. узимање и анализирање узорка ткива неког ор­

гана ради постављање прецизне дијагнозе.

биопсихизам, -зма м [В. 6ио-, грч . psyche ду­ ша, В. -изам] филоз. схватање по коме свака жи­ вотна појава увек има и своју психичку компо­

грана социолог ије која изучава односе између

биолошких и друштвених пој ава.

б и остатика , -ё ж, дат. биостатици [В. био-, статика] наука о здравственом стању и I1РО­ сечном трајању живота људи који живе у одре­ ђеним условима , нпр. становника неког града ,

неке области, државе ИТД .

биориз:iциј а, -ё ж [порекло нејасно] сте р и ­ лизација, пастеризација млека путем распрши­ вања на високој температури и под високим притиском.

биорiпам, -тма м [В . 6ио- , ритам]

1. циклус

промена у температури, крвном

притиску, лучењу хормона и другим појавама

•

б и остатичкй .

б иосф е ра , -ё ж [В . био-, сфера] целокупан простор на Земљи н ој ГlOвршини насељен живим бићима (атмосфера, литосфера, хидросфера) .

биотелеметриј а, -ё ж [В . био-, телеметријаЈ мед.

ненту.

периодичних

lB. био-, грч. skореlП гледа­

ти] испитивање да ли орга н изам има способно­

праћење И мерење основних животних функција код човека ИЛИ животиње на удаљености (нпр. праћење здравственог стања пилота или ко­

смонаута) .

•

бllотеJlе м ет рЙјск Й .

б иот ерап еут, -а м (ж. би оте р а ll еуткиља, -ё) [В . био- , терапеут] мед. особа која лечи помоћу 6иоенергије , биоенергетичар.

урођени ритам поједин­

биоте рап еутик а, -ё ж, дат. и лок . биотерапе­

ца, испољава се у емоционалном, интелектуал­

утици [В . биотерапеут] мед. алтернативна меди­

ном и физичком понашању .

цинска метода и вештина лсчења помоћу биое­

у живом организму.

2.

биосателйт, -ита м, мн. 6иосателити, ге>!. мн.

нергије .

6иосателйта [В . био-, сателит] астрон. космичка

биотеХ lшка, -ё ж, дат. биотехници [В . био-,

летелица са живим организмима (бактеријама,

техника] део технике који се тиче живих бића и

биљкама, животињама, ткивима) на којима се

живота уопште: наслеђа, прилагођавањ а, меха­

за време летења проучава утицај промењених

нике развитка, практичне еугенике ' и медици­

животних услова у космосу.

не .

212

•

б иот еХ IIИ'IКЙ .

биргер

биотехнологија

биотехнологија, -ё ж [В. био-, технологија]

биоцеllоза , -ё ж [В . био-, гр", kоiп6s зајед­

примена молекуларне биологије, генетског

нички] животна заједница различитих биљних

инжењеринга и других биолошких дисципл и ­

и животињских организама на одређеном ста­

на у развоју нових процеса или производа ( нпр.

ништу, биотопу .

1.

намирница, лекова итд.).

грана технологије

биоцеllологија, -ё = бl10цеllотика, -ё ж, дат.

која се бави развојем и коришћењем машина у

биоценотици [В . био-, гр'l . kоiп6s зајеДНИ
складу с потребама људи.

-логија] наука која се бави проучавањем 6ио­

2. +

биотехнОлошкЙ.

биотика, -ё ж, дат. И лок. биотици [грч .

biOs

живот] наука о животу.

биоцеllотика = бl10цеllологија (в .)

-бИОПlка [В . биотика] као други део ре чи упућује на живот, живљење (макроБUОiUuка).

БIIОТИП, -а м [В . био-, тип] чист тип, чиста раса,

проучавање различитих типова људи, њихових

биолошких, психичких, функционалних и дру­

+

БИОПfl10лошкЙ. биотйт, -ита м [према француском астрон 0-

(Biot)]

минерал.

бl1партиција , -ё ж [В . би- , лат .

partiri

делити]

дељење на два дела, половљење .

бинед , -а м, мн . бипеди, ген . МН. бипёда и би­

биотичан, -чна, -чно и БИОПIЧКЙ, -а, -о [грч . који се тиче живота, животни.

БIIОТОП, -а м [В . био-, грч .

pes,

в. би-,

pes

нога] онај који се креће на две

ноге, двоножац.

бllпедалаll, -лна, -лно [лат.

минерал из групе лискуна.

подручје

страначки, двопартијски.

пёд, -еда м, м •• . бипеди, ген . МН . бипеда [лат . ы­

му , хемичару и физичару Биоу

место,

материје уме<,"То од силикона .

бипартијскй, -а, -о [В . би-, партија] пол . дво ­

БИОТИПОЛОПlја , -ё ж [В . 6ио-, типологија]

гих карактеристика, у истој етничкој групи .

БИОЧI1П, -а м, ми. биочипови , ген . м •• . биочи ­ по ва [в . 6ио-, чип] чип направљен од органске

скуп јединки идентичних наследних особина.

biotik6s]

ценоза .

pedalis

ножни]

1. двоножни. 2.

в . би -,

који садржи две

стопе, двостопн и .

t6pos место] биол.

живљења једне биоценозе,

бипер, -а м. мн . - и [енгл. Ьеерег према Ьеер пи­ штати]

1. уређај

који емитује периодични звучни

сигнал, зујалица.

станиште.

биофеноменологија, -ё ж [В . био-, феноме­ нолог ија] наука о животним појавама .

bipedalis,

+

био­

2.

в. ш\јuер .

бlНlJlаll, -а м, м •• . -и [В . 6и- , (аеро)план] авион са два пара крила распоређени х један изнад

другог , двок рилац ; уп. мОllоплаll.

феноменОлошкЙ. БИОфидБек, -а м [В. 6ио-, фид6ек) мед. техни­

биполараll, -рна, -рно [В . 6и-, в . пол]

1.

који

ка успостављања контроле над извесним емо­

има два пола, двополан.

ционалним стањ има (нпр. анксиозност, депре­

Оllречне те нденције , Оllречна својства или ста­

сија) уз помоћ електронских уређаја који дају

вове.

информације о физиолошким процесима у ор­ ганизму.

2.

који у себи садржи

биполариз.tрати = бlfl10ларюоваТII (в . )

бlfl10лаРll30ваТII, -ујём СИ биполаризира­

биофизика, -ё ж, дат. биофизици [В. био-,

ти, биопларизирам,

3

11.

MfI.

БИllоларизирајУ)

физ ика] наука која се бави испитивањем фи­

евр . И несвр. [В . би-, полари зовати] (по)делити н а

з ичких процеса у организму.

два супротстављена табора или струје , полари ­

+ биофИзичкЙ .

биофизичар, -а м [В. биофизика) стручњак , научник који се бави биофизиком.

биохемија, -ё ж [В. био- , хемија) наука која се 6ави испитивањем хемијског састава и хе­

мијских процеса који се одигравају у живим

организмима.

+ бllохемЙјскЙ .

биохемичар, -а м [В. биохемија] стручњак , научник који се бави биохемијом .

зовати, подвојити .

бир бр. [тур . Ыг]

1. један . 2. у при девском 3. у везничком значе­

з начењу : први, најбољи . њу: чим, тек што .

бирвактйле прнл . [тур .

birvaktile,

в. бир , ва­

кат] некад , једном , у старо време.

биргер, -а м, МН . биргери , ген . "" . б~lргёра [ •• ем .

Btirger] заст .

грађанин, варошанин , пургер .

213

бисекстус

БИРI-ермiiјстер

би рге рмiiјстер, -ера м , МII . - и [lI ем.

meister)

Biirger-

председник гр адс ке општине, градо на ­

сврш . И lIес врш . [В . бирократија] (У)'Iинити да не­

што прими обележја бирократије, да постан е би­ рократско (државни ОрIЋНИ , администрациј а).

'Iелник .

бирема, -ё ж [лат.

biremis) ист. пом. ла ђа , брод

са два реда весала један из над другог ; 'lамац са два весла.

бирократија, -ё ж [В . биро, -кратија]

1.

би­

рократски систем управљања , власт заснована на чиновницима и административном апарату.

бирет, -а м = бирета ' , -е ж [ срлат.

birrettum,

2.

зб. бирократи, бирократски слој.

3. дуг,

спор ,

уп. бере) 'Iетвор оугласта капа с кић анком у сре­

компликован и бесмислен поступ ак издавања

дини коју носе католи'lКИ свештеници при вр­

адм инистра т ивних папир а и дозвола.

шењу цркве ни х обреда, а у неким зе м љама н о­ се је и судије, униве рзитетски професори и д р .

бирета 2 , -ё ж, ген . м н. бирета ж [ фр. buгette) хем. уска стакле н а цев са обележе ни м кубним центиметрима за мерење за премин е те'lНОСТИ.

бирзем iiн, -ана м [тур . Ыгzе mап , в. б ир , зе­ ман) дав нина , стар о време .

бирземii нйле прил.[тур. Ыгzе mапil е) у да вна времена, некад давно, од ста рин е.

бири нџи прид. индекл. [тур . Ыгјl1 с ј) први , нај­ бољи.

бирка, -ё ж, дат. би рци , ген. ми . би ркй И бlIР ­ ка, -ё ж, дат. би рци , ген. мн . би ркй [мађ.

birka)

бlIРЈ1И1IГ, -а м [ амер. е lll"Л. Ыгl) врста игр е у којој против ници стој е на два крај а балван а спуштеног у б рзу р еку и п оку ш авај у да о крета­ њем балвана ногама једа н другог зба це у воду

(на северу САД).

биро, -оа, мн. бирои , ,"ен. мн. бироа м [фр .

1.

bll-

пословни ца или мање I1редузеће за оба­

вљање р азн их послова. канцеларија .

3. орган

2.

у ред, надлештво ,

који руководи радом неке

бирок рат(а), -ё м, мн. б ирократи [фр . В. биро, -крат(а»)

1.

техничких помагал а за обављање канцелариј­

с ки х послова .

•

биротеХIIИЧКЙ .

бирош, - а м, МII . - и [м а ђ .

biros]

нај амни рад­

ник који живи на им а њ у газде, обично онај ко ­ ји чува стоку на паши , с виња р или говедар .

БIIРТ, -а м [нем . Wiгt] заст. к рчм ар. биртiiш, -аша м, МII. б ирта ши , ген . мн . бирта­ ша [В . биртија] о н ај кој и д ржи би ртију , крчмар,

биртија , -ё ж, ге " . мн. биртйја [В . бирт] крчма , кафана.

БИРТ}'ГЈ1ија, -ё м [тур .

birtllglll,

в. бир) паша

од ј ед ног туга (В .).

бирцуз, -уза м , м и . б ирцуз и , ,"Щ МII . б~lрцуза [нем . Wiгtshalls] крчма, кафана, биртиј а.

бllС узВ. [лат.

bis два п ут) 1. још, још једном,

поново (узвик којим се тражи п о н ављање неког дела програма и ли н аставак, додатак програму

ПОЛИТИ'lке орга ни за ције.

ucrate,

биротеХlшка, -ё ж, дат. биротехници [В . би­ ро, техника] уку пност посту пака , приб ора и

ГОСТИОНИ'lар .

покр . овца кратког куд р авог р уна.

геаи]

бирократскй, - а, -о [ В. бирократија] који се односи на бирократе и л и на бирократиј у.

btlrea-

онај који ј е део биро­

кратског апарата, чиновник уо пште.

2.

службе­

ник који се круто , слепо држи про писа службе.

бирок ратизам, -зма м [ В. бирократија)

1.

на ко нце рту, приредби и сл . ).

2. (МИ . бисови или

бисев и) пон овљени део програма или додатак програму , изнуђен УЗВ l1цим а и аплаузом .

бllсаге, бисага ж мн. [к ас н олат. би -,

saccus

bisacc(i)um, В .

врећа] торба начињ е н а из два међу­

оно што је својстве н о бирократији, што ка р ак­

соб но спојена дела која се нос и преко седла

терише бирок ратију; претерани формализам у

или самара, или пр еба ч е н а пре ко р амена .

спровођењу прописа , споро и компликовано

ГlOсловање.

2.

в. бирократија

(1).

бllрократизаЦllја, -ё ж [В . би р ок ратиј а] уво­ ђење бирок ратије

бllрократизирати В . БИрократизовати . бирократизовати , -ујём (и бирократизiiра­

214

3.

bisextilisJ пре­

СТIIЈ1на година преступна год ин а (са

366

да­

на) ; у п . бисекстус.

(1).

ти, бирократизй рам,

бисеКСТЙJlан, -л н а, -л н о [лат .

ступни, с једним престу пним даном . .t. бисек­

л. мн. б ирократизи рај)i)

бисекстус , - а м, мн . - и [лат .

bi sextlls]

преступ ­

ни да н , тј. да н који се јавља сваке четврте годи­ н е као

29.

фебруар .

битни к

бllсексузлаll

бисексузлан, -лна, -лно [В . би -, лат. пол] дит.

1. 2.

sexus

који има оба пола, двополан , хермафро­ који сексуално општи с оба пола.

2.

фиг. ле п обл ик горњег де­

ла тела, н а р о чи то код жене.

бистрирати, бистрирам ,

бисексуала ц, -лца м, МВ. бисексуалци, ген. мн. бисексуал аца [В. бисексуалан] онај који сек­ суално општи с оба пола.

сврш . и н есврш.

[фр .

3. л. мн. бистрирају bi strer] ЛИК. (на)сликати ,

(о)бојити чађавом аква р ел н ом бојом.

бiIСТРО , -аа, мн. бистра и , ген . мн . бистр6а м

бисексуал изам, -зма м = бисексуалност (В.) бисексуал ност, -и ж = бисексуаЛltЗам, -зма м [В. бисексуалан] 6И01l.

део груди, попрсје.

п остој ање му шки х и

1.

[фр .

bistrot]

крчм а, б ифе ; екс прес ни ресторан.

бисус, -а м

['1>'1 . byssos

памук]

1.

фин а, ску­

гюце н а паму чн а или ла н ена тка нин а код старих

женских полних жлезда у организму једне је­

н арода .

динке, двополност, хермафродитизам.

шкољке и која служе за причвршћивањ е за

2.

сек­

суална склоност ка особама оба пола .

бисеКТРlfс а, -е ж, ген . мн . бисектр иса ж [фр.

2. зоол.

елаСТИЧliа влаК li а која луче неке

подлогу .

бlIТ, -а м, мн. бити , ген . мн . бита м [ енгл.

bit, сКр .

bissectrice од лат. bissectrix, од bis д вапут, secare

од Ыпагу

сећи] мат. права или полуправа која полази из

ције , која може попримити једну од две бинар­

темена угла и дели га на два једнака дела, симе­

не в р едности, О или

рач. основна јед иница информа­

1; уп. бајт . beat] муз . (у

бит, -а м [енгл.

трала угла.

бисеКЦllја, -е ж [В . би-, лат.

sectio се'l ење] де­

љење надва (обично јед н ака) дела, половљење .

бисилаби чан, -чна, -ч но [в. б и -, грч. syllabe слог] који има два СЈ10га, Д ВОСЈ10жан .

бисират и, бисирам,

3. л. мн . бисирају сврш . И

несврш. [В . бис] поново и з вести, и з водити н а бис; поновити, понављати.

biscuit од лат. bis coct1.1s два пут пе­ 1. врста танких колачића од

чен , двапут куван]

јаја , шећера и брашна; врста теста, коре за тор­ те и КОЈ1аче која се прави од јаја, шеће р а и бра­ шна, пишкота.

2.

двопек, бешкот.

3.

два пут пе­

чен, неглазиран порцелан .

надзорник ,

та; (у џ ез музици) стално, равномерно пулсира­

ње, ритам који представља основу џеза.

бiПЗllга, -е м и ж , дат. битанги, ге н . мн. битан­ ги [м ађ. Ыtапg] пропалица, проби свет, варали ­ ца , ништарија.

употреба двеју основних тема (обично у првом ставу симфоније, со н ате или квартета).

бllтер, -а м [енгл .

bitter горакј врста горког

алкохолног или безалкохолног пиliа .

битис ати , -ишем сврш. [тур . ћи, минути, зав ршити се.

2.

bitrnek] 1. про­

угинути, умрети ,

пропасти , скончати. О било 1I БИТllсало било

БIIСКУll, -а м, мн. бискуп и , ген. мн . бискупа

['1>'1. episkopos

енглеској му­

з ичкој терми н ологији) меТРИ'l кајединица так­

битемаТltЗам, -зма м [в . битематски] муз.

бисквйт, -ита м , мн. бисквити, ген. мн . би­ сквита [фр .

digit]

'lYBap] 1.

високи цр­

па прошло.

б ltТЛС, -3 м, мн. -и [енгл . Тl1е Беаtlеs, укршта­

квени достојанет веник у католичкој и еванге­

њем р ечи

листичкој цркви; поглавар јед н е црквене обла­

глеске музичке групе Битлси, врло ПОП УJlарне

сти (дијецезе) код католика .

2. ПоКр . в. БИШКУII .

• БИСКУllСКЙ.

буба и

БО -тих година ХХ века .

beat 2.

ри там ]

1.

члан ен­

фиг. младиli који из­

гледом подсеliа на Битлсе (дуга коса , особен

бискупија, -е ж [грч .

episkopia] 1. црквена 2. би­

област којом управља бискуп, дијецеза.

скупов двор И канцеларија.

бисмилзх узв. [тур .

beetle

бllтмапа, -е ж [енгл .

bitmap] рач . растерска

слика добије на распоређивањем тачака на утвр­

besrnele од ар. biS1l1i-lliih]

у име божје, помози боже.

бисолйт, -.1та м [грч .

начин одевања).

ђен начин.

биТltик, -а м, м •• . битници , ген. мн. битника

byssos п амук, lithos ка­

[е.ЈГЈ'.

beatnik] 1. припад н ик generation (А.

америчке књижев ­

мен] мннерал. азбесту сродан минерал свиласта

не групе Беаt

сјаја .

ак), којаје иступала против конвенција грађан­

бllста, -е ж, ген. МН . биста [фр.

buste груди ] 1.

вај. кип који представља главу, рам ена и горњи

ског друштва.

2.

Гинзберг, џ. Керу­

пр ип адник групе студената,

6О-тих година прошлог века у САД, којаје пре-

215

битометрија

бiщепс

зирала грађа нски живот и заговарала слободу у

ва стакла за н аоча ре двојаке диоптрије, чиј и је­

умет н ости и животу . З. особа склона неуобича­

да н део служи за читање а д р уги за гледање у

јеном понашању и одевању .

даљину.

битомстрија , -ё ж [грч.

• бiiПlИчкii .

byth6s дубина, в. -ме­

бифора, -ё ж, "СII . МН. бифора ж [лат. biforis

трија] мерење дуб ине помоћу виска или прора­

који има два отвора] архит. прозор п одељен ка­

чунавањем.

меним стубићем н а д ва мања прозо ра чији гор­

БИТОШIЛНОСТ, -и ж [В . би-, тоналност] м уз. истовремено зву чањ е два различита тонал и те­

бi'tформаll, -а, -о [lIлат. ЫfoПТli s, в . би-, фор­

та (јавља се тек у музици ХХ века).

БИТJlазар, -а м [тур.

bitpazar од bit ваш ка, в.

пазар] заст. трг где се продају старе ствари , бу­ вља пијаца.

lith6s

ма] са две форме, два облика , двообличан.

биформитёт, -ета м [нлат.

bifonnitas] двоо­

бличност.

БИТУJllп,-а и битулит, -?Iта м [В . би ту( мен) , ГрЧ.

њи део има облик лука, че ст у сред њ овековном градитељству .

камен] хем. смеса у којој ј е битумен

глав ни састојак и кој а служи за ПОП ЛО 'laвање

бilфтек, -а М , [фр .

bifteck

MII.

од енгл.

бифтеци, ге н . МН. бифтёка м кулин . одрезак го­

beefsteak]

веђег м еса об ичн о у пола печен на јак ој ватри .

бифуркација, -ё ж [нл а1'. biftlrcatio, В. би-,

д румова.

битуме н, -а м [лат. Ыtuтеп] М l1н е рал. зем на

лат. Љгса виле]

1. разд вај а њ е, рачвањ е, гранаlbе

смола, теч на или чврста смеса црне или смеђе

на два дела.

геогр. отицање воде једне реке у

боје настала распадање м биљних или живо­

два р азличита слива , рачвање рек е у два тока.

тињских остатака, помешан а с кречњаком д аје вештачк и асфалт.

БИТУМИllиза циј а, -ё ж [В . битумен, - изација]

1.

behaviour пона­

П С И Х. у чење з асновано н а претпостав­

ци да се једино посматрањем људског понаша­ ња може доћи до ваљаних података о душев­

битуминоз аll, -з на, -зно [В . битумен] који

ни м стаљим а и процесима .

2.

I1СИХ . врста психо­

терапије и з веде на и з науке о понашаљу . З.

садрж и б итумена.

бићеРИ II , -нна м, МII. бићернни, ГСН . МII . биће­

рнна [итал. Ьiссl1iегiпо] llOKp . мала чаша , ч а шица

ЛИНГВ. проучавање јез ик а н а основу понашаљ а

јез ичких заједница .

• б их е виорiI СПI'IКЙ .

б и хев иорист(а) , -ё М, МН . би хевиористи [В .

(обично за ракију).

бифазан, -зна, -з но [В . би-, фаза] који има бифё, -са, МН . бифси, ГСН. МН . бифеа [фр.

buf-

мања гостионица , кафана у којој се слу­

же алкохол на и безалкохолна пића, кафа и хладна јела, обично стој е ћи .

2.

бихевио ри зам] следбеник бихевиоризма .

ормар ил и део

бl1хроматичан, - 'Iна, -чно [В . би- , l·рЧ . б и хузур ПрИД. ИНДСКЛ. [тур .

biht1Zur] п оКр. узне­

З. постављс н сто с пићем и хладним јел има за

ти, узнемирити, досађ ив ати, сметати .

госте са којег се они сами служе.

chro-

та боја] од две боје , двобојан. мирен, неспокојан . О

-

(У) Чltни ти узнемирава­

бихузу рити, бихузурим lI есв рш . [ В. бихузур]

бифсџија, -ё м [В . бифе, - џија] онај који др ­ жи бифе, влас ник бифеа; рад ник , прода вац у бифеу.

П оК р . уз н емирават и ; ГР Д ИТИ.

БИХУЗУРJlУК, -а м, М Н . бихузурлуци ,

rCII .

МII.

бихузурлука [ В. бихузур] 11OКр. узнемиреност,

бi'tфиларан, - рн а, - рно [ В. би-, лат.

tilum нит,

конац] физ. дво нитан , који се састоји од д ва

несгюкојство , немир ; несл ога.

БИЦС lприча н , -'lна , - '11'10 [В . би- , центар] ко­ ји има д в а центра , који се пружа око два цен­

конца или д ва прово д ника .

бliфлати, -ам н есвр ш . [н ем. Ьi.iffelп] учити на­ памет, бубати .

тра , средишта.

бiщепс, -а м , МН . б ице l'I СИ, геll . ЩI . бицёпса м

бi'tфокала н, -лна , -л но [В . би-, фокус] који

216

бll­

бихевиористичким методама.

намештаја у коме се држи пиће, воћ е, КОЈЈа'IИ.

има два фокуса, две ж иже .

•

хевиор терапеут nCIIX. терапеут који се служи

две фазе, двофаза н (нпр . струја).

fet] 1.

бихевиоризам, -зма М [ е нгл. шање]

претварање у зем ну смолу, у битумен.

2.

•

бифокална СО'IИ-

[лат. Ыce p ~, В. би -, са ри! глава] а нат. двоглави мишић на пр ед њој стра ни н адла ктицс.

бицикл

бланширати

бици кл, -а , мн. бицикли, ген. мн. бициклii и бицикiiлii [ фр.

cyclus

bicycle, bicyclette, в. би- , каснолат . kYklos круг] врста возила на д ва

од грч.

точка које се покреће окретањем, потискива­

њем педала; н е пр . бицикла, бицИкло . бичзкчија, -ё м [тур.

bll;:akr,:1 од blr,:ak нож]

заст. о н ај који прави или продаје ножеве, ножар .

бичбол, -а м [енгл . beach ball] сп. игра ло птом на плажи .

уопште помоћ ,

2.

потпора у новцу или каквој другој в редности.

блади мери, -ија м [енгл . Bloody Магу] кок­ тел од вотке и сока од парадајза.

блззиран, -а, -о [нем .

bIas iert, фр . bIase] 1. који

је засићен животом и животн и м уживањима , ко­ јему је све досадило, отупео.

2.

који глуми рав­

нодушност, зас ићеност, умишљен , надуван .

блззираност, -ости ж [в . блаз ир ан] стање

бичкија, -ё ж, ген . МН . б~lчкијii [тур . bir,:ki од Ыr,:П1 еk сећи] п о кр .

1.

нож С полукружним сечи­

вом за сечење коже, бурека и др. жић на склапање, бритва.

3.

2.

џепни но­

тесте ра.

бичкиџија, -ё м [в. бичкија] покр. стругар, тесар .

бич-ла-ма р, -а м [енгл .- шп . Ьеасh-lа-П1аг од фр .

Ьесhе-dе-П1ег од порт. bicho do П1аг морски црв] врста пиџина (в .), мешавина јез ика са енглеским у основи, који се користи као средство споразу­ мевања у југозападном делу Тихог океана.

биџа, -ё м, ВОК . биџо [тур. bl.icl.ir] кржљао чо в ек, п атуљак, кепец.

2.

мали КОЊ .

вине.

би шоф, а м, МН. бишофи, ген . МН . биш6фii [нем. Вisсhоfбискуп] пиће, коктел од црног ви­ на, помо р ан џине ко ре и сока, са циметом , ка­

ранфилићем и шећером. 8.

бланко.

biondina] поКр . мала плаву -

ша , плавуш ица ; уп . блондина, блонд инка .

бјУти-бII3НИС, -а м , МН . бјУ-ги-би з ниси , ГСН.

МН. бјYrи-б и знисii [ е нгл . beauty btJsiness] зајед­ нички назив за м о ду, ко з метику , женску штам ­

блавор и блавор, -а м, МН. -и [порекло неиз ­

морске рибе ,

бојити косу У изразито светлу нијан су.

блајховати = блајхати (в . ) блам , - а м [ В. бламирати] жарг . в. бламажа. блаюiжа, -ё ж [н ем. ВlаП1аgе, в . бламирати] срамота , брука , брукање .

сврш. и н ес врш . окривити]

biilaur]

ЗООЛ.

1.

3. Л. м". бламир ају

[н ем . ЫаП1i еге п од фр . Ы аП1ег

и зв ргнути, извргавати блама жи,

(о)с рамотити , (о)брукати .

2. -

се (о)с рам отити

се, (о)брукати се .

блаlН~ ПРИД. I1нде кл . [н ем. bIank, фр. Ыап с ] В. бланко .

бланквёрс, -а м , мн. -и [ е нгл . bIank ve rse] рочито неримовани петостопнијамб којије ка­

БЛЗllКёт, -ета м , МН. бланкети , ген. МН . блан ­ кета = бланкета, -ё ж, ' ·СН . мн. бла нк етii [фр . Ыап­

quette]

штампан образац , формулар .

блаш~ета = блзнкёт (в . ) бланкизам, -зма м [према фр . социј алисти Бланкију

пу и манекенств о.

гуштера без ногу ,

блајхати, -ам = блајховати, -ујём н есв рш . [нем. Ыеiсhеп] раз . бледити, и з бељивати косу,

рактеристичан за енглеску драму и еп.

бјонд а [итал. bionda] п о кр . плавуша.

весно, У П . РУМ.

ност , равнодушност , отупелост.

књиж. неримован , невезан , слободан стих, н а­

бја нко м индекл. [итал . Ыапсо бео]

бјондина [итал.

или особина онога који је блазиран, засиће­

бламирати, бламирiiм ,

1. мали , з а­

бишкуп, -а м [в . бискуп] ГlOкр . тртица од жи ­

1.

врста з мијоликог

Ophisaurus apodus. 2. Saurus griseus.

врста

благод ејанаL{, -нца м , МН. благодејанци , ген .

МН. благодејiiнiiцii [в . благодејање] заст. онај који прима помоћ за школовање и и здржавање, сти­

(Blanql1i)]

струја у француском ре во­

луционарном покрету ХТХ века која је била против класне борбе пролетаријата .

бланко [нем . Ыапkо од итал . Ыапсо у крште­ ног са нем.

bIank]

бео , чист, неисписан; А - 'leK

чек који је потписан , али ј е остављено прим ао­ цу да упише износ.

бланширати, бл анширiiм ,

3. Л. мн . бланш и­

рају С8РШ. и несврш . [фр . Ыапсћјг избељив ати]

пен д ист.

благодејање, -а с [РУС . благодеяние доб рочин ­ ство] заст.

шном учен ику , стипендија.

1. помоћ

која се даје доб ром а сирома-

КУЛНН. кратко (про)кувати ( поврћ е или воћ е), (по )парити .

217

блсфер

-бласт

-бласт, -бл астија [В . бласто-] као други део

р е'! и упућује на клицу , клијање, ницање.

дање неком клубу , удружењу и СН.

2.

женски

сако .

блскаут, а м , MfI . - и [ е НГ1l .

бластем, -ема м , мн. бластеми, ген . мн . бнасте­ ма = блаетема, -ё ж [грч. bl аstёl11а пупољак] БИ01l.

blackotlt) 1. пр ећут­

кивање, скривање , забашу рив ање н еких ч и ње­

не изд иф еренцирано ембрионално ткиво из кога

ница од стра не власти у политичке с врхе.

се разв иј а животињски ил и биљни орган .

мрак , замрачење .

БJIск-Ботом, а м [еНГ1l. black-ЬоttО I11 ) в рста

бластема = бластем (в . ) бласто - [грч.

blast6s

кница, заметак] као пр ­

в и де о сн оженице п оказује да се израз односи

америч ког црначког плеса , настао по сле П рвог светског рата.

БJIскuек, -а м [енгл .

на кл иц у ини заметак .

бластогенеза, -ё и бластоге н еза, -ё ж [в . бнасто-, ген еза] р азм н о жавање

б иол. вегетативно , бесполно (нпр.

код

маховина ,

бластоде рм, -а м , МII . -и [в. бласто- , грч .

der-

БJIастом, -ама м , мн . бластами , ген . м" . бна­ стама [ В . бн асто-] врста тумора са ћелијама ем­ б р ио н ал ног типа.

бле lща, -ё ж , ге ... МН . блёнди [н ем .

B1ende] 1.

ше величи н а отвора објектива и УЈЈ аз светлости у објектив .

2.

фО'l'. п л оча која од биј а светлост и

која се користи п р и снимању да б и осветлила засење н а места. З . с в . у стрељаштв у: а . шт итник

од случајно испаљених, з алуталих и ни одбије­ них з рна . б . з ид н а стр ел ишту преко к ој ег се га­

бластоме ра, -ё ж [В . бласто- ,

l11eros део]

Б И01l .

ћел ија кој а настаје од оплођене јајне ћелије у току пе риода браздања, део бластуле (в . ).

бл астомикоза, - ё ж [В . бл асто- , l11 уkёs гљи­ в а] мед . а кутно и хрон ичн о обољење коже иза­ зва н о ј ед ном врстом гљивица .

бластопо р , -а м , МII . - и [В . бласто- , p6гos отвор] би ол. отвор на працреву код гаструле (В . ).

блаСТО Цltста, -ё ж [В . бласто-,

kJ'stis

мехур]

биол. за метни мехурић, врста бластуле.

ђа.

4.

брана , преграда , з аклон.

блс нд ати , -ам в . БJIС lIд овапt . бле llде р , -а м [енгл . bl епdег од

to blend

ме ш а­

ти] мали електри чни кућни апарат за ус и тња­ вање и ме ш ање меке х р ане или течн ости.

БJIС lщоват и , -ујём СВРШ . и несврш . [ lIем. bl е п­

den] 1.

фО'l'. регулисати бленду .

2.

(у)'!и н ити

звук ИЛИ слику слабијим (н пр . , при мо н тирању

финма) .

2.

В . абле нд овати.

БJIе нор агија В . бле llор еј а.

блаСТУJIа, -ё ж [нлат. blastu la од грч . blast6s кл ица, з аметак] б и ол . стадијум у р азвоју замет­

ка, јајн е ћелије, којим се зав рш ава браздање , замет ни мехур .

БJIеllореја, -ё ж [грч . blеппа слуз , гё јп тећ и ] м ед.

1. гнојно

запаљење вежњаче ок а, и зазвано

обично гонококама .

2.

луч е ње слузаво-г н ојне

течности и з мок р аћне цеви као последица запа ­

бласф ема ll, - мна, - мно [грч . blаsрhёl110S] бо­ гохула н ; крајње увредљ ив , погрдан.

на бо га, б огохуљење ; хуљење , грдња , псовање .

блаУМО lIтаг, -а м, мн. блаумонтази, ,"е н. MfI .

Blatll110ntag пнави понеде­

ља к] жа рг. стање мамурлука посне банчења у недељу.

блаушт р ум пф, - а м [н е м .

љења.

блсф , блефа м , МН . блефови , ге н .

бласфем ија, -ё ж [грч . bl аsр hёl11lа] хуљење

[ е нгл .

bluffJ

MII .

блефова

обмана , варка; заварав ање, обма­

њивање тобожњом сигурношћу.

бле ф а рипt с, -а м [грч . blephaгon о ч ни каЈЈак, В . -итис] мед . запаљење очних кап а к а.

блефаросrlазам , -з ма м [грч . bl е рh а го п очни каllак, В . с п азам ] мед . грч евито стиска њ е о чни х

blatl

плав, StГШТlрf

ч ар а п а ] заст. В . блУ-стОюшг . блејзе р , -а (и блезе р , -а) м, МН . -и [енгл.

218

21 , ајнц . фО'l' . део фотографског апарата којим се р егули ­

l11 а кожа] б и ол. кожица бластуле (В . ).

zer] 1.

blackjack] х аза рдна к ар­

ташка игра у којој је циљ да збир кар ата буде

корала,

су н ђер а и др . ).

блаум онта га [нем .

2.

капака услед з апаљења или осетљив ост и ока н а светлост.

bla-

ла ,-а н спортски сако , означава и припа-

БJIсфер, -а м, MfI . - и [В . блеф] онај к оји блефи ­

ра , обмањивач ;

• блСферскИ .

блефирати

блокада

3. ". мн . блефирају

снимање у тами (раније магнезијево светЈЈО) ,

сврш. И несврш. [в. блеф] обманути, обмањив ати ,

БЈlефирати, блi:фйрiiм,

флеш; светлост коју произведе тај део или уре­

завара(ва)ти; у карташкој игри: завара(ва)ти

ђај, блесак.

тобоже добрим картама.

блицкрйг, -а м, МН. блицкрйзи, гс" . мн . блиц­

блех в. плех.

крйгii [Н СМ.

блеХ-ЮlструмеIП, -а м [нем . Вlесhiпstгшnепt]

за кратко време настоји поразити непријатељ , брз, муњевит рат .

муз . лимени дувачки инструмент.

блех-муз ика, -ё ж [нем .

ној. силовит рат којим се

Blitzkrieg]

BlechnlUsik] муз. ли­

мени дувачки оркестар; војна банда.

БЈIОГ, -а м [енгл.

blog, према (we)b мрежа, log

дневник] рач. персонална страна н а Интернету,

блех -оркестар, -тра м в . блех-мУзика .

на којој аутор води својеврстан д невник са соп­

блиндажа, -ё ж [фр .

ственим размишљањима и коментарима, често

blindage]

вој.

1.

челични

заштитни оклоп (на броду, возу, аутомобилу и др .).

2. облагање

тематски оријентисан.

блогер, -а [еИГJl.

(б рода, аугомобила и др.) та­

блок, -а м,

квим оклопом.

БЛИНДlt раТIf, блиндйрiiм , ју сврш. и несврш. [нем.

3. л. мн . блиндира­ blindieren од фр. blinder]

заштитити, заштићивати, осигура(ва)ти, оја­

block,

MII.

фр. Ыос]

blogger] рач . аутор блога .

блокови, ген. м н . блокова [ еllГЛ .

1.

вел ики, масиван комад чега

(бетона, камена, леда, метала и сл.) .

'1а(ва)ти челичним оклопом, заштитним закло­

на крај друге тако да '1ине целину.

ном и сл.

уд ружени х д ржава или

БЛllнд-рам [нем .

blind слеп, в. рам] слик. др ­

вени оквир преко кога се затеже платно са сли­ ком, споља невидљив.

БЛlfНIf, блинii м м •• . [рус. блины] руски кола­ '1и , СЛИ'l НИ палачинкама, од финог пшеничног

брашна, пржени на путеру, с премазом или пу­ њењем .

савез.

4.

а.

3.

110Л . више

п олит ичких странака,

свеска, бележница с л истовима

обично повезаним на ужој страни. б. корице , обично од картона, у којима се налазе листови

за цртање . в. велик број улазница, "ризн аница, формулара и сл. повезаних у књижицу тако да

се лако могу одвојити.

потврда за уплаћену

5.

суму на коју се доб ија роба, рачун . б. жене­ з нич ки уређај за аутоматско отварање и затва­

БЛlшкер, -а м, мн. блинкери, ген . мн. блинкё­ ра [нем .

2. и звестан

б рој згр ада, обично стамбених, сазиданих јед­

Blinker] 1.

а. трепћуће СИГНаЈlНО светло

на раскрсници, прузи и др. које упозорава воза­

р ање пруге; кућица у којој је смештен такав уређај.

7.

с п . начин одб р ане у раз ним спортови ­

ма (нпр. у одбојци на мрежи , у фудбаЈ1У пред

'1е на опасност. б . службени улични телефон

голом, у ватерполу и д р .).

полиције са СИГНаЈ1Н ИМ с ветлом.

з ији) неколико тематски

2.

мамац на

8.

(на радију, теЈ ЈСВИ ­

повезан и х

прилога

удици у облику рибице од метала и ли пластике

или више узастопно емитованих реклам а.

за хватање веће рибе , варалица.

техн. средишњи део мотор а са унутрашњим са­

3.

наочњаци у

горевањем,

облику капе за тркаће коње.

БЈшнкераш, -аша м , мн . блинкераши, ген .

MII .

испуст

од

blister плик] 1. авиј .

про з ра'lНОГ

п ласт ичног

материјала на телу авиона, служи за размештај наоружања и нишанских справа.

2.

п ако вање у

пластичну фолију обликовану према контура­ ма производа (нпр. четкице за зубе) испод ко­

јег је равна картонска подлога.

3.

сиров бакар.

блиц, блица м, мн. блицеви, ген. мн. блицёвii [нем .

Blitz

се

нала зе

цилиндри .

А

јег су сва слова једнаке дебљине .

блокад а , -ё ж [НСМ .

уз помоћ блинке ра (в.).

куполасти

коме

блок-писмо, блок-слова типогр . писмо код ко­

блинкерашii [в . блинкер] риболовац који лов и блисте р, -а м, м ••. -и [енгл.

у

9.

муња] фот . део фотоапарата или до­

датак фотоапарату који прои звод и светло за

Blockade] 1.

вој. потпуно

опкољавање непријатељског положаја , града ,

утврђења и сл. војном силом, опсада.

2.

изола­

ција неке државе као облик при тиска; економ­ ска и золација, затва рање граница према некој земљи рад и обустављања привреД НОЈ- промета .

3.

ба нк . обустава исплате новца са рачуна , дава­

ња кредита.

4.

мед. престанак функције каквог

органа; средство којим се изазива такав преста­

нак, обично локална анестезија у виду ин екци­ је.

5. псих . HaY'leHor

раз . тренутна немогућност присећања ИЛИ по з нато,-, стање смање н е мисао-

219

боби

блокажа

не активности. б. сп. а. маневар којим се спре­

садржаја. б. музички стил, врста џеза заснова­

чава

ног на црначком блузу.

напредовање

противничког

противника;

ударца

заустављање

подм ета њем

шаке

или

ноге; заустављање противничког шута , ударца

(нпр . у кошарци пред кошем, у рукомету п ред голом). б. у шаху: заустављање кретања про­ тивничког пешака .

блокажа, -ё ж [фр.

blocage] 1. одломци

каме­

ња или опеке за попуњавање празнина у з и до­

вима.

2. типогр.

стављање изврнутих слова рад и

попуњавања редова или уместо слова која нису

при руци, а која ће касније бити замење н а пра ­

блуза, -ё ж, ген. мн. блуза [фр.

blouse] 1. горњи

део женске одеће, нај'lешће од лаког материја­ ла, копча се по средини.

врста горње унифор­

2.

ме на копчање (војничка, радllичка, официрска

блуза и сл.).

БЛУЗОIf, -она м, мн . блузони, ген . мн . блузона [фр .

blotlson,

в . блуза] женска јакн а од чвршће

тканине, са суженим и ојачаним струком .

БЛУЗОII 1I0ар , -а м , >11' . блузон ноари , ген . мн. блузон ноара [фр. blоu sо п појг] "црна блуза",

вим словима.

блокбастер , -а м [ е нгл.

blockbtlster] филм

француски назив за младиће који обично носе

или књига који су и зузетно гледани , односно

црне кожне јакне и уске п анталоне с ножевима ,

читани и доносе велику за раду.

хулиган, силеtlија.

блокёј, -еја м, МII . блокеји, ген.

MII.

блокеја

блу Шlтер, -а м, мн. -и [енп, .

bltle peter]

пом. сиг­

[порекло неизвесно] метална плочица за за­

нална застава с белим четвороуглом на плавом

штиту врха ципеле или потпетице.

пољу, којом брод најављује да н апушта луку.

блокирати, блокирам,

3.

л. мн. блокирају,

сврш. И несврш. [н ем. blосkiегеп , фр. блок]

bloquer,

в.

блу-стокинг, -а м, блу-стокинзи , ген. мн.

блу-стокинга [енгл . blu е-stосki п g]

1. заст. иран .

(из)вршити блокаду, препречи(ва)ти,

"плава чарапа" , под ругљиво име за жену инте­

обично из безбедносних разлога (нпр. мост,

лектуалних и духовних склоности; уп. блау­

1.

пут, прилаз чему).

2.

онемогући(ва)ти (нпр . до­

ношсње одлуке, рад мотора,

др.) .

3. записати,

исплату новца

записивати у блок

и

(4).

салонима

блоковски, -а, -о [в . блок] који се односи на блок

(3).

назив за женске групе у Енгле­

2. и

расправљал е

о

књижевности

и

уметности.

БЛУ-U1Нl м [енгл . bluе-јеап] В. блу UИIIС .

блокфлауга, -ё и блок-флаута ж [нем . В10С­

kflote,

ШТРУМl1ф .

ској које су се средином ХVIП века састајале у

в. флаута] муз. мали дрвени дувачки ин­

струмент с рупама за прсте, сл ичан фрули.

БЈlокхаус, -а м, мн. - и [нем .

B10ckhausJ 1. пој .

мало бетонско утв рђ ење, раније брвнара, за од­ брану неког положаја , бункер .

2.

брвнара.

БЛУ-UИllс, -ам [енг.

bluejeans] 1.

врстачвр­

сте памучне тканине, обично плаве боје, од ко­

је се праве одевни предмети, тексас(платно) .

2.

одећа од такве тканине, најч ешће панталоне фармерке .

боа, -ё ж, . ое.·•. МН. БЫi [шшт. Ьоа]

1. ЗОО}' . врста 2. жен­

бломба непр . в. плОмба .

змије Воа

бломбlf рати непр . в. пломБИрати .

ска огрлица у облику змије од крзна или перја .

БЛОЈIД прид. индекл . [нем.

blond, фр. blond] који

има плаву косу, плавокос .

БЛОIЩИlf, -ина м, м ••. блондини, ген . мн . блон­

дина [фр.

blondin] мушкарац плаве косе, плаву­

шан; фиг. кицош, удварач женама .

B1ondine]

змијски цар , удав .

боабаб HeГlp . В . баобаб . боб, боба м,

MII.

бобови,

слеј, -а м, МН . -и [енгл . два

или

четири

rCII. MII.

бобава = боб­

bob-s1eigh]

сп . а. санке са

седишта,

са

управљачем

на

предњем делу. б. ОЛИМllијска спортска дисци­

БЛОIIДИ llа , -ё = БЛОIIДЙlIка, -ё ж, дат. блон­ динки, ген . мн. блондинки [нем .

constrictor,

же н а

плаве косе, Ilлавуша

плина спуштања таквим

санкама ни з унапред

припремљену, залеђену стазу.

боби, бобија м ,

MIJ .

бобији, ген.

MII .

бобија

БЛОlIди нка = БЛОЈIДИllа (в . )

[ е нгл . ЬоЬЬу, по надимку Роберта Ilи ла, преми­

блуз, -а м [енгл .

јера у првој половини ХIХ века] поп уларни на­

blues]

муз . а. песма аме­

ричких Црнаца , лаганог ритма , с речима сетног

220

зив за ЛОНДОНСКОГ полицајца .

бојаги

бобина

бобина, -е ж [ф р. ЬоЬјпе] калем за конац, пред иво, филмску траку и СЛ .; електр. калем с

са својим покретима и гестов им а, постаје изра ­

жајно средство.

намотајима бакарне жице, индукциони калем ;

непр. бомбlfна . бобiшет, -а м [е нгл.

боди-бitлдер, -а и бодибилдер , -а м, МН . -и [енгл. body-buildeг од

bobbinet од фр . ЬоЬјпе]

бодибилдинзи ,

боби-соксе рка , -е ж, дат. боби-соксерки [енгл . bobby-soxeг према

bobby-socks,

кратке

женске ча рапе] ист. у Америци н аз ив за сенти ­

body-building]

build

градити]

ген .

МН .

бодибилдинга

[енгл.

еГI . Д l1зање тегова и вежбање р ади

р азв ијања и обликовања мишићне масе , уп . бил­ довати .

менталну, романтич н у ти н еј џерку средином хх века.

тело,

БОди-БИлди .. г, - а и бодибИлди .. г, -а м, МН.

врста лаке, прозирне, чипкасте тканине за ха­

љине и завесе, т ил .

body

онај који се бави боди-билдингом , уп. билдер .

боди-чек и бодичек, -а м [енгл. body check] еГI .

заустављање

ПРОТ I1ВНI1ЧКОГ

игра'Ја

телом

(куком, рам е ном ил и прсима) у хокеју на леду.

бобслеј = боб (в.) бова, е ж, ген. мн . бава [итал . Ьоа] укотвљена

бодО .. и, -ија м [по имен у итал . типографа Ђ.

метална плутача, обично н а мору , за везивање

БоДонија ,

бродова или као с игнал.

ског слога .

бова ризам, -зм а м [према јунакињи романа

Г. Флобера "Гос пођа Бовари"] осећање које се јавља код млад их жена због незадовољства властитим ж ивотом , бег од стварности и жеља

за нечим вишим, бољим.

1740- 18 13]

ТИГIO I"Р . врста штамп ар­

бодул, -а м, МН . бодули , ге fl . м н . бодула [ венец.

bodolo]

пОКр . онај који живи на острву , остр­

вљанин.

бодулка, дат. боДулки, ген . МН. бодулки [в . бодул] жена бодул , острвљанка.

богаз, а м, мн . богази, ген . мн . богаза = богаза,

боем, -ем а м, МН . боеми , ген . МН. боема [фр . Ь о­

-е ж, ген. мн. богаза [тур . bogaz] 1. узак прол аз,

hеП1е боемски живот] човек, обично уметник ,

кланац, плани нски тес нац .

књижевник, глумац, који вод и без брижан , н еу ­

ждрело.

р еда н , кафански живот ; • БОёмскИ .

2. поКр . грло , гуша, 3. ПОКр. пређа за хватање рибе . О Зllати

( ПО З ll а вати) стазе и богазе знат и све скри вене, тешко проход н е путеве .

богаза = богаз (в . )

тира [рус. богаты рь] 1. јунак р уских народ ни х песама; уопште јунак , витез.

2.

заст. богат ч о­

век, богаташ .

божоле, -еа м [фр .

beaujol ais] врста фр анцу ­

ског вина , производ и се севе рно од Лиона .

боза, -е ж [тур .

boza од пере. buzaJ 1. напи так

киселкастог укуса од преврелог Ilрос еног или

богда, -е ж, ген. МН . богди [тур. bogday] 1. з рно

2.

1. бое м ск и начин жи ­ 2.

зб. боеми , д руштво боема.

богат iiр , -и ра м, мн. богатири , ген . мн . бога­

пшенице.

боемија, -е Ж [в . боем]

вота , особина онога који је боем , боемство .

нешто веома мало, ситн о, мрвица.

богдо-miма -е м [монг. bogdo-lаП1а] врховни свештеник, дух овни поглавар у Тибету који з а­ једно с далај-ла мом у пр авља зе мљом.

кукурузног брашна и ш еће ра.

2.

ф и г. фам. оно

што ј е без икакв е вредности; оно што је једно­

став но , јако лако .

бозаџија, -е м [ту р . bozacl, В. боза] онај који прави и продаје бозу . • БОзаџiiјскИ .

боде га, -е ж, дат. бодеги , ген. МН. бодега [шп .

бозо .. , -она м, МН . бозони , ген . МН . бозона

а. винск и ПОДРУМ,винара , крчма . б . ба­

[према индијском фи з ичару С. Н . Бозеу ] физ .

bodega]

субатомска чест ица са цел им квантним б р ојем

калница .

бод и , -ија м [енгл. body тело ] врста стезника , женска доња оде ћа припијена уз тело, замењу­

бој' М, IНlДекл. [е н гл. Ьоу] млад ић .

је комбинезон и мајицу .

боди-а рт, -а м [ е нгл .

сп ин а.

body aгt] ум. правац у

уметности БО-тих и 70-т и х година ХХ века , ва ­

ријанта концептуализ ма у којој тело уметника,

2.

1. де ч ак, мом че ,

ливрејисаНI1 слуга.

бој 2, боја, ЛОК . боју, мн . бој е ВI1, ге н . МН . бојева [тур . Ьоу]

1. сп р ат. 2. људс ки

раст, висина, стас.

бојаги непр . В . бајаги .

221

болометар

бојар

бојар = бољар (в . )

рал црвене , жуте или мрке боје , руда и з кој е се

бојкот, -а м, МН . бојкоти , ге н . м н . 60јкота [енгл.

доб ија алуминијум.

boycott, 1880.

бокс-меч, бокс- ме'lа м, мн . бокс- м ечеви, геll .

према Чарлсу Бојкоту, енглеском управ­

нику поседа у Ирској, против кога су се Ирци године борили ненасилним путем] одби­

бокс-мечёва [ В. бокс , меч] сп . такмич ење у

MII .

боксу између два противника, утакмица у боксу .

јање и прекид сарадње, уздржавање од рада

боксовати, -ујём н есв рш . [ в . бокс] а. бавити

или учествова ња у нечем , у знак протеста и ли

се боксом , борити се као боксер . б . ударати

ради постизања неког циља .

сницама .

бојкотовапt , -ујём сврш .

[енгл .

бокс-офис, -а м [е .п'л. box-office] 1. место у

в . бојкот] (и з)вршити бојкот ; бити У

биоскопу ИЛИ позоришту н а кој ем се продају

бојлер, -а (уоб . бојлер, -а) м , МII. бој л ери и

ју оствари нека поз оришн а представа ини филм .

boycott,

И н есврш .

fle-

бојкоту.

карте , благајна.

2. зарада од

продат и х карата ко­

ранг-л и ста филмова или позо риш них пред­

бојле ри , ген . мн. бојлёра [е нгл. Ьој1ег] резервоар ,

3.

оби чно ваљкастог облика, са уграђеним греја­

ста в а на основу за рад е од продат и х карата.

чем воде (најчешће у купатилу).

бокун, - уна м , мн . бокуни , ген . мн . бокуна

бока, -ё ж, дат. бок и И боци ж [итал . Ьосса

[Н ПUl . Ьоссо п е ] п о кр . комад, парч е , залогај .

уста] зал ив ( нпр . у н аз ив у Бока Кото рск а).

бокусеки, - иј а м [јаll . траг масти ла] кали­

бокал, -ала м , мн . бокал и , ген . мн . бокала [итал. Ьосса1е од грч .

bauka1is]

гра фско писмо јапан ске будистичк е зе н -секте .

бола l , -ё ж, геl1 . мн . бола [ енгл.

повећи , обично

bowl земљана 1. земља ни суд за пиће . 2. пић е од вина,

обао суд са дршком , за воду , вино и л и неко

посуда]

друго пиће; садржин а так вог суда, количина

ш е ћ ера и воћ а .

која стане у бокал.

бола 2 , -ё ж, ген . м •• . бола [шп. Ьоl а лопта] вр ­

бокс l , -а М [енгл . Ьо х ударац шаком] сп . борба

сталовачког оружја (у Јужној Ам ер ици) , ласо с

д ва противн ика у рингу , борба песницама у на­

каме ним или гвозденим куглама на оба краја

рочитим р ук авицам а које убнажују уда рац .

којим се гађа и саплиће п пе н .

•

боксерски.

БО ЈIД, -а м [енгл . bold] 'I'ИIlОГр. м асна или полу­

бокс 2 , -а м [е н гл . Ьох кутија , од лат. bu xus, грч .

pyxos

шимшир]

1.

мас н а слова, фет.

преграда за ј ед ног коњ а, у

ергели ил и н а х иподром у .

2.

кутија с виш е па­

БОЛДltрати, болдира м ,

(з а)црнети , подебља(ва)ти слова .

ковања ц и га ре та.

бокс3, -а м [скр . од е н гл . boxca lf] штављена телећа кожа за обућу .

болеро, -а м [шп . Ьоl е го ]

3/4

боксе рl , -а м, мн . боксери , ген . м н. боксёра и

1. о нај

који се бав и боксом.

2. врста

г во­

зденог оружја за тучу, са избочинама и л и шиљ ­

боливар, - а М, М " . - и [по Симон у Бонивару, борцу з а ослобо ђењ е јужноамерич ких коно ни ­ ј а] н о вчана ј ед иница у В е н е цуени .

цима, које се навл а чи на прсте .• боксерски и боксе рски .

1. шп ански 11лес у 2.

такту, пр а ћ е н гитарама и к астањетама.

к р атак женски жакет без рукава .

боксе р, -а м, мн . боксе ри , ген . М II . боксёр а [ е Il ГЛ . Ьох ег]

3. л . мн . бондирају

свр ш . И н есврш . [В . болд] р а 'l . (на) пи сат и болдом ,

боливијано, -а м , мн . - и [шп .

(peso) Ьоlivi апо ]

новчана ј ед иница у Бонивији.

боксер2, -а м, мн . боксери, ген . мн . боксёра и

болид, -ида м , мн . болиди , ген . мн. болида [фр .

боксе р, -а м, МН . боксери, ген . мн . боксёра [нем .

bolide

Вохег из е нгл . , в . боксерl] раса паса средње ве­

велики сјајан метеор.

личине сл ична булдогу .

тркачки аутомобил који раз в ија велике брзине .

боксерице, - рица ж мн . [ е н гл . Ьохег

shorts]

мушке гаће с ногавиц ама, кој е подсећај у на боксе рски шортс .

222

Les Ваuх у Француској]

bolls оружје које се бацаЈ 1. астрон. 2. сп . нар очито израђен

жарг. будала , гнупак , и д иот.

болометар, -тра м, м н. болометри , .'ен . МН . бо­

лометара ['1>'1 . Ьо1 е зрак, В . -метар] физ. врста

боксит, - а и боксит, - и та м [ фр . bauxite, пре­ ма месту

3.

од грч .

м ин ерал . мине-

термометра за мер е њ е енергије ТОГIJlOтно г з ра­ чења .

бомбикс

БОЛOlьезе

бол оњезе [и тал. bolognese] в . ШrlагеПI .

ких стаклених површина на специјалним пр о­

болук в. БОIlЛУк.

зорима појединих з града.

болус, -а м [лат.

која се употр ебљава као боја или материјал у

вајарству. ка.

3.

фарм . вел ика округла пилула , да нас само у

bOlllbas in] врста свиле­

не тканине , памучна свила ; врста памучне тка­

нине за поставу .

мед. зал огај хране лоптастог обли­

2.

бомбарда , - е ж, ген. мн . бомбарди [итал. ЬОIll ­

barda

од стфр .

bOlllbarde,

в . бомба]

1.

вој . а. ста­

рин ска ратничка справа за бацање камена , yГl .

ветеринар ству.

болцна, -е ж , rel1. мн . болцни [н ем. Bolzen] мех .

бомбазён, - ена м [фр .

bolus од грч . Ьбlоs грудва] 1.

минерал . врста жуте, црвенкасте или мрке глине

1. метална спојница, заглавак , чивија . 2. за­

луба рда. б . врста старин ског топа . се избацивала из таквог оруђа.

2. кугла кој а 3. муз . врста ста ­

рог дувачког инструмента .

вртањ с матицом.

бомбардёр, -ера м , мн. бомбардери , ген . мн .

бољар, -ара м, мн. бољари, ген . мн . бољара = бојар, -ара м, мн . бојари, ген . мн . бој ара (уоб . бо­

бомбардера [фр .

љар, -а, мн. бољари , бољара) м [рус. бояри н] ист.

кога се бацају бомбе . б. онај који баца бомбе .

племић, властелин у царској Русији .

+ боља р­

bOlllbardeur] 1. вој . а. авион и з 2. жа рг. боксер јаког, разорно г ударца. + бомбар ­ д ёрскЙ .

ски .

бомбардовати, -ујем С 8РШ . и н еС8РШ . lФР .

бољшевизам, -зма м [рус. большевизм , в . бољшевик]

ист.

Ilравац

у

руском

социјали­

bOlllbarder] 1. вој.

(из)в ршити наllад авионским

стичком радничком покрету који је утемељио

бомбама , гранатама , или сл . Ilрој ектил има .

Лењин , бољшевички поредак.

засут и , заС Иll ати гађају ћ и било какв и м пр едме ­

бољшевиза ција, -е ж [В . бољшевизам] пре­ вођење

на

бољшеви чки

поредак ,

завођење

т има . б. фю . обасути , обаСИllати атомским и ли другим сићушним честицама . в. досадити , до­ сађивати (коме) питањима, молбама , 11ОШИЉ­

бољшевизма.

бољшевйк, -ика м, мн . бољшевици, ген . мн .

кама и сл.

бомбаРДОII, -olla м , м н. бомбардон и , ге н .

бољшевика [рус . большевик према больше ви­ ше , већина]

1. а .

ист. члан већинске фракције у

бомбардона [итал. bOlllbardone] муз.

руској Со цијалдемократској партији. б . при ­

ро г фагота .

стал ица

ста бас-трубе .

бољ шевизма;

припадник

комуни ­

стичке партије у Совјетском Савезу .

2.

човек

левичарских схватања и деловања у очима кон­

зервативаца, комуниста.

+ бољшевйчкй.

бомба, -е ж, ,·е н . мн. бомби [фр . ЬОIllЬ е од гр ч .

b61llbos

тутњава]

1.

вој . експлозивна направа

2. фиг.

IlРОИ ЗВОД И јак утисак, сензација .

3.

геол. отвр­

дли комади л аве ло птасто г облика који настају

при ерупцији вулкана.

4.

сп . жарг. скок у воду

при којемје тело савијено тако да се рукама об­ ухвате

згрче н е

ноге .

А

аутомобил

бомба,

bOlllbast од с рn ат. ЬОIllЬа х, '·рч . Ь6IllЬУХ, в . 1. памучна Ilостава ; врста свилен е ткаНИliе, уп . бомбазен. 2. претерано надмен , бомб и кс]

китњаст говор , израз или стил.

бомбаст, -а, -о = бомбастичаll (в . )

бомбастичаli, - чна , -чно [ е н гл . bOlllbastic, в . бомбаст] претера но китњаст, р етори ч ан, пате­ ти ч ан (о стилу, говору, изразу и сл.) .

бомбаСТИ'IIIОСТ, -ости ж [В . бомбастичан] особина онога што је бомбастично, нак иће­ ност, пренаглашеност .

бомбаш, -а ша м , мн . бомбаши, ген . мн. бомб а­

ауто-бомба аутомобил са скривеним експло­ з ивом који се активи ра у одређено време и ли

ша

при покрета њу аутомоб и ла .

БОмБашкй .

бомбажа, -е ж [фр . bOlllbage према ЬОIllЬе ис­

ду ва'IКИ инструм е н т , вр ­

бомбаст, -а м , мн . бомбасти , ,·ен . мн . бомбаста

екс пр . а. нешто изврсно , и з­

ванредно, одл ично . б . нешто неочекивано што

2. лиме ни

MII .

1. врста ста­

м [е IlГЛ.

р азличитог облика з а р аза рањ е, уништавање, паљ ење и сл.

2. а .

[8 .

бомба] онај који баца ру чн е бомб е. +

бомбикс, - а м, мн . бомбикси , ге н . мн . бомбик­

пуп чен ] а . и с пупченост конзерве као з нак да се

са [грч . Ь6IllЬУХ]

садржај у њој покварио . б . испупченост вели-

л аста материја .

1. свилена

буба .

2.

свила , сви ­

223

бомбо н

бо мбОli , - о н а М , м н . бомбо ни , ге н . М II . б омб о­ н а = б омбОIIЗ , -ё ж, МII . бом б о н е, ге н . мн . бо мбо ­ н а [ ф р . ЬопЬ о п] м ал и слатк иш од ш ећ е р а , во ћ а

ћ у н а чињ е н а од греда кој а се п о п уњав а не п ече­ н о м ЦИ ГЈIOМ .

БОIНО, - а м , м н . бо нзи , ге ll . мн. б о н за [јан . Ьоп­

и л и чоколаде; ф Иl". о н о што ј е ле по , слатко, при ­

so, bOl1zo

в ла чно п опут бомбо н е; не п р . бонбон, БОllБОна .

Е вро п љани дал и б уд ист и ч ким св ештени цима

о б ичан с в е ш те ник] а . н азив кој и су

бом бона = бомбОl1 (В . )

у Ј а п а н у и Кини . б . фиг. пеј . свез н ајући во ђ а гру­

бомб онијера, -ё ж [ фр . Ь о пЬоппi еге ] кутија

п е , странк е, гл а ве шина .

и л и посуда з а бом б он е; де кор ат ивн а кутиј а у

БОllитёт, -ета м, мн . бон и тет и , ген . МН . бон и ­

којој су ч о колад н е б ом б оне ; непр . бонбOllИје­

тета [н ем .

ра, бо мбољера .

ност, вр ед ност, кв ал и тет (робе, п р едузећ а , зе­

ба н , бона , ЛОК . бо н у , м н . бо но в и , ген . М II . бо н6 ва [ф р . Ьо п]

1.

а. привремен а п отврда о крат ко­

рочном з адужењу . б . н алог, об вез н и ца н а одр е­ ђ е ни из нос н о вца плати ва по виђ е њу.

2.

шта м­

Bonitiit од лат . bonitas] 1. еКО II . в аља­

мљ иш та, вр ед н о сни х п а п и р а и сл. ) .

банк. спо­

2.

соб н ост п ла ћ ањ а .

БOlштирати, бо н итир ам , сврш. и несврш . [нем .

3. л . мн . бо нити рају bonitieren, В . бонитет] утв р­

пан а мар ки ца или ку п о н за п лаћ а ње робе којом

дити , утврђиват и б о нитет, про це нити , проце­

се о гра ничава кол ичин а кој а се може куп и т и .

њ ив ат и .

бо н а, -ё ж , ген . МII . бо н а [ф р . Ь о пп е ] дадиља, БО liаliГ, -а м, м н . бо н а нзи , ген . м н . бо нан га [јав .

bOl1ang]

м уз . ј ава н с ки муз ички ин стр у м е нт

састављен од

1О

до

12 го нгов а.

БО li а rlЗртизам , -з м а М [п о Н а полео н у Б о н а ­ па рти]

1. ИСТ.

п ол ит ич к и п о крет при стал ица д и ­

н астиј е Бо н а п арта у Ф р а нцуској .

2.

п о к рет ко­

ме ј е циљ л и к ви дациј а р е в олу циј е пом о ћ у д ик­ татур е неког поп уларног, об ич н о војног л ица .

•

бона паРПiст(а) , -ё м , мн . б он апа рти ст и [ п о Н апол еону Б онап а рт и] при стал ица д ин аст иј е

бо н а ца , -ё ж, ге н . м н . бо н аца [И Т'dJl . Ьоп а сс ј а ] п отп у но ми рн о море, кад н е м а в етр а; ф и г. мир ­

бо н б Оllа ненр . В . бомбОна .

бонв ив а н , -а н а м, М Н . бо нвив а ни , гек М Н .

bonviva nt] о н ај који вол и лак ,

угода н живот, који је склон уж и ва њ у ; сладо к у­

•

бонвiшански .

БО liГО , -а М = БОIlГОС , -а м, М Н . - и [ а мер . ш п . м уз . аф рич к и ин струме н т, два с п ој е н а

м ања бубња п о којим а се с вир а та ко ш то се уда р а рук а ма .

да( в а)ти од ш тету.

да( ва)ти п опуст,

3.

покр . богатство, изоб иље, благостање .

бономија , -ё ж [фр. Ь о пh О l11l11 i е ] с рдачност, доб роду шно ст, љубаз н ост.

sai

сад и ти у п осуд и] минијатурн о , патуљасто др во узгој е н о нарочитом м етодом , кој е зад ржава из­

БОliсек В . бансек. БОНТОII, -о н а м [ фр . Ь о п њ е , добр о вас пи та њ е .

2.

to n] 1. ле п о

понаша­

пр а вила о л еп ом пона­

ш ању.

бонус , -а м,

"1 1.

- и [лат. Ьо пu s доб ар]

1. а. оно

ш то се доб иј а при де , д одатак , награда. б. посе­ бан додатак н а п лату , и с п лата изн ад утв рђене в и с ин е з ар аде због доб рог р ада , ПО СЈlO в ања , на­ града, пре миј а.

2. п о п уст н а

п о вољ н ог

од н оса

пр е м иј у ос и гур ања и змеђ у

п р етходно

у п ла ће ни х и ис к ор и ш ће ни х средста ва.

БОIlД Р У К , -а м , МН . бо нд ру ц и , ге н . м н . бо нд ру­

BOl1ddruck] д р ве н а

2.

п о пр а ви т и , п обољ ш ати .

бонлук, -а м , м н . бонл уци , ге н. МН . бо нлука [тур .

усл ед

БОIlГО С = бонго (В . )

224

1. а .

д и с ко н т . б . одоб рит и , одоб р а в ати (р ачун).

н а гајења ов и х б и љака у сакс ијама .

бонбо н lI епр . В . БОмБОн .

ка [ нем .

БОllllфиковати , -уј ём свр ш . И н ес в рш . [нлат. Ьопiti са ге од Ьопu s доба р]

глед правог дрв ета в р сте којој при п ада; ве шти­

но р аздо бљ е, затишј е .

сац, хедониста .

одо б р е њ е

зе м љ и ш та , уп . м ел и о рација.

бонсај, -а и бонсаи, -ј а М , М Н . - и [ј ап. Ь оп

Бо н а п арта .

бонв ив а на [ фр .

1. на града, пр е миј а која се даје куп­ 2. а. од штета , н а кн ада. б. (р а чу н а) . 3. п о правка , п обољшање

цу, вр ста п о п у ста.

bolluk]

БО liа партИстичкИ .

bongo]

БОllификација, -е ж [ фр . Ьо пi ti саt i о п , нлат. Ь о пiti са ti о ]

гуве рн а н та .

констру кција за ку -

3. јед­

н ок р ат н а ис п лата део нич а р има и з н ад д и в и ден­

де з бог доб р о г год иш њег п осл овањ а .

4.

сп . б рој

борнираноет

боп

п р екрш ај а у кошарци (четири) до којег се не

за излазак из аеродромске зграде и укрцав а њ е

с в и ра и звођење слободних бацања.

на авион.

бордингпiiс, -а м [енгл .

боп = би-боп (в.) бор , бора , ЛОК . б6ру м [нлат. Ьоrum према Ьо­ гах, в . боракс] хем . црн, кристаласт елемент (хе­ мијск и с имбол В , атомски број

5,

састојак бо­

р акса и б орне киселине.

б браке, -а м [нлат. Ьогах, Ьогасјиm од ар . Ьи­

raq]

хем. н атријум тетраборат, употребљава се у

боранија, -ё ж [тур . Ьогапј , Ьигапј од ар . п јууз] хуна.

bUra1. зелене махуне пасуља; јело од тих ма­ 2. ф и г. екс пр. а . ситница, безначајна ствар;

о н о што ј е врло лако, једноставно. б. мали, бе­ з н ачај н и људи ; онај којије млад, неискусан, зе­

лен; неп р . буранија . б орiiт, -ата м

бор­

8.

бордирати, бордирам,

3. л . мв . бордирај у border] 1. (на)правити, (из) ве­ сти бордуру (в . ); опши(ва)ти . 2. обложити , о б­ лагати (лађу) даскама. 3. слик. (пре)мазати с врш . И несврш . [фр .

платно основном бојом, грундирати.

бордо, -оа м [фр.

и ндустрији , медицини, Домаћинству.

boarding pass]

динг карта.

bordeaux] 1. тамноцрв е н а 2. врста француског цр ­

боја, боја црног вина . ног вина.

БОРДУII, -ун а м , [итал.

bordone]

8.

MII.

бордуни , ген . мн . бордуна

БУрдОII.

бордура, -ё ж [фр .

bordure]

поруб , украс на

ивица; извезена или уткана шара дуж ивиц е .

[8. бор]

хем . со борне киселине.

бореiiлан, -лна , -лно [л ат.

borealis,

грч . Ьоге ј ­

,·еогр . северни . & бореална клима м етеор .

боракс]

aios]

минерал . в рста минерала, магнезијумов борат и

врло

хлор ид, служ и з а добијање борне киселине и

крајњем северу; бореаЈше раее а нтроп . евроа­

бората .

зијске расе : европејци и монголи .

б ора цит, - а и борацйт, -ита м

[8.

бо р-вазелйн, -ина м [в . бор , вазелин] борна кисели н а пом е шан а с вазелином, употребљава

Borgis

од фр. Вошgеоis,

према име ну штампара] типогр . врста штампар­ ских слов а в еличине

9

типографских тачака;

текст штам пан таквом величином слова .

одбо р , колегијум; пословни скуп дирек ­

тора.

борд ажа, -ё ж [фр .

bordage] 1. облагање лађе 2. опши­

вање, пор убљ ивање , перважење .

бо рд еJl , -а м , мн . бордели , ген . мн . бордёла

bordel, итал. bordello] јавна

б орде рлiiјн, -а м [енгл .

кућа, куплерај .

borderline] 1.

гранична л инија ; гранична подручја.

рубна ,

2.

м ед.

стање које је н а граници болести.

б орд itжати, -ам с врш . и н ес врш . [итал .

giare]

бореае, -а = бореј, -а м [грч .

климе

boreas]

на

северни

ветар , северац.

ббрер, -а м , мн . -и [нем .

Bohrer]

бургија, с вр­

дло .

борйд, -ида м [в . бор] хем . једињење бор а с борија, -ё ж [1УР . Ьоru] заст. врста трубе . боријати, -ам н есврш . [в . борија] заст. свира­

bordeg-

пом. ма н е врисати пловећи против ветра .

га [енгл .

boarding]

укрцавање, преседање (на

авион или брод).

бушити] те х " . електрична буш илица .

борнеол, -6ла м [према острву Борнеу] хем . светла течност укуса менте која се добиј а из

. биљке Dryoba/anops aromatica, употребља в а се у производњи камфора и парфема.

борнй, -а - о

[8. бор]

хем. који садржи бор ; ко­

ње киселог укуса , нз во з, употребљава се за и зраду специјалног стакла , гла з ура и емајла, и у мед ицини као бл аго антисе lП· ИЧКО средство .

борнираlt, -а , -о [фр . Ьот е] ограничен , пр и ­ глуп .

бо рд инг карта, -ё ж , ген. мн . борд инг карата

boarding pass]

бор-машина, -ё ж [вем . Bohгmaschine пр ема

bohren

ји се односи на бор . & борнii киеелинајед иње­

бо рщшг, -а м , мн. борд инзи, гсн. мн. бордин­

[енгл .

попут

ти у трубу, трубити .

даскама; мате ријал за облагање лађе .

[фр .

клима ,

различитим метали ма.

бо рд, -а м, м н . бордови , ген . мн . борд6ва [енгл .

board]

оштра

бореј = бореас (В . )

се као за ш т и т на медицинска маст .

б оргие, -а м [нем .

хладна ,

карта издата н а аеродрому

БОРlшраност, -ости ж [в . борниран] огран и­ ченост , духовна ск у ч е нос т, гл упавост .

225

борозан

ботокс

борозан, -а м, мн. -и [тур .

2.

boruzen] 1.

трубач .

босон в . БОзОн.

војничка труба.

бостан, -а м [тур.

борсалин о , - а м [према им ену произвођача] в р ста

веома

цењених,

квалитетних

мушких

ште . з. ПОКр . башта, врт, цветњак .

ше шира , популарних ЗО-тих година прошлог века.

борт, - а м [енгл .

bort]

мннерал . врста дијаман­

не у п отребљава за израду накита ; ситни кри­ стал и диј а маната који отпадају приликом њи­

хово г брушења.

бортати, -ам несврш . [порекло неизвесно] покр . те шко живети , кубурити; поболевати .

бортна, -ё ж , ген . мн . бортнй [нем .

тра­

Borte]

ка, ш и рит, гајтан за опшивање.

борусомзни ја , -ё ж [нлат.

Borussia

Прусија ,

свему што је пруско .

борусофобија, - ё ж [нл ат.

Borussia

Прусија ,

в . фобиј а] страх од Пруса , мржња према Пруси­ ма и с в ем у што је прус ко .

борша , -ё ж, ''ен . ми . боршй ж [итал .

боршч , -а м [р ус . борщ] КУЛ ИI1. руско народно јело , густа чорба од цвекле и другог поврћа с месом .

бос, боса, мн . босови , ге н. мн . босова [ енгл .

boss]

жарг. о н ај који ј е главни у послу, газда , шеф .

bossage] 1.

грађ . грубо оте­

са н а п о вршина кам е н а; н а рочита обрада каме­ на теса ника.

2.

вај. сирова обрада камена, при­

п р ема камен а за даљу обраду .

боса нова, -ё ж [по рт.

bossa

БОСТ3l1џија, -ё м [тур . ја]

1.

поуа нови талас]

1. вр ста бразил ског плеса сличног самби . 2.

права ц у ј уж ноамеричком џезу .

босзцу, -уа м [ј а п . ] у јапанском будизму уз­ вишено б ић е које се приближило ступњу буде .

босираПt, босйр а м , з . л . мн . бо с ирају сврш . и

bossieren од фр . bosse1er] 1. обрад и­ 2. (на)прави ­

ти , обрађивати , (о)тес ати (камен) .

ти (фигуре , с кул птур е) од гип с а , и л овач е, во ­

онај који чува бостан .

2. мн .

ист. јанич а рск и р од

војске који је у почетку имао дужн ост да се брине о царским вртовима .

бостанџилук, -а м [тур .

bostancl11k,

в . бо­

бостон, -она м , мн . бостони , ген . ми . бостона и бостон, -а м , ми . бостони, ге н . мн . босто н а [фр .

boston

по граду Бостону]

бо сјiiк, -а м, мн . босјiiци , ген . М I1 . босјака [рус . босяк] п росјак , бескућник, сиром ах ; пропалица .

босјачити, босјачйм н ес врш . [В. босјак] жи ­

1.

врста валц ер а, по­

пуларна после Првог светског рата .

2. картаро­

шка игра .

bottana]

покр . гр убо па­

мучно платно .

ботанизирати, ботани з йрам, з. л. мн . бота­

ни з ирају = БОТ31lисати, -ишём н есв р ш . [в. бота­ ника] бавит и се ботаником.

ботзника, -ё ж, дат. бота ници ж [ грч . botanike према Ь6tапё трава, биљк а ] нау к а о биљкама ;

у џб е ник за ту науку ; наставни пр едм ет . • ботз­ нички .

ботiшисати = ботаllltЗltрати (в . )

БОТ31lичiiр, - а ра м,

MII .

који се бави ботаником .

•

- и [в . бота н ика] онај ботЗничiiрскЙ .

ботiшичiiрка, -ё ж , дат. ботаничiiр ки , ге >!. мн .

ботаничаркй [В . ботаника , ботаничар] жена бо ­ таничар.

ботаIlОЛИТИ, ботанолита м мн . [ гр ч . Ь6tапё ,

lithos

ка мен] геол . окамењен е биљ ке .

ботанологија в . ботз IIIЈ ка. ботаномiштија, -ё ж [грч . Ь6tап ё , В . - мант и ­ ја] гатање , прорицање судбин е и з би љака.

ботел, - а м ,

ска и сл.

в ети каобосј ак .

bostancl, в . боста н , - џ и ­

онај који производи и продаје лубе н ице ;

ботана, -ё ж [итал .

borsa]

п о кр . торба, торбица.

босажа, -ё ж [фр .

БОСТ3l1џиБаша, -ё м [тур . bostanclb a~ l , в . бо­ станџија, баша] старешина бостанџиј а.

стан] гајење и продавање бостана.

в . ма ниј а] претерана љубав према Прусима и

н ес вр ш . [ н ем .

бостанйште, -а с [В . бостан] земљ и ште на којем се гаје лубенице и диње .

та не пр а вилно сраслих кристала , услед чега се

муз.

bostan од перс. biistan] 1. за­ 2. бостани ­

једнички назив за лубенице и диње .

MI I.

ботели , ген . мн. ботёла [ен гл.

boate1, од boat брод и (ho)te1]

усидре н и брод ко­

ји служи као хотел.

ботокс, -а м [е I1ГЛ .

Botox]

коз м . си нтетска суп ­

станца која се убризгава у кожу лица, нај ч ешћ е

226 "

ботриолiiт

бради-

око очију, како би се смањиле боре и постигло да кожа изгледа млађа.

ботриолiiт, -ита м, мн. ботриолити, ген. мн.

ботриолита [грч .

бошлук, -а м, МН . бошлуци, ген. мн . бош лука [тур . bo~ l uk, В . бош]

грозд,

b'6trys

lithos

камен]

мннерал. камен гроздаста облика.

празнина, шупљин а.

бошча, -ё ж, ген. ми. бошча [тур .

bogce,

ботулизам, -зма м [В . ботулин] мед. тровање

1.

2.

немаштина , сиромаштво .

дем. од

bog

завежљај]

1.

bohya од пере .

а. већа марама

којом муслиманке покривају главу и лице. б.

ботулином, последица једења поквареног меса

повеће платно за прекривање или увијање не­

или месних прерађевина .

чега, прекривач. В . свежањ , завежљај .

ботУлйн, -ина м [лат.

botulus кобасица] мед . деловањем бактериЈе Clo-

отров који настаје

stridium botulinum,

изазива ботулизам.

bottone]

чува у бошчи.

шчалука [тур .

boh ya11k,

В . бошча]

1.

свадбени

дар , који обично дарива млада, увијен у бошч у

покр . дугме.

боћа, -ё ж, ген . мн. боћii [итал. Ьоссја] кугла, обично дрвена, за игру; игра таквим куглама.

боћати се, -ам се несврш . [в . боћа] играти бо­ ће, куглати се с циљем да се избачена боћа што више приближи циљу, малој кугли (булину).

бофл, -а м [аустр.-нем.

2. бат. вр­ Nicotial1a latissima, који се

бошчаJlУК, -а м, ми . бошчалуци, геи . МН . бо­

ботУн, -уна м, мн. ботуни, ген . мн. ботуна [итал.

ста финог дувана,

МН . врста

Брабансона, -ё ж [фр . ВгаЬапуоппе , по по­ крајини Брабант] белгијска химна.

брабансони, брабанс6нii м мн. [фр . ЬгаЬап­ уопs] ист. брабантски војници у енглеској или

ба лошег квалитета, роба с грешком, лоша ро ­

француској служби који су, нарочито у ХП ве­

2.

бавела]

2.

колача од теста, сира и јаја, прженог на масти.

ро ­

ба.

Bafel , уп.

( најчешће кошуља, гаће и чарапе) .

1.

у атрибутској служби: врло лоw, неква ­

бофор, -6ра м, ми. боф6ри, ген.

MII.

боф6ра

[према имену британског адмирала Ф. Бофора

(Beaufort)]

метеор . скала од

ње јачине ветра (О рен ,

6-

јак,

8-

-

12 степени за мере­ 2 - слаб, 4 - уме­ 1О снажна олуја, 12 -

тишина,

врло јак ,

оркан).

бохемизам, -з ма м, ми . бохемизми, ген. ми. бохемизама [према лат.

Bohemia

Чешка] лингв.

реч преузета из чешког у неки други језик.

боца, -ё ж, ген. ми . боца ж [веиец . флаша, стакле нка .

2.

4.

3. ПОКр . дрвени

суд

заст. мера за зап ремин у.

боцел, -а м, ми. боцели, геи. ми. боцёла [итал .

bozzell0]

брависимо УЗВ. [итал . bгavissimo] појач ање од браво (в.). браво уза. [итал. Ьгауо добар, вешт] узвик за одобравање, честитање , д ивљ е њ е, похв алу: од­ лично, и зв р с но , свака част .

бравура, -ё ж, ген . МИ. бравура [фр . Ьгауоиге, итал. ЬгаУига] чега.

2. дело

1.

изузетна вештина у извођењу

изведено са великом умешношћу ;

смео, дивљења вредан поступак.

bozza] 1.

стаклени суд за конзерви­

рање воћа или поврћа , тегла. за воду.

ку , били чувени по својим пљачкашким акција­ ма по Француској.

литетан.

пом . поКр. чекрк, котур за дизање једра

или каквог терета на броду .

бравур-арија, -ё ж [в . бравура, арија] муз. тех ни чки захтев на композиција која омогућава певачу да изрази своје извођачке способности .

бравурозан, -зна, -зно [В . бравура] који има одлике бравуре, изведен с вел иком вештином ,

мајсторски.

Bootsmann од Boot

брага, -ё ж, ген . мн . брiiга [венец. bгaga , итал .

брод, Мапп човек] пом . поКр . старешина палубе

Ьгаса] поКр . челично уже за д изање и прекрца­

боцмаll, -а м, ми. -и [нем .

вање те р ета у луц и .

на броду.

боцун, -уна м, боцуни, геи. ми . боцуна [веиец .

bozzon] 1. В. боца (1). 2. В. балон (2). бош пр ИД. иидекл. [тур . bo~] поКр . узалудан, празан, беско ристан .

...

бош лаф празан гово р ,

брагоц, -а м, мн. брагоци, ген. МН . брагоцii [итал . bгago zzo] поКр . врста мањег рибарског је­ дрењака с два јарбола . бради- [грч . bгadys спор] као први део сл 0-

беспослен разговор, трућање; бош посла уза­

женица

луд , не вреди.

ност .

означава

спорост ,

тромост ,

УС1l0р е­

227

брад икзрдија

брзунинг

срце]

брзмiiн, - ана м, мн . брамани , ,'е н . мн . б р ама­

откуцаја у ми­

на , браманац, -нца м , мн . браманци , ген . мн . бра­

брад икинеза, -ё ж [В . бради- , кинез а] мед .

брахмана, брахманац, -нца м , мн . бр ахманци,

брад икзрдија, -ё ж [В. бради- , мед. успорен рад срца (испод

50

kardia

манаца = брзхмiiн, -ана м , мн . брахм ан и, ген . мн .

нуту).

ген . мн . брахманаца [санскр .

ус пор ено ст покрета, кретања.

брад илЗлија, -ё ж [В . бради- , грч . lаliа говор] мед. успорен и отежан говор, најчешће услед

брад ипlшсија, -ё ж [В . бради - ,

pepsis кува­

ње; варење] мед . тешко, споро варење хране .

брад ипсихија, -ё ж [в . бради-, психа] мед . -а, -о

[В .

[В . браман] индијска религија заснова н а на уче­ њу о Брами (В . ).

брамзнист(а), -ё м , МН . б'рамiшисти

=

брах ­

мзнист(а), -ё м, мн . брахманисти [ в . бр аман]

опште ус порење психичких процеса.

бради- , сеи ­

змичк и] који се помера у току дужег периода (о

сл едбеник бра маниз ма .

брзмiiнскй, -а, -о = брзхмiiнскй, -а, -о [В . браман] који се односи на бра(х) м ане , који

тлу) .

брад ифззија, -ё ж [В . бради-, грч .

phasis

из­

раз, гово р] п сих. отежан , успорен говор; уп . бра­

припада бра(х)манима .

браlща, -ё ж, ген . МН . брiiндй ж [итал .

branda]

покр . висећи морнарски кревет, л ежаљка.

д ил Зл ија. бр адифрззија, -ё ж [в . бради-, грч .

phrasis гово­

рење] п сих. успореност у формирању реченица.

брадифренија, -ё ж [В . бради- , грч . phren ум , разум ] пси х. успореност мисл и и емоција ; уп .

б радипсИхија. бразлета, -ё ж , ген . мн . бр азлета = бразлетна, -ё ж, ген. мн . бразлетнй [фр .

наруквица,

bracelet]

брзндер, -а м , мн . брандери , ге н . мн . б р андёра [н ем . Вгапdег од

Brand

пожар] и ст. п ом. мањи,

Дотрајали брод натоварен запаљиви м матери ­

јалом , који се палио и сл ао према н епријатељ­ ском броду да на њему изазове пожар.

бранжа = браtlша (В . ).

бранхијати, бранхијата м мн . [нлат .

tus,

гривна.

branchia-

в . бранхије] зоол . животињ е кој е дишу на

шкрге .

бразлетна = бразлета (в .) брај д а, -ё ж, ген . мн . брiiј д й ж [итал . диј ал. Ьгај­

da]

брамаtlац = брзмiiн (в . ) брамаllизам, -зма = брахманизам , -зма м

оштеће ња моз га.

брадисеизмичкй,

brahmana] п ри пад­

ник највише свештеничке касте у Индији.

стубов и с попре'IНИМ л етвама или жицама

бранхије, брiiнхйја ж мн . [гр" ,

branchia] шкрге .

брзнцйн, -нна м, МН . бранцини , ге н . мн. бран­ цина [итал.

слепе, са сл овима од испупчених тачака које с е

branz ino] ЗООН . покр . врста м орске ри­ Dicenlrarchus labr·ax . бранч, -а м [енгл. brunch, од br(eakfast) дору­ чак и (l)unch ручак] препод невни лакши оброк

могу оп ипа т и прст има .

који замењује и доручак и ручак.

по кој и ма с е пење винова лоза.

Брајева ззбука, -ё ж [према проналазачу Л . Брају

(Loui s

Вгаillе)] међународ на азбука з а

браюiд а, - ё ж [итал. Ьгассаtз од

bracco

ло­

б ракирац, -рца м , мн . бракнрци , ген . мн . бра­

brackieren

од итал. Ьгассо , в. брака­

да] в рста л овачког пса гонича , кратке длаке и

branche]

б рзктеја, - ё ж, ген . мн . брактёја [л ат.

bractea

лист] бот. заш титни лист у чијем се пазуху на­ лази цвет ил и цв аст , приперак , з алистак .

Brahma] вр ­

стр у к а, специјал­

ност, грана неког посла , дел атности и сл.

браон = браун прид. инде к.п. варв . [н ем. Ьгаип] кестењасте боје , мрк, смеђ.

браузер, -а м [ е н гл.

дугих кле мп а вих ушију .

Б р ам а , -ё = Бра хма, - ё м [ санс кр .

браllша, -ё ж , ген . мн . брiiншй = бранж а, -ё ж, ген . мн. брiiнжй ж [фр .

вачки пас ] ло в с псима гоничима .

кйраца [нем .

бе, л убин ,

browser]

ра ч . програм за

претраживање страна на Интернету.

браун = браон (В . ) браунинг, -а м , мн . браунинзи , ге н . мн . брау­ нйнга [по констру ктор у, Америк анцу џ .

М.

ховно индиј ск о б ожанст во , један од три главна

Браунингу (Вгоwпiп g)] вр ста а утом атског пи­

бога у хинду и з м у .

штољ а ; н епр . бровнинг, брОВllIIГ .

228

бревијар

бр ах и-

бра х и- [грч .

brachys]

бра Х Иl1етала н, -лна, -л но [В . брахи- , грч . р е­

као први део сложени­

ta lon лист]

ца с а з н а ч е њ е м : мален , кратак.

б рахиалгија, - ё ж [в . брахијум, грч .

algos

брахиподаll, -дна, -дно [в . брахи- , грч .

бол] мед. бол уздуж руке.

бра х играфија, -ё ж [В . брахи -, графија] ве­ ш тина п и са ња помоћу скраћивања речи; в . сте­ нограф иј а и тахиграфија.

брахидактилија, -ё ж [В . брахи-, грч .

los

dakty-

п рст] мед. урођена краткоћа прстију.

б рахијалан, -лна, -лно [лат. хиј ум]

1. ан ат.

ген .

pod6s

p6us,

н ога] кратконог , кратких ногу .

брахиптёраll , -р н а, -рно [В . брахиптери] ко ­ ји је кратких крила, краткокрилан .

брахиптери , брахиптёра м мн. (и брахипте­ ра ж мн . ) [В . брахи-, грч .

pter6n

крило] зоол . живо ­

тиње (нарочито инсекти) кој е имају кратка

brachialis, в . бра­

крила.

који се односи на мишицу, подЛак­

тицу, руку . 2 . ф иг. насилан , насилнички.

брахисилабус , -а м , мн . -и [в . брахи- , гр ч .

syllabe слог] метр . стопа која се састоји само од

б рахијаријум, -а (и брахијарйј, -а) м [срл ат .

brachi arium,

бот. који има кратке цветне листи ће ,

који је кратких латица .

кратких слогова .

в. брахијум] ист . рел . просторија у

брахистохр6на, -ё ж [грч .

brachistos

нај кр а­

кој ој се чува с вета рука, рука која се приписује

ћи ,

н еком свецу.

ло под дејством гравитације з а најкраће вр еме

б р ах ијатор, -а м , мн . -и [нл ат.

brachiator,

в.

chr6nos

време] м ат. ли ниј а по којој неко те­

стиже из више у нижу тачку .

брах ијум] зоол . животиња која се креће помоћу

Брахма = Брама (в . )

бр ахиј а ц ије.

брахмаll = браман (В . )

б ра х ијација , - ё ж [нл ат .

brachiatio, в. брахи­

Брахмаllа, -е ж [санскр .

brahmana] ста рои н­

јум] зоол . кретање кроз крошње дрвећа хватају­

дијске свете књиге које тумаче текстове В еда ,

ћи се рукама за гран е , као што чине неки чове­

почетак индијске епске поез ије.

кол ики мај м у ни .

брахманац = браманац в . брамаll .

б рахијум, -а м [лат.

brachium] рука (до лак­

та) , миш иц а, подлактица; фиг. моћ, сила.

б рахикаталектнча н , чна, - ч но [В . брахи -, грч . kаtа l ё ktik6s ] метр . непотпун , тј. (стих) који на крају н е м а јед ну или две стопе.

брахмаllизам = брамаllи зам (В . ) брахмаllист(а) = брамаllиста (в . )

брахмаllСКlt = брамаllСКИ (в . ) брацёра, -ё ж [венец .

б ра х икефал, -а м , мн . -и [В . брахи- , грч . kephale глава] анат. онај који је брахикефалан , који

ког корита.

им а кратку и широку главу.

[нем .

б рахикефалан, -лна , -л но [В . брахикефал] а н ат. кој и има крат ку, широку , округласту ло­

б рахикефал ија , -ё ж [в. брахикефал] анат. особина , с војство онога који је брахикефалан .

б ра х илогија, -ё ж [В . брахи- , -лог ија] вешти ­ на кратког , ел ип т ичног изражавања.

б рахиоп6де, брахиоп6да ж мн . [В . б р ахијум , грч .

p6us,

брiiч, брача , мн . брачеви , ген . мн . бра чёв а м ола .

Bratsche од итал . viola da Ьгассјо] м уз . 1. в и ­ 2. врста тамбуре дубљег регистра .

бре узв. [тур . Ье , Ьге од 11"1 . тоге, вокатив од

mor6s

бању .

ген .

pod6s

нога] зоол. морски бескичме­

њаци са д ве љуштуре који живе причвршћени з а к а кву сте н у, сл ични шкољкама .

б ра Х ИОТОМltја , -ё ж [В . брахијум , -томија] м ед. х и р у ршко од сецање руке .

brazzera од л ат . brachi a

катарке] покр . обални тере-гни једрењак ш и ро ­

луда] чест уз вик за истицање , скретање

пажње, често с н еодобравањем, љутином; за за­ повест , опомену ,

претњу ; за под стицање , х р а ­

брење ; као з н а к чуђења .

бреве, брёва , мн . брёви м [л ат . Ьгеуе кратк о] цркв . папино писмо неформалног каракте р а ,

обично о световним питањима .

бревијар , -ара м , мн . бревијари, ген . мн . бре­ вијара [л ат. Ьгеујагјит] 1. код католика књи га молитава које свештеник чита свакога дана , ч а­ сослов .

2. фиг.

неопходни приручник ; књи га ко­

ја се радо и често чита .

229

бревијаријум

брефотроф еум

бремза, -е, ген . мн . брёмзи (у06 . и бремза , -е,

бревијар ијум, -а (и бревијарйј, а) м [лат. Ьгеу ј а гј uт] в. бревијар

ген. мн . брёмзи) ж [нем .

(1).

бревилоквентан, -тна, -тно [лат. так,

loqui говорити]

brevis

кра­

кратак , шкрт на речима, са­

Ьгеmsеп] кретања .

жет, мал орек .

бревилiжвијум, - а (и бревилоквйј, -а) м [лат.

brevis

кратак ,

loqui

бревис, -а м [л ат.

brevis

кратак] муз. нота која

п!јац, -ј ца м, брегејци, ген . мн . брегејiiцii [према име н у француског конструктора Брегеа

Charles Breguet, 1880-1955)] тип

(Louis

авиона , кори­

шће н у Првом светском рату .

бреда, -е ж , ген . мн . бредii [према италијан­ тип митраљеза

Breda]

италијанске прои з водње .

брејк, - а м , мн . брејкови , ген . мн . брејковii [енгл.

break] 1.

жар г. прекид , престанак , пауза .

2.

муз. кр ат ка импровизација у џезу коју изводи неки

је.

3.

инструменталист изван основне ме ЈЈОДИ ­

сп. а. наредба суд ије да се боксери раздво­

је из КJl инч а. б . у тенису, победа у гему у којем је п р от ивник сервирао . в . ни з погодака у били­ јару.

4. ти по гр .

размак , белина између сл ова или

се .

2.

Brenneisen] 1. направа за

коврџ ање ко­

обућарска алатка за глачање потп етица .

бре нд, бренда м [енгл.

фабричка

brand] 1.

марка; заштитни знак; тип или врст а п р оизво­

да .

прои з вод, поступак, обичај , п опуларна

2.

личност и сл . који су постали поз н ати у свету.

бренди, -ија м [енгл .

brandy]

врста жестоког

брендоманија, -е [в . брен д] м а нија

шавања свега и свачега за "бренд";

1.

npormiн астоја­

ње да име неког прои з вод а постан е п ознато на

тржишту. речи

претерана, неоправдан а употреба

2.

бр енд уместо других

речи

истог или

сличног з начења .

бренер, -а м ,

MII .

- и [н е м . Вгеппег од Ьгеп п еп

пећи , горет и , палити]

1. део

карби дске или га­

сне лампе и з којег избија пламен , п ламеник . в . бренај зл

(2). 3. рад ник

2.

који рукује п ечењем у

ротационој пећи (у индустрији цем е нта) .

бреновати, -ујем сврш . И нес врш . [ нем. Ьгеп­

редова.

брејк-деIlС, -а и брејкдёнс, -а м [енгл . Ьге­

ak-dance]

се уздржавати се, савла ђ ивати се .

пића, вињак , коњак .

брегејац = брегё (в. ) ској фабрици оружја

кочити ради успоравања б рзине

1. • -

бренајзл, -а м , мн . брёнајзли , ге н . мн. брёнiiј­ злii [н е м .

в р ед и д ва цела такта .

брегё, -еа м, мн . брегеи , ген . мн . брегеii = бре­

фам . ко ч ница.

бремзовати = бремзати (в . )

говорити] кратак , са­

жет, јез гровит говор.

Bremse]

бремзати, = бремзовати, -ујем н ес врш . [нем .

врста

акробатског

плеса ,

настао

80-ти х год ина ХХ века , у којем се неке фигуре

изводе игр ајући н а рукама .

брејн-воши н г, -а м [енгл .

brainwashing]

ис­

пи р а њ е мозга , подвргавање духовном насиљу,

п ро п ага нда и преваспитава ње услед којих жр ­

брејн-дрејli, -а м [енгл . Ьгајп

drain]

одлив мо­

згова, одлаза к школованих људ и и стручњака у

storm

(1). 2.

најзлом

и воском .

(2)

brainstorming

од

олуја] поступак колективног

р азм ишљања и сучељавања мишљења о некој

1. (ис)коврџ ати

(косу)

(из)глачати (потn етице) бре­

3. (обично У

одри чном об­

лику) обазрети се, обзирати се (на ко га, на што), прида (ва)ти важност, значај (ком е, ч ему).

брента, -е ж , ге н . М Н. брёнти [итал.

brenta] 1.

дрвени суд у који се у берби ставља грожђе и

2.

висок а, узана ча­

брица з а сир .

бреншер, - а м , мн . - и [н е м . Ьге пп еп палити,

Schere

развије ниј е зе мље.

брејнсто рминг, -а м [еН ГЈ1 .

бренај злом

носи на леђима , п утуња .

тва ме ња мишљење .

Ь га ј п м оз ак ,

пеп пећи, горе-ги , палити]

маказе] гво зден а н а права слична мака­

зама з а коврџање косе, употребљ а в а се загре­ јан , фигаро .

бретела, -е ж (06. МН.) [фр .

bretelleJ 1. нараме­

теми ка ко би се решио одређени проблем или

ница као део грудњака, поткош уље, комби не­

да би се дошло до нових и деја .

з она , летње мајице или хаљине .

брејн-траст, -а м [енгл. Ьгајп

trust] "труст мо­

зго ва", група експерата окупљена у циљу ре­ шавања н еког пробл ема .

230

2.

з а држање панталона, хо з ентрегер .

нараменица

3. уп рта,

мен , каиш за ношење терета .

брефотрофеум = брефотрофијум (в . )

ре­

брефотрофијум

брилијант

бригант, -а м, мн . бриганти, ге н . мн . бриган а­

брефотро фијум, -а = брефотрофеум , -а м хранилац]

та [итал . Ьгigапtе] друмски разбојник , пљачкаш,

завод за нахочад, з авод за исхрану и подизање

хајдук (обично о италијанским разбојницим а).

[грч .

brephos

новорођенче,

tropheus

бригантйн, -ина м , мн. бригантини, ген. МН .

деце .

брёча, -ё ж, гев. мн . брёча [итал. Ьгессја] геол . седиментна

стена

угластих комада.

састављена

од

слепљених

бригантина = бригантина, -ё ж [итал . Ьгi gапti­ по] пом. ист . лак једрењак са два јарбола .

+ брёчаст.

бригантина = бригаНТЙlf (в . )

брёша 1, -ё ж, ген . мн . брёша [фр .

бригеЈ1а, -ё ж, ген. мв . бригёла ж [прем а им е­

breche] 1. ру­

па, отвор, пролаз настао услед пролома (на зи­

ну

ду, тврђа ви и сл . ).

ској комедији дел арте , сплеткар , лукави слуга ,

2.

вој . пролаз настао пробо­

јем фронта .

сталан комичан лик у италијан ­

смутљивац.

2

брёша , -ё ж, ген. мв . брёша [према италијан­ ском граду Бреши

(Brescia)]

вој . старинска пу­

бригма, -ё ж = бригмос, -а м [грч .

брёшка, -ё ж , дат. брёшци, ген. мн . брёшки = брёша 2 (в .) .

brygm6s

шкргут] мед. шкргутање зуб има .

бригмос = бригма (в . )

шка, првобит но израђивана у Бреши.

.

бр иза, -ё ж [фр .

brise] благ и свеж пов етарац. brisant] који нагло и заз ива брзу е ксплоз ију ; ... бризаlПll а

бризаllтан, -тна, -тно [фр .

бржоли ца, -ё ж [в енец.

brisio1a]

ПОКр . говеђа

и згара и

граната вој. темпирна граната која се распрска­

п ече ница .

б риг, -а м, мн. б ригови , ген. мн. бригова [ енгл .

brig, СКр .

Brighella]

од Ьгigапtiпе, в. бригантин] пом .

једрилица с две катарке или с веслима . раније врста ратног брода са

1. лака 2. и ст.

10-20 топова,

гу­

ва у ваздуху .

бризанпlC)ст, -ости ж [В . бризантан] спос об­ ност распрскавања , разорност , разорна сна га .

БРИЗЈlе, бризли ж мн . [нем.

Briese1]

кулин . пе­

ченајагњећа или телећа груд н а жлезда као гур­

сарска лађа.

бригада, -ё ж, ге н. ми . брипiда [фр .

brigade,

мански специјалитет.

састављена

брикет, -а м, мн . брикети, ге н. мн . брикёта и

обично од д ва или три пука истог рода војске (у

брикет, -6та м , мн . брик6ти , ге н . мн. брик6та [фр .

итал .

brigata] 1.

војна јед иница

од

brique опека]

сабијени с ит ни кома­

НОБ-у саста вљена од два, три или више бата­

briquette

љона) .

д и или прашина угља у облику коцке , лопте

2. рад на јединица,

мањи колектив одре­

или јајета , која се користи као го риво високог

ђен за неки посао.

бригадii р, - ира м, мн . б ригади ри , ген . МII .

бригадира [фр . гаде

(1). 2.

brigadier] 1. 80ј. командант бри ­ (2). 3. в . бри­

руковод и лац бригаде

гiщист . + бригадiiрскii. бригадii рка , -ё ж, дат. бригilДИРКИ, ген . МII . бригilДИРК И [в . бригадир]

(1). 2. а.

же на бригадир

(2).

1.

жена бригадира

б. жена бригадист ,

бригадистки ња.

бригади рство, - а с [В . бригадир] з вање , по­ ложај бр игадира.

бригад ист(а), - ё м , м н . бригадисти [в . брига ­

(2).

briquetage] бојење зида

де та ко да се ви де опеке; уп . фугова њ е.

брикетирати, брикi:тирам , рају св рш . И н есврш . [фр . брикете.

2.

3. л . мв . брик ети­ briqueter] 1. (на)правити

ПОПЛО'lа(ва )т и ци глама; (о)боји ти

(зид) тако да изгледа као да је од цигала .

БРltксизам, -з ма м [од грч .

brychein шкр гута­

ти] шкрипање, шкргутање зуб има у сну ;

YIl.

БРИЈ1ијаIIТ, -а м , мн . брилијанти , ген . мн . бри­ лија ната = бриљаllТ, -а м, бриљаната [фр .

брifгiiд нii , -а, -о [в . бригада] који се односи на бригаду, који припада бригади ;

БРltкетажа, -ё ж [фр.

та ко да изгледа као да је од опеке ; израда ф аса­

бригма, брИгмос .

да] (ж . бригадисткиља, - ё) припадник , '1лан бригаде

квалитета .

... -

геllерал

најнижи ге нералски чин у неким земљама.

MII .

brillal1t] 1.

бриљанти , ген . мн .

дијамант бруш ен у

облику две спојене пирами де, тако да се по­

стигне леп сјај.

2. ТИПОIl>. најмања слова у 3 типографске та чк е .

ш там­

п а рству, веЛ И'lине

231

брилијантскй

бројлер

брилијантскй, -а , -о = бриљантскй, -а, -о

брисолеј, брисолi:ја м , мн . брисолi:ји , '"ен. мн.

[В . брилијант] који се односи на брилијант, који

брисолеја [фр .

има својства брилијанта.

soleil

бриљантан, -тна, -тно и бриљантан, -тна,

brillant према Ьгillег блистати] 1. бли­ сјајан . 2. изванредан, одличан , сјајан, из­

бриљантйн, -ина м [фр .

brillantine]

мири­

шљаво уље за косу које јој даје сјај и помаже да

британија-метал, -ма м [е нгл.

tal]

бриљантност, -ости ж [В . бриљантан] свој­ ство, осо бина онога који је или онога што је

британика, -ё ж, дат . британици [лат.

britan1. (Британика) = Британска енциклопедија (Encyclopedia Britannica). 2. вр­ ста цигара . 3. в. британија-метал. БРИфИIIГ, брифинга м, мн. брифин зи, ген. мн . брифинга [енгл .

бриљантскй = брилијантскй (в.)

бриљи рати, бриљирам , несврш. [фр .

3. л. мн. бриљирају briller блистати] 1. нарочито се ис-

тицат и, имат и н ајве ћег успеха, бити изванре­

сјајити, блистати.

бример, -ера м [фр . Ьгитајге од Ьгите магла] ист. у републ ика н ском француском календару, други месец у години , од

23 . октобра до 24.

но­

вембра .

бринет прид . индекл . [нем .

brtinett

од фр . Ьги­

смеђ (о боји косе), смеђокос; црномањаст.

бринет, -а м , мн . бринети, ген. МII . бринёта м [фр.

brunet]

мушкарац смеђе или црне косе .

бринета, -ё ж , ген . мн . бринета [фр.

brunette]

женска особа смеђе или црне косе; црнка , гара­ вуша.

брио, брија м [итал . брио] живахност, полет, снага; у п . соп Ьгјо .

бриозо прил . [фр .

zoon

живахно, полет­

Bryozoa од грч . ЬгУоп

животиња] зоол. ситне морске,

ређе слат ководне, животиње налик на махови­

не које живе у колонијама .

бот. слича н маховини , маховинаст.

бриологија, -ё ж [ грч. ЬгУоп маховина, в. -ло­ гија] бот. н ау ка о маховинама.

за писање .

брифовати, -ујём сврш . и несврш. [енгл.

brief,

в . брифинг] дати, да вати упутства , припремити (сарадника, потчињеног) зајавни наступ.

бр.Iџ, -а м, мн . бриџеви, ген. мн . бриџёва м [ еIlГЛ.

4

bridge]

врста карташке игре са

52 карте

и

играча .

бриџер, -а м [в . бриџ] играч бриџа .

бришкула, -ё ж [итал.

briscola] покр . врста

карташке игре раширене у приморс ким краје­ вима , игра се са тзв. италијанским ка ртама.

2.

три исте карте (нпр. три краља) .

брнистра, -ё ж [лат.

genista]

бот . жук, жуко­

вина, шиб или грм жутог цвета , Sрш"tiumјun се­ иm , од чије се лике израђују грубе тканине за

биљка] бот. зај ед нички назив за

brodetto]

кулин . покр. врста зачињеног ри­

бљег паприкаша; непр . брУдет. бродирати, бродирам, сврш. И lIесвр ш. [фр .

3. Л. мн . бродирају broder] (на)правити опшивку,

улепша(ва)ти уопште (причајићи , пишући).

бродјага, -ё м , дат. бродјаги [рус . бродяга од бродить лутат и] скитница, бескућник.

бродкастинга [енгл .

broadcasting]

емитовање ра­

дио и ТВ програма.

бројлер, -а м , мн. бројлери , ген . МII . бројлёра

све врсте маховина.

бриош, -оша м [фр .

бродет, а м , мн. бродети, ген . мн. бродёта м

бродкастu.IГ, -а м, мн . бродкастинзи , ген . мн .

бриофити, бриофита м мн. [грч. ЬгУоп махо­

brioche]

меко слатко пе­

циво, служ и се уз кафу или чај .

232

2.

(из)вести златом, сребром , свилом ; (у)красити ,

бриойдан, -дна, -дно [грч . ЬгУоп маховина]

phyt6n

кратак састанак ра­

кратка конференција за новинаре с упутствима

[итал.

бриозО.е, -оа ж мн . [нлат. махови н а,

briefing] 1.

ди договора пред одлазак на к акав задатак .

омотаче и прекриваче .

brioso] муз .

но, ватрено; уп . бр.Iо.

вина,

те­

прибора за јело .

бриљантно , сјај, изврсност.

net]

Britannia

хем. легура калаја и антимона с неш то ба­

пјса британска]

се обл икује фр из ура.

2.

briser ломити,

кра, цинка и бизмута, употребљава се за израду

врстан.

дан.

према

д и , за шт итник од сунца.

-тно [фр . став,

brise-soleil

сунце] истуре ни оквир прозора на фаса­

м [ е нгл . Ьгојlег] товно пиле храњено концентра­ том , узгојено за печ ење.

брокат

бронхоскопиј а

брокат, -ата м [итал .

broccato] св и лена тка­

нин а проткан а златним ил и сребрним нит и ма.

•

бронт, -а м [ нем . Вrапd] заст. труљење , изу­ мирањ е т кива , ган гр е на

брокатнй .

брокiпел, -а м [итал.

broccatello] 1. полусви­

лена или памучна чврста т к анина са утка ним

и ли извезеним цветовима.

2.

-лог ија] наука о грмљавини, о непогодама уоп ­ ште.

минерал . врста мер­

бронтометар, -тра м, МН . бронтометри, ген .

МН . бронтометiiрii [грч . Ьrопtе грмљавина , -ме­

мера.

брокер, -а м, мн . -и [енгл.

broker] банк . , екон .

та р] техн . уређај за мерење јачине грома .

онај који на берзи тргује акцијама или посреду­ је при њиховој купови ни И продаји, берза н ск и

посредник;

• брОкерскЙ .

брокер:iж а, -ё ж [енгл .

бронтосаур(ус), -а м , мн . - и [ГР'! . Ьrопtе гр­ sauros гу ш тер] палеонт. ЗООЛ. и зумрла

мљав ин а,

џин овска животиња из групе ди н осаур а кој а је

broker]

банк. пр овизи­

живела у периоду креде.

ја коју броке р за рачунава за обављени посао ,

уп. брОкер. брокол и

8.

бронтофобија, -ё ж [грч . Ьrопtе грмљавин а, фобија] ГlСИХ. претеран стр ах од гром а, грмља­

брОкуле .

вине.

брокуле, брокулii ж мн . (ј д. брок ула) [ итал .

brocco1i]

бо1'. биљка из рода купусњача, врста

карфиола зелене цвасти, једе се ба р ена .

бром, брома и, обич ниј е, бром , б р ома м [фр .

brome

од грч. Ьrбmоs смрад]

елемент (с имбол

Br,

1.

хем. хемијски

атомски број

црвена

35),

лако испарљива течност јаког мириса, корист и

се у медицини, фотографији и техници .

2.

фа м .

В. брОмЙд .

бромат, -ата м [В . бром] хем. со бром н е кисе­ лине .

б роматограф ија , -ё ж [грч . Ьrбmајело, -гра­ фија] опис ивање јела и средстава за исхрану .

бромаТОЛОГllја, -ё ж [грч. Ьrбmајело, -логи­ ја] наука о и сх рани , о животним намирницам а,

бронх, -а м, МН. б ронхи, ген . м .. . б р онхii [л ат .

bronchus

од гр ч .

br6nchion]

В . брОнхија .

бронхиектазија , -ё ж [В . бро н х, грЧ . ширење]

урођено

или

стече н о

ektasis

проширење

б ро н хија у којем се сакупља сек р ет који из аз и ­ ва кашаљ.

БРОНХI1ја , -ё ж, ге ... МН . бронхйјii [грч . br6n-

chi a]

анат. једа н од два канала на које се р ачва

душник, ду шница .

• брОн х ијалаll .

БРОНХI1()ле, б ронх и 6лii ж МН . [нлат .

bronchio-

1шn] анат. огранци бронхија.

БРОIПИТ ИС, - а м [В . б р онх , - итис] мед . за п а­ љење слуз ниц а бронхија, праhено кашљем, ч е­

сто и кијањем . БРОIIХО- [В . бронх] као први део сложенице

њиховом саста ву и справљању .

бромйд, -ида м [В . бром] хем. со бромоводо­

показује да се нешто односи на бронхије .

БРОllхографија, -ё ж [В . бронхо- , графиј а]

ничне киселине.

бромизам, -зма м [В. бром] мед . тровање бро ­

мед. рендгенски преглед бронхија, уз убаци ва­ ње контрастног средства.

мом.

броюа, -ё ж [фр . Ьrоп zе, итал. Ьrопzо] р а бакра и калаја .

2.

1. легу­

звоно од бронзе које се ста­

вља на стоку, медени ца , клепетуша.

3.

СП . брон­

зана медаља која се додељује као награда з а освојено

Tpehe место на такмичењу . б ронза н 1. који је од бронзе . 2. који је боје

као бронза. А бронза но доба археол. преисто­

ријско раздобље у којем се бронза почела упо­ требљавати за и з раду оруђа и оружја .

бронза р, -а ра м,

MII .

брон за ри , ген. мн. брон­

зарii [В. бронза] ован, во , магарац који носи бронзу

.

БРОllтологија, -ё ж [грч . Ьrопtе грмљавина,

(2) .

БРОllход илатiiто р , -а м, МН . -и [В . бронх о-, лат.

di1atare

проширивати] мед. свака супстанца

која се користи за ширење ду шника и бронхиј а, обично код астмат ичара.

БРОlfхопнеУМОllија, -ё ж [В . бронхо- , пн еу­ монија] мед. акутно запаљење бронхија које за­ хвата плуhно ткиво и изазива запаљење пл у h а .

БРОНХОСКОll, -а м , МН. - и [В . бронхо- , -скоп] м ед. савитљива

цев с нарочитим огледалом

за

прегледање б рон хија.

бронхоскопија, -ё ж [В . бронхо- , -скопија] мед. преглед бронхија помопу бронхоскопа .

233

бронхотомија

бронхотомија, -ё ж [В . бронхо-, -томија] мед.

но са амбалажом, обједињени нето (В . ) и тара (В . ).

операт ивно отварање или засецање бронхија .

2.

којије без одбитака или са свим трошк о­

вима (о количини новца , дохотку и сл .).

бронхус, -а м в. брОнх . броцак, -а м, мн . броцаци, ген . мн. броцака

брух, -а м , мн . брухови , ген. мн . брухова [нем .

[нем. Brotsack] покр. торба КОЈа се носи преко

Bruch прелом]

једног рамена, обично као део опреме планина ­

органа, обично црева, у суседне шуп љине, хер­ нија, кила .

ра, лова ца и д р.

брош, броша м, мн . брошеви , ген . мн . брЪшёва [фр .

broche]

врста женског накита са иглом за

прикопчавање, који се обично носи на грудима.

брошii ран, -а, -о [В . броширати] којије у ме­ ком повезу, с меким корицама (о књизи).

броши рати, броширам , сврш. И несврш . [фр .

3.

л. мн. броширају

повез(ив)ати (књи­

brocher]

гу) у меки повез .

брошура, -ё ж, ген. мн . брошура [фр .

brochu-

ге] књижица у меком повезу , обично о неком

актуелном питању; непр . брошИра .

брудерша фт, -а м , м н . брудершафти , ген . мн. брудершафта [нем .

Bruderschaft] побратимство ,

братимље ње , обично уз пиће .

брум, -а м , мн . брумови , ген . мн . брумова [енгл.

brougham, 1778- 1868] заст.

по лорду Бруму , државнику, затворена лака кочија са два

сед иш та и једним коњем .

3. л . мн . брунирају 1. да(ва)ти нечему (ме­

тму, намештају, дрвету) тамну, мрку боју; пре­ маз(ив)ати

2.

(обично

метал)

з аштитним

сред­

(и з)глачати , (у)глаСIaТИ.

Brust

прса, в. тон] фон. глас из прса.

брустхалте р , -а м, мн. -и [нем .

Brusthalter]

придржавање груди; непр. брУсхалтер. брУталан, -л на , -л но [срлат.

brutalis

према

претерано груб , суров, безобзи­

ран , дивља чки.

бруталитёт, -ета м

=

бруталност, -и ж

брутал но, претерана грубост, суровост .

2.

бру­

тала н поступак .

брУто прид. индекл . [нем .

234

Bruce//a,

манифестује се висо­

ким температурама код људи , а код животиња

побачајем .

бубикопф, -а м [нем.

Bubikopf]

заст. врста

женске фризуре код које је коса ошиш ана крат­ ко, као у дечака, са шишкама на челу .

буб6ни, буб6на м мн. [лат. ЬuЬо од грч. Ьои­

Ы)п] мсд. запа.љење лимфних жлезда, најизра­ бугарија, -ё ж [арап . tаmЬш

bulgari] 1. в р ста 2. сетно

тамбуре за музичку прат њу пев ања.

певање; сетна песма , тужбалица , жалопојк а .

бугачица, -ё ж [венец .

bugazar

упијати] заст.

бугеllвилија, -ё ж lпрема француском море­ пловцу

Бугенвилу (L. А. de Воu gа iп villе, 1729- 1811)] 60Т. украсна биљка пењачица, Вои­ gainvillea spectabi//is, п ореклом и з Јужн е Аме­

БУГЗltрати, бугзирам ,

3.

)1.

МН . бугзирају

моћу тегљача з а који је лађа везана конопцим а.

БУПI, -ија м

= БУI'И-ВУГИ (В.). boogie woogie]

БУI'И-ВУГИ, -ија м [енгл .

brutto

муз.

живахан плес, популаран у џезу 30-их и 40-их година ХХ века , с пратњом у осмин ама .

bugu] 1. па-

ра , дим ; оно што се диже у вис у облик у магле облака; прашина .

2. јак

задах, смрад.

будак, -а м, МН . будаци, ген . МН . будака [тур.

budak] 1. једнокрака

бруталност =бруталитёт (в.)

brutto] 1. ознака

маћих животиња и људи која проу з рокују ба к­

терије из рода

бугија, - ё ж, ген . МН . бугија ж [тур.

1.

особина онога који је бруталан, онога што је

јем итал .

(Bruce),

који ју је открио] општи назив за обољсња до­

несврш. [н ем. ыlsiегепп из хол . ] пом . вући лађу по­

део женског доњег веша, грудњак, прслуче за

brutus звер]

бруцел6за , -ё ж [према имену бактерије , а ова по аустралијском лекару Д. Брус у

рике .

брусттон, -а м, МН . брустт6нови [нем .

лат.

Bruchgold] и зломљено,

Х РВ . упијаћа хартија , упијач.

брунират и, брунирам, сврш . и несврш . [фр . Ьruпiг]

брухголд, -а м [н ем . непрерађено злато.

женије испод пазуха и у пределу преп она .

брудет непр . В. брод ет .

ством.

мед . болест спуштања трбушних

(у виду шиљк а) или дво­

крака (шиљак и мотичица) алатка за копање

према стари­

за тежину робе зајед-

тврде земље, ископавање корења , к амења и сл. ,

трнокоп , пијук.

2.

пеј . глупак, ограничен човек .

буквализам

будал а

будала, -е м . вок. будало. мн . будале. ген . мн .

буздован, -ана м , мн . буздовани , ген . мн . бу­

будала ж [тур.

здована [тур .

онај који је

оружја, дршка са гвозденом куглом на једн о м

budala] 1. глупак . луда. блесан. 2. лаковеран. наивчина. , дворска -

дворски ла крдијаш . забављач владара; шерет­

крају , топуз.

човек који се претвара даје глуп.

пак, простак .

будалаш, -аша , вок . будалашу , мн . будала­ ши, ген . мн. будалаша [в . будала]

2.

1. в . будала (1).

покр. врл о крупан бели пасуљ.

будалесати, будалесам .

несврш. [ в . будала] покр. в. будалити. буд ал ити, -им несврш . [в . будала] или го ворити будалаштине,

1.

правити

глупости .

2.

(за

неки м ) . ' -се правити се будалом . блесавити се .

Buddha]

филозоф­

ско учење Буде , религија и филозофски систем распростр ањен у средњој и источној Аз ији .•

буд Ист ичкИ .

буд ист(а), -е м . мн . будисти (ж будисткиња) [в . будизам ] припадник будизма.

budo] сп .

назив з а све јапанске

мал и дамски салон, мања просто­

рија оби ч н о у близини спаваће собе , намењена довршавању женске тоалете .

бу ђ , -и ж = буђа, -е ж [тур.

бот. врста

изазива њ и х ово кварење и труљење , плесан.

3.

2.

фиг. оно што не ваља . што је

кварно , трул о .

буђаво, плес нивост.

жицама , сличан мандолини .

бузурант, - а м, МН . бузуранти , ген . МВ . бузуру­ ната [итал .

buggerare]

ВУЛГ. заст . хомосексуалац .

бујатрика, -е ж, дат. бујатрици [ГP'I . ведо ,

iatr6s лекар]

bous

го­

вет . грана ветерине која се ба­

ви лечењем говед а.

бујон, -6на = буљон, -6на м [фр .

1.

bouillon]

говеђа супа. често зачињена разм у ћ е­

ним јајетом .

2. екстракт од говеђег меса, служи

б)гјрум УЗВ . [тур .

buyrun!

од

buyurrnak з а по ве­

њу: изволите. послужите се, заповедај те.

бујрунтија, -е ж [тур .

bUYnlltu]

писм е н а за­

повест, наредба. одобрење , указ.

букагије, букагiiја ж МН . [тур .

bukagl]

о ков и

за ноге , негве .

букадар прил. [тур .

bakadar] п окр .

много . пу н о.

буканир, -ира м. мн . буканИри . ге н . МН . бука­

букара, - е ж, ген .

MI1 .

букара [итал. Ьасс ћ е го]

суд за пипе , велика чаша , врч.

бу ђати, - ам = буђавити, буђавим несврш . [В . постајати буђав. плеснивити .

2.

eKCГlp .

букардија, -е ж [I-РЧ .

bous

во , гов едо ,

kardia

срце] мед. увећање , хипертрофија срца , као п о­

следица јачања срчане мускулатуре. обич но

пропадати, за п у штати се .

bugyelaris,

према л ат.

који ј е величине шаке, који је надо­

хват шаке] но вчаник .

бу ђоновка , -е ж , дат. буђоновки, ген . MII . бу­ ђоновки [ пр е ма руском војсковођи Буђонију] вој . ист. рус ка капа слична шлему.

буза п окр. в. боза .

веро­

борили против Шпанаца).

бу ђ а вост, - и ж [в . буђав] стање онога што је

бу ђ ел ар , -л ара м [мађ .

rnpouzouki,

су се у ХУН веку . крај обала Средње Ам ер ике,

бу ђ а вити = буђати (в . )

pugillaris

бузуки, -ија м [новогрч.

поморски пустолов . пират (нарочито они који

бу ђ а в, -а, - о [ в. буђ] убуђ ао, плеснив .

1.

бузУрант .

нира [ен гл. Ьисапеег . фр . Ьоисапјег] и ст . гу сар ,

, буђ а = буђ (в.)

буђ]

8.

бујур УЗ В . В . б)гјрум .

bi.ige] 1.

гљивице која живи на органским материјама.

задах на буђ.

бруст­

8.

дити , наредити] при гошћењу, чашћењ у. н у ђ е­

будо ар, - ар а м , мн . будоари, ген . мн. будоара

boudoir]

Btlsenhalter]

за припремање других јела .

борилач ке вештине .

[фр .

буз(е)нхалтер м [нем .

кулин .

буд о , -а м [ј ап.

жарг . пеј . ограничен човек , глу­

ватно из тур . ] муз. грчки народни инструмент са

ким) бити л удо заљубљен (у кога), лудовати (за

буд изам, -з ма м [санскр .

2.

врста старинско г

халтер.

бузерант

3. л . мн. будалесају

bozdogan] 1.

услед гојазноети .

буквалан, -л на, -ЛИО [рус. буквальный пре ­ ма буква слово] а. који од речи до речи одго в а­ ра ори гиналу . дословаи . б . сувише досл о ва н ; узак, ограничен .

букваЈЈизам, -з ма м [ в. буква.пан] букв ал н о с хватање нечега , ограниченост .

235

буквалност

булбул

буквалност, -и ж

[8. буквалан]

буке, -еа м [фр . на .

2. 8.

букет

bOt1qt1et] 1.

буколичар, -а м, мн. -и [8. буколика] песник

особина оно­

буколика .• буколичарскй ,

га што је буквал но, досл овност.

буколичкй, -а , -о

мирис, арома ви­

букет, -ета м, мн . букети, ген, мн, букета [н ем,

Bt1kett од фр. bot1qt1et] 1. 8 , буке (1).

свежањ, кита цвећа,

2.

Букефал, -а м [грч. boiis во, говедо, kephale глава] ист, име коња Александра Македонског ,

буки с индекл, [ стсл.

*bt1ky слово]

назив слова

букрам, -а м [енгл .

туристич ког

авионских

карата

букiшист(а), -ё м, мн . букинисти [фр ,

и

bot1qt1i-

улични препродавац књига; трговац ста­

рим књигама, а н тиква р .

букирати, букирам, нес8РШ. [енгл.

book]

3.

boiis

коративни мотив у рељефу у облику воловске главе ,

буксирати, буксирам ,

(на)правити букинг, најавити ,

онске и др, карте, туристички аранжман и сл.

букле, -еа м [фр . Ьоисlе] врста вунене чупаве

8,

бугзираПt "

була, -ё ж, ген. мн. була [тур , Ьиl а стрина, тет­ ка]

буна l

(3), , була 1, -ё ж, ген , мн . буна [тур, Ьа1а стрина , тет­ ка] 1, муслиманска жена, 2, покр. а. стрина , ујна . 8,

б, назив који мнада од милоште даје јетрви ил и заова снахи,

л. мн, бyюiрај)i С8РШ . И

најављивати , резервисати смештај у хотелу, ави­

3, учитељица женске деце у основ ­ 4, име разним Домаћим

ној школи (мектебу).

животињама (кобили, овци , крави и др,).

була 2 , -ё ж, ген , мн, буна [лат,

bt111a

или внадарско званично писмо. се чува печат,

де", од

book]

бро­

шура , књижи ца ; проспект; програм у облику књиге,

буклија, -ё ж, ген. мн, буклија [нгрч ,

mpoukli-

оп од лат, Ьисса1а] пљоснат дрвени суд, чутура, пљоска.

1, а,

повељама, б. повеља с таквим печатом; папско

предива.

booklet,

мехур]

испупчен, округао воштани печат на јавним

чврсте тканине, саткане од чворова коврџавог

буклет, -а м [енгл,

MII,

говедо, kгаПlОП лобања] архит. ум, де­

букраllИје = букраниј (8,)

сл ., резервација,

niste]

чврсто , круто

букраниј, -а м = букраније, букранија ж [грч ,

резервисање хотелске собе,

аранжмана,

buckram]

бљава се за платнени повез књига ,

букинг, букiiнга, мн, букiiнзи, ген . мн . букiiн­

booking]

који се одно­

платно од јуте , конопље или памук а , употре­

Б у старословенској азбу ци .

га [енгл.

[8, буколика]

си на буколике, пастирски , идиличан,

( 1).

марка ,

4,

3,

2,

кутиј а у којој

ПОКр. поштанска или таксена

јединица обрачунавања у картаро­

шким играма , поен, бод , ку р узно зрно , кокица.

5, покр , рас кокано ку­ 6. ист , кожна врећица или

златна кутијица у којој се чувала амајлија , која се носила око врата.

булава , -ё ж [р ус, булава] атаманов а, хетма­ нова палица као з нак власти ,

букмарк, -а м [енгл ,

bookmark]

рач. обележе­

но место, пречица преко које се може директно приступити неком сајту на Интернету .

крет у Француској у периоду

букмеU)кер, -а м , мн. -и [енгл , онај који на коњским тркама

bookmaker] прима опкладе , •

БУкмеU)керскЙ. букмеU)кинг, -а м [енгл ,

bookmaker]

посао

(8,),

буколика, - ё ж [лат, Ьисоlјса од грч .

k6s

усме­

bull ari-

булбаран в, БУлБус.

bulbus лукови­

ца , [его доносим] бот, који рађа луковичастим подземним стаблом,

булбозан, -зна, -зно [л ат.

bot1ko1i-

пастирски] књиж , песма с темом из пастир­

ског живота, пасторала, идила ,

236

буларијум, -а (и буларйј, -а) м [нлат,

булбифёраll, -рна, - рн о [лат ,

bokmiil] ЛИНГ8, књишки ,

државни норвешки језик , за разлику од лан­ дсмола и л и нинорска

1885- 1889,

рен против режима .

иm] зби рка папских була или одредаба .

букме(ј)кера, кладионичарство,

букмол, -а м [НОР8,

буланжизам, -зма м [према француском гене­ ралу Буланжеу (Воu lапgег)] ист, политички п о­

bulbosus] лукови­

част , глави ча ст, кромпираст, округао.

булбул, -а м, мн , булбули, ген , мн, булб)iла [тур , ЬиlbШ од ар, Ьиlbиl] славуј,

булбус

бун д

булбус , -а м, мн. -и [л ат. гл ави ца.

2.

bulbus] 1. луковица,

мед. свако испупчење, оток на телу у

облику луковице .

анат . очнајабучица .

3.

•

бул­

баран .

bu\ldog] 1. раса

крупних паса кратког де­

белог тела, јаких вилица и затупасте њушке.

2.

булд ожер, -а м, мн. -и [енгл .

bu\ldozer] по­

кретна машина с великим плугом спреда којим

се ископава и избацује земља. + булдОжерскЙ. булевар, - ара м, мн . булевари, ген . мн. буле­

bou1evard]

2. го­

1. екон .

нагли успон , пораст цена трговачких прои зво­

да и берзанских курсева.

2.

велики, обично на­

гли успех, продор ; сензација, одушевљење .

бумашка, -ё ж, дат. И лок. бумашки , ген . мн . бу­

ж ар г. врста малог револвера .

вара [фр .

ист. јединица турске војске , чета.

мила, мноштво; стадо, крдо .

бум, бума и бум, бума м [енгл. Ьоот]

булдог, -а м, мн. булдози, ген. мн. булдога [енгл .

буљук, -а м, мн . буљуци , ген . мн. буљука [тур .

boli.ik] 1.

широка градска улица с др­

машки [рус. бумажка]

1. папирић, хартијица . 2.

фам . исправа, потврда, документ, легитимација .

бумбар, -ара м [тур . ЬитЬаг од перс . ЫјпЬаг, ЫјтЬаг] кулин. врста оријенталног сланог јела (справља се тако да се лојна кошуљица или си­ риште бравчета надене мешавином исецкан е

воредима, авенија.

буле варскй, -а, -о [ В . булевар] који је на бу­ левару, који се односи на булевар . А булевар­ ска штампа жута штампа, листови који угађа­

нешто

пиринча и

исецканог лука,

бумб:iшир, -а м [тур . muba~ir од ар .

mubiisir]

изасланик, гласник ; уп. муб:iшир.

ју лошем укусу читалаца.

бул и , -ија м [енгл .

џигерице с

зашије и стави да се пече).

bully] сп . 1. место одакле се

бумеранг, - а м, мн . бумеранзи, ген. мн . буме­

изводе казнени удар ци у хокеју на леду и сам

ранга [ен гл.

тај ударац.

хокеју, почетак игре после пре ­

оружје аустралијских урођеника, Абориџин а ,

кида када д ва противничка играча стоје при­

закривљеног облика, које се баца тако да се

правни са штаповима а судија баца плочицу.

врати бацачу уколико не погоди циљ .

2. у

булимија, -ё ж [грч.

bou1imia]

м ед. IlСИХ . вели­

ка, неодољи ва, животињска глад , болест у којој

бул йн, - ина м, мн . QУЛИНИ, ген . мн. булина

bullino]

сп . најмања и главна боћа,

кутл ица којој треба приближити остале боће.

були он, -она м , мн. булиони, ген . мн . булиона [енгл .

bullion]

златне полуге или шипке које

MfI .

- и [енгл.

bull terrier]

вр­

ста борбе ног п са, настао у Енглеској укршта­ њем булдога и белог енглеског теријера.

булу мёнта, -ё ж, ген . мн . булумёнти [каснолат.

bullimentum

врење; превирање] гомила људи,

руља, гужва; метеж, врева .

буља, -ё и буља, -ё ж [м ађ. Ьи1уаЈ]

1. покр . а .

гомила, завежљај прљавог рубља . б. изношен комад одеће, рита, дроњак .

2.

вулг. стражњица.

буљо н = бујон (в .)

фиг.

поступак, средство и сл. који се окреће проти в

онога који се њиме служи.

хем. вештачка гума, синтетички каучук .

БУltар, -а м, мн . бунареви и бунари, ,'е н . мн. бунара и бунарёва и бунар, -ара м, мн . бунари , ген . мн . бунара [тур . Ьипаг, рипаг извор]

1.

иско ­

пана уска дубока јама, обично озидана, за ску­

ba~ l, в . буљу к , баша] ист. старешина буљука

здена ц.

2.

и зво р, обично ограђен, подешен да

се и з њега вади вода .

бунарџија, -ё м [В . бунар] онај који копа бу­ наре, који се бави грађењем бунара.

бунгалов, -а м [енгл.

bunga10w од инд . biing1a 1. дрвена кућица (обично при­ верандом, која служи за одмор. 2. ку­

бенгалска кућа]

земна) с

ћица од једне или више соба која служи за из­ најмљивање; део туристичког насеља у камп у или хотелског комплекса .

бунгур, -а м [тур .

буљубаша, -ё = буљугбаша, -ё м [тур . Ьбli.ik­

(\)

у некадашњој ту рској војсци ; командир чете .

буљугбаша = буљубаша (в . )

2.

1.

пљање подземне воде или кишнице, студенац,

служе као пок риће за папирни новац .

бултеријёр, -а м,

од абориџинског]

буна , -ё ж [скр. од бу(тадијен) на(тријум )]

човек непрестано има осећај да је гладан. [итал. дијал .

boomerang

b1l1gur]

кукурузна или пш е­

нична прекрупа ; јело спремљено од такве пре­ крупе .

бу нд, -а м , мн. бундови , ген . мн . бун дова [н ем .

BlInd] 1.

савез, друштво , л ига .

2. (Бу н д)

и ст. оп -

237

бунда

бунтован, - вна , - вно [в. бунт]

шти раднички савез Јевреја у Русији, Литвани­ ји и Пољској крајем ХIХ и почетком хх века .

бу нд а, - ё ж, ген . мн . бунди ж [м ађ .

bunda

ка­

пут] крзне ни или крзном постављени капут .

•

БУндаст. бундаш, - аша м, мн . бундаши , ген. ми. бунда­

Bund

сав ез ] ист. припадник немачке

фашистичке организације Културбунд (Про­

светни савез) у Југославији пре Другог свет­

2. који

се односи на бунтовника.

бунтовник, -а, МН . бунтовници , ген. МН. бун­

Бундеслига, -ё ж, дат. бундесл иги, ген . м н . бундесл ига [нем .

1. онај

који се буни против по­

стојећег стања, против власти, који уч ествује у буни .

2.

незадовољник, побуњеник, онај који

протестује .

• БУнтОвничкИ .

Бур, Бура , мн . Бури , ге н . мн . Б ура [хол .

Bundesliga] савезна фудбал­

су се у ХУН веку искрцали у јужној Африци ; Јужноафриканац беле расе .

бураг, -ага м, мн . бурази, ге н . мн . бурага [рум .

ска лига у Немачкој.

Бундесрат, -а м [нем . Bl1ndesrat] савезно ве­ ће, један од д ва дома п арламента у Немачкој ;

buric

од ЈЈат.

преживара .

l1mbilicus пупак] 1. желудац 2. пеј. желудац у човека .

буразер, -а м , МН . - и [тур .

уп . БУндестаг. Бундестаг, -а м [н ем .

Bundestag] савезна

скупшт ина Немачке , предста внички дом пар­

б у нкер, -а м , мн. бункери, ген . мн . бункёра вој . надзе мно мало бетонско

утврђење з а одбрану .

2.

der] 1. жа рг.

брат.

2.

бура к, -а ка м [ар .

код

birader од перс . bira-

фам . друг, пријатељ .

buraq]

МИТОЈЈ . р ајско биће у

л ику крилатог коња на којем се, по и сламском

ламента; уп. Бундесрат.

bunker] 1.

Boer

сељак] потомак холандских досељеника који

ског рата , х и тле ровски петоколонаш .

[енгл .

ну .

товника [в. бунт]

ша [од нем .

1. који се буни

против власти , који је спреман на буну, побу­

складиште за чување

веровању , Муха мед успео на небо .

буранија непр . В. боранија.

бурбОII, - она м [енгл.

bourbon, по округу Во­

разног материјала ; складиште за угаљ на ларо­

urbon County у

броду .

водио] амерички виски, добијен дестилацијом

3.

жарг. илегал но склад иште различите

робе (најчешће пића, цигарета и д р.) . жник аутобуса.

5. сп .

4. пртља­

чврста , затворена одбрана

у фудбалу, рукомету и сл .

кукуруза и ражи .

бург, -а м, мн . буРгови, ,'е н . мн . бур гова [нем .

Burg]

бунке раш, -аша м , мн. бу нкераши , ге н . мн .

1. изузетно храбар борац на бу нкере. 2. ист. погрдан назив за

Кента кију , где се н ајпре произ ­

за мак , дворац ; м ала тврђава .

бургија, -ё ж, ген . МН . бургија ж [тур .

burgu] 1. 2.

бункер а ш а [ в. бункер]

завојна, спирална алатка за бушење , СВРДЛО .

који јуриша

фиг. бесмислица, будала штина , глупа шала .

оне који су се у време НОБ -а крили да н е би ишли у рат .

бу нкерисати, -ишём с врш . И н есврш. [в . бун ­ кер]

бургitјати, -ам н есврш. [В . бургија] бургијом.

сместити ,

смештати

у

бункер;

сакри­

(ва)ти .

бургitјiiш, -а ша м, мн . бургијаши , ген. ми . даје бургије .

ско народ но позориш те, уз певање и музичку

лакрдијаш .

пратњу .

подбада ч .

бунт, -а м, мн . бунтови, геи . мн . бунтова [н ем . Вuлd са вез , урота]

2.

1.

устанак против власти,

незадо вољство , отпор, револт.

БУllТар, -ара м [в . бунт] в . бунтовник . • бун­ та рски.

бунтдрук, -а м [н ем . Вuлtdruсk од Ьuлt ша­ рен] заст. ТНПОгр. техника штампања у оловном слогу; штам пање у више боја .

238

1. бушити 3. СГlлеткари ­

ти , роварити (против некога).

бургијаша [В . бургија]

бунраку, -уа м [ј а п . од кин . ] јапанско луткар­

буна, побуна .

зб ијати глупе шале .

2.

2.

1. онај који прави и про­

онај који збија н еслане шале ,

онај који подстич е н а побуну ,

3.

бургУндац, бургунца м [према фр . покраји ­ ни Бургундији

(Bourgogne)] 1. сорта винове ло ­

зе и з францус ке покрајине Бу ргундије која даје црно грожђе .

2.

врста вина од тог грож ђа .

бурда, -ё ж, ,"ен . мн. бурда [ар .

burda]

огртач ,

плашт, обично од вуне.

бурдељ, -а м, мн . бурдељ и , ген . ми . бурдёља [фр .

bordel] 1. кућица , кол иба . 2. = борпел (В . ).

бурунџук

бу рд он , - она м [фр .

bourdon]

муз . дубоки ре­

бу р е гџија, -е м [В . бурек , -џија] онај који

прави и п родаје бурек.

+ бурегџијин, бурег­

лађу по реци (06. на Волги) .

бурлеска, -е ж, дат. бурлесци , ген . мн . бурле­

ски и бурлеска, -е ж , дат. бурлесци, ген . мн . бу р­

џ НјС К Н.

бу р егџиница, -е ж [В . бурегџија] буре г џиј ­ ска радња, р ад ња у којој се прави и продаје бу­

лески [итал.

burlesco

шаљив , фр.

бу р е к, -а м, мн. буреци , ген . мн . бурека [тур . Ьбгеk] в рста пите од кора , најчешће са сиром, ређе с месом, ј абукама и сл.

бу р ет, -а м [ фр .

bourrette]

врста тканине од

отпадака св иле з а летњу одећу .

+ БУретскii .

бур е џик, - а м , ми . буреџици, ген . мн. буреџи ­ ка [тур. Ьб гес ik дем . од буре к] врста пите с ме­ сом.

burlesque] 1.

књиж . сценски комад с претераном, че сто гр у­

бом комиком, фарса, лакрдија.

рек.

2.

муз . краћа ве­

села музичка композиција .

бурлеСКllii и БУРЈlескнй, -а , -о [В . бурл еска] који се односи на БУРJlеску , који има кар акте­ ристике бурлеске , смешан, лакрд ијашки .

бурма, -е ж , rell . ми . бурми [тур . Ьuпnа од Ьur­

mak

завртети]

1.

једноставан прстен , обич но

без камена , који се носи као знак бра'lне в езе,

венчани прстен.

2.

заст. завртањ , шраф .

3.

заст.

увој ак косе, коврџа.

бу р жоазија, - е (у06 . и буржоазија, -е) ж [фр.

bourgeoisie] 1.

ист. r-pађанска класа у феудал­

ном по ретку (н асупрот nлемству и свештен­ ству).

2.

у

капиталистичком друштву , дру­

штвени слој који је власник капитала , средста­

ва за произ вод њу .

+

буржоаскii и буржоаскii .

бу ржуј, -уја м , мн . буржуји , ген . мн . буржуја [рус. бур жу й од фр .

bourgeois] 1.

припадник

буржоазије, гр ађанске класе , грађанин .

малограђанин , ћифта.

3. жар г.

питал, богат човек, богаташ .

2. Ilej .

онај који има ка­

+ БУржУјскii .

бу р жујка , дат. -ки , ген . мн . -ки ж [В . буржуј]

Бу ридаllОВ магарац, Бурид ановог магарца

Buridan,

л ат.

Buridanus]

финоз . пример за

немогућност сл ободне воље, који се приписује француском схоластичком филозофу Жану Бу­

ридану

(1300- 1358):

гладан магарац између

два потпу но једнака снопа сена угинуће од гла­

ди, пошто се н е може одлучити који би пре јео.

бу рiiн , - ин а м, ми . бурини , rell . ми . бурина [венец. Ьurјп од грч.

boreas северни

ветар] метеор .

слаб источн и в етар у Далмацији , слабија бура .

бу ри на, -е ж, ген . мн . бурина ж [итал . Ьоlјпа од

bow-line]

buruntu

од Ьигип нос и

ot

бурмУташ, -аша м , "'1. бурмуташи , ген . МН . бурмуташа [В. бурмут] онај који шмрче бурм уг. бурмутити, - им нес врш . [В. бурмуг] шмрк ати бурмут .

бурмутица, -е ж [В . бурмут] кутија за бур­ МУТ.

бурнус, - а м , MI I. - и [тур .

bomuz од ар . bumus]

д угачки арапски огртач с капуљачом , как а в н о­

се бедуини .

ХIХ века] = бурова вода (тачније: Буровљева

бу рз а (хрв . ) в . берза . м [фр.

бурмут, -а м [тур .

трава] у прах самлевен дуван за шмркање .

буров, -а м [према IleM. л е кару Бурову из

жена буржуј.

еIlГЛ .

бурлак, -а м , мн . бурлаци , ген . мн . бурлака [рус. бурлак] радник који са обале ужетом в у ч е

гистар на о ргуљама ; дубоки бас уопште.

пом. конопац за затезање једра

кадје вета р противан.

бу рка , -е ж, дат. бурци , ген . мн. бурки [рус.

вода) фарм . безбојна течност , раствор алумин и­ јум ацетата, УПО'гребљава се за облоге код ра н а, отока, чирева и др .

бурова вода = буров (В . ) бурсiпис, -а м [ннат.

bursa

кесица] мед. акут­

но или хронично запаљење слузних кесица .

бурскii који се односи на Буре . А Бурски рат ист. рат између Бура и Енглез а вођен поч ет­ ком ХХ века , у којем су Бури изгубили са м о­ сталност .

бурунтија l неl1Р . 8. бујРУlIтија . бурунтија Z , -е ж [тур .

guruh

гомила] др уж и ­

на , чета , банда .

бурунџук, -а м , МН . бурунџуци , ген . ми . бу­

бурка] о грта ч од ваљане вуне и козје длаке

рунџука [тур .

(уобичаје н н а Кавказу) .

танка, провидна свилена тканина.

bUrtincUk

чаура свилене бубе]

2.

1.

свиле н и

239

бур унl.lУКЛИ

вео којим жене покривају лице .

3.

у придевској

служб и : в. бурунl.lУКЛИ . бу рунl.lУКЛИ пр ид. Иlщекл . [В . бурунџук] који је од буру нџука .

БУ РУНI.lУклија, -е ж [В . бурунџук] кошуља

н еред ,

btirudet од ар . buruda хлад­ пометња ; галама. 2. вртоглави­

бу рш, - а м, мн . буршеви, ген . мн . буршева

Bursch]

ња, студент.

ист.

1.

члан студентског у друже­

2. официрски

слуга, посилни .

бус, -а м , мн . бусови, ген . мн . бусова [енгл.

-bus

падежни наставак за датив

м н ож ин е, од ОlТшibus свима] осамостаљени су­ фиксоид за творбу нових речи (аушобус, шuно­ бус и сл.).

бусија, -е ж , ген . ·мн., бусйја ж [тур. pusu, риы] заседа, м есто подесно за скривање и изненадни

напад; с кровито место са којег ловац вреба ди­ вљач .

бу сола, -е ж, ген . мн . бусола и бусола, -е ж , ген . мн . бусол а [итал .

bussola] компас. бу строфедон, -она м [грч . bous говедо , stropЫ: окрет, обртај] начин писања на епитафским споме ницима старих Грка и Феничана, где ре­

дови те ку наизменично : један ред слева наде­ сно, а дру ги обрнуто (налик на окретање воло ­ ва п р и орању) .

бута, -е ж , ген . мн . бута [инд.

бутiiга, -е , бутига, -е и бутига, -е ж [итал . пОКр . продавница , дућан , радња.

бутигар, -ара м, МН . бутигари , ген . МН . бутига­ ра [В . бутига]

власник бутиге .

1.

пр одавац у

2.

бутик, -а м , МН. бутици , ген . МН . бутйка = бу­

тика , -е ж , ген . ми . БУтика [фр . boutique] отмена

buta] лик . орна­

бутика = бутик (в . )

бутиража, -е ж [фр .

bouturage] агр . р азмно­

жавање биљака засађивањем и здан ака у зе­ мљу.

бутирометар, -тра м, МН . бутиро метри, ,·ен .

ми . БУтирометара [грч . Ьойtyтоп маслац , В . -ме­ тар] справа за мерење садржаја маст и у млеку.

бутоваље, -а м [од енгл . boot] ра ч . п одизање, покретање оперативног система.

бу,.овати, бутујем СВРШ . И несврш . [енгл . boot] унети , уносити

први

пут оперативни с и стем у

рачунар, што се касније обавља аутоматски при сваком укључивању и ресетовању рач унара .

БУТОII, -она м, МН . бутони , ген . МН . бутона [фр .

bouton,

итал .

bottone] 1.

дугме .

бутраст, -а, -о [тур .

badur] пуначак , буцмаст,

бутум ПРИД . индекл . [тур. буliма, -е ж [тур .

бутад а, - е ж [фр .

boutade] духовита шала, до­

б утан, -ана м [нем .

ПОКр .

1.

btikme

2. врста

веза .

буфаЈIО, -а м , МН . буфали , ге н . М Н . буфiiла

слац] хем. врста гаса, засићени угљоводоник

[енгл .

(C4H IO) • бутанскii.

амерички бизон, уп . БИзОн.

Б Утарга, -е ж , дат. БУтЗрги , ген . мн . БУтЗргй Ж

btittin] сав, цео . од btikmek усукати]

дебела упредена врпца , гајтан ; предмет

израђен од бућме .

Butan од лат. butyrum ма­

минђ уша са

дебео .

нац цвећа са стилизованим листовима .

сетка .

2.

драгим каменом у облику дугмета .

мент у индијској уметности који приказује ве­

buffalo

од итал .

bufalo]

ЗООЛ . врста бизона,

буфер , -а м , МН . бу фери , ге н . МН . б у ф ера [енгл. гвоздени колут и з међу два в агона који

bottarga] сушена икра морске рибе, aBryтap . бутафорија, -е ж [итал. buttafuori позоришни инсп иције нт] 1. поз ор . реквизити, делови ин­ сценациј е . 2. лажни предмети који служе за по­

buffer]

казивање или рекламу ; макете које треба да

зичких дела или уло га .

пруже илузију правог.

италијанској опери ; уп . опера буфа .

[итал .

бутеља, -е ж , '"ен . ми . бутеља Ж [фр . боца, фл аШ<1 ; боца з а вино од

240

од лат.

продавница мод не одеће .

bus]

в . бас 2 . -бус [лат.

Butter

маслац .

бутиги, трговац.

ца, нес в естиц а.

[нем .

bouturon]

БУтерБрот, -а м [нем . Buttel"brot] ПОКр. заст.

bottega]

бу рурет, - а м [тур .

1.

маслац , грч .

хлеб с бутером .

од бу ру нџ у ка .

ноћа]

бутер, -а = путер, а м [нем .

butyrum

0,7

boutei11e]

литара .

спречава њихово суд арање .

буфо, при Д. иидекл. [итал . чан ,

који указуј е

на

Buffo] 1. муз . коми­

комичан

2.

кар акте р

му­

м уз. комични певач у

БУфОII, -она м , ми . буфони , геИ . МН . буфона [итал .

buffone] лакрдијаш , комичар , шаљ ивчина .

бхакти

буфонерија

б у фонерија, - ё ж [фр . на шала, лакрдија.

2.

bouffonnerie] 1. јефти­

позоришни комад који се

засн и ва н а ла ком, комичном заплету.

бекистану] врста ћилима с карактеристичним шарама .

Buchtel]

вр ­

ста кола ч а од киселог теста, пуњеног џемом .

бухур, -а м [тур .

ма, дрвени адвокат .

буuаст, -а, -о

бух ара , -ё ж [према имену града Бухара у Уз­

бухтл а , -ё ж , ген . мн . бухтли [н ем .

онај који се бави ситним ад вокатским посл о ви ­

buhur од ар . blihur] покр . ми­

рисна смола за кађење (обично тамјан).

бухјтрдар, -ара м , мн . бухурдари , ген . мн . бу­

хурщiрii [тур.

buhurdan, в . бухур] покр. кадионица . 3. л. мн . бух ­ штаби р ај у н есврш . [нем . buchstabieren од Вис ­ hstabe сло во] изговарати речи слово по слово, бух штабирати, бухштilбирiiм ,

ср ицати , спеловати (в . ) .

[8. буџа]

којије налик на буџ у ,

који има облик буџе .

буuет, -а м, мн . буџеl'И , ген . МН . буџётii м [еНГJl.

budget] 1. фи •• а н с .

1lредрачун прихода и рас хода,

обично за годину дана , у неком предузе ћ у, установи, држави и др .

лични приходи .

2. новчане • БУuетскИ .

могућно сти ;

буuетИрати,буџi:тИрiiм,3 .л .мн.буџетИр~у СВРШ . И несврш . [в . буџет] финансирати из бу џ ет­ ских средстава.

буuован в . буuа буша, -ё ж [мађ .

(2).

busa] 1. а .

ситно, трбуш асто

планинско говече . б . мали коњ или коби л а . в .

Бу це фал в . Букефал .

мршава, кржљава овца .

бу цов, -а и буцав, -а м , мн . -и [м ађ .

ста особа. б . особа без вредности, шуша .

buczo] 1. зоол. а. в рста речне кошљорибе , Aspius rapax . б . врста реч н е ко шљорибе , Albumus mento. 3. фиг. буч ук, -а м , мн . бучуци , ген . мн. бучукii [тур.

buyuk] 1. покр.

половина, пола.

2. заст.

запремин­

ска мер а за жито , мерица.

бу uа, -ё ж [тур . сиЬЬ]

1. батина са задебља­ 2. жарг. човек на важном по­ имућан човек , велика зверка . 3.

ним кр ајем , кијача. ложају, м оћан , покр. рупа, јама .

буuак, -ака, мн . буџаци, '"еН . мн . буџакii [тур . Ьи­

cak] 1. yrao,

ћошак.

2.

забачено, скривено место;

неугледн о , ружно место или просторија, ћумез .

бу u а КЈlИја, - ё м [в . буџак, -лија] који без стр у чне спреме врши

1. пеј . онај неки посао . 2.

а . омалена трбуш а­

бушел, -а м , МН. бушели , ген. МН . бушёлii м [енгл . (око

глупак, со м .

2.

bushel] енглеска 35 литара) .

и америчка мера за жи то

бушидо, -а м (јап . пут ратника] кодекс пон а­ шања самураја у

Ja1laHY

(култ 1lредака , х р а­

брост, оданост, презирање смрти итд.) .

бушан, -она м, мн . бушони , ген . ми . буш о н ii [фр.

bouchon]

слектр. заст. утичница, прикљу чн а

кутија.

Бхагавад-Гита [санскр .,

1leCMa блажен огЈ

религиозно- филоз офска поема у виду диј ало­ га, део Махабхараl'е (в. ) .

бхакти, бхактија м [санскр.] љубав и преда­ ње божанству (у хиндуизму) .

241

в вагантан, -тна, -тно [В . вагант] који ск ита,

ва! [фр . уа иди] може, важи, настављам (из­ р аз који се користи у хазардним карташким

лута, неухватљив.

и гр а м а у тренутку када играч ставља новац н а

карту) ,

вагаРИllа, -ё ж [В . вага] плата добиј е на за в а­ гање, мерина .

BaraТlt, вагам н есврш . [в . вага]

ва банк в . банк .

Вавило н, -<1 и Вавилон, -6на м [ хе6р . ВаЬе1, п р ема акадском Bab-ј1u врата бога] геогр .

1. су­

жак, тежит и .

вагаш , -а м , МН . вапiши , ген . МН . ва пiш ii [мађ .

мерск и град на реци Еуфрат у Месопотамији, дости гао врхунац у У I веку пре н . е.

2.

азијска

држава у старом веку на простору између река

да В ав и л ону .

•

земљи, коловоз.

ВаВИJl()нска КУЈlа к ула коју су

11 :1-9),

вагиналета, -ё ж [В . вагина , вагин алан] фарм . таблета која се ставља у вагину .

ваГИllизам , -зма м [В . вагина] мед. пр етер ано стезање м ишић а ваги н алног улаза и карл и чног

вага, -ё ж , дат. И лок. ваги [нем . за мере ње тежине, кантар .

•

Waage] сп р ава - тежина

д н а као последица преосетљивости .

жива

ж ивот иње у живом стању . О ставити на вагу

ваГИIIИТИС, -а м [В . вагина , -итис] м ед. упала , запаљење вагине .

узет и у обзир разне околности, проценити .

вагабу нд, -а м, мн. вагабунди, ,'ен . мн . вага­

vagabundus

према

vagari

ЈЈутати ] пеј .

вагиноскопија , -ё ж [В . вагина , -скопија] мед. преглед вагине помоћу специјалн ог огле­ дала .

ск итница , луталица, бескућник; протува, про­

би с в ет, вуцибатина .

• вагабундскii .

ваган, -а м, МН . вагани, ген . МН . вагана [нгрч . суд за мерење .

најединица з а жито .

2. стара мер­ 3. врста посуде ; чанак, др­

ве н а здела .

BarallT, -а м , МН . ваганти, ген . ~H . ваганата [лат. vagans према лат. vagari лутати] 1. средњо­ в еко вни ђак који је путовао од ш коле до школе .

2. п утујући свирач и лакрдијаш. 3. в. вагабунд.

242

vagina] анат. кан ал који по ­

терицу ; род ница , сти дница . • вагин алаll .

је створио различите језике, па се више нису

р азумел и међу собом.

ров .

в езује с п ољн и део же н ског полног ор га н а и ма­

хтели

да под и гну до неба; Бог и х је казнио тиме што

bagenon] 1. дрвени

2. јарак,

ваГИllа, -ё ж [лат .

људ и , према Библији (Постање

бу нда [лаг.

дубоко усечен траг точка у влажној

vagas] 1.

Еуф р ат и Тигар.

ваВИJlонск ii, -а , -о [В. Вавилон] који прип а ­

1. а . м ерити на 2. б ити те­

ваги. б. одмеравати , процењивати .

ваГllеријанац, -нца м, МН . вагне р иј а нци, ген. мн .

вагнеријiiнiiца

Wagner]

муз .

н емачког

1.

[нем .

Wagnerianer

п рема

познавалац и љубитељ музике

композитора

( 18 13-1883). 2. заговорник

Рихарда

В агнера

и настављ ач В агне­

ровог начина компоновања .

3.

оперс ки певач

који је спреман да отпева захтевне улоге у Ваг­

неровим делима .

•

вагнерИјанскii .

вагнеријанство, -ства с [В . вагн ерија н ац] склоност ка Вагнеровој музици.

вазоконстриктор

вагон

вагон, -она м, мн . вагони, ген . мн. вагона [енгл .

waggon

од хол .

трамвајска кола.

wagen] 1. железничка или 2. количина робе (око 10.000

која стаје у један теретни вагон .

kg)

вагонаш, -аша м, мн . вагонаши , ген . мн . ваго­ наша [В. вагон] неол .

1. радник који

врши утовар

робе у ваго не или истовар робе из њих .

ник који вуче или гура вагонет.

који живи у вагону .

•

3.

2. рад­

индив . онај

вагонашкй.

неко одређеног дана доћи на суд).

ваз, ваза м, мн. вазови, геи . ми . вазова [тур .

va'z од ар. wa'~] покр . 1. проповед на. 2. беседа, говор .

уметнички суд израђен од иловаче .

в . вагон] мали

wagonnet,

вагон који служи за превоз терета (најчешће грађевинског материјала , руде и сл . ).

вагони рати, вагонирам,

вазал, -ала м, МII . вазали, ге н . мн . вазала (ж . вазалка, - ё, дат. и лок . вазалки , геll. МН . вазалки) [срлат.

иесврш. [В. вагон] товарити робу у вагоне .

од келт.

vassus

слуга]

1. и ст.

осо­

подређеном, зависном положају у однос у на

неког феудалца вишег ранга, В . сСниор .

вагон-кнпер, -а м, ми. - и [В. вагон, кипер] железнички вагон с уређајем за истоваривање,

2.

фиг.

онај који је некоме потчињен, који не може са­

мостално да одлучује .

•

вазiUlан и вазалскй .

вазектомија, -ё ж [лат. vas суд, ГРЧ . ektom~

киповање.

вагон-л и, вагон -лија м [фр .

lit

vassallus

ба у феудалном друштвеном уређењу кој а је у

л . ми . вагонирају

3.

код муслим а­

ваза, -ё ж (боље него вазна) [фр . vase, нем . Vase од лат . vas суд, посуда] 1. украсни, декора­ тивни предмет , посуда за цвеће . 2. антички

вагонет, -а и вагонёт, -ета м, ми. вагонети, ген . МИ . вагонета [фр .

2. утврђени

термин, рок доласка на суд .

wagon- lit

према

кревет] спаваћа кола у возу .

ваГОЈI -рестораll, -ана м [фр .

них канала код мушкарца с циљем спречавањ а

wagon-restaurant,

в. вагон, ресторан] кола за обедовање у возу.

ваГОtIСКЙ, -а, -о [В. вагон] који се односи на вагон, који припада вагону .

..

исецање] мед. одрезивање и подвезивање семе­

вагонска роба

трг. роба у великим количинама, која се мора превозити вагонима.

ваготом ија, - ё ж [В. вагус , -том иј а] мед. пре­ сецање појединих дело ва вагусног живца; вр­ ши се да би се смањило лучење желудачне ки­

даљег Оllлођавања, а да се при том не утиче на

умањење сексуалног потенцијала .

вазеЈIИН, -ина м извода према lIем .

1.

[vaseline фабричко име пр о­ Wasser вода, ГРЧ . еlа јОIl уље]

хем. маст добијена дестилацијом нафте која

се употребљава у медицини , фармацији и ко­ зметици за побољшање коже лица или руку .

машина у индустрији .

•

вазелинскй .

вазнтн, вазим несврш. [В . ваз] покр .

селине.

ваГОТО llија, -ё ж [В . вагус , -тонија] мед. поре­ мећај равнотеже у аутономном живчаном си­ стему кој и се манифестује повећаном осетљи ­

вошћу .

проповед, проповедати.

vagus (nervus)

лутајући (жи­

вац)] анат. десети мождани живац, који регули­

2.

1. држати

држати говор , бесе­

ДИТИ .

вазна В. ваза . вазо- [лат.

вагус, -а м [л ат.

2.

теХ II . врста мазива које служи за подм азивање

vas суд ,

посуда] као први део сло­

женица означава крвни суд .

вазодилататор, -а м , МН . -и [В . вазо-, л ат .

dila-

ше надражаје за грло , плућа , срце , једњак и

tare

друге о ргане.

ји учествује у ширењу (дилатацији) крвни х су­

вада, -ё ж [тур . заст.

1.

vade

од ар.

\va'da

обећање]

време за које треба нешто урадити, оба­

вити; термин, рок .

2.

менструација .

вадемекум, -а м, ми. -и [л ат.

vade

кодневно као приручник или подсетник .

вадимо нијум, -а (и вадИмОIIИј. -а) м [лат. прав .

1.

дова.

2.

1. анат.

живац, нерв ко­

фарм . средство које утиче на ширење

крвних судова.

вазодилатација, -ё ж [н лат.

mесum хај­

де са мном] назив за књигу која се користи сва­

vadimonium]

ширити, растезати]

јемство, гаранција (да ће

vasodilatatio,

В.

вазо-, дилатација] мед . ширење крвних судова .

вазокiшстриктор, -а М [В . вазо- , констрик ­ тор]

1.

анат. живац који учествује у стезању

(констрикцији) крвних судова .

2.

фарм . сред­

ство које сужава крвне судове .

243

вазоконстрикција

вакуум

вазоконстрикција, -ё ж [В. вазо-, констрик­ ција] мед. сужавање крвних судова .

вазомотори, вазомот6ра м ми. [В . вазо- , лат.

motor

п рема

movere

вајсманизам, -з ма

покретати] аиат. живци ко­

ји учествују у ширењу или сужавању крвних

[прем а

[В. вазомотори] мед. заједнички назив за проце­

одабирања; врста неодарвинизма .

ваканција, -ё ж [нлат.

1. слободно,

ције).

ли или на послу) .

мотора, живаца који учествују у проширивању

vacare

vacantia,

В . вакантан]

празно, непопуњено место (у шко­

ност, незаузетост.

2. упражњеност, непоп уње­ 3. школски расп уст. 4. суд­

ски одмор.

вазомоторна неуроза мед . болест вазо­

•

од

попуњен, незау зет .

њиховог сужавања или стезања (вазоконстрик­

односи на вазомоторе, који припада вазомото­

vacans

бити празан] празан, упражњен, слободан, не­

се ширења крвних судова (вазодилатације) и

вазомоторнй, -а, -о [В . вазомотори] који се

Weis-

Вајсмана (1834-1914) према коме су и процеси

вакiштан, -тна, -тно [лат.

вазомоторика, -ё ж, дат. И лок. вазомоторици

нем .

у организму засновани на принципу природног

судова.

рима .

м

6иол. учење немачког биоло га Аугуста

smann]

вакасуз, -а м [тур .

vakatslz,

В . вакат] покр . н е­

згодно доба , невреме .

или сужава њ у крвних судова.

вакат, -кта м [тур .

ваЗОllеуроза, -ё ж [В . вазо- , неуроза] мед. обољење живаца , нерава крвних судова .

вазопресйн, -ина м [В . вазо- , лат.

pressio при­

времена .

молитва , клањање код муслимана , н амаз .

тискање ] ф и з иол . хор мо н задњег дела хипофизе који стеже артерије, подиже артеријски прити­

vakit од ар . waqt] 1. време , • док је - док још има 2. време з а молитву код муслимана . 3.

час , доба; право време .

вакација, -ё ж [лат. распуст.

сак и контрол ише рад бубрега.

2.

vacatio] 1. заст.

школски

В . вакiшција .

вакиф, -а м , мн . -и [тур .

Yiiklf од

ар .

waqit] 1.

вазотомија заст. В. вазектОмија.

особа којаје завештала имање у верск е или ху­

ваиз, -а м , ми. -и [тур .

манитарне сврхе .

vaiz од ар. wa ' i~] рел . 1.

особа која проповеда, проповедник код мусли­ мана.

2.

уопште поз навалац муслиманске вер ­

ваишешика, -ё ж , дат. И лок. ваиш е шици

vaisesika

вакуфа.

од ар .

vaktiye

ских служби.

специфичност] филоз. назив за

вактйле прил . [тур .

vaktiyle, В. вакат] покр . 1. 2. на вре­

један од шест схоластичких система у индиј­

некада , у старо време , својевремено .

ској филозо фији .

ме, правовремено , у прави час.

ваишија, -ё ж [саискр .

vaisya]

трећа каста у

некадашњем друштвеном уређењу Ин дије коју

вактисахат, -а м [тур .

вајат, -ата м, ми . вајати , геи. ми. вајата [тур. ар . ~aya~ живот] еТНОJl .

1.

мања зграда у

вакуитёт, -6та м [лат.

2.

просторија поред кухиње у којој се

држе воће, дрва и др., остава .

3. трем, доксат (у

сеоској кући) .

штина, испразност.

вајдскрйн, -а м [енгл .

wide screen]

широко

биоскопско платно, велики екран.

вајзбратна, -ё ж [нем . (обично св ињско) месо

244

вакуола, -ё и вакуола, -ё ж [нлат. уасuо1а од лат.

vacuus празан]

6иол . шупљина у живој ћели ­

ји, попуњена течношћу; мехурић , мешчић.

вакуум, -а м (непр . ва кум) [лат. уасиит , ср .

вајд а = фајда (В.)

таквог меса.

vacuitas] 1. празнина , 2. сујетност, та­

празан простор ; упражњеност .

дворишту сеоске куће , обично намењена мла­ ден цима.

vakt-i saat, В . вакат, са­

хат] покр . самртни, суђени час.

сачи њавају сељаци, трговци и занатлије .

hayat од

waqtiyya]

временски распоред богослужења код мусли­ мана, сатница обављања муслиман ских вер ­

ске л итературе.

[саискр .

2. оснивач

вактија, -ё ж [тур .

Weissbraten] 1. бело уз кичму . 2. печење од

род од

vacuus

празан]

1.

фи з. праза н , безвазду­

шни простор; простор С веома разређеним ва­

здухом .

•

вакуум-паковање пакова ње намир­

ница у пластичну амбалажу из које је исисан

ваздух да

би се спречи л о

кварење.

ваку­

ум-пумпа пумпа за исисавање ваздуха из за-

валенциј а

вакуУм ира н

творе но г просто ра .

зност, пустош .

•

валаби , ија м [енгл.

ф и г. празнина, испра­

2.

вакуумски .

wo1aba]

вала(ј) = валах узв. [В . в алах и] богме , оди­

вакууми ран , - а, -о (непр . вакумиран) [В . ва­

ста, заиста, баш .

куум] који се налази у в акуу м -па ков ању .

вакууми рати , вакуУмирам,

3.

валахи! [тур .

л . мн. вакуу­

мирају с врш . и нссврш. (непр. вакумирати) [В . ва­

wa-llah!]

вакуумметар, -тра м, мн. вакуумметри , ген .

вакуф, -а и вакуф , -а м, ген . мн . вакуфа [тур .

vallahi, billahi, В . валахи ,

валахи, билахи, талахи! [тур .

задужби н а код муслимана ко­

служи за подизање и издржавање u ам иј а, ш ко ­

од ар .

vallahi , Ыll а­ wa-llahi, bi-llahi , ta-llahi] нај све­

тија муслиманска заклетва, у којој све три речи з наче заклињање у Бога .

валвација, -ё ж [В. валвирати] фин . одређи ­

ја се користи у верске и хуманитарне св рхе,

•

wa-llahi!

свету, која би значила : тако ми бога, бога ми .

hi, ta11ahi

који служи за мерење разређе ности ваздуха .

вање, проц ењ ив а ње вредности нов ц а.

ваку фски и ваку фски .

вакуфнама, -ё ж [тур .

од ар .

билахи] узв. свечана заклетва у мусли манском

мн. вакууммётара [В . вакуум , -метар] ф и з. апарат

ла и сл .

vallahi! vallah!

богме, за иста, баш; до ђавола.

валахи , билахи! [тур.

куум] (с)паковат и (к в арљ иве намирнице) у ам ­

балажу из које је исисан в аздух.

vakif од ар. waqt]

wallaby од або риuин ског

зоол. врста мањег к е н гура.

валваЦИОltи , -а , -о [ В . валвација] који се од­

vaklfname,

в . вакуф,

носи на валвацију .

...

валваЩlона табела банк.

перс. пате писмо] документ о оснивању ваку­

курсна листа; списак новч ан и х валута и њихо ­

фа; пропис којим се регулише вођење и упо­

вих тренутних вредности .

валвираПI, в алв ирам ,

треба неког вакуфа .

вакуфско-меа рифски , -а, -о [В . вакуф, меа­ риф] који се од носи на управљање вакуфом . вакуфско-меа рифско

веће

врховни

...

о р ган

vario1a

уассјпа кравље

богиње] МСД. фарм. супстанца на бази вируса

вакцинато р, -а м [В. вакцина]

1.

особа која

апарат, инстру ­

vaccinatio,

в . вакци­

на] мед. убри згава ње, уношење вакцине у орга ­ низам.

вакцинисат и, вакцинишём несврш . [В . вак­ цина] мед. да вати (некоме) вакцину , цепити .

... -

се примати вакцину, цепити се .

вакциноте рапија, -ё ж [В. вакцина , терапи ­ ја] МСД. лечење вакцинисањем .

вал, вала м [фр . уој 1е]

1. велики

провидне тка нине намењен

вео од танке,

невести за венча ­

вала, -ё ж, гс н . мн. вала [итал .

2.

(де)валвирати ,

валвула, -ё ж [л ат. vа 1 vп 1 а] анат. залистак (ср ­ ч ани, венски или цревни).

валде llЗИ м мн ., ген . валде н за [срлат.

Va1den-

према оснивачу П . Валдусу из Лиона] рел .

п ри падници католичког реформаторског по­

к рета , основаног крајем ХП века, са учењем

ваЛДХОрII, -а м [нсм .

Wa1dhom

од

Wa1d

ш у­

ма, Нот рог] муз . шумски рог, врста дувачког инструмента .

валентан, -тна, -тно и валеlпан, -тна , -тно [В . валенција] ХСМ. који има, поседује валенц ију (најче шћ е је други део у сложеницама: ј ед но ­

валентан, поливалентан и сл . ).

вал е llТIШЙТ, - Ита м [према нем . средњове ков­

valle]

залив, увала.

покр.

минерала , природни антимонов триоксид.

B aJJC IIТlIOCT, -ости и ваЈЈе lПНОСТ, -ости ж [В .

2.

валенција] хсм . особина онога што је вал е нтно .

1.

снажан]

старински шупљикави вез .

вала В. вала(ј) .

Л . мн . валвирају

из

ном алхемичару Валентинусу] МIШСр . врста белог

ње; прозирни покривач, копрена за лице .

уска и дуга чка дол ина.

3.

сличним евангелизму.

мент помоћу кога се обавља вакци ни сање .

вакцинација, -ё ж [нлат.

[изведено

н ечега, утврдит и , утврђи вати вред н ост, цен у

ses 2.

несврш .

( ре)валвирати] (из)вршити процену в редности

или микроба која ствара имунитет против зара­ зних болести, цепиво . обавља, врши вакцинисање.

и

нечему .

исламске зајед нице у вакуфу .

вакцина, -ё ж [лат.

сврш.

валенщtја, -ё ж [лат.

1.

va1entia,

према

va1ens

хсм. способност хемијског привла­

'I ења неког атома или атомске групе, и з раж ен а

б ројем атома водоника које би био у стању да

245

Вlшёр

веже.

Валхала

својство речи, обично глагола, да

нику И погинулима у борбама, а душе н ајхра­

отвара места у реченици за друге речи (субјект,

2. лингв.

бријих бораца одводиле у Валхалу (в . ), где су

објект, неправи објект и др.) .

их служиле пићем богова.

валёр, -ера м, мн . валери, ген. ми. валера [фр .

valeur]

СЛ ИК . назив за однос светлог и тамног у

валов, -а м, мн . -и [мађ .

valu, valyu] 1. корито

уграђено у зид или у саму грађевин у, које се

тону јед не боје или за однос међу разним тоно ­

користи за остављање хране или воде Домаћим

вима .

животињама.

2.

геогр. долина у облику корита .

валеријана, -е ж [лат. vаlегiапа из Валерије ,

ваЈlоризатор, -а м , мн . -и [в. валор изовати]

пано нске провинције која је постојбина ове

особа која валоризује, процењује вредност не­

биљке]

чега, процењивач .

капљица направљен на бази корена валеријане

утврђивање вредности према реални м мерили ­

1. бот. врста лековите биљке, одољен , Vaieriana ojJicina/is. 2. фарм. течни лек у виду

који служи за смиривање живаца.

ваJlорнзација, -е ж ма .

валидан, -дна, -дно [лат.

2.

[в .

валори зовати]

1.

еКОН . одређивање вредности (имовине ,

validus, према vale1. снажан, здрав , крепак. 2. прав. ва­

рада) које се спроводи на основним и обртним

жећи, пуноп раван , пуноважан; који је у складу

чане јединице . з. фиг. истицање вредности не­

с важећим прописима .

чега , вредновање .

re

вредети ]

валидација, -е ж [нлат.

средствима због промене куповног курса нов­

в . валидан]

ваJlорнзовати, вiuюризујем (и валорнзи ­

прав . посту пак којим се врши потврђивање ,

рати, валоризйрам , з . л . МН. валори зирају) сврш .

validatio,

ове равање неког акта или признавање усагла­

И иесврш . [фр .

шености докуме нта с важећим за коном ; пот вр ­

(и з)вршити валори за цију , процен у вредности

да, овера .

нечега.

valoriser

2. указ(ив)ати

од л ат.

valor

вр едност]

1.

на већу вредност .

валидитёт, -ета м = валидност, -и ж [нл ат.

ваJlпургијски, - а, - о [од нем . Wаlршgis,

в. валидан] прав. пуноважност , пуно­

Wаlршgisпасht] који се односи на В алпургу . А

validitas,

правност; вредност, ваљаност н еког документа

валпургијска 1I0n митол. ноћ уо чи првог маја ,

или поступка према правним критеријумима.

посвећена Валпурги , бенедиктинској монахи ­

вали жа, - е [итал.

уп . вализа] покр. ко­

valigia,

вализа, -е ж [фр . ба.

њи и з VIП века : по немачком веровању тада се вештице окупљају на планини Брокен .

фер .

2. запечаћена

valise] 1. кожна

путна тор­

поштанска торба коју прено­

ваJlС [фр.

валија, -е м , геН . мн . валйја [тур .

vali од ар. waI1]

ИСТ. царски, војно-административни изасланик који је у прављао вилајетом у Османлијском

В . ваJlцер .

валуш", -а м, мн . валунз и, ге н . мн . валунга [не м.

си д ипломатск и курир.

valse]

Wallung] 1.

струјање, таласање .

2.

нагл о

повећање температуре тела , н ај чешћ е код жена у климаксу.

валута, -е ж [Итал .

valtlta

вредност] фин ан с.

новчана јед иница која је средство плаћања у

царству .

валијат = валилук

валијум, -а м [енгл.

(2) (в.) Valium,

јед ној држави. А здрава

фабричко име]

-,

чврста

-

новац по ­

стојане вредности .

фарм . средство за умирење, популарно у САД,

валутарlIИ в. валУтиИ .

одговара нашем бенседину.

валутација, -е ж [в . валута ] В. ваJlвација .

валилу к, -а м , мн. валилуни , ге н. мн . валилу­ ка [тур .

valilik, в.

ваJlУТIIИ, -а, -о [в . валута] који се односи на

1. област , подручј е,

валуту . А валутни папири фИll ане . хартије од

просто р у надлежности односно под управом

вр ед ности које гласе на страну монету, па сто­

валије.

2. =

га имају несталан курс.

лије.

намесништво, управа вилајета.

3.

валија] ИСТ.

валијат, -ата м дужност, звање ва­

валки ре, валкира ж ми . [нем . стнорд.

valkyria]

Walkuren

Валхала, -е ж [ етнорд . Vа!hбll од

од

у старој скандинавској митоло­

гији богиње које су доносиле одлу ке о побед-

246

hOlI дворана]

valr уби ти

и

у старој скандинавској митологи­

ји дворана у којој Один , врховни бог, прима ду ше погинулих ратника.

ван парламентаран

валцер

валце р, -а м , МII . вiuщери , ген . мн. вfuщёра [нем.

муз . а . в рста окретне игре у

Walzer]

такту, произишла из лендле р а (в . ), омиљена у Бечу у

xrx веку .

нована за ту игру .

+ валцерскИ .

3/4

посебно

б. му з ика компо­

ваљёнке, вiuьёнки ж мн . [рус . валенки] руске вамп , - а м [ енгл. уатр, од нем . Уатрјг, в . вампи р] привлачна , и зазов на жена , заводница;

њи део сто пала] муз . импровизована пратња у џезу, сач ињена од ни за једноставних акорда.

22.

септембра.

вандровати , вандрујём и ванд ровати , ван ­ друјём ВССВРШ . [всм .

wandern

путовати] заст.

1.

ра [порекло нејасно]

1.

празнов . мртвац који

према н ародном вер овању ноћу устаје из гро­

ба, напада људе и сиса им крв .

2. фиг.

израбљује д руге ,

јужноамеричког

крвопија .

слепог

Vampyrus spectrum . 4. 60Т . биљка Denothera blennis. + вампирски . вампи ризам, -з ма м [В . вампир] у постојање вампира.

2.

особа која

3.

миша ,

пупољица ,

ванд ровац, -о вца м, МН . вiIНДРОВЦИ, ге н . МН . говац; путујући за н атлија .

веровање

мед. и ПСIIХ. болест која

се манифестуј е патолошком потребом за кр­ фИI". похлепа , грамзивост особа које бо­

гатство стичу туђим радом .

2.

1. путујући тр­

лутали ц а , скитни­

ца , пробисвет.

ванд ровка, -ё ж, дат. И лок. ва н др овци, ген .

МН. вандровки [В . BaHдpOBaT~ заст. 1. време пу­ товања, лута ња ради трговине или заната. скитња, лугање .

3.

2.

п есма о вандр овању, скита­

њу и вандровцима , скитницама.

вандровкаш, -аша м

1.

2.

скитати , лутати.

вilНдроваца [В . вандровати] заст.

вампир, - ира м, MII. вампири, ГСН. МН . вампи­

3.

луцион а рног календара, по чињао ј е на да н да­

цања знања и овладавања неким занатом .

вамп 2 , -а м [енгл . уатр , од стфр. ауапрје гор­

вљу .

vendem iai re од лат.

берба] први месец француског рево­

пуговати од места до места ради трговине , сти­

фатална жена.

врста

вандемијёр, -е ра м [фр .

нашњег

l

искоришћава,

културних вредности.

vendimia

зимске чи з ме од ваљаног сукна или чо хе .

ЗООЛ .

ванд ализам, -зма м [В . ваНЈ.(ал] д ивљачко понашање , р азарање, пљачкање и уништавањ е

= вандрокаш , -аша м,

МВ . вандро(в)каши, I"С Н . МН . вандро(в)юiша [В . ван ­ д ровати ] скитница , лутали ца .

+ вандро(в )ка­

шев, ванд ро(в) кашки . вани ла, -ё ж [фр .

vani ll e, ШП . vaini ll a мале ко­

рице] 60Т. тропска биљка с плодом карактери ­

вампум, -ум а м , мн . -и [ енгл. wampum од сгз.] етНОЛ . врста амајлије северноамеричких Инди ­

јанаца , састављене од нанизаних ШКОЉКИ.

ванадијум, -а (и ванадиј, -а) м [нлат. vanadium

стичнOI" мириса који се додаје слаткишима као

арома ,

Vanilla planifolia.

ваНИJlИII , -и н а м [В . ванила] хем. ароматична материја присут н а у плоду ваниле која се може

по имену старонордијске богиње

добити и вештачким пугем , а има широку упо­

хемијски еле мент, оз нака У,

требу у I'РОИЗВОДЊИ парфема или слаткиш а .•

Vanadis] хем. атомски број 23, си­

ви метал који служи за оплемењивање ЧеЈЈика .

вангл, - а м = вангла, -ё и вангла, -ё ж, ген .

МН . вангли и вангла [нем . Wei nge l или Weidling]

1.

већа, дубо ка, кухињска посуда са ужим дном

и ширим отвором .

2.

з идарски суд с дршком ,

којим се зах вата житки малтер.

Vandali] 1.

( Вандал) припадник старогер­

манског племена које је и

опусто шило

вредности.

2.

Рим

455 . године опљачкало

уништавајући

културне

(вандал) фиг. особа која се пона­

ша безобз ирно , р / шилац; онај који уништава

културн е вредности.

+ вандалски .

вани л оквентност, -ост и ж = вани локвен­ ција , -ё ж [лат.

vani loquentia]

хвалисање , разме­

тање , испразан говор, блебетање, брбљањ е .

ванrIaIIСИОНСКИ , -а , - о [В . пансион] који се односи на оно што није укључе н о у садржај

вандал, -ала м, МН . вандали, ген . МН . вандала [л ат.

ванилин-шеl1ер шећер с додатко м вани лина .

уплаћеног

сличном

аранжмана

објекту .

•

у

неком

хотелу

ваlщаНСllОllска

ил и

потро­

шtьа еков . трош ење новца на све оно што ниј е укључено у пансионску понуду (излети , и зла­ сци и сл.) .

ваШlаРJlамен та ран , - рна, -р н о [В . парла­ мент] пол . који делује ван парламе lпа .

247

варијанта

ванпартйјскй

ванпартйјскй, -а, - о [В , партија] пол , који је вантоз, -оза м [фр , vепtбsе према лат,

vento-

ветровит] шести месец у француском рево­

SUS

луцио нарном календару , почињао је или

20, 21,

феб руара ,

22,

порекла, посебно ону која се не јавља у стан­ дардном јези ку .

изван партије,

варваризација, -ё ж [в , варваризам] вота.

вантуза, -ё ж [фр ,

ventouse]

мед , посебна вр­

место како би се умањио бол или појачао крво­

лингв , прекомерно и некон тролисано

њедомаћих.

варваризирати = варваризовапt (в . ) варваризовати, -ујём = варваризирам ,

ток.

ванцага, -ё ж, дат, И лок, вilНцаги , ген , мн . ван ­

[ порекло

нејасно]

1, велики, стари, ryпи секира , 2, пропалица, проби ­

нож, б радва или

вањкуш , -а м, мн , -и [м ађ ,

vankos]

покр, ја­

варварlt3ир ати,

л, мн . варваризирају сврш, и не­

СВРШ . [В , варваризација] подврћи , подвргавати варваризацији .

варварин, -а м , мн, в арва ри , ген , мн . варвара варварки) [грч,

barbaros] 1, ист , назив за странца 2. фиг , груб , суров , нео­

у старој Грчкој и Риму.

CryK.

вапор, -ора м , М II , вапори , геll , мн , вапора [итал, уаро ге пара од лат, уарог] п о кр , брод на па­

тесан човек; човек без образовања ,

варварскй, - а, -о [В , варварин] lIада варварима,

ру , пароброд ,

вапоризатор, -а м, мн , - и [В . вапоризовати] направа која служи за распршивање течности , распршива ч , сп реј ; пумпица за мирисе ,

вапориза ција, -ё ж [В, вапоризовати]

1.

хем ,

јаја ,

фарм, уношење лекова у

виду ситних честица у организам ради терапије .

ва поризовати, -~ёM и вапоризирати, ва­ поризирам,

3, л, мн , вапоризирају СВрШ , И н есврш, vaporiser од лат, уа рог пара] 1, претворити , претварати у пару . 2. пр етворити , претварати у [фр ,

ситне капљице, распрши(ва)ти,

ВIшоримета ра [л ат, уарог пара , в . -метар] справа којом се мери прит исак или за­

2.

(1).

brasiliensis, служи

Caesal-

за фарбањ е ускршњих

варијабила, -ё ж [В, варијаби лан] промен­ љиви део неке величине , наро чито плате .

варијаБЙЈЈан, -л на , -л но [лат,

од

variabilis

уагјаге, В . варирати] који варира , променљив, н естала н ,

варијаБИЈЈНОСТ, -и ж = варијаБИ ЈЈlпёт, -ета

вап ориметар, -тра м , мн, ВIШОРИМетри , ген ,

1,

који при­

че] црвена боја која се добија из дрв ета

процес испаравања .

премина паре .

1.

суров, груб , дивљачки.

варзило, -а м [према Браз илу , одакле поти ­ рјnја

2.

2.

варварство, -ства с [В , варварин] в, варва­ ризам

претварање чврстих и течних материја у пару,

техн,

3,

(ж , варварка, - ё , дат , и лок , варвар ки, ген, мн ,

свет.

0111,

2.

уношење страних речи и израза, уз потискива­

ста чаше која се загрејана ставља на оболело

ца га

СОЦ,

1,

наметање и прихватање варварског начин а жи­

инструме нт којим се утврђује

количина алкох ола у вину .

м [нл ат,

variabi litas,

в , варијабилан] способност

варирања , промен љ и вост, непостој аност.

варијабл, -а м = варијаБЈЈа, -ё ж , ген ,

ва­

MII.

ријабл и [фр , уагјаЫе, в , варијабилан] мат, про­ менљива величина , промен љ ива .

варан, -ана м [фр, уагап од ар,

waran, waral]

вариј:шта, -ё , ген, мн , вариј а нти и варијан­

зоол, врста великих гуштера (до З метра дужи­

та, -ё ж, ген , OНI . ва ријаната [нем,

не) из породице

vа гiап s, в , варирати] l . ј еда н од по стојећих , раз ­

Varanidae,

који живе у Афри­

ци, јужној Аз ији и Аустралији,

barbarism6s,

в, варварин]

1,

која се међусобно разл икују,

3,

вечанства

ху).

вар ­

мн.

сп , промена

основне та ктике или технике кретања

изнад дивља ш т ва ,

2,

фIlЛОЛ, места у р укописима једног истог дела

ист, варварски начин живота; ф аза у р азвоју чо­ непосредно

од лат,

личитих облика истог основног садржаја .

варваРЈпам, -зма м , мн , варваризми, геll , МII, варваризама [грч,

Variante

4.

(06, у

ша­

6 иол , новона стал и организам који је до­

варство.

2. дивља чко

по н а шање, су ровост, гру­

живео промен у под утицајсм с п ољашњих чи­

бост,

лингв , застар ел и н аз ив за реч страног

ни лаца (мод ификација ) и наследни х фактора

248

3,

варошаиии

варијаица

(мутација) .

•

варијантий и варијаитий, ва­

риј а итскй и варИјаитскЙ . варијан ца, -ё ж , ген. мн . варијiшци [фр. уагј­ апсе од лат.

variantia]

вариола, -е ж [срл ат .

variola]

мед. акутна , ви ­

русна заразна болест која се манифестује п оја­

мат. аритметичка средина

квадрира них разлика одређених резултата и њихове аритмети чке средине; квадрирана стан­

вом оспи по телу, велике богиње,

Variola

уега ;

данас у Европи искорењена захваљујући ва к­ цинацији.

вариоле, вари6ла и вариоле, вари6ла ж мн . В . варИола .

дардна дев ијација.

варијато прил. [итал.

муз . променљи­

variato]

вариометар, -тра м, мн . вариометри, ген . мн .

вариометара [лат.

во, непостојано .

варијација, -ё ж [лат.

variatio,

в . варирати]

1.

физ .

справа

varius различит, В . -метар] 1.

променљиве

самоиндуктивности

један од два или више облика истог предмета

која се у електротехници користи за мењање

или догађаја, који се понављају или наизме­

резонантне фреквенције покретног круга .

нично појављују у оквиру исте структуре, про­

физ . инструмент за откривање промена у маг­

мена, мењање.

нетским пољима , магнетометар.

2.

муз . поступак варирања неке

мелодијски и ритмички уобличене целине који се зас нива на пром е ни ритма , тоналитета, тем­

па и др., али тако да основна тема остаје препо­ знатљива (шема с вар ијацијама; варијације на шему).

3.

6иол . издвајање јединке услед одсту­

пања у односу на типична обележја биљне или животињске врсте којој припада .

4. геогр .

и физ .

3. авиј .

авиона.

вариорама, -ё ж [лат.

h6rama призор]

разл ичит, грч .

varius

техника снимања и пројектова­

ња филмова на великом платну у простору на отвореном.

варирати, варирам,

3. 11. мн .

варирају несврш .

[л ат. уагјаге]

правим меридијаном; магнетна деклинација.

цима, бити променљив, непостојан .

односи на варијацију . А -

ком пас физ . справа

која служи за мерење магнетне деклинације.

варијетё, -са м (у06 . варијетё) [фр . лат.

varietas,

в . варијетет] позориште или ноћни

кл уб у коме се изводе представе засноване на песми , плесу , забав ној музици , акробатским

или жонглерским вештинама .

•

варИјетскЙ .

varietas

према

varius

разнолик]

један из групе сродних облика, врста , сорта .

1. 2.

6иол . јединица нижег реда од врсте у система­

тизацији, подврста, подт ип .

•

варијетётскЙ .

варијететкиња, -ё ж [В . варијете] женска особа која у чествује у програму варијетеа.

варикоза н, -з н а, -зно [лат.

varicosus, в . ва­

рикс] мед. који има проширене , отечене вене , квргав.

варико ц ел а, - ё ж [лат . уагјх чвораста жила ,

грч. kеlё просутост, кила, отеклина] мед. а. пр­ скање вена у мишићима . б. отеченост тестиса као последица проширених вена .

варикс, -а м [лат. уагјх чвораста жила] мед. проши р е на , отечена, квргава вена.

се у различитим обли­

2.

мењати

облик нечему , уносити и зме не у нешто .

3.

муз .

развијати тему без промене основног мотива . MII .

[нлат .

varice\lae,

В.

вариола] мед. акутна, заразна дечја болест , про­ праћена високом температуром и оси пом на телу , овчије богиње .

варичеле, варичела ж мн . [итал .

varice\la]

В.

варицеле .

ва ријетёт, -ета м, мн . варијетети, ген. мн . ва­ ријетета [лат.

1. јављати

варицеле, варицела ж

variete од

инстру­

мент за мерење брзине уздизања и спуштањ а

угао који се верни крај магнетне игле заклапа с

варијаЦ ИОIIЙ, -а, -о [В . варијација] који се

2.

вармеђа, -ё ж [мађ .

varmegye]

ист. а. ЖУll ани­

ја , област у некада шњој Угарској. б . седиште жупаније, жупанијски уред . в. зграда у којој се

налази седиште жупаније .• вармећкЙ .

вармеђаш, -а ша м . вармеђаши, ген . мн . вар­ међаша [В . вармеђа] ист. вармећки, жупанијски чиновник.

варош, - и ж [м ађ.

varos]

мањи град .• варо­

шки .

варош, -а м [м ађ .

varos]

заст. насеље испод

тврђаве ; предграђе (данас углавном у сложе­

ним именима као Котор - Варош) .

варошаиин, -а м , МН . варошани, ген. МН . в а­ рошана (ж. варошанка, -ё , дат. и лок . варош ан­ ки , ген . МН . варошанки) [В . варош] особа из варо­ ши, становник вароши , грађанин.

249

вахабйт

8артоломёјс ка ноћ

8артоломёјска ноћ , Вартоломёјскё ноћи ж [по празнику св. Вартоломеја] густа

1572,

1. ист.

ноћ

24.

ав­

када су хутеноти побијени у Пари­

зу по наређењу краљице Катарине Медичи.

2.

фиг. масовни покољ .

Wasser

вода, В . вага] фам. справа за одре­

ђивање водоравног положаја, равњача, либела .

васердихт прид. индекл. [нем. wasserdicht пре­ ма

Wasser

вателйн, -ина м [В . вата] мрежаста танка тканина или

плетиво испуњено

вунено м

пре­

ђом које служи као међупостава за зимске са­

васер-вага, васер-вагё ж [нем . Wasserwaage према

ватаltИти, вiпанйм fl есврш. [В . ватан ] покр. боравити, пребивати ; насељавати се .

вода, В . дихтовати] фам . који не про­

пушта воду, непромочив, непропустљив.

васердрук, -а м [нем.

Wasserdruck] заст. воде-

кое, капуте .

ватерполист(а), -ё м, мн . ватерполисти [В . ватерполо] сп . играч ватерпола .

ватерполистичкй, -а,

-6 [В . ватерполо] који

се односи на ватерполо или ватерполи сте .

ватерполо, ватерп6ла м [енгл .

water-polo] сп .

игра с лоптом на води, у базену одређ е ни х ди­

ни жиг на хартији (об . на новчаницама); ВОдО­

мензија , игра по седам играча и циљ је да се по­

тиса к .

стигне што више голова .

васија, -ё м, ген . МН . васйја [тур . ~iyy]

1.

ста ратељ , тутор .

2.

vasi од ар. wa-

краљевски наме­

васијет, -а м [тур.

vasiyet од ар . wasiyyii] те­

вљати, обложити, облагати ватом .

ватметар, -тра м, МН . ватметри , ген . МН . ват­

стаме нт , опорука .

васијетнама, -ё ж [тур .

vasiyetname, в . васи­

јет, пере . пате писмо , књига] писана опорука ,

метара [В. ват, -метар] справа за мерење снаге електричне струје .

ватони, ват6на м МII . [В. вата] умеци, јасту­

тестам ент.

василевс, -а м [грч .

basileus] титула визан ­

тијск их царева .

чићи од вате за поп уња вањ е облик а тела.

ватсат, -а (и ватчас , -а) м [В . ват, сат] физ . је­

васимухта р , -ара м [тур .

vasi muhtar, В . васи­

ја, ар . mu~tar и забран] извршилац тестамента,

д иница за мерење количине електричн е енер­

гије

(1 Wh = 360

васкуларан, -рна , -рно (непр. васкулни) [срлат.

vascularis

лица]

1.

од лат.

мали суд, жи­

vasculum

аllат. који се односи на крвне судове;

којије пун крвних судова .

2. бот.

који се односи

на канале у ткиву биљке; који је састављен од

секунда] физ. јединица за мерење рада и енер­

гије , једнака је једном џулу

ва ТУ [фр . уа

васкулитис, -а м [лат.

vasculum

мали суд,

жил ица] мед. упала, запаљење крвних судова.

ват, -а м, МН . вати , ген . МН . вата [по шкотском физичару Џемсу Вату

(James Watt, 1736-1819)] W), једна ка раду

физ. јединица за снагу (ознака

одјед ног џула у једној секунди .

играм на све, улажем сав новац (прил иком кар­

ваучер, -а м, МН . -и [еIlГЛ .

Watte од фр .

хигијенски памук, пречишћена влакна

ћање угоститељских услуга или п утних тро­ шкова.

заслађено или с пуњењем од крема и сл., напо­

и сл.

структуре.

vatan од ар . wa-

а. домовина, завичај, родни крај. б .

2.

војни логор. &

се у чинити населити се , настанити се .

250

Watfel] 1. тан­

ко печено тесто решеткастог изгл еда, обично литанка.

место сталног пребивалишта.

voucher п рема уо­

uсhјамчити] банк . врста чек а који служи за пла­

финог памука која служе за брисање , чишћење

1.

[vatu] новчана јед иница Вануа­

туа (1-lови Хебриди).

вафл, -а м И вафла, -ё ж [нем.

вата, -ё ж (непр. фата) [нем .

ватан, -а и ватан, - ана м [тур.

(lWs= 1 Ј). tout иде све] израз који значи:

тања); стављам све на коцку .

вату, -уа м

ка нала.

~ап] покр .

џула).

ват-секунда, -ё ж, ген . мн . ватсекундй [В . ват,

опо руке.

-

3. 11. МН . ватир аЈУ СВРШ . И

несврш. [нем . wаttiегеп, в. вата] поставити, поста­

сн ик .

ouate]

ватерпруф В . вОтерпруф.

ватирати, ватйрам,

2. врста паМУ',не тканине мрежасте 3. рач . танки, пљоснати део кристала

који се користи при изради чипова .

вахабйт, вахабита м, МII . вахабити, ген . мн . ва­ хабита [по верском вођи Мухамеду ибн Абд ел - Вахабу (ар.

'Abdu-I-Wiihhab роб

Божји)] при-

вахтмајстор

ведета

вегетабйлије, вегетабилија ж МН . [лат.

религиозно-политич ко-реформатор-

стал иц а

vege-

ског покрета у оквиру сунитског ислама, који

tabilia,

засту па фундаменталистичке идеје о повратку

намирнице биљног порекла , биљна х ран а.

исла ма првобитној чистоти и једноставности.

+ вахаБЙтскЙ .

В . вегетирати] биљно растиње , биљке ;

вегетаријанац, -нца м, вегетаријанци , ген .

МН . вегетаријанаца (непр . вегетеријанац) [В . ве­

вахтмајсто р, -а м, мн. -и [нем .

Wachtmeister]

вашар, - а м, МН . - и [мађ .

гетаријански] особа која се храни само намир­ ницама биљног порекла, никада н е једе месо ,

вој. заст. старешина страже, наредник.

vasar] 1. сајам , про­

месне прерађевине и маст .

веl'етарitјанскй, -а, -о (НСIlР. BeгeTe pitj all­

дајна и зложба на којој се, осим трговине, могу видети и разне врсте забаве.

2.

фи ... неред , ис­

пр еме штане или испретуране ствари , хаос .

+

вашарскЙ .

ски) [енгл .

vegetarian

према

vegetable

поврћ е,

биљка, в . вегетабилан] који се састоји само од биљне х ран е.

вашарина, - ё ж [В . вашар] накнада коју пла­

вегетаријаllСТВО, -ства с [В . вегетаријанац]

ћа продавац како би могао продавати робу на

вегетаријанска исхрана; покрет вегетаријанаца

вашару, сајмарина .

и

вашарити, вашарим несврш. [В . вашар] одржавати, организовати вашар.

2.

1.

правити не­

вашарйште, -шта с [В . вашарЈ коме се одржава вашар, сајмиште .

1. место на 2. фl1Г. место

које п одсећа на ВCtшар , зб рка , неред , метеж.

вашарџија, -ё м [В . вашарЈ давац робе на вашару .

1. трговац, про ­

2. посетилац

вашара.

вашка, -ё ж [тур . va~ak рис] ГlOKp . заст . пас, псето (об ично овчар).

waschen

прати ,

као аутономне животне процесе . носи на растиње, биљ ни .

[нем .

Waschlappen од

крпаЈ фам . заст. рукави­

web од World Wide Web] рач .

Интернета који чини скуп међусоб­

нервног система који контроли ше активност и парасимпатикуса ; вегетаТ ИВIIИ ОРl'аllИ 60'1'.

органи виших биљака који имају прехрамб ену ра зм ножаваље

1.

фитоценоза.

2.

3.

ских апарата.

Wb.

биљке, растиње , биљни свет .

3.

3. л . МН . вегетирај)i vegetare оживети] 1. расти , развиј а­ (биљке). 2. животарити, живети пасивно.

ске мреже .

магнетног флукса , симбол

вегетира­

вегетирати, вегетирам, ти се

физ . јединица за мерење

vegetatio, В .

раст, развијање , бујање биљака.

це .

1804-1891]

расплођавање

све биљне заједнице једнога краја ,

телефона и сателита повезује мање компјутер­

вебер, -а м , мн . - и [п о немачком физичару В.

бесполно

вегетација, -ё ж [Н1Iат.

несврш. [1Iат.

светска компјутерска мрежа која путем

601'.

биљака, уз помоћ пелцера , саднице или калема .

но повезаних докумената у систему хипертек­

веб-сајт, -а м [енгл .

који се од­

унутрашњих органа , састоји се од симпатикуса

ста и којем се приступа преко почетне страни­

Е. Веберу,

2.

вегетаТИВIIИ lIер­

ВIIИ систем анат . аутономни нервни систем , део

ти] 60'1'.

коже .

2.

..

улогу (корен, стабљика, лист) ; вегетативно

ж

Lappen

веб , -а м [енгл .

н амирницама

веl'етатйваli, - вна, - вно [В . вегетирати] 1.

ца, н авл ака од фроти р а која служи за трљање

1. о гранак

исхрана

6И01l . који се односи на раст, исхрану , дисање

ног места на д руго .

-ё

схватање да

здравље .

ред, претурајући, премештајући ствари с јед­

вашлапна,

њихово

биљног порекла доноси телесно и ду ш евно

одржавати се у животу уз помоћ медицин ­

веД:lIIта, -ё ж [санскр.

vedanta,

В. Веда,

anta

крај] систем индијске монистичке филозофије, заснован на Ведама.

Web site] рач . локација на

Веде, Веда ж 0111 . [санскр .

veda вид , знање] нај­

Интернету, коју ЧИНlI скуп повезаних докуме ­

старији споменици санскритске књижевности,

ната о једној теми или области.

браманске свете књиге које садрже моли т ве ,

вегетабйлан, -лна, -л но [лат.

vegetabi lis, В .

вегетирати] 60Т. који и ма својство биљака, који припада биљкама, биљни.

химне , обредне песме и сл.

ведета, -ё ж, ген . МН. ведета [фр . знати,

славни,

чувени

уметник

vedette] 1.

или

по­

уметница ,

251

ведУта

звезда .

2.

вој . заст. коњичка патрола која се обично

састојала од три извиђача .

вој . заст. мали па­

3.

тролни брод, извиднички брод .

ведУта, -ё ж [итал . т и] л ик .

vedere виде­ 1. панорама , видик , поглед. 2. слика или

гра фичко представљање града, предела;

из­

глед.

ар .

wazir]

нст. титула високог државног

ч иновника у Османлијском царству : министар , гу в ернер покрајине или управник вилајета . велики

tulus

vitulinus од уј­

теле] а . фини глатки папир . б . п е р гамент

од телеће коже .

велеслалом, -а м [веле- , в . слалом] сп . скија­ шка дисциплина, врста слалома с већи м б ројем

везир, -ира м , мн . везири , ген. мн. везира [тур .

vezir од

раз . велики мај стор у не­

2.

кој вештини .

велён, -ена м [фр. уе lјп од л ат .

према

veduta

стигнугог рејтинга .

-

први

л ијс ке владе .

•

министар,

•

председник осман­

везирски.

везират, -ата м = везирство, -ства с [в. ве­ з ир] з вање , владавина , достојанство везира, ве­ зи р о вање .

векер, -ам , мн . -и = векерица, -ё ж [нем.

Wecker

п рема wecken будити] фам. будилник (часовник).

Wecken]

хлеб

дугуљастог облика, комад хлеба какав се про ­ дај е у п е кари.

вексла, - ё ж , ген . мн . вексли [нем .

Wechsel]

покр. заст. меница .

вектор, -а м , мн . -и [л ат.

vector] 1.

м ат. физ .

о риј е нтисана дуж, приказ силе која има одре­

ђ ену в ел ичину и правац ; уп . скалар .

•

вектор­

ски .

вепар, -ара м , мн . велари , ген . мн . велара [в . в ел ар] фон .

задњонепчани сугласник, сугла­

сн ик који се артикулише на меком непцу .

веларан, -рна, -рно [лат .

велизам, -зма м [в . вела, -изам] сп . спо ртско једрење, једрење намењено забави .

веJlист(а), -ё м, мн . велисти [в . вела ] с п . особа која плови и управља једрилицом , једри лича р .

веJlИТИ, велита м мн. [лат. BCJlНa, -е ж [нем .

Welle]

ист . лака пе­

покр . ф ам . таласаст

velaris, в . велум]

велодром, -а и веЈIIЩРОМ, - а м, мн . - и [фр . уе­

lodrome

од лат. уеlох брз, грч .

велосипёд, -а м [фр .

tas брзина,

вела хавле! и вела хавле

- вела кувете! quwwata illa Ы-lla­

моћ само Богу узви ­

од лат. уеlосј ­

ринског бицикла са увећаним предњим то ч ком

у односу на задњи .• велосИпёдскИ . велосипедист(а), - ё м, МII . велосип еди сти [в . велосипед] особа која вози велосип ед, бици ­ клиста .

велоче прил . [итал . уеlосе] муз. брзо , хитр о .

велочисимо прил . [итал .

муз . ве­

velocissimo]

ома брзо .

велтаншаунг, -а м, мн . велтаншау н зи, геll .

Welt

са артикулацији задњонепчаних сугласника.

velocipede

в. -пед] а. бицикл , точак . б . врста ста­

н е пц е .

у вел ар , приближавање артикулације неког гла­

тр кали ­

тренинге ; тркалиште за бициклисте .

МII . велтаншаунга [нем .

велариз:iција, - ё ж [в . велар] фон. претварање

dr6mos

ште] сп . уређена стаза за бициклистичк е трке и

фон . задњонепчани , који се односи на задње

[ ар . Wa lа haw1ii wa lа hi- l-'all yy il- ' azim! сила и

velites]

шадија у римској војсци.

увојак косе, коврџа.

везирлук в. везират = везИрство.

векна, -ё ж , ген . мн . век ни [нем .

капија и дужом стазом.

свет,

anschauen

Weltanschauung

према

посматрати] п оглед на

свет, животна филозофија , светоназор.

веЈпер, -а м [еНl·Л. we lteгweight] :

А в ел ­

тер-категорија сп . категорија боксер а и змеђу лаке и средње, тежине од

велтшмерц, -а м

Welt

свет,

Schmerz

63,5 до 67 kg. [нем. Weltschmerz

пр ема

бол] светски бол, изр аз из

ше н ом припада!] узвик којим се изражава чу­

доба романтизма, уверење да патња и зл о пр ео­

ђење: буди бог с нама .

влађују у свету ; сентиментална мелан хол ија .

велвет, -а м [енгл .

lus

velvet од л ат. vi llutus од ујl­

ру но] трг. сомот, кадифа .

велемајстор, - а м [веле = велики, в . мајстор]

1. н ај виша

шаховска титула коју додељује Ме­

ђу н арод на шаховска федерација на основу по-

252

вслум, -а м [лат. уеlum] а н ат. задњ е, меко непце .

велур, -ура м [фр . кав]

1. тканина

velours

од лат.

villosus дла­

од памука или вештачки х влака­

на с меком , неравном спољном и равн о м У НУ-

вербалан

вена

2.

вентилатор, -а м , мн . - и [нл ат. vепti l аtог , в .

обрађ ена унутрашња страна коже, слична бар­

вентилират и] справа која служи за проветрава­

трашњом површи ном ; врста сомота, кадифе.

шун у; антилоп кожа .

•

велурнй, велурскй.

вена, - ё ж [лат. уепа]

1.

вод и крв до срца ( уп . артёрија) . л и с н ог живца .

жил а .

•

3.

ње, исисавање и усисавање ваздуха ; с права к о­

а ват. крвни суд који

2. 601'. огранак

геол . слој минерала у стени,

освета] крвна

vendetta

о с вета (у обра ч у нима међу пород ицама у ју­ жној Итал ији , нарочито у оквиру мафије).

венепун кција, -ё ж [В . вена, пункција] мед. пушта њ е крви из жиле к ао терапијска метода ; вен есе кција.

Венера, -ё ж [лат. хота]

1.

Vent.s

од

venus

љубав, по ­

митол . богиња љубави и љупкости код

старих Римља н а .

2. астрон . друга

по реду п ла н е­

та у Су нчевом с и стему.

venerabilis

од

ш товати] поштован , ц ењен, уважен .

венерича н, -ч н а , -чно [лат .

venereus

вентишiција, -ё ж [лат.

1.

ventilatio,

в. вентил и ­

довод свежег ваздуха проветравањем

или помоliу неког уређаја.

2.

систем уређаја за

.·.роветравање ; уп . климатизЗција .• вентила­ ционй .

веНТИЈНtрати, вентилирам ,

3.

л . мв . венти ли ­

рају = вентилисати, вентилишём сврш. И несврш . [л ат.

ventilare, према ventus

ветар]

1.

проветрити ,

проветравати (затворене просториј е) испуњава­ јуliи их свежим цаздухом .

2.

претрес(а)ти , раз­

мотрити , разматрати неки проблем, питање и

сл . (посебно у префик с ним твореницама: про­

вентрикулографија, -ё ж [В . вентрикул(ус) , - графија] мед. и с питивањ е трбушне ш упљине

од уе­

в . В е нера] који се односи н а пол , пол ни .

nus,

веНТИJlаторскй .

•

веНТИЈНlсати и сл.).

венераб йлан, -л на, -л но [лат.

venerari

вања . рати]

венскй и венОзан.

вендета, -ё ж [итал .

ј а усмерава вазду шну струју у циљу расх лађи ­

•

венеричне болести мед. болести које се пр е но ­ се п ол ним од носом, пол н е болести.

и л и срчаних и мождан и х комора у циљу диј а г­

нозе обољења.

вентрикул(ус), - а м, мн . - и [Н ат. дем . од

венерол ог, -а м, мн . венеролоз и , ген . м н . ве­ нерол о га [В . ве н еричан , -лог] м ед . ле кар специ­ ј ал и ста за венеричне (полне) болести .

венерол огија, -ё ж [В . вен еричан , -логија] м ед. н аучна област кој а се бави изучавањем ве ­ нерични х болести и њиховим лечењем . • вене­

ролошкй.

venter трбух]

ventriculus

а н ат. а . н аз ив за разн е шу ­

пљине у телу. б. срчана пр етко мора . в . можда­

на комора .

•

веНТРИКУЈlаран .

вентрилоквенција, -ё ж [ лат.

loqui

venter

тр бух,

говорити] с по соб но ст, вештина говорењ а

из трбуха.

веНТрlIлоквија в . вентрилоквенција.

веНТРИЛОКВllст(а), -ё м , м н . вен'гри локвист и

венетскй, -а , -о који се односи н а Венете,

[ лат.

ventri loquus

од

venter трб ух, loq ui

говори ­

стан о в н ике север н е Итал иј е у предрим ско до­

т и] особа која говори из 'грбу ха, трбухозбо рац .

б а , ИJII' на њихов језик .

вења, -ё ж [мађ . fenyo, fenyti] 60Т. 1. клека , Ји niperus communis . 2. см р ека, Picea exce/sa , веранда, -ё ж [н ем . Veranda од порт . varanda]

венијат, -а м

[veniat н ека до ђ е ]

прав . позив за

с уд, нар едба .

веНТЙ ЈI, - и л а м, мн . вен тил и , reH. мв . вентила [н ем. ма

Ventil од нлат. ventilis од Ј ШТ. ventilare, пре­ ventus ветар] 1. сп р а в а која затв а р а и л и

осло бађа отвор за пропуштање те чн ости , ва­ здуха ил и гасова .

2. елеlЩJ .

уређај који До пушта

п ролаз струје само у једном сме р у .

3.

м уз . затва­

р ач руп е на цеви лиме ни х дува чки х инстр уме­

н ата, који омогуliава извођење различити х то­

но ва.

4.

ф иг . актив н ост која се у пражњ ава као

покривен и најчешliе заста кљен трем или тера­ са у оквиру ку li е , и л и н а прављ е н као засебн а

грађ е вина .

•

веранднй .

вераТРЙII, - ина м [лат. vе гаtПIIТl] фарм . меша­ вина веома отровни х ал к ало и да који се н ал азе у корену биљке чемерике ,

Veratrum

а/Ьum ; ко­

ри сти се као маст прот ив живчани х болести и р еуматизма.

вербалан, -лна, -лно [лат.

verbalis

од

verbum

разо н ода , релаксација од свакод н ев них обаве­

реч , гла.'ол]

за; оду ш ка, олакшање .

чи ма; који садржи , састоји се од р ечи . б . усм е н .

•

вентйлскй .

1.

а. који се изражава , и сказује ре­

253

верификато р

вербализам

верглаш, -аша м , МН . верглаши , ген . МН. вер­

ла).

2. који се своди само на речи (за разлику од де­ 3. грам. глаголски . • вербална нота у ди­

глаша

гшоматији, саопштење без потписа, које се пре­

вергл.

вербализам, -з ма м

[8. вербалан] 1. бесадр­

но узима на вересију .

верем, -а м [тур. уе геm од ар .

жајна употреба и нагомилавање речи, празно­

2.

вергла, особ а која свира

вережџија, -ё м [ в. вересија] онај који стал ­

носи усменим путем .

словље.

[8. вергл] свирач

педаг. наставни поступак који се за­

етнол.

1. туберкулоза,

сушица .

2.

waram] IJOKp.

П СИХ . стање ве­

снива на давању само вербалних објашњења ,

лике туге коме се не зна прави узрок, потиш те ­

без употребе других помоћних средстава.

ност, јад .

вербализација, -ё ж

[8.

вербализовати]

вересија, -ё ж [тур.

1.

прем а veгmek да­

veresi

пра в. пра ­

ти] одлагање плаћања купљене робе или и з вр ­

вљење, писање, састављање протокола ; писме­

шене услуге на неко време, п ла ћањ е на почек ,

но саслу ш ање .

кредит. О направити од готово г вереСlјју н а­

искази вање , изражавање р ечима.

3.

2.

грам . творба глагола извође­

правити од сигурног несигурно , покварити н е­

њем из д р уге врсте речи .

вербализ овати, вербализујём (и вербаЈШ­

што што је већ било утврђено .

верз В . верс .

Зll рати, вербализирам,

3. л. мн . вербализирајУ) С8РШ . И неС8РШ . [фр. verba1iser, 8. вербала н] 1. ис­ каз(ив)ати , речима . 2. пра8 . (на)писати прото­

лико слово.

кол , саслуш(ав)ати писмено . З . грам. извести,

само великих слова.

верзал, -ма м [лат.

стих] ТИП О гр .

versus

1.

в е­

начин штампања уз коришћење

верзалан, -лна, -лно

и з водити глагол (од неке др уге врсте речи) .

вербалист(а), -ё м, МН . вербалисти [В . верба­

2.

[8.

верзал] којије у в ер­

залу, који је писан вел иким словима .

верзија, -ё ж, ген . мн. в ёрз ија [срл ат.

л ан] особа која бесадржајно употребљава и на­

versio од

гомилава речи, која улудо троши речи , блебе­

мт.

тало , причало .

раз нол ики х текстова са и стом садржином, в а­

вербаЛИСТltчкй, -а, -о [В . вербалан] који се карактери ше вербализмом

(1),

вербиге рација , -ё ж [нлат.

verbigerare

празнор е чив .

verbigeratio од лат.

брбљат и , причати] мед. бесмислено

понављање речи или реченица као симптом ду­

шевног обоље ња.

вер блан

8.

vers

vergi]

заст. порез , данак,

3.

пре­

верзйран, -а, -о [фр .

verse

од лат .

versatus

и с­

кусан] вешт, искусан у ч е м у, добро упућен у нешто , обавештен, увежбан .

[8.

верз ир ан] особина

ност, упу ћ еност.

verismo

од уего исти­

XIX

века,

огранак натурализма , који проп агира прик аз и ­ вање реално г живота;

у

књижевности

главни

представникје Ђовани Верга , у музици Маска­

вергијаш, -а ша м, мн . вергиј а ши , ген. мн. вер­ гијаша [8. вергија] заст. особа која плаћа порез , данак, харач, порески обвезник.

вергл, -а м , МН. -и [аустр . нем .

Werke1]

муз . ме­

тањем ручице и производи мали б р ој мелодија.

верглати, верглам неС8РШ. [8. вергл]

2.

1.

сви­

брзо, досад но и дуго гово рити,

блебетати, брбљати.

њи и Леонкавало .

верист(а), -ё м, МН. веристи

[8.

веризам Ј

следбеник, заго ворник веризма.

ханичка музичка с пр ава која се покрећ е окре­

254

која ниј е потврђена ,

вод с једног језика на д руги .

веризам, -з м а м [итал .

харач .

рати вергл.

2. прича

гласина; лично виђење неког догађаја.

нит] ум. правац у уметности с краја

verbum.

вергија, -ё ж [тур .

ријанта , иначица.

онога ко је верз иран , увежбаност, обавеште­

вербоман ија , -ё ж [лат. уегЬиm реч , 8. мани­

8.

обрнути , окренути] l . ј едан од виш е

верзйраltОСТ, -ости ж

Ыапс .

ја] псих . патол ошка говорљивост, логореја.

вербум

vertere

веристичкй, -а, -о

[8. веризам]

кој и се од но­

си н а веристе и веризам.

верификатор, - а м, МII . - и [нлат.

verificator, В.

верификовати] особа која утврђује тачност и л и

истину О неч ему , потврђује и л и проверава н е­ што, контролор.

верификација

вертикалан

верификација, -ё ж [нлат.

verificatio, в .

вери­

фиковати) потврда, провера, угврђивање исти­

вима, фигура у којој тореадор својим плаштом наведе бика да прође поред њега.

вере, -а м, мн. верси, ген. МН . верса [лат.

нитости или тачност и нечега .

верификовати, верификујём сврш. И несврш . [нем .

од срлат.

verifizieren

шити верификацију.

2.

verificare] 1.

(из)вр­

вер-либр в .

чи повезане у ритмичку и звучну целину .

потврдити, потврђива­

ти, Доказ(ив)ат и .

вереифitкатор, -а м, МН. - и [лат.

vers

IЉге .

хове, стихотворац . сификовати] КЊИЖ .

слободног стиха; песничка школа која заговара

стихова, метрика,

употребу слобод ног стиха.

либризам] юъиж. заговорник употребе слобод­ ног стиха, песник који пише у слободном стиху .

Wehrmacht

одбрамбена

вереitфиковати , -ујём (и вереифицирати ,

версифицйрам, несврш . [лат.

•

вермахтовекЙ .

вермифуги, вермифуга м мн . [нлат. vеПll ifu ­

ga

према

vermis

црв ,

fugare

вање глиста из организма .

вермичеЈIИ, вермичела м мн . [итал. уеrrпјсеl­

Ii,

дем . од уеrrпе црв] врста танких, финих ита­

лијанских резанаца или шпагета.

вермуг, -а м [енгл.

vermouth

од нем .

Wermut

пелин] врста десертног горкослатког вина на бази пелина.

вернакулар, -ара м [лат.

vemacularis Домаћ и

од уеmа роб рођен у ропству , роб по рођењу] лингв. говор града, области или ре гиона који

поседује карактеристике дијалекта коме при­ пада, али има и неке особености преузете из других дијалеката и поддијалеката .

верllакуларан, -р на, -рно [В . вернакулар] кој и припада или се односи на домаће, старо се­ делачко становништво, домородачки .

вернitеаж, -ажа м [фр.

vemissage] ум . 1. све­

чано отварање изложбе којем присуствују са­ мо званице.

2.

вертебралан, -л на , -лно лат.

премазивање слике лаком, лаки­

рање, глазирање.

веронал, -Зла м [фабричко име, према ита­ лијанском граду Верони] фарм. заст . назив за ди­

vertebra пршљен]

[ .. лат. vertebralis од

анат. који се односи на пр ­

шљене , пршљенски .

натерати у бекство)

фарм. лекови који се употребљавају за избаци­

3. л . МН . версифицирају) СВРШ . И versificare, В . вере, -ficare од facere

чинити] (на)писати, (на)правити стихове , версе .

снага] ист. нази в за немачку војску у времеДру ­

гог светског рата .

versificatio, В . вер­ 1. стварање и организовање СТИХОТВОРСТВО . 2. наука о

стиху.

верлitбрист(а), -ё м, мн . верлибри сти [В. вер­

Вермахт, -а м [нем .

вереифitкаторекЙ .

•

вереификација, -ё ж [лат.

слободни стих] књиж. употреба

vers libre

versificator,

в . версификовати] КЊИЖ . особа која ствара сти­

верлибрitзам, -з ма м [фр . vегs- libгisше пре­ ма

versus

стих] књиж. заст. стих, ред у песми у коме су ре­

вертеке, -а м [лат.

vertex] 1.

гео м . теме, врх .

2.

астрон . највиша тачка привидног кретања нек ог небеског тела.

вертеп, -а м [рус. вертеп]

1. јаслице,

прик аз

витлејемске пећине који де ца симболично носе

за Божић од куће до куће уз песму.

2.

минија­

турно луткарско позориште које представљ а сцене Христовог рођења .

вертерitзам, -зма м [по јунаку романа " Ј ади младог Вертера" Ј . В. Гетеа] КЊИЖ . претеран а романтичност са дозом

патетике ,

веома изра ­

жена сентименталност (по угледу на Гетеов лик Вертера) .

вертеровекй, -а, -о [по јунаку романа "Јади младог Вертера" Ј . В . Гетеа] који се односи н а Вертера; који подсећа на Вертера, претерано романтичаН ,сентименталан.

вертигинозан, -зна, -зно [лат. vеrtigiпоsus]

1. који

изазива вртоглавицу, несвестицу.

2. ко­

ји пати од вртоглавице, несвестице .

.

вертиго, -а м [л ат.

vertigo]

мед. вртоглавица,

несвестица .

вертикала, -ё ж [нлат.

verticalis

од лат.

vertex

етилбарбитурну киселину која се користила у

теме, врх] права која се под правим углом спу­

медицини као с р едство против несанице .

шта на хоризонталну раван , усправна линија .

вероника, -ё ж, дат. И лок . вероници [шп . уе­

r6nica,

по имену св. Веронике] у борби с бико-

вертикалан, -лна, -лно [В . вертикала] ус­ праван , окомит, који се уздиже право увис.

255

вертхајм

вешерај

вертхајм, -а м [по немачком кон структо ру Вертхајму

сигурносна

(Wertheim)]

брава,

ветеран , -ана м, ми . ветерани, ген. м" . ветера­ на Сж . ветеран ка, дат. И лок. в етер анки , геи. ми .

ветеранки) [лат.

обично на ч елич ним касама.

veteranus,

од

vetus

стар]

1.

а.

вертхајмица, -'ё ж [8 . вертхајм] фам . каса ко­

и ст. римски и служе ни лег ионар који је , после

ја је ко н стр уиса на п о В е ртхајмо вом систему

за врш етка службе, доб иј ао земљу и д ру ге бе­ нефиције . б . стари , п е нзиони са ни војник, и с ку ­

обезбеђења.

верукбза, -ё ж [лат. yerти ca бр ада вица] мед. учестало појављивање брадавица , брадавича ­ во ст .

верукозан, -з н а, -з н о [ В. верукоза] мед. који има брадав ице, б радави ч а в .

веспа, -ё ж, ген . м н . веспи [итал.

1.

vespa оси ца]

мали италијански скутер који се појави о

50-их год ин а ХХ века.

2. 80ј .

ист. а . мотоцикл са

са н бора ц у р ату.

2.

стари , и скусни рад ник на

н еком послу; с порти ста на зав рш етку каријере .

•

ветеранскй . ветерина, -ё ж [лат.

veterina]

мед.

1. медицин­

ск а на ука кој а се бави за штитом и лечењем жи­ вотиња.

2.

в и сока школа за образовањ е лекара

за животиње , вете рин арск и фак ултет .

ветеринар, -ара м, мн . в етерин ари , ген . ми .

угра ђеним митраљезом и ли противте нковским

ветеринара [л ат.

топом кој и су ко ри ст и ли немачки војници у

ди бригу о здрављу и за ш тити животиња .

Другом светском рату. б . моторизовани бацач пламена.

веспер, -а м [лат

vesper

вече] рел. п о под нев­

веста, -ё ж, ген . ми . вести

l"eM. Weste

од лат.

одећа] Хр8 . ву н е ни прслук на копчање.

весталйнке, весталинки = весталке, - и ж ми. [лат.

Vestalis,

према римској богињи Ве ст и]

ист. све штенице и ч ува рк е свете ватр е у храму

богиње Весте, заклетвом обавезане на вечну невиност.

вестерн, -а м [ енгл. wеstегп за пад ни] фи лм који приказује узбудљ иве аванту ре са аме­ ричког Дивљег за пада, каубојски филм .

вестернизација, -ё ж [ енгл . wеstегп за п ад ни] СОЦ.

1.

процес ствар ања при ли ка као у фи л мо ­

вима о Дивљем западу .

2.

прихватање за п ад­

њачких об ич ај а и идеја.

вестибил [ фр.

ветеринарскй, -а , -о [В . ветерин ар] који се

вестиБУJl, -а м, мн. - и [л ат.

vestibulum]

улазна

вестијаријум , - а СИ вестијарйј , -а) м [лат . пр осториј а у којој је сме ште н а оде­

ћа, га рдероба.

забрању­

ње или до н о ш ење н еке одлу.ке.

већйл, - И Ј1а м , м" . већи ли, ге н . мн. већИ Ј1а lTYP.

vekil

од ар .

wakil]

заст. засту пни к , опуномоће­

ник .

вехабити

8.

вахабити .

вехементан, -т н а, тно [лат.

vehemens]

же­

сток, жустар , на гао, п лах.

вехементност, -ости = вехеменциј а, -ё ж [лат.

ватреноС1' , жестина , силов и ­

vehementi a]

тост , плаховитост.

вё-цё

[WC, СКр .

од е нгл .

water closet]

н ужник ,

вецозо прил. [итал.

свечане монашке одежде као чин закалуђе ри ­ вања искуше ник а у католичанству.

забрањујем] Ј111ИГВ . об­

vezzosamente] 8. вецОзо .

vezzoso] муз .

умиљато, ме­

ко, нежно .

веш, веша м [ОЈ ем.

Wasche

прем а

waschen

пр ати] рубље, пр еСВЈ1ака , преобук а. О износи­ ти ( чиј~t ) прљав

вест итура, ё ж [" лат . vеstitша ] рел . обла ч ење

veto

veto

неког з аконодавног тела да с пр ечи и згласава­

вецозамёнте [итал .

vestibule] 8. вестИБУJl .

ветатйв, -а м [лат.

вето, - а (уоб . вето, - а) м [лат .

јем] пра8 . пол . право владара, д ржаве или чла н а

тоалет .

просто риј а у кући, пр едсобље, тр е м .

vestiari um]

мед . лекар који во­

од н оси на вете рин у и ветеринаре.

на или вечерњ а служба у католичкој цркви .

vestis

veterinarius]

-

јавно обзна н ити н е чиј у мо­

р ал н у пр љав ш т ин у , п ок в а р е н ост или друге н е­

пријатне чињенице.

вешерај , -ај а м [н ем .

Wascherei , 8.

веш]

Л ИК и на'IИН којим се у гюјединим језицима оз н а­

бља, перионица и ли серви с за пр ање рубљ а.

чава забрана .

зает. р азно р убље.

256

1.

просто риј а у којој се обавља пр ање разног ру ­

2.

вешерка

вигорозо

веш ерка, -ё ж, дат. И лок . вёшёрки, ген. мн. вё­ шёрки [В. веш] жена која се бави прањем ру ­

бља, п раља.

система изазвано дуготрајним радом на месту где су учестале вибрације .

+ вешеркии.

вибрион, -она м [нлат.

вешерница, -ё ж [В. вешерка] просторија у

vibrio] биол . сваки S,

члан рода бактерија у облику куке или слова

оквиру куће у којој се пере рубље ; перионица ,

кој е живе у води и изазивају болести код људи

з ан атска рад ионица за прање рубља .

и животиња , пре свега колеру .

вешк6рпа, - ё ж [В . веш] корпа за одлагање п рљавог рубљ е пре прања .

вешмашйна, -ё ж [нем .

вибрйрати, вибрирам , несврш . [лат.

Waschmaschine]

ма­

ти , титрати.

виброграм, -а и виброграм , -а м , МН . - и [В .

шина за прање рубља.

вешплав, -а м [нем.

3. Л . МН . вибрирај у

имати вибрације , трепери ­

vibrare]

Waschblau] заст. плавило

вибрирати, -грам] физ . звучна крива која се до­ бија помоћу вибрографа.

за испирање рубља, вешплав .

вибрант, -а м, М Н. вибранти , ген. МН. вибрана­

виброграф, -а и виброграф, -а м, МН . -и [В .

та [В . виб ранта~] фон . глас који се изговара тре­

вибрирати, - граф] физ . справа за уо чавањ е и

пер ењем

покрет ног гово рног органа ,

титра ви

аутоматско бележење трептаја з вучних тела посредством слободног ваздуха.

сугласник (пре свега р) .

вибрографија, -ё ж [В. вибрирати, -графија]

вибрантан, -тна, -тно и вибрiштан, -тна , -тно [лат.

vibrans, В .

вибрирати]

ва, трепери, вибрира.

2.

1. који

подрхта­

физ . наука о треперењу звучних тела .

вибротерапија, -ё ж [В . вибрирати, терапи ­

устрептао , живахан,

ја] мед. лечење атрофи раних мишића вештачки

полетан.

вибрато, вибрiiта м [итал.

од

vibrato

vibrare,

изазваним вибрирањем .

виваријум, -а (и виварйј, -а) м [лат.

В . вибрирати] муз. осцила ција висине тона, тре­

према

vivari-

жив] место на коме се узгајају

перење гласа (при певању) или то на (на гу ­

um

дачким и ду вачким инструментима).

ситније животиње у условима сли чним њих о­

вибратор, -а м , МН . - и [л ат.

brare,

В. вибрирати]

1.

вибрације, треперење .

vibrator према vi-

ур еђај који производи

2.

техн. машина која се

вом природном станишту .

виваче ПРИЛ . [итал.

користи за набијање земље у облику плоче , на­

жив, чади .

справа у

облику мушког полног органа која се користи за полно са мо з адовољавање .

вибра фон, -а м, МН. -и [енгл . vibraphone, В. ви­ раљки с металн им плочицама испод којих су резонаторске цеви , у којима се електричним

путем изаз ива вибрато; употребљава се најви­

+ вИб рафОнскЙ .

вибрација, - ё ж [нлат.

vibratio] 1. физ. перио­

дично њихање, талас ање мале амплитуде и ве ­

лике брзине око тачке равнотеже , осцилација .

2.

треперење, титрање, подрхтавање; тресење

возила или брода под дејством брзог кретања или спољних сила .

3.

фиг. осећање , узбуђење

које се преноси са човека на човек а .

вибрацио нй , -а, -о [В . вибрација] који ви ­ брира, трепери , подрхтава .

•

parere

рађати] ЗООЛ . рађање живе младун­

вивисекција, -ё ж [лат.

viv\lS жив, sectio се­

чење] сецирање, отварање живих животињ а

брирати, -фо н] муз. инструмент из групе уда ­

ше у џезу .

vivace] муз . живо, живахнО . viviparus од vivus

вивипарија, -ё ж [лат.

бијача или еле ктричног цилиндра .

3.

vivus

вибрациона бо­

лест мед. обоље ње костију, з глобова, нервног

ради научних испитивања.

вивисецйрати, вивисецирам , З. Л. мн. виви ­

се цирају СВРШ . И несврш . [лат.

vivus

жив ,

secare

сећи] (из)вршити вивисекцију .

виво ПРИЛ . [итал .

vivo] муз. ознака за живах ан

и брз темпо .

вигвам, -а м, МН . -и [енгл .

wigwam од егз . ] ш а­

то р или колиба северноамеричких Индијанаца.

вигилантан, -тна , -тно [л ат.

vigilans] будан ,

опрезан, обазрив, пажљ ив .

вигиланција , -ё ж [лат .

vigilantia]

будност,

опрез ност , обазривост, пажљивост.

вигорозаменте В . вигорОзо. вигорозо ПРИЛ.

[итал .

vigoroso]

муз. е н ер­

гич но , снажно, полетно .

257

видеотек а

вид е

видети]

видео-клуб, -а м [В . видео , клуб] радња у ко­

види, п огл едај , сравни, упореди (ознака у тек­

јој се изнајмљују видео-касете на кој има су нај­

сто ви ма).

чешће снимљени филмови.

виде [л ат.

vide,

императив од

videre

видео- [В . видео] као први део речи означава

видео-конференција, -ё ж [В . видео-, кон­

да се реч од носи на оно што је видљиво или до­

ференција]

живље н о чулом вида ; оно што делује преко те­

муникациони систем који омогућ ава тренутну

левизо ра и л и екрана.

з вучну и визуел ну комуникациј у м еђу људима

видео, -а м [лат.

1.

video видим , videre видет и]

техн. тех ника ел ектронског снимања , обраде

и реп родуковања покретних слика и пратећег

1.

компјутерски подржан телеко­

који се налазе на различитим мести ма.

2.

кому­

никација омогућена овим системом , обично у оквиру телевизијске емисије .

визуелни де о ТВ сигнала. б. рач .

видео-миксер, -а м [В . видео- , м иксер] тех­

техноло гија која се употребљава за исцртавање

ничар који, за врем е ТВ снимања са више каме­

и појаву графичких сл ика на е кранима . З . В . ви­

ра , уклапа сигнале појединих камера и додатне

звука.

2. а. тех н.

информације с других уређ аја за ф инални из­

део-рикОрдёр .

видео-арт, -а м [В. видео-, арт] ум. облик уметн ости з аснован на видеотехници , који на­

video-beam] ра ч . 1.

компјутерски уређај за пројектовање слике на зид, плат н о и л и неку сличну равну површину .

2.

компјутерски уређ ај који чини више екрана

поставље ни х у обл ику правоугаоника , на који ­ ма се приказуј е увећан а видео слика.

вид ео-гејм, -а м [В . видео- , енгл.

game] в . ви­

део-игра . В llд еографика, -ё ж, дат. И л о к. видеографи ­ ци, ген. мн . видеографика [В. ви део- , графика] компјутерс ко графичко обликовање , аб. за по­ требе телев изиј е и л и фил ма .

в ид ео-д игитализатор, -а м [енгл .

talisator,

видео-миксета, -ё ж [В. видео-, миксета] уређај којим видео- миксер укљ учује сигнал

глаша ва в изуел не ефекте .

видео-бим, - а м [е нгл .

лаз слике.

мера и л и неког другог уређај а ( м агнетоскоп, тел екино) у финални изл аз слике.

видео-плејер, -а м [ ен гл.

videocassette рlауег,

према play свирати] уређај који служи за гледа­ ње видео-снимака с касете ; пом оћу њега се не може вршити сним а њ е.

видео-рикордёр, -ера м [ е н гл.

recorder,

прем а

record

videocassette

с нимати] ур еђај помоћу

кога с е врши снимањ е и р е пр одуковање снима­ ка са ви д ео-кас ета , магнетоск о п.

видео-сигнал, - ма м [В . видео-, сигнал] ел ектронска информациј а к оја сад ржи податке

videodigi-

пре ма в . видео -, ди гитализовати] уре­

ђај који п ретвара с и гн ал из видео - камере у ди­ гитални о бл ик и мемориш е га рад и касније анализе ил и мод ифика циј е.

видеО-ДЈIСК, -а м [В. видео -, д иск] рач. оп ­ тички диск који сл ужи за чување садржаја ви ­ део-снимака и а уд ио -касета.

вид ео-иrра, -е ж [В . видео -]

јед н е од више прикључених теле ви зијских ка­

о покретној сл ици и прате ћ е п одатке битне за с ин хрони за цију сл ике ил и то н а; најчешће се преноси рад ио -талас има.

видео-снимак, - мка м , м н. видео-снимци,

ген . м н. видео-с нимака [ В. видео- , снимак] визу­ ел ни , филмски запис о н е ком догађају, ви­ део -з апис .

видео-спот, -а м [В. виде о- , енгл.

1. ел ектрон с ка

spot пега,

мр ља] кратки теле виз ијски програм намењен

игра(чка) у којој се прон алазе реш е ња з а разне

ви зуел ном прик аз у муз ик е, ј а вн е личности и

задатке на екран у помоћу џој стика (В.).

сл.; кр атка теле ви з иј с ка р е кл ам а.

2.

рач .

компјутерск и про грам н амењ е н забави кори­ сника.

видео-касета, - ё ж [ В. видео-, касета] касета за снимање н а видео-рикорде ру , м аг н етоскопу.

виде о- клип, -а м [В . видео-, е нгл : в . видео-спот.

258

видео-тејп, -а м [ ен гл.

video tape]

магнетна

трака за снимање и ре п роду ков а њ е иа видео­

clip и сечак]

- р и корде ру , ви д ео -трака .

видеотека, -ё ж, дат. И лок. видеотеци, ген. мн.

видеотека [В . видео- , -те ка] вање видео-касета .

2.

1. клуб за изнајмљи­

место где се чувају видео-

видео-текст

-сним ци .

визитација

визибйлан, -лна, -лно [лат.

збирка видео-снимака у нечијем

3.

videre

вл асн иш т в у.

видео-текст, -а М [В. видео-, текст] рач . про­

видети]

уочљив .

визибилИтёт, -ета М = визибилност, -и ж

грамс ки с клоп који омогућава да се , коришће­ њем тастатуре, ТВ пријемника и телефона, са­

[нлат.

чини терминал за приступ сервисима који пру­

вост.

жају и нформације .

visibilitas] видљивост, очигледност, уочљи ­

визија, -ё ж [лат.

видеофон, -а М [В. видео- , - фон] телефон са

visibilis, прем а 2. приметан ,

видљив , јасан.

1.

visio,

према

videre] 1.

п сих.

слика створена у машти као резултат халуц и­

малим екр а ном на коме се појављује слика осо­

нације, без истинског упориш та у стварно м

бе са кој ом се разговара .

свету , привиђење, утвар а.

• вИдеофОнскЙ .

вид ео-џокёј, -еја М [В . видео- , џокеј, према диск - џокеј] онај који бира , најављује и пушта

визионар , -ара м, мн . визионари , ген. мн . ви ­ зионара (ж . визионарка , дат. И лок . визионарки ,

уп. в и-џеј . в ид имација, -ё ж [л ат.

званична

vidimatio]

овера неког документа и потврда којом се ука­ зује на исто ветност преписа са оригиналом.

виза , -ё ж [лат.

1.

visa, мн .

од

visum виђено,

пре­

доз вола стране владе , унета у па­

сош, за улаз ак , боравак или пролазак кроз те­ риторију дате државе .

2. фиг.

средство за пости­

зање неког ц иљ а , улазница, дозвола за остваре ­

ње циља .

виза ви пр ил. [фр . супрот, насп рам

vis-a-vis] 1. преко пута , на­ нечега . 2. фам . - чега у односу

на нешто .

визаж ист(а), -ё м , мн . визажисти [фр .

ste]

visagi-

особа кој а се бави визажом .

ви з а ит ика, - ё ж [грч . ски стил у у метности .

2.

visionarius] 1.

особ а

онај који има далекосежн е

планове, који замишља будућност . б . занесе­ њак, идеалиста .

визионарскй , -а, -о [в . визионар] про рочки дар.

2. опседнут

1. кој и им а

визијама, маштом и

сањарењима .

визионарство, -ства с [В . визионар] способ­ ност онога којије визионар, одлика визионара.

визйр, - ира м, мн . визири , ген. мн . визира [нем .

Visier

од фр .

visiere] 1.

ист. покретни , р е­

шеткасти део кациге или шлема , који се ставља на лице ради заштите.

лице код мачевалаца.

2. заштитна мрежица 3. а. оптички уређај

за

за

рење углова и сл . ) . б . нишански доглед на в а­ треном оружју. в. тражило, зухер (на фото­ графском апарату) .

виза нтијска уметност.

3.

2. а.

византиј­

Byzantion, В . 2. систем вла­

сти у којој је вл ад ар истовремено глава државе и цркве.

која има визије.

византијска култура и

Byzantion] 1.

виза нт инизам, -зма М [грч .

1.

ген . мн . визионаркй) [нлат.

усмеравање погледа (на инструментима за м е­

књижевност у ц ел ини.

-изам]

далекосежна за­

гађаја или неког подухвата .

видео-спотове на телевизији или у дискотеци;

гледано]

2.

мисао о предвидљивом и жељеном развоју до­

визИрати·, визйрам, несврш . [нем .

visieren,

3. л .

мн . визирају сврш . и

В. виза] оверити , оверава­

ти (путне исправе) визом .

фиг. покорно служење владарима и

визирати Z , визйрам ,

3. л.

мн . визирају с врш . и

удовољавање њиховим жељама ; изражена по­

несврш . [фр .

корност п ре м а надређенима и надменост у од­

гледати] усмери(ва)ти оптички инструмент н а

носу на подр еђ ене .

објекат који се посматра ; (на)нишанити .

виза нтолог, -а М, мн . византолози , ген. МН .

византолога [грч .

Byzantion, В . -лог] научник ,

стручњак за в и з антологију .

виза нтологија, -ё ж [грч .

viser

према лат.

visere

визита, -ё и 06. визита, -ё ж [фр .

visitare

посетити]

1.

посета.

2. мед.

гледати , за­

visite од лат. редован л е­

карски обилазак пацијената који леже у бол н и­

Byzantion, В .

-логи­

ја] наука кој а се бави изучавањем духовне и материј ал н е културе старе Византије .

виза нтолошкй, -а, - о [грч .

Byzantion]

се односи на в и з антологију и византологе .

ци.

3. заст.

лекарски преглед .

визитатор, -а м, мн . -и [нл ат.

visitator]

с ве­

штено лице задужено за визитацију.

који

визитација, -ё ж [лат .. visitatio] обилазак и преглед стања у којем се налази нека установ а

259

виконтеса

визити рати

вијатикум, -а м [лат.

( нпр . црква, болница); преглед епархиј е (у пра­

viaticum 2.

прем а у ј а пут]

вославној цркви) односно бискупије (у като­

1.

л ичкој ).

причест умирућем у католичанству .

визити рати, визитйрам, сврш . И н есврш . [в . визита)

3. л . мн. в изити р ају 1. мед. (из)вршити ле­

карски преглед. веру, претрес .

2. (из)вршити контролу, 3. посетити, посећивати .

вија факти [лат. уја

самим ти м чи н ом,

facti]

викар, -ара м [лат.

vicarius

заменик] у като­

личкој цркви , намесник или помоћни к ж упн и ­

визита] посетница, карта која се кори­

ст и з а представљање, са именом и презименом,

ка; намесник или заменик бискупа, наро ч ито у областима које још нису проглашене за дијеце­

зу .

•

викарнй и викарскй .

викарitјат, - ата м, МН . викаријати , ген . МН. ви­

за нимањем, адресом и другим подацима.

визитнй, -а, -о [в. визита] заст. који служи за

каријата [в . викар] канцеларија цркве , н амес н и­ штво на чијем је челу викар.

в и з и те, посете.

визитцимер, -а м, мн . -и [нем . виз ита , не м .

рел. последња

само по себи; у стварности.

про­

визитка рта, -ё ж, ген. мн . визиткарти [нем . Уј­

sitkarte, в .

путни трош ак, путарина .

Visitzimmer,

в.

Zimmer соба] заст. соба за примање,

гостинска соба .

викенд, -а м , МН . викенди, ген. мн. в икё нда [енгл .

week-end]

нерадни дани на кр ај у седмице

(субота и недеља) .

визнй, -а , -о [в . виза] који се односи на визу.

викендаш, -аша м , МН . викендаш и, ген. МН .

vison] 1. З ООЛ . животиња из по род ице куна, Mustela vison, која се лови због драгоце ног крзна . 2. крзно те животиње , нерц . • вИзОнскЙ . визуализоваТ II , -ујём [лат. visualis од visus вид] 1. учинити видљивим. 2. предочити визу­

викендаша [в . викен д] особа која да н е ви кенда

ел но (сл иком, табелом, графиконом и сл . ).

[стнорд.

визон, -она м [фр .

вltзуёлан, -лна , -лно [нем . е1 од чулу

visuel1 од фр . ViStlлат. visualis од visus вид] 1. који припада вида, видни. 2. који се види, видљив . 3.

проводи изван сталног пребивалишта; власник викендице

вила изван града.

викинг, - а м, мн . викинзи , ге н . МН. викинга

освајањима.

Visum

од л ат.

visum]

заст. В .

виза . визура, - е ж [нлат.

visura

од л ат.

videre

веку познатих по

борац, јунак , р ат ни к .

•

ви­

ЮlНшкЙ.

Wikipedia]

рач . елек­

тронска енциклопед ија на Интерн ету у којој

п огл ед са посебног, истакнутог места .

3.

ли, тако да је број чланака огроман , али је поу­

зданост информација мала . виклер, -а м, МН . -и [нем .

виде­

2.

а. в идно пољ е , оно што се може видети оком . б. доб ра видљивост.

2. фиг .

свако има право да постави чланак који год же­

га што је визуелно .

1.

име германски х становника

Википед ија , -е ж [енгл .

визуелност, - и ж [в . визуелан] својство оно­

ти ]

vikingr] 1.

Скандинавије , у средњем

који се контролише помоћу вида.

визум, - а м [нем.

.

вике ндица , -е ж [в . викенд] кућ а за одмор,

Wick1er

од

wicke1n

омотавати , савијати] ваљак који слу ж и за пра­ вљење ковриа у коси .

виклифити, виклифита м МН . [ ен гл.

ОПТ. замишљена црта која

Wyclif-

рел . присталице енглеског теолога Џ о н а Ви­

полаз и и з ока посматрача и иде кроз дурбин до

fe]

п р едмет а посматрања .

клифа , претходника реформације у ХI У веку,

вија (н епр . виа) [л ат . уја пуг, путем] (у функ­ циј и п редл о га с номинативом) преко (нпр . Бео­

[Viagra, фабрички

назив лека]

вијадукт, -а м , мн . вијаду кти , ген . МН. вијаду­

Viadukt од лат.

уја пут,

ductus

вођење]

мост за друмски и железнички саобраћај који премош ћује најчешће неку долину , надвожњак .

260

мотаје (у електромотору).

виконт, -а м , МН . виконт и , ген .

мед . лек п рот ив мушке импотенције. ката [нем.

викловати, виклујем н ес врш. [н ем . wiсkеlп омотавати , савијати] техн . ф а м . правити нове на­

град-Ло ндо н вија ФранкфурШ) .

Вllјагра, - е ж

кој и се залагао за чистоту хришћан с ко г учења.

[фр .

viconite

од срлат.

vicecomes,

MI I.

в иконта

уп . ко нте] пле­

мићка т итула у рангу изм еђу барон а и грофа .

виконтеса, - е ж , ге н . МН . виконтеса [фр . уј­

comtesse]

ћерка или же на виконта .

винклати

викс

викс, -а м [нем.

Wichse]

виксати, виксам = несврш. [нем.

wichsen]

виксовати, виксујём

чистити, мазати пастом,

виксом (обућу, намештај, паркет и сл .).

виктимиз овати, несврш . [од лат.

виктимизујём

victima

Williams, презиме одгајивача] 1.601'. врста кру­ шке . 2. ракија од те крушке. виндикатiiван, -вна -вно [нлат. vindicativus] који жели освету, осветољубив; који им а за

сврш .

И

циљ одмазду, казнени .

виндиюiција , -ё ж [лат.

жртва] соц . прогласити,

проглашавати жртвом.

лагање права

виктимол ог, -а м, мн. виктимолози , ген . мн . виктимолога [лат.

виљамовка , -е , дат. И лок. виљамовки [ Р.нгл .

маст за гланцање

(крема за ципеле, паста за паркет и сл . ).

жртва, в . -лог] особа

victima

прав . по­

vindicatio]

имовину

и

тражењ е

њеног повраћаја; заштита власничких права .

2.

освета, казна .

виндикационii, -а , -о [в . вин д икација] који

која се бави виктимологијом.

виктимол огија, -ё ж [лат.

на одузету

victima

жртва, в .

се односи на виндикацију, који има својства

-логија] научна област која проучава жртве ра­

виндикације .

та и других несрећа у друштву.

жба за заштиту својине . виндика ционо право

виктимол ошкii, -а, -о [в . виктимолог] који се односи на виктимологију и виктимологе .

викторија, -ё ж [по енгл . краљици Викторији] .

1.

отворе на кочиј а из друге половине

посебним местом за кочијаша

XIX века, с напред . 2. жарг.

играње фудбала на један гол, 06. као дечја игра.

викторијанскii, -а, -о [енгл.

Victorian]

ист.

који п рипада времену владавине краљице Вик­

торије

(\837- 1901);

који се одликује строгим

грађанским моралом, конзервативношћу, по­

виктуал ије, виктуалйја ж мн. [нл ат.

victualia]

животне н ам ирнице, храна.

викуња, -ё ж [шп . ујсипа и з егз . ] зоол. јужно­ америчка животиња слична лами .

2.

крзно те

животиње, са фином сивожутом длаком.

вила, -ё ж, ген . мн . вИла [лат. ујllа, фр. уillе]

1.

удобна кућа с вртом грађена на захтев и по плану власника, на периферији или изван града.

2. ист.

вилајет, -а м , мн . -и [тур . рођења, завичај.

...

там ни

-

2.

vilayet од ар . wiliiyii] област у којој је на

земља вечитог мрака

(из народне приче), (фиг.) земља под диктату­

ром, земља без слободе; О уда рити намет на оптеретити људе дажбинама. вилајетл ија, -ё м [тур .

+

-

вилајетскii .

vilayetli ,

постао инсолвентан.

виндицирати, виндицйрам, цирају сврш. И несврш . [лат.

3. л . мн. вин ди­ vindicare] 1. прав .

(за)тражити повраћај одузетих ствари или пр а­

ва.

2.

(од)бранити , (за)штитити.

виндјак(н)а, -ё ж, ген . мн. виндјакнй [нем.

Windjacke

према

Wind

ветар, в . јакна] крат ка

спортскајакна од непропусног материјала , ве­

внндоус, -а м [енгл .

windows

окна, прозори]

рач . оперативни компјутерски систем, који има

подручја с прозорима на екрану.

виндсурфер, -а м , мн . -и [в . виндсурфинг] особа којаједри надасци под притиском ветр а .

виндсурфинг, -а м [енгл .

windsurfing] једре­

ње на дасци под ударима ветра .

винегрет , -а м [фр .

vinaigrette

према

vinaigre

другим зачинима .

винер-шницла, - ё ж [нем .

Wienerschnitzel]

кулин . бечка шницла, поховани телећи одрезак.

винил, -а и винiiл , -ила м [енгл . ујпуl од лат. ујпиm вино] хем . јед новалентни , слободни ра­

за производњу Ilластичних маса .

винкл, -а м , мн. винклови, ген. мн . винклова

вил анела, -ё ж [итал. ујllапеllа према уј ll апо сељачки] муз. вишегласна пастирска песма на­ политанског

ба врати власнику ако је купац , пре исплате,

дикал чија једињења , полимеризована , служе

в. вилајет]

земљак.

ХУI веку.

прав. право којим се тражи да се испоручена ро­

си рћ е] кулин . сос од сирћета са уљем, бибером и

имање изван града, с раскошним летњиковцем.

челу валија .

виндикациона тужба прав . ту­

тровка .

божношћу и сл .

1. место

...

порекла,

популарна

нарочито

у

[н ем .

Winkel

угао] фам.

који одмерава прав угао

1. угломер. 2. (900).

вннклати, ам несврш . [в. винкл] фам .

шаблон

1.

оба­

вљати занатске послове служећи се винклом,

261

вир iiго

винкулацнја

постављати у прав утао.

одступати од мере

2.

(за дужину или површину).

виолентан, -тна, -тно и виолент ан , -тна, -тно [лат.

винкулација, -е ж [лат. ујпсиlа окови] банк. ограничење у располагању вредносним папи­

violentus]

а. жесток, силан , горопадан,

интензиван. б. насилан .

виолентност, -ости ж виолентно ст, -ости ж

рима њиховим везивањем за неки друти акре­

= виоленција, -ё ж [лат.

дитив .

поступак онога ко је виолентан, жестина, сило­

вИнкулациОнЙ.

•

винкулирати,винкулирам,3 . л . мн . винку­

лирају сврш. И несврш . [нлат. сиlа окови]

vinculare

1. (с)везати , спојити,

од лат. ујп­

спајати .

2.

банк .

(за)бранити пренос вредносних папира на дру­ гога .

violentia]

особина или

витост; насилност .

виолет прид. иидекл . в . виОлетан . виолетан, -тна, -тно [итал.

violetto, фр. violet]

који је љубичасте боје, љубичаст. виолина, -е ж [ием. ујоlјпе од итал . ујоlјпо]

винотека, -е ж , дат. И лок . винотеци, ген. мн . винотека [в . вино, -тека] збирка или продавни­ ца вина.

муз. најпознатији гудачки инструмент, са чети­ ри жице , солистички и оркестарски .

...

прва

-

водећи инструмент у гудачком квартету и у

винтовка, -е ж, дат. И лок. винтовци, ген. мн. винтовкИ [рус. винтовка од винт завртањ] врста

симфонијском оркестру; (фиг. ) онај који има главну реч у чему, предводник .

виолинар, -ара м [в . виолина] стручњак који

пушке.

винцилйр, - ира м, мн . винцилири , ген. мн . винцил ира [мађ .

vinceller

од нем .

Winzer]

чувар

гради виолине и др уге гудачке инстр ументе .

виолиниста, -е м, МН. виолинисти (ж . вио­ линисткиња) [В . виолина] свирач н а виолини .

вино града, пудар .

винчестёрка, -ё ж , дат. И лок. винчестёрки,

виолйнскй, - а, -о [в . виолина] муз. који се

ген . мн. винчестё рки [по имену америчког инду­

односи

стријал ца и конструктора О . Ф . Винчестера

кључ Г- кључ , з нак на почетку нотн ог система

тип војничке и ло­

у облику шаре сличне осмици, кој и означава

(Winchester, 1810-1880)]

вачке пушке, омиљене на Дивљем западу.

вињета, -е ж , ген. мн . вињета [фр .

vignette] 1.

а . ук рас на средњовековним рукописним књи­

гама. б . штампани украс у облику шаре с биљ­ ним мотивом, на насловном листу, на почетку

поглавља или на крају књиге.

2.

налепница,

етикета .

виола, -е ж, ген . мн . виола [итал . ујоlа, фр . ујо­ lе] муз.

1.

гудачки иструмент сличан виолини ,

нешто већи од ње и дубљег звука. старих гудачких инструмената . [итал . ујоlа

d'amore љубавна

2. назив више ... - д'аморе

виола] гудачки ин­

струме нт са седам жица, омиљен у ХУН и ХV1П веку;

-

да гамба [итал . у јоlа

da gamba ножна ви ­

ола] гудачки инструмент који се држао међу нога ма , претеча данашњег виолончела, раши ­

на виолину ,

намењен

виолини;

... -

више тонове у од носу н а бас-кључ .

виолиста, -е м, ми . виолисти (ж . виолистки­ ња ) [ в . виола] свирач на ВИОЛИ .

виолончелист(а), -е м, ми . виолончелисти (ж . виолончелисткиња) [в . виолончело] муз . свира ч на виолончелу.

виолончело, виолончела м [итал. ујоlопсеl-

10] муз. гудачки

инструмент са четири жице, ду­

бљег тона од виоле, свира се седећи и држи се

између ногу .

вitп, -а м [скр. од енгл. уегу important person врло важна ли чност] фам . позната, важна особа из јавног живота, велика зверк а.

випера, -ё ж [лат. ујрега] гуја .

2.

1.

змија отровница ,

зла жена .

да брачо муз. [итал .

вирагинитёт, -ета м [В . вираго] појава му­

ручна виола] гудачки инстру­

шких полних особина код жена узрокованих

ме нт који се држао у руци , раширен почев од

хормонским поремећајима (дубок глас , брко­

рен у ХУН и ХУIII веку ; ујоlа

XV1

da braccio

века, претеча данашње виоле.

виола ција, -е ж [л ат. права, кршење шћење.

262

-

violatio] прав. 1. повреда закона. 2. силовање, обешча­

ви, брада и сл.) .

вирiiго, вирiiга м [лат.

virago]

мушкобањаста

жена, мушкарача, женска особа кој а изгледа и понаша се као мушкарац .

вирiж

вискбза

вирiж, -ажа м [фр .

virage] 1. авиј .

нагао окрет

авиона, спуштање авиона под нагибом .

2.

фот.

виртуоз, -а и виртУоз, -6за м , мн. - и (иепр . виртоуз) [итал .

virtuoso

од лат.

врлин а]

virtus

1.

једнолика боја или тон накнадно нанесени на

особа (најчешће уметник, муз ичар) кој а пок а­

црно-бели филм да би остао у јед ној боји .

зује савршену вештину или врхунско умеће у

ви ранија, -ё ж [тур.

virane

од пере .

w'iriine]

вир бл, -а м [нем .

нечему , савршен техничар , вештак .

2. фиг.

осо­

ба која показује умешност у нечему .

покр. стара трош на кућа , рушевина .

Wirbel] муз . тремоло на буб­

виртуозаи, -зна, -зно [в. виртуоз] који и ма

њу , низ брзих узастоп них удараца у бубањ .

врхунско знање и умеће (у нечему), који посе­

виргинал, -а м, мн . -и [енгл . virginal од лат. virginalis де вичански,јер је био намењен девој­

дује неку савршену вештину .

кама из добре куће] муз . жичани инструмент

виртуоз] врхунско умеће, савршена вешти на .

сличан чем балу , популаран у Енглеској у доба Елизабете

1. virginalis од vir-

виргинитёт, -ета м [лат.

virginitas] 1.

н етак­

нутост женског де вичњ ака (химена), дев ичан ­ ство , полна невиност.

2. фиг . чедност , чистота. virgo intacta] нета кн ута,

ви рго интакта [ лат.

отро­

virulentus

који изазива болест и

наноси штету; заразан , кужан .

2.

фиг. крајње

вируленција, -ё ж [н нат. ле нтан]

1. мед.

в . вир у­

virulentia,

способност за разних микроор га­

ни зама да и зазову болест, заразност.

2. фиг. зло­

ба , непријатељство, мржња .

virus

отров]

1.

биол.

мед. паразитски микроорганизам који изазив а

који се исти ч е мушким особинама ,

заразне болести , невидљ ив на обичном микро­

мужеван , х рабар .

virilis

од

vir

2. који је з рео .

скопу ,

вирилитет, -ета м [лат.

virilitas]

мушкост,

мужевност, зрел ост, з рело доба.

ви рман, -ана м, ми. вирмани, геи . мн . вирма­

virement]

банк . образац за безготовински

пренос новца с једног рачуна на други п утем

банковног нал ога .

+ вИрмiнскИ .

ви рбза, -ё ж [в. вирус , в. -оза] мед. заразна бо­ ле ст изазва н а вирусом .

ви ртуал ан в. виртуелан . ви ртуелан, -л на, -лно [нем .

virtuell од фр . virvirtualis] 1. привидан , н естваран . 2.

који у пракс и има одређена свој ства, мада фор­ мално није та кав .

тенцијалан .

..

3. још

састављен

од

нуклеинске

киселине

(ДНК или РНК) У проте инском оклопу .

вирил изам в . вирагинИтёт.

шеl од лат.

1.

му­

вирила н, -л н а, -л но [лат.

на [фр .

отров]

вирус, -а м , мн . - и [лат.

невина девојка.

1.

virus

злобан , непријатељски настројен , загриже н .

девица] де вичански, де војачки .

шкарац]

вирулентан, -тна, -тно [лат. ван према

виргиналан, -л на, -лно [л ат.

go

виртуозитёт, -тета м = виртубзност, -и ж [в .

неостварен, могућ, по­

виртуелна стварност рач . при­

видна стварност, привид створен помоћу ком­ пјутера; виртуелна меморија рач . техника која омогућава кор исн ику да ради на компјутеру

као да има више меморије него што је стварно има ; виртуел ни Jlик опт. лик који је добијен

2.

рач .

програм који инфицира компјутерске датоте­ ке , доводећи до брисања података и других

штетних последица .

+

вирусни .

ВИРУСОJlОГ, -а м , ми . вирусолози , ген . ми . ви­ русолога [в . вирус, -лог] научник, стручњак ко­ ји проучава вирусе.

вирусологија, -ё ж [в . вирус , -логија] биол . грана микробиоло гије која се бави проуч ава­ њем вируса и болести које и заз ивају .

вирусолошки , -а, -о [ в. вирусолог] који се односи на вирусологију и вирусологе .

вирuинија, - ё ж [према д ржави Вирџ инији

(Virginia)

у САД)

1.

бот. врста дува н а.

2.

дуга ,

та нка цигара са сламчицом .

ВИРШJlа, -ё ж, ген. мн . виршли [н ем .

Wiirstel]

врста малих кобасица , хреновка .

виски, - ија м [енгл .

whisky]

жестоко алкох ол­

но пић е, ракија од ражи, јечма или кукуруза .

вискбза, -ё ж [в . вискозан]

1.

хем . лепљива

одбијањем с ветлости о огледало или прелама­

целулозна маса која служи као сировина за из­

њем кроз соч иво .

раду синтетичких влакана и целофан а.

виртуел ност, -и ж [в . виртуела н] својство онога што је виртуелно .

2. тка­

нина од целулоз них влакана која се обично ме­ шају са вештачком свилом .

263

вискозан

вициј ум

вискозан, -зна , - зно [лат. од

viscum

viscosus лепљив ,

виталitтёт, -ета м = виталност, -и ж [лат. уј­

лепак од имеле] лепљив, тегљив,

ta1itas] 1. способност за живот, живот н а снага; моћ деловања. 2. соц. способност неки х др у­

густ; љигав .

вitскозиметар, -тра м , мн . вitскозиметри , ген . мн . вискозиметара [В . вискоза , -метар] справа за

штвених група да опстану упркос неп о вољним условима у друштву.

витамйн, -ина м, мн . витамини , ген . мн . вита­

мерење вискозности течности .

вискозitтёт, -ета м = вискозност, -и м [нлат.

viscositas,

в . вискозан]

1.

својство течности да

се опире промени положаја својих молекула .

2.

vis mајог] виша

виспрен, -а, -о [рус. выспренный] ума н , ума н , проницљив .

2.

прои зведених

функционисање органи зма.

витаминизирати, витамини з ира м,

1. оштро­

•

3.

л. мн.

обогатити, обогаћивати витаминима .

витилиго, -а м [лат.

viti1igo]

мед. болест гу­

битка пигмента у кожи, с појавом бл едих мр­

вист, -а м [енгл .

whist] енглеска игра карата

ља, без тешких послед ица.

витраж, -ажа м = витража, -ё ж [фр .

са чети ри играча, популарна у ХIХ веку , из ко­

значење под

је се развио бриџ .

виставижн, -а м [ е нгл. ни назив, према итал .

Vistavision, заштиће­ vista поглед , видик, и visi-

оп виђење] тех ника снимања филма за широко данас

напуштена ,

осим

за

утроба]

утробу, утробни.

2.

1.

од фр .

vitrage;

vitrai1] 1. украсна

компо­

за ни оловним тракама.

2. украсна стаклена вра­

та , преграда или прозор .

Вlприна, -ё ж [фр .

vitrine

од лат.

vitrum

ста­

кло] з астакљени ормар у коме се обично налазе

висцералан, -лна , -лно [срлат. viscera1is од

viscera

(1)

з иција од дел ова обојеног стакла , који су пове­

снимање

специјалн их ефеката .

а нат . који се односи на

фиг. који долази из дна ду­

ше, дубоко укорењен, инстинкти ван.

виталан, -лна, -лно [л ат.

vita1is] 1. способан

раз ни ситнији украсни предмети .

витриол, -ола м [фр . vitrio1, нем . Vitrio1 од лат. vitreus стаклен] 1. хем . стари назив за сулфат, со сумп орне киселине . 2. фам . сумпорна киселина (H2S04).

виц, вица м , мн . вицеви, ген . мн . вицёва [н ем.

за живот; пун животне снаге , издржљив , отпо ­

2.

хемијских

витамйнскй.

вешт, сналажљив,

духо вит .

ран.

или

витаминизирај)i сврш . И несврш . с н абде(ва)ти ,

борити.

лат.

живот, В . амин] биол . и хем. једна

хранљивих материја које су неопходне за пре­

сила, окол ности против којих се човек не може

платно,

vita

од природних живљавање и

лепљ ивост, тегљивост, густина.

вис мајор м (06 . индекл .) [лат.

мина [лат .

неопходан за живот, важан , битан (ви­

Witz]

кратка , шаљива прича са изн енадним

обратом и неочекиваном , смешном поен том; &

шалне функције).

виталitзам, -з ма м [В . виталан] филоз. учење

-

са брадом стари , одавно 11Оз нат виц .

које животне појаве тумач и деловањем посеб­

вице- [лат. ујсе уместо] први део сложеница

не жи вотне енергије или нематеријалног жи­

у з начењу помоћник , за меник особе која се

вотног пр инципа , који се р азл икује и од ду ш е и

означава у другом делу (вицеадмир ал).

од хем ијско- физичких процеса .

вице верза прил . [лат. ујсе

витализација, -ё ж [В . виталан] оспособља­ вање за живот ; повећавање животне енергије .

пјиm од лат .

витализовати, -ујём = витаЛИ3ltрати, ви­

период од двадесет година .

3. л.

обрн уто,

вitценијум, -а (и вitцёнйј, -а) м [клат. ујсеп­

витал изирати = вitтализовати (В .) тализи рам,

versa]

обратно , реципрочно .

vicies

по двадесет,

annus

година]

мн . витализирај)i сврш . И несврш .

вицешампitон, -о на м [В . вице-, ша мпион]

[В . в и талан] (у)чинити способним за живот, ви­

сп . освајач другог места на екипном или поје­

талн им .

диначном такмичењу, вицепрвак .

виталист(а), -ё м, мн . виталист и [В . витали­ зам ] заговорник, присталица витализма .

талitстичкЙ .

264

•

ви­

вицијум, - а м [л ат. так.

2.

vitium] 1.

мана , н едоста­

грешка, промашај , омашка .

кривица , грех ; В .

vitium.

3.

порок,

ВОКИ-ТОКИ

вицинаЈlа н

вицинала н , -лна, -л но [лат.

vicinalis

према

сусед] спо р ед ни , локал ни ; општински;

vicinus

вициоза н , -зна, -з но [лат.

1.

vitiosus

према

viti2.

покварен , порочан , нев аљао.

водка н еп р . , В . вотка .

порочност, поквареност, рђ авост .

вицкав, -а, -о = вицкаст, -а, -о [В . виц] причању и

прављењу виц ева,

ш аљив и

вокабулар, -а р а м [лат. уосаЬиl а гјиm према уоса Ьиlиm реч] ре чник .

Вlщмахе р , -а м, ми . - и [нем .

Witzmacher,

в.

виц,

machen правит и] заст. 1. шаљивџија , духо­ вит човек. 2. фиг . особа која о важним и озбиљ­ ним стварима гово ри као н езнал иц а.

ви-џеј [ е н гл . уее-јау, по аналогији са д и - џ еј (В . )] муз . а. особа која пушта музику и при том

користи видео-бим за приказивање неког сад р ­ жаја ; б . водитељ ТВ емисије са видео-спотови­ ма ; видео-џокеј.

вишијевск й, - а , -о [по граду Виши

(Vichy),

где је било седиште владе] ист. који се односи н а део Француске кој и није био под непосред ­ ном немачком окупацијом, а којим је у пр ављао

ВИШliУ, -уа м [инд . ] једно од индијских бо­ жанстава у браманизму, првобитно бог Сунца .

воајёр, -е ра м , мн . воајери , ген. ми . воајера [фр. уоуеиг , према уојг видети] псих. особа која гледањем

сексуалног чина и л и голотиње . воајеризам, -зма м [В .

+ воајёрскЙ . воајер , -изам] 1. псих .

склоност ка уживању у посматрању полних од­

носа и наг их тела.

2.

гласан , звуча н , према уох глас]

самогласник .

2.

1.

фон .

муз . фам . вокални део композ и­

ције ; људск и глас у односу н а м уз ички ин стру­

вокалан, -лна , -л но [ В . вокал] односи н а во кале, самоглас нички.

фиr. претерана радоз на ­

лост, жеља да се све види и све з н а у јавном и

пева , којије намењен за п е в ање, који се изв оди

вокал иза, -ё ж [фр . муз .

воајерство, -ства с [В . воајер] псих . патоло ­ шка склоност сексуалног задовољавања гледа ­

итал .

v9ca lise,

vocalizzo]

вокална ком п озиција без текста, изв оди

1.

се певањемједног истог во к ала као вежб а у пе­ вању.

2. подужа

мелод ијска линија над ј едним

слогом текста, у ком п оз ициј ама у којима се људски глас користи као инструмент .

вокаJlизам, -з ма м [ фр.

vocali sme,

В. во к ал]

фон . скуп знања и чињеница о самогласницима

и њиховим односима у датом језику.

вокаJlиззција , -ё ж [нпат . кал]

2.

1.

vocalisati o,

В. во­

фон . прелаз сугласника у самогласнике.

муз. извођење више тонова н аједном вокалу.

вокаJlСКЙ , -а , -о [В . вокал] који се односи н а во кале, самогласн ички. Ј. вокаJlска хармони­

ја фон . појава да избор вокала у наставку зависи од вокала у основи, у језицима као што су ту р­ ск и или мађарски .

вокатйв , -а м [лат.

друштвеном животу .

1. фон. који се 2. муз . који се

људским гласом ; уп. ИНС1'рументалан.

(1940- 1944).

се ксуално задовољава

фонд речи у једном језику,

вокал, -ал а м , М Н . в окали, ген . МН . вокала [лат.

voca1is

вицотека, -ё ж [В . виц , -тека] ем и сија у којој

потајно

1.

све ре чи које користи и разуме неки

мент.

се гово р е вицеви, шале , пошалице .

колаборациониста Петен

2.

појединац и л и дру штв е н а група .

духовит; неозбиљан.

се

+ во­

водвиљист(а), -ё м, ми . вод виљисти [В. во­

вициозитёт, -ета м = вициозност, -и ж [лат.

склон

заст. н екада шња француска са­

дв иљ ] стваралац , писац вод виља .

мед . који има неку ману и л и недостата к.

vitiositas]

2.

двЙљск Й.

који је у суседству . иm порок]

чан кабар еу.

т ирична песма , праћ е н а пантомимом.

vocativus] грам . падеж + вОкатЙвнЙ .

обраћања, Доз ивања , п ет и падеж. вокзција , -ё ж [пат.

vocatio

према уосаге по ­

њем голот ињ е или полног од носа других осо ­

з ивати]

ба , В . воајерitзам

кога неки човек осећа даје по зван да буде све­

( 1).

воал, -ала м [фр . уој l е вео] врста танке, фине тканине за женске хаљ ине , нарочито за вео.

водвйљ, -иља м, мн . водвиљи, ген. МfI . водви ­ ља [фр .

vaudeville] 1.

краћи сценски комад ша­

љиве садржи не с популарним мелодијама, сли-

штеник .

1.

теол. дејство божје милости , услед

2. склоност

прем а одређеном заним а­

њу, дар за одређени посао .

воюt-ТОКИ , - ија м (н е пр . 1'оюt-воки ) [енгл .

wa 1kie-ta1kie

према

walk

ходати ,

talk

говорити]

преносиви радио-телефон .

265

волум етрија

вокмен

вокмен, -а м, МII . - и [енгл.

walk

walkman према

ходати , тап човек] преносиви рад ио -а па­

рат или касетофон са слу ш ал и цама .

вокс попули В . уох

волт, - а м , мн . волти , ге н. мн . волта [по итали­ јанском фи з ичару А. Волти] физ . јед иниц а за

populi.

волан, -а на м , МII . волани , ген . МII . волана [фр .

volant] 1.

уп р ављач аутомобила.

2.

набран а

трака од та нког материјала на женској хаљ ини

волапик, -а и волапик, -а м [volaptik од енгл .

world свет, speak говорити]

међународни , с в ет­

ски језик, изум нем ач ко г све ште ника Ј.

( 1879),

М.

напуштен после пој а в е еспе­

ранта .

волат, волта м покр .

8.

vo latilis

volatilisatio од

испарљив] хем . испаравање, пре­

тварање нечега у пару.

волвулу с, -а м, мн . - и [л ат.

vo lvulus] мед . за ве­

дебелог црева око своје осовине. рац (у фудбалу, те ни су и сл . ), који се изводи Докје лопта у лету, док не дотакне тло.

воле нс-ноленс

[лат.

volens-nolens]

хо­

волије ра , -е ж [ фр. уо lј е ге према уоlег лете­ птице затво рене али могу да лете, птич а рник .

волитйв, -а м [В. волитиван] ЛИНЛI. облик или конструкција који изражавају вољу, жељу, хтење.

ВОЛlпйван, -в на , -вно [срлат.

vol itivus од лат.

вољан , који потиче и з људске

грам. жељни, вољни .

волиц ија , -е ж [лат.

ВОJlо н тер , -ер а м, мн . волонтери , ге н . мн . во ­

лонтера (ж. волонтерка , -е, дат. И лок. волонтер ­ ки, l-ен . м н. волонтерки ) [ф р .

voluntarius]

volte, итал . vol-

покр . своД, лук на грађ евинама при­

морске архитектуре као део трема .

сп . а. јаха­

2.

ње у малом кругу . б . нагли ско к или корак у ма­

3. муз.

живахна игра у такту

6/8,

попу­

ларна у ХУI и ХУН веку у д ру гим земљама.

4.

типогр . једна врста штам п ар ског слога .

волтажа, -е ж [фр .

vo ltage] физ . напон струје

волт(а)метар, -тра м, мн. волт(а)метри , ген .

м н . волт(а)метара [ В. волт, - м ета р ] електр . ин­ волтампер, -ера м [В . в олт, ам п ер] Физ.једи­ ниц а за мерење при вид н е снаге

наи зменичне

волтерitзам, -зма м = волтеријанit зам, -з ма шљења француског писца и мисли оца Волтера

( 1694- 1778),

п осебно њего ва борба против цр­

кве и феудализма.

волтеријанац, -нца м

[В .

волтеријански]

при стал ица, следбеник Волтера .

волтерitјанскй, -а , -о [фр .

Vo ltaire]

voltairien према

који се од носи н а Волтер а; који је у

Волтеровом духу.

vo litio од уоlеге хтети]

ПСИХ . воља, хтење; појед иначни акт, израз воље .

лат.

волта, -е ж , ген . МН . волти [фр .

ta] 1. архит.

м [В . волтеријански] филозофија и начин ми­

ти] велики кавез, ограђени простор у коме су

1.

износи један ват.

струје , п р оизвод јед но г волта и ј едног ампера .

ћеш-нећеш, хтео- н е хтео.

2.

напон изм еђу две та чке проводника кроз који

струмент за мерење електричног напона.

волеј, -а и волеј , -еја м [енгл . уо 11 еу)' сп. уда­

воље .

Међу­

изражен у в олтима.

заност, з аплетеност црева , у вртање та нког или

уоlеге хтет и]

Vу

народном систему ј ед иница ; де фини ше се као

ч евању.

вОлта.

волатилизација, - е ж [нлат. лат.

мерење еле ктричног напона , симбол

тече струја од једно г ампера , а утрошена снага

или завеса ма .

Шлајера

п латно обављати н е ки посао , р адити као во­ лонте р.

vo lontaire,

према

особа која доб ро вољ но и бес­

волубйлан , -лна , -л н о [лат. постојан , прев ртљив.

ВОЈlубилitтёт, -6та м = волубилно ст, -и ж [лат.

volubilitas]

особ ин а онога који је волубилан .

ВОЈIумен, -а и ВОJlумен , -а м , МН -и [лат. уоlu­ mеп за вој, св итак ]

вољац .

чина зву к а.

терск й .

волонтерство, -ства м [В . волонтер] доб р о­ вољни , бесплатни рад у некој области.

volubilis] 1. не­

брз н а р е чим а, гласан,

темпе р амента н .

платно, без надок наде ради н еки посао , добро­

• ВОJlонтеров ( ВОЈ lонтеркин) , волон­

2.

3.

1. геом.

за премин а.

2.

муз. ја­

а. с п ис, рукопис; стара књига . б .

једна од две и ли више књига неко г дела, том , свес ка .

волумеТРllја, -е ж [В . волумен , -метрија]

1.

волонт ирати, волонти рам , з. л. МН . ВОЈIOН ­

хем . скуп метода кванти тативне хемијске ана­

тирају несврш . [В . волонтер] доб ровољно и .бес-

лизе кој е се користе за одређивање количине

266

вражда

волуминоза н

растворене материје.

2.

ф и з и ол . вештина м ере­

вомбат, -а м [енгл .

wombat из абориџинско г]

ња зап ремине и промена у зап ремини појед и ­

зоол . аустралијски торбар налик на мало г м е­

них делова тела.

дведа ,

волуминоза н, -з на, -з но [НЈl ат.

voluminosus]

волум инозитет, -ета м = волуминозност,

voluminositas]

волуминозно,

својство онога што ј е

обим н ост,

опсежност,

глома­

зност .

волунта ризам, -з ма м [лат. ни од

в оља]

voluntas

1. филоз.

vo luntarius

вољ­

правац у филоз о ­

фији који почива на вољи (а не уму) као основ ­ ном принципу и покретачу свих ствари . и

соц.

самовољ но ,

диктато р ско,

2.

поп .

ауто ритарно

иступање, без обзи р а на важеће законе и дру­ штвене норме.

3.

мед . повраћа ње ,

бљување .

обиман, опсежа н , гломаза н .

-и ж [нлат.

Vombalus ursinus. vomitus]

вомитус, -а м [п ат.

делова ње кој е се зас нива на

хтењу без професионалне стручности и позна­

вон , - а м , мн . - и [корејски] новчан а једи ни ца у Северној и Јужној Кореји , садржи Северној) односно

1ОО

I ОО јун а (у

чон а (у Јужној Кореји).

вондербра м индекл . [енгп .

груд­

wonderbra]

њак с улошком у којем женске груди изгледају веће .

ворацитёт, -ета м [л ат. прождрљив]

voracitas,

од уогах

прождрљивост,

незајажљивост,

ворд-процесор, а м [ енгл .

word processor]

грам з ивост .

ра ч . компјутерски програм з а обраду текста.

воркаХОJlизам, -з ма м [В . воркахолик] пре ­ те р ана воља за ра д, за висност од р ада, не спо­

вања предмета.

волунта рист(а), -ё м, мн . вол у нтаристи [В. волунтаризам] загов орник , присталица волун­ таризма.

собност да се пр едах не .

воркахолик, -а м, мн . воркахолици, ген . мн . воркахолика , и воркаХОJlичар , -а м [енгл.

kaholic

волунта ристички, -а, -о [В . волу нтариза м] који припада волунтаризму, који се од носи на

према

work

рад,

(alco)holic]

wor-

особа која

непрекидно рад и , која н е може без рада.

воркшоп, -а м , мн. воркшопи , ген . мн . ВОРК­

волунтаризам . ~ волунтаристичка психоло­

шоп~ [ енгл.

гија псих . права ц у емпи риј ској психол о гији

минар у коме сви активно учествују и на коме

који истиче з начај вољних процеса .

се испробавају нове методе .

волунтат ив, -а м [лат. vо lнпtаs воља] В . воли­ тИв.

рад и о ница] течај или се­

вотант, -а м, мн . - и [лат.

votans

према

votare

гласати] особа која има пра во гласа, гл асач .

волуптуоза н , -з на, -зно [лат. према

workshop

vo luptas

похота]

vo luptuosus,

похотан, сладостра ­

вотеРllРУф прид .

стан, разблудан.

волУта, -ё ж [итап.

voluta

од лат.

vo lutus

пре­

ма уоlуеге окретати, савијати] ИСЈ . архит. сп и ­ рално увијен деко ративни елемент н а стубови­ мајонског стила.

волфрам, -а м [нем. мент, симбол

вотација , -ё ж [лат.

Wolfram] хемијски еле­ W, атомски број 74, с ивкастобе­

ли метал високе тачке топље ња , корис т и се за

сијалице, за п роиз водњу ч ел ика и у раке-г ној техници.

волшёбан, -б на , -б но [рус. 1J0л ш еб ный]
ВОJlшёб нйк, -а м, мн. волшёбници , ге н . мн .

votatio]

гласа ње , изгла­

са вање .

према

water вода ,

индеКЈ1.

[ е нгл.

waterproof

рroоfиску шан , проверен] ко­

ји не пропу шта воду, воДоотпоран .

вотив, -ива м [лат.

votiVllS

према

votum

за­

вет] етнол . И рел. за ветни дар ил и принесе на жр ­ тва божанству , свецу и ли цркви као чин молбе (за нешто) или израз н еког очекивања .

вотиван, - вна , - вно [ В . вотив] заветован, за­ ветни .

вотка, -ё ж, ген . м н . вотки [рус . водка] жесто­ ко алкохолно пић е доб иј е но фермент ацијом и дест и лацијом кромпира и л и житарица , руска

ракиј а.

вражда , -ё ж [рус. вражда]

волшёбника [рус. волшебник] Lfаробњак, мађ и ­

тељст в о, з авада.

оничар .

ровни суд (крвно коло).

2.

крвнина.

1. свађа , неприја­ 3. п леме н ски ми­

267

времја

вулкан ски

времја [рус. время време] у: .t. во

оно у оно

-

т и Јероним, прихваћен као званичан у като­

личкој цркви .

в р е ме, некада давно .

врста, -ё ж, ген . мн . врста [рус. верста] стара руска мера за дужину (око

1066,7

т) .

вулкан, -ана м , м н. вулкани , ген . мн . в улкана [лат. vulсапus]

врхушка, -ё ж, дат. И лок . врхушки , геll. мн . врху шкй [рус . верху шка] политички или војни

стене .

врх у недемо кратским државним с истемима .

ских материја .

всјо равно [рус . всё равно] фам . свеједно ; ни ­ вуду, -уа м = вудуизам, -lfЗма м [енгл.

voodoo

из егз .] култ на Хаитију и Антилима, афричког по рекла, с веровањем у фетише и црну магију.

вудуист( а) , -ё м, МII . вудуисти [В . вуду ] след­ бен ик вудуа .

вудуист ички , -а, - о [В . вудуи ст(а)] који се

vulva] ан ат. спољашњи део

вулвитис, -а м [В . вулва, -и ти с] мед. за паље­ ње споља шњег дела женског полног органа .

вуш'аран, -рна , -рн о [лат.

vulgaris

према vul-

а . н е пристојан , про­

1.

стачки. б. кој и нема укуса, ба налан , припрост.

2. лингв .: .t.

вулгарни лати нски народни лат ин ­

ски, говорни облик латинског јез ика , из кога су се развил и романски ј ез ици .

вулга ризам, -а м [В. вулгаран]

1. л ингв.

про ­

ста, непри стојна реч или и зр аз у гово ру и јез и ­ ку.

2.

простаклук, неваспитаност.

вулга ризатор , -а м, мн . - и [В . вулгар и зо в ати] онај који вулгариз уј е.

вулга ри за ција, -ё ж [В . вулга ризов ати ]

1.

вулгаризовање, претерано уп р ошћавање и по ­

једностављивање.

брдо настало од избач ених вулкан ­

3. фиг.

излив страсти, бурно ис­

казивање емо ција.

2. ста њ е

Vulcanus]

митол. старо­

римски бог в атр е и заштитни к ков ача .

вулканизам, -зма м [В . вулкани зам] вулканске активности

и

з ва не у Земљиној кори .

1.

геол .

посл едиц е њима

иза­

2.

учење пре ма коме је

Земља свој облик добила п од утицајем ватре.

вулканизација, - ё ж [ е н гл.

vulcanization,

в.

вулканизёр , -ера м , мн . вулканизери , ген . мн .

вулка ни з ера [ В. вулка ни зо ват и] радник који

женског полног органа , стидница, с ра мница.

народ, с ветина]

2.

вулка н] поступак којим се вулканиз ују гуме.

однос и на в уду и ву ду исте.

gus

отвор у Земљиној кори кроз

Вулкан , -ана м [л ат.

је важно, баш ме брига .

вулва, -ё ж [лат.

1.

који избија лава, усијано камење и р астопљене

о но га што је вулга­

вулканизује, који врши вулкани зацију; зана­ тлија који поправља аутомобил ск е гуме . • вул­

канИзёрскИ . в ул канизовати, -ујём СИ вулканизирати, вулканизй рам, н есврш. [ енгл .

3. л. м н. вулканизир ајУ) сврш . и vulcanize, в. вулкан] а . прерадити,

прерађивати сирови каучук у гуму загревањем

уз додатак сум пора. б. поправити , поправљати оште ћене гумене предмете истим п оступком .

в улка нист(а) , -ё м , мн . вулк iши сти [В. вул­ кан ] геол. з аговорник, при стал ица теорије да је Земља свој да нашњи обл ик доб и ла под утица­ јем ватре .

ВУЈЈканити, вулканита м мн. [В . вулкан] геол . сте н е настале е ру пцијом вулкана .

вулканолог, -а м, МII . вул кан олози, ген. мн.

ризовано; п ристу п ач нији облик ( чега), просто­

вул канолога [лат.

народна верзија.

с:ручњак за вулканологију.

вулгар и зо вати , -зуј ём СИ вулгаризи р ат и ,

vulcanus,

в . -лог] н аучник,

ВУЈ lканологија, -ё ж [В . вулкан ,

8.

-логија]

вулгаризйрам,

вулгаризирају) сврш . И

геол . наука која се бави проучавањем вулкана и

несврш. [фр.

вулгара н]

вулканских п ојава.

3. л. мн . vulgariser, в .

простачким, вулгар ним .

2.

1. Су)ч инити

упростити, уп р о­

шћавати спу штајући н а најнижи ниво .

вулга ритёт, -ета м = вулгарно ст, -и ж [lIлат.

vulgaritas,

в. вулгаран] својство онога што је

или онога који је вулгаран, простаклук.

Вулгата, -ё ж [нлат.

Vulgata]

латински пре ­

вод Светог писма који ј е у IУ веку написао све-

268

вулканолошки , -а, - о [В . вулк анолог] који се односи на вул канологију и вулканологе .

вулкаliСКИ , -а, -о [В . вулкан]

1. који

се одно­

си на вулкане ; који потич е из вулкана.

2.

фиг.

који је као вулкан , СИЈIOВИТ, жесток , ватрен . .t.

вулканске стене сте н е настале хлађењем и кристализацијом магме.

вул нерабiiлан

вход

вул н ерабiiлан, -лна, -лно [лат. према

vulnerare

ранити од

vulnus

vulnerabilis

рана] рањив ,

неотпоран, слаб .

vulnerabilitas]

рањивост, неотпор­

ност , крхкост; склоност повредама .

ву ндеркинд, -а м , мн. вундеркинди, ген . МН . вундер кн нда [нем.

фам. изразито надарено дете , чудо од

вуфер, -а м [еНГ1l .

вул н ерабилитёт, -ета м = вулнерабилност, -и ж [нлат.

Kind дете] детета .

Wunderkind од Wunder чудо ,

woofer]

звучник који р е­

продукује ниске тонове .

ВХОд, -а м [рус. вход улазак] реп . правосл. део ли ­ тургије када свештеник из олтара улази у део цр­

кве где стоје верници носећи дарове (велики или јеванђеље (мали

-)

- ).

269

г габај, -а м, ми . габаји, геи. мн . габаја [хебр .

ловима у ХУН и ХVпr веку , 'lеста у делима

gabba'y благајник] 1. настојник, 'lувар у сина­ гоги. 2. ист. главни администратор у јеврејским

композ итора тога доба.

општинама у дијаспори.

једном од ликова у роману "Јадниц и" Виктора

га бардён, -е на = габардйн, -ина м [ енгл .

bardine, gaberdine]

ga-

висококвалитетна тканина

за одела, оби'lНО једнобојна , с косим пругама.

•

габардёнскй, габардйнскй

габа рйт, -ита м, мн . габарити , ген. мн . габарита

gabarit] 1.

а. спољна мера у архитектури и

грађев инарству . б . д имензија неког предмета , промер, веЛИ'lина.

2.

нешто што служи као

образац, модел и л и даје форму не'lему ; калуп .

•

габа ритнй и габарйтнй .

габела, -ё ж, ген. мн . габёл а [итал.

gabella] 1.

ист. намет, порез који се плаћа држави; данак, дажби на, трош арина.

2.

место где се наплаћује

Игоа] париски мангуп , обешењак, симпаТИ'lан,

гавун, -уна м, мн . гавуни, ген . мн . гавуна зоол. врста морске ри бе,

gavone] hepsetus.

габ ор' , -а м, мн. -и [порекло нејасно] врста

гавунара, -ё и гавунара, -ё ж, ген . мн . га ВУ­ лове гавуни.

гагат, -ата м [грч . Gаgаtёs

га бор2, -а м, щ,. -и [порекло нејасно] жарг. врло ружна особа, ругоба.

камен из

ђег каменог угља богата с молом, која се углав­ ном користи за израду накита ; црн и ћилибар .

гадар, -а и гадар, -а м, мн . -и [тур .

gadir од ар. 2. ве­

штета, похара.

лика неправда. О гадар учинити извршити на­

-11 [итал. gabbro] минер . маг­

гадар, -ара м, ми . гадари, ген. мн . гадара = га­ дара (В . ) .

гадара, -ё, ге н . мн . гадара и гадара , -ё ж, ген.

матска стена тамнозелене боје, крупног зрна и

мн. гадара [тур.

велике спе ЦИфИ'lне тежине .

двосекла сабља.

gaddare од ар. gaddara]

гадијум, -а м [лат.

гав аз В . каваз.

гав ијал, -ала м, мн . гавијали, ген. МН . гаВИЈала [фр .

(lithos),

Гагата, града у Ликији] минер . врста тамносме­

сиље, похарати .

морске рибе .

габ ро, -а м, мн.

Atherina

нара (и гавунарница) [В . гавун] мрежа којом се

gadr издаја] 1. зло, насиље ,

трошарина.

(Gavroche),

довитљив и вел икоду шан де'lа к.

[итал.

габ арит, -а, мн . габарити, ген. мн . габарита и [фр

гаврош, -а м, мн . -и [по Гаврошу

gavial од инд. gharriyal] зоол . врста Gavialis gangeticus, има

ла у Индији,

ИСТ. тестамент,

опорука која се диктира д иректно у перо.

крокоди ­

гаДОJlйнијум, -а (и гадолйнйј , -а) м [НJl ат .

уску њу­

gado linium , прем а фин с ком хе МИ'l ару Гадоли­ ну (1760- 1852)] хем. метал, елемент из групе лантанида, симбол Gd, атомски број 64.

шку И тело ду га 'lКО до шест метара.

га вота, -ё ж, ген. мн . гавота [фр .

gadium]

старинска

gavotte

од

муз. лагана француска игра

гаДОJlitнит, -а, мн. гадол инити и гадолинйт,

у дводел ном такту , уоБИ'lајена на отменим ба-

-ита м, мн . гадолинити, ,"е н . мн. гадолинита [В. га-

старог ПРОВ.

270

gavoto]

гаел скй

гајба

долинијум ] тамносмеђи минерал који садржи берилијум, цез ијум, итријум и др. ретке метале.

гаел скй, -а, -о [фр .

gaelique, енгл . Gaelic]

ЛИНГВ. наз и в за групу келтских језика којима се

газела 1, -ё, ген . МН . газела и газела, -ё ж , ген .

МН. газёла [фр. gazelle од ар . gazal] ЗООЛ. врста афричке антилопе,

пiжа , -ё ж, ген . МН . пiжа [фр .

gage] 1. награда

2 . посао

под уговором,

гаж ирање, - а с [В . гажа] з апошљавање под уговором, а н г ажовање . газ

I

газёла = га зал, -а и газеJl, -а М [тур . gazel од ар.

gazal]

жевности код које се прва суседна рима и ли група речи понављају на крају парних сти х ов а .

газеll непр . В . газап.

~

зает. В . гас .

газета, - ё ж, ('ен . МН . газета [итал .

газ 2 зает. В . пiза . газ а , -ё ж [фр .

КЊИЖ . лирска песма у средњовековн ој

персијској, арапској, турској и индијској књи ­

на одр еђ ено време ; ангажман.

~

познате п о

газела 2 , -ё, ген . МН . газела и газела ж, ген . МН.

говори у Шкотској И Ирској, гелски, гојделски .

за урађ ен и пос ао ; плата .

Gazella dorcas,

витком и грациозном телу.

венец.

gaze] мрежаста памучна или

свилена тка нина, некад коришћена и з а одећу ,

данас углавн о м з а превијање рана .

•

gazeta

gazzetta од 1.

новчић за плаћање новина]

д невни л ист, новине .

2.

ист . некадашњи мле­

тачки ситан бакарни новац .

газнй .

гази м индекл . = газија, - ё м , ген . МН . газ иј а

газ а л , газел = l'азела 2 (в . )

[тур .

газап, -а М, МН . -и [тур .

исламских војсковођа који су се борили против

~ab]

1.

срџба , љутина,

беда, зло.

3.

gazap, gazab од ар . gaбес . 2. несрећа , невоља ,

несрећник, проклетНИК . О газаll

немуслимана .

нијунак .

л ице које има нешто под својом

влашћу, гос подар ;

посл одавац , шеф.

2.

gaza

ратовати]

1. титула

освајач , победник; херој , р ат­

3. фиг. разметљивац, хвалисавац . • га­

[В . газија]

газда , -ё М, ге н . МН . газда [мађ . gazda од етел .

1.

2.

од

газилук, -а м , мн. газилуци , ген . МН . гази лук а

В . газап] несрећа, невоља,

беда, зло.

господа]

gazi

газија = гази (В . )

газ ап л ук, -а М, МН . газiIllЛУЦИ , ген . МН . газа­

gazapllk,

од ар .

зијскЙ .

учи нити у несрећити , упропастити, сатрти.

плука [тур .

gazi

2.

1. јуначко

дело , јунаштво, херојство.

фиг. разуздано, обесно понашање , хвалиса­

во СТ .

газирати l , газирам ,

вл а­

3. Л . Мf( . газирају е вр ш. И 1. дод(ав)ти гас (06.

сник, посед ник имовине ; власник стана (насу ­

несврш . [фр .

прот станару).

угљен -диоксид) у различита пића да би се до­

3. имућан

човек , богаташ.

4. до ­

маћин, глав а породице, старе шина .• газдин,

био резак укус .

газд инскй . жена кој а ј е старешина или руководи неким

послом, шеф ица , послодавка.

2. а.

власница не­

ке вредне им о вине или богатства, богаташица.

б . газди на жена .

3. жена која добро управља до­ 4. жена која издаје стан или собу, станода вка . • газдаричин . маћинство м , Домаћица .

веће пољо привредно имање , добро .

1.

2. органи­

зација кућн ог имања и послова, Домаћинство ;

3. зает.

као газда .

Л. МН . газирају еврш . И

газофилацијум, -а м [ерлат.

gazophylacium gazophylakion, od gaza благо , phyIattein чувати] 1. ист. ЦРКВ . ормарић у коме се чув ај у свете ствари. 2. а . спремиш те за драгоцено сти, од ГрЧ .

ризница . б. фиг. речник , лексичко благо .

гаиб (и гајб) = .,аип

gaib, gaip

од ар .

ga'ib

од

(rajr.) ПРИд. индекл. [тур . gabli, gayb] невидљ ив ;

прикривен; недокучив човечјем оку . О гаиб се учинити нестати, изгубити се .

гаила, -ё и гајла, - ё ж [тур .

1. во­

дити газди н ство или Домаћинство ; управљати

2.

3.

газу .

привреда; пословање .

газдоватн, газдујём н ееврш . [В . газда] имањем.

угуши(ва)ти, уби(ја)ти гасо м.

нес врш . [в . газа] обави(ја)ти газом, уви(ја)т и у

газд йнство, -а с, ге н . МН . газдинстава и га­ здинст во , -а с, ге н . МН . газдин става [В . газда]

газдовање.

2.

гас]

газирати 2 , газирам ,

газд арица, - ё ж , ('ен . МН . газдарица [В . газда]

1.

gazer, 8.

а. господари т и, владати . б . живети

1.

gaile од ар . gа' i Щ 2. мучан, доса­

невоља, брига, мука , напаст.

д ан посао .

гај ба, -ё ж, ге н . мн . гiiјби [итал.

gabbia] 1. м ал и

реш ~ткаст сандук , обично од дашчица или пл а-

271

галалит

гајгер

етике , з а преношење воћа, флаша и сл.

3. жар г.

гајтанаст, - а, -о и гајтанаст, -а, -о [В. гајтан]

2. кавез.

а . стан, станчић ; гарсоњер а . б . затвор .

који је у облику гајтана.

гајгер , - а м = Гајгеров бројiiч [према не­ м а чком физ ичару Хансу Гајгеру (Н .

1882- 1945)]

у р еђај

који

Geiger,

региструје и

гајтанскјј и

l"ajTaHcKii, -а, -о [в. гај та н] на­

чињен од гајтана .

мери

гајтанџија, -ё м [тур .

в . гај та н] з а­

gaytancl,

еле ктромагнетне честице и гама зраке; апарат

натлија који израђује и продаје гајтан е, гај та­

з а откривање радиоактивности.

нар .

Гајге ров бројiiч = гајгер (в.)

гајдамак, -а м ген .

мн .

(06.

[рус .

терати

(стоку);

опљачкати]

против угњетавања пољског племства .

1917.

до

2.

у Ру­

назив за војску контраре­

1919.

гала!, -е ж [в . гала'] свечано , парад н о одело .

у

1.

галабија, -ё ж , ген . мн. галабија [а р .

гајдiiш, -аша, мн . гајдаши , ген . мн . гајдаша [в .

•

гајдашев, гајдiiшкii .

гајде, гiiјди ж м" . [тур .

лаба .

гаЈЈаксија, -ё , ген. мн . галаксија и [грч .

род ни дувачки музички инструмент који се са­ стоји од в еликог меха и свирале .

гајета, -ё ж , ген .

gayetana, по

м есту Гаета у јужној Италији] пом . омањи брод с п о кривеном палубом и једном катарком .

гајрет, -а м [тур .

gayret

од ар .

п о моћ , потпора , солидарност.

gayrii]

2. преданост,

1.

за­

Гајрет, -а м [В . гајрет] име муслиманског к ултурно-просветног друштва у Босни и Хер­

1903 .

гајрет и т и , гајретим "есврш . [в . гајрет] тру­ гајри-мусл им, -а м , мн . гајри-муслими , ,"е" . мн . гајри - муслима [тур . gayrimiislim од ар . gayr

muslim

муслиман] неко ко није ислам­

ске в е ре , немуслиман .

тан , -а м , ген . мн . гајтана [тур .

qaY!iin] 1.

gaytan, kaytan од

предена или плетена узана трака

за п орубљивање одеће или украс; уже од паму­ ка и л и свиле .

2. електрична

2.

астро" . звездани систе м у коме

3. фиг.

с куп

славних , ге ниј алних особа, сазвежђе , плеј ада .

лактика [В . галакти чки] в . галаксија

( 1)

и

(2).

галактит, - а и галактiiт, -ита м , м" . галак­ MII .

галактита [грч .

gala ге н . ga laktos

млеко] минер . млечни камен, млечни кварц, ја ­ спис.

галактичкii, -а, -о [грч .

ga laktik6s]

кој и се

односи на галаксију, који припада гала кс иј и . галакто- [грч.

gala

ген .

ga laktos

мле ко] као

" , "м ле чни " .

галактогён, -ена м [В . галакто-, ген ] хем . хранљиви препарат који се добија од мле чн ог казеина .

галактоза, -ё ж [В. галакто-] хем . изом ер глу ­ козе, врста простог шећера добијена при деоби млечног шећера .

гајтан, - а , мн . гајтани , ген . мн . гајтана и гај­ ар .

ga la1. астрон . ве­

смо ми, Млечни пут, Кумова слама.

први део сложенице значи "млеко

дит и се , својски радити , истрајавати .

др уг и ,

млеко]

gala

лики скуп од више милиона или мил ијарди зве­

тити, ге" .

ПОКр .

уз им а ње, приврженост ; упо рно ст , усрдност .

цего вини , основа н ог

млечни пут, према

галактика, -ё ж, дат. галактици , ген . мн . га­

гајёта [СРЈ,"Т.

M II.

xia

зда у свеми р у.

gayda од ар . qai-dii] на­

galabi]

бели огртач код Египћана и др угих Ара п а , џ е ­

волу ционарне централне украјинске владе.

гај де] с вирач у гајде .

ga la] при д . индекл . свечан , р аско­

шан , луксузан.

гайдамак од туркм .

ХУIII веку украјински побуњеник који се борио с ији од

гајтанџјјјскјј .

гала 1 [фр .

у множини, гај дамаци,

гајдамака)

haydamak

•

жица или изолова­

ни електрични проводник , кабл.

;. гајтан-тра­

ва бујна, свиленкаста трава ; О послати (коме) свилен гајтан фиг . дати коме на знање да му је

галактометар, -тра м ,

MI·I .

галактометри , ген .

мн . галактометара [В . галакто-, -метар] ур еђ ај з а мерење густине млека, лактометар (в . ) галактометрија, -ё ж [В . галакто- , - метриј а] наука која се бави анализом млека .

галактореја, -ё ж [В . галакто- , -реја ] мед. обилно патолошко лучење млека из дојке .

до ш ао кр ај, да је отписан (турски султани сла­

I"алалит, -а м , мн . галалити, ген . м" . галалита

ли су с виле н гајтан достојанственицима као

и галалiiт, -ита м , мн . галалити , ген . мн . галалита

з н а к да треба да се обесе) .

[грч .

272

ga la

млеко ,

lithos

камен] врло чврст пла-

галама

галваногрзфија

"

стични материјал за прављење дугмад и , че­

галама, -ё ж, ген . МН . галама [тур .

" - - [ту р. ga 1at

aglama

клук.

ја. б . гужва , врева, распаљена гомила .

галатан, -а, -о [в . галата] непристојан , про­

галам ити, гiuIiiмим несврш . [в . галама]

1. би ­ галаму. 2. а.

стач ки.

галатити, галатим нес врш . [в . галата]

псовати, грдити, викат и на некога . б. протесто­

љати, пога нити.

вати , не годовати .

изразе, нагрђив ати речима ; псов ат и .

галзм џија, -ё М [в . галама]

од ар .

galat од galtii] 1. погрешка , мана ; ЈlOШ поступак , замисао. 2. псовка , н еп ри стојн е реч и ; проста­

плач, дрека, кукњава] а. вика , бука, дрек а, гра­

ти сув ише гл асан , викати, дизати

- \

галата, -е ж, ген . мн . галата

шљева и д р .; вештачки рог .

1. а. онај који га­

2. у потребљавати

1. пр ­

н епри стојне

галбан, -а м, МН . галбани , ген . мн . галбана

лами, прави галаму, ларма џија . б. онај који

[лат.

протестује, негодује .

избељивање] врста миришљаве смоласте дроге

2.

човек који се р азмеће ,

претерано хвал и , прави важан . • 1-алЗмџЙјс.кЙ . гзл ант, -а М , мн . галанти, ге н . мн . галаната галантан] заст. зан човек.

2.

1.

Ferula galbaniflua , кој а

l8. галвано-]

галванизам, -а м

који се бави овим појавама.

ма . б . који се одликује елеганциј ом .

медицини

љубав ни , удварачки , каваљерски .

..

фю .

1. елек­

ру метала с киселином и л и сољу ; део физи ке

а . љуба­ даре­

жљив, који није шкрт , који воли да троши.

слу­

тричн е појаве које настају при хем иј ском дод и ­

зан , учти в , углађен , уљудан, с добрим манири­

2.

halbbanah

жи за за чин .

предусретљ ив , пажљив , љуба­

ga lant] 1.

од грч . hаlbа пё од хебр .

доб ијене из биљке

[8.

љуба вни к , удва р а ч , каваљер .

гал знтан, -тна , -тно [фр.

galbanum

помоћу

2.

метод ле ч ења у

ј едносмерн е

електричне

струје .

3.

галантна

галванизација, -ё ж [в . галвано-]

1.

покри ­

поезија књ иж . сладуња во, се н т им ентал но љу­

вање металне површине танким слој ем никла,

бавно пес ништво барока и рококоа .

ср еб ра ил и злата путем електроли зе.

галзнта р, -ара = галзнтёр, -ера М, мн . галан­

тари/галантери, ге н . мн . галантарiilгалантера

lB.

(30-80

50

милиампера) у мед и ­

цинск е и тех ничк е сврхе .

бом , уп . гала нте рист(а) .

галванизёр, -ера м , мн . галванизери , ге н . мн .

гал вани зер а

галз нтёр = галзнтар (в.)

I-аланте рија, -ё ж [фр.

[8. галванизација] 1. рад ник који се ( 1), галванопластичар . 2. при мењуј е галва ни за циј у (2) у ме­

бав и галванизацијом

galanterie] 1. а . га­

човек који

лантност, каваље рство, учт ивост , љубаз н ост.

дицинс к е св р хе .

б . особ ина оног ко воли да поклања ; да режљи ­

2.

при ме­

волт и ) и мале снаге (до

галантерија] заст. трговац гала н те риј ском ро ­

вост.

2.

на електричне струје средњег напона

галвзнизовати , галвilНизујём (и галвани ­

а. с итне украс н е ствари које служе за

личну употребу или су део тоалете ( нпр . рука­

зирати, галванизирам,

вице, траке, дугмад , чешљеви итд . ) б . продав­

сврш . и н есврш . [ В . галванизација]

ница так вих предмета.

3. ласка ва ре ч или израз ,

комплимент; љубаза н поступак .

продавница

..

галантеријска радња

гала нтеријске

роб е,

гала н териј е;

галанте ријска роба деко р ативни предмети за

кућу, играчке и сл.

галанте рист(а), -е М , М" . галанте ри сти [В . га­ лантерија] трговац галантериј ском робом , про ­ давац галантерије

(2).

галзнт ност, - ости ж [В . гала нтан] особина галантног човека.

Л . м н . галванизирају)

1. (из)врши ти галванизациј у . 2.' фиг. подстаћи , оснажити , ожи­ вети .

галанте ријскй, -а, -о [в. галантерија] који се односи на гала нтерију .

I

3.

l-а ЈlванО- [прем а и тал иј анском физичар у и

ле к ару Л. Гал в анију

(Luigi Galvani, 1737- 1798)]

као први део речи оз н а ч ава оно што се односи

на галванизам или галванизацију .

галвано, -а М , мн . галвани ,

l"eH .

МН . галва на

[ скр . од галванографија] штам п арск и клише до­ биј е н путем гаЛ ll а ноп ластике .

галваногрзфија, - ё ж [в . галвано- , -гр афија] и з р ада

ш там п а р ск и х

клишеа

п утем

галвано­

пластике .

273

галва нокаустика

г:шија

I' алёнскй, -а, -о [л ат.

гаЈlванокаустика, -ё ж , дат. галава нокау­ стици

[8. галва но -,

каустика]

1. мед.

спаљивање

живих ћелија м етал ним ши љ цим а (галва нокау­

Galenus] 1. који се од­ 2. који се

носи н а Гал е на ил и гаЈlенизам (8.).

односи н а галенске лекове. 10 галенски леко­

терима) помоћу јед носмерне електричне стру­

ви , галенски препарати леков и који се изра­

је .

ђ ују у апотеци, за р азл ик у од фабричк их.

2.

типогр. начин добијања р ељефне слике н а

металној плочи п омо ћ у кисел ин е и ли галван ­ ске струје.

галванометалургија, -ё ж

[8. галвано -,

ме ­

талу р гија] начин израде или добиј ања метала помоћу једносмерне електрич н е струје .

[8.

гал вано-, - пл астика]

према

2.

ga lt:

мачка,

mys

миш,

galeomyomachia, machesthai борити

тијског писца Теодо р а llродро ма .

галеот = гаЈIИјОТ (8.)

израда отисака

1.

(матрица, клишеа) путем електролизе.

се] борба мачака .

галеомиомахија, -ё ж [грч .

се ] борба мачака и мишева: наслов дела визан ­

Гa.JIва нопластика, -ё ж , дат. галвано пласти ­ ци

галеомахија, -ё ж ['lJЧ . galt: мачка, machest-

hai борити

8 . Гa.JI­

ваностег ија .

галера, - ё и галёра, -ё ж [итал .

galera] 1.

средњовековн и р атни ј едр ењак н а коме су ве­

гал ваноскоп , -а м, мн . -и

[8. галвано-,

-с коп]

слал и робов и , осуђеници и л и за робљеници ; га­

физ. уређ ај за одређивање присутности и с наге

л ија .

једносме рн е ел ектричне стр ује.

осуђе нике, робове и л и заробљенике .

гаЈlваностегија, -ё ж

[8. галвано- , грч. stegein

галёрија , -ё и галерија, -ё ж [ фр .

галва нотерапија, - ё ж

[8. галвано-,

те р ап и ­

ја] мед. у потреба галванске стр уј е у ле ч ењу од­ ређених болести мишића и зглобо ва .

галванотехника, -ё ж, дат. галванотехници

[8. галва но-,

срлат.

1.

електролизе.

тех ника] део примењ ене електро­

хем ије кој и се бави електролитск им тал оже­

(8.) и

гал ванотипнја, -ё ж

галва н остегиј у

[8.

галва н о-, грч.

(8.). tYpos

г3ЈlВз нскй, -а, - о

[8. галванизација] 1.

се однос и на галванску струју .

2. који

који

се од н о­

галге н ху мор, -а м [нем.

Galgen

Galgenhumor

3.

gal ilaea,

galerie

од

8 . галилеја]

2. го р њи

спрат у

подзем ни ходник који спаја п оједине делове

руд ника и утврђења.

а . з града, просторија у

4.

којој ј е сме штена стал на поставка уметничких дела . б . стал н а умет ничка поставка .

галерйјскй, -а, - о галерији .

•

[8 . галерија]

који припада

галеријске шуме геогр . шумски по­

јас уз реке ( посебно у су шним областима).

галерист(а), -ё м ,

MfI .

галери сти [В . галерија]

1. власник галериј е , кој и се б рин е за слике и по­ маж е р азвој сликарст ва . 2. стр учњак за слике или СКУЈЈптуре који рад и у галерији .

галета, -ё ж [фр .

galette]

а. морн ар ски двопек.

б. врста б и сквита који се ума ч е у кафу или '{ај .

гзлиба, -ё ж [м ађ .

ga liba] 1. н еугодна ситуа­

ција, н е пријатност; незгода, н еп ри лика , тегоба .

према

2.

галама, вика , грај а.

в ешала] хумо р очај ника , црни хумор .

гале низам, -а м [лат.

вероват н о од

ве н балкон дуж з идина з граде.

мент физ . уре ђај који претвара хемиј ску енер­ гију у електр ичну , ос новн и део батериј е.

ga leria,

позоришној или биоскопској дворани , балкон .

си на галва низам . 10 галванска струја физ . јед­ носмер н а еле ктрична струја ; галваllСКИ еле­

покр .

а. дуга чка и уска наткриве н а п росторија која

лик, обл ик] доб иј ање рељефне сл ике путем галвано пластике .

3.

спај а одвојене дел ове з гр аде. б . дугачак наткри­

њем метала из раство ра њи хових соли; обухва­

та галва нопластику

весла ње као каз на или прин удни рад за

ф и г. препредењак , лопужа .

покривати ] прекрив ање н еког пред мета мета­ лом, позлаћивање, посребривање и сл. путе м

2.

Ga lenu s] схол астички

гализирати, гализ ир ам ,

3. Л .

мн . гализирај)i

сврш . и н еС8РШ . [према немачком хемичару Л .

правац у медицини зас нов а н на учењима Гале­

Галу

на, римског лека р а и з П век а н . е .

ћер и воду у в ин о ради побољшања укуса и ква­

гале нит, -а и I'аленйт, гале нита м [л ат .. gale-

274

заст. дода(ва)ти ше­

л и тета .

гаЈlИја, - ё ж, I'е •• .

па] минер . олов ни сул фид с реб рно беЛО I' метал ­

ногсјаја; м ин ерал с високим проце нтом олова .

(L. Gall , 1791 - 1863)]

'lJЧ .

MfI .

ga laia ] 1. старински

галија [итал.

ga lea од ср­

брод на весла и једра на

галitјаш

галофоб

коме су веслали осуђеници.

2.

пеен. брод уоп­

ште , лађа, једрењак.

галitјаш, - а м, мн . галијаши, ген . мн . галијаша [В. галија] веслач на галији .

galeotto, в . галија]

а. човек који весла на галији, галијаш . б. ист.

р обијаш осуђе н да весла на галији .

2.

фиг. по­

галијум, - а (и галйј, -а) м [нлат.

gallium:

именовао гаје француски хемичар П. Лекок де

1875,

по Галији (Француској) и по

свом презиме ну које значи ' петао' (фр. lе лат.

gallus)]

cocq

хем ијски елемент, лако топљив сре­

брнастобели метал , симбол

Ga, атомски број 31. gallica, в . галици ­

ГVlИка, гал йка с мн . [JlaT.

зам] све књиге написане на француском језику

гаЛИЮI нац, - нца м, мн . галиканци, ген . мн . га­ ликанаца [В . галиканизам] следбеник галикани ­

галија] и ст.

galea

гаJIица, -ё ж [нем .

Galitzenstein

камен из Га­

лиције] назив за сулфате гвожђа, бакра и цин­ фат ; бела галица цин ков сулфат; зелена гали­ ца сулфат гвожђа, феросулфат.

галицitзам, -зма м, мн . галицизми, ген. мн . га­

Jlицизама [фр .

gallicisme

од лат.

галика нitзам, -зма м , мн. галиканизми, ген .

gallicanisme] религио­

покрет настао у хпr веку у

gallicus

галски,

француски] лингв . реч, израз или реченични

обрт позајмљени из француског језика .

гаЈlоман, -а м [В. галоманија] ко претер ано цени и хвали све што је француско .

Gallus

Гал, в . манија]

претерана љубав према свему што је француско.

гадон l , -она м, [енгл.

зма.

мн . гал иканизама [фр .

од

гадиот в . галitјот .

галоманија, -ё ж [лат.

и ли о Француз има.

зно-политички

gale6n

ка . & плава галица плав и камен, бакарни сул­

кварењак, нитков, лопужа.

Боабодран,

шп .

galeone,

пом . врста великог ратног и трговачко г једре­ њака, с три или четири јарбола.

галitјашкй .

•

гаJlнјот, -а м, мн . -и [итал .

1.

галitон, -о на м, мн . галиони, [·ен. мн . галиона [итал .

MII.

галони, ген . мн . галона

gallon] 1. енглеска и

америчкајединица за

течност (у Енглеској износи Америци

3,785

4,5 46

литара, у

литара).

галон 2 , -она м, мн . галони,

rell . MII.

галона [ фр .

ширит, трака од злата, сребра или свил е

Француској који се борио за аутономију Фран ­

ga10n]

цуске католи чке цркве .

која украшава униформу , одело, заставу и сл .

галitка нскй, -а, - о [JlaT.

gallicanus]

рел . који

гаJIонирати, галонйрам ,

л.

3.

MII .

галонирај у

се однос и на галиканце и галиканизам . & гаJlИ­

сврш. и веев рш . [В . галон 2 ] украсити, украшавати

канска црква римокатоличка црква у Францу­

тракама,

ској, нарочито пре

(на)кинђурити .

1870.

године; галикански

обред црквени ритуал у француској цркви у ра­ ном сред њем веку , касније замењен римским обредом .

галонима

galitee,

према Галилеји,

области на северу Израела , где се родио Исус]

1. најбржи

начин коњског хода, трк.

2/4 такту,

2.

омиљеног у

gaмуз.

xrx

веку .

галопирајућii, -а, -о

[8. галОl1]

нагао, муњ е­

2.

вит . & галопирајућа туберкулоза мед. нагла

простор у цркви где се скупљају они којима ни­

појава и развитак туберкулозе; галопирај ућа

је доз вољен улаз .

ИНфЈlација веома брза, незадржива инфлација .

1.

трем на запад ној улазној страни цркве.

униформ у);

галоп, -а м , мн. галопи, [-сн . мн . галопа [фр . lор]

врста брзог плеса у

галилеј а, -ё ж [фр .

(одећу,

нејасног

гаJIопирати, галопйрам, 3. л. мн . галопирају нсеврш . [8. галоп] 1. а. трчати у галопу (о ~oњy). б . јахати у IЋЛОПУ . 2. јурити , трчати. галофак, -а м [фабричко име производа ] 1.

порекла] з брка речи, неразумљив говор или

средство за до пунску храну неких Домаћих жи ­

галitлёјс кй, -а , -о [В . галилеја] носи на Галилеју.

2.

1. који

се од­

рел. хришћански, у духу

Христовог учења.

галиматијас, -а м [фр .

galimatias,

писање; смушено, бесмислено и злага ње .

галина цее, галинiщеа ж мн . [ш[ат. од лат.

gallinaceus

gal1inaceae

кокошји] зоол . назив за све

вотиња.

2.

фам. а. храна која садржи хемиј ска

средства. б.

претерано развијена особа која

конзумира хемијски прерађену храну .

птице из рода кокоши , укључујући ћурке , фа­

гаJIофiiл = франкофй л (8.)

зане, тетребе итд .

га Ј10фоб = франкофоб (в . )

275

гало фобија

га н гста-реп

гамелан, -а н а м [јаванска р еч] муз , народни

галофОбија = франкофобија (В , ) гало ше, -о ш а = I'алошне , гало шни ж мн , [фр ,

galoche]

плитка гумена обућа за с н ег, блато ,

воду и сл , кој а се н ос и преко цип ела, каљаче ,

гал скii, -а , -о [лат,

Gallia] 1, и ст , који се од н о­ 2, фи г , францус ки , • гаЈЈ­

си на Гале и на Галију ,

ор кестар у Индо не зиј и , У I'лавном састављ ен од уда р аљки,

гамён, -е н а м , мн , гамени , Ј'е н , мн , гамена [фр , мангуп , ул ични деран , беспризорник ;

gamin]

обешењак, ч ап к у н,

•

гамёнскн ,

ски петао с имбол Француске; галски рат и ст,

гамет, -а м, ген , м н , гамёта = гамета , -ё ж, ген .

рат у коме ј е Јулије Цезар ос војио Галиј у и који

мн . гамета [ГРЧ . gamete удата жена] 6иол , мушка

је описао у свом делу гама 1, -ё ж [ГРЧ, грчког алфабета,

"De bello Gallico", gamma] 1, тре ћ е слово

r. 2, физ , јединица масе ј ед нака •

гамета = гамет (В,)

физ , ј еди ница снаге

гаметогенеза, -ё и гаметогенеза , -ё ж [В, га­

гама-глобулин мед, белан­

мета , генеза] процес раз воја мушких и женских

милион итом делу грам а, магнетског поља,

и л и женска полна ћ ел иј а код животињ а или би­ ља ка .

3,

чевине крв но г серума које се употребљавају као средство за сти цањ е имунитета ; гама зраци физ ,

з раци високе фреквенције који п отичу из атом ­

п олних ћ ел ија код животиња и биљака .

-гамија [ГРЧ ,

жен и ти се] као суфик­

gamein

соид означава да се први део одн оси на уд ру­

ск их језгар а рад и оакт ивни х еле м е ната,

ж ив ање јединки р азл ичитог п ола (бuгамuја

ra Ma Z, - ё ж [ГРЧ , gamma] 1, муз , скала, леств и ­ ца, 2, повеза ни низ бој а који се користи у ства­

д воженство, йолuгамuја многоженство) ,

рању уметн ичког дел а ( почињ е , на пример , цр­

Gams]

веном бојом, а за вршава се црном) ,

3, узасто п ­

ни низ истород ни х предмета, појава и сл ,

га марографија, -ё ж [Ј'Ј)Ч ,

kammaros

рака , В , - графија] зоол, проучавање, описивање

маролога [В , гамаролог ија] н ау чни к, стру чњ ак за гамароло гију ,

Gang]

ганг l , -а м , мн. гангови , ген , мн , га н гова [ енгл, група људи која се бави р азбојнички м де­

лом, ба нда ; др ужи н а малолетника,

raHfZ, - а м

[н ем , Gапg] покр , жарг, једно серви ­

рање неко г јела у р есто ран у .

га маРОЛОI'ија, -ё ж [ ГРЧ ,

kammaros врста рака,

в , -логија] зоол , н аука о љускарима (раковима) ,

гама ше , гама ш а = гамаШliе, гама шни ж МЈЈ ,

Gamasche од фр , gamache] 1, I'леж њ а ци

ко ­

ји штите ноге од упадања с н ега, воде, блата у

2,

п латн е н е и ли кож н е доко­

гаНl'ЈЈија, -ё ж, ге н , мн , ганглiiја [лат, од ГРЧ ,

gang1ion] 1, а нат,

гамбiiт, - l1та м [фр ,

1.

gambit

од итал ,

gambetto

а . отварање шах овске игре жр ­

ganglia

чвор састављен од нер­

вни х ћел иј а , В Jlа к ана и пратећег тк ив а. н ервни систем код ни ж и х ж ивотиња,

3,

2,

ЗООЈ],

мед, ту ­

мор пи хтијастог садржаја који се развија из зглобно г омота ч а,

•

ганглiiјскii ,

гангрена, -ё ж, ген , МlJ . га нгр ена [ лат ,

ленице.

саплита ње]

J10Kp,

ход ник на улазу у к ућ у ,

gang]

гама ролог, -а м , ми , гамаролози , Ј'ен , м н , га­

обућу, кама шн е,

в , гемза .

ганак, - нка м, мн , ганци и I'анкови = гањак, - њка м, мн . гањ ци и гањков и [н ем ,

врста

љус кара (ракова),

[нем ,

гамс, -а м, мн , гамсови , ге н , ШЈ, ,'амсова [нем ,

gangra-

епа од ГРЧ , gа п gга iп а ] мед, одуми р ање делова тк ив а,

органа

твовање м пешака и л и фигуре р ади преласка у

услед

поремећаја

напад. б. први потез у ш аховској и гри или у

гас-гангрена, гасна гангрена специфича н об­

игри да м а уоп ште .

2,

ф и г, почетни маневар ,

варка или комби н ац иј а с ци љем да се п ост игн е актив на поз ициј а,

ga mbusia

од шп ,

gam-

зоол, ситна риба из Северн е Америке ,

Gaтbusia

ajJinis,

у

тела

у

с н абдевању

о р га ни зму

крви,

•

лик гангрене, 06 , послед ица инф екц иј а рат ни х озледа ,

пребачена у Ев ро п у и Аз иј у

односи на I'ангрену; којије зах ваћен гангреном,

1'3HfCta-реJl, -а м [аме р . е нгл , gапgstа гар] муз . ГlOджа нр ре па настао п очетком 90 - их , с про во­

ради борбе против комараца који преносе ма­

катив ним

лариј у.

ступ ниш т ва .

276

д елова

гангренозан, -з н а, -з но [В , га нгрена] који се

гамбуз ија, - ё ж [нлат,

busino]

или

те к стов има

против

н асиља

и

пре­

гарда

гангста-репе р

гарантија = гаранција (в.)

гангста-реrlер, -а м [ В . га н гста- реп] муз . из­ в о ђ ач ган гста- р епа .

гарантнн, -а, -о [В . гаранција] који се од но ­

гангстер , -а ( и гангстер, - а) м, мн. гангсте­ ри , ген. мн . гангстёра [ ен гл .

gangster,

в. ганг]

1.

с и на гар а нциј у .

гарантни рок трајање га­

•

ранције за исправност купље н ог прои звода ;

у ч ес ник добро о рга ни зова не мафијашке груп е .

гарантно писмо банк . до ку м е нт , потврда којом

зл иковац , разбојник , криминалац. З. пеј . фам .

се неко обавезује да исплат и н е што и л и да сно ­

2.

о соба без каракте ра и морала .

гангстерскЙ .

•

с и одређену одговорност .

гангсте рај , - аја м, МН. гангстераји, ген . МН . ган гстераја [нем .

Gangsterei ,

8.

гангстер] га нг­

гарантовати , гарантујём СВРШ . И н есврш . [ В . гаранција]

1. да( ва)ти гаранциј у, ј е мство за не­ 2. (за)јамчити за тач н ост нек е т врдње . 3.

стер с ки чин , пља чка, разбојништво ; гангстер­

што.

с к о п о нашањ е .

преузети , пр еуз имати одговорност за н ешто .

гангстери зам, -з ма м [В . гангстер]

1.

ску п

га н гсте р ск их актив но сти у д р у ш тву , о р га ни зо­

вани криминал .

2. В .

гарантол , -ола м [фабричко име прои звода] пр е п арат за конзервирање јаја .

гангстерај .

гаранција, -ё = гарантија, - ё ж [фр .

гандизам, -з ма м [према ин д иј с ком пол ити ­ ч а ру М ахатми Ганд иј у,

(1869- 1948)]

со циј ал­

1.

garantie]

и зјава одговорности за некога и л и н ешто ,

јемство .

2.

новац или им ови н а к оја се при л аже

но-полити ч ко и религиозно - филозофско уч е­

као јемство . З . потврда којом се прои з вођ а ч

ње кој е је н а стало у периоду борбе Ин диј е з а

обавезује да ће у га рант н о м р оку уклонити с ве

незав и с н ост, а чијије идејни тво р ац био Ганди .

н е и сп р авности на производу .

гани П рИ Д. индекл. [тур .

gani од

ар .

gani yy]

бо­

гат, об ила н .

гарбiiн, - ина м [ итал .

garbin o

од ар .

garbi

за­

падни]југоз апад ни ветар на Ј адр ану .

ганилук, -а М . МН . гани л уци , ге " . МН . ганилука [тур . gа пil i k] оби ље, богатство.

ганоид и, ганои да м МН . [грч .

I'арбинад а , -ё и га рбинада, - е ж [В . гарбин] 1l0К Р . високи таласи изазвани ј у гоз ападним в е­

ganos

сјај ,

8.

т ром.

-оид(и) ] ЗООЛ. рибе које имају сј ајну к рљ ушт

гаргантуанскн , -а, - о = гарганту овскн , -а,

р омбо и д но г обл ика и делимично хрскавичав

-о [ фр . gагgа пtu еs qu е од

косту р .

ћа н а Гаргантуу, главногјунак а истоимено г р о­

ганц ПР ИЛ . [н е м . gап z] ф а м . сасвим , потпуно , у

гаража , -ё ж, ген. мн . гаража [фр .

garage, пре ­

с кл онити] з града за смештај или по ­

правку аутом оби л а и дру гих м оторних во з ила .

•

гаргантуа н ски

анске порције огром н е количин е јела .

га њак = га нак (в . )

garer

( 1534) . •

који подсе­

апетит силан , н езајажљив апетит ; гарганту­

пуној ме ри .

ма

мана Франсоа Р аблеа

GargantllaJ

га р а жнii .

га ргар а, -ё ж [тур .

gargara од ар . gargara од gargara] 1. леков ито средст в о з а дез инф е к ­ цију , 2. ИСllирање грла водом , гргљање : де о ри ­ "рЧ .

туалног прања код муслима н а ,

га ражирати , гаражирам ,

3. Л .

М Н . гаражира ­

гаргари за ција , -ё ж [ с рлат.

gargarizare,

В.

ју С ВРШ . И несврш . [ В . гаража] см естити , см е шта ­

гаргари з ма] испирање гр ла в одом уз сп е ц и­

ти у га р ажу, п а ркирати .

фИ'I НИ шум , гргљање .

гараз, -а м [тур . ља]

1.

пакост,

garaz од ар . garad намер а , же­ зл об а, мржња. 2. н а мера , циљ,

гараз ити се, гаразим се нес врш . [В . г араз ] оштро се пре пират и , свађати се . " apaHT 1, -а М, М ЈЈ . гар а нти , ге н . МН. га р аната

garant]

-ё

ж

2, В .

[грч.

gargarism6s]

осо ба, установа ил и држава која да­

је гар анцију, ј ема ц.

га ран т 2 ре чца [с кр . од гар а нтовано] фам. жарг. с игур но, п оуздано , зај а мч е но .

1,

гаргаризација.

гаргија , - ё ж, ге н , мн . га ргија [тур .

жеља.

[фр.

гаргаризма,

течност з а гаргару,

kargl] за­

шиљена д рвсна или гво зде н а мотка , коп ље ,

гард, -а м [фр .

garde]

одбрамбено д р жање,

став у боксу , мачевању и сл . О з а узет и гард п о­ д ићи песнице испред лица ; фи,'. припреми ти се

за одбр а ну од н а пада .

гарда, -ё ж , ге н . МН . гард и [ фр .

garde] 1, теле­

с на стража н ајвиши х држ а вни х и војни х лица ,

277

гарнирати

гардароба

2.

одабрана војна јединица за заштиту најви ­

ши х државних и војних лица или објеката по ­ себ н е намене .

3.

група истомишљеника; зајед­

ница; нараштај , поколење .

стара

•

ници старије генерације ; млада штаји , при нова; бела

-

-

-

припад­

нови нара­

ИСТ. контрареволуцио­

н арн а војска у Октобарској револуцији; црве­ на

ИСТ. револуционарна војска у истом перио­

-

ду ; у Кини БО-их година прошлог века, сту­ де н тске и омладинске групе организоване ради

подршке културној револуцији .

ница вој . јединица гарде (бригада , пук и сл.) ; ­ официр вој . официр У гард ијској јед иниц и .

гардина, -е ж [нем .

Gardine од фр. courtine, с р­ cortina] 1. завеса која покрива пр озо р , вр а­ та, постељу . 2. позоришна завеса . гардирати, гарди рам, 3. л . мн . гард ир ају н е ­ сврш . [фр . garder чувати, пазити] заст. б и ти га р­ лат.

дедама (В . ) , пратиља , пратити .

гардист(а), -е м , мн . гардисти [В . гарда ] вој­ ник припадник гарде .

гарет, -а м [тур .

гарда роба непр . В . гардероба.

гардедама, -е ж , ге н . мн. гардедама [н е м. ааг­

dedame

од ф р .

garder

чувати , В . дама] заст. особа

garib] п о кр . 1. особа без и где 2. неугл едан човек , чове к бед­ ругоба. 3. (у функцији п р идев а)

ница.

НОI- изгледа ;

гарделiiн, - ина м , мн . гарделини , гев . мн . гар ­

cardellino] шарена птица певачи ­ Carduelis carduelis, чешљугар , штиглиц .

чуд новат , необичан , куриозан .

гарибаЈ\ДИ, -ја м [према италијан с ком р е во­

дели н а [итал .

gardenia, према аме­ (1730-1791)] бат.

ричком ботаничару А. Гардену

врста тропских И суптропских зимзелених биља­ ка,

Gardeniaflorida, с

мирисним цветовима .

гард ен-па рт и , гарден - партија м [е нгл .

den

gar-

ра Пу] з абава , прослава , свечаност приређе­

на у в рту.

мар за одећу и рубље . век поседуј е .

3.

garde-robe] 1. велики 2. сва од ећа коју неки

ор­ чо­

просторија у позоришту, јав­

ним д воранама и

сл .

где се одлажу

капути

и

друге л ичне ствари посетилаца. којој се глу мац припрема за

4. просторија у представу . 5. про ­

сториј а на аугобуској или желез ничкој стани­ ци где п утници дају на чување свој пртљаг; не­

пр . гарда роба . гард еробёр, -ера м , мн . гардероб6ри , ген . мн . га рде р о б е ра (ж. гарде робёрка , -е , дат. гарде­ робер к и ) [ В . гардероба] особа која рад и у гар ­

д ер об и , која прима и изд аје ствари које јој се

пове р е на чување ; непр . гардаробёр, гардаро­ б ё рка .

1.

гард ијац, -јца м, МН . гардијци, ге н. мн . гарди­ ста .

шешир са широким меканим обоДом .

гарибалдинац, - нца м , мн . гариб алдинци , ге н . мн . гарибilлдинаца [В . гарибал д и ] И СТ. п р и­ пад ник револуционарне војске Ђ. Гари балд иј а , који се средином

XIX

века борио за ослобође­

ње Италије од аустријско г ропств а и њ ен о на­

+ гарибалдiiнскii .

га рифул, - а м , мв . - и [ грч . gагоfапо ,

kary6phyllon,

итал .

покр . каранфил.

garofalo]

га рмонд, - а м [према француско м словор е­ з бару Кл оду Гарамону (с. Gагаm опd ,

- 1561)] тип о гр . врста чин е 10 тачака.

1499-

штампарских слова в ели­

гарнн В . хотел гарнн .

гарнизон, -она м , МН . гарнизони , ген . мн . гар­ ни з она [фр. или

gamison] 1.

привремено

војна јед ини ца стално

ст ационирана

у

на сељеном

месту или утврђењ у , ради обуке и л и одб ран е,

војна посада .

2.

смештај војске.

комп л екс з града који служи з а

+ гаРllИзонii , гаРIIИзОнскii .

гарнијерит, -а и гарнијерiiт, - и та м [према н ер . водени силикат никла и магн ез иј ума , све­ тлоз елене боје , сл ужи као у красни к амен .

гарнирати, гарнирам ,

гард нјскн, -а , -о [В . гарда] који се односи на гарду , који припада гарди .

1807- 1882)] 2.

црвена кошуља; женска или дечј а блуза .

француском геологу Гарнијеу (Ј . аа mјег)] ми ­

јаца [В . гарда] војник припадник гарде, гарди­

278

луционару Ђуз епеу Гарибалдиј у,

ционално уј едињ е ње.

,-ардероба, -е ж [фр .

поl

gara]

од ар .

икога; сиротан .

гардён ија, -е ж [нл ат.

од ар .

гарiiб, - иба м , мн . гариби , ген . мн . гари ба [тур .

garib, garip

која пр ати д евојку приликом излазака , дружбе­

ца,

garet

пљачкање, отимање , грабеж , наси љ е .

•

гардијска једи-

3. л. мн . гар н и р ају gamieren од фр . gam ir] 1. до­ прилог ј елу . 2. снабде(ва)ти з ачи -

с врш . И несврш . [нем .

да(ва)ти као

гастректазнја

гарнирунг

ном, з ачинит и , за чиљавати .

украсити, укра­

3.

шават и Uело), уле пша(ва)ти .

2.

гарниру нг, -а м , ми . гарнирунзи, ге н . мн . гар­ нирунга [вем.

уград ља гасних ин сталац иј а у Домаћинству

и л и код правних лица .

гасконада , -ё ж [фр .

gasconnade од gasconner

прило г, об ичн о од

хвалисати се] у францус кој кљижевности н а­

поврћа, који се служ и уз јело с м есом или ри ­

з ив з а хвалиса њ е, разметљивост ( пр ема про­

бом.

2.

Garni erung] 1.

оно што се додаје или служи за ук рас,

винцији Гаскоњи , чији су ста но в ници би л и по­ з нати п о хвал и са вости ) .

додатак, допуна.

гарниту ра , -ё ж [фр .

garniture] 1.

комплет

гаслук, -а м , мн . гаслу ци , ге н . ми . гаслука [рус .

предмета који служе истој св р си ( нпр . делова

галсту к од н ем.

намештаја); опрема, прибор .

се веж е око врат а, овратник.

2. фи г.

група људ и

на одређеном послу, тим , е кипа .

трака ил и мар ама која

Ha1stuch]

гас-маска, -ё ж, дат. гас-масци/маски, ген. мн .

гарота, -ё ж, ген . мн . гарота [шп.

garrote] сред­

гас-маск и [В . гас , м ас ка] за штитна направа која

љовековни обруч у Шпанији и Португалу који

сп р е чава уд исање отровни х испарења или че­

се стављао око врата и служио з а егзекуцију гу ­

сти ц а .

ше љем.

гаротирати, га рот ирам ,

3.

11.

мн . гаротирају

сврш. и несврш . [в . га рота] (у)гу шити помоћу га ­ роте.

2.

gar90n] 1.

неожељен младић ; момак , дечак.

послужитељ у хотелу или ресто ра н у, коно­

бар, келнер .

гарсо н иј е ра , -ё = гарсољ е ра , -ё ж [ фр .

ga r-

90ппјеге, дословно момачки ста н] м ал и једно ­ собни стан с чај н ом кух иљом и помоћним п ро ­ сторијама.

ски .

•

који се од н оси н а гас .

гасна комора п росторија у којој су жр­

гас, гаса м, ЈIOК. гасу, мн . гасо ви ген . мн . гасо ва [реч је створ ио флама нс ки хем ич а р Ван Хел ­ монт према грчком

chaos,

в. хаос ]

1.

материја

ваздушастог агрегат н ог стаља.

2. мед. ваздуш а­ 3. горив о у стаљу, плин . • бар­

ста материја у стомаку и цревима . ваздушастом агрегатном

скн гас хем . метан; О да(ва)тн гас ayroM. жарг. притискати папучицу за повећаље б рзи н е; I!ОД пуннм гасом ayroM. )Карг. најве ћом б рз ино м;

(бити) под гас ом фам. (бити) припит , пијан .

гасал, -ала м, мн. гасали, ген. мн . гасала [ ту р . од ар.

gassaI]

наз ив з а ч ове ка који ку п а

мртваца по муслиманским верским об ич ај и ма.

гасара, -ё ж, ген . мн. гаса ра [ в . гас] фабрика , постројеље за производљу гаса, плинара .

гас-генератор, -а м, мн. - и [В. гас , ге н ерато р] уређај за прераду угља и других чврстих мате ­

гасифиюiција, -ё ж [н лат.

гасовит, -а, -о [ в . гас] кој и је гасног агрегат­ ног ста њ а, који има својства гаса .

гасовод, -а м, м н . - и [В . гас] цев или велики број међусобно пов еза ни х це ви кроз које се проводи га с.

гасометар, -тра м, м н . гасометри , ген. мн . га­ ње кол ичин е гаса .

2.

1. ин струмент за

мере­

склади ште за саку п љање

ил и чува њ е гаса .

гасохол, -а м [ В. гас, (алко)хол] хем . назив за етан ол који се кори сти као аутомобилско гор иво .

гастарбајтер , -а м (ж. гастарбајтёрка , -ё,

дат. гаста рбајтё р ки , ген . мн. гастар бајтер ки) [нем .

Gastarbeiter

од

Gast

гост,

Arbei ter

радник]

1.

економски е мигр ант ( нарочито с те риторије б ивше Југосла виј е) који жнв и и рад и у ин о­ стран ст ву .

2.

еко н омски е ми гр ант који се вра­

тио у своју домов ин у, п е ч алба р . + гастарб ај­ терскЙ .

гастер, -а м [грч . gаstегтрбух] а нат. желудац. гастеропбдн, гастеропода м . мн. [ В . гастер,

pous, pod6s

но га] зоол . животиље које трбух ко ­

ри сте з а кретање ; пужеви .

гастралгија, -ё ж [В . гаС'гро- , -алгија] мед. бол у желуцу н ејас н ог пор екла.

рија у гориви гас.

1. добијаље

концентрациони м лого ри ма .

сометара [ в. гас, -метар]

гарсоље ра = га рсон иј ера (в.)

gassa1

1.

кој и користи гас као и з вор ене ргиј е; п лин­

т в е уб ијане отров ни м гасом, у н а цистич ким

гарсон, -она м, м н. гарсо ни , ген . мн . IЋ рсон а [фр .

гаснй, -а, -о [ В . гас]

2.

gasificatio,

в. гас]

гаса од чврстог или те чн ог горива .

гастректазија , -ё ж [ В . гастро- , грч .

ektasis

Ilроши рење] мед. Ilроши рење желу ца због су-

279

гiпер

гастректомија

жења пилоруса или због оперативних компли­ кација.

гастректомија , -ё ж [8. гастро-, грч . ektome исецање] мед. хируршко одстра њивање желуца

или једног његовог дела.

стимул ише лучење желудачног сока.

гастрит ис , -а м [В . гастро- , - I1ТИС] мед. упала

I-астр ички , -а, -о [грч . gaster трбух] мед. же­ лудачн и , стомачни; трбушни .

нице у з начењу желудац, трбух, варење .

мед.

контрастно

grap-

средство

при

8.

гасте роп6ди .

l-астропт6за, -ё ж

[8.

гастро- , грч . рtбsis пада ­

гастрорагија, -ё ж

[8.

гастро -, грч .

-rag(a

од

геgпYmаi прснути, пући] мед . крварење из же­ лу ца .

[8.

гастро-, -скоп]

мед. апарат са уграђеним и з вором светлости ко­

+

гастроскопскй . гастроскопија , -ё ж

[8.

гастроскоп] мед. пре­

глед желуца помоћу гастроскопа .

рендгенском снимању органа за варење .

гастроентеритис, -а м [В . гастро-, е н тери ­ тис] мед . упала СЛУЗНl1це желуца и црева.

гастростомија, -ё ж

[8.

гастро-, грч .

st6ma

уста ] мед. операциј а којом се ствара спољни

гаст роеН1'еролог, -а м, мн. гастроентероло­ зи, ген . мн . гастроентеролога [В . гастроентеро­ логија] мед . ~Iаучник, стручњак за гастроенте­

рологију.

отво р на желуцу ради изливања гној а или уно­ шења хра н е.

гастротомија , -ё ж [В . гастро-, -томија] м сд . хи р ур ш ко отварање стомака .

гастрое Н 1'е РОЈ l огија, -ё ж [В . гастро-, енте­ -логија]

грана

медицине

која

I1зучава

функције и болести желуца и црева .

гастр6за, -ё ж [В . гастро-] мед. општи назив за обољења желуца.

црево] мед. који се односи на желу­

дац и црева .

...

гастроцела , -ё ж [В . гастро- , .-рч. kёlё кила] мед . хернија или кила у трбу шној дупљи .

гаструла , -ё ж [нлат . gastrtlla, према грч . gaster желудац] БИОЈЈ . трећи стадијум у развоју ем­ брио н а вишећелијских ж ив отиња.

гаСТРОII Н1'естинални , -а, -о [В . гастро-, лат. гаС1'РОИ.lтестинаЛНl1 тракт же­

лудац и црева као систем органа за варење.

гастролат рија, -ё ж [В . гастро-, -латрија] сладокуство, благоутробије, гурманство.

гастромilНија , -ё ж

[8. гастро-,

гастромаlп ија , -ё ж [В . гастро-, грч .

гасул, -а м [тур.

Illante(a

гастроном, -а м, мн . -и [В. гастрономија]

купање умр­

гасулити, гасулим с врш . И несврш. [В. гасул] обавити, обављати гасул, (О)КУГlати умрлог пре

гасулха н а, -ё ж , ген . мн . гасулхана [ту р. 8.

gasil-

гасул, перс. hапе кућа] посебна зграда

или њен унутрашњи део где се купају умрл и пре сахране.

"'",. гатови и га1', -а м, Gatt] 1. а. јаз, канал. б . покретна воду. 2. камена брана око пристани­

мн . гатови [нем .

1. љу­ битељ и познавалац вештине кулинарства. 2. сла­

устава за

докусац, гурман, љубитељ одабраних јела.

шта, лукоб ран.

гастроном ија , -ё ж [гр".

1.

gastronolllia,

према

познавање вештине при ­

2. култ укусне

храни , сладокуство .

gasl]

гзт, -а м, дат. И ЛОК . гату,

твених животиња.

премањајела.

од ар.

реду .

hane,

прорицање] прорицање , гатање 110 желуцу жр­

8 . гастро- , -номија]

gasil

лог човека пре сахране, по муслиманском об­

сахране .

манија] пре­

терано уживање у јелу и пићу.

280

гастро-, -патија] мед.

[8.

ји служи за преглед у н утра шњости желуца.

гастрографин, - ина м [В . гастро-, грч. писати]

гастропатија, -ё ж

гастроскоп , -а м, мн . -и

гастро- [грч . gas ter трбух] први део сложе­

intestinum

гастрономиј а] који

ње] мед . болест спуштеног желуца .

слузокоже желуца или трбушних органа.

РО- ,

[8.

општи назив за болести желуца .

гастроп6ди

гастри н , -ина м [В . гастро -] мед . хормон кој и

hein

гастрономски, -а, -о

се односи на гастрономе и гастр ономију .

хране; уживање у

гатер, -а м, мн . гатери , ,-ен. МН . гатёра [нем .

Gatter] 1.

простор ограђен јаком оградом или

решетком .

2.

виш еструка електрична тестера

за резање бал вана.

гатирати

гвинеја

гатирати, гати рам , з. л. мн . гатирају сврш . И несврш . [нем.

gattieren]

дода(ва)ти одређене еле­

бија дестилацијом смоле, служи као аналгетик и антисептик.

.-ванако, -а м, мн . гванаци, ген . мн . гванака

менте руди прил иком топљења.

гауда, -ё ж [хол .

gouda, према граду Goudaj

врста пуномасног тврдог сира холандског по ­

[шп. guапасо од егз. ] зоол. врста ламе из Јужне Америке.

рекла.

гванит, -а и гванйт, - ита м [В . гвано] врста

гаудеамус, -а м [лат. веселити се]

1.

gaudeamus од gаudёге

назив студентске хим не у значе­

њу "радујмо се", "веселимо се". 2. радосно расположење, весеље, славље; уп.

Gaudeamus

igitur. гаулајтер , -а м , мн. -и [нем . покрајина,

Gau

руководилац

Leiter

вођа,

одређене

Gauleiter, према управитељ] 1. ист.

покрајине

у

наци­

стичкој Немачкој, д иректно одговоран Хитле­ ру.

2.

фиг. локални руководила ц који се понаша

насилнички, кабадах ија .• гаулајтерскЙ.

гаус, -а м, мн. гауси, ген. мн . гауса [према не­ мачком физичару Гаусу (К

-1855)]

руде која се налази у гвану .

F. Gauss, 1777-

гвано, -а м [шп . guапо од егз. huапu и змет] на­ слаге животињског и з мета

гаучо, -а м, мн. -и [шп.

gaucho] пастир, сто­

гварани, -ја м [шп . guагаПlј

ница од

1ОО

2.

парагвајска новчана ј еди­

центима .

гварапо, -а м [шп .

guarapo од е ,'з. ] превр ео

со к шећерне трске , сличан пиву.

гвардија, -ё и гвардија, -ё ж [итал. заст. В . гарда.

п оК р . а. полиција. б. у некадашњој Црној Гори судско-управна област.

1.

[е] штап с металном куком на врху који служи

ског самостана.

гвардијаНОВј гвардијански.

гаф2, -а м, мн . гафови, ген. мн . гафова [фр .

guardiano чувар]

ЦРКВ . старешина фрањ е вачког или капуцин­

за привлачење чамаца обали.

2.

заст. поКр. чувар , стражар .

гвардинфанте, -а м [итал .

gaf-

Ге] неуместан, несмотрен, н е промишље н по ­

guardia]

2. поКр . бродска стража. 3. заст .

гвардијiiн, -а, МН . - и [итал.

gaf-

1. а. (Гварани)

гвај и Атланте ког океана. б. јез ик Гваранија, сродан с тупијем .

амерички каубој.

гаф·, -а м, мн. гафови , ген. мн. гафова [фр.

угину­

индијански народ који живи између реке П ара­

1.

чар у равницама Аргентине и Уругваја, јужно­

остатака

користе као ђубриво .

физ . јединица јачине магнетне индук­

ције .

и

л их птица на обалама Јужне Америке кој е се

•

guardinfante] та­

нак обруч од метала, бамбуса или неког другог

ступак; ненамерна грешка с одређеним после­

материјала за широке сукње (кринолине) какве

дицама .

су биле у моди средином ХIХ века.

гафил, -а м, мн . -и [тур .

gafil од ар . gafil] ПоКр .

онај који је нехајан , немаран, небрига .

гафлет, -а м [тур .

gaflet

од ар.

gaflii]

покр. не­

мар, нехај, неосетљивост.

гаџет, -а м [енгл.

гварнериUус), -ја (-а) м [итал .

Guameri] муз .

наз ив за врсту виолине произведе не у р адиони­

gadget] 1. фам. направа, 2.

ци пород ице Гварнери и з Кремоне; уп. стради­

вариuус) . гваш, -а м [фр .

go uache од итал . gllazzo] лик. 1.

справа, омање тех ничко средство , уређај.

густа минерална боја за сликање која се кори­

фиг. занимљ ива ситница, досетка, стварчица.

сти

•,аџо, -ё м, вок. га џо , мн . пiџе , ген. мн. п:iџа [ромска реч] човек који није припадник ромск е заједнице , нецигани н.

гвајак, -јака м , м н . гвајаци, ген . мн . гвајака [шп .

guayaco]

бат. тропско стабло Јужне Амери­

ке и западне Индије , врло тврдог дрвета, из чи­ је се коре доб ија смола.

гвајакол, -а м [в . гвајак] органско једињење , тврда , безбојна, кристална материја која се до-

у прављењу п лаката или у деко рати в н ом

сликарству.

2.

слика урађена таквом бојом .

.-велф, -а м, МН . гвёлфи, ген . МН . гвёлфа [итал .

guelfo

по имену нем а чк е пород ице

Welf]

ист.

припад ник пол итичке струје у Италији током ХШ и ХIV века кој а је била н а страни папе, а

против немачких царева; у п . гибелйн . гвинеја, -ё ж [ е нгл .

guinea]

а. некадаш њи

британски златник у вредности од

21

шилин га,

тј. једне ф у нте и шилинга. б. новчана јед иница

281

гвинт

од

гемзтрија

гејмер, -а м [енгл .

шилинга, којом се изражавају хонорари,

2)

гвинт в . гевИнт . гё, Гё

gamer

према

game

игра]

страствени играч компјутерских игара .

цене умет ничких предмета и сл.

гёјша, -ё ж, ген . м,, . гёјши (јап . , према

) . назив словаgу абецеди . 2. муз. слов­

уметност,

sha

gei

особа] у Јапану на банкетима,

на ознака петог тона дијатонске лествице (сол).

пријемима и сл. местима професион ална пле­

3. муз .

сачица , певачица и забављач ица.

назив четврте односно треће жице на ви­

олини и виолончелу.

'"

гекони, гекона м МН . [ен гл.

Ге-дур муз. ду рски то­

налитет чијије основни тон

G (сол);

ге-мол муз.

молски то налитет чији је основни тон

гебелсовск и , -а, -о [нем .

G (сол). Goebbels] 1. ист . ко­

nes

2.

сличан методама фашистичке про ­

ge'kok]

gecko,

нлат.

gekko-

300Л. породица гуштера која

достиже дужину до

30

ст, у тропском и суп­

тропском појасу .

гел, - а м, МН . гелови , ,"е н . М Н . гелов а [нем .

ји се односи на Јозефа Гебелса, Хитлеровог до­ глав ника .

од мал.

према фр .

gelatine,

према лат.

ge)are

Gel,

зам рзнути]

пага нде које је Гебелс примењивао рад и шире­

колоидна, желатинска маса ; облик у коме се

ња расизма , насиља и окупаторског рата .

данас

гевер , -ера м = гевера, -ё ж [нем .

Gewehr]

по­

производе

многа

лековита

и ли

козме­

тичка средства, уместо масти или крем а .

гелззам, -зма = геЈIЗЗМУС, -а м [нлат .

Кр . з аст . пушка.

од ГРЧ .

ge)a-

смех] мед . грч евит смех,

гевера = геве р (в.)

smus

гевермашина, -ё ж [нем . Gewehrтnaschine]

најчешће при нападу хистерије и шизофреније .

гелззмус = геЈlззам (в . )

з аст . аут оматска пушка, машинка.

гелендер, -а м , мн. гелендери , ген . МН . гел ен­

геВIIНТ, -а м, МН . гевинти, '"ен . МН . гевинта [нем .

Gewinde]

заст. навој , лоза (на завртњу).

гевихт, - а м, МН . гевихт и , ,"ен. МН . гевихта [нем .

Gewicht]

ge)asma

дёра

[нем. GеIaпdег] зашт итн а

кон струкција

дуж ивице степеница, те р асе и сл. , ог р ада .

гелер , -а м, мн . гелери , ген . МН . гёлёра и ге-

заст . гвоздени тег н а ваги за мере­

лер, -а м , МН . гёлери , ген . МН . гёлёра [нем .

ње .

гег, -а м, МН . гегови , ген . МН . гегова [ е нгл .

gag]

гелиптер, -а м [н ем.

комични ефекат у радњи филма ; неочекивани

1.

ефект ни обрт у д рамској радњи ; ШТОС .

гегмен, - а м [енгл .

gag

тап] стручњак који

измишља гегове на филму , на телевизији и л и у

драги; љубавник .

гезгннџ ија , -ё ж [тур .

gezginci]

г!Окр . онај ко­

ји много воли да путује, странствује ; лутал ица,

генстика, -ё ж, дат. геистици [грч . gё Земља]

гелОJlепсија, -ё = геЛОПJlегија, - ё ж [грч .

.'еј, -а м, МН . гејови, ,"ен. мн . гејова [ еНГЈ1.

вања емоција.

гёJlСКИ в . гзелски .

1. а.

game] сп . део сета (в . ) утенису ,

gay,

истополно оријентиса­

но оријентиса на жена, лезбијка .

под кљуна , пе л икан .

2. "РИД .

инде кл.

гејзир, -и ра м , м" . гејзири, ген . МН . геЈЗира име једног од гејзира на

извор из кога повремено избија

млаз вруће воде и пар е (обично на местима где има активних или угашених вулкана) .

обиље, мноштво , извор богатства .

282

2.

фиг .

+ гејзИрскИ .

поена .

gem]

) 001' .

птица Ilливачица с веЈЈИКО М кесом ис ­

гема , -ё ж, ген . МН . гёма [лат.

хомосе ксуални, лезбијски .

40

-а м, МН . гемови, ген . МН . гемова [м ађ .

KpYflH a

Geysir,

који се завршава

гем 2 , гема, мн . гемови, ген . мн. гемова и гём,

ни му шкарац , хомосексуалац . б. не06 . истогюл­

1.

ge-

lёрsis хватање , в . -плегија] н апад крат­

кадаједан игра ч освоји више од

наука о планети Земљи.

Исланду]

воље ни] жарг .

ИРОН . н еспретњаковић ,

гем', гема м, МН . гемови, ген . МН . гемова [енгл .

вечити путник .

[исландски

Geliebter

котрајног јаког смеха или наглашеног изража­

Гё-ду р в . гё .

првоб итно 'весео']

2.

н ез налица .

)os смех ,

позо риш ту.

Geller]

распрснути комад гранате , метка и сл .

пупољак]

1.

gemma

драгуљ ,

угравиран скупоцени полудраги

или драги камен с уклесаним и ли ИСПУllч еним

цртежом који се користи као печат , укр ас и сл .

2. 6иол .

ПУl10љак ; заметак.

гемзтрија, -ё ж [хе6р. gima~riya од ГРЧ .

metria, 8 .

геометрија]

1.

geo-

део Кабал е који изуча-

генералије

гемација

ва нумеричка значења речи.

вештина тума­

2.

чења за писа помоћу нумеричких вредности

рекло .

слова .

родословна таблица , књига, запи с с

-генеза

ге мација, -ё ж

[..лат . gemmatio]

60Т. форми­

ге мза , -ё ж [н ем .

п и тар шупљ их рогова, д ивокоза.

гемината, -ё ж [лат.

постајање]

према

gemi-

ни суглас ник .

геиеалошки.

као други део р ечи

genesis рађање,

2.

рел . назив прве књиге у Библ и ­

генерал, -ала м , мн . генерали , ген . мн . ген ера­ ла

[8. генералан] 1. чин у војсци

или полицији у

рангу изнад пуковника.

ге минација, -ё ж

гемината] удвајање ,

[8.

удвостручавање; редупликација.

ге минирати, геминирам ,

3. л . мн . геминира­ geminare] удвојити ,

од л ат.

geminieren

удвајати, удвостручити, удвостручивати .

ге митлих при д. ИllДе кл . [нем .

2.

gemtitlich] 1.

(о

(о просторији , сре­

дини и сл.) удобан , пријатан .

ге мифёран, -рна , -рно [лат. п у пољак ,

ferre

2. поглавар цркве н ог реда или конгрегације .• генерал армије 80ј . највиши генералски чин . • генералов, гене­ ралски .

генераЈlан, -лна, -лно (одр . генерални , -а,

generalis општи, према genus род, п ле­ 1. општи, свеопшти, свеобухватан . 2. обичан , уобичајен, редован. 3. приближан , па­ ушалан , уопштено узет , у главним цртам а . 4. најважнији , врховни , главни . • генерални се­

-6)

човеку) до бро расположен , љубазан; доброћу ­ дан; оny ште н , неусиљен .

gemma

•

ји , Постање.

удво стручен , удвојен] фон. два иста су­

седна сег м е нта неког гласа у морфеми; удвоје­

ју [нем.

( 1)]

историја настанка и развитка н е­

1.

чега, порекло.

geminatio,

генеза

генеза, -ё и генеза, -ё ж [грч .

зоол . планински ко ­

Gemse]

[8.

означава порекло и развитак неке појаве.

рање п у пољка, пупљење, клијање .

natus

3.

прегледом историје рода .

[л ат.

ме, врста]

gemmifer, према

кретар п ол. главни секретар партије ил и п ол и ­

носити] 60Т. који носи

тичке организације ; адм . начелник у мини стар­ ству , префектури

пупољке , пу по љ аст.

ге мишт, -а м, MII . гемишти, ген . мн . гемишта

те х н . д етаљни

и

сл .; генерални р емонт

преглед и поправка ;

комп лет н о

пиће

сервисирање неког уређај а, машине, справе и

које се састоји од једнаке количине белог вина

сл.; генерални штрајк општи штрајк сви х за­

[н ем .

gemischt

од

mischen

мешати] Хр8.

и ми н ер ал н е воде , шприцер .

1.

фи г. смеса , ме­

2.

шавина с в ега и свачега .

гё- мол

8.

Ујед ињ е ни х нација) ; генерална Гlроба позор .

гё .

ге мологија, -ё ж [лат. љак,

8.

gemma

драгуљ , пупо ­

-лог ија] наука о драгом камењу.

ге м ула , -ё ж [лат.

gemmula

мали пупољак]

6иол. унутр а шњи пупољак појединих сунђера, алги ил и ма ховина.

гён , -а м, м и . гени , ген . мн . гена [нем . ма лат.

genus род ,

племе , врста , !'рЧ.

Gen, пре­ genos] 6иол .

састав ни де о хромозома, основни носилац по­

јединих наслед них особина.

- ге н [лат.

genos]

genus

послених у држави ; генерална скупштина в р ­

ховни Орl"ЗН неке установе (нпр. ОР I"Зни з ациј е

род, п л еме , врста , према !'рЧ .

као други део сложени це зна'IИ "везан

посл ед ња проба комада , непосредно пр е пре­

мијере.

генераЈlат, -ата м , мн . генералати, ген . мн . ге­ нералата

[8.

генерал , генералан]

област под управом генерала .

1. 2. скуп

11Oдручје , највиши х

официра у чину генерала, генералитет.

I"енерализација, -ё ж

[8. генералан] 1. а .

штавање . б. уопштена тврдња .

2.

м ед . шир ење

неке болести из једног дела на цео организам.

генера Јlизовати,

- УЈем,

генералисати ,

пореклом", " који потиче од" (онога што озна ­

-ишём (и генерализирати, генерали з ирам ,

чава прв и део сложенице) .

мн . генерализирају) С 8РШ . и н еС8РШ.

ге неалогија, - ё ж [ГРЧ .

genealogia од genea 1. а. историјска

ло­

гички прелаз од појединачног ка општем , уо п ­

3. л .

[8. ген е ра­

лан] а . и з вести , извод ити општи , уопштен за ­

р од, племе, колено , 8 . -логија]

кључак , уопштити, УОJlштавати . б . рећи , го во­

дис ци пл ина која проучава сродство и родбин ­

рит и неодређено , сводећи све под један п ој ам .

ске везе ме ђ у припадницима разних генераци ­

ја.

2.

р одослов , родословље , историја рода; по -

генералије, ген ералија ж мн . [н е м .

Generali-

еп , 8 . I"енералан] основни подаци о неком л ицу ,

283

геније

гене ралitсимус

генерација, -ё ж [лат .

као што су им е, презиме , датум и место рођ е­

generatio] 1. с ви

чла н о­

ви једног рода или ј ед н е врсте (животињ а, б и ­

ња , ад реса и д р .

ге нералitсим ус , -а м [нлат. gепе га 1i ss imu s, в . ге н ерал] највиши чин у војсци; врховни запо­

љака , људи) ; поколење , нараштај.

р ађање ,

2.

ст варањ е, производња.

генерационitзам, -з ма м [В . генер а циј а] теол .

в ед ник војске .

генералитет, - ета м, мн . генералит6т и , '-е ....

м .... ге нералит6та [В . генералан] н ајв иши ко ­

учење по коме душа детета води пор екло од ро­ д итељ а.

генерисати , -и ш ём с врш . И н ес врш . [лат.

ма н д ни ка д ар оружаних снага ; сва лица с гене­

rare рађати]

р алс ким чином.

гене рал ка , -ё ж, дат . ге н ерал ци , ге н . мн . гене­ р алк и [В. генерала н] фа м . о пшта географска карта.

1. ге н ерална проба. 2. 3. генерал ни преглед ,

ге н е р ал ни ремонт.

gene-

произвести , прои з водити , из аз(и)ва­

ти ; ( пр о )уз роко в ати. генеричан , - чна , - ч но и I-енеричкй , -а , -о генерисат и]

1. уопштен ,

тиче род а , ге н уса, врсте.

зајед нички .

3. фарм . (о

2.

lB.

к оји се

н аз и ву лека)

који није заштићен фабричким з нак ом .

гене ра л -мајор , ген ерал - мајо р а , м , .он. гене ­

ге нерозан в . женерОзан .

р ал -мај ори , ген . мн. генерал-мајо ра [В . генер ал , мајо р] вој . најнижи гене ралс ки чин .

гене р ал -пот п у ковник, ге н е р ал - потпуков ­

генетика, -ё ж , дат. ге н ет ици [ '"]ЈЧ . gе п еtik6s , в . генеза] б иол . наука о насл еђивању и ва р ија­ б ил н ости ор га ни зама.

ника , м , м н . ген ерал-потпуковници , ген . мн . ге ­

нер ал- п отпу ковника [в . генерал ] вој . офици р ­ ски ч ин и з над генерал-мајора .

генетичар , -а м , мн . -и [В . ген етик а] БИ Оl' . стручњак , експерт у области ген етик е .

генетички, -а , -о [В . генетика]

гене ра Л -ГIУКОВНИК , генер ал-пуковника, м , мн . ге н ерiiп-пуковници , ген . мн . генерал-пуков ­

носи на генетику .

1. који

се од­

који се односи н а ге н езу,

порекл о, с р одност чега .

н и ка [В . ге нерал] вој . офици рски чин изнад ге­ не р ал- потпуковника .

2.

генетски, - а , - о [В . ге н етика]

који ј е усло­

1.

вљен и л и се наслеђује ген има; наслед н и .

гене р ал штаб, -а м [ нем . GепегаlstаЬ , в . гене­

2.

в.

генетички . Ј. - код б "ол . распоред ч етир и хе­

рала н , штаб] вој . највише централно тело у вој ­

м иј с ке базе у молекул и ма ДНК , на основу кога

с ци , гл авни штаб .

се преносе насл ед не особине ;

•

генералштабни, генерал­

-

инжењерин г в .

инж е њеринг .

штапски _

ге ниј = геније (В . )

ге неративан, - в н а, - вно [с рлат . gепегаtivus ,

-генија [лат .

пр е м а gе п е гаге родити] а . који ствара, произво ­

genus, од

грч .

genos

род ,

genesis

ди . б . који служи з а р азмножавање , р асплодан.

рађ ање , настајање] као други део ре чи означа­

Ј. генераТИВllа граматика лингв . гра н а линг ви ­

ва постојање ч ега ; у п . -генеза .

сти ке настала под утицајем идеја Н . Ч омског поло вин о м ХХ века, заснована на низу правила

кој им а с е може објаснити ства рање св и х ис ­

ге нијалаll, -л н а , -л н о [л ат.

1. који

ге нијалац , -л ца м, мн . ге ниј алци, ге н . мн . ге­ нијалаца [В . ге нијалан] фам . генијалан човек .

генератор , -а м , мн . генерато ри [лат. gе п ега ­

tor

т вор а ц, родитељ]

1.

genialis, В . ге н ије] 2. изу з етн о тале н то ­

ван , н ада р ен ; изванред но вешт .

п р ав ни х реч е ница у датом јез ику ; у п . тран­ сформац иона граматика.

има својства генија .

ур еђај који служи за

геllијаЛIIОСТ, - и ж [В . генијалан] о н ог што је ге ниј ал н о .

2. н ајвиши

1.

својство

ни в о надаре ­

п р оиз вод њу чега (гасова, н уклеарни х честица

ности , ства р алачке к р еативности , тале н та , ве­

итд.) .

штине .

2.

у ређај

који

ГIР ОИ З ВОД И

е н е р гиј у, д инамо-машин а.

3.

електрич н у

он ај који нешто

геније, - ија = гениј, -а м [лат.

genius

дух]

1.

ства ра , стваралац, творац.

највиши ниво стварала ч ке надарености , тален ­

reHepaTpJiCa, -ё ж [фр . gе пегаtгiсе од 1I ЗТ. genera trix] геом . тачка , крива ил и раван чије кре­

та .

т ање ств а ра криву , површину односно тело .

прати

284

2. ч овек који је изуз етно н адарен , тале нто ­ 3. а . у римској митологији дух који ш тити И

ван .

ч овека током живота, у пр ављ а њ егов и м

геникула ција

геогнозија

поступцима и намерама . б . добар и л и зао дух. в. посебан или п реовла ђ ујући дух, атмосфера.

геникула ција, -ё ж [л ат.

genu

gen iculum,

дем . од

колено] одава ње почасти клањањем , тј .

савијањем у коле н у.

1.

2. учење у катол ичкој цр­

кви о анђел има чуварима .

који се односи на полне органе , пол ни .

2.

1.

који

се односи на рађање де це .

ген itталије, ге н итал иј а ж мн . [лат.

genitalia, В .

гениталан] а н ат. р е проду ктивни, пол ни органи.

генитйв, -а м [лат. genitivus, пр е ма gignere родити] грам. наз ив за д руги паде ж у флектив ­ ним језицима , којим се и з ражава припад ност ,

ге ниТ}~ ра, -ё ж [л ат. gепiturа] зда у тренутку рођења . талну карту, хо роскоп. грч .

гентили, гентила м мн . [лат.

gens,

genti lis

према

В . генс] и ст. припад ници рода, генса , пре­

1. положај

з ве­

2. стари термин за на ­ 3. рођење , рађање. genos род] као први део

сложенице оз н ача в а н е ш то

што

гентйлнй, -а , -о [В . гентил и] који се односи на ро д, роДо вски .

генуалан, -лна, -лно (од р . генуалнй , -а , -о) [лат.

genuali s,

према

коле но] ан ат. који се

genu

тиче коле на , коле н ски .

генуйн, -а , -о [л ат. прирођен .

2.

genuinus] 1. природан,

прави , истински , ауте нтичан .

I"енуинitтёт, -ета м [нлат.

порекло, део цели н е и д р уге врсте односа .

genus,

генскй, - а, -о [В . ге н] који се односи на гене .

ма римском праву .

генитала н, -л на , -л но [лат. gen italis] анат.

ген о- [лат.

повезана заједничком очевом линијом, род.

.. I"енски код В . генетски код .

гениографија , -ё ж [В . геније , -графија] описивање духова .

гене, -а м, М Н . генсови , ге н . м н . генсова [лат. gепs] и ст. код ста ри х Римљана сродничка гр упа

се односи

на

род, племе, в р сту или народ .

генус, -а м, мн . -и [лат.

genus] 1.

6иол . род,

с куп више врста (категорија мања од пор оди ­

це).

2. f1JaM.

катего рија рода (му шки , женски ,

сред њи) .

генуфлексија, -ё =

геном, -ома м, мн . геноми, ге н . мн . I"енома [ В .

genuinitas, В . ге н у­

ин] истинитост, стварност, аутентичност.

[нлат.

геникулација, -ё ж

genuf1exio, према лат. genu

колено ,

f1ectere

гено-, (хромоз)о м] 6иол. ску п гена који се нала­

савијати] изражавање поштовања кратким по­

зе у једноструко м х ромозомско м систему ј ед н е

вијањем коле на (06 . испред олтара) ; клањање.

животињске или биљ н е ћ ел иј е .

гено патија, -ё ж [В . ге н о-, - пат иј а ] мед . на ­ следна болест изазва н а мутацијом гена .

зе мљишту.

генопласт ика , -ё ж , дат. ге нопласт ици [лат.

gena

образ, в. пластика] мед . п ластичн а опера ­

ција образа.

генот йп , -а м, мн . -ов и [ В . ге н о-, т ип] 6 и ол .

1.

наследна основа ор ганизма; скуп ге на који се налази у хромозом има .

2.

укуп но ст н аслед ни х

фактора орган и зма.

генотропitзам, -з ма м [ В . гено-, -тропизам] 6иол. међусобна привла чност људ и услед и сти х или срод них лате н т них гена.

генофонд, -а м [В. гe~, фонд] 6иол . свеукуп­ ност гена свих врста одређеног подр у чја .

геноцйд, -а м [В. гено-, - ци д ] зло чин поч и­ њен у циљу истребљења одређене груп е ста ­ новништва на ра с ној , верској или н а цион ал н ој

основи .

• ге ноцЙ д ан .

геНОЦlfД НОСТ, - и ж [В . геноц ида н] својство онога ко је гено цидан, скло но ст ка ге ноци ду.

гео- [f1JЧ. ge Земља] као први део сложенице оз начава однос према Земљи , Земљиној кор и,

геоБИОJlогија , -ё ж [ В. гео-, б иологиј а ] н аука о усло вим а ж ивота н а Зем љ и .

I"еобitонт, -а М , мНо геобионти, ген . МН . гео би­ о н ата [ В . гео- , бионт] ж ивотиња која живи само н а чврсто м тлу.

геоблаСТII, геобласта М мн . [В. гео- , f1JЧ . Ы аstё клица] 60Т. биљке које остављају котиледоне под земљо м .

геоботаника , -ё ж, дат. геобота ници [В . гео-, бота ника ] наука која проу ч а в а д истри буциј у

биљака на Зем љ и ; фитоцен ологија .

• I"еобот а­

IШЧКЙ .

геоботаНllчар, -а М [В . геоботаника] стручњ ак, е ксперт за геоботанику .

геОГНОЗllја , -ё ж [В . гео- , -г н оз иј а ] на ука која проучава Земљ ин у кору , саста в и својства сте­ на , као и р уд н а н а.l1аз иш та.

285

геогностика

I'еометрија

геогност ика, -е ж , дат. геогностици [В . геог­

геого нија , -е ж [В . гео-, грч .

g6nos

поколење]

наука о постанку Земље .

географ , -а м,

М II .

-и

[В .

географија] а.

стручњак, експерт за географију , земљо пи сац. б. фам. наставник географије у школи .

географија , -е ж [грч . - графија]

1.

geographia,

си стем природних (физичко-гео­

размештај становништва и економске ресурсе

'"

2.

настав ни предмет у школи, зе­

лингвистичка

-

лингвистичка ди­

сциплина која се бави територијалном д истри ­

бу цијом јез ичких појава; медицинска

-

наука

о закон итостима географске д истрибуције бо ­

тет] електрицитет Земљ ини х слојева , чијим се мерењем могу утврдити налазишта руда .

геонД, -ида м, МII . геоиди, ген . мн . геоида [В . гео-, - ид] геометријски облик Земље , елипсоид

I'еоизотерме, гео и зотерми ж

-

наука која испитује односе изме­

MII .

[В . гео-, изо­

терма] линије које повезују места исте темпера­ туре на површини или у унутрашњости Зем ље.

геокарпија, -е ж [В . гео- , грч . kaгp 6s п лод] бот. својство биљака да образују п лод и семе испод површине тла.

геолит, -а и I'еолiiт, -ита [В . гео -, грч .

lithos

камен] вештачка смола од које се израђуј у дуг­ мад.

геолог, -а м , мн . геолози, геll . мн . геолога [В.

лест и човека и факторима њиховог настанка ;

социјална

геодинамичкii .

до некле спљоштен на половима услед ротације.

графских) и друштвених (економско-географ­

н а Земљи.

•

геоеJlектрицитёт, -6та м [в . гео-, електрици ­

в . гео- ,

ских) наука који проучава природне услове ,

мљопис.

вршинским И дуб инским кретањима мас а у

времену и простору .

ноз ија] стари назив за општу геологију .

геологија] стручњак, експерт за геологиј у.

геологија, -е ж [В . гео-, -логија] н аука о саста­

ђу друштве них појава и географских обележја

ву , грађи , историји , процесима и пој авама веза­

територије .

географскii, -а, -о [В . географија] односи на географију.

2.

1.

који се

који се тиче природ­

них услова , структуре терена и л и положаја на Земљиној површини.

'"

географска дуж ина

ним за спољашњост и унутрашњост Земље .

геолошкii, -а , -о [В . геологија] носи на геологију и геологе.

1. који

се од­

који се односи

на историју Земљине коре .

геомагнетизам, -зма м [В . гео- , магн етизам]

угло вна удаљеност меридијана који прол аз и кроз одређену тачку у правцу истока и ли запа­

2.

1.

магнетно пољ е Земље .

2.

В . геомагнетика .

да у односу н а гринички меридијан, лонгитуда;

геомагнетика, - е ж, дат. геомагнетици [В . ге­

геогра фска ширина угловна удаљеност одре­

омагнетизам] део геофизике који проучава Зе­

ђене та чке од екватора у правцу севера и л и ју ­

мљин магнетизам и магнетна поља око Земље.

геомантија, -е ж [грч .

га, лат и туда.

геодёзија, - е ж Lгрч .

hai дел ити]

geodaisia, в . гео- , dliiest-

наука која проучава облик и д имен ­

зије Земље, као и методе утврђивања положаја

В . гео-,

на основу песка или грудв иц а земље .

l'еомеДltцина, -е ж [В . гео- , медицина] грана медицине која се бави ут ицајем географских

тачака на Земљиној површини.

геодепресија, -е ж [В . гео- , депресија] улег­ н ути де о у Земљиној кори настао услед спу­

штања појед ини х њених делова.

геодёт, - ета м , МII. геодети, ген . мн. геод6та [В . геодез ија] стручњак , експерт за геодезију.

фактора на животне појаве код људ и .

•

геоме­

д Ицiiнскii .

геометар, -тра м, мн . геометри , ген . мн . гео­ метара [грч .

geometres, В.

геометрија]

за премеравање земљи шта ; геодет.

1. стручњак 2. особа ко­

ја се бави геометријом , геометричар .

I'еодётскii, -а, -о [В . геодезија] који се одно­ си на геодета или на геодезију.

геОД ltнамика, -е ж, дат. геодинамици

geomanteia,

-мантија] гатање или прорицање будућности

геометрitЗам, -зма м [В. геометрија] ускла­ ђеност према строгим правилима геометрије.

[В .

гео-, динамика] део геолог иј е који се бави гео ­

геометрија, -е ж [грч . трија]

1.

geometria, В .

гео- , - ме­

део математике који проучава односе

ло шким појавама и процесима везаним за спо­

и везе између линије , површин е и тела у про­

љашњост и унутрашњост Земље, односно по -

сто ру ; наука о просторним формама .

286

2.

школ-

геофагија

геометрйјск й

ски предмет у коме се изучава ова математ ичка

геометр йјскй, -а, -о [В . геометрија] односи на гео метрију . ске фигуре .

;.

2.

1. који

се

који садржи геометриј­

геометријска прогресија мат. в .

прогресија ; уп. аритметичка прогресија .

I'eo-, стацио ­

геометрич ар, - а м [В . геометрија] стручњак геомехани ка , -е Ж, дат. гео меха ници [В . гео-,

1.

наука

која

и зу чава механичка

својства зе мљишта и стена .

+

површини Земље.

;.

геостационарна орбита

астро н . орбита на којој ј е брзина сателита и ста као брзина окретања пла нете око своје осе; ге­ остационарни сателит астрон . в е штачки сате­

з а геометрију; особа која се бави гео м етријом. механика]

геостационаран, -рна , -р но [ В .

наран] који се налази увек над истом тачком н а

д исциплина .

геомеханичкй .

геомицйн, -нна м [В . гео- , -м ицин] фарм . вр ­

лит који се окрене око Земље за исто врем е за које се она окрене око своје осе.

геостратегија , - е Ж [В . гео-, стратегија] из у­ чавање страте шких чињеница с обзиром н а ге­

ографске и де мографс ке околности . + геостра­ тешкй .

геосфера, -е ж [В . гео- , сфера] укупни Зе ­

ста антибиотика .

геоморфоло гија , -е ж [ В . гео- , морфологија] део физичке гео графије који се бав и н аста нком и раз вој ем рељефа Земљине површине (ко пн а,

дна океана и мора) . геоним, -а м, мв .

+ геоморфОлошкЙ . - и [ В . гео - , -оним] 1.

мљин омотач, који обухвата л итосфе ру, хи ­

дро с феру , биосферу и атмосферу ..

геотектоника, -е ж, дат. геотекто ници [В . гео-, текто ника] део геолог иј е који се бави

назив

места прихваће н као ли чно им е или пр езиме .

2.

Ilсеудоним за снован н а месту порекла ауто ра .

геопластика, -е ж, дат. геопластици [В . гео-,

структуром, кретањем, деформацијама и разво­ јем н еког дела Земљине коре и њене површин е.

геотермалан, -лна , -л н о [В . гео- , те р мик а] који се односи н а топлоту у у н угр а шњо сти Зе­

;.

пластика] рељефно приказ ив ање Земљине по­

мље .

вршине.

гија из унуграшњости Земље ; геотермалне во­

геополитика, -е Ж , дат . гео полiпици [ В . гео-, политика] наука која се бави узајамним утица­ јем географских и п ол итички х фактор а.

+ I'eo-

геотермална енеРI" ија топлотна енер­

де за грејан е воде које долазе и з и зво ра н а в ели­ кој дуб ини .

геотермика, -е ж, дат. и лок . геотермици [В . гео- , те рмика]

ПОJlИТИЧКЙ . геополит ичар , - а м, мн . -и [В . геопол и тика]

1.

део геофизике који изучав а

термичк е процесе у у нугра шњости Земљ е.

2.

стручња к за геопол итику; особа која се бави

термички процеси који се од игравај у у у н утра­

геопол итиком.

шњости Земље .

георама, -е ж [В . гео-, грч .

h6rama

поглед ,

призор, појава] рељефни глобус Земље.

георгика, -е Ж, дат. георгици [према В ерги­ лијевом делу " Гео р гика"

georgicus

од грч .

(Georgica, према лат . georgik6s земљорад нички)] у

а нтичкој књиже вности песма која в ел ича сео­ ск и живот.

георгина, -е ж [н ем. Gеогgiпе] др уги н аз ив за далију (В . ).

геос инклин:l.rlа, -е ж [ В . гео-, си н кли н ала] ге­

геотермичкй, -а, -о [В . гео-, термички]

ји се од носи н а геотермику.

2. В .

1. ко­

геотермалан .

геотермометар , -тра м, МН. геотермометри , ге ll . М II . геоте рмометар а [В . гео- , термометар] тер­ мометар з а мерење температуре у дуби ни тла .

геотехника , -е ж , дат. геотехници [ В . гео -, тех ника] проучавање фи з ички х с вој ста в а и ме­ ха ничког понаш а њ а тла и сте на у циљу израде

грађевинских и рударских објеката.

+ геотех­

нички .

ол. удубљен простор у Земљиној кори између

геотропизам , -з ма м [В . гео- , тропизам] 601'.

континентa.rIНИХ маса, који се карактериш е тек­

скло ност делова биљака да под утицајем гра­

то нским кретањима и вулканском активн ошћу.

геосинх ронй, -а, - о [В . гео-, синх рони] в. ге­ остационаран .

геостат ика, -е ж, дат. геостатици [В . гео-, статика] наука о р а внотежи чврстих тела .

витационе с иле заузимај у

одр еђ е ни

пр авац

р асте ња .

гео фагија , -е ж [В . гео -, - фагија] склоност ка гутању земље, код де це и ли

н ек и х прими тив­

них племена , земљожде р ство.

287

гео фitзика

германи зациј а

гео фitзика, -е Ж, дат. геофизици [В . гео- , фи­

гераннјум, -а (и гераниј, -а) м [грч . gепiпi о п ,

з ика] наука о Земљи уо пште и физичким про ­

према

цес има који се одигравају у њеном омотачу

биљке, иглица . б. цветна биљка која служ и у

( атмосфери , хидросфери и л ито сфери ) .

деко рати вне с вр хе и за доб иј ање етерично г

•

гео­

фitзичкЙ.

601'. а . врста тр а васте

уља , п еларгонија .

I"ео фitзичар, -а м

[8. гео- ,

физика] научник,

стручњак за геофизику.

гео - , -фит(и)]

1. 601'.

вишегодишња биљка

чији се расплодни о ргани налазе у земљ и ( нпр . кромпир , лук и др .).

2.

герга , -е ж, ген . мн . герги [мађ .

заст. го­

gorgo]

мила , маса , поворка ЈЪУДИ .

гео фйт, -ита м , мн . геофити, ген . мн . геофита

[8.

ждрал]

geranos

биљка која расте на зе­

мљ и (за разлику од водених биљака) .

герз, -а = ђерз, -а м [тур .

gerz] по кр . м ома к ;

делија .

геријатар, -тра м , мн. геријатри , ге н . мн . ге­

ријатара

[8.

геријатрија] мед . лекар и уопште

стручњак који се бави гериј атријом

геофон, -а м, мн . - и [В . гео-, -фон ] ур еђај за

геРllјаТРllја, -е ж [ гр'!.

ger6n

(8.).

стар ац,

8.

-ија­

х ватање звучних таласа који н астају у горњим

тр ија] део геронтологије који се бави д иј аг н о­

сл ојевима Земљине коре .

ет иком и ле ч ењем ста рачких болести .

геохем ија , -е ж [В . гео- , хемија] наука о са­ став у и д и стрибуциј и хемијских елемената и

хем иј с ким променама у Земљ ин ој кори .

•

гео­

х емЙјек И. геохем ичар, - а м

[8.

гео - , х емичар] научник,

ј а ] део физичке геогр афије који изучава воде на

Земљ иној кори .

•

геохид рОграфекИ .

геох ронологија , -е ж

L8.

гео- , х ро нолог иј а]

н ау ка која изучава в р еме настанка Земље и по­

јед ини х њених делова .• геохронОлошкИ.

гео ц е н т рitзам, -зма м

[8. гео ц е нтри'шн]

ње о кр е ћу Сунце и друге планете ; геоцентр и ­ ч ни с и стем света, према Птоломеју.

геоце нтричан , -ч на , -чно [В . гео-, центар]

1.

који се односи на геоцентризам .

гепа рд, -а и гепард, -а м ,

gattopardo]

MII .

- и [фр .

guepard

Acinonyxjubatus , ж и ­

ви у Африци и Азији .

простор за пртљаг у унутрашњости

reneh'lpel"ep,

2.

пртљаг, ства ри п угни к а.

- а м [н е м .

Gepacktrager]

носач ,

осло н а ц з а Гlртља г, обично на к рову мотор н ог воз и л а .

гера, -е ж , ге н . мн . гера [ х е6 р . новац, д вадесети де о шек ела .

288

1. парти­

начин ратовања мал и х парти ­

•

одр ед гери ла­

3.

герилски .

геРИЈlац, -Јща м, м" . герил ци , ген . м н . ге ри ла­ ца [ В . герилај

вр емен а Шп анске

р еволуциј е .

1. партизан из 2. партизански

борац, у ч есн и к у

герили .

guerril-

l его, 8 . герилај бо р ац , н аоружани уч ес ни к ге­ ри лских борби у Латинској Америци .

герла, -е Ж , ген .

MII .

герли [ е llГЛ.

2. играчица у

girl де в ој ка] 1.

групи , 06. У кабареу,

ноћном локалу и сл .

герлин, - ина м , м" . герлини , ге н . мн . ге рли н а

gherlino]

1l0Кр . дебело б родско уже; сај ла.

герма, -е ж [аустр . "е м .

Germ]

П ОК р . квасац .

германitзам, -зма м , мн. германи з ми , ген . мн . германизама [лат.

Germanus

Немац]

1.

р е ч или

израз позајмљени из немачког ј ез ик а .

гепек, -а м , мн . гепеци , ген . м н . ге пека [нем . моторних воз ила.

2.

ца ; герилска војска .

[итал .

веома б р за грабљива живо­

т ињ а из породице ма ч ака ,

ске Аме ри ке .

фа м . девојка.

о риј е нтисан према Земљи као средишту крета ­

Gepack] 1.

мали рат ј

герllљеро, -а м , мн . ге ри љероси [ шп .

ист.

у ч ење да је Земљ а центар васионе и да се око

од итал .

guerri lla

за нски х одреда у планинама .

геохид рографија , - е ж [В . гео -, х и др ограф и ­

2.

герitла, -е ж [шп .

занско ратовање у Шпанији и зем љ ам а Лат ин ­

стру чњак за геохемију .

ња.

геријатријекй , -а , -о [В . ге риј атриј а ] кој и се односи на геријатре и геријатриј у; ста р а чк и .

хебрејск и

реч

зика .

германitзатор , -а м

[8. германизоват и] онај • германitза­

који спроводи германи з ацију . торекИ.

германизаЩlја, -е ж

gerah]

2.

и ли израз пореклом из н еког од герман с ки х је­

[8. гер манизо ват и ]

на­

сил но пр еоб раћање других народ а у Н ем це и ли

у Германе , понемчавање.

ге р ма ни зовати

I'еронтократија

герма низовати, -ујём (и германизирати,

герм а ни з ирам,

3.

л . мн . германизирају) с врш . И

н ес врш. [ не м . gепn а пi s iегеп , према л ат. G е пnапus

жење прем а свему ш то ј е н е м а чко; страх од Н е ­

маца ; супр . германофилија ( в . ) .

Н ема ц] понемч и ( ва )т и , наметати нем а чки је ­ з ик и к ултуру .

I'е рман иј ум, -а ( и германйј , -а) м [нлат.

германофон, - о н а м , мн . ге рманофони , ген .

Ger-

особа кој ој ј е н е мач ки м атерњи јез ик ; и з в о р ни

говорник н емачко г ј ез ик а .

м ијск и еле м е нат с ивк астобел е б ој е , с им б ол

l'ерманОфОнскЙ.

32,

германофо­

мн . германофон а [лат. G епn а пi Н е мци , в. - ф он)

m апј иm , п рема л атин с к о м им е н у Н е м а ч ке] хе­

атомс ки број

•

бан и германОфОпскЙ.

Ge,

з н а чајан као п олу пр о вод ник ,

у потребљава се у електроници .

германскй, -а, -о [лат. G еПllапu s Немац] ко­ ј и се одн оси н а Гер ма н е , п осеб н о на Н ем це.

ге рмани ка с мн. [ нлат. G епnап iса ] с в е књи ге н а п исане н а нема ч ком и л и н еком др уго м ге р ­

ма н ском ј ез ику; л и тература о Н е мцим а и л и Гер ма ни м а .

герман и ст(а) , -ё м, мн . гер ма ни ст и (ж . гер­ мзни сткиња ) [н е м .

Germanist, в .

стр учња к за немачк и

и ли

германофонй ,

•

гер ма н изам ] а.

н е ки д р у ги

ге рм а н ­

ски јез и к и књиже в н ост. б . студе нт ге рмани ­

герминалан, -н на , -л но [л ат. gе пniпаli s пр е­ ма

кл ица)

germen

1.

који се од н ос и на клицу, н а

зам ета к , е мбри о нал ни .

2. који

се од н ос и н а п о­

четак ; поч ет ни , з ач етни .

I'ерминација, -ё ж [лат. gе гmiпаtiо) кл иј ање , п е ри од клиј ања .

гермицйд, -а м И гермицйд, - и да м , м н . гер ­ мици д и , ген . мн . гермиц ида [лат . gепn е п кл и ца ,

ст и ке .

ге рманистика , - ё ж , дат. гер ма ни ст ици [н е м . Gепnа пi st i k , в . ге р ма н изам ] н аук а о гер ма н ­

ским јез и ц им а, књ и жев но стим а и к улту ри ( н а ­ ро ч ито н е м а чког); герм а н с к а фи лол огиј а .

ll у п оља к , в . - цид ] с редст в о за у ништа ва њ е би љ­ н их и зда н ака.

l'epMTajr,

-а м [а устр . нем. Gе пntе i g, в . гер ма]

ПОКр . тесто с кв ас ц ем з а колаче .

ге рманома н , - а н а м , м н . герм а н ома ни , ге н .

геровитал, -аllа м [ф аб рич к и н аз ив , пр ема

мн. гер ма номана [л ат. Gепnапi Н ем ци , в . - ман]

грч . gе гоп стара ц , в . ви тал ан] н аз ив лека к оји се

особа кој а ј е п р етер а но н а кл оњ е н а Н е мци ма и

користи у ле ч е њу стар а чки х бол ести.

другим Герма н има и св е м у што ј е н ем ачко , ге р ма н ско.

германомз нија , -ё ж [лат.

Germ ani

Н ем ци , в .

-манија] п р етерана н акло њ ен ост Н емци ма и другим Германима и с в е м у што ј е н е м а чко,

гер ма н ско;

•

ге рманоманскй .

ге рмано фй л, -ила м , м н . герман о ф ил и , гс н . мн. герм а но фи л а [л ат . G егm а пi Н е мци , в . - фи л ] особа кој а воли Н ем це , њи х ов ј ез ик, к њи же в ­

ност и културу; су пр . германофоб (в . ). ге рмано ф Јl л ија , -ё ж [л ат. Gепn а пi Н е мци , в .

герок, - а м, м н . гер о ци , гс " . мн . герок а [ н ем . G e hгock) за ст. врста с в е ч а н ог му шког ка п ута, р еде н гот.

геронт, -а м , м н . геро нти , ген . мн . героната [грч .

geron

стар а ц] чна н са в ета ста ре шин а у ста ­

рој Грч кој , чла н в е ћ а ста ра ца .

геронтојатрија , -ё ж [гр ч . gе го п стар ац , в . - (и)ј атриј а ] = l'еријЗТРllја (в . ) геронтокомијум , - а (и геронтокомйј, - а ) м ["'П .

gerontocomiull1

од

грч .

gегопtоkоm еiоп ,

- фИ ЈЈиј а Ј љуба в пр е м а н е мачко м ј ез и ку, књи ­

пре ма '1' ч . gе го п стар а ц ,

жев ност и и кул тури ; су п р . l'ерманофОбија (в . ) .

уста н о ва за зб р и њ авање стари х

•

германОф Й лс кЙ. ге рмано ф о б , -оба м, м н. гер м ан оф об и , , ·е н .

особа која мрз и Н ем це и л и ј е н е приј атељск и

ста р а ц а.

ге рмано ф о бија , -ё ж [лат. G е пn а пi Н ем ци , в . -фобија ) мр ж ња ил и непријатељс к о р ас п оло-

о соб а , ста­

геронтократ(а), - ё м , Мf' . геро н то крати [ в . гер о н то кр атија]

мачко ; суп р . ге рманофйл (в . ).

брин ут и с е]

р а чки д ом .

мн . ге рма н оф оба [л ат. Gепn а пi Н емци , в . - ф об) р асположе н а према њ и ма и свему што је н е ­

ko mein

прип ад ни к

внадај у ћ ег слој а

I'еронтокрзтија, -ё ж [ гр ч .

geron

старац , в .

- кр атија] вл ада вин а стара ца; реж им у ко м е вр ­ х овн у вл аст д рж е р у ковод иоци у поод м а клом

ж и в отном добу .

28 9

геронтократскн

гетсеманс кн

геронтократскн, -а , - о [В . геронтократија]

Гестапо, - поа м [ ск р . од Н СМ .

који се односи на ,-еронтократе или геронто ­

spolizei]

к рат ију .

стичкој Н емач кој .

ге ронтолог, -а м, мн . геРОНТОJlОЗИ , , ·е н . мн . ге­ ронтолога [ грч .

geron ста ра ц , в . -пог], н ау чник ,

стручњак за геронтологију .

Geheime Staat-

ист . тајна државн а п ол иција у фаши­

гестаповац, - вца м, М Н . гестапо вци , ,'ell. МН . гестапова ца

[8.

Гестапо] припад ни к , ч л ан Ге­

стапоа .

геронтологија, - ё ж [ грч .

recтarlOBcKii, -а , -о [ В. Гестапо] који се од но ­

старац, в .

geron

-логија] грана медицин ско-б иолошких н ау ка

си на Гестапо и гестаповце .

која се бави старењем организма и животом старијих особа.

гестација, -ё ж [лат.

gestare н осити] 1. м ед.

период у коме се оплођена јајна ћ ел иј а развија

геРОНТОJlошкii, -а, -о [В . геронтопогија] који се од носи на геронтологе и на геронтологију.

геронтотер:шија, -ё ж [грч .

geron

у плод; трудноћа , бременитост.

2.

припрема,

стварање, на ста нак .

гестикул:iција , -ё ж [лат .

старац, в .

gesti culatio, в .

гест]

тер ап ија] мед . специфичне методе и поступци

изражавање гестовима , покрети руку који пра­

за лечење старијих особа ; уп . геријатрија .

те говор .• гестикулациОнii .

ге ронтофилија, -ё ж [грч .

geron старац ,

геСТИКУJlисати, гест икулишём (и гестику­

8.

-фил ија] псих . сексуална склоност према ста­

Jlирати, гестикулирам,

рим особама.

нес врш . [лат.

герузија, - ё ж [ грч.

gerous(a] веће стараца у

ге рунд, -а м, мн . герунди , reH. М Н . герунда = герундијум (в . ) ге рунднв, -а м и герунднв , - ива м [лат.

ge-

грам . пасивни партицип будућег вре­

ме н а у латинском јез ику , изражава радњу која треба да се уради.

геРУlщијум, -а (и герунднј, -а) м [лат.

dium]

gerun1. гпаголска именица , у лат инском и друг им ј ез ицима . 2. глаголски припог

грам .

неким

прошли и сада шњи .

ге ршла, -ё ж [н ем . ољу штени јечам.

Gerste, Gerstel

2. јел о

3.

Л. МН . гест и кулирајУ)

гест] пр авити гестове ,

покрет е рукама за време говора ; махати рука ­ ма .

градовима-државама у старој Грчкој .

rundivus]

gesticulari , в .

јечам]

1.

од куваног ољуштеног

јечма .

гестозе, гест6за ж МН . [лат.

gestare

носити,

8.

-оз а] мед. патоло шк е појаве у пери оду труд ноће

као што су повраћање, отицање бубрега и др .

гетит, -а и I-етнт, -ита М [према Ј. В. Гетеу

(Goethe)]

МИ!Јер . р уда гвожђа, р азличитих ни­

јанси од црне до мрке боје; ф ериоксид с водом .

гето, -а М , МН. С гета , reH. МН . гёта [ итал .

ghetto,

"'рвобитн о острво пор ед В е нециј е на којем с у у

ХУI веку Јевреји били присилно смештени , не­ ј асно г 'lOрекла] принуд но многим

1.

де о града који ј е н амењен за

нас еља вање

Јевреја

средњовековним

време наци зма) . зе мљама

2.

насеље на

(постојали

градовима ,

као

и

у за

градска четврт у запад ним д искриминис а н ом

нацио­

гес, -а м МУЈ. тон ге (G) снижен за пола степена .

н ал ном или ра с ном мањином , с лошим услови­

геСllм с , -а м [ .. ем .

м а ж ивота.

Gesims] избачени деко ра ­

тивни део на фасади испод крова , изнад врата ;

фр из , С ИМС .

гесл о , -а с, МН . гесла [ч еш.

hes lo] 1. водеће н а­ 2. уго во ­

чело, ж ивот ни мото , парола, де виза.

гест, -а м, МН. гестови , re H. МН . гестова [ лат. geод

gerere

чинити , вршити]

1.

покрет руке,

главе и ли неког др уго г дела тела којим се пој а­ шњава гово р , з ам ењује и з раз. радња , поступак , дело, чин .

290

[8. гето ]

прет в арање у ге­

идеја и искустава.

гетоизовати, -уј ём и гетоизирати , гетоиз и ­ рам ,3 Н . М Н . гетоизирају СВР Ш . И н есврш . [8. гето]

рена р е ч , лоз инка .

stus

гетоизација , -ё ж

то , изолација од света , других нар ода , њихових

2.

фи ... и з вршена

затво рит и , затва рати у гето , одвојити , од вајати од д руштва , ИЈо ловат и.

гетсеманскн, - а, - о [ хебр .

gath zёуёttim

преса

за маслине] који се односи на врт Гетсемани , у

fюдножју Масл иновог брда у Ј е русалим у, у ко-

гефрајтер

ГИI'антопитек

гибозан, -з на , -зно [л ат. gibbosus од gibb us

ји ј е Исус с у ченицима дошао уочи распећа (Мат.

26 :36).

грба] грбав ; искривљен ; нераван .

Gefreiter] нај ни ­ aycTpoYI' apcKoj или

гибон, -она м , мн . гибони , ген .

ге фр ајтер , -а м, м ... - и [нсм . жи подоф ицир с ки чин У

gibbon од е '-ј . ј

MII. гибона

[ фр .

30011. човеколики мајмун који и ма

веома дуге удове , Ну/оЬшеЈ' ћ о о/о сћ , живи на

нем ачкој вој с ци , десетар .

ге џ а, - ё м, 80К . гё џо , мн . ге џ е , I·ен . мн . геџа =

MII . геџе , ге н . МН . геџа [ту р . gece лудак , будал а] 1. а . непросв е ћен , прост чо­

острвима Јава и Суматра .

гиг, -а м , МН. гигови, ге н . МН . гигова

ге џ о, - ё м, 80К . гё џо ,

1.

ист. врста лаке кочије са д ва точка.

[ e HCJl .

g ig]

сп . ч а­

2.

век , сељак . б . п еј. с ељачина, простачина , војни ­

мац за вежбање на весла с ниским страница м а .

чин а .

3. заповед нички

2.

а . ч о в е к и з уже Србије , нарочито Шу ­

мад ије . б . чо ве к и з Србије , Србијанац.

3. а . сла­

гига- [грч.

чамац на ратном броду .

gigas гигант , џин] као први део

бо развијен чов е к ; кепец , патуљак . б . кржљаво

сл ожени це оз начава једну милијарду јед ини ца

пр а с е .

означених другим д елом .

гигабајт, -а м, МН . гигабајти , ген . МН. гигабај­

ге џо = геџа ( в .)

та [в . гига-, бајт] рач . јединица кол ичине инфор ­

гi.щ Ов , геџован В . геџа (1) геше нк, - а М [н е м.

Geschenk] пО Кр . заст. дар ,

по кл он .

I'еше фт, - а м [н ем . ница, рад ња .

GeschiiftJ заст. 1. Ilродав ­ 2. трговачки посао , трговање. 3.

непоштен, н е ч аста н посао, шпеку л ација .

ге шпан т 11 РИД. и .. де кл . [.. е м . gespannt] ГlOкр . заст.

1. натег н ут, за п ет,

круг.

2. а .

који је у стању

н ер в н е на п етост и , нап ет. б . узбуђ е н од жељ е да ви д и или да саз н а н е што ново , рад о з нао , з нати ­

жељ ан .

ганизована цел ина , скуп искустава који фор ­ психоло гију

п с и хол огија

грана

појед инца.

~

мегабајта .

гаметара [в. гига-, -метар] мера за дужин у која износи милијарду метара (ми л ион килом ета­ ра) .

I' иган т, -нта м , МН . гигант и , I·С Н . МН . гига н ата [гр ч .

gigas

ге .. . gigantos Гига нт]

1. у

I--рчкој мито ­

л огији огромно човекол ико бић е , с ин бо г и ње Гее .

2.

фиг. а . човек , биљка или животиња Ol--ром ­

них димензиј а; ,'оростас , џин , д ив. б. неко к о с е

психологиј е

створена

хичке пој а ве п ос матра као део структуриране ц ел ине .

I'е ш та лти з ам, -з ма М

[в . гешталт] =

ге­

гигантизам, -а м [В . гигант , - изам] прете ра­ ни раст човека, животиње и биљке и л и н еког њиховог д ела.

гигаIlТОI'рафија , -ё ж

фабричко

им е] врста ур е l) аја за копирање и умножавањ е пом о ћ у матри ца .

ghibellino

од СТ8нем.

Wibeling]

ист.

припад ник п ол итичке струј е у И талији током

xrv

в е к а кој а је била на страни папе, а

против нема чки х царева ; YIl . IЋелф . ги б ет, - а м [ту р .

гигант, -графиј а]

вана на картону и л и д рвету.

[8.

гигант , ГРЧ .

mast6s

дојка] м ед . н есразмерно пов е ћањ е дојке код же­ н а.

гигаllтомахија, - ё ж [В . гигаlП, грч . m асЫа

гибел ин , - ин а м , МН . гибел ини , I ·ен . МН . гиб е­ лин а [итал .

[8.

јако у већана фОТОI'рафија , обично реп роду ко ­

ГИI'антомастија, -ё ж

Gestiitner,

фиг.

гигантски .

шталт психолопtја (в . )

ге ш тетнер , -а м [н е м .

3.

предмет, грађевина и сл. огромних размера .•

гешталт

2 0 - и х година ХХ века у Немачкој , која св е пси ­

ХIП и

1.024

гигаметар, -тра м , мн . гигаметри, ген . м .. . ги ­

истиче духовном величином , з н а чајем .

ге ш та лт, - а м [н е м . Gestalt обличје] ПСИХ . ор ­ мирају

мације која и з н оси

giybet од а р . gibii]

бој] у грчкој ми тол о г ији борб а гиганата пр отив богова .

I'игаllтомелија, -ё ж,

[8.

I'игант , грч .

уд] м ед . претерана развијеност

l'игаllТопитек, - а м,

HO I)'

me los

или ру к у .

MII . гигантопитеци ,

ге н .

покр . огова­

МН . гигантопитёка [в . гигант, грч . рithёk6 s м ај ­

р а њ е , кл евета , с п леткарењ е .

мун] зоол . I'еол . џиновски чове кол ики мајм у н и з

гибет и т и , - им н ес врш .

[8. гибет] 1l0Kp. огова­

доба терцијара (чије постојање није си гурн о

р ат и , ол ајавати , кле ветати .

доказано).

291

ги га н тосаур(ус)

ги м н озо ф

ги гантосаур(ус), -а м, м н . - и [нлат.

urus, в .

ги га нт, '1'ч .

saiiros

gigantosa-

гу штер] из у мрл и џи ­

новски гу штер из доба м езоз оика .

Gigerl]

заст . праз но ­

гла в и ла ко мисле н м лад ић ; кицо ш , фићфирић ; з в е кан .

гид а , -ё ж , ге н м н . гида [тур . х рана] ПОКр . об рок .

2.

gida

од а р .

gida '

ме ра, кол ичин а чега ; п орција ,

1.

гијотина , гијотинирати в . гиљотина, ги­ гијошё , гиј о ш ёа ж мн . = гиљошё, г и љо ш ёа ж

guilloche,

в . гиј о шират и] вр ста де кор а­

т ивног о рн а м е н та, сп лет ш а ра .

гијоширати , гиј о шира м ,

3. л . мн . гиј о ширај у = гиљ оширати, гиљошИрам, 3. л . мн . гиљо шира­ ју сврш . и несврш . [фр. guillocher] украс ити , у кра­ ша вати, декори сати (најчешће н о вч анице) тала­ састим цртама кој е се с и м етрично у крштај у .

гил берт, - а м , мн . г и лберти , ген . м н . гилбёрта [ п р е м а е н глеско м лекар у и ф из ич а р у из Х VТ ве ка В . Гилберту] јед иница м аг н етн о г на п о н а у

CGS

с истему , оз н ака

Gb.

ги лда, - ё ж, ге н . м н . г и лдаЈги лд и [ нем .

1.

Gilde]

ист. у з апад н ој Е вр о пи , у сред њ е м ве к у , удру­

же њ е тргова ца ил и за н атл иј а , ес н а ф .

2.

удр у ­

же њ е , с аве з, з ад р уга уо пш те .

пt љ от ина , -ё ж [фр . цус ко м

лекару

guillotine,

Ги љоте н у

пр е м а фра н ­

(G uillоtiп ,

1738- 1814)] 1. с пр а ва за одр убљ и вање гла в а осу ђ е­ ника н а см рт. 2. се чив о причвршће н о за окв ир које служ и за р езање р азл ичити х м ате риј ала . • гиљОт Инскii .

ги љ отинирати, ги љоти нир а м ,

3.

11 .

мн . ги ­

љотини р ају с врш . и н еС 8РШ . [ В . ги љ от ин а] ( из )вр ­ шити см ртну каз н у обезгл ављ и ва њ е м , п огуб и ­

ти , п о губљ и вати н а ги љотини .

(8.)

назијум .

•

[8.

гимн аз ија] култур ­

н о- обр азо вн а прир едба у ч е ника гимн аз ије кој а

гимназија ЈЈаЦ, -л ца, мн . гимн азиј ал ци , ген .

м н . гимн аз иј ал аца (ж . гимназија л ка , -ё, дат. г имн аз иј ал ки ) = гимназист( а ), - ё м , мн . ги м н а­

з и ст и (ж . гимнаЗИСТКИlЬа , - ё )

[8.

гим н азиј а]

уч е ни к г имн аз иј е.

гимназијарх, - а м , м н . гимн аз иј арс и , ге ,·, . мн . ги м н аз иј ар ха [ В . гимн аз ију м , грч . вод ит и]

arch ein

руко­

и ст. у пр а вни к в ежбал и шта у старој

Грчкој.

гимназијум , -а м ( и гitмназiiј , -а) м [лат . gyпш аs ium од гр ч .

gymnas ion] 1. у

старој Гр чкој ,

игр ал иште , в ежбал иште , з гр ада з а телесне ве­ жбе и такм ич е њ а .

2. заст.

ги м н аз ија .

гимназист(а) = гимназијалац

(8.)

гјЈмнаст, - а м , М Н . г имн аст и , ген . МН . ги мн аста

[ гр ч . gy mnastes] 1. вас пита ч и н аставни к ги мна­ сти к е у стар ој Грч кој.

2. з аст.

гимнастика , - ё ж,

г им наст ич ар .

дат.

ги м н а стици

Lгрч .

gymnastike прем а gymnaze in радити телесне в ежбе , пре м а gymn6s н аг] 1. с ку п физ ичк их ве­ жб и кој е п ос п е ш ују зд ра вље и о пш т и фи зичк и раз в ој .

2.

вр ста

с п о ртске

д и с ц ип л ин е

која

укљу ч уј е сложе н е физи чке и др у ге в ежбе са

с правама и л и без ЊИ Х . • гимнастич кii .

гимнастицирати , гимнастиц и р ам ,

3.

л. МН .

ги м н астицир ај у и I' имнастичити , г и мнасти ­ чим

н ес врш .

[В .

гимнастика]

рад ити

г имн а­

ст ичк е в ежбе , ба вит и се г имна ст и ком .

са

е Н Г1l .

gym

ст ик е .

г им на­

gymnik6s,

В . гимн асти ка] =

гимнастичкii. гимно зоф , -а м, М Н . - и = гимнозофи ст( а ), -ё

стичка д в ор а н а] та кмич е ње у са влада вању н ео ­

м, М Н . гимн озо фи ст и ['1'ч .

б ични х, шаљ и в и х пре пр е ка ; трка с пр е п о н а ма .

gymn6s

292

2. згра­ 3. В . гим ­

гимназИјскИ .

гимназијада , -ё ж

гимнички [гр ч .

г имкана , -ё ж, ген . м н . гимюiна [ин д. gе пdkhа­ у к рш те н о

школа.

који тр е нира г имнаст и ку ; н астав н ик г и мна ­

gimel, пре м а gammal ка ми ­

ла] треће сло во хеб р еј ског ал ф абета .

играл иште,

1. с ред њ а о пш тео бразо вна

да у којој ј е с меште н та кав тип школ е.

дат. г имн аст ич арки ) [ В . ги м н аст ика] с п о рт и ста

ги љ оширати = I'ијоширати

па

гимназија, -ё ж [грч . gуmшis i о п в е ж бал и ­ ште]

I'имнастичар , -а м (ж гимнаст ич а р ка, -ё,

ги љ ошё = гијошё ( В . )

гимел , -а м [ хебр .

естра­

има та кмич а р с ки к а ра кте р .

одр еђени час , пр а во вре м е .

љотинИрати . м н . [фр .

[8. гимна(стика),

о т вор е ном простор у , с л ет .

гигатона, -ё ж [В . ги га- , тона] милијарда тона. г иге рл , - а м , мн . -и [н е м .

гимнаестрад а, -ё ж

да] с в е ч а н а г имн астич ка прир едба н а вел и ком

н аг ,

soph6s

gymnosophista( према

м удрац] прип адник индиј -

гимнозофист(а)

гitњ ол

ске секте или индијски аскетски фи лозоф који

гимнозо фист( а)

=

I'ИМНОЗОф (в . )

гинекомаст, -а м, м •• . -и [ В . гинекомастиј а]

гимнопtщ ија , -ё ж [В . гимнастика , гр ч . paide(а васп ита ње] и ст. све ч а н е игре у С п арти на ко ­ ј и ма су млад ићи извод и л и ратне ИI'ре .

гимноспе рм е,

gymnospermae

I'инекоманија, -ё ж [грч . gynaikomania, в. ги ­ н еко- , - ма ниј а] болес н а жеља за женама .

хода полу н а г .

гимнос п ерми

од грч .

gymn6s

ж

м н.

[нлат.

го , в . спер ма ј бот .

mast6s

дојка] мед . увећање груд и код

мушкараца услед хормон с ки х п ор емећаја и л и примене хо р мо н ске те рап иј е .

гинекоморфан,

гин ilНд рија, -ё ж [грч . gynandros двополно

биће, према gyn~ жена, ап~г човек, мушкарац] 1. бот. с р астање п рашника и тучка код б и љака цветњача . 2. в. гинантрОпија. гинандро­

м орфија, -ё ж [В . гинандрија, '1'Ч . morph~ об­ лик] 110ја в а мушк и х и женских карактеристика код исте јед инке .

-ф н а ,

-ф н о

[в .

гинеко -,

m огр h ё облик] који им а карактеристичне же н ­ ске особ ин е, женскаст.

гинекофоб, -а м , мн. И гинекофоб, -6ба , мн. ги н екоф6б и , ген . мн . ги н екоф6ба [в . гинеко-, -фоб ] му шкарац који пати од гинекофобије, женомрзац .

гинекофобија, -ё ж [в . гинеко-, -фобија]јака одбој н ост и ли патолошки стр ах од жена .

г инаlщроморфија = гинандроморфitзам (в . )

гинантро пија, -ё ж [.1'Ч . gyn~ жена, anthropos чо в ек ] д во полност, х е р маф родити зам . гllнгав, -а , - о [мађ . gyonge] 1l0КР . слаб, мли , тав, тром; н ес игу ран , слабашан .

десни.

гингиваЛ Нlt , -а , - о [В . ги н гива] а нат . који се односи н а дес ни, који припада деснима .

[!шт .

гинекофон , -а , -о = гинекофоничан , -чн а,

-чно [В. ги н еко- , грч . pho n~ глас] (о мушкарцу) који има женски глас.

гинекофоничан = гинекофон (в . ) гинецёј, - еја , м •• . гинецеји , ген . ми . гин е цеја =

г ингива, -ё ж [л ат. gi ngiva] ан ат. з убно месо,

ГИНI' ивitтис, -а м

гинекомастија, -ё ж [грч . gynaik6mastos , в. гинеко-,

биљке с гол им семеном , голосемењаче .

гинанд роморфitзам, -зма м =

м у шкарац који болује од гинекомастије.

gingiva десни,

8.

I' инецеум , -а , МН . ги н е u еум и , .'ен . МН . гинеu еума

[лат. gynaeceum од грч . gyn~ ген . gy na ik6s жен а] 1. ист . унутрашњи део куће код стари х Грка р е­ з ерви сан за же н е . 2. бот. женски део цвета к од ск ри веносемењача.

гинецеум

- и тис] мед. у пала десни , з убног меса .

=

гинецёј (в . )

гин еко- [грч . gyn~ ген. gynaik6s жена] као пр­

-гинија [грч . gyn ~ жена] као други део сло­

в и део сложе нице значи: који се односи на жене.

женице показ ује да се р е ч од н оси на жене и л и

гин е кократ ија , -ё ж [грч .

gynaikokratia, в .

гинеко-, -кратија] владавина же н а .

на удају .

гннко , - а м , мн . ги нки , ген . М Н . г инк а [ нлат.

н еколога [В . гинеко- ,. -лог] мед. лекар специја­

g inkgo одјаll . gynkyo , премај а Гl . gin сребро, кин . kyo кајсија] азиј ско укр ас н о дрв о с ле п езастим

листа за г инекологију .

л и стов и ма,

гин е колог, -а м , мн . гинеколоз и , ген . мн . ги­

гинекологија , - ё ж [ В . гинеко-, -логија]

1.

грана мед ицине која се бави болестима репро­

Ginkgo

Ы/оЬа .

гиногенеза, -ё и гиногенеза , -ё ж [ ГР4 .

gyne

жена , В . -генез а] биол . начин размножавања код

2. бол ­

кога се сперматозоид не спај а с јајн ом ћелиј о м ,

ничко одеље њ е где се лече же н е које пате од

н его само подстиче ње ну деобу ; с у пр . андроге­

болест и р е продуктивног с и стема.

неза (В . ) .

дуктив ног с истема код же н а и девојака .

гинеКОJlО ШКИ , - а , - о

[8.

гин екологиј а] који

се односи н а г инекологиј у или на гинекологе .

г инекоман, - а , мн . гинекомани , ген . ми . гине­ камана и ги н екома н , -ана м , мн . ги н екомани , ген. мн . г инекома н а [В . гинекома ниј а ] мушкарац који пати од гинекоманије .

гннсенг, - а м [е нгл . ginseng od кин . геп shen од геп ч овек ,

shen

врста траве] бот. корен биљке за

који се сматр а да има лековита свој ства и пр о, дужава живот , женшен .

ГИЊОJl , -6ла , М, ми . г ињ 6л и, ге н . мн . гињ6ла [ фр.

guignol] 1. ГlOзориште

лута к а , марионетско

293

гламуроз ан

гипир

позори ште .

2.

гихт, -а м [нем .

лик из француског луткарског

позоришта из ХVПl века; Y11 . грангињол.

гипир, -а м = гипира, -ё ж [фр .

чил­

guipul'e]

Ilодагра .

l'лаl 'ОЈ1И м и .. декл . [цсл. ) назив слова

ка с истакнутим шарама , ислупчен вез .

гипс, -а м [f1JЧ .

gypsos креда] минер . 1. мине­

рал, калцијум-сулфат, обично безбојан или бе ­ ле боје .

2.

бели прах добијен од тог минерала

који се брзо стврдне после додира с водом.

мед .

3.

повез од гилсаног праха којим се имоби ­

ли ш е одређени део тена .

•

гнпсан,

fHI·lcelt.

гitлсовати, гипсујём (и I'иrlсирати, ГИI'IСИ ­ рам ,

3. л.

м .. . гипсирају) сврш . и несврш .

[8. ГИllсј 1.

извести , изводи ти украсне радове од гипса . мед . ста вити , стављати повез од ['ипса.

3.

2.

до­

да(ва)ти ГИIlС (у вино) ради боље боје, бистрине .

гипсотека, -ё ж, дат. гипсотеци [В . ГИIlС , -те­ ка] зб ирка кипова и рељефа одливених у гипсу.

gira od лат. gerres] зоол . врста ситне морске рибе Smal';s vulgaris из породице Ma el1idae, једу се пржене . ги рланда, - ё ж [итал .

гладијзтор, -а м [пат . мач]

1.

gladiatol', пр ема g ladius

и ст. у старом Риму роб , ос уђ еник или

ратни заробљеник који је специјално обучен да се бори против других људи ини дивљих живо ­ тиња у арени.

2. професионални борац у цирк у­ • l 'ладИјЗторскИ . гладиола, -ё ж [ .. е м . Gladiole пр ема нат. gladiolus, дем . од gladius мач) 60Т. вишегодишња украена биљка, Gladiolus, с дугим зашиљеним еким играма .

лишћем и разнобојним цветовима.

глазе IlРИД. инде КJl . [фр .

glaee]

а. нач ињен од

фине, меке , сјајне коже . б. сјајан, бли став, угла­ чан .

ghirlanda] 1. украсни качи на зид . 2. орнамент

кривен глазуром, углачан, који даје еЈаЈ.

I'Јlазирати, глюирам, сврш . и несврш . [н см .

гиртл, -а м (и гиртла, -ё ж) [н ем .

GUrtel ,

3. л. мн. глазирај)i glasieren од фр . glacer, 8 . гла­

зура] покри(ва)ти глазуром ; (У) Пl3чати; да(ва)ти ејај .

глазура, -ё ж [н е м . Glаsш' од фр .

у обл ику венца на споменику, згради и сл.

уп .

гуртна] ремен као део одеће, појас .

гнс, -а м м уз. тон ге (G) пови шен за пола сте­ пе на .

glayure] 1.

танак, стакласт , непропустан слој на керамици , глеђ.

2.

КУЛИII . густа шеhерна смеса за украша­

вање торти и других посла стица .

3.

фИI ·. сред­

ство за улеllшавање, спољни сјај ; углађено ет; шминка .

гнт В. кНт .

глајхгевихт, -а м [нем .

гита ра, -ё ж [шп .

guitarra

од f1JЧ .

kithara

од ар.

МУЈ. инструмент који се састоји од дугачког

врата, тела у облику осмице и обично шест жица

које се окидају прстима или трзалицом .

I'итаријада, -ё ж [В . гитара] такмичење у

гита рист(а), -ё м, мн . гитаристи (ж . гита­ ристкиња, -ё) [В . гитара] музичар који свира на г и тари .

гита ристички, -а, -о [В . гитара) који се од­ носи на гитару или на гитаристе.

тара, врста бас-гитаре .

гitто вати

8.

кНтовати .

иети,

Gewicht

Gleichgewicht од g le-

тежина] кули,," колач спра­

вљен од тежински једнаке КОJlичине јаја, буте­ ра , шећера и брашна.

глајхшаЈlтовати, глајхшалтујём С8РШ . И не­ снрш . [н ем.

gleichschalten]

изједначи(ва )ти упра­

guitarra]

формисати (у

политичком

и ли

и деолошком

смислу).

глајхшаЛТУНI', -а м [н ем .

Gleichschalrungj

систем друштвеног или било каквог др угог из­

једна чавања , уравниловка ; и зједначење, ниве ­ нисање .

гита рон, - она м , мн . гитарани, ген . мн . гита­ рона [ШI1 . guitагг6п , ау гм. од

ich

вљајући у истом смеру , уједначи(ва)ти , уни­

сви рању на гитари .

294

у цр­

глаЗИРЗlt, -а , -о [В . глазирати) који је пре­

гнрица [де м. од гира, далматски

q'itiir]

l'

квенословенској азбуци.

гнра, -ё ж = гнрица (В . )

вена ц од цвећа који се

Gicht) м ед. болест зглобова, с

изразитим болом у ножном палцу , костобоља,

велика ги­

гламур, -ура м [е ю'п .

glamour]

сјај , блешта­

вост ; раскош , луксуз, отменост; привлачност.

I'ламурозаll, -зна, -зно

[8. I'ламур]

који

дује ГJlамур; раскошан , отмен , блештав.

lIoce-

гламурозн ост

гликозид и

гламуроз но ст, - и Ж [ В. ,'ламу р] свој ст во о н о ­

глаltијација, -ё ж [лат.

g lac iare

привлачност .

прављењ е леда ;

глаНДУJlа, -ё Ж [нат. g landul a] анат . жлезда . •

r JlaHC, - а м [лат. glans] а " ат. вр х м у ш ког п ол­ но г органа , I'ла в и ћ .

гланц, -а м [н ем . G lanz] сј ај , бл и ставост, бле­ сак; углачаност . О уд арити

- фа м . удес ит и , до­

терати, улеп ш ат и .

гланца риц а, -ё ж [ В . глан ц] 1. ч етка за I"ла н ­

2.

ГЈlаЦИОJlОГ, - а м , мн . гл аци олоз и , ге н . М Ј·Ј . гла ­ ци ол ога [В . , "ла ЦИОЈIOI'Ија] н ау чни к , стр у ч њак за

гландула р а н .

цање ЦИllела.

g lacianrs 'Јалеђ ен од 1. стварање, фор ми р ање , залеђивање. 2. леде но до ба .

заледити] Ј"еол .

га што ј е гламуроз н о, бле шта вост, отм е н ост,

ма шин а за гла нца њ е п а р кета .

гланцат и , гла нца м и I'ланцати , гла нца м н е­ сврш . [нем .

8.

глачат и .

ле пш им, улеп ш авати .

g lanzen, 2. чинит и

гла нц]

1.

чини т и сјај ним ,

гласност, -ости ж [ рус . глас н ость ] И СТ. п ол и ­

глаци олог ију .

l'лаЦИОЛОI" ија, -ё ж [нат .

g lac ies лед ,

8.

-ноги ­

ј а] геол . н аук а о ф из ички м с вој ствим а леда и с н ега, кр ета њ у и ев олу ц ији нед ника , гле ч ера.

глiщ iiчија , -ё ж Lпре ма н ема чк о м б ота н ича ­ ру Ј . Г . Гледи ч у

(1. G . Gl editsch)]

сто п ад н ог дрв ећ а ,

60Т. вр ста ли ­

Gleditschia lf"iacanlha,

која

се к о ри ст и ка о у кр ас н о д рв о и н и жив а огр ада ,

п ор е кло м и з Се верн е Амер ике .

I"JlеНIПИС, -а м Lгрч . gl епё зеница] мед. упала з е нице .

глеукометар , -тр а м l I"РЧ . g leukos шира,

8.

тика от вореног из н о ше њ а дру штв е ни х пробле­

-метар] ин стр у м е н т з а м ер е њ е к ол ичин е ш еће­

ма у јавност, карактери стич н а за п ери од влада­

р а у м ладо м вин у.

вин е Ми х аила Го рба ч о ва у Совј етс ком Са везу.

глат прин. [нем . g latt гладак , гл атко ] жаРЈ ·. 1. једноставно, лако .

2.

н а просто, н а ЧИ СТО,одм ах.

ГЈ lечер, -а м, м н. - и [н ем . Gl etscher од лат. glaсј а гјит] Ј"еогр . леде н а маса кој а се с п у шта низ Сl"рМИН У, лед ник .

I'лауберит, - а м И гла уберiiт, - ита м = ГЈ lаубе­

ГJlивајн , -а м [ нем . Gltih wе iп] ПОКр . заст. кува­

рова со [према нема ч ком лекару и хем ич ару Ј. Р.

н о вин о са ш е ћер о м , ци метом и л им у н овом ко ­

Глауберу

р о м , оми ље н о к а о с р едст в о пр от ив пр ехладе .

(1 . R. G lauber, 1604- 1668)] хем .

к ал ци ­

јум-сулфат, безбојан м ин ерал roр косла н ог у куса, горка со, у потребљава се као пур гатив .

Глаубе рова со = I'лауб е рит (в.)

rJlaYKo M, -ама м [ГР Ч . g laukorn a, пре ма g lauk6s плавкастозеле н] мед . о чн а болест кој а н а­ стаје услед пов иш е н ог прит и с ка у ј абуч ици и доводи до губитка в и да; зеле н а мре н а.

глауком атоз ан , -з н а, -з н о [ В . глау ком ] мед. који има глауком, зеле н у мре н у.

глаукон и т, -а и r Jl a YKolliiT, -ита м L гр ч . g la lJ плавкастозеле н] м и нер ал зеле н е бој е, воде­

ни алумос иликат гвож ђ а , м аг н ез ијума и к али ­

јум а и з '"рупе лиску н а.

глацијал, -а м [В . гла цијала н] геОЈ Ј . ледено глацијаJl ан , -лна, -л н о [нат.

glykYs слада к]

к ао први део сло­

( ш е ћ ер и СЈ ' .) . ГЛИКОI'ён, -е н а м [гр ч .

g lykYs сладак , В . -ген]

т ињ а

и

чов е к а,

пр едставља

р езе рвни

и звор

е н ер г иј е .

ГJlИКОI'еноза, -ё ж [ В . I"JlИко ге н , -оза] м ед. бо­ лест настала п о ре м е h ај е м е нзи ма кој и у ч еству­ ју у м етабол и зму гл и коге н а.

I'ликоза, -ё ж [ В . ГЈ,ик о-, -оза ] хем . о р ганско као в ажа н и з в о р е н ер гиј е жив отињ а и микро ­ о рга ни за ма ; грож ђ а ни ш ећ ер .

g lacia lis од g la-

гл икозиди , ПlИк оз и да м МН . [ В. ,'л и коза] хем .

Ј"еол. кој и се од н ос и на леде н о доба и л и

о р ган с ка ј ед ињ е њ а б и љ н ог п о р е кл а, дери вати

из њега потиче. ледн ик е .

глико- [ грч .

ж е нице оз н а ч а ва везу с н е чим ш то ј е слатко

ј ед и њењ е и з гр у п е м о н ос ах ари да , к ој е служи

доба у историји Земље.

cies лед ]

ш е н садржај ш еће р а у кр в и.

6 и он. у гље ни х идрат ( п ол и саха рид) к од живо­

глаукома в . гла У кОм .

k6s

I"ликемија , -ё ж [ I"РЧ . g ly kys слада к , грЧ . haiт а к р в ] мед . а . садр жај ш е ће р а у к рви . б . пови ­

2.

који се однос и н а лед ил и на

ш е ћера, ко ри сте се у мед ици ни као лек зајача­ ње с рч а н е акт и в н ост и .

295

гликозурија

глобойдан

гликозу рија , -ё ж [В . гликоза, -урија] мед. гликометар, -тра м, мн . гликометри , ген . мн . гликометii рii [грч .

сладак,

glykys

8.

- метар] мед.

ти ]

1.

ур езана бразда и ли канал у дрвету , к аме­

ну, металу и д р .

2.

л ик или писани з нак израђ ен

у дубо р езу .

апарат за мерење нивоа шећера у урину.

I'лико н ёј , -еја (и

ГЈIИф, глифа, мн . глифови , ген . мн . глифова

[грч . g lyp he према glyphein урезивати , резбари­

присуство шећера у урину.

гликонеус, -а) м

[грч .

глицерйн , - ина м [фр .

glycerine

прем а грч .

Glykoneios, према старогр ч ком песнику Гли ­

glyker6s

кону] метр . антички стих који чинеједан дактил

лентни алкохол, безбојна сладуњава течност

и три трохеја .

која се добија од животињске масти и биљно г

глико пiжсија, -ё ж [грч .

glyk)fs

сладак, рёхis

учвршћивање] мед. наroмилавање шећера у крви .

ГЛИКОl1ен ија ,

[грч .

glykys

сладак ,

репја

оскудица] -ё ж мед. н едовољна количина шеће ­ р а у крви.

I'Лltме рица , -ё ж [нем .

glimmen тињати]

према

Glimmlampe,

електр . тињалица, инструмент

којим се проверава да ли има струје у неком проводнику .

ГЈЈИОМ, -6ма м, мн . гли6ми, ген . мн . гли6ма [грч .

glia

лепак, в . - ом (а)] м ед. врста тумора на

ткиву нервног система.

глиптика , -ё ж, дат . глиптици [грч .

g lyptik6s

дубо резни] уметност гравирања драгог и полу­

глиптографија , -ё ж [грч .

изрезба­

glypt6s

уља .

•

глицерйнскй.

глицйнија, -ё ж [грч .

glykys

сладак] бат .

украсна биљка повијуша с љубичастим мири ­ сн и м цветовима ,

Wislaria sinensis.

глобаЈЈ, -ала м [В . глобалан] свеукупност, уопште н ост, целина; О у ГЈlобалу у целини , укупно узето .

глобалан, -л на, -лно и глобалан , лна , -л но [фр.

global према globe з емаљска globus лоптај 1. који се односи на торију

Земље;

светски ,

кугла од лат. читаву тери­

п ла нетаран .

све­

2.

стран, потпун , свеобухватан , универзалан , ши ­ рок .

3.

приближан, уо пштен.

глобализам , -зма м [В . глобалан] н ачин гле ­

д раго г камења; каменоре за чка веш т ина.

рен, уреза н , в. -графија] опис гравира ни х д р а­

дања на ствари у цел ини , глобално (нарочи то у

п олит ици и еко н ом ији ); тежња ка уопштав ању .

глобализација, -е ж [В . глобаланј пол . екон .

гих камено ва .

глиптодо н и глиптодонт, -а м, мн . - и [ШIaТ.

glyptodon,

сладак] органско једињењ е, трова­

према грч .

и з ре зба рен , уре­

glypt6s

процес повез ивања економских и финансиј ­ ских токова на светском нивоу ; тежња ка уј е­

з ан, в . -одонт] з оол . врста и зум рлог uиновског

д ињавању тржишта

крезубог сисара из раног кватернара, који је

тивности на глобалне размере , и з ван нацио­

глиптотека,

-ё

ж,

дат.

глиптотеци

изрезбарен , урезан , в . -те ка]

и з резбареног др агог камења.

1.

2. збирка

[грч .

збирка

или му­

зеј скулпту ра.

glisser

клизати се] муз . лак и брз прелазак прстима по низу узасто пних дирк и и ли жица ; низ узастоп­ них тонова на дувачком инструменту .

глисе р , -а м , мн . глисери , ген. мн . глисёрii [В .

1.

мали брод с јаким мотором који

клизи великом брзином по површини воде.

2.

глиси рати, глиси р ам ,

glisser]

3. л.

мн . глисирају не­

а. воз ити глисер. б. брзо вози­

т и чамац правећи таласе .

296

ак­

сти у светској економији. глобализовати, глобilЛизујём с врш . сврш . [В . глобалан]

1. (у)чинити

и

не­

глоб ал ни м , оп­

2.

(из)вршити глобализацију .

глобаЈЈНОСТ, - и ж [В . I'лобал] особина онога што је глобално, свеобухватност, свеукупн ост .

глобйн, -ина м [скраћено од. лат.

globula

лоптица, зрнце, -и н од (проте)ин] биол . проте­ ински састојак хемоглобина.

I'ЈlOбойд, - ида м [в . глобус , -оид] геом . тело

врста авиона, хидроавион.

свр ш . [фр .

економск е

штим, за н емар ујућ и појед иначне р азл ике.

глисандо, -а м [итал . g li ssапdо од фр .

гл исирати]

ширењу

налних граница , уз јачање међусобне зависно­

им ао оклоп као корњаче .

glypt6s

и

лоптастог или приближно лоптастог облика .

ГЈЈобойда ЈЈ , -д на , -д но [В . глобои дј који има облик глобоида.

глосолзлија

ГЈlобтроте р

глобтротер, -а м , мн . - и [енгл . g lobe-trоttе г] човек који много путује по с в ету; светски п ут­

ник .

У'IНИ коментар закон а или судс ких одлука . примедба , напомена , опаска .

4.

• глО бтротерскЙ. Globule, према лат. globulus куглица] 1. ло птица , кугл ица. 2. астрон .

ј у међу собом и чине нову строфу .

облак праши не или тамна маглина лоптастог

јези ку.

глобула, -ё ж [нем .

облика .

3.

3.

књиж. пе сма од

ч ет ири строф е чији се послед њи ст и хо ви ри му ­

ГЈIOС3Ј1гија, -ё ж [в. глосо-, - алгија] м ед. бол у

фарм. ле к у облику куглице .

глосар, -ара м , мн. глосари , ге н . м н . глосара

глобул йн, - ина м [В . глобула] физн ол. врста

[ лат. glоssагiuш, рге ша в . глоса] деск риптивни

протеина у крви, млеку , јајима и махунастим

речник непоз нати х, застарел и х и л и неуобича­

биљкама.

ј е них речи и и з раза у неком тексту .

глобус, -а м [лат.

globus] 1. картографски

мо ­

I'Jlосаријум ( и ГЈlосариј)

дел Земље, Месе ца и др уги х пнан ета у Сунче­ вом систему п р едста вље н н а површини кугле и

који служи као школско у чило . гла.

3.

2.

Земљина ку ­

абажур у облику кугле.

глобус ни , -с н а, -с но [В . гло бус] " еоб. који л и ­ чи на глобус; кугласт , округао .

8.

ГJlосатор, - а м , мн . - и [ срлат .

глосар .

glossator, в .

гло­

са]

1. саставља ч глоса , аб. у старим Р УКО I1 ИСИ ­ ма . 2. л ице које ДО llис ујући објашњења уз текст тумачи з аконе ил и судс ке одлуке . 3. ф и г. тум ач, поп ул аризатор .

I'Jlосем, -ема м , М Н . глосеми, ген . мн . глосема

Glocke з во ­

= глосема, -ё ж [грч. glоssёша јез ик, говор]

но] женска су кња и л и део одеће у облику з вон а

лингв . 1. најмањи језички и з р аз коме се може

(горе уска, доле широка) .

придружити з начење .

ГJlОКН, -а м = ГJlокна, - ё ж [н ем.

ГJlомеРУJl онефрiпис , -а м [пат. g l о ш еrulus дем. од glошu s клуп ч е, В . н ефрити с ] мед. запаље­

ње бубрега које захвата с нопић е малих крвних судова који филтрирају крв .

гло рија, -е ж [пат. признање .

2.

минимални апстракт­

I'лосема = ГJlосем (В .)

I'Јlосемзт ика , -е ж, дат. глосемiп ици [ В. гло­ сем Ј ј едан од пр а ваца стр укту р ализма , метод

g loria] 1. снава , УГJlед, 3. ореон ,

да нског Jl ин гв и сте Л. Хј еЛМСJlева

сјај , дивота , узв иш еност.

круг око главе све ца.

2.

ни непр о мен љ ив облик у глосематици.

( 1899- 1965),

који истражујеје з ик као систем од но са који не

метеор . о п тичка пој ава у

з ависи од р еаЈ lиз а Фlј е јез ички х јединица у об­

атмосфери у виду ј едног ини више обојених

Ј] ИК У конкретних гласова И Jl И ко нкр ет ни х з н а­

прстенова.

ч ења .

чима

Gloria

5. iп

4.

цркв . а . мотив у м и с и и сказа н р е­

excelsis Deo (сла ва

Богу на виси ­

нама). б. звоње ње које прати тај мотив .

гло ријета, - е ж [фр . ту.

2.

gloriette] 1. кућица у вр­

памучна тка нина префињ е ни х нити .

ГЛО РИОЈlа , -е ж [л ат.

gloriola]

ГJlосирати, глос ирам ,

3. п. МН . глосирају

с врш . И несв рш . [в . глоса ] ( пр о)ту м а чити глос ама,

круг око гла в е

коментарисати.

глосitтис, -а м [ грч . g l бssа ј ези к , - и ти с] мед.

свеца, ореол.

ГJlО Рltфикатор, -а м [ в . гло рификов ати] осо ­ ба која глори фикује , хвалила ц .

I'Jlор ифиюiција, -ё ж [лат.

у п ала јез ика . глосо- [" рч . glбssајез ик] као први део сложе­

glori fic atio, в .

гло­

рификовати] узд и за ње, величање, сла вљењ е; славопојка, неумере н а похвала.

нице п о к азуј е да се р еч односи нај ез ик (орган) или јез ик (говор).

глосодitнија [в . глосо- , грч . оdупё бол] В .

ГJlо рitфиковати , -ујём (и глорифицирати , глорифiщ ирам,

3. л.

[пат.

хвал и ти , славити, уздизат и .

glorificare]

-глосија L ,'РЧ. g lб ssа ј ез ик] као др уги део р е­ чи упућује на везу с јез ик ом.

мн. гло рифицирају ) несврш .

глосалг ија .

глосолзлија, -ё ж [ в . ГJlОСО-, -лал иј а]

1. у ра­

н ом хришћанству и у п ојед иним сектама и зго­

ГJlОС- в. ГJl ОСО- .

варање бесмислен и х речи у ста њу екстазе , које

глоса, -е и глоса, -ё ж [ грч . glбssа јез ик] 1.

остал и верници тумач е као пр едс к аз ив ање.

превод, тума чењ е и л и

к р атак коментар

знате речи ил и из р аза у ста ром руко пису.

неп о­

бесмислен

говор

2. на -

тр а н са или у дубоком с н у.

2.

мале де це, особа у стањ у

297

гл осологија

гностицизам

ГЛОСОJIогија = глотологија

ГЈlутён, -ена м [лат. glutеп лепак] физиол . хем.

(8.)

ГЈЈОсоплегија, -ё ж [В . ГЛОСО- , -плегија] мед .

1.

лепљива смеса од беланчевина кој а и ма ви­

соку

парали з а језика .

глосотомија, -ё ж [В . глосо- , -томија] мед. глот , глота м [нем . glatt гладак] црна, густо ткана сјајна памучна тканина , сатен .

rJIOT Z 8. глат и клОт . глоталан, -лна , -лно се од носи на глотис .

2.

[8. глотис] 1. анат. који фон . који се образује у

глот ис у.

I'ЛОТИС, - а м И глотида, -ё ж [грч . glottis] зн ат. отв о р и з међу гласница, I'л асних жица .

глото- [ грч . g l6tta, варијанта од g16ssa, в . гло ­ со-] к ао први део сложен и ца з начи: језички , линг ви ст ички .

t6s]

језика .

у

пше­

з нзт. стражњични мишић .

ГЈl утинозан, -зна, -зно [лат. glutiп оsus ле­ гнајс, -а м , МЈЈ . гнајсови , ген . мн . гн ај сова [нем . Gпеiss] минер. врста кристалног шкри љца , ме­ шавина кварца , фелдспата и лискун а .

гнатаJIl'llја, -ё ж [Ј'РЧ . gпаthоs ч ељуст, в . -ал­ гија] м ед. бол у вилици , У л ицу, У образу . -ПЈОза, -I' нозија [Ј'РЧ .

gnosis

саз н ање , свест]

к а о д руги д ео СJlоженице з начи саз н ање, сазна­

I' ноза, -ё ж и I'НОЗIIС, -а м [грч . gпоs i s споз н аја, саз нање] филоз . уз вишено духовно саз н ање које се стиче откровењем , пр е ма учењ у I · н остичара .

глотограф, -а м [В . ГЛОТО -, 8. - граф] уређај з а ис пи т ивањ е људског гласа у циљу корекције гр е ш а ка.

гном, -а м , ШЈ. гноми , ге н . н. г н ома [н ем . GП011l од срлат. gП011lUS] у запад ноевро п ској ми­ тологији демонско биће , ружан п атуљак који

глотодидактички, - а, -о [8. глото-, дидакти ­

чува подземна блага .

ка ] л ин гв . који се односи на наставу језика .

глотологија, -ё = ГЛОСОЛОГllја, -ё ж [В . гло­ -л о гија] наука о јез ику , лингвистика .

ГЛ ОТОХРОНОЈIОГllја, - ё ж [8. I'ЛОТО - , хроноло­

I'нома, -ё ж, ген . МН . гнома [..рч. gпО11l ё мисао, ду х, памет]

поједин е гр а не нек е језичке пород ице одвојиле

• ГЈIОТОХРОНОлошкИ .

ше рас п адање гликогена и утиче на повећање

ко нце нтрације шећера у крви .

8. ГЛlIкОза.

глутамат, - <1та м [В . глугамин] хем . 1. со гл у­

2.

фам . натријум глутамат ,

ГНОМОЈIОГllја, -ё ж

глутамин, - нна м

гнома.

I'НОМОН, -она м , МН . гномони , Ј'е н . м н . гн омона

LЈ'РЧ . gno11l0n тумач, показивач] ИСТ. стари астро­ номски уређај, вер;гикални стуб према чијој сенци се одређивало време , сунчани сат.

бој на раст ворљива аминокиселина у обл ику к ри стал а .

глУ-геалан, -лна , -л но [8. глутеус] ан ат. који се однос и н а глутеус , који припада гл угеусу .

L8. гнома] 1. који се од н оси 2. Л И НГ8 . (о

на гному , који има особине гноме .

изразу , граматичком облику) карактер истичан за изреке и пословице .

гносеОЛОI'lIја, ё ж [ГР'Ј . gпоsis знањ е , сазна­ ње ,

LB. глут(ен) , амин(и)] без­

[ ..рч . gП011l010 g iа , п р ема в .

гнома , -логија] а . наука о гномама . б . збирка

додатак прехрамбеним производ има ради по­

бољш а ња у куса .

афоризам , м удра изре­

мисао , суд.

гномски, -а, - о

глукозиди в . ГЈIИКОЗИДИ. тами н с ке киселине .

2.

"НОМllчар, -а м [В . гнома] аутор г н о м е .

глукагон, - она м [В . I'л у к(оза) , грч . аgеiп во ­ д ити] ф изи ол. хормон гуштераче који стимули­

1. песнички

ка , сентенција .

гија ] Л И IIГ8 . метод з а проце ну времена кад а су се

298

се

вањ е.

ли н гви ст ике који с е бави постанком и развојем

глукоза

налази

fI ЉИВ , прма g lutеп лепак] лепљив .

глотогонија, -ё ж [8. ГЛОТО -, -гонија] део

од остал их .

и

врста лепка жив оти њског

глУтеус, -а м [нлзт. gluteus, прем а грч . glou-

1

8.

вредност

2. једна

порекла .

ампугација језика.

ТО- ,

хранљиву

ничном зрну .

8.

-логијаЈ део филозофије који се бави из­

ворима, оБJl ицима и м етодима сазнања; теори­ ја сазнања.

гностик в . Гllостичар . гностицitзам, -зма м [н е м. Gпоs ti ziS 11l US , Ј'НОСТИК] религиозно-филозофски

8.

пр авац ра-

гностичар

-гон

но г хришћанства према коме се вера заснива на з н а њу .

гол, гола м, лок. голу, МН . голови [енгл .

goal] 1.

у спортским играма назив за простор ограничен

гностича р , -а = гностик, -а м, мн . гностици,

двема стати вама и пречком кроз који треба уба­

ге н . мн . гностика [грч . gпоstik6s сазнајни] след­

цити лопту.

бе ник гностицизма.

с портским играм а поroдак који се даје убаци ва­

гну, гнуа м, мн . г н уо ви , ген . мн . гнуо ва [ енгл .

gnu

и з хотентотског] зоол. врста велике антило ­

п е која живи у отвореним равницама источне и

ј уго и сточне Африке. го м индекл . Ijап .

go

од кин . ј врста јапан ске

игре црним и белим каменчићима на квадрат­ н ој дасци .

гоблён, - ена м, мн . гоблени , гев . м" . гоблена [фр.

ручно израђена деко ративна

gobelin] 1.

2.

У фудбалу, хокеју и другим

њем лопте кроз тај простор противника .

гол­

•

-д иференција сп . заст. гол-разлика, однос изме­

ђу броја датих и примљених голова; ГОЛ-ЈlИнија сп . л инија која спаја стативе , преко које лопта мора прећи да би био при з н ат поroдак.

голгетер, -а м, мн. - и [енгл .

goal-getter]

играч

у фудбалу , хокеју, рукомету и сл. који даје нај ­

више голова; најбољи стрелац . • Ј'Оm'етерскН . Голгота, -ё и Гоm'ота, -ё ж [ хебр .

тканина високе уметн ичке вредности у облику з идн е сл ике, драперије и др .

ма на коме су се извршаВаЈlе казне и где је пре­

ште.

3.

2.

таписерија уоп­

в ење Ј о в а ново

38 :2,

Откри­

опасан непријатељ који

20:8]

1.

брдо близу ЈеРУСаЈ'И ­

ма Ј еван ђељу разапет Ис ус.

вез у техн ици полукружића.

Гог и МаЈ'ОГ [хебр., В . Језекиљ

golgatha

лобања]

gulgelet,

арам .

с в е у н и штава (Гог је владар народа Магог који ј е са се в ера продро у земљу Израел и био 1I 0ТУ ­ ч е н ).

2.

(голгота) губи ­

ли ште, место мучеља и патњи.

3.

лика мука, патња, страдање .

Ј'Олготскii .

ГОЈ Јеада, -ё ж [шп .

goleada

•

(гоm'ота ) ве­

према

go leaI" дава­

т и ,'оловеј сп . серија голова у једној утакмици .

ГОJlијарди, ,'олијарда м МН. [фр .

goliard]

ист.

жарг. О го-го

несвршени студенти, п утујући глумци, одб е­

музика врста рок музике која се с вира у диско ­

гли монаси и др. који су у средњем веку у

го-го П РИД. индекл. [еН'Ћ .

go-go]

текам а и ноћним локал има; го-го ге РЈI (го-го

Француској давали представе и пеВаЈ1И песме

девојка) барска плесачица, обично полу нага ,

углавном ласцивног и сатири чног садржаја .

к ој а и "ра уз такву музику.

ГОЈшјат, -а м [хебр .

годименат, годимё нта м, мн . годимёнти , ген .

(;твен]

1.

golyath огроман , величан ­

према библијском предању веJlИК и

М Н . roди м е ната [итал . gоdimепtо] ПОКр . уживање,

снажан Филистејац кога је у двобоју победио

задо во љ ство .

Давид (Прва књига Самуилова , ГЈ' .

год рон, -она м , МН . годрони , , ·ен . МН. годрона [фр .

архитектонски и златарски окру­

godron]

гао и с п у њен украс у облику маслине.

гоелета, -ё ж [фр .

goelette]

гоетеја, -ё = гоит ија , -ё ж [грч . gоёtеiа] баја­ врачање ; доз ивање злих духова помоћу

гој, - а м [хебр .

goy,

у множини

goyim]

особа

која ниј е јеврејске националности, нејеврејин .

ГОјделскii, -а, -о [ енгл .

Goidelic

од ста роир ­

go lfj

спортска игра н а трав­

Goiserer,

према месту

у Аустр ији] окована ципела за скијаше

и п ла нинаре .

гомба , -ё ж , ген . МН . гомб и [м
2.

gomb] 1.

веће

врста украса у облику кугле.

Гомора, -ё ж [хебр . ] град у П аЈlе(,'тини којиј е СПаЈьен због грехова и р азврата становништ ва;

= гаелскii (в . )

гојзерица, -ё ж [нем .

Goisem

гол ф, -а м [енгл.

натом терену у којој и,'рач треба да са ш то ма­ мљену јамицу .

гоитија = I'оитеја (в.)

G6idel]

В . гол] у фудбалу , хокеју, руко ­

ње удараца штапом убаци ЛОГlТицу у припре­

вра џбина .

с ког

Goa1mann,

мету и др. спортским играма назив за спорти ­

сту који стоји на голу и брани га .

л ица с д вајарбола.

њ е,

гол ман, -а м , МН . голма ни , ген . МН . (олмана [нем.

мала брза једри ­

17). 2. (голи­

јат) фиг. крупан , с нажан човек , ['оростас, див .

В . Содома и ГОмора . -Ј'ОН, -гоналан ['lJЧ .

gon(a

угао] као други

део сложени ца знач и угао , угао ни .

299

горила

-гон

-гон, -I'онија , -гонски [грч .

g6 nos

ГOltOKOKa = гонокок (В . )

рођењ е ]

као други део сложе ница показује да се реч од­ носи на рођење , настанак или порекло.

гонада, -ё ж [нлат. gonas, мн. gonades од ''Рч . gone семе, рађање] анат. мушки или женски ре­

l'oHopeja, - ё ж [лат. gonorrhoea од ''Рч. gon6rrоја према go ne семе, rein тећи] мед. заразна ве­ нерична болест коју изазива бактерија ,'оно­ кок; трипер , капавац .

продуктивни орган који прои зводи полне ћ е­

л ије, јајашца и спермато зо иде .

гонзлгија , -ё ж [ грч .

g6ny

гонохоризам, -зма м [грч . gone семе, размно­ жавање, hоrizеiп делити] биол . одвојеност МУ­

коле но, В . -алгиј а]

шких и женских полова код биљака и животиња.

мед. бол у коленима .

гонг, -а м , мн . гонгови, ге ... . мн . гонг6ва [Mallaj .

gong] 1.

индонезијска удараљка у облику ме­

талног диска који пр оизводи з вук кад се у њега удари дрвеним чекићем .

2.

зво нце з а давање

гонфЗЈ IОН, -о на м , МН . го нф алони , ген . мн. гонфалона [И·ГdJ '. gопfа 1 0пе] застава обешен а о копље, симбол неких италијанских република у с р едњем веку; данас застава италијан ских општина или црквених удружења.

сигнала.

гонго ри з ам, -зма м [према шпанском пе­ с нику л . де Гонгори

( 15 61 - 1627)]

књиж . изве­

шта чен , сувише китњаст књижевни стил , свој­ ствен добу барока.

1. дуг

gondo1 a, нејасног

једног весла , данас пре свега намењен туристи­

2.

односно аеростат која служи за смештај поса­

3.

гони - , гонио- [грч . g6пiа угао] као први део

гониомета р , -тра м , МН . гониометри, ге н. мн . го ниометара [грч .

g6nia

угао, -метар]

ТИ'IКИ уређај з а мерење угла .

2.

1.

у антропологи­

долазе сигнали неког предајника.

l'ониомеТРltја, - ё ж [грч.

•

g6nia YI'ao, -метри­

део геометрије који се бави мерењем

2 . м ед.

мерење угла покрета у з глобови ­

гон иометрЙјскЙ .

горгона, -ё ж Lгрч. Gorgo] 1. у старо грчкој тињским ушима , искеженим зубима, змијама тварали у камен .

градићу

грч .

k6kkos

gonococcus, В . гонореја ,

коштица, з рно] мед . бактерија овал­

ног облика која и заз ива гонореју.

300

Gorgonzo la

одвратн а жена .

gorgonzola,

према

у Ломбардији] вр ста ита­

лијанског с ира с гљивицама плесни .

Гордијев чвор [пат.

nodus Gordius]

врло за­

мршен проблем , тешкоћа која се може само си­ лом решити

(по

грчкој легенди , фригијски

краљ Гордије привезао је јарам уз рудо својих кола чвором који нико није могао да р азмрси; Александар Македонски гаје пресекао мачем).

горила, -ё м ,

G6r ill ai,

гонокок, -а м = гонокока, -ё ж, дат. гоноко ­

2. страшна,

горгонзола, -ё ж [ита1l.

гонитис, -а м [грч . g6пу колено, В . - итис] мед . упала зглоба колена.

ки, мн. гонок6ка [лат.

м уз. модула­

митологији , крилата же н а чудовиш те са живо­

рад и о-уређај који пок азује из ког правца

угло ва .

gorgheggio]

ма тонова , налик на ГlТичје певање.

оп­

ји справа за мерење углова на глави или лоба­

ма .

горгеђо, - а м [итал .

уместо косе, од чијег погледа су се људ и пре­

речи упућује на угао .

1.

гопак, -а м [УКР . гопак] а . украјински народ­ ни плес . б. муз ика уз тај плес .

gondoliere, В. гондола] човек

који стоји на го ндоли и весла; веслач на гондоли .

ја]

гонџе, -ета с [тур. gonce од перс. gunga] покр. заст . пупољак.

ција гласа при певању с веома брзим пром ена­

гондолијёр , -ера м . мн . гондолијери, ген . мн .

го ндол ијера [итал.

2. заста в­ 3. т итула, одликова­

цркву.

полица на којој стоји

роба у самопослузи .

3.

ник , барјактар , стегоноша.

корпа и л и кабина привез ана за д ири жабл

де, п ут ника и опреме.

њи.

лијанским градовима републикам а .

и пљоснат венецијански ч амац

с издигнутом крмом којим се управља помоћу ма.

gonfa10niere] 1.

ње које папа додељује особама заслуж ним за

гондола, -ё ж [ ве н ец. и итал. порекла]

гонфалонијёр, -е р а м [итал .

ист . градски поглавар у Фиренци и другим ита­

MI< .

гориле ж [ип ат .

goril1a од

грч .

космате афри ч ке жене из rryl'описа Ха­

нона из Картагине]

1. З0О1l .

највећа врста ч овеко­

ликог мајмуна која живи у екваторијалној Афри­ ци.

2.

гзтор .

фи!'. примитиван , груб човек , дивљак, сна­

3. телохранитељ , бодигард. + гОРИJlСКЙ .

госпел

гравитирати

граве при!! . [итал .

го спел, -а м [е нгл . gоsре lј еванђ еље] муз. тра- . д и цио н ал на религиозна песма црнаца на аме­

ри чком југу, с ритмичким њихањем тела, уз

гравеолентан , -тна , -тно [лат. према

пратњу хо ра.

государ, государа м [рус . государь] титула према

Gotik,

уметнички стил у Западној Ев ро­

[фр .

graveur] 1.

материјал .

НИЈама, висок им оштрим луков има , сводовима ,

вёрскЙ.

готица, -ё ж, дат. готици [В . roтика] лати­ с

угластим ,

шиљ астим

слов има

graviditas,

I'ОТСКЙ, -а, -о [В . готика] Готе.

2.

2. уметник

II светског рата .

1. кој и

према

гравйдна прид . ж [лат.

се односи на

gaufrage]

а. утиски вање

рељефних шара на тканину . б. ут иснуте шаре.

I'равиметар, -тра м , мн . гравиметри , ген. мн.

3. л. мн . гофрирају gaufrer] 1. (на)правити 1'0-

gravis

тежак , в . -метар] уређај

за мерење малих варијација у јачини гравита­ ционог поља .

гоф рирати, гоф рйрiiм, сврш . и несврш . [фр .

носећа , бре ­

gravida]

I'равидност = гравидитёт (в . ) грiшиметiiрii [лат .

лу I'отике .

трудна, бремени та]

gravida

менита, трудна .

који се односи на готику, који ј е у сти­

гофража, - ё ж [фр .

који ради гравире . + гра­

мед . трудноћа, бременитост.

које се употребљавало у касном средњем веку , а у Немачкој се одржало до краја

радн ик који се бави гравир а­

гравидитёт, -ета м = гравидност, -и ж [лат.

китњастом орнаментиком и др.

писмо

graveolens,

мирисати] који воњ а,

olere

њем, урезивањем цртежа или слова у одређени

пи који се развио у ХЈ веку , с вертикалним ли­

нично

тежак,

гравер, -ера м, мн . гравери, ген . мн . грав ер а

готика, ё ж, дат. готици [нем .

gothicus]

gravis

који је непријатног мириса.

р уског цара, господа р.

лат.

муз . озбиљно , досто­

grave]

јанствено, свечано; ознака лаганог темпа.

гравиметрија, -е ж [лат . трија]

1. наука

gravis

тежак , в . - м е­

која се бави променама сил е те­

фражу , таласасте наборе на тракама, тканина­

же на р азл ичитим та чкама Земље и њених сате­

ма,

л ита.

металним листовима,

плочама ,

картону

сл. ради појача вања њихове чврстоће.

2.

и

ути­

снути, утискивати у рељефне шар е (у тканину).

јака .

1.

врста вел иког бубња, добоша.

гошиза м, -зма м [фр .

he лев и]

gauchisme, према gauc-

францус ка левица; лев ичарство, леви­

гошиста, -ё м , мн . гошист и [фр .

gauchisteJ

гравиметрЙјскЙ .

gravure]

лик.

клише доб ијен гравирањем , у рез ивањ ем у

тврду површину ; з аједнички назив за бакрор ез, дрворез , линорез итд.

2.

отисак тако добијеног

грабан цијаш, -а ш а м, мн . грабанцијаши , ген . мн . грабанцијаш а [итал . дијал .

gramanzia од пе ­ nekromanteia, в . некроман т и ­

gromanzia од грч . 1. према народном

ја]

веровању ђак којије изу­

чио тринаесту, вилењачку школу и може з апо­

ведати ђавол има, водити облаке и улазити у вр­

2.

фиг. неуредан, несређен човек; не­

миран дух; боем.

гравирати, гр iширiiм, с врш .

француски лев и чар .

+ грабанцијашев, грабан­

цИјашкй .

И

нес врш .

[фр .

3. graver,

л. мн . гравирају в.

гравира]

gravamen

1. препрека, тешкоћа,

од

gravare тегоба. 2. жал­

ба, тужба, п ритужба.

грава мйна, -а с мн . [лат. множина од теп, в . гравамен] жалбе, тужбе.

н ик .

у р ез( ив)ати слику у метал, дрво или који други

тв рд материјал; улепша(ва)ти гравирама.

гравис, -а м [лат.

gravis] н ингв . акцент нагн ут chere, ои ; у п . акут . прил . [итал . gravissimo, в . граве]

улево, као у француском

грависимо

муз . врло достојанствено , врло тешко , споро .

гравитација, -ё ж [нл ат.

gravitas тежина]

gravitatio, према лат.

физ. особина тела да се узај ам­

но привлаче ; сил а теже , привлачење ,

грава мён, -е на м [лат. теретити ]

+

клишеа.

чарење .

зино коло.

хем. кванти тативна хемијска анали за

гравира, -ё = гравура, -ё ж [фр .

гоч, гоча м, мн . гочеви, ген . мн . гочёвii [алб .

gor;;]

2.

заснова на на мерењу теж ин е појединих састо­

+

грави­

тацйјскй и гравитациОнЙ. гравитёт, ета м [л ат.

gravitas,

према

gravis

тежак] озбиљност, важност.

grava-

гравитирати, гравитирiiм ,

ју несврш . [еtIГЛ .

3. )1. мн .

гравитира­

gravitate према лат. gravitas, 6. гра-

301

грамати кализовати

витација]

1. физ. тежити ка некој тачки под у,'ица­ 2. тежити, стремити ка чему; би­

градуирати, градуирам, З, л . МН . градуирају

јем гравитације .

сврш . И неС8РШ . [ШЈаТ.

ти усме рен ка нечему, нагињати нечему .

рати.

гравура = .'равИра (в . )

gra-

dus] 1. јединица за мерење углова и лукова која 60 минуга и З . 600 секунда , степен. 2. јединица за мерење

је једнака IIЗ60 круга , дели се на

температуре која има различиту вредност у за­ висности од температурне скале , сте пен.

З.

усло вна јединица за мерење густине течности,

концентра ције раствора или садржаја алкохо­ ла, сте пен .

ска ћирилица (за разлику од црквене).

грајзлер, -а М, , ·еи . М" . грај злёра [нем .

sler]

постепе­

gradatio] 1.

ност, поступност; постепе ни раст или падање.

књиж . стилс ка фигура у којој се изрази нижу

премајачању или опадању смисла или емоцио­ налног садржаја .

градела, -ё ж, ,'ен . мн . градёла [8енец . и тал .

gratella]

робом, бакалин .• грајзлерскй, .'рај ЗЈ.ерај, -аја М [в . грајзлер] покр . заст. сит­ ничарска радња ; бакалница.

грал, - а м, лок . гралу [стфр .

dalis

чинија, посуда]

гвоздена реш етка; роштиљ ; О на

средњовековном

graal

од срлат.

gra-

(такође свети Грал ) предању

ч удотворни

пехар у којије усута Исусова крв Докје био ра ­ запет.

тајанствена , чудот ворна светиња, З .

2.

оно што сви безуспешно 'граже , оно што нико није видео .

та мала тежина од ГР" .

gramgramma СЈ IOВО] 1. основ­

најеДИliица мере за тежину , хиљадити део ки­ лограма .

граД ИЈент, -а м, М" . граДИЈенти , ' ·е н . мн . гради­

2.

фиг . ВРJlО мала количина ч ега, 'грун ­

ка , з рнце.

разлика ва­

- грам [''}Јч . - grаПll1l<1 слово од gпiрh еiп пи са­

щу шног притиска између два места на истој

ти] као дру ги део сложенице означав а сло вни

надморској висини .

з апис или графички прик аз, цртеж .

gradiens

који корача]

1.

грам , -а м , М Н . грами, ге и . МН . грама [лат.

gradela,

.' радели, на граделама на роштиљу .

јената [лат.

Grei-

поКр . заст. трговац на мало , тргова ц ситном

према

2.

в . град] 8. гради­

гражданка, -ё ж [цсл. ] ист . световна , грађан ­

град, -а М, МН . гради , ген . МИ . гради М [л ат.

града ција, -ё ж [л ат.

graduare,

2.

1.

мат . вектор који показује

правац најбрже,' раста неке функције. З . физ . ме­

ра промене неке физичке величине по поједи ­ начној промени варијабле у јединици дужине .

градирати, грiщирам, З . л . ми . градирају сврш . и иеС8РШ . [8 . град]

1. одредити,

одређивати,

израчуна(ва)ти степен јачине нечега.

2.

(за)бе­

леж ити степе не на скали мерног инструмента .

З. распоредити , раСГlOређивати по степенима , по јачини .

4.

постепено повећа(ва)ти .

.,радл, - а м [н ем .

Gradel]

врста дебљег платна

с утканим шарама .

градуал, -ала м, мн . ('радуали, ,'ен . ми. градуа­ ла [срлат.

graduale] цркв . 1. део католичког бого­ служе ња . 2. приручник с песмама за мису . градуалан, -лна, -лно [срл ат.

gradual is, в.

град] постепен, степенаст, ступњевит.

градуализам, -зма М

[8 .

град, градуалан] 110Л .

постепено, малим корацима .

града ција.

302

graduatio,

gramma

граматёј, - еја М, МН . граматеји, ген . МН . грам а­

теја [грч .

grammateus

од

gramma

словоЈ ист. пи­

сар, чиновник (у Византији) .

граматизирати, граматизирам, З . Л. МН . гра­ матизирају (и .'раматизовати , грам атизујём) СВРШ. И несврш .

[8. граматика] 1. форм алистички 2. сувопарно предавати ј ез ик

проучаватијезик .

или учити граматику .

граматик заст.

8.

граматичар.

граматика, -ё ж, дат. грам ilТИЦ И [Ј,ат.

grammatica од ''}ЈЧ. grammatik~ (techne) вештина писа­ ња , граматика, према gramma слово] 1. део лин­ гвистике који проучава морфолошки и синтак­ сички систем неког јез ика ,

екон. такт ика напредовања према циљу лагано,

.'радуација, -ё ж [ил ат .

.'рамата, -ё ж [рус . грам ота од ГРЧ . слово] заст. повеља , указ, диплома .

2. књига ,

уџбеник из

ове лингвистичке дисциплине. З . ран ији назив

за ниже разреде гимназије .

••'рам атички .

граматикализовати, -ујём и граматика­ 8.

град] в .

Jlизирати, граматикализирам , З. л , МН . грам ати­ кализирају С 8РШ . [8 . граматикаЈ ЛИВlЋ . постати

гр а матичар

,"рансењёр

граlll" ИЊОЈ,ескан, -скна , -скно и ,'ранги­

део грамат ик е; потчинити граматичким прави­

ЊОJlСКИ , -а , -о [према имену париског позо р и ­

л има.

"рамат ичар,

-а

М

[В .

граматика]

1. а.

С'груч њ ак , н ау чник који се бави граматиком. б . писац грамат ике .

2.

шта Гран-Гињол

особа која добро познаје

граматику , особа којој л ежи граматика .

метра харт иј е и зражена у грамима .

gramen

трава] бат.

грандеца, -ё ж [итал.

ј ед иница за мерење ко л ичине ТОПЈюте .

према

на те жи н а и з ра же на у l-рамима .

гра М-МОJl еКУJl, -а М [В . '-ра м , молекул ] физ . гра мота , - ё ж [р ус . грам ота од грч. gпimm а чита ња и писања ; писменост .

2.

" ра мата. гра мофон , - а и грамофон, - она м, МН. грамо ­

ф о ни , ген . мн . грамофон а [грч. gпimmа слово , за­ пло ча .

-фон ] апарат з а репродукцију з вука с

•

грамофонскй и грамОфОнскЙ .

"pa M -СIl!lа, -ё ж [в . грам] фи з . сила која маси од јед ног гра ма даје убрз ање од

9,81 m

на се­

кунд у .

гр а н , - а м, лок . гр а ну , М Н . грани , ген . МН . грана [н ем.

Gran,

пре м а 1I а1'.

granum

зрно, се м е] ·ј аст.

н е к ада шња в р ло ситна м е ра з а тежину , ст и л а се у агю те к а рству и

кори ­

при мерењу д раги х

granatus]

Granat, према 1I ат. (Iapis)

там н о црве ни минерал велике чврсти ­

н е, користи се као украсни камен .

r paH aT Z, - ата м , мн . гранати , ген . мн. граната [итал .

granata,

пре ма лат.

granum

зрно , семе] бат .

врстајужно г во ћ а с накиселим бобицама у ун у ­ тра шњо сти кр у пног плода ,

Punica granatum ,

гр а н ата, -ё ж [нем .

Granate

од итал .

granata]

вој . артиљериј ски пројектил с ексгшоз ивним ву­ њењем кој и м се у ништава жива сила и техника .

гр а нат ирати, гран iпирам [8 . граната] 80ј . ватром .

гранатама,

grandiloquens,

говорити] р ечи­

loqui

grandioso

гађат и

од

велики] који зад ивљуј е СНа/'ОМ , мо­

ћи , величином ; в ел ичанствен , веле л епан .

грандиозитёт = грандибзност (в . )

грандибзноt'т, -и ж = "ра'lДиозитёт, - ета м [в . гран д иозан] својство онога што је гранд и о -

граllДоман, -а и

грандомаll, -ана м , м.! .

грандом а ни, !"с н. мн . грандомана ( ж . гранд о­ манка, -ё, дат . гран доманки) [В . грандоманиј а] онај ко пати од l-рандоманије, претерано ам би­

циозан човек , мегаломан .• грандоманскй и

грандоманекЙ . грандомаllИја, - ё ж [1Iа1'.

велики , в .

grandis

- манија] претерана амбиција; надменост , охо ­ л ост; манија величине , м е галоманија.

гранд еJlем в . "ренд СЈlем . гранит, -а и гранйт, - l1 та м [нем .

granito

Granit

артиљеријском

од

зрнаст] мин ер . веома чврста м агма­

тиуна сте на с астављена од фелдс п ата, к варца и

дру гих минерала, која се користи у гр а ђ еви ­

нарству и вајарст ву .

•

гранитни.

"раНОЈIИТ, -а и "ранолйт, -l1та м [лат. зрно, !")ЈЧ .

lithos

granum

камен] вештачки произв ед ен

ситан камен , смеса гранита и цемента .

гран IlрИ, гран прија м [фр .

grand

pгix]

ва награда (на такмичењу , конкурсу).

н а р , мограњ .

об асипати

grandis

итал.

к а м е нова .

гр а н зт ' , -ата м [н ем .

велики ,

зно ; раскош , сјај , величанственост.

" р а мотека зас1'. = дискотека (в . )

8.

grandi s

грандиозан, -зна , - з но [итал . л ат.

в а н с и стемска ј ед иница з а кол ичин у материје .

пи с ,

величина] II ОКР .

тост ; фр аз ерство ; високопарност.

граМ -МОJl, -а М [В . грам, мол] физ . молекулар ­

8.

grandezza

отменост , раскош , сјај .

граНДИJlоквенција, - ё ж [1I а1' .

гра м- каJlорија, -ё ж [В . грам, калорија] физ .

1. з н а ње

1. наследна племићка титула у 1931 . године . 2. племић који и м а

ft CT .

ту титулу .

пород ица тр а в а .

сло во]

grande]

Шпанији до

граминацее ж МН ., !"ен . граминiщеа = грами­ н ее ж мн ., !"ен . граминеа [МТ .

ужасан , је­

гранд, - а М, мн . грiIНДОВИ , !"ен . МН. грilНдо в а [ШII .

гр ам атУра, -ё ж [В . грам] тежина квадратног

(Grand-Guignol)]

зив , застрашујући.

2.

1.

п р­

н аз и в

појединих турнира , трка и сл . на којима се до­ д ељује таква наl-рада .

гранеењёр, - ера м , мн . гранс е њери , ге н . мн . грансењера [фр . gI-апdsеigпеuг] вел ики госпо ­ д ин ; кр у пан феудалац ; чов е к отм е ни х , го с п од­ ских манир а .

303

графито

гранула

l-ратул аЦlfја , -ё ж [л ат.

гра н ула, -ё ж [лат. granulum з рнце, према

granum

зр н о]

1.

комадић н еке материј е ла ко

раст ворљив у води , з рнце .

gratulatio] '!ести тање,

'!еститка .

2.

фарм. мала , о кр у­

I'ратулирати, гр аryл йр ам,

гла пилула , аб. у хомеопатиј и .

3. астрон . та'!каја­

рај у, ПРИII . сад l--раТУJlирајући [нем .

'!ег сјаја на видљивој Сун'!евој пов ршини .

гра н ула ран , -рн а, - рн о

лат.

= l'раНУЈlозан , -з н а,

-зно [в. гранула] који се састоји из зрна, з р наст .

гранулат, -ата м [в . I'ранула ] маса з рн аСТОI '

'!еститати.

-граф, -графија [грч .

graphein писати , -grap-

Ыа писање] др уги део сложени це који зна'!и писање , цртање , описивање , опис .

графl , -а м [грч . graphein писати] 1. мат. си ­

састава .

гра нулација, -ё ж [В . гранула] 1. дробљење, претварање неке масе у зрнца.

у златарству ,

2.

тех ника лепљења малих зрн аца .

3.

мед . ствара­

ње младог свежег ткива пр и зар астању р ана.

4.

астро н. з рнасти и зглед Сун '! е в е површине која се види помоћу телеско п а или на с нимку .

гранул ирати , гран ул йрам , рају несврш . [нем . gгап uli егеп ,

3. л. мн . гранули­ в . l--ранула] 1. вре­

тварати неку мате рију у з рнца ; ситнити, ус ит­ њавати .

gratu1are]

3. л . м •• . гратули­ gratuliere n од

2.

м ед. зарастати уз вомоћ l--ранула ције.

гра нулозан = грануларан (в . )

стем та'!ака (темена) од који х су неке СГlОјене линијама ;

користи

се за

решавањ е топопо­

шких, лог и'!ки х И комби н ато р них проблема .

2.

дијаграм , графикон .

граф2 [нем . GrafJ В . грОф . графём , -ема м = графема, -ё ж ['1'ч . gгарhё­ та СЈ10ВО] IIИ Н ГВ. з н ак којим се обележава глас, спово или комбинација сло ва .

графизам , -зма м [в. графикај сликања као у графици.

2.

1. лик . на'!ин

естетски аспект пи ­

саног приказивања јези'!ких елеме ната .

гра нулом, -ом а м, мн . грануломи, ге .-•. мн .

графија , - ё ж [грч .

graphia писмо] Ј'ИН ГВ . на­ •

гранулома [нлат. granu1 0ma, в . гранула, -ом ј мед .

'!ин писања , п ри казивања гласова словима .

и з раслина , '!ворић у ткиву који н астаје као п о­

l,рафЙј с кЙ .

след ица запаљења.

-I'рафија В. -граф .

гран ц еола, -ё ж = l'раНЦИI'ула, -ё ж [итал .

графика, -ё ж, дат. графици, ген. мн . графйка

врста великог морског рака , Маја

[грч . graphike сликарство] IIИК. 1. грана сликар­

grancevo1a]

squinado.

ске уметности, цртање линијом , потезима , без

2.

I'ранцигула = гранцеола (в .)

додавања боје .

гранџ, -а м [енгл. grunge (rock)] муз. врста

'!ијој основ и се налази такав цртеж (гравира,

рок-музике настале

из

панка

и

хеви-метала у

гра нџер, -а м [В . гранџ] муз . и з вођа'! гранџа. грао прид. индекл . [н ем. grau] фам . заст. с ив , си­ ве боје .

гра па, -ё ж [итал. grappa] врста р акије, комо ­ вица .

рају СВРШ . и несврш . [н ем.

3. 11 . МН. гратини­ gratinieren од фр . grati-

пустити, пуштати да се испе'!е по

површини; за пећи тако да се формира кора.

гратис ПрИЛ . и ПРИД. f1ндекл . [лат.

gratis] који се

не плаћа, бесплатно, без надок наде.

гратула нт, -а м, мн. гратуланти, ген. МН . гра­ тула ната [в . гратулират и] особа која '!естита ,

304

кони, ген . МН . графикона [грч . graphik6s сликар­ ск и] приказ појава вомоћу геометриј ск и х ли ­

нија, фигура и сл . ; дијагр ам.

графит 1 , -а и графи т, - ита м [нем. графl , - и т]

1.

Graphit, В .

хем., минер . п рир одни кристални

алО' I--Р О В СКИ обл ик угљеника, сивоцрни мекани

грат инирати, гратинйрам,

'!еститар.

питографија и сл . ).

графикон , -а и графикон, -она м , МН. графи­

раним 90-им годинама ХХ века.

пег] КУII ИН .

штампана уметни'!ка дела у

минеРаЈl који се у п отребљава за израду мине од оловке , за п р ављење боје .

оловке, мина .

2. срце графитне • графитнй и графитий .

графит 2 , - ита м, МН . l--рафити , '·ен . МН . графита [f1Тал .

graffito]

цртеж или порука друштвене или

ли'! не природе на зиду з граде или на некој дру­ гој јавној површини .

графито , -а м , ген . МН . графита [и тaJt . graffito , према gгаffiаге урезивати, гребати] IIИК . техника

графичар

греко -

израде цртежа ил и н ат пи са у р ез ив а њ е м у тврду

.-рахт, -а м , мн . гр ах ови , ге н. м н . гра хто в а [хол .

gracht] ј едан 'од мал и х кан ал а у ул ицам а хо­

11 0В РШИНУ .

граф и ча р , -а м , М Н . - и [ В . графи ка] ник који се бав и гр афико м .

2. р ад ник

1.

у м ет­

за п ос л е н

у штампарији, гра фички рад ни к , Т ИП Ol '}Јаф .

графичк й , -а, -о [ В. графика] си на графику и графи чаре .

2.

ла н дск и х гр адо в а.

грација, -е ж [лат.

gratia] 1.

1. који се од н о ­

који се од носи н а

Еуфрос ина и Та.п иј а.

2.

љу пко ст, др ажес н ост,

еJlега нциј а, н аро чито у п ок рети ма и п озама.

грацйлан, -л на, -л но [лат.

писање , граф иј ски .

графо- [грч. graphe пи смо] као први део сло­ женице показуј е да се ре ч од но с и н а писмо и

логii [В. графо- , -лог]

l ·e H .

М Н . гр афо­

1. стру ч њак з а гр афоло ги ­ 2.

ју, судск и вештак у области гр афо лог иј е .

особа која по рукоп и су п ога ђ а к а рактер чов ека.

графологија , - е ж [ В . гр аф о- , -ло гиј а ]

1.

в е­

штина тумачења р уко пи са н еке особ е да би се утв рдио њен ка рактер и п с и х ичко ста њ е.

2.

упо ређивање п и са ни х текстов а ил и р у к о пи са

тљи в .

2.

танак и вита к .

графома н , -ан а , м н . гра фо ма ни , ге н . м н . гр а ­ фоманii [В . графома ниј а] ч о в е к који болује од графома није , ск ри бо м ан .

••-рафоманскй .

графомilНија, -е ж [ В . графо -, - м а ниј а ] б оле­

gratiosus]

љубак,

драж еста н , пр ефиње н , елега нта н ; ви та к , гибак ; скл а да н , х ар мо ничан .

грациозност, - и ж [ В . гр а ци оза н] особин а о н о га који ј е гр а ци оза н , о н о га што ј е гр ацио­ з н о; љу п кост, дражес н ост, пр е фи ње н ост .

грациозо ПРИJl . [ ИТllil .

grazioso]

муз . љупко ,

ум и љ ато, д р ажес но .

'-регаризам, -а м [лат . стаду, према

р ади д оказивања аут ор ст ва .

grac ilis] 1. који је

н еж н е фи з и чке грађ е ; крх а к, н еотпор ан , осе­

грациозан, -з н а, -з но [лат.

писање .

графОло .-, - а м , мн . граф олоз и ,

у старо ри мској

м и толо гиј и сва ка од 'Ј'}ЈИ бо гиња леп оте: АГJlај а,

grex

gregarius к ој и

пр ип ада

стадо ] СКЈ Ю Н ОСТ н е ки х живо­

т ињ а да ж и ве у ч о п о рим а.

гре,-оријанскй , -а , -о [ нлат. G геgо гi а пu s ј ко­ ји се од н о си н а пап е п о им е н у Гр гур ( Гр егори ­ је) ил и њ и ма прип ада .

....-регоријански

ка­

сна страст за писање м , н ар о чи то код људ и који

ле.щар ист. В. юtJIенд ар ; грегоријански кор ал

немају књиже вн ог да р а .

муз . н а чин ј ед но глас ног п ева ња у католичкој

•-рафо р еј а, -е ж [8 . гр а ф о-, - реја]

8. графома­

цр кв и .

грёж, - а м [ фр .

нија .

графоск оп , -а м , мн . - и [В . гра ф о -, -ско п] О Ј'Ј ­ тичк и апарат кој и служ и за пр ој ектова њ е те к ­ ста , цртежа и сл. с про вид ни х ф олиј а н а п лат н о ил и з и д н у пов ршин у .

графос п аз ам , -з м а м [ В. графо -, грч .

spasm6s

грч] мед. неуроло ш ка болест кој а се м а ниф есту­

gJ'ege] 1. с иро ва н еоб р ађен а 2. ко н а ц доб иј е н од та кве с ви ле . грёј, - а м, мн . гр ёји , ген . м н . гр ёј а [ енгл. gray, према е н глеском рад и о би оло гу Л. Греј у (L. Н . Gray, 1905- 1960)] физ . ј ед иница апсор бован е дозе ј о н изуј у ћ ег зр аче њ а, с кр а ћ е ница Gy. СВ И Jlа.

греј д ер , -а м, гр еј дс ри , ,·е н . МН . гр ёј дера [ е " Г11.

је као грч у п рст и ма, ш а ци и л и целој р у ци при

grader]

поку шају писања.

ма шин а з а стр уга њ е и и з р авња в а њ е п утева.

гра фоте ка , -е ж , дат. гр афоте ци [ В . граф о-,

[енгл.

graft]

MII .

гр афтов ii

мед. о р га н и л и тк и во кој е се преса­

ђује , транспла нтат.

графт 2 В . грахт .

•-рахам, -а м [пр ема а м ерич ко м ле кару С. (Gra ham, 1794- 1851 )] 1. интеграл н о бра шно . 2. хлеб и ли п е цив о без к в ас ца доб иј е­ но од та квог б р а шн а . • ГрахаМО8 хлеб в . гра­ хам (2). Грејаму

грејпфр ут, -а м , МН . гр ејпфрут и , ге н . мн . грёј­ пфр утii [ енгл .

-те ка] зб ирка графи ко н а , цртежа .

графт Ј , -а м , мн . гр афто ви , ге н .

при кљу чн а и л и са м оход на грађ е в инска

grapefru it]

601'. врста јуж н ог воћа ,

Сitгus ра гаdisi, с к р у пним со чним п лодовим а жуте бој е, п о м ало го р ког укуса .

.-рёјс- •• ерИод, -а м [ е н гл .

grace

доб р онамер ­

н ост] п ери од у к ој е м зајм о прим ала ц н ије ду­ жа н да за п о чн е вра ћ а њ е зајм а, к р ед и та .

грёка в ,

graeca et latil1a . Graecus грчки]

.-реко- [11ат.

као пр в и део сло­

же нице пок азуј е да се р е ч од н ос и на Гр ке и л и грч к и ј ез и к.

305

грнље

греко

греко, -а м [ита1l . greco грчки] 1. северои ­ сточна страна света .

2. североисточни

ветар.

грекомјј н, -ана м , ЮI . грекомани , ген . мн . гре­

I'рецист(а), -е м , мн . грецисти [В . гре ци зам] научник , стручњак за грчки језик , књиже вно ст и културу.

грекоманија] човек који исказује

грецистика, -е ж , дат . грецистици [В . гре ци ­

п ретерану љубав према свему што је грчко ,

зам] н аука о I'РЧКОМ језику, књижевн ости и

комана

[8.

обожавалац грчке културе .

I'рекоманија, -е ж [Jlат .

•

грекОмiiнскЙ .

Graectls Грк ,

мани ­

8.

ј а] претерана љубав према свему што је грчко.

гремијiiл, -ала м

[ 11"1'.

gremiale] у католичкој

цркви комад тканине са извезени м крстом који се ставља бискупу преко колена док седи на тр о н у .

гремијум, -а м (и гремйј, -а) м [нем . ит од л ат.

gremium

Gremi-

крило] састанак шефова

одељења у некој установи ; управни одбор .

гремЛltн , -а м [енгл . g гетliп] у жаргону аме­ ј и доводи до квар а у мотору .

8.

Groschel]

ист. врста старог аустриј с ког ко­

ваног ситног новца .

гривелйран, - а, -о [фр .

grivele]

попрск а н бе­

лим и с иви м ГleгaMa , пиргав.

гривенйк, - ика м, мн . гривеници , ген . мн . гривеника [рус . гривеник] стари руски сребрни новац од

10

копејки .

гркз, -а м [нем .

Gries]

крупно с а м л евена

I'ризај , -а м [фр .

grisaille сивило] 1. ј едн обој­ 2. упо­

на сл ика израђена у нијансама сиве бој е .

треба сивих и црних шара за декорациј е н а тек,

грен, - а м , мн. грени , ,'е " . мн . грена [фр .

granum]

грешља , -е Ж, ген . мн . грешљаЈгрешљи [аустр . нем .

пшеница, крупно брашно, КРУГlица .

рич к и х пилота : злоћудан невидљиви ство р ко­

од 1Iат.

култури.

grain

гран .

сти л у, керамици, намештају и сл.

гризета , -е ж, I ·ен . мн . I'ризета [фр .

grisette] 1.

гренадй н , - ина м [фр . gгепаd iп е , према Шllан ­

у француској књижевности млада градс ка же­

ској покрајини Гранада] врста танке свилене

на л аког морала , обично кројачица , мај сторица

т к а нине.

и сл.

гренадина, - е ж [фр . grепаdiпе , према

de

grena-

[еНГЈ1 .

гр а нат, нар] сок од нара.

гренадй р , - ира м , мн . гренадири , ген . МII . гре­

нади ра [ нем.

Grenadier од фр . grenadier] 1. I'С1'. у

м н огим армијама од ХУП до ХIХ века официр ил и војник еЈ IИТНИХ пешадијских или коњи ­ ч ки х ј ед иница .

2.

висок , снажан човек; људе­

ска р а, људ ина .

I'ренд слем, гренд сл ема м [ е НО'1I . g lЋпd slam] сп. оз нака з а највеће светске турнире у тенису ,

р агб иј у , голфу и сл . СllOртовима; победа на та­

кво м турниру ;

греп

8.

HCllp .

грен слем.

grizzly]

girah од п сре . giragj заст. грчки]

ил и и з раз позајмљен из грчког језика.

2.

1.

реч

начин

и з р ажа вања према грчком моделу .

грецизи р ати, греци з ирам ,

[фр .

gri llage] 1.

ћО nЊШЈ .

арх . потпорни темељ од у н акр­

с н о п остављених гр еда.

2. у

рударству и злага­

ње високим температурама , печење.

3.

кулин .

Гlрепржени, зашећерани ораси; врста ч о колад­ них бомбона с таквим орасима .

l"Ријёр , гријера м [фр . gгuуеге, Гlр е м а шв ај ­ царском месту

Gruyere]

врста ТВРД ОI' п олума­

сног швајцаРСКОl ' сира .

1. затворени

роштиљ с м еха низ мом

који окреће печење . 2. о . грНJlРУм. 8.

грИјiiж.

I'РИЛОII , -она м [фабричко име Гlроизвода ј назив за вештачке, синтетичке тканин е .

l'рltЛруМ, - а м [еНГ1l .

grillroom] 1. у р естор ану

просторија где се роштиљ Гlече пред гостим а.

3. л. MII . грецизи­ р ај у, прил. I'рецизирајући [каСН01lат. graecizarej 1. и з ражавати се у духу грчког језика . 2. понаша­

2. отмени

ти се као Грк .

кретни

306

U"sus

гријiiж, - ажа м, мн . гријажи, ген . м н. гријажа

грилiiж

ме р а з а дужину , шеснаести део аршина.

Graectls

30011 . велики сиви и ли св етлосме­

ђи северноамерички медвед ,

[еIlГЈ1 . gгill]

грецизам, - зма м [Jlат.

у Гlариским рад њ а м а .

грнл, грила м, мн . ГРИIlОВИ, ге н . MII . гри лова

грејпфрут.

грех, греха м [тур .

2. продавачица

ГРНЗЈIИ, -ја м , мн . гризлији , ген . мн . Ј 'р изл ија

део р есторана.

грнље, гриља Ж мн . [итан. прозорски

кагщи

griglia] покр . 1. ГlO­

од танких

да шчица ,

гримаса

шалони , ребренице .

гвоздена решетка за пе­

2.

хват (у борилачким спортовима) . б. начин ру­ ковања; вештина , мајсторија.

чење меса, роштиљ.

гримаса, -ё ж, ге н . МН . гримаса [фр .

гриф, -а м в. грИфОII .

grimace]

искривљено, изобличено пице којим се изра ­

жава неко осећање; О правити гримасе креве­ љ ити се, бечити се .

гримiiз, -а м [арап. qirmiz] 1. љубичастоцр­ в е на тка нина .

2.

љубичасто црвена, пурпурна

боја. З. врста морског пужа ,

Murex branclaris.

грифоза, -ё ж [грч .

грифон, -она м , грифони , ген . МН . грифон а [ фр.

gTi ngo]

лава.

у Латинској Америци

н аз ив за странца, у првом реду Американца

и ли Енглеза .

Гринпiiс, - а М [енгл .

од

Greenpeace

green

зе­

ле н , реасе мир] међународна организација за очување човекове средине .

гринта, -ё ж, ,·е н . мн . гринтii [н е м .

1. де чја кож на

покр .

Grind]

болест, с крастама на глави.

2.

В.

грИtlТавац .

ГРИlпав, - а, -о [В. гринта] ПОКр . кржљав.

2.

1. слабачак,

који гунђа, uангризав .

ГРИlпавац, - вца м [В . гринтав] IIОКр . вољно развијен човек , кржљавко .

2.

1. недо­

uангри за­

ло, гунђало.

гринхорн, - а м , мн . -и [ СНГJl .

Grtinzellg] 1l 0 Кр . зелено

биље које служи з а исхрану људи ; воврћ е , зе­ лен .

гриот, -а м , мн . грИоти . ГСн. мн . гри6та = ГР II­ ота, -ё ж, ген . мн . гриота [фабричко име прои з­ вода , п рема фр .

griotte

вишња] трговачки назив

I'РИП, -а м [фр . grippe] мед. лако преносива вирусна инфекција д ис ајног система, с висо­ ком температу ром , која, ако се н е ле чи , може да доведе до компликација; инфлуе нца.

грипоза н, -з на , -з но [ В . грип]

2.

1. који се одно­

који болује од грипа; грозничав ,

ф еб рипан .

грисини, грисина м

grissino]

MII .

(уоб . ГРIIсинlt)

[' ...,lЛ.

врста спаног п ец и ва у облику штаllића .

гриф , -а м , мн . r'РИфОВИ , ,"ell . мн . гриф6ва l нем .

Griffj 1. дршка

на сабљи и л и ДР УI'ОМ хладном

о ружју , балчак, рукохват .

2.

gryphus

од грч .

gryps] 1. митол .

2.

оштродлаки ловачки пас птичар .

[фр .

gros] 1.

гпавн и , најве ћи део, главнина .

2.

врста теже и гушће свипе сличне тафту.

грог, грога м [ eHrJl. grog, према надимк у Old Grog енглеског адмирала из ХV1П века Е . В ер­ нона] јако алкохолно пиће од рума или коњака с додатком вруће воде и шећера .

I'РОI'И прид . индеКJI. [енгл .

groggy] а. сп . оша­

мућен од удараца (о боксеру) . б . исцрпљ ен, уморан , слаб, изнемогао .

ГРOl'иратlt, грогирам , 3. 1' . мн . гро гираЈУ сврш . [В . IlJогиЈ ошамутити (ударцима), довести у полусвесно стање; сломити, и сц рпсти , и з н у­ рити .

I'pojep, -а м в . грИјёр . громада, -ё ж, , ·ен . МII . громада [рус . громадај

1.

а . велики комад стене неправилног обли ка,

камени бпок . б. планински масив.

2.

нешто ве­

Ј IИКО и тешко, грдосија ; маса, гомила.

громбii, -нја м [порекло нејасноЈ

1. врста пу­ Ilpa-

ниј ег ребрастог сукна које се користи за вљење з имских капута.

2. зимски

капут од та­

квог сукна.

за вишњу обложе ну чоколадом.

си на грип .

од лат .

гро, граа м (у првом з начењу обично индею, . )

greenhorn] по­

четник, новајлија , жутокљунац.

гринцај l', - а м [нем .

griffon

крилато чудовиште које има главу орла , а тело

гринго, - а м, мн . IlJИНГОСИ, гсн . МН . гринг6са [м екс икански ШГI .

gryp6s савијен , в . -озај са­

вијеност ноктију у облику канuи .

му з. дрве на и ли

гро-план, -а м, МII. гро- планови [фр .

gros

ве­

лики, в . п ла н] први план, снимак изблиза; уве ­ лича на

слика

предмета

или

неког

детаљ а

филмске сцене.

грос, -а м , JlОК. гросу , МН . IlJОСОВИ , ген . МН . гро­ сова [нем . си

Grosj заст . мерна једи ница 12 туце-га, ·Ij . 144 комада.

која и зно­

"росlt ст(а), - ё м , МН . гросисти ( ж . l'рОСИСТКIt ­ ља, -ё) [ фр .

grossiste,

" СМ . Gгоssistј ТРI 'овац који

ради lIа веJlИКО , велетр гова ll .• гросИстltчкii . гросо модо В .

grosso modo.

"ротеск, -а м [фр .

grotesquej

ТНПОгр .

Bpt:Ta

пластич на д аш чи ца прилепљена на горњи део

штампарског слога с јед ноставним словима и

гудачког инструме нта.

л инијама једнаке дебљ ине .

3. а .

начин хватања , за-

307

групето

гротеска

гротеска, -ё ж , дат. гротеск и/гр отесци [итал.

grottesco,

по цртежима који су нађени у рим­

ск им рушевинама званим

grotte,

пећине]

1. лик.

врста орнамента који се састоји од слобод н о уком понованих мотива људских ликова, биља­ ка, животиња, чудо вишта и сл.

2.

КЊI1Ж . а. ис­

к ривљено , фантастично или карикирано при­ к аз ивање људ и . б . кратка приповетка , новела или драма са ексцентричним и необичним ју­ нацима у з агонетној радњи.

гротеска н , -скна , -скно [фр . итал .

grottesco]

grotesqtle од

који има особине гротеске; нео­

бича н , претеран , смешан, неприродан .

2. веома

р ужа н , који изазива подсмех.

гротескност, -ОСТИ ж [В . гротескан] особина онога који је гротескан или онога што је гро­

грунди рати , грундйрам,

нети, наносити основну боју преко које долази друга боја.

ГРУllДфарба, -ё ж , l'eH . МН . грун дфарбй [нем . GгuпdfагЬе] = ГРУНД (1)

11IYIIT, -а м [н ем . Grund темељ , земљ иш те, 1. земљишни посед , земљиште, има­ ње . 2. в . I'PYIIJJ. (1) . • ГРУlIтОВIIЙ . ПОДЛОI-а]

грунткорна , - ё ж,

Grundgarn]

гроф, грофа м , мн . грофови , ген . мн . грофова

I'e ll .

мн . гр у нткор нй [н ем.

ПОКр . вел ик а рибарска мр ежа изме­

ђу д ва чамца која пада на д но.

ГРУIIТОВIIЙК в . ГРУlIтОВllичар . I-РУlповница , -ё ж [в . гру н т]

1. земљ ишн а

књига у којој се воде некретнине , вл ас нички

односи, хипотеке.

теск но .

3. л . мн . грунди раЈ У

сврш . и н есврш. [н е м . gгundieren, в . грунд] СЈТИК . н а­

2.

служба у којој се воде зе­

мљишне књиге; служба катастра.

а. у раном средњем веку ,

грунтовничар, - а м (ж . гру"тов"ичарка ,

у За падној Европи , ф еудалац, земљо поседн ик ;

-ё, дат. грунтовничарки) [В . грунт] службеник

[мађ .

gr6f од

нем .

Graf]

кр аље в ваза.н . б. висока племићка титула . О жи­

који води земљишне књиге, чиновник у земљи­

вети као

шном катастру .

-

живети раскошно , у изобиљу .

•

грофовски . грофица, -ё ж [В . гроф] грофова жена ; жена с грофовском титулом.

грофовија, -ё ж [В . гро ф]

1. грофов посед. 2. а.

на (у Ен глес кој и Ирској : у оригина.пу

cotlnty).

грош, -а м, MIJ . гро шеви, ген . MIJ . грошёва [нем . Gгоsсhеп од срлат.

(denaritls) groSStlS дебели

(ди­

новац разл ичите вредности у разним

1.

земљ ама: у Аустрији стоти део ши л инга , у Ср­ бији

20

пара, у Пољској стоти део злота и тд.

2.

с ита н новац уоп ште ; новчић , парица ; О (б ити , остати) без пребијена гроша без паре у џепу;

Ite

вреди ни гроша не вреди баш ништа ; рад и­

т и за свој грош рад и ти за сопствени рачун;

groove ] муз . инструмента.пне groom] 1. слуга који јаше на

коњу испред гос подар ев их кочија или њима управља; коњушар .

2. л иврејисани

служ итељ у

грунд, - а м [н ем. Gгuпd темељ , земљиште, в . грУ нт .

308

1. СЈlИК .

шћу .

3.

музички ансамбл, састав .

основна боја слике, подлога.

•

КРВllа гру­

па м ед. један од четири типа крви (с подразре­ дима) који се морају одредити приликом дава­ ња крви да се о на не би з груша.па ; интересна I-руrш група грађана који делују ради пост иза­

ња заједничког циља; платна група платни

р аз ред; поп - група група музичара који изводе заба вну или рок муз ику .

љење у групе.

2.

1. сврставање, де­

гру па , скупина.

"eIJ. мн . групаша [В . група] прип адник н еке уже групе, обично политичке .

•

груrlашити, групашйм

I' р у пашк й .

несврш .

[в .

l-р упа]

стварати фракцију унугар неке веће политичк е

богат им кућама ил и хотелима.

подл ога]

ничким обележјем , истим послом и ли активно­

I-р у паш , -аша м , ВОК . гру пашу , МН . групаши ,

варијациј е основног ритма у фан ку.

гр у м, -а м [ енгл.

група, -ё ж, rel! . мн . група [ фр. grotlpe од итал . grtlppo] 1. скуп људи или истородни х предме­ та , скупина . 2. људи повезани неким зајед­

I-р у пација , -ё ж [в . група]

три за грош нешто безвредно.

грув, -а м [ еIJГЛ.

group, в . груп а] банкарска

вредносна 1l0шиљка која садржи новчанице, вредносне папире и л и документа .

ист. област под управом грофа. б. округ, покраји ­

нар)]

• ГРУlпОВllичарскй .

груп, -а м [фр .

2.

заједнице.

групето, -а м [>lтaJ l .

gruppetto, дем . од gruppo

група] муз. украс од ч ет ири ноте, који поред

групи

двапуг поновље н ог основног то на сад р жи то н

у правник Црне Гор е у време млетачке власти .

изнад и тон испод њега.

+

групи, ж индекл. [ е нгл.

grot1pie]

гру писати, - ишём сврш . И н есврш. [В . група] р ас п оређивати,

гувернал, -ана м , МН . гувернани , ген. мн . гу­

вернана [фр .

прати поп-групу на гостовањима.

распоредити,

гувернЗдУрскИ .

де војка која

сврста(ва)ти

gouvernai l] у правља ч на бициклу

или МОТОЦИКJI У.

гувернаита, -ё ж, ге н . МН . гувернанти и гувер­

у

нзита, -ё ж, ген . МН . гу в ернаната [фр .

групу , делити п о групама.

I'РУПНИ, -а, -о [ в. гру па] који се од носи на групу ; који се обавља у груп и .

...

групна тера­

gouvernante]

Домаћа васпита чица , плаћена жена која васп и ­

та ва и учи децу у ку ћи богатије породице.

пија психотерапија с в иш е п а циј е н ата који

гувернёр , -ер а м, МВ . гуве рнери , ген.

р аз говарају међу собом под надзо ром п с и х ија­

в ернера [фр . gО Ll vеrnе ш' управник , пр ема

тра ; I'РУ ПНИ секс вођење љубави с д ва И Ј IИ ви­

уе гпег у прављат и]

ше партнера истов р еме н о; групни скок и сто­

берније или з емље ; нам есник , губе рн атор .

времени скок више падобранаца , који тр еба да

н ајвиши ру ководилац неке уста нов е, нар очито

се ухвате за руке формирајући з адату фигуру .

државн е ба нк е .

гру пњак, -ака м [ в. гр у пни] жарг. групни

I]'BepltMaH,

1. у прави тељ

гу­

MII .

gOLI-

п о крајин е , гу­

2.

+ гувернёрскИ . -а н а м, МН. гувернмани, ген . мн .

гувернм а на [нем .

секс.

губа, -ё ж [тур .

kt1 ba од ар . quba '] 1. мед. тешка

Generalgouvernement од фр . 1. служба нам есника, у пр а ва покрајин е, нам ес ништво. 2.

got1vemement

инфективна болест која до вод и до промена на

у пра в ника ;

кожи и нервима, леп ра.

војни округ.

2.

вет. жи вот ињ ска шу ­

га , најчешће козја, овч иј а и л и пс е ћа . неке врсте гљива.

4 . ф иг .

3.

I]'дбај [евгл .

н аз ив за

п еј. гад , поганац , про ­

по зд рав на

гудок, -а м [рус . гудок ] р уск и музички ин­

губав, -а , -о [ в . губа]

2. шугав (о ов ци

1. болеста н од губе, ле­

ца [в . губав] болес ни к од губе ; фиг. особа коју

сви избегавају.

ст р умент с три ж иц е.

и друг им ж и вот ињама).

губа вац, -в ца м, МН . губавци , ,'ен . м н . губава­

гУДРОI\, -о на м [ фр .

goudron] 1. катр а н . 2. па­

пир пре маза н катраном који служи за и зола ци ­

ју, теРll ап ир .

+ гУбавчев.

Гулаг, -а м, МН . (под

губе р , -а м, м н . губери , ген. МН . губё р а [м ађ. покрива ч од уваљан е ву н е; О прострти

guba]

good-bye, goodbye]

ра ста нку, до виђења, з богом .

клетник.

прозан.

влада] и ст.

[р ус.

СКр.

Главное

2) гулаз и , ге н . МН. гУла га

у правле ни е

но-тр удов ы х лагер е й]

и с правитеJlЬ­

1. с краћ е ни

н аз ив за си­

се према губе ру живети према могућностима ,

стем стаљинистичк и х ко нц е н т рациони х лого­

не тражити преви ше .

ра.

губер натор, -а м [р ус . губе рнато р , према лат.

gubemator тивно

кормилар]

1.

из аб рано л ице,

управитељ , гувернер .

2.

н ајв ише адм ини стр а­ ш еф

адм инистр а ције ,

у царској и да нашњој

Русији највиши државни чиновник у губерни ­

ји.

+

губе рнато ров , губернаторски .

натор .

2.

жена губе рнато ра .

1. жена губер­

+ губернаторкин .

губернија, - ё ж [рус . губерни я, В. губерна ­ тор]

1.

у царској Рус иј и н ај в иша админ истра­

тивно-териториј ал на јединица .

тивна област , пок р ајина.

+

2. адм ини стра­

губернИјскЙ.

governatore, 8. гуве рн е р ]

ник]

1.

ул ич а р ,

gulampare хомо­ gulam младић , п ере . blire љубав­ гола ћ , бескућник , скитница. 2.

мангуп, ба раб а, беспосличар , и зел иц а.

гулаш, -а и гулаш , -а ш а м [ мађ.

gulyas од

п асти рс к о месо] кул ин . ј ело од кома­

д ића говеђег меса с лу ком, паприкаш.

гулден, -а м, М Н . гулде ни , гек МН . гулдёна [ хол .

guldel1 (tlorijn)

злат ни (флорин)]

1.

хо­

ла ндска новч а н а јед иница до заме не евром . ИСт . од

xrx

Xry

2.

дО ХУI век а злат ни , а од ХУН дО

века с р еб рни нов а ц у Н ема ч кој, Аустроу­

гарској и н ек им друг им суседним земљама.

гувер н iщу р , -ура м , МН . гувер н аду ри , ге н. мн . гувернадура [итал .

лого р у том систему .

сексуала ц од ар .

gulyashus

губе рнаторка, - ё ж, дат. губерн ато рки , ге н . МН . губернато рки [в . губернатор]

2. ( гулаг)

ГУЛЗl\фер, -а м . м н . - и [тур .

" ст.

гум, -а м [фр .

goum од MarpellcKOl' ар . gaum Ј 1.

'-'р вобитн а људс ка зај ед ница, п леме код Арапа .

309

гУру

2.

у северној и средњој Африци утврђен број ко ­

њ ице који је давало једно племе .

гума, - ё ж , ген . мн . гума [лат. од грч .

kOlllllli,

египатског

2.

gumma,

порекла]

gШnllli

1.

ела­

аугом . обруч од " уме испуњеliе

ваздухом , пнеуматик.

3.

комадић гуме који се

користи з а брисање нечега написаног оловком .

4.

(у говору филателиста) лепак на марки.

5.

жарг. гу мено средство за контрацепцију, пре­ зерват ив , кондом.

жвакаћа

t.

гума маса за

ж ва к а ње произведена од сока тропских биљака с додат ком ароме и заслађивача .

гУма ра, -ё ж, ген . мн . гУмара [В . гума] радио ­ ница, фабрика гуме ни х производа .

гумараб ика , -ё ж, дат. ,'умарабици [срл ат.

gUlllma

ага Ьјса , в . гума] жута биљна смола, рас­

творљ ива у води , која се употребљава као ле­

гумаст, -а , -о [В . гума] који је сличан гуми , ме к , еластичан .

гу маш, -аша м, ...,. гумаши , ге н . мн . ['умаша

[В . гу ма] в . гумењак. гу мен, -а , -о [В . гума] начињен од гуме .

гумењак, -ака м , мн . гумењаци , ген . мн . гуме­ ња ка [ В . гу мен] фа м . гумени опанак; ципела с гу­ мен им ђоном ; гумени мантил ; предмет од гуме.

GUlllmi , В .

прем аз ати слојем

ГУМИltа, -ё ж , ,"ен. мн . гумйца [В . гума] з а брисање .

1. гума

еластични обручић од гу м е .

2.

r)'ltгула, -ё ж [тур .

gulgule

од п ере .

gulgule]

маса људи, гужва , стиска; метеж , вр е в а.

гуњ, "уња м, мн . гуњеви , ге н . мн . гу њё в а [ ка­ снолат . guп п а крз но] сељачки капут.

2.

1.

кратки српски сук н ени

покривач од уваља н е ву н е,

губер .

гурабија, -ё ж [ТУР .

gurabiye од ар .

guга Ы ууа]

колачић од меда , масла , брашна и баде м а.

гурбет, -а gшЬеt од а р .

.. , мн . гурбети , ге н . мн . гур бёта [тур . gurba туђина] 1. а . човек из стране

з емље , l)' ђин , странац . б. бес кућник , с кит н ица ;

номадски Циганин , чергар . гурбетин в . гу рбет

2. в .

гурбетл у к .

(1).

l-у рбетл ук, -а м, мн. гурбетлуци , ген . м н . гу р­

пак и у производњи лекова .

I-У МИ- [н е м .

2.

л епка (о маркама , коверту) .

ст ични материјал који се добија обрадом сиро­

в о г каучука.

јем; импрегнирати гумом.

гума] први део сложе­

нице који се од носи на гуму или гумене произ ­ воде.

бетлука [В . гурбет]

1.

а . живот и рад у страним

з емљама , печалба . б. потуцање у страни м зе­ мљама , скитња .

2.

друге земље , туђи н а , ино­

странство.

гурема, -ё ж , ге н . МВ . гурема [ТУР .

rallla од ар .

мн.

gurellla, gugurallla ' веровници] 1. пр опо р ци­

онална подела трошкова и з међу дужник а и п о­ вериоца.

следство .

2. скуп особа које имају прав о н а на­ 3. гомила људи који се гурај у; гужва,

ст иска .

I'YPMaH,

-а, МВ . -и и гурман, -ана м, мн . гур­

м~ни, ' ·ен . МВ . гурмана [фр . gошmапd]

I-у миарабика В. гума раби ка .

тељ доброг јела , сладокусац .

гУ мигут, - а м [нем .

човек , човек префињеног укуса.

Gumllligutt] жута матери ­ Garcinia НапЬшii ,

ја доб иј е на од смоле биљке

кој а се у потребљава у медицини и сл икарству .

гУ миђонка, - ё , ж, дат. гУмиђонци , ,"ен . .. н . гУ ­

2.

1.

љуби­

фиг. из б ирљ и в

гурмаllЛ УК, -а м , мн . гурмilНЛУЦИ , ген . мн . гур­

манлука [В . гурман] ман, гурманство .

1. особина онога ко ј е l-YP2. укусно јело , добар залогај .

миђо н к й И гум иђонка, -ё ж , дат . гумиђ6нци, ген .

гурмаllСКЙ, -а, -о и гурмаllСКЙ, -а , -о [ В . гур­

мн . гу миђонкй [В . гума , ђон] фам. обућа с гуме­

ман] који припада или се односи на гур ма н е и

ним ђон о м .

гурманлук.

гумиеЈlастика, - ё ж , дат. гумиеластици [В . гума, еластичан] ма; ластиш .

1.

растегљива, еластична .-у ­

2. каучук .

I-у рманство, -а с [в . гурман] особин а о н ога ко је гурман, склоност ка добром јелу .

гуртна, -ё ж, ген . мн . гУртнй [нем .

GurtJ 1. ш и­

гумиластика в . I'умиеласт ика .

рока и чврста трака која се користи као пој ас, за

гУмина, -ё ж [итал .

повлачење ролетне , или у тапетар ст ву.

gOlllena]

пом . дебело уже

кој е сл ужи за вучу великих бродова .

гу мирати, гУмйрам, и несв р ш . [в . гума]

310

1.

3. л .

мн . гумирају еврш .

превлачити гуменим СЈlО-

2.

вој .

митраљески реденик .

гуРу, гуруа м, МН . •-Уруи , ген . мн . гур уа [ и нд .

guru

од санскр. ]

1. духовни

учитељ у хинду и зму

гјс

гу ш т

и будизму .

2.

ф и,". пророк , пр о п о в ед ник , м у ­

гу с , -а м [н е м .

накло н ост

апетит.

2.

gusto] 1. осе ћ ај за ле по , уж и ­ п р ема

осећај

не ч ему;

з адо в ољства ,

укус ,

ме р а к ,

пр иј атн ости ,

уживање.

1l0 Kp. обичн о

гута, -е ж, , ·с ,·, . М" . гУта [дал матс ки

gutta] 1. В .

2.

пријати , свиђ ати се. з. В . густИрати .

гУстијерн а, -е Ж, ген . м н . густиј ерни [дал м ат­ од лат.

cistema,

8.

ци сте рн а] бу н ар

за скупља њ е к ишнице у при м орс ки м краје ви ­ ма; ц и сте рн а .

guta од лат.

чвор н а телу, гу­

гутiшёрка, - е ж [е н гл .

guttapercha

од малај .

со к из дрвета, р е гса к рп а , др о њак] м ате­

риј а сл ичн а ка уч у ку , сок од з им зеле н ог д р вета

и з Мапез иј е к оји се згу ш ња в а н а соб н ој темп е­

гутатим "рил . [л ат.

guttatim]

фарм . ка п п о кап

(у п утст во за да в ање не к а) .

гутурал , -ал а М , м н . гуту р ал и , ,"~ и . МН . гутура ­ ла [лат .

gtlttur

грл о] фО И . глас који се а РТ И КУJl И ­

ш е у з ад њ ем делу у сн е ду п ље уз у ч е шћ е

густиозан, -з н а , -з н о

[ аустр. нем . gusti DS, В . гу­

стирати] укуса н ; кој и приј а, који отвара а п ет и т .

густ ирати , гУ сти р ам , з . л. мн . густирају н е­ сврш. [ аустр. не м .

2. израсл ин а ил и

р ату ри .

гјтстёрна В . гјтст нјерна .

gustem a

гихт.

ка, отекл ина . з . гомина , клу пко , квр га, груме н .

getah

'"устати, -ам нес врш . [ иrdJ1 . gustare Ј 1. ј ести с уживањем.

ски

gut добар ј

жи ва њ а к од н е ко га .

Guss] л ив е но гвожђ е .

густ, -а м [и тал . вање,

гУт "р 'щ. в ндекл . [" СМ .

у : О имати гут им ат и пред н ост, им ати потра­

д р ац .

gustieren од итал . gustare] 1. про ­ 2. уж ив ати у ј елу и л и у

бати н еко јел о ил и п ић е.

MeKoI'

н е пц а , ГРJl е н и глас.

гУтураJlан, -л н а, -л н о [ нлат. gtlttша l is , В . гу­ ту ралј фо н . који се артикул иш е у зад њ ем делу ус н е ду п ље, гр ле ни .

гуц , гуца м, м н . гу це ви , " СИ . м ,, . гу цев а [ итал.

посматрању н е ч е га , н аслађи вати се . з . отв а р а­

gozzo]

ти вољу за чи м, п р е п о р у чи т и н е к о м н е ш то ш то

м о м , кој и се п ок ре ћ е н а в есла и п омо ћу једра .

је укусно, ле п о, п р иј атн о .

'1ОМ . б р од ић са ши љат им пр ам цем и кр­

гушт, '"у штати В . гУст, гУстати.

311

д даб, -а М [енгл.

dub

од

dotlble

ду плирати]

дабо вање (в.), нахсинхронизација. инструме н тал ни

мотив

с

2.

1.

МУЗ. жарг.

по н ављањем

исте

ритмичке фигуре , нарочито у регеу (в.).

даба, -ё = дабо, -ё м , [грq .

diabolos]

ђаво , сатана, враг. О хроми даба = х роми да бо

daha

још и Гlepc .

beter

daha

гори] eKC Гlp . још

го ри , сасв им лош; најгори.

или

н ак надно

озвучавање

ви­

део-траке .

д абл ју с индекл . [ еНГfl ., "двоструко U", пошто од У] е нглески назив з а слово

да в улха на В . да Б УJlха на .

на суду , парничар .

дагilНџија , - ё М [п ерс.

dag жиг утисн ут усија­

дага р а, -ё ж, ген. МН. дага ра [ту р . ца за жито] етнол . ник .

дабовати, -ујём С8РШ . и н еС 8РШ . [е lН"Л .

dub

од

ду плирати] нахсинхронизовати (в . ) го­

во р или з вучне ефекте приликом адаптације фИJlма или телевизијске драме .

,

-ё = да мБУЈlхана ,

daul , davul , tabl бубањ од ар . tabl , п ерс . ~апе ку­ ћа] заст. 1. војна музика, састав од зу рл и , талам ­ бас а и бубњева. 2. таламбас . д ава, -ё = дав ија , -ё ж [тур .

dava

од ар .

da'wa]

поКр . тужба, оптужба ; парница ; потраживање .

dagar

мери­

коју се ставља же­

2. земља н а

посуда.

3. д р вена

пос уда са две

ручице у коју се ставља храна за стоку .

даге роти пија , -ё ж [фр .

daguerreotypie,

пр е­

ма француском сликару и изумитељ у Даl'еру

(L. Ј .

М.

Daguerre), грЧ . t)fpos

отисак] заст.

1. нај ­

брних соли, пронађен

1838 .

године.

2.

слика

доб ијена тим поступком .

дагма, - ё ж, ге н . М Н . дагми = даМI'а, -ё ж, ген.

МН . дамги [ТУР . разГ .

temga] 1.

dagma, станд . tagma од п ерс . 2. зашт итни з нак , ф а­

печат, жиг.

бричка марка.

3.

обележје, ожиљак ; УП. да н га .

дагм а Jlа исати , -ишём С8РШ . и несврш . Lтyp.

д авија = да ва (в . )

damgalamak,

давијати (се), -ам (се) [в. дава] поКр . тужити,

печат , жигосати.

оптуж ивати кога ; парничити се .

1. посуда у

старији посту пак фотографисања помоћ у ср е­

-ё ж [тур . dаu lh апе , dаvulhапе , tаblhап е од ту р .

312

davaCl] ГЮКр . 1. тужитељ 2. човек склон парнич ењу.

равица како би се загрејала просторија , жерав­

W.

да бо = даба (в . )

д абулха на (давулха на )

таламбас (в . )

цариник .

се у с ред њовековном писму ниј е р азл иковало

double

ПоКр. одупрети се , ослободити се, отрести се.

ним гвожђем] заст . чиновник који жигош е роб у,

дабл В . дУбл.

U

(8.)

да вранисати се, - ишём се С8РШ . [8. давран]

д ав у џија , -ё м [тур .

даБ ИНI', -а М [ е нгл. duЬЬiпg пресним а вање] преснимавање

држи се! само храбро!

да в ул баз (давулбас, даУЈ lбаз, даУЈlбас)

дабете р = дахабете р ПРИД . индеКJI . [тур. од

davran-

одуп рети се, дочекат и се] поКр . не дај се!

да врана = да вран

етнол . заст .

ђаволски поглавар , пред водник ђавола .

beter

да вран = да врана УЗ8 . [тур. dаvrап од

mak

УП. дагма] заст . ударити , ударати

дада, дад ија = дад и ља (в . )

дактилосимфиза

дадаизам

dada, дечје тепање]

дајнчица, -ё ж [Дајнко] латини'ЈКО писмо за

умет ничка и књижевна струја настала почет­

словена'ЈКИ језик, касније напуштено , које ј е

ком ХХ века у Француској под вођством Три­

1823.

д адаизам, -зма м [фр.

стана

Цараа

(Tzara),

зас нована на

негацији

смисла и одба цивању уметни'ЈКИХ конвенција .

дадйља, -ё ж [тур . dadl од Гlepc . dada] жена ко­ ја 'Јува децу , неговатељица .

• дадиљин; да­

д йљскй .

саставио филолог Петер Дајнко.

дајџест, -а м, МII . дајџести , ген . мн . дајџ ёста [енгл.

digest] 1.

краћи опис или сажета верзија

неког писаног дела.

2.

зборник одабраних од­

ло мака већих текстова, расправа или студиј а.

3. зб ирка зако на .

дадофор , -а м, мн. -и [фр . dadophore од грч .

daidoph6ros]

ум . бакљоноша: 'Јест мотив ан­

ти'Јких рељефа.

da саро од ПО'Јетка] муз . н азна­

поновити испочетка.

даз иметар, -тра м , мн . дазиметри, ген . мн . да­ з иметара [грч .

да капо [итал.

ка која упућује да целу МУЗИ'ЈКУ партију треба

густ, в . -метар] физ . инстру­

dasys

мент за мерење густине ваздуха.

дакл, -а м [нем .

врста

да икон в. дајкон .

Dackel] пас јазавичар .

дакрон, -а м [енгл. dаСI'ОП, фабри'ЈКО име] отпорног

синтети'ЈКОГ

влакна

најлону ; тканина од таквог влакна.

l

да ира , -ё ж [тур . daire од ар . da ' ira круг] ПОКр . 1. група склад ишта или амбара под једним кро­ вом око зајед ни'ЈКОГ д воришта . 2. ист. царска дворана за већање или Ilримање. 3. скуп, збо р. да ира 2 , -ё ж = даире, -ета с (новији акценат

1.

СЛИ'ЈН ОГ

2.

синте­

тичко ткиво које служи за прављење крвни х

судова .

• дакронски.

даКСЈЈ [нем .

Dachsel,

дем. од Dасhshllпd пр е­

ма Dachs јазавацј в. даКЈ1. даКТИJl, -а м , м н . дакт или, , ·е н . мн . дактила

даире, да ира) Lтyp. daire од ар . da ' ira круг] МУЈ .

[грч .

врста ударачког инструмента, бубањ (деф) с

метр . тросложна стиховна стопа која се састоји

прапорцима око ивице.

од једног нагла шеног (дугог) и д ва ненагл аше ­

diiktylos

прст, палац (мера за дужину)]

да ире = да ира 2 (в.)

на (кратка) слога, основни елемент грчког и ла­

да Иl,lа, -ё и даИl,lа, -ё м , ген . мн. да иџа Lтyp. daYI]

тинског хексаметра.

110Кр . мај'ЈИН брат, ујак . да иuиница, -ё ж

• даиuин и дiIИUИН .

LB. да иџај ПОКр. ујакова же­

даКТИJlО- [грч .

на , ујна . • д аиuиничин. да иuиli, -а М, М Н . - и [В . даи џа] ПОКр . ујаков даИ l,lиliна, -ё ж [ В. даиџа] ПОКр . уја кова кћи , дај а к, -а М, мн . дајаци, ген . МН . дајака [тур .

dayak] ПОКР. 1. подупирач , потпорањ. 2. соха , стуб . 3. штап за потискивање ре'ЈНОГ 'Јамца . dayanmak издржати, одоле­

1. издржљ ивост , истрајност. 2. (као уз­

дајанисати (се), -и шём (се) несврш. [В . даја­ на] ПОКр . поднос ити , и зд ржавати , одолевати .

дајкон, - а м (јип . ] врста беле роткве

sativus longipinnatus),

(Rapha-

јапанска ротква , ки ­

дајм, -а м LaMep . е нгл .

decimus десети]

део дола ра.

отисак прстију у дактилоскопији . киња, -ё) [в . дактило-, -граф] онај који пиш е на писаћој машини , рачунару и другим уређајима с тастатуром.

даКТII ЈIОI'рафија, -ё ж [в . дактило-, -графи ­ ја] вештина к уцања на уређајима с тастатуром .

се односи на дактилографе и дакт илографиј у. дактилологија, -ё ж [ В. дакт ило-, -Ј10гија] вештина говорења помоћу прстију.

дактиломаНТllја, -ё ж [В . дактило- , -манти ­ ја] прорицање , гатање помоћу прстенова .

неска ротква.

лат.

прст] као први део

дактилографски, -а , -о [в . дактило граф] к оји

вик) само та ко! настави! не дај се!

nиЈ'

diiktylos

сложенице показује да се ре'l односи на прсте .

даКТИЛОlllаф, -а М , мн . -и (ж . дактилограф­

сестра од уја ка .

ти] ПОКр .

diiktylos прст] мед.

даКТИЈlограм, -а м, мн . - и [В . дакт ило- , -грам]

син , уј'Јев ић .

дајана, -ё ж [тур.

даКТИЈЈИТИС, -а м [грч . упала прста , чир на прсту.

dime од стфр. disme од 1О центи, десети

НОВ'Јић од

даКТIIJlОСlIмфиза, -ё ж

symphysis

LB.

дактило- ,

грч .

сраслост] анат. сраслост прстију на

руци или но з и.

313

дама

даКТИЛОСК()Jlија

даКТИЈlOско пија, -е ж

[8. дактило- , -скопија]

иде нтификација људи помоћу отисака прстију ,

у окви ру полицијске истраге.

+ даКТИЛОСКOII­

ски.

одежда коју католички бискуп или ђакон н ос и приликом мисе .

даЈ lматинац, - нца м , мн . далматинци , ген . м н . да.Jlматинаца = далматинер, -а м , мн. далмати­

да ктилоскрипт, - а м, МН . -и [В . дактило-, лат.

scriptul11

написано] текст исписан на писаћој

машини ини сн . уређају с тастатуром ; уп . ману­ скрипт .

дактилс ки, -а, - о [в . дактил ј који се односи на дактин, који се састоји од даКТИJlа.

+

дак­

нери , , ·ен. мн . дал матинёра [нем .

Da1l11atiner]

вр­

ста пса кратке беле длаке с црним или смеђим мрљама.

далмаТИ ltер = далмат инац (в . )

дал сењо ПрИ l1 . [итал.

dal segno од з нака] МУЗ .

ТИЈIСКИ хексамета р метр . стих од шест стопа од

ознака по којој део композиције треб а пон ови­

којих прве четири могу бити дактили или спон­

ти од знака (у виду слова

деј и ,

цртом са две тачке) до краја .

lIeTa je дактил

а шеста дактил или трохеј.

дала вера, -е ж [тур.

dalavere] "ОКр . варка ,

дал аверџија, -е м [8 . далавера] Г!ОКр. подва­

далај-лама, -е м [т ибет. ] врховни верски и

хем . једи­

(John Dalton, ( 1766- 1844)]

ница атомске масе , једнака маси водониковог атома

на џија , мешетар, мутивода .

прецртано г косом

далтон, - о на м [по еНl'леском хемичару џ . ДaJlТOHY

трик , см ицалица , подвала .

S

(1 ,67

х

грама) .

10-24

даJlтонизам, -зма м [по џ . Далтону , к оји је

с вето вни поглавар тибетаНСКОl' будизма са се­

lIа'Гио од тог недостатка)]

д иштем у Ласи, кога верници сматрају отело ­

ока да разликује боје, нераспознавање боја, на­

вљеним БОI'ОМ .

рочито црвене .

далак, - лка м , мн . далци, ген . мн . далака [тур .

dalak] 1.

слезина.

2.

болест увећања слезине ,

мегалоспле нија.

2.

1. мед .

несп особност

фиг. неспособно ст да се р аз ­

ликују финесе , слепило за одређене појаве , на ­ рочито у политици.

далто нист(а) , -ё м, мн . ДаЈПО НИ СТИ

дала нг, -а м (јав . реч] извођач представа ја ­

ни з ам ј

1.

[8. ДаЈIТО­ 2.

мед . особа која не разлик ује боје.

ванског по з оришта сенки 8ајанг ' кулит, који уз

фи.-. особа неспособна да сагледа ситније р аз­

пратњу традиционалног оркестра гамелан

лике.

(8.)

покреће нутке, говори, пева и извикује текст .

даЈIТО II-llлан

даm'ОIIСКИ

нлан

[пр ема

дала СII, - ија м , мн . даласији , ген . мн . даласија

америчком граду Далтону] педаг. дидактички

м [еГЈ . ] новчана јединица у Гамбији , дели се на

метод чија је каракте ристика да ученици п од

100

бутута .

надзором н аставника сами одабирају и проуч а­

далга, -ё ж, дат. И лок . далl ' И , ге ••. МН . дiull ' И [ТУР .

dalga]

налет ветра на воде ну површину ко ­

ји и заз ива таласе; талас , таласање .

далто нски план = далто н-плаll (8.)

дащ'ин прид. инде кл . [ТУР . dаlgш од

dall11ak, в .

далд исати] ПоКр . замишљен , утонуо у мисли.

далдисати, - ишём С8 РШ . И lI есвр ш . [ТУР . daldl од

dalmak] покр . 1. задубити се у слити се. 2. заносити се , забавити

мисли , зами­ се неким или

нечим .

биљке, љубичаста

dah1ia, према шведском бо­ (А. Dahl)] бот. врста украсне георгина, Dahlia vагiаЫlis .

даJII~fатика, -ё ж, дат. И 110К . далматици [l1ат .

da1111atica (vestis)

далматинска одећа ј

украс не одеће у старом Рим у.

314

дама, -ё ж, гн . м ••. юi ма [фр . l11iпа]

1.

2.

1.

врста

ЦрК8 . горња

dal11e

од

11 ат.

do-

отмена жена , обично из више г стале­

жа, која држи до себе . партнерка у П Ј l есу .

2. женска особа уопште ; 3. карта за играњ е која при ­

казује краљицу , трећа по јачини (после к еца и КРаЈьа) .

дал ија, -ё ж [нлат. таничару А. Да.ну

вају научну грађу (метод примењен поч. ХХ века у ДаЈIТОНУ).

4. у

шаху , најјача фИI 'ура , која се креће

у оба правца по хорИЗОНТаЈlНИМ и по веРТИКаЈ l ­

ним редовима и по дијаГОНаЈЈИ, КРаЈъица .

5. (об. 12 ј еднаких плочица) на свакој страни . ... КРаЈьичиној пратњи ; прв а -

мн . ) игра на шаховској табли , са по фигура (округлих дворска

-

жена у

супруга председника државе .

данга

дама р

дама р, -а и дамар, -а м, мн . дамари, ГС " .

даМJlа, - ё ж [1 УР .

01 11.

daml a]

дамара [тур . da marJ 1. крвна жи ла која l1улсира ;

мождана кап, аПОГlJlексија .

било , пулс .

које падају с кровова.

2 . подзем ни то к воде ,

дама р, -а м [мa.rшј .

водена жила.

dammara] хсм. светложута

природна прози рн а смола тропско г дрв еliа и з породице

Diplerocarpaceae

(дамар-лак) .

дамлаисати се, -и шём се с врш . [В . дамла] дамнатур, -а м [лат.

осуђује се]

damnatur

цен зо рска ознака којом се заб рањује да се нека тур (В.).

пати (о крви, пулсу).

дамасё, -еа м (уо6 . дамасе, -<:а) [фр .

damas дамаст]

срчана или

1.

мн . кишне капи

к њига (или део у њој) шта мп а; су пр . имприм а­

дама раТIt, -а м нссврш . [В . дама р] куцати, лу­

од

2.

'lОк р . пар ал и зо ват и се од капи , шлогирати се.

које ра сте у југои­

сточној Азиј и, користи се у производњи ла ко ва

ГlOкр .

Дамоклов, -а, -о [Дамо кле, д воранин краља

damasse

врста ткане с виле која се у по ­

требљава за ГlOставу кап ута, костима и сл.

Дионизија М лађег, у С иракузи у

IV

веку пре н.

е., кога ј е краљ на гозби поставио испод мача обешен ог о длаку , да би му показао каква је н еси­

дамаск ија в . демИскиња.

гурност власти] у: О Дамоклов мач опасност ко­

дамас ки"и, да маскина м мн . [по !'Рчком пи ­

ја н е преста но прети , опасна ситуација , претња.

дампер, - а м, м н . да мпери , гсн. мн . дампёра

сцу Дамаск ину Су идоту ] збо рници проповеди

и беседа писан и н а народ ном ј ез ику , који се од

[е Нl'Л.

ХУН до ХIХ века јављај у код С рба, Македо на­

кретним делом за тер ет, који се нагињањем мо­

ца и Бугара .

теХII .

1.

же одјед ном и с празнити , кипер .

дамаск иња В . демИскиња .

дамаст, -а м [нсм .

dumper, dump truck]

камион с по­

2.

сам уређај

за и стова р так во г терета.

даМIlItНГ, -а м , м " . дам пин з и , ,'е н . мн . да мпин ­

Damas t, према Дамаску у

Сирији] врста укр ашене свилене, вунене и л и

га [енгл.

IlJlaTHeHe тка нине која служи мештаја .• да мастнИ .

еко ... продаја роб е ини какве д руге услуге по

з а деко рациј у на ­

од

dLIIl1p

3. 11. мн . дама ­ damaszieren, "'ре ма

сал а конкур е нција и освојило ново тржиште .

даМllфер, -а м

том и среб ром мета.нне предмете, обично но ­

даМI1Шlfф, -а м [нем.

жеве , мачеве и сл.

[ .. ем. Dampfer] заст.

пароброд.

DampfschiffJ заст. п аро­

брод.

дамБУJlх ана = д абулхана (в . )

дамски, -а , -о [ В . дама] који припада дами ,

дамга = даП1а (в . ) даме нвiiл, -а м [нем .

•

даМПИIIШКИ .

Дамаску у С ирији] украсити , у крашавати зл а­

Wahl

бацити, прету ритиЈ

з натн о сниженим ценама како б и се елимини ­

дамас цирати, дамас цирам ,

сцирају сврш . И нссврш . [нсм .

dumping

који се од носи на даму; н амење н дамама .

Damenwahl ,

в . дама,

избор] заст. обичај на балу да даме бирају

партнера с којим li е пл есат и .

даме llизација, -ё ж [прем а м уз ичкој абеце­ ди да - ме- ни-по -ту-ла-бе] муз. заст. метод чита ­

даll, -а м (ј ..". dan]

C Il .

ниво, р а н г који пости ­

жу такмичари у и сто чним борилачким веш ти­ нама (постоји изм е ђу до .

5.

5-01'

и

1О-ог

нив оа , од

доб ија се црни појас, од б. до

но-бел и ,

9.

и

10. црвени

8.

1.

црв е­

п ој ас).

ња нота према н ема чком педагогу Грау ну , у в е ­

данајски, - а, -о ['рч . Dапаоi Данајци] који

ден у наставу певања у Немачкој у првој 110)10-

припада Данајцима О данајСКIf IIOКЈЮН (дар)

вини

подмукао дар који до нос и н есреliу , поклон кога

XYII

века.

даме нкапеJlа, -ё ж [ .. ем .

DamenkapelleJ же н ­

ски салонски оркеста р .

дам ин , -а, -о [В . дам а] који припада дами ,

се треба ч у вати (по неге нди о тројанском коњу кога су Данајци , тј . Грци , ГIOКЛОНИ Jl И Тројанци ­ ма да би на тај начин у шли у оп кољ ени '''{Јад).

који се однос и на да му . О даМИЈI гамбит ша­

даllга, -ё ж, дат. И 1IОК. да нги , ГС Н . МН . да нги [В .

ховско отва рање к а рактеристично по пов ла ч е­

да гма] жиг за бележење сто ке ; отисак таквог

њу пешака пред да мом .

жига .

315

дани цкиња

да р ул-муалимйн

да ницкиња, -ё ж (према немачком на:Јиву за пољски град Гдањск

Dап z igЈ врста старин­

-

1].

одржавања у животу најспособни­

јих у борби за опстанак .

ског револвера .

дансйнг, -а м [ е нгл. dапсiпg од dапсе играти]

1. угоститељск и локал у

коме се игра, плеше .

2.

да рвинист(а), -ё м, мн . да рвини сти [ В . дар­ винизам] присталица Дарвиновог учењ а, след­ беник дарвинизма .

игранка, плес.

данс инг-бар, -а м [В . да нсинг , бар] бар у ко­

дане макабр [фр . dапsе macabre језива игра] плес ,

да рвинистичкй, -а, -о [В . дарвини ст(а)] ко­ ји се односи на дарвинизам или дарви нисте.

јем се игра, плеше . мртвачки

них И животињских врста путем прир одне се­

лек ције,

средњовековни

алегоријски

приказ игре у којој играј у људи свих сталежа, а

да ргин прид. индекл . [тур.

да РГИН ЈIУК, -а м, мн . даргинлуци , ген. мн.

која си мболише једнакост свих људ и након

даргинлука [тур .

см рти; чест мотив ликовних и музичких дела.

тем перамен тност , жестина.

да нтеовскй, - а, -о [према и тал ијанском пе­ сн ику

Дантеу

1265-1321)J

Алигијерију

(Dапtе

Alighieri,

сл ич а н Дантеу; у духу Дантеове

dargtn] ГlOKp. пргав ,

љут, раздражљив.

в. да ргин] покр .

dargtnllk,

д ражљивос т.

да рда, -ё ж [итал. пље.

2.

dardo стрела] 1. вој . лако ко­

кочић , омање парче дрв ета пободено у

поезије, пре свега његове БОЖ'ансшвене коме­

земљу као з нак границе, међе , з абран е и сл .

дије.

врста карташке игре.

дантеоло гија, - ё ж [ В . да нтеовск и , -ЛОI" ија] д ант6новски, -а, - о [према француском ре­ волу ционару Дантону tоп,

(Georges-Jacques Dап­ 1759- 1794)] којије сличан Дантону , којије

д анунцијада, -ё ж [по през им е ну Д' Анун ­ цио (D 'Аппип z iо)]

1. ист.

итал ијанског

Д' Анунција

авантуристички поду­

књижевника

(1863- 193 8),

Габријела

који је после Првог

светског рата као легионар владао Ријеком ви ­ ше од годину дана.

2.

фиг. смешна авантура,

јефтина пустоловина.

да р, - а м [ ар .

3.

картању кад се

нађу три карте исте боје поређане по вредности.

darmadagtn, dar-

dаgа п] по кр. расут, разбаца н , расејан.

дарик, -а м, мн . дарици , ген . мн . дарика ['l'Ч .

Dareik6s (statt~r) Даријев новчић] ист. старопер­ сијски златан новац , назван по персиј ском кра­

као у Дантона .

хват

4. фигура у

дардаган прид . индекл. [тур.

наука о Дантеу и његовим делима.

1.

пргавост, раз­

2.

dar] 1. кућа ,

з емља .

2.

прав . уго­

вор којим се неко право уступа , дарује другоме без отплате .

љу Дарију .

да ркер, - а м, ми . - и [ен гл.

dark таман] припад­

ник омладинског стила одевања у ко ме прео­

владава црна боја.

да РЈIИЮ', -а м [ енгл. dагliпg]

1. љубимац, ми­ 2. (у обраћању) драги , драга, душо моја. да рма , -ё ж [са!ЈСКР . dharma зако н] 1. по хин­

љеник.

дуисти чкој фи лозоф ији , општи принцип који управља свемиром .

2. исправно

понаш ање .

да рмар , -а м (и да р-м а р ) ['гур.

дара, -ё ж [1УР . dara од ар. tar~] тежина мате ­ ријала за паковање која се одбија од уку пне те­ жине неке робе; О преШ Јlа да ра меру претера­

перс .

tar-ti mar]

tarumar

од

нер ед, пометња , метеж ; оно што

је несређено, и зме ш ано , испретуран о.

даРМОJl, -6ла м [фабричко им е, од нем .

Darm

ло се; скупља да ра него мера већи је трошак

црево] фарм . заст . вр ста индустријски произве­

(ил и штета) него корист .

деног лека за чишћ ење.

дарба р , -а м [ енгл.

durbar од инд. darbar] ист. 1.

да рсонв аJlиза циј а, -ё ж [према фр анцуском

у Индији и другим енглеским источним коло­

физичару

нијама скупшт ина коју сазива највиш а држав­

d'Агsопvаl ,

на власт.

високе фр еквенциј е која се користи у лечењу

2.

свеча ни пријем код индијског раие

Ж.

Д' Арсонвалу

1851 - 1940)]

нервних и др. обољења.

или поткраља.

да рвинизам, -зма м [ енгл .

Darwinism, прем а

да р ул-муалимйн, - нна м ['гур .

Dаrwiп] 6И01l. теорија енглеског природњака

miп од ар.

Чарлса Дарвина

муалиме , уч итељс ка школа .

316

(Јасqu еs-Агsепе

мед . терапија струјом

( 1809- 1882)

о еволуцији биљ-

dar кућа, mиа'llimiп

dariilmualli-

учитељ] ШКОJlа за

даеимета р

да ч а

даеимета р в. д азиметар.

датумскй, - а, -о [ в . дату м] к оји се од н оси н а

даекаЈI , -а и аб. д аекал , -а м, мн . дас к ал и , ге н . даскала [грч . didas kalos] за ст. учитељ, н а­ ставник . • дае калекй и д аекалскЙ . MI ' .

да скали ц а, -ё и даскалица, -ё ж [ в . даскал ]

дата ција, -ё ж [лат.

datatio] 1. ставља ње дату­ какав Доку м ен ат. 2. одре ђива­

ње времена наста н ка н еког сп и са, умет ничког

дела, археолошког н алаза и др.

3. прав .

фо р мула

којом се означава место и време скла п а ња прав­ ног чина, однос н о и зда в а њ а и с пр а в е о њ е му .

дат и в, - а и датйв, -а м [лат .

dativus (casus) падеж дава ња, према '-РЧ . dotik~ (рtбs i s)] '-рам . падеж који служи за и сказива ње н аме н е, циља, трећи llадеж; одговар а н а п и тање коме, ч ему .•

дативнй и датйвнй. датизам, - а м [грч .

Datism6s,

пр ема Датису ,

војсковођи персијског кр аља Дар ија] необ . је­ зичке гюгре шк е гово р н и ка коме језик кој и м се служи није мате р њи.

датирати, дiп ирам ,

3. Л .

МН . датир ају = да то­

вати , -ујём СВР Ш . И несврш . [лат . ти, за писати датум .

2.

datare] 1. став и ­

одред и т и датум н аста н ­

ка, постанка чега (нп р . н еке п ој а в е, н еког сп и са

3.

потицати, п остој ат и од н еке вре м е н ­

ске границе.

дато ПРИЛ. [лат.

de dato

од да н ас] банк . трг. да­

нас, од данас, одда н а п отпи са; оба в ез н а оз н ака

у банка рск им и тр говач ки м п осло ви ма п омоћу које се одређује дан плаћа њ а .

датовати = д атирати (в . ) дато-мени ц а, -ё ж [ В . дато, мен ица] банк. трг. меница којој рок плаћањ а теч е од да н а издавања .

датотека, -ё ж, дат. И лок . датоте ци , ген . м н .

датотека [Н ат. И енгн.

data пода ци , в . -те ка ] р а ч .

скуп у пи саних подата ка и л и инф о р мац иј а кој е

имају своје име и могу се чи тати п омо ћ у р ачу­ нара , фајл.

даТУJlа, -ё ж [венец.

datolo (итал . dattero), пре­ daktylos п р ст] бат. врста п алме Phoenix dactylifera и њен плод, ур ма . датум, -а м, МН . -и [лат. datum дато , н а п исан о] 1. одређено календарско в реме (дан, месе ц , го­ дина). 2. фиг. важан догађај , п ој а ва кој у тр еба ма ГРЧ.

памтити.

датумска граница геогр . л иниј а н а Зе­

ви да н , при бл ижн о одго в ар а

д аryрйн, - ин а м [са н ск р . да ун , -а м [енгл .

дата - в. деј та- .

и сл . ) .

•

мљин ој кугл и и за кој е се с м атр а да 1l 0 чињ е но ­

180. м еридијану . dhatttira] хем . алка ­

ло ид који се доб иј а из семе н а кужњака, татуле .

заст. учитељ ица , наста вница .

ма на писмо или

дату м ;

down

долеЈ фам . де пр есиј а,

поти ште н ост; О бити у д аун у б и ти н ер асполо­ же н , ло ш е воље .

даУНJlОУД, -а м [е н гл .

download]

рач. пр оцес

пов ез ивања и пр еузи м ања датотеке (фај ла) и з удаље н ог к о мпј утер а.

даунлоудовати, -дуј ё м с вр . и н ес вр . [енгл.

download]

ра ч . пр еузети/пр еуз и мати датотеку

(фај л) са удаље н ог ком пј утер а.

Даунов синд ром [п о е н глес ком лекару Џ . Л. Х . Дау н у (Down,

1828- 1896)] =

монголиза м (в.)

д афйн , -и н а м И д афина , -е ж [гр ч . dарhп ё] бат. ло в о р , ло в о р ово др во ,

Elaegnus allgl.lSti fo-

l ја . + д афинов .

д афнија , - ё ж [ нлат .

daphnia] ЗО01l.

в рста рачи ­

ћа који ж и ви у слатк и м водама, воденб уха,

Daphnia ри/ех . д афномантија , - ё ж [ '-рч . d а рhп ё ловор, -ма н т иј а] про рицањ е судб ин е уз п омоћ лово­ р ове гр ан е ба ч ен е у в атр у .

дахабетер В . д абетер. д ахија , -ё м, ген . м" . дахија [тур . н а к]

1. ист. ј едан

н е кој и су у С р б иј и

власт .

2.

daY l р атни ј у­

од ч етири ј а ни чар с ке стар еши ­

180 1.

год. пригр аби ли

фиг. н ас илн и к, с и ле џиј а .

+ д ахЙјск Й .

дахил у к, -а м, МН. дах и лу ци , ге н . МН . дахил у­ ка [тур.

daY lllk ју н а ш тво ] 1. ист. дах иј ска власт, 2. фи ," . н ас и л ништ в о , с и леџиј ­

дах иј ск о з в ање. СТ В О.

да цар , -ара = д ацијёр , - а м [ в . дација] и ст. уб ирач дациј е, ца риник .

д ација , -ё ж [итал .

dazio] 1.

ц ар и н а .

2.

п орез,

даж б ин а.

даЦllјёр = д ацар (в . ) д ацит, -а м [ нем .

Daz it,

п рема

Dacia, а н тички

назив за да н а ш њу Р уму нију ] м и .. ер . еру п тивн а п о вршин с к а

сте н а ,

саставље н а

п р етежно

од

кр еме н а, ам фи бола и ангита .

дача, - ё ж, ген . М Н . дii ч а [ рус . да ч а ] ку ћ а која служ и за од м о р , летњ и кова ц.

317

д еБЈIOЮfрати

де-

де- [лат.

de- ,

фр .

de-]

као префикс означава

суп ротну радњу од оне КОЈ а Је означена основ ­

ном речју , одстрањивање , удаљавање , преки­ дање, укида ње ранијег стања ; од-, раз-, не - .

д еаграриззција, -ё ж [в . де-, аграризам] со ц. ГЈОвећање удела н е пољоприврсдног ста нов ни ­ штва у укупно м становништву .

тивирају свр ш . [В . де-, активирати]

3. 11. мн . деак­ 1. у чинити да

нешто више не буде активно ; искључити из по­

2.

пој . онеМOIућити (мини , бом ­

би и сл.) да екс плоди ра, об . скидањем упаљача.

д еамбулаторијум, а м (и деамбулаторйј, -а) м [срлат.

пр ема

deambLt1atorium,

дебе

8.

деба.

дебеЈ1зција, -ё ж [ срлат.

bellare

dea mbtl1are

пријатеља у рату.

дебй, - ија м (УОб. деби) [фр . debtltJ 1. пр вијав­ ~IИ наС'IУП, први юлазак пред публику (нпр . у позоришту , н а играл ишту и сл.) .

деБЙЈ1, - ила м , МН . деб и ли, ген . мн . дебила [лат. ст и , слабоумник.

dea rticLt1atio, в.

де-, арт икулација] мед . ишчашење , У IЋнуће .

де ба, -ё ж = дебе, -ета с [тур. debbe од ар. diibьа мех , тиква ] п окр. округли дрвени или бакар­ ни суд с поклопцем у коме се носи сир, кајмак , мед и д р .

заст . фор­

штву .

ма, отворен ходн ик око

де аРТИКУЈ1зција, - ё ж [нлат.

2.

мално представљање мла д е жене отменом дру­

debi1is

ниж у капел е .

debet дугује ] у књи говодству

ознака за рубрику дуговања , "дугује се" .

ићи у шетњу] архит. у средњовековним црква ­

Kojel- се

debe llatio, према de-

поразити] ној . потп у но уништење не­

дебет, -а м [лат.

д еаКТllвирати, деактив ирам ,

гона или дејства.

дебатовати, -ујем н есврш . [фр . debattre] во­ д ит и дебату, распр а вљати , д иск утовати.

слаб]

1. мед.

онај који болује од дебилно ­

2.

фам . будала , глупак .

дебйлан, -лна , -лно [в. деб и л ] умно неспосо­ бан , слабоуман.

деБИЛИТЗlщја, -ё ж [лат.

debi1itatioJ слабље­

ње , постајање немоћним .

дебишlOСТ, -и ж [в . деб и л ]

1.

м ед. н ајблажи

сте пен меНТ3Ј1не заосталости, која може бити

дебаКЈ1, -а м lФР . de blic1e] 1. финансијска пропаст, банкрот.

2.

тежак п ор аз, велики н еу­

спех, крах , сло м.

урођена и л и сте чена због орган с ки х оштећења или болести нервног система.

2.

жарг. глупо по­

нашање , нез ре лост, недора слост.

дебаЈ1зжа, -ё ж [ фр.

deballage] 1. рас пакив а­

ње робе, вађење и з омота.

2.

и сп и т ивањ е расп а­

кова ног садржаја .

дебирократиззција, -е ж

l8. де- , бирократи­

за ција] нас тојање да се и з н е ко г рада уклони бирократски поступак .

де баЈ1анс, -а м, мн . - и [в . де-, б3Ј1анс]

н а ру ­

дебирократизовати, -ујём сврш . И несврш . [в .

шавање равнотеже, н еуравнотеже ност, не ујед­

де-, бирократизовати] укло нити , у кл ањати би­

наченост.

рократске појаве , смањити утицај б ирократије

2.

1.

екон . губитак уравнотежености у

послова њу , нпр .

између увоза и извоза, и л и

дебалканизовати, -ујём = дебаЈ1канизира­ ти, деб3Ј1 канизи рам , сврш . и нес врш .

у д р у штв у .

дебiпант, -а м, мн, деб и та нти , ген . мн . деби­

прихода и издатака .

3.

л . мн . дебалканизирају

[8. де-, б3Ј1канизирати] уклонити ,

таната (ж . дебiпанткиња, -ё) [фр . debutant,

8.

деб и] онај који први пут јавно наступа .

дебитовати, -ујём С8РШ. [фр.

de bLtter] први

уклањат и балканске црте , профинити , европе ­

пут јавно насту пити , појавити се први в у"' пред

изирати.

публиком (нпр. као ГJlумац, пев ач и сл . ).

дебаркман, -а н а м [фр .

debat'qLte me nt] п ом.

истовар робе са б рода, искрцавање робе .

дебата, -ё ж, ге н . м ... дебата [н ем . фр .

debat]

Debatte од

расправа, пре пирка, д искусија .

дебатнй, -а, -о

[8. дебата]

који се од носи на

дебату, који је у вези с дебатом .

...

дебатни

дебйтор, - а м,

MII .

- и lлат.

debitor од debere ду-

говати] пра8 . дуж ник .

деблокзда, -е ж

l8. де-,

блокад а] уклањање

блокаде , ослобађање од блокаде .

деБЈ10кирати, деблок ирам , рај у свр ш . [фр .

debloquer,

3. Л.

мн . деблоки­

в . де-, блокирати]

1.

КЈ1уб место н а којем се састају људ и само рад и

уклонити , СКИНУГИ блокаду , опсаду каквог ме­

д искусија , н е сп роводећи своје идеје у дело.

ста.

318

2. уклонити

пре прек е, ослободити ПРОJlаз .

дебо рдажа

3. банк .

девизни

ослобод ити , поново дозволити , отвори ­

ти (рачун и сл.).

де бордажа, -ё ж [фр .

der

девастац ија, -ё ж [пат.

debordage, према debor-

искрцати] II ОМ. искрцавање с брода.

дебрецинка, -ё ж , дат . И пок. дёбрецинки , , ·сн .

радовима уништити , уништавати лепо'ГУ чеl"З .

де векуша = девку ш (В . )

бља .

де ва' , -ё ж , ген. мн . де ва [тур . deveJ камила . • де вин. де ва 2 , - ё м [са нскр .

deva] рел . 1. бог, добри

сто и назив з а тројство: Брахма , Вишну и Ши­ зли дух, демо н у персијској рел игији.

де ваJlвација, -ё ж [нп ат .

deva1vatio,

в . деВаЈl ­

вирати] Ј . еко " . смањење званичне , НОМИНаЈlНе вредности валуте .

2.

фиг. губљење вредности

или угледа, обезв ређивање .

девалви рати, девiulВ ирам , рају с врш . и н есврш . [нем .

3. П . МН . деВаЈlВИ­ devalvieren, в. де-, лат. уа­

Ј еге вредети] Ј. екон . спровести, спроводити де­

2.

фи,". смањити или изгубити вред­

н ост, углед (о стварима и особама); обезвредити .

де ваЈ lоризација, -ё ж [В . де-, ВаЈ10ризација] опад ање вредности,

смањење или

одузимање

вред ности, обез вређивање .

д евалуац ија , -ё ж [В . де-, ВаЈ1уациј а] одбрам ­ не вредности некој особи и ли пој ав и .

на одређеном

и л и армије.

2. ар хит.

детаљан приказ какве гр а­

ђевине у плану са свим појединостима .

деве ндел [тур .

develden од среће ] покр . само

у : О од девеllДела одувек , одвајкада .

деве нисати,в . деверати .

деве р, - а м [" ур.

devir од ар . dawr] IIО КР . жи ­

вотна борба, животне тегобе; мука, ~leBoљa, ку ­ бура .

деве рати, -ам несврш . [В . де вер] fЮКР . мучи т и се, тешко живети, кубурити .

девер бал, -ма м = де вербатив , -а м

привремено нап у штање зва ничног курса наци ­

ОНаЈ1не новчане јединице до одређивања новог курса.

,"лагола.

де вербалан, -лна, -л но = де вербатив ан, и з веден од глагола.

деве рика , -ё ж , дат. и лок . де верици, ген . мн .

dever]

ЈООЛ . врста слатководне

рибе из породи це шарана , сињ ,

девиза, -ё ж [фр .

devise]

deva nagari",

в . де­

nagara писаље] инд ијско писмо од око SO

з накова, којим се пишу санскрт и већина север­

ноиндиј с ких јез ика .

де вар, -а м [тур .

isqat

оборити , укинути]

исламски

2.

геСJlО у хеРаЈ1Д И­

ци, уз грб, на застави , на медаљама, одликова ­

њима и др.

3. (мн . ) банк . страна , конвертиби лна 4. еко>!. краткорочно потраживање , ме­ или чек који I-Ј lаси на страну ВаЈ1УТУ. S. у

валута.

ница

devr-i iskat од Ilepc . dawr

Abramis brama.

Ј . парола , лозинка ,

гесло; кратка мудра изрека која служи као ру ­ ководеће праВИJlО у животу .

де ваН:II"ари, -ија м [санскр .

l8. де-,

лат. уегЬ иm реч , глагол] грам . реч и з ведена од

де верика [м а ђ .

де валутаllија, - ё ж [В . де- , ВаЈЈ ута ција] екон.

окретање,

deveJuppementJ 1.

развијањ е војне јединице

- вна, - вно [В . де-, лат. уегЬиm реч, глагол] грам .

бени психи чки механизам одузимања емотив­

ва 2 ,

девел(шмаll, -а на м [фр . ној .

простору , теренско развијање једног одреда

дух или ниже божанство у Ирану и Ин д ији (че­

ВаЈ1вацију.

3. П . м н . девасти ­ devastare] (о)пустоши ­

ти, разорити , разарати ; разним неприм е р еним

цин у] в р ста кобасице, сли чн а хреновки аЈ lИ де­

2.

пустош е­

де вастирати, девастирам, рају с врш . И несврш . lщп .

мн . дёбрецинки lnpeMa мађарском граду Дебре­

ва) .

devastatio]

ње, уништење, р азарање.

златарству жиг злата ра , њеl "ова марка .

дев изни, -а , -о [В . девиза] који се односи н а

верски обичај по којем се поводом нечије смр­

де визе , који се обавља страном валутом .

ти новце м дарива сиротиња за откуп покојни ­

рачун банк . текући рач у н на који се УПJlаћуј е

ков е ду ше .

само конвертибилна страна ВаЈ1ута;

де варваризовати, -ујём = деварва ри зи ра ­

ти, де варвариз ирам ,

3. л . мн . деварваризирај у

-

• -

режи м

скуп правила и за кона којима се регул иш у од­ нос и у међународном

новчаном послов ању ;

сврш . и несвр ш . [В. де-, варваризовати] сузбити ,

дев изна квота ограничени и з воз и увоз стран е

сузбијати варва рство, ослободити варварских

ВаЈlуте, који одређује национална банка ил и

обичаја, цивилизовати.

министарство финансија .

319

дев ијација

дегдисати

де виј ациј а, -ё ж [лат.

deviatio] Ј . одступање,

скрета ње, застрањивање , отклон од предвиђе­

ног обичаја, места или правца .

нос неког наслеђеног права или имања.

2.

биол .

погоршање врсте ; с у пр . еВОЈ I У ција .

мат. разлика

деволу ционй , -а, -о (и де вол у цйјс кй, - а, -о)

између једне од низа посматраних вред ности и

који се односи на деволуцију . i. деволуционо

њиховог просека.

3.

2.

ан ат. i. дев ијација

Hoclle

преграде искривљеност носне преграде (сеп­

право право насл едства по којем , ако ум ре ј е­ дан од супружника , целокупно имањ е прип ада

тума), урођена и ли изазвана повредом, која за­

деци;

твара ј ед ну од двеју ноздрва , а може се уклони­

ничке држ аве из треће земље (нпр . Фр анцуске

ти хи руршким путем.

-

рат ист . рат у циљу избацив ања супар­

против Шпанац а у Белгији и Холанд ији у ХУI

девинкулација, -ё ж [В . де -, винкул ац ија]

веку).

банк . поништење винкулације (в . ).

дев инкулирати, деви нкул ирам ,

дево н , - 6на м [према е н глеској Iюкрајини

3. л . мн . де­

Девону) геО1l . дево нски п ериод (В.).

винкули рај у сврш . [в . де- , винкулирати] банк . по­ ништити винкулацију.

дево нскй , -а, -о [В . де вон] који се односи на дево н. i. - период геО1l . ч ет врто раздобље пале ­

д еВИрl' инација [В . де-, лат.

virgo девица] =

дефлорација (в.)

озоика , у коме се јављају многобројн е ри бе и прве прав е копнене биљке и водоземц и.

Дёвис-ку п, -а = Дёвисов куп [према осни­

Ba'lY Купа, Аме риканцу Двајту Девису (Dwight F. Davis, 1879- Ј 945)] С ГI . најп ознатије међуна­ родно такм ичење у тенису, у коме најбоља на ­

цио н ал н а екипа добија прелазни пехар.

де вота н , -тна, -тно [1Iат.

devotus) посвећ ен

богу , побожан , сме ран .

предано поштовати)

девоција, -ё ж [1I ат.

devotio, према devovere 1. посвећеност, преданост

богу , побожност .

код католика и з раз побо­

2.

Дёв исов куп в . Дёвис-кУп .

жности , посебно молитва која се обавља у са­

де витализација, -ё ж [В . де - , витализацијај

моћи .

ум ртвљивање, беживотност; супр . витал и зација .

девте ро- , в . деуте ро-

д евитаJlизоват и , -ујём (и дев и тализи рати ,

девитал и з ирам ,

3. л.

MfI .

дев итализирају) сврш .

[В . де-, витализовати) ум ртвит и, одузети особи ­ не жи вотности .

растерет ити кога лу ,

де вкуш, -а м = девекуша, -ё ж [тур . птица којаличи на камилу) покр .

deve kl.l~U 1. ној . 2. вели­

ка птица , птичурина .

де влет, -а м [тур . сподство ] ПОКр .

де l'ажирати, дегажи рам ,

3. ЈЈ. MfI . дегажи р а­ degager] 1. ослободит и , какве обавезе . 2. С ГI . у ф удба­

ју с врш . и несврш . [фр . поново

гол-аута .

убацити

3. сп .

лопту

1. царевина,

власт , 1' 0-

царство; султанова

власт; султа нова влада , везирско веће.

2. ср ећа ,

благоста ње , раскош .

игру

после

противниково г мача.

де l"ажман, -а на м [фр .

devlet од ар . dawIa

у

у мачевању, ослобод и т и мач од

degagement) 1. осло­ 2. омања

бођење од н еке обаве з е, ра стерећењ е .

просто рија која служи за остављањ е разних предмета.

3. сп.

ослобођење

Ma'la од

противни ­

ковог мача .

девлетлу к, -а м, мн . девлетлуци , ге н . мн. де­

де l'азација, -ё ж [В . де-, гас] вој . уклањање

вл(:тлука [ В . девлет) ПОКр . доб ро , срећа, благо­

отровних гасова; чишћењ е краја, одеће и р аз­

стање.

личитих предмета зага ђених отровом .

девлетовати, -ујём нес врш . [В . девлет) ПОКр . уж ивати у сре ћи , живети у благостању .

д еволвират и , деволви рам , рају сврш . [л ат.

3. л. мн . деволв и ­ 1. неку правн у форум . 2. пренети не­

devolvere)

ствар из нети пред виши

прав .

ш то н а др угог, оставити у нас ледство.

де волуција, -ё ж [л ат. ни збрдо)

320

1.

devolutio

котрљање

прав . остављање у наследство, пре-

дегауса ција, -ё ж [В . де-,

I"ayc)

демагнетиза­

ција бродског магнетског поља р ади за штите брода од дејства оружја снабдевеНОI' магнет­ ским упаљачима .

де l'д исаПt , -ишём сврш . [тур .

mek)

ПОКр .

1.

спети, дос пети . потрефити .

degdl

припасти, до пасти (ком е).

3.

од

deg-

2.

при ­

налете-ги (на кога), ср ести,

дегён

дедалltје

деl'ё н, -ена м l СКр . од дегенерик] жарг. глупак , деге нек, -а м, МН. дегенеци, гек мн . дегенека [тур. dеgпеk] заст.

2. ударац

1.

штап за батинање , батина .

батин ом.

1. сп ровести,

спроводити деградациј у,

који представља дегенерацију; који је пра­

ћен дегенерацијом , слабљењем, и зо пачавањем .

деге нерација, -ё ж [лат. d еgепегаt iо , В . деге­ нерисати се]

вратити на нижи

2.

чин и ли положај у служби ; одузети чин (оф и­ циру).

деграс, -а м [фр.

дегене ративан, -в на , - вно [нлат. dеgепегаti­

vus]

степен]

кварити , обезвређивати.

кретен.

degras,

према

degraisser

од­

мастити] маст за штављење коже.

дегрес, -а м [лат.

degresslls

према

degredi

си­

ћи, спустити се] одл азак, повлачење; супр. про­ грес (В . )

1. процес опадања, слабљења био ­

дегресиван, -вна, -вно [В. дегресија] који се

лошких и психичких особина биљке, животи­

полако смањује, снижава, који иде од већег ка

ње, човека (или појед иних њихових органа) то­ ком живота, старење.

2.

постепено заостајање

неког рода, врсте, зајед нице , и з рођавање, изо ­ пачавање.

деге н ерик, -а м, н . дегенерици, ген. МН . деге­

нерика [В . деге нерација]

1.

мед. дегене ри сан,

физички и умно зак ржљао човек; потомак који је гори од својих родитеља, и зрод.

2.

екс пр . на­

мањем .

дегресија, -е ж [срлат .

di сићи, спустити

degressio, према dеgге­

се] постепено с мањивањ е н е­

ког својства или КОЛ ИЧl1не , опадање , силазно кретање .

де грменџија, -е м [тур . dеgiГП1епсi од дегумирати, дегУм ирам ,

каза , чудак; глупа к , кретен .

деl'енерисати се, - иш е м се с врш . И н есврш. [лат. dеgепега ге] изродити се, изрођивати се , (ис)кварити се, (из) губити добре особине пре ­ дака .

дегерманизација, - е ж [В . де-, ге рман ски ]

degir-

П1еп млин] 110Кр . воденичар , млинар .

3. л.

MII.

деl'умирај у

сврш . И IIССВРШ . [фр . d еgО П1П1ег, В . де-, гума]

1.

ослобод ити, ослобађати од гуме (или лепка),

уклонити гуму с чега.

2.

у обради текстил а

укло нити гумени слој (најчешће са свиле и ли пређе) кувањем у сапуници.

процес уклањања немачких елемената из јез и ­

дегустатор, - а м, мн . -и [В . дегустиратиЈ

ка; ослобађање од н е мачког утицаја у јавном и

стручњак који процењује квалитет вина и пре­ храмбених производа пробањем и одређива­

народном животу.

деГЛУТ ИЦЈtја, -е ж [л ат.

deglut(t)ire

про гутати ]

фИЗI1ОЛ. потиск ивање х ран е и пића у једњак и же ­ лудац радом зуба, в илице и мишића, гутање .

деl'ОЈ\изам, -з ма м [према презимену Ое Оа­

lI11e, фр .

gаulli SП1е] политика и идеологија фран­

цуског генерала и државника Шарла де ГОЈ lа

де l'(JJlист(а), -е м, мн . деголист и [В . дегол и ­

gaulliste]

присталица де голи з ма.

деголистички, -а, - о [В . дегол ист(а)] који се односи на дегол изам и деголисте .

деград ација, -е ж [лат.

tus

сн и жен]

•

дегустато р ски .

дегустац ија, -е ж [лат. dеgщtаtiо, В. дегусти­ рати] пробање јела и пића ради оцеЊl1вања квалитета или да би се купци упознали с нови м ПРОИ ЗВОДом.

дегусти р ат и, дегустирам,

( 1890-1970). зам, фр.

њем укуса, мириса, боје и других важних осо­

бина .

1.

degradatio од degrada-

см а њивање, сн ижавање неког

својства; кварење, пропадање .

2.

у служб и пре­

3.

л . МII. дегусти ­

рају сврш . и нес врш . [лат. dеgt1stа ге, В . де-, Ilробати, према

gllstus

gllstare

укус] пробати, окусити

неко јело или пиће.

дегуга н та н , -тна, -тно [фр .

degoutant]

гадан ,

неукусан , одвратан.

дегути р ати , де гутирам ,

с врш . И н есвр ш . [фр .

degouterJ

3. л .

мн . дегутирају

и з азвати , из аз ива­

лазак с вишег на нижи положај, скидање с по­

ти осећај гађења , одвратности ; од вратити, од­

ложаја (најчеш ће по казни); лишење чина у вој­

враћати некога од нечега .

сци, враћање н а нижи '!ин.

деград ирати, де градирам , рају с врш . и несврш. [лат.

3. л. ми. дегради­ degradere, В. де-, gradlls

дедалије, дедалија ж мн . [грч . беотске

свечаности

Daidala]

приређиване

у

и ст.

старој

Грчкој у част богиње Хере.

321

д езертёр

дiщ алски

дедалск и , -а, -о [ГЈрема грч . Икаров отац]

2.

1.

Дедал ,

већ ј ед ном постојао и дож ивљен , да се н ешто и

МИТОll . којије својствен Дедалу.

ра није ДОГОД ИJlО , или да је чов ек већ био ка од­

Dafdalos

који је неограниченог духа, слобоДоуман ,

дед ивинизација, -ё ж [лат.

dedivinatio, в.

де-,

див инизација] процес одузимања , укла њања

дед икатор, -а М , МII . - и [lIл ат .

dedicare

3. у парапсихологији:

веровање

дешавања у којима онај који то доживљава ни­ је могао присуствовати .

дежмек, -а м [тур . de ~ mek] онижи здепаст

божа нских особина.

лат.

ређеном месту .

у способност да се препоз нају места, особе и

полета н ; уметнички , лепо и з рађен .

dedicator,

пр е ма

посветит и] онај који некоме нешто

завештава, посвећује .

човек.

дежмекав, дежме каст, -а, -о [В . дежмекј ом ален а дебео, пуна чак ; мекан , млитав .

дедикација, -ё ж [лат.

dedicatio,

према

dedi-

дежуран, - рна , -рно [в . дежу р атиј који је од ­

саге посвет ити] по света, посвећивање , ЈlOкла­

р еђеног дана и 1lи у одређено време на посл у ,

који дуже или краће по службен ој дужности

њање , покло н , за вештање.

дед ицирати, дедицирам , јУсврш.[лат.

dedi carej

3. л.

мн . дедицира­

необ. пос вети ти , поклони ­

ти с посветом , заве штати.

деДllајн, -а м [ енгл.

deadline]

последњи , крај ­

дедо, -ё м [тур .

dede деда]

110Кр .

1. хи п .

од де р­

уо пште за ословљава њ е старијеЈ' му ­

слим ана и з поштовања.

бити

ljeHo

време у службе ним про сторијама, бити

дежу ран.

ducere

dedu-

водити , донос ити] доћи , до­

лазити до за кључка , и з вести за кљ учак , з акљу ­

чи(ва)ти м етодом деду кције .

дедукт иван, - вна , -вно [В . дедукција] који се од носи на деду кциј у, који се служ и дедук ци ­

јом; су пр . индуктиван (В . ) . деду кција, -ё ж [лат.

lB.

дежурат иј о н ај који је дежу ран .

дежу рство , - ства с

lB. дежурати ]

дужност ,

обавеза онога који дежура .

дедук овати, -ујём сврш . И несврш . [лат. сеге, в . де- ,

etre de јоиг

дежу рни , - ог(а) м (поименичени при дев)

кав посао.

2.

дежу рати, -ам несврш . [ фр.

на дуж ности] бити одређеног дана или у одре­

њи рок до којег се мора обавити, и з вршити ка­

вltш .

остаје у службеним просторијам а.

dedtlctio]

закључак доб и ­

јен, изведен из оп шти х судова, закључивање од

општег ка поједи н ачном ; сynр . IIНдукција (В . ) .

дее скалзщtја, - ё ж [В . де-, ес калациј а]

2.

1.

ублажа­

вање уоп ште, попуш та ње , смирење .

дее скаllирати, деескалирам ,

3. Л .

des-, des-]

в . де-.

дезавуисати, - ишём СВРШ . [фр .

desavouer] 1.

порепи чиј е тв рдње, одрепи , оспори ти чију ов ­

ла шПеност .

2.

н е при з нат и , одрећи се кога , н е

пружати подршку .

3.

оповргнути КОЈ'а , натера­

т и кога у лаж.

дезагреганија , -ё ж [ В. де з-, агрегација] растварање , разјед ињ авање, р ас п ад .

љење кри стал не

CTelie

2. геол .

1.

де­

и л и пеШ'Јани ка на поје ­

д иначне слојеве , к ри стале, зрнца п еска и сл .

смање њ е, ублажавање ратни х опе рациј а; дел и ­ мично повлачење тру п а са фронта.

дез- [фр .

м н . дееска­

лирају свр ш . И н есвр ш . [В . де-, ескал ирати] (и з )вр ­

дезактивирати в . деактивИрати . дезангажовати (се), - ујём (се) сврш . [В. дез - , ангажоватиј прекинут и какав ангажман, реши ­

т и се какве обавезе, оснободити се ДУЖНОСТИ .

дезён В. десё н .

шити деес калаЦl1ју , постепе н о смаЊИТI1 и л и

дезенираТlt в . десе нИрат и .

ублаж ити.

дезерт "еl1р . В . десерт .

деетатизација , - ё ж [В . де-, етати з ација] сма­

дезе ртёр , -ера м,

MII .

дезе ртери , гев . мн . де­

њење државног у ч е шћа у дру штв у, р едуко ва­

зерте ра [фр.

ње д ржавног апа р ата

но нап уст и војн у службу , који се н е врати на

и

огр аничава ња њ его ве

моћи .

deserteur] 1. вој .

о нај који самовољ­

војн у дуж ност у пропис а li ОМ рок у , војни бегу ­

дежа ви И1щекл . l Ф Р .

dej il

VU веп виђеној

1.

" а ц.

2.

фи ...

o liaj

који избегава своје грађанске

оно што је ве п ви ђ е н о; старомодно, и з ашло и з

ини друштвене дуж ности, који н апусти пове­

моде.

рени п оложај .

322

2.

I1CI1X .

илузија да је сада шњи тр е н утак

•

дезе ртёрскЙ .

дезерти рати

дезоргзнизовати

дезе ртираПI, дезертирам , рају сврш. [фр .

deserter] 1.

3.

стити војску, побећи из војске .

дезмо - [грч .

Ј1 . м ••. дезерт и ­

вој . самовољно напу ­

2. фиг.

побећи од

дезм огрзфија , - ё ж [В . дез мо -, - графиј а] анат.

дезе ртификација, -ё ж [еНГЈ1.

desertification,

desertum пустиња, в . -фикација]

описивање жила и сплетова .

дез мойд, -ида м [в . дезмо-, -о ид] мед . чвр сти,

процес

жилави тумор од влакнастог ткива који н е ме­

претварања полупуст ињске зо не у nyстињску .

деЗ llгнација, дез игнатйван , дезигнирати

тастаз ира .

дезм ологија , - е ж [ в . дезмо-, -логија] анат.

в. дес игн- .

дезидеологи за ција, -ё ж [в. дез-, и деологи­

из у чавање жила , тет ива и везивног ткива .

деЗМО llзтија , -е ж [В . дезмо-, -патија] мед.

зовати] настојање да се и з дру штве ног живота ,

образовања и култу ре одстра н е идеолошки н а­

обоље ње жила или везивног ткива .

дезодо ранс , - а м , м н , - и [н ем, DеsоdогаПl , в ,

метнути , доктри нарни погле д и на с вет.

дез иде рабйлан, -л на , -лно [лат,

lis]

des iderabi -

необ . пожељан , прижељкиван .

дез иде рата, -а с МfI. [лат.

siderattlm,

в, дез идератум]

desiderata, мн , 1. оно што се

од

de-

жели ,

тражене, потребне ствар и ; услови које треба испунити.

2.

(у библиотекарств у) књиге или

дезидератум , -а м [пзт.

desideratttm

жељен]

пожељна, тражена , потребна ствар.

дез интеграција, -ё ж [в , дез-, интегр ац ија] распадање, р азјед ињење , разбијање .

2.

фи з,

спонтано распадање рад иоактивних атома .

3.

геОЈ1. дробљење, фрагментација неке стене под

утицајем ероз иј е .

дез интегрисати (се), -и ш ём (се) св рш. И иесврш . [В . дез-, ин тегрисати] р аздвојити, раз­ двајати , раставити, разбит и ; распасти се , рас­ падати се , раз ићи се.

дез интоксикација , -е ж [в . дез-, интоксика ­ ција] мед.

1.

чишћење организма од отровних

или шкодљивих мате рија .

2.

одвикавање од

опојних д рога .

дез инто ксиковаПI, -ујём и дез интоксици­ раПI, дез интоксицирам,

3.

л, ми, дез интоксици­

рај у сврш. И н ес врш, [В . дезинтоксикација] мед , ~ршити, извр ши т и дез ин то ксикацију .

~

дез-, лат,

odorare

мирисатиЈ коз метичко сред­

ст во које служи за одстрањивање неприј атног

мириса , пре свега од з ноја .

дезодо ризација , -ё ж [фр , пат.

odorare

desodoriser, в. дез-,

мирисатиЈ уклањање неприј атних ,

непожељних мириса из просторија , са ствари или људи.

члан ци које треба набавити.

1.

веза] као п р ви део сло­

ткиво.

неке обавезе, и з вући се.

премаЈ13Т.

desm6s

женице пок азује да се и з раз од н оси н а вез ивн о

дез инфЈlација в . дефлЗ ција . дез информација, -ё ж [в . дез-, информаци ­ ја] погрешно обавештавање , нетачан подата к , намерно или услед грешке .

дезинформ исати, -ишём св рш . и н есв рш . [В ,

дезоксидато р , -а м [В . дезоксидација] хем, елеме нат који издваја кисеоник из једињењ а.

дезо ксида циј а, -ё ж [В. дез-, оксидација] хем. ослобађање од кисеоника, и звлачење кисеоника .

дезоксирибон у клейнска кисеЛИllа [В , дез-, гр" ,

oxys

оштар , фр ,

ribose

(врста шећера) , лат ,

ПLlсlеtlsједро] биол . нуклеинска киселина у дво­ струким с пиралним ла нцим а, која се н алази у једру ћелија и предста вља основни генетски материјал ; ч есто скраћена у ДНК

дёз олатаll, -тна , -т но [лат. ти , осамит и]

2.

desolare запусти ­ 1. уцвељен , ожало шћ ен, неср ећан .

напуш те н , остављен.

дезолаТIIОСТ, -и ж [В . дез олатан] јад, туга, пустош .

дезоmi ција , -ё ж [ В . дезолата н] В , дезолат­ ност .

дезо ргаllи зато р , -а м, ми. - и [В . дезо рганиза­ ција] онај који проузрокује н еред, наруш ава ред и д исциплину .

дезорга llи за ција , -ё ж [В , дез-, органи зова ­ ти] стање онога што је дезорганизовано , н е ред , пометња , растројство,

деЗО РГЗ lш зовати, -уј ё м с врш . И несврш , [В . дез-, о ргани зовати] и заз( и )вати дезорганиза­

дез- , информ исати] дати , давати лаж н е инфор ­

цију , (по)реметити ред , изазвати l'IOм етњу, ра­

мације, погре шно информисати ,

строји т и ,

323

декадент

дезоријента ција

дезорије нтација , -ё ж [В . дезоријентисати]

дејта - (енгл .

data од лат. data)

као први део ра­

губљење оријентаuије, недостатак способно­

чунарских термина показује да се реч односи

ст и сналажења у простору, односно у датој си­

на податке.

туаuији.

дејтаб ејс, -а М (е"ГJl .

дез оријентисати, - ишем сврш. И IIСС8РШ. [8. дез-, оријентисати] онемогућити, онемогућа­ вати, помести оријентаuију, збун ити , наводити на погреша н пут.

deus

бог]

религиозно- филозофско учење (у ХУП и ХVПI

веку) које допушта постојање бога само као пр ­ вог узрока света, а одбаuује његов утиuај на да­ љи развитак.

dei:sis] УМ. рел . ликовна

пред­

става Исуса Христа на престолу, с Богороди­ иом (с леве) и св. Јованом (с дес не стране).

деикса, -ё ж ['"]ЈЧ.

доказ, приказ] лин''В .

deixis

скуп језичких елемената који упућују на про ­ сторно-време нско окружење у тренутку кому­

никације .

deiktik6s]

лингв. који се односи на де иксу ,

који служи показ ивању (нпр. овај, йlамо, сада су деиктичке речи).

де-, институционала н]

1.

одузети ч ему звани­

чни статус, укинути га као институuију.

2. осло­

бодити некога или нешто од стега и огра ни че­ ња неке институције .

де ист(а), - ё М, МН. деист и [фр .

deus

d6iste,

према

бог] фил оз. присталиuа деизма.

деистички, -а, -о [В . деизам ] који се односи на деизам и деисте.

деи фикација, -ё ж [лат.

ficatus

од

дејтаглав, -а М (еIlГn.

datag10ve,

deificare

deificatio,

према

dei-

обожавати] проглашавање

кога за божанство; поштовање одређене особе

glo-

годне за обраду у компјутеру.

дејта -процесор , -а м (енгл .

data processor,

В.

дејта- , процесор) сваки компјутер који служи за обраду података.

дејтонски, -а, -о [према енгл. DаУтопЈ који се односи

на

ваздухопловну

базу Дејтон

истоименог града у држави Охајо , САД .

...

код Деј­

тонски споразум споразум о Босни и Херцего­ вини као самосталној држави са два ентитета, који су у новембру ниuи

потпис али председ­

1995 .

БиХ , Србије и Југославије ; дејтонска

деи фиковати , -ујём сврш. И неС8РШ . [8. деи­ фикаuија] прогласити, проглашавати кога за

де ицид, -а М [нлат. dеiсidiuш, према лат.

1. убиство

deus

божанског бића или

онога што симболизује то биће.

2. распеће Ису ­

са Христа.

деј, -а [фр .

дека - [грч.

d6ka десет]

као префи кс означава

ј ед иниuу десет пута већу од оне у другом делу

де ка' , -ё ж, ген. мн. дёка [с кр . ] фам . декаграм.

дека 2 , -ё ж, ген . мн. дёка [нем . 1l0кривач, ћебе , губер .

2.

ист. титу­

ХрВ.

1.

који се излива на кући пре подизања кровишта ,

декабрист(а) , -ё, ми . декабристи [рус. дека­ брист према декабрь де uембар] ист . учесник устанка прот ив самодржавља у царској Русији

14. деuемб ра 1825 . •

декабрИстич кЙ.

декагон, -а м, МII . - и [в . дека-, -гон] геом. десе­ тоугаоник, фигура са десет углова.

[8. дека-, - грам]

мера за тежи­

ну , десет грама.

де када , -ё ж [грч .

dekas група од десет] 1. пе­ 2. група од десет предмета

или људи, десет ка , десеториuа.

декада нса, декада нца В. декаденција .

декаде нт, -а м, МI-• • декаденти, ген. мн . декаде­ ната [фр . d6саdепt према лат.

dey од тур. daYl, В. даиџа]

Decke]

грађ. водоравни слој

кровна пл о ч а.

риод од десет дана.

божанство, пошто вати га као бога .

бог, В. -uид] реп.

поставље н а Дејтонским споразумом.

дека грам, -а м

или појаве као бога.

decadere опадати] 1.

декадентан човек; онај који проп ада, који нема

ла поглавара Алжира и Туниса под османском

воље за живот.

влашћу.

књижевности или уметности .

324

в . дејта-,

уе) рач. рукавица са сензорима који покрете ру­

СJlоже не речи.

деинститу ционализовати , -ујё м сврш . [в .

лат.

base)

БиХ држава Босна и Херuеговина каква је ус­

деикт ичан, -ч н а, -ч но и деикт ички , -а, -о [грч.

В . дејта-,

ке претварају у дигитализоване податке, по­

деизам , -з ма М [фр . dеisше од лат.

деиз ис, -а М [грч.

database,

рач . база података .

2.

при сталиuа декаденције

•

(2)

декадентскй .

у

декадентан

декапод

1. који

декамета р, -тра м, м н . дё кам етри , ген . мн . дё­

има својства де кадента, који се н алази у опада ­

декаде н т ан, -т на, -т н о [ в. де кадент]

каметара [В . дека-, - м ета р] мера з а дуж ин у, де ­

њу.

сет м ета ра .

2.

који припада де каденцији

(2)

у књижев­

ности или уметност и .

де кан , -ана м , мн . декани , ге н . мн . де к а н а [лат.

декаде нца в. д екаденција . декаде нција, -ё ж [фр.

decadere

опадати ]

стајање

стваралачких

decanlls] 1.

decadence према лат .

опадање, н азадо в ање, н е­

1.

с н ага

на

р азличитим

подручјима људске дел атно сти; раздобље , п е­ риод таквог опадања.

2.

правац у умет ност и и

књижевности к рајем ХIХ века коме су свој ­ ствени крајњи индивидуализам и формализам.

декаД liИ, -а, -о [В . де када] који се од носи н а декаду. & - систем мат. бројни систем који им а

2.

почасна титула

у католичкој цркви , каноник на ч елу кап тола; у Ват ик а ну , кард инал на челу кардиналског ве­

ћа .

+ дека нски. дека нат, - ата м [срлат. dесапаru s, в . де к ан ,

- ат]

1.

у ред, канцеларија де кана факултета.

2.

цркв . административно окружје од н еколико жупа.

де кантзција , -ё ж [фр . d еса пtаtiо п , в . декан ­

за основу десет , де цимални с и стем.

декаёд ар, -д ра м, мн. дё каёдри , ,'е н . мн. дёкаё­ дара [В . дека-, -едар] геометријско тело ограни ­

тирати] хем. л агано отклањањ е, одвајањ е би ­ стре теч ности о д ТаЈюга лаганим отицањем .

дека нтираПI, де к а нтирам , 3. Л. мн . де канти ­

чено са десет равни, површин а.

де каЛlfтар, -тр а м, мн . де калитри, ген . мн . де­ кал итара [В . дека-, лита р] мера од десет литара .

декаЈlкираТIf, декалк ира м , рају сврш И н есвр ш . [фр .

уп р ав итељ , стар е шина факултета,

и забран међу проф есо рима.

3. л. мн. деКаЈIК~I ­ deca1quer према ca1que

отисак] пренети, преносити отиске н а харт иј у,

р ају с врш . И н есв рш . [ с рл ат. d еса пth а ге, пр ема сап!hu s угао] хсм . одвојити, одвајати, оцедити теч н ост од талога који се нал аз и на д н у; р азби ­ стрити, разб и стравати .

дека пират и , дека пир ам,

3. л . мн . декапирају

дрво или неку д р угу површину; копирати, пр е­

св рш . И несврш . [ фр.

цртавати помоћу провидне харт иј е .

110ВРШИН У метала з агревањем , кувањем у соди,

де каЈIКОМ:lllија, -ё ж [ фр. d еса 1соm а пi е, в . декалкирати , манија ]

1.

пр о цес којим се овла­

жене слике, зале пљене н а чвр сту ха рт иј у, пре ­ носе на другу подло гу ради ук р аса.

2.

тако до­

бијена слика, преслика ч .

16gos

реч] рел. десет за п о в ест и кој е је Мојсиј е

примио од Бога на Синајској го ри .

декалу мен, - а м, МН . - и [ В . дека-, лу мен] фю . мера у фотометрији, десет лумена.

декал цифиюiција, -ё ж [ В . де - , калuиј ум, - фикација] мед. губ итак калцијумових сол и ИЈ

костију.

Де камерон, -она м [итал . Dесаl1lегоп(е) , грч.

deka

десет, h ё m ега дан ] књи ж . глав н о дело ита­

л ијанског писца Ђованија Б ока ч а

( 13 13- 1375),

збирка од сто нов ел а које ПРИ'lају седам де вој а­ ка и три млад ић а током десет да н а, већином

шаљивог или лас цивног садр жај а.

дека меронски, -а, -о [ В . Декамерон] који

чи ст и т и , очист ити

рибањем како би се припремила за галв а н опла­ ст ик у.

дека питаЛИЗЗЦlfја, -ё ж [В . де-, ка llитализа­ ција]

1.

одлив капитала у н ето и з нос у из ј едне

зе м ље у д р угу.

декал ог, -а м [грч . deka10gos од deka д есет,

decaper]

пр едузе ћ у.

3.

2.

с мањ е ње капитала у неком

одузимање к а питала, фин а н сиј­

с к о слабље ње .

дека ШlТаЈНlЗовати, -зуј ём (и дека пи тали­

зи рати, де капитали з ира м, 3 . л . м н . декаПИТаЈIИ ­ '3 ирају) сврш . И несв рш . [ в. де-, капитализов ати] смањ и(в а)т и к а питал , финансиј ск и ослабити.

дека шпзција , - ё ж [фр . d еса рitаti о п, према с рл ат.

decapitare

обезглавити, в . де-, сари! глава]

одсе цање I'л аве, обезглавље њ е.

де каГlИтовати, -ујём сврш. [В . де к а питација] одсећи главу, обезглавити.

дека под, - а м , м н . -и [нл ат . decapoda, в . дека-, грч .

potts

нога ] зоол . (МII.)

1. ред

мекушаца главо­

ножаца са осам ногу и два додатна пипка .

2.

припада Декамеро ну , који је н ал ик Декамеро­

р ед љус к а р а са десет ногу распоређени х кру­

ну ; у п . бока човски .

жно о к о тела.

325

декларисати

дека псулаuија

де капсулаuија, -е ж [в . де-, капсула ] м ед . о п е рација којом се одстрањује капсула неког

де кинтиран , - а, - о [В . де кин тиратиј жаРI ·. ко­ ји је без новца, без преб иј е н е п аре .

орга на ( нпр . буб рега).

декинтирати , де кинтирам ,

дека р, - а м , мн . - и [в . дека-, ар] мера за 11 0ВР­ декарбо низовати, -ујем сврш . и н есвр ш . [в . де-, карбонизовати] хем. уклањати , у кло нити , осло­

де КJlаман до IlрИ1l . [итал . d ес l аmапd о] муз. ве­ ома изразито , свечаним тоном.

бод и'Ш , ослобађати од угљен ика или угље н е кисели н е .

де кламатор , -а м, МН . -и (ж . декламаторка , -е, дат. И лок . де кламаторки , ге н . МН . декламатор­

дека ртелизаuија, -е ж [в . де- , картел] екон . ликвид ирање

картела;

мер е д р жав ни х

распуштај у

постојеће

о р гана

МОНОI10ЛИ­

ки) [мт.

поновно ства рање .

дека ртоваи, -овца м, мн . декарто вци , дека р­ следбе ник Ренеа Декарта

цуског математичара и филозофа .

де картовск й, -а, -о [в . дека ртовац] који се односи на Декарта и л и његово учење.

де касилаб ичан , -чна, - ч но [в . дека- , грч .

sy11abl~ слог] књиж. који има десет слогова, десе­ .. - стих десете рачки стих, десете ­

тослож ни . рац .

•

де клам а­

де КJlаматоран , - р на , - рн о [л ат.

us, В .

declamatori-

де кламовати] који звучи као декламација ;

лажно свечан, патетича н , в и сокопаран .

де кламаторијум , -а (и деклам аторйј , -а) м [нлат.

dec lamatorium, В . декламовати] ]. вежба­ 2. књига која сад ржи песм е

ње у декламовању. за декламова њ е .

де кл амаuија , -е ж [лат.

declam atioJ 1. умет­ 2. текст, школи з а де кламовање . 3. фиг. патети­

ничко рецитовање стихова или прозе. задатак у

чан , ди рљив говор ; бесадржајан, изв ештачен говор .

декастило н, -о н а м [I")ЈЧ .

dekasty10s,

в . дека-,

stY10s стуб ] архит. грађевина са десет стубова, сводова .

де кастих, -а м [в . дека-, ст их] строфа од де­ сет стихова .

сврш . и н ес врш . [фр .

деКЈlамова ти, - уј ем (и д еКJlами рати , де­

кламирам ,

decatir]

3.

11 .

мн. декатирају

текст;

вештачено .

обрадит и , обрађива­

ти сукно парењем , и злагањем врелој пари под притиском како би се пов е ћ ала постојаност бо ­ је и сп речило скупљање.

де кла ративан , - вна , - вно [лат. према

де катло н , -а м [в . дека-, грч . аt h10п награда , дисци плина (трчање на

100, 400, 1500 т , 1 ] О m

с препонама, скок у даљ, увис и с мотком, баца­ ње ко пља, д иска и кугле), десетобој .

декер, -а м , мн . -и [нем .

Decker

према dесkеп

пок ривати] заст. у изради некадашњих цртаних

филмова уметн ик који н а носи боју на целоф а н­ ску фолију на којој је цртеж у тушу , колориста .

дек йк , - ика м = де кика , -е ж [lУР .

daqiqa]

поКр . м ин ут.

деКlЈ ка = дiжiiк (в .)

declarare

declarativt1S, ]. који

објаснити , означи ти]

има облик де клара ц ије ; који п редставља само

све ч а н у изјаву , независ н у од стварних намера .

2. грам.

такми чење] сп . такм ичење у десет атлетских

од а р .

3. Л. МН . декла мирај у) несврш . [лат. ]. уметн ич ки реци то вати неки ['оворити стихове напамет. 2. говорити

declal11are]

беседничким тоном ; говорити н еискрено , из­

де кати рат и, деК !lТирам ,

326

В . декламоватиј о н ај који

торскИ .

товаца [према през им е ну Декарт

(Desca rtes)] (1596- 1650), ф р ан ­

dec1amator,

декламује , вештак у деклама цији .

стичке организације или се забрањује њихово

kika

Л . мн. декин ­

оставити без новца .

шину зе мљишта , десет ари .

којима се

3.

тирају С ВРШ . [в . де-, кинта ] жарг. лишити новца ,

dekika , da-

исказни , изрични .

де кларација, -е ж [лат.

declaratio] 1.

и зјава ,

свечано ПРОI'ЈЈашење принципа, и з нош ење ста­

ва о важ н им питањима.

2.

службена пријава ро­

бе ил и имови н е ради наплате цар ин е или поре­

за.

3. пошта нска исправа која се прил аже

но вча­

ним вредносним пошиљк ама у иностр анство.

деКЈl а Рllсапt , - ишем СВРШ . и н ес врш . [лат.

larare

објаснити, означити]

1.

dec-

објави ти , обја­

вљ ивати , и зјавити, изјављивати , про гласити ,

проглашавати.

2.

пријавити (робу) царин ским

властима ради царињења .

3.

деКЈlар исати се

декласйран

декомпензација

изјаснити се, исказати се (декларuше се као Србuн).

де ковиљскй, -а , - о [према имену прон ала­ за ча, Француза Дековила

декласиран, -а, -о [в . декласирати] који је изван јавног живота, и зд војен и з класе, пропао,

ковиљски

колосек,

заст. пруга уског колосека

бескористан .

у: А де­

(Decauville)]

дековиљска

(0,65

пр уга

жел .

метара) .

декбде р, -а м, МН . дек6дери , ген . МН . дек6дёра

де класирати, декласи рам , З. Л . мн . декласи­ рај у свр ш . И нес врш . [фр.

declasser] 1.

искључи ­

[фр . dесоdеuг, енгл.

decoder] 1.

уређај који ши­

фроване поруке врапа на изворни облик .

2.

(ва)ти некога и з његовог друштвеног сталежа ,

l'ехн. уређај који кодирани телевизијски сигн ал

класе , одба ци(ва)ти, понизити , понижавати.

(на сателитским програмима) претвара у нор­

2.

пренети у нижи разред или категорију , преква­

малну телевизијску слику .

л ификовати , деl"Радирати . З . сп . тешко порази ­

декоди рати, декiщирам, З. Л.

MII .

декодирај у

= декодоват и , -ујём СВРШ . И несврш . [фр .

ти противника .

де КШtНабйлаll, -л на , -л но [илат. dесliпаЬilisј

В. де- , код ирати]

1.

decoder,

кодирану поруку превести

грам . који се може де клинирати, мењати, који

на обичан језик, дешифровати .

има множи н у и промену по падежима; су"р . ин­

(п ро)тумачити скривену , симболичну ИJlИ а.пе­

деклинабйлан

го риј ску поруку аутора.

(8.).

;

супр . индеКЈlИнаБИЈI­

ност (в . ) .

декокт, - а м [лат. dесосtшn према

decoquere

скуватиј фарм. укуван сок од биљака који слу­ жи као лек .

де КJlинабltJlНОСТ = деКJl инаБИJlитёт (в.)

деКОJlОltН зац ија, - ё ж [В . деколони з ир ати]

деКЈ lИнаторан, -рна , - рно [нлат. dесliпаtогi­ в . декл инирати]

us,

фиг . КЊИ Ж .

декодовати = деКОД l1рати (в . )

деКJl инаБИЛltТёт, -ета м = декли наБИJl ­ ност, - и ж [лат . dес liпаЬilitа s ј особина онога

што је декл инабилно

2.

1.

који одступа , скреПе .

2.

којим се одбија, одбацује.

де КJlинација, -ё ж [лат.

ослобађање земље и ли већег броја з емаља од колонијалне зависности , престанак колониј ал ­ не управе .

declinatio] 1. грам .

ме­

деКОJlО НltЗирати , деколонизирам, З . л . мн .

њање обли ка именских ре чи по падежима , скла­

деколонизирају = деКОJl онизовати, -ујём СВРШ .

њање ; образа ц падешке промене у одређеном

и

језику, именска врста (йрва, друга. шрећа

ослобађати колонијалне управе , дат и незави ­

- ). 2.

физ . одступа ње или скретање м аг нетне игле од

географског меридијана неког места. З. астрон . удаљеност једне звезде или планете од небеског екватора .

4.

м ед . опадање, попуштање неке бо­

лести: супр . ИНКЈlИнација (в . ). де клинирати, декли нирам , З. л. МН . де КJlИ­

нирају несврш . [л ат. мењати по

declinare скретатиј 1. l1' ам. падежима . 2. физ . скретати, бити под

деКЈIинометар, -тра м, мн. дёклинометри,

1.

MII .

дёКJl инометара [В . деклинација , - метар]

фю . инструмент за мерење магнетне декли­

нације .

2.

[в . де- , колонизирати] ослободи ти ,

сност дотада шњој колонији .

деКОЈlорација , -ё ж [лат.

decoloratio,

В . де-,

со lог боја] I")'бљење боје , изблеђивање.

де колтё, -еа м (уоб . деКОJlте) [фр. према

collet

decollete

оковратник) изрез на женској ха­

љ ини око врата и на горњем д елу I'РУДИ.

де КОJlтираlt, -а , -о = деколтован, -а , -о [в . деколтирати) који има велики изрез, који ОТ­

нагибом.

ген .

несврш .

астро н . инструмент за посматрање и

бележење де клинације.

крива горњи део груди.

деКОJlти рати, деколтирам , З .

11.

МН . деколти­

рају = деКОJlтовати , -ујём СВРШ . [фр . в . де- ,

collet

decolleter,

оковратник] (на)правити деколте ,

обнажи(ва)ти врат и горњи део груди.

дек овати, -ујём с врш. и несврш . [нем. dесkеп]

декомпензација, -ё ж [в . де -, компенз ација]

1. пок ри(ва)ти ; прекри(ва)ти , превући , превла­ чити (чиме) . 2. склонити, с клањати ; прикрити ;

мед . недовољно функционисање , слабост неко г

дековати се склонити се, напи заклон .

су на потребе организма .

органа (срчаног мишипа, бубрега итд.) у од но ­

327

деКОМllOЗИ Цltја

декремент

декомпоз иција, -ё ж [В. де-, композиција]

1.

растављање на саставне делове, рашчлањива ­

ње .

2.

компоновати]

1.

раставити , растављати на де­

2.

декомпо­

новаТIt се распасти се, распадати се, разграђи­

деком пресија , -ё ж [В . де-, компресија]

1.

постепени или нагли прелаз с високог на нижи

ваздушни притисак (у уређајима за роњење ,

кесонима и сл.); губ итак притиска ваздуха у авиону или космичкој летел ици , услед квара

уређаја или оштећења трупа .

2.

мед. снижавање

претерано високог притиска у лобањи или не­ кој телесној ш упљ ини хи руршким пугем; СУ"Р .

ја]

1. размештај ,

пребачај даље од центра (нпр.

трупа, капитала и сл.).

2.

ра сејаност, губљењ е

пажње, немогућност усредсређивања на одрс­

l)eHY

тему.

3.

хем. неаб. разређено ст.

декомпресиони, -а, -о [В . декомпресија] ко­ ји се од носи на деко мпресију. Ј. де КОМllресltо­ на болест мед. ненормално стање из азва но код ронилаца, пилота или астронаута услед пребр­ з ог пада притиска и ства рања азотних мехури­

ћа у крви и телесним тк ивима.

де конструкција, -ё ж [фр. deconstrLlction, В . де- , конструкц ија] рашчлањивање неког текста

или сложено r· појма на саставне делове.

деКОНСТРУК ЦИОllизам , -зма М [фр .

деконцентрисати, - ишём сврш. И н есврш. [В . де-, концентрисати]

decon-

правац у критици који тежи да осветлијезичке , стилске и формалне компоненте неког текста,

одустајући од реконструкције смисла целине .

деконтам инант, -а, ген . МН . деконтаминана­ та [в. деко нтаминирати] хемијска супстанца која служи за де контаминацију.

ометати , поква­

бити , и згуб ити концентрацију, изгубити па ­ жњу (при раду, размишљању , учењу и сл . ) .

2.

необ . разређивати , распршивати .

деко р , -а м, МII . -и [фр .

1.

decor] 1. укра с , н а кит,

позор . кулисе, намештај

и дру ги

IIредмети који на позорници приказуј у место

зб ивања радње.

2.

украс , опрема .

3. фиг.

спољ а­

шњи знац и достојанства, ч асти.

деко р :пё р , - е ра м, мн . декоратери , ге н . М II . деко ратера [фр .

decorateur, в . декор] 1. онај који 2. рад­ поставља деко р на сцену . 3. стручњак

прави деко рације, позоришни сликар. ник који

за опремање и украшавање просторија .

деко ративаll, -в на , - вно [фр . decoratif, в . де­

1.

који служи ук рашавању, декорисањ у

неког IIростора .

2.

фиг. који лепо изгледа ; који

служи (само) за украс .

де коративи за м , -зма

М

[в . декоратив а н]

претерано, н е потр еб но коришћење украсних елемената у н еком умстничком деJlУ.

де коративност, -ости ж [в. декоративан] својство онога што је декоративно; леп и з гл ед.

декорација, -ё ж [Jlат. decoratio] 1. декор, ку­

деконтаминација, -ё ж [В . деко нтаминира­ грађевинских објеката, љу­

ди, животиња и биљака од отрова, непожсљ­ них хемијских средстава или загађивача.

2.

вај .

лисе на позорници. украс.

4 . заст.

топлом водом , сапуницом , стругањем затров а­

китити.

IlСИХ . осве­

шћивање пацијентових заблуда; СУIlР.

KOIITa-

минација (в . ) .

орден , одликовање .

декорисати, - иш ём СВРШ . И Il есврш . [1I ат. ге, В. декор]

3.

2. опрема, украшавање, ки ­ 3. оно што служи само за

ћење н еке просторије .

уклањање радиоактивне затрованости прањем

ног слоја и д ругим поступцима .

1. омести ,

рити концентрацију; деКО lщеll трисати се гу ­

кор]

В. деко нструк ција] књиж . новији

1. чишћење тла,

са н] расејан , неусредс ређен , несабран .

кићење .

компресија (В.).

2.

1. украсити, украшавати,

decord-

КИТИТI1 , ис­

заст. дати, да вати орден, ОДЛl1ковати .

декофеИНИЗl1рати , декофеИН~lзирам ,

3. ЈI .

мн . декоф е ини зи рај )i сврш . И н есврш . (в. де-, ко ­ феин] дел имично или потпуно уклонити, УКЈ1 а­

деко нтаминирати, деко нтаминирам ,

3.

11.

МН . деконтам инирају сврш. И несврш. [в . де-, ко н ­

328

загађивача,

декон цеflтрисан , -а, -о [В . де - , концентри ­

вати се.

таминирати]

отрова,

деко нцеllтрација, -ё ж [в . де-, концентраци ­

лове , рашчланити, рашчлањивати.

structionnisme,

ослобађати

рад иоактивни х материја и сл.

распадање, разграђивање.

де компоновати, -ујем сврш. И несврш. [В . де­

ти]

ослободити,

(из)вршити

деко нтаминацију ,

њати кофеин (из кафе) хемијским поступком .

декремент, -а м lHaT. dесгеmеlltШll према

decrescere

смањити се, слабити]

1.

смањење ,

д елегатски

декреl1итација

слабљ е ње, опадање.

2.

мат . мало смањење про­

де КУ II Г, -а м, мн . декунзи , декунга [нсм . Dес­ kuпg] заст. 80ј . заклон, склониште , ров.

м е н љ иве вел ичине.

декреl1итација, -ё ж [фр . dесгерitаtiоп од лат. пуцкетати] хем . пуцање,

де к у р аж ира т и , декуражи р ам,

3. JI. МН . деку­

кри ­

раЖ?lрај у С Вр"' . И IIССВРШ. [фр . dесошаgег , 8. ку ­

стала који имају у себи мсханички затворену

раж] обесхрабри(ва)ти , изазвати малодушн о ст

в оду ( нпр . к ух ињска со) услед загревања.

код кога ; одвратити , одвраћати од чега .

crepitare

IlpCKaIbe

декрёт, -а м , мн . - и [mlT. dеС I'еtшn] писме н а н ар едб а која има законску моћ, ОдJlука, указ .

декретали, декретала м мн . [л ат. пр е м а

decretum ,

decretale

в . декрет] ист. папске ОдJlуке ,

п апи н а l1и с ма која су имала вредност црквеног

д екретирати, декретирам , р ај у с врш . И IIССВРШ. [срлат.

3. JI. МII. декрети­ decretare, 8. декрет]

ОдJlу чи ( ва )т и , и зда(ва)ти наредбе , прописати ; н амет н у ти н е ку о длуку снагом ауторитета.

д екрешендо, - а М (н с пр . декреш ч е ндо) IIРИН . d сс геsсепdо према

decrescere

опадатиј

м уз. све т иш е, све слабије , 1I0степ е но утишаВ
ј ући ; супр . крешендо (в . ) .

1. у

ника, десетина .

2.

свака од десет група на к ој е

се делио римски сенат односно римска К У р ИЈа .

деку рион , -а М,

MII .

сцгја десетина] ист.

зако н а.

[ ИТI1I I .

деку риј а, - ё ж [лат. dссшiа десетина] и ст.

староримској војсци одељење од десет коњ а­

- и [л ат.

decurio, прем а de-

з аповедник декурије у

1.

римској војсци; уп . Ll е н тУ рион .

2. у сред њ ем JleCeTO'IJlaHOr опш т ин ­

веку , један од чланова ског већа.

делакта ција , -ё ж [lIлат.

de lactatio, В . де -, лат .

'ас млеко] одбијање, одвикавање детета од м ај ­ чиног млека.

делатор , - а М , МН . - и [Ј ШТ.

delator, в . делациј а ]

доушник , 1I0тказивач, Шllијун.

д еКРИГIТОВ
К Р Иllти ра м ,

деюiLl иј а, -ё ж [лат.

delatio,

према

delanls

од

3. 11. МН . деКРИГl'гирају) с врш . И IIССВРШ . [ в . де- , " рч . krypt6s скривен] 1. открити , откри­ в ати , и з н ет и, и з носити најаву . 2. открити садр­

defeгre поднети , пријавитиј тајна оптужба , п от­

жај поруке без познавања шифре .

штено од

д ексиокардија, -ё ж [грч.

dia с рцеј

8.

dexi6s десни , kar-

декстрока рдија ,

казивање, дснунцијација.

деле:iту р , -3 М [ла','.

de lere

deleatLlr нека буде уни ­

уништити , избрисати] к орск ­

торски знак којим се упућује да се бриш е , уклони неки део текста .

деКСТРИII, - ина м [фр . dехtгiпе] х см . полиса­

д елега llТ, -а м , МН. делеганти, ген. МИ. деле га­

хари д доб ијен х идролизом скроба, користи се

ната [лат.

к ао лс п ак , за з гу шњавање боја , у прои з водњи

фин а ис. дужник који свом зајмодавцу у сту п а

delegans од delegare дозначити

потраживање

х р а н е и д р.

д екстр6за, - ё ж [фр .

dextrose, од нат. dexter

дес ни , јер ГlOларизован у светлост IIрелама уде ­

JlYl'a

новац]

од неког трећег лица ; у п . де­

Jlегатар , )J.eJl e l~aT, - ата м , /1.111 . делегати , l'eH. МН . деле га­

сно ј хсм . в р ста гл укозе која се нал ази у биљним

та [лп .

и

ти ] члан делеlЋције , повсрсник , и засл аник , и з а­

ж ив от ињским

ткивима,

грожђани

шећер,

с кр об ни шећер .

од dсlеgагс одредити, пове ри ­

брани прсдстаВН l1К.

д екстрокард иј а, -ё ж [лат.

ka rd ia

deleganls

dexter десни , ''РУ .

с рцеј а н ат. аномални ПОJlожај срца на де­

с н ој у м есто на левој страни .

д екубитус, -а м , мн . -11 [лат.

деJlе r'ата р , -ара м [с рл ат.

gare

de legatorius од del e-

доз начити новац] финан с . повеРИJlац ком е

дужник п р епушта потраживзње од неког тр е­

decllbitlls од depaclla-

с цmЬеге лежати] м ед . рана с црвеНИJlОМ и

ћег лица; уп . деJlе l'а ll Т , делегатор , -а М , МII . -~I [с рл ат. dеlеgаtог, В . де­

дањем ме ко г т кива која настаје н а Jlеl)има и

легиратиј онај који ОШlашћује , шаље неко л и ­

д руг и м дело вима тела услед дуготрајно г

це , дел егата; наредбодавац .

Hello-

м и ч н ог Jlе жања ,

д екувёр, - ера М [фр .

делегатск и , -а , -о

decouvert

откривенј трг.

IIр одај а р о бе које нема , продаја без покрића.

на делегате ...

-

[8, деJlегат]

који се одно с и

с и сте м политичко уређењ е у

коме се органи извршне власти образују од де-

329

делегација

делинквенција

легата изабра ни х у терито риј ално -пол итичким

заједн ицама .

деликанлија, -ё м [тур . dеlikапll , в . дели, тур . kап крв] покр .

деЈЈегација, -ё ж [лат.

delegatio] 1. гр у п а де­

легата, п редстав н ика н еке зајед нице, уста нов е или држа вног о рга н а, об . у посети некој другој

заједници или у пр авном о ргану .

2. п рав . деле ги ­

рање, пре ношење овла шће ња .

деле гирати, делеги рам, З. л. мн. дел егирају сврш. и lIесврш . [лат .

delegare] 1.

и заб рати , бира­

ти , (по)слат и , кога као делегата.

2. п рав .

прен е­

т и овлашћење , н адлежност и ли власт на д руго

мак .

1. младић

у пуној снази, м лад мо ­

обесна , вес ела младеж.

2.

деликата н , -1'на, -т но [лат .

delicatus угодан, 1. н ежа н , фин , осетљив . 2. који тр е­ ба пажљиво р адити (- uосао); о коме треба до­ бро разми сл ити (- uроблем). деликатес, -а м = дел икатеса, -ё ж [ фр . delicatesse] 1. врло укусно И фино ј ело, посластица. 2. профињен]

ф и г. душевна поснастица , податак или вест за

уживање. З . продавница дел икатес н е робе .

дел икатеса = д еликатес (в . )

лице или орган.

делегитимисати, - ишё м (и д елегитимира­

деликатеснй, -а, -о [ в. дел и катес] који се од­

ти, делегитимирам, З . л. ми. делегити ми р ај У)

н ос и на дел икатесе; одабран, фин , и зузетно

сврш. И несврш. [в . де-, легитимисати]

укусан.

1. одузети

легитимност, у ки нут и

н еком судском

л итичком

доношења

прописа .

телу

2.

право

ини по ­

одлука

ини

оспо ри ти, оспоравати коме право

заступ ања или у ч ествовања у одлуч ив ању.

деле нuија, -ё ж [тур .

dillenci] о н ај

кој и м но го

гово ри, прича.п иц а, б р бљ ив ац.

дели IlрИД . и ндекл . [тур .

deli , в . дел ија] 1. х р а­

употребљава се испред имена , нп р . дели-Муса,

2.

махнит, п омаман, силовит.

деЈl ибација, -ё ж [лат. ње, прик раћивање.

2.

delibatio] 1. смањ ива­

пробање , ку ш ање. &

де­

посту пак прав. судск и поступак

који се води пред Домаћ им судом рад и призн а­

делиб аша, -ё м [тур . deliba~l , в. дел иј а, баш ]

2.

међу ден ијам а , најбољи ј унак.

поведник војника у турској војсци .

ист. за­

•

дел иба­

deliberato]

муз. од­

деликвенција непр . в . дел инкв енциј а . дел иквесцентан , -тна, -тн о [лат.

дел иберато прил. [итал .

дел иквесцеНl.lија , - ё ж [илат. в . де-, лат .

liquescere топ ити]

deliberatio

de1iquescentia,

својство н е ки х ма­

тер ија , наро чи то соли , да уп ијају водену пару

постајући

влаж н е

или

пр етварајући

се

у

деликт, -а м, мн . дел и кти, ген . мн. ден иката [лат.

delictum]

прао . противзаконито дело, пре­

ступ, злоч ин .

ка [тур .

delilik, в . ден и]

ПОКр . лудост, махнитост.

делимитација, -ё ж [фр . лат .

li mes

пр ема

de-

расправљати, одлучивати] саветовање,

delimitation,

8.

де-,

граница] одре ђи вање границе , раз­

•

деЈlИмитациОнЙ .

дел имитирати , ден имитирам , З. л. мн . дели­ м и ти рај у сврш . и н есврш . [лат.

лу чно .

делибе рација , - ё ж [л ат.

delique-

ваздуха.

граничење, омеђ ив ање .

шин .

liberare

деликвент не пр . в . д елинквент .

дел илук, -а м , ми . делилуци, геи . мн. делилу­

вања важност и одлуке неког стран ог суда .

1. први

муз. с н ежно-

те чност.

дели бационй, - а, -о [ в. делибација] у: либац иони

delicato]

sсепs ] који постаје теча н , који упија вл агу и з

бар, смео, неустрашив (у н ар одним песмама дели-Радивоје) .

деликато п рил. [итал. шћу, н еж но .

mitare

delimitare, в . де-, li-

ограничити] одредит и , од р еђивати гра­

ницу, разграничити , омеђити.

претресање, разматрање разних могућности у

дел инеавит, в .

циљу доношења одлуке .• делиберационй и

дел инквент, -а м , мн . делинквенти , ген. ми . де­

делибератЙван .

ли н квен ата (ж . делинквенткињ а, -ё) [лат. dеliп ­

делија, -ё м, ми. дел ија [ в . дели] бар, здрав и н ао чит човек .

2.

1. јунак ; хра­

и ст. војник у тур ­

ској војсци . З . сп. жарг . навијач Цр вене звезде .•

делЙјс кЙ .

330

delineavit.

quепs према d е liпquеге скривити ] преступник,

прекршитељ , криминалац .

•

делинквентскй .

дел инквенција , -ё ж [лат. dе liпqu епtiа] кр­ шење за кона, к римин ал, пр еступништво .

делй ријум

демарюiција

дел йријум, -а ( и дел йрйј , -а) м [л ат. ит , према

лудо вати]

deliri-

1.

мед. поремеће ­

ност свести од болести, бунило .

delirare

делтаl1ЈЈан, -а М , мн . -и [В . делта, (аер о)план] летелица у облику троугла .

2. занос, екста­

деЈЈТОЙД, -ида М, МН . делтоиди , [·е н . МН . дел то­

за, опије ност ; велико узбуђење, помама. & де­

и да [В . делта, -о ид] анат. троугл аст и мишић на

ЛЈtријум тременс [од Jlат.

раменом зглобу , који диже руку у страну.

tremere дрхтати]

мед .

болесно ста ње изаз вано претераном употре­ бом алкохола, праћено дрхтањем , халуцинаци ­ јама , страхом и појачаним знојењем.

троуглу.

дел иричан, -ч на, -чно [В . дел ириј ум] који је у дели ријуму .

деЈЈУКС прид . индеК1[ . [енгл .

дел йција, -ё ж [итал .

deli zia од лат. deliciae] 1. 2. посластица.

дел ициозан, -з на, -з но [итал .

deli zioso] пун

сласти, насладе, веома укусан.

делфйјскй, -а , -о [грч . Delph6i Делфи] 1. ко­ ји се од носи на старогрчко пророчиште Делфе (делфuјска Uророчuца).

дел ишес, -а м (у06 . дел ишес) [енгл.

delicious,

рике .

Delkredere од итал .

на веру] трг. гаранција , јемство по ­

средника да ће продата роба бити плаћена .

дел ожација, -ё ж [В . делож ират и] прав . при ­ исељење и з стана

и ли

по слов них

про ­

сторија.

из

delphis] 1. зоол .

породице

De/phinus de/phis . 2.

китова ,

морска

п л иска вица,

стил у п л ивању .

дел фйнијум , - а М (и дел фйнйј , -а М) [грч . dеlрhiпiоп] 60Т. род цветних биљака из п о роди­ це љутића, обично с плавим цветовима ,

Delphi-

nium . деЈЈфскй в . дел фЙјскЙ .

дел ожираПt, деложй рам , ју свр ш . И несврш. [ фр .

3. л.м н . дел ожира­ deloger. 8. де-, logel· сме­

стити, становати ] иселити, и сељавати , изба­ ци(ва)ти некога из ста н а и ли пословн и х про ­ сторија.

демагнетиза ција , -ё ж

[8. де магнети зовати]

физ . уклањање или смањење магнетизма .

демагнетизовати, -ујём С8РШ . И несврш. [В . де-, магнетизовати] физ . одузети магнетске осо­ бине гвожђу и л и неком другом материјалу .

дел окализација, - ё ж [В . де-, локал и за циј а ] одузимање особина места у коме се радња пр ­ вобитно догађа или при лаго ђавање новом м е­ сту радње .

демагог, - а М , мн . демагози , ген . мн . демагога [грч . dёmаgоg6s вођа народа]

укло нити ,

уклањати

сва обе­

лежја (у тексту, уметничком делу и сл.) која

упућују на одређе но место.

делта, -ё ж, ген. мн. дёлта и делтй [грч . delta]

1. четврто сло во

грчког алфабета (~,

8). 2.

геогр .

ушће реке које се грана на више рукаваца . & делта-з раци физ. електрони или протони који излазе из атома под ударом алфа честица; дел­ та -тал аси Ф И 3ИОll. најспорији електрични тала­

си у мозгу, јављају се током сна или као знак

1. народ ни

говор­

ник у старој Грчкој који ј е наступао као пред­ ставник народа.

дело кализовати, -ујём сврш . И н еС 8РШ . [8. де- , локализовати]

тајанствен , загоне­

делфйн, -ина М, МН . делфини , ген. мн . делфи­ на [лат. dеlрhiпu s од грч . животиња

деЈЈкредере, -еа м [нем .

2.

тан .

В. делициоза н] со рта јабуке пореклом из Аме­

del credere

deluxe од фр . de lи­

хе] луксузан , отмен , раскошан.

сласт, наслада, уживање .

силно

деЈlтойдан, -дна , -дно [В . делто ид] који је у облику делте , 11риближно једнак равностран ом

2.

онај који настоји да стекне

поверење народа неоснованим обећањима , апе­

лујући на емоције , предрасуде и слично .

дем агогија , -ё ж [ грч.

demagogia, В .

демагог]

политика и метод којима се служе де магози.

демагошкй , -а , -о [В . демагог, дема гогија] који се односи на демагоге и дема ГОГИЈУ .

дема нти, -ија и (обичније) дема нти , - иј а М [фр . dеmепti , 8 . демантовати] зва нична изјава

којом се побија н е ка вест или тв рдња .

де мантовати, -ујём сврш. И н еС8РШ . [ фр .

de-

обољења; делта -метаЈЈ хем . легура бакра, цин ­

mепtiг] оповргнути , оповргавати , порећи , по ­

ка, гвожђа и олова за окивање бродова и метал ­

рицати неку вест, тврдњу и л и изјаву .

них површина ; делта-к рило ав иј . крило троу ­

гаоног облика.

дема ркација , -ё ж [ф р . d е mагсаt iоп] обеле-

жавање грани чне линије, разграничење .

331

демаркационй

деминуција

демаркац ионй , -а, -о [в . демаркација] који

деметрополизација, -ё ж [В. де-, метропола]

се односи на демаркацију, који служи разгра­

пресељење највиших установа и з главног гра­

ничењу .• демаркациона линија привремена

да у друга, мања места .

гранич на линија и з међу две војске које су склоп иле мир или примирје .

демаркирати, демаркирам, рају еврш. И нееврш. [фр.

3. л. МН. демарки­ demarqller] обележити,

обележават и , повући границу, разграничити.

dell1archej

трашњост, децентрализовати.

деми-[фр.

dius

демарш, - а м, мн. демарши, ген . мн . дёмарша [фр.

демеТРОflОJlизовати, -ујём [В. де- , метропо­ лај пренети део управе из главног града у уну­

неки захте в властима

скирају еврш. и нееврш. [фр .

3. 11. МН. дема­ dell1asquer] 1. скину­

ти, скидати маску, раскринкати , раскринкавати.

светлу, разоткрити, разоткривати чије намере .

дем атеријализација, -ё ж [в . де-, материја­

од фр.

demijohn

демијУРI-, -а м, демијурз и, ген. н . демијуРга [ грч . dёmiошg6s, према рад]

1.

demios н ародни, ergon

фШIOЗ. градитељ света према Платоно­

вом учењу, онај

основу савршених идеја .

дематеријаJlизо вати , -ујём (и демате рија­

3.

11. MfI.

демате­

терије, (у)чинити да нешто изгуби опипљив , конкретан обл ик .

dembel, tembel

од пере.

tenbel

лењ ] лењ чо­

дембелија, -ё ж [в. дембел]

: (земља) дембе­

лија имагинарна земља у којој живе дембел и , нерадници, у којој се све добија без напора.

дембелисати, - иш ём нееврш. [в . дембел] лен­

деМ ИКОТОII, -она м [ фр . фр.

coton

demicoton ,

в. дем",- ,

памукј чврста 1l0лупаму'-\н а тканина .

демилитаризација, -ё ж [В . демилитариз о ­

деме, -ета с [тур.

demet од IIГРЧ. dema, dell1atij dell1ek]

неке територије.

демилитаРИЗ0вати, -ујём сврш. И I1 ССВРШ . [В . ти де милитаризацију .

деМIIМО Н Д, а м [фр .

demimonde,

в. деми- ,

свет] заст. друштво сумњивог морала,

свет ситних криминалаца, варалица и прости­

ТУI' КИ, полусвет .

покр . нарамак, свежањ, сноп; бала, дењак.

ПоКр . да кл е, што се

каже, што би се рекло.

деме нтан, -т на , -т но [тп . dеmепs] малоу ­ ман, слабоума н, сулуд.

лудило, губљење разума , малоумност.

2.

слабљење памћења и расуђивања услед старо­

излапело ст.

демс скиља, демеск ија В. д имИскија .

де~1И II УТЙВ, -а м, МН . - и [нат. према

deminutus

deminutivllS,

умањен] '-рам. рсч којаје ство ­

рена додавањем суфикса за умањивање, ума ­ њеница.

дем ин утйван,

-В llа ,

-вно

[ в.

деминутивј

грам. који се односи на деминутив; који служи умањивању.

деме нција, -ё ж [лат. dеmепtiа, В. дементан]

332

стваралац, умет­

старогрчким градовима-државама.

mOl1de

чарити, и злежават и се.

- ),

2.

" СТ. виши чиновник У

де-, милитаризација] спровести или спровод и­

век, ленштина, готован, нера д ник.

сти (сшара'lка

3.

вати] уклањање војске и војних постројења с

дембел, -а м, мн. дембели, rel1. мн. дёмбёла

демек рчц. [тур .

који обликује материју на

ник , кр еативна особа.

ријаJlизирају) ев рш . И нееврш. [В. де-, материјали ­ зовати ] одузети, одузимати чему својства ма­

не­

колико литар а за вино , сирће и др., IIлетенка.

ва , претва рање у 'I ИСТИ дух или У апстракцију.

лизирати, демате ријали зи рам ,

dame-jeanne,

јасног 110реклај оплетена стаклена боца од не­

лизацијај поништавање материјалних својста­

1.

dami-

дем ижон (в.)

мижона [енгл .

фиг. приказати, приказивати кога у правом

мед.

од нат. те­

демижон, -О Нi:t м, мн. демижони, ген . мн . де­

демаскирати, демаскирам,

[тур .

dimedius,

демиђана, -е ж И демижана, -е ж [итал.

giana] =

друге д ржаве .

2.

од клат.

половину другог дела: упола , полу- .

д ИП1l . интервенција којом се ула­

же протест или подноси

demi

средњи] као први део сложенице означава

деМИliуција, -ё ж [нат. dеmiпutiо, према deminuere смањивати] 1. грам. умањивање , творба деминутива. 2. муз . начин компоновања у коме се дати мотив понавља за мењуј ући дуже ноте краћима.

демир

демократија

демир, -а м [·IУР. лезо.

2.

delllir, tillluгj 1.

од гвожђа.

4.

3. алатка

1. којије од

гвожђа,

delllirli , 8. демир] гвозден. 2. (о прозору) delllirci,

деми-сек ПРИц . индекл . [фр . сув] полусув

демир] заст .

8.

dellli-sec, 8 . деми-,

(06. о шампањцу).

демисија, -ё ж [лат .

delllissio]

2.

отпуштање из војне службе .

+

дем обилизацијскii и демобилизациОIIИ . демоб илисати, -ишём С8РШ . и н еС8РШ . [В . де-, цију.

де мограф, -а М, МН. -и [В . демо-, -граф] онај

трговац гвозденом робом , гвожђар .

sec

враћање оружаних снага из ратног у мирно ­

мобилисатиј вршити , извршити демобилиза­

прекривен гвозденом решетком .

демирџија, -ё м [тур .

1.

ДО II СКО стање.

(као прид. инцекл . ) гвозден.

демирли прид . индекл . [тур. 'Јаст.

демобилизација, - ё ж [В . де- , мобилизацијај

гвожђе, же­

гвоздена решетка на прозору .

чин којим се

неко одриче службеног положаја или високе функције , оставка.

демисиона р, -ара м, МН. -и [фр . dеlllissiоппаi­ ге, в . демисија] онај кој ије поднео оставку , СJlУ ­

који се бави демографијом.

деМО I'рафија, -ё ж

[8. демо- ,

-графија] наука

која се бави статисти ч ким испитивањем ста ­ новништва на одређеној тери торији и ли у окви ­

ру одређене државе.

+ демОграфС Il:Й.

демодё (оБИ'lније демоде) "ри д. нндекл. [фр .

delllode, в .

демодирати] који је юашао из моде ,

застарео , старомодан , IIревазиђен .

жбеник у оставци.

демоди рати (се), демодирам (се) ,

демисиони рати, демисионирам,

3.11.

МН . де­

демод ирају (се) сврш . и несврш. [ фр.

3. л. МН. dellloder, 8 .

мисионирају СВРШ. [фр . dеlllissiоппег, В . дем иси ­

де- , мода] изаћи , излазити из моде, постати, по ­

ја] поднети оставку , захвалити се на служби

стајати старомодан.

или положају.

демодоксологија, -ё ж [8. демо-, грЧ.

деМltскија, демискиња

8.

димИскија .

де мистифиюiција, -ё ж

[8.

демодулатор, -а М, МН. -и [В. де-, модулаторј

де-, мистифика­

ција] поступак суп ротан мистификацији , от­

d6xa

мишљење, В . -логија] в. демоскО пија.

уређај за демодулацију; Су"р . модулатор (В . ) .

клањање намерних забуна, разјашњење.

дем одула ција ,

-ё ж

[В .

де -,

модулација]

де-, мистифи-

електрон. поступак којим се из високофреквен т­

ковати] УКJlОНИТИ мистификацију, лажну тајан­

ног носећег та.llаса издваја првобитни СИГНаЈI

стве ност, разјаснити, рашчистити.

ниске фрек венције .

д емистификовати, -ујём

демитологиза ција, - ё ж

[8.

[8.

де-, митологиза­

ција] уклањање митских тумачења, замењ ива ­ ње митолошких идеЈа стварним описом чиње­

демитологизовати, -ујём (и демитологи­

Зl1рати, демитологиз ирам ,

3. л. МН. деМИТОJlОГИ­

зи рају) СВРШ . и несврш. [8 . де-, митологизовати] ослободити, ослобађати митских елемената, ми­ толошких тума чења , сагледати с реалне тачке

dellloc-

ПРИ СТаЈ lИца демократије.

члан демократске или неке слич н е странке.

врженост демократиј и; скуп идеја и циљева на­ дахнутих демократијом.

демократиза ција , -ё ж

[8. демократија] уво­

ђење демокр атије; у ређивањ е д ржаве и др у­ штвеног живота по демок ратским н ачелима.

де мократизоваПI, -ујём ( и демократизи­

гледишта.

рати , демократизи р ам,

демиург в. демИјурl".

3. Л.

д и'!'и

демо- [ГРЧ. dёlllОS Hapo)~] као први део сло­ женице означава да се нешто односи на н арод, н а народ не масе .

демок р атске

уста нов е,

del1lO, скр .

од dеПlОпstгаti­

први , пробни снимак н еке

композ иције на траку, диск односно касету.

сп ров ести,

спро­

водити мере које свим l 'рађа ни ма обезбеђују равноправност .

де мократија , - ё ж [ грч.

демо, дёма М [енгл .

мн . демок ратизира­

јИ С8РШ . и несврш . [ в . демократија ] увести , уво­

демишк иња в . д имИскија .

приказивање]

2.

1.

демо кратизам, -зма М [В . де мократијај при­

ница.

оп

де мократ(а), -ё М, МII . демократи [фр . гаtе , в. демократијај

-к ратија]

1. IIOЛ.

delllokratia, 8. демо-,

државно уре ђ ење које гаранту­

је политичке слободе, равноправност свих гра­

ђана, постојање различитих стр анака, смењи -

333

демонстратор

демок ратски

вост вл асти , слободан приступ информацијама итд .

дем онизација , -ё ж [В. демон , -изација] псих.

ист. У старој Грчкој (посебно у Атини)

у пол и ти чкој пропаганди поступак дехумани­

владавина слободних грађана преко изабрани х

зације одређене класе људи или појединаца

представника; супр . аристократија (в . ).

ширењем уверења да су зли и да и х зато треба

2.

3.

де ­

мократс ко понашање , једнако поштовање сва­

чијих права у одређеном удружењу, колеК'l'И ­ ву, уста нови и сл . & непосред на коме

народ

д р жаво м ;

-

непосредно

утиче

парламентарна

-,

-

на

уређење у управљање

представничка

уп рављање државом преко и забран их н арод­

них представ ника у скупштини или парламен ­

ту; (земље) народ не демок ратиј е ист . н аз ив за

кому нистичке државе у совјетској сфе ри до краја осамдесет их година ХХ века .

зас нива на вољи народа, који је у духу демо ­ крат ије. & -

централизам ист . лењ ини ст ички

устројства

комунистичких

демо ни зоват и , -ујём (и деМО /l изирати , де­ монизирам ,

3. 11 . МН . демо ни зи рај у) снрш . и несврш . demoniser, н . демо н] пр едставити кога као

[фр .

демона, оцрнити, сатани з овати .

деМО НОJlатрија , -ё ж [В . демон, -латрија] обожавање демона , ђавола.

деМО /lОJlогија , -ё ж [ В. демон, -лог ија]

1.

проучавањ е де мон а и натп риродних бића (у

демократск и , -а, -о [в . демократија] који се

принци п

мр з ети .

партија

који је з н а чио изборност руководећих тела , али и стр огу дис циплину и поштовање одлука пар ­

средњем веку и касније) .

веровања у де мон е .

•

2.

наук а кој а проучава

демо нОло шк И .

деМО lIоманија , - ё ж [В . де мон , -манија] болестан страх од де мона и зл их духова.

2.

1.

ду­

ш е вни поремећај и заз ван тобожњом опседну­ тошћу злим духовима.

тије, уз немогућност изд војеног мишљења; де­

демо нски , - а , - о [В . де мон] који припада де­

мократска странка назив политичких партија

монима , који је сличан демону ; о п ак, пакл ен,

у многим з емљама , посебно оне у САД која је

ђаволски .

основа на двадесетих година ХIХ века и кој а је глав ни ривал Републиканске странке.

демолирати , демоли рам,

3. 11 .

мн . демоли ра­

ју [1IaT. demoliri] (раз)рушити, разорити , р аза ра­ ти, р азвал ити.

demoli-

ру шење, разваљивање .

народним обичајима; фолклористика .

1. MI1T01l.

код старих Грка полубо -

посред ник између богова и људи ;

натприрод н о биће везано за судб ин у једног чо ­ века или краја .

2. з ао дух, сатана . 3. фи!'. опак човек, зликова ц. 4 . оличење какве страсти, по ­ маме (коцкарски -, -љубом ор е) . демонети за ција , -ё ж [В . де-, монетизација] одузима ње својства новца одређеној монети , повлачење новца и з оптицаја .

де монизам, -зма м [В . демон, -изам ] вање у зле дух ове.

2.

монс ко поступање .

334

1.

[В . демонстративан]

сваки језички елемент који прати гест

показивања ( нпр . ово, ешо, одр еђени ч лан и

сл.), који помаже да се издвоји објекат на који

2.

показна замени ца .

дем онстрат иван , - вна , -вно [лат . dеmопstга­

tivus,

демо н, -6на м, МН . дем6ни, ген . мн. демо на [грч . dаimоп]

демонстратив , -а м

се упућује , показује .

демологија, -ё ж [В . демо-, -логија] наука о

. жанство,

рати] онај који учествује у демонстрацији .

грам .

демол иција и демол иција , -е ж [лат.

tio]

демо нст рант, - а м, мн . демо н странти, ген. м",.

демонстраната [1Iат . dеmопstгап s , в . демонстри­

према

demonstratus] 1. којијавно

показује

своје расположење и н егодовање, који се буни против чега .

2. који

сл у жи за пок азивање, пока­

зни; & демо нстрат ивне заменице грам . пока­

зне з амеllице (овај, Ша). она}) .

3.

вој . који зава­

рава , привидан.

демо нстратор , - а М, мн . - и (ж . демонстра­ то р ка, -ё, дат. и "ок . демонстраторки , ,'ен. мн . де­ монстраторки) [1IaT.

demonstrator] 1.

онај који

показује , тума чи , објашњава за врем е предава­

ња или наставе ; онај који показ ује ка ко нешто ради, функционише (об ично у св р ху продаје) .

1.

веро ­

нечовечност, опакост, де­

2. у

шаху , особа која на демонстрацион ој табли

показује ГJlедаоцима потезе и з партиј е која се

одвија за столом .

•

демо нстрато рс ки .

денар

демонстрација

демо нстрација, -ё ж [лат. dепюпstгаtiо]

1. 2.

јавно показивање, очигледно приказивање.

демоскоrlИја, -ё ж [В . демо-, -скопија] проу­ чавање јавног мишљења .• демОскопскЙ .

јавно из ражавање незадовољства или негодо­

де моти чкй = демотск й (В.)

вања против кога или чега, масован јавни про­ тест.

3.

вој . покрет трупа , привидни напад с ци ­

љем да се другој држави покаже спремност за

ратну а кцију .

де монстрациони и демо н­

•

страцЙјск Й.

писмо у употреби од VIП века пре н . е. до краја

дем онстрирати, демо нстрирам ,

3. л .

мн . де­

монстри рају св рш . И несврш . [л ат. dеmопstrаге ] на очигледа н

демотскй, -а, -о = демот ичкй , -а, -о [грч . dё­

motik6s, В . демос] 1. који припада народу, на­ родни. 2. који је наклоњен народу , демократ­ ски .• демотско писмо фИЛОIl . староегипатско

начин

показати,

ложити, и злагати, тумачити .

показивати ,

2. јавно

1.

старог века , за разл ику од х ијератичког писм а којим је писала свештеничка каста .

демофил, -а и демо фйл, -ила м [ в . демо- ,

из­

искази ва­

-фил] онај који воли народ , народољубац .

ти своје расположење, у чествовати у протест­ ној поворци .

дем офобија, -ё ж [В . дем о- , -фобија] боле­ стан страх од масе, од веће групе људи.

де МОllТажа, -ё ж [ фр. dеmопt аgе, в . де- , мо н ­ тажа]

растављање , расклапање ч ега на са­

1.

ставне дело ве.

2.

фиг. разградња , нестајање .

демонтирати, демо нтй рам ,

3. 11.

дем охришћанин, -а м (ж . дем охришћiiн ка, дат. И лок . де мохришћанки) [В . демох ришћ ан­ ски] припад ник ил и при стал ица демох ришћ ан­

мн . демо н ­

ске странке.

демох ришћiiнскй , -а, -о [итал .

тирају сврш. И нес врш . [фр. dеmопtег, в. де-, мон ­

democristia-

2.

п о, В . демо- , х ришћанин] пол . назив за странке

скинути, с кидат и нешто што је било монтира­

демократске оријентације везане за хришћан ­

но , причвршћено.

ску цркву , претежно у католичким земљама.

тирати]

1.

раставити , растављати на дело ве .

де мопсихологија, -ё ж [В . демо -, психологи­ ја] наука о психологији народа , о народном

демох ришћанство, -а с [в. демохришћан­ ски] демох ришћанско уверење, демохришћ а н­ ска политика .

предању.

д еморализiiто р, -а м,

MII .

де мrlИНГ в . дам пинг.

- и [В . демо рали за­

ција] о н ај који изазива деморализацију .

•

деМ llфер в. дем фер .

де­

дем фати , -ам = дем фовати , -УЈем несврш .

моралИзiiто рскЙ. де морализација, -ё ж [фр . деморал и сати]

2.

1.

demora1isation ,

в.

опадање, слабљење морала .

губљење х рабрости и воље , малодушност,

клонулост ; попушта ње дис циплин е .

де моралисати, - ишём = демо рали зоват и, -ујём (и д еморализи рати , деморализйрам, в. де-, морал]

1.

3. л . demora-

лишити кога храбрости

или осећања властите вредности , обесхрабри ­ ти кога .

2.

н а вести на поквареност, покварити ,

изопачити у моралном погледу.

3. вој .

изазива­

ти опадање, слабљење борбености у рату; де­ мораЈlИсати се и згубити вољу за борбу .

де мос, -а м ['1ЈЧ .

demos] 1. ист.

dampfen] 1. муз.

пригушиват и , слабити то н .

фам. смиривати кога , уБJlажа вати чији гн ев.

дем фер , -а м , мн . - и [н ем .

dampfen

пригушивати]

ментима , пригушив а ч .

де мора ЈIИЗ0вати = деморалисати (в . )

liser,

2.

1.

Dampfer

према

муз. направа за сла­

бљење , ублажавање то на на му з ичким ин стру­

де морализирати в . демо ралисати .

мн . де морализи рајУ) сврш. И несврш . [фр .

[нем .

у старој Грчкој ,

2.

жеll . одбојник .

дем фоват и = дем фати (в . ) де назализација , -ё ж [В . деназализовати] фон . губљење носног и зго вора код неких вокала .

де назализовати , -ујём = дена зализ ир ати,

деназализйрам,

3.

Л . мн. де назализирају сврш . И

несврш. [В . де- , назали зо ват и] фон . одузети , оду­ з имати гласу носну артикулацију , претвори ти назални саМОПlасник у обичан .

де нар , -а = де нiiриј ус, -а м [лат. према

deni

по десет] и ст.

првобитно вредности

1О

denarius,

1. стари

рим ск и новац ,

аса (в . ).

2.

сребрни н о­

сви слободни грађани изван редова аристокра­

вац разл ичите вред нос т и у више средњовеков ­

тије.

них европских д ржава .

2.

народ, нација , пук ; народне масе .

335

деllИвеmluија

ДСliаријус

де нд рит, -ита м [грч . dеlldг{tеs]

дена риј ус = де н ар (в . ) де наталiпёт, -ета м [В . де-, наталитет] о.па ­ дање

прираста

стано.вништва ,

смањење

ната ­

денатурали зз uија , -е ж

lB.де- ,

зо.вао. у др уго.м. де IlД РО- [грч .

натурал иза ­

ција] о.дузимање држављанства , губитак гра­

2.

a llaT. про.дужетак нервн е

he-

де нд рои дан, -дна, -д но. [В . дендро. -] ко.ји је

денату р аJl исати, - ишем и де натураЈ Нl ЗО­ з ирiiм , 3. 11 . мн . денатурализирајУ) сврш. и несврш . вљанство. .

6ИОJl .

2.

1.

прав. о.дузети д р жа­

преселити ,

де н д рол ii т, -И1'а м , мн . дс ндро.лИти, ген. дендро.лИтii [в . дендро.- , -JlИТ ' ]

де натурисати, - ишем сврш . И нссврш. [фр.

de-

деIlДРОJlОПlја , - ше ж [В . дендро. -, -ло.г ија ] део. бо.танике ко.ји изучава дрвећ е и '''Рмље .

деllд ром ет рија , -е ж [В . де ндро. -, -метрија]

ро.ду чега; (у)чинити н еупо.тр ебљивим за људ­

60'1'. научни

ску исхрану до.давањем разних примеса .

брзине њихо.во.г р астења.

де­

lIаТУРllсани аЛКОХОЈ I алко.хо.л ко.ји служи само.

денаЩIЩlализз циј а, -е ж [ В. де- , нацио.на ­ е кон . укидање нацио.нализације ,

враћање нацио. н ализо.ване имо.вине претхо.д­ нем власнику .

2.

мето.д мерења за прсмин е стабаЈlа и

де IlД РОХРОIIОЛОПlја , - е ж

lB. дендро.-, х ро.н о.­

легија ] архсuл. утврђИ lJ ање старо.СТI1 архео.ло.­

као. го.риво. , шпиритус .

1.

шких НаЈ l аза б р ојањем и мсрењем "рсте н о.ва

(го.до.ва) у фо. С ИJlНо.м дрвећ у . • деIlДРОХРОНО­ ло цн,Й.

о.д н аро.ђивање, сузб ијање или

га шење наредних о.со.бина .

Д СIIСРВЗЦllја , - е ж

lB. де-,

нерв] мец . стање у

ко.ме је неки орган и ли део. тела лишен нервни х

де нiщионаJl и зо вати , -уј ем ( и де ll а ЦlIОllа ­

над ржаја услед повреде или бо.лести .

лизирати, де llацио.налИ з Ирiiм , 3. " . мн . дешщи­

Д СЮЗЩlја в . КОIЩСll з .tцнја.

о. lIал изИрајУ) с врш . и ", ссврш . [в . де- , нацио.нал и ­

ДСII Зllм ета р , -тра м,

1.

еко " . враћати и з д ржавно.г власни ­

штва у приватн о..

2.

ЛИШ I1ТИ, Jlишавати н ар о.д

дензиметiiрii [mп·.

ДСlIЗитёт, - ета м lп ат.

де наЦИ фllкзц ија , -е ж [В . де нацифико.вати] уклањање нациста из јав н о.г живо.та

1945);

(06.

траго.ва наци з ма у свести људи, у симбо.л и ма,

идео.ло.гији и др .

де нз иметри , ,"СН .

del1sitas о.д dCll sus густЈ

дс нзитометар , -тра м , дензито.метри , ('ell. мн .

дею ито.метарii 'в . дею и тет, - метар]

lB.

тета бо.је у штампарству .

де-, наци- , лат. -fiсаге пр ема fасеге чинит и] спро.вести, с про.в о.дит и дена цификациј у.

денга, -е ж laMep. ШП .

dellgue ед свах . diп gа ]

2. 8. ДСlIЗ им етар .

ДСIl3 ~1Том ст рија, -е ж

1.

l8. дензитет , - МCl'риј а]

мерење о.l1тичке ГУСТЮl е с иви х или та мни х

дело. lJ а н а фо.то.графским снимцима.

2.

мед. ме­

путем

светло.­

мед. вирусна бо.лест ко.ју пре не се ко.марци у

рење

Средо.зе мљу и у тро.п ск им

снег и ли р ад ио. акт ивн о.г з р а ч ења.

Ilpahe Ha

крајевима, врста

бо.ло.в има у глави и о.си п о.м

по. телу .

денд и , -ија м [енгл.

густине

ко.шта н о.г ткива

де ни , - иј а м [фр . del1ier] мсђунаро.днајеДИIIИ ­ ца за мерење дебљ и не тскстилно.г влакна , ј ед­

dalldy] о.нај ко.ј и се увек

еJlегантно. о.бла чи , п о.мо.дар , кицо.ш .

дендiвам, -зма м [ в . денди ] по.мо.да р ство. , к ицо.штво. .

1. а. инстру­

мент за мерење I )'Cl'ине зацрњења у фо.то.граф­ ско.м негативу ; б . иш;трумснт за мерење интензи ­

де н iщификовати , - уј ем сврш . и несврш .

гро.знице

...,.

фю . степен густине течно.сти .

у Н с­

иско.рењивање , уклањање

"11 .

dellSLIS густ, дебео. , в . -метар] ин ­

Сlрумент за ме р ењс густине течно.сти и гасова .

њего.вих о.со.бина , о.д н а ро.ђ ив ати.

мачко.ј по.сле

•

д еllДРОлошкИ.

паtl.IГег, в . де-, натура] про.менити састав, "ри ­

.t.

MII.

601'. геол . (06. MII.)

о.камењено. дрв е h е, фо.силн др в еhа.

пресељавати

(б и љ ку, живо.тињу) у друкчије, туђе о.кружење.

лиза ција]

стабло.] као. први део.

СЛИ'l ан д р вету , ко.ји је као. дрво. , разгранат.

вати, -ујем (и де н атураJlюи р ати, денатурали ­ [в . де-, натуралисати]

delldro.ll

СJlо.женице о. З ШI'lава везу са дрвето.м.

ђанских права у о.дређено.ј земљи.

336

р аз­

л иј е преко. ко.гi:l стижу по.дражаји.

литета.

:ювати]

1. минер .

гранати траг једно.г минеРаЈli:I ко.ји се кристали­

нака тежи н и ед

0, 1 грама [8.

ДС lНшеЛЗЩlја , -е ж

на

900

метара .

де-, нивеJlација] раз­

Jlика у ниво.у, у ВИС~lниједне по.вршин е у о.дно.­ су на д р угу.

деноминаЈЈ

деЈЈiщаliС

де lпист(а) , -ё м , мн . де н тисти [ф р . denti ste

де JlоминаЈ1, - ала м И ДСЈIОМЮЈатйв, -а м [В . де-, лат .

nom ina lis, nomil1ativus

од ПОl11еп имс]

'-рам. глагол, придсв или било која д руга реч из­

ДС lJоминаЈ1ан, -л на , ШIO и дсноминатйван,

[8. де номинал]

зуб ] мед. зуб ни ле кар , зу­

dentitio од dens зуб] мед. 1.

добијање, израстање, ницање зуба (код ма.н е де­

грам. изведен од име­

це) .

- и [II1IaТ. dеl10l11iпаtог]

ти]

број , величина и распоред зуба у ВИЛИЦИ .

2.

денущiција, -ё ж [лат. denudatio , 8. денудира­

ниц е .

де номинатор, -а м ,

MII .

мат. именитељ , именилац у разломку .

де ЈlOмишiција, -ё ж [лат.

denol11inatio] 1.

им е новање, н а им с н ова ње. 2. банк. промсна но ­

минаЈlне вред ности новчане јединице . З .

p eJ I .

верска

I1ЈЈИ

зај едни ца ,

огранак

англиканске

де lJонсирати, де нонсирам , З.

JI .

мн . де нонси ­

рају сврш. и неС8РШ. [фр . d е попсег , в. де н унцира­ ти] заст. отказат и , отказ и вати н е ки договор или уговор.

ДС Јiотатiiван, - вна , - вно

[В . денотирати ]

JIIНIIЋ. који се односи на де нотацију .

•

денота­

ТИВIJО ЗЈiачељс з начење речи или з н ака којим се непосред н о у п у hује на предмет, појам , пр­ всн стве но значење које реч има за већину ко ­

рисника датог ј ез ика ; УП . кОнотатЙван. де ЈIOт:i ција , -ё ж [лат. dcnotatio] НИIIГВ . Yfl Yћивање на пр во, основно ·.ЈНачењ е речи ; у " . ICО­

lIота ција . дснот ирати, де нотирам , З. Л . МН. де~lOтирају СВРШ . и НССВРШ. [лат. dепоtаге] ЛИ Н Г8 . упутити , упућивати н а одређени појам ; оз начав ати, обе­ лежават и.

денуди р ати, де н уди рам , З. Јl . М Н . денудирају СВР Ш . [JlaT.

del1udare]

открити, оголити .

де ЈЈуклеарюовати, -зуј ё м (и ДСНУЮЈсари­ зирати, де нуклеари з ирам, З.

JI. MII .

де н уклеари­

уклонити , уклањати н у клеарно оружје, забра­ нити у потреб у H YК.llea pHol · о р ужја на одређеној

терито рији (деltуклеаРUЗО(Юllа зо на) .

деНУIlЦЈЈјант, -а м,

MII .

де нунцијанти , I·СН. МН .

Ј.\с нунцИјаната [Ј1ат. dепtll1tiаll S ] пот каз ивач , до­ у шник, доставља ч .

• де tЈ У llцијаllТСКИ .

деllУJlцијiiтор, -а м [лат. dellUlltiator]

1.

онај

који и з но с и јавн у Оl1тужбу IIрОТИВ ч ега, крити ­

чар.

2.

8.

Ј.\еIlУlщltј:НlТ .

де llунцијација, - е ж [Ј1ат. кctЗивањс , клеветањс .

2.

denL1ntiatio] 1.1101'-

јавна О lП'ужба, јавн а

критика , ук аз иваље на нешто или н екога који се сматр а штет ним по д р у ш т во .

деJlУllцираТЈt, дсн у нцирам, З .

JI. M I I .

рају СВРШ . и II ССВРШ . [нат. d еПLlпtiаге]

1.

де н унци­

IIријав ити,

пријављивати , потказ(ив)ати кога вла стима или

110Jlицији .

2. јавно критиковати, оптуживати .

деllчаllИ В. деЉ'ЈаIЈИ.

ДС liС , -а м [ енгл . dапсе плес] ПОll ула рн а муз и ­ ка за игру, нарочито у ноћним Л ОКа.Ј lи ма и д и ­

скотекама, уз употребу електронских инстру­ мената.

дсљаlC, -а м [ТУ Р. dcnk од п е рс. denk] омот, за­ вежљај, свежаљ, ба.ла .

дељ ч ани, -а , - о [В . де њак] (о роби) који је у дењковима, свеж њ евима, баЈ lама .

де нсер, -а м (ж. де н сер ка, дат. И лок. денсер­ ки) [В . денс] фам. извођа'l денс музике.

де llтаЈ1, - а.l1а м,

rCOJl . огољавање, одношење горњег слоја

под дејством ерозије.

з ирајУ) СВРШ . и н есв рш . [В . де-, нуклеа р изовати]

протсстантске цркве .

[лат.

dcnt од лат. del1s

бар, сто матолог .

дентиција, -ё ж [лат.

ведена од именице .

-вна, - вно

према

MII .

дентали , ген .

MII .

деНТа.Јlа

dentalis зуб ни од dens зуб] фон . зубни су­

глас ник.

ДС lIтаЈЈаll, -лна, -л но

деОДО Р Ю Ј С

8.

дезодО р а.нс.

деО lпологи ј а, -ё ж [ГР'l . гија]

1.

правила о лекарск ој етици.

деО Il ТОJlОШЈ<Й, -а , -о [8.

де нтал] фОfl . који се

deoll дужност , В. -ЈIO­ 2. мед. CKY II

ф ИJlОЗ. наука о дужностима.

[8. део н тологија] 1. ко­ 2. који с е од но си

ји се односи на деонтологију .

артикул ише врхом јез ика непосред но и за гор­

на дуж ности и обавезе у одређеној проф есији;

њих зуба, зуб ни .

ет ички.

де нтйн, - ина м [лат. dens зуб, В . -ин] а н ат. зуб ­ на кост, коштано ткиво зуба .

депада ll С, де ЈЈ ада ЈЈ са н е пр . В . де п а нданс, де­

na lljtilll ca .

337

депозитар

де п ал атализација

де па л атаЈ lИзација , -ё ж [ В . де п ал атал из о в а­ т и] фо н .

губље њ е

п алатал ност и ,

пр ет варањ е

ме ких с угл ас ник а у т врде .

деllилација, -ё ж [нлат.

3. л .

мн . де п алатал и з и ­

р ају сврш . [ В . де- , п алатал ] фо н. за м е нит и не к и

деПИJlирати , деП ~lJl ирам , ј у св р ш . И в ес вр ш . [п ат.

палатал ним (т врд и м).

депласиран, -а, -о [ В . де п лас ират и ] који није н а с вом м есту, н еум еста н ; који н е п р и л и чи си­

де пан д анс, -а м (непр . депаданс) = депан­ д а н са, -ё ж (н е п р . депаданса) [ф р .

фу нкцијама као и глав н а , аб . у хотел им а.

деПЈЈасираност, - ост и М [ В . де п ласира н] осо­ б ина онога што ј е де п л ас ира н о, н еумес но ст.

деllласирати, де п лас ира м ,

д е панданса = депанданс (в . )

де п а ртман, а н а М [фр .

туа цији ; непри л ич а н , н е при мерен .

dependance

за ви с ност] с пор ед н а з града која служи и стим

рај у сврш. И несв рш . [ф р .

departement] 1. адм и ­

цус к ој и н ек и м другим з емљам а , срез , ок руг .

2.

одсе к , о д ељ е њ е у у ста н ови .

деГlЛасман, -а н а М [фр .

depauperare од

ше њ е.

pedi cttlus

в а ш ] у н ишта в а њ е ва шиј у и г њида ин се кт ици ­ д им а или п ри ме н ом в исок и х тем п е ра ту р а .

де ll ед икулисати , - иш ём ( и депед икулира­ п. м н . де п ед икул ир ај у)

pedicttltts

ва ш] у ни ­

ш т и ти , у ни ш та в ати ва ши .

dependere 2.

в и с и ти ]

1.

Dependenz,

пре м а

з ави с н ост од н е ко га

(аб. у мн . депенденције ) при н а ­

длежности кој е и ду уз функциј у и з ависе од з н а ч аја те фу н к циј е.

1. пс их.

обл ик ду ш ев н е болести при ко ­

ме болес ник себе ви ш е н е доживља в а као цело ­ виту л ич н ост.

2. ф и. '.

deposirum] 1.

з града за смештај и по­

пр ав к у тр а мв аја , аутобуса, желез ни чки х ваго­ на.

3.

з града за ватр огас н е с пр аве и воз и ла.

2.

сто вар и ш те, склад иш те; одеље њ е у ко ме се чу­

вај у м уз ејс ки пред м ети који ни су изл оже ни .

4.

место у б а нци које сл у жи з а др жањ е и ч у вање

вр ед но сти , сеф . у кла њ ање о н о г ш то ј е п оет ичн о , свођ е ње н а с в а код н е вн о, уо б ич ај е н о , проз а ич но .

депоетизовати,

де п оет и з ирам ,

3.

-уј ё м ( и д епо етизирати ,

л . М " . де п оет изирај у) сврш . И

несврш . [в . де п оет и з а циј а] л ишит и , лиш авати

д е п ерсонализација, - ё ж [ В . де-, п е рсон ал и ­ за ција]

пр еме ­

депоетизација , -ё ж [ В . де-, поет и за ц ија]

д е ll е lще нција, -ё ж [ нем . ил и н еч е га

2.

депо, -оа М , м н . де п о и , ге н . м н . де п 6а [ фр . d ер бt од лат.

д епеД ИКУЈЈација , -ё ж [в . де- , н ат.

ПОМ .

ш та њ е , пр омена места.

мт. раирег с иромах ] ос иро м а ш авање, ос иром а ­

пат.

deplacement] 1.

теж ин а в оде кој у и сти с к уј е труп б р ода , уједно и ме ра но с ив ости и с к аз ан а у то н ам а.

де llа у перизација , - ё ж [ с рл ат.

СВ РШ . И н ес врш . [ В . де -, л ат .

3. Л. мн . де пласи­ deplacer, в . де -, place ме­

сто] пр о м е нит и место , преме ш тати , по ме рати.

нистратив н о -тер ито риј ално подру чј е у Фр а н ­

3.

3. Н . М Н . депи ли р а­ depilare, в . де-, pilus длака]

вршити , изврши ти де пи л ациј у .

п ал атал н и ( м е ки) сугл асни к одго в арај у ћим н е­

ти , де п ед икул ирам ,

В . де пи л и ­

с ким и л и ме х а ничким с р едст вим а .

де п iшатаЈlИзовати , -уј е м = депалатализи­

рат и , де п алатал и з ира м,

depilatio,

р ат и] скида њ е , уклањањ е дл ак а с тел а хем иј ­

губље ње посеб н ости , ута ­

пање у гоми л у , обезл ич а ва њ е.

депеРС(Нlализовати, -ујём (и деllерсонали­ зи р ат и , депер со н ал и з ира м ,

3. п .

мн . де п е р со н а­

(уметничк о дело , о пи с , сл и ку) ГlO етичн ости, чини т и га Ilр о з а ични м .

деп03ИТ, -а

\1

депозит, - ита м [Н ат.

п оложен од d е ро п е ге 11OЛОЖ И ТИ ]

1.

depositlls

прав . уговор

којим ј едн а стра н а предај е другој н еку им ови ну н а чу вање уз оба везу да ј е у одр еђ еном тре н угку вр ат и .

2.

о н о што ј е д ато н а ч ување код суда или

л и з ирај)i) С ВРШ . И •• ес врш . [ в . де-, п е рс он ал из ова ­

у ба нци , ул ог ; одре ђ е н а су м а н о вца ил и вред н о­

ти] у кл о н и т и , у кла њати л ична об ележј а , обез ­

(',и п оверени х ба нци да с њ и м а п ослује на одр е­

ли чит и , обезл и ч а ват и .

ђ е н о вре м е, уз уго вор е н е ка м ате .

ун а пред

3.

де п е ша , -ё ж [фр . d е р ёс h е ] теле l1>а м , б рзој а в.

у пла ћ ен део н еке суме, залог, капа ра.

де ГlИгментација, - ё ж [ в . де-, пигм е н та циј а Ј

кој е служ и з а чу вањ е , с кл ад иште, депо .

мед . губ и та к кож н ог п и гм е нта .

деПИ ЈЈ атор [ В . де пил ир ати ] н а пр а в а , у р е ђ ај и ли хе миј ско ср едств о з а де пи ла циј у .

338

деllозитар , - а р а м , м н . - и [ фр . м а н ат.

depositariLls,

4.

место

deposita ire, rlpe-

в . де поз ит] о н ај који при ма

де Il ОЗ И Т , чува р д е п оз и та .

депозитий

депресија

депозитнй, - а, о и депоз йтий, -а, - о [в . депо­

де ПОllOвати ПОТIIИС оставити свој потпи с у

ЗИТ] који је у вези с депозитом, који се односи

банци , суду и сл. ради касније провере аутен­

на депозит. & депозитна баика новчани завод

тичности .

који прима новац на укамаћење, драгоцености

2.

уложити, улагати .

депо-посао, депо-посла м [В . депо] банк . уго­

и друге вредности на чување; депозит на мени­

вор по коме банка у својим сефовима чува

ца банк . меница која се и здаје на новац узет и

ствари од вредности уз одговарајућу накнаду.

уложе н у радњу ; депозит и и новац банк. новац

који се полаже суду рад и чувања, узет уз инте­ рес ради проши ривања по сла .

де позйтор, -а м, МН . - и [1Iат.

депопулзрисати, - ишём сврш . И н есврш. [в . де-, популарисати] смањити , смањивати поп у­ ларност, неповољно приказ(ив)ати некога и ли

depositor, в . депо­

зит] онај који улаже, полаже де позит, депо нент.

нешто ; отуђити некога или нешто од широке п убл ике .

де позиторијум, -а (и депозито рйј , -а) м

де llопулација, -ё ж [в . де-, популациј а] опа­

[нл ат. depositori ulТ1] одељење за чување , место у

дање броја становника услед исељавања и ли

суду где се ствари и новац чувају .

з ато што је смртност већа од наталитета.

деГlOзиција, -ё = деПОlIовање, - ања с [1Iат .

depositio] 1.

остављање вредности на чување ,

улагање , залог (обично у банци).

2. исказ

пред

де порт, -а м [нем . финанс .

пад

Deport од фр . deport]

вредности

де поларitЗатор, - а м , мн . -и [в . депола риза­

депо ртација , -ё ж [1I ат.

ција] физ . хем ијска супстанца која спречава

одвођење (политичких

слабљење галва нских елеме ната услед полари­

и ли

з ације .

новниш тва.

де поларизација, - ё ж [в . де-, полари за цијаЈ уклања ње , ук идање поларизације на гал­

ванском елеме нту или електроди.

2. опт.

прела­

зак пола ри зо ване светлости у непо ла ризован у.

де политизација, -ё ж [в . де-, политизација] одстрањ ивање политике, ослобађање од поли­ тичких утицаја.

у

прогонство ;

deportatio]

наси лно

осуђеника) у логоре

присилно

деl10РТltрати, де l10ртирам,

I1ресељење

ста ­

3. Л. мн . деI10РТИ­

рају 1I де l10ртовати , -ујём сврш . И несврш . [лат.

deportareJ вршити,

извршити депортацију .

депорпt рац, -рца м, мн. депортирци , ген . м н. де портираца [ в. дегюртирати] онај који ј е де­ портиран.

деllоседирати, депоседирам,

де политизовати, -ујём и деполитизирати, деполитиз ирам,

део ница

са ; уп. репорт.

судом .

1. физ .

берзанских

услед разлике и з међу д невног и продај н ог кур­

3. л. мн . деполит и зи рају сврш . И

н ес врш. [в . де-, политизовати] ослободити од политике, одузети, одузимати чему политички смисао .

дирају сврш. [фр .

3. 11 . мн . депосе­ deposseder, в. де-, posseder посе­

довати] прав. лишити кога поседовања неке зе­ мље или ствари , прогнати , отерати са имањ а.

де l1равација , -ё ж [1I ЗТ.

depravatio

прем а рга­

V1.IS опак , заоЈ стање моралног пропадања, по­

де ПОllеllТ, -а м [1Iат . dеропепs , в . де поновати] онај који де понује , који н е што даје на чување , улагач.

квареност , исквареност , и зо паченост .

деГlресйван , -вна , -в но [в . де пресија] се односи на де пресиј у.

де l10нентан, -тна, -Т НО [лат.

2.

1. који

који је у депресији ,

deponens од de-

обузет де пресијом . & де пресивна оБJlаст еко н .

ропеге оставити по страниЈ у: & депоне н т ни

област, подручје захваћено дуготрајном при­

глагол грам. глагол (у латинском) који има па­

вредном депресијом .

сиван обл ик а акт ивно значење .

деп ресивац, - вца м [в . де пресиван] чов ек де­

де rlонија, -ё ж [нем . Оеропј е, в. депо новати] место где се одлаже, оставља градско смеће и отпаци.

де пресија, -ё ж [л ат.

depressio, IlpeMa depri1. геол . улегнућ е у

lТ1eгe прити с нути , утиснути]

депоновати, -ујём с врш . И н ес врш . [JlaT. пеге одлож ит и , сместити]

пресивног карактера , особа склона де пресији .

1.

depo-

оставити , оста­

вљати на чување новац или друге вредности . &

Земљиној 110ВРШИНИ.

2.

геогр . област нижа од

околне територије или од нивоа мора .

3. метеор .

подручје ниског атмосфеРСКОI- притиска , често

339

де пресоран

дерби

захва ћено н е времен ом и кишом .

притисак.

5.

4 . фю .

смаље н

п сих . психичко стањс којс се огле­

) {е flрофУIЩИС [пат.

да у губитку рад но г елана; Ilси х ичка кло ну ­

у католичкој цркви.

лост, покуње н ост , снужде но ст , уту ч е н ост пр а ­

л ица , жалопојка .

heHa

самоо птуж ивањем . б . тежак 11СИХИЧКИ по ­

р емећај

праћ е н

ри з иком од самоуБИGтва.

7.

еКО II . фаза еко н омског циклуса п осле кри зе, са ус поравањем при в р ед не активности , порастом нсзапосленост и и па дом стандарда.

де пресоран, - рн а, - рн о [ Шla'l' .

IIpeMa

лат

deprimere,

11 .

de profundis и з дубина: 130] 1. погребн а молитва 2. lI ocMpTHa п есма; тужба­

почетн е р е чи 11 салма

де П У РI 'аШlја , -ё ж [ пат.

depurgati o, в. де-, риг­

чистити] мед. Чl1ш h ење црев а лековима,

ga re

КЛ ИСТ l1р ОМ и сл.

депутат, -ата м,

M II .

де п утат и,

r CII . MII.

депута­

та [пат.

depressorius • депре­

де примирати]

сорн и нерии анат. нерви који шир е крвне судо ­

ве и т им е смањују "рити сак крви .

deputatus према depLJtare цени ти , сма­ тр ат и] 1. посланик , и заб р ани пр едставник, де­ легат . 2. заст. годишљи при ход у н атури који се при ма поред плате . • де п утатскй . депутација , - ё ж [лат.

де нрефиксација, -ё ж [ В . де- , пр е фикса циј а]

deplltatio] CKYll људ и

који је и забран и ПОСJlан у име н еке организа­

грам. одузимаље пр ефикса од глагола са пр е­

циј е ИЈ IИ зајед нице са одре 1) е ним задатком; де­

фиксом да б и се доб ио по зна ч ењу и обл ик у

лега циј а.

нов , прост I-лагол (нпр. дре шuшu од раз( д)ре­ шuШu) .

де пр е цијатйван , - вна , - в но [В . де-, лат.

Ulll

preti-

цена , вредност] који из ража l3а през ир , пот­

цењујућ и , омаловажавај ући.

вредност]

eKO II .

1.

опадање вред н ости новца ,

смањење ку п ов не моћи вал уте , обеЗl3реljивањс. п ад цена н еког про и звода или услуге услед

пораста

lI oHYJle

или сма њења потражњс .

д енрltва ција , - ё ж [ срлат.

н емогу ћност п ој е ­

д инца да се укључи у процес образовања , и з

со цијал них р азл ога ИЈ1И због н е п оз н авања јез и ­ ка дот ичн е с р ед ин е.

де примеlпаll, -т на , -т н о [лат.

deprimells, в .

де примирати] који из аз ива де примираност, де­ пр есију .

де нримираll , -а, -о [В . де примирати] који је у ста њу деп рес ије .

де примйра llОСТ, -ост и ж [В . деп римиран]

1l0рем ети ти 'Iиј е навике , уз н ем ирав ати, омета ­ ти , сметати коме .

де РЗlIжмаll , -ана м [ ф р .

derangement] р еме­

ш ева.

дератизирати, де р атизи ра м ,

3. П . МН . де р а­

тизи рају = дс ратизовати , -ујём снрш . И н ес врш . [ фр .

derati ser]

с провести , с пр оводити дсратиза­

цију .

дераЦИОllирати , дс р ацио нирам ,

3. л.

MI I .

де­

р аЦ ИNII1 р ају (и де раЦИОllисати , - ишём ) сврш. [Н . дс-, рационирати] трг . ста вити у слободну IIр одају ; уки н ути р ацио нир а н о снабдевањс .

де рБ С lluија , -ё м [ТУР . d е гЬеп!сi ,

derbendci 1. 'IYBap п ут ника 110

пр ема dегЬеlll, d е гЬ е lld кла н а ц] заст. кланаца , тесна ца, п утеl3а.

2.

водич

3. л . МН . де прими ­ deprimere, в . де-, ргеl1l еге

онерас п оложити ,

обесх р абри ти ,

р астуж ити , и заз вати , и заз иват и де пресију

дерби, - ија м [ е нгл .

derby, према JlОрДУ Дер­ 1. трад ици онална коњска Е нгл еској , основана 1780. го­

б иј у , оснивачу трке]

де llримирати, де примирам ,

340

3. л . мн. дер ан­

жирају с нрш . и н есврш. [ фр . d е гап gег] р еметити,

ви со ким II Ј!а нин ама.

потиштеност, уту ченост, дс прес иј а.

притискати]

жсњем .

дератизација , - ё ж [ фр. dегаt is аt i оп , в. де-, га!

у експер им е нталн е и л и тера пиј ске св рхе ; кул­

рају с врш . И нес врш . [лат.

као свог

пацов] систематс ко у ниш тавање п а цова и МИ­

деllриваШlја сна мед.

П С I1Х .

КОI'З

де-,

8.

н амерно одржавање пацијента у буд н ом стању , турна де llрltвација

из абрат и

ћ е ње , уз немиравање, неред.

стаље онога коме ј е уск р а ћен неки од битних

•

depLltare]

при краћ е н ост ,

depl'ivatio,

лат. ргј уа ге Jl иши т и] л иш ење , елемената за ж ивот .

[пат.

предста вника ; послат и кога са одређени м заду­

деРlшжирати, де р а н жирам ,

д еп р ец иј ација , -ё ж [В . де-, Ј l ат. ргеtium цена ,

2.

де Il УТ I:lрати, де ll ут ирам, З . Л. мн . де п ути рају сврш .

(3).

трка у Е п сому у д ине .

2.

сп . ва ж н а и л и најважнија утакмица , су­

с рет н ај бољ и х тимов а у такмич ењу. ш е шира сл ичн а цилин д р у.

3.

врста

дервйш

-дермија

дервйш, -а м ,

MII.

деРВI:IШИ, ген.

[тур. dervi~ од Ilepc. derwis]

1. рел.

MII.

ДСРВI1ша

припадник му­

де рик , -а м [еНI'lI.

derrick, по имену Томаса

Дерика, ЛОНДОНСКОI ' џеJlата почетком

XYII

ве­

слиманског верског реда који тсжи ка сједиње­

ка: првобитно назив за lIешалај тех н .

њу с Богом путем аскетског живота и ритуаљ

конструкција са чекрком и каблом за утовар и

них игара .

истовар те р ета.

2. онај који живи повучено . • дервй шки .

скромно, побожно,

торањ за бушење нафтних

извора или за геолошка истраживања.

де реализаЦllја, -ё ж [В . ре- , реалан] ГI С И Х. до­ живљај да је стварност измењена, да је све друкчије.

-дерм, -дерма, -дермиј
де реглија, -ё и де реглија, -ё ж [мађ .

reglyej

2.

1. метална

de-

већи чамац равног дна, без сопственог

погона , који служи за превоз људи и те р ета.

JIepM
де рмаll , -ана м [тур. dепnап од перс . dепn ап] ПОКр. лек, спас , помоћ; решеље , излаз из теШКОI' стаља.

дерегулација, -ё ж [В . де-, регулација] уки­

де рмаТИII, -ина м [В . дерма - ] памучно-п а­

дање сувишних прописа; ослобођење од др­

пирна нспромочива тканина која се употре­

жавне интервенције у привреди .

бљава за пресвлачење намештаја, увезивање

де реж, -а м = де реш , -а м [мађ. deres] ист . ПоКр. клу"а на којој се изводи казна јавног батинања.

дереЈ lикција, -ё ж [лат. derelictio према dereliпquеге

IIOTIlYHO 2. ГlOM .

ње поседа.

напустити ј

1.

прав . напушта ­

напуштање брода с одустаја­

њем од власништва на д њиме .

де реl,lа, -ё ж " СН .

diiriigiij

ПоКр.

1.

MII.

2.

ПОJlожај , стање.

О дереl,lОМ умере но , с мером, постепено; 1111 11С­ тој дереl,lИ у истом положају, у истој ситуацији.

дереш в . де реж . де риват, -а [лат.

Me).l .

за­

де рмато- в . [грч .

derma ген. dегmаtо s кожај 110 казуј е да је реч у ве­

као први део сложенице

JIepMaToBellepOJlOr, -а м, дерматовенероло­ зи, ГСII . MII . дс рматовенеролога [В . дерматовене­ рологијај МС).\ . лекар за кожне и l!Олне болести.

дерматовенеРОЛОГllј
vellereus derivatus изведен] 1. хем. је­

дињење доб ијено хемијским процесом од н еке

друге супста нце (нафЙll1U дерuваШu).

2. оно

што је изведе но или добијено из чега ДРУI'ОГ , нови облик. З . грам. изведсна реч , изведеница.

дер "ватйв, -а м lлат. dcrivativumj в. де риват

(2 , З).

венерични, В . -л огијај грана медицине

која се бави кожним и полним БОJlестима .

•

де рматовенерОJlОUlКИ . дерматозе, -тоза ж мн . [нлат. dепnаtо s i s, В. де рмато -, -оза] ОIlШТИ назив за болести коже .

дермаТОЛО I', -а м,

MII .

дерматолози , ген . мн.

де рмаТОJlОI 'а [В . дермато -, -логЈ МСД . Ј lекар

clle-

цијаниста за кожнс БОJlести .

деРlшатйва ll , - в на - вно [лат . dегivаtu~ј који је настао извођењем из ~Јечега ; накнадно про ­ и зведе н , секунда ран ; н еориги налан .

де ривација, -ё ж [лат .

derivatio Ilрема derivaге изводити , скренутиј 1. изво1)ење (из чега) , потицање , проистицање; порекло. 2. ШIН IЋ . је­ дан од начина тво рбе речи , извођење речи по ­ моћу суфикса. З. одвођење воде из реЧНОI ' ко­

рита.

де рматитис , -а м [В . дермато-, -итис]

паљељс коже праhено отоком и црвенилом .

з и с кожом.

дереџа [тур. derece од ар.

степсн, ступањ.

књига , за кофере и сл .

4. "ој .

не пугање .

одступање пројектила од предвиlје­

5.

скретањс , за ношење брода или

авиона услед ветра.

6. мат.

доб ијаљс извода не­

де рмаТО Jlогија , -ё ж [В . дермато- , -логијај МСД. грана медицине која се бави кожним боле­

стима .

• де рматОЈ10ШКИ .

дерматом, -ома м, де рматома

[8. дерма- ј

MII .

дерматоми, ген .

MII.

мед . оток коже.

дермаТОМltкоза, -t: ж [В . дермато-, в . микозај MC).I.

свако обољење коже "рузроковано I 'ЈЬИВИ­

цама.

де рмаТОIlЈ1аСТlIка, -ё ж, Д"т. и ЛОК. дермато­ пластици

lB. дермато-,

-пластикај

Me).l.

хирур­

кс функције у односу на дату промснљиву, део

шка интервенција којом се оболели ИЛИ повре ­

математичке анализе . • де риваЦl10llИ и JIepll-

ђени део коже замењује зд рав ом кожом.

вацИјскИ .

-дермија в. -де рм .

341

десигиативан

де рмо-

де рмо- в . дермато- .

мора на противничку териториј у ; спуштање

дермографизам, -з м а м = дермографија , -ё

вој ске падо бр а ним а из а вион а .

ж [В . дермато-, графија] мед . преосетљив о ст ко ­

десаllТIIИ, - а , -о [ В. десаllТ] који се односи на

же, услед које остај у бел и ил и црв е ни тр аго ви

деса нт, који служи за десан т .

када се по њ ој превуч е ши љаст им п редметом.

вој . чамац с п л и тки м газом који служи за искрца­

дермойд, - ида м [В. дермо-, -о ид] 1. мед. уро­ ђена циста н а кож и , т врди ото к У ко м е се н ала­ зе и длаке, делов и з нојни х жл езда и ко ст ију .

2.

деРМOIlатија, -е ж [ В. дермо -, - п атија] м ед . општи назив за болест и к оже .

в а ње вој с ке н а н еприј атељс ку територију.

десеl'регација, -ё ж [ В . де-, сегрегација] соц. у кида њ е сегре га циј е, п о ниште њ е прописа и

ничких гру па и л и дру штв ени х слојева.

десегрегирати, десе гр еги р ам,

дерм опротектйван, - вн а , - вн о [В . дерм о-, протектива н ] фа р м . (о пре п ар ату) који служ и за

грег ирај у С8 РШ .

и

нес врш .

дер lt е к, -а м, м н . де рн е ци , ген . мн . дерн ёка ва ш ар , сај а м .

2.

н а род ни

зб ор, сабор, об ичн о о цркве но м праз нику.

дер ниј ё кри м I1ндекл . [фр.

dernier cri]

сврш . и несврш . [фр.

3. л.

[8. де-, секвестрациј а]

к е о привр еме н ом одуз и мању имовине .

derober зак ин уги]

с п . у ј аха­

dessein

н а­

црт] ш а ра н а тка нини , мустр а , узор ак .

десензибилизација , -ё ж

ми . дер об ир ају

мн . десе­

прав . ук ида њ е секвестр а ције, п оништење одлу­

десёll, -е н а м (уоб . и дезён ) [фр . п о­

следњи кр ик, нај новиј а мода.

дер обирати , де р об ир ам ,

3. л.

[ в . десегрегација]

с пр овест и , спроводити десе гр егацију .

десеквестрација , -ё ж

заштиту коже.

dernek, dlrnek] 1.

чамац

об ич ај а који н е До п у ш тај у ме ш ање раса, ет­

врста вештачке коже .

[тур .

... десаllТ Н И

лан]

1.

[8.

де- , сензиби­

мед . смањење преосетљ и вости органи­

з м а н а не ку су п ста нцу, об ичн о уб ри згавањем

њу зао бић и , заобилаз ити пр е преку кој у б и тр е­

мал и х кол ичин а але р ге н а.

бало прескочити .

сту п ак који м се смањуј е осетљ и вост већ осве­

дерогат йван, -в н а, -вно [Ј , ат .

derogativus]

који представља дерогац ију, који се против и

ранијем пропису.

десеНЗЈtби л изова ти , -уј ём ( и д есензибили­

" рав . по ни ­

ју с врш . И несврш . [ в . де-, се н з и б и лизовати] спро ­

вест и , с пр о вод и т и десенз и б и л и зацију , (у) чи ­ н ити мање осетљивим.

дерогират и, дер огир а м ,

derogare

тље н ог негат ив а .

н еког пр о пи са

de rogatio]

опоз и ва њ е

новим прописом.

сврш . [лат.

3. л.

м .. . дерогир ај у

огр а н и ч ити , в. де- ,

rogare

десеllирати , десе нира м , З . л . м ••. десенирају (уоб . и дезенират и ) сврш . и несврш . [В . десе нЈ

тражити, питати] " ' рав . у к и н ути , став и ти и з в а н

( н а) прави ти ,

с наге неки закон, про пи с и ли об ич ај до н о ше­

ишарати , и с цртат и .

де рт, -а м, мн . дертов и , ген . м н . дертова [тур . од перс .

derd] 1. ј ад,

бол , мука , н евоља .

2.

сентиментал н о рас п оложе ње, севд ах, об и чно под дејством п ић а (uасшu у

дер Ута н , -тн а, -т н о

- ). [лат . deru ere

сру шити]

изношен , оли њ ао.

des]

муз . то н О с ни жен за пола то н а .

десал инизација , -ё ж [ В. де-, нат. sа liпu s

dessert]

Dessert од фр .

десертнй, -а, -о (непр. дезертнй ) [В . десерт] се рт

. ...

д есертна вина по лусл атка вина .

деси- [ фр .

deci-] 8 . деци -.

деСЈtГllатйваll , - вн а, - в н о = десигн аЦИОIIЙ, -а , - о [ В . дес игн а циј а] [илат. си гнир ати]

1.

обележј е дес и гн а циј е .

десант, -а м , мн . деса нти , ген. мн . деса н ата с и лазак] вој . ис крца в а њ е вој с ке с

2.

designativus,

в . де­

који означав а, обележава, одре­

ђ уј е.

342

тканини,

об ич но слатк иш .

посебно мор ске в оде.

descente

на

ј ел о к ој е се служи на крају обеда,

слан] хем. посту п ак уклања њ а соли и з сла н е,

[фр.

десе н е

кој и се од н ос и н а десерт, к оји се служи као де­

трошан, руше в а н ; запу штен , пр о п ао; п охабан ,

дес [н ем .

н а чини т и

десерт, - а м, ( н епр . д езерт) [ нем .

њем новог закона и л и п р описа .

dert

фот. хемиј ск и по­

рат и , десензибил ир ам , З. л . м и . десензибилир а­

де ро га ција , -ё ж [ лат. Шl'авање, укидање,

2.

који се од н оси н а десиг н ац ију , који има

...

д еСЈtГllаЦИОll а пресу­

д а пр ав. судс к а одлу к а о р едоследу по коме ћ е

се и с плаћ иват и по вери о ци п ри л иком стечаја .

дестаљинизација

десиг н а ција

десигна ција , -е ж [лат.

designatio] 1. оз н а чење, 2. л ингв. оз нач ава­

одређење, именовање у н а пред .

ње, функција којомј ез ички з нак упућује на пред­ м ет, бић е, радњу ил и ащ:rpа ктни пој а м .

десигнир ати , дес игнирiiм,

3. л . м н . дес игнира­

вати, одред ити, одређивати , и меновати у напред .

д«kк, -а м , мн . дес ков и , ген . м и . дес к6вјј [е н гл . сто]

1. просторија у

реда кцији у ко ­

ј ој се вест и и други тексто ви пр егл едај у и при ­

пре м ај у за објављ ивањ е.

пол . у ред ( обичн о

2.

при вл ади С АД) заду же н за комуникацију с од­ р еђе н о м држа в ом .

desquamare

љуштити ,

desqu amatio, пре­ прем а squama кр­

љушт] мед. љу штење п овршин ск и х слој е в а ко­

дескриiiт ив а н , - в н а, - в но [лат. који о пи сује , описан .

грана

descriptivtls]

д ескрltllТивна Ј1ИН ­

...

л ин гвист и ке

кој а

објективни м опис и вањем јез ич ке

се

бави

C'rpYKType

у

датом вре м е нском п р есеку (з а разл и ку од пре­ с кр и птивн е

и

и сто риј с ке

лингв и ст и ке); де­

скриптив н а геомет рија мат. део геом етриј е

који се б а в и п ри кази ва њ ем пр осто рни х обј е ка­ та п рој ек цијом у р а вни , на црт н а гео м етрија.

дескриптивност, - и ж [ В . дес крипти ва н ] с в ој ство о нога што је дескри пти вно , о пи с н ост ,

дескри птор , -а м [л ат.

describere

припад н ост и д р у штв у .

деСllерадо, дес п ерада м , [ ~Mep . ен гл .

desperado

MII. дес п е р ад оси desesperado очај ­ банд и т (06. н а Ди ­

од ш п .

ник] од м етни к , раз б ојник , вљ е м з ападу) .

десперiiтан, -тн а, -тн о [лат. без нада н , о чајан .

2.

desperatus] 1.

који је у очајничкој с и туа­

цији постао нас ил а н , ре ш е н н а с в е.

и ло к. дес п ератерки , ген . м н . дес п ератерк и ) [ в . дес ператан] он ај који о чаја в а , о ч ај ник . • деСll е­

рilТёрскЙ .

о пи сат и]

кљу чн а ре ч , одр ед ни ца.

десперација , - е = десператност, - и ж [лат. d еsре га ti о ј очај , очаја њ е .

деспет , - а м , м н . дес п ет и , ген . мн . десп етii [итал .

di spetto] покр . 1.

прк ос, ин ат .

2. н еп р а вда,

у вр еда .

деспот, - а м, мн . - и [ грч .

desp6tes

I'ос п одар]

2.

descriptor о пи с ив ач л ин гв . 1. н ормиран а р е ч ил и гру п а ре ч и

к ој а служ и з а каталог и за циј у, клас и фи к а циј у , инде кс ир а ње до ку м е н ата и др у ге гр ађ е .

дескрип ција , - е ж [лат.

descriptio]

о пи с ива ­

ње , о пи с , оцрта в а њ е .

д еСОЈ1ида ризовати се, деСОЈ1идаризирати се = деСОЈ1 ид арисати се (8.)

1.

и ст . т и тула н ек и х с рп с ки х в лада р а п осле к осо в ­

ске бит ке .

2.

а п солути ста .

влад ар с н ео гр а нич е н ом вл ашћ у,

3. ф и)'.

о н ај к оји при с и ља в а друге

да р аде п о његовој в ољи , т ир а нин .• деспотов , деспотскй .

деспот изам , -зма м = деспотија , -е ж

склоност о писива њ у.

према

десоцијализација, -е ж [ В . де- , социј али за­

десперапlOСТ = десперација (8.)

ж е ил и слуз окож е .

гвистика

соноран] фо н . претворити з вучни

десператёр, -ер а м (ж . десператёрка , -е, дат.

д есквама циј а, -е ж [ ил ат. м а л ат.

[8. де- ,

су гл асник у без в у чни ; из гу би ти з вучност .

циј а] губљ е ње кара кте ри стика д ру штвен ости ,

ју сврш . И несврш . [л ат. dеsi gп аге] оз начити , оз нача­

desk рад ни

рај у)

[8. де­

с п от, - и за м] н еогра нич е н а, сам о вољ на и б езоб­ з ирна влад авин а , т иранија .

д еспотија = д еСll0тизам (в . ) деспотица , -е ж [ в . дес п от] дес п ото в а же н а .

деспотовииа [ В . десп от] држав а п од вл адавин ом дес п ота .

дестабилизација, -е ж [ В . дестаб и лизоват и] пор е м е ћ ај

стаби л н ости , губ итак с и гурн о сти ,

п оузд ан ост и , устаље н ог р еда.

деСОЈ1ида рисати се, -и ш е м се с врш . И несврш .

дестабилизовати, -уј ем ( и д естабилизир а­

[ в . де-, солидар а н] и з р аз ит и с вој е н еслагање ,

ти, деста билиз ирii м ,

одустати од п ређа ш њег м ишљ ења к ој е се п оду­

сврш . и н есврш . [ в . де- , стаб и ла н] порем ет ити стабилн ост, (по )к вари т и р а вн отежу, узд р мат и ,

да р ал о с мишље њ ем о кол ин е.

десоно ри з ација , -е ж [ в . десо нориз ов ат и] фон.

претв арање

зву чни х

суглас ни ка

у

бе­

з в у чн е , обез вуча в а њ е .

уз н е мири т и , уз н е мир а в ат и .

дестаЉ llНизација, -е ж [ В . де-, Стаљин] ист. п остеп е н о ублажа ва њ е тотал ита рн о г р ежим а

десоно рюовати, -уј ем (се) ( и д еСОНОРИЗII­

рати ( се), дес оно ри з ира м ,

3. л . мн . дестаб ил и з ирај у)

3. 11. мн .

десо н ори зи-

п осле Стаљ ин о в е см рт и

195 3.

год ин е , у Совј ет­

с ком Са в езу и земљама исто чн е Е вроп е .

343

деташираТI1

дестилаflа

деСТltЛа на, -ё ж, ген.

дестишiна [В . дести­

Mfl.

деструи р ати, деструирам ,

3. л. мн. деструи­

лисат и] просторија у којој се врши дестилаци­

рају сврш. и II ССВ РШ . [Jlат.

ја; уређај за дестилацију.

раз орити, разарати, увиштити, уништавати.

дестилат, -ата м , м ... дестилати, гсн. МII. де­ стилата [лат.

destillatus, В. дестилисати] произ­

вод, продукт дестилације.

1.

онај који врши деСТИJlацију ; произ­

вођач жестоких пиhа. 2. в . деСТИJlато р . дестилатор, -а м [лат.

дест руктиваli, -в н а, - вво [шшт . dеstГLlсti VLlS , према пат. dеsrгuсtl.lS од

desrruere

разрушити]

деструктивност, -и ж [В . деструктиван] особина

oHo l'a

што јс деструктивно, р азор н ост .

деструкција, - ё ж [Jlат.

destil1ator] 1. а!lарат,

уређај за дест илацију . 2. В . деСТ l1латёр . дестишi Цl1ја , -ё ж [лат .

(раз)рушити ,

који разара, разоран , рушнлачки , погубан .

деСТ ИJlатёр, -ера м [фр . distillateur, В. деС'I"И ­ Jlисати]

destruere]

desrructio]

рушење,

рюарање , УНl1штавање .

десуБЛИМ3Щ1ја , - ё ж [Н . де-, сублимација]

dcstillatio] хсм . издва­

фю . IIроцес су"ротан сублимаuији, у којем неке

јање ИСllарљивих састојака неке мешавине ти­

материје непосредно из гасовитог стања IIр ела­

ме што се течност претвара у пару а 1I0ТОМ по­

зе у чврсто стање.

ново кондензује ХJlа1)ењем .

..

сува деСТИJlаЦIt­

ја хем. загревање органских тела (дрвета, ко­

стију и

CJI.)

У затвореним судовима да би се и з

њих доб и л и течни и гасни производи .

• дести­

JlаЦИО IIИ .

дестилиса н , -а, -о = деСТltJIо ван, -а, -о [В . дестил исати] прочишћен, издвојен путем де­ стилације .

..

дест илисаllа , деСТИJlована вода

мед. фарм. чиста вода добије на дестилацијом за примену у медицини, фармацији , хемији и сл.

деСТ ИJlисаТI1, -ишём = деСТl1JlO вати , -ујём (и деСТИJlи рати, дестилирам , рају) СRРШ. И нссврш . [лат. кап]

(из)вршити

3. л. МII . дестили ­ destillare, в . де-, s!illa

дестила цију,

де стилацијом

IIec1lellДeHT, -а м, МН . десцен) (сн ти, геll. М II . дес цендената [В . десцсндентанј потома к.

дес неllДеlfтаll, -т на , -тно [Л"Т. desccl1dens од descelldere сићи] 1. који СИJlази, силазни. 2. који се односи на потомство.

дес ценде нција, -ё ж [ .. лат .

ји од предака према 1I0томцима ; потомство .

детабуизирати, детаБУ~lзи р ам , 3. Л.

деСТI1МУJlат иван , -вна, - вно [В . де-, стиму ­ Jlативанј који дест имул ише, који одбија, обес­

заб ране ; с кинути табу са

дестимушiција, -ё ж [В. дестимулисати] не ­ гативна стимула ција, обесхрабривање, одвра­

'Ie l·a.

[фр .

detai1] 1I0јединаЧНI1 део Behe целине, 1I 0јс ­

детiiља и, -љ на , -љно [В . детаљ] који УЈ/ази у појединости ; опширан, исцрпан,

1I0TIlYH.

i1ler,

в . детаљј

1. ући,

deta-

улазити у детаље , потан ­

ко, до ситница (ис)причати, ОПl1с(ив)ати .

2,

прод(ав)аТI1 на мало .

ћање од чега.

деСТИМУJlисаТI1, - ишём (и деСТ I1МУJlирати ,

детаљ ист(а) , - е м, МН. детiuьисти [ В. детаљ]

дестимул ирам , 3. л . МII . деСТИМУJlирају) сврш. и

1. онај

lI ес врш . [В . де-, СТИМУJlисатиј обесхрабри(ва)ти,

ширан .

одврат ити, одвраћати од чега, (о)слаБИТI1 за н и ­

деСТl1llата р, - ара м [lI лат .

destillatarills од 11<.....

dеstillаге одредити] онај на кога је адресонана нека 1I0шиљка или писмо,

прималац, ад ресат;

прималац поклона, награде, IIравног акта и

CJI.

destil1atio] 1. место у

које се путује, одредиште; правац пута.

који залази у детаље, који је СУВl1ше оп ­

2.

трговац на мано.

IieTaIlT, -а м [фр . dercllte] IIОЛ . ПОllуштањ е на ­ петости у међу н а родн им односима , смањење

мање , интересовање за нешто.

344

дета­

детаљ, -аља м, МII . детаљ и , геll . МII. дета.ља

детаљисати, -ишём сврш . И lIесврш . [фр .

храбрује.

мена , крајњи I(И Љ.

MII .

БУИЗ;lрају сврш . [В . дс-, табу Ј ослободити табуа ,

ди ност, потанкост ; ситница, маленко ст.

"роизвести, производити.

деСТllНзција, -ё ж [лат.

descel1dclltia, В.

дес цендентанј пра" . сродност по силазној лини­

2. н а­

опасности од рата .

деташираlf, - а, -о [В . деташирати] одвојен , отцепљен од целине .

дета ш~tрати, деташирам, 3. Л. МН . деташира­ ју сн рш . И IIССВР Ш . [фр.

detacher]

вој . одвојити ,

одвајати део трупа ИЈ/И бродова и послати и х на друго место с неким задат ком.

дете ро ен т

дета шман

дете ри о р а н , - рн а, - рll О [лат. dete rio r гори]

дета ш ма н, -ана м [фр . d еtaс h е I11 е п tј вој. од­ ред војске издвоје н из мат и чн е ј ед инице и

Yll Y-

ћен на извршење н е ког задатк а.

го ри , ло шији , м а њ с вр ед ан , који ј е ни с к ог ква­ л и тета.

дете риор а циј а, -ё ж [к ас нолClТ.

детект йв , -ива м, м н . дете кти в и , , ·е н . м н . де­ тектива [енгл.

detective од лат. de tegere от кри т иј

од лат . d еtе гiог го ри]

1.

'lС И Х . слабље ње и л и губита к интелеКТУаЈlНИХ

пол ицијски службе н ик у ци в и лу кој и с ку п ља

2.

информације о п р есту пници ма и в рши и стр а­

и п с и х и чк и х ф у нкциј а .

гу .

deteri ora l'e

ква р е њ е, по го рш авање .

приват ни д етекти в и стра ж и тељ к оји р а­

д ете р м ин а н та , - е ж, ,·ен. м н . детер минан­

ди по налогу клиј е н ата, за догов о ре ни хон о р а р.

т и /дете рмин а н ата [ В . дете рмин а нта н] 1. п ресу ­

детект ивскй , -а, -о [ в. дете ктив ] који се од­

дан факто р , чини ла ц к оји одр е ђуј е пр авац и

•

но с и на дете ктиве .

•

детеКТ И В С ЮI

pOMa 11

КЊI1Ж .

криминалисти ч ки рома н у к оме ј е р адња зас н о­ вана на откривању п о чини о ц а н еког зло чина .

детекто в ати , - уј ё м сврш . И н есвр ш . [ е нгн . de-

tect

од лат.

detegere

от кри т и] о п азити , откри ти ,

утврд ити постојање ( н еке су п ста нце, з р ачсња ,

детекто р , -а м , мн . -и [лат . detector откр ивач ] назив за раз н е врсте електронск и х у ређ ај а

к оји откривају п ри суство метала , р ад и оакти в ­ н ост, ш тетне IЋсове и друго .

2.

Н Clј пр ост иј Cl в р ­

ста рад ио- пријем ни ка, са и гло м и к ри сталом , у употреб и почетком ХХ ве к а .

•

детекто р Јlажи

уређај у криминал и стици који бележ и в и ш е вр ­ ста физиолошких про цеса како б и се утврд и о

стспен узбуђења ис пита ни ка и ист ини то ст ње­

гових изјава , полигр аф. д етекциј а, -ё ж leHrH.

мат риц е.

дете Р М ИН :НlТ а ll , -т н а , -тн о [лат. d е tе ГI11i пап s пр ем а d е tе ГI11iпаге , 8 . дете рмини с атиј који од­ р е ђ ује, пресуда н , ОдJlучујућ и .

р еђ уј у ћи] '-рам .

1.

р е ч кој а од р е ђ уј е д ругу реч ,

н пр . при девс ка за м е ниц а, ред ни б рој , одр еђени чла н .

2.

у сложе ној р е чи

OHClj

део којим се дру­

г и од р еђ уј е ( нпр. ауш о - у ауЙlОЙУШ).

детеРМ Иll ат й ва ll , - вн а , - вн о [лат.

deterrnina-

кој и одређ уј е, који дете р м иниш е .

tivus]

детерми н ато Гl рил . [ I1ПI1' . deterI11 in ato] муз . одлуч н о , о ш т р о, lI агла ш е н о.

дете Р М Иll ац и ја, -е ж [лат . d еtе пniп аt i о огра­ нич е н о п одр у чј еј од р е ђив а ње, о пр едељ и вање ;

detection, в. детектова­

бл и же одр е ђ сње не ког п ој мCI .

lleTellTO p, -а м [лат . dе tе пtО I' од d е l iп е гс задр ­ жат иј прав. онај кој и тре н ут н о р ас п олажс н е к ом ства ри , корисник , имала ц , п ри теЖаЈ ШЦ .

детенција, -ё ж lлат. d е tе пt iо ј Гlpa B . рас п ола­ гање, коришћење н е ком СТ В Cl ри кој а ПРИl lClда д р уго ме .

дете Р МИ llи зам, -з ма м [ Н. дете р м ин исати , - изам ј

1. ф I1 ЛОЗ.

у ч е ње

IIpe MCI

кој ем су св е l юјаве

у с в ем ир у li е и збежа н р еЗУJlтат р а није l - стања ;

СХВClта њ е да н е постој и слу ч ај н ост.

филоз. у

2.

етици, правац који н е при з н ај е постојClње сло­

бодне воље .

KY IlH CI

3.

људска

еко н . сх в атање по коме је цело­ Clктив н ост

условље н а

п р ивр е­

дом, тех н олог иј о м и со циј ашш м ф Clкто р има .

lleTepe llT, - а м, МН . lleTepe llTI1 , ген . МН. дете р е­ lI aTa [ е н гл. deterrent од лат. deterrere з а l1 ла шит и ] II ОЛ. средство за застр а Шl1в а њ е , о н о ш т о од вр а­

ћ а непријатеља од н аме р е да н а п ад н е (у првом реду поседовање ато м с ко г о р ужј а).

дете рз йв а ll , - вн а, - вн о l НЈШТ . dete rsivlI s пр е ­ ма лат. dеtе гgеге ч и сти ти] хем. к ој и служ и за ч и ­ шћ ење.

дете Р МИ llи саТII , - иш ё м с в р ш . И II ССВ Р Ш . lлат. d еtе lln iп а ге, в . де-, tе пniп а ге о гр а ничити , затво­ ри ти ] одр едит и , одр еђи ват и , утв рд ит и , утврђи ­ ват и.

детер ми ни ст(а), - ё м, ., Н . дсте рмини сти

dete rs io Гlрсма нат. de-

'IИСТИТИ] хе м . чишћ ењс .

[8.

дете РМИl-l изам ] пристал ица детермин изма .

дете рџ е l lТ, -а м, м н . детерџ е н т и , ген . те рџ ената lell rJ' .

д ете рз иј а, -ё ж [ нлат.

м ат. зб ир п ро и з в ода који

+ детекторскЙ .

ти] откривање, ПРОНаЈЈажење.

tergere

2.

детеРМ lш атйв, -а м [лат. d еtе ГI11iп аt i VllS од­

природне појаве и сл.) .

1.

ци љ не ког р аз в ој а.

се п о одр еl) е н о м п р а ви лу доб иј ај у и з к вадр атне

M>I .

де­

detergent од лат . d е l е гgе ге чи­

сти т и , б ри сат иј х е м иј ско с р едство "ја прање и л и ч ншћ ење, у теч н ом стању и л и у

IIpaxy .

345

дето

дефект

дето [итал . новано

(06.

detto речено] то исто , н ап р ед име­

у тр говачким списковима) .

но тр и глумца у анти ч кој драми ; уп . протаl'О­ Iшст(а ) .

деутё ријум , -а (и деутё рйј, -а) м [грч .

детоксиюiција, -ё ж (неIlР. детоксинација) [ В. дето ксиковати]

1.

уклања ње отрова; посту ­

пак којим се отровна материја чини неотров­ ном, нешкодљ и вом .

2.

ros

кисео ник ом даје тешку воду.

физи ол . метаболично вре­

т ва р ање (пре с вега у јетри) отровних материја

деуте ро- [ .1'Ч .

као први

delltero-; deuteros]

део речи з начи следећи , други .

у мање отровн е, које се лакше излучују. З. в . де­

зинтокс икаЦltја .

deute-

д руги] хем. и зото п водоника који у споју са

де уте рокаltонскй , -а , -о [ В . деутеро- , канон ­

...

ски] :

деуте рокаНОltске КЉИI'е рен . књиге ко ­

дето ксиковати, -ујё м (и детокс ишtрати ,

је само католици уврштавају у Стари завет

дето ксiщирам, З. Л . мн. детокс ицирају ; и епр. де­

(Књига о Тов иту , Књига о Ј уд ити , Књи га Пре­

токси нирати) [ В. де-, токси ч ан] вршит и , и з вр ­

мудр ости, Књига С ирахова , Књига Варухова ,

шити детоксикацију .

Прва и Друга књига о М акавеј им а) .

дето натор , -а м , мн. -и [ В. дето нирати] у р еђај

Деуге рономиј ум, - а (и Деуте рон омйј, -а) м

који изазива Шlљење експлозива . • деТО ltатор­

[нлат.

скй .

деутеро-, грч .

дето нација, -ё ж [В . дето нират и] прасак из аз ван експлозијом. с

унутрашњим

1. пу ца њ , 2. те х н . у моторима

сагоревањем ,

пуцкетање

детонирати, дето нир а м , З . л. м •• . дето нир ају

detoner од лат. detonare

tonare

праснути , праскати, експло­

ди р ати .

1.

деутеропатија , -ё ж [В. деутеро-, -патија] друге болести, секундарно обољење.

прем а

и заз вати , изазивати експлозију бом ­

2.

кони поновљени).

мед . болест која се јавља као посл едица неке

сврш . и несорш. [фр . гр мети ]

књига Мојсијева (у Даничић е вом преводу: За­

и з а­

з вано Гlребрзим па.љењем мешавине .

бе , мине и сличних уређаја .

деф , дефа м, м н . дефови , .'е н . мн . дефова [тур .

истрошити]

2.

d1iff]

н арод ни муз ички инстру­

мент с напетом кожом по којој се удара дла­ ном , тамбурин ; уп . да ире .

detritus трење, губљење од 1. геол. врои з води распада­

де факто прил . [лuт.

6иол . маса ситн их честица органске

материј е настала распадањем организама.

2.

у ствари , ствар­

дефанзива , - ё ж [фр . ван]

1. вој .

defensive,

8.

дефанзи ­

одбрамбени начин ратовања; повна­

ч ење пред надмоћнијим непријатељем .

детронизација , -ё ж [В . детронизовати] збацивање, св ргн уће с престола .

de facto]

но , з аиста.

ња , мрвљења или руше ња, остаци , раздробљено камење.

од ар .

def, tef

детритус, -а м [лат.

deterere

Dellteronomitlm од грч . dellteron6mion, В . 1l6mos з акон] део Библиј е, Пета

2.

ста­

1.

њс у којем је једна страна у ставу одбране (у

ф иг . скида­

гюлем ици , сукобу , борби и сл . ). З . сп . концеп ­

ње кога с незаслуже ни х висина , разб ијање ми­

ција у спортској игри (шаху , боксу, ф удбалу и

та о коме .

сл .) зас нована на ч в р стој одбрани .

детронизовати, -ујём (и деТ РОllизира т и,

дефанзйван , -в н а, -в н о [фр .

defensif од defen-

детрониз ирам, З. 11 . м •• . детрони з ирају) сврш . И

dге , нат.

нес врш . [В . де- , трон]

дефанзиву; усмерен на дефан зи ву, одбрамбен .

престола.

2.

1.

св ргнути , св р ганати с

фиг. откривањем и сти н е с кинути ,

с кидати н екога с пиј едестала, одузети му неза­

де фашизација, -ё = де фашистиз ација , -ё ж

деф ека ција , -ё ж [нат.

дету рпација, -е ж [лат .

deturpatio

према

tur-

ружан , гадан] кварење , нагрђивање , унака ­

зивање, скрнављење.

деус екс махина в.

раТl1]

1.

и з м ета .

defaecatio,

В . дефеци­

фИЗИО1l. пражњење црева , I1 збацивање

2.

хе м . пречишћавање , чишћење неке

течности од сув ишни х прим еса.

deus ех

тасЫпа .

деутераго нист(а ), - ё м , мн . деутераго ни ст и

де фект, -а м , мн . д ефекти , .'е н . мн . дефеката [нат.

defectus

грешка , слабост од

[гр'•. deuteragonist~s , в. деу,'еро- , agonist~s бо­

бити, погрешити]

рац, такм ичар] ист. п озор . други глума ц од уку п -

на.

346

одбра н ити] који се односи на

[В . де-, ф а шизам] процес уклањања фашизм а.

СJlуже н у славу.

pis

defendel'e

2. квар ,

1. недостатак,

н е и с пра в ност.

deficere

осла­

ПОI'решк а , ма­

дефицитан

дефекта н

дефекта н, -тна , -тно [л ат.

fic ere

према

defectus

de-

недостајати] који има какав дефект, не­

лог, измет] жду.

2.

1.

мед . празнити црева , вршити н у­

хем. (о)чистити , прочишћавати , прочи ­

стити ( раство р , течност) .

испр а ван , оштећен, покварен .

дефltJIё, -еа М [фр .

дефекти в, -а м [В . дефективан] грим. промен­ љива реч којој недостају неки облици промене .

де фективан, -в на , - вно [лат.

defectivus,

defiIe]

све ч ана поворка ,

парадни марш, дефиловање.

в . де­

дефиловати, -ујём н есврш . [фр .

све­

defiler)

фектан] грам. непотпу н , који нема комплетну

ч а но ПРОJlазити , проћи и спр ед некога одајући

промену . .t. дефективни ГЈlаголи глаголи који

му почаст .

нем ају све облике (нпр. велим , немо}) .

дефинисати , -ишём сврш . и .. есврш . [нем .

дефеКТ()ЈЈОГ, - а м, мн . дефектолози, ген . МН .

дефектоло га

[8. дефект,

-лог] мед . лекар спец и ­

јалиста за дефектологију.

nieren] 1.

одредити значење н еке р ечи или појма.

д ефектологија, -ё ж [В . дефект, -логија] мед.

•

дефектОJlОUJКИ .

ционисати .

дефинитива, -ё ж [1IaT.

дефектоскоп, -а м , мн . -и

дефект, -скоп]

[8.

(помоћу рендгенског снимања, ултразвука и сл.).

дефектоскопија, -ё ж [В . дефект, -скопија] откривање, проналажење грешака у материја­

defectio] 1.

исту п а ње ,

одметање и з какве групе (обично странке, цр­

2.

на сталност у служби.

дефИllитиван , - вна , - вно [фр .

1.

2.

фllГ. губитак

definitor, пре­ definire одређивати] 1. о н ај који одређу­ је , одлучује. 2. цркв. члан старешинства у неким католичким монашким редовима .

одређено , утвр ђ ено , одређени појам .

бацивање кроз прозор (начин убиства ,

definitioj

тачно обј а­

дефеllестрирати, дефе нестрирам , З .

11.

мн.

дефенестрирају сврш. [ннат. dеfепеstгаге , в . де-, прозор] избацити (кога) кроз прозор .

дефензор, а м, мн . -и [нат.

defensor]

суштине неког појма .

де фИllијеllТ, -а м, мн . дефицијенти , rell . мн .

'lecTo

приказан као самоубиство скоком кроз прозор) .

дефицијената [В . де фицијентанј

de-

пораз] сумња у властите снаге, неверова­

ње у победу или у успех неке војне акције; ма­

свештеник

2.

о н ај који има мањак у каси , на рачуну; ду­

ж ник.

дефЈщијеllтан, -тна, -тно [лат. ма

д ефетизам, -з ма м [фр . defaitislТ1e, према

1.

удаљен из службе због трајне неспособн ости.

бранилац,

заштит ни к (обично почасна титула).

deficere

недостај ати]

1.

пре­

deficiens

непотпун , недово­

љан, мањкав, неодговарајући .

2.

I1СИХ . душевно

заостао , слабоуман.

дефицијеНТIIОСТ = дефицијенција (в . ) дефицијеlщија , -ё = дефицијеllТIIОСТ, -ости

лодуш ност .

д ефетист(а), -ё м, мн . дефетисти [фр .

defaite

де финиција , -ё ж lHaT.

шњење неке речи или израза помоћу других израза који се сматрају ГlOзнатима; одређивање

дефенестрација, -ё ж [В . дефенестрирати] из ­

према

де финитор, -а м , MII . - и [срлат.

де фини -гум, -а м [лат . definitulТ1] оно што је

женствености .

fenestra

definitif од лат.

који одређује] коначан, завршен , за­

кључен; одлучан, пресудан .

мед. губитак женских полних особина

услед хо рмонског поремећаја .

faite

definitivus

отпад ништво , издаја .

дефеминизација, -ё ж [В . де-, фемини за ци ­ ја]

в . дефини ­

ма нат.

лима и р аз ним производима.

кве и сл.).

definitiva,

тиван] заст. завршни испит којим се стиче пр аво

с права за откривање дефеката у производима

дефекција, -ё ж [нат.

2. одре­

д ити функцију , начин на који ће нешто функ­

н аука о урођен им телесним и психичким недо­

стацима .

defi -

дати, давати дефиницију, прецизн о

defaitiste,

пораз] онај који је прожет дефети­

змом, који шири сумљу у могућност победе.

11.

defaecare,

мн . дефецира­ в. де-,

м ед. ментална заосталост,

2.

недовољност, недоста­

де фицит, -а м [л ат.

deficit,

З . н. јд . од

defi cere

недостајатиј мањак, негативна раЗJlика и змеђу

односи на дефетисте и на де фетизам.

дефеци рати, дефецирам, З.

1.

так , непотпуност.

слаб оумност .

д ефетистичк и , -а, -о [В . дефетиста] који се

ју свр ш . и несврш. [лат .

ж [В . дефицијентан]

faex

та-

прихода и расхода.

дефицитан, -тна, -'Г но

8.

дефицитаран .

347

де фицита р а н

дехидрирати

дефицита ран, -рна, -рно [В . дефицит]

1. финанс .

дефОЈ1 иј а ција, -е ж [нлат.

који је у мањку, ryбитку, који има више расхода

лат.

н его прихода .

ћ а.

2.

кога нема довољно, који се тешко

налази (дефuцишарни йроuзводu); за који нема довољ но стручњака (дефицишарна заНИAlmьа).

дефJlагра ц ија, -е ж [лат.

де ф о р еста циј а, -е ж [ е нгл. де-,

бурно

deflagratio] 1.

2.

изгарање експлозивних мате­

рија без детонац иј е, IlОД нормалним притиском .

де фJlатор, - а м [В . дефла ција] еко" . кое фици ­ јент којим се множе цене у периоду дефлације

који подразумева дефлацију, који делује у сми­

слу де флације ; супр. t'НфJlато р ан (в . ). д ефJlацнја, -е ж [ еНI·Л.

де ф о р ма циј а, -е ж [лат. ње.

вање коли чин е новца у огпицај у уз одговарају ­

де флац и ОнИ .

тике којој је циљ да смањују ћи б р ој но в чаница

•

деф о р миса Јi , -а, -о [В . деформи сати] не и згледа норм ал но ,

phlegma СЈ IУЗ]

д ефJlексија, -е ж [лат.

detlexio IlpeMa detlec1. ск р стање, савиј ање,

де ф о р митёт, -6та м [лат.

в. де­

де фр ауда н т, -а м, мн. дефрауда н ти, ген.

MII .

фраудирати] проневерилац, утај и вач.

defraudatio,

в. де­

фрауд ират и] превара , прон е в е ра , утаја.

дефр ауди р ати, дефраудирам , (у)чинити

IlpoHeBepy, утај у,

3. л. M II. дефра­ defraud are варати] прон е в ери ти, IlPO-

н еве равати .

де фтер в . тефте р .

вој . разлика и удаље но ст измсђу

дефте рдii р в . тефте рдii р .

дефлекто р , -а м, МН. -и [в . де-, л ат. tlес tеге са­

1. уређај који скреће гаса . 2. за вршетак д имњ ака

defolll1 itas,

формисати] изобл ич е но ст, у накаженост.

циља и места на које је п ала ав ионск а бомба .

вити , окренути]

de-

обликовати] (ис)квари­

уди рају е врш . и нсеврш . [ лат.

те чн ост и дел имично ослоба ђа воде .

дефте р хilll а В . те фте р ха н а .

млаз изра ­

ђен тако да штити од ветра .

де фло рато р , -а М , м". -и [В . дефлорисати]

дехелм интиза ц и ј а, -е ж [в . де-, I·РЧ . ген.

дехид р а циј а, -е = дех и д р ата Ј.ија, -е ж [В. дех идрирати]

2.

так н ев иности .

helm ins

црв] мед. вет. у клањањ е глиста и

дехидр ата циј а = дех и д р ац ија (в.)

де фJlорациј а, -е ж [ В . дефло рисати] мед. ки ­ дање х имена, дев ичњака, р аздевичење, губи­

helmillthos

СЛИЧНИХ Ilаразита и з организма .

онај који је де војци одузео невиност .

1. одузимање

и л и губљење воде.

дехидрираност (в . ) .

в.

дех ид рир а lЈ ОСТ, -ости ж [В . дехидрирати]

цвет] обавити дефлорацију , одузети

МСД. стање у орга н изму које настаје услед вели­

дефлорисати, - ишем ев рш . [лат.

de tlorare,

(девојци) н ев ино ст, раздев ичити .

дефОJlија Ј ЈТ, -а м [ в. дефол ијација] хе мијско средство које изазива опад ање ли шћа.

348

formare

дефр ауда циј а, -е ж [лат.

дефлегмација, -е ж [ В . де-, грч .

tlos

в . де-,

ти оБJIИК , изобличити , и зоБJI ич авати, унакази­

хем. врста дест илације у којој се мешавина

де-,

1. који 2. који Harpl)e H, унакажен . 3. фиг.

де ф О Р М lt сати , - ишем е врш . и "ееврш . [лат .

fo lll1are,

за дефлег мацију .

течности и л и

деформисано, и з мењсн о, из ­

дефрауда ната (ж . дефр ауда н ткиља , -е) [В . де­

д ефлегматор, -а м [В . де флегмација] уређај

2.

3.

је изгуб ио Ilрвобитни облик , и з обл и чен.

де­

фЈ ЈационИсти'lКИ.

одсту п а ње .

мед . неправилан развој кости и л и н еког

ти , унакажавати .

[В . дефла ција] при стал ица фин а нсиј с ке п ол и ­

[еге са вити , зак ренути]

defo mlati o] 1. кваре­

обл ич е но место.

дефлациiншст(а), -е м , MII . дефлационисти

у Оllт ицај у IlOдигне куповну моћ новца .

в.

на с тр а н , и з опачен .

ција] екон. појава супротна ИНфJlацији , смањи ­

•

2.

другог орга н а.

detlatioll, в . де-, инфла­

ћи пад о пштс г нивоа цена .

deforestation,

шума] уклањање , крчењ е шум а да б и

ње, промена облика ; изобличавањ е, и зо п ачава­

да би се могле упо р ед ит и с ранијим ценама.

де фJlаторан, - рна , -рно [В . дефлац ија] еко н.

forest

се доб ило ПОЉО llривред но зе мљиште .

изгарање , с високом TeM llepaтypOM и јаком све­ тло шћу ; пожар .

defoli atio, в. де-, fol iu m лист] 1. 60'1'. опадање л ишћ а са дрве­ 2. о гољивање дрвећа хемикалијама .

ко, · губ итка те чност и .

д с х ид рир ат и , дех идрирам ,

3. 11. МН . дехи­ hyd6I" вода] 1.

д рирај у сврш . И li еевр ш . [В . де-, грч .

децима

дех идро геюiција

одузети ( ч ем у) воду, л иши'!'и воде .

2.

-а) м [лат. dесеппiшn од d ece lТl десет, аппtl S го­

дех идрогенација, - ё ж [В . де-, 8. хи дроге н] дех и с ц е нтан , -тн а, -т н о [лат.

dehiscens

дех и с ц е нција , -ё ж [ В . дех исце нта н] ч ау р е,

п л ода

ил и

1.

бот .

2.

мед. попуштање хи р у рш ког ша ва.

дех орта ција, -ё ж [лат.

dehortatio,

децентрализација, - ё ж [В . де-, центр ализа­ циј а ] пр е н о ш ење из в ес ни х п ослова (у власти, у п ривр ед н ој о рга ни за цији и сл.) из це нтр а на

8.

де-, ћ о г­

охрабриват и , п одстиц ати] од вра ћањ е, са в е ­

ни ж а м еста, и л и и з гл авн ог "р ада у р ег и о н алне ц е н тр е .

товање да се н е ш то н е у чини .

децентрализовати , -ујём ( и д ецентра ЈIИ ­

дехума низација, -ё ж [ В . де-, ху м а н]

1.

ишчезавање бит н их

човеко в и х особ ин а,

бље ње људскост и .

оту ђ е њ е 'ю в ека у да н а­

2.

decere

да н ; у з д ржљив , не у п адљ ив .

д ру гог

биљног органа да б и из њ е га иза ша о садржај .

tari

JtelI e llТaH , -тна , -тно [лат. dесе п s од

дол иков ат и] кој и доликуј е, пристој а н , при кла­

кад достигне з р елост.

от в а р а њ е

•

дец ё ниј ум ( и д ецёllйј ) = де цёlшја (В . )

пр е­

зевати , зј а пити] бот. који се отва ра

hiscere

спонтано

д ина] р аздобље од десет год ин а, десетле ћ е .

деце нијски .

хсм . одузимање водоника н е ком ј ед ињењу. ма

де ц ё нија , -ё ж = де цёНИј ум , - а (и децёниј ,

мед. изгу­

бити велику кол ичину воде .

гу­

З{lрати, де це н трал и з ир ам , зи рај У)

дехума llИ з овати, -уј ё м С8 РШ . и неС 8РШ . [ В.

дехум и д ификација, -ё ж

[8. де-, лат. htllТlidtls

децерliат, -ата м [ нем .

или хемијских с р ед став а.

де целерзтор , - а м, м н . - и

[8.

де целера циј а]

направа за успо ра вање ( нпр . воден е и л и в азду ­

шне струје) . су" р . ак целерз то р (В . ) . де цел ерација , -ё ж [В . де-, а кцеле рација] ф ю.

м " . де це Н ТР3ЈIИ ­

Dezem at пре ма лат. de-

сл ов а; н адле ж ност.

деци- [ф р .

dec i-

од лат. d ec ilТltl s десети] као

први део речи оз нач а ва десет и део јед ин ице у др у гом делу р е чи .

влажан, в . -фика циј а ] с м а њ е ње и л и у кла њ а њ е влаге из просториј а, п утем м ех аничких ур е ђ ај а

JI .

се т е ге одлу ч ити] заст. опсег рада, делокруг по­

де-, хуманизо в ат и ] (из ) в рши ти дехума н иза ци ­ ју , одузети коме бит н е људске особи н е.

3.

це н тр ал и зоват и] из вршити , из­

вршав ат и де це нтр ал и за циј у.

шњ е м свету, ПОД ВРl '3 в а њ е људ ск е приро де тех­

нологији и захте ви ма п отр ошачког др у штва.

[8. де-,

деци м ИfщеКJI . [скр. од де цилита р] фам . деци­ ли т ар .

де[tиБ СJl, - а м [ В . деци - , бел] физ . д есет и део бела ( В . ), јед иница з а мер е њ е р азл ика у ј ачини СИГН3ЈЈа ; најчешh е у потр ебљ авана ј ед иниц а за јачину звука.

де циграм , -а м , МН . -и [ В . деци -, - грам] десети

успо р авање, с ма њ ива ње брз ине ; по степен и гу ­

део грама .

битак уб рза њ а.

де цё мбар , - б р а и де цемба р , - бр а м [лат.

децида ll нес,р .,

de-

месец у годи н и .

смислен .

дец и з иван , - вна, -вно [ил ат.

де цё мбарски, -а, - о [В . децембар] који пада

decidere de-

dezidiert

од лат .

deci-

одлу чити] јасан , одл учан , од ређен , н ед в о­

dere

де це мвир, -и ра м [лат . decelТl v ir , прем а

де цiщ ЙрЗн .

де цидиран, - а , -о [н е м .

celТlbeг п ре м а decelТl десет : десети месец 110 ка­

лендару који ј е гючињао од марта] д ванаести

у децемба р ; који ј е ка о у дец е мбру .

8.

одлучи ти]

шење , коначан .

1.

decisivus,

према

који сад ржи одлу ку, ре­

2. ОДЛУ'l ујући ,

пресудан .

м у ш к арац] и ст . у старом Риму , у

де ЦИJlитар , -тра м , мн . дiщи л итри , , ·е н . мн . де­

време републ и ке, ч ла н в е ћ а од дес ет људ и из а­

цилитара [ В . деци - , л итар]ј ед иница за за l1реми ­

браних да пи шу зако н е.

н у те чно сти , десет и де о л и тра .

celТl десет,

vir

де ц ем вирзт, -ата м [лат. decelТlviraru s, в . де­ цемвир] ист. већ е од десет ч ла нов а.

де ц е li ЗЈЈ НИ , -а, -о [кас нолат . лат.

decennis

од d ece lТl десет,

decenn alis од annus годин а] који

се зб ива сваке десете год и не .

децима, -ё ж [лат. dec ilТl a муз.

2.

1. десет и то н

(pars)

десет и део]

рач у н ај у ћи од о с новног тона .

интервал од десет тон о ва .

3.

и ст. дес етак , де­

сетин а , по рез од десетог дела у р ода.

4.

КЊИЖ .

стр офа од десет стихова.

349

децимал

дибук

децимал, -ана м И де цима Јta, -ё ж [срл~т.

cimalis)

de-

мат. свака цифра кој а долази иза деци ­

де шифровати , -ујём (и де шиФр 'рати , де­ шифрйрiiм , з. [фр .

малне запете.

децимал ан, -пна, -Jl Н О [В . дец им а.Jlа.! мат . који се броји према основи

10.2.

1.

који се од носи

на дец имале. & де цим алн и раЗЈlOмак разпо­

11 .

dechiffrer,

мн . дешифри р ају) снрш . И lI еснр ш.

Н . де-, шифра]

1.

(про)чи тати оио

што је liaпи саио шифром , превести шифрир ани текст н а обичии језик.

2. ф>п·.

прочитати , расту­

мачити нечитак ИJlИ тешко разумљив текст .

мак приказа н само бројем десетих, стотих, хи­

де шператан В . деспе ра та н .

љадитих итд . делова, после децималне завете;

де шпер ац ија В . деС llераЦltја .

децималн и

рачун

мат .

р а ч ун

са дец им ал ним

разпомцима; де цимаJlJШ систем M~T. бројни

систем чијаје основа број

1О ; де цималн а

мера

систем мерења у коме се јединице деле на де­ сет, сто , хиљаду итд. депова; д ецимална

Bal"a

вага у облику двокр аке разнокраке полуге по

којој се помера тег десет пута па кши од тер ета; децимаJlJlа класификација систем раз врста ­

вања књига у бибпиотекама уз употребу де ци ­

децима р , -ара м = децим ато р , -а м [нл ат.

de-

ист. сакупљач де­

сетине, десети нског пор еза.

де Цllметар, -тра м , мн. дециметри, ген . мн. де­ циметiiрii [Н . де ци- , -мета р)јединица мере за ду­ жину, де сети део метра .

decimare ј 1.

ист. казиити,

кажњавати смрпу сваког десетог војника (казне­ иа мера у римској војсци) .

2.

фиг. сипио смањити

број људи или стоке, проредити, десетковати.

де ци мола, ё ж [В . децима, уп. триола ] муз. група од десет нота исте вредности кој е тр еба одсвирати у времеиу које ииаче заузимају осам нота.

де ци секунда, -ё ж , ген. мн . децисекуидй [В .

де чизо прил . [итал .

deciso]

муз. одлу чн о, еиер­

диазо- [Н . д и - , азот] хем. који садржи групу од два атома азота д иректно спојена с неким органским радикалом (дuазо-једuњења) .

д и аМИ lt , -~Ha М [В . д и -, ам ини] хем. органско јед ињење са две аминске груп е.

д иандр иј а, -ё ж [В. ди-, "рч . апег I"ен . andr6s (у неким друштвима); уп . м оно аидрија , поли­ а нд рија .

д иарх , - а м, мн . диа рси , ген . МН . диiiрхii

lB. ди-,

-а рх) ист. један од двоји ц е истовремених влада­ ра , сувлада р .

д иар х ија , -ё ж [В . ди-, -ар хија] ист. вл ада вина д иар х ичан , -ч н а, - чио

lB. диархијај који има

два владара , који има два господара .

д 'ба, -ё ж [тур .

diba

од п ерс.

dlb ii]

покр . свипе­

на тканина проткан а златним и сребрним жи­ цама, брокат.

д ибек, -а м, мн . дибеци , ген . МII . дибёкii [тур.

dibekj

ПОКр.

1.

аван, ступа од дрвета или изду ­

бљеНОI·· камена за туцање кафе .

2.

кожарска сту­

шаржирају свр ш . И несврш . [фр. то варити , истова ри вати .

2.

д иб етл и прид . индекл . [В . д ибај покр . начињен

д и бiщуз и Д ltбидус (уоб. и дибидуз, диби­ дус) и ПРИJl . [тур .

де шаРж'рати, деша ржйрiiм, з. п. МII. де­

decharger] 1.

ис ­

олакшати, олакша­

вати , растеретити, растерећивати кога бр и ге ,

dUbedUz)

де шифрант, -а М, мн . дешиф ра и т и , ген . МН .

dechiffrer,

в. деш ифровати]

оиај који разрешава шифре, кодове .

•

де ши­

екс пр . фам . сасвим,

потпуно, тотал н о.

Дlt б раll Хltј ат и , - ата м

"'1 .

[нлат. dibгапсhi аtа,

в . ди-, грч . Ьпiпсhiа шкрге) зоол. врста морских животиња са две ШКРI"е, дво шкр жњаци .

д и б рахис , -а м lГP'I .

зад ужења и сл.

350

као први део

оддибе.

гично, ритмички преци з ио.

франтски .

dis двапут)

па која служи за штављење коже .

деци-, секуида] десети део секуиде.

де ш~франiiтii l Фр .

према

двојице, двовлашће, сувлада рство .

децим' рати ,дец~мй рiiм, з. п . мн . дец им~­ рају с нрш . И несврш . [лат.

di-

мушкар ац] соц . б рак жене са два законита мужа

малних бројева, с тачком уместо запете.

cimarius, decimator, В . деци ма)

д и- [гр'! .

реч и озиачава да се д р уги део узима двоструко.

dibrachys,

В. ди -,

brachys

кратак) ме-гр. стиховна сто п а оддва кратка слога .

д itбук, -а м [хебр .

dibbuq]

по јеврејском н а­

родном веровању, душа покојника која се усе­ пи у живог човека и овлада њиме .

д ива

диви д еtlД

дива, -ё ж, ген . м н. ди в а [итал.

d iva бо жан ст ве­

Дlшерпtрати, д иве р ги р а м ,

на] врло по пул арн а глум ица или опер с ка п ева­

р ају С ВРШ . и несв рш. [ с рлат .

чиц а, з везда.

vergere

д ивагац ија, - ё ж [нлат. di vagatio, пре м а лат .

d ivagari

одлутати ј

жењ е н а споредн у тем у, д игрес иј а .

2.

прела ­

3. пр ав .

оста­

вљање Дома ћи х ж и воти њ а без н адзо р а н а ј ав­

ном месту као правни п р екрш ај.

д иван , - а на м [ту р .

diwan] 1. и ст.

divan од а р . diwan од перс.

р азгово р .

3.

покр .

2.

саста н ак момака и девој ак а,

.110 . 4. канабе, софа , отоман , кау ч .

5. к њи ж.

д ивСрзантскЙ .

д ивзнија l , - ё ж [тур .

разарање обј еката у

б и се збу ни о противни к.

divani

3.

нам ерно ометање н с­

ког подух вата, деструкти ван п оступ а к .

од ар . И п е рс .

д ивеРЗИфltкација , - ё ж [ в . д иве р з иф и ков а­

hatt-i

јим су п иса ни ферма ни у Османском Царству.

d ivane од перс . diwane

1. у н о ш е њ е

т иј ст и .

2.

пром е н а , р азл и ка , р аз н о врс н о ­

е ко н . пр о шире њ е про и з вод н ог пр огр ам а

ил и асо ртимана р обе кој а се пр одаје .

д иверзitфиковати ,

луд] сулуд чо век , будала , ш а ша в ко .

-уј ё м

д ив а нити , д ива н им н есврш . [ В. д и ва н] покр . говор ити, разго в арати , ћ ас кати .

д иван - каба ница заст. ду га ч ка каба н ица од

и

н ес врш .

dive rsifi care пр е м а лат . d iversus разл ичи т , -fi care = face re 'Iинит иј у чинити н е што р аз н о­ в р с ни м , с пр овести д ив ерз ифи кац ију.

дивертикулитис, -а м [ В . ди ве рт ик ул, - и ти с ] м ед . з ап аље њ е д ив е рт и кул а .

ц р ве н ог сук на .

д иван х а н а, -ё ж , ген . М Н . д и ва н ха н а [тур . di vanhane од перс. diwa n - ~ a n e ку ћа , м есто з а р аз­ говор] 1. пространа , вел ика п р осто рија н а сп ра­ ту у кућама о риј е нтал не град њ е која СJlУЖ И за боравак , разго вор , lIу ш ењ е .

2.

део балкона з а­

д иваlluија, -ё м [ В . д ив а н]

(2). 2.

1.

дивертикул6за , -ё м [ В . д иверт икул ] мед . бо­ лест кој а се одл икуј е ст в ар а њ ем већег б роја ди­ в е рт и кул а у јед н ом о р га н у.

дивертitкул(ум) , - а м , МН . - и [шп. di v e гticu­ 'иm пр ема

di ve rtel"c, devertere

ск ре н ути] мед .

мест и м ичн о Ilр о шир е њ е ш упљ и х о рга н а, ст в а­

творен д р ве ним р е ш етк ама, до ксат.

о н ај кој и у че­

р азгово ра н , п р и ч љ ив чо ­

ра њ е мал и х избо чин а у цр еву , ј ед њ а ку, б е ш и ­ ци и сл .

д ивертимеllТО , -мё нта м [ ,пал . di ve гti m e n to

век .

д ивеРГС lI та н , -т на , -т н о [с рnат . d ivergens од в. д ив ерги рати ]

1.

кој и се раз илаз и ,

забава] муз.

1.

ин стр уме н тал н а КОМ ll оз иц ија в е­

селог к а ракте ра, без од ређе н е ф о р ме, пос еб н о

који се к р е ћ е у р аз ним пр авцима ; кој и одступа,

н е гова н а у ХУ III веку .

кој и се разл икуј е од чега .

и з међу д ва по н авља њ а теме "

2.

м ат. кој и ниј е

KOtl-

веР ГС lI тан (в . ).

у ф у г и , прелаз н и део

б ава]

1.

н аз и в з а б алетс к е или п е ван е м е ђ у и гр е

у фр ан цус к ој опе ри и л и позо р и шту , н ар очито

особи н а о но га ш то је д и в ер ге Н ТIlО.

д ивеРГС tlLlија , -ё ж [срлат . di vergenti a] 1. р а­ зилажење , од ступање , удаља в а њ е ;

2.

дивеРТЈlсмаll, - а н а м [ ф р . di ve гti ssem e n t за­

д ивеРГС tI Т IIОСТ, -ости ж [ В . д ив ер ге нтан]

2.

С ВРШ .

[с рn ат.

д иванисат и в . д иванити .

ствуј е у д ив а ну

diversio прем а лат. dever1. вој . напад у позадин и; позади ни . 2. акциј а предузета

одвратитиј

да би се одвратила п ажња од правог циља или да

пи смо д ива н ија] и ст. а ра п ско п и смо ко­

д иванија 2 , - ё м [тур .

д ивсрзија, -ё ж [СР1Шт.

tere с кренуги ,

lI oce-

д ивана , д ив а li а на В . д иван х ана .

di vergere,

sant, в . д и вер з ија] 1. о нај који врши д и ве рз иј у. 2. пр ип ад ник с п е циј ал н е ј ед инице са задатко м да р у ши с аоб р а ћ ајнице, пру ге , мостове итд . •

зб ир ­

ка источња чких пе с а м а .

diwani

д ивсрзаllТ, -а м , М Н . д ив е рза н т и , ге н . МН . д и ­ верз а н ата (ж. Д llв с рз аllткиња , -ё) [ нем . Ој уег­

ц а рс ко и л и вез ирско в еће , држ ав ­

ни савет; ца рс ки д в о р , царск и пр есто .

с кр е н ути] раз ићи се , раз илаз ити се ,

удаљ ити се , удаљават и се .

мед. говорење без везе ,

1.

след н е п о вез ани х р еч и , тр абуњање .

3. л. М II . д ив е р г и ­ dive rgere према лат.

неслага ње .

физ. раз и л аже њ е з рака и з неке тачке.

3.

6иол .

у ХУН ве к у .

2. ар а н ж м а н

о п е рск и х ариј а за о р­

кеста р и ли кла вир . 3. в . д ивертимеllТО ( 1). д ивидеtlД , -а м , М Н . д ивиде нди , '"ен . М Н . д иви­

пој ава р азл ичити х особи н а у р азвој у неке жи ­

де ll ада [лат .

вотињске и л и б и љ н е в р сте .

треба п одеJl ИТИ ] мат. б рој кој и седел и , дељени к .

dividendum

од

di videndus

о н о што

351

дивиде нда

д иги таJlизовати

дивиде нда, -ё ж, ген. мн. див и де н д и [лат .

denda,

divi-

м н . од dividепduПl , Б . д иви де ндј еко>!. део

Д ИВОТО [ итал.

чисте доб и т и који се исплаћује за н ова ц уло­

нит и]

жен

пропагатор .

у

неки

посао;

део

за раде

ак цион а р с ког

друштва који се дел и сваком ч ла н у с разм ерн о акц ијама које поседује .

дивиз, -иза м [нем . Divis од лат. divisus поде­ прил.

[итал.

di visi подељени] муз.

з начава прелазак из ј ед н огласног св ирањ а у двогл асно или в иш еглас но.

division од лат. divisio по ­

+ д ивИзИјскИ .

д ивизион, -о на м [фр . divisiоп од лат.

div isio

подела] Бој . једи ниц а од два и ли три ескадрона; у а ртиљерији, јед иница од д ве или тр и бате ри ­

је .

+ д ивизИО нскИ. Д ИВИЗИ(Нlа р , -ара м, МН . - и = дивизионёр ,

-ера м, мн. -и [фр .

divi sionllaire, Б. д ив изија ] ко­

мандант д иви з ије .

д ивизио низам , -зма м [ ф р . di v i s i О Пlli SПlе ] сликарска техн ика ство ре н а у Француској кра ­

јем ХIХ века, с у п отребом врло малих обој е ни х површина које глед ане и з даљ ине дај у цело ви ­ ту слику; уп. nоеlПl1лИзам .

ди визор, -а м, МН . - и [лат.

divi sor] мат. број ко ­

јим се д ру ги б р ој дел и , дел и тељ.

ДИВИIlЗтора11, - рн а , - рно [нлат. према лат.

divillare

divillatoriLls

предсказивати] који се од но ­

си на предвиђање, видовњачки , пророчки .

д ивиюiција, -ё ж [лат. diviп а tiо] предв иђ а­ ње, прорицање, пр едсказ ивањ е.

ди винизација, -ё ж [фр .

divinisation, в . диви­

ни зо вати] обожавање , прогла ш авање кога за божанство.

1I 0пулари затор .

diVlllgatio] ] . разгла­ 2. објашња­

вање

(06. научних питања) н а р азумљив и при­

д ивус , -а м [лат.

divllS] ист. божански , небе­

ски (титула рим ск и х цар ева).

д игама, -ё ж [В . Д И -, гама] слово н ајстаријег

је је означавало полувокални глас "у " . дигамија в . бигамија . д игеренција с МН . [Ј Ј ат . dig е гепti а од digегеге распоређ ив ати , варити] мед. ср едства која пот­ помажу вар е њ е .

Дигест, -а м и Ди геста, -ё ж [лат.

већих римс ких п р а вника, CaCТ
дигестив , -а м , м>! . -11 [фр . ван]

годи­

digestif, в. д игести­ 2.

мед . ср едство кој е п одст ич е варењ е.

1.

лике р који се обич н о пиј е после обеда.

дигестиван , - вн а , -в н о [нлат .

di gestivus, в.

д и гестијај који се од н ос и н а варењ е, који под­ стиче ва р ење , пробавни .

д игестија, -ё ж [лат. варити ]

1. физиол .

digesti o према digerere 2. р аствара­

варење , пробав а.

ње , омекшавање , ус и т њавањ е чвр стих матери ­

ја у течност и , н а повишеној температури .

дигестор, - а м, мн . - и [eНlЋ.

gesttls

digestor од лат. di-

одв ојен, растопљен] хе м . уређај за од­

страњивање отровне паре и гасова у хемијским

лабо рато риј а ма, споје н с д имњаком или венти­ лато ром .

3. л. мн . дивини з ирај )i) с врш . И fl есврш . divillus божанск и ] сла­

gittlS

прст, еНПЈ .

di gitali s пр ема di digit цифра] 1. који податке при ­

казује б р ој евима ил и од војеним физ ички м сиг­ налима ; бројчани, н уме рички .

вити кога као божанство, уздићи , узди зат и до

од носи на прсте, пр стни .

неба, обожават и .

оерс.

dewit]

•

2.

а н ат. који се

д игитални рач у ­

нар рач у н ар кој и податке приказује д игитално,

д ивит, - а м, мн . дивит и , ге н . мн . дивита [тур . ·3аст . кутија за пера с масти о ­

ницом, писаћи при бор.

дивота мёнте прил . [итал. divоtаПl еlltе ] муз . побожно, с побожношћу .

352

533.

н е н. е . по н аређењу цара Ј УСТl1н иј ана .

[фр . diviпisег, према лат.

divit од

di ges ta оно

што је раС ll оређе н ој и ст. з борник тексто в а нај­

Дltгиталаll, -лна, -л но [лат.

ди винизовати, -ујём (и д ивинизирати, д и ­ винизи рам,

2.

Д ИВ УJlга ција , - ё ж [лат.

грч ког ал фабета у облику удвојене гаме (Г), ко­

дела] вој . јединица коју чини неколико бригада

или пукова .

divul gare обзна­

онај који прено си вести, разгласивач ,

].

ступа ч а н начин , популари за ција .

ознака којом се у оркеста рској партитури на­

д ивизија, -ё ж [ фр .

в. д ивотамёнте .

шавање , раз нош ење, проп аги р ање .

љен] цртица (п р а вопи с ни з н ак).

д ивизи

di voto ]

ДИВУ ЛI-атор , -а м, мн. - и [лат.

уп . аналоган; д игитални часовни к сат који в р еме не показује казаљ к ама н его цифр ама ко­ је се мењај у .

дiн-итализовати , -ујём сврш. [ е нгл.

digitali ze,

в . диг итала н] изразити у д и гиталном облику.

дигипiлис

дизај нир ати

дигиталис, -а м [ЛаТ.

di g itali s

према

di gitus,

Дидахи, Дидаха м мн. [с краћ е но од грЧ . Ој­

због цвета који је сли чан прсту ] 60Т. вишегоди­

dachi ton dodeka Аро s t610п

шња зељаста биљка,

це апостола] р ел. уобичајени назив за р а н охри­

Digilalis purpurea ,

пусти ­

у чење д ванаестори­

кара, напрстак; користи се као лек за срчане бо ­

шћански зб орник р у кописа из

лести.

скалија .

II

века ; уп. Дида­

дигитрон, -а м, мн . - и [према фабрици за и з­

дидекаёдар, -дра м [В . ДИ- , декаедар] геом .

раду џепних рачун ара "Диги трон" и з Буја у

полиедар који има двапут по десет, lј . двадесет

Истри] електро нски џ е пни калкул атор .

површина .

диглос ија, -ё ж [ф р . diglossie, према грч . diglossos који гово ри д вај ез ика , в . д и -, грч . glбssа језик , говор] лю,гв.

коришћење у и стој д ру­

дидим В . дИдiiмијум. дидiiМllјум, -а м СИ дидiiмiiј, -а м) [нлат.

didymium

од "рч .

didymos дво стр у ки]

хем. смеса

штвеној зајед ници двеју варијаната истогј ез и ­

празеод имијума и н еод имиј ума, н екада сма­

ка (књижевног и д ијалекта , наци о н ал ног и ло­

трана за хемијски елемент.

калног и сл.); у п . БИЛИ llгвИзам .

д ид имитис, -а м [,'рч .

дигнита р, -ара м, МН . д и г ни та ри , ген . м н . д и г­ нитара [ с рл ат.

didymos двоструки ,

бл и зана ц , В. - итис] мед . у пала тестиса , орхитис .

према лат. di gПL1 S до­

д идит" , - ија м [ скр . ООТ изговорена по ен­

стојан] онај који ј е н а високом положај у, до­

глеском] Д И ХЈюр -д иф е ни л-трих ло ретан , јак ин ­

dignitariLls ,

стојанственик, високи држа вни чино в ник .

сект ицид , огранич е н е употребе з бог штетног

дигнитёт, -6та м [лат. digпitа s, пр е ма di gПLl S достојан] достојанство, достојан ст в е но држа ­

ди додекаёда р, -дра м [В . Д И -, додекаедар] ,'· ео м . пол и еда р који има два п ут по два на ест, lј .

ње; част, углед.

диграм, -а м, м н . диграми , ген. мн . LIiirpaMa [В . д и -, -грам] ли нгв . гр упа од д ва слова којом се бе­

лежи један глас (нп р . у латиници lј , пј ,

диг раф [енгл.

деј СТ lJа н а окол ину .

dZ).

двадесет четири површин е .

д ид рахма , -ё ж, ,'е н . мн . д идра хм и [ В . ДИ-, драх м а] и ст . ср ебрни новац који ј е н екада би о у

digraph, в. д и- , - гра ф] В . ди­

оптицају у Грчкој и у Ср едоземљу, н о вац од

грам.

д ве д рахм е, д во дра хма.

ДИ I'ресија, -ё ж [1Iат. digressio застрањивањ е] 1. удаљавање од осно вн е мисли , од теме раз го ­ вора. 2. астро н . највећа приви д н а удаље ност пла­

угао , две п олу равни које поп азе и з исте праве .

нета од Сунца .

еле ктрикај

дидактизам, -зма м [В . д идактика] СКЈIО Н ОСТ

дидiњ.-тика, -ё ж, дат. И лок . д и дакт ици [ В . д и ­ дактичан] гра н а педагогије која се бави

01'1 -

штим закон има на ста в е и наставним мето дама.

дидакт ичан , -чна , чно и д идактички , - а , -о

didaktik6s

према did аs kеiп по у чават и] који

се односи на д идактику , наставни, педагошки .

Дида скалија, -ё ж [ скр. од

Oidascalia aposto-

10гuт] рел . ист. најобимнији зборник ранохри ­ шћанских рукописа, ве роватн о из

111

dida-

поучавање, објашњавање] п озор . у метн у­

те напомене у тексту сценског дела којима се објашњава шта се ви д и и шта се зб ива на сцени

или како глум ац треба да изговори одређену реченицу .

[В . Д И- , -едар] гео .. . просторни

д иеЈЈе,,-трик , -а м [е н гл . физ .

ло ш

dielectric,

провод ник

В . д иј а-, В.

електрич не

струје , и золато р . особина тел а које је д иел ектрично. диелект ричан, - чна , -чно [В . д иелектрик] који служи за изопацију, који н е провод и еп ек­ трицитет.

диз, -а м и диза, -е ж [ тур .

diz i]

оно што ј е по­

ређано у ј еда н ред , низ ; у п . дИз ија .

дизајll, - а м (уоб. дизајн) [еН ГIl. dеsigп н а црт]

1.

грана прим е њене уметности која се бави облико ­ вањем производа (намештаја , одевних предм ета,

века.

дида скалије, д и дас калија ж мн. [грч .

skalia

..

д иелектрицiпёт, - 6та м [В . д иепе ктрик] физ .

ка поучавању, ка д и дактиц и .

[грч .

Дllёда р , -дра

техничких уређаја, књига и др.).

2.

изгпед, естет­

ска и л иковна обрада н еког прои з вода.

дизајнер, -а м, м н . -и [енгл . dеsigпег] онај к оји се бави д и зајном .• дизајнерскii .

дизајнирати, д и зајнирам , рају св рш . и нес врш . [С III'Л.

3. Л . мн . дизајни­ design] правити дизајн

353

дијагонала

диза РТРllја

неког производа, обликовати са естетске и прак ­

симптомима као што су же ђ , гл ад и п остепени

тич н е стране .

губитак теж ин е .

диза ртрија, -ё ж (нлат. dysaгthria , в. дис-' , грч.

arthron

спој , веза] мед. поремећај гово ра ко­

ји се огледа у нејасној артикулацији гласова.

дiпгiiн, -и на м, мн. д и з гини, I·еи . мн. дизгина (тур .

dizgin]

каиш од узде који се др жи у рукама

када се у правља коњима, поводац , вођица.

према

di zdar од пере . diп е рс . di z тврђава, dal' од dasten држа­

ти, имати] и ст. заповедник тврђаве и л и утв рђ е­ ног града.

+ д ијаб етичарскii.

д ијабеТlIчкii , -а, -о Lв . д иј абетес] кој и се од­ носи н а дијабетес.

д ијаБОJIIlчан , - чна , -чно

abolos

[..рч . diabolik6s од di-

ђаво] ђаволски, сатански , пакл ен, опак.

д ијаболичар , -а м, мн . - и [В . д иј аболичан] д ијаболича н човек, зл иковац , сотон а у људ­

дизел, -а м [према про н алаза чу , Н ем цу Ру ­ долфу Дизелу

ћерне болести , ш ећераш .

д ијаболик в . д ијаБОJIIlчар .

диздар, -ара м, мн. -и (тур .

zdar,

д ијабетичар, -а м , MII . - и [В . д ијаб етес] онај који болује од д иј абетеса, који болуј е од ше­

(R. Diesel , 1858- 1913)] 1. =

д и­

зел-мото р мотор са убр изгавањем горива , које се пали зах ваљујући ком пресији ваздуха.

2. =

д изеЛ-ГО рИ80 гориво за дизел-мото р е, дериват нафте, по саставу сличан уљу за ложење.

д изела ш , -а ш а м (В . д и зел ] дизел-мото ром .

2.

1.

фам. воз и ло С

ЖНрl". 90-их год ина ХХ века ,

млад ић који негује одређен спољашњи изглед,

имиџ грубог момка (об риј а на гл ава , дебел и лан ци око врата , дукс упасан у д оњи део тре­

нерке , кож н а јакна, патике с ваздушним јасту­ цима итд.).

д изёЈlка, -е Ж, дат. и лок. дизёлки , ген. мн . ди­ зёлк и [В. диз ел] фам. локомотива с погоном на дизел.

д llЗенте рија , - ё Ж ( В . д и с- ' , грч .

ente ron

утро­

ба, црева] мед . за р аз на болест, цревна инфекци ­

ја праћена проливом . + д из е lперiiјскii. д ilЗија, -ё ж [тур .

dizi,

В . диз] ни ска (б и се ра ,

корала, дуката и сл.), струка , огрлица.

д ијаБОЛИЧНОСТ, -ости ж [В . дијаболичан] особ ин а онога ш то је д иј аболично .

д ијаболо, дијабола м [фр .

diabolo, фабричко

име] врста де чје игре пореклом и з Кин е.

д иј ill"Л ИПТ И , д иј агл ипата м мн . [грч.

ptos

diagly-

и з реза н] л ик . фигуре у р еза н е и л и издубље­

не у тврдом материјалу .

д ијаl'л иптика , - ё ж, дат. И лок. диј аглиптици [ В. дијагл ипти] лик . вештин а ур езивања, грави­ рања .

Д ltјаГllоза , -ё ж [грч .

gпбs i s з н ање]

1.

diagnosis,

в. дија-, I-РЧ .

м ед. утврђ ивање , одређивање

врсте болести н а основу прегледа болесника .

2.

фиг. мишљење , закљу чак о неком друштвеном

проблему и његовим уз роцима .

3. рач .

порука у

програм у која обаве штава о грешци у компју­ теру или помоћним уређај има .

д ијаГllостика , -ё ж, дат. И ЛОК . дијагностици [В . д ијагностички] мед . вештина и методологија 1l0ста вљања д ијагно зе.

д изме llOреја в . д исм е нор еја .

Д ИЗ.l а, -ё ж, I"ен. мн . д и з ни [н ем.

ском облику .

д ијаПIОСТllЦират и , д ија гностицирам ,

суже ни

DLise]

мн . д иј аг но стицир ај у е врш . и н ес врш . [фр .

3. JI. diagno-

отво р за распрскавање гаса , паре и л и течности,

stiq uer, В .

млазница .

ти дијагнозу, установити , установља вати врсту

д изу рија в . д ис У рија .

болести.

дllја- [грч . dЩ као први део речи значи кроз , преко, и з међу , про-, међу -.

д ијабаз, -аза м [фр .

sis

diabase,

према rp'l.

di aba-

кристал не структуре , тамнозелене боје .

дијабетес, -а м ( непр. Дllјабети с) [..рч . diabl~­

di abainein

д ијаГlIостичар , -а м, мн . -и [В. дијаг н ости­ чки] лека р који пре поз наје врсту болести , који

прелаз] минер. стена вулканског порекла,

tёs од

д иј агн остички] постави ти , поставља ­

пролазити] м ед. шећерна бо ­

поста вља дијагнозу.

д ијагностичкii , -а, - о [ грч .

diagllostik6s

који

може р азл иковати , в. д ијагноза] који се односи на дијаг нозу или д иј агн остику .

д ијагонала , -ё ж [В . д иј агонала н ]

1.

геом. дуж

лест, хрони чни н едостатак инсулина услед ко­

110ву ч ена из јед ног теме на многоугла у друго

га се јавља вишак ш еће р а у к рви и мокраћи , са

теме које не ле жи н а истој страни с првим .

354

2.

дијаго налан

Щtј алJtЗирати

д иј алект ик а, -ё ж, дат. и лок . д иј алектици

ко с и правац на шаховској табли по којем се

кр ећ у неке фигуре (пре свега ловац и дама).

3.

[грч . dialektik~ (tесI1llё) ,

с п . у ф удбалу, рукомету , ватерполу , тенису и

штина

сл. л опта упућена из једног угла игралишта у

свој и х ТВРДЊИ.

Д'Iјагоналан, -лна , -лно [лат.

diagonalis од грч . diagonios од угла до угла] који је у смеру дllјаграм, -а м, оно. -и [грч .

di agramma

цртеж,

графички приказ количина ,

односа, кретања и сл., графикон .

2.

графички

при каз ш а ховске табле који се употребљава при коментарисању партија у новин а м а.

dyas д вој е, пар , двојина] пар. 2. биол . двоструки хро­

мозом настао приликом дељења ћ ел ије .

д ltј алектич а р , -а м

[8. д ијалектика] 1.

след­

2.

онај који је вешт у расправљању и изношењ у до каза.

д иј алект и'Ј К Й , -а, -о [грч .

dia lektos

расправа] фI1ЛОЗ.

1.

dialektik6s

према

који се односи на

д ијалектику; који је зас нован на д ијалектици. тежи ка уједињењу супротности

(-

йро­

цес). А Д ltј алектич к и мате риј ал и зам филозо­

фија мар ксизма, Марксов и Енгел сов филозоф­

д иј але ктолог, - а м, МН . диј алектолози , ген .

д ијадсма, -ё ж [грч . diаdёmа] 1. украс уобл и ­

2.

ист. у ста ром веку трака којом се под вез ивала

МН . дијалектолога

д иј алект, -лог] ЛИНГВ . онај

[8 .

који се бави дијал ектологијом.

коса; метал ни круг око главе као симбол вла­

дарске моћи .

д иј алеКТОЛОГltј а, -ё ж [ В . д ијалект, -логија] грана лингвистике која испитује д иј алекте , на ­

Дllјадох, -а м, мн . дијадос и , грен . н . Д~lјадоха

diadochos

доказив ања

процес којим се две су­

ск и поглед на свет, зас нован н а Хегелу.

ку траке и л и венца који се ставља на главу.

[грч .

2. фИ Ј IOЗ .

ју стварајући нову целину (синтезу) .

2. који

д ијзд а, -ё ж [грч . филоз . , мат. двојство,

дијалекти'ЈКИ] 1. ве­

беник д ијалекти'ЈКИХ учења у фи лозо фији .

д ијагонале , кос , попречан .

1.

8.

и злага ња ,

протност и (теза и антитеза) паралелно р азвија­

смеру су протног угла.

8. дија-, - грам]

распр а вљања ,

ро д не говоре .

Д ltј алектол ош к й , -а, -о

наследник] ист . (об . мн . ) потомци

[8.

дијалектолог]

Александра Великог који су наследил и делове

који се односи на дијалектологију и на д иј алек­

Александрове државе .

тологе. А диј аЈl ектол ош к lt атлас лингвисти ­

дllјак , - а ка м, мн. дијаци , ге н . М Н . дијака [мађ .

diak,

према грЧ .

diakonos,

8. ђак , ђакон] заст . 1.

онај који уч и манасти рску школу , манастирски ђак.

2.

уче н човек .

д ијаКЈlзза , -ё ж [грч .

diakl asis номљење]

геол .

'IКИ атлас у коме су облици одабраних речи у

појединим дијалектима предста вљени на гео­ графској карти.

д иј алеКТОМЗlшј а, -ё ж

ских црта у књижевном делу.

пр екид, пукот ина у сте ни .

дијаКРИТИ'IКЙ, -а, -о [грч .

diakr{nein

д ијалсла, -ё ж = Д 1tј алеЛО It , -а м [грч . diаll ё­

diakritik6s

према

р азл иковати] који служи за разнико­

los узајама н , од dia преко, allelon једа н другог] закљу чивање у

1101'

вање, за р ас поз навање. А д ија КРИ Т ltчки з и ак

(8.);

Ј I ИНГ8 . знак који се ставља изнад ини преко н еких

дефинисати.

слова да би им се променила гласов на вредност (нпр. у лат иничким словима С , с,

d, s,

z).

д ијзлект, - а м , МН . д ијалекти, ген . МН . д ијале­ ката [11ЈЧ .

dialektos

према

ЛИНГВ . с куп ло калних ,

[8. дијалект, -манија]

претерана, пренагла шена употреба д ијалекат­

dial egein

р азгова рати]

народн их гово ра који

имај у заједничке особине, наречје .

•

д ltј але­

катскЙ .

д ијалектизам, -з ма м [В . д ијал ект] 1II1IIГВ. реч

к р угу,

цирк улус

вицио зус

дефиниција помоћу појма који те к тр еба

д ltј алело н = д ltј алсла

Дltј аШtза, -ё ж [11ЈЧ.

(8.)

dialysis

према di аlуеiп

раставља'l'И, р азлучити] мед . поступак одстр а­

њивања из организма супстанци које се нор­ мално излучују преко бубрега.

Д 1tјализато р , -а м

[8.

д ијализирати] апарат

за д ијализу .

д иј алltЗи р аТIt , дијализирам ,

3. Л.

МН . дијали ­

кој а припада д ијалекту; облик или црта у књи ­

зирају С 8РШ . и н есвр ш . [В . дијализа] мед. обављати

жевном језику која потиче из д ијалекта .

д ија.l1ИЗУ.

355

д ијаЛОI'

д иј аспо р а

Д1tјаметралаll, -л на , -л н о [ срnат,

Д ИјаЛОГ, -а м , мн , д иј алоз и , , 'ен, м и , Д ИЈ аЈюга [грч , у

dialogos] 1,

сценс ком

уопште ,

2,

р азгово р између две л ичности

или

књижевном

делу;

р аз говор

поп. прегово ри , разме на мишљ е ња

са онима који засту п ај у др ук чиј е ста вов е ,

3,

в , д иј аметар] пре чник ,

2, ф ИI",

di allletralis,

се односи на дијаметар, на

који је сасвим на д ругој страни,

А д ијаметрално

cYllpoTaH

потп уно супротан ,

апсолупlO р азл ичи т,

муз , ком поз ициј а у којој се препл ић у два или више гласо ва и л и ин струме н ата п евајући или

1, који

д ијаllазон, -о на м [ лат, di а р аsо п од грч ,

diil

р аsо п с hогd о п кроз све струне] 1, муз , опсег,

свирајућ и н аизменично , А Д ltјаЛОГ-J1Itста за­

обим чов е чјег гласа или м уз ичког ин струмен­

пис свих д иј ал ога и гласо ва који се чују у фи)] ­

та,

му, саста вљен тач но по редосл еду кадрова , О

А, з ву чна виљушка ,

дијал о г I'ЛУВltх рас пр а в а и з међу д ва саговор­

ду' у сх ватањима и сл.; распон , домет .

ника који не желе да саслушају ар гументе дру­ ге стране,

2,

MeTaJIНa с пр ава с два крака кој а даје тон

3,

д ltјапауза, -ё ж [грч,

фиг, о пс ег, шир ина у ра­

di apallsis, 8 , д ија - ,

пауза]

БИ01l, п ериод потп у не неакт ивно сти у животу

д ијалогitЗам, -зм а М

[8, дијалог]

стилска фи ­

гура у којој су удруже ни питање и одговор (кад

неке животињске и л и биљне вр сте, об , под ути­ цајем окол ине ,

писац самога себе пита и одговара , или пита другог а сам одговара),

д ltјаllОЗИТИВ, -а и д ијапозитив , -ива м [В , д ија -, позитив] по зит ивн а фотографска слика

д ијалогист(а), -ё М, МН , дијаЈl 0 ГИ СТИ

l8, д ија­

лог] писац д ијалога у филму , сарадник који на

израђена на пр ов и д но м М
основу сце нарија пиш е д ијалоге,

д ијалошки, -а, -о

[8, д иј алог]

Д~lј а llр ојектор, -а м, мн , - и

који се од нос и

пројек ­

д ијареја, -ё ж [грч , di a гro i a протицање, IIре­

на дијалог; који је у обл ику д иј алога,

Д ~tјамаПlетизам, -зма М

[8, диј
то р] прој ектор за д ијапозитив е,

[8, д ија -, магнети­

зам] физ , свој ство н ек и х м атериј а (сребро, цинк , бизмут) да се одбијају од оба пола м а гн ета ,

•

ма diаггеiп протицати] мед, у ч еСТаЈЮ пражњење црева у обл ик у те чн е иJlи СЈ l узаве столице , про­ л ив ,

д ијариј ум, -а (и д ијариј, -а) м [нат , diагiШll

д ијамагнётски , д ијамант, -а м, мн, д иј ама нти , ге н , мн , д иј а­ маната [фр ,

di alllant, пр ема грч , adalllas н есавла­ див укрштено са diapllanes проз иран] 1, м ииер ,

пре ма

dies

да н] књи га у коју се сваког дана

у писују Дож ивљаји , д н ев ник ,

д ијасiкгём , -ема м [В , дија-, систем]

1, на­

д р аги камен, најтврђи мин ер ал, чи ст и угљеник

чин гра фичког прик аз ИlJ а ња двају система тако

у КРИСТаЈ lН ОМ облику,

да се и ста lШ У сл ичност и и р азл ик е.

2,

типо,,, , в ео м а с и та н

д ltјамаltТни, -а, -о = д ијамантскii, - а , -о [В , д иј ама нт] који се односи н а д ијамант ; који се састоји од д ијаманата , А Щtјамантски јуб~tЛеј,

д ијамаllТска свадба просла ва БО-годишњице

Д1tјаСКОI1 , - а м, м и , - и

[8, д ија -,

-скоп] справа

с које се пројектуј у н а п лат н о слик е из књига, доку м е ната и сл,

д ијаСКОПltја, -ё ж [В , д иј а-, - СКОl1иј а ]

д ијамат, -а м [С КР,] д ијалеКТИЧКlt матери­ јалltЗам (В,),

1,

м ед ,

пре глед коже кроз стакло које ј е прити ска .

мед, рендге н с ки пр еглед ,

8,

2.

д ијафаllO скОllија.

3, по сматрање н а микроско п у објек ата који се

дијамб, -а = д ијамбус, - а м [о , д и -, јамб] мстр ,

прови де под јаком с в еТJlо шћ у,

стих од два јамба , двоструки ј а мб ,

дllјаскопски, -а, -о [В , дијаскоп] који се од­

д ~tјамбус = дitјамб (В.) дијаметар , -тр а м, МII , дијам етри , ген ,

di allletros,

I-IOСИ на д ијаскоп и л и на д ија с копиј у,

MII, ди­

в , д ија-, - метар] геом ,

д ltјаСllора, - ё ж [грч , штрк а ност]

1,

diaspora

расејање, ра­

расељење, расељавање народа,

део неког народа који живи у др угим земља­

дуж која спаја две су протн е тачке на КРУI'У и л и

2,

ЛО llТИ Ilролазећи кроз це н та р , ((речник ,

ма , е кономска и Il ОШIПI'iка емиграциј а .

356

си­

ма , с ку п с род ни х диј аЈ l еката,

брака,

јаметара [грч ,

2, 1111111"8,

стем који обухвата д ва и л и више јез ичк а систе­

штампарски слог,

дијастаза

дијахроничан

дијастаз а, -ё ж [грч .

дијаф311, -а, -о [гр'l . diaphanes] прозиран,

di astasis растављање] 1.

биол. ензим који се ствара у з рним а житарица и који претвар а скроб у шећер .

2.

Ilр оз рачан.

а н ат. удаље­

ност, стални р азмак и з међу органа (мишића,

дијафанитет,

зглобова и др.) кој и су ин а че ј еда н уз дру ги .

д ијастола, -ё ж [гр'l . diastole растеза ње] 1. метр. р астеза њ е, пр одуж ивањ е слога

2.

који је сам по себ и кратак .

д ијастолни (д ијастолички ) прити­

сак минимални (доњи) крвни притисак ; у п . си­

1.

IlРО­

дијафаноскопија, -ё ж [В . д ијафан , -скопи­ ја] М СД. пр еглед органа (носа , желуца, ока и д р .)

тљ ава изнутра.

дијафиза, -ё ж [гр'"

ap hyes thai

diaphys is прем а di-

расти између] . " ат. с р ед њи део цева­

сте кости .

СТОЛНИ, систОJlИ ЧКИ . д ијатеза, -ё ж [ грч.

д ијафан]

д ијафаноскоп , -а м, м,·, . - и [ В. д иј афан , -СКОIl]

-о [В. дијастола] физ и ол. који се од носи на д ија­

•

[В .

п омо ћ у јаког светлос н ог из вора који и х осве­

дllјастолни, -л на , -л но = д ијаСТОJlИЧКИ, -а, столу .

м

мед . апарат за д ијафано ско пију .

физиОЈ'. фаза ширења срчаног мишића ; у п . сll­ стола.

-ета

зрачност, проз ирност.

дијафОllија, -ё ж [В . д ија- , -фонија]

1. елек­

di ath esis р ас пор е ђивање]

трична сметња која се услед индук циј е јавља у

мед. склоност ка од ре ђеној болести, оби ч но

телефонији; мешање д ва телефонска раз гово­

наследна.

2.

грам. гла голс ко стање, тј . однос су­

бјекта према радњи и пре ма објекту (актив, па­ сив или медиј).

ра .

2.

муз. у ста рогрч кој теорији н аз и в за дисо­

нанцу .

д ијафора , - ё ж [ грч .

di aphoros

разли чит] фи ­

дијатека, -ё ж, дат. И пок. д ијате ци [ В. д ијапо­

гу р а античке р ето рике , пон а вља ње ј ед н е исте

зитив, -тек а] зб ир ка д ијапоз итива ; просторија

речи с р азл ичитим з н а ч ењем или с р азл и читом

за њихово чување .

ул огом у реч е ници .

д ијатермија, -ё ж мед. [В . д ија-, гр'l . th еПl16п ТОГIJlOта] врста те р а пиј е, за грев ање тк ива помо ­

дијафореза, -ё ж [гр'l .

diaph6rcs is

з ној ење]

мсд з ној е ње , през нојавање (об ичн о као тера­

ћу струје високе фреквенције , ултразвука или

пиј ски посту пак у сврху с ни жавања телесне

елеК'громаг нетских з ракова .

те м п ературе) .

•

д ијатермијски

и дијате рмички .

д ијафоретикум , -а м [В . д ијафореза] мед.

д ијатомеје, - еја ж мн . бот. [нл ат.

di atomea e,

према гр'l. diа t е пшеiп расећи] (у мн .) Б И ОЈ1. раз­ ред једноћелијск их алги с дводел н ом силикат­ ном љушту ром кој е лебде у вод и и које су из ­ вор хране за многе морске животиње.

д ијатонија, -е ж И д ијатоника, -ё >к , дат. И

средство које и заз ива през нојавање .

д ијафореТИ'lаll, - ч н а , - ч но

k6s ,

['"])'1 . diap horcti-

в . дијафореза] мед. који подст иче з н ојење .

дијафрагма , - ё ж, ,"ен . м н . д ијафр агми ['"Р'I .

di aphragma,

в . д ија -,

phragma

ограда]

да, оп н а, м емб рана ; прегр ад ни з и д.

1. пр еl"ра ­ 2. а нат . ми ­

лок. дијатон ици [В . д иј ато нички] муз. употреба

шићн а преча га у чове'lј ем телу кој а одваја

тонова дијато н ске с каJlе (В . ); у п . хроматика.

гр уд н у ду п љу од трбушне.

дlljатонски, -а, -о [ гр'l .

diatonikbs од diatei-

пејп пружити се] муз. који се односи на д иј ато­ нију .

•

3.

мед. средство за

контр а це гщиј у у виду гумене капице која се на­

д ијаТОНИ'IКИ В. дИјатОнскЙ .

д ијаТО.lска скала п ет тонова и д ва п о­

лутона који чи не седам узастопни х ступњева

влачи на грл ић мате рице .

4. ф и з.

бле н да за р егу­

л исање отвора на оптичким ин ст р у м е н тима.

дllјахрон в . д ијахрОнича.l . д ијахронија, -ё ж [фр .

chr6nos врем е ]

di ac hronie,

в. дија-,

Ј . зб ивање појава у р азличи­

дурске или молске лествице, без повишени х

'"])'1.

или сн и же ни х то н о ва ; у п. х рОматскЙ .

то време , р аз новр еме ност .

дијатриба, -ё ж [лат. diatriba од '"рч. diаtгiЬе слободно време, бављење] 1. жучна, зај едљ ива

ње р азв и тка неког језика у разл ичитим пери о­

критика ,

спис.

2.

вербал ни

н а пад;

о шта р

п олем ички

у старој Грчкој, јавна р ас прав а о мо ­

ралним питањима.

2.

11111-11"8. прик аз и ва­

д има ; уп . синхрОнија . д ијахронйјскй = д ијаХРОIIИ'lан (В.) дијахроничан, - ч на , - чно = д ијахронијс кй , -а, -о [В. д ијах ронија] који се односи на дија-

357

дије реза

хронију; посматран у различитим трен у цим а

р од ни суд у ста рој Атини.

развоја, историјски гледан ; уп. синхрОllичаll .

виша в ласт, в лада.

...

дијаХ РОНltчна (д ијаХРОltијска ) ЛИНГ8ИСТltка правац у науци о језику чији су метод и и с пи т и ­ вања усме рени на историју језика , на проме н е

д икё I1ндекл . ж [грч . грчка богиња правде .

di aeresis од грч . di airesis раздвајање] 1. фон. р азд вој е ни , дво­

сложни изговор двају сусед них самогласника који се иначе изговарају као ј еда н глас или као дифто нг ; бележ и се обично са две та чке и з н ад

2.

пр а во , правда, пра­

кефалус] двогла в .

д икефал ус = д ицефалус , -а м [грч . dikephalos, в . ДИ-, ГрЧ. kepha le глава] МСД., вет. наказа с д ве главе.

ДИКИРИОII , -а м [грч . dikегi о п дворог] ЦрКВ.

метр. у античко м ст иху, пауза

која се јавља према природ ном ритму казива­

ња; уп . цез У ра .

dik:eJ 1. (Дик ё) МI1ТОЛ . 2.

ДIIкефалаlt = дl'iцефалан , -лна, -лно [В . ди­

дијерез а , -е ж [лат.

другог слова.

у с редњем веку

ВИЧНОСТ .

у току исто ријског развоја.

издвајање,

2.

свећњ ак са две ук рште н е свеће.

дикобраз, -а м, мн. - и [чсш .

3. мед. одвајање болес н ог од

dikobraz] Хр8 . ЗООЛ .

бодљ икаво пр асе.

здравог ткива .

д иј ета ' , -е ж [лат .

diaeta

од грч .

diaita

ДIIКОJlОН , -а, -о [I'РЧ .

н ачин

dikolos двочлан,

8.

ДИ-,

живљења ] режим и схра н е огра нич ен на поје­

грч . k610П члан , део] КЊI1Ж. п есма која се састоји

дине врсте намирница , уз искључење д р уг и х, у

од две в р сте стихова.

Д ltкотиледо не , -она ж МН . [В . ди-,

циљу ле чења или р ад и м рш ављења.

дијета 2 , -е ж [н ем. дан]

1.

скуп штина ,

Diaten, фр. diete од лат. di es сабор у неким земљама. 2.

односи на дијету.

2.

који је ограничен н а од ре­

ДIIКСИ [лат. dixi, прво л ице п ерфекта од diceге казат и] р екао сам шта сам хтео, тиме сам за­ врши о.

ђене врсте јела ; који не и за:.lИва гојење и друге нежељене последице (дuјешалnа исхрана).

Дltјететика, -е ж, дат. И лок. диј ететици [ llJЧ.

aitetik6s, В.

di-

д ијететича р , -а м, MII . -и [ В. диј ететика Ј о н ај који проучава дијете, стр учњак за здр аву и с­

дијетеТИ'IКЙ, -а, -о и д ијетётскй , -а, -о који се однос и на дијетет ик у. 8.

1.

2. В. дllјетаJlаll .

1. цркв .

dioecesis од грч. dioikes is

подр у чј е под у правом епи ­

скопа , биску па , епископије, епархије , бискупи­

ја.

2.

ист. уп рав н а ј ед иница Римског Ца рства од

краја Ш века 11 . е.

ДЈјј у рна, дијурна , -ё и д иј у рна , -ё ж [лат.

umus д невни]

заст . д н ев на зарада, дн ев ница .

[8. диј у рна]

заст. онај који доб ија

дневнице , д н е вничар .

ди кастёријум, -а (и д икастёрiiј , -а) м [грч .

dikаstегiо п , према dikаzеiп суд ити] I1ст. 1. на-

358

жаве С АД] муз. врста u еза у брзом ри тму, у сти­ лу Ма.ЈlИХ ор кестара који су после по угледу на црнце из Њ у

1915. 0pJteaHca.

свирали

ДJtI~TaHT, -а м, М Н . д икта нти , ген . МН . диктана­ В . диктирати] онај

di ctare,

који д иктира .

д иктат, -ата м, МН . д иктат и , ген. МН . диктата

dictare,

В . диктирати]

1.

текст кој и се и згова ра др угоме да га запише , казивање у перо.

2.

фl1Г. н а р е ђ е њ е, за по вест, ул­

т имативни захтев.

д иктатор , - а м , МН . - и [лат.

dictator] 1. онај ко ­ 2. 11 СТ. у

ји им а а п солут н у власт у некој земљи .

ста ром Рим у вр хо вни службе ни к који је при­

di-

дијурнист(а), -е м , мн . д иј у рнист и (ж . д иј у р­ нисткиња, -е)

dixieland

Lапd , поп ула рном назив у зајужне др­

lлат. diсtаtШll према

дИјетала н .

дије цеза, -е ж [лат. управљање]

Dix ie

та [пат. diсtа пs према

храну.

дијёт нй

д икси ле н д, -а м, МН . - и [ амер . енгл . по

дијета ' )] н аука о правилној и сх ра ни .

котиле­

ју д ва клицина листића; уп. МОllокоти ледОне .

дневница члана п а р ламента у н ек им земљама.

дијетал ан , -л на , -л но [В . диј ета] 1. који се

8.

дон ] бо'Г. биљке код којих се при клијањ у јавља­

времено биран у време о п ас н ост и по државу .•

д и ,,"Таторскй .

д иктату ра , -е ж [пат. неогранич е н а

д иктатура

вла ст,

dictattlra,

В . д иктир ати]

д иктато рски

пролетаријата

пол .

режим.

по

...

маркси­

с'Т ичкој теорији , власт рад ничке класе после укидања капитализма у д р жа ви .

диктафо н

диловат и

фа­

дил бер , -а м, м н . д ил б е ри , ге н . М Н . ди лбёра (ж .

бричко име , в. д и ктир ати , в . -фо н] тех н . к а н цела­

Дllкта ф о н , -а м , м н . - и [ ен гл .

д илбёрка , -ё, дат. и лок . д и лбё р к и , ге н . МН . дил­

Dictaphone,

ријски магнетофо н за с ним а њ е текстова кој е ћ е

бё ркй )

накнадно з аписати се кр ета р и л и дакти логр аф .

љ ени к , ле п отан ; завод ник.

дикти р аТli , диктирам, З . л. мн . д и ктирају несврш . [лат. говорити]

dictare, у ч естали глагол према dicere 1. гово р ити к оме р ад и за пи сива ња,

кази вати у перо.

2. н а м етати , при с иљ ав ат и ко га .

lTYP. dilber

од пере .

dilber] 1. др ага н , ми­ 2. ( к ао атри бут уз

и ме нице Ж. р ода) ле п а (дШЈбер-девојка. дШЈ­ бер-А нђ ел uја).

ДИJlема, -ё ж , ге н . МН . д и лема [грч . d il ё m mа , В . д и -,

lemm a

прет п оста вк а, Гlр е ми са Ј

1. с итуаци­

Дllктовати заст. В . д lњ..... ирати .

ја к ој а н аме ћ е и збо р и змеђ у д в е мо гу ћн ости ;

дикциј а, -ё ж [лат.

н е и з в ес н ост, недоум ица.

ма

dicere

di cti o р е ч , го в о р е ње, пре­

гово р ит и] начин из го вар ања р ечи ,

слогова и гласова у го в о ру, р е ци товању и п е в а­ њу;

р азго ветан однос н о

(добра

н е р азговетан

ДИJlенџија, -ё м [ТУР .

dicti onarium, пре м а di ctio

реч] заст. речник, вокабулар .

дил, -а м [енгл .

dea l]

dil enc i од dilenmek про­

с и т и] гюк р. пр осј ак.

дикцио н а р , -а ра м, М Н . д икци о н ари , ген . мн.

д икционара lсрл ат.

д в о ч ла н а прет­

пр е мис а .

изго в о р

- , ло ша - ) . • д ИкцЙјскЙ .

2. ЛОГ.

п оставк а, за кљу чив а њ е и з м е ђ у двеју о пр ечни х

Д ИJlер , -а м, ген . МН . д и л ёра [ енгл .

deal er] 1. тр­

гова ч к и п осред ни к, тр гова ц који ку п уј е и про­ дај е ха ртиј е од вр ед н ост и или ка кву д ругу ро­

фам . дого в о р , с п о р азу м

бу.

фам . о нај ко и легал но тр гуј е де виз а ма. З .

2.

(обично тајни) о н еком п ослу; скл оп ље ни по­

пр е пр ода в а ц дроге .

сао, обично без п и сме н ог уго в о р а.

и л и за к арта шким столом дел и ка рте .• ДИ Jlе р­

д ил:iве р , -а м, МН . - и [тур .

wer]

dilaver од перс. dil a-

ист. лич н и п р ат и ла ц , а ђ ута нт вел и кодо­

стој ник а .

dilatare

о нај који у коцкар ници

скЙ .

Д ИJlетаIlТ, - а м, М Н . д и летан т и , ге н . МН . диле­ та н ата (ж . д ltлетаllткиља , -ё) [ итал . dil еttапtе ,

дилатаб йл ан , -л н а , -л н о [ нлат. dilatabilis, према

4.

р астезати ] кој и се може ширит и ,

dil ettarsi

ужив ат и , заба вљат и се]

1.

онај

шћ у ил и н а уком ) са мо рад и со п ствен ог задо­

проширити, р астегљ ив .

дилататор , -а м , М Н . - и [лат.

dil atator, В . д ила­

тација] мед . инстру м е нт којим се растеже, про­ ширује отвор на телу, р а н а и л и цев аст и о р га н , у циљу прегледа и ле ч е њ а.

дилат:i ција , ё ж [лат.

п р ема

који се ба ви к а кво м делат н о шћ у (06. уметно­ вољст в а, а м атер .

дилетантизам, -з м а м [ в . д илетант, -изам] д и лета н тс ко

dil atati o, пр ема dil atare

растезат и] проши рив ање , ширење, р астеза њ е.

дилата ционй , -а, -о [ В . д и лата ција] кој и слу­ жи за дипатац ију . .6. д илатационе спојнице

грађ . с појни елеме н т и , оБ И'I Н О н а м осту, који омогућавају ширење и сужавање п од утицај ем температуре без деф о рм а ције коло воза.

дилато м ет ар , -тр а м, м н . дилатометри , I·eol.

МН . дилато метара [ В . д и лата ција , -метар] физ . уређај за мерење р астезања, шир е њ а пр ед м ета

2. о н ај који н естр у чн о , н еве­

ш то р ад и н ек и п осао.

п о н а ш а њ е;

н естр у чн ост,

неве­

ш т и на.

д илетантскй, -а, -о [ В . д и лета нт] к оји се од­ н ос и

н а дилет ан та;

амате р с ки ;

н естр учан ,

не ­

в е ш т.

Д ИJlигеllтан, -тн а, -тн о [лат. dili gе п s] р евно­ (;та н , м а р љ ив ; па жљив , са ве ста н .

ДIIJlигеlщија, -ё ж [лат.

dili gentia] особина

о н ога кој и ј е д и лиге нта н , марљ и во ст.

Д ItJlижаliС = ДИЈ1I1жаllса (в . ) ДИЛltжilllса, -ё ж, ге н . М Н . д и л и жilН С И = д и ли­

или течности.

дилато ран , - рн а, - рн о [ кас н олат.

dil atorius,

жаllС , -а м [ фр . (с аггоssе

de)

dili gе п се б рза кочи ­

В. дилација] који служ и одга ђ ању ил и доб иј а њ у

ј а] " СТ. в ел ик а затв о р е на кочиј а за превоз пут­

времена ; скло н одуговла ч е њ у .

ник а и п о ш те у в р е м е пр е пр о н аласка железни­

ДИJl:iц иј а, -ё ж [лат .

tum

dil ati o

пр е м а di feпе

dil a-

одгађати] прав . одуго вла ч е њ е, одга ђ а њ е ,

одгода.

ц а; п о ш т ан ска кола.

Дllловатlt , -уј ём н ес в р ш . [ в. д и л ] фам .

1. трго­ 2.

ват и , п осло в ат и ; скло пит и спор азум с н еким .

359

дилув ијалан

динамика

пр е продавати д рогу, дев и зе, кријумчарену ро ­

бу и сл.

дилу вијалан, -л н а , -лно [лат. дил увијум]

1.

diluvi um

геол. стари назив з а време топљења

лед ника , последњи период кенозо и ка.

дилуеlЩО п ри л .

[HT'Ul. diltlепdо]

2. потоп.

м уз. п осте п е-

но утишавају ћи .

diluere,

В.

д и л уирати] хе м . средство за разр еђивање, раз ­ р еђивач .

еврш . И несврш . [л ат .

diluere

и сп р ати , расквасити ]

дилчик, -а м [тур .

dilcik]

I'IОКр.

1. језичак н а

dimet iri

ме рити]

1.

мерење, пре­

dimensio

велич ин а којом се мери

про сто р ; оп ш ти наз ив з а дужину , ширин у И ви­

2.

1. ума­

м уз. сви рат и димин уе ндо,

ума њити , ум ањив ат и јачину тона .

ДltмиН УТ ЙВ в. деМ Иli УТ ИВ . Д ltМИН У Цltја в . деМ Иli у ција . ~ki од ар .

Dil11isq Дамас к]

dim i-

ист. врста тешке, кри ве

сабље каква је н е кад Ilравље н а у Дамаску.

dimorphos,

в.

ди -, грч- 1110rphe обл ик] 1. 6110Л . који се ј а вља у два обл ик а, д во обл ичан .

2.

хем . који се м оже

д иморфи зам, -зма м = д иморфи ја, -ё ж [ В . димо рфан]

дршка , ШИlIк а на преслици.

диме нзија , -ё ж [л ат.

си н у.

2.

к ри стализоват и у д ва обл ика .

р аз р ед ити, разређивати, р азблажи(ва)ти.

ма

њити , ослаб ити .

д иморфан , -ф н а, - фн о l''РЧ .

дилу ирати , д ил у ирам , З . л . мн . дилуи р ај у

2.

д иминуирати ,д имин уи р iм, З . л . МН .д ими ­

д имitскија, -ё ж , ге и . мн . д ими скија [тур .

дitлуе нс , -а м [л ат. diltlепs према

ва г и.

јач ин е тона , дек р еше ндо .

н уирају сврш . и нееврш . [лат. dimiпtl еге ]

ф иг . застар ео, превазиђен.

2.

дiшу виј у м, -а (и д iшувiiј, -а) м [лат.

1.

в.

diltlviali s,

који потиче из д и лу вијума , пр а ­

стар , 11радрева н.

п отоп]

ДИ~1Ин уе IЩО I'Iрил . [нтал . dimiП llепdо , в . д и м и ­ нуирати] муз. ознака за п осте п ено с ма њ ив а ње

физ . начин из ражавања неке физичке

1.

6 И ОЈ I . особ ин а неке животињ ске

или б и љ н е врсте да се јавља у два обл ик а . сексуални д иморфизам

..

п остојањ е у п адљи­

вих р азл ик а из м еђ у мужјака и женке.

хем. по­

2.

јава истог тела у два к ри стална обл ик а.

в ел ичин е према основама ме рног система . З.

д иморфија = димо рфи зам (В . )

о п се г, обим , р азме р а , распрострањеност .

д имотикй , - иј а м [гр'l . dёl110tik6s н а род ни од

диме tlЗltОliалан , лна , -л н о

lB.

д и мензиј а]

demos

народ] Л ИН Г8 . ва риј а нта н овогрчко г књ и ­

мат., ф из . кој и се односи н а д им е н зиј е ( н ајче шћ е

жевног јез ика з ас н ова н а н а н а род ном го в о ру;

у сл оженицама једно -, дво -, Luродuм ензuона­

У " . катареуса . д ин 1 , - ина м [ту р . diп од ар . d'iп од l'I е ре . d'iп в е­

лан, вщu ед u..н еНЗLlОНШ/аН) .

диме н з ионирати ,д им е н зиЬ нир ам , З. л . мн . д и ме н з ионирају еврш . И несврш . [В . димензија]

1.

од ред ити , од р еђивати димензије чеlЋ , устано ­ вит и ,

установљавати ,

в ел и'IИНУ чега .

2.

одредит и ,

повећа(ва)ти

одређивати

или смањи­

( ва)т и графички приказ да би с е добио жељени

д ин !, - а м ,

MII .

дини, ге ll.

MII .

дина l ФР . dу пе од

грч . dупаmis сила ] физ . јединица СИJl е у с и стему

CGS,

сила која ј ед н ом гр аму даје убрза њ е од

једног центиме-гра у секунди .

jlltlla,

-ё ж [фр . duпе] геогр . пеш'IЗНИ б р ежу­

љак или гребен ст в о р е н дејством В е'Гра у п у­

р аз м е р.

д иметар, -тра м , мн . д иметри , ге ll . МII . диме-га­ ра [грч . dim е r1'ОП , 8 . д и -, - ме-гар ] књиж . д ве стопе .

2.

1. стих

од

песма писана у такв им стихо вим а .

д имијалук В . д имiiЛ У К .

[8. д и миј е]

стињ и .

Д Иllамiвам, -з ма м [в . динаМИ'l а н]

му шкарац кој и н оси д имије .

1. ф l111О3.

схвата њ е Гl 0 ко м е ј е су шт ин а материј е у с и л и

од носно ене ргији .

д имијаш, - аша м , мн . д имиј аши , ге н . мн . ди­

м иј а ш а

р а ] вера , вероисповест (оби чн о исл ам с к а).

2. в . д ина~НlЧliОСТ.

д инамю :l ција - ё ж [ В . д инаМИ 'lа li] о ж ивља­ вање , снажење , ја ч ање .

dimitos

д iшаМlIзоваТI1, -ујём (и д инаМИ З ltр аТI1 , ди­

д в оструко т ка н] широк е же н ске шалва ре у ори ­

н амиз ирам , З. л. МН. д ина миз ирај у) сврш . И н ееврш .

д имије, димија ж мн . [тур .

dimi

од гр'l .

ј е нтал ном стилу које се н осе уместо с у кње,

[В. динамичан] у н ети , у н осит и сна гу , е н е р гиј у

у в еза н е и с под колена .

у н ешто , ож ивљавати , БОДРИТI1.

д имилук, -а м [тур .

dil11ili k]

до в ољ на за из раду д имија.

360

количина платн а

д инамика , -ё ж , дат. И л ок . динамици [ В . д и ­ намичан]

1.

физ . део механике који се ба ви кре-

динамит

ди нстати

тањем тела под дејство м силе.

2.

редослед про ­

мен а, начин развоја , распоред по коме се одви­ ја неки процес.

3.

лес ни тип, високог раста , снажне конституци ­

Је , тамне косе.

м уз. појачавање односно сла­

бљење то на у току одређене композ иције .

4.

В.

д инаМИЧIIOСТ .

Д ИIЈаст(а) , -ё м, мн. династи, ге н. м" . ди на ста [грч. dу шistёs]

д инамит, -а м [грч . dynall1is сила , снага] хем . пљен у неки порозни материјал . • д инаМИ Т IЈИ ,

д инамитски. д инамиташ, -а ша м , мн . д инамита ши , ген .

мн. ди нами та ша [В . динамит] онај који се служи динамитом (ради минирања зграда , д иверз ија ,

• ДИ llамиташки .

д инамитовати, -ујём свр ш . И несврш . [В . ди­ намит] бацити у ваздух ди намитом , разорити , разарати.

Д Иllамичаll, -на, - чно [гр'"

dynamik6s 11рема

с н ага ] пун снаге, покретљив , с по­

собан з а брзе и е нергичне промене .

ДИ llамичност, -о сти ж [в. д инаМИ'lан] свој­ ство онога што је д инамично ; живост, покре­ тљивост, проме нљивост .

ДI!lIамо, -а и динамо, -а м = дlt.шмо-машИ­ на, -ё ж [нем. Dупаll10, СКр. од dупаll10еlеktrisсhе

Maschine

2.

члан д инастиј е, на­

д инастија , -ё ж [грч . dупаstе iа]

1. владар ска

лоза, ни з владара и з исте пород ице .

2.

фиг . по­

родица у којој се с колена на колено прено с и богатство , привилегије , утицај у др у штв у и сл.

д инаст ички, -а , - о

[8. д инастија]

који при­

пада династији , који се односи н а династију .

ди нас-цигле, -ё ж, ген . мн . динас-цигала [н ем.

д инамитирапt в. д инамитоват и .

dynall1is сила,

ист . назив за владаре мањих

следни владалац, монарх.

експлозив разорне снаге , нитроглицерин нато ­

ловљења рибе и сл . ) .

1.

подручја у старој Грчкој.

од грч. dупаmis сила, снага] машина

која претвара механичку е нергију у електри чн у;

Di п аsstеiпе] грађ. опеке начињ е не од пешч ани­ ка, кварцита и шљунка.

ДI!IIГИ , - ија м, мн . дингији, ген . мн . ДИНГИЈа [енгл .

dinghy

од инд. фligi]

1. гюмо ћllИ

чам ац на

трговачким, ратним бродовима и јахтам а.

2.

о.мањи спортски чамац с катарком , једри л иц а.

3.

гумени сплав на надувава ње .

ДИIII'О, -а м , мн . ДИНI' И , ген . мн . ди нга [а бори­ џински diпgо] зоол. аустралијски д ивљи пас , Са­

nis dingo. Дltн-душман ин, -а м, мн . ди н -ду шмани , ген. мн . дин-ду шмана [тур. dindLi~IТJan , в . дин 1, ду­ шман] верски н е пријатељ; крвни непријатељ, заклет и противник .

генератор једносмерне струје .

ди иамограф, -а м , мн. -и [ГР" . dynalllis снага, В. -граф] инструмент за мерење јачине паре су

Дltllep, -а м, мн . -и [н е м . Dјепег] заст . слуга; в.

камеРДИllер . д инлеис ат и , -и шём СВРШ . И н есв рш . [тур .

парном мото ру, на локомотиви и сл.)

din-

слушати, послу шати.

ди измо-маШИllа = ДI! намо (в . )

lelllek]

мн. динамометара [грч .

ди намометар, -тра м, мн . динамометри , ген. dynalllis с нага , В. -метар]

ГР".

физ. уређај за мерење силе, заснован на истеза­

р ед изумрлих четвороножних гмизаваца из ме­

њу опруге .

зозојског периода, месождера и биљождера , од

динам ометрија, -ё ж [грч .

dynalllis с нага , В .

dein6s страшан, sайгоs гуштер] 1. палеонт.

којих су н еки били сасвим мали а други дости­ зал и и до

-метрија] физ. мерење сила .

дl!на р, -а м [виза нтијско ГР" . dёшiгiо п од лат.

denarius, в. де нар] 1. новчана јединица

д иносаур(ус), - а м , мн . -и [нл ат . diпоsаUГLI S од

1ОО

метара дужине .

2. фl1Г.

особа заста­

д инотериј ум, -а (и д инотериј, -а) м [нлат.

у Србији

и у некада шњој Ј угосл авији , подељена н а

30

рел и х схватања, онај чије је време прош ло.

п оt hегiUIl1 , према ГРЧ .

dein6s

di-

страшан , thёгiо п

пара; новча н а јединица у више арапских зема ­

звер] 30011. породица изумрлих џиновски х сиса­

ља.

ра

2.

ница .

фам. комад кованог новца , новчић , кова­

3.

јед н а од четири боје у картама за бри­

шкулу (италија нским картама) .• дllна рски . д инарид, -ида м, мн. д инариди , ген . мн . дина­

рида [по планини Дина ри] ан·гроп . д инарски те-

са

су рлом

и

кљовама у

доњој

вилици ,

сличних слоновима.

ДlIнстати, -ам = Дll нстовати , - ујём н есврш.

lHeM. dtinsten] кувати на пари ; кува'rи на мало воде , на ни ској ватри , у поклопљеном лонцу .

361

Д НП ЛОМ:lТија

дit нс уз

дit нсуз, -а м, МВ . - и [тур .

dinsiz, 8. д ин 1, siz без]

диод а, -ё ж, ген . МН . диода

1.

[8.

ди-, (а н)ода] физ .

електро нска лампа са две елеКЧЈОде (като­

дом и а ноДом). требљава

у

2.

ства рала илузију стварног предела.

2.

посебна

техника фи лмског снимања за постизање што

покр. безверац, безбожник.

полупроводник који се упо ­

електронским

уређај и ма ,

врста

боље пластичности сли ке.

д иорит , -а и д иорйт , - и та м [фр . ма грч .

diorizein

diorite, пре­

р азликовати] мивер . еруптивна

стена там не боје , з рнасте структуре .

Диоску ри , Д иоск у ра и ДIIОСКУРИ, Диоску­

транзистора.

ДIIО КСИД, -а и дitОКСЙД, -а м [В . д и -, оксид]

ра м мн. [грч . Di6 sko LIГoi с инови Зевсови]

1.

хем. оксид чији молекул сад р ж и д ва атома кисе­

МИ1'ОЛ . грчки полубогови Кастор и Гlолукс, бли ­

о ника .

занци, с инови Леде и Зе вс а.

диоктаёда р , -дра м

[8.

д и -, октаедар] геом .

полиедар са два п ут по осам, 1ј . шесна ест повр ­

диолё н, -е на м [фаб рички наз ив] врста син­

ћи з нак зод ијака).

д ионйз иј е, дио ни зија ж мн. [грч .

Dionysia

ист. ста рогрчке све чаности у 4аст бога

Диониса које су се одржавале четири пута 1'0-

д ионitзйјск й , -а , 8 . Дионис]

2.

природа] ре) , . пристал ице хришћанске

природе, божа нск а и човечанска.

диrl етiiла н , -л на, -л но

[8 .

Д И -, '1>Ч . реtаlоп

лист] бот. који има две лати це , д ва цветна ли­ ста.

дишње, са о ргијањем и пијанч ењем .

Диониса.

phys is

секте која је сматрал а да су у Хри(,'ry биле две

тетичке ткан ине.

6nysos,

фиг . н е р аздвојни

диофизит и , д иофизита м мн . ['1>Ч . dyo два ,

шина.

(hiera)]

2.

пријатељи . З . ас-гро!! . Близанци (сазвежђе и тре­

-6 [грч . Dionys ios према Di1. М ИТОЛ . који се од н оси н а

п у н стр асти, за носа; пијан од весе­

д ипitри х иј ус, -а м, МII . - и Ме11>.

двостук и

пирихиј ус,

[8 .

Д И -, пирихијус]

стопа

од

четири

кратка слога .

ља, разуздан, несп утан . З . у НИ4еовој филозо ­

Дllплати

фији, кој и се засн ива н а с весрд н ом при хвата њу

ДЈIIlJН~, дИ па.па ж MII. [I'РЧ . dipl 60s двострук]

живота, на страст н

и животној р адости ; уп.

аllОлЙнскЙ . .t. д ионизијСlCе све'IaНОСПI в. д и о­ НЙЗltје .

8.

ДИПJlИТИ .

СТНОЈI. н а р одни ду вачки ин стр уме н т од д ве д р ­

вене цеви , двојнице .

д иплити , -им НСС8РШ. [В . дипле] свирати у

Д ИОtIИС, -а м [ '1>Ч . Di6п уsоs] М ИТОЛ. бог вина, виноградарства и уживања код старих Грка, идентиф и ко ван с римским Бахусом.

Д ИОlIтер, -а м, мн . - и [в ем.

dioptra] 1. направа за

дипле .

диплома , -ё ж, ген . мн. д иплом а [ лат. службени до кумент од грч.

Diopter, према грч .

визирање, метална шипка

dipl6ma

diploma

двоструко

(савијено) писмо од diр l ой п удвостручитиЈ

].

сведочанст во о завршеном факултету , вишој

са окуларом и објективом , за каРТOI'рафск е и

или стручној школ и .

геодетске сврхе.

при з н ања за з аслуге . З. и ст. повеља о правима ,

2. с п .

врста затвореног ниш а н а

Д ИОlIтрија, -ё ж, ген. м" . д иоп трија [ ф р .

diopop t6s ви ­

према 11>Ч .

dioptra, в . дија-, грч . 1. опт. јединица за мерење јачине сочива, јачи н а со чива жижне даљине 1 метар ; фам . ја­ чина наочара (велика - ,Л1ала - ). 2. фиг. начин дљив ]

Д ИОlIтрика, -ё ж, дат. И ЛОК . д иоптрици ['1>Ч . 8 . диоптрија]

наука о прелам а њу

д иорама, -ё ж, геll . мн. д иорама поглед ]

формата

362

].

која ј е

[8. д ија- ,

грч.

у ХIХ веку, слика великог

вештачким

д ипломан т, - нта м, мн . д ипломанти, ген . МII . ди п лома ната (ж. д иrшоманткltlьа , -ё) в . Дlt­ плОмац . д ItIl Jlомат(а), -ё м , мн . д иплом ати (ж . д ипло­

dip lomate,

в . д ип лома]

1.

онај који се бави дип ломатијом; з вани чни пред­ ста вни к државе у иностранству.

2.

фиг. онај ко­

ји уме да изб егава сукобе, кој и је вешт у одно­

светлости у сочивима.

h6rama

бова и сл.

маткиња , -ё ж) [фр .

гледаља, сх ватање , перспектива .

dioptrik6s,

писмо као знак

повластицама , наим ено вању , ослобођењу ро­

у стреља ш тв у .

trie,

2. с веч а но

осветљавањем

сима с д ругим људ има.

д ип ло м :п ија , -ё ж [ фр . м ата ]

1.

di plomatie,

8.

дипло­

зва нично посредовање у међусобном

дипломiп ика

директор

сви они који се ба­

диподија, -ё ж [ГРЧ . dipodia, В. д и -, грЧ . pous

ве дипломат ијом . З. вештина у опхођењу , д и ­

нога] метр . у грчкој и латинској поезији, двејед­

пломатско пона шање .

наке стопе једна з а другом .

општењу између д ржава .

2.

дипсоман, -ана м [В . дипсоманија] м ед. онај

дипломiп ика, -ё ж, днт. и лок . д ипломатици [нем .

Dip10matik,

в . диплома) помоћн а историј­

који болује од ди псоманиј е .

ска наука која се бави проу чавањем диплома, повеља, угово ра и службених исправа.

дипсоманија, -ё ж [грч .

дипломiписати, -ишём (и дигшоматизи­

алкохолом, периодични алкохол и з ам .

диптер, -а м, МН. -и [ В. д и- , грЧ . рtег6п крило ]

рати , дипло матизирзм, З . Л. м н . дипломатизира­ ју) несврш. [В . дипл оматија]

1.

dipsa жеђ , в . - манија]

мед. повремено јављање ненормалне потребе за

понашати се као

300Л. сваки инсект ( из међу остал их мув е и ко­

дипломата, бити дипломата, решавати ствари

марци) коме предњ и пар крила служи за лете­

путем преговора и компромиса.

ње до к су зад ња з акржљала и служе за одрж а­

2. фиг.

поступа­

ти промишљено, без журбе, тактизирати.

вање равноте же , д вокри ла ц .

диптих, -а м, МН . д iштиси, ген . МН . ДИПТИХ 3

д ипломатича р, - а м, мн . - и [В . д иплома]

[грч .

стручњак за дипломат ику .

д ипломатички,

-3,

-о [ В. дип ло мати ка] који

се односи на д ипломатику , који ј е у вези с д и ­ пломатиком .

...

дипл оматичко издање фI1ЛОЛ .

издање које верно репродукуј е све графичк е

особености изво рног текста .

д ипломатски,

-3,

-о [В . д ипломата]

1.

који

припада ди пломати , који се од но с и на д ипло­

мату.

2. В. ди пломатичкй . ... д ипломатски кор

пол. скуп д ипломата , тело које са'lИњавају сви представниц и

код

неке

стра ни х

д рж а ва

владе; д ипломатски

ак р ед и това ни

им у нитет пол.

за штита од судског прогона коју уж ивај у стра­ ни дипломати на територији државе у којој су

дишrомац, -мца м [В . дипломаЈ студент пред Дипломским испитом , који д ипломира ил и се спрема да ди пломира .

Д ИПJIомирати, ди п ломирам, З .

11.

МН. ДИ П Ј10-

мирају СВРШ. И несврш. [н ем. diр10mi е геп , в. ди­ плома] положити, п олагат и зав ршни испит на

високој школи након којег се доб иј а д ип л ома .

ДIIПЛОМСКИ, -а , -о [ в. диплома] који се одно­ си на диплому, кој иј е у вези с Д ИПЛОМОМ . ... ди­ испит за вршни

пресавијен]

1. лик. дво­ 2. У старом

веку две п лоч ице спојен е као књига, из нутра прем аз ан е воском на коме се писало. З. матичн а књига у православној цркви .

4.

два књижевна

ил и уметничка дела повеза на по садржају .

дип-фриз, -а = дип-фризер, -а м [енгн. дубок,

freeze

deep

см рз нути] уређај за дубоко хлађе­

ње , з амр з ивач.

дирек, -а м, мн. д иреци [тур . direk] д рвени стуб, колац , греда.

д ирект, -а м, МН. д иректи , ген . МН . дирекзтз и

дирёктз [фр. direct, в . директан] с п . 1. у боксу уда­ рац савијеном руком право у л ице.

2.

у фудбалу

д ир екта н уда рац према прот ивничком голу .

акредитован и .

пломски

diptychos д воструко

дел на олтарска сл ика ; уп . триптих .

испит н а

високој

школи.

ДИПJIогшја, -ё ж lнлат. dip10pia, према '"]ЈЧ . dipl6-

os двострук, ops око] мед. двоструко виђење пред­ мета, обично услед обољења очних мишића.

д ипноје, -6ја ж МН . [грч. diрпооs В . ди -, грЧ .

д иректаll , -тна, -т но [ннт. дан]

1.

direct\.ls н е п осре­ 2. који се

који се креће пра во ка ци љу.

одвија без посредника , н е п ос реда н . З. отвор ен, јасан, без ув ијања

(-

одговор).

д иректива , -ё ж [фр .

directi ve,

в. директиван)

ПОН . наредба виших органа о томе ка ко треба пост у пати , налог , сме рница.

Дllрективан, -вна , -вно [срлат.

directiV\.ls пре­ direcrus] који садржи д иректив у, нар едбу. д иректозр, -ар а м [ фр. directoire] сти л по­

ма лат.

кућства и одевања у духу клас и цизма, н астао у Фр а нцуској

(1795- 1799)

у време д иректорију­

ма .

д иректор, -а м [нат. у прављати ] у правник.

2.

1.

Пl а вни

director

према

руководила ц

dirigere

установе,

1l0ЉОГlр. сорта амер нч ке лозе отпорн е

рпое дисање] ЈООН. животиње које дишу на плу­

на филоксеру; вин о од такве лозе. З. вој. уређај за

ћа и на шкрге, д вод и халице.

централно нишањење и опаљивање оружја .

363

ди ректорат

д ис ертант

д иректо рат, -ата м [ нлат. direc toratus] 1. п о­ ложај, функ ција ди ректор а.

2.

одсек уста нове у

коме је д иректо р .

те шк е п ослове, ринтат и.

д иреКТО р~tј ум, [срлат.

directori um,

-а 8.

(и

д иректорйј ,

д ир екто р]

бор, руководеће тело .

2. и ст.

-а)

м

у правни од­

1.

у Француској , вла­

дави на петочланог већ а и за браног после рево­

луције

( 1795- 1799).

З. рач. с писак ф ај л ова са

основним подацима о с в аком од њих , груписан

под једним именом.

д иректо рисати , - ишём = д иректоровати , -ујём несврш. [в . д ир ектор] у пр а вљат и , б и ти д и ­ ректор.

-3,

-о [ В. дир е кто р] који при ­

пада д иректо р у, који се OД HO C~' н а д иректо ра.

д иректриса, -ё ж [ фр.

directrice

према лат.

di -

управље н] геом. права која зај ед но с фо­

кусом И јед н ом бр ојном константом (екс цен­

три цитетом) од ређује ко н ус ни п р есек (ел ип су , параболу или х иперболу).

ди реющја, - ё ж [л ат. управљат и] зеhа и сл.

2.

1.

directio према dil'i ge re

глав н а у прав а уста н ове, п р еду­

з града или просторија у којој се н а­

лази уп рава.

ди ригеlП, -а м, мн. д ириге н т и , гсн. м н . д ири ­ гензта [нем. Diгigеп t од лат. diгi gе п s који у пр а­ вља]

1.

хором .

Д ИРJlУК, -а м, м н . д ирл уц и , ге н . [тур .

dir1ik]

муз. о нај који у правља о р кестром и л и

2.

сп. (об ичн о у фудбалу) играч који ор ­

ДИ рЛУК3

што ј е н ео п ходно з а изд ржавање.

Д ИРНДJl, -а м (н ем.

Dirnde1] хаљ ини ца кр ат­

ких р укава , вр ста аустриј ске и б а варске народ­ н е ношње .

д ирхам , -а м,

M II .

д ир ха ми , ген . мн . ди рх амз

(ар. dil'hii l11 од грч . dlЋс hl11 С драх м а] н овчана је­ д иница Ујед и ње ни х А ра п ских Емирата и Ма­

д иригеlПСКИ, пада ди ригенту ,

-3, -о [В . д ири ге н т] који при ­ који се од нос и на ди ри гента . .6.

д ириге н тска палица муз. шта пић помоћ у кога дириге нт уп р авља о рк ест р о м или хо ро м.

ди риговаl l , - а, -о [ в . д ириговат и] којим се управља;

д ирхем , -а м, м н . д ир хем и , ген. МН . ди р хёма [тур .

dirhel11

од ар .

dirh ii l11,

кој им се д ири гује . .6. д ирltl'оваlШ

пројеl.."Т lt Л вој . ракета са у ре ђ ај ем за у пр авља­

мљама .

ДIЈС , -а м муз. то н О п ов и ш е н з а пол а тона. дис- [ грч .

'

као први део р е 'I И оз нач ава

dys-]

р азл ику, одступање , рђаво стање, тешкоћу или немо гу ћност да се оства ри оно што означава д р уг и део .

д ис- 2 [лат.

di s-]

као први де о р ечи изражава

раз и лаже ње , разд вајање , су протн ост.

дис аж ио , - ија м [В . д и с - 2 , аж и о] банк. р азлика у ку р су изме ђ у номин ал н е и ст в арне вредно­ сти.

ки шећер састављен од д ва м оле кула моносаха­

ри да уз ел имин а циј у воде (сахароза, лактоза ,

малтоза).

д ис ек ција , -ё ж (лат. (лешева).

д исеминација, -ё ж [лат. сејат и]

ПРlшреда привреда којом уп р авља држ ава, ко­

ње семе н а.

ја није препуштена дејству тржи шни х зако н а.

ша вање ( вести и сл.) .

или хором .

dirigere у пра ­

уп ра вљат и , руководити оркестром

2.

фиг . управљати чијим посту пци ­

2. фИ I ·.

di sseminatio, в. дис- 2 ,

р аз н ошење, шир ење, разгла­

Д ltс е н те р , -а м [ енгл .

di ssenter према di ssent 1. о н ај који дру кчиј е мисли , не ­ и стом иш ље ник . 2. рел . е нглес ки пр отестант ко­ не слагати се]

ји не припада англиканској uркви .

ма ; контрол исати , н адзи р ати кога.

д ирижабл, -а м, мн . -и LФр. ( Ьаll оп)

1.

бот. раз нош е њ е , разбацива ­

sel11 inal'e

ди риговати , -ујём несврш . [лат .

dissectio, пр ема disseca-

ге расцепити] мед. расе цање, р аШ'fJlањива ње

ње који омогу ћ ује п роме н е у лету; Д ИРИI'ована

1.

в . д ирхам] ист. сребр­

ни новац у Османском Ца рству и у другим зе­

д исахарйд, -ида м ( в . Д И -, сахарид] хем. сва­

ганизује игру.

вљати]

MII.

покр . н адок н ада з а р ад , плата; оно

р ока .

ди р екто рскй,

rectus

Д ИРИНЧltТи , - им = ди ринuити , - и м несврш . [порекло не из в ес н о] н а п о рн о радити , радити

dirigeable

д исертант, -а м , м н . д исi:рта нти , ген . мн. ди­

балон којим се може уп р ављати ] авиј . ае ростат

се ртаната [лат.

ДУ'У'љастог трупа оп ремље н мотором и ур е ђа ­

тациј а ] ауто р д исертациј е; онај који брани ди­

јима за уп р а вља ње , це п ел ин .

се ртацију.

364

di ssertare

ра сп ра вљати , в . дисер­

дисертато р

д искин ез ија

дисертато р , -а м [ нлат.

di ssertator]

В. д исер ­

тант.

дисерта ција , -ё ж [лат. di ssе гtа ti о, према

sertare

д исј у нкција, -ё ж [лат. di s iuп сti о п рема

disi-

LlП gе l'е р астав ит и] раставља њ е, р аздвајање; про­ рас прављат и ]

1. теза

d is-

цања докто рске титуле у н екој н ау ч ној обл аст и

(докшорска

- ). 2.

т и в н ост, супрот н ост; узајам н о и скљу чи вање .

из р а ђ ена ради СТ I1 -

и с црпн а н ауч н а р ас права о

неком проблему.

дисидент, -а м, МН. дис и де н т и , ген. М Н . д и с и ­ дената [лат.

dissidens кој и се одв аја од di ss idere седети одвојено] 1. ч овек кој и се р аз и лаз и у м и ­ шљењу с групом, о р ган иза циј о м ил и п о кр етом

којемје припадао , н еистом ишље ни к .

2.

ист. ин ­

телектуала ц у кому н ист и чк и м земљама који ј е отво рено и з ражавао н е слага ње с реж и мом

диск, а м , м н . д и сков и , ген.М Н , д и ск6ва [I'РЧ ,

d{skos] 1.

ф О ll с к а пло ч а; в. ком па ""T-lIit ск .

2. грамо­ 3. рач , уређај

који

п одатака

СJlУЖ И

за

ме м о р и сањ е

хард-дlјск, фЛОIШ-ДltСК , Д искета),

дисилабум, -а м, MII. - и [В. д и-, грч . syllabe

1.

[ нлат.

di ss imi1ati o,

в.

биол . р ас п адање, р аз гра ­

ђивање сложенијих о р га н с ки х матер иј а о рга ни ­

зма наједностав н иј е.

2. фон .

и з м еђ у д в а п рш ље н а , д и скус ,

разј ед н ач а в а ње гла­

са пtt.l S песма ] му з.

сличних гласова (нп р. самоглас ни ка у f/Ож-е.М,

( и д исимилирати,

3. л. М Н . дис и мил ир ај у) сврш. И

di sca ntt.ls, в . д и с- 2 , лат.

ра ни , с ред њ ове к овни об­

2.

н ајв иши глас у п ол иф о ниј и , женски и ли дечји.

3.

р ег и ста р оргуља који обухвата само горњу

п олов ин у клавијату ре. д и сона нца .

•

4.

н есклад , несагла сје,

д ИскантнИ .

д искаћ , -а ћ а м [ в. д и скотека] жарг . попула­ р а н н аз и в за дискотеку,

јеж-ом) . • ди сими л ациони , д исимилацИјскИ. -уј ём

1.

лик п оли ф о ниј е (Д В О I 'пас, р етко тр оглас) .

сова, промена јед н ог од двају ј едн ак и х ил и

д исим и л овати,

а н ат. плочица

. •

слог] грам . реч од д в а слога , двослож н а р е ч.

дисимила ција , -ё ж

5.

од х р ска вице и л и вез ивн ог т ки ва која се н алази

д искант, -а м [ срлат.

дис- 2 , асимилац иј а]

(В.

4. округла

метал н а п ло ч а као део м еха ни чк и х у р е ђ ај а, по­

с еб н о аутомоб и лске ко чни це ,

дисидентски.

дисимилй рам ,

сп. ок ругла д р ве н а п ло ч а с металним

ј езгр ом кој а служи за ба цање у даљ.

д исквалифиюiција, - ё ж [ в. д и ск в алифико ­ вати ]

1,

одлука кој ом се н еко и л и н е ш то д ис­

к в ал и фикује; н егат и в н а о ц е н а, п о рицање нечи ­

несврш. [в . д исимила ц ија ] с п ровест и , с пр о вод и ­

ји х с п особ н ости ил и вред н ост и .

ти дисимила цију , р азјед н ач и ти.

јом се спо рт и ста и л и еКИ ll а искључују из так­

дисимулатор , -а м [лат.

diss imul ato r

пр ема

дисимуmi ција , -ё ж [лат.

dissimu1are прик р ивати]

dissi mu1 ati o пр ема

при к рив ање н еког ста­

ња или чињенице; избегавање јас н ог Од1"ово р а о чему.

дискваЈшфиковати , -уј ём ( и д искв ал иф и­ цирати , диск в аJl Иф ~lЦйр ам ,

3.

л . мн , д и сквали­

фици р ају) с врш. И несврш. [ В , дис- 2 , квалифико ­ в ат и]

1.

п р огласити , прогла ш ават и н екога или

н е што н ес п особ ним , н е llри клад ним .

2.

искљу­

ЧИ l' И , и с кљу чи ват и игр ача из с п о рт ског такми­

д исипа ција , -ё ж [лат.

di ssipati o,

IIре м а

di ss i-

ч е њ а.

раге разба цати] р аси п ање, р асту р ање, р азб аци ­

Д Ј1скста , -ё ж, .-е н . м н . д и с кета [ фр .

вање,

дисјУlIкт иван , - в н а, -в н о [с рлат. di s iuп сti vus према

мера ко­

м ич е њ а због пр е крш ај а п р ав и ла.

dissimu1аге прик ри ват и] о н ај кој и н е ш то при ­ крива, крије, таји.

2. с п .

лат.

dis iuп gеге

раста вити]

опреча н, који садрж и дисј у н к цију,

су прота н ,

•

д исјунк­

се маг н етс ки м п утем с ни мају п ода ци с компј у­

тер а, фJlОПИ-ДltСК (В.). Д Ј1СКИllсзија, -ё ж [ В. д и с- I , 11''1. k {п ёsis крета­

пtВаli суд лог. суд који м се о и стом пред м ету изричу две или ви ш е тв рдњи од који х само ј ед­

њ е ] мед.

lIа може бити исти н ита ; д исј У I'IКТИВllе

м и шић а; тр заји , грч ев и и сл.

pe'le-

нице грам . растав н е р е'lе н и це (о н е које казују

di sqLlette,

в. д и ск ] ра'l . мал и д и с к у тв рдом омоту на који

1.

н евољ н и, н еко н тр олисан и покрети

2.

н ес п особност

к р ета њ а услед губ и тка ко нт р оле н ад мишићи ­

радње од којих се само јед н а може догод ит и ,

ма,

пре свега с вез ником ил и) ,

( н ај че ш ће жуч н е кесе),

3.

отежа н о пражње ње код шу п љих органа

365

дискрепантан

диско

д иско-

[8. д иск]

као први део сложеница по­

к азује да се реч односи на п ло че , касете и друге носаче з вука.

диско, -а м = ко-клуб .

2.

упадљ ивог

диско н товаТII,

1. фам .

с кр . дискотека

(2),

дис­

врста популарне муз ике за игру ритма ,

са

елементима

латиноаме ­

ричке муз ике и соула .

д искобол, -а м [грч. д искограф, -а м

В . д и ск ,

balle-

[8. диско-, -граф]

онај који се

бави дискографијом, прои з вођач носача звука.

д искографија, -ё ж [В . диско-, -графија] издавање, прои з вод ња грамофонских касета, компакт-дискова и сл .

2.

1.

плоча,

сп исак д иско ­

ва и касета које је снимио одређени и звођач.

-ујём

л.

3.

MfI .

•

д ис­

предуз еће које производ и ,

ум н ожа ва и продај е д искове и друге

Hoca'le

звука.

дискойдан , -д н а , -д но

[8. д и ск]

који има об­

ко нто, камату од још недоспеле м енице .

гал ни издавач грамофонских п ло ча , касета и

сл ., који не п лаћа пор ез на за раду.

д искордilНта н , -тн а, -тно [л ат. д искорданција, према лат.

discordare

-ё ж

ДИСКО-КЈlуб, -а м [В . диско- , клуб ] зграда и л и

рање , неслагање, несклад .

жити међу собом.

3.

стенама или онима пор ед ње .

дискос, -с а М [грч . причешће.

diskos

-ман] страстве ни љубитељ , скупљач д искова и

1.8.

3.

окр угао метални тањир за ску­

дискотека, -ё ж , дат. И лок . д искотеци [фр. 8. ДИСКО- , -те ка] МУ Ј.

1. зби р ка

di-

гр амо­

2. омладински

клуб

у којем се пушта с ним љена музика за игру , диско-клуб .

Д IIСКОфИЛ , -а и д искофйл, - и ла М [ 8. ДИСКО-,

д р уг и х н оса ча звука.

дисконт, -а М , МН . - и [н ем.

Diskont

снижење цена.

из итал .,

8.

2. пр одав­

ница у којој се роба купуј е по сн иж е ним цена ­

д искОнто.

- фи л ] с купљач , љубитељ и поз навалац грамо­ фонских п ло ча и др угих носача звукова .

који није из јед ног дела; испрекидан .

2.

који

не траје н е прекидно ; повремен .

•

дис­

кофйлскй . д искраЗ~tја , -ё ж [ В . д и с- I , гр ч .

Д ИСКОНТlIнуйра •• , -а , -о [с рп ат. disсо пtiпuu s ]

н а ] мед.

1. болес но

krasis мешави ­ 2. 110-

стање дена органи з ма.

ремећ ај равнотеже међу састојцим а к рви ини д р уг и х органских течности .

д исконтинуитёт, -ета М [ срn ат.

tas,

округла плоч а]

цркв . тањир на којем стоји хлеб за

(1).2.

фонских плоча, касета и сл .

диско~ta ll , -а и дискоман, -ана м [В. диско-,

1.

МУЗ. истовремено

геол . разлика у ориј е н таци­

се заба вљала уз модерн у музику .

8.

2.

discordantia, 1. неподуда­

ји слојева једне стене у гюређ ењу са сусед ни м

scotheque,

3.

[срл ат.

не слагати се]

просто риј а у којој се скупља омладина како би

ма.

disco rdans]

нескладан , несагласан , неподуд аран .

пљањ е помоћи цркви , тас.

лик д иска , плочаст, тањираст .

1. попуст,

ДИСКOIпир ати,

н есврш . [в . д исконт] баflК . одбити , одбиј ати дис­

Дllск

диско нто]

(и

д исконтирај у) сврш. и

з вучање тонова који се ха рмонски не могу сло­

д искографскй, - а , - о [В . д искограф] који се од носи на д искографа и д искографију . куliа

д исконтирам ,

Дllско-rlitрат, -ата М [В . д иско - , пират] иле­

diskob610s,

јп бацати ] ист. бацач д иска , об. у старој Грчкој.

кографска

исплаћивању меница којима још ниј е доспео рок плаћања .

discontinui-

дискредита Цltј а, -ё ж [В . д искр едитовати]

8 . ди ско нтинуиран] особина онога што ј е

рушење чијег угледа , поверења у кога; срам 0ћењ е,обе шчашћ ење.

д и ско н т ин у ирано ; пр е ки д.

Д ИСКОIПltрати

8.

д iIСКО НТНЙ, - а, - о

дИсконтовати .

[8. д исконт]

дискред и товати, -ујём св рш . и н есврш . [фр.

који припада

dis сгеditег, 8. д ис- 2 , лат.

cred itus

од

credere

веро­

дltс­

вати] ун иш тити, уништавати повер ење које н е­

контни посао банк . куповање меница и других

ко ужива , кварити чији У l-лед, изаз( и )вати сум­

тражби н а пре истека рока за плаћање , уз одби ­

њу у кога .

диско нту , који се односи на д иско нт .

•

јање камате, в. д искОнто .

ДlJCKOHTO, -а М [ ста ро I1Тал .

contare

366

дискрепа lпан , -тна , -тно [лат. disсгерапs

disconto, 8 . д ис - 2 ,

бројат и] ба н к . одб ијање процента при

према

discrepare

несклад но з вучати] који одсту­

па , који одудара од кога и ли чега, н ескладан .

диск р е пiшција

дислоцирати

д и ск репанција, -ё ж [л ат.

discrepantia,

8.

никација .

2. говор и ли писање о чему , и злагање 3. Ј'ИН Гll . скуп више исказа , говор или

ди с кр е пантан] н есклад изм еђу појмова , идеја ,

неке теме.

з а кљ учака; несагласност, противречност .

те кст дужи од р ече ниц е .

диск рета н, -т н а, -т но [лат.

discretus од discemere разликовати, раздвајат и] 1. који пази шта говори , који чу ва тајне . 2. који не жели да

д иска и з м е ђу пршље нова , кој е до вод и до при­

скре не пажњу на себе , обазрив , пажљив , одме­

т и ска на нерве , с боловима у кичм и или коче ­

ре н .

њем врата.

3. м ат.

одвоје н , посебан , д и ско нт инуиран .

д искреција, -ё и дискреција, -ё ж [лат.

Дискус, а м [лат . 8.

диск

(2) . •

2.

disctlS

од I'p'l .

diskos] 1. ан ат .

дискус херltија мед . исклиз н уће

зоол . врста мале слатководне р ибе

и з Јужн е Америке,

Sy mphysodon discus.

discretio, в . дискрета н] 1. особина, својство онога којије д искр етан. 2. пов ерење , поверљ ивост . 3.

sio

м огу ћност , способ но ст да се делује према соп­

разговор , дебата , оби чн о најавном скупу или у

стве н о м нахоl)ењу .

средст вим а информисања.

дискусија, -ё и дискусија, -ё ж [лат .

дitскреционй, -а , -о [В . д и с креција] који по­ сту па п о сопстве ном нахође њу .

•

д искрецио­

discus-

пр ема disсutеге, 8. дискутовати] расправа,

дitскутабйлаlt, -лна, -л но (у фр . облику д и­ скутабл , и,щекл. ) [фр .

discutabIe, 8 . дискутовати]

но право пра в . право службе ни ка да по соп­

о коме још треба дискутовати , који је под зна­

стве н ом нахо ђ ењу одлучује о свему што се не

ком пита ња , неутврђ е н, споран.

пр от иви з акону .

д искримина нта, -ё ж [л ат . disсгill1iпап s од di sс гill1iпаге, в . ди с криминирати]

1. обележје

или

с ку п обел ежја по којима се два појма битно раз­

л икуј у м еђу собом .

2.

мат. алгебарски из раз помо­

ћу кога се проверавају р ешења н е ке ј ед начине .

Д ИСКРllминац ија , -ё ж [В . д и с криминирати]

1.

н еј ед нако поступање,

н еравнопра вност у

тр етирању ства ри , појед инаца или гр у па .

2.

дискутаlП (уоб . д искутант ; ж . дискутант­ киња ) [ В. д искутовати] учесник у д иску сији .

дискутовати, -ујём н есврш . [лат. д искусији.

2.

р азм ишљати о ч ему , проу ча вати

н е ко питањ е .

дllск-џокёј , -еј а м [е н гл .

disc-jockey]

вод и­

тељ и ком е нтатор радио ПРОll'ама са сним ље­

п рав. по сту пак којим се у напред ограничавају

н ом

пр а в а грађанина или народа .• расна д искри­

д искотеци .

минација уск р аћива ње Il'ађански х и људск их

discutere] 1.

рас прављат и , дебатовати о чем у , говорити у

му з иком ;

вод итељ

Д ИСJlаJlltја , -ё ж

музичког

[8. д ис - I ,

програ ма

у

-лал ија] мед . поре­

права припадниц им а мањинске и л и потчињене

мећај говора , неспособно ст правилн е артику­

р асе;

ла ције ,

позитивна

д искриминација

зако ном

пропи са на већа права за припаднике н а цион ал­ ни х и д ругих мањина.

п оремећаја

нервног

дислексија, -ё ж [в . д ис - I ,

дilскримина ционй, -а , -о који се однос и на д и ск риминац иј у .

Д ltскриминират и , д и ск риминйрам,

услед

система ,

оштећења слуха и других узрока. l'p'l .

1ex is

читање]

мед . порем ећај способности читања услед уро ­

ђене ман е , болест и и л и повр еде мозга.

3.

л. мн.

Д ИСJlокацltја, -ё ж [срлат.

dis1ocatio , в .

дисло­

д искриминирају сврш . и н еС 8РШ . [лат. disсгimiпа­

цирати]

ге од в ајати , правити разл ику] оспорити , оспо­

о ружа них снага, артиљер ијски х оруђа , брод о ­

1.

размеш та ње , распор е ђивањ е (нпр .

р а ват и чиј а права , ставити ( кога) у под ређен

ва и сл.)

п ол ожај , с проводити д и с криминациј у .

слојева под дејством тектонских процеса .

дilску рзйваlt, - вна , -в но [ срл ат . disCllГS ivl1S , в . д и с к ур с] вор.

2.

1.

који се односи на говор и л и раз l'О­

ф илоз. који се изводи н а основу логи чког

за кљ учивања , з ас нован на р азм ишља њу .

д искурс, -а м, м н . д искурс и , l'е>l . м н . д искурса [лат.

discursus р азгово р , према discurrere трчати уокол о] 1. разговор , рас права; вербална кому -

2.

геол . измена распор еда геолошких

мсд. ишчашење, угану ћ е .

3. • дiicлокационй и

Д ИСЈlOкацЙјскЙ . Д ИСJlоцирати, д исло цирам , цирају сврш. и н есв рш . [срлат. лат.

locus

м ест а ;

3. л . мн . дисло­ dis locare, в . дис- 2 ,

место] пом ерити , Гlом ерати , пом аћи с

р аз мести т и ,

р аз мештати ,

распор еди т и ,

р ас пор е ђиват и .

367

дисмем брација

диспнеја

дисм ембрација -ё ж [срлат.

dismembrati o, в.

дис- 2 , лат. membrum уд, ч ла н , део] м ед. ав ат. од ва­ јање, комадање удова (оБИ'IНО при обдук цији) .

дисм енореја, -ё ж [В . дис- , м е нореја] мед . I

сметње у менструацији; м е нстр уа циј а праћ е на

д исолуција -ё ж [пат,

dissoluti o прем а di sso lуеге, в . д ис- 2 , solvere р азвезати , ре ши ти] 1. рас ­ падање, цепање; кварење , растројавањ е. 2. хем. д исонантан, -т на , -тно [лат. dissonans, в.

son um

звук ]

1. муз .

који одудара од оста­

лих тонова , несклад ан , д ис хармоничан .

2.

ф иг .

несагласан , који одудара од мишљења већине .

дисо нанца, - ё = д исонаlщија, -ё ж [л ат . в. д и со н а н та н]

sonantia,

1.

dis-

муз. не склад тонова

који истов р еме но звуче, д и сха рмониј а.

2. ф иг .

з абрањено ( нпр. брак између бл иски х рођака).

Д ИСОl1ија, дисО ... сија, -ё ж lB . д и е-I, грч . ops око] слабов идност , ло ш вид .

д исоцијација, - ё ж [лат.

dissociatio, в . д и со­

цирати]

1.

вање .

хем. р аздвај а ње молекула н а мање мо­

раздвајање , ра стављање, р аздр ужи­

лекуле, атоме ил и јоне под ут ицај ем топлоте, електричн е енергиј е и сл.

3.

пси х. прекид посто ­

јеће везе између појединих делова л ичности ,

најчешће у психозама.

д исоцирати, д исi:щирам, 3. л. МII. д исоцира ­ ју сврш. [лат.

di s реп sа ге п одел и ти] В . ДИС ПСlпа.

д исrrензирати , диспензирам , 3. л . мн . дис­ пензирај у свр ш . и lI есвр ш . [В . д и спенза]

1. осло­ 2.

di ssociare,

в . ди с- 2 ,

дел ити , рас подел ити , раздават и .

3.

фарм. давати

лекове болесници ма.

д исrrспсија, -ё ж [нлат.

pepsis

dyspepsia, в . дис- I , гр'! .

варење] мсд. порем е ћ ај варењ а, лоше ва­

р ење.

дис rlсптичаlЈ,

-'lHa, -чно [НЈ шт. dyspepticus ,

В. д и с п епс ија] који п ати од д исп епсије.

lB. д испеllтич ан]

особа

која п ат и од пр оБЈ lем а с варењем .

д исонанција = д исонанца (в . )

socit1s

др у г] ра ­

ставити, раздвојит и ; д исоцирати се прекин ути везу с ким ИЛИ чим , д и ста нцират и се.

Д ИСГlанзёр, -е ра м [фр . di s р еп sа iге, према

penser

ње од неке обавезе или прописа ; допуштење да се оствари нешто што ј е цркве ним пропи сима

д исrlсrrТИ'lар, -а м

несклад, несла гање , н есагласје .

2.

прем а dispel1sa-

бодити од обавезе или казне ; дат и опроштај .

растварање.

дис- ,

dispel1sa

д испснзација, - ё ж [лат. disр е п sаtiо према

болов има.

2

ДИ CllСlIЗа, -ё ж [срлат.

ге подел ити] рел. у католичкој цркви , ослобође­

ДIIСlIсрзиван , -1.!На , -в н о ( фр .

dispersus

према

di spel'gere

d is persif од пат.

ра с прш ити] који се

од н ос и н а д исперзију; који се р асипа на разне стр а н е; рас ут , р ас прш е н.

д исперзија , -ё ж (пат. растурање, разбацивање.

di spersio] 1. расипање , 2. хем. смеса у којој су

једна и л и виш е материја рас пршен е у некој дру­ гој материји у обл и ку с итних ч естица.

3.

физ. рас­

турање светлос них , еле ктромагнетски х и других

з рачења . А ДИС llсрзија светлости от·. р азличито

ломљење зракова раз них боја при Ilрелазу из јед­

н е сред ин е у другу. + дil шеРЗ IЈОIЈИ . Д ИСllе'IСР , -а м l e lll·H.

patc h

di spatc her према dis-

одаслати, от пр ем и ти] службеник који и з

di s-

ј ед ног ц е нтр а рас пор еђ уј е и надз ире р ад цел ог

разделити, р аздават и] мед. зд равстве на

система у електропривреди, желе з нич ком сао ­

установа з а ле ч ење и с пр е ч авање р аз ни х боле­

сти , без стал ног бо рав ка. + днс панзёрскИ . дис rlаратан, -т на, -тно [Н ат.

disparare

di sparattl s од

раздвојити] потп у но р азл ичит , непо ­

везан, одвој ен, н ес појив .

браћају и сл. + дИс псчерскИ . дис п лаЗ llја , -ё ж [ В, д ис - I , гр ч .

plassein обли­

ковати, образовати] мед. ненормалан р аст , раз­ вој појед иног органа или ткива.

ДIIС ll лсј, - а м ( е н гн . display] 1. мали екран с

д испареу нија, -ё ж [в . дис- I , грч.

pareunos ко­

писаним подацима , на д игитал ном ча совник у,

ји лежи поред] мед . појава тегоба при сношају ,

џепном рач у нар у, мобилном телефон у и дру­

болан пол ни однос, углавном код жене .

гим електрон ским у р еђајима .

д испарiпёт, -ета м [ннат.

dispar

disparitas пр ема лат.

неједнак] н есклад , н е подуда рност, неј ед­

накост.

А диспаритст цена разл ик а у це н а м а

истог производа услед пор емећаја н а тржишту .

368

2. велики екран

који служ и за ем итовање огласа и пропаганд­ ни х пор ука.

JI llclllHija, -ё ж [,.рч . dyspl1oia, в. д ис- I , pnell1 д и сат и] мед. отежано д исањ е; задиханост .

Д ИСТИIfIЋйр а н

дис п ноја

д исп н оја в . Д ИСПlIСја .

м е нт , м етал из гр у п е р ет ки х з еМiiЉа , атомс к и

ДИСПОЗ ИТ ЙВ , -а и ДИСПОЗИТЙВ, - ив а м [ фр .

d ispositif,

п рема

di spose r

б рој

одр ед ити] прав . део

н е п остојањ е

пр есуде и л и ре ш е њ а к оји садрж и одлуку .

диспоз и тйван , - вн а , - вн о [ В . д и с поз и т ив]

д испоз иција , -е ж [лат . штај , рас поред. цем, им ов ин о м

5.

di spos itio] 1. р аз м е­

2 . рас п олага њ е, р у ко вањ е ( н о в ­ и сл .). 3 . одлука , пр о пис , од рец­

скло ност, пр ецодређ е н ост , дар з а н е ш то.

[В. д и с поз иц ија ] који се од н ос и н а д и с п оз и ­

•

д ис позиционо право п рав . од редбе з а­

ко н а кој е се пр им е њуј у када П ii рничн е cТPiiHK e нису др уга 'lИј е

YI'OBOPOM утв рд и л е

од н ос; д ис­

ПОЗ ИLlиона способност п р а в. С ГЈОсоб н ост

д испропорционалност, - и ж [ В . д и с пр оп о р ­ ци о нала н]

PiiC-

н ес раз м ерн ост,

н ес кл ад н ост ,

д испут, -а м , м н . д ис пут и , ге н . мн . дисп ута

1.

пр е м а лат.

Di spllt

displltare, в .

диспутабйлаll, -л н а , -л н о [л ат .

Д ИСПОli е н т, а м, мн . д и с п о н е н ти , ге н . м н . д и с­ п о н ен ата [лат. d i s роп е п s од di s ро п е ге р ас пола­ гати ] трг. о н ај ко ј е о вл ашћ е н да води фин а н с иј е у неком п редузећу ; п ослов ођ а; о п у н о мо ћ е ни к .

ДИСПОlшбй л ан, -л н а , -л н о [ ф р . di s ропiЫ е , пр е м а лат. d i s ро п еге р ас п олагат и]

1. који

се мо ­

di spLl ta bili s]

Дllспутант, -а = Д ИС"l утатор , - а м l лат. tа п s , di S Рll tato г, в . д и с п уто в ат и]

di spll-

1.

у ч есни к у

2. о н ај

који н е ш то

Д ИСll утатор = д испутант (в . ) Д IIСll утација [лат.

од ч ет ири ДУ I'а слога, двостр ук и Сll о н деј.

d is pll tati o] в . д i1СП УТ .

Д ИСll утовати, - уј ем н еС ВР II.I . [л ат . di s pLl ta гe] ц и скуто в ат и , р ас пр а вљати , деб атоват и .

2.

д истаназија, - е ж [ В . д и с- I , (еу)та н аз ија] мед . те ш ко ум ир а њ е ; одл аг а њ е КJl ИНИ'l ке с мрти в е­ ш та чки м с р едст ви м а .

д иста нца , - е ж [л ат. di stап ti а пр ема di s ta гe

1.

же у п отр еб љав ати , к ој ије н а раС П ОЛ iiга њу , р ас ­

ност од

пр остор у ил и време н у.

полож ив .

д ржа н ост, хлад н о ћ а пре м а ком е и ли 4е му.

који се м оже п ос в ет и т и ч ему , кој и

је ослобо ђ е н д руг и х обаве з а.

cTiiBJbe Ho

н а р ас п ола Гii њ е ,

Р iiСГЈОЛОЖ ИВОСТ .

Д ИСПО Нlf рати, Ц И С Гl о нирам,

3.

л. м н . д и с п о­

нирај у свр ш . и н ес врш . [л ат. d i s роп е ге р ас п ол а га­ и м ати на рас п ол а га њ у , рас п ол а гат и (ким ,

2.

изв рш и т и , из врш авати одлу ку , д и с п о­

зиц ију.

н ес tJр ш . [н ем .

(s ic h) di s tа пz i е ге п , в . д и ста нца] б и ­

т и у зц р жа н , д р жа ти се п о стр а ни ; ог р ад и т и се,

ДllстелеОJlОПlја, - е ж [ В . ц и с - I , телеоло г иј а ј

и IlРИР ОЦ И им а с вр ху , ци љ . д истимија, -е ж l гРч .

tl1y m 6s

• Д l1стелеОлош кЙ .

dysthymla , в . д и с- I ,

в оља] II С И Х . н едостатак воље з а ж ив о­

том , н е ра с п оложење , Гlо т иш те н ост .

ДI1СТИНlЋйран, -а, -о [н ем . di s tiп glli егt, в. ди­

д исп р оз иј у м , - а ( и диспрозйј , -а) м [ гр ч .

dyspr6s itos

2. ф иг. уз­

фИ Il ОЗ. у ч е њ е кој е н е l ' ир а д а б и ло шта у жи воту

ложен , с пр е ма н з а н е ш т о.

1.

разДiiЉ ин а , растој ање , YДiiЉe­

о гр а ђи ват и се оц ч ега.

д испо нйран , -а, -о [ В . Ц И С Гl о нир ат и] р ас п о ­

чим).

'1e rii у

ДИСТalщирати се , д и стiшцир ам се с врш . И

д испо ни Б ИJlитёт , - 6та м [н нат. di s р о пiЫlitаs ] ста њ е не ч е га ш то је

1.

до­

во д и т и У сумњ у, п о стављат и пи тање о ч е м у.

б ит и уцаље н]

2.

пр е­

в . дИскутаБЙлан.

р ас пр а в и , дебат и , ц и ску га н т.

д испондеј , -а м [ В . Д И - , с п о ндеј] м етр . СТОПii

2.

пир ка , с вађ а .

цово д и у п и тање .

у одр еђе н е с вр х е .

д и с п утовати ]

сукоб м иш ље њ а , р ас пр ава , дебата .

п олаГii њ а 'Iим е, способно ст з а пр а вн е р адње , з а фонд екон . н о вац ста вље н коме на р ас п олагање

н еу­

ј ед нач е н ост.

Сiiмостал н о о б ављање п осло в а ; Д ИСI'IOЗIЩИОНИ

ти]

н е­

циј е , н еср азме ран , н есклада н .

[н е м .

ДИСПОЗ ИЦИОIIЙ , - а , -о ( и Д ИСГlOз~щйјскй, - а , ц ију .

пропорц ија ,

ДIIСПРОПОРЦИОllалан , -л н а , -л н о [ В . д и с- 2 ,

мед . н асл еђена ил и сте 4 е н а скло н ост к а од ре­

ђеној болести .

-6)

ОД I'о в а рај у ћи х

про п о рци о н ала н] који и ма погр е шн е п р оп о р ­

зитив.

4.

Оу .

с кл ад , н еС Рiiз мер .

кој и одлу ч ује, ре ш а в а , који се од н ос и н а Д И С ГЈО ­

ба.

66, с им бол

диспропорција, -е ж [ В . д и с- 2 , пр о п ор циј а]

тешко при сту п а 4 а н] хем ијск и еле-

стин гв ират и] ј и одсту п а.

1.

који се р азл и куј е од цруги х, ко­

2. от мен , б ира н ,

и з врстан , истакн ут.

369

ДИСТ ИНIЋирати

д исфа З~lја

ДИСТ ИIIгвираПI, дистингв ирам ,

стингвирају сврш . И несврш . [лат.

3. л. мн. ди­ distin guere] раз ­

делит иј

ликовати, Гlравити р азл ик у .

Дllcтинктиван, -в на - вно [ нлат. према

distinguere]

distinctivus

који унос и разлику, који служи као мерило

за

разликовање

ч ега

(дuсшu нкшuвно

обе­

лежје) .

д ист iшкција, -ё ж [лат.

stinguere] 1.

пр ема

di-

р азл ик овање, прављење р азл ике ,

појмовно разлучивање . бина.

distinctio

3. отменост,

одл ика, посебна осо­

2.

углед, посебан положај.

ди стих, -а м, м н . д и сти с и , ген. МН. дисти ха [грч . distiсhоп, В. д и - , стих] стр офа од два ст и ха.

дисто матоза, -ё ж [нлат.

st6ma уста,

distoma, В. д и с- I ,

грч .

-оза] мед. обољење ј етре п роузрок о­

вано паразитом

Distoma hepaticum . I

дистiщија, -ё ж [в . дис- , В . тонус ] мед. поре­ мећај то нуса , н едостатак норм ал н е н а п етости мишића и других тки в а.

Д IIстони раПI , дистони р ам,

3.

нирају несврш. [нем . distопiегеп , в .

л. мн. дисто­ д и с- 2 ,

то н]

нечисто свирати или певати , фалширати .

2.

1.

фиг .

одударати од ч ега , бити у н ескладу .

дисто ничан , - ч н а, - ч н о [В . д и сто нија] мед. који пати од дисто ниј е.

ДИСТО llија , -ё ж [в . дис- , (у)топ иј а] књиж . не­ I

гативна утопија; зами шље н свет у коме су ло­ ше стране да нашње цивилизације доведене до максимума.

дисто рз ија, -ё ж [л ат. di sto гs i о ] Ј . мед. угану­ ће , ишчашење, искривљење з глоба и л и миши­ ћа .

2.

физ . а. искривљење у р отационом смислу,

увртање.

3. физ .

и зобл ич еност слектр ичн ог или

магнетског поља п ри слању или пријему.

физ . сметње у звуку , изобличење тона .

•

4.

д ие­

МII. ди­

обав и ти ,

обављати

дистрибуцију,

д истриБУтёр , -ера м [ фр .

di stribLlteur, В . д и­

стриб уц иј а] о нај који обавља дистрибуцију , који дели, р аздељуј е; с н абдевач, исгюручилац .

•

д истриБУтёрскИ .

Д1lcтрибутиван , - вна , -в но [нлат. distributivus] Ј . који се односи на д и стр ибуцију , расподе­ лу. 2. који се д истри буи р а , дели на више страна. 3. Лl1Нгв. који се т иче ме ђ усоб н ог положај а речи , њиховог места у ре ч е ници. ,. д истри бутивни бројеви грам . б рој ев и у н ек им ј езицима (нпр. у

лати н ском) који з н а ч е " п о ј едан" , "по два" итд. ; д истриБУ ГИВIIИ I'нагони гла гол и који подразу­ мевају виш е субјеката и л и објеката истовреме­ н о, нпр . uзгuнушu, UСЙреЙадаШu.

д истриб у ција , -ё ж [лат.

distriblltio]

Ј. деоба ,

дељење, р ас подела; с набдева њ е, достављање, и с п о р у чив ање .

2.

распоре Јјивање, разврстав а­

ње, класификовање .

3. Л'НII'!.

од ређивање поло­

жаја н еког језичког елеме н та, контекста у коме се може н аћ и.

д истриб у циона Јli1Зам , -зма м [ в . дистрибу­ ција] линг" . правац у ЛИ НIЋИСТ ИЦИ кој И се засни­

ва н а д и стри бу цији

(3) .

д истрикт, -а м, мн . дистрикт и, дистриката и

дистрикта [лат.

di stri ctus] Ј. с р ез, округ ; под­

р учје, област.

део града.

2.

Д IIстрофија , -ё ж [нлат .

dystrophia, в . дис- I , грч . trop he хра н ај мед. слабљење или закржља­ лост н еког органа и ли тк ив а услед недовољног

прилива хране и ли п оремећаја у метаболизму.

д истрофичан , - 'Iна , - чно [фр .

dystrophique,

В . дистроф иј ај зах ваЈlен д и строфијом , неухра ­ њен , ослабљен.

д истрофичар , -а м [ В . д и стр оф ич ан] онај ко­

торзион И .

диетракција, -ё ж [лат.

trahere]

3. л .

( р аз)дел и ти , расподелити, р асподељив ати.

Ј . који се р азл икује од оста­

лих, који се јасно р ас п оз нај е, п осеба н , особен.

2.

д истриб у ирати , д и стри буи рам,

ет ри БУ~lрај у сврш . И нссврш . [лат. distriЬuегс раз­

distractio према dis-

Ј . одвајање јед ног дела од другог, ра ­

ји БОJlује од д и строф иј е.

д ису риј а, -ё ж [ грч .

dyso Llria, в . д и с- I , оuгоп

стављање, р аз влачење .

мок раћа] мед . сметње при излучивању мокраћ е,

центрације, расејаност.

тешко мок р е њ е .

2. IIСИХ . губљење кон ­ 3. заба ва, р азо н ода. дистрахирати , дистр ахи р ам, 3. л . м •• . д и е­ трахирају сврш. и несврш . [л ат. distrahere р асцеп­ кати , развућ и] Ј . одвоји ти, одвај ати, раставити, растављати.

2.

одвратити, одвући пажњу од че­

га; узнемирити, пореметити.

370

д исф ill' ија, -ё ж [ ннат .

phageln п ојести]

dys phagia,

в . дис- I , грч.

мед . сметње при гутању хране.

д исфа з ија, -ё ж [в . д и с- I , (а)фазија] мед . сметње

при

говору ,

обич н о

као

последица

оштећења це нтралН О I' нервног система .

дit ференциј алан

дисфункција

д исфункц ија , -е ж [ В. д ис- I , фу нкција] смет­ ње или потпун и застој у раду, н е прав и л н о функционисање 'Је га.

који не фу нкционише правилно .

1.

3.

фиг . по х в ала, славопојка , н еумер е н о хва­

љење кога .

дито В . дето .

дис функ ционалан , -л н а, -лно [ В. ди сфу н к­ ција]

ду.

2.

не­

функционалан, н есвр сисхода н.

дитрохёј , -еј а м [В. д и -, тр охеј] метр. стоп а од ч етири слога, двоструки тр охеј.

диу р еза и д иуреза , -е ж [нлат. diнres i s, В . ди­

д исхармо нија , -е ж [В . дис- I , ха рмониј а ] н а­

ја- , '"рч . о uгеlП мокрити] физ и ол. у бубр ез има .

Kpahe

неслога.

чена у одре ђ е н ом п е ри оду.

д исхармо ничан, - 'Јн а, - 'ЈНО [ В. дис- I , ха рм 0-

2.

1. стварањ е

мо­

количина мокраћ е излу­

рушавање хармоније , несклад, несагласност ;

д иуретик, -а м, мн . д иуретици , ген . ми . диуре­

ничан] коме недостаје х армонија, н ес кладан ,

ТИК3 = диурЬ"икум, -а м, ми . - и [грч .

несагласан.

дија- , оurеlП мо крит и] фарм . средство за брже из­

д исхармон ичност, -ости ж [В . дисхармони­

дисхим ија, -е ж [ В. д ис- I , грч .

chym6s сок]

мед. рђав, неповоља н састав со кова у телу .

дис ципш'i н а, -е ж [пат. га ,

послушност;

di sciplina] 1. ред, сте­

поко р авање н амет н ут им

вилима понашања.

пр а­

2. п осеб н о П ОД РУ 'Јј е у н уга р 3. сп. ужа с пециј ал­

неке науке , огра нак , струка.

ност у неком с порту , посебно у л а кој атлети ц и .

дисц ипшtна р а н , -рн а , -рно (одр . дисципли­ нарни,

-3,

-о [кпат.

disciplinari s, В. д исцип л ина] (2, 3).

који се односи на д исципли н у

дilсциплинова li , -а, -о [В . д и сц ип ли н о ван] који поштује дисц ипли н у, по слу ш а н .

дис циплино в ат и , -ује м (и д исциплинира­ ти, дисципли нирз м,

3.

л. мн . ди сциплинирајУ)

сврш . и несврш . [В . д и сц ип л ин а] сп ровест и , с про ­ водити дисц ип л ину , довести у р ед.

ДИСЦ ИfIJlИНСКИ ,

-3, - о [ В. д исцип ли на] који (1 ).

се односи на дис циплину

дисц ипли нски ,

-3,

- о [ В. д и сци п л ина] који

се односи надисц ипл ину .

... д исциплинске м е­

ре казнене мере које се И З РИ'I У службенику , војнику , учен ику и сл . због теже повреде про ­ писа;

д исципл ински

посту пак

по сту пак

ка­

жњавања службеника, за повр еду р адне д исци ­ плине ; д исципл ински с уд посебан суд за ка ­

жњавање теж их повреда службе не дуж ности .

дитет раёда р , -д ра м, м и . дитетр аедри , ге н . мн . дитетраедзр з [В . д и -, тетр аеда р] ,"еом. полие­ дар са двапут по 'Јет ири пов рши не .

дiпи рамб, -а м l гРч. хорска песма у част

dithyrambos] 1. све ч ана грчко г бога Д и о ни са. 2.

к њи ж. лирска песма која вел ич а живот и приро -

В.

лучивање мокраће ; лек за смањење те чн ости у орган и зму,

'Јан] особина онога ш то ј е дисхармони 'ЈН О .

diouretik6s,

06. ради

сн ижавања крвног притиска.

диу р етикум = д иуретик (В . ) д иуретичан, - чна, - чн о и д иуретички ,

-3,-0

[В . д иур етик] кој и се односи на д иур езу или ди­ уретик ; кој и потпомаже и з лучивање мокраћ е .

д ифаматор , -а м, мн. - и [лат ф ам ир ати] о н ај

diffamator, В . ди-

који се бав и д ифа мацијама ,

клевет ни к.

дифамација, -е ж lлш·.

diffamatio,

В . ди фами­

рати ]јавно бла ћ ење н еке особе , јав н о клеветање .

д ифамија , -е ж [каснолат.

di ffa mi a,

В . дифа­

мирати] оговарање , клеветање .

д ифамирати, д иф ilМИР3М , рај у св р ш . И иес врш . [лат.

3. л. мн. дифами­ diffamare, В. д и с- I , fama

слава, углед] (по)ква ри ти чији углед, (о)сра мо­ тити , оговарати , (о)кле в етат и .

д иференција , - е ж [лат. diffе ге пti а ]

1. р азли­ 2.

ка , разл ичитост ; н есла гање, неподуда р ање . мат. резултат одузимања, разлика .

циј а спсци фик а [лат. diffе ге пti а

... д и ф ер ен­ specifica] ЈIO Г.

посебно својство п о којем се н е ки пр едмет или биће р азл ик ује од др уг и х предмета и ли бића исте в р сте .

д иференциј3 Ј I , -а.па м [В . д иф е ренциј алан]

1. мат.

прои з вод и звода н еке фу нкције и пр оме­

не в р ед н ости н езависне вариј абле .

2. техн.

спој

зу пчаника између двеј у ГlO луосов ина који ом 0гућава њихово окретање р азЛ ИЧИТОМ б рзином ( пре свега п ри скретању возила).

дифереlщијалан , -л н а , -лно [и лат. di ffегепti­

ali s] 1. кој и

се односи н а разл и ку, који успоста­

вља р азЛИКУ .

2.

који се од носи н а д иФ е р е нциј а ­

ле .... д ифеРСlщијашlИ

pa'I YH грана

матем ати­

ке која се ба ви д иф е р е нцијалим а и њих овим

371

ди ф ереtщијација

д и хогамија

мат.

д itфТОIlГ, -а м, мн . д ифтонз и , ге н . МН . дифтон­

једначина која садрж и један или в иш е д иферен ­

применама; Д ttференцијална јед на'lItна

га [грч . diрhthопgо s, в. д и- , рhth6п gоs звук] фОН.

цијала или извода ф ункције ; д иференцијаJlltа

два узасто пн а самоглас ник а од који х се једа н

геометрија део геометрије у којем се геоме­

пр етвара у ПОЛУВОКа.Јl (полуконсонант), тако да

тријск и обј екти проучавај у методима матема­

се и зго варају као једа н сло ,'.

тичке анализе; д ифереицијаJIIШ пренос тех н . в.

д иференцitjiiл

(2); д иференцијална та риф а

систем об рачу на вања наплате превоза на желе­

д ифтонгација , -ё ж [нл ат. diрhth опgаtiо] на ­ стајање д ифтонга ; претварање самогласника у д ифто нге .

зницама по коме цена н е расте сразмерно уда­

љености; дифер е нцијалне царине царин е кој е се за робу исте в рсте разл ичито обрачунавају; ди ференцијал ни испит и с пит који у ч е ник или

+ д ифтоншкЙ .

Д ИфТОНПlрати , д ифто нгйра м , З. л. МН. ди ф­ тонгирајУ) св р ш. [нлат.

diphthongare]

Д11фузаll, -з на , -зно [л ат .

студент мо ра п олож ит и да б и с ј едне шк оле од­

diffusu s од diffi.lllde-

носно факултета пре ш ао н а друг и ; д иференци ­

ге р азл ивати]

јални посао берза н ск и по сао при коме се прим а

пр острањен , распрш е н , р азасут.

или надокна ђ ује са мо р азл ика и з м е ђ у уговоре­

пр еО Гlширан .

ног курса и курса н а да н дос певањ а.

дифе ренцират и]

1.

који није концентри са н ; рас ­

д ифузија, -ё ж [лат.

д ифереНl.tијација , -ё ж [ фр. diffеге пti а tiоп , в .

1. р азликова њ е, проналаж е ње 2. б и ол. током емб рионал ­

фОН . пре­

т ворити се у д ифтонг .

р азл ивати] ње.

2.

1. ширењ е,

2.

развучен ,

diffusio према diffillldere рас пр остирањ е, разлива­

физ . ширење с ветлосни х зр ака у р азним

и истицање р азлика.

правцима ,

ног развоја, појава с п е цифични х облика и струк ­

средину и л и одбијања од н ер ав н е површине .

тура у ћелијама појед ини х тк ива и л и ор га на . З .

хем. с п онтано продирање молекула из једне сре­

JlОЛ . и зја ш њавање и опредељивање чланова не­

д ине у д р угу

ке политичке о р га ни за циј е.

у п . осмОза .

д ифереНщtрати, д иф е р енци ра м, З . л .

MII .

дифере нцирају св рш . И несврш. [ срлат. di ffе ге пti а­ ге , в . д иференција] ( н а) пр ав и т и р азлику и змеђ у

после

проласка

кроз

п олупровидну

3.

кро з њи хо в е дод ирн е површине;

4. 8.

радиодilФУзија .

+ дИфузиОнЙ.

ди фУЗ ltометар, -тра м, м н . ди ф узиометри , ген.

MII .

ди фузмета ра [ В. д иф уз иј а, - метар] уређај

за мере њ е брзи н е м е ш а ња р аз ни х врста гасова.

чега, раздвоји т и , р аздвајати ; д ифереНЩlрати

Д ltфУЗИОltit з ам , -з ма м [В . д иф узија] соц. тео­

се поста(ја)т и р азлич ит ; одвојити се од дру ги х

рија о ширењ у култу рни х об р аза ц а из развије­

чланова исте гр у п е .

није КУJlтуре у др уга , мање р азв иј е н а подручја.

ДЈtфозгё н , -а м [В . ди - , фозге н] хем. врста бој­

д ифузор, - а м [лат.

diffusor,

8.

дифузијаЈ

1.

ног отрова сли чн ог ф озге н у који изазива на­

уређај з а д иф уз иј у, шир ење ,'асова, течности ,

дражај плућа.

з р аче љ а, енергије и сл.

ди формiпёт, -ета м lнлат. diffoгmitаs према diffoпnis изобл ич е н , в . д и с- ' , ф ор ма] читост, одступање у облику.

2.

1.

р азл и ­

в . д еформiпёт.

д ифраюtија, -ё ж lHJ,"T. diffТactio ломљење, према diffrапgе ге лом ити ] физ . ширење, растура ­ ње светлос них и ли електромагн ет ни х таласа по ­

сле проласка кроз уза н проце п.

дit фтё рија, -ё ж [ ф р .

+ дllфракциОнИ .

diphtherie пр ема '1)Ч .

diрhtl1eга кожа ] мед. за р аз н а болест која се од­

ликује за паљењем слузокоже ду шника , уз оток ждрела и о п ас н ост од гушења.

д ифтеричаll, - чна, - чно [В . д ифтерија] за р а­ жен дифтеријом .

372

пр о шир ељем

2.

от вор с конусним

који ус п о р ава б р з ин у струјаља

течности или гасова.

Д ltфунrџtрати , д ифунд йрам , З. л . мн . дифун­ д ир ај у свр ш . И н есвр ш . [л ат. diffuпdе ге р азливати]

1. (ра) ширити,

изл и (ва)ти , ра с пространити , рас­

"ростраљивати.

2.

хе м . р азл ив ат и , цедити д и ­

фуз иј ом.

дихексаёдар , -дра м, МН . дихексаёдри , ген. мн.

дихексаёдара [В . ди -, хекса еда рЈ геом. полиедар са два пут по шест , одн. д ван аест површин а .

дttхогамија , -ё ж [грч .

dicha д в оструко ,

8.

-га­

миј а ] бот. начин оплођавања код биљака при којем се репродуктивни органи р азвијају једни за д р угима , а н е у и сто време .

дихотома ll

догмати з а м

Дихотома н , - м н а , - м н о [ в . д и хотом ија ] по ­ деље н н адвоје ; су пр ота н , о пре 'l ан.

д ихотом иј а, -ё ж [I'Р Ч .

доајёll , -е н а м [ фр. d оуе пј н ајста рији '!л а н д ип ломатског ко р а ; н ајста р ији прип ад н ик н еке

di chotomia

од

dicha

добермаlt, - а м [пр е м а н ема ч ком узгајивач у

двоструко , в . -том иј а ] гр ане или две в р сте.

1. п одела н а два дела , д в е 2. лог. однос два су пр от н а ,

д р у штве н е гру п е и л и про ф ес иј е .

опречна појма који се међ усоб н о усло вљавају и претпостављају .

dichroos

двобој а н]

физ . својство неких к ри стала да по казуј у р азл и ­ читу боју у за вис н ост и од угла п од који м п ада светлост.

д ихромаТ И L I3Н, - чн а, - ч н о [ в . д и -, в. х р ом а­

дихтоват и , -ујём нес вр ш . [нем .

добо ш, бубњати ; уда р ати чим е као у добош

(-

Йр СШLI.м а ЙО СШОЛУ). добош, -а м [ м ађ .

dobos

бубња р] мали бубањ

чврсто држ ат и , доб р о за п тивати (о спој е ви ма , цевима , поклопцима и сл . ).

гуме ни , пластични

или метал ни об ру ч к оји с пре ч ава слу ч ај н о и с­ т ицањ е течност и или гаса , запт и вач , за п тивка .

+

д обошаров и добош а р ев,

д обошарскй . Добош-торта , -ё ж [пр ема бе ч ком п осла сти­

(Dobosch)]

в р ста то рте с н еколи ­

ко слој ева теста изме ђ у којих ј е к рем , покрив е­

н а слојем п рже н ог ш еће ра .

Дова , -ё ж, ген . MII . до ва [тур . 1l0Kp.

1.

молитва .

довал е (еји Д ов а л е ) [ту р. еу ј

д ицефаЈIУС в . д икефал ус . д и-uеј, -а м [енглеск и изгово р С Кр .

DJ

од

в . дИск-uОкёј .

Д 1tшари! (д иш е ри ! Д11ш е р! ) узв . [тур. d l~а п] напоље! (узв ик којим се неко грубо те ра да

д ишарисапt , - ишём , д ишерисат и , - ишём сврш. [в . д ишари] исте р ати , изба ци т и кога н а ­

.цјУсов и , "ell. MI I . .цјусова [е Н ПI .

deus два од лат. dLlo(s)j

de-

сп . стање у те­

нису или сто ном тенису кад су бодов и и зјед н а ­ чени , после чега једа н од такмичара мор а два­ пут узасто пце да освоји бод како б и добио

duty

duty free shopJ

l'eM.

fгее] који

је ослобо ђен дажб ина, бесцар ински.

ти-фри шоп [е Нl'Л .

с доб рим

дОВltја В . д Охија . ДОВЈЈјар в. дохitјар .

Dogge

од енгл .

dog]

вр ста с н ажног , в и соког пса чува р а.

ДОI'ан , -а м , м н . дога ни , rell . MfI . дога на [тур . в р ста сокола за лов на ситну д ивљач.

доганuиб а ша , -ё м [тур. do gal1c l ba~l, в . до­

дје ЊГIt в . ђе њ ги , ђен г и.

дјут и-фри ПРИД . индекл. [ е нгл.

dt1 ale

зд р ав п ри р аста н ку.

dogal1]

поље.

MII .

dLl 'a']

благословом , пр ема еуј доба р , в . Дова] ПОКР. по­

дога , -ё и д ога , - ё ж [ нем .

оде).

дјус, -а м ,

од ар.

dLla

благослов. О ДОВ У чин ити

2.

молити се Богу.

дицефала н в. дllкефалан .

disc-jockeyj

буба њ , буб њ ар .

ч а ру Добошу

дихтунг, а М , МН . дихтунзи, ген . мн. Д~l хту н га

Dichtul1g, в . дихто в ати]

з и вање људ и и л и ј ав н о обаве ш та в ање .

добошар, -а р а м [в . добо ш] о н ај кој и уда ра у

di chtel1, пр е м а

густ, зб иј е н ] б ит и ч вр сто п р и љубље н ,

исе од стфр.

век а Л. Доберм а н у ( D о Ье пn а пп ) ] в рста

с п о ртског п са и зузетн е с н аге и б рз ин е .

у ли м е н ом о рк естр у; бубањ к ој и служи за по­

т ичан] кој и ј е у д ве боје, д в обоја н .

[н ем.

xrx

добовати, -уј ём несврш . [ В . добо ш] удар ати у

Д ИХРОЈва м , -зма м [ гр ч .

dicht

из

.6.

дј у ­

продав н ица ,

трговин а ослобо ђена царинског порез а .

ган џ ија , баш] ста р еш и на со кол ара .

доганuија , -ё м [тур .

doga l1cl, в .

доган] ло в ац

са соколима , сокола р .

догма , - ё ж, ген . М Н . догми [I'РЧ . шљење, заКЉУ'l ак] кве.

2.

1.

d6gm a

ми ­

теОll . зваНИ'IН О у ч ење цр­

фиг. тв рдња која се усваја без дискусије,

званични став, намет н уто ми ш љење .

до гмат(а) , - ё м, мн . дог мати в. Догм ати чар . ДОI'маТ Јвам, - з ма м [I'P'I.

dogma tism6s] 1.

до ИllДекл. [по првом слогу презимена Ђ . До­

свако ф и лозо ф ско у'l ење које тв рди да је , пола­

ниј а, итал ијанског музича ра из ХУ Н века , кој и

зе ћи од аксиома , могућ н о доћи до а п солутне

је увео тај назив наместо р а н ијег L1С] муз. п р ви

и сти н е.

тон солмизац иј е, нота С ( це).

критичко мишљење кој е не подл еже сумњи .

2.

склоност ка 11 р ихватању догми, н е­

373

доковати

догм атизовати

дог матизовати, -УЈем с врш . И несврш . ['1'Ч.

dogmatize in , в .

догма]

т и нешто у дог м у .

1. претворити ,

претвара­

2. говорит и до гм атс ки ,

дозато р , -а м

и з но ­

сити тврд ње одлучним и убедљ иви м то ном .

1.

део теологиј е који се ба ви цркв е­

ним догмама .

2. с и сте м учења н еке филозофске

и л и научне шк оле .

догмат ичаll , -чна, -чно, д огматичкй , и д огматскй ,

-8:, -6

['1'Ч .

dogmatik6s,

-8:, -6

в . догма]

зас нов а н на догми ; кој и прихвата нам етнуто

Доз иметар, -тра м, мн . Доз иметри, ге н . мн . до­ Дозиметрија , - ё ж [В . доз а, -метар] ф и з. мер е­ њ е количине прим ље но г ј о ни зујућег з р ачења.

ДОЗlt рат и , доз ирам , несврш. [В . доза ]

2.

човек који р азмишља н а догматск и

д ограма џија , -ё ж [тур .

dogramac l] Il О КР . сто­

лар , дрводеља ; рез бар .

дограмаџit лу к, - а м [тур .

dogramaclllk, в .

до ­

гр ама џија] п о кр . стола р ски з анат ; резбарство . додека- ['1'Ч .

d6deka

д ва н аест] као п рви део

сложе ни х речи означава скуп

о д д ва н аест де­

лова, пр ед мета или људи .

дод екаёда р , -др а м , мн . додекаёд ри , ге н . мн . доде каёдара ['1'Ч .

1.

d6dekaedron, В . д одека- , hedra

геом . геом етријско тело огра нич е н о

са д в а н аест прави л них петоуглова . л ик к ристал а са

12

2. Мl1 н ер .

об­

dock] п ом . уну­

трашњи део при стан ишта , базен поред гата у цавања. & су ви док канал који се мо же и сп р а­ з нит и , тако да б р од остај е н а сувом рад и по­

пр ав к е; rlливај у ћи док покретни док који се може с п у ст и ти да брод уђ е у њега, а зат и м и з­ д ићи да послужи као суви док.

докапитали з ација , -е ж [ В . капитал] екон . прибављање новог капитала , допун а с редстава

потребних за оства р ење одређено г п осла.

докваJIификација, -ё ж [В . квал иф ика ција] накнадно об р азовање у циљу стиц а њ а одр еђе­ ~Ie квалификације.

докваJIификовати (се), - ујём се [ В. к вали­

дав ин а д ванаес то рице .

д од екас илабичан , - чна , - чно [В . додека - ,

'·рч. syllabe сл ог] који се састој и од дванаест слогова.

д одека фониј а, -ё ж [В . додека-, в . -фо ниј а] м уз.

фиковати (се)] доп у нити школовањ е н а кур се­ вима, у вечерњој школи и сл . р ади ст ицања по­ треб н е квалификац иј е .

Докер, -а м, мн. -и [ eHr'fl.

Ш е н берга

(Schonberg, 1874-195 1), који не поз н ај е 12 тонова хромат­ као равноправ н е . • додекафонскй.

рад ни к .

додека фоничар , -а м [ В . додекафонија ] м уз. ком п оз итор додекафонске муз ике .

доза l , -е ж [нем .

Dose

према грч .

d6sis давање]

фарм . прописан а мера лека која се о.цједанпут

дај е бол ес нику .

2. узета

или при мљена коли чин а

чега (дроге , хемијског састојка, зрачења итд.).

доза!, -ё ж [н ем. бомбо не и сл .

Dose]

кут ијица за дуван ,

•

ДО керскЙ .

докет, -а м , мн . -и [.-рч . doketes, пре м а dokein привиђати се] рен . сл едбеник докет и зма .

докстизам , -з ма м [В. Докет] реп. секта из

тоналитеге, него третира свих

ске скале

docker] р ад ни к који

р ад и на утова р у и истова р у бр одо в а , лучки

метод компоновања разрађен у делу Арнолда

374

д оза ! .

док, дока м , мн . доко ви [енгп .

пов ршин а.

дод ека р х ија , - е ж [ В . доде ка- , в . -арх ија] вла­

1.

епектр . фам. при ­

к оме при стај у бродови ради уто вара ил и ис кр­

н а чин .

ос н ова]

Dose] 1. 2. в.

кљу чна кутија, ут ичница .

ји проучава и и нтерп р ет ира догму, стручњак за

2.

дават и на р азделе , дават и п ов р емено , у ма­

дозна, -ё ж [нем .

1. онај ко­

3. П . мн . дозирај у св рш . и

од ред и ти , одређивати дозу.

дозлу ци В . тОзлу ци .

н и кри т ику.

догму.

1.

лим кол ичи нама.

уче њ е без дискус иј е ; кој и не До п у шта сумњу

ДОI'матичар , -а м [В. догмати ч ан ]

справа з а м ер е њ е,

з им етара [В . доза , - м етар] апарат за Доз им етрију.

догмilТика, -ё ж, дат. И пок. дог м ат ици [ в . дог­ м атичан]

[8. доз ир ат и]

доз ирање ; кутијица с пр еград ам а з а таблете .

III

II и

века н . е. која је веровала да Хри стос није

р ођен као човек и да је његово з емаљско тело само привид.

ДОК ИМО JIогија, -ё ж ['1'Ч .

d6kimos

и с пра в а н ,

проверен , в . -логиј а] наука која се ба в и пр оуча­ вањем система оцењивања (обично у школи и

сл . ) .

• докимОJlОШКЙ .

доковати, -ујём сврш . и н есврш . [В. док] п ом. ставити , стављат и б р од у док.

долд рмаџија

доксат

доксат, -а м (Юl'ч.

toxiito] архит .

избочено ме­

сто н а прочељу куће с прозо ри ма на три стр а­

ван на компјуте р ском хард-диску у облику јед­

ног фајл а.

н е, обично на првом с прату, еркер.

доксогра ф , -а м (грч .

IIOKYMellТapaH, - рн а, - рн о [ ннат . dосum епtа ­

d6xa мишљење , в . d6xa мишљење, сла­

в а, част, В. -логија] рел . песма у славу Бога и

Свете Тројице , део службе у свим хришћан­

и С ин у и Духу светоме" (.мала - ) односно

доктор, -а м е (лат.

живота.

документарац , -рца м = доку м е нтарни

подуч а вати]

1.

ле к ар .

филм (В . )

докуме нтарист(а), -ё м,

најви ши академс ки сте п ен који

с е СТИ'l е одб раном до кторске д исертације .

2.

8.

до кто­

doctoratus,

В . Доктори ­

рати] з в а ње доктора наука , н ајви ши академски степе н .

р и р ај у сврш . [с рла....

3.

11. '111 .

doctorare, В . доктор]

д окто­

п оложи­

т и Докторски испит, одб ра ни ти докторску д и­ се рта циј у.

докторисати, - шём (В . докто р] радит и као докто р , ба вити се л екарским посл ом .

докторка, - ё ж , дат. И лок . докторки , ге ... . М ... .

доК'го рки [ В. доктор] лекарка . доктрина, - ё ж (л ат.

docrrina

1.

онај који се

2.

аутор и ли редитељ документа рн ог филма.

д окументарност, - и ж [В . Докум е нтаран]

doctorandus,

Д ОКТОР~tрат и , докторирам,

До кум е нтаристи

бави сакупљањем и проу чавањем докумената .

особ ин а о н ога што је докуме нтарно .

документација , -ё ж (фр .

рират и] онај који припрема докто рат.

д окторат, - ата м [нл ат.

MII .

(фр . dосumепtагi stе, 8 . докуме нт]

• докт оров и дОкторскИ .

доктора нд, -а м (I<лат.

документ]

docum entation , В. 1. скуп докуме ната. 2. поткр епљива­

ње какве тв рд њ е документима , писаним сведо­ чанств и ма .

до куме lповати , - ујём С ВРШ . и I< есврш . [ннат. dосumепtаге] поткрепити , пот крепљивати до­ казима , документима .

доку нд и сат и , - ишём с врш . (тур . dоkllпmаk н ашкодити Ј т и , досад и ти .

2.

наудити , нашкод ити .

штити до краја, Докрајч и ти .

д олама , -ё ж , ген . према

docere

до колена и л и дужа . ња ни ка.

ф и лозофс ке школ е , религиј е, покрета и сл.

доктри н а ран, -р н а , - рн о (нл ат.

ДОJl ап, -а па м (тур.

doctrinaritls

2.

кратак горњи кап ут ко­

do1ap

од Гlepc.

dUlab] 1.

примитивна дрвена пумпа за навод њавање

кој у окр ећу коњи .

3. чекрк, витао, МОТОВИЛО. do llar према н е м . Та1 е г,

ДОJlа р , - а м ( амер . е lll'Л .

пре м а 1I ат. dосtг i па] који се слепо држ и н еке доК'грин е, који остаје при сте ч е ним схватањ и ­

8.

ма, ј ед ностра н .

земљама (САД , Канади , Аустр алиј и и др . ).

доктринарств о , -ства с (В . дОК'l'р и нар ан] особ ин а оно га кој и је Доктр ин аран , једностра­ н ост, кр уто С1' у С1·авовима .

докуме н (а)т, - нта м, МН . документи , ген . МН . докуме ната (л ат . dОСllmепtum пример, поука ,

docere поучавати] 1. спис, исправа , слу ­ 2. оно што се може ко ри стити као и л и и сторијски извор . 3. р. Ч. текст са чу -

о р­

ман с полицама причвршћен уза з ид или уз ида и .

2.

докт рин а ран .

...... дол ама (тур . do1ama] 1.

стар инска мушка и женска одећа с рукавим а,

п ри хваhе ни х судова , принципа и теорија неке Д октрина р , - ара м (В . ДОК'Грина] онај којије

dokundll од 1. дозлогрдити , дод ија ­

докусу ри т и , Докусу р им сврш . ( В . кусур] у ни ­

поуча в ат и] у ч е ње , ученост, идеологија; скуп

пр е м а

до­

р ад ње и глумаца прик азују п ој аве и догађаји и з

- ).

doctor у читељ од dосё ге

...

кументарни филм фи лм у коме се без игран е

ским црквама, која почиње р е чима "Слава Оцу

"Сла ва Богу на висинама" (велика

који се зас нива на до кум енти ­

ма, кој и служи као за пи с и л и доказ ч ега .

- гр аф] саставља ч зби рки мудрих и з река .

Доксоло гија , -ё ж (грч .

rius, В . до кум е н т]

тад ир] ос н ов н а новчана јединица у многим

дол арски , -а , -о ( В . доларЈ који се односи на доларе; кој и се исплаћује у ДОJlари ма .

долб и , -ја м (еНПI . Ооlbу , зашт ић ено им е] електроакусти чки

уређај

з а смањење

нивоа

шума при р е пр одукцији то н с к ог за пи са.

ДОJIд рмаџија, -ё = до н ду рмаџиј а, -ё м (тур.

жбени а кт .

dопdt1rmаСl , В . долдрм а] заст . по сласт ич ар к оји

доказ

пр ави и продаје СJl<\Долед , сладоле џиј а .

375

ДOMlНl e

долд рма

дОJlУС, - а [лат. dolLl S] прав. зла н амера, преду­

долдрма, -ё = дондурма, -ё ж [тур. dопdШПlа , од dопdLlгшаk см рз нуги , следи ти] заст . слаДОJlед.

мишљај ; пакост ; нукавст во .

ДОЈI'lе ГIР"Л . [итал .

Д ОЈЈеllте ПРИН . [итал . dоlепtе према dоlеге бо ­ нети ] муз. туж но , бон н о.

до м , - а м [II OpT. dош од лат. dошiПLl S ]

ДОЈЈ ибаша, -ё м [В . дол ија , ба ш] онај који се­ д и на челу стола и н азд равља, н азд равичар .

ДОЈЈија, -ё ж [тур . dolLl (doli)] 1. сто за којим се чаша додаје из ру ке у р уку , одједног до д р у­ гог наздрави чара .

2.

чаша и з које се и с пија

зд рави ца.

ДОЈЈи-кра ll , - а м [ е н гл. dolly, в . кран] п лат­ форма на то чковима н а коју се ставља фи лмска каме р а р ад и с нимања у покр ету .

ДОЈЈ имен, - а м [ е нгн.

dolce] муз . слатко , нежно ,

УМИЛ Н О .

do ll y, шап ч овек] онај

који воз и и ГlOкреће дол и -к р а н .

галска титула

ском дО II (в . ) .

из

ДОМЗЗЈЈУК, -а м [ту р . ла ]

1. Дом аhинство . 2.

dalnlz llk од d аШ I Z шта­

Дома ћ е животиње које се

одгајају з а "рипнод и н и за потребе домаћИII­ ства. З. и с п а ша за стоку.

до мёll , -6 11а м [фр . dошаiпе од лат . d ошiпiLlшЈ

1. обнаст ,

подру чје (знања , струке, активн ости).

2. и ст. зе мљишни посед; ГlOдр у чје п од внашћ у

3.

м ат. обнаст дејства функције ,

дата функција.

главом, карактеристичном за поједине расе.

н ет-адреса у ан фабетском обн и ку.

с ку п с ви х вредности н екс ва рија БJlе за које важи

нат .

фалија В. Д ОЈlихоке фаJl и тд .

до лма, -ё ж, ген. М Н . дол ми [1УР . d о lш а н адев ] КУНИН . надев од млевеног меса и пиринч а; ј е­

TaKBO I" наде ва. 2.

н аС Иll , нанос . З. д рв е ни

оквир у ко нструкцији старинске куће који се пунио разл ичитим материј ал ом; сам такав ма ­ теријал (блато, п л ева и сл .).

дол мен, -а м [фр. dоlшеп из б р етонског] вр ­ ста пре и сто ријског с п оменика, са две камене плоче забоде н е у земљу и трећом п оставље н ом преко њ и х као кров.

ДОЛ МИПt, -им несврш . [ту р . dоlшаk , В. ДОJlма ] надевати дол мом , пунити , филовати .

дол озан , -з н а , -з н о [лат.

из п о штовања) .

ДОМ IfIlЗlпа , -ё ж [в . доминантан]

1. муз . пети

2.

доминант на идеја,

гн авни мотив.

ДО~1I1нзнтан , -тна , -тн о lлат. dОll1iп апs према dошiпаге, в . доми нир ати ]

1. онај

који превлада­

ва , који доми нира ; претежан , најиста кн угији.

(D . de

2.

А ДОМ ИllаlПНИ ген 6ион. о н ај кој и пр еовнађује у

пару ге н а су протн ог дејства ; уп. рецесИваlt . доминат, -ата м [лат. d Оll1 iп аtll S према

dOll1i-

ПLl S господар] и ст. систем владавин е у старом Рим у п очев од

III

века Н . е ., где је цар апсолут­

доминатор , - а М [н ат. dошiпаtoгј онај који ДО МИ~lира , који је пр е моћан .

Dоlошi е Ll ,

моћ ,

doloroso прем а do lore

господар ење .

2.

претеж но ст,

1.

власт,

превласт,

н адмо ћ .

м инер . кре чњак кристалне структу­

ре, чест у сте нама . • ДОJlОМ ltТСКИ и долОмИтскИ .

376

пночица у

дом ишiција, -ё ж [лат. dошiпаti о]

l"еОЈIOГУ Доломијеу

бон] муз. бол но , туж н о .

3.

сте п ен д ијато н с ке скале.

doloSL1S од dolLlS , В .

ДОJl ОМИТ, -а и доломит, - ита м (према фра н ­

дол орозо 11 рll Л. [l1тaJl .

Цр КВ. н адстојниц а женског

друштв е llој игри: в . дO~1IНle .

мишљајем, зло намеран .

1750- 180 1)]

2.

манастира , о п атица , и гума ниј а.

ни вл адар , за р азл ик у од принципата (в.).

долус] прав . у чињ е н са зло м нам ер ом, с пр еду­

цуском

Домаћи] припи томљавање ди ­

dOll1esticLls

ДОМlша, - ё ж [нат. d О ll1iп а] 1. госпођа (т и тула

ДОЈЈ и хо цефал , долихоцефа ла н , ДОЈЈихо це­

ло од

рач . А Iше домеllа '- Интер­

вљих живот ињ а.

дугуљ аст обл ик главе.

1.

4.

домест июiЦllја , - ё ж lилат. dош еsti саt i о од

ДОJlихоке фалаll , -н н а , -Jl НО [В . дол ихок ефа ­ Д ОШtхокефа Л lfја , -ё ж [В . Дол и хо кефалан]

шп а н ­

бенед икт инског р еда.

do lich6s дуга ч ак, kepha le глава] човек с високом , ду гуљастом

лан ] који има ду гуљасту главу, дугогла в .

1. IIOpтy­

аналогн а

2. ЦРКВ . т итула достоја н стве ни ка

једног ф еудал ца.

Д ОЈЈихоке фаJl , -а м l'1ЈЧ .

поштовања ,

дом ин е ж М II . [ итал . d о шiп о] др у штвена игра са

28

плочица подеље ни х н а д ва дена које се

снажу ј ед н а уз др угу пр ема б роју тачкица на с ваком пољу .

Домйнијум

до ља

до мйнијум, -а (и Дом йниј , -а) м [л ат. ит]

1.

врхов на власт.

2.

рија под чијом ко нтроло м .

домуз, -а м, MI I. Домуз и , гсн . мн . Домуза [тур .

domini-

посед , својина ; терито­

3. 8. ДОМИliiIОн .

domLlz,

Dominica nus , према ла­

ТИНИ30ваном имену оснивача реда Доминга де

Гуз мана ,

11 70- 1221 Ј

[тур .

[8. дом иникана ц] 1.

који припада катол ичком реду св . Доминика.

2.

који припада Доминика>Оској Р е п убл ици .

до минион, -о на м [СН ГН. dominion од ~"Тфр. doза државе (н пр . Канаду) које су б и ле део Бри­ танског царства, ал и су имале самоуправу .

1.

имати пр евла ст ,

2.

в . домузЈ

владати , го­

сподарити.

им ена п л емића .

имена).

3.

св ињарија .

1. сви­

лени карневалски огртач с ка п уља чом , об ичн о

црне и беле боје . 2. 8. дО мине . А ДОМ l1Ilо-ефе­ кат пол . лан чана реакција , дејство које сс пр е­ носи с једног елеме нта на други, као кад до ми­

2.

не падају једна за д ругом (нпр. кад суседне д р ­

до на , - ё ж [итал . dоппа] госпођа , госпоljица; вла да рк а.

До натор , - а м [нат.

1.

према

donator

до нација, -ё ж []ШТ . dопаtiо према dоп а ге да ­ ровати]

1.

покло н , дар; прилог у доб ротворне

2.

поклоњен прсдмет ,

д рагоценост или уметн ичк о дело.

дондурма = долд рм а

(8.)

ДОfl ду рмаџија = ДО Ј щрма џиј а (в . ) Д(НlЖОfl, -о на м [ фр . dопјоп]

1. I 'Ј I3ВН
клецијана , апсолут ни господар.

2.

великодостојник а у средњем веку .

", ст. титула

3.

у като­

дом ицил , -а и домицил , - ила м [нат. domiciliвалишта .

1. место стал ног боравка, место преб и ­ 2. место у коме неки граljанин оства­

рује своја зако н ска права и и с п у њава обавезе.

дом ицилан, -л н а, -л но [Н . до мици л Ј који сс односи на дом ици л, на преБИl3алиштс ; Д омаћи ,

110 М . окло­

до нжуii ll , -аflа м [ДОfl Хуаfl Тенорио , л ичн ост из комедије шпаНСКОI ' писца Тирса де Молин е

( 1584- 1648),

са и з говором по фр . ] велики љу­

бавник , за водник , женска рош . • до нжУiiflСКЙ . понашање , јуре њ е за женама .

ДОIIКl-IXоте рија , -ё ж [према Дон Ки хоту (шп . Dоп

QLlijote), ј у нак у

романа М. Сервантс­

са Ј смешан, несавремсн , узаЈ l уда н подухват ;

IlЛ сменит али неостварљив покушај.

Д ОlIкихотilЗам, - ЗМ
месни .

дом ицилијаllТ, -а м , мн. домицилија н ти , гс ... . мн . домицилија ната [срнат.

cilia re,

2.

до нж уа ll СТ80 , -а с [В . До нжуан] До нжу а н ско

личкој служби име за Христа .

ит] пра 8.

с р сди ­

ШЊ
у Рим у, царск а титула почев одД ио ­

2.

н а р у чи лац умет ни ч ког дела, да р одавац, ктитор .

п ље fl а кула н а ратном б р оду .

дом ин ус, -а м [лат. domil1Lls господар, I'ОСПО­

donare даро­

о нај који даје до нациј е, да рив алац.

ничког политичког система).

1. ист.

инат,

господ ин ( испред л и чног

жаве једна за др уго м падају под утицај против­

дин]

2.

у приморским крајевима т итула ис­

св р хе; новч ана помоћ .

дом lНlO, -а м, мн . до мини [фр . dоmiпо]

1.

у зе мљама шпанског јез ик а титула и спред

вати]

3. н. МН. домини ­

превладавати, бити претежа н.

domLl zlLlk,

пред им е на свештеника .

тјпјоп од лат. dоmiпiшn] ИСТ . некадашњи назив

рају >оеС 8РШ . [лат. dоmi пагi]

2.

до н м индс кн . [ИТал . И IlIП . don од лат. dominLlS]

1.

ДОМ ИНl1рати, доми нирам ,

прасац , крмак .

пркос , тв рдо главост .

католички калуђер , ч ла н

реда св . Доминика.

дом иникiiнски, -а, - о

1. свиња,

домузлук, - а м , МII . домузлуци , домузлука

доминик:iна ц , -нца, м н . доминиканци , ГСН . М>О . доми никанаца [лат .

dОПLl zЈ ПОКр .

т врдо глав човек .

domicilians од domi-

в . дом ици л ] Ф,шанс . онај који одреlj уј е

дом ицилијiiт, -ата м [срн ат.

донкихотски, -а, - о [ Н. ДонкихотеријаЈ који подсећа

на

Дон

Кихота ,

нерсалан ,

и деали ­

сти чки , утопијски .

где ће бити исплаћена меница.

domiciliare,

стварљив им фантазијама .

domiciliatLls

од

в. дом ицил] Ф ... >ОШI С . онај који у свом

месту становања и с п ла ћ ује меницу .

доља, -ё ж [шп .

doiia , н . дон Ј у зе мљама

шпаНСКОI' јез ика госпоljа (титула испред им е­

н а); у п . JlO lla .

377

дохија

доп иiiг

до пиiiг, -а м , МН. до пинзи , ген. м " . до пин гii

ране .

... дорски

СТИЛ арх "т. најстарији стил у ста­

жаргонски израз за д р огу Ј под изање

Р О Ј""јЈчкој архитектури , са ужлебљеним стубови­

енергије и и здржљивости у ношењем у о р ган и ­

ма и једноставним капителима ; дорска Jlестви­

зам

ца муз. најважнији модус у с," гарој грчкој музици .

[енгл .

dope

заб рање них

хемијских

средстава, об .

у

спорту; лек или супстанца која се узима с т им циљем.

до пинroвати, -ујем сврш . И несврш. [в . До пинг] дати, давати (коме) до пинг; допинговати се узи­ мати недозвољена ст имулат ивн а средства.

ДО ГlЛгенгер, -а м [нем .

Doppelganger] д вој­

ник ; сабласт која изгледа и сто као неки човек.

до плер, -а м [према аустријском физи ч ару Х. Доплеру

( 1803- 1853)],

мед. техника којом се ре­

гиструје одб иј ени ултразвук и мери проток крви

кроз вене и артериј е (Дойлер-улшраСОllографu­ ја) . ... До плеров ефект физ. привид на промена та­ л асне дуж ин е звука и ли светлости када се и зво р

таласа бл ижи односно удаљава од примаоца .

до рат, -а и до рат, -а м, '"ен . мн. дората [тур .

doru at загас ит коњ]

коњ мрке , там нориђ е боје.

до ратаст, -а, -о [ в. до р ат] који је мрке , тамносмеђе боје (о коњу).

Dorik6s до рски] 1. реч

или израз и з до р ског дијалекта у старогрчком

2.

dort

1. леђа . 2. гор­

уо l р аскршће, место где се

ист. гр убо, тврдо понашање , у сти лу

Дораца ; уп . атицitЗам .

dort ч ети ри , уоl

града близу Дунава .

доруша, -е Ж, ген . мн . до р уша = дорка, -е ж , ,"ен . мн . дб рки [в . до рат] до ратаста кобила . ДОСlаје в . досје. досје, -с а м [ фр. омот, фасцикла .

2.

dossier] 1.

корице за акте ,

скуп списа , података о некој

особи и )Ји неком предмету.

Дослук, -а м, мн . дослу ци , ген . мн . Дослука [тур. ство .

dostlLJk, в. ДОСТ] 1. 2. дослух.

пријатељство, др у гар­

дост, -а м, м". достов и [тур .

dost од перс . dost,

пријатељ , друг .

dostUJn

мој пријатељ]

ПоКр. здрав ми био мој приј атељ: одговор на и з­

јаву сау ч еш ћ а баШУllсаго ( л ) сун (в . ) .

дота , -е ж [итал .

dote] гюкр . мираз.

доталаll, -л на , -лно [лат.

до рка = до р уша (в . )

пут]

раск рсница , раскршћ е; До рћол стари део Бео­

достумса l'ОСУМ [тур .

До рзум в . дО рс у м . дорlf3ам, -зма м [грч .

дорћОJl [тур .

састају четири пута , према

diist]

до рзалан в. дорсалан .

јез ику .

до рсум, -а м [лат. dогsUJn] а н ат. њи део, горња површинајез ика .

dotali sJ прав .

који се

односи н а ми р аз .

До рмиторијум, -а (и Дормиторiiј, -а) м [л ат .

dormitori ttm, према dОЈmiге спавати] 1. спава h а соба . 2. спа ваоница у католичком манастиру . 3.

допi Јtија , -е ж [ лат.

dotatio, пр ема dotare дат и

мираз] но вчан и и з нос који д ржава, општина или нека д руга уста н ова даје пој единцу или

преноћ иш те зат вореног типа за госте научне

предузе ћу за оствареље одре ђ ених послова , н а­

установе , ист раживач е и сл .

р о чито у култури .

д оромаиија, -е ж [грч . dбго п дар , в . -ма ниј а] п сих . болес на потреба за поклањањ е м , да вањем покло н а.

Дотирати , Доти рiiм ,

ју , финансијски п отпомоћи , п отпомагати.

до рОIII'а в . дУ рУнга . до рсал , -зла м [ в . до рсанан] фон . дорсални глас (в . ) .

до рсаJlан, -лна, -л но [лат.

dorsalis, према dor-

sttm леђа] анат. 1. који се односи на леђа , ле ђни . 2. који се од носи на горњи део језика . ... д орсал­

дофеll, -е на м [ фр.

дохабе рити, -им свр ш . [ в . хабер] јавити, до ­

дохакат и , - ам сврш . [тур .

додиру измеђ у горњег дела јез ика и непца .

га).

Dorik6s]

ист. који се од н о­

378

ист. титула пре­

јавити , обавест ити.

во , и стина]

си на гюк рај и IfУ Дориду и њене станов нике, До-

dauphin]

столонаследника у Француској.

ни I'Jlасо ви фо н . сугласници који се изгова рају у до рскй , -а, -о [грч .

3. л . м н . дотирају с врш. и

,·,еснрш. [лат. dоtаге дати мираз] да(ва)ти дота ци­

2.

1. д оћи

hak

од ар .

haqq

пра­

(коме) главе, у ништити (ко­

стати (чему) на п ут, онемогућити .

дохија, -е ж (уоб . Дов ија , -е) [грч .

dokhe

при ­

мање , гозба] цркв . правосл . манастирск а кухиња .

дохијар

д раматургија

дохија р, -ара м, мн. ДОХИЈари, ген. мн. ДОХ ИЈа­

драјф , -а м, мн . д рајфови [eHrJl . dri ve] у тени­

ра ( у06. До вијар, -ара) [грч . dokheiarios] управ­

су, стоном те ни су и бадм ин то н у силовит, те­

ник дохије (в .); манастирски кувар .

шко одбрањив уда р ац.

Дохмиј, -а = До хмијуе , -а м [грч.

д раконекй , -а, -о [прем а старогрчком зако­

d6chmios

који иде у стра н у] метр . петосложна стопа у ста­

нода вцу Дракону из

рој грчкој и римској поез ији .

строг, претерано ошта р , немилосрдан

доцент, -а м, мн . доценти, ,"ен. мн. доцената [нем .

Dozent од лат. docens

који поучава од

doce-

ге поучавати] самостални предавач на факул­ тету,

виши од асистента а нижи од ван р ед н ог

професора . + до центов, дОЦСlпекЙ. доце нтура, -е ж [нем . Dоzепtш , в. до цент] звање доцента .

несврш . [нем .

доц ирам ,

dozieren

од

драм, -а м [грч. drachme, у значењу (2) преко dirhem] \ . англосаКСО~l ска апотекарска ме­ ра за теж ин у (3,89 грама , осмина у нце) . 2. и ст. тур ска мера за теж ин у (3,207 грама). тур .

д рама , -е и д рама, -е ж [грч . drama , према dran деловати, чинити] \. позоришни комад

др амат, -8та м, мн . драмати, ге н. мн . драмата [в . д рама] кратка др ама.

д раматиза циј а, -е ж [фр .

дошле пати, -ам = ДО Ш Јl с поват и , -ујем еврш .

2.

\.

дотеглити, Дову ћи (06. вози­

Индијског

драгёр, -ера м [фр . dгаgllеш] п ом. ми н оловац. драгома н , -а м [Ш1'ч . dгаgоmапоs од ар .

TYMa'l ,

службени

tiirgu-

преводилац код

страних дипломата , обично у Турској и н а Бли­

ском истоку ; уп . те рџ У маll . драгО.I, -она м [фр . којој је био змај; лаке коњице.

2.

dragon , према застав и на JlaT. draco змај] \ . ист. војник

сп . ј едрилиц а међународие кл а­

се са три члана посаде.

+ д рагОнекЙ.

драго шiда, -е ж [фр . dгаgоппаdе] ист. при сил но превођење

протестаната

Француској у време Луја

у

приказивања у позо ришту или н а телевизији .

д р аматизирам, 3. несврш . [фр .

католичанство

у

сце ни.

полупојас , пришивени каиш на ле ђима

капута.

драl'етор, -а м [ амер . eHCJl . drLlgstore апотека] продавница, самопослуга која је отворена не ­

мн . драмати зи р ају) сврш . И в. д рама]

dragee] \ . фарм. заобље н а

2 . фиг.

д р амат ика , -е ж, дат . и лок . драматици = дра­

мат ичноет, -ости ж [В . драматич а н] стаље оно­ га што је д раматично , напетост, узбудљивост.

Jt рам ати'IЗ Н , - ч на , - чно l '1'Ч . drama tik6s, в . д р ама] који и заз ива дубо ка осе ћ а ља ; потресан , озб и љан, н апет.

д рам аПlч а р , -а м [в . др аматичан Ј писац дра ­ ма, по зо ришних комада , д р аматург .

д рам апtЧllОСТ = д раматика (В.)

драматург, -а м, мн . драмiпурзи, ген . мн . дра­ матуРга [гр'! .

drdmatoLlrg6s, в. драма , грч . егgоп \. стручњак за са(..'тављање и избор драм ског ре п ертоара. 2. о н ај који прерађ ује ил и помаже у рад]

преради

каквог књижевног дела р ади сценског

приказивања.

3.

драматичар, драмски писац.

д рамату ргија , -е ж (ГР'! . d гаmаtошgiа , матург]

\ . д р амска

8.

дра­

књижевност , пи сање драма .

вештина изградње д р амског дела и његове

2.

шег гутања .

припрем е за извођење на сцени.

мала округла бомбона.

прерадити ,

правити д р аму од чега , преу вели­

пилула, превуче на шећерном смесом ради лак­

2.

\.

озбиљност.

прекидно или до касно у ноћ.

дражеја, -е ж [фр .

JI .

dramatisel',

чавати какав до гађај , придавати му непотребну

XN , уз помоћ драгона.

драгонё р , -а м [нем. Dragoner] \ . в . д р аго н

(\). 2.

dra matisatioll, в .

кљижев ног дела ради

прер ађивати кљижевно дело за приказ иваље на

полуострва (дравuдскuјезuцu).

и ст .

KaKBo l'

д рам атизоват и , -ујем (и д раматизир ати ,

дравйдекй, -а , -о [е"н екр . Dгаvidа] који при­

mап]

д рама] llрерада

фиг. Довућ и кога преко воље.

пада Дравидима, ста роседеоци ма

фиг.

2.

узбудљив, потресаи догађај.

повати , мудровати.

[в . шлеповати]

(- закон,

драко н ске мере) .

и зво ђењу на радију и ли на телевизији.

3. л . мн. доц ирају лат. docere поучавати]

пеј . говорити сувопарно, тоном предавача, по­

ло).

века пре н . е .] веома

озбиљног садржај а; књижев н о дело намењ ено

доцимоло гија = Д окимологија (в.) ДОЦltрати,

YII

379

дресирати

драмilТУРШКИ

драмiIТУ РШКИ , -а, -о [В . д раматург] који се односи на драмату рга или драматургију.

д раМlПИ, -им несврш . [В . др ама] фам. правити из ничега драму, преувеличавати , д рам ilТИЗО­ вати

(2). 2.

1. мерити

dirhemli , в . драм] KPYI1HO

д рамолет, - а м [в . д рама] за СТ. врста краће

д р еби н а, -ё ж [н см . DгеhЫ.ihпе према dгеhеп

д рамски, -а , -о и д рамски , - а , -о [в . д рама] који се од носи на драму . .1. д paM cКl1

IlpOI' paM

одељење на радију или телевизији које емитује сценска деЈЈа, ТВ серије и сл .

д раlll' IIIIХ остен [н ем. Dгапg па сh Оstеп про ­ дор на исток] и ст. продо р на исток , немачка екс­ пан з ивна политика усме рена ка слове н ским зе­

мљама на исток у Европе .

д раllгулија, -ё ж [тур.

dram, gururlll који се

кити] с итница без велике вред но ст и (украс , су­

д раll "Р"Д. "'щеЮl. [ аустр . "СМ . dгарр(fагЬеп)ј који је боје песк а, жућкаст.

д раllа, - ё ж [стнорд. drapa] врста старонор ­ дијске песме у част богова, владара или преми ­ нулих јунака.

2.

drape наборанј 1. набор на

врста тканине од чеш ља не вуне.

д раllёрија, -ё и д раllсрија, -ё ж [фр . дуга чка, непровидна за веса .

која виси у наборима као за веса.

3.

2.

drape-

тканина

ЛИК . приказ

страх,

1l0llg ht

ништа ј

вој .

топовњ ача ,

dread ратн и

треби од

nO'leTKa

д раСПlчан, -ч на , - ч но [гр" .

drastik6s,

ХХ века.

д рее р , -а м [н ем. Dгеhег] металостругар . д р еЗlша = д р еси н а (в.)

д рек, -а [н ем. Dreckj ВУЛГ . 1. изм ет. 2. фиг . не­ што без вред но , бе з начајно , којештар ија .

д рексле р , -а [нем .

Drechsler] стругар , токар.

д реКСЈlОват и , -ујём н есв рш . [lIeM . dгес hsеlп] р езбарити (дрво и ли метал) на токарској маши ни , стругу .

draill од енгл . dгаiп одводј 1. мед.

стаклена и л и гумена цев којом и з ра н е отиче гној и дрУl "е течности.

д р е ll аЖ
2.

1I0дзем на одводна цев .

dra illage, В . д р снј 1. ис у­

шивање влажног И Ј I И мочварног земљи шта п о­

моћ у система цеви или канала.

МСД . одвођење

2.

гноја и з ране постављањем дрена . • Д РСllажнii . д реllliраП1, дренирам , 3. л . МН . дpeНl1 paJ Y СВРШ . и н есврш . [фр . dгаiпег, В . дрен] обављати , обавити дренажу, одводњавати.

д рес , дреса м, мн . др есови [ е нгл. dress одећа] с п . одећа такмичара, обично с бојама клуба ; ко­

набора оде ће у сликарству и вајарству . према

dгап дел овати , чинитиј који нагло , снажно дс­ лује; груб, суров, жесток, неумерен .

д раСП1 L ШОСТ, - ости ж [В . д растичан] особи­ на онога ш то је драстично .

д рафт, -а м [ е Н ГIl .

кор за следеће сцене.

д ре н , -а м [фр .

венир, б ижутерија и сл.)

д раllё, -еа м [фр .

дељена на више делова од којих је једа н окре­

брод с јаким оклопом и много топова , у упо­

драме, једночи нка.

1.

тезга , струг .

д рiщ нот, -а м [е Н' ·II. dгеаdпоught од

з рно, крупна сачма ловачке пушке .

гје]

dгеh е п

н ут публици док се на осталима припрема де ­

ф 111". ситничарски одмеравати.

драмл ија, -ё ж [тур.

тка нини.

rlpe Ma

окретати , 8 . бина] позор . окретна позорница , по­

д рамити, - им несврш . [в . драм] заст. на драм.

д р еба нк , -а м [н ем . DгеhЬапk

ок р етати, Вапk тезга] тока рски сто , стругарска

draftj 1. конце пт, нацрт . 2.

шуља , блуза играча.

д р ссё р , -ера м [н см. Dгеssеur од фр . dге ssеш, В . д ресират и] онај који дресира животиљ е.

дреС ИIl
Drais),

юговорено IIр ема фр . ј

1.

жел. возило са

с п . у СА.Ц, с истем којим се клубовима у IIРОфс ­

ч ет ири то чка за кретање п о шин ама , кој е СЈЈУЖИ

сионал н ој л иги (у кошарци , хокеју, раl'бију

з а превоз људи и оп рсм е IIРИ Л ИК ОМ р адова на

итд . ) одр е ђ ује с којим игра'lима могу ПОТllиса ­

пру з и .

YI'oBope . драхма, -ё ж [грч. drachme] 1. ист. стара атин­ ска мера за теж ину . 2. I1CT. стари грчки новац. 3.

прв е IlOл овине

несврш . [н ем. dl"еss iегеп од фр .

но в чана јединица у моде рној Грчкој до уво ђе­

ти животиње разНI1М веШТ Иllама.

ња евра, подеље на на

пл иновати

ти

380

1ОО

ЈЈепта.

2.

и ст . самоходно возило н а два

XIX

TO'IKa

из

ВС«(! , претеча БИЦИКЈЈа .

д реСliрати , дресирам , 3. Л. МН . дресир ају

dressel'] 1. обучава­ 2. фl1Г. дисци­

KOI'a, подвргавати

стро гим вежбам(! .

дресура

д ресура, -ё ж [н ем .

д розомета р , тра м, мн . дро зо метри , ген . мн.

Dressur, в. д реси рати] об­

д розометара [ ГРЧ . dr6sos роса, влага , в . -метар]

учавање, увежба вање животиња .

д реш , др е ша м lHCM. dгеsс l1 еп вршити жито]

ин ст рум е нт з а мерење количин е росе .

др озомет риј а, -ё ж [ГРЧ .

део вршалице где се з рна одвајају од сламе и

ДР ОЗО ф ИJlа, -ё ж

дре ш-машина, -ё ж [ В . д ре ш] вршалица .

dr6sos

д рilБЈ lати В . д рilБJlоваП1.

д рilблер, -а м l с нгл . dribbI e r] с п . онај кој и дриблује; играч кој и је вешт у дри бловању.

dribbIe] 1. с •• .

'IИТО

у

фудбалу),

вешто водити ло пту ( н а ро­ не

До пуштај у ћи

ничким играчима да је одузму.

2.

против­

др ијада, ё ж [ гр'! . dryas , према

drys

дрво ,

[н ем .

Drticker]

-д р ом [ГРЧ . dr6mos од dram ein трч ати ј као д р у ги део речи означава тркал ишт е,

д рил, -а м [нем . ње ; обучавање.

2.

д р омеда р , -д ра м , ГСН . МН . дромедара [ка с н о ­ лат.

вој . механички н а чин обуке ,

са сталним понављањем , којим се пост иже по ­ слушност и строга д и с цип л ин а.

Drillich] чврсто ла нено

или памуч н о п лат н о од три жице, служи за ши ­

од гр'! .

2.

dl'Om as

д рilл-култура, -ё ж [енгл . drill] ГlOљо пр . сет ва

1.

300Л.

д p OMoMa Нl1j a, -ё ж [В . д ромос , В . - маниј а] Д Р ОМО II , - она М ['"јЈЧ .

dr6mo l1 од dг6п1ОS трч а­

три катарке.

д р омос, - а м [грч . dr6 mos од dram eil1 тр чати] 1. и ст. трк ал иште, трк а чка стаза у старој Гр чкој . 2. и ст. ста рогрчк а трка на кратке стазе . 3. ар хсОЈ' . широки колск и д рум, са обе стране оивич ен с поменицима .

д ро п с, -а М l е .ю•. dl'ops капи] воћне бомбоне киселк асто г у к уса.

и садња по б р азда ма рад и бољег приноса .

д рilJl-маШЈl11а, -ё ж [ енгл. drill] п ољо пр . сеја ­

д рот, -а м , МI' . д ротов и

lH CM . Dra ht] 1. жица. 2.

жарг. пол ицај а ц , пајка н .

чица која прави рупе или бразде и убацује семе

др отз р , -ара м [В . дрот] зас·т. поправља ло нце, котлокрп а.

у њих.

д риловати, -ујём IIССВ РШ . [В . д ри л ] с прово ­

д ро ш ка, -ё ж, дат.

Droschke

гру те.

д рога, -ё ж [ фр. drogue]

1.

опојно средство ,

2.

1.

мајстор који

фиг. скитница ,

од рп а в а ц .

дити дрил на коме; увежбавати , обучавати р е­

2.

тркач]

п о м . врста б рзе једри лицс .

'lСИХ . болестан нагон з а непрекид ном шетњом.

вење постељине, р ад нич к и х одела и сл.

наркотик.

dromedariLls

јед ногрб а камила .

њ е] и ст. средњовековни византијски брод са

Drill] 1. увежбавање , вежба­

д рилих, -а м [н с м .

м есто за

вожњу , узлетиште и сл.

ок р угла копча од д ва дела који се

спајају притискање м .

DI"osophila

у н ау ци се користи за испи тива­

њ е наслед них особина .

храст] митол . шумска нимфа код старих Грка .

д рикер , -а м, мн . д рике ри , ге ••. м ••. дрикёра

l ••лат. drosophil a, пр ема ГрЧ . philos пријатељ ] зоол . мали

инсект д в о крилац , винск а мушица ,

ф иг. варати

кога , вући за нос .

роса , влага ,

melanogaslel';

д рilбловати, -ујём ( и д риблат и , -а м) н есвр ш . [е нгл.

dr6sos роса, влага, В .

- метријај мерење количине росе.

плеве .

и 1IОК. д р о шки

[н см .

од рус. д рожки] ниска кочија са д в а

или три седишта, фијакер .

д р уда, -ё ж [., см.

с иров и л и дел имично прерађ е н

Drude]

( 06.

м •• .) у герман ској

производ, најче шћ е б иљ н ог порекла , који се

митологији вештица , сабласт која п ла ши децу

употребљава као ле к.

и уб ија стоку.

д р у йд, а м lлат. М Н .

дрогёрија, -ё и д рогерltја, -ё ж lФр . drogueri e] продавница хем ијских и коз м етичких средстава.

друк, -а м

Д РОI'е рист(а), - ё м, мн . д роге рист и [В . дроге­ рија] власникд рогерије; продава ц у дрогерији .

д рогирати (се), дрогирiiм се, 3. 1•. мв. дроги ­ рају се [В . дро га ] уз им ати дрогу; постати з ави ­ сан од дроге .

druidae , и з кел'!'. ] и ст. све­ • д р У ЙдскЙ .

ш те ник, врач код старих КеmЋ .

2.

lHeM . Druckj поКр . заст. 1. при тисак .

штампа .

д рукат и , -ам

lH eM. drucken]

ХрВ . жа рг. навија ­

ти (за кога) .

д р уке р [н ем . д иј ал.

Drllcker] Х РВ . жарг . навијач.

381

дру коват и

дуБJlе р , - а м [фр . doubl eu.r] н а филму онај ко­

д ру ковати , -ујём н есврш. [ нем . drtl cken] заст. 1. притискат и , п оти с ки ват и . 2. в . д рУ к аТ lt . 3. в.

ји гл а в н ог глу мца з ам е њуј е у опа с н им сценама,

TpYKoBaТl1 .

двојник ; уп. кас к Здё р .

д ру кфел е р , -а м [ нсм. Druckfe hl er, в. друк, фелер] з аст. шта м па р с к а гр е ш ка.

ма

dLIO два] грам . д в ојина , обл ик и ме ниц е , заме­

кују п о изговору, а кценту или гласовном саста­ ву.

2. ·"HIO I"

.

два обл ика и сте ре чи који се разл и ­

сло во гре шко м д вап ут одштампано .

ду бл ират и , дубл ирам , 3. л . м н . дублирају

дуал и з ам, -з м а м, ген . мн . ду ал и за м а [ В . дуал ]

сврш. и н ес вр ш. [фр .

Ф.шоз. учење к ој е п олаз и од д в а принцип а

ме ни к гла вног глум ца.

(нпр . духа и материј е) к ао темељ ни х катего ри ­

ја ствар н ост и ; суп р . МОl1 Јп ам (В . ).

2. рел . у ч е ње о

добру и злу к ао о две м а суп р отста вље ним с и ­ лама које се одвај када бо ре за пре вл а ст у с в ету.

3.

пред­

мета.

ристи уз б р ој е ве д в а, три и ч ет ири . • ду а Ш IЙ .

2. ЛИIIГВ.

dotlbl et] 1. п ар ј еднаких

дуал, -а и ду ал, -ала м [ лат. dtl alis д в ој а н пр е­ нице ил и глагола који се у мн огим ј ез иц има к о­

1.

дуБJlёт, -ета = дублета , -ё ж , ге н . МII . дублета

LHeM . Dtlblette од фр .

д војност, д в ој ство уо пш те.

dOLlbl er] 1. б и т и дублер , за­ 2. уд в оји ти , удвостр у­

чит и . 3. В. н аХС IIН Х Р <Н1И з ов аТ II . ду бл-с к ул, -а м [е Il ГЛ .

dotlbl e sctlll]

C11 .

чамац

за д в а в есла ча с а п о д в а в есл а .

д убу ра , -ё [тур.

di.ibi.ir] п окр . в улг . задњица.

дувак, - вка , дувак, - вк а и д ува к, -ака [ту р .

LB. дуал ]

дузл и ст(а), -ё м, мн . дуал и сти

пр и­

dtl va k]

в ео којим се п о крив а н е в еста кадаје во­

де младо ж е њин ој к у ћи , с в адбе ни вео.

сталица дуал и зма.

дуал исти чкй , -а, -о [ В. дуал и ст(а) ] који се

дува р , -а и дува ра , -а р а м [тур . d tlvаг] з ид ; О

односи на дуал и сте и дуал и за м .

д оте р ат и ц а р а д о д у в а ра дов ести кога у безиз­

дуал и тёт, -ета м = д уал н ост, -и ж [lIлат. dLl alitas, В . дуал ] 1. д в ојн ост, двој ство, д уал и зам (1). 2. лог. од н ос и зме ђ у два ме ђ усоб н о су пр от­ стављена прин ци п а. 3. мат. двосмерни од н ос

лаза н п оложај .

двају елеме н ата ( н п р . та ч ке и прав е) при ко м е

[e Нl "JI. dLl gопg од малај .

се њиховом узај а мн ом за м е н о м и з и стините

ва, с и сар из Инд иј ског о кеа н а кој и се храни

тврдње опет доб иј е и ст ини та тв рдња .

ДУГО Н Г, -а м, м н . ДУ I-О НЗИ , ген .

dLlytl ng]

MII .

дугонга

зоол . морска кра­

мо р с к о м трав о м.

дуаЈШОСТ = ду алитёт (в . )

dtl

AYB I1 a, -ё и ду вн а, -ё = ду мн а , -ё ж [л ат. domiп а ] заст. мо н ах ињ а, калу ђ ерица .

дуду к, -а м, м н . дуду ц и, ,-е н . м н . дуду ка [тур .

дуба р а, -ё и дуба р а, - ё ж [тур . dtlbara од п срс .

dUdUk] 1.

Ь3га два пута, ду п ло у игри]

ч е н , при глу п чов е к ; О ГЈI У n к ао дудук потпуно

1.

двостру к а

двојка у и гр и дом ин а (уп. дусе, дУ ш е ш ).

2. пр е­

вара , варка .

1. сумња ,

н едоум и ца , двоумљење .

2.

екон . потраж ива њ е ч ија је могу ћ ност н а п лате неизвеСlia.

дуб ио з а н , -з н а, -з н о [лат. dLlbi osLlS пр е м а dtl -

do ubl e] 1. п а р ; с п ортск и па р ; 2. јед н ом и л и в иш е

пар у карта ш к и м и гр ама . пута

по н овље н

фИ ЛМСК И

ил и

з в у чни

за пи с

(када р , р е п л и ка, з в у чни еф екат).

дубл ажа, - ё ж [ фр . dOLlblage]

глу п ; б ит и дуду к з а н е ш т о б и т и н еспособан,

ду ђ у н , -а м ,

M II .

ду lj у ни , ге н . мн . дуђуна [тур .

dЩ~Uп] покр . с в адба. дуе в олте " р ил . [ итал .

dLle vo lte] муз. два пута,

са мн ого емот и в н ог н абој а .

дуеЈ ШН Т, -а м,

MI I .

дуела нти , ген . мн . дуелана­

та [н е м . Dtl е ll а п t , В . дуел] у ч ес ни к у двобој у.

1. УД В ОСТР У 'l е­

дуёт, - ета м, м н . дует и , ге н . мн. дуета Lи тап . dtletto] 1. муз . с вир а њ е ил и п е в а ње удвоје , у пару . 2. к о мп оз и циј а за д в а гласа и л и два инструмен­

doubl e] метал прес ву ч е н

та. 3. ф и г. пар људ и к оји раде ил и говоре исто. О

2.

низа циј а . дублё, -еа м [ фр .

дуеJl , -а м, м н . дуел и , ге н . м н . дуёла ["СМ . Duell duo д в а] 1. двобој . 2 . фиг. сукоб м иш ље њ а, п олем и ка. 3. CII. утакмица од срлат . du е ll шn према

В . н ахс ин х р о­

ње , дупли ра њ е; п о н авља ње .

другим метаJlОМ, н ај 'l е шће златом .

382

фf1Г. ограни­

оз н ака за п о на вљање.

Ыum сумња ] сумњ и в, не и з в еста н , н е п оузда н .

дубл, -а м [ фр .

2.

н ест р у ч а н з а н е шт о.

дуб ио за, -ё ж [лат. dLlbi osa с мн . од dLlbiOSUS, В . дубиозан]

вр ста фр уле, св ирале .

у дусту уд вој е, н а п о редо,

дуечентист(а)

дунђер лук

дуече нтист(а), -е М, МН . дуечентисти [В . дуе­

ду ктилiпёт, - 6та М = ДУ КТIIЛНОСТ, -и ж [В .

ченто] уметник ипи писац из ХПI века , 06. у

дукт ипан] ковност, гипкост, могућност пр ео­

Итапији.

бниковања .

дуеченто, -а М [И·ГdЛ.

duecento] у италијанској

историји уметности назив за појаве у ХЈП веку.

дужд, -а М, инстр . дуждем и дуждо м [венец.

doge

од лат.

вођа] ист. погпавар Венецијан ­

dux

ске Репубпике (млеша чкu

- );

погпавар Ђенове.

• дуждев и дужд ов, дУжде вскИ . дужд, владати у својству дужда.

дуз прид. индекл. [тур. dUz] покр . раван , за р а в­

канап , вод

2. стип,

н а чин и з ражавања.

3.

анат .

.

dOlek]

т и ква; бундева.

дул чин еја, -е ж [шп .

Dulcinea, пи чно ст и з

Сервантесовог ,,,дон Кихота", изговорено пре­

дузен, -а М [тур.

dUzen] ПОКр . 1. оно чиме се

жене улепшавају (козметичка средства, накит и сл.).

2.

штимовање музичког инструмента.

дузенл и прид . индекл . [тур .

dUzenli, в. дузен]

ПОКр . Дотеран, украшен , накићен.

douzaine туце]

ПОКр . пакет, свежањ који садржи

дујисат и се, дуји шем се сврш. и несврш . [тур. Г!ОКр . досетити се, до­

дука, -е м, мн . дуке, ген. мн . дука [ИТ'dJ' . duca од

dux вођа] ист. војвода, херцог.

дукат, -а М, мн . дукат и , ген. М I' . дуката [В . ду­ некадашњи мпетачки златник.

2.

ЗJlат­

ска и сп.) у царској Р ус ији . 3. в . дУ мка . на ; д им , магпа.

2.

ttlman] 1. пр аши­

фиг. зам ишљеност ; брига.

ду м-дум, -а и думду м , -а М (06. У ПОЛУСJlоже­

dumdu.m, према ме­

вој. п у шч а ни метак посебно обрађе н ог врха, који се при удару распрсне и и заз ива тешке повреде .

ду менити , -им и ду менисати , - ишем [В . ду­ ме н ] ПОКр . у прављати б родом , кормипарити.

думе нџија , -е М [тур. dumепсi] П ОКр. корми ­ лар , крманош .

дум ка , -е ж, дат. И лок. думк и И думци [рус .

ник уопште.

дукат, -ата [итал .

1.

руског

ду мен, -а М [тур . dUm еп] покр . ко рми ло.

сећати се; присетити се, присећати се.

1.

1. пол . доњ и дом

ист. скупштина (ппемићка, град­

2.

сту Думдум крај Капкуте, где је прво израђиван]

дуз-табан в. дУстаба н .

грч. dбukа ОД лат.

ду ма, -е ж [рус. дума ] парпамента .

ници ду мдум-метак) [енгл .

дванаест комада каквих предмета .

duymak осетити, осе ћати]

ма итал. ] ш аљ. вољена же н а; љубав ни ца, драгана.

ду ман , -ана М [тур. dumап ,

дузина, -е и дуз ина , -е ж [итал. dо zziпа, фр .

војводство.

ducato, према duca војвода] 2. подру чје под впадавином

дужда.

думка] украјинска народ н а епска п есма. дум на = ду вна (в .)

ду на В . д ин а .

дукс, -а М [л ат. ист.

ђену егюху .

дулум в . дУ н ум .

њен .

ист.

ДУ h"УС, -а М [л ат. ductus вођење] 1. филол . на ­ чин писањ а, р укоп и с каракте ри ст ич ан за одре­

дуле к , -а м , мн . дулеци, ген . М Н . дупека [тур.

дуждеват и, дуждујем неевр ш . [ В . дужд] бити

кат]

ДУ КТИJllIOСТ = ду ктилитёт (В.)

dux вођа, према ducere водити] 1. војсковођа у Рим ском Царству. 2. у ср ед­

њем веку, назив за дужда, војводу ип и кнеза.

дуксерица, -е ж фам. = дукс-мајица (в . ) дукс-мајица , -е ж [према дизајнерској фир­

ду нда р , -а М [·IУР . dtнl1dar од перс .

dumdar за­

штитница п оследњ и х од реда војске] покр . маса људи или животиња; "опор .

ДУ llђ е Р (ИlI), -а м, мн . ду нђери , , ·сн . мн . дунђе­ ра [тур .

dUlger

од п е ре . dtIГger , dLlгu gе г] заст. гра­

ми Оих] мајица од дебље тканине с дугачким

дитељ који ј е дрводеља , стола р и з ида р у исто

рукавим а на којој се обично налази стипизован

в р еме .

текст ипи спика .

-дукт [лат.

ductus

• ду нђ е ров , дУ нђерскИ .

ду нђ е ри сат и , -ишем н есвр ш . [Н . дунђе рј заст . вођење] као други део речи

упућује на провођење

'Iera (акведукш,

дуктила н , -пна, -п но [лат.

вuјадукш).

ductilis, према du-

сеге водити, вући] кован , гибак , р астегљив.

бавити се ду нђерским за натом.

ду нђ ер лук, -а м, МН . ду нђерлуци , ,-е " . МН . ду нђ ерлука [тур.

dUlgerlik, В . ду нђер] ду нђерски

за н ат .

383

дункл

ДУО llОЛ, - а м [лат. dllO два, В. (моно)пол ] екон .

ду нкл прид . инде кл. [нем . dl1Пk е l] ПоКр . заст. та­

структура тржишта у којој постоје само два

ман, за гасит.

ду нст, -а м [н ем. Dunst пара] 1. п а ра (при ку­ вању).

2. оно што ј е скувано н а п ари ; уку вано

воће, компот. О немати ду нста (о чему) жарг. немати појма , бити потпуна незналица.

ду нстер, -а м [ В. дунст] жарг. н естр у чњак , н е­

прои з вођача одређене ро бе.

ДУОПСОllи ј ум, -а ( и дуо псонйј , -а) м [ лат. duo два, ГРЧ . орsопiоп куповање хране] н едовољна конкуренција на тржишту у којој п остоје само два купца одре l)ене р обе.

ДУ llЛекс, -а м [лат.

вешт човек, н езнал ица .

ду н у м [тур . donom] мера за п ов ршин у зе­ мљишта

( 10

ари ).

и 110Љ.

duchna]

ри сте исту жицу ; двостр ука ра д и о-ве за пр еко

јед ног канала.

дуња, -ё ж, ген. МН. ду ња [мађ . dllny ha од ч е ш .

2.

стан на два с пр ата , повеза н

у н утрашњим степеницама.

покривач и с п уњен перјем , перја ­

ни јорган.

dllplex д војни] 1. телефон­

ска в еза у којој два корисника наи зменично ко­

ду п ле рица , -ё ж [ В. ду п л и] фам .

1. две

сусед­

н е ст раниц е у с р ед ини ил устр ованог часописа .

ду њалук, - а м , МН . ду ња.пуци, , ·е н . МН. дуња­

2.

лука [тур.

сл ика наге же н е на такв им стр анама.

dunyalJk] поКр . 1. овоземаљски свет , човечанство. 2. материјално богатство , имови ­ на .• ду њалучкй .

двострук ; уд војен .... душш пас сп . б рзо узајам ­

ду о, дуа м [итал . dL10 од лат. duo д ва] м уз . дует ,

лу, р укомету и сл.) како би се заобишао про­

обич н о инструмента.ЈlНИ.

ДУIlJIЙ , -а, -о [ лат . duplu s двострук] двојак, но додава ње ло пте између два и грач а су фудба­

Т I1ВНИЧКИ играч .

дуоденалан, -л н а , -л н о [ В. дуоде н ум ] МСд.

ду пликат, -ата м [лат . dupli ca ttJ s од duplicare

који припада д вана естопалачном цреву, који се

удвостр у чити] други прим е рак ч ега ; копиј а; О у ду пликату у д ва примерка .

односи н а два н аесто п ала чно црево .

дуоде нитис, - а м [ В. дуоде нум , -итис] мед . за­ паљеље два н аесто п ала ЧНОЈ- цр ева.

ду оденум, -а м [ла т. dllоd е Пllт ( di g itО ГLIIТl ) два на ест палаца] "нат . поч ет ни део танког цр е­ ва, д ванаестопала чн о цр ево.

дуоде ц, -а = ду од(щим, -а м [лат . јп подеље н на два н аест листова.

д ван аеста ]

муз. интер вал од д ванаест то нова.

наест] који се однос и на број

12

12 . ... дуоде ltимал­

( нпр . подела да на н а

12

сати).

ду од рама, -ё ж [лат. dL10 два, В . драма] позо­ ришни комад у коме играју два ли ца .

ду 6ла, -ё ж [лат. duo два, в . триола] муз. група од две ноте која временски траје као Ј-рупа од

duo

д ва , В . -логиј а] д ва

књиже вна дела истог ауто ра која повезује нека

заједничка тема; у п . трилогија, тетралОгија.

384

KOllKe

мат . IIроБJlем одређива ­

премин у од дате коцке .

1. двострук и

с ве ћњак.

dL1p li ariL1s, в . дупли] ЦрКВ .

2.

дебела воштаница.

ДУ llJlltрати, Д)tГlли рам , 3. Л . МН . ду п ли рају пута ра д ити исти п осао .

ДУПЛИЦЈпёт, -ета м [лат. dl1plicitas, В . дупли­ цирати]

1.

двој но ст,

ДВОСТРУКОСТ .

2.

д во ­

л ично ст, неи ск р е но ст.

ду р (и ду ра) уз е . [ту р. dш од dl1nТla k стајати, мировати] 1l 0КР. ста ни , стој , чекај (повик коњу да ста н е, да буде миран) .

ду р , -а м [лат.

durus тврд, јак] м уз. једа н оддва

гла вн а тонска рода, окарактерисан интервалом

велике терце и з м е ђ у првог и трећег тона на

три ноте.

ду олiн- ија, -ё ж [лат.

ДУ llJlикација

ду п л ицирати [н ем. dupli zieren] В . ДУllлИрати .

duodecim два­

ни систе м мат. бројни с истем који као те мељ ко­

ристи број

...

СВРШ . и нес врш . [В . ду п л и] (у)двостру чити ; два

duodecima

ду одецималан, -л на, -лно [лат.

dLJplicatio, према dL1-

њ а ивице коцк е која би им ала д вап ут већу за­

дуплйр , - ира м [срлат.

dlJodeci-

то] формат књиге код којеје штампани табак

дуоде цима, - ё ж [лат.

ду пликација , -ё ж [лат.

рli са ге удвостр учити] удвајањ е, удвостручење.

ска.ЈlИ ; уп . МОJl .

ду рак, -а (уоб . Ду рак) м [рус. дура к будала] врста карташке игр е.

душманскй

дуралумй юtјум

ду ралумйнијум, -а (и дураJlумйнйј, -а) м [по немачкој фабрици Dйгепег том доведе но у везу са лат.

Metallwerke, по­ dtlnls тврд , в . алуми­

нијум] хем. веома отпорна легура алуминијума и мањих количи на бакра, мангана, магнезијума

и силицију ма.

ду рати, -ам

.. есврш .

[итал.

durare трајати или тур . dtlrmak мировати , трп ет и] 1. трајати , истра­ ј ати. 2. подносит и , издржавати, трпети. дуРатйван, - вна , -в но [фр . duratif, према лат. durare трајати] грам . трајан, несвршен (о глаголу , глаголском виду); који изражава трајну радњу .

ду рашан , - шна, - ш но [В. ду рати] чврст, упо ран .

2.

1. истрајан ,

издржљив, опюран .

ду р-бак! уз в. [тур . dtlГ-Ьаk , према

dur

,"мп . од

дуliан, -а на м [тур . да вница , рад ња .

•

diikkiin

од а р .

dtlkkan]

про ­

дУliанскй .

дуJi3Нl.lија, -ё ж [тур .

di.ikkancl,

сник дућана ; продавац у дуl1ану .

В . дућанЈ вла­

•

дуliаНI.lЙј­

скЙ .

дуумвй р , - ира м [пат .

dtlumvir,

према

duo

два, ујг мушкарац] и ст. ч ла н владе двојице .

дуумви р ат, -ата м L лат .

dUllll1v irarus, в . дуум­

вирЈ ист. влада вина двојице равноправни х вла ­ да ра .

дуче, ду чеа м [итал .

duce]

11 СТ. вођа , н азив за

Мусолинија; У fI . ф Ирер .

душ в . тУш .

гледати, по ­

душеГУl1ка, -ё ж, ген . мн . ду шеГУIIКИ = душо­

гледати] ПОКр . стани и погледај : повик којим се

гУпка , -ё ж . ген . мн . душогупки [р ус . ду ше губка]

durmak стајати , bak имп .

од

bakmak

некоме с креће пажња .

-

ду рбйн, - ина м

1. ист .

LTYP.

diiгЬiiп од перс .

инструмент за fюсматрање удаљених

durb'in] предме ­

та , ручни телескоп, доглед.

дурма, ду рмада н прил . [тур .

durmak

од

стајати] ПОКр . непрекидно, без застоја ,

притка .

2.

dorong] 1.

мотка, колац,

фиг . дугајлија, штркљан; дрвендека .

дурх прил . [нем . duгch] фам . ПОКР . потпуно, скроз наскроз.

дурхцуг, -а м [н ем.

Durchzug од dUfCh

кроз, в .

цуг] фам. ПОК р . проток ваздуха кроз цев; отвор ,на пећи и л и д имњаку . \

,

ду се, - ета с [тур.

diise

2.

фиг. загушљива, смрдљива , н епро­

Ве1'рена просторија.

ду ш ек, -а м, мн . душеци, ген . мн . душёка [тур .

dtlrmadan

стал но.

ду рунга, -ё м [м ађ.

место на којем су се врши ла погубљења,

казамат.

двапут по три од перс.

di:i~ek] дебела простирка за лежање пуњен а ву ­ ном , мадрац .

душеш, -а

м

[тур . dii~e~ од перс .

du-ses

два-шест] гюкр . д вострука шестица у игри до­

мина , уп . дусе, дуба р а . душмаН(ЮI ), -а, МН . душмани и душман, -ана м (ж . душманка, -ё, дат. и ЛОК . душманки , ген . мн . душманки) [тур. dii~man од перс.

dusmen]

љути непријатељ , противник , онај који жели да нас уништи.

j:!tI -sе два-три] ПОКр. двострука тројка у игри до­

душманлук, -а м, мн . душмiIНЛУЦИ, ген .

~ина, уп. дубара, дУшеш. дуст абан, - а м [тур . dii ztaban , према ту р. 1:iiiz раван , В. таба н] равни табан, спуштено

ду шм iIНлукii [тур . di.i~man l lk, В . ду шман( ин)]

стопало.

душман(ин)] који припада душманину, који се

. дустаба нлија , -ё м [В . дустабан] онај који има спу штена , равна стопала.

MII .

мржња, непријатељство .

душманскй, -а, -о и душманскй, -а, -о [В . односи на душманина; непријатељски , жесток , опасан .

385

Ђ ђа (и ђах) везн. И прил . [тур .

gah, од пере . diih

ђаконйк, -а м (ретко у мн . ђаконици ) [грч .

di-

некад, понекад] покр . 06 . као удвојени корела­

akonik6s]

тив ђа ... ђа ( ђах ... ђах)

одаја која се налази с десне стране олтара где се

1. везн . за означавање не ­ . .. или : ђа ра­

доумице с истим исходом, или

дио, ђа не радио

-

свеједно је.

2.

-

исшо ши је; ђа ама, ђа шамо

прил . за истицање тренутка (06.

цркв . удубљење у зиду или засебна

чувају одежде свештеника, богослужб ене књи ­

ге, свети сасуди и "часни дарови " (хлеб и ви­ но), а о којима се обично стара ђакон .

наизмен ичног) смењивања у одређеној ситуа­

ђакон и са, -е ж [ерл ат.

diaconissa,

в . ђакон]

1.

цији, час .. . час , сад ... сад : (сунце иза облака) ђа

ист. у старој хришћанској Цркви жена прои зве­

се йојави, ђа несШане.

дена за служитељицу којој је, поред улоге по­

ђаврк, -а м, мн . ђаврци [тур.

gevrek] покр . ве­

ђађа, - е м [рус . дядя] (према руским

моћнице у верским обредима , поверава но ста­

рање о женском делу пастве , као и брига о зато­

лик и комад хлеба.

1. жарг. ујак, стриц , теча обичајима). 2. и ст. вој . онај који

увежбава регруте (у руском војничком језику) .

ч еницима, сиромашнима и болесним а.

2. данас

код протестаната жена посебно обуч ена за не­ гу болесника ; у манастирима сестра која служи око олтара .

ђаиз В . uаиз .

ђам, ђама м , MII . ђамови [мађ .

ђаинизам в . uаинИзам.

gyam]

покр .

етнол . потпорна дас ка (нпр . преко д н а бачве).

diakonos слуга] у

ђаур , -а и ђаурин,-а м, мн. ђаури , ген. ђаура

православ ној , католичкој и англ иканској цркви

ђакон, -а м, мн . ђакон и [грч .

(ж. ђаурка , -е , дат . ђаурки, ген . мн . ђауркй) [тур .

све штенослужитељски чин и најнижи од три

giivur, од

степе на црквене хијерархије; помоћник епи­

ка) ист. у Турској царевини поданик који не ис­

скопа или све штеника, који сам н е мож е оба­

поведа праву веру , тј . није м усл им ан; пеј . хри­

вљати ниједно богослужење Оер није рукопо­

шћанин, кривоверник .

ложе н за свештеника); код протестаната лаик

ђаурскй .

који помаже свештенику, службеник при цр­ квеној општини, добротворни рад ник и сл .

стојанство ђакона.

2. стан

1.

чин , звање , до ­

ђаконов .

386

2. в.

ђаконат

ђауров (ж . ђауркин );

ђебер(д)исати, ђебер(д)ишем еврш. [тур .

bennek]

ge-

покр . умрети; црћи, угинути, липсати,

ђебра , -е ж [тур.

јело,

gebre] ПОКр . етнол . 1. рукави­

ца од козје дла ке (кострети) за тим арење коња.

2.

такве тканине.

посласт ица .

•

крепати (за животињ е а пеј. И за људе) .

giaconetta] 1. та нка памучна тка нина (врста муслина) . 2. хаљина од 1. одабрано под 1.

каур и каурин (ж . каур­

ђаХIIЛ В . uахил .

ђаконет, -а м , мн . -и [итал.

ђаконија, -е ж [В. ђакон]

gebr] =

ђах В. ђа .

•

ђаконов,ђаконск й . ђаконат, -зта м [В . ђакон]

пере.

комад ткања од кострет и .

ђеБРЗТlI, - ам нееврш . [ В. ђебр а] бром, четком.

2.

1.

чи стити ђе­

мокром крпом брисати коњи-

ђечерм а

ђевах ир

ма очи, ноздрве и голе дел ове коже .

фиг. при ­

3.

ђ е нђ ер , -а м , м н. -и [тур.

geng]

п окр . бу кагиј е,

говарати (некоме), корити , ударати малтр ети ­

н егве , п уто , с апон ( што се стављ а око н огу ко­

р ати (некога).

њу на паши) ; окови .

ђевах ир

8.

ђ е н е и ђе н е прил . (и рчц. ) [тур . диј ал .

uевахи р.

ђевђй р , -и ра м, мн . ђ е вђири [тур . пере .

kefgir]

kevgir

од

покр . етнол . метал на пос уд а за цеђ е­

ње, цедиљка.

ђеврегuија, -ё М

[8. ђеврек]

онај кој и прави

и/или продаје ђ евреке .

покр .

1.

врста пецива у обл и ку

geколуга. 2.

фиг. етнол. савијена м арам а ил и об ична крп а кој а се подмеће п р ил иком нош ења терета на гл ави .

ђеђёран, -р на, - рно [ мађ.

1.

ђ ен е-ђ е н е

и

ђе н е-ђе н е

прил .

ђене]

[8.

још-још , још и којекако , још дон е кл е , коли­ ко -тол ико ; може се под н ети ; нпр. шо ђ ен е-ђене

то још донекле може, на то би х мо гао п ри стати .

ђ е н е р ал, -ал а м, ген . МН . ђ е н ерал а [итал .

ђеврек, -а м , МН . ђ е вреци , ген . ђе врёка [тур .

vrek]

gene,

станд. ујп е ] још .

gyonge лага н , сла б] 2. ф и г.

жарг. етнол . полета н , р аздра га н , в есео.

rale,

од лат.

generalis

gene-

о пшти] ист. 80ј . У с р пској

војсци У з н ачењу највиш е г чина устано вљеног

1837.

год ин е; уп . ге н ера л .

ђ ера м, -рм а м , М Н . ђ ермови [тур . gеrrпе , од gеrrпеk потегнути] етнол.

1.

дуга полута с про­

ти втегом за из влач е њ е воде и з бун а ра.

2.

сам

б ун ар с о ва к вом н а право м, који није н а коло .

припит .

ђезва непр. в. uезва . ђезент иј а, - ё ж [тур.

gezinti] 'lOкр . 1. арх ит.

етнол . ходник; п р едсобљ е, трем у ку ћи оријен ­ талногтипа .

2.

3.

бр а на , бр кља , р а мп а (н а улазу).

ист. уза н п ут ил и пролаз који п о­

везује куле унутар тврђ а в е .

ђезија, -ё ж, ген. МН . ђ ез ија [тур .

gezi] покр .

етнол. врста памуч н е, св и ле н е и л и п олус ви ле н е т канине.

ђезма, -ё ж [тур. gezme] покр. пешач е~е уме­

ђ е рд а н , -а н а м, М Н . - и [тур .

gerdan

gerdan,

од пере.

вр ат] еТlIOЛ. огрл ица, н ар о чито к ао део

народ н е н о ш ње (од златни ка и др .).

ђ е рда п , -а п а М , М Н . - и [тур .

dab] 1.

girdap, од пере . gir-

геогр . вир , в ртлог, буј ица; о п ас н о место

н а рец и.

2. фиг . опас н о место уо пште , те ш ка си­

туа циј а.

ђ ердек, - а М , м н . ђ ерде ци , ге н . ђердё ка [тур.

gerdek, од п ере . gerdek мал и

ч адо р] П ОКр . етНОJl .

1.

р еним темпом р ади р азо н оде; ш етња, ходање,

соба у кој ој младе нци про в оде прву б рачну

обилазак.

н оћ .

ђеисија, -ё ж [тур.

giys i

од

giymek

обу ћ и ]

2.

прв а бра чн а н о ћ .

ђ е рђ е ф , - а М, М Н . ђ ерђ еф и, ге н . ђ ерђ ёфа [тур. од gепn еk растегн ути , п отег н ути, и з

покр . етнол . одећа у ориј е н тал ном стилу, н аро ­

gergef,

чито празнична, ук р а ш е н а.

пере .] п окр . етН ОJl . рам н а к оји се натеже п латно за

ђел(а) УЗ8. [тур .

gele од gе lm е k до ћи]

покр. до­

ђи! ходи! хајде! ~ ђела машала ( х) [тур .

masallah] =

gele

Добро ми до ш ао ! као поздрав госту

(OД~OBOP : Иште ђелдум

=

Ето дођох).

ђем, -а м, МН. ђемо ви [тур .

gem] гво зде ни део

који се коњу ставља у уста, а с оба му се к рај а

причвршћује узда; жвала .

ђемија, -ё ж, геН . МН . ђемија [тур.

gemi] покр. заст.

лађа и друга већа пловила н а разл ич ите по гане и с разл ичитим наменама (скела, с плав и сл. ) .

ђемиu ија, -ё М [тур.

gemici:

8. ђ ем ија ] покр .

онај који управља лађ ом , пре во з и с п ла в ; ла ђ ар , спла вар .

ђеназа н еп р . 8. uеназа .

вез ил и гобле н .

ђерз, -а м, м н . ђ ёрз и , ,·ен . ђ ёрзii = гер з [тур.

gijrz,

од пере .

ште .

2. ле п ,

ђ е рид а

gurz]

по кр .

1.

м ом ак, млад и ћ уоп­

н а очит млад ић .

8.

3.

кицо ш .

u е рИда .

ђ е р из, -а и ђе рй з, - и за М [тур . geri z, од п ере. kariz] покр . 1. од вод ни кан ал од н уж н и ка, купа­ ти ла , штале . 2. се птич ка ј ама . 3. п ото чи ћ кро з б ашту и л и д во риш те .

ђ ерма

8.

ђерам.

ђ ерч ек П РИJl . [тур .

geryek]

заст. пок р . одиста,

збиља , запр аво.

ђ ече р ма, -ё ж, ген. МН . ђ ечерми [тур . gеуirrп е] ет н ол . пр слу к к ао део му шк е и же н с к е на р одне

н о шње о риј ентал н ог тип а; јелек .

387

ђор

ђида

ђида, -ё м = ђидо, -а (и ђидо, -ё) м хип. од ђи­ дија (в.)

ђидин

1. јунак, делија. 2.

мангуп, обешењак.

+

(: ђида, -ё и ђидо , -ё) и ђидов (: ђидо, -а).

ђиди [тур .

gidi] 1. УЗВ. та, море, бре (за изра­

жавање прекора, незадовољства и појачавање

исказа).

2. у атрибутској функцији за истицање

позити вних

или

негатив ни х

особина

име­

ничког појма , нпр. Ај ђиди коњ! Ај ђиди момак!

ђидија, -ё м, ген . мн . ђидија [тур . gidi] 1. екепр. 2. обешењак , мангуп; уп . ђида =

дел ија, јунак .

незналица , глупак.

ђогатаст, -а , -о [В . ђогат] који је поп ут ђо гата , који је као ђогат .

ђогйн В . ђОгат . ђого в. ђОгат .

ђогуша, - ё ж , ,'ен . м ... ђогуша [в. ђогат] 1. ко­ била беле боје .

2.

фиг . покр . тврдоглава , џ а ндр­

ђоз, -а м [.гур .

ђидо = ђида (в . )

ђilЗла, -ё, ђизлија, -ё и ђизлија, -ё ж [тур .

gi-

тајни, скривен] покр. распусна, разуздана

жена; блудница ,

ђнлас, -а м [тур .

ci1iisun храбар, одважан, ср­ чан] покр . 1. тркач , скакач. 2. срчан, окретан, способан човек. 3. распусник , развратник . ђиласати, ђи ласам несврш. [В . ђилас]

2.

1. трча-

разуздано, развратно живети .

ђишiснути, ђиласнём еврш . [В . ђиласати] по­ ђнлкош, -а м, мн . -и [мађ .

окно на прозору.

и сл.).

ђозбајаџија, -ё м = ђозбојаџија [тур .

goz

нар , мађионичар .

ђозбајаџилук, -а м, МН . - ци = ђозбојаџилук [В . ђозбајuија] поКр . варка , обмана, опсе н а, ма­ гија.

ђозбојаџија = ђозбајаџија (В . )

ђозбојаuилук = ђозбајаџилук (в .) ђозлуци м

скочити , јурнути.

младић пун снаге,

3.

око, bиgиcи чаробњак] покр . чаробња к, опсе­

ђнју-ђнцу В . џНју-оНцу .

ти , скакати .

goz око] покр. 1. око . 2. зле уро ­ 4 . шупљин а, прорез, ушице (игле) . 5. преграда (стола, торбе кљиве очи.

ђиђа в. џИџа .

та н

gokat од gok п лав, све­ at коњ] етНОП . 1. коњ беле боје, белац . 2. фиг.

љива жена .

ђИд о .

zli

ђогат, -а м, МН . - и [тур . тао,

gyi1kos] екс пр . обес­

ветропир, нерадник,

дангуба, кицош .

[тур.

goz1tik,

MfI.

(плурале тантум), ген . ђ озлука

према

ђоја прип . [тур .

goz

око] покр . наочаре .

guya, од пере. giiya] покр . тобо­

же, кобајаги .

ђимрија непр . В . uИмрија .

ђинђа, -ё ж [В . ђинђува]

ђокозо прип . [итал .

1. В . ђинђува (1). 2.

giocoso] м уз. весело , ша­

љиво , несташно.

ђол, а ђола м, МН . ђолови [тур . gOlјезеро] ПоКр .

накит.

ђинђер, -а м , мн. ђинђ ери [ерпат.

gingiber] 1.

покр. бисер , привезак за украс.

2. 60Т. врста биљ­ ке из породице главочика, Notobasis syriaca . ђинђува, -ё ж = ђинђуха, -ё ж [мађ. gyongy бисер] 1. стаклени, вештачки бисер . 2. минђу­ ша, наушница . 3. пеј . (06 . у мн.) сваки претеран или мање вредан накит, бижутерија.

етНОП .

1. језеро . 2.

бара, локва, каљуга.

ђон, ђона м , мн . ђонови [тур .

gon кож а] 1. до­ 2. сп . жарг. на

њи део обуће који покрива табан.

недозвољен начин постављена нога прем а про ­

тивничком фудбалеру ; ударац тако поставље­

ном ногом , врста фаула . О ђон-образ дебело ко­ жац, безобразан, непоштен , који нема осећања

ђинђуха = ђинђува (в.)

стида, морала; ићи ђоном (на кога) фам. грубо ,

ђнп не пр . В . џНп .

директно нападати.

ђир, -а м, мн . ђирови И ђиреви [итал .

giro]

круже ње , кратка шетња (укруг).

ђирандола, -ё ж [итал. КОЛУТ.

2.

girando1a] 1. пламен и

свећњак с више кракова.

ђирит-сапун, -уна м [тур.

Girit Крит, сапун]

поКр . заст. сапун који се некада набављао с остр­ ва Крита.

388

ђонити, ђоним н есврш . [В . ђон] по стављати ђонове на обућу , пенџетирати .

ђонлије м МН . [тур .

gontilii] вој . ист. У Турској

царевини посебан род војске за опасне поду­ хвате који се формирао од добровољаца .

ђор и ђор, -а м [тур. gопnесе] покр . замена одо­ ка. О ђор на невиђено предЛог за замену одока .

ђорати

ђумбйр

ђорати, ђорам и (аб . ) ђорати, ђорам иесврш. [В . ђор] покр. мењати ствар за ствар; трампити; ђорати се мењати се, трампити се.

gul]

ружа .

ђула В. ђУJlабија .

ђорда в. ћОрда.

ђулабија, -ё ж [тур.

ђорђорицё в. зОрзОрилё. ђОРНУт, -а, -о [тур .

ђУJl, -а м , ми. ђулови (песн . ђули) [тур . gi.il , од пере .

gi.ilabi, од пере. gu1iibl) 1. сортајабуке, оскудне киселином , са зе­ ленкастом кором и белим пегицама. 2. врста покр.

konnek] покр . мртав пијан,

трештен пијан .

слатких колача .

ђотлук, -а м, ми . -ци [тур.

покр . етнол .

ђул-баклава, -ё ж [В . ђ ул, баклава] кулин . ба­

врећаста зад ња страна панталона оријенталног

клава којој се листови кора смотају и изрежу на

кроја .

такав начин да се у средини добије облик ђ ула

g6tli.ik]

ђубре, -ета м, ми. ђубрета, ген. мн. ђубрета [тур.

gi.ibre, од грч . k6pros] 1.

бриво .

2.

стајско гној иво , ђу­

отпаци из Домаћинстава, радионица

итд . који се бацају и организовано одвозе ; сме­ ће .

3. фиг.

ОНО што је лошег квалитета , оно што

не вреди ништа , оно што је за смеће .

4. пеј .

ка­

рактерно и морално веома лоша особа.

ђубрета р, -ара м, МН . ђубретари [В . ђубре] онај који купи ђ убре, смећар, сметљар .

•

ђу­

бретарскй. ђубрета рац, - рца м, ми . ђубретарци, ген. МН . ђубретараца [В . ђубре] жарг. капут с капуљачом и копчањем на омче, какав су својевремено но­ сили ђубретари, сметљари; у другој половини ХХ века био омиљен у нас међу младима .

ђувегија, -ё м [тур .

gi.iveyi]

поКр. младожења,

заручник; мома к за женидбу.

ђувез ПРИД. индекл. [тур.

gi.ivez]

ПОКр . тамноцр­

вен , пурпуран, љубичаст.

ђувенд ија, -ё ж [тур . играчица .

2.

gi.ivende] 1.

љубавница.

3.

п лесачица,

покр. раскалашна

жена, блудница, жена лаког морала.

ђувеч, -а м [тур .

gi.ive y]

кулин.

1. запечено је­

ло од меса са пиринчом и различитим поврћем .

2. конзервирано месо помешано с разним повр­ ћем. 3. етНОЛ. покр . дубљи з емљани суд у коме се пеку ђувеч и сл ична јела .

ђугум, -а м, М Н . ђугуми [тур. gi.igиm] етНОЛ . бакарни суд з а воду са широким грлићем .

2.

1.

ма­

ња лимена посуда у којој се кува вода за кафу.

ђузел ПРИД. индекл . [тур . складан,

елега нтан ,

gi.izel] 1.

господски .

2.

етНОЛ. леп, лепотица,

драгана .

ђузели ПРИД . индекл . [В . ђузел] покр . леп, при­ кладан : ђузелu одело .

ђузелук, -а м, ми . ђузел уци [В . ђуз ел , -лук] лепота, складност.

(руже); ђул-пита.

ђулбастија = ћулбастија (в .)

ђул-башта , -ё ж [В. ђул, башта] врт засађен ружама , ружичњак .

ђУJlбек, -а м , ми . ђулбеци [тур. пере.

gulbang]

покр. етНОЛ.

1.

gi.ilbank, од

украсни предмет у

облику јабуке који стоји на средини таванице у

великим собама старијих босанских кућа.

2.

украсна тока ил и јабука на прсима и л и на челу опремљеног коња .

ђулбек-дова, -ё ж [ В. ђулбек , Дова] рел . код муслимана заједничка једногласна мол итва по­ водом важног догађаја .

ђул-бехар, -ара ж [В. ђул, бехар] покр . р ас­ цветан а ружа , ружин цвет .

ђуле, -ета = ђУНJlе, -ета е, ми . ђулета = ђ унле­ та, ген. ђулета = ђунлета, зб. ђулад/ђунлад, -и Ж [тур .

gi.ille] 1. вој .

ист . топовска кугла .

шчано зрно, метак.

3.

2. заст.

пу­

кугла (најчешће гвозде­

на) за различите намене за гимнастичке в ежбе , одржавање равнотеже на кантару и сл.

3. окру ­

гао предмет , лопта, грудва.

ђУJlија , -ё ж [В . ђул]

1.

ружица .

2. ЗООЛ .

врста

голуба с уздигнути м перјем на грудима у обли­ ку руже .

ђулистан, -а и ђулitстан, -ана м [В . ђул] покр . врт с ружама, ружичњак; ђул-башта (в.) .

ђулић, -а м , ми. ђулићи [В . ђул] дем. млада ру­ жа , р ужица; ружин пупољак.

ђулнар, -а м , мИ. ђулнари [В. ђул , тур. паг ши ­ пак] ПОКр . крупан и као ружа црвен зрео н ар .

ђулс, -а м = ђулсија, -ё ж [тур .

gi.ilsuyu]

ру­

жина вод ица .

ђумбйр, -ира м [мађ.

gyomber, срлат. gingiber]

бот . биљка из тропске Азије чији корен се кор и­ сти као лек и као за чин ,

Zingiber officinale.

389

ђумиш, -а м [тур . gi.imi.i~] покр . сребро.

облику куглица и преливена укуваним ш еће­

ђумишли прид. индекл . [В . ђумиш] покр . сре­

ром.

б рн , од сребра: ђумuшлu йUшШi5љ .

ђунле = ђуле (в.)

ђумругџија = ђумрукчија, -е м [тур.

gi.i-

ђунлук, -а М [тур .

mri.ik~i.i, в. ђумрук] ист. онај који наплаћује ца­ рину , цариник, трошаринац .

ђумрук, -а М, МН . ђумруци [тур. царина, трошарина , такса за

gi.imri.ik] ист. пролаз. + ђу­

ђунуп = џунуп (в . )

ђус, -а м, МН . ђусовиlђусеви [ енгл . јuј се]

ђумрукiша, -е Ж, ген. мн . ђУМРУКlIна . [тур .

gi.i-

в. ђумрук] ист . царинарница, троша­

воћни сок.

ђУтуре прил. [тур . gбti.iri.i] 1. све заједно , све од пере .

укупно, паушално , без појединачн ог мерења

рел. код муслимана дело којим се крши

или бројања (06. за производе који се иначе

ђунах, -аха М, мн . ђунаси [тур .

gi.inah,

продају на комад или на килограм ).

зако н или пропис ; грех .

ђуидулук, -а м , мн . ђундулуци [тур.

gi.in

gi.indelik

фиг. своја воља; на св оју ђунију = по својој во­ љи.

ђУНЈlари, -ара М МВ . [в . ђуле = ђун ле] посла­ сти ца с прављена од беленаца и нишесте (в . ) у

2.

ирон. сви

људи , сви проблеми и сл. узети заједно .

ђутурум, -а м, МН . ђутуруми [тур . gбti.iri.im]

дан] покр . надница, дневница.

ђунија, -е ж [тур . gбпуе] покр . 1. угломер. 2.

390

1.

сок од поморанџе . (Пре ма енгле­

ском изговору правилно би било џус , али је у

ђумрукчија = ђумругџија (в . )

од

2.

нашој говорној пракси прихваћен облик са ђ- .)

ринска станица .

gunah]

покр . тамјан .

љац .

мручкЙ .

mri.ikhane,

gi.inli.ik]

ђунулија, -е М [в . ђунија] ист. покр . доб рово-

покр .

1.

особа онемоћала од старости или боле­

сти; фиг . пеј . трома, флегматична , пасивн а осо­

ба.

2. (као I1РИД . ивдекл .) непокретан , одузет, не­

способан за рад ; ОрОНУО .

ђучан, -а , -о [тур. gi.i~] поКр . тежак , мучан.

Е ебонит, -а и . ебонйт, -ита м [енгл . еЬопуеба­

е- npеф. [л ат. е-] 8 . екс- .

еба, -ё

8.

новина] чврста пластична маса тамне боје која

ебёјка.

ебан, -а = ебанос, -а м [грч .

ebenos]

В.

або­

се добија вулканизацијом каучука са знатном количином сумпора, тврда гума.

нос .

ебриометар, -тра м, ебриометри, ген . МН .

ебанист(а), -ё м , мн . ебilНИСТII [В . ебан] сто­ лар који израђује стилски намештај од скупо­

ебриометара [л ат.

ценог дрвета (еба новине) .

за мерење степена пијанства.

ебаНJlстерија, -ё ж [итал .

ebanisteria,

8.

ебу = абу [ар. аЬи отац] саставни део арап­

ебан]

фина столарија , израда стилског намештаја;

ских имена (Ебу Бекр).

уметничк и израђени предмети од д рвета , наро­

чито од ебановине.

ебулиоскоп, -а м, МН . -и [лат. кључати, В . -скоп]

ебаНОВJl на , - ё ж [В . ебан] ебаново дрво, або­

ebullire

вр ети,

инструмент за мерење

тачке кључања неког раствора .

2.

инструмен т

основу ебулиоскопије.

ебанос = ебан (В . )

ебулиоскопија, -ё ж [лат.

Медул-абад прил. [тур. е ЬеdШ 'ii Ыid од ар.

iiblidu-1-ablid

вечност вечности] за сва времена,

ebuJ1ire

вр ети,

кључати, В . -ско пија] хем. одређивање релатив­ не молекуларне масе нек е течности на основ у

довека.

ебёјка, -ё ж [тур . еЬе] мајка, баба.

2.

помајка.

3.

1.

мај'шна или очева

бабица, акушерка.

повишења тачке кључања приликом ра ствара­

ња неке супстанце у њој .

ебур, -а м [лат.

ебионизам, -зма м [хебр . 'еыIёопn сиромах] рел. ранохришћа нска секта с елементимајудаи ­

зма којаје Исуса Христа сматрала Il]ЈОРОКОМ, а

Млек, -а м = еблекаш, -аша м [тур.

ebur]

слонова кост, слонова-

ча .

ев-, еу- [грч . еи добро] као први део р ечи упућује на нешто добро , лепо, повољно, ис­

не сином божјим.

iib1iiq]

1. хем .

за одређивање количине алкохола у вину на

нос.

ар.

пијан, В . - метар] апарат

ebrius

eblek, од

покр . коњ са шареним пегама, шарац .

еблеху прид . индекл. [тур. еЬ1ећј од ар . аЬШћ будала] луцкаст , сулуд, ћакнут.

ебола, -ё ж [по реци Ебола у екваторијалној Африци] мед. а. опасна заразна болест, врста

правно .

евадирати, евiщирам , сврш . и неС8РШ . [л ат . избећи .

2.

3. л . МН . евадирај у evadere] 1. измаћи , утећи ,

избегавати обавезе, изјашњав ање

или преуз имање одговорности .

евазйван, -вна, -вно

[8. е вазија]

који заоби­

хеморагијс ке грознице. б. вирус који изазива

лази суштину ствари, увијен; намерно н ејасан,

ту болест.

двосмислен.

391

евапоратйв ан

евазија

евазија, -ё ж [лат. evasio, према evadere] 1.

евангелистичкй, -а, -о [в . евангелист(а)]

избе гавање обавеза, директног изјашњавања

који се односи на евангелисте .

или преузимања одгово рн ости.

стичка црква верска заједница евангели ста.

2:

двосмисле ­

евакуац ија , -ё ж [лат.

1.

evacuatio

од

vacuus

а . масовно напуштање места којем

прети опасност од непријатељског напада или

изгледу код старих Грка.

еванђеЛlf3аЦllја, -ё = евангелизација , -ё ж

елементарне непогоде. б. планско отпремање војне имовине, рањеника и болесника с места

нетих у еванђељу.

војних операција.

хришћанство, (по )крштавање.

2.

мед. уклањање штетних

3.

физ. уклањање

1. ширење, проповедањ е идеја из­ 2. увођење или превођењ е у

еванђеЈЈизирати, еванђелизирам,

еваку исати, евакуишём сврш . 11 иесврш. [в . евакуација] (из)вршити евакуацију. напустити, напуштати неко место, (ис)празнити од ста­ новништва и покретне имовине .

2. мед .

избаци ­

зи ра м,

3. Л .

ми . евангелизирају = евiшђелизова­

ти, -ујём = евiшгелизовати, -ујём СВРШ . и не ­ СВРШ . [в . еванђеље]

еванђеље .

2.

1.

ширити и проповедати

преводити, превести у хришћан ­

еванђелист(а), -ё м, МН . еванђелисти = је­

ева Јlа в . ејвала.

ванђеJlист(а), -ё м , МН . јеванђелисти [в . е ванђ е­

евалвација, -ё [М . евалуација]

1.

рен . књига

ље] рел .

1.

писац (једног од) еванђеља (Матеј ,

одломака из јеванђеља који се читају или пева­

Марко , Лука, Јован) .

ју у току православне службе недељом или

веда или рецитуј е одломке еванђеља .

в . еваJlуiщија .

еваJlуација, -ё ж [фр .

evaluation

од срлат . еуа­

одређивање. вредности чега, процена,

процењивање.

evaluer,

3. л .

ми . евалуирају

в . евалвација] одре­

дит и , одређивати вредност чега , оценити, оце­ њивати, проценити, процењив;пи .

evangelistarillm]

evangeliarium,

ЦРКВ . изборно еванђеље,

литургијска књига у којој су скупљени одлом­ ци из еванђеља који се читају или певају неде­ љом или о већим празницима.

2.

1.

в . евiш­

који се односи на признав ање еван­

ђеља као јединог правог извора вере .

евiШђёлскй, -а, -о = еванђеоскй, -а, -о [в . заснива на еванђељу , који је у духу еванђељ а.

евiшђёље, -а = јевiшђёље, -а м [грч .

евангелиз ирати = еваllђелизирати (в.)

'јоп добра, радосна вест, В . ев-, грЧ .

евангел ик, -а м, ШI . евангелици, ген . ми.

е ва нгелика (ж . евангеЛliКИlЬа, -ё) [грч .

ђёЈЈСКЙ .

еванђеље] који се односи на еванђеље , који се

евангелиза ција = еванђеЈЈlIЗација (в . )

lik6s,

онај који чи та', припо ­

еванђеЈIИЧКЙ, -а, -о [в . еванђеље]

евалуирати , евалуирам, сврш . и иесврш . [фр .

2.

еванђелистар, -ара м [лат . нл ат.

евалви рати в. евалуИрати.

luatio]

сник, вест] ЦРКВ .

1.

euangeangelos гла­

део Библије , прв е ч ети ри

euange-

књиге Новог завета са описом живота, рада и

в . ева нђеље] рел. припадник хришћанске

учења Исуса Христа (по Матеју , Марку , Луки

вероисповест и која своје учење заснива само

и Јовану).

на е ванђељу (протестант, калвинист и сл.) .

се чита на богослужењу.

•

евангеличкй.

2.

одломак из тог дела Библије који

3.

фllГ. скуп темељних

знања, основа неке науке или области ствара­

еваllгеJlист(а), -ё м, ми . евангелисти [грч.

лаштва, врховни (морални) зако н , догма.

euangelistes, в. еванђеље] рел . 1. в. еванђе­ лист(а). 2. В . евангеЈЈИк.

који се односи на испаравање; испарљив .

392

л. МН .

ство , покрст ити , покрштавати.

ти , и з бацивати и з тела штетне материје .

2.

3.

еванђелизирају = еваllгелизирати , евангели­

ваздуха, стварање вакуума.

празницима.

andr6s

мушкарац] ист. такмичење у добром телесном

[в. еванђеље]

материја из тела, пражњење .

Евангели­

евiшдрије, -а ж МН . [в . ев-, грЧ . апег ге н .

ност, намерна неодређеност.

празан]

•

евапоратйван, -вна, -вно [в . евапорациј а]

евидентност

евапорато р

евапоратор , -а м [нлат.

evaporator, В . ева по­

рац иј а ] уређај за ева п о рациј у , испаривач .

евапора ција, -ё ж [ лат.

еве н туал н ост, -и ж [В ..е в е нтуала н] оно што се може д огодити под и з ве с ним условима, мо­

evaporatio, према

уа­

рог п а ра] претвар ање те чно сти у п а ру, испар а­

гућност, слу ч ај.

еве р глас, -а м [ф аб рички н аз и в , ен гл. еуе г

вање ; одстрањивање влаге рад и доб иј ања суве

у век ,

ил и ко н де нзоване супстан циј е.

масе.

glass

стакло] врста тка нин е од п ластичн е

е вапоримет ар, -тра м , мн . евапо ри метри ,

еве р гр ин , -а м [ eHrJI . еvе гgгее п з им зелен] муз .

ген. MI I. е вапориметара [В . ева п о рациј а, -мета р]

у џезу и савременој забав ној музици увек поп у­

у ређ ај

ларно дело, композиција која год инам а или де­

за

одређ ива њ е

брзине

испаравања

ценијама н е с и лаз и са стандардног ре пертоара .

те чно ст и .

евапори рат и, ева п о рирам ,

3.

л . мн . е в а п о­

рир ај у сврш . и несврш. и евапо ри сати , - ишём [лат еуарогаге , према уарог пара]

1.

подв рћи

е в а пор а цији , ослобод и т и од воде, влаге. п а ри ти , испа р авати.

3.

2.

и с­

фиг . исхлапити, ишч е­

з н ут и .

евед ра, -ё ж [грч . трс ке и л и

ephedra] 1. ШlOт, ограда од кукурузов ин е . 2. заклон за стоку у

пољу, н а чињен од трске , прућа , гр ања, прими ­

тив н а кол иба .

3.

греда која служ и као п одме­

тач, п о стоље или изолатор од тла.

евекција, -ё ж [лат.

evectio]

астрон . н еј ед на ­

кост у М есечевом к ретању која се јавља под

евенак, е вё н ка м = евё lЈ ка, - ё ж [тур . hеvе пk кита од виновог прућа с гро ­

в.

е в е рз иј а, -ё ж [лат.

eversio

прем а

evertere

преврн ут и] обарање, р аза ра њ е, преврат, ун и ­ ш те ње .

еверласти ш", -а м [ енгл .

everlasting вечан]

врста пр угасте вунене тканине отпорне на ха­

бање .

евет рчц. [тур.

evet]

за потврђивање: да, тако

је , ј есте . .t. свет-е ф е ндија о н ај који све одобр а ­ ва , климоглавац .

евза = егза, -ё ж [тур .

ecza

део, из ар.] капи­

евззл иј а, -ё = е l"'Ззл иј а, -ё ж [тур.

eventration, пр ема лат .

vеп tег трбух] мед. испад, испупченост трбу ­

вр ­

etIzonos]

пеш адинац у

грчкој војсци.

еВlfдеllта lf , -тна, -тно [л ат. еvidе п s , пр ем а у ј ­ видети] јаса н са м п о себ и , видљив , очеви ­

ш н и х о рган а у предњем делу трбушне дупље,

dere

в рста херније .

да н , очигледан.

е вентуала н, -лна, -лно [нлат. еvе пtuаli s , пре­

eczall]

ста ста ре пушке каписларе.

евзон, -она м [грч .

жђем кој е се оставља да се су ши .

eBeHTpa ЦlJja , -ё ж [ фр .

eversivus,

сла, упаљач на чаури .

деј ст вом Су нчеве привла ч ности .

од перс. аwепk]

еве р зива н , -вна , -вно [илат.

еверзиј аЈ II реврат нички , ру ши ла чки , р азоран .

ев и деlfти р ат и , евидентирiiм,

3.

Л . мн . еви ­

ма е vе пtus догађај] кој и се може појавити, до­

де нтирају с врш . и н есв рш . [н ем . еvid е пti егеп , в .

год и ти

евидентан] убележ ити , убележавати, увести ,

под

извесним

околностима,

могућ ,

у вод ити у

у сл ован .

евентуал ије, е в е нryал иј ii ж мн . [нлат. еvе пtu ­

књигу ев и де нциј е, п опис( ив)ати ;

им ати, прави т и пр еглед н е ч ега.

што се може догод и ­

ев иде ll т ич а р , -а м (ж . св идеlПl1 ч арк а, -ё,

ти п од и з в ес ним усло ви ма , околност им а , евен­

дат. и лок . е виде нтич iiрки , ген . мн . евидeiпичiiр­

alia,

в. е в е н туалан]

туал н ост.

2.

1. оно

ствари које нису на д н ев но м реду

н ек о г с к у па , али се о њима може р асп р ављат и ако и х н е ко и з несе .

ки) [В . е виде н ти р ати ] о н ај који по дужности во­ д и евиден циј у .

ев иде Н ТlI ОСТ, -ости

ж,

и н с·гр .

евидентн о­

евентуаШIО прил . [ в . евентуалан] под одре­

сти /евидентношћу [В . е виде нтан ] с војство оно­

ђ е ним у словима , зав исн о од ОКОЛНОСТи, можда .

га ш то је евидентно , очигледност, доказаност .

393

еволуциоий

евищiиција

евиденција, -ё ж [лат.

евокато р , -а м [В . евокација] онај који нешто

evidentia, в . евиден­ 1. увид у нешто, констатовање чињеничног ста ња ; докуме нтација. 2. контролни попис , кон ­ трола . 3. подаци на основу којих се може извући

Дозвати]

закључак, доказни материјал, доказ и .

слике чега, успомене на нешто, присећање,

тан]

евикција, -ё ж [лат.

према

evictio

evincere

доб ити спор] прав . одузимање ствари судском одлуком ради враћања правом власнику .

евоцира.

евоюiц ија , -е ж [лат.

1.

evocatio,

према еуосаге

оживљавање , изазивањ е у свести

предочавање .

2.

призивање духова, спирити­

стички чин.

еволвента, -ё ж [л ат. (lјпеа)

evo1vens од еуо 1 -

чо­

уеге развијати, одмотавати] геом . крива линија

век, мушкарац] одузимање мушкости, шко­

коју описује тачка та нгенте друге основне кри­

пљење, кастрација .

ве (еволуте) када се ова котрља по та нгенти без

евирација, -ё ж [лат.

eviratio,

према

vir

евисцерација, - ё ж [в . евисцерисати] мед.

1.

одстрањивање унутрашњег органа хируршким

путем .

2.

испадање органа кроз напрслу рану

КJlизања.

еволв ирати, сврш . И несврш . = еволуирати (В.) еволуирати, еволуирам ,

= еВОJlВlt рати, еволви рам ,

након операције.

евисцерисати, евисцеришём и евисцери­

ти, одмотавати]

и несврш. [лат.

мењати , усавршавати се .

мед . расећи, расецати трбух, (из)вадити утробу .

евлад, е вшiда м [тур . еv1Зt од ар .

aw1ad, waIad

евладсуз, -а м [В. е влад] покр. онај који нема деце, бездетан човек или нероткиња .

еВЈЈек, -а м [тур . ну (око

230

ev1ek]

покр . мера за површи­

кв . метара) , четвртина дунума.

евлија, -ё м [тур . еу1јуа од ар .

awliya' , waIiyy]

свет и човек, светац; правсд ник .

евнух, -а м,

eu nouchos

MII .

вар харема.

2.

1. ист.

кастрирани чу­

а. кастрирани мушкарац, у шко ­

пљеник. б. фиг. човек неспособан за ствара­ ла ч ки Р ад, духо вни ушкопљеник.

развијеним

развијати се, поступно се

2.

6110Л . стицати нове

облике и особине у процесу еволуције.

3.

ме­

њати мишљење током времена .

evoluta

од еуо1уеге

развијати, одмотавати] геом. крива линија која спаја средишта закривљености друге

криве

(еволвенте) .

еволутйван, -вна, -вно [в . еволуција, еволу­ ирати] који се односи н а еволуцију, који се раз­ вија путем еволуције, постепени м пр елазом из

функцијама

ев олуција, -ё ж [л ат. р аз виј аТИ,од мотавати]

полних

ЖJlезда.

евнухоидизам, -з ма м [в . евнухоид, - изам]

evo1utio, прем а evo1vere 1. постепени развој , по­

станак вишег и сложенијег из нижег и прости­

јег, поступни прелаз и з јед ног стања у друго , развитак, напредак.

евнухойд, -ида м [В . евнух, -оид] мед . особа с недовољно

е волвирају

јед ног облика у други; раз војни.

е вн ус и , ген . мн ёвнуха [грч .

чувар кревета]

1.

еволута, -ё ж [л ат. (lјпеа)

дете] покр . дете , пород , потомство .

еволуирају

с врш . И несврш. [фр . еу оlиег , лат. еуоlуеге развија­

рати, е висцерирам ,

3. 11. мн. евисцерирају сврш . eviscerare, према viscera утроба]

3. л . ми. 3. 11. мн .

2.

6И01l. по Дарвиновој тео­

рији, постанак нових биљних и живот и њских

врста из ранијих путем природног одабирања, при чему опстају оне врсте које су захваљујући мутацијама боље прилагођене околини .

мед. ста ње проузроковано обољењем или недо­

еВОЛУЦlIОНЙ, -а, -о и еВОJIуцйјскй , -а , -о [в .

вољним развојем мушких полних органа, с по­

еволу ција] који се односи на еволуцију, који се

јавама које прате такво стање (високи глас , не­

заснива на еволуцији , еволутиван . ... еволуцио­

достатак маљавости и сл.).

на ескадра Бој . флота која често мења положај

евокатйв ан, -вна , -вно [В . евокација] који

да би се заштитила од напада или да би изнена­

изазива е вокације , који буди успомене или осе­

дила непријатеља; еВОЛУЦИОl1И поредак вој.

ћања; изазован , узбудљив.

кретање јединица у

394

сфери

непријатељског

евхари стија

еволуционизам

Европа , -ё ж [грч . Еигорё у грчкој митологи ­

осматрања с циљем да се прикрије властити

распоред, смање губици и да се јединица лак­

ји љубав ни ца бога Зе в са]

ше развије за борбу.

Азије и Атлантског океа н а.

еволуционизам, -зма М [В. еволуција]

1. фи ­

вел и чи н и Јупитеров сателит.

лозофска или научна доктрина чију основу чи­

ни учење о еволуцији.

2. биол.

веровање у развој

1. ко нтинент између 2. астрон . ч етврти по

ев ро пе и з ам , -зма м [грч . ски, В. -изам]

1.

Europaios

европ­

оно што је својств е н о за европ ­

биљних и животињских врста путем еволуци­

ску ц и вилизацију , културу, е вропске језике и

је, по Дарвину.

сл.

еволуционист(а), -е М, МИ. еволуционисти [В. еволуција] присталица, следбеник еволуци­

онизма. еволуционИстичкЙ.

1.

изаз(и)вати, ожи­

вети, оживљавати у свести, у сећању нешто или некога.

2.

позивати, окупљати .

лик који се јавља у већини европс к их језика.

евро, -а м [према Европа, европски] основна

Europaios европ­

ски, В. -изација] увођење европске културе и обичаја, европеизирање .

ев роп еи зов ати , -зујём и ев роп е и зирати, европеизирам,

јединица заједничке европске валуте, зва нично уведене

и п ри вр ед н ом уједи­

3. лингв. реч или об­

евр о пе и за циј а , -ё ж [грч.

евоцирати, евоцирам, 3. л. МИ. евоцирају сврш. и иесврш. [лат. еуосаге]

2. тежња ка култур н ом

њењу европских земаља .

3. л. ми . европеизирају сврш . и не­

сврш. [В. европеизација] (у)чинити да нешто или

неко стекне, прихвати европске особине (у на­ чину живота, култури, уметности и сл.).

1999. године.

евро- [према Европа, европски] као први

eBpOllltjYM в. еУрО пијум . европскй, -а, -о [В. Европа]

део сложеница значи Европа, европски.

евроатлаllТСКЙ, -а, -о [В. евро-] који се од­ носи и на Европу и на земље Северне и Јужне Америке .• евроаТЛ3lпске интеграције пол.

1.

који се односи

на Европу, који припада Европи.

2.

који одго­

вара европским обичајима, европској цивили­

за цији и стандарду живота.

савези или уније држава у којима се налази ве­

евроскептик, -а М, мн. евроскептици

ћина развијених европских земаља (Европска

евро-, скептик] пол . онај који не верује у успех

унија) , САД и Канада.

и потребу удруживања европских земаља у

евродолар, -а м [В. евро-, долар] банк. аме­ рички

долар

у

промету

изван

[В .

Европску заједницу.

евроскептицизам, -з ма м [В. евро-, скепти ­

САД.

евродОларскЙ.

цизам] скептичан став према Европској зајед­

еврокомунизам, -зма м [В . евро-, комуни­

ници односно напорима за њено проширење .

зам] пол . израз ство рен седамдесетих година

евротржйште, -а с [В. евро-] екон . заједничко

хх века за политику комунистичких партија у

тржиште земаља чланица Европске заједнице .

земљама западне Европе, које су тежиле да раз ­ вијају социјализам у складу са специфичним

условима својих земаља, независно од Совјет­

ског Савеза . еВРОКОМУНИСТИ
Европе као целине и заједничког европског тр­

2.

тежња

ка

политичкој

превласти

Европске заједнице над појединим државама .

еврократскЙ .

вилизације.

евроцентричан, -чна, -ч но [В . евро-, цен­

1.

политичка класа која делује у правцу јачања

жишта.

евроцеlпризам, -зма М [В . евро-, центар] схватање по којем је Европа центар светске ци­

тар] верује у евроцентризам, који Европу ста­ вља у центар светских збивања.

евулз ија, -ё ж [лат.

evulsio, према evellere

чупати] чупање, присилно вађење.

е в ха ри ст иј а в. еуха РИ СТltј а.

395

егзар х

егал

егал п рид, инде КJI , и прил , [фр ,

alis]

фам ,

1,

егза = евза ( В, )

egal од л ат, aequ 2, прил , равно ,

при д , р а ван , ј едн а к ,

ј ед нако , с веј ед н о,

егзактан и егзактан , -т на , -т н о [лат,

exactus

та ч а н] који потп у н о одго в ар а ст в а р н ост и , та­

егал изација , -ё ж [ ф р ,

ega lisati on, в ,

егали з и­

ч а н , пре ци за н , & егзактне flауке н аук е које свој е проблем е решавај у путе м м ере њ а и екс­

р ат и] изј ед н а ч а ва њ е, из ра в навање ,

егал изациони , -а , -о [ В , егал и зац ија] који се односи на егал иза циј у , & егализациони фонд

п еримената, на ос ниву та чно утврђ е ни х закона ( м атематика , физик а, х емија , астр ономиј а),

бан к, фо нд н а м е њ ен уј ед начавању добитака и

егзактност, -ости ж [ В , егзакта н ] с в ојство

губ итака у с п ољ ној трго вини н астал и х з бог

он о га што ј е егза ктн о , тачн ост, и с пр а в н ост, од­

р азл ик е у ц е н а м а и л и валут ни м курс е вим а ,

ре ђ е ност ,

егал и з ир , -ир а м [ В, егал и з ират и] вој , узан а

егзактор , -а м [лат,

exactor пр ема exigere п о­ 1, з в а ни ч ни и з врши лац судских одлу к а , напла ћивач , 2. соп ственик

трака на па н тало н а ма и рук а вим а официрск е

траж и ват и] тр г,

ун иф орме к ој а служи за оз н а ку р ода в ојске ,

и з в а нични х

егаJl и з ирати, егал и з ир ам , рају еврш , И н ееврш , [н ем ,

ser]

изјед н а ч ити ,

3, л , мн , egalisieren од

егализ и­ фр ,

и зј еднач а вати , уј ед н а чи ти ,

ујед н ачавати ( п о пр а в има, квал итету и сл,),

егал итаризам , -зм а м [фр ,

egalite

м е ниц е, о н ај код ко га с е н алаз и ме н иц а.

еl"'ЗIlJIија = евзалија (В , )

egali -

јед н акост]

пол, идеја о оствари вању потпу не друштв е не,

еко но м с ке и п ол ити ч ке једн акости м еђу људ и ма,

егбе, егбета с = х е гб е , хегбета с [тур , ћ еуЬ е ] покр, б и са ге,

е гбе uија , - ё = хегбеuија , - ё [тур , ћ еу Ьес ј , в ,

егзалтација, -ё ж [лат, exaltati o, према еха l ­ tare п од ићи] 1, вел ик о уз б у ђ ење , занос, усхиће­ н ост , раздр а га н ост , 2, уздиза њ е н а виши поло­ жај, нпр, устол ич ење п а п е,

егзалтиран , -а , -о [лат,

exaltare гюди ћи , в, ег­ 1, пр е н агље н у п о н а ш ању , п ре н апет, ф а нат ич ан . 2. пр ожет егзалта циј ом , пр ете р ано залта циј а]

узбу ђ е н , за несе н .

егзалтирати, егз ilJlТирам ,

егбе] П ОКр , то р ба р , тр гова ц који н ос и у тор б и

егед ат и , -ам н ееврш , [ в , егеде ] П О К р , зает, с в и­

вод ит и у ста њ е егзалта циј е , пр ете ра н о узбуди­

егзамен, - а м [лат, ех ат е п] н еоб,

е геда ш , -а ш а , ВО К , ёгеда ш у [ в , е геде] покр ,

н е чиј ег з н а њ а , ис пи т ,

заст, с ви р ач н а егед а м а , ви ол ини ста ,

егеде, ёгёда ж ми , [ мађ ,

hegdti]

2,

1,

провера

преглед , испи тивање,

егзаминанд , - а м [лат,

пок р , з ает, в и о­

examinandus

п р ема

еха тјпаге и с пи тат и] о н ај који п ол а же испит,

лина ,

егёј с ки , -а , -о [ гр ч ,

Aigeus Егеј]

који се одн о­

и с пи та ник,

егзаминатор, -а м [л ат ,

си н а Е геј с ко м оре и л и о бл аст око њега , & егеј­ ска култу ра и ст, н аз и в з а пр ед грчк е к улту р е н а

подру чју кас нији х грчки х з е м аља , н а ро чито у

(MII KeHa, К ри т

е геНД Јlја , - ё ж [тур ,

егерија, - ё ж [л ат,

п рема

њ а н а и с питу, и с пи т и ва ч .

егзilНтём , покр , пр а­

examinator

еха тјп а ге испитати] о н ај кој и п оставља пита­

и др, ) ,

egindi , cginti]

exanthein

-е м а м

[гр ч , ехапth ёm а

п рема

цветати] мед, ос ип по к ожи , п ој ава цр­

в ен и ла, бубуљ иц а, м еху рић а и сл.

ш и на и л и ст р угот ин а од метала ,

Egeria] 1, ( Егерија )

егзартикулација , -ё ж [ В , екс-, лат, aгt i cu l us

м итол ,

ним ф а кој а је саветовала Н уму Л ом пи л иј а , п о

чла н а к , е кстр е ми тет] м ед,

п р едању д ругог кр аља стар ог Р има ,

ћ е,

2,

ф и г, же на

кој а п ом аже своји м савети ма ; же н а кој а ин с пи ­ ри ш е н е ког м у шк а рца, аб , п ис ца и л и у м ет ник а ,

396

л, мн , егзалти­

т и , уз бу ђи ват и , ус х ит и т и , усх ићи ват и ,

р ат и , гуд ити н а егедама ,

б ронза н о доба

3,

рај у е вр ш , и н ее вр ш , [ В , егзалта ција ] дов ести, до­

робу за продај у ,

2, хи ру ршко

1, ишч а ш е њ е,

угану­

од в ај а њ е ј ед н ог уда у зглобу,

егзарх и егзарх , - а м [ гр ч ,

exarchos] 1.

ист,

в ој с к о вођ а , цар с к и н амес ник у Ви за н т иј и .

2.

еrзархат

еrзентераЦllја

ЦрКВ . У православ ној цркви патријаршијски на­

еrзекутирати, егзекутирам,

Н. МН . егзеку­

3.

месник, епи скоп којем је патријарх уступио

тирају сврш . и несврш . [В . егзекуција]

део свој их права ; поглавар одређене црквене

ти , извршавати судску пресуду (присилном н а­

области или самосталне цркве .

еrзархат, -ата м [нл ат. ист ., ЦРКВ. зарха.

2.

1. з вање,

платом

exarchatus, В . егзарх]

достојанство и делокруг ег­

сл.),

запленом

еrзекутор, -а м [лат.

еrз архија, -ё ж [В. егзарх] ЦРКВ. (национална) црква на чијем је челу еrзарх.

имовине задуженог

извршити,

3.

изврши ­

и

извршавати

смртну казну, погубити , смакнути.

област којом управља егзарх.

еl""За цербација, -ё ж [илат.

дуга,

егзеквирати.

1.

1.

В. егзекуција]

exsecutor,

извршилац судске пресуде.

и зв рши лац

2.

смртне казне, џелат , крвник.

exacerbatio,

према

еrзекуција, -ё ж [лат.

лат. ехасегЬаге разљ утити] мед. погоршање у то­

qui

ку болести, појачавање симптома.

ш авање, с провођење.

еrзегеза, -ё и еrзегеза, -ё ж [ грч . ехеgёsis во­

exsecutio, прем а exse1. и зв ршењ е , и звр­ 2. и з вршавање судске

извршити, спровести]

или административне одлуке прину д ним мер а­

ђење, разлагање] критичко и зл агање , објашње ­

ма (присилна наплата дуга, за плена имо вине

ње, тумачење неког текста (нарочито библиј­

задуженог и сл.) .

ског).

погубљење .

еrзегет, -ета м [грч. ехёgёtеs, В. егзегеза] онај који тума чи , објашњава неке текстове (обично Библију).

еrзед ра, -ё ж [грч .

exedra

столица] архит.

1. у

простор за раз говор и з абаву .

2. у

црквеној ар­

хитекту ри полукружни за вршетак лађе; апси­ да, олтарска ниша.

exequatura] 1. дипл.

са­

гласност владе д а акредитовани конзул стране

државе може вршити своје функције .

2.

и ст.

владарска потврда папских була .

еrзе квије, егзекв ија ж мн . [лат.

exsequi

испратити]

exseqlliae,

погреб,

спровод;

скуп погреб них об реда .

еrзеквирати , егзеквирам, рају сврш. И несврш. [лат.

3. л . мн . exequi , exsequi

егзекви­ изврши­

ти] наплаћи вати некоме дуг и друге дажбине

егзекуцијом; уп. еrзекутирати

еГЈекут ива, -ё ж [и лат. ја]

1.

извршна власт.

-ара м

2.

executiva, В .

[н ат.

ехеmр1аг

прем а

примерак , узорак; пој еди­

начни отисак.

еrзеМПJlаран, -рна , -рно

[лат. exell1p1ari s 1. који служи као узоран. 2. који служи за

према ехеmр1иm пример] пример , примеран ,

застрашивање

рад и

одвраћања

од

сличних дела (егземuлаРllа казnа).

еrземшшфикативан, - вна, -в но [В . егз ем­ плификовати] наведе н примера ради .

егземплификација, -ё ж [ннат.

tio,

8.

exemp1ifica-

егзеМllлификовати] навођење примера ,

доказивање помоћу примера .

егзеМIlJlификовати, -ујём сврш. и несврш. (и егзеМIlJlифицирати, егземплифицирам ,

3.

мн . егзеМllлифицирају) [нл ат.

пре­

exemp1ificare

л.

ма ехеll1р1иll1 пример] наводити примере , дока­

(2). егзекуци­

извршна , оперативна

з ивати, објашњавати примерима . еl""ЗеМllција, -ё ж [нат.

exemptio,

према ехј­

mеге изузети] изузеће, ослобађање од н еке ду­

служба.

еrзе кутиван, -вна , -вио [н лат. егзекуција] вршни.

еrземплар,

опомену,

еrзе кваryра, - ё ж [ лат.

извршење смртне казн е,

еrзем В. екцем .

ехеmр1иm пример]

старим грчким и римским кућама, полукружни

према

3.

2.

1. који

executivus,

В.

се односи на егзекутиву, из­

који се односи на егзекуцију, прину­

дан, прис и ла н .

жности , обавезе .

еrзеllтерација, -ё ж [В . екс-, грч .

enterol1

утроба] мед. хируршко вађење утробе, у н утра­ шњих органа .

397

егзереза

егзо-

егзереза, -ё ж [грч.

exairesis

егзил, -а и егзйл, -ила м [лат.

вађење] мед. опе­

exilium] 1.

при­

рација којом се из људског организма одстра­

силни или доб ровољни боравак ван домовине ,

њује оно што је страно, сувишно и ли штетно .

прогонство, изгнанство .

егзерцй р, -а и егзерцйр, -и ра м (непр. егзе­ цйр/егзеци р , ергзецйр/ергзецйр) [аустр . нем .

Exerzier

од лат. ехегсеге вежбати] увежбавање

3.

л . мн. егзерци­

рају сврш. и несврш . [нем. сеге вежбати] ма, вежбати.

exerzieren од лат. ехег­ 1. обучавати у војним вештин а­ 2. вршити војне вежбе, учити се

војним вештинама, увежбавати се.

ист. (у Аустроугарској) подофицир који с вој­ ницима изводи војне вежбе .

Exerzierplatz]

војно вежбали­

вот.

existentia према ехј­ 1. 11Oстојање, бивствовање, жи­

постојати]

2.

начин живота, одржавање живота, пре ­

живљавање, опстанак (бориши се за егзисшен­ цију).

ја] кој и се односи на егзистенцију , који се за­ снива на егзистенцији; који се односи на

npe-

фИЈIOЗ. врста суда којим се и з риче постојање че­ га;

егзисте нциј ална

психологиј а

шки поступак засниван

ште на отвореном.

егзецйр и егзецйр непр. в. егзерцйр и егзер­ цЙр.

ПСИХОЈ10 -

на описивању , класи­

фикацији и анализи унутарњих доживљаја ; ег­ ЗllстеllЦијаJlltи минимум најмањи приход по­

требан појединцу или породици за преживља­

егзибиција, -ё ж (мање обично ексхибltЦlI­ ја, -ё) ж [лат.

1.

егзистенција, -ё ж [лат.

stere

живљавање, опстанак. А егзистенцијални суд

егзерцйр нлац , -а, МI1. егзерцирпшщи/егзер­

ти]

егзистеllта lt , -тна, -тно и егзистеllтан , -тна , -тно [В . егзисти рати] који постоји, постојећи ;

егз истенцијiiлан, -лна, -л но [В . егзистенци­

егзерцйрмiiјСтор , -а м [нем . Ехегziепnеistег]

цирплацеви [нем.

место прогонства

стваран , реалан .

војника, извођење војних вежби.

егзерщtраПI , егзерцирам,

2.

или боравка у иностранству .

exhibitio,

према

exhibere

покази ва­

деМОНС'rpирање неке вештине, прикази ­

вање, извођење нечега.

2.

сп. еГЈибиционо так­

мичење (в.).

вање.

еГЗltстеlЩlfјализам, -з ма м [В . егзистенција]

1. скуп новијих филозофских учења (Кјеркегор у XIX веку , Јасперс , Хајдегер и дру ги у хх ве­ ку) која наглашавају предност егзистенциј е

егзиБИЦ ИОIIЙ , -а, - о (мање обично ексхиби­

над есенцијом.

2.

правац у француској књижев­

ЦIfОНЙ, -а, -о) [в.егзибиција] који се односи на

ности ХХ века (Сартр, Ками , Мерло-Понти) за­

показивање неке вештине. А егзиБИЦИОIIО так­

снован на егзистенцијалистичкој филозофији.

мичење наступ врхунских спортиста пред пу ­

егзистеllциј:lЛист(а), -ё м (ж егзистенција­

бликом само ради показивања вештине, без бо­

листкиља) [В. егзистенцијализам] присталица,

довања и класификац ије.

следбеник егзистенцијализма .

егзиБИЦИО IIIlЗам , -зма (мање обично екс­ хиб ицнонизам, -зма) м [в . егзибиција]

1. скло­

ност егзибицијама, извођење нечега ради де­ монстрирања неке вештине .

2.

I1СИХ . сексуална

настраност која се испољава у показивању пол ­ них органа особама супротног пола.

еl"ЗиБИЦIfО llист(а), -ё м, ми . егзибиционисти (мање обично еКСХltБИЦИОllист(а), -ё) [В . егзи­ биционизам ] а. човек који је склон егзибицио­ низму . б. сексуално настрана особа која воли да

се разголићује пред особама супротног пола .

398

еГЗ lt стеlщијаЛИСТИ'IКЙ, -а, -о [в . егзистен ­ цијализам] који се односи на егзистенцијали­ зам или на егзистенцијалисте.

еГЗllстирати, егзистирам,

3. л . мн . егзисти­ exsistere, в. еГЈистенцијај 1. по­ стојати , ж и вети. 2. одржа вати се у животу , пре­ рају несврш. [лат.

живљавати.

еГЗIfТУС, -а м [лат. ни исход, смрт.

2.

exitus

излазак]

1.

мед. смрт­

исход, крајњи ре зултат.

егзо-, ексо- [грч . ехо-] први део сложенице у значењу спољни, ван -, изван -.

егзотичан

егзобиологија

егзобиологија, -ё ж [В . егзо-, биологија] ди­

егзорцист(а), -ё м, егзорцисти [срлат. ехогсј­

сци плина која проучава могућности постојања

sta од грч. exorkistes онај који заклиње] Ј . онај

живих организама изван Земље .

који истерује зле духове из човека, истерив ач

егзогзмија, - ё ж [В . егзо-, -гамија] антроп . обавеза узимања жене изван племена, изван

ђавола.

2.

у католичкој цркви, припадник тре­

ћег од четири нижа свештеничка реда, с пра­ вом да обавља егзорцизме .

уже заједнице.

егзогён, -а, -о и егз огён , -а, -о [В . егзо-, -ген] који је с пољашњег порекла, који је створен на

егзорцистичкй, -а, -о [В . егзорцизам] који се односи на егзорцизам или егзорцисте .

основу спољ них фактора; супр. еllдОгён . ~ егзо­

егзосмоза, -ё ж [В . егзо- , осмоза] биол . процес

геШf процеси геол. процеси који се одигравају

продирања теч но сти из ћелије у околно ткиво.

на површинским деловима Земљине коре као р езултат дел овања мора , глечера , водених то­

кова, атмосферских утицаја и сл.

еГЗОДИllзми ка, -ё ж, дат. и лок. егзодинамици [В . егзо-, д инамика] грана геологије која проу ­ чава дело вање спољних сила на промену Зе­

мљине коре . еГЗОДИ II ЗМИЧКЙ .

егзодус , -а м [лат. exodus од грч . exodos изла­ зак , исход] Ј . а. излазак Израелаца и з египат­ ског ропства. б. (Е гзодус) у Библији, Друга

књига Мојсијева, Излазак .

2.

добровољ ни или

присилни одлазак из неког краја или из зајед­ нице; масовни одлазак избеглица .

егзокрйн и еГЗОКРЙlf , -а , -о [В . егзо- , грч . kriпејп лучити] физиол. који је са спољашњим лу­

чењем; супр. ендокрйн (В.). еГЗОII, -6 на м [В . егзо-] биол. део гена који но­ си информацију; приликом синтезе протеина

одређује редослед аминокиселина .

еГЗОlIзртекс, -а м [В . егзо-, нартекс] архит. спољашњи нартекс , наткривени трем пред цр­ квом .

[8. егзо-,

ГР'I . osteon кост] мед .

егзосфера, -ё ж [В . егзо-, -с фера] геогр. спо­ љашњи слој атмосфере и з над

еГЗ ОIIИМ, -а и еГЗОIIЙМ, -ИМGl м [В . егзо-, онога у земљ и којој припада ( нпр. наше Беч према немачком

Wien).

егзорбитiштан, -тна , -тно [лат . exorbitans

exorbitare

сићи с пута] претеран , неуме­

рен, прекомеран.

еГЗОР1lизам, -зма м [гр', . exorkism6s закли­

800

krп , с врло

ретким ваздухом.

егзотеРIIК, -а м , м11. егзотерици [В . егзотери­ чан] лаик који је упућен у највише тајне н еке заједнице .

егзотеричаll [грч. exoterik6s спољни, једно­ ставан] намењен јавности, свима приступачан,

отворен ; супр. езотеРИ'lаll (В.) егзоте рман в . егзоте рмичаlf . егзотермичан, -ч на, -чно = егзотеРМИ'IКЙ , -а, -о [В . егзо- , термо -] физ. који је пропраћен развијањем топлоте , при коме се ослобађа то­

плота ; супр. ендотеРМllчан (в . )

~ егзотер­

мичка реаКllнја хемијски процес који се од ви­ ја уз ослобађање тоnлоте.

егзотизам, -з ма, ген . мн. егзотизама [В. егзо­ тичан]

1.

својство онога што је еl"ЗОТИЧНО , егзо­

тич ност,

егзотика.

2.

склоност

тичним појавама и стварима .

-оним] ЛИНГВ . наз ив неко г места другачији од

према

егзостоза, -ё ж

доброћудни тумор на површини кости.

3.

прем а

еГЈО­

лингв. реч из да­

леког ИЈ IИ мало познатог ван европског језика , примљена најчешће преко језика посредника .

егзотика, -ё дат . егзотици ж [В . егзотичан] Ј . оно што припада далеким, мало

мљама.

2.

по з н атим зе­

оно што је по неч ему за нимљиво , ин ­

тригантно, необично.

егзот ичаll , -чна, -чно [грч .

exotik6s споља­

шњи , страни] Ј . који потиче из далеких, недо­

њање] верски или магијски поступак исте рива­

вољно познатих земаља (одело , предмет и , на­

ња злих духо ва из човека ; истеривање ђавола.

чин живота, обичаји и сл.).

2.

који се одликује

399

егзотич ност

еготисти '1 кй

нечим необичним, несвакидашњим; туђ, далек,

еглен, - а М, МН . еглени , ге н . МН . ёглёнii [тур. еg l е ПI11еk забављати се]

стран.

егзотичност, -о сти ж [В . егзотичан] својство

ћаскање .

2. забава,

1.

разговор , причање ,

разонода .

еглеНДllсати В. еглеllИсати.

онога што је егзотично , егзотика.

егзотокс ин, -нна м [В . егзо-, токсин] хсм .

еПlенисати, -ишём несврш . [В. еглен]

отровна материја која се шири из бактерије у

говарати у доколици, ћаскати.

ткиво Дома ћина и која је у стању да изазове

време у забави, забављати се .

раз ­

еглеllЏе, -ета с [тур. еg l епсе, В . еглен] В .

стварање антитела .

еГЗОТ РОllија, -ё ж

1.

проводити

2.

[8. егзо-,

-тропија] мед . от­

клон ока према спољашњој страни, дивергент­

егленџија, -ё М [тур . еg l епс i , В . еглен] говор­ љив , речит човек , ћеретало, ћаскало .

ни страбизам, разрокост.

егзофтзлмус, -а м

еглеll.

[8. егзо-,

грч .

op hthalI116s

его, ёга м [лат.

ego ја] 1.

П С ИХ . у психоа нали з и

око] мед. буљавост , испадање очне јабучице и з

онај део психичког механизма који је носилац

очне дупље услед запаљења или болести.

свести особе, који ступа у односе са спољ ним и

егзоцитоза, - ё ж [В . егзо-, грч .

kYtos

шупљи­

на] физ иол. и зба цивање сувишних остатака из ћелије.

егзуберз нтан, -тна, -тно [лат. ехuЬегапs од ехиЬегаге обиловати]

1.

који сејавља у великом

броју или великој количини; обилан, бујан, из­ да шан .

2.

претеран , пренаглашен у изражава­

егзул, -ула м [л ат . ехиl] изгнаник, прогнаник.

exultatio]

раздрага­

ност, усхићење, одушевљење.

егзулцерација , -ё ж [В. екс -, срлат. иlcег ул­ кус] мсд. ства рање чира на кожи или слузоко­ жио

егида, -ё ж [грч .

светом ;

уп .

l'д,

cYrlep-еl"о .

свој

2.

-).

егоизам, -зма М [фр .

egoisI11e,

его ] се­

8.

бичност, самож иво ст, самољубље.

егоист(а), -ё м, мн . егоисти [фр .

egoiste,

В.

его] себичан, саможив човек , себичњак .

еГОllстичан, - чна, -чно [В . егоист(а)]

њу, бомбаст ичан , патетичан.

егзулта ција, -ё ж [лат.

унутрашњим

личност, персоналност , самос вест (uсiuuцашu

чан , саможив.

2.

1. себ и ­

који је прожет егоизмом , који

има каракте р его и зма.

егоистичност, -ости ж [В . егоист(а)] егои­ стичне особине и поступци , саможивост.

еголзтрија, -ё ж

lB. его , -латрија]

IlСИХ . култ

самог себе, самообожавање; претеран а љубав према самом себи .

aigis] 1.

у старогрчкој мито­

логији Зевсов и Атенин штит.

2.

фиг. покрови­

тељство, за штита , окриље.

егомаll, -а М [В . его, - ман] ПСИ Х. онај који је обузет и дејом величине свога ја и з нач ајем сво­ је личности .

егидоноша, -ё М/Ж [В . егида] митол. онај који носи егиду, штитоноша (односи се на Зевса и Атену).

еГОМ3l1ија, -ё ж

[8. его,

- маllијај п с и х. опсед­

нутост сам им собом.

еготизам, -зма м [фр .

egotisI11e,

В . сго] псих.

епнполог, -а, МН . египтолози , ген. МН . егип­

јако изражен егоизам; манија да се говори о се­

тологii М [Египат, В . -лог] стручњак за египтоло­

би; схватање које се уп р авља само осећањем

гију.

свога ,ја" и има корен у праllагону соп ствеllОГ

еl" иrпологија, -ё ж [Египат,

8.

-логија] н аука

која се бави проучавањем историје, јез ика и културе старих Египћана.

египтоло шкй, -а, -о [В . египтологија] који се односи на египтологију или египтологе .

400

самоодржања.

еготист(а), - ё м [В . еготизам] човек који се одликује еготизмом.

еготистичкй, -а, -о

[8. еготизам]

IIОСИ н а еготизам и еготисте.

који се од­

егоцентрitЗам

еД Иф ЈtКЗЈt ија

егоцеJtт р иза м, -зма М [ В . его, це н та р] = его­

едеоло ш кй , -а , -о [ грч .

a idoia ст и д , зазор]

ко­

цеJtтричJtОСТ, -ости ж [В. его це нтр ичан ] nC l1x.

ји се од н ос и на дело в е тела и н а р ад њ е које ниј е

неспособност сагледавања ситуа циј е са ста н о­

при стојн о п ом ињат и .

вишта других људ и , крај њи ин ди видуал и за м .

егоцеJtтрик , -а , МН . егоце нтри ц и [В . его це н ­ тричан] егоцентри чн а особа .

еде п суз , -а м, М Н . - и [тур . вас ита њ е , тур.

свог становишта.

aigrette бела ч а п ља ] 1. п е рј а­ 2. ук рас за главу о п ­

точе н д рагим камењем .

Еда, -ё ж [герм. Edda] књ l1ж. н азив двеју зби р­ ки староисландске књ и жевности и з Х III в ека, једна у поезији а д р yrа у п рози, кој е сад рж е

с

Edam]

ц рв е н ом

hed ra

пр ема

edicere

ко­

као други део речи оз н а ч ава геометр ијско тело

1. ист.

држа вни п огла в а р (ко н зул од н ос н о импера ­ тор).

2. н ар едба,указ ,з акон. aedicu la

дем. од

aedes

ку­

ћ а] рел. и ст. у а н т ички м х ра мо вим а мало свети­ л иш те, ка Гl ел ица.

2.

арх и т. деко р ати в ни пред­

мет , грађев ин а у обл ик у ка п ел ице.

ед й л , - и ла м [лат.

ос н о в а]

омеђено са више м н огоуглова ( п ол и еда р ).

оглас и ти , и зр ећи ]

у ста р ом Риму за к о н ска одлука кој у ј е до н осио

ед и кула, -ё ж [лат.

ром .

-едар, -еда р с ки , -еД Р ЈЈја [гр',.

еде п суз ] 1l 0Кр. не­

едикт, -а м, М Н . ед и кти, ген. МН . ёдикта [лат.

edi ctum,

основне мотиве ге рман ске митологиј е.

пуномасног тв рдог с ир а

edepsizlik, В .

при стојн ост, н е васп и та н ост, н еваљалство .

ница од перја беле ч а пље .

едзмер, -а М [по хола н дско м граду

(као п ри д. I1ндекл .) не­

еде П С УЗЈ I У К , -а м, мн . еде Гl СУЗЛУ Ц И , ген. мн. еде п сузлУка [тур.

егоцеJtТР ИЧIIОСТ = е гоцеllтризам (В . )

2.

edepsiz од ар. iidiib 1. н евас питан , н еу­

вас п и та н , н еуљуда н .

сматра центром света, који с ве просу ђ ује са

врста

без ] 1l0Кр .

људа н човек , простак.

егоцентр и ч а н [В. е го, це н та р ] псих . кој и себе

егрета, -ё ж [фр .

-siz

старом

aedilis]

в иши чин овник у

Р иму , задуже н за градске Гlослове и

од р жавање р еда .

Едиrl , -а м [грч. O idipous] МИТО)1 . снн тебан­

едафоБИО II Т, -а М [ В . едаф о н , б и о н т] б и ол .

ског кр аља Лај а , који је у н ез н ању убио соп­

становник едафона.

земља , тло]

ст в е н ог о ца и оже ни о се свој ом мајком Ј ока­

биол . заједница ж иви х б ић а (бакте рија, алг и ,

сто м : те м а Со фокл ов е тр агед иј е и м н огих др у­

гљива, инсеката итд.) кој е живе у земљ иш ту.

гих књ и жев ни х дела . .1. Ед и пов ком п л е кс псих.

едафОIl, -а м, МН. -и [грч .

ед ба, -ё ж [тур. та, пратња.

2.

etba' од

edaphos

ар,

iitba']

1l0Кр .

1. св и ­

п р истал и це, следбе ници .

подс в ес н а скло н ост детета да осећ а Гl р иврже­ ност ка р одитељу су /·/р отног п ола и неГlрија­ тељст в о п р ема р од и тељу и сто г п ола: п о пси хо­

едвзнтиu, -а М [е нгл . аd vа пtаgе пр ед н ост] С ll . у тенису први пое н после изједн ачења , пр ед­

а н ализ и може б и ти и зво р н еу р оза у каснијем ж ив оту .

ност.

едём, -е ма М [грч .

oidema отекл ин а]

мед . н а го­

милавање течности у тк и ву ил и о р га ни ма, в о­

дени оток.

едеи, -а м [хебр . 'ё dh е п]

1. рел .

зе м аљск и р ај ,

рајски врт у коме су п о Ста ром за вету жив ели Адам и Ева.

2.

фиг. пред ивн о место, м есто н ај ­

већег уживања.

едеIЈСКЙ, -а, -о [В . еде н ] кој и п рип ада еде н у , рај ски, небески.

ед й то р , - а м [лат . т и]

2.

1. о н ај

Гlp eMa

editor

edere

издава­

који издај е ш там п а н а дела , и здавач .

о н ај кој и Гlри п рема те к ст за ш тампу , уред­

н и к , р едакто р . ед й то р скй.

еди ф икатйваll, -в н а, -в н о [ В . ед иф икација] који ј е в ас пит н ог, Гl оуч н ог ка р актер а .

ед иф икзција , -ё ж [лат.

aedi ficat io] 1. морал ­ 2. н еоб. зи­

но узд и за њ е, одгаја њ е, поу ч а в ање . дање, гр а ђ ење .

401

еидетичкй

едйција

едйција, -ё ж [лат.

1.

editio,

штампано дело, издање .

према

2.

edere издати]

низ књига или пу­

бликација које чине једну целину .

према

помоћи, тетојге

који У

aide-memoire сећање] 1. спис

сажетом облику садржи најважније податке о нечему и служи као подсетник.

УI века

пре н . е.; који ј е налик на басну, поучан .

едмемOiјр, -ара м [фр .

aider

езоповскй, -а, -о [грч . Aisopos] юьиж. који је као код Езопа, грчког баснописца из

2.

дипл. полу­

званичан акт који једна држава упућује другој ради подсећања на одређене чињенице .

служи васпитању, образо вању , васпитни, поу­ чан .

езо­

вања као у Езопов и м баснама, где је прави сми­ сао прикривен алегоријама и симболима.

ез отеРllја , -ё ж [В . езотеричан]

1. тајна

наука

коју су стари филозофи преносили само ужем кругу свој их сарадника и ученика.

едукат йван, -вна, -в но [В . едукација] који

..

п овски ј ез ик, езоповски говор начин изража­

2. оно

што је

р азумљ иво само посвећенима.

езоте ри к, -а м, мн . езотерици, ген . мн . езоте­ рика и езотерич а р , -а [В . езотеричан] онај који

едукатор, -а м [л ат.

в . едукација]

educator,

васпитач, педагог ; наставник , учитељ.

едуюiција, -ё ж [лат.

educatio]

ричним питањима .

образовање,

обучавање , школовање; васпитање, одгој.

ез оте рич а ll , -чна, -чно [грч.

esoterik6s

уну­

трашњи, унутарњи] који је намењен само по­

едук ција, -ё ж [лат.

eductio према educere и з­ 1. филоз . у схоластичкој филозо­ са ,,1l0тенције" на дело. 2. хем. и з­

нети, извести]

фији, прелаз

је упућен у тајна учења; онај који се бави езоте­

двајање лучењем .

свећенима,

који

није

свакоме

при ступачан ;

скривен, тајан, нер азумљ ив за лаике.

езотс рич а р

8.

езоте ри к .

еждел ије, еждел ија = еждерлије, еждерлија

еЗОТС Р ИЧ II ОСТ, -ости ж [В . езотеричан] осо­

[В . еждер] етнол . ГIOКр . украсн е металне пл о чице

бина онога што је езотерично, тајност , нер азу ­

и копче на женском појасу и одећи, у облику

змај ева и зм ија.

еждер, -а м [тур .

1.

аждаја.

2.

езо ф агектаз иј а, -ё ж [В . езофагус , ектазија]

ejder од пере . ezder змај ]

ПОКр .

врста женског појаса с ук р ас ним

мотивом змије или змаја.

еза ll , -ана м [тур .

ezan од ар .

ё9ап] муслиман­

арапском језику.

еза нташ, -а м [тур .

ezan tas,

В . езан, таш] ГIOКр .

камен на улазу у џамију с кој ег хо џа Уllућује е з ан , уколико то не чини с минарета.

езбеРЈlеисати, -ишём еврш. [тур .

ezber памћењ еј

ezberlemek

покр. научити н е ш то од

ezberle

од

ezberlemek,

В.

езберлеисати] ПОКр . н апамет .

езијет, -а м [тур .

eziyet од ар. афууа] ПОКр . 1. 2. мука, тегоба. 3. онај

вређање , узнеми равање.

који друге узнеми рав а, н апаст, досада.

езијетити, - им нееврш . [в . ез иј ет] ПОКр . вређа­ ти, мучити , уз н ем ир авати .

402

езофагектом ија, -ё ж [В . езофагус , ектоми­ једног љеговог дела.

езофа l'ОС lсо пиј а, - ё ж [в . езофагус , -скопијај мед. прегледање унутрашњости једњака ПОМО­ ћу одговарајућих инструмената.

езо ф агус, -а м ['1ЈЧ . еидетизам, -зма м

oisophagos]

анат. једња к .

LB. еидос, -изам]

пеи х. спо­

собност да се слике доживљеног задрже неко

време у вамћењу са свим воједино стима .

речи до речи , н аучити напамет.

езбер л и прил. [тур .

мед . проширење једљака.

ја] мед. оперативно одстра њивањ е једњака и л и

ски позив н а молитву који мујезин упућује на

од п ере .

мљивост.

е идет и ка, -ё ж , дат . еидi:1' ИЦИ [В. еидетички] пеи х . део психологије који испитуј е опажања и почетни степен обр азова ња представа у раном дет ињству и код примитивних народа .

еИДСТlt 'IКЙ и еидетскй, -а, -о [грч . еidёtik6 s, в . е идос ] пеих . који се односи на лик и изглед, на менталне слике виђених предмета.

еидолон

екваторијалан

еидолон, -а м [ГР4 .

eid61on, о . идол] филоз . лик

2. механизам

који н а кон испаљеног х ица из п у­

без стварног постојања, п рив иђење, приказа ;

шке или другог оружја аутоматски избацуј е

заблуда.

п р азну чауру, избацива ч .

еидос, -а м [ГР4.

ejectio,

пр ема ејјсеге и з­

ба цити] прав. избацивање , протеривањ е с посе­

идеја.

еис муз . тон Е повишен за пола сте п е н а, по

да.

ејлук, -а м [тур.

звучању једнак тону Ф .

еисопт рофОбија, -ё ж [ГР4 . еisорtгоп огледа­ ло, о. фобија] мед. болестан страх пред огледа­

eyi lik, iyilik према еуј добар]

покр . добро дело, добро ч и н ство, доброта, пл е­ менитост.

ејсад иле = ејсахаТНJlё узв. [тур . еуј

лима.

ејакулат, -<1та м [лат.

eiaculatum оно што је

избачено] физиол . семена течност која се изба­

ејакулатор, -а м [о . ејакулација] онај који

ејас ulагј избацити]

на еј дов<1 ле (в . ).

ecarteur према ecarter р аз­

двајати] мед . инструмент који држи отвореним ивице р ане или телесне отворе.

ејакули ра ; избацивач.

ејакулација, -ё ж

saaatiyle

у доба р час] покр . поздрав на растанку , одговор

екартер, -а м [фр .

цује приликом ејакулације.

[лат.

eiactll atio,

п р ема

физиол. рефлексно избаци­

вање семене течности повезано са оргазмом. ~

ејакулација прекокс [лат. ргаесох преран] мед. прерана ејакулација, непосредно по започиња­

еквзтйв, -а м [лат.

aequare изједначити, упо­

реди ти] ЛИIIГВ . падежни облик у неким језици ма угрофинске групе који означава поредбени од­ нос .

екватор, -а м [СРllат.

aequator,

према

aequare

изједначити, упоредити] геОI-Р. зам иш љена кру­

њу или у току сношаја.

ејакули рати, ејакУлирiiм,

3.

л . МН . ејакули­

р ају сорш. И lI ес орш . [лат. ејасu l агј избацити] физи ­ ол. избацивати, избацити семену течност , спер­

ж н а линија око Земље која је подједнако уда­ љена од оба Земљина пола и која Земљу дели

на северну и јужну ПОЛУЈЈОПТУ , полутар . ~ маг­ неТСIС И екватор ли нија која спаја све тачке на

му.

Земљи у којимаје магнетна инклинацијај една­

ејалат, -<1та м = ејаJlет в . 3Ј3Ј1ет . ејвзла узв. [тур .

1.

ејекција , -ё ж [лат.

eidos] вид, слика, лик, облик ,

до виђења,

тако је, баш

eyvallah од ар . ју walliih) ГЮКр. з богом. 2. хвала, баш ти хвала . 3. тако. 4. честитам, браво , свака

ч аст.

ка нули ;

небески екватор раван Земљин ог

екватора п роширена на привидну небеску сфе­

ру; те рмички еквзтор линија која спаја места са највишим годишњим темпсрату рама на Зе­ мљи.

ејдовале узв. [тур . еуј

покр . збогом; с

duale]

божјим благословом.

ек ваТОРl1јiiл , - <1ла м [в . екватор] екватори ­

јални телескоп. в . е кваторијалаll .

lB.

ејектнван, - вна, -вно

ејекти р ати] који

служи избацивању, који може н ешто да изба­ ци .

е кваторијалап , -лна , -лно [в . екватор] који се односи на екватор, који припада екватору. ~ екваторијаЛllе земље геогр. земље које се на­

ејеКТl'рати , ејекти рiiм , сврш. И несврш. [лат.

3.

11.

МII . ејекти р ају

лазе у појасу екватора; екваторијаШlа Афри­

изба ч ен према ејјсеге

ка геогр . аф рич ке земље у екваторском појасу;

избацити] техн. нагло избаци(ва)ти ; избацити

екваторијаJlIIИ степеll I'еогр. географска м ера

посебним механизмом или помоћу експлозив­

за дужину

ног пуњења (нпр . пилотско седиште у случају

km);

опас н ости).

са две осовине окретања , једном парал елном

eiectus

ејектор, -а м [в. ејектирати]

1. справа

за цр­

пљење и усисавање паре , плина или течности .

(15

географских миља или

111 ,3 1

екваторијаЛIIИ теJlес коп астрон. телескоп

осовини Земље а другом нормалном на њу,

што омогућава п р аћење небеских тела.

403

еюибиција

еква ција

еква ција , -ё ж [лат.

1.

aequatio

и зј ед нач а вање]

лог. тврдња којом се ус поставља јед н а кост

између д ва појма .

2.

мат. једначина .

еквест рика, -ё ж, дат. еквестрици [л ат.

в . екви-,

eque-

циркусима .

еКВИЈ1иБРltрати, еквилибрирам ,

aequus]

као први део сложеница

з начи једнак , ист и.

еКВltJlибрист(а), -ё ж [ В . еквилибриј ум] цир­ куски а ртист који уме да д ржи пр едмете у рав ­

екв ивалеll(а)т, -нта м , ми . еквиваленти , ге н .

мн . еквивале ната [ В. е квивале нтан] оно што има јед наку вред н ост као и нешто друго, оно што

нотежи ; акробата који се одржа ва н а ужету , трапе зу и сл .

еКВИJlибристика, -ё, дат . ек ви либристици ж

потпуно одгова ра чему , што може да га з аме­

[в . екв и ли бри ст(а) ]

ни .

нотеже ,

екв ивалеllтан , -т н а, -тно и екв ива лс птаll,

06.

површи н е и л и за пр ем ин е као н ека друга фигу ­

бристику .

екв иваЛСIIТПОСТ, -ости и еквиваленција, -ё ж [В . екв ивалентанЈ и ста, јед н а к а в ред н ост,

изједна ч еност у погледу вредности.

aequivocus]

aeqLlivocati o,

в.

eqLlidae, прем а

коњ ] зоол. породица копитара у коју

спадају коњи, мазге , магарци и зеб р е.

екв ид истанта, -ё ж [В. е квид истантан] ,'еом . права која у св им својим та чкама има ј ед нако

е КВИДltстантан, -т н а, -тно [ каснолат. према

aequidistare

в. екви- ,

aequididi stare бити

удаљен ] кој и је на истом одстој а њу од чеl'З ,

110дједнако удаље н од че га.

ек видистанција, -ё ж [ В. еквидиста нтан ] подједнака удаљ еност од ч ега ил и кога.

еКВ ИЈ1ибризам, -зма м [ В. еквилибријум] в . екв илибрitстика .

404

еквилиБРИСТltчкii , -а , - о [ В. еквилибрист(а)]

СКВИllоцијалаll, -л на , -л но [В . еквиноцијумЈ који се односи н а ек виноциј ум.

еквиноцијум , -а м И еквиноциј , -а [л ат.

ца. ~ јесењи еквиноцијум

23.

се п тембар , први

21 .

март,

пр в и да н пролећа.

еК8ипарИрати,еквип ~рирам ,3 . л. M~ екви ­ парирају сврш . И нссврш . [лат.

aeqLliparare]

изјед­

начити , изједна ч авати; да(ва)т и и сту в р едност ј ед ном као и дру гом.

еКВИПОJlентан, -тна , -тно [лат. в . екви- ,

pollere бити јак]

aequipollens,

којиј е исте вр ед н ости ,

исте важности , истог з начењ а; који даје исте

одстојање од д ру ге праве .

stans

пол и ­

који се од н оси на е квилибристе ил и н а еквили ­

да н ј есен и , пролеli ни еквиноцијум

еквивока н] двосмисленост, двосмислица.

екв ид и, ек ви да м МН. ["лат.

фиг. веш тин а сналаже­

ни када су да н и ноћ јед нако дуги , ра внодневи ­

који

има два з нач е ња , двосмислен, сумњив.

екв ивокација, -ё ж [н лат.

2.

аеquiпосtiuПЈ , В. екви- , пох ноп] два дана у годи ­

ек виваЈ1енција в. еквиваленТlIOСТ . екв iшокаll , -кна, -к н о [ лат.

вештин а одрж авања рав ­

ња и з м еђу супротстављених стран а у

т ичк ој борби .

ра однос н о тело, ал и ниј е и стог обл ик а.

1.

у циркусу .

aequiva lens према aequivalere, в. екв и- , valere вредети] 1. кој и је ј ед н аке вредности , ј ед наков реда н. 2. ГСОм . који је исте

-тна, -т н о [кас"олат.

equus

3. л. ми .

еквилибрирају свр ш . и н есврш . [В . еквилибријум] одржавати равнотежу.

ек ви- [лат.

лат.

вага] ра внотежа ,

libra

ур ав нотежено ст, стаб и л но ст.

коњички ] јахачка вештина , нарочито у

ster

е КВlшiiбријум, -а м И еКВИЈ1iiбрiiј , -а м [лат.

aeqLli librium,

р езултате.

еквltIlOJlснција, -ё ж [нлат. еквиполента н] исто з начење.

1.

aequipollentia,

в.

ј ед н ака вред но ст, важност,

2. ног.

однос и змеђ у два суда који

су исказани на разли чи т начин , али з н аче исто .

СКВltпотеllцијалаll, -лна , -лно [ В. екви- , в . поте нцијал] који има ист и поте нциј ал .

еюибиција

HCll p .

В. еГЗltбltција.

ски

еклиптика

с ки, -ија м [фр . есu] (ретко СКУ) новчана је-

еклеЗИЈарх, -а м, МН . еклез ијарси , ген . МН .

заједнице

екл езијарха [В . еклезија , -ар х ] рел. ста р ешин а

диница

Е вропске

1979-1999

економске

(за мењена евро м) .

ек иклема,

-ё

kYklos точак ]

ж

[грч .

цркве , онај који се стара о реду богослужењ а у

еЩklёша ,

према

позор. у античком грчком позори ­

шту направа

у облику

одра

на точковима ,

слична дана шњој рота ционој позорници .

еКИГlа, -ё и еки па, -ё ж [фр .

equipe] 1. група 2.

с п . тим, са-

став , постава.

equipa-

раскош н а кочија, ел егантна кола с више

коња и послугом . тенку и сл.

3.

2. посада

на б р оду , у авиону ,

заст. за прега са опремом н е ке вој­

не јединице; вој на комора.

потребних

радн ика

ил и

п о пуњеност

стручњака у

стручњацима

некој и

осо ­

бљем.

еклезијастика, -ё ж, дат. еклез ијit ст ици [В . еклезија] црквено учење, црквене ствари, цр­

еклезијаСТlI'IКЙ, -а, - о [В . е клез ија] црк вени , духовни, свештенички.

еклеЗИОЈlогија , -ё ж

[8. еклезија,

-логија] те­

ОЛ . наука која проу чава исто рију и органи заци­

•

еклезиОлошкii .

еКЈlеКТIIК, -а М, МН . еклектици , ге н . М Н. еклек­ тика и еклеh'"Тичар, - а [грч . према

eklegein

eklektik6s који бира ,

одабрати] о н ај који је еклекти ­

ч а н ; онај који се служи р азЛ И'IИТИМ и р азновр­

ек ипирати , екип ирам , СВРШ . И НССВР Ш . [фр .

equiper,

3. л. мн . е кипирају В . е кип а ] опремити ,

опремати снабде(ва)т и потребним људст вом или ствар има ; скупити, скупљати , органи з ова­ ти као екипу .

се обавља у ек ипи , по екипама, и з м еђ у екипа .

•

еКИПНlI спо ртови сп . с портови у којима такм и ­ искључиво

сним и з ворима.

еклеh'"ТIIЦЈtЗам, -з ма м = еклектика, -ё ж

[8.

еклектик] ствараље неког с и сте ма , цел ин е ода­ б ирањ ем разнород ни х елемената и з д ру гих си ­

стема; механичко спајање различити х, п а и

ек йпий , -а, -о и екипнй, -а, -о [В . еК ИГlа] који

че

проповед ник.

ром за вету).

ју цркве .

ек ипiiранiiст, - ости ж [В . екипирати] стаље

установи,

1. св е штеник ,

Књига проповед никова (у Ста­

квени пос ло ви .

екипаж, -ажа м = екипажа, -ё ж [фр .

ge] 1.

еклезијаст, -а м [грч . еkklёsiаstеs члан скуп­ штине , В . еклезија]

2. (Е клезијаст)

стручњака који су окупљени на јед ном послу или ради извршења неког задатка .

православној цркви.

екипе, тимови

спортиста,

а

не

појединци (фудбал, кошарка , одбојка , руком ет и сл . ); е ЮIПНО такм ичење сп . такм ичење у ко ­

ме са сваке стр а н е у чест вуј е виш е спортиста

противречних и деја.

еклектичаи , -чна, - чно [В . еклектик] а. који са р аз них страна уз има све оно ш то м у се чини

добро . б. н едовољ но оригиналан , који нема сопствене идеје.

еклектичар В . еклектик .

склектичкй, -а, -о

организова них у ек ипе , тимове .

еКЛ3 Мllсија, -ё ж [грч. еk lашр s i s севање] мед. болесно ста ње које се испоља ва грч ење м ми­

[8.

еклектик] који се од­

носи на еклектици з ам и еклектичаре .

еклёр, -а м (уоб . еКЈlёр) [фр .

eclair]

вр ста ма­

шића и губљење м с вест и, најч е шћ е код труд­

лог , дугуљастог ко ла ча пуњ е ног кремом и пр е­

ница.

л ивеногчокола до м .

еклатз итан , -тн а, -тно [фр .

eclater

eclatant

према

блистат и] јасан , лако уоч љ ив , очигле­

дан; неоспоран, непобитан

(-

ЙРUJl1 ер).

еклёз ија, -ё и еклезија, -ё ж [ гр ч . е kklё s iа] ист.

1.

у ста рој Грчкој народна или војничка

скупшти на .

2.

IIIтина , црква .

верска заједница , црквена оп­

еклипса, -ё ж [грч . астрон .

привид но

ekleipsis

ишчеза вањ е

и з остављањ е]

1.

небеско г тела

услед заклања ња д ругим телом, помрач ење.

фиг. пад у забо рав , пропада ње , н естајаљ е.

2. 3. мед .

пролазна несвестица , немоћ.

еКЛЈштика, -ё ж, дат. еклипт ици [срлат.

tica od

грЧ .

ekleiptik6s ,

eclip-

уп. еКJlипса] астрон.

1.

405

еклога

економичан

економ, -а м , мн. - и [грч . oik6nolТlos Домаћин,

круг по коме се Сунце привидно креће по неб е­ ској сфери у току године .

2.

раван у којој лежи

путања Земље око Сунца . еклИптичкЙ .

сме.

2.

1.

књ и ж. врста пастирске идиличне пе­

муз. инструментална композиц ија иди ­

материјала .

2. онај

ним газдинством.

ком е је пове­

који управља пољопри вред­

3.

онај који рацион ално ру­

кује имовином , који уме да економише .

еко номајзер, -а м [енгл . econolТlizer, В . еконо­

личног каракте ра .

екмек, -а м [тур. ek lТl ek, е tшеk] покр. хлеб. екме кчија

1. службеник

рен а набавка, чување и расподела потрошног

еклога, -ё и еклога, -ё ж [грч . ekloge избор , бирање]

газда, В . економија]

мисати] грејач воде у уређају парно г котла.

економат, -ата м [В . економ]

= екмеџ ија (в.)

екмеџија, -ё м = екмекчија, -ё м [тур.

ek-

lТIekyi, в . екмек] покр . пекар.

1.

распоређује потрошни материјал. еко нома . З. канцеларија економа.

екмеџйн ица, -ё ж [в. екме џија] покр . пекара.

одељење у

предузећима и установама које наба вља, чува и

2. служба 4. рационал ­

но организовање послова у домаћинству.

еко- [скр. од екологија, екол ошки] као први

економетрија, -ё ж [в . економија , -метрија]

део новијих сложени ца означава о но што је у

научна дис циплин а

вези с екологијом.

тичких метода истражује е коном ске и дру­

екоброд, -а, МН. екоброДови [В. еко-, брод] еколог, -а, мн . еколози, ген. еколога [грч . кућа, в. -лог] а. стручњак за екологи­

ју . б . члан еколошког покрета; онај који при­

економизам, -зма м [В. е кономија] пол. стру­ ма којој р адници треба да воде само економску борбу против капитализма, а н е и политичку .

економија, -ё ж [грч. ја]

еКОЛОГllја, -ё ж [грч .

1.

oikos дом,

кућа, логија]

6И01l. наука која проучава односе живих бића

према средини и утицај средине на њих.

2.

нау­

ка о прилагођавању људских бића животној средини и о заштити природе од штетних чове­

еколошкй, -а, -о [В . екологија] носи на екологију и екологе .

1. који се од­ 2. којије начињен

тако да не изазива штетне последице по при­

родну средину .

1.

.. еколошки

покрет покрет ко­

ји се бори за здраву животну среди н у; еколо­ шки стандард бројна вредност одр еђених па­

раметара (у води, ваздуху) која се, ради очува­ ња природе, не сме прећи; еколошка стабltЛ­ ност отпорност екосистема на проме н е броја и

oikos дом,

кућа , -номи­

наука која проучава деловање економ­

ских закона у производњи, расподели и fЮТРО­

шњи материјалних доба р а, као и односе међу људима у процесу производње и расподеле.

2.

уп р ављање имањ ем, газдинством, привредом ,

привређивање, газдовање . треба,

кових утицаја.

матема­

ја у оквиру со цијалдемок ратског покрета пре­

хвата и шири идеје о заштити здр аве природне околине .

применом

штвене појаве.

брод намењен заштити мора од загађивања.

oikos дом,

која

штедња,

уштеда.

3. 4.

ра ционална упо­ пољопривредно

имање, газдинство.

eKolloMIIKa, -ё ж, дат. еко н омици ж [в. еконо­ мија]

1.

привреда , привредни систем .

2.

прак­

тич на примена економских принципа , газдова­

ње,

привређивање.

3.

раци онална

примена,

штедња.

еКОlIом исати , -ишём несврш . [фр . еСОПОlТlј­

ser,

В. економија] рационално управљати не­

чим, штедљиво, умерено трошити .

учесталости врста под дејством спољашњих

економист(а), -ё м [ В. економија] онај који

утицаја; е колошка катастрофа н агли пореме­

се бави еко номиј ом, стручњак за привредна

ћај екос истема проузрокован деловањем чове­

питања .

ка или природе; еколошка психологија наука

економичан, - ч на, - чн о [фр . econolТlique, В.

која проучава дело в ање природне и друштвене

економ ија] који доноси у штеду, рационал ан у

средине на понашање појединца.

трошковима, шт едљ и в, чуварзн.

406

економичност

екс вото

1.

екразит, -а и екразйт, -ита м [фабрички на­

начин по­

зив, в. екразантан] амонијумова со пикринске

словања тако да се уз што мање трошкове по­

киселине, јак експлозив којим се пуне бомбе и

стигне што већи привредни ефекат.

гранате.

економичност, -ости ж [В . економичан] својство онога што је економично.

2.

економскй, -а, -о [В. економија] који се од­ носи на економију, економику , привредни . економска

политика

систем

правних,

•

поли­

екран, -ана м [фр .

ecran заклон] 1. бела повр­

шина на коју се пројектују слике с филмске траке, филмско платно.

флуоресцентна по­

2.

тичких и других мера које спроводи државна

вршина катодне цеви на којој се ствара слика

власт у области привреде; економски матери­

на телевизору .

јализам схватање које све појаве друштвеног

на компјутер на којем се појављују слике и

живота своди непосредно на економику, пот­

текст настали у компјутеру.

цењујући улогу политичких идеја и психоло­

раван од сјајног лима за рефлектовање светло­

шке факторе у историјском развоју ; економ­

сти у фотографском атељеу.

ска географија наука о природним условима

3.

део монитора прикљученог

екраllизација,

-ё

ж

4.

[фр .

фот. помични па­

ecranisation, в.

економије; економска статистика статистика

екран] прерада или прилагођавање неког позо­

која се бави бројчаним подацима о економским

ришног дела, романа , опере, оперете и сл . за

појавама у једној или више држава; економска

приказивање на екрану, тј. за филм.

криза период привредног застоја или неуспеха који настаје услед неуравнотежености произ­ водње и потрошње; економске caHKЦltje ка­

знене мере које се уводе према одређеним зе­ мљама како би се оне присилиле да испуњавају обавезе из међународног права.

екосистём, -ема м [В. еко-, систем] 6иол. еко­ лошки систем, природна заједница живих ор­ ганизама на одређеном простору.

еКОТЙIl, -а м [В . еко-, тип] 6иол . облик неке биљке или животиње наследно измењен услед прилагођавања одређеном типу околине.

екофобија, -ё ж [.-рч .

oi'kos дом, кућа, -фоб и­

ја] лсих. болесни страх појединца који остаје

сам у кући.

-зујём

и

екранизирати ,

3. л. мн . екранизирају сврш. И не­

сврш. [В . екран, екранизација] снимити за фи лм, пренети на филм.

екријаш, -а м [тур.

egri крив , нагнут] ГlOкр .

онај који не држи реч, лажљивац.

екс ПРИЈ !. [лат. ех] узвик при испијању пића који з начи да садржај из чаше треба испити од­ једном, наискап (па

-).

екс-' [лат. ех из] први део сложенице у зна­ чењу

извлач<;:ња,

одстрањивања ,

удаљавања ,

порекла; испред самогласника обично се изго­ вара егз-; испред неких сугласника своди се на е-.

екс- 2 lенгл . ех- од лат. ех из] први део полу­

екоцйд, -а м [В. еко-, -цид] уништавање еко­ система (флоре и фауне) одређеног подручја, хемијским или биолошким с редствима.

еКllироза, -ё ж [ГP'I . ekpyrosis, према pyr ва­ тра] филоз. по Хераклиту и стоици ма, пропаст

света у пожару, коме следи обнављање .

екразilНта н, -тна, -тно [фр .

ser

екранltзовати, екранизйрам,

ecrasant од ecra-

сложе нице у значењу бивши, некадашњи, ра­ НИЈИ.

екс абрупто ЛРИЛ. [лат. ех abгupto] изненада, одједном.

ексаНГВltнација, -ё ж [В. екс'- , лат. sanguis крв] мед. смрт настала услед губитка крви.

ексартикул:iција, -ё ж

lB. екс'-, артикула­

здробити , смрвити] разоран, експлозиван.

ција] мед. хи руршко одстрањивање екстреми­

екразёр, -ера м [фр .

тета или једног његовог дела у зглобу.

ecraseur] мед. хируршки

инструмент за уништавање оболелих делова

дробљењем .

екс вото [лат. ех yoto] 1. прил. на основу заве­ та, по завету, по завештању.

2. (као м индекл .) за-

407

еКСКОРlфiција

екселе нтан

ветни дар ; плочица која се оставља у цркви у

екселе нтан, -тна , -тно = ексцелеllТаll , -т н а, -тно [лат. ехсеllе п s према

е кскламат йван , - вна , -в н о

[8. екс кла м ац и ­

ја] који им а каракте р узвика , уз вич а н , ус кли­

з н а к з ахвалности за усли ш а н у молитву .

excell ere превазилази­

ти ] и з врстан , одл ичан , изванредан.

чан.

еКСКЈЈамација, - ё ж [л ат.

exclam atio]

уз в и к ,

узвикивање , ус клик , п ов и к.

екселе lщија, -ё ж = ексцеЈЈе нција , - ё ж [ср­ лат. ехс еllепtiа , В . ексцелентан] титула у осло­

ексклауст рација , -ё ж [В . екс' -, л ат.

strLlm

clau-

манастир] ЦрК" . доб ро вољан и л и н амет­

вљава њу л ичности ви соког положаја или дру­

н ут привремени боравак мо н аха и з в а н ма н а­

ш т в е ног ранга .

ст ира.

ексе р , -а м [ту р .

ekser] 1. клин, чавао. 2. шатр.

сребрни новац .

екскле рик , -а м, м" . ексклерици , ге н . мн . екс­

клерика [ в . екс 2 - , клерик]

екс ик и јексик прид . индек)] . [тур .

eks ik] 11o КР .

не пот пун , мањкав, фаличан , н еис праван.

екси катор , -а м [нлат.

пустио студ ије теологије .

1. студент к ој и је н а­ 2. онај који је н а п у­

стио с в е ш те ничко з в ање.

exs iccator од лат. exs ic-

е ксклуд ираТII , екск.лУд ирам ,

3. n. м" . екс­ excludere] 1. и с­ изузети, изуз им ати . 2.

са ге и су шити] а . сп р ава за су ш ење супста нција

клу ди р ају с врш . и несврш .

ил и за заштиту од влаге у хем иј ским лабо р ато­

кључити, искључивати ,

риј а ма. б . ма шин а за су ш ење у р аз ним гранама

пр отер ати , протерив ати (из државе).

ин ду стрије .

екс кл уз йван , - вна , - в н о [лат.

екс июiција, -ё ж [нлат.

exs iccatio од л ат . ех­

ису шит и] х ем ., фарм . сушење, исуши в а­

siccare

ексклуди рати]

1.

еКСИКЈЈУК, -а м , мн . екс и клуц и , ген . клука [тур .

M I·I .

е кси ­

eks iklik, в . е кс ик] 1' 0Кр . 1. непотпу ­ 2. божја к аз н а, несрећа, нево ­

ност, мањкавост .

повлашћенима, и мућ ни ма

(-

ноћни локал) .

р асполажу

( -

иншервју) .

3.

2.

кој и не при хвата

туђа мишљ е ња , и скљу чив у ставовим а.

4.

грам .

којим се н е што и зузима, искључује , и скљу ч ни.

еКСКЛУЗ ИВlIст(а), - ё м , мн. екскл уз иви сти (ж.

ља.

екси раТII, екси рам , З . л . екси рај у с врш . и не­ сврш . [В . е кс] испити, испијати у ј едном гугљај у,

еКСКЛУЗИВIIСТКllња , - ё) [В . екскл уз и ва н] онај који је ексклузива н , искључив .

ексклуз ивност, -и ж [В . екс клузив а н] особи ­

н а и с кап .

екска ватор , -а м [нлат.

1.

excavator, в . екскава­

н а о н ога што је ексклузивно , искључив ост .

м а шина з а коп а ње , вађење и пр емешта­

еКСК ОМ У llИюiЦllја , -ё ж [нл ат. ехсоmmuпi са­

ње з емље и д р угог материјала, багер јаружар.

tio,

2. мед .

цр кве н е зај ед нице, а н атема .

инструмент за стругање ш упљ ин а.

екскава ција, -ё ж [лат. сауа ге и здубити]

excavatio, према ех ­

1. дубљење , ископавање , ва­ 2. ан ат. удубљено место ,

ђ е ње н е ког м атеријала .

п р аз нина и з међу појед иних о р га н а .

екс катед ра [л ат. ех

еКСКЈЈа ва , -ё ж [В . е кс- , лат.

clavis

2.

1.

ЦрКВ . искљу ч ење из

2.

искљу ч ење и з

д руштва или заједни це .

еКСКОМУ llИцираТII , екскомуницирам ,

3.

JI.

мн . екскому ницирају сврш. и "есврш . [лат. ех соm­

1.

искључити , искључив ати и з цр­

квене заједнице , бацити , ба цати ан атему .

2.

и с­

кљу чи т и , и скљу чив ат и и з д р у штва или зајед­ кљу ч]

1.

део те риторије једне државе који је под влашћу друге д ржав е.

в . екскому ницирати]

muпiсаге]

catlledra] с катедре , уче­

н о; с меро д а вн ог , надлежног места.

би ол . п ојава н еке биљке и ли

ж ивотиње на местима где је ин аче н ема .

408

exclusiVl.IS, в .

који ј е н амење н изабр а ни ма ,

кој и се н е дели с другим а , којим конкур е н ти не

ње.

ција]

[ 113'1'.

нице .

е кскоријаЩlј а, -ё ж [лат.

excori ati o, од в .

екс- , л ат. со гiшn кожа] мед. лака површин с ка по­

вреда коже, огреботина.

екскорпорациј а

експанзионизам

екско рпорација, -ё ж [В . екскорпорирати]

пање, удаљавање од главне теме говора или пи ­

сања, дигресија.

издвајање из неке целине.

екскор порирати, екскорпорирам,

3.

екслекс прид. индекл . [лат.

Л. м" .

в.

ex lex,

ekc l-,

екскорпорирају сврш . И несврш . [в. екс'-, лат . сог­

lex

pus тело]

нут закону, који је без за штите закона.

издвојит и, издвајати из неке целине .

екслибрис, -а м [лат. ех

екскрзљ, -а М [В . екс -] бивши краљ , свргну­ 2

ма

ти краљ.

екскреме нт, -а М, мн. екскременти, ген. мн. екскреме ната [лат.

excrementum

према ехсеmе­

ге издвојити, излучити] физиол. неискоришћени

excreta

од ех­

сеmеге, в . е кскремент] неупотребљене матери­ је које организам и злу чује природним путем ,

екскретиван, -в на, - вно и екскреторан,

excretorius,

в . екскрета] кој и лу­

чи , излучује, избацује.

в . екскреме нт]

1. излу чивање

свих непо ­

требних и штетних материја из жлезда или ор ­ гана.

2.

налази

име ,

монограм

излучевина.

ослобађање од оптужбе.

2.

1. прав .

исприка , оправда ­

ње .

МИ . ексминистара [В . екс 2 -, министар] бивши министар . ексо- в. егзо-

кулпирају с врш . И несврш . [в .

3. л. М" . екс­ ekc l -, 11ат . culpa

ослобађати

оптужбе

или

кривице .

одступа, који се удаљава.

екскурз ија , -ё ж [лат. excuгsio, према excuг­ геге истрчати]

1.

путовање у забавне, научне ,

спортске и др. с врхе , групни излет, заједничка посета неком месту, споменику и сл. особа које путују на такав и злет.

2.

група

3. удаљавање

од гла вне теме у говору или писању, дигресија.

песма .

ексоним в . егзОнИм .

експандер, -а М [л ат.

рашири ти ,

експаllдирати, експандирам,

пандирају сврш. И несврш . [лат .

3. 11. мн . екс­ expandere р аши­

1. (ра)ширити ,

прошири(в а)ти,

распрострети , распростирати, увећати димен­ зије.

(ра)ш ири ти се, распрострети се , рас ­

2.

простирати се.

[ .. лат. expansivus, в. 1. који има способ­ ност да се шири, растеже, растегљив. 2. који те­

експанзија , експандирати]

жи да ојача своју моћ, да рашири свој утицај, освајачки, продоран.

експаНЗИВIIОСТ, -и ж [в . експанзиван] особи ­ на онога што је експанзивно .

експанзија, -ё ж [илат. рати]

1.

већег простора .

штету других.

екскурзионистк иња , -ё) [в . екскурзија]

учесник у екску рзији, излетник.

екскурс, -а М, мн . екскурси, ген. мн . екскурса према ехсuпеге истрчати] одсту-

expansio,

в . експанд и­

ширење, распростирање~ заузимање

еКСКУРЗ ИОllИст(а), -ё М, мн. екскурзионисти

excursus,

expandere

разапети] гимнастичка справа заја чање миши ­

екскурз ист(а) в . екскурзиОнист(а).

[лат.

излаз] за вршни део

експанзиван, - вна , - вно

екскурз иван, - вна, -вно [В . екскурзија] који

(ж.

exodos

античке грчке драме иза којег не следи хорска

рити , разапети]

еКСКУЛЮl рати, екскулпирам, ослободити,

и ли

ћа руку .

екскулпа ција, - ё ж [в . екскулпирати]

грех]

или знак власника

библиотеке .

ексодус в. егзодус .

екскрёц ија, -ё и екскреција, - ё ж [ .. лат. ех­

cretio,

из књига, пре­

шњој страни пред ње корице књиге на кој ем се

ексода, -ё ж [грч.

излучевине .

-рна , -рно [нлат.

libris

књига] листић налепљен на унутра­

liber

ексминистар, -тра м , мн . ексминистри, ген .

део хран е који избацује организам, измет .

екскрети, екск рета М МИ . [лат.

лат.

закон] прав . ванзаконски , који је неподврг­

2. пол . ширење једне државе на 3. екон . ширење и развијање про­

изводње , освајање тржишта.

експ:шзионизам, -зма м [В . експанзија] п ол. екон . тежња ка освајању нових територија и тр­

жишта .

•

експанзионИстичкИ .

409

експерт

експатријација

експатријација, -ё ж [нлат . ехраtпаtlО, в . екс патрирати] напу штање

ство.

2.

1.

добровољно или присилно

домовине,

исељење

или

изгнан­

иступање из држављанства.

лат.

patria

expatriare,

в. екс l -,

домовина] добровољно или присил­

но напустити домовину .

екс педијенс, -а м [лат. ехреdiепs , в . експеди­

невољ е .

expediens,

в . експедиција] в.

експедйтор.

expeditus,

в . експеди­

ција]

1. поштанско одељење за сортирање и от­ премање ПОШИЉКИ . 2. одељење издавачке куће које отпрема публикацију претплатницима . 3. одељење у неким устано вама за пријем и от­ прему службе них списа или робе .

експед итйван, -в на , -вно [нлат.

expeditivus,

в . експед иција] који брзо обавља посао, ефика­

1.

expectoratio,

в.

избацивањ е слузи из

плућа, искашљавање ; испљувак .

2.

фи г. отвара­

експекторирати, експекторирам , експекторирају СВРШ . И несврш . [лат.

pectus

3. Л . мн . expectorare,

прса] избаци(ва)ти и з дисајних

органа кашљући,

искашљавати, искаш љати ,

избацити , избацивати СЛУЗ .

експед итивност, -и ж [В . експедитиван] осо­ бина онога што је експедитивно; брзо, ревно­

експед йтор, -а м [лат.

expeditor, в . експеди­ 1. службе ник који отпрема пошиљке , от­ премн ик. 2. онај који шаље писмо или какву

ција]

трошкова ,

од лат.

expendere

рачун

с

трошити]

трошковим а,

тро ­

ШКОВНИК .

експензйван, -вна, -в но [нлат.

expensivus]

с куп , скупоцен, који захтева трошков е .

експеримен(а)т, -нта м, МН. експерим енти, ген .

МН.

екс перимената

[лат.

experimentum]

природних појава, да би се дошло до истине или да би се проверила нека хипотеза.

expeditio,

мент] који се односи на експерименте , који се заснива на експерименту, огледни , ОПИТНИ .

експериментатор, -а м (ж . експеримента­ торка , дат. експериментаторки) [В . експери ­

д руту пошиљку, пошиљалац.

према ех­

pedire слати, отпремити] 1. слање , одашиљање , отп ремање нечега. 2. одељење за отпремање разних ПОШИЉКИ. 3. путовање рад и изв ршења неког задатка (научног, политичког и сл.). 4. лица која учествују у таквом путовању. 5. вој­ ни поход, операција .

мент]

1.

онај који врши експерименте .

2.

фиг.

онај који стално врши непотребне експеримен­ те, који безуспешно покушава да промени не­ што.

експериментисати, -ишём несврш . [ В . експ е­ римент]

1.

вршити, изводити експеримен те.

2.

фиг. упорно покушавати да се остваре неке на­

експед иционй, -а, -о [В. експедиција] који се односи на експедицију , који има карактер експеди ције.

мере, испробавати новине.

експерт, -а м, ми . експерти, ген . МН . експерата [л ат.

експедовати, -ујём СВРШ. И несврш . [л ат. ехре­ слати, отпремити

2. фиг.

expensarium

списак

експерименталан, -лна , -лно [В . експери­

сно обављање послова.

експед иција, -ё ж [лат.

[нн ат.

оглед, опит који се изводи ради проучав ања

сан на послу, брз, хитар , окретан.

410

екс­

експензаријум , -а м И експензарйј , -а м

екс педйт, -ита м [лат.

dire

експекторација, -ё ж [лат. експекторирати] мед .

в. екс l -,

експедијент, -а м, МН . експедијенти, ген . МН .

ти, отпремити .

expectorans, в .

пекторирати] средство за искашљавање , лек

ње срца, поверавање , олакшавање душе .

ција] ле к, помоћ, решење за проблем, излаз из

експед ијената [лат.

м , МН. експекторанси и

који олакшава искашљавање .

експатрИрати,експатрирам,3.л . мн.експа­ трирају СВРШ. И несврш . [срлат.

експекторанс, -а

експекторанција, с МН . [лат.

] 1.

(по )слати, отпрема­

експр . (о)терати, најурити .

expertus од ехрегјгј

покушати]

велики познавалац неке области.

1. стручњак , 2. особа коју

позивају да да своје стручно мишљење, ве­ штак .

експлоатирати

експертан

[8. екс перт] 1. који се 2. који је пун знања, иску­

експлетйван, -вна , -вно

експертан , -тна , -тно односи на експ ерта .

. експертиза, -е ж [фр. expertise,

8.

експерт]

1.

испитивање и решавање неко г питања, утврђи­ вање

истине

експлетив] кој и

експликабйлан, -лна, -л но [нлат . ехр1јс а Ьј -

сан, стручан.

стручњака,

[8.

до пуњује , угютпуњује , поп уња в а.

у

правном

вештачењ е .

спору

уз

стручна

2.

помоћ проце н а

уметничког дела.

1is,

в . експлицирати] који се може објаснити,

објашњив .

експликатйван, -вна, - вно [нл ат.

vus, 8 .

exp1icati-

експликација] који објашњава, који слу­

жи за објашњење .

екс пијаторан, -рна , - рно [нлат.

expiatorius,

8. експијација] покајни чки , покорнички.

експ ијација, -е ж [лат.

према ехрјаге

expiatio

испаштати] и спа штање , окајавање греха, тр­

експи раторан, -рна, - рно [нлат. издисање, издисајни .

2.

exp1icatio,

према

вање , тумачење, и зл агање .

експлицирати, е ксп ли цирам ,

3.

л. мн . екс­

плицирају С8РШ . И неС8РШ . [лат. ехр1јсаге] обја­

пљење послед ица грешке .

прена ехрјгаге и здах н ути]

експликација, -е ж [лат .

ехр 1ј са ге објаснит и] објашњавање , р азјашња­

1.

expiratorius

који се односи на

фон . који се одликује

с нити, објашњавати , (рас)тумачити, и зложити , излагати.

експлицит, -а и ексгIЛИЦЙТ, -ита м [л ат. ех­

снагом издисај н е струје; А експираторни ак­

p1icit,

цент нагласак заснова н сам о н а јачем и згова­

коме се и з носи закљу ч ак , сажети садржај онога

рању једног слога (за разлику од мелод ијског

ш то ј е пр етх одно речено .

или музикал ног акцента , какав постоји у срп ­

ском).

гаге издахнути]

1.

expiratio

према ехр ј­

физиол. испуштање в аздуха

из плућа, издиса њ е, и здисај.

2.

прав . истицање

рока , времена трајања или важности, да н на­ плате .

екс планатйва н, - вна , -в но и експланато­ експлана ција]

8.

exp1anato ritls,

експликатЙван.

exp1anatio, 8. ekc l-,

екс планација , -е ж [лат.

раван, јасан] објашња в ање, објашњење,

разјашњавање.

exp1icitus размота н , разв иј е н]

ко­

ји ј е јасно и с к аза н , оч игледа н , изричит , који се отворено изјашњава.

експлiщите и експлиците = експлицитно и експлицитно прил . [лат.

exp1iciulS,

ран , -рна, -рно [нл ат. ехр1апаtivus ,

p1anus

експлицитан, -тна, -т но и експлицитан , -тна , -т но [лат.

екс пирација, -е ж [лат.

8.

е кспл ицирати] зав ршни део текста у

8.

exp1icite

прил . према

в . екс пл ици та н] јасно , н едвосмис ле­

но , И З РИЧИТО,от ворено .

експлицитност, -ости и еКСПЛИЦИТliОСТ, -ост и ж

[8.

експлицитан] особина онога што је

експл ици тно, и з ричит ост .

експлоататор, -а м

[8.

експлоатисати]

1.

онај који искоришћава др уге људе, који при­

експла нтат, -ата м

[8.

експла нтација] мед.

с вај а плодове ту ђ ег рада .

2.

онај који се бави

део ткива или о рг а на живог и л и неда вно уги­

е ксплоатацијом природ ни х богатстава , кори­

нулогорганизма који се пресађује у друго тело .

с ник права на неку привред ну делат но ст .

експла нтација, -е ж [нлат.

eKC I-,

лат.

p1antare

exp1antatio, 8.

садити ] физиол . пресађивање

ткива или орга на у нову средину.

експлет йв, - ива м [лат.

exp1etivum, према ех­

експлоатација , -е ж [фр .

exp10iter

искоришћавати]

1.

exp10itation,

према

со циол . присв ајање

п лодо в а туђег рада,

искоришћавање др угих

људ и , и з рабљ ивање .

2.

искоришћавањ е при ­

р1еге допун ити , испунити] а . реч умет нута са­

род ни х бо гатстава .

мо ради до пуне метра у ст и ху , која н е утиче на

љ и могући начин , како би се пости гао нај бољи

смисао. б. често по н а вљан и з раз , поштапалица ,

еф е кат .

узречица .

експлоатирати

3.

8.

искоришћавање н а најбо­

експлоаПiсати.

411

експлоатисати

експонирати

експлоатисати, -ишем и експлоатирати,

експлоати рiiм, 3. л. мн . експлоатираЈУ несврш. [фр .

exp10iter

искоришћавати]

1.

присвајати

плодове туђег рада , искоришћавати, израбљи­ вати .

искоришћавати природна богатства,

2.

извлачити из њих добит, вредност.

експлодирати, експлодирiiм,

експозит, -ита м [лат.

expositus изложен] В.

експонат . експозитура, -ё ж [нл ат. зиција]

1.

expositura, В . експо­ 2. у к а­

испостава , одељак , филиј ала.

толичкој цркви место одвојено од парохиј е ко­ је има свог свештеника.

3. Л . мн . екс­

експозиција, -ё ж [лат.

expositio излагање] 1.

плодирају сврш . И несврш. [лат. exp10dere отерати

изношење, и злагање.

уз лу пњаву] нагло се распрснути , распрскавати

ног или сценског дела у којем се читаоци или

уз прасак, пуцањ.

гледаоци уводе у даљи ток радње . б. м уз. изно­

екс плозив, -а и експлозив, -ива м [лат. ех­ в . експлодирати] материја , средство

p10sivus,

2.

а. уводни део књижев­

шење двеју основних тема у првом ставу сим­

фоније или сонате .

3.

фот. време изложен ости

које има својство да експлодира , да развија ра­

фотографске емулзије деловању светлосних

зорну хем ијску реакцију .

зрака са објекта који се снима.

експлозиван, -вна , -вно [в . експлозив] ји се може распрснути, праскав, разоран . нагао, напрасит, жесток. гово ру

успоставља

и

3.

1. ко­ 2. фиг.

фон . при чијем се и з­

нагло

уклања

потпуна

преграда ваздушне струје, праскав . & експло­ ЗИВНlt мотор теХН . мотор који се покреће уза­

експонат, -ата м [нем.

нагло распрскавање праћено јаком де­

тона цијом .

2.

фиг. нагли излив осећања.

3.

фон.

за вршна фаза изговора сугласника, при којој се

екс плоратор, -а м [в . експлорирати] онај ко­ ји се бави истраживањем , истраживач, извид­ ник .

exp10ratio] истра­

живање, испитивање , и зв иђање.

експлорирати, експлорирiiм,

exponens који излаже од ехропе­ 1. онај који засту п а не ­

чије интересе , који рад и ГIO нечијем налогу, за­ ступник.

2.

особа која учествује у изложби , ко­

ја излаже нешто, излагач .

3.

мат. број који оз на­

чава степеновање, који пок азује колико се пута основа степена узима као чинилац ; & у експо­

укла ња преграда за ваздушну струју .

експл орација, -ё ж [лат .

Exponat, В . експонира ­

експонент, -а м, МН . експоненти , ген . МН . екс­ ге изложити , приказати]

1.

изложе­

ложе ни предмет , изложак.

уља , мото р с унутрашњим сагоревањем.

рати]

5.

ти] предмет који се приказује на изложби, из­

понената [лат.

exp10sio, В . експлоди­

при казивање

ност сунцу и атмосферским појавама , положај.

стоп ним експлозијама бензина или сирових

екс плозија, -ё ж [лат.

4.

уметничког дела на изложби и сл .

ненту ТИПОгр . (штампано) уздигнуто , ситним слогом .

еКСПОllеllцијалан, -л на , -лно [л ат. ехропеп ­

tia1is,

в . експонент, експонирати]

1.

мат. који се

односи на експонент; у којемје непозната , одн .

променљива вел ичина дата у експонен ту.

3.

11 .

МН. екс­

2. ко­

ји расте све већом брзином. & еКСПОllенцијаЈ I­

плорирају СВРШ. И несврш . [лат . ехр10гаге] ис­

на ФУIlкција мат, функција која реалном броју

траж(ив)ати, испит(ив)ати , извидети, извиђа­

х придружује аХ за задати позитивни број а .

ти .

еКСПОllибилаll, -л на, -л но [нл ат. ехропibi1i s, екс позе, -еа м, ген . МН . експозеii [фр .

према

exposer излагати] зва нични

expose

извештај, из­

лагање, реферат о неком питању .

експ озиметар, -тра м, мн , експозиметри, ген .

В. експонирати] који се може објаснити, обја­ шњив , приказив , И ЗЛОЖЉ ИВ .

еКСПОllирати, експонирiiм,

3. Л . МН . експо­ 1. и злож и ­ приказати , приказивати . 2. фот. из­

нирају СВРШ . И н есврш . [л ат. ехропеге]

МН . е кспоз иметiiрii [в . експозиција , -метар] фот.

ти , излагати,

справа за одређивање експозиције потребне за

ложити,

сни мање.

пропуш тене кроз објектив.

412

излагати

(филм) дејству

светлост и

експорт

експулзиван

експ орт, -а м, мн . експорти, ген. МН . ё кспорта [енгл .

1.

export,

према лат.

извоз робе у

exportare извозити] трг. иностр а нство . 2. количина и

вредност робе извезене у иностранство .

експортабилан, -л на , -лно [нлат.

1is,

ражајност.

2. мед .

истискивањ е, под прити ском ,

каквог садржаја и з ткива, органа и сл .

експресионitзам, -зма м [фр . ехргеssiоппi ­

sme,

према ехргеssiоп ексвресија)

правац у

exportabi-

уметности (касније проширен н а књижевност)

в . експорт] тpl'. који се може и звоз ити , који

уочи Првог светског рата који ин с истир а н а из­

је за извоз.

ражавању

субјективних

рас пол ожења

и

експортёр, -ера м [В . експорт] особа , устано­

л ичних доживљаја без одређених прави ла о

ва или предузеће које се бави извозом , изво ­

спољашњој форми и б ез обзира на естетску до­ падљивост.

зник .

експо ртни, -а, -о [В . експорт] који се односи на екс порт , извозни.

...

експортна

премија

новчани износ, разлика у цени коју плаћа др­ жава извоз нику неке робе да би се омогућила

продаја те робе у иностран ст ву по нижој цени, одн. повећала ње н а конкурентност .

порт] извести , извозити у иностранство.

експ рес прид . индекл . [енгл . истиснут)

1. брз ,

express

од лат. ех­

... експрес ре­

сторан ресторан у којем гости сами узимају храну и на послу жавнику је односе до стола .

2.

(као прил . ) хитно, што је брже могуће (урадио је шо еКСЙрес).

1. а .

брзи воз или брод којим се пу ­

тује на велике удаље ности и који се зауставља

само у великим ста ницама одн . лукама. б . вози ­ ло градског саобраћаја које не стаје на успуг­ ним станицама.

2.

хитна поштанска пошиљ ка ,

писмо , телегра м . З . експрес ресторан (В . горе) .

експресан, -с на, -сно [В . експрес ) брз, хи­ тан;

...

експромпт, -а м [л ат.

1. кратак

2. књиж.

expromptus

врипр а­

го вор без претход не припреме .

кратка песма шаљивог садржаја на ста­

ла неочекивано , спонтано .

експромптно прил. [В . експромпт) без ври ­ преме, оцједном, изненада.

експропријатор, -а м [В . експропријациј а] онај који врши експропријацију , развлашћи ­

ек спрес, -а м , мн . е кспреси , ген. мн ёкспреса [В . екс прес]

експресионitстички, -а , - о [ В. експреси о ­ ни ст(а)) који се односи н а екс пресиониз ам и

вљен)

хитан, е кспресан (екс­

йрес лушрија, ексйр ес Йош wька) .

пресионизма .

е кспресионисте.

екс портовати, -ујём сврш . И н ес врш . [В . екс­

pressus

експресионист(а), -ё м , мн . експресиони сти [В . експресионизам) припадник, следбеник екс­

експ ресни воз жел. директан воз који

стаје само на највећим станицама, експрес .

експ ресиван, -в на , -вно [ нлат.

expressivus, в .

е к сп ресија) изражајан, изразит.

експреси вност, -и ж [В . експрес иван , екс­

вач, одузимач, отимач .

експропријација, -ё ж [срл ат . ехргор гјаге, в .

ekc- I ,

лат.

expropriatio од proprius властити ) 1.

прав . при с илно одузимање имовине од прив ат­

них лица у општем интер есу.

2.

одузимањ е

средста ва за производњу, развлашћивањ е .

...

експропријација експропријатора у марк си­

стичкој терминологији, одузимањ е предузећа , земље и свих средстава за производњу од вла­ сника , капиталиста .

експроприсати, -ишём с врш. и н ес врш . [срлат. ехргоргјаге,

в.

ekc- I ,

лат.

proprius

властити)

(из)вршити експропријацију, одузети, одузи­

пресија) особи н а онога што је експресивно, из­

мати , лишити, л ишавати имовин е, власниш тва

ражајност.

над средствима за производ њу .

експ ресија, -ё ж [л ат. и зразити, истис нути)

expressio од ехргјmеге 1. израз, и з ражавање, из-

експулзиван, -вна, -вно [нл ат.

expu1sivus,

в.

експулзија) који истерује, протерује, чисти.

413

екстерминација

експулз ија

експулз ија, -ё ж [лат.

lere

према

expulsio,

expel-

истерати ] и згон, прогон, и зба цив ање, ис­

поменути у тексту правне норме , али с е мо же

сматрати даје законодавац и њих имао у ви ду .

кључење, чишћење.

екса нгвинација, -ё ж [В .

tio

обухвата и оне случај еве који нису и зричи то

ekc l -, лат. sanguina-

екстензивност, -и ж = екстензитет, -ета м

крварење] обилан губ и так крви .

[В. екстензиван , ексте нзија] особина он о га што

екстабула ција, -ё ж [нлат.

је екстензивно.

ње, брисање с табле , в .

ekc l -,

extabulatio скида­ лат. tabula табла]

брисање и з земљиш них књига.

екстабул ирати , екстабулирам , З . л . ми. екс­

екстеНЗltја, -ё ж [лат. extensio, пре ма extendere растегнути , опружити] 1. истезање, и сп ру­ жање, шир ење, развлачење . 2. мед. одржа в ање

табулирају сврш . и несврш . [В . екстабулација]

к р ајева поломљене кости у најповољ ниј ем по­

(и з) брисати из земљишних књига .

ложају за зарашћив ање помоћу истеза њ а . З. до­

екстаза, -ё ж [грч . шта њ е ]

1.

ekstasis померање,

преме­

п сих . одушевљење, усхићеност, за­

н ос , блаженство .

2.

мед . стање транса које се ис­

пољава непокретношћу и неосетљивошћу, ди­

со цијативно стање свести . З . рел . у мистици не­

пунско образовање, стр учно усавршавање, на­

ставак учења (на курсевима, семинарим а и сл.) по зав рш етку претходног школовањ а.

екстензитет = екстензивност (в.) екстензор, -а м [нлат.

к и х религија стање непосред ног сједињавања

1. анат.

са б ожанством, блаженство .

у испружени положај .

екстази, -ија м [еIfГЛ . пс и х остимулативна

ecstasy, в .

екстаза] псих .

синтетичка

дрога,

коју

об ично уз имају припадници рејв супкултуре и обожаваоци техно музике .

екстат ичан, -ч на, -чно [В . екстаза] Гlсих . који

2.

механизам који и ма

функцију да у одређеном положај у одржа ва сломљени или повређени део тела.

екстеран, - рна , - рно [лат.

extemus]

ekc- I, л ат.

tempore temptls вре­

ме ] и з вођење нечега непредвиђеНОl" импрови­ зациј а, импрови зована упадица коју убацује глу м а ц у т екст ул оге .

гјог спољашњи]

е кстемпо рисатlt, -ишём сврш . и нес врш . [В .

пр ип р е м е , импровизовати .

екстензltб илан, -лна, -лно [нлат.

extensibilis,

в. е к сте нзија] који се може растезати , расте­ гљ ив .

extensivus,

в.

ексте нз ија] који се простире у ширину , а не у дуж ин у, који подразумева квантитативно по­

exterieur

од лат.

exte-

спољашњи и з глед, с п оља­

шњост, спољна страна грађевине .

2. ф илм с ц е н е

екстериоран, - рна , -рно [В . екстеријер]

2. који је

2. дипл .

1.

1.

без суштине , површ ан .

екстериторијзлаll, -лна , -л н о [ В. риторија]

ekc-I, в . те­

који се нал аз и изван свој е земље .

који је изузет од власти и надлежности

органа земље у којој се налази.

екстериторијаЛIIОСТ, -и ж = екстеритори­

јалитет, -ета м [В . екстериториј ал ан] с в ој ство онога што је или онога који је ексте р ито р ија­ лан

(2).

екстерминатор, - а м [В . екстеРМИllи сати]

ве ћ а њ е, простран , опширан . • екстеНЗltвна

пољопривреда екон . пољопривреда која се од­

1.

снимљене на отвореном простору .

спољашњи.

ексте мпорација] извести, изводити нешто без

уништавач , истребљивач .

екстерминација, -ё ж [нлат.

ликује мал им утрошком рада и средстава з а

exterm inatio

про и з водњу по јед иници површине; екстен­

л ат.

з ивно тумаче ље заКОllа прав . тума'lење које

требљивање , истребљење, покољ .

414

с п ољн и ,

стране.

екстеријер, - ер а м [фр.

екстемпо рација, - ё ж [према лат. ех

екстензи ван , -вна , -вно [нлат.

е кстензија]

спољашњи, који долази или делује с поља, са

се н ал ази у стању екстазе , занесен , помаман .

сместа, без припреме , в .

extensor, в .

мишић истезач , који доводи не ки ор ган

exterminare]

од

уништавање , униште њ е, ис­

екстерминисат и

екстрактор

екстерминисат и, -нишём сврш . И несврш . [лат.

ехtеПТЈiпа ге]

истребити ,

истребљивати ,

екстернiшије, екстерналија ж мн . [нлат. ех­

temalis од лат. extemus спољашњи] екстернат, -
екстра прид. индеКЈЈ . [лат.

extra] 1. посебан , за­

себан, одвојен; изузетан , изванредан (ексшра

extemus

спољашњи]

школа у коју ђаци само долазе, а не станују у

њој ; супр. инте РIЈат (В.)

extemus спољашњи] 1. 2. који само

спољни, спољаш њи, инострани.

похађа неку школу, а не станује у њеном дому;

услови).

2. (као прил.)

посебно , одвојено (уради­

ши ексшра) .

екстравагантан, -т на , -тно [срлат. extravagans од extravagari , В . екстра-, лат. vagari лутати] 1. који одступа од уобичајеног, чудан, настран , претеран . 2. неумерен у захтевима, нескром ан, расипан .

супр. интёрнй (В . ) екстернист(а), -ё м (ж . екстернисткиња, -ё) [В . екстернат, екстерни]

1. ученик који само по­ станује у њој. 2. ученик који

екстравагантност, -ости ж [В . екстраваган­ тан]

чиме стиче права редовног ученика .

3. мед.

бо­

лесник који не лежи у болници , већ у њу долази

настраност,

екстраваганција, -ё ж [вла1". екстравагантан]

1.

екстравертан,

екстерорецептор, -а и екстероцептор , -а м

неумерено ст,

В.

extravagantio, В .

eKcTpaBaraHTllOcT. 2.

склоност ка трошењу новца.

да се лечи и прима лекове.

exteroceptor, В .

необичност,

претераност .

учи приватно и полаже испите у некој школи

[енгл.

а . као први део сло­

но , посебно.

спољна обе­

лежја, спољашњост, привид .

хађа школу, а не

extra изван]

б. као први део сложени це з начи нешто изузет­

уништити, ун иштавати .

екстёрнй, -а, -о [лат.

екстра- [лат.

женице означава да је нешто изван '!ега, ван -.

екстравертйран,

екстра­

вертйраност В . екстровертан итд.

екстерни, В. рецептор] мед.

екстравйлан, -лна , -лно [В . екс'гра-, фр. уillе

рецептор који прима надражаје с површине те­

град] који је и з ван града, изванградски, сеоски .

ла или из околине .

екстрадирати , екстрiщи рам ,

екстинкто р, -а м [нлат. ција]

1.

exstinctor, В.

екстинк­

онај који гаси пожар, ватрогасац .

2.

ексти нкција, -ё ж [лат.

exstinctio,

према ех­

угасити] гашење, слабљење; ишчеза­

вање , нестајање, изумирање.

екстирпатор, -а м [лат.

tradere

предати] прав . изручи(ва)ти , вратити у

екстрадиција, -ё ж (непр . екстрадикциј а) [нлат.

extraditio,

В.

екстрадирати]

exstirpator,

В. екстир­

екстракт, -а м, мн. екстракти, ге В . мн . ёкс­ тракта и екстраката [лат.

ње од корова и риљање земље.

рати]

екстиршi ција, -ё ж [лат.

1.

exstirpatio,

В . екс­

искорењивање, чупање, истре­

бљивање, уништава ње .

2.

екстирпи рати, екстирпйрам , тирпирају сврш . И несврш. [лат.

3. л. мн . екс­ extirpare] 1. од­

странити, одстрањиват и из корена, искорењи ­

2.

мед . ОТКЛОНИТИ , отклањати

операцијом болесне делове тела.

extractum, В .

екстрахи ­

1. згуснути

садржај неке материје, доби­

јен екстракцијом .

2. језгро , срж, суштина . 3. из­

вод, извадак, кратак преглед.

екстра ........ йван, -вна, -вно [нл ат.

мед . одстра њивање

болесних делова тела операцијом .

вати , искоренити.

изруч ење

кривца земљи у којој је у'!инио преступ .

пирати] техн . пољопривредна справа за чишће ­

ти рпирати]

3. л. мн . екстра­ extradere, В. ekc-I,

земљу из које је кривац побегао .

апарат за гашење пожара.

tinguere

дирају сврш. И несврш. [нлат.

extractivus,

В . екстракција] који извла'!и , који вади; који се користи еКСl'ракцијом.

екстрактор, -а м [лат. ја]

1. затворена

extractor, В .

екстракци ­

посуда у којој се одвија процес

екстракције у хемијским лабораторијама .

2.

справа за извлачењ е ваздуха, вен т илатор .

415

екстракција

екстровертйран ост

extractio, према extra1. вађење, извлачење воде или других течности . 2. мат. вађењ е коре­ на. 3. фИЈIOЛ . вађење дела текста . 4 . мед . вађење

екстраСИСТОЈlИја, -е ж [В . екстраси стола] не­

екстракц ија, -е ж [л ат.

here

извући, извадити]

уједначени ри там срца са учесталим систола­ ма .

екстрасубјектйван, - вна , - вно

[8.

екстра- ,

детета при порођају из порођајног канала; ва­

субјективан] псих . који се дешава и зван субјек­

ђење зуба; вађење предмета или болесног дел а

та и његовог дело вања , који прип ада споља­

тела из о рганизма .

шњ е м, објективном свету .

екстраменталан, -лна, -л но [В . е кстра-, мен ­ талан ] који се налази изван свести .

е кстрамундан, -а, -о [В . екстра-, лат.

nus

munda-

светск и , световни] који је изван с вета .

е кстрамуралан, -лна, -лно [В . екстра-, лат .

murus

екстра}rrерйн(ii), -а, - о скй, -а, -о [В . екстра-, лат.

градс ки зид] који је изван зидина или

граница неког града ; који се обавља из ва н уни ­

материца] мед.

екстрахирати, екстрахирам,

3. 11. мн . екстра­

ванматери чни .

хирају и екстраховати, -уј ем сврш . · И несврш . [лат.

е кстранет, -а м [енгл .

екстрём, -ема м [лат.

extranet, в . екстра-, ин­

е кстраординаран, -рна, -рно [В . екстра-, лат . об ич ан, редован]

2.

1. необичан ,

изузе­

који одудара од уоб ичаје­

ност .

екстрёман, -мна , -мн о [В . екстре м]

е кстраордiшаријус, - а м [л ат. extraordinariв. е к страординаран] ванр ед ни проф есор на

који тежи крајњим , ради калним ставовим а и мерама .

проширивање за конитости или за­

кључа ка уста но вљених за ј ед но под ручје на шире, још неиспитано подручј е. из ра чунавање

приближне

најжешћи , најјачи по снази осећ ања

ка екстремним, крајњим, р адикалним ставови ­ ма и мерама.

екстремист(а), -е м , мн . екстреми сти (ж . екс­

е кстраполација, -е ж [В . екстра, в . интерпо­

1.

2.

или и спољавања .

високој школи или униве рзитету.

лац ија]

1. који

екстремизам, -з ма м [В . екстрем] склоност

ног распореда, ванреда н .

us,

extremus крајњи] најви ­

достиже највиши степен , крајњи , гранични ;

ним па ртне рима .

тан, изванредан.

издвојити, издвајат и екстракци­

ши степен нечега, врхунац, крајност, претера­

на за повезивање компанија с њиховим послов­

ordinari us

extrah ere]

јом , извући , извла чи т и, вадити .

верзитета или д р уге школске установе.

тер н ет] рач. ин тернет-технологија искоришће­

е кстр аутерйн-

uterus

2. м ат.

метод за

вред ности

неке

функциј еflх) ван интервала у којем су нам ње­ не вредности у низу тачака дате или по з н ате.

е кстрапрофйт, -ита м [В . екстра-, профит]

тремисткиња) [В . е кстрем] пристали ца екстре­ мизма, који у деловању и миш љењу заузима екстремне ставове .

екстремитёт, -ета м [лат.

екстремност, - и и екстремност, -ости ж

[8.

екстреман] особина онога што је екстр емно.

екстровертан, -тна , -тно [ен гл .

extrovert од extravertere окренути напоље, В . екстра-, vertere окретати] [' СИХ . који је п онашањем и

посеб н а зарада, вишак изнад просечног профи­

нлат.

та .

лат.

екст расенс, -а м [В . екстра-, лат .

extremitas] анат. ру­

ка или нога ; (мн . ) крајњи делови тела, удови .

sensus ч уло]

поступцима окренут околи ни и људима и с њи­

особа за коју се веруј е да је у стању да запажа

ма одржава интен з ивне кон такте ; Су"р . интро­

ванчулни м , парапсихолошким путе м .

екст расистола, -е ж [В . екстра-, в. систола] мед . ано мално, ванредно стезање срца које ре­ мети с рч а ни ритам .

416

вертан (8.) екстровертйран В . екстрОвертан .

екстровертйраност , - и и ектровертно ст, и Ж . [В . екстровертан] особина онога који је екс-

екструдер

ексцентричан

троверта н , отво р е ност ка с п ољашњем свету , ка

екструде р , -а м [ енгл . extrl1der, в . екстр уд ир а­ ти] техн.

1.

преса за и з влачење цеви и профила

од ПЈЈастичне масе.

2.

део машине з а и спредање

екструди раll , -а, -о [ в. екструдирати] који ј е обликова н или обрађс н екструдером.

е кструд Jiрат и , екструди рiiм , трудирају с врш . И н ес врш . [лат.

3.

Л . мн . екс­

extrudere] поти­

снути, потискивати , (из)гу рати , (ис)терати .

е кст рузија, -е ж (лат. extrusioJ ње , истеривање , и зба цивање.

2.

1.

истискива­

" сол. стврдња­

вање вулка н ске ла вс на површини Земље .

ексуд ат, -:lта м [лат. exs udatl1lТ1 , в . ексудаци­ ја] мед. течност која се скупља у телесним ду­ пљама услед за паљења, накупљање течности у

организму.

ёк судат иван, - вна, -в но [В . ексудација] мед. који се одн ос и на ексудат и л и ексудацију .

ексуда ција, -е ж [нлат. exs Lldatio од exsLlda re знојити се ] физиол. истицање ексудата.

е кс ул цераци ја , - е ж [л ат.

eXLllce ratio , в . ekc- I,

лат . LI\сег ч ир] мсд. ства рање чирева .

хем. испуштање гасовитих материја ,

2. мед.

и здиса њ е, избацивање

ваздуха .

3. л . МI\. ексхали­ рају сврш. И lI есврш . [лат. exhalare] 1. хе м . (ис) пу­ штати пару, испаравати. 2. мед. изд исати , и з­ дахнути (ваздух ) .

ёксхортативан, -вна, -В но

ексхзустор, -а м [lIл ат.

exhal1stor од лат. exha1. сп р ава, вентилатор за исиса­ или гаса. 2. п ум па за пражњење

септичких јама .

exhortari

поучава.

ексхортатор, - а м [В . ексхо ртација] вас пи­ та ч , саветник , проповед ник .

ексхорт:iција, - ё ж lлат. eX ~lOrta tio]

2.

1. под­

савет, н аговор ,

поука.

ексхумација, -е ж [В . ексхум ирати] ископ а­ вање тела из гроба (ради преношења на друго место , рад и судске и страгс итд.).

ексхумирати, ексхумирам , 3. л. мн. ексху ­ мирају сврш. И несвр ш . [IiJШТ. exhulТlare , в .

ekc- I,

лат. hUIТIL1 S земља ] ископа(ва)ти тело из гроба.

ексцеюtрати, е к с цедирiiм , рају сврш . И II ССВР Ш . [н ат.

3. л. мн. ексцеди­ excedere] правити екс­

цесе, испаде, I1рећи, IlреЈЈ аз ити IlJаниц у при ­

eKcUeJlCllТall =

eKCeJlCHTal1 (в . )

ексцеЈ1еllција = еКСеЈlСlщија (в . )

еКСЦСЈ1ЗИОР прид. '1IIдекл. [лат. exce lsior ком-

excelsl1s узвишен] 1. виши , узвиш е­ 2. (као узвик или парол а ) све виш е,

нији , сјајан. увис .

CKcuellTap, -тра м [В . ексцентричан] маш . тром осовине на коју је наса ђ е на.

еКСЦСIIТРИК, -а м, МII . е ксцентрици , ген. мн.

ексцентрика [В . ексце н тричан]

1. ексцентри ­ 2. в . сксцеll­

чан, неуравнотеже н човек , чудак.

ексхередат, -:lта м [лат.

exheredatl1s, в . ексхе­

редирати] прав. онај којије искључен и з наслеђа .

ексхереда ција, -е ж [н ат. прав.

[нат.

подстицати] који бодри , охрабр ује , подсти че,

кружна п ло ча чији се центар не поклап а са цен­

шiге исцрпсти]

хередирати]

eKcx~pTa, -е ж lHaT. exhortari подстицати] школска пропов ед, поука ; краћи говор.

паратив од

ексхаЈ1и рати, ексхa.nИ рiiм ,

вање ваздуха

ексхибиција,ёксхибИЦИ~lIи ,е ксхибицио­

хватљивог ПО~lашања , пр ете риват и .

ексхаЈ1 ација, -е ж [нат. ex halatio, в . ексхали­ ИСllаравање, пара .

н аслеђе] одузети , одузим ат и

право н аслсдства, разбаштинити .

стицање , храбрење, бодрење .

ексубеРЗ lIтаl1 в . егзубеРЗlпаll.

1.

ekc- I, he redi tas

"'l3ам , ексхибиционист(а) в . еГЗltби - .

пластичних влакана.

рати]

ексхередирати ,ексхеред ирам, 3. л . мн . екс­ хередирају сврш. и нссврш . [lIнат. ех llегеdЮ'е, в .

другим људ им а.

exheredatio, в . екс­

искључење и з

одузимање права наслеђа .

наследства,

та р .

ексцснтричаll, -ч н а, - ч но [ с рлат. ехсепtгi сus, pгelТla грч . еkkепtrоs изван центра]

1. (о два кру­ 2. ком е је

га , два точка) који нема исти цен та р . осовина изван центр а .

3.

фИ!'. који одступа од

417

ексцеНТРИЧIIОСТ

уобичаје ног ,

несређен ,

неуравнотежен,

н а­

1. 2.

зати]

мсд .

(из)вршити

ексцизију ,

( и)сепи ,

(из)вадити сечењем .

стран, чудан.

еКСLLе нтри'шост, -ости ж [в . ексце нтричан]

сксцitЗија и ексцйзија, - е ж [Н . екс ци д ира ­

ексцентр ичан положај, одступање од центра .

ти] мед. хируршко исецање , изр ез ив ање, вађе ­

фиг. одступање од уоби ч ајеног, неуравноте­

ње сечењем; исечено ткиво, изрезак.

женост, настраност .

ексце lщија , -е ж [лат. прав.

1.

exceptio изузетак]

одлука да у судском поступку не уче­

ствује одређсно судско вепе ил и чла нови вепа збо г сум њ е у пристрасност, изузе Пе .

2.

приго ­

вор У судској парници.

еКСUllПираТII, ексципйрам,

изузуета н , н еоб ич
пригова р ати,

одговорити,

сксцсреб р а ција , -е ж [ В . екс- ' , нат . сегеыl.тm мозакј мед. вађење мозга фетуса.

СКСЩlТаб{IJIIIОСТ,

ексц итаllС, -а М , ма

и сл. б. ЛИН IЋ . прегледати

штампане текстове ради скупљања примера за израду речника.

пата [лат. ехсегрtU1n , в . екс церпирати] и звадак, испис из књ иге, списа , одломак .

ексцеРПЦ llја , -е ж [лат.

excerptio, в . сксцер­

пиратиј ексцерпирање , и с писивање грађе.

од ехсе dе ге прекорачити] прекораче­ допуштеног ,

недопуштсн

и ли

н едол ичан поступак , пр еступ, испад, изгред .

ексцес јјван, -вна, -вно и екс цеСIIЙ , -а, -о

excessivl1s,

в . ексцес]

1.

меран; неумерен, необуздан.

екс цеСI1ВНОСТ, -и ж

пр ете р ан, преко­

ексцитаБИJlанј

МН . ексцитанси и екс ци ­

ексцитатйван, -в на , -вно = е ксцитатораll ,

exc itatiVl1s, 8 . ексц и тирати]

особи н а

онога ш то је екс цесив но , неумереност, прете­

који

подст ич е , п обуђује , надраж ује , и зази в а , 1\ОД­ стицајан.

еКСЦlпација, -е ж [лат.

tare

покренути , храбритиј

2.

excitatiu, пр ема ехсј­ 1. храбрење , Ј\ОДСТИ­

дражење, узбуђивање , под­

бадање .

еКСЦИП1рати, ексцитирам, рају СПРШ. И неспрш .

3. л . МII . ексцити­ [exc itare покренути , х р абри ­

ти] подста пи , Ј\Одстицати , побудити , побуђи­ вати, надражи (ва)ти .

ектаза, -е ж = сктазија, -е ж [грч .

2. в . ексцсснй .

[8. екс цеси ван]

[В .

покренут и , х рабрити] МСд. с редство

цање, бодрење .

екс цес, -а м , мн . екс цеси , ген. МН . ёксцеса [лат.

нормалног,

exc itare

- рна , -рно [нлат.

ексцер пт, -а м , I·ен . М11 . ё ксцерпта и еке цер­

ж

танција, с М II . по лат инском [л ат. excitans, пре­

за раздраживање ,

rpal)y

-и

раздражљивоет , узбудљивост.

ти ] а. испис(ив)ати белешке, (из)вадити по ­

ektas is] 1. 2. фОIl .

мед. растезање, протезање, проширење . продужаl!ање слога или еамогласника .

ектл ипса , -е ж lгРч . ekth1JЪein истиснути]

раност.

-3, -о [В . ексцес] који има карактер

екс цеса ; скло н ексцеси ма, неур ав нотежен ,

н е­

нормалан (ексцесuа с иiйуација).

екс цидирати, ексцидйрам ,

3. л . МII . ексци­ ди рају св рш. и несврш. [лат . excidere исепи , изре-

418

ту­

еКСЦlпабйлан, -Jl н а, -л но [нлат. excitabi1is, в .

'гребне податке,

ексцес нй,

на

екеЦИl'ирати] ~lад ражЈЬИВ , раздр ажЈЬИВ , узбу­

ексцер шiрати, ексцерпирам, 3. Н. мн . екс­ церпирају с врш . И fl ССВРШ. [лат. ехсегреге извади­

[нлат.

одговарати

дљ ив.

ванредан .

ње

2.

IlpaB. приметити , примепивати , приговорити , жбу.

в . ексце пција] који предста вља и зузета к ,

excessus

МН . ексци­

ти , изузети, изузимати, изд војити , издвај ати.

еКСЦС I1ЦИО.IЗлан , -Ј]на , -лно [нл а1'. exceptio-

na1is,

3. л .

пирају сврш. и нссврш . lл ат. ехсјреге] 1. (из)вади ­

фО Il ., мс'гр . избацивање јеДНОЈ' или више гласова да би се избегао хијат. екто- lгРч .

ekt6s]

као први део сложени це

означава да се д руги део односи н а неш то што

је изван , спољашњи .

еКТОI'Сliеза

елајостёријум

еКУМСIllЈст(а), -ё м

ектогснеза и ектоге неза, -ё ж [В . екто-, -ге­ неза] Б IlОЛ . теорија

IlpeMa

којој еволуциј у живих

б ић а ГlOкрећу искључиво СГlOљашњи фактори .

сктоде рм, -а м [В . екто-, грч .

derma

кожа]

анат. с п ољн и слој на заметку, ембриону.

1.

2. 601'.

ектомија, -ё ж ['1Ј'О . ektome, в . -томија] мед. о п ерати вно одстрањивање дела тела , дела ор­

екумёllскii, - а,

ектоморф, -а м [8 . екто-, гр'О . morphe облик] гpal)e, чије су структу ре н астале претежно из

површинског слоја емб р иона ; уп. ендоморф .

•

ек-го-, паразит] 6 и ол. паразит који живи на дру ­ гом организму и с његове коже "рима храну ;

сктопизам, -з м а м = ектопија, -ё ж [ грч .

ek-

измеште н , ГlOмерен] мед. природна непра­

вилност развоја неког органа , појава неког ор­

3.

који је прожет духом

рантан.

повикати , према phone глас] у ~ скфонстска liотација муз. ист. ЦрК8 . систем з н акова за свеч а­

но читање литургијских текстова у источним хришћанск и м црквама између

500.

и

1500.

од

ek-

и з,

го­

с кцём , -е м а м [гр'О .

ekzema,

zelll

к.ључати, кипетиЈ мед . кожно обољење са цр ве­ нилом , отоком и ситним пликовима , праћ е н о

екце хомо [JlaT. ессе (Јован

2.

19:5).

ек цсхо мо, -а м [в . екце хомо] у м . ликовна

СКТОШlазма, -ё ж [В . ек-го-, (ЦИТО)ПJlазма] 6и ­ споља шњи слој цитоплазме .

homo] ево човека , рс чи

којима јс Г!ИJlат IIр едставио Христа Јевр ејима

га н а на месту где се он иначе не налази.

пр едстава Христа с трновим венцем на глави .

еЮUlt пр'1Д. l1,щекл . [тур . ck~i] 1"I 0Кр. кисео.

посебна

скшија, -ё ж [В . екши] 1"I0Кр . компот од меша­

супстанца која се под одређеним услов има на­ вод но појављује и з тела мед иј ума на спирити ­

ног воћа .

е КШIIIН)јIl Т ИIIГ, -а м [e HCJl.

стичким сеанса ма .

СКТ РОl1ијум, -а м И СКТРОl1иј, -а м ['1ЈЧ. ektr6-

ektl'epein окретати

упоље] мед .

вртање очног капка према спољашњости.

1. из­ 2. и з­

вртање споља шње ивице ушћа материце .

action painting ак­

ционо сликање] СllИК. слоБОД IЮ набацивањ е бо ­ је у млазев и ма на п латно (терми н за технику какву су употребљавали сликари ХХ века Ви ­ лем дс Кунинг и Џ ексон Полок) ; апстрактни експресионизам .

еку в. еки. екумена, -ё ж lгР'О . оikОUlnепё према oikein

1.

2.

љу штењем покожице.

У". е .IДОllараЗIП .

становати]

који се од­

екуменизма , склон договору , д ијалогу ; толе­

ектопараз ит, - а и ектопаразiiт, - ита м [В .

рјоп према

1.

д ин е .

ектомОрфаll.

1.

екуме н а ]

еКфОllётскii, -а, -о [ грч . сkр h о п еiп викн ути ,

6 иол., антроп. ј ед инка витке, издужене телесне

OJl.

-Ol8.

који представља целину хришћа н ских цркав а,

гана или целог органа.

topos

присталица

носи на цео свет, васељенски, свеземаљски.

општехришћански .

СПОЉНИ клиц ин л и ст .

[8. екумена]

екуменизма , о н ај који у н апређује екуме низа м .

ист. назив античких Грка за тада

познат насељени свет.

2.

све стално насељенс

те риторије на Земљи, светска заједн ица људ и , васељена, чове чанство.

3.

фИJlОЗ. код стоика за­

једница мудрих на свету без обзира на класу и народност; светска држава.

еку меllilЗам, -зма м [В . екумена] рсл . идеја о сарадњи свих вера и цркава (нарочито хри­

шћанских) на основу равноправности и зајед­ ничког залага ња за мир и опште добро.

сдаборат, - ата м [лат. од

elaborare

elaborattlm израl) е н о

израдити] детаљ н а пи смена р азра ­

да неког предмета, пројекта, идеј е .

елаборација, -ё ж [JlИТ.

e labol'atio

од

elaborare

изр адити] израђивање , р азра ђивањ е, разрада .

елаб орирати , елаборирам ,

3. ),. МII .

елабори ­

рају сврш. и несврш . [лат. е l а Ь о гаге и з ради ти]

1.

до танчина израд ити , израljивати, р аз рад ити ,

разрађиват и .

2. детаљ но објаснити , разјаснити .

елајостё риј ум, -а и елајостёрiiј, - а м [ грч.

elaion

уље] ист. просторија у старогрчкој гим -

419

ещiмет

сле6јјСкн

наз ији у којој су се вежбачи пре вежбања ма за­

кадашњи назив за ду ван који се продавао у па ­

ли у љем.

ковањима по цени од једанаест крајц а р а.

ещiмет в . ашiмет .

елверисаПI , -ишём НСС8РШ .

ела н, -ана м [фр . е l ап] полет, понесеност,

П оКр . дан.

оду шевљење , за нос, жар .

еласт ик , -а м, мн . еластици, гсн . мн . еластика

1.

lтур .

elvermek]

пристајати , одговарати, бити ПРИКJlа­

2. разумети ,

имати р а.зумевања.

3.

помоllИ

коме .

= еласт ика, -ё ж , дат. еласпщи [ фр. elastique, 8.

CJ IДOpaдO, -а м [шn . еl dorado зл ата нЈ земља

еластичан] еласт ична тр ака с гуменим нитима ,

богатства, благостања, изобиља, обећана зе­

ласт иш .

мља.

елаСТИ II ,

-11Ha м

[8 .

ела стичан] ФИЗIЮJl. гла вни

састојак еласт ичног ткива у животињском ор­

еЈlаСТI1 Цlпёт, -ета м

e lasticite,

8.

сдезти, елеатii = (оБИ'lllиј е) еJlејци, слёјацз м MII . [грч . Е l еаtёs становници грч ке колоније

га ни з му , врста протеина.

[фр .

еле В . елем.

= елаСТИЧIIОСТ, -ОСТ И ж

елаСТИ'IaН]

1.

особина онога

ЕJlеје у јужној Италији] фИЈIOЗ . прип адници ста­ рогрчке фи лозо фске школе који су све обја­

што је еластично, ра стегљ ивост, гипкост, сави ­

шњавали

тљ ивост.

ство, сматрајући да је свет вечан, једин ствен и

2. фиг.

спретност , окретност, при лаго­

непроменљив .

дљи вост .

елаСТИ 'I3II, -чна , - чно [грч . elastik6s према еlаuпеiп покренути]

1.

који се враћа у првоби ­

тан положај након пр еста нка деловања неке споља шње с иле , растегљив , гибак, савитљив.

2.

фиг. који се лако прилагођава, прилагодљив;

не до следан , несталан , IlОВО ДЉ ИВ.

СJIаСТlIЧНОСТ

= слаСТИЦlпёт (8.)

чулно

иску­

• едсатски и еЈ l ёјскii,

елеаТIlЗам, -з ма " [В . елеати] фltJIOЗ . став и учење елеата.

елеватор, -а м [илат. подизати]

1.

elevator од лат. elevare

справа за дизање терета, кран , д и­

залица, лифт.

2.

справа за д изањ е, укрцавање

то, песак и сл . из бродова у вагоне и л и склади­ шта.

3.

а 11 ат. ми шић подизач .

за под изање очног капка .

полимер] ХСМ. еластични полимери .

матив, - а м [llЛат. e lativus према лат. elatus

1. облик којим

одбацивали

или прекрцавање расутог терета као што је ж и ­

еЈ l3стомери, еластомера м мн . [В. ел астичан ,

уз вишен] грам.

разумом ,

се исказује висок ,

појачан степен неке особине без поређења с другим појмовима, апсолутни суперлатив.

2. у

угрофи нским И неким другим језицима падеж за изрицање и злажења из неког места, односно

мило летелице.

еЛСВЗl{llја, -ё ж [лат.

elevatio пр ема e lcv
1. дизање,

узд и за ње , подизање .

еЈ l ега ll таll, -тна, -т но [л ат. еlеgапs укусан, пробирљив од

удаља вања.

4. М СД. инструмент 5. "8иј . висин ско кор­

elegare = e ligere

и забрати] лепо

elatio полет, узлет пр ема efferre elatus узнети] 1. узлет, уздизање. 2. п сих.

одевен, укусан, складан, отмен , господствен.

умишље ност,

углађеност, складност, финоћа.

слз ција, -ё ж [л ат .

надменост,

охолост,

уоб р аже­

слёгија, -ё ж [лат. eleg ia од ГРЧ . elegeia]

ност .

елбет и хелбет = елбете ll а и хеJIбстсна прил. [тур.

слегаНЦl1ја, -ё ж [лат. e legantia] отменост,

elbet, elbette

од а р .

ii lblitt, ii lbiittii] ПОКр . 1. 2. ваљда, вероват­

КЊИЖ .

лирска

жењем, ·rугом .

песма

2.

прожета сетним

књиж . у а н тичкој н оезији свака

с вакако , сигурно , без сумње.

песма написана у елегијским Дист и сима.

но .

композиција тужног карактера .

3.

најзад, наllOСЛетку .

елве р, -а м [нем .

e lf једанаест] заст. 1. сп . ка­ 2. не-

з н е ни ударац у фудба.IlУ , једанаестерац.

420

елеl' ијски ,

1.

P
3.

муз.

-3, -о [В . елег иј а] који се односи • елсгијСКI1

на елегију ; који има облик елегије .

ел егичаll

ДИСТ И Х метр. У а нтичкој поезији спој хексаме­

трицитстом.

тр а са п ент а м етром.

дити , уз буђивати , одушевити , одушевљавати .

еле гичан, - чна , - ч но [ll'Ч .

3.

фИI'. и заз(и)вати н а п етост, узбу­

e legiak6s, в . елеги ­

елсктрика, -ё ж, дат . и 1I0К . ел е ктрици [фр.

ј а] сетан, тужа н , жалостан, скло н размишља­

e lectriqu e, в . електричан] 1. в . еJlектрицИтёт . 2.

њу, чежњив.

електрично осветљење , расвета.

еле гичар, -а м [В. елегија] књиж . песник који

еЈlектрисати = елсктрltЗоuати (В . )

пише елегиј е.

електрификација, -ё ж [ В. електро-, -фи ка­

еле исон в . киријс елеисон .

ција]

слсјци = слеати (В . )

јање електропривреде, и з градња мреж е елек­

еле кт иван, - вна , - вно [лат.

eligere

e lectivus пр ема

би р ат и] к оји се би р а , подлеже и з бор н ој

1. увођење

тричних

електричне е н е р г ије.

централа

и

сист е ма

за

2. р азви­

пренош ењс

електричн е енергије. електрификоuати, - к ујём с врш . И II ес врш . и

процедур и , из борни .

електор, -а м [нат . elector, према eligere би­

елеКТрltфИЦltрати , ел ектрифицирам ,

3. л . мн .

и ст. кне з, великаш

електрифицирају [н ем . е l еktгifizi е ге п , в. елек ­

који је имао право учешћа у б ирању цара у

трика , - фиковати] и з вести , извод ити еле ктр и­

с р едњовеков ној немачкој држави .

фикацију , с набде(ва)ти средствим а за у п отр е­

рати]

1. бирач,

изборник .

2.

3. члан

ел ек­

то р ске гру п е која у свакој америчкој држави

б у електричне енергије .

електрицiпёт, -ста м lHeM. Еlеktгi z itti t, в.

бира председ ника и потпредседника САД.

електоралаll, -л на, -лно [В . електор] и з бор­

електричанЈ

физ . нарочита ен е ргија, н абој

1.

својствен д војаким елемента рним ч е стицама,

ни , би р ачки.

Електра , -е ж [грч . ElektraJ митол . кћи Ага­ мемнона и Кл ите мнестре : охрабрила је свог брата Ореста да у бије њихову мајку и њеног љубавни ка н а кон што с у ови у били А гамемно­ на; чест мотив у трагед ијама Софокл а , Е у рипи­ да и других п и с аца; А Елскт рин комплскс

Гlсих . подсвес н а скл оност д евојчице да

осећ а

приврженост ка оцу и н е пријатељство пр е ма мајци; уп. ЕД I1ПОВ комплскс.

слс ктр iша, -ё ж [ В. еЈЈ е ктричан] постројењс за производњу сл е ктричне ен е ргије.

2.

ње таквих набоја. тост ,

узбуђење.

2.

А

фиг. напетост , напрегн у­

стаТlt
слектрици тет

својство неке материје (ћи л ибара , стакла или ПЈЈаст ичне м атерије) да привлачи л ака тела ако се

протр љ а

вуне н ом

крпом

или

кр з ном ;

га Jl­

BallCКlJ слсктрицитст елеКТРИ'lн а стр уја кој а с е изазива хемијским процесом у 80ЛТИН ИМ е ле м е нтима ;

животињски

еJlсктрицитет

мишића и живаца и т име прои з воде галв ан ску

слсктрltЗација, - ё ж [В . електризоват иЈ набијање еле ктрицитетом ,

истоимене одбијају ; скуп појава којима се од­ ражава постојање, кретање и узајамно д елова­

ел ектромоторн е си ле које се р аз вијај у и з м е ђ у

слскт ри- в . СЛ С lа ро- .

еЈЈектрицитета.

од којих се супротне међ усобно привл ач е, а

1.

И З ЈЈ а гање утицај у

мсд. лечење електрицитетом ,

електротера пиј а.

струј у .

еле""Тричаll, - ч на , -чно ( одр . СJlеКТРИ'IНИ ,

-а, -о) lФр. electгiqL1e од грч . е l еktгоп ћили бар] који се од носи на електрицитет , ел е ктрик у. А

СЈlе lа ри з ираТI1 в. слектрltЗоваТI1 .

сле""ТРИ<111O коло систем провод ника к оји п о­

слектри з оuати , -зуј ё м = еJlсю' рисаТ It , - ри ­

шём и ел ектризираТI1 , еЈЈектри з ирам , 3.

11.

мн.

вез ује извор електричне енергије (нпр . батер и­ ју , генератор) с потрошачима ; слеКТРИ<111O

110-

еЈ l сктризи р ају св рш . И н ес врш . [фр . е l есtгisег, не м .

ље простор око наелектрис а НОI' тела у ком е се

е l еktтisiегеп, в. еле ктричан]

осећа д ејство електричног набоја ; слеКТРИ
1.

изаз(и)вати елек­ прод рети елек­

индукција електромагнетска ин дукција ( в.);

тричном струј ом у човечје теrю , л е 'IИПI елск-

еЈlеlПРИЧllа цеllтрала ГlOстројење које пр оиз'

тр и цитет.

2.

мед. продирати ,

421

електрозаваривач

електро-

води елеКТРИ'IНУ струју за јав н у употребу;

слсктрода , -е ж [В . електро-, грч .

hod6s пут]

електрична мрежа мрежа која служи за пре­

фИ3 . проводник кроз који електрична струја

нос електричне енергије од и з вора до потроша­

улази у неки уређај и ли излази из њега, који

ча ; елеКТРИ'lIIа СТОЈ1ИIЩ апарат за погубљива­

смитује или сакупља електр оне у електр онској

ње осуђених

на смрт електричном струјом;

цеви (уп . анода, катОда) .

елеКТ РИЧllа

гитара муз . гита ра код које се

елсктричним средствима титраји жица преносе на зву чник.

електро- [грч . elektron ћилибар] први део сложени це којим се казује да је оно што други део сложе нице зна ч и у вези са електр ици тетом

и електричном струјом.

еле ктроаКУСТllка, -е ж, дат. И лок. електр о­ акустици [В . електро-, акустика] грана електро­ технике која се бави проблемима претварања з вучних трептаја у електр ичне и електричних у звуч не .

елект роакустички, -а , -о [В. електро-, аку­ СТИ'lки ј који се односи на електр оакуст ику . еЈlект роакустичка музика метод

• KOMllOHoBa-

слектродијаПlостика, -е ж, дат. И лок . елек­

тродијагностици

еЈЈсктродинамика, -е ж , дат. и нок. електро­ д инамици [В . електро - , динамика] фИ3 . наука ко­ ја проучава кретање електр ичн е струје кроз l'lр оводн ик е и механичке и магнетске појаве у

вези с тиме . + СЈЈеКГРОДl1l1амичкй . еЈlекгрод истриб у ција , -е ж [В . електро-, ди­ стри буција]

ш а ча.

еЛСЮ'роеllеРI'етскй, е нергиј у.

слскт ро а llа ЈЈиза, -е ж [В . елсктро-, анализа] хсм. издвајање елемената и з раствора њихових

који

се

- а,

-о

односи

[В .

на

електро -,

еJlектричну

еЛСКТРОСllергија, -е ж [В . електро- , еl~ерги,

електран ама.

СЛСКГРОСlщсфалограм, -а м

lB.

електро-,

е нцефало гр ам ] мед. снимак активности коре ве­

соли помоћу електролизс.

еЛСКТ РО3ll естёзи ја , -е ж [В . електро-, ане­ стезија] мед. стварање опште или локалне нео ­ сетљивости на бол помоћу електричне струје . електро-, (ауто)бус]

елсктроваРИЈЈац , -иоца м в. електрозава­

рива'l.

СЈЈеКТРОСlщсфаЈЈограф, -а м

[8.

елеК"гро-,

енцефаЛО I--р зф ј мед. а ... арат за снимање и гра­

мозга.

СJlеh'т ро е lщсфаЈЈографија, -е ж

CJleh-Тровод, -а м [В . електро-] СПРОВОДIIИК

тро- , енцефа.ЈlOl--рафија

I мед .

lB.

слек­

снимање биоелек ,

трич ни х активности мозга ",омоћ у СJlсктрода

струје, електричн а жица.

eJJeJapOrCllepaTO p, -а м [ В . електро-, генсра­ тор] маши на за производњу електричне струје

причвршhених на кожи Jlобање.

СJlекгрое РОЗ liја , -е ж [ В . електро -, ерозијај посту п ак

механ ич ким ра дом.

слсктрогр а фl1Т, -а и слсктрографйт, -ита м [В. електро-, графит] синтетички графит, до­ бија се грејањем угље ник а до

JlИКОГ мозга добијеll електроснцеф алографи­

јом.

фичко "'риказивањс електричних аК"гивности

аутобус на елсктри'IНИ погон .

422

елеКТРИ'lне

ја] електри чн а стр уја , енергија прои зведеllа у

гсзија] в . еJlСКТ РО:lll естёЗ llја .

елеКТрИ'111С струје.

п роизвођа'la

+ еЈЈектродИстрибуциОIIИ .

ња у коме се звучни материја.Јl п одв р гава елек­

lB.

скуп

е н е ргиј е и систем њеног пр е нош ења до потро­

тронској обради.

слект р обус, -а м

електро- , дијагностика]

мени електрич н е енергије.

е н е ргетски ]

СЛС h-троаналгеЗllја, -е ж [В . елсктро-, ,lН ал­

[в .

мед. д ијаГНОСТ I1Ч КИ п осту п ак заснован на при­

2.700

ос помоћу

об р аljивања

метала

путем

СJlек­

трич ног лука, ва рница или Il лазме.

еJlеЮ'розаварilВа'l , -
[8. слектро-]

рад­

ни к који спаја метал н е и IНЈаСТИЧНС делове ала­

т има

Il a еJlеКТРИ 'II I У струју.

електромашинст во

ел ектроинду кщtја

електрокуција, - ё ж [е Il ГЛ .

елект роинду кција, -ё ж [ В . еле ктро -, ИН ДУК­ ција] еле ктромаг н етска ин ду кциј а (в . ).

елеКТРОИllдустрltја , -ё ж [ В. електро-, инду ­

на електричној стол ици .

слеКТРОJlиза, - ё ж

стр иј а] а. грана индустриј е која се б а ви пр о из ­ водњом еле ктри ч н е е н еРI' иј е .

б.

индустрија

electrocuti on, в .

електро- , (егз е) куција] изврш е њ е смрт не каз н е

[8. ел ектро-,

гр ч .

Iysis рас­

тв арање] хем . р азлага ње ј ед ињењ а н а елем е н те

" р о и звод њ е елект ричне о пр е м е и еле кт рични х

про пуштањем еле ктричн е струј е кроз његов

уређај а.

р аство р .

елсктро инсталзцијс, -иј ii ж

MII .

• ел еКТРОЈ1Итичкii .

еJlеКТРОЈ1ИТ, -а м [В . еле ктро- , грч .

[ В . еле ктр о- ,

Iytos

р ас­

инстала ције ) ел ектричн и водо ви и у ре ђ ај и з а

твор е н] х ем . с в а к а материја која се у раство р у

довод еле ктричне е н е ргије .

мо ж е п од врћи еле ктрониз и .

СЈ1еКТРОЈ1 УМИНИСЦСllција , -ё ж [ В . ел ектро-,

еЈЈе кт р о карД ltОI'рам, -а м [ В . сле ктр о-, кар­ дио гр ам] мед. граф ички при каз р ада с рца доби ­

лу мини с це нциј а Ј фю . е мисија светлос н е е н е р­ г иј е и з н е к о г гас а кад к роз њега про лаз и еле к­

јен електр о кард и о графијом .

ел с кт р окаРД ltограф , -а м [ в . еле ктро-, к ар-

тричн а стр уј а.

елсктромагнёт, -ста м

дио-, -гра ф] м ед. апар ат за електро к а рдиогра­

[11. ел е ктро- ,

магн ет]

фю . г в озде н о и л и ч ел и ч н о ј ез гр о с на мотан ом

фију.

сл с ктрока РД ltографија , - ё ж [ В . ел е ктр о -,

ж ицом , кој е п остај е маг н ет к ада к р оз ж и цу пролаз и електричн а струј а .

кардио -, - гр а фиј аЈ м ед. ис питивањс рад а с р ца бенсжсњем б и оел ектри чних стр уја које н астај у услсд рада с рчаног мишића .

СЈ1сктромаГlIсти з ам, -з ма м маг н ет и з ам Ј физ.

1.

[ В . електро- ,

узајам н о дејство магн ет и ­

з м а и ел е ктрици тета; н аука која пр оу ч ава елек­

слс ктрока рд иографскй , - а , - о [ В . ен ектр о­ кардиогра фија ] који се од н ос и н а електрока р­

три ч н о и маг н епlO п оље .

2.

магн ети з ам и зазва н

дејством електрич не стр ује .

диогр аф ил и енектр ока рд и о гр а фиј у .

СJlеКТРОМЗПlётнii, -а , - о = СЈЈсктромаПl ёт­

СЈlсктрокау стика , -ё ж , дит . и 1IОК . еле ктр о ­

скјј , -а , - о [ в . еле ктр о- , маг н етЈ фю . к оји се од­

акуст и ц и [В . ел сктр о - , В . каустич а н) мед. п аље­

н ос и н а електр омагн ет и за м . & СЈ1сктромаПI СТ­

ње болесног т к и ва ж ицом ус иј а н ом п о м о ћ у

на

електричн е стр ује .

стр уј е у неком струј н ом кол у када се о н о кр еће

електрокаутер , -а м [8. електро-, грч . ka uter спаљивач , пр е ма ka iein п ал ит и] мед. ин стр у ­

у

мент који се ко ри ст и у електр окауст ици .

слс ктрокауге ризовати , -уј ём и CJ ICh-Тро­

к аугерюи р ат и , - ри з ирii м, 3. 11. " 11 . - р изи рају сврш . И вссв рш . [В . слектр окаугс р] мед. у кла њат и болес н о тк иво ГlOмо ћ у слектр о к аутс ра .

еЈЈС КТР ОЮШСТ ИЧКЙ, -а , -о

[11.

електр о -, к и ­

(-ска )

п ољу

IШДУ Юlија

изаз ива љ е електри ч н е

СТЗЈ IН ОГ маг н ета и л и

еле кт р ома г н ета ;

СЈ1 ектромаПIСТlllt (- СЮt ) та Ј ШСII тал аси који се шире к роз п р осто р , изазва ни осци ла циј ом еле ктричн ог и м аг н етског п оља ; СJlсктром аг­

нетно ( -ско ) зрачсље еле ктр о м а гн етни таласи к раћи х ТЗЈЈа С НИ Х дуж ин а;

СЈ1сктромаПI СТ II И

( -СКИ) Сllсктар це о р ас п о н фр е кв е нција ел с к­ тр о м аг н етн ог з ра ч е њ а ( рад и о-талас и , инфр а­ црв е ни з ра ц и , видљи ва светлост , ултраљуб и ­

нетички) који ј е п роиз веде н електрици тетом у

часта с в етлост, р е Н Д I'е н ск и

кретању.

ц и) ; СЈ1скромаПlстна ( -ска ) тераllија мед . ле­

СJl сктрокоа ГУJl зщtја , -ё ж [ В . ел ектро -, коа ­

з р а ци

и

гам а

з р а­

ч еље у електр ом а гн ет н о м п ољу .

гулација .l укл ањањ е lI ежеље Н О I' тк ив а з агр е ва ­

сл ектромаllllfllСТВО , - ств а с [ в . ел ектро - , ма­

њем lIомо ћ у в исоко фре к ве нт н е струј е , у мед и ­

шин ство Ј гра н а тех ни к е, елсктротех ни ка и ма­

ци н ске и н и ко з м ет ич ке св р хе .

шин с к а теХ ~l и ка .

423

елi:ктронски

електрометаЛУ Рl'ија

електромет ал у ргија , -ё ж [В . електро- , ме­

елекrрон, -6на м [грч . еlеktrоп ћил и ба р] 1.

талур г ијај грана металургије која подразумева

физ . негат и в н о наелектрисана честиц а, која у

доб ија њ е

атому круж и око поз итивно наелектр исаногј е­

и

пречишћавање

метала

помоћу

ел ектричне струје . • електрометаJlУРШКИ .

згр а. 2. в . елекгрум.

сле,,"тромета р, -тра м, МН. електрометри , ген .

елеЮ' РОllаркоза , - ё ж [В . електро - , н а р коза]

МН . еле ктрометара [В . електро-, - метар] физ . апа­

м ед. анестез ија кој а се постиже д ел ов ањем р аз­

рат з а мере ње електростатичног набоја.

личитих облика електричних имп улса н а мо ­

елект ромех illlика , -ё ж , дат. И лок . електро­ меха ници

[В .

електро-, мех аника]

ел ектр и чн е е нергије у механици .

•

употреба

електроме­

ха llИ'IКИ .

зак.

елею' РОНВОЛТ, -а м [В . електр он , волт] фнз . јединица з а енергију , дефи ниш е се к ао е н е р ги ­

ја коју има електр о н код разлике поте нц ијал а од ј едног волта .

електромеха llИчар , - а м [В. електр о- , меха­ н ич а р] о н ај који се бави електромехаником .

елекrромиограм , - а м [ В. електро-, мио - ,

слеЮ' ронегаТltван , -вна , -вно [ В . електро - , 11 егативан]

1.

физ . (ојону) који им а н егативан

н абој , који приликом електро л из е бив а при ву­

-грам ] мед . снимак електричне активности у

чс н ка позитивној електрод и (анод и) .

ми ш ићу.

ел е менту) чији су атоми способни да п р еуз м у

ел екгромиограф , -а м [В . електро- , мио-,

еЛСlпронсгаТlt8НОСТ, - ости ж [В . електрон е­

ел ектром иографија, - ё ж [В . ел ектро-, мио- , - I'р афиј а ] мед. мерење електричне активности у праће ња

ради

постављања

п ериферних

дијагноз е

нервних

и

гативан ј ф l13 . , хе м . својство онога шт о је ел ск­ тронегативно.

елеКТРОНИlса, - ё ж , дат . И ло к . еле lПР О Н ИЦИ [ о .

или

мишићни х

електр он] кретања

обољења.

електромоБ И Jl, - а и еле,,--тромоБИJl, - и л а м [В .

електро- ,

(ауто)мобил]

воз и л о

на

елек­

монтир а

електрична

постројења ,

стручња к ( мајстор) з а ел е ктромонтажу .

•

гаср ве ,

кр оз

2.

обрада инф о р мација

електромотораll , - р на , -рно [В . електромо­ се покр е ћ е електромотором .

..

2.

који

елект ромотор­

н а ВУ 'lа в у ч а помоћу машина н а електромотор ­ ни пого н (нпр . електри'lНИХ локомотива у же ­

лез нич ко м саобраћају).

трон, в . нистагмус ,

3.

физ . који производи ,

из аз и ва еле ктричну струју .

..

[ В . еле к­

в . - графија] м ед. бележе њ е

спонта ни х титрајних r юк рета ок а.

еЛСЮ' РОllИчар, - а м (ж . елеlстронич а рка , и л о к . ел еКТРОНИ'Јарки) [В . еле ктроник а ј

с т р у ч њ а к з а еЈЈектр оник у .

СЛСКГРОlIка, -ё ж, дат и Ј IOК . ел е ктр о н ки , ге н .

тех н . мот ор на ел ект рични погон .

који се односи на електр омотор.

вак уу м

помоћу електронских у ређаја.

дцт

елею' ромотор , -6р а м [ В. електро - , мотор]

1.

кроз

ва у IIрактич н е сврх е .

СJlСК­

тромОнтсрск И .

тор ]

н ау ка којасе бави про бле мим а

СЛСЮ' РОllИстаПI0графија , -ё ж

елею'ромонтёр, -ера м [В . електро-, монтер] који

1. фи :..

е л ектрона

или ПОЈЈУ"РОlJоднике , као и применом т и х пој а­

три ч ни п о гон .

онај

(о

еЈЈ ектроне и з суседних атома.

-гр аф] мсд. апарат з а електромиографију .

ми шићима

2. ХС М .

елекгромоторна

мн . електронки [В . ел е ктрон] фю . пр аз н а и л и га­ сом испуњена ц ев с две или виш е ел е ктр од а и з­

међу којих се крећу ел ектрони осл обођ е ни и з ужаре н е катод е , електронска цев , ра д и о-цев .

слсктронски, - а, - о [В . електронј физ . који се односи н а електроне и ел е ктроник у ... сле к­

тронска ЈСОllфllгу рација распоред електрон а

си л а р азли к а у потенцијалу и з међу два пола

у атому; С Ј IСКI' РОllска љуска ск у п

изво р а ел е ктричне енергије, обич н о мерена у

тро н а у атому који кр у же у истој орб и т и око ј е­

во лтима .

З I'ра ; елеlпронска цев В . еЛСКТРОlIка ; ел е к-

424

сви х елек ­

елскт роiНlТика

ТрО li СК И

слсктрофор

MllKPOCKOrl оптички eJleKTpOHa

УlIотребљава сно п

инструмент који да би се добила

увећана СЈ lи ка с и т них пред мета ; СЛСКТРОlIска

слс".. рорафиюiција , -е ж [В . електро -, ра­ финират и] чишћ е ље метала елсктр олизом.

слсктрорссскција, -е ж

[8. елсктр о- , рссек­

II 0шта ПРИМ ,II-ье и пр е н ошење порук а помоћу

циј а] мед . пресецаље, расецање ткива и л и О РI'а­

компјутс р а и ли те рмин ала прикљу чених н а ко­

на помоћ у електричнс струје .

муникацијску м р сжу , и -мејл; слеКТРОIIСКII мо­ зак стари или фигуративни и з р аз за рач у нар ; СJlСКТРО II СК И

MCAlljl1

с ва с редст ва

којима сс

елсктронски м путем преносе информациј е, у првом реду телевиз иј а и рад ио ; СJlСКТРОНСКО око тв каме р а за н адзо р и з даљ ин е ; СЛСКТрОII­ ска музика муз ика на стала пом оћу компјутера и еле ктроакуст ички х уређаја.

CJ ICJapOO IIТlIII:a, - е ж, ЩIТ. и ЛОК . електрооп­ ти ци [В. слектро-, оптика] фю . н ау ка о појавама п омоћу којих се може доказати БJl иска веза из ­

мсђу електрицитета и свстл о ст и ; на у к а о деј ­ ству електричног поља на о п т ичка с вој ства те­

ла .

• слсктроОI1ТИ'IICИ. слсктроосмоза, -е ж [ Н . електро-, осмо з а]

фю . протицање теч н ости кроз мемб ран у и за ­ звано разл иком у елеКТРИЧII ОМ I lOтенција.JlУ с једне и друге стране мембране: поступак који

се примељује за п р е'lишll аваље в оде.

1.

фllЗ . (о ј ону) који има по з итиван

набој, који "ри л иком електролизе б ива при ву­ чен ка негатив н ој електроди (катод и ).

електрисан о, к ао и врста и КОЈНI'IИllа електри ­ цитета.

СJlсктростатика , -е ж , дат. и 1I0 К . електроста­ тици

[В . електро - , статика] фоп . део н аукс о

еле ктрицитету који про у ча ва статички СЈ l ек­

трицитет; Y Гl . СJlсктродинамика .

• СЈ IС""РО­

стаПI '1 !СИ . сле!Стростимулатор, -а м [ В . електр о- , сти­ мулатор] мед . а ll арат с батеријом за Il одржава ­

љ е рада срца импулс им а слектричне с н ергиј е, Гl ejcM ejK e p.

СJlС!СТРОСТlIМУ Ј lација , -ё ж [ В . слектро -, сти­ м ула циј а ј мед . ст и мулација миш ића И Ј/И с рц а п утем електричн е е н е р г иј е , у д иј агност и чкс с вр хе и л и р ад и ле ч е ња .

СЛСlпротераllСУГ, -а м [ В . електро -, тер апс­ ут] мед. стру чљ ак за електр оте р а пиј у.

слскт роrlOЗ IIПlваll, - в н а, -в н о [В . електр о- , негативан]

слсктроскоп , -а м [В . еле ктр о- , -скоп] фю . справа којом се утв рђ ујс да л и ј е н еко тело на­

2.

хем . (о

елементу) 'lИји су атоми способ ни да пр е п усте елект ронс суссд ним атом им а.

СJlс!Стротсраllија , -е ж [В . слектро- , тера llИ ­ ј а ] мед . лечеље пом о ћу елеКТРИ'lн е струј е .

•

слсктротсраllИјскИ.

CJIC""POTcpMltja, -е ж [ В . електро- , -термиј а] фнз . гран а електротехнике кој а проуч ава пр оиз­

вод љу топлоте из еле КТРИЧll е е н е ргиј е и њ е н у

СЈlсктро поз ипiвност, -ост и ж [В . електро1I0зитиван] фl-l3., хсм. с војство онога ш то јс слек ­ тро п озитивно.

Уllотребу.

слсктротсрмотсраrlllја, -ё ж [ В . електро -, те рм оте раllија] м ед. топлотни те р а пиј ски по ­

СЛСКТ РОllорцсла н , -а на м [В . електро-, п о р ­ целан] врста тв рдог п о рцелана који служи као изолатор у електроте х ници .

ступак у кој ем се Ilримењ ује електричн а струј а.

слектротеХlIIlка, -е ж, дат. И НОК . електротех ­ ници [В . електро-, тех ника] грана технике која

СЛС"-ТРОllрifв р сда, -е ж [ В . електр о-, привре ­

се бави производњом епектри ч н е е н е р г иј е и

да] грана привреде кој а се бав и производ љом ,

љ е н ом прим е ном у практичне св р хе .• слек­

пр е носом и д истрибуцијом електричне енерги ­

тротеХIНI·I!СЙ .

јс .

• СЛСКТРОIlРИВ РСД IIИ . СЛС"" РОIlУlIкту ра ,

-е

елсктротеХlIнчар, -а м [В . епе ктро -, техни­

ж

[ В.

електро-,

(аку)пу н ктура] мед. врста акупу н кту р е у којој су игле спој е нс са изво ром слабе струје .

чар] СТРУЧlЬак за ел ектротех ни ку .

слсктрофор, -о р а м [ В. електр о-, -ф о р ] фнз. апа р ат з а пр оизводњу статичког електрици те-

425

СЈЈсктро фореза

СJlсфаlП

та помоћу плоче од тврде гуме која се окреће и

обично негативних карактеристика и л и при ­ падности (сумњив -, сељаЧКl/-).

подвргава трељу.

СЈЈсктрофореза, -ё ж

[8.

електро-, -форезај

еJlсментараll, -рна, -рно [нат. сlеmепtа гiu s)

ф l1З . проток наелектрисаних колоидних чести­

који представља основни елеменат у скл о пу

ца и л и молекула кроз те чност или .' ел под ути­

1.

цајем спољног електричног поља.

нечега , основни, суштински .

СЈЈсктрохсм ија , -ё ж [В . енектро-, хемија] грана физичке хемије која која проучава дело­ ва ље електрицитета на физичко-хемијске си­

стеме и настајаље електричне енергије услед

еЈЈектрохсмйјскй, -а, -о [В . електро- , хемиј­ с ки] који се односи на електрохемију. & СЈIСК­ трохсмијски сквиваЈЈеllТ количина некогјона

и здвојена дејством јединице јачине струје аМ ll ер) у јединици времена

(1

(1

секунда).

еЈlектрохltрургltја, -ё ж [В . електро- , хирур­ гиј а] м ед. свака хируршка метода у којој се при­

ме љуј е енектрична струја . • еЈIСК'ГРОХIЈРУР­ шкй .

3.

прв об и ­

тан , искOtIСКИ, примитиван ; који се од н оси на

природне силе , стихијски .

4. сасвим

прост , ј ед­

ноставан . & СЈЈСМСlпаРltС чсстицс фю . ч ести це

простијих честица; слсмснтар"а матсмаПlка математика без математичке анализе и осталих сложе ни х

математичких техника; СЈIСМСlпар ­

на снага c~l ara природних сила; СЈl смснтаРllа

нспогода несрећа изазвана деноваљем природ­

них сила (ветра, погшаве, земљотрсса и сл . ) .

СЛС~1II, - ија м [ар .

al-lami од пере . merh em) вр­ TPOII -

ста смоле која се добија од различитог

ског дрвећа , а користи се у производ љи накова

и фармакологији.

е;lеК'гро IUОК, -а , мн . ёлектрошокови и елек­

тро ш о кови [В . електро- , шок] мед . излагаље па­ циј е нта кратким ударима електри'ше струје

СЛСМОЗИllа, -ё ж [грч . е l еёl1l0sупё, пр е м а e lee-

111

ш ев ни х болести .

елсктрум, -а м [лат. еlесtгшn од ' ·рч . clektrol1 ћ ил иба р)

1. мешавина злата

и сребра , бсло зла­

СЈ IСIШТIfI,а, -ё ж , дат. И Ј IOК . еленктици [ ' 'Р'' .

elel1chos

еЈЈСlщија, -ё ж [л ат. СЈ IСМ рчц.

[ту р .

electio) и збор , бирање .

hele ипак , добро] дакле ;

ук рат ко; како год било .

доказ] вештина Ј lOГИЧКОI ' до каз ив аља ,

убеђИВ
ле гура сребра и алуминијума за патини­

р аљс металних предмета и подлога .

смиловати се) цркв . новчани ПРИ Ј lOЗ И цр кв и ,

милостиња.

ни ске фреквснције у циљу лечеља неких ду­

2.

који предста ­

2.

вља најпречу потребу, пуки , голи .

за које сс верује да нису састављене од м ањ и х ,

хе мијских промена.

то .

5. (мн . ) ст и хи ­

ја, природне силе; непогода, невреме.

СЈ lссдё, елесдеа м (и eJ I-ес-дё) С Н П! .

lysergic acid diethyl amideJ

ми д

ли з еРI ' И'IН С

кис ен ине ,

[LSD,

С Кр . од

фар м . д иетин а­

синтети чка

дро га

која изазива Х<Ј.н уцинације (посебно су је кори­ стили припадници психоделично г п ок рета) .

СЈlсузilllltјс, елеузинија ж

СЈЈСМСК, -а м , мн . елемеци , геll . МII . елемёка [тур.

M1i .

[грч .

E letl sinia,

е l emegi награда за рад руку, према еl рука, emek

према

трудЈ п о кр . плата за посао обављен рукама.

су одржаванс у атичком месту t:леу с ис у част

СЈЈсмеll(а)т, -нта м, МII . елементи , ген. МН . еле ­ ме н ата [л ат .

elementum] 1.

Ј lOЖ ИТ И на IIpoCТl1je састојке .

'Ie

може раз­

2. и ст. јсдна од

че ­

ти р и ст ихије (основне материје) по античком веро в а њу: ватра , з емља , вода , ваздух. став ни део неке сложене целине.

јед ин а ц

426

ил и

друштвена

3.

фиг. са­

4. фиг.

пол . по­

група

одређених,

ист. ста ре 11Jчке свечаности кој е

богиље Деметре .

еЈЈСУТСРllје, слеутерија ж мн . [грч . E lctlthe ri
хсм . основна, проста

мате риј а која се хемијским путем

Eletl sis)

од

elel1therios

слободан] I1 СТ. старе грч ке свсча­

ности одржаване у част бога Зевса и ослобође­ ља гр ад ова .

СЈ IСфант, -<1 м , та [грч .

clepblis

фантскЙ.

MII .

ген .

елефант и , ген . МII . елi: фана ­

e lephal1t6s]

заст. СЛОli . • елс­

еШlТизам

еЈlефаllтијаза

СЈlсфа llтијаза, -ё ж = слсфаllтијаЗ~IС, -а м [грч .

e lcphantiasis,

елефант] мед. юобличење и

8.

увећање појединих делова тела изазвано засто­ јем протока лимфе.

еЈЈЗСВЙР, - ира м [према холаllдској IЮРОДИ­

XVI

века

Elzevier]

назив за и зд ања античких класика , Библ ије

итд. у

xvr и XVH веку . 2. у неким западним зе­

мљама назив за културну рубрику у новинама , а нарочито за фељтон и есеј.

ешщират и, елидирам,

3.

л,

MII.

еЛИД~lрају

1.

изоставити, изостављати, избаци(ва)ти , fIСПУ­

2.

грам . (из)вршити слизију ,

изоставити, и з остављати самоглаСIIИК .

8.

ње]

1.

избацивање, изостављање, испуштање.

чи ради постизања ритма или да би се избсгао хијат.

Елизијум, -а м [грч , Е l уs i оп]

1. место

на кој е

после см рти одлазе јУflaЦИ и часни људи; бора­ виште блаже них у подзем ном свету.

2. фиг. rlpe-

СЈIИКСЙР, -а и СЈЈIIКСЙР , -и ра м [ар. al-iksir од лековити напитак , најфинији

екстракт неке мате рије .

2. чудотворни напитак који продужава живот. 3. пиће које окреllJьује,

освежавајуће пиће .

8.

ели минисати] који елиминише; који под­

разумева еJll1ми наЦl1ју .

циваље, укла љаље, одстрањивање .

2.

1.

изба­

сп . ис­

кљу чивањ е ГlO раженог такмичара или екипе и з даљег такм ичења.

СЈШМИIНlсати, -и шём сврш . И II ССВРШ . [лат. еlј­ mјпаге изнети преко прага (Iјmеп)]

1.

иекљу­

избац и(ва)ти , уклонити, уклањати ,

одстранити, одстрањ ивати .

изостављање]

1.

,·еом . затворена крив а

свака

Ta'IKa

има исти зб ир растојања до двеју

жижа (фокуса).

2.

JlI1I11Ћ . изостављање речи или

делова ре'lенице који се подразумевају .

СЛlшсаст и СJlИllсаст, -а,- о

[8. еЛl1пса]

који

цртањ е,

описивање

елипсе

са датим

осама.

СJlltпсойд, -ида м [В . еЛИllса, -оид] геоме­ тријско тсло које се добија окретањем ели псе око своје осе , спљоштена Jlопта.

сщшсойдаll, -дна, -д но [В , еЛИIlСОИД] који има облик слипсоида; који се односи на еJlИП­ соид .

фектан]

1.8.

СJlипсаст .

2.

e ll eiptikos де­

1IИI'Г •. који се ОД IIOСИ

на еJlИПСУ, скраliен, сажет .

•

СЈlиrlТltЧllа рсче­

lIица грам . рсченица у којој је изостављеfl прс­

дикат (нпр . Г~УI/ОЛI iiарО,НllаЙред l ) .

м [В . еЛИПТИ'lа ll] лик.

2. ЛlШГВ .

1.

,-сом. еЛИllтичан , јајаст об­

елиптично к аз ивање , сажетост .

СЈlиса , -ё ж [фр . ћеlјсе од 1Iат.

СJlИМИllа ција, -ё ж [1Iат. eliminatio]

чи(ва)ти,

СЛИl1са и СJlипса, -ё ж [лат. ellipsis од грч . 61-

leipsis

СЈIИllТltЧIIОСТ, -ости ж = СЈlи rlТltци тёт, -ста

ешtМИIl3ТО Р:Ш, -рна, -р но [1I1I ат. еlimiпаtогi­

tlS,

еЈ lектронским уређајима попуг детсктора, ра­ дара, прислушних апарата итд .

СJlИllтичаll, -чна , -ч но [грч .

диван к рај , прелепа земља.

1.

ТИII малих бродова за шпијунажу, снабдсвених

ме lП за

фОН . изостављање самогласника на крају ре­

грч . хёгоs су в]

electroni c iпtеlligеп­ • СЛИllт-БРОДОВII

еЈЈИllсограф, -а м [Н . елипса, -граф] инстру ­

јелИсёјСкЙ.

СЈ lйзија, -ё ж [1Iат. elisio избијање, YKJlaIba-

2.

СЛИIIТ, -а м [ скр . од СIIIЋ.

има облик слипсе, сличан елипси.

еJl ifЗёј В . јеЈlИсёј .

елизёјскй

фШllO!' , излучи(ва)ти из себе, и спу­

линија, слична СГl љоштеlЮМ кругу , н а којој

снрш . и lIесврш. [1Iат. еl id еге избити, истерати]

стити , испуштати.

3.

се] електронска шпијунажа;

ци издавач а и Ш1ЋМ Ilара из

1.

Мflчење. стити.

2.

сп . победом Jlи ­

ШИПI, лиша вати противника прав а на даље так -

завој] обртни део који

helix од ''РЧ . hclix 110Kpelie бродове, авио­

не, хеликоптере итд., ПРОllелер .

еJlисёјскй в. јСЈЈИсёјскЙ .

eJJilТa, -ё ж [фр . 61ite према Ы(ге одабрати] одабрани, врхунски , н ај истакнутији круг ЉУI\И у друштву иJlи У одређеном његовом делу.

СJlИТll3ам, -зма м

[фр .

6litisme,

8.

елита]

укупност ставова елитиста .

427

елитист(а)

емашiција

еJlитист(а), -ё м,

MfI .

елитисти [фр .

e litiste, В .

слувијум, -а м (и слувиј, -а М) [нлат.

e luv iu l11,

ел ита] онај који наглашава улогу елите у дру­

према лат.

штву.

года који су зад ржани на свом месту од свог

елитiIСТИЧКИ , -а, -о [В . елита, елитизам] ко­

СЛИПIИ, -а, -о [В . елита] који се односи н а елиту, који припада елити, изабран , отмен, вр­

СJlОП1јум, -а м И СJlогиј, -а м [лат. e logiul11]

1.

гово р у похвалу кога или чега , похвала , хвало ­

натпис на над гробном споменику; н е­

кролог.

елукуБРЗllија, -ё ж [нат. е lu сuЬгаtiо] мукотр­ пан , да н оноћни рад ; дуго, сложено размишља­

беседити]

нички уве рљ ив .

1. вешт у говору, речит, говор ­ 2. слаткоречив, красноречив.

еЛО КВСIIТIIОСТ, -ости ж [В . елокве н та н] штина гово рења , речитост.

2.

1. ве­

слаткоречивост,

красно речивост.

3. 11 . МН . слуку ­

сиЬгUlТl с в етиљка] марљ и во, стрпљиво про уча­ вати н ешто, р азм иш љати, мудровати.

e lL1l] дванаести месец је­

врејске године .

еЛУЩlја, -ё ж [1Iат . e lL1ti o прање] хсм . и здваја­

ње неког' елемента помоћу адсорбената. елф, -а м [швед. e lf од CTflopJI. ·a lfr] м и тол . нат­ природно биће , дух, вилењак , ђавола к.

ел фер В . Сл вер .

елоквснц ија , -ё ж [лат. еlоquепtiа, в . ело­ к ве нта н]

елукубрирати, елукубрирам,

брирају сврш . И несврш . [лат. e ltl cubrare прем а 'и ­

елул, -ула М [хебр .

еЛОКВС lIтан , -тна, -т но [л ат. е l оquе п s пр ема

e loqui

п оста н ка на Земљиној површини ; супр. iIJlУВИ­

ње, мудровање.

хунски.

2.

опрати] геол. производ и н е п о ­

ј у м (в . )

ји се од носи на елитизам и елитисте .

спев.

e ltlere

способност

јез ичког

изражавања ,

сп р ет ност у говору; речитост.

слчибаша, -ё ж [ту р . e l<;:i ba~l, в . елчиј а, баша] заст. први (по рангу) човек д ип ломатског пред­ ставништва.

елоксал, -ала м [скр . од ел(ектролитски)

ел чија , - ё м, ген.

M fI .

ёлчија [тур.

el<;:i и заСJl<:l­

окс(идисани) ал(ум инијум)] тех н . елоксирани

ник] заст. и засла ни к; посланик у стран ој земљи,

алу минијум.

амбасадор.

елокс ирати , елокс ирам , 3. л . мII. еЛОКСl1рају [скр . од ел(ектролитски) окс(идисати)] тех н . ок­ сид исати гювршину алуминијума путем елек­ ТРОJlизе ради за ш т ите од коро з ије .

елоку ција, - ё ж [лат.

ељен! уз •. [ Ma ~ . е lјеп] живео! ем- В . ен- .

емајл, -а и емајл, - <:1 = смаљ, -а м [фр .

el11ai l]

топ љ ива , обично неПРОВ И Дllа стакласта маса

e locutio пр ема e loqui

којом се преШIaче пр едмет и од м етала , глине и

бесед ити] говорничка вештина , беседништво ,

др . рад и УЛСГlшавања или з аштите од корозије ;

умет н ост гово рењ а у јавности.

глеl), глазура.

еЛО llгзција, -ё ж [ нат. еlопgаtiо према е l оп­

gare

удаљ ити]

1.

физ . р астојање тела које осци­

лира од средњег положаја.

2.

астрон . УIЋОНО ра­

стојање између планета и Сун ца или Месеца измер ено са Земље.

Елохим , -а м [хебр. E lohil11l stагоzаvеtпо јl11е Boga, Јећоуе. eJ I-IlИ, ёл-пија м [еНI'лески изговор скраће­ нице

LP =

lоп g-р l ау iпg , дугосви р ај ући] велика

емајЛl1раТJt, емајлирам,

3. л . МН. eMajJl~l pajy

СВРШ . И НССВРШ. [о . емајл ] превућ и , превлачити емајлом.

смаљ = емајл (в.)

еМ:lllатизам, -зма м [В . еманација] филоз. учење по коме је свет постао I1 здвајањем мање савршених бића из најсавршенијег , из в р хов­ ног прабића, божанства.

емаllЗllија, -ё ж [л ат . еlТlапаtiо према еlТlаl1а­

грамофонска плоча са више снимљених комгю­

ге извирати , распростирати се]

1. и з вирање,

з иција

паравање, истицање , зраtl ење .

2.

428

(33

обртаја у мин ут и) , лонгплејка.

ис­

хем . гасовита

ембриотом

емаJlац иони

ембарго, -а и ембарго, -а м [шп .

рад иоактивна супста нца која настаје распада­ њем рад иоактивних елемената.

3.

фl11IОЗ . наста­

према

embargar

ставити заб рану]

embargo

1.

забраllа

јање свих ствари из једног и с конског, апсолут­

увоза или и з воза одреljене валуте или робе, нај­

н ог, н ајв ишег праузрока, праначела .

чешће оружја; заб рана објављивања вести и л и

4.

исија ­

вање и преноше ње духовних утицаја; произ­

информација (IlClме Шllуши, йрогЛCl сиши - ; би­

вод,

ши йод е,~/БClргом).

р езул тат

неког

става,

расположењ а

или

идеје .

емб.llём, -ема м

еманаЦIIО НИ, -а, -о [В . еманација] који се од­ носи

2.

задржавање или заплена

товара страног брода у пристаништу .

н а ема нацију.

~

еманаЦИОllа теорија

8.

амблём .

емболеКТО~1I1ја, -ё ж

[8. емБОЈ1УС,

Њ ут нова тео рија из хун века, по којој све­

мед . оперативно одстрањивање

тлост као беск рајно фина материја излази стру­

крвног суда.

јањем из свеТЛ ОI' тела; емаllаЦIIОН И систем те­

оп. у чењ е о проистицању свега из једног најви­ ш ег прабиhа .

ембiiлија, -ё ж

[8. емболус ]

ектомиј а]

емболуса и з

мед . заче п љење

крвног суда ваздухом , страном материјом и ли з грушаном крвљу . ~ IIл ућна емболија мед . за­

еманст и eMillleT в . аманет. емаllltрат и, емilНи рам ,

3.

с врш . и нссврш. [IIaТ. етапаге]

чеllљење јед не од грана Г1лућне артерије угру ­

11 .

1.

МН . еманирају

шком крви.

емболофразија, -ё ж

(про )истицати ,

[8.

емболија , фраза]

(про)истећи, излазит и , изаћи; одавати , з рачи,

смет ња у говору при којој оболела особа увек

ти.

умеће исту фразу или уз речицу.

2.

И С llољавати се, испољити се, изражавати

емБОЈЈУС, -а м [п ат. embollls од '1'Ч . embolos

се, изразити се.

емаllltипатор , -а м [В . еманципација] побор­ ник ема нципације; ослободилац , спаСИЈ1ац .

•

еманципато рски .

од

ног суда и застој циркулацијс, при чему долази до престанка исхране ткива на м есту за чеп ље ­

емаllщша ција { ' -ё ж [лат. еmапсiраtiо] .ослобађање

клин, чеп] мед . оно што ИЗ а;Ј ива за чепљењ с крв ­

заВ ИСliOСТИ ,

1.

ља.

ембосйрати, ембосирам ,

потчињености,

подређености , осамостаљење; ослобађање од

прсдрасуда и свега онога што је заста р ело.

2.

прав . проглашавање кога ПУНОЈ1 етним, слобод­

вити испупчења на

MI1 .

еманципаци­

ципација] поборник еманципацијс; онај ко се за.llаже за ОСЈlOбођење потчињених , за равно­

ембосира ­

који означава да се друг и део односи н а ембри ­ он.

емБРИОl'снеза и емб риогенеза, -ё ж [ В . ем­ брио-, генеза] 6ноп . HaCTa~laK замет ка.

смбриологија, -ё ж (Н . ембрио-, -логија] део

правност .

емаllЦИ llоваТl1, -ујём С8РШ. И н ес врш . [лат . еmапсiраге, 8 . екс- I , тапсјрјиm купљени роб] ослобађати

ПОТ'lињ е ности .

2.

од

за висности

1.

или

пра8 . прогл ас ит и , проглаша­

вати п у нолетним , СЈ10бодним од родитељске

емас кулатор, - а м

1. онај

биологије који проучава развитак заметка.

ембриiiЈI, - она м [грч . етЬгуоп]

[В . екс-, 1Iат.

l1lasculus

који кастрира , У ШКО ll љујс.

2. ин ­

струмент за ШКОllJъење мужјака код животиња.

611011.

1. заме­

так живог бића у првим фазама р азвоја; у п . фе­ ТУС.

2.

замета к , КJlица код биљке.

емБРИОЈlаJlа ll , -Jlна, -J IНO (В . емб риоЈ се односи на ембрион .

и ли ста раТСЈЪ ске власти.

мужјак]

M I1.

ембрио- (В . ембрион] први део сложени це

онисти (ж . е маllЦИllаЦИОIIисткиња) [В . ема н­

ослободити,

п.

emboss] начинити, пра­ lI eKoj површини , исп уr:tчене

шаре , цртеже или слова.

ним од ро д итељске или ста ратељске власти .

еманципа ЦlIонист(а), -ё м,

3.

ју с врш. И lI еС 8РШ . [еш'л .

2.

1.

који

који је у заметку , по­

четни .

ембриотом, -Ома м [В . ембрио- , -томЈ мед. инструмент којим се И З ВО) lИ емб риотомиј а .

429

ембриотомија

СМЈНlСIll\Ија

ембриотомија, -ё ж [В. ембрио-, -тоМI1ја] мсд . захват којим се сече плод у мајчиној утроби и

насил но извлачи кад је прави lюрођај немогућ.

2.

сеци рање ембриона ради проучавања.

melos

пссма] ист. ПОЈОР . у старогрчкој тра­

гедији свечани плес праћен хорским песмама .

емеllд:шда, -а с МН . [лат. еmепdапdа, 8. еменд ирати] оно што у јсдном тексту или спису тре­

CMeIlJl3TOP, -а м [лат . еmепdаtог, в . емендира­ ти] онај који у нском тексту или спису ИСllра­

смендација, - ё ж [лат. еmепdаtiо исправља ­ ње] исправља ње , исправка.

3. JI. МН . емендира­ еmепdаге, в . ekc- I, mепdа

l'(Је шка] исправити , исправљати гюгрешна ме­ ста у неком тексту или спису.

емента Ј lер, -а и емеЈlТалер, -а м [по швај ­

пуномасног сира с вел иким рупама .

емеТЙII, -ина м [В . еметик] фарм . материја из биљке ипскакуана (о . ) која изазива повраћ ање .

смстичаЈI, -чна, -чно [В . емеП1'lан] фарм . који еметрогшја, -ё ж [грч . emmetгos у мери, 11.

ем- , mеtгоп мера, брs око] мед. нормално I!рела­ СМЈ"'раIlТ, -а м, мн. емигранти , , ·ен . MII . еми­ ['раната (ж . емиграllткиња, -ё) [11 . емигрирати]

еме РЈ'еllција, - ё ж [срлат. сmегgепtiа од лат . еm е гgепs онај који се помаља ; е нгл . еmегgепсу] помаљање , искрсаllање .

чекиван до гађај , непреДllиђеtl случај .

3.

2 . нео ­ тежак

положај, ' велика невоља , кризно стање, Оllа­ фило) . СlIонтано lIојављивање новог

сте пеllа на оном (нижем) који му претходи .

5.

бот. и з раслина на биљном ткиву или органу.

смсрзија, -ё ж [лат. emersio према emergere избијање на површину , помаља­

ње , појављивање, искрсавање.

политичких, економских И Ј !И lJереки х раЗJlО! 'а),

исељеник .

• емllграllТСКЙ.

смиграција, -ё ж [срлат. страној земљ и .

3.

emigratio] 1. исеља­ cTpaliY зе~IЉУ. 2. ЖИIJОТ у

скуп СIJИХ eM~II'(JaHaTa ю одре­

ђене зе мље .• смиг-рацйјскй и еМИЈ'раЦlIОн Й.

ју сврш. И II~СВРШ . [лат.

3. JI. "11 . емигрира­ el11igrare] иееЈ IИТИ се , исе ­

љавати се ПРИСИЈ!II О или дuБРОllО Ј ЫIO и з ломо­

Кр . за повест, наредб а , Н аЈ Ю Г.

1.

cmetos

СМЈIГРЈtраПI, емt!грирам,

смер , - а и СМСР, -а м [тур . сmјг од ар . апн 'Ј по­

изронити ]

прсм а

ћање .

lIање из домо вине у

царској д олини Ементалу (Еmmепtаl)] IJрста

4.

emetik6s,

онај који се иселио , који је IЈаЈlУСТИО зе м љу (из

еМСllдирати, смендирам,

сност.

од грч .

мањс свеТЈ ЮСТИ у оку, I1равовидност.

вља l'(Јешке, ИСI'lрављач, коректор.

1. п ојављивање,

emeticus

гювраћање] фарм . средство које тера на повра­

изазива повраћање .

ба исправити, исправке.

ј у свр ш . и lIесврш . [лат.

сметик, -а м, мн . еметици = емстикум , -а м [Iшат.

емеЈЈеја, -ё ж [грч. emme leia склад у музици, в. е м- ,

емеритура, -ё ж [В. емеритус] Јаст . својство , звање емеритуса, пензија .

нин е, напустити , напуштати домовину.

-смија, -еМИ'lаll, -емички

[

грч . hаiща крн ј

као други део сложеНИllа показује да се р е ч од­ носи lIа крв.

eM"H 1, - а м [ту р . ещiп од ар . аПllпј IЮКр. 1. ист . а. 110УЈЦЗIЈ човек , повереник . б. надзорник, н а­

чеЛ IIИК.

2.

(као "ри д. IНIД~КЛ . ) поуздан, сиrуран.

2

ем"н , -а м = јсмй" (в . ) еМИЈЈСllС прид. I1I1ДС КJI . [лат . еmiпепs и стак н ут] заст. изврстан, ОДJlичаfl (раније оцена у школи) .

астрон. пома­

еМИIIСlIта" и СМИЈЈСlпаЈЈ, -тна , -1'110 [лат.

љање једног небеског тела иза другог, нпр. са­

eminens] изврстан , ОДЈlИчан, угледан , и стак н ут.

тел ита из сенке планете.

3.

2.

'·еол . издизање мор­

ског д на на висину већу од површине мора .

емс ритус, -а м [лат. emeritus према еmегеге ОДСJlужитиј

1. ист.

lJетеран римске војске којије

часно одслужио војну службу . професо р у пен з ији .

430

2. факултетски

еминснција, -ё ж [лат. ещiпепtiа од е щiп епs истакнут]

1.

истакнутост, узвишеност.

2.

мед .

I1спупчење , ИСПУl1ченост дела неког органа.

3.

висост , Ilреузвишеност : титула кард ина.ll а у ка­

толичкој цркви .• сива еМlшеllllија утицајн а

л ичност која се држи у позадини.

еминлук

еМИIIJIУК, -а м, МII . е м инлу ци , I"ев . м в. е мин­ лука [тур .

eminlik, в . поузданост. 2. ч аст

е мин] 11OKp .

1.

си гу рност ,

и до стој а нство е мина.

3.

подручје кој и м у пр а вља е мин .

поглавар, кнез.

2.

в р хо вни владар у д ржави.

емирiiт, -ата м [ В. ем ир] п од ру чје п од вла­

emo\li ens

од

elllol\ire

м е кан] мед., ф ' рм. с р едст в о за за­

шти ту коже, за ом е кш а вањ е и с пр е ч авање за­

емотиваЈЈ, - вна , -вно [В . е моциј а ] rI С И Х . ји се од нос и н а е моциј е .

2.

1. ко­

којиј е с клон емоци ­

ј а м а, осе ћ ај а н , осетљив .

емотивац , - вца, м н . е м отивци , М II . е м 6т и ваца

шћу емира .

емисiiр, -а ра м [лат.

emissarius] 1. л ичн ост

коју шаље држав н а и ли пол и тичк а о рга низ а ци ­ ја у дру гу држа в у р ади оба вља ња п о в ерљ иви х дужност и , изасла ник .

2.

о н ај ко га су послали да

[ В. смот ив а н] фам . е м от ива н ч о в е к , ч о в ек који ла ко гюдлеж е е м о циј а м а .

еМОТИВIЈОСТ, - и ж ђ уј е;

за некога извиди ИЈ ЈИ обави нешто.

н ост .

еМИСllја, -ё ж [лат. иснуштање

emissio] 1. фю . ода шиља­

светлосне,

зву чв е

ил и

еЈЈек ­

[8. ем от ива н]

ПС I1Х . особина

и ста ње о н ога ко ј е емотив а н , који се лако узбу ­

оба ви туђи посао, да ГЈре н есе н е чиј у пору к у, да

ње,

mo\lis

п аље њ а.

емир и е мир , ем ира М [тур . е mјг од ар . аmјг]

1.

еМОJIIlјеlIС , -а м [пат. према

осе ћ ајност,

осетљ ив ост;

се нтиментал­

емоција, -ё ж [фр . е m о ti о п пр е м а лат. e lТlOye­ Ј'С, према т оуеге п о кр е н ути] IlСИ Х . ду ш евно ста­

три чн е е нергије ; одаш и ља ње еле ктромаг н ет­

ње , осећање, ч у вство, се нти ме н т; узбуђење ,

ских таласа.

уз р ујаност, тр о н утост.

2.

програм кој и ем итуј е р аД И О-СПI ­

вица или телевизија.

3.

финавс .

чави ц а и ха ртиј а од в р едности.

издавање нов ­ мед. изба ци ­

4.

1.

1I11ја) . 2. кој и се лако узбу ђ ује , д ирљив , Ј 'а Ј1 У­

вање, ист ица ње , изл и вање .

емисио н и, - а , -о [лат.

еМОЦИОllа Ј ЈаЈI , -л н а, -ЈЈНО [ В . емо ција ] II СIIХ .

који се од н ос и н а е м о циј у (е.мО Il1/0н шtllа реак-

e1l1issus] који се т ич е • еМИСИ О lJ а

емисије, који је у вез и с емисиј ом .

тљ и в ; ~I С П УЊС Н емо циј а м а, оее ћ ајан, емотиван .

СМОll110шi л аll

8. eMOТlIBau.

банка фИIШ II С . банка која издаје новац и ха рт ије

СМОЦИОllаЈЈизам , -зма М [В . емоциј а ] IICJoI Х. те­

од вредности; е МИСltОlJа теорија в . см а llацио ­

о рија ЈlО кој ој емо циј е чине осиову цеЈЈОКУПН ОГ

lIа теОРlјја; СМ llСltОIlИ с исте м В. ем аllатЈЈ3ам.

П С И Х ИЧ КО Ј ' ж и вота .

еМИТС II Т, - а м, М II . еМ~ЈТе н ти , ген . м н . емите н а­ та [Ј lат .

elll ittens] 1. онај који шаље ем и са р а, иза ­ сланика . 2. фЮШНС . уста н ова кој а и здаје н о вч а­ нице, харт ије од в р едности и сл.

еМОЦИOllаЈЈIIОСТ, - и ж

[8. емо циј а ]

особина и

стаље ОI-lО Ј '
у п . СМОТИВIIОСТ . еМlIзтија, -ё ж [.1'Ч . е П1р аth е i а С'Јр аст, В. ем-,

еМlпёр, -ера м [ е I I ГЛ . еmiпс г, в . емито в ат иј

1.

в аl'ОС ]

1. ПСИХ .

иде нтифика ц ија с ДРУ I'И М , у ње Ј"'ОВ

уређај који емитује елсктромагнет н е таЈЈасе ,

н ач ин м ишље ња и осећа ња; саосеliање .

одашиљач.

вљава ње у Ј·t еки догађај ИЈ ЈИ уметни чко дело.

фю .

2.

електрода у

п олу пр овод­

НИ'ЈКИМ уреl)ајима .

e~1JJJ1jёM , -ема М =

с митоват н , -ујём сврш . И несврш . [Ј ШТ . ге одаслати ]

1.

emitte-

одаСЈЈати, одаш иљат и светло­

сну, звуч н у или електричн у е н ерг иј у; одаСЈЈа­ ти, одаш иљати таласе.

2.

преносити ПР ОЈрам .

баllК. и здати, издавати , пуст и ти, пу штат и у

3.

01'1-

ПЈЦај (но вч а вице или хартије од вред н ости).

емовират и , eM6B~paM,

3. п. - мн. емовир~у

еП1р уё П1 а, п . см-,

pyos

2.

ужи­

CM1II1j cMa, -ё ж [грч .

г н ој Ј мед . lI а К У Ј Јљањ е 1'110-

ја у теЈЈесним ш у п љ ин ама .

еМIIЈЈр ёј , -сја м

empyrios , 8. ем- ,

[СРП"·I·. е П1рiгешТ1 од грч.

рУ-г ватр а ] по ста рој Ј рчкој ко­

СМОЛО Ј ' ији н ајвиши део н еба ИС ll у њ ен чисто м С ЈЈ еТЈЈо шћ у, бо р ави ш те БО Ј "о в а .

е~1Jlир с ма ,

-<:

ж [ В . емпи рија ] суд, закључак

С IlРШ . и IIССВРШ . [пат. С1l10уе ге] I ' СИХ . изаз( и )вати

до кој е Ј ' се долази ем п и р ијск и м путем , на осно­

емо цију , побудити осећ ања, ди рн ути, Ј'а нути .

ву и скустuа.

431

еМУЛЗИОllирати

eMlНtpeYMa

е~Нlиреума, -ё ж [грч. етругеита ужарени пепео] ошта р мирис и укус који се јавља кад за­

ти ] мед. мелем за ране , облога , лековити фла­ стер.

еМllлеЮ'ОIt, -а м [1'1''1 .

гори орга нска су пстанца .

emplektos уплетен, В .

еМlшрсуматски, -а, -о [Н . емпиреума] хем.

ем -, рl е kеiп плести] НСТ. у старом Риму мешави ­

који се од носи на емпиреуму; који настаје су­

на камена и опеке с малтером , којом се И С llуњ а­

вом дест илацијом органске материје.

ва у нутрашњи део зид(I.

СМIl ИРlпам, -зма м

[8. емпирија] 1. ф"лоз . уче­ 2.

ње по којем је искуство једини извор с п ознаје.

e~Нlopa, -ё ж

коришћење ем пириј с ких метода у науци .

ем пирија , -ё ж [1'1''1 . етрејгја и скуство] знање стече но искуством.

2.

оп]

архит. БОЧJlИ 113-

ГЗЈ'l ерија, БЫIКОН.

[8. еМЈlI1рија] 1. који ј е за­ 2. који ј е доб и ­

1. приморско '"рI'овачко

место.

2. великотр ­

жиште , тржни центар .

помоћу искуства.

см пирйјшй, -а , -о

IIpKlJe,

е~ШОРltјум, -а и емпориј, -а м [ гp'l. е тр 6гј­

1.

метод сазнавања

снова н на искуству, искуст в е н.

[8. емпоријум]

дигнути део унутар

1.

емпуза, -ё ж [1'1''1 . Empoll sa alJeT, страШИJlО] ноћна авет, вампир. 2. бот. р од микро­

MI1TOJ I .

С КОIIСКИХ гљивица које ЖИlJе као пар аз ити у те­

јен истраживањем и експериментално, а н е и з­

лу инсеката или пужсва .

води се из тео рије .

реда богомољки , необични х облика.

ем пириокрипщизам, -з ма м [В . ем пирија , критици за м] филоз . и деал истичко у ч ење Авена­

риј уса и Маха у другој поло вини

xrx

век а, по

којем једину р еал ност чин е субј ектив ни осећа­

ји и оно што је непо с ред но дато у опажају .

С~НlИРИОМО llи зам, -зма м низам]

ф 1-11103.

подврста

[8.

ем пирија , мо­

3. 300Л . род

инсеката из

CMCaJl, -ма м [·IYP. ems<:l l од ар. М Н . ат!а l] поКр . поређење ,

СJlИ ЧН ОСТ,

сли чн а,

одговарајућа

ствар, пример .

ем у, -а м [енгл . етll од 'IOРТ. ета] ·3ООJl . птица тркачиu а из р еда казуара , Dгоmаеus

landiae,

NO\lae Hol-

сл ична ноју , која живи у АУСТР ЗЈ Јији .

еМ lIири окритицизма ,

емулатор, - а м [8 . емулација] р.Ч. део рач у­

филозофска тео риј а А. Богданова која фИЗИ'IКО

нара који омогућује примену програма н еког

свод и на ПСИХИЧКО.

Д РУЈ 'ОГ рачунара .

С~1IIириораЦИОllализам, -з ма м [В . ем пири ­ ја , рацИОНЗЈ lи за м] филоз . прав ац који спаја ра ­ ЦИОНЗЈlизам и е мпиризам .

еМ IIИРllосимболизам, -з ма м [В . емпирија, симболизам] филоз. под врста емпириокритици­

зма, правац којије основао П. Јушкјевич и пре­ ма коме су наша сазнања симболи наших опа­ жаја, а не одраз реалних ствари у свести.

смп ирист(а), -ё м, МН . емпи ристи [В . емпири­ ја] В. см пИричар.

емушiција, -ё ж [1Iат.

aemlllatio]

такмичење ,

надметање ; по д ражавање.

CMYJlraTOp, - а м [В . еМУЛГИР(lТИ] средство ко­ је потпомаже стварање смунзије.

еМУJlгирати, емулгирам,

3. 11. МН . емулгирај)i e mulgere I13мусти] 1. створи­ емулзију. 2. претворити се, пре­

СВРШ . И несврш . [1I ат.

т и , стварати

тварати се у емулзију.

е~1УЈlЗйваll, - вна, -в но

[8. емулз иј а ]

који има

својства емулзије.

емп иричаll, - чна , - чно [8. емпирија] 8. ем­ пИрЙјскЙ .

емулзија, -ё ж [" лат. еП1 l11 s i о прем а

JlaT. ет иl­ 1. хем . течност у кој ој се налазе lIepacTBopeHe честице д руге те чн ости. 2.

sшn измузе н]

см пиричар, -а м [В . емпирија] присталица

ситне

емп иризма ; онај који искуство узима као осно­

фОт . та нак слој желатина Н(I фИ Ј ЈМ У, п лочи И сл .

ву свог рада.

који сад ржи соли с р еб ра осетљиве н а светлост.

ем пластра, -ё ж = е~ШJlаструм, -а м [грч. е т­ рlаstгоп мелем,

432

8.

ем-, р l аssс iп град ити , твори-

еМУЛЗИОllираТIt, емулзионирам , 3. Л . мн . емулзионирај)i

8.

емулгИрати .

еllдём

ем у лирати

CllaM, -ама м [ар. Лп 'аm им е шестог погла­

е М УJlирати, е мулирам, 3. л. м н. емулирај у св р ш . и lI есврш . [л ат. аетиlа гј]

настојати да се

вља Куранај ПоКр . кутијица или торбица с ци та­

изј едначе и премаше Достиг н ућа н еког другог;

тима из Курана која се обично носи око вр ата

подража в ат и , имитирати; такми чити се.

као амајлија.

1.

2.

р ач .

пр име н ити , примењивати прогр ам једног ком ­ пј уте ра на д р у гом без пр омена у програму.

е мфаза , - е ж [грч.

emphasis истицање] 1. на­

глаша вање п ојед иних речи или делова речени­ це.

2.

и зве штачен, пренаглашен, реторички на­

чи н из р ажа вања .

е мф :пичан, - чна , -ч но = е мфзтичкй, -а , -о [грч .

emphatik6s

силовит , изражајан]

1. посебно

н агла ш ен, истакнут; изговорен ј аче и вишим тоном.

еНЗlIтём, -ем а м [В. е н - , Гр" .

енаНТИОJlогија, -е ж [ грч .

ellalltios супротан ,

ност,

8.

ем-,

ли истог ј едињења јављају у два облика , једа н окренут удесно а друг и улево.

енаllТиосемија, -е ж [11''1 .

11''1.

physan дувати] мед. појава ваздуха у

М/.IШu -

пр етер ан о проширење плућних мехурића пра­ ћено гу бит ком њихове еластичност и , ј авља се код пу ш ач а и болесн ика од хронич ног бронхи­

1. који

се односи на емфизем.

ем фи зем]

2. који

болује

em phyteuein

e mphyteLlsis према

усадити] пра8 . у рим ском праву:

заку пнич к и однос који се може пренети и на н аслед ни ке, с тим што се власнику мора плаћа­ ти закуп нин а у новцу или у натури .

е мфитеут, -а м [I1'Ч . emphyteutes, 8. емфите­ уза] " ра8 . на сл ед ни закупац, онај коме ПРИl"laда пр аво ем фитеуз е .

ем - ем вез н . [ту р . ћеl1l заједно од перс . ћет] об.

удвоје н о у р е ч е ници : ем ... ём не само ... него (ј ош) и .. . (емје Йа.м е Шан. емје вредан). е ll - [ грч. еп у] као префикс у речима ГР4КОГ порекла одго вара нашем у-; испред уснених су­

с нал зга, -е ж [ГР'I . ena ll age од еllаЉissе iп за­

узет и на з ај ам

једињења н а одређеној темпер атури претвара­ ју из једног облика у други.

еIlЗРI-ИТ, -а и СIIЗРГЙТ, -ита м [грч . enarges сјајан , В . -ит] минерал, зна4ајна руда бакра.

енглезирати, енглезйрам , 3. л . МН . енглез и ­ рају сврш. и " еС8РШ . [према Е н глез, е н глески]

1.

ј аха:ги lIод ижући се и с п уштајући се у седл у у ритму кретања коња .

2. подсећи,

подсецати ко ­

њу репни мишић да би реп стајао хоризонтал­ на .

3.

поенглез ити, англицизовати .

енгоба, -е ж ["ем . ЕпgоЬе од фр .

engobej гл и ­

нена смеса која се наноси на кераМИ4КС про и з ­

воде пре п ечења како би се прекрила њи хова

природна боја . сш'рам, -а м [Н . ен -, - грам] физиол . Х ИlI оте­ тичка трајна промена која настаје на ткиву ж и ­ в и х организама као последица д еловања сп ољ ­

них утицаја.

iшдск

гласни ка ј а вљ а сс у облику ем- .

2.

енантиотропија, -е ж [грч . еllапtlОS супр о­

од ем ф изе ма, који тешко дише .

е мфитеуза, - е ж [грч .

на зајам (коме),

тан, В . -тропијај хем . појава да се КРИСТаЈ1И не ко ! '

тиса.

[8.

1. дати

(од кога) .

ткивима и л и органима . & емфизем IIлуliз мед .

мед .

ellalltlos супрота н , sema знак] JlИ"''8 . особина неких ре4И да

имају д ва супротстављена зна4ења , нпр . й озај­

emphysema надуве­

е мфиземзти чан, -ч на, -чно

enantiologia, пре м а

-логија] противљење , пр о­

еllаlfТИОМОРфllја, -е ж [грч . enantl0s су пр о­ тан , гр'ј . тогрће облик] хем . појава да се мол е ку­

гово р у ; ви с о к опаран .

е мфизем, -ем а м [грч .

8.

тивречност.

2. који је пун емфаз е, претерано кићен у

е МфЗП1'IКЙ = ем фЗТИ'IЗН (в . )

antheill цветат иј

мед . осип на СЛУЗОКОЖИ.

8.

јСн дск .

с ндём, -ем а м [11''1 . е пd еl110 S Домаhи , в . е н -, народ] БИ ОJl . биљна или животињска Вр ­

м енит и] рет. замена, замењивање једне ре4И или

del110s

грамати чког обл ика другим

ста која живи само наједном Оl 'раниченом 1I 0Д­

ради

постизања

стилског еф е кта (нпр. ау-горско ми уместо ја).

РУ4ју .

433

е ндс мија

еllДометаморф оза

еид смија и еllДсмија , -ё ж [ В. е ,ще м) м ед.

еIlДОДСРМ, -а м = еllдодсрма, -ё ж [В. еIlДО-,

трајно 110стојање з ара:Ј н е б ол ести у ј ед н о м кр а­

' ·Р " .

ју ил и јед н ој земљ и .

у раној фа з и развитка I'3СТРУJl е.

е н дсмичаll, - чна , -чно = сидёмскй, - а , - о [п . ендем ] кој и ј е в ез ан за

d erJ1la

кожа]

1.

6 11 0Jl . у н утр а шњи СJlој ћеJlија

шњи сл ој hел иј а ко ре и л и

2. 60'1'. KOpeHi:l .

УНУl'ра­

м е сто , м ес ни ,

СIIДокашtбалitзам, -зм а м [п . е н до-, каниба­

локални (о болест им а; о б иљним и жи,ютињ­

л из ам ] . ' I'I'P OII . обичај н е ки х п ле м е н а даједу ме­

ским в рста м а ) .

со с војих У МРJl И Х с ап ле м е ник а.

o)\pelje Ho

С lIд йнија, -ё ж [ IIJ , ат. el1div ia од фр . е пdiv е ]

еll}lOкард, - а м = ендокардијум , -а и СIIДО­

бат. јед н огод иш ња или д вогод ишњ а зељ аста

кард йј , -а м [и . е ндо-, гр ч .

биљка,

тра ш ња срчана ог,н а, СJl ој ћ ел иј а који оБJlаже

Cicl10rium endivia,

уз гаја с е као сал ата .

С lIд йкија , -ё ж [ грч . endikos праведа н, 8. ен -,

С IIДЛ , -а м, м " . е Н ДJlО ВИ опшив, ив иц а н а

СlIдокаРД НТJlС, -а м

L8. е н до к ард,

-итис] мед.

за п аље њ е у н ут рашње с рчан е оrш е .

LB. е НДJlо в ати]

IIJlaTHY и л и

с рце] ",шт. уну­

срч а н е ШУП Љ Иllе .

dikё п рав/щ] при мер е ност пр а вним сх в атањ и ­ ма; мо р ал н а '.l ас но в а н ост, пр а вед но ст .

kardia

'lOруб ,

тка нини , п о р уб н а

СllдокарrlИјум , - а м [ В . е н до-, грч . kагроs IIJ IOД] бот. у н уграшњи сл ој плода .

жснским р уч н им р адов им а .

С IIДЛ СРlща , -ё ж [ В . с ндло в ати] порубљ ,шање .

1. ма шин а за

жс н а к оја "р а ви п о рубе .

2.

е llдлонати , -ујём ~RРШ . И II ССВ Р Ш . lll CM . el1dcn завршити] О Il ШИТИ, о пши ват и , по р уБЉИlJат и , правити ИlJ иц е на женск и м р у чн им р адовима.

С llд о- l''Р'' . део

el1do l1

сложе н и ц с

у н у,'р а , код к уће ] као пр ви

з н а чи

у " ут р а ш њ о ст,

у н ут р а­

шњи , унута р ( ч ега).

С llдо б иоз а , -ё ж [ В . е н до-, -б и оза l 6'IOJI . зај ед­ ница организама од који х ј еда н ж иви у д ругоме .

С IIД ОН С llозан, -з н а, -з н о

Ln. С Н ДО-,

који ее уводи у в с н у, к оји се дај е у

Bell a] мед. lJeHY, и н тр а­

СIIДОКРЙII, -а, -о [и . е н до-, грч . krinein лучи­ т и , дел и ти] фю иол. који лу чи хо рм о н е у ун угра­ шњ ост о р гани з м а.

&

СlI)\Окрине жлездс а н ат.

ЖЛСЈле са у и утр а шњи м лу ч с њt: м , којс произво­ де

хормо и е

и

излу ч уј у

их

ди р ект,ю

у

крв

( ш т ип, а ЖЈ , езда, п ол н е, н адбуб режн е ЖЈЈезде и д р угс).

CIIДO', pItlIO J IOI ', - а м , ."'. СII ДОК Р И II ОЛОЗI1 [Н . е И ДОК РИII , -л о г] М Сд . Jlс к а р С ll е циј Ш ' l1ста за ен­ ДОК РИН ОЈ lO гију.

СII Д ОКРИIIOЛОПlја , -ё ж

LB. е ндокрин,

-Ј IOП'­

ј а ] мсд. део м еД ИЦИIIС који и зу ч ава жлезде са ун утр а шњим лу ч е њем и њ и хо в е функције .

венозан.

С llдо гаМllја , -ё ж

18. с н до-, -гам ија ] со ц . об и ­

чај скла п а њ а б р ака у н утар ј ед н е еТ lIич ке и ли д руштве н е "р у п е .

е llд огёll и Сll догёll, - а , - о [ п. е Il ДО -, - ге н] који је унугра ш њег п о рекла, који

1.

11 астај е услед 2. 6110Jl . кој и

деЛОlJања у н у,'р а шњ их Ч ИНИ Jlа ца .

расте у о р га н изму и л и у у н утра ш њости ћ еJl иј е .

3.

,'еол . који је изазва н

TO 'lJIOTOM

и з У Н У"р а ш њо ­

сти Земље (о " оја в ама као ш то су IJ УJlка ш; кс ерупције , зсмљотр еси и

CJl .). 4.

IIC II X.

који "р о ­

излаз и ю ВJlастит и х жеља п ојед и н ц а.

С I IД О,'С llсза и СIIД ОI'с "сза , -ё ж [ " . е н ) (о -, - ге­

СЩ\ОКРIIIIОJlошкii , -а, -о [ В . е идокри,IOЛОГИ­ ј а ] који се од н оси н а е НДОК Р И Н ОЛО I'е И Jl И е и до­

КРИН ОJlо г иј у .

СlI докринопаТllја , -ё ж [ о . е НДОКРИII , - lIати­ ј а] мен. обоље ље и Jl и н е пр а ви ла н р ад једне или lJи ш е С ' Ii\О КР И НИ Х жлсзда.

еlЩОЛllмфа , -ё ж [ В . с н до-, Jlимфај те ЧII ОСТ која

I1 CI' YIbi:l lJa

уха .

еll Jl ометаморфо з а, -ё ж [ В . е н до-, метамор­ ф оза ] ГСОЈI . про м с н е н а сте н ама и минсраШlм а у лубљој у н утр а шњ ости Земље п од дејством ви­

неза] по р екло из н утр а, " аста н ак н ске п ој а lJ е

соке тем п е р атур е,

без Сllоља lll ЊИХ уз рока .

пр оцеса .

434

.IIaT.

Ш У " Љ ИII С унутрашњег

"ри п, ска

и ли

хсмијских

СlIдомётријум

СJlсрвираТIf

СJlдомётријум, -а и СJlдомётрјјј, -а м [Н . ен­

СIIДОТСЛ, -а = СII)lотёлијум, -а и СlIJlотёлiiј ,

ДО-, '1"1. шсtга материца] ФIIЗИ01l . слузокожа ма­

- а м [В . ендо-, (е llи )тел ] . " а·,'. У Н Уl'рашњи спител

тери це која се мења током менструаЦИОНОI ' ци­

кој и оБJlаже с рце, КРl3не судове и неке

клуса.

шупљине у организму.

СIIДОМСТРlfоза, -е ж

СlIдотсл itiiм , -ома м [Н . ендотел, -ом] мед. ту­

ендометр ијум , -оза ]

[8.

мед. појава ендометријума на местима где сс он

мор настао од ендотела.

СIIДотсрмаJl, -м на, -мно и СIIДОТСР~IИ'IКЙ,

иначе не налази.

CIIJIOMCTpitТltC , -а м [8. е ндометријум, - итис ј СlIдомитбз а, -е ж

[8. ендо-,

-а, -о

митозаЈ б" 01l . део­

CllOJbllC

[8.

енђа, СllђсБУЈlа, еll!)ија Н .

сидо- , плазма] биол .

унуграшњ и део ЦИТО ll лазме у живој l1елији.

СJlдопротез а , -е ж [В . е ндо -, протеза] мед . l3е­

СJlдореја, -е ж

[8.

из

jell!)a .

CIIC:' I'OIl, -о на м [гр'l . еппеа деl3ет, 8 . - ГОIlЈ г~­ ом . IIOЛИГОН који има дсвет УПlO llа , LIeLlcToYI 'aoник .

Сllсада, -е ж [грч .

штачки Зl-лоб који се угр а ђује на месту зглоба који је оболео или који

топлоте

средине ,

мед . који улази или се уводи у ду шник .

СllДосмОза .

СJlдопл:'зма, -е ж

хсм. који везује топло ­

ClIltOTpaXCaJlall, -лна, -л но [Н . ендо-, трахеја 'Ј

ба ћелије при којој се деле само х ромо зоми, док језгро остаје lIеподељено . 8.

[8. ендо-, теРМИ'lкиЈ

ту, који је праћен а ll со рпциј ом

мед. унутрашње запаљење материце.

сндоосмоза

JIpYI 'e

enneas од еппеа девет] 1. 2.

скуп ил и низ Ој\ девет особа, ствари , пој мова.

11 едостаје .

ендо- , - реја] мсд. у н утра­

lI ериод од девет да н а , седм иц а , месеци или го ­ дина .

шње КРl3арење.

СIIДОРфlf IlИ , е нд орфина м

nous)

(l11)о грl1јпе Ј

фЮIIОЛ.

MJI .

СII-[''Р'I . е п уЈ као први део р ечи одговар а lIа ­

[С I'Г1l. епdо(gе­

СУ ll ста lще

сл ичне

морфијуму које се природ но стварају у о рпши ­

шем у-, усред, на; испр ед усвених суглаСlIlIк а

доб ија оБЈ IИК см- ,

С IIС МО II , - она ['1''1 . I1спаiшоп (р l1 а пn аkоп)

зму .

СJlДОСКСЛСТ, -а М [ В . е н до-, скелет] онат. х р ­ скавичав и или ко ш тан и

CKeJleT који

се налази у

(лск) који зауставља крв ] МСД . средсТlЮ , лек ПР ОТИII крварењ а ,

СIIСUЈ Ш Т, -а = СIIСОJlЈ1ТИ к, -а "

унутрашњоети теЈ Ш.

ё.lДоскоrl, -а м [Н . ендо -,

-CKOI I] мед . инстру ­ Kojel ' се I3рши

меlП који освеТЈыша и помоћу

Iлат.

aCllcus

б ронзаllИ , в . -Jlи'Гикј аР ХСО1l . ПРСЈ ШЗШI н сриод из МJlађег каменог доба, lI еОJlита, у броюано до­

ба. + С IIСОJIIпскii и СIIСОJlИТИЧКИ .

преглед уск их канала и шупљина .

CIIДOCKO I1l1ja, -е ж [В . е н до-, -ско пија] мед. преl 'лед Уllуграшњих органа помоћу ендоско­

па , + еНДОСКОllскјј . СlIдосмоза, -е ж

[8. ендо-, осмоза] б и ол. про­

дирање материје из спољашњег тки в а у ћелију ;

уп . сг.юсмОза ,

СllсроilllТЗII, -ТlШ , -'Гно l ншlТ . е ll с г vапs од сп сгуаге , 8 . енсрвирати] који изазиuа нсрвн у н а­ п етост, који уз р ујава , н е рвира, узбуђује.

СIIСРllацијз, -t: ж Ј·лат. с псгvаti о , и . С Н СрIIИр
paJIII

ellJIocllcPM, -а м [8. ендо-, гр'l. s р егша семе] за исхра н у клице,

MJI.

[В . е ндо-, с пора]

биол. споре бакте рија , l'ЈЬивица и 3) 11- И које lI а­

стају у унутрашљости мати чне биљке.

уклањања болова И Ј II1 ограничења нских

функција у о рганизму.

бот. резервна храна у семену биљке која служи

clfJIocrlopc, е нд ос пор а ж

1. н ервна ИСЦРllљеност , ра строје н ост, нзмо­ 2. х иру рш ко одстрањивањс живаца

жденост .

СlIсрвilРЗТIt, е li ервирам,

11 ,,~сuрш . [лат. в . ekc-I, верв]

3. Л . МН . снервирај у

с врш .

еllегvю'с истрошити , ОСJlаби ­

ти,

(у)чннити нервозним , узру ­

ја(ва)ТI1, разд ражи(ва)ти, нсрвно ИЗIlУРИТI1 , из ­ н у равати .

435

С ll с р га llа

СII КОЛПИОII

С ll с ргаllа , -ё ж ( В. е н ергиј а ] п остр ој е њ е за производњу

е н ергиј е

у

индустриј и

(сле к ­

СIIItI" Mа, -ё ж [I"ТЈЧ . а iпi gm а ] та к за р е шавањ е.

с н ерге нт, -а м [ В . ен ергиј а ] м ате риј а која служи као из вор е н е ргиј е (угаљ, н афта и тд. ) .

С ll с р гстизам , - зма м [В . е н е р гетс ки] филоз. п о кој ем се с в е материј ал н е и дух овн е

СllИгматика , -ё ж, дат. И JlОК. ени гматици (В . е ни г мат ич а нј в е штина састављ ањ а и решав а­

ња з аго нета ка (ребуса, у крштени х р ечи , слов­ ни х ИIЋ р а, гео м етриј с ки х задата ка и сл.).

СIШI"м iIТИ'ЈаН, -ч н а, - чно [I "ТЈ Ч . а il1i gшаtik6s ,

C H c pгeТlJKa , -ё ж, дат. и ЛОК . е н е р гетици (В . енергетск и] н а ука о е н е р гији ; при ме н а и и е ко­

В . е ни гм а ј заго н етан , н еј а са н , тај а н ствен ,

ришhава ње р азл ичи ти х обл ика е н ер гиј е .

Сllигматичар, - а м [В . ени гмат и ка , е нигма­

1. о н ај

ко­

ји се бав и е н е ргетиком , стр у чњ а к за е н ергет и ­ ку.

2.

•

снИгматскИ.

појаве своде н а и с п ољ ав а ње е н ергиј е .

С II С РI"еТИ'lар, -а м ( В . е н ер гет ика ]

1. за го н етка, зада­

фl1l'. н еј а с а н , н е р ешив слу­

чај , оно што ј е за l"он ет но ,

тричне, ато м с ке , н у клеарн е итд. ) .

y'leIbe

2.

тич а н] о н ај кој и се ба ви е ни гм ати ком , саста­ в ља њ е м и р е ш ава њ е м з а го н ета ка .

снкаустика , -ё ж, дат. и JlОК. е нк аусти ци

п ри стали ц а е н ер гети з ма .

[11''1 .

-3, -о ( гр ч . е п е гgё tik 6s, В . е н ер ­

enkal1stike, В . е н -, kaie in lI ал ити ј старогр'lка

гија] кој и се од н ос и н а е н ер гију и л и на е н е рге­

тех ни ка СЈ lикањ а У lI отр ебо м бој а п овезани х во­

ти ку.

с ко м .

е н е ргстски,

СlIкаУСТllраТIt, е нк ауст ирзм ,

С ll с ргид а, -ё ж ( В . е н е ргиј ај б и ол. h ен иј а к ао физиоло шк а ј ед иниц а; цел ин а кој у чи ни ј езгр о

С ll е рпtја , -ё ж ( грч . е п е гgе i а р ад, в . СН - , егgо п

1.

2.

еllксфал-, СlIксфа Ј IO- В . Сllцсфа л - , С llц сфа­ ЛО- ,

с пре мно ст на рад, активност ,

ОДЛУ'IНОСТ, замах, Il олет .

СlIклава, - ё ж [ фр . сп с l аvе пр е м а е п у' лат.

vi s

С lt е РI"ичаll , - чн а, - чн о [ В. е н е ргиј а ]

1. пун 2.

е нергије, с према н н а рад, одну ч а н , од важа н .

( гр ч .

energeia

р ад, В . е н - , е гgо п дело ]

као прв и део сложе нице у к азуј е н а везу с сн с р ­

кљу ч]

1.

гюд ру чј е туђ е д р жаве

дру гу др ж ав у.

2,

c laYKJbY'leHo у

н а ци о н ал н а ма њин а која живи

на к ом п а кт ном пр осто р у и з в а н м ат и ч н сдржаве .

који има ј ако дејство, с н ажа н , с ила н .

Clt CPfO-

енкау­

Hal'opeBa-

стеа рин ом.

физ ич ка величин а кој а п одр азу м е в а

СllOсобност тена да се кр е ћу и узај а мн о денуј у,

јачина, снага .

MII .

њ ем ут и с н ути бој е, и м пре гнират и воском ини

ћеније с делом ци то п лаз м е .

делој

3. Ј I .

ст ир ај у св р ш . и н ссв рш . [ В . е н кауст и кај

СНКJlиза , -ё ж м [11''1 . е п k li s i s , В . ен - , kllпеiп н аГ Иlbат и се ] 'l'"м . н асла њ ање н е н аглаш е н е ре ­ чи н а пр етх од н у р е ч .

гијом ил и е н ер гет и ком.

СIIКJlитика, - ё ж, дат. и ЛОК. е Н КJl И ТИЦИ [гр ч .

CII CPrYMCII, -а м [ гр ч . е п е гgоum е п оs од е п е г­ gein дело в ати] и ст. у ста ро х ришћ а н с ко до б а на­

епklit i k6s , В . е Н l<л и за ј гр ам . р е ч к оја н ема свој

зив за човека к оји ј е о п сед н ут зним дух ом ; бе­

н атс к у ц ел ин у (нпр. га , је, л и) .

а кце н ат, l3е ћ са претх од н о м ре чј у ч ини акце­

сомучник, н ас и л ни к, кавга uиј а.

СIIКJlитичаll В . СIIIСЛИТИЧКЙ ,

С Il3ИМ , -и м а м [ В . е н -, -з им] хсм . о р га н с ко ј е­

СIIКJlИТИЧКИ ,

-3, -о [ В . е нклитик а] грам . који

д ињење кој е изаз и ва и л и уб рза в а хем иј с к е пр о­

предста l3ља е IlКЛ И Т И КУ, к оји н е м а сопствеНОI"

цесе у жив и м о р ган и з мим а, ф ер ме нт.

aKLte fl Ta.

е ll з иформаll, - м н а, -мно (лат. c ns is м а ч , В . форма] који има обл и к ма ч а, сабљаст.

С lI з о отија , -ё ж [ В . е н -, грч .

zoon ж ив от ињ а ]

СНКОЛnИОII , -о н а м [В . С Н - , грч . k6 1pos н едр а]

1.

к р ст н а г'руд и ма пр а u ославних цр квени х ве­

л ик одостојник а и lJи за н т иј с ки х ца р ева.

2.

меда­

стална за р аза м е ђ у ж и вот ињ а ма на од р еђ е ном

љон с Бо го род ичиним л ико м кој и се употре­

подручју.

бљава у пр авосла l3н ој л и тур г ији , Ilа н агиј а.

436

снтсријёр

Сllкомијаст

еllС [л ат. ens] фIlЛОЗ. оно што јесте , биће ,

снком ијаст, -а м ['")ЈЧ . епkошiаstik6s слави­ лачки,

8.

ен-, k о шоs свечаl-lИ опход] онај који

ства р , ства рн ост.

псва хвалоспеве, химнопојац.

снтаза, -ё ж = СlIтаСI1С, -а м [.'рч .

снком ијастика, -ё ж, дат. И лок. енкомија­ стици [В. енкомијаст] вештина хваљења и

cJla-

СlIком ијаСТlI'I3II, -ч н а,

з н ат но задебљање на средњем деЈЈУ стуба, тор­ ња или степенице као корекција нежеље не

вљења заслужн их људи у говору.

stik6s,

e11tasi5 ис ­

пупченост] архит . у античкој архитектури не­

-'11-10 [грч . епkошiа­

в. еНКОМ ИОI-I] похвалal" , хвалоспеван.

еl lкомијум , -а м И еllкомйј , -а м [лат . епсошi­

СlIташшја, -ё Ж ['")ЈЧ . епthаlреi11 грејати и зну ­ тра] фю . термоди намич ка веJlичина одређена

зб иром

lIШ] в. снком ИОII .

CHKOMIIOII, -о н а м [грч . епk5П1iоп] похвалн а

011-

тичке варке .

унутрашње

енергије ,

притиска и за пр ем ине неког

производа

из

TCJ l a.

СlIтаСI1С = СlIтаза (в . )

п есма, хвалоспев.

СlIкрат ити, енкратита м М 'I . [грч . е11kга t(tёs ,

СlIтсга, -ё ж ['1)'1 . е11th еkё улог, В. ен -, tith c11ai

према е11kпitе i а уздржавање] припадници хри­

стављати] прав . врста ПОМОР СКО I' угово ра прсма

шћанске секте у Малој Азији у

којем се за рада дел и између бродовласника ,

11

веку н. е.

СlIкри пција, -ё ж [ е IlГЛ . encl"yption према е11-

crypt

посаде и трговца чиј а се роба пр е воз и .

шифроват и , в . КРИ11тограм] рач . кодирање

ентеЗIПI1С, -а м [н лат. епthеsiti5 од '")ЈЧ . епthе-

података ради за штите од неовлашћеl-lОГ при ­

5is

ступања.

ласка мишића у тетиву и у споју тетиве с кости­

еllогра фl1ја, -ё Ж ['")ЈЧ . ОIПОS ВИI-IО , В . -графи­

уметак ] мед . пренапреза њс у подр у чј у пре ­

ма.

ја] оп исивање вина.

снтсизам, -з м а м [в. е н - , '")ЈЧ . th e65 бог] фI1ЛОЗ.

СIIОЛОГ, -а м, МН . еНОЈЈОЗИ , геll . МН. еНОЈЈога

['")ЈЧ . 011105 вино, 8. -лог] стручњак за еНОЈЈог нј у,

у чељ е п о којем ј е све у богу и ништа изван ње­

га н е постоји .

СflТслеХl1ја, -ё ж ['")ЈЧ . еп tс l ес hеi а потпуна

поз навалац ВИ l-lа .

СНОЛОГ l1ја , -ё Ж ['")Ј Ч .

011105 вино , в . -ло гија]

оства р е ност, в . е н -,

telos

св рш етак, ес h еiп има­

познавање вина; наука о гајењу винове лозс,

ти] филоз .

IIрављењу и чувању вин а.

сав ршсн ства б иil а којс је остварило своју свр­

снолошк й, - а, -о си на еНОЈЈогију и

[8. е нологија]

који се одно­

e lloJJore.

еllOмста р, -тра м, мн . ё ном етри , ген . "'•. ёно­ метара [грч . 0ln05 вино,

8.

-мета р] ин струмент за

2.

сиорма ll и еllо рман , - мна , - мно lmlT. С 11 01"­ П1is] претерано вел ик , превеЈЈИК, голем, огро ­

по АристотеЈЈУ, стање а псолутног

н епрскидиа

jleJlaTHOCT духа,

стваралачки

принцип који постоји у орга н измима и одређу­

је бивања у њим а.

СIIТСЛОГСllсза и СIIТСЈ IOГСIН~за, -ё ж [ГРЧ .

lesthai

мерење јачи не вина.

наручити,

в.

-генеза ]

мед .

cntc-

вештачк а

оплодња. СlIтер- в . еитеро- .

ёllтералаll, -ЈЈ н а, -л но [В . е н те ро - ] који се од-

ман.

СlIотека, -ё ж, дат. И лок . енотеци l грч. 01110S вино, в . -тека] зб ирка разли чит и х вина; ЈЈУКСУ­

1I 0С И н а цр ева, цревни .

СlIтерсктомија, -ё ж

lB. е~п'е ро-,

ектомиј а]

мед . операција црева .

зна IIродавница в ина .

СIIОфЙЛ, -ИЈЈа м [грч.

ху.

1.

Oi116pllilos, пр ема 011105

вино , в. -фил] љубитељ вина и виноградарства.

снофталмус , -а м [в . е н -, грч . орhthаlП16s око] мед. увла чење очне јаб учице.

снтсријёр, -е ра м [фр . iпtсгi е LIГ у н утр ашњи] у нутрашњост нек е просто ријс и ли Г'рађ евине; приказивање у нутра шњост и (на слици, у фил­ му и сл.); СУ "р . екстср ијср (в.)

437

СII'I'узијаст(а)

е нте ријерист(а)

еllтеријерист(а), -ё м ,

MII. ентеријеристи [В .

енте ријер] сликар који приказује ентеријер . е llтеритис, -а м [В . ентер-, - итис] м ед . УПаЈlа

Сlперо- [I"]ЈЧ . enteгon црево; утроба] као први део сло женице указује да се реч о) \Носи на утробу, црева .

инфекција ВИРУСИl\>ta који нападају пробавни тракт и л имфно ткиво.

еlпе РОКJlиза, -ё ж [В . ентеро-,

I"]J'I. klyze in

entomos

усечен] као први део

СlIтомогамија, -ё ж [В. ентомо- , в . -гамија] биол. опрашнвање биљака помоћу ин секата .

1. ypcl)aj

за ИСllирање

ИСll11рање црева , снтероклиза .

СIПС РОКОЈ liпис, -а м [8. ентеро-, КОJlИТИС]

е ll ТСРОllтоза, -ё ж

[8. е нте ро-, -л огија] мед. • СlIтерОлошкЙ .

[8. ентеро-,

MII . е нтомолози , CCII. MII . енто­ 8. -)101'] научник који се бави

ентомологијом , СТРУ'lњак за еНТОМ ОЈlOгију . еIlТОМОJlОПlја, -ё ж [

8.

е н то мо- ,

8.

-логија]

зооло гиј е који про у чава ин еекте .

еIlТОМО Ј IOIIIКЙ, -а, - о [В . е НТОМОЈЈогија] који

ёllтомостракс, ё нтомострака ж МО- ,

6stl-akon

MII .

[В . енто­

љу шту ра] заОll . велика група при ­

митивних ракова , разЛИЧИТОI' оБЈЈика , живе у

'-Р" . pt6sis ГЈаД]

мсд. спадаlbе утроб е услед СJlабљ е ња в еза , l'lа ­ рочито после труд н о ћ е , јаког мршављења итд.

Сlпс рораПlја, -ё ж [В . е нтсро -, (хемо)раГ'ија] мсд . крварење и з црева.

СIIТС РОСКОIl , -а м

еНТОМ()ЈIОI', -а м,

се односи на ентомологију и еНТОМОЈЈ оге.

грана медиц ине која изу чава стр укту ру , функ ­

цију и болсет и цр ева .

- I'р афија]

СIIТОМОJlИТИ, ентомолита м МН . [В . e~ITOMO -,B.

'JOOJI. )lео

МСд. за П аЈъе ње та н ког и дебелог црева .

СlIтс рол(н' ија, -ё ж

8.

ЗООI' . описивање инсеката .

молога [В . ентомо- ,

еIlТС РОКJlitЗма, -ё ж [8. e ~lТepo - , '-РЧ . klysma течност з а испирање] мед.

морима и слатким во дама .

ёптомофаl', -а .. [8. е нтомо- , В . -ф аг] зооn . си ­ сар који се храни ин сект има .

ellTpCMcca, -ё ж [шп . entremesa] КlЫI Ж . кратк а јсдночинка ШаЈЪИВОГ или сатиричног сад р жаја

[8. е н те ро-,

-с коп] МСд. ин ­

(,'труме ll Т с а огледал ом за осветљавање и пре­ глсда ње црсва.

СllТс роскопија, -ё ж [8. e~lТepo-, -СКО llија] мед. прегледање и испитивање црева помоћу

•

CIIТOMQ- [,-рч .

лит1]I·СОЛ . окамењени остаци инсеката .

спи р ат и] м ед. испирањ е црева .

енте РОСКОllа .

3. IIOJI. са(,'1ЋВ­

• СIIТИтётскЙ .

еllтомографија, -ё ж [в . е нтомо- ,

енте ровироза, -ё ж [В . ентеро-, вироза] мед.

2.

IIИ део државе .

сложени це показује да се реч односи на ин секте.

црева, цревни катар .

црева.

суштина, целина IЈеКОI ' пред мета .

СlIтсрОскоrlСКЙ .

која се извод и у Шllанском по зоришту измеl)у ЧЮlOва глаВIIОГ комад а.

еlпропија, -ё ж [8. ен- , '-РЧ . tгope окрет, прео­ 1. физ . мера количине енергиј е која се у

бражај)

з атвореном те РМОДИllамич ком систем у не мо ­

же "ретворити у механички рад.

СIIТС РОТОКСИlllt, e H TepoToKc~lНa м MII. [В. ен­

2.

н а н еу ређ е ности у н е ком систему.

мера степс­

3.

у теорији

теро-, токс ини] мед. протеини произведе ни у

информациј е, мера lI еодре ђ е ности информа­

неким ба ктсријама који изазивају дијареју.

тивног садржаја неке поруке .

ё п тй, - а , - о [по слову

N,

које у мате матици

СIIТУЗltјilЗам, -зма м [грч. епthОll siаSП16s, 8.

ОЗliа ч а ва произвољну веНИЧИ~IУ] било који , ко

ен -,

зна кој и по р еду.

л ет , жар.

С IIТЈЈмём, -е м а м [грч . е пth у m ё mа ,

thym6s

8. ен -,

СII1)'зијаст(а), - е м , мн . еН'I)'зиј асти (ж . СIIТУ­

Зllјасткиља, -ё) [I-РЧ . епthоtlsiаstеs БОI 'ОМ надах­ нуг, 8. ентузијазам] онај који се лако одуше­

еlп итёт, - ета м [срлат.

esse

бити]

1.

entitas од нат . ens биће

вљава , за н есења к ; о нај к ој и је предан н еком по­

филаз . део онога што постоји ,

слу, који му прилази с посеб ним жаром и во­

ене менат с вета , ј ед инка .

438

БО I ']lI ел ико одушевљење , занос, по­

дух ] лог. ск раћ е ни за кључак и з веде н из

једне премисе , док друга остаје н еиз рсчена.

од

theo$

2. фИЈIOЗ . б и ће , битност ,

љом за рад .

е н тузијзст ичкй

еllllИЮlIIка

ентуз ијзстичкй, - а , -о [Н . ентузијаст(а)Ј пун

за ВИСIIОСТ И

од

тога

ком

ТОllалитету

G).

СIIХИРИДЈIОII, - она м L,1'Ч . епсhеiгidiоп при ­

ИСЦРГlно објашњавање, разја­

ручна ствар , в . ен- , сћ е јг рука] кратак уџбе llИК ,

ђење језгра.

2.

шњавање .

мед. хируршко одстрањивање не­

ког органа или неке израслине из њеног лежи­

приручник из неке области.

еIIХ(IIЩРОМ, -ома м = еllХОIIдрома, -ё ;к [В. ен-, '1''1 . сh6пdгоs хрскавица , в . - ом] мсд . добро ­

шта .

еНУКJlе l1рати , е нуклейрам ,

3. л .

MII .

еНУКJlеи­

рају сврш . И f,есврш . [л ат. епис1еагс , в . енуклсацијаЈ

1.

у

ntlc1cllS језгро] 1. ва­

еll уклса 1lија, -ё ж [л ат.

3.

жеllИ,

припадају (1IIIр . с ниж еlЮ А и повишеllО

ентузијазма, одушевљен, усхиhен .

исцрпно објас нити , објашњава'rи, ЮЈ IOЖИТИ ,

изл агати .

мед. (ю)в ршити енуклеацију

2.

Сllуме рација, - ё ж [нат.

(3).

enumeratio] Iшбраја­

ње , бројање, ређање .

ћуд ни тумор хрскавице. Сlщефал- в . СllllсфаJlО-.

СllцсфаJlИIШ, енцефаm:ша м

епиmегаге, према пшnеПI S број] преброја(ва)т и,

набројити, набрајати.

[В . снцефа­

у моз гу и имај у деловање СЈ IИЧIЮ морфијум у .

СlщефаJliпис, -а м

е ll уме рисати, - ишём сврш . И нес врш . [нат.

MII .

ло нЈ ФIIЗИОJl . материје које се ПРИРОД IIО стварају

LB. енцефаJlОН , - ити с Ј мед .

з аllзљење мозга.

СIIIIСфЗЛО-

[8. енцефаЛОII]

као први део

CJlO-

жеllице указује да сс реч односи на мозак .

СllУllцијатйваll, - вна , - вно [лат. enllntiativus]

СlщсфаJlОI"рам, -а м [в . енцефало- , -грам]

који има облик исказа или и зјав е, юјавни, д е­

МСД. рендге нски снимак мозга добијен еllцеф а­

кларати ван.

лографијом .

еllУllција ција, -ё ж [лат. enllntiatio Ј юјава , еllу рсза, - ё ж [лат.

enllresis, в . е н- , '-рч . oureln

мокрити] мед . немогућност задржа вања мо кра ­ ће, невољно мок ре ње, најчешћ е код де це у сну.

еll фl1ја, -ё ж

L·'yP. e nfiye

Сlщсфалографија, - с ж [В . е нцефаЈlO -, - гра­ фија] м ед. с нимаље МОЗI"а помоћ у рендгена у

исказ, казивање , из ла гањ е.

од ар . iinfiyyii носна]

циљу д иј а l · но зе.

Сlщефаломала1lија, -с ж [лит. епсерћа10m а­

lacia,

в . СllllефаJlО-, грч .

ma1akia

ом е кшањ еЈ M~Д.

р азмс кшавањс можд аНОI ' ТКИВа изазвано Гl o p e­

меhајима l.lиркулацијс .

покр . дува н ск и IIрах за шмркање , бурм ут.

епfi1 а dа према епfi 1 аг на­

Сllцефа Ј lOмеШIllГИ-ПIС, - а м [В . енцефшlO -,

низати] архит. начин 'рад ње који под разу мева

менингити с ] мед . заПаЈъење МОЗ Пl и можда н е

да просторије следс у ню у, једна за другом, да

оп н е .

Сll фишiда, -ё ж

[UlII .

СllцсфаломијСЈ1ИТИС, - <1 м [В . снцефало - , ГР" .

се из једне просторије улаз и у другу .

еllфОРМСЈЈ, -а м L Фр. iпfoпnе1 н еформала н] правац у апстрактној уметност и, настао око

1945.

год ине, кој и одбацује организован обл ик

мо жд ина , кошта на срж , ОЈ . - итис] мед . за ­

II шьењс МО З IЋ и кичмен е мождинс .

Сlщефil Ј IОII, - Оllа м L.-рч . спkе р1la10s , в . СН -,

'"јЈ". kepha1 ~ I'J laBa] анат. део цеЮРаЈНIOГ н ерl3Н ОГ

и ослања се н а умет ников ИI·IСТИНКТ.

еIlХЗ РМОllија, -ё ж [накнадно саграђено пре ­ ма придсву енхармоничан (в .)Ј МУЈ .

mye16s

1.

у ан ­

с и стем а који се налази у Jlобањи, в елик и мо зак .

СlIl(сфа Ј lOlIзтија, -с ж

LB. снцсфало-,

- п ати­

ТИ'lкој музи ци један од три тонска рода; у п . ДИ­

ја] мсд . свака болест ИJlИ органска промен а у

јатоника , ХРОМЗПlка ) .

мозгу.

2. у темпе рираном си ­

стему , једнако зву чање двај у то нова који су

е llхаРМОЮI'lан, -чна , -чн о и СIIХЗРМОIIСКЙ , -а, - о

[.-рУ .

enhan110nik6s,

СlщефаЈ10томија, -с ж [в . енцефало- , -томи ­ ја Ј мед. расе цање моз га.

разЛИ'lИто нотира ни .

в. ен- , хармонија] (о

. 1"<1 тона) једнакоз вучни ал и р азли чи то забеле-

еНIIиклика, -ё ж, дат. И лок . снциклици [нат .

(episto1a)

е псус 1iса од '1'ч . епkуk1iоs КРУЖ IIИ , оп ­

Ш Т И , в. е н -, грч .

kyk10s

круг]

1.

црк в. папина све-

439

соцеll

чана посланица биску пим а и католичким вер­

еОЗИllоrlСllија, - ё ж [ В . еозин, грч.

penia оску­

ницима, о питањима која сс тич у мор,ша, слу­

дица ] мед. СМGt њ ење б роја еОЗ ИН ОфИJlНИ Х лс у ко­

жбе божј е или при л ик а у др у ш тву.

цита у крви .

2.

апостол­

ско писмо у Новом за в ету.

СОЗllllOфилија, - ё ж [В . еозинофи л ни] м ед.

еIlЦIНОШ'lан , - чна , - ч но и еliЦIIКЈIИ'lкii , -а, - о [В . ен- , ЦИКJlичан] к оји се кр ећеу КРУ " у, који

е шщклопед itЗам, -зма м [В . е нци кло п ед иј а ] 11 СТ.

учења француских е нцикло п ед и ста у

ХУН веку.

ви, најч ешliе код а.llе р г ијски х болести .

еОЗИllофiiЛIIИ, -а , -о [Н. еоз ин , -фИ ЈЈ ] мед . к ој и

иде ред ом .

1.

1l0већање броја еозиноф и лних леукоцита у к р­

2. свестр а н а

образованост, поз н ава­

се под микроско пом ла к о боји п омоh у еОЗ Иll а.

СОЗОИК, -а м [В . ео- , - з оик] геон . период у гео­ ло шкој исто рији Земље када су се п ој а вили пр ­ ви организми .

ње мног и х на уч ни х д и с цип л ин а .

е llШiКЈlOвсдија , -ё ж [В . е н - , цикло - , - п сд иј а ] н а учно дело с и стемат и зова но као р е 'IНИК које дај е с ажете п одатке из свих области з н ања и л и

со "вео [лат. ео ipso] самим тим , сам о п о се­ би , рад и тога .

сојеки , -а, -о [грч . ~os зора , св итање ] који 110т ич е са истока , и сто чни .

и з ј ед н е области посебно .

е ШIИКЈlOпсдiiјекii , -а , -о [ В . е нцикло п ед иј а] који IIрипада е нци клопед ији, који се ОД II ОСИ н а еlЩ ИКЛО llед ију ; који има обл ик е нциклопедије. ~ еllЦ ИКЈ\ овед ијеко знаље врл о широко , све­ стр а но з нање.

Еол , Еола м

Aio los] М IПОЛ . 1. бо г ветро в а 2. тесалски краљ , л еге н да рни

[I ·P ' I.

код старих Грк а . праота ц Еола ца.

СОJlИ'!' , -а и СОJl Н Т, -ита м [ В . ео - , грч .

lith os ка ­

мен] геол . н ајста риј а е п оха каме н ог доба, доба

н ајп ри мит ивниј ег каменог оруђа . + СО Ј ШТСКИ

Сl lЦиклопсдиет(а), - е м, сти [В . енц и кло п ед иј а ]

1.

MII .

е нци КЈIOПСД И ­

ист. у ч ес ник у из ради

веЈ IИКС француске Е нцикло пед иј е у

XVIl

ве ку ,

и еОJliiтскИ.

еОJlСКН, - а , - о [В . Еолll . који ПРИ IlGtда ветр у , који се од н ос и н а вета р.

2.

ист . који IIрип ада

кој а је оку пи ла н ајнапрсд ниј е мислиоце тога

Еол цима , ј еД II ОМ од ч ет ири главна II ЈЈе м е н а у

врем ена под руководством Дидроа иД' Алам­

Тесалији. & сол ски д ијалекат ЛИlIГВ . н ај ста рији

бе ра.

од три главна грчка д иј алекта; еОJlСКИ та Ј IО З И

2.

аутор е нци кло п едије ; са рад ник у е IЩИ ­

кло п ед ији .

3.

онај који има р аз новрсно, све ­

стра н о з н а ње .

I'СОЛ . талоз и који настају н а земљи од с и т н ог ка­ меног и минералног праха р аз н есен о г в етр ом;

еОJl ск а харфа ж ич ани инструмеlП' к оји и спу­

СII ЦИМ В. С нзИм .

ш та пријатне звуке кад се изложи ветру.

с.IЏ ИII , -а [ с нгл. ellgi ll e мотор, машинGt] ра ч .

1.

пр о цес ор и л и софтверски мехаЈЈизам п осебне

на мсн е.

2. математ ич к и МОДС! I "ф и з ичког" све­

та у к о мпјуте р ским и грама кој и одр еђује начин и зв рш е њ а кома н ди и изглед игре.

ео-[грч . eos зора, свитање] као пр в и део ело­ же ниц е им а з начење з ора , р а н о -, прво - .

соз iill , - ина м [1'ј)Ч . eos кој и има боју зо рс]

eOIl, сона м [11)'1. ајоп] 1. веома дуг врем ен ск и п е риод, р аздобље у ll ocTojaJЪY света.

2.

в ремс

без lI очетка и краја , веч н ост .

Еос ж "IIДСКJI. Iгрч. Eos j

MIH OJ I.

богиња зоре

код ста р их Грка .

eox iill Yc, -а м [В. ео-, грч . hippos коњ] II Ш I СОIIТ. н ај ра нији IlOз н ати коњ , ПРИЈЈаД I1И К И ЗУМ РЈ IO I ' рода коња и з доњег еоцс н а .

хсм. сјај н о црвен а боја кој а СЈЈУ Ж И з а бојењс ву­

со ц ё ll , - а м [ц . ео-, - цен] геол. д р у , 'а те рцијар­

н ен и х пред мета , п р ехрамбени х прои з вода, з а

на формација и змеђу ЈЈ аЈ l соце н а и ОJl и гоцена,

добијање лакова , као и за бојењс тк и ва у м и ­

доба таложе њ а ссдиме нтни х стена. + couell-

к р ос ко пији.

ски.

440

еllИгр ilМатски

ell

СП, -а м,

СllеIlДИМОМ, -о ма м

с пови = CIIOC, - а м [ грч . epos р е ч ,

MII .

[8.

е llен д има , -омј мед .

јуначка песма] КЊ I1Ж . дуж и с п ев у коме се о пи ­

мождани ту мор који може проуз р о ков ати х и ­

сују разл ичити дога l) аји , легенда рни и л и исто ­

д роцеф алус (в . ).

риј ск и, и прослављају јунаци .

еПСllТеза и еllентеза, -ё ж ["Р" . epenthesis

erlarora, -ё ж [ грч . epagoge] 1101'. закључивање

умета ње] фон . уметање нови х гласо в а у р еч.

СIIСlпетскii, -а , -о

и з lюјед иначног о о пштем.

спакти, ёпакта м мн . [грч . epakt6s доведе н] астро н .

11 ст.

на

основу тога је у средњем веку и з ра ч у нав ан да­

чава близину , положај и з над ч ега, с пољ ни омо­ тач , дода ваlb е, понављање и д р уго.

епигаМllја, -ё ж [грч .

тум Ускрса.

епанадиплоз а , -ё ж [ГР'" е пи- , анади п лоза ]

1. рет.

epa l1adip losis, в .

стилска фигу р а у којој

се ре'lеница зав ршава и стом р ечју којо м је и за­

кој и се одно­

епи- [гр '" ер ! н а, уз, опет] као П(1 е фикс о з на ­

број да н а за колико сола рн а година

премаш ује лу нарну од д ванаест месеци:

[8. с пентезај

си н а епентезу ; умет н ут, додат у сред ини р ечи .

ни дба , в. е IlИ -, - гамија]

epigamia н ак над н а же ­

1.

д р уга жени дба и ли

удаја; б рак и з међу чла нова р азл ичити х стапе­

жа.

2.

појавајарк и х боја код н ек и х ж ивотињ а у

време парењ а .

почета.

епа llалспса, -ё ж = епаllалспсија, -ё ж [грч . ераmilёрsis,

еШI -, l ё р s i s уз имањ е ] рет . пона­

8.

вљањ е исте речи или исти х речи у низу.

епигастријум, -а м И епигастриј, -а м [грч .

ерigаs tгi о п , В. епи -, gaster стомак] анат. горњи део трб ух а, који се н алаз и н е п ос ред но и з н ад желу ца.

епанаст рофа в . а llаД ИПJlоза.

еrlllГСllсза и СПИГСllсза, -ё ж

[8. е пи - , -гс н еза]

еl1311афо ра , -ё ж [ грч . ера l1 а рhо пi, В. спи- ,

6 11011. тео рија п о којој се сви дсло ви о ргани з ма

а нафо ра] песн. понављање р еч и с поч ет ка ети ха

р азвиј ај у ИЈ lI еизд ифер е lщир а н е јајне hелиј е, а

на његовом к рај у.

нису прис ут ни всll У ембр и ону.

СllltГСllИја , -ё ж [ В . е пи - , -генија] ГСО1l . р счна

еrlаllOда, -ё ж = епа нодос, -а м [грч. е рапо dоs повратак] рет.

1.

понавља њ е реченице д р ук чи ­

јим редом речи.

2. в ра ћ ање гла вн ом предмету

доли на у облику клису ре којаје усе ч е на у узви­ ш е њ у изнад IIИЖ СГ зе мљи ш та .

СПИГJlОТИС, - а м ["рч .

после кратке д игр ес ије .

спарх, -а М, М II. с парси , ген. м н . ёпарха [грч .

eparchos

ста решина, 8 . епи -, - а р х ] н амесн ик ,

УJlаз у грк ља н , IIOКЛОll а ц грк ља н а.

CllltrOIl, -о н а м [грч . е рigо п оs потомак , ка­

управ ник , ПОГJlавар е пархиј е.

crlapxllja, -ё ж [грч . ерагсћја покрајина , н . е пи -, -а рхија] 1. мања административна оБJlаст у

Византији;

IЮJl ИТИ'lк о-адм ини стр ативно

ПО/1ручје у саврсме ll ој Грч кој . ho -адм инис'гративна

област

2.

ЦРК8 . цркв е­

којом

у прав ља

е пи скоп .

с није рођ с н , В. еп и -, g6 п оs п отомак Ј н аслсд ник .

2.

в. еп-, h ёgеLsthаi водити] грам . До п у н с ко обја­ шњ ење или опис н еке р е чи.

е llеllд има, -ё ж [грч . ер е пd у m а го р ња хаљ и ­

endyma оде ћа]

анат. та нка опна којом

су обложе не можда н е Ш У 'l љ ин е.

1. потом ак ,

прсдстав ник lI ауч н е, ПОЛ И ТИ'lке

иJl и умеТНИ'l ке ш коле к ој и , у н едостатку соп ­ стве них и деја , Ilрим ењује и дсј е и методе сво ­ ЈИ Х

преТХОДlIика ,

уметник .

•

ими тато р ;

е пи -, - грам] п еС II . натпис

н еО РИl ' ИН ,lJIан

еlllll 'ОнскИ.

С IIИl ' рам , -а м [грч .

епегзсгсза, -ё ж [грч . е ре хеgёs i s објаШlbење ,

на , 8 . е пи -,

ep ig lottis , В . е пи -, g l б tt а

јсз ик] а н ат . еласт ична х рскавиц а која затвара

1.

epigramm a н аТ IIИ С,

и а умет ни'lКИМ дел им а,

споме ницим а и сл.

8.

код ста ри х Грк а и Ри мљаи а

2.

н ад гр обним

крат ка духов и та п есма

обично са з аједљ и в им, сат иричним призвуко м.

Сllиграматскii [грч . е рi gга mm а tik 6s ј

8.

crllt-

грамскИ .

441

епиграм ист(а)

еПИЗООII

епиграм ист(а), -ё м, МII . епиграмисти [В .

е пиграмски, -а, -о [В . епиграм] 1. који се од­ носи на е пиграм, који је као у евиграму.

кра­

2.

е пиграф, -а и еll11граф, -а м [ .-рч. epigгaphe, еви-, -граф] н ат пи с у облику сентенције или

цитата, најчешће на почетку неког књижевног дела ИJlИ поглавља ; мото.

бли, споме нику и сл .

•

2.

наТIJИС на кући, та­

епиграфски и епи­

е пиграфија, -ё ж [В . епиграф] помоћна исто­ ријска дис циплин а која се бави проучавањем старих натписа н а камену .

еп идемија, -ё ж ["Р 'I. е рidётiа боравак на 8.

епи-,

de mo s н а родј 1. мед. за разна бо­

лест која се веома б р зо шири и зах в ата вел ики број становника у н екој области, редња, по ­ шаст.

2.

фИ" . брзо шир е ње неке војав е и л и дога­

ђаја. е пид емиолог, -а м, мн . спидемиолози , ,-с н . за еlJидем иологију.

вање локално г анестстика у простор између пршљена и кичмене мождине .

епидурус, -а м [В . еп и - , срлат. duг(a mateг) овојница кичмене мождивс] анат. llOследњи од

грана медиц ине која се бави ИСIll1Тивањем и су­

збијање м еп и дем иј а .

•

СIIIЩСМIIОлошкИ.

и л и у једној ре чеlJИЦИ.

еllизиотомија, -ё ж [грч .

episeioll стидви део

тела, в . -то миј а ] мед . расецање мсђице р ади про­ ширсња изназног дсла порођајlJ ОГ кавала.

епюода, -ё ж [.-рч . так, В . епи-,

e is

у,

epeis6dioll hod6s п ут ] 1. а.

Ј\одатак , уме­ у старогрчкој

тра гед ији д ијало шки део и змеђу хорских

lleca-

н ут, С lJ ореда ll део кuји ј е мањс-виш е самоста­ лан.

2.

мањи, С llореда н догађај у току већих

се од носи н а епидемију ; који им а својства епи­

(на радиј у, телевизији) део, васта­

СПИЗОдl1ст(а), -ё м, м •• . епизодисти (ж . ешlЗО­

1. писац

који у књи­

жеВIJИМ дсшш а н а ро чи то обрађује епизоде.

2.

глумац који игра углав вом спизодне , СГlOредве улоге .

демије .

Сllидерм, -а м = епидерма, - ё ж [ I'р .. . epideг­ та , 8 . спи-, dегта кожа]

3.

вак Иl 'ранс сериј е .

ДИСТКl lља , -ё ) [В . еп и зода]

сшtдеми чан , - чн а, - чно [В. е lJи дем иј а ј који

1.

ш-шт. горњи, повр ­

шински слој човечје или животињске коже .

2.

горњи слој ћелија код биљака.

СIН1ДИД ИМИС , -а м [I'Р'I . cpididYlТlis, в . епи -, и за)llьој страви тестиса, пасемевик .

е ПИД I1Д11МИТИС , -а м [грч .

lB. е п изода Ј

који се односи

н ом; ПРОJlазан, краткотрајан, узгредав, СJlуча­ јан. ј. еlll1ЗОДllа улога

YJlO l'a

ЛИЧНОСТИ која ве

ИJll1 филма .

епизона, -ё ж [В. е пи -, '·рч . z6п ё појасј ,·еон . зо­ н а метаморфозс спољашњег дела камен е коре

cpidid ymis, к . С IНI -,

didymos муда, в . - ити с ] мед. УШl.па е l1ид и д нмиса. СllидијаСКО II , -а м [В . епи-, д ија скоп ] а парат за пројекто вање како дијапозитива тако и

еПИЗОДIIИ, - а, -о

н а епизоду; који није чврсто повеза н с llели­

у чсств ује у основном за п лету сцев ског комада

didymos MYlI
прозирних објек ата.

еШlЗсугма , -ё ж [В . еп и -, грч . zeiigma мост,ја­ рам] ретор . ГlOнављање исте речи у ј едном стиху

збивања.

еllидемиологија , -ё ж [В . епидемија, -логијај

442

дурусу . ј. еrll1дураЈlllа аllсстезија мсд. убризга­

ма. б. у КlbижеВliИМ и сцевским делима умет­

м •• . епидем и оло га [В . еп иде мија , -лог] стручњак

60'1'.

епидурзлаll, -лна, -лво [ Н . спидурус] анат.

три з аштитна слоја кичмене можд ин е.

графскИ .

месту,

гвожђа , там н озелене боје.

који се односи на епидурус, који прип ада епи ­

так, кон ци за н и духо вит, заједљ ив .

8.

епидот, -а м [фр . epidote од I'рч . epidotos пове­ ћан] МННСР . с и ликат калцијума, алуминијум а и

епиграм ] писац епиграма.

lJe-

Земље , где је температура ниска , а прити сци су бочни.

еПИЗООII, -она м [В . епи-,] ЈООЛ . о р ганизам ко­ ји живи на површини или у оргавюм у дрУ l "е ЖИВОТl1ње и у њој се храви , п а р азит.

епизоотиј а

еrll1l1ИКИ О II

епизоот ија , -ё ж [фр . epi zo oti e, В . епи(деми ­

еш,курёјскй, -а, - о [В . е пик у р ејац]

1. који се

ја), грч . zoon живо б ић е] обоље њ е ве ћ е l' б р ој а

од н ос и н а е llи кур еј це и е llИ кур е из ам. 2. који се

животиња од неке за р аз н е болести , сто чн а за­

од н ос и на у жи ва њ е у ч ул ни м з а до во љствима.

спикурејство , - а с В . е llику р е и зам

р аза.

епизоот иол огија , -ё ж [ В . е пи зоотиј а, -логи ­ ја] наука о заразним болсст и ма Дома ћи х ж ив о­

еПltЛЗТОР , - а м [ ф р .

с р едст в о за укла њ ање длака.

сrшшiција, - ё ж [н лат. epil atio , в . е кс - ' , лат. рј­

тиња.

епик, -а м, MI I. еп ици , ГС". м н . с пи ка [ В . е пик а ] епски песник, е пи ча р .

(2).

epilatoire, В . е пи ла ц ија]

'ит внас ] укла њ а њ е дла к а н а телу зај ед н о с ко­ р е ном .

епика, -ё ж, дат. И лок . е пици [грч . epik6s е п ­

епилепсија , - ё ж ['1'ч . e pil cps ia, в , епи- , 'ат­

ски , в. еп] епско п ес ништ во; п о грчк о м с хвата ­

Ь а п е iп уз им ати , х в атат и] мед . о боље ње мозга за

њу један од три ос н ов н а књ и жевна рода, уз л и ­

кој е ј е кар актери ст ич а н губ и так свести и грче­

рику И д раму .

њ е, п ада вица .

e •• iIKa ••T, -а м = спIlка.пус , - а м [ ,шат. ерј ­ canthus од грч. ep ika nthis, В . е llИ- , kanth 6s упю

е пи ле птика = С'IИJlСПТИ"ЗР, -а м [ В. епилеп ­

ока] .нат. полумесе ч аст н абор кож н о г тки ва к о­

т ичкиј о н ај који бонује од е ll иле п сиј е, Гl адави ­

ји прекрива унутр а ш њ и угао о к а.

ч ар.

епилСпТl.К, -а м, М Н . е пи ле пт ици , гс" . МН.

е'IНЛСIlТl"'КЙ , -а, -о и еllllJ.СfIТИ'.311 , -ч на ,

еr,ика рд, -а = Сlll1каРl1 иј у м , -а и спикар­ дйј , -а м [В . сп и -,

'1" '. kа гdiа

срц с] а н ат. с п оља­

- чн о [ грч.

еllitкар п , -а м [ В . е пи - , ГР Ч . ka гp 6s п лод ] бот.

СIlИЛСIIТИЧЗР = СlllIЛ С IlПtК (В . ) Сf'ИJliiј, -а м = СIIИJlИОII , -о н а м [ грч . еруlliоп

епиклеза, -ё ж [ гр ч . epiklcs is заз и вањс , В. спи- , kalcin з вати ј реll. у л и ту р г ији, одн. мис и призивање Светог Духа н а

oC Behe Hc

да ро ве и

ман и

с пи- ,

ellj

КЊНЖ. к р атак e Il CKO-ЮIРСКИ текст у

даКТ И JlСК И М хексамет ри ма .

еraИJlitОН = еПИJliiј (В . )

присутне вернике .

еllикриза, -ё ж

В . е пи ле п с иј а ] к ој и се од­

с ијом .

површински слој ко ре на плоду .

ђивање, В.

epil cpti kos,

н ос и н а е ll инс п с ију, који ј с уз р окова н епил еп ­

шњи слој с рчаног ми ш ића.

['1''1. eplKri s is

еIlИЛО.', - а м, .о н . е п илоз и , ГС II . М Н . епилога

п о н ов н о пр осу ­

k гill е i п суд и ти ]

поновно

1.

[ грч .

epo1 ogos

п огово р , коме н тар , в . е IlИ -, -логј

утв рr)ивање исти н итости онога ш то је р е ч е н о или lIаписано ; по н овно су ђ ење , об н ова к ри ­

шном делу у кој ем се и з н оси О llште разма'грање

тичког посту пка.

и ли се ук ратко о пи сују даљ и дога lрјн .

2.

М Сд. кона чн о обј а ш ње њ с и

утврђивањс јеДIIОГ случ аја обољеља, с обзи ром

lIa

његов

lI aCTa HaK, ток

еrШКУРС lоа м , -зма м [ В . е пи куреј ац.l l . фl1JIOЗ.

тсж н, а

2. IIpeMa ка

ВУН ­

телес ни м

еШtкурсј а ц , -ј ца М , ['1'ч .

MII .

е п ику р еј ци , '·С Н .

Epik6 ure iosj

Епикурове ф и нозо фије .

2.

2.

крај­

н и к у Лти н и , У ста р ој Гр чкој .

Сlll1морфоза, -ё ж [Н . е пи -, - мо р фоза 'ј п р еоб р ажај Иll секта из ла р ве . дсно в а н е ки х

1. ЗООЛ .

реге н срација

о р га ll иза м а у мно жа в а њ ем

IlOвр ­

CIIИll с фРИII , - Иll а м [ В . е пи - , ГР 'l . п ерhг6s бу ­

MII .

1. следБС II ИК

б р егј В . ад реllilJlИII .

еIIИIIИКИОII , -о н а м [ '1'ч . срilllкi о п , В . е п и -, пi­

о н ај кој и уж и ва у

чулним задово љств и ма , сладостр аС II ИК .

2.

ш ин ских h ел ија.

уживањ има, хедон и зам, е lll1 ку рсјство .

епикурёја ца

II ОЗОР'1-

е rIИ -, me letiill б рин уг и сс] нст . д ржавн и службе­

ба тежити с рсћном ж и воту , уз ослобађа њ е од

TYMa'lcIbY

и ли

еllимеJlет, -а м [ грч . cpime letes l'lадзорник , В .

учење грчког фИЛО'ю фа I:: пи ку ра п о кој ем тр е­

гаризоваllОМ

књ и жев н ом

њ и , завршн и дОПllј ај , и ехо) ! у IIИ ЗУ зб и вања.

и ИСХОд.

С'грасти, страха и п р а:'НlOне р ица .

у

1.

КIb Н ж. зав ршни )(ео

ke

победа ј

1. свсчаност

ини "РОСJlава поводом

443

еПИСТО Jlа ријум

ешш ел агија л

победе на ант ичким с портск и м и грам а .

2.

п е­

с ма у славу побед ни ка н а тим и грам а.

еlШСКОlшја , -е ж [ В . е пи ско п ат) ј ом уп равља е пи ско п ; обл и к

е пип елаl- ијал, -а.на м [ В. е IlИ -, гр ч . pelagos море] биљни и живот и њск и о р га ll ИЗ МИ у воде­

ном слоју до кој ег до пир е свеТJlОСТ (до

400

ме­

тара ду бине).

стра ције с а е пископ о м н а ч ел у .

админи­

2. седиште епи­

спископскii , -3, -о [ В . е пи ско п) 1. који се од­

2. к оји се од н оси на епи­ 011'1'. прикази­

скоп 2 А еlН1скопска IIројекнија

ва њ е сл ика и л и пред м ета п о м о ћ у одбијања све­

рати] мед. одузетост ј ед н е стра н е тела.

е П ШIЛСКТl1'lар , -а м [ В . е пип лексија) о нај ко­

тлост и.

еПИСllзд ија, - е ж [ гр ч . ер is р а п пр ивлачити , в .

ји болује од е пигшекс ије .

е пирогеllетскii, -3, -о [ грч . epe il'os ко пн о, • . генетски ] у А

област ко­

ско п ~еписко п овд в о р .

н о си н а е пископ а l .

еrlИlI ЛСКСltја , -е ж [8. еп и-, грч. plettei n уда­

1.

up KBell e

епирогеllСТСКlt

покрети ' ·СОЈ I.

е пи -, s р а п ву ћи) мед . ур о ђ е н а а н омалија мо­ к р аћ н е цев и код м у ш ка рц а која се састоји у из­

једнолични, дуготр ајни п ок р ети Земљ ин е к о р е

ба цив а њу м ок р а ћ е кр оз П ОJlе ђ и н у мушкО! '

који дов оде до ст в а рања ко нт ин е н ата и о к еа н а .

н ог о рlЋ н а, тј. и :шаЗ IIИ от в о р н алази сс на њсго­

е llи с и л оги з ам , -з м а м, е пи с и лог и зм и , ген . МII . еписилог и ззма [ В . е пи -, с и ло ги зам ) лог . за­

вом го рњ ем делу.

еrшстаза , -е ж [ гр'l .

e pista s is заустављање]

кључак који се извод и и з другог, п ретход н о г

611011. с пр е ч а в а њ е

закљу чка.

ством ј еД Н О I- И Ј IИ виш е ДРУ I ' И Х ге н а.

е lll1 с ке псис, -а м [ в . е пи- , гр ч .

skeps is разм и ­

шља њеЈ лик. в иза Н Пlјск и т и п и ко н о гр афског приказа БОГО Р ОЈ1И це .

епис коп l , -а м [ гр'l .

н адзо рни к , в .

владика.

еП И С КОI1 2 , - а м [ в . еп и - ,

-CKO (1 )

TeXII .

о п тич ка

них IIредмета н а ек р ан; у п . д itјаскоп , еrllt д ilја­ скоп.

С lIи скоrliiJlаll , -л н а, -л н о [лат. epi sco pa li s, в . епископ 1] А

1.

2.

који се од н ос и н а е пи ско п е , е пи ­

кој и се од н ос и н а ан гли ка н ску цр ­

Е пископа Л llа

наз ив (до

1976.

протсстаllтска

црква

год ин е) за Е пи ско п ал н у црк ву

у Америци , н еза ви с н у од А н гл икан ске цр кве,

која признаје б и ску п е као н о си о це хиј е ра р х иј ­

СlI и с копализам , -зма м [ В . е пис ко п ала н]ј ед­ на од хришћа н ск и х вер оис п овест и , учење про­ тестантске еписко п ал н е цр кве .

eIIltCKO ll iiT, -ата м [лат. ep iscopauls, в . еШI ­ 1 служба , част и достој а н ство е п и ­

скоп ] ре1l.

скопа или БИСКУ ll а.

444

epistax is, в . епи-, s tа zеiп

ј и се однос и на з н а њ е и л и саз н авање.

еllистеМОЛОГltја , -е ж ['1>'1 . ep iste lll i:: з нање , в . о рија саз н а ња .

• еШlстеМОJlошкii.

С IIИСТИЛ [ грч . е рi sry li о п , в . е пи - ,

srylos стуБЈ

= зрхитрав ( В . )

спистола, -е ж [J'UT. epi sto la од грч . episto le 1. писмен а пору­

пи смо, в. с пи -, s tе ll еi п слати]

ка , II ИСМО, п осла ница; ч еста књ и жевна форм а у а нт ич кој и р е н еса н с н ој књи же вн ости.

2.

н азив

за а п остолске п осла ни це у Н овом за вету .

3.

цркв . део ми се који обухвата чи тање апостол­ ск и х п осл аниц а .

еПИСТОJlар в . спистолаРltјум .

еке власти .

бискупа.

еllистзкса, -е ж [ грч .

кашъати] мен. к р ва р е њ е и з н оса .

-лог ија ] фШIOЗ . н аука о споз н ај и ствар н ости, те­

справа која служ и за пр ој е кто в а њ е н е про з ир ­

кву.

фу н к циј е ј ед н ог гена под деј­

СlIисте~НI'lкii , -а, -о [ грч . epistellle знање] ко­ episkopos

епи- , - скоп Ј цркв . в рхов ни п огла вар е пи с ко п иј е ,

скопију.

110)[-

2.

ску п св и х е пи с к о п а ил и

СllистолаР3l 1 , -рн а , - р но [JlaT. е пи стола )

1.

epistolaris, в .

кој и се од н ос и н а еП Н СТОЈЈУ , који

и м а обл и к е ПИ СТQJ l е .

2.

к њи ж . кој и ј е Ilи сав у ви­

ду п р е пи с ке и зме ђ у две или виш е ЛИ'IНОСТИ.

Сllистоларltјум, -а

(HJlaT. e pisto la riulll]

и

1. peJl .

еlllfстоларiiј , -а м

К ЊИI 'З у којој су забе­

Jlеже н е б и бл ијс ке п осла н ице , зби р ка библиј-

Сllифощ\ ма

епистолографltја

ских посланица .

преписка, скуп писама неке

2.

личности или д всј у познат и х л ичности.

еrlИстолографија, -е ж [В . епистола , - графи ­ ја]

1.

вешт ина саставља ња пи сама, нарочито

оних зва ничних или са уз виш е ним садржајем.

2.

писање писама као књижевни род.

што је накнадно ство рено на већ постојећој

Сllисција , -е ж [нлат.

Ep iscia

од грч .

episk ios

засенчен] бат. биљка порекло м из Америке с

длакавим л ишћсм и црв еним или белим цве ­ товима.

ника и л и верника , а састоји се у п осту, изврш е­ њу те шког задатка и сл.

СIlИТОМ, -ама м = епитома, -е ж [гр", epitome жети прс,-лед, сажетак , рез им е.

l в.

епитрахiiљ, -иља м

ег,и- , грч .

trachclos

ка . извезе на трака са и з резо м за главу кој а се носи приликом обреда.

епитрйт, -~\Тa м [грч .

cpitritos ј

м етр . ч етворо ­

сложна песничка стопа састављсна од три дуга

е llиталам, -а м = С ШlТаJlамиј , -а м [грч . свадбе на

брачна лож ница]

песма ,

В.

епи-.

1. ста рогрчка

epitt11alamos

свадбе на несма

коју је певао хор пред л ожницом младенаца .

2.

муз . назив за компози циј у све ',ано, ' ка ракте р а .

спитаJlамус, -а м [В . епи -, таламусј анат. део мозга иза таламуса, у коме се налаз и х ипофиза .

епитаф, -а м, мн . - и ['-рч . ни , 8 . епи-,

taphos

epitapl1ios

надгроб ­

,-роб] натпис на наДl--робном

споменику; надгробни с поменик.

еlllпсза, -е ж [ грч. поставља њ е]

1.

слога на крају речи .

epithesis

грам . д одавање гласа и л и

2.

и једног кр атког сло,-а.

епiпроп, -а м [грч . e pitгop os, в . епи- , tгереiп упраВЉi:lТИ]

мед. ортопедско испра­

еllllТропија, -с ж ['-рч .

еlшфаllија, - е ж ['-рч . е рiрhапеiа објављива­

спителиза ција, -е ж [В. е пител] м ед.

1. ства ­ 2. х ируршка

трансплантација е питела.

еllИтел иом [В . еп и тел , -ом] мед. тумор епи­

епител нй, -а, -о [В. епител] који се односи на

рел . долаза к С паситеља м еђ у г'редставља су­

штину пр аз ника Богојављење. а у католичкој цркви прославља се долаз ак тројице краљева

3.

фиг. изненадно откриће ,

про светље ље.

еl1ифсномён, -е н а м [в . епи- , фе ном е нј

1. фи -

споредна. ПР ОllраТ\Ја п ојава која н е утиче

на главно зб ивање .

м ед . у з гредна. според на

2.

нојава код н еке болести.

е н и- ,

ph yesthai

растиј

1.

epiphysis

израсли н а. в.

а нат. е ндокрина жлезда

која се налази у горљем делу МОЗ ' Ћ и утиче на

epithetos Домет нут, в . 1. Ј 'ИНГВ . реч или израз

(придев. им е ница или с ин та гма) којим се бли­

2. фам.

части завршетак дугих костију; у н . дијафИза . еllифiiт, -ита м (IIJНlТ.

епител, који припада епителу.

же одређује неки појам .

у ста р ом ве­

развитак полних функција у организму . 2.јабу­

тела.

еllитёт, -ета м [грч .

2.

људе, у I,равосла вној '!ркви

спифиза, - е ж [,-р', .

спитеJlијум, -а и спИтёЈ IИј . -а м в . е пител.

1.

ку објава божанства; долазак императора у

1103.

рање е питела при зарастању ране.

2.

epitropeia , в. епитроп]

ље . в . епи -. рhаiпеiп показивати]

брадав ица] а н ат . површински слој коже и

СJlузокоже .

имања . надзо рни к.

у права црквене имовин е .

новорођеном Исусу .

еllИТСЈI, -а м [111'"". epithelium, в. епи -, '-рч. the-

епи-, tithепа i ста вљати]

1. управитељ

ист. држ ав ни службеник у старој Грчкој.

ПРОВИlщију .

додатак , в . епи- .

в љање н е ке телесне мане.

le

епи -. time

врат] "рКВ . део одсжде правосла вни х свештени­

град њи , надградња.

thesis

8.

и з вадак . 11 . епи -. rеmпеiп ссћи] кратак и з вод, са­

е пиструю'ура, -е ж [В . епи -, структура] оно

ha1 amios

СlштilМltја, -с ж ["рч . epitimia,

казнај иРКII . казна која се прим ењује н а свеште­

погрд ни назив .

epiphyta,

в . епи -, -ф ит]

бат. биљка која расте на другој биљци , али од ље нс узима х р ану.

епифонема, -е ж [грч . ерiрh6пеmа , к . епи- , фон емај сфектн а зав ршна мисао н а крају и зла-

445

е П УЛIIС

е пифора

I'а њ а, з ав рш а в а њ е н е к е беседе реТО РИ'IКИМ ус ­

е пифо р а , -ё ж [грч . е р i рh опi , в . е IlИ -, - ф о р( а) ј

1.

кљ " ж. Il о н а вљање ј едн е р е чи I1J IИ l -р у п е рсчи

н а к рај у уз аСТО llНИ Х сти хо в а и л и р е ч е ница .

2.

е пи х орски , -а , -о [гр'•. epichorios, в. епи - , chora земља, област] који прип ада ј едн ој зе­ мљи и л и ре гији .

•

е llИ Х О Р СК И култ а НТРО Il . ло­

су нђ е р ] м е ка н а СУII ­

ВJlа к ана.

СП О I. ИМ, -а и e .-I О н Йм, - има м [ грч . еРОПУl1l 0S који дај е им е, в . е Il И - , - о ним] в а.на год ин а .

С ll lщ ё){Иј у м , -а и еПИl1ёд иј , - а м = с пи цсди-

011, -о н а м ["1''1 . epikedcioll, Б. е пи -, kcdos туга] КЊ " Ж. lleCMa кој о м се глас н о жал и за н е ким и л и н е чим , тужбал ица , јад и ковка .

с шще н тар, -l-р а м, М Н . ё пице н три , ге н . мн . ё пи це н та р а ["Р'I .

epikelltros

који ј е из н ад це н ­

l-ра, В . е IlИ - , ke lltГO Il ср ед и ш те ]

1.

гeOJl . место н а

Земљ иној пов ршини н е ll ос р ед н о изнад жа ри ­

шта зе м љотреса .

1.

И СТ . У а н т ичк ој

2. Ф " г.

место и л и та ч ка и з кој е

се ши ри н е ки пр о цес , од нос н о

еП ИI\IIКЛ, -кл а м [гр'•.

lloj aBa.

epikyk 10s,

о н ај к оји даје им е чем у, п о коме

2.

ј е н е што и ме н о в а ~lO .

•

е п ОIIII МСКИ .

е ll о п сја , - ё ж [ фр . е ро р ее од грч . ска п ес ма од

кал ии к улт.

epos е п , poieill

epopoiia еl'l ­ 1. КЊ I1 Ж. ве­

чини т и]

л ики е п с ки с п е в о и сто риј ск и м И Л И м и толо­

шким до га ђ ајим а .

2.

дуг и ни з

н е забор а в них

догађ ај а; уз будљ ив о , судбо н ос н о и сто р иј ско р аздобље .

с п ос = с п (8.)

е п оха , - ё ж , дат. И JlOK. епоси и епохи L.1'Ч .

epoc11e 1l 0Jlожај з везда, в. е II И- , echeil1 држати] 1. дужи и сто р иј ск и п ери од. 2. гeOJl. р аздобље у и сториј и Земље . 3. астрон . п ол ожај од КОI'а услов н о 1l 0ч иљ е д а се р а 'l у н а к р етањ е н е к ог ~I e­

в . е пи - ,

к ру г] астрон . ист. к р у , ' чији се ц е н та р к ре­

ћс п о об им у д р угог , ве ћ ег к р уга : н аз ив з а

IlYTa-

њу II ла нста у геоце н т рич ном П ТОJl о м ејево м с и ­

бес ког тела.

CIIOX3J1a ll , -Jl н а, -ЛliO

[ В . е по ха ] који дај е обе­

л е жј е е п ох и , в рло з н а ч аја н , з н амен и т .

е пр увета , - ё ж [фр .

eprouvette IlpeMa е ргоиуег

Ilр обат и ] ста КJlе ни суд у обл и ку цевчице који

стему.

е ПИЦИКЈ1 0{lДа, -ё ж [В . е пи -, Ц И К ЈЈО -, - и д(а) ] геом . крива л и н ија кој у Оllисује јед н а тачка н а обиму кр уга који се котрља с а с п ољ н е стра н с ј ед н о г н е ll О М ИЧ НOI ' кр у га.

се У П О'I-ребљава у хе м иј ск и м а н а.Jl и з а ма и огле­ д и ма .

еПСИЛО II , - а

1. зав ршн а lleCMa кој у после С1-ро ф е

lleTO

спски , - а , -о [ В .

и а нти строф е у стар о грч к и м драма м а изводи

пр ете ра н о н ост и .

код Хо ра циј а у којој

н а и з мени чн о долазе кра ћи и дужи ст и хо в и.

е П ОКСII - смоле , е п окс и - смол а ж, мн . е роху, В . е IlИ -, е Н ГЈ1 .

(Е) ] н азив за

[ е Н ГJl .

ell] 1. кој и се од н оси на ell, ell a; хе рој ски , ј у н а ч ки . 2. о пшир а н , р аз ву ч е н , са IlYHO lI ој еди ­

кој и и м а обележј е

хо р . 2. врста л ирске

lleCMe

" ['1''1 . epsi1611

сло в о грч ког ал ф абета , к ратко 11; у п . ста .

е пода, -ё ж [грч , epod6s Ilрип ев, В. е пи-, ode пссм а] КIb" Ж .

epol1gc

Грчк ој н аз ив за особу чији м се им е н ом оз н а ч а ­

мед . лу ч е њ е суза.

kYk10s

еПО II Ж, - а м [ф р .

ђ е р аста т к а нин а од прир од ни х и син теТ И ЧКl1Х

кл ик ом.

е II СОМИТ, - а и епсомит , - ита м Lп р е м а е н гле­ с ком гр ад ић у

EIlCOM Y (Epsom),

где с е lI алази у

к и сео ни к ] хсм . fl О­

локал н ој ми н ер ал н ој вод и] " "Н СР . м агн езију­

ли м е ри в ел ике тврдоће кој и су ОТIl О Р Н И на в и ­

мо в сул ф ат хе птах и др ат, мин е рал , безбојни

соке те мп е р ату р е , а ко ри сте се к ао ле ll ак и ли з а

кри стал који се у п отребљав а као п ур гат и в , I'ОР­

лаки р а њ е .

к а со.

oxy(gelle)

еполета, -ё ж, ге н . мн . еполста [ ФР .

IlpeMa epatl1e р аме ]

ми са оз н аком чин а .

446

epatl1ette

Б ој . на р аме н и ца н а у ниф о р ­

еI I УЛИС, -а м [ грч .

cpotl1 is,

8.

еп и - ,

ou1on

дё­

с ни] м ед. бе ни гни тумо р , ме к а ни и з ра ш тај на дес ни ма.

еРГОlIомиј а

еП УЛОII И , -а м , МII .

[ JlaT.

epulones] ист. у стар ом

Рим у, све ште ници кој и су обављал и обреде то ­ ком жрт в е ни х го з б и IJ осв е п е ни х Јупи тер у и друг и м бого вима .

ера , -ё ж, ГСII . М I I . ер а

..

аега]

[K3CHOJlaT.

1.

вр е­

нова ера и ст. р а ч у н ање год ин а

од Х ристо во г рође њ а.

доба к ој е се одл и куј е

2.

крупн и м п ро м е нама , до га ђ ајим а и сл.

3.

гeoJl .

н ајвепи време н с ки одсек у геоло гиј и , кој и се дели н а п е ри оде .

ер а в

8.

хераво

е рад июi ција , - ё ж

L8.

ер аД Иl(ир ат иј мед . п от­

пу н о у ниште ње у з роч ник а за р аз ни х боле сти.

ераД ИЦlt р апt , ер ад iщир ам , цирају сврш. И н сс врш .

[ 1IaT .

в. екс- ' ,

1. м сд.

radi x

ко р е н ]

3.

ерг 2 , -а м [ а р . Д1фU1 .

н а ра стој ању од

1 цен ти ­

' erg, књи жевно ' iгq] гсо гр .

егаd iсаге иско р енити , ун иш т ити, у ништа­

в ати уз р о чник е за р аз н их болест и .

2. ф и г .

и стр е­

е р а р, е р а р а

.. [лат. аега гји m , п р ема aes б р он ­ 1. држ ав н а и мо вин а, д р жав н о доб р о ;

с в а мате риј ал на доб р а кој а су у др жав н ом вла ­

е н иштву; трезо р, р из н и ца , држа вн а бл агајн а.

2.

lI a-

ГJl а гола , н а р о чи то у ка вка с ким ј ез ицим а .

СР l оела, -ё ж Lтур . 11ergele од п сре, ~ a г мага р ац , gele стадо ] 1. "росто р н а коме се уз гајај у коњ и, 2. ч о п о р , крдо , м н о штво к о њ а . 3. ф и г . в иш е ску­ п о це ни х (06. тр ка ч к и х) ауто м оБИJl а у В Jlас н и­ ш т в у ј ед н ог ч овека .

ерго всз " .

8.

еl'З ерцйр .

L"aT. el'go] даКЈ l е , према томе , CTO I'a.

срго- L грч . е l'gо п р ад] као пр в и д ео р е ч и оз н ач ава о н о ш то се од н ос и н а р ад , д еЈ IO .

ергоБИЦИКJI, - а м, м н . ергоб ици кл и , гс" .

M II .

errata,

м сд. у ч в рш ће н , н еп ом ич а н б ици кл н а ком е се ок репу п едале р ад и ст иц ања ко нд иције и ли у о квир у м ед иц и н с ки х пр е г леда .

ергограм, -а м [ В . е р го-, - гр ам ] гр а ф ички приказ р езултата н а е р гогр аф у .

д р жава к ао н ое И Jlа ц имо в инс к ог пр а в а .

[ Jl aT.

ёргатив, - а м [ гр ч . егgа tёs р ад ни к ] Л ИН Г 8 .

цеж који м се и з ража lJа и звор р адње п ас и вн ог

ергоб иц ика.на и е р гоб ици кла [ Н . ер го -, биц и кл]

искорен и т и , и е корењ и ват и .

ерата с М Н . ИI IДС КЛ .

Саха ри .

СР I'Зецир н е п р .

л. М Н . ер ац и ­

б и ти , истр ебљават и , у ниш ти т и , у ниш та в ат и ,

за, н овац]

1 д ина

м етр а .

п е шчани де о п уст ињ е с д ин а м а, прв е н ст в е н о у

ме н ско р аздобље с н аз н а ч е ни м поч етко м р а чу ­ н ања годи н а;

оба в и с и л а од

пр ема eгraгe

ергограф , -а м

[8. ер го - , -гр аф]

а п а р ат з а ме­

грешити ] шта мпа р с ке гр е ш ке; с пи сак штам ­

р еље р ада к оји и з врш е м иши п и у Jlабо раториј ­

п а рск и х гр е ш а ка који оби чн о долаз и н а к рај у

ек им услов им а ,

кљиге.

ергол огија, -ё ж [ В . ерго- , -лог иј а ]

е р :пича lt , - ч н а, - ч но [л ат.

errati cus

п р ема е г­

1.

пр о у ч а­

ва љ е људског рада р ад и побољ ш ања пр оизвод­

га ге лутат и ] н е п остој а н , н еетал а н , н е р едо в а н ,

ње.

Jlуталачки;

мате р иј ал н е произ в од е ч овека .• ергОJlошкii .

..

е ра тичне болести мед. БОJlести

које се јављај у с вр е м е н а на вр еме, н е р едо вн е , атипичне бол ест и .

господари , ВJl асници] покр . ве шт, с п особа н ч о­ в ек; мај стор , стручља к .

с рбијум , -а и с рбиј, -а м [ ил ат. е гЬiпm] ХСМ . маља , с им бол Ег , атомски б р ој

м, МН . ергов и [ грч .

д ин ица за р ад у

ергометар, -тра м , м н . ё р, 'О М етри , ге н . мн . ёр­

[8. е р го-, - м ета р]

м ед. у ре ђ ај за м е ре њ е

и з в рш е н о г р аца м ишиП а .

ергометрија, - ё ж [ в . ер го-, - метрија] мед. м е р е њ е р ада м ишић а ,

хемијски еле мен ат, метал и з гру п е р ет ки х зе­

, -а

" итро " . гр а н а ет н олог ије која пр оуч а в а

го м ета р а

ербаб , -аба М [ту р . е l' Ь а Ь , егЬ а р од ар . МII . а гЬаЬ

е рг'

2.

68 .

ergon

СРГОlIомија , -ё ж [в . ерго- , - но м иј а ] н аУ'l н а д и с ци пл ин а кој а пр оу ч а ва услове за р ад , н асто­ ј епи да УСКЈl ад и про изв од н у ср ед и ну и ма ш ин е

р ад] ф и з. ј е­

CGS систему , једнака р аду

који

с чов екови м п с и х ички м и ф и з ич к им м о гућн о­ ст им а и о брн уто .

447

еритромiЩИII

еРI'(НIOМСКИ

еРI'(НIOМСКИ , -а, -о

[8.

е р гоном иј а ] који се

односи на е р гоном ију ; кој и омогу ћа ва лак ши

н еПI у незгодним с итуа цијам а, у н е п оз н атом д р у штв у и сл .

рад, у складу са захтевима ергономије.

еРI'осте рол, -6ла м

[8. ергот, сте р ол ]

ерзак , -ака м [тур . e rza k од а р . м н . arz1iq] '!ОКр . хем . сте­

х р а н а , јело , намир нице.

р он кога има у квасцу и многим б и љкама, а ко­ ји под дејство м ултр аљубичастог з рач ења пр е­

ерзац , -а м

л аз и у витамин О 2.

Ersatz] з аме н а за н е што; о н о

ерзовал, ерзохаЈ1

е ргот, -а м [фр . ergot]

1. 601'. ра жан а главница

(CIG\Iiceps рuгрuгеа) . 2. вет. оток н а колену ерготаМИII, -ина м

[8. е ргот,

коња.

ам инј фарм. ал­

кал оид који се употребљава против мигреl1е и

[8. ер гот]

арзохаJl .

8.

еризiшеJl, - а м [' ·рч .

erys ipelas који им а цр ве­

ну кожу ] м ед. за р аз на болест која нап ада кожу, слузо к ожу, 1l0ТКОЖНО ткив о

И орган е, ц рв е ни

вета р.

д ру ,' и х васкуна рни х главобоља .

СР I'отiпам, -зм а м

[II CM .

ш то замењује пр аву ств а р .

ерир в . харир .

м ед. ТP0loJaIbe р а­

ж аном главн иц ом.

ерист(а), - ё м , м " . с ри ст и = CpilCТll'l ap, -а

[8.

е Р ГОТ ИII , - ин а м [в . еР"ометринј фарм . анка­

еристика]

р ас пр авља .

1.

2. фИ Jl ОЗ.

"ри стал иц а ста рогр чке мс­

л ои д ража н е глав нице кој и се у мед иц ин и упо ­

га рске фИЈlOзофске ШКОЈ I С којај е lI о с еб н о

тр ебљава за заустављањс крварења.

~аJl а склоност ка р асп р а~љању , пол е ми сању.

е р е КТИllаll, - вна , - вно

[8.

е рекција ] који се

cpeKrop, -а

м [ В . с р ек циј а ] шшт. мишић под и ­

Hel'O-

Cpi1cТl1Ka, - ё ж, дат . И Ј IOК . С Р ~IСТ ИЦИ [ гр '•. е гј ­

stike

од н о си на ереКЦ ИЈ У .

..

онај који воли да се "р с " и р е,

tесhлё вештина у пр епи р ању , пр ема

erize-

iп свађати се] вешт ин а п р е пирањ а, П ОЈ l ем и са­ ња , р асп рав љања .

за ч , У Сll р ављач .

е рскција, -ё ж [11ат. erectioj фИЗИОJl .

1. под и з а­

еристичар = ерист (в . )

ук рућ ивање,

ерiпём, - ем а м = еритсма, -ё ж [гр ч . e ryth iБm a

на б рск н у h е мушког 110Л Н ОГ о рга н а услед сек ­

р уме нино] мен . н аз ив за раз н е в р сте цр вен и ла

суал н е надражености .

н а кож и .

ње , узд изањс (м ишића , длака).

2.

е р ем ит, -ита м [Jlат. еге Пlitа од грч . е l'ё Пlitёs

сритремија, -ё ж

[8. е ритро- ,

- емија] мед. п о­

од е гёПlОS пуст] усамље ни к , пустињак , и с п о­

~eћaњe броја цр в е ни х

с ник .

прек оме рне активно сти коштане сржи .

е ремiпоријум, - а и е ремiпориј, - а м

крвни х з рн а ца услед

[8. ер е­

еритризам, -зма м [ В . е ри тр о -, - из а мј п ој ава

ми т] " ст. усамље н о место н а које се повла ч е

да се у н а роду чији су IIр ипадници ин а ч е црн е

х ришћ а нски е р емит и , пустињачк и дом .

косе р а ђ ају особе са црве н ом ко сом .

е р е n С ИII, - ин а м [гр'•. е ге iреiп обарати , рас­ ки дат и] фИЗ '1ОJI . е нз и м слузокоже та н ког цр ева који разлаже п роте ин е .

1.

ely thr6 s

црв е н] као пр в и део

ер~tТроБЈ1аст, -а м [в . е ри тро - , гр ч.

е р ети зам, -зма м [грч . е ге thi S Пl 6s , В. е рети­ ч а н]

еритро- [грч .

СЈ10жеНlще з начи : који је цр ве н , црвен е бој е.

м ед. , IlC II X. уз н ем ире н ост, р аздра жљ и ­

во ст; преосс тљивост н еког орга на и л и тк ив а .

е р етичаll , - чн а , -ч но ['1Ј Ч .

c retheill др аж и т иј

Il С И Х. у з немирен , р азд ражљив .

е р еТ ИЧIIОСТ, - ости ж [в . ерt.,'т ичанј IlСИ Х . н е­ мир , повећ а н а р аздражљивост, узбу ђ е ~IOСТ.

blastos

кл ица ј фИЗI1ОJI . ћелије из којих н астај у цр ве н а крвна з рнц а .

ерltтробластоза, -ё ж [ В . ери тробласт, -оза] мед. при суст в о еритроБJlаста у к р ви .

еритроза , -ё ж [ В . е ри тр о- , - озај мед . ни ло коже и слу з нице .

2.

1.

цр ве­

бујање т ки ва кој е

ства ра црв е н а к рвн а з рнц а .

e reLlthos црв ен и ло ,

СРИТРОМИЦИII, - ина м [В . еритр о -, грч - Пl уkёs

В. фобија] страх ст идљ и в их особа да ће П ОЦРloJе-

гљивица] фарм . макрон и дск и а н т и биот и к доб и -

е реутофОбltја, - ё ж ['1ЈЧ .

448

ероти

еритропоеза

јен из културе

Streptomyces

eгythreus , делује

парку неке феудалне резиде нције , намењен од­

против већине инфекција изазваних грам-по­

мору.

зитивним бактеријама .

који је основала Катарина П , са светски чу ве­

ер итропоеза, -ё ж [В . еритро-, гр'! . poГesis стварање] физиол. производња , развој и сазре­ вање еритро цита .

(Ермитаж) му зеј у Санкт Петербур гу

ном колекцијом слика.

ерогатор, -а м [1Iат .

erogator] прав . изврши лац

послед њ е вољ е.

еритропси ја , -ё ж

[8. еритро-, грч . 6psis гле­

дање] мед . поремећај чула ви да услед кога се

све види у црвеној боји .

еропiција, -ё ж [л ат. erogatio] пра8 . издавање , исп лаћ ивањ е; дељење, подел а.

ерогёll, -а, -о [В . ерос, -ге н] секс. који из аз и ва

еритрофобија, -ё ж [ В. еритро- , -фобија] псих .

3.

или подстиче љубавну пожуду , којије осетљ ив

ирационални страх од црвене боје и

на сексуалну ст имулацију ; & ePOl-ена зона ме­

предмета црвене боје, ч есто повезан са стра­

сто на људском телу које ј е осетљиво на сексу­

хом од крви.

алне надражаје (миловањем, дод иром , љубље­

1.

2. в . ереутофОбија.

еР И ТРОХЈlOропија, -ё ж [В . еритро- , грч .

chlo-

r6s зеле н, брs око ] мсд. способност да се види

њем и сл . ).

еродирати, еродирам, сврш. и несврш . [1Iат.

црвено и зеле но , ал и не и пла во и жуто .

ер ит роцити, еритроцита м, МН . , ј д. еритро ­ цит, гсн . еритроцита [В . ери тро-, - цит] 6иол . цр­

erodere]

3.

11 .

р азјести , разј едат и , подло ка(ва)ти.

ёрозиваll, - вна, - вно [лат. erosivus] 1. који врши ероз иј у, нагриза , р азара .

вена крвна з рнц а.

ер и троцитбза, -ё ж

[8. еритро- , - цитоза] м ед.

ненормално повећан број црвених крвних зр­

ер итроцитометар, -тра м, еритроцитоме­

2.

који ј е настао

дејст вом еро з иј е. ерозија, -ё ж [лат. гристи]

наца.

ерод ирају

MII.

изаз(и)вати ер озију ,

1.

erosio,

према

површине деловање м воде, ветра , леда и сл.

три, ген . МII. еритроци то м етара [В. еритроцити ,

теХ ЈI .

-метар] инстр у м е н т за мерење еРИ'гроци та у

елеК'грицитета ИНИ атмосферских појава .

крви .

површинско

ерке р , -а м [Н СМ .

Erke r] арх "т. истур е ни део,

избочина на фасад и куће И!ЈИ н а углу, с IIРОЗО­ рима

на

свим

стр а нам а;

продужење

у нутра ­

шњег просто р а, до ксат.

из­

erodere

I'еол. разарање и одношење Земљи не

ткива.

4 . фиг.

о штсћењс

коже ,

3. мед .

слуз нице

или

слабљење, кварење, пропадање.

ероико ПРИ1l . [итал . е гој со ј муз . ј у нач ки , хе­ рој ск и .

ёрос, -а м [11''1. егоs љубав] 1. (Ерос) м итОЈ' .

еРКО IIД ИШII, -а м [ ен гл . а iг-со пditiопеd кли ­

грчки бог љубав и , Афродитин с ..... .

2.

(Е ро с)

матизован] сп рава за одрж авање угод н е, уме­

аС"I1'0Н ' им е једног од астероида.

рене температу ре в аздуха у просторији , кл и ­

бав, похота, сексуал н а пожуда .

ма-уређај .

анализи н а ч ело живота и стварања , л иби до.

ёрл, -а м [еНГ1l . еаг 1] плем ићка титула у Ен­ глеској, гроф .

авио нски превоз путника, обично с

сница .

2.

1.

4. ПС '·I Х.

у пси хо­

вештина

1l0стављања

Ilитања ,

ermitage

од

ermite

еротематски, -а, -о = еротематички, -а, -о

[гр', . ег6tёmа питање] који се изводи у облику Ilитања и одговора, д ијалошки , р азгово рни .

организовани м тури стичким боравком .

стињак]

телесна љу ­

сп р ет но ст у И С llи т ивањ у.

ёР-ЈIit фт, -а м [енг. airlift, према а јг в аздух ,

ермита ж, -ажа м [фр .

3.

еротемiпика, -ё ж, дат. И лок. еротематици [в . еротематск и]

ерлав в. хе рлав.

lift дизање]

2.

разарањ е површине пред м ета деј ством

пу -

пуст ињ а ко во пребивалиште , и с по­

мали барокн и дворац и л и павиљон у

ероти, е рота и ербти, ер6та м, мн . [гр ч.

tes]

ero-

митол . у старогрчкој митологији Л ИКОВИ у

пр атњ и божанства љубав и.

449

есёј

еротизам

еротизам, -зма м [В . еротика] еротска при­ влачност; е ротски дух; еротско расположење .

еротиза ција, -ё ж [В . еротичан ] придавање еротског смисла неком поступку , делу или раз ­ гово р у; наметањ е еротских тема .

k6s

љуба вни]

чулност , љубавна страст, сла­

1.

erkck] rlOKp . мушкарац, му­

ерћеЈшје, ерћелија ж, МII . [тур .

ersekli] заст .

назив за врсту тока .

ерудит, -а и ерудит, -ита м [нат.

еротика, -ё ж, дат. И ПОК . еротици ['1>Ч . erotiдостра шћ е, љубавна пожуда.

ерћек, -а м [тур . шко ; мужјак .

eruditus, в.

ерудиција] онај који има е руд ициј у, образован човек , У'lењак, з налац.

љубавна п оези­

ерудитаll и ерудйтаll, -тна , -тн о [В . срудит]

ја; ерот ична тематика у књижевност и и умет­

који ј е зас нован на ерудицији, учен , широко

2.

ности.

образован.

еротича ll , -чн а , -чно = еротичкй , -а , -о =

еротскй, -а, -о [грч . erotik6s љубавни, в . ерос] који сс односи на еротику , љубавну страст, страстан , lIожуда н ; који пева о чулној љубави, страсти, љубавни.

еротограф , -а м [ В. е ротика, -графј онај који

еРУДlluија, -ё ж [лат.

eruditio] ученост, вели­

ка образованост, широко з нање , н ачитаност.

еруктаltија, -ё ж [пат.

eructatio] мед. IIОДРИ­

гивање.

еруктирати, еруктирам , сврш . И н есврш. [лат.

пише дела е ротске садржине .

3. л. МН . еруктирају eructare] мед. подригнути,

подригивати.

еротогрзфија , -ё ж [В . еротика, -графија] књижев ност која се бави е ротиком као битном темом.

сруптйваll, -вна, - вно [фр . егшnреге избити, про в р ет и]

eruptif, према нат. 1. I'еол . који је на­

стао ерупцијом , који је вулкан ског IlOрекла,

еРОТОJlЗJlи ја, -ё ж

[8 .

еротика , -ла.l1 ијај

IICf1X .

в улка нски , магматски .

ф иг. који лако IIлане,

2.

гово р са се ксуал ном те матиком који има за

н агао, необ узда н , експлозиван.

циљ појачавање сексуалног узбуђења .

пропраћен осипом , који настај е избијањ ем (на

еротологија, -ё ж [В . еротика, -л огија] проу ­ чавање е ротике .

• еротОJlОШКЙ .

еРОТОМЗ lшја, -ё ж [11>'1 . егоtоmаПlа , в . ероти­ ка, -ма нија] пс и х. љубав но луд ило , обузето,-"Г еротск им

осећањима ;

пренаглашени

IЮЛ НИ

eruptio ј 1. геон . излазак ла­

ве , вулканског камења и гасова кроз кратер вул ­

кана .

пати од е ротоманиј е.

2. фиг.

нагло изб ијање , излива ње неког ја­

ког осећања; и зл ив , провал а вљеlbа).

3. мед.

IIИМфОМЗ lJltја .

пи смо, похв ал ница .

еротика, - патија] оп­

шти наз ив за абнормалности

IIOJ/HOI'

н а гона .

е ротскй = еропtчан (в . )

Ерстеду ( Н. С.

Oersted, 1777- 185 1)]

ссаll

11 .

tana'i]

физ. ј еди ­

ница јачине магн етс ко г поља .

-

одуше­

senai оно

I IOКр . похвално

хссаб .

еса llипt в . хесабити . есзул, -а м , MII . - и [туркм .

е рстед, -а м [пр ема да нском физич а р у Х. К.

беса,

есаllија, -ё ж [в ероватно од тур . што садржи похвалу од ар .

[8.

(-

ос ип , пој а ва црвени ла на кожи.

прохтев, сексуал н а незаситост; у п . саТllријаза ,

еРОТОllзтија, -ё ж

мед . који је

кожи) .

ерупција, -ё ж [лат.

е ротомаи, -ана м [В . еротоманијај о нај који

3.

esaul] ист. коњички

капетан у р ус ким коза'IКИМ војним јединицама (пре Револу ције) .

есёј, есеја м [фр .

essa i, с нгп . essay покушај ,

epfia ll , -а на м [тур. erkan од ар. мн. а гkап , јд. rukn део, члан] ПОКр . 1. веће, саветовање . 2. члан већа, већник, саветник ; углед на л ичност. 3. де­

оглед] краћа расправа о н еком ж и вотном, на ­

лови намаза (молитве).

студиозно .

450

учном ,

књиже вном

ил и

уметнич ком

питању ,

писан а ј ас ним и течним стилом , али озбиљно и

ескаllизам

ессјист(а)

ессјист(а), -ё м , мн . есејисти

[8.

есејист ика , -е ж, дат. И ЛОК. есејИСТ ИI1И [и .

drilla] (8- I 2

LB. есејистика] који се од­

н оси на есеје, есеј исте или есејистику.

авиона) за извршење мањих тактички х

ескiЩРОII, -она м [фр .

escadron] 80ј . основна

тактичка и формацијска јед иница коњице, и ли ОКЈlOпно-механизоваllИХ снага, која одгов а р а

ссёll, -е на ж [грч . ЕssёПОl, нејасног порекла]

чети у пешадији .• ескiщрОнскЙ.

РСЛ . припадник једне старојеврејске секте у до­ ба Х ри ста, која није признавала приватну сво­ јину, новац, породицу и сл. , сматрајући да сва материјална доб р а треба да буду заједничка .

•

ескаmiда, -ё ж [фр . мердевине] 80ј . и ст.

escalade, према нат. scala

пењање на бедем помоћ у

јуришних лествица.

ескалзтор, -а м [амер . е Н ГJl .

СсёIIСКЙ. ссёlщија и еССlщија, -ё ж [лuт.

essentia од es1. филоз. природа ствари, бит, битност, суштина. 2. оно ш то је главно у чему , основа чега. 3. хсм. те'I НИ састојак који се добија дест и ­

se

escadri ll e од ШП . escua-

80ј . основна формација ратне авијације

задатака.

есеј и ст(а) ] писаље есеја као књижевни род.

есејист ичкй, - а , -о

ескадрifла, - ё ж [фр .

есеј] писац

есеја.

бити]

escalade (8.

4.

разГ. осамдесетопроцентни раствор

ескалада) и е l еуаroг лифт] аутом ат­

ске покретне степенице у робним кућама , м е­ троу и сл.

Ln. ескалирати]

ескалаuија, -ё ж

лацијом из неке супстанце, екстракт и з неке материје.

ње , јачање , повеhаље уопште

добија си рћ е за домаћу у потребу .

сиЗ.ма, - lIо ви н ске камЙањ е) .

есеlщијзла ll , -л на, -л но [лат. essentia1i s,

1.

суштинск и .

2.

неопходан , без кога се не може.

ccepl, -а м LTYP. eser од ар . iitiir] 1l0Кр . 1. белег, 2. рез ултат или ГIРОИЗВОД ра ­

траг, оз нака , знак.

ccepZ, -а м, I"CII. мв. есёра [рус. од скраћенице - соц ијални р е волуционар] и ст. припад ник

народњачке партије у Русији на почетку ХХ века која се борила против БОЈЬшевизма, сма­

трајуhи да је сеља штво реВОЈ1уционарнија КJ l a­

са од пролета ријата .

• есерскЙ .

ececOBall, -овца, МН . есесовци, ген . MII . есесо ­ SS - Schutzstaffel за­

штитни одред] припадник злогласне полициј ­

мачкој .

организа ције

у

фашистичкој

Не­

• есес овскЙ .

еск:щра и ескзд ра , -ё ж, ген . Мfl . -и [фр . esca-

dre]

вој .

1.

о перативна поморска јединица са­

стављена од ратних бродова истог ИJlИ разли ­ ЧИТОI" типа.

2.

ескалатор]

2.

1.

esca late

3. Н . МII . ескалирај у према escalaror, В .

(про)ширити се, (по)јачати (се) .

(про)ширити ратне операције на некој тери ­

торији; СУПр . деескаJllt раТJI .

у неким земљама вазДУХОПJlОl!на

јединица у р а нгу бригаде .

мађионичарских трикова; вешто и з ведена кр а­ ђа ; вешто скриваље нечега, обмана , вараљ е .

ескамiпёр, -ера М [фр. еsсаПlОtеиг] ничар , опсенар.

2. Ј IOПОВ ,

1. мађио­

пешт крадљивац .

ескамотирати, ескамотирам , мотирају С8РШ . И несврш . [фр .

ваца [од нем . скра ћенице ско - војне

СВРШ. и несврш . [е lll·Н .

ескамотажа, -ё ж LФр . еsсаПЈОtаgе] извођ еље

да, IIJIOД, дело, уч инак.

СР

ескалираТJI, еСКШlирам ,

8.

који се односи на есенцију, битан,

1. прогре­ 2. шире­ ( - мр:ж:ње, - ра­

сивно јачање и ширеље војних акција.

сирhетн е киселине из кој ег се, ДОД
есе нциј а ]

escalator, прво ­

б и тно фабричко име производа, укрштањем од

извод ити

3. Н . мн . еска­ escamoter] извести ,

мађионичарске трикове, опсенити ,

опсељивати; вешто прикри(ва)ти , неОl1ажено УКJlОНИТИ, УКЈlаљати.

ескапада, -ё ж [фр . према

escapar

скок у страну .

умаћи]

2.

escapade од ШП . escapada,

1.

погрешан скок кољ а,

фиг. испад, непромишљеност,

несташлук .

ескапизам, -зма м [енгл . escapism пр е ма escape поб~ћ~] бекство у имагинарни свет, уда­ љаваље од стварности , избегаваље проБJlема

451

ескапист(а)

( нарочито у књижевности , у позоришту и на филму) .

ескапист(а), -ё М, МВ. ескiш исти [в . ескапи­ зам] онај који се препушта еска пизму као трај­

но м стању .

•

ескорт, -а М = ескорта, -ё и ескорта , -ё ж [фр .

с ип , у нутрашњи бедем у систему одбране твр­

2.

уз коју централна банка позајмљуј е нов а ц или

даје к редите пословним банкама .

ескапИстичкЙ.

еска рпа, -ё ж [фр . escarpe] вој . 1. земљани на­ ђ а ве .

еСКОНТIIЙ, -а , -о [в . есконт] који се од н оси на есконт. ~ еСКОНТllа стопа банк . каматн а стопа

з емљани усек који спречава напредова­

ње непријатељских тенкова ,

вучја јама; уп .

escorte] 1. оружана

заст. ципеле за плес ; салонске женске ципеле,

конвоје .

на ескорт, који прати , пратећи (ескор шни бро­ дови).

ескортери, ескортера М, МН . [в . еск орт] р атни

сал онке .

еска рпирати, ескарпирам,

3. Л .

МН . еска рпи­

раЈ У С ВРШ . и несврш . [в . ескарпа] (на)правити ,

бродови одређени за пратњу трговач к и х бро­ дова .

ескортовати, -тујём СВРШ . и н есврш . LФр.

(и с) копати бедем .

еска рпмаll , -ана М [фр .

escarpement]

,·ео,1' .

стрмина , стрма падина .

ескваје р , -а М [ен гл .

scutarius

од стфр .

esquier нижег

2. титула

којом се осло ­

вља ва сваки угл еднији човек (слично н а шем п о штовани, благородни) .

ески ПРИД. индекл. [тур . дре вни, давни , старински .

rter,

еСК~lважа, -ё ж [В . ескивирати]

1. с п. покрет

избегавање .

подморница или авиона .

ескудо , -а М [шп ., порт.

изм ицати, избегавати прот ивникове ударце у

и збећи , избегавати.

мон ета рн а је­

и Анголе, Гвинеје Бисао, Мозамбик а; у даљој

хиспаноамеричких з емаља.

еСКУЛЙII, - ина М [фр .

esculine од л ат. aescll lus

дивљег кестена.

еСJlиш'ер,

-а м

[према

(Esslingen)]

Есмархова по вес ка, -ё ж [према вемачком хирургу Ф . Есмарху

(F . Esmarch, 1823 - 1908)]

рава да би се спречило крварење .

есмер ПРИД. инде кл . LTYP.

1.

оно што је до­

трај ал о , застарело , старе ствари , старудија.

esmer

од ар .

iismiir]

по К р . који је црне косе , црномањаст; гар ав .

2.

старо посуђе .

еСllаф, -афа М [тур .

esnaf од ар . м н . iisnaf] 1.

удружење занатлија исте или сродни х струка

eCKoIIT, -а м [фр . escompte] банк . куповина из­ пре њихове доспелости;

ради унапређења заватске производње, зашти­ те

сталешких

права

итд . ;

удружењ е тр говаца

одб ијањ е камате при исплати менице којој још

исте или сродних грана тргови ве ; цех .

н иј е дос пео рок плаћања .

есвафа, есвафлија ; заватлија .

452

гр аду

мед. еластични завој којим се покрив а отво рена

esqllisse] скица, површан

ескија, -ё ж [В . ески] гюкр .

немачко м

гюкр . ф а м . чврста и густа

завеса на прозорима , ролетва .

нац рт.

вес ни х потраживања

esclldoj

д иница у Португалу (до увођења е вр а) , некада

Еслингену

3. Л . МН . ескивирају esquiver] 1. сп . вешто измаћи,

ескиза, -ё ж [фр .

пратити тргов а ч ке бро­

2.

храст лужњак] горка супстанца у п лоду и кори

ескиви рати, ескивирам,

2.

esco-

спровести , спроводити под

оружаном пратњом.

којим се избегавају противникови ударци у

свр ш . И н ес врш. [фр .

1.

прошлости новчанаједивица Шпаниј е и неких

eski] покр . 1. стар , 2. много употребља­

ва н , истрошен , застарео , изношен, похабан.

2. фиг.

В . ескорт]

дове ради заштите од непријатељски х б родова,

1. титула

Esquire

штитоноша]

пле мст ва у Е н гл еској .

бокс у .

груп а ратни х б родова

еСКОРПIЙ, -а, -о [В . ескорт] који се од н оси

eCKapl1lt lle, ескарпина ж мв . [фр . escarpins]

бо ксу .

2.

који прате и обезбеђују трговачке бр одо в е или

шкарпа .

од срлат.

пратња ради з аш ти те , над­

зора или из почасти .

2.

члан

естанција

еснафлија

е снафлија, -ё ж [тур .

esnaflI, в. еснаф] члан

еснаф а, за н атлија , трговац .

planus раван]

еснафлук, -а м , мн . еснафлуци , ген. мн . есна­ флука [тур.

esnaflIk,

еснаф] заст . бављење не­

8.

есплаllllда, -ё ж [фр .

еснафскй, -а , -о [В . еснаф]

великим грађевинама и утврђењима. б. узди г­ нут и отривен плато одакле се шири поглед у

1. који се односи

тврђаве; кров на грудобрану.

еспресиво ПРИЛ . [итал .

н а еснаф , који припада еснафу, сталешки, стру­

2. п еј.

који води рачуна само о интереси­

espada] 1.

мач.

еспресо, -а м [итаll.

2.

наоружа­

ни бора ц , н арочито у борби с биковима .

еспадиља, -ё ж [шп .

espadilla,

еспрй, -ија и еспри, -ија м [фр .

од порт.

espadrilho]

врста

espap

ес рар , -ара м [тур . тајна] пОКр .

1.

esrar од up. МII .

аsгаг, јд .

поверљива ствар , тајна.

2.

sirr

н арко­

т ичко средство за жвакање и пуш е ње, хашиш .

од ар.

asbab

ствари ,

роба] роба з а продају; потрепштине, опрема, одећа.

е спарзета, -ё ж [фр . телине, грах орка,

esprit] дух,

оштроумље , досетљивост, духовитос т.

лаке плат н е не л етње обуће .

еспап , -а па м [тур .

мала порција ја­

ском рецепту.

еспадрила, -ё ж , МН . еспадриле, ген . МН . еспа­

espadrille

espresso]

ке кафе припремљена у машини по италиј а н ­

дем ., В . еспада]

мали мач, врста бодежа.

дрила [ф р .

му з. и зра­

espressivo]

зито, изражајно.

ма стру к е, уско стручан, секташки .

есшiда, - ё ж [ШГl .

1IaT.

а . слободан и раван простор пред

даљину. В . вој. празан брисан и простор испред

к и м за н ат ом , занатство .

ковн и .

esp1anade, В. екс l - ,

esparcette] бот . врста де­ Onobrychis viciaej'olia, кори­

естаблишмеllТ, -а м [енгл . ма

estabIish

estabIishment

пре­

установити, успоставити] соц. др у­

штвени , стручни или 110ЛИТИЧКИ слој који вла­ да друштвени м животом и одређује прави ла и начин понашања и деловања .

сти се за исх рану стоке .

еспарто, -а м [шп .

esparto] бот. афричко кови­ ље, Stipa lenacissima , трава која расте у Шпани ­ ј и и севе рној Африци , користи се за производ­

еставела, -ё ж [фр.

току кишног периода из ње избија .

естаюiда, - ё ж [шп.

њу плете н е робе, папира итд.

ес п е рантидо, -а м [В. есперанто] УГlр ошћена варијанта ес перанта , предложена почетком ХХ

estacada

коље]

1.

брана

од шипова побијених на малом растојању и по­ везаних гредама ради заштите мостова од леде­

них санти и осталих предмета који плове ре­

века .

есп е рантист(а), -ё м , МII . есперантисти (ж. еспе р illlтисткиња, -ё) [В . есперанто] лица уво ђ е ња есперанта.

2.

1.

приста­

онај који зна еспе­

ком .

2.

подводни балвани којима се спре ч ава

пролаз бродова за време рата .

естампа, -ё ж [фр .

ес п е рантистичкй, -а -о [В . есперантист(а)] који се одн ос и н а есперанто и есперантисте.

stampa]

estampe

естампида, -ё ж [стфр .

estampir зву'!ати] муз .

п р ема псеудониму творца Л . Заменхофа] ве­ штачки међ ун ародни језик који је

струментална композиција .

године

основу р ома нских језика и немачког .

еспир а llд О ПРИЛ . [итал . муз. замиру ћи, с ве тише.

espirando

издишући]

отиса к од итал.

отисак са слике гравиране н а м еталној

1.

1887.

гат на

нло'!и ; гравира.

[esperanto онај који се нада ,

саставио ле к ар Лудвиг Заменхоф , претежно на

3. дрвени

плитком месту одређен за пристајање бродо в а .

ранто, који говори есперанто.

есп е ранто, -а м

геол . пукотин а у

estavelle]

кршу у коју се вода слива за време суше , док у

средњовековна световна , првенствено ин ­

2. врста плеса

н а ту

музику .

еста нција, -ё ж [шп .

estancia]

јужноа ме­

ри'!ка фарма, хацијенда, посед, пољопривр ед­

но добро.

45 3

естезиологија

есryа риј ум

естез иологија , -е ж [грч . aisthesis чуло , В . -ло­ гија] мед. наука о чулима и чулним ОРГdнима.

естез иометар , -тра м, мн . естезиометри, ГС II . MIJ.

естез иометара [грч. aisthes is чуло,

мед .

спра в а за

8.

-метар]

испитивање степена осетљиво­

сти коже на д од ир.

етер] хем . ј ед ињење киселине с алкохолом.

есте рифиюilщја , -ё ж

[8.

кисели н а, уз елиминацију воде .

естёт, -ета м, мн . естет и = естета, -ё м, МН.

естете [грч. aisthёtes онај који осећа, запажа] онај кој и све посматра са становишта естетике; онај кој и има смисла за лепо , човек прсфиње ­ ног укуса, поклоник Jlепоте.

естетика , -е Ж, дат. И Ј IOК . естетици [I1'Ч .

1. ф И ЈIOЗ.

осећа ње за ле по , с мисао за ле по .

aist-

2. раз вијено 3. леп споља­

шњи утисак, ле пота , склад.

естетицизам, -з ма М [В .

естет и ка ] фl1JIOЗ.

схвата њ е по кој е м ј е ле по бита н ч инила ц умет­ ности и 110 којем уметност са м а себи мора бити естС1'СКО

схватање

ж ив ота,

естетска

на ­

8.

2.

1. стручњак

за

в . естет.

естётски, -а , -о [В . естстика]

1. који

се одно ­

си на естетику, који одговара начелим а естети­ ке.

2.

израђен у складу с естет иком , укуеан,

леп. А естетска I" имнастика један од н аз ива з а ритмичку с портск у гимнастику ; естетска хи­

рургија МСД. хируршко исправљањ е и улепша­ вање ли ц а и осталих дело в а

ест ивација, -е ж [лнт.

TeJla.

aes ti vllS лет љи] 1. ЈООП.

слабље ље телесних ф ункц ија Il ек их животиња за време ду готрајне врућине и су ше ; у н . хибер­

lIација.

2. бот. положај лат иц а у пупољку пре

расцветавања.

eCТ IIMaTop, - а М [л.т . аеstiшаtог] о нај који н е­ чему одр е ђ ује вред н ост, пр о цеllи тељ.

454

естофадо, -а М, Иllдекл. [шп . estofado прсма

estofa

ткан ин а] Л ИК . сликање на златној подло­

з и , прим е н а вишебојне обраде и п озлате на

драперијам а и одећн дрвених кипова.

еСТРЗI"ОII, -о на м [фр . estragon] бот . жбунаста tешisа dгасtlПСlllп s, употр ебља ва се као зачин .

естрада, - ё ж [фр. д и г н уто

estrade од ШП . es trado] 1. уз­

место за с ц е нски

под ијум , бина.

2.

наступ ,

приредбе з а бав ног карактера .

се баве естрадом .

3. скуп • естраДIIИ .

естрапада, - ё ж [фр .

da] 1. ист.

н озорница ,

концертне ил и позоришне о ни х који

estrapade од ШП . estrapa-

спра ва за мучење , врста вешала з а ис­

2. с п .

врста акробације у

гимнастици.

естетскИ .

естет ичар , -а м [В . естетика] естет ику .

eCTilllTO ПРИJl. [итил . estinto угашено] м уз. озиака за интерпретацију: тихо , јед ва чујно .

тезање удо ва , чен геле.

слађи вање уметно шћ у.

естепtчаlt, - чна, - чно

муз. озиака за интерпрета цију : тон се стишава

миришљав а б и љка из породице ГЈЈаВО'lика, Аг­

у ч ење о лепом , нарочи ­

то у уметн ичком стваралаштву .

циљ;

ш товање .

до границе једва ч уј и ог.

естер , -фикација]

хсм . реакција настајања естера и з алкохола и

чулни]

естишiција, -ё ж [лат. аеstiшаtiо] угврl) ива­ ње вре д ности нечега , ПРОllеиа ; уваж авање, IЮ­

еСТИIlГУСllДО прил. [ИТШ1. еStiпgllепd о I Ћсећи]

естер, -а М, [нем. Ester од Essig сирhе и Ather

hetik6s

естиматораll, -рна, - рно [НJl aT. аеstiш аtогiпs] који се односи н а процењивање .

eCTpOI"ell, -а м [ В. естрон , -ге н ] фЮIIОП . жен­ ски пол ни хормон који луче јајници , постељи ­ ца и кора н адбуб реж н е ЖЈ l езде .

еСТРОМЗШlја, -ё ж но лудило,

пожу да,

[8.

еструс , маниј а] љубав­

сексуална

II с заеитоет; у '-' .

IIИМфОМЗllllја .

eCTpOII, -о на М [11''1. oistros страст] Ф113110Ј I . женски по лни хормон из IlJ у п е ест р огена .

еструс , -а м [Jlат. оеstП1S од rp'l . oistros страст]

300Jl .

пром е н е у женки си сара у доба парења,

110)11"13

у сп аље ll ОСТ, ПОJlна над раж е н ост .

сстуаријум, -а и естуариј , -а м [л ат . аеstllагi­ uш] .

1. ,'согр .

Jlсвкасто IIр о шир е н о р еЧIIО ушhс у

којс улази море за реке . баЊ
2.

upeMc

IIлим е; зал ив на ушhу

просторија за з ној ење у купаТИJlима ,

етатизам

естуозан

естуозан, -зна, -зно [лат . aestuosus] необ .

ти у склад са законским одредбама, баждарити ; сравнити, сравњивати мере с етмоном.

страствен, распаљен; плаховит, жустар.

есхаТОJlогија, -ё ж [грч . eschatos последњи,

СТЗМИII, -Иllа м [фр . еstаmiпе од нат . stаmiпеu s

в . -логија] уче ње (обично религијско) о тзв. по ­

кончани]

следљ им стварима: смрти, бесмртности душе,

тканина за женске хаљине или за поставу .

смаку света, вечном блаженству, паклу итд .

есхаТОЛО JlНСИ, -а, -о

[8. есхатологија]

који се

односи на есхатологију, на коначну СУi lОИНУ људског рода; посмртни , загроб ни.

ee IIajl', -а м [lIем . Esszeug] прибор зајело (ка­ шике, виљу шке, ножеви).

yrJ. СПСИJlОII.

вати, основат и ,

etablir] 1.

оснивати;

утврдити, утврђи­

отворити , отварати

(радњу, трговину , фабрику и сл.) .

2.

етаБЈшра­

ти се окућит и се, населити се , опреМИТl1, опре­ мати стан.

в. етабл ирати]

1.

установљавање, осни­

вање, увођење, смештање.

2.

установа, преду­

зеће.

стан, -а на м [фр . еthапе према ether стерј хем . безбојан запаљив

гас без

мириса , засићени

угљоводоник из реда парафина (С2Нб) .

стзнол, -ола м

[8 .

етан] Х СМ . етил-алкохол ,

(C2HsOH).

етапа и eTjНla, -ё ж [фр .

etape] 1. део времен а 2. део

пута који се пређе између два одмора ; место одмора, приврем е но боравиште. З . сп . од ређе­ ни део стазе у С IIОРТ СКИМ тркама.

стаlШИ, -а, -о и стаПIlИ, -а, -о

[

8.

етапа]

1. ко ­ 2.

ји се односи иа етапу, који припада стаllИ.

ётар, етра = етер, -а м ['·рч . aither чист горњи 1. а. пр с­

слој ваздух а, према аithеiп з апмити]

ма старогрчком схватању, небески ваздух , не­ бо ; боравиште богова. б. у грчкој филозофији

ста ж, -ажа м [фр .

etagej 1. спрат, кат, бој . 2.

етз жёр , -е ра м = етажера, -ё ж [фр .

etagere Ј

ПОJlица или ста клени орман са више преграда

за остављаlbе књига, посуђа и сл .

ста ЖIIИ, -а, -о [В . етаж] који се односи н а влаСllИШТВО власништво једнOI' спрата у кућ и; грсјање из пеhи која грејс ра­

дијаторе само у једном стану, за раЗЈ IИКУ од централног грсјања.

пр авље н узо рак мере који служи за пр о верава­

њс истих та квих мера које еу у употреби,

2.

Фf1нанс. метал

фю . хипотстичка суп ­

омогућује преношењ е светлости и електром аг­

нt,'ТI1ИХ тмаса; О IIОСJlати у етар емитовати; ХОЛllOг р ад икма , фИllа , бистра , безбојна , лако

покретљива течност (С4Н 100), каракте ри сти­ '1I1Or

мириса, спужи као средство за нарко зу.

старскн, -а, -о = стсрски, -а, -о [В . етарј који се односи на етар. & етарска уља хсм . лако и с­

парљиви састојци МIIОГИХ биљака који се доби ­

стiШОII, - она м [фр . eta 10nJ 1. пр ец и зно lIa-

основна мера .

2.

станца која испуњава васионски простор и која

отићи у етар бити емитован. З. хем. оксид алко ­

етаж, спрат, који припада етажу; & стаЖIIО

l'pcjaIbe

најфиниј а материја која испуњава небески пр о­ стор изнад Месеца.

геол. слој, формација.

етаЖIIО

за завесе. З . платно за сита и цедиљкс .

подељен на етапе , поступан , раВlIомеран.

етаБЈt исман, -a~la м [фр. еtаblissеmепl према

etablir,

2.

у развоју нечега , период , раздобље, фаза .

етаБJll1рати, етаблирам , З. Н. МII . етаблирају сврш. и несврш. [фр .

и ретка памучна или свилен а

прозирно ткање од камгарна, свиле или памука

обични алкохол

ета, -ё ж [грч. eta] ссдмо слово грчког алфа­ бета , дуго Е;

1. танка

(06.

злато) који

СЈIУЖИ као подлога неке валуте.

етаЈlOllllрати , етало нирам, З . Л. мн . етаЛОIIИ ­

јају дести лацијом, имају многоструку IIрl1м ену у козмепщи и медицини .

етатизам, -зма м [фр .

etatisllle

према

жава] еко !! . , !!ол . ВJlадаВИ I·ta државе над

etat др­ eKoll oM-

ск им или д руштвени м ОДflOсима; теорија по којој

је

држава

ОСIЮlmи

покретач

екOIЮ М­

рају сврш. и lIеС8РШ. [фр . еtа1оппег, в . еТМОllј жи­

ско-друштвеног развитка једне земље .

госати ме р у ил и тег и тиме је довести, доводи-

тiIСТИ
•

ета­

455

ет:пизовати

етИМ()Ј10ШКЙ

етатизовати, -зујём сврш . и несврш . [фр . etati-

етикета, -ё ж [фр . etiquette] 1. натпис , цеду­

ста вити, стављати под државну контролу ,

ља, листић на роби на којем је озн ачена цена,

ser]

превест и , преводити у државну својину или

врста робе и др., налепница .

управу, подржавити.

ф иг. неаргументован, обично н е гативан суд о

етацitзам, -зма м [в . ета] грам . старији, кла­ сични и з говор грчког слова eйia као е; уп . ита­

цitзам.

етвеш, -а м [према мађарском физичару Р.

(R. Eotvos, 18 13- 1871)]

фИ З . стара, не­

ста ндардизована јединица гравитацијског убр­ зања.

етезија, -ё ж [грч . еtёSlаi повремени ветрови , према etos год ина] северни летњи ветар у обла­ сти С р едозем ног мора.

ете к, -а м , ге н. МII . ётё ка [ту р . etek] ПоКр . крило , скут.

3. JI . МII . етике-ги­ 1. ставити, ста­

који је сличан етру , који има с вој ства етра;

лако испарљив .

2.

фин , нежан , вазду шаст , про­

з рачаli ; уз вишен , неб ес ки .

ете РlIизовати, етернизујём сврш . И IIССВРШ .

etemiser]

вљати етикету.

(у)чинити вечним , овековечити,

н еаргументовано и з н ети, из­

етикеција, -ё ж [В . етикета] утврђ е н ред и начин друштвеног опхођења ; обич аји и пропи­ си у отменом друштву ; бонтон .

еТИЈЈ, - а и еТЙЈI, ет ила м [према етан (В . ), с променом суфикса] хем . јед н овалентни рад и­ кал који се састоји од угљеllика и ВОДО lIика

еТНЈЈеll, -ена м [в . етил] хем . liезасићеliИ угљоводоник (С2Н4) , ОТРОВIiИ гас б ез боје, ми­ риса и укуса, састаВliије део гаса за осв етљење.

етимасија , -ё ж Lгрч .

hetoimasla cllpeMHocT]

СЛ ИК . мотив у виз а нтиј с кој ИКОliогр афији : пре­ сто прекривен грими з ним пла штом , на к оји је

овековечават и .

етеРIIIIТ, -а и етернйт, - ита м [1I3Т. aetemus веча нЈ смеса од цеме нта и азбеста која се кори ­

Књига живота , з накови Х ри стове

га [ в . етимологија]

ете рскй = етарскй (в . )

етиважа, -ё ж [фр . etuvage, према etuver су­

1. су шење

п оложена

муке и крст.

еТИМ()Ј10Г, -а м, мн . ет имолози , l'eH. ет им оло ­

ст и за покривање кровов а .

1111111'8,

онај који се бави ети­

м олог ијом , стручњак за етимологију.

и стерилизовање воћа , обично

еТlIмологија, - ё ж [грч . etymo10gla, пр ема

2.

еtyпlОS прави , истини ти , в . -логија] ЈIИ IIГВ . наука

шљива , ради спречавања њиховог кваре ња .

просториј а за тај поступак , сушионица.

која

етида, -ё ж [фр . etude од лат . studium] 1. муз .

истражује

основна

инструментал на композ иција (првобитно ве­

Ј1ИНГВ .

жба за у в ежба в ање технике).

основу

2.

слик . студијски

порекло ре чи ,

значења .

нестручно

'"

тумачење

СЛ И'IНОСТ И

или

њеli

ЈЈаРОДllа

кор е н

и

еТИМОJlогија

з начењ а

гюдударања

р ечи са

на

нек ом

другом речи , без обзира н а стварн у сродност,

цртеж, ]1ад, оглед .

ет ика, - ё ж , дат. И 1I0 К . етици [грч . ёthik6s мо­ ралан од

2.

носити суд , мишљење о коме или ч ему .

њ е ња . '" еТИЈЈ-аЛКОХОЈЈ в . етаНОЈЈ .

етерича ll, -чна, - чно [н ем . atherisch, в . етар]

шити]

етикетирати, етике-ги рам ,

(С2Н2), саставни део многих орган ских једи­

ет ер и ётер = етар (в . )

[фр .

коме (йрилейuйiu коме eйiиKeйiy издајника) .

рају сврш . И несврш . [В . етикета]

Ет вешу

1.

2. В . етик е циј а . 3.

ethos обичај , карактер] 1. фИЈЮЗ. део

етимолошкй , -а , -о [В . е-г имол огиј а] који се од носи на е-гимологију , којиј е заснов а li на ети­

филозоф иј е који про у чава и проц е њује морап

мологији.

поједи нца, н еког народа и л и друштвене класе ;

ски, МОРфОIlОЈIOШКlt 11равопис) J1IНlГB . liачин

фи л озофско у чење о људс ком пон а шању. скуп мор ап ни х

начела,

еТИМОЈЈОШКИ правопи с (кореll­

2.

пи са ља речи који подразуме в а ч ување корена и

пр ав ила , навика неко г

основе од којих ј е р е ч настала , насупрот фо­

друштва по којима се људ и владај у .

456

'"

He-I'CKOM

(фонолошком ) изговору .

етнографски

етимон

etymos прави, истинити]

еТIIИК, -а м, мн . етници, ге н . MII . ётнйка [В . ет­

лингв. кор е н и л и основна реч од које се изводе

нички] ЛИНlЋ. назив становника насељеног м е­

остале.

ста или земље .

ет имон, -6 на м [гр'! .

еТИОЈ lИз:iција, -е ж [фр . еТ И ОJlман , -ана м [фр .

etioler]

8.

етиОJlмаll.

etiolement од etioler

и спијат и ] 60Т. назив з а промене (закржљалост,

етницитёт, -ета м [грч . еthпоs народ] све што је у вези с етносом, народом, народност .

еТНII'IКИ, - а , - о [грч . еthпik6s од

ethnos н а­

избледело ст и сл . ) које настају на биљкама ка­

род] који се односи на народ, народност , кој и

да се оне узгајају у потпуној тами.

садржи

етиологија , - е ж [грч. уз р ок,

-л о г ија]

8.

1.

ait io!ogia , према aitia

наука о узроцима и после­

дицама нек и х пој а ва.

2.

П С И Х. навођење ранијег

догађаја к оји је уз рок неког доживљеног ста­ ња.

3.

мед. део мед ицине који проучава узрок

[8. етио л огија]

који се од­

н оси н а етиологију , на уз роке, узрочни.

одлике,

наРОДЈЮСНИ .

...

ет­

род ностима; етничко чишћеље П ОЛ. скуп ге н о­

цидних радњи (п љ ачка , протеривање, з а стра­ шивање итд . ) које се преду з имају ради ствар а­

ља национално или верски чистих тер и торија. етно- [гр'!.

наста н ка и р аз воја неке болести.

еТИОJl ОШКИ, - а, - о

народне

IlИчка структура састав становништва ГIO н а­

ethnos

народ] као први део сло же­

нице оз начава да ее реч

од носи

на народ,

н а­

родност или народне обичаје ; може би т и и

скраћени обл ик од "ет нол ошки " или " етн о ­

еТ И О l1ИД, - и да м [према Етиопији , афричкој држави] а НТРОIl. расни тип коме припадају Ети­ о п љани, н ека це нтралноафричка племена и не­ ки станов ници Мадагаскара .

графски" . етноБИОЈЈОI' ија, -е ж [В . етно- , биол огија] н а­ ука која проучава биолошка својства пој еди­ ни х народ а или етничких група.

ет ичан , - чн а, - чно [ грч .

ethik6s, в . етика] који

је у складу с ети ком; моралан.

ет ич а р , -а м [В . етика] онај који се бави ети ­ ком, стручњак з а ет ик у.

на

ет и ку,

морал ан ,

моралистички .

...

еТИ'I К И д ат ив '-рам. датив Л И'1Не з аменице ко ­

јим се исказуј е говорников од нос према саго­ ворнику или оном е о ком е се говори (нпр . ми у: И

tUO ми је неки у,иеШ ник. )

етмо ид, -ида м [ грч . ethmoeides , према ethm6s сито, В . - и д] а нат. си та ста кост (у основи лобање) .

+ еТМОИД IIИ.

етм оид итис , - а м [ В. етмоид, -итис] мед. упа­ ла синуса и остал и х параназалних шупљина.

еПl а р х, -а м, ге " . м н . ётнарха [грч . еthшiгсhёs , в. етно-, -а рх ] ист. намесник у покрајини , владар у покрајини, кнез.

етно -, -ге­

в итка неког народ а.

[В . етно- , - Ј'енеза] који ее од носи н а етноге н езу, на порек л о неког народа.

еТНОГОllија, - ё ж [В .

eTllo-, - гонија] гр а н а п а­

л ео етнологије која настоји да реконстру иш е настанак раса у преисторији .

еТIIОI' раф, - а м [В . етнографија] онај који се бави етнографијом , стручњак за етнографиј у .

еПlOграфија , -ё ж [В . етно- , - графија] наука која проучава и описује живот, рад, обич аје, културу , карактерне и моралне одлике пој ед и ­ них народа , племена и л и етничких група .

етнографски, -а , -о [В . етнографија]

1.

к ој и

се односи на етнографију и етнографе .

2.

кој и

припад а обичајима , традицијама и култу ри ј ед­

еТ ll а р х ија , -е ж [I-РЧ . ethnarkhla, В . етно -, -ар­ хија] ист . владавин а етнарх а, кнежевина .

l8.

ет ногеllетск й , - а, - о = еПlOгеllетички , -а,-О

етички , -а, -о [I'РЧ . ethik6s, в . етика] који се односи

еТllогtшеза и етногеllсза, -е ж

нез а] порекло народа , процес настанка и р аз­

намесништво ,

ног народа , који је одлика једног народа .

...

ет­

нографски музеј з бирка уметничких предме­ та , ору ђа , одела , нам е штаја и других творе вин а

457

eтl l ОЗООЈI ОI'И ј а

етрурскй

јед ног народа на основу којих се може добити представа о његовом животу и обичајима .

ет llОЗООJlОl' ија, -е ж

[8. етно-, зоологија]

гра­

на етнологије која проучава однос између

стн о-, фарма­

р од н ог порекла и њихових и з вора .

'10-

еТIIофОШiја, -ё ж [В . етно-, -фонија] аку­ стичко - музичке и ритмичке појаве које карак­

века и животиња.

ет НОJlИIIl'вист ика, -е ж, дат. и JlОК . етнолин­ гвиетици [В . етно-, лингвиетика] наука која про­

теришу певање и говор људи с одређ еног под­ ручја.

учава језик као израз културе једног народа.

eTII OJlor,

lB.

еТ llофармаКОJlОГllј а, -ё ж

кологија] проучаВClње Ј lековит их матсриј а при­

еТIIОЦСlIтризам, -зма м [В . ст н о-, центри зам]

-а м, МН . етнолози [В . етно-, -лог]

1.

при падност народу односно еТНИ'lкој групи

онај који се бави етнологијом, етручњак за ет­

схваћена

нологију.

ИДСНТИТе1У појединца.

еТНОJlО I'ија, -ё ж [В . етно -, -ло гија] наука ко­

као

главно

вредносно

2.

обележје

у

опредељење у поли­

тици , култури и другим јавним деJlатност има

ја проучава ГlOстанак и развој н арода , њихову

које националну припадност и наци о н ални ин ­

целокуп ну материјалну и духовну културу, на­

терес н адреljује другим вредностим а и циље­

ука о народ им а.

вима.

еТIIОI{С IIтрист(а) , - ё м, мн . етноцентри сти

еПI ОJlОIJJК Й , -а , -о [В . етнологија] који се од­ носи на етнолог ију и етнологе .

еТllOмед ишtliа , -ё ж [В . етно - , медицина] ве­

еТl lOц е ll ТРИСТИЧКЙ , -а, -о

еТlIOМУЗ ИКО JlОГ, -а м, МН . етномузиколози

ет llоц е llтричаll , - чна , -чно [В. етноцентри­

[8.

етно -, музиколог] онај који се бави етномузи­

зам] који има обележја етноцентри зма .

кологијом .

ето - [I1'Ч . ёtllOS обичај, уп. етика] као нрви

е'ШОМУЗИКОJlогија, -ё ж

[8. етно-,

музиколо­

гиј а] грана музикологије која проучаlJа тради­ народ но

музичко

СТВClралаШТIJО

део речи упу ћује на морал , пон ашање , ћуд , ГIРИРО ДУ, навике.

. •

еТIIОМУЗ ltкОJlОUJКЙ .

сток раПlј а, -ё ж [В . ето- , -к ратија] владави­ на е1' ике; д ржавно уређеље у којем би се све за­

еТ liОНИМ, -а и еТIIОIIЙМ, - има м [В . стно -,

снивало на етичким начелима ,

-он им] име народCl, назив припадника народа .

eTllo-па рк, -а м [В . етно- , парк] реконструк ­ ција СТlюграфски занимљивих објеката у при­ родној величини , са свим предметима који им

припадају.

еТllопс ltхијатриј а, -ё ж [В . етно-, психија­ трија] г,сих . проучавањс душевних 110ремећаја у народу с обзиром на ДРУШТlJену стварност .

•

етllО ПСltхијатрЙјскЙ . еТ IIОПСИХОJlогија, -ё ж [В . етно-, ПСИХОЈюги­ ја] ПСI1Х. наука која проучава ПСИХОЛ ОI'ију на­ родних или племенских заједница .

•

еТIIОllСИ­

eTIIOC, - а м

еТОJlОГ,

-(1

М, м н . етолоз и [В . етологија] онај

који се бави етологијом, стручњак за етологи­ ју .

етОJlОl'ија, -е ж [В . ето, -логија] обичајима и навикама народа .

[I1'Ч .

ethnos)

народ , народна зајед­

ница као иеторијска цслина; скуп св и х особина по којима се један народ издваја .

2.

1. наука о

ЈООJl . н аука о

условима и НClчину живота поједини х животи­ ња , о њиховом 110нашању у заједници .

етОЈIОШКЙ , -а, -о [Н. етологија] који се одно­ си на етологију и етологе.

етос, -а м [I1'Ч . ёthоs] карактерне особине , морал , ћуд , природа , нарав.

страф, -афа м [тур.

хОJlО ШКЙ.

458

lB. еТIЮЦСНТРИ­

зам] који се односи на етноцентриз ам.

штина наро д ног лечења.

ционално

lB.

е1' ноц е нтризам] приета.ll ица ет ноцентризма .

'"ClfJ

etraf од

ар.

MII .

атгН, јд . Та­

'ЈО К Р. крај , околина , страна .

етрурскй, -а , -Оlлат .

Etruria]

који се односи

на Етрурију, Етрурцс , који припада Ет рурији ,

етр у сколог

Етрурцима ( н асељени у Италији у Х веку пре

или друштва главни циљ и мотив људско г де­

н . е. ).

л ања.

ет р усколог, -а м , МII . етрускОлози[лат .

scus,

Etru-

еУДllOметар, -тра м, мн . еудиометри, гсн . м" .

в . -лог] н а учник, стручњак за етрусколо­

еуд иометара [грч . епdiа ведрина, чист ваздух , в .

гиј у .

-метар] справа за мереље количине кисеон ика

еТ Р У СКОЛОГl1ја, -е ж [л ат. ЕtПISСПS , В . -ЛОI' ија] наука о п о ре кл у , историји и култури старих

Етрур а ца .

•

етрускОлошкii .

Etrusc LlS] в .

струрскн .

вета и сл. , п оставље на сомотом, за чување наки ­

та или п ри бора ; КУI" ија, ФУГРОЈЈа за наочаре.

става ваздуха.

еукаЛИIIТУС, -а м [нл ат . ELlcaliprus, в . еу-, грч . kalypt6s покривен] бо1'. високо з им з ел сн о др во , ELlCaliptlls globlllllS, пореклом и з Аустрал ије , користи се у дрвној индустрији , а из љ е н ог ли­

с ћи м в . хСћим . еу - [грч . еи д обро ;

eus

доб а р] као први део

сложе н ице оз на'laва оно што је добро , повољ ­

еукаРИОТIf, еукариота м , мн . , јд . еукар иот

eLlcaryotes,

в . еу -, грч .

karyon јез гро]

б l IOЛ.

организми код којих јс је з гро одвојено од ц ито­

еу:щ д рије в . еВ:IllДрије .

еубиотика, - е ж, дат. и л о к . еубиотици [В . еу- ,

biotik6s ж ивотни]

шћа добија се веома цењено етерично уље.

[нн ат.

но , исп ра вн о , БЈЈ аго .

наука о праВИJJlЮМ tlачи­

IIJlазме шупљикавом мембраном .

•

еукариот­

скн.

еУКИllстика, - е Ж, дат. И л о к . еукин е-гици [В .

ну живота .

еуге llстика, -е ж, дат. и л ок . eYI'eh e-гици еУI"С lIика , -е ж, Д~T. и лок . еуген ици [В. Су-, гсне­ ти ка] нау к а о побољшању телесних и душев­

ни х

ведрина , чи ст

eLldia

еузон в . СвзОн.

ету н , -ија м [ф р. ешј] мања КУ"ија од коже , др ­

грч .

еудиомеТРlfја, -е Ж [грч .

ваздух , в . -метријај ИСllитивање кванитета и са­

еТР У ШЧЗlIскii, - а, - о (н е пр . етрушћЗllскii) [л ат.

у ваз духу .

особ ин а

појед иних

људи;

проучаваље

еу- , кинетикај наука о лепом и правилно м кре­

тању; наука о изразу у банетској игри.

еуклас, -а м [фр .

euclase,

в . еу-, грч .

kl asis

отвор] миН Ср . силикат беРИЈЈијума и анумин ију­

усл ова под којим се наСЈЈедни недостаци орга ­

ма , безбојаll или смараГДНОЈслен минеР аЈ l к ој и

ни з ма откла њају , а добра својства усавршавају .

се употребљава као полудраги камен .

•

еу r'е ll е-г ичкii , еУГСllетскн и еУГСIIИ·lкii.

еуклiiдскii ~I еуклiiдскii, - а , -о [прем а ста­ уљеј

рогрчком математичару Еуклиду (ЈП век п р с н .

хсм . незас иће ни ф е нол , састојак етсричног уља

с.)] мат. који сс заснива lIа Еуклидовим liач ели­

eyrclIiiJl,

-ол а м [В . еу - , -ген, лат.

olellm

ма ; А еуклидска геометрија гсометрија у којој

каранф и лића.

еУПIСllа, -е Ж [в. еу-, грч . glene зеница] бион . врста зеле не ан ге, честа у стајаћим водама и на

вл ажном тер е ну , Епglепа

viridis.

еУКОЈЈИја, -е Ж [грч.

еудајмон, еудајмонit3ам = еУДСМОII, еуде­

еуде МОII, - она м = еудаЈМОII, -она м [грч .

daimon

ellkolia задовољство]

еукразија, -е ж [11ЈЧ . шаље]

сретан , в . еу- ,

1800. ве­

дрина, всселост , животна рад ост.

М Оllи з ам ( в. )

eudaimon бл ажен ,

је збир углова у троугл у у равни

божан­

ство, демо н] до бри дух .

еуде МОllизам, -зма м = еудајМОllизам, -зма

1.

eukrasia, в. еу- , kriisis мс­

добро расположење , ведар дух, в едра

(људска) природа .

2.

ФIIЗИОJl . смањена осетљ и ­

вост на нске лекове или храну.

еукратија, -е ж [грч .

ellkratia, в .

еу -, - кратија]

добра ВЈЈада, праведна власт, примерна упр а в а .

м [В. еудемон] фИЈIOЗ . идеалистичко етичко уче­

еулогизам, -зма м , ге н . мн . еУЛОГ~l з ама 1в . су -,

ње по кој ем су блаженство и срећа појединца

-ЈlOгизам] Ј IOI ·. управљаље према повољ н ијем

459

еулогија

еугермија

решењу однос н о према законима вероватноће

живе

кад су схвата њ а р азли чи та.

при л икам а.

еУЈЈогија, -ё ж [грч . -логија]

eulogia сла вљење, В. еу-, 1. благослов; слављење , посв ета. 2. тај ­

п од

н ај р азличит ијим

теМ ll ературним

еу ритмија, -ё ж [ГР'! . е ш)'thт iа р азмер, В . су- ,

ryth m6s

мера в ремена]

1. р а вном е рн ост, ускла­ 2. скла­

на вече ра, причест; (ми . ) освећ ени хлебов и ,

ђеност покрета у игри , 1l 0 наш ању и сл .

проскур ице (у православ н ој цркви).

да н од н ос м еђу делов има ј ед н е ц елине и изме­

еумо рфија , -ё ж [грч .

eumorphia, 8 .

еу- , -мор ­

фија] леп, правилан облик , неп ИЗГЈЈед.

ђ у дело ва и те цел ин е.

3.

мед . пр авилан рад с р­

ц а, l'lравил а н пулс .

В . еу - , -номија]

еуритмичаll, -чна , -чно , еуритмички , -а,-О

правипна примена зако н а , за кони тост, пр авед­

= еуритм ијски , -а, -о [В . еуритмиј а] складан,

ност .

х армонич а н , равном е ран , у равнотежен .

еу номија, -ё ж [гр'!.

eunomia,

eYllYx в . ев н ух.

еу ритоп , -а м [11"1 . ешуs шир ок,

еу п iпија , -ё ж [грч . крепкост,

eupatheia] 1. здравље, задовољство , телес но уж ив ање. 2.

еУ llатрид и, еу п атрида м, ми . , јд. еу п атрид,

геи . -ида [грч . eupatrida i, В. еу-, pater отац] при ­ падници ар и стокр ат иј е у античкој Ат ини , који су статус сти цали рођењем и којим а су припа ­ дала највиша з вања у држави.

[8. еу-,

грч .

pepsis кување,

ва­

рење] мед. правилно и н о рм ал но варење х ран е, доб ра проба ва.

еУllе птик, - а м, МII . еу п е п т ици

[ 8.

еу п епсија]

фарм. с редство з а побољшање пробаве и црев н е флоре .

еУllе птичаll , -чна,

-'IHO [В . еу п епс иј а]

који се

лако вари, који је лако сва рљ и в.

еУП llеја, -ё ж [ грч . е uрпоiа , В . еу-, рп еј п д и са­ ти] мед . доб ро , н ормално дисање .

у р азЛИ 'IИ Т ИМ климатским условима.

130'1)'

еуро- 8. евро- .

еусебија, - ё ж [11''1.

доб ро , нормално дише .

eusebeia, В . еу- , sebesthai

б и ти побожан] рел . верско осећаље , побожност.

еустазија , -ё ж L8 . еу - , ГРЧ . но ме рно

п од и за њ е

и

stasis стајање] рав­

с п у ш тање

морске

п ов р ­

шине н а св им дело в има.

Еустах иј ева ryба, -ё ж (тр у ба , ц ёв) [прем а итал иј а ~I СКОМ а н атому Б . Еустах ију тео

Eustac hi,

око

1524- 1574)]

(Barto10-

ан ат. ушна цев

која спаја средље у в о са н ос ним делом ждрела .

еутаllilЗија, -ё ж Lrp'! . е uth апаs iа лака смрт, В . еу-,

thanatos

см рт]

1.

ла ка и безболна смрт .

2.

мед . ублажавање болова дава њем болеснику н а рк отичких с р едстава; усм рћивање неи зле чи ­ вих

еУ ПНОИ'I ЗlI, - чн а, - чно [ В . еуп н ејаЈ МСД . који

болесника рад и л рекраћивања

љи хових

мука . А активна еута назија активно учество­

вање лека ра у безбол н ом пр екидању пацијен ­

успех , В . еу- ,

товог ж и вота, при чему о н дај е смртоносну

пракса] мед. способ н ост нормалног обављања

, су п ста нцу ; паСИВllа еутаназија преп у штање

eyn paKCltja,

-ё ж [грч .

место]

еуро В . ев ро.

смиреност у трпљењу бола.

еу п е псија , -ё ж

t6pos

биол . биљка или животиња при лагодљива жи-

eupraxia

умирању из милос рђ а , при чему лекар ус кр а ћ у­

складних покрета .

еурека УЗВ. lГРЧ .

skein

heureka наш ао сам од h еш i­

наћи] узвик радости при неком открић у,

еуритермаll, - мна , -м но [В . еу рите рмиј а] ко ­ ји ј е с пособан да издржи велике темпе р атурне промене у сред ини у којој жив и.

et1rYs

широк, н . -тер­

мија] б иол . способност неких о р ганизама да

460

и сл.

еуга ll аз ирати , еутанази р ам,

реш е њу и сл.

еурите рмиј а, - ё ж [11''1 .

је леко в е, гаси апа рате за одржавањ е у животу

3. JI.

МII . еутана­

зи р ају СВ РШ . и НССВРlll , [ В . еута н аз иј а] (и з)вршити еутаназију.

еуте рмија , -ё ж [ В . еу -, ГРЧ . [ћегт61l топ лота] стање организма ('lOвека или животињ е) н а нормалној темпе р ату р и тела .

еугимија

еухологиј у м

еугимија, -ё ж [rpч .

euthymia,

8.

еу -,

еуфорија, -ё ж [rpЧ .

thym6s

душа] ду ш ев н о спокојство , добра воља , ра­

псих .

дост, веселост.

драганост .

еуго кија , - ё ж [ГРЧ .

eutokia, 8. еу- , t6kos рађа­

ње] мед . ла к , Iюрмалан порођај , без комплика­

2.

патолошко , безразложно или п а­

шевним болестима.

еУфОРIIК ' , -а м , МII . еуфорици , ге н . мн . еуфо­

еУГО llија, - е ж [грч .

eutonia,

8.

су-, -тонија]

стање опу ште ности , мирноће и душевне урав ­

рйка [В . еуфорија] фарм. средство које и зазива еуфорију .

нотеженост и.

еуфорик Z , - а м, МН . еуфорици , 'р' . м ... еуфо­

еУГОllичаll, -чна , -чно

[8. еугонија] којије у

рйка,

стању еуго није .

eutrophia,

8.

еу-, -тро­

еуг рофичаll, -чна , -чно

суфоричар

[8. еугрофија] 1.

мед .

добро, но рм ал н о ухрањен (о ткиву , органу или

2. ф~р М .

који повољ но утиче на ис­

храну и раз в ој т кива .

еуфемизама [rpЧ . euphemism6s, 8 . еу-, ph~me

употребу благе речи за нешто непријатно или ружно, ублажавање.

еу ф е мистичкй, -а, -о [В . еуфемизам] убла­ жено исказан , ублажен , улепшан.

- фонија]

благогласност,

мило­

звучност, склад но ст з вукова односно гласова у

речима; потр еба за лакшим изговором .

еуфо нйјскй , -а -о [8. еуфонија] који се одно­ си на еуфон иј у .

[8. еуфонија] инструмент са 3, 4 или 5

1. лимени дувачки вентила. 2. оргуљски

регистар

са

звуком

реторички

сти л

ен ­

еухаристија, -е ж [rpч .

ris

захвалност] реп.

1. (у

eucharistia, 8. еу -, сћа­

ранохришћанско доба)

молитва захвалница пре освећивања хл еба и вина приликом причешћивања .

причешће

2.

као света тајна; претварање хлеба и вина у тело

сухаристйјскй, - а , -о = сухаРИСТЈtЧКЙ , -а, -о [В . еухаристија] који се односи на еухари сти­ ју, причесни .

еухаРИСТlfка, - е ж , дат. И л ок . е у х аристи ~и [8 . еухаристија] учење о еухарист ији и о ПРОСJlави

еухарИстичкii~ . еухарИстЙјскЙ. сухилија, -ё ж [грч .

eLlchylia,

8.

еу -,

chyl6s

сок] мед . нормално стање цревног сока .

сличним кл аринету.

еУ ФОIfЈtiill , -она м

китњаст,

тајне вечере .

еУ фОllйјум, -а (и еУфОlfйј, -а) м муз.

пр етерано

I'леске прозне књижевности с краја ХУI века.

и крв Христову.

еУфО lшја , -е ж [rpЧ . ellphonia " милоз вучан еу-,

човек склон еуфо­

еуфуизам, -з ма м [према роману Eup hues (1579) Џ . Jlилиј а, према '1'Ч . ellpllY~S духов ит]

1'0-

песн . ст илска фигура која подразумева

[8. еуфорија]

рији .

КЊИ Ж.

еу ф е мизам, -з ма м , м ... еуфемизми, ген . МII .

8.

еуфоричар .

осећа еуфорију , блажен , задовољан , раздраган .

фија] мед . добра , нормална ухрањ е ност .

организму).

8.

еуфоричаlf, -чна, -чно [В . еуфорија] који

еугрофија, -е ж [rpЧ .

глас ,

ellphoria, 8 . еу -, - фориј а]

пријатно осећање, велико весеље, раз­

радоксално осећање среће у афективним ду­

ција.

вор]

1.

[8.

еу- , -фонија] муз. ин­

струмент састављен од извесног броја чаша од којих свака, р азл ичито пуњена , има свој тон: свира се п р е в ла ч е њем гудала преко ивица чаша .

еУ ф О Юfчаll, - чна , -чно

еухологијум, -а м (и еУХОJlогйј, -а) м [ '1'ч.

Euchol6gion

мол итвеник] Цр К8. гл авна обредна

1. који

књига у праВОСJlавној цркви ; у Грчкој право­

је складних з вукова , који пријатно з вучи , бл а­

сл авној цркви , књига кој а обједињава тр еб н ик

ГОI'ласан , м и л оз ву чан .

(молитвослов) и служебник (за гл а вна богослу ­

2.

[8.

еуфонија]

еухолија, -е ж [8. еу- , '"]ЈЧ . chol~ жуч] мед. н ор­ мално стање жучи.

фо н . који је усклађен

са потребам а лакшег и зговора.

ж е ња: литургије , југр е ња , в е черња) .

461

ефемсрид и

ефё, ефеа м и С [фр . крета ње лопте

ёфсктiiВ311, -вна, - вно [с рл ат.

effet ефекат] С " . луч н о

изазвано

ударцем

који

ниј е

ма

ефсб, -а м, м" . ефеби, гс " . МII . ёфёба [,'))ч . ер llё­

bos] 1. ист. У старој Грчкој слободан млад ић од 18 до 20 год ина, који је учио у п отр ебу оружја , к њижевност и музику . 2. недозрео М ЈIa)\ ић , адо лес ц е нт .

касан .

сфеб ија , -ё ж [ 'l)Ч . ер h ё Ь с{а , в . ефеб] ",ст. мла­

ТИ в 1111

изучавањем

лепих

ефСh'lИlша

ВРСД IIOСТ еК О II .

ства р на

IIOCJIOBII

послови код који х се купац

обавсзујс да ће од "родавца преузет и р обу, а продавац да ће му је "'р едати у року ; ефСКПIВдозз мед . мера у чинк а ј о низир ајућ е г' з р а ч е­

ња на цело тело .

ди ћко доба у старој Грчкој ; двогодишње пред­ са

...

вредност, која се постиже на тржишту; ефск­

113

васпитање

effecti vLIS, прс­ 1. ства­ извршен . 2. ефи ­

учињен од effice гe учинити]

ран , р салан, истинит , у',ињ е н ,

у прављен у средину , фелш.

војни',ко

effectus

СфСh'llfВИ, ефекти ва м , м" . [В . сф е кти ван] стварно бројно стање војника , р ад ник а и сл.

у м ет н о сти .

ефеБО I'еllсза, -ё ж [В . ефеб , -ге не за] биол . раз­ вој јајашца које нема своје језгро , мушка парте ­

СфСh'lИВIIOСТ, - и ж [В . ефективанј еКОII . п о ­ стизање

основ ни х

ци љева

н оге не за.

ефеКТIIОСТ, - ости ж

ефебо фи л, - а м [Н . ефеб , -фил] хомосексуа­ ла ц који з а партнера тражи де ч аке.

IleJlo-

гюсловањ а,

творност, успешност, ефикасност .

LB.

ефектан] особина

О Н О'Ћ што јс ефектно , упадљивост, i lеЈ ЮТВОР­ ност .

ефеД РИII, -ина м [ IIJШТ . ep h edгa, в . - ин] хем . И

ефскгор, -а м [нат. ert'cctoг творац , "р ема еГ­

фа р м . ГЈ IЗВНИ алкалои д разних биљака из фами­

{јсеге "р оизвести] а н ат . нсрн који пр е н оси им ­

лије Е рhеdгасеае , бел и кристални прашак то­

пулс о д центра.Ј'НОГ н ервног систем а до М II ШИ-

пљи в у ал ко х олу и етру , у медици ни се у"отре­

11 а и жлезда, активирајуhи их .

бља ва као лек г'ротив астме или за ску " љање к р в них с уд ова.

ефск(а)т, - кта м, мн . ефекти, ,'еll . "11 . ефеката [лат.

e ffectus

извршавањеј

послсд ица, резултат.

3.

сфСКТУllрати, ефектуирам,

и рају

2.

1.

дејство , УЧИllак ,

CTaКJ ICll C баште метеор .

глобални

поремећај

у атмосфери ; дом и ­

IIO-сфск(а)т соц . ситуација кадједна појава или догађ ај СJlУЖИ као узрок д руге , тс ДОJlази до ла нчане р еакције ; СЦСIIСКИ ефекти ил узије ко ­ је се ств а рају п осебним тех ни чким среi \ствима у п озоришту или на филму.

ефекта ll, -тна , -тно [В . ефек(а)т]

1.

који п ро­

изв од и јак утисак , упадљив , уверљив .

2.

који

пријапю д елује, леп , привл ача н .

ефСКПI , ефеката м, мн.

LB.сфек(а)т]

б.нк . и трг.

хартијс од вредности (ме нице , обвезнице и сл . ).

ефСКТllва, -ё ж [В . ефеК1' иваfl] банк. готовина , готов новац .

462

lI есврш .

3. 11. М II . еф е кту­

LСРЈ'"Т.

еffeс tLl а ге ,

в.

fl a.JlO' , обави ­

ти , обављати посао , оства(ри)вати .

ефелиди, ефСll?ща м , >11' . L,'))Ч . ерhёli s ,

8.

С II И-,

hclios сунце] мсд. жућкасте мрљице н l'I еге на ницу и телу које изаз ив а сунце, сунч е lJ С " е , ·с .

КЈ ,име (отопљавање) изазван превел иком КОJlИ ­ чином угље н -диоксида

И

сфек(а)тј извршити , извршавати

снажан утисак ,.дојам .

р ад извршен у јединици време н а .... ефск(а)т

сорш .

СфСЛЈtраПI, сфелиркс

8.

ефИJlирати, сфи­

Jl Ирке .

сфсмёраll, -рна , -р,ю [грч . ерhСП1егоs , в. е ll И-, h ёП1сга да ll]

1.

који траје

C
један да н ; пр и­

времен , прола:!а ll , кратковеча н .

2.

к оји ј е без

трајнс вред н ости , који неће оставити тр аго в а.

ефсмерид, -ида м

L'lJ". ерhёl11 е г{s д н ев н ик , в .

ефсмераfl] днсвни Ка.Ј , сн дар коме с е сваки дан

откида

1'10 један

Jlистиh.

сфСМСРlfД lt, -а м, М II . И ефемеридс ж, МII . ephc l11 eгida,

1.

'lpeMa ,'))', . е рI1 ёl11ег{s,

Lm'T.

в . ефе мер аllј

аСl'))ОН . таблице у којима су израчун ате про­

мене Н ОЈюжаја нсбеских теЈ Ја .

2.

год ишњ ак , ал­

манах с ,юдацима који су потребни астро н оми -

ефемерност

сфор

ма и астролозима.

3.

новине , п е риод ични с пи ­

сфети, ефета м,

ефеме РIIОСТ, - и ж [В . ефемераи] осоБИllа временост, пролазност, безначајност .

(живот иња)]

зоол .

Иtlсект

воде ни

цвет , који сс лет и ја вља у близини воде у рој е ­

ефеМIШЗТОР, - а м [п . е феминација] вст. ин ­ струме нт за кастрацију женкс животиња .

ефикаСЗII и СфИКЗСЗII, -сна, - сно [ФР . efficaсе од лат.

пона шањ у,

e ffcminatio , В . екс - I ,

одевању ,

женствсн,

нежа н ,

особи н а онога што је ефикасно ,

IIрои зводње, степен

еко н .

2.

к апацитет

корисног дело вањ а,

про ­

И З ВОД НОСТ .

ефltJIирзти, ефилирам , 3.

1' .

М II . е фи лирају

ТКiiНИllе ; та њити , прореl)иват и к осу.

мек,

СJlаб.

сфilJlирке, ефилирки ж, МII .

lB. ефИJlиратиј

IIззубљене маказе за проређивање косе .

ефеiщ ијз , - ё м = сфенди м H IJДeK) ' . [тур . од Н ГрЧ . а рhепtёs, I·P'I . а uth е пtёs ] " ст. господар.

2.

efelldi

1. господин ,

т итула за УЧС II С људе, нарочи то

свсштеникс, суд ије , државн е службенике и сл .

ефе Il Д ИJlУК , -а м , м н . ефендилуци , геll . М II .

ефендi1лук а [тур.

e fendi lik] п окр . господство , 1'0-

сподственост, гос подско ПОtlзшање .

ефСIIД ИIIИIIЗ , -ё ж [В . сфен д и] заст. еф е нд ији ­

ефицilјент, - нта М , МН . сфицијенти, гс " . МII . ефицијсн ата [лат.

е фСIIДУМ ИllлеКЈI . lТYp . е fепdilll мој I'ОСПОДИН, В . ефендиј ·Iаст. IlOштзпалица на било ком мссту

ефИl{llјеIIТЗII, -тна , -ТIIО и ефИllијСIIТЗII , -т на , -т н о [лат.

ефс рвеСЦСIIТЗ II , -т на , -тно [ШIТ. еГfегvеsсспs

каса н .

СфИЦliјСIll{Ијз, - ё ж [лат .

1. којијс у превираљ у, 2. шумеliи, газиран , који садржи мс­

к ас ност .

еФЈ/ореСЦСIIТЗII, -тна, -тно

l llUT.

eftlorescens

цвату .

ефЈ/о реСЦСllција, -ё ж l"лат. еftlогеsсепti а, В .

ефС РВССIIСIIТИ ; ефс рв сс цс н ата м, МII . = сфер­ ВССЦСllције, сферв есце нција ж, МН . [В . еф е РlJ е­ сцснта нј гази рана пиliа , пснушави напици .

е ферСIIТЗII, -т на , -пlO [ лат. еffеге п s од сСГегс (о це ви , каналу ) који служи

1.

бот_ цветањ е, доба цветања .

мед. појављивање бубуљица, oCГlHцa и сл . по

КОЖИ.

3.

хем. и зб ијање СОIIИХ кристала на повр ­

шини чврсти х тела.

сфод, - а и Сфiiд, сфода м [хсб р . ёрll6d] део св счане одежде израелског првосвештеник а у

Ста ром за вету.

(о lIерв у) ко ­

е фор , - а и сфор, еф ор а М l'·p'! . ep lloros над­

у мозгу ил и кичменој мо­

з орник , ч уварј и ст. високи ЧI1НОВНИК У старој

ИЗЛУЧИВiiЊУ те ЧIIОСТИ из о рга н а .

IIcHTapii

сфлоресцентан]

2.

хуриllе Уlљен-д иоксида.

ји води од

efficientia] (успс­

ШIIО ) деJlовање , ) {елат ност, успех , у чинак , ефи­

од cffeгvcscc rc кључатиј

1.

8 . екс - I , fасеге чини ти ј

од еfflогеsееге 11Р Оltветатиј расцвета н , к оји је у

"ГОСНОДИtl е МОЈ

износити] 31"''1'.

e fficiens ,

с п особа н , дел атан , делотвор а н , успешан , ефи­

У речсници за појачавање рсч е ног , у значсљу

." .

efficiens , IlpcMa cfficere ство­

ри т и , извршити] ф актор , ЧИliИ ла ц .

на жена.

узбурка ll .

1.

с врш . И неС l!рШ . [ Ф Р . еГfilегј И З IШiiЧИТ И ни т и из

ефСМIШИрЗII, -а , -о [В . еф еминација ј коме мушко(.·т;

ефIIКЗСIIОСТ, - ости и ефИКЗСIIОСТ, -ости ж [В . ефикасан]

с к ло но сти м а

ИТД., фсминизи ра ност .

недостаје

effieax] који IlO стиже жељени резул­

тат , успешан , делотворан.

ус п е шн ост, делотворност.

[етјпа жена] lI оја ва жеиских особина код м у­ у

1. за п о­

које су у ста­

ефид розз, -ё ж [ГР ', . ephldr6sis j мед. пр еко­

вима и живи са мо иеколико ч асо ва .

ефем июiцијз, -ё ж [лат.

2 . суд ије

мерно з ној е њс .

ефемеРОI I , -о на м [ГРЧ . ерhеmегоп (zооп) јед­

шкараца

[грч . ерlletёs] и ст.

рој Атини судиле з а крвне деJl икте .

онога што је ефемерно, краткотрајllОСТ , при ­

нодисвна

MI1 .

ведници у грчкој вој с ци.

с и уопште.

ждини ка пер ифсрији .

2.

I 'рчкој који ј е вршио надзорну службу; 'шаl-I

463

еХОЈЈалија

ефорија

п ето ч ланог врховног управног тела у Спарти

ста пантљичаре,

бираног сва ке године .

Taenia

ефорија, -е ж [В . ефор] ист . делокруг ефорове ефћар, -а ра м [тур . мисао)]

1. ћеф ,

efkar од ар .

хир, жеља,

мн.

iifkiir (јд . fiпрохтев. 2. тешке

кле њена јаја доспевају у јетру , плућ а и друге

зи рном течношћу; може заразити и ч овека.

ехинококоза, -е ж [В . ех инокок , -оза] мед . И вет. болест коју у организму човека или живо­

мисл и , заб ринутост, брига.

ефузйван, - вна , - вно [В . ефузија] који је на­ стао ефузијом, изл ивањем; .1. сфУЗИВIIС СТСЈЈС

тиња изазива ехинокок .

СХИНУС, -а м [грч . есhiпоs јеж]

геол. стене које су настале хлађењем вулканске

морски јеж .

лаве.

стубовима ИСllOД абакуса.

ефузија, -е ж [л ат. излити ]

1.

gгапulоsus или

органе и ту се развијају у цисту исп уњену про­

надле жности .

kr

Echinococcus

ecћin.ococcus, живи у цреви ма паса ода­

effusio,

према

effundere

излив, изливање , избијање ; истица­

ње гаса кроз уске отворе .

2. фиг .

излив страсти,

2.

еХЈЈИ-ИСJlам, -ама м [',ур .

izft. од ар. iihl

1. 30011 . јеж;

архит. кружни у кр ас н а јонским

људи, ар .

islam

ehl-i isliiln

од г,сре.

ислам] сви мусли­

мани, Божји народ који следи ислам , у купн ост следбеника и слама.

изража вање н еж ни х осећања.

ефузиометар, -тра м, мн . ефузнометри , ген . мн . ёфузиометiiрii [В . ефузија , -метар] фю . апа­

еХЈЈи-китаб, -аба м [тур .

izfi . од

ар.

iihl

људи, а р .

kitiib

ehl-i kitap

од пере .

књига , света Кlьи­

рат за одређивањ е густине гаса на основу брзи ­

гај народи којимаје објављ ено Свето писмо , '!ј.

не ефузије.

хришћански и јевр ејски народ.

сфулгурација, - е ж [,ш ат.

effulguratio, према fulguI' бл есак] 1. осветљавање, севање , бли ­ стање. 2. изненадни наста нак нечег новог.

лат.

ехсл прид., индекл . [ту р .

ehil

од ар .

ahl]

покр .

способан, вредан, достојан, дорастао.

еХ ИДIЈа, -е ж [грч .

echidna] 1. митол . у верова­

њима старих Грка назив за змију отровницу и некол ико други х чудовишта .

2. 30011.

врста при­

митивног аустралијског сисара који се размно ­ жава јајима , мрављи јеж,

Echidna aculeata.

еХИДЈJltди, ехиднидii м, мн . [нл ат.

echidnidae,

в . ех и д нај ЈООЛ. пород ица примитивних сисара

из реда монотрема,

Tachyglossidae,

размножа ­

Ехо ж, IIIщеКЈ' . [грч . Ёсhо] МИТОЈ' . у грчкој мито­ лог ији нимфа која се зБOl' неср ећне љубави према Нарциеу толико разболела даје МОI 'ла да понавља само после дње речи .

ехо, ёха ~; 0111 . ёха, ген . еха [грч . echo јека, од­ 1. а. јека , о.цјек. б . фиг. одзив, р еакција . 2.

јек]

сигнал одбијен од радарског циља, који се на екрану приказује као светла тачка . схо- [В . ехо] као први део сложеН,ице означа­

ва да се реч од носи на одбијање звучних таласа или на подражавање .

ехограф, -а м,

0111.

жи дуб ину океана.

вају се јајима које женка носи у то рби .

еХ ИlНfДИ, ехинидii м, мн . [грч . есhiпоs јеж , В , >

- и [В . ехо-, -граф]

1. апарат

који на основу одбијања з вучних таласа беле­

2. мед .

ултразвучни апарат.

схографија, -е ж [Н . ехо-, -графија] пеих . бо­

-ид] ЗО01l. морски јежеви , тело им је обложено

лесни нагон да се при л иком пис а њ а и сте речи

креч ном љуштуром с покретним бодљама ме­

понове више пута.

ехокаРДllографија, -е ж

ђу којима су отровне жлезде.

ех ИlЈОДСРМИ, ехинодермii м, МН . ["р" . echinos

[8.

ехо-, кардио-,

- графија] мед. ултразвучни преглед срца .

(Echi-

еХОКИIН~за, -е ж [В. ехо-, -кинеза] п еих. болест

поdепnаta): морске звезде, морски краста вци и

која се испољава у томе да човек п онавља по­

сл ичне животиње.

крете извршене у ње,"овом присуств у.

јеж, '1''1 .

derma

кожа] зоол . бодљокошци

ех инокок, -а м , МН . ехинококи = ехИlЈОКО­ кус, -а м, мн . - и [грч . ес hiпоsјеж, в . -кок] ЈООЛ . вр-

464

еХОJlаJlија, -е ж [В . ехо-, -лалијај ,·,еих .

1. ду­

ш евно обољење при којем болесник аутоматски

ехолоюiција

ешкија

понавља ту ђе речи чим их чује .

ецер, -а м [нем . Atzer према atzen нагризати,

понављање

2.

исте речи или израза у оквиру једне реченице .

ехолоюi ција, -ё ж [В . ехо-, локација] утврђи­

изједати] ТИПОllJафски радник који ради с ки­ селином; бакрорезац.

ецес, -а м [јидиш

вање ло кације, оријентисање, сналажење по­ моћу радара .

eces] заст. савет.

ецitдија, -ё ж [ лат. аесidiшп од IlJ Ч .

ех(mот, -а м, МН . - и [В . ехо-, НСМ .

Lot дубино­

мер] сп рава з а мерење морских дуб ина звуком,

обољења.

сшак, ёшка и ешак, ешка М [lУР. a~k од ар .

звучни дуБ ИI-Iомер.

ехомета р, -тра м , МВ . ёхометри, гс .... MII . ёхо­

'isq]

ПОКр . узбуђење, за нос , усхићење .

метара [В . ехо-, -мета р] справа за мерење мор­

ешаJlОl1 В . ешеЈIОII.

ских дуб ина на принципу ултразвучног одјека .

ешаJlОllирати в . еШСJlОIlИрати .

ехометрија, -ё ж [В . ехо-, - метрија] мерење брзине и трајања одјека.

ешаРllа, -ё ж, ген . мн . ешарпи [фр.

ехомitм ија, - ё ж [В . ехо-, грч . mimёsis опона­

супротном боку или као појас око струка , ле н­ та .

болесник подражава мимику својих саговор­

јас.

ника.

ехоорБ ИТОI'рафија, -ё ж [В . ехо- , орбита, -графија] мед. ултразвучни преглед очне шу ­

2. вој . службени или 3. за вој за ране.

парадн и официрски по­

ешафот, -ота м [фр .

echafaud, нем . Schaffott]

јавно место где се извршавају смртне казне , гу­ билиште.

ешек, -а м, МII . ешеци, ге" . МII . ёшёка [·'УР .

пљине .

ехоофтаЛ МОI"рафија,

-ё

ж

[В .

ехо-,

грч .

око, Н. -I-рафија] мед. ултразВУЧllИ

ехоофтаJl мометрија,

e~ek] Н ОКр.

1. маЈарац. 2.

фиг . враl "оласт чове к.

ешеIСЈ1УК, -а м, MII . ешеклуци [тур . e~eklik, в . ешек] I'ОКр . будалаштина , глупост.

преглед очне ~абучице.

ophthalm6s

echarpeJ 1.

шал , трака пребачена преко рамена и везан а на

шање] ПСИХ. болест која се испољава у томе да

ophthalm6s

oikidion]

60Т. врста снети, га ра на биљу као гљивично г

-ё

ж

[о .

ехо-,

грч .

око, Н . -метр ија] мед . ултразвучно

мерење величине очне јабучице.

еХОllатија, -ё ж [В. ехо-, -патија] Гl СIIХ. зајед­ нички назив за све болести патолошко г ОПОl-lа­ шања некога или нечега.

еХОllракс ија, -ё ж [flJШТ.

echopraxia, В . ехо-,

пракса] мед. болест која подразумева опонаша­ ње туђ их покрета или радњи .

ехос, -а м [В . ехо ] муз . мелодијски образац у старом црквеном певању , нарочито византиј ­

ском и сиријском.

ехосонде р, -а м, мн . -и [енгл . echo sounder, В . ехо-, В . со н да] теХII. хидроакустички уређај који

СШСJlОII, - она м [фр . есhеlоппречка на мерде­ винамаЈ

1.

вој . део војне јсдинице у марш у,

траНСllОрlУ или борбеном поретку, ра с пор еђен тако да се један креће за другим .

2. фи г.

степен

развитка , УСllона или пада у гюјед иним на­ учним ини уметничким областима, у друштв е­

ној или професионалној каријери и сл .

сшеЛОllирати, ешенонйрам,

lIирају С 8РШ . И н есврш. [фр .

3. Н. Мl-I . ешеЈ Ю­ echelonner, В . ешелонЈ

распоредити , распоређивати у ешелоне ; lIоде­

Ј IИТИ , стс пенасто расподеJlИТИ

(Hllp. улазак

или

излазак већег броја људи , радно време и сл.).

ешсрitхија, -ё ж [lIлат .

Escherichia, према не­ (Theodor Escherich,

мачком лекару Т. Ешериху

откр ива подводне објекте , нарочито рибља ја­

1857- 1911)] мед . Escherichia соlј ,

та, по принципу ултразвучног дуби ном ера .

мокраћних канала , сспсу , менингити с и др уга

ехоф разија, -ё ж [В . ехо- , фраза] пси х . болест која се испоља ва у томе да пацијент понавља

род бактерија , најпо з н атијаје која Гlроузрокује инф ек циј е

обољења.

ешкија, -ё ж [тур .

eskiya од ар . МН . asqiya ', јд. 1. а. устаник , бунтовник ;

речи или читаве реченице које чује у својој

saqiyy

разбојник] ист .

околини.

одметник, хајдук. б . турски назив за у ч еснике

465

ешраф

босанско-хе рцеговачког устанка

1875- 1878.

и

српске доб ровољце у борби против Турака на

Дрини буна.

3.

1876 .

ГОДlше

2.

одметништво , устанак,

онај који криј ум ч а ри роб у , кријумчар ,

шверце р .

4.

кријУМЧ
коман да нт ;

ОПШТИIIСКИ

сл у­

ешофираТI1, ешофирам , 3. СRРШ. И lI еС RРШ .

(фр .

11 . MII .

ecl1 auffer

ешофирају

за l 'р ејати] J~CT.

ја(ва)ти , узбуд ити , у:sбу ђивати.

ешкудо в . ескУдо .

ешкут, -а м [ мађ . eski'ldt заклет, који је

466

заГlOвеДliИК,

(на)љутити , раЗI'l-lеuити , р азг невљ ив ати , узру ­

ван .

жио З
IIИК ;

жбе liИК ; егзекутор .

.. СТ.

IIOJlO-

сеоски судиј
е lllраф, - аф
rtf часта н]

1'I 0 Кр ..

.. СТ.

"11. ~isгаf, јд . sa-

ГIJI С МСПЮ , ари стократија .

ж жаба, -оа (у06. жабо , - оа) м , .. н . ж абои [фр . ј а ­

botj

Ч И lIкаст ук р ас ни н а бор н а горње м Ilр ед­

њем дел у же н ске оде ћ е, некада и

lia

грудим а

жа l 'а, -ё ж, дат. жаги,

CCII .

MII. жа га

LHCM. Sage]

жагзтlt, жагам ,

3. 11 . М Н . жагај у н ссо рш . LB. жа ­

га] ПОКр . тестерисат и , Il ИЈШ Т И .

LФр .

jadc]

ж ' ад уб [ф р. ј ' adotlbe дод и руј ем ] у ш аху , ю ­ р аз који се У l ютр сбљава к ада играч дод ир нс аJlИ н с н о м а к н е ф и гу р у , у п . tak h yto - маК Н УI·о. MII .

-и

зш:т. П Р Иll раВ ll ИК који

Lrp", di akoll os]

'(ркв . "ат.

помажс све ште ник у у

LФр.

ja loLlsicj р еб р аст II<1 К; з а в сса 0)1 та нки х

жзкс рија , - ё ж [ ф р . вог н ад имка за сеља к а

j acqu eri c од 110ДРУГЉ И ­ Jacques ВОl1hОШ1l1 е (б у ­

ист. уста н ак сељака у Фр а нцу ­

ској

1358 . год ин е . 2. сеља ч к а бу н а уо пште . жакёт, -е-га ", " 11 . жа ксти , I·CII . " 11 . жак ста [ф р . j aqu ettc] а . крата к ( м у шки и же нски) к а ll УГ. б. в р ста МУ ШКОI ' cBc'1aflO l' ка п ута , еllр еда от во р е н

жаЛ У ЗИIIС, - Иll а)

II Л ОЧ ИЦ
Ј I С КО ВИ Т
via]

S
Ю П О Р Од ИlI С у С Н
жаllд iiр, - а = ЖЗlщарм, -а м,

darl1l(;

од

gCllS

" 11 .

12

- и L Фр .

d ' а Пl1 СS О Р УЖ
H aiI liНK жа ll дарм е риј е ; I IOШll щј а ц .

2.

1.

gC IlI' РI1 -

<1 . сл и ка с

У к арта м а за игр у , п уб . б . врста

ЖЗКО II СТ , - а = IЈЗКОIIСТ,

ски, ЖЗllдармсlCИ . жаllд аРltсаТlI, ж аида риш ём II се нрш . [о . жа н ­ ) щрј а. оба вљати ж анда рску служ бу, б и т и жан ­ дар , Il ОЈнщ ај а ц. б . 1101-Ја ш ати се I( ао жа ll да р .

ЖЗII)ЩРМ = ЖЗIЩЗр (в . ) жаlщармсрија, - ё ж [ ф р . gе пd а ГТ1l сгi еј д р­ ж а вн а IIOJl ициј а . н а uружа ни IIUJl ИЩlј с к и одр е­

д ll .

а по з ади ПрОДУ ЖС II .

-3"

LеНГII .

j aCOl1et,

ю

•

ЖЗllдармСрiiјскЙ .

жаllilJl3, -ё ж

јез ик а у р) (у ] врст" Jlаке lI :lмуч н е тка нин е СЈ IИЧII С

к им .

мусл ин у .

I'JlaTK3

жала ll , -о н а м, "11 . жало ни ,

CCII .

"11 . жаЛО ll а

L Фр . ј а l О I1] зе м љомс рски ко чиh ; мотка са заСТ
ЖЗЛО ll е р , - а" LФр . ја l О lll1 СШ] о н ај који заб ија жал оне IIрИ мс р е њ у .

" 11 .

п о кр ста н "роз о р ски ка­

ИI 'Р С к а рта м а . • ЖЗlщаров !жаlщарсв; жа ll)ЩР­

жакё о . ж зкiJIIСТ .

1.

жалузија = жалузинз (в . )

вр сди о шћ у

СЈ lуж би , I)акон .

дали н а Ж ак)]

жалузаll, -з на , -з н о [фр . ј а l О Ll х ј I, с06 . и заст.

жалфија, - ё и жаЛфllјз, - ё ж !нат. и "таll .

од К О I 'З сс Ilр а ве ук р а сни пр ед м сти .

-3 м ,

жалОlll1-

л он е р ад и м ер с љ а и л и обслежава ња тр ас е; тр а ­

ЖЗЛ У3ИIIЗ , -ё ж (06 . у

тврд и полудра ги ка мен

зеЈ l е н кастс боје , мешав ин а р аз ни х мин ер ала ,

жаКЗ II ,

11 . " 11 .

љубоморан .

п окр . тссте ра, Гlи ла.

"

3.

с ира т и; од м е ри т и , од м е р а ва т и жал они ма .

м у шк е кошуље .

жад, -а

жаЛОllирати, ж аJlо нирам ,

р ају С flР"' . И II СС RРШ . lФР . јаIОI1Il СГ] з а б иU а)ти жа­

гу с т им

!фр . ChCll illc]

УС llравним

т канин а с к р ат­

дла чиц а ма

с

Jlиц а ,

а

с Н а.Ј I И'IР .

!

ж illliiЛСЮt, -а, -о В . жаШlЛ а ј који јс од Жal1 11Ј 1 С.

жа"р и Ж3I1Р, l Ф Р . gсшс]

-3 .. , М Н . жа llрОВ И и жа ll Р О IJИ 3. врста , PU)1 у к њ ижсв н ост и И д р у ­

гим у м еТ lI ости ма . б. fl а ЧИII умет н и ч ког ст ва р а­

њ а , СТ И Ј I .

•

жаllровскii и жаllровскii .

467

ЖЈlма

жара

жара, -ё ж [итал .

1. зе мљана којника. 3.

giara од Шfl . јапа од ар. gапа] 2. урна с пепелом по­

жснерозаll, -зна , -зно [фр .

посуда, ћуп .

neroso]

кутија с отвором на горњој страни

жљив, ШИРОКОГРУД.

у ређена за убацивање l 'ласа 'lКИХ листића.

жзргон, - она М, МII . жаргони, "С Н . [фр .

jargonJ

а. говор неке социјалне или профе ­

с ионалне l"Рупе са специфичним речима и из­ разима , непознатим изван тог круга. б. ша1"РО ­

вачки говор, арго , сленг .• жаРI'ОIIСКЙ.

жаРГОllизам, -зма м [В . жаргон] реч или из ­ раз који припада жаргону.

жардинијера, -ё ж [фр.

jardiniel'e]

1. а.

2.

жешiрати, IIССВРШ . [фр .

жешtрати се, женйрам се

ЖСllшеll

8.

1. ист.

2. скраћени 12.

ger-

седм и месец француско г ре ­

волуционарног календара (од ских рад ника

цртицама или

ГИllсеllГ.

жеРМИllал, -а.па М lФр . gеПlliпаl од мт.

једнобој ним

вишебојним

жениратиј

[8.

устручавати се, устезати се .

априла).

тачк ицама, углавном се користи за простирке

3. Л. МН . женирају

довод ити у неври л ику, сме­

тати, ометати.

теп клица Ј

jaspe ша­

женйрам ,

gener]

рен] ткани на која с лица изгледа као 1I0прс кана или

ge-

даре­

шност , пл еме ни тост , широкогрудост .

птица

феникс .

жаспё, -еа М (уоб . и жаСllё, -ёа) [фр .

итал .

жеIlСРОЗIIОСТ, - и ж = жеllсрозитёт, -ета м

из руских народних бајки. б. рајска птица у на­ шим народним бајкама .

genereux,

великодушан,

[фр . gспеrositе , В . женерозаli] заст. великоду­

велика по­

суда од камена или бетона у којој расту биљке.

жаР-IПЈtца, -ё ж [р ус. жар-птица]

племенит,

жснерозiпёт = ЖСllеРОЗIЈОСТ (п . )

жаргона

01 11 .

заст.

21 .

марта до

18.

назив за устанак фр а нцу­

жерминала

(3 .

ап рила)

1795.

ГОДИflе .

жерсеј, -а м [фр . јегsеу] врста тканине од тан­

или за весе .

жбир, -а м, МН . жбири/жбирови [ИТ·dJI . s Ьiпо] "еј . ухода" шпијун ; тајl-IИ агент .

•

жБИрскЙ.

ждаllOвизам, -зма М [према совјетском 110лити чару А. А. Жданову,

1896- 1948] 1.

кул ­

ко

чешљане вуне, свиле , памука

или

Сiште­

тичких материјала .

жеТОII, -'она М, МII . жетони, ,'е ... МII . жетона [фр.

jeton

према

jeter

бацити] метална и ли пла ­

турна политика у Совјетском Савезу која је

стична ПНО'lица која у неким играма , у аутома­

подразумсвала невоср ед ну контролу политике

т има ини јавним услугама замењује новац .

над уметно шћу , па и над неким областима нау ­

ке.

претерана догматичност, гушење слобо­

2,

д е у књижевности и у интенектуалном ствара­

л аштву уопште .• ждаIlОВИСТИЧКЙ . жеЛЗТЙII, -и на м [фр . gеlаtiпе од итал. од 1Iат.

gelal'e

смрзнути, следити (се)Ј

gelatina 1. произ­

вод који се добија кувањем костију , хрскавице и ДРУГ'их животињских беланчевина, употре­ бљава се у тех ници, мсдицини.

Зспик.

•

2.

пихтије; уп .

ЖСЈlаТИllозаll, -з на , -зна [В . желатин]

2.

1. који

који је као желатин, жела­

ти наст, пихтијаст.

желё, -еа м [фр . след ит и (се)]

1.

gigue

jig]

код композитора ХУН

жl'н'оло, -а м [фр .

11

ХVПI века .

gigolo] 1.

мушкарац који

живи од љубавних веза с богатим старијим же­ нама.

2.

заст. ГЈЈЈаћени IlJlесни партн ер на Иl"Ран ­

ци ИЈIИ балу.

Жидов, -а М, МН . -и [лат.

Judaeus

Ј удејац] а.

падникјеврејске, мојсијевске вере . • жИдовскЙ . жилё, -еа М [фр .

gi let] 1.

прслук, јелек .

2.

вр ­

ста игре с картама .

смрзнути ,

жилет, -а, МН . -и и жилёт, -ета М , МII . жилети ,

воћни сок укуван са шећсром

ГСН . "Н . жилета [по имену проналаза ч а, Амери ­

gelee

према

који је хлађење м стврднут.

2.

geler

вихтије .

жеllантаll, -т н а, -тно lФР .

кан ца К . Џилета

(Gillette, 185 5- 1932]

ножи ћ за

бријање.

жеМИ'lка В . земичка.

genant,

В . женира­

ЖЈtма, -ё ж [чсш .

zime] 1.

коњска струна , ко ­

ти] који смета, доводи у незгодну прилику , не­

стрет (као материјал за пуњење).

лагода н, мучан.

сунђераста гума или пл аст ика .

468

од енгл.

припадник жидовског народа, Јеврејин. б . при ­

жеЛЗТЙIIСКЙ .

садржи желатин.

жига, -е ж, дат . жиги [фр .

муз . живахна игра у троделном такту, омиљена

2.

суиђер ;

жипон

жнирапt

ЖИll0Н, -6 на м, МВ . жип6 ни , ген. мн. жип6на [фр.

jupon

према јире сукња] доња сукња, под­

омогућује равном е р но хо ри зонтално и верти ­

сукња .

жирадо-ше шйр = жирарди-ш е шйр (и . ) жираJlа ll , -лна, -л но [В. жиро] у: • жираJllIO плаћаљс банк . плаћање преко жиро-рачуна ини

жираНДОЈlа, -е ж [фр. gi.-ando le, ИПUl . girando-

1.

свећњак с ви ш е кракова .

2. CBe'laHa расве­ 3. нау шни ­

та, илуминација; украс од сијалица.

це богато укра шене драгим камењем.

жирант, -а м, мн. жи р анти, ген . мн . Ж~lраната [итал .

girante]

банк. онај који гарантује за лице

које добија новац преко ме нице, јамац .

жирарди- шешйр, -ира = жирадо-шешiiр, -ира м [по бечком глумцу Александру Жирар­ дију

(Girardi)]

пљоснати сламни ш е шир с рав­

ним обоДом, популаран почетком ХХ века.

жираСОЈ1, -6ла м [фр.

girasol од итал . g irasole

сунцокрет] врста опала, драгог камена, који се на сунцу прелива у плавим и црв е ним нијансам а.

жирафа, -е и жирафа , -е ж [фр.

girafe од ар .

zarafa] 1. афричка четвороножна ж ив отиња ве ­ ома дугог врата , Git'ajJa са m еlорш·dа {iS. 2. шшь . фиг. висока, мршава особа. 3. (у филмском или телевизијском снимању) мотка с микрофоном, пецаљка .

жирй, -ија и жи рй , - ија м [фр. jury од е ,. гл .

jury порота] тим

стручњака или изабраних осо­

ба за оцењивање и до нош ење одлука прсма утврђеним

правилима

на

и зложбама ,

умет­

ничким , спортск им и др . манифестацијама. Жltрирати l , Ж~l рирам, сврш . И II ССВ РШ. [итал .

gi rare,

3.

л. МII . ж ирирају

в . жирант] банк . 1. би­

ти жирант, потписник на мени ци.

2.

пре нети ,

преносити меницу и ли н еко д р уго потражива­

ње на другу особу .

жирирати 2 , жири рам, 3.

JI .

МВ. ж ирирај у

lIесврш . [и . жи ри] бити '!лан жи рија , учествовати у жирију .

покретање каме р е.

жi'tро-компас, а м, МII . -и [В . жиро-, ком пас] ком п ас у кој ем ј е основни део висећи жиро­

ЖИРО-КОIIТО, -а м [о . жиро, ко нто] в . жи ­ ро - р ачун.

жиро-шi л ог, -а м , М II . жиро-налози , ген . МII .

жи ро- н 3.нога [В . жиро] п и смени Н а.ЈlOг клијента банци за пренос од ређене своте новца на теку ­

ћи р ачун трећег лица.

ЖИРОllда, -е ж [фр. g iгond e] ист. поли тичка стр а нка умерених де мократа за в р еме францу­ ске р еволуциј е

( 1789- 1793),

н азва н а по томе

што су вође потицалс и з области Жиронда ; по­ ражена и делимич но ликвиди р ана у об р а ч уни ­

ма с раДИКа.Ј IН ИМ јакобинцима (монтањарима) .

ЖИРОII Д ltllаll, - нца = ЖИРОlIдист(а), -е м,

MII .

жи рондисти [фр . следбе ник

girondin] 1. и ст. припадник и жиронде. 2. лрен . ПОЛ . пол итички уме­

рењак уопште.

ЖltРОllДист(а) = ЖИРОIIД Иllац (в . ) жi'tРОПЈ1аll, -а м, М II . - и [фр . gyro plane, и . жи­ ро-, и. - п ла н] авион који, пор ед ел и се н а пред­ њој стра ни , има и ел и се с вертикал н ом осови ­

ном р ади стрмиј ег узлетања и слетања , а уто­ жйр (в.) .

ЖИРО-1I0СЛ ОВИ , жиро-nосл6ва м МII . [В . жиро , жи р ирати 1] а"",ив ни краткорочни банкарски послови у којима банка н а захтев свога коми­ тента ж ирира његове ме ниц е.

ЖllрОПТСр, -а м, МII . - и [ В. жиро- , грч .

pter6n

крило] комбинација а вион а и хеликоптера, ва­

здухо п лов с кринима изнад трупа која се обрћу око вертикал lЮГ стуба .

жi'tро-раЧУIl, -у на , МII . жиро- рач уни , геll . МН . Ж~lро - рач у на [В . ж ир оЈ ра'I У Н н а који се прав­ ним

и физичким ни цим а у п ла ћ ују средства

преко банке .

жi'tро, -а м [итал. giro] банк . прснос менице или вреднос ни х хартија н а д р угу особу .

жi'tро- [фр .

KaJIHO

скоп.

сличних банкарских поступака.

'а]

жиро-гла ва, -е ж [и . жиро-] техн. меха ни чка конструкција за стативе фи лмских каме р а која

gyro- од грч . gyr6s ок р угао, за о­

жi'tроскоп, - а м ,

MII .

- и (фр .

gyroscope, и . жи ­

ро-, и . -скоп ] уређај с точком који , обрћући се, зад ржава своју осу ротације без обзи ра на поло­

бљен] као први део сложени ца оз н а ч ава обрта­

жај кућишта; у потребљава се у .lO мо рским и ва­

ње , рота цију .

ЗДУХОПЛОВ Н~IМ ин струмс н т има за навигацију .

жиро-аУТО ПИJlОТ и . аУТОПИЈ10т .

ЖНltрати в . ШIlИр ати.

469

жовијаЛ31i

журнаЛII СТИ'IКИ

жовијаJl311, -лна , -JlIIO [фр . јоујаl од нат. 111рј­ tcr ГСII. 10vis, услсд в еровања у благотвора ll ути ­

весак (уз златни Jlанчић и сл,). ~ ЖУЖУ- I,ОL(ке ,

цај планете JYГll1Тepa] весео, срдаЧ3li, добро

жужу-штillll'ЈIИI(С врста ситног п сцива од JlИ­

раСГIOЈЈОЖСН; отворен, IIриступ а ч а ll.

снатог теста,

жовијаJl IIОСТ, - и ж [В . жовија.ЈШliј веССЈ IOСТ, разЈ\РШ

'aIIOCT,

с р да 'IIЮСТ.

ЖОllглёр, -ер а м , ....,. ЖО fll 'ЈЈ(~ РИ , ,·еll . М>I . ЖОII­

гж\ ра [фр. jongleLIГj

1. у средњем вску II У1'Ујући

lIевач , рсцитатор и пакрдијаш , претеча труба­ ду ра.

2.

а. арт и ст који вешто баца и хвата раз н е

предмете . б, СlIортиста који спретно барата

ЛО IIТОМ .

ф и г. о нај који се доб ро СНа.Јlази у р а­

3.

ЗIIИМ с и туа цијама, који спретно прила го ђава

ЧИlbенице .

•

жОIII'ЈЈёрскii .

жош'лсрај, -аја м = жош'лсрстuо, -а с [Н. ЖОllглер] жонглерске вешти н е, рад и п осту 'IЦИ жонгле ра .

ЖОllглирати, ЖОНГЈЈирам , баратати

jongler, 8.

предметима ,

3. ),.

MII .

ЖОIIГЛСР]

и звод ити

ЖОНГJJl1-

1. а,

вешто

жонглерске

вештине, б. у фудбалу, вешто баратати ло птом ,

задржавати је у поседу одбијајући је СТО llалом, главом или грудима ,

2.

вешто искоришћавати

ОКОЈIlIOСТИ; сналазити се у свакој ситуацији,

жоржст, -а м [по имен у париске модискиње

Georgettc de lа

Рlапtе] врста ЈЈако наборане сви­

пене или вунене ткаНИllе, употребљава се за женске хаљи не , блузс и сл .

жрец, -а м . МII . - и, гс н . [рус . ж р ец)

вера , врач ,

MII .

}крёца (уоб . жрсц)

1. свештеник код многобожачк их 2, 'lн'Г' онај који одлучује (обично у делат ностима) ,

глаi! liИ ауто ри тет,

470

жур, -а

IIOCYTOI'

IJpCTa

ИI-рачке; при ­

с у самом .

.. , нок . журу, м ,, . журови [нсм . )аст, Јо­ j OLlr liХI:: да н пријема I IIOCJICIIO-

вг, СКр . од фр ,

днев на и ни нечсрња кућ н а седељка, забава, чс­ сто уз му зику и и гру.

журкз, - ё ж, дат. журци, ,·ен. мн . журки фам,

8,

жУр . ЖУРllал, -ала м , М>I , журнали , " СII . ла [фр . jOl1Г1lal)

1, и лустрован и

"11 .

журшi­

н сдељ н и или ме­

сечни чаСОIIИС , обично за моду.

2.

књига у коју

се уписује финансиј с ко н ословаlbе пре} (узеhа у току дав а, дсловодник.

3.

заст. кратак филм с

актуслним вестима из зсмље и свста , филмске

рају >lСС8РШ . [ фр.

духо вним

жужу, -уа м [ ф р , јовјов]

веЈЈикоДостојник,

новости .

ЖУРllа Ј lil3ам, -зма м [ фр . jOl1Г1l a l isme]

1. по­

сао којим се баlJИ журналиста, НОllИн арство.

2.

псј . новинарски поједноста вљено или ПОВРШIIО Пl1сање о озбиљним проблем има .

ЖУРlli\JIllст(а), -ё м, l1Гпаlistе ,

8.

ЖУРНа.Јlј

1.

'111.

журвалИСl'и (фр . јо­

новинар.

2. онај

који пи­

ше текстове површно и сензаЦИОНа.ЈlI1СТИЧКИ .

журналill;тика, - ё ж, дат. ЖУРНСlJlИСТИЦИ [В. ЖУРН3ЈI]

BlllIap,

IIOCaO

којим се бави жур"алиста,

110-

НОЮlнарство .

ЖУРllаЛI'IСТИLIКИ, - а,

-6 [В . журнал , журнали ­

ст икај који се односи на журналистику или ЖУРНа.Јlисте .

з забаД:lВа в . бадава .

заБУII "Р'!д . I1I1ДСКЈ' . [тур . zеЬнп од перс .

забајо не, з абајо н а м [НПUl .

кулин .

zabaione]

крсм од јаја, шспера и слатког вина, кува н на

забандат и (се), -а м (се) сuрш. [В . банда 2 ] 1'I0КР . заст.

1. застранити , заЛУI'ати. 2. занемарити , оста­ вити по страни . 3. заба ндатн се заседсти се, за­

боравити се, з аГlРИ'ШТИ се.

3. Л.

MII .

за­

барикадирају С ВРШ. [В. барикада]

1. направити

барикаду; утв рдити , заградити .

заб:lрикаДl1-

2.

раПI се зат ворити се, оградити се, нзоловати се.

забаскијаПI, - ијам СВ РШ . [В . баскија] 'ЮКр . за~,'. оградити летвама , кочсвима, врљикама.

забатаЈ ЈИТИ, забатiiпим СВРШ. [В . баталити] пустити да пропадне, занемарити.

з абеllзам в . сабсИзам . дити насигюм, брш-юм; зајазити.

забећа рити (се), забепарим (се) СВРШ . [В . бе ­ пар] Гlостати бећа р , почети живети као бепар.

з абехарати, -а м СНрШ. [В . бехар, бехарати]

но , затворити игру .

ти, умота'!'и (ка п у) чалмом или шaJtом.

1. зав и ­ 2. за вр­

нути , за шрафити .

заВ3Ј1, -ала м [тур. КРИIJИ I Щ ,

zeval од ар. zawal] П ОК р . 1. OIII ·OBUPHOCT. 2. заме рка , приговор .

завалё, 'јilВала узи. [тур .

ziiwal]

zavalll

јадник од ар .

1'I0Кр . авај; нажалост .

заваШI IlРНД. '''''ДСЮ ' . [В . завaJtеј [!Окр. јада н , загал:lМИТlI, загilJlамим СВРШ . Iв . I Ћ.IIамити] дипи

I'aJlaMY;

ра зв икати се .

зага р , -а м,

MII.

заl 'ари,

'·CII .

МН . зага ра [тур .

za-

gаг] Јювачк и пас .

З3 l'арија, -ё ж [тур.

zagara, по

месту Зar 'ОРИ у

Бугарској] з аст. а. врста грубог, простог сукн а .

Гlр о цветати , осути се цвећем .

забит, -а м [тур. z~ bit од " р . ~аЬЩ поКр. заст.

б . гуњ од

TaKBol' сукна.

за l-ИllсаПI, - ам СllРШ . [В. гивс] прекрити, за­

официр , војни старешина .

з аБJlОКl1рати (се), заБJlокирам (се),

3. л. МН .

[8. бпокирати] БJlокирати

творити, УЧIJРСТИТИ гипеом.

зађаКОIШТИ, -им СВРШ. [В . ђакон] ЦРКВ. а. по­ ставити за ђакона . б. зађаКОIIИТИ се постати

(се), залш вити (се) ; запет и .

заБJlомБи рати непр . О. заrшомБИраПI.

забра, - ё ж, ГСН . МН . забри

2. заБУНКСРllсатJoI се а. заТIЮРИТИ се, ol'pa-

жалостан .

з абе"тити, -им СВРШ. [В . бент] 'lOKp. заст. огра­

заблоки рају ( се) СИрШ .

сто.

дит и сс од света. б. сп . играти строго одбрамбе­

забу рмати, -ам сврш . [ u. бурмаl 'IOКР .

забарикад ирати, забарикiщирам,

['1111 .

zabra] пом. 'К'·.

врста ШГlанског једрењака из ХУI века.

забремедет и заб р емсдёт УЗВ . [наше за, М .

8.

заБУ lIк е рисати , -и шём СВРШ. [В . бунксрј 1. затво рити у бункер иJlи на НСПРИСТУГl ачно ме­

пари.

бре,

zebiin]

покр. СJlаб, нејак, немоћан , мршав.

медетј зачудо! занимљиво!

ђакон .

заЖllирати В . зашш'lрати .

зазе .. , -а м !Ја" .

zazen]

воложај за медитациј у

у каратеу , којим ПО'IИЊС

11

завршава се свака

всжба .

471

заим

замеТЈ IИ

заим, -а м, мн. -и [тур .

zaim од ар. zа',ш вођа]

а . велепоседн ик , спахија. б. богат 'lOвек , газда.

заимлук, -а м,

MII .

заимлу ци [тур . zaim lik, ".

за кијамеТ ИТIt , -им сврш . [В . кијаметј 1. на ­ ступити, отпочети (о кијамету , неврем ену).

за им] заимово имање, спахијски посед.

закомrlликовати, -уј см свр ш . [В . комп л ико­

заинат ит и се, з аинатим се сврш . [ В . ин ат] по­

вати ] учинити компликованијим , сложен ији м.

за КОllачltТlt, законач и м сuрш . [В . кон ачити]

казати инат, тв рдоглавост, пркосити.

заинтач ити, за интачим свр ш . [тур . iпtаk од ар.

intaq] 1.

остати н а ко н аку, преноћити.

почети го ворити све једно те исто ,

навалити , за окупити. 2. за ИlпаЧИТlt с е заина­

заКУЛ ИСIIЙ , -а, -о [В . кулиса] који се обавља кришом, потајан , ск ри вен .

тит и се.

З:llf н те ресовати , - ујём сврш . Lu. интересова­

за кум , -ума м [ту р . zаkkшn од ар.

б. за Иlпересовати се осетити занимање , р адо ­ зналост за нешто.

за ир, -а м, мн . -и [ п рема имену државе] основ на новчана једи ница у Заиру, садржи

1ОО

Ј1икута .

за ира и за нра , -ё ж [тур. zahire од ар . dabira] храна, намирнице ; ЗаЈ Ји ха хране .

за КУС К У flИТИ, - им с врш . [u . кускун] заст. ставити коњу кускун , каиш испод реп а .

= за ишта х ити (в.)

ишталим сврш . [ В . ишта х ] п окр . зажеЈЈети се чега , доб ити прохтев за чим.

zayin] сло­

во хеб рејског алфабета .

зајордаМИТlt, зајордам им свр ш . [в . јордам, јордамити] IIOКр . заузети охоло , поносно д ржа­

зак ајтити, - им с врш . [в . кајтити] гюкр . забе ­ леж и ти, за писати .

закалу ђеРИТlt, - им сврш . [в . калуђер] а. ру­ кополож ити за КаЈЈуђера. б . зак:шу ђерити се

дати ким , потчи нит и кога .

залау фати се, -ам се СВРШ . [В. лауфати ј а . за­ летет и се, затрчати се . б . уходати сс , кренути

својим током.

з ал е МИТIt, залем им свр ш . [В . лемити ј при ­

заЛУМ ll0ват и , -ујём сврш . [ В . ЈЈумповати] почети лумповати .

зама ђијат и , - ијам С 8РШ . [В . магија] о пчини ­ -ти , за чарати , бацити чини (на кога).

за маllд али т и , - им св рш .

3.

JI.

МН . за­

камуфл ирати , (за)маскирати.

з акарабасати , - ам с врш . [пореКЈЈО нејасно ј ЗаЈЈутат и , скре нути с п ута .

з акарда ши ти , з акардашим С ВРШ . [В . кард аш] прекардаш и т и , пр ете рати .

1.

= закахрити, -им СВРШ . [В. ка­ 2. зака(х) ­

ожалостити, растужити .

рити се забринути се .

заката llЧИ ТИ, - им сврш . [ В. катанац] затво­ рити катанцем.

закаХ РИ Тlt

472

= зака ри ти (В . )

[8. ма н дал]

. а. затво­

ри ти ма НДаЈlОМ , засовницом. б. чврсто затвори­

з амаllтапt , -а м С8РШ . [В . ма нтати] 1l 0Кр. завр­ тет и се (у глави) , замагл ити се (прсд очима) .

за масюtр ати , замаски р ам сврш .

[8. маскир а­

ти] маскирати , JlРИКРИТИ .

замба к, - а м,

камуфл ир ају с врш . [В . камуфлирати] прикрити ,

зака рити , -им

1. 2. З:IJlУМllOвати се заседети

се у кафа ни , лум повати дуже времена.

постати калу ђ е р , заред ити се .

хар] покр.

1.

овла­

ти, за кључати .

ње, устобо чити се .

з акаму ф л нра ти, закамуфлирам ,

2.

чвр ст ити (MeTaJlНe делове КаЈЈајем) , зава рити .

за ИШТliхити, заиштахим = заltшталити , за­

зајин, -а м (изворно зајйн ) [хебр .

zaqqiim ]

1l0Кр . олеа н да р .

ти] а. побудити интерес , занимање (код кога).

за иштаЛИТlt

2.

уз н смирити се, ус п аничити се.

[тур .

2.

za mbak

од ар .

MII .

замба ци , ГСII . мн. замбака

zanbaq]

п о кр .

1.

љиљан , крин .

lI е руника.

замбо, -а М, мн . з амбоси, ГСII .

zambo]

01 11 .

з амбоса [ШII .

потомак црнца и Ин д ијанке , и ли Ин ди­

јанца и црнкињс, у Јужној Америци .

замезеПtТlt , - им = замезити, замезим сврш . [в . мезе, мезити ј мало п ојести као мезе, пр еза­ логајити.

заме рачи тlt , замерачим св рш.

[8. м ерак,

ме­

рачити]

1.

узети мерак на нешто, пож елет и , за­

желети.

2.

добити мерак , вољу , а п етит.

замет В . захмет. замеТЛlt В . захмеТЛlt (В . )

замурдарити

затефтерити

заму рда рити, з амурдарим сврш . [тур . П1Uгdаг од псрс .

н е чистоћа] а. запрљати; запу­

murdar

држ ати херметичк и затворено.

стит и. б . замурдарити се ностати прљав ; запу­ стити се.

ар . ~ап ' а]

1. стална

заната [тур.

MII.

производна , п~ерађи ­

вачка или

услужна делатност .

професија .

3.

• занатскй .

занатлија, -е М, ГСН . МН . зан ilТлија

[8.

за нат] а .

онај који се бави неким занатом . б. фиг. умет­ ник који об раћа пажњу само на технику рада, без посебне инспирације.

за нијетити, за нијетим С8РШ . [8. ниј е-г] ПоКр . одлучити се на нешто, намерити .

2.

ри ти нијет непосредно пред клањање .

изгово­

3.

запа­

лити, потпалит и , ПОТ I1ИРИ ТИ .

зiшито вати, -ујем СВРШ. [в . нитна] причвр­ сти т и, спојити нитнама, закивкама.

за llШИII , -а м [јап . zansin] у каратеу стање ду­ ховне и телес не сп рсмности за борбу .

за оку(ј) исати, - ишем С8 РШ . [ в . оку(ј)исати] П оКр. почети окуU) исат и, поз вати вернике н а молитву.

за паковати, -ујем С8РШ . [В . паковати] а . за­ мотати у хартију или другу амбалажу , припре­

за rlарложит и, -и м С8РШ . [в . п арлог] направи­

2. зашiрложити се оста­ zapateado од zapateaI' zapato ципел а] жи­

ударат и ципелама, према

вахни шпанск и плес , сличан фламенку , у коме

играч и л и игра'lИца наглашава ритам ударају­ ћи петама о под .

запа llкати, -ам С 8РШ . [ аустр. нем. Patzen мр ­

заптити, заптим С8РШ . [8. заптивати] шити , зачепити. ти .

3. заст .

2. стегнути

1. запу­

(у грлу), пригуши ­

запленити.

зар 1, -а м, МН . зарови , ген . м,, . зарова [тур . zar од ар .

iziir] 1.

вео , копрена којом мусл им анке

покривају лице .

2. завеса,

зарZ, -а м [тур . вима од

застор .

zar] коцка за играње , с броје­

1 до 6.

зара р, -а и зарар, -ара м [тур .

zarar од а р . ~a­

гаг] ГIOКр . штета , губитак , квар .

зарарсуз, - а и зарарсуз, -а м , МIi . -и [тур.

raslz,

za-

према 8. зарар , - 51Z без] П оКр . онај који ни ­

коме не чини штете, безопасна особа .

зарафет, -а м [тур .

zarafet од ар . zarafa н е ­ 1. уљудност, ФИIЮ ­

жност; ОШТРОУМНОСТЈ ГЮКр . ћа , елегаШlија .

2.

за новетање, и з вољевање .

зарафСТЛII Г'рИД . и'щекл . [тур . zarafetli , В . зара-

1. уљудан ,

фин , отмен .

2.

који мн ого

и з вољева , зановета .

зарзават

8.

зерзСвiiт.

комад с певањем , сл ичан оперети .

зар6лати, - ам СВ РШ . [В . рошш] умотати , смо­ тати , направити ро л ну од чега .

зарулати, -а м СВРШ . [8. р улати] а виј . п очети узлетање) .

зарф, -а М [ту р. zarf од ар . zarf] ПоКр .

за пексинити, - ним С8РШ . [8. пексин] ГIOКр . за­ за ПJlомбирати ( II СПР . заБЈ lOмБирати)

8.

плом­

бирати .

1. укра­

шена метална посуда ил и 'Iаша у којој стоји фи л џан .

прљати, заг ад ити.

2.

корице, навлака , ОМОТ.

засада [ч е ш .

zasada] ХрВ . опште правило , на­

чело , принцип .

за llТ, - а м [тур . zapt од а р . dabt] сциплина.

3.

1. држати

за чепити .

р улати , кр етати се на точковима (о авиону пред

ља] упрљати, ум рљати .

сању.

2.

зарзусла, -ё ж [Шfl . zа гzuеlа] п озор. шп ански

ти у парлогу , бити за пуште н.

запатеадо, -а м [шп .

зiштисати, - ишем " ССВРШ. [8. запт] под стегом; забрањивати.

фет] 'lOкр.

мити за слање . б. ставити у кофер .

ти парлог , запустити.

зiштија, -е м [тур. zaptiye, В . запт] заст. ч увар реЈ13 , полицајац, стражар .

занимање,

2.

познавање уметничке технике ,

вештина, уме ћ е .

1.

заптива'l, -ача м [В . заптиватиј оно што зап ­ ти ва, чен , затва рач .

за нат, -ата М , МН . занати, " С 11 .

sanat

2. заllТивати се

гушити се , тешко дисати.

2.

стега, д и ­

затаСJlа'IИТИ, - им СВРШ . [в . таслак, тасл ачи­

заустављање даха, тешкоћа у д и ­

ти] заре зати , гру бо и(;тесати и н и и здељат и (ка­

1.

мен или дрво) .

заст. запле на, секвестрација.

заптивати , зiшт ивам НСС8РШ . [8. запт] чепљивати ,

запу ш а ват и ;

спре'швати

1.

за­

пролаз ;

затсфтерити, -им СВРШ . [В . тефтер] унети у тефтер , записати, забележ ити.

473

зату-за вал

зевзекаст

зату-завал, - ма м [тур . zat-Uz-zcval од ар . datuz-~awa l] покр . слаб , исцрпљсн човек, кост и

збархаllИТИ, - им сврш . [В . бархана] 1l0Кр . у је­ дан гпас, зајед но запевати и засвирати.

зБОРllаја,

кожа, живи леш.

заћ6рити, за ћорим спрш . [В . ћор] фам. ПОllа ­

збо рнё

=

зБОРllзја

команда ,

збо р нс командё [рус . сбо рн ая команда]

C'I .

на­

шат и се као ћорав; бити заслепљен, залуђе н ;

з ив за руску репрезентацију (нарочито у врем е

слево ићи з а ким.

Совјетског Савсза) .

за флекати, -ам с врш . [В . фл е кај направити фнеку , умрљати .

за фрљати , зафрљам = зафрља'lИТИ , зафр­ љачим с врш. [ п. фрљати] за витл ати, бацити, од­

заха шаТIt, 'јахашам сврш . [ В . хашати] поре­ ћи, одрсћи; "рикрити .

захефтати, -ам сврш . [в. хефтати] IlРИЧIJР­ стити (хартију) металним спојни цама .

заХll ра в . заира.

za hl11etiye према zah-

в. з ахметј 'ЈО КР . награда за у чињени труд.

захмет, -а м [тур . zahl11ct од ар. za hl11a] покр . труд, мука, напор . О ако ти lIије захмет ако ти није тешко.

ззхметл и l1Ј1ИД . инде кл. [в . з ахмет] ГlОкр . нап о ­ ран , те l ·обаll.

зацеме llтирати, зацемент ирам свр ш . [В. це­ менти рати] а. прекрити или испунити цемен­ том. б. фи ... причврстити трајно, као цемснтом .

заШllзјсовати, -ујём сврш . [В . швзјсовати] ззвз ритl'I, спојит и за ваРl1вањсм . сврш . [в . шнираТI1] увезаТI1 , стеГIIУI' И (уз ицом , Il ертлзма). 11.

М>• . за Ulllарају

С8 РШ . [В . шпарати] покр . фам. у штедети, приште­ дет и .

фам. причврстити чиодама , ПРl1ба}~зчама .

заllШрltцати, -а м сврш . [в . ШllрицаТI1] '1ОКр . фим . у "рск ат и , замрљати прскањсм , штрцањем .

зашра фити, - им С IlРШ.[п . шрафити] за врнути (шраф); причврстити шрафОВl1ма , завртњима .

зilштопаТl1, -ам = заштоповати , -ујём СНЈ1111 .

1. за крпити (06 . '1арапу) . 2. заче­

ПI1ТИ. З. С I1 . зауставити , умирити (лопту

зба l"лаПI, - ам Сll рШ . [ ту р .

ук рштено с н ашим

z ihgir,

која сл ужи за куцање .

ЗIЋајзаТЈ1, '.!гл ајзам сврш. [пр ема н см . Gleis колосек , колотечина] жар. ·. поп . скреН Уl' И С пута, н ач ини ти политичку погрешку ; изгубити ру ­

ководећи Гlопожај.

зграфито, згра ф ~lта м [l1ТаЈ •.

graffito (8. гра­

фит) и sgгаПi аге гребати] лик . техника цртањ а

урезивањем у горњи , евt:тлији слој мал те ра или глазуре , тако да се кроз урезе указ ује тамнија подл ога .

згУра, -ё ж [рум . zguга од нгр. skollria рђа] отпа­ ци при ТОЈ'ЈЈъењу металне руде , шљак а , троска .

ЗЈ!равствуј, здравствујте УЗ8 . [рус . зд р ав­ СТВУЙ, зд р а вств уйте] здрав о; зБОI 'ОМ .

ЗДРУ'lОJlаllJ~О, здручоланда м [l1ТШ1. sdrllceiolalldo од sdгuссiо l а гс КJlизати се] м уз. н . глисаllДО. зеба llија, -ё ж [ту р . zеЬапi од "р . zаЬаПI ан ђс о гуј а, отровница.

2 . ф l1" .

bag lalllak везат иј

1.

љута

зла жена.

зе бра , -ё ж, ген. М l1 . '3ё бри [старо п орт. zcbra, 300)1 .

афричка дивља животи ­

ња с пругама , слична кољу.

EquLlS

геЬ,·а .

2.

пе­

шачки прелаз обележсн пругама иа колосску.

зсбу, зёбуа м [ фр .

заUШС lf длат и , -ам сврш . [ В. шпендпати] ГIОКр .

474

од перс.

н сјаСНО I ' пореКЈЈа ]

заш п :i ра ти, за шпарам , З.

11 0 Кр . С l1 езати .

zeki l'

мучитељ; шкорпионова БО}1Јьа] 110Кр.

за llllllfраТl1, зашнирам, З . Л. мн . зашни р ају

' в . ШТОГlOват иј

звекир, - ира м, м •• . зв екири, '"С l1 . мн . звекира з век, звека; уп. зећир] метална алка на вр ат им а

зафрља'lИТИ = зафрљатlt (в . )

met,

вој . тип пушкомитраљеза ч е шк е произ ­

во д ње .

[тур .

бацити дал еко од себе.

захмеДllја, -ё ж [тур .

збројовка, -ё ж, ген . Мl1. збројовки [ч еш. zbro-

jovka]

zebll из е. -ј. ] ЗООЈ •. врста

[једа с грбом од масног ткива ,

1"0-

Bos indicus , живи

у Африци и Азији.

зс вак, - вка " [тур . zevk од ар . dkiwkj 'IОКр . уж ивање , мир. благостање .

зе вал , - апа м [ту р . пропасти] 110Кр .

1.

zeva l од ир . za\va l проћи , 2. зе llИ Т .

крај , "ро "а ст; пад .

ЗС 8ЗСК, - <1 м, "11 . '3сюе ци , гс н . Мl1 . зёвзёка [ту р .

zcvzek]

а . глупак, смеТ\:њак , будала . б. сшщало,

шаЉИВ'IИllа .

зевзекаст, -а , - о НРИГJlУ".

[11.

з евз екЈ ћакнут, шаша в ,

зсрдilliJIија

зевзсч ипt (сс)

зеВЗСЧ ИПI (сс), зс взечим (се) II СС НРШ . [В . зе в­ зек] а . правити БУl1алаштине , лудирати сс . б.

земство, -ства с [рус. зе мство] и ст. ОрlЋII ло­ калне самоуправе у царској Р ус ији .

н атезати се, губ ити врсме (е ким , чим) .

зёll, -а, М , ЗСIl-будизам, -зма М !јап .

зсвюiрити, зеl!ка рим = зевковати, -ујём несврш. [В . зевак] ГlOкр . уживати , проводит и се .

зевковат и = зсвюi рити (в . )

Зевс, -а м ['lJЧ.

ol'pallaK

медитацији, распрОС'I1>ањен нарочито у Јапан у

и Кореји.

Zeus] МIfГОН . највише грчко бо­

жанство, бог '1>ОМОВ IIИ К, са седиштем на Олимпу .

зеЙII, - ина м ['lЈЧ . ze ia пшеница , је',ам] хем . врста протеина која се доб ија из кукуруза , ко ­

зЬщ, -а М [псрс .

zend прспод, коментар] рел . 1. 11 коментари писани у врем е сасанидскс династије. 2. језик којим су пи сани

ДOi-щци Авести (в . ) ти дода ци.

ристи се за боје, 11РОИЗВОД ЊУ пластичних маса

ЗСIIД-Авсста В . лвеста .

и друго.

зеј рск П РИJl. и,щеКЈ ' . [тур . zеугеk од перс .

zirekj

ПОКр . ош'гр оума н , бистар.

зсјПIII, -а м [тур.

ziiyt

zcytin од ар. ziiyrtin маслина , од

ЗС ll дадо, зе ндада м [шп .

зејтиIIItТи, -им СВрШ , И lIесврш . [В . зејтин]

у Шпанији .

зеll~ИЛ

зејтинлици , " С II . М .... зсј ­

ТИНЈЈука = зсјтiшлук, -а М,

'3ејтинлика [тур .

MII .

зсјТИIIЛ УЦИ, , ·С ... .

zeytinlik , в . зејтин] 1l0Кр . на­

сад маслина, масл ињак.

зеЈП III-танс, -ета с [тур .

"pllll. IfIl J ICКJ I .

[ту р .

zengi n]

ПоКр . богат.

л ука [тур . zепgiп lik , В . зс нђИJlј 'IOКр . богатство.

зеН IIТ, - а и ЗСIIЙТ, - ита М

'ЮКр . за'IИНИТИ , прел ивати з ејтином .

MII .

врста мар а­

зс нђi1Л УК, - а М, МН . з снђ~IJlУЦИ , ге " . МН . зс нђ и ­

зејТИllаст в. зсјтitљав.

MII .

zendado)

ме с дугим ресам а, део жеll(;ке ~lapoltHe НОШIb С

уље] а. Мi:lСЛИНОВО уље. б. свако јестнво уље.

зсјтitllJlI1К, -а М ,

zen] рел .

будизма, 'Јаснован на мистицизму и

zcytin tanesi, "рсма

в . зејТИII, та ll еј 'IOКр . п лод маслине , маслинка.

зејтињав, -а, -о [В . зејтин ј сличан зејтину,

грсшно прочитаНОI') ар .

!'lJIaT. zenith ол (по­ salllt пут] 1. ",;ТрОН . н ајви ­

ша тачка

трача.

Ila н ебеском своду н з над ГJlаnс IlOсма­ 2. фllГ. врхунац , најl3иша тачка у разв ој у . •

зе llltтllй/ЗСII ЙТII и И ЗСllltТскЙ /зеIlЙТСКЙ . ЗС lllпи зам, - зма М [прем а часопиеу 3еuuш] авангард ни књижевно-умстнички покрст у Бе­ ограду и Загребу после Ј светског р ата .

зе нiПltст(а), - с М,

уљу; маста н ; који се преЈЈива .

"" .

зеНfП И СТИ [В . зе нити ­

за м! ПРИСТ аЈ lица зенити з ма .

зе кат = зе ћат (в . ) ЗСЈIСlIкаю\, -с ж [тур . zе ггiп

kadeh

ЗJlат ни

ЗСОJIИ'ГIt, з еОJll1та М

fle-

MII .

[грч . z еiп кув ати , В .

хар, укрштс но с н ашим зелен] бот. нарцис, с у­

-л итј МI1I1 Ср . група минеРаЈlа шупљикаве струк­

новрат,

туре који се нал азс у вулканским стенама , с по ­


Na rci ss LIS

ЗСJlзел а, -ё ж [тур .

zelzele од а р . zii lziiliij ' IOКр .

собни да унију и л и испусте воду .

зео н , - о н а" [ грч .

земљотрес.

зелот в . зил от .

'lpKB. део

зсл отitЗам в . зltJlотИзам .

ко капи воде у нутир .

зем аll. -а нам[тур .zеl1lаП . zа l1lап од ар . зе мбсрск, -рка М [тур .

1.

zel1lberck od перс . zcn2. врста " у шке

множи јс са

[ту р .

10-21,

тј. оз начаl3а x l'I JbaJl~ITH део

зсра, -ё = зсхра, - ё ж [ту р. zerтe од а р .

ze l1lbil

п е рс. zе пЫI] то р ­

ZCIllZCI1l од ар. Zal1lziilll] а .

110

бу­

нар БJIизуЋаБе (в . ) у Меки . б. вода юто , · бу ннра .

ЗС~ II1'",:а, - ё ж [',ell'. zel1llicka од " С". Sellllllclj ОКРУГJlИ ХJIе ll 'l иh од БСJlО Г б рашн а, liO I Ћ 'ШЩI.

dtirre з р -

проса] ДСJlи ll , з рнцс, тр у нчица .

зсрдав, - а М ,

ба или мрежа за НОШСlbе lI ами рниц а.

Земзс м, -а М [тур.

се­

МИJlијард итог ДСJlа МИJlијаРi tИТО1 ' Јtсла.

илl1 топа са оп р уго м .

"

septcl1l

да м] фlf З . ИСllреlt на3 И13а нске јеДИНИltе за меру

О llр уга, федер.

зе мбйљ, - IIЈЬа

(hуd6г) жива водај

зс пто - !нр оизвољно према нат .

zii-

I1lЗП] времс, е ноха , доба.

Ыiгеkј ГIOКр .

z6 i6n

JJlпургије у коме ђакон УJlива НСКОЈIИ­

MII .

зердави ,

zсгdеvа ! ХС РМ С IЙII (в . ) ;

"CII .

KP'J IIO

"11 . зt: р! t iiва [ ТУ Р .

ОД хс рмелина.

зс рдiш лија, - с и зср)~ilJlија, -с ж !ту р .

va ll ,

В. зер! ta13ј 'IOКр . висока

Kal la

zC I'dc -

ОIlШИВСllа кр ­

З НОМ О Ј! зе Р i tal3 а, ХСРМI:JlИ НU .

475

ЗIlJlија

зердаст

зердаст, -а, -о [тур . од перс.

zerd жут] !IOКр .

зибелин, -ина м [фр .

и·гаЛ.

zibe1ine,

zibellino]

хермеЛИII (в . ); крзно од хермелина .

жућкаст.

зерде, -ета с [тур .

zerde од перс . zerde] !lOКр. за­ CYTJlitjalll. зердеЈlија, -ё и зердеЈlија, -ё ж [тур . zerda11 перс. zе гdiШi] ПОКр . 1. врста кајсије. 2. врста

зигаза -ё ж [грч.

zygosis,

према ГРЧ .

zyg6njapaM]

слађени пирина'l са циметом ; УГ!.

б.IOЛ. спајаље два гамста, ствараље зигота (в .) .

од

zyg6n

зерзеват, -ата [тур . поврће]

zygoma према

јарам] анат. јаГОД И'lllа кост , ИСПУП'l ени

део образа.

ране шљиве .

sebze

зигом, -а м = Зlil'ома, -ё ж [грч .

zerzevat, преко ар . од пере . 1. поврће , зеле н . 2. (об. м" . ) сит­

нице, ТРИ'lарије .

ЗИI'ома = зигом (в . ) зигомицетс, зигомицета ж МН . [грч . zуg6п ја­ рам , mуkёs гљива] бо1'. поткласа гљива које се

зеРИII, -I1на м И зеРЙllа , -ё ж в. зелеllюiда . зерица, -е ж дем . од зера (в.)

размножавају помоћу зигоспора .

ЗИI'оснара, -ё ж ['1'ч .

zyg6n

јар ам , в . СГЈОрај

зета, -ё ж ['1''1. zeta] шесто слово гp'lKOI' аЈЈ­ фабета (Z, ~) , одговара нашем З. зета 'litзам, -зма .. [В . зета] фон . прелаз неког

бот. спора која настај е спајаљем двају га мета .

другог гласа у сугласник З.

тат спајања мушког и женског гамета .

зететика, -ё ж, дат. И ЛОК. зетет ици ['1'ч . zёtёti­

ke (agoge), према zёtеi п тражити] филоз. вештина и знал ажеља истине пуг ем испитиваља других.

зе ћат, -ата = зекат, -ата м [тур.

ka(t)

zekat од ар . za-

ПРО'lишћеље] милостиља коју је сваки му­

сл иман дужа н да даЈе Јед ном го д ишљ е.

зе hир и зећир , -а м [тур .

zek ir од п ерс. z ihgiг]

ПОКр. прстен с драгим каменом (зећuр-йрсшен).

зеу гит, -а и зеугит, - и та м ['1''1 . zetJgltai, l'lре­ ма

zeugos јарам] ист. у старој Атини, IЈОсле Со­

ло нове р ефо рм е, припад ник треће дру штв е н е класе, тј. мали и л и средљи зе МЉО Jlосед ник.

зеугма, - ё ж, ге н . М Н . зеу гми ['1''1 . сп резаље]

) . ретор.

ze ugm a

ст илска фигура у којој се ј е­

зигот, -а м = зигота, -ё ж [грч .

zygot6s упрег­

нут, спарен] биол . оплођена јајна h елија, резул­ зигота = ЗllГОТ (в . ) зигУрат, -ата м [акадски

ziqqtJrratu врх ,

врху­

нац] архсол . кула у оБЈIИКУ сте пен асте пирамиде , светилиште старих Асираца и В авилонаца.

зitзиl', -а м [ хеб р .

cicith]

с вака од 'Iетири ки-

ћ а нк е, ресе које ортодоксни Јевреји но се на УI'ЛОВ ИМ
зијамсl', -а м [тур.

ziamet од ар . zaama]

и ст. ве ­

лико имаље , спахилук.

зијамеТЈЈија, -ё м [в . зијамет] и ст. велепосед­ ник , спахија.

зitјаll, -ана м [тур. z iуап од п ере .

ziyan]

поКр.

штета, квар, губитак.

да н предикат везује за д в а дела ре 'l е нице , мада

зијаllИТИ, зијаним СВРШ. И несвр ш [В . зијан]

по смислу одговара само једном од љи х, нпр .

поКр. бити на губитку, претрпети штету; штетИТИ .

Ја чuШа.м шша

011

йuше

u говори. 2.

в . силеl1са .

Зеус В. Зевс . зефир, - ира м [грч .

zephyros] 1. код Старих 2. поветарац,

Грка и Римљана за пад ни ветар . лахо р.

3.

Zlh од перс . zih] ). С'ГНОJl . гајтан, врпца на народ ној ношњи . 2. врх ;

зехат и, - ам = зеховати, -ујём н ссвр ш . [В . зсх ] ПОКр. правити поруб, порубљивати, иви'lити .

зехе р, -а м [ту р .

zehir

од пере .

z iyaret

zehr]

П ОКр . заст.

од ар.

ziyara]

ПоКр .

ziyafet

од ар . diуаПi] 1I0Кр.

ручак или в е чера с више раз них ј ела , гозба.

зикир = зићир (в.)

zi1 од перс . zi1] поКр .

Гlрапорац; пар металних плочи ца које звецкају једна о другу, као саставни део дефа и даирета,

и л и самостално; УП . каСl'ањете . зилс = зил (в . )

отров.

зех овати = зехати ( в . )

476

зијарет, -а м [тур.

посета , обилазак, поход.

зил, -а м = зилс, -ё ж [тур .

део на врху.

зех ра = зера

z iyankar од пере . ziyankar]

зијзфет, -а м [" ур .

врста ла ке, меке тканине .

зех, -а м [тур . ширит или

зијЗllћер, - <1 м [',ур . пОКр . ш теточ ина.

(8.)

зилија, -ё ж [',ур . шареног ћилима .

zi1i

од пере.

zi1u]

пОКр . врста

зицер

зилот

зилот, -а и ЗИЈЈОТ, -ота м ['"]ЈЧ . zёlаtеs према zetos ревност] 1. онај који се с претераном

зинет, -а м [тур.

страшћу бори за своја уверења, занесењак, екс ­ тремиста; верски фанатик .

тизма .

•

2.

следбеник ЗИЈЈО­

ЗИЈЈ отскii, ЗИЈЈ Отскii .

зилотизам, -зма м

ziynet од ар. i ina] ПОКр . накит,

украс .

ЗИ", -а, м , МН. зи пови , ген . MII . з ипава [сш"л.

zip, zipper]

патент ни зат варач , рајсфершлус. &

зип д рајв рач . уређај за похрањивање података

[8. зелот, - из а м] 1. " ст. Meljy Јеврејима

крет верских екстреми ста

по ­ у

на д искету (8.) капацитета од

1

зиповати, -ујем

3.

11 .

1ОО

МЬ дО

2 Gb.

МН . з ип ују С ВРIll . [ енгл.

веку н . е ., који су проповеда.лијеврејски н а цио ­

zip]

нализам и оружа н у побун у прот ив римске вл а­

до кум е нт помоћу одговарајућег про грам а како

сти .

би зауз имао мање места у меморији компј уте­

2.

претерана р евност, ф анатизам .

ЗИJll.Jија, -ё м, '"СН . мн . зилџйјii [тур . zilci , В .

ра ч . смањити, реду ковати , компресовати

ра ( и з р аже н о у килобај тима) и како би се лакш е

з ил] ПОКр . занатл ија који прои звод и и продаје

врши ло

пр едмете од бронзе .

сла ње и - мејлом итд.; суп р . iшзи повати (В . ) .

ЗИJlI.JИЛУК, -а м, мн . з и л џилу ци , ГСН . м н . ЗИЈЈ­ џи лукii [тур .

zilci li k,

8.

З ИJlџиј а] а. ПОКр . ул ица

зират, - ата м LTYp .

ziraat ар . ziraa'] обрадив а

зиратити, -и рiiтйм СВРIll . и н еС8 РШ . [В . з ир ат] обрађивати земљу.

зиЬир, -а = зикир , -а м [" ур .

зимија, -ё м, ген . м " . зим йјii [тур . zimmi од пр . штићеник] ист. неМУСЈЈиман ­

1. код и ме на .

ски поданик Турске царевине, рај етин . зимо- [грч. ZУтё квасац] као први део СЈЈоже­

zikir

dikr]

2. де рвишко

учење у славу Бога.

zift] 1. црна н аслага од дуван ­

ског дим а која се ствара у лул и и л и МУШТИКJlИ .

2.

њем , ферме нта цијом .

природни катра н .

З'fхер ПРИД . индекл . И ПР"Ј1 . [н ем .

зимоге н, -а, -о [В . З ИМО-,

од ар.

мусл имана, побожно и зго варањ е Божј ег

зифт, -а м [тур .

ница показује да рс ч има везе са ензимима, вре­

датотекам а ,

зирата ll, -тна, -тно [В . з ират] обрадив (о зе­

квасцу и у неким м икроор га ни зм им а.

dimmiyy заштићен ;

по

мљи), по,"ода н за орањ е .

зимаза, -ё ж [грч . zу m ё квасац] хе м . ензим ко­ ји изазива врење угљени х х и драта, присута н у

премешт ање

зе мља .

или место где раде З ИЈЈ џиј е. б. ЗИЛI.JИлук део сарајевске ',арш иј е на ле в ој обал и Ми ља ц ке .

њ его во

sicher сигу ­

-ген ] фИЗИОJl . СГIo ­

ран] жа р г. а. П РИД . с и гу р а н , п оузда н , н см ин ован.

собан да производи властите енз им е (о ћ елиј а­

б . ПРИJl . сигурно, свакако, без сумње . О иЬи на

ма у организму).

зихер ићи на сигурно, не ри з ик о вати.

8.

зимогё н, -е на м [В. з имо , в . -ге н] ФИЗI10Jl. неак­

зихераш , -а ша м , МН . зихе р а ши , '"ен . МН . зихе­

тивни претход ник е н з им а који се активира ка­

р а ш а [ В . з и хер] жа р г. о н ај који и де н а сигурно ,

талит ичким путем, про е н з им .

који н е што р ад и само ако ј е с и гу ран у п о в ољаll

ЗИМОJl огија, -ё ж [В . зимо-, в . -лог иј а] фИЗИОЛ .

И СХОд .

наука која проучава састав и дело вањ е ензима.

зимотерiшија, - ё [В. З ИМО-, 8. те рапија] тера­ пиј а помоћу е нзима односно ферм е ната .

8. тех ника]

Зllхернадла, -ё ж [н ем .

ве штин а изазивања врења

шпири туса и д р .

ЗIIЦ, -а = сиц , -а [н см .

зиму ргија , - ё ж [грч . zY m ё квасац, -ошgiа 8.

дво­

Sitz] фам. седиште (на

зицбад, -а м, М Н . зи цбiiд и , ген. МН . зи цбада [н ем.

Sitzbad

од

sitzen седети

и

Bad

КУ "Ја ње] заст.

седе ћа када , када за купање у седе ћем ставу .

зимотеХ lIика .

зиналук, -а м [тур . z iпаllk , према ар.

Sicherheitsnadel]

БИI\ИКJIУ и л и мотоциклу).

(ф ерм е нтације) у производњи сирћета, пива ,

према е гgоп рад ]

зихерашкii.

крака игла за прикопчавање , с игурносн а игла.

зимотех ника, -ё ж, дат. И ЛОК . з имотех ници [В . зим о-,

•

зихерица фам. В . зИхеРltаДJlа .

зи цер, - а м, мн . - и [н ем .

Sitzer]

жарг . с и гурна

z inii '

при л ика , положај без ик ак вог ризик а. О доЬи

зинда ll, -а на м, МI1 . зи н дани , геl1 . м н . зинда на

рас прави и сл.) захваљујући нео пр ез но сти про­

блуд, тур .

[тур .

-llk]

zi ndan

покр . блуд, проституција .

од перс.

zindan]

заст. та мница .

Ila

з ицер ла ко по ст ићи погода к , пое н (у игри ,

т ивник а .

477

зоолог

зицфлајш

ЗИЦ фJlајш, -а м [НСМ . дети ,

Sitzf1eisch од si tzen се­

месо] жаР I ·. стрпљивост И истрај­

Fleisch

ност у рад у ; воља з а у ч еlbе.

ЗJlОТ, -а м, мн . злоти, ГСН .

зонскй, -а, -о [В . зона] који се односи н а зо­ ","1 .

злата [пољ . ztoty

злата н] пољска новчана јединица, дел и се на

100

гроша.

-зоа [грч .

z06s

жив] као други део учених

т иња .

СlIортовима , тактика

IlpeMa

којој сваки игра ч

јединог противничког играча) .

зоо- [грч . zо оп живо биliе , животиља] као пр­ ви де о еложеница показује да се ре ч односи на

зоБУ l1 = зубун (в . )

животиње ини н а З ООJlогију.

зобу нџија = зубунџија (в.)

зогра ф, -а м , MI·I. - и [грч . zograpl1Os од zo~ жи ­ вот, в . -граф] ИСТ. ум . живописац, ИКОНОllисац ,

сл икар фресака .• зОграфскЙ . зодијак, -а м [ЛНТ.

zodi acLls од грч . zoidiak6s, zo ion животиња] 1. астрон . замишљеllИ по­

јас на небеском своду унугар кога се liалазе при­ в идне I' УГdље Сунца , Месеца и планета , подељен на

ну. ~ З0llска одбраll3 сп . у кошарци и другим

нокрива одређени део тере н а (а не маркир а по­

сложе ница означава разне врсте СИТl1Их живо­

према

ЗОIIОI'рзфија, - ё ж [В . зо н а, -гр афија] мед. рснд генска техника слојевитО!' сним аља .

12 дел ова названих

БлI1ЗШЩИ ,

по саз вежђ и ма (Ован, Бик,

Рак , Лав , Девица, Вага, Шкорпија ,

зоо-врт, -а м [в . зоо-] зо олошки врт. ЗООI' змет, -а м = зоогамета, - ё ж [ В . зоо-, га­ мст] 6 И 01l . гамст опремљен

TpellJbaMa

зоогаМltја, - ё ж [В . зоо-, - гамиј а] 60Т. оп ра ­ шиваљс преко животиља , пре СВСIЋ ин секата .

зоогсн ' , -а м [В . з оо-, - ген] ХСМ . желатинозна

маса која се доб ија прерадо м ко стију .

зоогёll 2 , -а, -о [В . з оогеll] који IЮТИ'lе од жи ­

CTelle

Стрела ц , Ј арац (тачније Козорог) , Водол ија , Ри ­

вотиња . ~ зоогеllе

бе) .

Ј lOжеlbем мртвих морских живо тиља .

2.

астрол . цртеж који предста вља зодијак по­

деље н на

12

поља (Зllаци зод uјака) и на основу

кога се праве х ороскопи . -3 01lК [грч .

zo ik6s

• зОдијачкЙ .

животан] у називима гео­

ло шких ера у којима је постојао живот (йалео­ зо uк и др . ) .

золото злато] ист . у Турској царевини , новац од п а ра .

фетиш]

1. еТIЮЛ.

изгубио сл ободну

живи ле ш , човек који је

вољу и способност само­

стал ног деловања под дејством магије , в . вУду. ф llГ. особа неоБИЧНОI' понашаља , која се кр е­

liе као у бунилу , трома и безизразна ; особа ко­

јој је испран мо зак.

зо на, -ё ж [лат. zona од грч . zoni: појас] 1. ограни ч е н део територије , област, ПОДРУ'lје , појас. ~ пешачка

-

део града у коме је забра­

љено кретаље воз илима; ерогеllа - в . CPOrelt. 2. геогр . појас на Земљи и з међу д веју п а ралела

(шройска

-

,УА1 ерена

- ). 3.

сп . фам. з онска од­

б р ана , в . зОнскЙ. ЗОllзла н , - ална , - iiлно [В . З0на] који се од но ­ си на зону .

478

ста на Земљиној IЮВРШИНИ и његов е уз ро ке .

•

зоогеОграфскЙ . колониј а бактерија споје llИ Х н е ком лспљ ивом су "станцом , оБИЧIIО у виду о пн е.

логије који се бави описиваљем животиља и

зо мбй, -ија м [е ш'л. zombie од конгоанског

2.

зоогеографија, - ё ж [В . зо о- , геО I 'р афија] н а­ ука која проучава распоред животињских вр­

зоографltја, -ё ж [В . :юо -, -графиј а] део зоо­

ЗОЛУ фlt к . зУлуфи.

zumbi

I ·еол. стене настале та­

ЗООГJlсја, -ё ж [ в . зоо-, ' ·Р" . g loia лепа к] 6И 01l.

3 0Ј lOта, -ё ж, ге н . МН . золота [тур . zo lota од рус.

30

ИJlИ дру­

гим ор,'анима з а кретање .

љихових навика .

зоойд, - ид а м [В . зоо- , -оид]

1. релативно

не­

за висан организам који настаје дељењем , пу­ пљељем или неким другим начином (а н е сек­ суалним размножавањем) .

2. јед инка

н еког ко­

лектинног живо г ор , 'аНl1Зма ( нпр . корала).

ЗООКУJlтура, -ё ж [В .

300-, култур а] УЗIЋј аље

животиња корисних за човека .

зоолатрија, -ё ж [В .

:100-, - латриј а] култ жи­

вотиња, обожавање појединих живот иња (на­

рочито у старим религијама) . • ЗООJlатрЙјс кЙ . 300JlИ1', -а и ЗООЈI"Т, - ита м [В . :100-, -лит] ока ­ мељено животиљско теJlО , животиљски фосил.

ЗООJlОГ, -а м , МН . ЗООJl О:l И ,

CCII .

MII . зоолога [В .

зоо-, -лог] на у чник који се бави з оо лог иј ом .

зоологија

зоофОбиј а

зоологија, -ё ж [В . 300-, -л о гија] логиј е кој а изу ч а ва ж ивот ињ е .

2.

1. гр а на б ио­ животињски

с вет на одређеном под ручј у, фау н а .

коме ста н о вници

н е ко г

... -

гр ада

врт простор у

мо гу да

по с ма­

трају дивље животи ње .

з оометрија , -ё ж [ В . 300-, - метрија ] гр а н а зо ­ олог ије к оја се ба ви м ере њ е м живот иња од но ­ с н о с р азмерне вел и ч ин е њ и хових о р га н а .

• 30-

омет рЙјскЙ . З 00мор ф а ll , - ф н а , - фн о

l8.

з оо-, - м о рф а н]

кој и је у обл ику жи в отињ е , сл ичан ж ив отињи .

зоомо рфи , зоомо рф а м . м н .

lB. з оо-,

- м орф ]

предмет и ил и тво рев ин е у обл и ку ж ивотињ е .

З 00мор фи з ам , -зма м [ В . зоо - , - м о рф иза м ]

2. в.

З00мО рфија .

З00морфиј а, - ё ж [В . ЗОО- , - мо р ф ија ] л ик . к о ­ ри шће њ е ж ивоти њ ск и х обл ика у умет но ст и .

з оомор ф оза, - ё ж

lB.ЗОО -, В . метаморф оза] 1.

бот. I! енаслед на проме н а обл и ка н еке б и љ кс,

изазвана дејст вом ж и вотиња .

2. в . 300JlИТ .

ЗО ОIJ, -о н а м [11>'1 . zбiоп животи ња] в. зоойд . IIОЈ ' ИТlI

KOII

фlUlO] .

дру ш твена

...

жи воти ња,

А ристотело в и зраз за ч овека као друштве но б ић е .

3001JИМ, -а и 3001lИМ, - има м

lB. ЗОО - , -о н им]

ЛИ II ГВ . име ница која оз нач ава н ску ж ивотињу.

300lJимиј а, - ё ж [В . зоо ни м] л ингв . ску п н аз и ­ ва за жи вотиње у н е ком јез и ку и л и д иј алскту.

3 001Jоза, -ё ж [В . ЗОО-, грч . п 6s0s болест]

1. м ед.

болест кој а се с а ж ив отиња (к ич мења ка) п р е­ носи и на људе .

зоопсихологија , - ё ж [В . ЗОО-, п с их ологиј а ] тињ а .

• 300ПСlIхОJlОШКЙ .

зоосеМllотика , -ё ж , дат . И JlОК . :юосе ми отици [ В . зоо - , сем и отика] н аука кој а ИЗУ'l ава с и сте м с К О МУlIика ција м еђ у Ж Иlютињ а м а.

З00СII(Јра , -ё ж

l8. зоо- , спо рај 1. бот. с п о ра ко ­

ј а је п окретн а з ахваљуј у ћи тре п љама и н и бич е­ в и ма .

2.

] 0 011. ре продукт и в н а ћеJl ија н ек и х нра­

Ж ИllOт иња ,

110 обл и ку сл ичн а а м еб и

З00таксија, - ё ж [ В.

300-,

и л и б ич ару .

-та к с иј а] меТОllи ка

раз вр става њ а

ж и вот и њ с к их

в р ста.

З00теХlIlIка, - ё ж, дат . И л ок . зоотех ниц и

[8.

з оо - , тех ника ј гај е њ е и и с ко ришћ а в ање дом а ­

ћ их ж ив от и ња н а н ау чн ој баз и . • З00теХIIИЧ КЙ. З00тока, -ё ж [в . ЗОО-, гр ч . t6kos ра ђ а ње] ж ив от и ња која коти ж иве млаДУ fще.

2.

1.

род

ж ив о р од ни х гу ш те р а.

300ТОКСЙII , - ин а м [ В . ЗОО -, то кс и н] сваки

-З ОО I I в . 300 11 .

30011

в рста

И З У'!а ва њ е ду ш е вн о г ж ив ота код виши х ж и в о ­

клас ифико ва њ а ,

1.

peJI. п ри каз и ва ње бого в а у ж ивотињ ск о м обл и ­

ку .

II CII X.

жив от и ње .

ЗООJlОШК Й , -а, -о [В . ЗООЛ ОГl'lја] који се од но­ с и на з оол огију ил и зо ол оге .

З001lСllја, -ё ж [ В . зоо- , - о п с иј а]

х ал УЦИll а циј е у којој се болеснику I!ри в иђ ај у

2. болсст живот ињ а

уо пш те .

ЗООllаЈЈеО IJТОЛ ОПlја , - ё ж [В . зоо- , Il алео нто­

токс ин ж ивотињ ског п о р е кла (од з м ија , ин се­ к ата , ри ба и тд.) .

зоотомија , - ё ж [ В . ЗОО -, -том ија l ја ж ив оти ња.

2. сец ира ње

зоофагија, - ё ж [ В . З ОО - , - фаг иј а ј х рањ ењ е

ЗООфllЗИОЈЈогија, -ё ж [В . ЗОО -, фи з и ологиј а ј н ау к а о ф из и оло шки м процесима у тел у жи во­

т и њ а .• зоофизиОлошкИ . ЗООфЙJlаfl , -л н а, -Л I! О

lB. зоо- , -ф илан ј

о пр а шуј е п оср едст в о м живот ињ а . скло н З ОО фИJlији.

300l1араз и т, - а и 300l1аразйт, - ита м [ В . 300-, зоо-парк, -а м, мн . ЗОО- Il а р ков и [ В . ЗО О-, н а р к ] З00ЛОШК И врт б ез кавез а , ур е ђ е н као пар к.

З ООllатологиј а, -ё ж [ В . 300-, п атологиј а] гр а­ на зоологије која проу ч ава болести ж и вот и ња.

1. бот.

(о б и љ ци ) који за виси од ж ивот ињ а ; који сс

вотињске ф ос иле .

Ilаразит] биол . п а р ази т који н а п ада живот и ње.

а н атом и ­

жи в отињс ки м месом , месо ж д е р ст в о .

логија] гра на Ilалео н толог ије кој а изу ч а в а жи­

• з оопа Ј lеОllтОЈЈОШII:Й .

1.

ж и вот и њс ки х тела .

ЗООфИJlија , - ё ж [ В . зоофи ла н] м а ж ив отињ а м а.

2.

2.

који је

1. љубав IIpe-

nС И Х. изо п а ч е н а сексуал н а

СК ЛО IЮ СТ к а ж ив от ињ а м а.

З ООфiiт, - ита м

[8. зоо- ,

- фит] б110Jl . ж и воти ња

н ал ик ШI б иљку ( нпр . с у н1ј ер , м ор ска ан емон а),

која остај е Ilри чврш ће н а за мо рс ко д н о .

lB.ЗОО- , пла нкто н] б иол .

зоофобија , -ё ж [ В . зоо-, фо биј а] n С И Х . боле ­

заједни ца ситних животи ња кој е сп адај у у пла н к­

ста н стра х од ж и вотињ а и л и од п ој ед и н и х в р ­

тон ; у п. ФИТО ПJl аllктОII .

ста ж и вот ињ а .

З ООl1лаI I КТОII , -о н а м

479

зухур

зоохе мија

з оохемија, -ё ж [В . ЗОО-, хем ија] изучавање хем ијских процеса у животињск им организми ­

ма .

ЗУJlюiде, -ета е [тур .

• зоохемИјскИ .

ЗУJlУМ, -а М, мн . -и ['ryp.

з оохигијена , -ё ж [В .

300-, хиг иј е на] вет. lI а­

мерама избег н е појаву болести код животиња.

зо охирургија, -ё ж [ В . зоо- , хи ру ргиј а] вет.

ЗУJlумћар, -а и зулумћар, -ара М ['ryp.

kiir, према в. зулум, пере . -kar]

ЗУJlУфи, зулуфа М МН . [тур . zi.i1i.if од пере . zu1fJ

зо р , за ра М [тур .

zor од нере. z6r, zur] 1. с ила, 2. бес; н асиље. 3. мука, тегоба,

тешкоћа.

залисци косе пуште ни низ образ поред уха.

ЗУЈlфикар, -ара м [тур . влас ник ,

зо ран, -а, -о [В . зо р ]

2.

1. с илаl-l, бесан; снажа н , 3. очеви ­

који лепо и згледа, наочит .

a1-f!iqar

велике , тешке сабље .

ЗУJIXиџе, -ета е [тур .

zorba од пере . zorbaz] нас и ­

du -1-faqar од ар . ~и

пршљен , им е сабље коју је

Мухамед поклонио хаз рети Алији] иет . врста

да н, о чигледа н .

зорба, -ё ж [ту р .

zu1i.im-

онај који 'IИНИ зу­

лум, на сил ник.

лечење животиња хи р у ршки м путем .

силов ит.

zu1i.im од ар . zu1m] на ­

с и ље , н е правда, безакоње, терор.

учна дис цип лина којој ј е циљ да хигијенским

снага; гордост.

zi1kade од ар. ~и-1 qa'da]

ј еда н аест и месец по мусл иманс ком календару.

zilhicce од ар. ~u-1-hi gga]

дванаести месец п о муслиманском календару .

ље, те рор .

зум, -а М , 'Ш. зум ови , ген . М Н . зум6ва [еНГJl . ZO-

zor zor + ј1 е, в. зор] покр .

зо рзорилё прип . [тур .

на једвите јаде, с тешком муком .

ЗОР ЈIИ прид.

IIHJIeKn .

љ ин е.

И прип . [в . зо р Ј покр . заст. 1.

силан, снажа н , обеста н .

2.

1.

Olll]

(као при п.) а . тешк о,

муч но , тегобно . б. врло, веома.

фот. објектив пром е нљиве фокус не да­

2.

на филму и теле ви з ији , поступак ко­

јим се слика постепе ll О или брзо приближава објективу .

3.

рач . увећање од н осно смањење

слике н а монитору.

зо роастризам, -зма М [ грч. Z6гоаstгёs, према наца, коју је у У ! веку пре н . е . основао пророк

зумба, -ё и зумба, -ё ж [тур . zlmba од пере . stlJ1be сврдло] 1. алатка за бу ш ење коже , лима и др ., шило, пробој ац. 2. сп р ава којом се удара

Заратустра , маздаизам: ос н ов ни принцип ј е су­

суви жиг .

изворном За ратустра] реll . вера стари х Персија­

протност између добра и зла, који се боре за превласт у с вемиру .

зумБУJl, -а м,

зо рт, -а М [тур . zoгt од ар . ~aг~] жарг. стр ах, зебња, страхо п оштовање.

из

MII .

зумбул и , ГС ... .

MII .

зумбула [тур.

stlnbtl1] 601'. врста украсне биљке п ород ице љ и ља н а, Hyacinlhus o/'ienlalis.

si.imbi.il

од пере.

зумирати, зу мирам,

3. п . M II . зу мир ају свр. и zoom] 1. променом фокуснедужине

зосте р В . херпес зОстер .

н есвр . [еlll ·П .

зуав, -а м, МН . - и [фр .

обј ектива приближавати И Ј IИ удаљавати слику

zouave од ар . zu'H, пре­

ма имену берберског племена] и ет. војник Фраl-l ­

објекта (у фотографији , фИJlМУ , телевизији).

цуске колонија.нне пешадије , ос н ова н е у АJI­

KOMIl .

жиру

183 1.

ГОД ИIЈ е; прип аД I-IИК СЛ ИЧI-I ИХ јед и ­

ница у другим војскама.

зу бун, -а и зуБУII, -У l-l а = зоБУII, -а и зоБУII, -уна м [тур .

zlbln од а р . gubbii] мушки или жен ­

ски капутић од сук на , с кратким рукавима или

без рукава.

зуБУllџија, -ё = зо Б У llџија , -ё ж [в , зобун,

smaragdos]

zi.im rlit од ар . zUlntlf-

11OКр . зает . смарагд .

зурла, -ё и зурла, -ё = зу рна , -ё и ЗУРllа, -ё ж

(06 . у мн. зурле = ЗУРllе) [тур . z UГJ1 a од пере . surп а] источњачки дувачки инструм ент пискаво г

зу ђурт ПРИД . индеКJI. [тур .

zi.igurt]

1l0Kp.

1l0Kp.

без но­

zi.igi.irtli.ik, В . зу ђурт] п ок р .

сирома штво , беспарица .

Sucher пр ема suchen тражи­

ти] фот. тражило , виз о р , сочи в о п омоћу којег се усме ра ва фото-апарат , филмска или телевизиј­ ска каме ра .

зухур, -а м [.ryp .

ваца, сиромашан .

зуђУтлу к, -а М [тур.

уз бубањ.

зухер, -а м [нем .

zlvana од [!Сре . zebane]

метал на навлака на крају цеви , спојница.

480

од грЧ .

з вука, врста сви р але, која се по прави лу свира

-џија] за натл ија који прави зобу н е.

зувiша , -ё ж [тур .

зумурут, - а м, МН . - и [тур .

nld

2.

смањивати или увећавати СЈ I ИКУ на екрану .

ztl hur од

ар .

zuhu r појава , до­

гађај] п окр. у: О зухур ( се) учинити појавити се , ИСКРСНУТИ .

и Ilб:iдет, -а м [ту р .

ibadet

од ~p.

клања­

'ibada]

ње, м()лит~з, богослужење (у ИС Ј lаму) .

IIб:щйт, -ита м [ар .

'ibadiyya]

ибис, -а м [лат.

припадник

иблйс, -иса м [тур . та на .

веку.

ибадулах, -аха м [тур .

ибеовац, - вца м , мн . ilбеовци ген . мн . ибеова­

године ,

ибеовскй, -а, -о [В . ибеовац] који се односи

иберзац, -а м [нем . UЪсгsаtz] 1. остатак. 2.

.\

типогр . сложе ни матерИЈал КОЈ и остане ОДЈедног

броја часописа па се преноси у следећи.

иберменш, -а м [нем . ОЪеrmспsсh] ист. човек изузетних

ум ни х

и

фИЗИЧКlI Х

пред

арапским

с пособности ,

натчовек, појам из филозофијl' Фридриха Ни­

ибрет, -а м [тур.

ibret од

мер, мноштво, чудо] покр . поука, пример , узор.

3.

ар .

1.

'ibra

поука, при ­

чудо , чудовиш те.

мноштво , маса.

ибрете ж, мн ., ген . ибрёта [тур .

ibre

од ар .

ибретити се, - им се несвр. [В . ибрет] заст. чу­ д ити се, зграњав ати се.

ибрйк, -ика м , МН . ибрици [тур .

ibriq]

ibrik

за воду, кафу И.1 И ракију.

ибришим, -а м [lУР . ibri~im од пере . врста конца] свилени конац за везење.

ше расе", на штету других народ:! .

ebrisum

ибрilшим-серџ:iда, -ё ж [В . ибришим , серџа­

иберцйгер, -а м ["СМ . Oberziehcr] лагани огр­ тач, ПРОJlећн и ил и ЈесеЊII манти.'! .

да] ПОКр . простирка на којој муслимани клањај у.

ибуки , -ија м [јап .

Uberspannt]

ibuki]

сп . у каратеу, техни ­

ка дисања усклађен а с покретима ради пости­ зања снажнијег ударца .

.рам . заст. пре напет , нервозан .

ibidem]

од ар.

бакарни суд с уским I-РЛОМ И поклопцем,

ологији злоу потребљено као појам човека "ви­

ибидем ПРИJl . [лат.

ibra

НОШЊИ .

чеа; у немачкој националсоција.аистичкој иде­

ибершпант "рид. индекл . [н ем.

личним

игла] заст. украсне копче или игле на жен ској

на Информб иро или информбиро~це .

..

додатак

= Алија син Хасанов) ; уп. бин .

2.

информби ровац.

iblis од ар . iblis] 1. ђаво , са­

див.

именима, об . означава оца (нпр. Али ибн Хасан

ИБ (од Информациони биро)] ист. присталица

1948.

2. џин ,

тронимички

ца (ж. ибеовка, дат. и лок. ибеОВIШ) [према скр .

Ibis religiosa;

ибн м, индекл . [тур . Ьјп, јЬпј од ар. јЬП син] па­

ibadullah од ар . ' iblidul-

ПоКр . народ, бож ији створови, људи .

политике Информб ироа (ИБ-а)

ЗООЛ . МИТОЛ . барска птица,

света птица старих Египћана .

исламске секте настале у Месопотамији у УIII

lah]

ibis]

врста чапље савијеног кљуна,

н а истом месту ;

ивоар, - ара м [фр .

ivoire] слонова кост, сло­

об. се употребљ ава као скраћеllИЩI у Ilитатима

новача. А ивоар-папир фини папир боје сло­

(латиницом): Љ. или

новаче.

ibld.

481

идеализам

иврит

иврит, - а м [хебр .

игу ilН а , -ё ж [шп .

ЛИНl'В . савремени хе­

ibrit]

брејски језик, у слу жбеној употреби у .Из раелу;

гуштер (дуг

пише се арамејским писмом .

Америци , 19иana

игало, -а с [грч . aigial6s] M~pCKa обала , жало. игбал, -ма м [тур.

ikbal од ар. iqbal] покр . ср е­

1,5

iguana од егз. ] зоол . велики

метар) који живи у тропској

tuberculata.

игуман и игуман, -а м [виза нт. грч . h ёgоumе­

nos, према грч . hёgёmоп вођа, управитељ] ЦРКВ . старешина православног манастира.

ћа, ус пех .

игбали прид . индекл . [В . игбал] по кр . срећан, успе шан.

ид, -а м , мн. I1ДОВИ [лат . мачког

Es оно)]

id

оно (превод не­

пс и х. у класичној пси хоанализи

С . Фројда , први од три основна слоја структуре

игбалсуз, -а М [тур . несрећ ник, баксуз.

2.

ikbalSlZ,

игбал] покр .

1.

личности (поред ега и суперега); пр едставља

(као при д. индекл .) несре­

биолошку стра н у л ичност и , основн е телесне

8.

ћан, баксузан .

потреб е и нагоне .

игелйт, -l1та М [фабричко име] пластична

-ид, [ фр .

-ide,

изд војено из речи

oxyde

ок­

маса од поливинил х лорида , користи се за про­

сид] у хемијској терминологији суфи кс за раз­

изводњу кишних мант ила , ципела, торби, за

личите врсте једињења.

изола цију жица и уместо природног снега на

-ид! в . -оид .

скијаш ким скакаоницама.

идадија, -ё ж [тур .

IIГИрМИЛУК, -а м , мн . ИГИРМИ ЛУ IlИ [тур . уiПl1i­

lik

од уiПl1 i двадесет] и ст. стаРИНСКfI турски ду­

кат вреда н

20

гроша .

2.

иглу, иглуа м , МН . иглуи [еСКИМСКII

мада леда и снега, изнутра обложе н а крз ном.

игнипу нктура, -ё ж = ИГНllпункuија, -ё ж ватра, В . п у нктура] мед . метод лечења

снабдевање .

idare од а р. idara] покр . 1.

3. управа ,

иде, -а ж, м н . [лат.

igdlu]

ескимска колиба направљена од исечених ко­

ignis

идара, - ё ж [ гур .

средства за живот, издржавање ; алимен тација.

игло, иглоа м п. Игл)' .

[лuт.

idadiye од ар. i' dadiyya]

покр . сред ња школа , гимназија.

дан и

пуног месеца

државна вла ст.

idus] у римском кал ендару - петнаести дан у марту,

мају, јулу и октобру , а тринаести у осталим ме­ сецима; према њима су се рачунал и сви остали

дани у месецу. О мартовске иде фиг. кобан дан

забада њем ужарених игала у оболеле делове

(према дану убиства Јулија Цезара,

тела (нпр . код чирева) .

пре н.е .) .

игнитро н , -а м [ен гл.

ignitron

од

ignite

идеал, -ма м [нем .

запа­

лити, (елек)трон] тех н . врста исправљача струје за уређаје високог напона , у коме електрична

lis] 1.

кој.и не зна] онај који

идеалан, -л на, -л но [ в. идеал ] Ј . који одгова­

игнорантск ii , -а, -о [п . игнораilТ] који не зна, незнала чки , који ј е својствен II сз налицама.

IIгноран uија, -ё ж [лат. igпогапtiа] незнање , lI ез налаштво , необразо ваност. HCCRrUl .

не маРИТII за што; за немари т и.

филоз. који се односи на идеју, који постоји

као и деја ; духо ван , мисаон , интелектуалан .

идеализам, -з м а м [в . идеал ]

1. ф илоз. један

од два основна правца у фило зоф ији који идеју или свест претпоставља приро д и , одн . матери ­

ји ; су пр . материјалИзам .... субјективни [л ат.

ignoгаге] Ј. не з нати . 2. н е хте~и з юlТН, п рез ирати ,

482

ра идеалу , узоран, савршен, узвишен , изврстан .

2.

не зна, незналица.

игнорисати, ~ шём свр щ . И

idea2.

крајњи, највиши циљ којем се тежи ; предмет

игнорант, -а м, ге н . мн . игноранiiта (ж . игно­

ignorans

од лат.

савршен узор, пример , образац чега.

изузетне жеље, љубави, амбиције и сл .

струја п ролаз и кроз живину пару.

ранткиња) [л ат.

Ideal, фр . ideal

44. године

-

од­

бацује објективно постојање материјалног све­ та, признајући за једину реалност индивидуал­

ну свест и субјективне осећаје ; објективни

идеогр афика

идеалitзатор

ид еа л и зам т врди да је темељ свега што посто­

ј и апсолут н а ищ:ја, светски дух илИ- бог.

2.

жи­

идент и к и т, -а м [заштићено име према енгл.

Identi-Ki t

комплет за иденти ­

identification kit

вотно п о н а шање усмерено на остварење идеа­

фикацију] сет, комплет цртаних варијација за

ла, уз вишених циљева, а не IЩ остварење личне

делове људског лица (браде, носа итд . ) чијим

ко р ист и .

се комбиновањем, према опису очевидаца , до­

идеалitзатор, -а м [В . идеал] онај који идеа­ лизује, који све представља улепшаним, узви ­

и деализација, -ё ж [В . идеал] IIредстављање

и деализовати, -ујём еврш . и нееврш . [фр .

idea-

идеал ] правити од чега идеал, приказива­

ти нешто ле пшим , савршенијим него што јесте.

и деалисати, - шём нееврш .

[11. идеал]

тежити

за идеало м , з аносити се идеалима .

присталица идеализма .

2.

зане­

сењак , онај који тежи савршеном , идеалном.

3.

о н ај коме није стало до материјалне добити , племе н ит, н есебичан човек .

ид еалitстичкй, -а , -о

[В .

идеал ,

идеали­

л и сте .

ид еал itтёт, -ета м [В . идеал] фItЛОЗ. постојање у виду идеје или представе ; e yГlp . р еаЈЈн тёт (в . ) .

ideation,

в . идеја] филоз .

стварање идеја, представа и појмова.

идеја , -ё ж [грч . дети]

idem,

в. идем]

истов ет­

1.

2.

ску п

обележја по којима се једна особа разликује од свих других.

3.

мат. једначина која вреди за св е

вредности варијабле, једнакост.

иде нт ифit като р , -а м [в . идентификовати] онај који нешто идентификује.

2.

1.

рач . низ з на­

дуре или промена у неком програму.

иде н тифи кац иј а, -ё ж [нл ат. идентификовати]

1.

чавање (е неким) .

2 . утврђивање

idea облик, СКЈюп од idein ви ­ 1. м и сао , појам , представа . 2. начин схва­ гла вн а мисао чега. 3. замисао, намера ,

identificatio,

в.

поистовећивање , изједн а­

3.

истоветности ,

утврђивање чи ­

јег идентитета , препоз навање .

иде нт ифи ко в ат и (се), -ујём (се) еврш . и нееврш. [ерлат.

ид еација, -ё ж [фр .

према

једнакости (између нечега).

стич к и ] који се односи на идеалюам или идеа­

тања,

identitas

кова који се употребљавају као оз нака проце­

идеалист( а ) , - ё м (ж . идеалисткиња , -ё) [В .

1. ф илоз .

[клзт.

ност, потпуна једнакост, подударање .

н ечега са врш е ним, идеалним; улепшавање.

идеал ]

ф отор об от. иде н тitтёт, -ета м = идент и ч н ост, -ости ж

шеним .

1iser, в .

лази до приближног лика тражене особе ; уп .

identificare,

в . идентитет, в . -фика­

ција]

1.

(се).

утврдити (чији) идентитет, одредити ко

2.

поистовећивати

(се),

изједначават и

је у питању , препознати.

и денти ча н , - чна, -чно [ерл ат.

identicus, в . иде н ­

титет] (потпуно) једнак, исти, истоветан .

и дент и ч н ост в . и де н тitтёт идео- [грч.

idea]

(1).

као први део сложенице з н а­

пр едл ог, решење . А - в одиља замисао која во­

чи мисаони, појмовни , који се односи на м и ­

ди ка оствар е њу циља ; доб р а

-

шљење, поимање .

добро р е ш е ње ; I:ума н уте

мед. замисли су­

-

добра замисао,

п р отне зд р а вом разуму .

идёјнй, -а, -о [В . идеја] који се односи на идеје, н а н а чин размишљања .

и дејност, -ости ж [В . идеја] жај , смисао .

2.

idem]

сликовном писму .

симбол

1.

идејни садр­

посвећеност идеји , увереност.

идем п рил . [л ат.

идеогр ам, -а м [в. идео-, -грам]

1.

слика упо­

требљена као знак за одређену реч или појам , у

и(;ти, нсто; у научним

($

за долар ,

2. општепознат % за проценат) .

графички

идеогр а ф ија, -ё ж [в . идео - , -графија] писм о у кој ем су појмови представљени сликама , иде­

ограмима .

• идеО гр афскЙ .

р адов и ма у п отребљава се као скраћеница (ла­

идео гра фи ка, -ё ж, дат. И лок . идеогрilфици [ в .

ти ницом) и упућује на раније наведеног ауто­

идео-, -графија] вештина писања знацима који

ра :

представљају појмове , писање идеографима.

id.

(в . ) .

483

идиопатија

идеократија

идеократија, -ё ж [В . идео-, -кратија] давина идеја, разумни х појмова .

2.

вл а­

ИДИ ЈlИзација, -ё ж [в . и д и ла ] представљање

владавина

чега у најл е пш е м светлу , приказива ње ч е га као

1.

идеологије у друштву, држави . • идеОкратскii.

идеол ог, -а м, ми . идеолоз и [фр . идео -, -лог] творац идеоло гије ;

идиличан , - чна , -'1 НО [В . и д ила] који ј е у ду ­

при стал ица ,

ху идиле , савршено миран, без азл е н , н еж а н ,

следбеник идеологије .

безбрижан ; уле пш а н .

идеологем, -ема м = идеОЛОГli ма , -ё ж [ В . идео -, -лог, (теор) ем]

1.

ре ч или фраза која у

н е кој идеологији постаје симбол припадности

и пре поз навања .

2.

ли нгв . з нач ење или јез ичка

ј единица н астала у оквиру н е к е идеологиј е .

иде ол огизам , -зма м [ В . и део- , -логи зам ] в . идеологем .

идио- [flJЧ .

(dios]

као први део сл оженице

зна чи само-, с вој е- , со п стве н , л ичн и , особе н .

идиоБЈlаст, -а м [ В . ид ио- , -бласт]

с ве ве ћ е присуство идеологије у друштву, др­ жа ви .

л икује од осталих ћелиј а ткива .

ТВОРИТII у идеологиј у, унети и деоло гију (у не­

што) ; посматрати са идеоло шког гледишта .

идеологија, - ё ж [ В . Iщео - , -логија] н ау ка о идејама, о појм ови м а .

2.

1.

филоз .

с и стем идеја

и з ражен у св им облицима дру штвс не свести (у праву,

полит ици ,

н ауц и ,

религији,

у м ет ности), карактери стич а н за одређено вре­ м е и л и одређен у дру штв е ну групу .

идеолошкii, -а, -о [В. идеолог, идеологија] ко­ ји се односи на идеологију .

..

идеолошка борба

сукоб м ишљења, сукоб идеоло шки х ста вова.

идеофОбија, -ё ж [В. и део- , -фобија] псих. бо­

id est] то јест,

idyllium

од flJЧ .

кратк а пасторална песма, према

обл ик, сл ика]

1. књиж .

eidos

п ес м а који приказује при ­

родан , спокојан и срећан живот људ и у природ и

(сељака, пастира и рибара) ; настала је у старој

Грчкој , а најзначајнији п ес ници су били Тео­ крит ( међу Грцима) и В ергил иј е (међу Римља­

2.

м и не­

идиогенеза и идеогенеза, -ё ж [В . ид и о -, -ге­

idiog10ssia,

в . ид и о- ,

flJЧ . glбssа језик, говор] неспособн ост р азro в ет­ ног и р азумљ ивог гово ра.

идиограф, -а м [В . идио- , -граф] потпис .

2.

1. свој еру'lН И

рукопис, оно што је напи сано ру ко м.

идиографскй ,

-3,

-о [В . идиограф] к ој и се

односи на и диограф , својеручан, влаСТОР У'l ан .

идиолалија, -ё ж [В. и д ио- , -лалија] мед . и з­ мишљање и употреба властитог језик а, н е разу­ мљивог д ругима.

идиолект, -а м , ,'ен. мн . идиолеката [В. И ДИО- , (диј а)лект] л ин гв . с куп говорних особ е н ости појед инца , л ични го вор.

id(oma

од

idiousth ai

пр и­

свајати] Л ИНГВ . 1. устаљен и зр аз у јед н о м ј ез и ку,

С Кр. ј.е. (В . )

идила и идила, -ё ж [лат.

eidyllion

2. мин ер .

неза] мед. спонтани поч ета к болести .

идиом, -ама м [flJЧ .

ле стан страх од мисл и и мишљења .

ИД ест [л ат.

бот.

РаЈ] у аморфној сте ни у властитом кристал н ом

идиоглосија, - ё ж [нл ат.

идеологизовати, -ујём [В. идеологија] пре­

моралу,

1.

биљна ћ ел ија која се грађом и ф у нк цијо м р аз­

облику.

идеологизација, -ё ж [В . идеологизовати ]

ними) .

и д иле ; уле пшавање .

в.

ideo10gue,

фиг. складан живот, и спуње н с покој ­

н е превод ив буквално на страни језик ( нпр . у срп­ ском наше горе лuсш, хвашашu маглу) . н аз ив за јези к , го вор или дијал ект.

2. оп шти 3. и зраз, начин

изражавања (у уметн ости , култури и сл.) .

идиоматика , - ё ж, дат. и лок . и диом атиц и [В . идиоматски]

2. део

1.

уку пност ид иом а једно г ј ез и ка .

л ингви стике који ПрОУ'lава ид и оме .

идиоматскй, -а , -о [flJЧ .

idiomatik6s,

в. иди­

CTBO ~ , нежношћу, љубављу , задо вољство м и

ом] којије својствен н е ком говору и л и д иј алек­

срећом .

ту ; који се односи н а идиом.

3.

л и к . уметничка сл ика кој а приказује

с покојан и срећан живот у природи.

4.

муз . ин­

струме нтал на композ ициј а у идиличном духу .

484

идиопатија, -ё ж [flJЧ .

idiopatheia,

в . идио- ,

-патија] м ед . болест која настај е без видљ и вог

ид иоплазма

иђирот

узр ока, п ривидно с понтано ; болест неповезана

будалаштина , бесмисл ица .

с другим об ољењима .

језика или говора, и д иом

•

ид иОпатскИ .

3. (1).

идиОтија, -ё ж в. ИДИОТlf3ам

ид иоплазма, -ё ж , ген . мн . идиоплазмаЈидио­

ЛИI-IГВ . особено ст

(1) .

плазми [В . и д ио -, плазма] 6иол . Ј;\ео ћелијске

идиотип , -а м , МН . -и [В . идио- , -тип] 6иол . ин ­

плазме који ј е носилац наследних особина , на­

д ивидуални генотип; скуп свих особина кој е ј е

следна супста нц а.

наследила одређена индиви дуа .

ид иоритам , -тма м [В . ид ио- , ритам] цркв. ма­

ид иотски , -а , - о [В . идиот]

1.

насти р у кој е м ј е сваком мона х у дозвољено да

на ид иоте, својствен идиотима.

има свој у л ичну имовину , да засебно живи ,

слен.

који се од нос и

2. глуп,

бес м и­

храни се и оде ва ; први пут се појављују на Све­

идиофони, ИдиофОнi.i м, МН . [В . идио-, -фон ]

тој гори Uеда н од њи х је и Хиландар), а нарочи ­

муз. инструменти у којима титра сама материја

то су учестал и то ком

од које су направљени , припадај у групи уда­

XIV

идиоритмик, -а м,

и ХУ века.

мн.

ид иоритмици

[В .

раљки (кастањете , чинеле , гонг, триангл и сл.).

идио-, ритам] Цр К В . монах-самац .

ид иори т мички, - а , -о [грч .

идист(а), -ё м , ге н . МН . ИдИстi.i [В . идо] поб ор­

idiorhythmik6s]

ник употребе и ширења јез ика ИДО .

ид н-шешир, - ира м [према енглес ком мин и­

који се однос и на ид иоритмике ; са мосталан , одвојен, слобода н .

стру иностраних послова и премијеру Ен тони

ид иосИнкрi.iзија и идиосинкразија, -ё ж [грч . i d iоsупkгi.is i а, в . ид ио -, sупkгаsis мешање, смеса]

1.

Идн у

(Anthony Eden)]

мушки шешир са обо­

дом посувраћеним нагоре .

идо, ида м

мед . пр ео сетљивост , одвратност пре ­

у есперанту суфикс за по­

томка]

акција о р га ни з м а ( нпр. КОЖНII осип , повраћа­

уп р ошћен облик есперанта , створен

ње) на појед ин а ј ела или л екове .

д ине .

2. фиг.

нетрпе­

љивост, не н акл оност, одбојност , антипатија .

ид иосинкратича н , -чна , чно = идиос ин­

кр атички , -а, - о [грч .

idiosynkratik6s,

в . ид ио­

синкразија] који је везан за идиосинкразију ;

идол , -сла м [л ат. према

idiota од гр'! . idiоtёs грађанин без јавних обавеза] 1. у старој Грчкој, II р ипад ник нижих слојева народа који

пати од идиот и з м а.

4 . жарг.

3. п еј .

eidos

облик]

ског бога , кумир . вања .

3.

вештачки ј език ,

1907.

го­

idolum од ГРЧ . eidolon сл и ка 1. рен . слика или кип п аган­

2. фиг.

пред мет слепо г обож а­

филоз. предрасуда , з аблуд а која омета

идолатрија , -ё ж [срл ат .

ид иот, - а м (ж. идиоткиља) [л ат.

ла .

међународни

право сазнање истине .

особен, лич ни , с вој е врстан .

није упућен у државне послове .

1IИН1'8.

[-ido,

ма неким јели м а, ле ковима , МИРИСl1ма и сл . ; ре ­

2.

мед. онај који

глупак , бл есан, буда ­

ур е ђ ај који омогућава особи у теле ­

визијском студ ију да чита написан текст, пре ­

tria

од ГРЧ .

eidololatreia,

idolatria

од

idolo la-

В . идол , -латрија] обо­

жавање идола , и долопоклонст во . • идолатриј ­ скИ.

идолопокло ник, -а м , МН . идолопокл ониц и,

ге н . МН . идолопОклонИкi.i [В . идол]

1.

онај који

поштује , обожава слике, кипове или з нак ове

тварајући се да гледа у камеру. ~ ид иот-кам е­

који симбол ишу божанств а.

р а жарг. фото-а п а рат који не треба подешавати

ва и претерано вел ича неку личност из ја в н ог

пре снима њ а .

живота .

ид иот и з ам , -з ма м [лат.

otism6s

idiotismus

од грч .

спец ифичан начин изражавања]

1.

idiмед.

2.

онај који обожа­

и долопоклонство В. идолатрија . иђирот, -а м 60Т. [тур .

egi r otu]

вишегодишња

најтежи сте п е н м е нталне з аосталости, малоум­

барска лековита биљка , мирисава шаша , Асо­

ност, блесавост, и д иотија (в . ) .

rus calamus.

2.

п еј. глупост,

485

нжица

IIЗ0баран

нжи ца ж [стсn . ] име слова

v , последњег сло­

ва у старословенској азбуци . О од аз до ижице од почетка до краја, од А до Ш .

-иза м суф. [пат.

изенталпски, -а, -о [В . изо- , В. енталпија] физ.

који се од носи н а сталну, постојану енталпију . изентропски, -а , - о [ В. изо- , В. ентропија]

-ismus, грч. -ismos]

као д руги

физ. који се од носи на сталну, неllроменљиву

део речи значи: политичко уређење, ве рско

ентроп ију . А - процес процес при којем је ен­

учење, правац у књижевности , уметности, нау­

тропија стална.

ци, филозофији, начин понашања, уобичајене

изин В . Изун .

активности , душев н е и телесне особине, обо­ љења и д руго .

изало баре, изалобара ж, мн. [ В. изо-, грч. други,

изирабити,

изи рабим

СВРШ .

[В .

ирабити]

поКр . разјасни т и, проту мачити .

baros теж ин а]

allo-

метеор . л иниј е које на кар­

измет, измећар, измећарл у к в . хизмет, хи­

змећар, хизмећарлук.

ти спај ају та чке подједнаких промена атмос­

ферског притиска у истом раздобљу.

измиксати, -ам сврш. [В . миксати] измешати миксером.

иза м , изма м, ген. мн. изама [В . - и зам] уређ е­

измуштрати, -а м СВ РШ . [в . муштрати]

1. нау­

ње, учење или п равац у најопштијем смислу;

чити п омоћу муштр ања, извежбати , навикнути

пеј. (06. у МН . изми ) различити, тешко схватљи­

на дис цип л ину, дисциплиновати .

ви правци у уметности и сл .

иза немоне В. изоанемОне .

изгрдити ,

изнивеЛJlсати , -шём СВРШ . [В . нивелисати]

ЈlЗа номале, иза но мала ж , ми. = и зоаномале,

пор авнати, изједначити.

изоаНО~ IЗла ж, "Н . [ В. изо-, грч . ап6mа l оs непра­ вилан] метеор . линије које на каРТII

2.

испсовати .

изнијансирати , и з нијансирам , изнијанси­

cllajajy тачк е

р ају СВР Ш . [В . нијан с ират и) а. пажљи во подесити

подједнаког одступања од просеч н е темпера­

прелаз једне боје у другу. б. ф и г. н аправити бла­

туре на истој географ ској ширини . -иза ција [клат.

ги прелаз, ут врд ити фине разл и ке између две

суф ик с за им е нице

-isatio]

тв рдње, два миш љења и сл.

и зо- [грч.

изведе не од глагола на -изовати (-и з ирати ).

избала нсираТIt, и збалilНсирам ,

3. n.

ми . из­

баланси рају СВРШ. [В . балансирати] уравнотежи­ ти, уједна чити, ускладити .

избеха рати , -а м СВРШ. [В . бехар] процветатlt, расцветати се.

први део сложе­

ку или нам е ни ; и сто-, ј ед н ако-.

2.

у хемијским

терминима означава изомер једињења исказа­ ног д р угим делом.

изоамплитуде, изоампл итУда ж, мн. [В . изо-, амплитуда ] геогр. линије које на карти спајају

изве рглати, -а м СВРШ . [ В . вергл ати] рати на верглу .

1505 једнак] 1. као

н ице оз начава једнакост или сличност по обли­

2.

1. одсв и ­

фиг. и з рецитовати, изговори­

ти нешто тако бр зо као да је напамет н ауче н о.

lt3в иксати, -ам СВРШ. [ В. виксати] сјајним, изгланцати .

2. фиг.

1. у чинити

тачке с једнаком разл иком измеђ у највиш ег и н ајни жег стања неке веЛИ'lине (температуре , притиска и сл.) у одређеном врем енском раз­ маку .

изгрдити, испсовати.

изоанемоне , и зоа н ем6 н а ж, ми . [В . изо-, ГРЧ.

из вошчик м [рус. извозчик] ист. кочијаш,

а пеmо s ветар] метеор. линије које на карти спа­ јају места с једнаком просечном брзином ве­

фијакерист.

изд ифереНUllрати , издифе ренци рам ,

3.

n.

тра.

изоаномале = изаномале (В.)

ми . издиференци рај у сврш . [В . диференци рати ]

изобараll, -р н а, -р н о [ В. изо- , '']ЈЧ .

изв рши ти диференцијацију , подел ити на осно­ ву разлика .

486

на]

1.

baros тежи­

хем. О елементима који им ају исту атом-

изолационизам

и з обаре

ску тежнну, али различит атомски број и отуда р азличита х емијска својства . једнак притисак . &

2. физ . који има изобарни "pol.ee процес

при кој ем ј е прит исак сталан .

изобаре, изобарii ж , ми . [В . изобаран]

2. физ .

изодинаме, изодинамii ж , ми. [В . и зо- , f1JЧ . dупаmis снла] гeof1J. линије које на карти сп ај ају

1. метеор .

линије кој е на карти спајају места једнаког ат­

мосфе р ског притиска .

изографија, -ё ж [В . изо-, -графија] верн о преписивање , рукописно копирање.

линије на дијагра­

му које по к азују стања сталног, константног

тачке исте јачине Земљиног магнетизма .

изодозе, изодозii ж, ми . [В . изо- , доза] гeof1J . л иније које на карти спајају тачке истог интен­ з итета радиоактивног зрачења .

изоерге, изоерги ж, MII . [В . изо-, f1JЧ .

притиска.

изобари , изобарii м , МН . [В . и з обаран] хем .

ergon де­

ло, рад] етИОf1J . линије које на карти спајају ме­ ста на којима се 110јављују исти предмет и.

и зобарни еле м е нти .

bathys

изокатабазе, и зокатабазii ж, МН . [В. изо - , ка­

дубок] гeof1J . л иније које на карти спајају тачке

табаза] геол. линије које на карти показују п од­

исте дуби н е океана, мора и л и језера .

ручја једнаког слегања тла .

и з обате, изоб атii ж , ми. [В. изо- , f1JЧ.

и з обатитерме, изобатитермiiJизобатитерми

изокефалија, -ё ж [В. изо- , f1JЧ . kepha1e глава]

ж , ми . [В . изо бата, -терм(а)] ,"eof1J. линије које на

сл нк . размештај фигура у рељефу или на сли ци

карти спај ају морске и л и језерске дубине јед­

такав да се све главе налазе у истој висини и не

наке темпе ратур е .

покривају једна другу .

из обjrr ан , - а н а м [В . и зо- , бутан] хем . безбо­

изоклине, изоклинii ж, MII . [В . изо- , f1JЧ .

k1 ine-

јан, запаљ ив гас , изомер бутана, користи се за

јп нагињати се] гeof1J . линије које на карт и спа­

производ њу а вионског бен з ина .

јају места исте магнетске инклинације .

-изов ати, -изирати [f1JЧ .

-izein]

суфикс ко­

јим се об р азују глаголи од именица или приде­ ва , претеж н о са значењем увести нешто, пре­

творити у н е што , дати чему особину онога што

изогамија, - ё ж [В . изо-, - гамија] биол . оплод­ настала спајањем

морфолошки

потпуно

јед наких му шки х и женских семених ћелија

( гамета); суп р . анизогамија (В.). и з о гл оее, и з о глосii ж , мн . [В . изо-, f1JЧ . glбssа јез ик] лиигв . л иније које на карти спајају места

са исти м јез ичким особинама : служе за разгра­ ничавање д иј ал еката међу собом.

и зого н, -о на м [В . изо-, - гон] геом. многоутао једнак и х углова, правилан многоугао .

и зо гон е, из о гонii ж, ми . [В . изо- , -гон(а)] гeof1J.

[В . и з о -, f1JЧ .

хладноћа] гeof1J . линије које н а карти

спајају места једнаке хладноће морске п овр­ шине.

изолатор, -а м [в. изоловати]

ј е израже н о основом речи .

ња

изокриме, и зокримii ж, МII .

krym6s

1. физ . тело које

не проводи или које лоше проводи електри ци­

тет (нпр . стакло , порцелан , смола и сл . ) .

2. о н о

што спречава ширење, оно што врши изолац и ­

ју било које врсте .

3.

мед . одвојена просто р ија

з а привремени смештај оболелих од какв е за ­

разне и л и непознате болести (у болницама , ка­ сарнама) .

изолација, -ё ж [илат. iso1atio, В . изолов ати] 1. осамљивање , издвајање, одвајање , одељива­ ње . 2. физ . спречавање деловања или продира­ ња нпр . електрицитета , топлоте , влаге пом оћу облоге , изолатора.

3.

мед. одвајање зараж ених

линије кој е на карти спајају тачке једнаке маг­

болесника да би се спречило ширење зар азе .

н етске декл инације .

пра в. искључивање из друштвене комуник ације

изограф, -а м [В. изо-, -граф] филол . преписи­ вач (књ и га, рукописа) , онај који рукописно ко­ пира .

4.

(кућни притвор , посебна ћелија у затвор у) .

изолационilЗам, -изма м [енгл .

iso1ationism,

в . изолација , -изам] политички правац који те-

487

изоморфизам

изолац ионист(а)

ж и ограничавању политичког деловања н а на ­

"зомеран , -рна, -рно [В . изо-, -мер а н] к оји је

цио н ал н е окви ре , уздржавању од међународ­

истог хемијског састава, али различити х свој­

них а ктивности, н арочито у САД .

става.

изолационист(а), -ё м, мн . изолационис'ги [В . изолационизам] присталица изолационизма.

изомери , изомера м, МН . [в . и з омериј а] хем. органска једињења која имају исте хе мијске

изолацио­

формуле , али се р азликују по физички м, а де­

н и ст(а)] који се односи на изолационизам или

лом и по хемијским особинама захв аљујући

изола ционисте .

различитом распореду атома у мол е к улу.

изолационистичкй, -а,

-о

[В .

изолексе, изолекаса и изолекса ж, ми . [В. и зо-, грч.

lexis

говор] лннгв . линије које на карти

с п ајају места где се у локалним говорим ајавља

изомерија , -ё ж [в . изо- , - мерија] хем . п ојава да се два или више једињења односе ј едн а пре­ ма другима као изомери .

изомеричан в. "зомеран .

и ста р е ч .

изоли није, изолинйја ж , МII . [В . изо- , линија]

изометрија, -е ж [в . изо-, -метрија]

1. ј една­

ли ниј е које на карти или дијаграму спајају

ка или приближно једнака вредност д в еју или

тач ке с једнаким з начењем неке величине (нпр .

више посматраних величина .

те мп ерату ре ).

вање у другу раван или други простор пр и ко­

изолйрба н д, - а м = изолйр-трака, -ё ж (нем .

2.

м ат. п реслика­

ме се не мења међусоб н а удаљеност та ч ака .

3.

трака] импрег­

м уз . ситуација у којој се у вишегласни м ком по­

н ирана (те кстилна) лепљива трака за и з олацију

з ицијама све деонице крећу прибл и жно једна­

еле ктричних жица.

ким ритмичким обрасцима .

Isoli erband,

В . изоловат и ,

Band

изолй рцанге , изолйрцангй ж , МН . [нем .

erzange,

В . и золовати,

Isoli-

клешта] посебна ,

Zange

гумом обл ожен а електричарска клешта за хва­

изометрйјскй, -а, -о = изомеТРИLIКЙ, -а, -о [в . изометрија] који се односи на изометрију .

...

изометријске (изометричке) вежбе сп . вежбе

та њ е предмета који би могли бити под деј ­

за јачање мишића без покрета , при кој и ма се

ством ел ектричне струје.

једна група мишића супротставља другој или

изолова н , -а, -о [В . и з оловати] мље н , од војен, издвојен.

1. сам, оса­

2. физ . који је обложен

се напињу упирањем

о непокретн у пр е пр еку ;

изометријски (изометрички)

поглед рач. у

и золатором , кој и је направљен тако да буде не­

компјутерској графици , приказ трод и мензио­

П Р О В ОДЉ ИВ.

налних објеката с висином и ширино м, али без

3. прав .

и с кљ учен из друштвене ко­

промене у перспективи узроковане дуби н ом.

муни к ације , притворен, затворен.

изолова ност, -ости ж [в . изоловати] свој ­ ство и л и стање онога који је изолован или оно­ га што је и з оловано .

(8. И 3 0-,

- м ета р ] ко­

"зоморфан и изоморфаll , -фна , -фно [в .

изоловати , -ујём С ВРШ . [фр . iso ler од HT-dЛ . iso-

lare, insula острво] 1.

ИЗ0метричан, - чна , - чно

ји ј е исте мере , исти х пропорција.

осамити, и зд војити, одво­

јити, одел ити од утицаја средине . тити, обл ожити изолатором.

2. физ . зашти ­

3. пра в .

I1СКЉУЧИТИ

из ко му никације (об . са сведоцима) , притвори ­ ти, затвори т и.

И30-, грЧ . morphe облик] који је истог облика. изоморфе, изоморфй ж, МII . [ в . И30-, ГрЧ .

morphe облик] Л ННГВ. линије које на карти спаја­ ју места истих граматичких облика , и сти х мор­ фолошких особина . изоморфизам, -зма м [В . изо-, - морфи зам ]

1.

IIЗОJlуксе, и з олукса ж, м .... [В . и зо- , л ат. lux

хем . својство д веју или више хемиј ск и х суп­

светл о] гео гр . л иније које на карти спајају та чке

станци да, поред ра ЗЛИЧИТQI" хемијско г састава ,

једнаке осв етљености (изражене у луксима).

имај у врло сличн у кристалну структуру , изо­

изомер, - ера м в . изомери.

488

морфија .

2. JIHHrB .

подударност двеј у структура

изоморфија

изотере

унутар језика, или између језика и кул ту ре. з.

изоподи, -а и изоподи, -ода м, ми . [илат.

мат. међусобна кореспонденција између две ал­

poda, В .

гебарске структуре која чува основне релације

копнених рачића .

и операције.

изопрён, -ена м [В . изо-, терпен] хем . течни ,

изоморфија, -ё ж [В . изо- , -морфија] I .јед н а­ кост облика, једнакообличност.

физам

iso-

изо-, -под] зоол . ред малих водених или

2.

В . изомор­

(1).

незасићени

угљоводоник,

представља основни

прстен

метил-бутадиј ен , у макромолек улу

каучука.

изонефе, изонёфа ж, ми. [В . изо-, грч .

nephos

изо-процеси, изо-процёса м, ми . [В . И30-,

облак] метеор . линије које на карти спајају места

процес] физ. у термодинамици, процеси у који­

једнаке облачности.

ма се једна од величина стања медија не мења

изонитрили, -а м, ми. [В . ИЗО-, нитрили] хем. отровни органски спојеви који

настају деј­

ством хлороформа и јаких база на амине.

изооктан, -ана м [В. изо-, октан] хем. изомер органској синтез и и као додатак бензину .

изоп, -а м [лат. стих цветова,

hysopus, hyssopus

од грч .

користи се

као лек против кашља.

изошiге, изопага ж, ми . [В. ИЗО-, грч .

места истовремене појаве плиме.

изоритмија , -ё ж [В . ИЗО-, ритам] муз . у ком­ поновању , понављање истог ри тмичког оквира .

мирисна биљка плавих и љубича­

Hyssopus officinalis,

изорахије, изорахија ж, ми . [В . И30-, грч . гас­ Ыа плима] геогр . линије које на карти спајају

октана, зас ићени угљоводоник, користи се у

hyssopos] бот.

(изобарни, ИЗ0ХОРНИ, ИЗ0термни процеси).

изосеисте, изосеиста ж, ми. [В . ИЗО-,

seist6s

потресен] геогр . линије које на карти спајају ме­ ста око епицентра погођена једнаком јачином потреса .

pagos

лед] геогр. линије које на карти спајају тачке једнаког трајања леденог покривача.

изопатија, -ё ж [В . изо-, -патија] мед. лечење обољења средств има која настају као последи­ ца самог обољења (нпр. вакцинисање).

изопектике, изопектика ж, ми . [В . изо-, грч . рёkt6s зале ђен] геогр . линије које на карти спа­

јају м еста истовременог залеђивања вода.

изопериметрија, -ё ж [В . изо-, пери-, -ме­ трија] мат. једнакост обима геометријских ли­

изоскоп, -а м [В . И30-, -с коп] уређај за И 30штравање и уједначавање слике на телескопу или догледу.

изоспорија, -ё ж [В . изо- , -спорија] бот. поја­ ва истоврсних спора код биљака .

изостаза , -ё ж [В . И30- , -стаза] геол . равнотежа између појединих делова масе Земљине коре .

изотаке, изотака ж, ми . [В . И 30-, грч .

takenai

отопити се] метеор . линије које на карти спајају места истовременог отапања залеђених р ека.

ИЗ0таланте, изоталаната ж, ми . [В . изо-, грч.

кова.

изопериметри чкй, -а, -о [В . изопериметрија]

talanton

вага] метеор. линије које на карти спајај у

који је једнаког обима. & - проблем мат. задатак

места са истом разликом у темпераlУРИ између

одређива ња л ика са задатим обимом којим је

најхладнијег и најтоплијег месеца, или места

омеђена највећа површина.

истог годишњег темлературног колебања .

изопеталан, -л на , -лно [В . изо- , грч.

petalon

изотахе, изотаха ж, ми . [в . изо -, грч .

tachos бр­

латица] бот. (о цвету) који има латице једнаке

зина] геогр . линије које на карти спајају тачке

вели чине.

исте брзине воде на попречном профилу неког

изоплете, изоплетаж, ми . [грч. isорlёth~sјед­ накобројан, В. И30-,

plethos мноштво]

метеор. ли­

воденог тока.

и зоте ре, изотера ж, ми. [В. изо-, грч .

theros ле­

није које на карти спајају све тачке подједнаке

то] метеор . линије које на карти спајају места с

вредност и неког метеоролошког елемента .

истом просечном летњом температуром .

489

изотерман

изохрон

изотерман, -м на, -мно [В . изо-, -терман] ко­

изотропија, -ё ж [В . изо- , -тропија] физ . свој­

ји има сталну, непроменљиву температуру . А

ство неких тела да у свим правцима п о казују

изотермни процес физ . процес при којем је

иста физичка својства (у њима се светл ост, то­

те мпература стална.

плота, електрицитет распростиру у с в и м п р ав­

изотерме, изотермй ж, мн. [В . изотерман] метеор . линије које на карти спајају тачке с

цима подједнако) .

изофане, изофана ж , мн. [В . изо-, грч.

phainein

истом средњом годишњом или ме.се чн ом тем­

показивати се] геогр . линије које н а карти с п аја­

п ературом .

ју места с једнаким почетком вегетациј е.

изотермија, -ё ж [В. изо-, -термија]

1. особи­

изофоие, изоф6на ж , мн . [В . изо -, - фо н(а)]

на неког тела да током времена задржи непро­

линГ8 . линије које на карти спајају места с

мењ е ну температуру.

истим гласовним особинама.

2.

метеор. подручје атмос­

фере или мора у којем температура остаје иста

без о бз ира на промену висине или дубине.

изоте рмичан , -чна, -чно [В . изо- , -терми ч ан]

изотоне, изотона ж , мн . [В . и зо-, -тон] лингв . лин ије које на карти спајају места с истим акце­

изотонија, -ё ж [В . изо- , -тонија] хем . једна­ кост притиска између два раствора раздвојена

се

остварује

захваљујући

изотоник м , мн. изотоници [В . изо- , тоник] који

брзо

надокнађује

изгубљену

е нергију , намењен спортистима или особама с

изотонички, -а , -о и изотоничан, - чна, - чно

is6tonos]

који з адржава непромењену на­

петост, тонус . А изотоничке вежбе сп. вежбе

пр и којима се мишићна влакна скраћују или продужују, док њихова затегнутост углавном

остај е непромењена ; уп . изометрИјскИ .

t6pos

ја ж, мн . [В. изо-, грч. helios сунце] метеор . линије које на карти спајају места једнаке осу н чаности .

изохелије = изохеле (В.)

изо-, грч.

hygr6s

влага] метеор . линиј е које на

карти спајају тачке једнаке вл а жности .

изохијете, изохијета ж , мн .

[В. и зо-, грч .

киша] метеор . линије које на к арти спаја­

ју места с једнаком количином пад авин а.

изохимене, изохимена ж, мн . [В . изо- , грч .

che-

јтоп зима] метеор. линије које на карти спајају места с истом средњом зимском темпер атуром.

изохине, изохина ж, мн . [В. изо- , грч . chion снег] метеор . линије које на карти спај ај у места

изотопи, изот6па м, мн . , јд . изотоп, -6па [В . изо-, грч .

тачке једнаког салинитета мора.

hyet6s

н и с ким притиском.

[грч.

ha-

слан] геогр . линије које на карт и спајају

изохигре, изохигрiilизохигрй ж, мн . , ген . [В .

осмоз и кроз мембрану .

нап ита к

linos

изохеле, изохела ж, мн . = изохелије, изохели­

н атс ким особинама .

која

тачке одн. површине једнаке светлосн е ј ачине .

изохалине, изохалина ж , мн . [В . изо -, грч .

који има једнаку (средњу) температуру .

мембраном

изофоте, изоф6та ж , мн . [В . изо-, грч . рhбs све­ тлост] криве које на снимку или слици спајају

место] хем . различити облици

с истом количином снега.

ИЗОХll1lсе, изохипса ж , мн . [В . изо- , грч .

hyPsos

ато м а истог хемијског елемента који се међу­

висина] геогр . линије које на карти спајај у места

соб но

једнаке надморске висине .

разликују

атомском

тежином :

имају

ист и атомски број (број протона у језгру и број

изохоре, изох6ра ж, мн . [В . изо-, грч. chora

еле ктрона у омота чу), али различит број неу­

простор, место] физ . линије које на д ијаграми­

тро на у језгру и разЛIIЧИТУ масу атомскихјез га­

ма повезују тачке једнаке запремине .

р а, од н . атома .

изотропан и изотропан, -пна , -п но [В . изо-, -тропан] физ . који се одликује изотропијом.

490

изохрон, -а, -о = изохроничан , -чн а, -ч но [В . изо- , грч .

chr6nos

бан, синхроничан.

време] истовремен , истодо­

изо хроне

иконоб6рство

изохро не, -о н а ж, мн . (јд. изохрона, -ё) [В .

ијатромеХllIIика, -ё ж, дат. И лок . ијатром еха­

л иније које на карти спајају

ници [В . ијатро- , механика] мед . школа која је

сва места на којима истовремено наступа нека

настојала да објасни функције човековог тела

појава (нп р . земљотрес).

по механичким законима (у ХУН веку) , јатро­

изохрон] геогр .

1.

2. линије

које на карти

спајају тачке до којих се, из истог исходишта , може стић и за исто време .

ијатротеХlIика, -ё ж, дат. И Ј!ОК . ијатротехни­

изохрониз ам, -зма м = изохроност, -ости ж [В . изохрон] ност.

2.

исто временост, једнако време­

1.

физ . подједнако трајање осцилација

изун, -а м [тур . iz in од ар. i~л] покр . допуште ­ ње , одобрење , пристанак . олимпијада]

суфиксоид

за

сти и такми чења (нпр. гитаријада, бруцошијада). као други део сложени це

означава стање, об . у медицини .

ијалем, -а м [грч.

ikei оживети , ћапа цвет] а.

јапанска вештина распоређивања цвећа, лиш ћа и гранчица, у украсне сврхе али и са симбо­

л ичним значењем . б . тако и зрађен цветни аран­

творбу речи које означавају пригодне свечано­

-ias is]

ијатрохемија, -ё ж [В. ијатро- , хемија] при­

икебllllа, -ё ж [ј аil.

изохроност = изохронизам (В .)

-иј аза [нлат.

но рана.

њу болести ; з ачетник Парацелзус у ХУТ веку .

изохро ничан = изохрон (В . )

[према

цИ [В . ијатро- , техника] вештина лечења , посеб­

мена хемијских супстанци у лечењу и спреч ава­

(нпр . код клатн а) без обзира на амплитуду .

-ијада

механика.

жман .

икилук м , мн. икилуци [тур .

iki1ik од iki два]

ПОКр . предмет (трговине) од две јед инице н еке

мере (д ва метра, д ва литра, два а ршин а итд . ) .

икиндија = ићИllдија (в . )

ialemos] тужбалица у ан­

иклйм, - има м [тур .

klfma]

тичкој грчкој др ам и .

lklim од ар . iq1im од грч.

ПО К р . поднебље, предео, крај , зе мља .

Ијар и ијар, -а м [хебр . јјјаг] осми месец је­

икона, -ё ж [грч . eik6n слика] 1. ЦРКВ. слика

врејске годи не (а при л и л и мај по грегоријан ­

светитеља или библијског призора израђ ена на

ском календару) .

дрвету и ли платну .

-иј атар [грч .

iatr6s лекар]

као други део сло­

женице значи лекар (нпр. п ед ијатар, психија­ тар) .

или на ос нову аналогије .

3.

рач. сличица на

екрану компјутера која представља датотеку и омогућава лакши приступ програму .

-ијатрија [гр ч .

iatrefa

лекарство] као други

део сложени це озна чав а грану медицине (нпр.

психијатрија, геријатрија) .

Itjatpo-,

2. лог. з нак који означава не­

ки предм ет на основу своје сличности с њим

јатро- [грч .

iatr6s

4.

фи г.

славна особа и з јавног живота која се сматра истакнути м предста вником н е ке идеје , умет­

ничког правца, покрета и сл. (ЙоЙ-ико на) . лекар] као први

део сложе нице означава ве зу с лекаром.

ијатрогё ll , -а, -о [В . ијатро-, -ген] који је на­ стао лечењем, дел овањем лекара .

•

ијатроге­

на оштећења мед. оштећења здравља која на­

ИКОllица, -ё ж [енгл. јсоп]

1. мала икона . 2.

рач . симбол, сличица која се појављује на екра­ ну компјутера , а служи да се ла кше при ступи програму .

иконо- [грч .

eik6n

слика] као први део сл 0-

стају као последи ца лечења или кривицом ле­

женице показује да се реч односи на икону и ли

кара; ијатрогени поремећаји мед. поремећаји

на слику .

психичких или физичких функција који наста­ ју услед ле ч е ња.

ијатрологија, -ё ж [В. ијатро-, -логија] наук а о лечењу, јатрологија .

иконоборац, -рца м, ген . м н . иконобор а ца В. иконОкласт .

иконоборство, -а с = ИКОНОКЛllЗам , ИКОIIО­ кластија (в . )

491

иктеричан

иконоrраф

иконоrраф, -а м [В . ИКОНО-, -граф] писац, сликар икона .

2.

1. иконо­

справа за механичко

икономија, -ё ж [греч .

oikonomia] теол .

Божја замисао о судбини човека од настан ка, преко искупљења, до блаженства .

преношење слика и цртежа .

иконоrрафија, -ё ж [В . ИКОНО- , -графија]

1.

помоћна д исциплина историје уметности, бави

иконопоклонiiк, -а м, мн. иконоп оклоници

= иконодул (В.)

се проучава њем, описивањем и тумачењем ли­

иконоскоп, -а м [В . ИКОНО -, -скоп] техн . нај­

ковних дела по теми , симболима и приказива­

старији тип катодне цеви у ТВ камери којом се

њу материјалних детаља.

оптичка слика претвара у електричне имп улсе,

2.

сва спољашња обе­

лежја и ознаке везана за неку личност, неки по­ крет, неку заједн ицу и сл .

иконоrрафскii, -а , -о

иконостас, -а м [ сргрч.

[8. иконографија]

који

се однос и на иконографе и иконографију.

иконодул, -а м [8 . ИКОНО -, грч.

штовалац] поштовалац икона, иконопоклоник;

иконодулија, -ё ж [В . ИКОНО- , грч .

dou1eia ро ­

бовање, поштовање] поштовање, обожавање

икона ; супр . иконоклазам, иконокластија.

ломити , рушити] ист. цркв . при­

стали ца иконоклазма, иконокластије, иконобо­

рац; су пр . иконодул (В . ). иконокластија, -е ж = иконоклазам , -зма м

k1aein

ломити, рушити] ист. цркв.

борба против поштовања икона у цркви; хри­ шћанска јерес која није до пуштала ликовно представљање светитеља, иконоборство ; супр.

иконодулија (В . ). иконолаrнија, -ё ж [В . ИКОНО-, грч.

1agneia

ИКОliолатрија, -ё ж [В . ИКОНО- , -латрија] по­

иконотропија, -ё ж [В . иконо-, -тропија] по­ грешно

тумачење

основу

погрешног

или

стварање

схватања

неке

леген де слике

на ил и

призора у природи .

OI1
цркв. мистична похвал­

изводи се наизменично са кондацим а); в . ака­ тист и кОндак .

нкосаёдар, -дра м, ,'ен. ми . икосаёдара [грч .

eikosi двадесет, в. -едар] геометријско 20 једнакостраничних троуглова .

тело са

нкрам, -ама м = иliрам (в . ) нкрар, -ара м [тур .

ikrar од ар . iqrar]

покр . изја­

шњење , и зјава, признање; одлука.

икр:iрити, икрарим иесврш . [В . икр ар] покр.

о поласку н а хаџилук .

нкс

1. назив за лати нско слово х. 2. мат. озна­ величину, непоз наницу. 3.

иконолоrија, -ё ж [В . иконо-, -лог ија] позна­ вање икона као симбола, проучавање с имбо ­

икономанија, -ё ж [В . ИКОНО-, манија] прете­

нксерице, иксерица ж , ми . [В . икс] жарг. кри­

иксирати, иксирам м [В . икс] прецртати, по­

ништити помоћу слова "икс" (об . на писаћој

р а н о и болесно обожавање слика светитеља.

eikonomachia,

нксан, -ана м В . ннсан .

ве ноге, у облику слова х.

лич них слика и старих споменика .

икономахија, -ё ж [ср . грч .

ознака за оно што је неодређено или н е познато (личност, предмет, појам , количина) .

штовање, обожавање слика и икона.

в.

борити се] борба против

поштовања и обожавања икона , иконоборство.

492

ол.тарски простор од просто ра за верник е.

ка за непоз нату

сликам а и ликовима.

machesthai

В . ико­

објавити у џамији, посебном молитвом , одлуку

пожуда] псих . еротска и сексуална страст према

ИКОНО- , грч .

eikon6stasis,

стајање] цркв . У православној цр­

нкос, -а м [грч .

иконокласт, -а м [ ср . грч . еikопоk1аstёs, В .

[В . ИКОНО-, грч .

stasis

на песма која је део акатиста (дванаестак икоса

иконоклазам В . иконокластнја .

k1aein

но- , грч.

кви, преграда прекривена иконам а која дели

dou10s роб, по­

супр. иконокласт (В . ).

ИКОНО- ,

ортикон.

машини) .

иктеричан, -чна, -чно [грч .

ikterik6s,

в . икте­

рус] мед. који болује од жутице, жутичав .

илетли

иктер ус

иктерус м [лат. icterиs од грч . т и ца,

жути л о

коже ,

мед . жу­

ikteros]

слузокоже

и

беоњаче ,

сим птом р азл ичитих обољења .

иктус, -а м [л ат.

ictus ударац, убод] 1. нагла­ 2. муз . на­ део такта . 3. мед . изненадни напад бо­

лести ; удар (срчани, мождани), кап .

љ уди У старој македонској војсци,

под ко м а н д ом иларха .

illatus од јп ­ 2. неоснова­ ilar,;

од ар .

'јlаЮ ПОКР . лек . илаџ = илач (в . )

ишiџити (се), илаџим (се) несврш . [в . илач]

илдирим, - а м [тур . УlldlПm] муња, гром ; н а­ димак турског султана Бајазита

Муратов ог

1,

наследника и зета кнегиње Милице (посл е би т­

пла 2 , - ё ж в . хИла .

ке на Косову

и л акати, илачём (илакам, несвр ш . [ од ар . јllа из

према

ПОКр. лечити (се) .

ила 1, -ё ж [грч. ш;] ист. одред, ескадрон коњи­

200

illatio

извод, закључак .

илач, -ача = илаџ , -аџа м [тур. ј1ас ,

шава ње пој ед иних слогова у стиху.

це од

1.

на претпоставка.

иктијар, - ара м в . ихтИјар.

гла ш е н и

илација, -ё ж [лат. feгre уносити]

3. л . мн. илакају) 1а i1ahe illa-llah нема другог

1389. године).

илегала, -ё ж [в . илегалан]

1.

незаконито ст,

противзаконитост, тајна делатност.

и ст. де­

2.

бога осим једног Алаха] хвалити , извикивати

латност комунистичке партије у државама где

име Ал аха .

је била забрањена .

ил акримација, -ё ж [нл ат. ин- , лат. 1

1acrimare

in1acrimatio,

в.

плакати] мед. поремећај лу­

илам , -ама м [тур . ј1аm од ар . 1 ' lаm обавешта­

1.

судска одлука , пресуда.

2.

зва­

иламим сврш.

н ети судс ко решење,

[8. илам] ПОКр. 1. до­ пресудити. 2. званично

илан, -ана м [тур . ј1ап од а р . 1 ' lап] ПОКр . глас, обј а ва, обз нана (званичне одлуке).

1. про­ 2. (зва­

нична) и справа, документ .

в . ин - 1 ,

који се

илегалац, -лца м, ВОК . илегалче, ген . мн . иле­ галаца (ж . ИЈlегалка, -ё ж, дат. И ЛОК . илегал к и ) кона.

2.

1. онај

који се крије од власти и за­

потајни борац против власти ; пол и ­

тички радник с лажним именом .

illegalitas]

о со­

бина онога што је илегално .

ПЈ1егиБИЈlан, -лна, -лно [срлат. ин- 1 , лат.

плати , -ам несврш . [в . ила 2 ] пакостити; ого­

1egere

illegibilis,

в.

читати] нечитак , нечитљив .

"легитиман, - м на, -м но [лат.

illegitimus,

в.

ин- 1 , легитиман] који није законом признат, н е­

варати, кле в етати .

платив, -а м [в . илативан] лингв . у неким је ­ зицима у гро- финске групе,

падеж којим се

означа ва н е што што је везано за унутрашњост

законит,бесправан; ванбрачан .

илеостомија, -ё ж [В . илеум , грч .

st6ma уста ]

мед . операција којом се кроз трбушни зид н а илеуму прави отвор за одстрањивање цр е вн ог

предмета.

и л ативан, - вна , -вно [лат. од iпfе гге уносити]

уношење у н утра.

противзаконит ;

илегалност, -ости ж [срл ат.

обавестити .

1atus

незаконит,

[в . илегалан]

ничн и из в ештај .

. и л амити,

легалан]

illega1is,

скрива од власти , тајни; супр . Јн~галан (в . ) .

чења суз а , н ед овољан излив суза .

вање] ПОКр .

илегалан, -лна, -лно [срлат.

1.

i1lativus

према ј1 -

који се односи на

2. закључни ,

који представља

закључак; к ојим се извлачи неки закључак.

и лахија, -ё ж [тур .

iliihi

Божји од ар .

побожна мусл иманска песма .

i1ah

Бог]

садржаја. илет, - а м [тур .

illet

од ар . 'jlНj] ПОКр . болест,

недостатак, мана .

ИЈ1етли и илеТЈ1И ПРИД . индекл . [в . и л ет] П ОКр . болестан , који поболева , који има какав н едо­ ст атак или ману.

493

йлеум

илуминација

йлеум, -а м [срлат.

ileum

од грч . еI1ејп савија­

И Јпiвам, -а ма м [тур .

ти] а нат. усукано црево, доња половина танког

заст.

црева.

шњој Турској .

йлеус, - а м [лат.

ileus од грч . eile6s] мед. запле­

тај цре ва , за везана црева .

закуп , аренда .

илика Ж, дат. И лок. илици [тур.

ilik] ПоКр . ру­

2.

илузија, -ё ж [л ат. се , варати]

1.

iltizam

од ар.

iltizamJ

врста пореза у некада­

од

iIIusio

illudere

игр ати

ПСИХ . чулна обмана , варка у опа­

жању стварности.

2. фиг.

самообмана , заварава­

ње , уображе њ е, з аблуда ; неостварљив циљ .

пица или петља за закопчавање.

илузионизам, -зма м [В. илузија]

иликвйдан, -д на, -д но [В . ин-' , ликвидан] трг. неспособан да плаћа своје обавезе, нели­

илимитй ран , -а , -о [В . ин - ', л имитиран] који

2.

стварање илузија , обмањив ање

илузионист(а), -ё м [В . илузиј а]

хем . стари на­

(IIIinois)]

присталица илуз ионизма .

йлузо ран, -рна, -рно [л ат.

илирац, -рца м , ген. мн. илйраца [према Или­

илиризам, -зма м [В . и л ирац] и ст. н а ционал­ ни пок рет настао у Хрватској тридесет их год и ­ на ХIХ века, под вођством Људевита Гаја ; име

је доб ио по Илирима јер се тада веровало да су Јужни Слове ни њихови потомци ; теж ио је кул­

1.

филоз.

онај који изазива

2.

илузије код других, опсенар , мађиони чар .

зив за хе мијски елемент прометијум .

рима] ист. присталица илиризма .

филоз.

чула, опсенарство ; мађионичарска в ештина .

је без л имита, неограничен .

илйнијум, -а и илйнйј , - а м [према аме­

1.

правац у филозофији по којем је свет само илу­

зија, обмана .

квида н.

ричкој држави Илиној

1.

re

illusorius од illude-

исмејавати, В . илуз ија] који обмањује, вар­

љив, н еостварљ ив ; који постоји само у машти , не ст варан .

илум и илум , -а м [тур .

ilim

од ар .

'ilm]

ПоКр .

знање, наука , образовање.

илумнюiти, -ата м , МН . [лат.

minatus

просветље н] ист .

illuminati од iIIи­ 1. припад ни ци разли ­

турном и политичком уједињењу Јужних Сло­

читих секти, у више е вропских земаља и у раз ­

вена; доп ринео је буђењу националне свести

личитим временима , које су сматрал е да осим

код Хрвата и припремању југословенског је­

рационалне спознаје постоји и спознаја про­

динст ва.

светљењем .

илйрскй, -а , -о [В. ил ирац]

1. који се односи 2. ист. који

на Ил ире, прастановнике Балкана .

!I!ca]

извор леко­

илкан, -ана м [монг. еl-~аш владар државе] ист. назив монголских владара у Персији током ХПI и ХIУ века.

iIIuminator] 1.

ист.

средњове ковни уметник (преписивач или сли­

ментима украшавао књиге .

2.

уметник који бо­

јад ише цртеже , бакрорезе или отиске у камену .

3. стаклено окно

на палуби брода кроз кој е ула­

зи светлост у ПОТllалубље .

илменйт, - ита м [према Илмену (Ильмен­ ские го ры) , планини на Уралу] минср.. руда која садржи гвожђе и титанијум .

илмихал, -ала м [тур .

ilmihal

илуминација, -ё Ж [срлат. тљење; слика у рукопису] вање зграда и улица.

ilm-ti haber, 8 . илу м , ха­

бер] з аст. потврда о слободном брачном стању .

од

ilm-i hal,

илум, хал ] исламска веронаука, катехез а.

494

доу мних и деја; слични слободним зидарима .

кар) којије минијатурама , иницијали ма и орна­

вите топле воде, лековито купалиште, бања .

илмихабер, -а м [тур .

2. чланови тајног друштва у Бавар­ (1776- 1785), радили су на шир ењу слобо­

илуминатор , -а м [лат.

се од носи на илирце и илири з ам .

И Јlиuа ж, ген . мн . и л иuа [тур .

ској

В.

2.

illuminatio просве­ 1. свечано осветља­

ист. у средњем веку ,

украшавање старих РУ КОIlИСНИХ књи га минија­ турама, иницијалима и орнаментима .

3. бојење 4. из­

цртежа , бакрореза или отисака у камену.

ненадно надах нуће , божанско Ilросв етљење.

имама

ил у минизам

илуминизам, -з ма м [В. илум инација]

1. ист.

имагинаран, -рна, -р но [лат.

imаgiп аrius

мистично веровање у унутрашњу и лу минаци ­

према

ју, просветље ње које долази непосредно од Бо­

стваран, непостојећи. & имагинарни број мат .

га.

број који садржи квадратни корен од минус

2.

просветитељск и покрет у ХУIII веку,

илумин иран , -а, -о [В . илуминирати]

2.

слика] за мишље н , измишљ ен, не­

1. све­ 3.

и зражен у живим бојама .

просвећен, просветљен.

имагинативан, -вна , -вно [срлат.

vus]

жавања, маштања; маштовит.

илумини рати, илуминiiрам,

3. л . МН . илуми ­ 1. свечано

имагинација, -ё ж [л ат.

осветлити.

стварања сл ика , ма шта, фан таз ија .

2. ук рас ити бојама (стари рукопис) .

илуминист(а) , -ё м , мн. илуминисти [В . илу ­ просветитељ, припадник просве­

титељског покр ета у ХVПI веку.

2. В . илумина­

за мишљања,

imaginatio] 1. спо ­

собност

1.

тор .

илуминометар, -тра м [В . илу минација , -м е­ тар] физ. инструмент за мерењејачине осветље­

илумли прид. индекл . [тур .

ilimli, В . и лум ] 110КР .

учен, образова н .

илустрат иван , -в н а, - вно [нл ат.

illustrativus

који објашњава сликовито ,

који служи као илустрација.

илустр ато р М [лат. ти] онај

који

цртач

илустрација ,

сликар.

illustratio] 1. цртеж,

слика уз текст која се односи на садржај. часопис оп ремљен сликама.

3.

2.

фам .

ф и r. тумачење,

разјашњење помоћу прим ера ( нпр. као uлу­ сшрацuју навешћу следећu случај).

имагинес, -еса м , МН . [лат.

imagines, мн . од

ист. у старом Риму воштане маске

покојника у с кло пу култа преда ка .

имаго, - а М [л ат.

imago] 1. зоол . посл едња фа­

2.

п си х. идеализована

представа о некој личности, која настај е у де­ тињству и остаје неи зме њен а каснијим живот­

ним искуством .

ка у Риму ,

8.

3.

и ст. воштана маска пок ојни­

имагинес .

имажизам, -зма М [фр .

imag isme од image

у Е нгл ес кој и САД

( 1909- 1917), нешто касније (1917- 1925); песници су се

јавио се и у ССС Р -у

суперлатив од

iIIustris

славан]

ист . средњовеков на титула , назив за нека ви со­ ка звања; слав ни, пресветли , преузвишени.

илустровати , -ујём сврш . и несв рш. [лат .

strare осветл ит и , р азјаснити ,

тражили су нов ритам и п отпуну слободу у из­

бору тем а; нај з н а чајнији представ ници су били Е . Паунд, Д . х. Лоренс, С. Јесењин.

имажинизам В . имажИзам .

имажист(а), -ё М, мн . имажи ст и [ в . имажи ­

илустрис имус , - а М, вок . илустрисиме [лат .

прославити]

за м] следбеник им ажиз ма .

ималин, -ина М [првобитно фабричка мар ­ ка] крем за цип еле, паста за ципеле.

имам, -а ма М [тур . јmаm од ар . јmаm вођ а]

iIIu-

1. до­

мусл иман ск и

с ве штен и к

ји (по пет пута надан) .

ма.

исламу.

служити као илустрација , као прим ер ;

тумачити, разјашњавати . IIM- 1 В . ин- 1 .

им- 2 В. ин- 2 .

1.

чиј а ј е главна ду­

жност да пред вод и заједничку молитву у џами ­

пунити и украсити те кст сликама, и лустра ција­

2.

умет­

служ и л и јас ним сликама , слобод ним стихом ,

илустрац ија , -ё ж [лат.

illustrissimus,

2.

слика, В . - изам] п ес нички покрет настао најпр е

iIIustrator, В . илустрова­

илуструје,

способност

слика и духо вних садржаја.

за у развоју инсе ката .

ности неке површине .

iIIustratus]

ментална

ничка уобразиља , способност стварања нови х

imago слика]

од лат.

imaginati-

који има способност замишљања, уобр а­

нирају сврш. И несвр ш . [лат. illumiпаге]

минирати]

1,

обележен са ј .

просветитељст во.

чано осветље н .

imago

3.

2. титула учених људи

у

и ст. т итула неки х владара, нар очито

у Арабији и Јемену .

• имамски .

имама, -ё ж [тур . јmаmе од ар . ' јmаmа] 110Кр.

турбан, чалма ( п латно обмотано око феса) .

495

имамат

имерзија

имамат, -ата м [В . имам] жност старешине џамије .

2.

1. звање и надле­ држава под влада­

имбецил и имбецил, -а м [лат. слаб, немоћан]

1.

цилности, малоумник.

вином имама.

имам бајилди м индекл . [тур . јmаm

baYlldl

imbecillis

мед . онај кој и пати од имб е­

2.

пеј .

глупак , тупан,

блесавко.

досл. имам се онесвестио] кулин . покр . патлиџан

имбецйлаll, -лна, -лно [В . имбеци л]

пуњен сецканим месом , парадајзом и зачини­

шевно заостао , малоуман , слабоуман .

ма , запе чен у властитом соку.

глуп , блесав.

имамити, имамита м, мн . [В . имам] мусли­ иман, имана м [тур . јmап од ар . јmап] рел . ве­

иман-дова, -ё ж [тур .

iman-duasl, в . иман , до­

ва] рел . молитва написана на арапском језику.

имаllентан, -тна, -тно [л ат.

immanens од јm­

mапеге остати унутра] садржан у бити неке по­ јаве, унутра шњи, битан, неразлучив .

20-50;

малоумност, блесавост .

имбецилност = имбецилитёт (В . ) имбокати, -ам СВ РШ . [итал. јmЬосс аге] покр . пом .

1. подесити једро

према ветру .

ство онога што је иманентно ; битност, неодво­ јивост.

2. упловити

у луку.

имброљ, -а м [итал .

иманентност, -ости ж [В . иманентан] свој­

мед. тежи степен

ду шевне заосталости, коефицијент интелиген­ ције

ра , за кон , ислам .

imbroglio] покр . пом . ко­

нопац за скупљање једара.

имброљати, -ам СВР Ш . [В . имброљ] покр . пом . скупити једра.

иманенција в . иманеНТIIОст.

имансуз, -а м [тур .

имбецилитёт, -ета м = имбецилност, ж [нем .

Imbezillitiit од лат. imbecillitas]

манска секта екстремних шиита.

1. ду­ 2. пеј.

имброљо, -а м [итал.

imanSlz, в . иман , -suz без]

рел. неверник, безбожник.

2.

imbroglio] 1. пом етња, 3. муз .

заплете н позоришни комад.

истовремено спајање различитих ри тмо в а и

имарет, -а м [тур . јmаге! од ар . ' јmага] покр .

1.

врста народне кухиње при џамији у којој се

бесплатно дел и храна.

збрка.

2. завет, оставштина , ле­

гат, з адужбина.

мелодија .

имедијатан, -тна, -тно [срлат.

immediatus] 1. 2. тр е н утан,

непосреда н , следећи, најближи .

који се одмах догађа или извршава , неодложан.

иматеријалан, -лна, -л но [В . ин- , материја­

имелман, -а м [према немачком пи лоту

ла н] нематеријалан,бестелесан , нестваран , ДУ­

Максу Имелману (Мах 'mmеlmапп)] авиј. акро­

хов ни.

бација при којој авион скреће око свој е узду­

1

иматеРllјализам, -зма м [В . ин- 1 , материја­ лиза м] филоз. правац који одриче постојање ма­ терије и тврди да све што постоји јесте дух.

иматеријалист(а), -ё м, мн . иматеријалисти [В . ин - 1 , материјалист(а)] поборник иматерија­ лиз ма .

иматрикулација, -ё ж [срл ат.

жне осе и мења курс за

metiri

уп и с ивање , упис у матичну књигу (матрикулу) неке установе, нарочито универзитета .

иматрикулираТlI, иматрикулирам, иматрикулирају сврш . И несврш . [срлат.

3. л . мн . immatri-

immensus,

В. им- 1 ,

мерити] необ . неизмеран, неогранич ен,

бескрајан, огроман .

имеllзурабйлаll, -лна , -лно [лат. immеп surа­

bilis, immatriculatio]

180 степени .

имеllзан, -зна, -зно [л ат.

В . им- 1 ,

mensura

мера] необ . који се не може

измерити , неизмерљив, огроман.

имерзија, -ё ж [лат.

gere

урањати]

1.

immersio

прем а јmm ег­

физ . 1l0тапање, урањ ање чвр­

стих тела у течност.

2.

астрон . ишчезавање јед­

ног небеског тела и за неког другог неб еског те­

си l а ге , в . матрикула] уписати у матичну књигу,

ла или улазак у његову сенку ; залазак, помра­

регистровати.

чење ; супр . емерзија (В . ).

496

иморалiпет

им ерзиони

имиuмејкер,

имерзиони, -а , -о [В . имерзија] који се одно ­ си на и мерз ију .

•-

микроскоп микроскоп чији

се окул ар ура ња у воду или уље ради боље ви­

стручњак

за

-а

м

ства рање

[енгл .

имиџ а

н еке

ј авне личности, организације и сп .

имоБИЈlајзер, -а м [енгл .

дљивост и .

имигрант, -а м, ге н . МII . имиграната [лат. јm­

image-maker]

ПОВОЉНОI"

непокретан]

immobilis

immobilizer

аутомех .

од лат.

електронски

имигрирати] усељеник ,

уређај који онемогућава укључивање мотора

досељеник, странац који се стално настанио у

без оригиналног кључа са шифром, чиме се

некој зе мљ и ; уп. емигрант

отежава крађа аутомобила .

mi grап s од

immigrare в .

имиграција, - ё ж [нл ат. миграц ија]

1.

(8.). immigratio, 8.

имобилан, -л на , -лно [лат.

им- , 2

усељење, досељење, настањива­

мобилан]

1.

ње стран а ца з а стално или привремено у некој

постојан, чврст.

земљи; уп . емиграција .

за рат .

2. сви усељеници , усе­ љени штв о; имигрант и . • - капитала екон . при­ л и в стра н ог капитала у једну земљу . • имигра­ ци о ни.

2. 80ј .

ин - 1 ,

н еоп ремљен, н еспрем а н

имобилизам , -зма м ност ,

immobilis, н .

непокретан, непомичан ; укоч е н ;

недостатак

[8. имобилан]

иницијативе

неа ктив­

за деловањ е ,

тромост , неангажованост, пасивност .

имигрирати , имигрирам , рају С8РШ . И н еС8РШ. [лат.

3. л . мн. имигри­ immigrare] уселити се ,

кретања ,

доселити се ( у неку земљу) .

имисија, - ё ж [л ат .

имоБИ ЈЈИзација, -ё ж [Н . имобилисати] дово ­ ђење у стање н епок ретљивости ; спреч а вање

према

8.

имоБИлисати .

immittere

имоБИJlије, имобилија ж, МII . [л ат. imПIOЫli а

послати у нутра] пран . упућивање на посед , пу­

оно што се не може померити] некретнин е, н е­

штање н а по сед .

покретности, непокретна имовина.

immissio

и ми та тиван, - вна, - вно [л ат .

imitativus]

mobiliser од лат. immobilis непокретан] 1. учини ­

имитатор, -а м (ж. имитаторка, дат . И лок . имитато рки ) [лат.

imitator,

8.

који им итира; подражавалац . имитација, -ё ж [лат.

имитација] онај

•

имобилисати , -ишём снрш . и н еС 8РШ . [фр . ј m­

који

подражава, опонаша , који се угледа.

имитаторски.

ти

н епок ретним ,

вити .

имобилитет, -ета м = имобилност, -ости ж

imitatio] 1. подражава­

ње, угледањ е на кога или што , обликовање пре­ ма уз ору.

н епомич ност;

оно што је израђен о по неком узо­

р у; сур огат, фалсиф икат, копија.

3.

муз. основ­

учврстити, з а уста­

покретање повређени х де­

лова тела употребом ги пса , у ортопедији .

[лат.

2.

пасивним ;

2. мед. спречити

2.

immobilitas, 8 .

имобилан]

1.

имобилност = имобилитет

заснован н а томе што се мотив или фраза дат и

имораJlан, -лна, -лно

имитирати, имитирам, [л ат.

3.

imitari ] 1. гюдражавати , дати се . 2. ф ал сификовати . имиu , -а м [енгл .

image

11 .

[8.

(8.)

им- 1 , моралан] не­

моралан .

МII . имитирају

опонашати, угле­

од стфр .

постојаност.

мед . укоченост.

ни композ ициони поступак полифоне музике,

у једној део ници понављају у другој .

непокретност,

н е пром енљ ивост ,

иморализам, - зма м

[фр .

immoralisme, 8.

им- 1 , морал] етичко становиште које одбацује важеће моралне вредности , суп ротстављ а и м

image

од лат.

се и л и ј е према њима равнодушно .

сл и ка] представа коју јавне личности,

иморалист(а), - ё м [8. им - 1 , моралИ С1'(а)]

својим и згл едом и понашањем , стварају о себи

присталица иморализма, онај који н е при з н ај е

код публ и ке.

никакав морал .

imago

имиu-д изајнер, -а м ба

која

осмишљава

личности .

осо­

иморалитет, -6та м [В . иморалан] особ ин а

имиџ јавних

о нога који је иморалан или онога што је им о­

[8. имиџ, дизајнер]

повољан

рално, неморалност.

497

имортела

импермеабилан

имортела, -ё ж бот. [фр . immortelle од лат. јт­

morta lis

бесмртан] биљка са цветом сјајних и

су вих латица које не вену (нпр. смиље, невен).

импакт, -а м [лат. impactus према impingere ударити у нешто]

1.

судар, снажан удар.

2.

јак

утицај, јако и нагло дејство.

јим се изриче заповест, заб рана и сл., заповед­ ни начин .

2.

оно што се мора учинити, неодло­

жни захтев, прека потреба, обавеза . А катего­

рички - В . категОричкИ . императиван, -вна, -вно [лат. imperativus] 1. који се мора учинити, обавезан, неодложан .

импактиран, -а, -о [В . импакт] у А импак­ тира ни зуб анат. неизрастао или делимично из­ растао зуб који заузима неправилан положај .

импала, -ё ж [зулу impala] ЗООЈI. врста анти­ ло пе , афричка газела.

император, -а м [л ат. imperator] ист. 1. у ста­ ром Риму, врховни цивилни и војни заповед­

ник .

2.

цар, владар .• императоров, импера­

торскИ.

импарцијалан, -лна, -лно [В. им- 1 , парција­ лан] непристрастан, објективан.

импёрија, -ё ж [лат. јтрегјuт од јтрегаге владати]

импарцијалност, -ости ж [В . им- 1 , парцијал ­ ност] непристрасност, објективност.

царство .

1. назив државе којој је на челу цар, 3. држава која под влашћу држи друге

земље, колоније ; колонијална сила.

импаст, -а м = импасто, -а м [итал . impasto] слик. дебео, рељефан нанос боје на слици (уља, тем пере).

империјал, -ма м [лат.

imperialis царски] 1.

некадашњи руски дукат (вредан

1О

рубаљ а) .

врста ТИПОI-рафских слова висине пре ко

импастација, -ё ж [В . импастирати] наношење дебелог слоја боје на сл ику.

1. слик . 2. у ба­

3. велики

формат финог папира.

белог сира .

крорезу: изглађивање тачака и цртица и деј­

вуна.

ском цару Наполеону

3.

претварање у смесу,

у ле пак.

импастирати, импастирам ,

3. л . мн. импа­ сти рају сврш . и несврш . [итал. impastare] 1. СЛI1К. наносити дебео слој боје на слику. 2. у бакроре­ зу: и зглад ити и отклонити тачке и црте напра­

3.

грађ. правити зидарски ле­

пак од малтера и ситно издробљеног камена.

6.

4.

5

2.

ст .

врста меког

s. шпанска мерино овца , као и њена

ство које се тиме добија.

вљене резаљком .

2.

заповедни, заповеднички.

брадица ИСГlOд доње усне (по францу­

III).

империјализам, -з ма м [В . империј а, -изам]

1. тежња

за освајањем других земаља и госпо­

дарењем над другим народима; тежња за сти­

цањем светске превласти.

2.

ист . фаза у разв оју

капитализма (крај ХIХ и почетак ХХ в ека) у

којој улога монопола постаје доминантна.

империјалист(а), -ё м [в . империј а , импери­

импасто = импаст (В . ) импацијенција, -ё ж [лат. impatientia] необ .

јализам] присталица империјализма ; освајач, завојевач .

нестрпљење, нестрпљивост.

импеданса, -ё ж = импеданција, -ё ж [е нгл.

impedance физ .

од лат.

1. укуп ни

impedire

спречити, ометатиј

отпор електричног кола при на­

изменичној струји, чине га омски отпор и реак­ танција.

2.

однос између силе која изазива ви­

брације и брзине кретања на датој површини.

импедимент, -а м = импедиментум, -а м [лат.

impedimentum]

прав . сметња, препрека .

императив, -а м [лат . imperativus према јт­ регаге заповедити]

498

1. грам .

глаголски облик ко-

империјаЈIИСТИЧКИ, -а, -о [в . имп ериј али­ зам] који се односи на империјали сте и имп е­ ријализам; освајачки, завојевачки.

ИМllёријум, -а м и ИМllёриј, -а м [л ат. јтрегј­ uт]

1.

ист. у старом Риму, највиша државна

власт, управна и војна; власт императора .

2.

в.

Импёрија . импермеабилан, -лна, -лно [лат. јтреrmеа­

bi1is,

в . им- 1 , реrmеаге пролазити]

стљив, непромочив , непробојан.

непроп у­

импликациј а

импермеабилiпёт

импермеаБИЈIитёт, -ета м = импермеабил­ но ст, -ости ж [В .

импермеабилан]

непропу­

импетуо зо прил . [ит-ал .

стљивост, непромо чивост.

импетус, -а м [лат.

имперсо налан, -л на, -лно [лат. В . им-', персонала н]

1.

impersonalis,

који се не односи ни на

тај, налет, препад .

3.

коју одређе ну особу , безличан , неличан; оп­ шти.

2.

грам. (о глаголском облику, конструкци­

ји, реченици) безличан, који нема субјекта .

имперсонаЛlIОСТ, -ости ж [В . имперсоналан] особина онога који је имперсоналан или онога

impertinens]

непристојан , неуљудан, безобразан, дрзак .

импертинентност, -ости ж В . импертинен­ ција .

импе ртиненција, -ё ж [срлат. од лат.

impertinens

impertinentia

непристојан] дрскост, неу­

људност, безоб р азлу к.

импер фек(а )т, -кта м [л ат.

imperfectus не­

свршен] грам . пређашње несвршено време, гра­ ди се од глагола несвршеног вида (нпр. йuшах, йевасмо, несшајаху) и о з начава радњу која се вршила у одређ е но време у прошлости ; данас

се готово изгубио у говору, нешто је чешћи у

књижевномјез ику .

•

imperfectus, В .

им-' , перфектан] недовршен, непотпун , неса­

импичмент, -а м [ енгл. од стфр .

impeachment према empechier спречити] пол . по­

ступак за опозив високог државног службени ­

ка с имунитетом (нарочито председ ника САД) з бог злоупотребе положаја.

имплilНтат, -ата м [лат.

од јт ­

implantatum

усадити] оно што је имп ла н ти рано,

plantare усађено.

имплаlпација, -ё ж [нлат. плантирати] мед. органа у људско

implantatio, в . им ­ 1. пресађивање ткива или цел и х тело. 2. уграђивање материј ала

(нпр. силикона) или каквог уређај а у тело .

имплантирати, имплантирам , плантирају сврш. И несврш . [лат. им- 2 ,

1.

plantare садити

према

3. л. мн . им­ implantare, в .

planta садница]

мед .

пресадити ткиво или орган с једног тела на

друго, или с једног места на друго у оквиру

истогтела.

2.

уградити материјал , неки уређај и

имплаузибйлан, -лна, -лно [в. им- 2 , п лаузи­ билан]

неуверљив ,

неверовата н,

неистинит,

неприхватљ ив .

вршен .

импер фектйван, -вна, -в но [нлат.

tus,

навала , наср­

сл. у тело.

ИмперфекатскЙ .

импер фектан, -тна , -тно [лат.

impetus] 1.

наглост, жестина, страст.

2.

нагло обољење, изненадан напад бола.

impeach

што је им персо н ал но; безл ичност.

импертинентан, -тна, -т но [л ат.

м уз. жесто­

impetuoso]

ко, силовито, бурно .

imperfec-

В . имперфек(а)т] грам. несвршен , трајан (о

ИМПJlемент, -а м [енгл.

plementum

implement

од лат. јт­

испуњењ е] алатка, оруђе, пом оћно

средство .

глаголу) .

импер фективност, -и ж [В . имперфективан]

ИМПJlемеllтација , -ё ж [eНl'1l .

implementation,

гра м . особина онога што је имперф е ктивно ,

в . импле ме нт] спровођење, изврш ење, при мена,

трајност .

реализација (споразума, одлуке, плана и сл.) .

импетигинозан, -з на, -з но [в . импетиго] мед.

НМIIJlементирати, имплем е нтирам ,

који је захваћен импетигом ; који има својства

имплементирају сврш . И нес врш . [енгл .

импетига .

ment, В .

импетиго, -а м [лат.

impetigo]

мед. кожна бо­

лест која се испољава прво у облику гнојних

3. Л . мн . imple-

имплемент] спровести , извршити , при ­

менити , реали з овати.

НМПJlикација , - ё ж [л ат.

implicatio

уплита­

мехурића а потом у виду жутих краста ; упала

ње]

коже.

А и Б придружује изјаву "ако А , онда Б ".

импетуоз ан, -з на , -зно [лат.

impetuosus, в.

им­

петус] жесток, плаховит, нагао, силовит, буран .

што

1. лог.

мат. логичка операција која изјавам а

проистиче

из

чега ,

што

се

2.

оно

подр азумева

или што је садржано у чему .

499

имплици рати

ИМllотiштнiiст

импЛ\щи рати , ИМПJlицирам , 3.

11.

МИ. им­

ПЛ Иl\l1рају с врш . И несврш . [лат. iшрliсаге упле­

имају зна'lење , али се не могу тачно одредити нити рационално оценити.

сти] садржавати у себ lј , укључивати, обухвата­ т и , п одразумевати.

импоновати, -ујём сврш . И несврш . [ лат. јm ро­

nere

ИМПЛИ ЦllТан, -тна, -тно [лат.

implicittls]

који

је обух ваћен , садржан у Нl:чему; који се подра­

ти узвишено .

зуме ва а нијс изречен ; прећутан; супр . експли­ цитан (в.) .

импорт, -а М [енгл .

ИМПЛИI(ите пр и л. [лат.

implicit<.:] обухваћено,

зумев а , прећупю ; су пр . експлиците (в . ).

II~IПЈIOЗЙВ:Ш, -вна , - ННО [В . и r.ШЛОЈ llја] који ИМП ЈЈОЗ ИВНИ I'ласо­

ви

uфРI I'IК Ш I језицима)

ј 'лаСОНI I (у

• HeKH:I1

који Сl,; llРОlIзводе не 1I0ГИСКО ;'" lI ег() уеllсава­ њем ва :щу хu , к.~IIКО З I 1.

нагло с мањење споља шњим

JanpeMlllle

притиском ,

неког те ла l1 :: азвано

llрскање

IlpeMa

УНУ ­

фон . з атнарање усне ШУlIJъине , прва фаза из­

гово р а пр ? скавих консонаната .

ИМD.'IУВllј ум, -а н Имп.1УвЙј, - а м [нат. јmрlи­ им-? , рlиуја киша]

a pXII T. ·

1.

"СТ . ненат­

к рнве но место у прсдворју стаРОРIIМСКИХ кућа Г)lС ј!': п остојао базе н з а с:су пљањс кишннце.

2.

IJ р сд в орј е ЦPКl) c .

IIМll0занта н, -тна , -ТНО [фр . i mроsапt према

im posel'

IIмпортација, -ё ж [нлат.

importare

унети]

из иностранства) .

2.

1. трг .

importatio

према

увоз, увоже њ е (р обе

фиг. доношење ту ђ их оби ­

чаја, навика , моде и сл .

и~шортiiр, - ера М [енгл .

impol'ter,

в . им по рт]

тр '. онај који се баВII увозом, уво з ни к : супр . е кс­

1. физ .

тра ШЊОСТ lI, урушаВ
11 .

importare

портёр (в . ).

ilМlШОЗ llја, -ё ж [в . 1I ~. I - ~ , (еК С)П.'lOзија]

vi шТl ,

од лат.

супр . експорт (в . ) .

л ат.

': е од н о си на ИМllJюзију .

:!.

import

унети] 1РГ. увоз, увозна трговина, увез е н а роба;

сад р жа но у НС'lему ; самим т им; што сс под ра­

1111111 '1:.

ставити изнад, наметнути) остављ ат и јак

утисак , уливати поштовање , дивљење , делова­

од лат. iшропеге] који пропзводн јак

УТltса к , који И~1l10нујс, задивљуј у ћи.

IlмпозilllТ IIОСТ, - Qсти ж [в . 11 мпоз :штан ] осо ­ бина о но га којијс импозантан и л и онога што је

ilМllOртовати, - ујём СВl'ш . и иесвр ш . [лат. јm­ роrtilП; унети]

супр .

1.

трг. увозити из ино стра нства;

eKClIopTOBaTII

<н. ) .

2. доносити l'a (.;тране

МОДУ , обичаје и сл .

импост, -а М [ИТаЈ1 . iшроstа од r. рлат.

1.

порез на робу , намет .

2.

imposttls]

аРХIIТ. пло ча, к р ња

пирамида I tЛи камен на који се ослаlb а лук или свод; прелаз веРТИКаЈ1НОI ' зида или сту ба у лук.

II~шостација, - ё ж [в . импостират и] стављање, поставка .

2.

1.

110 -

МУЗ. код ум етнич каг пе­

вањ а, посебно нам е ш тање грлене 11 усне шу­

ПЉltне ради што боље резонаlluе тон а.

импостирати, ИМl10стирам , стирају ~ врш . и н есврш . ~IIТl1Л. стити , поставити .

2.

3. 11. мн. ИМIlО­ imposrare] 1. наме­

наметнути порез, о птере­

ТИТl1 порезом, опорезовати . ИМllО · ШНТНО .

ii~III0 ll д~ рабiiла", -Jl/Ш , -.1 IIiО [лат. п\ Ыli s ,

u.

I1M- 1, pOn':!\lS терет, теЖf!на]

и~шо,:тор, - а М [срлат .

impond(;1.

",ојп с е

IIMrlOcTypa,

нс Mml ; '~ ~ I ерити' по теж 1-111 I1, К()јнјс без · ('еЖI1Не.

2.

фиг. којll

1:('

"Ie

~юже ГФ О Щ: Шll'н; којИ ' се не

~1O;KC г.;ЩИ () lI аЈ lflO ~ХR а тити .

I1р сва р iШ 'С,

-ё ж [срлат.

impostura

од ј:-:1 РО­

St1.1S I1амсштенј превара, обмана , л аж, хохшта­

плсрај.

импот(-Itтаll, -Тllа, -ТНО [лат. impotens немо­

IIМIIО ltдеР:lБИ Ј lllје, ·ИМl:он дег. ilбlшИј i{ ж, МН . [и ат.

impostor]

л ажuв , хохштаплер .

haH] 1.

немоliан, спаб, изнемогао , несп особан .

imponderabilia 0110 IIIТО ' С<:- н е д юже liигати] 1. о н о ш то ј е б ез тежине, ш то се ~ e може мери ­ ти. 2. ф и г. · а . 'lIIљешще 1'1 Гlрилн;,е нез натног

2.

утицај а, С IIТНИI\е . б. околности, уз роци који

бина онога који је импотентан , импотенција.

500

пол но Ilсмоћан .

импотеllТIIОСТ, -ости ж [в . II мпоте НЦllј аl осо­

импотенција

импроперије

и мпотенција, -е ж [лат. потенција]

1.

немоћ, клонулост, неспособност

(духов н а и телесна) .

2. полна

1.

немоћ .

и мпрегнирати, импрi:гнйрам,

3. л. ми . им­ impraegnare, в .

praegnans трудан]. 1. прожимати , натапа­

ти,премаз ивати . 2 . 0ПЛОДИТИ .

сионизам.

импресо, - а м [итал .

и мпресарио и импресарио, -ија м , ми . им ­

impresario]

онај

који уговара наступе глумаца и других уметни­

у меком материјалу као што је глина и сл .

импресум, -а м [лат. јтргјтеге утиснути]

impressum утиснуто од 1. законом обавезни пода­

сарадницима; налазе се на почетку или на крају књиге, новина или часописа .

2. щтампано дело ,

штампана ствар .

имприматур и имприматур, - а м [лат. јт ­

ка ; мена џ е р , агент .

и мпресиван, - вна, -В но [фр .

impressif, в . им­

пресиј а] који оставља утисак, који буди па­

и м пресија, - е ж [лат.

primatur

нека се штампа]

1.

ист. у катол ичкој

цркви, одобрење црквених власти за штампање каквог црквеног списа ; одобрење цензора; супр .

жњу, упе ч атљив , уверљив .

impressio према impri-

1. утисак , дојам , доживљај ; су­ 2. пси" . оно што је непосред но

бјективна о це на .

доживље но (з а разлику од онога што је з апам ­

ћено , и нтерпретирано или логички изведено) ;

дамнатур (в . ).

осећај.

им пресионизам , -з ма м [ф р .

1. уметнички

impressionniправац (наји з ­

разитији у сл икарству и муз ици) настао седам­ десетих год ина ХIХ века у Француској ; слика­

ри имп рес иони сти настоје да репродукују тре­

2. сагласност писца, уредник а, - ).

коректора да се нешто штампа (дашu свој

импримирати, импримйрам,

3. л . ми. и м­ 1.

примирају с врш . И иесврш . [л ат. јтргјтеге ] утиснути ;

обел ежје .

в . имп ресија]

impresso] ум . урезивање

знака или украшавање притиском прста, нокта

ци о издавач у , штампарији, уреднику и другим

пресар ији и импрi:сарији [итал .

sme,

у

импресионистичкй, - а, - о [В . импресиони ­

мед. оплодња, зачеће , затрудњење .

теге утис н ут и]

impressionniste,

импресионизм а

зам] који се односи на импресионисте и импре­

прегн и р ају с врш . И иесврш . [лат .

им- 2 ,

следбеник

impraegnatus, в. им ­

средствима да би му се повећала трајност и от­

2.

импресија]

уметности.

матер ијала (тканине, дрвета и др . ) заштитним

порност .

импресионист(а), -е м [фр . в.

прожимање, натапање неког

импрегнација, -е ж [лат. прегни рат и]

impotentia, в . им- 1 ,

дати ,

2.

давати

нечему

печат ,

ви д н о

извршити утицај , произ вести , пр о­

извод ити импресију .

импровизатор, -а м [фр .

improvisus

improvisateur од лат.

непред виђен] онај који има дар и м­

прови зације , онај који импровизује .

импровизација, -е ж [фр .

improvisation ] 1.

нутне утиске и расположења , промене боја у

оно што је створено ил и учињено без припр е­

светлу и се нци ; у му з ици се импресионизам од­

мања , да би з адовољи л о тренутне потреб е (го­

ликује богат им х армонијама усмереним на и з а ­

вор, стихови , игра , глума , муз ика) .

зивање

урађен посао, привремено решење пробле м а .

л ир с ки х

утисака

и

расгюложења ;

у

књижев н ости , бележењ е непосредних угисака

2. површ но

импровизовати, -уј ем с врш. и иесврш . [итал.

добија п ред н ост над детаљним приказивањем

improvisare

и анализом.

за кљ учивање на основу утисака,

стварати или изводити н е што (нпр . глумити ,

без про вера ва ња и ослањања на материјалне

компоновати , држати говор) без претходн е при ­

чиње н и ц е .

преме .

2.

и мпресионирати, импресионйрам,

3. л . ми . импресио н и рај у с врш . И иесврш . [фр . impression-

2.

од л ат.

improvisus

непредвиђен]

1.

урадити нешто на брз ину , склепат и .

ИМl1роперије, импроперйја ж , ми. [срл ат. ј т­ ргорегја прекори, према јтргорегаге окривља­

пег] изазват и јак утисак , ганути , потрести, уз­

вати] цркв . у католичкој и англ иканској црк ви,

буд ити.

антифони који се певају з а време мисе на В ел и -

501

ин

импруденција

имунизација, -ё ж [в . имунитет] мед. ствара­

ки петак и садрже речи прекора Христових

због незахвалности.

ње имунитета , чињење отпорним на болест

импруденција, -ё ж [лат .

imprudens,

в . им- l ,

или отров.

имунизовати, -ујём сврш . И несврш . [в . иму­

рrudепs разборит] непромишљеност , неразбо­

нитет] чинити · имуним, отпорним на болест

ритост, неразумност.

импулзйван, импулзивност в . импулсй­ ван , импулсИвност. импулс, -а м [лат. цај]

1.

удар.

impulsus

ударац, подсти­

мех. подстицај изазван тренутно делу­

јућом силом.

3.

физ . количина кретања, мера

механи чког кретања.

ИМУlIитёт, -ета м = имуност, -ости [лат. јm­

munitas] 1.

подстицај , нагон, побуда, покретна сила,

2.

(нпр. вакцинисањем) .

физ . краткотрајна про­

4.

мед. способност организма да се од­

упре заразним болестима или неким отрови ма.

2.

прав. изузимање од деловања закона, повла­

стица високих државних службеника (народ­ них посланика). & дипломатски вост

личности

дипломатског

-

н е повреди­

представника,

мена електр ичног напона , струје или неке дру­

његове породице и просторија које му припа­

ге величи не која је иначе константна.

дају.

5.

обра­

чу нска јединица одређених служби (нпр. шеле­

фонскu

-).

3.

ист. ослобођење црквених поседа и сво­

јине јавних службеника од пореза. иму"о- [лат. immuпis] као први део сложе­

импулсйван, -в на, ·· вно (боље него импул­

нице означава имуност, имунитет .

в. импулс] који је на­

имуноглоБУЈIИIIИ, имуноглобули на м, МН. [в.

гле и непромишљене нарави , страствен, непро­

имуно-, глобулин] физиол. протеини крвне пла­

зиван) [срлат.

impulsivus,

зме, најчешће гама-глобулини, који садрже ан­

мишљен.

импулсивност, -и ж (боље него ИМПУЈЈЗИВ­ ност) [в . импулсиван] особина онога ко је им­

ИМПУЛСIIН, -а, -о [в . импулс] који се односи генератор техн. уређај који

омогућује да се за врло кратко време добије струја врло високог напона или врло велике снаге;

-

ИМУllодефицијеllција, -ё ж [в . имуно-, де­ фицијентан] мед. недостатак имунитета , неспо­

пулсиван.

на импулсе . & -

титела.

СИГllали сигнали који на телевизији, у

радио-техни ци и другим електронским уређа­

јима имају облик импулса .

собност организма да се брани од заразних бо­ лести.

ИМУНОЈlогија, -ё ж [в . имуно-, -логиј а] мед. наука о имунитету, наука о способности орга­ низма да се одупре заразним болестима .

ИМУIIОЛОШКЙ, -а, - о [в . имунологија] који се односи на имунологију; који се однос и на иму­ нитет .

импутација, - ё ж [лат. но

приписивање,

imputatio] неоправда­

неоправдано

окривљавање,

набеђивање, подметање .

3. л . мн. импути­ imputare] неоправдано

приписивати , окривљавати, набеђивати, под­ метати.

по ран на заразне болести или отрове .

шћен.

502

њем одређених лекова при пресађивању орга­ на или у лечењу појединих аутоимуних боле­ сти.

имунотерiшија, -ё ж [в . имуно-, терапија]

имун и ИМУII, -а, -о [лат. immuпis] 1. мед . от­ тљ ив , непријемчив за што.

имуносупресија, -ё ж [в . имуно-, супресија] мед. смањење отпорности организма кор ишће­

импутирати, импутiiрам, рају сврш. и несврш. [lIaT.

ИМУIIОСТ, -и ж = ИМУlIитёт (в . )

3.

2. неосе­

заштићен, повла­

мед. терапија помоћу јачања имуни тета боле­ сника.

иН ПРИД . индекл . [енгл . јп] жарг. који је тренут­ НО у моди, популаран; супр. ауг (в . ) .

.."

-ин, -ини [лат.

-inus, грч . -inos] као завршни 1. припадност , сличност. 2.

део речи оз начава :

-

инат, -:\та м [тур .

префикс (у л атинском, романским језицима и означава

одрицање ,

нам ерно

' inad]

инатити се, инатим се несврш . [в . инат] прко­

ном речи , нпр . uндеклuнабuлан

инатљив, -а, -о [в. инат] склон инату, прк о­ сан , свадљив.

суп р отност,

одсуство , немање онога што је означено основ­

-

непромен­

љи в ; исп р ед осно ве која почиње сугласником

"наугуралан, -лна , -л но [в . инаугурација] који се тиче инаугурације ; приступ ни , уводни , почетни.

инаугуРатор, -а м [лат.

б, м или й доб иј а облик им-, као у uмй ерсо на ­

-

од ар .

сит и , бити тврдоглав , препирати се .

ин- 1 преф . [лат. јп-] привативно ин -, не- : као

енглеском)

inat

противљење чијој вољ и , пркос , тврдоглавост.

име , најчеш ће у хемијској или минералошкој терми н ологији .

лан

-

инвазиони

-ии

нелича н, безличан; испред основе која

почиње сона нтом р или л добија облик и- , као у

гу ри сати ]

онај

који

inaugurator,

инаугурише;

в . инау­

зачетник ,

оснивач , иницијатор .

инаугурација, - ё ж [л ат.

uрелеваншан - н е важан , uлегал uн - незаконит .

inauguratio в.] 1.

ист.

ин- 2 преф . [лат. јп-] у, на, ка, преМ R: као први

У старом Рим у, испитивање воље богова од

део сложе нице оз начава уношење , у вођење,

стран е свештеника , претход ило је важним јав­

увожење, нпр . uнфuлшращ

Ul/корйорuрашu,

"надек ватан, -тна , -тно [ l1лат.

inadaequatus,

п . ин - 1 , адек ватан] који се с нечим не подудара, неједнак , непримерен, неодговарајући , н е по­

2. свечано отва­ 3. посвећивањ е , дуж но ст. 4. свеч ана

свечано увођење у звање,

додела титуле (нпр . докто ра наука) , пр омоција .

5.

почетак, зачетак, за почињање .

инаугурисати , - шём сврш . и несврш . [лат. јп а­

десан .

"накт иван , -вна, -вно [В. ин-Ј , активан] непокретан, неактиван, тром . службе .

ним актима или свеча ности ма .

рање (седнице , уста нове и сл . ) .

имЙ орШоваШu .

3. вој .

2.

1.

који је и зва н

инаЮfц ија, -ё ж [лат. iпапitiо од

inanis пра­ 1. изгл аднелост, исцрпљеност изазвана не­ достатком х ран е. 2. фиг. празнина , ништавило. инапа рентан, -тна , -тно [В . ин-Ј , апарентан] који се не опажа, неприметан ; који нема ви­

јавити , започети, уводити у праксу .

инаџија и инаџија , -ё м [тур .

'inad, в . - џиј а] онај

ина ри, ИНliра м, мн . [ј ап. iпагi растући пири­ нач] богов и х ране и плодности У јапанској ми ­

инваГЮlација, -ё ж [нл ат.

инартикулација Ј , -ё ж [В . ин - 2 , артикулац и ­ ја] прав . уно шеlbе у закон , пропис ltв ање :щкон ­

ииаРТltкул:iција 2 , -ё ок [лат.

inarticulatus,

в.

ин - Ј] нејасна артикулација, неразгов'етан изго­

шупљих

в . ин- 2 , органа;

1.

насилан , продоран.

2.

invasivus в .

ин ва­

мед. који н асилно

(хируршким захватом и сл . ) улаз и у организам.

ilНвазија, -ё ж [лат.

1.

in vasio

од invadeгe нап а­

вој. најезда, навала , продор , војни упад у

туђу земљу.

2. фиг. долазак у

великом броју , н а­

вала .

"нвазиони , -а , -о [в . инвазија] који се одно­

вор гласова .

инартикулисати, -шём сврш . и ~есврш . [в.

articulare

invaginatio

посувраћање

"нвазиван, -вна, - вно [срлат.

сти]

ског члана .

мед .

увлачење јед ног црева у друго .

зиј а]

тол огији .

од ар .

inatfi:1

који воли да се инати ; свађа­

лица, пр з ница .

вагина]

дљивих сим птома .

augl.lr свеште ник , врач] 1. 2. све чано увести у звање , достојанство. 3. наговестити , на ­

свечано отворити .

дужност или

који је у р езе р ви.

зан]

ин - 2 , лат.

uguгa re , в . ин- 2 , лат.

р ашчланити] прав . унети у

закон , проп и сат и за конским чланом.

си на инвазију , који служи инвазији .

•

инвази­

они корпус вој . корпус организован за упад у

туђу земљу.

503

инвазор

инверз ија

инвазор, -а м [лат.

invasor

В . инвазија] онај

појединачно .

вентар

кој и врши инвазију , нападач, освајач.

2.

сама имовина .

вреднији

комади

...

крупни ин­

опрем е

или

по­

инваЈIЙД, -ида м [фр . iпvаlidе од лат. iпvаlidus

кућства; ситни инвентар ситније ствари мање

слаб] онај који је услед повреде у рату или у

вредности ; живи инвентар стока кој а припада

м иру потпуно и ли дел имично онеспособљен за

неком имању .

рад.

+

инвалйдскй .

инвентаризација, -ё ж [нлат.

инвалида, -ё ж [В . инвалид] фам . в. инвалид­

нина .

вине,

инвалйдан, -дна , -дно [лат.

invalidus слаб] 1.

кој и има какав недостатак, неспособан за рад, оса каћен .

2.

прав . неважећи; правно неоснован.

инвалидитёт, -ета м [лат. iпvа1iditаs] дели­ мич на или потпуна неспособност за рад узро­

инвалиднина [в . инвалид] новчана помоћ коју инвалид прима од државе .

.. invariabilis

2.

inventarisatio в .

целокупне имо­

вредности

на

имању ,

у

уписивање у списак или у

књигу инвентара ; инвентура .

инвентарисати, - шём сврш. И н еС8РШ . [8. ин ­ вентар] направити попис имовине .

инвентйван, -в на, - вно [нлат.

inventivus,

в.

досетљив .

inventura]

в . инв е н ­

таризација .

[фабричко име производа, СКр. непроменљив] легура челика и

ИllВенција, -ё ж [лат. наћи, налазити]

никл а , погодна з а израду преци зн их инструмена­

дар ,

та јер има врло низак коефицијент истезања .

машта .

инварнјабйлан, -лна, -лно ["л ат. јпуагјаЫ­

lis,

стварних

предузећу и сл.

инвентУра, -ё ж [срлат.

инвалидност, -ости ж в . инвалидИтёт .

инвар, -ара

одн .

1. пописивање

инвенција] проналазачки, Довитљи в, духовит,

кована телесним повредама, сакатост.

од лат.

инвентарисати]

в. ин-' , варијабилан] непроменљив , посто­

јан, сталан.

1.

дом ишљато ст,

inventio

пр ема јпуепјге

проналазачки, стваралачки досетљ иво ст ,

2. проналазак ,

ства р алачка

из у м , открић е .

3.

струментална композиција слободн е

муз . ин­ форме,

нарочито у ХУН веку .

инвенциозан, -зна, -з но в . ИнвентЙван .

инваријабllлитёт, -ета .. [нлат . в. инваријабила н]

invariabilitas,

непроменљивост, постоја­

ност.

инверзан и инверзан , -зна , -зно [лат. јп уег­

sus, в . инверзија] обрнут, изокренут, супротан. ... инверзна функција м ат. функциј а која уза­

инварИЈанта и инваријанта, -ё ж , ген . "11.

стопном применом с неком ф у нкцијом даје

инвариј а ната и инваријанатii [в . ин -', варијан ­

идентичну функцију (нпр . логаритамска и екс­

та] мат. с војство или величина која се н е мења

поненцијална функциј а су узајамно инверзне);

при одређеним трансформацијама .

Иllверзни речник ЛИНГ8 . обратни р ечник, онај у

инваријантан и инваријантан , -тна , -тно [в . инваријанта] исти , непромење н, подударан .

Ilнвектива, -ё ж [лат. према

invehere

invectivus

увредљив

напасти речима] погрдан и зраз ,

грдња, пр е кор , псовање .

инверзйваll , -в на, -вно инверзија, -ё ж [лат.

8.

ИllВерзан .

према invertere 1. обртање, преокретање, прем ета­ ње редоследа . 2. грам . обрнут ред речи или рече­ ница. 3. мат. обртање неке операциј е, супротна

inversio

преокренути]

инвектйван, -вна, -в но [лат.

invectivus]

по­

inventarium] 1. а .

по­

грда н , у вр едљ ив , псовачки .

инвентар, -ара м [срл ат .

ком е су одреднице поређане по азбучном реду завршетка речи .

операција (сабирању је инверз но оДУзимање, а

4.

пис, пописивање имовине. б . списак имовине ,

множењу дељење) .

нароч и то покретне , зате чене приликом пр е гле­

ћеност појединих органа (црева, матери це), кад

да, са наз н аченом вредношћу сваког предмета

у нутра шња страна постане спољашња и обрну-

504

мед. и з врнутост, посувра­

ингерирати

инвертаза

то.

5.

ин виво прид. ии декл. и прил . [ лат.

метеор. неуобичајени пораст температуре с

порастом висине.

6. псих.

инвертаза, -ё ж

хомосексуализам.

[8. инвертирати] хем. ензим

in vivo] који

се обавља наживо (нп р . вивисекција у медици­

ни) , у природи ; cY Гlp . ин витро (в . ) .

који изазива разлагање сахарозе н а глукозу и

ин витро [л ат.

in vitro у стаклу] који се оба­

фруктозу.

вља п од вештачким условима , у лабо р аторији ;

инвертебрата, инвертебрата ~, ми . = инвер­ invertebratus, 8. ин- 1 , vertebra пршљен] зоол. бескичмењаци .

супр . ин виво

тебрати, инве ртебрата м, ми . [нлат. инвертирати, инвертирам,

3. л . ми . инв ер­ invertere] окренути,

тирају С8РШ . И неС8РШ . [лат.

обрнути, преметнут и , променити редослед.

инвертйт, -ита м [фр .

inverti од лат. invertere

изокренути ] хомосексуала ц .

према л,т.

вачки, исп итивачки.

њу каквог догађаја, об. н а почетку епа или ис­

пред новог одломка .

вати , обухватати .

investigare трагати]

инволу ција] који се однос и на инволуцију , који

ИНВОJlут йван , - вна, - вно (и лат.

истраживање, истрага, и с пити вање , трагање.

3. л. ми . инвести ­ рају С8РШ. И иесврш. [л ат. investire] 1. улож ити ка­ питал у неки по сао или предузеће . 2. увести у посед, постав ит и н а положај , из вршити инве­ ституру .

инволуција, -ё ж (лат.

слабљење, оронулост тел а или појед иних о р га­

н а; назадов ање, опадање; супр . еволуција (в .).

investitura облаче­

ње]

1. увођење кога у по сед, додела права н а зе­ 2. одобр ење ску пштин е н о вој влади з а вршење др жав ни х послова. 3. с вечано п оста­ мљиште.

вљање на висок и положај, устол ич ење.

инвестиц ија , -ё ж [срлат.

1.

investitio од лат. in-

улагање капитала у какав

уносан посао, предузеће.

2.

посао или п р еду з еће.

фиг. улагање труда,

3.

капитал уложе н у

времена, угледа да би се остварио некакав циљ.

инвести циони, -а , -о [в . инвестиција] који се односи на инвестиције .

'" - заја ~1 зај а м који

се даје за оства рење привредно корисних циље­ ва (нпр. за изградњу саобраћајница ил и кому ­

-

градња већег об има .

радов и јавни радо ви , и з ­

псих . процес н азадо вањ а, распада њ а (дез и н­

тегра циј е) , га ш ења н е ки х ф у нкција.

• инвестйторски .

инвеститура , -ё ж [ с рлат.

invo lutio] 1. за плете­ 2. м ед .

ност, за мршеност; увијање, з амотавање.

3.

инвестйтор, -а м [ В. инвестиција] онај који

invo1utivus, в .

представља инволу цију .

инвести рати, инвестирам,

налних обје ката);

3. л. ми . инвол­ invo1vere ваљати пре­

investigator] истра­

инвестигација, -ё ж [лат .

одевати]

и ст. формула којом

иtlволвирати , инволвирам , вирају С 8РШ . и и ес врш . [лат.

живач, исп итивач.

vestire

3. прав.

за почиње историј ска исправа , заз ива ње божи ­

м а доле] укљу чи вати , у в ући , умешати; садржа­

инвестигатор, - а м [нат.

инвестира .

invocatio] 1. приз ив а­ 2. књ иж . у античком пе­

сништву, при з ивање му з а д а помогну у опева ­

investiga-

трагати] истражи­

investigare

ње , дози вање , зазивање.

јег имена на р азличите начине .

инвестигатйва н, - вна , - вно [енгл.

tive,

(8.).

иtlвокација, -ё ж [лат.

ингвиналан , -л на , -лно (л ат. ма

inguen

inguina1is пре­

препоне] а и ат. који се од носи на сла­

бине, који с е нал ази у област и пре пон а, сла­

бински, препонски . ингениозан, -з на , -з но (нат.

in geni os Lls

од

in-

gепium оштроумност] оштроуман , досетљив, проницљ ив .

ИliгеНИОЗIIOСТ, -и ж о н ога

који

је

(8. ИНI'ениозан ] особин а

ингенио за н ;

проницљивост,

оштроумност.

ингеренција , -ё ж [фр .

ingerere

ingerence , прем а лат. 1. уплитање у што, врш е­ поср едо вање, суделовање . 2. н ад­

уплетати се]

ње ут ицаја ,

л ежно ст , мерода вност.

ингерирати, ингерирам ,

3. л. ми . ингерир ају 1. мед.

с врш . И нссврш . [лат. inge reгe уплетат и се]

505

инден

ингот

унети, уносити (у желудац) . · 2. ингерирати (се) мешати се, уплитати се, утицати.

списак књига којеје католичка црква забрањи­ вала сматрајући их штетнима за вернике .

ингот, -а м [еигл. ingot] 1. одливак метала;

...

ин­

декс развоја екон. мерило економско-социј ал­

калуп за

ног напретка појединих земаља, на основу оче­

ингредијент, -а м, геи . ми . ингреДИЈената

да, писмености, образованости ; индекс купов­

метална (најчешће злат на) шипка.

2.

киваног трајања живота, друштвеног произво­

л ивење метала.

[лат.

ingrediens

од

ingredi

ући , улазити] састо­

не моћи показатељ куповне моћи новца ; ин­ декс

јак, саставни део, компонента .

ингресйв, -а м грам . [в . ингресија] грам . гла­ голс ки облик којим се означава отпочињање рад ње (нп р. загрuсшu, заЙеваШu).

ингресйван, -вна, -вно.[в . ингресија] 1. грам . који означава почетак глаголске радње.

2.

про­

1. продор ,

пробијање

3.

ingredi ући, улажење . 2. вој.

ingressio

продирање ,

непријатељск их

од

редова ,

пробој ,

О бити на

индекс забранити , жигосати као опасно , недо­ пуштено.

индекса еко н .

(2, 5),

1.

прављење

односно датотеке података.

административно

усклађивањ е

цена

2. с

платама , трошковима и сл.

геогр. лагано и трајно продирање мора у

коп но .

пословања

та н, непрепоручљив, неподобан ; ставити на

индексација, -е ж [В . индекс]

ингресија, -е ж [лат.

упад .

успешност

индексу бити забрањен, бити означ ен као ште­

до ран , пробој ан.

улаз ити]

рентабилности

предузећа изражена у процентима .

индекснй, - а , -о [в. индекс] који се односи на индекс

. ...

индексна клаузула прав. за штит­

индамини, индамина м, ми . [в . инд(иго) ,

на клаузула којом се висина новчан е обавезе

амини] х ем . група плавих и зеле них органских

одређује у зав исности од раста или пада цена

боја које садрже групу

материјала и рада у периоду измеђ у склапања и

NH.

индантрён-боје, индiштрен -б6ја ж , мн. [в.

испуњења уговора ; индексна грешка пом . гре­

инд(иго), антр(ацит)] хем . синтетичке органске

шка која настаје при употреби секста нта, ис ­

боје за бојење па~{ука и лана , отпорне на прање

правља

и на светлост.

ОЗllака техи . код микрофилмских података, ви­

индат, -ата м [тур .

imdat од ар . imdad] покр . 1. 2. вој. помоћ у

помоћ, издржавање , стипендија .

bilis

по падежима, непроменљив .

ла н] грам . немогућност промене по падежима.

вач; кажипрст]

2.

1.

index покази ­

оно што указује, показатељ,

екои. број који у процентима показује

узастопне промене неке економске појаве; по ­ казатељ.

3.

индеКСllа

тање или дебље л иније .

демнизирају сврш . и несврш . [фр . лат.

indemnis без

штете]

докнадити штету.

индеклинабилност, - и ж [В . ин деклинаби­

зна к.

мерењем ;

индемнизирати, индемнизирам ,

indeclina-

В . ин - 1 , деклини рати] грам . који се не мења

индекс м, геи . ми. индекса [лат.

вишекратним

зуелни информацијски показатељ , об. у виду

људству, храни, војној опреми .

Ilндеклинабйлан, -л на, -лно [лат.

се

број који се ставља у дну слова де­

2.

3. л. ми. ин­ indemnisier од

1. платити

одштету , на­

осигурати (од чега) .

3.

ослободити одговорности .

Нllдемнитет, -ета м [Ј!аТ. нада штете, одштета .

битка.

indemnitas] 1. надок­ 2. осигурање од штете, гу­

3. законско ослобађање од од говор ности;

акт парламента који ослобађа државне службе­ нике од одговорности за кршење у става.

студентска књижица у

Иllден, -ена м хем . [В . инд(иго) , -ен ] хем . ар 0 -

коју се уписују подаци о похађању предавања

матски угљоводоник који се нал ази у катрану

с но (нп р . В 6, СО2) .

4.

и о постигнутом успеху на испитима .

5. попис , 6.

садржај, СГlисак , регистар имена , цена и др .

506

каменог угља, користи се за прои зводњу син­ тетичких смола .

индепендент

индиген ат

индепендент, -а М, ген. мн. индепендената [енгл.

independents,

В . индепендентан] приста­

дивидуал ни пољопривредник В. индивидуа­ лан .

лица протеста нтске струје у Енглеској и САД

нндивидуализам, -зма М [В . индивидуалан]

кој а се залаже за независност појединих вер­

1. тежња

ских заједница, одбијајући бискупску власт и

настојање човека да се остварује у личним

подложност цркве држави.

склоностима и тежњама, без обзи р а на дру­

индепендента н , -тна , -тно [лат. iпdерепdепs 1

В . ин- ,

зависити] независан , само­

dependere

штвене конвенције.

индепендентист(а), -е М, МИ . индепенденти­ сти [В . индепендентан] пол . који се залаже за не­ зависност неке покрајине, државе и сл .

•

инде­

јединац највиша

индетерм июiција, -е ж [л ат. indeteгrninatio]

индетеРМИ llизам , -зма м [В . ин- 1 , детерми­ филоз . правац који признаје потпуну човекове

воље,

одн.

пориче

њену

условље ност било физичким или психичким узроц има .

2.

неомеђеност, неоrpаниченост.

индетерми нисан, -а, -о [В . ин- 1 , детеРМИIIИ­ сан] неодређе н, неопредеље н, нерешен .

зам] присталица индетерминизма.

тат узајамног делова ња појединаца .

издвајање једне личности, јединке или поједи­ ности по њеним особитим својствима; појед и ­

начно разматрање ; супр . геllералюација (в.). ИlIдивидузщt30 вати , -уј ем СВРШ . И несврш . [ в.

индивидуалан] издвојити, издвајати из за­

једнице, усредсредити на појединца , чинити

индивидуалним; супр . генерзлизовати (В . ).

инд ивидузл ист(а), - е м [ в . инд ивидуалан] присталица индивидуализма .

2.

1.

онај којем су

це , себичњак. З. онај који није склон учешћу у

зајед ници (о р ганиза цији , колективу, друштву

индетеРМИНIIСТИЧКИ , -а, -о [В . индете р ми­ ниста] који се односи н а индетерминизам или

и сл.), онај који тежи издвајању; супр. колекти­ вист (В . ).

инд ивидуал итёт, -ета М [" лат. iпdividuаlitаs,

индетермин исте .

IlНдецента н , -тна, -тно [В . ин- 1 , децентан]

инд ивидуа, - е ж [В . индивидуум]

1.

пеј . сум­

њива особа; безвредна, безначајна особа.

В . индивидуалан] г ин алност.

непристојан , недоличан , прост, неуљуда н .

2.

В.

2.

1. особеност,

засебност , ори­

скуп карактеристичних особин а

гюјединца , ЛИЧНОСТ. З. изразита лич н ост, ауто ­ ритет ; индиви дуал ност.

индивидуЗлIIОст, -ости ж в. иидивидуалИтёт.

инд ивИдуум.

индивидуалаll, -лна, -лно [срлат.

individt1t1s

соц .

4.

лични интереси важнији од интереса заједни ­

индетерми нист(а), -е М [В . индетермини ­

од лат.

вредност дру штва.

индивидуализација, - е ж [В . индивидуалан]

нсодређеност, неодлучност.

слободу

понашање појединца ко­

схватање по којем су друштве н е пој аве резул­

пендентИстичкИ.

1.

2.

ји своје интересе супротставља потребама за­ једнице, себи чност. З. схватање по коме је по­

сталан, слободан.

lIизам]

појединца да се издвоји из д руштва;

недељив, В. ин - , 1

individt1alis dividere де­

ИIIД ИВИДУУМ, -а м [лат. во, В. ин- 1 ,

individuum недељи ­ di videre делити ] 1. сваки самостално

лити] л ични, својствен појединцу , поједина­

постојећи организам, поједино биће, јединка .

чан .

2.

А

(са мостални)

индивидуал ни

пољо­

особа, личност, појединац .

привредник сељак који није укључен у задру­

ИНДltгён , -ена М [лат.

гу IIЛИ комбинат, већ самостално уп равља сво­

прастановник , домо р одац .

јим домаћи нством.

Ifнд игён, -а, -о [итал .

ИllДивидуала ц, -лца М, ген . МН . индивидуала­ ца [В. индивидуала н]

1. особа која делује инди ­ 2. самостални ин -

видуално ; индивидуалиста.

indigena]

староседелац,

indigenus]

Домаћи, из­

ВОРНИ , староседелачки .

Иllдигеllат, -ата' М [фр . iпdigепаt -ат] ист.

1.

8.

индиген ,

прип адност некој држави, подан -

507

индигест ија

индипендент

ство, држављанство , заВИ'lајност, право гра ­

ђанства.

2.

давање грађанских права и пле­

мићке титуле стран цу; У" . инколат

(8.).

индигестија, -ё ж [лат. indigestio, в . ин- 1 , di-

gestio

варење]

ре н желудац .

1. 2.

мед. поремећај варења ; поква­

IlIIдијум И itнд ијум , -а м и itнд йј И индиј ,-а м [ н лат. број

инд и гнација, -ё ж [лат. indignatio] негодова­

индitкан , -ана м [лат.

ђен, огорчен, ув ређен.

2.

indicum] 1. хем . плава бо­ фи з иол . калијум ова со ин­

ин д икатив, -а м [лат. (modus) indicativus по­

времена

с

грам . употреба глагол ских

1.

правим

временским

з нач ењем,

за

разлику од кондиционала, конјунктива и дру­

инд игнирати , индигнирам, 3. л . мн . ин диг­

нирај)i с врш . и неС8РШ. [лат . indignari] изазивати индигнацију, негодовање; наљутити , озлоједи­

гих н ачина који изражавају став пре ма радњи.

2.

број и з н ак , ознака аматерске радио-станице.

инд икат йван , -вна, -в но [лат . јавни, према

т и, р аз гневити .

инд игнiпёт, -ета м [лат. indignitas] н едостој­ ност , недостојно понашање или поступање,

indicare

MfI.

индига С, ген . инди ­

зује , који упућује на нешто, з наковит.

2.

грам .

(само одр . ) који се од н оси на инд и катив.

indicator] Ј . покази­ 2. хем.супстан­

вач , показатељ,упућивач , з нак .

ца која променом боје показује пром е ну стања

indicum од грч. indik6n ин­ дијско] 1. чивит (биљка) . 2. природна пла вољу­ бичаста боја, добија се од истоимене биљке . 3.

сигнална направа.

индигом обоје н папир који се КОрlIСТИ за исто­

ја помоћу које се могу пратити процеси измене

времено писање копија (руком И Л II писаћом

материја у човечјем о р ганизму .

машином).

ски .

indigo

од лат.

indicativus из­

показивати] Ј . који пока­

ющitкатор , -а м [ с рл ат.

ув реда, с рамота.

itндиго, -а м (ређе с) ,

метал, жилав као олово

доксил-сумпорн е киселине, састојак мокраћ е.

казни (начин) ]

индit гнii ран , -а, -о [в . индигнирати] озлоје­

га [шп.

49, ср ебрнастобео

ја природног индига.

ње, гнев, срџба, ого рч еност, осећа ње одв ратно­ сти.

по линији индиго боје у спек­

и лако испарљив.

фиг. несварљивост, неподно­

шљивост; презасићеност (чиме).

indium,

тру , в . индиго] хсм. елеме н т, с им бол Iп , атомски

ющиго iiд, -ида м [В . индиго, -оид] хем . синте­ ти чка о рганска боја, слична индигу по саставу .

индигол ит, - ита м [В . индиго , -л ит ' ] минер . врста турмал ина плаве боје, драги камен, бра ­

Јшд ијанер, -а м [нем . Indianer] кул Иl •. колач филова н кремом, прелив е н чоколадом.

инд иј а нист(а) , - ё м , мн . ИН Д llј а ни сти [срлат. научник, стручњак за индијанистику .

индија нiIСТИК:l , -ё ж, дат. и лок. ин д ијани­ стиц и

[в .

4 . мед .

инд икација , -ё ж [лат.

3.

електр .

р адиоактивна матери­

• ющitкатор­

indicatio] Ј . показива­

ње, указивање, знак, СИМГlТом, нагове штај.

2.

мед . симптом, разлог за прим ену одређ е н е тера­

пије или за оперативни захват .

3.

прав . основ за

сумњу .

зилск и саф ир .

Indianus]

или хемијске природе неког система .

индијанист(а)] изучавање језика и

itнд икован , - а, -о [в . индицирати] мед. (о ле­ ку , те ра пији) који ОД I'овара, који се пр е ПОРУ'IУ­ је за дато обољење.

itНД Јlковати в . инд ицирати . ющilкција , -ё ж [л ат.

indictio] Ј . обј ава, обја­

вљивање, оглас , најава неког догађаја , нпр . цр­

културе старе Инд ије , посеб н о са н скрта; У " .

квеног сабора .

индолОг ија .

ђу два убирања пореза који је увео цар Кон ­

индilјанск й , -а , -о [срлат.

Indianus (к. Ко ­

лумбо је, до шавши у Америку, веровао да је стигао у Индију)] који се односи на Индијанце .

508

2.

и ст. период од Ј

5 год ина изме­

стантин ( Ј .ја нуара 3 Ј 3 . г . ) .

инде п енде нт, ин д ипенде ll тнст(а)

п е lщент, юще пеllде llт нст(а).

8.

Нll де­

индолентност

индирект

индирект, -а м, ген . мн . индиреката [лат.

лу који не сме бити упућен директно на гол , не­

инди ректан, -тна , -тно [лат. шан.

2.

1.

филоз. схватање по коме је свака ствар и ли

биће у основи исто као све друге ствари одн о­

сно бића исте врсте; веровање да ј е н ајбоље би­

го ка саи гра4У.

ин- l , директан ]

индиферентизам, -зма м [в. индиферен тан]

indi-

инди ректан ] сп . казнени ударац у фудба­

rectus

indirectus,

в.

1. посредан , заобилазан, околи ­ •

грам . који није директан, неуправни .

ти равноду шан према свему (свету, зл у и смр­ ти) .

индискретан, -тна , -тно [лат. iпdisсrеtus од в . ин- , д искретан]

који се меша у туђе ствари,

1.

који жели да сазна туђе тајне, сувише радо­

знао .

2.

1. филоз .

равн о­

индиферентност и индиферентност

=

ин ­

диференција (в . ) индиференција , -ё ж = индиферентност и

индискрец ија , - ё ж = индискретност, -ости

indiscretio]

индискретно понашање ; ода­

вање туђе тај не ;

брбљивост, непромишље­

индиферентност, -ости ж [лат.

ваност,

indiscuta-

в. ин- l , д искутабилан] о којем се не може

ин - l , дис позиција]

indispositio,

1. нерасположење, нелагод­ 2. субјективан

рају = индиковати , -ујём

индиспозиција]

1.

в.

нерасположен , без воље (за

нешто) , неспреман.

2.

који се не осећа добро,

индис понiiраност, -ости ж [в . ин - l , диспо­

индис понирати, инд испонiiрам ,

3. л . мн . indisponere,

в . ин- , д испонирати] онераСПОЛОЖIIТИ , одузети l

индис путабiiлан, -л на , -л но [л ат.

[лат. !ndia 1. који се односи

на индо­

европску породицу језика (у коју спадају сан ­ с кр т,

ГР4КИ, латински,

словенски,

герман ски,

2. који

се одно ­

си на некадашње Индоевропљане .

индоктринација, -ё ж [в . индоктринир ати] ПОУ4авање, увођење у доктрину; н астојање не ­

ке организације (државе, ПОЛИТИ4ке странке , цркве) да свим средствима угицаја намет н е од­

в. д испутација] о којем не треба распра ­

1. равнодушан ,

незаин­

тересован, који не саосећа, који не У4ествује,

3.

л . мн .

индоктринирају сврш . И несврш . [н ем . iпdоktriпi е­

ren

Јtнди ферентан, -тна, -тно [нлат. iпdiffеrепs ,

н е важан , без на4ајан .

индоктринирати, индоктринiiрам,

indisputa-

вљати , неоспо ран, несумњив , сигуран.

2.

Индија,

Европа] лингв.

ређено в еровање, идеолог ију , понашање .

вољу, озло вољити.

неутралан.

по ­

индоевропскii , -а , -о

Europa

нираност] стање онога који је индиспониран.

индиспо нирају с врш . и несв рш. ['lЛат.

л . мн . ин д и ци­

indicare] 1. озна4ИТИ, назна4ИТИ , упутити , 2. мед . преписати (лек, терапију).

романски, келтски језици итд .) .

клонуо , болешљ ив .

в . ин - l , в . д иференција]

3.

с врш . И н ес врш . [лат.

казати.

лош осећај, тренутно лоше здравствено стање .

indisponiert,

знак, пред­

КЉУ4ује и суди.

индицирати, индицiiрам, в.

ност, недостата к воље за нешто .

индиспонiiран, -а, -о [нем .

indicium]

з нак, симптом , околност на основу које се за­

расправљати, неоспоран, несумњив , сигуран.

индис позиција, -ё ж [нл ат.

в.

неутралност.

индiiција, -ё ж [лат.

индискутабiiлан, -л на, -лно [фр.

indifferentia,

индиферентан] равнодушност, незаинтере со­

ност, прете рана радозналост.

bi1is,

2.

ње ни за шта .

инд искретност = индискреција (в . )

ble

присталица индиференти з ма.

душан 40в ек, онај који не показује интересов а­

кој и не з на да 4ува тајне, који сувише

ПРИ4а .

ж [лат.

схватање да су разлике међу рели­

индиферентист(а ), - ё м [В . индиферентан ]

индиректни објекат неправи објекат .

l

2. теО1l.

гијама н еважне.

в . ин- 2 , 1Iат.

doctrina

У4ење, ПОДУ4авање] вр­

шити индоктринацију.

индолентан, -тна, ~T HO [л ат.

indo1ens]

р ав н о­

душан, немаран , безбрижан, лењ .

индоле нтност, -ости ж В . индоле нција .

509

индулгенција

индоленција

индоленц ија , -ё ж [лат. вост за бол , в . ин- 1 ,

indolentia неосетљи­ dolere болети] равноду­

шност, немарност, безбрижност, лењост .

њу да подстакне реализацију н еког гена одно­ сно биосинтезу неког протеина.

инду кција, -ё ж [лат .

индологија , -ё ж [Индија, в . -логија] наука о

inductio] 1. ЈIOГ. м етод

закључивања од појединачног ка општем, од

јез ицима, књижевности, историји , филозофији

случајног ка законитом ; с упр . дедукција (в . ) .

и к ултури Индије ; уп . индијанИстика .

псих . појављивање осећања, мисли, асоциј ација

индосаме нт, -а м , ген . мн . индосамената [нем .

2.

који су подстакнути истим психички м пр оце­

dosso

сима код других особа . З. биол . д еј ство једног

леђ а, п ол еђина] банк . писана изјава на полеђини

дела ембрионалног ткива на развој сусед н их,

Indossament

према итал .

према

indossare,

мен ице ил и чека којом се преноси право напла­

недиференцираних ћелија.

те са носиоца (uндосанша) на друго лице (ин­

тричне струје у затвореном провод нику иза­

доса ша) , и којом се уједно носилац изјашњава

зван његовим кретањем у близини м а гн ета или

као ј емац за пренету обавезу .

другог проводника кроз који протич е елек­

индосант, -нта м , ген . MIJ . индосаната [нем. [п­ в. индосамент] тр г. онај који врши ин­

dossant,

физ. настан ак елек­

трична струја. & елеКТРИЧllа индукција фю . физичка величина, симбол О, користи се у п р о­ учавању електричних поља унутар ди електр и ­

до са м е нт, јемац, жирант.

индосат, -lIта м = индосато р , -а м [нем . Iп­

dossat, 8.

4.

и ндосамент] трг . онај на кога се прено­

ка ; електромагнетска индук ција физ . изази­

вање електричне струје у проводнику његовим кретањем

у

магнетском

пољу

или

пр оменом

с и ме ница, жиратар .

магнетског поља око њега; магнетска индук­

ИНД ОСllрати, индосирам , З . л . ју С8РШ. 11 н еС8РШ . [итал.

indossare]

индосира­

ција физ. векторска величина којом се о п исује

трг. преносити

магнетско поље, симбол В , јединиц а тесла,

MII .

ме ницу или чек на другога тако што се тај пре­

но с з абележи на полеђини, жирирати .

инд укова н , -а, - о [в . индуковати] који је на­ стао индукцијом . &

индукована струја физ .

еле ктрична струја произведена индукцијом.

IlНдуковати, -ујём сврш . И неС8РШ . [л ат. indu-

симбол Т .

индукционй, - а, -о

[8. индукција]

који се од­

носи на индукцију. & ИНДУКЦIIОНИ апарат физ.

апарат за произвођење индуковани х струја ви­ соког напона на основу волтаиндукциј е у с п о­ редном или секундарном калему (с танком ду­

сеге у вести , уводити]

гачком жицом) прекидањем и успостављањем

јединачног према

1. лог . закључивати од по­ општем . 2. физ . произвести

струје у главном или примарном калему (сдебе­

еле ктричну струју у затвореном проводнику

лом кратком жицом); и IIДУК Ц'и 011 И калем физ .

крета њем у близини магнета или електромаг­

намотај за изазивање индуковане еле ктри чне

н ета,

струје; ИIIДУКЦИОllа маШИllа физ . м ашин а за

8.

индукција . З . навести, наводити, под­

стаћи , подстицати, проузроковати .

индуктйван, -вна, -в но [нлат. лат.

inductus

од

inducere

произвођење индукованих електрични х струја;

inductivus према

довести] лог. до кога се

долаз и путем индукције; сynр . дедуктнван

(8.).

Ilндуктивитёт, -ета м [в . индуктиван] физ .

ИIIДУКЦИОIIИ мотор физ. електрични мотор чији се ротор покреће индукованом струјо м.

индулге нција , -ё ж [л ат.

gere

попуштати]

indulgentia од indul1. попустљивост, благост, ми­

свој ство струјног кола узроковано магнетским

лостивост.

пољем створеним при проласку струје кроз коло .

решење од грехова. З . ист. повеља о опра штању

IПIДУКТОР, -а м [л ат.

2.

ЦР К 8 . опроштај , опрашта ње, раз ­

inductor увод итељ] 1.

грехова коју је у средњем веку католи ч ка цр ква

физ . ур еђ ај за производњу електричне струје

продавала верницима, а чије ће укида ње захте­

в и со ког напона .

вати протестантска реформација.

510

2. биол.

супстанца којаје у ста-

инжењерија

индулйн

индул йн, - ина м [В. индиго] хем . фабричко

индустрйјскй, -а , -о [В. индустрија] који се

име за индигоплаву боју, користи се за бојење

односи на индустрију .

вуне и свиле, као и за производњу мастила.

ва соц . држава у којој преовладава непољопри ­

индустријска држа­

•

индулт, -а м, ген. ми . индулта [срлат. iпdultum

вредно становништво, а већи део производње и

од лат. iпdulgеге попуштати, бити попустљив]

дохотка потиче из индустрије ; индустријска

рок одобрен некоме за извршење обавезе ,

револуција ист. преокрет у економском и дру­

1.

папско писмо којим се да­

штвеном животу до којег је дошло пронала­

је опроштај греха, каква милост или повласти ­

ском парне машине и увођењем машина у про­

ца.

изводњу (крајем ХУIII и почетком

одложни рок .

3. рок

2. цркв .

који зараћена страна оставља против­

никовим трговачким бродовима да напусте ње­

не луке у којима их је затекао почетак рата .

индурација, -ё ж [лат.

induratio]

мед . отврд­

нуће органа или ткива урастањем или претва­

индуст рија, -ё ж [лат.

1. сериојска и

industria

марљивост,

масовна производња у

фабрикама, механизо вани радни процес прера ­ де сировина у полуп роизводе и

воде.

2.

готове произ­

грана привреде, врста индустријске

производње (дрвllа

писи .

2.

1.

inedita од ineditus нео ­

неиздате, необјављене књиге; руко­

муз. неизведена музичка дела .

ИН екстензо [лат. јп

extenso]

опширно, ис­

црпно , потпуно, без скраћења (об. кад је реч о

рањем у везивно тк иво.

радиност]

инедита, -а с , ми . [лат. бјављен]

xrx века) .

- ).•

тешка индустрија

производња полуп роизвода и средстава за про­

изводњу (ма шиноградња , металургија и сл.); лака индустр ија производња предмета широ­ ке потрошње; филмска индустрија снимање

филмова намењених забави широке публике; индустрија забаве активност забављања ши ­ роке публике (филм, телевиз ија , позориште,

цитирању) .

инепција, -ё ж [лат.

ineptiae]

лудорија , лу­

дост, будалаштина.

инервација, -ё ж [нлат.

nervus

живац] физиол.

нервима .

1.

innervatio

н . ин - 2 , лат.

снабдевеност органа

спровођење надражаја путем нера­

2.

ва из централног нервног система у органе .

инертан, -тна , -тно [лат.

iners] ).

који пока­

зује инерцију, непокретан или тешко покре ­ тљ ив .

2. фиг.

тром , лењ , млитав , којије без ини ­

цијативе .

инертност, -ост и ж [В . инерција] својство онога који је инертан и онога што је инертн о.

концерти и др .).

индустријалац, -лца м, ВОК . индустријалче, ген . мн . индустријалаца [В . индустрија] власник

инерција, -ё ж [л ат. мост]

1. физ .

inertia

неспретност, тро­

својство тела да остане у стању ми­

индустријског предузећа, предузетник , фабри­

ровања или праволинијског једнаког кретања

кант .

док не буде изложено утицају спољне силе која

индустријализа м, -зма м [В . индустрија] схватање да је индустрија главна сврха делат­

индустријал изација, -ё ж [В . индустрија, изградња

индустрије ,

увођење индустријске производње у привреду земље .

ин дустријilJJизовати, -ујём свр ш . и несврш . [В . индустрија] увести, уводити индустријски начин производње, спровести индустријализа­ цију .

2.

непокретност, тромост, ле­

њост, млитавост, пасивност .

инжењёр, -ера м [фр.

ности човека и друштва.

индустријализов ати]

то стање мења .

ingenieur од engin ingenium] факултетски

справа, машина, од лат . образован

техничар

у

области

машинств а,

електротехнике, хемије, геологије, шумарства ,

грађевинарства и др .

•

инжењёрскЙ .

инжењерац, -р ца м, ген. мн . инжењераца [В . инжењер] војник који служи у инжењерији . инжењерија,

-15 ж [В . инжењер]

ној. род војске

који се бави техничким и грађевинским посло-

511

инжењеринг

инкантан

вима и који у техничком погледу осигурава бор­

принципе или технику рада .

бена дејства других родова.• инжењерЙјскЙ.

друштву, ритуално увођење девојк е ил и мла­

инжењеринг, -а м, мн. инжењеринзи, ген. и нжењеринга [енгл . engineeгing]

1. стручна раз­

рада грађевинског, техничког или индустриј­

2. предузеће

које се ба­

ви таквом делатношћу. З . свака делатност за­

члана, об. у тринаестој години живота. З . риту­

ално примање у неко тајно удружење.

иницирати, иницирам , З. л . мн . иницир~ у сврш. И н ес врш . [лат.

-

биол . грана биологије која се бави се­

лек цијом генетских својстава у циљу стварања но вих врста биљака или животиња .

инјект, -а м , ,"ен. мн . инјеката [л ат.

iniectum

од

цијом .

инјектирати в . инјицИрати.

инжiньёр, инжињерац, инжињерија, ин­

Иllјектор, -а м [лат. iniectoг убацивач] 1. техн . пумпа за убризгавање течности и гасова (нпр .

инзуларан в . инсуларан .

горива у авионски

инзулйн, инзулйнскй В . ИlIСУЛЙН, инсу­

машине и сл.).

мотор ,

2. мед.

воде у

казан

парне

направа за давање инјек­

ција , за убризгавање.

линс ки .

инзулт В . Инсулт .

инјекција, -ё ж , м ед. [лат.

иницијал, -ала м [лат.

ini tium

дати иницијативу,

јпјсеге, в . инјицирати] садржај убри зга н инјек­

жињеринг В . инжењёр , инжењерац, Иllжење­ рија , инжењеринг.

initiare]

д ати подстрек, започети, покрен ути.

с нована на з нању и вештинама инжењера. А ге­

нетски

у родо вском

дића у з~едницу одраслих као пуноправ ног

с ког пројекта коју заједно обављају специјали­ сти различитих струка.

2.

почетак]

или презимена.

initialis почетни од

1. в ел ико почетно слово имена 2. у типографији и у старим

iniectio] 1.

мед .

убризгавање течности у тело помоћу шприца и игле .

2.

сама течност која се убризга в а. З. фиг.

снажан подстицај, оснаживање .

А интрам у­

књ игама, украшено вел ико слово којим почи ­

CKYJlapHa -убризгавање у мишић ; интрав ено­

ње глава или одељак.

зна

иницијалаll, -лна, -лно [лат.

initialis]

почет­

убризгавање у вену; супкутана

-

з гавање под кожу ; интракардијална

-

убри­ уб ри ­

згавање течности у срце.

ни , полазни, основни .

иницијализација, -ё ж [В . иницирати] рач .

инјицирати, инјицирам , З. л. ми . инјиц ирају

п рипрема за употребу д иска и ли траке (испи­

с врш . И несврш . [лат. јпјсеге] убри згавати, уштр ­

тива ње површине медија, означавање блокова

цавати , давати инјекцију, инјекти рати.

простора за чување и др . ) .

иницијатива, -ё ж [фр . ит почетак]

1.

initiative

од л ат.

инјурија, -ё ж [л ат. јпјигја, в . ин - 1 ,

initi-

за почињ а њ е, подстицај , под­

закон]

ва .

2.

1. пра в .

ius правда ,

кривица, неправда, повреда пра­

увреда , увреда части .

стрек , први корак у каквом раду, предуз имљи ­

вост.

2. процедура

према којој грађани предла­

иницијатйван, - вна , -в но [в . иницијатива] кој и даје иницијативу, који из властите побуде

иницијатор, -а м [лат.

initiator, в .

иницирати]

о н ај који даје први подстицај, зачетник, покре­

принчева

из

inka господ ин , краљ]

перуанских

владарске

породице ,

краљева

пре

иницијација, -ё ж [лат. упућивање ,

initiatio

посвета]

посвећивање

у

1.

тајне ,

и

шпан ­

ског освајања у ХУI веку.

припајање црквеном имању.

2. убирање,

1.

н аплата

(нпр. такса) у корист државе. З. подржављење.

инкантан, -а, -о [итал .

та ч , под стрекач .

512

некадашњих

инкамерација, -ё ж [илат. јп сатега у соби]

почиње .

у вођ е ње ,

инка, -ё м и ж [перуаи. титула

жу неки закон, уредбу и др.

incantato

од in cantaгe

за чарати] покр. очаран, опчињен, запањен , ска­ мењен .

инкантати (се)

инклинирати

инкантати (се), -ам (се) сврш. [итал .

si] запањ ити

incantar-

(се), забезекнуги (се).

инканта ција, - е ж [лат.

incantatio

инкасо, инкаса м , мн . инкаси, ген . инкаса [итал .

од

incanta-

трг.

incasso]

наплата у готов ини .

1.

2.

на­

плата новца н а основу менице (ил и сл ичн ог до­

ге омађијати ] изговарање магијске формуле ко­

кумента) по налогу повериоца .

јом се призива дејство н е ке н атприродн е с иле,

подлеже плаћању по досп ећу у одређеном ро ку.

врачање, бајање.

инкаустика В . енкаУстика.

инкапсул ација, -е ж [илат.

incapsulatio В .

ин- 2 , капсула] мед. ствар ање капсуле (овој нице , чауре) од везивног тк ив а око места некрозе , упале или стра ног тела.

инкапсул iiран, -а , -о [В. инкапсулација] мед. зачаурен, који се тешко може разбити лекови­ ма или другим средствима (н пр . гној).

инкарди нација , -е ж [срлат. ин- 2 , лат.

3. документ који

cardo осовина, стожер]

incardinatio В . цркв . 1. преноше­

ње уп раве над н еком црквом н а страног све ште­

ника (у католичкој цркви).

2.

обавезно у писива­

инквизiiтор, -а м [лат. истраживати]

квизиције.

2.

1. и ст.

inquisitor од inquirere

у средњем веку , судија ин ­

фиг. окрутан човек, мучитељ , пре­

строг суд иј а .

инквизiiторскii , -а , -о [В. инк визитор] који се од носи на инкви з иторе и инкви з ициј у; испи ­ ти в а чки ; мучитељски, суров.

инквизиција , -е ж [лат. вање]

1.

inquisitio

истр ажи ­

ист. ЦрК8 . злоглас ни суд Католичке цр­

к ве, ос но ва н у ХПI веку с циљем да открив а,

ње сваког свештеног лица у неку зај едницу при

испитује и сурово кажњава све оне који су про­

дијецези у којој живи.

глашени за јеретике; најнемилосрднија је била

3.

избор за кардинала.

инкарнат, -ата м [итал .

incamato угеловљен ]

слик. боја људске пути , боја меса ; рум ена боја лица.

инкар нација, -е ж [лат.

incamatio] 1. отело­

вљење, ова п л оћење , оличење , сл ика и прилика

(нпр. Сокра шје - мудросшu) .

2. појава

божа н ­

инкар нирати, инкарнйрам , нирају сврш . и н есвр ш. [лат.

camis

3. л . мн . инкар ­ incamare, В . ин - 2 , саго

месо] отеловљивати, оваплоћа в ати,

1834.

престрого испит ивањ е , н емило­

срд н о саслу ш авање .

•

инквизицiiјскii и ин­

квизИцiiјскii . инквилiiн, - ин а м [л ат. закупа ц стана.

2. ист.

inquilinus] 1.

станар ,

у феудализму , сељак који

мљу.

3.

зоол. животиња која живи у г н езду, ја­

зб ини или на тери торији др уге животињ е.

инквилинизам, -зма м [В . инкви ли н] биол. врста симбиозе у којој јединке различитих вр ­

оличавати.

инкар церација, утамни чи ти , В.

2. фиг.

ј е доб ијао ста н уз обавезу да обрађује туђу зе­

ства у људс ком лику .

ген.

шпанска инквизиција, којаје ук ин уга тек годин е.

ин- 2 ,

-е

ж

[ срлат.

ш сагсегаге

лат. са гсег там ница]

шење, затварањ е, л ишавање слободе .

1. ха п ­ 2. мед.

ста живе на истом про сто р у.

инклинација, -е ж [л ат. ге, В . инклинирати]

1.

inc1inatio

од

inclina-

а. н акло н ост, склоност,

уклештење органа у ур ођен им или накнадно

нагиња ње (чему). б . мед . склоност органи зма

развијеним отво рима телесн и х шупљина .

некој болести .

инкаса нт, -а м, ге н . мн . инкасаната [В . инка­

2.

мат. нагнугост (р а вни и ли ли­

није) према хо ризонталној равни.

3. физ.

на гиб­

сирати] благај ник који напла ћ ује новац, углав­

ни угао магнетске игле према хори зо н талној

ном изван уста нов е .

рав ни .

инкасатор, -а м В . инкасант . инкас ирати , инкасй р ам, [итал .

incassare,

3. л .

3. hCТPO H .

угао између путање планете и

равн и еклиптике . мн . инкасирају

В . каса] трг . прикупљати, прима­

•

Инклинационii .

инклиниратн, ин клинй р ам,

3. 11. мн . инкли ­ inclinare] 1. н агињ ати и скоше н . 2. им ати склон ост,

нирају с врш . и несв рш . [лат .

ти, уби рати новац, напл аћив ати рачу н у гото­

се , бити наг н уг,

вини.

бити скло н ( ч ему) .

513

инклинометар

ин коректан

инклинометар и инклинометар , -тра м [В . инклинација, - метар]

1.

нагиба магнетске игле.

инструмент за мерење

2.

3. л. мн. инклуди­ includere] не06. укључива­

ти, обухватати, садржавати, подразумевати .

инклузйван, -вна, -вно [лат.

inclusivus од јп­

инкомпетентан, -тна, -тно [в. ин -', компе-

2.

укључ ивање, обухватање , садржавање, подра­

1.

ност .

3.

страно тело присутно у не­

ком кристалу, металу или легу ри; примеса .

инкоmито, -а м [лат. iпсоgnitus непознат] свог

идентитета,

анонимност.

1. 2.

(као прил . ) тај но , прикривено, под туђим именом .

инколат, -ата м [лат. јпсоlа становник, в . -ат]

неупућеност, нестручност , неспособ­

инконвенијентан, -тна , -тно [ в . ин -', конве­ незгодан ,

неПРИJlичан ,

неподесан;

неугодан, непријатан .

инконвенијентност, -ости ж [в . инконвени­ јентан] особина онога што је инконв енијентно ; инконвенијенција.

инконвенијенuија, -ё ж [нлат.

inconvenien-

незгода, неприлика, непријатност, тешко­

tia]

инкомензурабйлан, -лна, -л но [нлат. јпсоm­

2.

нијентан]

припад ност одређеној држави, поданство, др­

жављанст во, завичајно право; уп . индигенат.

ненаДJlежност, неОВJlашћен ост, непозва­

ност.

мат. релација садржавања једног

2.

скупа у другом.

ненадлежан, неовлашћен, непозван .

инкомпетенција, -ё ж [ В. ин-', комп етенци­ ја]

inclusio] 1.

1.

неупућен, нестручан .

који укључује, обухвата, са­

инклузија и инклузија, -ё ж [л ат.

прикривање

неспојивост, неподударност, несагласност.

тентан ]

држи, који се подразумева.

зумевање.

инкомпатибилност, -ости ж [В . инкомпати­ билан] својство онога што је инкомпатибилно,

инклудирати, инклУдйрам,

cludere укључит и]

шној И законодавној власти).

авиј . инструмент за

мерење нагиба код узлета.

рају сврш. И несврш. [лат.

гим (нпр. две функције истовремен о, у извр­

ћа, неудоб ност .

инконгруеllТан , -тна, -тно [лат.

mепsuгаЬilis] несамерљив , који се не може ме­

incongruens,

рити з аједничком мером ; који се не да упоре­

в . ин-', конгруентан] који се не слаже, неСКJlа­

дити с нечим д р угим.

дан, несагласан, неподударан.

инкомодација, -ё ж [В . инкомодирати] пра­ вљење сметњи, узнеми равање , досађивање.

инкомодирати, инкомодйрам,

3.

л.

MfI .

ИlIКОllгруенција, -ё ж [,шат.

ин ­

сност, неподуда рно ст.

комодирају сврш. И flесврш . [лат . iпсоmmоdаге , в . ин-',

commodus

удобан] сметати, узнемирава­

ти, досађивати , правити непријатн ости.

инконсеквентаll, -тна , -тно [л ат.

ens,

в. ин-', лат. соmрагаге упоредити]

поредив, јединствен, изузетан.

2.

1. неу­

грам . који се

не може степеновати, који нема компаратив

(нп р . придеви го, бос, ћелав).

инкомпатибйлан, -лна, -л но [срлат. јпсоm­

patibilis,

в. ин-', лат.

compati

трпети заједно]

1.

који се не слаже с чим, неспојив, несложив , не­ подударан.

2.

рач. неспојив , који се не може

пренос ити с једног компјутерског система н а

други (хардвер или софтвер); супр. компатибй­ ла н (в . ).

514

3.

inconsequ-

В . ин-' , конгруентан] неДОСJlедан, против ­

речан.

инкомпарабйлан, -лна, -лно [лат. јпсоmра­

rabilis,

incongruentia, В .

инконгруентан] неслагање, несклад, несагла­

прав . законски неспојив с нечим дру -

инконтинентан, -т на, -тно [лат.

1.

који није суздржан , неумерен .

incontinens] 2. мед . неспо­

собан да контролише мокрење или столицу.

инконтиненција, -ё ж [лат. несуздржаност, неумереност .

incontinentia] 1. 2. мед. неспособ­

но ст зад ржавањ а урина или измета .

ИНКООРДlшација, -ё ж [в . ин -', координаци­ ја] неусклађеност, неусаглашеност , некоорди­ нисаност .

инкоректан, -тна, -тно [1Iат. incoгrectus, в . ин - ' , коректан]

1.

погрешан , н етачан, неиспра -

инкунабул а

инкорпорација

ван.

2. који се неправедно понаша

према други­

инкорпорација, -е ж [лат. iпсогрогаtiо, в . ин­ корпорирати ]

1.

припајање, уједињење, спаја­

ње, укључивање у свој састав. вљење .

3. прав.

камен и сл; уп. интарзија .

2.

теол. отело­

тих зако нодавних аката у једну целину .

знобојног мермера.

инкорпо рирати, инкорпорйрам,

3.

ма .

чивати у свој састав, ујединити, припојити, инкорпорирати, ннкор­

riорнсати (се) отеловити (се) .

ин кохерентан, -тна, -тно [в . ин-', кохерен­ тан]

1. неповеза н ,

лабав.

2. збуњен,

сметен, н е­

доследаН, противречан .

-е ж [в . ин-', кохеренција] особина онога што је

инкрустирати (се) облагати се кором,

инкубатор , -а м [лат.

re лежати

на чему]

1.

incubator према incuba-

апарат за вештачко леже­

ње пи лића помоћу грејања.

инкреме нт м, ген . мн. инкрi:мената [лат.

in-

сгеmепtu m према

increscere расти] 1. раст, по­ 2. додатак, повишица; добит, вр едности . 4. при плод, подмладак.

раст, прираштај .

2. мед .

апарат у ко­

јем су створени потребни услови (температу­ ра, влага , кисеоник) за неговање прерано рођ е­

3.

мед . апарат за чу­

вање бактеријских култура на одређеној тем­ ператури .

ин кохерент но.

вишак

2.

не и слабе новорођенчади.

ин кохе рентност, -ост и ж = инкохеренщtја,

3. л. мн. ин­ incrustare] 1.

уметати, утискивати украсе , облагати украси­

добијати кору.

укључити, укљу­

грађ . укра­

облагање златним или

инкрустирати, инкрустйрам,

И несврш. [лат. iпсогрогаге]

1.

4.

крустирају сврш . И несврш . [лат.

л . мн .

3.

сребрним листи ћима .

инкорпорирају и инкорпорисати, -ишем сврш.

2.

окоревање, доби ­

шавање зидова и подова шарама од комада ра ­

свођење појединих, раније изда­

спојити, повезати.

2.

јање коре, х ватање (камене) коре.

ма, неуљуда н, некоректан.

инкубација, -е ж [лат.

incubatio] 1.

грејање ја­

јета лежањем женке или у инкубатору док се не излеже пиле .

2.

мед. временски размак од тре­

нутка заразе до појаве првих з н акова болести .

инкубус, -а м [лат.

i'tнкреме нталнй, -а, - о [в . инкремент] који се односи на инкремент ; који представља при­ раштај , додатак или зараду .

ровању полно општи с уснулим особама.

инкрёт, -ста м [лат. ин- 2 ,

cemere лучити]

incretum

од

incemere,

в.

инкрим инација, -е ж [нлат.

incriminatio пре­

ИНКРИМ ИНllсан, -а , -о [в . инкриминисати] о

инкрим инисати, -ишем сврш. и несврш . [лат .

incriminare]

прав. окривити, окривљавати, при­

писивати крив ицу , оптужити, оптуживати .

инкрустат, -ата м [лат. iпсrustаtum према

crusta

кора] окамењени остатак биљног или

инкулпат, -ата м [лат.

окривљени.

1.

инкулпација, -е ж [лат .

re

inculpatio од inculpa-

окривити] прав. оптужба, окривљавање, упи­

сивање у грех ; супр. екскулпација (в.) . инкултурација , -е ж [в. ин- 2 , култура] цркв . настојање католичке цркве да своје учење при ­ лагоди и другим културама из којих придобиј а

према

инкунабула , -е ж [л ат. iпсuпаЬulа према си­

украс од драгог камена

пае колевка] филол. књига штампана у најраније

инкрустација, -е ж [лат. уметати]

inculpatus од inculpare

нове вернике; прилагођавање, аутохтонизација.

животињског света, фосил .

incrustare

прав . онај који оптужује, тужилац .

окривити] прав . онај кога оптужују , оптужени ,

којем је реч, о којем се ради (об . у оквиру прав­ ног процеса, истраге о кривици и сл.) .

2. те­

инкулпант, -а м, ген. мн . инкулпаната [лат.

inculpans]

ма crimen зл очин] прав . окривљавање, оптужба.

кој и према народном ве­

шка ноћна визија, мора, приказа.

физиол . производ жлезда с

унутрашњ им лучењем, хормон.

1. демон

incubus од incubare лежа­

ти на чему]

incrustatio,

или племе нитог метала утиснут у дрво, метал,

доба штампарства, пре

1500. године .

515

инкунабулнстика

ннсаф

инкунабулнст ика, -е Ж , дат. и лок . инкуна­

инокрiщ йт, -ита м [СКР . од иностр а ни кре­

бул истици [В . инкунабула] научна дисциплина

дит] финанс . кредит који потиче и з ино стран­

која проучава инкунабуле.

ства, који је одобрила страна банка ил и нека

инкураб йлан, -лна , -лно [л ат .

incurabilis,

в.

друга установа.

и н - 1 , сuгаге лечити] м ед. који се не може изле­

иноксидација, -е ж [В . ин - 1 , оксида ција] за­ штита површине гвоздени х предмета од рђе

чити, неи з лечив .

ннкuет-штампач , -ача м [енгл .

ink је! prin-

стварањем слоја оксида.

(е г] рач . врста матричног штампача с млазни­ цо м који знакове формира избацивањем сит­

инокулатор, -а м [лат.

н и х капљица мастила на хартију .

н нлет, -а м [н ем .

инокулац ија, -е ж [лат.

Inlett] јака густа тканина у ко­

ју се ставља перје за јастуке, јоргане и сл ., ангин .

ин лако [лат. јп Јосо] на месту; на лицу ме-

и н окули­

у р езивање

мљење .

inoculatio] 1. пољопр.

калема у дивљаку, цепљ ење, кале­

2. мед . уношење

клица у жив о тки во ра­

ди дијагно зе или стварања имунитета, це п ље­

ње; уп . вакцинација (В . ) .

ста.

ин медијас рес

8.

јп

ин меморијам в . јп

инокулирати ,инокулирам , 3 . л . мн . и ноку ­

medjas res.

лирају с врш . И н ес врш . [лат.

memorjam.

иновато р , -а м [В . иновирати] онај који ради на иновацијама , проналазач , изумитељ.

иновац ија, -е ж [лат.

innovatio]

нов изум ко­

ј и у н а пређује неки произ вод или метод рада ;

инови рати, иновирам , св рш. и несврш . [лат. уносити

3. л . мн . иновирају innovare, в . ин - 2 , novus нов]

новину ,

новост ,

променити,

и н- 2 , оси­

око , пупољак] вршити инокулациј у , цепи­

ти , пелцовати .

иноперабйлан, -лна , -лно [нл ат.

inoperabi1is,

в . ин - 1 , операбилан] мед. који се не м оже опери­

инофицијёлан, -лна, -лно [В . ин - 1 , оф иције­ лан] неслужбен, незваничан, неофициј елан.

иноценција, -е ж [лат.

innocentia]

необ . неду-

жност, невиност, без азленост.

оса вр е менити .

иноза, -е ж [грч .

lus

inoculare, В .

сати.

но вина , новотарија, промена .

унети ,

inoculator, в .

рати] онај који врши инокулацију .

is ,

iпбs влакно , в. -оза] мед.

ства рањ е влакнастог ткива .

инозйт, - ита м в . инозiпОл . инознтол, -ола м [В . иноз а , (алкох)ол] хекса­ х ид р ок сициклохексан , ино з ит, природни алко­

хол, у брај а се у витамине Б ; налази се у неким

ин пејус В. јп

pejus.

ин перпетуум В . јп ннпут, - а м [енгл .

perpetuum.

input]

ност , улазна инФормација ; супр . аутп ут (В . ) . инсајдер, -а м [енгл .

ж ивот ињским ткивима и и злучевинама (у ми­

нутра]

ши ћима, срцу, плућима, мокраћи и др.) .

рачун неке друге групе .

инозуРија, -е ж [В . иноза, -урија] накупљање иноз итола у мокраћи , нпр . код шећерне болести .

иноко респондент, -а м , ген . мн . инокоре­ спондената [ С КР . од инострани кореспондент] онај који обавља преписку , кореспонденцију с и н о странством .

инокореспонденц ија, -е ж [В . инокореспон­

р а ч . подаци који се

уносе у компјутер рад и об раде, улаз н а в ред­

1. онај

insider

према

inside

2.

онај који у предузе­

ћу има важан положај и при ступ поверљивим информацијама.

ннсан , -ана м , ВОК. ннсане [тур.

san]

insan од ар. in-

човек , чељаде , људско биће .

инсаннтёт, -ета м [нлат.

sanus

insanitas према лат. in-

нездрав] мед . нездравост, болест, об . умна .

itнсаф, -афа м [тур .

insaf од

ар .

insat]

поКр .

де нт ] пословна преписка с партнерима из ино­

осећање моралне одговорности , с а в ест.

стр а н ства , об . у неком предузећу .

ша, душевност.

516

из­

који унутар једне груп е делује за

2.

1.

ду­

инсафсуз

нн спе

инсафсуз , -а м [тур .

insafslz,

в . инсаф , - SIZ

инсин у Ирати,ин синуирам , 3.л.ми . инсин у­

без] покр . бездушник, безобзиран, немилосрдан

ирају СВРШ . и иесврш . [лат.

човек .

подметати неку намеру, подвалити , (о)клевета­

ннсект, - а м , геи . ми . инсеката [л ат. iпsесtшn од

insecare групе

усећи] 300Л . свака ситна животиња из

чла нконожаца ,

са шест ногу , с крилима

или без њих ( комарац, мрав, мува и др.), буба .

В . инсект, (вива)ријум] врста тера ­

р ијума у којем се чувају, негују и посматрају инсекти .

тивор , ге н . инсектив6ра [нлат .

insectivorus

В. ин ­

сект, уо гаге ждерати] 300Л ., бот . животиње и

биљке кој е се хране инсектима , бубоједи, бу­ божде р и.

инсистИрати,инсистирам,3 .л. ми . инсистИ­ рају несврш . [лат.

insistere]

упорно захтевати , н а­

нн снту [лат . јп

situ]

у првобитном положај у,

на исконском месту, на месту стварања (нпр . уметничког дела у актуелном изложбеном пр о­

дилишту и сл . ).

инскрибирати, инскрибирам ,

ско с р едст во з а уништавање инсеката .

упис(ив)ати, з апис(ив)ати ,

према

ида у мате рицу .

Inserat

од лат .

инскрitпција, -ё ж [лат.

2.

inscriptio] 1.

упи с ,

прав . ист. део увода

мењена или упућена .

инсолација, -ё ж [лат. сунце]

1.

ница.

insolatio,

В . ин - 2 ,

sol

излагање Сунчевим зрацима , сунч а­

ње , осунчавање .

illserere

уврстити] плаћ е ни оглас у новинама, анонса .

3. метеор .

2.

мед. топлотни удар , сунч а­

изложеност Сунчевим зрацим а;

изражава се бројем сати Сунчевог обасја вања

ннсерт м , ге н. ми . инсерата и инсёрта [л ат. јп­

sertum од inserere уврстити]

уцртати .

исправе у којем је наведено коме је исправа н а­

inseminatio

inseminare осеменити] 1. би ол . Оllлодња , осе ме­ њава ње. 2. мед. вештачко уношење сперматозо­ инсерiiт, -ата м [ием .

3. мат.

натпис, наслов, посвета .

инсектологија В . ентомолОгија.

инсеминација, -ё ж [илат.

3. л . МН . ин ­ inscribere] 1. ставити натпис . 2.

скрибирају СВРШ . и несврш . [лат. уписати у регистар.

инсектitцйд, - ида м [в . инсект, -цид] хемиј­

оно што је уметну­

то, умета к ( нпр . кадар , епизода у филму или у

ТВ п р о граму).

неког места у току године .

инсолвентан , -тна, -тно [илат.

insolvens

В.

ин- 1 , солвентан] екон. који не може да плати , ко­ ји нема средстава да плати своје обавезе и због

инсертИрати,инсертирам , 3 . л.мн . инсертИ­ рају СВРШ. и нес врш . [в . инсерат , инсерт]

2.

1.

заст.

уметнути (у филм, у

ТВ п рогр а м) .

инсitгније, инсигнија ж , ми . [л ат.

жаја и ли службе (нпр. круна , жезло, грб као знамења краљевске власти).

инсин уiштан, -тна, -тно [лат.

insinuans,

в.

инсину ир ат и] који је спреман да подвали, под­

инсолвентнiiст, -ости = инсолвенција, -ё ж [В . инсолвенција] екон . неспособност плаћањ а,

обавеза.

инсол е нтан, -тна , -тно [лат.

insinuatio]

подмета­

ње, под в ал а , злонамерна алузија , злобна изми ­

insolens]

непри ­

стојан, безобразан , дрзак , пркосан.

инсоленција, -ё ж [л ат.

insolentia]

непри ­

стојност , безобразлук, дрскост, обест.

инсомнија, -ё ж [лат.

метне; зл обан , пакостан.

инсинуација, -ё ж [лат.

тога ј е обуставио плаћање .

неспособност подмирења доспелих новчани х

insignia]

знамења, з наци , обележја достојанства , поло­

шљотина .

ти, навести, наводити на одређену мисао .

стору , архитектонског елемента на самом гр а­

и нсективори, инсектив6ра м , ми. , јд . инсек­

огласити у новинама .

подметнут и ,

стојати, наваљивати , устрајавати у чему .

инсектiiријум, -а и инсектiiрйј, -ија м [илат.

insectari um

insinuare]

insomnia,

В . ин- 1 ,

som-

пит сан] несаница , бесаница .

нн спе [лат. јп

spe]

у нади , у очекивању , бу­

дући.

517

ItНстинкт

инспектор

инспектор, -а м (ж. инспекторка) [лат. јп­

spector

према

inspicere

прегледати] службено

(нпр. водоводне, елекшрuчне, гасне uнсшала ­ ције).

2.

постављање, инсталирање таквих уре­

ли це које надгледа извршење прописаних пра­

ђаја. з. свечано увођење у дужност, у звање;

вила, надзорник, контролор.

устоличење.

инспекторат, -<1та м [В . инспектор , -ат] служба , положај инспектора .

1.

2. институција за­

дужена за контролу, инспекцију ; зграда или канцеларије где је таква институција смештена .

инспекција, -ё ж [лат.

cere

прегледати]

1.

према

inspectio

inspi-

надгледа ње извршења оба­

веза, преглед, надзор, кон·грола .

2.

орган надзо­

р а, надзо рна служба.

инсперзија, -ё ж [л ат.

inspersio]

прскање,

шкропљење, посипање .

инспиратйван, -в на, - вно [нл ат.

inspirativus,

в. инспи ри сат и] који надахњује , подстицајан.

инспиратор, -а м [л ат.

inspirator,

4.

у модерној уметности , троди ­

мензионално ликовно дело, један ил и више објеката постављених у простору .

рач. поста­

5.

вљање и припрема компјутера за рад.

инсталирати, инсталирам, з. л . мн . ин стали­ рају сврш . и несврш. [л ат.

instal1are] 1.

поставити,

постављати , увести, уводити уређај .

2. свечано

увести у дужност, у звање.

инстаматик, -а м, МН . инстам ilТ ИЦИ [енгл. Instamatic, ф аБ РИ'IКО име производа , пр ема јп­ stant тренутан, (ауто )матик] 1. аутоматс ки фо­ тоапарат . 2. (као I1РИД . I1ндекл . ) који делује од­ мах , аутоматски .

инстант прид . индекл . [е нгл .

в . инспири­

instant тренугак ,

сати ] онај који надахњује, подстиче, наговара ;

тренутни] који се брзо и лако припрема зајело

зачетник идеје .

или пиће , об . без кувања; који се ствара, деша­

инспирација, -ё ж [лат.

inspiratio] 1.

надах­

ва, изводи брзо и лако .

инстанца, -ё = инстаlщија, -ё ж [л ат. iпstап­

нуће (об. уметничко), стање стваралачког за но­ са; подстицај за стварање .

рел . божанско на­

2.

(ја]

1.

сваки појединачни степен у хијерархиј­

дах нуће , божански утицај . з. физиол . удисање,

ском систему органа државне управе, право су­

увла чење ваздуха у плућа.

ђа, професионалних удружења, страначки х ор­

Иllспирирати, инспирирам , з . л . мн . инспири­ рају сврш . И несврш . [лат.

inspirare]

удисати, увла­

чити ваздух у пл ућа ; супр. експирирати (В . ). Иllспирисати, - шём сврш . И несврш. [лат. јп­

spirare]

надахнути , надахњивати , одушевити,

инспицијент м , ген. МН . инспицијената [н ем. од лат.

inspiciens

према

inspicere

нагдгл едати] сарадник у позоришту који води све послове иза позорнице и брине се да пред­ ста ва тече по плану, по з амисли ред итеља .

Иllспицирати, инспицирам, з . л. мн . инспи­ цирају с врш . И несврш. [1I ат.

inscipere]

вршити

instal1ateur,

в. инста­

ли рати] онај који обавља све послове око ин ­

стал ација

(1) . •

инсталатёрскЙ .

инсталација, -ё ж [срлат.

insta11atio] 1. (06.

мн . ) уређаји, справе , механизми, водови и сл.

518

молба, захтев.

инстауратор, -а м [нлат.

instaurator]

устано­

вљивач, оснивач, зас нивач .

инстаурација, -ё ж [латр .

уста­

instauratio]

новљење , оснивање , заснивање , увођењ е .

урирају сврш . И несврш . [1Iат.

instaurare]

устано­

вити, установљавати , основати, оснив ати , ство­ рити, засновати, увести.

ИltСТИЈЈација, -ё ж [1Iат.

stillare,

instil1atio

према јп­

в. инстилисати] уливање те чн ости кап

по кап , укапавање.

ИIIСТИЛltсати, - ишём сврш . И несвр ш . [1Iат. ј п­

stil1are

надзор, надгледати, прегл едат и .

инсталатёр, -ера м [фр .

2.

Иllстаурирати, инстаурирам , з . л . мн . инста­

оду шевљавати, IlрУЖИТИ подстицај.

Inspizient

гана и тд.

в. ин- 2 ,

stil1are

капати] ули(ва)ти кап по

кап, укапа(ва)ти .

ИIIСТИНКТ м , ген. мн . инстинката [1Iат.

ctus] 1. 6иол. ност

instin-

природни нагон; урођена с п особ ­

животиња да

несвесно

врше

радње

по­

требне за одржавање живота јединк е ил и вр-

инструментал

инстинктйван

сте.

несвес но дело вање, посту пање без раз­

инстрадација, -ё ж [в. инстрадирати] вој.

мишљања о уз роцима и послед ицама. З . фиг.

графички приказ кретања војних трупа п о сао­

предосећај, слугња .

браћајницама.

2.

инст инктйван, -в н а, -вно [илат.

instinctivus,

инстрадирати, ИН СТР !lД ирам, З . Л . ми . ин ­

В. инсти нкт] усло вљен инстинктом , нагонски ,

страдирају СВ РШ . И иесврш . [итал.

несвестан , нехоти чан.

т ити , у пу ћив ати , показ(ив)ати п ут, усмерити,

инсти нктивност, -ости ж [в . ин стинктиван] својство онога што је инстинктивно .

инститУт, -у.га м [лат.

законс ко начело , прихваћени принцип

брака) .

•

( -

инстИтУтскЙ .

ирају СВРШ . И .. есв рш. [лат. ти , давати часове .

instruere] 1. подуч ава­ 2. да(ва)ти у путства , упући­

ват и , упут и т и .

инструктажа, -ё ж [В . инструкција] ин стру­

инститУтор, -а м [лат. устано вљивач,

увести .

инструирати , инстру ирам , З . л . ми . инстру­

institutum] 1. устано ва ,

завод (об . васпитни ил и научноистраживачки ).

2.

упу­

instradare]

institutor] 1. оснивач , утемељ итељ . 2. ЦРКВ . онај који

поставља све штеника . З . учитељ, н аста вник .

инститУ ција , - ё ж [лат.

institutio] 1. уста н о­ 2. уредб а , закон, статут. З . оснивање, утемељење, устано вљење. 4. фиг . о н ај који има велики з начај , углед и ути цај. 5. фиг. ва, за вод; удруже ње .

обичај устаље н дуготрајном праксом .

институ ционалан, -лна , -л но [в . институ ­

ирање , подучавање, обука, да вање упутстава .

Ilнструктйван, - вна, - вно [В . инструкциј а] поучан, који у пућуј е, који садржи у п утства .

инструктор, -а м [итал .

instructor]

онај који

подучава , обучава (у практичним вештинама,

спортов им а и сл.); fюдучаватељ, уч итељ .

•

ин­

структоров,ИнструкторскЙ. инструкција, -ё ж [пат. вање, обука , н астава.

instructio] 1. подуча­ 2. упута, у п утство , н алог,

ција] који представља институцију, з ванично

поука. З . рач . р е ч или скуп сло в а (бројева) који

установље н , друштвено при хваће н .

упућују компјутер н а извршење одређене опе­

инст и ту ционализам, -зма м [ в . институци ­ ја, -иза м]

1. приврж е ност

институцијама, р егу­

лисање друштвеног живота преко утв рђ ени х

институција .

2.

е кои. правац у америчкој поли ­

тичкој еко номиј и ХХ века који исти ч е утицај друштвен их институција, навика , обичаја н а економско понашање људ и .

1.

претварање чега у ин ституцију; процес

настајања стабилних социјалних односа и ја­ ких устан ова.

2. мед . упућивање

•

инстрУкцЙјскЙ .

инструмен (а )т, -нта м , ми. инструменти , геи . ми. ин струме ната [л ат. ге , в . инструирати] ка, средство .

праће ње ,

2.

instrumentum од instrue1. оруђе за р ад , справ а, алат­

направа за мерење , снимање,

показивање

одређених

вредност и,

нароч,"то у физици и тех ници . З . муз. справа за

институ ционализација, -ё ж [ В . институци­ ја]

рације .

појединца у од­

говарајућу установу, нпр. на ле чење .

Иllститу ционализирати, ин ст иту ционали­ зирам, З . Л. ми . институционализирају = ин­

произвођењ е музичких тонова, одн. и з вођ ење

муз ике (клавир, виолина и сл.) . мент, исправа, пропис .

5.

4.

прав . доку­

еко и . административ­

но средство еко номске политике које одр еђује опште услове пословања (пореска, ц арин ска стопа, камата и сл.) .

инструментаЈ), -ма и инструментал , -а м

ституци онализовати, -ујём С ВРШ . И иесврш . [В .

[В . инструме нтала н]

институција]

основним з н аче њем дру шт ва

лик

средства, одго вара на питање"С ким или чи м".

1. (у)чи нити да нешто добиј е об­ институције . 2. увест и , уводити у д ру ­

штвене устано ве , подврћи друштвени м пра­

2. муз .

вилима и за конима .

без певања.

1.

'-рам . шести п адеж, са

(со циј атив)

и

мелод иј а која се изводи инструментално ,

51 9

ннструменталан

инсценирати

ннструменталан, -лна, -лно [лат.

instrumeninstrumentum оруђе] 1. који се слу­ инструме нтима . 2. муз. који се изводи на ин­

talis жи

према

струме нтима; уп. вокалан.

филоз.

учење

филозофа

Џона

дiуија

по коме мисао није само одраз

(1859- 1952)

стварности, него средство (инструмент) за из­

мену стварности; уп. прагматизам.

инструментализација,

-ё

ж

[в .

инстру­

ме нт у туђ им рукама , да би остваривао туђе ин­ тере се; искоришћавање кога или чега , подврга­ вање циљевима који су страни његовој приро­

ди или правој сврси његовог постојања.

инструментализирати, инструментализи­ л. мн . инструментали з ирају = инстру­

3.

ментализовати, -ујём сврш. И несврш . [8. инстру­ ме н(а)т] (из)в ршити инструментализацију.

инструменталист(а), мен(а)т]

1. онај

-ё

м

2.

прав . израдити исправу .

ција] непристајање на потчињен пол ожај, не­ послушност, непокорност, отказивањ е послу­ шности претпостављеном .

инсулiiн, -ина м [лат.

insula, В .

-ин] биол . хор­

ћера у организму; неопхода н за лечење дијабе­

теса .• инсУлiiнскii .

инсулт, -а м, ген . МН . инсулта [л ат. скакати на нешто или на некога] пад, насртај .

3.

филоз. присталица инстру­

insultare 1. увреда. 2. на­

мед. напад, изненадни наступ бо­

лести (нпр. срчани удар , епилепсија) .

4. мед. озле­

да тела или органа при оперативном захвату .

инсургенција

8.

инсурекција .

инсурекција, -ё ж [л ат.

инстру­

[8.

који свира на музичком инстру­

менту, муз ичар.

2.

мон жлезде гуштераче, управља изм еном ше­

мен(а)т] претварање кога или чега у инстру­

рам,

рати .

инсубординација, -ё ж [в . ин- 1 , субордина­

инструментализам, -зма м [в . инструмента­ лан ]

приредити композицију за извођење на већем броју инструмената или у оркестру , оркестри­

insurrectio од insurge-

ге побунити се] буна, оружана побуна, устанак.

инсуфицијентан, -тна, -тно [лат.

ensJ

insuffici-

недовољан, непотп ун .

ментал и з ма .

инструментар, -ара м (ж . инструментарка)

[8. инструме н(а)т]

онај који помаже лекару при

операцији тако што му припрема и додаје ин­ стру м е нте.

инструментаријум, -а и инструментариј, -ија м

инструмен(а)т]

[8.

1.

збирка оруђа, ин­

стру мената који служе истој сврси, који се ко­ ристе у истом послу. шки

апарат

2.

примењен

појмовни И методоло­ у

неком

и страживању,

инсуфицијенција, -е ж [лат. ин - 2 ,

инструментација, -ё ж

[8.

ИНСТРу'мен(а)т]

1.

муз. а. распоређивање деоница и удешавање

Достајати ]

1.

insufficientia

8.

недовољност, не­

ПОТПУНОСТ, ОСКУДНОСТ,неспособност.

2. мед.

не­

довољан рад , слабост неког орга н а (посебно

с рца) .

инсуфлација, -ё ж [л ат.

f1are

insuftlatio

од

insuf-

удувавати] удувавање , удахњив ање.

инсценација, -ё ж

[8.

ин- 2 , сцена]

1.

позор .

кулисе и опрема позоришних комада ; сценогра­

фија.

делу и сл.

sufficere

2.

позор. приређивање књижевно г дела за

приказивање на позорници , драм атизација .

3.

режисерово остварење по зо ришно г дела на сце­

једног муз ичког дела за извођење на већем

ни, (сценска) поставка .

броју инструмената или у оркестру; оркестра­

гађаја, сцене да би неко био доведен у заблуду .

ција. б. наука о опсегу, карактеру и техничким особи нама појед иних инструмената .

2.

у потр е­

ба , примена инструмената .

инструментирати, инструментирам ,

4.

инсценирати, инсценирам ,

л.

3.

Л. МН . инсце­

нирају С8РШ. и несврш . [в . ин- 2 , сцена] т и , правити инсценацију.

3.

фиг. приређивањ е до­

2.

1. начини­

по зо р . приреди ти,

приређивати књижевно дело за при казивање

мн. инструментирају С8РШ. И несврш . [8. инстру­

на позорници.

мен(а)т]

дога ђај с циљем да се неко до веде у заблуду .

520

1.

муз . (и з)вршити инструментацију ;

3.

фиг. приредити, и звести какав

интелект

интабулација

интабулација, -ё ж [срл ат.

intabulatio,

в . ин- 2 ,

за израчунавање површине и других бројних

табула] књижење, уписивање права власни­

вредности

штва у земљишне књиге .

вилних кривуља.

интабулирати, интабулйрам ,

3. л .

мн . инта­

булирају с врш . И несврш . [В . интабулација] упи­

нут, нетакнут, неоштећен .

интаљо, -а м [итал .

резбарија] драги

интарзија, -ё ж [итал .

intarsio

од ар. tar~i']

предмета разнобојним

умецима од дрвета, метала, слонове кости, се­

интач ити, -йм несврш . [тур .

intak од ар. in!aq]

покр . за питкивати, испитивати.

ger

integralis, према inte-

нетакнут, читав] мат. резултат интеграције ,

функција чији је извод дата функција.

integer

читав]

1. а.

2.

физиол . координација

4.

ПСНХ . усклађивање различитих ставова, осе­

ћања, карактерних црта и сл. и њихово повези ­

вање у складну личност . слободно

5.

соц. (расна) инте­

удруживање

припадника

различитих раса у истом друштву, укидање ра ­

сне дискриминације . • интеграцйјскй и инте­ грациОнЙ .

интегрисан, -а, -о [В . интегрисати] спојен ,

повезаних елемената на заједничкој основи од

који постоји сам за себе.

(само

3.

интегрализам, -з ма м [в. интегрисати]

1. те­

2. рел . дословно тумачење

верских

прописа, фундаментализам.

иilТегралист(а), -ё м [В . интегрисати]

економском,

полупроводничког материјала, електронски чип .

интегрисати, -шём свр ш . И несврш . [л ат. integrare обновити] 1. спојити, повезат и , обједини­ ти , ујединити. 2. допунити, допуњавати , упот­ пунити, употпуњавати. 3. мат. израчуна(ва)ти интеграл , извршити операцију којом се из за­ датог извода неке функције одређује сама та

1.

онај

који теж и интегрисању, обједињавању, цен­ у

3.

коло физ. електронско коло са више међусобно

жња ка одржању целине или ка уједињењу;

трализму

мат . радња којом се добија ин­

од

integralis

одређени вид) мат . који се односи на интеграл.

унитариза м.

2.

теграл дате функције.

повезан , обједињен, уједињен. ~ интегри сано

пан. б. (о брашну, хлебу) начињен од целог зрна

пшенице .

integratio] 1. спајање

потпун , целовит, целоку­

интеграл ан, -лна, -л но [срлат. лат.

непра­

делова у целину , повезивање, обједињавање ,

грација

дефа и сл.; у п . инкрустација .

интеграл, -Зла м [срл ат.

унутар

рада већег броја органа преко нервних центара .

камен с урезан им украсом .

украшавање дрвених

величина

рач . врста компјутера вели­

ког капацитета који служи за проучавање стаза

сједињавање.

intaglio

2.

интеграција, -ё ж [лат.

недир­

intactus]

других

електрона, свемирских тела и сл .

сати право власништва у земљишне књиге .

интакт ан, -тна, -тно [л ат.

и

културном,

функција . ИllТегритёт, -ета м [л ат.

држав­

но-пол итичком и националном животу.

2.

рел .

онај који дословно тумачи верска учења , фун­

ност ,

целокупност,

integritas] 1.

целовитост;

вост, неприкосновеност.

2.

потп у­

неповр еди­

поштење , чести ­

тост , часност, невино ст.

даментал иста.

интегралitтёт, -ета м = интегралност, -ости ж [нлат.

integralitas,

в . интегралан] целокупност,

целовитост, обједињеност, јединство , недељи­ вост .

i'tнтегратйван, -вна, -вно [В . интегрисати] који обједињује, који интегрише .

интегратор, -а м [нлат. њује, В . интегрисати]

1.

integrator

интегумент, -а м , ген. ми. интегУмената [лат.

integumentum покров , превлака, В. ин - 2 , tegere покрити] 1. јајна опна . 2. зоол . кожа (човека или животиње). 3. бот. омотач семеног заметка. интелект и интелект, -а м [лат.

intellegare који уједи­

мат. механичка справа

intellectus од

разумети] ум , разум , разумевање,

способност сазнавања, мисаоне способност и чов ека.

521

интелектуалан

интер_ 1

интелектуалан, -лна, -лно [лат. од

intellectualis

ум] који се односи на интелект,

intellectus

интелигенција, -е ж [л ат. iпtеlli gепti а] ђивања, разум , ум, бистрина ума.

у ман , разумски, мисаон .

1.

урођена способност правилног схватања и расу­

2.

сп особ ност

интелектуалац, -лца ВОК . интелекryалче м,

сналажења у новим ситуацијама, сп особ н ост

мн . и нтелектуалци, ге н. мн . интелектУалаца (ж .

решавања проблема , проницљивост, о штроум ­

интелектУалка, дат. И лок. интелектУалки) [В .

ност .

и нтел ектуалан] онај који се бави умним радом,

физичким радом , интелектуалци .

нау чник, културни радник или уметник; висо­

ност компјутера да обрађује податке .

интелектуализам, -зма м [В . интелектуа­

1.

(збирно) људи који се баве умни м а н е

4. рач .

интелигибiiлан, -лна , -лно [л ат.

ко образована особа .

лац]

3.

фнлоз . правац у филозофији који инте­

лекту даје предност у односу на све остале ду­

lis] 1. схватљив , може

докучити

разумљив. с амо

2.

способ­

intelligibi-

појмовни , који се

разумом ,

а

не

чулима ;

супр . сензибiiлан (в.) .

на на­

интендант, -а м, ген . мн . интенданата [ фр . јп­

ч ин својствен интелектуалцима; апстрактни ,

tendant од л ат. intendens који надгледа ; з н ач ење 2 по немачком Intendant] 1. вој . онај кој и се ста­

х овне функције .

2. разматрање проблема

м исаоно-сазнајни приступ животу .

интелектуализација, -е ж [в . интелектуа­

ра о снабдевању војске свим потребам а (храна,

лан ] узд изање чега на интел ектуални ниво ,

одећа, новац и др.) .

п р ож имање

позоришта .

ма ,

разумским ,

н а супрот

чисто

мисаоним

практичном

елементи­

или

емоцио­

интелектуализовати, - уј ем сврш . И несврш . [в . интелектуалан] да(ва)ти чему интелектуал­ ну садржину , бавити се рационалном страном

2.

(хрв . ) управник , ди р ектор

интеlfдантскii.

интендаlfтура, -е ж [нл ат. теlfдант]

нал ном приступу .

•

1.

intendantura, в .

ин ­

вој. део војне управе који се стара о

снабдевању војске .

2.

положај , служба интен ­

данта .

интензйван, -вна, -вно [срл ат. јак,

ш к е а спекте .

пољопр . који тежи већим приносима с м ањих

интелектуалист(а), -е м , мн. интелектуали­ сти [в . интелектуалан] филоз. присталица инте­

појачан,

напрегнут,

intensivus] 1. б ујан . 2.

чега, з анемарујући емоционалне или психоло­

снажан,

површина ; супр. екстеlfзйваlf (в . ) . интензивираТIf, интензивирам ,

3. л .

мн . ин ­

тензивирају сврш. И несврш. [в. интензив а н ] чи­

лектуал изма .

интелектуалистичкii, -а , -о [В . интелектуа­ лизам] који се односи на интелектуализам или

нити јачим , интенз ивн(иј)им, појачавати.

интеlfЗИТет, -ета м [в . интензија] шња снага

и н теле ктуалисту .

интелектуалност, -ости ж [нлат .

intellectua-

и степен

1. у н утра­

напетости делов а њ а или

доживљаја; јачина, снага , жестина.

2.

физ . сте­

онога којије

пен јачине физичког деловања; величин а н еке

и нтеле ктуалан, способност сазнавања путем

силе или енергије 110 јединици површин е или

сл ож е них мисаоних процеса.

масе .

litas,

в . интелектуалан]

1. својство

2. интелектуални

интензификација, -е ж [лат .

ка р а ктер ; снага интелекта .

интелигент, -а м , ген . мн . интелигената [в .

intendere

на ­

прегнути, в . -фикација] достизање веће г интен ­

интелигентан] онај који припада интелигенци­

зитета,јачање, веће напрезање ; повећање н апе­

ји

тости, појачање дејства .

(3),

интелектуалац.

интелигентан, -тна, -тно [лат.

intelligere

схватати]

ге нцијом

(1),

1.

разумом.

2.

од

(оштро)уман, паме­

тан, б и стар, који лако схвата .

522

intelligens

који располаже интели­

интенција, -е ж [лат.

intentio

од

intendere те­

жити] намера, наум , циљ, тежња, жеља .

Иlfтер-I [лат.

inter

међу , између] преф . пре­

фикс у сложеницама, изражава везу, сп ој , по-

интервју

интер-2

средништво, с ред њи положај у просторном

интер_2 [скр. од интернационалан] као први део сложен ице з н а чи међународни , интерна­

интеракт йван, -вна , - вно [В . интер-Ј, акти­ који се односи на интеракцију, међусоб­

1.

ни утицај.

in-

се, уплитати се, помоћи, деловати.

интервентаll, -т на , -тно [лат .

interventus

п о­

средовање] који се меша , уплиће, који посре­

ционални .

ван]

интервенисати, -шем с врш . И несврш . [лат.

tеrvепiге ући између] посредовати , (у)меш ати

или време нском смислу.

2.

(о рачунарима, електронским ме­

дијима и сл.) који делуј е у д ва правца , који омогућава међусоб н у р аз м е ну . & интерактив­

на настава настава која обезбеђује активан од­ нос св их учес ника .

дује ; који служи за интервенцију . & интер­ вентне јед инице вој. јединице за борбене за­ датке ограниченог домета и трајања; интер­ вентне тачке екон . горња и доња та чка курса

из међу којих курс валуте може осцилират и .

интервенција, -е ж [лат. iпtеrvепtiо] средовање, мешање , уплитање .

д и решавања неког проблема.

интеракција, -е ж [В. интер-Ј, акција]

1. ме­

3.

1.

по­

деловање ра­

2.

вој. ангажова­

ње снага на неком борбеном задатку, најчеш ће

ђусобни утицај , узајамно деловање (природ­

ограниченог домета и трајања .

них појава, предмета, људи , друштвених група

до вање на берзи рад и одржавања курса нов ца

итд . ).

2.

физ. дејст во д вају или више система

једног на друг и , узајамно дејство двеју појава или двају тела.

или хартија од вредности .

5.

4. финанс .

по с ре­

м ед. захват преду­

зет ради лечења, об . хируршки.

интервенционизам , -зм а м [В . интервенци­

интерам нијум , -а и интерамнйј, -ија м [В .

ја, -изам]

1. пол.

политика интервенисања, упли ­

интер-Ј, лат. аrn пi s река] подручј е између д веју

тања (оружаног, политичког, економско г) у

река , међуре чје .

у нутрашње од носе и послове друге државе.

интерб рипiде, интербрипiда ж, м ... [В . ин ­ тер_ 2 , бри гада] скр. од инш ернацио налн е брига ­ де : војне ј ед инице састављене од страних до­ бровољаца

у

Шпанском

грађанском

рату

2.

екон. правац који захтева мешањ е државе у при ­ вредни

живот ,

од н .

р егулисање

привредни х

кретања законским и политичким мерама .

интервенционист(а) , -е м [В . интервенција] носилац , учесник или пристал ица интерв е нци ­

( 1936- 1939).

је (об. војне) .

интербригадист(а), -е м [В . интер_ 2, брига­ дист(а) ] чла н интербригаде.

интер вал, - ма м [лат. iпtеrvаllum ограђени насип]

1. разма к ,

интервенционистичкй , -а, - о [В. интерв ен ­ ционист(а)] који се односи на интервенцион и­

раздаљ ина, удаљеност у вре­

з ам или интервенционисте.

интер верзија, -е ж [л ат.

мену или простору ; међу простор ; међувреме ;

ти на другу страну]

пау за .

2.

власништва.

3. мат.

скуп с вих бројева између два дата броја

муз . разлика у висини између два тона .

на бројном правцу .

intervallum

intervertere

окрену ­

прав . незаконита промен а

уместо иншерлинеарна верзија ,

в. интерлинеаран ; превод исписан и з над ори ­ гинала, између редова (нарочито у средњове­

интервал ометар и интервалометар, -тра м [лат.

2.

1.

растојање, в. -метар]

1.

справа

ковним рукописима) .

интервју, -уа м , мн . интервјуи, ген . интервј уа

за да вање светлос них сигнала (смештена на

[еНГJl .

задњој страни возила) која возилу што следи

којије намењен с редствимајавног информи са­

омогућује п роцену растојања.

ња .

2.

вој . справа за

interview] 1.

2.

разговор с јавном личношћу

метод добијања података о испитанику

мерење растој ања од циља до тачке удара зрна

путем разговора , у оквиру истраживањајавн ог

или распрска вања у ваздуху (у артиљер ији).

мњења или научног истраживања .

3.

р азговор

523

интервјуёр

ин териора

који се води ради упознавања неке особе (при ­ л ико м запослења и др . ).

интерегнум, -а м [лат. тер _ I,

интервјуёр, - ера м [енгл .

interviewer, в .

интер­

владавина]

regnum

interregnum, В . 1. врем е и змеђу

владавине, између свршеткаједн е власти и по­

вју] онај који води интервју , који поставља пи ­

четка друге ; међувлада , међувлашћ е.

тањ а ( новинар, истраживач , послодавац и др.) .

континуитета .

интервјуисати, -ишём сврш . И несврш . [В. ин­

2.

прекид

интережџија, - ё м [В . интерес, - џ ија] фам .

тервју] постављајући питања , водити разговор

онај који мисли само на интерес

наме њен објављивању , истраживању или упо­

рист ; зеленаш , лихвар , профитер .

интерёс, -а м [л ат.

зна в а њу с:аговорника ; испитати кога.

ин­ две

(3), добит,

interesse бити

ко­

из међу чега,

интер~јуист(а) в. интервјУёр .

тицати се]

интервокалан, -лна , -лно [в . интер_l , вокал]

придавање значаја , наклоност пре ма чему .

фон . који се налази између два вокала, међуса­

интерглацијал, - ма м [В . интер_I , ЈЈаТ.

glaci-

леде ни] геол. раздобље између два ледена

интерденталан, -л на , -л но [В . интер_I , ден­

1. а н ат.

учешће , удео .

3.

кори ст , добит.

4.

иитересантан, -тна , -тно [фр . интерес]

1. занимљив ,

којије и з међу зуба , међузубни.

2.

тан .

3.

interessant,

2.

необич ан, изузе­

интересент, -а м, ген . мн . интересенiiта [нем . в . интересов ати]

(као е н глес ко звучно и безвучно [ћ) .

ним а , интересује ; он ај које г се н е што тиче.

интердепенденција, -ё ж [В . интер_ l , депен ­

интердикт, -а м , ген . мн . интерд икатii [л ат. јп­ од

interdicere

забранити]

1.

з абрана,

одлука о забрани коју доноси владар ил и високи држав н и службеник .

2.

цркв. У католичком цр­

квеном пр аву: казнена забрана вршења свих цр­ квен и х обреда кој у ј е п ап а и зрицао некој обла­

сти, држави , граду ил и општини .

3. казна

којом

се све ште нику и л и вернику з абрањуј е учешће у

интердикција, - ё ж [лат. iпtегdiсtiо]

уп р а вљ ањ а

в л аст и том

2.

1. забра­

судс ка забран а

имовином;

ст ављање

под старатељ ст во .

интерд исциплинаран, -рн а, -рно [В . ин­ тер-Ј, д и с ципл инар а н] који се од носи на више

интерёснй, -а , -о [В . интерес ] кој и се односи н а интерес, којије у н е чиј е м интересу . & инте­ ресна

сфера

подручј е

интереса ,

п а н з ије јед не вел ик е с и ле над одређеним држа­ вама , обично при з нато од стран е др угих вели­

ких с ила ; интересна груrlа гру п а или слој љу­ д и који имају економ с ког интерес а да интерве­ нишу у н е ком питању .

интерес]

1. з анимат и ,

ресовати се распитивати се за н е што, настоја­ ти саз нати , тражити обавештењ е.

интерзоналан , -л на , -лно [В . интер_ l , зо на] који се налази измеђ у пој ед ини х зона, међу­ з он с ки .

интеријер, -ера в . ентерИјёр . интерим прил . [л ат.

плина, коришћење резултата раз них наук а у научном истражив а њ у .

524

interesser, В. 2. инте­

бити занимљ и в .

научн их д исциплина ил и им је заједнички , м е­

интерд нсциплинаРIIОСТ, -ости ж [В . ин тер­

деловања,

ут ицаја ; ( у политици) првенство ути цаја и екс­

ђуд и с циплинаран.

дисц ипли н а ран] сар адња из међу виш е д и с ци ­

2.

у чес ник , онај који има удела.

интересовати, -ујём несврш . [фр .

богослуже њу и при сту п сакраментима.

на, у ки да њ е, ус краћивањ е.

1.

он ај који се за­

фон . који с е изговара врхом јез ика између зуба

ден циј а] међусобна з ави с ност, међуз ависност .

В.

повољан .

Interessent,

terdictum

2.

к амата, до­

привлачан , који побуђу­

је занимање , радоз налост .

доба у р аз вој у Земље .

тала н]

занимање , ин тересова ње ; пажња ,

бит од уложеног новца .

могл аснички .

alis

1.

interim

за то време]

(обично у споју ад интерим) м еђ утим ; засад ; привр е мено .

интериора, -а с, ми . [лат.

interi or унутрашњи]

аиат . у нутрашњи ор га ни , утроба.

интермёдијум

инте рјекција

интерје кција, -ё ж [лат. узвик, ус клик .

2.

interiectio] 1.

интерк:ш ар, -ара м [л ат.

1. уметнути

в . интер- Ј,

costa ребро]

2.

фебруар) ; престу пни дан.

интеркутан, -тна , -тно [В . интер-Ј , лат.

умет­

intercalaris

да н у преступној години

(29.

време од почетка

сУпкутан. интерлингва, -ё ж [В . интер-Ј , лат.

интеркал аран, -рна , -рно [в . интеркалар] уметнут, додат. А интеркаларна камата банк .

додатна камата, камата која се плаћа од тренут­

зик]

1.

без употребе наставака, предложен као међу­ народно средство споразумевања првен ствено

ка одоб рења кредита до тренутка стварног ко­

ришћења .

превођењу .

интеркал:i ција, -ё ж [лат.

intercalatio]

уме­

интеркалИ рати,интеркалирам,3 .л. мн . ин­ несврш .

[лат .

intercalare]

уметнути, уметати, дода(ва)ти, допунити.

[лат.

intercolumnium,

в.

интер-Ј ,

2.

рач . језик посредник у машинском

интерлингвистика, -ё ж, дат. И лок. интер ­ лингвистици [в . интер-Ј, лингвистика] лингв .

1.

проучавање међусобних утицаја међу свет­ ским културним језицима.

2.

проучавање н а­

стајања и функционисања вештачких језик а

као што је есперанто.

интерколу мнијум, -а и интерколумнiiј, -а м

lingua ј е­

вештачки језик зас нован на латинском

у науци .

тање, умета к , додатак, до пуна.

cutis

кожа] који се налази у кожи , унутар коже ; уп.

рада предузећа до првих прихода .

теркалирају сврш. и

intercostalis,

анат . који се налази изм е­

ђу ребара, међуребарни .

пресуду вишем суду.

нут]

интеркосталан, -лна, -лно [лат.

грам .

прав . подношење жалбе на

колумна]

архит. размак између стубова у колонади.

интерлинеаран, -рна, -рно [в . интер- Ј , лат. lјпеа ред] филол . КQји се налази између редова (белешка, превод и сл . ), међуредни .

интеркому нија, -ё ж [в . интер - Ј , комунија] рел . спор азум, догово р и змеђу различитих хри ­

интерлокалан, -лна, -лно [в . интер-Ј , лока­

лан] међумесни; уп. интерУрбан .

шћанских цркава који , под одређеним услови­ ма, дозвољава верницима једне цркве да се

причешћуј у у другој цркви.

интерлудијум, -а и [срлат.

interludium,

међуигра , међучин .

интерко муникатор, -а м [в . интер-Ј , кому ­

интерлудiiј, -ија м

в . интер-Ј , лат.

ludus

игра]

1.

кратак драмски ком ад

2.

извођен између чинова (црквене) драме .

3. м уз.

никатор] разглас , систем зву чника за преноше­

инструментално извођење на оргуљама измеђ у

ње службен их обавештења , наређења и др .

строфа црквене песме .

интерконек ција, -ё ж [В . интер-Ј, лат. соп­

nectere

повезати]

централа

системе.

1.

2.

у

електроенергетске

повезивање корисника комуника­

al,

ња.

3.

арх нт. решење за повезивање два грађе­

винска објекта .

интерко нтиненталан, -лна, -лно

интермедијаран, -рна, -р но [лат. inteгmed i­

us]

који посредује, посредан, посреднички .

интермедијёр, -а м [фр . inteгmediaire, в . ин­ термедијаран]

[в .

ин ­

тер-Ј, конт инент] који се одвија између конти­ нената, међуконтине нталан (нпр. саобраћај).

и нтерконфеСИОЈlалан, -лна, -л но

в . интер-Ј , медијум] који је реализован у

комбинацији двају или више медија .

ционих систе ма ради омогућавања међусобне комуникације и веза са нос иоцима умрежава­

[в .

ин ­

део музичке ком­

интермедијалан, -лна , -лно [енгл . inteгmedi­

повезивање електричних

дал еководима

4 . муз .

поз иције кој им се повезују две разл ичите тем е .

међупродукт,

међупроизвод,

производ који настаје у некој од фаза техноло­ шког процеса .

интермёдијум, -а и интермёдиј, -а м [н ат. inteгmedium]

1.

ЈlOсредник.

2.

поза р . ист. кратка

тер-Ј, конфесија] који се тиче односа између

представа с музиком и

различитих вероисповести, међуверски .

љивог садржаја, извођена у по з оришту изм еђу

певањем ,

понек ад ша­

525

интернаЦИОН:U1И ст(а)

интермецо

чинова главног комада (од

XVI дО ХУIII

века),

међу игра; уп . интермецо, интерлудијум .

1.

1889. до 1914, Трећа

ин тернац ио ­

нала (Комунистичка интернацион ала, в .

интермецо, -а м , МН . интермiщи/интермеца [итал. iпtеПТIеzzо од лат. iпtеПТIеdium]

стојала је од

позор .

минтерна) од

1919.

до

1943 . 2.

нала) међународна револуционарна химна про­

међу чин , међуигра, мали позоришни комад,

летаријата , компонована у Францу ској

изводи се ради освежења и з међу чинова главне

спомен на борце Париске комуне .

п редста ве.

2.

муз. инструментална, об. клавир­

ска композиција лакшег карактера (у

XIX веку) .

ничким садржајем.

4. фиг.

неочекивани догађај ,

упад ица .

Иlпермисија, -ё ж [лат. iпtеПТIissiо] време ни прекид, престанак .

1.

при ­

2. пропуштање,

из­

интернаЦИОllаЈЈаll, -лна, -лно [В . интер_l,

интернационаЈЈац, -лца м, ВОК . ин терн ацио ­ нмче ,

MII .

интернационалци , ген . мн . интерна ­

ционмаца [В . интернационалан]

1. и ст. припад­

ник интербригада (В . ) у Шпанском грађан ском рату .

2.

сп. спортиста који се такмичи у међуна­

ро д ним сусретима, државни репрез ентативац.

оста вљање.

интермитентан, -тна , -т но [лат. iпtеПТIittепs од iпtе ПТIittеге прекидати] који траје с прекиди­

интермитенција, - ё ж [В . интермитирати] исп рекидано трајање неке појаве , јављање на махо ве (н пр . болести) .

интермитирати, интермитирам, 3 . л . мн . ин­ термитйрају сврш . И несвр . [л ат. iпtеПТIittеге оста­ вити међупростор , _ изостат и] необ . повремено изостајати;

пропуштати ,

3.

интернационалиста (В . ).

ИlIтернационалitзам , -зма м [ В . ин терн аци ­ оналан]

ма , пов р емен, који се јавља на махове .

прек идати ,

1871 . у

националан] међународни .

3. пауза у гл авном програму (позоришних пред­ ста ва , ТВ преноса и сл . ) испуњена лаким умет­

Ко ­

(Интернацио­

изоста­

1.

пол. а . покрет за међународну соли ­

дарност и равноправност, борба против расних , класних и националних предрасуда. б . ист. у по­

литичком жаргону комунистичких п артија , оба­ веза међународне комунистичке солида рн ости

надређена интересима националних партија .

2.

лингв . реч која у СЈЈ ИЧНОМ обл ику а са и стим зна­ чењем постоји у многим језицима света .

интернационализација, -ё ж [В . и нтернаци ­

вљат и.

интермускуларан, - рна , -рно [В . интер_l,

онализовати]

1.

процес зближавања и сарадње

мускул аран] а н ат. који се налаз и између миши­

међу државама и народима, тежња ка уједиња­

ћа, међум ишићни .

вању света .

интернализација, -ё ж [с рлат. intemalis уну­ трашњ и , према лат.

intemus]

п с их . процес усва­

јања друштвених норми и стандарда понашања као својих личних ставова.

интернат, -ата м [нлат. intematum, према лат.

intemus

унутрашњи] васпитни завод, школа у

којој у ч е ници имају и стан .

• интернатскй.

интернаут, -а [В . Интер(нет) , (астро)наут] рач . фам . онај који претражује Интернет.

ИllТернацион:iла, -ё ж [В. интернационалан]

2.

споразум по којем виш е држава

има једнако право на коришћење нек е терито ­

рије , воде , канала и сл .

3.

посту пак р ешавања

спорни х пи та ња и змеђу д ве стране у договору с неком трећом државом или с међун ар одним

институцијама ; мешање великих сил а или ме­ ђународних ор ганизација у спор између две

државе

(-

сuора) .

интернационализовати,

-УЈем

сврш .

И

н есврш . [В . интернационалан] спровести интер­ национализацију, учинити интернаци оналним .

ист. међународна организација радничких ,

интеРllацион3.тlист(а), -е м , МН . ин тернаци­

кому нистичких или социјалистичких партија:

он a.rlИсти [В . интернационалан] онај ко се зала­

Прву интернационалу

же за међународно споразумевање, пристали ­

1.

(1864-1876)

основали

су Мар кс и Е нгелс, Друга интерна ционала по-

526

ца интернационали з ма .

интерпоmiција

ин тернационалистичкii

интернационалистичкii, -а, -о [В . интерна­

интернодијум, -а и интернодиј, -а м [л ат. јп­ в. интер_l , лат.

"Iвор] бот. заде­

ционал и ст(а)] који се односи на интернациона­

temodium,

лизам и ли на интернационали сте .

бљали део на стабљици биљке из којег израста­

и нтернет (Интернет), -а м [В. интер_2 , енгл.

net(work)

мрежа]

рач .

светска

компјутерска

nodus

ју листови, "Iланак, колено .

интернунциј, -а м [нлат.

intemuntius посред­

мрежа која путем сателита и телефона повезује

ник] специјални папски изасланик, по "IИНУ ни­

мање ко мпјутерске мр еже и омогућава међу­

жи од нунција.

собну ко муникацију њихових корисника.

ин те рнет-адреса, -ё ж [енгл .

intemet address,

в . интерн ет, адреса] рач . адреса која служи за успоставља ње везе са одређеним веб-сајтом и која ПО"l иње словима

www.

и нтернет-кафё, -еа М [В . интернет, кафе] тери повеза ни с Интернетом , које гости , уз на­

интерогатiiван, -виа , -вно [л ат. према

interrogare

Internet Рго­

в . и нте рнет, протокол] рач. стандард за

преношење порука преко Интернета .

ин те рнеурон, - 6на м [В . интер_l , неурон]

interrogati-

испитивати] гра м . који је

у облику питања, упитни .

интерпарламентiiрнii, -а, - о

[8.

ин те р _l,

парламентаран] који повезује, обједињује пар­ л аменте различитих држава ,

кнаду, могу да користе .

toco l,

НУНЩlја .

vus,

угоститељс ки обј е кат у кој е м се налазе компју­

И lпернет- протокол , - а м [енгл .

интернунцијатура, - ё ж [В. интер_l , нунци­ јатура] част, положај, звање, седиште интер­

међупарл ам ен­

тарни .

интерпелзција, -ё ж [л ат. iпtегреllаtiо , В. ин­ терпелирати] упадица.

2.

1.

питање упућено говорни ку,

питање којим посланик у п арла­

анат. нерв н а ћ ел ија која повезује моторне и сен­

менту захтева неко објашњење од министр а

зорне ћел иј е у моз гу или КИ"lменој мождини ,

или владе .

преносећ и импулсе између њих .

й н тё рнii, -а , -о [л ат. internus] унутрашњи; Домаћи, п ривата н .

...

интерна медицнна грана

интерпелирати, интерпелирам,

3. л . мн. и н­ 1.

терпелирају с врш . И н есврш . [лат. inteгpe ll a re]

упасти некоме у ре"l за време излагања, пр еки­

медицина која се бави ле"lењем болести уну­

НУГИ говор каквим питањем .

трашњих о р г ана .

п елацију, з ахтевати објашњење од државно г

и нте рнирати, интернирам, нирају сврш . [ф р .

3. л . МН . интер­ intemer од лат. intemus унутра­

2.

упутити интер ­

органа.

иtlтерпозиција, -ё ж [лат.

interpositio пр е м а 1. стављање и з­

шњи] огра ни"lИ ТИ слободу кретања, з атворити ,

interponere,

зато"lИТИ; об . з а врем е рата, прогнати на одре­

међу "Iега, уметање.

ђено место к ој е је под полицијским или војним

интервенција.

надзором, нпр . (концентрациони) логор .

тернирци, ге н . МН . интернираца [В . интернирати]

Интерпол, -а м [скр. од фр. (Organisation) Iп­ ter(nationale de) роl(јсе criminelle), одн . енгл. Iп­ ter(national Сгјmјпаl) Роl(јсе Organization)] ме­

онај који је интерниран , затвореник , заТО"lе­

ђународна организација криминаЛИСТИ"lке по­

ник .

лиције , основана

инте рнирац, -рца м, ВОК . интеРНИР"lе , мн . ин­

и н тернист(а), - ё м [В . интерна] цијалиста за болест и

1. лекар спе­ унутрашњих ор гана. 2.

необ . У"lе ник који живи у интернату .

и нте рнистичкii, -а , - о [В . интернист] м ед .

в . интерпонирати]

2. посредовање , уплитање,

1923.

у Аустрији, обновље на

после Другог светског рата (седиште у Паризу).

интерполiiтор, - а м [лат.

interpolator, В. ин­

терполација] онај који умеће, интерполира .

иtlтерползцнја, -ё ж [лат.

interpolatio] 1. на­

који се од носи на интерну медицину и на ин­

кнадно уметање ре"lИ, фраза или реченица у

тернисте.

текст (оби"lНО туђи).

2.

мат. поступак који м се

527

интерполирати

интерфёј с

између д веју познатих вредности неке функци­

ге, в . интер_l,

је у м е ћу вредности неке нове , по правилу про­

интерпункцију или правописне з наке .

стиј е функције тако да ова не одступа од дате фу н к ције преко жељене границе .

грађ . из ­

3.

град ња објекта између постојећих зграда, у већ из гр ађеном делу града.

pungere

бости] ставити , ста вљати

интерпункција, -ё ж [В . интер_l , лат .

pu nctio

убод] правописни знаци (тачка , зарез, црта, две тачке, упитник и др . ) .

..

граматичка инте р­

пункција употреба правописних знако ва пре­

интерполирати, интерполирам,

3. л. MIJ . ин­

ма

граматичким

и

правописним

пр а ви лима ;

тер п ол ирају сврш . И IJесврш. [лат. interpolare] 1.

логичка интерпункција распоређивањ е зар е­

у метати , вршити интерполацију .

мат . при ­

за у реченици у зависности од мисаон е п овеза­

ближ но или тачно одредити неку величину на

ности међу речима, скуповима речи и речени­

осно в у делимичног познавања суседних вред­

цама : оно што је у мислима тесно пов езан о и

2.

представља целину не треба растављати з апе­

ност и у ни зу .

интерпонирати, интерпонирам,

3. л . MIJ. ин­ тер п онирају с врш . И несврш . [л ат. interponere] 1.

том , и обрнуто .

интерсексуалитёт в . интерсексуалност.

уметнути , уметати, ставити , стављати између.

2.

пос р едовати .

интерпрёт в . интерпретатор .

полних особина код једног истог бић а; међу­

интерпретатйван, -вна, -вно [в. интерпре ­ та ција] ђач ки.

1. који се односи на извођење ; изво­ 2. који служи тумачењу, који предста­

вља интерпретацију.

2.

полност , двополност.

интерстеларан, -рна , -рно [нлат.

ris,

в . интер_l, лат .

stella

in terstella-

звезда] који се налази

између звезда, међузвездани.

интерпретатор, - а м [в . интерпретирати] тумач.

интерсексуалност, -ости ж [В . интер_ l , сек­ суалност] биол . појава и мушких и же н ских

1.

извођач (уметник) , глумац , прикази ­

интерстицијалнй, -а, -о [В . интерсти цијум]

1. међупросторни . 2. међувремени .

вач .

интерпретација, -ё ж [лат.

interpretatio] 1. обј аш њавање смисла неке појаве. 2. књи ж. ту­ мачење књижевноуметничког текста . 3. изво­ ђење н е ког музичког, песничког или драмског дела (с вирање м , певањем , рецитовањем, глу ­ мом и сл. ).

интерпретер, - а м [енгл.

interpreter

тумач]

рач . п рограм који омогућује интерпретацију из­ ворног садржаја његовим превођењем на ма­ ши н с ки јез ик при сваком извршењу.

3. л . ми . и нтерпретирају сврш . И IJес врш . [лат. interpretari посредовати , тумачити , према interpres тумач] 1. (п ро)ту мачити , објаснити, објашњавати , пре­ водити , излагати. 2. приказивати, изводити , предста вљати . 3. ра ч . декодирати и извести из­

интерстицијум, - а и интерстицйј , -а м [лат.

interstitium, 4.

528

intersistere стати између] 1. 3. пукотин а, рупа .

међувреме.

везивним ткивом кој е сад ржи

крвне и лимфне капиларе и нерве.

интерсубјектйван, - вна, -вно [В . и нтер_l , субјективан] који је заједнички већ ем броју

особа (субјеката); у п . интрасубјектйван , е кс­ трасубјектЙван .

интертриго, -а м [л ат. inteгtrigo , в . интер _l, лат.

terere трљати]

мед . запаљење коже н а п р ево­

ју , настало трљањем коже о кожу; ојед .

ннтерурбан, -а, -о

[8. интер_ l,

урба н] међу­

градски,међумесни ; уп . Интерлокалан . интерфёјс, -а м [енгл .

interface,

в . и нтер_l ,

енгл . [асе лице, површина] ра ч . \. део ко мпј утер­

интерпунгиратн, интерпунгирам, и нтерп у нгирају сврш . И н есврш . [л ат.

2.

а н ат . у паренхиматичним органима , пр осто­

ри испуњени

интерпретирати, интерпретирам ,

јаву ил и наредбу .

према

међупростор .

3. л . мн . interpunge-

ског програма који омогућава корисни ку да се служи тим програмом.

2.

вез а измеђ у поједи-

интерференција

интимист(а)

интерцесор м [л ат.

них делова компјутерског система, сучеље, ме­ ђусклоп .

јемац.

интерференција, -е ж [нлат. носити]

тање,

физ . узајамно дејство тал аса

ferre мешање. 2.

1.

ометање , препли­

(електричн их , зву чних и др . ) , при којем један другог појачава, слаби или поништава .

3.

ин- 1 , лат.

који ј е неспособан да напиш е тестамент.

интестат, -<1та м [В. интестатан] прав . онај ко­ ји је умро без тестамента, без последњ е воље.

ског уређај а и који омета приј е м радио и тв програма .

4.

ли нгв . продор елемената једног је­

зика (об. матерњег) у систем другог језика (об . онога који се у чи) .

5.

1.

у пл итат и

(у)мешати се, ометати .

2.

3. л . мн . ин ­ interferer, В . ин ­

се,

уплести

testari

се ,

техн . ометати пријем

сигнала.

интестиналан, -лна, -лно [нл ат.

intestinum утроба]

-метар] инструме нт за мерење малих дуж ина и растојања помоћу интерференције д ва светло­ сна зрака.

интер ферон , -о н а м [ В . интер_l, лат. [егјге ударити] физиол. проте ински фактор који луче

ннтима , -е ж [в. интиман]

2.

пријатна средина , топла атмосфера у позна ­

3. оно

што се · односи на ф у н кције

теIlа , посебно· на сексуалност .

ИlIтимаll, - мна , -мно [л ат.

љашње телефонске линије .

интер цедирати, интерцед ирам ,

3. л . мн . ин­ intercedere] 1. приговорити , протестовати . 2. по ­

терцедирају сврш . и несврш . [лат. противити се ,

средовати, зауз имати се , залагати се, јамчити.

интерцелул аран , -рна , - рн о [В . интер _ l, лат .

ceIIuIa

ћелија] 6иол . који се нал аз и између ћел и­

ја , међућел иј с ки .

intimus који ј е у

1.

ду ше , унутарњи, л ични .

који се н е пок азује

јавно , приватни .

3.

2.

који јеу дубини

близак , поверљив , и ск рен,

пријатељ с ки , срда чан .

једне куће или уста нов е, без коришћења с по­

а н ат . унутра­

нај дубљој унутрашњости]

теIlесних функција .

фонски систе м који омогућује разговор унутар

4.

шњи СIlој зидова крвни х и IIИМ фНИ Х судова .

производи се и синтетички као Л'ек за вирусне

интер фон , -а м [В . ин тер _ l , (теле)фон] теле­

.!. унутрашњи ,

скривени садржај ду шевног живота пој еди н ца .

ћелиј е организма да би се одбра ни ле од вируса; инфекције и малигна обољења.

intestinaIis

анат. који се одн оси н а

црева , одн. утробу ; цревни , утробни .

том дру штву .

интер ферометар, -тра м [ В . интерферирати ,

intestatus, В . и н- 1 ,

направити тестам е нт] кој и ј е без те­

стамента .

пре ма

интер ферирати , инте рферирам ,

терферирају сврш . И несв рш . [фр . терференција]

интестатан, -тна, -тно [лат. лат.

п сих. појава да постојећ а

навика отежава ст ицањ е нове навик е .

intestabiIis, в .

сведок, в . тестамент] прав. који ј е

testis

неспособан, н еподобан да сведочи пред судом ;

техн .

шум или сигнал који пот иче од неког електрон­

intercessor] 1. поср ед ни к;

суд ија који улаже вето .

интестабилан, -лна, -лно [1I3т.

interferentia, В .

интер_l , лат.

2. прав .

4 . који

интимат, -<1та м [лат.

се т иче ОСАОВНИ Х

intimatum од intimare

обзнанити, в . интимација] прав. писмено саоп­

штење , одлука; наредба виших органа . ИlIТllмација, -е ж [лат.

intimatio од intimare

обзнанити] објава, о бз нана , наредба , поз ив .

интимизам, -зма м [В . интиман] стварање интим не атмосфере (об. у уметно ст и).

ИIIТИМИ З3 1Iија, - е ж [В . интиман] ин тимизи ­ ра ње, з ближавање , ус поставља њ е БIlИСКИХ од­ но са .

ИlIтимизирати , инт ими з ирам , мизирају сврш. И н есв рш . [н ем .

3. л . мн . инти ­ intimisieren, в . ин ­

тиман] бити интиман с киме , дружити се , збли­

средовање , зала гање,

intercessio] 1. проти­ 2. прав . по­ ј е мство . 3. право суд ије

да уложи вето.

опомена или са вет јед н е

вол и и н егује инт имн у атмосферу.

интер цесија, -е ж [л ат.

вљење , улага ње приговора , протест.

владе другој.

4 . заст.

жити се, збл ижавати се.

интимист( а), -е м [В . интиман]

1. онај који 2. при стали ­

ца ин т ими зма.

529

ннтрао куларан

и нт имност

и нтимност, -ости ж

[8.

ин т иман] особин а

itнТ ИМус, -а м [лат.

intimus] при сан , ин т им а н

пријатељ.

и н т итул ација, -ё ж [с рлат. вити , лат.

titu1us

интрад а , -ё ж [дал м атс ки iп tгаге ућ и ; у з н а ч ењу

онога што је инт и м н о, бл и с к ост, при с н ост.

in titu1are насло­

наслов] п ра8. ИСТ. н асло вни део ,

у вод неког до ку м ента у ко м е с е н алаз и и ме ње ­

заст. прин ос, зар ада, п ри ход; усе в , лети на , УРОД.

2. заст. обр а ђе но земљ иште, вин оград, ораница. 3. муз . пред игра у старим о п ер ама , уверт ир а . ннтракардија л ан , -л н а, -лно [ в . интр а-, ГРЧ .

kardia срце)

који се н алаз и у срцу , који се убри ­

зга ва у срце .

го вог састављача.

инт ифад а , -ё ж [ар. in ti Гa~a п отр ес ] уста н а к

intrata према лат. 3 од ста рог шп . intrada) 1.

"

интракардијал на инјекција

мед . инј ек циј а кој а се убр из га ва у ср це .

палести нског н арода на п одручј у З апад н е оба ­

нн траконтиненталан , -л н а, -лно [ В . интра-,

ле и Газе, п рот ив и зр аелс ке власт и и за власти­

ко нт ин е нтала н) кој и се н алаз и унутар конти­

ту државу , за п о ч ео

и н токсикација, -ё ж [ срлат. то ксичан]

1.

мед.

отрова, тровање .

болест

2. ф и г.

н е н та,ко пн е НИ , су в оземни.

год ин е.

1987.

intoxicati o,

в.

и заз в а н а дејством

о п иј еност, за н есе н ост .

интоле Р :lНтан , -т н а , -тно [в . ин - 1 , толе р ан­

1

into1erantia, 8. и н - ,

и нтонација , -ё ж [срлат.

1.

intonatio од лат. into-

муз . та чн а ви с ин а тона; међу­

соб на усклађен ост то н ова гласа ил и ин струмен­ та .

2.

ЈIИНlЋ . п ов иш а ва њ е и с нижав ање гласа то­

ком гово р а, у зав и с н ости од а кц ента и л и од см и ­

сла реченице .

3.

фиг. н ачин, то н , ос н о в н и см и­

сао, смер разгово ра, јав н ог и ступа, текста и сл .

и нтонирати, инто нир ii м , ју сврш .

И lI есврш .

[срлат.

(од)св и рати , (от) п евати .

2.

3. л . МН . intonare,

ин тонир а­ В. то н)

1.

муз. да(ва)ти ин то­

нацију, зас в и р ати , за п е в ати .

3.

фиг . дат и то н ,

повести разго в о р у одр еђ е н о м п р ав цу, усме р и­

in tra]

ннтракутан , -а, -о [в . и нтра- , лат . кож ни) који се налаз и у КОЖИ .

"

cutaneus

интракута на

кожу (об и ч н о као пр оба на алер гију) .

талан) ПСИХ . кој и п рип ада свести пој единца , п одру чј у ли чн ог, субј ект ив ног доживљаја.

нн трамускул аран , -рн а , - р н о [нлат. intгamu­

scu1 ari s,

В . интра-, лат.

убризгава у м иши ћ .

muscu1us мишић) који се " интрам ускулар l lа ин­

ј е кција мед . инјек циј а кој а се даје у мишић, у месо.

iштранет, -а [ ен гл. iпtга п еt , п рема лат. iп tга унутар , енгл.

net

м р ежа ) pa'l . при ватна , локална

м р ежа р а ч у н ар а (об и ч н о н еког п редузећа или

уста н ове) која ко р исти Ин терн ет теХНОЈ10гију .

интранзиге н т ан , -тн а, -тно =

и нтранси­

ге н т аll (в . )

ти га жеље ним током; обојити, пр ожет и . и н тра- [л ат.

ГРЧ .

ннтраменталаЈI , -л н а, -л н о [ в . интра-, мен ­

толеранциј а ] н етрп ељ ив ост, н етоле ра нциј а.

паге загрмети]

[8. интра- ,

инј е кција мед . инј ек циј а која се убризгава у

тан ] нетрпељ и в, н етолер а нта н .

и нтолер iшција, ж [лат.

ннтракранијалан , -л н а, -л н о

kгапiо п ло б а ња) анат. који се налази у лобањи .

као прв и део сложе нице

,illтраllЗи тйван , - в н а, - вн о [лат . intгan siti­

знач и: у, унутра (uнШракардuјала н. u н Шра.му­

vus]

скуларан) .

грам. н е прелазн и глагол, од н . глагол који нема

и н трав е нозан , -з н а, -з н о [нлат. iпtгаvеп оsus , 8.

интра-, ве н а] кој и се уб р изгава у в ену;

"

ин­

траве llоз на инјекција мед. инјек ц ија к оја се убри згава у вену ради бр жег дејства.

Н lIтрави л аll , -л н а, -лно [ В. и нтра- , в и ла] ко­ ји се налази ме ђ у в и лама, зградама; н асеље н ,

градски; супр . екстрави л ан (в . ) .

530

н е прелаза н .

"

инт ранзи т ивни

глагол

обје к ат у а кузат иву (IIП Р . шрчашu) ; супр . ТРЗII­ зи тйван

(8.).

Јlн траllсиген тан , -т н а, -тн о [В . и н - 1 , л ат.

trans igere

н агодит и се] н е п о п устљив , н епомир­

љ и в, к ој и н е п р истај е н а ко мпр омисе .

ннтраокулараll , -рн а, - рн о [ в . и нтра-, оку ­ ла р ан ) аllат . који се н алаз и у оку , ОЧНИ .

ннтрасубјектiiван

ннтроспекцнонизам

н н трасубјектiiван, -вна, -в но [в . интра-, су ­ бјекти ва н] п си х. који се налази у појединачном

троверзије, и нтровертан; супр. екстровертн­ ран (в . ) .

субјекту, који од љега зависи и само за љега

интровертiiраност, -ости ж [в . интроверти ­

вреди; уп. интерсубјектiiван, екстрасубјек­

ран] псих . особина и стаље онога ко је ИНТРО­

тНван .

вертан ,

н нтраутернн, -а , -о [нлат. тра-, лат.

uterus

intaruterinus, в .

ин ­

материца] који се налази, који

се догађ а у материци.

и н трига, - ё ж [фр . мрсити]

1. с плетка,

intrigue од л ат. intricare за­ 2.

подвала, смугља, завера .

заплет р адље у кљижевном делу (нарочито у

екстровертйра­

интродукција, -ё ж [лат.

introductio] 1. у в од; 2. муз . увод ни део композиције (симфоније , сонате , o~epe) . 3. увођеље ( нечег новог) . интроит, -а м = и нтроитус, -а м [лат.

introitus 1. приступ (об. приступна мол и ­ католичкој миси). 2. анат. улаз у неку теле­

улаз , почетак]

и н тригаlП, -а м, гсн . мн . интриганата (ж . ин­ трига н ткиља, -ё) [в . интрига] особа која шири

т ва у

сну шупљину .

интроитус = интроит (в . )

интриге, с п л ет карош , смугљ ивац .

и нтриг:штан, -тна, -тно [в . интрига] који подстиче н а р аз мишљаље , који изазива асоци­

ннтројекцнја, -ё ж ["л ат. тројицирати]

1.

в . ин­

introiectio,

убациваље , уметање , у" ос.

2.

пси х. поступак којим се спољни објекти уно се у

јације.

и нтригантскii, - а , -о [в . интрига, интри ­ гант] који се од носи на интриганте ; препреден, лукав, под м ук ао .

и нтригирати, интригирам , гирају нес врш. [итал .

intrigare

3.

мн . интри ­

)1.

од лат.

intricare

мрсити]

1. правити интриге, сплетке; 2. п о б у ђивати интересоваље.

и нт риltзичан, - чна, -чно [еШЂ . лат.

супр .

предговор, уводни део у кљизи .

драми).

рити.

интроверзија ;

ност (в . ) .

intrinsecus]

унутарљи ,

за­

сплетка­

intrinsic

од

битан , својствен ,

прави.

пси х у и осећаља усмеравају према тој предста­ ви , уместо према самом објекту .

ннтројицирати, интројицирам,

3. л .

MII .

тројицирају сврш . и несврш . [В . интро- , л ат.

и н­

·iacere

бацити, ставити] убаци(ва)ти, уметнуги , уме­ тати , унети .

ИНТРОllизација, -ё ж [срл ат.

inthronizare,

inthronizatio

од

8. интронизовати] постављаљ е на

престо , устол ичеље, увођеље на највиши поло­ жај (краља, патријарха или папе) ; супр . детро­

ннзација (в . ) .

и н тро- [лат.

intro]

као IlрВИ део сложенице

интронизовати, -ујём с врш. и несврш. [срлат.

значи: у, п ре ма унутра (uнШроверзuја. uншро ­

inthronizare,

сЙекШuван).

шити интронизацију ; супр . детронизовати (в.).

и нтроверзија, -ё ж [нлат. introversio,' в. ин­ тро-, лат.

vertere

окретати] пс их . окренугост са­

в . ин - 2 , грч .

thronos

ннтроспектнван, -вна, - вно

tivus,

престо] (из ) вр­

[.. лат . introspec-

в . интроспекција] који посматра само г се­

мом себ и , с вету унутрашљих догађаја; затворе­

бе, који понире у само г себе; самопосматрач ки,

ност

самоиспитивачки .

прем а

с пољашљем

свету ,

повученост,

осамље н ост.

интроспекција, -ё ж [нлат.

и нтровертан, -тна, -тно [енгл .

introspectio]

псих .

в.

удубљиваље у сопствену свест, размишљаљ е о

интровертиран] окренуг самом себи, затворен,

својим делима и поступцима , самогюсматраљ е ,

повучен,

самоиспитиваље .

оса м ље н ,

introvert,

интровертиран ;

с упр .

екс­

тр ове ртан (в.) .

интроспекционизам, -зма м

ин тровертiiран, -а, -о [нлат. интро-, лат.

vertere

introvertere,

в.

окр етати] који пати од ин-

[8.

интросп ек­

ција] псих. усмереност на интроспекцију као је­ д ини ил и главни метод психологије .

531

интрузиван

инфанти лан

интрузиван , -вна , -в но [лат.

intrusivus, 8. ин ­

трузија]

1.

тљи в .

геол . који се у течном стаљу утиснуо у

2.

који се увлачи, који ј е уљез, наме­

шупљи н е и пукотине стеља (након ерупције вулкана).

банути, упаст и] наметаље, у пад.

intrusio

од

intrudere

1. бесправно улажеље у зваље, 2. геол . увлачеље, улажеље рас­

топље н е вулканске лаве у пукотине земље .

интубација, -е ж [н лат.

intubatio,

8 . ин - 2 , лат.

цев] мед. у вла ч е љ е одговарајуће це ви у

неки орган рад и ле ч еља и л и анестезије (најче­

щће у душник да би се спреч ило гуш еље). интубирати, интубйрам, ју

[8. интуба ција]

3. л.

ми . интубира­

мед. (из) вршити интубацију .

интуитиван, - вна, - вн о [срлат.

intuitivus] ко­

ји се однос и на интуицију; који се ослаља на

.. интуицију. 8.

интуиционitзам .

интуиција, -е ж [лат. iпtuitiо према iпtuегi гледати унутра]

1.

способност непо ::ред но г

опажаља, схватаља, непосредне спознаје, без

помоћи и скуства и рационалног за кључиваља. пр едосе ћај , слутља.

интуиционitзам, -з м а м [ фр .

'intuitionnisme,

8 . интуиција] филоз. теорија која инту ицију узи­

ма као најважн ији извор сазнаља, која ј е прет­ поставља св им д ругим спознајним функција­

интуиционист(а), -е м

[8.

интуиција] при­

сталица интуиционизма , интуитивизма.

ИllТумесценција, -е ж [нлат.

intumescentia од лат. intumescere отећи , н аб ре кнути] 1. мед . оток, отекли на, задебљаље тк ива или органа . 2. бот. отекли на, накупина во де н а листу, грани, кори

или ко ре н у б иљке.

ин ултима линеа

талас]

unda

8.

јп

1.

u1tima

liпеа .

inundatio,

8. ин - 2 , лат.

плавље љ е, поплава , поводаљ.

2.

плавно подручје водотока , обухвата појас из­ међу р е ч но г корита и линије вишег терена и ли насипа .

инундационй, -а, - о

[8.

инун да ција] који се

односи на инундацију ; п лав ни, поп лављен.

инфалибилан, л на , -л но [срлат. ин - 2 , лат.

fallere

infallibilis,

8.

варати се] непогрешив, сигу­

ран , поузда н .

инфалибилitзам, -з ма м

[8.

инф алибилан]

ЦрК8. догма о непогре шивости пап е, усвојена

18.70.

године на Ватиканском кон цилу Като ­

ннћар, -ара м [тур .

Иllфалибitлист(а), -е ' м

[8.

инф алибилан]

присталица инфалибили з ма.

инфалибилitтёт = инфалибилност (8.) инфалибилност, -ости ж = инфалиби лitтёт,

-ета м [срлат.

infallibilitas] 1. непогреш ивост, 2. 8 . инфалибилit зам .

си­

гурност, поузданост.

itнфаман, -м на , - мно [лат.

infamis]

који је на

злу гласу, по дао, н е ча ста н , с раман .

инфамија и itнфамија, -е ж [лат.

infamia]

мот а .

itlfфаlfТ, - а м, ген . МН . инфаната (ж . itнфант­ киња) [шп . ски

inkar од ар. iпkаг] П оКр . 1. 2. лага ље, лаж .

инћарити, инћарйм II еС8 РШ . [8. инћар] покр. порицат и , одрицати, одб ијати.

2. лагати. ннћун, -у н а м [ 8ен ец . јпсјио , итал. acciuga] ма­ ла риба слич на сардели , бргљун , Engrau/is еn­ crasicholus, обично се једе усоље на .

ил и

infante

од лат.

португал ск и

infans

дете]

1.

шпан ­

престоло н аследник .

2.

краљевић , принц .

инфаllтерија , -е ж [фр. iпfа пtегi е од лат. јп­

fans

порицаље, одрицаљ е, одбијаље .

532

биљака главочика .

ни с ко ст, подлост, бесрамност, н е ч асност, сра­

ма; инту и т иви за м .

1.

хем . угље­

л ичке цркве .

интуитивitзам

2. осећај,

inul(a), 8 . - ин]

инундација, -е ж [лат.

itнтрузија, -е ж [срлат.

tubus

инулин, - ина м [лат.

ни хидрат сличан скробу, налази се у корељу

де чак , војник , п е ш ад инац] 80ј . пешад ија .

+

инфаllТеријскЙ . инфаlfтерист(а ), -е м [ В . инф антерија] 80ј . војник који служи у инфантерији , пеш ак, пе­ шадинац .

инфантйлан, -лна , -л но [л ат.

infanti1is пр ема

iпfапs дете ] детиљаст, н едоз рео , умно нер азви­ јен , заостао, малоуман .

инфантилitзам

инфилтрација

инфант илitзам, -зма м [В. инфантилан]

1.

инфериоран, -рна, -рно [лат.

inferior нижи ]

застој у тел есном и ду шевном развоју, заоста­

нижи , мање вреда н , потчињен, подређен , сла­

лост на развојном нивоу детета.

бији; супр . супериоран (В . ).

недора­

2.

инфериорност, -ости ж [нлат.

слост, недозрелост, наивност.

инфант илност, -ости

ж [В .

инфантилан]

особина онога који је инфантилан или онога

потчињеност,

што је инфантил но.

ност (В.).

инфантitцйд, -ида м = инфантitцйдијум и инфантitцйдйј, -а м [лат. дете, В . -цид]

infanticidium од infans

1. убиство детета или деце које из­

врши један од родитеља (чедоморство у ширем смислу).

2.

уопште убиство деце.

itнфаркт, -а м [нлат . од

infarcire

infarctus

од лат.

infartus 1. ограниче­

на замрлост н еког дела ткива до које долази услед заче пљења крвних судова .

љење срчаног мишића (срчани

2. тешко обо­ -, - миокарда)

услед застоја крвотока у једној грани коронар­

них артерија .

инфаркта ш, -аша м [В . инфаркт] жарг. онај инфатига бйлан, -лна, -лно [лат. В . ин- 1 ,

fatigare

заморити , и зму чити] необ .

itнфект, -а м, ген . мн . инфеката [лат .

inficere

супр.

подземни]

супериор­

infemalis од

паклени, ђаволски ;

про­

клет, страшан, ужасан .

инферно, -а м [итал . свет, пакао .

infemo од лат. infemus] 2. фиг. оно што личи на

пакао , тешко стање, патња .

инфертiiлан, -лна, -лно [нл ат.

н е­

infertilis]

плодан, неродан .

инфертилност, -ости ж [В . инфертилан] не­ плодност, неродност.

инфестација, -ё ж [лат.

infestatio]

нап ад ште­

инфеудација, -ё ж [срлат.

infeudatio,

В . ин- 2 ,

феуд] ист. додељивање феуда, лена; успоста­

infatigabi-

неумо р ан.

од

В.

точина , паразита и сл.; пустошење; пош аст.

који је преживео инфаркт.

1is,

подређеност ;

инфернiiлан, -лн а, -лно [срлат.

infemus

1. подземни

испунити, н аб ити] мед .

inferioritas,

инфериоран] нижи положај , мања вредно ст,

вљање вазалског односа .

инфибулација, -ё ж [лат. iпfiЬulаtiо од

bulare,

према

fibula

infi-

копча] етнол . обичај код не­

infectum

ких примитивних племена да се за шивај у спо­

заразити] мед . оно што узрокује ин ­

љашњи делови полних органа како би се спре­

ф екц ију ; инфицирана, за разна материја .

инфект iiван, - вна, - вно [нлат.

infectivus,

чило полно општење .

В.

инфект] мед. зараза н, кужан, загађен , који и за­ зива инфекцију.

infigere

утакну­

ја чини део основе (нпр. -ов- у градови).

инфектол ог, - а м , мн . инфектолози [В . ин­ фектива н , -лог] мед. лекар специјалиста за ин­ фектологију.

инфitлтрат, - ата м [8 . ин- 2 , филтрат] мед . продирање у ткиво и гомилање у њему мате ри­

ја које му нису својствене, као што су прои зво­

инфектологија, -ё ж [В . инфективан , -лог и­ ја] мед. грана мед ицине која проучава узроке, симптоме и методе лечења заразних болести .

инфекција, -ё ж [лат.

itнфикс, -а м [л ат. iпfiхus од

ти, забити] грам . уметак, уметнута морфема к о­

infectio]

мед. продира­

ди запаљења , гној и др.

инфилтрација, -ё ж [нлат.

infiltratio] 1. ули­

вање; цеђење, процеђивање; продирање, про­

бијање (течности).

2.

мед. гомилање страни х

ње и размножавање заразних клица које изази­

материја у појединим ткивима (нпр . пл у ћа , ј е­

вају обоље ње појединих органа или целог ор­

тре, бубрега); продирање гној а, туморских ће ­

ганизма; зараза , окужење .

лија у ткива.

•

инфекцијскЙ .

3.

убац ивање (осматра ча , шпиј у­

инфере нција, -ё ж [срла~. inferentia према

на) на непријатељску територију ; увлачењ е у

лат. iпfепе изводити] извођење з акључака , за­

противничке редове да би се постигли одређ е­

кључивање.

ни циљеви .

533

ннфнлтриратн

ннфлуиратн

ннфнлтриратн, инфилтрирам , 3. л . м н. ин­

Нllфлацнја, -ё ж [енгл. inflation од лат. inflatio

филтри рају св р ш. И несврш. [В . ин - 2 , филтрирати]

над имање]

1. уливати

количинама кој е надмашују кол ичин е роба и

се, увлач и т и се, улазит и у што , про­

дирати , пробијати .

2.

ннфнлтрнратн (се) уву­

1.

екон . пуштање у оптицај новца у

услуга , шт о довод и до пада вредности новца и

ћи се , у влла чити се на непријатељску тери то­

до раста цена ; супр . дефЈlација (В . ) .

рију; убацити с вој е људе у редове против ника .

те рано повећање кол ичине ч ега н а уштрб вред­

ин фннитан, -тна, -тно [лат. infinitus] 1. бес­ крајан, беско начан .

2.

гра м . (о глаголс ком обли ­

ку) неодређе н , који важи за сва три лица ј ед ни ­

ннфинитезимал, -ма м = ннфнннтезнма­ ла, -ё ж [В . инфинитезималан] мат. бесконач но

ннфлаЦНОlIист(а), -ё м [В . инфлација] еко ... у количинама које нису покриве н е робом и услугама.

инфлекснбйлаll, -л на , -лно [лат. inflexibi1is,

мала величи н а.

ин фнннтезнмал ан , -л на , -лно [нлат. infinite-

simalis, према infinitesimus бес конач а н по р еду од лат. infinitus бесконачан] мат. који се односи на инфин итезимале ; бескрајно мали . .. ннфн­ ннтез нмалнн рачун мат. рач у н бесконачно ма­ лих величина, зајед нички назив за дифере нци­

јални и инте грални рачу н .

В . ин- 1 , флексибилаll] н есав итљив,

неодређе ни (начин)] гра м. неодређе ни глагол­ ски обли к (нп р . ходаши, јесши, доћи и др.) .

•

ИНфИЈlНтЙван .

крут,

1. који се не да мењати ,

неумољив ,

2.

конјугацију .

IIlIфлексија, -ё ж [нат .

infl exis, флексија] 1. 2. мењање гласа

промена правца , скретање.

3. фон .

про ме на вокала , об . под утица­

јем сусед ног во кал а (ас имилација , преглас) .

грам . заст. В. флексија .

4.

5. мат. својство криве да у

н екој та чки прелази с једне стране тангенте на д ру гу.

Юlфнрмiпёт, -ета м [нем . Infirmitat од лат. јп­ слабост, немоћ , нејакост.

немање чврсте воље ,

2.

фиг.

1l0ПУСТЉИВОСТ , беспо ­

моћност.

IIнф ицирати, инфицирам, окужити, з агадити .

НllфJlоресцеllцнја, -ё ж [ .. лат. infl orescentia, према лат.

inflorescere

цветати] бот.

1.

скуп цве­

това у облику грозда или метлице, цваст.

2.

цветање .

рају сврш . И lIесврш . [лат.

3. л . м ... инфици ­ inficere] 1. мед. зар азити,

2. ф и г.

и заз вати лоше стање,

затроват и , покварити односе међу људ им а.

ин флагрантн [lIат. јп

flagranti] у чину, на

делу (ух ватити, затећи) .

в. инфламација] мед. који. се односи на

инфламацију, запаљење.

Нllфл амацнја, -ё ж [лат.

НllфЈlуентаll , -т н а, -тно [В . инфлуенција] ко ­ ји има утицаја, ути цајан .

Нllфлуенца, - ё ж [итал.

influellza од 1131'. influ-

е ге ут ицати, продирати] мед. акутна зар азна бо­ лест праћена 1l0виш е ном температуром и кло­ нулошћу , грип .

ин фламатiiран , - рна, -рно [нлат. inflamma-

ННфJlуенцнја, -ё ж [В . инфлуенца] утицај , УIlJlИВ, деJlовање .

..

електрнчна

-

физ . појава

еJlе ктрицитета на телу које се наШ JlО у елек­

inflammatio] мед.

упала, за паљење .

ИН фЈlатiiран, - рна , -рно [В . инфлација] који

тричном пољу; магнст.на (магнетска )

-

физ.

магнетизовање гвожђа у магнетном пољу.

Нllфлуиратн , инфлуирам ,

је део или последица инфлације ; који делује та­

рајУ с врш. и несврш . [лат.

ко да изазива инфл ацију .

ти уплив, дело в ати .

534

тврдоглав.

грам . неllроменљив , који н ема деклинацију одн .

или тона.

ин фнннтйв, -3 м [лат. (modus) infinitivus

torius,

н ости, важности и др . • Нllфлацйјскй и ин­ флацнiiнЙ.

при стал ица политик е п у штања у оптицај новца

не и множ и не.

firmitas] 1. мед.

2. фиг. пре­

3.

influere]

л. мн . ИНфJlУИ­

утицати , врши ­

инфлу кс

инфузија

ин флу кс, - а м = инфлуксија, -ё ж [лат.

xus]

influ-

ин формативан, - вна, с вно [нлат. iпfoпnаti­

vus]

саветодавни орган комунистичких партија С о­ вјетског Савеза и седам других земаља основ а н

yrицај, уплив , деловање .

кој и садржи обавештења, податке, инфор ­

мације; оба вештајан , богат подацима , поучан .

ин формативност, -ости ж [В . информати­ ван] својств о онога што је информативно .

ин форматизација, -ё ж [В . информатика] увођење и ширење рачун ара , с хардверском и програмск ом опремом; прел азак на електрон ­

1947. да би

координирао рад и пропагандну де­

латност чланица; годину дана касније Југосл а­ вија напушта овај орган због Стаљинове ка м­

пање којаје нашла израз у документу "Рез олу­

ција о стању у КПЈ " познатом као Резолуција Информбироа ; ослабљен Стаљиновом смрћу

1953, угашен је 1956. год ине ; уп . КОминформ . информбировац, -вца м , '·ен . мн . информб и­

ско прику пља њ е, похрањивање и обраду бит­

роваца [В . Информбиро] пристал ица полит и ке

них података и информација .

Информбироа

и нформатизовати, -зујём = информатизи­

р ати, информатизирам,

3. л .

MII.

информатизи­

1948.

год ин е, ибеовац .

информбировски инфра- преф . [л ат. iпfrа] префикс у сложе ни ­

рају СВРШ. И lIес врш . [В . информатика] уводити

цама ,

информатизацију , ширити Достигнућа инфор­

оз н а чав а ос новна

матике.

С ШрукШура).

значи:

под ,

испод,

реч

ниже од

онога

(инфрацрвен,

ш то

инфра­

ин форматика, - ё ж , дат. И Н О К . информатици

инфразвук, -а м , мн . инфразвукови [В . инфра-,

[енЈ'Л. iпfo пn аti сs, В . инфо,Рмација] наука о ком ­

з вук] физ. механичко треllерење чврстих , течни х

пјyrерској об рад и подата ка ; техника компју­

и гасовитих тела чија је брзина трептаја толико

терске обраде .

мала да га човеково ухо не може осетити.

ин форматичар , -а м [В . информатика] онај који се бави и нформатиком .

ин форматички, -а , -о [В. информатика] који се односи на информатику и информатичаре.

ин форматор, -а м [нлат. iпfoпnаtог, в . инфор­ мисати]

1. онај

ји обавешта ва .

који даје информације , онај ко­

2.

инфракција, -ё ж [л ат. ломити]

тематска п убликација (лист,

нуће .

1.

infractio

од

infringere

м ед. непотпун прелом кости , н а п ук­

2. прав .

повреда закона, преступ, Гlрекрш ај.

инфраструктура, -ё ж [н е м . Infrastгuktur, в. инфра-, структура]

2. скуп

1. темељ ,

основа, подло га .

уређаја и објеката неопходних за фун к­

ционисање државе и њене привреде (саобр а­

подл истак, брошура , књига) која даје преглед

ћајна мрежа , водовод, електрод истрибуциј а и

важних и нови х података за одређену делат­

сл . ) .

ност .

и нформација, -ё ж [лат. iпfoпnаtiо од јпfoг­ таге обл ико ват и]

•

ИllфрастрУктУРНИ .

ннфрацрвен, - а , - о [В . инфра -, црвен]

...

ин­

фрацрвени зраци физ . електромагнетски зра­

1. обавештење, податак , са­ 2. рач . елементзнања, пода ­

јом) од видљивог дела спектра (преносе топл о­

так који се мож е пренети и обрадити у компју­

ту , продиру кро з маглу, омогућуј у ноћно фото­

терском с и сте му. ~ теорија

графисање) .

општење, и звештај .

-

наука која се на

математичкој бази бави појавама везаним за преношење информација .

ци с већом таласном дужином (м а њом енерги ­

инфузија, -ё ж [МТ. мед. убризгавање,

infusio

убризгавање]

1.

укапава ње већ е количи не

ин формацијски, -а, -о = информациони,

те'lНОСТИ (физиолошког раствора и сл . ) у крвн е

-а, -о [В . и нформација] који се односи на инфор­

судове , под кожу или У црева , об . ради надок­

мације ; кој и служи информисању .

нађивања изгубљене крви .

И нформбиро, -оа м [СКР . од Информациони биро кому ни стичких и радничких партија] и ст.

2.

фи,'. новчана п о­

моћ, кредит за оживљавање нечије делатности или прои з вод њ е .

535

инциденција

инфузорија

инфузорија, -е ж [нлат. кроскопски

infusoria] зоол . ми­

ситан једноћелијски

организам ,

ставља, задржава .

ж иви у води , трепетљикаш, наливњак .

инфузум, -а м [лат.

ннхибиторан, -рна, -рно [нл ат. inhibitorius, в. инхибиција] којн спречава, забр а њује, зау­

infusum од infundere уни­

инхибиција, -е ж [лат.

inhibitio] 1. спречава­ 2.

вати] ф арм . течност добијена преливањем исит­

ње, з аустављање, забрана ; сметња , за прека .

ње н е биљке врелом водом; лековити чај .

физиол . задржавање неке органске радње, функ­

ннфула, -е ж [лат.

infula] 1. ист. вунени повез

око чел а који су носили староримски свеште­ ниц и и с вештенице (весталке), као знак непо­ вредивости.

2. трака

која се с краљевске круне

ил и би с ку пске митре спушта на леђа .

3.

би­

инфулИрати,инфу л ирам , 3 .л. мн . инфуни­

infulare,

в . инфула]

унап ред ити кога у бискуп с ки чин , дати му би­

инхitЛатор, -а м [н лат.

inhalator, в . инхалаци­

псих . свесни или подсвесни ф актор који

стида , нелагодности и сл.

4. прав.

инхашiција, -е ж [л ат.

inhalatio удисање] мед.

уд исање паре или гасова који се развијају из теч ност и , рад и л еч е ња и л и (нпр . код астмати­ чара) л акш ег дисања .

инхалИрати,инхалирам,3.л . мн . инхалира­ ју сврш . И нес врш . [лат.

inhalare]

мед. удахнути,

инхерентан, -тна , -тно [л ат.

inhaerens] не­

уд и саТ И ,у в н ачи т и .

разд војан , својствен , битан .

инхеренција, -е ж [срлат.

inhaerentia]

н ераз­

двој н а , б и тн а припад ност чему , нераздвојност, сушт инск а вез а .

четни , уводни .

•

inchoativus] по­

инхоативни глагол грам . гла­

гол који показује почетак радње.

нн хонорем в . јп

honorem.

н е човечан , нељуд ски, нехуман.

укопава­

inhumati o]

ње, укоп , сахрањивање , сахрана .

инцесија, -е ж [в . ин(флација) , (ре)цесија] екон . раст цена у усл овима незапослености (уз и стовремено присуство и рецесије и и нфнације) .

Иlщест, -а м , ген. мн . инцеста [лат. бн уд ност, в . ин - l , л ат.

castus

incestus

чист] п онни однос

из међу крвних срод ника , роДоскврн уће .

инцестнй в . НнцестуОзан . ннцестуозан, -з на, -з но [л ат.

incestuosus] ко­

ји има карактер инцеста , роДоскврн и .

инцидент, - а м, ген . мн . инциде н ата [срлат. јп­

cidens од л ат . incidere

упа сти , догод и ти се] нео­

чекиван догађај , непријатан слу чај , и згред, ма­

инхерирати, ин хi: рирам ,

3. п. м н . инхерира­ inhaerere] 1. фИЈlОЗ. неод војиво ч е му , з ависити . 2. о стајати при че­

ЈУ несв р ш . [лат.

му , и страја вати , држат и се чега.

инхибиратн, ин х ибирам ,

3. п. мн . ин х ибира­ inhibere] спречити , спре­

чават и , забранити , забрањивати , з аустављ ат и , зад р жа в ат и .

инхибйтор, - а м [в . инхибирати] оно што

њи сукоб .

инцидентан, -тна , -тно [в . инци де н т] који се од носи н а инцидент, који представља инци ­ дент, непријатан ; који је праћен , и спуњен су­ кобима .

Иlщиденција, - е ж [нл ат .

incidere, в .

ин - 2 ,

cadere

са , об . у оптици ; упад ,

incidenti a према лат. 1. шир ење тала­ уп адање . • угао ин ц и ­

падати]

ден ције угао између неког зрака и н ормале на

успо рав а ил и сасвим з ауставља одређену реак­

1l0ВрШИНУ на коју пада з рачење .

цију ил и процес ; кочница .

љивање порез а на другу особу .

536

з абран а вишег

суда да се обустави поступак у ниже м суду.

инхумација, -е ж [нлат.

ја] мед. апарат за ин х алацију (в . ) .

ју св р ш . и н ес врш . [лат.

3.

инхуман , -а , -о [в . ин- l , хуман] безобзиран,

ску пску част .

пр ип адат и

њом.

ограничава ини сузбија неку делатн ост; осећај

ннхоатйван, -вна , -вно [лат.

скуп ска капа, митра (код католика) .

р ају с врш . И несврш . [н лат.

ције вољном или невољном физиолошком рад­

2. екон.

прева­

инцнзйв

ирабити

инцнзйв, -ива м [8 . инцизиван] анат. зуб се­ инцизйван, -вна , - вно [ерлат . лат.

нон, ионизација, ионизацiiјскii, иони зо­ вати в . јан , јонизација , јонизацијскй , јОНИЗО­

кутић .

incidere

засећи]

према

inclSlVUs

који засеца , нагриза.

1.

2.

у резати]

1. з асецање,

incisio,

према

расецање,

incidere секција. 2. ре­ усек, урез .

incisum] 1.

2.

који садржи велику количину јона и слободни х

инцинератор , -а м [В. инцинерација] техн. пећ за с паљивање отпадака, нарочито орган­

грч .

ph6resis

ноше­

нонскй, -а, -о [ в . и он ] физ . који се односи н а ионе (јоне); 8 . јански2.

ипекакуiша , -е ж [порт.

с к их и м едицинских.

инцинерац ија, -е ж [ерлат.

incineratio,

8.

дијанског (тупи)

ipecacuanha од ин ­ ipekaaguene] бот . биљка вла­ шума , Серhаё!is ipecacuanha,

cinis пепео] 1. претварање у пепео спа­ љивањем . 2. антроп . погребни обичај спаљива­

жних б разипских

ња покој ника, кремација.

ње и искашљавање .

и н - 2 , лат.

incipit

(овде) почиње од

ј п сјре ге почињати] филол . почетна реч у сред­ њовеков ним

[8. ион ,

ње] мед. уно ш ење лекова у облику јо н а кроз ко­ жу И слузокожу, помоћу електри чне струје .

грам . уметн ут а реченица , парентеза.

н нципит, - а м [лат.

[8. јон ,

електрона .

ионофореза , -е ж

збарење; рез барија .

инцизум, -а м [л ат.

ионосфера, -е ж = јоносфера, -е ж

сфе ра] метеор . го рњи слој Земљине атмосфер е,

ф и г. зај едљ ив , оштар , једак .

инцнзија, - е ж [лат.

вати .

латинским

рукописима;

почетак

чији се корен користи као с р едство за п овраћ а­

ипекли прид . индекл . [ryp .

од

ipek

иперiiт, -ита м [фр . ском месту Ипру

текста.

ipekli

сви ­

ла] свилени .

yperite, према (Ypres), где је , 1917.

бел гиј ­ год ин е,

инцитанц ије, инципiнција ж, мн . [л ат. јпсј­

први пут употребљен] х ем . бојни отров пл ика­

инци тација] мед. средства за побуђива ­

вац , уљаста течност специфИЧНО I' мириса н а

tantia,

8.

ње , средства која доводе до повећања свежине

слачицу ; изазива пликове на кожи , озл еђуј е

и акти вности .

очи и д исајне органе .

и нцитација, -е ж [лат.

incitatio,

према

incita-

ге по кре н ут и, побудити] наговарање, навође­ ње, подбада ње , подстицање , хушкање .

54

inch од лат. Британији (2,

ст); п ала ц , цол.

нно е прид . инде кл . [ry p. јпсе]

2.

1.

лак , танак;

ист. 80ј . У Османлиј ­

ском царств у , назив з а лако наоружане једини­ це и родо в е војске. 8.

ipse

сам ,

8.

латералан] који је на истој страни , нпр . тел а.

ИПСИЛОН , -а м [грч . у

psi16n

обично "у" ]

1.

обележава з н аком у .

2.

мат. назив за непознату

величину , об. за другу непознату у једначини .

ипсофОН, -она м [лат.

ipse сам, в .

-фон] уређ ај

који на траци аутоматски бележ и телефон с к а

ннuйл .

саопштења и касније може да их р епродукуј е .

ннuйл, - ила м [ryp . јп с ј1 од ар .

euange1ion] 1. јеванђеље . 2.

ing'i1

од грч .

света књига.

ннuйр, - ира м [ry p. јпсјг од пере .

eng'ir]

иптид аија IlР ИД . Иlщекл . [ryp . iptidai од ар . јЫј ­

da'iyy] бот .

покр . примитиван , основ ни , почетни .

..

мектеб-ипти да ија трогодишња муслиманска верска шкопа.

смоква .

нншалах узв . "нде кл . [ryp . iщаllаh од ар . 1П­

sa' llah]

себичност, са­

двадесето слово грчког алфабета, у л атиници се

прози р а н (о т канини).

инuнјел, - а м

ipse сам]

ипсилатералан, -лна , -лно [л ат.

и нч , -а м , м .. . инчи ге н . инча [енгл. uпс ј а у нца] мера за дужину у В .

ипсн зам, -зма м [л ат. мољубље; егоизам .

а ко бо г да! д а бог да' над ајмо се!

ирабити, и р абим I.ееврш . [ryp. ј'гаЬ од ар . ј ' гаЬ] покр . тумачити , објашњавати .

537

нрепараби ла н

ирад

ирад, ирада м [тур .

irad од ар . irad]

ПОКр .

покретна имовина која доноси приход.

1.

2.

не­

при­

irade од ар. irada]

ист.

1. у

не­

када шњој Турској, султанов указ, царска на­

редба .

2. службени

доп ис , спис, писмени акт.

irradiatio] 1. зрачење , з ракасто ширење. 2.

мед . ширење бола у околину оболелог органа

(нп р . у леву руку код ангине пекторис).

3.

мед .

случај но или намерно излагање неког органа , дела органа или организма електромагнетним

таласима или елементарним честицама .

4.

физ .

појава да светао предмет на тамној подлози из­ гледа већи него што з аиста јесте .

ирадирати, ир!щирам , сврш. и несвр ш . [нат.

3. 11. мн . ирадирају irradiare] зракасто се шири­

ти, зрачити , исијавати, обасјавати .

нраЦИОllалан, -лна , -л но [ннат . irrаtiопаlis , 1

ин- , рационалан]

1. фИЛОЗ.

логичкој за конитости , који се логи чки не може

објас нити ни изразити; нелогичан.

2.

нер азу­

ман, неразборит, глуп . А ирационални броје­

ви мат. бројеви који се не могу представити као колич ник д ва цела броја .

ирационализам, -зма м [В . ирационалан]

1.

фИНОЗ. правац у идеал истичкој филозофији пре ­ ма које м суштина света није рационална и не

2. ирационално

која

изражава

неостварљиву

претпоставку

lis, в .

ин - 1 , нат.

reverti

по­

само у једном смеру , једносмеран , непреобра­

тљив; који се не може вратити на раниј е стање.

нрегуларан, -рн а, -рно [срлат.

гуларан.

иредента, -ё ж [итал . (Италија)]

1.

irredenta 2.

в . иредентИзам .

неослобођена (збирно) при­

сталице иредентизма .

иредентизам, -зма м [В. иреден та, -изам]

1.

ист. н ационалистички покрет у Италији крај ем

гюји италијанском краљевству све суседне кра­

јеве у којима су живели Италијани (Истру , Трст и др.).

2. политички

програм који изража­

ва тежњу да се национална мањина и крајеви које она насељава у др угој земљи при поје ма­ т ици ; иредента.

иредентист(а), -ё м [итал .

irredentista]

при ­

сталица иредентизма .

иредентистички, -а, -о [ В. иреде нтизам] ко­ ји се односи на иредентисте и на иредентизам .

irrelevans,

В.

1.

ин- 1 , релевантан] који није релевантан , који не­

онај који се не

ма утицаја или значаја; нез натан , споредан , не­

ираЦИОllалист(а), -ё м [В . ирационалан]

2.

в.

irregularis,

ин- 1 , регуларан] нередован , неправил ан , нере­

ирелевантан, -тна, -т но [нат.

нашање.

пр и стал ица ирационализма.

irreversibi-

враћати се] који се одвија

ХIХ и почетком ХХ века који је тежио да при­ 8.

који се не з аснива на

може се раз умом схватити.

који не

(нпр . Да сам се родио годину дана касније .. .).

нреверзибилан, -лна , -лно [нл ат.

ирадијација, -ё ж [нат. обасја вање, исијавање ,

irrealis]

иреална погодбена реченица грам . р еченица

ход од непок рет не имовине .

ирада, -ё ж [тур.

нреалан, -л на , -лно [срлат.

постоји у стварности , нестваран, н ереалан . А

пона ш а рационално , који не следи логику здра­

важан , безначајан .

ирелевантност, -ости ж [В .

вог р азу ма .

ирационалност, -ости ж [В . ирационалан] свој ств о онога што је ирационално .

нрвас, -а м [рус. ирвас од монг .

irbis

ир елевантан]

особина онога што је ирелевантно , н еважност ,

безначајност .

снежни

IlреЈlИгиозан, -з на , -з но [лат.

irreligiosus,

в.

лео пард] зоон. северни јелен, становник арк­

ин - 1 , религиоза н] који ниј е побожан , који нема

тичке области,

вере , без божан , безверан .

Rangifer larandus.

иргат, иргет в .

apl"aT2.

нреГlараБИJlан, -лна, -Л НО [н ат.

иргатовати в . аргатовати. иреал, - ала м [срлат.

irrealis

нестваран] l-рам.

нач ин којим се изражава нестварност .

538

irreparabilis,

8 . ин- 1 , ге рага ге поправити , надокнади ти] непо­

прављив,

изгубљен .

ненадокнадив ,

неповратан,

трајно

иригiiтор

ирониј а

иригiiтор, -а м [пат . посуда са гу меном

в . иригација]

irrigator,

цеви за испирање у н ут р а­

иритабйлан, -лна, -лно [лат.

2.

шњ их органа тела.

иригато ран, -рна, -рно [нпат.

irrigatorius]

који служ и за наводњавање, за заливање.

иригација, -ё ж [пат. испирати, квасит и]

1.

irri gati o

према

раздр ажљив, скrюн нервирању.

иритабилитёт, -ета -ост и ж [лат.

irrigare

агр. н аводњавање, зали­

irritabilis] I .KO-

ји се може надражити, подложан надражајим а.

м

=

иритаБИЈ1НОСТ,

В . иритабилан] спосо б­

irritabi litas,

ност живих организама да реагују н а спољне надражаје .

вање, натапање зе мљи шта ради веће плодно­

иритабилност = иритабилитёт (В.)

сти .

ирltтаliС, -а м В . иританти .

2. мед. испирање телесних шупљина и ра­ на. 3. мед. снабде вање артеријском крвљу одре­ ђеног ПОДРУ4ја тела . • иригацйјскй и ирига­ ционй .

irritans

од

irritare

који иритира , изазива непријат­

ност.

иригогра фија, - ё ж [В . иригација, -графија] мед . рендгенско ~имање дебелог црева после уливања контрастне масе .

мед. рендгенски преглед дебелог црева после уливања контраст не масе .

iridescens, према

дуга] метеор. светлосна појава међусобног

преливања разЛИ4ИТИХ боја (као код дуге).

Itрltтација, -ё ж [лат.

irritatio] 1. дражење , 2. мед . на­

надраживање ; раздраженост , гнев.

љењем и црвенилом .

иритирати, иритйрам ,

3. Л. MII . иритирају irritare Ј 1. надраживати, раз­ распаљивати , узбуђивати . 2. н ер­

С8РШ. И несврш . [нат.

ирйдијум, -а и ирйдйј, -ија м [нпат. хем . елеме нт , симбол Iг, атомски број

iridium] 77; тврд,

среб рн асто бео племенит метал сродан плати­ ни, кори сти се за израду платинског гюсуђа , вр­

хова наливпера и разЛИ4ИТО!' прибора.

iris]

мед . с редства за надраживање .

др ажај на ткиву или кож и , оБИ4НО праћен запа­

ИРltдесцен ција, -ё ж [п ат.

ирltДО- [грч .

ирltтанти, иритiшата и Itританти, иритана­ та м, МН. = иританције, иритiшцйја ж , МН. [ лат. јг­

ritantia]

иригоско пија, -ё ж [В . иригација, -скопија]

iris

Itрltтантан , -тна, -тно [лат . ирит ирати]

дражи вати ,

вирати , сметати, љутити.

иритис , -а м

[8. ирис,

-итис] упала дужице,

и ри са.

ирмологија, - ё ж [грч .

као први део сложенице

означава везу са ирисом , дужи ц ом у оку .

гија]

1. богослужбена

ирмоси , зби рк а ирм оса.

иридоплегија , - ё ж [нпат.

iridoplegia, в . ири­ до-, грч. plege удар] мед. одузетост мишића у ду­

МОСИ.

3.

eirrn6s ирмос, В . -ло­

књига у којој су сабрани

2.

црквене песме, ир­

познавање ирмоса , певање ирмоса .

Ilрмос , -а м [гр., .

eirrn6s]

ЦРКВ .

1.

почетн а

жици ока (зе ница престаје да реагује н а све­

строфа православне црквене песме .

тлост) .

према 4ијој се мелодији певају остале песм е .

иридоЦltклит ис, -а м [илат. иридо-, грч .

kYklos

iridocyclitis,

8.

круг, В. -итис] мед . упала ду­

жице и мишића сочива.

ирокёскй, -а, -о [фр .

2.

песма

Iroqtlois] који се односи

на Ирокезе, групу индијанских племена која су живела на северу САД и у Канади. А ирокеска

иризац ија, -ё ж [В . ирис] појава дугиних бо ­

фризура шиш ање тако да се остави коса у об­

ја насталих дејством светлости која се одбила с

лику стазе од чела преко темена, а бо чн е (,'Тране

површине та нког слоја нанетог на неку гювр ­

се об риј у .

ирОliија и иронија , -ё ж [грч . еi гопеа и смева­

шину .

"рис, - а м [грч.

iris

дуга]

1. бот.

перуника.

2.

ње]

прикривено исмевање засновано на су­

ан ат. дуж ица , шареница у оку. А ирис-штампа

протности између онога што се говори и онога

типогр. истовреме но штампање више боја .

што се заправо мисли; изругивање, Ilодсме х.

539

иронисат и

искристзлисати (се)

исјан, -ана м [тур .

иронисати, -шём несврш . [нлат. ironisare, и . иронија] од носити се према некоме или нечему с и ронијом ; исмевати на фин начин , подруги­ ват и се .

eironik6s

искалкулисати, - шём СВРШ . [из- , В . калкули­ сати]

ИРОНllчан, -чна, чно [лат. ironicus од грч . подмукао, неискрен]

1.

који се (у го­

2. (о

говору , писаном тексту , ге­

израчунати, прорачунати .

онога ш то је иронично .

пеј . пона­

исканuијати, -ам [из-, В. канџијат и ] изуда­ рати канџијом , бичем ; избичевати .

искзсапити, - им с врш . [из- ,

ирони чност, -ости ж [В . ироничан] особина

2.

ном намером.

сту) који у себи садржи иронију.

ирош, -а м [мађ .

1.

шати се срачунато , смислити нешто с одређе­

в ору, писању или покретом) служи иронијом,

кој и иронише.

isyan од ар . 'syan] покр . не­

покорност, побуна, устанак.

8.

к асапити]

поубијати (сечењем , одсецањем дела тел а) .

ir6s писар] који се много до­

ирош и ти , -им несврш . [В . ирош]

1. китити ,

2.

фиг. битно изменити, преобликовати , о штетити неки текст.

те руј е , кицош , гизделин .

1.

исећи (као месар , касапин месо) , и з р ањавити ,

3.

фиг . оштро искритиков ати , изгр­

ДИТИ.

искат, -ата м [тур .

ци фрати, уређивати . 2. ирошити се понашати

iskat од ар . isqa~] врста ми ­

лостиње која се дели сиротињи за ду ш у ум рл о­

се ка о ирош , ги зд ати се , разметати се.

ирха и ирха, - ё ж [м ађ . irha кожа] уштављена

га (подушје) .

искомпл ексйран, -а , -о [В . искомп лексира­

о вчиј а кожа .

исагога, -ё ж [лат. isagoga од грч . eisagoge eisagein ув ест и] увод , увођење, приступ

ти] онај који пати од комплекса .

искомплексирати , искомплi:ксир а м ,

п р е ма

ми . искомпл ексирају С 8РШ .

у н е к у на у ку.

исагогика, - ё ж [В . исагога] вештина увође­

[8 .

3. Л.

комп лекс] жар г.

учинити да неко добије комп л екс , правити (ко­ ме) комплексе .

ња у н е ку науку , уводна наука ; нарочито , наука

која служ и као увод у проучавање Светог пи­ сма .

исагоги чкй , -а , -о [В . исагога] уводни , при­

искомплим енти рати, искомп л и мi: н ти р ам ,

3. Л .

MII .

искомплиментирају СВРШ . [ В . КОМП ЈЈ И­

ментирати] уделити , направити мн ого компл и­ мената некоме, нахвалити .

сту пни .

Ilсконст руисат и , -шём с врш .

исан не пр . В. инсан .

ти]

исиктерисати, -i:ришём С8РШ . [из- ,

8.

сик­

тер] избаци ти , грубо истерат и .

Zingiber officinale, ко ­

ристи се у медицини и као зачин ; ђумбир, ин­ гве р .

фиг. вештачки направити ; створит и лажну

исконтати, - ам С ВРШ . [в . контати] фам . рачунати , и з вест и рачун.

2. исприч ати ,

1. из­

п репри­

чати , ИСПРИГlOвед ати.

искристализирати (се) = ИСКРИ СТЗJlи сати

исихззам = исихија (В . ) ИСЈlхија , -ё ж =

[8. ко нстр уиса­

направити конструкцију , кон стр у и сати .

слику , измислити .

исиот, -а м [тур . ISlOt врућа биљка] бот. ме­ снати део тропске биљке

2.

1.

исихззам ,

(се) (и . )

[грч .

IIСКРИСТЗJlllсати (се), -ишём ( се) = искри ­

h ёsус h i а мировање , тишина] теол . верски по­

-з ма м

стализирати (се) искристал и з ирам (се), 3. л.

к рет ми ст ично - аскетског карактера у Ви занти ­

м н . искристализирају (се) С8РШ .

ји , Србији и Бугарској током средњег века ;

рати (се)]

учил и су да се ви з ија божанске светлости по­

стати јасан, добити коначан, прави л ан обл ик ,

стиже а скетским врлинама.

уобличити се , формирати се .

540

1. претворити

[8.

кр и стали з и­

се у кристал.

2.

ф l1 Г. по­

истигбал

искулашити

искулашити, искулашим С 8РШ. ти] заст.

1.

[8 .

кулаши­

прекомерно јахати или товарењем

искористити коња .

оријенталним мотивима , врста персијског те­ пиха .

прекомерно искористи­

2.

ти, истро шити СЛУI-У , жену или човека.

искундачити, -им С8Р Ш .

испендречити, -им С8 РШ . [из- , 8 . пендрек , пендречити] истуhи пендреком , измлатити .

кундак] изудара­

ИСПОЈЈитизовати, -ујём С8РШ . [из-, 8 . полити ­

ти, избити, истуhи кундаком пушке ; пребити ,

зовати] узети политику као најважније мерило ,

измлатити .

учинити нешто предметом политике, дати ч е­

искусурати, -ам С8РШ .

[8 .

[8 .

кусур] вратити ку­

му политички карактер.

Исполком, -а м [рус. Исполком скр. од Ис­

сур, нами рити , и з равнати, исплатити.

ислам, -а ма м [тур . ност Божјој вољи]

1.

покор ­

полнительный комитет] ист. И з вршни одбор

монотеистичка религија

Савета радничких , сељачких и црвеноарм еј ­

is1am

од ар.

is1am

коју је у VП веку основао пророк Мухамед у

ских делегата, у Совјетском Савезу.

Арабији, муслиманство , мухамеданска вера;

испоховати, -ујём С8РШ. [из -,

8.

поховати]

учење ислама дато је у Корану, главно свети­

испржити месо (или нешто друго) уваљано у

лиште је Мека.

брашно, јаја и хлебне мрвице .

2.

исламски свет у целини .

исламиза ција, -ё ж

[8. ислам]

преобраhање

на мусли манство, превођење у ислам , ислами ­ зирање.

мизирају С8РШ . И неС8РШ .

[8 .

3.

л . МН . исла­

ислам] учинити му­

пом усли манити,

привести

ислам у,

превести у ислам.

л. МН . испробају

испровоцирати, испровоцирам ,

провоцирају С8РШ. [из- ,

[8. ислам] онај

3.

л . МН . ис ­

провоцирати] и зазва­

ти (реакцију, често са злом намером), раздра­

који се бави

исламистико м .

испумпати, -ам С8РШ . [из -,

8.

пумпати]

пумпањем испразнити, исцрпсти , исисати.

ИСЈЈамист ика, - ё ж, дат. И лок . исламистици исламски с вет ( и сто рију , језик , КУIlТУРУ ислам­ ских народа).

1. 2.

фам . потпуно и ско ристити , и звуh и све.

ислам] наука која проучава ислам иСли)

-ист(а) суф . [лат. део

-ista од

именице значи:

гр ч . -istёs] као други

присталица

и

припадник

учења и правца у књижевности , уметности, н а­

ислах прид. индекл . [тур. is1ah од ар. i~lah] покр. добар, прави.

уци;

припадник ПОЈЈИТИЧКОГ ,

религиозног или

неко г другог покрета ; ималац какве склоности ;

ислахана, - ё ж [тур. добар, прави, перс.

8.

жити , надражити .

исламист(а), -ё м

[8.

3.

вити на пробу , искушати, окушати.

исламиз ирати, ислам изирам ,

слиманом,

испробати , испробам,

С8РШ . [из- , 8 . пробати] проверити , испитати , ста­

hane

Is1ahane,

према ар . i~lah

кућа] занатска школа .

онај који се бави одређеним спортом; музичар

који свира на одређеном ин струменту и др.

истам, -ама и нстам, -т ма м, Ј'е н . мн . истама

исмаилит и, исмаилита м, мн ., јд. исмаилит,

ген . исмаилита [према ИсмаИIlУ ибн Џаферу,

[грч .

седмом имаму] припадници исламске шиитске секте, настале у УIII веку.

испат, -ата м [тур .

покр. дока­

istemek

[ 8.

испат] rюкр . све­

дочити, доказ ивати.

нспахан, -а м [према иранском граду Испа­ хану (данас Исфахан)] руком рађен hи л им с

istek

желети, хтети] покр . воља, прохтев ,

апетит.

нстекар ПРИJl . [тур.

зивање, доказ, сведо чење .

испатити, испатим С8РШ .

В. Нстмус .

истек, -а м , МН . истеци , ген. истёка [тур. од

ispat од ар. itbiit]

isthm6s]

istikrar од ар. istikrar пон о ­

вити] 1l0КР . поново , опет, изнова .

истигбал, -ана м [тур .

istigba1

од ар.

istiqbii1

изаhи некоме у сусрет] покр . до чек , сретање, су­ срет.

54]

истилiх

исхиј iпикус

истилах, -аха м [тур. покр .

1.

полаган гово р .

2.

lst1lah од ар. ' i ~tilah]

ји у проучавању чега .

истимарити, истимарим СВРШ . [В. тимарити]

истинтiк, -ака м [тур. istintak од ар . istintaq]

istifan од нгрч . stepha-

историчност, -ости ж [В . историја] веродо­

istihare од ар . isti~ara]

стојност, аутентичност историј ских чињеница ; одређеност историјским околностима .

исусовац, -вца м , ген. мн . исусоваца [према

тражи да у сну дође вест или савет у вези с

Исусу Христу] припадник монашког редаДру­

оним што се намерава учинити .

истмус, -а м [лат. isthmus од грч . isthm6s] 1. геогр. ужи комад земље или пешчани насип који спаја острво с копном или са другим острвом,

2.

жба Исусова који је основан

за борбу

ја католичанства, језуит(а).

исфабриковати, -ујём сврш. [В . фабрикова­ ти]

историзам, -зма м [В . историја] в . историци­

153 4 .

против реформације и за обнову снаге и утица­

анат . ужи део који спаја два већа,

шира дела тела.

1.

израдити , произвести у великој количи­

ни и на индустријски начин .

2.

фиг. злонамерно

оптужити некога за нешто што ниј е учинио,

зам(I , 2).

ИСТОР~lја, -ё ж [грч. historia] 1. наука која ис­ тражује и проучава прошло ст; на ука која се ба­ ви развојем људског друштва .

ђаји, развој, прошлост. же истор ија , уџбеник .

2.

прошли дога­

3. књига у којој се изла ­ 4. догађај , прича.

историјiт, -ата м [В . исто рија] опис развоја

историјски, -а, -о [В . историја] носи на историју , на прошлост .

подметнути , измислити .

исфлекати, -ам св рш . [В . флек а] испрљати мрљама, флекама, запрљати , замрљати .

исфолирати, исфолирам ,

3. л . мн . исфолира­

ју сврш. [В . фолирати] жарг. преварити , слагати , И ЗМ ИСЛИТИ ,одглум ити.

исфорсирати, исфорсйрам , 3. л . мн . исфор ­

догађаја у х ронолошком низу .

1. који се од­ 2. значајан , по­

сирају сврш . [В. форсирати] постићи нешто на­ прежући се , с напором , на силу .

исхiл, -ала м = исхалук, -а м , мн . исхалуци

знат, чувен у историји .

историограф, -а м [В . историографија] онај који се бави историографијом, стручњак за

[тур .

ishal

од ар .

ГЮКр . пролив , дијареја.

ishal]

исхемија, -ё ж [грч . крв , од

исто риографију .

1.

лингв . реч која означава појам из про ­

историчiр, -а м [В . историја] онај који се ба­

код муслимана, молитва којом се пре спавања

превлака.

4.

ви историјом, повесни'taр.

покр . невестин венац.

истихара, -ё ж [тур.

3. обна­

шлости .

покр . саслушавање, испитивање, истрага .

истифiи, -ана м [тур .

тежња да се пренагла­

вљање историјских стилова, ликова у уметно­

сти.

очистити чешагијом (коња).

nos]

2.

шавају историјски узроци неке пој аве .

полаган рад.

ischaimos који зауставља ischein заустављати, в . -емија] мед. недо­

историографија, - ё ж [В . историја, -графија]

вољан проток крви у појединим органима због

писање историје; научно обрађивање исто­

емболије , тромбозе, грча артерија.

ријских чињеница.

2.

скуп дела написаних о

датом историјском периоду.

историографски , -а, -о [В . историографија] кој и се односи на историографију и на истори ­ ографе.

1.

проучавање

historicisme, В .

чега

претежно

са

историјске стране, дава ње много места истори-

542

кук , В . -алгија] мед . исхиј ас , кукобољ а .

исхијас в . Ишијас . исхијатикус, -а м = ишијатикус , -а м [лат.

ischiaticus

историцизам, -зма м [фр . историја]

исхиалгија, -ё ж = ишијалгија , -ё ж [грч .

ischion

према грч.

ischiatik6s, в .

исхијас] анат.

нерв који се протеже од крста преко задње стране бутине, спољне стране потколенице до п ете.

исхо бл ати

ићи

и сх облати, -ам сврш . [из-, в . хоблати] истру­ гати (др во , нпр . паркет) одговарај ућом алат­

ком или ма шином, изрендисати, угла'lати (хо­ блом) .

iterativus] који

итеративност, -ости ж [В . итеративан] грам . особина глагола да озна'lавају радњу која се

исху рија, -ё ж [грч .

ischouria према ischein

заустављати, ойгоп мокраћа] мед . немогућност

-и т [грч.

понавља , која је У'lестала .

итерација, -ё ж [лат . обнављање.

мок р ења .

-ites] суфикс са зна'lењем соли

(сул­

фuш) , минер ала (боксuш) , разних хемијских п роизвода и материјала (дunам uш, лесоnuш)

2.

iteratio] 1. понављањ е ,

мат. узастопно извођење неког

поступка тако да се при сваком извођењу при ­

мењују резултати из претходног.

и тё рбијум, -а и итёрбйј, -ија м [нлат. иm , према шведском граду Итербију

итд.

и та ат, - а м [тур .

itaat од ар . j~a'] ПОКр . покор­

ност , послу шност , приврженост .

итал ијанизам, -з ма м , ген . мн . италијаниза­ ма [према Итал ија , италијански] ЛИНГВ . ре'! или израз п р еузети из италијанског језика .

итiш ик, -а м [енгл . од лат.

итерат йван , -вна , - в но [лат.

се понавља , који се односи на понављање .

ita1icus] типогр .

ita1ic италијанска слова

коси слог , коса штампар_

,"деје п ронађен] х ем . елемент, симбол УЬ, атом ­ ски б р ој

70;

метал из групе ретких земаља (л ан ­

танида) .

итибар, - ара м [тур .

itibar од ар . i'tibar] П О Кр .

'1аст , углед , поштовање , уважавање .

и тикад, -ада м [1УР .

itikad од ар . i 'tiqad] ре)] . 1. 2. догма ; Догматика .

веровање у постојање бога.

итинераријум и итинерарйј в. итинерёр.

ска сл ова , кур з ив .

италофйл, - ила м [Итал(ија), В . -фил] онај који вол и Итал ијане и све што је италијанско .

итаЛ ОфИ Ј1Ија, - ё ж [И тал(ија), В . -филија] љубав пр ема Италијанима и свему италијан­

итинерёр, -ера м [фр . иm према

iter

и тал офоб, -6 ба м [Итал(ија), в . -фоб] онај који м рзи И талијан е и све што је италијанско .

и тал офОбија, -ё ж [И тал(ија), в . -фобија] м ржња п рема Италијанима и свему италијан­ ском .

италскй, -а , -о [лат.

ita1t1s] који се односи на

народе и јез ике на Апенинском полуострву, посебно о н е у старом веку .

и та цизам, - з ма м [нем . BOГP'lKOM изговору слова

ltazismus, према но­ 11 (ета)] лингв . ново­

гр'lки изгов ор неких старогр'lКИХ самогласни­

(1,

({I, Е, 01 , ЕI) као самогласника

и; уп . етацИзам. ите м прил . [лат.

itineraire, лат . itinerari-

пут] опис пута, план путовања ,

ма ршрута, са свим подацима потребним з а си ­ гу рн о путовање .

итираз , -аза м [тур .

ском .

ка и дифто н га

ytterbi (Ytterby),

itiraz од ар . i'tirad] ПО Кр .

критика , противљење , неслагање .

-и т ис суФ . [грч .

-itisj

м ед . као друг и део ре'lИ

зна'lИ запаљење .

и тифалик ,

-а

м,

мн .

итиф iulИЦИ

[грч .

ithyphal1ik6s, према ith ys раван, под игнут , pha116s фалус] КIbИЖ . старо гр'lКИ и латински стих у фалИ'lким обредн и м песмама .

итл ак-бујру нтија , -ё ж [тур . ње , ослобођење од ар .

it1aq,

it1ak отпушта­

в . бујрунтија] П ОКр .

Оllшта наредба, распис, циркуларно писмо.

и тм ач ,

-a'la м = икмач , -a'la м [тур . Ylгtma y]

отвор , рупица кроз коју се увлачи св итњак , учкур .

item] 1. такође , исто тако. 2.

даље, надаље.

и те рат йв, -а м [В . итеративан] грам . У'lестали глагол, глагол који озна'lава више пута пона­

вљану рад њу (куцкашu, Йре.ме шшашu).

и тријум, -а и итрйј , - ија м [нлат.

yttrium, в .

итербијум] хем . елеме н т, симбол У, атомски број

39 ;

метал из групе ретких земаља (ланта­

нида) .

ићи бр . [тур .

iki] ПОКр . број 2, два .

543

ихтиом ilНт иј а

иl1икат

иl1икат прид. иидеКJI . [тур .

iki

два ,

слој ,

kat

иl1икатица, -ё ж [В . ићикат] ГЮКр . је д воструко .

2.

1. оно

што

ихногномика, - ё ж , дат. И лок . и х н ог н омици

[грч . ichnos траг, gп6mё мишљење, сазнање] ве­

иl1индија, -ё = икиндија, -ё ж [тур .

1.

Herpestes ic-

женска долама од кадифе,

у кр а шена усуканом двоструком врпцом .

други]

х рани змијама, сродан мунгосу ,

hneumon.

р ед] ПОКр . д вострук, двогуб.

штина читања трагова.

ikindi

ихор, -а м [грч. ich6r] 1. МИТОЛ . у старогрчкој

трећа по реду муслиманска дневна

митологији , крв богова, одн. етеричн а течност

м олит ва, клања се између поднева и заласка

која тече њиховим жилама .

су нца .

њикава течност која излази и з рана ; гн ој.

2.

време кад се та молитва врши.

иl1индијаш, -аша м [тур . ј а, пере.

ikindi

a~l , В . ићин д и­

asјело] ужина која се једе око ићиндије .

иl1итуглија, -ё ж [тур .

В . ићи, туг]

iki tuglu,

1.

ист. паша садва ту га, тј . коњска реп а на барјаку.

2.

фиг. '1Овек са две жене .

ikram]

ikram

од

ПОКр . част, поштовање, почаст, леп до­

чек (за госта).

itфорац, -рца м [према екр . оп

снаге

For(ces)

IFOR од Integrati-

интеграције]

припадник

И ФОР - а , међународних мировних снага у Хр­ ватској и БиХ током деведесетих година ХХ ве к а.

2.

ifrit од ар . 'ifrit] ПОКР . 1. зао

фиг. онај којије веома љут, раср­

ђе н , бесан .

ифтар, - ара м [тур .

iftar од ар . iftar]

IЮКР . рама­

дне вни по ст .

ифтарити, ифтарим е врш . И и ееврш . [В . иф­ тар] П ОКР . омрсити се; вечерати на Рамазан .

ифтарлук, -а м , ми . ифтарлуци [тур .

iftarllk,

в. ифтар] П О КР . јело које је припремљен о и које се ј еде на ифтару .

ифтира и ифтира, -ё ж [тур .

iftita од ар. iftira]

ПОКР. клевета, неоснована оптужба, набеђивање .

ихја прид. индекл . [тур . Љуа од ар . j~ya'] ПОКР . в раћен у живот, препорођен; срећан.

ихмал, -ма м [тур .

1.

ihmal

од ар .

отезање , оклевање .

ihmat з анема­ 2. немар , не­

хај, н ебрига , занемаривање .

ихнеумон, -он а м [грч . ichneum6n] ЗООЛ . фа­ р ао н с ки пацов , мали афрички месождер који се

544

halma

крв] мед .

ихрам, -ама м [ту р .

ihram

од ар. j~ гam] бели

огртач мусл иманских хаџија који и ду на хаџи­

ихтијар, -ара м [тур.

ihtiyar од

ар . i ~ tiyar иза­

брати] ГЮКр. старац , старешина .

ихтилаф, - афа м [тур .

ihtiliif

од ар . i~tilafJ

ПОКр . с пор , н е слагање , разилаж е ње у мишљењу .

ихтио- [грч .

ichthys

риба] као прв и део сло­

женице означава в ез у с рибама .

-одонт] палеонт. зуби рибљих фосил а.

ихтибза, -ё ж [В . ихтио- , -оза] мед. наследна кожна болест при којој се на кожи ствар ају сит­

занс ка ве чера у први сумрак , којом се прекида

рити] П О КР .

ихоремија, -ё ж [В . ихор , грч .

тровање крви заразним клицам а; сепса.

ихтиодонти, ихтиодоната м , ми . [ В . ихтио- ,

ифрйт, -l1та м [тур . ду х , демон .

мед. крв аво-вод­

лук у Меку .

иl1рам, - ама м = икрам, -ама м [тур . ар .

2.

не суве љуспице налик на рибљ у крљушт.

ихтиол, - ола м [В . ихтио- , - ол] м ед. минерал­ но уље јаког и непријатног мири са, добија се сувом дестилацијом

шкриљаца кој и садрже

фосилне остатке риба; користи се з а лечење ко­ жних болести и као антисе птично с р едство.

ихтиолйт, -l1та м [В . ихтио -, -л ит!] палеоит. окамењени остатак рибе.

ихтиолог, -а м , ми . и хтиол оз и [ В . ихтио-, -лог] научник , стручњак за ихтиол о гију.

ихтиологија, -ё ж [В . ихтио -, -л огиј а] грана зоологије која проучава рибе .

ихтиолошкй, -а, -о [В . ихтиол огија] који се односи на ихтиологе и ихтиоло гиј у .

ихтиомilНтија, -ё ж [В . ихтио- , -мантија] Ilрорицање на основ у рибље утробе.

ихтиомор фан

ишчија

ихтиомо рфан, -ф на, -ф но [В. ихтио- , -мо р ­

иџтихад, -ада м [тур .

ictihat

од ар.

igtihad

ус­

фан] кој и има облик рибе, који је налик на ри­

трајно се трудити ; труд] решавањ е шеријат­

бу, риболик .

ско-правних питања на основу Корана и хадиса.

ихтиорн ис, - а М [нлат. грч.

6mis

ichthyomis,

В. ихтио-,

птица] палеонт. изумрла зубата птица

чији су фосили из доба креде нађене у САД .

ихтиосаур , -а М [нлат. тио- , грч.

sauros

ichthyosaurus,

В. их­

гуштер] палеонт. изумрли мор­

ски гмизава ц из мезозоика, са ногам а претво­

реним у пераја.

ихтиотом ија, -ё ж [В . ихтио- , -томија] ЗОО11 .

ихтиофаг, -ага М, МН. -ази [В . ихтио-, -фаг] рибојед, рибождер .

ихтиофагија, -ё ж [В . ихтиофаг] храњење рибом .

ихтиофоб ија, -ё ж [В . ихтио-, -фобија] п с их.

3. траг,

1.

слутња, предосећај, нагове­

отисак.

ишаретити , -им несврш. [В . ишарет] ПОКр .

1.

давати з накове (гримасама) , намигивати , ге­ стикулирати.

2.

слутити, предо сећат и .

ишијас, -а м = исхијас, -а м [грч .

ischlon

ischla, мн . од

кук] мед. болна упала живца ис хијати -

куса, кукобоља, исхиалгија .

ишијаi~кус, -а м = исхијатикус (В . )

ишлеи~ати, -шём иесврш . [тур. i~lemek] ПОКр. радити, деловати, пословати, бити активан .

ишлема и ишлt~ма, -ё ж [тур. i~leme] ПОКр .

болестан страх од риба.

ич прил . [тур . ј у ] ПОКр . заст. ништа, баш ништа. ичага, -ё ж [тур . ј у унутрашњост,

agasl

В. ага]

и ст. високи службен ик на турском двору, д вор­

1.

ручни вез на оделу рађен срмом, златом и л и

2.

свиленим концем .

свечано одело украшено

везом .

ишпартати, -ам сврш . [из- , в. шпартати] из­

ски маршал.

ичкија, -ё ж, ген. МН. ичкија [тур . пити] покр .

штај.

2.

ишијалгија, -ё ж = исхиалгија (В . )

анатомија риба .

iymek

ишарет, -а м [тур . i~aret од ар . j~aгa] ПОКр . миг, знак, гест.

1. алкохолно

iyki пиће од 2. страст,

пиће .

тати.

иштали прид. индекл . [тур. i~tahll] ПОКр.

жудња, скл оност .

ичлук М, МИ . ичлуци, ген. ичлука [тур .

iylik]

iyoglan,

према ј у унутра­

шњост, оglапдечак] ист. (млад)дворанин, паж. иџазет, -а м [тур.

icazetname од ар. igaza до­ звола, п ерс . пате писмо] ПОКр. 1. Допуштење , до­ звола . 2. д иплома, сведочанство о завршеном

2.

жеља , желети] заст.

1.

који

жељан .

1. жеља за јелом,

istihii' 2.

апетит.

жеља , прохтев.

ишћил:, -а м [тур. i~kil од перс .

iskal]

ПОКР;

1.

iskil од ар. 2. и збор ,

сумња, претпоставка .

0llредељење, одлука.

ишчија, -ё ж, ген. мн. ишчија [тур. j~yj од j~

испи ту, нарочито теолошком.

иџара, -ё ж [тур . јсаге од а р .

има добар апетит .

иштах, -аха м [тур . i~tah, i~tiha од ар .

ПОКр. топао прслук, јелек .

ичоглан, -а м [тур .

вући хоризонталне и вертикалне линије , исцр ­

igara]

ПОКр. закуп­

посао, рад] ПОКр. радник .

нина, најамнина, станари на.

545

Ј јаг, -а м [тур . уаЮ 1. врста источњ ачког ми­

јабiша, -ё ж, ген. мн . јабана [тур . уаЬап од перс . уаЬап] покр . експр. етнол.

1.

пуста , необрађивана ,

јалова земља, ледина; фиг. духовна празнина, пустош ; ништавило .

странац .

3. туђина,

2.

ришљавог уља.

до шљак , придошлица,

јабаилија = јабаиuија (В .)

јагла, -ё ж [тур .

даје јаје, путер, кајмак или сир; цицвара .

странац, туђинац ; придошлица , досељеник.

1.

својство ја­

банџије. 2. скуп туђинаца, туђи људи. 3. В . јаба­ на

yagll цицвара] покр . кулин . је­

ло од укуваног кукурузног брашна којем се до­

јабанuија, -ё = јабанлија, -ё м [В . јабана] јабаиuitлук, -а м [В . јабана]

масна материја уопште (уље,

јагаз В . јагрз .

иностранство . О говорити

иа јабаиу говорити бесмислено , незанимљиво .

2.

маст, масло) .

јаглаисати, -ишём [В . јагла] покр .

1.

мазати

уљем или машћу (нпр. точкове на колима).

2.

јести нешто укусно; подмазивати грло слатким

и сланим јелом да се има бољи глас .

(3).

јагли прид . индекл . [В . јаг] мастан , замашћен .

јаваш УЗВ. и прил . [тур . yaya~] полако ! без журбе!

2.

1 узи. покр . експр .

јаглук, -а м, мн . јitглуци , геН. мн . јаглука [тур .

прил . покр . полако, успо­

yagllk марама] гюкр. етнол . марам а од финог платна наједном углу извезена златом . • аши­

рено , без журбе; немарно .

јаваша, -ё ж [В. јаваш] покр . справа којом се

кли-јаглук марамица коју поклања момак де­

коњу стискају ноздрве да би био миран током

војци или девојка момку у знак љубави ; ја­

поткивања.

глук-пита кулин . врста масленице .

јавашати, -ам [В . јаваш] онемоћати, малак­ сати , ослабити.

јагма и јагма, -ё ж [тур . та]

јавашити, ј ilВа шим [В . јаваш] радит и јаваш тј. успо рено, немарно ; одати се јавашлуку.

2.

прил. споро, без осећаја за време; лењо,

yagma од перс . yag-

заст. пљачка , грабеж , отимачи на .

2.

отимање око нечега , снажно настојањ е да се до

нечега дође први .

јавашли [В . јаваш] 1. прид . иидекл. спор, тром.

1. покр .

јагмити (се) и јагмити (се), - им (се) несврш. [В . јагма] отимати се око нечега, настојати на све начине да се дође до нечега први .

немарно.

јавашлија, -ё м [в . јаваш] онај којије немаран, неодгово ран , несавестан; спор човек ; ленштина.

јагрз, -а м, ми . -и [тур . yaglZ] покр . коњ све­ тлосмеђе боје .

јавашлук, -а м, мн . јавilшлуци [в . јаваш] споро

јагуар, -а м [порт.

jaguar из језика тупи] зоол.

и несавесно обављање дужности, немарност у

крупнајужноамеричка звер из породице мача­

послу; неуредност , неодговорност, површност .

ка,

јавер, - а м, мн . - и [тур . уауег од перс .

yawer]

покр. заст. помоћник, ађутант, пратилац.

јаврум узв . [према тур.

yavrum

дете моје] (у

присном обраћању) соколе! јуначе!

546

Panthera

оnса ,

Felis

оnса .

јадац, јаца и јадац, јаца м, МН . јаци /јаци , ген . мн. јадаца/јадаца [тур .

1. танка

yades од перс . yad-i-dest]

рачваста грудна кост код птица наста­

ла срастањем кључних костију .

2.

покр . етнол .

јакути

јадиђар

врста опкладе која се састоји у томе да се ни ­

ји сеже до струка или ниже а носи се преко

шта не сме узети из руке саиграча након што се

џемпера или кошуље.

преломио јадац.

стима .

3.

фиг. знам за јадац знам за

замку (превару и сл.) , нећеш ме преварити!

јадиђар в . адИђар .

1.

текст; чланак, допис.

горњи део женског ко­

јакобинац, - нца м, мн . јакобинци , ген . мн . ја­ кобинаца (ж. јакобйнка, -е, дат. јак06инки , ген .

yazmak

мн. јакобинки) [према доминиканском мана­

писмо, рукопис, писани

стиру св. Јакова у Паризу у којем је основано

јазија, -е ж, ген . мн. ј аз ија [тур . писати] покр. етноn.

2.

2.

yazl

од

она страна металног

политичко удружење)

1.

ист. члан јакобинског

новца на којој је бројем означена вредност; дру­

клуба, припадник радикалне политичке струј е

га странаје тура (ј азиј а - тура = писмо

у време Француске револуције поткрај ХVПI

-

глава).

јазили пр ид. индекn . [В . јазија] писан, напи­ сан .

јазиuиј а, -е м [В . јазија] покр . заст. писар, се­ јазма, -е ж, ген . мн . јазми [тур .

yazma, в . јазија)

покр. р уко пис, текст, писмо .

јазук, -а м , мн . јазуци, ген . мн . јазука [тур . покр .

1. штета,

грех .

2. узв .

штета! срамо­

та! жали боже!

јаија, -е и јаија, -е м [тур . уауа) ист. вој . пе­ шак у војсци Турске царевине .

јајгија, - е ж [тур .

yaygl)

етноn . покр . платнени

простирач по миндеру на сећији.

фиг. бескомпромисни борац за неку по­

јакобинизам, -зма м [в . јакобинац]

1.

пок р . планинска висораван погодна за

испашу стоке током лета, бачија, суват .

jaK 1, -а м , мн. јакови [тибет. gyak] зооn. врста крупног средњоаз ијског говечета кудраве и ду­

ге длаке,

Poephagus grunniens, Bos grunniens,

тибетанско говече .

јак 2 , -а м , мн . јакови [према имену конструк­ тора, А. С. Јаковљева) авиј . тип авиона совјет­ ске производње.

јака 1, -е ж [тур . yaka) покр. оковратник, крагна . јакета, -е ж, ген . мн . јакёта и јакета, -е ж, ген .

giacchetta)

покр .

шког (грађанског) одела, сако.

2.

фиг.

радикализам и екстремизам у захтевима за сло ­

бодом.

јакобйнскй, -а, -о [В . јакобинац) прид. који се односи на јакобинце или им припада, р ево­ луционаран, левичарски. & јакобинска дикта­

тура ист. период одјуна

1793 . до јула 1794. го­

дине током којег су јакобинци завели масов ан терор; јакобинска капа вунена капа црвен е

боје, симбол слободе француских револуци о­

јаковити, јаковита м мн . [по епископу Јако­ ву Варадеју

(500- 578), духовном

1. горњи део му­ 2. у црногорској

женској народној ношњи капутић од кадифе или

вођи сиријске

цркве] ист . реп . припадници сиријске хришћан ­ ске монофизитске цркве које су тако назвали противници Јакова Варадеја .

јаковљица, -е ж [по лествама из библијске приче којима се Јаков у сну пењао у небо) пом. покр . врста дугачких И уских морнарских лестава .

јакоже [степ . ] везн . заст. као , попут. јакреп непр . В . акреп . јактација, -е ж [пат.

јака в . јакна . 2

мн. јакета [итал .

ИСТ. по ­

нара , фригијска капа .

јајлак, -а м, мн . јај лаци , ген . мн . јајлака [тур .

yaylak)

2.

крет и политичка схватања јакобинаца.

кретар.

yazlk)

века.

литичку идеју, програм и сл.

iactatio,

према

iactare

бацати] мед. болесна узнемиреност услед п с и ­

хозе или тровања, праћена трзањем удова, ба­ цакањем по кревету и несаницом .

јакуза, -е ж [јап . ]

1.

јапанска мафија чији

чоје, по ивицама опшивен гајтаном или златном

припадници себе сматрају наследницима саму­

жицом, не за копчава се и сеже до струка.

раја .

јакија, -е ж [тур.

yakl)

фластер , мелем који

2.

припадник јапанске мафије.

јакут, -Ута м, мн . јаryти [тур .

yakUt и

јаја за лече ње рана на леђима коња.

камен црвене боје, рубин.

јакна, -е ж, ген. мн . јакни [н ем.

Jacke] 1. му­

шки и женски одевни предмет дугих рукава ко-

пере .

yakUt од

грЧ .

yakut од арап . hyakinthos] покр . драги

се п ривија на рану ; мелем од сапуна, ракије и

јак)rrи ПРИД. индекл. [В . јакут] који је боје ја­ кута, рубина, црвенкаст .

547

јал l

јанлиш

јал l , -а м (лок . ја.лу) [порекло нејасно] за­ вист; злоба.

јампскii, -а, -о [в . јамб] ПРИД . који се од носи на јамб.

јал 2 , -а м [порекло нејасно] невоља, иесрећа.

јалак, -а м, ј3лаци, ген . ми . јалака [тур . yalak] покр . корито, валов; јарак , јаруга, ров .

2.

јала н , -а м , ген . мн . јапана [тур . yalan] покр .

1.

јамчик, -а м, ми . јамqици , ген . МН . Јамчика [тур . уаmуl кабаница] покр . етНОJl . груб о ћебе ко­

(у придевској служби)

јим се покривају коњске сапи ради заштите од

2.

лажан, вештачки. "јалан-шахит [ В . шахит] ла­

хладноће .

жни сведок.

јанг, -а м [кин . yang] фИЛОЗ. према традицио­

јалаи, -л на , -л ио [В . јал l ] покр . завидљив, зло бан.

налној кинеској космологији , мушки п ринцип који се манифестује као активност, топлота, све­

јалан ија , -ё ж [В . ј3лан] покр . имитација, па­

тлост, сувоћа, тврдоћа: у садејству са супротста­

вљеним јином 1 (в . ), ствара све што постоји .

т ворина, превара .

јала нџи прид . индеКJI . [В . јаланџија] лажан , патворен .

јаланџи-долма етнол . покр . лажна

"

јiшгија, -ё ж, ген . мн . јангЙја [тур . уапgш] покр.

1.

дол ма (в . ) , названа тако јер се прави без меса . јала нџија, -ё м [тур . yalanci лажов] покр . ла­ жов , варалица, преварант .

Боже] покр . етнол .

1.

о Боже! Боже помози!

2.

ј3лдуз, -а м, мн. ј3лдузи [тур. ya ldlZ] покр . 1.

2. (као

прид . индекл .) позлаћен.

јалија , -ё ж, ген.

a igi al6s]

покр .

1.

MII .

јалйја [тур . yall, према

речна или морска обала;

пуст простор на периферији града , леди на .

2. в .

јалијаш .

јалијаш, -а м [В . јалија] покр . пеј . онај који скита по јалијама; скитница, беспослича р ; не­ васпитан деча к с периферије .

јаломак, -омка м [В . јармулка] капица на те­ мену коју носе неки муслимани и ортодоксни Јевреји.

јамак, -а м , ВОК . јамаче , МН. јамаци [тур.

yamak

помоћник] ист. етнол .

тара , застав нички ађутант. ској војсци .

3. помоћник

1. заменик барјак­ 2. регрут у јаничар­

мајстора, калфа.

4. та­

ва за то пљење лоја или масла.

јамаџи ја, -ё м [в . јамак] и ст. вој . регрут, нови војник, об . У војсци Турске царевине .

јамб, -а м, МН . јамбови [грч . lambos] К"'ИЖ. у класичној метрици д восложна стиховна стопа с кратким (ненаглашеним) првим и дугим (на­ глаше ним) другим слогом .

548

2.

запаљење, упала.

смислу 'ватрен , страствен'] ПоКр . екепр . боем, лола, бекрија.

дед(ер)! , хајде! позлата.

велика ватра, пожар .

јангин, -а и јангнн , -ина м [тур . уапgш у

јала(х) УЗВ. [тур . уаЉЬ од арап. уа А ll аЬ о ,

грч .

кишобран .

фал­

лаж, обмана , свесно изречена неистина.

3.

јамурлук, -а м , МН . јамурлуци, ген . МН. јамур­ лУка [тур . yagmurluk] покр. 1. кабаница , огртач .

јалакати в . алакати .

сификат, имитација.

" - три метар КЊИЖ . стих од ш ест јам ­

пских стопа (дванаестерац).

јандал (јандан) ПРИЛ . [тур. уапdап] покр . по­ странце, са стране ; од војено, засебно.

јанија, -ё = јахнија, -ё ж [тур . yahni од пере.

yahni]

кулин. јело од куваног меса с различитом

зелени .

јаничар, -а (и јаљичар, -а) м [тур . од

yeni

нов и

yeri

војска]

1.

yeniyeri

ист. вој. прип адник

пешадије у Турској царевини (од

xrv до xvrп

века) у коју су најчешће регрутовани заробље­ ни и насилно потурчени хришћански младићи .

2.

фиг . пеј . слуга , поданик туђинске власти који

се окренуо против властитог народа . • јанич а­ ров (јаљичаров) и јаничарев (јаљичар ев).

јаничарскii, -а , -о (и јаљичарскii -а, -о) [В. јаниqар] ПРИД . који се односи на јањич аре и ли им припада.

"

јаничарска музика и ст. м уз. гру­

па удараљки које су у ХVПI веку уведе н е и у европске војне оркестре .

јанкеса, -ё ж, ген . МН . јанкёса [тур . уап kesesi] покр . етНОJl . кожна торба што се носи о појасу или преко рамена, а служи као новчаник .

јанкесtщија, -ё = јанћесеџија, -ё м [тур. уап­

kesici]

џепарош, лопов.

јаНЈIИШ ПРИД . индекл. [тур . yanll~] поКр . екепр. погрешан , нетачан , неисправан , крив .

јарлик

јанлишлук

јапрак, - а м , мн . ј iшраци , I'ЙI. м ... јапрака [тур.

јанлишлу к, -а, мн . јанлишлуци , ген . мн . јан­

лишлука [В . јанлиш] ПОКр . епюл. лоша зам исао;

yaprak]

погрешка, нетачност , неисправност .

врста јела (лист лозе у који се зав ија зачињено

јансениз ам, -з ма м [по Корнелијусу Јансену

(1585-1638), учење по

холандском е пископу]

коме човек с а м

1.

лист винове лозе.

кулин .

2.

јапунџе, -ета с [тур . уаРlПса] ПОКр. врста каб а­ нице , огртач од дебелог сукна.

спасење, него оно зав и си пре свега од Божје милост и .

1. лист;

месо са пиринчем) .

верско

не може заслужити

ПОКр .

јараби узв. [тур. уагаЬЬј од ар. уа гаЬbl о , мој

религиозно-друштвени покрет за­

господару] ПОКр. за изражавање ч у ђења , дивље­

снован на том учењу, који се токо м ХУН и

ња или за појачавање клетве: побогу! забога! о,

ХУНЈ века појавио у Француској , Холандији,

Господе!

2.

Немачкој и другим земљама средње Европе

захте вајући реформе у Католичкој цркви.

јансенист(а), -ё м (ж . јансенисткиња) [В . јансенизам ] следбе ник и присталица јансени­

зма.

+ јансенИстичкИ.

јантар, -а м [рус. я н тарь] минер . кристализ о­ вана смола црногоричног дрвећа жуте, смеђе

или црвене боје која се користи за израду н аки­

та и украса, ћилибар.

+ ј а нтар ски (в.) И јан­

тар ни.

јантарск и, -а , -о [В . јантар] који се односи најантар, којије одјантара, којије као јантар .

-

•

пут ист. трговачки пут којим се од бронзаног

добаја нтар са Балтика преносио у јужне ев роп ­

јарак, -а м, мн. јараци , ген. мн . јарака [тур.

yarak]

јарамаз, -а м, мн. -и [тур. yaramaz] ПОКР . заст. неваљалац, непоштењак ; зл ико вац.

јарамазлук, -а м , МН. јарамазлуци, ген. МН . ј а­ рамазлука [в . јарама.з] ГюКр . заст. несташлук .

јануар, -а м [лат. Januarius, према богу Јанусу]

31

дан ; хрв. сијечањ .

јанuик, -а м, мн . јiIНЏИЦИ, ген . мн. јанџика [тур. ПОКр. етнол . кожна торба која се носи о ра­

мену или окачена о седло; шарпељ , бисага.

јаран , -ана м, ВОК. јаране , МН . јарани, ге н . м ... пријатељи]

1.

друг , пријатељ, побратим .

2.

љу­

бавник, д раlЋ Н . + јарански.

јаљича рски в . јаничарски . мн. јапалака [тур . yapa lak]

1. одраслији дечак,

друг, пријатељ.

јапанке,ј!шанки ж мн. [Јапан] фам. отворене летње са нд але , са два каиша који се спајају и з­ међу палца и другог прста на нози .

јаrlИ, -ија, ми . -ији [ен гл. уцррје од y(oung)

+

је]

млад, образован,

1.

професионалац .

2.

каријериста

склон смел им пословним подухватима . + јапи­

пријатељ с неким, д руж ити се, другова­

волети се.

јаран лук, -а м, МН. јаранлуци , ген . МН. јар ан­ лука = јаранство, -ства с [в . јаран] приј атељ­ ство, другарство , друговање.

ј а р а нство = јаранл ук (в . )

yapl]

винско дрво , дрвена грађа.

ПОКр . еТIЮЛ .

2.

yaratmak] сагради­

ј а рбол , -а и јарбол, -а, МН . - и [лат. агЬог дрво]

1. пом .

стуб на броду за подизање једара , заста­

ва и сигнала, катарка.

2.

стуб поставље н у зе­

мљу за подизање застава (у касарни , у логору , н а стадиону и сл . ).

3.

с п . у планинарству део

опреме за спасавање (мотка з а коју се везује врећа или церада с повређеним планинаром ). ј а рда, -ё ж и јарД, - а м , М II . јарди [енгл . англоамеричка мера за дуж ину (О , ј а рдум, -а м [тур.

yardlm]

јарДумu ија, -ё м [тур .

јевски . јапија, -ё ж [тур .

2.

ти, створити, са.здати .

јапалак, - а м, ВОК. јап ала ч е, м ... јаП !lJIа ци , ген.

и(гЬап) р(rofеssiопа l )

ти.

јар атисат и , -ишём [тур .

јаљичар в . јаничар .

амбициоза н

1. мангупариј а,

нитковл ук; зло чин.

јар а нит и (се), јараним (се) несврш . [в . ј а р ан]

први месец у години , има

2.

2. неваљалство ,

јарана (ж . јар ан ица , -ё) [тур . уагап од п ерс. уагап

1. бити

јанћесеuија = јанкесеuија (в . )

момчић.

ark]

прокоп , канал , ров .

ске крајеве.

yanclk]

ПОКр . оружје , бојна опрема .

јарак , -рка, мн.јарци, ген . мн . јарака [тур .

1.

грађе­

фиг. конструкција

(зграде, машине); телесна грађа .

9 144

ya rd]

т) .

ПОКр . помоћ.

yardlmc l, в . ј ардум]

покр . онај који приск а че у помоћ , помагач .

јар л ик, -а м , мн . јарлици , ге н . М Н . јарлика [рус. ярлык од тур .-тат.

jarlyh заповест]

ист . средњ ове-

549

јарма

јафта

ко вна повеља о правима и повластицама коју

биљка из породице маслина с белим и л и жутим

су мо нголски канови издавали руским кнеже­

мирисним цветовима ,

вим а.

требљава се у медицини и козметици .

јарма, -е и јарма, -е ж, ген . мн. јарми/јарми

јаспис, -а м [грч .

Jasminum ojJicinale;

у п о­

(aspis] минер . непроз ир ан,

[тур. уаnnа] ПОКр . етнол . крупно самлевено пше­

веома тврд полу драги камен , најчешће цр вене,

н и ч но или кукуруз но брашно које се даје сто­

жуте или мрке боје ; калцедон.

јаспра В . аспра.

ц и; прекрупа .

јармулка, -е ж, дат. јармУлци, ген . мн . јармУл­

Јастоr, -а м, МН. јастози , ген . МН . ј асто га [лат.

к и [јидишјаnnu lkе од пољ . јаnnulkа] мала окру­

astacus

гла капа коју носе ортодоксни Јевреји (првен­

ског рака,

astak6s]

300Л . врста велико г мор ­

Homarus vulgaris . јат, -а м [стсл.] ЛИНГВ . 1. име за стари словен­

ст в е но приликом молитве и изучавања светих

текстов а) .

од грЧ .

ски самогласник , који је дао различите р ефлек­

јаровизац ија , -е ж [према рус . яровой кли ­

се како у словенским језицима тако и у ср п­

ца] агр. припрема семена пољопривредних кул ­

ским говорима (отуда постојање екавице и ије­

тура пре сетве (влажењем, мењањем темпе ра­

кавице) .

туре и сл . ) ради убрзања развоја и повећања

РИЛИЦИ .

прин оса.

-ујем [В . јаровизација] вршити јаровизацију .

јаровизоват и = јаровизирати (в . )

ист. етНОЛ . дуги закривљени нож, сличан сабљи , с оштрицом на унутрашњој страни сечи ва, који се носио за појасом .

јарош, -а м , мн . јiiроши [мађ . jaras леди на]

1. поље,

име слова у глагољици и стар ој ћи­

јатаган, -ана м , МН . јатагани [тур . yatagan]

јаровизи рати, јаровизирам = јаровизовати ,

ПОКр.

2.

ледина , пољана , пашњак .

2.

рас­

јатак, -а , мн . јатаци , ген . мн . јатака [тур . yatak]

1.

ист. онај који скрива хајдуке и дај е и м скло­

крс ница с еос ких путева , шеталиште , јавно са­

ниште .

стајал иште , рогаљ.

починиоца кривичног дела , ортак .

јаруrа, -е ж , дат. јарузи , ген . МН . јаруга [ту р .

2.

саучесник који помаже и/и ли ск р ива

3.

етНОЛ . ле­

жај, постеља .

yank] 1. дубоко, уско и дугачко удубљење , ува­ ла. 2. удол ина на стрмини којом се слива вода ,

несврш . [В . јатак] бити јатак ; скрив ат и бегунце

водо де рина .

од закона и / или пружати им помоћ.

јасак м нндекл . [тур .

yasak] ПОКр . наредба ко ­

јом се н е ш то з абрањује , забрана.

јата ковати,

-УЈем ,

гл .

јатаковањ е

јатро- в . ~ljaTpo- .

јаузн, -а м, мн . - и [нем .

јасак, -ска м , мн . јасци, ген . мн . јасака [рус .

им .

Jause] ПоКр . жарг. оброк

који се једе између главних оброка , уж ин а .

яса к] ист. заст. порез у на'lУРИ који су татарски

јаУЗJlовати, -ујем С ВРШ . И несврш . [HeM.jausen,

ка н о ви у бирали у Русији, или који су народи

В. јауз н] поКр. жарг. ужинати , појест и н е што за

Сиб ира и Поволжја п л аћали царској благајни .

јасакчија, -е м [тур .

yasakyl , в . јасак] ист. поКр .

о р ужа ни пратилац , телохранитељ; стражар .

ужину .

ја укл ија , -е ж [тур .

yavukltl] п оКр . заст . вере­

ница , з а ручница; вољена девојка , из аб ран и ца .

јасачити, - им (гл . им . јасачёње) [В . јасак]

јафа, -е ж [према израелској луци Ј афа на

несврш. бранити , забрањивати , не Допуштати ,

обали Средоз емног мора] сорта нара н џе без

ус кр аћив ати.

коштица .

јасија, -е ж [тур .

yassl плитак] поКр . врста

п л ит к е те псије .

јаслак, -а м, МН . јаслаци , ген . МН . јаслака [тур .

yas ll

ожалошћен] поКр . туга за покојником.

јаслаковати, -ујем [В . јаслак] поКр . бити у јасмйн, -ина м , МН . јасмини, ген . МН . јасмина

550

yasemin

од перс .

њу сматра праоцем индоевропски х п лемена] припадници индоевропских народа .

јафта, -е ж , ген . МН . јафти [тур . yafta цедуља, писмена исправа] п о Кр .

жалост и з а неким.

[тур .

јаф ет ити , -ита м МН . [по библијском Ј афету , најмлађем Нојевом сину , који се према п реда­

yasemin]

бот. жбунаста

ља, етикета . штине.

3.

2.

1.

списак , п о пи с; цеду­

група села у саставу ј едне оп­

група, део.

Јахве

јејуностомија

Јахве, м , дат. Јахви, акуз. Јахву , инстр. Јахвом [хе6р.] рел. име Бога, један од два уобичајена на­

чин а читања старозаветног имена Божјег од че­

тири сутласника (ЈХВХ) ; уп. ЈехОва.

једек, -а м, мн . једеци , ген . мн. јсдека [тур.

yedek]

покр.

1. уже, поводац. 2.

коњ са повоцем .

једектеш, -а м, мн. -и [тур . yedekda~] покр. уже на којем се води Домаћа животиња

јахнија = јанија (в . )

(06.

коњ); улар, поводац .

јахта, -е ж, ген. мн. јахти [енrл. yacht од хол . jaght, скраћено одјаghtsсhiр ловачки брод] пом .

Јеђупак, - пка м, мн . Јеђупци, ген . мн. Јеђупа­ ка (ж. Јеђупка, -е, дат. Ji:ђупци, ген . мн . Јеђуп а­

мањи брод на једра или механички погон који

ка) [по некадашњем називу за Египат] заст. ПОКр .

се кор и сти з а рекреацију и туризам.

Циганин , Ром .

јахтинг, -а м, мн . јахтинзи , ген. мн . јахтинга [енгл .

yachting]

пом. пловидба јахтама или је­

дрилицама ради рекреације и спорта.

језан в. езан .

језерача, -е Ж [мађ .

јахт-клуб, -а м, мн . јахт-клубови [В . јахта,

yezit]

ње пловидб и јахтама и једрилицама .

свадљив човек.

јација, -е Ж, ген . МН . јација [тур .

хиљада] покр . фам .

језйд, -ида м, МН . језиди, ген . МН . језида [тур.

клуб] агенција з а изнајмљивање и организова­

легања, с павања] рел .

ezer

новчаница од хиљаду динара, хиљадарка.

време

yatsl

покр .

тиранин .

1. онај који се ла ко разљути , 2. немилосрдан , окрутан

пр гав, чов ек,

фиг. љуто, напрасито дете.

3.

по муслиманским вер ­

језид, -а м, МН . -и, ген . мн . ј сз ида [по калифу Ј е­

ским прописима пета, последња молитва у да­

з иду, оснивачу верске секте] рел . припадни к

ну, која се клања око два сата од заласка сунца .

верске секте настале у VП веку, која у свом уче­

2. време

1.

та кве молитве.

њу обједињује елементе паганских старокурд­

јаша узв. [тур . ya~a] покр . живео!

ских, хришћанских и муслиманских веровања .

јашмак, -а м, МН. јашмаци, ген. мн . јашмака [тур . ya~mak] етнол.

1.

у традиционалној одећи

муслиманке вео који се ставља уз фереџу.

2.

јеванђел ист(а), -е [грч. euange1ist~s] 1. сва­

2.

в. еванге­

рел .

1. учење о

euangelion

добра вест]

искупљењу људи од греха путем

Христовог жртвовања на крсту. тири прве књиге Новог завета

Марку, Луки, Јовану).

3.

пре ма

resus

Исус]

1.

совац.

2.

1534.

основао Игнасио Лојола; ису­

фиг. пеј. онај који поступа дипломат­

ски вешто, лукаво, ПРИТВОРНО .

језуита = језуйт (в.)

листа . +јеванђелИстичкЙ.

јеванђёље, -а с [грч .

Iesuita,

реп. члан "Друштва Исусовог", католичко г ре­ да који је

марама за главу , повезача, шамија.

ки од четворице писаца јеванђ еља.

језуйт, -ита = језуита, -е м , МН. језуити , ген .

МН . језуита [нл ат.

2. свака од че­ (- по Матеју,

фиг . основно начело,

врхунски з акон ; непобитна истина.

+

јева н­

ђёљскй, јевiШђёлскй и јеваllђёоскЙ .

јегер, -а м, мн . јегери [нем . Лigег]

језуитизам, -зма м [в . језуит, -изам] ског реда.

реЛ.

2.

фИl·. начин деловањајезуита, који се

одликовао сугестивношћу , али и л ицемерством .

језуйтскй, -а, -о [в . језуит]

1.

који прип ада

језу и тима, који се односи на језуите, који је у

духу језуитских начела.

1. вој. ист. У

1.

верска начела и друштвено устројство језуит­

2. фиг.

д воличан , лице­

меран , притворан .

аустроугарској војсци припадник ловачке је­

је-је, -а м [фр . уе-уе, према енгл . узвику уеаћ]

динице оспособљене за дејство у планинским

муз. посебан стил поп-музике Оедна вариј анта

пределима.

рока у брзом тем пу), нарочито попула ран у

вуршт .

2. покр. + јегерскЙ.

ловац .

3.

покр. В. јегер­

Француској шездесетих година прошлог века .

јегервур шт, -а м [н ем. Лigеrwuгst] пок р . врста једноста вне кобасице, ловачка кобасица .

јегерка, -е Ж, дат. јегерци , ген . мн . јегерки [по немачком зоол огу

1832-19(0),

Густаву Је ге ру (г.

или од нем .

Jagerhemd,

јејунитёт, -ета м [лат. јејипјиm , изгладнелост, мршавост.

Лigег,

в. јегер]

2.

ieiunitas] 1.

фиг. сувопарност,

празнина .

јејуностомија, -е Ж [нлат. јунум , грЧ .

st6ma

ieiunostomia,

в. је­

уста] мед. оперативни захват

покр . зимс ка поткошуља од овчије вуне која се

на јејун уму; стварање отвора јејунума (в . ) на

носи преко доњег рубља .

трбушном зиду .

551

јерёе

ЈеЈУНУМ, -а м , мн. -и [лат. iеillПum] а н ат. горњи део танког црева између д ванаестопалачног

јемitШЧlfја, -ё м [тур . yeтj~yj] покр . трговац воћем и поврћем , пиљар.

црева и илеума.

јеll, -а М, мн . јёни [јап . ] основна н овчанаједи ­

јеКТЕшија, -ија с м" . [грч .

ekteneia] рел . кратке

ница у Јапану, садржи

молитве у православној цркви, део литургије.

јектика, -ё ж, дат. јектици [грч .

hektik6s су­

шичав] покр. плућна туберкулоза, сушица.

јектичав, -а, -о [в .јектика] п окр. који је обо­

шанац .

јендисати, -ишём [тур . уепшеk] покр. експр.

јектичавац, -вца м , мн . -в ци [В . јектика] бо­

надвладати , надјачати , надиграти .

лесник од туберкулозе, сушице.

јектичавоет, -ости ж [В . ј ектика] сушича­ вост, склоност туберкулози.

јеlfђа, -ё ж , вок . јёнђо, ген. МН . јенђа = јенђи­ була, -ё ж [тур.

јелёј, -еја М [грч . е lаiоп] цркв . освећено уље,

јелек, -а М, мн. јелеци , ген. мн . јелёка [тур.

јенђилук, -а М [тур. уеп gе lik , в . јенђа] част и

мушкој И женској народној но­

дужност јенђибуле у сватов и ма, врш ење улоге деверуше, женско деве ровањ е .

јени прид. индекл . [тур . уепј] тек направљ ен,

шњи везом укра шен прслук од чоје , сукна, со­ мота или свиле.

2. бела

вунена или сукнена ха­

љина без рукава као део народне ношње .

3.

нов(и).

део

женског доњег рубља; прслуче .

јснка, -ё ж, ге". мн. јёнки [фин .

Јелин в. хелён.

Јенки, Ј е нкија м, М" . Јенкији [ енгл.

1.

јелинеки

типичног Американца .

хелёнскИ.

јелиеёј, -еја М [лат.

Elysium од грч . Elysion ре­

dion Јелисејско поље]

митол . место где након см р­

јелисеј, који припадајелисеју; небески, рајски .

припремљено јело , храна.

2.

јерарх а и јерарх, -арха М, 80К. јерарше , М". је­ свет и

шњи марама за повез ивање главе, шамија ; мара­ M~ која се завија око феса, капе или око појаса.

јеменија, -ё ж, аб. у МН . јеменије [в . јем енија] папуче.

2.

врста плитких ципела аб. од

1. свечано обећањеда ће се говори­

ти истина или да ће се нешто испунити; завет , заклетва.

2. јемац.

јеремијада, -ё ж [по јеврејском пророку Је­ ремији који је прорекао и оплакао уништење Јерусалима]

1.

горко јадиковање , нарицање,

тужбалица; "рон . жалопојка .

2.

КЊИЖ . јадиковка

као књижевни род.

јерёе,јерёси ж [ грч . ње]

1.

hairesis

избор, прихвата­

рел . верско учење које је у супротности с

канонским догмама и званичним поретком не ­

ке цркве или верске зајед нице ; кривоверје .

2.

фиг. негирање или идејно одступање и одвајање

јеМИll 2 в . емин.

од

јемиш, - а м [тур . yeтj~] покр . воће .

или уметничког програма или покрета .

552

hiereus

свеште ник] свештеник у православној цркви .

меке црвене коже .

јемин', -ина М, М" . јемини [тур . уетјп од ар.

hier6s

владати] владика, епископ , архи­

јереј (у православној тради цији) .

ба из Јемена] етнол. у муслиманској женској но­

уатјп] покр .

archein

јерёј, -еја м, вок . јереју, мн.јереји [ грч.

јеменија, -ё ж [тур . уетепј од ар. уаmа пуу ро­

1.

ист. онај који је из се­

јељичар в . јањичар .

обед, гозба.

rlOKp.

Yankee]

пеј . назив за

р арси , ген . МН. јерарха [грч . hiепiгkh ёs, од

јемек, -а м, мн. јемеци, ,"ек МН . јемёка [тур .

1.

3.

2.

јерарх, -а м, ВОК . јерарше , МН. јерар си, ген. М".

јелисёјеки, -а, -о [в . јелисеј] који се односи на

покр.

надимак за становнике САД .

верних држава САД насупрот Ј ужњацима.

ти бораве јунаци и часни људи; рајско насеље.

yemek]

фински

jenka]

народни плес.

јеЈlИнизам в. хеленИзам. 8.

покр . жена која

јенђlfбула = јенђа (в.)

црквеном обреду.

1. у

yenge; yenge Ьиlа]

у сватовима иде уз невесту , деверуша .

свето уље које се употребљав а у православном

етнол.

сена.

hendek од ар. hhапdаq] 1. јарак, јаруга , прокоп . 2. вој . опкоп , ров око зидина утврђеног н асеља,

лео од јектике, сушичав, туберкулозан.

yelek]

100

јеlfдек, -а М, мн . јендеци, ген . мн . јендёка [тур .

принципа

неког

,юли т ичког ,

идеолошког

јешка

јер ет ик

јеретик, -а м, вок . јеретиче , мв . јеретици, ген . мв . јеретйка [грч .

hairetik6s,

8.

јерес] пристали­

ј ереТИ'IКИ, -а , -о [В . јеретик]

2.

1. који се одно­

који садржи јерес (СЙUСU).

ј ерибасма, -ё ж, ген . мн . јерибасми [тур . уеге

basmaz о на која не сме

пасти на земљу (да се не

би разбила)] покр. сорта крупне сочне крушке, бљузгача, водењача .

јесир, -и р а м, мн . јесири [тур .

esir од ар . aSlr]

ПоКр . ратни заробљеник ; роб , сужањ.

јесирлук, -а м, МН . јесирл уци , ген . МН . јес ир ­ лука [тур .

esirlik, в . јесир]

з аробљеништво , р оп­

ство, сужањство .

јеста ствен , -а , -о [в . јестаство] заст. који пр и­

је рй л е п рил . [тур . ло, сва ка ко,

1000. годин е

пре н.е.) .

ца, следбе ник 'неке јереси , к ривовер ац .

с и н а ј ерет ике.

вреја; подигао га Соломо н , син краља Давида, утемељитеља Ј ерусалима (око

yerile] 1. гroКр . заиста, заце­ си гурно. 2. из корена, из основа . З .

рчц. јесте, да (з а исказивање потврде) .

ј ерихонски, -а, -о [~o имену Јерихона, гра­ да се в ерн о од Мртвог мора] 1. који се односи н а Јери хо н, који потиче из Јерихона. 2. фиг. као јер ихо н ска труба, громо гласно , продорно. А је­

ри х онска ружа бот. једногодишња биљка из по­

пада јестаству, који се односи на јестаст в о , природан ; природњачки .

јестаствешща, -ё ж [В . јестаство] заст. нау к а о природи, ПРИРОДОПИС .

јестаство, - а с [рус . естество] з аст. природа, укупност природних појава.

јет, -а м [нем .

Jett]

минер . в рста смола стог

родице к рсташица , расте на источним обалама

угља црне боје и масног сјаја који се користи за

Средозем н о г мора ; ускршњи цвет, Anastalica hi-

израду накита ; црни јантар, гагат.

erochunlica;

јерихонске тр убе рел . овнујски ро­

јети, -ија м,

MI I .

јётији [енгл . yeti од ти бет. ]

гови од чиј е г су се продорног звука, по Библији

снежни човек у високим пределима Хималај а

(Књиг.а И суса Навина, гл.

чији су трагови наводно виђени у снегу , ал и

6),

срушил е зидине

града Јери х она па су тако Јевреји успели да уђу

у њега и ос вој е га (око 1200. пре Христа) . ј е риште, - а с [тур . eri ~te од перс .

јетим , -има м , МН . јетими [тур.

riste усукани

кона ц] ПО Кр. дугачки и танк и Домаћи резанци .

ј е рлија, -ё м, ГСВ . МН . јёрлија [тур . етНОЛ.

1.

м е шта нин , овдашњи ,

чије постојање није доказано .

yerli] покр. Домаћи човек. 2.

назив за Ту рчина који се од давнина настанио у

неком на ш е м крају .

yatim]

од а р .

теља , сироче.

јећун, -у н а м ,

yakUn]

MII.

јећуни [тур. уеkiiп од а р .

покр . збир , износ , свота .

јеliунити, јећуним [В. јећун] несврш . поКр. са­ бирати ; рачунати уопште .

ј еРОI'Л Иф в . хијерОгл Йф .

јерођакон, -а м , МН . јерођакони [грч .

hier6s

свет, 8 . ђакон] замонашени ђакон , калуђер ђакон .

jepoMoliax, -а м , мн . јеромОнаси , ген . мв . јеро­ монаха [ грч . hier6s свет, в . монах] у православ­

Јехова, -ё ж [хебр . ] рел . старозаветно име Б о­

га ; Бог у јеврејској религији ; у п . Јахве. јечерма = ђечерма (в . )

јеџек, -а м, МН . јеџеци , ген . МВ . јёџёка [lУР.

ној ц р к ви калуђер који може обављати свеште­

yiyecek]

н ичку слу жбу; калуђер свеште ник .

душје .

јеРСЈшија, - ё ж [нлат. према ф р анцуском бактер иол о гу А . Е . Јерсену (Уе гs iп )] јајолика или кр ат ка штапићаста бактерија ,

yetim

ПОКр . експр . дете без једног или оба род и ­

Yersinia ente-

rocolitica. ј е рсиниоза, -ё ж [В . јерсинија , -оза] мед. ин­ фенк ција ј ерсинијама коју прате болови у же­ луцу и п р ол ив.

јер у салимски, -а, -о који се односи на Јеру ­ салим, који припада Јерусалиму. А - храм сре­ дишње с в етилиште и национални симбол Ј е -

1l0Кр .

1. јело, храна уо пш те . 2. даћа ,

јеџуџ , -уџа м [тур .

Yecuc] 1.

п о­

имагинарни н а­

род ниског раста који ће се, према народном веровању

муслимана ,

свету пред судњи дан.

проширити

2.

по

цело м

има ги н арно биће к о­

јим се плаше деца.

јешива , -ё ж [хебр . уё Slvаh] виша верс к а школа код Ј евреја која се похађа након заврш е­ не основне верске школе (хедера или мелдар а) .

јешка, -ё ж, ,'ев. МН . јёшки [итал.

esca] п о кр .

мамац за рибу.

553

јидиш

јодофор м

јидиш, -а м Uидишјiddisсh од

HeM.ji.idisc hje-

јогУНЛУК, -а м, ми . јогУНЛУЦИ , ген. мн . јогун ­

врејски] ИСТ. народни језик Јевреја у средњој и

лу ка [тур .

источној Ев ропи , настао на основи го рњон е­

својеглавост.

мачких д ијалеката са семитским , романским и

сло венским елементима и јеврејским писмом .

јин', -а м [КИН . у јп] филоз . према традицио­ налној кинес кој космологији , женски принцип

yogunluk,

В . јогунаст] тв рдоглавост,

јогурт, -а м , мli. јогурти , ген . мн . ј огУрта [тур .

yogurt]

ферментисани млечни напитак који се

добија помопу бактерије

Laclobacil/us Ьulgш"iсus.

јод, -а м [фр . iode, према грч . ioeides љуби­

који се манифестује као пасивност, хладнопа,

част, попут загасите љубичице] хем .

тама, влаж ност, м е копа : уп. јанг.

ни хемијски елеме нт, симбол Ј , атом ски број

јин 2 , -а м, мн . јИни , ге н. мн . јина [КИН.] кинеска мера за дужину

(24,556

т) и тежину

халоге­

оштрог је мириса , црносив е боје , највиш е

га има у морској в од и; значајан за правилно

(600 g).

јипи, -ија м, мн . јипији [акроним од

Intemational Party,

53 ;

1.

Youth

коју су у време протеста

функционисање шт ит н е жлезде.

2.

антисеп­

тичко средство у медицини .• јодни (В.) .

против рата у Вијетнаму основали Хофман и

јодамид, - ида м , мн . јодамиди [ В. јод, амид]

Џери Рубин] млади бунтов ник , припадник јед­

хем . мед . контрастно средство у р ендгенологији

ног о гранка х ипи ка органи зованих у " Омла­

на бази јода.

динску међународну парт ију".

јодат, -ата м, мн . јодати [В. јод] хем . со јодне

јОбагион, -а м [порекло нејасно] ист. у феу­

киселин е.

дално доб а припадник најнижег степена вој­

јОДЙД, - ид а м , мн. јодиди [ В . јод] хем . со јодо­

ничке хијерархије, службеник у тврђави који

водоничне киселине ; с пој јода с м еталом или

није био племипког порекла ; км ет.

неметалом .

јобо вски Х рВ. В . јОвовскИ .

јодизам, -з ма м [В . ј од, - изам] мед . тровање

јов овски, -а, -о [по јунаку старозаветне Књиге о Јову] који се односи на Јова , који при­

и заз вано прекомерном употребом јода.

јодирати, јодйрам,

3.

л . мн. јоди рају, гл. им .

пада Јову, кој и је попут Јова ; фиг. пун патње , те­

јодирање сврш. и и ес врш . [В . јод]

жак, бола н. А јововско стрпљење неограниче ­

јодом рану на телу.

но стрпље њ е у под ношењу животних и скуше­

или неку другу м ате рију.

ња и страда ња .

2.

1. (пре)мазати

(по)мешати с јодом со

јодлати, - ам = јОДЈlовати , -ујём н есврш. [нем .

јога, -ё ж, дат . јоги [са нскр .

yoga

напрезање ,

jodeln] муз.

п е вати на посебан грле ни н ачин, на­

напетост] старо инд ијско филозофско учење с

гло прел азе пи из природ ног гласа у фалсет, по

низом психосоматских техника мед итације чи­

обичају у алпским крајевима.

ји циљ је ослобађање човечијег духа од овозе­ маљске стварно сти и сједињење с божанством . А јога-вежбе .

јоги, - ија м, мн . јогији [инд .

yogi,

В . јога]

следбе ник неке од многобројних школајоге.

1. 2.

висок степе н духовног усавршавања.

јогин, - ина м [с анскр.

yogin] В . јоги . yogun]

покр . тврдоглав,

својегла в , са мовољан .

наст] бити јогунаст ; опирати се без р азлога .

јОгУница, -ё ж (м . и ж.) [в.јогунаст] l . јогуна­

животи ња .

554

твор јода у алкохолу, користи се у медицин и као спољно антисептичко с р едство.

јодоводоник, -ика ж [В . јод] хем. безбојан , отрован , незапаљив гас, распада се под деј­ ством светла, раст ворен у води дај е јодоводо­ ничну кисел ину.

јоДометрија , -ё ж [В . јод, -метриј а] хем . ме­

јогунити (се), јогунйм (се) нес врш . [В. јогу­

ста, својегл ава особа.

јодни, -а, -о [в . јод] који је начињен одјода . А јодна тинктура Uод-тинктура ) фарм. рас ­

индијски аскет уопште; човек који је достигао

јогунаст, -а , -о [тур .

јодловаТII = јодлати (В . )

2.

• јогУничин .

н епокорна, пудљива

тод квантитативне анализе који се заснива на редукцији елементарног јода у јодид-јон.

јодоформ, -а м [в . јод, (хлоро)форм] фарм . спој јода, угљеника и водоника (СНЈз); жути прашак јаког мириса, користи се као антисептик .

јозефинизам

јоносфера

јозефинизам, -зма м [в , јозеф ински] ист, вла­ давина аустријског цара Јосифа

Il ( 1780-1790),

обележена друштвено-политичким и култур­ ним

реформама у духу

филозофских

идеја

ХVIП века; просвећени апсолутизам,

јозефинист(а), -ё м, мв , јозефинисти [в , јозе­ ног апсолутиз ма ,

josephinus од Josep-

hus - Јосиф] који се односи на аустријског цара II и јозефинизам, • Јозефинска цеста пут од Карловца до Сења грађен 1770-1779,

Јосифа

назван по цару Јосифу П ,

јојо и Оо-јо ), -оа м [енгл, уо-уо]

1, играчка са­

чињена од еласт ичне уз ице и калема у облику куглице; игра том играчком (састој и се у томе да се држећ и уз ицу у ру ци подиже и с пушта ку­ глица на њеном другом крају); дијаболо,

2,

сп ,

справа за дизање тегова ради јачања мишића ру­ посао који се стално понавља а не даје

резултата, низ бесциљних ус пон а и падова .

јок РЧЦ, [тур ,

yok]

експр , речца за негирање

(синтаксичк и самостална , без наслањања на глагол или неки др уги реченични елемент) не ,

ком путовања или на испаши ; путничка тава .

јолтескера, -ё ж [тур , уоl пуг,

teskere

цеду­

бодно кретање по Турској царевини ; пропу ­ с ница , пасош,

онај који путује; путник намерник .

јомен, -а м, мн , јом е ни , ген , мн , јомёна [ енг, уеотап] ист, слободни сељак у Енглеској , вла­ сник земље; припадник добровољачке коњице саста вље не од слободних власника земље .

Јом кипур [хебр, уот дан,

hakipurim

помире­

ње] Дан помирења , јеврејски верски пр аз ни к де­ сетог да н а после Рош ха шане (Нове године) , об, у октобру ; дан строгог поста , покајања и моли­ тве за опроштај грехова из претходне године .

јон, јана м, мн , јани = нон, -иан а м , м и , иа ни [грч ,

i6n

оно што иде] физ. х ем , н е гативно или

поз итивно наелектрисана честица која настаје када атом или група атома прими (анјон) или

изгуби (катјон) један ил и више електрона .

јонатан, -а м, јонатанка, -ё ж [енгл,

није , никако, нема.

јокла ма, -ё ж [тур . вање, регрутација ,

тигањ] покр,

јолџија, -ё м , ген , ми , јОлџИјi.i [тур , уо\сu] п окр,

јозефйнскй, - а , -о [лат,

3. фиг,

tava

ља] ист, путна исправа којаје омогућавала сло­

финизам] присталица јозе финизма , просвеће­

ку ,

јолтава, -ё ж [тур , уоl пут,

етнол, тигањ с дршком за припремање хране то­

yoklama] гюкр , 1. регруто ­ 2. прозивање , контрола ,

han]

Jonat-

сорта сочних, мирисних , црвених јабука .

јонизатор = ионизат~р, -а м [в. јон] физ , хем , средство за изазивање јонизације .

евиденција.

јоклук, -а м, мв . јОклуци, ген . мн , јоклука [тур ,

јонизација = ионизација, -ё ж [В , јон) физ,

покр, експр, недостатак основних сред­

хем, стварање јона и електрона из неутрални х

yokluk]

честица (атома или молекула),

става за жи вот ; оскудица , немашти на .

јоктур рЧЦ , [тур ,

yoktur]

покр, нема ништа,

није, никако. О ударио јоктур у кесу остао сам без новца, завл адала ј е оскудица,

јонизовати , -ујём = ионизовати, -ујём [ В,

јол, -а м, мн , јолови [тур , УОI] покр , заст, стаза.

2.

енгл,

1, пут,

пристојно понашање, ред.

јола, -ё ж , ген, мн, јола [итал .

yawl]

нем, ЈоВе ,

јолдаш, -аша м, ми , ј олда ши [тур , yolda~ од друг, другар, пријатељ,

на путу, са путник , пратилац .

3,

2,

друг

ист, припадник

јаничарске чете у турској војсци,

скитница , бесп осличар .

лац, битанга, препредењак, мангуп, век без браде и бркова, ћоса .

средини .

нички

назив

•

јонизујућа зрачења

за све

зајед­

врсте радиоактивног

или

атома и тиме штетно делују на организам .

јонијум, -а (и јониј, -а) м [в , јон] хем, радио­ активни и зото п хемијског елемента торијум а ,

јоносфера = ионосфера, -ё ж [В , јон, сфера)

јолпаз, -а м, мн , јолпази, ген . ми . јолпаза [тур ,

yolpaze] 1.

или

рендгенског з рачења које изазивају јонизацију

чамца с плитким дном.

1.

јон] физ , хем, претварати н еутралне честице у јоне , изазивати јонизацију у некој материји

iole,

сп, врста ду гачког и лаког спортског

уоl пут] покр ,

јонизацйјски, -а, -о = ионизацијски, -а, -о [в . јон , јониза ција] који се односи најонизацију .

2, неваља­ 3, покр . чо­

метеор, горњи део Земљине атмосфере, садржи велику кол ичину јона и слободних електрона

због деловања ултраљубичастих зрака Сунца и космичког зрачења.

555

јубилёј

јонскй

јонскй, -а,

-5

[по Јонији, грчкој покрајини

на за п аду Мале Азије]

•

школа

за

филоз.

назив

јонска филозо фска групу

најстаријих

грчких филозофа природе који су настојали да од р еде

начело

или

праоснову

свих

ствар и;

-

модус муз. један од модуса (в . ) у старогрчкој и средњо вековној музици, одговара нашој дана­ шњој ду рској лествици; старогрчкој

-

архитектури

стил архит. стил у препознатљив

по

складн им пропорцијама и богатој декорацији

капителај

-

стубови архит. стубови чији капи ­

тел се одликује завојитим украси ма , волУтама (в.), који висе с леве и десне стране као сплете­

ни увојци косе .

јонџа, -ё ж [тур. уопса] покр. детелина ,

Trifo-

иum.

јонu:шу к, -а м, мн . јонџалуци , ,·ен.

MfI.

јонџа­

лука [тур. уопgа llk] покр . земљиште под детели­ ном ; детел иште .

јорга, -ё ж [тур.

yorga]

ГlOKp . уравнотежен и

миран коњски кас лага ног темпа .

јорган, -а м, мн. јоргани , ген . мн . јоргана [тур . уоrgап] дебљи, унакрсно прошивен покривач напуњен перјем, вуном или п амуком.

јоргiшлук, -а м, мн . јорганлуци, ген . мн . јо ­ га н лу ка [в . јорган] покр . заст. платно којим се омотава јорган.

јорганuија, -ё м [тур . уоrgаПСl, в . јорган] онај који прави и/или продај е јоргане .

јБРГИТII ,јоргим [в . јорга] поКр . вахно (о коњу).

2.

1. касати

жи­

бити живахан , несташан (о

особ и).

јоргован, -а м, МН. -и И јоргован , -ана м, МН. јорговани [тур . еrguvап од перс. еrgеwiiп] бот . жбу наста биљка из породице маслина с мири­ сним гроздаст им цветовима,

Syringa vulgaris. yordam] сналажљивост на послу. 2.

јордам, -ама м ., МН . јордами [тур. поКр.

1. способ ност,

уоб раженост, надменост, охолост.

јорд:iМИТlI , јордамим несврш. [В . јордам] др­ жат и се гордо (посебно пријахању) ; правити се важан, кочопе рити се .

јордам uија , -ё м [тур.

беле дла ке , настала укрштањем Домаће и ис­ точноазијске свиње .

јоркшйрскй, -а ,

-5

који се односи на Јорк­

шир , који потиче и з Јоркшира .• -теријер вр­ ста малог ловачког пса .

јота -ё ж ['1>Ч . i бtа] фабета .

2.

1. девето слово грчко г ал­ 3.

слово Ј (у ћирилици и латиници ).

фиг. оно што је мало , ситно, безначајно . О ни за јоту ни у најмањој мери , ни за длаку .

јотацизам, -зма м [в . јота] нављање гласај у говору.

1. прек омерно

2.

гласа према боји карактеристичној за глас "и" . јотовање, -а с = јот:iција, -ё ж [В . јота] фон. стапање палаталног гласа ј с другим непала­ талним сугласницима у нови , палат ални сугла­

сник (нпр. брз

+ -ји > бржи , град + -јанин >

в . јордам ]

гра­

ђанин).

јотовати , -ујём [В . јота] фон . и з вршитијото­ вање, јотацију .

јохимбйн, -и на м [енгл. уо ћјmЬе из језика банту] фарм . алкалоид из коре 'гропског дрвета јохимбе,

Corynanthe уоћјmЬа,

познат као афро­

диз ијак.

Н' а .. , -а м, мн . јуани, ген . м ... јуана [кин .] основна новчана јед иница у Народној Репу­ блици Кини .

јубit ла р = ј уб ишiрац (8.) јубиларан, - рна , -рно [в . јубилеј] који се од­ носи најубилеј ијубиларца .

•

ј убиларна годи­

на година у којој се обележава годишњица не­

ког з начајног дога ђаја; (у католичкој цркви) го­ д ина посебних верских светковина и ходоча­ шћа, проглашена одлуком папе .

ј уб llЛ:iр ац, -рца м, мн . јубиларци , ген . МН. ју ­

бitлараца = јубилар, -а ра м (ж. ј убиларка, -ё, дат. и лок. -к и , ген . мн . -ки) [В . јуби леј] личност или установа чији се јубилеј слави.

ј уб itлёј, - 6ја м, мн . јубил6ји [п ат. јиЫ1аеum од грч . i5Ьёlаiо s, према х ебр . у5Ьћёl овнујски рог којим су најављивани свечани догађ ај и] про­

слава годишњице рада или животно г р аздобља неке личности, оснивања установе или

yordamcl,

по­

фон . р азвој неког

неког

догађаја после и звес ног уобичајено г б рој а го­

онај који јордами; онај који се према другима

дина .

опход и потцењивачки, охол, надмен човек.

да или животног раздобља личности , установе

јоркшй р , -а м [по енглеској покрајини Јорк­ шир , где је одгојена] племенита пасмина свиња

556

•

сребрни

-

прослава

или догађаја; златни це , д ијамантни

-

-

25.

годишњице ра­

прослава

прослава

75.

50.

годишњи­

годишњице.

ј)lд йциј ум

јувелйр

јувелйр, -и р а М, МН . јувелири ["ем.

Juwelier

јуда ика, јудаика с

од хол.ј uwееШег] мајстор који израђује накит и

Judaic us, 8. Јуда] 1.

друге предмете од драгог камења и

зиком.

племени ­

тих метала; злата р , трговац драгим камењем и

накитом.

+ јувелй рскй.

ј}'ВеЈlйла н, -лна, -лно vепis млад] прид .

1.

MII .,

дат. јудаицима [лат .

књиге писане јеврејским ј е­

2. документи,

књиге и студиј е о Ј евреји ­

ма и ј удаизму .

ј уда ист(а), -ё м, мн. јудаисти

[JlaT. juvenilis, премајu­

који припада детињству или

[8. јудаика]

онај који се бав и јудаистиком, стручњак за ју­ даист ику.

фиг . не­

ј уда истика , -ё ж , дат. јудаИстици [в . јудаика]

зрео, недорастао, зеле н . А ј уве НИЛllа вода геол .

проучавање јеврејског језика , религије , култу­

термална вода магматског порекла која из ду­

ре и цивилизације .

младости, младалачк и , младићки .

2.

бина Земљине коре долази на површину; ј уве­ нилни

хо рмони

хормони

који

+ ј уда ИстичкЙ .

јудеоеспаЊОJl, -а м

[8. Јуда, шп . espaiio1

контролишу

шпански] JlИНГВ . мешавина шпанско(" и јевреј ­

развој инсеката, потенцијална средства за за­

ског језика којом гово ре сефардски Јевреј и у

штиту биља.

медитеранским зе мљама и н а Балка н у, ЈЈадино .

јувенилиза м, -зма м [В . јувенилан] МЈЈада­

ј уде охришћанскй , -а, -о [В . јудеохришћ ан­

лачки изглед особе у зрелим или поз ним годи­

ство] који се односи најудеохришћанство,

нама условљен њеном телесном конституцијом .

А ј удеохришћ а нска Цllвили за Щlја целина м а­

јувенйлија, - ија с, мн . [8. јувенилан] 1. дела (06. књижев на) створена у младости. 2. књижев­

теријалних и духов них остварења (lpBeHCТBeH o

на и д руга уметнич ка дела намењена младима .

јувеНИЈIЈпёт, -ета м = ј у вени л ност, -ости ж [В. јувен илан] младост, младалаштво; млада­ лачка незрелост.

Европе и западног света, утемељених на р ели­ гијским, етичким,

културним

и друштвен им

вредностима јудаизма и хришћанства.

ј удеохр ишћаllСТ ВО, -а с [В . Јуда , јудаизам , хришћанство]

1.

ист . струја у раном хришћан ­

приступање Цркви .

јувка непр . В . јУфка .

целина реЈЈигијских и

2.

ет и'lКИ Х н а ч ела јудаизма и хришћанства , за­

ј}~гендст ил, - а м [нем . Јugепdstil , по минхен­

Die Jugend, основаној 1895.

године]

снованих на Старом и Новом завету .

Ј уд ика, -ё, Јудици [по латинском почетку

правац у л иковној уметности близак сецесији,

43 . псалма ludica

развио се крајем ХIХ и у првим деце нијама ХХ

ља Великог поста у Католичкој цркви .

века у Немачкој и Аустрији.

те (Суди ми)] реJl . пета неде­

ј уд икат, -ата = ј уд икатум, -а м [лат.

југулара н, -рна, -рно [Jl ат.

iugulUJn врат]

анат . који се односи на грло или врат ; грлен и , гркљански, вратни . А ј угула рна вена/артери­

ја анат. вратна или грудна венaiартерија .

јуда, -ё м, ген. мн . јуда [грч . јёhudhаh слављен ]

у:

ству по којој је усвајање јудаизма предуслов за

јувенил ност = ј у веннлитёт (В.)

ској ревији

06.

према

iudicare

име које се

често користи у фигу р атив ни м значењима, по ­

iudica-

судити] пра8 . пресуда, суд­

ска одлука, судско решење.

ј УДИКliтум = ј уд ика т (В . )

јуд икатура, -ё ж

Ioudaios од хе6р.

1. Јуда,јеврејско

tum,

[8. јудикат] пра8 . судска

пракса , рад судова, тумачење и примена закона

која резултира до н о ш ењем судских пресуда .

ЈУД ИII [В . Ј уда] прид.

1. који припада Јуди (ју ­ 2. фиг. издај ­

себно за Јуду Искариотског, апостола који је

ди), који се односи на Јуду (јуду) .

издао Христа. 2. фиг. а. пеј . Јеврејин . б. издај ица. 3. 60Т. покр . врста биљке , јудино дрво , рогачица , Cercis siliquaslrum . + Јуд ин (В . ).

нички. А - пољубац срдачност иза које се крију

јудаизам, -зма м [В . Јуда]

1. јеврејска

рел и ­

подле намере ;

према

творца света.

судијски.

2.

јеврејска кул тура и цивилиза­

3. живљење у

скла­

ду с јеврејском вером, културом и обичајима.

(lOвац новац за који се неко

јуд ицијалан , -лна , -лно прид . [лат.

гија која се одликује веровањем у једнога бога, ција у својој свеуку пности.

-

продаје, којим се плаћа издајство .

iudiciUJn]

iudicialis,

који се односи на суд, судски ,

ј уд йцијум , -а м [л ат. суд, судство, правосуђе .

iudicium] прав. заст. 1. 2. судска истрага , п ар -

557

јудициоза н

ница, правни поступак .

3.

ЈУМРУК, -а М , мн . јумруци , ген. мн . јумрука

умеће расуђивања,

[тур . yнmruk] ПОКр . стиснута шака, песница .

оштроумље.

јудициоза н, -зна, -з но прид . [нлат. iudi ciostls, према . лат.

iudicium]

ј)' мфер в . Н/ нгфер .

разборит, разуман , разло­

јумфеРlща в . јУнгферица .

жан, промишљен.

јудофил, -ила м, мн . јудофили , ген . мн . јудо­ фила (м . и Ж. пол) [в. Јуда , -фил] пријатељ и по ­ штовалац Јевреја и јудаизма .

•

јуДОфИлскИ .

јудофоб, -6ба м, мн . јудоф6би, ген. мн . јудо­ фоба (М. и ж.) [в . Јуда, -фоб] онај који мрзи Је­ вреје и јудаизам, онај који се плаши и зазире од

јеврејског утицаја . • јудОфопскИ.

јузбаша, -ё М [тур . yi.izba~l] ист. у ту р ској вој ­ сци заповед ник чете од стотину војника .

ј}'ЗУК, -а м , мн . јузу ци , ген. мн. Б'зука [тур . ПОКр . прстен .

yi.iztik]

јук, -а м, мн . јукови [тур .

yi.ik]

ПОКр . тежина те­

јун , -а = јуни, -а м [лат. години, има

30

Iunius] ш ести месец у

дана; ХрВ. липањ .

јунбасма, - ё ж, ген. мн . јунбасми [тур .

sma

yi.in

Ьа­

вуна и ппатно] ПОКр . врста тканине с ути­

снутим шарама од које се праве душеци .

јун га, -ё ж, геll. МII . јунги [тур . стар а мера за тежи н у

(1,5

ока,

yonga] ПОКр . 1.920 грама) .

јунгфер, -а м [нем . Jungfer] фам . н е вин дечак или младић који није имао полне односе .

јунгферица, -ё ж [В . јунгфер] ПОКр . невин а девојчица или девојка која није имала полне односе ; девица .

јуни = јун (В . )

рета који може понети један коњ , коњски товар .

ј)'КЛУК, -а м, мн . јуклуци , ген . мн . јУкл)iка [тур .

јУНИОII , -а м [енгл . union] тканина направљ е­

ПОКр. ормар у зиду за одлагање посте­

на од два различита материјала , нпр . од пам ука

yi.ikltik]

и лана.

љине, долап.

Јунион Џек, - а м [енгл . Union Jack] поп ула­

јукстапози ција, -ё ж [лат. iuxtapositio, пре­ ма лат.

itlxta напоредо,

покрај,

8.

позиција]

1. по­

ложај двеју или више ствари постављених јед­

ран назив за државну заставу Велик е Британ и ­

је.

н а поред друге рад и поређења (нпр . два текста,

с нимка и сл.) .

2. л ин гв .

спој двеју или више речи

обичним постављањем једне уз другу (нпр.

оченаш ; лат.

res pubIica

и

respublica). 3.

лингв .

реченице повезане у целину без везника (Киша

јУIIИОр, -а м [л ат. iunior] 1. прид. млађи (иза презимена) .

( 15-18

Н'ксук, -а м, MII . јуксуци , ген . мн . јуксука [тур. ПОКр. метална навлака за врх прста која

олакшава провлачење игле при шивењу; напр­ стак .

лију Цезару години, има

(100-44 пре н . е . )] 3 1 дан; хрв. српањ.

год.; старији

Jtlnker] 1.

- 17- 18

2.

ист.

питомац војне

академије у царској Русији .

јункерс, -а м, мн . јункерси , ген . мн . ј у нкёрса

( 1859- 1935),

нем ачком кон­

транспортних авио н а, касније и бомбардер а у Другом светском рату.

г. пре н . е.) , да нас присутно још у Пра­

вославној цркви; стари календар , стари стил.

Н' мак, -а м, MII. јумаци, ген . мн . јумака [тур.

1. а .

ре акционарне

структору и фабриканту] а виј . врста нем ачких

јулitјанс ки , -а, -о [В . јупи] прид . 06. у & - ка­

yнmak] ПОКр .

партије ,

странке немачких племића ; поборн ик н емачке

[по Хугу Јункерсу

лендар бројање година уведено од Јулија Це­

(46.

год.

ист. племић зе мљорадник у Пруској;

припадник јункерске

седми месец у

јУЛlI = ј ул (в .)

млађ ег узраста

јУlIкер , -а м, мн.јУнкери, ген. МII . јУнкёра [нем .

милитантне политике.

јул, -а = јули, -а М [лат. Iu1ius, према Гају Ју­

зара

с " . такмичар

одређена старосна граница учесника) . & млађи

- 15- 16

пада, трава расте , гора зелени . ) .

yi.ikstik]

2.

год.), омладинац (у такмичењим а где је

клупко. б . мосур , калем на ко­

јунктим прип . [лат. спојити]

2.

1.

iunctim, према iungere

заједно, скупа, (по)везано , спојено.

прав. спајање двају или више парламентар­

них предлога тако да се заједно прихвате или

ји се намотава свила или конац; в . врста пре­

одбаце.

сл ице.

комплекса мисли и осећања ради појачавањ а

2.

шара на народној ношњи .

карни суд за захватање воде .

558

3.

мали ба­

афекта.

3.

псих . свесно Довођење у везу двају

јустифи ковати

јунктУра

јункч~ра, -ё ж [1Iат. јип сшга, према спојити, сједин ити]

1.

iungere 2. фон .

веза , спој, састав.

елемент којим се разграни'!авају јези'!ке једи­ нице рад и прецизирања њиховог з н а'!е ња ( нпр .

ја вас йiiшам ијii васйiiшам р азликују се по ак­ центу).

ј у рист ички , -а, -о [в . ј у рист] који се односи на ј у ри сте и јуристику, који се ти '! е пр ава или је у вези са правом; правни'!ки, пр а вни .

ј у род ив , - а, -о [рус . юрод и вый] експр . ш ашав, сума н ут, луд од рођ ења.

ј у род иви , -ог(а) м [в . јуродив] рел.

јуноша, -ё м [ЦС1l.] заст. млад '!овек, младић; експр . незрео младић.

8. јУНl'ф е р,ј У нгфеРlща .

јура l , -ё ж [по планини Ј ури н а граници и з­ м еђу Француске и Ш вај ца рске] геол . р аздобље у развитку Земљине коре, друго по реду у ме­

зозојској ери. + ј у рски

(8.)

јура 2 ср. МН . индекл. [л ат. јига ,

MI I.

од

ius]

прав ­

iuratus assessor]

IlpaB .

за СТ.

судски приправник, пристав , помоћник судије .

јурат, -ата м , МII . јура'ГИ [нем . Јшаt, према 1Iат. iшаtus од јигаге заклети се] прав.

1. онај

који је

положио за клетву, који је под заклетвом.

2.

заст. правник, студе н т права .

јурисдик ција , -ё ж [лат.

њу и спољ и ла воља Божија, те му се припи сује и моћ прорицањ а.

2.

околине да би тако прикри о духо вно сав рш ен­

ство; "луда Христа р ади", света луда .

јурод ивост, -ост и ж [в . јуродив] особина јуреки, -а, -о [в . јура l ] геол . који се од н оси на јуру , др уго раздобље мезозојске ере . & јурска формација геол. р аздобље у р азвитку Земљине

ко ре , друго по реду у мезозојској ери.

ј урта, -ё ж, ген .

yurt]

еТlЮJl .

MII .

прав . над­

КОСТУР ОМ.

2.

код сиби рских народа дрвена ко­

леж ност, меродавност суда на неком подру'!ју

либа, бр внара .

или у некој области друштве ни х односа; право

р одице; село, насеље .

суђења, делокруг на који се простире право .

стални правни саветник н еких установа, бра­ ни ла ц интереса одређене установе пред судом.

iuris consulta]

3.

фиг . породица , посед једне по­

ј у рук, -а м, МН. јуруци , ген . МН . јурука [тур .

iuris consultus] прав.

јурисконсулта с МН . [1Iат.

ју рти [рус . ю рта од МОНГ.

код азијских номада врста лако

1.

пр еносивог ок р углог кожног шатора с дрвеним

iurisdictio]

јурисконсулт, -а м [лат.

о н ај к оји одступањем од

н ормалног понашања привла'!и на себе поругу

о н о г а КОЈИ Је Ј У Р ОД ИВ .

8. ius.

јурасор, -а м [лат.

ста­

од рођ ења н а ком е се пр ема н ародном верова­

јунфер, јунферица

н е науке ,

1. ист.

ри руски назив за тзв. "божјег '!ов е ка ", лудака

прав.

ytiriik] 1.

ист. припадник јани'!арске помоћн е

војске задужене углавном за од ржавање путева и мостова.

2.

ист. назив за тур ске н омаде и дру­

ге досеље нике који су се настанили у нашим

ист. у старом Риму мишљења истакнутих прав­

кр ајевима .

ника о конкретним судским слу'!ајевима која

валишта . & Турци Јуруци етни'!ка група у Ма­

су обавезивала судске органе да их усвоје.

кедонији .

јУРИСl1руде нција, -ё ж [лат. пра8 .

1.

iuris prudentia] 2.

наука о праву , скуп правних наука .

номад, '! овек без сталног преби­

ius.

ј ус 2 , -а м, МН . јусови/јусеви [стел. ] и ме слова у

правних

глагољици и старој ћирилици (велики и мали

укупност до н ети х судск и х одлука;

јус) која озна'!авају ста рослове н ске н азалне во ­

судска

пракса,

норми .

3.

практи'!на

примена

одлуке које се ти'!у спор ни х питања , а зад иру у

јурист(а), -ё м, МН. јуристи [нем . право]

lurist од

срлат.

iurista, од ius, iuri s

ва.

стру'!њак за прав н е н ауке, правник.

1. студе нт

јуристика, -ё ж, дат. јуристици

пр а­

[8. јури ст] 1.

шти на примене правних знања у пракси.

(modus) iussivus] грам . гла­

голски обл ик за изражавање за п о вести.

јУСТltфиюiција , -ё ж [лат . оп р авдавање, об р азложење .

право , правна струка; правни'!ка делат н ост, ве­

2.

правни'!ки приступ према некоме и л и не'!ему , правни'!ки т р етма н .

кале (о односно е).

ј усив, -а м [лат.

суштину права .

2.

ј ус ' в .

3.

iustifi catio] прав . 1. 2. извршење пре­

суде , каз не (наро'!ито смртне); погубљење, ег­ зекуц иј а.

јУСТltфиковати, -ујём и ј УСТltфицир ати, јуст иф ици рам,

3. Л . мн . јустифицИр ају СВРШ . [1I ат. iustificare] 1. опр авдати, об разлож и ти. 2. извр-

559

јустифицирати

шити

пресуду,

извршити

смртну

казну ,

погу­

бити .

Б'та, -ё ж [ енгл. juta од 6е н г. jhuto] 60Т. тропска једногодишња индустријска биљка из породи­

јустифици рати в. ј}' стификовати.

јУСТИЦllја , -ё ж [лат.

римска богиња правде .

Iustitia] 1. Јустиција , 2. правда. 3. правосуђе,

це ли па,

rius

Corchorus capsularis, Corchorus

ужади, простирки и сл .• југен .

јуфка, -ё ж, ген. МН. јуфки [тур.

сви судски органи.

оШо­

чија се влакна користе за израду врећа ,

yufka]

поКр .

јустицијалitзам, -зма м [В . јустиција] пол.

грудва теста, као и JlИСТ који се добије њеним

идеологија аргентинског председника Хуан а

развлачењем , кора; (у МII .) стањено и просуше­

Перона

но тесто исечено на танке дел ове , р езанци.

( 1946-1955).

јустицморд, -а м [нем.

заст. извр­

јухта, -ё ж [рус. юхть од тат . ] етнол . врста ме­

шење см ртне казне над невином особом због

ке, неllромочиве коже која се употребљав а за

грешке у суђењу; судско убиство.

прављење обуће и торби .

560

Justizmord]

к юiба

8.

Ћаба.

кабеза, -ё ж = кабезо, -а м [тур . kabezo] ист.

кабадахија, -ё ж [тур. kabadaYI онај који се приказује као јунак , према хија] фиг.

1.

kaba

крупан, в . да­

за м е ник дахије у Турској царевини.

чове к надменог понашања ,

2. насилник . •

кабад ахИјекИ . кабала , - ё ж [ хеб р .

qabblilah завера] 1. јевреј ­

ско ми стично филоз офско учење , засновано на

магији бројева и окултним веровањима . но дру шт во.

3. тајни

кабалёро, -а

8.

2.

тај­

споразум.

муз.

кратка,

живахна

оперска

арија,

кабалиет(а), - ё м, мн . каб iulИСТИ уч итељ и проучавалац кабале.

2.

[8.

кабала]

фиг . сплет­

к абалиетика, - ё ж, дат. и по к . кабалистици [В . кабала] п роу чавање кабал е ; бављење тајним

•

кабалИетичкИ.

кабаљёро, -а м , МII . кабаљёроси [Ш[Ј .

caballe-

го коњани к ] витез, племип ; господин ; каваљер.

кабаlшца, -ё ж [српат. саЬапus од пере. kab1i] подужи огрта ч који се носи преко одела за з а­ штиту од кише.

кабарё, -еа м, МII . кабар е и , ген . мн . кабареа [фр. cabaгe t] мало забавно позориште са хумо­ р исти ч ки м

и

сатиричним

ком, ч есто уз ј ело и пипе .

8.

камза .

кабил ПРИД. индекн . [тур . kabil од ар . qabiI ] пОКр . СГlOсобан, кадар ; могућ.

кабина , -ё ж [фр . саЫпе] мала просториј а с различитим наменама (шелефОNска

-, бр одска -, ЙШlOшска - ); кућица за пресвлачење на ку­ каБИllёт, -ета м, МII . кабинети , ген . МН . к аби ­ нета [нем . Kabinett од фр . саЫпеt од итан . gabinetрадна соба , обично з а једну особу , на фа­

култету , у научним установама , државним ин ­

ституцијама и сл .

2. у

школама з асебна про сто ­

рија с потребним инструментима и помагал и ­

карош, и нтригант .

вештинама .

кабза , - ё ж

to] 1.

оби чн о н а завршетку сцене .

1.

ка; у западним крајевима шабеео.

палишту .

кабаљёро.

кабалета, -ё ж, ген . мн. кабалета [итал. саЬа­

letta]

заст. врста безалкохолног освежавајућег напит­

скечевима

•

и

музи ­

кабарётекИ.

кабарёт, -а м [н е м . Kabarett од фр . cabaret] 8. к а барё.

кабаст, - а, -о [тур . kaba крупан; груб, СИ ров]

ма, за

извођење специјализоване

практичног рада (хе.мијски

настав е

и

-, физички - ) . 3. а.

просторија у којој раде сарад ници и помопни ­ ци неког високог службеника. б. група та к в и х са р адника.

4.

министарско веће; влада.

каБИllётеки, - а , -о [В . кабинет] носи на кабинет .

2. фи!".

1. који

се од­

који не види ништа из ­

ван свог кабинета, који се бави само теоријом ; изолован од ства рн ости .

кабл, -а м , МН . юiблови [фр . саblе од кн ат. сарu ­

IU1n] 1. дебело

уже, обложено заштитним ом ота­

чем , за вез ивање лађа, висећих мостова и сл.

2.

изоловаliИ проводн ик електричне енергије .

кабловеки, - а , -о [В . кабл] који се однос и н а кабл .

•

кабловека телевизија телевизија код

кој и зауз има MHOrQ простора, гломазан, незгра­

које се сиг н ал преноси каблом до телевизор а

пан.

претплатника .

561

кавгаџија

каблограм

кавад, -а м, МII. -и [НГР'l .

каблограм, -а м, МII. -и [В. кабл, -грам ] теJlе­ грам

послат

подземним

ил и

подморским

ка­

блом.

код муслимана.

каваз, -аза м, мн. кавази, гс .... мн . каваза = га­

кабокло, -а м, М ... . каб(жли, ген . МН . кабокла [порт.

caboclo од егз . ]

у БразИJlУ, мешанац, пото ­

каботажа, -ё ж [фр .

ваз , -аза М [тур .

1.

мак Европљанина и Индијанке или обрнуто .

cabotage] пом . ПJlовидба

поред обале; трговина од јед ног пристаништа

ски поз ивар .

каботён, -ена м , мн . каботени, ген. М .... кабо­ тена [фр .

cabotin] 1.

Гlутујући глумац.

2.

лош

глумац, глумац аматер. З. човек који се пон аша попут глумца , комедијаш .

кабопшажа, -ё ж [фр . саЬоtiпаgе, в. каботен]

1. л оша

глума.

2.

I'ретварање .

caboter]

видбом, пловити између Дома ћи х лука.

у

оружник . З . с уд­

каваски .

све што има облик цеви]

1.

чобанска с ви­

2.

вр ­

ста кратке пушке .

кавалерија, -ё ж [итал .

+

cavalleri a]

заст. коњи ­

кавалерИјскИ .

кавалерист(а), -ё м,

Kava llerist,

MII .

кавалери ст и [н ем .

В . кавалерија] заст. коњаник , при ­

падник коњице.

мо према свом природном облику, без посеб­ ног брушења .

кавалир в . каваљёр. кавалкада, -ё ж , ге ... . м .... кавалюiда [фр .

cade]

caval-

свечана поворка јахача, наро чито пред

почетак коњичких такмичења.

кабрitола, -ё ж [фр .

cabriole

скок увис]

1.

скок коња са савијеним предњим и опруженим

2.

нога на намештају, купасто

з аобљена и избочена, обично се завршава им и ­

та цијом животињског папка. З. в . каприОла . кабриолет, -а м , МII. кабриолети, ген. мн. ка ­

бриолёта [вем.

Kabriolett од фр . cabriolet, према cabrioler поскочити] 1. лака полупокривена д воколица са два седишта. 2. аутомобил с кро­ вом који се спушта .

кабуки, - ија м [јап .

каваљёр, -ера м, МН. каваљери , ген . МН . кава­

љера [фр .

ballarius

ма опходи љубазно, предус ретљиво и углађе­ но. б. онај који је у друштву великодушан и га­ ланта н .

kabuki]

каваљёрски, -а, -о [В . каваљер] који се од­ каваљерство, -а м [в. каваљер] каваљерско понашањ е; каваљерски поступак .

кавана, кавански В . кафана.

од ар.

qаЫil

kabul

примање]

кавара, -ё ж [·IУР.

прихватити, прихватати.

кабур, -а м, мн . кабури [тур .

kavara прдеж] ПоКр. вулг. ве­

лики страх, зо рт, прпа.

пристаGа)ти на нешто, одобрити , одобравати,

каватина, -ё ж [итал.

cavatina] муз . кратк а

оперска арија јед ноставне структуре.

kabir од ар . qabr] - о човеку

покр . гроб, рака. О сабур, сабур, па у

на одрицање,

који ће

умрети, а да се није науживао живота.

кабурџија , -ё М [тур.

партнер или пратилац даме на балу ,

члан витешког реда.

јапанско тради­

кабулити, кабулйм сврш. и н есвр ш . [тур .

који је увек сп реман

2.

на забавама и сл. З. заст. но с и лац одликовања ;

којем све улоге играју мушкарци.

прихваћен

cavalier од итал . cavaliere од срлат . са­ 1. а. онај који се према жена­

коњаник]

носи на каваљера или каваљерство.

ционално позориште с пантомимом и игром, у

кава в . кафа .

2. стражар,

рала , пре свега у Македонији и Бугарској.

бошона [фр . саЬос hоп] драги камен обрађен са­

примљен ,

и ст.

великодостојника

кавал, -а м , МII. кавали, ген . М ... . кавала [тур .

kaval

кабо шон , -она м , мн . кабошони , ген. мн . ка­

задњим ногама .

qawwas стрелац]

над кавазима.

ца.

пом . бавити се обалном ПJlО­

пратилац

кавазбаша, -ё М [В . каваз, баша] заповедник

каботираПt, каботйрам, З. л . мн. каботирају н ес врш . [фр .

+

од ар .

kavas

наоружани

Турској царевини.

до другог.

562

kavadi од п е рс . kiiba,

уп . кабаницај заст . врста дуге свилен е х аљ ин е

kabirci, в .

кабур] гробар .

кавга, -ё ж, дат. и лок . кавги и кавзи, ген . МН . кавгй [тур . ђа]

kavga, gavga од пере. g-awga битка; с ва­ 1. свађа, препирка. 2. туча, тучњава , битка.

кавгаџија, -ё м [тур .

kavgacl, gavgacl , В .

кав­

га] онај којије склон изазивању свађе или туче ;

ратобо ран чов ек.

+ кавгаџИјскИ .

кадифа

кавез

кавез, -а м, мн . К !lВези, ген . од п ере.

fes

qafes] 1.

кавеза [тур.

MII .

стор за држање опасних животиња. б . кућица за птице, крлетка .

2.

кад арl, -дра м, [ф р.

ka-

а. решеткама ограђен про­ и ст. у муслиманским кућа­

ма , соба с дрвеним решеткама на прозорима да

dro

cadre

окви р од итал.

ч етвртаст]

quadrus

1. део

вљања.

2. правоугао ни

простор уоквирен фи лм­

ском камеро м (биши у кадру; uзаћи из кадра).

кад ар2, -дра м мн . кад р ови [ фр .

кавенисати в . кафенисати .

дар l]

кавёрна, -е Ж , ген. мн . кilВерни [лат . сауетпа]

жбе, орган и зације и сл.; особље.

1. мед .

шупљина у живом ткиву, проузрокована

туберкулозом.

2.

каверноза н, -зна, -зно [лат.

cavemosus]

који

кави прид. индеКJI . [тур.

од а р .

kavi

qawiyy]

кавијар, - а м (уоб. кавијар, -а) [фр . саујат од уп. хајвар] усољена икра н еких ри ба

припремљена за јело.

ске пред крај

шупљина, пре­

cavitas

шупаљ] настаја ње мехура или вакуу ­

кавра, -е Ж, ген . мн . каври [тур.

kavra

kavra-

кавраисати , кавраишем [тур .

kavramak,

cadere

падати]

1.

кавурма, е = каурма, -е Ж, ген . мн . ка(в)урми

1. јагњећа

и л и ов чиј а (р еђе

свињска) изнутрица, припремљена н а посебан

композиције и л и њеног дела . б . виртуозна со­ листичка део ница при крају ком п оз иц ије и л и

ч у ва.

гла шеном слогу (стиха, р е ч е нице) .

р а ш а [нем .

Kader,

в. кадар] ист . припадник Зеле­

к iщёт, -ета м, мн . кадет и , ген . м н . кадета [н ем.

Kadett од фр . cadet] 1. питомац војне школе или академије . 2. ист. млађи син, нарочито у пл е­ мићким породицама, који се с пр ема за војни п озив.

3.

с п о ртиста млађег уз раста (од

кагУла р , -ара м, мн . кагушi ри , ге н . мн. кагула­

cagoule

капуљача] при ­

кадети, кадета м мн. [према почетним сло­

до

1940.

год ин е.

када, -е Ж в . кiщуна . M11 .

- и [л ат.

и ст.

прип адници

ској Русији , противн ици бољ ш ев ик а .

кiщ ија, -е м, м н . кадија [тур .

qadin] 1.

kad l од ар . qa~i,

у време тур с к е владавине, нижи ми ­

ровн и суд иј а који суд и по ш е риј атском праву .

cadaver]

м ртв а ц ,

кадавер ин , -н н а м [В . кадавер, -ин ] физиол . безбојна течност, в рста амина који настаје од труљења леш ина .

кадаверичан, - чна , - чно = кад аверо за н ,

cadavericus, cadaverostls,

2.

суд ија уоп ште. О кад ија те тужи, кад ија ти

суди непостојање н езав и с но г суда, суђење под

мртво тело, лешина .

-з на , -з но [нлат.

КД]

стр а нк е ко н ст и туц и оналних демок р ата у цар­

падник тајне полувој н е фашисти ч ке организа­

1932.

14 до 16

година) .

вима назива странк е, према

2.

одмо р или спуштање I'ласа н а последњем , на ­

н ачин , ако се зал ије машћу може ДУ I"О да се са­

кадаве р , -а м,

cadenza

муз . а. низ тонова или

ако рда који указује да је у пи тању завршетак

в.

ст ити ; заврну"и в р х ексе р а да н е испадне.

ције у Француској од

кад ровски .

kadir од ар . qadir] спо­

н ог кадра , в. када р I

кавра] покр . стегнути, спојити спо н ом; причвр ­

cagou1ard,

..

кадераш , -а ш а м, мн. кадераши, ген . мн . каде­

од

стиснути, шчепати] покр. спона; заков ица.

р а [фр.

1 светског р ата .•

каден ца , -е Ж, ген . мн . каде нци [итал . према

ма у течности која се вртложно креће .

[тур. kavuгma] кулин.

офици ­

ста ва ; дуж и мелодијски украс на крај у арије .

кавитац ија, -е ж [лат.

mak

2. сви

соб ан да нешто у чини .

покр . т врд ; јак , чврст.

cavus

в. ка­

ист. дезертери и з аустроугарске вој­

-

кад ар з, -дра, -дро [тур.

кавза, -е Ж в . камза .

havyar,

cadre,

припадници одређен е струке , слу­

ри и подо фицири у ј ед н ој војној ј единици .

садржи каверне; пун шупљина , шупљикав.

тур.

1. св и

Зелени

пећина , шпиља .

qtla-

филма сни ­

мљен од укључивања камере до њеног зауста­

се споља не би виделе же н е.

ма

од лат.

в . ка­

притиском и зв ршн е власти.

ка дилу к, -а м, мн. кадилуци, ге". мн . кадилу­ ка [тур .

kadl1lk, 8.

д ије .

звање , достој а н ство кадије .

2.

кадија]

кад ифа , -е Ж [тур .

1. судско

п одручје ка ­

kadife од ар . qatIfa] 1.

фина

да вер] који се однос и на мртв а ца, лешину; који

ткани н а са сјајним дл ачицама по п овршини ,

има и зглед ле ша.

сомот, ба рш у н .

2.

в . кадИфица .

563

кад itфица

казетофо н

кад itфица , -е ж [В . кад ифа] бот. украсна биљ­ ка с кад ифастим цветом ,

Tagetes e rectus.

К:lДиш, - а м , мн . к iIДИШИ , ген . мн . кадйша [арам.

свет, светиња] код Јевреја , молитва

kadi s

сника .

имовин у б ез н аслед­

ника.

3. право државе на 4 . ист. право српске

цркве у А устроу ,-ар­

ској монархији да наслеђује имовину С рба без наследника .

каза, -е ж , ген . мн . каза [тур . kaza од ар. qada']

за м рт в е .

кilДмијум, -а (и кilДмйј, -а) , уоб. и кадми­

ј у м , -а ( и кадмйј, а) м [нлат. cadmium од грч . кадмијска земља , минерал нађен

Kadmeia ge

мања

административно-управна ј ед и ница

у

Турској царевини , кадилук , срез.

казаз, -аза м , МН . казази , ге н . МН . к азаза [тур .

близу град а Тебе, чији је митски оснивач био

kazaz

Кадмос ] хе мијски елемент (симбол

израђује гајтане, ширите, врпце , кић а н ке и сл .

ск и бр ој

48),

Cd,

атом­

бели меки метал , употребљава се

у легу р а м а.

cadran од лат. quadrans

ник ( н а сату ).

четвртаст]

1. број ча­

2. сунчани сат.

мн. кадри ла [фр . quadrille од шп . cuadrilla од сиа­ ч ет в о р оугао од л ат.

quadra] 1.

француски

плес за ч ет ири пара играч а, у различитим так ­

товима, нарочито омиље н на баловима у ХIХ веку .

2.

витешка игра коју изводе четири одре­

да ко њ а ник а.

3. једна

од карташких игара .

каДрltрати, кilДрйрам, 3. л . мн . кадрирају сврш. и несв рш . [В . кадар'] рашчланити , рашчла­ њават и (филм, телевизијски програм) на поје­ дине дел ове , кадрове .

кад ровац, кадровца и кадровац, кадровца

м, мн . кадровци /кад ровци, ге н . мн . кадроваца/ юi­ дрова ца

[8.

кад ар2 ] онај који служи обавезни

војни рок у сталном кадру.

дровика [ рус. кадровик , в . кад ар2 ] 1. службеник кој и ј е задужен з а кадровски састав предузећа , устано ве и сл .

2.

активни официр и л и војник

који п ри п ада сталном кадру .

K jIДYIIa, - е ж , ге н . мн . кадуна [тур. kаdlП од haоблик

katun) жена]

покр . заст. углед­

на, отме н а жена ; госпођа; домаћица.

кадуцеј, -а и кадуцёј, -еја м , МН . кадуцеји,

ген. МН . к аду цеја [лат. caduce us, caduceum гла­ сников шта п од ГРЧ . (дорски) ka..ykeion, према kar)ix глас ник] МИТОЛ. штап античког бога Мер­ кура, са д ва крила на врху и обавијен двема змијама; с имбол л екарства .

каду цнтёт, -ета м [срл ат.

ducus

п рол азан , трошан]

кост. прав .

564

казак, -а м , МН . казаци , ге н . МН . казака [рус . ка­

2.

казакйн, -ина м , МН . казакини , ге н . МН . каза­

кина [рус . казакин] врста горњег кап ута у обли­ казамат, - ата м , МН . каз амати , ге н . МН . казама­ та [фр .

casemate од итал. casamatta, н еиз весног 1. 80ј . покривено склониште од чвр­

порекла]

сто г, отпорног материјал а , з а заш ти ту од арти­ љеријске ватре и авионских бомби .

caducitas према са­ 1. пролазност, крх ­

ситуација кад имовина нема вла-

2.

окло­

пљена просторија на ратним бродови ма за сме­ штај топова и муниције.

3.

подз емни затвор у

тврђави.

казан, каз ана м , ми . казани , ген . МН. казан а [тур . kazan, kazgan од пере . ~az gan Ј 1. већ и ме­ тални суд који служи за загревање те чн ости, кување, топљење , печ е ње ракије и сл., котао.

2.

зајед ничка масовна исхрана коју ор га н изује нека з ванична установа , х у мани т арн а о р гани­

зација и сл .

кад ровйк, - и ка м , мн . кадровици , ге н . мн . ка­

tun (старији

свилар] поКр . занатлија који

ку кратког кафтана , полукафтан .

к iIДРИ Ј I, - а и кiIДРЙЛ , - ила м , мн . кадрили, ген .

dra

qazzaz

зак] врста дуге женске блузе.

KjlДpaH, - а на м , мн . кадрани , ,'ен . мн . кадрана [фр .

од ар .

• казанскЙ.

казанџија, -е м [lУР . kazancl , В . к азан] 1. за­ натлија који израђује к азане и друго бакарно

посуђе .

2.

онај који ради око казана .

казачок, -а м lpyc. казачок , прем а К аза к Ко­ зак] украјински народни плес у све бржем ри т­ му, при којем се играч често спушта у чучањ.

казба, -е ж , ген . МН . казбй [фр . casbah, ар .

qas(a)ba ,

8 . касаба] арапска четврт у некада­

шњим колонијама у северној Африци ; стамбе­ на четврт око владаре вог дворца .

казейн, - ина м [н е м . сир,

8.

Kasein , према лат. caseus

- ин] хе м . група протеина у мле ку која се

користи

у

,-'рои з во д њи

сира

и

у

стријске сврхе.

казета H e Гlp . В . касета.

казеТОфОII непр . в . касетОФОн.

р аз н е

инду­

кајда

каз нно

казнно, -а м [ит.

casinb,

фр .

cas ino]

онај

казуiiлан, -лна , -лно [л ат.

sus

каил и каил roрид. ИllДекл . [тур .

отмена

коцкарница ; у п . касИна. према са ­

casL1alis,

њ е по које м се све у свету догађа случајно .

казуалитёт, - ета м, мн . казуалитети , ге н . мн . к азу али тета [нлат.

случајност.

casualitas]

казу iiр, -а м, мн . -и [мат.

casL1arius]

kail

од ар . ёј а 'ј l

који

пристаје ]

kaime папирна новчаница од

врста турског папирног но в ца

2. чувар у мошејам а . kain6s нов] минерал

каинит, -ита м [грч . стављен

од

калцијум - хлорида

и

са­

м а гн ез и ­

јум-сулфата с кристалном водом , користи се као вештачко ђубриво.

Casuarius casuarius .

казу ист(а), - е м , мн . казуисти [н е м .

qa'ima сту б] 1.

(у Турској царевини) .

зоол . врста

велике аустрал ијске и источноиндијске птице из реда тркачи ца, сл ичне ноју,

(потврд но) ,

каlЈма, -е ж [тур . а р.

казу ал изам, -з ма м [В . к азуалан] филоз . уч е­

Ј'ОВОРИ

покр . вољан, расположен з а нешто.

слу ч ај) који з ависи од СJlУ'lаја ; споредан ,

нер ед ова н.

који

каиш, -а м , мн . кilИШИ И каишеви [тур . kaY J ~]

1. трака

од коже (ређе од чврсте тканине) која

служи за опасивање, опасач , ремен .

2. техн . тр а­

Kasuist, 1. гюзна ­

ка која служи з а пренос ротационог кретања са

вал а ц компл икованих правних случај ева , наро­

је изрезано из веће целине и има облик каиш а .

чито оних у којим а долази до сукоба између

4.

мор ал не и догм атске норм е.

кајиш.

п р ема шп .

casuista

од л ат.

casus

случај]

2. онај

који намер­

мотора на поједине уређај е .

но и с кр и вљуј е з акључак применом формалних п р авила н а конкретне спорове .

3.

оштроуман

каз уистика , -е ж , дат. и ЛО К . казуистици [В . к азу алан]

1.

каишiiр, - а м , мн . - и (ж . каишiiрка, дат. ка и ­ шарки , ге н . МII . каишарки) [В . каиш]

2.

з еленаш , лихвар .

каиш:iрити, каишарим н ее врш . [В . каиш а р]

1.

колебати .

нашити , л ихварити.

покушај решав а ња спорова путем

1. прев а­ 3. з анатл иј а

који израђује каише ; непр . кајишiiр .

део етике који се бави тражењем

решења з а слу чајеве у којима се савест може

2.

део нечега ш то

превара , подвала; зеленашење, лихва ; н епр .

рант , варалица .

чов е к .

3.

бити каишар , под ваљивати , варати .

3. и з рађивати

2.

зеле­

каишеве .

формалистичке примене прописа . З . мед . скуп

каишарлук, - а м, мн . каишарлуци, ген . мн .

података о п а цијентима с циљем да се што ви ­

каишарлука [В . каишар] 1. превар~-f)Одвал а. 2.

ше саз н а о одређ е ној бол ест и .

з еленаштво , лихварење .

казу к, -а м , М II . к азу ци , ге н. м н . к аз ука [ту р .

kaZJk]

покр . кола ц пободе н н а мор с кој обали з а

који се везуј у п л овни објекти.

ришћење об але у л уци , пристаништу ( з а при­

кошуља] цркв . обред­

н а х аљ ин а катол ичких свештеника , без рукава .

юiзус, -а м [л ат. грам . падеж .

•

casus] 1.

случај , догађај.

за сл ожене и з разе в .

2.

casus.

к аигџија, -е м = каикчија, -е м [тур.

kaYJkcJ,

в . к а ик] ПОКр . онај који управља чамцем , чамџија .

ка ид, - а м , мн . каиди, ге н . мн . каида [ар .

kaid]

стареши н а, поглавар (код Арапа и у Турској царевини) .

каик, -а м , мн . каици, ге н . мн . каика [тур .

kaYJk]

покр . чамац , чун .

к аикчија, - е в . каИгџија .

2.

л аки спортск и

чамац у којем је веслач окренут лицем пре м а смеру вожње.

кајакаш, - аша м , м н . кај а ка ши , ге н . М Н . каја­

стаја ње, и сто в ар роб е и сл . ).

casula

мап и ескимски чамац од коже пре ву ­

чене преко дрвеног косту ра.

к а зу карина, -е ж [В . казукЈ п о кр . такса з а ко ­

казул а, -е ж [лат.

кајак, -а м , м н . кајаци , ге н . мн . кајак а [ еск .

kayak] 1.

каша [В . кајак] веслач у кајаку; спортиста који се такмичи у трци кајака .

кајакаштво, - штва с [В . кајакаш] гран а ве­ слачког спорта , веслање у кај а цима .

кајас, - аса м = кајзса, -е ж [ту р . заст.

1. кожна трака ,

kayasa]

roОКр .

каиш којим се причвршћу­

је сабља , одело и др .

2.

каиш од узде којим се

управља коњима з а ВУЧУ .

кајгана, - е ж [тур. kауgапа од пере .

baygene]

јело од умућених пржених јаја. кајда, - е ж , ген . МН. кiiјди [тур .

qa ' ida правило;

мелодија] м уз . ХрВ .

kaide од ар . 1. нота . 2. в р­

ста народ не песме у два стиха .

565

какоситија

кајт, -а м , мн . каЈТОВИ, ген . мн . к ај то в а [тур.

кајданка, -ё ж , дат. и ЛОК . кајданци, ген . м н. кајданки [ в. кајда] хрв . свеска з а бележење нота. кајдисаПt , кајдишём С 8РШ . [тур.

kaymak]

kaydl

према

(за)бележити ,

кајзерба рт, -а м, мн . кајзербарти [нем . Кај­ заст. брада дуж образа (пр ема аустриј­

с к ом ц ару Фрањи Јосифу).

кајзе ри зам, -з ма м [В . кајзер] ист . политичка доктри н а н е мачког цара Вилхелма П, са изра­ зитим е кс панзионистичким претензијама .

кајута в . кајита .

какаду, -уа м [нем . мал .

Kaiser-

пом .

ПОКр . дрвени или метални клин ; под­

кајмак, - а м, мн . каЈмаци , ген . мн . каЈмака мас ни слој који се ствара на повр­

ш ин и м лека и који се скупља и користи за ис ­ х р ану, с коруп .

какао, -какаа м [шп . сасао од астеч ког саса­

huatl]

"',.

кајмаками , ,'ен . мн . кај­

м ака м а = кајмекам, -ама м , мн . кајмеками , ге н .

мн. кајмекама [тур.

kaymakam

који стоји ,

од ар.

место] ист . заступник везира

qa'im

онај

ил и вал ије , намесник .

кајмакл ија, -ё ж [тур.

чоколаде.

2. јело

с много кајмака.

[ ш п . с а ј mап од егз . ] 300Л . врста америчког кроко­ д ил а .

Theobroma сасао, с

крупним мах у н ам а и се­

менкама од којих се доб иј а какао, пореклом и з

какемоно, какемона м (јап.

kakemono]

ја­

панска или кинеска сл ик а н а свиленом и л и па­

каки f'РИД . индекл . [енгл . перс.

khak

khaki

од инд.

kh aki од

пра шин а] жућкастосмеђ .

каки- В . како- .

јење при којем зној непријатно мириш е .

какистократија, -ё ж [грч .

kakistos

нај гор и,

в . -кратија] владавина најгорих ; ул . аристокра­ тија .

kak6s]

као други део сложених

р ечи зна чи : лош, погр е ш а н , непр авилан.

какографија, -ё ж [в . како- , - графиј а] р ужн о или правопис но ло ш е писање ; супр . калигра­ фија (В . ).

какодемон, -6на м , мн . какодем6ни , ген . мн . какодем6на [грч .

кајмекам = кајмакам (в.)

кајнак, -а м, мн. кајнаци , ген. мн . кај нака [тур . кајрон, -6на м [енгл .

chyron]

kakodaimon

обузет зл им ду­

хом, в . како-, демон] МИТОn . зао дух, зао де м о н.

какократија в . как исток ратија .

ПОКр. врело, извор .

текст (обично

кратк е вести , рекламене поруке и сл . ) који кли ­ з и , сд есна на лево, на д ну или на вр ху телеви­

з иј с ког екрана за време редовног програма .

566

какаовац, -вца м [в . к акао ] бот. тро пско др­

како- [грч .

kaymakll] 1. црна кафа

~ajMa H, -ана м , мн . кај мани, ге н . мн . кај м а на

kaynak]

прах који се доб иј а пржењем и м левењем

какидроза , - ё ж [В . како -, хидроза] мед. зно­

кајмакам, -ама,

с доста пене .

од

пирном св и тку.

упи р а Ч , потпо р ањ .

maqam

kaketoe

Средње и Јужне Америке .

кајла, -ё и кајла, -ё ж, ген . мн . кајли / кiiјли

kaymak]

од хол.

падљивог п ерј а, живи у југоисточној Азији и

во ,

соба на броду , кабина .

[тур.

Kakadu

300Л . врста папагаја са ћу бом, н еу­

семенки какаовца , а користи се у прои з в одњи

ц и во, зе мичка .

Keile]

kakatua]

Аустралији .

sешm е l царска земичка , в . кајзер] округло пе­

Kajiite]

1. 2.

какадемон В . какод емон .

и ст. немачки цар .

кајита , -ё ж, ген . мн . кајита [нем .

регистров ати .

(из)в ршит и пренос власништва упи сом у зе­

кајзе р , -а и кајзер, - а м, ген . мн . кајзёра [нем .

кај зерица, -ё и кајзерица, -ё ж [нем .

упис(ив)ати ,

мљишне књиге.

ста љутог зачина сличног алевој паприци .

[нем .

веза , ланац] ПОКр . упи с, р еги­

кајтити , кајтим С8РШ. И неС8РШ . [ В . кајт]

кајёнскй , -а , -о [према граду Кајену (Сауеп­

serbart]

qayd

стр ац иј а, белешка.

П ОКр . окли з нути се .

пе)] који се од носи на град Кајен . А -бибер вр ­

Kaiser]

од ар .

kaYlt

какологија, -ё ж [грч .

kakologia, в .

ка ко -, -ло­

гија] погрешан и зраз, погрешан на чин говора .

какоситија, - ё ж [грч . ње гађења према јелу .

kak6sitos]

м ед. осећа­

калварија

какосмија

какосмија, -ё ж [грч . kakosmia, в . како-, грч . osm~ мирис] мед. поремећај услед кога се боле­

или

сличног

зна чења .

2.

гласовног

склопа,

а

р азличито г

метеж, хаос , неред .

снику чини да стално осећа непријатан мирис .

кзлзмб у рист(з), -ё м, мн . каламбуристи [В .

какофемизам, -зма м, МII . какофемизми , ген.

каламбур] не06. онај који употребљава калам­

мн. какофемизама [в. како- , грч. рh~mё говор]

буре; весељак, шаљивџија.

намерна употреба погрдних израза; псовање,

клеветање; су пр . еу феми зам (в . ). какофо нија, -ё ж [грч .

кзламитёт, -ета м [пат.

kakoph6nia,

в. како-,

-фо нија] оно што ружно звучи ; скуп гласова, слогова и л и речи који је непријатан за ухо .•

велика не­

калам ус, -а м, мн . каламуси , ген . мн . каламу­ са [итал .

calamus

од грч.

kalamos

трска] перо за

писање од трске.

какофОнЙјскЙ.

кзланда р, -ара = кзланде р, -а м [фр . саlап­

какофо ничзн, -чна, -чно [в . какофонија] који ружно з вучи , нескладан .

dre од хоп . kalandem

клизати] машина с те шким

ваљцима , за равнање и глачање тканина, папи ­

кактус, -а м , мн . кактуси, ген . мн . кактУса [п ат .

cactus од грч . kaktos] 60Т.

calamitas]

воља, несрећа.

вишегодишња месната

ра или коже .

биљка пореклом из суптропских предела, с бо­ дљикама уместо л ишћа .

2.

типогр . машина за добијање п а­

пирних матрица.

каландо прип . [ итал . calando прем'а саlаге опа­ дати , спуштати] м уз. смањујући ја чину тона и

калз, -ё ж , ген . МI •. капа [вене ц. саllе] гюкр. улица.

темпо, посте пено утишавајући и успоравајући .

калз-аза р, - а м [инд. kiШi-аzaг црна болест]

калауз, -а м , мн . - и [тур.

kllavuz] 1.

алат ка са

мед. епиде мијска болест слична маларији, црна

зубом у облику кукице којом се насилно отва­

грозница.

рају врата. заст.

кзлзбалук, -а м, МII . калабалуци , ''е'.' . мн. кала­

kalaballk од ар. gaJabli премоћ, побе­ 1. мноштво, множина . 2. граја , вика, метеж. кзлаб рёз, -еза м , ..... калабрези , ген. мн. кала­ бреза [итал . calabrese] врста шешир а са широ­

посредник .

балука [тур. да]

ким обоДо м , какав су носили становници Кала ­ бриј е.

4.

кзлафат, -а и кзлафат, -
qilafa

калзј, -а и калај, -аја м [тур .

kalay]

хемијски

50,

метал

сребрнастобеле боје , користи се за лемљење, у

кзлајисзпt, - ишем сврш . И несврш. [В . калајЈ

calafato

од

калафатзти, калафатам и кзлафзтир ати , [В.

3.

n . МН . калафатирају С ВРШ .

калафат]

поправити,

И

поправљ ати

брод или чамац , зали(ва)ти катраном пукотин е између дрвених делова.

к iща ш, -а ша м, мн . калаши, ген . М Н. калаша [тур .

легурама и др.

од итал .

п равља или катранише бродове.

несврш .

елемент, симбол Sп, атомски број

kalafat

катранисање] мајсто р који прави , по­

калафатирам,

кзлзб реззц В . кзлабрёз.

2. путовођа , водич . 3. трговачки

гласник, гласоноша.

kalles од ар. qallas] гюкр . 1. беспосличар , бе­ 2. расипник. распикућа.

крија.

превући , превлачити калајем. О сунце му (ти )

кзлашњиков , -а м [рус . калашников , према

кзлајИСЗIIО шаљива псовка, данас претежно

конструктору Калашњикову] совјетска ауто­

застарела .

матска пушка.

калајл ијз, -ё ж [В . калај] или пресвучена калајем .

2.

1.

посуда од калаја

врста накита који

жене уплећу у косу, а мушкарци носе на каи­ шевима око ногу .

ТКОВ.

3.

kalaycl, в . калај] зана­ тлија који калајише посуђе . • кзлајџЙјскЙ . каламар, -ара м [итал . са l атаro] покр. 1. лиг­ ња . 2. (06. мн . ) подочњаци. кзламбур, -ура м , мн . каламбури, ген. мн . ка­

1.

игра речима истог

2.

1.

раскала­

непоштен човек, ни­

пас скит ница.

калвадос, -а м [ фр .

кзлајџијз, -ё м [тур.

ламбура [фр. саlеmЬоит]

кзлаштурз, -ё ж [в . калаш] пеј . шна, разуздана жена .

calvados,

по истоименој

области у Нормандији] ракија одјабука . калваријз, - ё [срп ат. са lуагјиm , од са l уагја лобања, превод арамеј ске речи Голгота]

1. реп.

пут Исуса Христа до Голготе где ће бити рас­ пет.

2.

фиг. дуге и велике муке; испаштање . тр­

пљење.

567

калибрирати

калвинизам

калвинизам, -зма м [према швајцарском верском реформатор у Ж. Калвину

1509- 1564)]

стари календар (назван по Јулију Цезару), за­

Са l ујп ,

др жан и данас у српској и још неки м пра во­

рел. хришћанско учење по Калви­

славним цр квама , који за грегоријанским зао­

(1.

ну, са строгим моралним прописима и верова­

стаје

ње м да ће само одабрани бити спасени.

рију ХПI који 'Ћје увео

калвин ист(а) , -е м, мн . калви ни сти [В. кал­ калвинистичкй , -а , -о [В . калвинизам] који се од носи на калвинизам и калвинисте.

калдрма, - е ж [тур. kаld1Пm] грубо, н еравно камење којим се поплочавају путеви ил и ули це .

калдрмисати , кал дрмишем с врш . И несврш . [В. калдрма] поставити , постављати калдрму ,

поплоча(ва)ти каменом . лат. са lјх]

1.

calese од

позлаћена или посребрена ч аша са

сталко м која се употребљава приликом обреда у католичкој цркви, путир .

2. пехар

за вино.

калежњак, -а м, мн . калежњаци, ген . ми . ка­ лежњака [В . калеж] време

обреда

1.

комад тканине којом се за

покрив а

калеж.

2.

в.

утра­

каЈ lеидоско п , -а м, мн . -и [фр .

kal6s леп , eldos

облик,

ka leidoscope, в . -с коп] 1. оп­

тичка направа у облику цеви са ш ест огледала у

којима се огледају разнобојна стакалца или ка­ менчићи,

стварајући

прили ком окретања.

лепе

2.

симетричне

шаре

мноштво различитих

сл ика које се брзо смењују . • калеидОскопскЙ .

калем, -а м, мн . калеми, ген . ми . калема [тур. од ар .

kalem

qalam

од грч.

k:i lamos] 1.

дрве ни

или метални ваљак на који се намотава конац, вуна и сл.

цом

2.

ваљак са спирално намотаном жи­

који служи као

струје.

- (по папи Грего­ 1582. године), нови ка­

лендар , данас у званич н ој у п отреби ; франц у­

-

уведен

године

1793 .

одлуком Конвента у Паризу, с посебним н ази­ вима месеци зас нованим на временским

при­

ликама и пољоп ри в р едним радовим а: В . бри­ мер , ванде мијер , вантоз , же рмин ал , меси­ до р ,

нивоз,

п л ивиоз ,

преријал, термидор ,

флореал, фример , фруктидо р.

календарскй, -а, -о [В . кален дар] који је по календару, који се односи н а календа р ; леlщарска ГОД Иllа време од

1. јан уара

...

ка­

до

31.

децембра (за разлику нпр. од школск е године).

календе, календа ж МИ. [л ат.

dae)]

Calendae (Ка1еп­

ист . п рв и дан у месецу код старих Римља ­

на. О д о грчких кален да В . календограф,

-а

м,

ad calendas graecas.

мн .

-и

[В.

календар ,

- граф] ч асов ник који уз сате, минуте и се кунде

квист(а) .

п рем а грч .

грегоријански

ски ре вол у ционарни

винизам] присталица, следбеник калвинизма.

калеж, -а и юiлеж, -а м, мн . -и [венец.

13 дана;

3. гранчица

проводни к

електричне

или пупољак који се усађује

на другу биљку: накалемљена биљка.

4.

заст.

калета, -е ж, геи . МИ . калета [венец .

каЈlемити , калем и м иесврш . [В . калем] урези­ ват и одсечени део једне биљке у другу, цепити ,

calletta, уп.

кала ] пОКр. уска улица.

ка.llСша, -е ж, геи. ми. калеша и калеша , -е ж, ге н . ми . калеша [фр .

kolesa точкови]

caleche од нем . Kalesche од чеш.

отворене кочије, полукочије.

калибаll, -а м [ енгл . Са liЬа п , чудовиште из Шекспирове "Буре"] неотесана, прими тивна особа .

калибар, -бр а м , МИ . калиб ри , ген .

MIl .

калиба­

р а [фр .

calibre од ср. нат . calibrum од ар. qalib ка­ луп] 1. унутрашњ и преч ник цеви ватреног оружја. 2. пречник метка или гран ате . 3. ин­ стр умент

трск а за писање .

за

мерење

пречника

цеви

ватреног

оружја . 4 . фиг . вред н ост, способност, величина

(неког човека, ствар аоца и сл.) . • калИбарскЙ .

калибрација, -е ж проверавањ е та чн ости

пелцовати.

календа р , -ара м, ми . кале н дари, ген . мн . ка­ лендара [нл ат.

показује још и да н у недељи и датум.

ca lendarium,

према лат .

(Каlепdае) први дан у месецу]

1. а .

Calendae

конвенцио­

неког мерног ин струмента , баждарењ е.

калибрирати, -иб рирам ,

3.

л . МН . к ал ибр и­

рају сврш . И несврш . [ В . калибар]

1.

(из)брусити

нални систем подеJlе године на месе ц е и дане.

у н утрашњост цеви ватреног о р ужја да би доби­

б. табела или књ ижиц а с распоредом дана и ме ­

ла тачно одре ђ е ни пречник.

се ци .

ђивати или проверавати калибар цеви ил и мет­

2.

распоред обавеза током године; про­

грам с портских такмичења .

568

...

ј ул ијански

-

2. а.

мерити, одре­

ка. б. оз н ачити јединице на неком уређају или

калиграм

мерном

калкулација

инструме нту ;

проверити

тачност

калифат, -ата м, мн . калифати, ген . мн . кали ­

ин ­

фата [в . калиф] ист. време калифове владавине;

струмента , баждарити.

калигра м, -а м, мн . - и [грч .

ka l6s леп, В .

територија над којом влада калиф .

калифорнијум, -а (и калифорнйј, -а ) м

-грам] песма чија је тема или садржај предста­ вљен и лико вно , величином и раСllоредо м сло­

[ е "гл .

ва и редова.

верз итету , где је откривен] хемијски елемент

калигра ф , -а

.. ,

мн. -и [грч .

kal6s

леп, В .

калигра фија, -ё ж [грч .

kalligraphia, према

kal6s леп, 8. - графија] 1. вештина лепог писања . 2. текст писан уметнички стилизованим р уко­ писним словима. + калИграфскЙ. калигра фисати, калиграфишём нссврш. [В. калиграфија] писати леп им руко писом .

калијум, -а (и калйј, -а) м [нем.

цеђ, поташа] хемијски елемент, симбол

К , атомски број

бој е.

+

19,

мек метал сребрнастобеле

калијумов (и калијев) .

калико, -а м [фр . према

Ka lit1m од ар.

индијском

calicot,

граду

енгл.

Кал и кут]

врста

па­

мучне ткан ине , обично са штампаним шарама .

калилог ија, -ё ж [грч . леп,

8.

kallilogia, према kal6s

-лог ија] вештина лепог изражавања , бе­

број

florere

пехар,

98 . calix чаша ,

цветати] бот . који им а чашицу .

кзлициформан, -м на , мно [лат.

8. форма]

calix чаша ,

који је у облику чашице .

кзлк, -а м , мн. калкови, гсн . мн . калк6ва [фр .

calque отисак] 1. лик. тачан прецрт кроз провид­ ну хартију, прекопиран 2. ли нгв . преведе ница: реч или израз створен дословним превођењем

страног израза (нпр . .МUШ Iкомпјутерски l према eHr1l.

mOL/se )

или копирањем његове структуре

(нпр . редо след према н ем .

Reihenjolge).

калкаll, -ана м, мн . калкани , ген. мн . калкана [',ур . kаlkап]

Calico cloth ,

Cf, атомски

кзлицифлоран, -рна , -р но [лат. пехар,

врло леп им рукописом .

према Калифорнијском уни ­

(трансуран) , симбол

-граф] онај који пише или преписује текстове

al-qal i

cali fomium,

1.

а. кров који се косо спушта од

једног зида на прот ивни з и д. б. горњи троугла­ сти део з ида на кући са двостр а ним кровом, за­

бат .

2. даш чана за штитна ограда испред улаза. 3. поткровље , таван; затво рени балкон. 4 . врста старинске женске капе . S. седло. + калкаllСКЙ. калкирати, калкирам,

седни ш тво.

Калиопа, -ё ж [грч . Ка llј 6рё] "итоп . најстари ­ ја од девет муз а, за штитница епског песни ­

ти

штва , филозофије и реторике.

жа(ва)ти.

КаЈIИПСО ж индекл. [грч . Kalypso] митол . мор­ ска нимфа којаје, по Хомеру, седам година за­ држала Одисеја на с вом острву .

калипсо, - а м

[kaiso,

ре ч са Тринидада, укр­

штена са именом Калипсо (в . )] врста модерног плеса пореклом са Антилских острва .

каJlltрати, калирам,

3.

11.

3. л . мн. калкирај)i calquer, 8. кал к] 1. (на)прави­ помоћу калка . 2. слепо подр а­

С8РШ. и н еС8РШ . [ фр . копију

3.

1IИ"ГВ . (на)правити калк , створити ,

стварати р еч по моделу неке стране речи .

кал кула н т, - а м, мн . калкуланти, ,"ен. мн . кал­

к:Уланата [В . калкулисати]

1. рачуновођа , онај

који врши прорач у не и обрачуне; рачунои спи ­ тач .

2.

онај који калкулише када треба донети

неку одл у ку ; прорачунат човек , рач унџија .

+

каЈlкУла "тск Й.

мн . калирај)i сврш. И

КЗЛКУJlатйваll, -вна, - вно [В . калкулисати]

несврш . [в . кало] трг. (из)губити од тежине током

1.

превоза због сушења, испарења (о каквој роби) .

одређен , утврђен калкулацијом , заснован на

калисте ника, -ё ж, дат. И лок. калистеници [грч .

kal6s

леп ,

sthenos

снага, моћ] телесно ве­

жбање ради јачања с наге и ле поте .

калиф, - а и калйф, -ифа м , мн . калифи, ген . мн . калифа [фр .

calife од ар. ~alifci] ти"гула исл ам­

ских владара који се сматрају зако нитим на­

следн ицима Мухамедовим . лйфскй .

+

калифскй и ка­

који служи за обраЧУliавање , обрачунски.

2.

калкулацији.

калкулатор, - а

.. , мн .

- и [ср . лат.

calculator Ј 1.

рачуновођа , онај који врши прорач у не и обра ­ чуне , калкулант; рачуноиспитач .

2.

механичка

ини електронска машина за рачунање.

калкулација, -ё ж [лат.

calcu latio]

и зрачуна­

вање, прорачунавање; предрачун , прорачун .

+

калкулацйјскй и каЛКУJlациОIIЙ .

569

калкулисати

калумет

калкулисати, калкулишем [лат.

calcuJare]

Ј.

(из)рачунати, прорачуна(ва)ти, обрачуна(ва)ти;

(ис) планирати.

2.

калорика, -е ж, дат. И лок . калорици [лат. са­ Јог топлота] физ. наука о топлоти.

одмерити, одмеравати руко­

водећи се личним интересом .

калкулоза, -е ж

[8.

к3лориметар, -тра м, мн. к3лорим етри, ген.

мн . к3лориметара [лат. саЈог топлота, 8. -метар]

калкулус]

8.

Јlитијаза.

справа за мерење топлоте.

калкулозан, -зна, -зно [8. калкулоза] Ј . мед. који има камен (у мокраћном мехуру, у бубре­

гу).

2. геол .

калориметрија, -е ж [лат. саЈог топлота, 8. -метрија] мерење топлоте .

каменит .

каЈlорифер, -а м, мн. -и [лат. саЈог топлота,

кiшкулус, -а и калкулус, -а м, мн . -и [лат.

ferre

носити] електрични уређај за загревање

caJcuJus

каменчић] Ј . ист. ками чак, камен за ра­

просторија то плим ваздухом.

чунање.

2. мед. камен у мокраћном мехуру или 3. мат. инфинитезимални (дифе­

према лат. саЈог топлина] стварање топлоте .

у бубрезима.

ренцијални и интегрални) рачун .

кало, кала м [итал. саЈо према

caJare опадати,

калорифиюiција, -е ж [нл ат.

калоричан, -чна, - чно

2.

на­

кнада за та кав губитак.

калодонт, - а м , мн . калодонти , ген . мн . кало­ доната [фабрички назив , према грч .

kaJ6s леп , 8 .

-одонт] паста за зубе .

калозан, -зна, -з но [лат.

caJJosus према саЈ­

Јиm жуљ] Ј . жуљевит, који има жуљеве; који има дебелу кожу .

2.

фиг . неосетљив, отупео ,

калоричност, -ости ж

калозитёт, -ета м [пат .

2.

caJJositas,

8.

калозан]

фиг. неосетљивост, огуглалост.

калокагiпија, -е ж [грч .

kaJokagathia, према ka J6s леп, kai и , agath6s добар] идеал старо­ грчког васпитања - спајање ле пог и доброг , те­ грч.

лес ног и дух овног у васпитању.

каломел, -а м [грч .

kaJ6s леп, meJas

црн} хем.

једињење живе и хлора, употребљава се за чи ­

калонг, -а м, мн. кiulOНЗИ , ген . мн . калонга (ја8. kа Јоп g] зоол. врста слепог миша с главом налик

Pteropus edulis,

живи у

тропским крајевима. кало р-, калори- [лат. саЈог топлина] као пр­

ви део речи показује однос према топлоти оно­ га што је у другом делу.

калорија, -е ж [фр . саЈогје , према лат. саЈог топлина] физ. јединица за мерење количине 1'0плоте, односно енергије која се уноси храном ;

калори­

калоспинтерхромокрена

8.

калоспин те­

рохроматокрена. калоспmlтерохроматокрена, -е (и кало­ спинтерхромокрена ,

-е) ж

[грч .

водоскок обасјан разл ичитим бојама .

ца]

1.

caJotte

капи­

источњачка капа , капица ; окр угла све­

штеничка капица која покрива само теме (на­ рочито код католика).

2. мат. део сфере одређен 3. ан ат . горњи део

пресецањем сфере равнином .

лобање.

4. грађ .

сводни део тунела.

каЈlOтипија, -е ж [грч .

kaJ6s

леп ,

8.

-типија]

и зрада слика н а хемијски обрађеној хартији.

калош(н)а

8.

галОш(н)а .

калпак, -а м , мн. к3лпаци , ген . мн. кюшака

kaJpak]

Ј . висока округла капа од крзна

или опшивена крзном .

2.

војничка капа од ла­

ког метала, шлем.

калуђер, -а м, мн . -и [грч .

kaJ6s

частан,

geron

kaJ6geros,

према

старац] свештено ли це које

живи у манастиру , монах.

калуђерица, -е

[8.

калуђер] жене ка особа

која припада манастирском реду , мона хиња.

калуђерскй, -а, -о

[8. калуђер]

који се одно­

си на калуђере или калуђерице, монаш ки.

калумет, -а м , мн. -и [енгл .

caJumet од фр. caJumet] дугачка, ук рашена лула северно­

дефин ише се као то плота потребна да се један

дијал.

грам воде загреје з аједан степен Целзијуса.

америчких Индијанаца . тз в . лула мира.

570

леп ,

kaJ6s

sрiпthег искра, сhгбmа боја, kгепе извор, врело]

[тур .

шћење и у медицини .

на лиси чју, летипас,

[8. калорија ,

калота, -е ж, ген . мн . кал6та [фр .

Ј . мед. задебљ алост коже , отврднуће коже, жу­

који са­

чан] особина онога што је калорично .

огуглао.

љевитост.

[8. калорија]

држи знатну количину калорија .

спуштати] трг. Ј . губитак, мањак у тежини неке

робе током превоза, услед сушења и сл.

caJorificatio,

калуп

каматнйк

калуп, -а м, мн . к алу пи , ге •• . мн . калупа [ту р . kallp, вулг . ka lup од ар . qaleb, qalib од перс . kalib, kalbud] об раза ц, модел, форм а, облик. калупит и , калупiiм нес врш . [в . калуп] 1. и з­

калцоне, -а м [итал .

calzone]

кул ин . зат воре н а

пица , шупља погача наде вена шунком , сиром и

др., прелив е на парад ај зом.

калчо, -а [итаЛ .

calcio ф удбал] сп.

у нашем ме­

рађивати помоћу калупа; обликовати помоћи

дијском јез ику назив за италијанско фудбалско

калупа .

првенство ил и италијански фудбал уопште .

2.

рад ити по устаљеним обрасцима,

шаблонизирати.

каља, -ё ж [тур .

калус, -а м [лат.

саllит , в . калозан]

callus,

анат . кошта на маса која поново спаја преломље­

ски помоћник, који је н ако н шегртског стажа положио испит за калфу и стекао право на по ­

лагање мајсто рског испи та.

кал фенскй, -а , -о и кал фiшскй, -а, -о = кал­ фйнскй, - а, - о [в . кал ф а] који се односи н а кал­

.\

калфе нско писмо п отврда о п оложе ном

испиту з а калфу.

кал цiщ он, -она м, мн . кал цедо ни , ген. мн . кал­

цедона [лат .

од грЧ . , по месту

Chalcedonium

Халкедон (С hаlkёd6п), где се овај каме н вадио] минер . врста полудрагуља , кварц са влакнастом

калцијум, -а (и калцйј, -а) м ; уоб. калци­ јум, -а (и калцйј, -а) м [н лат.

calcium,

према лат.

саlх креч] хем. хемијски елемент, с имбол Са ,

20,

покр . јело

н ож

kama]

оштар са обе стране , бодеж.

камамбёр, -ера м [фр .

camembert,

према м е­

сту Камамбер у Норманд ији] вр ста округлог

меког сира с танким слојем плесни на површи ­ ни .

камара, -ё ж, ге н . мн . к амара [гр ч . лат. сатега] шт во .

2.

1.

kamara

од

гомила , хрпа ; велики број , мно­

п л аст, стог.

камарад, -ада м , вок . камараде, м н . камар ади , ген . мн . камарада [фр .

merata

прем а итал . са­

camarade,

од сатега соба] друг , другар ; школски

д р уг; колега .

камаријёр, - ијера м , ми . камаријери, ген . мн.

структуром , мле чни камен .

атомски број

qa1ya]

кама, -ё ж , ге н . мн . кама [тур .

kalfa

од ар . ~аl'iга за меник] трговачки или за натлиј ­

фу .

од ар .

месом .

не кости .

кал фа, -ё м, ге н . мн . калфа и калфii [тур .

kalya

од купуса или кромпира с говеђим или овчијим

лак зем но алкал ни метал .•

камариј ера [итал. морник.

2.

cameriere] 1.

цркв. папин ко­

покр . заст. собар ; послужитељ .

камарила, -ё ж [фр.

camarille

од ШП . саmагјl ­

lа собица] дв орска кл ика , ужа околина ј едног

калцијумов (и калцијев) , уоб. калцијумов СИ

влада ра која има осетан ут ицај на управљањ е

калцијев) .

зе мљом.

калцина ција, -ё ж [лат.

calcinati o,

в. калци ­

калцин исати, кал цинишём и каЈщинира­ ти , калцинii рам, несврш. [л ат.

3. л . calcina од

мн . калцино1рају свр ш . и саlх креч] под врћи , под­

вргавати калци н ац ији .

кал цинозан, -з н а, -з но [нн ат.

камаринскаја, у ср п . камаРИllска, -ё ж [рус . камарин ска? ] брза р ус ка народ на игра у

нисати] претварање у креч ; с паљивање .

или

3/4

камарот, -а м [ ве и ец.

В.

калцинисат и] који има у себи креча , кречни.

кал цит, -а и калцйт, - о1та м [в . калцијум ,

camerotto]

покр . по­

моћник, слу га на броду, м ал и .

камата, -ё ж [грч.

calcinosus,

2/4

такту.

kamatos труд, з арада]

сума

која се у одређеном року плаћа као накнада за позајмљен и новац , интерес.

каматнй , -а -о [В . камата] који се односи н а

-ит] минер . при род ни калцијум-карбонат у ром ­

камату .

боедарским кри стал има .

и капитала на који се п ла ћа , изражава се у про­

кал циферол, -ола м [в . калцијум , л ат. [erгe носити] витамин

D2.

1. дода вање креча;

каматна стопа однос из међу кам ате

цен т и ма .

каматнйк, -а м, вок. ка м атнiiч е, мн. каматнй­

каЈщификација, -ё ж [ В . калцијум , -фикаци ­ ја]

.\

претвар а ње у кре ч .

2. мед.

ци , ген. ми . каматнйка (ж каматница, -ё) [ В . ка­ мата] онај који поз ајмљује новац уз камату ; л и ­

закречавање плућа, крвни х судова и др . због

хва р .

таложења кал циј умо вих сол и у ткив у.

IIИЧКИ.

•

каматнйков (ж каматничин) , камат­

571

кзматњак

камерiшије

кзматњак, -а М, МН . каматњаци , ген. МН. ка­ матњ ака [В . камата] каматна стопа.

камеЈЈеонскн, -а, -о [В . камелеон] односи на камелеона .

кзмаџија, -е м [В . кама] необ . онај који убија

л и хва р.

камелеонство, -ства с [В . камел еонски] не­ ђавање приликама .

М!IШ ( н)й = гам !IШ(Н)Й [фр .

gamache] а. наглавци,

назу вице преко ципела (део елегантне мушке одеће у ХVПI и ХIХ веку) .

2.

доколенице од

сук н а и л и коже.

1.

македонски народни му­

з и чк и ин струмент, врста удараљки .

2.

црквено

повратак поз натог лица најав­

ну с це ну , у јавни живот .

камелопард, -а М [срлат.

kamelopardalis]

Camelliajaponica .

camelopardus од грч .

стари назив за жираф у (јер се

веровало да је настала укрштањем кам и ле и ле­

камелот, -а м , мн . - и [фр .

mlat]

cambiare

изменити] бат. слој

биљ ни х ћел ија и з међу коре и стабла , које седе­

камелхар, -а м [н е м . мила,

период В . камбријум .

камбријум, -а (и камбрiiј, - а) м [лат . Саm­

Kamelhaar од Каmе l

ка­

длака] камиља длака (у п отр ебљава

кзмео, камеа м [ е нгл . саmео од итал. саmmео,

спољ н е кору .

камбрйјскii, - а , -о [В . камбријум] геол. који се

Haar

се з а покриваче и сл.).

ле гр адећи са унутр а шње стране дрво а са

-

camelote од ар . ha-

груба тканина од чешљане ву н е, кострети

или сви л е .

камбијум, -а (и камбiiј, -а) м [нлат . саmЬј ­

bria,

(1 66 1- 1706),

ком истоку] бат. биљка с великим мир ис ни м цве­

товима беле или црвене боје,

камбек, - а м , мн . камбеци, ген . мн . камбека

од н ос и на камбријум . •

Ј. Камелу

опарда).

зво н о ; з воно уопште .

иm, пре м а клат.

r.

камёлија, -е ж [по

који је као језуитски мисионар борав и о на Дале­

камбана, - е ж , ген . мн . камбана [макед. од итал . са mрап а ] гюкр .

co meback]

кој и се

сталност у понашању , не д оследно ст , п р илаго­

камаш(н)а, -е = гамаш(н)а, -е ж , ,'ен . мн . ка­

[енгл .

1.

фиг. варљив , н есталан;

који мења мишљење према прилик ама .

камо м .

камаџија, -е М [В . камата] необ. каматник,

2.

уп . камеја] мала али з апажена улога н а ф илму или у телевизијској драми, где се слав н и глу­ мац или глумица појави само за тренута к .

камера, -е ж , ге н . мн . камера [лат.

латини з ирано име Велса , где су ови слоје­

camera од

ви п рви пут проучени] геол. раздобље у развит­

грч .

ку Зе мљ е , најстарија фаза палеоз ојске ере , из

мање

кога су сачувани фосили морских животиња ,

справа за снимање филмова на филм ску траку ,

камбрик, - а м [фр .

cambric, према францу­ (Cambrai)] врста финог тан­

ког па му чног или ланеног платна ,

надсвођена соба] а. спр ава за сни ­

фотографија ,

фотографски

апар ат.

б.

филмска камера. в. електронски телевизијски

на ро чито трилобита. ском гр аду Камбре

kamara

користи се

за ко ш уљ е , повоје , кишобране и др.

КЗМI' арн, -а м [н е м .

Kammgam] предиво и ткан ина од чешљане вуне . • кзмгарнскii. камеја, - е ж [фр. саmее од итал . саmтео] лик . извај а н , резан камен; рељеф од полудрагог ка­ мен а код кога испупчена фигура (најчешће гла­ ва у п рофилу) има друкчију боју него основа.

камелеон, -6 на м , м н . камеле6ни , ге н . МН . ка­ меле6 на [лат.

тодну цев и претвара је у ел ектричн е имп улсе .

• -

опскура фИ3 . кутија која на пред њој страни

има мали отвор с оптичким стаклим а к р оз који

пролазе зраци светла и на супротној стр ани од­ ражавају обрнути лик предмета .

камерализам, -зма М [н е м.

Kameralismus]

економска политика , нарочито у Н емачкој у ХУН и ХУIII веку , чији је циљ би о п одизање националне

индустрије ,

повећањ е

и звоза

и

смањивање уво з а.

помо ћу пигментских ћелија да мења своју з е­

камералије, камералйја ж мн . [срлат. cameralis који припада владиној комори , пр ема сате­ ra трезор , комора] 1. наука о државни м ф инан ­ сијама. 2. наука о трговини и привре ђи вању

ле н у бој у у з ависности од околине.

уопште .

п рема

chamaeleon од грч . khamaileon, khamai на земљи , 'еоп лав] зоол. врста ве ­

уређај који преноси слику на фотоосетљ и ву ка­

ликог гуштера чијаје основна одлика да може

572

камералист(а)

кампања

камизОл, -ола м, мн. камизол и, геН . мн . камизо­

ка мералист(а), -ё м. мн. камера.листи [нем .

Kamera1ist]

финансијски стручњак који се бави

ла [фр .

camiso1e од шп . camiso1a, дем.

од

camisa ко­

шуља] женска блуза без рукава , прслуче, зубун .

камералним наукама.

камералистика, -ё ж, дат. И лок. камераЈЈИ­

камиюiзе, -еа м (у нас и камиюiза, -ё м, мн .

стици [В . камералист(а) ] књиговодство држав­

камиказе) (jaГl .

них установа у којем се књ ижења утврђују и

ветар]

врше у складу са буџетом.

у П светском рату зајед но са својим авионом

камерал нй, -а, -о [В . камералије] који се од­ носи на камералије и на камерализам .

камердй нер, -а м [нем .

со­

племића или црквених великодостојника) .

гјууа]

истурен,

kameriye

незастакљен

од ар .

пуним

брод.

према

kamikaze,

бог,

kami

kaze

ист. јапански пилот самоубица који се

експлозива

2. фиг.

обрушавао

на

амерички

онај ко се жртвује ради напада, ко ­

ји непотребно излаже живот опасности.

Kammerdiener]

бар, коморник (у отменим кућама, у кућама

камерија, -ё ж [тур.

1.

камила, -ё ж, ген. мн. камила [лат. грч. kаmё10S, према хебр .

gammiil]

came1us од

зоол. азијска и

афричка товарна животиња са једном или две

qama-

грбе, дева.

балкон, доксат

камилавка, -ё ж, дат. И лок . камилавци , ген .

(према д воришту) у старим муслиманским ку­

мн. камилавки [нгрч . kаmё1аukе] округла висока

ћама .

KaГla православних калуђера и свештеника .

камерју нкер, -а м [рус . камерюнкер од н ем. ист. у царској Русији високи

Kammerjunker]

камйн, -нна м , мн . камнни, ген . мн . камнн а [нем . Катјп, од лат.

caminus од

грч .

п ећ]

kaminos

отворена Гleћ у зиду собе, с уграђеним димња­

дворски Достојанственик, коморник.

камерле нг, -а м , мн . камерлензи, ген . мн . ка­

ком.

кардинал који у

камион, -о на м , мн. камиони, ген. мн. камио­

Ватикану води финансијске послове; у случају

на [фр . сатјоп] велико теретно моторно возило.

папине смрти управља Светом столицом до из­

•

м ерлё нга [итал .

camer1engo],

камИОнскЙ .

камионет, -а м, мн. - и [фр .

бора новог папе.

камерма н, -а м, мн . -и [енгл. сатега тап , В .

миона.

камермуз ика, -ё ж [нем .

Kammermusik]

В.

камерна музика .

камернй, -а, -о [нем. Катт е г од итал . сатега соба] намењен мањем броју слушалаца и гле­ далаца. А камерна музика музика писана за

мале саста ве, најчешће гудачки квартет;

-

ор­

кестар о ркестар с малим бројем чланова који изводи камерну музику.

камерто н, -а м [нем.

Kammerton , В. камерни , (435 трептаја у

Топ тон] муз. стандардни тон А

секунди) на основу кога се штимују инстру­ менти у камерној и оркестарској музици.

кавза, -ё ж , кабзе, -ета с, кавзе, -ета с) [тур .

kab-

држак од ар . qab~a шака; држак] покр .

држак сабљ е , ханџара, ножа и сл.

панска божанства.

камиш, -а м , мн. камиши, ген . мн. камиш а [тур. kami~] цев на лули за пушење , '!ибук .

камкордер, -а м, мн . камкордери, ген . мн . кам ­

кордера [е"ГIl. ре

re)corder]

camcorder,

од сат(ега) и

(videota-

комбинација видеокамере и ма гне­

тоскопа, с могућношћу одвојеног коришћења .

камп, -а м, мн . кампови, ген . мн . кампова [енгл . сатр од лат.

campus

поље] место са шато ­

рима или кућицама који служе за туристички боравак . А камп-приколица туристичко вози­

ло С просторијама за спавање и ручавање , које се прикључује на аутомобил.

кампаllИЛ, -а и каМl1анел, -а м, мн . -и [итал.

камза, -ё ж и камзе, -ета с (поред кабза, -ё ж,

ками, ија м (јап .

мали

камионџија, -ё м [В . камион] фам . воза'! ка­

камера] сни матељ филмском или телевизиј­ ском ка м е ром.

za, kavza

camionnette]

камион .

kami] 1. општи назив за ја­ 2. племић, аристократа.

сатрапј1е, према сатрапа звоно] покр . з вони к .

кампања, -ё ж, ген . м •• . камшiња [фр .

campagcampagna Гlo­ campus поље] 1.

пе битка, војни маневар од итал . ље, село од клзт . сатрапја , лат. интензиван војни поход.

2.

интензивна ПРИГlре­

ма за остварење неког важног задат ка ; органи -

573

канд а хар

кампањскн

зо ва на акција за или против (кога или чега, на­ ро чито путем штампе) .

кампањскн, -а , -о [В . кампања] који се оба­ в ља у виду кампање; повремен; несистематски .

кампер, - а м , ми . - и [В . камп] пуј е .

2. камп-прикол ица .

1. онај

који кам­

в . камп .

кампинг, -а м [еигл.

camping од саmр по вати] 1. боравак у кампу . 2. в. камп .

кам­

камповати, -ујём [фр . саmрег] боравити у к ампу .

кампоса [шп .

campos] reorp. степе

с ниским ра­

стињ е м у суптропским деловима Јужне Аме­ ри ке .

кампус, -а м , ми . кампуси, геи . ми . кампуcii [амер. еIl ГЛ .

campus]

све зграде једног универзите­

(06. у САД и Аустралији) и простор око њих. камУт, -ута м, м н . камути, ген . мн . камута

[ ием .

Kummet]

ПоКр . део хама који се ставља ко­

камуфлажа, -ё ж [фр .

camouf1age] 1.

маски ­

рање положаја , ратног материјала и људства ка ко и х н е пријатељ не би приметио.

2. прикри­

в ањ е правих намера .

камуфлирати (се), камуфлирам (се),

3.

Л.

МII . к а муфлнрају (се) СВРШ . И иесврш . [фр . саmои­ маскирати положај , ратни материјал и

људство како их непријатељ не би приметио .

2.

п р икри(ва)ти , завара(ва)ти (траг и сл . ) .

камфор, -а м [ил ат.

camphora од ар . kafiir]

хем .

аро матична бела смола камфоровог дрвета , ко­ ри ст и с е у медицини , за заштиту од мољаца , за п рои з вод њу целулои д а и друго .

камџија В . канџија.

кан, -а м, ми . юiнови, геи . ми. юiнова [моиг.

kang

вл адар] владарска титула код туркмен­

ск и х и монголских народа .

KaHa l , - ё = кна, кнё ж [тур. ktna од ар . hinna'] 1. б иљ ка из тропских крајева, Lawsonia inermis . 2. црвена боја те биљке , која се користи у ко­ KaHa z, -ё ж [јап. kапа] а . јапанско слоговно ПИС М Q . б . сваки од з накова тог писма .

канабе, -ета с [фр. сапаре од лат. сопореиm

574

дејство.

канабис, -а м [грч .

kannabis

конопља] мар и ­

хуана .

канал, -ала м, ми . канали , геи . ми . ка н ала [лат.

canalis

цев, жлеб]

прокоп за наводњавање ,

1.

konopelon]

пруга мора између два копна .

2. уска 3. одвод, одводн а

цев .

4. пут којим се преноси роба, инф ор мације 5. а н ат . цевасти пролаз у органима или између њи х; жила . 6.

и др . ; начин одржавања везе .

појас фреквенција на коме емитуј е одређена радио или телевизијска станица.

канализација, -ё ж [flлат.

canalisatio,

в . ка­

нал] мрежа подземних цеви за од вођ ење отпад­

них вода и нечистоће из куће и насеља . • ка на­ каналисати, каналишём (и канализирати , канализирам,

3.

Л . ми. канализнрај у) С ВРШ . И

иесврш . [нл ат. сапаl isare] усмерити , усмеравати одређеним током.

канап, -апа м, МН . канапи, геи . ми . к ан апа [тур .

ktnap од ар . qinnab, вероватно прем а лат. pis, cannabis конопља] танак кон о п а ц ,

сап п а­ уз ица ,

врпца.

канарииац, -нца м , МН . канарнн ц и , ге и . ми . канаринаца (ж . канарннка, -ё) [фр . сапаг ј од ШП . сапагјо птица с Канарских острва] ЗООЛ . мала

жута птица певачица , канаста, -ё ж [шп . према грЧ .

kanastron,

Serinus canaria . canasta, сап аs trо В.

канистер]

корпа ,

карташка

игра , слична ремију , за две или четири особе .

канат, канта, ми. канти , геи . ми . ка н ата [тур .

kanad]

ПоКр .

1.

крило прозора или врата .

2. п ре­

града ; З . дрвена ограда на колима са све ч ети р и стране .

канат, -ата м , МН . канати , геи . ми . ка н ата [в . кан] област или држава којом управља кан .

канаф иепр . В . канап .

з м ет ици .

од грЧ .

канабiiн, -нна м [В . канабис] хем . састојак индијске конопље који има јако н а р котич н о

лизациОнii.

њ у о ко врата , огрлина.

f1er] 1.

ане.

отицање воде или за бродски саобр аћ ај .

кампо(с), кампоса м, ми . кампоси, геи . ми .

та

канабизам, -зма м [В . канабис] мед. п атоло­ шка потреба за уживањем хашиша и ли мари х у­

д Ј:\ван , софа .

канафас, - а м [фр . сапеvаs] чврсто решетка­ сто ланено или памучно платно , ј ута .

кандахар, -а м [по енглеском грофу од Кан ­ дахара] с п . врста скијашких везова .

канкройд

кандела

кандел а, -ё ж, ген . мн . кандёла [лат.

канела, -ё ж, ген . мн. канёла [итал .

candela

свећа] ф И3 . јед иница за јачину светлости према

цимет од саппа цев, трска] ПоКр .

Међународном систему јединица .

мета , цимет.

ка ндел:i б(а)р, -бра м , МН . кан деmiбри , ген .

2.

1.

cannella

кора од ци­

цевчица ; жлеб .

канелира, -ё ж [фр .

од лат. сапп а

cannelure

мн. канделабара [лат. candelabгum свећњак, пре ­

цев] архит. танки уздужни жлеб на стубовима

ма

античких грађевина.

candela свећа] 1. велики , богато украшен 2. старински лустер . 3. стуб за уличну

свећњак.

канелирати , канелирам ,

3. л .

MII .

канелирају

расвету .

сврш . И несврш . [в . канелира] (на)правити пара­

канднда, -ё ж [л ат. candidus бео] мед. Гљивица, Candida a/bicans која изазива запаљење на слузо­

лелне жлебове , (и)жлебити, (из)браздати.

кожи уста, вагине или у органима за варење .

цев , трска] кулин . шупља, цеваста тестенина пу­

кандидат, -ата м , мн . кандидати , ген . мн . кан­

дидата [лат.

candidatus

обучен у бело]

1.

онај

канелани, -а м мн . [итал.

испит .

•

2.

онај који полаже неки

кандидатек Й .

њена надевом од меса и зачина, италијан ски

канефоре, канеф6ра ж МН . [грч . према

1.

кандидатУра, -ё ж [в. канд идат] формалне

kaneon

kaneph6ros, -phoros од pherein носити]

корпа,

и ст. античке де вице кој е су приликом в ели ­

ких светковина носиле на гла ви

р адње које су нео пход не да неко буде канди ­

твеним даровима .

дат .

нарству , уп . каријатИда .

кандида ција, - ё ж [в . канди дат] истицање

кiшибал, -а М, мн. -и [шп .

кандид иј:iза, -ё ж [в . кандида , -ијаза] мед.

в.

кандидат]

2.

1.

ждерство.

предложити ,

кандидовати ее

канибалекй, -а,

кандил о , кандила с, мн . кан д ила, ген . мн . кан ­

kan delos од лат. candela]

мала стакле­

на светиљка у којој гори жижак у уљу (06. У цр­ кви , на гробу , пред иконом и сл.) .

кандйљ , - иља м, мн . кандиљи , ген . мн . канди ­

канија, -ё ж, 06 . у мн . каније, ген . мн . ка нија каникуле, каникула ж М В . [лат. од

canis

канила, -ё ж [фр .

каниетер, -а [нем . грч.

мусл иманск и х празника.

херметичким

ка ндирати, к а нд ирам , од

трске]

3. л . МII . кандирају candire од ар . qandi шећер

п ре вући ,

превла чити

шећером ;

Kandis(zucker), в .

кандира­

ти] шећер у великим кристал има или чврстим

као посласт ица .

лат. canistгum од

Kanister,

корпа] лимена канта ; мањи суд с з атварачем

за

чување

и

тран ­

спорт течно ст и .

канкан, -а на м (у06 . и кан кан) [фр . сапсап] сценски плес брзог ритма, са з ади за њем сука­ реима у П ари зу у другој пол овини ХIХ века .

канков, -ова м [мађ.

kank6]

покр . полна бо ­

candito

канкройд, - ида М , мн . канкроиди , ген. мн .

в . кандирати] ушећереНQ воће

канкроида [л ат. сапсег рак, В . -оид] мед . доб ро­

ка ндит, -а и канднт, -ита м [итал .

candire,

kanistron

лест, трипер , гонореја.

комадима.

према

м ед. цевчица за до­

ња и високим под изањем ногу , омиљен у каба­

(про)кувати ( воће) у шећерном сирупу .

кандие, -а м [lIем .

canule]

каниетар, -стра м В . каниетер .

ца , об ично на минарету, која се пали приликом

сврш . и несврш . [итал .

caniculus дем .

п ас ] дани највећи х лет њих врућин а.

вођење или одвођење течности .

kandi l од ар . qandil од грч . chantela од л ат. candela] ПоКр . 1. фењер ил и еле ктрична сијали ­ в . кандило .

[В . канибал] који се одно­

[тур. klП сабља] корице ножа , мача или сабље .

ља [тур.

2.

-6

си на канибале и на канибализам , људождерски .

истаћ и , исти цати своју кан дидатуру ; прихва­ тити се, прихватат и се канд идату р е .

дила [грч .

припадник

канибализам, -з ма м [ В . канибал] људо­

кандидовати, кандидујём сврш. и несврш .

candidare,

canibal,

острва] људождер.

болест изазва на гљивицом кандидом . [лат.

корп е са жр ­

женски ликови у грађ еви­

2.

племена Кариби , по коме су названа Карип ска

кандидату ре , кандидовање .

предлагати за кандидата .

саппа

специјалитет.

који конкури ше ил и је предложен за неки по­ ложај или функцију .

cannelloni

ћудни рак коже .

575

канли

кантата

канл и прид. индекл. [тур . покр .

1.

крвав.

2.

kanll од kan крв]

току дана предвиђени за читање бревијара ; ка­ нонско право рел. скуп правних норми које од­

црвен попут крви .

-она м, мн . канони, ген . мн . канона

ређује хришћанска црква у односу на верни ке.

[грч . kan6n правило, пропис, према kanna трска] 1. ЦРКВ. црквени закон , В. ius canonicum; црквено правило 2. скуп обавезујућих правила, принци­

од лат. сопореum, према египатском граду Ка­

па и ста ндарда за одређену студијску дисципли­

ла утроб а балзамованих покојника .

KaHO H 1,

ну или уметнички правац .

3 (темељни) образац, 4. стандард (нпр. укуса) . 5. рел. а. спи­

канопа, -ё ж, ген . МН. канопа [срлат. сапореum нопу] трбушаста египатска ваза у којој се чува­

Каноса, -ё ж [итал. Canossa] замак близу ита­

модел, норма (нпр. понашања, одевања и сл.).

лијанског града Ређо Емилија, у кој ем се

критеријум ,

немачки цар Хенри к

1077.

покорио п апи Гргуру

IY

сак библ ијских и других верских књига у окви­

УП. О иНи у Каносу понизити се пр ед моћни­

ру једн е вероисповести који је утврђен као

јим противником , извинити се због грешке .

ауте нтичан и (од Бога) надахнут (православни, католички, исламски , будистички канон итд . ) . б . с писак з ванично признатих светаца.

6.

уоп­

ште скуп оригиналних и признатих дела н еког

аутора, правца или одређеног раздобља. кат. глав ни део мисе.

8.

7. ЦРКВ .

муз . вишегнасна компо­

з иција у којој мелодију основног гласа пона­ вљају други гласови у различитим интервали­ ма.

9.

штамп . тип великих слова .

KaHOH Z, -о на м И канона , -е ж [ит. саnnопе,

нем . Капопе] заст. топ .

итал.

canno nata]

топовска паљба , грува­

каНOIlИзација , -ё ж [В . канон] рел . проглаша­ вање кога светим , увршћење у ред светаца, по­

кано низовати, канонизујём и канонизира­ ти, кано ни з ирам,

3. л . мн . канонизирају сврш . И kanonlzein, в . канон] 1. (из)вршити

кан онизацију, прогласити, Гlроглашавати за све­

2. п рогласити,

проглашавати, нормирати .

канон ик, -а м И каноник, мн . каноници, ген. мн. кано ника [лат.

canonicus] рел. виши свеште­

нички чин у католичкој цркви , обично са заду­

канонй р , -ира м , мн . канонири , ген. мн. кано­ нира [нем . Капопјег] заст. тобџија, артиљерац .

канон ист(а) , -ё м, МН . канонисти [нем. Капо­ В . ка нон] рел . познавалац или учитељ цр­

квеног, канонског права.

канонскн, - а, -о [В . канон] који се односи на

KaHoH 1.

...

каионске књиге рел све књиге које

црква п ризнаје и које спадају у Библију (за раз­

л ику од апокрифних);

576

л им ена по суда за

кантабiiлаlf, -лна, -лно муз . који је лак за пе­ вање, певљив.

кантаБИЈlе ПРИЛ . [итал .

cantabi le] м уз . лако за

певање , певајући, распевано .

cantaloup,

према нека­

дашњем папском имању Канталупо

(Cantalu-

ро) близу Рима] мирисна диња с дебелом хра­

каlfтандо ПРИЈ1 . [итал. cantando] муз . В . канта­ биле. -и [тур .

kantar

од ар .

qintar

од лат.

centenarius] 1.

једноставна вага у облику металне шипке по

којој се помера тег.

(44

2.

110КР . ист. мера за тежину

килограма) .• кантарскн.

кантарида, -ё ж [нлат.

kantharls]

cantharides

од грЧ .

ЗООЈ1 . шпанска буба, тврдокрилац не­

пријатног мириса ,

Ly tta vesicatoria.

кантарiщiiн , - ина м [В. кантарида] фарм. ме­ лем који се добија гњечењем кантариде, кори сти

жењем у каптолу .

nist,

kannata]

кантар, -а м, лок . (на) кантару и канта ру , МН .

свећ ивање.

ца.

[срлат. саппаи, НГРЧ .

воду, млеко и СЛ., обично с ручицом за нош ење.

павом кором .

ње топова.

несврш. [грч .

покр . дурбин, доглед.

К311Та, -ё и канта, -ё ж, ген. МН . каН ТИ/ Ю1НТИ

канталупа, -ё ж [фр .

канонада, - ё ж , ге н . мн . каНОЮlда [фр . сапоп­

nade од

каночал, -ма и каноНал, -ана н [итал . сап­

nocchiale]

-

часови ЦРКВ . кат. сати у

се код кожних обољења или као афроди з ијак .

кантарина, -ё ж [В. кантар] заст. такса која се плаћала за мерење на кантару .

кантарион, -о на м [грч .

kantharion мали бо­

кал] 60Т. фарм . биљка са жутим цветовим а, бого­ род ичина трава,

Hypericum perforatum , употре­

бљава се као лек за разне болести.

кантата, -ё ж, ге ... . МН . кантата [итал . према

cantare

cantata,

певати] муз . композиција за гла-

кантати

сове и хор, обич но уз пратњу оркестра, раниј е обично религиозног садржаја .

каитати, KilНTaM несврш . [итал . сапшге] ПОКр . кантатина, -е ж [итал .

cantatina]

муз. мала

кантата.

кантаторијум, -а (и кантаториј, -а) м [нлат.

cantatorium]

књига из које кантор на миси од­

кантаутор, -а м, мн. кантаутори, ген . мн . кан­ таут6ра [итал.

cantautore,

према

cantante autore

певач-аутор] певач који изводи властите пе­

+ кантауторскй .

кантела, -е ж, ген . мн . кантела [фин .

kantele]

муз . фински народни ж ич ани инструмент, на­ лик на положе ну харфу .

кантиза м, -з ма = кантијанство, -ства с м [према немачком фи л озофу Имануелу Канту

(1724- 1804)]

филоз. учење Имануела Канта, по

коме садржај з нања потиче и з чулних опажаја, али је засно ван на општим, а приорним катего­

1. бродоградилиште . 2.

[фр .

округ, област.

canton] 1.

савезна држав и ца .

ве­

дисма на .

у Швајцарској ,

2.

у Француској, део арон­

3.

+ кантонскй .

кантонизација, -е ж [в . кантон] подела на

3.

л . мн. кантонизирају

сврш. И несврш . [в . кантон] (по)делити на канто­ не , на мање уп равне области .

кантонирати, ка нтонирам, нирају сврш . И нссврш . [нем .

cantonner,

в . кантон] (из)вршити

canticum]

MI·I.

од фр .

кантонм ан,

ћама у неком месту.

кантонман, -ана м [фр .

cantonnement]

сме­

штај војске по ку ћама у неком месту, кантони ­ рање .

њ а.

кантици , ген . мн . кантика

свечана црквена песма.

кантика, -е ж, дат. кантици [лат.

канто­

сместити, смештати војску по становима и ку ­

синагоги код Јевреја .

кантијер , -а м в . кантйр .

кантик, -а м,

3. Л . мн. kantonieren

cantor

певач]

1.

цр­

квени појац код католика или главни певач у

кантијанство = кантизам (в . )

canticum,

кантонизовати, кантонизујем и кантони­ зирати, кантонизирам ,

кантор, -а м, мн . -и [лат.

риј ама ума.

од

ПОКр .

кантоне.

говара .

[лат.

cantiere]

л ика греда, подупирач .

кантон, -она м, мн . кантони , ген . мн . кантон а

певати.

сме.

кантйр, -ира м, мн. кантири, ген . мн . кантира [итал .

+

cantica,

МII .

црквеног пева­

кантрйда, -е ж, ген . мн . кантрида [клат.

dra, cathreda

в . кантик] књиж . назив за сваки од

2. учитељ

канторскй. од грч .

kathedra,

cathe-

в . катедра] ПОКр .

столица .

кантри музика, -е ж, дат. И лок . кантри мУзи­

три дела Дантео ве "Божанствене комедије"

ци [ енгл.

(Пакао, Чистил иште , Рај) .

ма с гудачком пратњом , заснованих на нар од­

кантила ција, - е ж [срлат. према лат.

cantus

cantillare

певати ,

песма] код Јевреја , рецитова­

ним мелодијама јужних држава у САд.

кантун, -у на м, мн . кантуни, ген. мн . кантУн а [итал.

ње псалама уз повремено певање .

кантиле на, -е Ж, ген . мн . кантилена [итал .

врста популарних песа­

country music]

cantone]

ПОКр .

1.

угао, ћошак .

2.

кан у, кануа, мн . кануи , ген . мн . кануа [ енгл.

cantilena] муз. 1. кратка, једноставна песмица . 2. распевани мелодијски одло мак , изразито пе­

сапое од шп . сапоа од егз. ]

вљив део у оквиру веће инструментално-во­

чамац направљен од издубеног стабла.

калне композ иције.

мац с дупл им веслом.

кантина, -е Ж, ген . мн . кант ина [нем . од итал.

cantina

Kantine

подрум] п росторија у фабрика­

ма или касарнама у којем се једе или се купују намирнице, ду ван и пиће.

кантинер, -а м (ж . кантинерка, -е, дат. кан­

окрајак

хлеба.

1.

узан индијанск и

2. сп.

ча­

кануист(а), -е м, мн . кануисти [в . кану] ве­ слач , возач кануа.

канун! , -ун а м, МН . кануни , ген . мн . кануна [тур.

kanun

од ар.

qaniin

од грч ., в . канон]

1.

ист.

зако ни световног карактера у Осман ском цар­

тинерки) [В. кантина] продавац у кантини ; вла­

ст ву .

сник кантине .

струме нт а.

2. муз.

вр ста старог арапског жичаног ин ­

577

капела

канун 2 , -уна м, мн . кануни , ген . мн . кануна

[итал . сanпопе] в . канОн 2 .

канџија, -ё ж, ген . МН . канџйја (и камџија , -ё ж) [тур.

канура, -ё ж, ген . ми . KIlНypa [грч .

kamcl]

бич .

kanoura из

каНЏИЈати, каНЏИЈам (камџијати , камџи­

пере.] повесмо; наметак пређе припремљене за

јам) нееврш . [В . канџија] ударати канџ ијом, ши­

бојење.

бати , бичевати .

канцел, -а м, мн . кilНцели, ген . мн . канцёла [нем .

Kanzel од лат. cancelli ограда]

проповедао ­

ница, предикаоница у католичкој цркви .

долина, клисура ,кла нац .

канцела р, -ара м, мн. канцелари , ген. ми. кан­ целара [ерлат.

кањон, - 6на м, МН. кањ6ни , ген . МН . кањона [шп. сап6п, ауг. од са по цев] дубока и уска речна

каолйн, -ина м [по месту Каолин г у Кини,

cancellarius, према cancelli ограда,

где је први пут нађен] минер . хидратисани сили­

1. министар-председник у Немачкој и 2. ист. У средњем веку : највиши

кат алуминијума, употребљава се за израду

дворски службеник, чувар државног печата и

кап, -а м [фр . сар] део копна који се пружа у

решетке]

у Аустрији .

састављач јавних исправа .

•

канцеларскй .

канцела рнја, -ё ж [В . канцелар] сарница.

2.

1. уред,

одсек установе који се бави адми­

канцела рйјскй, -а, -о [В . канцеларија] који се односи на канцеларију , који припада канце­

-

језик извештачен , бирократски језик

пун устаљених фраза ;

папир двоструки ли­

-

стови хартије с линијама или коцки цама, на ка­ квима су се некада писали званични документи .

канцелист(а), -ё м, мн . канцелисти [ерлат.

cancellista,

нем.

Kanzlist]

заст. писар , судски чи­

новник; запис ничар.

канцер [Ј,ат.

cancer

•

каОлЙнскЙ .

море, рт.

пи ­

нистрацијом и одржава односе с публиком .

ларији . ..

порцелана .

рак] мед . рак; В . карци­

ном.

капа, -ё ж [грч .

kappa, феничко г порекла] де­

сето слово грчког алфабета СК) .

капама, -ё ж , ген . МН . капама [тур.

kapama]

кулин . кувано јело од јагњетине, младог лука и зачина.

капамаџија, -ё м [тур .

kapamacl] заСТ. занатли­

ја који израђује покриваче, ћебад,јоргане и сл .

капар, - пра м [итал. од ГРЧ .

kapparis]

cappero

од лат.

capparis

бат. биљка чији се неразвиј ени

п упољ ци употребљавају као зачин у неким је­ л има , капра ,

Capparis spinosa. капара , -ё ж [итал. caparra] део новца који се

исплаћује унапред на име неке куповин е или

другог посла, предуј ам , аконтација.

канцерогё н, -а , -о [в . канцер , -ген] мед. који доводи до настанка малигних тумора, који иза­ зива рак .

капарисати, капаришём СВРШ. и несВРШ . [в . капара] да( ва)ти капару, резерви сати дајући аконтацију.

канцерозан, -зна, -зно [нлат.

cancerosus, в.

канцер] мед. захваћен раком ; болестан од рака .

канцерологија, ё ж [в. канцер , -логија] мед.

капацитёт, -ета м, МН. капацитети, ген. МН. капацитета [лат.

capacitas] 1.

запремина, про­

страност, количина простора ; носивост .

2. спо­

собност да се учини , изради , при хвати или пре­

наука о раку, канцеру .

канцона, -ё ж [итал . саnzопе] песма, обично италијанска .

2.

1. муз .

забавна

књиж. у кла­

ради нешто.

3.

физ . количина електрицитета,

топлоте или информација коју неки уређај мо­

сичној и тал ијанској поезији , песма од више

же да прими у себе .

строфа с једнаким распоредом стихова (једана­

и зграде који служе за ин дустриј ску производ­

естераца и седмераца) .

њу или прераду .

канцонета, -ё ж [итал .

canzonetta]

муз. лака,

канцо нијёр, канцонијера м [итал .

canzonie-

rюгони , постројења

фиг. човек велик их способ­

ности , признати стручњак .

капацитирати , капацитирам , 3.л . МН . капа­

забавна песм ица ; шлагер .

re]

5.

4. (мн . )

КЊИЖ. песмарица; у петраркистичкој поези­

ји, зби рка песама (претежно сонета) од истог

цитирају еврш. И несврш . [в . капацитет] н еоб. про­ ти вдоказима поби(ја)ти, уверити, уверавати .

капела, -ё ж [итал .

cappella] 1. мала црква, 2. просториј а за молитву

аутора које славе вољену жену или оплакују

нарочито на гробљу .

њену смрт .

и обреде у дворцима и другим великим грађе-

578

капелан

винама.

3.

капитациј а

муз . мања група певача и свирача у

капелан, -ана м, мн . капелани , ген. мн . капе­ лана [итал. сарреllапо према сарреllа , в . капела]

1.

капитал, -ала м, мн . капитали , ген . МН . кап и­

тала [нем . Kapita1, према срлат. capita1e богат­

цркви .

парохов, жупников помоћник .

2.

свештеник

додељен на службу у војсци или у здравстве­

ним установама .

• капеланов; капеланскй.

кзпелмајстор, -а м, мн . - и [нем . Кареllтеј­

ство од лат.

1.

новац или друге

стварањ':l вишка зараде . главница.

3.

велика сума новаца;

2.

фнг. стечена вредност, предност

коју неко има.

4.

капиталисти као фактор у

друштву и привреди. А крупни

-

крупна бур­

жоазија, класа богаташ а; мртви капитали но­

ster, в. капела , мајстор] в . кзпелнйк. кзпёл нйк, -а м , мн . кзпёлнйци, ген . мн . ка­

вац или имовина који ничему не служе .

капитала, -е ж [лат.

пелнйка [В . капела] муз . диригент капеле (3); цр ­ квени хоровођа .

capitalis глав ни] капи ­

тално писмо .

капер, -а м , мн . -и [не м . реп гусарити]

главни]

capitalis

вредности које се користе у економиј и с циљем

1. гусар,

Kaper, према хол . ka2. гусарски брод .

пират .

капета н , -ана м, мн . ка петани , ген . мн . капе­

капиталан,

-л на,

-лно [лат. capitalis] 1. 2. изузетан, нарочит ; од пре­ 3. који се пише великим слови ­

основни , глав ни .

судне важНОСТИ.

caput ге н . capitis гла­

ма . А капитална изградња екон . изградња обје­

1. офици рски чин између поручника и капе­ тана 1 класе. 2. за поведник брода ; главни пилот у авиону. 3. управник луке, пристаништа . 4 . ист. управник града или неке територије . • ка­

ката од опште важности за државу ; капи тална

тана [итал . сарitaпо од л ат. ва]

грешка тешка, судбоносна грешка; капитално

писмо писмо које користи само велика слова (нпр . у натписима урезаним на камену) .

петанскй .

капиталац, -лца м, МН . капиталци, ген. МН .

капета нија, -ё ж [В . капетан] 1. управа луке

капитiiлаца [в . капиталан] јелен с лепим и вели­

(лучка

-); зграда у којој обавља службу капе­

ким роговима ; прворазредни примерак дивљ а­

тан.

ист. подручје под управом капетана.

чи .

2.

капет:шица, -е ж [В. кап етан] капетанова жена .

• капетаничин.

капија, -ё ж, ген . мн . капйја [тур . зна врата у з град и .

2.

кроз градске зид ине.

kapl] 1. ул а­

ист. улаз у град, пролаз

3.

пролаз међу стенама,

клисура, тес нац .

капила р, -ара м, мн . капи лари , ген . мн . капи­

лара [лат. capillaris према capi11us длака] анат. нај та њи крвни суд који спаја артерије и вене .

капила ран, -рна , -рно [В. капилар] који се однос и на капиларе .

2.

1. анат.

фиг. разгранат,

који прожима с ве делове неке целине .

капила рност, - ости ж [В . капилар] особина онога што је капиларно .

капи рати, к:шйрам, несврш. [нем .

капитализам, -зма м [В . капитал] друштве­ но-економски поредак заснован на приватн ој

3. л. мн. капирају сврш . И kapieren, према итал . capire] фам .

схватити, схватати , разу ме(ва)ти .

кап исла, -ё ж, ген. мн . капйслй [нем . Kapse1] упаљач метка или гранате, који се пали ударом,

својини над средствима за производњу .

капитализација , - ё ж [фр . капитал] питал .

1.

2.

capitalisation, В .

претварање вишка вредности у ка­ израчунавање

вредности

према добити коју до носи .

имовин е

3. додавање

к амате

на главницу .

каП:t4талнзовати = капиталисати (В . )

капиталисати, капиталишём = капитал и­ зовати , капитализујём СВРШ . И несврш . [фр . сарј­

taliser, В .

капитал] претворити, претварати у к а­

пи тал .

капитал ист(а), -ё м , мн . капиталисти [фр . са­

pitaliste, В . капитал] власник капитала уложе­ ног у неки посао; привредник који расп олаже великом имовином .

капитаJlИСТИЧКЙ, -а , -о [В . капиталиста] ко­

до

ји се односи на капитализам и на капитали сте.

капислара, -е ж [В . каписла] заст. пушка која

глава] ист. порез према глави становника, гла­

трењем

или

електричним

nyreM

и

доводи

експл озије баругног пуњења .

се пал и капислом (за разлику од кремењаче) .

капитација, -ё ж [лат.

capitatio, према caput

варина .

579

капител

капсула

capitellum дем. од

капо, -оа и капо, -оа м [нем. Каро од итал . са­

глава] архит. горњи део стуба грађевине с

ро глава, шеф] ист . предводник логораша у на­

капител, -а м, МН . -и [лат.

caput

нарочит им украсима (дорски рuншскu

-, јонски -,

ко­

цистичким концентрациони м логорима, који је спроводио наређења немачких официр а и за то

-).

капитё н, -ена м, мн. капитени, ген. мн . капи­

тена [фр . сарitаiпе, в . капетан] сп. предводник неког тима, главни играч .

Капитол, -а м [лат.

капИтёнскЙ .

•

Capito1ium, енгл . Capito1]

1. брег у

Риму на коме је био храм посвећен Ју­

питеру.

2.

зграда америчког Конгреса у Ва­

шингтону; зграда парламента у свакој од аме­

добијао одређене привилегије.

капонйр, -ира м, мн . капонири, ген. МН . капо ­ нира [фр . саропјеге] вој . бетонски бункер снаб­ деве н

митраљезима и , ређ е,

артиљериј ски м

оруђима.

капра , -е ж в . капар. каприс , -а м [фр . саргјсе од итал . саРriссјо] = каприц(в.)

ричких савезних држава.

капитол, -а м, мн. -и И капитул , -а м [лат. са­

каприола, -ё ж, ген. МН . каприола [фр . саргјо ­ lе од итал . саргјо1а срна] у балету, скок увис са

pitu1um] в . каптол . капитулант, -а м, мн . каПИТ)lЛанти, ген. мн .

окретом у ваздуху.

Kapitu1ant, пр ема лат. cap\tu-

каприц, -а м, мн . кiшрици, ген . МН . каприца

1аге, в . капитули рати] онај који је капитулирао .

[аустр . нем. Kapгize од итал . сар гјс сјо, в. капри с]

капиryла ната [нем .

•

ћеф, хи р , прохтев; самовоља, обест .

капитула нтскй .

капитула р, -ара м, мн. капитулари , ген . мн. капитулара [лат.

capitu1arius] рел . 1. члан капто­

ла, каноник.

зборник закона, нарочито цр­

2.

капитущiц ија , -ё ж [ср. лат. прекид борби и предаја

capitu1atio] 1. непријатељу . 2. фиг.

признање своје немоћи, грешке, слабости и сл .

капитули рати, капитулирам,

3. л . ми. капи ­ тулирају сврш . и несврш . [лат. capitulare] 1. поло­ жити, полагати оружје, преда(ва)ти се. 2. при ­ зна(ва)ти своју немоћ, грешку, слабост и сл.

капиuија, -ё м [тур.

kaplcl, в .

капија] покр . чу­

вар капије, вратар .

капиuик, -а м, ми . капиџици , ген . мн . капиџи­

kaplclk,

дем. од

kapl, в.

капија] споредна

врата; врата на огради ; врата између двеју су­ седних кућа.

каП~fШОН, -она м, мн . капишони, ген. мн. ка­ пишона [фр .

capt1chon]

капуљача.

каплама, -ё ж, ген. мн. каплама [тур . од

kap1amak

покрити] покр .

1.

ћудљив , самовољан , ХИРОВИТ .

2.

врста финог

белог хлеба.

каплан, -а м, мн . кiшлани , ген . мн. каплана

kaplan]

каприцирати се, каприцирам се,

покр . заст. тигар.

каплар, -а м, МН . -и [итал . сарогаlе] вој. најни­

(за)инатити се .

капричо, -а м [итал. саргјссјо] муз . краћа ин­ струментална композиција у ведром тону.

капричозо ПРИЛ . [итал .

capriccioso] муз. своје­

вољно , несташно .

капсијён, капсијена м [фр. тичком граду

Capsa

по ан ­

Туниса] археол . палеолитска култур а западног Средоземља.

капсицйн, -ина м [л ат.

k6s паприка] бот. фарм .

capsicum од грЧ . kapsi-

алкалоид оштрог укуса и

мириса који се налази у паприкама и биберу.

каПСУЈЈа, -ё ж, ген. МН. капсулii [лат. кутијица, чаура]

capsula 1. фарм . омотач од растворљивог

материјала који садржи лек у праху или теч но­ СТИ .

2.

анат. а. чаура од влакнастог ткива која

окружује орган или неки његов део. б. унугра­ шња отеклина испуњена течношћу.

3.

астронаут.

део васионске летелице који се може одвојити од

ње и у коме остају космонаути. сла .

580

capsien

на територији данашњег

ник .

капларскЙ.

ка­

главо оста(ја)ти при своме, (уз)јогунити се,

жи старешинс ки чин у неким армијама, вод­

•

3. Л . МН .

прицирају се СВРШ. и несврш . [в . капр иц] тврдо­

капсла = каписла (в.)

kaplama

цепан а јелова да­

ска којом су се покривале куће .

[тур .

capriccioso]

каприциозност, -ости ж [в . каприциоза н] особина онога који је каприциозан.

квених.

ка [тур.

каприциозан, -зна, -зно [нем . kapгi z ios од итал .

4. необ . В . капи­

капсуларан

караван

капсуларан, -рна, -рно [лат.

capsularis]

који

каптажа, -е ж [фр .

captage] систем за прику­

пљање и одвођење подземних вода .

каптација, -е ж [лат.

captatio

3. л . мн. каптирају [лат. captare] 1. (из )вршити капта­

жу; хватати и одводити воду (изво рску , ре чн у,

В . капУцЙн .

2.

2. ухватити, хватати, примити, при ­ (емисију, сигнал и сл.). 3. задоби(ја)ти,

смеђој боји која подсећа на капуцинску мант и ­

ју] кафа с додатком млека ; непр . капућИно .

капциозан, -з н а, -з но [нл ат.

captio

мати

заблуду; неискрен .

придоби(ја)ти, привући .

capitulum]

збо р каноника из катедрале као биску­

1.

captiosus

2. део

града у коме сто­

лује бискуп и где се налази катедрала.

1. борбени

поредак у облику квадрата , којим се служила пешадија за одбијање напада коњице .

2.

кола за

превоз муниције.

кара- ПРИД. индекл. [тур .

црн] први део

kara

капуданпаша, -е м [тур .

према

сложеница

капетан од итал.

адми­

(често и као део личног имена или презимена).

kaptan рал,

врховни

kaptan pa~a, capitano, в . паша]

од лат.

хватање] варљив , који тежи да доведе у

кара, -е ж , МН . кара [фр. сагге] вој .

каптол, - а и у06. каптол, -а м [лат.

1.

В . капучИно .

подземну).

пово саветодав но тело.

капУцЙнскЙ .

кап учино, -а м, мн . -и [итал . сарриссјпо , по

каптирати, кiштирам ,

цркв.

•

капуцинер, -а м, МН. -и [нем . Kapuziner од итал . сарриссјпо, према сарриссјо капуљача]

хватање] задо­

бијање (нпр. нечије наклоности) ; лукавство. еврш . И нееврш.

жноамерички мајмуна са снажним дугачким

репом и округлом главом .

је у облику чауре, капсуле .

за поведник

поморских

снага

у

Турској царевини . лук .

2.

cepu\la]

покр .

врста јела од п асуља и лука .

капут, -Ута м , мн . капУти, ген. мн. капута [итал.

cappotto]

полусложеница

у

з начењ у

црн

карабатак, -а м , МН . карабатаци [в . кара -, ба­ так] горњи део ноге код живине , месо пор ед ба­

капула, - е ж [хрв . .дијал. од клат.

1. црни

и

део горње одеће с дуга чким ру­

така.

карабйн, -ина м, МН. карабини , ген . МН. кара­ бина = карабйнка, -е ж, дат. и лок . карабинци , ген . МН. карабинки [фр. сагаЬјпе према са гаЬјп ,

кавима који се зако пчава с предње стране и ко­

припадник лаке коњице]

ји се облачи преко друге одеће, обично допире

шка (најчешће у употреби у коњици, артиљ е­

до испод колена; огртач .

рији и десантним јединицама); ловачка пушка

капут м 06. индекл. [л ат.

caput

глава] глава ,

са ижлебљеном цеви.

1.

кратка и лака пу­

2. врста

куке, копче ; коп ­

ча на падобрану .

одељак , поглавље.

капУт прид . инде кл. [нем .

kaptltt од фр . capot]

карабинијёр, карабинијера м [итал. сагаЬјп ј­

пропао, упропаш ћен, сломљен; покварен, неу ­

еге, В . карабин]

потребљив.

Италији , италијански жандарм .

капутii ш, -аша м , мн . капуташи, ген . мн . ка­ путаша [в . капут] пеј. зает. становник града , гра­

1.

припадник жандармериј е у

коњаник наоружан карабином .

2. •

ист. војник

карабини ­

јёрскЙ .

ђанин, гос подин; онај који се не брине за живот

карабйнка = карабйн (в . )

и пробле м е сиротиње и сељака . • капУташкй.

карабињёр, -ера в . карабинијер .

капућехаја, -е м [тур . ћехаја] и ст.

1.

kapukahyasl, В .

капија ,

представник валије или неке ви ­

соке уста нове при царском д вору у Цариграду.

2.

офици р с највишим рангом на султановом

двору.

капуца,-е ж [нем .

карабоја, -е ж [тур . на боја , ЦРНИЛО .

kara Ьоуа , В. кара-] 1. цр­ 2. плави камен ; зелена галица .

караван, -а на м, МН . каравани , ген. МН . кара­ вана [фр. сагауапе од пере.

Kapuze

од итал . сарриссјо]

karwan] 1. а.

поворка

товарних и јахаћих животиња (коња , камил а и

сл.) или кола с путницима (обично трговци ма)

поКр. капуљача.

капуцйн, - ина м, МН . капуцини, ген. МН . капу ­ цина [в. капуцинер]

карабйт непр . В. карБЙд.

1.

рел . припадник гране

и робом ; низ јахаћих коња или запрега као сао­ браћајно средство. б. фиг. мноштво људи у по­

фрањевачког реда чији редовници носе смеђу

крету, поворка .

мантиј у с капУља чом .

мљен лежајевима и кухињским уређајима , ту-

2. 3 00Л . широконоси ју-

2.

а. велики аутомобил опре­

581

кара ванинг

карак-rе рио ст

ристички ко мби. б . камп-приколица .

кара­

•

ва искй .

ра с њим .

завојница, спирала . З . спиралне

2.

степе нице .

караваиинг, -а м, мн . каравани нзи , ген. мн .

караванинга [е нгл.

caravaning, в. караван] путо­

каракоиuула, -ё ж и караконџа, -ё, ген . мн . караконџи [тур .

karakonco10s] 1. авет,

вештица,

вање у аутомобилу с приколицом ( караваном),

која по народ ном веровању ноћ у нап ада ијаше

као вид туризма .

људе .

кара ван-сарај, -аја и караван-серај, -аја м,

мн . караван-сараји/сераји, ген . мн . караван-сара­

путнике и великим утврђеним д вориште м за смештај њихо вих коња и робе.

незграпна особа . З . етнол . дани

вљају вештице и зли духови , уп . каранu Олоз .

jiilcepaja [В . караван, сарај] одмориште, сврати­ ште за караване; гостионица с преноћиштем за

2. крупна,

око Божића када се по народном веро вању ја­

Kapaк-rep, -а м, мн. карактери [грч . charakter 1. а. скуп битни х човеков их

отисак, траг, знак]

с војстава, . природа , нарав . б . моралн а чврсти­ на, јака воља, постојаност; доследност, поште­

ка равела, -ё и каравела , -ё ж, ген. м н . кара­

ње .

2.

особина , обележје, одл ика . З. књиж. ис­

вела и каравёла [фр . сагауеllе од шп ., порт. сага­

та кнута личност у

уеlа , од лат.

делу .

carabus од

грч .

karabos

чамац]

1. ист.

велики једрења к са три или четири јарбола , на­ рочито у

XV

и ХУI веку .

тип француског

2.

млазног путн ичког авиона .

назив за Црну Гору .

2.

Kapaк-rёpaH, - рна , -рно [В . кара ктер] који се карак-rеризација, -ё ж [В . карактер] а . пред­

гора]

dag

1.

турски

планина Скопска Црна

сање. б . одређивање, означавање карактера ; описивање .

карак-rерисати, каракте риш ём и Kapaк-re­

гора . З . за падни део некадашњег рудничко г

ризовати , карактеризујём сврш . И несврш . [фр .

Кар ада глија, -ё м [В . Карадаг] Црногорац . кара ђоз, -а м [тур .

karagoz

црнооки , према

kara црн , goz око] 1. комичар , ла крд ијаш ; мађи ­ 2. позоршна игра, представа са лутка­

оничар .

ма . З . црноок човек .

кара йм, -има м, мн . караими, ген . мн . караи­ ма [хебр .

karaim] јеврејска секта настал а у В ави­ VIII веку, која н е признаје Талмуд већ

само Тору .

карака, -ё ж, дат. И лок . кар аци, ген. мн . карака [шп. caгraca] пом .

1. великиједрењак који је упо­ требљаван од ХIУ дО XVII века највише за пре ­ воз терета, а поне кад и као рат ни брод . 2. олу­ пина, стара неупотребљива лађа.

каракал, -ала м, мн. каракали, ге н. мн . к а ра­ кала [тур . ма,

karaka1] зоол . врста риса с црни м уши­ Lynx caracal, живи у северној Африци и у

топлим пределима Азије .

каракол , -а м, мн. - и [тур .

kara

црн ,

ko1

вој ­

ник] а. ноћна стража, патрола; стража уо пште .

каракола, -ё ж [фр . сагасо 1 е]

caracteriser

од грч . сhагаktёГlzеiп обележавати ,

в . карактер]

1.

бити карактеристичан, својствен

(за неког, за н ешто), да( ва)т и битна обележја ( коме, чем у), одлико вати .

2.

а. приказ(ив)ати

нечији карактер ; оценити, оцењивати . б . одре­

дити ,

одређивати ,

пропис( ив)ати

карактер,

функцију кога или чега.

ка рак-rерист ика, -ё ж, дат. И лок . карактери ­ стици [нем .

1.

Charakteristik,

в . карактеристичан]

изразито с вој ство , главно обележје, битна

одлика .

2. а.

опис битних с вој става (кога, чега) ;

оцена , суд (о ком е, чему). б . до кумент или изја­ ва о нечијим рад ним , стручним и моралним квалитетима, друштвено-политичкој ангажо­ ваности и сл .

2. м ат.

цели број логаритма испред

дец им ал ног за ре за, у п . мантиса .

карак-rеристичан, - чна , - чн о [гр ч . сhагаktё ­

ristik6s,

В . карактер] који из ража ва битна обе ­

лежја, својствен , ти пичан .

карак-rеристичност, -ости ж [В . карактери­ стичан] особина онога што ј е карактери стично .

б. ноћни стражар , но ћобд ија .

1. терање

коња

у кругу и из вођење разли читих окрета и фигу-

582

или сценском

ста вљањ е, приказивање карактер а, карактери ­

округа .

лону у

књижевном

з нак , симбол, идеограм .

одликује добрим карактером , честит, поштен .

Кар авл ашка, -ё ж [В . кара-] у турско доба назив за јужни део Румуније.

Карадаг, - а м [В. кара-,

4. словни

Kapaк-repHocт, -ости ж [ В. кара ктер] поште­ ње , честитост, чврстина карактера .

караула

карактероло гија

карактерологија, -ё ж [В. карактер , -логија]

шћу . б . установа на граници у којој се држе изо­

наука која проучава индивидуалне карактере и

лована лица , животиње или роба која би могла

типове .

пренети заразу. 2. боравак спортиста у изолаци­

карактерОлошкИ .

•

каракул, -а и каракул, -ул а м , мн . каракули,

ји уочи важне утакмице .• карантински.

ген . мн . каракула [према Кара-Кулу , граду у Уз­

каранфил, -а м, мн . - и [тур .

бекистану] а. врста овце грубог, обично црног

галful од грч .

руна. б. скупоце но коврџаво сјајно крзно доби­

с

јено од тек ојагњене јаг њад и те овце , слично

Caryophyllaceae.

kary6phyllon]

цветовима

различитих

karanfil

од ар .

qa-

60Т. мирисна биљка боја

из

породице

каранфилиl1, -а м [8. каранфил] 60Т. троп ско

астрагану .

караку ш , -а м [тур . kагаkщ коњска болест (досл . црна птица), 8 . кара-, kщ птица]

1. 8ет.

ко­

штана израсл и на на скочном зглобу коња; за­

паљење које ту израслину изазива.

2.

зимзелено дрво , као зачин .

коњ који

храмље.

каранџолоз, -а м [тур .

kara

карамазовшти на, ё ж [према личностима из романа ?Б раћа Карамазови ? Ф . М . Достојев­

карама н, -а м, мн. -и [тур .

karaman] човек цр­

koncolos

karakoncolos,

према

вампир, вукодлак] етнол . цр­

ни ђаво , утвара, демон који се појављује око

караоке, -еа м [јап . зан ,

не пути.

црн,

Божића ; уп . каракОнџула .

ског] нездрави односи, изопаченост, болесно стање карактери стичн о за Карамазове.

Jambosa caryophy llus; сасуше­

ни цветни мирисни пупољци који се кори сте

6kesutora

karaoke, према kara

пра­

оркестар] муз . аматерско певање

уз оркеста рску пратњу снимљену на трак у или дис к .

карама нка, -ё ж, дат. катраманци, ген. мн . ка­

карапанџа, -ё ж , ген. мн . карапанџй [тур.

ka-

раманкй [по Караманији, области у Турској

гаралr,:е , 8 . кара-, ралr,:е канџа] вештица, кара­

одакле је пре нета] сорта крушке крупног, уку­

кон џ ула .

сног плода жуте коре .

карар, -ара м, мн. карари , ген. мн . карара [тур .

карамбол, -6ла м , мн . карамб6ли , ге н . мн . ка­ рамб6ла [нем . КагаmЬо1е од фр. сагаmЬо1ег]

1. а.

karar

од ар .

1. одговарајућа, права 2. одмор , мир, миров а­ сталност, трајност; равнотежа . 4. закљу­ qarar]

покр .

мера ; С'гупањ; граница .

судар кутл и у билијару (кад се прва кугла , по­

ње. З .

што се одбије од друге , судари с трећом) . б . цр­

чак , одлука, пресуда .

вена билијарска кугла.

2.

ф и г. судар (06. вози­

ла); сукоб; гуж ва, метеж.

карамел, -а м [ фр . сагаmе1 од ШП . сагаmеlо од лат. саппа

mellis

или слатки ша .

кара-,

8.

карат, - а м, мн . карати , ге н . мн . карата [фр. са­

rat

од е рлат.

carratus од ар. qirat од грч . keration 1. јединица за мерење садржи­

семенка рогача]

карамела, -ё ж, ген . м н. карамела [нем . Кага­ 8.

karasevda, 8.

због љубави ; тешка сета , меланхолија .

медена трска] печени шећер ;

маса од печеног шећера за бојадисање пића

mеllе,

карасевдах, -аха м [тур .

севдах] велика љубавна чежња , патња , бол

карамел] врста бомбона од смесе пр­

женог шећера и млека .

карамел изација, -ё ж

не злата у легурама , изражен а у двадесет че­

твртим деловима укупне тежине, тако да рата з начи чисто злато.

[8. карамел]

поступак

2. јединица

24 ка­

з а тежину

драги х каменова и бисера , једнака петини гра­

којим се шећер пржењем на ватри претвара у

ма . З . пом . ист. идеални удео у власништву бро­

карамел, бојење карамелом , карамелисање .

да,

карам фил

8.

каранти н, -ина м, мн . карантини, ген . мн . ка­ рантина [фр. quагапtа iл е према сет]

1.

двадесет

брода .

каранфил .

quarante

четрде­

а . заштитна мера за спречавање ширења

заразних болести , кој а обухвата привремену

изолацију и задржавање болесних особа и жи­ вотиња из крајева захваћених зараз ном боле-

•

четврти

део

укупне

вредн ости

каратнИ .

карате, каратеа м [јап . ] с п . борилачки спорт пореклом из Јапана, вештина напада и одбране ударцима руком и ногом .

караула, -ё ж, ген. мн . караула [тур . karavu1hane, karakolhane, пр~ма тур. karakol војници , пере . hane коначиште] кула за flOграничну стра-

583

карафа

карго

жу; стражарница на граници, на крају моста ,

карафа, -ё ж, ген . мн . карафа [итал .

caraffa од

ар. garrafa] боца, суд од брушеног стакла са ста­ карафиндл, -а м, мн . карафиндли [итал . са­ део стоног прибора , двојна бочица за

хем. процес претварања органске ма­

1.

терије у угаљ, угљенисање .

карбонизовати, карбонизујём и карбони­

зирати , карбонизирам, З .

и бибер .

сврш . и несврш. [нем .

караш, -а и караш, -аша м [срлат.

carassius]

зоол . слатковод на риба мирних вода, мања од

према лат. сагЬо

Karbid,

угаљ ] хем.

ната са

1. једињење метала и других угљеником. 2. в. карбiiт .

елеме­

калцијум-карбид , једињење

калцијума

и

угљен ика, које с водом даје ацетилен, а кори­ сти се з а з аваривање, за рударске лам пе и сл.

карбiiтнii, -а, -о [В . карбит] који се односи на карбит;

•

карбитна лампа преносна све­

карбитуша, -ё ж и [В. карбит] фам. карбитна лампа.

Karbo1(saure),

према лат .

са гЬо угаљ] карболна киселина , раствор фено ­

ла, служи за дезинфекц ију .

•

карБОлнii .

карбон , ..она м [лат. сагЬо угаљ]

2.

reoл . карбонски период (в. ) .

карбонада, -ё ж [фр .

1.

тварати у угаљ .

•

карбон] претворити се, претварати се у угаљ, угљенисати се.

ски

експлозив,

мешавина

нитроглицерин а

с

калцијумовом шалитром и брашном .

карбон-папiiр, -ира м [в. карбон , папир] та­ нак

папир

премазан

раствором

угљеног

пра­

шка који служи за копирање , инди го папир .

карбонскii, -а, -о [в. карбон] који се односи на карбон .• карбонска киселина хем . угљена

тиљка с карбитом као горивом.

карбол, -ола м [нем.

в. карб он]

карбонизацију, претворити , пре ­

карбонит, -а м [1IaT. сагЬо угаљ] хем . рудар­

карбiiт, -ита м [В . карбид] популарни назив за

(из)вршити

ми. карбони зирају

11 .

karbonisieren,

карбонизовати се, карбонизирати се [в .

Carassius cQI·assius.

карбiiд, -ида м [нем.

карб9Н] гвож:ђа

карбонизација, -ё ж [фр . сагЬопis аti оп, в .

зејтин и сирће; комплет бочица за со, паприку

шарана,

Karbonat, в. -, -

и сл.) .

карбон]

кле ним чепом.

raffina]

карбонат, -ата м [нем .

хем. со угљене киселине (калцијум

поред пута.

1. хем. угљеник.

карБОнскii .

carbonnade]

кулин . месо

печено на жару, ћулбастија.

киселина;

-

период геол . доба стварања каменог

угља, друго раздобље палеозојске ере, карбон.

карборунд, -а м [ скр. од карбон (в.) И корунд (в.)] тврда абразивна материја, претежн о од си ­ лицијум-карбида , служи за резање и брушење камена.

карбункул, -а м, мн. -и [лат.

carbuncu1us] 1.

мед. болни, р азгранат поткожни чир , обично изазван стафилококама.

2.

минер . врста драгог

камена, тамноцрвени гранат.

карбонадо, -а м [ш п. сагЬопаdо, в . карбон]

карбуратор, -а м , мн. -и [в . карбурација] маш .

минер. црни з рнаст и дијамант, који се употре­

део мотора са унутрашњим сагоревањ ем у ко ­

бљава за глачање или бушење тврдог материја­

ме се врши претварање течног горив а у смесу

ла и стена.

гасова и паре за покретање мотора , расп лињач.

карбонар, -ара м, мн. карбонари , ген . мн . кар­ бонара [итал . сагЬопаго угљар]

1.

а. члан тајног

револуционарног удружења основаног у Ита­

карбурација, -ё ж [фр . сагЬurаtiоп од лат. саг­ Ьо угаљ]

1.

хемијско спајање са угљени ком .

2.

маш . припремање горива у моторима са унутра­

лији почетком ХIХ века , чији је циљ био осло­

шњим сагоревањем мешањем распрш еног го­

бођење и уједињење Италије. б . револуционар

рива с ваздухом .

уопште; бунтовник.

огртач без рукава .

•

2.

заст. широк И дугачак

карбонарскii .

карбонара, -ё ж [итал . аllа сагЬопага на кар­ бонарски начин]

•

шпагети ала карбонара

кулин. шпагети с јајима и прженом сланином.

584

карго, -а или -оа м [шп . рет, товар; терет уопште . авион за превоз терета .

cargo] 1. бродски те­ 2. теретни брод. З .

4. (као прид. индекл .) који - шерминал, -л и­

се односи на превоз терета :

нија,

-

осигурање .

карда м о м

карецеволе

ка рда мом, -о м а м, м н. карада моми , карда м о ма [л ат. т оп ]

1. бат.

cardamomum

од грч .

I'CH .

мн .

kardamo-

ви ш е год ишња азиј с к а биљ ка из по ­

род ице ђ у мби ра ,

Elel/aria ca rda m oтum . 2. плод

те биљ к е, садрж и етерично уље кој е се кори ст и у мед ицини и ка о за чин .

(Cardano, 1501-1576)]

маш . м ехани чки з гл об који омогућ а ва да се обр ­ тање пре нос и с јед н е о совин е на д р у гу, и а ко су

ове међ усобно п од углом .

карданскн .

•

кзрда ш , -а и кард аш , -а ш а м , мн . карда ши , ген . мн . кардаша [тур . k a rda ~ ] друг, приј атељ . каРД ИГЗl'I , - а [п о е рлу од Кард и гана

gan),

е н гл е с ком ге н ер алу ,

1797- 1868]

(Cardi-

плете ни

џемпер дуги х р укава , без око вр ат ник а .

ка рД llја, -ё ж [грч .

kardia

к а рд ија к, - а м, мн . ка рд ија ци , ге н . МН . кард и ­

kard iak6s

•

кардиОграфскЙ .

кард иографија, - ё ж [в . кард ио - , - гра ф иј а]

с рч а ни од

kard ia

трокардиографија .

кардиоида, -ё ж [В . к ардио -] гсо м . зат во рен а крива л иниј а у обл ику с рца.

кард иолог, -а м , м н . кард и олоз и , ген . мн . кар­ диол ога [ В . кард ио - , -ло г] мед. ле ка р с п е ц ијали ­ ста за болест и с рца, сту чња к за кард и оло гиј у .

кард иологија , -ё ж [ в . к а рд и о - , -логија] мед . део медицин е који изу ч ава р ад срца и ср ч а н е болести .

кард иолошкii , -а, - о [В . к а рд и о- ] који се од­

с р це] afl aT. улаз из

јед њака у желуд а ц , жел удачна уста , с рч а н ик .

ј ака [грч .

кардиограф, - а м, мн . - и [ в . кард и о-, - гр аф] в . електрокардиограф .

мед. гр афичко пр едстављање р ада срц а , в . елек­

карда н , -ан а м [прем а им ену италијан ског м а­ темати чара Ђ . Кардана

кард иограм, -а м , мн . - и [ В . кард ио - , - грам] в . електрокардиограм .

срце] фар м .

в . к ардиотiщик .

нос и н а ка рд иол оге , н а ка рд и ологиј у и л и н а р ад с рц а .

кард иопатија, - ё ж [ В . ка рд и о- , - п атиј а ] мед. о пшти н аз и в за обоље ња с рца .

кард иоспазам , -з м а м [ В . кард ија, сп азам ]

кз рд ијал нii , -а, -о [грч . који п р и п ада срцу, ср чани .

kard ia с рце] а ,шт. 1. 2. кој и је у бл и зин и

кард ије (в . ).

мед. грч мус кулату ре ј едњака .

каРД IIОТОНИ К , -а м , мн . кард и ото ни ци [В . к ард и о-, то ни к] фарм . ср едств о з а ј а ч а њ е с р ца .

к ард инал, -ала м,

MfI .

кард ин ал и , ге н . м н . кар­

cardina1is носе ћи , стожер ни , глав­ cardo стоже р] 1. цркв . највиши све­

кард иохирург, - а м, м н. кард и ох ир урзи , ген .

динала [л ат.

м н . кард и ох иру р га [ в . к ард и о- , х ир у р г]

ни , п рема

стручњак за ка рд и ох ирур гију .

ште н ичк и чин после п а п е у хијера р х ији като ­

личке цр к ве; зајед н о са па п ом кардин ал и са 'IИ ­ њавају С в ет и колег иј ум и п а пин о са в етода вн о

тело ( ко нзи стор ијум).

2. а .

сортајабуке . б . сор ­

та кр упног стоног грож ђ а .

3.

зоол . аме рич ка

пт ица пева чица црве н кастог перја ,

Richmondecardinalis. 4 . пи ћ е од бел ог вина , н аран џ и и шеће р а . • ка рд ин ал ов , кард инал скii .

па

кз рд ина Ј Јаtl , -л н а, -л но [лат. ма

cardo

стоже р]

нај з начај н ији ;

• -

1.

cardina1is

пре ­

гл ав н и , битни , ос н ов ни ,

број грам . глав н и, основни

број (нп р . један. два итд. ) , за разл и ку од ред них

(uрви. други .. .) и зб и р ни х (д воје. шроје ...); кар ­ динал на г р е шк а с уш т инска , основна , п р есуд ­

на грешка ;

ка РД Юl аЈlН е стран е св ет а ч ети р и

стран е света (се вер , ј у г, исток , з апад). кард ио- [грч .

kardia

срце] ка о п р ви део сл о­

ж е нице казује да се оно што је оз нач е но дру гим дел ом од н ос и н а с рц е .

мед .

кард иохирургија, -ё ж [в . ка рд и о- , х иру р ги­ ја] мед. гр а н а м едицин е кој а се бав и операција­ м а н а с рц у .

кардиохируршкii , -а , -о [В . кард и о- ] који се одн ос и н а ка рд и охирур ге и н а кард и охирур г ију .

каре , карса м , мн . ка рси [фр . са гге]

1. к омад - ). 2. к в адр ат ; ч етво­ кЗра ( I ) . 4. в . к а ро ( 1).

меса с реб ри ма (свињ ски

р оугао н ик .

3. Бој .

Б.

кар ета , -ё ж [ итал .

karet

caretta

од фр .

caret од маJl ај .

корњачин а кор а] зоол . в рста в ел и ке мор­

ске ко р њаче р ас п ростање н е у Атла нтском оке­

а ну,

Caretta carella .

кар етнн , -а м [итал .

carrett ino,

де м . од сапо

кола ] п о кр . мала отво рена ил и пок ри вена ко чија с а оп р угам а.

карецандо прнл . [ итал. кар е ц е воле

прил .

carezzando] муз. ум ил но.

[итал .

carezzevo1e]

муз .

љу пко .

585

карибу

карли ст(а)

карибу, карибу а м , мн . карибуи , ге н . мн . к а­

рибуа [фр .

caribou

и з ј ез ика алгонкинских Ин ­

карикираТIt, карикира м ,

3. л . м н. карикира­ karikieren, према Karika-

ј у сврш . И н есврш . [н е м .

дијана ца] зоол. северни јел ен и з арктичких пре­

tш, в . карикатура] приказ(ив)ати кари ки ра но , у

дела ,

карикатури.

Rangifer caribos.

каризма, каризматички В . харизма , ха ри­ каријатида, -ё ж [ грч .

карио- [ грч . kaгyon орах , јез гра] б и ол. као пр­ ви део сл оже нице оз начава везу с ј езгром (ј е­

з матички (ха рИзм атски) .

Karyatis,

ми . КагуМј­

дром) живе ћелије .

из града Карије] архи т . женска

кариогамија, -ё ж [В . карио- , -гам ија] б и ол.

каме н а фи гу ра као носећи стуб у разним грађе­

спајање једара гамета (полних ћел ија) прил и ­

винама .

ком оплођивања.

des, с в еште ница

каријер , -е ра м [фр . са ггј е ге]

1.

најбржи коњ­

ски тр к , врста гал опа кад се коњ одбацује зад­ њим н огам а, а доч е куј е пред њим ногама.

2. по ­

в р ш ин ска е ксплоатација плитко лежећих р уда .

каријера, -ё ж [фр . саггјеге тркалиште од лат . саггагја (у ј а) колски п ут] а . служба, поз ив , зва­ ње . б. успех у служби ; н агл о напредовање , ви­

сок успо н у служби и л и у другој делат ности.

каријеризам, -з м а м [В . каријера] без обз ир ­

кариозаll, -з на , -з но [лат .

cariosus]

з ахваћ е н

каријесом , труо , и зј еде н .

кариiжа, - ё ж, дат . кариоки [ браз . п орт. сагјо са из јез ика тупи] Жанеира .

1. (Ка риока ) стан ов н ик Рио 2. врста п л еса сличног р у м би .

де

каРИОКЈшеза, -ё ж [В . карио- , -к ин ез а] б и ол. посредна деоба ћелија , митоза .

кариолимфа, -ё ж [В . карио-, л и мф а] би ол . светла, бистра течност која испуња ва ћелиј с ко једро .

на тежњ а за стицањем успешне каријере .

каријерист(а), -ё м, м н . каријеристи ( ж. ка­

кариологија, - ё ж [ В . карио-, -л о гија] би ол .

онај који н е би ­

део нау ке о ћелији (цитол огиј е) који се бави

ра средств а да би напредовао у кариј е ри , сте­

проучавањем структура и промен а које с е де­

као в иши положај .

шавају у једру .

риј е ристкиња) [ фр .

carrieriste]

каријеристи чки , -а , -о [В . каријериС1'] који

каријес, - а и каријес, -а м [лат.

caries труље­

ње] мед. рас п адање коштаног ткива ; разједање

карика, -ё ж , дат. И ло к . карици, ге н . ми . кари ­

karika] 1. прстен

у ланцу , б еочуг .

2.

фиг.

по себа н де о , јединица у склопу неке целине . А

-

која lIедостаје, lIедостајућа

-

елем е нт без

којег се н е може доћи до коначног закључка ; у а нтроп .

не о т кривеllИ

прел азllИ степен у еволу ­

цији мај м у на ка човеку .

карикату ра, -ё ж [итал . гјсаге натоварити]

1.

те р ист ичне одлике

IlЛазма , течн а суп станца

к оја

чини

основну материју једра .

кариран, -а, -о [н ем . karieгt од

karieren ,

пре­

ма фр . сагге, В . каре] у краш е н квадратним шар а­

глеђи и труљ ење коштаног ткива у зубу . ка [мађ.

кариоплазма, -ё ж [ В . ка рио - , п лазм а] би ол . ј едрова

се однос и на каријеризам и на каријеристе.

ма, под ељ е н на коцкице , коцкаст .

каРltтас, -а м [л ат.

caritas] 1. хришћ анска љу ­ 2. ( Каритас)

бав према ближњима ; ми л осрђе .

им е катол ичке добротворн е орга ни зације .

каритатiiваll, -вна , - BIIO [н лат.

caritativo,

в.

каритас] који се з аснива на мил ос рђу ; добро­ творан , хуманитаран .

caricatura,

према са­

а . цртеж у коме с у карак­

неке личности ,

предмета ,

каришик, -а м [ryp. kaГl~lk од kап ~ m аk ме­ шати се]

1.

смеса, мешавина.

2. а .

меш а ви на ра­

знородних жита ; разнородна жита заједно по­

догађ ај а ил и појаве тако пренаглашене да ства­

сејана . б . мешавина разних врста п асуља .

рају ути сак комичности или наказности . б . та­

композ иција састављена од делова различитих

кав п риказ личности, догађаја или појава у го­

музичких комада или песама , потпур и .

вору и л и у књижевности ; из опачен лик .

2. фиг .

наказа, грдоба , ругоба.

карика...ур ни, -а , - о и карикатуралан, -лна ,

карли в . кахарли. карлист(а), - ё м , према имену

Car10s]

MII.

карлисти [шп.

car1ista,

ист. у грађанским ратовима

-л н о [ В . карикатура] који има својства карика­

у Шпанији , присталица Карла ТУ

тур е , из витоперен , унакарађен .

односно Карла Бурбонског

586

3,

( 1834-1839) ( 1872- 1876).

каро

карлсбадс ка со

карлсбад ска со ж [н ем.

Карло ви

Karl sbad =

карналйт, - ита м [прем а немачком ин жење­

Вари, бања у Ч ешкој) мед. мешавина соли која

ру Р . фон Карналу

се добија испаравањем минер ал не воде у Кар­

минер. калијум-магнезијум -хлорид са шест мо ­

ЈIОВ ИМ Варима, К арлсбаду; некада омиљена као

Ј1екула воде ; налази се у природи уз наслаге со­

средство за ч ишћењ е .

ли ; служи за добијање калијума и као вештачко

ка рма, -ё ж [санскр.

karma дело, чин] 1. У

ђ уб риво.

хиндуизму И будизму : начело према којем сва­ ко бива награђен или кажњен у следећем живо­

карналнiiст, - ости ж [в . карналан] п утеност , чулност .

ту (реинкарнацији) сходно својим делима у овом животу.

2. судбина .•

кармичкй.

ка рма-ј6га, -ё ж, дат. и лок. карма-јоги [В . карма,јога] ф илоз. с истем живота по коме се чо­ век усавршава служећи човечанству дела њем,

преко акције ( насупрот мед итацији и аскези).

карма њола, -ё ж [фр .

la Carmagno1e] 1.

и ст.

револуцио нарна песма из времена француск е револуције и плес праћ е н том песмом .

2.

врста

кратког капута који су носили јакобинци .

ка рмелйт, - ита м , мн . кармелити, ген . мн . кармелита

[срлат.

калуђер

Carmelita]

като­

личког просјачког реда основаног у ХП веку на гори Кармелу у Палестини .

ка рмелйтскй, - а , -о [В . карм ел ит] који се од­ носи на карм ел и те, кармелићане

(- р ед).

кармел ићанин, -а м, мн. кармелићани , ген.

карнауба, -ё ж [6раз. порт. саmаи Ьа и з јез ика тупи] бот. врста бразилске палме, СореrnјСја се­

rifera ; •

карневал, -ала м, мн . карневали, ге н . мн. кар­ невала [итал. саmеуа1е од сате месо ,

после

од СРЈI3Т.

canninium] 1.

ин ­

тенз ивно црвена боја која се добија од шти та­

2. козметичко

карневалекЙ .

ола [нем. Катеоl] минер. врста полудрагог каме­ на калцедо на црвене или наранџасте бој е .

карнёрl, -ера м, мн. карнери , ген. мн . карн ера [нем.

garnieren]

украсни поруб или наши вена

набрана трака , обично на одећи или зав еси.

карнё р 2, -ера м, мн . карнери, ген . мн . карн ера

ср едство з а

camet]

блок бонова , купона , воз них кар ата и

сл.

карнивора, -ё ж,

MII .

карниворе , ген . мн . кар­

нивора и карнивор, -а м [л ат.

ca rni vorus, према 1. зоол. животиња се х рани месом, месождер. 2. 601'. би љка се х рани ухваћеним животињицам а . •

боје, руменило, р уж.

која

карм ltнатйв , -и ва м, мн. карминативи , ге н .

carminare очистит и]

фарм .

средство проти в надимања и ветрова .

карм ине, кармина и кармине, кармина ж од

•

карнеiiл, -ола м, мн . карнеоли , ген . мн. карн е­

са го месо , уога ге ждерати]

carm ina, мн .

пост]

ма и играма , које се одржавају од Богојављења

до ускршњег поста, ПОКЈ1 аде .

мазање уса на и об раза , црвене ил и ружичасте

мн. [лат.

уклонити

Гlочиње

карнет, -а м , мн . карнети , ген. мн . карн ёта [ фр .

ка рмйн, - ин а м, МН . кармини , ген . мн . карми ­

мн . карми натива [лат.

levare

карневала

бучне светковине праћене маскарадама, забава­

ка рм е надла в . крменадла .

сте ваши , ко ш е ниле .

пошто

[итал . сатјега] кожна ловачка торба .

лићанки) в. кармелйт .

karm in(rot)

карнауба-воеак восак који се добија

од те палме, служи за р азне хемијске произ воде.

мн. кармел ићана (ж. кармелићанка, дат. карме­

на [нем.

(R. уо п Camall , 1804- 1874)]

carmen

песма] код като­

лика гозба за помен мртвима , даћа, подушј е.

карминисати, карминишём несврш . [В . кармин] мазати (усне , образе) кармином ; мазати

која

карнИвiiрекЙ . карнйз, - иза м , мн . карнизи , ген . мн . карн иза (и карниза , - ё ж) и карнйж , -ижа м [не м . Кагпј­

es од фр . comiche] архит. украсни

испуст с реље­

фом на грађевини, обично испод крова или из­ над прозора и врата .

карниша , -ё ж, ген . мн . карниша и каРIIИ-

усне, образе (некоме) кармином.

карм инисати се, - шём се [В . кармин] мазати себи усне, образе кармином .

карналан, -л на , -лно [л ат.

camalis, према са­

го месо] тел есни , чулан , путен .

587

-

кароли на

картер

шара , мотив у оБЛику четвороугла ; тканина с

ле хартије.

т аквом шаром .

или бројевима (за играње).

каролина, -ё ж [лат. сагоlјпа, према

(Magnus)

Carolus

Карло (Велики), према којемје назва ­

4.

2.

парче круте хартије са сл иком

3. I'еографска

м апа .

докуме нт у облику карте, исказни ца (члан­

ска

возна

-,

-);

улазница; посетница .

5.

п о­

н а] врста лати нског писм а којим се писало од

штанско отворено писмо, допис ница , д опис на

УIII дО ХII века.

карта.

каролйншкй, -а, -о [срлат.

carolingus према

карол ин а] ист. који се односи на Карла

Carolus, 8 .

6. јеловник.

уп . картица.

карт-бланш м [фр. хартија)

1. неисписа н ,

carte bIanche

досл . бела

непопуњ ен лист х артиј е

Великог и на његове наследнике и њихово доба ;

с потписом неког лица н а коме ће друго л ице

...

исписати текст.

каролиншка ренесанса културни процват у

каросерија,

-ё

ж

[фр.

аутом .

carrosserie]

шкољка моторног возила; смештај ни простор

карота, -ё ж , геll. МII . карота [фр . 8.

2.

фиг. неограничено повере ње,

ступа по со пствен ом нахођењу.

картезијанац, -нца м, мн . картезијанци , ген . мн . картезијанаца [В . картезијанизам] пристали­

з а пугнике и робу у моторном возилу .

мркв а, шаргарепа.

2.

неогра нич ена пуномоћ, овлашћење да се по­

Франачкој царевини крајем VПI и у [Х веку .

carotte] 1.

одрезак купастог облика,

каропiжа.

ца картезијанизма.

картезијанизам, -зма м [према лат ини з ираном имену Ренеа Декарта

каротажа, -ё ж [фр .

техн . испити­

carottage]

scartes, 1566- 1620)] фИЈIOЗ .

Cartesius, (Rene De-

у ч ење Декарта и ње­

в а њ е те рена анализом вретенастих одрезака зе ­

гових следбе ника, зас нов а н о

мље и з вучених сондом из слојева р азличите

стичкој дедук цији , уз тежњу да се цел о ку пн а

дубине, сондажа.

ства рност објасни егзактним физички м и м ате­

каротён, - ена м [фр .

carotene, према л ат.

ta мрква] бот. угљоводоник жуге боје који

саго­ се са­

др ж и у мркви И другом поврћу; у јетри се пре­

матичким методама .

картезilјанскй, -а, -о [фр.

каротида, -ё ж [грч.

према

karotides,

karoun

п адат и у дубок сан] анат. свака од две велике

картел, -а м , МI< . картели, ген. м н . ка ртёла [н е м .

крв у мозак.

међу предузећима

карполог, -а м, мн. карполоз и , ген. мн. карпо­ плод ,

8.

-л ог] стручњак за кар­

Kartell

од итал .

карполог ија, -ё ж [11>Ч .

karp6s

п л од, 8. -логи­

карпуза [ту р .

MII .

као облик монополистичког удружив а ња, који

carpus

од грч .

karp6s]

анат.

ску п с итни х костију и з међу подлактице и ша­ ке, за п е шће .

карст, -а м [н е м .

л иција .

•

2.

фиг . савез, удруж ење, коа­

кitртелскЙ .

живање у картел, претварање (груп е предузе­ ћа) у картел.

п ерс. ~arbu ze) п о кр . л убеница.

карпус, - а м [н лат.

еко н. с п о р азум

картеЛll3ација, - ё ж [В. картел ) екон . удру ­

ја) бот . нау ка О плодовима биља , дрвећа .

карпуз, -а м = карпуза, - ё ж,

cartello] 1.

н еке индустриј с к е гр а н е ,

има за циљ отклањање конкуренциј е и обезбе­ ђивање профита.

п оло гиј у .

karpuzi од

карте­

јасноћом излагања .

вратне артерије које , долазећи из аорте, воде

karp6s

cartesien, 8.

зијанизам ) који се зас нива н а Декартовом у ч е­ њу ; строго логичан , рационалан ; који теж и за

т вара у витамин А .

лога [ гр ч .

на р а цион али­

картеЛИЗ~lрати = картелисаПI

(8.)

картелизовати = карте; lисати (8.)

картеJlисати, картелишём = картеЈlИ з ова-

Karst] гео гр . кречњачки пре­

ти , картелизујём = картелизирати , картелиз и ­

део и с пресецан врта чама , пећинама и сл . уду ­

рам ,

бљењ има насталим под деј ством атмосфер ­

картел) екон . удружи(ва)ти у картел, (из)в р ши ­

ски х вода, крас , крш .

ти картелизацију .

•

карстнй .

карстиф икација , -ё ж [В . карст) процес пре ­ тва р ања земљи шта у карст , настанак карста .

карта, -ё ж, ген . мн . карата [л ат. грч . сhartёs л и ст папиру са]

588

charta, према

1. парче

круге , дебе-

3.

л . мн. картелизирају С8РШ . И несвр ш . [8.

картер, -а м , мн . картери , ген . мно картёра [по имену проналаза'lа, Ј. Н .

Carter)

техн. доњ и део

кућишта мотора са унутрашњим с агор евањем , сл у жи и као с премиште з а мазиво .

картеч

картузијанац

картеч, -а м [нем .

Kartiitsche од итал . cartoccio]

картон, -она М, мн . картони , ген . мн. карто на

а . врста гранате за блиско дејство, пуњене ку­

[фр .

глицама које се при испаљивању распрскавају

дебел а хартија .

ширећи разорно дејство. б. з6. куглице из такве

кумент са одређеним пода цима , у здравстве­

гранате . в . крупна

Ca
carting]

с п . такмичење малим ,

ниским

cartone, в . карта] 1. крута и 2. сликарска скица . 3. л и ст, до­

опомена играчу због грубог прекршаја ; црв е­ ни

-

с п . искључење играча и з игре због грубог

и опасног прекршаја или због доб ијеног дру гог

спортским аутомоб илом без каросерије.

карПl ратн, картирам , сврш. и несврш.[в . карта]

од итал .

ним и дру гим установама .• жути - сп . ј авна

за ловачку пушку.

картинг, -а м , мн . картинзи, ген . мн . картинга [енгл .

carton

3. Л . мн . картирају 1. (на)цртати, (из)ради ­

жутог картона .

картонажа, -ё М [фр .

cartonnage, в.

картон]

1.

ти карту н е ког краја на основу премеравања и

а . фабри ка или радионица у којој се изр ађују

снима ња те рена ; унети , уносити у карту тако

предмети од картона. б . и з рада картона и пред­

добије не податке .

2.

(по)слати железничке, по­

штанске и сл . пошиљке са одговарајућим попу ­

мета од картона .

њеним фо рмуларима.

кутије и други предмети и з­

•

картонажни .

картонажёр, -е ра М , МН . картонажери , ге н .

картица, -ё ж [в . карта]

1. мала

карта .

2.

и с­

права у обл ику карте , исказница , обично од

мн . каронаж ера [В . картонажа] стручњак који и зрађуј е предмете од картона.

картонирати, картонирам ,

пластике , често с магнетски м кодом или угра ­

ђеним чи пом (кред uшна

2.

рађени од картона .

-,

шелефонска

- ). 3.

нирају сврш. И н есврш. [фр.

3. л. мн . карто­ cartonner, в . картон] а .

рач. интегрална плочица која се умеће у компју­

обложити, облагати картоном ; (у)коричити . б .

тер како би му се додале нове функције или мо­

(за)лепити на картон.

гућ ности (звучна

- ).

ка ртограм, - а м [в . карта , - грам] тех нички

картонски, -а , -о [В. картон] којије начи њен од картона .

цртеж, приказ посматраних односа убележен на карти цртама или бојама; графикон .

карто граф, - а м [в . карта, - граф] стручњак за израду гео графских карата, п ла нова и сл .

карто графија, -ё ж [в. карта , -графија] нау­

картотека, -ё ж, дат. И ло к . картоте ци , ген . мн . картотека

[В .

карта ,

-тека ]

систематизован а

збирка картона по азбучном реду са основн им пода цима о пред метима и з какве зб ирк е , о књигама и з библиотеке и сл .

2.

кутије или ор­

ка о саста вљању географских карата ; вештина

ман са фиокама з а чување та кви х картон а .

и тех ника израде и репродуко вања географ ­

картОтёчкИ .

ских карата.

картографски, -а, -о [В . картограф] који се односи на картографе и картографију.

картофилија, -ё ж [В. карта , -филиј а] саку ­ пљање

картом антија, -ё ж [в . карта , -мантија] гле­

поштанских

карата,

картриu , -а М [енгл.

cartridge чаура ,

патрон а]

компјутерски штампач ; непр . кертриu. карryзија, -ё ж [В . картуз ијански] картуз и­

ка ртометар, -тра М, мн . картометри, ген . мн . картометара [в . карта, -метар] справа за мерење

јан ски манаст ир .

димензија географског објекта на основу гео­

мн. картуз иј а наца [срлат.

графске карте .

апј

ка ртометрија, -ё ж [В . к арта, - метрија] део

р аз­

пластична кутијица С бојом или тонером за

дање у карте, бацање карата , гатање из карата .

картограф ије који се бави мерењем д имензија ,

дописница,

гледница као хоби.

картодром , -а м, мн . -и [В . карт(инг) , -дром] тркалиште за картинг .

•

картузијанац, -нца М , МИ . картузијанци , ген.

montes

Cartusianus

од

Cartusi-

Картузијска брда, латинск и назив

места Шартрез

(Chartreuse)]

припадни к к ато­

личког реда основаног у ХI веку у манаст иру

површина, углова и др. елемената неког објек­

Шартрез крај француског града Гренобл а , са

та унетог у гео графску к арту , рад и утврђивања

строгим прописима који обавезују монахе на

његов их каракте ристика и величина .

вечито ћутање .

•

картузИјански .

589

касацнјскн

картулiiр

касаба, -е Ж , ген . мн . касаба [тур .

картУлiiр, -ара м, мн . картулари , ген . мн . кар­ тулара [с рлат.

chartularium

од

chartula,

дем . од

charta, В. карта] рукописна збирка преписа по­

паланка .

веља и дру ги х јавних исправа које се односе на

касабалија , - е м (тур .

картуш, - а м, мн . картуши , ген . мн . карryша

cartouche] 1.

арх ит. пластични или сликани

касавет, -а м (тур .

га, тегоба, невоља; туга , жалост.

ор нам ентални мотив , обично у облику овалног медаљо н а

уоквиреног волутама ,

архитектури барока.

чест украс

у

2. археол . дугуљасти овални

ок вир у коме се, у старом Египту, исписивало

име фарао на.

3. а.

картеч. б . метак; чаура метка .

кар у сел, -а м (06. карусел) [фр . итал .

carosello] 1. а .

carrousel

врте ш ка, в ртуљак , рингишпил.

3.

2.

каруца, -е Ж , ге н . м н . каруца и каруце , -а Ж луксузна КОЈ lа (обично по­

кр иве н а) н а четири точка са коњском запре­ гом; ла ка кола , кочије .

Karfiol

цваст беле, зеленкате или црвен касте боје кори­

brassica oleracea

уаг.

botrytis.

карцер, - а м, МII . карцери, ген . МII . карцера [лат. сагсег тамница] школска казна затвором која се некада примењивала за ђачке преступе .

карциноген = канцероген ( В . ) карцин6за [В. карцином , -оза] мед. појава

-дна ,

-дно

[В .

карцином ,

-оида н] поп ут рака, сл ичан раку .

karkinoma, према karkinos

рак,

в . -о м] м ед. злоћудни тумор , рак.

карцинофобија , -е Ж

[8. карцином,

-фобија]

каршилама, - е Ж, ген . мн. каршилама [тур . kar~ llama од kar~llamak дочекатиЈ покр. добро­

каса, - е Ж, ген . мн . каса [итал . ковч е г]

1. метални

cassa од !Јат. сар­

ормар у коме се чува но­

м есто где се новац прима и исплаћује,

благајн а.

3. назив

дитних уста нова.

590

клати ; сећи припр е мајући з а продај у (месо, за­ клану стоку) .

фи г.

3. клати ,

4. знатно

2.

грубо се ћи, комадати, цепати .

убијати мрцварећи , м аса крирати .

мењати неки текст изостављају ћ и де­

касаплук, - а м, МН . касiшлуци , ге н . мн . к аса­ плука (В . касапин]

2.

1.

касапски , месар с к и занат.

покољ, крволочност, зверство .

касапница, -е ж (В. касапин] меса , месарница.

2. фиг.

1.

пр одавница

масовно убиј а њ е, кла­

ње , покољ ; место таквог покоља , р азбојиште .

касарна, -е ж , ген . МН . касарни (фр .

caseme од cazemta кућица за 'Iетири војни ка од лат. quatema] зграда у којој стално стануј е вој ска . • касарнскн.

cassata)

ледени крем од

сладоледа, 06. с додатком кандирано г воћ а.

cassatura,

8.

касација]

поништење , укидање .

касатура 2 , - е ж (тур .

kasatura

бодеж од итал.

ловац) покр. а . бодеж, бајон ет. б. ве­

лики сабљаст нож за сечење меса, сата р а.

касација, - е ж [клат. поништити]

1. пра8.

cassatio

пре ма

cassare

поништење пресуде н ижег

суда које због погрешне примене или н епо што­ вања законских прописа врши виши суд ; уки­

дошл ица .

2.

qassab] 1. месар . 2. фи г. пеј . кољач; • касапИlIOВ, касапскii . касапити, касапим н ес врш . (в . касапин] 1.

cacciatore

псих . претеран страх од рака (болести).

вац.

од ар .

суров човек , крвник .

касатура l , -е ж [итал .

карцином, - ом а м, мн . карциноми, ген . ЩI . карцинома [грч .

особа кој а изно­

касапин, -а м , мн . касапи, ген . мн . касапа [тур .

kasap

касато, -а м [итал .

в и ма.

карциноiiда н,

2. фиг.

ПРОВ .

расп р о страњ е ни х канц е ро з них жаришта у тки­

sa

прорицала пропаст Троје.

си црна предвиђања, злослутни к , злослутн и ца .

од иnUl. са­

6от. врста кynусњача, биљка чија се

сти у и схрани,

митол. КПи

лове, смањујући вредност.

карфиол , -ола м [аустр . нем .

volfiore]

Kas(c)
Хекторова, којој је Аполон дао моћ прор ицања;

струг з а об ­

раду вел и к их пред м ета .

carrozza] 1.

Касандра, -е Ж (грч .

тројанског краља Пријама, сестра П ари сова и

од

и ст. витешке коњичке игре.

б. врста п арадне вежбе у коњичком спорту .

МII. [итал .

kasaball, В . касаба] ста­ • касабалiiјскii . kasavet од ар . qasawa] б р и­

новник касабе, варошанин .

цркве н е поседе .

[фр .

kasa ba од ар.

qa~abli] мањи град у унутрашњости , в аро ш ица;

појед иних новчаних или кре­

дање правног акта одлуком суда .

суд (в . ) .

3.

2. касациони

заст. отпуштање из службе .

касацйјскii, -а , -о и касационii, -а, -о [В . ка­ сација] који се односи на касацију . & - суд нај­ виши суд у правосудном систему н ек и х зема-

каса-шконт

кастаљете

ља ( и у ранијем правосуђу Србије и Југослави­

ј е), кој и се брине о чувању закона .

касирати', касирам , несврш . [фр .

каса-шконт и каса-шконто, -а м [аустр , .. ем .

прав .

cassel' од

прогласити ,

3. л . мн. касирају сврш , и cassare, в . касација] а.

кл ат.

прогл ашавати

неважећим

по­

(судско решење и сл . ) б. расформирати , укин у­

пуст] трг. одбитак , смањење купцима и дужни­

ти , укидати (неку установу , неки облик рада).

од итал .

Kassaskonto

в . каса,

cassa,

sconto

цима к ад пл аћају готовином или кад измирују

в.

дуг п р е рок а.

отпустити, отпушта·ги.

каса-штик, -а м [в . каса,

одстранити,

одстрањивати ,

касирати Z , касирам ,

.. ем . Sttick комад]

одбаци(ва)ти ,

3. л . мн . касирају сврш . И

фам . поз оришни комад, филм И сл. који има мно­

и есврш . [нем . kаssiегеп, в . каса] уб(и)рати , напла­

го посети ла ца , тако да доноси добар приход .

тити, наплаћивати новац ; инкасирати .

каситерйт, - ита м [фр .

касер6ла в . кастрОла . касета, -ё ж , ген . мн . касета [фр . итал .

cassetta

сандучић , в. каса]

жић, к утија; касица.

cassette од 1. омањи ковче­

s(tero s

бија калај , коситер.

каскада, -ё ж [фр.

2. фот. кутија у којој се др­

же пло ч е и филмови .

удубљење у зиду за

3.

cassiterite од грч . kas-

калај] минер. оксид калаја из кога се до­

пасти]

cascare

1.

cascade од итал . cascata од

а. водопад, сла п са степена ­

смештај еле ктричних, телефонских инсталаци­

стим падом . б . ватромет сличног облика .

ја и сл.; у красно удубљење у зиду или своду.

4.

грађ. вертикална површина која везује две х о ­

елеЮl'ОН . Ilл астична кутијица у којој је намотана

ризонталне; степенаста или терасаста п ад ин а.

2.

еле Юl'. начин везивања елемената или ко н ­

м агн етофонска (аудuо -ка сеша) или магнето­

3.

скопс ка трака (вuдео-ка се й:tа).

дензатора при коме су супротни полови м еђ у­

касетирати, касетирам , сврш.

и

несврш.

[нем.

3. л. м ... касетирају kassettieren, в . касета]

(1l0)дел ит и касетама, украсним удубљењима (зид, св од) .

...

касетирана тава.lица архит. та­

собно повезани , серија .

4 . сцена

у филму веза­

на с опасним падом (с коња, с грађевине , и з во ­ за и сл . ) .

каскадёр, -ера м, ми . каскадери , ген . мн. ка­

ва ница под ељена преградама на више четворо­

скадера

угаони х удубљења .

филмског глумца који га замењује при снима­

касетни, -а, -о [в. касета] којије у облику ка­ сете, који садржи каСС1'е .

...

касетна бомба вој .

бомба састављена од више мањих бомби које

[фр.

cascadeur, в . каскада] двојни к

њу опасних или акробатских сцена .• каска­ дё рскЙ .

каскаД IIЙ , -а , -о [в . каскада] који има обл ик каскаде ; степенаст ; распоређен у низу један ис­

се на к он е к с плозије распршавају .

касетофон, -она м, мн . касетофони, ге', . мн . касето фо н а (често и касеТОфОli) [В . касета,

под другог .

каско , -а м [шп .

casco труп брода] 1. тр у п 2. врста игре с картама . ... -

-фон ] уре ђ ај за снимање и репродуковање зву­

брода без товара.

ка по моћу аудио-касета .

осигураље осигурање

касида, -ё ж [тур .

• касетОфонскЙ .

kaside од ар . qasidii] подужа

о риј е нтал на похвална песма, римована на јед­

касина, -ё ж

каст, -а м [тур.

kast од ар . qa~d] спремност,

намера .

ну р иму.

итал .

превозног с редства од

свих ризика.

= касино, -а м

casino] 1. зграда,

[нем .

Kasino од

просторија за друш тве н е

каста , -ё ж, "е ... мн. каста [фр .

sta] 1.

caste од порт. са ­

слој људи повезан наследним правима

састанке и з абаве; клуб (нарочито официрски).

или обавезама, одвојен од осталих (у Индији и

2. в. каЗИliО .

неким другим земљама).

.

касйр, -ира м , мн . касири, ге н. ми . касира (ж . ка сйрка, -ё , дат. каси р ки , ген. мн . касирки) [нем .

Kass ier од итал . cassiere]

онај који ради на каси;

2. фиг.

затво рен а , при ­

вилегована друштвен а групација, повезана за­ једничким интересима .

кастаљете, кастањета ж м ... [шп .

castaiietas]

онај који води евиденцију издатог јела и пића у

муз .

кафа н и; благајник.

штаних колутића који се д рже у рукама и уда-

удараљке од

дрве них ,

металних

или

ко ­

591

катакомбе

кастел

кастрола, -ё и кастр6ла, -ё ж [ итал.

р ајући ј едним о други производе резак шум ; уоби чајена пратња шпанских народних игара .

8.

кастен прил. [тур . kаstеп од ар . qаsdап]

8.

ка­

кастилё и кастилицё прил . [тур .

kastile, в .

каст] покр . само ради тога , нарочито; намерно ,

кастйнг, -а м, мн . кастинзи, ген . мн . кастинга

кастинскй, -а , -о [В. каста] који се односи на

кат, -а м, мн . катови , ген . мн . катов а [тур . ХрВ .

2. слој , ред. ката- [грч. kata наниже]

ти се; намеравати.

castizo]

потомак шпан­

ских (ил и португалских) досељеника и мелеза у Јуж н ој Америци.

1. митол . близанци

полубогови , синови Зевса и Леде , нераздвојна б р аћа , заштитници и водичи морнара.

д в а н еразд војна пријатеља .

3.

2.

фиг.

астрон . сазвежђе

Близа нци .

кастрадина, -ё ж [итал .

castrato, в .

кастрира­

ти] покр . месо од кастрираног мушког јагњета.

катабаза, -ё ж [грч . ићи]

castrato, в . кастрирати] 1. кастриран му­ шкара ц, е внух, ушкопљеник. 2. муз. ист. кастри­

рани п е вач који је певао улоге сопрана или ал­ та, н арочито у Италији у

XVI и ХУН веку. -ё ж [лат . castratio од castrare ка­

стри р ати] одстрањење семених жлезда (тести­

са) у му шкарца односно мужјака ил и јајника (оварија) у жене односно женке , ушкопљење .

кастризам, -зма м [шп .

1959.

castrismo

од

Castro]

године.

кастрирати, кастрирам, сврш . И несврш . [лат.

castrare]

. 2.

в . ката- , ЬаЈпејп

повлачење , нарочито вој но .

катабатичкй, -а, -о [грч .

katabatik6s,

в . ката­

же; супр . анабатички (в . ) .

катаболизам, -зма м [грч. katabole забаци ва­ ње, обарање, в. ката-, Ьоlе бацање] БИОll . процес разлагања органске

материје

и

ослобађања

катавасија, -ё ж [грч.

3. л . мн . кастрираЈУ

кастрист(а), -ё, мн . кастристи [В. кастри з ам] п р истал ица Фидела Кастра .

кастристичкй, -а, -о [В . кастризам] који се однос и на кастризам или кастристе .

сил азак] рел .

katabasis

а. у православној цркви, песма из кан она која се пева ван певнице на средини цркве . б. збор­ ник црквених песама, црквена песмариц а .

катадиоптер, -а м, мн. -и [В. ката- , грч .

tron

diop-

огледало] стакло на возилима, пр е прекама

на путу и сл. од кога се одбија светло ст ф ар ова , мачје око.

катакана, -ё ж (јап . смо од

48 знакова,

katakana]

јап а н ско пи ­

користи се у комбин ациј и са

идеограмима ; уп . кана 2 , хирагана . катаклизма, -ё ж , ге н. мн . катакл и зм и [грч.

kataklysm6s

поплава, в . ката- ,

klyzein

плави ти,

квасити] а. елементарна непогода, н есрећ а ве­

ликих размера (потоп , земљотрес , вулканска ерупција и сл.) која изазива поремећај е н а Зе­ мљиној површини и У живом свету н а њој. б . пропаст, слом , катастрофа уопште .

катаклизмичан, -чна, - чно змичкй , -а , -о

[8. катаклизма]

и

катакли ­

који представља

катаклизму; катастрофалан.

(из)вршити кастра­

цију , (у) шкопити.

592

katabasis,

база] метеор . (о ветру) који дува с планин а нани ­

пол. р ежим и идеологија Фидела Кастра, пред­ седник а Кубе од

први део сложеница

спуштање , силазак (из виши х пр едела

1.

према мору)

кастрат, -ата м , мн . кастрати, ген . мн. кастра­ та [итал .

кастрација,

kat]

спрат.

енергије потребне за одржање живота.

кастнй, -а , -о в . кастинскй.

Кастор и Полукс м мн .

1.

са значењем надоле, низ , према , по и д р .

касте, који припада касти или кастама.

кастити, -им [В . каст] покр . настојати, труди­

castrum] утврђењ е , тврђа­

замак , племићко гнездо .

избор глумаца за одређене улоге

у филму, ТВ драми или позоришној представи .

кастицо, -а м [шп .

cas-

суд за к ување јела

ва , утврђени град ; у средњем веку : племићки

хотим ице.

casting]

casserole]

каструм, -а м [лат.

каштелан .

сти л е .

[енгл .

од фр .

обично од ливеног гвожђа , тава, тига њ.

кастел в . каштел . кастел а н

ser(u)ola

катакомбе, катакомби (уоб . катакомб е) ж мн . [л ат.

1.

catacumba,

в . ката-, грч . kYmЬё посуда]

подземни ходници и просторије у којима су

први

хришћани сахрањивали свој е мртве и

кришом се окупљали на молитву.

2.

ходници уопште; мрачно подземље.

п одземни

катар

каталекса

каталекса, -ё ж , ген. мн . каталекси [грч .

каталпа, -ё ж, ген. мн . каталпи [амер . енгл . са­

kata-

lёхis свршета к, престајање] метр . замена CJlO I' O-

talpa,

ва који недостају у стиху додавањем паузе или

сног дрвета с крупним звонастим цвећ ем из по ­

продужењем слога.

родице

каталекти, ката.пекатii м мн . [В . ката-, грч.

in

из индијанских језика] бот. врста укра­

Bignoniaceae, живи у Америци

и Азији .

катамаран, -ана м, мн . катамарани , ген . мн .

lege-

катамарана [таМИЈ1 . kattumaгam повезано дрво]

бирати] одаб рани одломци књижевних дела .

каталектички, -а, -о [грч . kаtаlёktik6s, В . ка­

1. сплав

од бамбуса или махагонија наједр а.

2.

талекса] књ иж . метр . који се односи на каталек­

спортска једрилица са два повезана , паралелна

су . А -стих стих који нема потпуни број слого­

трупа.

катаменије, катаменија ж мн . [грч . katameni-

ва, којем недостаје последњи слог .

каталепсија, -ё ж [грч . kаtalёрsis , в . ката-, lёрsis хватање] мед. укоченост мишића, непо ­ кретност тела која се јавља код неких душев­ них обољења или у дубокој хипнози.

катале птичан, чна, -чно [В. каталепсија] проузрокован каталепсијом.

katalysis

разрешавање ,

8.

помоћу катализато ра .

катамнеза , -ё ж [В . ката- , (ана)мнеза] подаци шеног лечења .

катана , -ё м , ген . мн . катана [тур .

katona

1. хем .

матери ­

ја, супста нца која својим присуством убрзава

хемијску реакцију, а при томе сама остаје не­ фиг. онај који подстиче, зачет­

ник , покретач (неких промена) .

војник] и ст.

1.

katana

од

војник , коњаник .

2.

наоружани чувар, стражар; посилни , слуга .

катанац, катанца м, мн . кiпанци, ген . мн . к а­ танаца

катализ атор, -а [В . катализа]

2.

струација.

мађ .

ката-, -лиза] хем. убрзавање хемијске реакције

промењена.

месечни] мед. месечно прање код жена, мен­

које болесник даје о својој болести након завр­

који се однос и на каталепсију ; захваћен или

катализ а, -ё ж [грч .

os

Lклат. catenaceum

од лат.

ланац]

catena

направа за закључавање с бравом и савијеном полугом која се провлачи кроз алку, локот .

катаплазма, -ё ж, ге" . мн . катаплазми [грч .

kataplasma

облог, В . ката-, - плазма] мед. облога

од топле каше која се ставља на оболело место .

катал итички, -а, -о [В. катализа] који се од­

катаплексија , -ё ж [грч . kаtар1ёхis изузетн а

носи на катализу; који делује као катализатор .

уплашеност, 8 . ката -, рlёхis ударац] мед. нагли

катало, -а м , мн . катали, ген . мн . катала [енгл .

cat(tle)

го ведо,

(buff)alo

бизон] мешанац изме­

ђу Домаћег говеда и бизона.

катаПУЈЈТ, -а и катаllУЛТ, -а м [лат.

катаЈIOГ, -а м, мн . каталози , ген . мн . каталога [грч .

katalogos

систематс ки

с писак , попис,

8.

ката-,

списак

губитак мишићног тонуса настао услед јаких

емоција.

legein

бирати]

каквих

1.

предмета

(обично са н ео пходним

подацима о

именик, индекс, регистар .

2.

њима),

књига са списком

од грч . kаtареltёs, В. ката- ,

pallein

catapu1ta 1. ист.

витлати]

направа за избацивање камена, стрела и др. на

непријатеља која се употребљавала у старом и средњем веку.

2.

а . уређај којим се и збацују

авиони с бродских палуба са убрзањем потреб­

ђака једног одељења у коју наставник уписује

ним за узлетање. б. механизам који аутоматски

предмет рада за сваки час, напомене о важни ­

одваја космонаута од васионског брода.

јим појавама у одељењу и сл., дневник, прозив ­

ник.

3.

трг. брошура у којој су наведени сви

катапултирати, катапултирам,

3.

л . мн . ка­

таl1ултирају С8РШ. и несврш. [В . катапулт]

1. изба­

производи које нуди нека фабрика или трго­

ци(ва)ти

вачка кућа .

да(ва)ти (коме) подст ицај , отварајући му пут

+

каталошки .

каталогизација, -ё ж [В. каталог] уношење у каталог; прављење каталога , систематско по­

катапулта .

2.

лансирати ,

ка успеху .

катар, -а м [грч . katarгhous отицање, одлива­ њ е, В . ката- , гhein тећи] мед . запаљење слузоко­

писивање.

каталог изирати, каталогизирам ,

помоћу

л . мн.

же неког органа (носа , ждрела, уха, желуца и

каталогизирају сврш. И несврш . [В . каталог] уне ­

др.) услед назеба или месног (локалног) надра­

ти , унос ити у каталог.

жаја, праћено нучењем слуз и .

3.

+ катаралнй .

593

ката р акт

катеl"ори зовати

ката р акт, -а (уоб. катаракт , - а) м [МТ.

racta

од

грч .

kаtamiktёs

в одо п ад]

cata-

праг у

1.

катастика [ гр ч .

katastichos с писак, п опис , в . ка­

та-, грЧ .

р ед; стих] у ста ри м ср пским ма­

stichos

речном кор иту п р еко кој ега вода п ада у сла п о­

н астирим а: ручн а књ и га у коју ј е манастирска

вима, брзи ца, брзак.

уп р ава у пи с ив ала све при логе и завештања .

2.

водо п ад, сла п .

В. ката­

3.

ракта .

ката ракта , -ё (уоб . катаракта, -ё) ж [ В. ката­

катастрофа, -ё ж [грч. katastrophe, В. ката-, strophe окрет, преокрет] 1. догађај с тешким ,

ракт] мед. заму ћ ење о чн ог со чива; ск ра м а н а

коб ни м п ослед ицама; слом, пропаст; велика

рожњачи , сива мр е н а.

н еср ећ а, тр агед иј а.

ката р еуса ( катаревса ), -ё ж [ грч. ч и ст]

rrpeMa kathar6s

да н а шњи

kath aretIsa,

кој и пр едста в ља к атастр офу; к ој и доводи до

ката р за, -ё ж, ге ... мн . ката р з и [гр ч.

1.

katharsis

катастро ф е; к о б а н , по губан.

катастрофаЛltОСТ, -ост и ж [ В. катастрофа­

о ч и шћење ду ш е од страст и и

успостављање ду ш ев н ог м ира, пре м а Ари сто­

ла н] ста ње о н ога што ј е ката строфално.

катастрофизам, -з ма м [В. катастрофа]

теловом учењу о ути цају умет н о сти н а чо ве ка.

2.

психичко растер ећ ење и ус п оставља њ е р ав­

ката рка , -ё ж, дат. И лок. ката рци , ген.

katarti(on), katergo(n)] 1.

MII.

к а­

пом. обла

греда, окомито уса ђ е н а у палубу б р ода к ао ослонац за разап и њање једар а, ј а р бол.

2.

("ЈЈ И М и си л ни м п о ре м е ћаји ма у п ри роди, у Зе­

мљ ин ој кори .

катаТОllија , -ё ж [н ем .

tonos rrpeMa katateinein

ката рма , -ё ж, ген . МН . катар м и [тур.

qitiir

katarm a

ред и ли н из ж и вот и ња ] [IOКр. узда,

ката рт ик, -а м, мн . к ата рт ици [грч .

од гр'! .

kata-

ста њ е обаМ РЈЈОСТ И , н е п о кр етн ост и , које се кат­ кад смењује с ф азама н аГJlОГ узбуђења (аб . код

катаТОltичаll , -ч н а, - чн о [ В . кататонија] обу­

katharti-

који чи ст и] фар м. заст. средст в о за чишћ е њ е

зет катато н иј о м .

катафалк, - а и катафалк , -а М . МН . катафал­

црева.

ката РТltчан, - ч н а, - чн о и катартичкй , -а, -о [грч .

Katatonie

теж и т и н а н иже] П С ИХ .

схиз офр е нич ар а).

поводац .

k6s

скло н ост ка п р едвиђању ИЈЈИ

катастрофичан , - чн а, -чн о В . ката стр офалан .

а. ду­

висока греда, стуб и сл.

2.

о ч ек и ва њу катаст р офа.

жи штап, мотка н а кој у се р аза п иње шато р . б.

од ар .

1. те­

о рија п о кој ој су геоло шке и б и олошке проме­ н е б иле пр оузрокова н е катастр офама, или на­

нотеже, етичк и преоб р ажај уо пште.

тарки [нгрч .

КЊ И Ж . преок рет пред тра­

кат астрофалан, -л н а, -л н о [ В. катастрофа]

ста ндард ни ,

књижевни гр чки ј ез и к; уп . Д ИМОТlIКlt . прочишћење]

2.

ги ч а н зав рш ета к р ад њ е у д р а ми.

kathartik6s, В.

катарза] к оји делуј е у с ми ­

слу катарзе, који прочишћа в а ду ш у; не пр . ка­

тарз ичан.

[итал.

catafa1co]

ген .

Mfl.

ката ф мкiilкатафмка

п остоље пре кри вено

црним

ч арш а во м н а који се ста вља мрт ва ч ки сандук, ода р .

катастар , -стра м, мн . катастри , ГС Н . М Н . к ата­ стара [нем.

ци/катаф ал ци ,

Kataster

од итал.

catasto] 1.

прав. а.

службе н а ев иденциј а зе м љ и шта п о к валитету, култури и геодетским мере њима , к оја служи за економске и стат и стичке п отр ебе и као ос н ов

катафореза , - ё ж [В. ката-, грЧ. ма

pherein

б ије ни х

-phoresis

пре­

н ос ити] физ. кр етање позитивно на­

КОЈIOИД НИ Х

ч ест ица п од деловањем

електр и чн ог поља пре м а катод и ; облик елек­ тр о ф о резе.

за опорезивање при хода од земљ ишта; служба

катахреза , -ё ж [ грч. kа tас hгёs i s] ретор . погре­

која води ту е в иде нциј у. б . зб ирка п одата ка са­

шн а у п отр еба ре чи ; нел огична у п отреба стил­

стављена на о с н о ву та кв е е ви де нц иј е, з ем љ и ­

с ки х фи гу ра.

KaTгyr В. кетгут .

шна књига.

ката ст арскй, -а, -о [В . к атаста р] к оји с е од­ носи на катастар:

•

катастарско јутро м ер а за

површину земљ и ш та.

категоризација, -ё ж [ В. к ате горија] сврста­ в а њ е у катего риј е, рас поре ђив ање по групама, клас ифи ка циј а.

ката ст их, -а м , мн. катасти с и, ге н . MfI. ката­

катеГО'ризирати = категорисати (В.)

стиха и катастик, -а м, мн . катаст ици , ген . МН.

категоризовати = категорисати (В . )

594

категорија

катихизација

категорија, -ё ж [грч . ња]

1.

katcgor{a тужба,

тврд­

а. групаједнородних или сличних пред­

мета, тип , врста; степен, ранг. б. лица узајамно

повезана послом који обављају , професионан ­

катеllачо, -а м [итал .

catena

catenaccio рез а од лат.

ланац] с п . изразито дефанзивни систем

игре у фудбалу, брава, бункер. катета, -е и катета, -ё ж [грч .

kathetos

сп у­

ним и друштвеним интересом и др .; положај у

штен , В. ката- ,

друштвен ој хијерархији.

троуглу једна од двеју страна које чине прав

2.

ФI1Л03. појам који из­

ражава најопштија својства, најопштије одред­

бе стварности

(- вре.мена, -

йросјuора и сл . ) .

•

категоријалан, категОрИјекИ .

слати] геом. у правоугл ом

hienai

угао.

катетер, -а м [грч . katheter, в. ката- , hi enai слати] м ед. цевасти инструмент који се увод и у

катего риеати , категоришём = категоризо­

разне телесне шупљине и о ргане да би се и з

ват и, категоризујём = категоризирати, кате­

њих одстраниле излучевине или да би се унели

горизирам,

р азни р аствори .

3. л.

ми . категоризирају сврш . И несврш.

[В . категорија] распоредити , распоређивати у

катетеризација, -ё ж [В . катетер] мед.

категорије, сврста( ва)ти , груписати; одред ити ,

увлачење катетера у срце као дијагностичка

одређивати према категоријама.

метода .

категоричан, -ч на , -чно [грч .

katcgorik6s,

в.

категорија] ма сумње.

1. јасно одређен , одлучан; о коме не­ 2. ФI1Л03 . ... - еуд суд у коме се једном

субјекту напросто нешто придаје или одриче .

катего рички, -а, -о [В . категоричан]

... -

им­

ператив Ф I1Л 03. императив дужности , којије не­ мачки фил озоф

Имануел

Кант

(1724-1804)

овако поставио: Ради тако да начело твоје воље у свако доба истовремено може важити као на­

катед ра, - ё и катедра, -ё ж , ген . седиште, в. ката-,

испуштање задржан е мокраће увла­

чењ ем катетер а у мокраћни мехур .

катехеза, -е ж [11''1 . katechcsis усмено поду­ чавање, в . катихета]

1. учење о х ришћ а н ској в е­ 2. а. поучавање у хри­

ри ; верско образовање .

шћанској вери у облику питања и одговора. б.

fюучавање у х ришћ а нској вери оних који желе да пређу у х ришћ анство.

катехета в . катихета. катехетика, -ё ж , дат. И лок . катехетици

[8.

катехеза] настава веронауке ; катехеза .

чело опште г зако нода вства .

и катедри/катедри [лат.

2.

1.

cathedra

MII .

од грч .

катёдара

kathedra

hedra стоница] 1. сто преда ва­

катехilЗам, катехitзмуе, в . катихitзие . катехизација, -ё ж [нлат. хеза]

1. поучавање

catechisatio , 8 .

кате­

у х ришћан ској вери у обли -

ча или н аставника, обично на уздигнутом ме­

ку питања и одговора , катехетика; изл агање у

сту, на подијуму.

облику дијалога.

2.

а . наставни предмет или

група с родних наставних предмета на високим

и вишим школама. б . одговарајући одсек , гру­ па на так вим школама .

седиште епископије

3.

или сл. црквене у праве .

4.

столица еп и скопа

или другог црквеног поглавара . • катедарекИ . катедрала, -ё ж [лат.

cathedralis (ecclesia)

ка­

2.

обухватање наставом веро­

н ауке, катехетиком.

катехизирати , катехизирам ,

3.

л . ми . кате­

хизи р ају сврш . и неС8РШ . [8. катехеза] 110УЧИТИ, поучавати у вери , у катехи з му .

катех уме н, -а м, мн . - и [грч . 8 . катихета]

1. одра сли

katcchoul11enos, 2.

кандидат за крштење.

тедрална црква] црква при којој је седиште би­

кандидат за примање потврде, конфирмациј е

скупа, стона, саборна црква.

(код евангелика) .• катехУмеllекИ.

катедрiiла н , -лна, -л но [лат.

cathedralis] који

се тиче бискупске, владичанске власти, саборни .

ца , разбојник;

катекизац ија в . катехизација.

катекизи рати в . катехизИрати . катеку мен в. катехУмен . катенар ија , -ё ж [лат.

catena

катил, -а м, мн . - и [тур.

ланац] геом .

обешен на д ва краја под дејством силе теже .

од ар .

qatil] 1. а.

кавгаџија , свађали ца.

придев) зао, насилан , опасан .

•

8.

ката- ,

(као

2.

катилекИ .

' катихета, -ё м , ми . катихете [грч . усмено подучавати,

ланчани ца, крива ли ниј а коју образује конопа ц

katil

крвник , злотвор , ду шм а нин. б. силе џиј а, убоји­

echein

katcchein

одјекивати]

наставник катехезе, вероучитељ.

катихизација, катихизирати

8.

катехи за­

ција , катехизИрати .

595

каубојскй

катихизис

уџбеник о

катонизам, -зма м [према римско м др жав­

осно вама хришћанске вере , написан у облику

катихизис [грч . kаtёсhism6s]

нику Като ну] строгост у придржавању морал ­

питања и одговора.

2. сваки

1.

кратак и језгровит

уџбе ник неке науке или уметности .

катјон, -о на м, ми . катјони, геи . ми . катјона [грч .

оно што силази од

kati6n

katienai

силази­

ти] физ . позитивно наелектрисани јон, који се

при еле ктролизи таложи на катоди; уп . анјОн. катмер, -а м, ми . кiпмери, геи. ми . катмёра [тур .

katmer]

каранфил .

катогён, -а, -о [грч .

геол . ко­

ерупт ивним стенама које су допрле с .површи­ не Земље у њену унутрашњост).

та - ,

k
силажење, в . ка­

т ивним полом извора електричне струје , нега­

тив на електрода; уп . анОда . катоднй, -а, на катоду .

•

-6 [В .

катода] физ . који се односи

катодна цев направа у којој ка­

тод ни зраци падају на флуоресцентни екран, стварајући слику ;

зраци физ . зраци саставље­

-

ни од електрона, који излазе из катоде при електр ичном пражњењу у цеви без ваздуха .

католизација, -ё ж [В . католик] превођење у католичку веру , покатоличење;

ширење като­

л ичке вере.

католизирати, католизирам ,

3. Л .

м" . католи­

зирају С ВРШ . И несВРШ . [В . католик] превести , пре­ водити у католичку веру, (по)католичавати.

катол ик, -а м , ми . католици, ген . ми . католика

(ж. католикиња, -ё ; непр . католкиња) [лат.

catho1icus од грч . katho1ik6s свеопшти, према ката-, h610s са в, потпун] припадник Римокатоличке

норми ,

апсолутно

пош товање

kater-

обрађен] робија , принудни рад, кулук.

катран, -а м [тур .

katran

од ар. qa~ran] житка

или смоласта материја тамне боје која се доби­ ја сувом дест илацијом угља или дрвета и која ње асфалта и у хемијској и другој ин дустрији уопште .

катрён, -е н а м, м" . катрени , ген. МН. катрен а

quatrain]

КЊI1Ж . строфа од четири ст и ха.

каТУЈI, -а м [тур .

katl1]

погубљење , смакнућ е .

кiПУJl-бујрунтија, -ё ж [тур .

katIlbuyru1tu,

В.

каТУJl, бујрунтија] писмена заповест, бујрун ти­ ја којом се наређује да се неко погуби .

kaTYJI-ферман, -ана м [тур . katIlfeгman, В . катул, ферман] султанова писмена заповест ко­

јом се наређује да се неко погуби.

катун, -у на м, Мfl . катУни, геи . м" . катУна [рум .

ciitun]

сточарско летње насеље у планини с ко­

либама и то ровима где се стока нап аса и музе,

бачија .

+

катунски .

катунар, - ара м, ми . катунари , ген . мн . кату­ нара [В . катун]

1. пастир

на катуну.

2. стареши ­

на катуна.

катунарити, каryнарим несврш . [В . катунар] бавити се сточарством живећи на катуну .

катура, -ё ж, ген . МН . катура [тур . зга.

katlr] 1. ма­

терет, товар који мазга може пон ети, као

2.

мера за количину, тежину.

каliуша, -ё и каliуша, -ё ж , ген. МН . каћуша

цркве.

kat-

[рус. катюша , ХИП . од Катарина] вој . популарни

оно што је опште, уни­

назив за совјетско вишецевно рак етно оружј е

католикон, -а м [ срлат.

ho1ik6n,

етичких

каторга, -ё ж [рус. каторга, према ГРЧ .

gos

[фр .

пут] физ. електрода спојена с нега­

hod6s

и

се употребљава за заштиту од влаге , за правље­

kat6 доле , В. -ген]

ји је настао кретањем одозго према доле (о

катода, -ё ж [грч.

них

тих норми.

В . католик]

верзал но.

2. општи

1.

catho1icon од

ГРЧ .

лек, тј. лек који треба да ле­

из Другог светско!' рата.

каубој, -а м,

чи све болести.

католицизам, -зма м [В . католик] учење,

[енгл .

cowboy,

MII .

према

каубоји , ген.

cow

MII .

кауб6ја

крава, Ьоу момак] го­

идеологија католичке цркве ; католичка верои­

ведар , пратилац вел иких стада у доб а насеља­

сповест.

вања америчког запада .

католичанство, -а с [В . католик] л ичка вероисповест.

2. скуп

1.

като­

свих католика.

католичкй, -а, -о [В. католик] који се одно­

каубојац, -јца м [ В . каубој] фам . каубојски фи лм .

каубојскй, - а ,

си на католике и католи ци зам, који прип ада ка­

на каубоје .

тол ицима, својстве н католицима .

вестерн .

596

• -

-6

[В . каубој] који се односи

фИ ЈIМ филм О Дивљем за паду,

кафана

ка уд алан

ка удалан, -лна, -лно [лат.

cauda реп] зоол . ко ­

ји припада репу , репни.

к ауд иљо, -а м [шп .

caudillo вођа] титула

кауз а , - ё ж [л ат. суд ом;

стичност. б . раствор киселине , лужине и л и со­ ЛИ који служи за нагри з ање , наједање м етал­

шпанског д иктатора генерала Фра нка .

пред

каустика, -ё ж, дат. И лок . каустици [В . к ау­ стичан] х е м . а . својство нагризања,јеткост, кау­

causa] прав . 1. ствар која је пред мет судског поступка. 2.

них и др. површина .

каустичан, -чна , - ч но [нат.

kaustik6s

узрок, разл ог .

каузал ан, -л на, -л но [лат.

causalis] узрочни ,

causticus

од грч.

који је способан да з апали , прем а

ејп з апалити]

1.

kai2.

који нагри з а , наједа , ј едак .

који се односи на узрочну повезаност. ~ кау­

фиг. заједљив , подсмешљив , саркастичан . ~ ка­

залне р е ченице г р а м . узрочне реченице .

усти чна сода хем . натријум хидроксид.

каузалгија, - ё ж [грч .

kausis

паљење, в . - ал ­

гија] мед. ја ки бол ови у ви ду пецкања или пече­

ња који настај у као послед ица повређивања живаца (нп р . посл е амп утације ноге).

каузалн о ст и ,

те жња

ка уочавању уз рочн е

повезаности пој а ва .

кауз ал итёт, -ета м [нлат.

causalitas,

в . кауза­

лан] филоз. узајамна з ависност , узрочна повез а­ ност поја в а, од нос уз рока и послед ице .

каузат йван, - вн а, - в но [лат.

causativus, в . кау­

за] ~ кауз ативни глагол гра м . гл агол који пока­

зује радњу којом се проуз рокује да

или не­

Hel\o

што (из)вр ш и рад њу оз н а чену основним гл аго­

лом (нпр. расйлакашu / кога/ наспрам йлакашu) .

каук, -а м, м н . кау ци , ге н . мн . каука и каук, -а м, мн. кауци, ге н . м н. кау ка [тур .

kavuk]

капа од

дебеле вуне или п а му чн е т канин е ом отана тан ­

ким платном, чал мом , ах м едијом .

каул, -а м [тур. шљење]

kaV1I од а р . qawl l' OBOP , ми ­ 1. је м ств о, гаранциј а. 2. погодб а , дого ­

вор. З. испит ив а њ е, про вера , проба .

ка-у нд-ка п рид . индекл. [скр . од н ем .

und koniglich

kai serlich

ца рс к и и краље в ск и] скраћ ен и

назив за Аустроугарс ку монарх ију .

каупе р , -а м, м н . -и [пр ема Е нглезу Кау п ер у

(Cowper)]

техн. а п арат за гр ејање компримир а ­

ног ваздуха који се у вод и у висо ку п ећ .

каури, каурија м [е н гл.

cowri]

каутела, -ё ж [лат.

зоол. врста

афричког пужа, ч иј а се ш аре н а љу ш ту р а у п 0 -

каутер, -а м [лат. cauterium од грч. kaut~ri on, kaiein з апали ти] м ед. средство з а сп аљи­

према

вање рана .

каутеризација, -е ж [ в. каутер] м ед. сагор е­ вање , уништа вање т кива (ране , какве и з р асли­ не и сл . ) неким каустичним средством од носно

високом топлотом .

кауција, - ё и кауција, -ё ж [л ат.

који не верује, н еве рник (по грд н о о н емусл и ­

2.

катол и к .

•

ка у рскй.

каурма = кав у рма (в . )

cautio опрез]

обез беђ ење из вршењ а уго ворни х обавеза , јем­ ство , га ранција. б . од ређена су ма новца к ој а се

полаже за условн о п у штањ е на сл ободу окр и­ вљ ен ог л иц а.

кауч, - а м, м н . каучи , ге н . м н . кауча [е н гл. со­

uch]

шири лежај с насл он о м , соф а, див а н .

каучук, - а м [нем . од егз.

] 1.

KautschLlk,

фр .

caoutchouc

а . сок који се и зл уч уј е и з засе ч ених

стаб ала разл ичити х тропских б и ља ка, ос н овна

сировин а з а произ водњу гу ме .

2. в. кауч уко­

вац . З . к ишни огртач импр егнир а н кау ч уком .

каучуковац , -(ј в ца м [ в . кауч у к] бот. др во из к ој е г се доб иј а кау ч у к ,

Hevea brasiliensis.

кафа, -ё ж, ге н . м н . ка ф а [тур.

kahve од ар. qah-

а. дрв о п оре кл ом и з Етиопиј е ( п окрајина

Кафа), Со/Теа

gaur, gavur, првоб и т н о зо роастр иј а нц е од ГЈ ере. gebr] 1. о н ај

жигосањ е стоке по моћу

а . с редство (обично новчано) које служ и за

ца у неким земљама Аз ије и А фри ке .

каур(и н) = ђаур [тур.

2.

у сијаног метала.

wa] 1.

манима).

прав. тачка , одред­

шт ете као мера предострожности.

требљавала као ср едст во пла ћањ а у м есто н о в ­

назив за

caLltela]

ба уго вора којој је циљ обезбеђење од мо гу ћ е

каузал и зам, -з ма м [ в. кауз ал ан] н аглашава ­ ње

каустичност, -ости ж [в . каустичан] св ој­ ст во онога што је каустично .

arablca,

расте у тр о п с ким к раје­

ви ма . б. сем е ове би љ к е.

2.

н а пи так с прављен

од прж е н ог се м е н а о в е б и љке.

l

кафана, -ё ж тур .

kah vehane] ло кал

где се за

н о в а ц може п ити, а об ичн о и ј ест и , гост и о н ица; р есто р ан.

597

кафански

каширати

кафански, -а, -о [В. кафана] који се односи на кафане; који је типичан за друштво у кафани .

кафё, кафеа м [фр .

cafe]

мали ресторан у ко­

ме се служи кафа и пиће , кафић.

кафё-кува рица , -ё ж [нем .

жена за­

Kaffee]

дуже на да на рад ном месту кува кафу .

кафени, -а, -о [ В . кафа] који се односи на ка­ фу ; који служи за кафу (кафе/ш кашuка).

кафен исати, кафенишём н есврш . [В . кафени] кафетер ија, -ё ж [амер . шп .

cafeteria]

мали

kahveci,

В . кафа]

1. власник кафу. 2. велики

кафане; онај који послужује љубитељ кафе .

кафана, сhапtапt певајући] кафана, го­

кафилерија, -ё ж [аустр. нем .

Kaffilerei]

уста­

нова у којој се уништавају животиње луталице и њихове ле шине ; живодерница, стрводерница .

кафкизам, -зма м [према презимену

Katka]

књижев ни правац који наставља идеје о ап­ сурдност и људске егзистенције Франца Кафке , чешког п исца на немачком језику,

1883- 1924.

кафкијаllац, - нца м [према презимену

Kaf-

следбе ник К афке и л и кафки зм а.

се односи на Кафку .

2.

Kaf-

фиг . обележен

мучно м атмосфером у којој је појединац немо­ ћан под сталним притиском свеп ри сутне вла­ сти, као у дел има Франца Кафке.

кафтiill, -ана м , мн . кафтани , ген. мн. кафтанii

kaftan

од перс . ~aftiin] врста дугог огртача,

обично од чоје, у Русији и источњачким зе­ мљама.

кафузо, -а м [браз. порт.

cafuso]

мешанац

Црнца и Индијанке или обрнуто .

кахар, -а и кахар, - а м [тур .

1.

жалост, туга, брига .

2.

сила, насиље .

kahlr11 , В .

кахар] тужа н , жалостан, невесео; брижан, за­

кахва В . кафа.

598

kakhektik6s]

ко­

јије у стању кахексије , крајње исцрпљен , испи ­ јен болешћу, слаб, оронуо.

кахримаll, -ана м , мн . кахримани , ген. МН . ка­ хриманii [тур .

kahraman

од перс.

qahramiin]

хра­

кахримаllЛУК, -а М, мн . кахрим ilНЛУЦИ, ге н . мн . кахриманлукii [тур .

В . кахри ­

kahramanllk,

ман] јунаштво, херојство .

sidis]

cassis, ген . cas-

метална капа, шлем .

кацигаст, -а , -о [В . кацига] по облику сличан

кача, -ё ж [ИТ·dЛ . сассја лов] муз . врста вокал ­ ног дуета или трија, обично с темама из лова, ренесансе .

качак, -а м , мн . качаци , ген. мн . качiiк ii [тур.

c;;ak] 1.

ka-

а . одметник од власти и за кон а, хајдук ;

бегунац . б. насилник , разбојник. в . и ст. припад­ ник албанских герилаца који су , нароч ито у Пр­ вом светском рату , у малим

стране војске .

2.

групам а нападали

прокријумчарен а, кријумчар ­

ска роба, најчешће дува н .• качачкИ . качамак, -а м [ту р .

kac;;amak] јело од

куваног

качетеро, -а м [шп .

cachetero]

матадор који

се против би ка бори ножем.

качкаваљ, -аља м [тур . ka~kaval од итал . сасј­ осауа ll о] врста тврдог масног пресованог овчи­

јег , ређе крављег или мешаног сира .

качкёт, -ета М, МН . качкети , ген . мн . качкетii [рус . качкет од фр .

casquette

од

casque

кацига ,

капа] капа са штитником .

каш, -а м [тур . ka~] предњи део седла, ункаш , облук .

кашагија, кашагијати В . чешагиј а, чеша­

kahlr од ар. qahr]

кахарли прил . I1ндекл . = карли [тур . бри н ут.

ње фи з ичке исцрпљености, слабости органи­

з ма , као последица тешких обољењ а .

кукурузног брашна, палента, пура.

кафкија ltски , -а , -о [према през имену

[тур .

лоше стањ е,

популарног међу композиторима италијанске

стионица са естрадним програмом .

ka] 1. који

kachex{a

стање] мед . стање крај ­

шлему, кациги .

кафё-ша lпан, -а на м (уоб . кафе-шантан)

ka]

hexis

кацига, -ё ж, дат. к iщиги [кл ат.

ресто р ан са самопослуживањем.

cafe

лоw,

бар, одважан човек , јунак .

пити кафу седећи, разговарајући у друштву.

[фр.

kak6s

кахектичан, -чна, -чно [грч .

кафез В. кавез.

кафеuија [тур .

кахексија, -ё ж [грч . према

гИјати .

кашета, -ё ж, ген . МII . кашётii [итал .

cassetta, В .

касета] покр . а. омањи сандук , шкриња. б . сан ­ дучић у коме се држи ноћни суд.

каширати, каширiiм , И нес врш . [фр.

cacher

3. л. мн. каш ир ају сврш . 1. облож ити , обла-

крити]

квадрирати

кашмйр

кв:щратнй, -а, -о [в . квадрат]

гати, (об)ле пити ; налепити слику на чврсту подлогу .

lIеоб.

2.

заст.

прикри(ва)ти ,

пре­

ћут(кив)ати, (за)тај ит и .

лик квадрата .

2.

1.

који има об­

који се добија множењем н е­

ког броја самим собом; (у називима мера за по­

кашмй р , -а и кашмйр, -ира м [према индиј ­

вршину):

- мешар, - цеNшuм ешар, - килом е­ • - корен мат. број који подигн ут на

ској покр ајини Кашмир , одакле потиче] фина

шар и сл .

сјајна тканина од длаке кашмирске козе.

други степен даје задати број ; квадраПlа јед­

каштел, - а М, мн. каштели, ген . мн. каштёла [итал .

castello]

дворац , замак; мала тврђава, гра­

дић, утврђено место . каштела н [нем.

•

каштелскЙ .

Kastellan

од лат.

castellanus]

ист. надзо рник дво рца или замка ; управник твр ­

ђаве или градске страже .

каштйг, -а м и каШТJlга, - ё ж [в . каштигова ­

1.

quadratura,

према

qua-

мат . поступак којим се

израчуна ва површина ограниченог дела равни .

2.

мат. укупна површина неког простора изра­

жена одговарајућимјединицама мере.

3. астрон.

када разлика њихових дужина износи

90 . • -

квадри- [мт. quadгi- према

каштраД Jlна в . кастрадина .

квага, -ё ж, дат. кваги , ген . мн . квага [енгл.

agga из хотентотс ког] зоол. зебре, Equus quagga.

qll-

врстајужноафричке

четвороугаони]

quadrus

геометријско тело ограничено са шест правоу­ гаоника, правоугл и пар алело пипед.

квадар, -дра М [итал .

quadro

наког кругу задатог полупречника . О

од лат.

-

круга

фиг. неостварљив задатак, нерешив проблем.

казнити , кажњавати.

квадар, -дра М [лат.

четвороугласт]

круга одређивање квадрата по површини јед­

каШТJlговати, каштигујём сврш. И несврш .

castigare]

квад ратУра , -ё ж [лат.

dratus

односни, релативни положај два небеска тела

ти] казна, кажњавање.

[итал .

начнна мат . једначина другог степена .

ч етири]

квадрига, - ё ж, дат. и лок . квадриги, ген. мн . квадрига [лат.

quadriga] 1. а.

ист. лака двоколица

са четири коња, која се у античко доба употре­

бљавала при тријумфима , у тркама на олимп иј ­ ским играма и др . б . двоколица , четворопрег уо пште .

quadrus]

quattuor

у сложени м речима означава број четири .

2.

песн . двостих са римом у средини и

на крају .

слика, слика рски рад четвртастог облика .

квадријенаJlан, -лна , -лно [В . квадријени ­

квадрант, -а м, мн. квадранти, ген . мн . ква­

јум] који се јавља сваке четврте године; у п . бl;

11OKp.

драната [лат.

quadrans

четврти на]

1. геОМ. а. че­ 90 степени .

твртина круга (елипсе) или ЛУК од

јенаJlан , трliјеналан. квадријёнијум, -а м И квадријёнйј , -а м [В .

б . један од четири дела површине подељене

квадри-, лат.

двема правама под правим углом (нпр. у коор­

од четири I"одине, четворолеће .

динат ном систему).

2.

астрон . !"еод . инструмент

који се употребљавао за мерење висина и ази­ мута небеских тела, одн. хоризонталних и вер­

тикалних угл ова геодетск их тачака . б . пом. ин­ струмент којим се некада одређивала географ­ ска ширина при утврђивању позиције брода. в . вој . врста нишанске справе за одређивање наги ­ ба цеви артиљер ијског оружја .

квадрат, -ата м, мн . квадрати , ген. мн. квадра­ та [лат.

quadratus

четвртаст, четвороугласт]

1.

геом . четвороугао (паралелограм) коме су све стране једнаке а угло ви исти , прави ; предмет, површина и сл . таквог облика .

2. мат. други

сте ­

пен (неког броја , неке вредности) , производ

који се добије кад се неки број помножи самим собом.

3.

раз . квадратни метар .

annus

годинаЈ временски период

кваДРИJlИОН, -она м, мн. квадрилиони, ген . мн . квадрилиона [в . квадри-, (ми)лион] четврта потенција милиона , хиљаду трилиона .

кваДРИIIОМ, -ом а м, МII . кв адриноми, ген . МН . квадрин ома [В . квадри-, в. полином] мат. збир четири величине, четворочлан израз .

квадриноман, - мна, -мно [В. квадрином] мат. који има облик квадринома, четворочлан .

квадриплегија, -ё ж [В. квадри -, грч . р1ёgё удар] мед. парализа , одузетост сва четири уда, руку и ногу .

квадриплегичар, -а м [В . квадриплегија] мед . онај који болује од квадриплегије.

квадрирати, квадрирам,

3. Л .

мн . квадрирају

сврш . и несврш. [лат. quadгaгe , према quattuoг че-

599

кв iшташкй

KBiBap т ири]

1. мат.

дићи , дизат и (број , б ројни из р аз и

стру чн ост и , од н . даје н е коме пр аво на одређе­

сл.) на квадрат, н а др уг и сте п е н , ( п о)м н ож ит и

ни п осао , службу, з в а ње и др .

самим собом.

да (ва)ти ( ч ему) ч етво роуга ни

одр е ђив а њ е, тр ет ир а њ едатог кри в и чног дела и

(из)дел и ти н а квадр ате, пре кр и(ва)т и ,

његов о с вр ста в ање под одр е ђен е чланове зако­

облик.

3.

2.

исцрта(ва)ти квадрат и ма и сл.

н а.

кваза р , -ар а м, мн . кваза ри , ген . мн . квазар а

4. сп.

3.

прав . правно

п лас м а н који о могу ћ ава такмичење у

вишем р а н гу .

тобо­

квал ифиюiцйјскй, -а, -о и квал и фикаци­

жњи звездани и зво р] астрон. до сада н ај удаље­

онй, - а, -о [в. к вал ифик а циј а ] који се односи на

[енгл.

quasar

од

quasi stellar radi o source

м ил и ­

квалиф и ка циј у; к оји омогућ ава квалификаци ­

јарди светлосн и х годи н а), и з ванредн ог сјај а,

нији уочен и косми ч к и објект и (и до

ју, п р иј ем, упис и сл. (квал uфuкацuонu uсйuш ,

неупоредиве густ ин е и е н ер гиј е.

квалuфuкаЦUО I/О ШаКМ U'l ење) .

кваз и- [лат.

quasi]

12

прв и део сло же ница ко­

квалификоваll, -а, -о [ в . квал и фиковати]

1.

јим се изражава да ј е о н о што з н а чи ос н ов н а

кој и

реч лажно, тобожње, п риви дн о ( нпр . кваз u ­

стр у чн у, ш колску и сл. с пр ему, оспособљен,

сшру чњак); н азо в и- , н адри -.

струча н (за н е ш то).

квал итат йван , -в н а, - вн о [лат.

qualitativus]

и ма

квал и ф и ка циј е ,

2.

потребно

знање,

н адлежа н , меродаван ,

овла шћ е н (за не што).

који се однос и на квалитет, кој и је у вез и са

квалификованост, -ости ж [в . квалификова­

квалитетом; кој и се однос и н а в рсту а н е н а ко­

ти ] свој ство о н ога који је квал и ф и кован ; оспо­

личину, уп . к ва нт итат Йван.

собље н ост, стручн а с прем н ост; меродавност.

квалитет, -ета м , ми . квалитет и , ген. ми . ква­ литета [лат. квоћа.

3.

2.

qual itasJ 1.

свој ство , особи н а, ка­

вредност, поз ит и вн е одл ике, врл ин а.

у шаху , разл и ка у снази , вредности измеђ у

квал ификовати , квалиф и кујём и квал и­

фиковати , квiщ и ф и кујём [срлат.

qtlalificare] 1. а .

одред ити, одређ иват и вред н ост, својства кога ил и ч ега, оце нити , о цењиват и. б. сврста(ва)ти у

фигура.

4. фон. артикулација, п р и рода самогла­ сника . .. - живот а скуп п р и р одних, економ­

одређену категориј у , врсту и сл. према својстви­

ских и друштве н их услова који омогу ћ а в ај у да

ј у, п отв рду о ч иј ој струч н ост и , способности за

ма , (о)ка рактер и сати .

2.

да(ва)ти квалификаци­

се доб ро живи;добltТи -у шаху , жртвовати две

какав посао, службу, звање и сл.

слаб ије фигуре да би се сачувала једна јача .

оспособљавати за нешто , да(ва)ти СТРУЧII О з на­

квал итет ан , -тна, -т но [лат .

qua lis

врста н ]

1.

3.

оспособити ,

ње потреб н о за в р шење н еког посла .

4.

прав . на

који је доб рог квал и тета, кој и се одликује ква­

основу зако н а одр едит и , одре ђи вати врсту и те­

литетом, добрим својствима, вред нош ћ у ; до­

жи н у к р ивичног дела .

бар за употребу , в рстан .

стећи квалификац ију; сп . избо р ити се за виши

2. в .

квал ит атЙваll .

квали фи к ат йв , -а и квал ификат йв , - ива м [ил ат.

qualificativus]

оно чиме се нешто квали ­

5.

кв алифи ковати се

ранг такмичења .

кваli Т, -а м, МН. ква н тови , ге н . МН. квантова

фикује, што служи као обележје, оцена вред но­

[л ат.

сти нечега .

најмања , ка рактеристична кол ичин а или вред­

квали ф и катор , -а м [ ил ат.

qtlalificator,

в.

квалиф икација] а. прав . известилац, одредилац неког кривичног дела према КРИВИЧIIОМ зако­

ну , референт, тужилац (у кривичним делима). б. грам . реч која ближе одређује , означава , огра­ ничава или мења значење неке друге речи .

quantum,

ср. род од

quantus

колики]

1.

Физ.

ност извесн и х физичких величина (енергије,

дејства, момента количи н е кр етања и др.) која се изражава у скоковитој измени стања .

2.

ма­

ла, најмања количина нечега уопште .

кв а нт аш , -а ша м, мн . кванташи , ген. ми. кванташа [л ат.

quantum]

трговац на велико, ве­

qualificatio, пре­ ма qualis какав, [асеге чинити] 1. оцена вр едно ­ сти, каквоће кога или чега . 2. а. стручна, школ­

летрговац.

ска сп р ема; образовање. б. оно што предста вља

ква н ташка Ilијаца трг. пијаца на којој се роба

потврду,

продаје на вел ико .

квали ф икац иј а, -ё ж [лат.

600

доказ,

оцену

нечије

способности,

кв а нта шкй , -а, -о

[8. кванташ]

који се одно­

си на кванташе , који припада кван ташима .

..

квантитатйван

кварцн

квантитатйван, -вна, -в но [с рлат. qt1antitati-

vus]

који се односи на квантитет , који је у вези

формат књиге чији листови предста вљај у че­ тврти н у табака; у п . фолио , октав.

с квантитетом, количински; уп . квалитатЙван.

квант итёт, -ета м, ми. квантитети, ген . мн . квантитета [л ат. на , бројност .

2.

qt1antitas] 1. количина, величи­ фо н . дужина артикулације во ка­

кварта, -ё ж, ген . МН . кварата и кварта [лат. quaгta четврта]

1. муз .

четврти ступањ дијатон ­

ске скале; интеРВа.Јl од четири тона.

2. ни з од 3. сп . вр­

четири карте исте боје (у игри карата) .

ста мачеВа.Ј1ачког ударца с лева на десно.

ла, одн. акцента.

квант ификатор, -а м [В . квантификовати]

1.

филоз . појам, израз или симбол који одређује

четврти разред (у старом школству).

4 . заст. 5. заст. на­

з ив различитих мера за те чност или за жито .

реч ил и део ре­

квартал, -ала м , ми . квартали, ген . ми. кварта­

чи који исказује број и л и количину (бројеви,

ла [нем . Quaгtal према лат. quaгtus четврти ] че­

прилози за количину, неки префикси и сл.).

твртина године, раздобље од три месеца, тро ­

број или количи ну чега .

2. грам .

квант ифиюiција, -ё ж [В . квантификовати]

месечје.

кварталнй, -а, -о [В . кварта.Ј1] који се од н оси

одређивање, из ражавање количине ; исказ и ва ­

ње чега у бројев има односно јед иницама мере.

кванти фиковати, квантификујём и кван­

на кварта.Ј1 , тромесечни, четвртгодишњи

квартзр, -а ра м [НJlат. quaгtarius , према quar-

тификоват и , квilНтификујём св рш . И н есврш . [срл ат.

quantificare

према

qt1antt1m

колико, -фи ­

(- 06-

рачун ; - ЙЛан).

tt1s

четврт и] ,·еол. најмла ђ е раздобље у развоју

ковати] одр ед ити , одређивати (нешто) гю кван­

земље, у трајању од око милион година, од пр­

титету .

вих трагова појаве чове ка до да нас .

ква нтни, -а, -о [В . квант] фи3 . који се односи

квартарнй, - а , -о [В . квартар]

1.

који се од­

на кванте (В . ). А квантна теорија теорија по

носи на квартар , који пот ич е из квартара.

којој се енергија не преноси контин у ирано не­

т врти по реду, који зауз има ч ет врто место у не­

го у одвојеним јед иницама , квантима ; кваНТlIа

ком реду или ни зу .

мехаllика теориј а која описује кретање објека­ та помоћу квантне теорије;

скок нагла про­

-

2.

че­

квартёт, -е-га м, МН . квартет и , ген . ми . кварте­ та [итал.

quartetto] 1. муз .

ансамбл од четири пе­

мена нивоа ене ргије неког атома или молекул а;

вача или свирача; композиција за та кав ан­

фиг. нагло побољ шање или погоршање .

самбл .

квантум, KBilНТY Ma и кваllТУМ, -а [л ат. quan-

tt1m колико] 1. в. квант . 2. в . кваllтИтёт . четвртина]

1.

ч етврти део, ч етв ртина .

мера за пиће , чокањ , сатљик

група од четири особ е, четворка .

т ира [н ем . Quaгtier од фр. quaгtier]

кварат, кварта м, ген. мн . кварата [ итал . quar-

to

2.

квартйр, - ира м, ми . квартири , ген . МН . квар­

2. заст . (- ракије) . 3. ист.

1. стан , скло­

ниште, конак . 2. вој. војнички логор ; смештај војника ван касарне .

квартйр-мајстор, - а м [н ем . Quaгtieгmeister,

некадашњи аустријски сребрни новац од п ет

В . квартир , мајстор] вој . заст. онај који се стара о

крајцара, четв рт и на цванцика .

становању војника , коначар .

кваргл, -а м, ми. кваРI'Л ОВИ [н ем . Quargel] врста деликатес ног сира .

2.

1.

с п . фам . ударац у

кварк, -а м, ми . кваркови, ген . мн . кварко ва

quark]

физ. елеме нтарна честица која н е

постоји сама већ је саставни део хадрона .

кварт, -а м , ми . квартови , ге н . [лат. quaгtum четв ртина]

1. а.

минерал ,

Quarz] Мl1нер . проз иран , без­

силицијум-диоксид,

велике

тврдоће, који је у саставу већине стена зем љи­

лопту спољ ном страном ноге .

[енгл .

кварц, -а м [н ем. бојни

Mf' .

кв артова

део града , градска

не коре . А кварц-лампа мед . лампа код које електрична струја пролаз и кроз живин у пару, им а в еома јаку светлост и з рачи ултравиолетне зраке ; стакло у овој лампи ј е од кварца .

кварцјјт, - ита [В . кварц] минер . врста веом а

четврт, рејон; адм инистративна управа таквог

тврдог камена , пешчаник с великим проц ентом

рејона и њено седи ште. б . Гlоли цијска управа

кварца .

одређеног дела града (у неким зе мљама на за­ паду и у нас до кр аја

Il светског рата) . 2.

ТИП Огр .

кварцнй , -а, -о [В . кварц) који се састоји од кварца; који садржи кварц ;

• -

песак п есак од

601

---------------------------------------------------------------

квинт-

ква рцовати

квестионар, -ара м [фр .

ситних зрнаца силицијум-диоксида, битан у про изводњи

стакла ;

-

часовник електронски

часовн ик велике тачности, заснован на вибра­ цијама кристала кварца.

лат.

quaestio

questionnaire, према

питање] упитник , упитни лист, ан­

кетни лист .

квестор , -а м, мн . -и [лат.

к варцовати, кварцујём сврш . И несврш . [в .

quaestor] 1. ист.

ви­

сок финансијски службеник код старих Ри­

кварц] мед. (о)з рачити ултравиолетним зраци­

мљана, држ авни бл агајник коме је била ду­

ма пом оћу кварц-лампе ради лечења извесних

жност да скупља државне приходе.

болести .

к вас, -а м, лок . квасу , мн . квасови , ген . мн . ква­ сова [рус . квас] накисел о , освежавајуће безал ­ кохол но пиће пореклом из Русије , справља се прев ирањем слада, раженог брашна и воде .

к ватернар, -ара м , мн . кватернари, ген . м н . кватернара [лат.

quatemarius

четворострук, од

четири дела] метр. ч етворостопни стих.

кватернара н, -рна , - рно [лат.

квестУра, -ё ж [лат. служба квестора .

у неким

quaestura] 1. ист.

звање и

полицијска испостава у

2.

Италији .

квнз, -а м , мн . квизови , ген . мн . кви зова [амер . енгл .

quiz]

испитивање нечијег знања поставља­

њем задатака , јавно такмичење у з на њу и ве­ штини из различитих области .

квијетизам, -з ма м [лат.

quatemarius]

2.

државама : управник полиције . + кве сторскн .

-иза м]

1.

католич ки

quietus

миран , в.

фил озофско-религијски

правац, заснован у ХУН веку , коме је основни

четворостру к , од четири дела .

кватрочент ист(а) , -ё м, мн . кватрочентисти

принцип дубо ко религиоз но размишљање ко­

[в. кватроче нто] п и сац или уметник у Итал ији

јим се дух по истове ћује с Богом и ослобађа све га овоземаљског.

из време на кватрочента .

к ватроче нтистичкii, -а, -о [в . кватроченто] који припада кватроченту, ХУ веку .

к ватроченто, -а м [итал .

quattrocento

досл.

у књ ижевности и л иковним уметностима; доба

ране ренесансе у Италији .

квекер, -а и квскер , -а м , мн . квекери , ген . мн .

quakers они који дрхте] 1. назив за

пр ипадника протестантске верске секте Дру­

штво пријатеља у Енглеској и се верној Амери­ ци која одбацује црквену хијерархију , са кра­ менте, заклетву , службу у војсци и др ., а демо­

кратску једнакост и хришћанску добротворну

2. врста му­

шког капута. + квекерскн и квСкерскН . к верулант, -а м, мн . кверула нти , ген . мн . кве­ руланата [нлат.

querulans

према лат.

querulus жа­

лости в, плачљив] особа скл она тужакању, пар ­

ничењу; туж ибаба .

+ кверУлантскii .

кверулан ција, -ё ж [в . кверула нт] склоност жалбама, тужакању; свадљивост .

квест, -а м [енгл.

quest послање] рач . у ком ­

пјутерск им играма , зада ци које играч мора да

испуни како би његов компјутерски генери са­ ни лик којим уп равља могао да напредује .

602

Кliијетист(а), -ё м, мн. квијети сти [в . квиј е­ квијетистичкii, -а, - о [в . квијети зам] који се односи на квијетизам и к вијетисте .

квикстеп, -а [енгл. ног плеса у такту

делатност сматра главном врли н ом .

фиг. пасиван животни

тизам ] присталица квијетизма .

четири стотин е] ист. ум . назив за петнаести век

квекёра [енгл .

2.

ста в ; тежња ка одржавању по стојећег стања.

ран после

quickstep]

4/4,

врста живах­

брзи фокстрот, попула­

1 светског рата .

квинар, -ара м, мн . квинари , ген . мн . квинара [л ат.

quinarius]

метр . стих од п ет стопа .

кви наран , - рна, -рно [лат.

quinarius]

који се

састоји од пет, дељ ив са пет, пето члан; коме је основа пет .

квинквагсзнма, -ё ж [лат.

quinquagesima

пе­

десета] рел . седма н едеља, односно педесети д ан пре Ускрса (код катол ика) .

квНtlквеналан , -лна, -лно [в . квин квенијум] који се одржа ва с ваке п ете године .

квиitквёнијум, -а (и квинквёнiiј , -а) м [лат.

qtlinqtlennium,

према

quinque

пет,

annus

годи­

на] раздобље од пет год ина , петолеће .

квинкверема, -ё ж [л ат.

quinque

пет,

remus

весло] ист. лађа с пет реда весал а , или с пет ве­ слачких клупа .

КВННТ- [лат.

quintus пети] као прв и део сло­

женице означава број пет .

кiщар

квинта

квинта, -ё и квинта, -ё ж, ге н . мн . квинта и

квинти [л ат.

quinta пета] 1. муз. п ет и ступањ ди­ јатонске скале; интервал од пет тонова . 2. с п . врста ударца у мачевању . 3. заст. пети разред (у старом школству) . звук саставље н од терце и квинте рачунајући од најнижег то на ; основни положај акорда.

quinta1e од ар. qintar]

мера за тежину,

сто килограма.

кви нтесенција, -ё ж [ итал . quintessenza од

quinta essentia]

оно што ј е нај важније, су­

штина, срж, јез гро нечега.

квинтесе нцијiiлан, -лна, -лно [В . квинте­ кв интёт, - ета м, МН . квинтети , ген . МН. квин ­

quintetto] муз . ансамбл од пет певача

квинтил ИОн , . -о на м, МН . квинтилиони, ген. мн. квинтилио на [л ат. quiпquе пет, (ми)лион] пета потенција милиона, хиљаду квадрилион а.

кви нтнй , -а, - о [В . квинта] муз. који се одно­

• -

круг низ од седам интервала

квинте који се враћа на почетни тон (С

-

А

-

Е

Н

-

- F-

- G- D

С). 8.

квинт-] муз.

тонска фигура од пет нота изведених у тр аја њу четири та кве ноте .

рго

quo.

квислинг, -а м, мн . квислинзи , ген . МН. кви­ слинга [према Видкуну Квисл ингу председнику

норвешке

владе

(Quisling),

под

немачком

окупацијом

1940-1945] помагач, сарадник, слу­ га окупатора . • КВИСJlННШКЙ . квит ПРИД. индекл . [нем . quitt од фр . quitte] го­ тов, свршен; измирен, раз реше н обавезе, раз ­

квита, -ё ж, ген. МН. кви та [нем .

quittance] 1.

Quittung од 2.

пОКр . признаница, потврда.

quorum који х (ген .

] правилима одређен број ч ла нова неког те­

ла, организације и сл . чије је присуст во на сед­ жних одлука.

квота , -ё ж [срлат. quota (pars) колики (део)] 1. уговором одређена сума која се плаћа у утвр­ ђеним роковима. 2. сразмера н део, удео који некоме припада при ли ком деоб е. 3. пропи сана количина р ада за утв рђ ено време, нор ма . 4 . унапред утв рђ ен, одређ ен, OI'раничен број н е­

•

изборна - број бирача наједног

посла ника; у возна ( извозна )

-

количин а робе

д опуштена за увоз одн. извоз.

quotidiana

свако­

д невна] мед . свакодневна грозница .

квотирати, квотирам ,

3. Л. МН . квотирај)i

СВРШ . И несврш . [В . квота] одр ед ити , одређивати,

пропис( ив)ати квоту , кол ичину нечега .

квоцијент, -а м, м н . квоцијенти , ген. МН . кво­ цијената [пат. quоtiепs колико пута] мат. резул­ ра умних способности појед инца , израч уната помоћу тесто в а.

queue] б и л ијарски штап .

кеб, -а м , МН . кебови, ген . МН . кебова [енгп . саЬ] најамнаједноп режна кочија у Е нгле ској ; да нас такси .

кева , -ё ж , ген . МН. кева [ хеб р . п ' qёvа жена] жарг. мајка .

кеВJlар, -а ра м [фаб ри чко им е] синтетичко влакно и зузет не отпо рно сти , користи се нар о­

кв и та нција [ИТаЈl .

quietanza,

фр .

quittance]

в.

квИта . квити рати, квитирам, СВРШ. И несврш. [нем . дуг,

(ис)платити.

2.

кевчија, -ё ж, ге н . МН. кёвчија [тур . уе од пере . keГce,

kepce]

етнОЛ .

1.

kepye, kef-

вел ика кашик а

са дугом дршком з а зах в ата њ е чорб асте х ране

фиг. рачун , дуг.

ри(ва)ти

рас­

чито за за штитне прслуке .

дужен.

фр .

мн . )

кё, кёа м [фр .

qui

3.

тат дељења, КОЛ ИЧНИК . • - интеJl игенциј е ме­

КВИНТОJlа, -ё ж [нем . Quiпtо1е ,

кв и про КВО в .

новца);

се (чиме) .

квотидијана , -ё ж [лат.

или свирача; комп озиција за такав ансамбл .

си на квинте;

пријем

кинути, раскидати (с ким) ; престаGа)т и бавити

чега уопште .

сенција] ос новни, су штински , битан.

тета [итал.

(обично

ници , скупу неопход но за доношење п унова­

квиiпiiл, - ала м, мн . квинтали , ген . МН . квин ­

срлат.

потврђивати

(из)дати потврду , признаницу за н е што .

кворум, -а м, МН . - и [л ат.

кв интакорд, -а м [В . квинта , акорд] муз . тро ­

тала [срлат.

д ити ,

3. л . мн. квитирај)i quittieren, В. квит] 1. подми ­

регулисати

новчане

обавезе,

писмено, при знаницом потвр -

и сл., кутлача .

2. суд од дрв ета

или осушен е ти­

кве којим се захвата вода .

кегла, - ё ж, ген . МН . кегл и [нем.

Kegel] дрвена

фигура коју треба срушити при куглању , ЧУЊ .

кедар, -дра м [л ат. врста четин ара,

cedrus од Pinus cedrus.

грч .

kedros]

бот.

603

кентаур

кедер

кедер, кедера м, ми . кедери [нем.

Koder] 1. 2.

ситна риба помоћу које се лове веће , мамац. кожа за у чвршћивање потпетица з а ципелу.

кед и , -ија м [еигл .

помоћник који

caddie]

играчу гол фа носи торбу са штаповима .

кедйв, -и ва м [ту р .

hldlV

од пере.

hidiw]

титу­

ла египатс ког гуверн ера у време кад је Египат био у саставу Турске царевине .

кеј, -кеја м , ми . кејови , ген. ми. кејова [фр .

ai]

qu-

а. зид поред речне или морске обале, озида­

на обала. б. место у пристаништу за утовар и истовар робе. в . улица поред обале , пут између воде и кућа .

кекез, -а м , ми . кекези , ген . ми . кекёза [тур . ] кекс, -а м, мн . ке ксови, ген . м н . кексова [нем. од еигл.

колачи] ситни суви колачи ­

cakes

кела м , - ама м, мн . келами, ген. мн . келама

kelam од ар . kiilam]

говор, беседа, разговор ,

фраза . чару В. Келвину ,

1824- 1907]

физ . јед иница за

мерење те мпературе поч е в од апсолутне нуле

(минус

273, 15

Цел з ијус а).

келераба, -ё ж [ нем. дијал.

Kehlrabe,

ием . Ко­

бот. двогод ишња биљка, врста купу­

hlrabi]

сњача ч иј е се задебљало стабло користи у ис­

Brassica o{eracea var. gangiloides.

кел нер, -а м, мн. -и (ж . келнёрица) [нем . Кеl­ Iпег, према Кеll е г подрум , коноба] намеште ник у гостио ници који послужуј е госте , конобар .

•

келнерскй, келнеров,келнеричин . кел нерај, -аја м , ми . келнераји , ген . м н . кел ­

нераја [ием .

Kellnerei]

преграђен простор у

крчмама и гост ионицама у коме стоје чаше , бо­ це, пиће и др .

келнерисати, к ел не ришём несврш . [в . кел­ нер] рад и ти као келнер(ица), бити келнер(ица).

кело йд, - ида м [грч . сhёlе канџа] мед. избо чен ожиљак

влак на сте

струк ту р е,

последица

по ­

вреде или за паљења .

кемал изам , -зма м [према Кем алу Ататурку (Кетаl

AtatUrk, 188 1- 1938)]

ист. политичке, еко­

номске, соц ијалн е и културне реформ е Кемал а Ататурка, обновитеља и творца модерне турс ке државе .

II

Kempei tai] тајна

полиција

светском рату, налик Гестапоу .

кемпинг в . кампинг . кенгур, -а м, МН . - и [енгл. џинско г

kanguru]

ЗООЛ .

cangaroo

из абори­

н аз ив за виш е врста

аустралијских сисара из реда торб ара,

pus,

Macro-

с јаким репом и снажним задњим ногама

на којима скаче .

•

кендо, -а м [ј ап.

кенгУрскЙ .

kendo]

сп . стар а јапанска ве­

сциплина у којој борци носе заштитну опрему, а боре се бамбусовим штаповим а.

кено- 2 [грч .

koin6s] зај едни чки . kain6s] новији , скор ашњи .

кенобијум, -а (и кенобйј, -а) м [лат. соепоЫ-

koin6bion]

манастир .

кенобйт, -ита м , ми . кенобити , ген. МН . кено­

бита [лат. cenobita од грч. kоiпоЫ5tёs, према koin6s зај ед нички и bios живот] 1. онај који живи у ман аст иру , кал уђ е р . 2. фиг. усамљеник, испо­ С НИК . • кенОБЙтскЙ .

кеногенеза, -ё и кеногенеза , -ё ж [грч .

kain6s

нов , В. - генез а] појављивање нови х особина у раз воју пој ед и'ни х ж иви х бића.

кел ија = fiелија (в .)

604

Кемпеј тај м [јап . у Јапану у

ит од грЧ .

келвйн, -а м, ми. - и [према енглеском физи­

храни,

кемпеј, -а м [в . Кемпеј тај] прип адник јапан­ ске о р га н изације Кемпеј тај.

кено- 1 [грч .

ћи који се об ично једу уз чај . [тур .

кемп В . камп .

штина борбе с мачем ; од ХIХ века спортска ди­

покр. хом осексуалац .

Keks

кембријум В . камбријум .

кенозоик, -а м [грч .

kain6s

нов , в. -зоик] геол.

најмлађе доба зе мљиног развој а (терцијар и квартар) .

кенозојскй , -а, о [ в. кенозоик] геол . који при ­ пада кенозоику .

• -

период кенозоик (в . ) .

кенотаф, -а и кенотаф, -а м , ми. -и [грч .

kenotaphion, према ken6s празан, taphos гроб] пра­ з на гробница (без мртваца) , какве су Грци по­ д и зал и у ч аст покојника погинулих у рату ил и на м о ру , којима се није з нало за гр об ; почасни споменик.

кенофобија, -ё ж [грч .

ken6s

празан, в . -фо ­

бија] мед. страх од великих празних простора (тргова, поља н а и сл.).

кент, -а м [енгл.

cant] 1. л ицем е ран начин го ­ 2. жа рго н, сленг . [грч . kentauros] 1. МИТОЛ . чудо ­

вора ; л ицемерје уоп ште .

кентаур , -а м

виште с телом коња а људским грудима и гла-

кесер

кеп

вом.

2.

астрон . (Кентаур) сазвежђе најужној хе­

мисфери .

•

кентау рскјј .

кеп, кепа м, мн . кепови , ге н. мн . кепова [енгл . саре] а. дуг женски пролећни огртач без рука­ ва. б . кратак огртач без рукава који ш т ити од

кепер, -а м [нем.

Koper

унакрсно ткање] а .

врста ткања, нарочито преплитањ е жица потке

и основе у виду крст ића . б. тканина израђена на

рог. в. -ско­

кератотомија, -ё ж [грч .

keras рог.

в. -томиј а]

мед. пробада ње или просе цање рожњаче .

keraun6s

гро м.

8.

-фобија] псих . болестан страх од грмљавин е и севања муња.

Кербер, -а м [грч .

Kerberos] 1. митол .

тро гла­

ви пас из грчког мита који ч ува улаз у подзем ­

овај начин.

кепчија [тур.

kepye. kefye од пере. ketce. kep-

се] В . кевчија. керамет, -а м [тур . kегашеt од ар . kагаша] натприродно својство . појава. чудо .

ke-

гашikе tekhne керамичка вештина. в. кера­ ме шавина гл ин е и раз ни х минерала

која служи за печење .

и зрада посуђа и дру­

2.

ни свет.

2.

( кербер) ф иг. строги ч увар .

•

кер­

берскЙ .

Кере, -а ж мн . [грч. Кёгеs] митол. богиње смр­ ти и судб ине код старих Грка.

кереп, -а м. м н . кер е пи . ген . мн. керёпii [ мађ .

керам ика , -ё ж. дат. И лок. керамици [гр ч.

1.

keras

них инструмената .

кераунофОбија, -ё ж [грч .

кише и ветра.

мички]

кератоскопија, -ё ж [грч .

пија] мед. испитивање рожњаче помоћу посеб­

гих предмета од керамике, грнчарски за н ат.

3.

зб . керамичко посуђе. пр ед мет и. ук раси .

kerep] 1.

плов ни објекат. скела састављена од

више повезаних лађа. чамаца . бал вана .

2. сплав

или ла ђа на којој стоји воде ница .

керигма, -ё ж [грч . kегуgша проповед] теол . у раном х ришћ а н ству. реч која се изриче у Божје име , наговештај даје Исус с п ас итељ .• кери г­

керам ичар, -а м. вок. керамичару . м н . -и (ж.

матичкii и керИгматскii .

керамича рка, -ё. дат. керамичарки . ген. МII . ке ­

керлинг, -а м [е нгл . сш1iп g] з им ски спорт на

рамичаркii) [В . керамика] стручњак за и з раду

леду и з м е ђу д в е екипе које настој е да ка м ену

пред мета од керамике .

п л очу доба це што ближе оз нач е н ом простору .

керамичарскii .

•

керамичкй, -а, -о [грч . kегашik6s према

ke-

гашоs глина] који ј е из рађ ен од керамике .

кератектомија, -ё ж [грч . keras ро г. еktоше исецање] мед . оперативно одстрањивање ро­ жњаче ока .

кератй н, -ина м [грч.

keras

рог] протеинска

материја, супстан ца од које се састоје р ож н ат и делови тела (нпр. нокти. животињски рогови .

корњачин оклоп, длаке. перје и сл.).

кермес, -а м. мн . к ермеси. ген . мн . керм ёса [ фр . kегшеssе од хол .

kerkrnisse

црквена ми са] а .

црквена слава с вашаром . б . заба ва која се при­ р еђ ује у природ и . обично У добротворн е сврхе .

кернинг, -а м [ен гл.

keming] штам п.

смањење

или повећ ање р азма ка и зме ђу слова како би се побољшао изглед текста.

керографија, -ё ж [грч . kёгоgгарh(а . пр ема kёг6s воса к. 8. -графија] сл икање воском . сли ­ кање у воску.

кератит ис, -а м [грч.

keras

рог. в . -итис] м ед .

з апаљење рожњаче ока.

керат6за, -ё ж [грч .

keras

кер6за, -ё ж [ грч. kёг6s восак.

8.

-оза] болест

коже л ица при којем о н а огруби и потамни.

рог . в. - оза] м ед . бо­

керозiiн, - ина м [ ен гл .

kerosene

од грч . kёг6s

лест коже која се састоји у претера ном расту

восак] смеса течн и х угљоводо ника . која се до­

рожастог дела покожице .

бија из нафте и употребљава првенствен о као

кератом, -ома м. м н . кератОм и . ген. мн . кера­ тома [грч.

го ри во у млазним авио ним а .

•

керОЗЙIIСКЙ .

рог, В. -ом] мед. мрк е или црвен ­

керопластика, -ё ж, дат . кероп ластици [грч .

кастомрке брадав ице које се појављују после

kёroрl аstikе, према kёг6s воса к, в. пластика]

четрдесете године живота услед отврднућа.

прављење фигура од воска.

keras

кеРТРИIJ непр. в . картриџ .

орожњења коже.

кератопластика , -ё ж [грч .

keras

сти ка] мед. пресађивање ро жњаче.

рог . в. пла­

кесер, -а м. мн . кесе ри . ген . мн . кесёра [тур .

ser.

ke-

пр ема kеsшеk сећ и] тесарск а секира ; врста

605

кесеuија

-кефал, -кефалан, -кефалија [грч. kepha1e

чекића којим се може укивати, сећи и тесати, брадва .

глава] који се односи на главу .

1.

кефалија, -ё и кефал ија, -ё м [грч. kepha1e

јунак, добар борац (који сече главе противни­

глава] у српској средњовековној држави : по­

ка) .

главар , ста р еш ин а.

кесеuија, -ё м [тур.

kesici

од

kesmek

сећи]

2. друмски разбојник, кавгаџија, убој ица . •

кесеuЙјск Й .

кефало, -а с [грч. kephale глава] жарг. мудра

кесйм, -има и li есй м, -има м [тур .

kesmek

kesim од

глава; памет ; промућурност, довитљивост.

одсећи] привремено коришћење земље

или стоке уз угово р ену цену, закуп.

кесон, -6на м, мн . кес6ни , ген . мн. кесона [фр.

caisson] 1. направа у обл ик у звона,

је у вези с гла вом .

најчешће од

челика или армираног бетона, подеше н а за подводне радове .

кефало- и цефало- [грч . kepha1e глава] као први део сложених те рмин а означава оно што

2. подводни темељ стуба гра­

ђевинских објеката (мостова и др.) .

кесонскй, -а, -о [В . кесон] који се односи на кесоне, којије у вези с радом у кесонима . ~ ке­ сонска болест мед . ронилачка болест, обољење које се јавља код радника када нагло прелазе из

кефал опод , -а м . мн . кефалоподи [в. кефало -, грч.

кет, -а м, мн . кетови, ген . мн . кетова [енгл .

cat-

најмања спортска једрилица с једним јар­

2.

кефија , -ё ж [тур . вулг. ар .

kiitfiyyii

1. чисти ­

раз. грдити, псовати .

kefiye, књиж . ketfiye од

плећна] шарена бедуинска марама

којом се покривају глава и плећа .

кефйр, -и ра м [рус . кефи р из кавкаскихјез и­ ја врењем млека услед дода в ања специј ал не гљивице.

кец , кеца м, ИНстр . кецом, мн . кечеви, ген . мн .

кетгут, -а м [енгл .

catgut] препарирано мачје

или овчје црево које се у хирургији употребља­ ва за шивење ткива после операције.

кетеринг, -а м [енгл.

catering]

припремање и

служење хране и пића у авионима, бродовима, возовима , предузећима, на прославама, рођен­ данима, свадбама и сл.; сервис за такве услуге .

кетман, -а м , ми. -и [ар.

kitman

скр ивање]

1.

рел. претварање, понашање неких верника у ре ­

лигијама Шиита и Друза у Персији . интелектуалаца

у

2.

свесна

социјалисти­

чким државама, јавно залагање за званичну идеологију док се властита уверења држе у тај­

[произвољна варијанта од нем.

Aceton,

в. аце­

тон] хем. свако органско једињење које садржи карбонилну групу (СО) у споју са два угљово­ донична радикала .

ношћу ас.

2.

ketzem] 1. карта за играње са вред­ 1 или 11, У многим играма најјача карта ,

жарг. најнижа оцена ђачког успеха, једи­

ница, недовољан . О доliи као доliи као

-

ке,..уба, -ё (изв . кетуба) ж [хебр. ketиbbah на­ пре брака .

-

на једанаест,

на десетку доћи, појавити се у пра­

ви час, бити добродо шао .

кiщеља, -ё ж, ген . мн . кёцёља [мађ .

kecela] део

одеће, обично женске, који се ставља спреда преко друге одеће, као заштита од нечистоће и прљања, прегача.

кеч·, -а м =

кеч-ез-кеч-кен , -а м [енгл . врста рвања у коме су до­

catch-as-catch-can]

звољени сви захвати .

catch] муз. врста вишегласне

вокалне композиције, омиљене у Енглеској од средњег века, не гује се и дан ас.

кеча в . кеч е . кечап , -а м [енгл. бљи сос од кин .

писано] јеврејски писмени уговор скло пљен

кефа, -ё ж, ген .

кечёва [мађ .

кеч 2 , -а м [енгл.

• кетманскЙ .

кетон, -она м, мн. кет6ни, ген. мн . кет6на

606

зоол . главоножац.

кефати, кефам несврш . [в . кефа] хрв .

болом на прамцу .

ности .

pod6s]

ка] пенушаво пиће сл ичн о јогурту које се доби­

притиском .

дволичност

ген .

ти кефом , четкати .

дубине у средину с нормалним ваздушним

boat]

p6us,

ketchup од мал . kёсhар ри ­ kejap, ke-tsiap] врста пикантног

слатко-киселог сос а од парадајза са зачинима.

кече, -ета с [тур .

ker;:e]

бела или сивкаста по-

лулоптаста капа од ваљане вун е или уваљан е

MIi .

кефа [тур .

kefe Ј хрв . четка.

говеђе длаке, какву носе Албанци .

кечер

киднапова ти

кечер, -а м, мн . -и [енгл.

catcher] спортиста + ке­

ти, гледати с интересовањем , меркати. киб и­

који се бави кечом, рвач слобод но г стила .

цовати се гледати се са ин те ресовањем , мерк а­

черскЙ .

ти ј ед но друго.

кечига, -е Ж, дат. и лок. кечиг и [мађ.

kocsoge]

kescege,

зоол . речна риба хрскавичава скелета и

кљунасте главе,

2. овећа

1. ча­

посуда у облику ко­

фе, која у затворима служи за обављање физио ­

Acipenser ruthenus.

кеш, кеша м , лок. ке шу, инстр . кешом [енгл.

cash]

кибла, -е ж, ген. МН . кибли [нем . КиЬеl] бар, кофа, ведро . ло шки х потреба.

кибла, -е Ж [тур .

новац у гото вом , готовина.

кеш енд кери [енгл. cash and сапу плати п а носи] продаја код које трговац на велико н е пружа никакве услуге купцима, већ они сами

klble од ар. qibla] рел . страна

света на којој се н алази Мека и према којој се о крећ у муслимани током молитве.

киборг, -а м [енгл .

cyborg]

у науч ној фанта­

долазе, бирају робу, плаћају и износе из скла­

стици, створење кој е је делом човек , а делом

дишта, чиме се појефтињује посло вање .

машина.

кибар прнд. индекл . [тур. стојанствен од ар.

kiblir, јд.

kibar поносит, до­ kabir велики] отмен,

од хебр . qibbii~ окупљање] пољ о­

Kibutz

привредна комуна у Израелу , са заједничком

поносит , елегантан човек.

кибарли прид. индекл. [тур .

кибуц, - а м, МН . кибуци, ген . МН. кибуца [ји­ ди ш

kibarll,

В . кибар]

поносит, достојанствен, допадљив.

с војином над зе мљом и средствима за про из ­ во дњу .

кибернетика, -е ж, дат. И лок . кибернетици

кибу цник, -а м , МН. кибуцници [јидиш Кј­

[грч. kybernetik~ кормиларска вештина, према kybern~tes кормилар] наука о законитости тока

butznik,

информација и управљачким дело вањима у ма­

ње, облагање окна даскама .

шинама, живим организмима и њиховим зајед­

цеви у артески бунар .

В . кибуц] члан кибуца .

кивелажа , -е Ж [фр .

cuvelage] 1. подграђив а­ 2. увођење металн е

кивета , -е Ж, ген. М Н . кивета [фр.

ницама .

кибернети чар, -а, м [В. кибернетика] стручњак за кибернетику.

унутрашњи

ч асовнику.

кибернетичкй, -а, -о и кибернетскй [В. ки­ бернетика] који се односи на кибернетику и ки­ бернетичаре.

поклопац на џепном

2.

cuvette] 1.

или ручн ом

мали чабар ; мало ведро; лавор ;

умиваоник.

киви 1 , -ија м, мн . кивији , ген . мн . к ивија [енгл .

kiwi од маорског kiwi] 1. ЗООЛ. ретка птица трка­

киберпанк, -а м [енгл.

cyber-punk]

поджанр

чица с Новог Зеланда са дугим и танким кљу­

научне фантастике који п ри казује свет бу­

ном , по тпу но заКРЖЉаЈ1И М крилима и чеки ња ­

дућности у коме владају компјутери интерак­

стим перјем .

киберспејс, -а м [енгл. на реалност.

cyberspace) 1. виртуел­ 2. рач . свеукуп ни простор у којем се

кибитка, -е ж, дат. И лок. кибитки , ген . МН . ки­

1.

лака, обично покривена

путничка кола или саонице.

фиг. шаљ . Новозеланђанин .

2.

kiwi,

8.

к и ви 1 под

(2) ) бот.

врста монгол­

ског шатора, јурта.

тропско воће са сме­

ђом длакавом љуском и зеленим месом, богато витаминима , актинидија,

размењују информације путем Интернета . битки [рус. кибитка]

2.

киви 2 , - ија м, мн. кивији, ген. МН . кивија [ен гл.

т ивно повезани с људима .

AClinidia chinensis.

кивот В. ћивот. кид, -а м [енгл.

kid) уштављена јарећа кожа.

кидисати ,- кидишем СВРШ . И н есв рш . [тур .

klymak] 1.

навалити , нав аљ ив ати, напасти , на­

кибиц в. киБИцёр .

падати ( на некога или на н е што) .

кибицёр, -а м, мн. - и [нем. Кibitz) радознао по­

одузети живот, убити .

сматрач и саветник неког играча при игри (кара­

та, шаха и др.); радознао п осматрач уопште.

кибицовати, кибицујем несврш.[нем .

zen) 1.

kibit-

а . заинтересовано посматрати , пратит и

играње карата, шаха и сл . б. уоп ш те посматра-

киднапер, -а м, МН. - и [енгл . који киднапује, отмичар .

2.

СВРШ . заст.

kidnapper]

онај

+ кИднаперскЙ .

киднаповати , киднапујем С ВРШ . и несврш . [енгл .

kidnap)

(у) грабити , отети, от им ати кога

ради уцене .

607

километража

кitзлар-ага

кitзлар-ага, -ё и кitзларага, -ё м [тур. де војк е,

8. ага]

3. невреме ,

килоампёр, -ера м , мн . килоамп ери , ген . мн .

Юlјаметити, кијаметим неС 8РШ .

[8. кијамет]

већу (у рачунарству

klyafet од ар . qiyafa] оде­

ло, одећ а, ношња .

кијафетли прид . индекл . [тур .

klyafetli, 8. кија­

фет] ле по одевен ; који ле по изгледа .

удара ц ногом ,

kick boxing, према kick

бокс] врста бокса у којој се

8.

удара и ногама, слично тај л андском боксу.

кик-боксер, - а м, мн . - и

[8. кик бокс] онај ко ­

ји се ба в и кик- боксом.

килоампера [В . кило-, аМl1ер] Физ . једи ница за ме­

Arachis hypogaea, с

личине информација у меморији к омпјутера , износи

мосферског притиска,

ремећ ај , с појеност очних шупљина , једноокост .

кitклопскй, -а, -ё [ В . киклоп] односи на к иклоп е .

2.

1. м итол. који се

на

1 квадратни

киловат, - а м , мн . киловати, ген . мн . ки л овiiта [В . кило- , ват] фи3 . јединица електричн е снаге, вати .

КИ ЈIOВОЛТ, -а м , мн . киловолти , ге н. мн . кило­ волтii [В . кило- , волт] фи3. јединица електричног напона ,

1.000

волти .

килограм, -а м, мн . килограми , ген . мн . кило­ грама [В. кило- , грам] фи3 . јед иница мер е за те­ жину ,

1.000

грама .

килограмметар, -тра м, мн . кил ограмметри , ф и3. јединица з а мерење ефекта рада , рад којије потребан д а се

Ki'tKC, -а м, м н . киксеви , ген. м н . киксёвii [ аустр . K ickser] 1. по гр е шан ударац , промашај лопте у фудбалу и другим спортовима . 2. по ­ грешка, п ромашај у опште . 3. м уз. по гр е шан тон киксирати, киксирам ,

кикснути, кикснём с врш .

[8. кикс] (у)чинити

кикс , пог р е ши т и .

кила В . килограм .

К (lЛер , -а м , мн. к и лери , ,'ен . мн . ки лёра [нем .

калорија.

кi'tЛОJlитар, -тра м , м н . ки л ол итр и , ген . м н . килолитiiрii [В . кило -, литар] мера за за пр емин у,

killer] п л аћени убица .

кit л ит, - а м, мн . к ил ити , ге н . мн . килитii = Iiн­

литара.

Ki'tJlOMeTap, -тра м , мн . кил ометри , ге н . мн . километара [В . кило -, метар] физ . м ера за дужи ­ ну ,

1.000

м етара .

...

квадратни

1 километар .

1.

к оји

се од н ос и н а к и л ом етре; који се мер и кило ме­ трима .

2. ф иг .

веома ду г, преопшир ан.

километража, - ё ж [ В . ки л ом етар]

1. удаље­

ност, растојање и з м е ђ у одређени х места и з ра­ ж е н а у километрим а; број пређ е ни х килом ета­ р а.

б рава од перс .

лежав а њ е ки л омета р а.

кљу ч] ката н а ц, л окот.

м ер а за повр ­

КИJlометарскй, - а, - о [ В . ки л о метар]

л ит, - а м, м н . ћи л ити , ге н . мн . ћил ита [ту р . kilit

kil'id

-

шину, квадрат са страном дужине

фам . хл адњ а к ауто м об ила .

килер, -а [ен гл .

1

килокаJlорија, -ё ж [В . кило- , кало р ија] фИ3 .

3. л . мн . киксирају

сврш . И несвр ш. (на)правит и кикс , (по)гр е шити.

на в и сину од

заст. н е кадашња ј ед иница за топ лоту, хи љаду

1.000

у сви р ању .

1 килограм д игне

м етра .

џиновски , д ивовс ки .

нем .

608

1.000 kg

центиметар .

ген . мн . килограмм етара [В . килограм , метар]

киклопија, -ё ж [В . киклоп] м ед. урођени по­

KUhler]

бајта .

ра [В . кИЈIO -, б ар 2 ] м етеор . јед иница за мерење ат­

Хомеро вој Одисеји , див с једним оком насред чела .

1.024

килобар, - а м , мн . кил обари , ге н . мн . килоба­

ну до три семенке, које се једу печене .

кitКЛОI1 , -а м [грч . kYklops од kYklos круг и 5ps око] м итол. У грчкој митологији , посебно у

ампера .

бајта [В . кило- , бајт] ра ч . јед иница за м ерење ко­

1.000

маху нам а кој е расту испод земље и садрже јед­

1.000

килобајт, -а м , мн. килобајти , ге н. мн . кил о­

кикирitки, -ија м [порекло неизвесно] бот . биљка и з пород ице грашка,

210 = 1.024 п ута већу).

рење јачине електричне струје ,

возно неш то тражити , з ахтевати .

кик-бокс, -а м [ен гл .

хиљада] као прв и део сло­

непогода , велика олуја .

дизати уз буну , уз немиравати ; ужурбано, нер­

кијафет, - а м [тур .

khl1ioi

женице означава јединицу мере х и љаду пута

смак света , судњи

ћа, пропаст .

кило- [грч .

klyamet од ар . дан. 2. зло , неда­

кијамет, -а м , мн . -и [тур .

qiyamii] 1.

КИЈЈО в . килограм.

klzlar

надзорник султановог харема .

2.

мере њ е , ра ч у нањ е по ки л ом етрим а; об е­

3. новч а н а

н адокнада з а

кilJlОПОНД

ки н езизлгија

службе но путовање у за висности од пређени х

Кимберли (КјmЬег l еу) у Ј ужноафричкој Р епу­

километара.

блици] минер . еРУlIтивна стена тамне боје, кат­

КIIJIОПОНД, -а м, мн . килопо нди , ген. МН . кило­

кад садржи д иј ама н те.

понда [В. кило-, понд] физ. заст. у теХНИ'IКОМ си ­ стему мернихјед иница мера з а силу ,

да

(1 kp

=

пон­

1000

кимеТJlИ "РИД. индекл. [',ур .

k,ynletli] вредан ,

скупоцен, цењен .

9,80665 N).

кимограф, -а м, мн. - и [грч .

kYma талас, В .

кilло пондметар В. кiIJlОГIOНД .

-граф] а. апарат који графички регистр ује фи ­

КИJlоте, кил6та ж МН. [фр .

culotte] 1. доњ и део 2. ист. кратк е

зиоло шке појаве (крвни притисак, пул с, прити­

женског рубља , женске гаћице .

сак у ш у пљинама срца , д исање и др .) . б. у екс­

пан тало не, чакшире до испод колена (део нека­

перименталној фон етици , апарат који бележи

дашњег дворског начина одевања).

кривуљу з вука .

KIIJIOTOHa, -ё ж, ге н . МН. килотона [В. кило- ,

• кимОграфскЙ .

КИМОI'рзфија, -ё ж [грч .

kYma талас, в. - гра­

тона] јединица мере за р азорну моћ н у клеарног

фија] мерење и графичко представља ње прити­

оружја, једнака енергији ство реној експлози ­

с ка крви помоћу кимографа.

јом хиљаду тона т ринитротол уола; скр.

kt.

КljMOHO, ким6на м [јШl . kimопо] јапанск а на­

КIIJlохерц, -а м, МН. килохерци , ген. ш,. к ило ­

ционапна оде ћа , дуга чка хаљ ин а (му шка и жен­

хёрца [В. кило-, херцј ф 113. ј ед иница за фреквен ­

ска) са широким рукавима и широким пој асом

цију,lј. број осцилација у ј ед ној секунди (оби­

око струка.

чно електромагнетских таласа), ј еднака херца; СКр.

1.000

kHz.

кина-вино, -а с [нем . Сhiпаwеiп пр ема ШП. quiпа , В. кинин] слатко вино с тинктуром кини­

кiIЛОЦIfКЛ, -а м [В . кило- , цикл] физ. стари на­

на ; употребљава се за јачање организма.

зив за килохерц.

КИЛОЏУЛ, -а м, мн. килоџули, ген. МН. КИЛО ЏУ­ ла [ В. кило-, џул] физ. јединица за енергију и ко­ ЛИ'IИНУ топлоте,

1.000

џула; сКр.

КИЈЈТ, -а м, МН. килтови, ген.

kilt

од ШКОТ.

ki lt]

килтова [е нгл.

сукња од шкотске кариране

тканине с наборима, ф алтама (у шкотској му­ шкој народној ношњи и као део у ниформе у не­ ким јединицама енглеске вој ске).

ћилер, -а м,

kilarj

MII.

MII.

киљё ра =

ћилери, ГСН. МН. ћилёра [ТУР.

kiler,

соби ца, остава, вајат.

Кlјм, кима и кима м [нем. сumiпum од ГРЧ.

Ki.immel, према лат. kYminon j 60'1'. 1. двогодишња зе­

љаста биљка која расте по ливадама и служи за ис пашу, Са,.иm са гvi.

2.

ка, боје сличне сребру, в. алпака 2 .

kJ.

M fI .

киљер, -а м, МН. киљери, ге н .

КИllа-сребро, кина-сребр а м [н ем. Сhiпаsil­ Ь ег ки неско сребро] легура бакра, никла и цин ­

средњоазијска и средо­

земна биљка која се и код нас гаји и употребља­

кинг, -а м [кин . kiпg] стари кинески музички ин струмент, уда р аљка са

Cuminum cyminum. kyma талас, отеклина] архит.

кимзтион, -а м, МН. -и [грч . kymаtiоп мали та­ лас] архит. низ стилизованих листова као украс

киндербет, -а м, МН. киндербети , ген. МН. кин­ де рбёта [II CM. КiпdегЬ еtt] ПоКр . заст. де чији креве­ тац.

киндерваl' Н , -а м , мн. кiш де рвагни [lIем. Кјп­

derwagenj

ПоКр. заст. де чј а колица .

кинегетика, -ё ж, дат. кинегетици [гр ч. kynё­

geti k~, према kYon пас, agei n водити] вештина узгајањ а и др есур е паса.

КЈјнёд, -еда м, МН . ки н еди, ген . МН. кинеда [грч. kiпаid оs ] ист.

2.

1.

антички назив за хомосексуал­

развратник.

-кинеза, -IШllезија [грч . kiпёsis кретање] као д р уги део сложених р ечи означава к р етање.

КИllези- , кинезио - [ грч. kiпёsis кретање] као

на старогрчким капителима .

кilмбал В. цимбал. кимбеРЈЈИТ, -а и Кlfмберлйт, -11та м,

kil1g-size кра­

цигаретама).

ца.

таласасти део капитела стуба.

каменчића.

љевска величина] којије дужи од обичног (06. о

ва као зачин и у лекар ству,

кима, -ё ж [грч.

16

кilнг-сајз IlРИД. индекл . [енгл.

први део сложених речи означава к р етање.

MII.

кимберлити, ген. ш,. кимберлита [према граду

юtltезизлпtја, -ё ж [В . КИllези-, -алгија] мед . бол при кретању.

609

кинотека

кинезиологија

кинеЗИОЛО I'ија, -ё ж [В. кинези-, -логија] из­

кининовац, кининовца м

[8.

кииин] бот. ки­

учавање мишићног кретања код људи, нарочи ­

иииско дрво , Оnсl1Оnа, род тропско г дрвета из

то у вези с физичким вежбама.

чије се коре добија кииин .

КlIнезиометрија , -ё ж [В . кинези-, -метрија] научна дисц иплина која се бави мерењима у

кино, -а М, мн. кина , ген. мн . кина [нем. Кјпо од Кiпеmаtоgгарh] хрв . биоскоп .

кинезиологији.

кино- 1 [нем . КјПО од

кинеЗII(о)терапија , -ё ж [В . кинези-, терапи­ ја] мед. примена телесних вежби у лечењу.

кино- 2 [flJЧ .

ki-

ске механике која проучава кретање.

кинематограф, -а м, мн . -и [flJЧ. kiпёmа, ген .

кинематог рафија, -ё ж [В . кинематограф]

кинооија, -ё ж [В . кенобијум] ЦрК8 . мана­ чланови једног, заједничког Домаћинства .

кинодром, -а м, мн . -и [8 . кино- 2 , В. -дром] спортско т ркалиште за псе .

1.

сликовно репродуковање предмета у покрету .

уметност; целокупна делатност ве­

зана за ту уметност .

кинематографскй , -а, -о [В . кинематограф] који се односи на кинематографију; филмски.

кинерама в . СlIнерама.

кинолог, -а м, МН . кииолози , ген . мн . киноло­ га [8 . кино - 2 , 8. -лог] стручљак за кинологиј у.

кинологија, -ё ж [8 . кино- 2 , В. -логија] наука о узгајаљу и селекцији паса .

КItНОЛОШКЙ, -а, -о

кретати, мица­

паса.

+

КllНестеТIIЧКЙ.

киноман 1 , -а на м, МН . киномани , ген. мн . ки­ номана [В. кино- 1 , -ма н] претерани љубитељ

кинеТltка, -ё ж, дат. И лок. кинетици

[8.

кине­

филмске уметности .

тички] физ. наука о кретању; грана теоријске механике која обухвата динамику и стати ку .

КlIнетичкй, -а , -о [грч. kiпёtik6s који ставља

1.

кинологија] који се

[8.

односи на кинологе и кинологију . .6. КИltОЛО­

шко д руштво друштво љубитеља и узгајивача

kinein

ти, аisthёsis осећање] чулни осећај кретања.

у кретање]

пас] као први део сложени ­

стирска заједница у којој калуђери живе као

kinematos кретање, в. -граф] 1. пројектор по­ кретних слика, филмски пројектор . 2. биоскоп.

кинестезија, -ё ж [flJЧ.

kYon

ца означава оно што се односи на псе .

пёmа, ген. kiпеmаtоs кретање] физ. грана теориј­

2. филмска

као пр­

на филмове, кинематографију.

КllНемаскоп В . синемаскоп.

кинематика, -ё ж, дат. кинемilТИЦИ [flJЧ .

Kinematograph]

ви део сложеница означава оно што се односи

кltноман 2 , -ана М , МН. киномани ,

2. који

се односи на кре­

тање, који је у вези с кретаљем . .6. кинетичка

киноманија l , -ё ж [В . кино- 2 , манија] необу­ здана љубав према филму.

киномаltија 2 , -ё ж [В. кино- 1 , манија] опсед­

енергија физ. енергија тела у покрету; уп. по­ тенцијал на ене р г ија .

МН . ки­

псима, необузда ни љубитељ паса .

који се односи на кинетику , који

је у вези с кинетиком .

refl .

номана [В . кино- 2 , -ман] онај који је опседнут

нутост псим а .

кино-оператёр, -ера М, мн . кино-оператери,

кинетоза, - ё ж [грч . kiпёtоs покретан] мед. те­ гобе које се јављају при вожљи моторним вози­

ген . мн. кино-оператера

лима, авионом или бродом по узбурканом мору.

ник који рукује апаратом за прој екције у био­

КlIнетоскоп, -а м, МН . -и [flJЧ . kiпёmа (ген .

ki-

[8.

кино, оператер] рад­

скопу.

nematos) кретање, в. -скоп] ист. апарат за посма­

киноскоп, -а М, ....1. -и [В . кино, -скоп] апарат

траље фотографски х снимака који се брзо сме­

за преснимаваље теле визијских емисија са те­

љују; претеча кинематографа.

левизијског екрана.

кинйн, -ина м [нем .

Chinin од шп . quina од ке­

кинотека, -ё ж, дат. И лок. кинотеци , ген. мн.

чуанског] фарм. алкалоид који се прави од коре

кинотека

кининовца, служи као лек против маларије и

ска архива; зграда у којој се налази оваква збир­

неких друг их болести .

ка.

610

+

кинйнскй .

[8. кино , -тека] зби рка филмова, филм­

+ кинОтёчкЙ .

кинофикација

кilрије елејсон

кинофика Щlја, -ё ж [В . кино , -фикација] из ­

кирајuија , -ё м (ж . кирајuйјка, -ё, дат. ки ­

градња мреже биоскопа, обухватање мрежом

рајџијки , ген . мн . кирај џијк и и уаб. кирајuи ка )

биоскопа ; попула ри за ција филмске уметности.

КИllофико вати, кинофикујём и КИIIОфици­

рати , КИllофiщирам,

3. л . ми .

кинофицирају сврш .

И иесврш. [В . киноф икација] спровести, спрово­ 2

Кllllофобија, -ё ж [В . кино- , в . -фобија] мед. болесни страх од паса.

КИlIта, -ё ж, геи. ми. кинти [алб .

kintar

стоти

део лека] жарг. динар . О lIемати IIИ кинте нема­

кинuiiл, -ала м, ми. кинџали, ге н . ми . кинџала

kinyal]

нож са оштрицом на

обе стране, бодеж, кама.

-а и K~JOCK, -а м , мн . киосци / киосци ,

ген . ми . киоска [фр .

од тур . k6~k од перс .

kiosque

kiiSk] 1. мала ул ична

продавница у којој се

I'IPO2.

даје штампа, цигарете и друга ситн а роба .

омања дрвена кућа у винограду и сл., отворена на све стране, павиљон карактеристичан за ис ­

кип, кипа м, мн. кипови, ге н . мн . кипова [мађ . слика, лик ]

1. онај

који узима стан у

2.

8.

КИРИlJија .

•

кирајuЙјскЙ . кирасйр, -ира м, ми . кирасири, ген . МН. кира ­

cuirassier према cuirasse оклоп]

ист. ко­

ња ник са оклопом, припадник тешке коњице

.•

кирасйрскй .

кирвiiј, -а м, мн . кирваји, ген . мн . кирваја [н ем.

Kirchweih]

црквена слава, црквени сабор.

1. ум .

наика [грч . Кугёпаik6s , становник града Кирен е у северној Африци] фI1ЈЈОЗ . припадник старо­

грчке филозофске школе чији је оснивач Ари­ стип из Кирене, који је учио да је основни ци љ живота радост и уживање .

кирета, -ё ж, ген. MII . кирета [фр . хируршки

инструмент

извајан лик човека у гли ­

ни или камену; статуа, споменик .

кип, -а м, мн . кипови , ген. ми . кипова основна новчана јединица у Лаосу, подељена на

кипарис, -а м, МII . - и [грч .

1ОО ата.

kyparissos]

бат. че­

тинар који р асте у јужнијим , топлим крајеви­ ма, чемпрес.

киrlер, -а и кипер, -а м, ми. - и [не м .

Kipper

према kiрреп н агнути] теретно воз и л о с по ­ кретном каросеријом за брзо истоваривање те­ рета.

KltrlY, кипуа м, мн. кипуи , геll . МII . кипуа [ке ­ quipu чвор] ист. старо перуанско писмо

чуански

засновано на врпцама са чворовима.

КIЈ Р и кир м Иlщекл. [грч .

k)lrios] титула које

curetage]

це (приликом побачаја) .

киретирати, киретирам, з. Л. МН. киретирају С8РШ . И иес8РШ . [В . кирета] мед. (о)ч истити киретом.

кири, -ија м, ген . ми . кирија [фр .

qiraii'

curie, прем а 1859-1906)]

физичару Пјеру Кирију (Р. Сш iе ,

физ. јединица за мерење радиоактивности , из­

носи

3,7

х 101 0 распада у секунд и .

КИрllја, -ё ж, ген . мн . кирија [тур . га ' ]

1.

станарина .

2.

kira од ар . ki3. да­

најам теглеће марве .

вање зе мље у закуп при којем об рађивач даје власнику половину приноса , наполица .

киријiiш, -аша м , ми . киријаши, ген. МН. ки­ ријаша = КИРИlJија, -ё

[8. кирија] 1.

онај који се

бави превозом туђе робе, каквог товара уоп­

ште, р еђе и ПУI' ника , обично својим колима , ко­

з акуп, з акупац, кирајџија .

од ар.

мед. стругањ е

хе); чишћење киретом унутрашњости матери ­

и Цинцарима : господин, господар.

klraet

мед .

кашике

киретом (у терапеутске и дијагности чке свр­

њима , лађом и сл.

кирает, -а м [тур.

cu retteJ

облику

оболела ткива и др .

се употребља вала уз име , обично међу Грцима

ки ра ж индекл. [В . кир] госпођа.

у

оштрих рубова којим се уклањају израштаји , киретажа, -ё ж [фр .

точњачку архитекту ру .

kep

кирија]

киренаик, -а м, МII . кир е наици , ген. МН . кире­

ти ни паре у џепу .

KiIOCK,

klracl, 8.

сира [фр.

дити кинофикацију .

[рус . кинжал , ту р.

[тур .

за куп, закупа ц стана, станар .

2.

онај који узима нешто под

•

кирИјiiшкЙ .

киријашити, киријашим Il еС 8РШ . [8. кири­ читање]

правилно читање Корана .

јаш] радити као киријаш, превозити коњском з апрегом уз наплату .

кираетхана, -ё ж, ген. МII . кираетхана [тур.

кирије елејсон [грч . Кугје еlеёsоп] рел . Го­

кирает, перс. ~апе кућа] јавна би­

споди помилуј , речи којима почиње католичка

klraethane, 8.

блиотека, читаоница .

миса .

611

киријум

клаВI1јатура

киријум, -а и кириј, -а м [по научницима

китiiб

8.

ћИтiiб .

Пјеру и Марији Кири] хсм. вештачки доб иј е н

кiпiiјка, -ё ж, дат китајци [РУС . китайкај вр­

трансурански хемијски елсмент, радиоактивни

ста кинеске СВИЈЈене или пам уч не тканине; оде­

метал, симбол Ст, атомски број

ћа од истоимене тканине.

кирitЏија, кириuијеки

96.

8. киријiiш, кири­

јiiшкИ.

кириuилук, -а м, МН. кириџилуци, ге ... ски посао, занимање кириџије .

KI1p-ј:llьа, -ё м [према Кир Јањи , лику из истоимене драме Јована Стерије Поповића ј шкр­ тица,тврдица.

Кlјрка, -ё ж, дат. Кирки [грч. Кiгkё]

1. МИ1'01l .

чаробни ца из Хомерове Одисеје која је завела Одисеја и његове људе.

2. фиг. заводница, опа­ aCTpo lI . име једног астероида

сна љубавница. З.

1855.

године .

КltрШ, -а [нем. Kiгsch(geist)] вишњевача , ра­ кија од вишања, омиљеиа у алпским крајевима.

Кltслев, -а м (изворно киелев ) lхебр . kislёv] трећи месец јеврејског календара, у врсме на­ шег новембра и децембра.

киеме1', -а м [ТУР. klsmet од ар. qisma] судби­ на, удес, оно што је провиђење сваком унапред одредило.

киеоида, -ё = циеоида, -е ж [грч . kiss6s бр­ шљан, в. -оид] мат. линија бршљанастог листа, крива линија трећег степена.

Кlје1', киста м, мн. кистови, ген. MII. КI1стова

1.

четкица за бојење

сликарска четкица , кичица;

2.

фиг. начин, техника слика­

ња, сликарски стил.

кие1'иханд, киетltхант УЗ8. [lIeM . ktiss ' die

Hand]

од кукурузних зрна.

китнкёе, -а м ња,

Kase

[ .. ем. Quittenkase од Quitte ду­

сир] врста посластице, сув пекмез од

густо укуваних дуња са шећером.

КИ1'ова1'И, китујём неС8РШ . [нем . kitten, В . кит 2 ] лепити , учвршћивати китом (обично ста­ кло уз Ilрозо рске оквире).

КIЈф, кифа м [фр . kif(f) од ар. keif,

8.

ћсф] ме­

шавина хашиша и дувана, опојно средство у многим земљама севернс Африке .

киро- 8. хиро-.

[рус. кист] Хр8.

китир, -а м , ген . МН. китира [ТУР. kltlr] кокице

MII.

кириџилука [тур. klraclllk, 8. кириџија] кириџиј­

откривеиог

кiпара [грч. kitblгa] муз. старогрчки жичани инструмент сличан лири.

заст. љубим руку: некадашњи поздрав

старијим особама или мушкараца женама, ру­

юtфла, -ё ж,

rell. МН. кифли [нем . Kipfelj врста

финог пеци ва у облику полумесеца.

киф6за , -ё ж [грч.

kypl16s сагнут ,

8.

-оза] мед .

повијеност, искривљеност кичме или једног њеног дела.

КIЈЧ, кича м,

Kitsch]

MII. кичеви, rell. МН . кичёва [lIeM.

а. назовиуметност, ЈЈажна уметност. б.

дело без праве уметничке вредности , твореви­

на која се одликује одсуством укуса, сладуња­ вошћу, јефтиним ефектима.

Кltчер, -а м [В. кич] IIроизвођач кича, надри ­ уметник.

кичерекй, -а, -о

[8.

кичер] који представља

кич, неукусан , сладуњав, уметнички безвредан.

кишлак, -а м, мн. кишлаци, rell. MII. кишлака [тур. kl~lak од kl~ зима] зимовник; место у ~Iизи­ ји где се стока са IIланине доводи да презими.

кј:шти, -ија м lитал . сhiапti] црвено арома­

кољуб.

тично вино из долине Кјанти у Тоскани.

I\:IIT 1, кита м, мн . китови, fCII. МН. K~I'I'OBa [грч . ketos морска неман , велика риба] ЗООЈI. општи

се на

назив за ред морских сисара риболиког тела

кјат

lkiatj

1ОО

новчана јединица у Бурми. дсли

пјаса.

KjY-КJlуке-КЛ311

[енгл.

КlI

КltlX

Klan,

8.

чији су предњи удови прстворени у псраја, а

клан] назив тајне расистичке организације у ју­

задњи закржљал и ; назив за lюједине (обично

жним државама САД, која спроводи терор над

најкрупније) врсте

црнцима, непријатељски раСIЮЈюжена IIрема

TOl'a

рода.

1'111'2, кита м [нем . Kitt] мека, непљива смеса минијума или креде и фирнајса, која служи за лепљсње прозорског

стакла,

испуњавање пу­

~

клавијатура, -ё ж

clavis

дир ка]

лих и црних)

котина ,~~внина и сл.

612

католицима и Јеврејима.

=... '-t/~О_-tJlA-}- ~ с

1. lIa

[lIeM. KlaviatllГ IIр ема лат.

муз. свеукупни број Д IlРКИ (бе­ инструментима као што су кла-

клавијатурист(а)

класа

КJlакер , -а м, МН. -и [фр . с l а qtlеш] члан клаке,

вир, клавичембало, оргуље, клавирска хармо ­ ника и сл.

2.

електро нски ин струме нт с д ирка­

најмљени пљескач.

ма . • клав ијатУрнЙ .

клаКСОII, -а м, МН . -и [еш'л. Klaxon, фабричко

клавијатурист(а), -ё м, М II . клавијаryp исти [В. клавијатура] муз. у џ езу и поп музиц и , музичар

име] звучн и сиг н апни

који свира на инструментима с ЮЈав ијатуром .

clavicordo, пре ­ ма лат. clavis типка, грч . khorde жица] муз. нај ­

чвршћивање , с пај ање греда, бапвана и сл ..

КJlамфер, кламфер В. клОмфер. клан, -а м , м н . кланови, геll. мн. клан6ва [eНl"J1.

диркама, претеча да н а шњ ег клавира .

кључ ић]

1.

анат. кључна кост, кључњача .

клавикула раll, -рна, - рн о [нмт.

KlampfeJ

двок р ака гвоздена шипка за међусобно IIРИ­

старији тип жичаног музичког ин струмента с

c lavicu la

у аутомоБИJlУ, си­

кламфа, -ё ж, ,'ен. ми. кламфи [нем .

клавико рд, -а м, мн. -и [итал .

КЈI3Вltкула, -ё ж [лат.

ypel)aj

рен а,

claviculari s,

в . Юlавикула] анат. кључњачни, који се Т И'l е кључне кости .

клавир, -ира м, м,,. клавири , ген. ми. клавира [нем . Klavier од фр. clavier клавијатура, од лат. clavis дирка] муз . инструмент с ди ркама које

clan од ирског и гаелског clann, cland р од од IШТ, planta изда нак] 1. а, ист. родовска зај едница , братство у Шкотској и Ирској. б. род, племе , братство, зај ед ница уопште.

уск им , личн и м интересим а .

фиг. угицајна

•

кюiIlОВСКЙ .

клана l , -ё ж, ген . МН. клапа [ 'Ulб. kllарёј фам. друж и н а, дружба, скупина; група друга ра.

КJl311а 2 , -ё ж, ген. мн. клапа [н ем.

посредством малих чекиhа покривених фи л­

цом ударају затегнуте жице и производе звук,

2.

група људи веза на каквим зајед н ичким, обично

та-

KI '

бла са уда рном да шчицом одоздо са које

пијано, пијанофорте . ..t. клавир-хаРМОНltка муз .

снимају ознаке за обележавање п ојединих ка­

хармоника с Юlавијату р ом.

дрова филма.

КJlаВИ Рltст(а) , -с м, м". клавиристи (ж. кла­

виристки ља , -ё) [В . клавир] св ир ач на клавиру , пијанист.

клавй рскй, -а,

-6 [В . клавир] муз. који се од­

носи на клавир; који је пи сан за клавир . ..t. КJlа­ вирска

xa pMOllltKa

хармони ка с клавијатуром.

клавй рштимер , -а м [" ем.

Klavierstimmer]

кланна, -ё ж, ГСII . МII. клiшни [II СМ. вентил .

clavicembalo]

муз .

тис кањсм отвара ру п а на цеви да би се прои з­ вео жеље ни тон.

дО ХУНI вс ка , IIр етеча да н ашњег клавира, чем ­

clavecin] в.

КJlавичембаJlО .

клаРIНtет, -а м, м". - и lн тал.

clarinetto] муз. с дрвени м је­

клаРИllетист(а) , -ё м, МН. кларинетисти (ж . КЈlаРlIнеТltСТЮlња , -ё) [ В . кларинет] свирач на кларинету.

кларt:шо, -а м [и тал. сlагiпо] муз. бе из ХУН и ХУIП века.

2.

1.

врста тру­

високи реги стар на

труби .

кларilса, -ё ж [" тзл. сlагissаЈ р едов ни ца , ка ­ лу ђ ерица фрањ е вачког реда св. Кл а ре .

заст. вешалица за одела, ЧИВИЛУК .

Kl eis terj обућарски ле­

КЈlака, -ё ж, дат. клаки, ген. мн . клака l Фр.

Iсларисимус , -а м [лат.

clal'issimL1S најславни ­

ј иј заст. Ви сост, Светлост (титула вел икаш а).

пак , туткало.

qLle]

ин струме нт ,

зичком, з вон асто нрошир е н у доњем делу.

клајде ршток, -а м [нем . Кl e id erstoc k] фам.

клајстер , -а м [нем.

четвороугао ни комад тка­

гим делов им а оде ће .

бапо, клавсе н.

клавсё ll и КJlавесёll, -с н а м l Фр.

3.

нине који покрива џ е п н а сакоу, костиму и дру­

инструмент с д иркама које посредством малих

трзавица (пера) окидају жице, омиљен од ХУ I

ин стр ументима ,

метапни п окло п а ц с полуж ицом чији м се при­

дрв с ни дувачк и

КЈlави ч ембаJl О , -а с [итал.

Klappe ј 1.

а. поклопац, преклопац. б. муз. на

кларинету , саксофо н у и сл.

муз . стручњак који подешава , угађа, ш тимује клавире.

2.

класа , -ё ж, ген. "". класа [ лат.

cla-

група људи најмљена, потплаће н а да аГlла­

1.

classis

разред]

а. у науци, гр у п а предмета кој и имају исто­

удира (обично неком глум цу, пр едстав и у п о­

врсна с војства. б. у биолошкој класификацији ,

зоришту и сл.).

категорија животиња или биљака већа од р еда,

613

клзстер

класёр

р аз ред .

2.

СОЦ. слој људи сличног друштве ­

но-економског положаја (раднuчка и сл.) .

-, средља­

класификовати, несврш. [лат.

класификујём

classificare,

сврш.

и

в. класифи кација] рас­

део простора за путнике у авионима,

поредити , распоређивати , разврст(ав)ати у кла­

бродовима и возовима одређен ценом карте ,

се, групе према одређеним својствим а, особи­

разред (uрва

нама , степену вредности и сл .

3.

-,

друга

-). 4.

а . група људи који

су исте год ине одслужили војску или заврши­

ли школу. б . фам. друг из класе, вршњак по школовању.

5.

група студената под вођством

једног професо ра на уметничким академијама.

6. одређени

ступањ, ниво вредности, квалитета

(роба йрве класе). л и тета,

7.

изванредан

ван спортиста и сл.

фам . особа изузетних ква­ стручњак ,

8.

класицизам, -зма м [нем . Klassi zismus, в. класичан]

1.

правац у књижевности и уметно­

сти настао у ХУI и ХУН веку, који се одликује угледањем н а дела класи чне , античк е културе .

2. тежња да се

уметничка дела стварај у по уста­

љеним правилима , на основу класични х узора.

веома таленто­

заст. школски разред .

9.

класицист(а), -ё м, м .. . класицист и [В . класи­

заст. степен на лествици службених чинова. О

цизам] представник класицизма ; при сталица,

доБИТlI класу бити унапређен .

поборник класичне књижевности и уметности.

класицilСТИЧКИ [В . класицизам] који се од­

класёр, -е ра м, МН. класери, ген . МН. класера [фр .

classeur] 1. књига, албум за чување марака, нумизматике и сл . 2. фасцикла с преградама за

носи на класицизам и на класицисте.

списе.

чан] класичност.

клаСIIЦЈпёт, -ета м [нл ат. classicitas, в. класи­

класик, -а м , м ... класици, ген. МН. класи ка [лат.

classicus, В. класичан] 1. општепризнати

клаСllчан, -чна , -ч но [лат. classicus који при­ п ада (највишој) класи]

1.

а . који се односи на

стваралац у каквој области науке или уметно ­

старе Грке и Рим ља не на њихову уметност,

сти, онај чије дело представља трајни до при ­

културу , језик и др ., анти чки . б . којиј е у вези са

нос у науци или уметности . писа ц античког доба.

3.

2.

об . MII . истакнути

дело класи чн е, трајне

класика, -ё ж, дат. И лок. класици [В . класи­

1.

уметн ичка и ли научна опште призната

остварења, дела која представљају трајан до­ п ринос уметности или култури уопште.

2.

кул­

турна остварења старих Грка и Римљана.

фам. класична музика .

4.

3.

фам . нешто уобичаје­

но, доб ро познато, што се увек понавља.

клаСltрати, класирам,

3.

Ј1 . мн. класирају

сврш. И несврш. [фр . сlаssег, в . класа] раз врста­

(ва)ти, (раз)дел ити на класе према одређеном критеријуму.

класифиюiц ија , -ё ж [лат. classificatio, в . класа, -фикац ија] а . разврставање на класе, гру­ пе према одређеним критеријумима, подела , нарочито у науци . б. оцењивање вредности , квал итета , оцена; прављење списка ил и табеле по вредности.

клзсификаЦIIОНИ, - а, -о [В . класификација] који се однос и на класификацију. Ао -IIСПИТ вр­ ста пријемног испита после кога се саставља листа према успеху кандидата.

614

2.

који се одликује правилношћу ,

устаљеном формом ; који одгов а ра темељним

вредности.

чан]

учењем старогрчког и лат инског јез ик а и књи­ жевности.

Гlринципима неке умет ности , н ауке или вешти­

н е.

3.

устаљен, традиционалан; старински.

4.

трајно својствен некоме или нечем у; типичан, прави ; О'lигл еда н . Ао клаСIIЧllа ГIIМllаЗllја сред­

ња школа у којој се изучавају прв енствено ху­ манистички предмети ; клаСIIЧНII јеЗИЦII јези­ ци старог века, пре свега старогрчк и и латин­ ски ;

КЈЈаСИЧllа

музика

уметничка

музика, за

разл ику од з абавне или народн е.

класичар , -а м, МН . -и [в . класик а]

1. проуч а­

валац класичних јез ика и класи чне културе.

2.

В . клаСIIК . клаСIIЧ IIОСТ, -ости ж [В . класич ан] својство онога што је КЈЈасично , што се од н оси на кла­ сич н у лите р ату ру ; ле llOта, сав рш еност .

КЈЈЗСНЙ, -а , -о [В . класа]

1. који се односи на

друштвену класу (класно уређ еље, класна бор­ ба, класне разлике).

2.

фам . који им а изузетне

квалитете, првокласан.

КJlзстер, -а м [е I1ГЛ. cluster] 1. хрпа, гомила, мноштво , маса .

2.

муз. скуп тонова који исто-

клауза

клерофашизам

добно зву че, а међусобно су удаљени за малу

ки) [грч .

или велику секу нду .

од клептоманије .

клауза, -ё ж [енгл. c1ause, в . клаузула) гра м. про­ ста реченица, обично као део сложене реченице .

клаузула, -ё ж [лат.

c1ausu1a) 1. а.

п рав . 11Oсеб­

во извршење .

2.

књиж. за вршетак , крај стиха.

клептоманија , -ё ж [грч.

клаузуРа, -ё ж [лат. затворити )

1. а.

клептоманскй, -а , -о [В . кле пто маниј а] који се односи н а клептоманију и л и на клептом ане.

клептофобија, -ё ж [грч .

c1ausura,

према

c1audere

које калуђери обавезно проводе у строгој уса­ мљености, мол и т ви и размишљању .

2. писмени

испит који се ради под н е посред ним надзором

испитне комисије .• клаузурнй .

клёр, -а м [лат.

клауста р, -стра м, мн . клаустри , ген . м н . кла­ устара = КЈЈауструм, -а м , мн. -и [лат.

2.

од грч .

c1austru.m,

арх ит . четвороуга­

католички манастир, са мо­

стан .

клаустрофобија, -ё ж [В. клаустар, в . -фобија) клауст рофобичан, - чна , -чно [ В, кл аустро­ фобија) који пати од клаустрофобије.

c1ericus

свештеник од грч .

k1erik6s, в.

припадник клера , свештеник.

c1erica1is,

в.

клер) који се од носи на клер , свештени чки;

који се односи н а кле рикалце и на клери кали­ з ам , на политичке тежње, схватања и ин тересе клера.

клериюiлац, -л ца м, мн . клерикалци , ген . мн. клерикалаца (ж. КЈЈерикалка, -ё, дат. клерикал ­ ки , ге н . м н . клерикалкй) [В , клерикал ан) при ста­ лица, п оборник клерикали з ма.

клерикализам , -з ма м [В . клерик алан) те­ жња ка јаком утицају цркв е и с в е штенства на шћавање утицаја цркве у пол ит ичке сврхе .

клема, -ё ж [н ем. К1 е mm е) стезалица , сте­

клерикаЈlизонати, кле рикilЛизујём и кле­

заљка, штипаљка, обично за електричне про ­

рикализирати, кле рикал и з йрам ,

воднике.

рикализирају св рш .

клепс ид ра, -ё ж, ге н . мн . клепсйдра [грч .

k1eptein

клер)

а. богослов који се сп рема за свештеник а . б.

по л итички живот и д р у ш т в е не односе , ис кори­

клаустр у м в . клаустар .

према

деоба,

клерик, -а м , мн. клерици , ге н . мн . клерйка [л ат.

псих . страх од бо рав ка у затвореном простору .

k1epsydra,

k1eros

свештенство.

оно двориште у католичким манастирима, окру ­

жено аркадама.

c1erus

клерикалан, -лна , -лно [ КЈ1ат.

клаун в . клОн н .

1.

красти, в.

одабрани део (верника») свештенички сталеж ,

у који немају приступа световњаци . в. време

затворити)

k1eptein

бити покрадена или д а ће сама извршити крађу .

правило које забрањује калуђ е ­

лазе из манастира. б. део католичког манастира

c1audere

красти , в .

-фобија) псих . болестан страх неке особ е да ће

рима и калуђерицама појединих редова да и з­

према

k1eptein

предмети , болесна скло ност крађи .

3.

муз . завршета к музичке фразе .

красти , в . - ман) човек који пати

- манија) 11 СИХ. неодољиви нагон да се краду

на одредба, члан у уговору и др . пр а вном акту

којим се огранича ва , односно усл овљав а њего ­

k1eptein

красти ,

hydor

вода)

И

несвр ш .

3.

[в .

л. мн. кле­

клерикалан)

(у)чинити клерик ал ним, под вргнути , подврга­ вати утицају цркве , клерикализма .

клерикат, -ата м [нлат.

античка сп рава за мерење времена на основу

c1ericatus) 1.

ш кола

правилног отицања воде или песка и з јед не по­

која припрема клер , свештенство, верска шко­

суде у д ругу , в оде ни и л и пешчани сат.

ла .

клептократија , -ё ж [ грч .

k1eptein

красти , в .

-кратија) n01l . владавина лоп ова ; режим у ком е неометано влада ко ру пција и пронев ере.

клептола ГНllја , -ё ж [грч .

1agneia блуд)

k1 eptein

красти,

Гlсих. сексуално узбуђење узроко­

вано крађом.

клепто маЈI , -а на м, мн . кле птомани , ген. мн. клептомана (ж. клептоманка , дат. клептоман -

2.

звање клерика .

клерогамија, -ё ж [в. клер, -гамија) свеште­ нички брак.

клерократија, -ё ж [В . клер , - кратиј а) влада­ вина свештеничког сталежа, ут ицај и моћ кле­ р а у д рж а ви .

клерофашизам, -з ма м [в . клер , фаши зам] политичка спрега клерикализм а и фаши зма; снаге које з асту пају такву политику .

615

кшtм аТОЛОПtја

клеро фашист(а)

КЛI!КНУТИ, кликнём СВРШ. [ено"л.

кле роф а шист(а) , -ё м, МII . клерофашисти (ж .

. ' клеро ф а шисткиња ,

-ё) [В . клер, фашист] при ­

сталица, поборник кле р офашизма.

клима, -ё ж [туг.

клерофашистичкй, -а, -о [В. клер , фаши ­

click] прити­

с н ути , обележити ком пј уте р ским мишем .

clil11a

од грч .

klil11a 1.

нагињање од kliпеiп на слањати се]

н а гиб , метеор.

за м] који се од н оси на клерофашизам и н а кле­

просечно стање свих атмосферских при л ика

рОфашисте .

карактеристичних за један крај, појед ине зе­

клефте, клёфта м мн. [IIГРЧ . klе рh tёs , прво­ битн'о лопов] ист. хајдуци који су се у ХУIII и

'XIX

веку повукли у планине север не и с р едње

мље и др. у дуже м временском периоду, под н е­

бље . 2. фиг . опште ста ње и л и расположење у

некој средини , атмосфера.

КJIIIMaKC, -а м [.1'Ч .

Грчке и одатле се борили за ослобођење земље

klinein

' ОД Турака.

клизма, -ё ж [грч .

klysl11a испирање] мед.

течност која се помоћу иригатора уб ризгава у зад ње црево ради вештачкоГ' пражњења црева , отклањања

затво ра,

вештаЧКО I'

храњења

или

давања лекова, клисти р .

јсната (ж. КJlијенткиња, -ё) [л ат. сliепs, ген. који тражи за штиту моћнијег]

1.

н изом с в е с н ажнијих из р аза.

3.

биол . ступањ у

еколо шк ој сукцесији или р азвићу неке биљне или животињске зај ед нице када ј е она уравно­

оргазам.

cli -

а . особа

коју заступа адвокат. б. особа која користи услуге неке банке, агенције и сл . в. стална МУ­

. ште рија. 2. ист .

ња, за вршна и

фигура у којој се мисао и осећање и спољавају

теже н а и с п особ н а да себе одржава .

КJlијен(а)т, -нта м, ми. КЛИЈ енти, ген. мн . кли­

entis

kllmax лествице , пр ема 1. врхунац неког збива­ највиша Ta'IKa. 2. књиж . песнич ка

наслањати се]

у старом Риму , Ilлебејац који се

стављао под заштиту неког патриција, у п . шти ­

5.

КJlимактёриј ум, -а (и [ннат. од

4.

физиол .

фам. климактеријум.

climacteriLll11 , в .

смањивања

и

кл има ,-.....ёрИј , -а)

климактерич ан] мед . псри ­

престанка

р епродуктивни х

способ н ости јединке, који, код жена , к улм ини ­ р а у менопау з и.

ната ; скуп муште риј а; сви они који ко ри сте

КШtмактеРИ'lаи , -чна, -чно [гр'•. klil11 а ktёгi­ k6s према klil11akt~r степеник , 8 . климактери­ јум, в . климакс] 1. који се односи на климакте­ риј(ум), који је у вез и с климактсриј умом. 2.

услуге неке установе . 2. ист. у старом Риму, од­

фиг. прекретан , преноман ; о п асан , критичан .

ћ е ник , поданик.

КJlиј е нтела, -ё ж [фр .

clicntf: le] 1. скуп клије­

нос и з међу клијента и његовог за штитника.

КЛI!К, - а м,

MII .

кликови [енгл.

cl ick] 1. фон .

термин за гласове н еких афричких и д р. језика који се прои зводе увлачећи ваздух и цокћући

јез иком.

2.

шкљоцање неког механизма (нпр .

фотоапарата у тренутку снимања , компјутер­ ског миша) .

климаТИЗЗЦltја , -ё ж lФр . с lim аtisаtiоп , В. клима] одр жавање одгова р ајуће температу ре и влажности ваздуха у затво рен ој просторији.

климати зё р , -ер а м, Мfl . климати зери , '"СН.

лисањс температуре у затво р еном простору .

климаТltЗоваТIt, кл и матизујём и КЛltмати­

КЛltка, -ё ж, геll . мн . кл и ка [фр .

c lique] друж и ­

зирати, климатизирам,

3. Л. М II . климати зи рају clil11atiser, в. клима] спрове­

на , група људ и п овезан и х заједни чким ин те р е­

свр ш . и НССВР'JI. [фр.

сима, који се међусобно помажу н е б ирај у ћи

сти, с пров од и ти климатизацију.

средства.

климатографltја, -ё ж [В . клима, -графија]

клitкер, -а м, МII . кликери , ген . м .·•. кликёр а [нем.

Klicker]

MII.

климатизе р а [ В . климатизовати] уређај за рсгу ­

стакле н а , метална или гли н е н а

куглица којом се де ца играју . О имаТII бити бистар , брз о схватати; имати

-

-

жарг .

за нешто

бити вешт у чему.

н аука која се бави о пи сом климе н еког м еста или подручја .

климатолог, -а м, м н . климатолоз и , геll. климатол6га

[8.

кл има ,

-логија]

MII .

научник ,

стручњак за климатологиј у.

клике раш , -аша м, мн . клике р а ши , ген . м ••.

климатологија , -ё ж [В . книма , -логија] нау­

кл~кера ша [В. кликер] жарг. бистар, довитљив

ка о клим и и ут ицај у климатских УСЈЈова на жи­

чрвек .

ва б иh а н а Земљ и .

616

кли сура

климатолошкй

климаТОЈЈО ШКЙ , -а, -о [ В. климатолог ија ]

1.

који се односи на кл и матологе ил и климатоло­

гију.

2.

в. клИматскЙ .

ј е,

об ичн о

пр едстављен а

КЛllп -арт, -а [енгл.

климатоте р а пија , -ё ж [ В. клима, тер а п иј а ]

с

п олуотвореним

св и т ко м ха ртиј е у руц и . • Клllјин .

clip art] рач. скуп слика,

цртежа, д ијагр ама, мап а и сл. који се н алазе у

лечење коришћењем климатских услова, кл и­

књ и з и и л и н а дис к у и м огу се у м етати у друге

матско лечење (В.).

до ку м е н те као илустр а циј а.

климатскй, -а, -о [грс•. klimati k6s, в. клима]

клипер, -а м, м н . кл ип ери , ген. Мfl . клипёра

вак и одмор; који се налази у месту с доб р ом

clipper] 1. и ст. б р з и п р е к оокеански једре­ 2. вр ста тран­ с п о ртног а ви о н а. 3. електр о н ск и ур еђај који

климом; који се обавља уз помоћ такве климе .

од р жава ф рекве нц ију таласа у од ређ еним гра­

А климатско ле ч е њ е мед. лечење и опоравак

ницама.

1.

који се односи на климу , којије у вези с кли­

мом.

2.

који има благу климу погодну за опо р а­

клима-уређај , -а м [в . клима , уређај] нап ра ­ за

климатизацију,

климатизатор,

е Р КО ЈЈ­

ДltШН (в.) .

КЛ ltр е нс , -а м [енгл. с l еагапсе] мед. одре!јива­

ње, мерење зап р емине плазме (или крви) коју је бубрег способан да преч исти у датој једини­

клиника, -ё ж, дат. и пок. КЛ~ЈНИЦИ

nik,

њ ак за п ревоз р обе (у Х IХ ве ку).

кл ир в. клё р .

болесника у пределима с погодном климом.

ва

[е н гл.

lHCM. Kli-

в. клинички] болничка установа обично у

ци времена .

кл ирик в. кле ри к.

оквиру медицинског факултета, која служи за

кли рин г, -а м, MII. клиринзи, гсн. мн. клирин­

лечење болесн ика, научно испитивање болести

га [енгл . сlеагiпg] трг. систем робног промета у

ме!јународној трговини у коме се роба плаћа

и лекова и за практичну медицинску наставу.

клиничкй, -а, -о [лат. који

clinicus од грч. kliпikбs

припада (болесничком) кревету, према

kliпё кревет]

1.

који се односи на клинику.

2.

који се лечи на клиници, кога треба испитивати

и лечити на клиници; у п . амбулантан .

клИ.Јкерl, -а м, мн. клинкери, гсн. мн. клинкё­ ра [енгл.

clinker од хол.

Кlinker] грађ.јако печена ,

робом, а узајамна дуговања и потраживања утврђују обрачуном, без плаћања у готову .

•

клИри н шк Й. клирос, а м. мн. -и [грч . klёгоs, в. клер] ЦрК8. свештенство, клер.

2.

1.

певница у православн ој

цркви .

КЛllсар, -а и КЛlt сар, -ара м, MII. КЈ1исари, ген .

на површини стакласта цигла велике тврлоће и

мн. КЈ1исара

отпорности према хем икалијама , добијена пе­

еkklёsiа црква] црквени ПОСЈ1ужитељ , цркве­

чењем мешавине ватросталних и лакшето пљи ­

њак (у православној цркви).

вих глина на врло високој температури.

клинкер2, -а м, мн. клинкери, ген. мн. клинкё­ ра [енгл.

clinker]

врста чамца од дасака које се

преклапају .

l цркв . грч. еkklёs(i)агёs, према грч .

клистйр, -ира м, мн. клистири, ген. мн. КЈ1И­ стира [н ем. Кlistier од грч. klуstёг штрцаљка пре­ ма klуzеiп испирати] мед.

1. справа за давање 2. в. клllзма. клистирати, КЈ1истирам, 3. л. мн. клистирају

клизме, иригатор.

клJt.tометар, -тра м, мн. клинометри, гсн. МН. клинометара [грч. kliпеiп нагињати се, в. -ме­

сврш.

тар] рударски инструмент за мерење нагибног

зга(ва)т и (некоме) клизму.

угла брдских слојева.

недозвољено држање

несврш.

[в .

клистир] да(ва)ти, убри­

клистрон, -она м, МН. КЈ1ИСТРОНИ, ген. мн.

КЛIIНЧ, -а м, лок. клинчу [енгл. clincl1] сп. у боксу ,

и

противникових

клистрона l енгл. klуstгоп од грч. klуzеiп таласа­ ти] фю. специјална електронска цев која се упо­

спречавања

требља ва у техници ултракратких таласа и ра­

ударца. О држат и (к ога) у клинчу држати кога

дарској техници, служи за доб ијање врло висо­

у положају где не може ништа да предузме, др­

ких фреквенција.

руку

или тела ради

заштите

или

жати у шаху .

клисура, -ё ж, ГСII.

MII. клисура [грч. kleisolIra]

КЛIIО, Клијё ж, дат. Клији [грч. kleio , kleos до­

а . уска и дубока речна долина с високим око­

бар глас, слава] МИТОЛ. муза заштитница истори-

митим странама, теснац, кланац. б. стена, хрид.

617

клоштар

клиторис

клито рис, -а м [грч . kleitoris, према kleiein закључавати ] анат. део спољашњих женских ге­

ниталних органа, дражица.

+

КЛИТОРИСIIЙ.

клиф, -а м [енгл . cl iffJ геогр. стрма стеновита клишё, -еа м, мн. клишеи, ген. мн. клишеii [фр.

1.

за воду] нужник ,

КJlомфер, -а м, мн. кломфери, ген . мн. клом­ фёрii [аус·гр. нем . Кlampferer , вем . Кlетрп ег] покр.

обала, висока стена крај мора, литица.

сlјсће]

КJlозет, -а, мн. клозети , ген . мн . клозётii [енгл.

water closet, досл. просторија тоалет . + КJlОзетскЙ .

типогр. метална или дрвена плоча на

заст. лимар .

клон, -а м,

MI1 .

кл6нови, ген. мн . кл6новii [грч .

којој је утиснута или угравирана слика или цр­

kl6n младица]

теж за штампање.

за м који настају као резултат бесполн ог или ве­

2.

фиг. а. овештао израз или

фраза, образац, калуп , шаблон. б. баналан, ша­

гетативног

блонски поступак или начин понашања .

ничког претка.

клишйра н, -а, -о [в . клиширати] фиг. који се поступку , шаблонски ,

стандарда н , баналан.

И

весврш.

[вем .

3. л. мн . клиширај)i klischieren, в . клише]

(на)правити, (из)радити клише; преносити на клише.

справа за клиширање електромеханичким путем .

КЛltшотека, -ё ж, лок . клишотеци, ген . мн .

клишотекii [В. клише , -тека] просторија или ор­ ман где се чувају клишеи.

КJIO:BMa, -ё ж [грч.

chloazein

зеленет и се] мед. разнобојне

клоаЗОllизам, -зма м [ фр.

јед но г

зајед­

КJlонирати, клонирiiм,

3. л. мн. клонираЈУ 1. 6 11ОЛ. створити , ства­

сврш. И н ес врш . [в . клон] рати

клон;

произвести ,

производити

КJlОllичан, - чна , - чно [в . клонус] мсд. који се односи на клонус; трзајни, грчевит .

kl6nos

cloisonisme, према

шине чистих боја раздвајају црним линијама.

клоака, -ё ж, дат. клоilКИ [лат. сlоаса]

1.

под­

земни одводн и канал у канализационој мрежи, сабиралиште прљавштине ; н ужник , клозет.

2.

зоол. кесасто проширење зав ршног дела црева код водозема ца, гми зава ца , птица и неких ри­

clonus,

према грч .

узбурка ност] мед . низ трзаја, невољних

контракција и опуштања неког мишића .

КJlОllфер в . клОмфер .

КJlостер, -а м, мн . -и [нем. Kloster од Jlат. сlаи­ в . клаустар] заст .

самостан .

2.

1.

католички манастир,

зат ворена васпитна установа за

омладину, чешће женску, интернат; пансио­

нат ; институт .

пре града] ум. сликарство у коме се повр ­

потом­

репродуко­

2.

вати; слепо имитирати (некога и ли нешто) .

smlm,

chl6asma зеленкаста боја

пеге које се јављају на лицу код трудница.

cloison

од

фиг. а. савршена копија дру­

КJlОНУС, -а м, мн . - и [Н1IЗ'1' .

клишогра ф, -а м, мн. -и [в. клише, - I--раф]

према

2.

ство бесполним размножавањем.

клиширати, клиширiiм, сврш .

размножавања

ствари, дупликат .

клишети рати в. клишИрати . по уоб ичајеном

група ћелија или органи­

гог човека , имитатор , двојник . б. копија неке

клишетй ран в. клишйран.

ради

1.611011.

+ клОстерскЙ .

KJlOT 1, кл ота м [еНГJl. clotll] густо ткана сјајна памучна тканина, обично за поставу.

KJlOT Z rrрид . ИlщеКJI. [н ем. glatt гладак , глатко ] 1. раван , гладак; врста бода у IlJleTetbY ; УН. фр­ кёт . 2. (као ПРИJl . ) просто , глатко, начи сто; са­ свим.

клофер, -а м, МН. клофери, ген . мв . клофёрii [нем . Кlopfer према

klopfen

лупати] 1l0КР . заст.

ба, у које се излива садржина црева, мокраћа и

направа од прућа, жице и др. за тресење тепи­

полни продукти.

ха, постељине итд. лупањем, ударањем , ИСl1ра­

3.

фиг. легло прљавштине, из­

опаченост, морална поквареност.

КJIOBII, -а м, мн . кл6внови, ,'ен. мн. кл6вновii [енгл.

clown] а .

циркуски комичар, шарено оде­

вен, који изазива смех комичним покретима, мимиком, I'еговима; лакрдијаш, комедијаш. б .

шивач , Ilрзкер (в . ).

КЛОЦltе, -и ж МН . [нем. Klotz клада, цепаница] фам. комади дрвета на које се полажу осовине аугомобила кад му се скину ТОЧКОВИ.

КJlошар, -а и КJlошар, -а ра м, МН . клошари,

фиг. онај који је без правих уметничких или на­

ген. МВ. клошарii [фр .

учних

ница .

јаш.

618

квалитета; дилетант у

+ КJlОвновскЙ.

струци , лакрди­

clochard]

бескућник , скит­

+ клошарскй и КJlошарскй .

КJlоштар В . КJlОстер .

коаутор

клу, клуа м [фр . с lоu] врхунац, централна , најузбудљивија тачка неке приредбе.

клуб, -а м , мв . клубови, гев . МН . клуб5ва [енгл . сluЬ]

1. организовано удружење спортиста који

се так миче под одређеним именом и имају сво­

је нав ијаче .

2.

удружених

друштво, организација људи

према

политичком

опредељењу,

професији , з анимању, врсту забаве, разоноде и

сл.

3.

зграда, просто рије такве организације .

дру штвени

-

•

просторије за одмор, забаву, са­

станке и сл. у неком предузе ћу ипи установи .

клубаш, -а ша м [В . клуб] а. члан клуба. б . ва­ тр е ни присталица, з агрижени навијач клуба .

клубаштво, - а с

[8. кпубаш]

а. пристрасност

у корист властитог клуба, једнострано , загри ­ жено навијање. б . странчарење, странчарство.

клупскй, -а,

-5 [В . клуб] који припада клубу ;

кнап ПрИЛ. [н ем. kпарр] уско, тесно, једва ; фиг. тачно.

кнедла, -ё ж, ген . МН . кнедли [нем . Knodel] кулин . обло ува.ља н омањи комад куваног или

прженогтеста , ваљушак. О имати кнедлу у гр­ JIY, прогутати КllеДJlУ осећати да се коме грло стеже од страха или узбуђења .

Кнесет, -а м [ хеб р . Кпеsеt] службени назив за израелски Парламент.

КIIИКС, -а м [не м . Knicks] заст. наклон уз пре­

коагулопатија, -ё ж [ В . коагулација , - пати­ ја] мед. заједнички назив за све поремећаје у згру шавању крви.

коагулум, -а м [лат. coagu1um] мед . крвни угрушак; грумен.

коадјутор, -а м, МН . -и [лат.

adiuvare

coadiutor, В . КО -,

помагати] ЦрК8 . помоћник или унапред

одређени наследник католичког великодостој­ ника који није способан (услед старости и ли болести) да обавља своје ДУЖ НОСТИ .

коаксијалаll, -лна, -лно [В . КО- , аксијалан] који има заједничку осу с иметриј е, суосовин­

книт и , кним, 3. л. МН . книју неС 8РШ. [8. кана]

требљава се за преношење телефонских , теле­ графских или телевизијских сигнала .

коала , -ё ж, ген . МН . коала [ евгл .

gu' la]

koa1a од егз .

3 00Л . аустралијски торбар сличан малом

медведу , РћаsсоlШ'сtus

cinereus,

живи на еука­

липтусима чијим се лишћем храни.

коалирати, коiUlирам , 3. л. МН . коалирају СВРШ . И н еС8РШ . [фр.

coa liser,

В. коалиција] ство ­

коалиција, -ё ж [срлат.

coalitio , према соаlе­

срасти] а. политички или војни савез две­

ју или више држава против ј ед н е ипи више дру­

ги х држава . б . привре мени ипи трајнији савез

кнУт, -а м И кнУта, -ё ж, гев. МН . кнута [рус . бич од неу штављене коже , често с

оловним кугли цама или бодља ма , којим су у шибали

мрежа , која такође служи као проводник ; упо­

scere

заст. бојити кном , каном.

Р ус ији

у проце­

рити , стварати коалицију, уд ружи(ва)ти с е.

гибање колена у з нак поздрава .

царској

coagulare] бити

су коагула ције , згруша(ва)ти се .

на изолаторским слојем око кога је металн а

кна В. кана.

1.

коаГУJlltрати, коагУлирам, 3. л . мн . коагули­ рају СВРШ . И весврш . [лат.

СКИ .• коаксијаJlНИ кабл елсктр . жица обмота­

који се однос и н а клуб .

кнут]

крвног угрушка после озледе крвног суда , чи ­

ме се спречава даље крварење .

кажњенике.

2.

фиг .

строга власт, терор , тиранија .

попитичких странака , партија, професи онал­

них и других организација . • кОаЛИЦЈIОIIИ . коаll, -а м (ј а ll . kоап] у зе н-будизму бесми ­ спено питање које се поставља у ченику да би, решавајућl1 га , продро у сушти н у стварности .

ко- [лат. СО- , варијанта од соп-] префикс који

коаптаЦllја, -ё ж [лат.

coaptatio] 1.

међусоб­

означава друштво, спајање, напоредност, за­

но при лагођавање , подешавање епемената у

једништ во ; са-, Су-.

склопу н еке цепине .

коагулатйван, - вна, -вно [нл ат. coaglllati-

vus]

који изаз ива згрушавање, који помаже ко ­

агулациј у.

мед. намештање спомље­

коарктација, - ё ж [лат.

cOal'ctatio од coarcta-

ге суз ити] мед . сужење , притегнутост, стисн у­

коагула ција, -ё ж [л ат. згрушавање,

2.

них или осакаћеНI1Х удова.

згу шњавање

coagulatio] 1. хем . неке

утицајем хемијске реакције .

2. физиол .

ТОСТ .

под

коаутор, - а м , МН . -и (ж . коауторка , - е , дат.

стварање

коауторки) [В . ко -, ауто р] ј еда н од два или виш е

течности

619

код

коауторств о

ау-гора, твораца зајед н ичког дела (умет н и ч ког, стручног и др.) .

•

ко ауторски .

ковентризаЦltја, -ё ж [п рема енглеском гра­ ду Кове нтр иј у

коауто р ст в о, -а с [В . ко-, ау-го р ство] коау­

(Coventry)

који су Н емци у Дру­

гом с в етском рату нем и лос рд н о бомбардова­ ли ] у н и ш тење гр ада бомбама.

торски однос и р ад, зајед н ичко ау-I"OРСТВО .

ковеlПРlfраТl1, кове нтрир ам,

коацер ват, -ата м, мн. коацерват и , ген. мн .

3. Л.

MII. ковен­

коацервата [лат. coaceгvaгe гомилати ] 6 иол. (06.

тр и рају СВ Р Ш. и н есврш. [В. ковентр изација] под­

мн.) полутечна пихтијаста ка п љи ца н астала из

в рћи , п од вр га в ати кове нтри за цији , немилосрд­

растворених протеина, за коју се сматр а да је

н о ( раз) р у ши т и .

претходила настанку живих бића на Земљи.

коаце р ва циј а, -ё ж [лат. coaceгvat i o] ства рање коаце р вата.

ков ер(а )т В . кОвёрта .

1. 6иол .

гомилање, нагомила­

2.

вање (доказа, разлога).

ковергё рл ж нндекл. и ков е ргёрла , -ё ж [енгл .

cove r-g irl ] глуми ц а

кобајаги В. бајаг и . кобалт, -а м [нем .

ко в ё рта , -ё ж, ген.

Koba 1t од Kobo1d, в.

коболд]

1. хемијски елеменат, симбол Со, атомски број 27, метал сјlичан никлу, сивкастобеле боје, упо­ требљава се за израду разних легура и превла'lе ­ ње металних

предмета, а

његов

радиоактивни

изотоп као извор зрачења (у медицини и др.).

2.

нијанса љубичастоплаве, модре боје.

коба ЈlТ н а бомба мед. уређај

балта за 'озрачавање и уништавање малигних

ћелија; техн. уређај за добијање радиографских

к ов е ртираТI1 , ковертирам , вљати у коверат .

COBOL, СКр. од соmпlOП business-oriented 1angl.lage] рач. виши програм­

Kobo1d] У немачкој мито­

КОВ Р'l ат и се в. ков рu ат и се

ген. МН. коврча [тур.

што обликом подсећа на коврџу, на увојак.

'lав , -а, -о [В . коврџа] који има коврџе, кудрав ; који ЛИ'IИ н а коврџу.

ковр u ат и се, коврџам се = КОВР'I31'и се, ко­ ти се; бити коврџав (о коси).

КОПlација, -ё ж [лат. соgпаtiој крвно срод­ ство; фиг. СЈIИЧНОСТ, сродност.

ЗО011. велика индијска змија отровница,

КОПlИтиваl1, -в на , -вно [ срлат.

кован, -а м, мн. ковани, ген. MII. кована [тур.

2.

према лат.

пчелињак.

2.

kovanllk]

заст.

1.

скуп кошница,

пчеларење, пчеларство.

ковiшuија, -ё м (ж . ковiшuијка, -ё) [тур.

cognitio]

мо11 сазнава­

ња, сазнање, спознаја.

КОПIOСЦll р аТl1, когносцирам, З. JI. МН. когно­ cЦl1pajy СВРШ. и lIесврш . [лат.

cognosceloe]

ис­

пит(ив)ати, истражи(ва)ти; сазна(ва)ти.

ko-

УаЈ1СI] заст. пчелар .• ковi\lluИјскИ . кованuилук, -а м, MII. кованџилуци, rell. MII.

код, -а м, мн. кодови, ген. "11 . кодова [енгл . со­

de

од фр .

code

од 1Iат.

codex

књига]

1. систсм до­

гово рених з накова за ус по стављање комуника­

кованџилука [ тур. kоvаПСlllk] заст. пчеларење,

ције .

пчеларство.

нетски

620

cognitiV11s ,

з нан] који се тичс сазнања,

КОПНlција, -ё ж [лат.

ko-

чаура пушчаног метка.

кованлук, -а м, MII. кованлуци, ген. MII. ко­ ванлука [тур.

cognirus

сазнајни, спознајни.

lI o ipudians.

кошница.

klvlrclk кудрав] а. прамен

увијене, гргураве косе или дла ке , увојак. б. оно

кобра, -ё ж, ген . MII. кобри [порт. соЬга од лат.

1.

З . у ша­

KO BPU a, - ё ж, ген. мн. коврџа = ICОВР'13, -ё ж,

или брдски демо н,

представљен као р ужан патуљак.

vап] заст.

(- осшавку).

врчам се [В. коврџај савијати се у увојке, увија­

пословног и финансијског карактсра.

Naja

припремити , припрем ати за

ху: (за)бележити потез који ће се играти после

ски језик који се користи за обраду података

наочарка,

3. Л. мн . коверти­ 1. ставити, ста­

KOBPUaB и KO BP UaB, -а, -о = коврчав, ковр­

кобол, -а м [енгл .

co1ubra]

2.

касније, за случај потребе

снимака металних или бетонских делова .

логији: зли . дух, Домаћи

cOl.lverte]

прски да игре .

којим се омогућује примена радиоактивног ко­

коболд, -а м [н см.

[фр .

рају СВРШ. и несврш . [В . ковертај

си на кобал~, који је од кобалта, који садржи

;.

"'1 . ковё рти

омотница за писма.

кобалтни, -а, -о [В . кобалт] хем. који се одно­ примесе кобалта.

и ли манекенка која је често

на насловним ст р анама часоп и са.

2. шифра. З. рач. програмске нарсдбе. ~ ге­ - 6иол . редослед аминокиселина у син-

козёр

код а

тези протеи на , забележен у језгру ДНК , којим

код а, -ё ж [и тал. музичког комада,

реп]

coda

обично

претход ни х такто ва.

2.

м уз. з авршетак

1.

после

понављања

књи ж. додатни стихови

КОДСЙII, -ина м [грч . kodeia макова главицај фарм . алкало ид и з веден из опијума који се упо­ требљава у медиц ини најчешће као средство за уми р ење кашља.

codec]

ра ч . систем за ком ­

д еком пресовањ е д игиталних да­

тотека (фајлова).

codex] 1.

а. прав. скуп , з борник правних прописа или по ­

себних зако на , зако ник .

2. општепризната

пра ­

вила понашања, обичаји који вл адају у н е кој среди ни , н е писани з акони .

3.

ф и лол . зб ирка ста­

рих р укоп иса , рукописна књига .

с и стем зна­

4.

кова, шифра , код .

].

2.

пол . постој ање

д рж ава с р азличитим д руштвени м

системима

уз ми рне односе и сарадњу.

коегзистирати , коегзистирам , з и сти рају сврш . и II СС ВРШ . [шtaт.

3. л. мн. коег­ coexistere, в. КО- ,

коедиција, -ё и косдйција , -ё ж [в . КО - , ед и ­ ција] заједничко и здање .

ничко и једнако школовање и васпитање деча­

ка и де војчица .

• кОедукатЙван .

КОСНЗЙМ, - има м [в . КО -, ензим ] хем. органско јед ињење које ниј е протеин , а које је неоп ход­ но за функционисање ензима.

коерцибйлаll, -л на , -лно [нлат.

coercibi1is]

ук ротљив , савладљив ; о гасо вим а: који се може

коди рати , коди рам ,

coder,

коегзистснција, -ё ж [ в . КО- , егзистенција]

истоврем е но по стојање разних ства ри и ли би­

коедуюiција , -ё ж [в . КО-, едукацијај зајед­

коде кс, -а и кодекс, -а м, мн . - и [лат.

неС 8РШ . [фр .

који посредује при жени дби или

егзистира-ги] егзисти рати у и сто врем е, зај едно .

кодек, -а м [енгл. и

1. онај

удаји , проводаџија .

ћа једних уз друге ; суживот.

на кр ају со нета.

пресовање

кодош , -а м, мн . КОдОШИ , ген . МН . кодо ша [тур . kod o~]

се преносе наследне особине .

8.

3. л . мн . код ир ају сврш . и

код] (за)бележити кодом;

пренети , пре но с ити у код, шифрират и .

код ификатор, - а м, мн. - и [нлат.

коеРLlибилитёт, -ета м [нлат .

coercibi1itas]

укротљивост, са в ладљ ив ост.

codificator]

онај .кој и код ификуј е; за конодавац.

коди фиюiција, - ё ж [IIlШТ.

претворити у те чно ст.

коерцитйван, - вна , - вно [лат. соегсеге суз­ д р жати, ограНИ'lити ј прин удан , приси ла н .

codificatio]

пр а в .

коссснцијалан, -л на , -лно

[8. КО- ,

есе нц ија]

утврђивање об ичајног права писа ним зако н ом,

фшlOЗ. исте суштине , и сте битности , јед но су­

озакоњива ње; системат и зо вање з акона , прави­

штан .

ла који се односе на неко под р у чје дру штвеног

коди фиковати, кодификујём и КОД ИФIЩlt­ рат и , кодифиц ирам, сврш . И несврш . [нлат.

3.

л.

MII .

codificare]

код ифицирају (из)вршити ко ­

дификацију, озако нити , озакоњавати ; састави­

[8.

ко есенција­

коди цйл, - ила м, мн . кодици л и , ген. м н . коди­

cod ici11t1s , дем.

од

codex,

8.

кодекс]

1.

прав. додата к теста менту , с а детаљ н иј им одред­ бама , изменама и ли допунама .

2.

учењу о Св. тројици) .

коефицијснт, - нта м , м н . коефицијенти, ген. м н . коефицијената [нлат. соеffiсiепs ,

efficere

8.

КО -, лат.

и зв ршит и] M~T. број који ј е стални чи­

ни ла ц, множитсљ у каквом алгеба рском и з ра­

ти, састављат и правила , з аконик з а нешто .

ци ла [лат.

коесеlЩltјалност, -ости ж

ла н] филоз. једнака суштина, једносушно ст (у

живота.

додатак не­

ком спису, анекс.

зу; величина којом се одређује промен љивост

неке појаве или неког својства фи з ич ких тела.

козак, -а ка м, мн . ко з аци , ген. мн . козака (ж . козакиња , -ё) [рус . ко з ак]

1.

припад ник рат­

ничк о-земљо рад ничког сталежа слободних на­ сеље ник а у 110граничним областима ста ре Ру.­

КОдНЙ, -а, -о [в . код] који се од носи на код.

сије ; потом ак тих н асеље ник а.

КОДО II , -а м [ в . код , -о н] биол . јединица гене-г­

ник посебних војних јед иница у царс кој Р уси­

ског кода , низ од три азотнај ед ињења ( нуклео­ тида) у рибонуклеинској киселини (ДНК и л и РНК) .

2.

ист . при пад­

ји .• козачкй .

козёр, -ера м,

callsellr)

M II .

козери, ге н . мн . козера [фр .

особа која за ним љиво и духовито при -

621

кокitла

козёрија

ча, кој а причањем забавља друштво .

•

козёр­

козёрија, - ё ж [фр . то, з аним љ иво

causerie] 1. лако , духови­ причање, ћаскање . 2. забаван,

често шаљив краћи књижевни састав (обично но в и нски) о каквом актуелном догађају, некој л и ч но ст и и сл .

козметика, - ё ж , дат. И лок. козме-гици [В . ко­ зметички] тела.

2.

1.

вештина неговања и улепшавања

средства (помаде, лосиони, пудери ,

ш м инк а и др.) које служе за негу и улепшавање тела, л ица , косе , као и за отклањање естетских

недостатака.

3.

фи r. привидне измене, површно

Доте ривањ е с циљем заваравања .

козметича р, -а м , МfI . -и (ж . козметичарка, -ё, дат. коз м ет ичарки, ,·ен . м". козме-гичарки) [В . козметика ] стручњак за козметику .

козмеТIIЧКЙ , -а, -о [фр.

cosmetique од грч . kos m ёti k6s који се односи на украшавање] 1. који се од нос и на козмет ику . 2. фиr . привидан , повр­ шан, усм ер е н само на спољашњост .

коинё, -еа и коннё, -ёа м [грч. kоiп~ (dia1ek-

tos)

од kоiп6s заједнички]

1.

заједнички језик

Грка у доба хеленизма , у који су се стопили разл ичити д ијалекти .

2. з аједнички

говорни је­

зик који служи з а споразумевање различитих

КОftнциде lщија , -ё ж [нл ат. дудара њ е,

поклапање,

coincidentia]

истодобно

по ­

збивање ;

КОИНЦИЩl рати , коинцидирам ,

и н ц идирају с врш . и " ес врш . [л ат.

3. л . мн . ко­ coincidere, в . ко -,

догодити се] догодити се, догађати се

и сто вр е м е но , случајно се поклопити, поклапа­

коитус, -а м , мн. - и [лат.

•

coitus]

мед. полни од­

кОИТУСIIЙ .

од м еке . шп .

coyote

од нахуатл

coyot1]

зоол. п реријски вук , мало мањи од обичног, Са ­

•

кокайнскй .

кокаинitзам, -з ма м [В . кокаин , -и за м ] зависност од кокаина, облик наркоманије ; тр овање кокаином.

кокаitнист(а), -ё м , мн . кокаинисти (ж . кока­

инисткиња, -ё) = кокаиноман, - ана м, м н . ко­ каиномани , ген . МfI . кокаиномана (ж. кокаИII О­

MalIKa,

-ё , дат. кокаиноманки , ген . м н . кокаино­

манки) [В . кокаин , -ман] зависник од кока и на.

кока-кола, -ё ж [енгл . Coca-СоЈа , ф абр ичко име производа] освежавајуће пиће од различи­ тих биљних екстракта с додатком мал е количи­ не кофеина.

кокарда, -ё ж , ген . мн . кокарди [фр .

cocarde]

значка (на капи или капуту) као знак прип адно­ сти некој војсци, организацији или п ок рету.

кокер, -а м , мн . - и [енгл .

cocker од (wood)cock

препелица] зоол . мали ловачки пас , врста п р е­

пеличара , свиласте дл аке , с дугим обе ш еним ушима; уп . шпанијел .

coquette]

же­

на која воли да се допадне другим а, н арочито мушкарцима; намигуша , каћиперка .

1.

а . који воли

да се другима допадне; умиљат, м азан . б. који изражава кокетерију.

2.

(о стварим а) елеган­

тан, леп , укусан.

кокетерија, -ё ж [фр .

coqlletterie]

жеља за

вање.

3. н.

мн . ко кети рају

(и кокетовати, кокетујём) нееврш . [н ем .

koketti1. упадљиво тежити да се пр иву­ супротног пола , флертовати . 2. (не­

егеп , в . кокета]

че пажња

живи у Северној Америци .

ким и ли нечим) интересовати се (за неш то), по­

кок, -а м, мн. коки , ген . мн . кока [л ат. COCCUS од

казивати склоност (ка нечему); разм етати се,

nis latrans,

ка

требљава се као дрога .

кокетирати, кокетирам ,

којот, -а м , мн . којоти, ,·ен . м" . којота [еflГЛ .

coyote

в . ко ка ' , -ин]

Kokain,

допадањем; очијукање, каћиперство , флерто­

ти у пр остору, у времену .

н ос, сношај .

кокайн, -ина м [нем .

х ем . алкалоид који се налази у лишћу к оке, упо­

кокетан, -тна, -тно [В . кокета]

случај на подударност.

incidere

KOKa Z, - ё ж В . КОК.

кокета, -ё ж , ,·е fl . мн . кокета [фр .

на р ода и л и етничких група .

грч .

лишће домороци жваћу ради његовOI- ст и мула­

тивног дејства ; сировина за добијање к окаина .

скй .

k6 kkos з рно]

мед. бактерија лоптаС1'ОГ обли­

(стр е птокок(а) ,

стафилокок(а),

пнеумо­

кок(а) и др .) .

KOKa l,

622

кокија, -ё ж [тур .

kokll] 1.

мири с, а рома.

2.

смрад , воњ .

-ё ж [шп. соса од кечуанског сиса] ју­

ж н оа м еричка биљка,

парадирати (нечим).

Erythroxylon

соса , чије

КОКНЈЈа, - ё ж [нем .

Kokille

од ф р .

шкољка] метални калуп за ливење .

coqlli lle

кок"и

КОЈl3бораЦИОНllст(а)

кок"и, кокнија м [ енгл . Сосknеу]

1.

Лондо­

леда, често украшен кришком лимуна или ма­

нац из народа, обично рођен у сиромашним ис­

слинком.

точним четвртима .

(обично попоДневни).

2.

ЛИНГВ. лондонско наречје ,

пријем

2.

3.

мањим

послужењем

фиг. мешавина, сплет,

простонародни лондонски говор , различит од

потпури.

књижевног енглеског .

(обично у већим хотелима) где се служи пиће ;

коколиче, -а м [а мер . шп .

coco1iche]

хибрид­

А

са

коктел-бар

засебна

kokteJl-ll3ртија В . коктел

(2);

просториј а

Молотовљев

-

ни језик, меша вина шпанског и италијанског,

боца са експлозивном течношћу која се баца и

којим говоре италијански емигранти у Јужној

експлодира приликом разбијања.

Америци.

кокуз, -а м, мн . кокузи, ген. мн. кокуза [тур .

коколо, -а м [итал . соссоlо] ПОКр . мезимац ,

kokoz]

ПОКр.

шак , гоља .

мезимче, маза.

КОКО", -о на м, мн . кокони , ген . мн. кокона [фр . сосо п] чаура свиле не бубе и неких других леп­

шворц.

кокузлук, -а м , мн . кокузлуци , ген . мн . КОКУ­ злука [тур .

тира.

кокос, -а м, мн. -и [п орт. сосо] висока тропска палма чији су плод велики ораси ,

Cocos nucife-

га . + кОкосов .

1. онај који нема новца, сирома ­ 2. као I1РИД. индекл . којије без новаца,

kokoz1uk,

В . кокуз] немање новаца,

беспаРИL.Щ .

к6кус , - а и КОКУС, -а м [ амер. е нгп.

caucus] п ол .

група политичара или стручњака која се зала­

кока ,

же у највишим органима власти САД за прави ­

кокица] женска особа лаког морала ; мало фи­

кокота, -ё ж, ген . мн . кокота [фр .

лан третман неког проблема , неке земље и ли

нија проститутка.

организац иј е.

cocotte

кокоит, -а м , мн . кокпити , ,'ен. мн . кокпита [ен гл.

cockpit] 1.

пилотска кабина у авиону.

део спортског чамца.

3. простор

2.

за возача у тр ­

качком аугомоб илу .

кокс, -а м [нем .

лацијом угља, тресета и других органских ма­ терија.

коксалг ија, -ё ж [лат. соха кук, в . -алгија] мед. бол у куковима , кукобоља.

кокса ра, -ё ж, ген . мн . коксара [В . кокс] фа­ брика, погон за производњу кокса.

коксартр6за, -ё ж [лат. соха кук , В . артроза] мед. дегенеративна болест бедреног зглоба, на­

рочито код старији х жена.

кокс"н, -а, -о [В. кокс] који се односи на кокс; кој и се греје помоћу кокса; који се добија из кокса.

коксовати, -ујём и коксирати, коксирам,

3.11. мн . коксирају несврш . [В . кокс] сувом дест и ­ лацијом правити кокс .

кокта, -ё ж [фабричко име, СКр . од коктел] врста безалкохол ног слатког пића , у некада­

шњој Ј угосла вији замена за кока-колу.

коктел, -а м, мн . коктели, ген . мн . коктёла

cocktai1] 1.

кокцид ија , -ё ж [нл ат.

coccidia]

вет. паразит

из групе спо розоа који живи у јетри и цревим а животиња (ретко 'lOвека) .

Koks од енгл . coke] високока­

лори чно чврсто гориво добијено сувом дести­

[ а мер . енгл .

КО КУС В . кок

напитак који се справља

од разних алкохол них пића, воћних сокова и

кокцид и6за , -ё ж [В . кокцидија] вет. опасно обољење јетре и црева код животиња, нарочи ­ то код живи не, (ретко код човека), изазвано кокцидијама.

кола, -ё ж [е гз. Африке,

kola] род дрвећа из тропске Cola acuminata, чији се екстракт кори­

сти за кока-колу и сличне напитке.

кола, -ё ж [итал . со ll а] ПОКР . лепак, лепило . колабирати, колабирам,

3. л.

мн . колабирај у

. с врш . [лат. со ll аЬј пасти у несвест] мед . пасти у колапс , нагло клонути; онесвестити се.

колабора"т, КОJlаборатор в . КОJlабор аци­ Онист(а) . КОJlаборација, -ё ж [лат.

collaboratio]

зајед­

нички р ад н а неком послу, сарадња.

колабораЦИОllизам, -зма м [В. колаборац и­ ја] ист . сарадња с непријатељем, са окупатор ом за време Другог светског рата.

колабораЦИОllИст(а) , -ё м , мн . колабораци о­ нисти (ж. КОJlабораЦИО"ИСТКlllьа , -ё) [В . кола­ борација] онај који је сарађивао са окупатором за време Другог светског рата, издајник .

623

КОЈraбо раЦlIОНИСТИЧКИ

колектив

КОЈl3бо рационистJtЧКИ, -а, -о [В . колабора­ ционизам] који се односи н а колабо рациони ­

и др .) са оригиналом.

зам или колабо раци о ни сте.

колаб орирати, колаборирам , борирају

СИ

н есвр ш . [лат.

колаборисатJt,

co llaborare,

колација, -ё ж [лат.

3. л . MII . кола­

колаборишём)

в. КО-, l аЬО !'3 ге р адити]

collatio] 1. упоређивањ е,

срав њивањ е, кола ци о нир а њ е Сп р еписа , копије

2.

прав . уношењ е, спајање

им о вина у ј ед н у целину , масу.

КОJlаЦИОllирати, кола ци они р ам,

3. Л. МН . ко­

ла цион ~!рају СВРШ . И несврш . [н ем . kоllаtiопi егеп ,

заједно с неким у ч ествовати, суделовати у не­

према JlaT. collattls упо р е ђ е н] упо р едити , упоре­

чему, сарађ ивати; сарађив ати с непријатељем.

ђивати (ко пиј у, препис и сл. са оригиналом) ,

колагё н, -а м, мн . - и [грч . k61la лепак, в . -ге н] физиол. врста протеина , обавезни састојак коже,

жила , костију и везив ни х ткива . • кОлагёнскJt . колаге ноза, -ё ж [В . колаген, -оза] мед . заст. некадашњи назив за обољења везивног ткива.

колаж, -ажа м, МН . колажи, ге " . МН . колажа [фр .

collage према coller лепит и] 1. лик . слика из ­

рађена од исечака ха ртије , тка нин е, новина и сл. лепљењем н а чврсту подлогу.

вина, ПОТПУРИ .

•

2. фиг.

меша­

колажни .

колајна, -ё ж, ген . MII . колајни [итаJl. со ll апа огрлица]

одликовање,медаља,орден , об ичн о

1.

у в иду огрлице.

2. укр асна

огрлица, ђерда н.

kolan] 1. појас којим се седло причвршћује за коња. 2. а . у женској народ н ој ношњи, украс ни појас који се сп р еда зако пч ава пафтама. б. у мушкој народној ношњи , широ ки кожн и појас, кож ни део

испо д сила ва у коме се

носи заденуто о ружје.

колапс, -а м, МН . колапси, ген . ШI . кола п са [срлат.

coll apsl1s

од

co llabi

клонут и]

1.

мед . крај­

ња малаксалост, немоћ и заз вана наглим опада­

њем крвно г притиска , често праћена и губит­ ком свести.

2.

потпун и застој, престанак Функ ­

ционисања су саобраћају , привреди и сл.) .

3.

колате ралан , -л на , -л н о [срлат.

lattls

collateralis, В.

страна] бочни, побочни; спо р едни, уз­

гредни. ~ колатерална штета еуфемисти ч ки

н ази в са страдање и погибију невиних цивила приликом војних напада или бомбардовања.

колауда ција , -ё ж [лат.

collal1datio

lal1dare од lat1dare хвалити]

према со l ­

комисијски преглед

грађевинског објекта ради проверавања да ли су радови изв рш еии пр ема грађевинском п ла­

н у; техничка контрола . лаудацИО нИ .

624

колгерла,

ca ll-girl]

-ё ж ,

ген.

МН .

колгерли

l енгл.

пр оститутка с којом се састанак уго­

вара телефон ом.

КОJlега , -ё м (ж. КОJlегинJtца , -е) [лат.

collega]

а. о нај кој и је с н ек им исте струке или за ним а­ ња, д ругар н а посл у. б. о нај који ј е са неким

иш ао ( и л и и де) зајед но у школу, школски друг (обично у ста риј ем уз ра сту). в. онај који с н е­ ким има зајеДl-lИЧКИХ убе ђења , склоности и д р ., саборац , и стомишљеник. Г. н а универз и тету, н а'!ин об р аћања ста риј ег н аставника млађем

•

КОЈ l еПtll (ж. колегИltИЧИ Н) .

КОJlегJtјалаll , -л н а, -л н о [срлат.

collegialis] 1. 2.

својстве н колегама , д руга рск и , пријатељски.

састављен и з к олег иј ума, колективни , групни.

колегијаJIIIОСТ, -ост и ж [ В. колегиј аланЈ ко­ лег иј алан, присан од н ос, пријатељств о , дру ­ га рст во ; кол ег ијалн а сол и дарн ост .

кол ё,' иј у м, -а (и колёгиј, -а) [лат. В . КО-,

legere оку пи ти]

collegium ,

тело од више чланова ко­

је р азматра појед ин а питања и доноси одлуке , савет, веће.

колед а , -ё ж [цсл . колуда од лат. Ка l епdае (јап и агјае) први дан ја н уа р а ]

1.

пес ма која се

певала од ку ћ е до куће пред Божић и Нову го­

слом, крах, пропаст .

ко- ,

писа и сл . ).

или студенту .

кола ,-" -а м, МН. колани, ген. МН. колана [тур .

с илав или

п р овер ити , проверавати тач н ост (копије, пре­

• кола уд ациони и ко­

д и ну.

2.

момчад која је п евала те песм е.

КОJlсд ар, -а р а м, М Н . коледари, ген . мн. коле­ да р а [В. коледа] учесник у коледама , онај који пева коледе.

колскта, -ё ж [лат . п љати ]

1.

collecta

од

colli gere

ску­

прилог, прикупљање прилога у до­

бротворне св р хе.

2.

у кат. литургији : молитва

коју свештеник говори пре читања јеванђ еља.

колектив , -а м, MII. -и [н ем. лект иван]

1.

Koll ektiv,

В . ко­

зајед ница, скуп људи повезаних

за нимањем , пореклом и л и другим особинам а.

колектйван

2.

к олеџ

колекција , -ё ж [л ат.

о ни који чине састав неке уста н ове , предузе­

ћа и сл.; особље.

co llectio , пр ема collige-

ге сакупљати] а. зб ирка (н пр . ста р ог новца ,

КОЈlектива н, - в н а, -в н о [лат.

collectivus] 1. а.

о р ужја, р уко писа, писама , ма р ака и тд.). б . ску­

кој и се односи на ску п лица, на ве ћи б р ој једин ­

пљање, сакупљање. в. и збо р узо р ака, артик ала

ки , зај ед нички . б. који се обавља у заједници,

за продају.

који се од н оси на свеукуп­

колеК1lионар, -а р а м, мн . колек ци онари , '"ен.

ност н ечега, на више јед ин ки кој е 'Iине какав

м н . колекц ион ара [фр . соllесtiоппеш] Оl"lај који

групни , скупни.

2.

збир, општи, зби рни.

ску п ља предмете за колекцију , зб ирк у .

колективизам, -зма м [В . колектив] 1. фI1ЛОЗ. скло­

2.

лит, хол елитијаза, холемија .

колеОl1тер , -а м , мн . -и [н лат. co l eopteгa од

ност, см исао за колективни живот и р ад, при ­

врженост зајед ништву .

3.

е кон . друштвено-еко­

ко­

колеJlltт, колешtТltјаза, коле~tllја в . холе­

поглед , до ктрина која истиче з н а ч ај и вредност

зајед ништва, друштвен и х интереса .

•

леК ЦltОltар ск й .

.-р'! . kole6pteгa , према kоlе6п ко рице (крила код

номски поредак у коме су с редства за п р о из­

инсеката) , в . -птер]

водњу у друштвеној или д ржав н ој својини ( пр е

назив за ред инсеката са два пара к р ила , о д ко­

свега у социјализму, кому ни зму).

јих доња служе за летење , а го р ња за заштиту.

колеh'"Тllви за ција, -ё ж [В . колектив] тва р ање појединачног у колективно .

1. 2.

2. aBl1j.

еко н .

соб н ог за ве рт и кално узлетање и слетање.

спаја њ е индивидуал ни х сеоских газдинстава у подруштвљавање

приватних

колсра , -ё и колера, -ё ж [лат. сhоlега од грч .

cholera према chole жуч] 1. мед. тешка а кутна

прои з вод­

за разна болест која се испољава јаким пр оли­ вима ,

колектив и з ирати = КОJlекrивизовати

(8.)

колектitвизо вати, колективизујём = коле к­

3. л.

MI1.

колсраба

[8.

колектив] присталица колективи з м а и уоп ш те

тем п ературом ,

2.

фиг . п еј . особа

8.

кслераба .

колерltк, -а м, МН . колерици , ген . МН . колери ­ ка

колеКТИВ lt ст(а), -ё м, ми . колеКТI1ВИСТИ

високом

која се лако узбуђује; љутита , н ес носна особа .

колекти­

ти колективизацију.

повраћањем ,

болним гр ч евима ми шић а и др.

визирају С 8РШ . и несв рш . [8. колектив] (из)врши ­

[8.

коле рич а н] о н ај који се лако узбуђује,

ра зд ражљив човек , склон ЉУТЊИ.

КОЈ I С РИllа, - ё ж [В . колера] м ед. теже обоље­ ње жеJlуца 11 црева ( н ај ч е шћ е код де ц е) са з на ­

колект ивног живота и рада.

колеКI' ИВИСТIIЧКЙ, -а, - о [В . колективизам] који се односи l"Iа колективизам и колективиза­

цима кол сре .

кол е рисати , коле риш ём lI есв рш . [В . колери ­

'laH ]

цију .

КОJlективитёт, -6та м [ШlaТ.

в р ста авиона цилиндричног облика , с п о­

3.

них с р едстава, лич них доба ра и сл.

тивизирати, колективизирам ,

тв рдок ри лац , општи

пре ­

зад руге на социјал истичким при н ципима . свако

1. ЗООЈ1 .

collectivitas , ...

колектива н] зајед ница, колектив.

колектив н ост, -ости ж [В . колективан] осо ­ бина, стање онога што је колективно , повеза­

раз. понашати се као коле р ик .

кол е ричаll, -чна, - чно [грч .

cl1O Ierik6s према ehol e жуч] 1. а. који се односи на колеру . б. бо­ лестан од колере. 2. раздражљ ив , ЖУ'13н , на­ IIрасит, склон бесу.

колеРИЧtlОСТ, -ост и ж

ност, здруже ност.

КОJlектор , -а м, мн. колектори , .-е н .

MII.

колек­

тора [ срлат. collecto г сакупљач, према нат. соlli­

[8.

колерич ан] свој­

ство онога ко је колеричан, р аздр ажљивост, на­ п р аситоет .

особа или установа која се

колсто, -а м, МII . колети , ген . М Н . колёта [ИТЮI .

бави саб ирањем , прикупљањем нечега (I"IПР.

еоl l о] завежљај упаковане робе, бал а , дењак;

пореза) .

комад пртљага.

geгe сакупљат и] б.

1. а.

сакупљач,

колекционар .

2.

техн .

глав н а од вод на цев у систему градске канали­

зације .

3.

ф из. део електричног ге нератора који

колсџ , -а м, МII . колеџи , .-е '·I . мн. колёџа [еIlГЛ.

eo llege] 1. врста

п рив атне или специјалн е шко­

сакупља наизменичну струју и претвара је у

ле, угла вном интернатског типа (обично у Е н ­

јед носмерну .

глеској , Француској , Белгији и д р. з апад ним зе-

•

кОлекто рскЙ .

625

коли-бiщил

мљам а).

2.

колонел

високошколска установа нижег ран ­

ти (код стечаја).

3.

ЛИ НГВ . уобичајени спој ре­

чи , веза која није одређена граматичким пра ­

га од универзитета (у САД).

коли-бiщил, -а м, мн . - и [илат.

bacillus coli,

8.

вилима.

коло н ] мед. штапићаста бактерија, цревни пара­ 2

зит који живи У дебелом цреву људ и и животи­

колоквијум, -а и колоквйј, -а м [л ат.

quium,

према

colloqtli

разговарати)

1.

collo-

усмени

ња, способан да изазове тешка обољења мо­

испит (на универзитету), предиспит , услов за

краћних и жучних канала, органа за варење и др.

испит.

колitбри, колибрија м , мн. колибрији, ген . ми .

colibri из карипскихјезика] зоол. 3 до 6 цм , перја и дугачког кљуна , Trochi/idae,

2.

разговор , саветовање међу стручња­

цима.

колиб рија [шп .

колоквирати, колоквирам ,

3.

л. мн . коло­

породица најмањих птица, дужине

квирају сврш . и н есврш. [В . колоквијум] положи­

шареног

ти, полагати колоквијум.

живе у тропским крајевима Америке .

колон 1 , -она м , мн. колони, геи . мн . колона

колидирати, колидирам,

3. л. ми . колидира­ collidere) сукобити се, су­

у раном средњем веку , понегде и касниј е) сло­

кобљават и се (с н ек им у нечему); бити у неса­

бодни сељак који је као з акупац уз им ао земљу

гласју.

од

ју сврш . и н ес врш. [лат.

колйзија, -ё ж [лат.

collisio]

сукоб, судар ;

борба, окршај .

поседника

и

И СТ . (у доба РИМСКОI' цар ства и

тиме долазио у

зависност од

њега. б. онај који обрађује земљу под закуп да­

болест дебелог црева] мед. нагао и грчевит

болов и , грчеви у бубрезима.

колitтис, -а м [нлат . 8.

colitis,

КОJlон 2 , -она м [грч .

ан ат. дебело црево .

col6n]

новчана јединица Костарик е

(= 1ОО

(= 1ОО

сентавоса).

колона, -ё ж , ге н . ми. колона [ фр. итал .

колма, -ё ж, ген . МН . колми [фр .

k610n]

сентимоса) и Салвадора

- итис] м ед. за паљ ење дебелог

црева.

в . ко­

КОJlОНз, -она м, ми . колони, ге" . МИ . колона [Шll .

према грч . k610п

2.

лОнист(а) .

бол у средин и тела (06 . мн.). А ренаШlе колике

дебело црево,

colonus) 1. а.

јући одређени део прихода власнику.

колика, -ё ж, ген . ми . колика [грч . k61ike (п6-

sos)

[лат.

colonna од нат. coltlmna] 1. а.

colonne

од

80ј . построј ене

collement ле­

војне јединице за кретање у низу, н из војника ,

пљење) метална справа којом се, након за гре­

бораца у покрету . б. ску п људи, животиња, во­

вања, коврџа коса.

з ила итд . гюређаних у низу ИЛИ који се крећу у

колмовати, колмујём сврш . и и есврш. [в . кол­

низу.

2. стуб,

као саставни део неке грађ евине

ма) уви Uа)ти у коврџе, (на)правити увојке , (ис)­

или украсни споменик.

ковр џати .

текста . б. бројке , знакови , подаци н аписани у

колодијум, -а (и колодиј, -а) м [нлат.

collodi-

3. а .

стубац штампан ог

вертикалном ни зу, нарочито у табелама. А 11е­

иm, према [·рч . k6110des лепљив) хем. раствор ди ­

та

нитроцелулозе у алкохолу и етру, који се упо­

д ржав е, органи з ације или странке делује у ко­

требља ва у медицини, индустрији итд.

колойд, -ида м, МН . коло иди, геи . МН . коло ида [грч .

k611a ле пак,

в . -о и д] физ . , хем. пихтијасто те­

ло, скуп честица неке чврсте, течне или гасови­

те материје које остају у суспензији, распрше­

рист непријатеља (израз настао у врем е шпан­ дали Мадрид са четири колоне, па се ј едан ге­ н е рал похвалио да располаже и петом колоном

у опседнутом граду).

КОJlоюiда, -ё ж, ген . мн . КОЛОЮlда [фр .

colon-

паdе од итал . соlоппаtо] а рхит . ни з међусобно по ­

материји .

колойдан, -д на, -д но [в . КОЛОИД] који пред­

везаних стубова; трем под стубовима .

KOJIOH3T, -ата м, ми . колонати, ге и . ми . коло ­

ставља колоид, који је у стању колоида; који се

ната [лат. colonatнs, в . колон 1] однос и змеђу ко­

односи на ко л оиде.

collocatio) 1. положај ; 2. прав . утврђи­

лона и земљопоседника .

вање реда по коме ће се повериоци исп ла ћива-

•

колонзтскй.

колонел, -а м (у06 . колонел, -а) [фр .

сме штањ е , одређивање места.

626

организована група људ и која унутар неке

ског грађанског рата, када су франки сти напа ­

не у некој другој чврстој, течној или гасовитој

колоюiција, -ё ж [лат.

-

1.

colonel]

вој . пуковник (у војскама неких страни х зе-

колонизатор

маља) .

колористика

колонијалис(та), -ё м, МН . колонијiulИСТИ [В .

ти погр . врста ситнијих штампарски х

2.

слова (из међу нонпарела и Пе1·ита) .

колонијалан) присталица колонијализма ; о н ај

КОЈlO низатор, - а м , мн . - и [В . колонизовати] онај који колонизи ра , врши колонизацију .

колонизац ија, -ё ж [ В . колонизовати]

1. за­

поседање, освајање неке земље или територије

и настањ ивање у њој, претварање неке терито ­

насељавање неко г н е насе­

2.

љеног или ретко насељеног краја .

•

ти, колонизи рам ,

мн . колонизирају сврш . И

несврш.[фр .

колонија]

1. (из)вршити

колонизацију, населити, н асеља вати , оснивати

2.

Ју,'ославији : ранији становник п асив них крај е­

ва који је аграрно м реформом доб ио земљу у неком другом крају и тамо се населио.

КОЛОlIоскопија, -ё ж [В . колон 2 , -скопија] мед. преглед дебелог црева помоћу апарата са

коло низовати, колонизујём и колонизира­

3. л . colo niser, В .

подвргнути , под вргавати коло­

савитљивом цеви

крају .

colonia] 1.

ском и политичком смислу зависно од мати чне

2.

КОЈIОР, -ора м [л ат . СОlОГ] боја, обојеност за разлику од црно-беле и з раде). за из вођење сложе ни пасажи и фигуре којима се украшава нека мелодија при певању. б. фи г. тех­ ничка виртуозност, украшавање, кићење .

колоратурни, -а, -о [В . колоратура] који се

ист . у старом веку н асеоб ина неке др­

жаве или народа ван матичне земље.

3.

а . скуп

људи пореклом из једне земље , краја , града и

сл . који живе у н е кој д ругој средини; њихова

драмски сопраll .

колорација, -ё ж бојење,

ва у којој бо ра в е де ца или омлад ин а одређеног

улеп шав ање.

тиња које бораве или се скупљају на неком ме­

бојадисање;

[.. лат. coloratio, обојеност;

В . колор]

Дотерив ање,

колоризам, -зма м [В . колор , колорит] упо­

узр аста и која вод и бригу о њиховом васпита­

а. група, заједница живо­

сопран оперск а пе­

вачица којаје у стању да изводи колора'гуре, уп .

обично за људе одређене професије. в . устано­

4.

• -

односи н а колоратуре;

насеобина. б. градско нас еље, стамбена четврт,

њу , опора вку и сл.

и оптичким уређаји ма на

КОЛОIIОскопскИ .

колораryра, -ё ж [итан. соlогашга] а . муз. брзи,

земља , тери ­

ториј а, подручје без суверенитета, у економ­ земље.

•

(обично као својство филма, фотографије и сл.,

нијалној власт и , у чинити колонијом .

коло нија, -ё ж [лат.

В . колон'] станов­

Kolonist,

ник н е ке колоније, насељеник , досељеник ; у

колониза­

цијски и кОло низациОнИ .

насеобине.

колонист(а), -ё м, мн . колонисти (ж . КОЈ IО­ lIисткиља, -ё) [нем .

колонизаторск и .

риј е у колон ију .

који спроводи колонијалну политику.

•

треба боја у сликарству ; начин сликања у ком е боја има првенствени значај .

сту или простору . б. група једноћелијских или

колориметар, -тра м, МН . колориметри , ,"ен.

других нижих организама који чине биолошку

МН . колориметара [В . колор, -метар) справа за

заједни цу или цел ину.

мерење јачине неке боје .

КОЛО llијал, -ал а м [н е м .

del)]

колориметрија, - ё ж [В . колор , -метрија]

Kolonial(warenhan-

заст. а. производи (најчешће прехрамбени)

из некадашњ их колонијалних земаља , обично

мерење ј а чине боје .

2.

1.

хе м . од ређивање јачине

раство ра према јачини боје.

и з тропског под ручја; уопште роба сл ичне вр­

колорисати, колоришём СВРШ . И нееврш . [лат.

сте . б. рад ња у којој се продаје таква роба, ба­

со lога ге, В . колор] (о)бојити , прек ри(ва)ти боја­

калница.

ма.

коло нијалаll, -л на , -л но [В . колонија] који се односи на колоније .

•

колонијаШlа роба

2. (ис)причати

сликовито .

колорист(а), -ё м, МН . колористи (ж. коло­ ристкиља, -ё) [фр .

coloriste,

в . колор] а. сликар

трг. производ и жарког појаса, нарочи то из не ­

који се у првом реду изражава бојом, колори­

кадашњих колонија европских држава : кафа,

том. б. фиг. онај који се живо , пластично , слико ­

шећер, чај, за чини и сл.

вито изражава.

колонијалан]

колористика, -ё ж, дат . И лок . колористи ци

освајање, поробљавање других земаља ; тежња

[В . колорист(а)] а. л ик . В . колоризам . б . лик. в е­

ка претварању друг их земаља у колоније .

штина бојења , тех ника бојења . В . КЊИЖ . давање

КОЛОllијал изам,

-зма

м

[В .

627

колорист ичан

кол ум ни ст(а)

КОЛОфОНltјум, -а (и колофониј , -а) м [грч .

локалн их бој а л и ко в има или опису у књижев­

ko lop hon сврш етак, врх ] жућкастосм еђа, про­

ном делу.

кол ористичан, - чна , -чно [В . коло ри ст и чан ] који се одл ик уј е колористиком; коло рита н .

коло ри т, -а и КОЈIОРИТ, -ита м [итал.

colorito,

зи рн а смола која се у потребљава у юради са­ п у на , ха ртиј е итд. и као с редство за подмазива­ ње гудала.

В . колор] а . дејств о боја, о пшти то н , ут исак по ­

колпитис, -а м [ грч .

стигнут односом боја ; обоје но ст, ин те н з итет

мед. за п аљење вагине .

боја б. фиг. скуп обележја кој а чин е с п е ци ­

k61pos стидница , в . -итис]

колпортзжа, -ё ж [фр . со lр огtаgе]

фичност, особе ност н еког у м етничк ог дела,

ш е њ е,

епохе, краја итд.; локал на б ој а, живоп и сност.

сл . по ул ицама и ку ћам а.

КОЛОРlпа н , -тн а, -т н о [В . колори т] који има

п р одавање

н ов ин а,

часопис а ,

2.

1. р аз но­ књига

и

фиг . пр е llрича вање

в ести о актуелним дога ђ ајима .

јак , изразит коло рит; ш а р е н , шарол ик , живопи­

колпортёр , -ер а м, мн . колпортери, гсн .

MII .

к ошюртер а (ж . колпортёрка , -ё, дат. колпор­

сан.

КОЈIормаПtК, -а м [В . колор , (ауто)мат ик] вр­

тёрки, ге н .

КОЛll о ртёрки) [фр . colpoгteиг]

MII .

1.

ста стакала за н аоча р е, која аутоматски по стај у

ул ични прода вач , р аз носач новина , ча СОllиса и

тамнија кад су н а су нцу, а светлија у затв о ре н ој

сл.

просторији.

сл .

КОЛО Р-фIIЛМ, -а м, .... . колор-филмов и , ген . МН. колор-филмова [в. колор , ф илм ] филм у боји . КОЛОр-фОТОI" рафија, -ё ж [ В . колор , фото­

ko loss6s] 1.

ки п , ста­

р аз но с и н еку вест и

колпортирати , колпорти рам ,

3.

JI.

п о ртир ају сврш. И н есвр ш . [ фр . со lр огtег]

мн. кол­

1.

про­

да(ва)ти новине, ч асописе и сл . , бити колпор­ тер.

графија] фотогр афија у боји .

колос, -а м , мн . -и [грч .

2. фИ I ·. о н ај који шири , • колпОртёрскii .

2.

фиг . раз нос и т и , ш ирити вести и сл.

кол по ско п , - а м [I'P'l.

k6 1pos сти д ница , в .

туа изузетне висине и големих р азмер а (п р ема

-СКО Il] мед. а п а р ат којим се врши преглед грли­

кипу на острву Родосу , јед н ом од седам ч уда

па мате рице.

старог века).

2.

ч овек в ел ик ог р аста и снаге,

људина, гор остас, г иган т.

пред мет и л и гра ­

3.

ђевина гигантских р азмера.

1. необи чн о

фам. изванредан ,

colossalis, в . ко­ в елик, горостасан , о гро ма н . 2. изузета н , сјај а н (- усЙех).

КОЈIОСЗШIОСТ, -ости ж [ В . колосала н] особи­ на оног што је колосал но .

Колосеум, -а м [Jlат.

salos

који припада колосу] најв ећ и д р ев ни ам­

КОЛОСТОМ Itја , -ё ж [грч .

k61011

дебело цр ево,

уста Ј м ед . оперативно ства рањ е отвора н а

де белом цреву.

колострум, -а м [н ат.

колт, -а м , кол тови, гс н . МН . колтова [према Са мј уелу Колту

(Sam uel Colt, 18 14- 1862), про­

н алаза ч у] врста револвер а на бубањ , омиљеног н а Дивљем за паду.

Jlу ђ е риц а .

• кОЛ УД РИ'IКИ . col lLlsio, пр ема colludere ш у ро в ати ] 1. дослух , догово р , завера . 2. прав . КОЛ УЗ ltј а, -ё ж [нат.

н астојањ е О llтуже н ог да отежа истра гу ут и ч у­ ћи на сведоке .

lсолумба риј ум, -а ( и кол у мбарiiј , -а) м [н ат.

colostrum] 1. ФI1ЗИОЈ I . пр­

во мајчино млеко, вел и ке х р а н љ ив ости , неко ­

лико дана Ilосле поро ђаја.

2.

угр у ш а но к р авље ,

со lШllЬа гium голубарник] С llремиш те за урне с п е п елом покојник а .

кол у мна , -ё, ге н . мн . колумни и колумна, -ё

овчије или козј е млеко (одмах по рођ ењу мла­

ж, ГСН . М II . колумни [лат . со lШllп а]

ду нчета), грушевина.

бац текста .

колотом ија , -ё ж [гр'l .

k610n дебело

црево, в .

-томијаЈ мед. отвар ањедебелог цр е в а оператив ­ ним путем .

КОЛО фОII в . кол ОфОIIијум .

628

стидница , в .

колуд риц а [ В. калуђер] за ст. мона хиња, ка­

Colosseum од грч . kolos-

фитеатар у Риму .

st6 ma

k61pos

кошюскопа.

колосала lI, -л н а, -л но [н нат. лос]

КОЈ шоск оп ија , -е ж [11>'1.

- скопија] мед . преглед грл ића материце помопу

3.

КОЛ У МНltст(а), -ё м,

CO lUlllllist,

1. стуб . 2.

сту­

стал н а рубрик а . M II.

колумнисти [ е IlГЛ.

В. колумна] аутор р уб рике , писац ко­

ментара који излазе у одређ ено вр е ме и на стал н ом месту у новин ама.

колхицй н

комбин ат

колхицй н , -и на м [нлат. colchic(Llm), в. -ин] фарм. отровни алкало ид кој и се добија из семен ­ ки мразовца,

Colchicum autumnale,

у п отр ебља­

ва се у медицини п ри ле'l е њ у гихта .

поведник, ста реши н а мање војне и л и п олициј­ ске јединице .

коман д ни , - а, -о [ В. команда] н ос и н а ком а н ду.

колхоз, -а и колхоз, -оза м (УОб . КОЛХОЗ) [ рус . колхоз СКр. од коллективн ое хозяйство ј ист. ко­ лективно пољопривред н о сеља чк о газд инство

2.

1.

који се од­

који служи за уп р ављање

мото р ом, механизмом и сл.

командовати, командујујём сврш . И несврш . [нем .

kom mandi ere n,

в.

команда]

1.

вој .

у Совјетском Савезу .• колхознй и КОЛХОЗIIЙ

да(ва)т и кома нду; наредити , н а р е ђи вати.

(УОб. колхоз нй ).

ти команди р и л и командант,

КОJlХОЗIIЙК, -а м, мн . колхозници, ген. ШI.

колхозника (ж. кi)JIхозющ а, -ё) [рус. колхо­ зн ик] члан, припадник колхоза.

3.

2.

а. би­

имати главну

ре ч у н еком п ослу, одред и ти, од р еђивати (не­ коме начин рада, живота и сл.).

команд ор , -о р а м, мв. кома н до ри , ген . MII . ко­

кољйво, кољива [грч. k611ybos ситниш] ку­

ма н до ра [фр . co mm a nd e LIГ , в . комодор ј и ст. једна

вана пшеница помешана са шећером и о р аси­

од н ај в иши х титула у витешким редовим а; ви­

ма, припремљена за даћу или славу.

соко зва ње међу масонима.

ком- [в . КО-, кон-] с(а); као префикс означава присуство онога што означава основна реч.

кома!, -ё ж (уоб. кома, -ё) [гр'l. koma дубоки сан] стање дубоке несвести које често до води до смрти.

кома 2 , -ё ж, I'CB. мн. кома [гр'l . k6mша одсе­ чак]

1.

зарез, запета.

2.

одељак, ставка, став (у

спису, законском тексту).

3.

муз. незнатна раз­

11>'1 .

k6mё коса] гасо­

mando, [е]

1.

према клат.

,"ell. мн. команди [lleM. Кот­ commandare, лат. соmшепdа­

заповест, наређење дато усмено, које се

мора одмах извршити; заповест, наредба уоп­

ште. О као 110 команди одмах , наједанпут, сло­ жно.

2.

руководеће тело у војсци; Руководеhа

војна територијална институција; з града у ко­ јој је такво тело односно таква институција смештена.

3.

право издавања заповести, наре­

ђења; власт, старешинство.

4.

мн. скуп уређај а

помоћу којих се управља радом машине.

ком:нщант, -нта м, МII. команданти, rCII. MII. итал.

comandante]

кома рча , -ё ж, rCII. мн. комарчи [rp'l. k6marisj зоол. врста морске рибе , ловрата, подланица ,

Cluysophrys

аuгаш ,

срлат.

commassare]

спајање мањих, распарча­

заповедник

Behe

дотадашњи власници добијају у замену земљи­

ште на другом месту . • комасацйјскй, кома­ саЦИОIНl .

комаСltраПI, комасирам, 3. Л. MII. комасира­ ју сврш . И н ссврш. [В. комасацијаЈ (из)вршити , спровести, спроводити комасацију.

коматозаll, -зна, -зно [В.

KOMalJ

који је у ду­

бокој несвести , обамро, бесвестан.

комбајll, -а м , мн. комбајни, l'eH. MII. комбајна [енгл .

combine]

пољопривредна машина саставље­

на од више РазЈIИ'IИТИХ машина којом се истовре­

команданата (lIeГlp. комадаlП) [II СМ. Коттап­

dant од

ских акција на непријатељској или неутралној те р иторији,

них пољопривредних поседа , при чему њихови

вити омотач језгра комете.

команда, -ё ж,

специјално обучен за извршавање диверзант­

комаса1lија, -ё ж [вем. КОl1ll1lаssаtiоп, према

лика у фреквенцији између два тона.

комаз, -ё ж [лат. сота од

команд ос , -а м, мн. -и [енгл . мн. commandos] вој. припадник тактичких формација који је

војне

формације, установе и др.

мено жање, врше жито, спрема слама и сл.

комби, комбија м [нем . КотЫ, СКр. од КотЫ­ паtiоп, в. комбинација] врста аутомобила за ви­ ше ПУIЋика, мали аутобус са десетак седишта.

командаll'l'ура, -ё ж [н ем. Kommandantt1r, в.

комбilНат, -ата м, мв. комбинати, ген. MII.

командант] заповед ништво, з вање или канце­

комбината [нсм.

ларија команданта.

слагати] велико привредно предузеhе у којем

командйр, -ира м, мн. командири, ген. мн. ко­ мандира [фр. commandeLIГ,

8.

командовати] за-

KOl1lbinat, према лат. соmЫпаге

је здруже но више предузећа разних прои звод­

них грана (дРВНLI

-, йољоuрuвреднu -).

629

КОМIштар

комбинатор

комбинатор, -а м, ми . -и (ж . комБИllаторка,

комедијант, -а м , Ю' . комеДИЈанти , гев . ми.

дат. И лок. комби нат5рки , ген . ми. комбинат5рки)

комедијаната (ж . комедијанткиља) [итал . сот­

[В . комби новати]

mediante, в . комедија] 1. слаб глумац ; глумац уопште. 2. фиг . шаљивчина , лакрдијаш . 3. фиг.

1.

онај који прави комбинаци­

је, који спаја, саставља , повезује.

2.

фиг. снала­

комбинаторан, -рна, - рно [ннат.

combinato-

онај који се претвара , л ицемер .

жљива, лукава особа.

в . комбиновати] који се од носи на мо­

rius,

комедијаш, -аша м , ми . комедијаши , геи . ми .

гућност и комбиновања.

комб инаторика, -ё ж, дат. И лок . комбинато­ рици [нем .

Kombinatorik,

в. комбиновати]

1.

грана математ ике која проучава могућности распоређивања бројева или других јединица.

2.

прављење комбинација, комбиновање; способ­ ност за комбиновање, склоност комбиновању.

комб инација, -ё ж [л ат. сотЫпа ге слагати]

1.

комедијати , комедијiiм сврш. [В. комедија] пр авити комедију , збијати шалу , шали ти се .

combinatio,

спајање,

према

састављање,

комедијаша [В . комедија]

3. шаљивчин а,

комедиографија, -ё ж [В. комедија , -графи­ ј а] писање комедија.

комеморабйлаll, -л на , -лно [лат. сотmето­ мена, знаменит.

в. комеморисати] достојан сећања, по­

комеморатйваll, -вна , -вно [нл ат . сотте­

начин играња у фудбалу и другим играма (са­

morativus]

радња

ди спомена.

сл.).

играча ,

повезивање

елемената

игре

и

+ кОмбинациОнИ .

неа [фр . соmЫпе према сотЫ пег, в . комбинова­

ти] в. комбинезон

(2).

ми. комбинез6на [фр . соmЫпаisоп од лат. сотЫ­ в . комбинација]

1.

врста радног одела код

којег су панталоне и блуза уједно сашиве ни .

2.

commemoratio]

свечани скуп у знак сећања, у славу неког за­ служног покојника .

комеморисати,

комби неЗОli, -6на м. мн. комбинез6ни, геи.

natio,

који се приређује у знак сећања, ра­

комемораЦIЈја, -ё ж [лат.

комБИ liё , -еа ж, ми . комбинеи, ген. мн . комби­

слаб глумац .

комедиограф, - а м, ми . - и (ж. комедиограф­

ново или боље; оно што је на тај начин настало.

3. сп.

2.

киља) [В. комедија, -граф] писац комедија.

rabilis,

намера ; могућност, претпоставка .

глумац у путујућем

спадало . + комедИјашкй .

спој два или више елемената који дају нешто

2. план,

1.

позоришту; лак рд иј аш, кловн.

комеморишём

сврш .

И

несврш. [л ат. соттетогаге] (о)држати говор у почаст неког покојника.

комёlща, -ё ж, ген. ми. комёнди [срнат. сот­

menda,

према

commendare

поверити] цркве но

врста женског до њег рубља које се носи испод

имање д ато на уживање неком като личком све­

хаљине.

штенику вишег ранга ; приход од тог имања .

комбинй рцанге, комбинирцанги ж мн . [ием.

Kombinierzange]

клешта која се могу употребља­

вати у различите сврхе, комбинована клешта.

комБИliовати , комбинујём н есв рш . [лат . сот­ Ыпаге слагати]

1.

правити

комбинације по­

вез(ив)ати (какве делове, елементе).

2.

плани­

Ьигеге спал ити]

1.

combustio,

према сот­

горење , сагоревање.

2.

опе ­

комёдија, -ё ж [лат. СОПlОеdiа од ГР'I.

k5m5i-

позоришни комад веселог, шаљивог или

сатирич ног садржаја .

2.

шала, враголија , лакр­

дија; забав на , смешна ситуација, догађај и сл.

3.

фиг. претварање, и з игравање , за варавање , с

циљем да се прикрије стварност .

630

комензаЈ1изам, -зма м [срн ат. ји живи заједно, в . кон-,

mensa

пре­

commensalis ко­ сто] биол . врста

симбиозе два орга ни з ма у којој се ј едан органи ­ зам храни отпацима хране другог организма .

surabi lis,

в . КО -,

mensurare

мерити] који се може

мерити истом мером , самерљив; упоредив.

комензураБИJlитёт, -ета м [илат.

котина .

dia] 1.

commendatio]

комензураБЙЈ1ан, -лна, -лно [лат. соттеп­

рати, см и сл ити, смишљати.

комбустиј а, -ё ж [лат.

комендација, -ё ж [н ат. порука.

rabilitas,

commensu-

в . комензурабилан] самерљивост; упо ­

редивост.

коментар , -ара м, ми . коментари , ."ен . МИ . ко­ ментара [л ат.

commentarium] 1. објашњење , ту­ 2. кратка белешка, обја­

мачење неког текста. шњење .

3.

примедба , приговор , став уопште .

коментарисати

комиси он

коментар исати , коме нтариш ем [ В . комен­

служба к ојом уп равља к омесар

повере­

( 1, 2),

тар] дат и коме нтар , пропратити примедбама;

ниш тво, уп р ава; седи ш те у коме се налази по ­

изрећи своје мишљење о чему; протума'lИТИ на

вереништво.

комета, -ё ж, ГСВ. мн. комета [1"рЧ . kоm~tёs ду­

с вој начин .

коментато р , -а м (ж . коментатор ка, дат. ко­ ментаторки, ген. мн . коментаторки) [лат. соm­

mentator] 1.

онај који коментари ш е.

2.

писац

коментара за неко књижевно дело . З . стручњак

или новинар који у медијима коментари ше по ­ литичке, друштве н е и друге догађаје .

k6mi::

к оса] астро н . н ебеско тело

које об и лаз и око Су нца п о веома издуженој ор­ бит и , с р епом који чини јед н а или више све­ тлих трака, звезда р епатица.

кометографија , -ё ж [ В. комета, -графиј а] описивање комета .

комерцијала, -е ж [В . комерцијалан] комер­ циј ална служба неког предузећа.

кометологија, -е ж [ В . комета , -ногија] нау­ ка о кометама .

комерц ијалан, -лна, -лно [ нлат . соm m егс ј а­

lis,

гокоси , п р ема

пр ема лат. соm m егс јum тргов ин а]

1.

ТPI'O­

вач ки; који се односи н а ку п ов ин у и продају .

2.

коми, камија м [фр .

co mmis]

комивојажёр, -ера м, МН . комивојажери, ген.

а. који добро пролази на тржишту. б. који до н о­

мн . комивојажера заст. [ фр.

си приход, али нема других (особито умет­

говачки путник.

ничких) вредности.

commis voyageur] тр­

комизерација, -ё ж [лат.

комерц ијализам, -зма м [В . комерцијалан] тежња да се све посматра с комерцијалне тачке

co mmiseratio]

сажа­

љење, самилост, сауче ш ће.

комика , -е ж, дат. и лок. ком ици [нем .

Komik,

В . комичан] оно што је сме ш н о , што и заз ив а

гледишта, на темељу исплативости.

комерцијал изација, -е ж [В . комерцијала] а. увођење комерцијал них метода у пословање . б. за немаривање умет ничких циљева н еке де­

латности за љубав за раде, профита.

комерцијаШlЗовати,

заст. тргова 'IКИ

помоћник, калфа; трговачки путник .

смех; способност изазивања осећ ања смешн ог.

ком ил фо ПРI1Ј1 . [фр . соmmе јl

fau t као

штотре­

ба] узорн о, ваља н о, примерн о , пристојно.

коминикё , -еа м (уоб . коминикё) [ фр . соm­

комерцијализујем

и

комерцијализоват и, комерцијализујем [В . ко­ мерцијалан] а. увести , уводити комерцијалне методе у пословање. б . подвргнути (уметничко стварање, с р едства информација и СJl.) искљу­ чиво тежњи за за радом.

mLlnique]

з ванично саопштење , з ваничан и зве­

штај .

КОМИlперна, -е ж сКр. за Комунистичка ин ­ те рнационал а .

КОми.'фОРМ В. ЙI'формБИрО . ком ис, -а м [л ат.

комерцијалист(а), -е м, мн. комерцијалисти

commiss us]

заст.

1.

а . вој­

нички хлеб , таин . б. ствари које др жава даје

(ж. комерцијалистк ињ а) [В. комерцијалан] онај

војнику (хлеб , рубље , ципеле и сл.).

који се бави трговачким пословима; стручњак

верена неком на продају .

за трговачке послове.

комисија, -е ж [фр . commission од лат. соm­ missio , према committere поверити] радно тело

комесар, -а ра м, МВ . комесари, гсн . МВ . коме­ сара [Н С М.

Kommissar

од нл ат.

commissariL1s] 1.

2.

роба по­

од више особа којим а је поверено извршење

службено лице с посебним овлашћењима, по ­

одређеног задатка одн. задатака .

вереник; изасланик међународне организације

група наставника пред којом се полаже испи т

с посеб ним задацима (ви соки

и з одређеног предмета .

-

УН) .

2. У

поли ­

цији многи х зе маља , надзорник , руководилац (uолицијскu

-) .

З. ист. политички руководилац

ње неког посла .

•

2.

..

заст. налог за и зв рш е­

КОМИСИОII, -о на м, МН . комисиони , ГСВ . МН . ко­ мисиона [ нем . КОlllm i ss iоп(hапdеl) ,

уређењем .

on(antrag)] 1.

комеса рски .

комесаРЈјјат, -ата м, МН . комесарИЈати, ген .

-

комИсИјскИ .

војне јединице у земљама с комунистичким

•

испи тна

Kommi ssi-

трговачк а радња за куповин у и

продају туђе робе уз наплату провизије .

2.

уго­

комесар]

вор којим се једна страна (ком исионар) обаве­

државна и адм инистративна уста нова односно

зује да уз пр ов и зију изврши неки посао у своје

мн . комесариј ата [нем .

Kommissariat, в.

631

ком6ција

комисио нар

име, а за рачун друге стране (комитента) ; про­

сл . в . аутор комичних р омана и прип оведака

даја робе по та квом у говору.

кОМИ'lарскЙ .

комисио нар, -а ра м, мн . комисиою! ри , ген . МН . комисионара [нем .

Kommissionar] онај који оба­

вља трговачке по сло ве за туђ рачун уз н а п л ату

провизије, посредник .

комисионарскй .

•

ком исиони , -а, -о [В. ком и сион ] који се од­ носи на комисион, којије у вези с комисионом .

;.

комис иона меница меница вуче на и продата

по налогу трећег лица; ком исион а трговина

начин трговине у којој посредник склапа тр го­ вачке послове у своје име, али за туђ р а ч у н и уз наплату провизије; комисиона продаја прода­ ја преко комисио н а, и з д руге руке.

комису ра, -е ж [лат.

а нат. сплет

comm issura]

попре'IНИХ влакана која повезују леву и десну страну централног нервног система.

комита, -е м, мн. комите, ген. мн. комита [ грч .

k6mes

од лат.

пратилац, друг] ист. при ­

comes

падник оружаних група које нису у саставу ре ­ довне војске.

тата [пат.

ком6да, -е и комода , -е ж, " ен . мн . комода [ фр.

COffimod e] врста

comitatus]

ист. територијална једини­

ца, жупанија у Аустроугарској монархији.

комитатйв, -а м, мн. -и [лат. ставити, здружити]

committere са­

падеж са значењем дру­

штва или заједнице, социјатив.

ни ског ормара с фиокама .

комодан В. комотан. комод итет, -ета М [ лат. ност , угодност, ком фор.

комодо прил . [итал.

cOl11odo] муз. смирено, без

журб е .

комод ор, -ора М, мн. комоДори , ген. мн. комо­ да ра [ енгп.

cOffil11odore од фр . со mm апdеш, в. ко­ 1. в иши по мо рс ки оф и цир У фJlотама неких држа ва. 2. почасна т и тула председника јахт-клуба. 3. главни брод тргова ч ке флоте . ма н ди р]

Комонв елт, -а м [ енгл . Соmпюпwеаlth зајед­ ница] Британска зајед ница народа, заједница Велике Британије и њених бивших колонија које још одржавају специјал н е везе с њом .

комора, -е ж , ,'е " . МН . комора [лат. саmега со­ остава.

;.

kamara свод] 1. одаја,

соба;

мра'ша -просторија осветљена само

црвеном светлошћу у којој се развиј ају фото­ графски снимци. 2. шупљина у неким телесним органима (срчана - ): 3. цев , процеп. 4. пој . ист. позадинска војна једи ница која је снабдевала војску храном, муницијом и др. и превозила рањенике и болеснике.

КОМИТNIТ, -а м, мн. комитенти, ген. мн. коми­

commoditas] 1. удоб­ 2. безбрижност; не ­

ма рн ост.

ба , свод собе од грч.

комитат, -ата м, МН. комип!ти , ген. мн. коми­

.•

установа , удружење

5.

чланова одређене области и гране делатности

тената (уоб. комитёнт) [нем . Коmmittепt , од лат.

које заступа њихове зајед ничке интересе (шр­

соmmittеге поверити] онај који комисионару

говачка - , ЗGf/Gшл uјска - ).

даје налоге за набавку или продају робе.

комитет, -е-га м, мн. комитети, ген. мн. коми­ тета [нем.

KomiHit

од фр.

comite] 1.

одбор који

делује у име неке заједнице, организације и сл .

2.

руководећи партијски орган или партијски

форум .

•

комитетскй.

comitia] ист.

народне скупштине у старом Риму, које су са­ чињавали слободни граljани.

КОМИ'lаli, -'Iна, -чно [лат.

comicl1s од грч. ko-

према kбmо s раскалашно уживање] сме­

шан, шаљив; заба ван.

;.

КОМИ'lна Оl1ера МУЗ. вр­

ста опе ре смешног, шаљивог садржаја.

КОМИ'lар, -а м [в . комичан] а. глумац који глуми комичне улоге. б. извођач који забавља публику шалама у варијетеу, на телевизији и

632

2.

1. који с'е односи

хрв. в. каме рнЙ .

коморнйк, -а м, мн. коморници, ген. мн . ко­ морника [В. комора]

1.

дворски службеник ; чи­

новник који се б рин е за приватне lIотребе не­

ког великаша .

комйције, комиција ж МН. [лат.

mik6s,

коморнй, -а, -о [В. комора] на комору.

2. собар . •

кОмОРЮ1'1КЙ.

коморџија, -е м [В. комора, -џија] војник ко­ ји припада комори ; исп . комора

(4). cOl11modusJ 1. ши ­ угодан. 2. спор , лењ,

комотан, -тна, -тно [лат. рок , ПРОС'гран ; удобан, тром .

3.

немаран , безбрижан , лежеран.

комоција , -е ж [В . комотан] стор; удобност, угодност.

2.

1. ширин а,

про­

лакоћа , лежер­

ност.

комоција, -е ж [л ат. ремећај , узбуђење.

2.

C0l111110tio] 1.

потрес, по ­

мед . потрес мозга .

комп е ю атор

компа, -е Ж, ген. мв. компи [ мађ. плитког

чамца

за

превоз

компаративист(а)

ko mp] в р ста

п р еко

р еке,

скела,

rati ste,

сплав.

компајлс р , -а м [енгл . cOl1lpil er] рач. компју­

комп а ратор , -а м, МН. -и [лат.

КОМllакта н , -тна, -тно [лат. тврд; чврсто повеза н .

1.

компарација, -е ж [лат.

com pactlls од збијен, једар ,

КОМII3КТ-ДIIСК, -а м, МН . компакт-дискови,

геll. МII. компакт-диск5ва [еIШI . сотрас! di sc, В.

компарирати, ком п а рир ам, з. л. М I I. компа ­ дити, сравн и т и , с ра в њ и вати.

компакт н ост, -ости Ж [В . компакта н ] збије­ но ст, јединство, ч врстина.

компаll и ја, -е ж [фр.

compagll ie, п р ема с рлат.

сотрапјо, В. компањон]

1. трговачко

или инду­

стријско удружење, велико п редузеће (йешро­

2.

фам. друштво, друж и на која се че­

шhе састаје (ради забаве и сл.) . О фам . ... и

- И

компањо н , -о на м, мн. КОМllањо ни , гсн . мн.

компањона [фр. соmраgпОIl од срлат. со т раllјо пријатељ за столом, в. ком - , так, део ничар у предузс ћ у.

pani s хпеб] 1. о р ­ 2. са р адник; сауче­

KOM rlaIbolloB, КОМll а њОIIСIС И .

компа р аб и л аll , -л н а, -л н о [лат . СО l11р ага Ы ­ који се може упоредити с н еч и м, у п о р ед и в;

спичан (по вредности, величи н и и тд.) .

компарат ив , -а м [лат.

com parativlIs, пр ема

сотрагаге упоредити ] грам. п р в и сте п е н п о р еђ е­

ња описних приде ва и неких П Р ИЈюга, кој и м се казује особина (начи н , копи ч и н а и сп . ) у в иш ем степену, нпр . већи, мирнији; уп. с у п срл атнв.

компарат иваll , -в н а, - вн о [лат. comparattls, В. ком паратив]

1.

који се зас ни ва н а ком п а р а ц и­

ји; поредбен , у п о р едан .

•

компараТ ИВllа ме­

тода наставна мстода која се зас н ива н а п о ре­ ђењу сличних појава; ко~шараПlВllа грама ­ ЛИllГВ.

упоред н а

грамат и ка ,

ко~шаРТltја , -е ж, ВОК . компа рт ијо [рус. ] СКр.

2.

поређењу

(Ј(омйараш u вн е

с

не'I ИМ

ком пас , -а и компас, -а м (уоб . ком пас) [нем.

KOl11 pass од итал . co mpasso]

с пр ава с маг н етном

И ГЈЮМ која спуж и за одређ и ва њ е стр ана света , бусола.

КОМllат ибилаll, -пна, -пно [СРJlат. cOl11patibi-

li s од

лат.

cO l11pat i саосећати]

који може делова­

ти н апоредо с неч и м другим; спојив, ускладив,

др уг и м

компатиБИJlНОСТ, -ости ж [В . компатиби­ Jlан]

р елатива н , у

1.

спој и вост, саглас н ост, помирљивост .

2.

а . способ н ост разли ч итих уређаја да р аде зајед­ но. б. својство н ек и х

pa'IYHapa

да ко р исте про­

грам направљен за ДРУ I ' И рачунар.

комп аТРlfот(а ) , -а м, МII. компатр~юти [н ат.

co mpatl'iota,

В . КОМ- , п атр иот] земљак, сународ­

ник.

комп аУ lщ-маШИllа , -ё ж [енгн . соmРOlшd са­ стављен, сложен , В . машина] вр ста п арне ма­ шине са кондензато ром у којој механичко деј­ ство п а р е п о ч иње у једном, мањем цил ин дру, а зав рш а в а се у другом , већ ем.

компёllд иј у м, -а (и

cO l11pe ndilllll] 1.

KOMllelllI iij,

-а) м [нат.

к р атак садр жај, сажетак .

2.

п рир у ч н ик мањих р азме р а, п одсет ни к .

компеll д иозаll , -з н а, -зно [1Iат.

SllS]

compendio-

сажет, зб иј е н , јез гров и т .

компеlf з абйлаll , -л н а , -п н о

г р амат и чко

упоређивање срод ни х јез и ка.

ЙредносШu).

по р едити, сте­

сагласан, поми р љив.

остали, и разни други .

сник, друг . +

2.

п е н оват и о пи с н е при деве и н е к е при логе.

за кому ни ст ич ка п а рт иј а.

писују подаци (тон и др .).

пtка

грам. поре­

припога.

компактан, диск] плоча на којој се ласер ски за­

lis]

2.

рй р ај)i сврш. И II ССВРШ. [нат. со тр ага ге ] (у)поре ­

динствен.

лејСЈ(а -).

comparatio] 1. поре­

ђење, степе н овање оп и сних п р идева и неких

ме ђ усоб н о повеза н , ј е­

2.

cOl11parator] 1.

ур е ђ ај за мерење веома

ђе њ е, упо р еђ и вање, сравњ и вање.

угово р ит и] угово р , спо р азум.

соmрiпgеге саставити, збити]

2.

фин их, с итн и х р азл и ка у ДУЖ ИН И.

пактзти, ген. МН. компактата [лат. compactul1l од

compacisci

В. компа ратив ] стручњак за компаратив­

В. компар ат ист( а ).

компакт, -а = комп а ктат, -зта м , мн . ком­

lсомпаратист(а), -е м,

н у грамат и ку и л и ко мп а р ат и в н у књижевност .

терски програм који преводи п р ограмски језик вишег реда на машински језик.

=

МН. компа р ативисти, компа рiписти [фр . сотра­

["11 ат. compensa-

bili sJ н адок н ад и в. КОМllеllзатор , -а м, мн . - и [1I 1Iат. СО Пlр епsаtогЈ

1.

о н ај који н адок н а ђ ује, замењује.

2.

уређај

633

комплекс

компенза ција

код цевовода за пару или топлу воду који из­

на тај начин ; неоригинално дело .

ј ед н ачује растезање цеви .

зборник разноврсних дела .

компенза ција, -ё ж [лат. изједначен]

cOJ11pensatus

из р а внање, поравнање .

3.

cOJ11pensatio,

комrlИлирати, компилйрам ,

према

накнада, одштета;

1.

2. размена робе за роб у.

физиол. надокнађивање дефекта у функцији

3. л .

2.

састав,

м н. комп и ­

лирају и компиловати, компилујём С 8Р Ш. И неС8РШ.

[лат .

cOJ11pilare

огулити,

опљачк ат и ]

(на)правити компилацију, створити , ствар ати

не ког органа његовом појачаном активношћу

ново уметни чк о , научно или сл. дело н а основу

ил и учешћем других органа.

туђих дела.

неутралисање

4.

ути цаја нечега .

компјУтер, -а и компјутер, -а м, м н . - и [е"гл .

компенза циони , -а , - о [В . компен зација] ко­

cOJ11puter,

према лат.

cOJ11putare рачунат и ]

елек­

ји се од носи на компензацију, који се тиче ком­

тронски уређај који великом брзином об рађује

п енз ациј е . А

податке или решава постављене проблеме из­

послови екон . облик међународ­

-

не тр го вине који подразумева робну размену ;

-

у говор е ко н . врста међународног трговачког

водећи сложене математичке или л огич ке опе­ рације, рачунар .

уго вора којим се увоз стране робе директно ве­ зује за и з воз Домаће робе у ту државу.

компензовати, компензујём и компензи­ рати , компензирам, и несв рш . [лат. зацију ,

3. л. МН . компензирају с врш .

cOJ11pensare]

надокнад ити,

(из)вршити компен­

надокнађивати ,

израв­

на(ва)т и .

ком п ете нција]

cOJ11petens,

8.

1. надлежан , меродаван . 2. стру­

компете нтност, -ости ж = КОМllетенција,-ё

Ж, ген. м " . компетенција [фр .

cOJ11petence

састати се, сустићи се]

ж н ост, меродавност ; способност.

1.

од лат . надле­

2. з нање, спо­

компетенција = компетентност компети рати , компетирам ,

cOJ11petere] 2.

1.

2. замена

мануелног рада компј угерим а.

И неС8РШ . [в . компјутер]

1. (из)вршити

к омпјуге­

ризацију, опремити, опремати предузећа и ли

2.

заменити , замењи­

вати мануелни рад компјугерима . А компј уте­ ризоваllа томографија мед . рендген с ко при ка­

органа .

компјУтИIIГ, -а м [енгл .

3. л.

(8.) MIi .

"еоб.

1.

компе­

конкурисати за

припасти , припадати по праву,

cOJ11petitio] такмиче­

ње, су п а рништво ; конкурисање.

компилативан, -вна, - вно

[8.

компилација]

који се од носи на компилацију , који се заснива на ком пи ла цији, напабирчен, неоригиналан .

компилато р , -а м , м" . - и [лат.

пр огра­

кtмrlланараll, -рна , -рно [нлат. cOJ11planaris,

planuJ11 раван]

(о геометриј ск и м фи­

КОМПJlанација, -ё ж [л ат. лисање од

cOJ11planare

cOJ11pilator, 8.

cOJ11planati o

ниве­

нивелисат и , в . ком- ,

pla-

пиЈ11 равнина , равница] мат. израч у н авање по­ вршине кривих површи.

комплё, -еа м [фр .

по н адле жности .

компетиц ија, -ё ж [л ат.

cOJ11puting]

мирање и употреба компјутера .

гурама) које се налазе у истој равни .

компетовати, компетујём С 8РШ . И

р адно м есто .

компјутер]

компјутеризовати, компјутери зуј ё м С8РШ .

в . ком- , л ат.

соб н ост, стручност.

неС8РШ . [лат.

[8.

з ивање појединих равни органи з ма ил и н еких

ча н , с пособан .

ти рај у и

ма .

установе компјутерима .

компете нтан, -тна , -тно [лат.

cOJ11petere

КО~Нlјутеризаl.ија, -ё ж

ОГlр емање предузећа или установе компј уге р и ­

плет

cOJ11plet

пот п у н] в. ком­

(4).

комплекс, - а м , мн . комплекси , ге н . мн. ком­ плёкса [лат. обухватити]

cOJ11plexus од cOJ11plecti загрл и ти, 1. скуп , збир више предмета, поја­

ва и сл . које сачињавају једну цел ин у.

2.

зе­

мљиште , обично веће ловршине, кој е ( п о при­ род ним својствима, намени и л и влас ниш тву)

комп и л ир ат и] онај који се бави компилација­

чини цеJlИНУ .

ма, који пише неко дело на основу туђих дела,

ја, осећања, нагона и СЛ ., који доводе до лак­

ауго р ко мпилације , неоригиналан стваралац .

КОМШtла ција, -ё ж [л ат.

cOJ11pilatio] 1.

ства­

р а њ е дела на основу туђих дела ; дело настало

634

3. П С I1Х .

Сl'lЛет подсвес ни х реакци­

ших душевних поремећ аја и неlЮРМ ал ни х ре­ акција; А

-

и"фериор"ости пси х . ос е ћ ање ниже

вредности у односу на друге.

компон е нта

комплекса н

комплексан , -с на , - с н о [ В . ко мпл ек с] којиј е саста вље н

од

међусоб н о

п о веза ни х

сложе н ; за мрш е н , компл икова н .

дел ов а,

ни т и к о мп л ик о в а ни м, т е ш к им, за мрш е ни м , за­

п етља( ва)ти .

комплек­

комплitмен(а)т, ко м п л им е нта м, МН . ко м­

ени број м ат. б рој саставље н од р еал ни х и им а­

п л им е нти , ген . м н . комп л имен ата [ ф р . comp1i-

...

гина рн их в ел ич ин а .

m е пt од шп . сumр1imi е пtо од лат. с отр1 е т епшт

комплек сиран, -а , -о [ В . ко мпле ксир ат и] који п ати од комплек са , и с ком п ле кс ира н .

компле ксирати, ко мп лексирам, 3. л . м н . к ом п ле ксирају [В . ком п л е к с ] пс и х . и заз( и )ват и

дод ата к]

1.

похвал а ; л ас ка в е ре чи , и з р ази по ­

штовања , д ивљења , у чти вост и.

комплиментирати, ко мпл им е нтир ам ,

комплеме н т, -а м, мн . к о м п леме н т и , ге н . мн .

me nter,

в . к о мп л им е нт]

1.

ко мп л им е нте, ( по)хвал ит и .

р 1е ге испу нит и] до п уна, додатак .

п озд р а вљ ати .

комплем ентар, -ара м , м н . ко м плементари ,

та [не м.

н и к, засту пник, адм ини стратор тр ro вач ке ку ће .

зу м , за в е р а.

компле ментаран , - рна , - р н о [н лат. сотр1 е ­

поме ш а н е у одређе н ој с р аз м е ри , дај у белу бо­ ј у; компле м е нт арни углови геом . угло ви који

90

сте п е ни .

комплет, -а и комплет, -ета м, м н . к о мп ле­ ти , ген . мн . ком плета [н ем .

Ko mp1et, пре м а лат .

comp1 ere поп у ни т и ] 1. цејIОКУ ПН ОСТ, потпу ­ ност . 2. цел оку пн а дела н е ког пи с ца. 3. с ви б р о ­ јеви неки х новина , часо п иса и сл . 4. одећ а и з два или више дело в а, н ајч е шћ е н а правље ни х

5.

одр е ђ е н , п р о пи са н б рој

комплета н , -т н а , -т н о [л ат.

co mp1 etu s, в .

комплет] потпу н , у к у п а н , цео , п о п у њ е н.

КОМlIлепtр ат и, ком плетир ам ,

3. Јl . м н . ком­

плети рај у св рш . и н ес врш . [В . ком п лета н ] (у) ч и ­ ни ти ко мп лет н и м, у п от пуни т и , у пот п у њават и .

компл и кација , - ё ж [IIЗТ. же н ост, за плете н ост ,

ка, те шкоћа .

comp1i cati o] 1. сло­ за мрш е но ст. 2. не при л и ­

3. пого рш а њ е болес ник о вог стања

заст . позд р а ви ти ,

co mp10 t]

тајни спора ­

КОМlIJlOтирати, к омп лоти рам ,

3. Л . МН . ком ­ comp10ter]

Komp1ott

п л от ирају

од фр .

С ВРШ .

и

несвр ш .

[ф р .

( на)прав ити тајни с пор азу м , (с) к о в ат и завер у .

комплувијум , -а (и комплувиј , -а) м [лат.

comp1uvium]

ист. а рх ит . ч етво р оугаони отвор и з­

н ад пр едво рј а ра н о рим ск и х ку ћа кр оз који ј е п ролазила кишн и ца и ску п љала се у базен у .

компози т, -а = композитум , -а м , М Н . -и [лат.

compositum од compos itus саста вље н] 1. ре ч сложе н и ца .

2.

смеса, м е ш а вин а.

КОМПОЗltТе, комп оз ита ж М Н . [лат . в . ком п оз и т]

601'.

cOl11posi-

п о родица би љак а са сл о­

же ним цвето вима , гла в оч ик е .

композитор, -а м М Н . - и (ж . КОМГlози тор ка ) [фр .

COl11positeur]

ауто р м уз ичк ог дела.

компози ту м = КОМIlОЗИТ (в . ) композиција, -ё ж [л ат.

compos itio] 1.

II И К . а .

н а чин с л ага ња и

сл икарс ко м делу . б. већ е сл и кар с ко дел о с ви ­

ш е л и ко в а и л и обј еката .

б . тео рија к о мпон о в а њ а муз ички х дела . ста в , стру ктур а.

5.

3.

а. муз. му з ич ко дело.

ј ед н о м л ан цу, кој е в уч е Jl оком отива .

жак, нез год ног ка р а кте р а .

Зltцијски , кОМПОЗИЦltОнИ .

КОМ П Jl иковати, к о мпли кујём с врш . и н есв рш . п р ема

p1icare

са­

• KOMII O-

KOMlloHeHTa, -ё и компонента, - ё ж , ген. МН . [нем . KOl11pone nte,

ком п о н е нт и/ко мп о н е ната

зам р шен о ст, сложе н ост .

comp1 icare

4.

ни з жеп ез нички х вагон а у

сложе н , з аплетен , за мрш е н . б . (о ч о в еку) те ­

[лзт.

2.

р ас пор ед елеме н ата у

бољ ш а њ е и лечење основн е б олести .

компл и коваиоёт, - ости ж [ В . ко мп л ико ва н]

н а чин

повез и вања п ој ед ин их елеме н ата у целин у .

због п ојаве неког обољења које с пре ч а в а п о ­

компл и к ован , - а , -о [ В . ко мп л ико ват и] а .

са­

ста в ље н а од две и л и в иш е р е чи , сл о же н а р е ч ,

tae,

војника, официр а и др.

2.

комплот, -а м, М Н. к ом п лоти , ге н . М Н . комп ло­

ген . мн. комплементара [В . компл е мент] екон . за м е­

mentarius, в . комплемент] који до п уњује , до­ п у н ск и . ... КОМПЈlементарне боје о пт . б ој е к ој е ,

3. Л. comp1i-

у п ути т и , у п ућив ат и

комплеме н ата [лат. с отр1 е тепшт , прем а с от ­

од и стог матер иј ала .

п о здрав ,

МОl . комп л им е нтирај у С ВРШ . и несв рш . [фр .

компле к се код н е к ога.

заједн о ч ин е угао од

2. заст.

н акло н .

сав ијати ] (у)ч и -

пр е м а 11 ат. с отро п е ге састав ити] са став н и део, састојак; ч и н и па ц , епеме н т .

635

компоноват и

комуналан

компромис, -а компромис , -а м, МII . -и [лат.

КОМПОliоват и , КОМПОНУЈем сврш. И нссврш. [лат. СОl11ропеге] дело.

2.

1. створити,

ства рати музи чко

састав ити , састављати , сложити , слага­

ти lI оједи не делове у целину.

cOl11proll1issul11

жеље једне и друге стр а н е.

КОМllромисаl1 и КОМllромисан , -сна , -сно

MII. компосесор ата [лат. cOl11possessor сувла­ сник] заједн ичко имање , зајед нички посед; су­

[В . комп ромис] који предста вља компромис .

компромисер, -ера м, МII. компромисери , ген .

власништво.

ком пост, -а м, мн. ком пости , ген. мн. ком по ­

KOl11post од лат. cOl11positus састављен]

мн. компромисерii [В . компромис] онај који је склон нагодбама, који увек пости же компромис.

компромитација, -ё ж [В . компромитовати]

вештачко ђубриво које се доб ија мешањем ра ­ зних биљних, живот ињских И минералних от­

брукање , срамоћење .

компромитовати, ком пр омитујём сврш. и

падака.

компот, -ота м , мн . компоти, ген. мн. ком п ота [фр .

cOl11pote од лат. cOl11posita, према СОl11ропеге

КОМllрес, -а м, м н . ком преси, ге н . мн . КОМll р ё­ са = КОМ llр ес а , -ё ж [л ат.

cOl11pressa

од

несврш . [ лат.

cOl11prol11ittere]

створити , стварати

о коме ло ш е мишљење , угрозити , У l-рожавати

чији углед; (о)б р укати, (о)срамотити . компро­

саставити ] воће кувано с водом и шећер ом.

cOl11pres-

митовати

се доћ и ,

долаз ити

комп улз ија, -ё ж [лат.

cOl11pellere

или зауста вљања крварења, облог, завој .

сиљавање, пр инуда , при сила.

према лат. СОll1ргјll1еге стиснути] који СПI­

Комсомол, -а м [рус . сКр. од Комм у нистич е­

cOl11pressio] 1. саб иј а­

ње, стискање, збиј ање; притисак .

2.

фиг. прим о­

равање , присиљавање, тла чењ е.

КОМllресо р , -а м, МII. -и [ШЈаТ.

cOl11pressor] 1.

справа за саб ијањ е, згу шња ва њс в аздуха или

них судова .

•

2.

мед. н а пр а ва за стискање к рв ­

кОмпресорскИ .

КОМll р ехе llЗибiiлан , -л н а, -л но [лат. СОl11рге­ hепsiЬi1 i s] схватљив, р азумљ ив .

комп р ехе llзиваll, -в н а, -в но (лат. СОll1р ге­ бухватан.

схвата ње , разумевање , поим а ње.

1.

2. опсеж но ст,

обухватност, обим , обухват.

мн. комсомолiiцii (ж. КОМСОМОJlка , )јат. ком СО­ молки) [В . Комсомол] члан Комсомол а.

комуна, -ё ж [лат. шти]

1.

cOll1l11unis

ПРl1мирају свр ш . и II ССВ РШ . [лат.

cOll1pril11el'e

сти ­

сабиUа)ти , зб иUа)ти , згус нут и , з гу­

шњавати (гас, ваздух); стиснуги, ст и скати .

фиг. обузда(ва)ти , (у) кротити .

заједнички, оп ­

У срсдњем веку гр ад као скономски

цента р с локал ном самоу правом.

2.

терито ри ­

ј ал н а администраТИВНО-ПОJlитичка јединица с локалном

самоуправом ,

општина ;

адм инистрација.

општинска

3. гру п а људ и ујеДl1њених на

основу заједничког за нимања , интересовања и

...

Париска

2.

-

ист. рево­

луционарна владав ина пари ског пр олетаријата од

18.

ма рта до

28.

мај"

187 1.

год ин е.

комушiла, - ё ж [В . кому н ала н]

КО~ШРИ~lIlрати , компримирам, 3. л. MII . ком ­

636

комсомолски.

КОМСОМОJlац, -л ца м, ми. комсом олци, ГСII .

сл. , зад руга , удружење .

КОМll р ехе llЗија , -ё ж (лат. СОl11ргеhепsiо]

1.

19 18. •

власт, уп рава ; З l-р ада у којој се н алазе у права и

hепsiVlIsЈ кој ије шир оког опсега , потпун, с в ео­

снути]

ский союз М ОЈlOдёжи] ист . зва ничн а омладинска организација у Со вј етском Савезу , основана

ска, сабија, З I'у шњав а.

других ,'асова.

прем а

терати, гонити] прим о р авање, при­

и овако и онако , тако-тако, н е баш сјајно.

који се може стиснути, згус н ут и .

ко~шресија, -ё ж [1I3т.

глас,

ком си, ком са [ фр. СОl11l11е сј, СОl11l11 е уа] фам .

cOll1presi-

КОМ llреснван , -вна, -в но [1I1Iат. СОl11ргеssi­

VlIS,

лош

cOl11pL1lsio,

ставља на оболело место и ли р а н у ради ле ч ења

комп ресибилан , -л на , -лно [нл ат.

на

(из)губ и ти углед .

SUS стис н утЈ комад п лат на , газе и сл. који се

bilis]

узајамно

решењ е и сл. које са мо дел имичн о задовољава

компосесо рат, -ата м, компосесо рат и , ген.

ста [нем.

cOl11proll1ittere

према

обећати] спораз у м , нагодба, погодба ; исход ,

привреда.

1. комунална

2. в. комуналије .

КОМУllалан, -л на, -лно [ клат.

cOIl1I11L1nalis

од

СО ll1l11uпis , В . комуна] који се односи на градски живот и у пр аву гр адом; општински

. ...

КОМУ­

надна политика и з р ада пр огра ма за р азвој

комунализац ија

привреде, друштвених служби и осталих делат­

кому никат ивн о ст, -ости ж [В . комуницир а­

ности за задо вољење материјалних, социјалних

ти] својство онога који ус поста вља контакт и

и других потреба грађана; кому н аЈ IIIИ с и стем

везе с људима; с по соб ност лаке комуникације.

уређење које се заснива на пуној самосталности општинских установа, органа и уд ружењ а гра­

ђана у привреди, култу ри и другим областима; комунално предузеће јавно предузећ е које је задужено за општи нск е п осло ве .

комунализа ција, -ё ж [В . кому налан ] пр еу­

KOMY.lit KaTop , -а м [ В. комуницирати] уче­ сник у комуникацији.

КО МУ Юlкац ија , -ё ж [лат. соmпшпiсаtiо] споразумевање, општсње ; саопштавање.

за, спона , додир, контакт.

2.

1. ве­

3. саобраћајна веза ,

л инија , средство, саобраћајница.

4.

саобраhај .

зимање, превођење производних средстава и

~

других добара под комуналну, општинску, ме­

нички назив за новине , телевизију, радио и

сну управу.

комуналан ] комунални, општински по­

слови (саобраћај, водовод , канализа циј а и сл.).

комуна р, -ара м,

нара [фр .

ма сов н е

к ому ни ка циј е

зајед­

фи л м.

кому налије, комуна.лИја ж ми. [нлат. соmmи­

nalia, В.

ср едст в а

MII .

комунари,

rell. MII .

кому­

commLlnard, прсм а соmm ип е комуна ] 1. 2. члан комуне (3).

ист. У'l есник Париске комуне .

ко му ника циј ск и , -а , -о = кому ни каЦИОIIИ , -а, -о [В . комуникација] који се односи на кому­

никације , који служи за комуникације. ~

-

ка­

It ал комуникацијска всза код кој е јс виш е ста­ ница повезано у комуникацијску л иниј у у за­ тво реном

к а налу ;

-

сателит

геостационарни

кому ни зам, -зма м [ф р. соmmLll1isП1С, прсма

сател ит који прима с игнале и з одређених "р с­

лат. соmm Lшis заједни чк и, оп ш ти] а . пр ојект

дај ника и шшъе и х пријемницима у удшъеним

бескласног друштвено-економског уређења у

област и ма.

КОМУ Н ИICё в. К ОМИII Икё .

коме би средства за пр оизводњу била у д ру ­ штвсном власништву, а имовина би се дел и ла

према потребама . б . ист. владави н а Комуни­ стичке партије, у Русији после

и у мно­

191 8.

гим д ругим зе мљама после Другог светског ра­

та. ~ УТОШtјски војни

-

-

шким условима одбране земље у време грађан­

1918- 1920.

године у Русији.

КОМУJll1Зи раТlt , комунизирам,

3. л.

MII.

кому­

низирају СВРШ. и lIесврш. [ В . комунизам] (у)чини­ ти комунистичким; завести, за водити комуни­

зам, комунистичку идеол огију.

комуникабила н , -лна, -лно [ил ат. СОП1mU l1i­

cabi1is] 1.

који се може комуницирати, саоп­

штив, достављ ив .

прист ал иц а

2. В . КОМУIIикаТИВ311 (1).

КОМУl lика lt т, -а м, комуниканата [лат.

M II.

комуниканти, геll. МИ.

КОМУlIllкатива н , - вна , -вно [В . комуницира­ ти]

2.

1.

који лако успоставља контакт с ДРУI' има .

који се односи на комуникације, иа саоб ра ­

ћајна средства.

3.

који служи за преношење ве­

сти, обавештења и сл.

комуиизма;

члан

в . комунизам] комунистичке

КОМУltitСТИЧКИ, -а, - о [В. комунизам] који се пада комунизму. ~ Комуюt СТИЧICа интер"а­

щtОllаJlа међународни савез

комунистичких

lIартија и о рга ни зац ија основан комушtСТlI'lка

l1арпtја

1919.

1I0Ј1итичка

године; странка

која се р уковод и теоријом марксизма и Ј1ењи ­ Н!1Зма у борби против капитализма; КОМ У IIИ ­ СТlIЧКИ маюtфест програм међународног са­

веза комуниста који су н а пи сали Маркс и Ен­ гслс

1848.

годи не .

I~омунитад, -и ж [ итал. СОП1Lшitаdе , данас со­ П1Lшitа] ист. ГЮКр. општи н а, општинска управа

(у приморским к рај ев им а).

commLll1i cans] ре1l . онај који

прима причест у католичкој цркви.

комунисти (ж. кому­

односи на комунисте и на комунизам, који ГIРИ ­

КОМУltикаб ltЈНliiст, -ости ж [В . комуникаби­ лан] својство онога што је комуникабилно.

MII.

com muni ste,

партије .

В . утопијски соц иј ализам;

систем привредних мера изазваних те­

ског рата

комунист(а), -ё м, нисткиља, -ё) [фр.

комунiпёт, -&га м [Ј!аТ.

1.

заједница.

2.

comul1itas,

8.

смисао за заједницу.

комуна]

3.

опште

доб ро.

ICОМУНИЩlраТlt, комуницирам,

3.

муницирају lI есврш.[лат. СОП1mu пi саге]

11. MII .

ко­

1. разме­

њивати обавештења, поруке и сл. , бити у кон­ такту.

2.

БИ'П1 повеза н , имати всзу с неким , lIе-

637

конвенци онализам

комутабила н

конв еј е р, -а М, МН . - и [е lll"Л. со пуеуог] тех н . по­

чим. З . одржавати саобраћај, саоб раћати ; к р е­ тати се неким правцем .

крет н а трака за

комутабил ан , -лна, -л н о [л ат .

commutabi lis]

комутативаl l , -вна, -в но [нлат.

com mutare

конв е ксан , -ксна , - ксн о [л ат.

commLltatiVtIS

изменити, преместити] који

пупчен, избочен ; су п р . ко н ка в а н

се односи на комута цију ; који може да се раз­

мени, заме ни места не мењајући конач ни ре ­ зултат.

,

комутапt811И угов о р прав . врста дво­

што једна стра на даје другој мора бити једнако

К Оll ве ниј е нтан , -тна, -ТНО [л ат.

комутатива н] елек1'р. уређај којим се наи з ме­ нично прекида и укључује електрична струја у

јед ном колу , одводи струја у друго коло или мења смер струје .

комутзција, -ё ж [лат.

com mutatio] 1. узајам­ места . 2. електр . промена

на замена, промена

смера струје помоћу комутатора. З. пра в . за ме­ њивање једне казне другом .

комфор, -ора М [енгл.

comfort, и з говорено

према фр . ] удоб но ст, угодност.

комфоран, -рна, -рно [ в . ком фор] удобан, угодан.

комша, - ё М, 80К . комшо [8 . комшија] х ип . од комшија.

комuшја, -ё М, МН . комшије, ген . MII . комшија (ж. КОМШИlllща, -ё, комшика, -ё, дат. ком ши ­ ки) [тур . kom~u, kon~u] сусед .

+ кОмш Ијск И .

кон- [лат. со п-] с-, са-: као префикс з начи за­ јед но , скупа.

кона, -ё ж , ген. мн . кона [8. комшија] хип . зает .

ис ­

conveniens,

јући . кон ве ниј е нција , -ё [фр . СОllуепјепсеј погод­ ност , приклад ност; умес ност ; корисност .

ономе што од ње прим а .

commLltator, в .

convexusJ (8.).

8 . конвени рати] погода н , приклада н , одговара­

страног угово ра зас новаНОI' на обавези да оно

комУтато р , -а М, мн . -и [лат.

производа

п р ебацивање матер ијала н а мањ е удаљености .

узајамно заме нљив , р азменљив.

од л ат .

п р ено ш ење дело ва

током и з раде одједног до другог рад ни ка или за

К Оliв е lНl р ати , конве нирам , З. л . МН. конв е­ нирају неС8РШ. [лат. сопуепјге] одговарати , пого­ довати ; добро доћи, бити пожељан .

KOIIBeHT, - а

м [л ат.

co nventus

састанак]

1. и ст.

а. у Римском ца рству, судско заседање кој е ј е царски нам ес ник поврем е но д рж ао у провин­

цијама . б. област н а коју се про стире важност

Ta KBo l' заседа ња. 2.

иет. ( Кон ве н т) с к упштина у

време Француске револуције . З. католички м а­ настир , са мо ста н .

ко н ве нтуала н , -л на, -л но

конвент] који

[8.

је с вел иким бројем присутни х.

,

на

великим

м и са

рел .

Пlaвна

миса

у

конвентуал­ к ато ­

личким црквама .

КО llв е lI ТУЗJlа ц , -л ц а м . МН. конвентуагщи , ген . МВ . конвентуалаца [ В. конвентЈ припад ник ј ед ног огранка фрањевачког реда са блажим пропи сима.

ко нв е НЦllј а, -ё ж , ген . мн. конв енција [л ат.

conventio,

прем а сопуепјге здружи ти

се]

устаљена, уобичајена правила , обичај , узус .

1. 2.

међународни с поразум о неком питању . З. са­

од кОм шиница .

ста н ак, заседање; (у САД) годишњи скуп Де­

KO liaK, -а М, мн . ко наци , ген . мн . конака [тур . konak од konmak одсести, бити гост] 1. (пре )но­ ћиш те, коначи ште; ноћење, ноћивање . 2. I'IYT-

мократске или Реп убл ика н ске странке.

ничко свратиште . З. стан, з града; угледна кућа ; двор, палата .

4. пут

који се пређе за један да н .

конат, конта М , МН . конти/контови, ге ,., . м н . ко натiilконтова [итал .

conto] ПОКр. 1. рачун . 2.

погодба, спо разум. З. корист, интерес .

конваJlес цент

8.

реконвалесцент.

конвалес ценција

8.

реконвалесценциј а .

конваШlДз ција, -ё ж [лат. КОН -,

validare

convalidatio, 8.

потврдити вредност] накнадно

о сна ж ење правног поступка , о з акоњење .

638

КО ll8 е lщи о н ала н , -л на , -л но [лат.

nalis,

в. конв е нција]

1.

conventio-

који се придржав а уста­

љених навика и обичаја; уоб ичајен , баналан.

који се засни ва на конвенцији с пор азу м ни .

,

(2),

2.

договорни ,

ко н ве нци о н ал н о наоружање

у потреб а оружја које ниј е забрањено међуна­

родним конвенцијама (за р азл ик у од нуклеар­

но г, хем ијског и биолошког). конве н ц ион аЛlt3ам, -зма М налан] при хватање конвенције

[8. конвенцио­ (1), привикн у­

тост на уобичаје н е норме понашања ; конв е н ­ ционална схватања , конвенцио н ални ста в .

конве нционал ност

КОllВулзйван

конвен ционалност, -ост и ж [ В. конвенцио­

конвертиБЙЛIfЗ марка , -е ж [В . конвертиби ­

налан] својство онога што је конвенционално ;

ла н , марка] новчанајед иница Босн е и Х ерцего­

конвенционално, неоригинално понашањ е.

ви н е.

конвенционй , -а, -6 [В . конвенциј а] lI еоб. В. кОнвенцио нЗ л ан .

лан]

конвергента н , -тна, -тно [лат.

који се узајамно приближава , кон ­

convergere] вергира; ~

convergens од

-

ни з мат. низ чији се зб ир члано ва

приближава одређе ној граничној вред ности . [нлат.

convergentia,

в. конвергентан]

1.

променљивост, заменљ ивост.

1.

reoМ. уза­

convertito од лат. convertere, в.

2.

об р а ћ е ник , покрште ник .

КОlfвертовати, конвертујем и конверпtр а­ ти , конвертирам , несврш . [лат.

ничној вредности (ли месу).

(из) врши ти

3. фиг. узаја мн о збли­

жавање, тежња ка истом и л и сличном циљ у.

3. Л. мн. кон верти р ај у сврш. и convertere о кретат и , пр етва р ати] 1. конверзију, (из)мењати. 2. преве­

ст и , преводити у д ругу веру, преобратити , пре ­

3. Л. МН. кон­ вергирају СВРШ . и несврш. [л ат. convergere, в . кон- , vergere окренути се] 1. развиUа)ти се конвер­ гентно , постаUа)ти сли ч ан. 2. им ати тежњу ка

об р аћивати.

истом циљу .

сли чн о хел ик опте р у.

конвергирати, ко нв ерги рам,

conversatio]

разго­

вор, разгоuарање, об ичн о у угод ном др у штв у.

конверзацйјс кй, -а, -а,

-6

мо­

КОlfвертйт, - ита М, м н . конвертити, ген. МН .

конвертита [и тал.

мат. својство низа б ројева да теже ка и стој гра­

конверзащtја , -е ж [л ат.

2.

гу ћн ост замене одређене валуте за другу.

ко нвертоват и] о нај који ј е пром е нио веру, пре­

конвергенција, -е ж, ген. мн. конвергенциј а јамно приближавање двеју л инија или равни .

КОllвертиБИЛIfОСТ, -ости ж [ В. ко нв е ртиби ­

-6 и конверзационй,

[В . конверзација] који се односи на кон­

конвеРТО11ЛЗIf , -а м, МН . -и [ е нгл . convertiplaп е, в. конвертирати, (ае ро)пла н] врста авиона који

може

вертикално

да

узлеће

и

слеће ,

КОIIВИКТ, -а м, мн . конвикти , ген . мн. конви­ ката [лат.

convictus

пр ема со пујуе ге зај едно жи­

вети] установа у којој заједно станују и хране

се ђ аци, интернат .

кОIIВИКТСКЙ .

•

верзацију, који се тиче конверзациј е . ~ кон­

КОlIвикт6рац, - рца м, МН. ко н в икт6 р ци, ген .

верзаЦИОl1It метод Л I1НГВ . учење страног ј ез ика

мн . конвикт6раца = КОlIвикторист(а ) , -е М, мн .

путем

ко нви кто ристи [лат.

разговора;

лексикон

конверзациони

који садржи

лекс икон

популарна тума ч ења

појмова за које се сматра да су потребни у сва­

convictor, В. конвикт] ђак

који живи у конвикту .

КОlIвој, -а м, МН. конвоји , ген . МII . конв6ја [енгл . сопуоу, п рем а фр . со п уоуег пратити од лат.

кодневном животу.

конверзија, -е ж [лат.

сопујаге]

1.

група б родова кој и плове под је­

претварање, заме на, замењивање.

conversio] 1. промена, 2. пр еоб р а­

д инственом командом у прат њи ратних бродо­

ћење (у другу веру).

фина нс. замена једне ва­

ва или авиона ради за штите од н епр иј атељског

3.

напада .

луте другом.

конверзирати , конверзи ра м , верзирају несврш . [лат.

3. л . мн . кон­

conversari] водити ко н ­ converter] 1.

а парат за пре'lишћавање растопљеног метала

оксидацијом.

2.

група возила која иду заједно.

ада птер који омогућава прима­

сопуосаге сазвати]

1.

co nvocatio, према 2. пози ­

вање поверилаца .

KOIIBOJ I Yт, -Ута м, мн. конволути, I"ен. мн . кон ­ волУта [н ат. сопvо lLltи s смотан од

био намењен.

смотати, зав ит и]

врста трансформатора, претва­

lis] 1.

convertibi-

који се може претворити, заме ни ти, за­

менљив.

2.

(о новцу) који се може слободно за­

менити за д ругу валуту.

1.

свитак списа.

convolvere 2. неколико

књига повезаних зајед н о.

рача струје.

КОlfвертиб йлан, -л на, -лно [нат.

гру­

сазивање, сазив.

ње програма за које телевизо р првобитно није

3.

3.

пратњу страже .

КОlIвоюiција, -е ж [нат.

верза цију, разговарати, причати.

конвертер, -а м, мн . -и [енгл.

2.

па људи који се упућују на одређе н о место уз

КОIf вол У-га, -е ж [В .

конволут] спирални

украс на јонском капителу.

КОlfвулзйван, -вна, -вно [В . конвулзија] мед . грчевит, праћен грчевима .

639

кондак

конвулзиј а

конвулз иј а, -ё ж [лат . СО П Vl1l s i о, п рема соп­

vellere

потрести]

1.

мед. гр ч еље, трзаље миши­

ћа, грч; грчевито стаље.

2.

глеској и САД који се залаже за аутономију сва­ ког скупа верни ка и одвајаље цркве од држа ве.

фиг. трзај, грче в ит

К Оllгр е гаци о нист( а), - ё м , мн . конгре гацио­ нисти (ж . КОIII' реl'ациiНlИ стк нњ а, -ё) [ В. кон ­

покрет.

КОllгешiциј а, -ё ж [лат. сопgе l аt i о] смрзава­

грегацијај члан неке верске ко н грегације , при­ падник неког монашког р еда.

ље; ств рдљаваље; згрушаваље.

конгре г ирапt , конгрегирам ,

конгенијала н , -лна, -л но [нлат. сопgеп i а li s,

Л.

3.

MII .

кон ­

в. кон- , гениј] који је сродан по духу, начину

греП1 р ају СВРШ. и несврш . [лат . сопgгеgа ге, 8. кон-,

мишљеља, таленту .

gгex стадо] (из)в р шити конгрегацију.

конгр ес, -а м, МН. конгреси , ген . МН. конгрёса

кон геflИјаJl н ост, -ости ж [нл ат. сопgепiаlitаs, В.

конгенијалан] сродност по духу, духовна

[лат. со п gгеSSl1 S , п р ема со п gгеdi састати сс] саста н ак, скупшт ин а , скуп

сродност.

конгенитаJIа н , -лна, -яно [лат. сопgепittlS прирођен, в. кон-, gigпеге родити] урођен.

конгёрија, -ё ж [л ат. сопgегiеs, према сопgе­ ге ге саку п љати, нагомилавати] хрпа , гомила.

КОНГJlоме р ат, -ата м, МН . конгломерати , ген. В. кон- ,

glomlls

ген.

спој разног камења у

чврсто з бијену масу , седиментна стена саста­

вљена од чврсто везаног камења.

2. Clloj

разно ­

врсних елеме ната, смеса, мешавина.

КОНГJlомерација, -ё ж [лат. сопglОl11егаtiо] гомилање, нагомилавање; слепљивање.

ваље, згру ш а вање .

2.

организације, пуномоћ ни ка неких држава и сл.

ради договора о заједничким пословима . б. на­ учни скуп. на ,

2.

(К онгр ес) законодавна скупшти ­

парламент у

САД и

већини

латиноаме­

ко нгр ес ист( а), - ё м,

M II .

конгреси сти (ж.

ко~ гр еси ст киња, -ё) [В . конгрес] члан ко н гре­ са ; у чесник на конгресу .

l,oHr pecMeH, -а м [снгл . Сопgгеssmап] члан Конгреса у САД.

ко н г р ес нй , -а, -о [В . конгрес] који се односи на конгрес . .1. -

ту ри зам облик ван сезонског

туризма који подразуме ва органи зоваље и одр­ жавање скупова, саветовања и сл. у хотелима

КОllглyrинат, -ата м, мн . конглутинати, ген . МН. конглут ината [лат. сопglutiпаtlllТ1]

а.

ричких зе маља.

мн. конгло мерата [лат. сопglоmегаttllТ1 од соп­

glomerare нагоми лават и , glomeris клупко] 1. м"нер .

1.

представника н еке

1. слеllJЬИ­

а. оно што је сле пљено . б.

некристалисан камен слепљен неком масом.

који поседују у ту сврху уређене сале и остале погодности.

KO HI'pyeHTall ,

-тна, -т но [лат. сопgгuепs од

сопgruеге састати се , подударити се ј

КОliГJIyrИflација, -ё ж [лат. сопglutiпаtiо, В. кон-, g ltltеп ген. g ltltiпi s ле пак] слепљивање;

једнак , гюдударан .

2.

1. сагласан,

грам. који се у с интагми

ил и реченици слаже с другом самостално упо­

требљеном речју (нпр. придев са им еницом).

згру шавање.

конгратуmiција, -ё ж lлат. сопgтаttllаtiоЈ

8.

граТУJlа ција.

КОIII'руеl"пtiiст, -ости ж [ в. конгруентан] подударност, са гласно ст, јед накост.

KOHrpel'aT, -ата м [лат. сопgгеgаtlllТ1 , према сопgгеgа ге окупити стадо, В. кон-, gгex стадо]

груенција

1.

В. кон­

2.

(2).

конгруеНl\ија, -ё ж [ лат. сопgгuепtiај

1. сла­

минер. некристалиса н камен који се сам, без не­

га ње, сличност, сагнасност, једнакост , поду­

ке лепљиве материје, тешко одржава у ком­

да рност .

пактном стаљу.

међусобно синтаксички везаних деJlова син­

КОllгрегација, -ё ж [лат . сопgгеgаtiо] рел .

1.

2.

грам. обличко, морфолошко слагање

тагме и ли реченице .

свештеничко удружеље , братство ; удружеље

IСО IIIl>уирати, конгруй рiiм, 3. 11. МН. конгруи­

више манасти р а истог р еда у организовану це ­

рају НССВРШ . [н ем. kопgrLliегеп, В. KOH1l>yeHTaH] сла­

лину .

гати се, подуда рати се ; бити сличан или једнак .

2. верско

удружење лаика, сабор.

КОllгрегаЦИОIIЗJIист(а), -ё м,

MII.

конгрегаци­

КОllдак, -а м, МН . ко н дац и , ген .

.,11 .

кондака

онзлисти [енгл. Сопgrеgаtiопаlist , в . конгрсгаци ­

[грч. kопtаk iоп св итак] врста кратке цркв ене пе­

ја] рел. покрет унугар протестантске цркве у Ен-

сме која се пева у част неком свецу.

640

кондемнатора н

КОllДОМЈш ат

кондемнато раll , -рна , -рно [нлат. toгius од лат.

condemnare]

condemna-

КОIIДИЦИОllал, -ма м, МН . кон д ицион ми, ген.

прав . који осуђ ује , ко­

МН. кон диционма [л ат. сопdit iоп а li s погодбен,

јим се осуђује, осуђујући.

према солditiо , В. конди циј а] грам. потенцијал ,

кондемшiција, -е ж [лат. со пdеmлаtiо] осу­

погодбени иачин; облик глагола којим се нека радња и зражава као условље н а д ругом .

да, казна.

кондiшзат, -ата м, мн . кондензати, ген. мн .

конд иционалаll , -л на , -лно [лат .

кондензата [лат. со пdеп sа tus , в. кондензовати]

lis,

течност настала кондензацијом паре.

УСЛО ВНИ .

кондензатор, -а м, мн. -и [нлат.

1.

физ.

направа з а

ску пљање,

condensator]

акумулирање

електрицитета, са две или више провод ничких

плочица раздвојених слојем и золато ра .

2.

техн.

уређај за хлађење и кон де н зац иј у паре .

кондензација, -е ж [лат. шњавање, сажимање.

2.

пр ема со пditi о, В. кондиц иј а]

2.

физ. претварање паре

или гасова у течно стање расхла ђивањ ем или под дејство м притиска.

условљен ,

који казује гюгодбу , услов , по год­

бени, УСЛОВНИ. .6. конд иционалне реч е lшце грам. погодбе не , услов н е реч енице .

КОIIДИЦИОНИ, -а , -о [ в . кондиција] који се од­ нос и на кондицију

( 1),

намењен повећава њу и

одржавању кондиције . .6. -

condensatio] 1. згу­

conditiona-

1.

треНИIIГ сп. врста

тренинга чијије ци љ одржавање гипкости тела и повећање спремности организма за н апо р е на спортским такмичењима.

КОНДИЦИОlllfраље, -а с [ В. ко н д ици о нир ати]

кондензоват и, кондензујем (и конде llЗlt­

обезбедити услове за бољу прераду, склади­

рати, кондензирам,

3. л. 01 11. кондензирају) сврш. condensare, в. кон-, densLls густ] 1.

ш тење и др . неке сировине, ро бе и сл . .6. - ва­

И lIесврш. [лат.

здуха доб иј ање и пуштање ваздуха од ређене

(из)вршити конденза циј у, згус н ути, згу шњава­

температуре, влажности и чистоће у одређене

ти; 1I0већа(ва)ти кон цен т р ациј у нсчега.

просторије, климатизација.

2.

све­

сти, сводити на бит н о, важно (тест и л и какав текст) . .6. кондензова llО млеко индустријски добијено густо, засла ђ е но млеко , које се пр е употребе разблажује водом .

кондензо р , -а м, 0111. -и [енгл . со пdеп sо г , в. кондензовати] опт. сабирно сочиво или систем сабирних сочива или огледала који служе за

скупљање светлосних з рака у објектив и за осветљавање објекта који се посматра.

кондЈ.IJIОм, -6ма м, мн. кондил6ми, ген. МН. кондил6ма

[грч .

kопdу10mа

према

k6пdуl0 S

чвор] мед. брада вича сти и зра штај , и з расл и на,

КОIIДИ Р , -и р а м, МII . кондири, ген . мн. кондира

kantharos трбушаста

conditor, п р ема

посластичар . • кОндиторскИ .

КОllДито рај, -аја м, кондиитораји, ген . мн .

кондитораја [нем.

Konditorei , в. кондитор ] гю ­

конди ција, -е ж lлат. сопditiо стање, усло в] неком акти в­

ношћу (БUЙlи у конд uцuји, одр:ж:авайlи конди­ цију).

2.

3. Л.

МН.

обезбедити , обезбеђивати

т и , УСЈ10вљавати.

3.

2.

услови­

посебним у р еђ ај ем омо гу­

пити , о могућавати одр жавање одређе н е темпе­ рат у р е у каквом з атв о реном про сто р у.

кондицио с~ше ква

qLla

11011 [нат. со пditiо sinc

поп] усло в без којег се н е што не може извр­

шити , неоп хода н , нужан усло в .

кон доле нција, -е ж [ лат.

cOl1dolel1tia

од соп­

осећати бол] н еоб. сауче шћ е; изјава

саучешћа .

3. Л.

0111. кондоли­

рају СВР Ш . И lIесврш . [л ат. сопdоl еге] необ. изразити , изражавати , изјавити , изјављиват и сауч еш ће.

КОII ДО М , -6 ма м, М Н . конд6ми , ген. МН. кон д6ма [ е НI·Л.

cO l1dom,

н еј асно г п о рекла ] та нка гуме­

на навлака која се ставља на м у шки п ол ни op~

сластичарница.

1. телесна способ н ост за бављење

1.

боље услове за рад, за о р ганизацију.

КOIIДОJlирати, КОНДОЈ1 ирам ,

чаша] крчаг, врч.

КОIIДИТОР, -а м, м н . -и [лат.

condire за чинити]

п е г, В . конди циј а]

dolesce['e

из азвана вирусима.

[грч.

кондиционирати, кондиционирам,

кондиционирају СВР Ш . И lI есвр ш . [фр . сопditiоп­

заст. услов, погодба, окол ност .

3.

заст.

приватно подучавање ђа ка, приватни часови.

ган као заштита од нежељ е н ог за чепа и зара­

з них болести , презе рватив .

коидоминат, -ата м, ""1. кондоминати , ген . МН. кондом ин ата [нл ат. сопdоmiпаtum] заједнич ка владавина више лицаједном териториј ом.

641

кондомй нијум

конзер вирати

кондом йнијум, -а и КОlщомйнйј, -а м [нл ат.

condominium, В . кон -, dоmiпiшn , према dоmiпus господар] 1. зајед ничка владавина двеју или више држа ва над истом терито риј ом. 2. стам­ бена зграда у којој су станови приватно вла ­ сништво ста нара .

condor

из кечуанско г] најкрупнија

птица грабљивица из пород ице лешинара ,

(ur gryphus, ж иви у Јужној

Vu l-

И Средњој Америци .

ко нд отјёр, -ера м, м н . кондотјери , ген . мн .

кондотјера [итал . сопdоttiеге] ничких трупа у И тал ији у

1. и ст. вођа најам­ и ху веку . 2.

xrv

фиг. пустолов, а вантури ста.

кондукато р, -а м, мн . -и [Р УМ . вођа;

conduciitor] ист. зва нична т итула PYMYli CKOr д иктато ра Ј о­

на Анто н ескуа, у в реме Другог светског рата .

кондуктёр , -е р а м, мн . ко н ду кт6ри , ге н . м н .

кондуктера (ж. кондуктёрка, -ё, дат. и лок . кон ­ дуктёрки , ген. МI I . к о н дуктёрки) [фр . сопdLlсtеur] пратилац јавног превозног средства који пр е­

гледа или продаје возне карте .

•

кондуктеров,

кондУктё рскИ . кондукто р , -а м , мн . - и [Ј ШТ.

condLlctor] 1. ма­

терија , су пстанца која им а с пособ но ст да про ­ води топлоту, електрицитет и сл ., пров од ник .

2. мед.

хи р уршк и ин струме нт, шу п ља сонда ко­

јом се у о рга н е уноси нек и д руги инструм е нт .

3. мед.

2.

1.

маршал

врховни заповедник

француске вој с ке од ХН до ХУН в ека.

конзёрва, -ё ж, ге" . мн . конзёрви [фр . со п sег­ уе, према лат. сопsегvаге са чуват и]

1.

херме­

тичк и затворена л им ена кутија са н аро чи то

кондор, -а и кондор, -а м, мн. -и (УОб . KOIIдо р ) [шп.

конет:iбл, -а м [фр . соппеtа Ы е] ист. дво ра у Француској.

онај кој и преноси болест у прикривеном

с прем ље ни м намирницама за шт ић е ни м од ква­

рења.

2. са ма

лиме н а кут иј а која ј е служила за

конзервирање х ран е, л именка .

•

кОlпёрвнЙ .

конзерванс, -а м , мн . -и [л ат. соп sеrvапs , према сопsеrvа ге сачувати] средство (обично хемијска

супстанца) које се додаје храни да би се спречило њено кварење и продужио рок употребе .

конзерватйван, -в н а, -вно [лат. сопsеrvаtivus] који чува стара схватања, ста ре односе а противи се новим , н азада н ; ста ром одан , застарео .

конзервативац, - вца м, мн . кон зерв ативци, ген . мн. конзервilТиваца (ж . конзерв iпивк а, -ё , дат. и лок. конзервативки , ге н . мн . кон зерватив­ ки) [ В . кон зе рв ати ван]

1.

онај који им а конзер­

в ат ивнс погледе и сх ватања .

2.

при сталица ,

чл а н кон зерв ат ивне политичке странке (посеб ­

но у Вел икој Британији).

конзервативiпам, -з ма м [В . ко нзервативан] конзервативни н а чин

миш ље ња , привр женост

чувању ста рог, одбојност прем а нов ом, на­ предном .

конзерватор, -а м , мн . - 11 (ж . конз е рв атор­ ка , -ё , дат. и лок. конзерват6рки, гск мн . конзер­

стању, КJlицоно ш а.

кондукција, -ё ж [лат. сопdLlсtiо] физ . вође­

вiiт6рки) [лат. сопs егv а tог ч у вар , спасилац]

1.

ње, с провођење, пр е н о ш ење (то плоте , елек ­

стру чн а особа која се ба ви за штитом од пропа­

тричне е нергије и сл . ).

да ња уметничких дела, и сто риј ск и х споменика

KOHeKcllja, -ё ж [л ат. со пп ех iо] 1. заност . 2. ут ицајно поз нанство . КОllе ктйв , -а м,

"'1 .

веза , пов е­

- и [IIJШТ. со пп есt ivum од

лат. соппесtеге пов езати ] биол. део ткива у биљ ­

ном или живот ињ ском организму који пов езу­

конектйван, - вна, -в н о [В . ко неКТI1 В] који повезује, везивни. А конективно ткнво фнзиол . .

конектор, -а м, мн . - и [лат. с п ој .

2. Л ИН Г8.

connector,

8.

ко ­

реч ил и гру па р е­

чи која повезује р е'lен иц е на ос н ову значења.

конекција, - ё ж [енгл. со п есtiоп] рач . IJез а ко ­ ја омогућа ва р азмену информација .

642

а парат за кон зе рвир ање .

•

конервато­

КОll3ерваторијум, - а и конзерваторйј, -а м [лат. сопsеrvаtо гiшnЈ висока м уз ичк а школа .

КОll3ерваторист(а) , -ё м, мн. кон зерватори ­ риј у м] уче ник конзерваторијума.

КОll3ерв:iција,

-ё

ж

[лат.

соп sегvаtiо]

1.

стручни И тех нички поступак који м се спреча­

везивно тк иво.

1. вез а ,

2.

ст и (ж. конзерваТОРlIсткиља) [В . конзсрвато ­

је друге дело ве .

нектив]

и сл .

ров, коюерваторскй.

ва проп адање у м ет нички х дела, историјских с п оме ник а и

CJl . 2.

справљање животних на­

ми рница тако да·се могу сачувати од кварења дуже времена .

KOll3epBltpaТlI = КОll3еРВltсати (В . )

конзервисат и

конјектуралан

конзервисати, конзервишём

конзерви-

рати, конзервирам, 3. л. мн. конзервирају сврш . и несврш. [лат .

conservare

сачувати]

1.

подв рга­

вањем посебном поступку припреме (са)чува­ ти, обезбедити , обезбеђ ивати (животне н ам ир ­ нице) од кварења. у конзерве .

2.

2.

ставити, стављати (храну)

(за)штитити од пропадања, рас­

пада ња (слику, грађевину и др .).

КОНЗИJlија р , -а ра М, МН. конзилијари,

2. саветник , саветодавац.

који се односи на конзилијум и конзилијаре.

конзилијум, -а и КОlIЗилиј, а М [лат .

1.

2. скуп, саста­

нак који се одржава ради саветовања о неком важном питању, саветовање, већање .

КОlIЗitсторија, -ё ж [лат. cOllsistorium]

КОИЗУJlент, -а М, мн . конзуленти, ген . мн . кон ­ конзум, -а М, конзумирати]

1. врхов ­

ни суд који решава питања из грађанског, а по­ највиши КОJlегијум у

католичкој цркви, веће кардинала под председ ­ помоћни орган БИСКУ ll а при

вршењу његове судске власти; саветодавно ве ­

конзумација, -ё ж [лат. трошња.

украсни сточић правоуга­

уза зид и л и причвршћен за њега .

стичко

удружење

или

тргови н ских

предузе ћа ради зајед ничког остваривања неке

конзументи, ген .

MII .

cOllsumer потрошач]

consumerism

покрет за повећање

права и моћи купаца.

конзумирати , конзумирам ,

3. н. мн. конзуми­ COIlSumere, в . кон- , sume1. ( IЮ)ТРОШИТИ. 2. (по)ј ести, (ПО)IlИТИ .

рају сврш. И несврш . [лат.

ге узети]

•

-брак прав. ступити у ПОJlНС односе с брачним

конзумни, -а, -о [в . конзумирати] који слу­ жи за свакодневну потрошњу .

КОllифера, -ё ж [л ат.

conifer, према грч . kбпоs

во, четинар.

коницитёт, -ета М [11>'1 . kбпоs купа] сти, конусни облик.

2.

1. купа ­

постепено сужење , су ­

женост.

1.

и ст. у ста ­

nos

ром Риму за време републике титула двојице

2.

MII .

коничан, -ч на , -чно [грч . kопik6s прем а kб­

конзул, -а М, мн . -и [л ат. cOllsul]

1799. до 1804.

constlmmatio] 1. по­

обавезна уплата при уласку у ноћни

коизумеризам , -з ма м [енгл . према

финансијске операције .

највиших поглавара.

2.

и пиће.

део ничар] монополи­

банака

потрошачка за­

шишарка, лат. Љгге носити] 60Т. четинарско др­

КОllзорцltјум, -а и КОlIЗорцiiј, - а м [лат. СОIl­

COIlSOrS

ген . мн. конзума [В .

2.

локал, дискотеку и сл., која се односи на храну

оног облика извијених ногу који је прислоњен

sогti Шll , према

потрошњ а.

друга.

КОНЗОJlа, -ё ж [фр . console] 1. стуб носач ,

2.

""1 . конзуми ,

другом, чиме брак постаје правоваљан.

ћ е у у правним ПОСJlовима.

подупирач, греда.

1.

пац .

на духо вна власт у православној цркви, духо в ­

3.

звање, положај конзула; надлежност

зуле ната В. КОIIСУJlтаит .

КОlIЗисто ријум, -а и конзисторiiј , -а м =

ништвом папе .

представни­

конзумената LB. конзуми р ати] потрошач, ку­

КОlIЗистеllЦија в . консистенција.

2.

2.

конзумент, -а М,

КОllзистеllтан в . консистентаи.

себно б р а чног права .

1.

конзул; зграда у којој се то представништво на­ лази .

cOllsi li-

састанак лекара ради утврђивања д иј аг­

нозе и начина лечења БОJlесника.

кон зулати, ген. мн . кон­

MII.

ш тво јед не државе у другој држави које води

rell. MII .

конзилијара н , -рна, -рно [в . конзилијум]

uт]

КОНЗУJlат, -ата м,

зулата [лат. сопsu l аtus, в . конзул]

конзула .• КОНЗУJlатски.

конзилијара [лат. consiliarius] 1. лекар који уче­ ствује у конзил ијуму .

конзулараll, -рна , -рно [л ат . со пsul аris, в . конзул] који се односи на конзулску службу .

ист. у Француској од

године титула тројице д ржавних

поглавара са неограниченом влашћу .

3.

оБJlИК.

коијеК1'ура, -ё ж [лат. conjectura] наслућив а­

ди пло­

матски службеник који у иностранству обавља

купа] који је у облику купе, купаст.

КОНИ'lНост, -ости ж [В . коничан] коничан

ње, нагађање, претпоста вка.

KOlljeKTypaJlalt, -л на , -л но [лат. сопјесшга ­

комерцијалне и административне послове, пре свеlЋ у вези с грађанима једне и другс државе .

lis]

• КОIIЗУJlОВ, кОЮУJlСК И .

њима , претпоставкама; навод ни .

који се заснива на наслу\1ивањима, нагађа­

643

конјеlщија

конкордат

КО.lј екција, -ё ж [лат. сеге бацати]

ла.

1.

coniectio, према сопј­

бацање копља, одап ињање стре­

конкаван , - вн а, -в но [лат . сопсаvus шупаљ] издубљен, удубљен, уг нут; супр. конвексан (В.).

2. В . конјектУра.

конкавност, -ости ж = конкави тёт, -ета м

конјугал ан, -лна, -лно [лат. со пiu gа li s према сопiuпх ген. сопiugis супружник] који се тич е

[лат. сопсаvitаs , В . ко н каван] конкаван облик, удубљеност.

брака, који се односи на брак, брачни.

KOHKBifCTa , -ё ж = KOHKlfCTa, -ё ж [шп. соп­

КОllјугата, -ё ж [лат. сопiugаtа liп еа] на реч , реч изведе н а из истог

1. с р од­ ко ре н а. 2. ан ат.

обим женске карлице.

qllista

освајање] (други обл и к је исправнији ,

али ј е први уоб и'шј ен у пракси) период шпан ­ с ког и португалског освајања Средње и Јужне

КОllјугац ија , -ё ж [лат. сопiugаtiо спајање] мењање глагола по в р еменима и лицима.

2.

1.

Аме ри ке крајем ХУ и п о ч етком ХУI века.

конквистад ор , -а = конкистадор, -а м,

на­

'111.

чин оплођава ња неких алги и једнопелијских

-и (д р уги облик је исправнији , али је онај са в

организама.

уоб ичајен у пракси) [ШII. сопqпistаdог, према

КОIIЈуговати,

конјугујём

и

конјупtрати,

конјугирам,

3. л. мн. конјУП1рају св рш . и Ј1есвр ш . [лат. сопiugаге] 1. (из)мењати (глагол) по време­ нима и лицима. 2. (из)вршити конјугацију (2). КОllјУ IIКТИВ, -а м [В . конјунктиван] грам . гла­ голски начин којим се исказује став (воља, же­

сопqп i stаг освојити] португалским Америке.

конјУlIкт ива, -ё ж [лат. соп iuп сtivа] анат. ве­ зница очних капака, опна која повезује очну ја­

грам . који се т ич е конјункт и ва, који је у кон­ с п ојн и, вез ивни .

папе; просторија у којој се врши тај избор.

КОIIICлавист(а), -ё м, МII. КОlIкла висти [В . кар и сл.) за в реме бирања папе које не може да нап уст и конклав док се избор не изврши .

закључни; за вршни; кон а чни , који представља коначну одлуку.

конклузија , -ё ж [лат. сопс l usiо према соп­

КОllјунктивни

•

судови 1101". судови са једним субјектом и више

clu dere

з акључити] закључак.

КОНICомитаllтаlf , -т н а, -тно [в . конкомитан­

предиката.

конју нктивiпис,

-а

м

[В .

ко нј ункти ва,

-итис] мед. запаљење вез нице, слузокоже н а

ција] који се појављује истоврем ено, пратепи , пр о пр атан, узгредан.

унутра шњој страни оч ни х капака.

ICОlflCомитаlfЦија, -ё ж [срл а,.. сопсоmitапtiа ,

конјУllкту ра, -ё ж [лат. сопi u псtuга, према сопiuпсtus спојен , везан]

1. еКОII.

стање на тржи­

шту , односи цена , понуде и потраж ње.

2.

сти ­

према лат. сопсо mitа п s пратепи, 8. кон-,

добре за раде . + кОнј у нктурнИ .

comitari

пратити] истовремено појављивањ е, пропрат­

н а појава.

цај повољних околности за нешто; могупност

ICонкордантан , -тна, -т н о [лат. сопсогdапs према со псогd аге слагати се] подудараlf, сагла­

конјункту рист(а), -ё м, мн. конјукryристи

сан.

[В . конјункту ра] екон. онај који користи кон­ јунктуру.

ICонкорда нција, -ё ж [лат. сопсогdапtiаЈ

1. грам .

везник.

2.

ас-грон. поло ­

2.

алфабетски списак речи које се јављају у не­

ком тексту, са ознаком стране на којој се реч ја­

жај када се неко небеско тело, посматрано са

вља.

Земље, налази у и стом правцу као и д р уго не­

приј атан за ухо; супр . Д ИСlсордаllција (В .).

беско тело, пре свега Сунце .

паралелан ток површин е слојева тла.

конјурација, -ё ж [л ат. сопiuгаtiо] за вера,

644

1.

слагање, подуда рањ е, сагласност, подударност.

ко нј у нкција , -ё ж [лат. сопiuпсtiо, према со­

урота.

Јужнс

КОНКЈЈузиван, -вна, -вно [лат. сопсlusiVtIS]

конјУlIкгиваll, -вна, -вно [л ат. соп iuпсtiVtI S]

пiuпgеге спајати]

и

ICОlIклав , -а м = ICонклава , -ё ж [на,.. сопсlаvе]

бучицу и капке.

2.

С редње

фиг. завојевач, освајач, пустолов.

конклав] лице додељено кардиналу (слуга, ле­

представља као могуПна, субјунктив .

1.

учесник у шп анским и

ве п е кард ин ала које се састаје р ади избора новог

ља и сл.) гово рн ог лица п р ема радњи или се она

јунктиву.

2.

1.

освајањима

3. муз. склад истовремени х то нов а у акорду, 4. I"еол.

ICОНICордат, -ата м, мн. ко нк ордати , ген. м".

конкордата [лат. сопсогdаtl.l m

од сопсогdаге

КО~lкордија

КОliолiција

спо разумет и се] споразум између римског папе

конкурент, -а м , МН . конкуренти , гск МН.

и неке држа ве о правима католичке цркв е у тој

конкурената (ж . конк уре нткиља , -е) [В . конку­

д р жави; спо р азум, уговор уопште.

рисати] супарник, ривал, такмац.

конкордија, - е ж [лат. сопсогdiа] слога ; са­

KOliKpeMe HT, -а м, мн. конкременти , ген. МН . конкремената [лат . сопсгеmепtum] мед . тело које н астаје згу шњавањем неке течности у органи­

конкретан, -тна, -тно [лат. сопсгеtus од соп­ сетеге разабирати]

стваран , реалан , опи­

1.

пљив; супр. апстрактан.

2.

појаву; одређен ,

2.

1.

који постоји и ли

делује истовремено .

конк у реlПСКЙ , -а, -о [В. конкуренција] који се односи на конкуренцију и конкуренте ; су­ парнички , ривалски .

зму; каменац (у жучи, бубрегу итд.).

ређену

KOHKypeHTa~l, -тна , -тно [в . конку рисати] способан за конкуренцију.

гласност.

који се односи на од­ прецизиран .

•

кон­

кретна музика техн ика компоновања на осно­

ву кори шћења природних з вукова и шумова уместо инструмената. конкретна по ез ија врста

експер иментал не поезије која вербалну грађу организује по методама ликовне уметности.

конкретиза Щlја , - е ж [В . конкретизовати] остварење, остваривање, ре ал и з ација; ближе, подробније одређивање.

КО~lкуренција , -е ж [лат . сопсuггепtiа] мичење, супарништво, ривал ство.

2.

1. так­

зб . конку ­

ренти, сви они који раде на истом послу ; супар­ ничка страна .

конкурисати, конкУришем СВ РШ . и несврш . [л ат. сопсшгеге такмич ити се; заједно трчати ; за­ јед но тећи , в . кон- ,

cLlrrere

трчати , тећи]

1. бити

конкурент, ривал (некоме) у каквом надметању, такми ч ењу.

бити кандидат на конкурсу.

2.

конку рс , - а м , МН. конкурси , ,'ен. мн. конкур­ са [л ат. сопсurStlS, према сопсuггеге , в . конкури ­ сати] а . објава којом се траже канди дати за н е­ ко запослеље или понуде за обављањ е неког

КО~lкретизирати В . конкретизовати.

11Осла. б , објава такмичења за неку на граду .

конкретизо вати, конкретизујем и конкре­

кОIIКУРСНЙ.

тизирати, конкретизи рам, З .

11.

МН . конкретизи ­

конкусија, - е ж

[ 11 ат.

сопсuss i о , прем а сопсtl­

рају СВРШ. и Н ССВ РШ . [В . конкретан] (у)чинити

tere

конкретним,

обично с трајном озледом ткива.

ства рним ,

реалним ;

тачно

одре­

дити, одр е ђиват и .

LB.

конкретан] ствар­

ност, реалност; конкр етан облик, остварење , реализација; одређеност.

КОllкретум, -а м [лат . сопсгеtum] филоз. оно

КОliкрец ија, - е ж [пат . сопсгеt iо]

1. скупља­

ње честице у целину, згушњавање, стврдњава­

ми " ер. груд васта маса скупљена око неке

среди шњ е та чке (зр н а, фосила и сл . ) .

КОliкубина, -е ж [лат. сопсuЫпа, према соп­ с итЬ еге леж ати з аједно] ванбрачна , невенчана жена; љубав ни ца, наложница .

КОllкубинат, -ата м, МН. конкуб инати , ген . МН .

CO llcLlbinatus, В. конкубина]

ванбрачна зајед ница , дивљ и , незаконит брак .

конкупис цеlщија, -е ж [кл ат. сопсuрisсепtiа , према

мед.

потрес ,

ш ок,

1.

подрум .

2.

гостионица, крч ма.

конобар , -а м , МН . - и (ж . конобари ца , -ё)

1. онај

[8 .

који услужује јелом и пиh ем го­

сте угоститељских радњи , келнер .

конобе , крчмар ; 110друмар .

2. власн ик • кОнобарскй .

КОНОЙД, -ида м [грч . kбпоs лупа , в . -оид] геом.

тум (В.).

конкубината [лат.

пара крчма]

коноба]

ш то ства рно постоји, реалија; супр. апстрак­

2.

застрашити]

коноба, -е ж, ген . МН . коноба [клат. сапаЬ а , са­

конкретност, - ости ж

ње.

трести ,

•

concupi sce re

жудети] похота , пожуда.

тело слично

конусу,

купи ;

купа

неправи л н ог

облика.

KOHorl, конопац

8.

канап

конотативан , -в на , - вно [в . конотација] који се односи на конотацију; који уноси нов а, и зве­ де н а значења речи и и з раза.

KOHOTa ЦlJja , -е ж [п ат.

tare

connotatio, 1. фИ ЈIOЗ.

забележити, за п аз ити]

В . кон- ,

110-

скуп свих

својстава која се везуј у за дат и појам ; скуп асо­ цијација.

2. ЛИНГВ.

секу н дарна з нач е ња р е чи , и з­

ведена из основног з н ачења , В . де нотација ; з начеље које реч има за одређену особ у или д руштвен у групу .

645

кон сонант

ко н сilЛТ ННГ

ко нсалтинг, -а м , мн . кон сiIJПИНЗ И , ге н .

M II .

КОllсигнационй, - а , - о [В . кон с и гнациј а ] ко ­

ко н салтинга [е н гл . consLllting) служба, орга ни ­

ји се од нос и н а к о н с игнациј у . .t. КОII С lt г н ацио­

за циј а кој а се б а ви да в а њ ем савета и интеле к ­

на прод аја ко н с игн а ција

туал них услуга у проје ктима.

консангвинiпёт, -ета м [лат. с оп sа п gпiпitаs , в . кон -,

sangui s

к р в ) крвн о сродст во .

сигнирај )i

потп у н о сл ед и ти) доследан , п о стој а н ,

и страј а н .

и

н есвр ш .

KOliceKBCHTHOCT, -ости ж [ В . консеквента н] КОliсеквснција, -ё и консеквснца , -ё ж [лат .

consequentia

од

consequi

след ит и з а н е чи м ]

п ослед ица , р езултат, и сход .

1.

2. ста в , резултат до

консе к ве нција]

8.

1.

з биј е н , сажет , ј езгрови т .

консе­

3.

1. чвр ст,

густ.

стала н , п остојан,

з б иј е н ост, чврст ин а, густ ин а , ј едр ин а.

2.

по­

стојан о ст , трајн о ст .

консистснција, -ё ж [нлат. сопsi s tепti а,

1. следе­

2. последичан . .t.

процењ и ­

КОlIсистеIПНОСТ, - ост и ж [ В . ко н си сте нта н ]

consec rati o, пре м а

ко нс е кутйван, - в н а, - вно [срлат . consecuti -

1. раз м атрање ,

поштовање, уважа вање .

консистеlпан , -т н а , -тн о [лат. соп s i s tепs од

тр ај а н .

п освет ит и) освећ е њ е , п о св е ћ е ње .

2.

сопs i s tе ге одр жат и се, и страј ат и]

кве нциј е с н ос ити п ослед ице .

ћ и по реду , узасто пни.

КОН­

конс(и)јерж, - а м [ ф р . со псi е гgеј н астојн ик;

2.

VlIS пр е ма consequi ,

MII .

соп s i gпа ге]

вр ата р (обичн о у Францус кој ) .

к о га н е ко до ђ е; з акљу ч а к . О flOвући консе­ КО liсекрација , -ё ж [н ат.

3. л .

[л ат.

консидера[lија, -ё ж [лат. со п s idегаti о, према со п s id егаге раз м атрати) ва ње , раз мишља ње.

д осл ед ност .

consecrare

С8РШ .

(и з) врши т и к о нси гнациј у .

консеквснтан, -т на, -тн о [л ат. conseqllens од

consequi

( 1) .

КОНСИI'нйрати, к о н с и г нирам ,

конзи сте нта н]

1.

8.

сте п е н чврст ин е , густ ин а не­

кути в не болести мед. б олести кој е настају као

ч ега; в ећ а ил и м а њ а к рутост одн осн о ж и ткост.

последи ц а пр етход ни х обољ ењ а; консекутив­

2.

не ре ч е нице грам . п ослед ичн е р е ченице ;

KOli-

секут ивни веЗliИЦИ грам. п ослед ични в ез ници .

ко нсеку циј а , -ё ж [лат. со п sеС Lltiо] р едо след , слага њ е по р еду , ни за њ е; п осту пн ост .

КОI'lс е ку цио темпорум [н ат. со п sеСl,tiо temзав и с ној рече ниц и у складу с в ре м е н о м гл а гола у гла вној (у л ати н с к ом и у за п ад н ое вро п с ки м

Ь е ге п о пи с и вати) необ.

1. о н ај

кој и 1l 0 пи сује .

2.

конскрilПllија , -ё ж [ л ат. со п s с гiр t i о ] пи с ива њ е.

2.

1. 1'10-

регруго в а њ е војн ик а.

КОllсола в . КОllзОла . консолидација , -ё ж [1ЩТ. со п sоlidа r iо, IIрема

ј ез ицим а).

КО llсеll зу алаll , -л н а , -л н о [ нлат . со п sеп stl а li s ] д о ко га се дош ло ко н се нзусо м .

2.

Il еоб . кој и

сао се ћа , саосећај а н .

од со п sе пtiге сл ож ит и се , ус клад ит и)

пол . ј ед ноглас н а одл ука до кој е се до ш ло дого ­ в о ром с в и х з а ин те р ес ов а ни х стр а н а; с п о р азу м .

КО ll с еllС , - а м [лат. со п sе П S Ll s ј одобрење . 2.

8.

со п sо lid а ге ср ед ит и , устал и тиј

1.

у ч врш ћење ,

У 'lВршћи вање , сређ и вањ е; ја'laње, устаљење.

2.

е ко н . р а чу н о в одстве н о уд р уж ив ање виш е срод­

КО IIСС Ю У С , -а м , мн . - и (непр . КOIЩСIIЗУС) [нат.

consensLls

КОlIскрибент, - а м , м н . ко н с кр ибен ти , ген . Мl-I .

ко н ск ри бе ната [лат. consc"ibens п ре м а со п sсг i ­ онај к оји р егр угуј е војни ке .

р огит] гр ам . сл агањ е в ремена , из бор в реме н а у

1.

стал ност , по стој а н ост, и зд р жљивост.

1.

при ста н а к ,

КОНСИПiаЩiја , -ё ж [лат. со п s i gnа ti о до к у ­

1.

вр ста

3.

Финat lС. пр етвара ње кратко­

КОlIсолид овати , н сс врш . [мт .

ко н солидујём

co nsolidare

пр е м а

so li dus

сврш.

И

'lВpCT]

1.

у ч в рст и т и , у ч в ршћи ват и , ој а ч а(ва)ти ; с р едити, с р е ђив ати .

КОllсензус.

м е н т, према со п s i gп а ге обележа ват и]

н и х предузећ а .

ро чни х држа вних дуго ва у дугорочн е зајмове.

2.

( и з) врши ти ко н солидац иј у (в . ).

КОlIсонант, -а м , МН . ко н со н а н т и , ген . MIJ . ко н ­ со н а н ата [лат . со п sо п а п s сагласа н] фо н . ,'лас п р и

продај е п ри кој ој и с п о р у чи ла ц дај е већ у к ол и ­

чијој се а рти КУJlа циј и ч уј е ш ум и л и прасак иза­

чину робе п рода вцу , задржа вај у ћи влас ниш т во

з в а н пр е преко м (тес н а це м ил и пр е градом) коју

над њом до и с плате . р об е.

646

2.

слање робе ; п о ши љ к а

в аздушн ој стр уји ств а рај у гов о рн и о рга ни , су ­

глас ни к .

•

КОllс()tIантскЙ .

консонанца

констрitкциј а

консонанца, -ё = консонаlщија, -ё ж [1I3Т. према

consonantia,

милозвучан]

consonus

1.

жај небеских тела.

2.

распоред , група, скуп .

скл ад на комбинациј а више истовремених то­

констернација, -ё ж [пат.

н о ва , саз вучје; супр . д исонанца/ДИСОtlанција

констернирати]

(В.).

2.

н ост; очајање, изгубљеност.

жу

суглас ници

књи ж. н есав рш ена рима , код које се сла­ после

последњег

наглашеног

слога у сти ху али не и самогласници ( нпр . МО ­ шuка

- маШемаШuка).

3.

фиг. стицај околности; међусобни однос снага .

constematio, В .

за препашћењ е ,

пренераже­

констернирати (се), констернирам (с е),

3.

П . МН . констернирај)i (се) СВРШ. И несврш . [пат. со п­

stemare,

В . кон-

расути, посути)

ste m e re

1.

за­

консонан ција = консонаtща (в . )

препастити (се) , за пр е п ашћ ивати (се) , зап а­

конспект, -а м , МН . конспекти, ,'ен . мн . кон­

њи(ва)ти (се).

спеката [лат.

conspectus према conspicere гледа­ ти, угледат и] 1. кратак преглед, сажето излага­ ње . 2. ко нцепт, скица. конспират иван , -вна, -вно [н пат. conspirati-

vus,

в. конспирација]

1.

2. који

се ч ува у тајно­

ст и , ск рив е н од некога , поверљив .

конспиратив ност, -ости ж [В . конспирати ­

конспирато р, - а м , мн . - и [В . конспирација] уч ес ни к у кон с пирацији , завереник .

прикривање , тајност деловања .

тајни договор .

КОНСТlпуаllта, -ё ж [фр . constituante, пре м а пат.

constittlere

успоставити, утемељити] поп.

КОlIституисати, несврш .

[пат .

констит'уишём

constituere]

С ВРШ .

И

установити, уста н о­

вљавати , основати, ОСlIивати.

који чини садржај , састав

'Iera . •

конститу­

тивtlИ део поп . део који lIепосредно ул аз и у са­

став чега (државе, заједнице и сл.); конститу­

конспирисат и , конспиришём и КОНСI1ИРИ­ р ати, ко н с пирирам , И несвр ш. [пат.

затво р .

конститутиван, -вна , - ВIIО [в . ко н ституциј а)

конспираЦltја , - ё ж [лат . conspiratio, в . ко н ­

2. заве ра ,

constipatio, пре м а stipare наго м и ла­

уставотво рн а скупшт ин а.

ва н ] ч у в а њ е тајне , поверљивост, тајност.

1.

запуш ити , в . кон- ,

ТИ , ПРИТИСН УI' И] мед . отежано пражњење цр е ва ,

који се од носи на кон ­

сп ирацију , з аверенички .

спи р исати ]

констипација, -ё ж [пат.

constipare

3. н . МН. конспирирај)i сврш . conspirare В . кон -, spi rare дувати Ј

тивна наредба прав . н аредба којом се неком е

дају и з весна прав а (доз воле , повластице и сл.) .

КОltституција, -ё ж [пат. сопst ituti о, пр ема

бити у дослуху , тајно се договорити , договара ­

constituire

т и ; скло пи т и , с кл апати заверу .

з ичких ИСЛИ) психичких особина органи з ма ;

констiшта, - ё ж , ген . МН . константи [нем . Коп­

stante,

п рема нат.

constans

постојан]

1.

м ат . , фю .

вел ич и н а чиј а се вредност не мења променом других В СЛ И'lин а.

2.

оно што је постојано , не­

променљ и во , ст ално .

констаlпан, -тна, -тно и KOIICTaHTaH , -тна , -тно [лат.

constans

од

constare

постојано стаја­

т и ] стала н , н е променљив, п остојан.

констаlПIIОСТ, -ости ж [В . константан] стал ­ ност, н еп роменљивост, постојаност.

констатац ија, -ё ж [фр .

constatation, В . кон­

статовати ] з акључак којим се нешто утврђује

К(Нlстатовати , констатујём СВРШ . И несврш . [фр .

constater,

према лат.

constat

очигледно је]

утв рдити, УIЋрђивати , закључи(ва)ти .

констела цttја , - ё ж [п ат .

stell a

з в езда]

1.

constellatio , В . кон- ,

з вездано јато , сазвежђе; поло-

1.

скуп урођени х ф и­

грађа тела .

2.

стру кту р а.

основни држав ни з акон , уста в .

3.

унутрашњи

састав,

садр жај,

КОIIСТИТУЦИОltалаll, -Лllа , -лно [нлат. consti-

tutionalis) 1. који се односи lIа (2), пси х офизички. 2. уставни .

конституцију

КОltСТ ИТУЦИОltа лизам, -зма м [в . конст и ту­ ционалан] оБJlИК уп рављања д ржавом з ас н о­ ван на уставу , уставност.

КОIIСТИТУЦИОНИ , -а , -о [в . конституциј а ]

1.

који се односи на конституисање , консти тути ­

ван.

2.

који се односи на устав, уставни.

КОlIстриктиван, -в н а , -вно [нлат. constricti-

vus,

као ч ињ е ница ; тврдња.

утемељити]

В . ко нстриктиван] који стеже, скупља , су­

жава ; који спутава ; ограничавајући.

констриктор, -а м, МН . -и [нлат . соп s tгi с tо г] а н ат . мишић стезач .

КОНСТРИКllија, -ё ж [л ат .

constrictio] стеза­

ње , I'))ч ење , сужавање ; СПУl'авање ; прин уда .

647

конструисаНt

ко нтамltшiција

констру и сат и , коструишем сврш. И несврш. [лат.

сопstruеге ]

(са)гр адити ,

(из)град и ти,

(на)прав ити, саставити, састављати.

КОltСУ П СТ аЈщија л iпет, -е-га м =

конструктйв а н , -вна, - вно [срлзт. constructi-

vus,

в. конструкција]

1. који доноси

корисне ре­

зултате или промене, који унапређује; склон корисном, рационал н ом раду .

2.

који се односи

на конструкције и конструисање.

констру""", ив iв ам , -зма м [в . конструкти­ ван , -изам] правац у уметности и књижев н о­ сти, настао у Русији после Октобарске револу ­ ције, који у свом изразу , лишеном деко р ације и субјектив не емотив н ости, наглашава елементе

конструкције и геометријске апстракције.

конструкто р , -а м, мн . -и [лат. сопstгuсtог, в . конструисати] онај

који конструише, ствара,

гради, градитељ, стваралац . • ко н стр у кто р с кй .

КОlIструкц иј а, -е ж [л ат. сопstruсtiо, в . кон­ струисати]

1.

а. пројектовање склопа, утврђи­

вање устројства неког уређај а, објекта и сл.; градња . б . целина плански саграђена од делова; технички

скло п ;

грађевина .

структура, састав.

3. ЛI-,нгв .

2.

устројство,

скуп речи повезаних

по граматичким правилима , мањи од речен иц е.

4.

ну,једнобитан , једносуштан (о 'lЛановим а Све­ тог тројства).

геом . приказивање геометријских фигура у

равни на основу задатих елемеllата.

5.

само­

КОIЈСУП­

ст аllцнј злност, -ости ж [в . консупстанцијаланј једносушност , једнобитн ост .

КОll су п сти таlщиј ЗЈШОСТ = КО lI супстаllЦИ ­ ј ал iпет (в.)

К ОlIтагиј ум, -а м [лат. сопtаgiшn, в . кон- , tап­ gегедотаћи] мед. заразна клица ; заразн а материј а .

КО lI таги оза ll , -з на , -з но [нлат. contagiosus, в . контагијум] за р азан, инфективан .

К ОlI тагио з и тет, -е-га м [нлат.

contagios itas, в .

контагиозан] за раз н ост.

КОll та кт, - а м, мн. контакт и , ген. мн . контака­ та [лат.

contactLls,

" рема

дод ир , додиривање.

conti ngere

Дотаћиј

1.

2. а. веза која се успоста­

вља с ким и л и чим. б. електрични спој који омогућава струјно коло . & ко н такт-емисија телевизијска и л и радијска емисија у којој гле­ даоци одн. слушаоци могу да разговар ају с во­ дитељем и(ли) другим учесницима у емисији ; к он та кт- гр у п а ,!Ол . неформална група дипло­ мата из више зе маља са задатком да одржавају

везе између сукобљених страна.

КОlIтактирати , контакти рам, 3. л . мн . кон ­

вољно тумачење, субјективна интерпретација ;

тактирају СIlРШ . И несврш . [фр .

измишљотина (свеје шо чu сша

такт] бити у контакту, сту п ити , ступати у всзу

- ). •

ко н стр ук­

contacter, в. кон ­

(с неким), комуници рати.

ционй И констр У кцЙј с кЙ .

КОlIсултаlП, -а м [л ат. сопsultапs , в . КОНСУЛ­

КО lI таКТ IIЙ ,

-3, -о [лат. contactus, према соп ­

товати] стручњак који даје своје мишљење,

tiпgеге Дотаћи] који се односи на контакт , који

стручни саветник.

оствар ује контакте, додиран. & ко н таКТI!а со­

КОIIСУJlтзц иј а, -е ж [л ат. consultatio] товање, већање.

1. саве­

2. разговор са СТРУ'lњаком,

тражење нечијег савета, мишљења.

3.

на уни­

верзитету, време одређено за разговор поједи­

КОIIСУJlто в ат и , консултујем сврш. и несврш . [лат. сопsultаге] (за)тражити од некога савет,

мишљење. ко н султов ат и се (по)саветовати се.

КОlI таКТОЈЈипt , -а м мн . [ в . контакт, грч .

lithos

доди р а с магмом.

К ОlI таМИllаIlТИ ,

КОlIтами н аната м м,, .

(јд .

КОlIтаминаlП) [В . контамини р ати] екол. мате­ р ије које загађују животну средину (пестици ­

КОlIсумзц иј а в. КОНЗУ М З Цltј а .

ди, радиоактивни елементи и сл.).

консумент в. ко н зуме н т .

кон та МlIII З Цllја , -ё ж [лат .

консумеризам в. КОlIзу м е р Изам .

contaminatio] 1.

мешање ; стапање; спајање р азнородних елеме­

КОllСУМllр ат и в. ко н зум Ир ат н .

ната.

consub-

stапtiаlis] теол. који има исту природу и·су шти-

648

које се стављају непосредно на рожњ ачу, као замена за наоча р е.

камен] гсол. метамо р ф н е сте н е настале услед

них студената с настав ни ком.

КОlIсупста НЦltј з л ан , -л на, -л н о [лат.

Чllв а мед . та н ке плочице од ПРОВИ Д llе пластике

2.

а. за гађење, прљање . б. озрачење људи ,

земљи шта и сл. радиоактивним з рацим а. раза , и н фекција .

3.

за­

континента ла н

контам инирати

контам инирати , кон там инир а м , 3. л . М Н .

КОlIтемплирати , ко нтем пл ирам , 3. л . м н . ко н­

контаминирају С8РШ. И неС8РШ . [лат . со п ta П1iп а ге

тем п л ирај у С8Р Ш. И н еС 8Р Ш . [лат . со пtеП1рl агi] би­

окаљати]

т и у конте мп л ацији , уду бити се, удубљ ив ати се

1. спојити , сп ајати , ( и з) м е ш ат и . 2 . а .

загадити , загађиват и . б. оз ра сlИ ( ИВ)Т И р ад иоак ­

тив ним материјама.

KOflTeca,

кантат и , контам неС8РШ . [ итал . contare] ГЮКр .

1.

рачунати, број ат и .

канте М [IПал. со пtе ] к н ез , I-РО ф (угла вн о м уз

1. ста н да рд ни , ч в рсто за­

творен и сандук у који се сме шта роба п ри л и ­ ком транспорта.

смеће.

2.

ул ич н и метал н и са н ду к за

контејllе риз з ција , -ё ж [ В . к о н тејн ер] а. уво­ ђење контејнера у транспо рт . б . с и сте м атс к и

1.

-а М,

MIi .

contexttls,

контекст и , ге " .

п рема

contexere

MIi.

КО Н ­

саткати]

гово рн а или м и сао н а целина којој прип ада

н ека реч , реченица и сл. и на ос н ову које се од­ ређује тач но з начење и смисао датог дела гово­

ра.

2.

оно са чим посматр ана пој ава ч ини цели­

ну, у оквиру чега добија п ра в и смисао или из ­

р аз. + кОнтеКСТ IIИ . контекстуала fl , -л н а , -лно [лат . co ntextus,

8.

контекст] који се односи н а контекст ил и ко н ­ текстуалност.

КОlIтеКСТУЗШII>СТ, -ости ж

[8.

контекстуа­

лан] свој ство којим неки текст припада одређе­ ном контексту.

КОlIтемплат и ва ll , -вна, -вно lл ат. со п tеП1р l а­

tiVLIS]

contestabi-

који се може п об иј ати , с п ор а н .

цање, п об ија њ е, ос п о р а в а њ е.

1. пори­

заст. достава ,

2.

пријав а власт им а.

контеСТltрати, ко н тест ира м ,

3. л . МН. конте­

стирај у С8РШ . И н еС8РШ . [лат. со пtеs tа гi]

који је скло н контемплацији, мисао н ом ,

обично пасивном посматрању света и живота.

КОlIтемnлапtВ II О СТ , -ости ж l 8. контемпла ­ ти ван] својство онога кој и је контеМГlлат и ван, мисаоност .

КОlIтемnлiiто р , -а м, мн. -и

цати .

1.

по­

2.

заст. приј а вит и , приј а вљ ив ат и вл а ст и ма .

КОfIТИГВЈпёт, -ста М [лат. со пti guitаs , прем а

co nti guus

превоз роб е помоћу ко нтејнера .

KOIITeKCT,

contessa

б иQ а)ти, ос п орит и , ос пора ват и , п о рећи , пори­

+ ко н тејllерскИ .

тёкста [лат.

контестабилан, -л н а, -л н о [нлат .

lis]

контестзција, -ё ж [лат. contes tatio]

контеј н е р , -а М , МН . -и [ енгл . co ntainer према садржавати]

-ё ж , ге н . МН . ко н тсса [ итал.

од с рлат. СОП1iti ssа ] l-р о фица.

м и сл ит и , разм ишљати .

2.

имен а: коmие Иво и сл. ) .

contain

у р аз мишљањ е.

3. инфицир ат и .

l-ра нични , 8 . ко н -,

ta ngere

Дотаћи] до­

ди р , дод ири вање, гр а нич ење, н е п ос р едни кон ­ такт.

Каll-ТI1КИ, К о н -Ти к иј а м ста ри х П е р уана ца .

2.

1.

бог су нца код

и ме с пла в а који м је нор­

ве ш к и истраж и ва ч Хеје рдал

1947.

године до­

пловио из П ер уа на Тахити да би доказао да су остр ва Ј ужног мо ра у п рошлости н асељена из

Америк е , а н е и з Аз иј е , како се дотад м и сли ло.

KOhtl-lIIгент, - а м , ШI. ко нти н ге н ти, ген . МН . конти н ге н ата [нем . Ко пtiп gе пt , п рема лат. соп­ t iп gеге досегнути, Домоћи се]

1.

трг. унапред

угово рена или р ас п оложива коли чин а робе за п родају , увоз, извоз итд.

2.

80ј . одр еђени број

људи у окв иру неког ве ћ ег састава .

контин гентаll , -т н а , -ТНО lлат. со п t iп gепs , конти н гент]

1.

8.

који се не може п р едви дети,

случајан; пригода н , п р илаго lјен околностима.

КОflтинге llТирати , контингентирам , 3.

JI.

МН. ко н тингенти р ају С8РШ . И н еС8 РШ . [8. контин­ ге н т] одр ед и т и , утв рдит и конт и нгенте; исп о­

ручиват и р обу по ко н ти н генти ма .

[8. ко нтемплаци­

ја] онај којије склон контемплацији , мисаоном посматрању с в ета и живота.

кон тингеНЦllја , -ё ж [лат . сопt iп gепt i а] слу­ чајност, неп р едвидљивост ; ст и цај окол н ости.

КОН Т Иllеl'I Т, -а м, МН. континенти , ге н . МН.

КОlIтемплато ран , - р на , -р н о [нл ат. contel1l-

конти н ената [нат. со п ti пепs према со п tiпеге са­

в . контемпла ц ија] којиј е склон миса­

д ржават и ] ,"eo llJ . велик и коп н ен и део Земљин е

platorius,

оном посматрању света и живота .

контеМПЛЗЦllја, -ё ж [лат. сопtеП1рlаtiо] ми­ саоно, обично п ас ивно посм атрање света и жи ­

вота, размишљање, мисаоно удубљивање.

површине , обично окружен са свих страна мо­ рима и океа н има.

ко нтинеН ТЗJl ан , -Jlна , -лно [фр. сопtiпепtаl ,

8.

континент] који се од носи на континент , који је

649

контрав енирати

континен талац

на континенту, својстве н континенту ; копнени .

контокорент, -а = конто коренте , -а м [итал. заст. ба н ковни рачун у који се

& конти нентална кл има метеор . претежно сува

conto corrente]

клима са изражен а сва четири годишња доба.

уносе подаци о дуговањима и потражив ањима ,

ко н тин е нталац , -лца м, ми . континента.пци , геи . МН . континенталаца (ж . континенталка, -ё ,

текући рачун.

контра- [лат.

contra]

као први део сложени ­

дат. и лок . конт ин е нталки , ген . ми . континентал­

це означава да је нешто суп р отно од онога ш то

ки) [в. континенталан] човек који жив и на коп ­

озна ч ава други део сложенице, или да је ни же

ну , дале ко од мора .

од онога што означава друг и део.

ко нт ин ен та н , -тна , -тно [л ат.

conti nens] уз­

KOHTpa l преДJl. [лат . contra] супротно , насу ­ прот , противно , против .

д ржан, умерен.

ко нт иненција , -ё ж [л ат.

уздр ­

continentia]

КОlfтра 2 , -ё ж, ген. МН. ко нтри [в . контра -] 1. муз. контрабас; жичани инструмент нижег то­

жавање, умереност.

конт ин уал ан , -л на , -л но

[8.

континуирати]

непрекида н , трајан, сталан .

ко нтинуатiiван , -в н а, -вно [нлат. сопtiпuаti­ vиs , В . континуирати] који продужава , продужан.

ко н тин уатор , -а м, МН . - и [ил ат.

continuator, в.

континуир ати] онај који продужава, наставља, наставља ч .

ко н тин уа ција , -ё ж [лат.

continuatio,

8.

кон­

ти нуитет] наставак , настављање .

ко н т ин у иран , -а, -о [В . континуирати] не­ прекидаН,стала н .

конт ин у ирати , континуирам ,

3. Л . МИ . кон ­ ти нуирају СВРШ . и иес врш. [лат. continL1are] наста­ вити , настављати , продужити, продужавати.

ко нтин уитёт, -&га м, ми . континуите-ги ,

на . 2. сп. противнапад.

3.

карташки израз којим

играч најављује да ће свог противника с пречи ­

ти да добије потребан број шти хова. О дати КОIПР У,

уд арити

контр у

жарг .

оштро

се

су­

протставити .

контраадм ирал, -ана м, МН. контраадм ир а­ ли, ген .

MI·I.

контраадми р ана [в . контра- , адми ­

ра.п] најнижи адмиралски чин; лице које им а тај чин .

КОllтраакција, -ё ж [В . контра- , акција] про­ тивакција, противдејство .

контрааJlТ, -а м [и тал. со пtrа1tо ,

8.

контр а-,

алт] нај дубљи женски глас , дубоки алт ; пева­ чица с таквим гласом.

КОlIтраатак, - а м, МН. кон тра атаци, ген. МН.

l' eH .

контраатака [фр .

contre-attaque, В . контра- , атак]

МН. континуитета [лат. со пtiпuitаs] непрекидност,

напад којим се одговара на противничк и на ­

повезаност, сталност, трајност, постојаност.

пад; сп. контранапад.

конти н уум, -а м [лат. сопtiПL1UП1, С . од

nuus

conti-

непрекидан] оно што је н е прекид но , цели ­

на без прекида.

КОlIтрабilJlаllС, -а м , МН . - и [фр .

contreba1ance,

В . контра-, баланс] противтежа .

контрабан да, -ё ж , ген . мн . кон траба н ди

КО ll ти рати, контирам ,

3.

Л . МН . контирају

[ИПUl.

contrabbando, В .

контра - ,

bando заб рана] 1.

СВРШ. И иесврш . [итал. сопtаге] ставити, стављати

тај но преношење робе преко границе, кријум ­

у рачун, (п ро)књижити .

чарење, шверцовање .

контист(а), -ё м, МН . ко нтисти [в . конто] о н ај који има конто .

КОlIтрабандист(а), -ё м ,

конто, -а м, МН . конта , ген . ми . коната [итаJl.

conto]

2. тајно прен ета, крију м­ + контр абандн".

чарена , шве р цована роба .

рачун у банци; књиговодствени рачун .

+

кОНТН".

контраб андисти

КОlIтрабас, -а м, ми . контрабасови , ген . контрабас6ва [ИТ'Ul.

контоа р, -а ра м, ми . контоари , ген . МН . конто ­

MfI .

[в . контрабанда] кријумчар, шверцер .

муз. највећи и по тонском регистру нај дубљ и гу­

пословни ца ,

дачк и инструмент, обично са четири жице.

контоа рист(а ), - ё м , ми . контоаристи [в . кон­

контра бас] онај који свира на контрабасу.

ара

[фр.

СОП1рtоiг]

писарница ,

уред, канцеларија. тоа р] чиновник , службеник у контоару, књиго­

вођа.

650

MfI.

contrabbasso, В. контра-, бас]

КОlIтрабасист(а), -ё м,

MI I.

контрабаси сти (В .

контравеllирати , контравенирам ,

контравенирају несврш . [flл ат.

3. Л . МН . contravenire, 8 .

контрапозйциј а

контравенција

контра- , уепјге доћи] рад ити противно пропи ­ сима, крш ити , побијати , ОПОВРIЋ вати .

контрактура, -ё ж [лат. тракција] мед.

кон травеlllщја, - ё ж [илат. contraventio] пре -

мишића .

контра верзија н е пр . В . контроверзнја. ко нтрад а , -ё и контрада, -ё ж [итал . велика улица .

2. крај ,

1.

contrada]

грађанске класе шездесетих I'одина ХХ в е к а.

кон трад анс, -а м = контраданца, -ё ж, ген . од енгл . СОllПtry -dапсе сеоски плес] м уз.

2.

супротстављаље традицији и устаљеним пр а­

вилима .

предео.

мн . контрiща нци [итал. contraddanza од фр . соп­

tredanse

смаљена покретљивост з глобова.

покрет против з ваничне културе и идеол огије

конт раверзан н е пр . В . КОlпроверзаli .

1. ши ро ка ,

contractura, в . кон­

скупљање , стез ање , грч ење

контракултура, -е ж [В . контра-, култу р а ]

ступ, п р екршај .

гюкр.

2.

1.

• контраКУЛТУРIIЙ .

контраКllија , - ё ж [лат . contractio од contra,

here скупљати] 1. мед .

а. скупљаље, грчење , сте­

зање мишића . б. грчење материце које н аја­ вљује скори порођај.

2.

сажимање , смањив ање .

врста стар е о кр етн е игре у којој се парови нала­

3.

зе једа н н ас пр а м другог.

седних самогласника у једа н ; скраћиваље целе

ко нтрад икторан, -рна, - рно [лат. contradic-

torius, п р ема contradicere противречити, тра-, dicere рећи] противречан .

фон . сажимаље, стапање двају или триј у су­

ре'IИ по сред ини.

КОlпраманевар, - вра м , мн . контрам ilН ёв р и,

в . кон­

ко нтрад икт6Р liОСТ, -ости ж [в . контрад ик­ торан] особ ина , с војство оног што је контра­

ген . мн . контраманевара [в . контра-, ман евар] вој . маневар који се предуз има рад и суз бијаља непријатељског маневра , противманевар .

контрамарка, -е ж, дат. контрамарки [фр .

дикто рн о, противречност.

контраД ИКЦ ltја, - е ж [л ат.

contradictio] про ­

тивречност .

контраиндик:iција, -ё ж [В . контра- , ин д ика­ ција] мед. , фарм. окол ност кој а чини нецелисход­

contremarque,

је нешто дато на чување.

contraindicare, в .

не треба п рим е ни т и јер би н а п а цијента могао штетно дело в ат и .

contractus] споразум ,

правцу

од

противнич ког

КОIlтраМЙllа, -ё ж, ге н . м н . контрамин а [в .

1.

вој. мина којом се у ниш тава

Ilротивничка мина , прот ивмина .

2.

ф" г, пр отив­

контрамитинг, - а м , МН. контрамитин з и , геи . М Н. контрамитинга [в . скуп ,

ко нт рактйлан, -л на , -л но = контрактибй­ ла ll , -лна, -л но [лат. према

супротном

л укавство , противсмицалица .

уговор.

1is

у

контра- , мина)

ко н т ракт, - а м , м н . контракти, ген . МН . кон ­ TpaKTiilKo HтpaK aTa [лат.

според ни водени

2.

марша .

ко нтра-, инд и ­

цирати] мед ., фа р м. (о л еку, н а чин у л ечења) који

цедуљи ца,

КОlпрамарш, -а м [в . контра-, маршј вој . марш

р а н , -а, -о [ илат .

1.

знак (на хартији) поред гл авног.

ном примену н е ко г л ека или н а чина лечења .

контраиндикован, -а , -о и контраИНДИI~Й­

в . контра-, марка)

карта , п л очица и с л. која се даје као потврда да

contracti1is, Iш ат. contractibico ntrahe re скупљати] који се може

згрчити, ску пи т и .

контра-, МИТИНI'] пол .

митин г органи зован

у бл и з ини

н еког

д р у гог политичког с купа са с у протним захте­ вима.

КОlпрамитингаш, - аша М

[в .

контр ам и ­

тинг] п ол . учесник на контр а митингу.

КОlIт рактилност, -ости ж = КОlпрактибил­

КОlпраофанзива, - ё ж [ в . контра- , офанзи­

'Ј ОСТ, -ости ж [ В . контракти л ан] с пос обност и л и

ва] вој . офан з ива кој а се преду з им а као одговор

могућност грч е ња , стез ања .

на непријатељску офанзиву, контранап ад .

ко нт рактуалан, -л на, -лно [В .

контра кт]

контраПЈ1ан, - а м [в . контра- , план] у фИ Ј1МУ ,

уговорни.

кон тракту:iлац, -лца м, м н . кон трактуfuщи ,

•

кОнтраофаюiiван .

снимак истог кадра са супротне стране .

контрапозiiЦllја, - ё ж [л ат.

ген . мн. контрактУ алаца (ж. контрактуалка, дат.

contrapositio пре­

И лок. контраryiiл ки , ге н . МН . контрактуiiлки) [в .

ма

контрактуала н] уговорни, хонорарни р ад ник.

вља ље д веј у појава, супр от ност, анти теза.

contraponere, в.

ко нтрапонирати] су протста­

651

контра хент

контрапони р ати

КО lпраст, -а м, мн. контрасти , ге н . мн. кон­

контрапо н и р ати, контрапонирам, 3. л . МII. контрапо нирају сврш . и несврш. [лат.

contrapone-

ге сместит и насупрот] поставити , постављати нешто

наспрам

н ечег

д ругог ,

супротставити ,

сучел ити, су чељавати .

контрапродуктива н , -в на, - вно [в . контра- , п р одукт иван]

који

има ефекат супротан

contrasto

од сопtгаstаге одскакати ,

супротставити се]

1. и з раз ита супротно ст, оду­ дарање , опречност. 2. поређење два појма по супротности , анти теза. 3. л ик ., опт. упадљива разп ика по боји И Ј1 И по осветљености.

ко н трастан, - стна , - стно [В . контраст] који

од

садржи контраст, који чини контраст. & кон­

оног који се жел и постићи.

контраПУ II КТ, -а М [срлат. punctum contra

punctum

траста [итал.

нота наспрам ноте] муз. вештина пове­

з ивања двеју и л и више мелод иј а у јед инствену

трастна средства мед. супстанце које се кори­ сте при рен дге нским снимањима ј е р н е пропу ­

штају рендге нске з раке .

ха рмонску целин у; део музичке теорије који

контр астйван, -вна, вно [В . контраст] који се

проу чава правила таквог комбиновања .• КО II ­

разЈ1икује, који одудара. & ко н трастивна ана­

т раПУIIКТСКЙ.

л и за ЛИНГВ . испитивање јед но г језика н а основу

контраПУllктирати, контрапунктирам,

3. л.

сличности и разЈ1 ика прем а другом ј ез ику.

КОlIтраСТИВIIОСТ, -ости ж [В . контраст, кон­

мн . контрапунктирају н есврш. [в . контрапункт]

1.

муз. примењ ивати прав ила контрапункта .

фиг.

узајамно су протстављат и

и ли

2.

узајамно

трастиван] особ ина , својство онога што је кон­ трастивно .

усклађивати .

контрастирати, контрастирам ,

контрапунктист(а), -ё М, МН . контрапункти ­ сти [В . контра п у нкт] композ и тор који приме­

б ити у контрасту , показивати изр аз и ту разли ­ ку .

њује пр а вил а контрапункта .

контрараll, -рна , - р но [лат. со пtгагiu s ] су­ КО lIтрареволуција, -ё ж [В . контра -, р еволу­

ста н] особина, својство онога ш то ј е контраст­ но.

КОlIтрасубјек(а)т, -кта м, М Н . контрасубј ек­

цијом, противреВОЈ1)'ција .

контрареволуционар , -ар а м [ в. контраре­ волуција ] онај који спроводи контрареВОЈ1 УЦИ­

т и , ге н . МII. контрасубјеката [ В. контра-, су­ бј ек(а)т] муз . други, подређени став у фуги .

контратеза, -ё ж [В . контра -, теза] супротно

ју; у ч есн и к у контрареВОЈ1уцији.

ко н трареволуционараll , -р н а, - р но [ В. кон -

тврђење , противан став.

контрафа , -ё ж, ген. мн. контр а фа [итал . соп­

трареволуцио нар] који се односи на контраре­ волуцију.

traffare

КОIIТ Р З РIIОСТ, -ост и ж [в . контрар а н] су­

КОlпрафагот, -а м, мн . -и [н ем. Ко пtгаfаgоtt ,

КОlIтраС ИГllал , -ма м, м н . контрасигнали , ген. мн . контрасигн ма [в . контра-, сиг н ал] одго­

8.

контра-, фагот] муз. фагот дубљ и за једну ок­

та ву .

контрафор, -а м, МII. - и [фр . сопtгеfoгt] архит.

вор знаком на з н ак, противзнак .

КОllтраСИГllату ра, -ё = КОlIтраСИГIIЗЦllја, -ё ж [в . ко н траси гни рати] пот пис службе н ог Ј1 И ­ ца на неком акту који потписује и лице на ви ­

у

готс кој

црквеној

а р х и те кту р и

спољашњи

потпо рни стуб који н оси теж ин у с вода .

КОlIтрахзжа, -ё ж [в ем.

Kontra hage, В. кон­

трахирати] С КЈ1а п ање угово ра , уговарање.

шем ПОЈ10жају, су пот пис , премапотпис .

л.

КОlIтрахент, -а м, МII . контрахенти, ген . МН .

contra-

контр ахе н ата [нем. Копtга hепt , В. контрахирати]

означити] стави ти ,

онај који склапа угово р , уго вор н а страна, уго­

КОlIтрас игнирати , контрасигнирам, мн . контрас и г нирају сврш . и несврш. [Н1I ат.

signare

кривотво ри ти] заст. слика без умет­

ничке в р ед ности , поша, рђ ава слика .

ПРОТНОСТ,о пр е чн ост.

стављат и ко н тра с и гнату р у, премапотпис.

652

стављати ј ед н о н асп рам другог, супрот­

контрастност, - ости ж [В . контр аст, контра­

ција] бо рба прот ив поретка ство р еног р еВОЈ1У ­

према лат.

2.

ста вља т и .

протан, опречан, проти ва н .

signare

3. л. мн. кон­ 1.

тра стирај у н ес врш . [фр. сопtгаstег, В . контр аст]

3.

варач.

контрахирати

конубија лан

контрах ираТI:I, контрахирам ,

трахирају (и

3. л .

MII .

кон­

контраховати, -ујём) сврш .

и

иесврш. [лат.

contrahere] 1.

(з)грч и ти .

скло пити уговор, уговорити, уго­

2.

стегнути, скупити,

н есаглас н ост,

контра ц{щтiiван, -вна , -вно [еигл .

contra-

в. контрацепција] који служи за кон­

трацепцију , против за чећа .

контраце пција, -ё ж [ еигл . контра-, лат.

co nce ptio

спо р ;

спо рн о

питањ е;

кон троверзан , -з на, -з н о ( н е пр . контрав ер­

controversus,

в . контро- , yeгteгe окре­

н ути ] спор ан, противречан ; нерешен .

контрола, -ё ж [ фр . сопtгб l е, енгл .

control] 1.

а. надзор , проверавање , надгледање . б. особе

contraception, в.

за чеће] мед. поступак ,

средство које се примењује р ади спречавања нежељене труд ноће.

или уста н ове које врше надзор .

2.

моћ, пре­

власт, владање н е чим .

контролисати , - иш ём [В . контр ола] подвр­ ћи, п одвр гавати ко нтроли, (из)вр ши ти надзор:

'

к онтраш , - аша м, мн. контраши , ген . МН . контраша (ж . контрашица) [в . контра 2 ] муз. онај који св ира у контрабас или контрашицу.

контра ш 2 , -а ша м, мн . контраши, ген . мн .

контраша [Шll .

co ntroverse, лат. co ntroversia]

р асп р а ,

противречност.

заll) [лзт.

варати .

ceptive,

т раверзија ) [фр .

contra , С Кр . од сопtгаггеvоlllсiопа­

гјо] ист. припадн ик покрета који се крајем ХХ

века борио против лев ич арског р еж има у Ни­ карагви.

прегледат и , проверити.

контролнii , -а, -о н а контролу .

[8. ко нтрола]

који се односи

'" - пакет п акет део ница који део­

ничару дај е превласт у деоничарском друштву.

контрол нiiк, -а м, мн . контролници , ге н . ми.

контролника

[8.

ко нтр ол ни]

врста рачунске

кљ и ге .

контролор, -ор а м, ми . контроло ри , ген . мн .

КОlпраш ица, -ё ж [В . контра 2 ] врста тамбу­ ре која св ира за октаву ниже.

контролора (ж . КОlIтролорка, дат . И Ј IOК . контр о­

ЛО Р КИ, ге н . ми . ко н'гролорки) [фр . сопtгбlеllГ]

контра шпијушiжа, -ё ж [В . контра- , шпију­ нажа] делат ност којом се сузбија непријатељ ­ ска шпијунажа , контраобавештај н а служба.

о н ај који врши ко н тролу, надзо рник .

КОII­

КОlIту бёРllијум , -а и КОlIтубёРlliiј , -а м [лат.

контрда нс В. кОlпрадаllС .

со пtllЬеПl iuП1] старор им ски н азив за б рак и зме­

контрибуе н т, -а м, ми . контрибуенти, ген .

MII.

контрибуената [лат . соп tт iЬu еп s , в . контрибуи­

ђу р обова и ли између робова и слободњака .

контуз ија , -ё ж [лат.

contl.lsio] мед. у нутра­

рати] а. онај који допринос и ; сарадник, у', е­

шњ а

сник. б. порески обвезник.

нич ке силе, набој, нагњеченост .

контрибу ирати,

•

тролоров ( КОНТРОЛ ОРКИII ) , КОlIтрОЈIОрскН.

контрибуирам ,

3. л .

повреда

и зазва на дејством

н еке меха­

MfI.

контузовати, -ујём [лзт. СОпtllп d е ге, в . кон ­

контрибуирају свр ш . и несврш . [лзт . сопtг iЬu еге ]

тузија] мед . изазвати, проу з роковати контузију .

допринети, д оприносити; приложити; У'lество ­

вати ; сарађивати.

контрибут iiваll, -вна, -в но [нлат. сопtrib uti ­

vus, В .

контрибуција]

1.

који доприноси, који се

одн оси на сарадњу или прилог.

2.

који се одно ­

трибуи рати]

1.

прекорачи време одр еђено за р азмишљање .

контумација, - ё ж [лзт. со пtllП1 ас i а прко с, према со пtuП1 ах тв рдо глав]

си на новчане д оприносе; пор ески.

контрибу ција, -ё ж [лат . сопtгi Ьuti о,

контумац , - а и КОlпумац , -аца м [н ем . Коп­

tlIП1аz од лат. сопtllП1ах тврдоглав] 1. 8 . KapiHтин. 2. у шаху, победа без игре , кад противник

8.

кон ­

ратни намет, ратне д ажбине.

2.

р ат на од ш тета.

контро- [л ат. сопtго- од соп tга- , 8 . ко нтр а-]

слушност.

2. В. КОlпу маll (2).

итал . соп tоПlО]

као први део сложе нице означава да је нешто

посматраног личје.

контрове рза, -ё ж , ген . мн . контроверзи = контроверзија, -ё ж (н е пр . КОlправерза, КОII-

ПРЗВ. неодазива­

КOIпу ра , -ё ж [н ем .

суп ротно од онога што о з начава д ру г и део сло­ женице.

1.

ње на судски п озив , н едолазак на суђење , непо­

KontllI" од фр . сопtОllГ од 1. ли нија која означава границу предмета, обрис. 2. облик, об­

конубијалан, -лна, -л но

[л ат. соппuЬi аl i s

пр ема со ппuЬiLIП1 брак] који се односи на брак ,

бра'lНИ.

653

конфiщент

конурбација

конурбација, -ё ж [лат.

urbs

conurbatio,

в . кон-,

град] спајање двају или више насеља у јед­

ну целину; урбана целина која на тај начин на­ стаје , мегалополис.

conus

од грч . kбпоs]

KOHYCliif, -а, -о [В.

конус] који се односи на ко­

нус . & - "ресеци геом . зајед нички н азив за криве л иниј е које настају пресецањем купе помоћу рав­

ни (круг, елипса, парабола, хипербола) .

КО li у шма , -ё ж , ге н . м ... кону шми [тур .

~ ma од konu~mak разговарати] покр . опхођење, понашање.

fab ula

confa bulatio,

в.

прича] IlСИХ . измишљање ДО I"ађаја

као з амена за стварне догађаје које је болес ник

2.

фиг. бр бљање, трабуњање , фанта­

з ирање .

ко нфедералан , -лна , -лно [нлат .

confoedera-

в . конфедерат иван] ПОЈ' . удружен, савез ни .

КО llфеде рализ ам, -зма м [В . конфедералан] пол . државно ур еђење з асновано на конфеде­ р ал ним начелима .

ко нфеде раЈlИз а ција , -ё ж [В . конфедералан] КО liфеде ралист(а), -ё м, мн . конфедерали­ сти [В. конфедералан] пол . присталица конфеде ­

конфедератйван, - вна , - вно [лат.

confoederare

confoede -

ујед инити се у савез] пол .

најављивач ПрОI1Јама, вод итељ .

конференција и конференција, -ё ж l срлат. састанак , сед ница , скуп , з а седа ње.

конфереlщијаш, -аша м [В . конфер е н ц ија] онај који воли конференциј е, који ј е стал н о на

кон федерација , -ё ж [л ат. ко н -, федерација] пол .

1. савез

confoederatio,

в.

сувер ених д ржа­

ва који преуз има неке функције заједн ичке др­

ж а ве , али у којем чланице задржавају своју са­

мосталност .

конференцијашити, конференцијаши м [В. конференција ш] држати стал н е конф ер е нције, седети на конференцијама , састанчи ти .

КОllферисати, -ишём [лат.

2. савез, удружење органи зац иј а,

н а рочито с индикал ни х .

•

конфеде рацiiјСкй,

кОн ф еде рщиОнЙ . слаткиш , посластица.

конфекција, - ё ж [нем . Konfektion од лат . confectio Дов рш авање] 1. фабричка и з рада оде­ ће у стандард ни м величинама. 2. одећа, роба пр о изв еде на н а такав начин .• конфекцЙјСКЙ.

конфесија , -ё ж [лат. исповест.

2.

confessio] 1. ве ра ,

в еро­

необ. исповест, признање .

конфесионал, -ала м, МН . конфесион ал и , ген . МН . конф есионала [срл ат.

confessionale]

цр кв. ис­

поведаоница.

nalis,

[ ... л ат . confessio-

в . конфесија] верски, вер оисповед ни ; ко­

ји се односи на цркву или н а вероисповест. MII .

[итал .

confetti]

о кр у­

гли, обично шарени комад ићи папира који се посипају на забавама и светковинам а.

rability, в .

confi gu-

конфигурирати] рач . с вој ство с и стема

који ко ри с ник може да мења и при лаго ђ ава својим потребама.

КОllфигурација, -ё ж [л ат.

м е­

configuratio]

ђусобни положај и од н ос елеме н ата који чин е цел ин у ,

облик,

И ЗГJlед;

поредак,

расп о ред,

КОllфеКЦliонар, -ара м , мн. конфекционари ,

КОllфllгурирати, ко нфи гурир ам ,

3.

л . МН .

конфигурирају сврш . и несврш . [лат. сопfi gu гаге] да(ва)т и облик, уобл ичи т и , уобл ич авати .

КОliфидент, -а м, М Н . конфиденти , ген. мн. конфи де н ата (ж .

КОllфи де НТКИlЬа , -ё )

Konfident од итал .

сопfidе пt.е , према лат.

ге 1l0веравати се]

1. особа

је у положају да саз н а н е чиј е тајне .

дат. И лок . конфекциона р ки , ге н . мн . конфекцио-

агент, шпиј ун, Доушник .

•

[ нем .

confide-

од поверењ а, о н ај ко

ге н . мн . конфекцио н ара (ж . конфекционарка,

654

састаја­

склоп .

ко нфект, -а м, м ... . конфекти , ге ... ми . конфе­

[ ... е м . Konfekt]

conferre]

ти се , већати , догова рати се, саветоват и се.

КОНфИI"ураБИЛIIОСТ, -ости ж [е ... гл.

уд ружен, савез ни .

ката

conferencier Ј

конфеТlI, ко нф ета м

р ал изм а.

од

предавање .

КОllфесионалан , -лна , -лно

пол. процес увођења конфедер ал ног система .

ratus

2. заст.

конфераllсitјё, -еа и конферансје , -еа м l Фр .

седни цама .• конфереlщilјашкй .

конфабулација, -ё ж [лат.

lis,

најављивање прогр ама н а пр и­

редби; вођење ПрОI1Јама н а радију или теле в и­

conferenti a] konu-

конфекциј а] о н ај

КОllферанса, -ё ж, ген . мн . конферанси [ фр.

з ији.

гео м. купа, чуњ , стожац .

з аб оравио.

confectionarius, в .

који производи или продаје конфекцијску робу.

conference] 1.

конус, -а м , мн . -и [лат.

кон -,

нарки) [нлат.

2.

тајни

КОliфИдеlпскif .

конфиден цијалаll

конфуз иј а

КОllфиде нцијалан, -л н а, -л но [ В. конфиден­ ција] поверљ ив .

конф ЈIИКТ, -а М , ми. конфликти , ген . МН . кон­ фликата [лат.

конфишiција , -ё ж [ срлат. confinati o, В . кон­

дарити се ]

финирати] а. огран ич ава ње слободе кр етања .

расправ а.

б. принудни боравак у једном месту .

р ат но стање .

конфини рати, конфинИ:рам ,

3. Л .

МII . ко нфи ­

нирају С ВРШ . [срлат. confinare, В . кон-,

11 ат .

finis

contlictus

1.

2.

сукоб од

contligere

о ружана борба , рат ; дуготрајно

конфликтан, -т н а, -т н о [В . ко нфл икт]

граница] ограничити слободу кретања , зато чи ­

ција) .

конфликтима (конфлuюТ.ща л uчно сШ).

конфирманада

[11 ат.

со пfiпn а пdu s, в . конфи рми ­

сати] у католичкој цркви , о н ај који прим а прв о причешће , кризму.

КОНфИРМlшда, -ё ж, ген . МН . конфирманди

КОllфирмати ван , -вна, -вно [нл ат. со пfiпn а­ В. конфирм исати] потв рдан .

нична потврда судске пресуде.

2.

рел . об ред у ка­

толичкој цркви који се врши над одраслијим де­ чацима и девојчицама да означи њихов при(:туп

верској заједници, прво причешће, кризма.

КОllфирм иса ти, - ишём и КOIlфирмирати ,

firmarc

ој а ч ати]

пр есуду.

2.

11.

МН . конфи рмирају [1Iат . соп­

1. зва нично

рел. (из)вршити

потврд ити судску прво прич ешће,

кризму.

конфиска ција , -ё ж [В . конфисковати ] 1. од­ узимање приватне имовине у корист д р жаве,

заплена.

2. за плена,

турања

књига,

contluens од

со пПuеге прип ојити се Ј који се слива, сливни ; који те ч е једа н ка д ругом.

конфлуеlщија, -ё ж [МТ . со пtlu е пti а, В . кон -,

забрана штам п ања или рас­

новина

и

д ругих

штампаних

ствари.

конфисковати ,

-ујём

ј у река , два тока, две струје и сл.

конфор в . ком фор.

КОllфораl1 В . кОмфОраll. КОliформан , -мна , -м н о [л ат. со п foпnis поде­

КОliфирма ција, -ё ж [л ат. сопfiпnаt i о] 1. з ва­

конфирмирам, 3.

који и зази в а конфликте, који је склон

Пu еге те ћи] сл и вање, суток; место спај ања две­

[1Iат. сопfiпnа пdа] девојчица конфирманд.

tivus,

2.

КОliфлуентан , -т н а, -пlO [лат.

конфи рм а нд, -а М , МН . конфирманди, ген. Мl-I .

confi sca re, В . кон-, fiscus држав на благајн а ] 1. ( из)в рши ти конфискацију, за пленити, за п лењивати . 2. за­

[лат.

бранити, забрањи в ат и ш там п ање и ли р астура­

сан, подударан] одгова р ају ћи , сагласан, при ­ ме р е н .

КОllформација, -ё ж [мт. сопfoпnаtiо , В . кон-, форма] став.

2.

1.

склоп, грађа тела, телесни са­

при лагођавање , ада пта циј а .

конформизам , -з ма М [ фр . сопfoпnism е ,

б ични х р азлога и л и због недовољне храбро ­ ст и; прилагођавање окол ини.

КОliформист(а) , -ё М , МН . конфор мисти [В . конформан] п ри лагодљив 'lOвек , човек без вла­ ститог става, ОГlОрТУНИСТ .

КОНфОРМИСТlt'IКИ , -а, -о [В . конформист(а)] који се односи н а конформизам или конформи ­ сте.

конформитёт, -ета М [нлат.

confomlitas, В.

ко нф о рм ан ] једнообразност , ј ед н о род н ост .

конфронтација, -ё ж [ СJl рат.

co nfrontatio]

КОllфитео р , - а м [ 1Iа1'. сопfitеог признајем ]

конфронтирати, конфронтирам , 3.

рел . у католичкој цркви прва реч молитве којом

конф р онти р ају С ВРШ . И несврш . [СРJlат.

се признају грехови .

гј , в . кон- , лат.

конфлагра Цltја , -ё ж [лат.

8.

конформан] Гlри хвата ње ту ђ ег мишљења из се­

у поређи вање; суп р отстављање, суо ч авање.

ње н еке п убликације .

ма

1. ко­

ји се односи н а конфликт (конфлuкшна сuшуа­

ти; осудити на кућни притвор или на принудни боравак у једном месту.

су­

оштро супротстављање , сукоб ,

contl agratio, п ре­

frons

JI.

МН.

confronta-

чеЈЈО] упо р едити , упоређи­

вати; су пр отставити , СУОЧИТИ.

конфузан, -з н а, -з но [лат. confиs u s од соп­

co ntlagrare изго р ети , спалити] 1. велика ва­ 2. ратни сукоб, ратни п ожар , бо р ба .

fuГldere пом ешат и , Гl орсмет и т и] збуњен, сме­

КОllфлација, -ё ж [лат. co ntl atioJ ста п ање,

тен, зб ркан , сму ш е н ; н еј аса н .

тра, пожар.

обједињавање; састављање нове верзије н еког текста од две разл ичите варијанте .

конфузија, -ё ж l1laT. co nfи sio] пометња, збр­ ка; смете и ост, збу њеност .

655

конфуз ност

концептуализам

конфузност, -ости ж [В . конфузан] збуње­

концентрациони, -а , -о [В . концентрација] који се односи на концентрацију .

ност, сметеност.

конфутабйла н , -л на , -лно [нлат. confutabilis, В . конфута ција] који се може побити, порећи ,

трациона

конфУтато р, -а М [нлат . сопfutаtог, в. конфу­ конфутација, -ё ж [лат.

confutatio, према

конфуцијанац, - нца М = конфучијанац , -нца

= ко нфуцијевац, -вца М = конфу..ијевац, -вца

М [В . конфуцијанизам] следбеник конфуцијани­

• кОнФУцијевскй/конфу..ијевскЙ.

конфуција низам, -зма = конфучијаllизам, -з ма М [према имену Конфуције (К'uпg-Ftl'-се)] религиозно-филозофско у чење приписано ста­ мислиоцу

Конфуцију

(55 1- 479.

пре н. е . ), у којем се придаје велика важност вр­ линама, природи и друштвеном уређењу .

конха, -ё ж , ген . МН. конхи [лат. сопсhа од грч . k6псhё шкољка] архит. полукружна избочина на

усредсређен на нешто .

конхйлије , конхилија ж мн. [лат.

conchyli a

2.

1.

сабран , пажљив, не­

расејан .

концентрисати, -и шём (се) сврш . и н ес врш . [Н.II ат. concentгaгe, в. кон-, центар]

1.

згусн ути ,

сакупити, усредсредити у ј ед ној тачки.

и з­

2.

двојити, издвајати метал или руду и з јаловин е .

3. повећа(ва)ти јачину раствора смањењем ње­ гове за премине. 4. концентрисати се прибр а­ ти се, сабрати се; управити пажњу на нешто.

КОIЈцеНТРИ'IaIl, -чна, - чно [СР.llат . сопсепtгi­

cus] 1. који

има исти , зајеДНИ'IКИ центар , зајед­

ничко средиште (КQ/-щеmuрuчнu кругови) . који је управљен

ка једној

тачки

2.

(конц ен ­

шриЧllа Йаљба).

КОllцеIIТРИЧНОСТ, -ост и ж

lB. концентричан]

особина , својство онога што је концентрично.

концеl'I Т, -а М, МН . концепти, ген . мн . конце п а­

од грч . kопсhуliа] зоол. мекушци с љуштуром

та [лат. сопсерrus од сопс i реге, в. конципират и]

(пужеви и шкољке) .

конхилиологија, -ё ж [В. конхилије , в . -ло­ гија] наука о конхилијама, мекушцима с љу­ штуром .

конце н т рат, -ата М , МН . концентрати, ген . мн . концентрата [лат. concentгattls ,

1.

пред­

бље ници .

грађевини; удубљење надсвођено полукуполом.

ти]

од

концентрисан, -а, -о [В . концентрисати]

сопfutаге оповргнути] побијање , оповргавање.

рокинеском

концен­

...

састављена

ставника свих странака; КОlщеlпаРЦИОIIИ ло­

тација] онај који побија , оповргавалац .

з ма .

влада

го р место на којем су изолова ни ратни заро­

оповргнути.

М

влада

8.

концентриса­

индустријски продукт (руда , метал и сл.)

којем је у процесу прераде повећан проценат основне материје кој а се жели доб ити .

2.

кон­

1.

нацрт, скица, поч ет н а верзија; писмени са­

став који није начи сто пре пи сан. јам, представа.

3.

2.

концептирати, концептирам ,

3.

цептирају сврш . И несврш . [В . концепт] ти, израђивати концепт. концепт]

1. који

11 .

МН . к он ­

1. израд и ­

2. в. КОlщипИрати .

концептуалаlЈ, -Jlна, -лно [ с рла.,. .

li s, в.

идеја , по­

зам ис ао, пл ан.

conceprua-

се т иче основне замисл и ,

це нтриса ни пр ех рамбени прои звод, који се по

концепције; који је у вези с мишљењем , пој ­

потреби може разред ити водом.

мовни, апстрактан .

3.

оно што је

концептуалце .

з бијено , сажето, згус нуто.

концентратор , -а М, мн. -и [В. концентриса­ ти] уређај за повезивање већег броја телефон­

2.

заст. који се односи н а

концептуална уметност л и к .

правац у модерној умет ности у којем је тежи ­

ште на појму , а не на конкретном предмету .

концептуалац, -л ца м, МН . концептуалци ,

ских претплатника на истој линији .

концентра циј а, -ё ж [нл ат. сопсе пtгаtiо]

...

1. а.

ску пљање, нагомилавање, згу шњавање ; збиј а­

ње у једној та 'I КИ. б. поступак повећања про­

ген. мн. концептуiiлаца [В. концептуаланј з аст. службеник с високим образовањем који са м о­

стално решава службене задатке , Сllисе.

цента чистог метала у руди. 2. способност уду---:'

концептуализам, -зма м [фр . сопсерtиаli s ше,

бљ ивања у н е што ; усредсређивање , усредсре­

в. концептуаланЈ фИJlОЗ . у ч ење п о којем опш т и

ђеност; саб ран ост. у раствору .

656

3.

количина нек е супстанце

појмови не постоје у стварима ни у речима , него само као представе у н а шем мишљењу .

кон цептуал ист(а)

кољ ак

ко н це l1туа л ист(а) , -ё м, М". конце п туал и ст и [В. концептуал и за м] при стал ица конце птуал и ­

концесиониран, -а, -о [ В . к о нцес ија] екон . ко­ ји п о слуј е н а ос н о в у доб иј е н е концес иј е

кон ц еrщија , -ё ж [лат. замисао;

што.

2.

начи н

сх в ат а љ а

conceptio] 1. мис а о , ил и

гледа љ а

на

з гровит, збијен , крата к .

концизија , - ё ж [лат. сопсi s iо] В . КОIЩ И­

н е­

мед. зачеое, почета к труд н о ће.

знОст.

кон ц е рн , -а м, м н . ко нцерни , ген . м н. ко нцё р ­ на [нем .

Konzem

формално

од ен гл . со п се гп] еко н . гр у па

неза ви с ни х

пр едузе ћ а;

concerto

1. муз. јав н о

кодостојника каТОЛ И'lке цркв е.

од лат. сопсегtю·е та к м ичи т и

из во ђ е ље м уз ички х дела .

2.

муз.

композиција за сол истички ин стру м е н т и о рк е­ старску пратљу, у три или ч етири ста в а.

3.

+ кОнцеРПIИ .

+

кОlщИл с кii .

концилијантан , -тна , -тно [лат. с оп с il iапs од сопсiliаге при добити , помири т и] помирљив, поп у стљив , скл он компр о ми су .

ш аљ .

скуп несклад ни х з ву ков а (об ичн о живот ињ ­

ских), граја .

концил, -ила м, м н. ко нци л и , ген. мн. ко н цила [лат. сопс iliшп] цркве ни саб ор , с купштин а вели ­

кон ц е рт, -а м, м н . к о нцерт и , ге н . ...,. к о нцер а­ та [итал .

КОНЦИЗIIОСТ, - о ст и ж [ В. конциз а н] збије­ н ост, ј ез гровито ст, сажето ст .

уд ру же љ е

вел иких влас ни ка ка питала.

се]

(2,3).

КОlщизаll, -з на , -з но [лат. соп с i s u s ] са жет,је ­

зма .

концилијаllТlIОСТ, - о ст и ж [ В . к о нци л ијан тан] п о мирљ ив ост, п о п устљ ив ост.

КOIЩИllитёт, -ста м [лат . со псiппitа s , према

конце ртан т, -а м, мн. ко нцерта нти , ,"е н . м н . концертаната (ж . концертанткиља , -ё) [ В . к о н ­

с оп с iпп а ге припр ем ити , с ред и т и] ск л ад н о спа­ ј а ље ре чи и мисл и , с кл ад н ост у го вору .

церт] уметник који и з вод и муз ичк о дел о н а концерту.

конципitјент, -а м, м н . к о нципиј е нти , ген . мн . конципиј е ната (ж . КОlщипијенткиља, -ё) [н ем.

кон ц е рта нт ан, -тн а, -тно [ итал .

concertante,

Коп z iрi епt од лат. со п с iрi еп s припр е мљен , В .

В . концерт] муз. који ј е п огода н за извођ е љ е н а

конципирати] заст. службе ни к који саставља

концерту; кој и под р азу м е в а у ч е шћ е д вај у и л и

с пи се; ад вокатски , судс ки припра вни к .

више солиста .

нипИјентскИ .

КОlщ е ртирати , концерт ира м ,

+

ко н ­

3. л . мн . кон ­

конщiпирати, КО НЦ~lпирам , 3. л . м н . ко н ци ­

цертирају "есврш . [н ем. kоп zе гti е геп , В. к о нце рт]

пирају и КОНllиrlовапt, -уј ё м с вр ш. и н ес врш .

јавно извод ит и муз ичк о дело, н асту п ат и н а

[н ем. Коп z iрi е ге п од мт. с оп с iреге ]

концерту.

т и , ( н а) пи сат и , ( н а) пр ав ит и п ла н , с кицу, нацрт.

конце рт ист(а) , - ё м, м н . ко нцерт и сти [ В .

2.

1.

( н а) ч ини ­

с х в атити , сх в атати н е ш то; зам и сл и т и на од­

ређ е ни н а чин .

концерт] в . концерта нт.

конце ртм ајстор, -а м, м н . - и [н ем . Коп zе rt­

КОIIЦЛОГОР, -а м , м н . - и [н е м . Ко п z l аgе г , Коп­

В . концерт, мај стор] муз . први в и ол ини ­

zе п tга ti о п s l аgе г] скр. за ко нце нтраци о н и логор .

m eister,

ста (солиста) у о рк естру; т итула и стак н ути х

концес иван, - вн а, -вно [лат. сопсеss i VlIsЈ грам. Допус н и .

•

с на

концеСИВIШ

р е ченица;

концесивна реченица до п у­ веЗllltЦИ до п ус ни

(2)]

муз . м ања к ом п озиција

з а више инстр у м е н ата.

кончети, к о нч ёта м мн . [и тал. сопсеtti] КЊI1ж. н еобичн е,

кит љ асте м етафор е, игре р е ч има,

досетке , свој стве н е и тал ијан с кој књижевности

везници (иако, мада и сл.).

концес иј а, -ё ж [лат. со п сеss i о ]

кончертiшо, -а м [ И"l1\Ј1 . с оп сеrtiп о, дем. од соп сеrtо, в . ко нце рт

чланова муз ич к и х кап ела ( орк естар а).

1. усту п а к . 2.

уго вор којим држава ил и гр адс к а власт дај е у

експлоата цију своја предузећ а и л и зе мљу . дозвола за обављаље н еке дел ат н ости .

4.

3.

пред­

узеће које ради на темељу ко нцес иј е .

КОlщес и о нар , -а р а м, мн. к о нцес и о Н!i ри , ,"е н . мн. концесиоН!i р а [нлат. соп сеss i о п а гill S, В . к о н ­ цесија] онај који је добио ко нцес иј у

(2 , 3).

б арока.

кончети з ам , -зма м [ В . ко нч ет и] књнж. особи ­ н а п ес нич ког сти ла у ко м е до минирају ко н чети .

КОllшибак, ко ншипк а м , м н . КО НШИПЦ I1 , ген. мн . ко нши бак а [тур . kо щu

kaplSl]

1l 0Kp. мала вра­

та н а огр ад и и з м е ђ у сусед ни х к у ћ а .

кољак, -а м [ф р . соg п ас ] а. ж есто ко п иће кој е се доб ија дести на циј о м в ин а из п о кр ајин е Ко-

657

копирниц а

коопера нт

КООРДИllирати, коорд инирам ,

њак на з ападу Француске . б . свако пиће произ­

д инирају

веде но на тај начин, вињак, бренди .

коопе рант, -а м, мн . кооперанти , ген. мн. ко­

и

КООРДИliИсати,

3. л . мн . коор­

-ишём

сврш .

и

несврш . [ Ј1ат. соо гdiпаге, в. КО-, огdiпаге у р едити]

оп ераната [В . кооперација] сарадник , помагач.

међусобно ускладити, усклађивати, уредити ,

• коопера нтскЙ .

уређивати .

1.

КОllаива-балсам (копаива-балзам) , -а м

потрош а ча р ад и

[шп . сорајЬа од е ,"з., 8 . балсам] фарм . смоласти

задруга као об­

сок доб иј е н од јужноамеричких дрвета из рода

кооперати ва, -ё ж [ В . К О-, оператива] удружи вање произвођ а ч а и постизања нижих цен а и сл.

2.

лик п ривред н е сарадње (об и 'IНО у пољо при­

Copai{era,

кооператива н, -в н а, -в н о [лат. cooperativus]

1. ј е.

којије сп рема н за кооперацију , који сарађу­

2.

ћи л ибар у, доб ијена од и су ш е ног сока троп ског дрв ета

кооперативitзам, -з ма м [В . кооперативан ,

од

coo peratio, в. ко-,

спортске игр е . О обеСltпt КОГlачке о КЛИII пр е­

КОllёјка, -ё ж, дат. И нок . копёјци , ,"е н . мн . ко­

коопсри раТJt = кооперисати (в . )

КО Оllсрисати, коопери ш ём = кооперирати,

3. л. мн . кооперирају н ес врш . [лат.

пёјки [ рус . копейка] новчанајединица у Русији , стоти део рубље .

коперта , -ё ж, ген. мн . ко п ёрт и [l1тал . сорепа]

соо регагј] повезивати се с неким, међусобно

ПоКр .

сарађ ивати .

кооптац ија , -ё ж [Ј1ат.

cooptatio, в . кооптира­

cooptare,

MII .

в . КО -,

опре­

дел ити се] примити , прим ат и новог члана у са­ став н еко )' избо рно г органа без с провођ ења р е­ до вног и збо ра.

КООРДИllата, -ё ж [ ШIaТ. соо гdiп аtа , в . КО- , ог­

dinare

ур ед и ти] мат. , геогр . величина која одр е­

ђ ује положај тачке у р ав ни или простору.

КООРДИllаТIIИ , -а, -о [ в . коорд ин ата] м ат. који се од но с и на коорд инате . .а.

-

покривач , пр еК Рl1ва ч .

2.

коверат.

3.

пом .

копија, -ё ж [СРЈ1ат. со рја од лат. сорја богат­

кооптирају

optare

1.

палуба лађ е.

ти] увође ње новог члана , кооптирање .

кооптираТlt, кооптирам , 3. л .

уд арати ногом] С П . с пецијалн а цип ела

стат и играти фудбал.

операц ија] сарад ња , сар ађ ив ање .

с врш . и н есв рш . [лат.

kopati

с крампо нима на ђон у за ф удбал и сличне

- изам] задругарство , задруж ни покр ет .

кооперац ија , -ё ж [лат .

Rhus copallinum.

копачка, -ё ж, ге н . м н . копачки [ч е ш . kopa cka

кој и се од носи на кооперативу .

кооперирам,

некада ко ришћ еll у медицини .

копал, -ма м [м еке. шп . сораl] смол а слична

вреди) .

систем спој ап ­

сцисе (в . ) и о рд ин ате (в . ).

ство , и зобиље] неког текста .

3.

1. та чан , ве р а н пре пи с оригинала 2. ре проду кција уметнич ко)' дела.

ф отографија доб иј ена с н е гатива, позитив.

КОl1илан, -а м в . кОrlЙле. КОПЙJlе, -ета С, зб . копилад, - и [тур. kahpe oglu курвин с ин] 1. ванбрачно дете. 2. гад, plJa, ни т ков .

КОПИJlОТ, -6та м , м н . коп и л6ти , '"Н . мн . копи­ л6та [ В . КО - , пи лот] једа н од д в ојице пилота у и стом ав ион у , су пи лот.

KOlНjpajT, - а м [ет·л .

КООРДИllатограф , ,а м, МН . - и [В . коорд ин ата,

copy ri g ht од сору ум н о­

жаваТ l1 , гi g l1t право ] и скљу чиво пра во аутора

- гра ф] с пр ава за уцртавање та чака н а пла н и л и

и л и и здава ч а н а штампање и продају нек е књи ­

карту према њиховим координ атама.

г е, текста или 'ЈЈЈанк а .

коорди натор, -а м [лат. соо гdiпаtог , в . коор­

КОl'lирати, копирам ,

3. Н .

мн . KOГIJ1 pajy сврш . и

д инирати] о н ај кој и у р е ђ ује, ускла ђ уј с, усагла­

н ссв рш . [фр . сорј ег, в . копија]

шава .

пију неког текста, пре пис(ив)ати , преСНИМI1ТИ ,

КООРД Иllација , -ё ж [срла,.. соо гdiп а ti о ] у р е­ ђивање, ус кла ђив ање, усагла ш авање.

коорди национи , -а, -о [ В . координација] који се од носи н а коорд ин а циј у . .а.

-

одбор гру п а иза­

б ра ни х или н аиме нова них л ица која координи ­ р а в рш ење н ек и х а ктивности , п ослова и сл .

658

УМНОЖI1ТИ .

2.

1.

( на)правити ко­

угледати се ( на кога) , имит ир ати.

копирмаШИllа , -ё ж [нс м . Корi епnаsсhiпе, в . коп ир ати , машинај с пра ва за ум н ожавањ е р у­ кописа , цртежа и сл. механичким путем.

КОI'IИРllица, -ё ж [В. копирати] р адионица у којој се копирају текстови .

копо р а н

ко р а з иј а

копОр а •• , -а и ко п о р а •• , -ан а м , мн . копорани , ген . мн . копора н а [ ИТful . капуг, део народн е

capperone] 1. крата к горњи н о шње. 2. в ојничка блуза .

копофобија , -е ж [ грч .

у мор , сл аб о ст ,

k6pos

В . - ф об ија] страх од н а п о р а и ум ор а.

копра, - е Ж, ге н . м н . к о при [инд .

копрофоб ија , -е ж [грч .

k6pros и з м ет, 8 . -фоб и ­

ја] пси х . страх од из мета и прљавштин е уо п ште.

копр о ц е сор, - а м [е нгл .

coprocessor,

г' р ем а В .

КО -, про цесор] рач . се ку ндарни процесо р к оји

од гл а в но г п р оцесора пр еуз им а појед ин е с п е­

khopra] ј ез гро

цифичн е з адатк е к а ко би се убрз ао р ад .

ко птск й , -а , -о [ ар .

к окосо вог ораха осу ш е н о н а су нцу ка о с ирови ­

н а за из раду биљ них м асти и м а ргарина .

qubt од грч . Ai gyptios

еги ­

п атски] који се од н оси на Коп те, нар од хри ­

коп р едсеД Нltк, -а м [ В . КО-, председ ни к] ј е­

шћ а н с ке в е рои с пов ести к оји п от ич е од стари х Е г и пћ а на .

да н о д д ва ил и виш е пр едсед ни к а и стог тела.

ко п ула , - е ж [лат.

коп р оду кци ј а , - е ж ( н е п р . коо пр одук циј а ) [ В . КО-, продукција ] зај ед ничка про изв од ња , са­

2.

copula с п о на] 1. в еза ,

с п ој .

грам . обл ик гла гола (о бично помоћн ог) к оји

р ад њ а у производ њи ; са р адња Дома ћи х и стр а­

п о в езуј е су бј е к ат и им е н с ки део пр еди ката. З .

ни х фи л м с ких предузећа у израд и фи л мов а .

ло г . р е ч која у с ва ко м суду п о в ез уј е субј е к ат с

•

копродук ционй .

пред ик ато м .

коп р оду ц е нт, - а м, мн. к о проду це нт и , ге н .

ко п улат й ва н , - вн а , вн о [лат .

coplllativus, В . • КОll уда ­

мн . ко проду цената [ В . К О- , пр одук циј а ] ј еда н од

к о п ула ] с п ојни , в ез ивни , саста вни .

два ил и

т ивн а р е ч е ниц а грам . вр ста не за ви с н е са став н е

виш е у чес ни ка у проду кцији и стог

р е ченице к ој а оз н а чав а р ад њу и стог смер а с ре­

филма и л и ТВ е м и с иј а .

КОПРОЈl з пшја , - е ж [грч .

k6pros из м ет, lagl1e-

Ја п ожуда] пси х. се ксуал ни уж и та к при р аз ми ­ шљању о људс ком измету , при гледању и д ир а­

ч е ниц ом н а п о р ед н ог од н оса; К Оll у лапtвни ве ­ З .IИIIИ

грам .

саста вни

в е з н и ци ;

к оп улати вни

суд о ви л о г. судов и који и мај у виш е субјеката, а са м о једа н пр ед и кат .

њу људс к о г и з м ет а .

копролзл ија , - е ж [ грч .

k6pros

и змет, в . -ла ­

ко п ула циј а , -е ж [лат.

coplllati o, в . ко " ула] 1. 2. б и ол . а . п ол н о с п а­

лија] пс и х . с кл о н о ст код нек и х ду ш е вн о оболе­

с п ај а њ е , с п ој , п о в ез ивањ е .

лих особа да гово ре

ј а њедвеј у ћ ел иј а (к од ни ж и х би љака и ли ж и во­

н е при стојн е, руж н е и

т иња) . б . п ол н о спа рив ање, с н о ш ај.

срам н е р е чи .

копрол й т, - ита м , мн . ко пр ол ит и , ге н . мн . к о­ пр олита [грч .

и з м ет,

k6pros

Ifthos

кам е н] ока ме­

коп р ологија , -е ж [грч . хе .

k6pros и змет, В . -ло ги ­ 1. ис пи тивање ф екал иј а у диј а гн остичке с вр­ 2. ф и г. н аз И В з а п о рн о гра фс ку л итературу .

ко r.ро ф аг, -ага м ,

M II.

ген . мн . к о проф а га [гр ч.

ко пр о ф аз и/ копроф аг и ,

k6pros

из м ет , в . - ф аг]

ко профзгија, - е ж [ грч .

koprophagos,

пре м а

из м ет, в . -ф а гиј а] ј еде ње изм ета ( п о ре­

ко пр о фй л а н , -л на, -л но [В . копрофи л иј а ]

2. б .юл .

1.

који н аста­

је н а из м ету .

КОП Р О фltJI ија , -е ж [ грч .

k6pros

KO II YII , -а и KO I1 Y II , -у н а м, МН . ко п у н и , ге н . м н .

ко п у на [l1 тал . са р р оп е ]

1. п етао

кој и ј е у штрој е н

р ад и бољег гој ењ а и у кус ниј е г меса .

2. фиг .

чо­

в е к који се пр а ви в аж а н .

ко пфто н , - а м [ н е м . Ко рftо п , пр ема Кор fгла­

изм ет , в. -фи­

лија ] пс и х . од н ос према и змету к ао п ре м а ,',ри ­ ј ат н о м објекту, ин тер есо в а ње за и з м ет (п о ре­ ме ћ ај код н е к и х ду ш е вн о оболел и х особа ) .

стр у гн а в е; уп . б р Устон . ко р , -а м, дат. И лок . ко р у , мн . ко рови [ ф р . co гps тел о од лат. co гpu s ] зај ед ница , др уш тво;

мећај код нек и х ду ш ев н о о болелих особа).

кој и болуј е од ко про ф ил иј е.

м н . ко п ул ир а­

в а , в . то н] м уз . пи ска в глас п р оиз в еде н у р ег и ­

ЗООЈ1. жи вотиња кој а се х рани и з м ето м .

k6pros

3. л .

шит и ко пул ациј у , о б а вит и , обављати с н ош ај.

ње ни из м ет п ра и сто риј ск и х ж ив оти ња .

ја ]

коrl УJlltр апt , ко п ул ира м ,

ј у свр ш . и нес врш . [лат. сорul а ге, в . ко п ула] ( и з)в р­

с ви пр едста в ни ци јед н ог реда људ и .• д ип ло­ матск и

-

св и пр едс та в н ици С ' гр а н и х д р жав а у

ј ед н ој зе мљ и .

кор аба В . келе р а б а . кор аз иј а, -е ж [лат.

corradere

з гртати] геол .

гла чањ е и ду бљ ењ е сте н а из аз ван о уда ри ма в е­ тр а и п ес к а .

659

коректор

корал'

корал l , -ала м, мн . корали, ген. мн . корала [1l>Ч .

korallion] 1.

зоол. непокретне морске животиње

које у великим скуповима живе прирасле уза сте­ не.

2. б ру ш ени окамењени скелет корала, обично

кордован, -а и кордован, -а н а м [шп .

cordo-

Ь3п , према граду Кордоби] фино у ш тављ е на козја или овчја кожа.

кордон , -она м, мн . кордони , ген . м н . кордона

црвене бој е, који се употребљава за израду наки­

[фр . согdоп]

та и других украса , мерџан .

и л и полицајаца као за ш т и та и л и осигурање.

•

корални .

корал 2 , -ала м, мн . КОРШ1И, ген . м н . корала [нем .

C horal

од ср. нат.

cantus choralis

хорско пе­

вање] муз . врста црквене хорске песме , углав­

корал3, -ала м, мн . корали , ге н . мн . корала [шп . coгra l]

1.

обо р , то р ; ограђени про стор за

2.

низ , ла нац војника , стражара

2.

трака , врпца као део у ниформе ; тр ака н а којој виси одликовање .

..

саюпарни - за штитни по­

јас у коме се предуз имај у мер е за с пр ечавање

ширења нек е заразе; (фI1Г. ) низ држав а или те­

ном код пр отеста н ата.

дреси р ање коња.

1. ред,

ист . војнички логор , табо р,

риторија које служе да изолују н е ко г могућег агресора.

кореалаll, -л на , -л но [лат . coгreus саоптуже­ ник, в . КО-,

од кола п оставље ни х ук р уг.

reus

крив] прав . који с н оси зајед­

Коран в . куран .

нич ку кривицу , сукрив .

кораћ, -а м, мн . ко раћи , ген . мн . кораћа [грч .

солидарна обавеза виш е дуж ника , при чем у

korak ion

..

кореална обав еза

сваки дуж ник одговара з а целу обавезу и , ако је

з векир] ч екић за поткивање коња .

ко рбач , -а ча м, инстр . корбачем, мн . корб а чи , ге н . мн . ко рб ача [тур . kIГЬЩ:] бич од и с плете них

једа н изврши , остал и дуж ници се ослобађај у обавезе .

кореаЛIIОСТ, -ости ж [ в . кореалан] прав . н еде­

кожних трака, камџија .

корвета, -ё ж, Ј'С Ј Ј . мн . корвета [фр .

corvene]

љивост заједничког потра ж ивања и л и обавезе.

ПОМ . врста малог брзог б р ода оспособљеног за

корег, -а м , мн . корези, ген . мн . корёl'а = хо­

бо рбу п р отив подмо рница и за одб рану тран­

рег, -а М, МН . хо рез и , ге н . М ЈЈ . хо рёга [ ГРЧ . с hогёg6s

спорт них б р одо ва .

8 . хо р , аgе iп водити] ист.

ко рд, -а м [е нгн.

cord] р еб раста паму чна тка­

нина која се употребљава за израду спортске и

корда, -ё ж, Ј'е н . мн . КОРД И [ "·JЋIJ .

2. фитиљ

corda]

П оКр .

1.

за паљ е ње .

кордељё р, -ера м, мн . кордеље ри , гсн . мн . кордељер а м [фр .

cordelier] 1. калуђер опасан 2. и ст. припадник револ у ци ­ пол и ти чк ог клуба ос нов а ног 1790. го ­

ужето м , фрањевац. онарног д ине .

кордијала н, -л на , -л н о [лат. сог ге н .

cordi s срце]

cordi alis према

с рда'I3 Н , ус рда н , ис кр е н.

ко рд ијалiпёт, -ета м = кордијалност, -ости ж [нн ат.

co rdi alitas,

в.

корд иј ала н] срдачност,

co rd

уже, ж ица (због

влакнасте структу ре) ] в р ста експлоз ива , без­

кордитис, -а м [Јl>Ч . chord ~ струн а, в . - ити с] мед . запаље ње глас ни х жи ц а .

ко рд оба, -ё ж, ген . мн . корд5ба [амер . шп . с6 г­

660

хоро­

в . корег] и ст. уп ра вљање хором н а з ванични м

с ве'lаност им а у старој Грчкој ; дажбина кој а ј е ПРИКУГIJъана у ту сврху .

коредактор, -а м , мн . - и [В . КО -, редактор] су­ редакто р , суу ред ник .

•

коредаК'fОРСКИ.

коректан, -т на , -т но [лат. соп'есttlS од coгrj­

gere и с пр а вити] 1. и с прав а н , та чан , прави ла н . 2. који се пристојно пон а ша , учт ив , уљудан, обзиран.

коректив, -а и коректив, - ива м [В . коректи ­ ван] оно што исправљ а, поправља, ублажава ;

н еког д р угог лека и л и средства.

корективан, - вна , - вно [ срлат .

correctivlls , в.

коректан] који поправља , исправља , ублажава .

д имни ба р ут.

doba] новчана ј ед иница 100 центавоса .

2.

вођа ; у п . корИфёј .

средство које поправља и л и ублажујс својства

искреност , присност .

ко рд ит, - ита м [енгл .

код ста ри х Грка бо­

корегија, -ё ж = хорегија , -ё ж [ ГРЧ. сhогёg(а ,

рад не оде ћ е, п аму чни сомот.

уже, конопа ц.

1.

гати грађанин задужен за корегију (в . ).

у Никараг в и , сад ржи

KopeKТliocT, -ост и м [В . коректан] но ст, та чн ост, прави л ност.

2.

1. испра в ­

у ч т иво ст, уљуд­

н ост, при стојн ост.

коректор, -а м , мн . - и (ж . коре,,'"Торка , дат. И лок . корект5рки , ген. М II . ко рект5р ки) [лат. сог-

коректорскй

кореСllOндирати

rector према corrigere бави коректуром. 2. који опомиње, кори.

прављање

(- вида) .

исправити]

1. онај

3.

а. оно што служи за ис­

б . в . коректурни лак .

коректорск й, -а, -о [В. коректор] који се од­ носи на коректоре .•

-

кореографисати , -и ш ём и кореографир а­

који се

фиг . онај који исправља ,

т и , кореографирам , п ок рете

л. мн. кореографирај у

у

пл есним

играм а;

кореографскй, -а, - о [ В. корео гр афија] који корсодрама, -ё ж l ГРч .

1.

и сп ра ­

вљање штампарских гре шак а н а отиску т ип о­

графског слога.

2.

3.

В. корекција.

коректурн й [В . коректура] који се однос и на коректуре; који служи исправљању .• -лак

са глумом .

корепетирати , корепетирам,

correctio] 1.

п о правља­

3. л.

мн. корепе­

тирају сврш. И Ј·Ј есвр ш . [нл ат. correpeteгe, в. ко- , ре­ п етирати] поновити , понављати с уч еницима задат ке, помопи, помагати ђацима пр и учењу.

кореп ет йтор , -а м, МН. -и [нл ат. correpetitoг , в.

бела течностза прекривање грешака у писању .

корекција, -ё ж [лат.

п лес, в. драма]

khoreia

позор . сценско дело у којем се комбинује балет

отисак типографског слога

на коме се врше исправке.

начин

ј е у вези с кореографима и кореографијом .

грешака.

коректУра, -ё ж [лат. соггесtша]

од р едити

играња за пој ед ини балет.

з н ац и з наци којима се

коректор служи при исправљању штампарских

3.

сврш. И несврш. [ В. кореографија] (за)бележити

КО-, реп ети рати] а. онај који с у ч е ницим а пона­

ње, исправљање, исправка; Доте рив ање, поде­

вља задатке, који помаж е ђацима при учењу. б.

шавање.

музичар који увежбава п еваче.

2.

опомена, уко р .

KOpeJlaT, -ата м, мн. ко р елати, ген . мн. корела­ Korrelat, в. ко релативан ] 1. појам који узајамно условљава други појам . 2. оно што та [нем .

стоји у узајамном од н осу с нечим другим.

корепет иториј ум, -а и KopeneTlfТopiij , -а м [нлат. correpetitoг ittm , в. ко р е п ет ициј а] течај за понављање

носу с другом речи или групом речи .

корелатйва н , -вна, -в н о [срл ат.

correlativus,

в . КО-, релативан] који стоји у узајамном односу с нечим другим, саодносан, узајаман.

корелативизам, -зма

м

[в .

корелативан]

фИ ЈIOЗ. правац у тео рији сазнања по којем су су­ бјекат и објекат корелати па се не могу одваја­ ти један од другог.

-ости ж [нлат.

correlativitas,

корелативност , в. корелативан] са­

односност, узајамни однос , узајамно претпо ­ стављање .

correlatio]

међусобни

однос, узајамна завис ност, повезаност; сразмера.

кореограф, -а м, мн. -и (ж. кореогра ф ки њ а,

choreia

гање ђацима при учењу, преслишавање, уве­

жбавање.

кореспон де н т, -а м , ШЈ. ко р еспонденти , ген. мн.

кореспондената (ж. кореспонде н ткиња)

[нем . Коrrеsропdепt од срлат. соггеsропdепs од­ говарајуп и]

1.

а. службеник задуже н за препи­

ску у некој установи. б. особа или установа ко­ ја и зв рш ава финансијске и трговачке нало ге за води преписку. листа).

4.

3.

плес, в. -граф] муз. уметник који

оно ш то на неки начин одговара н е­

сопе­

кореспонде Нl.иј а, -ё ж [срл ат. соггеsропdеп­

tia] 1.

дописивање, преписка.

се које пишу до писници .

ра на сцену; бележење корака, покрета и фигу­

[срлат.

сагласан.

вођа балета.

фија] компоновање и постављање плесних ига­

-Т НО

sропdепs] који одговара нечему , одговарајупи;

шиљке, писма.

кореогра фија, -ё ж [ГР'Ј . choгeia п лес, в. -гра­

особа која с неким

чему, пандан.

записује или поставља плесне игре на сцену;

ра у балету.

2.

до писник , и зве штач (неког

ко р еспо нде ll та ll , -т на ,

корелација, -ё ж [лат.

-ё) [грч.

нављање школског град ив а с ученицима, пома­

другу особу или установу.

корелати витет, -ета м

за припре­

кореГlетиција , -ё ж [ в . ко- , репетицијаЈ по­

корелатйв, -а м, мн. -и [в . корелативан] грам. реч или група речи која стоји у узајамном од­

школског градива или

мање учен ик а за поправне испите .

3. дописи

ње, подударност

2.

писм ене по­

за новине или часопи ­

4. сагласност, слага­ . • TproBa'IKa - преписка и з­

међу трговачких пр едузеПа.

кореСПOlщирати, кореспондирам,

3.

л. мн.

ко реСПОНД~lрају несврш. [срлат . соггеsропdеге , в.

661

кореутика

КО-,

корниш а

respondere

одговорити]

водити преписку .

2.

1.

допи с ивати се,

слагати се, подудар ати се,

одговарат и (некоме , неч е му) .

нама , конф ет и.

КОРИlПСКЙ, -а, -о који је у вез и с грч ким гра­

к ореУтика, -е ж, дат. и лок. кореутици ['"Р" .

choreutik6s

пира који се ПОСИllaј у н а заба в ама и светкови ­

п лес ни] н ау ка о п лесу, о балетским

до м Коринтом .

'" -

стил архит. најм лађи грађе­

вински стил старогрчке умет но сти , одликује се стубом који се за вршава капителом у облику

покрет им а.

.корефе рат, -ата м, мн. кореферати , ген. мн .

котарице од акантуса (в .) .

кореферата [В . КО -, реферат] до пунски, про ­

корифёј, -еја м, МН . корифеји, ген . МН . корифе­

пратн и реферат; извештај ј ед ног од два или ви­

ја [гру . koryphaios од koryphe глава, врх] 1. ис­ такнуга л ичноС'г, првак , пред водник . 2. и ст. вођа

ше рефер е ната о и стом пр едмету.

кореферент, -а м, мн . кореференти , ген . мн . корефере н ата [В . КО-, реф ерент] онај који под­ носи кореферат, суизвештач .

корзирати, корз йрам ,

3. Л . МН . корз ирају

несврш . [В . корзо] фам . шетати се по корзу.

од итал.

corso] 1. ш етали ште . 2. шетња

ве­

ликог број а особа по корзу.

од

corrigere

исправити] оно што треба

поправљат и , испр а вљати .

коригенција, с м н . , ген. коригенцйја [лат. соггigе пtiа] примесе кој е се додају леков има ради поп р авља ња њ и ховог укуса или откла ња ­

ња шкодљивост и .

кориговати, коригујем сврш . и н ес врш . [лат.

corrigel'e] 1.

исправити , и с прављат и , поправи­

ти , поправљат и (текст, мишљење и др .). опоме н уги,

о пом ињати ,

каз нити ,

2.

заст.

кажњавати .

3. кориговати се исправити , исправљати с вој став, своје мишљење .

корида, -е ж, ген. м ••. Kop~lДa [шп . corrida] борба с биков има .

коридор, -о р а М , МН. ко ридо ри , ген . МН. кори­

дора [фр. со пidог]

1. ходник ; тр ем . 2. део з емље

или ли нија кој а спаја јед ну државу с морем или друго м д р жаво м .

3.

ав иј . утврђ е на пута ња којом

корморан, -а на м, МН . корморани , гек МН . кормор а на [фр . согmогап од срлат.

co rvus mагј­

м о рски гавран] 300Л. морски гавран , црни

пеликан ,

Phalacrocorax

сагЬо.

кормофите, кормофита ж МН . ['"ру .

korrn6s

р е н , стабло и л ист .

КОРМУС, -а м, МН . ко рмуси , ген . МН . кор мУса [гру .

korrn6s

пањ, дебло] тело биљака кормофита .

корнак, -а м, МН . корнаци , ге н . М Н . корнака [фр . со тас од ШП . и л и порт. со таса , и з синхале­ ског] ВОД И'I слонова , ј аха ч на слону .

КОрlЩ би ф , -а м [ е нгл . com ed beefJ усољена конзервисана говед ина .

корнер, - а и корнер м, МН. -и [ е нгл . сотег] с п . прек рш ај у ф удбалу и сл ичним спо ртовима кад

играч и зба ци лопту из и грал иш та преко соп­ стве не гол-л иније ; казнени уда рац због таквог прекршаја који и з води пр от ивнички игр а ч уба ­ цив ањем ло пте с угла игралишта .

корнет, -а м, МН . корнети , ген. мн . корнета [рус . корн ет од фр .

comette]

н ајнижи официрски

чин у коњици царск е р уске војске .

корнёт 1 , -ета м [фр .

co rnette од итал . cometto]

муз . лимени дувачки инструмент слича~1 труби .

лете авион и.

коризма, -е ж , ген. МН. коризмй [л ат. qtradra-

gesima ч етрдесета] рел. лика . + кОризменЙ .

korktl] поКр . страх , бојазан .

пањ , дебло, В. - фит(е)] бат . биљке које имај у ко­

коригенда, с м н . , ге ••. коригенд й [лат. соггј­

genda

коркија, -е ж [тур .

ntls

корзо, -а с, мн. корза, ген. мн . корз а [ аустр . н ем .

Korso

хора у С'I-арогрчкој трагед ији . + корИфёјскЙ .

уск ршњи пост код като­

корнёт2 , -ета м [итал. лед .

коријiшда р, -дра м , М" . кориј а н дри , ген . МН .

cometto] 1. фиш ек , ку­

пица од печеног теста у којој се продај е сладо ­

2. труб и ца ,

фиш ек од папира .

КОРllетист(а), -е м, МН . корнети сти (ж . кор­

коријандара [лат. согiапdrum од ГрУ. kогi а пdгоп]

нетисткиња, -е) [в . KopHeт l ] муз ичар који сви­

бат. једногоди шњ а леков ита биљка која се у по ­

ра корнет'.

требља ва и као за чин ,

Coriandrum salivum .

КОРllјандоли, коријандола М МН . [итал . согј­ апdо li] ок ругл и, обично шарени комад ићи па-

662

корниша, -е ж, ген . МН. корниша [фр . сотјсће]

1. арх НТ.

ук расни исп уст на гр ађ е вини , венац.

В . гаРНlfша .

2.

корнишон

корс ар

КОРНliШО Н , -она м, МН . корнишони , ген . мн . корнишона [ ф р .

comichon] врста с и тн ог кра­

корпорали , ген. мн.

MII .

каплар, ВОД НИК.

ставца.

кородирати , кородирам,

3. л .

MII .

кород ира­

ју (непр. корози рати ) сврш. И несврш . [лат. со гго­

dere,

корпорал, -ала м ,

корпорала [нем . Когрога l од итал . сарога l е] заст .

в . КО-,

rodere

гристи] бити зах ваћен коро ­

зијом, оштетити се, оштећивати се хем иј ским

корозiiв, -а м, мн . -и [В . корозиван ] средство за нагри з ање, растакање .

порацију ,

corpus

corporati-

тело] који се од н ос и на кор­

еснафски;

зај ед нич ки ,

групни.

..

корпораТ ИВltИ систем држ ав но уређење пре­

слодаваца и рад ника (п осеб но у фаши стичкој

Италији и Шпанији).

корпоративизам , -зма м [ в . корпоратива н ,

corrosivus према

corrodere, в. короди рати] 1. који нагриза, и зј еда, раста че. 2. подложа н нагризању , растакању . корозија, -е ж [лат.

од лат .

ма коме се д руштво састоји од удружења п о ­

и л и механичким дејством.

корозiiва ll , -в на -в но [л ат.

корпоратiiван , -вна, - вн о [нлат .

vus,

corros io] 1. р азарање,

-изам]

прим ењ ивањ е

н а ч еЈЈа

корпорати вног

удруживања на неку админис'гративн у једини­

цу ; корrlOративни систе м (в . ) .

корrlорација , -е ж [лат .

corporatio, в . корп ус]

ра стака ње минерала, камена и сл. механичким

удружење , организација људ и исте струк е , за­

и ли хемијским деловањем воде , ветра и др .; на ­

ним ања и сл . фор ми р ана на темељу групни х

гризање површи н е метала изазвано хемијским

инте реса, ес наф , цех .

или електрохем ијским процесима.

2. мед.

р аза­

рање ткива услед гнојних проц еса или при су­ ства отров них материја.

королар, -ара м [лат. соro ll агiШll] став и ли из већ доказа н е поставке . MII .

нац] Ј . астро 11 . спољни, најраз ређенији слој Сун­

чеве атмосфер е, који се вид и као светао ве н ац око Сунца за време његовог потпуног помраче­

муз. знак који се ставља и з над ноте и који

означава да се тон продужује .

коронара н , - рн а, -рн о [лат.

..

coro narius

који

коро н а рне артерије allaT. артерије

које снабдевају срце крвљу и з ао рте; коронар­ на јединица болничко одељење за лечење и негу тешких срчан их болесника.

коронида, -е ж [грч .

koronis] апостроф којим

се означава краза (В.) у грчкој граматици .

коронограф, -а м , мн . -и [В . корона , -граф] астрон. инструмент за фотографис ање Сунчеве короне ради каснијег проучавања .

корота, -е ж [итал . лост за ум рлим .

corrotto] покр . 1. туга , жа­

2. црна одећа

за неким, црнина .

корп улентан .

као знак жалости

co rpulenti a]

круп ­

ноћа ; дебљ и на , гојаз но ст.

[лат. согрus тело]

к о р пуси , ге н . МII . корпуса

MII.

1. Бој .

већа војна формација са­

стављена од в иш е д иви з ија или бригада .

2.

св и

представници страни х држава у н екој земљи; персон ални саста в неке уста нове .

3. зб ирка до­

кумената, текстова , података , грађе и сл ., н аме­

ње н а истр аж ив а њ у. т ињско тело, тру п .

припада венцу] мед. који се односи на артерије око срца .

-ости ж [в . кор пулентан] својство онога ко је

корпус , -а м,

корона, -е ж, re ll . м н . корона [л ат. согопа ве­

2.

крупан, ј ак; дебео.

корпуленција, - е ж [лат.

- и [тур . kшu m а п] п окр . заст .

дво пек ; војничк и хлеб.

ња.

corpu lentus]

корп уле llТНОСТ, - ости и корпулiШТlIОСТ,

закљу чак који следује као при род на последица

корома н , -а м,

корпулентан, -тна , -т но и корп улiштаlt , -т н а, -тно [лат.

слова од

4. заст. ч ове чј е или живо ­ S. заст. вр ста ш тампарски х

1О типографски х

та чака.

корп ус деJl llКТИ [лат. COllJUS

delicti] 'lрав .

предмет којим се до казује кривично дело .

корпускул а, -е ж [лат.

corpus тело]

corpusculum ,

дем . од

најмања ч естица неке материј е.

корrlУСhJlла раll , -рна , -рно [ в. корпускула] фю . који се односи на корпускуле , ч естице .

..

корпускуларна теорија фю . схвата ње да се све­

тлост састој и од честица кој е ем итују сјајна тела.

корп ускулу м в . КОРп Ускул а . корпуснii, -а , -о [В . корпус] који се односи н а корпус

( 1),

који прип ада корп усу .

корсар , -а м, МН . -и [HrdJt.

corsaro]

морски раз­

бојник , гусар , пират.

663

космонаутскй

корсёт

корсёт, -ета м [н ем. Korsett од фр . corset, пре­ ма пат.

co rpus

тело] стез ник , мидер .

хипотенузе и супротне катете.

кортекс, -а м, мн . корте кси , ген . м н . кортёкса [лат.

кора] анат.

cortex

површ ин с ки

део

1.

кора великог мозга.

бубрега

или

триј ска функција која оз начава однос изм еђу

2.

н адбубрежне

косеканта в . кОсеканс . косинус, -а м [нлат.

menti sinus]

cosinus од ЛаТ. сотрlе­

мат. тригонометријска функциј а

која означава од нос налеГЈЈе катете прем а хи­

жлезде .

Кортес, -а м [шп . Cortes, мн . од corte дво р]

потенуз и .• косинуснй .

скупшт ина ( парл аме нт и се нат) у Шпанији и

коситар, -'гра м [ГРЧ .

llортугалу.

космичкй, -а , -о [В . космос] који се односи

ко ртеш, -а М, мн. кортеши, ген . м н . кортёша [мађ.

kortes]

кортекс] анат. који се односи на кору, спољни, површинск и .

корумпй раност, -ост и ж [ В. корумпирати] подмићеност, поткупљеност .

КО Р У МllItрати, Ј<о рум пирам, З. н. мн. кору м ­

пирају СВРШ. и •• есврш. [лат . con-umpere]

1. подми­

тит и , подмић и вати, поткупити , поткупљивати;

(ис)кварит и .

корумпирати

2.

се

(ис)ква рити се п од утицајем корупције.

ко р у нд, -а м, мн. корунди, ген. мн. корунда [нем .

KOI-und

од е нгл.

co rLlndLlm

из там и лског]

минер . алум инијум оксид, врста камена веЈЈике тврдоће који се у потребља ва и као с редство за ГЈЈачање .

ко р у пт ибйлан , -ЈЈ на, -ЈЈ НО [нлат. corruptibi В. корупција]

lis, њу.

2.

1.

ПОДЈЈожан кварењу, труље­

подмитљив, поткупљив.

ко р у птйван , -вна, -в но [В. ко рупција] ји се односи на корупцију.

2.

подмитљив , пот­

коруп ција , -ё ж [лат. В.

con-uptio, према со г­ ко румпирати] 1. поткупљивање ,

подмићивање, ПОТПЈЈаћивање; мо р ал н а исква­ реност.

2.

кварење, труљење, распадање.

ко р у пционаш, -аша м, мн. корупцио н аши, ген . мн. корупцио н аша [В . корупција] онај ко је ПОДЈЈожан ко рупцији, који прима мито, подми ­

тљивац .

• корупциОl l ашкй.

кору пцио.,Изам, -зма м [В . корупција] влада­ вина корупције, режим захва ћен корупцијом.

кору uија , -ё м, мн. коруџије, ген. мн. коруџи ­ ја [тур .

korucu]

ПОКр. ч увар; пољар, шумар.

косека нс , -а м [н лат. mепti sесапs,

664

космосу у малој количини ;

-

зраци скуп чести ­

ца и радијација које до пиру н а Земљу из међу­ звездан и х просто ра ; космичка брзина брзина кретања н еопход н а да б и се теЈЈО одржало у ор­ бити око Земље . космо- [ГРЧ .

k6smos

свет] у СЈЈоженицама:

који се од носи на космос , васиону , космички , васионски .

КОСМОГОllија, -ё ж [ГРЧ .

kosmogonia, В . ко­

смо-, -гониј а] наука о постанку и развоју иебе­ ск и х тела и њи хов и х система , н ар оч ито Сунче­

вог система ; раз н е идеје, митови о постанку

света .

• космогОIlЙјскЙ . -3 м, мн.

космограф,

-и

[8.

космо-, -граф]

о н ај кој и се бави космогр аф иј ом, који описује небеске п ојаве и тела.

космографија, -ё ж [В. КОСМО-, - графијаЈ опис свем ир а; наука о небеским појав ама и те ­ л има .

1. ко­

купљив.

Пlmреге,

на космос , с вемирски , васионски . ј. космичк а

rlраШИllа в еома фине ч ест ице које су расуте по

п олити чки а гитато р .

кортикала н, -л на, -л н о [ ннат. corticalis, В .

морално

kassite ros] калај.

cosecans од лат. сотрlе­ пр ема secare сећи] мат. тригономе-

космографскй, -а, -о [В. космографија] који се односи на космогра фиј у и космографе.

космод ром , -а и космод ром , -а м, мн. -и [В. космо-, -дром] ур еђена површина земљишта са

објекти ма и уређ ајима за смештај, одржавање и ланс ирањ е р акета с васионским летелицама.

космологија, -ё ж [ В. космо -, -логија] учење о космосу, свету као уређе н ој цел и ни и закони­

ма који владају у њему .• космо л ошк й. космона ут, -а м [В. космо-, грЧ. пillltёs море­ пловац] ПИЈЈОТ и л и чла н посаде космичког бро­ да, астро н аут.

КОСМОllа утика , -ё ж, дат. И ЛОК. космонаути ­ цИ [В. КОСМО-, н аут и ка] наука о космичким ЈЈе­ товима, астронаутика .

КОСМОllа УТС I\:Й, -а, -о [ В . космонаут] који се односи на космонауте и н а космонаутику .

космополит

КОТltрати

космополит, -а и космополит, -ита м, мн. ко­

смополити, ген. мн . космополита [ГР'l . kоsшороlf­ tёs , в. космо-, роlltёs грађанин] грађанин света, онај који цео свет сматра својом домовином, а све људе својим суграђанима и својом б р аћом.

космополитизам, -зма м [В . космополит, -изам] схватање по коме не треба да постоје др­

кота, ~ё ж, ген. МН. к6та [фр.

cote од лат. quota] 1.

број који означава надморску в исин у н еке тачке

на Земљиној површини.

2. финанс.

висина берзан­

ске в редности новца и в редносних папира .

кота, -ё ж, ге н. мн. к6та [итал.

cotta] кратка бе­

ла кошуља коју носе католички свештеници.

коташ'енс, -а м, МН. -и [нлат.

cotangel1s, пре­

жавне границе; тежња за зближавањем људи

ма лат. сошрlеl1lепti

без обзира на њихову националну, верску и б и ­

тр иј ска функција која означава однос између

ло коју другу припадност.

налегле и супротне катете.

космополитски, -а, - о [В . космополит] који се односи на космополитизам и космополите.

косморама, -ё ж [В . космо-, - рама] низ слика које представљају разЛИ'lите дело ве васионе.

космос, -а м [грч . k6sшоs] све мир, васиона ,

tangens]

мат. тригономе­

котаl,lгеlпа В. кОтангенс . котеж, -а м, мн. котежи, ген. мн. котёжа [енгл . и з говорено по фр.] кућица, обично ван

cottage,

града, летњиковац .

котёрија, -ё и котерија, -ё ж [фр .

coterieJ за­

творени круг људи који сплеткама спроводе

свет.

кост, -а м [нем.

Kost] заст. храна, исхрана. О

бити на косту код кога хранити се код кога .

костilЛгија, -ё ж [!ШТ.

costa

ребро, в. -алгија]

циљеве, клика .

•

котерИјСКИ .

котерitјаш, -а ша м, мн . котеријаши , ген. мн. котеријаша [В . котерија] члан , припадник коте­ риј е .

бол у ребрима.

костим, -има м, мн . костими , ген. мн. костима

котеријаштво, -штва с [В . котерија, котери­

1. женска одећа, сукња и ка п ут од исте тканине. 2. одећа која се носи у одређеним приликама. 3. одећа глумца, певача, играча ко­

јаш] затвореност људ и у одређени круг и спро­

ја одговара улоз и коју тумачи; одећа у коју се

ти] улог, удео који плаћа сваки учесник у некој

прерушавају учесни ци на забави.

заједничкој делатности (обично за учешће на

[фр . соstuше]

4.

народ на

ношња ; одећа карактеристична за неко исто ­ ријско раздобље .

•

ку паћи

-

одећа за купање

вођење циљева тог круга сплеткарењем.

котизација, -ё ж [фр .

cotisation, в. котизира­

неком скупу) .

котизирати , котизи ра м,

3. л. мн. котизирају cotiseI" према cote, в. к6та] од­

на плажи. О у Адам овом КОСТИМУ, у Евином

сврш . и н есврш. [Фр .

КОСТИМУ наг(а), без ичега на себи.

редити , одређивати котизацију; да( ва)ти коти ­

костимёр, -е ра м, мн . костимери , ген . мн . ко ­

стимера (ж. костимё рка , -ё, дат. и лок. кости­ мёрки, ген . мн. кост имёрки) [фр.

costul1l ier] лице

које се стара о костимима; кројач костима.

костимирати, костимирам,

3.

л. мн. кости­

мирају сврш . И несврш. [фр. соstuшег] обући ,

за цију, свој део за учешће.

котиледон, -6на м, мн. котилед6ни , ген . мн.

котилед6на [грч . kоty l ёdоп IIpcMa kory lt': шуГIJЪИ­ на] бот. клицин листић, за метак првог листа.

КОТИЈlOсаур(ус), -а м, мн. - и [нлат. ГlIS од "рч. kоrylё шупљина,

cotylosausalIros гуштер]

облачити (некога) у костим; пре рушити, пре­

палеонт. изумрли првобитни гмизавци од којих

рушавати .

су се касније развили сви остали.

•

кост имирани бал, костимирана

забава бал, забава у костимима.

котиљон, -6на м, мн. котиљ6ни, ген . мн. коти­

костимограф, -а м, мн . -и (ж. костимограф ­

љ6 н а [фр .

cotillon] 1. врста француског плеса из 2. плесна забава и за вршни плес на

киља, -ё) [В . костим, -граф] сликар, цртач ко­

ХVПI века.

стима (за позориште , филм и сл.).

њој.

костимографија, -ё ж [В . костим , -графија]

котирати, котирам ,

цртање и креирање костима .

костирати (се), костирам (се),

мали дар који плеса'lица дарује свом

3.

партнеру .

3.

л. мн. ко­

3. л. м н . котирају сврш. и 1. одр едит и , одређив а­

несврш. [фр . соtег , в. к6та]

стирају (се) несврш. [ В. кост] хран и ти се код д ру­

т и коте .

гога , узимати оброке; уп. кост .

занску вредност новца и вредносних папир а.

2.

фи н анс . одредити, одређ ивати бер­

3.

665

--------------------------------------------------------------------~~~--------

кошија

коти u

коти ра'rи се а. имати в р ед н ост на бе рзи. б. фам .

кот иu , -а м в . кОтеж. котлет, -а и котлет, -ета м , мн . котлети , ге н . МН . котлета [фр .

c6telette, дем. од. сбtе ребро] 1. део ре­ -, говеђи - ). 2. заст. зал изак

бра с месом (свињски

cottola према cotta, 8 . кота]

в рста сукње .

котурна , -е ж, ген . МН. котурнй [лат. од ГрЧ .

k6thomos] 1. ципела с

при влачна

cohaesio] 1.

cothurnus

врло дебелом пот­

платом коју су у античко доба носили глумци на сцени да би и згледали виши .

2. фиг.

на окупу . 2. природна и ли лог ич ка п овезаност. • кохезиони и кохезИјскИ. кохерентан, -т н а, -т н о [лат . cohaerens, В . ко­

херенција]

који

им а природни

или ЈlOГИЧКИ

склад; целовит; сувисао.

косе од носно браде од уха до средине лица.

котула, -е ж [итал .

кохезија, -е ж [лат.

сила између молекула неког тела која и х држи

бит и цењен, признат .

п атети­

кохеренција , -е ж [лит.

cohaerentia

од

cohae-

геге повезивати] природна или логичка повеза­ ност; целови тост; СУВИСЛОСТ.

Кохинор , - а м [п ерс.

k6h-i-nur брдо светло­

сти ] један од највећих д ијаманата на свету , по ­ реклом и з Индије , да н ас у влас ни штву енгле­ ске к р уне.

чан , узв ишен сти л .

кохлеа, - ее ж [л ат.

коћа В. кО'!3 .

пуж]

cochlea

1.

а н ат. спи­

рална ш у п љи на у У Н У''Рашњем уху , п уж.

кОћа рица в. кО чарица .

2.

мед.

инструм е н т помоћу кој ега се одстрањ ује боле­

кофа, -е Ж , ген. МН. кафа [тур.

kova]

ведро , ка­

сно ткиво .

бао.

Кохов бацил, - нла м [н ем.

кофакто р , - а м , МН . - и [В . КО- , фактор] ги, напо ред ни фактор у некој појави .

1. дру­ 2. хем.

супста нца неоп ход на за дејство ензима.

кофеИ IЈ , - нна м [нлат. соffеiпUlТl од

Koch] мед . бацил

тубер кулозе , н азван по оснивачу модерн е бак­

териологије Роберту Ко ху

( 1843-191 О) ,

који га

је отк ри о.

Coffea, В.

кохорта, -е Ж, ген . МН . кох6ртй [лат.

cohors] 1.

кафа ] фарм . састоја к кафе , чаја и др . који, када

пешадијска јединица у старом Риму , десети

се уз има у

део легије .

мањим

количинама, стимулативно

делуј е на организам; алкалоид који се доб иј а

еКС'гракцијом и користи у медицини .

•

кофе­

Инск И .

људ и ; ', ета , банда .

cocia] 1. дво­ 2. 8. ко­

к рилна рибарска мрежа н а повлачење . чарица .

кофер, -а м, мн . кофери, ген. МН . ко фера [н ем. путни ковч е г, путна торба.

Koffer]

кочари т и , кочарим н есврш . [ в . коча] ловити рибу помоћу коче .

кох, -а м, М Н . кохови , ген . МН. кох6ва [нем .

Koch]

2. ''Рупа

коча , -е Ж, ген . МН . коча [в е нец.

врста колача од брашна, гриза или пи­

кочарица, -е Ж

ринча који се после печења прелива врућим млеком .

кохаб итаната lлат.

cohabitans,

В. кохабита циј а]

ста нов ати ]

где је у ХV веку први

кола за п р евоз људи, фијакер .

кошава , - е Ж [тур . ko~ брз ,

кохаб ипi ција , -е Ж [нат.

habitare

Kocs ,

пуг такво возило изграђено] лакша за пр ежна

суста нар.

заједнички живот.

ко', а Ј рибарс ки брод који

КО'lИја, -е ж , ге н . МН . кочија [ мађ. kocsi, према мађарском месту

кохабита нт, -а м, М Н . кохабитанти, ген . мн .

[8.

вуче кочу.

cohabitatio,

1. зај едн ичко 2. 110Л . сарадња

8.

КО- ,

становање,

hava

ваздух] хла­

да н и јак источни или југоисточни ветар који дува у Поду н ављу .

идеоло шки

кошенил, -а м = кошеllИла , -е Ж [ фр. сосhепi l­

различитих или противни х странака на р аз ним

le од ШП . cochinill a] штитаста биљна

ниво има власти (нпр. председник реп убл ике из

се осушених женки добијајаркоцрвена боја.

јед н е, а председник владе из друге странке) .

кохбух, -а м [не м .

Kochbllch] пОКр . з аст. књига

кохезива ll , -вна, -в но [нл ат.

кошер I1РИД. индекл. (изворно кошер) [јидиш

koser од хебр . kaser исправан ] (о х рани

и пићу) ко­

ји је у складу с јеврејским верским прописима.

с рецептима за кување , кувар.

хезија] кој и повезује , спај а.

ваш од чијих

cohaesivlIs, 8 .

кошија , - е Ж, ге н . МI I . кош йј а [тур . ko~u]

ко­ ка .

2.

1. тр-

награда за п обед ни ка трке.

666

~-----------------------------------------------------------------------

кошмар

кошмар, -а м И кошмар , -ара м [фр . т аг]

1. ру жан

сан , мора .

2. фиг.

cauche-

тежак, неприја­

кошмара н , -рна , - рно [В . кошма р] који ли чи н а кошмар, језив , мучан.

кошонерија, -ё ж [фр.

cochonnerie према

свиња риј а, прљавштина , гадост,

н есврш. [итал.

costare, нем . kosten] 1. имати

цену ,

вредети, стајати; изискивати неке трошкове .

2.

1. ђаво, баук у

при­

р угоба, наказа.

кран, -а М, мн. кранови , ге>!. мн . кранова [нем .

краба, -ё ж, ген. ми . краба [нем . Кrabbe]

30011.

мали морски рак, раковица .

кравiiл, -апа м, MII . кравали , ген . м>! . кравала [ием. Кrawall] неред , гужва, метеж , вика , галама .

cravate од

нем . Кrowat (данас Кroate) Хрват, по марамама које су носили х рватски плаћеници у францу­ ској војс ци]

1. дужи ,

узани комад тканине који

се обавија испод оковратника и везује спреда у недозвоље ни захват око врата у рвању.

крагна, -ё ж, ген . мн. крагнй [нем . оковратник.

2.

Kragen] 1.

фам . пен а настала при точењу

пива у чашу .

краза, -ё ж [грч .

[грч . krапiоп лобања] у сложеница­

краllltогномика, -ё ж , дат. И ЛОК. краниогн а­ ђује] проучавање и одр еђи вањ е душевних спо­

коштирати (се) в . костирати (се ) .

кравата, -ё ж, ге н . мн . кравата [фр .

KpallliO-

ма: лобања, који се од но си н а лобању. мици [В . к р анио-, грч . gпот(оп)ik6s који просу­

ПОКр . пробати, кушати (јело, пиће) .

kriisis мешање] 1. лингв . у

грчкој грам ат ици стапање, сажимање д вају са­ могласника у један или двеју речи у јед ну тако да IIрвој отпадне последњи или другој први

2.

2.

шких терета, дизал и ц а.

коштати, коштам и коштати , каштатам

слог.

чама за децу .

Кгап] машина за подизање и преношењ е те­

кошта, -ё ж в . кост.

2.

крампус, -а м , ми . крампуси, ген. ми. крампу ­ са [ауС'гр. ием. Кramplls] ПОКр.

ниско ст.

чвор .

ген . мн . крам ­

гуме који се прибија на ђ он копачке .

тан дож ивљај .

cochon свиња]

KpaMnOli , -она м, MII. крампони ,

по на [фр . сгатроп] округао комадић коже и л и

соб н ости и скло н ости 'lOвека према облику ње­

гове лобање; уп . фреНОJlОгија. краllltографија, - ё ж [В . кра ни о- , - графија] а нат . опис лобање.

краНИОJlИТ, -а и краIlОЛИТ, - ита, мн . крани ­ олити, ге и . мн . краниолита [В . кра ни о- , -грч.

lit-

I10S камен] палеон'I'. окамење н а лобања неке жи­ вотиње.

краниолог, -а м, МII. краниалози , I'е н . мн . кра­

ниалога [ В. кранио-, -лог] С'llJУ'lњак који се бави краниологиј ом, који проучава састав лобање.

краниологија , -ё ж [В . крани о-, -логија] а и ат. наука која проучава састав лобање.

краllиомаllТ, - а м, мн . краниаманти , ге н . мн. кран и аманата [В . кранио-, - мант] о н ај који гата, који прориче из лобање .

краll110мантија, - ё ж

lB. кра ни о-,

- мантија]

прорицање, гатање уз помоћ лобање .

фИЗ ИОJl. мешање сокова у телу .

крајцара, -ё ж (и Iсрајцар , -а м) [н ем . Кrell­

краниометрија, -ё ж [В . кранио-, - метрија]

ист . ситан аустријски новчић , стоти део фо ­

испитивање лобања и њихових типова мере­

zer]

њем величине и утврђивањем сразмера.

рин те.

крајцарица и крајцаРИIЏI , -ё ж [В . крај цара] и гра у којој се бацају новчићи и погађа се на

крашtОТОМ, -а м , ми. - и [В . краниотомија]

коју ће страну пасти .

краковјак, -ака м муз . [пољ.

krakowiak,

по

Кракову] пољски народни плес живог ритма.

краJl, -а м [африкандерски га1, уп. корал 3 ] Аф рици .

2.

1.

краниоскопија , -ё ж [В . кранио- , -скопија] испитивањелобање.

kraa 1од

порт. сог­

урођеничко село у јужној

заб ран за говеда или овце .

крамп, -а м, мн . крампови, ген . М>!. крампова [нем. Кгатре] алатка која с јед не стране им а клин , а с друге мотичицу, будак , пијук .

мед . инструмеllТ за отварање лобање.

краllиотомија, -ё ж [В . кранио-, -томиј а] мед . отварање лобање .

KpaclloapM ejaII, -јца м, MII . красноарм ејц и , ген . М>! . красноармёјаца [рус . красноармеец] ист. припадник Црвене а р мије, цр ве н оармејац .

красногвардејац, -ј ца м , МИ . красногв ардеј­ ци , ген. MII . красногвардёјаца lpyc. красногв ар -

667

-крат

деец] ист. припад ник црвен е гарде за време гр а­

ђанског рата у Русији. -к рат, -крапtја, -кратски [I")ЈЧ . kпitоs снага, моћ,

kratein

креаЦИОlНtст(а), -ё м ,

креационисти [ в .

MII .

креационизамЈ следбе ник креационизма .

владати] који се односи на начин

креда 1, -ё ж, ген . мн . кр еда [лат. грчком острву Криту]

1, гео11 .

creta,

по

а. врста седимент­

владавине.

не сте н е

кратер, -а м, MII. -и [лат. crater од грч . krater пехар , в рч] 1. левкасти отвор н а врху вулкана, вул канско гротло. 2. дубока руп а у тлу која н а­

штура ситних морских животиња.

од у развитку Земљине коре , најмлађ е раздобље

стаје после експлозије бомбе, п ада метеорита и

креда 2 , -ё ж , ген . мн . к реда [В . кредит] фа м . за­

сл.

+ кратерскИ.

н астале таложењем

мезозоика .

кречњака

2.

и з љ у­

геО11. пери ­

комад креде који служи за писање.

3.

јам, кредит.

к раул, -а м [енгл.

crawl ] с п . стил пливања

креден(а)ц, -нца М , МН. кр еде нци , ген . м н .

при коме се руке н аизме нично заба цују , а н оге

к р еде наца [ нем . Кгеdепz од итал .

н а и з менично уда рају го р е-доле.

зариј ски или кухињски ормар у коме се д ржи

посу ђ е, чаше и ли х ра на .

крафна в . крОфна . крах, -а м [нем. к.гасh] неуспех , слом, про­ крахер, -а м [аустр. нем . Кracherl, према нем. kгасhе п праскати , пући] врста газираног безал­

крахирати, крахйрам ,

3. 11.

мн . к р ахи р ај у

сврш . [в . крах] претрпети крах , пропасти.

креат иван , -вна , -вно [срлат.

creatiVll s, пре­

ма сгеаге створ ити ] ства рала чки , твора чки .

креаПtВНОСТ, -ости ж [в . креатив ан] свој­ ство онога ко је креативан, ства рала чка с по ­ с обност.

дан поверења.

кредиБИJlитёт,

-ета

м

кредиби лност,

=

cred ibilitas уверљивост,

в . кред иби ­

ла н] свој ство онога ко з аслужује повер е ње ; в<>­ р оДостојност, уве рљивост ; углед.

кредит, - ита м, мн. креД~IТИ, ген . мн . кред ита [ фр .

cred it од лат. creditl.llТl од с геdеге веровати] 1. фllll а llС . давање р обе или н овца на дуг , позај ­ м ица , вересија. 2. н ова ц , из нос н овца који се н екоме позајмљује. 3. фиг. п оверење , углед, утицај; О имаНI кредита код кога уживати чи ­

креаТlшiiн, -ина м [нем . Кгеаtiпiп од гр ч . kп:­ месо] физ иол. производ лучења бела нч ев ин а,

н алаз и се у месу, крви и у рин у кичмењака.

к р еатор, -а м , мн . -и (ж . креаторка , дат . к р еа­

creator,

према сгеаге створити] тво­

р а ц , ства р алац ; прон алазач , изум итељ .

...

мод­

је гюве рење .

кредипtрати, кредитйрам, раЈУ свр ш .

И

готови н ско

1. јадан,

беда н ство р ,

cl'eatura ништавил о, 2,

3. л . мн . кред ити ­ crediter, в. кред итЈ

креДИТIIИ, -а, -о [ В. кредит] који се односи

одеће .

креатура, -ё ж, ген . мн . к реату р а Lлат.

[фр .

зајмљивати (коме).

н а кредит .

+ креаторскн.

несврш .

да(ва)ти на кредит, вересију , позајмити, гю­

ЈIИ - стручњак који даје нацрте за нове моделе

ст ворење]

credibilis прем а

веровати] коме се може веровати , вр е­

-ости ж [лат .

ко х олног пића.

торки) [л ат.

кредибишш, -л на , -л но [лат.

cl'edere

п аст, катастрофа; ба нкротство .

as

credenza] трп е­

...

кредипш карти ца карти ца з а б ез­ плаћање ;

кредитна

способно ст

могућност л ица да захваљују ћи ср едствим а к о­ јима рас гюла же иступа као јамац или дужник ; ­

он ај који послушно р ад и по нечијем н алогу,

паllИРИ ха рт иј е од в ред ности , обвезнице ; кре­

штићеник , експоне н т.

д итно

писмо

документ

којим

се

адресат

према сгеаге ства­

(обич но банка) моли да у пи сму назначен ој

рати] а . стварање, стваралачки процес . б. оства­

трећој особ и исплати под одређеним условима

к реација, -ё ж [лат.

creatio,

р е ње , проналазак нечег но вог, оригиналног,

креащtO ни зам, -зма м [енгл . сгеаtiопism, в . креација , - изам] фИЈlOз . религиј ско уче њ е по ко­ ме је Бог ство рио свет и све што ј е н а њему; ве­

н еку своту .

креднтор, -а м , мн . -и [лат.

credere

крёдо, крёда м , мн. крёда [лат.

ровање да су све ж ив отињске и биљ н е врсте

1. рел .

ст ворене од п о ч етка, а нису настале еволуц иј ом ,

ње, принцип , н а ч ело.

668

creditor,

према

веровати] зај модава ц , поверилац .

вјерују, с имвол вере.

2.

credo

верујем]

веровање, увере­

креп-жоржет

Крез

Крез, -а м [11''1.

Krolsos] 1. ист. по следњ и ли­ 2. фиг.

дијски краљ, познат по свом богатству. веома богат човек.

Gekrose(l)j и з н у­

трице .

креЗОЈ1, -6ла м [lIем. Кresol, в. креозот, -ол ] хем . органска материја слична фенолу која се

добија из ка'грана и каменог угља и користи се за дезинфекцију и производњу боја.

креlfрат и , крi:ирам,

3. л .

мн. креирају сврш . и

н ес врш . [лат. сгеаге] створ и т и , стварат и , произ­

вести , производити; уметнички оства р (ив)ат и . MII.

креј6ни, ген. МН . креј6на

[фр . сгауоп] а . врста оловке у боји која се у п о­ тр ебљ ава

у

слика рству .

б.

оловка,

бој а

за

crack] 1. веома јак непречи­ 2. рач . програм

шће ни кокаин који б рзо делује .

који омогућава да се покрене илегална , пир ат­

крекер, - а м , MI I. -и [енгл .

cracker] х р скави

кренвиршли

WUrstel) кобасица]

Wurst

(дем .

врста танке кобасице од фи­

ног меса, х р еновка.

креItОЈ10Г, -а м, мн. кренолоз и, ген . мн. крено­ лога [в. кренологија] н ауч ник који се бави кре­

нологијом , стручњак за кренологију.

креItОЛОI'ија , -ё ж [ гр', . krёпе извор, в. -ло ги­ ја] наука о леков ит и м изворима .

креозот, -а и креозот, -6та м [н ем. Кreosot од

kreas месо , soteI' спасила ц] хем. безбој н а или

жу ћкаста теч н ост доб иј е на дести ла циј ом ка ­ трана буковог дрвета , спречава распадање ор ­

ганских материја , у п отр ебља ва се као дезин ­ ср едство,

у

медицини

против

плућних болести и др .

креол, -6ла м и креОJlац , -лца м (ж . креОJl ка,

с ла ни кск с.

крекинг, - а м [енгл.

cracking

цепање] рач . в.

крековаље. крекова ље -а с [сш·л.

cracking цепањеј ра'l .

разбијање з а ш тите компјутерског система и неовл ашhено присту пањ е подацима, најч е шћ е путе м Интернета.

крем, -а м, мн . кремов и , ген . мн . крсмова [фр .

1. слатки

надев за колаче, торте и сл.

2.

полутеЧ~lа посластица од млека, јаја и ш еће ра , с разл ичитим додацима .

3.

козметичка маст за

н е гу л ица , руку и сл . ; лек у облику масти.

4.

ф иг. најодабранији део друштва, елита.

крем а, -ё ж , гсн. мн. кр ема [фр . сгеm е] в . крем

-е, дат. и л ок . к р i:Oлк и ,

le од ш"

,"CII. MII .

крi:Oлки) l ФР . сгсо ­

. с гi о ll о од IIОРТ.

узгојити од лат.

crioLllo у ро ђени к од сгј а г CI'eare ство рити ] 1. п отомак

ев роп ских колонизатора у земљама Латинске

Америкс, углав ном шп анског и француског порекла.

2.

особа ро ђ с н а у Ј ужној и С редњој

Америци у мешовитом б раку ев роп ских досе ­ ље ни ка и припадника домо ро да чк ог становни ­

шт ва.

3.

ЛИIIГВ . креОJlСКИ јеЗIIК (в . ).

креОЈ1ИН, -ина м [грч .

kreas месо, уп . креоз от ,

крезол] хем . тамна течност добије н а из катран а, употребљава се као дезинфекционо средство.

креолс ки , -а , -о

lB. креол]

који се односи на

креолце . & - ј ез нци НИ II ГВ . мешанијезици наста­

(3). кремато ријум, -а и крематориј, -а м [ ШШl'.

crematoriurn,

креНВИРШ Ј1а, -ё ж, I·ell . мн .

(не пр . креМВIlРШЈ1а ) [нем . Кгеп ре н ,

фекционо

ск а верз ија програма .

с ге mе]

врста колача од лисна­

пита .

11''1.

ш м инка ње очију .

крек, -а м [еIlГЛ .

lB. кремј

креМIЈНIИПI , -ё ж [ В . кр ем, шнит( а)] в . кр ем­

креЗЈ1е, крезли ж мн. [н ем .

крејон, -6на м,

кремпита

тог теста с кремом .

в . кремац ија] пећ у којој се спаљу­

ју мрт ваци ; з града у којој се та пећ налази.

крем:iщtја, -ё ж [нат.

crematio,

према с ге m а­

ли из пиuина (в . ) у ев р опс ким прекоморским коло нијама .

креп, крi:па м, MII. крi:llOВИ, ген. м н . крi:пова [ фр .

cl'iipe] а. в рста JlaKC тканине н еравн е повр­

ге с п ал ит и] спаљивање мртваца (у крематори­

шине. б. лака црна ткан ин а и вео од ње као з нак

ју му).

жалост и .

креМВIIРШЈ1а невр . в . кренвиршла .

кремирати , крi:ми рам,

3. л .

MII .

кремирају

сврш . и нссврш . (из) врши ти кремацију.

кремЈЬ, -а м [рус . креМЈЈЬ] централни утв рђе ­ ни део старих руских градова, градска тврђава.

крепдеШИII, - ина м [фр . сгёре

de C hin e]

ки ­

н ески креп, вр ста лаке СВИЈЈе н е тканине од јако у предених жица .

креll-жоржет, -а м l ФР . сгё р е

georgette] врста

СВИJlе не тканине одјаче у преде ни х жица .

669

криминалац

креп ита ција

крешпац ија, -ё ж [лат.

crepitatio] пуцкета­

креп-ма рокё li , -ена м [фр . с ге р е maroqt1in] ма р ока нски

креп ,

преокрета , прекретница .

3. преломан

тренутак

у некој болести после којег наступа побољша­

ње, крцкање, шкрипање .

врста лаке свиле н е тканине

ње и л и погоршање болесниковог здравственог стања.

кри за нтема В . хризантема .

са х р а павом површином .

креп -п iш ир , - ира м [В . креп , папир] врста набораног танког папира .

КРliзбаум, -а м, МН . - и [н е м .

Kri stbat1m] фам .

заст . божићно д рв о , јелка .

kpel1-сilТё н , -е на м [В . креп , сате н] врста те­

кризирати , кри з ирам ,

3. л .

"11 . к ри зи р ају

шке свилене ткани н е која ј е с јед не стр ане сјај ­

н ес врш . [В. криза] фам . бити у кризи , пролазити

на , а с д р уге з агасита .

кроз кризу (обич н о о н а ркоманим а у току од­

крепускула раll, -рна , -рно [л ат. crept1scula-

ris од сгерt1sс ulшn

кризма, -ё ж [н ат. chrisma од грч . chrlsma маст , помаст , уље] р ел . В . конфирмација (одго­

тонски, вече рњи.

крепускула ри зам, -з ма м [итал.

rismo,

викавања).

сумрак , суго н] сум р ач ни , су­

cl"ept1scola-

вара миропомазању у православној цркви ) .

В . креп у скуларан] књиж . правац у итали ­

јанској поез ији почетком ХХ века који се ка­ рактерише еле гичним и с утонским ра сположе­ њима.

кризмати , кризмам с врш . И н есв рш . [в. кри­ зма ]

креп чије се боје преливају .

cretin] 1. особ а која

пати од кретенизма , ко­

ја је физ ички и психички заостала .

блеса н , тупоглавац .

•

2.

глупак,

кретё нскИ .

кретенизам, -зма м [фр.

кризни, -а, -о [В . кри за ] који се односи на кри з у, који представља кри зу .

кретён, -ена м, МН . кр етени , ге н . мн. кретена

1. мед.

кризму, конфирмациј у, прву

кризму .

kpell-шilНжан , -ана м [фр . сгере с h апgеапt]

[фр .

1. да(ва)тити

причест. 2. КРlfзмати се примити, примати

...

кризно под­

р у чј е област захва ће на кри з ом (р атом , елемен­

тарном неп огодом и сл.);

-

штаб тело које се

организује за за штиту грађан а и л и имо вине у слу чају природне и л и поли т ичк е кризе .

cretinisme,

В . кретен]

крикет, -а м [енгл .

cricket] спортск а игра у

физичка 11 ду шевна заосталост која настаје

којој је ци љ да се малом тв рдом лоптом , одба­

као по следица смањења лучења хо рмона ш тита­

ченом помоћу палице, погоде врата против ­

сте жлезде.

2.

глупост, бесмислица ; безумље .

ничк е ек ип е, попул арна у Великој Британији и

кретон, -6 н а м [ф р . сгеtоппе, по градићу С ге ­

з емљама Комонвелта .

tоп у Норм а нд ији] врста јаке и круте тканине .

крешендо, кр е ш е н да м (непр . крешчеllДО) [ит
crescendo

према

crescere

р асти]

1.

муз.

одељак композиције кој и се сви ра све глас није , обично и све брже.

2.

поја ч а вајући тон.

фиг. постепени пораст, по­

3.

муз. (као прил . ) све јаче ,

јачавање, града ција.

крешчен до

Hel1p .

В. крешiшдо .

ве рн оаме ричка и г р а карата.

кригла, -ё ж, ген . м н . кригли [н ем. Кrtige l ] по ­ криза, -ё ж, ген. мн . кри за [л ат.

crisi s од грч . 1. стање

р ас права ; просуђивање ; одлук а] економским ,

дру штвеним ,

ПОЛ ИТИ'IКИМ и л и међународним од но с има.

одлучујући тренутак , после

670

организовани

-

деловање гангстер а, мафије

Kojel'

criminalis, пре­ crimen ЗЛ ОЧИН] 1. који има обележј е крими ­ нала. 2. којиј е склон криминалу , који чини , ко­ јије починио злочин, зло чиначки . 3. који се од­ но си на криминал и криминалце. 4. фам. веома ма

рђав , ло ш .

већа чаша за пив о, обично са дршком.

у

н ост , кршење з акона , врш е њ е криви чних дела .

...

криминалаll, -лна, -лно [лат .

klza mak] мале богиње. Крlfбеџ, -а м [е н гл. cribbage] еН I'леска и се-

нестаб и л ност и

КРИМИliал, -ала м, мн . кримиюiли , ген. мн . криминала [ В. криминал ан] зло чиначк а делат­

и сл ични х тајн и х организа циј а.

крзамак, -а м [тур .

kris is

кримен, - а м [лат. сг јm еп] криви'IН О дело , зл очин, преступ .

2.

долази до

КРИМИllалац, -л ца м, мн. кримиюiлци , ген.

мн. криминiiлаца (ж. КРИМИliалка, -ё, дат. и лок. криминалки , ген. мн . кримина.l1КИ) [В . кримина ­ лан ] онај који (из)в рши криминално дело, зло­ чинац , зликовац .

КРИМИllализација

КРllПтогам а

крим инаJIизација, -е ж [В . кримен , крими­

шци који живе причвршћени за дно и личе на биљку.

налан) чин и стање криминализовања.

криминаJIизи рати = КРИМИlIзлизовати (в . )

КРИНОЛЙН , -нна м и КРИНОЛИllа , -е ж, ген . МII.

КРИМИliзщt30вати, КРИМИН3JIизујем = кри­

кри н олнна [фр . сгiпо liп е] ист . широка, дуга сук­

минализирати, криминализирам, 3. л . мв . кри ­ минализн рају сврш . и несврш . [нем. kriminalisieге п , в . криминал)

1. (у) чинити да

нешто постане

криминал , да добије обележја криминала.

(у)чинити

некога

криминалцем.

каз(ив)ати нешто као криминал. лизовати

се

=

3.

2.

при ­

3.

криминз­

КРИМИllализирати

се

до­

би(ја)ти обележја криминала.

КРИМИliзл ист(а), -е м,

MI I .

КРИ~НШЗЛИСТКИlbа, -е) криминал) гоном

и

них дела.

1. истражни

кажњавањем

2. стручњак

ња растегнута обручима , зво настог облика , кој а се носила у хvrn и у првој половини ХIХ века.

крио-

[Cp'l .

kryos

хладноћа, студе н] као ГIРВИ

део сложенице зна чи оно што је веза но з а врло ниске темпе ратуре.

криолит, -а и КРИОЛЙТ, -нта м , м н . криолн ­ ти, ген . мн . криолита [В . крио- , гр'l . lithos камен] врста минерала који се користи у произв одњи

КРИМИН3JIисти (ж.

[н ем .

Кriminal i st,

млечног стакла.

в.

КРliОСКОllија , -е ж [В . КРИО-, в . -скопија] хем .

орган који се бави про­

метод одређивања молекуларне тежине топљи­

починилаца

вих материја мерењем снижења тачке мржње ња

криминал­

који се бави криминали ­

стиком , који проучава криминалне догађаје.

криминал истика, -е Ж, дат. И ло к . кримина­

листици [нем. Kriminalistik, В. криминал] н аука која проучава криминал .

њихових раствора у односу на ра ства рач .

криоте р iшија, -е ж

lB.

КРИО - , в . тера llиј а ј

м ед. ле чењ е расх ла ђивањ ем оБОJlелих делова о ргани зма.

криотурбација, -е ж [ В. крио- , 1Iат.

КРИМИliаЛ ИСПI'IКЙ, - а, - о [В . кримсн , кри ­ миналан] који се односи на криминалисте и криминал исти ку .

turbare

ометатиј померање земљи шта услед замрзава ­ ња и одмрзавања .

криофор, -а и криофор, - ора м [В . КРИО -, грч.

криминал итет, -ета м [срлат.

crimi nalitas, В .

криминалан] ску п противправних делатности које се огледају у вршењу криминалних , кри­ вичних дела; појава и степен криминала у дру ­ штву.

криминогё н , -а, -о [В . криминалан, -ге н] ко­ ји подстиче, побуђује на кривична дела, н а зл о­ чинства .

-phoros од

рhегеiп носити] справа помоћу кој е се

вода , п угем брзог испаравања, претвара у лед.

криrlЛ, -а м, МII . криплови, ген. мв . крип лова [н е м . Кгuрреl] покр . сакат човек , богаљ.

KpIIIITa, -е ж, ген .

MfI .

крипти [грч . kгypt~ 1. капела

ск ровито место од kгypt6s скривен]

испод цркве , која п онекад служи као место за сахрањивање угледних личност и .

2.

подземни

криминолог, -а м, мн . криминолози, ген. МН.

ход ник и ћелије у којима су се први хришћ а ни

криминолога [В. криминалан , -л ог] научник ко­

саку пљал и на богослужење и где су сахр ањи­

ји се бави криминологијом.

вали мртве.

КРliМliНОЛО I' ија, -е ж [В . кримен, кримина­

КРИlIтестезија, -е ж [в . крипто-, I1'Ч . ai sthesis

лан , -логија] наука о криминалитету и почини­

осећањеј способност опажања без ч ула (код

оцима кривич ни х д ела .

ви до витих и сл.) .

к рiiмйl1, -нћа м, мн. кримнћи , гев . мн . кримн ­ ћа [СКР. од криминалист ички] фам. р оман или

филм чији је садржај из живота криминалаца, детективск и, полицијски роман.

криптоанаmtза, -е ж [В . крипто- , анализа] део к рип тологије који

КрИII, -а м, МII . крннови, ген . мн. крннова [грч . kгiпоп] бот. љ иљан.

криноиди, криноида м

КРIIПТО- [грч . kгypt6s скрив ен од laурtеiп

скривати] у сложеницама : скриве н , тајни .

проучава шифров ане

поруке .

криптогама, -е ж [В . крипто -, гр'l . MII . [rp'l .

kгiпопј

30011.

морски љиља ни , морски кри нови , бодљоко-

gameln же­

нити се] бот . проста биљка без цвета , бесцвет­ ница .

671

кристиј анија

KpiinToraMaH КРИПТОI'амаll, -мна , -м но и КРИrlтогами­ чан, -'iна, -'iно [В. криптогамија] скр ивеном, тајном браку.

2.

1. који

БИ01l. '1 иј И је н а 'iИН

дан, заједн и'i КИ систем оса симетрије ; кри­ стално сочиво анат. саб ирн о СО'iИВО ока , саста­

криптогамија, -ё ж [В . крипто-, грч.

gamein

криllтогё.l, -а , -о и криптогенеТIt'lа.l , -'iна, - 'iНО [В. крипто-, -ген] кој и ј е нспоз натог поста­ ња, неутврђеног порекла. M II .

-и

[8.

заго нетке у којој треба

крипто-, - грам]

Hajllpe

пронаћи

КЉУ'! за решавање , а зат им га применити да се

добије тражена ре'i .

шифровани текст.

2.

КРИl1Тограф, -а м, мн. -и [В . крипто- , -граф] уређај за шифровање односно дешифровање.

криптографија, -ё ж [В . крипто-, -графија] пи­ сање тајним писменима, знацима; шифровање.

КРИГlтодепресија, -ё ж [В . крипто-, деп реси ­ ја] геогр. улегнуће исп уње но водом '1 иј И је ниво

MII.

крип­

толога [В. криптологија] нау'l НИК који се бави криптологијом, СТРУ'lњак за криптологију.

криптологија , -ё ж

ноћ између

9.

и

10.

новембра

193 8,

када су хи­

тлеровци уништили јеврејске радње и тако на­

јавили ГlOја'iане прогоне и истребљење Јевреја (названа по разбијеном стаклу); Кристална палата аРХI1Т. велика палата од гвожђа и стакла у лондонском Хајд парку, саграђена за светску

изложбу

185 1, срушена 1941 .

кристаласт, -а, -о [В. кристал] кристал.

2.

1.

који је као

састављеli од ситних кристала .

кристализација, -ё ж [фр . сгуstаllisаtiоп , В . кристал]

1.

стала.

фиг. формирање сталних, јасних , ко­

2.

процес стварања, образовања кри ­

на'iНИХ облика, ставова и сл.

криста Ј IИЗl1раПI = КР lt стаШiсати (в.)

виши, а д но ниже од морске површине.

КРltПтолог, -а м, м .. . критолози, ген .

вљено од М.lOгобројних провидних СJlојева, ко ­ је се налази иза зе нице; Кристална ноЬ и ст.

же нити се] скривени , тајни брак.

1. врста

к ристалrш систем назив за

•

све кристалне облике који се могу свести нај е­

размножавања нејас ан.

КРИlIтограм, -а м,

јије као кристал .

жив и У

[8. крипто-, -логијај

нау­

кристализовати = кристалисати (в . ) кристалисати, кристалишём = кристаЈШ-

зовати,

кристализујём

кристаJlизирам,

3. л.

и

кристализирати ,

мн . кристализирају сврш. и

ка која се бави ПРОУ'iавањем поступака за ши ­

несв рш . [фр . сгуstаllisег, в. кристал]

фровање и дешифровање текстова.

ћен процесом КРИСТаЈlизације, прећи , прелази ­

криптомнезија, -ё ж [В . крипто-, -м нез ија]

... сих.

подсвесно сећање.

1. бити захва­

ти у кристално стање, претворити се, претвара ­

ти се у кристал.

2.

(У)'iинити 'i11СТИМ , јасним .

крiШТОII, -она м [В . крипто-, -о н] хем. племе­

кристалографliја, -ё ж [В. кристал, -графи­

нити гас без боје , мириса и укуса, симбол Кr,

ја] део минералогије који ПРОУ'lава особин е

атомски број

минеРаЈlа.

36,

служи за пуњењс сијалица .

криптоним, -а м, мн. -и

[8. крипто-,

-о ним]

псеудоним, оби'lНО као и змење ни , анаграмира­ ни или преведени облик правог имена.

КРИl1Торхизам, -зма м [В . крипто-, огсhis те­ стис, в . -изам ] мед. урођена мана која се испоља­ ва у томе да се једа н или оба семсника не спу­ сте у мошнице, већ остају у трбушној или кар­ ЛИ'lној дупљ и.

кристал, -а м,

MII.

кристали , ген. мн . кристала

кристалойд, - 11 да м, МН. кристалоиди , ге ... мн . кристалО~lДа [В . кристалј хем. једињење које при растварању даје молекулски раствор .

КРIIстаJlойдаll, -д на , -дно и кристалой да ll , -д на , -д но [В . кр и сталоидЈ који се односи на КРИСТаЈЮИ ДС, који се састоји од кристалои да .

КР~lстаJlОJlопtја, -ё ж

[8.

кристал , -Ј IOI ' ијај

наука о КРИСТаЈlима.

састављено од пра­

КРliстијанизаl{ија, -ё ж = христијанизаци­

вилно распоређених атома, јона или молекула

ја , -ё ж [л ат . сhгistiапitas хришћанство , IIрема

у облику полиедра.

Christus

[грч.

krystallos

лед]

1. тело

2.

фино брушено стакло

(чеLUКU - ) . • кристал-шећер гранулирани ше­ ћер , у виду ситних кристала.

КРИСПiјанија, -ё ж, rell. мн . кристијiНlија

крilстала и, -лна, -лно [В . кристал] односи на кристал.

672

2.

који је од

Христ од грч . сhгist6s помазанј прево ­

ђење у хришћанство.

1. који се кристала. 3. ко-

[према

Кристијанији

(Christiania),

некада­

шњем имену Осла] сп . врста скијашког

cllycTa

крiпёРЈlјум

кроатизирати

са успорењем и н аглом променом правца; по­

њем.

крет ногама при таквом скијању.

нешто.

критёријум, -а и критёрйј, -а м [грч . kriteriоп , према krfnein р азлу чити] 1. основа према

критичарскй .

којој се нешто оцењује, класификује, односно

носи на критику, којим се оцењује, просуђ ује,

разликује од нечег другог, мерило.

а нали з ира .

2.

сп. елими­

2.

онај који критикује, осуђује неКОIЋ или

•

критичаров /-ев,

КРИТИ'lар кин,

кри т и'!кй, -а, -о [В . к ри тичан]

2.

в. крiпи'!аll

1.

који се од ­

А критичко

(2, 3).

издаље књиж . издање неког дела које садржи

национо такмичење.

критериолог ија, -ё ж [В. критеријум , -логи­

највернију и најпот пуниј у верзију текста, про­

ја] филоз. наука о мишљењу или сазнању, с по­

праћену исцрпним тумачењима и навођењем

знаји , ноетика.

осталих варијаната.

критil3ёр, -ера м, м ... . критизери, ген . мн . кри­ ти зера [нем .

kritis ieren

критиковати] онај који

стално критикује , обично злонамерно .

•

кри­

Крllшна, -ё м [санскр . Ј индијско божанство , отеловљење бога Вишнуа.

крј У ЮI, крјука м мн . [рус . крюки] посебни нотни знакови у средњовековној руској цркве­

тil3ёрскЙ. критизерство, -а с [В. критизер] зло намерно , неконструктивно критиковање, приговарање.

ној музици.

крк-јалаll , -а м,

МII .

крк-јалани, ген.

КРИТЈlзирати в . критиковати .

KpiITJlKa, -ё ж, дат. И лок. критици, ген . МН. критика [грч . kritike умеће критиковања, В. кри­ тичан] 1. оцењивање, анализа, просуђивање о неком делу или поступку. 2. а. рад у којем се износи суд о уметн ичком , научном и сл. делу.

спадало, мангуп; беспослена причали ца.

крклама, -ё ж [тур. klпklаmа] 110КР. исечено , рашчеречено месо закла не животиње.

кIЈКмета, -ё, ге .... МН. кркмета [тур. покр.

1.

бријани део браде уз ухо, зулуф.

кви радови.

увојци.

изражавање негативног става

према некоме или

нечему , приговор, заме рка ,

klrkma] 2. нео­ 3. KOBPUe,

подсечена коса на челу, шишке.

б . стручна и научна област којој припадају та­

3.

м ....

крк-јалана [lУР. klrk уаlап четрдесет лажиЈ rlOKp.

крмез, -а и крмёз , -еза м [тур.

kllmlZ

од ар .

qiгmi z ] тамноцр вена боја која се добија од

прекор.

критиковати, критикујём и критизирати,

КРИТ~lз ирам ,

истоименог инсекта, гримиз.

крмеНЗДЈ I3 , -ё ж, ген .

крмешiдли [ аустр .

3. л. мн. критизирају сврш. И н есврш . [В . критичан] 1. изразити , изражавати негати­ ван однос (према некоме или нечем у). 2. оце­

нем. КаПllепаdеl , lIем. КагЬопаdе од фр. сагЬоп­

нити , оцењивати, анал изирати .

кичму.

критицизам, -зма м [нсм. Кritizismtls , в . кри­ тичан] чему.

1. 2.

MII.

паdе , в. карбон] комад меса с парч етом ребра уз

крмчија, -ё ж,

rCII. MII .

крмчија [стел. ] зборник

критички однос п р ема н екоме или не­

црквених и световних правила и прописа за пра­

филоз . метод и учење које је развио

вославну црквену управу и црквено судство .

Кант , а које критички испитује средства, про­

крнтија, -ё ж, ,-ен. м .... крнтија [тур. klппti ,

цес сазнања , споз н аје.

k lпп di од klГlпmаk разб и ти се] фам. стара, до ­

КРИТИ'lан, -чна, -'IHO [грч. kгitik6s од kГЈпеiп 1. који оцењује, просу ­ ђује . 2. одлучујући, пресудан. 3. веома тежак,

трајала, неупотребљива ства р , старудија; ста­

разлучити , разабрати]

ри , расклима ни аутомоБ И Jl.

кризни; изложен опасности, несигуран (боле­

ста густе свиле н е или вунене тканине.

Сllикје у КРUШUЧIЮМ сшању).

плесног корака.

крiпичар, -а м , мн . критичари, ген. М>О . кри­

кроазё, -са м (уоб . кроазс) [фр .

кроатизам, -зма м ,

M II .

кроатизми,

тичара (ж. крiПJlча рка , -ё, дат. и лок . крити чар­

кроатизама [лат .

ки , ген . МII . критичарки) [В. критика]

реч или израз у д ругом језику.

1. онај који

оцењује , просуђује, анализира, стручно проце­

Croata

croise] 1. вр­ 2. врста rel·l .

мн.

Хрват] Л"'I ГВ. хрватска

кроатизирати, кроаТ~l з ирам ,

3. л .

М>О. кроа­

њује вредност неког уметничког, научног и сл.

тизирају,

дела; онај који се бави критиком као занима-

ти, кроатизујём) сврш . И н есвр ш . [В. кроати зам]

3.

л. МII. кроатизирају (и кроатизо ва­

673

КРУ"

кроаТО Ц(!IIтричан

(у)чи нити Хрватом или хрватским, похрвати­ ти, пох рваћивати.

кросист(а), -е м, мн . красисти [В . крос] тркач који учествује у кросу, крос-контриј у.

кроатоце нтричан , -ч на , -чно [пат. Cгoata Хрват, центар] који Хрвате и Хрватску ставља у центар свега .

крос-контри, -ија м [енгл. cross-col1ntтy] сп. лакоатлетскадисциплина, такми',ењ е у трчању кроз природу.

кројцер, -а м , мн . -и [нем . Кгеuzег] врста бр­ зог ратно!' брода, крстари ца.

крокан(а)т, -нта м ,

кр(жанти, ген . ми. кра­

MII .

кроталон, -она м, мн . кроталони, ген . мн . кро­ талона [грч .

каната [итал . cгoccante] гюкр. врста тврдог слат­ киша од прженог шећера и прженог бадема.

крокантан, -тна, -тно [итал. cгoccante, фр . cгoquant] који при јелу крцка под зубима , вру­

ста игре у којој учествују две екипе са по четири играча и у којој се дрвен е кугле протерују наро­

крофна, -е Ж, ген . мн . крафни [н ем . Кгарfеп] пржи на врелом уљу или масти , посуто шеће­ ром у прах у .

крошё, -еа м, мн . крошеи, ген . мн . крошеа [фр. cгochet] с п . ударац у боксу задат из полукру ­ жног замаха, руком савијеном у лакту .

крсмет В . кlЈсмет .

читим лопатицама кроз низ жичаних врата .

крокет 2 , од итал .

-а и крокёт , -ега м [фр . 2

crocchetta]

[рус . кружок]

крокији, ген . мн . кроки­

MII .

croquis] 1. лик,

2.

кратак и п ов р ­

2.

мање дру­

крузеиро, -а м, ми . крузеироси , ген . мн. кру­

зе ироса

l"OpT. cruzeiгo од cruz крст] бразилска 1ОО центавоса .

новчана јединица , сад р ж и

шан књижевни текст.

крокодил, -а, мн . -и и крокоДйл, - и ла м, ми . крокодили, ген. мн. крокодила [пат.

krok6de ilos] 30011.

организована група људи оку­

штво , круг , група.

призор дат у овлашним ,

најважнијим цртама, скица.

грч .

1.

пљена рад и заједничког посла.

меса или кромпира.

ја [фр .

кружок, -а м, мн . кружоци , '·ен . ми . кружока

croquette

кулин. ваљушак, кнедла од

крокй, к рокија м ,

античка чегртаљка, каста­

врста округлог пеци ва од кисело!' теста које се

скав, хрскав.

крокет', -а и крокёт', -ега м [фр . cгoqLlet] вр­

kr6talon]

њ ета.

cl"Ocodill1S од

крупни водени гмизавац с

круна, -е ж, ген. м н . круна [пат . согопа венац]

1.

с имб ол владарског достој а нства и власти ко­

крокодилске су зе неискрено, лицеме рно жа­

2. фиг. владар , монарх. 3. венац или неки други ук рас на ,'лави невесте . 4. врхунско, и зван редно дост игн уће, врхунац. 5. крошња дрвета . 6. перје у облику капице на глави неких птица , ћуба . 7. видљиви део зуба. 8. навлака од метала која штити зуб од кваре­ ња. 9. новчанајед иница у н еким европским др­

љење.

жавама.

дугачк им

репом,

с телом

покривеним

кошта­

ним плочама, живи у тропским крајевима, СЈ'о­

codilus vulgaris. КРОКОДЙЈIСКЙ, -а, -о [В . крокодил] који се од­ носи на крокодиле, који припада КРОКОДИJlУ. О

кромби в . грО мби.

круни ца, -е ж [В . круна]

кромиома нтија , -е ж [грч. kr6mуоп црни лук, - мантија] прорицање, гатање помоћу лука.

кромлек, -а м [енгл . рекла] археол .

ји монарх нос и на глави .

cromlech,

келтског по­

н е цветни лист ићи .

2.

1. део

цвета који чи­

хрв . а. ниска чија се зрна

пребирају при молитви, бројаница . б. молитва

која се у себи чита при пребирању зрна те ни ске.

врста преисторијских култних

КРУIIСКЙ, -а, -о [В . круна] који при,',ада кру­

конструкција, на северу Европе, које чин е кру­

ни (владару), који се односи на к руну . & - са­

жно поређане камене громаде.

вет веће углед ни х људи који саветују владара ;

КрОIШрИНЦ, -а м [нем. Кгопргiпz] заст. пре­ столо наследник.

крос, -а м [е нгл .

cross]

сп. врста ударца у бок ­

су када боксер искрене руку противнику.

kpOc-кОнтри.

674

2.

В.

- сведок главни, кључни сведок на суђењу ; KpYllcKe колоније ист . британске колониј е под директном уп равом владе у Лондону .

КРУП, -а м [енгл . Сl"Oир] мед . запаљење грла и ду шник а .

ксерокопија

крушiда

скок преко пре ­

ксантофйл, -ила м [грч . хапth6s жут, рh уllоп

поне при коме коњ савиј е хрбат, а стражње но­

лист] 60Т. жути пигмент који се налази у хлоро­

ге привуче.

филним зрнцима биљака.

крушiда, -ё ж [фр .

croupade]

крупијё, -са м, мн . крупијси, ген. мн . крупијеа (у06 . КРУШlјё) [фр . сго ирјег] службе ник коцкар ­ нице који руководи хазардним играма.

које се прави ђон з а ципеле.

круралан, -лна, -пно [лат .

cruralis према cnls crustacea љуска­

-логија] наука о љускарима .

crustatio

од лат.

crusta

кора, краста] мед. стварање красте на рани.

круцијала н , -л на, -л н о [срлат. лат. сгих крст] чан .

2.

1.

crucialis

од

одлучујући, пресудан; крити­

унакрста н .

круцифере, круци ф ёра ж мн . [илат.

crucife-

круцификс, -а м (у06 . КРУЦИфIIКС)

[ .. ем .

од лат. с гисј (jxиlТl према сгисј figere од

сгих крст,

figere

причврстити]

са л иком распетог Христа .

2.

1.

раСllело, крст

(као узвик , кле­

т в а): господе боже! ужас! проклетство!

крџа, -ё ж [тур .

klr сив]

КIЈЏалија, -ё и крџалија, -ё м [тур.

Klrca Ali ,

xrx веку. xanth6s

жут] хем .

1. вр­

ста јед ињења срод н ог урину које се налази у крви, мишићима и јетри сиса ра.

2. жута боја ко­

ксеноглосија, -ё ж [В . ксено-, glбssа језик] несвесно говорење неким страним јез ик ом .

ксеноза, -ё ж [грч .

xenosis

према грч .

xenos

стра нац, гост] отуђивање , одрођавање .

ксенократија, -ё ж [В . ксено- , -кратија] вла­ да вина странаца , владавина туђе династије.

ксенолатрија в . ксеноманија . чавање тајни х, ск ривених појава , окултизам .

ксеноманија, -ё ж [В. ксено- , -ма ниј а] пр ете­ рана љубав према стр анцима и свему што ј е страно, туђинско .

менит и гас , при сута н у н ез н ат ним количин ама

54.

ксенофилија, -ё ж [В . ксено- , -филија] љу­ бав према стра нцим а и свему што је стран о, ту­ ђинско .

ксенофобија, -ё ж [В. ксено-, -фобија] мр ­ жња према странцима и свему ш то је страно ; стр ах од стра н аца.

ксеразам, -зма м [гр ч . xe ras lТl 6s, према

ја се добија од броћа.

ксантипа, -ё ж [грч. Хапthlррё , име жене грчког филозофа Сок рата] свадљ ив а, зл а жена .

кса нтогён, -е на м [грч .

оно што је страно.

у ваздуху, симбол Хе , атомски број

гр ад близу 8идина] ИСТ. турски одметник, хај­

ксантйн, -ина м [грч .

ксено- [грч . хепоs странац , гост] као први

ксенон, -она м [грч . хепо s странац, I' OCT] пл е­

врста ду вана ло шиј ег

квалитета; љут, крупно сечен дуван .

дук у ХVПI и

Ilја гостински да рови] књиж . кратки стихови ду­

ксеНОЈЈогија, -ё ж [ В. ксено- , -лог ија] проу ­

гае ] 60Т. би љ ке крста шице .

Kruzi (јх

elases

део сложених речи односи се на странце и ли

крустацеоло гија , -ё ж [лат.

крустација, -ё ж [нлат.

туђинац ,

хо вите или сатиричне садржине , епиграми.

но га] а нат. бутни, бедрени.

8.

xenos

ксёније, ксенија ж мн . [нем . Хепјеп од грч . хе­

крупон, -она м [фр. сгоuро п] врста коже од

ри ,

ксенелазија, -ё ж [грч .

протеривање] 11POfOH странаца.

xanth6s

жут, в . -ген]

ксеро- [грч .

xer6s

ступак

ма и која, споје на са а.Jlкалијама , пожути.

електростатици .

ксантом, -ома м, мн. ксантоми, ген . "'1 . ксан­ коже у виду жућкастих мрља или чворића .

ксантопсија, - ё ж [грч . хапth6s жут,

сув] у сложе ницам а: сув .

ксерографија, -ё ж [В . ксеро -, -графиј а] по­

60Т. материја која се налази у лишћу и цветови­

тома [грч. ха пth6s жут] м ед. бенигно обољење

xer6s

сув] ћелављење услед сушења косе.

штампања

или

копирања з аснован

на

ксеродёрма, -ё ж [В . ксеро -, -дерма] мед . су ­ ш ење коже .

ксероза, -ё ж [В . ксеро- , -оза] мед . сушењ е,

6psis

вид, виђење] мед . поремећај вида при коме се

сувоћа коже или слузокоже .

ксеРОКОllија, -ё [В . ксерокс, копија] копиј а из р ађе н а помоћу ксерокса.

сви предмети виде као жути.

675

_ _ _ _ _ __ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __ _

~ ~5'_

ку б изам

ксе рокс

ксе рокс , -а м ,

MI I .

КСll л оид ан, -д н а , -д н о [ В . ксило-] налик н а

ксер окси, ГС Н . мн . ксёр окса

[ е н гл. Х е гох , фаБ РИ4 КО и ме пр ои з вода] а п а р ат

д рв о, СЛ И4 а н д р вету .

за су во фотоко пир ање .

КСИJlОJlИТ, -а и КСИJlОJlИТ, -ита м [в. ксил о-,

к се РОКСitрати, ксерокси рам ,

3. л. м н . ксе­

грч.

lithos

каме н] тврда материј а од (:труготин а и

р окс и р ају с врш . И II ес вр ш . [В . ксер окс] копи рати

магнез иј умовог окс и да кој а се у п отребљав а за

н а к се рок с у .

из р аду подо в а , сте п е ни ца и сл. , ве ш та4КИ к ам е н.

ксеростомија , -е ж [В . ксеро- , грч .

st6 ma

уста ] м ед . су ш ење уста, су во ћ а ус н е душье .

ксе рофагија, -е ж [в . ксе р о- , -фагија] уз и ма­ њ е И С КЉ У 4ИВО сув е х р а н е.

ксе рофилан , -л н а, -л н о [В. ксер о-, -фи ла н] који се од н оси на ксе ро ф и те , који ј е п ри л а го­ ђ е н ж и воту н а су в им мест им а .

к се рофите, - фит(е)]

ксе рофи та ж

60'1'. б и љ ке кој е су

мн.

[в.

к сер о - ,

при ла го l)е н е ж ивоту

н а с увом земљи ш ту .

ксе рофталмија , - е ж [ грч . к се ро -,

ophthalm6s

xerophthalmia, В .

око ] мед. су ш ење в ежња 4 е и

р ож ња4 е ока .

кс и [грч .

xiJ слово У ГР 4кој азбу ци , одго вара

латинском Х ( и кс) .

та.

2.

1. в рста

xylon дрв о,

алкохола кој и се доб иј а из дрв е­

др вен и састоја к мрк ог угља.

3.

мин е р ал

по изгледу СЛ И4 а н д рв ету .

к си л о- [ гр ч .

KCIIJlOMeTap, -тра м, мн . ксилометри , ге н . мн . ксиломета р а [ В . кс и ло- , -мета р] справ а за м ере­ њ е з а пр емине стабала н е пр а В И Л Н ОI' обл ика .

КСllлофаг, -а м , м н . ксилофаз и , ге н .

M II .

кс и ло­

фага [ В . кс и ло- , -ф аг] ж и вот ињ а кој а се х р а ни д рвето м ; црв који ж иви у дрв ету.

КСИJlофагија, - ё ж [ В . кси ло- , - фагија] и сх р а­ н а с астојци ма др вета.

КСIIJlОфОIl, -а м , м н . - и [ В . кс и ло-, -фон] муз. в р ста ин стр уме н та , уда р аљка са д р веним п ло-

4и цама у кој е се уда р а ш та пићи ма .

KCIICT, -а м [ гр'! . xyst6nJ и ст. а . у стаРО ГР 4КИ М г и м н аз иј ама н атк ри вен тр ем где су У 4 еници в е­ ж б ал и то ком хл адн и х да н а . б . у ста ром Ри му

ксищп, - а и КСИJlИТ, - l1та м [ грч . в. - ит]

ксltJlOJlогија , -ё ж [ В . ксило- , -л огиј а ] н аука О в р стама д р вета.

xylo n дрв о ]

на тк рив е н тр ем где су се У 4 е ници ш етал и и в о­ д и л и р ас пр а в е .

ксистер, -а м,

M II.

-и [грч . xyst~r према xein

греб ат и] мед . с пр а ва за с ки дањ е зуб н ог камен ца.

к ао први део сл оже­

ница показује да се р е 4 од н ос и н а др во.

КСllфоидан, -д на , -д н о [ грч .

xyphos ма4] који

ј е у обл и ку м а 4 а , сабљ а ст .

К СИ Л ОГЛИПТlfка , -е ж , дат. и пок . кс и л о гли п­

ксоаНОII , -о н а м [ гр ч . х6а П О Il , пр ема

xein гр е­

т ици [в . кс и ло-, грч . g l урh еi п и здуб ити] В . кси­

бат и] р езбарија н а кој ој ј е прик аза н лик н е к ог

логл itфика .

божа н ства .

КСltЛОГЛИф , -а м , мн . - и [ В . кс ило- , грч .

glyPhe-

јп и здубити] др во реза ц , дубо р еза ц.

кс и л оглифија , -е ж = КСИJlОГJlифика , -е ж, дат. и ло к . кс и л о гли фици [в . кс и ло-, гр ч .

glyphein

издуб ити ] в е ш тин а р еза ња фи гур а и л и сло в а у дрвету, дрворез, дуб ор ез .

ксилограф, -а м, мн. - и [ в . кси ло - , - гр а ф] гра­ фИ4КИ р ад ни к који и з рађ ује кл иш ее .

кс и л ографија , -ё ж [в . ксило -, - гр аф иј а ] а . у множа в а њ е сл ик а и л и цртежа п о м о ћ у дрв е­ ни х П Л 04а . б. и зр ада штампа рск и х кл иш еа . в . сл ика , цртеж и зр ађ е н

р е продукциј а .

•

кли ш еом , штам п а рска

КСltлОграфскИ.

К С lt л оза, -ё ж [ в . к с и ло -Ј хем . ш е ћ е р који се н алаз и у б и љ ним материј ама .

676

ктетик , -а м, м н . ктет ици , ген . [ грч .

ktetik6s

MII .

ктёти ка

при својни] Л И НГВ . придев и з в еде н

од и ме на н а с еље но г м еста.

ктитор, -а м, м н . - и [грч . kt~tor] ос н ива4 заду­ • ктитор ски .

жбин е, заду жбинар ; добротвор .

куб, -а м, мн . к убо ви , ген . м н . к убова [ пат.

btls

од грч .

k)'bos

коцк а] мат.

и ста број а, трећи сте п ен. кубатУ-Ра , -ё ж [ нлат.

1.

CU-

пр о извод тр и

2. В . кУбус .

cubatura] за пр емин а из­

р ажен а у з а пре мин с ким ј ед иница ма .

кубе, кубета с , МlI . кубета, ген . мн . кубета [тур . IшЬЬ е ] П ОЛУJlо п тасти с вод н а вр ху грађевин а, ку пола.

кубitЗам, -зма м [ фр .

cubi sme пр е ма cLlbe

ко ц ка ] права ц у умет н ост и , пр ве н стве н о у сл и -

карству, на ПО'lетку ХХ века, '1ији су представ­

површине подједнако удаље не од средишта,

ници сводили људске фигуре и предмете из

ло пта .

природе на основне геометријске облике . • ку­

БИстичкЙ .

Kllge1

кубйк, - ика м, мн . кубици , ге н. мн. кубика [лат. тар.

cubicus од грч . kybik6s , В. 2. кубни центиметар.

кубик:iжа, -ё ж [В . кубик]

куб]

1.

2.

1. запремина, но ­

Kugellager, пре ма мех . КУГЛИ'lни ле­

кугласт, -а, -о [В . кугл а] који има облик ку­ гле, лоптаст.

куглати се, куглам се и КУl'Jшти се, куглам се lI есв рш . [В . куглај сп. играти се куглања, баца­

кубикаш, -аша м , мн . кубикаши, ген . мн . ку­

б ик аша [В . кубик] рад ник пл аћен према урађе­

ти кугле по посебним ста за м а на '1уњеве које треба оборити.

ном послу мереном на кубне метре.

кубирати, куб ирам,

kubiel'en,

куглоф, -а м, мн. куглофи , ген. мн . куглофа

3. л. мн. кубирају сврш. и

в . куб] мат. д ићи , дизати

[н ем.

1. који се односи на куб , 2. који се од носи на облик коцке .... - корен

кудрет, -а м [тур .

од

хотентотскогј

три једнака '1иниоца;

афричке антилопе.

мину од једног метра дужине , висине и ширине ; кубне таблице таблице које садрже кубове , тре­

MII.

врста

kLI-

klldllZ бесан

од klldLIГ­

побеснети] 1l0Кр. бес , инат .

куеновштина, -ё ж [према мађ .

кубура [ту р . kubur] 1. вр ­

јужно ­

беса н] покр . врста великог топа.

кудур, -а м , мн . - и [тур .

mak

лику коцке, СЛИ'lан коцки , коцкаст.

кубура, -ё ж, ген .

зоол.

кудуз, -а м мн . кудузи , ген. мн . кудуза [тур.

duz

ће степене бројева од један па надаље.

кубойдан, -д на , -д но [В . кубус , -оидан] у об ­

моћ, си­

куду, кудуа м, МН. кудуи, ген . МI1. кудуа [ енгл.

klldu

метар мат. мера з а запре­

klldret од а р . qudl'a]

божја моћ .

Jla;

мат. веЛИ'lи на доб ијена дељењем кубног броја на

-

cOLlgouar од порт. уи­

уLlalЋпа и з језика тупи ] ЗОО!!. пум а.

на трећи степе н (броја и сл . ) .

који има

врста колача од брашна , јаја,

кугуар, -а м, мн. -и [фр .

кубист(а), -ё м, мн. кубисти [В. кубизам] л ик . припадник, следбеник кубизма .

кубнй, -а, -о [В . куб]

Gugelhupfj

млека, шећера , сувог грожђа и др. , који се пече у лименом калупу нарочитог обл ик а.

на куб, на трећи степен.

3.

Lager лежиште]

КУГЛ:lllа, ё ж [В . кугла, -а на] з града и ли про­

КОЛ И'lина материјала одређена у куб­

запремину.

кугла,

сторија за куглање .

ним метрима.

несврш. [нем.

оно што ј е у облику кугле .

жај.

кубни ме­

сивост неког возила у кубицима , у кубним ме­

трима.

2.

куглагер, -а м, мн. -и [н ем.

dervary]

Khllen Не­

ист. омражени систем владавин е ма­

ста стари н ске кратке пушке ; старински велики

ђарског државника Куена Хедерварија, хрват­

пиштољ.

ског бана од

2.

то рбица која се носи о појасу или о

ункашу и у којој се држи краће оружје. ни или дрве ни саркофаг. ходник, пролаз.

5.

4.

3.

каме­

узан, дуг, тесан

1903 .

године .

кузён, -ена м, мн . кузе ни , ге н . мн. кузена [ фр. СОllsiп] брат од тетке (стрица , ујака); рођ ак .

кубурити, кубу рим н есврш . [В. кубура] а. жи­ вети тешко, оскудно. б. имати невоље, МУ'lити се (с неким , не'lИМ).

кубус [лат.

до

кухиња.

тешкоћа ; невоља , мука; не­

даћа, беда.

1883.

кужйна , - ё ж [венец. Сllхјпа, итал. Сllсiпа] покр .

кујУ.lџнја, -ё м [тур. kLIУШnСll од kп Уllт

CUbLIS, в. к уб] коцка.

кувада, -ё ж [фр .

couvade

према

кузина, -ё ж , ге н . мн . куз ина [фр . СОllsiп е ] се­ стра од тетке (стрица , ујака); рођака . предмети од злата и сребрај з анатлија који 113-

cOLlvel' лежа­

ти најајима] етнол . оби'шј код неких примитив­ них народа да се мушкарац , кад му се роди д е­

рађује накит и украсе од злата и сребра , златар .

•

кујУllџЙјскii . кукй, -ја м [снгн .

cookie

колачић] рач. мали

те, понаша као да га је он родио.

текстуални фајл који служи за прикупљањ е по­

куГЈШ, -ё ж, ген. мн. кугли [н е м .

датака о лицима која посећују одређени сајт на

метријско тело код

Kuge1] 1. гео­ Kojer су све та'lке његове

Интернету.

677

Ку-клукс-клан

култни

Ку-клукс-клан в . Кју клукс клан.

стизати највишу тачку; стићи, сти зати до чега

кул·, -а м [енгл . сооl хладан] муз. стил у џезу

као крајњег резултата .

(око

1940.

кулоар, -ара м, мн . кулоари, ген. мн . кулоара

године), противтежа бибапу, опу ­

штенији и пригушенији.

[фр . сои l ојг ходник] с поредна просто рија у јав­

кул 2 прид. индекл . [енгл . сооl хладан] жарг. хладнокрван.

2.

1.

добар; погодан ; интересантан.

КУЈlак, -а м, мн . кулаци, ген. мн . кулака [рус . кулак] богат сељак, сељак капиталиста .

•

ним з градама, која служи за одмор и неслужбе­

не разговоре . О

на кулоаре; који се догађа у кулоарима.

кулометрија в. КУJlонметрија.

кулантан, -тна, -тно [нем . kиlапt од фр . сои­ lапt течан]

2.

1. услужан ,

предусретљив ; прилаго­

лак, течан (о стилу).

[тур. kиla

at риђ

кулон, -она м,

коњ] коњ пепељасте или жућка­

иlоmЬ ,

хлађе ње компјутерских компоненти, најчешће

Со­

КУЛОllметрија, -ё ж [ в. кулон , -м етрија] ме­ рење количине електрицитета.

процесо ра и графичке карте.

КУЛ110зан, -зна , -з но [нлат.

кули, кулија м , мн. кулији, ген . мн . кулија радник]

1. у

неким азијским земљама

физички радник, наднича р ; носач; возач.

3.

(Charles

физ. јединица за мерењ е ко­

л ичине електрицитета: напон који у јед н ој се­

кулер, -а м [енгл . сооlег] рач . вентилатор з а

роб .

1736- 1806)]

кунди пренесе струја од једног ампера.

сте боје .

quli

кулони, ген . мн . куло н а [п о

MII .

француском фи з ичару Ш . Кулон у

кулаш, -аша м, мн. кулаши, ген . мн. кулаша

[инд.

кулоарима незванич но , да­

кулоарски, -а, -о [фр . сои l ојг] који се односи

ку­

лачкИ.

дљ ив.

110

леко одјавности .

капут слично г кроја који носе кул иј и).

КУЛlfюiрство, -а с [лат. сuliпагillS од сuliпа

3. Л.

култ, -а м , мн . култови, ген . мн. култова [лат.

cLlltus

служење божанству . зет но

мн. кулирају сврш. И

MII .

поштовање

кул иса [фр .

COLllisse] 1.

амб ијент у којем се одиграва радња комада .

р ел и гио­

1.

велика љубав или изу­ некоме

и ли

(-

култиватор, -а м, мн. -и [нлат . култивисати]

покретни з ид на п озо рници којим се доча рава

2.

према

претерано д ивљење , обожавање

несврш . [в . кул 2 ] жарг. остаUа)ти хладан, не узбу­ дити се, не узбуђ ивати се .

кулиса, -ё ж, ген .

од со1еге гајити , поштовати]

зно поштовање божанства ; рел иги озни обреди ,

кух иња] вештина припремања хране .

КУJllfрати, кули рам,

нехата .

2. фиг .

врста краткогженског огртача (налик на

према

culposus

сиlра кривица] учињен без предумишљаја, и з

1.

н ечему ;

л uчн осШu).

ctlltivator,

служи за површинску обраду зе МЈЪиш та.

2. об ­

рађивач , од гајивач, з емљорадник .

КУJlтивацнја, - ё ж [нлат.

2.

в . култи ­

висати]

варљ ива спољашњост . О иза кулиса потајно ,

рађивање земљи шта . З . гајење (неке биљке) .

дале ко од очију јавности.

кулмина ција .

кулминација, -ё ж [нлат. сulmiпаtiо, в . кул­ домет.

врхунац; највише Достигнуће, највиши

2.

оплемењивањ е .

2. об­

култивирати в . култИвисати .

кулмен, -а м, мн . - и [л ат. сиlmеп] врхунац,

1.

1. усавршавање ,

ctlltivatio,

фиг. оно чиме се нешто прикрива ; привидна ,

мен]

в.

пољопривредна справа која

астро н . пролазак неког небеског тела

кроз меридијан посматрача.

култивисати, култивишём (и КУJlтивир а­ тн, култивирам,

мн . култивирају ) сврш . и

несврш . [нлат.

према лат.

1.

3. JI. cultivare

cultus,

в. култ]

(у)чинити бољим, савршенијим , културни­

јим , просвећенијим , васпита(ва)ти

2.

а . (у)чи ­

нити плодним , обрадити , обрађивати (земљу) .

кулминациони, -а, -о [в . кулминација] који

б . (од)гајити (усеве) . в . (оД)неговати , (ра)шири­

се односи на кулминацију , који је у кулмина­

ти (обичаје и сл.).

цији . .1. кулминациона та чка највиша тачка у

Бирати се) постајати културнији , бољи, савр­

р аз витку нече.'а , врхунац, највиши ступањ.

шенији .

кулминират и , кулминирам,

3. л .

мн . кулми­

3.

култивисати се (и култи­

КУJlТIIИ, -а , -о [В. култ]

1.

који се односи на

нирају сврш . И н есврш. [кл ат. си1mјпаге према Сlll­

култ, који припада култу.

mеп врхунац] бити на врхунцу, достићи , до -

рио култ, који има MtlOro обожавалаца

678

2.

према коме се ство ­

(-

филм).

кунилингус

култУра

култУРа, -ё ж [лат. говати]

1.

cultura од соlеге гајити,

не­

а. свеуку пност материјалних и духов­

них вредности у историји човечанства . б. скуп знања, обичаја и постигнућа одређеног друштва

или одређене епохе.

2.

виши, развијенији однос

кум грано салис [лат . сtlm

кумйр, -ира м, мн. кумири, ген . ми . кумира [ стсл. кумиръ]

1.

кип којем се неки народи кла­

њају као божанству, идол.

истанчаност, префињеност.

ња , ди вљења , идол .

и духовног развитка личности , образованост,

просвећеност; лепо понашање , лепо васпитање.

5.

а. гајење корисних биљака. б. врста гајене

привредно з начајне биљке .

а. гајење микроор­

6.

ганизама у лабор аторији у научне сврхе. б. ми­ кроорганизми доб иј ени на та кав начин .

културан, -р на , -р но [В . култура]

1.

који се

образован, просве ћен, васпитан .

2.

(само одр.

3.

вид) узгајен, култ ивисан (о биљу и сл.). ј. КУЈI­ турна револуција ист. н аз ив за политичку до к­

трину У Кини У доба Мао Цеду н га којаје захте­ вала снажну мобилизац ију омлад ине у пол и­ тичким бо рб ама у з емљи и њено прожимање социјалистичком идеологијом .

КУЈlТурбунд, -а м [н ем. КllltШЬ1\Пd просвет­ ни савез] фашистичка органи зација ПРИI"laДНИ ­ ка немачке национал н е мањине у бившој Југо ­ славији.

култу рологија, -ё ж [В . култура , -логија] на ­ односе, те усмерава културне потребе .

кум лауде [лат. сtlm

latlde]

с пох валом , од­

лично.

кумрија, -ё ж , ген . мн . кум рија [тур.

qtlmriyii]

lrumru

од

грл ица , гугутка.

кумулатйван, -вна, -вно [нлат. сuпшlаtivu s, в . кумулација] који постепено расте ; зб ир ни , укупан .

кумулација, -ё ж [нл ат.

Cllmtllatio,

в. кумула­

циј а] гомилање, нагомилавање; саб ирање , збра­ јање; обављање више дужности истовремено.

кумулирати, кумул ирам ,

3. л. M>I . кумулира­

ју св рш . и несврш . [лат . Сtlmtl l аге, в . кумулус] (на)гомилати; саб(и)рати , скупити , с купљати.

кумулонимбус, -а м, ми . -и [В . кумулус, ни м­ бус] метеор . велики облак налик на брдо , који донос и

п љу сак с грмљавином ,

град или

густ

који се односи на културологију .

културтрегер, -а м, мн . - и [нем .

Ktllturtriiger]

потчини мање и неразвијене земље .

•

култур­

тр еге рскЙ .

кулук, - а м, м н . к улу ци, ге н . мн . кулука [тур. робовање, служење од

kul

роб]

2.

1. рад на обавеза н

бесплатан рад на и з градњи п утева и других

објеката у кор и ст з аједнице .

3.

фиr . тежак, на­

kang fu

•

кУмулусн Й .

сав рш енство]

стара кинеска борилачка ве штин а, сли чн а ка­

кундак, -а м, м н . кундаци, ге н. м н . ку н дака

1. задњи

део р учног ватре ­

ног о р ужја (пушке и сл.) који се ослања о р аме .

2. фи г.

груба, насилна власт која кундацим а з а­

води ре д.

кундуре, кундура м тур . од грч .

k6doronos]

MII .

U д . кундура, -ё) [ грч .

н о кр . С'Гнол . з аст . цип еле.

кундурџи ј а, -ё м [В . кун дуре, - uија] " окр.

поран рад ; му ч ење .

кума рйн, - ин а м [ф р . соumаriпе од шn . сtlmа­ гипа из језика гвара ни] мирисни екстракт неких биљака кој и служи за парфимисање дувана.

кумба ра, -ё ж, ген . мн. кумбара [тур. мали ћуп]

I'оми ла,

ратеу и џ удоу.

[тур. од грч. kопН\ки]

обавеза сељака према феудалцу .

cumultls

се често раз виј а кумулонимбус . КУ liГ-ф У, -уа м [кин .

онај који шири со пствену културу с тежњом да

humbere

кумулус, - а м, ми . - и [лат.

н агомилана маса] метеор . облак равн е осно ве, а полу ло птаст и л и купаст с го рње стран е, и з кога

културолошкй, - а, -о [В . култура, -логија]

од пере.

кумис, -а м [рус . кумыс од тат. ] н а пи так од

снег.

ука која проучава културу и културе и њихове

lrulltlk

2. предмет обожава­

преврелог кобиљег млека .

арап.

односи на кул туру , којије у вези с културом .

са зр­

гућност сумње .

према нечему; савршенији вид владања нечим;

3. ниво друштвеног

grano salis]

ном соли, тј. с резервом , уз проверу, уз мо­

1.

lrumbara

врста старинске

гранате. 2.то п из когаје испаљивана та граната.

етиол . заст. обућар.

КУllеиформан, - мна, -мно [нлат. према лат.

CtlnetlS кл ин ,

cuneiformis,

в . форма] који је у обли­

ку клина, клинаст .

кунилингус, -а м [лат.

cunnus

вагина ,

lingere

cunnilingtls,

према

лизати] секс . сексуално

679

курiпоријум

кунктатор

уживање које се постиже љубљењ ем и лиза­

кунктато р , -а м, м и . - и [лат. СLlПсtаtог, према СLlПсtа гi

оклевати]

онај

који

стално

одлаже

Kunst] жарг. вештина, умеће;

знање .

кунстдрук-ха ртија, -ё ж [н ем . Кипstdruсk од

Kunst

умет ност,

Oruck

штампа] врста штам ­

парске хартије пр е вучене казеином, који јој да­ је глаткоћу и сјај (слу жи за прецизне умет­ ничке отиске).

куп, купа , м , м и . купови , ген. мн. куп6ва [фр . сои ре , енгл. сир] а. такмичење н а принцип у ели­ минациј е , у коме победник д обија пеха р. б . п е­ хар који се предаје поб ед ник у у таквом такми­ чењу.

ку пё, -еа м, мн. купеи, ген . ми. купса [фр. СОll­ ре] жел .

1. затворен одељак с а сед ишт има у пут­ 2. а . затворена за прежна кола с

ничком вагону.

два седи шта. б. аутомобил спортског типа, са двоја врата.

1. део

MI I .

купони, ген. МН. купона lФР .

ха ртије од вредности који омо­

гућава поди за ње дивиденде, камате и сл .

2.

У

новинама, уоквирени део који треба исећи ра­ д и учешћа у неком ка н курсу.

3.

део улазнице

који се одваја, кида рад и контроле.

к у при т, -а и ку прй т, -нта м [лат. CHPrulТ1 ба­ кар] минер. светлоцрвена бакарна р уда , окси д бакра.

куп р оза, -ё ж [фр .

rosa] 1. бакар на

пр ема 1Iат . снргј

cOL1perose,

вода, витр иол .

2.

црвенило ко­

же на образима и на носу , услед слабости капи ­ л ара .

ку р а, -е ж, ген. мн. кура [лат. снга] мере за с у­ зб ијање и отклањање болести , ле чење.

ку р аж, -и ж [ фр . соша gе ] х ра б р ост , срча­ ност, одважност.

ку р ажан, -ж на , -жно [в . к у раж ] х р абар, ср­

cOL1pel-

кураж и т и , куражим несв рш . [ В. кураж] хра­

мала посуда] хем. чишћењ е злата или сребра

брити, бодрити (кога). ку р аж и ти се х р абри ти

од примеса олова оксидационим топљењем.

Купид он, -а и КуrI ЈЩОН, -о н а м [лат.

CL1pido]

МНТ01l . бог љуба ви код стари х Рим ља н а .

к у пирати, куп ирам ,

3.

11.

мн. купнрају свр ш .

и несврш. [фр. сонрег сећи, резати]

1.

скрат и ти,

скраћивати, (под)сећи (нпр. уши или реп паса).

2.

што обл и ком ГlOдсећа на куполу .

КУ ПОН , -она М,

чан , одважан.

купелац ија, -ё ж [ фр . соиреllаtiоп од

le,

2. оно

сои роп]

предузимање акције, оклевало .

кунст, -а м [ием .

ку пола, -ё ж, ген. м н . куп6ла [итал. cL1pola] 1. а рх ит . свод или кров У облику полулопте, куб е .

њем интимних органа партнерке .

мед . прекинути, пр екидати , прекрати т и , пре­

краћивати (бол, тем п ерату ру).

3.

(по)мешати

(разне врсте н еко г пића, оБИ'IНО вина).

куплер, -а м, м н . -и [н ем .

KlIppl er] сводник,

KLlpplerei] 1. јавна кућа. 2. свођење, 3. фиг. неред, хаос . + КУПJlе р ајс кЙ.

подво ђ ење.

КУI'lЛет, -а м , мн. куплети, ген. мн . ку плёта [нем .

COL1plet

од фр.

cOLlplet,

према лат. сораl а ге

fle-

сма с р е фр е ном, која се обично пева у оперети или кабареу .

КУПЛУiI Г, а м , мн . куплунзи, ген. мн. куплунга [н ем. КL1ррILlпg] аутом. уређај који спаја мотор с

мсња'iСМ, ква'IИJlО, спојка.

680

Ko p all , - ана м [тур . Кшап од

д ржи Мух амедово у ч е ње .

+ ку р а н скй , Kopall-

скй .

Kyp ilНTa H В . кУ р е н та н. ку р асао, ку расiщ м [пр е ма за п адноинд иј ­ ском острву

CLlrayao]

врста л икера од наранuи ­

ку р ат, -ата м , мн . кур ат и , ген . м н . ку р ата lHeM. КL1гаt према ита1l .

КУПJlе р ај, -аја м, м н . куплераји, ген. мн. купле­

спојити , СКОП 'l ати ] шаљива или сатирична

Ку р ан, -ана м и

арап. Qш 'а пЈ мус л иманска света књига која са ­

не коре.

подвода ч ; влас ни к куплераја.

раја lHeM .

се, јуначити се.

curato]

католички свештеник ,

жупник.

ку р ател а , -ё ж [нн ат.

cLlrate la]

прав. старатељ­

ство, туторство.

кур ат и ва, -е ж [в. куративан] н ега, лечење болесника.

ку р ат й ва н , -вна, - вно

[11 ат.

сшаtivu s] који се

од носи на лечење, који служи лечењу.

ку р атор , -а м,

MII.

- и [лат . сшаtог] ста р атељ ,

туто р .

кур ато риј у м , -а (и к у р ат о рйј , -а) м

curatoriLI I11]

ста р атељство . туторство .

l Cp1laT .

ку р- са ло н

курбан, -ана м, MII . кур ба ни , ген. м н . кур бана [тур.

kurban

приноси

од арап.

на дар

qurbiin

ж ртва] о н о ш то се

божа н ст в у,

жртва .

•

у пр а вни о р га н като л ичк е цр к в е, па п ски двор у

Ват и ка н у (р имска

Кур­

- ).

ку риј ала н , -л н а, -л н о [лат. сшi а l i s, в . курија]

бан-бајрам мусл и ма н ск и ч етво род н ев н и пра­

који се од н ос и на курију, кој и је у в ез и с кури­

зник када се кољу ов н ови ку рба н и.

јо м , судс ки ; адм ин истр ат и в ни .

курбети р ати , курбетирам, рају сврш. и IIесврш. [фр .

3. л. мн. к у рбети­ courbetter] (по)тр ч ат и ,

куме нт и п а п ске ка нцела риј е у с р едњем веку .

(по)јурити кратким гало п ом .

ку ри кулум в и те [лат. С Ll гг i Сl1lшn

курбла, -ё ж, ген. мн. курбли [ н ем. КигЬе l ]

кури оза ll , -з н а, -з н о [пат .

курблаПt , курблам несврш. [нем . kшЬ е lп] фам. окретати курблу, покретат и , пал ити мотор

љубопитљ и в, з н атижеља н .

КУРlt озитёт, -е-га м, МН . кур иоз и тети, ген . мн.

курвату р а, -ё ж [лат.

cu rvatura

пр ема

curva

курвилинеа р а н , - р н а, - р но [,ш ат.

ку ри оз итета [лат .

curvilinea-

курви метар, -тра м, MII. курвиметри, ген. мн . курвиметара [л ат. сшvа кривуља, в . - метар] ин ­ струмент за мерење дужине кривих линија на цртежима и карта ма, кривуљар.

Kl1rrent

од лат.

начин писања руком .

2.

Cl1rrens

те­

обична типо­

графска слова (за разлику од курзива).

3.

мала

типографска слова (за разлику од верзала).

куреlпа!l, -тна, -тно и куре lпан, -тна , -тно [нем .

kurrent од лат. Cl1rrens текући] 1. текући , ре­ довни. 2. садашњи, савремен; општеприхваћен. 3. уоб ичајен, обичан (о начину писања руком и о типографским словима). 4. који је у оптицају (о новцу). 5. који се добро продаје (о роби). курзив, -ива м [нем.

Kursiv(schrift) од срлат. сursivuш од Сl1ггеге тећи] 1. Тl1I'Iогр . врста косих, удесно нагнутих штампарских слова. 2. заст.

ку р ItОЗУ М , -а м [пат.

куРзивни, -а, -о [В . курзив] који се односи

•

курзивно пи­

к у р ир , -ира м, мн . ку р ири, I"ell. MII. КУРl1ра [нем . Кшiе l" од фр. cO LIГ ie l']

cl1ria] 1.

управна, поли ­

тичка и војна јединица у старом Риму , која је улазила у састав сената; зграда у којој је засе­ у средњем веку веће саста вљсно

од вазала и великодостојника. дво р.

5.

1.

онај кој и носи неки

извештај , по руку и СЛ., гласн и к .

који разноси списе, Достављач .

2, службеник

• кУ рИр скИ .

кури сат и ' , куришём и ку рд и сат и , курди­

шём СВРШ. И несврш . [тур . kшшаk] поставити, постављати.

2.

1. (на)правити, 3.

навиUа)ти (сат).

ку рисаТ II се = ку рд исат и се сместити се, сме­ штати се .

ку ри сат и 2 , куришём нес врш . [IIeM. заст. Соиг шасhеп од фр.

faire

lа соиг] заст. удварати се.

ку р кума, -ё ж, ген. МН. куркума [л ат. СLlГсtlша] бот. ароматична биљка из јужне Азије која се употребљава као за чин и у медицини,

longa;

Curcuma

жута боја која се добија из те биљке .

ку р махе р , -а м [В . курисати 2 ] заст. удварач .

CurStIS] 1.

смер, правац кретања према ком пасу

или географској усмереност ,

смо филол. руком писана слова.

2.

необична ,

курс, -а м, MII. курсеви , ге н . MII. курсёва [JlaT.

на курзив, који је косо писан .

дао сенат.

CLlrioSLlln]

ретка ствар или појава.

руком писана слова.

курија, -ё ж [лат.

р адоз н алост] зани­

необич н ост, реткост.

криволинијски.

курент, -а м [НСМ .

curi os itas

мљива ст в а р , н еоби ч а н дога ђ ај; зан и мљивост,

кривуља] зак ривљеност, заобљеност.

1.

CLlriosus] 1. необи ­ 2. радознао ,

ча н , чудан, ч уд н о в ат, за н имљ и в .

курблом.

кући]

vitae] ток

ж ив ота, живото пи с; б и огра ф иј а.

фам. ручица за покр етање, паљење м ото р а .

ris]

куриј ално

•

пи см о филол . тип л ат инице који м су п исани до­

4. ист.

племићки

ист. изборни раз ред (по сталежима и

сл.) у неким старим изборним системима. највиши суд; суд уопште; судн ица.

7.

6.

врховни

карти; правац пловидбе .

оријентација

н еке

2.

активности;

ток, процес који се развија у одређеном прав­

цу.

3.

циклус предавања , течај.

5.

финанс. бер­

за нска цена валута , вредносних папира и сл.

кур-сала, -ё ж [нсм. Кшsааl према Кш ле'l е­ ње од лат. сига] просторија за окупљање, забаву и концерте у бањи или лечилишту.

kyp-саЛОI I , -о на м [н ем.

KLlrsalon,

В. кур-салај

салон, мања дво ра на у бањи или ле чи л ишту.

681

кшатрија

курсн й , -а, -о [В . курс] који се однос и на

кускун, -а м, мн . кускуни, ге •• . мн . кускуна

курс. ~ курсна листа а. списак тре н утне вр ед­

[тур . kuskип]

ности страних валута. б. преглед цена свега чи ­

ња, магарца и сл. и причвршћ ен за седло или

1.

каиш провучен испод репа ко­

самар , п одреп ник.

ме се тргује на берзи.

курсор , -а м, мн . -и [енгл .

cursor од лат. cursor

тркач] рач . показив ач места симбола на екрану.

2. трака

на женској капи која

д ржи капу да не пада на чело.

кускус, -а м [фр .

couscous

од ар .

вр­

qus-qus]

посредовање у

ста јела из севе рн е Африке, крупно млевена

тргов ини; награда коју добија посредник за

пшеница помешана са месом, поврћ ем и наро­

обављени посао.

читим сосом.

куртажа, -ё ж [фр .

courtage]

према Кш ле­

кустодија, -ё ж [л ат.

чење од лат. сига] боравишна и купалишна так­

зор ; затвор , там ница .

кур-такса, -ё ж [нем .

Kurtaxe

вачких самостана. ~ кустодија хо н еста прав .

са у бањским местима , лечилиштима.

ку рталисати (се), куртiLлишём (се) св рш . [тур. kиrtarmak спасти, kиrtulmak спасти се] из­

ку ртitзан, -ана м, мн . куртизани, ге н . мн . КУР-

courtisan] 1. дворанин. 2.

уд ворица ,

улизица,ласкавац.

куртизана, -ё ж [фр . удварати се]

ser

1.

courtisane,

према

казна л иш авања слободе која н е лишава части.

кустос, -а м, мн . - и [л ат.

custos

cOHrti-

у средњем веку првобитно

2.

катедралом.

каноник који обавља надзо р над

3.

код фрањеваца погл авар једне

кустодије; уп. кустодија

(2).

кустура , -ё ж, гщ мн . кустУра [рум . туп, стар , оби чно зарђао нож.

далчева љубавни ца.

ножића који се склапа, перорез .

љубавн ица

2.

елега нтна и отмена же­

богатих

људи;

прости тутка,

блудница .

courtier]

посредник у трговачкнм пословима.

куртина, -ё ж [фр . сошtiпе завеса]

1.

бедем

између две куле или два упоришта на тврђави .

2.

завеса која се спушта при промени сце не на

отвореној позорници .

courtoisie] 1.

који

се односи на куртоазију; који се чини из курто­

2.

кусур, -ура м, мн . кусури , ге н . МН . кусура [тур.

углађе н , учтив .

ку ртоазија, -ё ж [фр .

купцу као разлика између цене купљене робе и дате новчан е јединице .

кутер, -а м, мн . - и [енгл. снttег] 110М .

1.

бродје­

дрењак обично с једним јарболом и јед ром .

2.

мањи патролни брод; чамац ратн е морнарице .

ку фер в. кОфер.

куртоазан, -зна, -зно [фр . азије.

custurii] 1. 2. врста uепно г 3. врста шљиве .

kusш од ар. qщш] остатак новца који се враћа

куРтијё, -еа м, мн . куртијеи, ген. мн. куртијеа [фр .

1.

галеријом, односно зб ирком у оквиру такве установе .

дво рска дама, а затим владарева односно феу­ на,

чувар]

стручњак коме је поверен н адзо р над музејом,

бавити (се), спасти (се), ослободити (се).

тиза на [фр .

custodia] 1. чување , над­ 2. мања група фрањ е­

куфскй , -а, -о [ар.

al-Kufa]

који прип ада гра­

ду Куфа на Еуф рату , који се односи на тај град. ~ куфско писмо најстарије арапско писмо, да­

cOHrtoisie]

углађеност,

учитивост, лепо понашање .

нас у употреби само као ук расно писмо.

куш УЗВ. [нем .

курцшлус, -а м, мн, -и [нем . Кшzsсhlнf3] фам .

редба псу)]

1.

l
од фр .

кратак спој у струјном колу , који изазива пре­

пас.

кид струје.

вест: ћути, ућути, мируј.

ку рчатовијум, -а и курчатовйј, -а м [према руском физичару И. В . Курчатову

(1903- 1960)]

2. узвик

couche

лези (на­

узвик кој им се ућуткује , умирује

при љутитом обраћању, као запо­

кушет, -а м , МН. кушети , ген. МН . кушёта [фр .

couchel'te мали

кревет] једноставни лежај у спе­

хем . име којим се у Русији назива трансуран ски

цијалним железничким вагонима (кушеш-ко­

хемијски елемент, симбол Ки, атомски број

лим а).

104,

в. раде рфОРДltјум .

кшаТРltја, -ё ж, гс ... мн. кшатрйја [санскр.

ksa-

куршлус в. кУрцшлус.

triya

куршум, -а м, мн. куршуми, ген . мн. куршума

дији д ру га каста, коју сачињавају р атници и на­

[тур. kиг~иn] пушчано зр но , метак, тане.

682

према

ksatTa

власт] у средњовековној Ин­

родни прваци; припадник те касте .

л labanotation, према

лабиодентзл, -ала м, мн . лабиодентали , ген .

имену тво рца; в. нотација] плесно писмо , на­

лабанота ција, -ё ж [енгл .

ми. лабиодентала [В . лабијал, дентал] фон . усне­

чин запис ивања покрета тела у балету који је

но-зубни сугласник (ф, в) .

разрадио немачки кореограф

Рудолф Лабан

(1879- 1958). лаба рум, -а м, МН. -и [пат. lаЬагшn од

rp'l .

lа­

Ьагоп] код католика : црквена застава са сликом распећа или неког светитеља која се носи у процесији; првобитно: застава римског цара

Константина Великог

(274-337)

на којој су

крст и по ч ет на слова имена Исуса Христа.

лабијзл, -ала м, МН . лабијали , ген. мн . лабија­ ла [лат.

labialis

лабиодеНТ3Јlан, -лна , -лно [в . лабиодентал] фон . који се изговара наслањањем горњих зуба

уснени] фОН . глас који се артику­

лише уснама, уснени сугласник (й, б, м, ф, в).

лабијзлан, -лна, -лно [В. лабијал] који се од­ носи на ус н е као говорни орган; који се артику­

на доње усне , уснено-зубни.

лаБИОIfЗЗ3Л, -ала м, мн. лабионазали, ген. мн .

лабионазала [в . лабијал, назал] фон . уснено-но ­ сни сугласник.

лабионзззлаli, -лна, -л но [В . лабионазал] фон . који се изговара уз назалну артикулациј у, с отвореним прол азом према носној дупљи.

лабиринтитис, -а м [в . лав иринт, - и тис] м ед. за паљење унутрашњег уха .

лзбис, -а м , мн . -и, ген . мн . лабиса [грч. lаЫs клешта]

лише, изгова ра уснама.

лаби јализација, - ё ж [В . лабијал] фОН . усне­ ни изговор неког гласа, артикулација при којој

labiatae] бот.

1. 2.

клешта; мед . клешта којима се врши кашика којом се у православној цр­

кви обавља причест.

лаборант, -а м, мн . - и , ген . мн . лабораната (ж.

се усне п р иближавају и з аокружују.

лаб ијате, -зта ж мн . ["л ат.

порођај.

усна­

лаборанткиња, -ё) [л ат.

laborans од laborare ра­

тице, усначе (нпр. босиљак, жалфија , мајчина

дити] стручно-технички рад ник у лаборатори ­

душица, нана , рузмарин).

ји (апотекарској, болничкој, хемијској и др.) .

лаб ије, -а ж мн. [лат. lаЫ а, ми . од lаЫит усна] муз. језичак на оргуљск им цевима.

лаб ијум, -а и лабйј, - а м , ми . -и [лат. lаЫпm]

laboratorium

ради­

научно-истраживачки рад, извођење експери­ мената у контролисаним условима, испи тива­

усна.

лаб йлан , -л на , лно [лат .

labilis] 1. који лако

губи равнотежу, несигуран , неучвршћен: супр .

стаБЙJlан (в.).

лабораторија, -ё ж [нлат.

оница] специјално опремљена просториј а за

2.

(о човеку, његовом карактеру ,

ње и израду нових материјала, обављање меди­

цинских претрага и др .

меричком полуострву]

несталан, колебљив.

са ретривера .

Jlабилност, -ости ж [В. лабилан] непостоја­

JlаборатОрЙјскЙ .

лзбрадор, -а м [према Лабрадору, северно а­

осећањима, здрављу и сл . ) који се лако мења ,

ност, нестабил ност , llроменљивост.

•

2.

1.

ЈОО1I . раса велики х па­

в . лабрадОрит.

Jlабрадорит, - а м [В. лабрадор] минерал из гру­ пе фелдспата који се користи у изради накита .

683

лзгум

лзбрумl

лзбрум\, -а м, MII . -и, ,'ен. мн. лаб рума [лат . lа ­ Ьгшn] усна (в . лЗбијум) .

поз н атији је био лави ринт у Кнососу на Криту , у комеје по легенд и било затворено чудовиште

лзбрум 2 , -а м, мн. -и, ген. мн. лабрума [лат. l а­ Ьгит од l ауа Ьгит, од l ауаге прати] археол. врста

labourist од

l а­

Ьоиг рад] припадник или присталица лабу ри ­ стичке, радни ч ке стра нке

ликој Британији и другим

(Labour Party) у Ве­ земљама. + ла бури­

лав сто ри индекл. [енгл. lоуе

story]

љубавна

лава, -ё ж [итал. lауа од лат.

labes

клизање, па­

лзвор, -ора м, мн . лаво ри , ген. мн. лавора [фр. за умивање, прање и сл., умиваоник.

r6s]

лавзб о, -оа м, мн. лавабои [фр . од лат. l ауаЬо опраћу, прва реч молитве узете из Псалма

умиваоник, обично причвршћен за з ид .

лага, -ё ж [н ем.

26] 2. у

говара перући руке при богослужењу.

лзванда, -ё ж, лавзндула, -ё ж [нлат. lаvап­ бот. зељаста биљка плавих цв етова јаког

мириса која се користи у лековите сврхе, за справљање парфема и као средство за борбу против мољаца.

лавина, -ё ж [н ем. Lаwiпе према нлат. lаЬјп а,

1.

велика снежна маса или

маса одроњеног камења и земље која се сурва­ ва низ стрмину уништавајући све пред собом, фиг. оно што надире, што се креће вели­

ком брзином, а што је тешко зауставити или му

га); висина тона одређена положај ем говорних

л агер , -а м, мн . -и [нем.

3. л.

мн. лавирају несврш.

[нем. lаујегеп према хол. lоvегеп]

1.

пом. једрити,

Lager] 1.

место на ко­

јем се складишти роба , стовариште, склади­ ште; роба на стоваришту, зал и ха.

(обично концентрациони). војни савез више земаља . лагер

назив

за

•

2.

вој. логор

политички или

3.

некадашњи

социјалистички савез

источное­

вропских социјалистичких земаља окупљених

око СССР-а.

4. лежај,

постеља.

5. техн.

ослонац

осовине или обртних делова машине, лежај.

+

лаге рскЙ . лагеровати, шiгерујём сврш. и II есврш. [В. ла­ гер Ј

1.

сместити, смештати у лагер, у стовари­

ште, (у)складиштити.

2.

в . лО l'оровати .

лаl'овање, -а с [енгл .

пловити уз ветар крећући се цик-цак , бордижа­

2.

муз. положај говорних

органа.

се одупрети.

лавирати\, лilВирам,

Lage]

глас најизраз итији (нпр . доња лага, горња ла­

католичкој цркви: молитва коју свештеник из­

од lаЫ клизати се Ј

већи православни манастир, нарочито онај

у коме је седи ш те црквене власти (епископа).

органа при п роизвођењу тонова кадаје певачев

горевајући све што јој је на путу, уп. магма .

ти.

анат. уну­

центар за равнотежу .

при ерупциј и, која надире великом брзином са­

2.

4.

лз вра , -ё ж, ген. мн . лавр и (рус . лавра, грч . lаи­

дање] усијана течна маса коју вулкан избацује

усов.

фиг. оно што је неја­

трашње ухо у којем је смештено чуло слуха и

прича, љуба вни роман.

dula]

3.

сно, сложено, н е р азмрс и в сплет.

l ауојг] ок р угла, широка обично плитк а посуда

стичкЙ.

1.

свако место са пуно ходника,

2.

пролаза , завоја , и зук рш таних стаза и сл. на ко­

јем се није лако снаћи .

староримске каде са орнаментима.

лабу рист(а), -ё м, мн. -и [енгл.

Минотаур) .

ским

играма с

више

lag]

рач. у компјутер­

играча,

кашњење одзива

компјутера саиграча што доводи до сецкања

слике или застоја у игри.

лагофтзлмија, -ё ж = лагофтзлмус, -а м [грч .

фиг. избегавати јасно опредељивање за

зец,

око] мед. зечје очи, обоље­

једну од сукобљених страна , поступати неод­

lag6s

луч но, врдати, околишити.

ње које се испољава тако што се очни капци не

лавирати 2 , лilВирам,

3. л.

мн. лавирају сврш.

ophthalm6s

могу потпуно затворити у току спавања .

И несврш. [нем . lаviегеп према фр. lауеl'] слик.

лагофтзлмус = лагофтзлмија (В.)

да(ва)т и

ЈIЗГУМ, -а м, мн. -и, ген . MII. лагума [тур . Iaguп]

цртежу , слици утисак рељефности,

(за)се нчити .

1.

ЈlавирИlП, -а, MII. -и, ген. мн. лавиринта!лави­

експлозив, мина; поткоп са ексГ1ЈIOЗИВОМ , ру­

па у коју се ставља експлозив.

2.

подзем ни ход­

митол. У Египту и

ник, тунел (нарочито у руднику) ; покр . под зе­

старој Грчкој зграда са мноштвом ходника који

мљом ископан подрум за вино, винарија , пив­

су тако преплетени даје тешко наћи излаз (нај-

ница.

рината [грч .

684

labyrinthos] 1. ист.,

лаri'мар

лајка l

лагумар = л агу маш (в.)

у власти.

лаri'маш, -аша м, мн. лагумаш и , гсн. мн . ла­

братст в у св. Лазара .

гумаша = лагу мар, -а ра м, мн . лагума ри = ла­

2.

дуб ров а ч к и пучанин који пр ипада

лаззрон , -о на м, ПОК . лаза рон е, мн. лазарони,

гумџија, -ё м [В . лагу м] онај који по ставља и ак­

ген. мн . лазар о на [итал .

тивира лагум, минер.

штина; скитница, бескуllник.

2.

ПОКр. о нај који д ржи ла­

гум, подрум с пи ll ем, подрумар.

1azzarone] нерад ни к, лен­ + лазЗрОнскЙ .

л i13УР, -у р а м [срлат .

1as LlriLll1l

од ар .

lazaward

лаri'мџ ија = лагума ш (в . )

из перс . ]

лагуна, -ё ж [итал .

минерала који се у потребља ва као украсн и ка­

1aguna] 1. мало језеро с

1.

в . азур .

М Иllер . врста та мноп лавог

2.

морском водом у близ ини мора; плитак при о­

мен , лазурит; скупоцена плава боја која се до­

бални део мора, залив одвоје н од мора п е шч а­

б ија од тог камена.

ним спрудом.

2.

плитко море ок ружен о прсте­

ном коралског острва или одвој е н о од пучине коралским гребен има . M II .

- и [тур.

1adel1l од

п ерс. 1аdеп] воље ни , д р аги ; м ез имац , љубимац .

1I>l IIrB .

1.

1adino

од лат.

1atinLls]

дијалект рето р ом ан ског ј ез и ка, наро­

чи то у севе рној Италији .

2.

шпанско-јеврејски

говор којим говоре сефардск и Ј ев р еји н а Бал­ кану, Бл иском истоку и У Северн ој Афр ици , а делом и у Израелу.

1adino

од лат.

потиче од бел ца и Инд иј анке .

ладица, -ё ж [н ем. Lade] преградак на извла­ чење у столу, орма ру и СЛ., фиока.

лажирати, лажи ра м, и несврш. [фр .

1ac her п р е п устит и , укрште н о

с н а­

вар ати , одредит и , одр еђ ив ати (утакмицу, ис­ ход, р езултат утакм ице) на недопуштен начин , у дого вору с против ник ом; симул ирати ( пр ек р ­ ш ај, незгоду ).

лаззље, лазања ж мн . [ит.

1asagne] КУJlИВ . и та­

лијанско ј ело, траке од теста запе ч ене са мл еве­

ним Meco ~ , парадајзом и бешамелом.

лазар, -а м, мн. -и [хе6р.

E1eaza r] 1. болестан

човек , богаљ, ша нта в ац; убог, с ирома ш а н ч о­

век, просјак (према имену б и бл иј ске л ичн о­

2.

пр озирна

боја којом се в рш и такво прем аз ивањ е .

лззураll [ В. назур]

11.

азуран .

лаик , -а м, вок . лаиче, М I I. лаиц и , ген ка [лат.

laicus од грч . laik6s

н а род ни]

MII .

лаи­

1. особа

ко­

ја н ема довољно з н ања у некој области науке , уметност и и др ., н естручњак.

2. световно

лице

(за р азлику од свештеног, црквеног) , свето в­

жарг. кључ , калауз.

лаззрет, -а м, МII . - и [ИТал .

лаицiпам, -зма м, м н . -зми, ге н . мн. лаициза­ ма [ В . ла ик]

1. недостатак стручног и професио ­ 2. залагање за неза­

налног з н а ња , н естручност.

висност гр а ђ ана од цркве и цркв е но г учења.

3. л. МII. лажи р ају свр ш .

шом ре чју лаж] сп . уна пред догово рити , дого­

сти).

од срлат. l asLIГiLlI1l , в .

њак; l--рађ а нин .

ладино 2 , -а м мн . лад ин оси [шп .

1atinus] мелез који

LasLlr

маза на готову сл ик у ра ди за ш т и те;

ладем, -а и ладе н , -а м , лаДЈШО', -а м [итал.

лазура, -ё ж [н ем .

лазур] слик. наношењ е та нко г проз ирно г пре­

1azzaretto] 1. војна 2. установа у

болн ица , 06. у близини ф ронта.

лаицюација, -ё ж [В . лаик] пр ет в а рање, пре­ об р а llањ е црк ве н ог у светов но , по световљење .

лаицизирати , ла ици зй р ам, з ирају сврш . и весврш . [В . лаик ]

1.

3. л . мн. лаици­ да( в а)ти (неко­

ме, н ечему) лаи чки , светов ни ка рактер , одузи­ мајуllи му црквена, в е р ска обележја .

2. лишити ,

ли ш авати све штеничког, мо наш ког чина.

л iшчкй , -а , -о [ В . лаик]

1.

који се односи на

лаика, који припада лаику, који је без научне основе , н еструча н .

2.

кој и ниј е под окриљем

цркв е и клер а, свето в а н ; гра ђ анск и .

лзјбек , - а м, м н . лајбец и , гсн. мн . лајбёка [нем .

Leibchen]

мушки или же н ск и прслук.

лзјбхеll в. лЗјбек. лзјдеllСКЙ , -а , -о [п рема холандском граду

коју се смештају оболел и од тешк и х заразних

Лајде н у]

болести; карантин.

обложе н а стан и олом, ста ри облик електричног

лаЗЗрЙ li, -ина м, мн . лазаРl1НИ , ген. мн. лаза­ ри н а [према св. Лазару] ист.

1. богати граljанин

...

лајденска боца фю . стаклена боца

кондензато р а .

л:ijlса', -ё ж, ген. мн. лајкй према

Дубровачке Републике (обично трговац) који

itz-Cal1lera,

ужива сва права осим што не може да учествује

Ернсту Лајцу,

[Leica,

немачком

1843- 1920]

СКр. од

Le-

индустријалцу

фот. в рло преци за н

685

лајка 2

лакрдitјаш

фотоапарат с филмом малог формата; марка тог фотоапарата.

тим кућама, који дочекује и послужуј е у кућане и госте.

лајка 2 , -ё ж, I"еи . ми . лајки [рус . лайка] врста р ас ног л овачког пса; Лајка име пса који је

1957. године

у ракети послат у свемир .

•

лакёјскИ .

лакејство, -а с [в . лакеј] лакејска служба; ла­ кејско понашање.

лајм, -а м, ми . лајмови , геи . мн . лајмова [н е м .

Leim]

слуга , пратилац . З. фи г. ул и зица,

2.

удворица, пол трон .

средство за лепљење, лепак , туткало.

лајнер, -а м, ми. , -и, ген . мн . лајнёра [енгл .

ЈlаКllрати, лакирам , З.л . мн . лакирај у сврш . и li еС8РШ . [нем .

liner

lackieren, 8. лак]

премазати , п рема­

з ивати лаком (исто и лаковати) .

лакирер, -а м (ж . лакирерка, -ё ж, дат. лаки­

од 'јпе линија] велики прекоокеански брод за п ревоз путника , робе и поште; велики авион с

рерки , ген . мн . лакирёрки) [нем .

и стом наменом.

кирати] радник или занатлија који се ба в и ла­

лајсна, -ё ж, ге н . мн . лајсни [вем .

Leiste] 1. 2. тра­

лакирница, -ё ж [в. лакирати] р ад и о ни ца за лакирање (06. аутомоби л а) .

ка, галон , ширит на рукаву .

лакировка, -ё ж, ген . мн . лакировки (у06. и ла­

лајтмотив, -а и лајтмотив, - ива м , мн . лајт­ мотиви , ген . мн . лајтмотива [н е м . LеitПlОtiv од ' е­ водити , в . мот ив]

1.

в . ла­

кирањем .• лакИрерскИ .

ус к а, танка , дугачка дашчица , л ет вица .

iten

Lackierer,

м уз. тема или мотив у

муз ичком делу (посебно код Рихарда Вагнера)

кировка) [рус. л акировка ,

8.

л ак] ла ж н о улепша­

вање, прикривање мана , настојање да се н ешто прикаже лепшим н его што је у стварн ости .

кој и се понавља кро з цело дело с циљем да ка­

лакмус, -а м [нем .

Lackmus од хол . lakmoes]

рактери зује ликов е, дочара одређ е но располо ­

1.

жење , идеју и сл.

хемијски ин д икатор јер се у киселин ама боји у

2.

ф нг. основна, преовлађујућа

те м а, идеја која се понавља , мисао вод иља .

црвено, а у базама поново у плаво .

лајтнаllТ, -а м, мн . лајтнанти , ген . мн . лајт­ нанта [нс м .

Leutnant од фр . lieutenant]

нижи офи ­

Roccella tinctoria и з

2.

light show] светлосни

лишај

којег се то средств о добија .

З . средоземна биљка

Croton tin ctorium

кој а слу­

жи за справљање лакмусове плав е бој е .

ци рски чин у војсци, потпоручник.

лајт-шоу, - а м [С II ГЛ .

хем . средство плаве боје које се кори сти као

4.

вр­

ста плаве боје за тканине и др.

лаколит, - ита м [грч .

ефе кти , поигравање с разнобојним светлима,

l:ikkos удубље ње,

рупа ,

у крштањ е м светло с них снопова и сл. , у позори­

јама ,

ш н ој представи , у дискотеци и др. ради забаве .

тако што се лава утисне у седим е нтн е стене и

лајшмаlшја,

-ё

ж

[по

називу

лекара

Itthos

камен) геол. магматска сте н а, н астаје

потом очврсне .

који ју ј е открио] м ед .

лаконitзам, -з ма м [пре ма грчкој п ок р ајини

врста праживотиње , бичара који живи као па­

Лаконији , чијије гл авни град била Сп арта] из­

р аз и т у људ с ком телу .

раз ита краткоћа,језгровитост, саж етост у изра­

Лај шм а н а

(1865- 1928),

лајшмаlшоза , - ё ж [В . лајшманија] м ед. зара­

жавању мисли.

лаконски , -а , -о

зна бол ест коже ил и органа за варење, пре све­

[8. лаконизам)

и з р аз ито са ­

жет, кратак , концизан (у изражавању) .

га у Аз ији и Америци .

ЈIакЈ:lДија, -ё ж [1УР .

лак, -а м ,. мн . лакови, ген . мн . лакова [нем .

laklrdl] 1. шала , лудориј а, 2. књи ж. И позор .

Lack од IIтал. 'асса од ар. lakk] 1. течни раствор

шегачење; глупост, којештарија .

раз ни х смола, безбојан или у некој боји , којим

врста комедиј е без веће уметничк е вредности,

се пре мазују предмети да би били сјајни или

често скаредног садржаја, којој је ци љ да забави

р ад и заштите .

углавном сировим и грубим шалама , фа рса .

2.

лакована (л аки рана) кожа од

•

лакрдitјати, лакрдијам = лакрдијаши ти ,

бел и непровидни лак за испра­

лакрд ијашим несврш. [в . лакрд ија] з биј ати ша­

кој е се праве ципел е, каишеви , торбе и др . коректур"и

-

лу , изводити лудорије, шегачити с е .

вља ње грешака у пи с ању .

лакёј, -еја, мн . лакеји, ге н . мн . лакеја [фр . 'а­

quais

од Ш11 .

alcayo

од ар .

al-qa ' id

главар]

1.

и ст.

у ниформисани слуга, на д воровима и у бога-

686

Јlакрдitјаш, -аша м , MII . л акрдијаши , ген . мн.

лакрдијаша (ж . лакрдијашица, -ё) [в . лакрдија]

1.

онај који збија шале , који се шега чи , ш аљив-

лакрд ијашити

чина, спадал о .

ламаркизам

2. писац лакрдија. 3. • лакрдИјашки.

Лакшми ж l1НдеЮI . индијска богиња среће и

глумац који

игра у лакрд ији .

лепоте, чији је симбол лотосов цв ет.

лакрд ијашити = лакрдИјати .

лал прид. индекл . [тур .

ЈЈакрималан, -лна, -л но [е рлат .

lacrimalis]

на, ружичаст.

лакрим огён, -а, -о [лат. (асгјm а суза, в . -ген]

...

лакримогени гас

лаксатив, -а и лаксатив, -ива м , м н. лакса­ тиви и лаксативи , ген. мн. лаксатива и лаксатива

laxativum од

(ахаге опуштати] мед. И фарм .

лек за чишће ње црева , блажи од пургатива .

ЈЈаксизаМ,- зма м, мн . лаксизми, ге н , мн . лак­ сизама [фр . претера н а

laxisme

према лат.

лабавост

у

опуштен]

laxus

моралним

питањима ,

распуштеност.

лакт агога, -6га с мн . [л ат. l ас , грч.

age(n

lactis

м ле ко ,

водит и] фарм . средства која подстичу

лучење мле ка .

ЈЈактат, - :lта м, мн . ла кт:lти , ген . мн . ла кт:lта [лат. lас,

lactis

млеко] хем . со млечне ки сел ине.

лакта ција, -ё ж [нл ат.

lactatio] 1.

лучење

млека из млечн и х жлезда ; дојење детета мајчи­ ним млеком.

2.

период од порођаја до престан­

ка лучења млека ( код чов е ка и животиња).

3.

количина млека коју ј едн а крава муза ра да за

ЈЈакт ифёран, - рна , -рно [лат. l ас,

lactis

мле­

носити] који дај е млеко, у коме има

ferre

млека, млеча н .

ЈЈактоде нзиметар , -а м [л ат. lа с,

densus

lactis млеко ,

густ, в. -метар] в. лактометар.

ЈЈактоза, -ё ж [лат. (ас ,

lactis

млеко] хе м . ше­

ћер који се налаз и у млеку, млечни шећер . JlaKTOMeTap, -тра м , мн . лактометри , ген. мн .

лактометара [лат . l ас,

lactis

млеко , в . -метар]

справа за мер е ње специфичне тежине (густи ­

не) и квалитета млека .

лактоскоп, -а м, мн . - и , ген . м .... лактоскопа [лат . lас,

lactis

1. службеник на турском двору, султанов 2. учитељ, васпитач , одгојитељдеце .

д воранин.

у Турској помоћник малолетних царевић а

који је управљао појединим областим а .

шiла, -ё ж, мн . шiле , ген . мн . лала [тур. пере . lаlе]

1.

млеко , в . -ско п] в . лактометар.

лаку нозан, -з на , -зно [лат.

lacunosus]

који

има праз нина, н едостатака , непо т пун , крњ .

лаку ст ричан, - чн а, - чно [лат.

lale

од

60Т. врста биљке која има крупан

леп цвет разли читих боја , тулипан.

2.

ш а.љиви

назив за Банаћанина или за Војвођанина (поте­ као отуда што је н е кадашња банатска нош ња била БОIЋТО у краш е н а в езе ним руж ама и тули­ панима) .

лащiција , - ё ж [лат.

lallare

певати ла-л а] те­

пање, муцање кој е се обично и с по љава као ма­ з ни , н е правилан и зго вор гласова л и р .

-ЈЈалија , -ё ж [грч . l а lЩ као други део речи значи говор , брбљање.

лалопатија, -ё ж [грч .

lalia,

в . -патија] мед.

сметње било које врсте које се јављај у у говору .

лалофобија, -ё ж [rp'l. lаlј а, в . фобиј а] мед . страх од говорења као последица муцањ а .

лама, -ё ж [итаJl . lаmа оштрица] посуда , ка н та.

годину да н а.

ко,

пере . ]

3.

сузавац.

[нлат.

lal] 1. који ј е боје р уби­

нем, безгласан, замукао .

лала, -ё м , мн . -е, ген . мн . лала [тур . l аlа од

анат. који се од носи на сузне канале, сузни .

који ствара , и зазива сузе .

2.

2.

турпиј а, пи ла.

3.

1.

лимен а

металн а ка­

рика , гривна .

лама l , -ё ж [шп .

llama]

з оол. јужноам ер ичка

животиња и з породице камила ,

Lama glama,

гаји се у андским предел има .

лама 2 , - ё м [монг. lаmа од ти 6ет .

blama] буд и ­

стички , ла м а истички свештеник-монах ; уп . да­

лај-лама. ЈЈамаизам , -з ма м [В . лама 2 ] варијанта буди ­ з ма раширена на Тибету и међу монголским народима.

ламаист(а), -ё м , мн . ламiшсти, ген . мн . лама­ иста [В . лама 2 ] припад ник ла маиз ма (ламаи­ стичке рел игије) .

ламаркизам, -з ма м [према Жа н - Батисту Лам а рку,

1744- 1829)] 6... 011.

учење француског

природњака Ла марка по којем су жива бића

језеро]

способна да се при лагођа вају животној среди­

који се односи на јез еро, који припада језеру ,

ни , стичући нове особине које постају н аслед­

језерски.

н е, што довод и д о стварања нови х врста .

lacus

687

ламасерија

лiшдауер

ламасерија , -ё ж [фр .

lamaserie,

в. лама 2 ] ти­

папира или метала које служе за украшавање

новогод ишње (божићне) јелке .

бетски или мо н голски самостан.

ламбда, -ё ж [грч . lambda] назив за слово грчког алфабета којим се обележава глас л . .а.

лаМJlна, -ё ж [лат. l атјпа ПЛО'l а ] танка плоча, танак слој; облога.

ламбда честица један од хиперона (в.).

ламбда цизам, -з ма м [грч .

lambda]

лаМИ li ат, -ата м, мн . Ј1аминати, ген . мн. лами­

изговара­

ње (обич но код деце) гласа л уместо р.

ламбетв ок, -а м [енгл.

ната [нлат .

Lambeth walk, шетња

од пресоване пластике за прекривање подова .

по Ламбету, предграђу Лондо на] врста модер­ ног плеса (око

по месту

ламинација, -е ж [нлат.

Lambrate

Lam-

Јlаминерија , -ё ж [фр.

ламё, -еа м [фр . lате] врста сјајне тканине

ламела, -ё ж [лат. метални, л истић

lamella] 1. танак, обично или плочи ца . 2. дугуљаста

од д рвета ,

метала

или

неког

израђују металне ПЛО'lице и листови, ваљаоница .

лампа, -ё и лаМ llа, -ё ж, ге н . мн , лампи и лам­

кривање спојница и као украс.

3.

стуб који се повезује са д ругим стубовима.

4.

аутом. плоча , облога квачила .

lamellaris] који

има обл ик ламеле, плочице, који се састој и од ламела.

ламе нт, -а м, мн . -и, ген. мн. ЛIlМе ната [лат. l а­ в. ламе нта ција .

лаМllада, -ё ж [итал.

lampados

lamentatio] 1. туго­ жалопојка, јадиковка, 2. књиж. књижев­

ни облик настао понављањем мотива као што је нпр. Плач ЈеремuјиlI у Библији.

лаМ ll адiiријус, -а [лат.

Великој

недељ и

пред Уск р с; тужне песме из Плача Јеремuјшюг

л ампадед ромија , -ё ж [в . лампада, грч .

mos

dr6-

трка] ист. cTapoГP 'IKa ноћн а трка у којој су

тркачи носили за паљене буктиње.

Ј ЈаМllадефор, -ора м, МН . лам падефори , ген .

МН . лампадефо ра [ В. лам пада , ГР" . носи]

1.

-phoros који

онај који носи за паљен у буктињу, ба­

трци (у а н ти ч кој

2. и ст. rP'lKOj).

У'lесник у ноћној

лампас, -а м , МН. лампас и , ген . ми . лампаса [фр .

lampas] 1.

трака или гајтан, 06. црвене или

које се у каТОЛИ'lкој цркви 'Iитају у другој по­

ногавице са обе стра н е панталон а, на унифор­

мама виших о фицир а или ди пломата.

2.

врста

свилене ин дијске и кинеске тканине са сликама и шарама.

ловини Велике недеље .

лам пион , -о на м, ми . лам пи они, ген . МН . лам­

3. л.

мн. ламен­

тирају несврш. [в. ламе нтац иј а] јадиковати, опла­ кивати , нарицати, жалити.

to]

lampadarius , В. лампа­

да] В. ла мпаде фор .

златне боје, уметнута дуж спољашњег шава

ламе нтације, -ија ж мн. [лат. lаmепtаtiо] ка­

ламе нтирати, ламентирам,

lampada, ГРЧ . lampas ген .

бакља] поКр . заст. кандило .

кљо н оша, ЛУ 'lоноша.

ламе н тац ија , -ё ж [лат.

толички црквени обреди у

Lampe од фр . l атре од грч . lampas ба­ 1. светиљка . .а. рад ио-лампа заст. некада­

шњи фамилијаран назив за електронску цев .

грађ. део какве

масив н е конструкције или грађевине , бето н ски

ла мелiiран, -рна, -рно [ нлат.

кља]

ве­

штачког материјала која се употребљава за по­

ванка,

од лат. lатјпа

пи [н ем.

ламелама.

mentum]

laminerie

плоча] радионица у којој се ваља, тањи метал и

проткана злат ним и ли сребрним жицама или

плоча

од лат . lа­

чица и листова, ваљање , тањење метала.

где се налази фабри ­

ка] врста скутера сличног веспи.

танка

laminatio

тјпа плоча] поступак прављења металних пло­

1938).

ламбрета, -ё ж, ген . мн. ламбрёта [итал .

bretta,

laminatllS од лат. lаmiпа плоч а] 1. та­ 2. материјал

нак лим који служи за п аковање.

пиона [фр . l а трјоп од итал . lаmрiоп е]

1. свети љ­

ка лоптастог облика , од прозрачне хартије жи­ вих боја или од обојеног стакла, у којој гори

ламенто, -а м, ген. мн. ЛIlМената [итал. lатеп­

свећа и која виси као украс или се носи о шта­

муз. тугаљиви, елегични музички став (нај­

пу.

чешће у опери).

ламета, -ё ж, '"ен.МН. ламета [итал .

lametta]

уске траке или нити од сребрног или злат но г

688

2.

УЛИ'lна светиљка у облику фењера .

ландауер,-а м [нем.

Landauer по

имену града

Ландау] I1СТ. врста КО'lије са четири седишта и кровом на расклапање.

лзндграф

лзпсус

Л3 l1д граф, - а м, м н. -и , ,·ен .

MI I .

ла ндграфа

[нем. Landgraf] ист. владарска титУла у немачки м

штање крви , цепљење, х ир у ршке зах ва те и сл .

2.

кратак, шиљат ножић за дубо рез.

држави цама пре уједињења .

ла llllмаll , -а м: в . лацман .

ла ндсмол, -а м [норв . landsIn al, буквално 'зе­ маљски говор ' ] ста рији н азив за 1Iи.IOРСК (в.) .

Л31111УII, -уна м, м н. ланцуни , ге н . м н . ланцуна [I1ТШI .

Л3 1IДСПШГ, -а м [швед. landsting 'земаљска скупштина'] го рњи дом данског парламента. ландтаг, -а м [нем . Landtag] покрајинска на ­ род на скуп штина у Н ема чкој и Аустрији ; пар ­

lenzuolo]

по кр . део постељине, чарш ав .

ла llЧ, - а м , мн . лilНчеви [енгл .lt1Псll] д р уги до­ ручак код Е нглеза, оброк који се ј еде у подне , између раног доручка и ручка , мали ручак ... ла Н'I-Гlак ет сува храна за пут .

ламент у Лихте нштајну.

ЛаОКОО II , ЛаокоOlП, -а м митол . Аполонов

лз нltст(а), -ё м, мн . лilНИСТИ [нат . lanista,

свештеник , Тројанац кога су з аједно с њс гова

етрурског порекла] у читељ мачевања и тренер

два сина угушиле две велике зм ије јер је пок у­ шао да н агово ри своје суграђа не да у ниште

гладијатора у ста ром Риму .

ла IlОЛИII , - ина м [нат. ' а п а вуна, olel1In уље]

тројанског коња; при зо р је приказан на чуве ној

жућкаста масна маса која се добија и з овчије ву­

мермерној скулптури из

не, употребљава се за прои з водњу козметичких

'IYBa

лапароскоп, -а м , мн . -и, ген .

и медицинских масти, кремова, сапуна и д р .

Л3 11сер и Л3liсёр, -ера м, м н. лансери и ла н ­

сери [фр . 'ап сенr од ' апсе г, в . лансирати] цев з а

3.

се изводи лапа роскопија .

л . мн . лансирају

помоћу нарочитих уређаја и збаци (ва)ти про­ пуштати у оптицај, у примену , и зне­

ти у јавност ( вест, нову моду , нови производ и др.).

3.

• лапарОСКОПСI,И ,

бушне дупље помоћу ла пароскоп а да би се утвр­ дио узрок обољења .

ла паротом ија , - ё ж [В . ла п ароскопија, в . -то­ мија] мед . оперативно , хи руршко отварањ е тр­ буха, трбушни рез.

(у) чинити ГlO п ула раним.

ла llаРО Хlfсте ре ктомија, -ё ж [В . ла п а роско­

Л3 IiСИРНИ, -а, -о [в. л ансирати] којиј е у вез и с лансирањем, који служи за Jlансирање: лан ­

пија , хисте р ектомија] мед . х иру ршко отварање трбуха и материце , царски р ез.

ла llи да ран , - рн а, рн о [л ат. lapidaril1s, в . ла­

сирна РаАlйа, ла н сuрна ц ев и сл.

лзнта ll, -а на м [нпат. lапthаПl1In од грч . lantha-

пис] сажет, зб ијен, јез гровит (у и з ражав ању) .

лапида риј ум, - а (и ла llида риј , -а) м [лат. 'а ­

п еј п скривати, крити] хем. метал беле боје, мек,

р астегљ ив , и з гру п е ла нтанида , симбол ски број

лапаро скопа

бу шна шупљина , в . - скоп] мед . посматрање тр­

јектил (торпедо, ракету, свеми рски б род и др .).

2. пустити,

MII .

лапа роскопија , -ё ж [ грч . ' арага слабин а , тр­

сврш. и несврш. [фр . 'апсег бацит и од клат. l апсеаге]

1.

пре н . е. која се

[В . лапароскопија] мед . ин струмент помоћу кога

лансирање то рп еда , лансирна цев.

ла нсиратlt, лilНсирам ,

1 века

у Ватиканским музејима.

La, атом ­

pidaritlm,

в . лапис] зб ирка камени х споменика ;

музеј и л и његово одељење у ком е се ч ува таква

57.

ла lпаlllfД И, -ида м мн. [ в. ланта н] 14 хемиј­

зби рка . лаllll С, -а и лаГIllС , - а м [лат .

ских елеме ната кој и имају готово истоветна хе­ мијска с војства и који у периодном систему до­

камен]

1. нитрат с р еб р а

lapis,

ге н .

lapidis

у облику штапић а који

лазе иза лантана (церијум , празеодимијум, нео­

служи за Сllаљивање брадавица , ран а и сл .

димијум, промет ијум , са м а риј у м , еу ропијум ,

штапић од стипсе за заустављање крви при ли­

гадолинијум, те р б иј у м , д испрозиј ум, холм и­

ком бријања.

јум, ерб ијум, тул иј ум, итерб ијум и луте цијум).

Л3 l1 тё рна, -ё = лзтё Рllа , -ё ж [л ат.

1anterna] в .

лапор, -а м = лаГlO рац , -орца м [клат.

2.

albaris,

келтског порекла ] мекана стена састављена од

лЗтё рна . .. лантер"а маПlка "чаробна све­

глине и кречњака која се ко ри сти као основна си­

тиљка",

ровина за производ њу цемента , туп ина .

направа за

прој е ктовање уве ћ а ни х

слика на платно ; епидиј3СКОII (в.). лаll ц ета, -ё ж, ,'С н . мн . ланцета [фр .

лзпсус, -а м, мн . - и, '"СН. мн . ла пс уса [лат . 'ар ­

la ncette] 1.

мед . шиљат, са обе стране о штар ножић за пу -

StlS

од l аЬј па сти , оклизнути се] грешка, ом а­

ш ка (аб. у

I'OBO PY и л и

пис а њу).

689

ласер

л:штоп

Л:II1ТОП, -а м , мн . -и, ген . мн . Л1IГJтопа [ енгл. Јар­

top

од Јар крило (држати на крилу) и

top

горња

страна] мали преноси в персо нални компјутер .

ЈlаРИНI'ологија, -е ж [В . ла ринго-, -логија] грана медицине која се бави про у ч авањем бо­ лест и грла.

Ј. митон .

лаРИНГОСКОI1, -а и ЈlаРИНГОСКОII , -а м, мн. -и

(об ично у мн.) код старих Римљана бог заштит­

[В . ларинго- , -скоп] мед. инструмент с малим

ник Домаћег огњишта и свих чланова породице .

округлим огледалом на врху помоћу којега се

лар, -а м, мн . лари [лат.

Lar, Lares]

ларзријум, -а ( и ла рзриј , -ија) м, мн. -и [л ат.

врши осматрање и преглед гркљана и грла.

мало

ла РИНГОСКОl1ија, -е ж [в . ларинго- , -скопија]

ку ћно свет илиште посвећено ларима , смеште­

мед. преглед гркљана и грла помоћ у ларинго­

но обично у кући код огњишта .

скопа .

Ј агагјuт]

митол.

код

старих

Римљана

ларва, -е Ж, ген . мн . ларви [нат. Ј агуа маска ,

ЛЗРИllготомија, -е ж [В. ларинго -, -томија]

стра шило , утвара] ЈООЛ . први стадијум у развоју

мед. операција гркљана, хируршко просецање

неких животиња ( најчешће инсеката) када се

гркљана ради укла њања израслина и д р .

по грађи битно разликују од одрасле јединке (нпр . гусени ца код ле птира) , л ичинка .

ларингофон, -а и лзрингофон , -она м, мн. -и [В . ла ринго- , грч . рhопе глас , звук] Ј . специја­

ларвзлан, -л н а, -лно [нлат. Јагvа Јis] ЈООЛ . који

лан микрофон који се ставља на гркљ а н да би

се односи на ларву , који припада ларви , свој­

се лакше разабрали гласови при говору у бучним

ствен ларви.

просторијама .

ларга ману в .

larga

ларгето прин. [ итаIl .

тапи .

Jarghetto, дем . од Jargo]

муз. Ј . ознака за темпо у музици , између ла рго

(в.) и а нданте, доста споро , полагано .

2.

КОМГЮ­

перлатив од

Jargo]

Jarghissimo, апсолутни

су­

Jargitio] дарив ање;

подм ићивање.

ла РI'О и ларго п рил. [итаIl. Јагgо ] 1. МУЈ. оз нака за темпо у музици, врло споро , полагано.

кљана .

ларинкс, -а и ларинкс, -а м [грч . Ј агу п х ген. Jaгyngo s, грло, I-р кљан] анат. гркљан .

галама , бука, жагор .

лармзџија, - е м [ в. ларма , - џиј а] онај који

МУЈ . сасвим лагано .

ла ргиција, -е Ж [лар .

мед. електрон с ки апарат који

ларма, -е ж, ген . мн . ларми [н ем. ијгт] вика,

зи ција или ста в у таквом темпу.

ла ргисимо [итал.

2.

појачава глас пациј е ната после операције гр­

2.

муз.

ком пози ција или став у таквом темпу .

ла рингзл, -ма м, мн. ларингми, ген. мн . ла­ рингма [ в . ларинго-] грам . глас који се тво ри у гркља ну , ла ринк су .

ла рингзлан, -лна , -л но [в . ла ринкс] који се однос и на гркљан; који се твори у гркљану , гр ­ кљанск и.

ла рингектомија, -е ж [в . ларинго- , грч .

ektoте исецање] мед. хируршко одстрањивање гр­ кља на .

ларингитис, -а м [ в. ларинкс] мед . запаљење ла ринкса, гркљана , упала грла.

ларинго- [В . ларинкс] први део сложе ница са з н а чењем: гркљ ан, гркљански , грлени.

ла ринголог, -а м, мн. ларинголози, ге н . МII .

прави ларму, викач , галамџија .

• ла рм аџиј­

ски .

лзрrlурлзртизам, -зма м [фр .

J'art

роuг

J'art,

в . -изам] у м . И књиж . "уметност ради уметно­

сти ", естети чка теорија настала у другој поло ­ вини ХIХ века по којој је уметничко дело само себи сврха , независно од дру ш тва, средин е , морала или политике .

лзсзлијаНЗ11, -нца м [пр ема им ену Ф . Ласа­ ла ] присталица, следбе ник Ласала и ласалија­ ни з ма.

ласалијанизам, -зма м [према им е ну Ф . Ла­ сала ] политичко учење нем а чког социјалисте Ф . Ласала (1825 - Ј864) према кој ем се пр еобра­ жај капитал истичког д рушт ва може и звести уз помоћ државе и њени х институција .

ласер, -а м, ми . - и [ еНГIl . СКр. од

cation

Ьу

Light AmpJifiStimuJated Emission ofRadiati on] уре­

ђај који е митује сноп кохерентн е светлости од­ ређ е не таласне дуж ин е, без расип ања; употре­

ларинголога [в . ларинго-, -лог] лекар специја ­

бљава се у многим областима науке , мед ицин е,

листа за болести грла .

технологије итд .

690

• ЈlарингОлошкИ .

ласерскй

латинизовати

ласерскii, -а, - о [В . ласер] који се односи на ласер : ласерскu зраци, ласерска

iuepaUuja . • -

што ваздух пролази с обе стране језика , до к

овај додирује непце (л, љ) .

штам п а ч рач. штампач прикључен на компјутер

кој и ре продукује текст на папиру помоћу ла­ се р ских з рака .

латераЈlаll,

-лна,

-лно

[лат.

бо чни , који је са стране; спореда н .

lateralis] 1. 2. фон . који

се артикулише протицањем ваздуха са обе стра­

ласо, -а м , мн. с ласа [енгл .

lasso од шп. lazo]

не језика.

дугач ак конопац или ремен са омчом на једном крај у који користе каубоји за хватање стоке.

ластекс, -а м [енгл .

Lastex фабричко име

латеранскii, -а, -о [лат.

Lateranus]

који се од­

носи на Латеран , папску палату у Риму .

• -

са­

бори ист. назив за пет сабора Католичке црк ве

п р оиз вода] н аз ив за тканину (од синтетике, па­

одржаних у Латерану од ХП до ХУI века ; Л а­

мука, с вил е и др.) проткану финим гуменим

терански уговор уговор између Свете стол ице

нити ма тако даје растегљива , еластична ; одев­

и Краљевине Италије по коме је

ни пред мет, најчешће стезник, начињен од та­

постао суверена држава.

кве тка нин е.

латерирати, латерирам,

ластинг, -а м [с"гл . lаstiпg трајан] врста чвр­ сте ву н ене тканине која се употребљава наро­ ч ито за з имске капуте .

[лат.

не п р едм ете да би их придржавала или се упо ­ требља ва за и зраду подвезица , мидера и др.

ласцiiваli, - вна, -вно [лат.

lascivus]

сексуал н ост (обично о књижевним и другим умет ничким делима).

латёрна, -ё ж , ген . мн . л iпёрни [нем . од лат. архит.

lanterna] 1. мали

Lateme 2.

светиљка , лампа , фењер .

украсни торањ

на

врху

купо ле, с

прозорима кроз које улази светлост.

латинац, -нца м [према лат.

latinus] 1.

о н ај

који у школи учи латински језик ; онај који з н а л атински језик .

Ј lасцивност, - и ж [В . ласциван] особина оно­ лат, -а м, мн . лати, ген. мн . лата [естонски

lat]

некада шњ а летонска новчана јединица.

лата l , -ё ж , ген . мн. лата [тyp . lata] дугачка цр ­ на хаљ ина муслиманских свештеника , мантија,

2. припад ник

католичк е в ерои­

JlаТИllаш, -аша м, мн . латиюiши, ге н . м н . ла­ ти наша [према лат.

latinus] 1.

латинском језику (за разлику од далматин с ки х глагољаша) .

2.

присталица латиничног пи с м а ,

латинице .

JlаТllllизам, -зма м [фр.

1. лим. 2.

лимена по ­

суда , л именка .

и ст. катол ичк и

свештеник који је вршио богослужење само на

џубе.

латекс, -а м [л ат .

стра н а]

сгювести, католик.

га што је ласцивно , бестидност, разузданост.

ПОКр.

lateris

збирова.

бести­

да н , р азуздан , путен ; који наглашава, истиче

latta]

л. мн . латерирају

3.

ген .

latus

саб(и)рати по страницама (рачунске ставке)

в. ел астичан] растегљива врпца са

утка н им гуменим нитима која се умеће у одев­

лата Z [и тал .

И несврш .

омогућавајући даље збрајање тако добијени х

л астиш, -а м , мн . -и, ген . мн . ластиша [нем .

elastisch,

сврш .

Вати ка н

1929.

latinisme] 1.

реч или

израз из латинског језика употребљени у н еком

другом језику; реч или израз начињени у духу

latex]

бели млечни сок не­

латинског језика.

2. употреба

к и х тропских биљака од којих се прави каучук;

у

слична ве штачка материја , водени раствор син ­

језика и латинске традиције.

животу;

латинског ј ез и ка

неговање

латин с к ог

ЈЈаТИllизација, -е ж [В . латинизовати] прида­

тет ичк ог каучука .

л атентан, -тна, -тно [лат. lаtепs од

свакодневном

latere кри ­

т и се] прикривен , скривен, притајен, који по­

стој и ал и се не испољава видљиво.

латеllтнiiст, -ости ж [В . латентан] особина

вање латинских особина, полатињење ; у в о ђ е­ ње латинског језика у школе и ли у друштво.

ЈЈаТИIIИЗ0вати, латинизујём и Jlатинизира­ ти, латинизирам,

3.

л . мн. латинизирају сврш . И

онога ш то је латентно, прикривеност, притаје­

нссврш . [фр . l аtiп i sег]

ност .

ме што је латинско, (по)латинити; да (ва)ти

латерал, - ала , м , мн . латерали, ,"ен . МН . лате ­ рала [В . л атералан] фон. глас који настаје тако

1.

(у)чинити сличним о н о­

(имену) латински облик .

2. превести ,

превод и ­

ти на латински.

691

латitнист(а)

1.

лзуфер

латitн ист(а), -ё м, мн. латинисти [фр . latiniste]

латифа, -ё ж, ген. мн. латифа [тур. liitif] бат.

стручњак за лати нски језик и књижевност,

ГЮКр . цвет драгољуб, украсна биљка жутих и

знала ц лати нског језика и латинске културе.

2.

црвенкастих цветова.

ист. писац који пише на латинском језику.

лаТliнитет, -6та м [лат.

латифундија, -ё ж [лат. lаtiftшdium] велики

latinitas] 1. латински

земљи шни посед.

латифУllДист(а), -ё м [В . латифундија] вла­

језик, лат ин ска књ и жев ност, култура и начин живота, латинштина .

2.

лат инско, римско гра­

сник латифундије, земљопосед ник.

ђанско право.

-ЛЗТрllја, -ё ж [грч. latreia] као други део сло­

лат itнлук, -а м, МII . латинлуци, ген .

MII.

ла­

тинлука [В . лати нски] заст. фам. латинск и (като ­

женице значи: обожавање, служење, поштова­

ње, нпр. и долатрија (в.).

лзтрина, -ё ж [л ат. latrina]

личк и) ж иваљ , латински свет, Латини.

лат иноман, -а н а м, мн. латиномани, ген . мн .

(обично војнички).

1. нужни к, клозет 2. загнојена ран а, гнојница .

латиномilНа [В . латински, -ман] онај који је оп­

лзуда, -ё ж, ген. мн. лауда [lIат. laus, ген. laudis

чињен лат инским језиком, латинском култу­

похвала] средњовековна религио зна народна

ром и традицијом, који је претерано наклоње н

песма у славу бога и светаца , хвалоспев.

свему што је латинско.

лзудабйла н , -л на , -л но [лат.

лзтйнскй, -а, -о [лат. latinus од назива по­ крајине

Latium] 1. који припада Латинима, Ри­ мљанима. 2. римокатол ички ; италијански ; за­

хвалан.

лаудзнум, -а м [НlI ат. lаudапшn] хем . раствор опијума у алкохолу који се употребљавао као

Ilадњачки.

лаТ ИНШТlша, -ё ж [В . латински] 1. назив за латински језик.

2.

средство за ум ирењ е и успављивање .

лаудато р , -а м [л ат.

латинска култура и начин

латитУда, -ё ж [lIат. latitudo ширина] геагр . географска ширина , угао на удаљеност неког места од екватора на север или југ.

2.

лаУДЗ 1lија , -ё ж [лат.

лзуде, лауда ж мн . [лат. laudes похвале] муз. врста хорске песме у католичкој цркви.

ке на север или југ, изражава се у распону од О

90 степени с

позитивним предз наком ка севе­

ру, а негативн им ка југу.

3.

ОДСТУllање од н еке

утврђене вред ности или величине .

Л3Т ИТУД lшалан , -лна, -лно [lIлат. latitudinaкоји се од носи на лат итуду, који се односи

на гео графску ширину , ширински.

лат итудинзрац , -рца м [енгл . latitudinarian, В . латитуда ] присталица лаТИ 'гудинаризма; ши ­ рокогруд, слобоДоуман човек у погледу вер­ ских или моралних норми.

латитуд инарitзам , -зма м [В . латитудина­ рац]

1.

ИСТ. англикански

XYll века

црквени покрет из

кој и се залагао за верску толеранцију

laLldatio] хваљење, по ­

хвала, 110ХВални говор.

астрон . уга­

она удаљеност неког небеског тела од екли пти ­

lis]

lalld.a tor] онај који хвали,

хвалитељ; онај који д ржи посмртни говор.

живота.

до

лауреа т, - ата, МII . лау реати, геll . МII . лауреата [мт. l ашеаtll S од lашеа (со го па) ловоров венац]

1.

уметник, писац ини научник који је добио

изузетну награду или високо службено призн а­ ње .

2.

у западним земљама: онај који има ун и­

верзитетску д ип лому или докто рск у титулу.

лзуга, -ё ж, геll . МlI. лаута [нем . Laute од стфр .

leut

из ар.

al-'iid] 1.

муз. старински жичани ин­

струмент који се свира трзањем жица прстим а; у Дубровнику: леут.

лаутист(а), -е м, мн. лаутисти [в . лаута] онај који свира на лаут и или пева уз лауту.

лзуф, -а м [НСМ .

LaLlf] СП . жарг. вожња, трка (у

скијању и сл.).

и либералније назоре у односу на назоре дог­

лзуфати , -ам [нем .

матичара и пуританаца .

лзуфер , -а м, ми . - и [lIем .

2.

слобоДоумност, ши­

рокогрудост, либералан однос према верским и морал ним нормама .

692

laudabi lis од l а­

udаге хвалити] заслужан, достојан хвале , по­

laLlfen] трчати .

UiuferJ 1. шаховск а L). 2. руд . р адник у рудни­ ку који гу ра вагоне. 3. в . лЗуфтеШI Х .

фигура ловац (ознака

JIауфтеп и х

левитир ати

ла­

а које се н алазе и сто чн о од Итал иј е (Турска ,

уфтепиха [нем. Laufteppich] уза к дуга ч ак те пи х

лауфтеп и х, -а м, мн. лауфте пи с и , ГСН.

С ир ија, Л и ба н , И з р аел, Ј о рда н , Еги пат), Бл и ­

M IJ .

који се обично прости р е преко финијег те пи ха

ски и сто к .

као заштита, прости р ка у обл и ку стазе.

то чни вета р .

лзф, -а м [тур . 1afJ ПОКр. 1. разгово р , бр бљање, ћаскање.

2.

оговарање, клеветање.

Lafette од

фр. 1'affЂt] вој. постоље н а кој ем стоји

koj i је бој е

-л на, -лно

[В.

лацерација,

1aceratio] кидање, де­

фИI" . лукав, пре­

који се кори ст и о као н овац н а Блиском истоку . тинац] који се од н оси н а Левант, који потиче са

ле вёнта , -ё м [тур. 1evend од перс . 1ewend бес­ послича р ]

рање, цепање.

лзцмаll, -а = JIЗ [l ма IШН , -а м,

2.

ф ри га н ч овек, варали ца (на ро чито у тр говини).

Лева н та или припада Лева н ту, источњачки .

-абилан] који се лако цепа.

лацерација, -ё ж [лат.

(Лева нти н ац) ста н ов ни к Леванта или

л еваНТЙIIСКЙ и Jlеван тски , -а, -о [В . Лева н­

младог купуса, боје олеандра, бледозелен.

лзцерабила н ,

1.

чо в ек п о реклом са Лева нта.

З. ист. лева нтски тал ир , тали р М а рије Терезије

топовска цев ; постоље те ш ког м и тр аљеза.

лахани прид. I1ндекл . [тур . 1 ii 11а п а]

IЮКр . вета р к оји дува са и стока , ис­

левант инац, - нца м [итал. 1 еvа пti по, В . ле­ ва н т]

лафёт, -ета м, мн. лафети , гсн. MII. лафетii [ нем .

2.

MII. лацмани

1.

ист. турск и војн ик доб р овољац .

(ж. лзцмаllка, -ё, ДИТ. лацманки) [нсм . Lan-

ница, бес п ослича р ; нерадник, ленштина .

dsmann] 1. човек из истог краја , из исте земље, земљак. 2. псј. странац, туђинац, посебно човек

лисавац, р азметљивац.

из неке западноевропске земље; онај кој и се

ским особама у кућ и у коју је доведена.

понаша и одева као туђин, као западњак .

•

лЗцманскЙ.

2.

војник, ратник ; јунак , витез. З. пустолов , скит­

5.

4.

хва­

(само ж) поКр. назив од

мила који тек доведена млада даје младим жен­

ле ВИ ПI Цltја , -ё ж [лат .

1evigatio] 1. хем. раз­

двајање тежих честица неке материје од лак­

лзцмаllИlI = JIзцма ll (в.)

ших путем потапања у течност.

лацо, -а м [11П11I.

њавање, дробљење, мрвљење.

1azzo] ГЮЗОр. 1. нема игра у

италијанској комедији дел арте ради испуња­ вања пауза у говору, игра без речи.

2.

шегаче­

ње, шала, пошалица; шаљиво добацивање.

2.

фарм . усит­

Јl е вијilТан , -ана м [хсбр. 1 iwёуаthап] Библији огромна мо р ска неман.

2.

1. према

фиг. џинов­

ска животиња, грдосија; зграда, машина или

леандер в. олеа нде р .

превозно средство огромних размера. З. маши­

лебенсраум, -а м [нем. Lebensraum од Leben

на за уклањање нечистоће из вуне.

живот, Raum простор] "животни простор" , на­

ле вир ат, -ата м [нлат. 1еујг девер] код неких

чело немачке агресије које се састојало У те­

на р ода на ИСТОКУ, обавеза девер а да се ГIO смр­

жњи за освајањем туђих територија на којима

ти свога брата ожени њеl'ОВОМ удовицом.

живе припадници немачког народа .

леБJIеБија, -ё ж, гек мн. лёблебијii [тур. lеЫе­ Ьј] бот. науг, сланутак; семенке те биљке које се обично прже и грицкају или служе као сурогат кафе. гарска новчана јединица.

MallY [л ат. 1аеуа mапн] муз. левом ру­

MII. [енгл. Levi's] пан та­

љене меlју омладином.

левит, -ита м, МН. левити, ГСН. Мl-I. левита [лат.

Levita

лев, -а м, MII . лёви, ген. МН . лёва [буг. лев ] бу­ лева

лев и ске, левиски ж

лоне, фармерке марке "Левис" (Ливајз), оми­

од ГР'l. LеLlltёs, хсбр. lёwi]

чиво бирани свештеници.

"ри ­

2.

свештеник ини

његов помоћник у католичкој цркви .

лев и пi циј а, -ё ж [инат.

ком.

1. Јеврејин

падник Jlевијева племена, из којега су искљу­

levitatio, В. левитира­

1evade] јах. пропињање ко­

ти] у спирити зму: тобожње лебдење тела у ва­

ња, када коњ високо подиже и савија предње

здуху , поништавање постојања и деловања Зе­

ноге тако да за кратко време стоји само на зад­

мљине тсже духовном снагом.

левада, -ё ж [фр .

њим ногама.

JleBaHT, -а м [итИ!!. 1evante исток од 1еуаге ди­ зати] 1. земље које и злазе на Средоземно море

леВ~lТи р ат и , левитирам, З. Л . иесврш.[нmlТ.

levitare

од

levis

MII.

левитирају

лаган] бити у леви­

тацији, лебдети, одржавати се у ваздуху.

693

леворвер

легендарност

леворвер непр. В. револвер.

сланик; намесник царске покрајине, помоћник

левха, -ё и левха, -ё ж, ген . мн. левхи [тур . ' еу­

војног заповедника.

ћа од ар . law~a табла] арапским писмом кали­

Jle l' aTa p, -ара

м, мн . легатари, ген . МН . легата­

графски исписани цитати из Курана или мудре

ра [нлат. legataгills] онај коме је опоруком заве­

изреке које се у муслиманским кућама ставља­

штан легат', кој и прима легат'.

ју на зид као украс.

Jlегато прил . [итал .

левхи-махфуз, -уза м [тур .

levh-i-mahftlz

од

ар.] пророчка књижица или запис о судбини чо­

муз . без прекида,

над нота).

Jlегатор, -а м, МН. - и [лат . legatoг] онај који за­

века.

легалан, -лна, -лно [лат.

gis

legato]

везано, спојено, сливено (означава се JlУКОМ и з­

зако н]

1.

legalis

од

1ех ген.

'е­

који је у складу са законом, зако­

нит, правоваљан.

2.

(супр. uлегалан) који живи

или делује јавно , нескривено од власти, јаван ,

вештава, даје легат', опоручитељ, завешталац.

Jlегација, -ё ж [лат.

легализам, -зма м [В. легалан] доследно по­ штовање зако нских прописа, поштовање за кона.

легализациј а, -ё ж [фр .

legalisation,

в. лега­

лан] признавање зако нитости нечега , усклађи­ вање са зако ном , озакоњење; оверавање неког

штине,

умећа],

lege aгtis према закону ве­

према

легализационй, -а, -о [В. легализа ција] који се односи на легализацију, којим се врши лега­

пропису ,

пропи сно ,

стручно.

Jlere ll,

-а м , МН. -и , ген. мн. легёна [тур .

legen]

лавор, обично метални.

легенда, -ё ж, ген . мн. ле,'ёнди [лат. према legeгe читати]

доку мента по прописима закона.

изасланство , по­

ној земљ и , нижег ранга од амбасаде.

Jlеге а ртис [лат.

неприк ривен .

legatio]

сланство; дипломатско представниш тво у стра­

дел има светаца.

2.

legenda

књ иж. СПИС О животу и

1.

књиж. преда њ е, при ча о не­

ком необичном, и зузетном дога ђај у или о жи ­ воту неке личности, са елементима натприро д­

лиза ција.

ЈlегаJlизовати, легал изујём сврш. И IIССВРШ . [фр . legaliseг, в . легалан] (у)чинити легалним, зако нитим, усклађуј ући са законом; оверити, оверавати по пропи сима закона.

Jlегал ист(а), -ё м, мн. легалисти , ген . мн . лега­

ног и чудесног . З. невероватна , измишљ е н а прича уопште.

4. оно

што има карактер леген ­

де, што је постало ИЛИ ушло у легенду, леген ­ дарна личност, легендаран догађај и сл .

5. експр.

су говорном језику) особа која је постигла ве­ лики

успех

и

славу

или

достигла

врхунац

у

л иста [В. легалан ] онај који се строго држи за­

свом послу, великан .

кона, који без изузетка поштује важеће законе.

бола и з накова на географским картама , пла но­

•

Jlегал ИстичкЙ . в. легала н] особина онога што је легал­

но, што је у складу са зако ном , законитост; ста­ ње онога који живи или делује легално, јавно , не ск ривајући се од власти.

тографије или цртежа.

7. натпис на спољашњем

рубу металног новца , медаље, печата и сл . око грба, лика ИЛИ неког другог знака.

легендар, -ара м , мн. легендари, ген . мн . ле­ гендара [нлат. l egendaгius] писац легенди о све­

легалност = легалитет (В . )

цима.

легат', -ата м , мн. легати , ген. мн . легата [ лат.

legatum] 1.

објашњење, тумач сим­

вима, дијаграмима и сл . ; објашњење и спод фо­

Jlегал итет, -ета м = легалност, - и ж [Н1Iат. 'е­

galitas,

6.

налог, опорука којом опоручитељ

легеllдаран, -рна, - рно [нлат. legend aгius]

1.

који се спомиње у легенди, о којем причају ле­

оставља своју имовину или један њен део неко ­

генде; славан , чувен.

ме ко законски није наследник .

генду, који има обележја легенде; нестваран ,

2.

имовина (део

имовине) која се опоруком оставља некоме ко зако нски није наследник , оставштина.

легат 2 , -ата м, МН. легати, ген.

legatus] 1.

легата [лат.

опуномоћени представ ник папе , па­

пин изасланик .

694

MII.

2.

нст. код старих Римљана : по -

2.

који се односи на ле­

измишљен , чудесан.

легендаријум, -а м [нлат . lеgепdагillm ] књи ­ га у којој су сабране леге нде о свецима .

JlегендаРIIОСТ, - и ж [В . легендаран] својство , особина онога што је легендарно.

легестенија

легестенија, -ё ж (лат.

legere читати , в.

астени ­

ја] психички узрокована неспособност читања .

легибйлан, -лна, -лно (нлат.

legere

legio

према

legere

бирати]

највећа борбена јединица римске војске,

4.000-6.000 војника, била је подеље­ 10 кохорти (в . ); назив разних војнихједи­

обично са

на на

ница у различито време,

ларне војске .

2.

06 .

изван састава р егу ­

деловања

ску пштине

или

и

latio

представничког

до ношење зако на , легислација (в.) .

3.

легислација, -ё ж (лат.

од лат.

читати] који се лако чита, читљив .

лег нја, -ё ж (лат.

1. ист.

legibilis

од

тела.

legislatio, од lех закон

Доно ш ење] доношење зако на и закон­

ских прописа , законода вство ; з6. законски про­ писи, зако ни .

леппймаll, - мна, -мно

(1131'. legi timtls] 1. за­ 2. оправ ­

коном прописан, зако нит ; званичан. дан, природан, праведан , лог ичан .

легитимација, -ё ж (нлат.

фиг. велик број, мноштво. Ј. -

нична

(од

мент о чланству у некој организацији , удруже­

1789) доб ровољачке јединице

републикан­

исправ а, ли чна

legitimatio] 1. зва­

странаца ист. за време Француске р еволуције

карта ,

исказница; доку­

ске војске у којима су се борили припадници

њу и сл . , чланска карта.

разних народа; касније, плаћеничка војска са­

шћење за н ешто; оверавање овлашћења или пу­

за конско право , ОВ)I3-

2.

стављена од припадника разних народа (најче­

номоћи .

шћ е од људи са ивице друштва, пустолова,

детета, усвојење .

очај ника и др.) која осигурава и брани францу ­

товање дипломатског представника .

с к е колонијалне поседе;

-

части француско од­

3.

прав. законско признавање ванбрачног

4.

ДI1ПЛ. овлашћивање, акреди­

легитимизам, -зма м (в. легитиман] прин­

ликовање које се додељује за грађанске или

цип

војне заслуге, установље но

схватање по којем потомци неког владара, ми ­

године од

1802.

стране Наполеона.

legionaritls,

в. легија] припадник ле­

гитимној" династији .

легионарск й , -а, -о (в . легионар] који при ­ ре . Ј. легиона рска болест мед. тешко плућно обољење, изазвано бактеријом

леги раПI ' , легирам,

legionella.

3. л. MII. легирају сврш. И ligare спојити, здру­

Il есврш. (ИТ311. lеgаге од лат.

жити] стопити, СТdпати (метале) у легуру, (на)­

тимација]

некога да покаже своју

ковања.

2.

учинити легитимним, дати законско

право нечему , озаконити.

се пок азат и над­

3. -

лежном лицу или органу своју ле l" итимациј у, личну исправу , доказати свој идентитет; фиг. доказати своју легитимност, оправданост сво­ ј их захтева.

легитимист(а), -ё м, MII. легитимисти (ж . ле­

легират и 2 , Jlегирам,

3. 11.

ми. легирају сврш . И

према lех ген .

опоруком завешта(ва)т и

legis закон] 1. легат ' . 2. одредити,

гитifмисткиња, ё) (фр .

сланика.

тимизма.

ле'" ИТИМIПёт, -ста м (фр . тиман]

ЈЈегислатива, -ё ж (в . легислативан] законо­ давно тело, зако нодавна скупштина .

легислат йван, - вна, -вно (нл ат .

legislativtls,

в. ле гислација] који се односи на легислативу,

1. 8.

ЈЈегитимИзам .

2.

legitimite,

8.

леги ­

в. легитимност.

ле'" ИТИМIIОСТ, - и ж (в . легитиман]

1. особина

или стање онога што је легитимно, за конито ст.

2.

в. ЈЈегитимизам.

лС."о м Иlщекл . (фабричко име] дечја играчка , коцке за слагање различитих оБШlка које се

зако нодаван .

легислатуР а, -ё ж (нлат. lеgislаtша, в. леги­ зако нодавно тело, законодавни ор­

ган , законодав на скупштина.

legitimiste, 8 . легитими ­

зам, легитиман] присталица, приврженик леги­

одређивати за лега цију (в . ), (по)слати као иза ­

1.

1. тражити од

легитимацију, л ичн у исправу ради идентифи ­

правити легуру.

слација]

легитимIIСТИЧКЙ .

•

леГlпимисати, - ишём (в . легитиман, леги­

пада ле гионарима, који се односи на легиона­

legare

монархиј е,

право на престо ; приврженост свргнутој , "ле­

гије, војник у лег ији .

несврш. (лат.

наследне

мо воље н арода, имају неотуђиво, законско

легионар, -ара м, мн. легиона ри , гн . мн. леги­ онара (л ат.

непроменљивости

2.

временски рок

у којем је зако нодав ни орган пуномоћан , пери -

умећу једна у другу.

легура, -ё ж (итал .

legarura

спајање , "ем .

Legi-

еГLlпg легура] смеша, спој два или више метала , добијена топљењем, слитина.

695

лексиколог

легхо рн

JlerXOpH,

-а м

[Leghom , 1, ЗОО]l,

итал, града Ливо рн а] ши носиља ,

2,

еН Г]l, обл ик имен а

штете, повреда ,

врста белих коко­

због трауме или дуготрај н е болести, озледа ,

врста плете не сламе за шешир е;

шешир од такве сламе ,

Леда, -ё ж [грч , Lёdа] м ИТО]l , лепотица коју је да, мај ка Јеле не Тројанске, близа н аца Кастора и Полукса, Клитемнестре; чест мотив слика р­

ских и вајарских дела,

Leder

кожа] сортајабу­

ке са тврдо м и дебело м љус ком , кожа ра,

леди ж индеКЈЈ, [ен гл,

lady] дама , госпођа, отме­

на жена; учтив израз којим се ословљавају же н е,

леДlt рати , лi:дирам, нееврш, [лат,

laedel'e]

3,

]1,

мн, лед ираj)i евр ш , И

повред ити , повређивати,

озледити, озле ђиват и ; (о) штетит и , ( по)кварити ,

лед ичан , -ч на , -чно [нем,

који ниј е у

ledi g]

8,

леј , -а м , М II , леји , ген , мн, лёја [рум, lеu] ру­ Јl еј ле и-кадр м [тур , l еуlе-ј

leggierissimo]

муз,

прва божја објава,

Jlејлек, -а м, мн, лi:јпе ци , ген , мн , пејпёка [тур ,

leylek

од п ере ,

ле ђермеllте при л, [ итал, l еggiеrmепtе ] муз,

8,

П ОКр, рода ,

лек, -а м , ми, леки, ген , м и , лёка [алб ,

lek]

ал­

бански новац ,

лекит, -а м, ми , -и , ген, м н , лекита [грч , ](:kit-

hos]

врста ста рогрчког бокала с уским ду­

га чким вратом и јед ном дрш ком, у којем се обично носила течност на гроб покојника, где

8,

lех ,

лексём, -ема , мн, лексем и , ген, МII , лексема =

leggiero]

муз , пако, с лако­

ћом, без усиљавања,

leger лак] 1, који

J11lIICB ,

1, реч

lexis

се

реч]

као посебна језичка јединица узета

у укуп н ости својих облика и з н а ч ења,

леђе ро ,

лежё ран, - рн а, -рно [фр,

leklek]

лексема, -ё ж [фр , lехете према грч ,

веома лако, сасвим лако,

ле ђ е ро прил , [итал,

рел , му­

зана (месеца поста), у којој је Мухам еду дошла

лекс

леге н ,

ле ђер.Iсимо прил , [и тал,

kadr и з ар, ]

слима н ски празник , двадесет седма ноћ рама­

се I1ЗЛl1вала,

браку (неожењен, нсудата),

ле ђеll

мед, оштећење неког органа

му н ски но ва ц ,

док се купала обљубио Зевс прет ворен у лабу­

ледерица, -ё ж [н ем,

3,

2,

пек­

сичка јединица у речнику (р е ч или више ре'lИ које означују један појам),

лексема = лексём (В,)

строго не придржава правипа и устаљених фор­

лексик, -а м

ми , спободан, безбрижан, опуштен,

изведен

ле ксика, -ё ж, дат, пi:ксици [в , лексикон]

без напора, неусиљен; који служи за забаву и р а­

1IИIIГВ, све речи једног језика, д иј алекта, одређе­

зоноду, лак,

не струке, ј езика не ког пис ца и др,

3,

2,

који олако прилази проблемима,

који се не удубљује, површан,

4,

лакомислен,

претерано слободан и о пуштен , неозбиљан,

5,

простран, комотан (нпр, лежерна ХШЬUllа) , Jlеже РIIОСТ, -и ж [в , пежеран] особина и по­ нашање онога који је пежеран, неусиљеност, природност,

опуштеност;

немарност,

површ­

лезб ијк а, -ё ж, дат, лi:збијки, ген , МII, лi:збијки [према грчком острву Лезбосу] жена која осећа сексуалне склоности према другој жени , хомо­

Ј lексикалаll , -лна, -лно

8,

леКСИ'lкii ,

лексикограф, -а м, мн, -и [о , пексикон,

8,

-граф] 1IИIIГВ , онај који се бави писањем , изра-

дом речника , лексикона , енциклопедија и сл ,

лекс икографиј а, -ё ж [В, лексикон , В, -гра ­ ући у један речник; и зрада, састављање речни­

ка"пексикона, енциклопедија и сл ,

лекс икографскii , -а , -о [в , лексикограф] ко­ ји се односи н а лексикографиј у и лексикогра­

сексуалка,

лезбiiјск ii , -а, -о [в , лезбијка] који се односи на лезбијке, А лезб ијска љубав неприродно испољавање и задовољавање сексуалних наго­

на и з међу две жене, женска хомосексуалност,

лезија, -ё ж [л ат,

696

лексикон] lIИНГВ , В , леКСltка ,

фија] прику"љање и обрада лексема које ћ е

ност; безбрижност ,

увреда; оштећење,

[8 ,

2,

laesio] 1,

повреда, озледа,

прав, оштећење, наношење

фе , А - завод установа која се бави израдом и издавањем лексикографских дела,

лексиколог, -а м, МН, лексиколози, ген , МII , пексикопога [В , лексикон, в , -пог] 1IИН/'В , стручњак за лексикопогију, онај који проучава речи , њи ­ хов облик, зна чење, с'груктуру и сп ,

JlеКСИКОJlОI"ија

ЈlеКС ИКОJlогија, -ё ж [В . лексикон, в. -логија] део науке о језику који проучава лексеме, речи,

Jle KЦllja , -ё ж, геll.

MII.

лёкција [лат.

1ectioJ 1.

наставно градиво кој е се обрађује у току једно г

њихово порекло , облик, з наtlење , међусобне

школског часа, наставна јединица ; текст, гра­

односе (синонимију, хомонимију, антонимију

диво у у џ бе н ику које одговара тој наставној је­

и др.) и сл.

диници.

JlеКСИКОJlОШКЙ, -а, -о [В . лексиколог] који се односи на лексикологију и лексикологе.

лексикон, -а и ле ксИкО .I , -она м, мн . лекси­ кони и лексикони [кгрч .

1exik6n (ЬјblIОП) реtlНИК 1exis говор, реч] 1. књига у КОЈОЈ су

од грч .

азбучним (алфабетским) или неким другим ре­

2.

наставни час; час гюдуtlавања.

критика, опомена , прекор.

4.

3.

поука која се из ­

влачи из неког (обично лошег, неугодног) ис ­ куства, пример.

5.

цркв . код католика део тек­

ста, одломак из Библије који се tlита или пева

за време м и се . О о'ш тап! Ј I С КЦlt ју, од р жати Јlек цију (коме) укорити, И З I1>Д ИТИ кога.

различити

JlC KЦlI O ll a p , -ара м = JlСК ЦИОll а риј ум, -а (и

појмови, дога ђаји, личности и сл. , врста енци­

ЛС КЦИ О ll а рйј, -а) м, МН . - и [ср. лат. 1есtiопагiШТlЈ

дом

представљени

клопедије; речник.

и

протумачени

2. в. лекс ик а .• Jlек си ко н ­

скй и лексИкОнскЙ.

цркв.

1.

правосл . верзија Апостола (в.) у ком е су

зачала дата према годишњем распо р еду tlита­

Јlекс ичкй, -а, -о [В. лексикон] који се односи на речи или на лексику, речнички . ~

-

ф о нд

ња.

кат. збирка лекција

Jlе м , -а м [нем.

1. ода­

одломака и з Би­

О ll а р (В.)

сца и сл.

лектира, -ё ж [фр . 1есtше , уп. лек-гура]

(5),

лек ци о н а риј ум (и леК ЦI! О ll а рйј) = Ј lекци­

скуп свих речи које се употребљавају у неком

јези ку , дијалекту, у некој струци, код неког пи­

2.

блије који се читају за време мисе .

Lehm глина, иловача] 1. сред­ 2. мириш љава

ство за лепљење , лепак, тугкало.

брани текстови, књиге и сл. одреl)ени за чита­

биљна смола којом пчеле ле пе пукотине на ко­

ње по наставном , школском програму из обра­

шници, I"Iритврђују саће и сл.

зов них , васпитних разлога .

је неко чита.

3.

2.

штиво , књиге ко­

читање .

Jlем [тур.

Jlеh"ТОР, -а М, мн. -и [лат. 1ectoI" читач , према

1egere

читати]

1.

1ehem] калај који служи за спајање

метала.

стручна особа која чита неки

Jlема, -ё ж, ,·е н . мн. лема [ грч. lёl11l11а]

1. ЛИlIГВ.

лексикографски, речнички облик речи (или из­

рукопис , текст, у фази припреме за штампу и

раза) која се дефинише, објашњава , одредница .

исправља језичке и стилске грешке.

2.

2.

настав­

ник на универзитету или сличној установи који

мат. помоћно тврђење које служи за докази­

вање теоремс.

држи вежбе обично за неки страни језик; (на­ учно) звање тога наставника.

3.

рел. у като­

личкој цркви нижи чин свештенства.

Jlекторат, -ата М, МН. лек-горати, ген . МН . лек­ тората [нлат.

1ectorat1.lm, в . леК'Гор] обављање (2).

посла, дужности лсктора

Jlек-горијум, - а (и Jlекто рйј, -а) м, мн. - и [lIл ат. 1есtогi1.lm , в . лекто рЈ установа која органи­ зује јавна предавања (нпр . раднички универзи ­ тет); просторија у којој се одржавају таква пре ­

лем и л иц а, -ё ж = ле~1It Л О , -а с [в. лем] справа за лемљење.

JlеМ ИlI Г, -а м , мн. леминзи [дански

mLls lemmus. лем и т и , -им и Jlем и т и -им несврш. [В . лем] спајати металне делове лемом , обич н о ка.пајем .

леМ llltс юiта , -ё ж [грч . 1ёmпiskоs трака , за­ вој] геом. назив за затворену криву линију на­

JlеМ ОЗ Иllа , -ё [итал .

послове лек-гора

mosyne]

tlИтање од лат. lе­

су ,

1ecrura

e1emosi na од грч . е1её­

цркв . новчани пр илог, м и лостиња .

леМ Пllра , -ё ж новчанајединица у Хондура ­

(из)вршити лекту ру.

gere

1emming] Lem -

арктички глодар сличан пољском мишу ,

леЮ'ОРI1сати, лекторишём сврш. И н есврш . [В . леК'Гор] обавити, обављати

лек-гура, -ё ж [нлат .

фИЈIOЗ . преТl"Iоста вка , премис а .

лик на положену осмицу.

да вања.

(1),

3.

читати, Y II . леК'Гор] читање неког рукописа

и исправљање језичких и стилских грешака .

1ОО

центавоса.

JleMYP,

-ура м, мн. лемури, ген. мн. лемУра [В .

лемури Ј 30011. I"IОЈгу мај мун из по родице

Lemuri-

697

леопон

лемури-

dae,

лентикуларан, -рна , -рно [лат.

с великим очима, шиљастом њушком и ду­

гим репом , живи н ајвише на Мадагаскару, маки.

лему ри, -а м . мн. [лат .

lemures духови] митол.

у веровању старих Римљана зли духови, душе

покој ника који нису сахрањени на одговарају­ ћи начин, лутају ноћу као авети плашећи људе .

лему рије, -ија ж МII . [лат. l еmuгја] митол . по­ ноћне свечаности старих Римљана ради откла­ њања моћи лемура, злих духова (одржаване су у мају месецу).

lens

ген.

lentis сочиво]

lenticularis

који је у облику сочи ­

ва , сочиваст.

лентilТИС, - а м [л ат. lеп s сочиво , в . -итис] мед . упала, за паљење очног сочива .

ленто прил . [итал .

lento] муз. споро, лагано . assai] муз . веом а

ленто аса и прил . [итал . l епto спо ро.

лењинизам, -з ма м [В . -изам] Лењинов а раз ­ рада и допуна марксизма , као теоријско - прак ­

ленгер, - а м, мн. -и, гев . мн. лёнгёра [тур . lеп­

ger] 1. сидро,

од

котва.

врста великог бакреног

2.

та њира, плитка чинија .

ти чн а основа борбе за победу социјализма у новим историјским условима.

лењиtlИст(а), -е, мн. лењи ни сти [в . лењини ­

ле н д-а рт, -а м [ енгл. land земља, art умет­ ност] ум . правац у уметности (крајем БО-тих и

зам] следбе ник лењинизма .• лењинИсти'lКЙ . лељйр, -ира м, мн . лењи ри , ген. мв . лењира

почетко м 70-тих година ХХ века) у коме умет­

[а устр.- н ем .

ници ства рају директно на природном рељефу ,

цртање или мерење у облику летвице (или тро­

мењајући његов изглед с минимумом захвата.

угла) са обележеним подеоцима који служи за

ле ндлер, -а м [нем .

Landler]

муз . аустријска

народна игра у тродел ном такту, и з које је на­

ЛеtlД-ЛИЗ [е нгл .

Lend-Iease Act] нст. Закон о нај му , донесен 1941 . којим су САД пру ­

жиле помоћ савезничким, антифашистичким

Ј lеНДЈlOрд, -а м, мн. -и, ге н . мн. лёнлорда [енгл . земљопоседник, власник вели­

ких земљишних поседа у Енглес кој , властелин.

ленд ровер, -а м , мн . - и бр ичко име прои з вода, енгл .

[Land Rover фа­ land земља, гоуе

скитати] врста теренског возила, теренски ауто­ мобил енглеске прои зводње сличан америчком uипу .

JН~IIO, -а с [чеш . l епо од нем .

Lehen] " СТ. у доба

феудализ ма зе мљишни посед , имање које је да­ ва но властелину на дож ивотно коришћење уз

одређене обавезе, феуд.

не, равнало.

лёнта, -ё ж, геll . мн . лёнти [рус. лента] широка баче на преко рамена и за коју се каче одлико­

вања и ордење највишег степена; уопште ши­ рока ук расна трака , врпца .

ле нта ндо прил. [итал. lепtaпdо ,

Le] нов­

чанајединица у држави Сије р а Леоне ( за падна Африка) .

леониiiскй, -а, -о [срл ат.

leoninus, по имен у

мео ове стихове у ХII веку] А - стих књиж. вр ста

хексаметра код којег се средина стиха (реч пред цезуром) римује са последњом речи у сти ­ ху ; леОllИнска рима (СЈIИК) римовање речи на

половини стиха с послед њом речју (нпр. Дође доба да идем у гроба, Б. Рад ичевић).

леОtlOвати, леонујём н есвр ш . [по имен у со­ вјетског космонаута А. А. Леонова , који ј е пр­ ви и за шао и з васионског брода у космичк и

простор] бо равити у отвореном свемирском простору .

ЈlеОllтијаза, -ё ж [ грч. l ео п лав] мед . обољењ е коже и костију лица које и заз ива једна врста

трака од сјајне тканине која се носи укосо пре­

губе , лепре , лављи и з глед лица настао услед губитка пигмента у кожи , појаве чирева др.

леопард, -а м ,

6pardos,

..... -и,

ген. мн . лёопарда [грч . l е-

према l еоп лав и

pardos

пантер] зоол.

з вер из пород ице мачака црног или црвен касто ­

8.

ленто] муз.

са отезање м , све спорије и спорије.

ле нтиго, -а м [лат. l епtigо] мед. врста пигментз­ ције коже обично на лицу и врату , пега, младеж.

698

повлачење правих линија или за мерење дужи ­

н еког Леона или Леонија који је наводно изу­

снага ма у Другом светско м раlУ .

landlord] крупни

део прибора за

леОtlе, -а м , мн . - и , гев . мн . ле6 на [ СКР .

стао валцер.

зајму и

Lenier, •• ем . Lineal]

жутог крзна прошараног црним пегам а, живи у

Азији и Африци .• леоrlардов, леопардскЙ .

леопон, -а, мн . - и

[Ieop(ard) и (le)on лав] жи­

вотиња иа стала укр штањ ем леопарда и Jlавице .

лепеза

летрitзам

лепеза, -е ж [тур . eJpeza од пере . ] Ј. ручна на­

лептоспира, -е ж [1"'])'1 .

Jept6s лак, speira спи­

права за расхл ађивање , обично направљена та­

рала] мед. врста спирохете (в . ) која живи у вод и

ко да се може раширити у полукруг, махалица,

и л и у влажној средини .

хлад илица.

палета :

2.

распон , дијапазон , шароликост,

- боја , - Йроuзвода.

ле пезан, -ана м, мн . ле пез ани, ген . м" . лепеза­ на [ В. лепеза] зоол . голуб који има лепезастреп.

ле пезаст, -а, -о [В . лепеза] који има облик (отворене , раширене) лепезе , налик на лепезу . лепидо- [грч .

Jepis, Jepidos]

лептоспироза, -е ж [В . лептоспира] мед . зара­ зна болест изазвана лептоспиром , преноси се с

први део сложе­

нице са значе њем : љуска, љускаст , љускав, кр­ љушт.

Домаћих животиња на људе.

Јlер, -а м , ЛОК . (у) лсру [нем . Јеег празан] (о аутомобилу) празан ход мотора, положај ме­ њача када није у брзини.

лесё фер

8.

laissez faire .

лесонит, -а и лесонйт, -ита м [фабричко им е производа] врста материјала добијеног пр есо­

лепидодендрон, -она м, мн . -они [ В. лепидо-,

вањем дрвених влака на и смоле ; употребљава

dendгon дрво] 6от. врста изумрлог џиновског др­

се за израду и облагање намештаја , зидова , к ао

вета из породице папрати (период карбона) чији

изолациони материјал и сл.

се оста ци налазе у наслагама каменог YI"JЪa.

Лета, -е ж [грч . Lethe] митол . Ј . река заборава

лепидоЛlIТ, -а и лепидолйт, - ита м [В . лепи­

у подземљу (доњем свету) чијим водама се н а­

до- , -лит] минер. врста љускастог минерала из

пајају душе мртвих да би забо равиле свој зе­

групе лиску на , љуби часте, ружичасте или си­

маљски живот.

вобеле боје.

ва , кћи богиње Ериде (Неслоге).

ле пидоптери, - ера м м". [В . ле пи до-, грч . pteгоп крило, перо] зоол. ред лепти рова .

-логија] наука о ле пи до птерима, лептирима .

ле пра, -е ж [лат. Јерга од грч . Јерга према Је­ љус кав] мед. те шка хронична заразна бо­

лест коју изаз ива бацил

као персонификација забора­

Јlеталаll, -лна , -л но [)Ј ат. JetaJis] Ј . који се од­ н оси на см рт, смртан, мртвачки.

лепидопте РОЛОI" ија, -е ж [В . лепидоптера,

pros

2.

Mycobacterium leprae,

праћена променама на кожи или оштећењем нерава , губа.

2.

који до но си

смрт, смртоносан , убитачан; који се за врш ава смрћу.

Jlеталitтёт, -ста м [")Ј ат.

JetaJitas] број умр­

лих на одређеном под ручју у одређеном раздо­

бљу према укупном броју становника , смрт­ ност, морталитет.

летаргија, -е ж [гр'! . Jethargia] Ј . мед . стање

лепрозан, -зна, -зно [лат. Jeprosus, в . лепра]

болесне, патолошке поспаности услед тровањ а

који је заражен ле пром, који болује од лепре,

наркотицима или код неких можданих обоље­

губав .

ња , довод и до смањења животних ф у нкц ија,

ле прозаријум, -а и Jlеrlрозарйј, -а м, мн . -и [нлат.

Jeprosarium, в .

лепрозан] изоловано место

(болница, карантин и сл.) '"де се смештају и ле­ че оболели од лепре.

ле прозоријум, -а и Jlепрозорйј, - а

8.

Јlепро­

лепри, губи, налик на губу .

ле птон 1, -она м , м ". лептон и, ге" . м" . лептона

Jeptos

ситан] заједнички назив заједну

групу субатом ских честица (електрон , неутри­ но и др . ) .

JlетаРI"ичаll, -ч на , - ч но [В . летаргија] који се дре мљив , обамро; равноду шан , тром , отупео .

за варивати,

Lampe]

с права за лемљење с п ла­

меном који омогућује да се загр ева метал који се за варује , расеца и сл.

летовати, -ујем, гл . им летоваље, -а е [" ем .

IOten]

заваривати , лемити.

летрitзам, -з ма м [фр .

ле ПТОIl 2 , -она м, мн . лептон и , ген. МII . лептона

Jept6s

фиг. мртвило , учмалост, тро­

лет-лампа, -е ж, ген . мн . лет-лампи [и ем . Јбtеп

Jlепройда н, -д н а, -д но [В . ле пра] мед. сличан

[грч .

2.

мост , отупелост, не за ин те рес ова ност .

односи на летаргију; обузет летаргијом, болесн о

заријум.

физ. [грч .

обамрлости .

ситан ] стоти део драхме , грчке нов­

чане једини це .

Jettrisme, према Jettre

сло во] КЊНЖ . песнички покрет настао у Фраll­ цуској

Ј945 . год . који одриче ре чима свак у

аУТОIIОМIlУ вреДIIОСТ : речи се разбијају на СЈЈО-

699

либералистички

леПе

гове и слова који се потом слободно комбинују

se]

дајући чудне мешавине и необичне кованице .

тињско тело, стрвина, мрцина; непр . ијек . љеш,

леПе, -ета с [тур.

leke

од перс.

leke]

пега, мр­

ља, флека, љага.

леукем ија, -ё ж [грч.

ље ШИll а.

леш 2 , -а м [н ем. Losch] шљака , згура.

leuk6s

бео ,

haima

крв]

мед. малигно обољење крви које карактерише велико уве ћање броја леукоцита и з натно пов е­ ћање младих леукоцитних ћелија.

леуко- [грч .

мртво људско тело , мртвац; угинуло живо­

leuk6s бео]

први део сложен и це

са значењем: бео, бели , светао.

Јlеу кодермија, -ё ж [В . леуко- , ГP'I. deгma ко­ жа] мед. појава белих пега по кожи услед сма­ њене пигментације, које могу бити урођене

Jlешо прид . индскл . И пр"л . [итал .

Јшбаде, -ета с и Јl и бада, - е ж [тур .

леукопешtја, -ё ж [В . леуко-, ..рч.

penia

сиро­

маштво] мед . знатно смањен број леукоц ита у крви услед обољења, тровања, оштећења ко­

роких рукава , украшен везом, део старе српске градске ношње.

либар, - бра м, мн . либ ри , .. ен.

MII .

Jlеукоплакија, -ё ж [В. леуко-, грч .

plax повр ­

шина] мед . ства рање белих задебљал их места

на СЛУЗОКОЖИ, нај"ешће усне дупље и језика ,

либеJlа [л ат.

libella] 1.

Jlеукопласт, -а м, мн. -и , ге ... . MII. леукопласта [В . леуко-, -пласт] лепљива тканина у облику траке која се леп и преко газе на рану , фластер .

kytos

MII .

либёла и

справа којом сс утврђује

водоравност неке површине , садржи ·стаклеliУ

цев испуњену лако покретљивом теЧllошћу с

2.

зоол. врста во­

де ног инсекта, ВИЛИIi коњиц , воде ни коњиц .

3.

врста украсне шнаJlе за косу.

ЈlИберзлизовати,

л иберали зујём

сврш .

и

несврш. [В . л иберал] да(ва)ти већу слободу у ра­

услед хроничног надражаја или запаљења.

леукоцити, -ита м мн. [В . леуко- ,

либара [ИТ1U1.

'јЬго] покр . књига.

мехуром, равњача , васервага.

штане срж и радијацијом и др .

libade од ар.

женски капутић до струка дугих ши­

lubbada]

Jlибела, -ё и Ј lибела, -ё ж, ген .

или последица разних обољења.

lesso] куван ,

скуван.

шу­

зним областима др уштве ног живота; (у)чини­

ти л ибералним , слободоумним.

либе р ал, -ала М , мн. либерали , ген . мн . либе­ рала [лат.

liberalis]

схватања,

човек слободоумних, либе­

пље тело, шупаљ суд] 6110Л . бела крвна з рнца ,

ралних

која служе за одбра н у организма од бактерија,

припадник , члан либералне странке.

присталица

либерализма ;

ЈlllбераJlан, -лна, -л н о [В . либерал)

страних тела и сл.

леукоцитоза, -ё ж [В . леукоцити] мед. пове­

1. који се

одликује напредним , слобоДоумним схватањи­

ћан број леукоцита у крви услед инфекције , ра­

ма и идејама , слобоДоуман , демок ратичан ; то­

з них запаљења, заразних болести и др.

лерантан , широкогруд.

леут, -а м, мн . -и, ,"ен. МI1 . лёута [итал . стфр .

leut

из ар.

al- 'ud] 1.

муз. В. лаута

liuto од (1). 2. п ом.

рибарски бродић с једним јарболом и на весла.

леуцит, -а м, мн . -и [ грч.

2.

пол. који се односи на

либерализам; који засту па идеје либерализм а.

л и бе р алiвам, -зма м [В . либерал , -изам] слобоДоумност, слободарство.

2.

пол .

1.

учење

leukites, В. леу ко - ]

према коме д руштво треба слободно да се раз­

минер . минерал беличасте боје , силикат алуми­

вија, без мешања државе у друштвене односе ; политички покрет за остваривање слободе ми­

нијума и калијума .

JlеУЦИТliС, -а м [В. леуко-] мед. запаљење бео­

шљења, слободног економског развитк а и др .; повлађивање стихијним крстањима у друштву

њаче ока.

лецедер, лецидер В . JlИI.tитар .

и уздржавање од интервенције.

жуманце] 6110Л .

либе р ализа ција, -ё ж [В . либерал] давање

врста фосфатида, налаз и се у мозгу, нервима ,

веће слободе у не',ему , До пуштањ е слободни­

жуманцету и другим животињским И биљним

јег развоја , увођење либералн и х мера .

леЦИТИII, -ина м [грч .

lekithos

тк ивима.

Jlеш', ле ша м , м н . лешеви, ген . мн. лешёва =

Jlеuшна, -ё ж, rell. МII . лё шина [тур. 'e ~ од перс . 'а -

700

либе р алисти ч кй, -а, -о односи на л иберали зам лизму, либералан.

[11.

(2);

либерал] који се

својствен либера­

Јшбератор

ЛlН'НИ Т

либератор, -а м [1Iат. ла ц , избавитељ.

2.

liberator] 1. ослободи­

врста великог америчког ав и ­

она, летеhа тврђава (у Другом светском рату).

Jlltбераторан, -рна, -рно [1Iат.

liberare осло­

и сл.), ослобађајући. А либерато рна IIрес уд а

I1pa8. пресуда којом се оптужени ослобађа кри­ вице, ослобађајућа пресуда. ге ослободити]

боду.

3.

2.

1.

liberatio, према

lјЬега­

ослобађање, пуштање на сло­

пра8. проглашавање н еви ни м (на суду).

либеро, -а м, М". либери , ген. МН. либёра [итал . lјЬего] играч (у фудбалу, одбојци) без посебног

задат ка , одређен да се нађе где годје потребно , најчешће помаже у одбрани.

ослобођеник]

1.

у ста­

ром Риму ослобођени роб ; слободњак уопште.

2.

у старом хрватско-угарском пра ву, сељак

слободњак, који ради на земљи феудалца ал и има право да се одсели .

3. заст.

разуздан човек ,

разврат ник.

либертина, -ё ж [срлат .

Лllви дан, -дна, -дно [лат .

libertina,

од

libertas

слобода] дубровачки среб р ни новац из ХУН

злоба н , пакостан.

Јlивра , -ё ж, ген . мн . ливри [фр . lј уге од мт. lј­ Ьга,

8. л ибр а ] ист. стара француска мера за тежи­

ну , приближно јед н ака е н глеској фунти .

Jlивреја, -ё ж [фр. lј у гее] у ниф ор ма нарочитог (в ратари , собари и др.) на двору, у хотелу и сл.

шtга , -ё ж, дат. И лок . лиги [фр . удружење, друштво, заједница.

ligue] 1. савез, 2. р анг такми­

у којој се такмичи неки спортски клуб: йрва

друга

liberti nus осло­

бођеник, 8. -изам] необузданост, раскалашност,

-,

- , савезна - .

Ј lИгад а, -ё ж [фр .

ligade] у мачевању: избија­

ње или уклеште њ е пр отив нич ког мача.

Ј lИгамент, - а м, МII . лигаменти, ге" . М". лига­ мената [1Iат.

ligame nt1.lln]

анат. везив н о ткиво ко­

је повезује кости и учвршћује зглобове.

лига р , -а м, МII. лигрови [фр . лав и

века .

Јшберти низам, -зм а м [лат.

lividus] 1. боје оло­ 2. фиг . завидан,

ва, плавичаст, модар, пепељаст.

чења у неким спо ртовима, група, р аз р ед , класа

либертин, -ина м, мн. либе ртини, I'ell . МН . ли­

libertilltlS

текст за МУЗИ'lко-сценско дело,

кроја украшена гајтан и ма коју носи послуга

еКОII. пуштање у слободну продају .

бертина [лат .

libretto]

обично за оперу или опе р ету .

бодити] који ослобађа (обавезе, кривице , дуга

либерација, -ё ж [лат.

либ рето, -а М, М". С л ибрета, гс" . М" . либрета [итал.

(ti)gre тига р]

ligre, од ' ј(оп)

ж ив отиња добиј е н а укршта­

њ ем лава и т игриц е или тигра и лав иц е.

лигатура, -ё ж [1Iат.

ligatl.lra] 1. типогр.

споје­

н о писање д ва и л и в иш е слова тако да се добије

разу зда ност .

либерум арбiiт риј ум

један гр афи чки з н ак; графИ'IКИ з н ак доб ијен на

Jlиберум вето В .

тај н ач ин .

8. Iiberum arbitrium. Iiberum veto.

Jlltбиди нозаli, -зна, -зно [лат. liЬidiпоsus , В . либидо] који се односи на либидо, чулан , 1"10жудан, похота н,разблудан .

либидо, -а и л иби до, -а м [1Iат.

libido пожуда ]

сексуални нагон, пожуда, страст.

Jlибитум В.

1.

ист. староримска мера за тежи н у којај е касније код појединих народа доБИJlа р азл ичи те вред­

2.

вага, наро чито апотекарска.

3.

н азив

libratio] астрон. перио­

дично гибање, осциловање месеца око своје осе.

Jlибретист(а), -ё М . мн. либ ретисти , ге" . либретиста [и тал. л ибрета .

librettista, 8.

3.

мед . п одвезива­

ње крвних жила из н ад повређено г места на но ­ з и ил и руци да б и се зауста вило крварење ; средство којим се то чини, повеска .

4.

метал

(обично бака р и л и олово) који се додаје сребру

лигаш, -а ш а м , MII . л и гаш и , ге н. MII. л и гаша [В . лига] · I . ч лан, припадник лиге

ск и клуб прип адн ик , 'I лан лиге

MII.

Мlб рето] писац

(1).2. C11 . спорт­ (2) . • ЛИI'ашки .

JlигештУл, -а м, мн . лигештули, геll . МII . лиге­ штУла [IIСМ.

за поједине врсте ситног новца уоп ште .

либрација, ё ж [лат.

муз. лук којим се повезују две ноте

или злату р ад и побољшања њихових својстава .

a d Iibitum.

Jlибра, -ё ж, ге!!. МН . либ ри [лат. libга вага]

ности .

2.

исте висине у једно тр ајање .

Liegesruhl]

стол ица, лежаљка на рас­

клапање од плат н а и дрвета обично за сун чање.

ЛИГЮП, -а и JlИПIИТ, -ита м, MII . лигнити И лигнити , ген . MII . ли гнита и лнгнита [лат. li gпum дрво Ј геО1l. в р ста мрког, д рв е н ог,

YI'Jba

ниске ка­

ло ричн е вр ед н ост и .

701

ликвидатура

Лlfгња

лигња, -ё ж, ген. мн . лигњи [лат.

10ligo] зоол.

врста морског главоношца са осам краћих и два дужа крака, чије је месо јестиво.

лilДl, -а м [нем .

лијане, -а ж МН. [фр . lјапе од lјег везати] бот.

муз. песма за глас уз

Lied]

прво место]

lead

1. IЮВИН .

са­

жетак главне вест и на почетку текста, у једној или неколико реченица.

2. муз .

водећи инстру­

мент у џез оркестру, обично труба или корнет.

лиде р , -а м, мн . лидери, ген. мн. лидёра [енгл .

leader

према

lead] 1.

вођа , првак политичке пар­

тије, неког покрета и сл.; уопште онај који води,

главар , предводник.

2.

пом ., вој . миноносац који

је водећи брод у групи разарача .

• лидерски .

лидерство , -а с [В . лидер] 1. вођство , пред­ њачење.

2.

пеј . тежња за наметањем вођства у

некој области.

лидо, -а м, МН . с лида [итал.

lido

од лат.

litus

морска обала.

JIllјевча, -ё ж, ген. МН . лијевчи [м ађ. locs] ис­ кривљена полуга причвршћена на спољни део

осовине то чк а сеоских (запрежних) кола.

лијёрица, -ё ж [грч . lуга] муз. В. ли ра l ; народ­ ни музички инструмент са три жице (у околини

Дубровника) .

ликантропија, -ё ж [I1'Ч.

lykos

вук , апthгороs

човек] мед. врста психичког обољења у којем болесник уображава да се претворио у вука .

ликвесценција, -ё ж [лат. 8.

ликвефакција, -ё ж [л ат.

facere

liqtlescentia

од lј ­

Лltкв ефакција .

liqtlefactio од liqtle-

претварати у течност] претварање гаса ,

паре или чврстог тела у течност.

lysis

од lуеiп растварати] у хе­

мијским и медицинским терминима означава

лиза, -ё ж, ген. МН. лиза [I1'Ч .

lysis разрешење,

разградња] мед . посте пено слабљење симптома болести,

по сте пено

оздрављење;

супр .

криза (в.). лизсза, -ё ж [фр .

lisetlse, буквално 'читачи­

ца'] кратак топлији женски огртач или блуза који се облачи преко рубља (првобитно ради

читања у кревету).

liquidus

течан]

1.

банк. и финанс . кој И је способан да послује , који има рачуне без дугова или платежних поте­

шкоћа; који се може брзо и без тешкоћа упо­ требити као платежно средство или претвори­

ти у платежно средство (нпр . готов новац , си­

гурна меница , чек и сл.) .

2.

фон. за чију артику­

лац ију је карактеристично стално протиц ање ваздушне струје, текући (ликвидни СУГЈ\асни­ ци : Л, љ, р).

Ј\ИЗИНГ, -а м, МН. лизи н зи, ген .

MII .

лизинга

[енг. lеаsiпg изнајмљивање] начин отплате и

купови не опреме, аутомобила и сл. путем уго­ вора о закуп у с правом куповине након угово­ реног периода.

Ј1ИЗОЈ\, -6ла м [грч .

JIиквида, -е ж В. Ј\liквиде . Jlиквидан, -дна, -дно [лат.

растварање, распадање, одвајање и друго.

неке

обавијају око ЊИХ.

quescere постајати течан]

морска обала, жало] пешчани спруд , пешчана

-лиза [грч .

биљке пењачице или пузавице које се причвр­ шћују за дрУI'е биљке , стене, зидове и сл . или се

пратњу, соло песма .

лид2, -а м [енгл.

мање, припадност, типичну особину , каткад и

становника града (Нuшлuја, Сарајл uја) .

Jlиквидато р , -а м [нл ат.

тичког неистомишљеника и сл.).

разградња , лат.

ко­

2.

прав . лице

које врши ликвидацију, укидање неког преду­

зећа , уп . ЈНtквидација

lysis

liqtlidator] 1. онај

ји Ј1иквидира , убија (нпр. неприј атеља, поли­

(3).3 . 110Л.

Гlрипадник н е­

olellm

ке политичке струје унутар неко г политичког

уље] хем. раствор крезола у калијевом сапуну

покрета која се залаже за ликвидацију, укида­

смеђе боје, отрован, који се употребљава као

ње тог покрета.

дез инфекционо средство .

тролише исправност и та'IНОСТ новчани х доку­

Ј1llзофОРМ, -а м [грч .

мената (фактура, путних налога , платних спи­

lysis разградња, в. фор­

малдехид] хем. дезинфекционо средство саста­ вљено од раствора формалдех и да, алкохола и калијевог са пуна. -лија [тур . - lј, с додатком нашег -ја да би се

од придева направила именица] означава за ни -

702

4.

екон . службено лице које кон­

скова и др.) и на основу тога врши обрачун . Jl иквидату ра, -ё ж [нем .

qtlidare]

Liqtlidattlr

од лат. lј­

служба која обавља ликвидацију

обрачунска служба;

одељење,

(4),

просторије у

предузећу у којима је смеште на та служба.

ликвидација

лимитирати

ли квидација, -е ж [нл ат.

liquidatio] 1. укида­

ивица.

на угломеру, рубни део на којем су

2.

ње , уклањање, искорењ ивање ; уништење, уни ­

обележени степени и минути.

штавање .

2. уб ијање , истребљење, погубљење , смакнуће. 3. прав. престанак рада неког преду­

обод лоптастих, кружних небеск их тела (Сун ­

зећа, укидање предузећа због неликвидности,

вању, пред ворје пакла у којем се налазе некр ­

презадужености и сл .

4. екон.

и финанс. обрачун

liquidae,

3. л. мн . дирају сврш. и нес врш . [нлат. liquidare] 1. шити ликвидац ију. 2. уби(ја)ти . 3. прав .

в . ли­

нису крштене .

лимбус = лимб (в . )

ликви­ (из)вр­ укину­

ти, укидати (не ко предузеће) због лошег посло­ вања,

презадужености,

извршити ликв идацију

неликвидности

1.

и

liquiditas,

в . ликви­

св ојство онога што је ликвидно ,

способност пословања, подмиривања финан­

сијских обавеза.

2.

жевности ,

шаљива песмица од

пет стихов а, с

лiiмес, -а м, мн. - и [лат.

limes] 1.

мат. број

(вредност) коме тежи неки конвергентан низ , гранична вредност.

2.

ист. утв рђена граница

Римско г царства.

лимит, -а м , м •• . -и , ген . мн . лимита [еш·л. према лат.

limi t limes ген . limitis] 1. постављена, утвр ­

ђена вредност или величина која се н е сме пре­

у платежно средство.

ликво р , -а м, мн . - и [лат.

liquor (cerebrospina-

физиол. теч ност која се налази у можданим

коморама и кичменој мождини и која одваја мозак и кичмену мождину од њихових омота­

корачити ; граница , ограничење уопште .

продати

или

купити

н еки

вредносни

слатко ароматично алкохол но пиће.

лико рексија, -е ж ['"рЧ .

Iykos вук , 6rexis жуд­

ња] мед. осећај велике, страшне глади.

ликто р , -а м, мн. -и [лат.

lictor]

и ст. у ста ром

Риму , особа која је пратила високе достојан­

папир ,

предузеће или роба .

ЛlIмитативан, -вна, -вно [нлат.

ликер, -ера м , ми. ликери, ген. мн . ликера [фр .

2. еко •• .

банк . највиша, последња цена по којој се може

ча , мождинска теч ност .

liqueur]

limerick,

распоредо м рима ААББА .

могућност да се имовина

неког предузећа може лако и брзо претво рити

lis)]

лимерик, -а м, мн . лимерици [енгл .

по имену града Лимерика у Ирској] у енгл. књи ­

сл .,

(3).

ли квид ност, - и ж [лат. дан] фина •• с.

рел . по римокатоличком веро­

штене душе, обично деце и старозаветних пра­

квидан] фон. текући сугласници (л, Љ, р).

ликвидирати, ликвиди рам,

4.

астро н . ивица,

ведника, које не трпе муке, али не могу у рај јер

и контрола исправности новчаних исплата.

ликвиде, ли квид а ж мн. [л ат.

ца и Месеца) .

3.

лим ит]

1. који

lil11itativus, в .

ограничава , који тачно одређуј е

границу или ограничење, ограничавајући .

2.

лог . • - суд суд који је у целини афи рмативан , али му се предикат састоји из афирмативног (потврдног) дела и негираног (негативн ог) де­ ла, нпр .

Sje

не-Р .

лимитатор, -а м [В . л имит ирати]

ственике (маги страта или свештеника) носећи

1. еко!! .

сва­

у руци фасцес (сноп прућа са секиром у среди­

ки параметар који обезбеђује да систем у р аз­

ни) као симбол врховне власти .

воју н е пр еђе одређену границу (нпр. девизне

лила прид. индекл. [фр .

lak]

lilas јоргован

од ар . lј ­

бледољубичаст, боје јоргована .

лимак ографија, -е ж [лат. lјmах пуж голаћ од грЧ . , в. -графија] зоол. описивање пужева .

лимакологија, -е ж [л ат. lјm ах пуж голаћ од грЧ., в. -логија] зоол . наука о пужевима .

лима н , -ана м, мн . лимани, ген . МН. лимана [тур. lјmап од грЧ. lјПl е п]

1. потопљено ушће р е­ 2. пристани­

ке у море, рукавац мора, л агуна .

лимб, -а м, мн. лимбови , ген мн . лимбова =

limbus] 1.

2.

техн .

шњ е нечега (нпр. искљу чуј е електричну е нер ­ гију ако се прекорачи предвиђено оптерећењ е).

лимитација, -е ж [лат. ти]

1.

limitatio, в . лимитира­

угврђивање, постављање границе, огра­

ничавање , ограничење .

2.

лог. особина појм а

који је негат ивно одређен (н пр . несавршен) , уп .

лимитативан

(2).

лимитираll, -а , -о [В. л имит] ограничен.

ште , лука (на мору и на реци).

Лllмбус, -а м, мн. -и [лат.

квоте , обим природних и зво ра и др .) .

у р еђај, направа која одр еђује границу потро­

руб , обод,

лимитирати, лимити рам ју сврш . и несврш. [еш·л .

3. л. ми . ЛИМИТllра­ to limit, л ат. limitare]

703

ЛИ~Нlобl10логија

Лlшеаменти

утврдити, утврђивати лимит, границу, ограни­

л и м ф о- [лат.

lympha

водаЈ као први део сло­

женице з начи: оно што се односи на лимфу.

ЧИТИ,огра ничав ати.

ЛИ~Нlобиологија, -ё ж [В . лимнологија, В. би­

л и м ф огра фија, -ё ж [В . лимфо-, -графиј а]

ологија] део биологије који проучава жива би ­

мед. рен дге нско снимање ЈЈИМфних жила и чво­

ћа која живе у слатким водама.

рова .

ЛИМ.IОгра ф , - а м, МВ. -и [В . лим нологија , В . -граф] уређај који мери водостај на реци илије­ зе ру (ређе мору) и аутоматски бележи промене

водостаја, уп. мареОграф .

лим ф ом, -ама м [В . ЈЈимфа] мед. сваки тип из­ раштај а повезан са лим фним системом .

лим ф опенија, -ё ж [В . ЛI1МфО-, ГР'I. реПЈа си­ ром а штво] мед . смањен број лимфоцита у крви.

ЛИМ Н ОJlОГ, -а м, МВ . лимнолози, ген. мн. лимно­

Jl и м ф оса рк ом, -ама м [В. лимфо-, саркомЈ

лоrii [В. лимнологија, -лог] научник , струч њак

мед. малигно (злоћуд н о) обољење, тумор лим­

који се бави лимнологијом.

фногткива.

Jlимнологиј а, -ё ж [грч . lјmпё стајаћа вода ,

Jl И М фОЦИТ И , -а м

MII.

[В . лимфо- ,

k)itos шу ­

језеро, В. -логија] грана ХИДРОЈЈогије која IlрОУ­

п ље тело, ш упаљ суд] врста леукоцита , бело,'

чава и истражује СЈЈат ке воде (обично језе ра) .

крвног з рнца.

•

лимнОJlОШК Й .

Л И М фОЦlпоз а , -е ж [В . ЈЈИМфоцити] мед. уве­

лIIМI·lOмета р , -тра м, мн. лимнометри , ген.

MII .

лимнометара lB. лимнологија, метар] уређај ко­ ји показује водостај на местима " де је река опа­ сна за пловидбу.

л ilн гам, -а м [ санскр. liп gаm мушки полни орган] рел. симБОЈЈ индијског бога Шиве, у об ­ л ику фалуса.

ЈIИМО Н ИТ, -а и л и мо нйт, - ита м [грч . lеimоп ливада] минер. гвоздена руда, оксид гвожђа с

променљивим

ћан број ЛИМфОЦl1та.

садржајем

воде,

црвен касте,

смеђе или жућкасте боје.

ЈlИмузи н а, -ё ж [фр .

Лllн гва фра ll ка [итал. liпguа

frallca] 1. ИСТ.

мешавина романских јез ика , претежн о итали ­

јанског, са грчким , турским или арапским , која се користила за споразумевање у средоземним

limousine] луксузан, еле­

лукама.

2.

ј ез ик који се користи као опште

гантан путнички аутомобил са четвора врата ,

средство споразумевања међу људима р азли­

об. дуж и од уоби',ајеног.

читих националности .

Лltмун, -а м, МН. -и [итал. liпюпе од ар. lаутип од

nepc. limiin]

limonia,

бот. з имзеленајужна воћка

Cit/'us

и плод те воћке који је јајоликог обли ­

ка, жуте боје,јестив и садржи пуно киселог со­ ка богатог витамином с.

лимунада, -ё ж [В . лимун] ка и воде, обично за шећерен.

1.

освежавајући

2.

фиг. уметн ич ко

дело (књижев но, музичко, филмско) без веће уметничке вредности кој е се одликује повр ­ шношћу, претераном сентименталношћу , сла­ дуњавошћу и сл.

лимфа, -ё и ЈIll м ф а, -ё ж, ген. МII . лимфа и

1. физиол. жућкаста,

готово безбојна теЈЈесна течност састављена од

крвне плазме и беЈЈИХ КРВНИХ зрнаца , која ом 0гућава размену материја између крвних судова

и ћелија ткива.

2.

бот. те',ност која ЦИРКУЈЈише у

биљкама, биљни сок . • лИм фнЙ /лll м фнЙ .

704

тикулише помоћу језика, јез ични .

лitн гва ф ОН, -а м, МII . -и [лат.

lillglla језик , В.

- фон] серија грамофонских плоча на којима је

киселкаст напитак справљен од лимуновог со­

лимфи [лат. lympha вода]

лit нгв ала l1 , -л на , -лно [лат. ·Iingualis] фОВ. за чију артикулацију је потребан језик, који се ар­

снимљен те чај , курс неког страног језика.

л ин гви ст(а), -е м, ми. лингвисти [ фр. linguiste према 1Iат.

lingtla]

научник који се бави проуча­

вањем јез ика , јез ички стручњак, ј езикословац.

Л Иl1 ГВlt стик а, -ё ж, дат. и 1IОК. л ин гвистици [фр.

linguistique]

наука о јез ику , језикословље.

Jl ИН ГВ И СТ ИЧКЙ , -а, -о [В . лингвистика] који се односи на л ингвистику, језикослован, је­ з ички.

Jl ин еаЈI = Jlе њйр (В.) Лlш еаме нт и , линеilМената м МВ. [лат. lјпеа­

menta]

контуре, линије, обриси тела или дела

тела, црте лица; црте , линије на длану.

линеаран

линорёз

ли неаран, -рна, -р но [лат. linearis] 1. који има облик лин ије , који се простире попут ли­

-

слично утврђење које је изгради ла Нем ачка

н а својој граници; О у крајњој линији у крај­

СJlИК . нацртан само ли нијама , кон ­

њем случају , на крају крајева; по рођач кој

туром (обич но о ск ици , нацрту) ; који се одли ­

(rlријатељској) линији на основу рођа чких

није, прав.

2.

кује дводименз ионалним приказ ив ањем, црта­

(пријатељских) веза ; бити на ли нији п ол . при­

њем у јед ној равни , без перспективе. мења

увек

за

исту

вредност

уједначен; равномеран.

4.

на

3.

који се

државати се ставова своје С'гранке, 110KpeTa или

и сти

начин,

режима ; ићи линијом мањег отпора усвојити

мат . који је у вези с

нај лакше могуће решење ; чувати линију, па­

првим степе ном , који се графички представља

зити на линију чувати виткост, избегават и

правом лин ијом (-једначина,

јење .

-

функција).

линеарност, -и ж [в . ли неаран] особина оно­ га што је линеарно .

1'0-

линијар = лењйр (в.) линијаш, -аша м , ми . линијаши, ген . ми. ли­

линета, -ё ж, ген. мн. линета [фр .

lunette] 1. вој .

нијаша [В . линија]

1. онај који се чврсто држи

полукружно избоче но утврђење, обично и с­

одређеног политичког става, програма , партиј­

пред рова .

ске линије и сл.

2.

арх ит . полукружни део изнад врата

2.

сп. раз . голман који брани гол

или прозора оивиче н каменим оквиром, осли­

углавном са линије гола, не наrryштајући га .

кано и л и украшено рељефом; проз ор че на сво­

линИјашкй .

ду или изнад врата у облику полумесеца .

4. за­

штитни део н а разним машинама, закло н, који

штити радника од отпадака материјала који се обрађује .

5. рупа

на гиљотини кроз коју осуђе­

ник провлач и главу.

линија, -ё ж [н ем .

линйјскй, -а, -о [В . л инија]

+

1. који се односи ( 1). 2. сп .

на линију, који се састоји од линија

који се н алаз и , стоји поред л иније игралишта

(нпр .

-

судија).

3.

вој. који се односи на распо­

ред борбених трупа, на бојни, борбени ред ; ко­

Linie, лат. liпеа] I . једнод и­

ји је у редовном , сталном саставу војске , ка­

мензионална геометр ијск а представа која спаја

дровски .

4.

који се односи на саобраћајн у ли­

две тачке (равна

нију, везу.

& линијска пловидба поморски

изло.мљена

-,

цик-цак -, йаралел на

-

-,

и др.), црта.

распоред, низ, ред , врста .

3.

крива

-,

2. линеарни

црта која означава

границу крета ња или раздваја делове терена , граница .

4.

ном тексту.

ред, редак у писаном или штампа­

5.

устаљена саобраћајна веза изме­

ђу два или више насеља .

леграфска веза .

7.

6.

телефонска или те­

вој. бојни, борбени ред, рас­

поред борбен их трупа на фронту .

8.

ми. конту­

промет који се одвија према утврђеном распо­ реду пловидбе (супр . слободна пловидба) .

линирати, линирам, И несврш. [в. линија]

3.

л . мн . л инирај у сврш .

исцрта(ва)ти линиј ама ,

(и)шпартати .

линк, -а м, мн . линкови , ген . мн. линкова [енгл.

1ink]

веза, спој; на Интернету у WЕБ п ре­

ре, обриси који уобличавају и зглед неке грађе­

зентацији интерактивно место које води ка

вине, предмета, тел а или лица (нпр . грађевина

другој WЕБ презентацији .

савремених л инија, л иниј е лица).

9.

стас, фигу­

линолеум, а м, мн. - и [лат. lјпит лан, 01еит

ра тела; вита к ста с , виткост.

низ сродника

уље] врста глатког, еластичног, непромочи вог

10.

који потичу од заједничког претка; породична лоза, породица.

11 .

више сродних производа

који имају сл ичну намену , сер ија , програм ; производни погон у фабрици са ланчаним си ­ стемом производ ње .

12.

правац и начела којих

се неко придржава ; програм, став, оријентаци­

ја (нпр . неке политичке партије , државе и сл.).

материјала за покривање подова , з идова , сто­

лова и сл. направљ еног одјутане тканине , плу­ те , ла н еног уља и боје или од пластичних маса .

линон, -о на м [фр . 1iпопЈ веома фино прозир­ но лане но или памучно танко платно, врста ба­ тиста .

систем утврђења које је после

лннорёз, -а м [В . линолеум] ум. техника уре­

Првог светског рата Француска изградила на

зивања цртежа у плочу од линолеума са кој е се

& Мажиноова

-

својој граници према Немачкој , назван по ми­

потом прави отисак на папиру; графика , цртеж

нистру војске Андреу Мажиноу ; 3игфридова

добијен на тај начин.

705

линотйп

лит:шија

линотйп, -а м, мн. -и [енгл .

linotype] слагачка

лиризам, -зма м [фр .

ли нч, - а м [енгл . Lynch law, према капетану

ражавање ничних осећања, одушевљење, за­

наре­

нос, топнина и др.)

ђивао погубљење оптужених] самовољни суд ,

песништво , ни рика .

В. Линчу

(1742- 1820) који је самовласно

lirisme, в . лира'] 1. оно

што је својствено лирској поезији , лирици (из­

маши на која одлива слог у целим редовима .

суд масе, кажњавање некога обично убијањем или злоста вљањем без претходног суђења; фиг.

јавни прогон , осуда некога због његових увере­ ња, порекла, вере и др.

2.

нирска поезија , лирско

лирик, -а м , мн . лирици, ген. мн . лирйка в. ли­ ричар .

лирика, -е ж, дат. и пок . НИРИЦИ [В . лира']

1.

књиж.један од три књижевна рода (поред епике

[в .

и драм е), чије су опште особине осећајност, су­

линч] (из)вршити линч над неким; (ис)тући,

линчовати, ЛИН'iујем сврш . и

бјективност, непосредност, РИТМИ'iност, мета­

(из)млатити .

ФОРИ'iНОСТ и др., а основни начин изражавања

липем ија, -е ж [гр" ,

lIеС8РШ .

lipos маст, В. -емија] мед.

липиди, -ида м

MII . [фр . lipide од гр" . lipos

маст] хем. природна органскаједињења слична мастима која су важан састојак свих биљних и

краћа] мед .

lipos маст, ouron мо­

и зба цивање масти и з ор ,'анизма

преко мокраће .

Lipizaner] врста коња

племените пасмине, тамнозелене боје која с временом прелази у белу (створена и одгојена у Липицама у Словенији).

липоид и, -ида м мн.

8.

Лlшолиза, -е ж [гр".

липИди.

сник.

[8. лира ] који се односи на ' • лирска поезија 8. лирика (1). лирику, који има обележја лирике , осећајан .

Ј,иста, -е ж, ген . мн . листа [итал .

Liste] 1.

lista, фр . liste,

попис , списак лица, предмета или

2.

па ­

пир на коме су исписани неки службени пода­ ци , документ, исправа (иушна

-,

ошuусна

- ). •

црна -попис имена људи који су из неког р аз­

липом, -6ма м, МII . ли п6ми , геll. МII. лип6ма маст, в. -ом] мед . доброћудни тумор масног ткива испод коже,

лога непожељни или осумњичени (обично у ПОЛИТИ'iком смислу).

листер, -а и Јlистер , -а , мн . -и [нем .

Ltister]

врста лагане полувунене тканине сјајног изгле­

масни оток .

л ипоматоза, -е ж [В . л ипом, -оза] мед . наго­

да од које се обично шију летња мушка одена .

ЛИСТИIIГ, -а м , мн . листинзи, ген . мн. листйнга

милавање липома испод коже .

лира', -е ж [гр" ,

8. лира']

песник који пише лирску поезију , лирски п е­

појмова обично по неком реду , систему .

I1pos маст, 8. лиза]

сне кисели н е и глицерол .

настао гомила њем

лирист(а), -е м , мн . лиристи [В . лира'] онај који свира лиру .

" ем.

фИЗИОЈI . разградња масти у масном ткиву на ма­

lipos

елементи, ниричност,

лирскй, -а , -о

ЈIИПlщанер, -а м [нем .

[гр",

2. лирски

лиризам.

лиричар, -а м , мн . -и [гр" . lyгik6s ,

животињск их организама .

Лlшиду рија , -е ж [гр" .

везани ини снободни СТИХ, ни рско песништво , лирска поезија.

повећање масноће у крви.

Iyra] 1. МУЗ . старогрчки му­

ЗИ'iК И жича ни инструмен т, сличан цитри , нај­ пре са четири а потом са седам жица.

2. М УЗ. ста­ 3. фиг.

ри гуда'iКИ инструмент са више жица.

[енгп .

listing]

испис података у виду списк а од­

штам пан са компјутера, излиставањ е.

-лит', -ЈIИТИК, -литски [гр" .

l}'thos камен]

означава оно што је начињено од камена (мо­

песничка уметност, ли рско песништво, поези­

нолиш) или поједине фазе каменог доба (иале­

ја.

ол иШ/Uалеол иШuк) .

4. теХ II .

метална шипка у облику лире

(1)

на

крову трамваја или електричне локомотиве ко­

-лит 2 [гр'! .

1yt6s рас-тво рљив] који је у рас­

ја спаја мотор са електричним водом по којем

твору или се односи на растворе (елекшро­

клизи, врста троле .

л иш) ; У 'l . -лиза .

лира 2 , -е ж, ген . мн. ли ра [итал .

lira] 1. итали­

литанија, -е ж [гр" , тва]

би

што наизменично говоре свештеник и хор или

HOB'iaHa једи ница која је била у употре­ пре евра. 2. турска новчанајединица.

706

1. ЦрК8 .

litaneia мољење, моли­

јанска

монитва која се пева или говори тако

литра

литар

верници.

2. ф иг. дуго , досадно

приповедање, по­

ЛИТОГJlи фика, ·ё ж, дат. И лок . литоглиф ици [В . литоглиф] каменорезачка вештина.

нављање чега , досад на прича ; зановетање.

литар, -тра и лита р , -тра м, ми . -три, '·еи . мн .

литогра ф , -а м, мн . -и [В . ЛИТО- , -граф]

литара [срлат. 1itra према лат. 1 Љга] мернаједи­

који се бави литографијом .

ница за запреми ну течности (одговара запре­

литографских цртежа.

мини од

1dm 3, ознака 1).

слово] досло ван , буквалан.

литеР:1Лист(а), -ё м, ми . литерilJ1ИСТИ [В . ли­ тералан] онај који се дословно, у потпуности,

литерара н , -рна , -рно [лат. 1ittегагius] који се л ите рат, -а м, м и . литерати и лите р ата , -ё м, ми. литерате [нл ат. 1ittегаtus писмен] онај који се бави књижев ним радом, књижевник, писац .

Jlитогр а фи сати , -ишём [В . литограф] умно­ техником литографије.

литогра ф скй, -а, - о [В . литограф] који се од­ носи на литографију и литографе .

1itteratura] 1. књижев­

Jl И ТОJlогиј а, -ё ж [В . лито- , -логија] наука ко­ ја проучава постанак и својства камења и сте­

ност, струку. З. списак књига , чланака, радова

и сл. кориш ћених при писању научног или

стручног рада; уп. библиогра ф ија .

Jlитија, -ё ж, ген . ми . литија [,'))ч . 1ite молитва] ЦрКВ. 1. У православ ној цркви : свечана поворка верника и све штеника с барјацима, крстовима, иконама и сл., која се извод и о великим праз ни ­ или

за

престанак

друге пошасти .

2.

су ше,

рата

или

какв е

покр . црквени барјак , заста ва

која се носи на челу такве поворке. З. молитва уочи недеље и празника, на вечерњу, са освеће­

њем хлебова.

литијаза, -ё ж [В . л ито-, - ијаза] мед. појава каменаца у организму (у бубрезима, жучи и другим органима) .

литијум , -а (и литйј, -а) м [грч . lithos камен] хем . хемијски еле м ент, мекан сребрнастоб ел и метал најлакши од свих метала, хем иј ск и сим­

Li,

литогр а фика, -ё ж, дат. И лок . литографици

струч не, научне књиге , радови, члан ци

и сл. везани за одређени пред мет, науку , умет­

бол

репродукција

жити, умножавати литографским поступком,

односи на књижевност, књижевни.

цима

2. слика, отисак,

добијена литографисањем.

[В . ЛИТО-, графика] в . Jl и тогр а фиј а.

строго придржава написаног , цепидлака .

2.

оница, штампарија у којој се обављају лито­ графски радови.

ност, буквалност.

mtТерату ра , -ё ж [лат.

1. гра­

фичка техника исцртавања литографског каме­ на (плоче) и прављење отиска на папиру ; ради­

л ите рализам, -зма м [В . литералан] дослов­

ност.

1. онај

уређај за и з р аду

Jlитогр а ф и ј а, -ё ж [В . ЛИТО-, -графија]

литерiiла н, -л н а , -лно [илат. 1ittera1 is од лат.

1ittera

2.

атомски бр ој З .

lithos

камен] као први део сложе­

нице значи: камен, стена, који је у вези .с каме­

литота, -ё ж, ген . мн . литота [грч . 1 it6tё s упро ­ шћавање од

1it6s

гладак, једноставан]

1.

књиж.

стилска фигура ублажавања, ума њивањ е ин ­ тензитета неког појма негирањем њему су­

протног појма (нпр. није ло ше уместо добро

је); суп р . хи п ерБОЈЈа (В . ). ција

ради

постизања

2. грам . двострука н ега­ појачане

афирмац ије

(нпр. није неважно = важно је) .

Jlитотипогра ф ија, -ё ж [В . лито-, типогра­ фија] преношење штампаног текста на кам ен и прављење отиска н а папиру .

ЈЈИтотом ија, -ё ж [В . л ито- , -томија] мед . опе­ рација у циљу одстрањивања каменаца .

ШlТотрипсија, -ё ж [В . л ито- ,

trips is трљање]

мед . разб ијање камена у жучном или м окраћном мехуру.

које расту на камену ; окамењене биљке, биљни фосили .

лито ф Оtl, -а м, ми . -и [В . Л ИТО- , -фон] м уз. ин­

ном, стеном.

литоглйф, -и фа м , ми. литоглифи , ген. ми. ли ­ тоглифа [грч .

литос ф е р а, - ё ж [В . лито-, сфера] геол . кам е­ ни омотач Земље, Земљина кора .

лито ф ити, -ита м ми . [В . ЛИТО-, -фит] би љке

-JlИТИК в. -лит ' . лито- [грч .

на, петрологија .

1ithog1yPhos, в. лито-] каменорез;

украсни камен.

струмент кинеског порекла , на коме се тонови производе ударањем по каменим плочицама .

Jlитра в . лИтар .

707

литургија

ло6ектомија

литУргија, -ё ж [грч .

leiturg(a] 1.

ЦрКВ . а. глав­

но д невно богослужење у православној цркви ,

наступи у одређеном тиму на домапим и међу н а­

родним такмичењима .

служба божја. б. црквена књига у којој су са­ б рани литургијски текстови које свештеник чита у току богослужења. в. песме за хор и со ­

л и сту које се певају у току богослужења .

2.

ПОКр . славски колач .

•

лиценцнй .

Јшценција , -ё ж [Н ат.

1icentia] 1 оно

што ј е

допуштено у одређеним оквирима , сл об одн о

понашање, СЈ10бода . ја поетика (лат.

2. в . лиценца . • Јlиценци­ 1icentia poetica) песничка СЈ10-

бода, тј. одступање од граматичких ил и ло­

литУ ргика, -ё ж, дат. И лок . лиryргици [В . ли ­ тургија] ЦрКВ . наука о богослужењу, о црквеним

гичких норми ради потребе стиха , жеље но г из­ раза или песничке слике .

о б редима .

лиферант, -а м , мн . -и, ген . мн . лифераната

лиценцијат, -ата м, лицен цијата [ннат.

MII.

лиценцијати , ген. мн.

licentiatus]

академска титула

[нем . Liеfегапt] трг . онај који врши набавку, до­

која на теологији одговара магистериј у м у; о н ај

ставу и испоруку робе, добављач , снабдевач,

који је стекао такву титулу .

и с поручилац .

ли ф ерација, -ё ж [нем .

Lieferung]

Jlицет в .

набавка ,

Jlицитант, -а м , мн . - и , rell . мн . лицита н ата

достава , испорука наручене робе .

ли феровати , -ујём [нем .

liefem]

испоручи ­

[л ат.

ли фт, -а м , мн . л ифтови , ген . мн. лифтова [енгл .

li ft] електрична дизалица за превоз људи

или те­

рета између спратова у вишеспратницама. MII .

-и [енгл .

lift-boy]

онај који

[нем .

ЈIИфТИНГ, -а м , мн . лифтинзи, ген . мн. лифтин­ мед . у естетској хирургији поди ­

зање и затезање наборане, опуштене коже.

лихе н , -а м, мн . -и, ге н . мн . лихёна [лат.

lichen

од грч . leikhen] бот. Ј1ишај, биљка настала сим­ б ио з ом гљивице и алге .

2.

не

нау ка о лишајима .

licht]

који је светле

боје , светао, отворен.

играчке

•

MII .

л ицитар а

који прави шаре н е меде­ од теста украш ене огле­

2.

л ици тарски

лицитарскЙ .

лицитација, -ё ж [лат.

licitatio] 1. ј а вн а

п р о­

гу и сл . добија онај који понуди најв е пи из нос, аукција ; фиг. ценкање, погађање.

2.

(у н е к им

картарошким играма) објављивање , пр едлага­ ње или надметање боје од носно врсте карата

које ће бити адут или игре која пе бити играна.

Jllfцитирати, лицитирам , гј]

1.

3. JI. мн . Ј1ицити р а­ lizitieren према лат. 1icita-

(из)вршити лицитацију , прода(ва)ти на

лицитацији ; бити учесник на лицитацији ( к ао купац надмепупи се или као продав а ц и стич у­ пи вредност и цену робе).

2. погађати се, це н ка­

ти се уопште.

лицеј, -еја м, мн . лицеји и лицёј, -еја м, мн .

ли цеји , ге н . МН . лицеја [л ат. по

колаче и

ју СВРШ. и несврш . [нем .

лихе нологија , - ё ж [В . лихен, В . -логија] бот .

оп ,

Lebze1ter] 1. онај

КОЈ1ач .

м ед. лишај , кожно

обољење .

лихт прид. инде кл. [не м .

учесник у лици та цији .

1icitari]

даја путем надметања у цени у којој ро бу, услу­

ва чко-пословним центрима.

lifting]

од

далцима , воском итд . , лецедер .

уп ра вља лифтом, обично у хотелима и трго­

га [е нгл .

1icitans

Jlицитар, -тра м, мн . -три , ген .

ват и, достављати; снабдевати.

ли фт60ј , -а м,

licet.

Lyceum од грч. Lykei-

називу Аполоновог светилишта крај

лоа, -е ж [шп. lоа похвала] у ср едњов еков н ом шпанском позоришту , пред игра или пр олог .

Ат ине] а. ист. назив за некадашње наше средње

л06, лоба м, МН . лобови , ген. мн . ЈЈоб о в а [енгн .

и више школе . б. врста средње школе у неким

1 0Ь] сп. начин у дарања, бацања лопте (н ар о ч ито

за пад ним з емљама.

у тенису, одбојци) тако да она у ви с оком луку

лице нца, -ё ж, ге\!.

MII .

лиценци [лат. licentia] 1.

доз вола, одобрење за вршење неке делатности

падне иза противничког играча, преба ч ај.

Jlо6ектомија, -ё ж [грч .

lob6s

режањ ,

ektomi::

ил и коришпење заштипеног патента; уговорно

изрезивање] мед. хи руршко одстрање ње ј едног

овлашпење којим се дозвољава производња од­

режња оболелог органа (плупа , јетре и др .); та­

носно продаја неке робе.

ква операција .

708

2. сп .

доз вола играчу да

лобёлија

логаритмовати

лобёл ија, -ё ж [лат.

Lobe1ius,

латинизирано

на ловорикама уживати у победи , успеху ,

име фламанског ботаничара л'Обела (М.

слави; бити задовољан постигнут им, без жеље

I 'О Ье1)] вишегоди шња биљка,

за даљим напорима.

de Lobelia inflata ,

која се гаји рад и добијања лобелина.

ловоров, -а, -о [В . ловор] који се односи на

л обелин , - ина [В . лобелија] фарм. алкалоид

ло вор , који припада но вору , који је од новора .

из биљке лобел ије , користи се за подстицање

• -

срчане активност и и олакшавање д исања.

бон победе ; при з нање које је код стари х Грка и

лоби, - ија м, мн. лоб ији [енгл . 10ЬЬ У предвор ­ је парламе нта, кулоари] ПОJl .

1.

утичу на одлуке власт и .

2.

Римљана додељ ивано најб ољ им песницим а.

група људи или

појединци који разним средств им а настоје да

ловрата , -ё ж [лат. auгata зн атна] зоол . врста морске рибе , златва.

у парламентарној

пракси, актив ности и зва н д воран е у којој се за­

конито и јавно придобијају поли тичари за од­ ређ е не ставове, до носе одлуке , делова ње у ку ­

-лог [в . логос] као други део ре чи озн ачава

нешто што се говори (монолог) човека који го­ вори о нечему или који је стручњак за н ешто

(Uсuхолог).

лоарима.

Јlоби рати, лобй рам ,

3. Јl .

м н. лоби рају иесврш .

[В . лоби] ПОJl. дело вати као лоби, вршити прити ­

JlОГ, -а м [н ем.

лобист(а), -е, ми. лоб и сти [енгл.

10bbyist]

пол .

припадник лобија .

лобист ички, -а, -о [В . ло бист(а)] који се од­ носи на лоб ије ил и на лоб исте.

лобовати, лобујём [е н гл.

to 10Ь , В . лоб] преба­

цити лоптом (гол мана, противничког играча).

лоботом ија, -ё ж [В . лобус, -том иј а] пресецање вез а

1.

мед.

између р ежња и

осталих делова мозга, као метод лечења неких

душевних обољења .

2. фиг.

свесно заглу пљива ­

ње људи, отупљ ивање јавног мњења путем про ­ паганде, прање мозга .

лббус, -а м [ЈIЗТ.

логаёдски, -а, -о [грч . 16gos реч, aoide песма]

10bus

ловор, ло вора м, мн

р ежањ од грч .

10005]

. -и

[лат. 1 au гu s]

1.

а. вр­

ста зимзеле ног дрвета чији се ароматични ко­

жасти листови и плодови употребљавају у на­ родној медици ни и као зач ин . б . лово ров лист , обично осушен, који се користи као зачин , ло р ­

2.

В . лово рика .

3.

(у понусл оженицама у

атрибутској снужб и) В. ловоров: ловор-лист, ловорика, -ё ж, дат. И JlОК. ловорици [В . но­

1. а.

у

•

логаедски стих К ЊИж. мешовити стих у

В . лОвО р . б. ново рове гранчице са л и ­

шћем , ловорово ни шће.

пе (нпр.јамб и трохеј), чим е се постиже неујед­ наченост ритма , а стих доб ија одлике и поезије и прозе .

ЈfOгаритам, -тма м, м н . лога ритми , ген . мн . логаритама [НJlат. 10gагithпlUS од грч.

16gos

од­

нос , aгithm6s број] мат. степен, експонент којим

треба степеновати одређену основу да би се добио дат и број .

Jlогаритамски, -а , -о [ В . логаритам] мат. који се односи н а но гаритам , на логаритме

.•

ЈЈо га­

ритамске таблице табеле у којима су забеле­ жени логаритми одређених бројева ; Jlогари­ н е нцијалној функцији.

логаритманд, - а м, мн . -и, ген . " н . логар итма­ нада [В . логаритам] мат. број чији се логаритам одређује, антилогаритам, нумерус .

Jlогаритмар, -ара" [В . лога рита м] заст. ком­ бинација двај у лењира, једног чвр стог и једног

помичног, помоћу које су вршена р азличита рачунања н а основу прави ла о лога ритми ма.

логарitТМ~tка, - ё ж, дат. и JlОК. лога р итмици

ловор-гра на .

вор]

06.

тамска функција функција инверз на еКСIlО ­

анат. режањ (мозга, јетре, плућа).

бер .

п ом . инструмент п омо­

којем су комбиноване р азл ичи те метричке сто­

залагат и се за нешто.

хируршко

Log(g)]

ћу кога се мери брзина кретања брода.

сак на парламент и л и друге д ржавне институ ­

ције да би се донеле одређене одлуке; навијати ,

венац венац од лово ровог н ишћа као си м­

2. но воров

венац, ново­

рова гранчица као с имбол победе , признања , снаве; фиг. успех, признање , слава

.•

сrlавати

[В . логаритам] мат. наука о нога ритмим а.

логаритмовати, логаритм уј ём и Jlогарит­ мирати, логаритмйрам ,

3.

JI.

ми . логаритмирају

с врш . И иес врш . [ В. логаритам ] и зрачу на( ва)ти

)10-

гар итам неког броја и л и математичког изр аза .

709

логизам

логор

логизам, -зма м [грч. ум] филоз .

1.

16gos реч, говор; разум ,

логограм, -а м, мн. - и, ГСН. МН . логограма [в .

учење по коме је свет логички

лого-, -гра м] писани знак који представља чи ­

устројен и функционише према законима ло­

гике.

2. в .

-логија [грч.

логограф, -а м, мн . - и , ГС!!. МII. логографа [грч .

-Iogia знање, log6s реч] други део

сложени ца са значењем: знање, учење, наука.

логика, -ё ж, дат. И лок. логици [лат. грч .

таву реч или појам.

логицИзам.

logik6s,

в . логос]

logica од

филоз. филозофска ди­

1.

lоgоgпiрhоs, В . лого-, -граф]

2.

унутрашња

повезаност, условље­

код старих Грка

2.

ретор у ан­

тичкој Атини који је по наруџби писао судске говоре.

Јlогографија, -ё ж [грч .

сциплина, наука о законима и облицима ми­ ш ље ња .

1.

историчар , хроничар , летописац.

-графија]

1.

logographia,

в . лого-,

бележење, записивање догађаја,

ност, међузависност, смисао. З . начин разми­

збивања на основу вероДостојних казив ања,

ш ља ња , гледања на ствари; схватање, расуђи­

предања и сл.

вање .

ном или искључиво логограми.

4.

ист. заједнички назив за три предмета

(граматику , дијалектику и реторику) која су се изучавали у тривијуму у средњем веку .

Logistik

од грч .

logistik6s

вешт]

1. фИIlОЗ.

правац

у логици који примењује симболе, симболичка логика .

2. а.

матра

организовање

војних

трупа:

транспорт, снабдевање , евакуација, хоспитали­

зација смештаја, снабдевања и свих других по­ сло ва који су неопходни за правилно функцио­ нисање неког подухвата . З. заст. (у старом и

средњем веку) вештина рачунања помопу слова

тј. алгебарске симболике .

•

ЛОГlщизам, -зма м [грч .

њем слова у једној речи добија друга р еч , друго

ЛОГОКJlонија, -ё ж [в . лого- , грч .

kl6nos

ме­

теж] мед. болест понављања завршетака речи или реченица.

ЈlOгомаЮlја, -ё ж

[8. лого-,

маниј а] пеј . прете­

рана ГОВОРЉИВОСТ .

логомахија, -ё ж [грч .

machesthai

logomachia, В. лого-,

борити се] борба речим а, оштра ди­

скусија; препирка, свађа.

Jlогопатија, -ё ж

ЛОГИСТIIЧКИ.

logik6s] филоз . стано­

загонетка] врста загонетке у

з начење .

за ција људства, потребно време, начини кому­ никације и др . б . материјална подршка, органи ­

griphos

којој се испуштањем , додавањем или премета­

вој . дисциплина у оквиру које се раз­ покрета

писма који чине углав­

ЈIОГОГРИф, - а м, мн . - и , ген . мн . логогриф а [в . лого-, грч .

логистика, -ё ж, дат. и лок. лог истици [Н СМ.

2. систем

[8. лого-, pcithos болест]

мед .

било која сметња у говору, говорна мана .

виште по којем је логика основна филозофска

ЛОГОГlёд, -а М, мн . - и И логопёд, -еда м, МН . ло­

д исциплина (супротно психологизм у), уп . JlО­

гопеди [в . логопедија] стручњак за логопедију ,

гИзам .

лекар који се бави ле чењем говорних мана.

JlогопеДltја, -ё ж

логичан, - чна , -чно [грч . logik6s] 1. који је. у складу са законима логике, који се заснива на логици; који нужно проистиче из одређене за­ конитости, природа н , ј аса н , очит.

2.

логичiiр, -а М , МН. -и [в . логика] 1. онај који се бави логиком

(1). 2.

који логично мисли,

правилно, разумно , разборито расуђује .

ЈIОГltчки, -а , -о [грч .

logik6s] који се односи

на логику.

логичност, -ости ж [в . логика] особина оно­ га што је логично ; р азборитост .

лого = JlОГОТИП (в . ) JlОI'О- [В. логос] као први део сложеница зна­ чи да се нешто о д носи н а реч , гово р.

710

васпита­

отклањањем гово рних мана .

логор, -а м , МII . -и , ген . МН . логора [н ем.

који пра­

вилно, разборито расуђује , разуман.

[8. лого-, paide{a

ње] наука која се бави изучавањем и лечењем,

1.

Lager]

а . војни објекат (шатори , земунице , зграде,

касарне), обично привременог типа . б . привре­

мено пребивалиште у природи истраживач а, планинара, ђака и др. под шаторима , у баракама и сл. В . привремено прихватилиште избеглица или настрадалих . г . ОllJађени простор, зграде ,

бараке и сл. у којима се под СllJажом држи вели ­ ки број л ица лишених слободе. шљеника, табор .

•

2. ГРУГlа и стоми ­ - место на

КОlщентрациони

којем се у заточе ништву држи вепи број људи подвргнути х присилном рад у и р азличитим ви­

довима злостављања .

• лОгорскИ .

логораш

локализирати

лоз, -а м, дат. И лок. лозу , мн . лозови, ген . мн .

л огораш , -а м (ж . логорашица , е) [В. логор] онај који ј е приморан да живи у логору , заро ­

лозова [нем .

логореја , -ё ж [В . лого -, грч .

rhe'in те ћи] псих .

прете р а н а, п атол ошка говорљивост , незадржи­

зинк и [н ем . Lоstlпg]

1. догово р е н а тајна реч

реченица као з н а к

препознавања , договор е н а

шифра .

во п рич ање.

л огороваТlI, л огорујём несврш . [В . логор] би ­ ти, бор ав ит и у л огору

( 1 а,

б), привремено бо­

р авити под шаторима , у баракама и сл . на изле­

ту, радној а кцији , одмору и др .

л о гос, -а м [грч .

16gos]

сажето израж ен а идеја водиља, ге­

2.

лојалан, -лна , -л но (у06. и лојалан, -лна , -л н о) [фр. 1 0уа 1 од лат.

1ega1is]

који се држи за­

конских прописа, који поштује уоби ч ајен е н ор­

ме; одан, веран, привржен (власти , отаџбин и ,

филоз. теол. један од

јеврејске и х ришћанске филозофије и теологи­

је, са осн о в н им з начењем реч, говор однос но ум, разум; у ширем смислу оно што је у основи света и зб ивања у њему , почело , божанска , ства р алачка с н ага и д р.

партији и сл . ).

лојалист(а), -ё м , м н . лојiшисти, ген . мн . лоја­ листа [фр .

loya1iste,

в . лој алан]

1. онај

којиј е ло­

јалан , који поступа лој ал н о, ода н , веран чове к .

2.

о н ај који остаје ве р а н п остојећем државн ом

ур еђењу .

лојалност, -и ж [В . лојалан] особина о н ога

л оготет, -ета м , мн . логотети, ген . мн . логоте­ та [грч. 1 0g0th еtёs] и ст. владаре в саветник , кан­

целар у Виза нтији и на двору српских и боса н ­ ских владара; писар државне ка нцеларије у средњем веку .

ло готйп, -а м, мн . и , ген . мн . логотипа [В . ло ­

t)lpos

ил и

сло, начело, девиза.

главних п ој мо ва грчке и хеленистичке, а затим

го- , грч.

Los] срећка, лугриј ски листић .

лозйнка, -ё ж , дат. И лок . лози нки , ген . мн . ло­

бљени к у л огору.

от иса к , слика, лик]

слова ил и р е чи ливених

1. типогр . више заједно. 2. н арочито

обликова ним сл овима и гр афичким знаковима исписано име н е ког предуз ећа или производа које служи као з аштитни знак , лого.

ло ђа , -ё ж, ге н . МН . лођа [итал.

којије лојалан , оданост , приврженост , верн ост.

лојтнант В . ЈЈајтнант. ЈЈбјтра В . лОтра .

ЈЈок'аЈЈ, -ала м , мн . локали, ген . мн . локала [фр . loca1is од 10ctls место] 1. п о{;лов­

10са1према лат .

на просторија р азли чите намене (канцел арија, продавница, радња , магацин и сл.) нарочи то кафић, кафана, р естора н ; уопште про стор , пр о ­

сторија, место.

2. превозно

међуградској релацији .

10ggia] архит.

наткр ивен отворен простор обично са сводови ­

ма у в иду галерије или ход ник а око куће у при­

средство (воз, ауго­

бус и сл.) које редовно саобраћа на краћ ој, 06.

3. телефонска л инија за

интерну употребу 06. у предузећу и л и н екој уста н ови .

локалан, -лна, -лно (одр . локалнй , -а, -о)

земљу ил и н а с прату; на стамбеним зградама ,

[лат.

отворена п росториј а (трем , тераса) у равни фа­

ограни ч ен на уже подручје, својствен само јед­

л бжа, -ё ж, ге н . М Н . ложа [фр .

10ge] 1. мала

одељена пр осторија у позоришним , биоскоп ­ и др .

који се од носи на једно м есто,

ној среди ни , месни (л окална власш, локални

садног зида.

СКИМ

loca1is]

с ала ма са седиштима з а

особа која су обично скупља.

2.

неколико

организ ацио н а

ауйiобус, л окал на са.моуйрава, локални лисш, локална ан есйiезија и сл . ) .

локализам, -зма м , мн. -и , ген . мн . локал иза ­ ма [В . локалан]

1. лингв .

говорна , језичка особе­

јединица масонс ких и л и других политичких

ност карактеристична за јед но уско подр учје ,

или верских ор га ни з ација; место , просторија у

з а одређени крај .

којој се састај у (обично тајно) припадници ,

чланови такви х организац иј а . л ожирати , л ожирам , И н есврш . [фр .

10ger]

3. в . лођа.

3. л . мн . ложирају сврш .

имати пребивалиште у не­

ком стану , у н е ком месту; унајмити , унајмљи ­ вати собу и ли ста н ( обично у хотелу) .

2. в . локал-патриотизам . 10ca1 isatio] 1. ло к а­

лока л изација , -ё ж [нл ат.

лизовање, ограничавање неке радње или пој аве

н а одр еђено место , п ро стор cйiи и др . ) .

2. смештање

(-

йож:ара,

-

боле­

(догађаја , прич е и сл . )

у од р еђени простор и в р еме .

локализирати В . локализовати .

711

локус

Ј lOкализовати

локализ овати, локализујём и локализира­

ти, локализи рам, несврш. [фр .

3. л. мн.локализИрајУ сврш. и localiser, нлат. 10са liSЮ'е] 1. ограни­

правца и брзине кретања.

2. онај

који дај е стан

(или кућу, имање) под за куп , најмодавац .

. 10ck-0l1tj екон. обу­

локаут, -а м , М II . -и [енгл.

LJИТИ, ограНИLJавати (неки дога ђај , појаву) на

става рада и л и затварање предузећа и масовно

одређени простор.

отпуштање које врше сами власници као одго ­

2.

књиж. пренети , пре носити

лите рарну радњу у одређену средину дајући јој

вор на штрајк за послених или да би их приси­

локал на обележја.

лил и да одустану од својих захтева .

3. одредити,

одређивати про­

сторне и временске оквире каквог догађаја, ка­ кве л ичности,

сместити,

смештати у

време

и

лок аЈlистичкii, -а , -о [лат. односи на локализам

(1). 2.

localis] 1.

који се

који се односи на

објекта, смештање (у простору и времену) .

локна, -ё ж, геll. м н . локни [н ем.

локалитёт, -ета м, мн . локалитет и, ген . мн .

localitas,

2. од­

ређивање, утврђивање положаја , места неког

(2).

локал итета [нл ат.

место , терен

locatio] 1.

та, насеља и сл .; уопште место, положај .

простор,лоц ирати.

локализ ме

лоюiција, -ё ж [лат.

одређен за и зград њу неког грађевин ског објек­

Locke] увојак

косе, ковриа .

локо в . Јосо .

В . локала н] а. место ,

предео, крај који поседује н е ка обележја која га

локомобил, -а и локомобiiл, - ила м, мн . ло­

чине спец ифичним . б . археол. место на којем се

комобили и ло комоби л и = локомобила, -ё ж

траже или су пронађени археолошки остаци ,

[лат. lосо на месту,

место на којем се врше и с копавања .

парна машина која служи за стављање у погон

локал -патриот( а) [В . локалан, патриот(а)] онај који се залаже само за интересе свога ме­

ских и др . ).

локомобила = локомобил (В . ) локомотива, -ё ж [ нем.

сима д р уштва у целини.

ло кал-патриотизам [В . локал- патриот(а)] осећа ње привржености само према месту ста­ новања, ужем заВИLJају, насупрот интересима

•

локал-rlaтрИотскii .

Јl оканда, -е ж [итаJl .

locanda]

ГЮКр. гостиони­

ца, преноћиште.

со

lacertus] зоол. врста морске Scomber colias, слич н а скуш и .

рибе

локата р, -ара м, мн . локата ри , '"ек мн. лока­

10cataril1s

локомотор, -о ра м , МII . ло комотори , гсн . мн . локомото рii [ШlЗт.

локомоција, - ё ж [нлат .

локатив, -а и локатiiв, -а м [нлат.

10catiVl1s

место] грам . за висни падеж ко­

и з ражавању) .

2.

соц. сел и дбе, пресељавања ста­

новништва, миграције.

локот, -а м, мн . -и, геll . мн. локота [итал . luc-

chetto]

катанац.

ја

локатор, -а м, мн. -и [лат.

ceLJe

ophthalm6s

locator од locus ме­ 1. електронски

уређај за отк ривање објеката (покретних и не­

покретних) и утврђивање њиховог положаја,

lox6s кос ,

око] мед . р аз рок.

локум, -а м , мн . - и , ,"е н . МН. локума [тур .

kum,

сто или од lосаге изнајмљивати]

све меридијане ГlOдједнаким углом .

локсофталмичан, -LJна , -ч но [грч.

предлози ма, седми падеж (одговара на питање

о коме, о ч е.му).

lox6s кос , В . -дром (а)]

геогр. за мишљена л инија на Земљиној кугли ко ­

јим се обележа ва п росторни , месни и ли вре­

менск и однос и који се увек употреб.f\>ава с

locomotio] 1. мења­ (06. у CTPYLJHOM

ње места у простору , кретање

локсодр6ма, - ё ж [гр ч.

10cl1S

електричн а локо­

локомоторан, -рна , -рно [в . JlОКОМОТОР] ко­

закуп ац.

712

locomotor]

мотива.

од lосаге и знајмљ ивати]

онај који узима стан (или кућу. имањ е) у з акуп,

према лат.

Lokomotive, срлат. 10-

који се покреће с места] воз ило за

ву чу вагона , покретач во з а.

лока рда, -ё ж, ген . м " . Jlокарди [далматски

тарјј [нл ат.

motiVl1s

ји омогућава (по) кр етање.

lacaгta од лат. плаве боје,

покр етан] покретна

других машина (пољопривредних, грађевин ­

ста или краја иако су у супротности са интере­

друштва у цел ини .

mobilis

скраћено од

rahatlokLlm] 1.

10-

в р ста колача

дугуљастог облика, по саставу слично г гураби­

ји .

2.

коцка шећера.

3.

В. ратлук.

локус, -а м, мн . - и [лат.

locus место] 1. мат. ли ­ TaLJKa задовољава за -

нија или ра ван чија свака

лос

локуција

дати усло в .

2.

б иол . место које одређени ген зау­

зима на х ромозому.

3.

в.

тих. станица на копну и тако одређује тренутни

положај брода или авиона.

locus.

л оку ција, -ё ж [лат. l осuћо према

loqui

гово­

рити] устаље ни израз, фразем, фразеологем;

ло рбер , -а м , мн. -и , ген. МН . лорбёра [нем.

Lor-

beer] В . лОвОр. лорд, -а м , МН . лордови, ген . ми . лордова [енгл.

изрека .

лолита, -ё ж [по насловној личности романа

lord

господар] висока племићка титула у Ен­

Lola]

глеској; титула високих државних и црквених

девојчица пре пубертета која буди пожуду од­

функционера (нпр. лорд адмирал , лорд канце­

раслог мушкарца; уп. нимфета .

лар и др.).

В . Набокова

(1958),

од шп .

Lolita,

дем. од

лон посао, лан-посла м, мн . лан-послови,

лан-послова [нем .

Lohn накнада] екон . вид спољ­

нотрговинске сарадње две фирме при чему јед­

на, уз накнаду, обавља послове за другу, која

size] в .

кинг-сајз. Jlонг-сеJlер, -а м [еНГ11 . lопg

seller] роба која

се споро, слабо продаје.

Jlонгет а, -ё ж, ген . МН. лонп~та [фр . lопguеttе према lопg дугачак] мед. дугуљаста направа од

чврстог материјала за имобилизацију повређе­ ног дела тела, обично при прелому екстремите­ та, удлага.

л онгитуда, -е ж [л ат. lопgitudо од lопgus дуг]

1.

географс ка дужина.

2.

астрономска дужина

(угаоно растојање и змеђу линија које спајају Земљино с редиште с посматрачем и с посма­ траним небеским телом).

лонгитуди налан, -лна, -лно [нл ат. lопgitudi­ паlis] који се односи на лонгитуду ; који се од­ носи на дуж ину уопште, дуж ински , УЗДУЖНИ.

Jlонг плёј ПРИД. индекл. [ еНГ11. l опg-рlау дуго­ свирајући] грамофонска плоча са више компо­ зиција, окреће се брзином од

33

обртаја у ми­

нуту (скр. ЛП, популарно лОнгплёјка).

loggia] 1. те­

раса , трем , балкон ; простор уз кућу У коме има

2.

просторија, место где се одржавају скупови , састанци, место на коме се воде разговори .

3. а .

мноштво света, гунгула, метеж . б. покр . лоше,

рђаво друштво, беспосличари, скитнице и сл.

vigation)

16rdosis

од

крив]

lord6s

мед . искривљеност кичменог стуба према на­ пред, грбавост .

Jlордотичан, -чна , -ч но [грч .

lord6s]

који има

лордозу, искривљен према напред, грбав , гурав.

Jlорёнсијум, -а и ло рёисйј , -а м [прем а фи­ зи чару Лоренсу (Е. О.

Lawrence)] хем . хемијски Lr, атомски број 103. ген. ми. лорета [фр. lorette] мало

елемент, симбол

лорета, -ё м ,

финијајавна женска у Паризу , блудница .

JlОРИ 1, -ја м, ми . -ји [енгл . lогу од мал .

luri]

ЗООЛ. мали папагај див ног шареног перја , живи у Аустралији и југоисточној Азији .

лори 2 , -ја м , МН. -ји [фр .

lori од хол. loeris пре­

ма lое!' глупан] зоол. врста полумајмуна кратког

репа и кратких ушију .

ЈIОРИ 3 , -ја м, МН . -ји [енгл. lоггу] ниски отво­ рен вагон за пренос терета и грађевинског ма­ теријала , вагонет.

Jlорика, -ё ж, дат. И лок. ло рици [л ат.

lorica]

вој . ист . оклоп римских војника , пешадинаца ,

израђен од коже .

nette]

зеленила и хладовине и где се обично седи.

л оран , -а м [ ск р . од енгл.

JlОРДОВСКИ, -а, -о [в . лорд] који припадалор­

Jlорњет, -а м, МН. - и , ген . МН. лорњёта [ фр.lогg­

лонгплёјка В . лОГПJlёј. лон џа , -ё ж, ген. МН. лон џii [итал .

пред­

lord mayor]

ду; који је достојан лорда.

лордоза, -ё ж [грч .

обезбеђује са в материјал и технологију.

лонг-сајз прид. индекл . [енгл. lопg

лордмёр, -а м, мн . -и [енгл.

седник градске управе , градоначелник.

Lo(ng) Ra(nge) N(a-

дуга пловидба] техн. уређај на броду

или авиону који хвата рад ио сигнале с нарочи-

склопиве наочаре причвршћен е с једне

стране за дугачку дршку које се употребља вају

по потреби (обично у позоришту).

Jlор фа, -ё ж, ген. мн. лорфii [н ем.

larva] 1.

маска, образина, кринка.

Larve од лат. 2. фиг . женс ка

особа која је сувише нашминкана , чије лице ли'!и на маску.

Ј'ОС , -а м, МН . лосови/лосеви [рус. лось] ЗООЛ. врста јелена који живи на крајњем северу Евро­ пе , Азије и Америке и има лопатасте рогове,

северни јелен,

A/ces a /ces.

713

лос нон

л оснон, -о н а, мн . лосиони , ,"ен . мн . лоси она [фр .

10tion

од л ат.

прање] течно козметичко

10tio

средство за ч ишћење или негу коже лица и косе.

лос ос, -а м , мн. - и [рус. лосось] зоон. врста круп не рибе из пород ице пастрмки,

Е нглеској почетком ХIХ в ека кој ем је ци љ био у ништа вање машина и фабрика јер су их сма­ трали узроком н еза пос ле ности .

луднзам 2 , -зма м [нат.

ludus

игр а] схватање

Salmo sa-

по којем се у м етност тумачи као игр а; р азигра­

lаг, веома цењеног меса, живи у северним мо­

ност (на сцени), дом ишљатост (у глуми), им ­

рима а мрести се у слатким вода ма .

прови за циј а .

лот, лота м, мн . лоти , ген . мн . лота [нем. стара мера за тежину

грама) .

(17,5

2.

Lot] 1.

справа за

мерење морске дуб ине.

лото , -а м [итал .l 0ttо ] врста игре на срећу ко­ ја се зас нив а на и звлачењу бројева; томбола, лутр ија .

л отоманија, -ё [В . лото, манија] страст за играњем и гара на срећу, масовно играњ е лота и игара на срећу.

лото с, -а м, мн . -и [грч .

lot6s] 1. бот. врста зе­

това из пород ице локвања.

2.

по и сточња чком

обичају: положај тела у седећем ста ву на поду прек рш те них ногу и рашир е ни х колена, турски

+ лОтосов .

2.

Leiter,

диј ал.

Loiter] 1.

ле­

бочна ограда н а за прежним

колима налик на лестве.

3.

п окр . а . део р азбој а за

JIOU, -лiща м, мн . лiщев и [нем .

Lotse] онај који

спровод и брод у луку или из луке, крманош ,

бродск и пилот.

ло цирати, лоцирам,

1.

лудiiт = лудист( а) (В.)

лудичкii, -а, -о [ ШlЗт.

ludictls од лат. ludus игра]

ЛУДОЛфов, -а, -о , одр. -о г(а) [према матема­ ти ч ару

Лудол фу

1540-161 О) .

ван

К еле н у

(уап

Сеиlеп ,

А Лудолфов број мат. број који по ­

казује од нос пречника к руга и његовог обима , оз начав а се грчким словом пи (п) и и зноси при­

3, 141 592 ...

луес, -а м [лат . ILl еs] мед . зар аз н а х ронична ве­ н еричн а болест , снфилис (в.) .

луеса, с ифил и т ич а н; који се односи н а луес .

луетичар, - а м, мн -и [ В . луети чан , луес] осо­

л . мн . ло цирају сврш .

лузитанit3ам, -зма м [В . лузитански] лингв . р е ч и л и облик и з португалског јез ика позајм­

постављати (на не ко место) .

2.

утврд ити , утвр­

ђивати где се неко или нешто налази .

l(ong)

р(lау)] в . ЛОНГl1лёј .

луба рд а В. лУмбарда . луб iiн, - ина м, мн. луби ни , ген . мн . луби на [ка­ снолат.

lupinus од lupus вук]] зоол . вр ста кру пне морске рибе Labrax /upus врло цењеног меса,

смудут.

луб рицнтёт, -6та м [ фр.

lubric ite од лат. lubri-

пожуда, похота, склоност к а блуду,

ље н у др угом ј езику .

лузитанilстика , -е ж [В . лузитански] изучава­ ње португалског ј ез ика, књижевности и културе .

лузнтанскii, -а, -о [лат.

лугу бре прил . [ итал.

lugubre од лат. lugubris]

муз . туж но , м ра чно , туробно .

лудн з ам', -зма м [енгл . Luddi s П1 , према рад­

(Ludd)]

ист. раднички покрет у

Lusitania

П ортугал]

и ст. који се однос и на Луз итаниј у (данашњи ПОР'гугал), португалски .

лујдор, -а м, мн. л)јдо ри , ген. МН. лујдора [фр .

louis d'or, Луј од злата] француски златник од 20 злат ни х франака ( н азва н по краљу Лују ХIII); уп . наполеОнДОр . -лук [тур.

разблудност.

714

се од­

одредити , одређивати

3.

нечему место ; сместити, смештат и , п остав и т и,

нику Неду Ладу

1. који

лУдичкii.

ба која болује од луеса, с ифи литичар.

И несврш. [лат. 1 0са ге ]

cus блудан]

2. в.

луетичан, -ч на, - чно [В . луес] који болује од

ткање . б. Kop~a , ко ш од прућа.

Л П [скр . од

луднстичкii, -а, -о [ В . лудизам] носи на лудизам 1 •

бл ижно

л6т ра , -ё ж [нем . стве, мердев ин е.

л ица , следбеник лудизма I

који се од н ос и н а игру, који им а својства игре .

љасте воде н е биљке крупних ле пих белих цв е­

сед.

лудист( а), -ё м, мн . луд исти = лудит, -ита м , мн . лудити, ген . мн. лудита [В . лудизам] приста­

-11k, -lik, -luk]

означава особину ,

начин понашања , за нате, каткад и места (КОМ­

ШUЛУК), териториј е (йашалук) и друго .

лук, -а м [енгн.

100k]

фам. изглед, стил , начин

одевања и чешљања који ј е тренутно у моди .

лунаран

лукративан

лукратйва н, - вна, - вно [лат. ма

lucrativus,

пре ­

ку зараду, уносан, профитабилан.

lux 2. физ . једини ­ за мерење јачине осветљења (Ix). лу ксација, -ё ж [нлат. luxatio] мед. ишчаше­

ца

1. сјај,

луминисценција, -ё ж [нлат.

раскош, луксуз.

ње (кости).

(кој а ниј е н астала загревањем тела), уп . флуо­

ресценција , фосфоресценција . Jlуминозан, -з на , -з но [лат. тао, сјајан , блештав .

2.

luminosus] 1. с в е­

фиг. веома учен , бли ­

став, луцида н.

лукс метар, -тра м, мн . луксметри, ген. мн .

лумп, -а м , МН . лумпови [нем .

луксметiiра [В . лукс, В . -метар] уређај за мерење

нац, гоља]

јачине осветље ња (при фотографисању , филм­

пијаница,

ском снимању и сл.).

луксуз, -а м, мн. -и, ген . мн. лУксуза [лат.

xus] 1.

1uminescentia]

физ . назив за све врсте тзв. хладне светлости

луке, - а м, мн. лукси, ген. мн . лукса [лат.

светлост]

луминизам = луминаризам (В . )

доб ит, богатство] који доноси вели­

lucrum

раскош, сјај, богатство .

2.

lu-

оно што је

скупоцено и престижно а није неопходно за живот ; све оно што је непотребно, сувишно. З . оно што се не може приуштити , што је скупо

лумпенпролетаријат, -ата м [нем .

proletariat

си на луксуз, који представља луксуз , раско­

Лукулу] раскошан, обилан, богат (о гозби, ча­ сти и сл.) . .t. лукулска гозба раскошна, богата,

Lump

Lumpen-

одрпа нац, гоља , В .

капиталистичком друштву који обухвата скит­ нице , пробисвете, ло п ове, проститутке , сиро­ махе и сл.

лумперај, -аја м, МН . лумпераји , ген . МН . лум­ пераја = лумперајка , -е ж , дат. И лок . - ки [В . лум п] пијанка , теревенка .

шан .

лукул скй, -а, -о [према римском војсковођи

према нем .

пролетер] најнижи , оси рома ш ени слој људи у

или недостижно.

луксуз ан, -з на , -зно [В. луксуз] који се одно­

Lump одрпа­ 1. скитница, пробисвет, пропал ица; бекрија . 2. В . лумперај .

лумповати, лумпујём [В . лумп] весели ти се уз пиће, обично бучно , уз песму , теревенчити,

пијанчити , банчити.

Jlуна, -ё ж [лат. luпа]

обилна гозба (према римском војсковођ и Лу­

месечина .

збама које је приређивао).

Месеца. З. (Луна) назив за неколико совј етских

лумбаго, -а (уоб . лумбаго, -а) м [Н1I ат. 1иmЬа­

go

према

lurnbus

крста] мед. јак бол у доњем де­

месеца .

лунамбул, -а м, МН . -и [лат.

1umbus

luna

месец, аmЬи-

1аге ходати] особа која хода у сну , месечар ; уп .

ба , незгодног покрета и др .

лум балан , -л на , -лно [нлат.

МИТОЛ . старо рим ска богиња

свемирских станица за ИСllитивање по врши н е

лу леђа (у слаби нским мишићима) услед назе­

лат.

2. (Луна)

1. Месец (небеско тело);

кулу који је чуве н по раскошн им , богатим го­

lumbal is према

сомнамБУJl. лунамбулизам, -зма м [нлат. Itш аmЬuli s mu s]

крста] анат. који се односи на слаби­

не, који се налази у пределу слаб ина , слабински.

Јlумбарда, -ё ж , ген. мн . лумба рди [итал . lоm­

barda] стар ински топ; тане, граната таквог топа . луме н , -а м, мн . - и [л ат. lumen светлост] 1. светло, светл ост ; сјај. 2. физ . јединица за мере­ ње јачине с ветлосног тока (Im) . З. фиг. изузетно

ходање

у

сну

по

месечини ,

месечарство ,

уп .

сомнамбулИзам . лу нана ут, -а м [В . луна] астрон аут који Il YТY­ је на Месец или лети око Месеца.

луна-парк, -а м, МН . лу н а- п аркови [комерци­ јални назив према лат.

luna

месец , В . парк] забав­

умна, надарена особа, велики , изванредан на­

ни

учник.

дромом и разним другим направама за забаву .

луминаJl, -Зла м [фабричко име] фарм . сред­ ство за уми р е ње и спавање .

луми наризам, -зма = луминизам, зма м [лат.

lumen

светл ост] слик . употреба и комбино­

llapK

на отвореном с рингишпилима , ауто­

лунаран, -рна, - р но [л ат.

1unaris]

који се од­

носи на Месец , на Месечево кретање . .t. лунар­

юt календа р календар

28

IlpeMa

којем месец има

дана, онолико колико траје једна Месечев а

вање боја ра!lИ постизања одређених светло­

мена (у исламу, код Јевреја и др . ) , супр . солар­

сних ефеката на слици.

ни календар (в . ) .

715

луфт-линија

лу наријум

JIунаријум, -а (и лунарйј, -а) м [илат.

um]

лутеран, -ана м, ми . лутерани, ген . м н . лутера­

lunari -

уре ђај за приказивање Месечевог кретања

око Земље.

на

[према

Мартину

Лутеру]

при сталица ,

1.

следбеник лутеранства, учења Мартин а Л утера.

2. фиг. отпадник од вере ; без верник , безбожни к .

лу наут, -а в . лунанаут. лунгомаре, -а м [итал .

lungomare]

шетали­

JIутеран изам , -з ма м = лутеранство, -ства с [в . лутеран] верско учење немачког теолога

ште, пут уз морску обалу .

ду нета в . линета.

Мартина Лутера , протестантског реформ атора

лунодром, -а и лунодром, -а м, мн . -и [в . лу ­

из ХУI века, протеста нтска вероисповест.

лутеранство = лутеранизам (в . )

на, -дром] аеродром на месецу.

луноход, -а м, ми . -и [рус . ЛУНОХОд , према рус .

ЈIУтёцијум, -а (и JIутёцйј, -а) м [пр ема ла­

Луна Месец] совјетско аутоматско возило са

тинском називу Париза,

осам точ кова без посаде за истраживање повр­

елемент из групе лантаноида, симбол

шине месеца.

ски број

ЛУ НУJIа, -ё ж [лат.

lunula] 1.

мали месец ;

предмет у облику полумесеца, нарочито брош или ук рас таквог облика.

2. анат .

беличасти део

при дн у, корену нокта којије у облику полуме­

сеца .

•

лунула ран.

Lutetia]

хем. хемијски

лУтља, -ё ж, ген . мн . л}-тњи [итал . лаута

Lu, атом­

71 . leuto]

муз.

(1).

лутрија, - ё ж , ген. мн . лУтрија [и тал.

lotteria Ј 1.

игра на срећу у којој се ку п ују , извлаче срећке које могу да донесу доб итак у новцу и л и пред­

Лу љик, -а [рус. Луник према луна Месец] име неколико совјетских вештачких сателита .

метима .

2.

фиг . оно што за виси од среће , од сти­

цаја околности; срећа. & класна лутрија лу­

лупа, -ё ж, ген. мн . лу па [фр . lоuре] увелича­

трија са више , обично пет вучења , с тачно

вајуће ста кло, обично уграђено у оквир с др­

утврђеним планом вучења срећака, које се нај ­

шком, повећ ало.

чешће деле на четврти не, поло вин е и целе .

лу перкалије, -ија ж мн . [лат.

и ст.

лУтријскй, -а, -о [В. л утрија] који се односи

свечан ости у част бога Луперка, које су се у

на л утрију . & - зајам државни зајам кој и зајмо­

старо м Риму одржавале

давцу даје изглед на извлачење каквог већ ег з "0-

15.

lupercalia]

фебруара .

лу пинг, - а м, мн. лупинзи, ген. мн. лупинга [енгл .

looping]

авиј . а кробатски лет при којем

д итка , али з ато носи мањи ин те р ес .

луфт, -а м [нем .

Luft]

фам.

1.

ваздух .

2.

фиг.

авион у вертикалном лету описује затворену

слободан простор ; време остављено да се оба­

кр уж ну л инију , петља.

ви неки пос ао.

лустер, -а м , мн . - и , [нем.

stre

Luster

према фр. lи­

сјај] већа украс на свет иљка с виш е сијали­

ца или свећа, окачена о таваницу. лустрација, -ё ж [лат.

lustratio] 1. ист. религи­

озно, ритуал н о чишћење од греха (код старих Римља н а).

2.

п ол . п осту пак којим се и з јавних

служб и и пол ит ичког живота искљ учују ком ­ промитовани

предста вници

старе власти (у

посткомунистичким зе мљама у транзицији) .

луструм, -а м, мн . - и , ген . ми . луструма [лат. lustrиm] и ст .

1. у старом

Риму ж ртва коју је цен­

луфтбад, -а м [не м.

Luftbad]

ваздушн о купа­

ње , лечење помоћу светлости и ваздуха.

луфтбалон, -а м, мн . лу фтбал6 ни , ген . мн . лу фтбал6на [н ем. балон

Luft

ваздух, в . балон] заст. в .

(1 . б . ).

луфтер = ЈIУфтигУз (в . )

луфтигуз, -а м , мн . луФтиг:Узи , ген. мн . л:Уфти­ г:Уза [нем . Luftikиs , укрштено с нашом речју гуз] ветропир, ветрогоња ; нерадник , бадаваџија . луфтирати, луфтирам нес врш . [н ем.

Luft, liif-

зор н а крају свог мандата (после пет год ина)

tеп] ветрити , проветрават и.

приносио боговима .

ништа не радити , шетати , бити ван кућ е без не­

2. временско

раздобље од

пет год ина.

луте йн, -ина м [лат. lutеum жуманце] бот. ;КУ­

2.

луфтирати се

ког нарочитог посла и л и ци ља.

луфт-линија, -ё ж [нем.

Luft ваздух,

в . лини­

ти пигме нт, жута боја у лишћу биљака и у жу­

ја] ваздушна линија, најкраће , вазду шн о р асто­

ман цету.

јање између дава места .

716

луциферскй

луц, лУца М, МН . луцеви, ген. МН . пу цева [пре ­ ма аустријском клизачу Алфреду Луцу

(Lutz)]

сп. У уметничком клизању скок с једним или

луцерка, -е Ж, дат. ин лок . луцерки , ген . МН .

лУцеркii = луцерна, -е Ж, ген. МН. лУцернii [фр . бот. врста детел ине са много подврста,

користи се као сточ на храна.

луцидност, - и ж [В . луцидан] особина, стање љивост; јасност, бистри на.

Луцифер, а М [л ат. према 1их светлост и

1ucifer јутарња звезда , ferre носити] 1. рел . име

анђела који се побунио против бога и постао вођа ђавола ; сотона, ђаво .

луцерна = луцерка (в . )

луцйдан, -дна, -дно [лат.

н ом духа .

онога који је луцидан, оштроумност, прониц­

више окрета.

1uzeme]

проницљ ив; који се одликује јасноћом, бистри ­

2. заст.

антички назив

за планету Венеру , звезда Даница.

1ucidus

према 1их

светлост] бистрог, блиставог ума, оштроуман,

луциферскй, -а, -о [В . Луцифер] ђав олски , СОТОНСКИ .

717

љ

љама 8 . лама 1.

ља нос, -а и љанос, -а м, МII . -и [шп . Ilапо равница] геоrp .

назив за простране травнате

равнице у Јужној Америци.

љуљ, - а м [лат. lоlјит] бот. врста корова; утринац.

718

м мави прид. иидекл .

[ryp. mауј

од ар. mа ' ј] плав,

боје неба.

мавиш

магија, -ё ж [лат. 8.

мафиш.

1.

маг, -а м, ми . магови и маги, ген . мн. магова и

мага [лат.

magus од гр4 . magos] 1. и ст.

код старих

од гр4 .

magia

mage(a, В .

моћи; чар06њаштво .

2. фиг.

неодољивост, чаробност .

чаробна привлачн ост,

•

бела -она која при ­

П ерсијана ца и Међана, свештеник, тумач сно­

зива небеске силе, добре духове ; црна

ва и звездо чатац.

која призива зле духове .

чар.

3.

2.

чаробњак , врач; мађиони­

велики вештак, човек несвакидашњих спо­

собности, човек који плен и, изазива дивљење.

магаза, -ё ж, ген. мн. магаза [тур . mа~iiziп] склад иште, магацин .

дућан, про­

давница.

магазйн, - ина и магазин, -а м [фр. од итал. mаgаzziпо од ар. mа~iiziп] стовариште, магацин.

2.

magasin 1. складиште,

80ј . део ватреног оружја

у којем се налази муниција за испаљивање ,

окви р , шаржер.

3. илустрован и часопис , об. за­ бавног садржаја . 4. емисија (на радију , телеви­

зиј и) која се састоји од низа краћих новинар­

магазинажа, - ё ж [фр . зин .

magasinage,

8.

1. ускладиштење , смештање робе у 2. лежарина, новчана надокнада за

мага­ мага­ кори­

магазинёр, -ера м [фр .

magasinier,

8.

мага­

з ин] в . магациО нёр .

магистар, -стра м, мн . магистри, ген . гистара (ж. магистра) [л ат.

magister] 1.

MII .

ма­

титула

онога ко је стекао први научни степен, тј. напи ­ сао и одбранио магистарски рад .

2.

титула ди­

пломираног апотекара , свршеног студента фар­ мације.

3.

ист. а. у старом Риму, старешина , др­

жавни службеник, учитељ. б . у средњем веку, учитељ хуманистичких дисциплина; уметник .

magazzino] 8.

[лат.

magisterium] 1. студије којима се стич е 2. научни степен магистра . 3. положај, служба управника, надзорник а. 4.

звање магистра.

8.

магистрала, -ё ж [лат.

magistra1is учитељ­ 1. главна саобраћајница (друмска , железничка). 2. главна линија инсталациј е (во­ ски ; главни]

магацин, -ина и магацин, -а м

магацинёр

или моћи.

уп рављање; подучавање.

шћење магазина.

од итал .

магйјскй, -а, -о [В . магија] који се одно си на

магистёријум, -а м И магистёрiiј, - иј а м

ских прилога .

з ин]

она

-

магију; који се односи на натприрод не силе

magaza од ар.

2.

маг]

чарање, бајање, поседовање натприродни х

магазин

lHCM .

Magazin

доводне, електричне и сл.).

(1,2).

магациОllёр.

магационёр , -ера м [итал .

магистралан, -лна, -лно [В . магистрала]

magazziniere,

8.

1.

главни, основни, битан; који се односи на ма­

магацин] о нај који ради у магацину , чувар ма­

гистралу .

гацина, склад иштар.

који отвара нове пуwве.

2.

мајсторски , вешт; који предњачи ,

3.

фарм . апотекарски;

719

магнетича н

магистрале

начињен у апотеци (лек, за разлику од фа­

финан с ијер, поседник.

бри чког).

племић високо г ранга , велика ш .

магистрале, -а с [лат .

књиж . по­

magistra1e]

следњ и ( п етнаести) со нет у сонетном венцу, састављен од сти хо ва пр етходн и х

магистранд, -а м [н лат.

14

сонета.

и ст. у средњем веку ,

маl'незијум , -а и магнезиј, - ија м [нлат.

nesium , према граду

mag-

М аг нез ији (Маниса) у Ма­

лој Азији] хемијски елемент, ато мски број

канди ­

magistrandus]

2.

симбол

Mg, сребрнасто

12,

бео метал шир оке при ­

мене, неопхода н живим о ргани зм им а.

дат за научни сте п ен магистра.

magistratus] 1. у ста­

магнезит, -а и магнезит, - ита м [в . магнез и ­

ром Риму , висока државна функција ; в исоки

јум] минер. р уда магнезијума, магн ез ијум- кар­

магистрат, -ата м [л ат. чинов ник .

2.

а. градска управа, градска влада.

б. з града у којој је седиште градске управе .

3.

ист. у Србији , судска и управна власт у некада­

шњим окрузима .

•

магистратски .

магистратУРа, -ё ж [нлат.

бонат, користи се у производњи ватростални х материјала, вештачког ђубрива итд.

маГllет, -ета м [грч .

Magnetis (lithos)

магне­

зијски камен, према граду Магнезији у Малој

magistratura] 1. ис­ 2. научно

Азији]

физ.

1.

природни минерал н арочитог

пит за зва ње магистра; магистарски рад.

својства да привлачи гвожђе и да слободан у

звање магистра.

природ и зауз има правац север-југ.

владе .

4.

3.

служба, положај члана градске

сед иште (зграда) управне власти .

магистрирати , магистрирам,

3. л .

мн. маги­

стри рају сврш. [в . м агистар] полож: ити испит ко­ јим се стич е научн о звање магистра, стећи зва­ ње маг и стра .

магичан, -чна, -чно [ в. магија]

1.

дује натприродне особине и дејство .

који посе ­

2.

који де­

лује као магија , очаравајући, чаробан. & ма­ ги чни квадрат квадрат који се састоји од ви­ ше квадратића с бројевима који сабрани хори­ зонтал но , вертикално или дијагонално увек да­

ју ист и број; у е нигматици, укрштене речи које се једнако читају водо равно и усправно.

магма, -ё ж [грч .

magma

тесто] геол. усијана

течна м аса у унутрашњости Земље; изл ивена на

површ ину ерупцијом

BY.l1faHa

н аз ива се лава.

магматизам, - з ма м [в . магма] геол. назив за све покрете растопљене ужаре не

масе у уну­

трашњост и Земље .

превлачењем преко магнета или пом оћу елек­

тричне струје; електромагнет.

magmatique,

в. магма]

3.

фиг. особа са

својством да привлачи; неодољиво привлачна ствар, атракција.

магнетизам, -зма м [в. магнет] физ . 1. особи ­ на неке супстанце или

гвожђе . мљин

-).

2.

предмета да привлачи

физ . дејство магнетског поља (Зе­

& животињски (анимални)

-

тајан­

ствени флуид којим наводно зраче поједин и људи и који има лековито дејство .

3.

фиг. моћ

привлачења , привлачност .

маГllетизер, -ера м [фр .

magnetiseur]

онај ко ­

ји (покушава да ) лечи применом животињског магн ет изма .

маl'нетизовати = магнстисати (в.) магнетисати,

- ишём

и

-ујём сврш . и несврш. [нлат. нет]

магматски, -а, -о [фр .

фи з. ко­

2.

мад гвожђа којем се да својство пр ивлачења

1. физ.

магнетизовати,

magnetizare,

в . маг­

да(ва )ти неком телу или супстанци

магнетну силу;

пренети,

преносити

геол . који се односи на магму. & магматске сте­

својство на нешто.

не стене н астале хлађењем магме .

утицај на некога; снажно привући .

2.

магнетно

фиг. остварити неодољив

магналиј ум, -а м [в . магн(ез ијум) и ал(у ­

магнетит, -а и магнетит, -ита м [ в . магн ет,

мин)иј ум ] лака легура магнезијума и алумини­

- ит] минер. оксидна руда гвожђа , природни маг­

јума, ко ристи се у градњ и авиона.

магнат, - ата м [ клат. велики ]

720

1.

magnates

од лат.

нет .

magnus

крупан привредник, индустријалац ,

магнетичан, -чна , -чно [в . магнет]

1.

који

има својство магнета; в . магнетски , маГll еТIIИ .

магнётнй

2.

м:щам

фиг. који неодољиво привлачи , утиче на не­

магнетско поље дејствује на електроне, кори ­ сти се за произвођење радио -таласа изр аз ито

кога .

магнётнй, -а, -о [В . магнет]

1. који се односи

високе фреквенције .

на магнет; који је намагнетисан. & магнетна

маПlётскй, -а, -о [В . магнет] који се односи

игл а намагнетисана казаљка компаса, која се са­

на магнет, који користи магнет и ли магнетско

ма поставља у правцу север-југ.

2. в . маГllётскЙ .

11Oље ; који делује као магнет ; који је под деј­

[В . магнет] као први део сложени­

ством магнета . & магнетска ИllДукциј а в . ин­

це указује да се њен други део односи на маг­

дук ција ; магнетско поље простор око полова

MarlleTo-

магнета; магнетски момент величина кој а ка­

нет и ли његово дејство , примену и сл .

магнетограф, - а м [В . магнето- , - граф] техн . инструмент који аутоматски бележи промене код магнетских појава.

магнетодетектор, -а м [В. магнето -, детек­

магнетског поља открива предмете под водом.

магнеТОИlщу кција, -ё ж [В . магнето-, ин ­ дукција] физ. из азивање електричне струје по ­ моћу магнета и проводника .

магнетометар и магнетомётар, -тра м [В . магнето-, -метар] техн. инструмент којим се ме­ интензитет

магнетског

магнилоквентан, -тна, -тно [В . магнило­ квенција] разм етљ и в, пун великих , прејаки х

тор] техн . инструмент који на основу промена

ри

рактерише магнетска својства одређеног тела.

поља

или

магнет­

ског момента .

магнетон, -а м [В . магнет, -он] фи з. јединица магнетског момента елементарних честица .

MarHeTocKorl, -а м [В . магнето-, -скоп] техн . апарат који на магнетској траци снима и р епро­

дукује ТВ програм.

магнетотерапија , -ё ж [ В . магнето-, терапи­ ја] мед . ле чење употребом магнетског поља .

магнетофон, -она и магнеТОфОII, -а м

речи; бомбастичан, помпеза н , високопаран .

магнилоквенција, -ё ж [лзт. од mаgпus велики ,

loqui

magniloquentia,

говорити]

прејака,

прекомерна употреба речи ; пренаглашена го­ ворљивост, разметљ ив говор; високопарно ст.

маПlИтуда, -ё ж [лзт.

magnitudo величин а] 1.

мера за јачину земљотреса у огњишту , епицен ­

тру (по Рихтеровој методи). код звезда.

3.

2. астрон .

мера сјаја

мат . апсолутна вредност .

маПlификат, -а м [почетна реч од 1Iат.

nificat

апimа теа

душа моја, Лука

MagDominum - велича Господа 1:46] ре1l . у католичкој цр кви,

Богороди чина химна из Јеванђеља по Лук и ко­ ја се пева на вечерњим службама .

магнификација, - ё ж [лзт. mаgпifiсаtiо] личање, слављење.

2.

1. ве­

обраћање људима кој им а

се уз звање додаје титула маГllИфИКУС (В.) .

[8.

магнето- , -фон] техн . електрични апарат с маг­ нетском траком помоћу којег се снимају и ре­

продукују зву кови , гласови . • магнетОфОнскЙ .

маГllетохемија, - ё ж [В . магнето-, хемија] фИ3 . хем . грана физичке хемије која проучава ве­ зу и змеђу магнетских (дијамагнетских) и хе­ мијских својстава елеме ната .

магнеТОХИДРОДИ llамика , -ё ж, дат. и лок .

маГlIИФИКУС, -а м , ВОК . магнифице [л ат.

nificus]

тула која припада неким јавним звањима , нпр . ректору универзитета.

магновсње, -а с [стсл . ] сак.

2.

1.

трен, тренутак , ча­

песн . титрај , трептај , треперење .

магнолија и маГНОЈlИја, -ё ж [Н1Iат. од фр . ботаничару Пјеру Мањолу

1638- 1715)] 601'. 1.

намика] физ. научна дисциплина која се бави

ли шћем и крупним цветовима ,

струјањем електр ично проводљивих течности

diflora. 2.

магнетрон, -она м [В . магнет(о)- и (елек­ т)рон] физ. електронска цев у којој спољашње

magnolia (Magnol ,

жбун или дрво С дебелим

магнетохидродинам ици [В . магнето-, хидроди­

и плазме у магнетском пољу.

mag-

величанствен, узвишен, племени т : ти­

Magno/ia gran-

цвет с таквог жбуна, дрвета .

M:lДaM и мадам ж, индекл. [фр . спођа, одрасла , удата жена.

madameJ 1. го­ 2. реч која пр етхо­

ди през им е н у удате же н е, одајући поштовање

721

мајдан

мадароза

и оз начавајући њен брачни статус.

3. ирон.

мажореткиња, -ё ж [енгл . majoгette , из го в о­

жена

која вод и јавну кућу .

рено по француском] свака од групе девој ак а у

madar6s

парадној униформи, које уз музику маршир ају

ћ ел ав , 8 . -оза] мед. појава опадања длака , 06 . тре­

и истовремено вешто баратају палицом и ли

павица, бр кова и сл .

свирају добош.

мадароза, -ё ж [грч .

мадера, -ё ж [шп .

од

madarosis,

madera

од порт.

madeira] 1. 2. це­

маздаизам, -зма м [пере . Ахура М азда ] рел .

60Т. сорта винове лозе на острву Мадеира.

ист. староиранска реЛИI'ија чији је зачетник био

ње но јако и слатко вино од те лозе .

Заратустра, а у којој је Ахура Мазда вр ховно

мадлён, -ена м [фр .

made1eine]

кулин . фран­

божанство.

мазохизам, -зма м [према аустријском пи­

цус ки колачић сличан нашим ванилицама (по­ з н ат з бог обраде у Прустовом роману "У по­

сцу Л. фон Захер-Мазоху

траз и з а изгубљеним временом").

soch, 1835- 1895)] 1.

Мадона, -ё ж [итал . т ј па моја Госпа]

Madonna

од лат . теа

do2.

рел . Богородица, Госпа.

1.

ум . у метничка представа (слика , статуа и сл . )

особа може да ужива једино док трпи бол или

понижење; уп . садИзам .

мадрац, - iща м [н ем .

мазохист(а), - ё м ,

Matratze

од итал.

мазохистички, -а, -о

mate-

подлога за лежање која се користи као

не, об. испуњене металним опругама , гума­ стом и л и сунђерастом масом) ; душек .

madrigale од срл ат . 1. књиж. кратка п есма, прете жно љубавног карактера. 2. изворно] .

вишегла сна композиција без инструменталне

мазурка, - ё ж [пољ .

[8. магија]

ларна у ХIХ веку , позната нарочито п о истои­

меним композицијама Фредерика Шоп е н а.

мазут, - а м [рус. мазут] висококало р ично течно гориво добијено дестилацијом н афте .

•

фи г.

maesta

ве­

maestrale]

заст. вакцина , серум.

маја

magister] 1. учи тељ ,

maestro

наставник , магистар .

од

2.

8.

3.

младо­

1.

квасац (за тесто).

2.

заст. барут з а ј ед н о пу­

mayasil

од ар . та yasl1] мед .

врста кожног обољења , екцем.

2.

ш уљеви ,

хемороиди.

мајдан, -а и мајдан, -а м [тур .

1. руд ник ;

муз . почасна титула или назив з а уметника, по­

та 'dап]

себ н о д иригента .

лике зараде .

722

3. до ба

мајица.

мајасил, -а м [тур .

1.

земн ом ( и Јадранском) мору .

маестро, -а м (ж. маестра) [итал.

месец у годи н и .

њење пушке.

метеор . про­

хлада н североз ападни летњи ветар на Средо­

лат.

maius] 1. пети

мајско цвеће и зеленило .

маја, - ё ж [тур . тауа] од

лича н ство] муз . свечано , достојанствено .

маестрал, - ала м [итал .

2.

сти.

мађионичарски .

maestoso

тишина на вод и, бон а ца, тихо

мај, -а м [лат.

чаробњак; чо­

вешт ин е , трикове, остављајући утисак натпри­

маестозо прил . [итал.

1.

време без ветра; з атишје , тишина (уопште).

век који изводи з а око необичне и неухватљиве

р од ни х моћи .

према пољ с кој

mazurek,

маИlЈа и маина, - ё ж [итал . атт а iп а ге сп у­

магИјскИ .

мађионичар, - а м

кој и се

покрајини Мазурији (Мазовше)] м уз. пољска

стити] п о кр .

магија . 8.

[8. мазохист( а) ]

односи на мазохизам или на мазохисте.

пратњ е , популарна нарочито у ренесанси .

мађијски

мазохисти [ В. м азохи­

народна игра у трочетвртинском такту, п опу­

мадрitгал, - ала м [итал.

matricale ј ед ноставно,

MII .

з ам] особа која пати од мазохизма ; осо б а којој

к р е в ет или се стављ а на њега (од грубље ткани­

8.

понаш а њ е особе

је задовољство да пати.

ткање; т канина од таквог предива .

мађнја

2. фиг.

која се редовно упушта у ситуације или одн осе

мадрас, - а м [по граду Мадрасу (Индија)] п р и род но обојено памучно предиво за ручно

ли р ска

vоп Sacheг-Ma­

који су за њу штетни или понижавај у ћи .

Богород ице .

rasso]

(L.

полна настраност при кој ој

каменолом .

maden од ар. 2. фи г. и з в ор ве­

мајестёт

макабијада

мајестёт, -ета м [нем .

stas

Majestat од лат. mаје­

мајори за циј а, -ё ж [в . мајоритет] п ол. освај а­

величанстве ност] највиша власт и досто­

ње власти захваљујући већини, прегласавање ,

јанство; велича нство , царска или краљевска

титула која припада и супружницима владара .

мајестет ичан, -ч на, - чно [В . мајестет] царски, к раље вски .

2.

Ј.

величанствен, узвишен.

majeY-гика , -ё ж , дат. И лок . мајеутици [грч .

maieutike] Ј . мед. вештина или з анимање баби­ це , примаље; аку шерство . 2. филоз . метода ста­ рогрчког филозофа Сократа (чијаје мајка била бабица) да оДго варајућим

питањем

извуче,

'породи' сазна ње код саговорника на основу његове већ постојећ е несвесне слутње.

+

мај е­

M aj o palТёT, -ета м [срлат.

мајица, -ё ж [итал .

maglia, диј ал. mаја] Ј . пот­ 2. једноста­

кошуља, с р укавима или без њих.

ван горњи део одеће (носи се уместо кошуље, блузе) .

ху , н адмоћ у број у пешака на дамином и л и кра­ љевом крилу .

мај сте р геза н г, - а

мајолика, -ё ж, дат. И лок . мајолици [итал. l1lа­ во где је изра ђивана)] ум . Ј . д воструко печена фина иловача превучена н е проз ирном белом глазуром и деко рат ивно ишарана .

2.

предмет

м

[не м .

Meistergesang]

књиж . средњовековна поезија н емачког грађан ­ ског сталежа , певање мајстерзингера (в.).

мај сте РЗ Иlt гер , - а м [нем .

Meistersinger мај­

стор-певач] муз . књиж . у средњовековној Не­ и

песник,

члан

црквено г п е­

вачког друштва које се надовезује на традицију м и незенгера (в . ) .

мај сто р , -а м [н ем . учитељ]

јоlјса према извор ном Мајогса (Мајорка , остр ­

ma ioritas од лат. mа­ 2. у ша­

јог већи] Ј . већина , већи део , већи број .

мачкој, певач

ути чкй .

1.

Meister од лат. magister

з анатлија с положе н им стручни м

испитом ; власник занатске радње.

2.

уметник

највишег ранга ; појединац који се посебно ис­ тиче у некој уметности, знању или вештини, маестро (в . ).

3. у

шаху , титула припад ни ка ви­

шег такмичарског ранга.

4.

фиг. сналажљив ,

вешт човек .

од мајолике; ску п та квих предмета .

мајонёз, - еза м [фр . l1lауо п п аisе по граду Ма­

мај сто р ск й , -а, -о [в . мајстор] Ј . који се од­

на острву Менорки] кулин . хладан сос од

носи на мајсторе. А - и с пи т испит чијим пола­

hon

жуманаца, уља и с ирћета и л и л имуновог сока .

мајор, -ора м [лат. mајог већи , старији од

magnus

велики] вој . п очет ни чин виш ег офици­

ра, између капета на прве класе и потп у ковни­

ка .

надгласавање .

+

мајОрск Й .

мајоран, -а на м ["лат .

maiorana, нејасног по ­

hortensis.

мајорат, -ата м [н лат.

ника и мајстора .

2. веома

вешт , изузетн о спосо­

бан ; одлично урађен.

Maierhof]

имање кој е обухвата зе м љу и зграде ;

пољопривредно добро, фарма; салаш .

мај ускула, -ё ж [лат.

l1laioratu s] прав . ут врђ е­

ни редослед наслеђивања , н аслед ни ред у феу ­

ћи] Ј . велико слово.

2.

ma iuscuJus повећи , ове ­ палеогр . тип грчк ог И л а­

т инског писма које се састоји само од в еликих

сло ва ; супр . м ин Ускула .

далном порет ку .

мајордом, -а м = мајордомо , -а м = мајо рдо­ мус, - а м [срлат. l1l а јог

-

к а нд идат у шаху , титула између првок атегор­

мај у р , -а и мај у р , -у ра м [м ађ . т ајог од н ем .

рекла] бот. з ачи н с ка б и љка из пород ице ус н ат и ­ ца , Мајогаnа

гањем ученик (шегрт) добија звањ е мај стора ;

domus

глава куће]

Ј.

3. те к ст писан таквим

писмом .

макаб иј ада, -ё ж [пре ма јеврејској владар­

управник, настој ник великог имања, посебно

ској породици Макабејаца (Макавеја) , и з

велике куће, Дома ћинства.

и ст. у старој фра ­

ка пре н . е.] C11 . такмичење у И з раелу кој е оку­

начкој држав и , уп равник двора , највиши двор­

пља Је в реје из целог света , свејеврејск а олим­

ски и државни службе ник .

пијада (прва одржана Ј 932. г.).

2.

JI

ве­

723

макаБРИ'lаl1

маки моно

макаБРИ'lан, - чна , - ч но [фр . m асаЬге] који подсећа или се односи на мртваца; мртвачки, језив, грозан .

м

[енгл.

инжењеру

џ.

macadam,

Мак

према (Мас

тичког мишљења , као у САД педесетих година

Адаму

др умова и ули ца од набијеног крупног и сит­

ХХ века на иницијативу сенатора џ. Макартија

(Joseph McCarthy, 1909-1957). макета, -е ж [фр .

ног камена, шљунка , песка и средства за вези­

вање .• макадамскй .

маказе,

1.

MaKibli

ж мн . [тур .

makas

од ар . mа­

дршкама кроз које се провлаче прсти како би се сечива отварала и затварала .

2.

брода, позоришне сценографије и сл . ; модел.

лазан положај (наћu се у .маказама).

3.

сп. а. вр­

ста захвата у рвању . б . стил скокова увис . в. у фудбалу, шут подигнутом но гом преко главе .

макако, -а м, мн . макаки [п орт. mасасо и з не­

1. зоол. род усконосих M~j ­ Macacus који живе у ма­

муна истурене њушке , лим чопорима.

2.

макетар, -ара м [В . макета] онај који пр ави макете .

фиг. исто времена

претња , опасност са две супротне стране, безиз­

ког аф ричког јез ика]

старинска играчка пајац који

макй, - ија м, мн . макији [фр.

1.

miikiimii

Макао у

2. зоол.

м [порт. mасао, према граду врста хазардне игре картама.

црвена ара, дуго репи бразилски папагај .

макара, -е ж [тур . дарска скела.

makara

од ар.

2. чекрк, витло ,

biikrii] 1. зи­ котурача . 3. спра­

ва за побијање шипова у земљу чији је главни део маљ.

макарони, макар6на м, мн . = макароне, ма­ кар6на ж, МН . [итал .

maccheroni]

кулИl •. цевасто

суво тесто од пшеничног брашна; јело од та­ квог те ста .

макаРОIIСКИ, -а, -о [итал . макарони]

1.

8.

књиж . који обилује речима изме­

шаног народског говора и латинског језика

2.

који представља језичку мешавину уопште . ~ стихови,

јединица Француског по­

макија, - е ж [итал .

macchia]

бот. претежно

жбунаста зимзелена вегетација комбинов ана са шум ама, карактеристична за Средоземље ; шикара .

smo] 1. политичко

machiavelli-

учење италијанско г писца и

политичара Н. Мiкијавелија

(Niccolb Machia-

које наглашава да су у ци љу

јачања државе сва средства владања допуште­ на .

2.

фиг. политичка пракса која се служи свим

средствима у циљу освајања или задржавања власти.

3.

фиг . безобзирно и неморално пона­

шање ради освајања или задржавања друштве­ ног, пословног, професионалног и др. статуса.

макијавеЈlИст(а), -е м [В . макијавелизам] поборник макијавелизма; онај који се понаш а у духу макијавелизма.

макијавслitсти'lКЙ, -а, -о [В . макиј авели ­ зам] који се односи на макијавелизам и л и ма­ кијавелисте.

maccheronico,

( нпр . Домаћа реч са латинским наставком).

макаронски

2.

vel1i), 1469- 1527,

на проза, приче у полупесничком облику.

шикара]

крета отпора.

макијавелitзам, -зма м [итал .

место стајања (пу­

блике)] књиж . у арапској књижевности, римова­

MaKila Кини] 1.

maquis

у Другом светском рату, члан Француског

покрета отпора.

на притисак дугмета искаче из кутије.

макама -е ж [ар .

минијатурн а ,

maquette]

верна репродукција неке грађевине, машин е,

алатка од два сечива спојена шрафом и

макао,

пол .

лектуалаца у циљу сузбијања слободног и кри­

грађ. материјал за градњу

Adam, 1827- 1865)]

qa~~ ]

McCarthyism]

ви (прокомунистичко деловање), про гон инте­

макадам, -ама шкотском

макартitзам, -зма м [енгл .

систематско Ol1Туживање за нелојалност држа­

макаронска

110сзија

макијажа, -е ж [фр .

maquil1age] 1.

шминка ;

средства за шминку , скуп или комп лет таквих

средстава.

2.

употреба шминке.

3. фиг. обелсжа­

вање карата .

маКИМОIIO, -а м, ге н . мн . маким6нii [јаг•.

maki

КlЬ и ж. у р е несансној Италији, шаљиве песме на

ветар и топо ствар] у Јапану и Кини , папирн и

тобожњ ем лати нском јез ику.

или свилени свитак са те кстом или сликом про -

724

маклер

макролингвистика

праћеном текстом који се, део по део, чита одн .

макробиiпика, -ё ж, дат. и лок. макроби оти­ цИ (В . макро-, грч .

гледа здесна налево.

biotik6s животни]

ТИП в егета­

трг. посредник у

ријанске исхране засноване првенствено н а во­

скла пању послова; онај који прати берзанску

ћу, поврћу и интегралним житарицама, уз ис ­

маклер, -а м [нем .

Makler]

вредност деон ица и друтих хартија од вредно­

сти, тргује њима или посредује у њиховој ку ­

попродаји; брокер , (берзански) агент .

•

ма­

клерскЙ .

кључење шећера и свих индустријских произ­ вода, у циљу очувања здравља.

макробиотичкй, -а, -о (В . макробиотика] који се односи на макробиотику ; који доприно­

маклеража, -ё ж [нем .

Makler]

награда коју

си продужењу живота и добром здрављу (ма­ кробuошuчка исхрана) .

маклер зарађује посредовањем, провизија.

маклура, -ё ж [према ботаничару В . Маклу­

макробиотичар, -а м (ж . макробltотичар­

бот. грм или д рво са северноа­

ка, -ё, дат. и лок. макробиотичарки) (В . макроби ­

меричкогтла чији плод личи на поморан џу а на

отика] онај ко се у животу и исхрани при држа­

листо вима се може гајити свилена буба ,

ва начела макробиотике .

ру

(W. Maclure)]

Maclu-

ra poтifera.

макроглосија, -ё ж [В. макро-, грч .

мако, -оа м [п рема Мако- бегу, египатском узгајивачу памука] фини египатски памук , ко­ ристи се за израду д оњег веша .

macrame од ар . miqrama 1. вешт ина чворовања канапа

или сличних струна чиме се добијају мрежасти украсни предмети (зидне деко рације , висеће корпе, делов и одеће итд.).

2.

макроеВОЛУЦltја, -ё ж [В . макро -, еволуциј а] биол. преломна фаза преласка јед ног типа орга­

макрамё, -еа м [фр . извезена марама]

пред м ет начињен

чворовањем.

низма у виши , развијенији ТИП (род или вр сту).

макроеКОlIомија, -ё ж [В . макро- , економи ­ ја] еко н . грана економске науке која проучава привреду земље као целине и бави се величи ­

нама које се од носе на друштво у целини (нпр. национални до хода к, укупне инвестиције , за­

макро, -оа, мн. макрои [фр .

maquereau]

под­

посленост , ш тед ња , потрошња итд.), како би

водач, сводник, онај који живи на рачун про­

препоручила системска р е шења

ститутки

нивоу .

као

њихов

п ослодавац,

узимајући

знатан део за раде.

макро, -оа м (енгл .

•

на д р жавном

макроекономскй .

макроклима, -ё ж [В . макро -, клима] збир

macro]

рач . у рачунарским

климатских

чинилаца

на

великом

апликацијама, низ забележе них притисака на

(државе, региона, континента) .

тастатуру који представљај у упутство рачуна­

матскЙ .

ру за одређену програмирану радњу. макро- (грч .

glossa је­

з ик] мед. неприродно увећање, задебља ње ј езика.

makr6s

велики, дуга чак] као пр ­

•

п одручј у

макрокли­

макрокозам, -з ма м = макрокосмос, -а м [В . макро- , космос]

1.

природа, свет у најширем

ви део сложе ница означава велике диме н зије

смислу, укупно; универзум, свемир.

или дуго трајање о нога што исказује други део

структура, систем неке појаве ; велики систем

речи; супр. микро- (В . ).

који одражава неки свој део .

макроанализ а, -ё ж (В. макро-, анали за] екон. анализа која бројне промен љ иве (вредно­

сти, величине) у е кономском систему своди н а мали број општих друштвених величина као показатеља.

макробиоза, -ё ж (В . макро-, грч . b(os живот] дуговечност, дуг живот .

укупна

2.

маКРОЛИIIIЋистика, -ё ж, дат. И лок. макр о­

лингвистици [В . макро- , лингвистика] и зучава­ ње масов ни х лингвист ички х појава, укључуј у­ ћи КУЛТУРОЈЈошка својства, јез ичка понаш ања, однос према ванјез ичком искуст ву , са стати­ стичког и кванитативног гле д ишта ; у п .

лингвИстика .

•

MltKPO-

маКРОЛИIIГВИСТИЧКЙ .

725

максltмалан

макролит

макролит, -а и маКРОJlИТ, -ита м [В . макро-, грч.

lithos

камен] палеонт . гломазно и тешко ка­

мено оруђе из доба мезолита.

макротија, -ё ж [В . макро-, грч .

уво] мед.

маКРОТИl10Јlогија, -ё ж [В . макро - , типоло­

макромастија, -ё ж [В . макро- , грч .

mast6s

макромелија, -е ж [В. макро-, грч .

гија] екон . разврставање државног про стора у регије према економским обележјима .

дојка] мед. абнормална величина дојки.

melos

макрофауна, -ё ж [В . макро- , фауна] зоол.

уд]

део фауне који обухвата животиње видљ и ве

мед . претерани раст руку и ногу.

макромолекул, -а м [В . макро-, молекул]

голим оком; супр. микрофауна (В . ). макрохеilJlија, -ё ж [В . макро-, грч.

хсм . молекул врло велике масе и тежине .

макромолекуларан, -рна, -рно [В . макро­ моле кул] хем. који се односи на макромолеку­ ле; сачињен од макромолекула .

ous

претерана величина ушних шкољки , ушатост .

..

шких стања .

макроцефаJl, -а м [В . макро-, грч . kephal e

макромоле­

куларна хемија област хемије која проучава

спој е ве макромолекула.

макропсија, -ё ж [В . макро-, грч .

6psis

вид,

ви ђење] мед . поремећај вида кад опажени пред­

глава] мед . особа која има абнормално велику лобању.

макроцефалија, -ё ж [В. макро-, грч. kepha1e глава] мед. абнормална величиналобање , главе .

ма кроцити, макроцита м, мн . ,ј д. макроци т,

мети изгледају већи него што стварно јесу.

макрорёгија, -ё ж [В. макро- , регија] геогр. вел ика географска целина за коју важе иста

свој ства (климатска, привредна итд.) .

макрорељеф, -а м [В . макро-, рељеф] геогр . рељеф, рељефне одлике за већи регион.

1.

2. пла­

сти чни приказ, модел рељефа у великом фор­

-ита [В . макро- , -ц ит(и)] мед. изузетно велика црвена крвна зрнца , еритроцити (указују на н е­ ка обољења) .

максвел, -а м [према енглеском фи з ич ару џ . К. Максвелу

макроскоrlИја, -ё ж [В . макро-, -скопија] по­ сматрање голим оком, без увеличавања .

(1. Maxwell), 1831 - 1879]

(знак Мх) ; замењена вебером.

макси прид. индекл . [е нгл . тахј , с кр . од тахј ­ та1, в. максималан] жарг.

1.

(о женској одећи)

који допире до ножног чланка

1.

физ .

стара мерна јединица за магнетни флукс, ток

мату .

макроскопски, -а, -о [В. макроскопија]

cheilos

усна] мед. увећање усана код разних патоло ­

љ ина).

2.

(-

сукња ,

-

ха­

(о модном ст ил у) који подр азумева

видљ ив голим оком, без увеличавања помоћу

дужину одеће до ножног чланка.

лу пе ил и микроскопа .

ћих димензија и ли количине од уобичаје них.

2.

веома крупан, упа­

дљив, очигледан.

[8. макро- , грч . soma тело]

ран раст; гигантизам.

максилараll, -рна , - рно [л ат.

бот. део биљке у којем се раз­

вијају макроспоре .

макросп6ре, -а ж, мн . [В . макро- , грч.

spora

,

макроструктура, -ё ж [В. макро-, структура] грађа и састав неког материјала видљива го­

ли м оком.

2.

структура неког насељеног места

у целини, у основним цртама.

726

анат.

маКСИ ЈlOфацијаJlан, -л на , -лно [л ат. лат.

facialis

од

facies лице]

max illa,

мед . који се односи на

вилицу и лице (lI1аксuлофацијална хирургија).

семе] бот. велике споре из којих се развијају

1.

maxillaris]

вилични , чељусни .

макроспорангија, -ё ж [В . макро- , грч. sропi

же н ске клице (нпр. код папрати) .

maxilla]

анат. вилица, чељуст .

мед . абнормална разв ијеност целог тела, прете­

angeio n суд]

који је ве­

максitла, -ё ж, ген . мн . максила [лат.

макросомија, -ё ж

се м е,

3.

максима, - ё ж [лат. тахјта

(propositio),

нај­

већа, најважнија тврдња] сажета мудра мисао која се схвата или цитира као начело ; гесло, животно начело .

максималан, -лна , -лно [нлат.

maxima1is] 1.

највећи који је допуште н законом, пропи сима

или

задати м

условима

(маКСUll1ална

казна ,

максимализам

малверзација

маКСUA1ална брзина, максимална цена).

при умножавању текстова или слика.

2. фиг.

већи могућ, који се развија до својих крајњих

в редан рад, нарочито књижевни .

непродати

могућ ност и (макс имална шемuерашура , мак­

п римерци новина или часописа , ремитенда.

2.

нај­

СUA1ална снага, маКСUA1алllQ брзина) .

мал, мала м [тур . та1 од ар . та1] поКр .

м а кс имализам, -з ма м [В . максималан, в. -изам]

1.

3.

тежњ а з а врхунским достигнућима,

сед, имовина (нарочито покретна).

2.

без­

1.

п о­

Домаћ е

животиње , стока , живина .

резултатима; особина појединца или групе да

мала и мала , -ё ж, в . махала .

пред себе поста вља најтеже задатке .

малага, -ё ж , дат. И лок . малаги [прем а ШП.

прего ­

2.

варачки ста в којим се постављају највећи зах­

граду Малага]

теви за своју страну .

сертно ви н о од тог грожђа.

максим iшист(а), -ё м , мн . максималисти [В . максималан, В. - ист(а)] онај који тежи да по­ стигне највише ш то може ; онај који поставља

1.

врста грожђа .

3.

2.

слатк о де­

сладолед са су­

вим гр ожђем натопљеним РУМОМ.

малакологија, - ё ж [грч .

ma1ak6s

мек , в. -ло­

гија] ЗООЛ. грана з оологије која проучава меку­ шце (пужеве , шкољке , главоношце) .

екстремне захте в е.

м а кс ималистички, -а, -о [В . максимали­

маларија, -ё ж [итал .

ma1aria

од та1а агј а лош

ст(а)] који се одно си на максимализам или мак­

ваздух] мед. заразно обољење крви праћ е н о гро­

сималисте.

з ницом , изазвано убоДом маларичног ком ар ца,

м а ксимират и, максимйрам ,

3. л.

мн . макси ­

мирају сврш. И несв рш . [н ем . ll1ахјll1јегеп , в. мак­ сималан]

1.

екон . ут врд ит и , утврђивати горњу

границу (це н а) .

2.

повећати до највишег степе­

на, повисити до кр ајњи х могућности .

макс и му м , -а м [лат . ll1ахјll1иll1]

2.

маларичан, -чна , - ч но [В . малариј а ]

1. оно

најви­

горња граница нек е величине , мере , сте­

з аражен маларијом .

који преноси мал ар ију

3.

оболео од м алар ије ,

маларичар, -а м [В . маларич а н] онај који бо­ лује од маларије .

малати, мiiлам ,

ll1alen] 1.

сује закон, п роп и с, задат и усл ов .

о граду и сл. ) .

највећа

вредност (у н еком уређеном скупу или функ ­ цији) .

3. Л .

МН . м ал ају нес врш . [нем .

фарбати , бојити , кре чити ( з и д, кућу,

2.

заст. (ум ет нички) с лик ати .

малахйт, -ита м [грч . mа l асhё црни слез] м и"Ср . минерал зелене боје, у главном ка рбонат

максуз = махсуз прид. И при л. [тур .

ll1ahsus

од

ар.

mahsus] покр . 1. прид . нарочит, особит, посе­ бан. 2.- (K~O прил.) посебно, нарочито . • - селам посебан поздр ав , то пли поздрав.

1.

н ејако, мало дете;

ll1asum од ар . невинашце . 2.

фиг. незрела, детињаста , недорасла особа .

жи , тамна пега.

3.

2.

1.

мед. промена боје на ко­

а строн . тамна пега на Сунцу.

макула ран , -рн а, -р но [илат.

ll1acu1aris,

в. ма-

кула] који има облик мрље , п е ге ; који се од н о ­ си на мрље.

макул атУра, -ё ж [нлат.

малација, -ё ж [ ..лат.

ll1alacia,

од '"јЈЧ .

malakfa

мекоћа , слабост] мед. размекшавање тки ва ор­

маЈlВазија, -ё ж [итал . граду Малвасији]

malvasia прем а грч ком 1. сорта винове лоз е . 2. слатко

ароматично вино добијено од таквог грожђа.

макула, -ё ж [лат. таси1а мрља, љага] (тамна) м рља, п ега .

бакра , користи се з а израду украсних пр едмета.

гана усл ед обољења или недовољне ис х р ане.

максум , -а и максум , -ума м [тур. тa'~ит] покр.

који

2.

пена, количине итд. кој у Допушта или пропи ­

3. мат.

1.

се односи на маларију .

(комар ац).

ше или нај већ е што је могуће Достићи; врху­ нац.

карактеристично за мочвар н е крајеве .

малверзант, -а м, ге н . м ... малверз ан ата [В . малверзација] онај

који се бави

превар ама,

малверз ацијама .

малверзација, -ё ж [фр .

malversation] 1.

не­

д озвољена радња с новцем, вред носним папи­

рима и сл ., проневера, утаја, неисправн о оба­

macu1atura] 1. ТИПОгр .

умрљани, лоше штампани табаци или листови

вљање посла .

2.

пр ав . злоупотреба службеног

положај а .

727

мамиларан

малеволентан

малеволентан, -тна , -тно [л ат .

малтретирати, малтретирам ,

malevolens]

3. л. малтр ети­ maltraiter од таl traiter лоше по­

који д ругом жели зло, злоба н , злонамеран, за­

рају несврш . [фр .

видљ ив .

ступати] , кињити , злостављати , мучити кога .

малеволенција, -е ж [л ат.

malevolentia]

же­

малтузијанац в . малтузијанист(а).

ља да се д руго м до годи зло ; злонамерност , зло­

ба, з авист.

малтузијанизам, -зма м [према енгл . еконо­ мисти Т . Р . Малтусу (т.

малеоларан, -рна , -рно [лат.

R. Malthus) 1766- 1834,

мали

в . -изам] со ц. учење по коме се становништво

чекић] анат. који се односи на скочни зглоб или

множи геометријском прогресијом а производ­

malleolus

ња хране аритметичком прогресијо м , што значи

чукаљ.

малёр, -ера и малер, -а м [фр.

зла

malheur]

да се сиромаштво може избе ћи само смањењем

популације .

срећа, н есрећа , пе х, баксузлук .

ма Јlерај в . молерај .

малерозаll, -зна , -зно [фр .

malheureux, в.

ма­

ле р] који је зле среће, к оји ч есто доживљава

ворник малтуз ијани з ма (в . ) .

малтузitјiiнски , -а , -о [еН I·Л .

, -а м [лат.

malleus

ч екић] а нат. н ај ве­

малеу с 2 , - а м [л ат.

malleus]

малигiiн, -ана м [фр.

1.

малформација, -е ж [е Н ГJl.

вет. в . сакагија .

malligand,

према фр .

мернајединица з а проце­

нат алкохола у вину , за јачин у вин а .

2.

малиган, -гна , - гно [лат.

1.

справа

maligntJs шкодљ ив , 2. мед. опасан

га на ; нак азност .

слад, пр еврело жито

пива, шпири туса и д р .

малцајт, -а м [нем . вре ме ручка .

malignitas] 1. злоба, 2. мед . злоћудност, опасан

Malz]

(нарочито јечам) кој е се користи у пр ои з водњи

по живот, штета н ; злоћудан, са изгледом да ме­

тастаз ир а (малuгнu Шумор).

malformation, лат.

њ е од нормалног облика тела, дела тела или ор ­

малц, -а м [н ем .

злобан, зао, зло нам еран.

2. УЗВ.

Mahl zeit

оброк]

1.

заст.

пријатно! (уз об р ок) .

мамба, -е ж [еIlГЛ . татЬа од зулу] зоол. род

мал игнитёт, -6та м [лат . пакост, шкодљивост.

који

таl е ло ше , в . формирати] мед. урођен о одступа­

за мерење јачине вин а .

опак]

Malthusian]

се односи н а Малтусово учење, н а м алтузија­ ни зам.

ћа од трију кости у унутрашњем уху , ч е кић .

е нологу Малигану]

малтузИјiiнскИ .

- нца м [в . малтуз иј а нски] присталица и ли заго­

м алере, баксузан.

малеус l

•

малтузијанист(а), - е м И малтуз ијаll ац ,

отровни х аф рички х змија .

..

црна

најотров ­

-

( по живот) карактер патолошке појаве у орга­

нија врста зм ија на свету, ж иви на тлу; зеЈlена ­

низму .

врста која живи н а д рвећ у .

од

мамбо, мамба м [ амер . ШП . т а тЬо] муз . врста

пакостан , подму­

окретне игр е , брзог плеса пор е клом са Карип ­

мал ициозан, -з н а, -з но [нлат. лат.

malitia злоба] 1. злоба н , као. 2. з аједљив, п одру гљ ив.

ских острва.

малициозност, -и ж [н лат. зло ба, пакост, подму клост.

malitiostJs

2.

Mortel]

везивни материјал

у грађеви н ар ству (смеса га ш е но г кр е ча , п ес ка и воде) којим се премазују опеке и л и камен.

малтоза, - е ж [н ем.

Maltose од е н гл. malt слад,

в. -оза] хем. врста шећера (дисахарида) који на­ стаје од скроба , при стварању слада клиј а њем

јечма; сладни шећ ер .

728

ар .

mamluk]

ист.

1.

memlUk од

а. роб , припад ни к телесн е

гарде египатс ки х султана . б . прип ад ник Нап о­

д ругљивост.

малтер, -а м [нем .

мамелук, -а м, МII . мамелуци [тур.

malitiositas ] 1.

зај едљ ивост, по ­

леонове телесне гарде .

2.

фиг . п еј. одани слуга

који беспоговорно извршава наредбе )'оспода­

ра ; слепи послу шник н е ко г моћника. мамила, -е ж [л ат. таттјll а ] а н ат. брада вица н а дојци .

мамилараll, - рн а, -рно [лат.

mammilarisJ

ји се односи на брадавицу дојке.

ко­

мамограф

мандаринс ки

манастир, -а м [грч. mon ast~ ri on према то­

мамограф, -а м [лат. та тт а дојка, с и са, в. -граф] мед. рендге нски апар ат за с ни ма ње дојки .

мамографија, -ё ж [лат. т а тт а дој ка, с и са, в. -граф иј а] мед. рендгенско с ни мање дојки (р а­

nast~s мон ах] црква са стамбеним з градама у кој и ма, пр е м а утв рђ е ни м пр ав и л и ма , ж и ве мо­

н ас и или мо н ах и ње; сам оста н .• манастир ски .

манаст ирка , - ё ж, дат. ма настир к и [8. мана­

ди раног откривања тумора , ра ка дојке).

маМОII, -она м [лат . m аmm о п од гр". т а тт о ­ пiis од хе6р . тзтоп но в ац]

1. (MaMOII )

бог зла­

ст ир] вр ста љ уте р а киј е, пр е п е ч е нице, ка к ва се п р о и звод и у н е ким ма н асти рим а.

мангал , -ма и маllгал , -а м [тур .

та, богатства, златно теле код н ек и х стар их н а­ рода .

2.

фиг. земаљска блага и богатства , м ате­

мамуза, -ё ж, ген. м н . м амузii [тур .

mihmiiz] 1.

mahmuz од

остру га, метал н а с пр ав ица на ј а­

хаћој обућ и којом се коњ п одбада .

2. о штр а р о­

mahmur од ар . mah-

тиг о пијен вином] омамље н п осле пиј а н ств а, бунован, пос пан услед п р ете р аног уж ив ања ал­

мамурлук, -а м, мн . маму рлу ци [тур .

mah-

в . мамуран] стање о н ога ко је маму р а н .

мамуг, -а м, ге н . мн. мамута [р ус . мамонт из јаку.'ског] ЗООIl. изум рла кр уп н а ж ив оти ња и з леденог доба, слична сло н у, са кљо в ама и дла­ кавом кожом.

мамутовац, -овца м [В . мамут] 601'. вр ста џ и­ новског четинарског д рв ета, секвој а мамутски, -а, -о [В . мамуг]

1.

(8.) .

2.

о гр оман,

џиновски.

mania

лудост,

бес] као други део сложе нице оз н ачава п р ете­

ран интерес, помаму, лудост за о ни м ш то је и с­ казано у првом делу речи .

од итЗЈ1 .

manga-

И крут сивка­

25, симбол

Мп ; њего ва ј ед и ње њ а се к о ри сте у медицини као а н т и се п т ици ; им а шир о к у при ме н у у ин ду­

стрији .

1. рел. у Библији , храна која ј е

И з ра и љци­

ма падала с н еба до к су бил и у Синајској пусти ­

небеска) .

2.

фиг . нео ч екивана благодат,

дар с неба.

MaHa l, -ё

х р о ничн о тро в а њ е м а н га н о м , врста пр офес ио­ н ал н е болест и .

м а н да л , -а м [тур.

mandal]

етНОJl. р еза , засу н ,

дрв е н а и л и м ета.п н а пре ч ага н а вр ат и ма којом

се о н а заб р ављују и з н утр а .

манд ала , -ё ж [ санскр. m а пd а l а к руг]

1.

реп .

ум. у хи ндуизму И буд и зму, схематс к а п редста­

ва све мира у ви ду кр у га и л и м н огоугла са бо­ пр и м ед ита циј и , и ма и уметнич к и ка р актер) .

псих . с и мбол у ју н го в ској

п с и холог иј и

2.

к оји

једи н ства ,ја". м а ндалити , - им несврш . ( в . мандал] зат вара­ т и в р ата ма н дало м.

мандаРИII, -ина м [ порт.

мана, -ё ж [лат. та пп а од грч . Iшi пп а од хе6 р .

(-

MaHrall, -а н а м [н ем . Mangan nese, в. м агн ез иј ум ] хем . тврд

пр едставља н астој а њ е к а п ост и за њ у п оновно г

-ман , -маllија, - м аНСКlt [грч .

њи

се за греј ала просто риј а, ј ело итд.

жан с ким л ик ов им а и с им бол им а (кори сти се

кој и пр ипада

мамуту , који подсећа н а мамута.

тапа]

од

манганизам, -зма м [В . ма н га н , - и зам] мед.

кохола .

murluk,

mangal

метал ни суд са п остоље м у који се

сто - црв е нкасти метал, атомс ки б рој

жната израслина на ногама н ек и х пт иц а .

мамуран, - рна , - р н о [тур .

manqal]

ста вља pac rl aљe H др ве ни угаљ и л и жар како би

ријална вредност; мо ћ н овца.

ар .

ар .

mandarim према mantrin п ознавала ц свет и х к њ и га , кр аљев савет ни к] 1. ист . у старој К ин и, н азив за в и соке д ржав н е ч ин овнике . 2.

mandar

н аред ит и од са н скр.

фиг. пеј. н аз ив за ГlOслу шник а власти из редова

д ржавних ч ин ов ни ка, ф у н кцио н ер , би р окр ата.

ж [тур.

mahana од

п ерс.

behane]

гр е­

шка , недостатак, неис пр авност , мањкавост.

мана 2 , -ё МИТОЈ1. код нар ода Мела н езије и Полинезије, натпри родна, чудотво рн а мо ћ ду­ хова покојни ка .

ман д арина , -ё ж [ ита1l.

mandarino] 601'. дрво

и

плод мале, а р омат ичн е и слат к е п о м о р а н џе , по ­

ре клом и з Кин е и Ја п а н а ,

Cilrus nobilis.

мандарински , - а, -о [ В . м а ндарин ]

1.

ПРИД.

кој и пр ипада манда рини ма, који се односи н а

729

мандат

маllжста

манда рине .

2.

главни дијалект кинеског језика,

који се разуме на девет десетина кинеске тери­ торије

(-

кинески).

1.

mandatum

од

mandare

овлашћење дато некоме да пред­

ставља, засту па или (у)ради нешто у нечије име .

2.

неуглађена

особа;

неотесанко ,

клипан.

мзидула и маидула, -е ж [лат.

мандат, -ата М [л ат . поверит и]

неваспитана,

прав . административни наредбода вни

документ који виша власт упућује нижој.

3.

amandula од amygdale] 1. бат. бадем; дрво или плод баде­ ма. 2. а нат. крајник, тонзила. манёвар, -вра и MalleBap, -вра м [фр. mапое­ иуге] 1. вој. покрет и прераспоређивање војних грч .

јединица у борбеној ситуацији рад и пости зања

подручје под посебном управом међународних

војног циља .

организа ција или великих сила.

формациј е или више јединица при којој се ин ­

мандата р , -ара М [нлат.

mandatarius]

заступ­

ник, опуномоћеник ; овлашћена, пуномоћна осо­

ба ; особа која је добила мандат да састави владу.

мандаТlIЙ, -а, -о [в . мандат]

1.

који се одно­

си на мандат . А мандатна казна казна која се

наплаћује на лицу места.

2.

који је под манда­

mandator] давалац ман­

дата, пуномоћи; наредбодавац , опуномоћитељ ; онај кој и даје мандат за састављање вл аде (об.

сценирају могуће борбене ситуације.

маllдибула, -е ж [нлат. жвакат и]

1.

mandibula од лат. mап­ 2. (аб . мн.)

анзт. доња вилица.

зоол . делови ус ног прибора код појединих инсе­

ката .

•

мЗндибуларан.

маllдола, -е ж [и тал .

mandola]

муз . жичани

инструмент , врста лауте са четири и л и пет па­

ри струна , р а шир ена у Европи дО ХIХ века.

МЗllДошtllа , -е ж [фр.

dolino]

посту­

кретном машином, возилом и сл.).

4.

сп . покрет,

потез, поступак у спортској игри једног играч а

или тима .

5.

фиг. поступак у некој животној с и ­

туацији ради савладавања те шкоћ е или пост и ­

манёварка , -е ж [В . маневар] мања локомоти­ ва која служи за пребацивање железничких ва­ гона или композициј а н а станици, у депоу и сл.

манёварскй , -а, -о [В . маневар] који се од но ­

mandoline од итал .

си на маневре , који се примењује у маневрима. А маllеварска муницнја меци који се употре­ бљавају на војним вежбама и који не могу и за­ з вати повр еде, осим из непос редн е близине .

мансврисати, - ишем нссврш . [ф р . mапоеи­ угег]

mап­

вршити маневре; покретати војне ј е­

2. управљат и ,

лом или машином .

бадемаст и ореол, симбол божанске светлости, око тела свет их ликова на сликама (у хришћан­ ству углав ном о граНИ'lен на представе Христа

и Богородице) .

фиг . сналазити се , тражи ­

манёж в . мањёж .

пар и струна.

РС1I . УМ .

3.

ти начин за излаз из непријатне ситуациј е.

л ика, врста кратке тамбу р е, са четири до шест

mandorla бадем]

1. вој .

ди ниц е према потребама фронта.

руковат и чиме; вршити одређене покр ете воз и ­

муз. жичани инструмен т крушкастог об­

мандорла, -е ж [итал .

3.

пак, потез приликом руковања , управљања (п о­

шеф државе).

dere

(аб . МН . ) вој. вежба веће војне

зања циља; трик , смицалица, досетка .

том , под уп равом која има мандат.

мандато р , -а м [нлат.

2.

манскён, -ена м (ж . маllскёнка) [фр. mапп е­

quin

од флам .

mannekijn

чове чуљак]

1.

лепо гра­

ђена особа која прик азује најновиј е моделе одевних предмета, фризур е, модне детаље и сл. на модним ревиј ама и такм ич ењима , теле ви ­

з иј ским или фотографским сн имцим а и сл.; м о­

MallДparopa, -е ж [ГР'l .

mandrag6ras]

бот. биљ­

дел .

2.

кројачка лутка за моделирање и пр об а­

к а чији корен личи на људску фигуру и којој се

ње одеће; лутка за и злагање оде ћ е у изл озима .

приписује чудотворна моћ , Маndгаghога

3.

ojJiCi-

паЉ ; алрауна , буновина .

мандрйл, -ила и мандрил, -а м [н см . М а п­

drill

од шп.

mandri l]

1 . 30011 . врста афричког мај ­

муна , велики павијан , Маndгillиs

730

(раније дрвена) лутка савитљивог тела кој у

користе уметници за с кицирање људских теле­

sphinx. 2.

пеј.

с них поза .• манСкёнскЙ . манжста, -е и маНЖСТllа, -е = маншста, -е ж [фр .

manchette

према

manche

рукав] посувраће-

маюп

манжетна

манипулант, - а м , ген . мн . манипуланата [В .

ни до њи део рукава (обично се закопчава) или

манипулација]

н о га вица н а п а н талонама.

манжетна В. манжета. манизам , -з ма м [л ат. којни ка]

1. и ст.

manes

сени , душе по­

кул т мртвих код Римљана и ста­

ри х итал ск и х народа .

2.

(уопште) поштовање

п р еда ка св о г народа или своје породице.

манија, - е ж [грч . mап{а]

манутост, мах нитост, бес (у наступима, напа­ хозе) која се и с пољ ава кроз сметње у мишље­ њу, аф екте и моторне хиперактивности .

2. пре ­

те р а н а скло н о ст, страст, лудовање з а неком вр­ стом п р едмета и л и активности .

[срлат.

В . манија]

1.

онај који пати од

м ан ије; ду шевно болесна, настрана особа (сек­ суални

-). 2.

ф и г. онај који показује претерану

манијакалан, -лна, -лно [В . манијак]

2.

1. који

који се понаша као ма­

нијак; који се од носи на манијака; који ли чи на

манијачкй и манијачкй, -а, -о

[8. манијак]

В . манијакалан . маникйр , - ира м (ж. маникйрка, дат. и лок . ман икйрки ) [ф р . mапiсше , mаписиге од лат . mа­

nus рука, сига нега] 1. рад на нези руку и нокти­ 2. о н ај ко се бави маникирским занатом , ко стручно негује руке и нокте . 3. прибор за негу

ју.

н октију, п ри бор з а маникирање .

3. л . мн . маники­ 1.

х и гије н ск и и коз метички неговати руке и нок ­

2. маникирати

се обављати маникирање на

сопст в е ни м р у к а ма.

mandioca]

бот. тропска биљка чији

кор е н садржи много скроба од којег се прави хлеб.

мани п ула, - е ж [лат. људи.

пулацијама

манипулација, -е ж [фр . manip111ation од лат. manipu1us] 1. руковање , (ру чн о) баратање , упра­ вљање предметима, ро бом итд . 2. пеј . п ла нски утицај на појединце и јавност непоштеним п о­

3.

пеј . смишље н о мењање, прилагођавање и ли

извртање података и информација у ци љу сти­ цања користи, смицалица, подвала .

манипулисати, -иш ем нес врш . [срл ат. mа п ј­

1.

в ршит и манипулацију

(1). 2.

бав ити

се манипулациј ама, упражњавати манип ула­ цију

(2, 3).

маlliшулум, -а м [нл ат. mапјри1иm] ЦР КВ .

1.

У

светих сасуда.

2. у

католичкој цркви , наручни к,

широка кићена тканина коју на левој подла кти­ ци носи свештеник током мисе.

манир, -ира м [фр . mапјеге] се нешто ради .

2. устаљен

1.

начин н а који

начин на који се об­

ликују уметничка дела; стваралачки метод, ша­ блон једног уметника , жанра , уметничке ш ко­ ле и сл .

3. (мн . )

спољни начин понашањ а, оп хо­

маlшризам, -зма м [фр . manieгisme]

1.

ств а­

ралачки метод који постаје устаљен , понављан до једнообразности ; шаблон. опонашање ПОМОД НОГ.

3. у м .

2.

гюмода р ство ,

стил на прел азу из­

тосом , немиром , контрастима у КОЛОРИ Ту . П С И Х.

неприродно

држање ,

самоистицање

4. пу­

тем усиљеног и једноличног понашања.

манирист(а), -е ж [фр . mапјеге, В. -ист(а)] ум.

manipu1us]

ист. пешадиј­

ска ј един ица у староримској војсци од

120

1. в. (1). 2. пеј . онај који се бави м а ни ­ (2, 3); преварант, подвалаџија .

манипулант

међу ренесансе и барока који се одликов ао п а­

манибка , -е и маниока, - е ж [фр. mапјос од егз. (тупи)

в . маllИпулатор .• манипу­

ђења према другима ; лепо, фино понаш ање.

р ају несврш. [ нем. m a niki.iгen од фр. mапјсигег]

те.

3.

лаIIТСКИ.

грчкој цркви , комад тканине за брисање ру ку и

особ ин у ил и по сту пак манијака.

маникирати, маникйрам,

предмете, радни материјал на обраду (нпр . у

библиотеци).

ри1аге]

скло н ост ил и с траст з а нешто .

се одн оси на м а нију .

нижи службеник који у

предузећу или установ и премешта или доноси

ступцима ради постизања ПОЛИТИ'IКИ Х ци ље в а.

манијак, -а м , мн. манијаци

maniacus,

који у правља, р укује , м а­

манипулатор, -а м [В . манипулација]

1. мед. лудило, су­

дима) као саста вни део болести (ендогене пси­

маlшјак и

1. онај 2.

нипулише нечим.

60

до

уметник који ствара у духу маниризма и л и др ­ жећи се једног стила.

манит В . махнит .

731

ман ифест

мантрати се

ма нифест и маllифест, -а м [лат. видљив, јасан,очигледан]

1.

manifestus

објава, проглас за

притиска течних или гасовит и х тела .

јавност неког културног, политичког или дру­ гог покрета, уд р ужења и сл. о с в ом дуго р о чн ом

програму и начелима (надреалuсшuчкu

-;

Ко­

МУНUСШLlЧКU -, публикац иј а Маркса и Енгел­

са).

2.

прав . Tp l·. у поморском саоб р аћају, доку­

3. саобр .

у ваздушном или помо рском саобраћа­

ју, попис путника и пошиљки .

ма нифестан , -т на , -тна, -тно [л ат.

-тно

manifestus] 1.

и

манифестан,

који се јасно испо­

љава , видљив, о чи гледан , изразит .

2.

мед . јасно

и з ражен (симптом).

ма нифеста нт, -а и манифестатор , -а м [в . манифестоват и] учесник у манифестацији.

маlшф еста циј а, -ё ж [лат .

кр ов са доњом , стр мијом, и горњом , плић ом косином.

-ма нт, -мантија [грч .

manife-

ражавати мишљење, расположење , особину и

сл.

2.

учествоват и у в . манифестацији

ља Манија

1. рел . учење персијског вероучите­ у III веку Н. е. које са х ришћанством

с п аја традиц ионално

од грч . IТнјпуг мученик ]

схватање о свету као

вечној борби доб р а и зла , светлости и таме .

(MaHiua

АШ се од ове шрке) .

мантија , -ё ж [нгрч . 'иm огртач]

1.

од лат.

mantion

mantel-

дугачка свеште н ичка хаљина фИ I·. свештен­

2.

ство уопште; свеште ни чки сталеж.

-маlпија в . -маIIТ.

маlпика, -ё ж [грч . mantike] вештина I1рОрИ ­ цања, гатања, врачања .

Mantel

од итал.

mantel-

лаки капут за пролеће и јесен који штити од

10]

ветра и кише, огрта ч .

мантиља, -ё ж [шп .

manti lla

од лат.

mante l-

'иm] дужа марама (об. чипкана) коју жене у

( 1).

ма ни хе изам , -зма м [ll'Ч . ManichaislТlOs , пр е­ ма Манију]

martyrare

покр . фам. мутити се, вртети се у глави

мilllтiiл, - ила м [н ем .

видљиво пок аз и вати , ИСllољавати , из ­

означава р аз­

мантати се , -ам се = мантраПI се , -ам се несврш . [срлат .

ч ег д ругог .

ма ниф есто вати , -тујём несврш. [лат.

manteia]

која се тиме бави.

110-

јава , с имп том којим се открива постојање не ­

stare] 1.

читав спрат испод таквог кров а;

не врсте гатања и прорицања , односно особу

(110Л ИТИЧКОГ и др .) мишљења. 2 . јавна п риредба

3. з н ак,

2.

стан у поткровљу .

јав ни чин (групног) и зражавања, испољавања

(културна , с портска итд.), догађај.

mansarde према градите­ (Mansard)] архит. 1. преломљен

као стална пр описа н а одећа.

manifestatio] 1.

ин­

маllсарда, -ё ж [фр . љу Ф. Мансару

мент који садржи податке о роби и путује с њом од утова р а до истовара; царинска уп р ава.

2. мед.

струмент за мерење притиска крви или ликвора .

2.

Шпанији н осе преко главе и леђа попут вела ,

тако да крајеви доп иру до појаса.

маlПИllела, -ё ж [фр .

mantinelle] 1.

пресвла­

ка билијарског стола (об. од зеле н е чоје) . оградица дуж иви це билијарског стола .

3.

2.

огра­

фиг. до крај ности изражено дуалист ичко глед и ­

да неких спортских терена (клизалишта , фуд­

ште у политици , филозофији , и деологији; цр ­

балског игралишта итд . ).

но-бел и поглед на свет, без смисла за нијансе.

ман и хеј а ц, -јца м [нлат. хеизам]

Mal1ichaeus,

в . мани ­

1. присталица манихејског у чења ; при ­ 2. фи!". човек

l1адник манихејске секте, јереси.

који на све гледа у крајностима, црно-бело.

ма Н Jl и хёрка , -ё ж, ге н.

MII .

мilНлихёрки [према

маllтиса, -ё ж [лзт. мат .

дец и мални

део

mal1tissa додатак, лога ритма ,

у

при лог]

логаритам ­

ским табл ицама заокружен на неки број де ци ­ мала.

мантра , -с ж [санскр . mапtrа] песма или молитва .

2.

1. PCJI.

ведска

изрека и л и реч еница (об.

немачком ко нструктору оружја Ф . фон Манли­

део текста из Веда) која се понавља у ритуалне

хе ру (Мапп li сhег)] врста војничке пушке .

св р хе.

маномета р и маllомётар, -тра м [грч . редак, в . -метар]

732

1.

man6s

физ . инструмент за ме р ење

3.

фи!". уобичајена, безб рој l1ута пон о­

вљена l1арола.

маlпрати се в . MaHTaТlI се .

мануал

маратон

мануал, -ма м [лат. рука]

1.

manuale, према manus

чин кин ес ког председника М ао Цеду н га , која

приручник, књ и ж иц а са описом н е ч ега

подразумева апсолутни к улт вођ е, потпуну ко­

и упутствима за рад .

2.

муз . клавијатура на оргу ­

љама; уп. пiщал .

турне револу циј е.

мануёлан, -л на, -лно [фр . m а пи е l од л ат. mа ­ према

nualis,

manus

рука]

1.

који подразумева

коришћење руку и л и се од носи на руке.

2. који

захтева или кор исти физичку снагу . .1. мануел­ ни радник радник који р ади фи з ичке послов е.

мануск рипт, -а м, ге н. мн . манускрипата [срлат. сан]

manuscriptus

од m апи

scriptu s

руком пи ­

рукопис; стари руко писни текст који ј е

1.

лективизацију својине и с провођење ТЗВ. кул­

2.

маркс истичка и деологија

у интерпрета цији Мао Цеду н га.

MaiJIICT(a), -ё м , мн. мао и ст и [В. мао изам] пристал иц а маои з м а.

маоистичкй , -а, -о [В . м ао и ст(а) ] који се од­ носи на маои з ам или маоисте .

мапа, -ё ж [срлат. mарр а

1. географска карта ,

mundi карта света]

вла н , цртеж који при казује

н е ки географски простор , израђен пр ема пра­

предмет научног проучавања; р укоп исна књи­

вил има картографије .

га.

чких слика које чине целину по теми , фор мату ,

ауторски текст, пи са н или куцан ; те кст

2.

(књиге,

научног или

књижевног рада

итд.)

спремљен за штампу .

мануфакт, -а м [лат. mапи

factum] р у чни

којије начињен руком ]

1. руком

р а­

ђена, произведена роба (посеб н о ткана и п лете­

2.

корице , омот или торба

марабу , -уа м [фр .

marabOtlt] 1. зоол.

афричка

и аз иј ска птица ј аког кљу н а, слична роди,

мануфакту р а, -ё ж [срлат. m а пufасtша од лат .

на).

3. посебне

за смештај сп и са, папира и л и цртежа.

рад, рукотворина.

manufactus

жанру и сл.

сник . зб ирка уметни ­

2.

радионица за прои зводњу такве робе.

loplil/os crumemferus. 2.

Lep-

п ерј е са кри ла и репа

марабуа, коришћено к ао украс за хаљи н е.

3.

вр­

ста женског шала у живим бој ама.

3.

маравед и , - ија м [ар . m а гаЬјб, п о д инастији

ист. начин производње зас нов а н н а у н утра шњој

Алморавида који су владали у севе рн ој Афри­

подели радних задата к а, као пр елаз ни облик

ци и Шпанији] и ст. арапски златан нов ац, кори ­

између занатс ке рад ње и фабрик е (до прв е по ­

шћ е н у Шв а нији и П ортугалу у с р едњем веку.

ловине

XIX

века).

маразам, -з ма м [грч .

мануфакту рист(а), -ё ж [ В. мануфактура , -ист(а)] ке.

1.

власник веће радионице или ф аб ри ­

радник у мануфакту ри , за натлија, про и з­

2.

вођач.

3.

трговац ману ф актурн ом робом .

мiшчестер , -а м [енгл .

Manchester]

ност]

1.

maras m6s

истроше­

мед . телесна онемоћалост, оронулост,

и с црпље ност услед старости (сенилни не болести и др у ги х уз р ока.

2.

-), трај­

ф иг. атмосфера

бесвомоћности , апатије ; учмалост, стагнација .

вр ста па­

марама, -ё ж, ,'ен. м н . марама [тур .

mahrama

мучне тканине сл ичне сомоту, н амењене за и з­

од ар.

раду спортских одела, женск и х хаљ ин а и д р .

лич ити х в елич ин а, којим су н екад жен е обаве­

(први пут произведе на у енглеском граду Ман ­ честеру).

четвртаст комад тканине, раз­

з но покрив але главу .

марамица , -е ж [дем. од марама]

1.

м ала ма­

маншета = ма нжет а и манжетна (В.)

р ама; пар че тка нин а за б ри с ање но са, р убац.

мањёж, -ежа м = манёж, -ежа [фр .

а ,шт. омотач, овој ниц а неког ор гана (йлућна

итал.

maneggio]

manege од

сп. школа јахањ а; коњичко ве ­

жбалиште; омеђен вравоугаони простор (отво­ рен или покривен) где се изводе вежбе ј аха ња или

дресура

коња,

служи

и

као такмичарски

полигон.

маоизам, -зма м [врем а Мао Цеду н гу] ПОЈ' . ист .

miqrama]

1.

комунистич ка вл аст

( 1949- 1976)

н а н а-

2. - ).

маратон, - а и маратон, -6 н а м [по старо­ грчком месту и р а вници Маратон]

1. и ст. место 490 . год ин е пре н .е., п осле које је глас ник претрчао 42 km до Атин е дајави о по­ бед и н ад П ер сијанц им а. 2. сп. атлетска олим­ велике битке

пијска д исциплина с најдужом тркачк ом ста­ з ом

(42 .1 95 m). 3. сп.

у кајакашком спусту , ста-

733

маринирати

маратонац

за дужа од

20 km. 4. фиг . нешто што дуго или .. филмски - вишедневна серија

мареографија, -е ж [фр . тагее плим а и осе­

предуго траје .

ка, -графија] океанографска дисциплин а к ој а

филмских представа.

се бави променама нивоа морске површин е .

маржа и маржа, -е ж [фр . marge од лат. т аг­

маратонац, - нца м, мн . марат6нци, ген . МН . ма­

в. маргина] екон.

go,

најдужој олимп иј ској трка4кој дисциплини .

и продајне цене; провизија .

марiIТОНСКИ , -а, -о [В . маратон] носи на маратон.

2.

1. који се од­

који трај е ненормално дуго.

маргарйн, -нна М [фр .

garo n бисер] јестиви

margarine од грч . таг­

намаз произведен од биљ­

ни х масноћа; замена за бутер.

tes од margaron бисер]

бот. пољски цвет с бел им

л атицама око жутог центра,

gare,

Leucanthemum vu/-

бела рада, красуљак .

1. неисписан

разлика изм еђ у

3. разли ка

између тржишне вредности и номин алне вр ед­

ности зајма.

маријачи, -а М [шп .

mariachi од фр . mari age

веН4ање , јер се ова музика свирала на с в адба­

1.

у Мексику , УЛИ4НИ оркестар кој и из­

води Домаћу музику.

2.

музика коју и звод и та­

кав оркестар.

маријiiш = марјiiш l (в . ) маримба, -е ж [порт. тагјтЬа од егз . ] муз .

маргина, -е ж [лат. margo , ген . marginis иви­ ца, руб]

2.

највишег и најнижег курса на берзи .

ма] муз .

маргарита, -е ж и маргарета [грч . margari-

1.

разЈЈика између наба в н е

ратонаца [В . маратон] сп . У4есник у маратону,

ИВИ4НИ део хартије , бели­

н а око штампаног или писаног текста .

2.

фиг .

уда ра4КИ инструмент од дрвених ПЛО4ица к оје се ударају 4екићем , СЛИ4ан ксилофон у, п о ре­

клом и з Африке .

предео, крај који је удаљен од центра (града,

марина -е ж [итал . од л ат. mагiШIS морски од

дру шт ве ног живота, пажње јавности) ; ру б , пе­

таге море] мања лука намењена на УТИ4 КОМ ту­

риферија .

ризму, опремљена за снабдевање , 4ува њ е и п о­

3. дозвољена

веЛИ4ина, граница (гре­

шке, одступања) .

правку спортских 4амаца , јахти и дру ги х ма­

маРГ Иlliiлан, -лна , -лно [лат. marginalis]

1.

који припад а маргини или се на њу односи, в .

марги на

( 1, 2). 2. споредан ,

неважан, небитан .

марпшзлизам , -з ма м [В . маргиналан, - изам] екон. правац у економској науци који не пол ази од прои з водње и понуде, већ од потрошње и п отражњ е, служећи се граНИ4НИМ, м аргинал­ ни м е кономским веЛ И4инама .

њих пловних објеката .

маРlшада, -е ж = маринiiт, -зта м [фр. т агј­ кулин .

nade]

na1ia,

в. маргин ал ан]

мар гинам а текста.

2.

1.

белешке исписан е на

фи,".

успутне белешке,

примедбе и размишљања у вези с оним што се

4 ита.

3.

цртежи којима аутор илуструје свој

те к ст.

2. месо

рела]

1.

сорта крупних вишања, амарела .

2. кај­

сиј а.

мареограф, -а м [фр . тагее плима и осека,

или риба у маринади ; маринир а н о

јело .

маРИllац, -нца м [е нгл. тагјпе , с кр . од М а гј п е морнаРИ4КИ корпус] Бој . припад ник аме­

РИ4ке морнаРИ4ке пешадије .

маРllllизам', -з ма м [л ат. marilltls мор ск и] ум. сликарство које за мотив има бродс ке луке и морске пејзаже.

маринизам 2 , -зма м [према Ђамбати сти Ма­ рину

марела, -е ж [нем . Marelle, Amarelle, Б . ама­

смеса за4ина у уљу и с ирћету у

ња или давања посебног укуса при припр еми јела .

Corps маРГИ llii лије, маргиналйја ж , МН . [лат. margi-

1.

коју се потопе месо или риба ради конзерв и ра­

(1569- 1625)]

књиж. китњаст и и з в е ш та4ен

пеСНИ4КИ стил у италијанској

књи же вн ости

ХУН века; синоним за барок ни стил у н егатив­ ном смислу .

маРltllирати, маринйрам ,

3. л. МН. м ар инн­ 1. п ре­

- граф] апарат који аутоматски прати и бележи

рају сврш . и несврш . [фр . тагјпег] кулин .

пром е не у мору .

ли(ва)ти кувано месо или рибу смесом за4ина у

734

маркер

маринист(а)

уљу и сирћету.

2.

марјаш 2 , -а м [фр . mariage венчање] врста

ставити, стављати намирни ­

цу у маринаду (в . ) да одстоји пре кувања .

карташке игре са

маринист(а)', - ё м , мн . маринисти [лат. mагј­

nus

морски] ум. сликар бродских лука , марина,

и морских пејзажа.

карте .

зе мља]

граница , граничн а

Mark

и ст. у средњовековној Франачкој и

1.

Немачкој , погранична војно-административна

маринист(а)2, -ё м, мн . маринисти [према Ђамбатисти Марину

32

марка', -ё ж [нем .

књиж. след­

(1569- 1625)]

област са маркгрофом (в.) на ч елу .

2.

нов чана

јединица у Немачкој и Финској (пре увођ ења евра) .

беник маринизма 2 . маринисти чкй , -а, -о [в . маринизам 2 ] КЊIIЖ .

марка 2 -ё ж [фр .

који се односи на маринизам 2 или на марини­

лежити, означити]

сте 2

тије са оз н аче ном вредношпу који се лепи на

марйнскй, -а, -о [лат.

marinus морски] 1. вој .

који се односи на морнари цу и морнаре; мор­ нарички , морнарски .

који ли чи или подсећа

2.

на морнаре . .6. маринско одело некад уобичаје­ на свечана оде ћа за де цу ; маринско ПЈЈаво тамноплава боја налик на нек ада шње морнар­ ске унифо рм е.

3.

који се односи на марину или

marque знак од marquer обе­ 1. мали четвороугао од хар ­

писмо (uошшаllска

- ) одн . на документе (шак­ - ).2. фабричка ознака, жиг , име под који м н ека врста робе производи иСли) продаје. 3.

сена се

фам.

онај

који

вреди ,

који је на гласу као

стручњак или з налац у одређеној области .

маркандо прил . [итал . mагсапdо] муз. посебно наглашено , истакнуто.

маркаlпан, -тна , -тно [н ем . ll1агkапt од фр .

припада марини (в . ) .

марионета, -ё ж [фр . mагiопеttе]

1. позор . лут­

који се истиче својом физичком по ­

ll1arquant]

ка која се у лутка рском позоришту покр епе по ­

јавом у позитивном смислу (складом, и з ражај ­

мопу конаца или жица причвршпених за њене

ношпу); упадљив, УОЧЉI1В .

удове и главу .

2.

фиг. особа која нема с вој у во ­

љу и начела, веп се препушта туђем управља­

њу ; особа која је оруђе у рукама моћника .

2.

фиг. који се

понаша као марионета, који след и ту ђа наређе­ ња

ll1arcato] муз. в . маркаЈЈДО .

марюiЩlја, -ё ж [ В . марка 2 ]

1. стављање зна­ 2. сп . у

ка на н е што, обележавање , означавање.

марионетскй, -а,-О [в . марион ета] који се односи на марионете, луткарски.

маркато прил . [ИТ"dJ1 .

(- режuм) .

неким

спо ртовима

и

р ек реат ивним

( планинара , скијаша) .

маркграф и маркгроф , -а м [нем .

марифетлук, -а м, МII . марифетлуци [тур .

в . марка'

Graf гроф]

Markgraf,

и ст. титула средњов еков­

вештина сналажења

ног феудал ца у Франачкој и Н ема чкој који ј е

у новој ситуа цији, невољи и сл., дов и тљивост.

уп р ављао марком (в . ) , маркгрофовијом (касни ­

marifet1ik 2.

од ар .

активно ­

стима, обележавање траса, стаза за кретање

ma'rifa] 1.

см ицал ица којом н еко избегава обавезу или

одговорност, трик, лу кавштина.

ј е постала на след на ).

маркер ' , -а м [енгл . mагkег]

марихуана, -ё ж [шп . mагiјtlапа] врста лаке

1. предмет који 2. особ а ко ­ маркира. 3. шири

се поставља да би нешто обележио.

дро ге, у већини земаља законом заб рањ е не ; ин­

ја ставља зна к , обележава,

д иј ска конопља, канабис, хашиш, обич но се

фломастер којим се текст превп а чи рад и исти ­ цања или се њиме пиш е ради боље ви дљивости

пуши у виду цигарета.

марјаш', -а = маријаш, -а м [од имена Ма­ рија] ист. "ум .

1.

угарски метални новац с ликом

Мајке Божје, у употреби од

XIV

(вредности

Србији пр е Првог

17

крајцара) .

2. у

до

светског рата , никлени новчић од десети део динара.

5

XVII

век а

пара , два­

са даљине .

маркер 2 , -а м

[Marker,

за шт ип е но им е] сп.

жарг. аутоматски вез на ск ијам а који с обе стра­ не, предње и задње, учвршћује ципел е с кијаш а до к је на скијама, а ослобађа их при н еправил­ ном оптереПењу .

735

маркет

марони т

маркет, -а м [енгл .

market пијаца, тржиште]

промене , пролетерској револуцији и при в р еме­

жар г. помод ни назив за продавницу, обично са­

ној диктатури , до бескласног (комунист и чког)

м опослугу (с намирницама, кућним потреп ­

друштва .

штинама др.).

још неких Гlартија од

маркетиНl', -а м, мн. маркетинзи [енгл. mаг­

keting]

1.

скуп

организованих

психологија грана

марксист(а), -ё м [В . марксизам] при сталица

марксистички, -а , - о [В . марксист(а)] који се односи на маркси з ам или маркси сте .

прим е њ е не психологије која се бави психоло­ ш к им питањима тржишта: оглашавањем , начи ­

н о м продаје , личношћу продавца и купца , из­ гледом производа итд.

2.

(у обичном говору)

мармещiда, - ё ж [фр . maгmelade од порт. mаг­ mеlо дуња] кулин . вр ста сл атког нам аза од воћ а укуваног са шећером .

мармор В . мермер, мрамор.

р е клама ; пропаганда (ЙОЛ UШU'lКU - ).

маркетиншки ,

-3, -о [В . маркетинг] 1. који 2. фам . рекламни; про­

се од носи на маркетинг .

марморисати , -ришём сврш . И н ес вр ш . [нл ат. maгmoгaгe од лат. mагmог мрамор] (у)чинити да нешто

пага н д ни .

маркетирати, маркетирзм,

3. л . мн . марке­

пласмана робе и

личи

на

мрамор;

имитирати

м р амо р

сликарском техником .

марод прид . индеКJI . [нем .

тирају с врш . И нес в рш . [В. маркет] жарг. обрадити , об рађивати тржиште ради

века до да н ас које

марксизма .

ње ку пца, почев од рекламирања и информиса­

њ а до чина продаје. Ј. -

XIX

свој ГlpoгpaM заснивају на Марксовом учењу .

активности

ус мере н на пласман робе на тржиште и осваја­

пол . идеологија комунисти чк и х и

2.

од л ат.

ud

moratus]

marode од фр . mага ­

немоћан , слаб , и з н емогао ,

болестан .

ос вај а ња купаца .

маркиз, -и з а м [фр.

marquis] " ст. 1. средњове­

ко вни феудалац којемје дата на управљање по ­

мародёр, -ера м [фр . maraudeuг]

1. о н ај

који

пљачка Гlогинул е и рањене војнике ( п осле би т­

гранична област, В . марка 1. 2. племићка титула

ке) .

ни ж а од војводе а виша од грофа .

туђу несрећу да и з вуче имовинску и л и н ов ч ану

маркиза , -ё ж [фр .

marquise]

супруга или кћи

2. фи!' .

корист .

•

лешинар ; онај који зло у п отр ебљ а ва

марОдёрскИ .

мародерство, - а с [В . мародер] пљ а ч ка, л е­

ма рки з а .

маркизат, -ата м [фр .

marquisat] област под

марокён, -ена м [фр . (сгере) mагосаiп , п рема

у пр а вом маркиза.

маркизет, -а м [фр .

marquisette] лака ткани ­

на од финог предива памука , свиле или вуне,

марки рати , маркирзм,

3. л. Мfl . маркирају marquer] 1. ставити, ставља­

ти марку , обележје, жиг; обележити, обележа­

вати , жигосати .

2. зоол .

обележити, обел ежава­

т и животиње у научне иСли) заштитне сврхе .

3.

за н е маривати дужности , симулирати , забуша ­ вати ; бежати из школ е.

1.

козја кожа штављена би љ ни м ек с­

трактима рад и глаткоће и обојена у црн о , слу­

1.

" ст. учење К . Маркса

2.

врста свилен е

тканине .

мароко, - а м [итал . mагоссо] памучно п латн о за повезивањ е књига .

маРОII, - она м [итал . mаггопе] кестен крупног плода , марун .

2.

1. бот .

питоми

нијан са смеђе

боје .

маронит, - ита м [лат.

марксизам, -зма м [нем . Maгxismus , по пре ­ з им е н у Магх, В . - изам]

Мароку]

жи з а израду финије одеће .

р ет ког и полупрозирног ткања.

свр ш . И нес врш . [фр .

шинарење , злоупотреба туђе неср ећ е .

Maronita,

прем а осни­

вачу секте св . Марону] ПРИГIaДНИК хриш ћанске

заједнице унијата (православног о бреда ,

уз

и Ф . Енгелса о држави као сред­

признавање пап е) под јурисдикцијом антио­

ств у е КСГlлоатације маса од стране владајуће

хијског патријарха , која углавном живи у Си ­

клас е , клас ној борби као покретачу историјске

рији и Либану .

( 18 18- 1883)

736

марсiша

мас а

марсала, -ё ж [итал, према луци

Marsala

на

Марсељез а, -ё ж [фр ,

ном циљу (пешице или транспортним сред­ ствима); наступање војске у склопу војних опе­

Сицилији] врста слатког, ј аког вина ,

Marseillaise]

францу ­

рација,

'"

марш-батаЉОII вој , батаљон , ј едини­

ска национална х имна, настала као р е во луцио­

ца која креће на фронт; марш - колона војн а ко­

нарна песма

лона која маршира; марш-компаllија одред

године (први пут су је у Па­

1792,

војске који се спрема на фронт,

ризу певали војници из Марсеја).

марсилијана, -ё ж [итал.

marsiliana]

венеци­

јански трговачки једрењак из ХУI и ХУН века,

март, -а м [лат,

martius

Марсов (месец)] тре­

ћи месец у годин и ,

мартир, -а м [грч ,

martyr

сведок]

ист, рел ,

1,

мученик, онај који жртвује живот з а своју (хри­ шћанску) веру.

2.

паћеник, мученик ; онај ко

под носи жртве за рад сопствених уверења,

мартйр йј ум, -а м И мартйрйј, -ија м [л ат, тaгtyгjит, в , март ир]

1,

ништво , велика патња.

страдалништво, муче­

2.

рел , страдање хри­

шћанина због свог верског убеђења.

3.

део цр­

кве где је смештен гроб мученика или ковчег с

[срлат , maгtyro lo gium од грч, maгtyrol6gion , пре­ ма тaгtyг сведок] рел, црквена књига у којој су

људи или војске).

њиховог страдални штва и смрт и .

ист,

amarto-

војник у

погра­

Балкану од ХУ дО ХIХ века.

мартури н а, -ё ж [срлат,

2.

маршал, -ма м [нем ,

hal] 1. заст.

од фр, т агес­

2.

ист, титул а ви­

соког достојанственика у Француској

martur

куна]

1.

покр ,

'" -

двора надзорник и управник по слова на двору .

3,

у неким земљама (и у Ј угославиј и посл еДру­

гог светског р ата), в рховни командант војске .

•

маршаЈIСКЙ ,

ње и служба маршала

marechalat] вој, 1, зва­ (3) (в , ), 2, зграда у којој се

налази канцеларија маршала са пратећим слу­ жбама,

маршевскй , -а, -о [в , марш] који се односи

'" -

корак од­

сечан, усаглашени корак којим војници мар­ ширају .

марширати, марширам ,

3, л, мн , марширају marcher] 1, кретати се ујед­ кораком , ступати у маршу, 2, фам ,

н аченим

(о )терати кога узви ком "марш" , и збацити кога , маршовати в, марширати , маршрУта, - ё ж [нем ,

MapOII ,

фр ,

марцијала ll , -л на, -л но [лат,

martialis

Мар­

сов, бога рата] рат нички , бори ла чки; ратобо ­

ран ; срчан, храбар ; који се односи на војнике ,

'"

марцијаЈIНИ закон војни, ратни , суров закон.

marzapane

од ар,

слаткиш од бадема , беланцета и ше­

ћера, запечен у рерни ,

марш, -а м, МН, маршеви [фр ,

route пут]

Marschroute,

в, марш ,

планиран пут кретања , путов ања .

маса, -ё ж [лат.

massa] 1,

физ, јед на од основ­

них физички х особина : количина материј е са­ д ржан е у телу; тежина изражена у килогр ами­

ма као количник силе и убрзања или произ вод з апремине и густине .

2,

а . в ел ики број људи на

једном месту , мноштво , гомила, светин а. б. (често мн , ) широки слојеви становништва (на­

marche] 1,

вој,

родн е масе) ,

3. а.

смеса (из које се нешто пра­

одрешит усагла шен корак групе војника , мар­

ви), б, (већа) ствар неодређе ног облика.

ширање,

покретљивост ,

2,

и Не­

мачкој (на двору владара и ли у војсци),

нашње Хрватске порез на зе мљу који се плаћао

martaban]

Marschal

с врш , И нес врш , [фр ,

и ст, прав , у северном делу да­

марципаll, -ана м [итал ,

узвик

коњушар , слуга задужен за коњ е; у

Француској, поткивач коња,

у кожама куне, кас није у (истоименом) новцу .

марун в,

- !), 5, уз в , вулг. (- одаUiл е !),

кој им се неко тера да оде

ничним јединицама Османлијског царства на

кожа, крзно куне ,

наредба за покрет, по­

на марш; који је у ри тму марша,

од нгрч ,

martoloz

плаћен и

4 , узв,

себно у војсци (Наuред,

сабрана имена светих мученика са описима

грешник]

4/4

маршалат, -ата м [фр,

мартирiJJlогијум, -а м И мартирологиј, -а м

16s

корачни­

такту (оБИ'IНО прати свечано кретање групе

његовим (њеним) моштима.

мартолоз, -а м [тур,

3. муз,

ца, музичка композиција свечаног тон а у

кретање војне јединице ка одређе -

тромо ст,

гломазност ,

4,

не­

корпу-

737

масажа

маскулина

лентност.

тична

велика количина нечега. ~ кри­

5.

- фИ3 . најмања количина горива неоп­

рија (гас-маска).

5.

сп. у неким спортским ди­

сциплинама , део опреме који штити лице и

ход на за нуклеарну реакцију; фиг. количина

врат од повреда (мачевање) или омогућава од­

људи (учесника, гласова и сл.) неопходна да би

ређене такмичарске услове (подводне или ски­

се постигао неки циљ.

јашке наочаре, цевчице за дисање под водом

масажа, -ё ж [фр .

massage] 1. трљање иСли) гњечење тела ради лечења, неге итд . 2. жарг. до­

итд .).

6.

средство којим се премазује лице ради

лечења или (козметичке) неге .

маскара, -ё ж [енгл.

сађивање (некоме), гњаважа.

масакр, - а м, ге н . мн . масакра [фр .

massacre]

mascara

од шп .

mascara

маска] део шминке , средство за бојење трепа­

покољ, (окрутно) масовно убиство, велико кр­

вица .

вопролиће .

маскарада, -ё ж [фр. mascarade од итал. mascherata] 1. весели догађај на којем учеству­ ју машкаре (1) (в.); прерушавање . 2. пеј . посту­

масакрирати , масакрирам, крИ-рају сврш . И несврш . [фр. ти покољ, (по)убијати. са пити жртву.

3. Л . мн. маса­ masacrer] 1. (из)врши­

2. (из)мрцвари ти ,

3. фиг. тешко

(ис)ка­

поразити противни ­

пак или понашање које невешто прикрив а ло­ ше намере ини ноше дело; лажно прик азивање.

маскарон, -о на м [фр . mаsсагоп од итал. mа­

ка (у спорту).

масёр, -ера м [фр .

masseur] 1. онај који врши 2. жарг . давитељ,

масажу као посао , занимање .

гња ватор .

•

исцерено г, искеженог људског лица (на капи­

јама, оградама, бунарима итд.).

масёрскЙ .

масйв, -И-ва м [ фр.

sса гопе] арх ит. декоративни елемент у облику

massif]

маскенбал, -а м [нем .

планина која делу­

је као компактна целина , с једним или малим

Maskenball]

бал, плес

под маскама .

маскёр, -ера м [в. маска] у позоришту, н а

бројем врхова.

massif, в . маса] 1. те­ 2. на­

финму и телевизији , стручњак за израду и при ­

жак, тром , врло велик ; изједна начињен.

мену маски.

чиње н или сагра ђен од издржљивог материја­

маскерата и маскерата, -ё ж [Итал . mascherata] 1. поворка људи који носе маске , крин ке . 2. КЊИ Ж. ренесансна сценска игра у стиховим а ,

масйван, -в на , -в но [фр .

ла, отпоран на оштећења или померања ; непро­ бојан , без шупљина , густ.

масивност, -ости ж [В. масиван , маса] осо­ б ина онога који је масиван или онога што је ма­

маСllрати, несврш. [фр.

масирам,

masser,

3.

в . масажа]

Л.

1.

мн .

масИ-раЈУ

примењивати ,

вршити масажу, гњечити , трљати.

2.

жарг. доса­

ђивати коме, гњавити.

маска, -ё ж, дат. И ЛОК . маски/масци , ген. м" . маски [фр .

masque] 1.

навлака преко главе, лица

или дела лица којом се сакрива и де нтитет осо­ бе којаје носи; кринка, образина. а нтичком

позоришту

фигура

2.

ист. позор . у

главе

коју су

глу мци носили да би доча рали тумачени ЛИК.

3.

ф иг. израз или понашање који скривају праве особ ине или став личности , претварање, каму­

4.

предмет који штити лице или део ли ­

ца (пре свега очи) од деловања штетних мате-

738

музиком ,

I1лесом

и

раскошним

костимима,

извођена током карневала.

маскирати, маскирам,

сивно .

флажа.

с

СВР Ш . И несврш . [фр .

3. masqLler,

11.

МН . маскИ- рају

в . маска]

кри(ва)ти лице ини део лица маском.

2.

1.

I1ре­

давати

нечему другачији изглед, камуфлират и , при­ кривати .

3. -се обући ,

облачити се у другу оде­

ћу у циљу непрепознавања; прерушит и се.

маскйрнй, -а, -о [в . маскирати] који служи за маскираље ини за камуфнажу.

маскота, -ё ж [фр .

mascotte]

допадљ ив пред­

мет (нутка, животиља, фигура и сн . ) који сим­ болизује нешто (спортски догађај, фест ив ал) ини се сматра за шти т ником од н ес реће.

маскулина, -ё ж [1Iат.

mascLllina]

жена код

које преовнађују мушке полне однике , мушко­

бања, мушкарача.

маСКУЛИНlвам

матадор

маскулинизам, -зма м [лат.

masculinum,

В.

семинар који неки признати стручњак, прв ен­

-изам] мед. појава мушких полних одлика код

ствено уметник, д ржи

жене, уз сма њење женских .

ник а или студената.

маскулинум и маСКУЛИIIУМ, -а м [лат. та­

sculinum]

mass media

истакн утих

мастика , -ё ж, дат. И лок . мастици [гр ч.

уче­

mastic-

Ы~] ракија зачињена плодом мастикса (В.), оми­

грам. мушки род .

масмёдији, масмёдйја = масовнй медији [енгл .

групи

љена у Грчкој и Македонији .

мн.] средства јавног информи­

мастикација, -ё ж [нлат.

сања која имају бројну публику (новине, ра­

masticare

д ио, телевизија, Интернет).

хране у устима.

masticatio

пр ема

жвакати] мед. жвакање, уситњ авање

масован и масован, -вна, - вно [В . маса] који

мастикс, -а м [фр . mastic од грч . m astich~]

се догађа у мас и , који се односи на масу; који

бледожута , ми риш љава смола медитеранског

обухвата широке масе становништва. Ј. масов­

дрвета,

IЈИ медији В. масмёд ији .

стрији хране, лекова , хемијских производа итд.

масон, -о н а м [фр . тауоп, [гапс-тауоп од енгл.

Free-mason

тајног

слободни зи дар]

међународног

припадник

1.

удружења

њу остваруј е утицајне положаје у привреди и политици појединих земаља и на међународној сцени.

2.

мастит ис , -а м [грч .

ист. у средњем веку члан за натског це­

ха квалификованих зида ра који су се служили тајним знац има и лозинкама.

мастодонт, - а м [грч . -одонт]

mast6s

1.

mast6s

1. прид.

који при­

ска л ожа масонска организација н а одређеној

8.

2. фиг.

пеј .

нескладно и непримерено (времену и л и про­ сто ру).

мастодо нтск й , -а, -о [В . мастоДонт] огро­ ман, џиновски; нез грапан , гломазан .

масту рбација , -ё ж ["лат.

масонскй, -а, -о [В . масон]

дојка, сиса,

зоол. крупна преисторијска животи­

нешто што је претерано велико, неприкладно,

организације.

пада масо ним а и л и се односи на њих. Ј. масон­

дојка , си са, В .

ња са сурлом и кљовама у обе вилице.

масонерија, -ё ж [фр . тауоппегје, В . масон] масонска организација у ц елини; чла нство те

користи се у инду­

- итис] мед. упала млечне жлезде дојке .

пробраног

чланства , које у међусоб ном братском помага­

Pistacia lentiscus,

стурбирати]

1.

masturbatio,

8.

ма­

н адраживање гениталиј а доди­

ром ради полног уживања; онанија , самозадо­ вољавање.

2.

фИГ . l1еј . јалов рад , бесплодан труд.

мастурбирати, мастурбйрам ,

територији.

масотерапија, -ё ж [фр.

massage

масажа, В .

терапија] мед. лече ње трља њем и гњечењем те­ ла, масажом.

мастаба, -ё ж [ ар. mа~!Ћ Ьаh] ист. староегипат­

стурби рају нееврш . [нлат. порекла ] сати .

ђена од опеке у близини фараонских пирамида.

мастер, -а м [енгл.

master

газда, господар , послодавац. власник, броДо власник .

3.

од лат.

2.

мат', -а м [тур .

звање које добија

победника у шаховској партији .

мат 2 прид. индекл. [фр. та! од лат.

4.

матрица ,

mattus

ме­

кан , слаб, влажан] прид. без сјаја, који се н е бли­ ста, нелакиран.

матадор, -а м [шп .

студент универз и тета после одређеног броја положених семестара или година.

mat од пере. sahmat краљ је мр­

тав ] у шаху зав ршни, победнички потез; узвик

magister] 1.

поседник, куће­

1. полно се самозадовољавати , онани ­ 2. ф иг . пеј . узалудно ради ти , трудити се без

користи .

ска гробница државних достојанственика у об­

лику четверостране зарубљене пирамиде, гра ­

3. л . мн. ма­ masturbare, н ејасног

ти]

1.

matador, према mataг уби­

онај који у кориди мачем задаје бику

изворни или основни примерак за умножавање

см ртни ударац.

звука ,

кој вештини заслужује посебно признање, с ко­

слике

или

штампаног

текста .

Ј.

ма­

стер-студије, мастер-клас(а) кратак курс или

2.

прави мајстор , онај који у не­

јим нема шале.

739

матез ис

матер фами лијас

матез ис, -а м [грч. mаthёs i s учење, з нање] в. математ ика .

може доћи у истражном поступку ; материјал­ ни д оказ прав. видљива или опипљива ствар ко ­

мате ма , -ё ж [лат.

mathema од грч. m аth ёmа]

оно што је научено, знање, liаука; (матема­ тичко) правило .

ј а се на суду из но си као доказ о птужбе .

материјаJlизам , -зма м [фр . материјалаli , -изам]

1.

m ateria1isme, в .

филоз. фи лозофски си­

мате матика , -ё ж, дат. И лок. матем iпици [лат.

стем или тео риј а кој и материју сматра основом

mathematica од грч. mathematik~, в. матема] 1.

свега постојећег и темељном вредношћу која

наука о колич инс ким односима и просторним

п одлеже с п ознаји, док ј е дух или свест једно од

облиц им а ства рн ог света.

свој става материје у њеном liајвиш ем орган­

2.

школски предмет

ском облику; супр . и деал изам (в.).

у којем се та наука п р едаје одн. у чи .

математичар , -а м (ж . математичарка , дат.

2. претежн а

б ри га за материј алну страну ж ивота у односу

И лок. матемiпичар кй) [гр'! . mathematik6s, в. ма­

н а духовну

тематика]

мате риј ал liИМ задовољств им а, одн .

стручњак за математику; н астав­

1.

ник математике.

2. о н ај

који студ ира или добро

или

интелектуалну; тежња

према

имовин­

ској и финансијској ко ри сти.

материја ЈЈИзација, -ё ж [в . материјализова­

зна математику.

математ ичкй, -а, -о [В . математика]

1. кој и однос и . 2.

ти] давање опипљивог облика чему и ли добија­

који се у истраживању служи математиком , ко­

ћење ; остварење неке идеје, з амисли у ви дљ ив

ји примењује математику (машемашuчка логи­

обј екат, чињеницу, правила, текст и сл.

припада математици или се на њу

ка, машемаш ичка л ингвuсш ика , -модел и сл.).

Мате р дол ороза [л ат. Mater do10rosa болом скрхана мајка] рел .

Богород ица у болу због

ње особи н а опипљивог, отеловљење, овап ло­

материјализовати , -ујем [ш,ат.

materia1isare,

да(ва)ти

чему

свр ш .

и

нссu рш .

в . материјалан, - и зовати]

опипљив

облик,

1.

претворити ,

страдања свог сина об. као умет нич ка предста­

прет варати у чиње ницу, оствари(ва)ти.

ва на сл икама и у облику статуе.

теријализовати се оства р ( ив )ати се , отелови­

матё рија, -ё ж [л ат. materi a грађа , д рво као грађа; садржина]

1.

грађа из кој е се састоји све

што постоји у свеми ру, стварна садржи на про­ стора

или

дела

простора ,

оно

што

испуњава

простор са својствима ин ерције и гравитације.

2.

оно од чега је састављено фи з и чко тело, са­

држај (као супротност форми, облику) .

3.

фИIIОЗ .

материјалист(а ), -ё м, МН. материјалисти [фр.

materia1iste,

в. матер ијалан, - ист(а)]

1. сиро­

начињено .

2.

о према, Ilри бор за обављање по­

сла (кmщеllаријски

списа, текстова

-). 3.

(- за

документација, скуп

конференцију).

мате ријаJlан , -лна, -лно [л ат. materia1is , в. материја, мате риј ал]

1.

који се од н оси на мате ­

рију или постоји у обл и ку материје (машер и ­ јални свеш).

2.

ОПИГI ЉИВ, физички, као су прот­

ност духовном, интелектуалном . штински,

темељан.

&

3.

бита н , су­

материјална

истина

пра8. највиши степен извесности до ког судија

740

2.

човек који све посматра или подређује према

материј ал ним , тј. имовинским и фИli ансијским интересима ;

материјалан]

след­

ријали зма (од Демокр ита до Маркса и др . ) .

бац.

[8.

1. филоз.

бе ник материјализма или неке од теорија мате­

дело вања, материјал .

мате ријал , -ала м

ма­

ти се, отеловљивати се .

предмет Оllажаја, интереса , бриге, осећања или

вина или грађа од које се не ш то прави или је

2.

користољубив

човек , среброљу­

мате ријаJlИСТИЧКЙ , -а, -о [В . материјали ­ ст(а)] који се односи на матер иј ализам или ма­ теријалисте.

материјалност, -и ж [в . материјалан] особи ­ на оног што је матер ијално.

матернитёт, -ета м [фр .

ternitas]

matem ite од лат. mа­

материнство , мајчинство , улога или

положај мајке.

мате р фамилијас [лат.

mater fami1ias]

мајка

као глава и ли стуб породице ; уп . патер фами ­ лијас .

матутина

матината

матината , -ё ж [итал .

mattinata,

према

matti-

матрица, -ё ж [н ем.

од лат.

Matrize

матрикс]

ром; супр. серенада (в .).

та (новца , медаља, штам парских слова итд.).

1. калуп

в.

matri x,

по јутро] јутарња песма под девојачким прозо ­

за ливење металних предме­

2.

преподне] седељ­

граф. техн . основни облик или примерак (на хар­

ка или јавна приредба (концерт) или представа

тији, фолији, плочи и др.) који служи за умно­

(филмска, позориш на) која се одржава пре под­

жавање.

матинё, -еа м [фр .

matinee

матирати l , мiпи рам , И несврш. [фр.

mater,

3.

л . мн . матирају св рш .

в . мат!]

1.

победити неког у

шаху потезом који донос и мат .

фиг. потпуно ,

2.

несумњиво надјачат и противника у расправи.

матирати 2 , мати рам ,

3.

л . мн. матирају сврш .

И несврш . [В. мат] сјајном материјалу или ствари одузети сјај, скинути сјајну површину.

матроним, - има м = метронимик, - а м, мн.

метронимици, ге н . мн. метронимика [л ат.

3.

мат . табела која приказује неке број­

чане или знаковне податке у водоравним и ус­

не или у раним поподневним часовима.

mater,

правним колонама.

ПСИ Х. склоп мање-виш е

4.

сталних карактеристика (миш љења, понаш а­

ња).

5.

фиг. скуп ставова, критеријума и мотива

који одређују основни начин понаш ања у не­ ком делу друштва; образац, калуп , оквир .

матроз, -6за м [нем .

Matrose

од хол.

на броду .

•

матроски .

матрона, -ё ж [лат,

matrona] 1.

н ст, у старом

грч. m~tёг мати, в. -оним(ик)] 1. име по мајци. 2.

Риму, удата жена из виших сталежа .

презиме изведено од мајчиног имена или пре­

з рела жена од угледа.

3.

2.

удата,

ИроН , старија жена ис­

такнутих облина .

зимена.

матријархат, -ата м [лат.

ch6s

matroos]

заст, морнар, поморац , бродар; помоћни радник

вођа, старешина]

1.

mater

мати , грч. аг­

соц. друштвена зајед­

ница у којој жене имају кључну, доминантну улогу и положај; владавина жена.

2.

првенство

матУра, -ё ж [нем, Маtпг, према лат,

marurus

зрео] испит зрелости, за вршни испит у средњој школи.

матурант, -а м , ген, мн. матураната (ж. мату­

у наслеђивању и у д руштве ном положају сте­

ранткиља ) [нем .

чено по женској л инији сродства.

школац пред зав ршним испитом, ученик зав р ­

матрикс, -а м [л ат. mаtПх према

1. полазна тачка,

основа, подлога .

mater мајка] 2. физиол . ће­

лије у којима се р аз вијају друге ћелије; нежива материја (н пр. кост, хрскавица) у коју су усађе­

не живе ћелије.

матрикула, -ё ж [лат.

matric111a] 1.

књига у

коју се уписују подаци о рођенима , умрлима, венчан има, матична књига, регистар .

2.

попи ­

сна књига , књига члан ства (парохије, удруже­ ња, организа ције итд.).

3. уписница на универ­ 4. књига или списак прихода институције). 5. пом. ГloMopcKa

Marurant,

в , матура] с р едњо­

шног раз реда средње школе, матурација, -ё ж [лат.

•

матурантс ки .

maruratio]

сазр евање,

зрење, достизање одређеног степена развој а .

матурирати, матурирам,

3.

11 .

матурирај у

сврш . И н еС8РШ. [8 . матура] положити , полагати завр шни испит у средњој школи, матуру .

матуритёт, -ета м [л ат.

maruritas]

зрел ост,

висок степен развоја (првенствено психич ког). матурски, -а, -о [В . матура] прид , који се од­

зитетима, индекс .

носи на матуру или за вршетак средње школе .

(неке државне

матурско вече забава коју приређуј у ученици

•

исправа којом се доказује право пловидбе. б.

завршног разреда гимназије неколико дана пре

вој. у неким земљ ама, плочица с именом и пре­

матуре.

зименом коју носе војници.

матутјјна и матутина, -ё ж [л ат. (ћога)

матримонијал аll, -лна, -лно [ил ат,

matrimo-

пiа1is] брачни, супружанск и.

матримонијум, -а м [лат.

matrimonil1m]

брачно стање, супружништво.

mattl-

tiпајутарњи (час)] цркв . у католичкој цркви , део литургије који се певао ноћу и зав ршавао у зо­

брак ,

ру , касније пренет на време пред поједине свет­ ковине.

741

матушка

махнитост

мату шка , - ё ж [рус. матушка] хип . мајчица,

еп

(2 15.000 стихова),

састављен од песа м а које

мам ица (06. уз појмове у вези са Русијом, нпр. ­

су настајале почев од УЈ века пре н . е .

Русија,

махагони, -ија м [нем . Mahagoni од е н гл. т а­ hogany] 1. 60Т. скупоце н о тропско дрво , Sw ieteпја mahogani . 2. грађа тог дрвета (кори ст и се за намештај). 3. црвенкасто-смеђа боја нали к на

-

Волга).

маузе р , -а м = маузерка , -е ж , дат. И лок . мау­ зер к и [н ем .

према конструкто ри ма П . и

Mauser,

В. Мауз еру (Маusег)] вој . врста немачке вој­

махагон и .

н ичке пушке .

маузолёј, -еја м [лат. Mauso1eum од грч . Маи­

soleion

гроб краља Маузола]

1.

и ст. монументал­

н а гробница краља Маузола у Халикарнасу (да­

н а шњи Бодрум) из

IV

века пре Н . е.

2.

mountain

планина,

Maxapallll

bike, Ысус1е

биц и кл ] бицикл ој ачане конструкције, широких сума, са више брзина и снажних кочница , прила­

Maxapaua

mafia] 1. ист. тајна органи­ XIX века на Сицилији ба­

ви(л а) у носним нез аконитим пословима при ­ ме њујући насиље , отмице и убиства .

2.

фи г. било које удружење

2.

1. члан мафије .

осо ба која се понаша као ч л ан мафије , члан

мафија шки , -а , -о [В . мафија] који се од носи на мафиј у и мафијаше ; који посту па по угледу на ма фију .

највише као над имак Гандија .

махди , -ија м [ар .

ње му нема ништа]

1.

ништа, празно .

fi2.

кули н . врста колач а, посластице која се брзо то ­ пи у устима .

д а доврши Мух амедово дело.

махер и махер, -а м [н е м .

Macher] 1. жарг .

свог з аната ".

2. вешт, с налажљив ч овек који

ци ље ве постиже и сумњивим с р едст вим а.

махерај, -а м [нем . ра

(2);

ма

machina, в.

Macherei]

посту п а к махе­

вештина , трик , уј дурма .

махиналан , -л на , -л но [илат. mа сhiп а li s пре­ махинација] нехотичан , с п о нтан,

махинација, -ё ж [л ат. machinatio, према machina направа од грч . (дорски) machana = грч. mёсhап~, в. механички] намерна подвала, сра­ чунат поступак , сплетка , манипулација .

мах , - а м [нем .

Mach, по презимену немачког физи чара Е. Маха , 1838- 191 б] ф из. Махов број , однос брз ин е крета ња тел а кроз гас или течност и брз ин е з в у ка у и стој сред ини .

maha-] л ингв .

Махабха рата , - ё ж [са н с кр .

ма хмуд ија , - ё ж [тур . mahmudiye од ар. mahmiidiyya према турском султан у Махмуду ( 1785- 1839)] у Османлијском царств у дукат из

II

прве половин е ХIХ века . предм ета к

у сложе ницама са з начењем : велик .

Mahabharata Ве­

лики с п е вЈ к њи ж. вел ики ста роинд иј с кијуначки

742

a1-mahdi добро вођ ени ] у

исламу , назив с кривеног пророка који ћ е доћи

несвестан , учињен без раз мишљањ а.

маф иш и мафиш, -а м [тур . mafi~ од ар. та

маха- [са н с кр . И Il ерс.

велики дух] у

з на'Iaја , мудраца и л и духовног в о ђ е; познато

кр им иналне банде.

hi siiy' у

mahatma

Индији, титула личности од великог угледа и

стручњак , мајстор у некој вештини , " мајстор

- , ал бан ска - ).

мафlfјаш , -аша м [В . мафија]

maharaja

владара мање области у Индији .

к риминалаца који не би рају средства з а пости ­ зање циљева (руска

[с ан с кр .

ју вл аст при з н аје више раџа; титула р а џ е као

ганг­

сте рс ка ор гани з ација у САД , заснова на на ита­

3.

Maxapaua, - ё м

махатма, -ё м [с ан с кр .

ма фија, -ё ж [ итал.

лија н ској мафији.

и

велики краљ] ист . титула ин д ијског вл ада ра ч и­

гођ ен вожњи по н еравном терену.

зациј а која се од

ж индекл . [11НД ., В. мах а- , га п! кра­

љица] махараџин а супруга .

маУНТ Иli-бајк, -а м, ми . маунтин-бајкови [енгл . од

mahalle од ар.

улица , сокак.

било која

вел ика грађ е вина којај е и нечија гробница.

mountain bike

махала , -ё и махала , -ё ж [тур.

mii~allii] део града , четврт; део сел а, заселак;

махнит, -а, -о [од ТУР.

mllannit од ар. mll3 'nnid]

помаман , сул уд, луд , бесан .

махнитост , - ости ж [ В . м ах нит] ста њ е онога ко је ма х ни т, луд ило.

меандер

махновшт ин а

махновштина, -е ж [ п рема през имен у Мах­

моторно воз и л о ; ло комотив а.

4. ф и г.

чвр ста ор­

но] ист . оружана борба у крајинских зе мљо по ­

га низација и особље н еке заједнице (државе,

седника против совјетске власт и

војске и сл.).

(1918-1921)

које је предводио Н . И . Махно .

махорка, -е ж [рус. махорка] врста ло шег,

шибица, палидрвце.

6. фиг.

а.

сао аутоматски , без размишљања , као робот. б. човек који рад и брзо и прецизно , као машина.

војничког дувана, крџа.

машингевер, -а и машингевер, -ера м [нем .

махрама В . марама.

Maschinengewehr]

махсуз В . максуз . махут, -а м [и нд.

5. заст.

човек који и з врш а ва наређење и л и обавља по­

mahut]

у Индији, чувар или

вој.

митраљез .

1.

2.

машин­

ска пушка, аутомат, машинка.

машинерија, -е ж [фр . m ас hiпегiе, В. маши­

гонич слонова.

маца, -е ж [итал .

на]

mazza] В. мацОла .

мацаклйн, -ина м [порекло н ејасно] зоол. бе­ личасти гуштер црни х очију у приморским

mazzah]

унутрашњи уређај, склоп машин е.

2.

с истем , људство које рад и као део система .

машинизација, -е ж [В. машина , -изација]

крајевима; велика губавица, гекон .

мацес, -а м [хебр.

1.

с куп више машина. з. ф и г. чврста органи зација,

етнол. бесквасни

хлеб у виду листова које Ј ев р еји једу у вре ме

у вођење машина у прои з водњу;

8.

механ иза­

ција .

машинист(а) , -е м, мн. машинисти [фр . тас­

празника Пасхе.

мацола, -е ж [итал.

mazzuola]

маљ , тежак че­

кић , бат за разбијање камена .

мачета, -е ж [шп .

machete] у Латинској Аме­

рици, нож широког сечива за сечење ш ећерн е трске и крчење шика р е.

мачизам, -зма м [шп .

mach ismo,

hiпi s tе, В. машина, - и ст(а)]

1.

р ад ни к који се

брине о машинама или рукује машинама.

2.

ма­

шиновођа.

машiiнка, -е ж [ В. машина] вој . аутоматск а, машинска пушк а; В. машингевер . машiiнскй , -а, -о [В . машина]

В . мачо,

1.

који се од­

-изам] (пре)нагла шавање мушкости, тј . теле­

носи н а машине ; који ради помоћу м а ши на; ко­

сне снаге и одважности као мушких особина;

ји се бави машинама .

мачо, -а, ген. МН . мача [шп . macho мушки] тип мушкарца у хиспаноамеричкој популарн ој кул­ тури,

мушка рчина ;

подразумева

према

машинство, -ства с [ В. машина] техн . научна д и с цип л ин а и струка која се бави м ашинама.

машкара и машкара, -е ж [венец.

машала, -е ж [тур. тe~ale ар .

masa' la]

покр .

итал.

maschera,

В. маска]

1.

mascara,

особа која носи ма­

ску (В.) и(ли ) стилизовану одећу у карневал­

бакља, буктиња .

машала(х) и машала(х) узв. [тур. ma~a llah од ар. та sа'аШih] покр.

2.

који р ади као м а шин а, механички .

женама.

1. узв.

р еч која изража ва одо­

бравање, чуђење, дивљење и доб родошл ицу.

машамода, -е ж [фр.

marchande de mode

давачица модних предмета] заст. маШИllа, -е ж [нем .

Maschine

8.

2.

експр. ИРО fl . нападно или

н еу кус н о обучена особа.

маШllа и машна, - е ж [нем .

Masche] 1. укра­

с на трака везана у коси и л и н а же нској одећи.

про­

мОдискиња .

од фр.

ским свеча но сти ма.

2.

запис против урока на одећи малог детета.

machina

факултет технички

њери, стру чња ци за индустриј ску механику.

косматост,

авантуристички дух, су п е риор а н однос

од лат.

.. -

ф ак ултет на ком е се школују машински инже­

мушки шовинизам.

machine 1.

од ГР" . mас h ашi, В. механички]

сложен уређај чије покрете п рои зводи нека

енергија (водена, парна, електричн а и тд.).

2.

механизам који служи као оруђе за рад. з. фам .

2.

ук р асн и део мушке оде ћ е који се носи око

врата , кравата.

меа кулпа

8.

т еа сиlра .

меандер, -а м [лат.

maeander од

грч .

ma{andros

завој , окука, пре ма реци М еа ндру, притоци Егеј ­

ског мора]

1.

геогр. окука (раВНИ'lарске) реке.

2.

лик . украс ни мотив пореклом из старе Грчке у ви-

743

мегаом

меандрирати

ду спиралног низа линија преломљених под пра­

меанд рирати , меiшдрирам , З. Л . МII . меан­ дрирају несврш . [в . меандер] ц и , путу) .

2.

мегаЈЈО- [грч .

фиг . тактизирати, мењати тактику ,

мегалобласти, мегалобласта м мн . [ в. мега­ ЛО -,

ме:IНД РИ'lаЈI , -чна , -чно [в. меандер] криву­ мСбл, -а м зб. [нем. МоЬеl] намештај, покупство ( ормани , столови , столице итд . ) .

мегалобластичан, -чна, -чно [в . мегал о бла­ сти] који припада или се односи на ме галобла­ сте .

с врш. И несврш . [нем . mоЫјегеп , в . мебл] снаб­ де( ва)ти (стан , канцеларије) намештајем; наме­

мегалографија, -ё ж [в . мегало- , - граф ија] сликање у увепаном облику .

мегаломан, -ана м [в . мегаломанија] 1. ПСИХ.

стити, опремати (стан).

мевлуд, -а и мевлуд, -уд а м [тур. mеуlј! од ар . муслимански празник који

сла ви рођење Мухамедово.

2.

химна у славу

тог д ана .

мега- [грч.

megas

КJlица , изданак] велике п ел иј е с је­

крвна з рнца с патолошким променам а.

мебли рати, мi:блирам, З . л. мн . меблирају

1.

blast6s

згром, незрели облици из којих настај у црв е н а

да в .

рођење]

вел ики ] као

гог дела нешто изу з етно велико.

1. кривудати (о ре­

заобилазити препреке, лавирати.

miiw lid

megas , ген . megalos

први део сложенице говори да је пој а м из др у­

ви м углом на тканини, керамици итд.

велики]

1. као

први део ре­

ч и у називима , сложеницама и кованицама ис ­

онај који стално машта о в еликој соп ств еној

снази, богатству или моћи , који пр е це њује се­ бе.

2.

жарг . човек који има неумерене п ла н о в е и

прохтеве .

• мегаломаllСКЙ .

мегаломаllија, -е ж [в . мегало-, -манија]

1.

ПСН Х. патолошко психичко стање при кој ем чо­

т ич е нешто или некога из другог дела као по­

век стално машта о великој сопствен ој с н ази,

себ но велико , значајно (Л1егамаркеш, .мега-зве­

богатству или мопи; самопрецењивање .

зда, мега-йројекаш и сл . ).

неумереност у плановима и прохте в и ма , ,'ра н ­

2.

У називима мера

оз н а ч а ва да се јединица назначена у другом де­

л у множи са милион (мегаваш) , односно са

1.048. 576 (= 220) У рачунарству (м егабајШ) . мегабајт, -а м, мн . мёгабајти [енгл. megabyte] рач . ј ед иница з а количину рачунарске инфор­

ма ције , скраП.

1.024

1М

или

килобајта =

1.048.576

бајтова ;

1 МЬ .

Доманија .

мегалОГIОЛИС, -а м [В. мегало- , грч.

1. град

изузетне величине.

p61is град] 2. урбана зон а која се

састоји од неколико спојених мањих градова .

меl'алосаур, -а м [В . мегало -, гр ч. sauros гу­ штер] палео нт. дивовски гуштер, и з умрла ж и во­

тиња налик крокодилу , огромних д им е н з ија

мегават, - а м [в . мега- , енгл . watt] Физ . једини ­ ца с на ге , милион в ати или хиљаду киловата .

мегагастрија, - е ж [в . мега- , гастро-] мсд. увеп а н желудац.

(1 8 m ДУЮlне). мегалоцити, мегалоцита м мн . , ј п. м егало­ цит , ге н . мегалоцита [В . ме l'ал о -, - цит( и )] биол . црвена крвна з рнца овалног облика и ув еп а н е

мегадуодс нум, -а м [в . мега-, В . дуоденум] мед. трајна ди л атација д ванаестопалачног црева .

мегазвёзда, -ё ж [в . мега - ] јавна личност која уж ива велику националну

2. жарг .

и л и међународну

запремине .

мегамаркёт, - ета м [В . мега - , маркет] п р о­ давница која се простире на великој п о врш и н и и нуди врло широк асортиман робе .

попула рност , велик а з в е зда.

меl'алйт, - ита м [В . мега-, грч . lithos камен] 1. ист. над гробни или култни усправни споменик од мас ивних камених блокова из преисториј­ с ко г доба.

2.

ја; мо нол ит.

744

Uедан) камен огромних димензи­

мегамстар и мегамётар, -тра м [ В. м ега-, -метар] физ . јединица дужине, ми л ион м ета р а (хи љ аду километара) .

мегаом, -а м [В . мега-, нем .

Ohm] физ. м е рн а

јединица за електрични отпор , милион о ма.

мегаподије

медијастин ум

мегапод ије, мегаподија ж мн . [нл ат.

dius,

megapo-

в. мега-, - под] зоол. велика аустралијска

Медеја и Медеја, -ё ж

верство убија њихову децу.

птица с огромним прстима.

мегарон, -а м [flJЧ . пн~ gагоп] и ст. архит.

1. све­

2.

правоугаона грађевина са огњиштем у

2.

фиг. љубоморн а

медёт и медет узв . [тур .

medet

од ар .

miidiid

помоћ] ПОКр. авај! аман! упомоћ l помагај!

средини и тремом испред улаза.

мегасекунда, -ё ж [В . мега-, секунда] физ. је­

ЛИК из грч ке

и осветољубива жена.

чан а дво ран а прин чевског дворца у хомерско

доба.

1. митол .

митологије , Јасонова жена која из освете за не­

медецина, медецинар, медецйнскй непр., в .

медицина, медицинар, медИцЙнскЙ .

диница време на , милион секу н д и .

мегатёријум, -а м [лат. га-, flJЧ .

therion

megatherium, В. ме­

зв ер , дивља животиња] палеонт.

врста изум рл их сисара већих од слона која је

медиевал, -ма м [В . медиевалан] њи век , средњовековље .

1. јединица теж ине,

милион тона .

2. експлоз ив ­

на снага једнака с нази милион тона тринитро ­

медиеваЈlан, -лна, -л но [срл ат. лат. mеdiшТ1

aevum

medievalis

од

средњи век] који пр ипада

средњем веку или се на њега од носи , ср едњо­ вековни.

медиевалист(а), -ё м [В . медиевалан , -ист(а)]

толуола.

мегафон, -а м [В . мега-, -фо н] справа која по­ јачава или усме рава тон при говору намење­

онај

који изучава средњи век, стручњ ак за

сред њи век .

ном удаље ним ( или бројним) слушаоцима, у облику цеви проши р ене у левак .

медиевалистика, -ё ж, дат. И ПОК . мед ие вали­ стици [В . медиевалан] научна д исципл ин а која

мегахит, -а м [В . мега-, хит] изузетно велики

проучава средњи век у оквиру одређене научне

области: историје , уметности, археологије и сл.

хит.

мегдан, -а на м [·IYP. meydan од ар.

miiydan] 1.

ист . У балканск им крај евима Османлијског ца р ­ ства, такмичење у физичкој снази и вештини

(скакање, бацање камена , ј ахање итд . ) , обично одржавано приликом црквено-народних свеча­

ности.

1. ист. сред­

врста старин ­

ских штампарских сло ва, антиква (В.).

живела у периоду од миоцена до плеисто цена .

мегатона, -ё и мегатона, -ё ж [В . мега- , тона]

2. ТИПОflJ .

2.

двобој , сук об (појединаца); бој , битка

медйј , -ија м [пат. ник]

мегданuиј а, -ё м [В . мегдан, - џија] учесник у

медаља, -ё ж [фр .

medaille] металн а кована

плочи ца с рељефним симболом (ликом или

сценом), натписо м и датумом: даје се као с по­

medium

средство , п осред­

средство ком у ник а циј е и и зражавања

(нпр . речи , муз ика, карикатура). б . с редство јавног информисања (новине , радио , ТВ , Ин­

тернет итд.).

2. в .

медијум.

медијанта, -е ж [итал.

(две војске).

двобоју или У војном сукобу; ратник , борац.

1. а.

ans

mediante од

нпат.

medi-

средишњи] муз. трећи степен дијатон ске

ду рске и молске леств ице .

медијапан, -ана м [фабричко име] врста ма­ теријала од дрвета који се користи у грађ еви­

нарству , дрвној индустрији .

мен на неко дел о или признање за достиг нуће .

медијастиноскопија, -ё ж [в . медијастинум,

медаљёр, -ера м [В . медаља ] уметник који

В. -с копиј а] мед. примена е н доско пиј е (в .) код прегледа лимфних чворова у средишњем делу

креира, дизај нира медаље.

медаљ он, -6 на м [фр . mеdаШоп од итал . mе­

daglione

велика медаља]

1.

накит р азли чито г

грудне дупље .

медијаСТИlIУМ и медијастинум , -а м [ срлат.

облика сличан медаљи (В . ) који се об ичн о н ос и

mediastinum

н а ланчићу око врата.

шњи простор груд не дупље између п лућних

слика или рељеф.

3.

2.

ум. округла или овална

мањи одрез ак меса окру­

глог или овал ног обл ика (шелећu

- ).

оно што је у средини] а н ат. среди­

крила где су смештени с рц е, велики крвни су­

дови , једњак , ду шник , л имфн е жлезде и н ерви .

745

медуларан

медијате ка

медијатека, -ё ж, дат. И лок . медијатеци [В . медиј , -тека] у културним и образовним уста­

шљању, медитацији (в.).

новама, библиотечко-информативно одељење.

медијатор, -а м [лат .

mediator] 1. посредник,

мисаон, прои з аш ао

2.

из дубоког размишљања .

медитација, -ё ж [лат. понирање

у

со пств е н у

meditatio] 1. ли чност ,

п с и х . , рел .

често

п ут ем

помиритељ, онај кој и покушава да две стране у

молитве, усмерено на самоспознају или с п о­

спору или неспоразуму доведе до заједничког

знају апсолутних вредности.

р е шења .

шљање; резултат размишљања (о нечем п осеб­

2.

у теорији информација, чинилац ко­

ји интервенише између даваоца и примаоца

ном) .

информације.

медијски,

медитацИјскИ .

•

мед итерански,

-3, -о

[В. медиј] прид. који припада

medius

жарг. р азми­

2.

-3,

-о [лат. Mediteгraneu s од

средњи, (eгra земља) који прип ада М е­

медијима, средствима информација , или се на

дитерану (С р едоземљу) или Медитеранци ма ,

њи х од носи.

или се односи на њих .

медијум, -а и медиј, -а м [лат.

медитирати, медИтИрЗм,З . л . мн . м едити ра­

medium) 1.

6 и ол . хем . физ . средина у којој се нешто н алази,

ј у сврш . И иесврш . [лат.

о кружење ; средина у којој

задубљивати се, понирати у себе , упражњ авати

оглед , преносник .

2.

се обавља неки

код окултних вештина ,

о соба која комуницира са мртвима и оностра­

медитацију

( 1)

(в . ) .

meditari] 1.

2.

задуби т и се,

дубоко размиш љати (о

чему).

ним с ветом . З . грам. а . глаголски род који пока­

медицина, -ё ж (непр. медецина) [лат.

medi-

зује да се з бив а ње или стање односи искључи­

сјпа

во на субјекат (родиши се, смириши се, најесши

њу, препознавању, лечењу болести и з бр иња­

(ars)

лекарско умеће]

1.

наука о спречава­

се). б . гра м. у неким индоевропским јез ицима

вању повреда (телесних и душевних) .

(н пр. грчком) , средње глаголско стање , разли ­

ска професија. З. заст. лек .

чито од пасива и актива .

4. в.

медиј .

медицинар, - ара м [илат.

медикамент, -а м, ген . ми . медикамензтз [лат .

medicamentum] фарм. мед. лек, лековито сред­

дицина]

1. фам.

примена

леко в а и лековит и х средстава.

мiщикус, -а м [л ат.

medicus)

меДltок ратија , -ё ж [л ат. -крат ија]

1.

л е кар , доктор,

medius

2.

mediocris

медреса, -ё ж [тур.

medrese

на

од ар .

madrasa] 1. 2. заст. висока

школа.

влада­

ви н а м едија, средстава информација .

медиокрис, -а м [илат.

1. који припада медицини и л и се односи . 2. лековит; који служи леч е њ у .

средња и виша исламска школа .

средњи , в .

владавина мед иокритета .

-о (непр . медецински ) [ в .

-3,

медицина] њу

особ а која има з аконско право да лечи .

medicinarills, в . ме­ 2. онај коме

студент медицине.

меДИЦИIIСКИ,

medicatio)

лека р ­

је медицина занимање.

ств о .

медикац ија, -ё ж [л ат.

2.

Медуза, -ё ж [грч .

Medousa] 1. МИ ТОЈI . ј една од

трију сестара Горгоне са зм иј ама уместо косе

осредњи]

1.

на глави .

2. (медуза) ЗООЈ1 .

врста морске жи воти­

м етеор . врста облака чији врх није јасно изра­

ње из реда бески чм ењака дупљара , з вон астог

же н .

пихтијастог тела с пипцима који могу да оп е ку ;

2. в .

медиокрiпёт.

медиокритёт, -ета м [Ј !аТ.

mediocritas

среди­

морски клобук .

н а, осред њост] особа осредњих или невеликих

умн и х и стручни х способно сти .

•

медиокри­

тётскИ .

madison, према гра­

ду М едисону] врста модерног плеса .

медитатива н, -вна , -вно [нл ат.

746

medulla] ан ат. 1.

(нпр . коштана срж, срж надбубрежн е жлезде) .

медисо н , -а м [ам ер. е Нl'Л .

медитација]

медула и меДУJlа, -ё ж [л ат.

средишњи део неког органа или његово г дела

1.

meditativus, в .

који је склон дубоком разми-

2.

продужена можд ина

(-

облонгаШа) .

медулараll, - рна, - рно [л ат.

medtlllaris,

В . ме­

дула) анат. који припада медули или се на њу односи, СРЖНИ .

мезофити

мез-

мез-, мезо- [грч .

mesos

средњи] као први део

мезогнат, -ата м [В . мезо-, грч .

gmithos

вили­

речи означава да је оно што се казује другим

ца] особа истурених вилица, са укосо израслим

дел ом по положају или временском р аспореду

зубима.

мезозое, мез озоа ж мн . [ В . мезо-, грч .

у с редини .

меза, -е ж В . мезе . мезалијанса, -е ж [фр.

mesalliance] 1. ист.

не­

приличан брак због разл ике у пореклу и дру­ штвеном положају супружника.

2. фиг.

неприро­

дан спој (држава, делатности, појмова , идеја).

мез!,"ин, -нна = мецанин , -н на м [итал.

zanino] 1.

mez-

архит. део зграде смештен на међ у ­

сп рат ном нивоу , об. и з међу при зе мља и првог спрата , међусп рат.

zoon жи­

во бипе, животиња] зоол . микроскопски орга­

2. скуп

седи ш та или ложа у

позоришту или биоскопу смештен на полу­ сп рату.

мезар, -ара м [тур .

mezar

од ар .

mazar]

покр .

гроб , рака , посебно муслимански гроб .

ни з ми састављени од свега н еколико пелиј а,

који живе у мору, чије лар ве паразит ирају на морским живот ињам а.

мезозоик, - а м [В . мезо-, грч .

zo ik6s животи њ­

с ки] геол . средње, трепе доба геолошко г развоја Земље, у коме доминирају пешчане и кречњ ачке сте н е и живе в елики рептил и (диносауруси и сл.) .

мезозојски , -а , -о [В . мезоз оик] прид. који припада мезозоику или се на њега односи .

мезоклима, -е ж [В . мезо-, клима] метеор . просек атмосфе р ских стања на мањим површи ­

нама Земље .

мезарлук, -а м, ми . мезарлуци = мезарје , -а е

мезолит, - нта и мезолитик, -а м [В . мезо-,

зб. [В . меза р , -лук ] покр . муслиманско гробље,

грч. Нthos камен] геол. средње к аме н о доба , из­

уређено по исламским прописима.

међу палеол итика и н еолитика, у ком е се ја­

мезарташ, -аша м [тур .

mezar ta~l] покр . над ­

мезе, -ета е [тур.

meze од пере. meze] ПОКр. за­

куска, јело које се узима мимо р едовних обро­

•

мезомерија , -е ж [В . мезо -, грч.

meros

део]

хем. приказ стварног р аспореда валентни х елек­

трона или јона коришпењем двеју и ли више

к а, об. уз пипе. мезентеријум, -а м [В . мез-, грч .

enteron утро­

ба, црева] аиат. лепезаст набор трбушне мара­ мице који спаја црева са задњим трбушним зи­ дом .

структурних формула кад ј е једна н едовољна ; р езонанца и з међу расподела вал е нтни х еле к­

трона или јона.

мезон, -о на м [В. мезо-, (електр)он] фи з. елек­ трон чија маса више стотина пута надмашује

мезентеритис, -а м [В . мезентеријум , - итис] мед. упала мезе нтеријума (в.) .

мезетити, -им = мезити, - им нееврш. [В . мезе] узимати мезе,јести између оброка, об. уз пипе .

мезилана, -е ж в . мензилхана. мезил и мезил, -а м в. мензил . мезилџија, -е м В . мензИлџија . мезити = мезетити (в.) мезо- [грч .

вљај у почеци пољопривред не пр оизводње .

мезол итски и меЗОJlИТИ'IКИ .

гробни камен, нишан.

mesos

средњи] в . мез-.

мезогастријум, -а м [ил ат.

масу обичног електро н а.

мезопауза, -е ж [В. мезо-, пауза] метеор . гор­ њ и слој мезосфере (у којем се јавља поларно светло).

мезосфера, -е ж [ В. мезо-, сфера] слој Зе­ мљине атмосфере на висини и зме ђ у

50

и

85 km.

мезото ријум, -а м [ В. мезо- , то риј ум] хем. и зото п настао рад иоактивним распадом тори­

јума.

мезотрон в . мезон . мезофити, мезо фн та м ми ., јд. м езофит , ген .

mesogastrium, в . мезо-, грч . gast~r трбух] ана-г. средишњи део тр­

мезофнта [В . мезо-, -фит(и)] бот. биљке умере но

бушне шупљине .

влажних станишта .

747

мезуза

мiшанж

мезуза, -ё ж [хебр .

Довратак] етнол.

mezuza

мејџорси, мн . [енгл .

majors]

сп. највеће и н ај ­

с витак С краћим хебрејским текстом из Библије ,

значајније такмичарске лиге у неком спорту ,

смештен у цилиндричну кугијицу која се обично

првенствено кошарци.

ставља на Довратак улаза јеврејске куће .

мека, -ё и мека, -ё ж , дат . И лок . меки и мё к и

мезул и мезул, -а м в . мензил .

[ар.

мезулiша, -ё ж в . мензилх:ша.

зи гроб пророка Мухамеда) место које привла­

мејкап , -а м [енгл.

мегдан. мегданџија .

8.

make-up] 1.

шминка, ко-

з м ет ичка средства за улепшавање лица, одно­

с но з а постизање уметничког ефекта на филму, у поз оришту и сл . шминка;

2.

изглед после шминкања,

резултат рада

шминк е р а

на

езана.

еле ктронска по шта. поштом;

2.

претплатника ,

оно што се шаље елек­

mailing list]

пословних

партнера

спи­ или

трај но заинтересованих лица којима се редов­ но шаље (обичном или електронском поштом) и нформативни материјал

maqiim]

mackintosh

према и ме­

тканина или огртач направљен од њ е.

мекометар и мекомётар, -тра м [грч .

mekos

дужина, В . -м етар] мед. инструмент за м ерење дужине новорођенчета.

мекометрија, -ё ж [грч.

mekos

дужин а, В.

- метрија] мерење дужине .

меконијум и мекониј, -ија м [лат. тесопјит

од ГРЧ. mek6nion од mek6n мак] физиол. прва житка столица код новорођенчета.

мектеб, -а

везан за одређену

обл аст .

..

[тур .

од а р .

mekteb

maktab]

исламска верска школа основног ниво а.

мејнстрим, -а м [енгл .

mainstream]

мектер , -а

главна

ил и преовлађујућа, унеколико конвенционал­

гл авни ток; често и

као прид.

индекл. (- муз ика , - кул Шура).

мејн фрёјм , -а м [енгл .

mainframe]

mehter од пере. mihter]

мектербаша, -ё

рач . нај ве­

угл авном у великим фирмама, научним инсти­

мектубџија, -ё

maktiib

[В . мектер , В . баша] и ст. ди ­

..

б и ол . про­

цес деобе којим настају полне ћелије, а при ко­

м е се број хромозома преполовљује .

[тур.

mekttipyu,

прем а ар .

меламед, -а м [хебр. mёlаmmёdh] учитељ у

меламин, -нна м [ГР',.

melos

црн , В . амин] хем .

циклични тример цијанамида, кондензован са формалдехидом служи у електроиндустрији и као везивно средство з а лакове .

мејте ф, -а м в . мектеб. меј џор, -а м [енгл . тајог] назив за сваку из

..

писмо] ист. секретар, писар .

јеврејској верској школи; учитељ уопште.

тут има и сл .

меланж, -а

..

[фр.

melange

мешавина]

1. тка­

нина испредена од двобојне или вишебојн е ву­

групе највећих и најмоћнијих филмских кућа у

не.

Хол ивуду .

та, нпр. бела кафа, мешани сладолед и сл ..

748

п окр .

ригент, капелник војног оркестра код султа н а

з ија и огромних могућности, која се користи

mef6sis умањење]

[тур .

или шаха .

ћ а и најбржа класа компјутера, великих димен­

мејоза, -ё ж [грч.

..

члан оркестра; свирач, музикант .

н а струја у некој врсти стваралаштва, начина м иш љ ења и сл . ;

од ар .

низ тонова који чине музичку фр азу;

мекинтош, -а м [енгл .

електронска порука , елек­

мејлинг-л иста , -ё ж [енгл .

mekam

рел . метод изучавања Куран а и л и

њу, на послу.

тр о нско писмо .

са к

2.

1.

мелодија , арија . З. положај у струци , заним а­

електронско (компјугерско) сред­

ств о писане комуникације путем Интернета;

трон с ком

мекам, -ама м [тур . покр . заст.

ну проналазача] непромочива импрегнир а н а

мејл, -а м [екр. од енгл . е-тајl електронска

1.

(нпр. шурuсшuчка -).

позори­

шној представи, филму и сл.

пошта]

фиг. (према граду Меки где се н ала­

чи велики број људи; популарно одредиште

мезул џија в. меюИлџија . мејдан, мејдiшџија

Mekka]

2.

мешавина, смеса два или више еле м е н а­

м елани з ам

мiшис а

м ела ни з ам , -зма м [В . мелано-, в . -изам] физиол. п р екоме рно присуство меланина, там ­

сируп у производњи шећера, служи као сточна храна и сировина з а ферментисање .

ног пигмента; ј а вљање црне боје код животиња

кад им није с вој ствена .

мелафир, -а м [фр .

porphyra

мелilНЙН, - ина м [В . мелано - , В . -ин] биол . там­ носмеђи до црни пигмент који код човека и жи­

слична базалту , погодна з а посипање и п оllЛО­ чавање путева .

вотиња даје бој у кожи , коси И очима, штитећи их од Су нч е в их зракова .

мелез и мелез, -а м , ге ... мн . мелёза [тур . melez од ар. miШis] потомак предака различи ти х р аса;

м ела нйт, - ита м [В . мелано -, В. -ит]

1. ми .. ер . 2. цр ­

мешанац, бастард .

гранит цр н е бој е; камен сличан граниту .

на смеса од тврде гуме (з а прављење чешљева

мелек, -а м , мн . мелеци [тур .

lak]

и др . ).

melas

ге ...

melanos

црн] као пр ­

грч .

malagma] 1.

melhem од ар . marham од

лековита маст за спољашњу

ви део речи оз начава тамну или црну боју оног

употребу (код рана).

што је исказано д ругим делом.

творно; добар и благ човек.

м ела нодермија, -ё ж [В . мелано- , грч .

denna

кожа] мед. обоље ње коже настало таложењем меланина (испољ ава се црним пегама и гно­

мелена, -ё ж [грч .

родно развија ње црног пигмента у ткиву .

2.

фиг. оно што ј е благо­

melaina

црна] м ед . столица

црна као катран , настаје код крварења у н утра­ шњих органа з а варење.

јем).

мела н6з а , -ё ж (В . мел ано- , -оза] мед. непри­

melek од ар . та­

у исламској религији , анђео .

мелем, - а м [тур .

м ела но- [грч.

melaphyre, грч . melas ц р н,

гримиз] вулканска стена тамн е боје

мелизма, -ё ж [грч.

melisma песма, мелодија]

муз . дужи низ тонова који се пева на један слог текста као украсни елемент з а обогаћива ње ме­

мела н о м , -а м а м [В . мелано-, -ом] мед. зло ­ ћудни тумор црне или тамносмеђе боје (на ко­

лодијске линије (нпр . у православној л итур гиј­ ској му з ици) .

жи, каткад на мрежњачи).

меЈlика, -ё ж , дат. И л о к . мелици [грч .

мела носарком, -ама м [В . м елано- , сарком]

према

melos

melik6s

песма] ист. књиж . м уз. стар о гр чка

злоћудни кож ни тумор смеђе боје и полулопта ­

лирска поезија извођена уз муз ичку пратњу и

стог облика.

игру .

мел ан х (шија, -ё ж [грч . melancholia, в. мела­ но-, chole жуч] 1. псих. болесно стање у којем се

лат.

губитак воље з а живот, кат кад са самоуби ­

melioratio према melior бољи] ГЮЉОГlр . побољшавање к в али­ тета обрадивог земљи шта путем исуши вања, наводњавања , спречавања ерозије итд . • меЈIИ ­

лачким идеја м а.

орациОнЙ .

мешају жалост, неодлучност, осећај кривице ;

2.

туга , сета, потиштеност .

мела н х (шик, - а м, мн . меланхолици [грч . те­

мелиоризам, -зма м [н ат.

melior

б ољи, в .

ист . по ХИllокра ­

- изам] схватање по којем се људско друштво

ту, ј едан од чет ири основна типа личности ; уп .

током свог развоја усавршава; учење о н ап ре­

сангв иник, колерик, флегматик .

Д овању и побољшању с вета као прир одном

lanchol ik6s,

в. м енанхолија]

мелиорација, -ё ж [ .. лат.

лена од мела н хол ије .

3.

1.

2. особа обо­

сетна , б езвољна, поти ­

штена особа.

мелирати, мелiiрам ,

м ел ан х оличан, -чна , - чно [В . меланхолик]

1.

који болуј е од меланхолије.

2. тужан ,

поти­

И несврш . [фр .

3. л . мн . мелирај у сврш . meler мешати] мешати ; ком б и но­

вати, спојити, спајати (об . о вуни ини влакнима разних боја) .

штен, снужден.

мела са , -ё ж [ ф р .

следу ствари .

melasse од шп . melaza од лат.

теl мед] там ножута гу ста течност, поснедњи

мелиса, - ё ж [нл ат. ла] бот. матичњак,

melissa од грч . meli ssa пче­ Melissa officina1is, би љ ка бо-

749

мелограф

мембранофон

гата етеричним уљима , пријатног мириса, упо­ требљава се у фармацији.

мелогра ф , -а м [грч .

меJIоманија, -ё ж [грч . ја]

melos песма, в . -граф]

в . -мани­

м уз ици, об.

меломански , - а, -о [В . меломанија] који се од носи на меломане и меломаНИЈУ .

них мелодија, етномузиколог.

melos п есма, В . - гра­

фија] етнол . муз. бележе ње, за писивање тради ­ ционалних мелодија и игара.

мелодија, -ё ж [срлат.

према

оперској .

етнол. муз. за писивач и сакупљач традиционал ­

мелогра фија, -ё ж [грч .

melos песма ,

пренагла шен а љубав

мелопеја, -ё ж [грч .

melopola од melos п есма,

ројеlП чинити] м уз. ист. у старогрчкој теорији музике , правила и умеће компоновања , писања мелод ија.

melodia од грч . mel6ldia,

мелопластика, -ё ж, дат. И лок . мелопластици

В. мелос, оidё певање] м уз . напев ; низ то нова раз ­

[грч . mёl
л ичите висине повез аних у логичну и ритмички

орга низо вану целину .

•

мелос, -а м [грч.

мелодика, -ёж, дат. И лок . мелодици [грч . те­

loidik6s,

операција којом се реконструиш е обр аз .

мелодијски.

В. мелодија] муз.

1. особине мелодија ко­

родни

је карактеришу неки вид музичког стваралаштва, стилску епоху, аутора итд .

2.

мелодички, му­

з ички елементи (језика, говора, шума, књижев­ ног те кста и сл.).

3.

4.

грана музи ч ке науке која изу чава мелод иј у .

мел од иозан, -зна , -з но [нл ат.

melodiosus, в .

мелотерапија, -ё ж [грч .

мелод ичаll, -чна , -ч но [ В . мелодија] који пријат но зву чи као целина, милозвучан .

Мелпомена, - ё ж [грч . М е l роmепё према

топљење]

1. дра мс ко дело које обједињу­

је др амс ки текст, вокалну и инструменталн у музику и балетске та чке у посеба н жанр сцен ­ ске уметн ости ; музичка др а м а.

2.

књиж. гюзор .

драмски, књиже вни и л и филмски текст који је усмере н

ка

преј ак им

осећањима ,

п атет ици ,

сентиме нтал ности и ј е фтиним ефектима на ра­ чун р еалност и и карактери за ције л икова.

3. до­

гађај, окол н ости и л и ситуација у животу који

имају особ ин е мелодраме

(2).

мелодраматича н , -чна, - чно = мелодрам­ ски , -а, -о [ В . мелодрама] који има особине ме­ лод раме ; патет ичан , пр е наглаш е н , и з в е ш та че ­ но драмат ичан .

меломан, -а н а м [грч .

me los песма , в . -ман]

750

melting pot лонац за

о САД) з емља у којој се досе­

ског порекла вр еме ном ста пај у у ј едну нацију . фИ " . процес стапања ствари разЈЈ И ЧИТИХ осо­

бина .

меЛТОII, -6на м [енгл .

Melton пр ема истоим е­

но м граду у Е нглес кој] мека и густа вунена тка­ нина , в ео ма це њена у ХIХ в е ку .

меЛUJпајз, -а м [н ем.

Mehlspeise ј ело од бра­

шн а] кул ин . кола ч , слаткиш који се сервира по­ сле р у чка и л и вечере, дес ерт .

мембраllа, -ё ж [лат. m е mЬга п а ]

1. техн .

оп на

о д метала , кож е , гуме , пл аст ике и сл., нарочито

која елаСТИ'IНО осц и л ир а под утицај ем споља­ шњих сила (у акуст ичким уређајим а, електро­

тех ници итд.).

2.

физиол. Оllна од вез ивн огткива

која одваја органе , ткива , или њи хо ве делове.

мембраllОфОIl, -а м [В . м е мбрана м уз.

страствени љубитељ м уз ике и певања .

1. (об .

љен ици р азл ичитог расн ог, национ алног и вер ­

2. мелодрама, -ё ж [фр . melodrame од грч. melos

п есма, в. те­

melpesthai певати] 1. митол. муз а трагедије и му­ з ике у старој Грчкој . 2. астро н . им е астероида откривеног 1852 . год ин е . мелТИIIГ пот, -а м [ енгл.

производи мелодију , којије пун мелод ија ; који

melos

певања и пл еса.

мелодија] В. мелОдичаll .

песма, в. драма]

-).

рапија] Гl си х. лечење болесника пом оћу музике,

мали дувачки инструмент с

клавијатуром (често се користи у настави) .

melos песма] п е вање, н ачин

певања, мелодијске карактеристике (об . у: на­

уда р ачк и

ин стр уме н т ко д

кога

(2), -фон] се тонови

прои зводе треперењем затегнуте коже (бубањ, тимпани) .

мементо

MeHaU MeHT

меморијалнй , -а, -о [В. меморијал] који је

мементо, -а м [лат. memento сети се] 1. под­ сетник, опомена, упозорење.

2.

у католичком

намењен подсећању и ли посвећен успомени на

богослужењу, део који је посвећен споме н у на

некога или нешто .• меморијална соб а про­

живе и на мртве.

сторија посвећена успомени на угледну преми­

мемла, -ё ж, ген . мн. мемлii/мемли [тур . neml i од перс. пет влага]

1. устај ал и

влажан ваздух .

2.

фиг. нездрава, устајала, запу ште н а ин теле кту ­ ална атмосфера, учмалост.

-

парк ур еђе ни простор (на отвореном) посве­

ћен успоме ни на угледну личност или важан и сто ријски дога ђ ај ;

-

[(ен та р установа која је

својим називом и врстом делатност и посв ећена

мемоар В. едме моар .

успомени н а угледну л ично ст и л и ва жан исто­

мемоари, мемоара м ми . [фр . I1l еIТю iгеs, од лат.

нулу л ичност, об . као изложбени про стор;

ријски догађај.

памћење, сећање] књижевно-на­

меморисати, - ишём сврш . И н есв р ш. [В . мемо­

учна врста текста у којој писац бележи своја се­

рија] памтити ; за п амт и т и , задржати у сећању ;

ћања на неко време, догађаје, људе итд .

(на)учити.

I1leI1loria

•

ме­

моарскй .

менад а, -ё ж [rpч . I1lаiшi s, ген . I1l а iшidоs] ист.

мемоарист(а), -ё м [В . мемоа ри] писац ме­

баханткиња , све штен ица бога Дио ни са (Бакха) .

моара .

менаж, -ажа м И менажа, -ё ж [фр. I1lenage

мемоаРИСПlка, -ё ж, дат. И лок . мемоаристи ­

домаћинство] про сто р у некој уста нови где је

цИ [В . мемоари] књиж. писање мемоара , мемоар­

организована исхрана за оне који ту бораве, ра­

ска дела као жан р .

де и сл.; менза , кантина.

менажерија, -ё ж [фр . I1l enageri e] 1. мањи зо­

мемораlЩУМ, -а м [лат. I1leI1loranduI1l оно што треба памтити]

1.

пол . дипл . (званични) до­

оло шки врт; скуп животиња које прип адају

пис, информација, представка итд . у којој се

циркусу.

и зносе зван ични ставо ви о неком питању.

б имац а; с куп немирне деце.

3.

2.

фиг. пеј . превелик б рој кућни х љу­

подсетник, и зве­

менархе, -а ж МН . [ll'Ч . I1l~n месец, arch~ поче­

лист папира са штампаним загла­

та к] физиол. почетак полне з релости жена , прва

краће писано обаве ш тење,

штај и сл .

2.

вљем на којем стоје име и подац и о п ошиљаоцу (за службену преписку).

4.

менструација.

прав. писани доку­

мент о условима неке пословне трансакције .

•

меморандумскй.

MeHauep, -а м [енгл. I1lапаgег према I1lanage 1. особа која р уководи неким пред­

управљати]

узећ ем или делом предузећа ; уп равник , дирек­

меморија, -ё ж [л ат. I1leI1loria] 1. памћење ,

то р .

2.

особа која налази, организује и води по­

психолошки процес усвајања, задржавања и

сао особе или групе људи у свету јавни х насту­

оживљавања неког садржаја свести; способ­

п а (спо рту, уметности , забави итд.) , агент.

ност памћења (имаши добру, лошу мемор ију).

2.

сећање, оживљавање слике неког искуства,

догађаја из прошлости.

3.

рач . део рачунара у

менаuерскй , -а, -о [В. менаџер] који се одно­ си н а менаџере; који припада менаџери ма .

MellauepcKa

•

болест скуп здравствени х тегоба

који се уносе инфо рмације и чувају за каснију

које се јављају код р уководећих људи услед

употребу.

прен апрег н утог начина ж ив ота.

меморијал, -ала м [лат. I1lеIТюriаlis (liber), в .

MeHaUMeHT, -а м [ енгл. I1l апаgеI1lепt] 1. екон.

меморија]

1.

писмена представка, поднесак, п од­

дисциплина која проучава ha'-IИне рационалног

сетник.

(у уметности, науци, спорту) приред­

о р ган и зовања и у пр ављања пр оизводњом, рад ­

2.

ба, фестивал, такми чење и сл. које се одржава у

ни м процесима, људск им способностим а и сл .

спомен на неког преминулог угледног умет ник а,

2.

научника, спортисту итд.

узећа, установе и тд.

п роцес и н ачи н вођења и о р га ни зо вања пред­

3.

руководство , скуп људи

751

менинге

менгеле

који имају управљачке дужности у предузећу ,

јој су поштари (татари) замењивали уморн е ко ­

уста нови итд.

ње одморнима.

меНЗИЛl.Jија, -ё М [В . мензил , в . - џиј а] ист. по ­

менгеле и менгеле, мёнгёла ж, МН. [тур . mеп­

gene од

грч.

manganon]

алат за стезање и пресо­

вање (причвр шћен за подлогу); стега , процеп .

штар, писмоноша којије на коњу преносио по­ шту.

мензис, -а и меllЗес, -а М [л ат.

менделизам, -зма М [према чешком ботани­ чару Грегору Менделу

(1822-1884)]

бот . теори­

ја о наслеђу која објашњава наследни механи­ зам при укрштању биљних врста.

према руском хемичару Д. и .

Мендељеје ву] хем . хемијски елемент доб ијен вештачк им путем , атомски број

Md,

101 ,

симбол

актиноид .

меlщула, -ё ж [лат.

amandula

месец ,

меllЗола, -ё ж [итал .

mensola] 1.

архит. пот­

ки елемент грађевине.

2. сточић с једном

rюгом

или подлога причвршћена о зид, осло н ац на коме обично стоји неки украсни предмет.

мензул, мензулана, меНЗУЛl.Jија в . меНЗИJl ,

од грч .

amygda-

меllзура, -ё ж [л ат.

mensura

мерење]

1.

ци ­

линдрична посуда са обележеним цртама које

менестрел, -а М [фр .

menestrel] 1.

ист. муз . у

средњем веку, професионални музичар који је обич но свирао на племићким дворовима .

2. ка­

менетекел (мене текел у фаршин ) [арам . mепе измерено ,

tekel

одмерено ,

поде­

upharsin

митол . тајанствени арамејски текст ко­

ји је, према Библији (Књига пророка Данила ,

2.

раца. муз .

3.

временска вредност пој единих но­

руком

исписан

нотних трајања .

меllзурабилан, -лна, -лно [нлат.

lis, в .

mensurabi-

мензура] "рид . мерљив, измерљив .

МСlIЗураЈШИ, -а, -о [лат.

mensuralis, в .

мензура]

на з иду

мерни. ~ м еllЗурална музика вишегласн а музи­

дворца вавилонског краља Валтаз.ара најављу­

ка написана у мензуралној нотацији ; меllЗурал­

5:25),

невидљивом

показују за премину течности до датог нивоа .

сп. у мачевању , измерено растојањ е и змеђу бо­

та, в. мензураЛlIИ ; сразмера између дужина

сније, народни свирач.

1.

mensis

В . менструација .

меНЗИJlхаllа, меllЗИЛl.Jија .

lё] п окр . бадем.

ље но]

menses]

порни камен , истурен камен који подупире не­

мендељев иј ум и мендељевиј, -ија М [нл ат.

mendelevium,

мн .

јући његову пропаст, личну и државну.

2.

фиг.

најава пропасти, катастрофе ; претња .

менза, - ё ж [лат. кухиња.

2.

mensa

сто, трпеза]

угоститељски

на нотација МУЈ. ист. систем квадратних нотних

з накова примењиван од ХIII дО ХVI века, који је

1. јавна

објекат, ресторан ,

приказивао и ритмичку вред н ост тонова .

мензуралист( а), -ё М [В . мензура] м уз . ист.

1.

отвореног или затвореНОI- типа, у којем се при­

једа н од оних теоретичара поз но г средњ ег века

падници одређене групе људи (нпр . студенти,

који су заговарали пропорционални распо р ед

запосле ни у предузећу) могу хранити по по­

нотних вредности .

вољнијим ценама .

и звођења напева грегоријанског кор ала у про­

3.

ЦрКВ . средишњи део олта­

ра покривен каменом плочом на којем је сме­

штена основна реликвија (антиминс); часна тр­ пеза .

ист.

1.

од ар.

menzil

у Османлијском царству , татар­

ска пошта (са станицама за замену коња).

2.

та­

тарс ки коњ на којем се преносила пош та.

мензилха на, -ё ж [тур.

menzilhane,

према

менз ил (В.), ха не] ист. поштанска станица на ко -

752

при сталица

писаним правилним музичким мерам а.

мени, -ија м [фр . mепи]

1.

јеловник , списак

јела у понуди угоститељског објекта.

мензил и мензил, - а М [тур .

miinzi l]

2. у новиј е доба,

2.

утврђе­

ни састав једног оброка у ресторан у, без мо­ гућности избора.

3. рач .

у оквиру ј едног прогр а­

ма на компјутерском екрану, списак понуђе­ них радњи.

меllИнге, менинги ж МН . [нлат.

meninges

од

грч . meninges од mепј пх опна] анат. мождане оп -

менингизам

ментол

не, можданице (има их три: тврда, паучинаста и мека).

менора, -е ж [хе6р . mёпогзh свећњак] рел. код Јевреја , с већњак за седам свећа у једном низу

меllИнгизам, -зма м [ В. менинге , -изам] м ед,

(за седам да на у стварању света), с им бол Духа

знаци , симптом и сл ични онима који се јављај у

Божј ег и Торе ; традиционални с имбол ј евреј­

код менингитиса (В.)

ства (део грб а држав е И з ра ел).

и ако

можданице ни су

меltорагија, -е ж [грч . mеп месец, в. (хе­

упаљене.

меНИЈIГИТИС, -а м

[8.

менинге, -итис] мед .

упала можданих опни , изазвана бактеријама

мо)рагија] физиол . м е нструациј а дужа од седам дана.

менореја, -е ж [грч . mеп месец, в . -реја]

или вирусима.

менинго- [грч . m е пшх о пн а] као први део

ф и зиол. менструа циј а.

меllостаза, -е ж [грч . mеп месец, в . -стаза]

речи означава мозак и мождану опну.

менингоенцефалитис, -а м [В . менинго- , ен­

физиол. изостанак м е нструациј е .

цефалитис] мед. за паљење мозга и мождане опне .

меllингокока, -е ж [В . менинго -, кок(а)] 6 и ол .

менструалан, -л на, -лно [л ат.

заразна клица која изазива м е нингитис .

меllингоцела, -е = менингокела , -е ж

меllструација, -е ж [ил.т.

[8. ме­

menstrualis, в .

менструација] који се односи н а менструацију .

menstruus

menstruati o, према

месе чни] физ и ол . менструални одлив

нинго-, грч . kele израсл ина] мед. испупчење, ис­

и з материце полно з р еле жене; м есеч но прање ,

пад

периода .

мождане оп н е

кроз

отво р

лобање

и ли

кичменог стуба.

MeltTa,

менискос, -а = менискус, -а м [лат. од грч .

meniskos

+ меllструаllЙјскЙ .

млад месец]

1.

meniscus

полумесец ини

нешто што има обл ик полумесеца .

2.

-е ж [лат.

ароматичне биљке,

menta, mentha] Mentha piperita,

60'1'.

врста

нана, ме­

ТВИllа .

анат. хр­

менталан и меltталаlt, -л на , -лно [лат. mеп­

скавица у зглобу колена српастог, полукру ­

talis

жног облика, ч есто и зл ожена повреда ма код

саоне и сазнајне процесе, умни, мисаон и. А

спортиста .

од

mens дух ,

ум] који се од носи на ум, ми­

меltТаЛltа хигијена м ед. грана медицин е која

меllО прил . [итал. mе по од лат.

муз. реч

се бави душевним здрављ е м ; ментално здра­

у значењу "ма ње" која се ставља уз ознаку те м ­

вље стање у којем н еко доб ро дож ивљава др у­

па да би ублажила ос н овно з нач ење (нпр . mепо

штвен у околину и при лаго ђава јој се .

allegro

minus]

мање брзо).

меЈпализам, -з ма м [В . м ентала н , -изам]

меllОЛОГltј у м = менологион, -а м [л.т. m е­ цркв . у православ­

з ика узима у обзир и умне делатност и говорног

ној цркви, литургијска књига с в етитељс ки х

лица (за разни ку од структурализма , који се ба­

животописа уређе на према календару.

ви само произведе ним исказом) .

nologium

од грч .

ЈIИНГВ . правац у лингвистици који У анали зи је­

menologion]

менонити, -ИТ3 м мн . [енгл .

Mennonites, пре­ ( 1492- 1559)]

ма оснивачу Мено ну Симонсу

менталитет, -е-га м [фр .

mentalite,

в . м ента­

л ан] начин мишљења , скуп душевних особина

рел . верска секта с род н а а набаптистима , наста­

и склоности појед инца , зајед нице и н и чи тавог

ла у Холандији у ХУI веку , која се проширила

народа; начин

у САД и Канаду (заго варају крштење одра ­

лИтетскЙ.

слих, устезање од заклетве и не пр изнају војн у службу) .

менопауза, -е ж [фр.

меIlТОЛ, -6ла м [лат.

1. menopause,

према грч .

присту па реалност и .

mel1ta

+

мен та­

пап а, оl еи m уље]

хем . кристално хе мијско једињење сродно

камфору, главни састојак уља од нан е, в . мента,

mеп месец, в. пауза] физи ол. губљење менструа­

леко витог и освежавајућег дејства.

ције код жена у доб а климактеријума .

с ј ак им укусом ментола .

2.

бомбона

753

меритум

ментор

ментор, - а м [грч . васпитач,

тељ.

2.

Mentor,

наставник,

лик из Одисеје]

саветодавац,

мер:iчити, мерачим несврш . [В . м ер ак] ПОКр.

1.

покрови­

посматрати нешто са уживањем или жељом.

педаг. наставник који усмерава и надгле­

да кандидата при и з рад и неког рада (об. маги­

старског или докто рског) .

мердевине, м ердевина ж мн. [ту р . mегdi vеп од перс . пегduЬап] лестве, лест вице.

менторски .

•

менует и MelIYeт, -а м [фр .

мередов, -6 ва м [м ађ .

menuet] муз. 1. не­

кадашњ и све чани, лагани п лес у трочетвртин ­

ском такту, настао у Францу ској у ХVI веку .

2.

мерзер и мерзер, -а м [н ем.

менхир , -ира м [бретонски т е п

hir

дугачки

камен] археол. дугача к камен забоден вертикал ­

меридијаll, -ана м [лат. mегidiапu s према

меншура, -ё ж [тур . men~ur од ар. покр. сул тански указ да ван

mansur] ИСТ.

високим д ржавним

или верским л ичн ост има у Османлијском цар­ ству као овла шћење за одређену делатност.

меридијански, -а, -о [в . меридијан] који припада меридијану , његов је део или се одно ­

.

си на њега .6. астрон.

-

тији која се

1903.

одвојила од рад и кал ни х бољ­

шевика.

-мер, -мерија,

ros

круг инструмент у астрономској опсервато­

рији којим се одређују координате звезда . -мерија В . - мер.

мериниз:iција, -ё ж [ШI1 . m е гiпо , в . -изација] ГlOљопр. укрштање неке Дома ће врсте оваца са овновима расе мерино .

шевизам] ист. следбеник мењшевизма , мањине у руској Социјалдемок ратској рад ничкој пар­

мерlШО и мерино, -а м и л и индекл. [шп . тегј­ по , по имену једно г берберског п лемена]

-меријски [грч . т е ­

ме р , -а м [фр. тајге, енгл. тауог] председ ник

ме рзја, -ё ж [тур. т ега од ар. т а га'] п окр . по ­

цењена тка нин а од вуне добијене од

меристем, -а м [грч . meri stes делитељ] бот. биљно т киво које буја услед н е пр естане деобе емб рион алн и х ћ елиј а.

општи не, градоначелник.

мераба УЗВ. В. мерхаба .

2.

р у на те расе оваца.

део ] као д р уги део сложенице указује да ј е

реч о саставном делу неке су п ста нц е.

1. ра­

са о ва ца пореклом и з Шпаниј е, свиленкастог ру на .

-Mepall,

инструмент ин струм ент

-

по ста вљен тако да следи одређени мери дијан;

мењшевизам, -з ма м [рус . меньшеви зм, пре­

мењшевик, - и ка м [рус . меньшевик, В. мењ­

(circu1us)

подне] геогр . за мишљена линија

под невак; уп . параJlела .

ма меньши нство мањина] И СТ. покрет мењше­ вика ; идеоло шки програм мењшевика.

meridies

која дели Земљу пролазећи кроз њене полове,

но у земљу, мегалит с војствен н е ким преисто­

ријским културама , нарочито у Француској.

Morser] вој. ист. те­

шки топ кратке цеви и с високом путањом зрна.

став свите, касније сонате и с имфоније у ритм у менуета.

mered6] п ецарошка

мр ежа с дршком којом се вад и улов, ри ба.

меритократија, -ё ж [лат. тегјtu т заслуга, п лата, в . -кратија] соц.

1.

друштвени систем у

којем би водећу улогу и утицај им али они који

љана, лед и на, п а шњ ак; јавно доб ро места, оп­

су најспособнији .

штине.

жних по својим способностима (а не по поре­

ме рак, -а ка м [тур .

merak од а р . maraql хи по ­

2.

клу или богатству) .

хондрија] покр. уж ивање у неч е му (об . у јелу

•

власт групе људи заслу­

меритОкратскЙ .

мериторан, -рна , -рно [лат.

meritorius]

прид ..

или пићу), задовољство; жеља за чим ; О имати

1.

-за чим зажелет и се чега; Uести, пити) с мера­

служан; правоваљан .

ком Uести, пити) полако и с уж и вањем.

гама и способ н ости с м атра м еродавним (да

ме раклија , -ё м [в . мер ак, -л иј а ] покр. онај који нешто ради са уживањем, са задовољ­ ством.

-ме ран В . -мер.

754

који се цени , уважава, који вреди или је за­

2. који се по својим заслу­

оце ни , пресуди); компетентан .

меритум, -а м [JlaT. тегјtuт] ност , одлика.

2.

1. заслуга,

вред­

суштина , с рж , бит (нечега) .

прав. гла вни пред м ет с пор а .

3.

месингаliЙ

меркантйлан

меркантйлан, -лна, -лно [илат.

mercantilis]

прид . који се односи на трговину; који је наме­ њен тржишту; трговачки, уносан . & меркан­

Т И ЈIНИ систем В. меркантилИзам. меркантилизам, -зма м [нлат.

mercantilis] 1.

ХУI и ХУН века, доктрина која је највећу ва­

жност п рида вала развоју трговине, посебно спољне, као јед ином извору богатства народа. (у обичном говору) комерцијализам .

меркантилист(а), -а (-ё) м [В . меркантилан,

меркантилистичкй, - а, -о [В. меркантили­ зам] прид. који се односи на меркантилизам или

Меркур, -ура м [лат.

Mercurius] 1. МИ1"ОЛ.

римско име за грчког бога Хермеса; весник бо­ гова, симбол трговине .

2.

ф"г. весник, гласник.

з. астрон . најмања планета Сунчевог система и најближа Сунцу .

4. хем .

који се односи на Меркур .

који је од

2.

живе или садржи у себи живу ; живин .

ва , в . -изам] мед. хронично тровање живом; хро­

нично обољење рад ника у фабрици живе.

мерлин, -а м [итал.

merlino

од хол.

врста морских сабљарки.

мермер, -а м [тур . meгmer од ар. грч .

maгmaros]

врста камена (об.

marll1ar

од

кречњака)

користи се у архитектури и вајарству , мрамор.

мермерни, -а, -о [В. мермер] направљен или

hamet, -siz

в.

merhall1etsiz,

mer-

без] покр . који је н ем илосрдан, без­

обзиран, бездушан .

мерогамија, -ё ж [грч .

meros

део, в . -гамија]

биол. начин полног размножавања алги и неких

Mercer), 1791 - 1866] obrada pamucnog prediva ili tkalline rastvorom natrijum-hidroksida radi postizawa sjaja, cvrstine i prijemcivosti za Ьоје .

ll1eros део, 6psis вид]

mercan

од ар .

margan]

покр . етвол. корал; украс , огрлица , накит од ко­ рала.

жетва]

ист.

десети

messidor месец

француског календара, од

masiah] 1. за

према лат.

messis

револуционарног

19. јуна

до

18 . јула .

Messias

од хебр .

Јевр еје, спаситељ ј еврејског наро­

да којег су најавили старозаветни прор оци.

2.

избавитељ , онај којије предодређен за н еку ва­ жну мисију ;

носилац спасоносних и деја .

4.

ирон. онај који умишља даје пр едодређен за не­

ку велику, спасоносну мисију или дело.

+

ме­

сИја нскй .

Месија]

1. рел .

учење о Месији ; очекивањ е спа­

ситеља и савршеног царства Божјег. прижељкивана

праживотиња .

меропија, -ё ж [гр',"

мичару Џону М ерсеру (Ј .

месијанизам, -зма м = месијЗIIСТВО , -а с [В .

сазидан од мермера; који је као мермер.

мед.

депимично помрачење вида.

меропси, мёропаха м мн ., јд. мёропах, ген.

Meropes, име једног трачког пле­

мена] ист. у средњовековној Србији, кметови , зависни сељаци.

мерхаметлук, -а м [В . мерхамет, -пук] покр . самилост, милосрђе .

за хришћане, И сус Христос. з . фиг. спаситељ ,

средње тврдоће, погода н за об раду и глачање,

мёропха [,-рч .

ll1erhametli, В .

жњем .

месија и месија, -ё м [,-рч .

meerling]

[lOм . танки конопац за дизање заставе на јар­

2. 30011.

мерхаметли ПР"д. I1l1декл. [тур.

мерхамет] покр . који је милосрдан прем а бли­

месй д ор, -а м [фр .

меРКУРltјализ ам, -зма м [лат. mегсшium жи­

1.

од ар. mar~a­

срђе према ближњем.

мерџан, -ана м [тур.

жива.

меРКУРltјалан, -л на , -л но [лат . mегсш i аlis]

бол.

merhall1et

мерцериззција, -ё ж [према е н глеском хе­

меркантилисте .

1.

мерхамет, -а м [тур .

мерхаметсуз, -а м [тур .

В. -ист(а)] загово рник меркантилизма (В.) .

прид.

merhaba од ар. m ar~aba]

та] покр . по исламском учењу , самилост, мило­

екон . ист. у р азв ијеним европским државама

2.

мерхаба У3В. [тур .

покр . еТlЮЛ . муслимански поздрав и отпоз д р ав.

или

замишљена

2.

фиг.

спаситељска

мисија, појединца у односу на заједницу или јед ног народа у односу на дру ге народе .

меСИIIГ, -а м

[.. ем . Messing]

легура бакра и

цинка .

меСИllганй , -а, - о [В . месинг] начињен од ме­ синга.

755

меСКIlЛiiн

метал

мескзлйн, -ина м [меке. шп . нахуатл

mexcalli]

алкалоид

mescal , mехаl од из

неких

врста

средњоа меричких кактуса који изазива јаке ха­ лу цинације; халуциногена дрога, пејотл .

(1734- 1815)]

болизам; који спада у метаболизам.

метагалзксија, -ё ж [В . мета- , галаксија]

месмеризам, -з ма м [према оснивачу Фран­ цу Месмеру

метаболичан, -чна, -чно и метаболичк й , -а, - о [В. метаболизам] који се односи н а мета­

учење о животињ­

астрон . систем галаксија; скуп свих звезда које не припадају нашој галаксији.

ском магнетиз му који поседују неки људи и ко ­

метагеиеза и метагенеза, -ё ж [В . мета-, ге­

ји им омогућава ле чење раних болести помоћу

неза] биол . правилна смена полног и н е полног размножавања неких животиња и многи х би ­

хип но зе.

местве, местава ж ми . [тур .

mest од пере . mes

кожа] етнол. дубока обућа (назувци , чарапе) од

местик, -а м , вок . местиче, мн. местици [Ш!l . од лат.

mixticius

помешан]

1.

потомак

америчког Индијанца и белог досељеника .

2.

meta]

као први део речи зна­

чи : са-, уз-, међу-, за-, по-, из- итд . ; као и лат.

trans-

подразумева промену места, реда, стања, приро­

де; заједничко делање, учествовање; тежњу , тра­

жење; даје нешто иза или после (нечега).

метаанализа, -ё ж

[8.

мета-, анализа] на­

кнадна анализа ради провере резултата из ра­

нијих анализа.

метабаза, -ё ж [гр'! .

metabasis прелаз] лог. ло­

ги чк а грешка прелажења из једне појмовне области у другу .

bios живот]

биол. зависност једне врсте од друге у погледу услова за живот и размножавање .

ретор . промена у тону, реду речи, је­

зичко м изразу уопште .

2.

код Аристотела , на ­

гао преокрет у радњи трагедије .

1.

физиол . процес размене ма­

терија у организму .

-о н] фарм . синтетички

фиј ума, ч есто се примењује при одвикавањ у од хероина .

метазое, метазоа ж мн .

[8. мета-,

грч . zооп жи ­

вотиња] зоол. вишећелијске животиње, све жи­ вотиње осим јеДllоћелијских (протозоа) .

метајезик, - а м , мн . метајезици [В . мета-] лингв .

у лингвисти ци

И

1.

науци о књижевно сти

стручни језик научника , језик коме се говори о

2.

фиг. јез ик који се користи у н екој на­

учној области и тешко је разумљив другима.

метаКЗРl1ијум, -а м [грч .

metakarp ion] анат.

чланке прстију .

метаКОМII~lJIатор,

-3

м [В . мета-, компила­

тор] рач . комјутерски програм, компи латор ко ­

метакритика, -ё ж, дат. И лок. метакрити ци [В . мета-, критика] дисциплина књижеви е кри­

минимално

тике која за предмет има теоријске п ојмове и

трошење енергије , када је организам у стању

деф иниције, а не појединачна књи жевна дела;

потпуног мировања.

критика критике .

• 2.

базалии

8.

наркоаналгетик који делује јаче и брже од мор­

ји производи компилаторе.

метаболизам, -зма м [,'р'!. metabole промена, измена, в . - изам]

меТЗДОII, -о на м [фабричко име, од мет(и л)­ -а(м ино) -д(ифенил),

пет кошчица шаке које су зглобно везане за

метзбола, -ё ж [гр'! . metabo1e промена, изме­

1.

метаграм, -а м [В . мета-, -грам] енигматска игра у којој се одговори р азл икују само зајед­

језику .

метабиоза, -ё ж [В . мета-, гр'! .

на]

геометрију).

но слово.

пото мак белца и човека н еке д ру ге расе. мет-, мета- [гр'! .

метагеометрија, -ё ж [В . мета- , геом етрија] мат. читава геометрија (несведена на еуклидску

меке коже; кућне папуче .

mestizo

љака.

-

биол. скуп хемијских и

физ ичких процеса у организмима живих бића.

метаболйт, -ита м

[8.

метаболизам] биол.

•

метакрИтичкЙ .

метал, -зла м [лат. metalluJТ1 од гр'! . рудник, руда]

1. хем .

metallon

сваки хемијски елемент који

производ или полупроизвод процеса метабо­

је добар проводник топлоте и електрицитета и по

лизма

пра вилу се може ковати (нпр . бакар, гвожђе, сре-

756

(8.).

метам ери

металан

бро, алуминијум, жива), ковина.

2.

у купни н аз ив

за метале и њихове с пој еве, легуре.

л и за основн и х појмова логике и ли н еке већ уста н овљене логике.

метаJlОГИЧКЙ,

металан, -лна, -л но [В . метал] прид . којије од

-3, -о [ В. металогика] прид.

метала . .1. метално д оба археол . зб ирни н аз ив за

ф И ЛОЗ. који је изван л огичке сфе р е ( иако може

бакарно, бронзано и гвозде но доба (када је чо ­

логици дат и основу); појмовно неприхватљив.

век користио оруђа од метала) .

метаJlографија , -ё ж [ В . метало-, графиј а]

метализам, -зма м [В . метал] еко". теорија у

нау ка о хем иј с ким , физичким

1.

и техничким

економској науци која н ај већу важност придаје

својствима метала и легур а .

племенитим метал има , злату и сребру .

сличан л ито графији , с тим што се уместо у ка­

метализација, -ё ж [фр .

metallisation ,

8.

ме­

тал] превлачење или облагање површине н еког

3. л . МН. метализирају С8РШ . и неС8РШ. [фр. metalliser, 8. метал] (из)вршити метализа цију .

металик прид. индекл . [ енгл. лан]

1.

metallic, 8.

м ета­

који је начињен од метала или пр ес ву­

чен металом; метализи ран .

2.

жарг. који и згледа

као да је пресвуче н металом , сјајан (боја мо­ торног возила).

металингвистика , -ё ж, дат. И лок . м етал ин ­ гвистици

[8.

мета-, лингв и ст ика] лингв.

1.

ди­

сциплина која проуча в а од но се између језика и дру гих културних система на које ј ез ик упућу­ је.

2.

изучавање пропратних или с п ор едн и х по ­

јава у говору, оних које не припадају језику у

чи .

metal(l)ist,

8.

метал ]

метаJlоидан, -д на , -дно [8. металоид и] прид . или има нека

металоиди , металоидз ж мн., јд. металоид, ген. металои да

[8.

метало-, - ид(и)] хс м .

1.

хемиј­

ски елеме нти слични металима али без изрази ­ т и х металних својстава ; полуметали , нпр . ар­ се н или с илицијум .

неметали .

2.

металофон, -она м

[8.

метало- , -фон] муз .

уда р а чки ин стр уме нт сл ич а н кс и лофону, с ме­ талним плочи цама уместо д рв е них .

метал у рг, -а м, м н. металурз и [грч .

gein обрађивати

метале, 8. метал, rp 'l .

metallourergon рад]

онај који се бави металургијом; стр учњак за об раду метала.

-3, -о [8. металист(а)]

1. на­

ука о металима и посту пцим а пом оћу којих се он и доб ијај у из р уда.

који се

2.

п ро изв од њ а металних

зводе и п обољ ш ање њихових својстава посеб­ ним методима .

стичка тео рија екон. теор иј а која вр едност новца везује за вредност одн. количину племе­ нитих метала.

металуршкй,

-3,

-о

[8. металург]

који се од­

н оси на металургију , металурге и ли металну

ин дустрију .

металке рамика, -ё ж, дат. И ло к . метал кер а­

[8.

(8.)

њ и хова својства.

једињења , ле гура; прер ада легу ра у полупрои­

односи на метализам или металисте . .1. мета ЈIИ­

мици

м етаJlО графскЙ .

метаЈl у ргија , -ё ж [8. металург] технол.

еко .. . присталица метализма (8 .).

металисти чкй ,

•

кој и припада металоидима

правом смислу (гестов и) .

металист(а), -ё м [енгл.

граф . поступак

мену урез и и ли цртеж и раде н а металној пло ­

предмета ради зашт ите или естетског ефекта .

метализирати, метализ ирзм,

2.

метал, кера мика] новији посту п ак про­

метаматематика, -ё ж, дат. И лок. метамате­ мати ц и

[8.

мета-, м атематика] фи лозофија ма­

изводње предмета од компримираног пр аха те­

темат ике; н аука која се бав и филозо фски м и

шко топљивих метала и ке р ам ик е .

л огичким основима и аспектима математи ке .

метало- [грч .

metallon]

као први део речи

означава везу са металом (мешмохромuја) .

металогика, -ё ж, дат. И лок. металогици [В .

•

метаматематичкй .

метамери , метамерз м мн.

ros

[8. мета-,

грч. mе­

део ] ЗООЈ I . а н ат. делов и животињског тела са­

мета-, логика] науч на дис цип л ин а о основама

ста вљени

на којима почивају за кони логике; логичк а ана-

( нпр . кичмени пршље нови) .

од

правилно

н а ни за ни х

сегмената

757

метамерија

метатiшам ус

метамери ја, -ё ж [В . мета- , грч .

meros

део]

-метар, -метрија , -метријски, -метрички

1.

зоол . ан ат. грађа тела у сегментима, деловима у

[грч .

низу , као код глиста или зглавкара.

да се први део односи на мерење (нпр. ш ермо­

2.

хем. об­

метаморфизам, -зма м [В. мета- , грч . morphe

л ик] геол. (о стенама) којије настао од еруптив­ них или седиментних стена под дејством то­

п л оте, притиска или хемијских фактора .

метамор ф6за, -ё ж [грч .

metam6rphosis,

в.

ма , пр етварање људ и у животиње , биљке , ка­

мење и сл . вољом богова .

2.

промена (облика) ,

п реображавање, претварање (из јед ног у нешто

60Т . промене у развоју делова биљке

(коре на , листа и сл . ).

4. зоол .

процес развоја жи­

вотиње од ј ајета до зрел е јединке .

5.

геол . про ­

ме н а стена у дубљим слојевима Земљине коре .

метаморфопсија, - ё ж [В. метаморфоза , 6р­ в ид] мед . поремећај вида код којег се мења

и зглед посматраног предмета (нпр . услед алко ­ холи саности или дејства дроге).

меТЗli, - ана м [фр .

methane,

према мет(ил) ,

8.

састоји од угљеника и водоника (СН4), налази се у р уд ницима каменог угља , вулканским га ­ со в има, мочварама итд .

1. рел.

покајања ,

падати ничице пред иконом у

скрушености

клањат и се до з емље .

3. фиг.

и

покорности;

показивати ропску

пос лу шност и услужност .

метанол, -6ла м [В . метан

Uедна

од

седам

2. с пра в а за

мерење на којој су обележени метри , це н ти ме­ три и милиметри.

3. фиг. мера уопште ; критер и ­ 4. књиж . у поезији мера за ст и х , сто­ ритмичка мера, В . метрика. 5. к убни метар,

па;

метар дрва (насечених) .

метарски и метарски, - а, - о [В . метар] 1. ко­ ји се односи на метар и јед инице за ме р у изв е­ дене и з њега.

2. исказан

метасеК80ја [нл ат.

у ме-грима .

metasequoia]

60Т. в рста

листопад ног дрвета (у фосилном обли ку , док нису

откривена

жива

стабла) ,

Metasequoia

glyptostroboides. метасомат6за, -ё ж [В . мета- , грч . sбm а тело , -оза] геол . претварање јед не врсте стен е у другу.

метастабилан, -лна , -лно [В . мета - , стаби­

1. који

нагиње нестабилности.

2. Физ .

који је релативно стабилан упркос н ек и м фи ­ зичким условима (нпр . температури ) .

метастаза, - ё ж [грч .

metastasis

пр е м е штањ е,

преиначење] м ед. појава болесног пр о цеса н а са крвним или лимфним путем, об . код рака) .

метастазирати, метастазйрам ,

тастазирају сврш . И

•• есврш .

3.

л. мн . м е­

[В . метастаза ]

(про)ширити се на начин метастазе .

2.

1. м ед . фиг . (о

злу, шкодљивој ствари) ширити се .

+ (алкох)ол]

В . ме­

т ил-ал кохол.

метастатичан, -чна , -чно и метастатички , -а, - о [В . метастаза] који представља метастазу;

метаплаЗ lfја , -ё ж [В. мета- , грч .

plasis

обли­

кова ње] 6 иол . промена ткива Uедне врсте у дру­ гу , нпр . в ез ивно г у масно).

метаплазма, -ё ж

мерних јединица

основних јединица), са ознаком т.

месту којеје удаљено од жаришта (услед п рено­

метаНl1сати, - ишём нес врш . [грч . mеtапоеiп кај ати се ]

систему

лан] прид .

-ан] х ем . з апаљ ив гас без мириса и боје који се

з нак

metron мера] 1.

јум, аршин .

мета-, morphe облик] 1. митол . У грчким митови­

sis

метар и мётар, -тра м [грч.

мерна јединица за дужину по Међународ н ом

метаморфни , -а, -о [В. мета- , грч . morphe об­

3.

тру (мuлu.мешарскu) .

промена облика, структуре или

фу нкције органа или дела тела.

друго) .

мера] као други део речи оз н а ч ава

мешар) или на мере задужи н у заснован е н а м е­

л ик изомерије (в . ).

обл ик] мед.

metron

[8. мета- ,

који прелази на друго место; који се шир и .

метатакса, -ё ж [грч .

taxis -плазма]

вла кн аста неорганска творевина у

1. 611 0Л . ћелији . 2.

metataxis,

В . мета-, грч .

ред] фон . померање акцента исте вр сте са

једног слога на други .

метаталамус, - а м [В . мета- , тал ам ус] ан ат.

л ингв . промена облика јед не речи, додавањем ,

део мозга који се надовезује на с пољ н у стр ану

ис п у шт ањ е м и л и премештањем гласова .

средњег међумоз га (таламуса) .

758

метатарзус

метео р изација

метатарзус, -а м [В. мета-, грч .

tars6s табан] 1.

анат. грана стопала, пет кошчица на које се зглобно надовезују члан ци прстију .

2.

зоол. анат.

део животињске ноге или шапе при крају удова.

метапiза, -е ж [грч.

1.

metathesis

премештање]

лингв. промена у редоследу гласова или ску­

пова гласова у речи (нпр. манасшир

СШир).

2. хем.

-

ност свету снова , маште и сл . градећи потпуно алогичан л и ковни свет.

мета ф о ниј а, - е ж [В . мета- , - фонија] лингв . проме н а самогласника под утицајем претх од­

ног или на р ед н ог, преглас .

мета ф о р а, -е ж [од грч .

+ м ета ф О нЙјскЙ .

metap hora

прен оше­

нама­

ње] КЊИЖ. стилска фигура п р оме н е, п р енос а на­

реакција при којој се два елемен­

зива или речи с једног на други појам на основу

та двају једињења замене тако да формирају

очигледне или скривене аналогије; скраћено

два новаједињења .

поређење.

метатекст, -а м [В . мета , текст] текст који на­ стаје на основу другог текста.

мета ф о рич а н , -чна, -ч но [В . метафора]

1.

који се изражава у метафорама или обилује ме­

метатонија, -е ж [В . мета-, -тонија] фОН. по­ мерање нагласка с једног слога на други; про­ мена врсте акцента на истом слогу.

тафорама.

који има својства метафоре .

2.

мета ф о рич к й ,

-3,

-о [В . метафора] који при­

пада метафори или се односи на метафоре.

метатропизам, -зма м [В. мета-, -тропизам]

мета ц е нта р , -тра м [ В. мета-, центар] пом.

псих . код полног односа, међусобна заме на уло­

та чка која показује стабилност пловног објекта

га жене и мушкарца.

(према центру гравитације и правцу вертикал­

метафиза, -е ж [В . мета- , грч.

phyesthai раст и]

анат. део дуге кости између средњег и хрскави­

не осе потиска).

метек, -а м , вок , метече , мн. метеци [грч . те­

чавог дела (место најизраженијег раста кости

toikos, в . мета-,

по дужи ни).

тичкој Атини, стално насељени странац без

метафизика, - е ж, дат. и лок . метафизици [СР1lат.

t1l meta t1l physika оно после физике] 1. филоз. грана фило­

metaphysica

што долази

од грч.

зофије која се бави мисаоном спознајом ствари

права гласа.

2.

грч.

oikein становати] 1. ист. у ан­

странац у земљ и сталног борав­

ка чије понашање наилази на неодобравањ е до­ маћих.

метеМ \1ирйј с кй ,

-3,

-о [В. мета -, емпириј ­

одн . појмова изван временско-просторне (фи­

ск и] прид . којије изван искуства, преко граница

з ичке , чулне) ствар ности; по Аристотелу "нау­

емпиријског.

ка о првим принципима и првим узроцима". натприродност, натчулност.

3.

2.

свака уопште ­

на, апстрактна , тешко разумљива теорија.

метафизичар, -а м [в. метафизика] филоз. по­ знавалац или учитељ метафизике; филозоф ко­

ји се бави проблемима метафизике .

метафизичкй, -3, -о [В . метафизика] који с п ада у метафизику

(1). 2.

...

1. фИ11О3.

чулно непро ­

метафизичка поезија песничка школа у

енглеској књижевности ХУП века , претежно религиозне и љубав не тематике, уз примену филозофских разматрања и изразиту склоност ка метафори; метафизичко сликарство умет­ нички

правац настао у

Паризу

посмртној сеоби ду ша из једног тела у друго;

у п . р еи н ка Рll а циј а . мете н соматозз, -е ж [В . мет-, ен-, сомат-, -оза] рел . прелазак једног тела у друго.

верљив, који не постоји у искуственој стварно­ сти .

метем п с и хоза, -е ж [грч. metemps ycl1ёjsis , в .

мета-, ен-, грч. psyche душа] РС1l . фl1JIOЗ. учење о

(1910- 1915,

главни представник Де Кирико) који даје пред-

метео р , -о ра м [грч . mеtеогоs који лебди у ва­ здуху]

1. и ст.

појава или догађај у атмосфери.

2.

астрон. комад небеског тела које пада на земљу остављајући светлећи траг ; звезда падалица.

метео р itзам, -зма м [грч .

meteorism6s

диза­

ње увис] фюиол . присутност гасова у трбушној дупљи или цревима; надимање .

метео риза циј а, -е ж [В . метеор] минер . про­ мене на стенама услед контакта с атмосфером .

759

метеорнт

методизам

метеорнт, -ита м [В . метеор, -ит] метеор који падне на површину Земље не сагоревши у ат­ мосфери .

метеоротропан, - пна , -п но мене.

метеоро- [грч.

meteoros

који лебди у вазду ­

ху ] као први део речи означава да се други део

-а

м

[В .

А

метеоротропне болести м ед. здрав­

стве не тегобе изазване временским променама (дисајне, реуматске и др.).

метеоро-,

-граф]

налик на метеор, који

ски бележи вредности притиска , влажности ва­

усйех) .

здуха, тем пературе и брзине ветра .

мешеорско гвожђе).

метеорографија, -ё ж [В . метеоро-, -графи ­

1.

описивање временских појава и

проме н а у ваздуху.

2.

ску п податак а о времен ­

ским услов има на датом месту у датом тренут ­

ку .

•

метеорОграфскii .

3.

који се налази

метёр, -ера м [фр .

metteur еп pages]

граф . сло­

вослагач који прелам а текст и припрема га за штампаљ е .

метериз, -а м [тур.

од пере .

metris

metres]

про­

коп у зе мљи, ров , опкоп.

метео ролог, -а м, мн . метеоролози [В . метео­ РО-, -л о г] научник , стручњак з а метеорологију.

метеорологија, - ё ж [грч .

1. који п рип ада 2. фиг. који је изненада заблиста (у метеорим а (- ч ел u к,

метеорима или се односи на љи х.

метеор . инструмент који непрекидно и аутомат­

ја] метео р .

метеоро-,

метеорскн, -а, -о [В . метеор]

од н ос и на метеорологију .

метеорограф,

[В .

-тропизам] који је осетљив на времен ске про­

meteorologia,

в . м е­

теоро-, -л огија] метеор. скуп научних дисципли­

метiiл, -ила м

methylene,

[фр .

methyl, изв едено из methy вино , hуlё

в . метилен од грч .

дрво] хе м . једновалентни радикал угљоводони­ ка (група СНз) , остатак м ета на.

на које проучавају атмосферу и пој а ве у љој,

метил-алкохол, -а м [ В . метил, алкохол] хем.

баве се за конитостима време нских појава и

нај простиј и алкохол; безбојна отровн а течност

њиховом применом у пред виђ аљу време н а за

која се добија дестил а циј ом дрвета и ли синте­

одређе ни п е риод .

тички , метанол.

метеоролошкii, -а, - о [В . метеороло гија] ко ­

метиламiill, -ина м [В . м етил, амин] хем . је­

ји припада метеорологији и ли се односи на љу.

диљеље у којем је јед ан атом водоник а у амо­

А вој .

ниј а ку замељен метилом (СНзNН2) .

-

рат н амерно мељаље атмосферских

прилика у циљу ут иц а ња на р атне услове и по ­

тезе непријатеља;

-

сателит вештачки сател ит

који кружећи око Зем ље мери и снима метео­ рол ошке појаве и еле мен те, те шаљ е податке земаљск им ста ницама .

метео ропат, -а и метеоропата , -ё м, мн . ме­ теоропати м [В . метеоропатија] особа осетљива на п роме не у ваздуху; онај чије здравље и рас­

положеље трпе утицај временских "ром е на .

метеоропатија, -ё ж [В. м етеоро- , -патија]

метилёll , -ена м [фр . вино,

hуlё дрво]

хем.

methylene

од грч .

д вов але н тни

methy

радикал

угљоводоника , СН2 .

метјё, -еа м [фр . струка .

2.

за нат]

metier

1.

занимаље,

техничка с према , рад н о и скуство ,

стручно образовање.

метод, -ода м = метода, -ё ж [грч. истраживаље, испитиваље] пр елаз и пљаљу

у

раз миш љаљу,

1. филоз.

methodos

п ут који се

испитив ању ,

чиљеница , закључиваљу и

прик у­

при казива­

мед . пеих. претерана осетљивост на метеороло­

љу постигнутог сазнаља.

шке промене .

који се остварује неки саз најни и л и пр актични

метео ропатскii , -а , - о [В . метеоропат] који се од носи н а метеоропате или метеоропатију.

2.

поступак , начин на

циљ (об . п ланс ки) .• методскн . методизам, -з ма м [ е "ГЈI .

Methodism]

учеље

метеоропатологија, - ё ж [В . метеоро -, пато­

М етод истичк е хришћанске цркве , р аспростр а­

логија] мед . део мед ицине који проучава утицај

њене у Енглеској и САД, к ао јед н е од грана

в ременских поја ва на настанак , испоља в аље и

протестантизма

теж ину болести.

проучаваљу Светог писма .

760

зас нов а ног

првен ствено

на

методи ка

метроп ола

методи ка, -е ж, дат. и лок. методици [грч .

hodike] 1. део

met-

педагогиј е који се бав и методима

преношења знања у склопу на став но г пр о це са

уопште

или

предмета.

2.

у окви ру

одређеног

наста вног

начин решавања про блема; метод ,

методологија

(1) .

метража, -е ж [В . метар] у метрима .

1. дуж ина

р ачуната

м етражна роба , р оба која се про­

2.

дај е н а метар (об. т канине).

метр д'отел, -а м [ ф р . maitгe ни келнер, шеф сале .

2.

d' h6tel] 1. глав­

мајордомо , н адзорник

послуге , батлер .

методист(а), -е м

м етодиза м] рел. припад­

[8.

ник Методистичке цркве.

метректомија, -е ж [грч. metra материца, ekиз , 8. -томија] мед. оперативно вађ е ње м атерице .

8.

метреса, -е ж, ген . мн. метр ес а [фр . m aitгesse]

метод] који се држи утв рђ ених правила ; уре­

методичан, -чна, -чно [гр'!.

наложница , љубавни ца (човека н а високом по­

дан, марљив, систе матичан.

ложај у).

методичар, -а м методику.

2.

methodik6s,

методи ка]

[8.

1. стручњак за

онај кој и примењује начела мето­

дике; методична особа.

методологија, -е ж

[8. метод,

-лог иј а ]

1.

си ­

-метрија в . -метар .

метрика, -е ж, дат. и лок. мi:тpици [грч . metrike (techne)] 1. к њиж. изучавање сти ха и ритма у по ез ији пр ема ст,опам а , акценти ма, дужинама

стем метода и начела прим ењива ни х у не кој н а­

ст и ха и сл.

уци или научној дисц иплини.

ј а њ е између с вака д в а елеме н та н еког скупа.

2. део ло гике

који

метонимија, -е ж [грч.

6noma

metonymia,

в. мета- ,

име] ретор. књ и ж. ст и лска

фигура замене једног појма други м, при чему

је овај у блиској вези с првим ("џе п " уместо

"новац", "мантија" уместо "све штеник"). метономазија, -е ж [грч . та- ,

onomazein

metonomasia, 8.

ме­

именовати ] пр омена им е н а ил и

ног значења на други јез ик.

metopon

за п аљење материце .

метричар, -а м [В . метрик а ] онај који и зуча­ ва метрику .

метричкй, -а, - о [ В. метрика] спада у област метрике .

презимена настала превођењем његовог основ ­

метопи [гр'!.

мат. фу нкција која одређује расто­

метритис, -а м [грч. metra материца, в. -итис]

се бави општим начелима н астајања з н ања.

грч . 6пуmа =

2.

поља између триглифа на дорском фр изу, глат­ ка или украшен а рељефом.

1.

кљиж. који

који прип ада систе­

му м ер ења з аснованом на метру и г ра му . А ме­ тричка цента сто килограма , квинтал . -метри чки в. -метар .

метра, -оа [фр .

чело] аРХ I1Т. квадратна

2.

metropolitain]

metro,

сКр. од

chemin de fer

подземна градска желез ни ца .

метро- [ грч. mеtrоп мер а ] као први део речи означава да се д р уги део од н оси н а мере и ли н а

метопоскоп, -а м [ грч.

metopon

чело,

8.

-скоп] онај који се бави метопоскоп иј ом.

ме рењ е .

метрологија, -е ж

[8. метро-,

-лог иј а] наука

чело , в.

о мерама и мерењу; помоћна исто риј ска наука

-скопија] тумачење нечијих л ични х ос обин а на

која проуча ва мере и мерне системе прим ењи­

основу чела и чеоних бора.

ва не у прош л ости.

метоrlOскопија, -е ж [грч.

metopon

метох, -а м, мн. метоси, ге н . метоха [грч . m е­

toche заједница; зај еднич ко добро] ИСТ. 1. У феу­

меТРОllИМИК = матронйм (в.) метроном, -а м

[8.

метро-, - н ом] справа с

далној Србији, мала монашка н асеоб ин а са цр ­

клатном чији се п ери од осцилације може ме­

квом и нешто обрад и ве земље.

љати, р ади давања такта и мер еља тачне брзине

2.

ма н асти р ско

имање са селима, манаст ирски феуд.

3.

мана­

стир који је ктитор (задужб инар) да ровао дру­ гом манастиру под јурисдикциј у.

метохија, -е ж ско имање.

2.

[8.

метох.

метох]

1. (веће)

из в о ђ еља музичког дела.

метрiшола, -е ж [грч . metr6polis од meter мај ка,

манастир­

p61is

гр ад]

1. ист .

у ста рој Грчк ој град-ма­

т ица који п оседује своје колоније . која ј е матица за с вој е коло ниј е .

2. држава 3. главни град

761

механицистичкй

метропол изација

државе , престоница .

град који је центар јав­

4.

ног живота или неке делатности (нпр. фил.мска

-);

вел еград .

•

метрОПОJlСКЙ.

Мефисто, -а м = Мефистофел, -а м [н ем .

Mephistopheles,

лик из средњовековн е ле ге н де

о Фаусту] МИТО!I . демонско створење , ова п лоћ е­

метрополиза ција, -ё ж [В. метропола, -иза ­ циј а ] концентрација државне управе, економи­

ње ђавола; ђаво , сатана.

механа, -ё ж , ген .

Mfl . механа [тур . meyhane од 1. гостионица, друмска крч ма . 2.

је, културе итд. у главном граду ; еупр . реl"ИОllа­

пе ре. mеу~апе]

лизација (в . ).

фиг . ресторан са скромном и(ли) застарел о м по­

меТРОПОЛltја, -ё ж [в . метропола] цркв .

1.

У

за пад ним хришћанским црквама седиште над­

б и с купа, метрополита.

2. делокруг

рада и над­

лежности надбискупа; уп . митропОJlија .

нудом и услугом.

механизам, -зма м [нлат. ханика]

1.

mechanismus, в. ме­ 2. у нутр а­

справа, уређај, машина .

шњи склоп неке машине , справе ; начин ф у н к­

метрополйт, -ита м [грч . mёtrоро1itёs] цркв . у

ционисања неког система .

3. процес који се де­ (- зло чи на). 4.

катол ичкој цркви бискуп којије на челу биску­

шава према некој законитости

п иј е гл авног града неке области или државе,

рач . део компјутерског програма који у пр а вља

надр еђен бискупима са исте територије , надби­

и рукује подацима (не комуницирајући с ко р и­

ску п ; у п . митропОЈIИТ.

с ником) .

метрополита ll, -ана м [в. метрополитански] црк в .

код евангелиста ,

старешина

катедралне,

метРО ПОJlитанскй, -а , -о [нлат. в. метропола]

1.

та н у или надбискупу .

metropo1ita-

који припада метрополи­

2. који

припада метропо­

метро рагија, -ё ж [лат.

metroragia,

према грч .

m~tra материца , (хемо)рагија] мед. крварење из мате рице које није део менструалног циклуса.

метроско п , -а м [грч. m~tra материца, в. -ско п] м ед. техн . микроскоп којим се врши пре­ глед у н ут рашњости материце.

меТРОСКО Гlија, -ё ж [грч . m~tra материца, в. -с ко пиј а] мед. микроскопски преглед унутра­ шњост и материце .

метротом ија, -ё ж [грч . m~tra материца, в. -том ија] мед. сечење, исецање материце.

метузалем и метузалем, -а м [хебр . mёthusе( Метузалем) митол . један од праотаца у

Библ ији (Постање на.

2.

-

од унутрашњег стида, анксиозности , губ и тка

5:27)

којије живео

механизација, - ё ж [в . механика]

1.

у в ођење

машина и уређаја у радни процес уместо људи и животиња; примена машина у већој мери .

2.

све машине и уређаји који се користе у пр о и з­

ли, метрополски , велеградски.

1ah] 1.

в. механицИзам . .6. одбрамбени

самопоштовања и сл .

саборн е цркве .

nus,

5.

пеих . несвесни облик понашања рад и одб ране

969

годи­

фи г . онај који ј е врло стар , дуговечан, у

дуб окој старости.

мефистовскй, -а , -о = мефистофелски, - а , -о [ в. Мефисто] који се односи на Мефиста, ко ­

во д њи или неком радном процесу .

механика, -ё ж , дат . И лок . мехilНИЦИ [грч.

mёсhапik6s према mёсhап~ машина] 1. физ. део физике , научна област која проучава за ко нито­ сти кретања и равнотеже тела (њене д и сц и пли­

не су статика, динамика , кинетика).

2.

фиг. ме­

ханички елементи неке машине з бирн о; меха­ низам .

3. фиг.

технички аспект неког посла, ак­

тивности и сл . .6. небеска

-

и зучава њ е закони­

тости кретања небеских тела.

механист(а) в . механIщист(а). механистичкй в . механицИстичкЙ. мехаllИцизам, - з ма м [грч . mёсh а п i k6s вештачки] филоз. поглед на свет који сва , па и ду­ х овна збивања у природ и тумачи м ехан и чким

дејством материје.

мехаliицист(а), -ё м [в . механициз ам ] пр и­ сталица механицизма.

ји има особине Мефиста ; који припада силама

механицистичкй, -а, -о [в . меха ниц изам]

м ра ка и зла; сатански, ђаволски ; гнусно цини­

који се односи на механицизам или меха н ици­

ча н .

сте.

762

мехiШИ'lар

миграциј а

механичар, -а м [В. механика] онај који скла п а м а шине, одржава их и поправља кваро­

ве на њима .

•

механичарскй.

з ам и рад и помоћу њега.

1. који

који садржи механи­

2.

3.

победу; меч-лопта.

ме'lет, -а м [тур .

механи'lКЙ, -а , - о [В. механика] пр ид. се од носи н а механику.

потребан да би једна од двеју страна оствари ла

који се обавља без

mescid од ар. masgid] заст.

мала џамија .

меuеДИЈа, -ё ж в. меUИДltја . меuела, -ё ж [тур . тесеllе од ар.

magalIa]

р аз миш љања , без учешћа воље; аутоматски,

грађански зако н у Османлијском царству .

м ахи н ала н .

меuидија, -ё ж [тур . mecidiye од diyya, према султану Абдуп-Меџиду]

механографија, -ё ж [В . механика , в. -графи­

ар .

ист.

Magl-

ист. Н У М . у

ја] тех н . с ку п техника и технологија за прику­

ХIХ веку, среб рни или златни н овац Осман л иј ­

пља ње, обраду и д истрибуцију података које

ског Царства .

подразу м е вају употребу механичких справа .

•

механОграфскЙ.

меuлис, -а м [тур .

meclis

од ар .

п ОКр.

maglis]

вепе, одбор , копегијум; скуп ш тин а.

механотерапија, -ё ж [В . механика, в. -тер а­

мешетар, -ара м [ве н ец.

messeto

од ГРЧ.

mes i-

п ија ] мед . ко ришћење механичке силе (руку,

tёs]

апар ата и сл.) у с врху лечења или неге (нпр. ма­

берзанских) послова; агент, брокер.

сажа).

век који у пословању користи ситне трикове да

mezza

уосе] муз . пригуше­

речи

мецаllЙН , - нн а м в . мезанйн . мецена , - ё ж [по римском богаташу Гају

(70.

г. п . н . е . до

8. г.

н.е. )] до­

б рот во р ( п ој единац или установа) који новцем или мате р иј алн им добрима помаже науку , књи ­ жев н ост, умет н ост , спорт и сл ., покровитељ.

меце нат, -ата м [В . мецена] покровитељство, за ш тита, мате ријална помоћ научницима, умет­ ни ц им а и сл. од стране појединца или установе .

меЦОШtјано и мецопијано прил . [итал.

mez-

zорiап о] муз. п олутихим гласом , полутихо.

мецосопран, -ана м [итал . mеzzоsоргапо] м уз . с р едњ и же нски или дечачки глас , између со­ п р ана и алта.

пеј . ч о­

mys

мишић] као први део

означава да се д р уги део односи

на

ми ­

шић(е) .

миалгија, -ё ж [В . ми- , -алгија] мед . бол у ми ­ шиПима.

миастimија, - ё ж [В. ми - , грч . аstheпеiа сла­ бост, немоћ] м ед. слабост у мишиПима.

MIIrMa,

-ё ж [грч . тЈgтла мешавина] геол. р ас­

топљена силикатна супстанца у дубљим слој е­ вима питосфере која није достигпа у сиј а њ е (као магма) .

мигматити, мигматита , ј д. мигмати т, ГС,·,. мигматнта [грч.

тЈgтла

мешавина , в . - ит(и) ]

минер. метаморфне стене настале од седим е н т­ не ипи еруптив н е стене деловањем мигме .

Мlfгматскй , - а , - о [В . мигма] који прип ада

мецофорте и мецо форте прил . [итал .

mezzo-

foгte] муз. с р ед ње јако , полујако , полујаким гла­ сом.

мигми или се на њу односи.

MllrpallT,

-а м [лат.

migrans,

В . мигрир ат и ]

онај који мигрира , који се сепи ; з аједнички н а­

меч , -а и м е ча , мн . мечеви и мечеви [енгл.

match]

2.

је зар аду на штету друг и х; мутивода.

ми- и мио- [гр'"

ним гласом, полу гл асно.

Цил ниј у М е цени

посредник при склапању трговински х ( и

би за себе испословао добит ; онај који оствару ­

мехлем, -а м В . мелем. меца ВО'lе [и тал.

1.

с п . с портска борба, утакмица (између

два појед инца, кат кад и и з међу тимова) .

ме'l-бол , -а м [ енгл.

match-ba ll]

сп . у неким

сгю ртов им а (те нис , стони тен ис , одбојка итд. ) , тре н утн и резултат код којег је само један поен

зив за имигранте и емигранте .

МIЈграторан, - рн а , - рн о [нлат .

migratorius,

В.

миграција] ПРИ Д. коме је својствена сели дб а; ко­ ји се сели ; покретан , несталан .

миграција , - ё ж [лат.

migratio] 1. (пре)сеље­

ње , сеоба веће групе становника и з јед не обпа-

763

мигрена

мюогинија

сти или земље у др угу.

2.

биол. периодична или

мюандрија, -е ж [f1> Ч.

misandria , В .

миз-, -ан­

једнократна сеоба неких врста животиња рад и

д рија] псих . патол ошка мржња жене према му­

размножава ња, обезбеђивања хране и сл . • ми­

шкарцима ; уп . МЮОГИlшја.

мизансцен , -а м , мизаllсцена и мизансцена,

грац иони .

мигрена, -е ж [ ф р . пола главе од f1>Ч .

mi graine од лат. hemicrania hemikrania од hemi- пола , kra-

пј6п лобања] мед. јака главобоља у једној поло­

вини главе, об. праћена мучнином , поремећа ­ јем вида и др.

mise

migrare]

3.

л. м " . мигрирају

мењати, променити

е п sсепе постављање на сцену, ре­

жија] у позоришној предста ви распоређивање глумаца и сценографских елемената на сцени .

мюаIПРОП , -а м [f1>Ч . mis iшthг6роs , В . миз- ,

anthr6pos

мигри рати, мигрйрам, сврш. и несврш . [лат.

-е ж [фр .

човек] онај који мрз и људе, човеко­

мр з ац.

мюантропија, -е ж [В. мизантроп] мржња

место стал ног боравка; (пре)селити се (на већу

пр е ма људ има ; заз ирање , склањање од људи ,

даљ ину).

повуч е ност.

мидер, -а м [н ем .

Mieder] 1. део женске одеће

за стезање с редњег дела тела, стезник, корс ет.

2.

мед. за штитно или терапијско средство у ви ­

мюаУтија, -е ж [В . миз - , f1>Ч .

al,t6s

миздрак, -а м, мн. миздраци, ген . .,.,. миздра­

ду стезн ик а код неких стања или обољења

ка [тур .

(нпр. кичме).

копља које н а врху има секирицу .

МIIД И , - ија м [ енгл.

mid

средњи, са зав рш ет­

ком према miпi и т ах ј] модни стил у оде вању

жена који подразумева у мерену дуж ину хаљи ­

мидинета, -е = мидинеткиља, -е ж [фр . тј­ diпеttе] у француским мод ним салонима и про ­ давни цама , (млада) помоћна рад ница , кројачи­ ца или п р одавач ица .

мидраш, -а м [ хебр.

ml zrak

од ар.

mi zraq]

мilзсран, - рна , - рно [лат.

midras

испитивање] рел .

збирка стар и х ра б ин с ких тумачења староза­ ветних текстова.

покр . еПЮJl . врста

miser

бедан]

1.

ја­

дан, бедан , убог, кукаван; недостојн о мали (ми­ зер на ЙлаШа).

2.

бескарактеран , недостојан.

мюерере, -а м и с [JlaT.

на , сукања, капута итд .

сам] мр ­

жња према самом себи .

рел . почетак покајничког, теј ,

Deus =

mi serere смилуј се] 1. 57. псалма CМiserere

Боже, смилуј се на мене) ; мотив у

музици и сликарству .

2.

мед. заст. повраћањ е

изаз вано за п летајем црева и л и одузетошћ у.

1.

беда ,

крајње сиромаштво ; јад, несрећа , н евоља.

МltЗсрија, -е ж [лат.

2. бе­

mi seri a

беда]

да од човек а, јадан карактер, ништарија. мизо- в. миз- .

мидриј:iза, -е ж = мидријазис, -а м [f1>Ч .

мюогал, -ал а м [ в. ми зо-, "ат .

mydriasis]

мед. ненормална рашир е ност зениц а

онај који мрзи Га.l1е, тј. Французе.

ока (преко

5,5 mm) као послед ица болести, тро­

вања, лекова, емоционалног стања или вештачког

изазивања.

Gallus

Гал ]

МltЗогам, -а м = мизогамист( а ), -е м , мн. ми­

зога ми ст и [В . мизогамија] о н ај који мрз и брак , брачни живот .

мидријатик, -а м, м н . мидријатици [В . ми­

мизогамија, -е ж [В . мизо- , -гам ија] Гlсих . мр­

дријаза] фарм. средство з а изазивање ширења

жња прем а браку (као п с ихија'гриј ски пореме­

зе ница у циљу дијаг нозе или терапије .

ћај) .

мид ријатичан, - чн а, - чно [В . мидријатик] фарм. који се односи н а мидријатик; који има мидријазу.

миз-, мизо- [грч .

мюогамист(а) = мюогам (В .) мюогин, - ин а м [В . мизогинија] мушкарац кој и осећа одбојност пр ема женама.

mi seln

мрзет и ,

mlSOS

мр­

МЮОГИllија, -е ж [f1>Ч .

l11isogynia,

В . мизо -,

жња] као први део речи указује на мржњу пр е­

грч . gупе жена] 1. мржња мушкарца према же­

ма ономе што је означено другим дело м .

нама .

764

2.

псих . код мушкарца, болестан страх од

ми з око з мија

женског

тела;

ми кро-

страх

мушка рц а

од

мијеломалација , -ё ж [ В . миј ело- , ГР'l . та l а­

но р мал н е

kia м е к о ћ а )

сексуалне актив н ости .

ми зокозмија, -ё ж [ В . мизо-, к оз м ет и ка] мр ­

мед. о м е кшав а њ е к ич мен е можд ин е

усл ед неко г п ато ло шк ог пр о цеса .

жња, одбојн ост према н а киту и л ичн ом у кр а­

мијеЈ lOпатија , -ё ж [ В . м иј ело-, - п атиј а ] мед . об оље ње кичмене м ожд ин е и л и к о шта н е ср жи.

ш авању.

мизол огија, -ё ж [грч .

miso logia,

в . м изо - ,

Мllјелотомија , -ё ж [ В . м иј ело-, -том ија] мед.

-логија) отпор према раци онал н о м закљу чи ва­

1.

њу, п р ема р азу м у и л и нау ци .

ва ђ е њ е садржај а ко ш та н е можд ин е у циљ у и с­

м и зонеitзам, -з ма м [В . мизо- , грч .

neos

но в, в.

-изам) отпо р п ре м а с в ему што ј е но во , п р ема

м изоп tщ ија , -ё ж [В . м и з о -, - пед ија 2 ) пс и х.

м и з офОбија , -ё ж [ грч .

m ysos

прља вш т ин а ,

фобија) псих. боле стан стр ах од н е ч исто ћ е као

Мllка , -ё ж [л ат. т јса з рн о , м рви ца) мин ер. л и ­

микадо, -а м [ енгл .

kado

mikado од ј а п . тј узви­ 1. и ст. ста р и наз ив за јап а н ска владаре . 2. ти тула ј а п а н ског ца р а.

вр ата ]

божа н ства и

3. др у шт ве н а игр а у

кој ој ј е ци љ да се што виш е

шта пића п од и гн е са гом и ле а да се остал и н е

извора заразе .

м иј аза, -ё ж [ гр ч .

myia

мува ) в ет. м ед. болест

узрокована лар во м му в е као па р аз и том у т к иву

или телесној шу пљ ини животиње ил и ч овека .

м иј азм а , -ё ж и мијазам, -зма м [ гр ч .

miasma

скрнављење, о п о гањење] шкодљи в о испа р ењ е,

м иј азм атичан, - ч н а, - ч н о [ В . миј азма] к оји је као мијазма ил и сад ржи миј азму; кужа н . м иј ел-, мијело - [гр ч .

по м е р е .

микимото, -а м [ по а р х ип елагу Ми ки мото] ја п а н с ки ве шта ч к и пр оизв еде н б и сер .

МIIКО- [ гр ч . т уkёs гљ и ва ] к ао п р ви део р ечи казује д а се други део однос и н а гљ и ве , гљиви­ це , п лесан .

заразне клице у в аздуху .

myel6s

срж, м ожд ин а]

као први део сло же нице к азуј е да се реч од н ос и на мождину.

м иј ел йн , -и н а м [В . мијел- , -ин] ан ат. бела , масна супстанца у н е р вном омотачу .

м иј ел it тис, -а м [В . мијел -, - итис] м ед. з а п а­ љење кичмене мождине или истовреме н о ки ч ме ­ не можди н е и мозга.

м иј ел огра фиј а, - ё ж [В. м иј ел о- , -гр афија ) мед. рендгенско с нимање кичмене можд ин е уз

коришhење ко н траст ног с редства .

бацил и ( н п р . о ни кој и из аз ивају туб е р кулозу).

микоза , -ё ж [В . мико - , -оз а ] мед. 60Т. зоол . гљ и вич н о обољ ење кој е се јављ а код ч овека, б иља к а и ж и вот и ња.

микол огија, -ё ж [В . мико- , -л огиј а ] 60'1'. област бота ни ке која изучава гљиве .

МIIКОРllза , -ё ж [В . м и ко -, грч .

riza

кор ен ]

6 и ол . с и мб иоза гљ и ва са кор ено м н ек е виш е в р­

тивна болест кич м е не можд и не која се испоља­ тежини

МИКОТИ'lаll, - 'Iн а , - чн о [в . м и коза] прид. о н ај кој и је оболео од микозе .

у

н о гам а

и

сталном умору.

м иј ел ом , -ама м [В . миј ел - , -ом] мед. злоћуд­ ни тумор кошта н е сржи кој и у н иштава кост .

2. к ој и

1.

се од носи

н а ми козу .

микро- [ грч .

м иј елоз а , -ё ж [ В. мијел- , - оза] мед . деге н ер а ­

уд ова ,

микобактёрије, м и кобактё рйј а ж ми . [ В. м и ­ ко -, ба кте риј е] р ав ни ил и з ак ривље н и аер обни

сте б иљ ака .

М llј ел о- В. мијел- .

осетљивост и

пи тив а ња ил и преса ђива њ а .

шен ,

м р жња према де ци .

у

2.

ску н , ма чј е злато.

п р оменама.

ва

пресе ца њ е структура к и ч м е н е можд ин е .

mikr6s мал и , с ита н]

као пр ви део

реч и казује да је о н о што је оз н а ч ен о друг и м де­ л ом :

1. мало , с и тно,

н ер аз виј е н о .

2. сувиш е мало 3.

да б и се видело гол им оком , мик роскопс ко.

мал их р азме р а , д омета ил и кол ичин е ; огран иче­

н о на ужи просто р ; супр . макро- (в . ) .

4. у ј ед ин и­

цам а мере оз н ач а ва ми л и о нит и део ( 10-6).

765

микроанализа

МИКРОЛИlIlЋистика

мик роанализа , -ё ж [В . МИКРО-, а н ализа]

1.

хем. анализа при којој се к ори сте микрохемиј­ ске методе.

2. СОЦ.

шавањем и прои зводњом минијатурн их ком­ понената .

анализа примењена на и стр а­

микроелектронски, -а, -о [В . микроелек­

живање мањих друштв е ни х категорија , једи­

троника] који припада микроелектроници или

ница и сл. (појед инце, породице, Домаћинства,

се на њу односи

предузећа).

луција преврат који је у тех ници и технологији

микроб, -оба м [В. МИКРО-, грч.

живот]

bios

биол. микроор ганизам; бактериј а, заразна кл ица.

мик робиологија, -ё ж [В . МИКРО-, биологија] биол. наука о микробима (бактериј ама, гљ иви ­ цама, плесни и сл.).

но осетљива вага (мери до

1/1 0.000 грама). gramma

м [В . МИКРО- , грч .

и заз вао проналазак мик ропроц есора .

микрокзмера, -ё ж [В . МИКРО- , камера] техн. ф отограф ск и апарат мањег форм ата од

24

х

36

м и л им ета р а .

фал , Мlfкроцефалија .

микроклима , -ё ж [ В . МИКРО- , клима] кли­ ма­

ла тежина] милионити део грама (хиљад и ти део мили грама).

матски услови

посматрани н а мањем, ограни­

ченом простору ( н а делу речног тока где је из­ грађена хидроцентрала, у фабричкој четврти

мик рогрзфија , -ё ж [В . микро- , -гр афија] описивање и

микроелеКТРОlf ска рево­

микрокефал, ~Нfкрокефалија В . микроце­

мик ров:iга, -ё ж [В . МИКРО-, вага] хем . изузет­

MlfKporpaM, -а

.•

приказ

мик р оскопск и

1.

града и сл.) ; супр. макроклима (В.).

испитива ­

микрокод, -а м [В. МИК Р О-, код] рач. врло ни­

2.

ско степе н ова ни код (зб ир ин струкција) којим

ску п

се детаљ но одр еђ ују процесорске р адње у из­

них предмета, структура , ор га ни з ама итд .

визуелни приказ н еке мик р острукту р е.

3.

МСд .

вршавању н ар едби машинског кода .

појава код оболеле особе да пише све с и тнијим

микрокозам = МIfКРОКОСМОС (В . )

метода и облика за израду микрооблика .

4.

словима, до нечитљ ив ости.

микрокомпјутер , -а м [В . МИКРО -, компју­

микрогрзфика, -ё ж, дат. и лок. микрографи ­ цИ [В. МИКРО-, графика] ску п поступака за сни­

мање података на микрофилм.

тер] рач . врло мали компјуте р чији је основни

део микропроцесор .

•

микрокомпј fге р скИ.

МИКРОКОСМОС, -а м = микрокозам, -зма М [В .

МlfкроеВ ОЛУ Щfја , -ё ж [В . МИКРО-, еволуци­

МИКРО- , космос]

1.

космос У малом , свет У ма­

ја] биол. генетске пром е н е које се дешавај у у

лом ; ума ње на слика света у целини.

кратком периоду ( нпр . од једне ге нера ције до

шта се мисли да предста вљ а с вет у целини (чо­

следеће).

век , друштвена зајед ница,

микроеко номија , -ё ж [В . МИК РО- , економија]

књижевном делу).

3.

2.

оно за

свет прик азан

у

фю. свет невидљив за

област економске на уке која проучава делат­

људско око или чак и за микроскоп (на нивоу

ност и појаве код м ањ их чинила ца привредног

молекула, атома, субатомс ки х ч естица итд.) .

живота (потрошача, индивидуалн их произвођа­

ча, послода ваца) ; CYГlp . макроекономија (В.). микроекономист( а), -ё м [В . МИКРО-, еконо­ мист(а)] онај који се бави микроекономијом.

микроелектроаllал иза, електроанал и за]

-ё

одр еђ ивање

ж

[В .

струја

минијатурно оруђе и н и дел ови оруђа од камена из пери ода средњег каменог доба. 2. минер. ми­

МИКРО- ,

кроскопски ситни делови минерални х састоја­

и

ка у почетној фази к ри стал и за циј е (садржани у

елек­

тричних напона у биљ ни м и ж ив отињск и м ће­

ос н ов н ој маси стена) .

микролитиј:iза , -ё ж [В . МИКРО-, литијаза]

лијама.

микроелеКТРОlIика , -ё ж, дат. и лок. микрое­

лектроници

МИКРОЛИТIf, микролита М МН., јд . микролит, ген. МИКРОЈЈита [В . МИКРО- , -лит(и) l] Ј . ист. археол.

грана

микролингвистика , -ё ж, дат . и лок. микро­

електронике која се бави проналасцима , усав р-

лингвистици [В . МИКРО- , л ингви сти ка] лингви-

766

[ В.

МИКРО-,

електроника]

мед. појава врло с итног каме нца у неком органу .

микроман

микроекопекй и микроекопек й

етика у ужем смислу; описивање и изучавање

про учава најситниј е фоси л н е остатке по моћу

појединих фонетских, граматичких или сема н­

инструмената з а у већањ е.

тичких појава у неком језику, за разл ику од ма­

кролингвистике (в . ).

микропаразити, микропараз итii м

MII .,

јд .

микропаразит, ,"СН . паразита [в . микро -, п арази ­

микроман, -а м [нем . Мikro(рhоп)rnапп] тех­ ничар на радијском, телевизијском или филм­ ском снимању који поставља , распо ређуј е ми­ крофоне и брине о њиховом и с правном раду.

микромаетија, -е ж [в . микро-, грч .

микропила, -е ж [в . микро- , грч . руlе капија, вратнице] животиња .

rnast6s

дојка] мед. ненормално мала дојка.

микромелија, -е ж [в . микро-, грч .

ти] паразити невидљ иви голим оком.

rnelos уд]

мсд. урођена наказноС1' због неприродно малих

1. зоол. отвор н а јајним опнама неких 2. бот. отвор на семеном заметку

биљке кроз који улази полен.

микропрограмирање, -е ж [в . микро- , про­ грамирати] рач. и з рада микрокода (в . ) за пр оце­ со р е .

удова.

микрометар и микромётар, -тра м [ в. ми­ кро- , -метар]

1.

инструмент за мер ење врло ма­

лих дужина и углова (обично повеза н са м и ­ кроскопом или телес копом) .

не која износи

2. јединица дужи­

10-6 (милионити) део

метра, ми ­

ја је смештена на једном једином интегралном колу, каткада и на групи од неколико интегр ал­ них кола.

микропеија , -е ж [В . микро-, грч .

крон.

микрометеорологија, -е ж [в . микро-, мете­ орологија] посматра ње и изучавање промена у најнижем слоју атмосфере и на мањем просто­

микрометрија, -е ж [В . мик ро-, -метрија]

1.

помоћна научна дисциплин а која се бави п р о­

блемима мерења предмета најмањих димензија.

2. примена

микрометра, мерење микрометром.

микроминијатуризација, -е ж [в . микро-, минијатуризација] тежња за постизањем што мањих димензија техничких сп р ава и делова.

микрон, -она м [грч . rnikг6п средњи род од мали , ситан] милионити део метр а.

вид]

чини од ства рн е.

микрорёгија и микрорегија, -е ж [в. ми­

МИКРОllll3ација, -е ж [В. микрон , -изација] туре на честице величине микрона.

микронекй, -а, -о [в. мик рон]

1.

привред но

и сл.) р азликује од

ок руж ења.

микрорхија, -е ж [ в. микр о-, грч .

6rchis

мудо,

тести с] мед. н едовољна величина тестиса , семе­ њака.

микросекунда, -е ж [в . микро- , секун да] физ . милионити део секу н де.

микроскоп и микроекоп , -а м [влат.

rnicro-

в . микро-, -скоп] оптичка справа која

сад ржи сочива за п осмат рање предмета неви­

дљ ивих голом оку .

микроекопија , -е ж [ в . м икр о-, -скопија]

који се од­

но с и на величину изражену микронима. фиг.

3.

(гео графск и ,

scopiurn ,

физ . поступак разбијања објекта чврсте струк­

изуз етно мали .

6psis

п с и х. опажање предмета у з н атн о мањој вели ­

КРО- , р егиј а ] мања област која се по особинама

ру, локално.

rnikr6s

микропроцееор, -а м [В . микро-, пр оцесор] ра ч . це н тр ална ј ед иница за об раду п одатака ко­

2.

изузетно пре цизан .

микрооргаllиза м, -зма м [в . микро- , организам] биол . микроскопски ситан организам, ми­ кроб .

микропалеонтоло гија , -е ж [в . микро-, па­ леонтологија] грана палеонтологије (В.) која

1.

посматрање или испитивање помоћу микро­

скопа.

2.

помоћна научна д и сциплина која се

бави проблемима примене микроскопа .

МlIкроекопекй и микроекопекй , -а

, -о [в .

микроскоп]

1. који припада м икроскопу или се на њега однос и . 2. који се односи на предмет посматран м и кроско пом . 3. којијетолико мали да се само микроскопом може видети.

767

микросом

Мltкрофотометар

микросом, -ама м [В . МИКРО- , грч .

soma тело]

6иол . ч естица у протоплазми биљних и живо­

именима и њиховим значењима код пој ед ин их

делова тла (ливаде, шуме , зал ив а и сл . ) .

тињс ких ћел ија.

микрофарад, -а м [В . микро-, фарад ] физ. је­

микросом ија, -ё ж [В . микросом] област би­

диница електричне капацитивности , мили о ни ­

ти део фарада.

олог ије која се бави микросомима .

микрофауна, -ё ж [В. МИКРО- , фауна] зоол .

микросоц иологија , -ё ж [В . микро- , социо­

1.

лог ија] социолошко проучавање малих дру­

део животињског света који није видљ и в голим

штвених група и зајед ница у оквиру ширег

оком .

д р у ш т в е ног система.

подручју (нпр. у једном делу шуме) .

phyllon

микроспо рија, - ё ж [В. микро -, -спорија ] ре н а косе, коже стопала (ређе и ноктију).

микрофилм, -а м , ми . микрофилмови [ В . ми ­ КРО- , филм] филм са фотографским ко пиј ама

микроструктУра, -ё ж [В . микро-, структу­ структура неке супстанце или пред­

мета видљива само уз помоћ микроскопа .

phyllon

лист] 60Т. појава ситног лишћа код би ља ка .

мед . зар аз но гљивично обољење коже главе , ко­

1. ф из .

лист] 6иол . биљке ситног лишћа .

микрофitлија, -ё ж [В . МИКРО - , грч .

ц в ет ниц а.

ра]

животињски свет на уско ограни че н ом

микрофиле, микрофила ж мн . [в . микр о-, грч .

микроспо ре, микроспара ж мн . [В. микро- , с п о р е] 60Т. мушки полни органи биљака бес­

2.

2.

штампаног материјала (документа, новина , стра­ ница књиге и сл . ) снимљеним са з н атним ум ање­ њем ради лакшег архивирања и коришћ ења.

ску п детаљних елемеflата системског уређења гр адс ког простора у урбани з му .

МltкрофЈtJlмовати, -ујём с врш . И н есвр ш . [ В . микрофилм] снимити, снимати на микр о фи лм .

МИКРОТЗJlас и микроталзс, -а м [В . микро- ,

микрофиш, -а м [фр . micгofiche , в . м и кро- ,

талас] физ . електромагнетски талас изузетно

fiche листић] лист микрофилма (стандард н е ве ­ личине 1О х 15 ст) на кој е м је сним ље ни мате­

високе фреквенције од

1 тт

до

30

(1 GHz)

и таласне дужине

ст .

микротiшас нii,

ријал распоређен по начелу решетке.

-3, -о [в . микроталас] 1. прид.

МltКРОфJlора, -ё ж [В . микро-, фл ор а ] 60Т.

кој и се односи на микроталас; који функциони ­

голом оку невидљиви биљни свет .

ше помоћу микроталаса; који је као микрота­

свет на малом, ограниченом простору .

лас . & микроталасна пеli(ница), микротала­

сна рерна пећница у којој се кува помоћу ми­ к роталаса , који брзо продиру у храну изазива­ јућ и у нутрашњу топлоту .

р и сти за истраживање најфиније (микроскоп ­ ске) гра ђ е тел а .

микротија, -ё ж [В . микро- , rp'l . OUS уво] мед. недо вољ на развијеност спољашњег уха .

микротом, -а м [В . микро- , -том] апарат који

микрофон, -а м [грч . тikг6рhопо s кој и је фонији , радиофонији итд.) претварањем зву ч них

таласа у електромагнетске .

•

мИкрофОltскii .

МИКРОфОНltја, -ё ж [В . микрофон] н е приј а­ тан

нежељени

звук ,

пиштање

микрофотографија, - ё ж [В . микро- , фото­ графија] снимак неког предмета н е видљивог голим оком , уз помоћ фотоапарата у коме је објектив замењен микроскопом .

тОграфскii.

по н о м астика] лингв . научна област која се бави

768

ре ­

ференцију таласа коју је примио микр офон .

не р ад и припреме узорка за микроскопско ис ­

МИКРОТО l10номастика, -ё ж [В . МИКРО- , то­

из аз в а н о

акцијом електронских компоненти н а ин тер­

на н ајтање л истиће сече ћелије , ткива или орга­

п и т ивањ е.

1.

б иљни

слаба гласа] уређај за гюјачавање зву ка (у теле­

микротех ника, -ё ж, дат. И лок . микротехни­ ц и [В . МИКРО - , техника] сваки метод који се ко­

2.

•

микроф о­

микрофотометар и микрофотомётар , -тра м [В . микро-, фотометар]

T eX II .

инстру м е н т који

одређује величину небеског тела на ос н о ву ње-

МИКРОфТlшмија

милан езе

говог сјаја измереног према степену затамње­ ња на фотографској плочи.

микседём, -а м [I-РЧ . mУ'ха слуз, 6idёmа оток,

М~КРОфТIШМ Ија, -ё ж [грч . mikr6phthalmos с малим очима, В. микро- , грч.

ophthalm6s око]

мед.

болесно смањен а очна јабучица , ситноокост.

микрохемија,

-ё

ж

Мltксати = миксовати (8.)

[В .

микро- ,

хемија]

област хемије која се бави најмањим количи н а­

отеклина] мед. подбулост коже праћена другим телесним и психичким тегобама услед смањ е­ ног лучења штитасте жлезде.

миксер, -а м [енгл . mјхег]

1. техн.

електри ч ни

апарат за Домаћинство који служи за бр зо ме­

ма супстанц и уз помоћ микроскопа и одговара­

шање при припреми хране .

јуће посебне оп реме .• микрохемИјскИ.

дију, телевизији , филму и сл. који ускл ађује

микрохирургија, -ё ж [В . микро-, хирургија] мед. извођење хирур шких захвата уз коришћење прецизних инструмената за визуелно увећавање

елементе тона или слике .

3.

2. техничар в. миксета .

на ра­

4. осо­

ба која у баровима меша пића; бармен.

миксета -ё ж [енгл.

mixette

према mјх , в .

места операц ије (код покиданих крвних судова,

микс] техн. део техни чког система за сним ање

нерава и сл.) .

иСли) емитовање гово р а , музике и других зву­

•

микрохИ р у ршкИ .

микрохрономет ар

и

микрохрономётар,

-тра м [В . микро-, хронометар] уређај за мерење врло кратких временских периода; часовник за

мерење најкраћих временских размака (нпр. код спортских такм ичења) .

микроцефал, -а м [грч . mikгokephalos који

има малу главу, в. микро-, грч. kephale глава] мед. особа са абнормално малом главом одн.

микроцефалија, -ё ж [В . микроцефал] мед. ненормално мала лобања као урођени пореме ­

микроцити, микроцита м

ген. микроцита

[8.

MfI .,

јд . микроцит,

микро-, - цит(и)] неприрод но

микрочип , -а м [еflГЛ . micгochip, в. микро- в. чип] рач . мала плочица од силицијума на којој се налазе интегрисана кола , чип.

микс, -а м, мн . миксеви [енгл . mјх мешати,

1.

жарг. мешавина, резултат меша­

ња; комбинац ија .

2. техн.

у радијској, ТВ, филм­

ској техници, резултат усклађивања различи­ тих звукова (го вора , музике, зву чних ефеката итд.) у једну З ВУ'IНУ целину; прављење звучне муз. р езултат рада диск- џокеја: спој

више композиц ија у континуирану целину.

миксакуза, -ё ж = миксакуз ис , -а м [грч .

xis

Мltксовати, -УЈем

Мltксати, -ам н есврш.

[енгл . mјх мешати]

1. користити миксер (1) (в.) за припрему хране. 2. обављати посао мик сера на радију , ТВ, филму итд . 3. обављати посао диск-џокеја. 4. мешати разна пића за коктеле и сличне мешавине како би се постигао одр еђен

општење,

akousis

миксома, -ё ж [грч . mуха слуз] мед. доб ро ­ ћудни тумор меких ткива (везивног и масн ог

миксоматоза, -ё ж [грч . mУ'ха слуз,

8.

-ом, в.

-оза ] вет. врло заразна вирусна болест куниli а и дивљих зе чева.

ситни еритро цити.

3.

и звора ти х

ткива, крвних и лимфних жила итд.).

ћај удруже н с малоумно шћу.

кулисе .

различитих

укус или изглед.

лобањом.

мешавина]

кова комбиновањем звукова.

mlxis

општењ е, в.

њем сношаја дру гих људи; уп. миксакУза.

микс-пулт, -а м [енгл . mјх, нем .

Pult] коман д­

ни сто у студијској тонској техници (радиј а, те­ левиз ије , филма) са бројним регулаторима по­ моћу којих се врши монтажа појединачни х зву­ кова и група тонова из више извора.

микстура, -ё ж [лат. mј хш га] фарм . течни лек од неколико (помешан их) састојака; смеса , ме­ шавина .

mI-

слушање] псих. полно за­

довољење постигнуто прислушкивањем туђег

сношаја; уп. миксоскОпија .

миксоскопија, -ё ж [грч .

-скопија] псих . полно з адовољавање посматр а­

миктеРОфонија, -ё ж [грч . mуktёг нос , в . -фо­ нија] мед. уњкање, говор кроз нос .

миланезе, м [итал .

milanese

ми лански]

1.

плетена женска одевна роба , рађена специј ал-

769

МИЈlИтаризам

МllJlёди

ним бодом и често украшен а финим нити ма .

МИJlиампёр, -ера м [В. мили-, ампер) физ. хи­

2.

кул и н . назив за нека јела према изворном, ми­

љадити део ампер а (тА) .

л анском начину припремања. А шпагети (а

ла)

-

шпагети са сецканом шунком, преливени

сосо м од парадајза ; ризото (а ла)

-

милиампёрметар, -тра м [В . мили -, амп ер ме­ тар) физ . инструмент који мери јачину струје.

пиринач

милибар, -а м [В . мили-, грч .

baros теж ин а,

те­

к у ван у говеђој супи , зачињен сецканим луком

рет] физ. хиљадити део бара (јединица за прити ­

и ш а франом.

сак).

милед и ж ин декл. [енгл .

milady од ту lady]

титул а за Енглескиње племенитог рода, наро ­

МИJlиграм, -а м [В . мили-, грам] ф из. х и љади­ ти део грама.

чито у ословљавању; уп . мИлорд . милена ризам, - зма м [лат .

мнлијаран, -рна, - рно [лат.

milium просо]

millenarius који

ситан као зрно проса. А МИJlијарна туберку-

и ма х иљаду година] теол . веровање у смак све­

1Iоза мед . облик туберкулозе који з ах вата оба

та, апокалипсу, после које следи долазак Го­

плућна крила у виду мноштва ситни х жар ишта

с п ода (по Старом завету) или др уги долазак

(туберкула) .

Х р истов (по Новом завету) и хиљадугодишње Цар ство Божје .

МИJlијарда, -ё ж [фр .

МИJlијардёр , -ера м [фр .

мJtлена рист(а) , -ё м [В . миленаризам] рел . п р исталица

учења

о

долазеliем

хиљадуго­

МИJlијарија, - ё ж [лат.

милёнијум, -а м И милёliйј, -ија м [нл ат.

lenniUIn

х иљаду година]

год ина .

2.

1.

mil-

период од хиљаду

miliarius прем а milium

милилйтар и МИJlИJlитар, -тра м [ В. мили-, литар] хиљадити д ео литра .

МИJlиметар и МИ Jl имётар, -тра [ В. мили-, мета р] физ . хиљадити део метра .

милён Jtј умскй,

МИJlИМИКРОН, -она м [В . мили -, ми кро н ] хи­

-3, -о и милёнйјскй, -3, -о

[В. м иленијум] који припада миленијуму или

љадити део микрона.

МИJlИОII, -она м [итал .

траје ј едан милениј у м ; хиљадугод ишњи.

миле рам и милерам, -а м [н ем . млеко ,

Rahm

Milchrahm

павлака] ПоКр . са млека

љада]

1.

milione пре м а тill е хи­ 2. фиг. ф ам. огроман

хиљаду х иљада .

број (нечега); бескрајно много .

милионёр, - ера м [фр.

поку п ље н горњи слој масноће; скоруп , павла­

millionnaire, в. мили­

он] богаташ чија се имовина мери ми лионима.

ка, кајм а к .

~1Iiлет и милет, - а м [тур .

хиља д ити део секунде.

милефјо ри , -ија м [итал.

millefiori

од

mille fi-

цветова] вишебојно украсно стакло

нач ињ ено посебном техником .

милефол иј ум, - а м [л ат. б иљ ка с бел оружичастим

mil/ejolium , спориш, мили- [лат.

mille

милисекунда, -ё ж [В . мили -, секу нда] физ .

millet од ар . miШi)

покр. народ, нација .

ori х и љаду

бога­

мехурића на излазима з нојних жл езда.

сле ду гог периода патњи ; златно доба (у бу­ дуliн ости) .

milliardaire]

просо, в . милијаран] м ед. осип у обл ику с и тних

код католика, симболички назив за

неодређени период мира и среliе који след и по­

Milch

хи љаду м или­

таш чија се имовина мери милијардама.

д ишњем Царству Божјем на з емљи .

од

milliard]

она .

millefolium) бот. цветовима , Achillea

МИЈlИта llТан , -тна, -тно [л ат.

militare

1. који

militans

према

уч ествује у вој­

ним акцијама или активностима где се војска користи за друге потребе (нпр . у пол ити ци).

2.

који показује ратоборан став , који ј е склон на­ силном решењу .

хајдучка трава , столисник . хиљада] децимални пре ­

служити војску]

МИJlитаризам, -з ма м [фр . л ат.

militaris

од

miles

ген .

militarisme, према militis војни к] 1. др­

ф и кс: као први д ео речи оз начава хиљади ти

жавни систем у којем водеliе место заузима

део ј ед инице и с к азан е другим дел ом те речи.

војна структура односно војнички сталеж; др-

770

мимеограф

милитаризација

жав н а политика која се ослања н а војску и ње­

бљене или самлевене да им је првобитна струк­

н е интересе.

ту р а потпуно разорена .

2.

систем вредности и политичког

мишљења који у први план ставља војну силу као

средство

шњих

за

решавање

спорних

и спољ них политичких

унутра­

питања; прено­

шење таквог система у сфере грађанског живо­

та, при чему се војска ставља изнад грађанских институција .

милитаризац ија, -ё ж [фр . тilitагisаtiоп , в . милитаризам ]

1.

милитаризовање; под вргава­

ње утицају војске.

2.

милорд, -а м [енгл .

1.

војсци одлучујућу улогу

жавне терито рије; увести

или

на делу др­

војно уређење.

2.

увести у грађански живот или неку његову сферу начела организац ије и рада којима се ру­ ководи војска; повојнич ити.

милитарист(а), -ё м [фр. таризам]

1.

militariste,

В. мили­

присталица милитаризма (В . ).

милитолатрија, -ё ж [лат .

2.

miles

-латрија] служење војној, војничкој идеологи­

млечни хлеб] покр . кулин . врста хлеб­

ног колача од киселог теста с млеком, са сув им

грожђем и екстрактом лиму на или рума.

1.

militia,

према

miles

2.

реала).

милхброт = милихброт (в.)

љаду (ко рака)]

1. ист.

оружани део службе јавне и

државне безбедности ; назив за полицију у др­ жавама под комунистичком владавином.

МИJlиционар, -ара м [В . милиција] припад­ ник милиције.

(passuum) хи­

у прошлости јединица за

дужину различитих вр едности.

2. јединица ду­

жине у 'англосаксонским земљама (= 1.609 т).

3.

јединица растојања на мору или у ваздуху

(морска

-

1.852

=

т) .

МЈtљё, -еа м [фр. т јl јеи]

2.

1. друштвено

ОКРУ- '

мали столњ ак или

украсна (везена; чипкана) тканина за столиће , комоде и сл .

глумац]

1.

mimus од грч . mimos

имитатор,

књиж . позор . у античкој књижевн о­

сти , кратка сценска игра с призорима из ствар ­

2.

позо р . сцен­

ски комад без речи у којем глумчеви гестови ,

покрети и изрази лица замењују дијалоге ; пан­

том има (в . ). мимамса, -ё ж [санскр .

вој ­

војска коју су организовали грађани, на­

оружани народ.

1910. (= 1.000

ног живота, пуна грубе комике.

МИJlихброт, -а м = милхброт, -а м [нем .

ник]

у Португалији , златни новац , државна

мим -а м [лат.

војник, в .

ји; пропагирање војничких вредности .

милiiција, -ё ж [л ат.

2.

монета до

жење, околина, средина .

онај који спровод и милитаризацију (В.) .

Milchbrot

mil-reis од тјl хиљ аду, 1. У Бразилу, сребрн и монета до 1942. (= 1.000 р еа­

ист . н ум.

real]

миља и миља, -ё ж [лат. тјlја

милитаризовати, -зујём сврш . И несврш. [В .

У д ржавном систему укупно

мн . од

новац , држав н а

ла).

свеопште наоружавање уз

1. дати

mylord] (у ословљавању) 2. отме н господин .

милрtшс, -а м [порт.

reis

увођење војног закона и система.

милитаризам]

енглсски племић .

mimamsa]

филоз. хин­

дуист ичка филозофска школа Оедна од шест) прво битно створена ради тумачења Вед а.

мимбер, ра м [тур.

blir]

minber, mimber од ар .

тјп­

проповедаоница у џамијама .

мимеза, -ё ж и мимезис, -а м [гр" , т(тё sis] опонашање, подражавањ е, имитирање.

1. 2. ретор .

опонашање нечијих речи и говора ради до ч ара­

милкшёјк, -а м [енгл.

mil k shake] хладан

вања особина или карактера те л ично сти, или

густ напитак од млека и ароматичних додата­

рад и подругивања.

ка; фрапе .

уметности по којој уметни чко дело опон аша

милонга, -ё ж [шп .

milonga]

муз. народни плес

у Аргентини; друштвени плес сличан тангу .

3.

теорија у филозофији

стварност.

мимеограф, -а м [грч . тјтеотај опонаш ам,

милонити, милонита м мн ., ј д. МИЛОНЙТ , ген .

подражавам , в . - граф] цилиндрична машин а за

милонита [грч . туlоп мл ин] минер. стене које су

штампање која умножава писани материјал са

при покрету великих камених маса толико здро-

воштаног шаблона.

771

миметизам

минерiiл

минаре(т), -а м = мунара, -ё ж [тур . тјп аге

миметизам [гр'!. mimelsthai опонашати, по­ дра жа вати] В . мимltкрија.

од ар . тапага]

миметич ки и миметски, -а, -о [ГР'l. mimёti­

kos]

који подражава неку особину , покрет , рад­

2.

торањ уз џамиј у с које г мује­

1.

позива муслиманске вернике на молитву .

заст. стари назив за сигнални торањ или све­

тионик.

њу и сл.

Мltмика, - ё ж, дат. И лок. мимици [грч . mimik6s према mlmos имитатор , глумац] изражавање емоција и расположења покретима мишића ли­ ца ; глумачко средство којим се дочарава емоци­

онал но стање тумаченог лика .

6иол . прилагођавање животиња н епосред ној

животној средини по боји и изгледу , ради за­ штите од природних непријатеља.

2.

миндер, -а м [тур . minder] 1l0КР . етнол. 1. сла­ мом и л и вуном пуњен јастук, који се у ни зу ставља на д иване , сећије или клупе дуж з и дова

собе.

2.

клупа покривена таквим јастуком .

миндерлук, -а м , мн . миндерлуци [тур . тјп­

• мимички.

мимик рија , -ё ж [енгл. тјтјсгу , В . мимика]

1.

зин

фиг. пона­

шање појединца који се пр едставља исти као

derlik,

В . миндер , -лук] 1l0Кр.

клупа дуж собног

зида, диван , софа.

минђуша, -ё ж [тур . mengiI~ од ар . mengiIs] наушница, накит за ухо .

минезанг, -а м [н ем. Мiплеsап g, од старог

већинско друштвено окружење (у верском, ет­

нем . Мiпле љубав,

ничком или социјалном погледу) .

дво рска лири ка у Немачкој од

мимик ричан , -чна , -чно [В . мимикрија] зоол. који се односи н а мимикрију.

2.

1.

који се ме­

ња ради прилагођавања околини .

2.

глумац који користи ми­

мику као сце нско средство ; пантомимичар.

мимодрама, -ё ж [В . мим, В. драма] врста панто миме која укључује д рамску радњу и сти­

мимоза, -ё ж [нлат. mimosa, према лат. mimus, В. мим]

1.

60"1".

грмолика биљка, Miтosa

pridica

која даје гроздове ситних жутих цветова јаког мириса.

2.

фиг . претерано осетљива особа.

мина I и мина 1, -ё ж [фр. тјпе]

1. вој . експло­

зив ни у ређај који се поставља у земљ иште , објекат и сл . (нпр. НalЋз на мина) или се у виду пројектила испаљује из одговарајућег оружја

(ми н оба цача).

2.

фиг . било шта (предмет, ин ­

формација, с итуациј а) што н еком омогућава да оштет и другог или омете нечије планове .

мина 2 и Mjtнa 2 , -ё ж [нем. Мјпе] уложак за

мина з, - ё ж [лат. тјпа од грч . тла] древна ме­

до

XIV

века

в . минез анг] муз. ист. сред­

њовековни песници и певачи у Н емачкој , испр­ ва само ритери и нижи племићи , а касниј е и про­ фесио нални извођачи грађ а нског порекла.

минёј, -еја м [грч . mёпаlОП од теп месец] цркв . правосл . литургијска књига са службама Господњ им

и

Богородичиним

празницима , састављена п о месецима , месецо ­

слов . & општи апостолима ,

-

садржи службе про роцима,

мученицима и д р. ;

празнични

-

садржи службе Господњим , Богороди чини м и већим светитељским празницима.

минёр, - ера м [фр . тјпеuг] 1. онај који в рши минирање у руд ни·ку , каменолом у и сл.

2.

вој .

стручњак за постављање , неутралис ање и укла­

њаље мина.

минерiiл, -ма м [фр . тјпегаl од срлат. тјп ега­ l е , према лат. тјпега рудник , руда] мин е р . ро дно,

хем ијску оловку или пате нт-оло вку ; графит .

XII

Мltнезенгери, минезенгёра м , мн. [н ем. Мјп­

светитељима,

лизова ни плес.

песма] муз. и ст. световна

с љубавним мотивима по угледу на трубаду ре .

nesiinger, Мiплеsiпgег,

мимичар, -а м [В. мимика] 1. човек који вешто опонаш а друге људе.

Sang

хомогено

1. при ­

неорганско тело сталног хе­

мијског састава и утврђени х физички х свој ста­ ва које се налази у земљи или н а њеној површи ­ ни (углавном тврдо, али има и течних , нпр .

р а з а тежину и вред ност (према тежини метал ­

нафта).

ног новца) којаје од говарала шездесетом делу

(нпр. гранит) ; производ распадања органских

тале нта као новчане јед иниц е.

једињења (нпр. угаљ , петролеј).

772

2.

мешавина

неоргански х ј едињења

3.

руда.

минерал ан

минималан

мин е ралан, -л на, -лно [нлат .

mineralis,

В. ми­

н ерал] који садржи минерале или се од њих са­ стоји. А минерална вода лековита вода која садржи

угље н е

киселине

и

неке соли;

мине­

минивал, -а м [В . мини - ) фризура с благим таласима.

мини-голф, -а м [В . мини -, голф) игра слична голфу , у којој се ЛОГlТица убацује штапом у ру­

р ал н а уљ а н афта ил и други течни угљоводо­

пу преко кратких незатрављених стаза с р аз н о­

ници који се добијају из природних извора

врсним препрекама .

ф р акционом дестилацијом ; минерална физи­

к а део минер ал огије који проучава физ ичке особине руда; мине рална хемија наука која

пр оу ч ава хем ијски састав и хемијска својства м и не р ала;

минерашlO царство традиционал­

ни назив за не живи део Земље, насупрот живо­ тињском и б и љ н о м царству .

м ин ерализација, -ё ж [фр . нерал]

1.

mineraliser, В.

ми ­

р аз гр ад ња органских супстанци у

п р оста нео р га нск а једињења.

2.

додавање ми­

нералних сол и р ади побољшања квалитета зе­ мљишта, пијаће воде , ђ убрива и сл.

сними до

25

64 mm, на

који мож е да се

минута музике .

минијатура, -ё ж [срлат .

miniatura, прв об и т­ 1. ист. У

но "бојење минијумом", в . минијум) средњовеков ним

(илуминираним)

рукопи си ­

ма , сличица или сликом украшен о слово .

2.

он о

што је умањено , што је у својој врсти м ал и х ди­

мензија; уметничка сл ика мало г форм ата.

3.

у

шаху врло кратка партија или пробл ем с а н еко­ лико фигура на табли.

4.

м уз. сасвим кратка

композ иција .

мин е р ал ије, минералйја ж мн . [нлат. miпега­ lј а, В. минерал ] минерали , руде .

Мltнијатуран, - рна , - рно [В . миниј атур а) прид. сасвим мали , сићушан; који је у с војој вр­

м ин е р iшог, -а м, мн . минерivIOЗИ [В . мине­ рал, -лог] нау чник , стручњак кој и проучава ми­ нерале.

сти и з разито малих димензија .

минијатуризација, - ё ж [В . минијатур а)

1.

прављење нечег у минијатурној верз ији ; изра­

м ин е рал огија, -ё ж [В . минерал , -логија] на­ ука која п роучава састав и својства минера.ла . А

ми не р ал ошкй . мiш ёрва, -ё ж [лат. Мјпегуа] ука , одговара Ате ни код Грка .

з ито умањивање .

2. увођење технички х

у р еђаја

малих димензија з ахваљујући техници полу­ проводника.

(М инерва )

1.

митол . римска бо гиња мудрости, вештина и на­

2.

м ед . гипсани

завој око в р ата ( штити повређене вратне пр­ шљенове).

минијатурист(а), -ё ж [фр . минијатура)

онај

који

miniaturiste,

израђује

в.

миниј атуре

(уметник , моделар и сл.) , стручњак за ми нија ­ туре .

минијум, -а м [л ат . mјпјиm црвени ло ) хем .

М И llе ро ге llија, -ё ж [ В. минерал , в . -ген] нау ­ ка о постанку и р азв и т ку минерала .

минијатуран ] неуобичајено мали по димензија­

ма, сасв и м мали , минијатуран; супр. макси (В . ) . м ин и- [В. м ини] као први део речи казује да је оно што је исказа но у д ругом делу малих или умањених диме н з ија (мuнuбус) .

роз ије, и з раду кристал - стакла и др.

мltllИ-КОМI1јутер, -а м [В . мини -, компј утер) рач . компјуте р средњег капацитета, погодан за

мала предузећа, научна истраживања и сл. (ве­ ћи од микро компјутера).

мiНlИма, -ё ж [л ат. mјпјта) муз. ист. у м ензу­

мини -ба скет, -а м [ В. мини - , баскет] кошар ­ ка која се игр а н а малом или импровизованом тере н у, или са ма њим бројем играча .

15

ралној нотацији, нота у трајању које од говара

данашњој половини такта . мltнималан, -лн а, -лно [нл ат.

М Иllибу с , -а м, м н . миниб уси [В . мини- , енгл . аутобус који прима до

оловни оксидјасноцрвене боје , некада употре­ бљаван као боја, данас за з аштиту метала од ко ­

мини прид. индекл. [ен гл. miпi с кр . од miпiаtнrе

bLIS аутобус]

минидиск , -а м [В. мини-, диск) рач. м ал и му­ з ички д и ск величине

путника .

minim ali s)

н ај­

мањи могући (по димензијама, трајањ у, износу

итд .) , најситнији ; су пр . максимаJlаl1 (в . ) . А м и -

773

минималац

нимална

минол овка

уметност

покрет

у

с кулптури настао у САД око

сликарству

1965,

министарство, -а м [в . министар]

и

који еле­

1.

одсек

државн е управе којем је на челу мини ста р .

2.

ме нте дел а с води на примарне геометријске

просторије или зграда у којој раде мини стар и

обл и ке од н. објекте .

службеници одговарајућег одсека .

МИlшстеријаJlац, -лца м [в . мини стеријум]

минималац, -лца м [В . минимум] фам. најни­

ист. у сред њем веку, припадник чин ов ни чко­

жа зарада, п л ата (по закону или другим пропи ­

1.

сима).

-земљопосед ничког пл емства .

минимализам, -з ма м [в . минимум]

1.

те­

жња , о ч е кив а ње, планирање минимума или з а­

довоља вање минимумом.

2.

минимална умет­

ност, в . МИlIималаll . 3. муз. жан р рока инспири­ сан са вр е м е ном класичном му з иком , наглаше­

ног ритм а, уз понављање кратких и јед ностав ­

2.

цркв . онај који

обавља министеријум (в . ).

МИllИстеријализам, -з ма м [В . мини сте р и­ јум] ист. струја у з ападноевропским социјали ­

стичким партијама крајем ХIХ и поч етком хх века која је оправдавала учешће социј ал и ста у буржоаским владама .

министёријум, - а м и министёрйј, - ија м

н и х мел од ијских фраз а.

М ИlIималист(а), -ё м [в. минимум]

1. онај

који тр ажи, очекује, планира минимум или се задовоља в а минимумом .

2.

у м . следбеник ми ­

нимал и з м а .

МИlIимаркет, - а м [В . мини-, маркет] мала продав ница мешовите робе, об . приватна .

МИIIИМУМ, - а м [лат. mјпјmum]

1. најмања ве­

[лат. miпistегium служба] цркв . рад у служби

дру гих ; службена испомоћ свеште ници ма или монасима .

министраllТ, - а м , ге н . мн . министраната [лат . miпistгапs од

ministrare

служити] у к атол ич кој

цркви, онај који помаже свештеник у током бо­ госл ужења, обично дечак или мл ад ић .

МИlшстрирати, министрирам ,

3.

11.

мн . ми­

личина, кол ичина , степен , трајање , износ , мера

нистрирају несврш . [л ат. ministrare служити]

итд. не ч ега.

бити министрант, обављ ати дужности мини ­

2.

мат. најмања вред ност у неком

уређе н о м с ку пу .

странта .

м ишtрати, минирам , 3. л . ми . минирају с врш .

2.

1.

фиг. подржавати , помагати н екога у

поступцима , изјавам а и сл .

3. в . МИlIистровати .

поста­

МИlIистровати, - рујём несврш . [в . м инистар]

вљати е к с пл оз ив , мин у; разорит и , разарати ми ­

бити министар , бити на пол ожају министра ,

ном или минама .

обављат и дужности министра.

И несврш. [фр. miпег, в . мина]

2.

1. поставити ,

фи г. намерно (по)кварити ,

уништ ит и , р азорити (пла н , напоре, дело и сл . ) .

м инистар, -тра м [лат . minister слуга] најви ­ ши др жа вни службеник , чл а н владе , први чо ­

век једн ог одсе ка државне управе , ресора (фи­ нанс иј а, с пољних послова и сл . ) .

МИlшстарка, -ё ж [в . министар] 1. жена на положај у министра . госпођа

-

2.

министрова супруга . О

( према истоименој комедији Б. Ну­

шића) су пр уга министра која изазива подсмех скорој ев ићким и р аз метљ ивим понашањем.

МИlшстарскй , -а , -о [в . министар] који се однос и н а м инистра , који припада министру или мин истрима . & - савет, министарско веће з ванич ни н аз ив з а владу; МИllIIстарска фоте­

љ а полож ај министра.

774

минисуб, -а м [ в . мини -, е нгл. sub скр . од sub-

marine

п од морница] под морница за ј едну или

д ве особе .

МИI~О- [фр . mјпе, В . мина l ] као први део речи казује да се д руги део односи на мин е (нпр . ми­ ноловац) .

МИllOбаца'l, - ача м [в . мино- ] вој . оружје с крат ком цеви з а испаљивање мин а .

МИllојскй, -а , -о [в . Минос ] (пре м а митском кр аљу Крита Миносу) који се од носи н а древну

цивилизацију острва Крита ,

3000- 11 о о .

п. н . е .

МИllOловац, -вца м [В . мино-] вој . б род за от­ кривање и уништавање под вод них мин а.

МИlIоловка, -ё ж [В. мино -] техн . у р еђај за от­ кривање и уништавање под вод ни х ми на.

миогелоза

миноран

миноран, -рна, -рно [лат. mјпог мањи]

1. (о чо­

минус и минус, -а м [л ат.

веку) кој и је другоразредан по људским или

так, мана.

стручним квал итетима.

3.

2.

мали по з начају , степе­

ну , количини или вел и чи ни ; с п о р едаl1, неважан.

минорiiт, -ата м [НII ат.

minoratus према лат .

mјпог мањ и , млађи] прав. пр аво наследства које се преноси на најмлађег сина оставиоца.

норизирају сврш . И несврш. [в. миноран] при­ да(ва)ти мањи зна чај ; з анемари(ва)ти; потце­ њивати, обезвређивати .

минорйт, -ита м [срлат. Fratres minores] рел . припадник фрањевачког реда Мале браће .

б. з нак за негати вну величину .

(-).

4.

као

прил. мање ; суп р. пл ус (в.). минускула, -е ж [лат.

minusculus омањи] 1.

има слова н еједнаке висине; супр . мај ускула (в . ).

врло мала слова.

2.

минУт, -Ута м = минута -уте ж [лат . minuta умањен део ]

сети део сата .

2.

1. ј ед иниц а

времен а, шезде­

мат. ј ед иница за мерење углова,

ше здесет и део степена .

према mјпог ма­

минупiжа, - е ж [В . минут] трајање изражено у минутима (аб . у прогр ам има р ад иј а , ТВ или

њи] мањина, мањи број гласова.

минорка, -е ж [према шпанском острву Ми­ норка или Менорка] зоол. кокош белог или цр­

јавних приредб и ) .

минутнй , -а,

-6 [ в . минут] који се догађа у

минуту , по минуту; који траЈе Једа н минут; кр ат­

ног перја.

МИНОРIIОСТ, -и ж [В. миноран] особи на или стање онога који је миноран; безна ч ајност, за­

котрајан .

минуције, минуцiiја ж м н . [лат. minutiae] с итни детаљ и , потанкости , подробности.

немарљивост.

МИIIОС, -а м [грч . Мiп6s]

1. мнтол . син Зевса и

Европе, чувен по строгости и правичности, су ­

дија у подземном свету.

мат. а . ознака за операцију одузимања , знак

минус

(pars)

minoritas,

minus] 1. н едоста­

мањак , дефицит (биши у минусу).

палеогр . облик грчко г или лат инског пи сма које

миноризи рати, миноризiiрам, 3. л. мн. ми­

миноритет [НIIат.

2.

2.

критски краљ, тво­

2.

1.

заст.

мали календари.

Мllнуциозан, -з н а, -з н о [нлат. m iпutiо s u s, према лат .

minutia

ситница] крајње детаљан ,

рац чувеног лавиринта , који је приморао Ати­

пр е ц изан; који иде до ситница; подроб ан, и с­

њане на плаћање с рамног данка у крви.

црпан .

МИlIотаур, -а м [грч . Min6tauros, према

Mi-

Минхаузен и Минхаузен , -а м [ нем.

n6s , tauros би к] митол. син Пасифаје , же н е крит­

chhal1sen

ског краља Миноса, и ј ед н ог б ик а; ч удов иш те

Ф . Х. фон Мин хаузе на

ни

пола човек, пола бик .

минскii, -а, -6 [в . мина l ] 1. који припада ми­ (- уйаљач). 2. којије пун мина, по сут мина­

ма (минска Йаље).

Мllнстрел, -а м [енгл . minstrel од стфр . т е п е­

Mi.in-

према имену ава нтури сте барон а К.

(1720- 1797)]

фиг. човек

који прича о н еве роват ним , измишљеним дога­

ђ ајима и преувел ич аним (со пств е ним ) подви­ зима; велики лажо в .

МltlЬОН, -она м [фр . mi gnon] 1. КУЈ1ИН . вр ста колачића са гл азу ром .

2.

ИРОН . пеј . љубим ац,

strel, в. менестрел ] 1. ист . в. МСl lестрел . 2. ч лан забављачке гру пе у XlX веку у САД којаје из­

штић е ник , миљеник.

водила певачке и плесне н уме р е и скечеве .

чи казује да се њен др у ги део односи на мишић;

минуенд, -а м [Ј1ат . miпuепdus] мат. у матема­ тичкој операцији одуз им ања, број од којег се одузима;умање ник.

минусто, -а м [итал . minuetto] В. MeIIYeT. минуирати, мину iiр ам, 3. л . мн. минуир~у

мио- [грч .

mys миш ;

мишић] као пр ви део ре­

испред вокала скр аћуј е се у ми- (в . ).

миобласти, миобласта м

st6s

MII .

[ в . мио-, ГРЧ.

bla-

клица] биол. полазне емб рион ске ћел ије

кичмењака које се р аз виј ају у мишићно ткиво.

миогелоза , -е ж [ В. мио-, Ј1ат.

ge la re згуснути,

сврш . И несврш. [лат . miЩlеге] смањи(ва)ти , ума­

сте гн ути] мед . тв рдо вретенасто з адебљање у

њи(ва)ти, суз ити , ограничити .

скелетном мишићу .

775

миогенеза

МI1ријада

миогенеза и миогенеза, -ё ж [В . МИО- , гене­ за] физ иол. диференцијациј а мишићног ткива .

МИОГЈlоБЙII , - ина м [8. МИО- , (хемо)глобин] физиол . мишићни хемоглобин , који је лак ши и

миоцен , -а м [rpч . т еlOП мањи , rpч . kаiпбs

нов] геол. геолошка формација терцијара изме­ ђу ол и гоцена и плиоцена.

ми-парти, -ија м [фр .

mi-parti од тј - полу-,

поделити] мода која се јавила у ХI веку и

носи више кисео ник а а мање угљен-монокс и да

partir

него хемоглоб ин крви; преносник кисеоника у

захтевала да свака половина одела буде у дру­

мишиће.

гој боји (каткад и другог кроја).

миограф, -а м

[8. мио- , - граф] инструмент

који служ и за сн и мање рада мишића.

мира, - ё ж [лат. myrrh a од 111'1. тугга, хебр . тог] црвеносмеђа смола од стабала из рода

миографl1ја , -ё ж [ В. МИО- , -графија] снима­ ње и бележење мишићних активности у стањ и ­

phora

као балзам (за косу) и тамјан (за кађењ е) .

мирабела, -ё ж [фр.

ма рада и мировања.

миоди нија, -ё ж [8. МИО- , rpч . оdупё бол] мед. миоза, -ё ж [rpч . туејп затво ри ти, затварати

mirabelle] бот. сорта

ш љиве (црвеносмеђе или жуте боје) .

мирадор, -о ра м [шп .

бол у мишићима, мишићни реуматизам.

mirador]

архит.

белведере .

при гледању у светло , али и знак неке болести

куће одакле се лепо види окол ин а.

МIЈока рд, -а = миокардијум , -а и миокар­

[8.

мио-, грч.

kardia

срце] анат. срчани

мишић.

миока рд итис, -а м

[8.

миокард , - и тис] мед.

упала срча ног мишића (акутна или хронична) .

миом, -ома м

[8. ми -, - ом] мед. доброћудни

тумор мишићног тк и ва .

миома НТl1ја, -ё ж [В. мио-, - мантија] гатање помоћу мишева (об. белих, д р еси р а ни х) .

мио патија, -ё ж

[8.

мио- , -патија] назив за

свако обољење мишића .

мио пија , -ё ж [rpч . т у6 РЈа према

ops

my6ps

око] мед.

кратков идост, слабовидост на даљину.

миоп ичан, -чна, - чно

[8.

миопија] прид .

кратков ид , који слабо види на даљи н у.

миос пазам, -зма м [В . мио-, спазам] мед . ми­ шићни грч.

миотон ија, -ё ж

лази испод, изнад или поред његовог стварног

места (сл оженији вид тога је фатамор гана) .

2.

техн . 80ј. надзвучни ав ион -бомба рдер францу ­ ске производње, делтоидн и х крила .

миражџика, -ё ж [ В. мираз] еТIЮЛ . девојка или жена с миразом

(8.).

мираз , -аза м [тур .

miras

од ар.

m'irat] 1.

по­

кретна и непокр ет н а имовина коју н евеста уда­ јом доноси у брак и з родитељс ке куће .

2.

на ­

следство , баштина.

мирак (у)л, -а м [лат. тјгасtllитј 1. и ст. књи ж. средњовеков н а драма о чудесним Доживљаји ­

кратков ид , од туејп затварати и

ма светаца уз помоћ Бога или Богородице, при ­ казање.

2. ирон .

чудна ствар, чудан догађај , чу ­

до; сме ш а н с п лет догађаја у обичном животу .

миракулозан, -зна, -з н о [нл ат .

miractllosus,

8. миракл] чудесан , ч удотво р ан.

мирија- [rpч.

myrias,

в. мириј ада] заст. стари

пр едметак у н аз иву децималнејединице са зна­

[8. мио-, -то ниј а]

мед. (неже­

љена и неконтролисана) напетост , укр ућеност, з грченост мишића.

миофобија, -ё ж [rpч .

ч ењем : десет х иљада

mys

миш , фобија] псих .

(104).

миријада, -ё ж [rpч . граничена

болестан страх од мишева.

776

mirage] 1. опт . о п тичка

појава и заз вана преламањем светлосних з рака при којој се чини да се предмет по сматрања на­

шића.

дйј, -а м

над­

2. балкон и ли лођа у горњ ем делу

мираж, -ажа м [фр .

миозiПl1С, -а м [В . мио- , -итис] мед . упала ми ­

1.

грађени део куће који служи као видиковац; уп .

очи , 8 . -оза] мед . скупљање зе нице ( нормал н о или тровања).

Commi-

пореклом из Сомалије ; од давнина служи

количина ,

myrias]

огромна, нео­

неи зб ројиво

мноштво,

б рој који се неодређено описује и з р азима "на

милијарде" или " на милионе"

миријаЈ lйтар

мисitрача

миријалйтар и миријалитар, -тр а м [В . ми­ рија-, лита р] десет х иљада литара

миријамётар и МИ р ltјамета р , -тра м [В . ми­ риј а-, метар] десет хиљада метара

(104 т).

- филија] зоол. један од облика симбиозе неких инсеката и мрава.

[''РЧ .

се шупљинама настанили мрави који их штите

својство

(фотогеничн ост,

m issa] 1. цркв . најважнији чин 2. муз. а . н а­ з ив за делове мисе који се певају (нпр . Benedict1.1S, G10ria, Agn1.1s Dei). б. врста уметничк е му­ зичке композиције .• мllс нЙ . мисал, -Зла м [нл ат. које се чита миса.

од других инсеката.

мирмекохорија, -ё ж [ГРЧ. mупnёх мрав , круг, коло] 6иол. ширење биљног семена

уз помоћ мрава.

миро , -а м [''РЧ . mУгоп мирисно уље ] цркв . освећено уље кој е се користи при вршењу све­

те тајне ми ропомазања (свешо

слично

богослужења у католичкој цркви .

mYпnёх мрав, в. -фит(е)] 60Т. биљке у чијим су

chor6s

друго

ш а рм итд.).

миса, -ё ж [л ат.

мирмекофил ија, -ё ж [ГРЧ. mупnёх мрав, в.

мирмекофите, мирмекофита ж, МИ .

си победница у такмичењу за лепотицу или н е­ ко

(104 1).

-).

мировареље, -ења с [В . миро] рел. кување

2.

missa1e] цркв . 1. књига и з

молитвеник .

м и с иј а, -ё ж [лат. према

mittere

missio слање, послање, 1. задатак, ци љ

послати , слати]

или улога која се схвата као врло з начајна за ве­ лики број људи .

2. задатак

или посао због кој ег

се појед инац или група људи шаље у иностра н ­

ство. З. организована група људи која се шаљ е у

иностранство

ради

успостављања

преговора, помоћи некој зе мљи и сл .

4.

од но са,

дипло­

уља с вином и биљним зач инима за освећење

матско или војно изасланство у страној земљи

(што код православних има право само патри­

с посебним задацима .

јарх аутокефал не цркве).

шћени појединци или групе (најчешће свеште­

мирођија, -ё ж [ГРЧ .

1.

myrod(a угода н мирис]

60Т. кулин. а роматична биљка из породице

штитара ,

која се користи

Anethum graveolens

као зачин ; копар.

2.

фиг . з ачин уопште.

миропомаззље, -а ња с [В . миро] рел . помаза­ ње миром , света тајна: код православаца обред непоср ед но

после крштења,

а

мироточив, -а, -о [В . миро] рел. из чијег тела

имали задатак да шире хришћанство , а касниј е да успоставе пасторалне и хума ни та рне актив­

ности.

(св. Симеон Мuрошочuвu) .

мирскй, -а, -о [рус . мир свет]

сти .

нашен , за р еђен . .1. - свештеник свештеник ко­

ји није монах, већ живи у окружењу своје па­ стве и учествује у друштвеном животу .

мирта, -ё ж [н ем.

Myrte од грЧ . myrtos] 60Т.

у красна з им зеле на биљка с малим белим цве­ товима ,

Myrlus communis.

мис ж индекл. [енгл. Ј'леском гово рном

miss] 1. госпођица, на ен­ подручју. 2. титула коју но -

• мИсЙјскЙ .

1.

цркв . члан мисије

(5)

(в . ); онај који шири

веру, проповеда еванђеље у страним земљама .

Мlt С И ОНЗ РИТ И , мисионарйм иесврш. [В . миси о­ нар]

1. рел . одлазити у мисије (5), проповедати ве­ 2. "'рон . бавити се идеоло шком пропага ндом;

наметљиво пропагирати неку идеју или циљ .

ички (за разлику од духовног, црквеног) .

ји не спада у монахе, калуђере, који није замо­

зграда или насељ е (у иностран ству) у

М И С И О ll а р , -а ра м [.!Л ат. missiопагi1.1S , в. ми си­ ја]

ру .

1. световни, ла­ 2. ко­

6.

којем делују црквени или хуманитарни активи ­

н акон смрти истиче свето уље, што је з нак вер ­ ницима да преминули има светитељске моћи

ИСТ . од цркве овла­

на лица и хуманитарни рад ници) који су нек ад

код католика у

одраслијој доб и детета, в . к рИзма .

5. цркв .

м и сионарск и , -ска , -ско [в . мисионар] ји се односи на мисију је.

2.

(5)

1. ко ­

или има облик ми си­

који се односи на мисионара или миси о­

нарство.

МИСИО II З Р СТВО, -ства с

[8.

мисионар] орга­

низовано деловање верских зајед ница на при ­ добијању нови х чланова .

м и си р ача и м и сй р ка, -ё ж [тур . МlSlг од ар. Mj~г Египат] 60Т. (велика) бундева .

777

мисис

мисцел ан еа

мисис И мисиз ж индекл . [енгл .

missis, missus

од mi s tгess, СКр. Mгs] на енглеском гово рн ом

ци и мистичном.

подручј у, госпођа , т итула удате жене испред п р ез имена или имена и презимена.

мискин, -ана м [тур .

miss] фам . девојка (2) (8.).

miskin

од ар .

miskin]

онај којег мори мука, невоља; који се бори с не­

цизма.

мисница, - ё ж [8 . миса] ЦрК8 . горњи део оде ­ жде католичких свештенослужитеља који се

хр ишћ а нски свештеник или вероу чи тељ који

невидљивих сила које обитавају у животиња­

2.

увођење у учење хри­

ma i stгe од лат. magisteг]

1. на енглеском 2. титула коју

ном подру чју , господ ин .

говор­ добија

побед ни к у такмичењу за најлепшег , најјачег и сл. му ш ка рца.

мистёрија, - ё ж [грч . mysteгion]

1. оно

што се

не може саз нати , разумети или објаснити до

појава или особа која пока­

зуј е н еобична , необјашњива или непоз ната свој ­ ства, услед ч е га побуђује радоз налост и н.агађа­

3.

рел. верска истина која је објављен а само

4.

књиж . средњовековни драмски

комад на народном јез ику који је за теме уз имао

догађаје из живота Христа, Богородице, свети­

тевима успостављања заједнице чов е к а с бо­ жанством.

мистериоза н , -з на, -з но [нлат. mysteгiosus , 8. м и стериј а ] који садржи мистерију ; који се не може саз нат и, р аз ум ети или објаснити до кра­

ја; тај а н ст ве н, загонетан , н еобјашњив .

мистик, -а м , мн. мистици [грч .

1. онај

мистификација, - ё ж

[8. мист ифи ко в ат и ] 1.

довођење у заблуду , обмањивањ е, за в а равање, опсена.

2. књижевно

и л и научно дело кој а има

з а циљ да з авара, з буни читаоца .

mystificaгe, 8. мисте рија, - фиковат и] нечем карактер тајанственог .

2.

1.

давати

ускр атити, ус­

нер аз умљивим ,

неприступачним ,

ми ст и чним;

обмањивати (лаковерне људе) .

мистицизам, -з ма м [фр .

mysti cisme, према mystik6s тајни , тај а нств е н] 1. ф илоз. рел . уче­

IlJЧ .

ње засновано на пр етпостављен ој м огу ћн ости сј ед ињења човека с божанским кр оз контем­ плацију и екстазу; у чење о непосред н ој духов­

н ој , интуитивној споз наји оно га што надилази раз у мевање .

2. окул ти з ам ,

мист ика

(2) (8.).

мистичан, - чна , - чно [В . мистик]

1.

који је

оба вијен мистиком ; натчул ан, н едокуч ив обич­ н о м чове ку, тајанствен .

2.

који пр оизлази из

непосредног сједињавања с Богом , п оследњом и стином и сл .

3.

који садржи дух м и стерије ,

МИСТИ'lар, -а м [В . мистик] мистрал

8.

8. мистик ( 1).

маестрал .

мистрија, -ё ж [н грч . mys tгi од грч . mystгos к а шика] з идарска алатка којом се захвата и раз­

mystik6s тај­

који је наклоњен мисти ­

ц и зму, следбеник мистицизма, мистичар .

2.

уметник који у својим делима говори о мисти -

778

[В . мистиф иковати]

онај који мистификује ; обмањивач .

мистериоз ан .

теља и л и и з новије црквен е историје .

ни , тајанствен]

рел . тео­

краћивати објашње ње ; намерно чинити нешто

мистер, -а м [ е нгл. mi s teг, СКр . Мг., од стфр .

изабранима.

3.

мистификовати, - кујём С8РШ . И н еС8Р Ш . [нлат.

[8. мистагог] 1. увођење у

ш ћ а н с ке цркве .

ња.

ширем смислу , вера у натч ул н о, та­

ма, биљкама , небеским телима и сл .

верн и ке припрема за примање светих тајни.

2. ствар,

2. у

мистифilкатор, -а м

мистагог, - а м , мн. мистагози [грч . mystag6g6s од m уstёs посвећен у тајне и agein вод ити] 1. и ст. у старој Грчкој, свештеник који је душе верник а у водио у паганске мистерије . 2. рел .

крај а; тајна .

мистик]

јанствено, натприрод но; веровање у п остојање

носи током мисе .

мистагог ија , -ё ж

[ 8.

поступака и спознаја из домен а м и сти­

лошка наука која расправља о тај а нствен и м пу­

ма шт ином; невољник .

тајне р ел игије , вере.

средњем веку , пи са ц ре­

мистика, - ё ж , дат. И Л ОК . мистици

1. скуп

мисица, -ё ж [према енгл . кој а ј е освојила титулу мис

3. У

лигиоз них дела мистичног садржај а.

мазује малтер .

мисцеmiнеа, мисцеmiнеа с м н . [лат. пеа мешано , разноврсно]

1.

miscella-

з борник р адова из

различитих области науке и ум ет н ости .

2.

пу-

митоман

мит

бл ик ациј а у којој се објављују мањи радови

који се изражава једноставно, служећи с е п ар о­

р азл ичите с адржине, једног или више аутора .

лама и познатим фразама, у стилу говор а н а

3. у

митинзима .

библиоте карству , скуп мањих дела која су

обј едиње н а з бог једнаког формата.

4.

у колек­

цио н арств у, збир предмета који нису разврста­ ни по одре ђ е ним з биркама .

ми т, -а м , мн . митови [грч .

1. ист.

•

митингашкй.

митингашити, митингашим несврш . [ в . ми­ тинг] ирон .

1. често

ићи на митинге .

2.

говор ити

као митингаш (в . ).

mythos реч,

прича]

п ри ча из народног предања која говори о

натпри родни м бићима , прецима или јунацима

митинговати, -сујём несврш . в. митингашити . мито- [грч .

mythos

реч , прича] као прв и део

и њихови м н еобичним , натприродним делима.

речи казује да се други део односи на ми т : п р е­

2. стварн а ил и

дање, причу, легенду, бајку и сл.

измишљена прича која се обраћа

свести једн ог н арода путем одређених дру­

митограф, - а м [грч . mythоgпiрhоs , в . мито- ,

штвених и култу рних образаца или снажних

-граф] онај који скупља, описује и тум а ч и ми­

колективн и х ос е ћања (укључујући предрасуде

толошку грађу .

и сл . ) .

3. пр еу величана

прича о неком догађају

или личност и из ст варног живота; . са станови­ шта науке, н еос новано схватање, уверење или

митографија, -ё ж [в . мито-, -граф] пљање, опис и тумачење митова .

2.

1.

ску­

ум . лико в на

представа мита .

веровање .

ми та рити се, митарим се несврш . [л ат. мењати]

1.

mutare 2.

зоол. м е њати перје (о птицама) .

meatware]

ра ч . особље

(програмери , о ператори , администратори) које

нит , в . -оз а] БИОll .

з ома ; у п . меј6за.

митолог, -а м, мн . митолози [ грч .

mYth os.

в.

-лог] он ај који се бави митологијом , који п роу­

опслужује компј утер .

митге п е к, -а м [не м.

Mitgepiick] 1.

пртљаг

који путник н а желез ници предаје з а превоз у посебном ваго н у.

mitos

две нове ћелије добија половину сваког хромо­

фи г. мењати се, преображавати се.

ми т в ё р , -а м [е н гл .

мит6за, - ё ж [грч .

уобичајен начин деобе ћелија тако да св ака од

чава ми тове .

митологема, -ё ж [В . ми тологија, (ф о н )ема]

ф иг. особа која је у д ру ­

лингв . реч , појам, мисаона конструкциј а итд.

штву с нек и м в ажнијим , угледнијим, али сама

којаје стално присутна у миту и доприноси ње­

по себи според н а; ст вар која је придодата не­

говом одржавању .

2.

чем важн ијем, додатак , прилог.

мител а , -ё ж [лат.

mitella дем . од mitra] мед.

мед.

троугласта ил и ч етвороугласта марама која, ве­ зана око врата, и м обил и зуј е повређену руку .

мiпесе р и Мllтесер, -а м [нем .

Mitesser]

физиол. з ачепљење изводног канала лојне жле­ зде на кожи, об. у виду црне тачкице .

ми тинг, -а м, м н . митин з и [енгл .

meeting] 1.

скуп већег б роја љ уди на којем се говори о јав­ ним питањима , и зражава одређен политички или социјалн и став , програм, протест итд; по ­ литички скуп.

2. сп . та кмичење у

неким спорто­

вима (атлети ци , пливању , ваздухопловству и сл . ) у циљу ш ире ња њи хове популарности .

м итин гаш , -а ша м [в . митинг]

1.

онај који

често насту п а и говори на митинзима .

2.

онај

митологизација, - е ж [В. митологиј а] пре ­ тварање у мит; давање нестварне д имензиј е об . појавама .

митологизовати, -зујём сврш . и несврш . [в . митологија] причати о н е ком догађају или лич­ ности н а начин који од говара миту , пр етво р и ­ ти , претварати у мит.

митологија, -е ж [грч . -логија]

1.

mythologia,

в . м ит,

скуп митова насталих унутар ј ед н е

цивилизације или народа , или у једном и сто­ ријском раздобљу.

2. етнол .

скупљање , пр оуча­

вање и објашњавањ е митова.

митоман, - а м [в. мито-, -ман] псих . он ај који болује од митоманије, који показује скло н ост ка измишљању и претеривању .

779

митоманија

Мнемосин а

митоманија, -ё ж

[8 .

МИТО -, -ма нија] ПСИХ .

њем отрова стекао им у нитет против њих] от­

болес на скло ност ка и зми шљању и претерива ­

порност према отровима стечена њиховим по­

њу у описивању р азли читих дога ђаја.

степено све већим уношењем у органи зам .

митрополија, -ё ж [В . митрополит] цркв . 1. У

митос, -а м [грч. mythos] КIbИЖ . мит. митох(шдрије, митохондрија ж мн . [грч . m(tos нит, сhбпd го s з рно] 6иол. liелијска органела кончастог или з рнасто г облика која има улогу у производ њи енергиј е потребне за метабо­

митра , -ё ж, ген. МН. митарii/митри [л ат. mitra од грч . m(tгa турбан, покривало за главу, мара­

1.

је на челу митрополит.

код православ ни х епископа , круна

коју носе током богослужења и верских свеча­

2. седиште

митр ополи­

та (место или зграда).

МИТРОПОЈIИТ, -а м [грч. metropolites] цркв. по­ сле

личке процесе у liелији .

ма , појас]

православној цркви , већа црквена област којој

патријарха ,

највиш е

архијерејско

(епи ­

скопско) звање у Ilравослав ној цркви .

митски, -а , -о [В . мит] миту .

2.

1.

који је садржан у

који припада миту и ли митовим а ; који

се односи на мит(ове) .

ности; код католичких бискупа , опата, карди­

михраб, - аба м [lУР . mihrab од ар. mj~гab]

нала и папе, висока купаста капа коју носе то­

архит. средишња овална ниша у зиду џ амије

ком службе.

2.

фиг. достоја нство и положај ви­

соких црквених достојанственика који носе митру . З. ист. код старих Грка, кожни повез ис­ под оклопа за заштиту слаби на.

4.

код оријен­

талних владара, капа с две траке на затиљку.

5.

мед . врста за воја за главу.

окренутом у смеру Ћабе, из које им ам предво­ д и зајед ничку молитву . -м иUlНl [грч . mуk ёs гљива] други део назива за лекове, пре свега антибиотике, добијене од гљивица .

Мlfшмаш, -а м [не м. Mischmasch] жарг. смеса

Мит ра , -ё ж [пере. Mihtra(c)] митол. у старо­ персијској религији, бог дана и су нца ; његов

култ је био нарочито разв ијен у првим векови­ ма х ришliанства .

од којечега, пап азја нија; мешавина свега и сва­ чега; зб рка , неред .

Мlfшна, -ё ж [ хе6 р. Мisсhпаh]

1.

први и те­

мељни део Талмуда ; н е писани јеврејски закони

митра изам, -зма м [в . -изам ] култ Митре, староперсијског бога светлости и истине.

које је у

[]

веку н. е. сакупио Јуда ха-Н ази.

2.

одломак из те зб ирке текстова.

митраљёз, -ез а м [фр . mitгailleuse] вој. брзо­

мјУзикл, -а м , гев . мн . мјузикла [ен гл .

метно аутоматско ватрено оружје , об. н а по ­

(comedy)]

стољу или с ногарима, које се пуни с н еп рекид­

у којем се муз ичке и плесне

не траке или из шаржера.

ворним текстом, муз ичка комедија .

митраљеза ц, -сца м [В . митраљез ] вој. о нај

musical

позоришни комад или играни филм

мјУЗltКхол, -а м [енгл.

Ta'IKe смењ ују с

го­

music-hall] позориште

који рукује митраљезом или ј е у војсци обучен

у кој е м су на програму заб авни жанрови : мју­

за то.

зи кли, водвиљи И сл.; варијете.

митраљёски, -а, -о [ в. митраљез] прид. при­ пада митраљезу или се на њега односи .

...

ми­

траљеска паљба вој . непрекидно циљано гаl)а­

љирају IIесврш . [фр .

ћање односно памћење .

мнеМОllИка, -ё ж [грч . mnёmопik6 s]

ње ватром и з митраљеза.

митраљирати, митрiuьирам , з. л.

-М ltеза, -Мllезија, -Мltестички [гр'! . -mпёsis

од mimпеskеiп сећати се] који се односи н а се­

M II .

митра­

mitrailler, В. митраљез ] 1. га­ 2. фиг. неприродно

8.

мне­

мотеХlIика.

МllеМОIНЈ',ар, - а м [В . мнемоника , мн емотех­

ђати ватром из митраљеза.

ника] онај који користи вешт ин у мнемотехни­

много и брзо го ворити.

ке како би лак ш е з апамтио одређени садржај.

митридатизам, -з ма м [према ГЈОнтском кра­

М,lеМОСИllа, -ё ж [гр'! . Мпёmоsупе] 1. митол .

љу Митридату ( IЗ l - БЗ. пре н. е.), којије уз има-

ћерка Урана и Гее (Неба и Земље) , богињ а пам-

780

мод

мнемотехника

мобилизација, -ё ж [фр. mоЫli sаtiоп, в. мо­

ћења; мајка девет муза које је изродила са Зев­ сом.

2. астрон.

астероид отк ривен

1859. године .

мнемотехника, -ё ж дат. И лок. мнемотехни ­

билан]

1.

вој . позивање војних обвезник а у слу­

жбу под претпоставком р ата и ли

ванредног

ци [грч . пшеm6п који се сећа, в. техника] упо­

стања.

треба речи, ск ра ћ е ница, рим а и други х сред­

обављања неког заједничког п осла.

става како би се олакшало памћење сложеног

пијски поступак којим се н еки орган или део

или дугог низа информација; мнемоника .

тела враћа у стање покретљивости .

мнемотехничк и, -а ,

моарё, -еа м [фр .

moire који се прелива] 1. вр­

не, с преливима неправилних облика и разли­ читих величина.

2.

растерске

фотографија.

4.

мреже

сјајан

сликов ног

типогр .

3.

при

штампању

или засе нчен

материјала

у

појава

сног извршења неко г посла или ци ља.

виду

сивих

терску меморију или при штампању.

моарltрати, моарйрам,

л. мн. моарирају

3.

моБИЛliОСТ, -ости ж [В . мобилан] особина онога који је мобилан и својство онога што је мобилно; покретљивост.

прелив

тачкица, који се ствара при преносу у компју­

сврш. и несврш. [в. моаре] посебним поступком дода(ва)ти ткан ини површински ефекат у виду

ребрастих шара.

мобот, -а м [с"р . од мобилни робот] техн. по­ кретни робот који служи за посл ове у опасним или недоступним просторима .

мовиола, -ё ж

фабричко име про ­

омогућава једној особи да гледа филмс ки сни­ мак и контролише његову брзину у циљу мон­

моб, -а м [енгп. mоЬ] жарг. људи лоших осо­ светина, багра; руља , гомила.

мобил, -ила м [л ат.

mobilis

покрет ни делови

2.

могиграфија, -ё ж [грч.

m6gis

с муко м, в.

-графија] мед . функцион ални грч руке прили­

ком писања , графоспазам .

покретан] ум.

1. у

конструкцији апстракт не скулптуре нефикси ­ читих материјала.

[Moviola,

извода] посебна врста стола с пројектором која

таже , титловања и сл.

бина, најгори слој у друштву ; олош , шљам ,

могила, -ё ж [рус . могила] хумка од камења или земље.

1. а нтроп. гробна 2. хумка уо пште .

направљени од разли­

могориш, -а м [срлат .

ук рас и ли играчка од не­

колико фигура, предмета и сл. који виси са жи­ це, траке и покреће се на струјање ваздуха. -мобил [в. мобил] као други део речи озна­

haIi g

мобилан, -л на, -лно [лат .

mobilis

покретан]

2.

који се брзо ме­

ња у изразу, расположењу или изгледу .

3.

који

омогућава или До пушта промену дру штвено г статуса (мобuлно друшшво).

4.

вој. спреман да

крене , спреман за борбу. А мобиЛlШ телефон

од ар. mа­

ник плаћао требињским и хумским кне зовима

мограњ, -а м [и т-ал . nјса

granatum,

melagrana] 1.

бот. н ар, Ри­

шипак, гранат .

могул, -а м [п ерс.

који се лако пок рећ е, који није везан заједно

место, покретљ ив, покретан .

magari sium

издаци] ист . данак који је стари Дубров­

за винограде изван градских з идина.

чава покретност (аушомобuл).

1.

мобилан]

biliser, В . мобилан] 1. спровести моби лизацију (в.). 2. фиг . а нгажовати групу људи р ади ефика­

грешка у тканини настала

због неравнина у предиву.

рани,

mobiliaIis, в.

мобилисати, -и шём свр ш . и несврш . [фр . mо­

ста вунене или свилене тканине, глатке и сјај­

преко

3. мед. тера­

покретна имовина (намештај , покућство и сл.).

памћењу.

нежељене

ангажовање веће групе људи ради

мобнлијар, -ара м [нлат.

[в . мнемотехника]

-6

који се односи на мнемотехнику , који помаже

2.

moghu1

Монгол]

1. и ст.

пр­

вобитно , реч којом су називани Монголи; ка­ сније , муслимански владар у Индији, од

до

xrx века.

2.

XVI

фиг . моћник, магнат у н екој де­

латности (холивудски, филмски

мод, -а м [енгл .

mod(ern)]

- ).

припадник британ­

техн. преносни телефон укључен у бежи чн у

ске тинејџерске су п културе БО-их година ХХ

мрежу на тери то рији једне или више држава.

века, у којој се подразум евало облач ење у ми-

781

мод

модерирати

ни-сукње, звонасте панталоне, јарке боје , во­

моД, -а м [енгл.

mode]

у математичкој стати­

стици, оно обележје случајне величине које се најчешћејавља у датој групи; модална величина.

мода, -ё ж [фр .

моделарница, -ё ж [в . моделар] радионица у којој се израђују модели

жња скугерима итд.

од лат.

mode

modus

начин]

1.

тренутно популаран начин живота , понашања,

моделарство, -а с [в . моделар] дела

2.

укус и начин одевања;

сва одећа која се кроји по обичајима одређеног центра (йариска

- ).

модалан, -лна, -лно [нлат. начин]

dus

1. ли нгв .

moda1is од лат. то­

који одређује облик посту ­

пања, став према радњи , начински (модалllе

речеlluце).

2.

1. и з рада мо­ 2. израда

као занимање или посао .

нацрта и градња умањених примерака (модела)

чарским циљем.

моделација, -ё ж [в . моделирати] давање об­ лика нечему , обликовање.

модеШlрати, моделирам,

3. Л.

мн . моделирају

СВРШ. и несврш. = моделовати, -ујём СВРШ. и несврш . [фр .

modeler, В .

модел] да(ва)ти облик не­

чему , обликовати, израђивати модел

моделист(а), -ё м [фр .

муз. који је начињен по систему

(1, 2, 3).

modelliste,

в . модел]

онај који израђује моделе .

модуса (в . ); уп . то на ла н .

модём, -ема и модем, -а м [енгл.

модалитёт, -ета м [нл ат. IТIOda1itas од лат. то­

dus] 1. начин

(1,2,3)

аугомобила, бродова, ракета и авиона с такми­

одевања, својствен једном раздобљу и дру­ штвеној заједни ци .

(1 , 2, 3).

на који се нешто дешава или врши

+ dem(odu1ator)]

mod(u1ator)

рач . електронски уређај који

2. лог. сте­

омогућава пренос 110датака до и од компјутера

пен поузданост и неко г суда (могуће, случајно,

телефонском или неком другом комуникаци о­

вероватно, нужно итд.) .

ном линијом.

(усло вљен одређеним околностима).

3.

муз . зб ирни назив за

карактеристична хармонијска и мелодијска обе­

лежја напева који се темељ и на староцрквеним облиц има .

модёран, - рна , - рно [фр .

demus

Modeblatt

према

B1att

лист] заст. модни часопис .

неки производ

modeIe од итал . modellus] 1. узорак по којем се израђује. 2. објекат, грађевина,

машина, брод, авион и сл . у смањеној величини

како би се представили њеl'ОВ изглед и план из­ раде или градње ; макета (в . )

3.

основни узорак ,

изглед одев ног предмета или обуће који се из­ рађује у серији .

4.

м ат. приближни опис неких

појава или објеката у ства рном свету , уз помоћ математичке симболике (функција, једначина , неједначина итд.) .

5. особа

modeme од клат. то­ 1. кој и је у мо­ (нпр. одевни предм ет). 2.

сада, одмах]

који је у духу времена које траје ; саврем ен, ак­ туелан, данашњи, нов .

модёл, -ел а и модел, -а м [фр . од лат.

modo

ди, у складу с модом

модеблат, -а м [нем.

modello

према

и л и предмет према

којем сликар или вајар ствара своје дело.

6.

особа која јавно приказује неки одевни пред­

модерато ПрИll . [итал .

1l1Oderato]

м уз. умерено

брз темпо (између алегра и андантеа).

модератор, -а м [лат. modeгator према modeгari, в . модерирати]

1.

онај који на неком (стручном ,

политичком) скупу са више учес ника подстиче и

усмерава

разговор,

спречава

заоштравање

супротних мишљења и води према заједнички прихватљивим закључцима.

2.

фю . у н уклеар­

ном реактору , супстанца (графит или тешка во­ да) која успорава и усмерава неугроне р ади

ефикасније фисије .

модерација, -ё ж [лат.

moderatio]

умереност;

мет, манекен; особа која рекламира неки про­

ублажавање, обуздавање; ограничавање ; избе­

извод путем фотографије , фи лма, телевизије

гавање крајности.

итд.

моделар , - ара м [в. модел] онај који и з рађује

модерирати, модерирам ,

3. л .

ју СВРШ. и несврш . [лат. mоdегагi]

МН . модерира­

1.

ублажити ,

моделе авиона, аутомобила, бродова и сл., као

ублажавати; обузда(ва)ти; свести, свод и ти на

хоби или за потребе индустрије.

праву меру; ограничити, ограничавати на же -

782

модулатор

модерна

љену меру, јачину итд.; избегавати крајности.

2.

бити модератор (в.).

1. књижевни

Modeme, в . XIX и по ­

правац крајем

четком ХХ века који је тежио блискости са културним животом Западне Европе.

2.

8.

мо­

дернизам.

1.

нови правац у некој области д руштвеног или културног живота или

у

погледу

н а свет, те­

жња ка новим садржајима и формама; тежња за променама у смислу осавремењивања .

2.

теол.

заједничка карактеристика више теолошких праваца

1900.

и

схватања

унутар

католичке

цркве

прилаго­

м6дла, -ё ж [нем .

Model

од лат.

modulus мера,

мерило] покр . калуп за обликовање колача или неког другог јела.

мод ни , -а, -о [В . мода] који се односи на мо­

модернизац ија, -ё ж [фр .

(-

креа­

Шор).

модо прнл . [лат.

modo]

одмах; об. на трго­

вачким п ри знаницама, р ачунима и др.

модул И м6дул, -а м [лат.

modulus мера , ме­ 1. утврђена основна величина , стандард, јединица мере. 2. саставни део, компонабилни рило]

елемент , компонента неког сложеног система

годи не (углавном одбачених).

modemisation,

в.

модеран] процес и последица модернизовања .

модеРНllЗовати , -зујём сврш. и несврш . [фр .

modemiser,

прилагодити,

ду, посебно на начин и стил одевања

модернизам, -з ма м [в . модеран, - изам]

око

преиначавати ;

ђавати.

модерна, -ё ж, дат. модерни [нем . модеран]

начити ,

в. модеран] (у)чи нити н ешто мо­

која се и з њега може издвојити или разм енити с неком другом из истог система.

3. техн . део све­

мирске петелице који се може од ње одвоји ти, самостално летети и обављати програ миране задатке .

4.

мат. апсолутна вредност константн е

дерним, увести, уводити нови дух, организаци­

или променљиве величине , вектора, компл ек­

ју, технику рада; следити захтеве и потребе

сног броја итд .

времена; дати нов изглед нечему.

носи на неко фи зичко својство

модернист(а), -ё м [в . модеран] стваралац у духу моде рнизма;

припадник или присталица

модернитёт, -ета м [в . модеран] свеукупни дух периода који траје , нов начин живота, нов поглед на свет; савременост, модерност .

(-

еласшuчно­

у п р ограмирању, скуп рутин а и ин­

формацијских ·об разаца за извршавање одређе­

modius]

ста роримска, ка­

ковала се у разним местима).

modiste,

типа података.

6.

калуп за ливење метака .

7.

у

н умизмат ици , пречник кованог новца, медаље

и сл.

8.

архит. и ст. у античкој архитектури , једи­

ница мере за одређивање међусобно усклађе­

сније средњовеков на мера за житарице (разли­

модискиња, -ё ж [фр .

5. рач .

коефицијент који се од­

ног задатка или за примену не ког апстра ктног

модернизма у уметности.

модијус, -а м [лат .

сШ u).

4 . физ .

них вели чин а делова једне грађевине .

модулii ран, -рна, - р н о [нлат.

modularis,

в . мо­

дул ] који се односи н а модул, који припада мо­

в . мода] за нат­

ска радница која израђује же нске шешире и

дулу или се састоји и з модула. конструкција техн.

И

и ндустр .

"

модуларна

начин

градње

сродне предмете допунске гардеробе (рукави­

или израде зграда, уређаја, нам е штај а и др . ко­

це, краl'Не); женска особа која креира , дизајни­

ји подразумева да се прво конструишу под­

ра ту врсту производа; власница продавни це у

којој се продаје таква роба .

модификација, -ё ж [лат.

склопов и , в. модул

(2)

од којих се склапа крај­

њи прои з вод с могућношћу варирања ; моду­

modificatio]

резул­

ла рни д и зајн рач . начин компјугерск ог про­

тат или процес модификовања; делимична из­

грамирања при којем се посао до неког степена

мена стања, облика или начина; преиначавање ,

одвија независно у деловима пре састављања у

прилагођавање.

конача" производ.

МОдllфиковат и , -кујём сврш. и несврш. [лат.

modificare]

вршити делимичну измену, преи-

модулатор, -а м [в . модулирати] техн. електро нско коло којим се мењају својства

1.

"0-

783

молектрiНlltк а

модулаuија

сећег сигнала.

2.

мојсијеваu, -вца м [према им ену Мојсије]

уређај који прет вара д игитал­

припадник Мојсијеве вере, Јеврејин.

ни сигнал у аналогни.

мојсијевски, -а, -о [према имен у Мојсије]

модулаu ија, -ё ж [лат. modtllatio, в. МОДУJlИ ­ рати]

1.

муз. преJlазак из једног тоналитета у

други унутар исте композиције .

2,

промена,

који је у духу Мојсијевог учења .

3.

прилагођавање , поступак у коме се неки

ну] врста кафе.

елеме нт једне веJlичине мења у складу с проме­ ном друге.

4.

физ . техн. поступак измене или об­

мојсијевска

мока, -ё ж [према граду и луци Мока у Јеме­

дизање и спуштање ГJlаса (певача ИJlИ говорни­ ка).

...

вера Мојсијево учење; јеврејска р еJlигија .

мокасина, -ё ж [еНl'Л. mоссаsiп од алгонкин ­ ског mоkussiп]

1.

ист. обућа северно америчких

ликовања својстава носећег таласа тако да уне­

Индијанаца од штавље не коже омотане око

сене промене представљају смислену инфор­

стопала.

мацију.

пеРТJlИ ИJlИ каишева.

вршавати МОДУJlацију.

1.

мокёт, -ета м [фр . moqtlette] 1. груба тканина

извршити , из­

теХII. променити неко

2.

својство с игнала (нпр. због преноса информа ­

мушка и женска П Jl итка ципеJlа без

мокаСИlIка, -ё ж в. мокаСИllа.

модулирати, МОДУJlирам, 3. л. мн. модулира­ ју сврш . и несврш. [л ат. lТюdulагi]

2.

од вуне или синтетике за покућ ство.

2.

тепих

од з и да до зида, таписон, итисон.

ција).

мол l , -а м, лок. м6лу, мн. м6Ј10ви [нем. Моll од

модус, -а м [лат. modus мера, начин]

1.

на­

лат.

mollis мек]

муз . један од два ГJlавна

TOllcKa ро­

чин, мера, праВИJlО; оБJlИК , И ЗГJlед, вид; пона­

да, сетног, озбиљног з вука у поређењу с дуром;

шање, држање .

ОДJlикује се малом терцом на трећем ступњу.

та;

-

... -

вивенди ст ил , н ач ин живо­

операнд и начин рада ИJlИ функциониса­

ња; у крим иналистици,

начин

и зв ршења кри­

мол 2 , -а м [н ем. Моl према Mol eki.il од IIлат.

molecula]

фнз . мерна јединица за КОJlИЧИНУ суп ­

вичног деJlа који указује на одређеног и зв рши­

станце (симбол

оца.

мер ни х јединица

2.

лог. пут СИJlОГИСТИЧКОГ закљу чивања и

до казивања у традиционалној JlОГИЦИ.

mol)

у Међународном систему

(SI).

муз .

молз, -а м, МН . моли [вене ц .

назив за леств ице , низове с разJlИЧИТИМ распо­

зоол. П ОКр. врста рибе, ослић.

3.

редом тонова и ПОJlутонов а, створене у старој Грчкој и разрађене у средњовековној музици

(дopcкu, лидијск!.I, фригијски

-

итд.).

моза ик , -а м, мн. мозаици [фр . срлат.

musaicum дело

муза, в. муза]

mosa'ique од 1. 1IИК. ликов­

на техника која се изводи слагањем разнобојних каменчића, глазиране керамике ИJlИ стакла у це­ ментну основу; може бити декоративни еJlе­ ме нт а р хитектонс ких површина ИJlИ самостално

сликарско деJlО .

нике мозаика.

3.

2.

деJlО настаJlО применом тех­

фиг. БИJlО шта што је сложено

од већег броја распо з натљиви х елемената.

мозаички, -а, -о [В . мозаик] који се односи на мозаик, којије направљен као мозаик (од ви­

ше малих делова).

Мојре, -а ж мн. [ грч.

molo од лат. mulus]

мол 4 , м6Ј1а, мн . м6лови в. мОло. · мола, -ё ж [лат.

mola] мед . поремећај у разво­

ју јајчаних омотача на почетку трудноћ е, са знатним увећањем материце и крвар ењем, што довод и до умирања ПJlода.

молараll, - рна, - рно [В . мол 2 ] физ. који се од­ носи на мол 2 молари, Momipa м МII ., ј д. молар , ген . молара [лат.

molaris

l'lрема тоlа мJlински камен, жр­

вањ] анат. кутњаци, горњи и доњи зуби човека и животиње у зад њем деJlУ уста.

моласа, -ё ж (фр.

moJla sse од лат. mollis]

минер. глинаст и Гlесковит кречњак.

МОЈlектроник а, -ё ж, дат. и 1I0К . МОJlектр они­ ци [СКР. од МОJlекуларна еJlектроника] слектр .

Moira]

MI1T01l .

три сестре

новија област електронике која се бави ПОJlУ­

богиње судб ине код старих Грка, суђаје, одго­

провод ницима малих димензија; молекуларна

варају римским Паркама .

еJlектроника.

784

молекул

монада

МОJlекул, -а м [фр . тоlесulе , нл ат. lТюlеСlllа дем . од лат.

moles

маса] најмања ч ест ица н еке

паљивом течно шћ у, с фитиљем који се запали пр е бацања .

супстанце , невидљива гол им оком, која сама

Молох, -а м [ ХСбр . m о l еk h (ё) ] МИТОЛ. хсбр.

поседуј е сва хемијска својства те супста нце;

сем и тск и бог су нца , ватре и рата коме су на жр­

скуп међусобно повезаних атома.

тву принош е н а деца.

молекула , -ё ж = МОJlекул (в . )

1.

2. ( молох ) фи,". н еман која

све прождире; страш н а и снепа с и на која узима

молекулара н , -рна, -рн о [в . молекул ]

1. кој и

многе невине жртве.

који је део молекула ,

молскй, -а, -о [в . мол'] муз. који је напи сан,

који припада молекулу. ~ молекуларна био­

који се изводи у молу . ~ молска скала муз. тон­

логија грана биологије која проучава основне

ска лест вица у молу;

биолошке појаве на разним молекунима; моле­

(са сниженом терцом и л и секстом) .

се односи на молекуле.

2.

куларliа I"енети ка ге н етика која проу чав а мо ­ лекунарне основе наследних проце са; молеку­

молто п рил. [итал .

-

акорд муз. ако рд у мону

molto] муз.

много , врло,ја­

ко; реч која се користи уз друге оз на ке за тем­

лаРliа маса зби р атомских м аса св их атома у

по, д ин а мику , артикулацију и интерпр етацију

монекуну.

да би појач ала основно з начење (н пр . молшо

молер, -а м [нем. Маlег]

1. мајсто р , занатлиј а

који кречи, фарба, бој и просторије, фасаде и

сл.

2.

заст. сликар, уметн ик .• мОлерскЙ.

молерај, -аја м [нем. Маlегеј]

1.

алегро веома бр зо; алегро н он .молШо брзо али

не прев ише) .

молуск, -а м, МН. молусщt, ген . м олуска

р езунтат

[нлат.

mollllsca] 1. ЗООЛ.

м еку шац .

2.

мед. мекан а

фарбања, бојења (з идова и сл.); з и д н а ш ар а, из­

творевина (нп р. доб роћуд ни тумо р , брадавича­

глед зида после крече њ а, ф а рбања .

ста и з расни н а).

2.

заст. сли­

момен (а)т, - нта м [лат . mоmепtum , према

ка, сликарско дело.

МОJlескйн, -ина м [фр .

leskin

moleskine од енгл.

то­

крзно од кртице] памучна тка нина , сн у ­

тоуеге к р етати]

жи за поставу ИНИ ојачање делова одеће, рад ну

тока времена .

или спортску оде ћу.

кљу чнu

молестират и , молi:стир ам,

стирају несврш . [лат.

3. Л. м .. . моне­ molestare] узнеми рав ати,

трен , тре н утак.

2.

по­

-,

3.

чинилац , ф а ктор (екО/юмскu-,

сuор ед ни

- );

чињ е ница у оквиру

с пнета до гађаја или у надређеној чињ еници . ~

магнетски

- В. магнётскЙ .

моменталан, -лна , -н но = момёlпаli (в .)

зностављати; доса ђивати (коме), гњав и ти .

молitбдён, -е на м [грч .

1. часак ,

себан период ини епизода унутар ширег, дужег

molybdaina према

олово] хем . хемијски еле мент, с реб р ­

момёlпан, -тна , -т но [лат. lТюm е пtап еllS, В . момен(а)т]

1.

симбол Мо .

тренутан .

који наступа без одла гања; брз, не­

молибденйт, -ита м [в . молибден] м "н ер.

посред ан

m61ybdos

настосиви метал, атомски б рој

42,

главна руда монибдена, молибденов сулфид ,

оловносиве боје.

2. (-

који трај е са мо једа н мом енат;

ошказ,

-

йр екид).

моментатйв , -а м [нлат. mоmепtаtivum ] грам. глагон који означава рад њ у која се збива у јед­

моло, -а м И с [итал. тоl о од лат.

mol es]

при ­

станишни насип, изграђе ни продужетак обале

ном тренутку ; тренутни гнагон.

мона, -ё ж [итал . mопп а, сКр . од

madonna] не­

за пристајање и везивање б р одова или за штиту

кадашња итал иј а н ска т и тула за удату жену , го­

од ветра и таласа; В . мол ' .

спа ( М о н а Лиза , Мон а 8ана).

моловати, -лујём несврш. [н ем. т а l е п] фарба­ ти, кречити, малати, бојити

(- собу.

сШа u) .

МОJlотовљев коктел, -а м [према имену со­ вјетског политича р а

- 1986)]

8.

М . М олотова

( 1890-

бомба у облику боце н апуњене лако за-

мона , -ё ж [итал. lТюп а ] ПоКр . ВУЛГ. понни орган.

2.

глупак, будала.

3.

1.

женски

покварењак,

бедник.

монада, -ё ж [I'РЧ .

momis,

ген. lТюmidоs једи­

ниц а] фI1ЛОЗ. н едељива целовита јединица , не-

785

мондија л и ст и чки

мо н ад ол огија

дељиво б и ће; пре м а Пи таго ри , бројч а н а ј ед и ­

цуск и х, шп а н с ких и н е м а чки х теолога и фило­

ница , п рема П лато н у и деј а, пре ма Ђ . Бру н у

зофа који су о ко

атом, п рема Л ај б ницу, проста су п ста нциј ал на

је доз вољ ено с вргн ут и и ч а к убит и монарха ко­

јединица од как в их ј е сазда н цео с в ем ир .

ји в лада као тиранин .

мо н ад ологија ,

-ё ж

[ В.

мо н ада,

-ло гиј а]

1600.

год ин е б ра н или тезу да

монархофашизам, -зма

..

[ в . мо н а р хија , ф а­

филоз . учење о н едељи в ост и јед иниц а, о н еде­

ш изам ] држа вни систем који ј е и стовремено

љ ивости би ћа.

м о н а р х ист ич к и и ф а ш ист ички .

МО ll iш д рија , -ё ж [ "Р " .

m6nos са м , ј ед ини ,

грч . апег ге .... andr6s му ш карац] начело орга ни ­

дрија (в.).

мо н а р х, -а и монарх , -а р ха м , м .... м о н а рс и и

МОllзстичан, - чн а, - ч н о [ грч. monastik6s пр е­ м а monastes мо н ах] који се однос и н а мон ахе, мо на шки ; к оји се од н ос и н а м а н астир.

монарси , ген. м о н ар ха и м о н а р ха [ гр ч . m 6 п а г­ сhёsједи ни владар]

1. о н ај

к оји сам , ј ед ини вла­

мон а р хофа­

МОllастйр в . манастир .

зо вања дру ш т в е н е зај ед нице п о кој ем же н а им а

само једног мужа; јед н ому штво; суп р . полизн­

•

шИстичкЙ .

м(НlЗХ, -аха и

MOllax, -а м , ВОК . мо наш е и мо­

н аше, мн . мо н ас и и мо н ас и , ген . монаха и м она­

да (у монар хиј и ), а п солут ни владар ; к р аљ, цар ,

ха (ж. монзхиња , - ё) [ грч .

наслед ни владар .

који се завет и ма обавезуј е и п отпуно предаје

2.

фи,'. о н ај који у н е ч ем и зра ­

monach6s] рел . онај

з ито домини р а ил и влада, који све држ и у ру к а­

мона ш тву; у и сто чни м цр ква м а св и су калуђе­

ма .

ри м о н ас и , у за пад ни м сам о н е ки (бенедикти н ­

3.

зоол . в рло в ел и к и ле п тир , н ар анџ асто- цр ­

ци , ка м алдолежа ни ,

них шара.

МО ll а р х и з ам, -зма м [В . монарх ија , в . - и зам ]

1.

појам мо н а р х ије као обл ик а влада вин е .

стрини и тд . ) .

2.

пол . схватање, заговар ање мо н а р х ије као п о­ жељног ил и н ај бољег обл и ка влада ви не .

•

валамб р о н за н ци , силве­

мОIIЗШКИ .

МОllгол изам, -зма

.. [... лат. mongolismLls, због

лица које 110дсећ а н а мо нголско ] мед. у рођ ено обољење и зазван о х р омозо м с ки м

поремећа­

МО ll з р х ија , -ё ж [ гр ч . m оп агсhiа] обл и к влада­

ј ем , пр ат и га низа к сте п е н ин тел и генциј е и од­

вине где сву власт има једн а особа, об ичн о н а­

ређ е н е појаве н а телу; да н ас се р адије у п отре­

следни краљ; обл и к владави н е с мо нархом н а че­

бљава тер ми н Дау н ов с ин др ом .

лу . .1. уста вн а

-

монарх ија у кој ој се нач и н фун к­

ционисања власти про писује уставом; Двојllа

ист. назив за Аустроугарску

-

( 1867- 19 18) У п ери о­

ду када су Аустр иј а и Угарска биле две д р жаве везане персо н ал н о м и територ ијал н ом у нијом.

мона р х ијанизам, -зма м [лат. mо п агс h iа ПLl S, в. -изам] теол. ранох ри шћанско у ч ење кој е тв р ­

МОНД СII, -ена , -о [фр . m о пd а iп према IТlOnd e с в ет]

1.

ч овек који пр ат и и ус в ај а м а н ире висо­

ког д р у ш тва, који се кр е ћ е у отме ни м кругови­ ма.

2.

ч овек посве ћ ен з абав и , моди и др уштве­

н ом животу .• мОIЩ СНСКИ. МОll д ија л изам, -зма м [фр. m опdiаlism е од

д и да су Ота ц , С ин и С в ет и Дух само три в ида

mondi al светск и ]

испољавања Бо га , а да је Б ог једа н и јед ин стве н

д ин стве н а зај ед ниц а у кој ој треба да се успо­

(по риче се доктрина о Светој Тр ој и ци).

стави с и стем зај едни чких н а ч ела и прави ла ,

мо н з р х ист(а) , -ё м [ В . мона р хија] пр истал и ­ ца, заговорник мо н архије као облика владав ин е.

мо н а р х истички , -а, -о [ В. м о н а р х и ст(а) ] ко­ ји се за.паже за мона рхију; који има обл и к м о­ н архије; који се односи на мона рх и сте .

мо н а р х омах , -а м , нарх , ГР'I.

786

"11.

мо н ар хомас и [В . мо­

mac hesthai бо р ити се]

НСТ. група ф р а н -

схватање да ј е ч овечанство је­

преваз и лазећи н ацио н алне гр а ни це ; уп . глоба­

ли з ам .

монд ијзлист( а) , -ё м,

.. .... мо н д ијалисти [в .

мо нд иј ал и зам ] при стал иц а м о н д ијализма .

МОllд ијаЛИСТИ
Мондовйзија

моногам скй

Мондовйзија, -ё ж [фр .

monde свет ,

8.

МОIIИТОР , -а м [еIJГЛ .

(те­

monitor од лат. monitor]

ле)визија] предуз еће за пренос ТВ програма по

1. пом.

целом свету.

ру и на речним путевима.

МOIщура, -ё ж [ фр . monture] покр . заст. уни­ форм а; мундир.

МОllере, монера ж, MIJ. [грч . mопегёs једноста­ ван] ЗООЛ. по Е. Хеклу (Haeckel , 1834-19 19), најпростија (претпоста вљена, не и нађена) жи­ ва бића која се састоје од протоплазме без је­ дра , а из којих би требало да су настале ћелије .

монета и МОllета, -ё ж [МТ . moneta] 1. кова­ ни новац, кованица.

новац, новчана једини­

2.

ца, валута једне земље.

но си на монету, новчани

за

[8. монета]

веру текућег

сисШем). ~ моне­

(-

новац

и

његову

вредност ,

спроводи је централ на банка; монета рн а уни­ исте новчане ј ед инице или о међусобној кон ­ вертибилности.

фиг. особа која обавља мониторинг

МОНИТОРИIIГ, -а м

[8.

монетаран] екон.

става да коли чина новца утиче на кретање це ­ на , што захте ва чврста и дуго рочна правила за

пораст коли чине новца у оптицају зависно од

монитор] 1. праћ ење

неке појаве , процеса на монитору

2.

надгледање,

посматрање ,

(2, 3, 4) (8.).

контрола

не ког

процеса и упозо равањ е вишег органа на непр а­

МОIIИТУМ, -а м [л ат. ПlОпitшn] опомена , упо­ зорење, укор.

МОНМОРИЛОIIЙТ, - ита м [по месту Montmoгј 11 0П у Француској] МИlJер . хидросиликат алу­ минијума , саставни део глине и тропског тла .

мОIIО "РИД. ИlJдекл . [евгл. топо , скр . од топ ор­

honic

монофон] систем СlIимања и репр одук ­

сте р еО(фО llиј а) , квадро ( фОнија ). моно- [грч .

МОliетарист(а), -ё м

[8.

монетаран] приста­

[8. монетаран]

који

се односи на монета ри з ам или на монетаристе .

монет изација, -ё ж

[8.

моноандрија

вима , ваучерима итд . ) .

2. претварање јавног ду­

8.

Monismus од ГРЧ . т6-

- изам] ФШlOз . учење које све

појаве свод и на само једа н принцип (духовни

или материјални); супр . дуалit3ам (8.). МОlIист(а), -ё м

[8. монизам]

следбеник, при­

сталица монизма.

монiIСТИЧКЙ, -а, -о

МО ll андрија.

[8. моно-, артрити с]

мед.

упала само једног зглоба .

МОllоауралан, -лна , -лно

[8. моно- , лат. auris

уво] који је само за једно ухо, намењен само ј ед ном уху.

моноваЈЈеllтан, -тна , -тно [В. моно-, в ален­ тан] хем. једновалентан, који се може везати са­ мо с једним атомом водоника .

га у новац или хартије од вредности.

монизам, -з ма м [нем .

8.

МОllоартритис, - а м

монета, -изација]

да вање карактера новца нечему (боно­

сам, једини] као први део

само (нпр . моно КЛ, А10нокулшура).

лица монетар и зма .

МОllетаристичкй, -а, -о

m6nos

сложене речи значи ј еда н, једно , јед ин ствено ,

привред ног раста.

сам, једини,

[8.

(2) (8.).

ције звука употребом само једног канала ; уп .

монетаризам, -зма м

nos

мед. електронски апа­

налима функције о р ган и зма (нпр . откуцаје срца) .

5.

правац у еко номској теорији који полази од

1.

rlporpaMa. 4.

рат који, прикључен на пацијента, показује сиг­

који се од­

ја споразум између д веју држава о употреби

еко н .

3. апарат у теле­

визијском студију или режији за праћење и про­

тарна ПОЛIIТика политика неке државе у пита­ везаним

рач. компјутерски

2.

екра н, део компјутерске опреме.

вилности или те шкоћ е.

монетаран, - рна, - рно

њима

брод који служи за посебне задатке на мо­

моногамија, -ё ж [ГР'! . ГРЧ .

gamos

monogam(a,

В. моно- ,

брак] брак између једног мушкарца

и једне жене; су пр . полигамија

(8.)

МОllогамист(а), -ё м, МН . моногамисти

[8 .

моногамија] онај који ј е опредељен з а монога­

мију, присталица моногамије. МОllогамск и и МОllогаМIIИ , -а , -о [В . мон ога­

[8.

монист(а), монизам]

који се односи на монизам и монисте.

мија] ПРИд. се зас нива на моногамији; који при ­ пада моногамији или се на њу односи.

787

монокуларан

моноге неза и моногеliсза , - е ж [В . МОНО- , ге­ неза]

1. биол .

aHТPoГl . претпостављено заједничко

порекло свих људи од једног пара (мушкарца и

же не). ж и в их

2. биол . претпостављен о пор екло свих бића од једне једине ћелије. 3. лингв. тео­

риј а по којој сви језици воде порекло из једног

зај ед ничког прајезика. су пр . rlOЈшгенеза . (в .)

моноге низам , -зма м [В . моногенеза]

1.

МОIIОКЛ, -а м, ген . мн . монокла [фр . 1l1 0 п ос l е од лат.

1l10noculus једнооки]

оптичко ста кло за

само једно око.

пеiп нагињати,

klil1e

постеља]

1.

kli-

ми нер . (о кр и­

сталу) који има само једну раван сим етриј е, са

MOHOrOH ltj a, -е ж [В . моно -, грч . goneia рађа ­ ње, ст варање] биол . бесполно размножавање, р аз множавање без оплодње (пупљењем, дело­ вима тела , спорама и сл.).

две неједнаке осе које се секу под косим углови­ ма и трећом , такође различитом осом , која је у односу на ове две вертикална.

2. 601'. ( о

б и љци)

који има и тучкове и прашнике у исто м цв ету.

МОIIОКЛЙНСКЙ в . МОlIоклИничаll .

МОIЈограм, -а м [В . моно- В . , -грам] 1. почетна сло ва имена и презимена, израђена у посебно

стил и з ованом облику (на постељини, одећи,

2.

минацијом грудњака из бикинија.

МОНОКJllшичаll, -чна, -чно [В. моно-, грч .

В.

моноге неза. 2. В . МОНОфилетИзам.

н а киту, печатима итд.).

МОНОКЙ liИ И МОliОКИliИ, -ија м [В . м о н о-, (би)кини] женски купаћи костим на стао ели­

скраћен иц а, шифр а,

з н а к неке фирме , оно што ј е данас лаго.

моноколор , -ора м [В. моно-, колор] тех ни ка филма у једној боји.

монокорд, -а м [грч . ll1on6chordon, в . мон о - , грч . chorde жица] физ . акустичка справа кој а се састоји од жице напете преко дрвеног резо н а­

монограмист(а), -е м , мн . монограмисти [В. монограм]

1.

уметник који се специјализовао

за и зраду монограма.

2.

уметник који своја де­

ла пот писује само монограмом (најчешће у ка­ с ном средњем веку) .

МОliогра фиј а, - е ж

то ра, служи за математичко одређивање му­ зичких интервала .

монокордаll , -дна , -дно прид . [В . мон око рд] муз . који има само ј едну жицу.

МОНОКОТИЈЈед6не и МОlIокотиледоне, м о­

[8. моно-,

-графија] рас ­

нокотиледона и монокотиледона ж м н . [В . м о­

права или књ ига научног, стру чн ог или есеји­

но-, в . котилеДОli] биљке чије клице имај у са м о

стичког карактера у којој се исцрпно обрађује

један листић , котиледон.

јед на тема (појава , особа, место итд . ) .

м(щод ија, -е ж [грч . 1l10noidia једногласна п ес ма]

1.

муз. једногласно , соло певање, са ин­

стру менталном пратњом . књиж .

2.

у старогрчкој

л ирској поезији, песма (об. тужбалица) коју је п е вао један певач.

3. у античкој трагедији, по­

етс ки монолог Оедног глумца).

4.

у енглеској

по ез ији , елегично поетско дело .

МОllод рама и МО llод р ама, -е ж [В. моно- , д р ам а ] књиж. позор . драмски текст писан за само

ј ед ног глумца ; драма у којој игра само један глу мац .

МОlIокарпан, -пна, -пно [В . моно- , грч. karp6s

МОlIократија, -е ж [В . моно- , -кратиј а] 11OЛ . владавина само једне особе која ни са ким н е

дели власт ; супр . пол икратиј а (В . ) . МОIIокристал, -ала м

[В . моно- , кри стал ]

минер. кристално тело састављено од само ј ед­ ног кристала; кристал самац.

МОIIOКСЙД, -а м [В . моно- , оксид] х с м . ј ед и ње­ ње, оксид с једним атомом кисеоника у св аком молекулу .

МОIIОКСЙЛ, -а

[грч .

1l10п6хуlоп ,

М О II О-,

дубљен у једном стаблу.

монокулараll , -рна , -рно [лат. Il1Оl1осulu s ко­

пл од] бот. (о једногодишњим биљкама) који се

ј и има једно око , В . моно- , лат .

о пра шује и даје плод само једанпуг и затим

ноок, само с једним оком .

у в е н е.

ђен само за једно око.

788

в.

ху l оп дрво] чамац из једног комада др вета , и з­

2.

oculus око] 1. јед­ намењен, пр едв и ­

монокултура

мо н опри нт

монокултура, -ё ж [В. МОНО-, култу р а] агр . гајење само једне врсте усева на в е ћ ој п оврши ­

ос н ов ица валуте ко ри ст и са м о јед н а вр ста ме­

тала (06. злато); ул . б l1 метал И зам .

м он оморфиј а, -ё ж [В. М О Н О-, грч . morph~ об­

ни током више узастопних год ин а .

монолатерала н , -лна, -л н о [ В. МОН О-, лате­ ралан] који се односи само н а ј ед ну стра н у, и м а или захвата само једну страну, јед н остра н .

л ик] 6 и ол . и сти о бл и к и л и стру ктур а; ј едноо­ бли чност, исто обл ичн о ст.

мо н о н уклеоза , -ё ж [ В . М О Н О-, н уклеус, -оза]

монолзтрија, -ё ж [В. МО Н О-, '"]ЈЧ. latreia слу-

мед. зар аз н а б олест код кој е се у кр в и ј авља аб­

жба божанству] рел . служење и веро в ање у са­

но р мал н о вел и к и број мон о н уклеа рни х леуко­

мо ј едног бога, само једно божанство.

ци та (мо н о цита).

монолингвала li , -л н а, -лно [ В. М О Н О-, лат.

1ingua језик]

који зна и кори сти са м о једа н ј е­

зик; који је написан само н ајед н ом јез и ку.

латицу и л и су му латице с п ој е н е у ј едну целину .

монi)ЈЈЙТ, -l1та и монол ит, -а м [ ГР Ч . mon6 1it-

hos,

В. МОНО-,

lithos

камен ]

1.

арх и т. вај. О Н О ш то

је изграђен о или извајано од само ј ед н ог блока камена (обелиск, стуб, статуа).

2.

ф и г. н е што

што је јединствено, велико, ч в рсто.

МО Н О ll л а н , -а м [ В . МОН О -, (аер о) пла н ] авион с ј ед ним п а р ом кри ла, с п о ј ед ни м кри лом са

с в аке стр ане тру п а; јед н ок ри ла ц ; уп. бип лаli .

MO IIOrlJlerl1j a, -ё ж [В. МОНО-, - п легија] мед . п а р ал иза јед н ог е к стр ем и тета и л и једне групе

монолйтан и мо нолитан, -т н а, -тно [ В . мо­ нолит]

1. који је као монолит, који је из јед н ог комада . 2. фиг. којије чв рст, постој а н у ставов и ­ ма и делима, у коме нема неслагања н и сумњ и .

1.

м он о п етала н , -л н а, -л н о [В . м о н о-, гр ч . peta1 0 П латица] 60Т. биљ ка чији цвет и ма само једну

м ишић а.

'

мо н о п ол , -а и мо н о п ол, -ала м [лат. mопо­

ро1јum од грч. П1Оп оро 1i оп , В. М О НО-, '-рч. ро1ёiп прода вати] 1. е ко н . и скљу чиво п р а в о бављења

МОЈIОЈIОГ, -а м, м,,. монолози [В. МО Н О-, -лог]

н ек и м

позор. дужи драмски текст једног драмског

(дувански - ) .

п ослом,

2.

т р го в ином

ил и

пр о и зводњом

група и л и о р га ни за ција која

лика (који није намењен другом л и ку, н его се­

има мо н опол над н е чим.

би или публици); говор јед н ог лица н асамо.

ва њ а ка пи тал а р ад и п о в е ћ а њ а пр оф ита .

2.

3. екон.

облик уд ружи­

4.

фиг.

фиг. дужи говор, и зл агање (06 . у "ров . см и слу:

пот п у н о п ри свај ање, п реуз и ма њ е, и скључива

који околину, присут н е не инте р есуј е) .

надлеж н ост и л и ко н трола н ад н е'IИ М .

МОНОМ, -ама м [В. мон(о)-, -но м ] мат. јед н о­ мономан, -а на м [В . МО Н О-, -ман] о н ај који

њем коцке и помер а њ ем ф игу р а на табли купу­ ју ил и губе р аз н е в рсте н е п ок р етне имовине.

пати од мономаније.

МОЈIОМlшија, -ё ж [В. мо н о-, ма нија] Гlс и х. бо­ лесна заокупљеност једном јед ин ом

мо ноп ол 2 , -а м [ е ,л-л. М о п о р о 1у, заштићено и ме] п опулар на дру штвен а и гр а у којој се баца­

члан математички израз.

идејом

МО tl О Il ОJl и сати , - ишём сврш. И ,·, есврw. [В . мо­ но п ол] ус п остав ити, ус п остављати или преузе­

или групом сродних идеја (те р ми н и збаче н из

ти пр аво моно п ола; доб и (ја)т и

стручне употребе).

на не ш то.

мономзхија, -ё ж [В. моно-, грч. maches thai борити се] поједина
МОI~омери, мономер а, јд. мо н о м ё р , ге". м о­ номера [В . моно-, - мер] хем. молекул и мале м о­

IlpaBo

монопола

МОНО II ОЛ l1 ст( а ), -ё м [ В. мо н о п ол] онај који има, држ и мо н опол; којије члан мо н опола ; ко­

ји делуј е као м о н о п ол .

• МО IIOII ОЛИСТИЧ КЙ .

МО Н О II ОJlСК Й [ В . м о н о п ол ] који се од н оси на

лекуларнс тежине способни да с другим, ист и м

мо н о п ол, кој и

или различитим молекулима мале теж ин е тво­

прип ада моноп олу, који пр о и злази из монопо­

ре полимере.

ла (МО Н О Й ОlIска Uозuц uја).

монометализам, -зма м [В. мо н о-, метал ] 6анк. новчани систем у којем се као в ред н осна

и ма свој ства мо н о п ола , који

МО НОIlРИII Т, -а м [ В . мо н о- , е ,т,. print штам­ пање ] граф .

1.

графичка техн и ка отискивања са

789

монотреме

монопсон

ста кла или неке сличне глатке површине на па­

пи р.

2 . графички

лист израђен у техници моно­

монотеизам, -зма м [В . моно-, теи зам] реЈI. учење да постоји само један бог, веров ање у јед­

ног бога, једнобоштво; супр. политеизам (В.).

п ринта.

монопсон, -а м [В . моно-, грч . opsoneln купо­

монотеист(а), -ё м [В . монотеизам] рел. при­

вати] екон. стање на тржишту када за неку робу

сталица монотеизма ; онај који верује у једног

постоји само један купац .

бога .

моноптер, - а м [грч . mon6pteros који имајед­ но крило, в. моно-, грч .

pter6n

крило] ист. архит.

ант ички храм круж ног плана са стубовима на

моноптеран, -рна, -рно [В . моноптер] који има облик моноптера, који је с једним редом

монорема, -ё ж [В . моно -, грч . rcma реч] JlИИГВ . једно члан израз, када се једном речју искаже цела мисао (нпр. у говору де це) .

монорима, -ё ж [В . моно -, в . рима] књиж . пе­ сма с једном истом римом од почетка до краја.

МОllOрхидија, -ё ж [В . моно- , грч .

orchidion

тестис] мед. појава код мушкарца

да има само једа н тестис .

ворник монотелитизма.

рел . учење из

VII

века о једној јединствен ој во­

љи која подједнако влада и божанско м и људ­ ском природом у Исусу Христу.

МОlIотелйтскй, -ска, -ско [В . монотелит] ко­ ји припада монотелитизму; који се од носи на монотелите или монотелитизам .

монотйrl, - а м [ еЈЈГЈI . Monotype, в. моно-, type штампарски знак] ТИI10ГР.

1.

штампарски уређај

за појединачно ливење и слагање слова (за р аз­

МОllOсахариди, моносахаридii м ми . , јд . мо­ носахарид, ген . моносахарида [В. моно-, грч .

sakcharon

НО-, грч . thеlёtеs који жели] следбеник и заго­ МОlIотелитизам, -зма м [В . монотелит] и ст .

стубо ва , једнокрилни.

6rchis

који признаје само једног бога, једнобожачки .

МОlIотелйт(а), -е м, мн . монотелити [ В. мо­

споља шњој страни.

дем. од

МОlIотеистичкй, -а , -о [В . монотеист(а)] ко­ ји се односи на монотеизам или монотеисте ,

шећер] основни молекули шећера;

лику од линотипа) .

2.

отисак добијен на моно­

типу.

МОliотипија, -ё ж [В . моно- , -тип] ник . граф.

1.

најједноставнији шећери који се не могу разло­

у сликарству , р епродукт ивни

жити на мање шећерне јед инице.

захтева ново сликање на плочи за сваки од оти­

МОllосилабичаll, -чна , -чно [В . моносила­ бум] грам . који има само један слог, једносло­ жан . .6. МОliосилаБИЧIIИ језици ЈIИН ГВ. језици у

отисак неке слике , уникат.

MOliOTOH и MOIIOTOII, -а , -о [гр ч . mon6tonos,

којима се све речи састоје само од јед ног слога

в . моно -, -тон]

1. који је увек на

ВО истом тону

(-

monosillabum, в . мо­ НО-, грч . syllabe слог] l']1ам. реч која се састоји од моноситија, -ё ж [В . моно-, 1']1'1.

s(tos јело,

храна] в . монофагија .

-ё

ж

[В.

истом или гото­

говор) ; уједначен .

2.

фиг. ј ед­

ноличан , досада н , који је без раз ноликости , д и ­

намике, модулације и сл.

(-

жuвош ,

-

филм).

МОllOтонија, -ё ж [В . монотон] особин а оно­

једног слога, јед носложна реч .

моноспермија,

који

сака (зато се н е сврстава у графичк е технике) .

2. једини

(нп р . кинески).

МОllосилабум, -а м [лат.

поступак

моно-,

сперма]

физиол . rюстојање само једне семене ћелије .

га који је монотон или својство оно га што је монотоно ; једнол ичност, досада.

MOlioTpeMe, монотрема ж мн .

= монот.реми,

монотрема м мн . [В . моно-, грч .

trcma рупа ,

отвор] зоол . животиње из најпримитивниј ег ре­

моностих, -а м [В . моно-, стих] књиж . 1. (Ре­

да сисара које имају неке карактеристике пти­

дак) облик песме која се састоји од само једног

ца и гмизаваца : размножавају сејајим а, аједан

стиха.

2.

стих који је по смислу и ритму издво­

јен од осталих.

790

исти отвор врши функције органа за варење, размножавање, уринирање .

монстр уозан

монотроп

монотроп, -а м [грч . сам , В . мо н о- , гр ч.

mon6tropos који живи -tropos према trepein окрен ути

се] 6от. б иљ ка без хлорофила , с редуковани м

МОНОфонија, -ё ж [ В. моно-, -фониј а] муз. једногласје без ик акве пр ат ње (да н ас постоји јо ш само у фолклору).

ли шћ ем , п ар аз ит на дрвету бора.

монофора, -ё ж [В . моно- , (би)фо ра] архит.

монотропан, - пна, -пно [В . монотроп] кој и

прозор који се за вршава полукружним и л и за­

се односи н а монотроп ; који живи као моно­

шиљеним луком, ч ест у романској и готској

троп .

уметност и .

монофаг, -а м , МН . монофази [В . моно- , -фаг]

1. ж и вотиња

која уз има само јед н у врсту х ране

(биљ н е ил и ж ивотињске) .

паразитска биљка

2.

монофтаJlмија, -ё ж [В . МОНО-, грч .

m6s ока .

која живи на само јед ној врсти Домаћина.

монофтонг и монофтонг, -а м [грч . т о­

монофагија, - ё ж = МОllоситија, -ё ж [В . мо­ нофаг]

1.

уз имањ е само једне врсте х р ане .

особ и на о н ога к оји воли даједе сам.

ophthal-

око] ј ед н оо кост, поседовање само јед н ог

2.

3. узимање

хране само јед ном д невно.

n6p hthongos ,

в . мо н о- ,

phth6ngos

звук] фо н . во­

кал који нема приметне промене квалитета у

окв иру једног слога, једногласник; у п. диф­ тонг.

монофазаll и монофазан, -з на , -зно I1РИ Д . [В . моно- , фаза] електр . јед нофазан .

монофизйт, -и та м [В . моно- , грч .

монофТОIII'(из):iција, -ё ж [В . монофтон г] фон . п ромена у квалитету вокала , н астала пре­

physis

при ­

твара њем дифто нга у један глас.

рода] п р и п ад н и к ј едне од монофизитских цр­

монохроматскй, -а, -о [В . моно - , хром атски]

кава (нп р . ко п тс к е, сиријске, јерменске) ; след­

који садржи , који има само једну боју , једнобо­

беник и заговорник монофизити з ма.

јан

(-

екран) .

м онофизитизам, -з ма м [В. монофизит] и ст.

монохромија, - ё ж [В . монохроматски] 6ИОIl .

рел. учење о само ј едној , божанској природи Ису­

појава даједно тело (биљка, животиња) има са­

са Хр иста, пор и че истоветност Христове божан­

мо једну боју; једнобојноС1' .

ске природе с об ичном људском природом .

МОllсе њёр, -ера м [фр.

мо нофизйтски, - ск а, -ско [В . монофизит]

monseigneur] а . ист . ти ­

тула којом су се ОСJlовљавали владари у Фр а н ­

који се од н ос и н а монофизитизам или му при­

цуској. б . титула којом су се осл овљавал и кне­

пада. А МОllофизитска јерес з ванич ни назив за

жеви, п а п е,

монофизитизам отк а ко је он осуђен

кодостојници .

45 1. год и ­

н е на ЈУ васеље н с ком с аб ору .

60Т. који има само један лист, јед­

нолистан .

МОНОфИJlетизам, -зма м [В. моно- , грч. phyle 1. учење о з аједничком пореклу

племе] 6иол .

2.

црквени в ел и ­

monsignore]

титула

виших католичких црквених достојаНС1'В е ни ка .

МОllстраlща, -ё ж [срл ат .

monstrare

свих ж и вих б ић а ( нпр. Дарвинова теорија) .

и д р уги

монсilЊОР, -ора м [итал .

МО llофй л аll, -л н а , -лно I1РИД . [В . моно- , грч .

phyllon л и ст]

кардинали

monstrantia,

према

показивати] цркв . посуда у к ој ој се

држи посвећена хост иј а ( нафор а) ; остензо ри ­ јум , показница.

монструм , -а м [лат. mопstПlln]

1. абнор мал­

з аједничко поре кл о неке групе организама из

но , деформисано биће и л и предмет ; наказа , чу­

јед н ог п р и митивног прародитељског облика .

довиште .

монофОбија, -ё ж [В . моно - , фобија] псих . бо­ лестан стр ах од с амоће.

МО НОфОIl , -а, -о

[8. моно-,

фиг . крајње покварен и зао човек;

монструозан, - зна, -з н о [срл ат . mопstnю s u s ,

-фонија]

ји се од н ос и на монофонију ,

мо но .

2.

тежак зликовац.

1. муз. ко ­ једногласан . 2. в .

в . монструм]

1.

који има особ ин е или свој ства

монструма; ч удовишта н , језив .

2.

који и згледа

застрашујуће; наказан .

791

морал

МОIIСТРУОЗII ОСТ

МО lIтз њ а р , -а ра м [фр . П1Опtаgпагd од т оп­

монструоз н ост, -ости ж [В . монструозан]

планина , названи по томе што су у К о н ­

особи н а оног што је монструозно , наказност;

tagne

мо н стру озна појава.

венту седели на највишим клупама]

монсун, -уна м [енгл . уао од а р .

mawsim

monsoon од порт. топ ­

годишње доба(м етеор . сезон­

ск и ветар , специфичан за подручја јужне Ази­ је, к оји з ими дува с копна , а лети с мора .

монсунскй, -а , -о [В . монсун] који се односи н а м о н сун .

...

мо н су н ске к иш е кише које пада­

ј у у и сто вре ме када дувају монсуни.

монтажа, -ё ж [фр . топtаgе] саставља њ е ,

постављање

слагање у

цел ину пој единих делова неког уређаја.

2.

3.

ум . умет­

ничка композ иција , посебно компонована фото­ графиј а, израђена комбиновањем ИJIИ аранжира­ њем н е колико одвојених или различитих ком ­

4.

фиг . неистинито приказивање не­

(Мопtgотегу),

мо н ти р ати , монтирам, сврш . И несврш . [фр .

монтаЖllii, -а , - о [В . монтажа] који се одно­ си н а м о нтажу; који се саставља , прави монта­ МОlпаж н а кућа кућа од готових дело­

ва, об. од дрвета, који се састављају на месту гр адње.

МОlпаllltЗам, - з ма м [према оснивачу Мон ­ та н у из Фригиј е] и ст. религиоз ни покрет од

11

до ЈУ ве к а, кој и је з ахтевао строги аскетски и мо рал ни кодекс , пред виђао скори други Хри­ сто в долаза к и непосредан смак света .

montanus

брдски,

пла нин с ки] онај који се бави монтанистиком, кој и пр оу ч а ва руде и рударство.

МОIIТЗllИст(а)2, -ё м [В .

3.

л . МlI . монт ир ај у

monter] 1. (из)вршит и

монтанизам] ист.

следб е llИК монтани з ма .

МОlIтаНИСТ ll ка, -ё ж , дат. И ло к. монтанисти ­

м о н та­

жу, саставити , састављати (машине и сл.) .

2.

фи!". наместити , намештати игру ; неко лоше де­

ло ,

подметнути

некоме

...

нешто .

МОlпираll

судск и пр о ц ес намештено суђење , н а ко м е се унапред зна да ће окривље н и бити осуђ е н .

MO ll тY p a, -ё ж ник.

2. фи!" .

8.

MO IIДY p a.

1. с п оме­

велико, значајно дело.

МО ll уме н тала н , -л на, -лно [лат.

lis] 1.

слике , - Шона).

МОIIТЗllист(а)l, -ё м [лат.

у

МО lпёр , -ера м [фр. топtеш] онај који в рш и

мо н умеlП, -а м [лат. топшnепtuт]

МOIпзжё р , -ера м (ж. МOIпзжёр ка, -ё , дат.

...

фелдмарш алу

монтажу (машина, уређај а и сл.).

м онта жёрки) [В . монтажа] особа која врши

ж ом .

британском

Другом светском рату] врста кишног м а н т и ла с

се губ и пр а ви смисао; намештаљка , под вала .

(-

1848.

МО l lТгоме ри , -ија м [по Б . Л. Монтгом е рију

ч ега с в ој е вољном комбинацијом делова , чиме

ф ил м с ку и ТВ монтажу

(1793- 1794), радикални ј а к о­

ист. припадник левице у француској

народ ној скупштини

тех ­

одре ђ уј е редослед слика и на јединственој тра­ ци састављају снимљени кадрови.

2.

нараменицама као на униформи.

н ич к и посту пак којим се за филм или телеви з ију

по н е н ата .

цуске револуције бинац.

1. монтирање ,

на место;

и ст. при ­

1.

падник левог полит и чког крила у врем е Фр а н ­

који се односи на споменик.

mOnl1menta2. који зад и ­

вљује својом величином ; величанств ен, в еле­ лепан .

мо п ед, - а и мопёд, -еда м [н е м .

tor

мотор И

Pedale

Moped од Мо­

педала] мотоцикл м але с н а­

ге, може се покретати и помоћу педал а.

мо п с, - а м , мн . мопси [фр . хол . тор]

300Jl .

mops,

н ем .

Mops од

мањи кућни пас , окр угле главе,

кратке дл аке и мале з ату пасте њушк е.

мо р а' и мо р а, -ё ж [итал . тoгra, тога ] еТIЮЛ . игра прстима уз узвикивање броја ; игр а ч треба истовремено да покаже исти број прстиј у к ао и саиграч .

мо р а 2 , - ё ж [л ат. тога] мстр . најмања једини­ ца трајања у квантитативној метрици ; трајање изговора кратког слога и з носи једну м о ру, а дугог две .

мо р ал, -ма м [лат.

moral is, према mos ген .

цИ [В . м онтанист(а) '] наука о рударству и руд­

moris

ни ц има.

ћених начел а у вези с пон а шањем и м е ђ уљуд-

792

обичај]

1. скуп

неписаних опште при хва­

морганатск и

моралан

спе цифични с истем правила

мораJIитёт 2 , -ета м [фр . mога1it еs ] и ст . у по­

понашања неке групе, ор га низације, рел игије ,

з н ом с редњем веку , врста побожне драме која,

заједнице и сл. кој и су обавезни за њихове при ­

изм ишљеним прим ерим а, предочава поједине

паднике (хришћански

моралн е по у ке .

ским односима.

поштење,

2.

-, йлеменски -). 3. л ично исправност, честитост . 4 . психичка

спремност и воља за учешће у н еко м подухва­ ту, полет, одушевље ње (борбени

-). 5.

поу ка ,

наравоученије неког књижев н ог, у м етни чког

моралност, -ост и ж [В . моралан] оно што је мо р ално; ГlOштење, ч ест и тост .

мораторијум, -а м и мораториј, - иј а м [н лат.

1. који се од­

moratorium од лат. mогагј одложити , одуговла­ чити] 1. одлага ње рок а плаћања неко г дуга на з аконит начин. 2. стање ми р овања н еке одлуке,

носи на морал, који је у духу мор ала ; који р аз­

стављање нек е одлуке ва н с н аге и л и при време­

ликује морално од неморалног.

н о преки дање неког дело вања .

дела или догађаја.

моралан, -л на , -л но [В . мо рал]

ч ести т, по ­

2.

штен . .6. морална филозофија део филозофије

који учи о моралу, мо р алним начел им а и вилима

моралнога

поступа ња ;

Ilpa-

MOpaJIlHf

ко­

декс систематизова н скуп прециз но формули­ сан их моралних норми, утврђ ен писаним ак­ том ; морални ПРИfЩfШ скуп правил а, н орми и

начела који прописују мо рал н о и исправно по­ нашање .

морализам, -зма м [В. морал]

1.

схватање

моралне вредности као в рховног начела . претерана морална стр огост,

2.

фиг.

круто прим ењ и ­

вање моралних начела.

морализатор, -а м [В . морализовати] онај који се намеће као проповедник морала .

в . морал] чинити, учи нити моралним ; уне­

ти морал у нешто , подв р гнути моралним пр ав и ­ лима.

моралисат и, - ишём н есврш. [в . морал ] мишљати , расправљати о моралу .

2.

1.

р аз­

пеј . др жати

моралне поуке, поповати.

моралист(а), - ё ж [ фр .

mora1iste, В. морал] 1.

а. особа којој је стало да ж иви по моралним на­

челима. б. онај који проповеда морална н а чела; морализатор. 2. писац који у с в ој им дел има расправља о моралу .

1.

према

morbidus

који има болесне и деје, који

изазива тескобу и страх.

2.

мед . заст. болестан .

мо рби д итёт, -ета м [нлат.

morbiditas,

В. мор­

б ида н] мед. пр о це н ат обољења у н е ком крају или некој земљ и ; б р ој оболелих од н еке боле­ сти . .6. статист ич к и

-

број оболел и х у одређе­

н ом вр е м е н ском п е ри оду (уку пан б рој ил и број ново оболел и х).

морБИДlf ОСТ, -ости ж [в. морбида н] особина о н ога ш то је морбидно.

морБИJIе, мо рбила ж, МН . [нлат .

morbilli ]

мед .

заразна , ви р ус на де чја болест праћена оси пом

морбус, -а м [лат. ПlOгЬu s ] мед. болест .

Моргана, -ё ж [ста роир ски Моггi gа iп] МИТОЛ . првобитно келтско п олубожанство, вила или чаробни ца; полусестра к р аља А ртур а, у касни­

јим ле ге н дама злоб н а за вод ниц а.

морганатика , -ё ж , дат. И лок. морган атици [ с рлат.

morganaticus

од

.. е рм . morga ngeba]

СТНОЛ .

јутарњи да р , који ј е младожења давао жени по­ сле прв е б рачне ноћи .

морганатски, -а, -о [од нл ат.

morganaticam до ј уга рњ ег дара:

matrimon ium ad 8.

мо рганатика]

к оји се од н оси најутарњи да р којије младоже­

моралистifЧКИ, -а, -о [в . м о рал и ст(а)] који се односи на морализам, на моралисте и л и

на

моралисање.

мораJIитёт ' , -ета м [лат.

бол ест]

и високом темп ер ату ром , мале богиње .

мораJlизовати, -ујём сврш. И несврш . [ фр. mо­

ra1iser,

морбид ан, -дна , -д н о [лат .

mo rbu s

ња да в ао же ни после прве брачне ноћ и . .6. брак

1.

" СТ. б р ак склопљен изме ђ у мушкарца из

в и соког племства и жене и з ни жег сталежа; же­

mora1 itas,

В . морал]

на и деца и з тог брака ни су им ал и феудална

субјективни морал ни осећај, поступци у скла­

права .

д у са за хтевима морала; моралност.

налазе на и стом д р уштве н ом положају.

2.

фам . брак у којем се суп р уж ни ци не

793

морф

морген

морген и морген прил . И пр ид. [вем .

сугра] у : О мало -жарг. ша.љ. мало морде lпе, -еа м [итал .

morgen cYI')Ja, никада.

mordente, према тог­

да је Гlронашао књигу пророка Морм она (из

420.

г. н. е.) те је објавио њен превод као Би­

блију Мормона .• мОрмОнскИ .

Г')Јисти] муз . мелодијски украс, брз прела­

МОРМОllизам, -зма м [В . мормон] неговање и

зак из главног тона у суседни виши и нижи тон,

ширење обичаја и ставова мормона, мормон­

dere

потом враћање у главни тон.

море ндо прил . [итал .

ство,

morendo

умирући] м уз.

постепе но угишавајући и успоравајући на кра­

ју ста ва , до јед ва чујних тонова.

море на , -ё ж [фр . тогајпе] геол , раздробљени

МОрС, -а м [лат , морт, -а м [н ем,

mors] смрт. Martel]

мортадела, -ё ж [итал.

покр , малтер .

mortadella]

ГlОЛYГlJ ај -

камени материјал који ледници, полако се кре­

на дебела кобасица од свињског и говеђег меса,

ћући, носе и таложе у нижим пределима .

комадића сланине с бибером и др угим зачи­

MopeCKa l , -ё ж,

дат. моресци, ген. мн, морески

[фр, ПlOгеsquе, mашеsquе маварски] лик. пљосна­ ти орнаме нт који приказује биљне облике, сти­ лизоване у виду калИГ')Јафски завијених линија.

мореска , -ё ж дат. моресци /морески [итан . 2

moresca

маварска] стара витешка ИГ')Ја с маче­

вима, настал а крајем ХV века као успомена н а бо рбе са Маврима.

нима .

морталитёт, -ета м [лат.

mortalitas од mors

смрт] однос броја смртних случаја према броју становника у неком Гlериоду или на некој тери­

торији, смртност ; супр . lIатал итёт (в . ). мортифиюiција, -ё ж [срл ат.

mortifi catio] 1.

фИ1IОЗ , рел . умртвљивање, умртвљење , мучење

(тела); потискивање природ них нагона и по­

морешка в, мореска.

треба, у сталном усавршавању бића и тежњи за

морж, -а м, мн . моржеви [рус. морж од ФI1В ,

просветљењем (у будизму и сл.) .

morsa]

ЗО01' . морски сисар и з реда перајара ,

Odobenus rosmarus,

тешког масивног тела, ве­

лик их очњака повијених надоле, морски коњ,

Морзеова ilЗбука, -ё ж [према америчком проналаза чу Семјуелу Морсу

(Morse),

код нас

изговорено по немачком Морзе] систем знако­ ва за преношење порука телеГ')Јафом, састав­ љен из тачака и цртица.

мориБУIЩУС, -а м [лат. морија, -ё ж [грч .

moribundlls пр е ма

moria] 1. а. куга, епидеми­ 2. фиг. велика несрећа, не­

воља.

Морлаци, Морлака м мн . [према итал. Мог­ lассо од нгрч,

Maur6bIachos

Црни Влах] пеј,

Власи, сељаци; назив за Далматинце и При­ морце словенског порекла.

мормон, -6 на м [према пророку Мормону] припад ник северноамеричке верске заједнице , која Допушта многоженство, а поред хришћан­

ске Свете тројице призн аје и многе друге бого­

ве ; основао ју је

794

1830.

прав. про­

кумента за неважећи и сл .

mopt-сеЗОII3, -ё ж [фр ,

morte-saison] жарг. пе­

рио д лошег пословања; мртва сезона .

мортус, МОРТУС и МОрТУС ПР" д. индекл . [ лат, mогtuus мртав]

1.

црпљен, сломљен.

покр , фам. смртно уморан, ис­

2. жарг,

експр, потпуно пијан ,

Гlијан као земља, мртав пијан .

тогј уми р ати] мед, самртник, особа на умору.

ја. б. помо р од куге .

2,

глашење неког дуга угашеним, изгубљено г до­

џ , Смит, који је тврдио

морула, -ё ж [лат. тогиlа дуд ињ а, плод од дуда] 6иол. рани ембрионални стадиј ум у раз­

витку живог организма , лоптасти скуп ћелија који претходи бластули. моруна, -ё ж [лат. тигепа , грч . тугајпа] зоол , крупна морска риба из реда штитон оша која се мрести у рекама; од њене се икре пра ви кавијар, -морф,

-морфан ,

-морфија ,

- морфизам,

-морфоза [грч . morph~ облик] као други део научних те рмин а означава оно што се односи на

облик, што има одређен облик, што мења облик .

морф, -а м [В , морфема] грам , реализација , стварни израз морфеме у говору.

мото

Морфеј

Морфеј, -а и Мо рфёј, -еја м [грч . Morpheus] митол. бог сна у грчкој м итологији; са н . О у

од њи хово г п оложај а у мо рфе м ама .

•

морф о-

110 л ошкИ .

Морфејевом на р учј у успава н , кој и ј е заспао.

морфосинтакса и морфосинтакса , -е ж [В.

морфема, -е = мо рф ё м , -ема м ж [фр. т о гр ­

мо рф о-, синтак са] Лl1II Г8. део грамат и ке који

hi::me од грч. morphe облик] грам . нај мања је­

п роу ч ава мо рфеме зајед н о са њ и хов и м функ ­

зи чк а јединица која и ма ле к с ич ко ил и гр ама­

циј ама.

тичко значење (основа, суфикс или llреф и кс).

морфофонологија

-морфизам В. -мо рф.

москито, -а м [ ш п .

-морфија В. -м о р ф .

од лат.

морфијум, -а м [нем.

Morphium, В . Мо рф еј]

му в а] зоол. р од ко м ар а ц а из троп ­

ск и х кр ај ева.

фарм . главни састоја к у оп ијуму, ј ак а н ал гет и к, опојна дрога.

musca

МОРфОliолОгија .

8.

mosqtlito од mosca мува

мосхол атрија , -е ж [ грч .

m6schos теле, В . -ла­

тр иј а] МI1ТОЛ. обожавање златног телета, коме су

морфинг, -а м

[eHCJl .

morphing, В. - морф] рач .

техника за спе цијалне филмске ефекте којом

се клањал и И з раиљ ци док су б и л и у пустињи

( Пр ва к њига о ца рев и ма,

се, коришћењем спец ијалног софтвера, јед н а слика постепено трансформи ш е у др угу.

морфинизам, -зма м [eHГJI . ПlOгрhiпе,

8.

мотел, -а и мотёл , -ела м [е н гл .

mot(or)

хотел на ауто п уту, н амење н гостима

(hot)el] мор ­

12:28) .

који путују моторни м воз и лима.

фијум] хрони чно "гровање мо р ф ијумом због

мотёт, -ета м [ итал .

mottetto

од стфр .

motet

дуготрајне употребе; на р коман ија узрокована

р е ч , сти х ] муз. ср едњовековна в иш егласна во­

привикавањем на морфијум, п раћена тешким

кал н а композ иција, са инстр ументалном прат­

нервним поремећајима и обољењ и ма.

њо м ил и без ње, об ичн о са текстом из Б и блије .

МОРфИlIист(а), -е ж

[8.

морфинизам] зави­

сник од морфијума.

МОРфИlIом:шија, -е ж [В . мо р фи н изам, ма­ нија] мед. з ависност од морфијума.

означава оно

што се односи

на

motus

покр ет]

1.

motivus од

пеих . оно што п окреће на

н еку делатност, у н утр а ш њ и подст и цај; побуда.

2.

морфо- [грч. morphe обл и к] као прв и део сложене речи

мотив , -ива м [ фр. mоt i fод ерлат. лат.

а. ум. основ н а идеја , полазна садржи н а умет­

н и чког дела (књижевног, музичког и сл.). б. лик. ликов н и детаљ, шара, о рн амент . В . муз . нај­ мањи смислени део јед н е музичке мисли који

облик .

морфогеllеза и м орф о г е ll ез а, -е ж

[8.

мо р ­

се по н авља .

мотив а циј а, -е ж

фо-, генеза] 6ИОJl. зб ир процеса у развоју облика

[HJlaT.

motivati o,

8.

мотив]

изношење , об р азложење побуда које су ути­

живих бића; наука о постанку, пореклу о р гани­

1.

зма (његових делова, органа).

цале на известан п осту п ак , о пр едељење моти­

ва (у књижев н ом делу).

-морфоза 8. -мор ф .

морфологија, -е ж

[8. морфо-,

-логија]

1. на­

ука о облицима (начину постанка, еволуцији и сл.).

2.

ЛИНГ8. део науке о језику кој и п р оучава

структуру речи и њихове облике .

3.

6иол. геогр .

наука која проучава облик, величину и струк ­ туру (биљних И животињских о р ган изама, по­

вршине Земље итд.) .

•

м орфОл ошкИ .

МОРфОl10логија, -е ж

[8. морфо- ,

фонолог и ­

2. пеl1Х.

скуп подстица­

ја, побуда кој и човека покре ћ у на активност .

мот ивиса т и , -вишем е8РШ. И нееврш. [фр. то­

tiver,

8.

мотив]

1.

и з н осити , н аводити мотиве,

об р азложити, образлагат и , објашњавати, обја­

с нити .

2.

да(ва)ти (коме) подсти цај, мотив

моти л и тёт, -ета м [лат.

(1).

moti litas од motl.lS по­

кр ет] покретљ и вост, пок рет н ост .

мото , -а м (е), р етко у ми. мота, ген . мота [итал.

ја] ЛИНГВ . део граматике који објашњава п роме­

motto] 1. књиж .

не

ведена на почетку неког дела и која наговешта-

гласова

и

гласов них скупова у зависности

сажета мисао , изрека која је на­

795

Мохиюiflац

мото-

ва основну идеју ; гесло.

фиг . идеја водиља,

2.

мото- [лат.

motus

кретање] као први део речи

значи да је нешто у вез и с мотором

(1)

или мо ­

мотодром, -а м [В . мото-, -дром] тркалиште

moto-c ross] сп . такми­

чење у вожњи моторима по тешком природном

мотокултивато р , -а м [В . мото-, култива­ то р] а гр. мања пољопривредна машина за обра ­

који се односи

2.

мед . који покреће , покр етачки

(..110-

Lfelliupu).

моторола , -ё ж [према имену америчк е ком­

Motoro1a]

техн . ручна пријемн о-отпрем­

на радио - станица малог домета .

мотоскаф, -а м [итал .

1l1Otoscafo]

вој . веома

брз моторни чамац , с три члана по саде, наору­

ду мањих површина замљи шта .

мотонаут ика, -ё ж, дат. мотонаутици [В . мо1'0-, наутика] сп . такмичење спортским чамцем

жан торпедом и малим топом.

мотоскутер, - а м [в . мото-, е нгл.

scooter тро­

тинет] мотоцикл на коме воза'l сед и са ногама

на моторни погон.

МОТОР, -ора м [лат.

1.

шорнu

паниј е

тер е ну, изван изграђених стаза.

1.

на мотор; који има мотор; који се покрећ е мо­

тором.

за мотоцикл истичке трке.

МОТО-К РОС , -а м [енгл.

извођење покрета , на координациј у нервн ог система с мишићима.

моториii, -а, -о [в . мотор]

торним возилима (мошоцuкл, МОШоШрка).

к ретати]

моторичкii, -а, -о [в . моторика] који се од­ носи на мотори ку; који се односи н а учење и

мисао вод иља .

motor, према mоуеге по­

техн. уређај који претвара неку вр­

сту е н ергије у механички рад (об. сагоревањем

испред себе, не опкорачујући га.

мотоцикл, -а м, ген .

цикла [В . мотор , грч.

MII .

мотiщикiiл а и мото­

k)lk los точак] лако моторно

2.

воз и ло с два или три точка (мотоцикл с прик о­

фиг . ствар или особа која подстиче или омогу­

лицом) и с бензинским мотором као по го н ском

ћује кретање, покретач.

снагом .

дерив ата н афте или електричном енергијом).

3.

фам . а. моторни ча­

мац . б. мотоцикл .

мотоциклизам, -зма м

моториза ција , -ё ж [ в . мотор]

1. снабдевање

[в .

мотоцикл] сп.

спорт који обухвата разне врсте трк а н а мото­

моторним возилима, увођење моторних возила

циклу (на друмовима, на кружним стазама, мо­

у употребу .

то-крос итд.) .

2.

фам. с ва моторна возила која има

нека фирма , установа и сл .

мотоциклист(а), - ё ж [ В. мотоцикл]

моторизовати, -зујём сврш. И несврш . [В . мотор]

мотоцикла .

2.

1.

возач

с п . нај . професионални возач мо­

тоцикла (такмичар или припадни к војне или

оп ремати , снабде(ва)ти моторним воз илима.

моторика, -ё ж, дат. И лок. моторици [ клат.

полицијске јед инице) .

мед . способност

мотоЦltклистичкii, -а , -о при д. [ В . мотоцикл]

извођења телесних покрета с обзиром на коо р­

који се односи на мотоцикле и мотоциклизам.

motorius

од

motus

покрет]

1.

дина цију између нервног с и стема и мишића .

2.

МУЗ . с п е цифичан ритмички ток, правилан и јед­ нолик.

motorino де м . од moto-

ге , В. мотор] покр . моторни ч ама ц .

моторист(а), -ё ж [ В . мотор] кује мото рима и одржава и х. мотоцикл.

3. сп.

1. особа која ру­ 2. онај који вози

особа која се бави мотоцикли­

змом.

наука о моторима .

то рима ; мотоциклизам .

796

особа кој а врши об­

вуна ангорске козе .

moha ir] 1. фина чешљана 2. тканина од ангорске ву­

не (помешана са пам уком, свилом , ланом или без њих).

Мохиканац, - нца м, ге н . МН . Мо хиканаца [С Нl"Л. Моhiсап] прип ад ник изумрлог племена Ин д ијан а ца који су живели у долини реке Хад­

МОТОРllстика , -ё ж, дат. мотористици [в. мо­

1.

mohel]

мохер, - а м [eНl·JJ .

моторйн, -и на м [итал.

тор]

мохел, -а м [хебр .

р ез ивањ е де це код Јевреја.

2.

сп. такмичење мо­

сон . О последљ и

-

(по н аслову истоим еног ро­

мана џ . Ф. Купера) фиг. последњ и пр едставник неке групе, покр ета и сл .

моuија

музеолог

моuија и моција, -ё ж [лат. П1Оtiо према то­ уеге к р етати се]

кој ску пштини .

1. предлог (об. усмени) на не­ 2. кретање. 3. '1'ам. промена

при дева по роду (му шком, женском и сред­ њем); грађење женск их именица од мушких

(йесн ик

-

йесникиња) или обрнуто.

моuионй , -а , -о [В . моција] '1'ам. који се од­ носи н а моцију

(3).

masgid]

Moschee

од итал .

moschea

муслиманска бо['омоља , џамија.

мошт, -а м [н ем.

Most] непреврео сок од гро­

жђа слатког укуса; младо вино, шира.

мошус, -а м [н ем.

Moschuss

од срлат.

m6schos] 1 .30011 . аз ијска врста јелена без рогова, Moschus moschiferus, чији мужјак у ке­ с и на доњем делу трбуха лучи миришљаву суп­

2. та мносмеђа

мирисна супста нца коју

лу чи тај јелен; употребљава се у производњи

парфема .• мошуснй. мрамор, -а м [лат. тагтог] 1. В . мермер. 2. надгроб ни камен, спо меник на месту п огибиј е или сахране.

3.

камен, стена, хрид.

мраморан, -а, -о [В . мрамор]

1. В. MePMepatl.

2. фИ I'. који ј е као од мрамора; хладан , неосе­ тљив.

3.

који ли чи на мрамор (мраморни кола ч).

мраморје, -а с

[8. мрамор]

више мермерних

блокова сложе них у целину.

мрмот, -а м [итал. marmotta] зоол. глодар сро­ да н веверици,

Marmotla marmoUa;

већи део го­

дине проводи у спавању у дубоким јамама које сам ис копа, живи у Карпатима , Пиринејима и

mudai'ris]

материјашtЗовати, -ујём сврш. И несврш . [В . материјализација]

1.

отеловити , оваплотити.

2.

оствари(ва)ти ш то конкретно, ко н кретизовати.

оствари(ва)ти материјалну корист, уновчити.

сокој верској школи, медр еси.

муд йр, - ира м [тур .

miidtir од ар . mudir] 1. и ст. 2. управник ,

обласни стареш ин а у ту рско доба.

мудрас, -а м [ са нскр .

з н ак]

mudra

говорења рукама код Ин дијаца.

2.

1. вештина азбука која

се употребљава за такво говорење ; састоји се

500

положаја руку.

мужiiр, -ара м [мађ .

од нем .

mozsar

Morser] 1.

еТН01l . метална и ли д рв ена п осуда с тучком у к о­

јој се нешто дроби; аван .

2. ист.

врста малог топа

који производи само прасак без хица, прангија.

мужик, ,а м, мн. мужици [рус . мужик] руски сељак .

муза, -ё ж [гр'l .

Mousa] 1. једна од девет кће­

ри грчк ог бога Зевса и Мнемозине, за штитни ца уметности, науке и вештина.

2.

фиг. жена кој а

надахњује уметника; извор поетског надахну­ ћа и инспирације .

музеалац, -лца м, ген . мн . музеiiлiiцii [В . му­ зеј] службеник у музеју, кустос .

музеiiлије, музеiiлија ж мн.

[8. музеј] 1. пред­

мети у музеју и зл ожени јав н ости.

2.

фиг . м ате­

ријални остаци старога доба, старине, ретк о­ сти .

Mousa му­

за] установа у којој се чувају, проучавају и из­ лажу умеТНИ'lка дела , старине и

предмети

и сл.) .

музејскй , - а, -о [В . музеј]

основној школи, мектебу).

да буде у музеју (музејска вредносш).

mtibarek 1. весеље , прослава. 2. до­ племенит човек . 3. као "рид. индеКII . срећан,

бар,

mubiirak]

п окр .

благословен.

мубарећи УЗ8. срећно! честитам!

из

различитих области ( н ауке, историј е, технике

музеј, кој и припада музеју.

мубарећ, -а м = мубарек , -а м [тур .

и ст.

ван човек.

muallim од ар . mua'lIim]

myaJlIIm , . -а м [тур .

1.

2. фиг. неотесан , прост, необразо­

покр . учитељ, наставник (об. у муслиманској

од ар.

muderris

покр . професор, наставник у ви­

музеј, -сја м [грч . Моusеiоп , према

Алпима.

3.

мудериз, -а м = мудерис, -а м [тур . од ар.

од око

moschus

од '1'ч .

станцу.

n1Ubiisir]

д ир екто р.

мошеја, -ё ж [нем. од ар.

мубашир, -а м [тур . тиba~jг од ар . покр . гласник; изасланик.

1. који се односи на 2. који би заслужио

музеографија, -ё ж [В . музеј, - графија] ди­ сциплина која се бави описивањем музеја , зб ир­ ки и њихових реткости .

музеОЈ1 0Г, -а м, ми . музеолози [В . музеј , -логЈ онај који се бави музеологијом.

797

мула1

музеОЈ lогија

музеологија, -ё ж [В . музеј, -логија] наука о м узејима (о питањима архитектуре музејских

објеката , о њиховом осветљењу, р адиони цама, безбедности , начину и злагања и сл.).

музика, -ё ж, дат. и ЛОК. музици [лат.

musica од грч. mousike (tесhпё) вештина муза] 1. умет­ ност изражена тоновима. 2. сви рањ е, концерт. 3. фам. оркестар који свира у ходу или на отво­ р ено м простору . 4 . фиг. оно што пријатно, с кл адно звучи.

муз икаЈlан, -лна , -лно [нлат.

musicalis,

в. му­

који има слуха за музику, којије спосо ­

ба н да је разуме и емоционално доживи.

2. фиг.

музикалије, музикiiлија ж мн. [нлат.

musica-

lј а, в. музика] муз . заједничк и назив за нотне с в ес к е (штампане или писане) и инструменте.

муз июiлност, -и ж [В . музикалан, музика]

1.

способност за разумевање и емоционално до­ ж ивљавање музике ; обдареност з а музику.

2.

музика нт, -а м , ге н .

MfI .

музиканата [итал . mи­

в . музика] често пеј . музичар, свирач. MII .

музиколози,

rCfl .

МН . му­

з ик ол ога [В . музика , -лог] научник који се бав и м уз икологијом, стручњак за музикологију.

музиколог ија , - ё ж [В . музика, -логијаЈ нау­ уметности (историји музике,

стилс ким обележјима музичких дела, начини­ ма ин терпретације итд.) .

музиколо шкй , -а, -о [В . музиколог] који се одн ос и н а музикологе и музикологију.

музикотерапија , -ё ж [В. музика , терапија] ле ч е ње помоћу психосоматског дејства муз ике .

музират и В . МУСltрати . музи цирап! , музицирам,

МН . музицира­

муз ичк а д ела , свирати и певати.

МУЗI!ча р, -а м (ж. музичарка , дат. музичар ­

798

musicus ,

од а р . mи 'а ~~ јп]

објављује да је време молитве и поз и ва н а њу. мукабела, -ё ж [тур .

mukabele

од ар.

muqabii-

гласно учење Курана у uамији , обичн о у

време Р амазана.

мукiщем, -а м [тур .

diim

mtakkadem

од ар .

muqad-

пробрани, вредни] покр . мушки п ој ас од

мукајет ПРИД. индеКJI. [тур .

mukayyet

од ар.

пшqаууiid] заинтересован; пажљив , о бз ира н . О бип!

-

повести, водити рачуна о чем у, м ар ити

за нешто; ( 011, она ) IЈИ -(он , она) ни н ајм ање н е

обраћа пажњу, ни бриге га (ју) ниј е .

м укоз а, -ё ж [нлат.

mucosa

од

mucus

слуз]

мукозан, -зна, -зно [л ат.

В . музика] онај који се бави

mtacosus]

слуза в ,

слинав, балав.

мукоиди, мукоида м МН ., ј д. муко ид, ген. му ­ кои да [лат.

mucus

слуз , В . -оид] фИЗИ ОЈI . матер ија

која је налик на слуз , која се угл а вн о м ст вар а код l'IOј единих обољења или промена у о р ган и ­ зму (мукоидна циста) .

мукталук в . муфтЗлук .

му,,-тар , -ара = мухтар, -ара м [тур . muh ta г од а р . mubtaг] покр . ист. општински, градск и и ли обласни старешина ; управни ЧИНОВНИК .

муктаџија, мукташ, мукташити , м у кташтво , муктё В . муфтаџија, муфташ , м уфт а­ шити , муфташтво, мУфтё. МУЈI, -а м [ен гл .

3. Л .

ју несврш . [нем . musizieгen, В . музика] изводити

к и ) [лат.

mi.iezzin

анат . слузокожа .

х армонична звучност.

музичкој

мујезин, -а м [тур .

и сламски верски службеник који с м ин а р ета

скупоцене тканине .

ха рмоничан, з вучан.

ка о

музичка академија највиш а му­

ном положају.

lii] реJl .

музиколог, -а м ,

...

зичка образовна установа ; музичка драма по­

музика подједнако заступљени и у равн о пр ав ­

музеум в . мУзёј.

sicante,

музичкй, -а, - о [В . музика] који се од н ос и н а

зоришни комад у којем су драмски те кст и тон

но с и на музеологе и музеологију.

1.

и сл . ).

музику .

музеоло шкй , -а, - о [В . музеолог] који се од­

з ика]

музиком (композ итор , диригент, певач , с в и рач

mull]

танак, фин м усл и н, по ­

реклом из Индије .

MYJla l, -ё м (индекл. к адје у з им е) [тур . mi.illa miiwla господин , господар] 1. и сламски

од ар .

свештеник , теол ог , теол ошки образован човек .

2. суд ија ,

обично у великим градовим а, кадија.

мула2

3.

мултимилио нёр

мултивитаМЙIIСКЙ, - а , -о [в . мултиви тамин]

и ст. титула коју је султа н додељи вао ученим

људима као посебно признање .

који садржи више вита мина

мула 2 , -ё ж [лат. који настаје

mulus

mulus, mula] 1. зоол. копитар парење м магарца и кобиле, Equus

(док је мазга производ парења пастува и

магарице).

2.

moulage] 1.

сака р ади прављења калупа.

уз им а њ е оти­

2. делов и

људског

тела направље ни од воска ил и г ипса и обојени .

mUlazlm од ар . mulazim] 1. млађи судс ки ЧИНОВНИК . 2. ПОРУЧНИК . мулалук, -а м, МН . мулалуци [тур . mUllallk, в . мула!] ГЮКр. судск и округ, подр учј е у н адле ­

мензионална анализа а н ал и за кој а се заснива

на корелацији и змеђ у вел ико г броја података, варијабл и.

мултидисциплинаран , - рн а, - рн о [В . мул­ т и -, д исцип л ина] који се у и стражи вању осла­ ња на в ећи број н ау к а и л и на у чни х дисцип ли­ на , срод них или р азл ичити х.

мултикултураJlан, - рн а, - рно ПРИД. [В . мул­

муларија, -ё ж, зб. [в енец .

mularia]

поКр . фам .

дечурлија, мангупарија.

мулат и мулат, -а м (ж . м ул аткиља) [шп . mи­

mulo

мазга] особа чији је један роди­

тељ беле, а други црне пути , мешана ц, меJlез .

мулац, -лца м [В . мула 2 ]

1. мужјак муле . 2.

поКр . пеј . а. ванбрачно дете мушког пола. б . не­ сташан дечак, де ран , мангуп. В. глу п ан, м азГО В .

мулк, -а м = мул ћ, -а м [ту р . ар.

milk

посед ]

сед; својина.

2.

1.

mUlk, emliik од

непок ретн о добро , им ање, по­

прав. некретни н а којом влас ни к

може располагати без огра ни чења.

МУЈIТИ- [лат.

йре­

мултидимензионалан, -л н а, -л но [в . мул ­

жности муле, кадије.

према

-

ти-, димензија] који има много димензија ; ра­

мулазим, -а м [тур.

lato

найuшак,

з новрста н , велик , с в еобухватан . .L МУЛТИДlt­

фам. пеј. глупача .

мулажа, -ё ж [фр .

(-

йараш) .

ти -, кул ту ра ] који се односи н а ви ш е култура, к оји обухвата култу р е више р аз ни х н а рода .

мултикултуралност, -ости ж [в . мулти-, култура] прожимање и зајед ничк и ж ив от виш е култура , више обл ика култу рн ог ж и вота у јед­

ној с ред ини , земљ и или др жав и .

МУЛТИJlатераJlан, -лна , -лно [ в . мулти-, ла­ те ралан]

1.

који им а в иш е стра на ; виш естр ан,

м ногостран .

2.

који се односи н а виш е уч есни­

ка . .L мултилатерална корпорација корпор а­

ција у којој се ост варуј е вишестра н а сарадња; мултилатераШlа сарадља сарадња која с е оба­ вља између више од две стра н е; м улти лате­

многи] као први део сло­

рал ни од носи од н ос и који се граде и одрж ава­

женица показује да онога ш то је означено дру­

ј у измеђ у виш е стр ана; м улпtJIатера Jl НИ уго­

multus

гим делом има много или да се јављ а у в иш е облика; много- , више-.

вор угово р склопљен између ви ш е од двеју угово рни х стра н а .

мултивалента н в . пол ива ле нт ан .

мултилатераJlизам, -зма м [В . мултилатера­

МУЈlТиваријантан, -т на, -т но [ в. мулти-, ва­

лан ] еко н . доктрин а која заго вара п отпуно сло­

ријанта] који има више ва риј аната; кој и се од­

бод н у тр гов ин у и укидање свих препрека у ме­

носи на више варијабли . .L мултиваријантна

ђ у народној трговини.

анализа статистичка пр оцена, поступак којим

мултимед ијалаll, -л н а, -л н о [В . мулти-, ме­

се а нал из ира међусобна зав и с н ост или повеза­

д иј(ум)] који комбинује текст, графику , филм,

ност различ ити х варијабли.

мултивйзо р , -а м [в . мулти -, лат.

видео и муз ик у тако д а делуј у као целина . .L

виде­

мултимед ијаЈНIИ центар установа која обје­

ти] техн . апарат који у великим градовима слу­

дињује разл ичите визуел н е и акустич ке медије

жи за орије н та цију дај ућ и податке о ул ицам а,

у циљу образовања , пружања информациј е или

превозним с р едств има и сл.

забаве.

videre

мултивитаМ Й.I, -ина м [в . мулти- , витамин]

МУЛТИМИЈlItОllёр, -ер а м [в . мулти- , ми лио­

фарм . препарат у облику пилула који садржи

н ер]

шест најважнијих врста витамина .

на.

1. особа чиј а имо в ин а и зноси више ми л ио ­ 2. фам . експ р . в еома богат човек , богаташ .

799

мулт инаЦИОliалаl1

мумин

мул тинационаЈЈан, -ЈЈ н а , -лн о [в . М УJl Т И - , н а ционала н] п р ид . в иш е н а ц ио н ала н . ~ мулти­

х ода к с о бз ир о м н а пов ећ а њ е инвестициј а . •

м у Jlти flЈЈ И каторскй .

наци она ЈЈ н а компанија предузећ е с о гр а нци ­ ма, пр ед став ниш т вима у виш е р азл ичи т и х зе ­

маља ; М УЛТlшационалне снаге вој . војн е јед и ­

МУJlПШJlИКЗI.ија, - ё ж [лат. м ат. множење .

н е , у мн ожа вање.

нице и о р га низац иј е чији су чла н ов и пореКJlО М из различ и ти х земаља (нпр . с н а ге Уј ед ињ е ни х

н а ција) .

МУЛТИflлицирати, мултипл iщир ам ,

para, в . мулти - , л ат. parere р ађ ат и] мед . жен а к ој а

3. л. МOI .

мултипл ицирају = мултiШJlиковаПI , -уј ём сврш . И н ес врш . [лат .

МУЛТИllара , -ё и мултипара, -ё ж [лат. ll1ulti -

Illtll tipli catio ] 1. 2. п о већ а в а њ е б рој а и л и к ол и ч и ­

2.

l11ultiplicare] 1.

мат. ( п о ) мно жити .

п овећ ати број ИJlИ кол ичину н е ч е га , у м ножа­

ват и , у мн ож ити .

је р а ђала в иш е пута, мн ого р от к а.

МУЈПИflлицitТСТ, - ега м [нлат. l11u ltiplic itas ]

МУЛТИflЛ , -а м [л ат. ll1ultiplus] ум . СJl и кар с к о

м н о ш т в о , раз н ол ик ост, р аз н о вр с н ост .

дело кој е омогу ћ ава ко пира ње у серији , ка ко б и п о стало при сту па ч н о ш то в ећ е м б роју за ин ­ те р есованих.

МУЛ ТИflлан, -а м [ В . МУJlТ И - , лат. рl а ПUIl1 р а­ ва н] ав иј . ав и о н с кри л и ма у виш е редо в а, м н о ­

МУJlтиполараll , - рн а, - рн о ["лат. l11ultipola-

ri s,

в. мулти - , п ола рни] који и ма в и ш е полова .

мултипрактик , -а м [ е нгл.

l11u ltipractic, в.

м улт и -, пр актич а н] кух и њс ки ел е ктрични уре­ ђ ај који о бавља виш е разл ичи т и х оп е ра ција .

ГОК РИ Jl ац .

мул пшл екс , -а м

[л ат. ll1ultiplex

МУJlпшрограмирање [в . м улти -, пр о гр ами­ MH O I' O-

стр ук] ра 'l . тех н ика у ' кому ни ка циј ама и ула­

з ни м од нн ос но и злаз ни м о п ер а циј а ма : одре ђ е­ ни број од вој е ни х с и гнала и сто вр е м е н о се пре­

МУЈЈТ Иfl ле ксер, - а м = МУJlТИflлексор, - а м

mu ltiplexer, в .

мултип лекс] ра ч .

1. ха рдвер ­

ски скл оп за б ир ање ј ед н ог излаза и з ви ш е ула ­ зних к а нала .

2.

разл ичи т и х прогр ама н а ј ед н ом рачун а ру .

мултипроцесор , -а м [ в . мулти - , пр о цесор] ра ч . с и стем об р аде п одатака у кој ем се и стовре­

нос и ј ед н и м ка н алом ил и л инијом .

[енгл .

ра њ е] р ач .' и стовре м е но из в о ђ е ње два и л и више

уре ђ ај з а пре н о ш е њ е р азл ичи ­

ме н о ко ри сте д в е и ли виш е ц е нтр алн их пр оце­

сн и х ј ед иница .

м ултитаскинг , -а м [ еНl·Л. м у лти -, е н гл .

tas k

I11 Lll titasking , в.

задатак] ра 'l . с п особност опе­

тих то к о ва података з ајед ничк ом кому ни кац иј ­

р ат ивн ог с и стема д а и стов р еме н о и зв рш ава ви­

ском л и нијом у оба смер а .

ш е р аЗJl ИЧИ Т И Х з ад атака .

М УЈПИflЈЈЙ , -а , -о [1I ат. l11ul tiplus] м н огострук , р азно врста н , сл ожен .

~

М УЛТИfl л а

скл ероза

мед . те шка х р о н и чн а о р га н ска болест це нтрал ­

МУЛТИflJlик а ид , - а м [л ат. ll1ultiplicandu s] м ат. б рој који треба п ом н ож ити , у мн оже ник ; уп .

( 1).

који умножава .

2.

3.

теJlО ум рлога

2. пеј .

а. и стр о ш е н а особа у дубокој ста­

1.

у к о ч е н а , н е п ок р ет н а и ф из ички и м е н тално . В .

ур е ђ ај з а

к оефициј е нт који по казу­

је кол ико ће се пута п о в е ћ ати н а ци о н ал н и до-

800

1.

тех н .

у р е ђ ај за пове ћ ање с и ле, електр и чн е стр уј е , б р ој а об ртаја; су п р . редуктор (в . ).

од п ере. тиl11 восак]

к од кој е га ј е про цес тр уљења с пр е ч ен бал з амо­ рост и (об ичн о СJlаба , м рш ава) . б . особа која је

МУЛТИfl Jl икатор , - а м [л ат. l11ultiplicator]

4. еко н .

мумија и мумија, - ё ж [срлат. ти ттја од а р .

ва њ ем.

мат . број којим се мн о жи , множ и ла ц .

у мн ож авање.

заст. с већ а.

mumiya h

МУЛТ ИfIJНtкатйваli, - вн а , - в н о [ нлат. l11ul ti-

plicati vl1S ]

МУЈЈћ = мулк ( в. ) мум, -а м [ту р . тит од ГlC pC . ти т в осак] покр .

ног н е рв н ог с и стема, н е п оз н ато г уз р ок а .

М УJlТlШ Jl икатор

мултиформаll, - м н а , - м н о [л ат. Ill u l t i fo гm is ] који и ма мн ого обл ика , многол ик , р аз Н ОJl ИК .

ч ове к з аста р ел и х п огледа.

мумин, - а м [тур . тUl11iп од ар .

Illti ' l11'in] 1. 2. ИСJlам­

СJlедб е ник и слама , в е рни к, м усл и ман . ск и СJlужбе ник кој и с кла п а б ра к ове .

муми фик:iција

муртатлук

муми фик:iција, -е ж [нл ат.

mumificatio,

в.

мумија] поступак за очување мртвог тела како би се спречило распадање , балзамовање .

тако да градови или општине добију сопствену самоуправу.

мн . мум ифицирају се [В . мумификација] пре­

муниципалитёт, -ета м [нлат. municipalitas] 1. градски одбор, општинско веће , суд, градс ка уп рава . 2. службеници , чиновници градс ког

тво рити се, претварати се у мумију.

одбора или општи не .

мум ифицирати се , мумифицирам се,

3.

л.

мум-ма казе, мум-макiiза ж мн . [тур . тит

муницйпијум, -а = мунiщйпйј , -а м [л ат.

В. мум, маказе] усекач за свеће, врста

типјсјрјит] ист. град или општина са само ­

makaS\,

маказа којима се одсеца фитиљ свеће како би

сталном управом.

боље горела.

мунта, -е ж [итал .

му мпс, -а м = мумс , -а м [нем . Mumps од енгл .

mumps ] мед. зар азна болест код које отекну до­

мунтати, -ам несврш . [В . мунта ; у з начењу

2 mutare мењати] 1. ПОКр . прода­ л ицитацији . 2. фам . варати , подваљива­

вероватно од лат.

му нара, -е ж = минаре(т) (В . )

вати на

му нгос, -а м [инд.

ти ; искоришћавати.

дар сл ичан куни

mangus] зоол. азијски гло­ који уништава з мије , Herpe-

stes.

мурал, - ала м [шп .

му ндијал , -ала м [шп . му ндйр, -ира м [фр .

mundial

према mundo

прем а тиго

погл едима пролазника .

monture]

и ст. а. свеч а ни

мурва, -е ж [лат.

ћа п рописаног кроја, униформа.

му ндус , -а м [лат.

mundus] филоз. умом спо­

знатљ ив свет; васиона , човечанство, људи.

му ндх армоника, -е ж , мн . мундхармоници му нд штик, -а м [нем .

Sttick

комад]

1.

Mundsttick

од Mund

муз. део на ду вачким ин ­

струментим а који се ставља у уста, писак .

2.

В.

мУшт икла . му нйција, -е ж [лат.

munitio

утврђив ање,

утврђе њ е] у бојна с редства (меци , гранате) које се испаљују из ватреног оружја.

муниципалан, -л на , -лно [лат.

municipalis,

према типјс јрјит слободни град] који припада,

који се односи на самосталну градску управу . муни ципална

права

ист.

римско

право и друте повластице које су у Римском царству

додељ иване

мурдар, -ара м [тур .

неком

насељу ;

murdar]

в . мурдар] неуредност , нечистоћа, аљка­

мурда рскй , -а, -о [тур .

murdarllk,

В . мурдар]

који се од носи на мурдаре ; неуредан , аљкав; лоше урађен.

мурећеп, - а м = мурСћеф, -а м [тур.

mUrekkep

од ар. ПlUгаkkаЬ] покр . заст. мастило , црнило .

мурйд, -ида м [тур . murlt од ар. ј и стреми ка нечему] покр . де рвишки ред .

1.

murld онај

ко ­

кандидат за как ав

2. присталица , следбеникјед ног

старешине, шеика .

мурина, -е ж [итал . тuгепа од лат. грЧ .

myraina]

muraena

од

ЗООЛ. отров на морска риба , гра­

бљивица, сличнајегуљи ,

Muraena helena.

муртат, -а м = муртатин, -а м [тур .

палне обвезнице градске обвезнице које се из­

ар .

дају рад и финансирања локалних објеката .

падник о д вере .

[В . му ниципала н] уредити, уређивати државу

од перс .

вост .

муници­

му ниципаЛИЗ0вати, -зујем С ВРШ . И несврш .

murdar

мурдарлук, -а м, мн . мурдарлуци [тур . тиг­

darllk,

•

грађанско

др во И ње­

запу штена , неуредна и аљкава особа.

заст. усна хармоника.

Mundharmonika]

morus] 601'. дуд,

гов плод.

војничк и капут или блуза . б . заст. службена оде­

уста,

mural зидни

з ид] Л ИК. вел ика слика н а з иду зграде, досту пна

свет] сп . жарг. светско првенство (об . у фудбалу) .

[нем .

глоба] јавна продаја

ција , аукција.

ушне жлезде на једној или обе стране лица; за­ ушке, паротитис.

multa

путем надметања у понуђеним ценама ; лицита­

mUrtet од

murtadd] покр. 1. издајник , издајица. 2. от­ муртатлук, -а м, мн . муртатлуци [В . муртат]

покр . издаја .

801

мУтагён

мурурија

мурурија, -ё ж [тур . тигuгjye од ар .

murii-

гјууа ] п о кр . зает . трошарина, путарина.

мусака, -ё ж, дат. и лок. мусаки [тур. од ар.

musaqqii

МУСКУЈlaтура, -ё ж

musculus 111t1saka

натопљен] кулин . јело од танко

[111131' .

musculatura

од лат.

мишић] анат. СВИ мишићи тела , с и стем

мишића .

мусли, муслii м МН . и МУСЈЈИ, мусл иј а м

и з р ез аног кромпира , патлиџаtlа или тиквице са

[швајцарски нем .

и се цканим или млевеним месом које се пече у

ре, каша] мешавина житарица, сушеног в оћ а,

пећници .

меда и Д Р УI' ИХ састојака , об. се служи са мле­

мусала, -ё ж [тур .

musalla од ар . musallii] ПОКр .

већи , отворен простор на који муслимани јед­ но г м еста долазе и заједно клањају бај рамску мо ли т ву .

муса фир , -а м [тур .

misafir

мусафи рхана , -ё ж [тур .

од ар .

musiifir]

misafirhane

од ти ­

пере. ~апе кућа] покр . етнол. заст. кућа или

јој се могу добити бесплатно преtlоћиште и х р а на.

муселим, -а м [тур .

mtisellim од ар. musallim]

некој о бласти , срески начелtlик, управник сан ­ џ ака; м утеселим .

мусирати, мусирiiм ,

3. Л . мн . мусирају нсеврш .

правити пену, пенушати се ; испу­

штати м ехуриће на површину (о минералној вод и и газ ираним пићима) .

мускарй н, - ина м [лат.

sca мува] 6 01'. отровни Amanta musсШ'inа) . мускат, -а м [итал. С tl ОГ грожђа , мушкат,

muscarius према ти­

састојак у гљиви мухари,

moscato] 1. сорта МИРИ ­ мушкател . 2. вино напра ­

муск(е)л фйбер , -а м [н е м .

Muskelfieber

ми­

шић tlа гроз tlица] фам . бол у мишићима после

-ё ж [фр .

mousquet од итал. moschet-

и ст. вој . стариtlСКИ модел пушке с фитиљем .

мускета р , -ара м [фр.

mOL1squetaire] ист. вој­

нац.

2.

мускул, -а м [л ат.

musculus мали миш , ми ­

Херцеговини, Бошњак.

муслимаllСКЙ, -а , -о [в . муслиман] који пр и­ пада исламској вери , исламски.

муслйн, -Иllа м [фр . п\Оussеliпе од итал.

mus-

према ирачком граду Мосулу] врста ме­

ке и лаке прозирне памучне тканине.

мустанг, -а м, мн . мустанзи [енгл . амер . ШП.

mestengo] 1.

mustang

од

полудивљи коњ У север ­

ноамеричким преријама.

2. тип

америчко г бор­

беног авиона из Другог светског рата .

мустаћ, -аћа м [фр. сјо, према грЧ .

moustache, итал . mustacmystax] 1. поКр . з аст. брк . 2. дуге

длаке на њушци појединих животињ а.

мустра, -ё ж [нем . Muster] 1. узорак , об разац,

2.

шар а, ш абло н

за везење, молерске радове и др .

3.

иран . пеј.

особа кој добро познаје образац , пр а ви ла с ре­ д ине и Д.обро се у њих у клапа .

мута УЗ В . [итал.

mL1ta мењај] муз. у п озор ење

музичар у који свира два инструмента у о р ке­

мускула рнй , - а, -о [лат.

мутабйлан, -лна , -лно [л ат.

mutabilis] коле­

бљив, несталан , променљив , непостоја н .

мутабuија и мутабuија, -ё м [в . мутап ] поКр . простирке од козје длаке.

мутавuија и мутавuија , -ё ж В . мутабuија .

ш ић] а нат. мишић .

с кул ] а н ат. мишићни .

( Муслиман ) НСТ. припадник tlар ода му­

етнол. онај који израђује м утапе, покрив аче или

ни к нао ружан мускетом .

802

miislim од ар . 111t1slim] 1. о н ај ко­

стру да промени инструмент .

физи чк е активtlО СТИ .

MycKtna,

муслиман, -ана м (ж . муслимаllка , дат. му­

слимiiнк и ) [тур .

предмет који служи з а углед .

вље tl О од тог грожђа.

to]

ком или јогуртом.

solina

ист. високи турски чиновник; з аСТУПtlик паше у

mousser]

пи ­

слиманске вероисповести који живи у Бос ни и

одаја за путнике- намернике ; гостион иц а у ко­

[фр .

Mus

ји је муслиманске вероисповести , муха м еда­

ПОК р . ет н ол. гост, путник-tlамерник .

safir,

од нем .

Muesli, Mi.isli

muscularis, в . му ­

мутагён, -а м [в. мугација, -ген] 6иол. фи з ич ки или хемијски чинилац који изазива м утац ије.

мутагiшеза

муфтitлук

мутаге неза и мутагенеза , -ё ж [ в. мугација,

учење француско г со цијалисте Прудо на

(1809-

о преоб ражају ка питал изм а у со цијали­

-ге неза] настанак мутациј е уз рокован мутаге ­

- 1865)

ним аге нси ма хем ијск е ИJlИ ф из ичке природе.

зам помоћу бескаматних зајмова , удр ужења за

мутаlП, -а м [лат. mutапs пре ма ти се]

1.

mutare мења ­

узајам н у помоћ и сл .

MYTyaЦllja, -ё ж [лат .

биол . о р га низам у којем су мутацијом

промење на н е ка наСJlед на својства .

2.

у језику

научне фантастике, биће н астаJlО мутацијом

земаљ ских ИJlИ ванземаљских б ић а.

мУта п , -а п а м [тур .

муф, муфа и муфа м , М Н . м у фови [н ем . MlIffj

1.

muytap од пере. muytab

mlltuatio] по зајм ица,

зајам, позајмљ ива њ е .

део одеће (об . од к рз на) са отворима на обе

стран е за греј ање шак а .

2.

тех н . наглавак за по­

ПJlетење] покр . еТН01l. покрива ч ИJl И про ст ирка

ста вљање мерне и кон тролне опреме и за спаја­

од козје ДJlаке .

ње ц е ви.

мута ција, -ё ж [1Iат. ње]

1.

mutatio промена, мења­

б и ол. п ро ме на у наслед ним карактери­

ст икама, УСJlовље на променама особина ге на,

2. мењање ГJlаса у време мутирање . 3. муз . ист. У средњове­

муфа , -ё ж [ итал. mllffa] п оКр . поквар е н о , I1РО­ кисло вино.

МУФЛОII, -о н а м [фр . m о uf10П] 30011. д ивља ов­

без видљ ивих узр ока.

ца с н адоле п овиј е ним дуг им р огов им а,

пубертета,

musimon.

ковној музици , назив за пр еJlаз из ј ед н ог хекса ­ корда у други .

4.

фон . промена квапитета ГJlаса

која настаје под дејством ГJlасова у окр уже њу .

• му,.ац иОнii . муте р , -а м [lIем .

Mutter] покр . зает. матица за­

вртња.

мутесариф, -а м [тур. mutаsа rпf од ар. ~arrif] п оКр. иет.

1.

mllta-

намес ник , начеJlНИК у н екој

административној оБJlасти, гу в е рнер .

војно-адм инистративни ста р е шина ,

2. турски вапија. 3.

ВJlасн ик, поседник.

mutus

Mutismus

према лат.

нем] мед . урођ е н а и л и стече н а неспособ­

ност гово ра , мада говорни о р га ни не морају би­ ти оште ћени ; свес но, вољно постојано ћута ње .

мутила ција , -ё ж [л ат.

mutilatio] сакаћење ,

нагрђивање, унаказ ивање.

мути рати, мутирам , и нсеврш . [в . мутација] ГJlас у време пубертета.

3. 11. МН . мутирају еврш . 1. мењати, променити 2. биол . доживети мута­

МУТО Н , -она м [в . мутација] БИОJl. саставни

mUf1is од ар. muflis] 1. 2. особа која пропала , банкротирала .

муфљускii, -а, - о [ в . муфљуз ] као муфљуз; готовански , покв а р ења чки .

муфтiiJIУК, -а М, 0111 . муфталуци, ген . МН . муф­

тал ука = мукталук, -а М, МН . мукталуци , ген. МН . мукталу ка [в . мукте] оно што се доб иј е или узме бесплатно; џабалук.

муфтаuија , -ё м = муктаuија, -ё м [ в . муф ­

мутуалilЗам, -з'ма М [лат. mutuus узајамни] 1. биол. врста узаја мног односа, симбиозе међу је­ динкама разл ичитих вр ста чије је дејство кори ­ узајамно помагање.

муфташ, -аша м = мукташ, -а ш а м [тур . од пере .

muft]

mUft

фам . пеј . о н ај који жел и да н ешто

добије бесплатно , да ж и в и на туђ р ачун.

муфташити, муфташим н ееврш . = м укта­ шити, мукташим нееврш . [в . муфташ] понашат и се као м укташ, живети н а туђ р а ч у н .

муфташтво , -а е = мукташтво, -а е [в . муфта ш] понаш ање и поступци мукташа.

муфтё ПРИЛ . = муктё ПР ИЛ . [тур. mUft од пере. фам . бадава, бес п латно.

муфтија, -ё М [тур .

mUftU од ар. mufti'] 1. нај ­

виши муслимански све штеник у једној обла­

део ге на , ос новна јед иница мутациј е.

2.

је фин а н с ијски

muft]

цију, промену у наследним особинама.

сно за оба партнера.

муфљуз, -уза М [тур.

покваре н човек; готова н , б ита н га .

таш] поКр. В . муфташ .

мутесел им , -а м = м уселим (в . ) мутitЗа м, -зма м [нем.

Ovis

3.

сти.

2.

муслимански великоДостојник .

му фтијство, -а е = муфтilЛУК (в . ) муфтitлук, - а м , МН . муфти лу ци [тур .

IUk,

В . муфт ија]

1.

mUftU-

зва ње , служба , достојанство

803

мухабет

муфтије.

мушryлук

2.

надлештво у којем се налази муф­

тија.

же терористичким методима.

мухабет, -а м [тур . тa~abba љубав] скање.

2.

1.

mehabbet, muhabbet од ар .

пријатељски разговор, ћа­

љубав , другарство, пријатељство.

мухамеданац, -нца м [према имену оснива ­ мухамеданскн, -а, -о [В . мухамеданац] в . муслиманскii.

мухамеданство, -а с [према имену оснивача ислама Мухамеда] муслиманска вера , ислам .

мухарем, - а м [тур .

muharrem

од ар . mu~ar­

први месец по муслиманском календару.

мухафеза, -ё ж [тур. ~a] заст.

1.

muhafaza

од ар.

тврђава, утврђени град .

2.

muhafaобласт,

подручје које се чува и брани.

мухафиз, -а м [тур .

muhaf1z

од ар . muhafi~]

заст. за поведник тврђаве или утврђеног града.

Myxauep =

Муuахедiiн халк, -а м [в . муџахед ин ,

ha1k

од ар . ~a1q народ, људство] пол. име опозицион е организације у Ирану која се супротставља владавини шиитских верских вођа и има уме­ рено национално-социјалдемократски и секу­

ча ислама Мухамеда] в . муслиман .

ram]

товима, об. шиите из Ирана, који се често слу­

мухаuир (в . )

ларни карактер .

мушема, -ё ж [тур . mщаmmа од ар . сти као прекривач за кухињски сто .

мушiiр, - ира м [тур . mti~ir од ар .

musir]

ист.

војвода, војсковођа, маршал.

мушкат, -а м и мушкател , -а м [нл ат.

tellum]

musca-

в . мУскат .

мушкатла , -ё ж [итал . moscato од клат. ти­ scus мошус] бат . украсна биљка , Pelargonium odoratissimum, об. на прозорима и балкони ма, смрдљевак, пеларгонија.

муштерија, -ё ж [тур . mti~teri од а р .

мухаuир, -а м И

musiim-

та] пластифицирано платно , обично се кори ­

mustiiri]

Myxauiip, -ира м = Myxauep, -а м [тур . muhacir од ар . muhagir] 1. поКр . исеље­ ник, избеглица, емигрант. 2. ист. избеглица из

онај који жели нешто да купи, купац ; стални

Меке, припадник ужег круга следбеника про­

пушење у облику цеви у коју се ставља цигарета .

рока Мухамеда.

3.

особа муслиманске верои ­

сповести која се сели из неисламске земље у исламску.

муштикла, -ё ж [нем .

Mundsttick]

муштрати, -ам несврш . [н ем.

направа за

mustem] 1. уве­

жбавати војнике; доводити кога у ред подврга­ вајући га строгој дисциплини.

мухтар = муктар (в.)

муuахедiiн, - ина м [ а р .

купац ; клијент.

2.

кињити, гња­

вити.

mugahid

борац у uи­

хаду, тј . борац на Алаховом путу , борац за

муштулук, -а м,

MII .

муштулуци [тур. mщtu -

ислам] фанатични борац за ислам; пред крај

1uk од перс . muzde] 1. радосна вест, добар глас. 2. фиг. награда ономе ко је до нео лепу, радосну

ХХ века, н аз ив за добровољце у грађанским ра -

вест .

804

п набилдовiiн, -а, -о [В. билдовати] жарг. који

зараћене з емље издаје броду из неутралне зе­

је гим настичким вежбама развио и ојачао ми ­

мље , као потврду да бродс ки терет није н аме­

шиће, који има велике и упадљиве мишић е;

њен непријатељу.

раз вијен , мишићав .

нагајка, -ё ж, ген . мн . нагајкiilн агајкй [рус . н а­

набифлати, -ам сврш. [В . бифлати] жар". нау ­ чит и напамет, набубати .

набоб, а М [ урду од па'i Ь , В . н а иб]

Ilawwab

1.

гайка] кратак бич од преп лете ни х каишева.

наган, -а М [фабричко им е ] .ој . врста револ­ од ар . пuwwаЬ , МН .

ист. управник провинције

или гуверн ер у некадашњој Индији.

2.

веома

богат човек .

вера велико г к ал ибра.

нагана, -ё ж [ енгл .

цена за превоз терета бродом, бродска возарина.

нагари В . деванагари . награисати, -ишём сврш. [раније ограисати

на вар, -а М [скр. од нав(игација) и (рад)ар]

од тур .

радарски у ређај за нави гациј у у ваздушном са­

проћи .

обраћају ,

ogramak]

настрадати , надрљати, лоше

надбискуп, -а М [В . бискуп] цркв . највиши

навигабiiлан, -л на , -лно [лат. паvigаЬili s према паvigаге п лов и ти] по коме се може пло­ вити, плован; проходан (за бродове).

бискуп у одређеној покрајини , управник ар х и ­

д ијецезе (надбиску пије) . надйр, - ира М [срлат.

на вигати , - ам н есврш. [итал. п аvigаге] п окр. пловит и , об ично на дугим пругама . брода или авио н а задуже н за нави га цију .

•

на­

вИгiiто рски.

• надбискуrlскii . nadir од ар . nazir] 1.

астрон. тачка н а небеском своду ди ректно су­ протна зениту.

нав игатор, -а М [лат. п аv igаtог] члан п осаде

2.

фиг. најнижа тачка , н ајгори

трен утак у раз вој у чега .

надреiiлан, -лна, -л но [превод од фр .

surreel,

В. реалан] који ј е дале к од стварности, који л и ­

навигација, -ё ж [лат. паvigаtiо према паvis

1.

од зулу u(lu)-паkа­

Африци, преноси је му ва це-це .

навiiл, -ала М [лат. п аvа li s према паvis брод]

лађа]

nagana

п е] В ет. заразна болест коња и говеда у тропској

пловидба.

2.

вођење брода или авиона

чи на сан или бунцање; мало вероватан .

надреализам, -зма М [превод од фр .

најповољ нијим путем уз примену уређај а за

sme,

навигац ију .

уметности који се појавио после

на вигационii, -а, -о [В . н ав игација] који се

В. реал и зам]

surreali-

покрет у књижевност и и

1 светског р ата

и чији предста вници су настој ал и да и зр азе са­

однос и на навигацију ; који служи за навигаци ­

држај подсв ести , занемарујући ил и искривљ у­

ју. А - сателит вештачки сателит који доста­

јући стварни с в ет .

вља податке не о п ход н е за поморску

и

ваз ду­

шну навига циј у .

нав ицерт, -а м [ скр . од енгл . паvi(gаtiоп)

cert(ificate)]

П ОМ . де кларација коју кон зул неке

надреалист(а), -ё М [ В . р еалист] следбеник н ад ре ализма.

надреаЈЈистичкii, -а, -о [В. надреализам] ко­

ји се односи на н адрс ал иза м и л и надр еал и сте.

805

надсинх ронюација

накара

надсинх ронизација,

наелектрисати , - ишём сврш. [в . електрика]

1.

физ. испунити електрицитетом; укључити у

струјно коло.

2.

фиг. узбудити, узнемирити; ис­

nativus

душан, безазлен, неискусан . А наивн а умет­ ност ,

nasalis према nasus нос]

при чијем изговору ваздушна струја пролази и

2.

1.

анат. који

фон . који се изговара

и л и жена.

наивн а девојка

1.

глум ица која игра улоге мла­

дих, простодушних де војака.

nasalisatio, в . н азал]

IlalIBHocT, -ости

ж [В . наиван] особин а онога

који је наиван, ла коверност, простодушност .

наiiвчина , -ё м [в . наиван] и з рази то наивн а

гласника у носни, изговарањем кроз нос.

назаЛllЗовати, -ујём свр ш . и н есв рш . [в . на ­

особа.

наира , -ё ж [ егз . пајга] новчана једи ница у

зал ] фон. дати (IЋасу) носну артикулацију, изго­

Нигерији, дели се на

ворити кроз нос.

гласа којије назалан , који се и з говара кроз нос.

nazar од ар . naza r] покр . етнол.

изазивање несреће или болести погледом или

1ОО

коба.

нај, -а м [·IYP. пау, пеу од пере . пау , пеу фрула;

назалност, -ости ж [в . назалан ] фо н . својство

трска] етнол. дувачки инструмент од трске, зурла.

најада, -ё ж [грч .

Naias] 1. митол . р ечна и и з­ 2.

ворска нимфа , код старих Грка и Ри мљана .

фf1Г. лепа купачица ; млада, заводљива девојка .

магијом, урок .

назарён, -а м [л ат. Nаzагепus од гр'! . Nаzагё­

1.

ист. припадник хришћан­

ске секте из првих векова, која је још зад ржала многа правила мојсијевске вере.

2.

припадник

назаренске цркве, настале у ХIХ веку у оквиру

3.

же војску и да но се оружје .

•

плодови

зо рник, инспектор.

nazll од пере . naz] драже­

стан, љубак, шармантан .

крупном би беру, употребљавају се као зачин.

IlajKe,

најки ж MII . lеш-л .

Nike,

фабрички на­

најлон, - она м [енгл .

nylon]

пластична маса

од које се израђују чврста и еластична влакна ,

кесе и други производи .

•

најлОнск И.

нај Јlонка, -ё ж [в . најлон] (06. мн.) фам. жен­

ga-

stёг трбух, в . сонда] мед . који кроз нос улази у

једњакпа у желудац (назогасiuрuчна сонда).

најт-клаб,

силом, с муком.

наиб, -а м [тур . паЉ од ар . па ' Љ] ист. з аменик

м,

ЩI .

најт-клаб ови

[ен гл.

ком, плесом и забавним програмом .

накалемити, -им с врш . [в . калем , калеми ти]

1.

или засту пник кадије .

-а

пight-сluЬ] ноћни клуб, ноћни локал, с музи ­

назор прил. [наше на, тур. zor, в. зо р] на силу,

Naive,

Neugewi.irz нови за чин] Pimenla officinalis, слични

ска чарапа од најлона .

назогастрични , -а - о [лат. паsus нос , rp'l .

наива, -ё ж [ нем.

биљке

младима.

nazlr од ар. nazir] 1l0Кр . над­

наЗЛli прил . [тур.

Naias.

најквирц, -а м [н ем.

з ив] врста спортских патика , омиљени х међу

назарёliСКИ.

назаре нац, -нца в. назарён.

назир, -а м [тур.

врста слатководне водене биљке са зу пч а­

стим листовима ,

протестантизма, чији чланови одбијају да слу ­

806

2. позор .

наивко, -а м [В . наиван] наиван чо век .

фон . претварање обичног самогласника или су­

п6s Назарећанин]

не­

наивац, -вца м [в . наива] наивни сликар , на­

кроз нос.

назализа ција, -ё ж [нлат .

стваралаштво

ивни уметник.

наивка, -ё ж [в . наиван]

назалан, - лна, -л но [В . назал]

умет ност .

сликарство

с фантастичним садржајем.

кроз нос .

назар, -а м [тур .

наивно

школованих сликара или вајара, најчешћ е с мо­

фон . назални сугласник или самогласник, глас

припада носу, носни .

naif од лат.

природан , прирођен] лаковеран , просто­

тивима из сеоског живота или природе, каткад и

пунити (кога) полетом , енергијом.

назал, -ма м [срлат.

liаиван и наиван , -вна, -вно [фр .

надси нхронизовати

в. наХСИНХ РОlшзација , нахсJtlнрОнизовати .

извршити калемљење , цепити (06. питому

воћку на питому , ради оплемењивања) .

2.

при­

додати, наметнути , ПРИКЉУ'IИТИ (на нешто).

в. наиван] наивна

накара и накара , -ё ж [тур .

naqqara]

врста бубња , таламбас .

nakkare од ар.

н а кастйле

нар

накастйле прил . [тур.

kast од ар . qasd

нанокефалија, -е ж [В. н ано- , грч . kephale

намера]

глава] анат. недовољан раст главе .

наме рно , свесно , хотимице.

накаст ити, -им еврш . [В . накастиле] науми­ ти, одлучити, решити.

накере, накера ж МII. [итал .

naqqara]

liаномелија, -е ж [В . н ано- , грч .

nacchera

од ар .

п о кр . дрвени котурићи који се навуку

уд ]

H ilНoMeTap и нанометар, -тра м [В . нано- , -метар] физ. милијардити део метра .

на п рсте и ударају један о други ради ритма, ка­ стањете.

наносекунд а , -е ж [В. нано-, секунда] физ. милијардити део секунде .

налбiiнта, -е м И налбiiнтин, -а м [тур .

bant,

melos

а н ат . закржљалост удова.

према пере . па'l потковица,

bend

nal-

онај који

веже] поткивач.

налет, - а м [тур .

lanet

проклето, проклетник

од ар. ' а 'па] ђаво, зли дух; проклетство . О

-

га

било ђаво га однео .

налоњ, - а м [ грч .

analogeion]

сталак, пулт у

правосл авној цркви на коме стој и књига или

наносомија [В . нано-, грч .

тело] в . на­

нанула, е ж [тур .

nalm

од ар . п а'Нiуп] (об. мн . )

дрв ена сандала, отворена папуча с дрвеним ђо­ ном и једним каишем за стопало .

наос, -а м [грч .

na6s]

архит. главни део ан ­

тичког х р ама , светилиште у коме је кип божан ­ ства.

икона.

напа l , -е ж , ген . мн . напа [венец . пара] п о кр .

налуна в . нанула .

столњак, покривач .

нам, -а м [тур . пат од п ере. пат] покр. глас , слава, популарност .

намаз, - аза м [тур .

soma

нИзам .

напа 2 , - е ж , ген . мн . н апа [ е нгл. пар] врста ме­ ке коже за израду рукавица и одеће .

namaz

од п ере .

namaz]

му ­

слима нска молитва.

напаковати, -ујем еврш . [В . паковати] вити много (ствари) у пакет.

намалати , намалам еврш . [В . малати] насли ­

2. лажно

1.

ста ­

оптужи ­

ти кога, подметнути коме кривицу .

кати, осликати.

напалм, -а М, ген . мн. напалма [енгл .

napalm,

намасти р В . манастир.

екр. од

намоловат и, -уј ем еврш . [В . моловати] на­

са бензина и натријум палмитата кој а се кори ­

намћор, - а м [тур .

nankor

Од пере. пап хлеб ,

човек к оји је по природ и лоше расположен.

намуз, - а и намус , -а м

['ryp. namus

вита б иљка , метвица, мента ,

напеналит и се, напеналим се еврш. [В . пенал] н аполеон, -она м = напол еондо р , -ора м [фр .

Napoleon d'or злат ни златник од 20 франака

nanisme

према грч . па­

ке пец, патуљак] БИОJl . , анат. застој у растењу,

патуљ асти раст , зак р жљалост .

н аl'IКИI'I , -а и наIIКИIIГ, -а м [према кинеском

politaner,

од више обланд и између којихје воћни или чо­ колад ни крем .

н аполитii нскй , - а, -о [лат. NеароlitаШIS од грч.

боје.

uолuшан ске й есме) .

кепец, патуљак] као први

део сложе них речи з начи патуљаст ; у јед ини­ цама мере оз начава милијард ити део јед инице исказане д ругим д елом .

Nea-

в . напол итански] фабрички слаткиш

граду Н а нкингу] лака памучна тка нин а светле

nanos

француски

lIаполитанке , наГlOлитанки ж МII . [нем .

нана , -е ж в . нена . нанизам, -з ма м [фр .

Наполеон]

с ликом Наполеона .

наПОЈlеон до р = наполеон (в . )

Mentha piperila .

2

нано- [грч .

запаљ ива сме ­

жарг . наместити се, искрснути , нацртати се .

од ар. па­

п о кр . част, честитост , поштење .

нана l , -е ж [тур . пап е од ар . п а' п а'] бот. леко­

nos

palm(itate)]

мена.

сле п] човек зле нарави , мрзовољан човек,

miis, пере . naтiis]

и

сти у бомбама (наuалм-60м6а) и бацачима пла­

сликат и , намалати .

ki.ir

na(phthene)

Neapo li s Напуљ]

напуљски , из Напуља (на­

lIаl1УМl1ати , - ам е врш . [В . пумпати] н апунити (ваздухом, течношћу) помоћу пумпе .

нар, -а м , мн . нарови [тур. епаг, паг од п ере. епаг, паг] бот. грм или ниже дрво и з топлији х

807

наравоученије

нарцизам

наркоанализа, -е ж [В . нарко- , анал иза] п си­

крајева, гранат, мограњ, Риnјса granatum; плод те б иљке , с киселкастим црвеним зрнима .

хотерапија уз употребу лекова који и заз ив ају

наравоученије , -а с [рус . нравоучение] мо­

омамљеност код пацијента .

наркодилер, -а м [В . нарко-, дилер] преп ро­

рал на поука; закључак , поука која следи из не­

ког до гађаја, приче или књижевног дела .

давац дроге .

наркоза, -е ж [грч .

наранџа, -е ж [тур . пагап'У од пере. пагепЮ

mirk6sis,

в . нарко-] ус п ава­

зи м зелено дрво из топлих крајева, врстајужног

ност, дубока несвест изазвана лековима у циљу

во ћ а, поморанџа,

хируршке интервенције; тотална анестезиј а.

биљ ке .

плод те

Cy trus aurantium;

наранџйн.

•

нарколепсија, -е ж [В . нарко- , в . (ката)леп­

наранџада в . оранжада.

сија] мед. болест која се карактерише и з н е н ад­

наранџаст, -а, -о [В . наранџа] боје наранџе ,

ним нападима неодољиве сањивости.

нарколептичар, -а м [В. нарколепсиј а] онај

о р а нж , црвенкастожут .

наратйван, -вна , -вно [л ат. naгrativus од паг­

који болује од нарколепсије.

гаге причати, приповедати] који служи припо­

нарком, - а м [рус . нарком, сКр . од нар(од ны й)

веда њу , приповедни , приповедачки (нарашuв­

ком(иссар)] ист. назив за министра у Совјет­

на йроза) .

ском Савезу до

1946.

наркоман, -ана м [В . нарко-, -ман] за ви сник

наративност, -ости ж [В . наративан] особи­

од наркотика, опојних дрога .

на онога што је наративно .

наркоманија, -е ж

наратологнја , -е ж [В. нарација, -логија] из­ у ч а в а ње наративне прозе , део науке о књижев ­

[8. нарко- ,

-маниј а] зави­

сност од дроге .

наркоманскй, -а , - о [В . наркоман] кој и се

ности .

наратор, - а м [л ат. naгrator] онај који прича ,

односи на наркомане и наркоманију .

п риповед ач ; особа која својим гласом комента­

наркомафија , -е ж [В . нарко- , мафија] слој

рише документарни филм , телевизијску еми ­

криминалаца, мафијаша који се баве кријумча­

с иј у и сл .

рењем и препродајом дроге .

•

нараторскй.

наркомафијаш, -аша м [В . нарком аф ија]

нарација и нарација, -е ж [лат. naгratio пре­ ма паггаге

причати ,

приповедати]

причање,

припадник наркомафије .

наркос, -а м [В . наркоман] жарг. наркома н .

п риповед ање , излагање .

нарвал, -ала м [норв . и дан . ти чки с исар, врста кита,

narhval] зоол . арк­ Monodon monoceros,

дуга чак до шест метара , с великом кљовом код

наркотерапија, -е ж [В . нарко- , терап ија] псих . метод лечења психичких обољењ а пр и че­

му се болеснику дају средства за успављ ив ање.

мужјака .

наркотизовати, -ујем сврш . И и ес вр ш . [ В . н ар-

наргила и наргила, -е ж [тур .

nargile]

nargile

од пере .

котик] мед . подвргнути наркози , успав ати .

и сточњачка направа за пушење у којој

дува н с ки д им пролази кроз воду и тако се хлади .

нард, - а м = нарда, - е ж [.'!'ч .

mirdos]

бот. одо­

ље н , в алеријана ; ароматично уље неких врста

наркотик, -а м, ми . наркотици [грч .

k6s

нарихтати, -ам с врш . [В . рихтати] фам . наме­

mirke

на

укоченост, омамљеност]

омамљивање,

опој н е дроге .

808

који изазива сан, који успављу­

успављивање ,

н а ртекс , -а м = нартёЦИј ум, - а м [ грч . шiгt­

hex, лат.

као први део сложенице показује да се реч од­ нос и

наркотичан, -чна , - ч но и наркотичкй , -а,

[8. наркотик]

је; који делује као опојна дрога .

стит и , под есити , д отерати .

нарко- [грч .

nark6ti-

омамљивати, успављ и вати]

а . фарм . средство з а успављивање . б. опојна

-о

нарда = нард (в . )

narkoun

д рога .

те б иљ ке , много коришћено у старом веку .•

нардов и нардин .

према

или

на

naгthecium] архит. уско , четвртасто пре­

д ворје у ранохришћанским црквам а, у коме су се задржавали катекумени

(8.)

нартёцијум = нартекс (8.) нарцизам В . нарцисИзам .

и покај ници.

нарцнс

натурализовати

на рцис, -а м [лат.

narcissus од грч. шiгkissоs, В. 1. бот . украсна биљка белих цветова , суноврат, Narcissus poeticus. 2. нарцисоидна

хемијском елементу) који се у природи налази

Нарцис]

у слободном стању, ван једињења .

особа.

НАТО, НАТО-а м [скр. од енгл . North Atlantic Treaty Organization Организација Северноа­

Нарцис, -а м [грч .

Narkissos]

митол . лепи мла­

тлантског пакта] војни савез САД и западное­

дић који се заљубио у сопствени лик, па се,

вропских земаља, основан

огледајући се у језеру, пао и утопио се.

пада комунизма делимично проширен и н а ис­

нар цисизам [В . Нарцис] самозаљубљеност, претерано дивљење самом себи . стичкИ.

натријум, -а и натриј, -ија м [нлат. од ар. паtЛiп од грч.

нар цисоидан, -дна, -дно [В . Нарцис] заљ у­ бљен у себе, самољубив, уображен .

нАСА, -ё ж [скр. од енгл. National Aeronautics and Space Administration] агенција аме­ живањ има, основана

сода,

1968 . године . [тур . nasib, nasip од

ар. nasiЪ]

насинх ронизација, насинхронизовати В. нахси нхронизација, нахсинхрОнизовати .

1.

11 ,

присутан у многобројним

натријум-хлорид

натријум-карбонат сода,

кухињска

Na2C02; NaH-

NaOH.

натрон, -она м (фр . п аtгоп ] стари н азив за на­ тријум-карбонат или натријум-бикарбонат у

природном стању, в . натријум.

покр. онај ко је некоме суђен, суђеник, суђеница.

родити се]

NaC1;

&

СОз; натријум-хидроксид каустична, камена

ричке владе која руковод и космичким истра­

насцtштан, -тна, -тно [лат.

natrium

шалитра] хемијски

натријум-бикарбонат сода бикарбона,

на рцистички В . нарцисИстичкИ.

насиб, -иба м

атомски број

једињењима.

со ,

склоно ст ка нарцисизму.

nitron

елемент, лак, сребрнастобели метал, симбол

Na,

нарц исоиднiiст, -ости ж [В . нарцисоидан]

године, после

точну Европу .• натовски.

нарциси­

•

1949.

nascens

који се рађа, који настаје.

од

2.

nasci

хем. (о

натура, -ё ж [л ат. се]

1. природа. 2.

natura

према

nasci

родити

карактер , нарав, ћу Д. О плати­

ти у натури платити робом или радом уместо новцем.

натуралан, -лна, -лн о [лат .

natura1is

приро­

елеме нту) који се управо ослободио из једиње­

дан ]

ња и чији се атомијош нису спојили у молекуле.

без плаћања новцем. & натурална привреда

насц итурус, -а м [нлат.

nasciturus

који ће се

родит и] мед., прав. зачето а још нерођено дете.

нат, -а, мн. натови [н е м .

Naht] покр . заст. шав

1.

природан.

2.

који се обавља у натури ,

привреда у примитивним заједницама, где се не производи за тржиште него само за сопстве­

не потребе ; натурална размена , натурална трговина размена , трампаједне робе за другу.

женс ке чарапе.

натал итёт, -ета м [срлат.

natalitas, в. натал ни]

натурализам, -зма м [лат.

natura lis

прир о­

број рођене деце у односу на укупно становни­

дан ]

штво, прираштај становништва; уп. морталИтёт.

настао из реализма у другој половини ХIХ ве­

натаЛliИ , -а, -о [лат.

1.

а . правац у књижевности и умет ности,

natalis према natus ро­

ка , настојао да примени открића природних на­

ђен] који се односи на рођ ење. & натални хо­

ука и позитивистичке филозофије . б. инсисти ­

роскоп астрол. хо роскоп саставље н према дату­

рање на грубим, ружним, непријатним детаљи­ ма у приказивању неког догађаја или неке сре­

му рођења.

д ине .

натап ирати в . тапИрати.

нативизам, -зма м [ енгл .

nativus

2.

филозофско учење по коме нема ствар­

ности изван природе, тако да се све појаве могу

ната рош в. нотарош .

nativism

према лат.

урођен, прирођен] филоз. схватање по

објаснити физичким законима.

натурализација, -ё ж [фр .

коме одређене представе и појмови постоје у

натуралан]

људско м уму од рођења .

оДомаћење .

натив ни, -а, -о [лат. ђен]

1.

nativus

према паtus ро­

урођен, прирођен; Домаћи . 2. минер . (о

давање

naturalisation,

држављанства

в.

странцу;

натурализовати, -зујём сврш. И несврш . [фр .

naturaliser,

В.

натуралан]

дати

(коме) држа-

809

натуралнје

II Зфтарица

наутика, -ё ж, дат. наутици [грч .

вљаIlСТВО, примити , примати (страllца, досеље­

ника) за грађанина своје земље.

натуралије, н аry ралија ж мн . [лат. паtuгаliа , в . наryрала н]

1. прав .

в.

на п ло видбе.

наУТltлус, -а м [лат.

оно што потиче и з приро­

де, природ н а добра.

nalltik6s,

наутички] наук а о у правља њу бродом ; вешти­

nautilus

од ерЧ.

nautllos

препарирани или кон­

морепловац] 300Л. мекушац главоножац из Ин­

зервиса ни пред мети и з природе (у з биркама,

д иј с ког океана који живи у шкољ ци , С много­

музејима).

бројним пипцима ,

2.

наутичар, -а м [В . наутика] стручњак за нау ­

натурзлист(а), -ё ж [фр . паtuгаlistе , в. нату ­ ралан]

1. присталица

натурализма.

заст. при ­

2.

Nautilus pompilius.

тику , мор е пловац.

наутичкй, -а, -о [ерч . паutik6 s наутички пре­

родњак, природословац.

натуралистичкй, -а, -о [в. наryралист(а)]

ма шiutёs морнар ,

naus брод]

који се односи на

који је својстве н натурализму ил и натурали­

н аутику ; поморски , пло видбе ни .

стима .

миља м ера за удаље ност,

натуризам, -з ма м [фр .

naturisme пре ма natu-

ге природа, в. натура] култ природе; покрет за

наутомзнија, -ё ж [ерч . шiutёs морнар, в . ма­

бија] страх од пловидбе морем.

нафзка, -ё ж [тур. п аfаkа од а р .

натуристичкй, -а, - о [в . натурист(а)] који се наТУРфИJlозофија , -ё ж [нем .

Naturphilosop-

ПРИРОДIIИХ наука у филозофији , за разл ику од

ко­

мад меса печен на жару или н а масти, без зачи­

нзфиловати , -лујём СВРШ . [в . фил , филова­ ти]

1. напунити

( н еко јело) филом, lIадевом.

2.

нафора , -ё ж [ ерч. апарhопi од апарЫгејп и з­ носити] рел . комад ић посвеће llО Г хлеба који се у правослаВllој цркви дел и после лиryргије; у п .

на и додатака.

нату ршчик, -а м, МН. lIатуршчици [рус . на­ турщик према лат . паtuга природа] тумач филм ­

ске улоге који није професионални глумац, ко­ ји игра оно што је у живоry .

наузеја, -ё ж [лат. паusеа од ерЧ . паusiа мор­

naus б род]

мед . мучнина, гађење;

жеља за повра ћањ ем.

наузеозан, -зна, -з н о [л ат.

nauseosus,

В. нау ­

зеја] који и заз ив а мучнину , одвратан.

наумзхија, -ё ж [ерч . паumасhiа од

naus б р од,

-mасЫа борба] поморска битка као представа за забаву гледалаца, нарочито у старом Ри му.

наупзт ија, -ё ж [ерч .

naus

б род, В. - патиј а]

морска болест.

нзут, -а м [тур.

хОстија .

нафта , -ё ж [лат. парhth а од ep'l. шiрhthа од п ере .

neft катран ] 1. си ро во земно уље , смеђа Te'IHocT из које се дестилацијом добија беllЗИН и низ друг и х дерив ата, важаll извор енергије. 2. уље за ложење (йећ на нафiUу).

нафтзлйн, - l1l1 а м [фр . хем .

naphtaline,

угљоводоник у облику белих

В . нафтаЈ кристала

оштр ог мириса, ко р исти се за заштиту од мо ­

љаца и у хемијској индустрији ; О извадити из нафташtна ПОIIОВО увест и у употребу нешто

што ј е време пр е газ и ло .• lIафтЗлЙнскЙ . lIафталинац, - нца м [В . нафталИII, lIафта] Н СТ . подругљ ив н аз ив за оф ицир а аустроугар ­

ске војске који се реактивирао у НезаВИСllој

nohud

од перс .

nuhud, nohud]

бот. леблебија, сланутак , Cicel' ш'iеlinum.

810

2. суд­

испунити, lIатрпати.

метафизике или од историјске филозофије.

Naturschnitzel]

а.

би н а; воља божја.

филозофија] примеllа р езултата

IIзry ршницла, -ё ж [нем .

nafaqa] 1.

х р ана, ж и вот н е потр ебе. б. о н о што је човеку

суђе но да поједе и п опије током живота .

односи на нату р изам и натуристе .

ска болест, од

тури­

нија] пр етерана страст пр ема п лов идби морем .

натуризма; нудиста.

lIalypa,

-

наутофобија , -ё ж [ерч . шiutёs морнар , в . фо­

натурист(а), -ё м [в . н ату р изам ] присталица

в.

на утичка

ста рење по мору, роњење , риболов и сл .

да, често и без одеће .

hie,

...

м етра;

зам боравак ryриста на броду или јахти , уз кр ­

боравак у при роди, уз природну исх ран у, с ми ­

нималном употребом индустријских пр оизво­

1.852

Држави Хр ватској.

IIзфтарица, -ё ж [в . нафта] фам . пећ на нафry .

нафта ш

националсоцијалсоцијалистички

на фта ш , -аша м [В . нафта] р адник на нафт­ ним изво рим а; вл ас ник нафтних изво ра.

+ наф­

ционални д оход ак уку п а н износ прихода који

годи шњ е остварују сви привредни ф акто ри у

таш к и.

једној нацији ; Ilационални парк подру чј е п од

на фте ни , -а , -о в . нафтни . на фте ни , н афте на м мн . , јд. н а фтен , ге >!. наф ­ те на [В . нафта] хем. зас ић ени угљоводо ници чи ­ ји молекул садржи прстен у гљеникових атома,

liа фт ни, -а , -о [ В . нафта] који се односи н а нафту . • нафтни де ривати јед ињења добијена дестилацијом н афте, која служе као гориво

(бе нзин, петролеј, парафин итд . ).

на фтовод и нафтовод, -а м [В . нафта] цево­ вод за преношење н афте на веће удаљености.

нахабе рити, -им сврш. [ В. хабер] јавити , из­ вестит и , поручити .

нахе рити (се) , н ахернм (се) св рш . [В . н ахеро] постав ити (се) накриво, накривити (се) .

нахёро прил . [тур. еgn крив, накри вљен] на ­ криво, косо.

нахија, -е ж [тур .

nahiye од ар. nal1iyii]

и ст. ма­

ња у правнаједи ница у Османл иј ском царству.

нахси н х ронюација , -е ж [нем . Nасhsупсhго­

nisation,

према

nac h

после, в . синхронизација]

накнадно снимање диј алОI-а и других звукова н а већ снимље н у филмску слику.

флоре и л и фауне.

национале прид. индекл. [итал. п аz iопаlе н а­

[нем. пасhsупсh гопi s iегеп] (из)в рши ти н ахс ин ­ хро низацију.

наци прид. индекл . [н ем .

Nazi,

с кр. од

в . нацИстичкii .

певачких ,

с портских

и

д р уг их

звезда

- ).

национале прид. индекл. [ В. н ац ион ала н] раз г. који пр едставља националну в р едност.

национализам, -зма м [ В . н ац ион алан]

рођ ење, род, према

родити се] народ, народн а зајед ница н а­

1.

култ сопствене н а циј е н а штету други х, пр ете­

рани патриоти за м ; шовини за м .

2.

национ ал н а

свест, љубав према сопственој нацији .

национали з ација , -е ж [ В . нац и онализова­ ти] екон . претвар ање приватне имовине у др ­ жав н у.

национ3.лизовати , -зујем свр ш . и несврш . [фр . п а t iопаli sег] сп ровести, сп р оводити н ациона­

лиза циј у, подржавити прив атн у и мов ин у.

националист(а), -е м (ж . националисткињ а ) [фр .

nationaliste] 1. следбеник

национализма, онај

који истич е права и интересе со пствене нациј е на

2.

п атриота, родољуб.

националист ички , -а, -о [ В . национали ст] кој и и зражава национ ализам.

в. на ­

nationalite]

Ilионалност. националност, - ости ж [в . н ац и оналан]

Nati-

опа l sоziа lisшus] в . националсоцијализам .

natio

(Брена

национал итёт, -ета м [фр .

national-

на цизам, -зма м [нем . Nаz i s шu s, скр. од нација, -е ж [лат.

н а: додатак уз им е на в еома п о п уларни х филм ­ с ки х,

штету других .

нахс инхронизовати, -уј ем св рш . и несврш .

sozialistisch]

државн ом за ш ти том з бог прир од них лепота ,

ционал ан ] у јез ику медија , национална величи ­

циклопарафини.

nasci

глав но г ста н ов ништва државе у којој живи ; на­

п рипад ност од р еђеној

нацији , народ н ост .

1. 2.

припадници ј едне нације, н а р од.

националсоцијализам, -зма м [ нем .

Natio-

паl sоz iаlisшus] и ст. екстремно дес ничар ск и , ра­

стал а на основу зајед ничког порекла, језика,

с истички покрет и идеологиј а Национ алсоци ­

исто рије и културе.

јалистичке радни чке п артије

нациок ратија , -е ж дав ина национал и ста;

[8. нација ,

-к ратиј а] вла­

преузимање власти под

изговором б ри ге о нав од ним интер ес им а наци­

је.

+ нациОкратскii. национ, -она м [нем .

NationJ

в . Ilација .

национаЈI3 Н, -лна , -л но (одр . национаЈШИ ,

•

1933,

национална мањнна груп а ста нов ­

ништва која се по националности разл икује од

(NSDAP)

у Не­

под вођством Адолфа Хи ­

тле ра.

националсоцијалист(а) , -е м (ж. национ ал­

социјалисткиња) [н ем.

-а, -о) [нлат. паtiопа l is] кој и прип ада нацији , на­ родни .

ма чкој после

Nationalsozialist]

при ­

пад ни к националсоцијал и стичког покрета , на­ ци ст(а).

националсоцијалистички , -а , -о [нем .

nati-

опаlsоziаl i s ti sсh] који се односи н а националсо­

ц ијализам или н ац ионал социјал исте .

81 1

НIщнст(а)

негатйван

НIщист(а), -ё м [скр ., нем.

Nazist]

в . нацио­

налсоцијалист(а).

вљак, простак .

нацистичкй, -а, -о [скр ., нем .

nazistisch]

в.

националсоцијалИстичкii .

нацугати (се), -ам (се) СВРШ . [В . цугати] фам . ист. врста старинског

хладн ог оружја, секирица на дугој дршци .

...

наuак-баба језичава и зла жена .

2.

1.

на­

фиг. улепшати , дотера­

ти, приказати нешто лепшим него што је у ст варности .

небула, -ё ж [лат. пеЬи1а магла ; облак] астрон . скоп види као светли облачић, магл ин а .

небула]

1. В .

небула .

nebulosa магловита, В . 2. нејасна представа ; н еод­

ређено, магловито причање .

nebulosus магло ­

вит, в . небула] магловит, нејасан , неодређен; произвољан .

небулозност, -ост и ж [В . небулоза н] свој­ ство онога што ј е небулозно , неодређен ост.

наштiiмгl3ТИ, -ам сврш . штампати, отиснути штампаном виду.

[В . штампати]

1.

на хартију; објавити у

2. фам .

написати штампаним

сло вима.

наштеловат и , -ујём св рш . [В . штеловати] на­ местит и, подесити , доте рати .

неагресйван, -вна , -в но [не , В . агресиван] који није агрес иван ; продоран , насилан.

неадекватаЈI и неадекватан, -тна , -т но [В . аде кватан] који није адекватан , неодговарајући.

неадекватност и неадекватност, -ости Ж [ В . неаде кватан] својство онога који или онога

невакат, -кта м [В . вакат] покр . н евреме , н е­ згодно време .

невёра, -ё ж [ ве нец . пеуега од пеуе снег] покр . олуја, непогода на мору.

невербiiлан, -л на, -лно [В . вербалан] који се не служи речима или није исказан речима (не­ вербална комуникација).

невернн, -нна м [в енец .

неактйван, -в на , - вно [В . активан] који није

neverin, де м .

од пеуе­

га, В . невера] покр . мања , слабија олуја . невро- в . не у ро- .

неврози-султiiн, - ана м и невру з , -а м [тур . n evгuz-su ltan од п ерс.

што није адекватно .

newrUz нови да н , ар. suJtan

цар , владар, према п ерсијском султану Џ елалу­ дину Меликшаху који је увео календар по ко­

актива н.

неактивност, -ости ж [В . активан] недоста­ так акт ивности, нерад , пасивност .

неаматёр, -ера м [В . аматер] спортиста који није у радном односу са спортским друштвом ,

ал и п рима и з весну новчану накнаду .

•

неама­

тё рскЙ.

јем година почиње првим да ном пр олећа] покр. први дан пролећа ,

невус, -а м [н ат.

21. март. naevus] мед .

младеж , мрља,

з нак на кожи.

негазiiран , -а, -о [В . газиран] коме није до­ дат гас , који не садржи мехуриће угљен-д иок­

неангажовiiн, -а, -о [В . ангажовати] који ни ­ је а нгажован, који стоји по страни, н еукљу чен . неангажоване земље 'IOН . ранији нази в за не­

сврстане, ва н блоковске земље .

стање онога ко није ангажован , ко се не заузи ­

неандерталац, -лца м где су

1856.

негатйв, -а м [нем .

negativus]

Negativ

од фр .

negatif, лат.

фот. слика на филму и л и фотограф­

негатйван, -вна, -вно [лат.

у

фосилни

број мањи од нуле , који се означава предзн а­

речан , који одриче , који и з риче негациј у.

[н ем . Nеапdегthа l­

(Neanderthal)

пронађени

обрнуто , а чијим се копирањем добија позитив .

negativus] 1. од­ 2. не­ повољан , неприхватљив , лош . ... - одговор од­ говор којим се одбија н ек и захтев ; - број мат.

ма за нешто или н е учествује у ч е му . тапп, по дол ини Неандертал

сида (о минералној води, напитку) .

ској плочи , на којој су тамна места светла и

неангажованост, -ост и ж [В . ангажовати]

Немачкој

фиг . примитиван ч овек, д и ­

небулозан, -з на , -зно [нат.

нашминкати, -ам сврш . [В . шминкати]

...

2.

неандертiiлскЙ .

небулоза, -ё ж [лат.

nacak]

нети шминку на лице.

•

маса међуз вездане материје која се кро з теле­

напит и се , опити се .

наоак, -а м [тур .

(хомо сапијенса) .

оста ци] 1. прачовек из доба плеистоце на , Нот о

ком

минус; негативна утопија књиж . зами­

neanderthalensis,

низак и с нажне грађе , који је

шље но уређење у коме су односи и живот љу­

живео

с

д и го ри него ш то су данас .

812

напоредо

прецима да н а шњ ег

човека

н е гативац

нееУКЈЈНДСКН

негрито, -а м , мн . негритоси [Шll .

негативац, -вца м [В . негативан] негативан

negrito

дем.

лик у књижевном делу , филму и СЛ.; онај који

од

игра н е гативну улогу у чему.

ста, на Малајском полуострву и на Филипинима.

негативизам, -зма м [В . негативан]

псих .

1.

negro

црнац] припадник црне расе малог ра­

негро- [Шll . и порт.

црн] као први део

negro

пона ш а ње које тежи ка одбијању захтева , неса­

сложенице показује да се реч односи на црн це ,

рад њи и н е пријатељству према другим људи­

црну расу .

ма .

2.

о пш т и одбојан став према некој идеји.

негронд, -ида м

негативист(а), -ё м [В. негативизам] особа скло н а н е гирању , која не прихвата туђе захтеве

негативистичкii, -а , -о [В. негативист(а)] који се од носи на негативизам и негативисте .

негативитет, -ета м [с рлат.

1.

в . не­

negativitas,

филоз. непостојање или одрицање

чега, схваћено као део стварног света .

2.

8.

не­

н егаТИВЈtОСТ, -ости ж [В . негативан] својство негатор, -а м [л ат.

negator, В. негирати] • негаторскн .

онај

ге карактеристике црне расе . А негроидни на­

роди народи који по спољашњем изгледу л ич е на црнце (Бушмани, Дравиди, Папуанци и сл.).

негроизам, -зма м [В. негро-] покрет за права

не гатрон, -а м [В . нега(тиван) , (елек)трон] физ . еле ктрон ; уп . пОзитрОн. негација, - ё ж [л ат.

negatio,

в . негирати]

одри ца ње, порицање, одбијање .

2.

1.

лог. з амена

неке т врдње њој супротном тврдњом.

3.

ЈIИНГВ .

одре чн а реч (нпр . не, нико, нигде) .

иегве, н е гаваЈнегви ж мн . [мађ.

neug] окови,

nytig, стмађ .

обично за ноге .

негирати, негирам,

negare]

3. л .

мн . негирају сврш . И

порицати, одрицати, оспо ­

негромантија, -ё ж [срлат.

nigromantia од лат. nekromanteia према nekr6s

од грч .

мртав, в. -мантија] призивање духова ; чароб ­ њаштво, црна магија .

негромантскн, -а , -о [В . негромант) који се односи на негромантију и негроманте.

негрОфИЈЈ, -а м

[8. негро- ,

-фил] онај који је

наклоњен према црнцима и њиховој култури .

негрофилија, - ё ж [В . негро- , -филијаЈ скло ­ ност према црнцима и њиховој култури.

Itегрофоб, -а м [В . негро- , -фоб] онај који је несклон црној раси , мрзитељ црнаца.

Itегрофобија, -ё ж [В . негро- , фобија] непри ­

равати ; рећи "не" . неглазiiран, -а , -о [В . глазиран] који није неглигенција, -ё ж [лат.

negligentia

према

занемарити] немар, нехат, запушта­

ње, за постављање .

Itеглиже, - еа м [фр . ш:gligе немаран] интим­ на одећа , кућна хаљина (бишu у негл uжеу) ; по ­ луоде в е н о ст.

негоцијатор, -а м [лат.

negotiator према од negotium посао] онај

пе­ ко ­

ји вод и преговоре, преговарач .

Itегоцијација, -ё ж [л ат.

јатељство према црнцима, страх од црItаца.

иегус', -а м [амх .

глаз иран , који нема глазуре .

преговарати

негромант, -а м [В . негромантија] онај који

necromantia

који н ег ира , који пориче .

gotiari

сличан црн цу, који поседује тамну кожу и др у­

призива духове ; врач, чаробњак.

онога ш то је негативно .

negligere

и другде .

црнаца ; идеологија уједињавања људи црне расе.

гат ИвнОст .

несврш. [лат.

а нтроп . општи на­

негройдан, -дна, -дно [В . негроид] који ј е

или предл оге.

гати в а н]

[8. негро-]

з ив за припадника рас е тамне коже, у Африци

negotiatio, в .

негоци­

јато р] п реговарање, преговори .

"егрнд, -ида м [В . негро-] в . "егрОНд .

negus

крунисан , од

nagsa

владати] цар , титула етиопског владара. А "е­ гус Itегести краљ краљева, цар над царевима .

Heгyc Z , -а м [по имену изумитеља , енгл . пу­ ковника Ф. Негуса из хvrп века] напитак од вина , лимуновог сока и вреЈЈе воде , засл ађ е н и зачињен .

Itееуклiiдскй, -а, -о [Еуклид, грчки мате м а­ тичар из [у ве ка пре н . е . ] који није по Еукли ду . А Itееуклидска геометрија мат. назив за гран е

геометрије (откриве не у

XIX

веку) у којим а н е

важи Еуклидов пети постулат, по коме кроз да­

ту тачку у равни може проћи само једна права паралелна с датом правом .

813

некрос копија

неимар

неима р , - а м [тур . mјmаг, mеуmаг од ар. mј ' mаг] градитељ, арх итекта, грађ е вински ин ­

жење р .

+ HellMapcKii.

који нема инвенције, нем а ш тов ит.

тан] који је слабе интелигенције, недовољн о паметан.

који нема потребне квалификације; нестручан.

неквали фикованост, -ост и ж [В . неквали ­ фикован ]

недостата к

квалификациј а,

не­

стручност.

неколегијалан, -л н а, -л но [В . колегијалан] који није колегиј ала н , који не вод и рачун а о ко ­ легама, недружеван.

неколег ијалност , -ости ж [В . колегијално ст] особ ина онога који није колегијалан.

некомерцијала ll , -л на , -л но [В . комерција­ није усмерен ка заради на тржишту.

који се те шко продаје, кој и није и сплатив .

некомерц иј алност, -ости ж [В . ком е рциј ал­ но ст] особ ин а о нога што ниј е комерцијално .

некомпат ибiiлан , -лна , -лно [ В . компатиби ­ лан] који ниј е компатибилан , н есам ерљ ив , н е­ усклад ив .

неком патиБИЛIIОСТ, -ост и ж [ В. компати ­ билност] недостатак компатибилности , н еус­ клађе ност , н е подуда рност.

IleKoMneтeHTall, -'(' н а, -тн о [ В . компетентан] недовољно ком п етентан, н ес тручан.

некомпетент ност, - ости ж [В . компетентан]

1.

lIeKollceKBellTaH, -тна , -т но [ В . консекве н ­ та н] недоследа н , н е п остоја н .

lIeKoHceKBellTHocT, - ости ж [В . кон секвент­

неквали фиковаll, -а, -о [В . квалификован]

1. кој и

цион ал ност] особина онога који и л и онога што ниј е конвенционално .

неинтел иге нтан , -тна , -т но [В . интелиген ­

лан]

ско , биолошко , хемијско) .

неконв е lЩИОllаЛ IIОСТ, -ости ж [ В. конвен ­

неинвент iiван , - вна , -вно [В . инве нтива н]

2.

брањена међународ ним конвенциј ама (атом­

недовољ на комп ете нтност, н естру чн ост, не­

способност.

2.

ненадлеж ност .

некомпете НЦllја , -ё ж [В. компетенција] в . некомпете НТlIОСТ .

неКОМУllIIкатива ll , -в н а, -в н о [ В . кому ника­ ти ван] који ниј е кому никатива н ; lI едружељу­ бив, неприступачан .

некомуникаТИВIIОСТ, -ост и ж [В . комуника­

но ст] недослед ност.

неКОlIтролисаll , -а, -о [ В . контроли сати] ко­ ји није под контролом, који је без надзора.

lIеКОllформи зам,

-з м а

[ в.

конф ормизам]

став онога који ј е неконформи ста .

неКОllформист(а), -ё м, ми . н еконформи сти [В . конформист(а)] о н ај кој и ниј е конформиста , ко се н е поводи за мишљењем већин е.

Ilекоректаll , -т н а, -тн о [в . коректа н ] праван , н ета ч а н .

2. који

пријатељски пр ема људ има.

некоректност, -ости ж [В . коректност] та чн ост.

2.

lIекро- [ "рч .

nekr6s

мртав] као први део сло­

женице по казује да се реч од носи н а покојнике или н а мртво ткиво .

некрбза, -ё ж [грч . nekг6si s, в . н ек ро-] мед. од­ умирање, обам ирањ е пој ед ини х ткива или ће­

лија у ж ивом организму .

lIекролог, -а м , МН . некролоз и [В . н екро-, -лог] а. текст у штам пи и л и у го в о рн им медији­ ма посвећен покојнику . б.

посмртн а беседа

приликом сах ране . + lIекрОлошкii .

IleKpOMall, -а н а м [В . н ек ро -, - м ан] в . lI екро­ фiiл .

lI ек ром illшја, -ё ж [ В . некро- , манија] в. 'I е­ КРОфИЈ1ија .

lIeKpOMallT, lIeKpoM illlТllja в . н егромаlП, lIегром illlтија .

lI ек ропола , -ё ж [грч. n ekг6 po1is , в. н ек ро-, град] архсол . гробље и л и остаци гробља из

цију с људ има .

античког времена или пр е и сто риј е.

ла, који се п р отив и конвенцијама .

•

lIеконвеll­

ЦИОllал но оружје о ружје чија је у п отреба за-

814

1. не­

н е коректно , н епримерен о пон ашање.

тивност] недостатак с по соб н ост и за комуника­

lIеКОlIвеllЦИОll ала ll , -л н а, -л но [ В . конвен­

1. неис­

се н е од н оси кор е кт н о,

p61is

ционалан] кој и се н е д ржи уоби ч ај е них прави ­

+ "екон ­

формИстичкii.

Ilекропсија [В . " е кро- , (аУI")опсија] в . lI екро­ скОпија.

некроскопија , -ё ж [В . н екро- , -с копиј ај ПО ­ С1упак којим лекар угв рђује см рт, мртвозорС1'ВО.

некротизован

Ilсмеза

некротизо ван, - а , -о [фр .

necrotise,

В. некро­

за] мед . који је захваћен некрозом .

некурентан, -тна , -тно [В . курентан] који није курентан, који се не тражи ; који се слабо

nekr6tik6s,

В.

продаје (н екуреншна роба) .

некротом ија , -ё ж [В . некро- , -томија] мед.

1.

нит , противзаконит.

некрот ичаll, -чна, - чно [грч .

нслегалан, -л на , -л но [В . легалан] незако­

н екро - ] в . некротИзоваll . се цирање леша, обично на часовима анатомије .

нсликвйдан , -дна, -дно [В . ликвидан] који

одстрањивање некротичног, обамрлог т кива.

нема готовог новца ; који није у стању да исп ла­

2.

некро фаг, -а м, м и . некрофази [В. некро- , грч .

phagein ждерати] животиња која се храни мр ­

ти купљено .

неликвидност, -и ж [В . неJlиквидан] стање онога који је или онога што је неликвидно ; не­

тв им тел им а.

Ilекро фил и нскрофйл , - а м

[В . некро-,

могућност исплате .

нелимитйран, -а, -о [В . Jlимитиран] неогра­

-ф ил] онај који пати од некрофилије .

некроф илија, -ё ж [В . некро -, - филија]

1.

пс их . болесна сексуал на склоност прем а ле ше­

ничен.

нслинеаран , - рна , -рно [В . линеаран] а. који

претерано бављење смрћу и мртваци ­

није ли неаран ; који не расте или се не смањује

ма; поклањање в е ће пажње покојницим а него

равномерно . б. који није представљен линеар­

живима .

ном функцијом .

вима.

2.

некроф илскй и некрофйлскй , -а, -о [В . не­

нслогичан и нмогичан, -чна, -чно [в . логи­

крофил ија] који се односи на некрофи ле и не- '

чан] који се противи прави л има логике, нера­

кроф илију.

зума н , бес мисл е н .

некро фобија , -ё ж [ В . некро- , фобија] боле­ ста н страх од мртваца.

некро фор , -6 ра м [грч . кро-,

-phoros који

nekroph6ros,

в . н е­

носи] заст. гробар , погр еб ник .

нсксус, -а м [1Iат.

nexus

од

nectere

повезива­

ти ] веза, спој ; с п лет .

Ilсктар, -а м [грч . п еktа г]

1.

М И l'ол . н а пита к

гр чких богова на Олимпу , који и м ј е заједно с амброз ијом да в ао вечну младост.

2.

601' . слатк и

цветн и сок који привлачи инсекте у циљу опра­

шивања.

3.

фиг. веома укусан напита к .

•

НС к­

та рскЙ .

нектаријум, -а м [ Н1Iат. пе с tагiulТl , в . н ектар] 601'.

0pl'aH

биљке (у цв ету ил и листу) који I1Злу ­

чује нектар .

HeKTapltHa,

-ё ж [В . н екта р] б р ес ква глатке

покожи це , доб ијена посебним селек циони са­ њем, у наро ду з в а н а и голица ; погрешно се ми ­

сли даје настала ук рш та њ ем ш љиве и брескве.

IlеКТОII, -6на м [грч .. п ё kt6s који п л ив а]

30011.

зајед нички назив за животиње које се актив н о крећу у води; уп. пл :шктОн . некултура, -ё ж [В . култур а ] недостатак КУJl­ туре, необразованост, непристојност.

Ilс културан, -рна, -рно [ В . културан] коме недостаје култура, необразован , неваспитан .

НСЈIОГИЧIIОСТ и нмогичност, -ости ж [ В . л о­ гичност] особина оно га ш то је нелогично .

IICJ1ojaJ1aH,

-л на, -л но [ В . лојалан] који није

лојалан , одан, веран .

'" HeJ1ojaJ1lla

конкурен­

ција трг. употреба н едоз воље них средстав а у борби против конкурен ата.

неЈ10јаЈ1НОСТ, -ости ж [ В . лојалност] особина онога који је нел ој ала н , неверност, н е и ск ре­ но ст .

IICJ1COII, -а м

[по през им е н у америчког рв а ч а

Нелсо на] с п . у рвању, з ахват којим се подлакти­ ца увлачи испод противниковог пазуха да би се

он ухватио за врат и оборио.

'"

ДУI1J III - исти за­

хват са две руке .

нём , -а м [скр . од лат.

n(utritionis) e(lelТlentu)1ТI

основа хранљивости] ј ед иниц а м ере за х ра н ­ љ иво ст, х ран љ ива вредност јед ног гра ма мај ­ чино г млека .

HCMaTeplljaJ1all,

-лна , -л но [мате риј ала н ]

који се не састоји од материје , неопипљив .

'"

lIематеријална

и

добра

духо вне ,

културн е

и сто ријск е вредности о којима држава мора да води рачун а.

IIсмеза , -ё ж = нсмезис , -а м [ гр ••. NelТl es i s бо ­ гиња која дел и правду , према пеlТlеsi ~ расподе­ ла ] правед на каз на , з аСЈ1ужена одмазда ; исто­ ријска правда .

815

немезис

неолиберализа м

немезис = немеза (в . )

неоимпресионизам, -зма м [в . нео-, и мпре­

неметали, неметала м МН ., јд. немi:тал , ге н.

неметал а [в . метали]

1.

хем . електронегативни

сионизам] С1lИК . покрет који се крајем ХIХ века у Француској развио из импресиони зма , поку ­

елеме нти који немају особине метала , нпр .

шај

угље ник , фосфор , кисеоник , азот, сумпор, хлор

стичких техника.

строго

научне

примене

импр ес иони ­

ИНДУСТР. а . неметалн е руде (нпр. со, гипс,

неоимпресионист(а), -е м, МН . н еоимпреси ­

азбест, песак) . б . производи од н еметал них ру ­

онисти [В . неоимпресионизам] следбеник нео­

да (нп р . стакло, цемент , керамик а).

импресиони зма.

итд.

2.

племства у

nemes] ист. п лем ић , члан Угарској . • немешкЙ .

неоимпреСIIОНИСТИЧКЙ, -а, -о [в . неоимпре­

немеш, -а м [мађ .

немодеран, -рна , - р но [в . модеран] који није

сионист(а)] који се односи на неоимпрес и они ­ сте и неоимпресио ни зам .

неокантизам, -зма м = неокантијан ство, -а

моде ран .

неморал, -а м [в . морал] неморал но понаша ­ ње, поква реност.

неморалан, -лна , -лно [в . моралан] који није моралан, који се противи моралу, непристојан .

нена, -ё ж [можда од тур. пепе, пјпе] хип . а. мајка. б. баба, бака.

ненија, -ё ж [1Iат. пепја] ист . погребна песма, тужбали ца, жалопојка (у старом Риму) . нео- [грч .

neos

нов] као први део сложени це

показује да је оно што исказује друти део ново или да се наново јавља.

неоартроза, -ё ж [В . нео- , артроза] мед . поја­

с [в . нео-, Кант] филоз. струја зас нован а у Н е­

мачкој крајем ХIХ века, која се насупрот мате­ ријализму и позитивизму залагала за повр атак учењу Имануела Канта .

неОКJlасика, -ё ж, дат . неокласици [в . нео -, класика] неокласична уметност.

неокласицизам, -зма м [В . нео- , класици ­ зам ] УМ ., књиж. тежња (крајем ХУIII и почетком ХIХ века) ка подражавању грчки х и ри мских

класика .

необарок, -а м [в . нео- , барок] стил који по­ навља еле менте барока, нарочито у архитекту­

ри друге половине ХIХ века .

•

необарокнй .

неоген, -а м [в . нео- , -ге н] ге01l . дру г и део ке­ нозоика, који обухвата миоцен и пл иоцен .

неокласИцистичкЙ .

који тежи подражавању грчких и рим ских кла­ сика у уметности.

ва кривог, лажног згл оба на месту где не треба да буде .

•

неокласичан, - чна , - чно [В . нео-, класичар]

неОКJlасичар, -а м [В . нео-, класич ар] УМ ., књиж . следбеник неокласицизма.

неоколонијализам, -зма м [В . н ео-, колони ­ јализам] политика развијених земаља која те­ жи да одржи утицај и економско прис уство у бившим колонијама и неразвијеним земљама

уопште . • неоколонијалан и неоколонијали­

неоготика, -ё ж, дат. неоготици [В . нео-, го­

стичкЙ.

ти ка] тежња подражавања готске и средњове­

неокортекс, -а м [в . нео -, л ат . coгtex кора]

ковне уметности , у Европи од друге половине

анат. спољашњи слој коре великог мозга , седи­

ХУII I века, а нарочито у доба романтизма .

ште мисаоних способности и интелигенције.

•

неоготскй и неогОтичкЙ . неодарвинизам, -зма м [В. нео-, дарвини­ зам] 6 И01l . теорија еволуције разрађена у првој

полов ини ХХ века, која спаја Дарвиново учење са саз нањима модерне генетике

.•

неоламаркизам, -з ма м [В. нео- , ламар ки­ зам] 6110Л . свака теорија која полази од тврдње да животна средина може утицати на наследне

особине .

неодарви­

нИстичкЙ .

06.

неодим в . неОдЙмијум.

•

неоламаркИстичкЙ .

неолатйнскй, -а, -о [В . нео -, латински] лингв . у: & неолатински језици језици настали из

латинског,романскијез ици .

неодймијум, -а и неодймйј , а м [в . нео -, в .

неОЈlИберализам, -з ма м [В . н ео-, либерали ­

дид имиј(ум)] хе м. елемент из групе ретких зе­

зам] е ко" . права ц у економској науци који се су­

маља, метал, симбол

Nd,

атомски број

60.

неозойк, - ика м [в . н ео-, -з оик] в . кенозОЙк .

816

протставља државној интервенцији у привре­

ди .

•

неолибералан и IIеолибералИстичкЙ .

неолйт

неоромантичар

неолйт, -ита м И неолiпнк, -а м [ В. н ео-, в . -л ит! ] најмлађе камено доба, у коме се јављају утлачане

камене

алатке,

пољопривреда,

грн­

неол йтскй , -а, -о [ В . н еол и т] који потиче из неолита, кој и припада неолиту.

ње бенигног и л и малигног тумора .

реч] лиигв . нова реч , но в из раз , ново ­

теорија зас но ва на на одба цив а њу сваке а н ало ­ гиј е с природом , уз употребу ос новни х геоме­

неологија, -ё ж [В . нео-, -логија] ли игв . ства­

1. онај

2. стручњак

који р адо кује , ст в ара нов е р е чи.

који изучава неологизме .

неом алтузијанизам , -зма м [В . нео-, малту­ зијанизам] теорија по којој Земљи прети опа­ сност од пренасељености, услед чега је неоп­

ходна ко нтр ола р ађања .

+

неомалтузИјанскй .

неомеркантилизам, -зма м [В . н ео-, мер кан­ тил изам] еко номска политика која предлаже пов ратак на принципе меркантилизма као р е­

ше њ е за еко н омс к е и друш тв ене проблеме у

+ неомеркантИлистичкЙ .

неом ицйн, -ин а м [В . нео-, (стрепто)мицин] фарм. антибиотик сл ичан стрептомицину, до­

биј е н из гљиви ца, користи се нарочито за лече­ ње кожних и очних болести.

нео н , -она м [ грч . пеоп ново] хемијски еле­ мент, инертн и гас , симбол

Ne, атомски

број

1О,

употребљава се у неонск им цев и ма.

нео наталан, -л н а, -лно [илат .

neonatus

тријских облика и примарних боја .

неоплатонизам , -зма м [ В. нео-, платони ­

неологнст(а), -ё м , ми. неологисти [В . н еоло­

ма

plasis облико­

неопластицизам, -зма м [В . нео- , пластика]

рањ е нових речи.

држа ви .

неоплазија, -е ж [ В . нео-, грч .

у ли ковним уметностима почетком ХХ века,

neologisme,

тво р е ница .

гиза м]

доба

в . н ео- ,

неол огизам, -зма м [фр .

16gos

учења у

Римског Царств а .

вање] мед. патолошки раст новог ткива, ствара­

ча рст во и прве тканине .

грч.

ка обнављању пи тагорејс ког

neonatalis

пр е­

новорођен] мед . који се односи н а

но ворођенчад .

нео нацизам, - зма м [В . нео- , нацизам] по ­ крет који после Другог с ветског рата настоји да о живи идеје нацизма, н арочито у Н е мачкој.

неона цист(а), -ё м, ми . неонацисти [В . неона­ циз ам] следбен ик неонацизма .

нео нацистичкй, -а, -о [В . неонаци ст(а) ] који се од носи на неонацизам и неонацисте .

нео нскй, -а, -о [В . неон] који садржи неон. & н еонска цев флуорес центн а цев пуњена неон ом, за осветљење и за светлеће натписе ; неонска ре­ кл ама рекламни н атпис од неонских цеви .

нео питагореизам, -зма м = неопитаl'ор еј­ ство , - а с [В . нео- , питагореи зам] филоз. тежња

зам ] фи лозофска школа коју ј е у ПI веку н. е . у Александрији ос новао П лотин , зас н ована на

об н ављању П лато ново г уч ења.

+

неоплатон­

скй и неоплатонИстичкЙ . неопозитивизам, -з м а м [В . н ео-, позитиви­ зам] филозофски правац зас нова н н а р езулта­ тима математике и егзактних наука , јавио се у 20-им год ин ама ХХ век а око тз в . Бе чко г круга.

неопортун, -а, -о [В . опортун] неприкладан, непогодан , неум естан .

неорганскй, -а, -о [В . органски]

1.

који не

припада хемији живих организама . & неорган­ ска хемија део хемије који изуч ава елементе и њиховаједињења, са изузетком већине једиње­ ња угље ника.

2.

који ниј е саставни део неке це­

лине , додат са ст ран е, н е пов еза н.

неореализам, -зма м [В . нео-, реализам] правац створен после

II

1.

светског р ата у итали­

јанском филму (де Сика , Росел ини , Висконти итд.) и

књиже вности

( Моравија ,

Виторини ,

Павезе) , оријентисан н а ре алистичко прикази­ вање друштве ни х проблема у савременој Ита­ лији.

2. правац у

н ема чком сл икарству д вадесе­

т их година ХХ века.

неореалист(а), -е м [В . н еореализам ] следбе­ ник неореали зма .

неореалистичкй, -а , -о [ В . н ео-, реал изам] који се односи н а неореализам и н ео р еалисте .

неоренесанса, -ё ж [В . нео-, ре несан са] те­ жња ка обнављању стилова и тал иј анске рене­ сансе у уметно сти и архитектури ХIХ века.

+

неоренесанснй.

неоромантизам, -зма м [В . н ео- , романтизам] н астојање да се одржи и ож иви романтичарски правац у књижевности, уметности и музици ка­

сног ХIХ века и прве полови н е ХХ века.

817

неостаЉННltЗам

Il е ПР Оф есиоюi Јlац

Н Е П , -а м [рус . СКр. од новая экономическая

неоромiшт ич а р , - а м [В . нео- , ромаНТИ'lар] следбе ник неоромантизма .

•

lI ео р ома ll т ичар­

ски .

политика) ист. мере уведене у Совјетском Са ве­ зу

Ilеостаљ ин изам, -зма м [В . нео-, стаљини­

192 1.

године, уз извесно оживљавањ е сло­

бодне тргови н е и приватн е свој ине, како би се

зам ] пол. ПОЛИТИ'lка струја која се залаже за

привреда об н овила после тзв. ратног ко мун и­

ауто ритарни

зма ; уки н уте

једнопартијски

режим

СЛИ'lан

Стаљ иновом .

lIеосхоласти ка, -е ж , дат. неосхоластици [В . н е о- , сх оластика]

покушај

1.

СТ И'lке филоз офије у ХУI веку. зам .

•

обнове схола­

2.

в . н е отом и­

неосхоласти ч ки ,

неотстЈ ја, -е ж [В . нео-, грч. tеiпеiп продужа ­

1. задржавање младала'lКИХ особи н а одрасле јединке . 2. способност неких жи­

вот иња (нпр . аксолотла, '10ве'lје рибице) да се р аз множавају већ у ларвалном стадијуму .

неотеризам, -зма м [В . неотерик] штво и ст ил неотерика (В . ) .

2.

1. песни­

склоност ка ино ­

ва циј а м а , посебно у уметности.

lIеотсрик, -а м,

MII .

неотерици [грч. пе6tегik6s

према пе6tегоs новији , млађи] 1. припадник школе латинских песника који су се у 1 веку н. е . ин с пирисал и ГР'lком поез ијом . 2. '10век који п р их вата или проповеда нове идеје, иноватор.

неотомизам, -з ма м [В . нео-, томизам] по­ в рата к на филоз офију Томе Аквинског, наро­ '1ито у п осл ед њим деценијама ХIХ века .

• Ileo-

томистички .

неофашизам, -з ма м [В . нео- , фашизам] по­ к рет који после

II

светског рата , нарочито у

И тал ији , настоји да оживи и рехабилитује фа­ ши стички режим ; идеологија крајње деснице.

Ilеофашист(а), -е м ,

M>I .

неофашисти (ж . н ео­

фашисткиња) [В . нео- , фаши з ам) следбеник неофаши з ма , екстремни десничар .

неофашистич ки, -а, -о [В . нео-, фашизам] кој и се од носи на неофашизам и неофашисте.

Ilеофит, - ита м [грч .

1. н о ви

neophytos новозасађен]

следбеник неке религије или идеологи­

је , н овообраћеник .

2.

новајлија , почетник.

неофоб иј а, -е ж [В . нео-, фобија] страх од но­ Ilеохегел иј а ни зам, -зма м = н еохегел иј з н ­ ство, -а с [В. нео-, хегелијански] филоз . покушај об н а вља ња идеја Г . В . Х . Хегела , код више ев ро пс к их и амерички х филозофа крајем ХIХ и

почетком ХХ века .

ра н , који није дељив са два.

не п а рл а ме н та ра ll , - р на, - р но [В . парл ам е н ­ таран]

1.

који не поштује правила парл ам е н ­

2. 8 . ва нпарламе н та р а н . н е п а рт иј а ц , -јца м [В . партија] који ниј е члан партије (оби 'l НО комунистичке).

н е п а рт иј с к и, -а , -о

[8.

партија) који н е п ри ­

llaда н иједној партији; ва н страначки .

HerlcHTec, -а м [грч . перепthеs од пе н е, penthos бол) 1.601'. биљка мухоловка и з јужне Аз и ­ је, Nepenthes . 2. код старих Грка, напита к за умирење и средство против болова.

н е п ол ир а н , - а , -о [В . полирати) који ниј е по­ лиран, неугла'lан .

н е rIOЛ И Т И'l а н , - ч на , - чно и lI е П ОЛИТИЧКlt , - а, -о

[8.

политика]

аполитичан .

2.

1.

који је изван п ол и тике,

политички

погрешан ,

н еуме­

стан , непожељан с политичког гл ед иш та .

н е п от и зам, -з ма м [л ат.

nepos

гсн .

nepotis

не­

ћак] злоупотреба положаја у корист со п ствене породице; склоност ка з апошљавању рођ ака .

•

н е п отИст ич к И .

Ilе пр е lпе ци оза н , -з на, -з но [ В . претен цио­ зан} који није претенциозан , који нем а великих амбиција, скроман .

не rlРИlЩИl1иј ёла н , -лна, -лно [В . принцип и ­ јелан] који није принципијелан , који се н е др­ жи моралних или политичк и х начела.

н е ПРИlщипиј ел н ост, -ости ж [В . н е прин ци­ пијелан] особина онога ко је или он ога ш то је непринципиј елно .

не пр о ф еси он ала ll , -1Iна , -1I НО [В . пр офесио­

вог и н е по з наТОI' .

818

год ин е .

тарног понашања , који н е пр и стаје на д иј ал о г.

вати] ЈООЛ . код

1928.

He rl apaH , - р на, -рно [В . паран) који ниј е п а­

•

н еохегелИј а н ски .

налан]

1.

који се не понаша као што од го в а р а

професионалцу .

2.

који није проф ес и о н алан;

аматерски .

н е ПРОф ес иошiла ц , -лца м [В . непр оф ес и о ­ налан] човек који није професион ала ц ; аматер .

непро фйтан

lIесистемаТИЧIIОСТ

непрофйтан, -тна, -тно [В. профит] који ни­

нервоза, -ё ж [В . нервозан] стање онога ко је

ј е ус мерен ка профиту, коме није циљ зар ада

нервозан, раздраженост, узрујаност, неспокој ­

(неuрофиiuна организација).

ство.

Непт}' н, -уна и Нептун, -а м [лат.

Neptunus]

нервозан, -зна, -з но [нем . п е гvб s од лат . пег­ а. који је слабих живаца ; лако раздра­

1. митол .

римски БOl' мора, одгова ра грчком По­

vosus]

сејдону.

2. астрон . осма планета у Сунчевом си­

жљив, узрујан, неспокојан. б . који изражава

нервозу

сте м у, иза Урана.

непту низам, -зма м [В . Нептун] геол . некада­ ш ња теорија по којој су се и еру птивн е стене формирале као седименти у наводном прво­ бит ном океану

tunium, према Нептуну]

хем . трансурански ради­

оактивни елемент, симбол

Np,

атомски број

93.

нерафинйран, -а , -о [В . рафиниран] ·који ни­ ј е рафиниран , сиров , непречишћен.

lIерац ионалаll , -лна, -лно [В . рационалан]

1.

кој и није рационалан, који не одговара прак­ тичним потребама, који не води рачуна о штед­

њ и е нергије , времена и простора. 2. В . ирацио­ н алан .

нераЦ lIоналност, -ости ж [ В . нерационалан] особ ина онога што је нерационално .

.Iерв, - а м [лат. пеrvus жила, грч . пешоп]

1.

анат. вл акнасти орга н који повезује мозак и кичм ену мождину с разним дел овима тела , жи­

2.

мн. фиг.

психичко стање ; сређеност,

хлад нокрвност . О рат нерава међусобно ГIСИ ­ хичко исцрпљивање ; IIмати нерава за .Iешто

бити смире н, бити способан да се издржи нека кр иза; IIЗI'у6 I1ТИ

нерве

изгубити

стрп љење ,

раз б ес н ети се; IIfill ( коме) на нерве нервирати,

нервату ра , -ё ж [нлат.

nervatura, В. нерв] 1. 2. анат. нер­

60Т. мрежа жилица, ребара на листу .

в ни с истем; мрежа нерава у поједином органу .

нерви ратн (се), нервирам (се),

3. л . МН . нер­

ви рају (се) " ссврш . [В . нерв] раздраживати (се), узр ујав ати (се), секирати (се).

нерв нй , - а, -о [В . нерв] који се односи на

-

систем скуп свих живчаних ћелија у

о р га низ му, укључујући

мозак,

кичмену мо­

жд ин у и ганглије ; нервна наЈlетост психичка напетост , уз буђење;

нерв] онај који је склон нервирању, р аздра­ жљив чов ек , неурастеник .

р а н , фантастичан , н епостојећи.

-

гас бојни отров , течност

кој а брз о испарава, изазивајући парализу цен­ тр ал но г нервног система и органа з а дисање .

2.

1. нества­

који није ре­

алан, који се не з аснива на стварним могућно­ стима, тешко остварљив.

IlереilJllIзоваll , -а , -о [В . реализоватиЈ нео­ стварен, непостигн)'Т.

нереГУЈlаран, - рна , - рно [В . р егуларан] који није

110

прописима, непрописан .

нерегуларност, - и ж [В . нерегуларан] стање онога што није у складу с прописима.

нерегулисан, - а, -о [В . регулисати] који ниј е регулисан; нерешен .

нереЗllде .. тан, -тна , -тно [В . резидентан] ко­ ји није настањен у месту где ради . ~

.. ерези­

деНТIШ ам6асадор дипл . амбасадор који не жи ­ ви у граду у коме је званично пр едставништво његове з емље .

Ilереиде, нереида ж мн. [грч.

Nereis Нерејева

кћи] митол. морске нимф е , кћи Нереја , морс ко г божанства код старих Грка .

неРlIмован , -а, -о [В . римовати] књиж . који се не римује.

нертера, -ё ж [грч .

разд р аживати кога .

не рв е. ~

глас) .

нереалан, -лна, -лно [в . реалан]

Mal'Me.

HellтY lН1jYM, -а и неllтУнйј, -ија м [ ШЈаТ. пер­

вац .

(-

нервчик, -а м , мн . нервчици [рус. нервчик , в.

nerteros

доњи , подземни]

60Т. део биљке који се налази под земљом (ко­ рен или гомољ) .

..ерц, - а м , МН . нёрчеви [н е м . Nerz] 1. зоол . жи ­ Musl ela vison.

вотиња и з 110родице ку .. а , визон ,

2. крз но

те животиње .

несесер, -а м [фр .

necessaire неопходан] мал а

l1утна торба с прибором з а тоалету .

несиметричан , -чна, - чно [В . симетричан] који није симетр и'taн , чије су стране неједнаке .

неСllстематичан, - ч на , - чно [В. системати ­ чанЈ који није систематичан .

lIесистем ilТИЧНОСТ, -и ж [В . несистемати ­ чан] недостатак систематичности .

819

нескафё

н еуроза

нескафё, -ёа м

Nestle,

фр .

ca fe

[Nescafe, по имену фабрике

кафа] кафа коју треба само раз ­

мутити у топлој води , инстант кафа.

нетолерантност, -ости ж [В . нетолерантан] недостатак толеранције, нетрпељивост.

lieYMa,

несолйдан, -дна, -дно [В . солидан] који није солида н , који није ч врст; непоуздан , несигуран.

несолидаран, -р на , -рно [В . солидаран] који није солидаран.

и у грегоријанском певању.

неуматскй, -а , -о [В . неума] МУЗ . који се од­ носи на неуме , који се служ и неумам а .

несолидарност, -ости ж [В . несолидаран] не­

несолидност, -и ж [В . н есол ида н] својство онога што је несолидно; несигурност, непоу ­

нестабйлан, -лна, -лно [В . стабилан] који

неур-, неури- в . неуро- .

неуралгија, -ё ж [В.

неур- , -алгија] мед .

неуралгичан, - ч на , - чно [В . неурал гија] мед . који се односи на неуралгију .

није стабилан.

нестабилност, -ости ж [В . н естаб илан] свој­ ство онога ш то ниј е стаб илно , недовољна ста­

тачка место на телу

неуралгичн а

•

из кога се шири неур ал­

гични бол; фиг. осетљива, болна тачка , кри­ тично место .

билност.

нестатутаран, - р на , - рно [В . статутаран] ко­

неурастенија, -ё ж [В. неур- , астенија] мед . осећај слабости , исцрпљ е ности, умора , с по­

ји није у складу са статутом .

несторијанизам, -зма м [према имену Не­ сторија, цариградског патријарха из

V

века

н .е. ] рел . учење (проглашено за јеретичко) по

временим боловима, изазван психичким узро­ цима или стресом .

неурастеник, -а м, мн . неурасте ници [В . неу­

коме у Христу по стоје две личности, људска и

растенија]

божанска.

није .

несторијанци, несторијанаца м мн . [В . не­ сторијан и зам] следбеници несторијанизма .

нет, -а м [енгл .

net мрежа] 1. в .

интернет.

2. в.

(1).

нетактичан, -чна , - чно [В . тактичан] који нема такта, необазрив , неумерен у понашању .

нетактичност, -и Ж [В. н етакт ичан] особина онога који је н етактичан .

нетворк, -а м [енгл. network мрежа, систем] ). удружење телевиз ијских станица које разме­ њују информације и емитују заједнички про ­

2.

неу­

оштар локални бол изазван надражај ем живца.

зданост .

грам.

•

матска нотација систем бележења мелодија

помоћу неума .

достата к солидарности .

нец

-ё ж, Ј'ен . мн . неума [грч . п еuт а знак]

МУЗ. нота, ознака тона у средњовековној музици

рач. систем више компјутера повезаних

).

мед. онај који болује од неура сте­

нервозан , раздражљив човек .

неурастеиичан, -чна, -ч но [В . неурастениј а] који пати од н еурастеније .

неуректомија, -ё ж [В . неур-, грч. ektom~ исе цање] мед. уклањање дела нерва хируршким путем .

неурйт, - ита м [В . н еур -] анат. живчано влак­ но, изданак нервне ћелије, аксон.

неуритис, -а м [В . неур- , -итис] мед. запаље­ ње нерава .

неуро- [ грч . пеurоп живац] као први део речи значи нервни, који се односи на живце.

неуробласт, -а м [В . неуро-, грч .

blast6s

кли ­

ца, изданак] физиол . свака од ембрионални х

међу собом.

нето и нето прид. индекл . [итал .

2.

netto]

чист, об­

нервних ћелија из којих се издвајају неурони .

дохо­

неуровегетатйван, -вна, -в но [В. неуро-, ве­

дак приход по одбитку пореза и других дажб и­

гетативан] мед. који се односи на вегетативни

на;

нервни систем.

рачунат без додатака и без трошкова;

-

• -

тежина теж ина самог производа, без ам­ национални производ укупна вред­

неуродерм(ат)iпис, -а м [В . неуро -, дерм(а­

ност произведене робе и услуга у јед ној држа­

т)итис] мед. промене на кожи праћен е сврабом ,

ви уз одбитак трошкова за производњу .

изазван е психичким узроцима.

балаже;

-

нетолерантан, -тна, -Т НО [В . толерантан] ко­ ји није толера нтан, н етрпељив.

820

неуроза, -ё ж [нлат.

neurosis,

в . н еуро-, -оза]

псих . дуготрајан ду ш е вни поремећај који нема

неутралист(а)

неурокомпјутер

органс ку основу, праћен фобијама, депреси­

неуротичар, -а м (ж. неуротичарка, дат. И пок. неурОтичарки)в . неурОтик.

јом, присилним радњама и сл.

неурокомпјутер, -а м [В . неуро- , компјутер]

неуротокснн, - ина м [В . неуро- , токсин] м ед.

рач . орга нски компјутер заснован на неурочи­

супстанца која штетно делује на нервне ћелије ,

пови ма , још увек у експерименталној фази.

ометајући њихов рад .

неуролептик, -а м, ми . неуролептици [В . неуРО-, грч .

lepsis

хватање] фарм . лек за смиривање

неуротоник , -е ж [В. неуро-, -тоник] фарм .

жива ца.

неуролог, -а м, мн . неуролози [В . неуро -, -лог] мед . лекар специјализован за неурологију .

•

неуротомија, -е ж [В . неуро-, -томија] мед . хируршко пресецање нерва.

неурОло шкЙ .

неурологнја, -ё ж [В . неуро-, -логија] грана медици не која изучава структуру, начин функ­ ционисања и болести нервног система.

неуром, -о ма м [В. неур-, -ом] мед. тумор на нерву, састављен од нервних влакана.

неурон, -о на м [грч .

neuron]

анат. нервна ће­

лија, основна јединица нервног система . • неу­ рОнскН .

средство за јачање нервног система.

неуротрансмитер, -а м [В . неуро- , енгл . transmitter од transmit преносити] физиол . биохемиј ­ ска супстанца која потпомаже или спречава преношење нервних импулса на синапсама .

неуротскн в. неурОтичан . неурохирург, -а м , мн . неурохирурзи [В . неу­ РО- , хирург] мед. лекар специјализован за неу­ рохирургију.

неурохирургија, -е ж [В . неуро- , хирургија] мед . грана хирургије која се бави операцијама

на нервном систему .

неуропат, -а м [В . неуро- , -пат] мед . нервни болес ник .

неурохИруршкii .

•

неурочип, -а м [В . неуро-, чип] р ач . чип спо­ собан да ступа у интеракцију с неуронским ће­

неуропат ија, -ё ж [ В. неуро-, -патија] мед. општи назив за болести нервног система.

неуропатолог, -а м, мн. неуропатолози [В .

лијама.

неутралан, -лна, -лно [лат.

neuter ниједан

neutralis према 1. који се у неком спо­

ни други]

неуро-, патолог] лекар специјализован за неу­

ру , сукобу или рату не опредељује ни з а јед н у

ропатолог ију .

од противничких страна .

неуропатологија, - ё ж [В . неуро- , патологи ­ ја] мед. грана медицине која изучава обољења нервног система.

неуропс ихијатар, -тра м [В . неуро- , психи­ јатар] мед . лекар специјализован за неуропси­

хијатрију .

•

неуропсихијатрiiјскii .

неуропсихијатрија, -ё ж [В . неуро-, психи­ јатрија] мед. грана медицине која изучава и ле­ чи ду шевне и нервне болести.

неуроптери, неуроптера м мн . [В . неуро-, -птер] зоол. ред инсеката са дв а пара мрежастих крила, мрежокрилци.

неу роспазам, -зма м [В . неуро-, спазам] мед. изненад ни мишићни грч изазван надражајем нерава.

неуротик, -а м, мн . неуротици [В . неуроза ] мед. онај који пати од неурозе .

неуротичан, -чна,-ЧНО [В. неУРОТИК , неуро­ за] мед. који пати од неурозе.

чан, неупадљив. алкалан.

4 . физ .

3.

2.

неодређен , безли­

хем. који није ни кисео ни

који је без електричног набој а.

неутрзлац в. неутралист(а). lIеутрализам, -зма м [В . неутралан) пол . тежња ка неутралности у међудржавним односима.

неутрализзција , - е ж [В . неутралан)

1.

а.

радња којом се неко или нешто неутрали зуј е,

којом се уводи неутралност. б. осујећивање , спречавање нечијег штетног дејства.

2.

хем . ре­

акција киселине с базом , при чему настаје нека со и вода.

неутрализовати, -ујём =

lIеутралисати ,

-лишем с врш. И иесврш. [фр . пеutrаlisег, в . неутра­ лан]

1. а.

У'IИНИТИ неутралним. б . онемогућити ,

онемогућавати ,

онеспособити ,

вати некога да делује .

2.

онеспособља­

хем . одузети , одузима­

ти киселост или алкалност неком раствору.

Ilеутралисати = lIеутрализовати (в . ) неутралист(а), -е ж [В . неутралан) пол. при­ сталица неутралности.

821

Нибелунзи

неутрал ност

Ilеутралност, -ости ж [В . неутралан] стање

lIефрйт, - ита м [према грч .

nephr6s

бубрег,

онога који је или о н ога што ј е неутрално; н еу­

ј е р се сматрало да пе'lИ болести бу брега] минер .

'1ест вовање у неком сукобу .

тв рди зеле нк аст и минерал , мањ е скупоцена в а­

неут рино, -а м [итал .

neutrino,

в . неутрон]

физ . еле ментарна честица нулте масе , без набо­ ј а, која путује б рзином светлости.

неУтрон , -она м [В . неутралан , (електр)он] бл и ж но ј еднаке протону, састав ни део атом­ ског јез гра.

lIефрит ичаll , - ч н а , - '1но [В . нефритис ] мед. који је захваћен нефритисом .

lIефро- [грч .

nephr6s бубрег]

као први део сло­

женице пок азује да се реч односи на бубреге .

неУтронскй, -а, -о [В . н еутрон] који с од н оси на неутроне . & lI еутро нска бомба мања терм о­

нуклеарна бомба з а употр ебу на ф ронту , која би неутрон с ким з ра'lењем онемогућила и ли убила непријатељске војнике не делујући на неж ив е пред мете.

неутрум, - а м (м., . lIеутра с) [л ат.

neutrum]

грам . с ред њи грамати'lКИ род ; именица ипи об ­

lIефроза, -ё ж [В . неф р о -, - оз а] мед . деге н ера­ тивна болест буб рега .

н ефРОЛ ИТltј аза, -ё ж [В . нефро- , л и т ијаза] мед. појав а камена у буб регу .

lI ефролог, - а, м , МII . н ефропози [В . н еф ро- , -лог] пекар специјализован з а нефрологиј у .

lIефролог ија , -ё ж [ В . н еф р о-, -л о гиј а] м ед. грана медицине која се бави болестим а бубре­

лик с р ед њ ег рода .

нефелологиј а, -ё ж [грч . перhеlё облак, в .

га . + lI ефр Оло ш кЙ . lI ефРОl1 iпија , -ё ж [В . н ефро-, - патиј а] м ед.

-логија ] в . нефолОгија .

lIефелометрија , -ё ж [грч . перh е lё облак , в . -метриј а] хем . мерењ е степена з а мућености не­

ке те 'lНОСТИ у ци љ у квантитативне хемијске

општи назив з а болести бубрега .

Itефрорагија, - ё ж [В . н е фро- , (хем о) р агија] м ед . крвар ење и з буб рега .

lIефросклероза , - ё ж [В . нефро- , с клер оза]

анал и з е .

lIефёр "рид . индекл . [В . фер] који ниј е фер, не­ нефологи ја [грч .

nephos

облак , в . -логија]

неформалан, -п на , -пно [према еНl'Л . јпfoг­

1. који

није утврђе н прописи ­

ма , н ез ваНИ'lан (неформ ални скуй; н еформал­

2.

опу штен, неус иљен .

lIеФУ llд йраll , -а , - о [ В . ф у ндиран ] неосно­ ван, н еутемељ ен .

lIефУ НКЦИОllалаll, -лна , -лно [В . функцио­

који је без формалности ,

налан] а . који није функционалан , који не оба­

Л ИНlЋ . разговорни, фа­

вља своју сврху . б . који има сувишни х делов а,

3.

м и пијаран , колоквијалан .

не фоскоп, -а м [грч . инструмент

lIефРОТО Мltја , - ё ж [В . нефро-, -то м иј а] мед. хируршко засецање буб р ега .

ме'l'еор . наука о постанку облака .

на орга низација ).

мед. скупљање и отврднуће буб рега услед пове­ ћане КОЛИ'lине везивног ткива .

праведа н , н е поштен .

метео р .

lIефри т ис, -а м [ В . н еф ро- , -итис] мед. за п а­ љење бубрежног тк ива .

физ. елементар н а честица без набоја, масе при­

та l , в . ф о рмапан]

риј а нта ж ада .

за

н епотребно велики .

nephos

обл ак , в. -скоп]

посматр ање

и

ме р ење

кретања обл ака .

IlефУlIкцltОllаЛIIОСТ, -ОСТИ ж [В . н ефу н кцио­ налан] свој ство онога што није функци о н ално .

lIец, -а м [нем .

Netz м режа] 1. с п . ( у тен и су,

нефотоге ничан , -'1на , -ч но [В . фотогеничан]

стоном тенису , одбојци) ударац при к оме лоп ­

кој и ниј е фотоге НИ 'l ан , који н е и з гпеда добро

та доди рн е м р ежу , али пређе н а страну пр отив­

на фото графијама.

ника .

нефотогеlШЧНОСТ,

-ости

ж

[В .

фотоге ­

НИ 'lн ост] недостатак фотогени'lНОСТИ .

заст. мрежа за пиј а цу , земб и љ.

NiЬе luпgеп] МИТОIl . патуљци који жив е у п одзе­

нефр - в . lIефро- .

lIефректом ија, -ё ж [грч .

2. ф ам .

Нибелунзи, Нибелу нга , јд. Ни белунг [ н е м . м љу и чувају бпаго , ј у наци старе гер ма н ске ле­

грч .

генде, епско г с п е ва из ХIП века Песма о Нu бе­

ektome исецање] мед. оперативно одстрањив а­

лунзима и оперске тетрал огиј е Пр Сiuен Нu бе­

ње буб рега .

лунга

822

nephr6s бубрег ,

(1 869- 1876)

Рихарда Вагнера .

нивал нй

никленй

нивал нй, -а, -о [лат. пјх ген .

nivis

nivalis

низам , -а м а м [тур .

снежни према

снег] који се односи на снег, сне­

жни ; који се од носи на подручја под вечитим

ni za m од а р . пј ~а m] и ст. 1.

војник регуларне војске у Османлијском цар­ ству.

2.

турска војска ; војни пор еда к .

низамлија, -е м [тур .

снегом.

нивела ција, -е ж [фр .

niveler равн ати , и зрав­

зам

н ати]

ni zamll, в . ни зам ] в. ни­

(1).

1. равнање , поравнавање, отклањање раз­ 2. р езултат нив елац иј е , порав н атост . н ивелйр , -и р а м [ скр . од н ем . Nivellierinstrument] геод . с пр ава з а м ерење и упо ређив ање

у то ну боје .

н адмо рск и х виси н а геометријском методо м .

угисак неког осећања или рас п оложења . б. не­

л ика .

нивел ирати в . нивеЛltсати .

Iшјанса, -е ж , ген . мн . нијан са [фр . l1и а l1 се, према пtlе облак од л ат.

3. л . мн . нивел ирају С8РШ . и н еС8РШ . [нем . nive llieren, фр . niveler, у п . ниво] 1. а . равн ат и , геод. одредити, одређивати висинску

р азл ику између двеју или виш е та чака на повр ­

veler,

nivellement,

према пј­

Jlијаllсирати, нијilНсирам ,

л иков ат и нијансе ; ПОСТУГIНО прелаз и ти изједне

гра ница, раз ина

(-

реке,

1. површина ч ега као висок - , низак - ). 2.

2.

фи!' . им ат и осећања за с и т н е р аз ­

л ике .

нијелирати, ниј ел ира м , н есврш .

ниво, -оа м [ фр . пј уеа и]

3. л . мн . нијанси ­ 1, лик . р аз­

рају н есвр ш . [ фр. пиапсег, в . ниј анса ]

в . нивелисат и] геод. одр еђивање в и сине

та ч а ка на з емљ и .

нијансирати] који по ­

во одме р е н .

боје у др угу.

шини Земље .

[8.

казује ниј а н се, прел иве , мале р азл ик е; п ажљи­

поравнавати . б . и зјед начавати , отклањати р аз­

нивe.rlМаlt , -а н а м [фр .

посту­

фиг. а . прим еса, ј ед ва прим етан

2.

нијансйран, -а, - о

нивел исаТlt , -л иш ем и нивелирати , ни ве­

2.

1.

з н ат на р азли к а.

л ирам ,

лике .

облак]

nubes

пан прелаз јед н е боје у другу, пр ел ив; р азл и ка

[ итал .

в.

ni ellare,

3. л . м н . ниј елирају

нијело] Лl1К . р ад ити ,

украшавати техн и ком ниј ела

нијел о, -а м [итал .

(8.). од клат.

l1ie llo

l1i gellum

фи,'. ступањ р азвоја и л и квалитета ; ранг, поло­

црнкаст од пат. пi gег црн ] метод ук р ашавања

жај . О ИСПОД ItИвоа и с под просека , испод уоб и­

сребра и злата при к оме се шаре урежу у повр­

чај ене висине; бити 'ја ItИвоу бити н а висини

шину метала а зат и м исп у њавају трајном цр­

с иту ације , достојн о се ГlOнашати ; на нај ви­

ном бојом.

шем нивоу (о саста нку, разгово ру) између н ај­ виших представника појед иних држ ава .

нивоз, -6за м [фр.

vis

nivose

бли канског кале нда ра, од до

прем а лат . пјх ген . пј­

с нег] ист . четврти месец францус ко г репу ­

20.

или

2 1. или 23.

"Iјј ет и нијет, -а м [тур . мера] п окр .

lIијепtТlt, ниј ет им несврш . [о . н иј ет] п окр . од­ луч и т и , науми т и .

снег, в . метар] инструмент за мер ење ви­

нидиколе, ни д икола ж м н . [нлат.

N{ke, nike

поб еда ]

2.

1.

митол .

симболични

нitкёјСКЙ , -а -о [лат.

nidico lae,

Nicaea Никеја] који се

настањивати]

од носи н а град Никеју у Малој Азији , I 'де је

зоол . младунци птица који се р ађају слепи , го­

325. године н . е. одр жан први екуменски сабор ; .. - кредо, никејско вероваље р ел . символ ве­

nidus

гнездо ,

Нике , -е ж ['1>Ч .

богиња победе у стар ој Грчкој .

прик аз поб еде у обл ику же н е с крил и ма.

си н е снежног покривача .

п р е ма лат.

niyet од ар . пј ууа на­ 2. реп . и зр ека , ч есто

клања одређ ен а молитва или да се за почн е пост.

нивометар и нивомётар, -тр а м [лат. п јх ген.

nivis

н амер а, наум .

на а рапском јез ику , која и зр ажава одлуку да се

децемб р а

22. јан уара.

1.

colere

луждрави и беспомоћни.

нид ификација, - е ж [лат . се, према

nidus

г н ездо,

nidificare г н ездит и -ficare од facere чинити]

пр ема лат.

l1idtls

г н ездо,

fugere

nidifugae,

бежати ] младун­

ци птица који се рађају с перјем и способ ни су д а се сами хране , нпр. код живине.

основ на

формулација

никл , -а м [ нем .

зоол. прављење гнезда, гнежђење.

нид иф уге, нидифуга ж мн . [лат.

ре ,

х ри ш ћ анске

вере

усвој е н а на Ни кејском сабо р у . бели метал , симбол

Nickel] хем иј ск и елемент , Ni , атомски б рој 28 , упо­

требљава се н ајви ш е у легурам а.

НltКЈЈе нй , -а, -о

[8.

никл ] кој и је н ачиње н од

никла .

823

ннпофй л

никловатн

нимет, -а м [тур .

никловатн, -лујём сврш . И несврш. [В . никл] п ревла чити , пресвући (други метал) слојем ни­ кла рад и заштите од рђе .

Нимрод, -а м [хе6р .

никол, - а м [по имену енгл . физичара В. Ни­ кола

(Nicol, 1768- 1851)]

физ . призма од два

слепље на кристала кал цита, служи за добијање

у Француску

1560]

који је донео дуван

отровни алкалоид у листо­

вима ду вана, главни узрок штетног дејства ду­

вана и стварања зав исности .

•

ннкотйнскй.

никотннизам, -зма м [В . никотин] мед . тро­

преводу

Неврод,

10:8-9). 2.

фиг. вешт, способан ловац.

пуmрћё]

1. МИТОЈ1 .

између ларве и одрасле јединке.

на култу нимфи.

ока услед кога болесник боље види у сумрак

ia]

4. (06.

мн .) анат.

nymphaion]

и ст .

1. у

ста­

никто- [грч . п Ух, ген . пуkt6s ноћ] као први део сложе нице показује да се реч односи на

2. женско

купалиште код Грка

нимфеја , -ё ж [нлат. пу mрћеа од грч . пуmрћ а­ 60Т . локвањ ,

Nymphea аЊа . nymphet од фр . nymphet-

нимфета, -ё ж [енгл.

него на дневној светлости, дневно слепило .

te

мала нимфа] малолетница с и з раж е ном сек­

суалношћу, изазовна де војчица у п убертету .

нимфомitнија, -ё ж [грч . пуmрћё , в. манија]

ноћ или на мрак.

никтофите, никтофита ж мн . [в . никто-, грч . рhуt6п биљка] 60Т. биљке чији се цветови отва­ рају по ноћи уместо по да ну .

псих . ненормална сексуална пожуда код жена.

нимфоманка, -ё ж , дат. И лок . нимф оманки , ген . мн . нимфоманки [в . нимфоманија] жена ко­

никтофОбија, -ё ж [В . никто-, в. фобија] псих . страх од мрака ; ноћни страх код деце.

ја пати од нимфом а није , која л удуј е за мушк ар­ цима.

никтурија, -ё ж [В . никт- , грч . ошоп мокраћа] мед . учестал о мокрење по ноћи , симптом обо­

нимфоманскй , -а, -о [В. нимфом анија] који се од носи на нимфоманију и на нимфом а н ке .

нинорск, -а м [норв .

љења.

нилоти, нилота , јд. нилот, ген . нилота [л ат.

Neilotik6s

нилски , према реци

Нил] Зlп-роп. припадници племена која живе у

средњој и источној Африци , високи , издужене главе, с тамном кожом и слабом маљавошћу .

нилотскй, -а, -о [лат.

Niloticus од грч. Neiloti• нилотски јези­

нилски, према реци Нил]

ци лингв. породица јез ика који се говоре око горњег тока Нила.

новонорвешки]

ЈlаНД СМОЈЈ (в . ) , створен у другој поло вин и ХIХ века поред букмола (в . ) .

Ниоба, -ё ж [111Ч .

Ni6be]

м итол . тебанска кра­

љица, Танталова кћи , која ј е дотле плакала за својом убијеном децом док се није пр етво р ила у стену из које цури вода.

ниобијум, -а и НИОбйј, -ија м [нл ат. пi о Ь ium, удружен са танталом] хемијски елемент , метал

Јlимбостртаус, -а м [ В. нимбус , лат .

stratus

прострт, развучен] метеор . врста там них, раз ву­ чених, ниских облака који доносе кишу.

нимбус, -а м [лат.

nynorsk

новији норвешки књижевни језик , назван и

према Ниоби , ј ер се у природи увек налази

нимб в . нИмбус .

2.

млада, лепа девој­

усмине стиднице .

и Римљана .

nimbus] 1.

круг око главе

фиг. углед, репутација , слава .

З . метеор . облак који доноси кишу .

824

2. књиж .

ка. З. зоол . други степен метаморфозе инсек ата ,

нимфёј, -еја м [грч .

никталопија, -ё ж [грч . пуktаlорs од пух ноћ ,

светаца, ореол.

Мојсиј ева,

код Грка и Римљана, једн а од

мама или у брдима.

ala6s слеп, ops поглед] 1. зоол. способност не­ ких жи вотиња да виде у мраку . 2. мед. обољење

од грч .

књига

ром Риму, светилиште нимфи; пећина посвеће­

никт- в . никто- .

k6s

Прва

младих полубогиња које живе крај воде, у шу­

вање никотином.

Niloticus

у Библији ,

нимфа, -ё ж, ген. мн . нимф iilнимфи [грч.

ннкотйн, -ина м [фр . пiсоtiпе, према Фран­

Nicot),

Nimrodh] 1.

Хусов син, познат као ловац (у Даничићевом

поларизоване светлости.

цузу Ж. Никоу (Јеап

од ар . пј'm а] покр .

nimet

божји дар, благодат божја.

мале тв рдоће, симбол

Nb,

атомски број

41,

у потр ебљава се за легуре .

НИПОII, - а м (јап.

Nippon, Nihon] д руго

име за

Јапан.

нипофйл, - ила м [В . Нипон , в . -фи л] љуби­ тељ Јапанаца и свега што је јапанско.

нипофоб

нишан

нипо фоб, -6ба м [В . Нипон, В . -фоб] онај који мрзи Јапан и Јап анце.

бензол , употребљава се као растварач , у произ ­ водњи анилина и др .

нирвана, -ё ж [санскр . пјгуапа]

1. у

нитрогёи, -е н а [В. нитро-, -ген] в . азот.

буд изму,

блаже нство које се постиже престанком свих жеља и страсти и утапањем индивидуалне ду­

2. у хиндуизму, сједињење ду­ 3. стање потпуног мира и осло ­

нитроглицерiiн, -ина

..

[В . нитро- , глице­

ри н] хе ... густа , експлоз ивна уљаста течност,

ше у вечни дух .

употребљава се за производњу динамита; у ме­

ше са Брамом .

дицини служи за лечење срчаних болести .•

бођења од патњи .

ниса н , -а м [хе6р .

нитроглицерiiнскii .

nisan] седм и месец у јевреј­

ском календару, почетком пролећа .

нитро-једињења, нитро-једињења с мн . [В. нитро -] хем. ј едињења добијена нитрирањем ,

нискобуџётскii, -а, -о [В . буџет] р ађен с ма­ лим буџетом, јефтин, који не захтева велике

користе се као експлозиви или као међупрои ­

зводи у синтези лекова и боја .

нитролак, -а м , мн. нитролакови [В . нитро-,

тро шкове .

нискот иражан, -жна, -жно [ В. тираж] који

лак] лак на баз и нитроцелулозе .

нитрофосфат, -ата м

има мали тираж , који се продаје у малом броју

нистагмус, -а м [нлат.

[8. нитро -,

фосфат] хе м .

вештачко ђубриво добијено мешањем фо с фата

(о новинама и ч асо писима) .

од грч .

nystagmus

и калцијум-нитрата .

климање главом , треперење] мед. не­

нитроцелул6за, -ё ж [В . нитро -, целулоза]

вољно треперење очију , које може бити с имп­

хем . вла кнаста , лако запаљива м аса доб ијен а

том појединих обољења.

дејством азотне киселине на дрво, памук и сл. у

nystagm6s

нитна, -ё ж, ген . мн . нитнй [нем .

Niet] закивка,

двогла ви ексер; метални украс на одећи .

нитовати, -тујём сврш . и несврш . [нем .

nieten]

прич вршћивати, причврстити закивкама, з аки­ вати .

присуству концентрисан е сумпо рн е кисел ин е; корист и се за производњу експлозива , лакова , целу ло ида и др.

нифе м индекл. [од Ni ( ни кл)

гво­

вља да се састоји претежно од никла и гвожђа .

нитр- в . нитро -.

нитрат, -ата м [В . нитр- ] хем. со азотне кисе­ лине (НN Оз) ; натријум-нитрат и калијум-ни­ трат користе се као вештачко ђубриво .

нихилизам, -з ма м [л ат.

1.

nihil

ништа, В . - изам]

филозофско учење које пориче мо гу ћност

сигурн е споз н аје и постојање било какв е вред­ но сти.

нитрiiд, - ида м [В . нитр-] хем . спој метала са

2. животни

став који одбацује сва уста­

љена начела и веровања .

3.

ист. покрет за д ру­

штвене промене настао у царској Русији крајем

азото м.

нитри рати, нитрйрам ,

3.

л. мн. нитрирају [В .

нитр- ] хе ... замењивати атоме водоника у ор ­

ганс ком молекулу нитратним групама

(N02).

нитрiiт, -ита м [ В. нитр-] хе ... со азотасте ки­ селине (НN0 2) .

ХIХ века , близак анархизму и тероризму .

IlИхилист(а) , -ё м [лат .

nitrificatio од пј­ нитр- , -ficare од facere чинити] 1. хем.

nihil

ништа ] след бе­

ник ни х и лизма; онај к оји н е признаје ник акве ПРИНЦИllе ни ауторитете .

НИХИJlистичкii, -а, - о

нитрификација, -ё ж [нлат.

trificare, в .

+ Fe (ferrum

жђе)] геОIl . Земљино јел'ро , за које се претпоста­

[8.

нихилист] који се

од носи на нихилизам и нихилисте.

ниша и ниша, -ё ж [фр .

Iliche]

арх ит. удубље­

окс и дација амонијака и амо ниј умових соли у

ње у з и ду, обично з а смештај вазе , статуе или

нитр ите и нитрате , 06. под дејством бактерија.

у красних пред м ета.

2.

натапање, прожимање земљишта нитратима .

нитро- [ грч .

nitron

шалитра] као први део

нишадор, -а пере.

newsadur]

..

[тур . ni ~adir од ар .

nisadir

од

хсм. амонијум хло рид, салмијак ,

сложени це пок азује да ј е у питању јед ињ е ње

кристална со, раније употребљавана као лек

азота .

или као средство за лемљење.

нит робензол, -6ла м [В . нитро- , бензол ] хе ... те чност доб ијена дејством азотн е киселине на

нишан, -а и нишан , -ан а м [тур .

nisan] 1.

nisan од пере.

део на ватреном о ружју који омогућа-

825

нишанити

Ilовитёт

ва пре цизно гађање (йредњи шuч кu

- , ой ­ 3. над­

зда)] астрон . звезда која услед у н утра ш ње екс­

заст . орден, од­

п лоз иј е н агло п о в еh а с в ој сјај , постајуhи з н ат­

- ,

задњu

циљ, мета у коју се гађа.

- ). 2.

гроб ни камен код муслимана.

4.

л и ко вање. О разговарати преко нишана в о ­ дити уз ајамну бо рбу , ратовати ; бити у неприја­

тељству с ким; уз ети на Ilишан усмерит и своје на пад е против кога или чега.

циљ помоћу нишана, циљати.

[8. нишан] који се односи

на нишан ; који служи за нишањење (нuшанска

нишiшџија , -ё ж [в . нишан] онај који ниша­ н и, стр е л а ц .

lIишеста, - ё ж = нишесте, -а с [тур . ni ~asta од

ni saste]

по кр .

1. пшенични скр об у

праху .

2.

НКВД [рус. СКр . од Народный комиссари ат в н утре нни х дел ] ист. управа тајне полиције и

обаве штајни х служби у Совј етском Савез у под

нобёл иј ум, -а и нобёлiiј, - ија [према А. Но­ трансурански

мент, с имбол

No ,

радиоактивни

атомск и б рој

еле­

102.

Ilовација, -ё ж [л ат. ти новине]

1. пра8 .

110vatio од поу а ге уводи­

угово р двеју страна к оји м се

укида п остој ећа обавеза и уводи нова .

2.

н еоб. В .

иновација .

1.

nove lI a од лат. novelI us Кfb И Ж . припов етка. 2. В.

новелација . lIовелација , -е ж [нлат.

nove ll atio, В . новели­

р ати] пра8 . измена постојеhег з акона и ли п рав­

новелета, - ё ж [итан .

novell etta] КIЫ' Ж . кратка,

мала новела.

с врш . И несврш . [нл ат.

3. л . МН . н о в ели рају novelIare] прав . у н ет и , уно­

сити и зме н е и ли допу н е у постојеhи зако н и ли

д одељује сваке године за м и р , з а

правну норму .

lIобил и з ирати , ноби л и з ирам ,

3. л. мн . н оби­ лиз ир ај у сврш . и несврш . [фр . nob iliser од лат. п о ­ bilis пл еменит] заст. доделити , додељивати пле­ ми ћку титулу, прогласити , проглашавати з а плем иhа.

нобил ита ција , -ё ж [1I1.ат. nobilitatio] заст. до ­ дељ ивање племиhког з вања , проглашење кога

за пле миh а.

нобилitТёт, -ета м [лат. nobi litas] тост; от м е ност .

2.

1. племени­

племиhко по р екло , припад­

нобл П РИД. индекл . [фр . поЫе од пат.

nobilis]

који се понаша као пл е миh ; отмен , достојан­ стве н ( ч есто ирон . ) .

Ilоблес , -а м [фр . шање , отм е ност

lIовелист(а) , -ё м [В . новелист(а)] КfbИж. пи­ сац н овела , прип оведач .

lIовелистичкй, -а, - о [в . новела] Кfb И Ж. који се односи на новеле и новелисте .

новёмбар, -бра м [л ат. поуеmЬег, пр ема по­ уеm девет] једанаести м есец у год ин и .

• 11 0-

в ём барскЙ .

новечеНТltст(а), - ё м,

110vecentista,

MII .

н овеченти сти [итан .

в . вовечевто] писац и л и умет н ик

и з новечента , ХХ века.

lIове'lеIПИСТИЧКЙ, - а, - о [итан . novelI etta]

ност п л емиhком сталежу .

826

новаторство, -а с [ в . н овато р] увођењ е но­

добитник Нобел ове награде , која

књ и же вност и за неколико н аучних грана.

сток р ат ија .

новаторскй, -а , -о [в . новатор] који се од н о­ си на н овато ра ; об н овитељски , иноватив ан .

новелирати, новелирам ,

нобело вац, -вца м [према Алф р еду Н обелу ,

1833- 1896] 190 1.

novator од поуаге у вод ити

ног прописа.

Стаљ ином , касниј е названа КГБ (в .).

се од

новатор, -а м [лат.

новине] онај који у води новине, нове идеје ,

нов , в . новелирати]

нишесте = нишеста (8.)

хсм.

но видљ ив ија н его р а није .

новела , -ё ж [итан.

врста п о сл астице од таквог скроба .

белу]

н о в а (зве­

вина ; тежња за новим.

СЙрава).

пере.

(ste lI a)

иноватор.

нitша llИТИ , -им нес врш . [в. ниш а н] тражити lIitша нскii, - а , -о

нова и нова, - ё ж [пат . 110уа

nobIesse] 1. племиhко пона ­ (често ирон .) . 2. пл е мство , ари ­

који прип ада новеченту , ХХ веку .

новечеllТО, -а м [итал . 110уесеl1!О де в ет стоти­ ва] двадесет и век у умет н ости , књиж еввости, кул ту ри (посеб н о италијанској) .

IIОВИТёт, - ета м [лат.

novitas прем а 110Vl1S нов]

о н о што је вово , нова пој ава , вов прои звод.

новицијзт

ноктамбул

новицијзт, -ата м [нл ат. цијус] ЦрКВ .

1.

noviciatus,

в . нови ­

статус новициј уса, искушеника;

време искушеништва.

2.

нов ицијус, -а м [лат.

школа з а искушеник е .

према

novicius

нозологија, -ё ж [в . нозо- , -ло гија] м ед. си ­ стематска кла сификација бол ести .

•

НОЗ0ЛО­

шки.

novus

нозоманија , -ё ж [В . нозо - , манија] пси х ички

нов] у катол ичкој цркви искушеник , онај који

поремећај код кога пацијент осећа с имптом е

се прип рема да постане калуђер.

различитих болести; у п . хипохОндрија .

новокаи н , - ина м [фабричко име према лат .

novus

нов , (к)ока ин] фарм . синтетичко средство

за локал ну анестезију, прокаин .

•

нозофобија, -ё ж [В . нозо-, -фоб ија] Il СИХ. н е­ нормал а н страх од болести .

новокаин­

ски .

нов окомпоновзн, -а, -о [В . компоновати]

Ноје, -а м [хебр . N6ah] МИТQЛ . праведник ком е је Бог у време општег потопа наред ио да сагради

1.

брод (Нојев ковчег) у коме ће се спасти са својом

муз. који је у стилу народне м уз ике , ал и је ком ­

породицом и прим ерцима свих животиња н а Зе­

понован за потребе естраде .

мљ и (Прва књига Мојсијева , главе

2.

ф и г . пеј . скле пан ,

изм ишљен по трен ут ној моди ; вештачки , који није ауте нтичан.

нову м, - а м [лат.

novum,

С. род од поvu s нов]

нешто ново, н ова окол н ост (у правн ом постув­ ку); нов, дотле н е поз н ат подата к .

нодоз ан, -з н а, -з но [лат.

нодулус, -а м = Ilодула , -ё ж [нл ат.

nodus

чв ор]

1.

nodu1us,

мед. чворић , отврдло м е­

сто у поткожном ткиву.

2.

избацити и з борбе]

knock out

м ин ер. груд вица, з р ­

но , мала ло п таста маса н еког минерала у ун у­

стави борбу . б . стање боксера који ј е добио та­

...

класични

з авршетак ме'lа з ато

сле бројања до десет; технички

-

з авршетак

ме'lа када по оцени судије један од боксера ни ­ ј е у стању да настави борбу .

2.

фИI'. и зјава , потез

или маневар којим се н а носи кона'IНИ пор аз противнику у с п ору , расправи и сл.

нокаУтёр , -ера м [В . нокаут] боксер који ла­

ноеза, -ё ж [ грч . п6ёsi s мисао, пам ет] филоз. код А ристотела, непоср ед на ум на с п оз н аја.

1. 2.

ко и ч есто нок аут ира противнике .

нокаутирати, нокаут ирам ,

код Хусерла , акт мишљења којим се освешћују

рај у СВРШ . [ В . нокаут]

ч улн и ут и сци.

т ивнику.

ноема, -ё ж [грч. п6ёm а мисао] филоз. Аристотела, пр едмет мишљења .

2.

1. код

куства .

2.

3. л.

М Н . нок аути ­

CII . задати нокаут пр о­

1.

фи г. те шко пора з ит и противник а у

р ас прави.

код Хусер ­

ла, с весни чи н који м се осмишља в а садржај и с­

нокдаУII, - а м [ е нгн .

knock dоwп оборити ,

сру шити] сп . а. у боксу, ударац који оба р а про ­ тивника на под, али м у омогућава да се пон ово

ноет ика, -ё ж, дат. но етици [грч . 110ё tik6s пр е­

ма поеј п м исл ити] део фи лозоф иј е који се бави мишљење м и саз нав а њем .

•

1.

при диг н е и н астав и борбу . б. стање боксе р а ко­ ји ј е доб ио такав уда рац (бuйiu у IlO кдаУIIУ) .

но еТ И'IКИ .

IlOзем а, -ё ж [грч. п 6sё mа према

116sos бо­

пр аж ив отиња која живи као пара­

нокле, н окл и ж мн. = ноклице, НОКJIиц а ж мн. [ аустр . н ем.

бол ест коју изаз ива тај пар аз и т. НОЗ 0- [грч .

n6sos болест]

к ао први део сложе­

ница показује да се реч од носи н а болест .

нозогра фија, -ё ж [В . н озо-, -гр а фиј а] мед. описива ње болест и и њи хов и х с имвтома .

тесто које се з ахвата каши ­

нокса , -ё ж [лат. поха према посеге шкодити]

1.

м ед. узрочник болести; све оно што штетно

делује на орга ни зам.

2.

"ра в . штета , штетан по­

сту п ак.

нозоге нија, -ё ж [В . но зо - , -ге нија] мед. н а­ ста н а к болести , в атоге н еза .

Nockerl]

ком и кува у кипућој води, врста ваљу шак а.

зит у цревима ин секата (пчеле, свилене бубе).

2.

-

што ј еда н од боксера н е може да устане ни по ­

трашњост и сте н е.

лест] мед.

6 до 9).

knockout према 1. CIl. а. у боксу ,

ударац којим се прот ивник онемогућава да н а­ кав уда рац ;

nodosus према nodus

чвор] мед . који садржи нодуле, чвориће , квргав. дем. од

lIокаут и нокаут, -а м [ е н гл.

ноктамбул , -а м [ннат. ген .

noctis

ноћ ,

ambu lare

воли да се проводи

н оћн ик .

2. В .

noctambulus од п ох 1. чов ек који

ходати]

п о ноћи , ноћн а птица ,

сомнамбул .

827

ноктамбулизам

номос

ноктамбулизам, -зма м [В . ноктамбул] В . сомнамбулИзам. ноктурно и ноК'1јрно, -а м [лат. ноћ ни]

1. муз.

noctumus

кратка композиција сетног и лир­

ског карактера .

2. уметничко

или песничко де­

ло кој е изражава ноћну атмосферу .

нокшир, -ира м [нем .

Nachtgeschirr] ноћни

1. који је

velle

volens

од

хтети] хтео не хтео , милом

стварности ; званичан, формалан .

'"

номинал­

ност) која је означена на новчаници (вр едно­

nomos

закон]

2.

грам . им е ни чки ;

именски .

номинализам, -з ма м [В . номиналан ] фил оз . средњовековно учење по

ил и с и л ом.

-ном, -номан , -номија [грч.

nominali s п рема

нешто по имену , ал и не у

сном папиру, марки и сл . ).

ноленс- воленс индекл . [лат. поlепs не хтети ,

номиналан, -лна, -лно [лат . поmеп име]

на цена (номинална вредност) цен а (вред­

суд, н оћна посуда.

no lle

номиюiла, -ё ж [В . номиналан] номин ална вредност.

страктни

појмови

коме идеј е и ап ­

постоје само

као

називи

кој и се од носи на з аконе или на законитост ; ко­

(имена), а не одговара им ништа у ств арн о м

ји се од носи на правила одређене струке.

свету .

НО м , -а м [грч . оз б и љ н ог и л и

старогрчка песма

n6mos]

верског садржаја, певана уз

номинализација, -ё ж претварање

речи

или

[8.

групе

номин ала н] грам. речи

у

им ениц у

или у именску синтагму .

прат њ у л ир е.

нома l , -ё ж [грч . поте нагризање] мед. ган­

номинатив, -а м [л ат . поmiпаtivu s ] грам . па­

греноз ни процес на образу који погађа неухра ­

деж субјекта, падеж којим се имен ује , ос н овни

њену децу или се јавља услед инфекције .

облик именске речи .

нома2, -ё ж [грч .

ист. управна једини­

nom6s]

ца у старо м Египту , срез.

номад, -ада м [грч .

nomas

кој и лута]

1.

при­

номинација, -ё ж [енгл .

minatio,

в . номиновати]

новање .

2. предл ог за

1.

неку награду

падни к популације без сталног борави шта , ко­

ра) или изборну функцију

ја се сел и у потрази за храном или пленом .

кандuдаШа) .

2.

[8.

номад] номадски на­

номадски, - а , -о [В . номад] који се од носи на који је

с војствен

номад има;

скит­

2.

1.

грам . име нека реч

номенклатор, -а м [нат.

nomenclator од и м е, calator од calare з вати] 1. У старом

ње посете говорио имена посетилаца .

номенклатура, -ё ж [лат.

2.

онај

2.

и ст . пол . У

них фу нкција у држави; круг високих партиј­

828

закон] као први део сл о­

фички приказ функције са д ве и л и ви ш е про­ менљивих .

1. гра­

2.

писање за к о н а .

номоканон, -она м [В . НОМО-, к а н о н] ист. зборник црквених и световних пропи са у пра­

восл авној цркви ; крмчија.

Совјетском Савез у, попис најважнијих управ­

8. -ном.

n6mos

им ен о вати .

струкцијом номограма.

nomenclatura, 8. но ­

одређен ој струци ; терминол огија .

-номија

номо- [грч .

2. назвати ,

Ри­

скуп имена, н аз ива и симбола у

с ких р у ковод илаца.

функцију) , кандидовати.

на математике која се бави теоријо м и кон­

који се бави номенклатуром .

1.

nominate 1. предложи­

по­

му , роб којије свом господару приликомјутар ­

менкл атор]

од лат. поmiпаге према потеп име]

номографија, -ё ж [В . НОМО-, графиј а]

(имени ца, заменица , придев или број) . mеп

за Оска­

номограм, -а м [8. НОМО- , -грам] м ат. гра­

8. -ном .

номен, - а м (мн . номина, с) [л ат. поmеп] име; за и зраз е в . потео.

(-

рейублuкан ског

жени ца о з начава з акон , норму и л и пр опис .

нич ки , лут алачки .

- номан

(-

ти, унети у ужи избор (за награду или пол итич ку

чин ж ивота , навика сталних сеоба.

номаде,

лат. п о­

номиновати, -ујём С8р. И нес8р . [е н гл.

фиг. ск ит ница, луталица .

номадизам, -з ма м

nomination,

именовањ е, на и м е­

номологија, -ё ж [В . НОМО- , -л огиј а] фи лоз . наука о з аконима мишљења ;

наук а о п рир о д­

ним законима уопште .

• номОЈЈОШКИ . номос, -а м [грч . n6mos] 1. филоз. з ако н , н ор­ ма, правни пропис . 2. муз. У старој Грч кој , тра­ диционални напев; мелодијски образ а ц з а п е­ вање или за свирање на инструментим а.

номотетика

норадреналйн

номотетика, -ё ж, дат. номотетици [В . номо- , грч .

-thetik6s

од

поставити] научно ис­

tithenai

нонконформист(а), -ё , мн . нонкомформи­ сти (В . нонконформизам]

1. ре!•. британски

про­

тестант који не припада англиканској цркви.

тражи вање општих законитости у природи .

номотетичкй, -а, -о [В . номотетика] који се

неконформист(а) .

•

2.

нонконформitстичкЙ.

ноно, -а м [итал . поп по] 1l0КР . деда , дека .

однос и на номотетику; нормативни .

номотехника, -ё ж, дат. номотехници [В . но ­ мо-, техника] вештина састављања закона.

нонпарел, - а и нонпарёл, -ела м [фр . попра ­

reil

нон [л ат. поп] В . поп .

неупоредив] типогр . врста ситног штампар­

ског слога .

нон плус ултра индекл. [лат. поп

нон- [лат. поп, фр . поп не] као први део речи

plus ultra

неги р а оно што исказује други део или даје

не(ма) даље (од тога)] оно што је најсавршени­

зна ч е њ е супротно њему.

је, највиши степе н чега, последња реч.

нОна·, -ё ж [л ат. вал од де вет

nonus девети] 1. муз . интер­ тонова. 2. ИСТ. а. у старом и с ред­

нонсенс, - а м [енгл .

њем веку , девети сат рачунајући од шест ују­ тру ; рано поподне .

nonsense,

В . нон-,

sense

смисао] бесмислица, апсурд.

нон-стоп прид . индекл . [енгл .

non-stop] 1. кој и (- йродавница ,

не прекида, који ради без паузе

нона 2 и нОна·, -ё ж [Итал . поппа] покр . бака.

-

нона 2 , -ё ж [нем .

но , без прекида .

Nonne од срлат.

поп па] като­

nonus

2. (као

прил . ) стално , непреста­

ноншалантан, -тна, -тно (фр .

личка монахиња, редовница, часна сестра.

нонагон, -она м [лат.

радно вре.м е) .

девети, В . -гон]

nonchalant]

који се не узбуђује, хладнокрван, опуштен .

ноншалантност, -ости ж = ноншалаНI(ија ,

геом . де ветоугаоник.

нонаго налан, -лна, -лно [В . нонагон] геом .

-ё ж [фр .

nonchalance,

В . ноншалантан] хладно­

крвност, мирноћа, нехајност .

деветоугаони .

нонакорд, -а м [л ат.

nonus

девети , В . акорд]

муз . акорд од пет тонова , септакорд (В . ) коме је додата још једна терца.

ноологија, -ё ж [грч.

разум , В. -логија]

n60s

филоз. наука о мишљењу , о духовној активности .

ноолошкй, -а, -о [В . ноологија] који се одно­

ноне, нона ж ми . [лат. попае] ист. у старом

си на ноологију .

•

ноолошке науке оне које се

римс ком календару, девети дан у месецу, осим

баве људским духом и законима размишљања

у ма рту, мају , јулу и октобру , где је био седми

(за разлику од космолошкux наука , које изуча­

дан; уп . иде , календе.

вају природу) .

нонёт, - ета м [итал.

nonetto]

муз. камерни са­

нОнијус ·, - а м [по Португалцу Педру Нуње­ су (н а латинском

ноосфера , -ё ж [грч.

n60s

разум , В. сфера]

област изнад Земљине површине у којој живи

став од д евет свирача; хор од девет певача .

Petrus Nonius, 1492- 1577)]

човек и која је предмет његовог испитивања.

нопал, -ала м [меке. шп . пораl од нахуатл

физ . по мична скала која омогућава да се на мер­

no'palli]

ним и нструментима очитавају десети делови

ним цветовима. б . плод тога кактуса , сличан

једи ница.

бодљикавој крушки, на коме живи кошенила ,

нонијус 2 , -а м [порекло нејасно] раса коња доб ијена у Аустрији

1815 .

године , укрштањем

бот . а . род кактуса,

Nopalea,

са црве­

штитаста ваш.

но пасаран уз о . [шп . по

pasaran]

пол . (фаши ­

енглес ког пастува с липицанером и другим ра­

сти) неће проћи, парола републиканаца у време

сама.

Грађанског рата у Шпанији

нонилио н , -она м [лат. он] б рој који се

nonus девети, (ми)ли ­ пише јединицом са 54 нуле .

нонкон формизам, -зма м [В . нон- , В . кон­ форми з ам]

1.

рел . у Великој Британији , проте­

ста н тизам одвојен од англиканске цркве. конформизам.

2.

не­

1936-1939,

касније

честа на левичарским манифестацијама .

норадреналйн, -ина м [скр . од нор(малан) , В . адреналин] физиол . хормон надбубрежне жл е­ зде сличан адреналину, норепинефрин, упо ­

требљава се за лечење але ргија , глаукома, ви ­ соког притиска .

829

нордија ц

нострiпичкй

нордијац, -ј ца м (ж . норд йјка , дат. И лок. нор­

HOpMa JIНOCT, -ости ж [В . норм алан] а. особи ­

д ијки ) [ В. нордијски] становник северне Евро ­

на онога који је нормалан. б. норм алн о, р едов­

п е; човек нордијског расног типа.

но стање .

1.

који припада

nordisch, Nord север] земљама северне Европе . • -

Ilорманскй, - а , -о [срлат.

нордйјскй, -а , -о [нем .

начког

nort

Normannus од ф ра­

север , т ап човек] ист. који при пада

јеЗ ИЦlI северна грана германских језика (дан ­

Норманима , скандинавским освајачим а који су

ск и , норвешки , шведски и исландски ; норд иј­

у Х и

ске Д ИСЦЮlлине сп . у скијању , н аз ив за трке,

(у Нормандији , Енгл еској, на Сици л ији и др.).

штаф ете и скокове; у п . а Јшске д исциплине .

xr веку основали

норматйв , -а м

2.

више држава у Ев ропи

[8. нормативан] (06.

мн.) екон.

који припада северноевропском расном типу ,

норма , утврђено правило за потрошњ у , р ад , це­

са и зду ж е ном главом и плавом косом.

не , квалитет прои з вода и д р.

Nor-

норматйван , - вна, -вно [нл ат. п опn аt i vus]

изу чавање језика , културе и историје

који одређује норму ; на коме се з аснив а н орма.

нордистика , -ё ж , дат. нордистици [нем .

distik]

•

но рд иј с ки х народа.

норе пинефрйн, - ина [В . е пин ефри н]

IlOpa-

дреналйн (В . ) норма, -ё ж [лат. попnа] одредба.

2.

1. правило, пропис ,

количина рада или прои з вода коју

треба п ост ићи з а одређено време (U СЙУltuшu

Itорму; йреба циши ItОРМУ). 3. а . утврђени обра ­ зац пон а ш а ња (друшш вен е норм е). б . Л >1Н ГВ . све оно ш то ј е у обичајено и прихваћено у датој је­ зи ч кој з ајед ници ; ску п правила која одређују шта с п ада у станд ардни јез ик.

нормала, -ё ж [фр . попnаlе , в . нормалан]

2.

1.

геом . права или дуж сп у ­

штена по д правим у гл ом на д ругу праву .

нормала lt и норма лан, -лна , -л но [лат. 8.

норма]

нај р ас про страњ е нији у св ету ; IIOpMaJlНa шко­ ла заст. о с новна школа .

нормализа ција , - ё ж [В . нормали зовати] довођ е њ е у нормално , редовно стање .

1. 2. уво ђе ­

ње н о рми , регулисање , нормирање .

нормаЛlt30вати , -з ујём С 8РШ . и II ССВРШ . [фр . попnа li sе г, В . нормалан]

но р мал но стање .

1. довести ,

довод ити у

2. в . нормирати .

нормалитёт, -ста м [ нлат. попnаlitаs] В .

Itормалка, -ё ж [В . нормал а н] заст. основна

830

који су облици дозвољени језичком но р мом а који нису .

нормирати , нормирам ,

3. Л. МН . H OP M~ P~9

С 8РШ . и н еС 8РШ . [нсм . попniегеп, 8 . норма ] одр еди­ ти , одређивати, прописати, п р описи вати н ор­ му , по д вргнути прописима .

нормирац , - рца м [В . нормирати] службеник хово испуњавање .

HOplte,

норни ж МН . [ стн о рд. пот] М>1 'ГОЛ . боги­

ње људске судбине, суђаје у скан д ин а в ској ми ­

носема в . нозема . носо - в. НО З О -.

носталгија , - ё ж [нл ат.

nostalgia од грЧ . n6stos

повратак , 8 . - алгија] чежња за з авичај е м ; жаље­ ње за прош л им временима и л и з а он им што је изгубљено .

носталгичаll, -чна , -чно [В . носталгија] који осећа ностал гију.

носталгичар, -а м

[8. н осталгичан]

а. о н ај ко­

ји осећа носталгију . б . п ол . онај који жали за ра­ нијим режимом или за државом које виш е н ема.

ностаЛГ ИЧltост, - ости ж

[8.

н осталгичан]

стање онога који је ностал гичан .

Itостратичкй, - а , -о [нем .

ItOP-

м а шtОСТ .

школа.

на граматика ЛI1l' Г8 . граматика кој а ут врђује

тологији .

nor-

1. који одговара норми , прави­ лаН,п рописан . 2. уобич~ен , редован , типичан . 3. пс и х ички здрав ; присебан . 4. гео ... којије под прав им у гл ом у односу н а неку праву . • IlOpмаЛl1И колосек жел . коло сек ширине 143,5 ст , malis,

статути , правилници , уредбе и сл . ) ; н орматив­

који одређ ује радн е норме и контрол и ш е њи­

н о р м ално , редовно, уоб ич ајено стање (враши­

ш и се у Itормалу) .

нормативна акта ( нормативни аКТII ) п ро­

писи који ма се стварају пр авне норм е (устав ,

nostras

nostratisc h

од лат.

домаћи] Л ИII ГВ . назив за хи потетични

прајезик и з кога су, по неким теориј а м а, н аста­

ли како индоевропски тако и већина других је­ з ика Европе , Африк е и А з иј е.

ностриф икација

нација

ностр ификација, -ё ж [нем .

Nostrifikation, в.

нотација, -ё ж [лат.

notatio] 1. 2. начин

бележење,

нострифи ковати] поступак којим се диплома

обележавање, нотирање .

или науч но звање сте ч е н о у иностранству при ­

ску п симбола (за музичке то нов е, п окр ете у ба­

знаје као еквивалентно дома ћој диплом и одно­

лету, гласове у ј езику и др. ).

нот-бремза, -ё ж [нем.

сно з вању.

ностр itфиковати, -кујём

сврш .

И

несврш.

[нем . поstгifiz i егеп од срлат. поstrifiсаге према лат.

noster наш , -ficare

од

чинити] (из)вр­

facere

шити ностр ификацију.

nuestro

nostromo од шп . nuestra-

ато наш господар] пом . вођа па­

лубе, з аповедник морнара.

нота, -ё ж [лат. помена .

2.

nota] 1. забеле шка ,

запис, н а­

дипл . зва нични допис једне државе

јим се бележ и одређе ни то н и његово трајање ; мн . муз ички за пис одређене композиције ( сви­

рашu из ноша, йо ноШама). б. тон, глас .

4. при ­

звук , обележје , израз одређеног расположења

(о сећа.м ношу зависшu у љеговим речима) . О

IIOTe

фам . с кладно , ур едно, по пропису .

нота бене уз в . [л ат.

нотес, -а м [фр .

МН . од

notes

note

н ота, при бе­

ле шка , према лат. поtа] џ еп н а бележ ница.

nota

nothus

ванбрачни од '"))Ч .

nothi ae, према лат. n6thos] прав . ист. део

имања који се оставља у наслеђе ванб рачној деци.

другој са одређеним п оводом. З. муз . а . з н ак ко­

све на

ПоКр . заст.

Not-bremse]

кочница за случај опасности .

нотије, н ат иј а ж М Н . [срл ат.

ностром о, -а м [итал. то од

бележења ,

Ьепе з апази доб ро]

израз којим се скр еће п ажња слушаоца и л и 'Iи ­ таоца: пази, имај у виду, не забо р ави; в .

Il0табидitтёт, -ета м [нем .

NB. Notabi 1itat, нлат.

notabilitas] заст. 1. углед , поз натост, виђеност. 2. важ н а, углед н а ли чност, особа уваже на у друшт ву .

HOTaJIa ll, -л на , -лно [срлат. notalis, В . нота]

1I0Тltрати, нотирам, З. Л. мн . нотирају СВРШ . И несврш . [лат.

notare]

(за)бележити, ( при )бележи ­

ти , упис(ив)ат и .

1I0тификација, -ё ж [нл ат.

notificatio,

них органа, одједне државе другој , од суда или управних органа грађанину и сл.) .

IlOтitфиковаТlI , -кујём СВРШ . [н лат. од лат. поtus познат, -ficaгe од

noti {јс аге

звани чно обавестити, упоз н ат и са чим .

Il0тица , -ё ж [В . нота]

1. к р атка з абелешка. 2.

кратка вест или напис у н овинама.

IIОТ IIЙ , - а ,

-6

[в . нота ] м уз. који се од н ос и н а

ноте; који се служи нота м а;

.. -

систем п ет па­

ралелних ли ниј а по којима се пишу ноте; пир , 1I0Пl а нотним

ха ртиј а

системима;

1I0Тlla

свеска

ј е забележена нека народна мелодија .

нотз р , -ара м [нем .

Notar од лат.

поtагiu s] слу ­

+ но­

тiiрс кЙ . ција нотара; нотарска служба .

nota

1.

опште поз нат , свима знан (н о­ који ј е на лошем гласу

2.

в.

знак , В . -филија]

скупљање новчаница ; уп. нуми з м атика . 1I0тафitЈ lИст(а), -ё м [в . нотафилија] ску­ пљач, колекц ионар новчаница .

(-

IIOTYPHO, -а м [итал. notttlmo] В . HOKTYPIIO . HOYMelloll, -а м [грч . пооumепоп према поеiп мислити] у Кантовој фило зофији, оно што се споз н ати

само

духом

односно

мишље ­

њем; уп. феIlОмеll (О н ) .

lIо утбу к, -а м [ енгл.

notarius]

нОтЗр. + нотiiрошкй В. 1I0тiiрскЙ . нота фit ЈlИја , -ё ж [лат .

познат]

шорна чиљен ица).

може

нота рнјат, -ата м [8 . нота р] ист. звање, функ­ нотii рош, -а м [преко мађ . од лат.

за

зашtс ноте којима

алкохолuчар ).

жбено л ице овлашћено да и здаје исправе, ове­

рава доку менте, преписе и др. , бележник.

-

ноторан , - рна , -рно [ срлат . notoгiu s, прем а

notus

муз . онај који уме да свира или пева по нотама .

п а­

свеска

тама ; НОТНИ.

нотilJlИст(а), -ё м (ж. нотilJl ИСТКllља) [в . нота]

-

хартија са штамп аним

ученике муз ич ких школа;

мед. бол у леђима.

чини т и]

facere

муз . који се однос и на ноте , који је за писан но ­

нотilJlг ија, -ё ж [грч. поtоп леђа, В. -алгија]

В . н о­

тификовати] зва н ично обавештење (од држав ­

notebook

свеска] мали

преносни компјутер величине свеске.

lIoyxay, -а м

[енгл.

know-how з н ати

како] тех­

нолошко умеће, знање потреб н о за обављање неке професије .

нација , -ё ж [л ат. поtiо пр ема

noscere упозна ­

ти] фИЈIOЗ . п ојам , предста ва, спознаја.

831

наша

нул а

наша, -ё ж [В . нокшир] хип . дечји израз за ноћни суд .

клеарног сукоба, када би атмосфера би л а до те мере загађена димом и прашином да би п ољо­

нугат, -а м [фр .

nougat од пров. nogat од лат .

пи х орах] кулин. посластица од млевених ле­

привреда , а највећим делом и живот н а З емљи, б и ли онемогуће ни.

нуклейнскй, -а, -о [В . нуклеини] 6 и ол. у :

шника, бадема или орах а мешаних с печеним

ш е ћером .

•

нуклеинске киселине заједнички назив за де­

наг] покрет који

зоксирибонуклеинску киселину (ДНК ) и ри бо­

тежи животу без одеће, из здравствених разло­

нуклеинску киселину (РНК), полимере саста­

нудизам, -зма м [лат.

nudus

вљене од шећера , фосфата и азотних база (пу­

га и у смислу повратка природи.

нудист(а), -ё м , мн . нудисти (ж нудистк иња )

[В. нудизам] присталица нудизма.

рина или пиримидина) , које су нос иоци н а­

следних особина код свих живих бића . нуклео- [лат.

нудисти чкй , -а, -о [В. нудист(а)] који се од­ н оси на нудисте и нудизам; који је предвиђен за н удисте .• нудистичка плажа плажа на ко­

нуклеозид, -ида м [в . нуклео-1 х ем . ор га н ско

сте нина ; тарана .

2.

(06.

јед ињење састављено од пуринске ил и п ир и­ мидинске базе везане за неки угљени х идрат,

кнедла , ваљушак.

нуд лук прид . индекл . [енгл . ути с ак нагог тела

(мн . ) р езанци, те­

Nudel] 1.

језгро] као први део

ско језгро или на језгро (једро) живе ћ ел иј е.

ј ој је доз вољено купање без костима.

нудла, -ё ж [нем .

nucleus

сложенице показује да се реч односи н а атом­

nude look]

изглед,

саставни део нуклеотида .

нукдеон, -она м [В . нуклео-] фи з. зај едн ички

захваљујући одећи боје

коже).

назив за протоне и неутроне.

наг, в . -манија]

нуклеоника, -ё ж , дат. нуклеоници [В . н укле­

ма ниј а свлачења, претерана склоност ка голо­

он] део физике који се бави проучавање м атом­

тињи .

ског језгра.

НУДОМ:lНија , -ё ж [л ат.

нудофобија, -ё ж [лат.

nudus

nudus

нузла, -ё ж [тур .

nuzle

од ар .

нуклеотйд, -ида м [В . нуклеус] х ем . ф ос ф ат­

наг, в . -фобија]

ни естер нуклеозида , основна јединица н укле­

стр ах од голотиње или од нудиста.

niizlii]

покр . запа­

инских киселина.

нуклеус, -а м [лат.

љењ е десни или слузокоже уста.

нуклеаза, -ё ж [В. нуклеус] х ем . сваки ензим кој и убрзава разграђивање молекула нуклеин­

нуклеара н, -рна, - р но (одр . нуклеiiрнй, -а,

nuc learis

2.

6иол . ћелијско једро, средишњи део ћел иј е који садржи хромозоме, који управља ћ ел ијс ким

ске к ис ел ине .

-о) [ нлат.

nucleus] 1. физ . ато м ско је­

згро, састављено од протона и неутрон а.

према лат.

nucleus језгро]

физ .

а. који се односи на атомско језгро. б. који се одн ос и на нуклеарну енергију .

•

нуклеарна

физика грана физике која изучава атомско ј е­ згр о, његове састав не делове и силе које делују м еђ у њима ; нуклеарна реакција процес који

функцијама и који је би тан за размно жа в ање и преношење наследних особина. ва,

средишњи

елемент

неке

3. језгро, осно­ целин е,

гр упе,

удружења , политичке странке и сл .

н укл йд, -ида м [В . нуклеус] физ. атом код ко­ гаје одређен број протона и неутрона у језгру .

нула и нула, -ё ж [итал .

nulla ништа од лат.

н астаје када се атомско језгро цепа (фисија)

nullus

ил и кад се д ва атомска језгра сударе (фузија);

било какве величине и који чини границу изме­

нуклеарна ене ргија енергија која се ослобађа

ђу позитивних и негативних бројева, оз н ач ен

из атомског језгра приликом нуклеарне реак­

ци фром О.

циј е; нуклеарна електрана електрична цен­

ништавило ; безвредна особа . • апсолутна

трала на нуклеарни погон; нуклеарна бомба

најнижа могућа температура, минус

ато мска или хидрогенска бомба ; HYКJleapHa

пени С; позитивна

мед ицина употреба радиоактивних елемената

вима није ништа зарадио, али ни изгуб и о; м о­

за дијагнозу и лечење појединих болести; ну­

рална

кл еарна зима могућно стање после већег ну-

од нуде почети од самог почетка, немај ући ни-

832

ниједан]

-

2.

1.

број који означава одсуство

фиг. нешто без вредно , без нач ајн о;

-

- физ. 273, 15 сте­

стање онога који у посло­

човек без морала, ништарија . О поч ети

нулери ца

Н У Н'l аку

шта; пасти

Ila

IIУЛУ изгубити сваку вредност;

пом о ћу бројева и зведе ни х из датума р ођења ,

слова у н еч иј ем им е н у и сл .

ошишати на нулу фам. о шиш ат и до главе .

Ilуле рица и нулерица , -ё ж [В . н ула ] фам .

1.

фино самлевено б р аш н о, доб иј ено од саме сре­

б рој .

дине зрна.

нати , аfl ТИ Ј IOIЋритам . .1. -

2.

потпуно о шиш ана или обр ија н а

коса (ош.uшаiйи IЮ Itулерицу).

нули пара , -ё ж (л ат. l1ull ipara , нат. В. -пара]

мат. б р ој чији лога ри там треба и з р а ч у­ клаузус [лат .

Clall SL1S

у пи сати у неку школу и л и при мити У службу .

н умизматика, -ё ж, дат. нуми змiпици l HeM .

нули фиюiција , - ё ж [ В . н улификовати ј по ­ ништавање, сво l] е ње н а н улу.

нул ификовати, -уј ём ев р. И н есвр . [и лат. пulli ­ од лат.

2.

затвор е н] огр а нич ен б рој људи који се могу

мед. жена која се још ниј е 11Oр ађала.

ficare

• н уме роло шки .

нум е р ус и н уме р ус, -а м [лат . пum е гu s] 1.

11111111S ниједан , -fi care

од [асеге чи ­

N Ulllismatik, према лат. пшпi s m а од ГРЧ . п 6mi­ sma ковани новац] 1. помоћна историјск а н аука која проучава кова ни н овац 11 медаље из р аз н их е п оха. 2. скупљање кованих новчића као хоб и .

нити] пон ишт и т и, свест и на н улу, а н улирати .

нулти, -а , -о [В. нула] који одговара нули,

н умltЗмаТ И'lар , - а м [В . Н УМl1Зматика] онај који се бав и нуми з матиком .

који је пре свих осталих; ос н ов ни , п о ч етн и ; .1. нулта та'l ка п олаз н а тачка; Il улта

cepltja

ин д.

н умltЗмат и'lКИ , -а, -о [В . н ум и зматика] који се од носи

на

н ум и зм атику

и

нуми з матичаре;

пробна се рија н еког пр оизвода, после које се

који се састоји од кова ни х новчића (lIумuз.ма­

прелази

iйичка збирка ) .

на

редов н у

производњу;

-

табак

Тl1110Гp. прв и табак неке књиге , с насловном страном и пода цима о издавачу , чиј е ст р ане нису нумериса н е.

нумё н , -а м [лат. I1шп еп ј

1. код ста ри х Ри­

мљана , назив за божанску вољу или божанску моћ.

2.

божа нство .

нуме ра, -ё ж [не м . NlImlll er од лат. пum еrus број]

1.

б рој, број на оз н ака.

2.

тачка , саста вни

део неког заба вног програма . О СКО'lила ( ко­ МС) нуме ра порасла му ј е важност , по стао ј е угледа н .

Ilумс ралија, -а с мн . [нат . пшп ега li s од пшп е­

rus ,

в . нумерај гр ам. бројеви као врста речи.

IIYMcpaTOp, -а м [лат. пumегаtог од п шп е гаге , 1. сп р ава за нумерисање. 2. осо ­

н . нумер исатиј

нуме р:iција, -ё ж [нат. пшпегаtiо од Пllm ега­ ге , В. нумер и сати ] а . обележавање б р ој евима. б.

бројне ознаке , низ б р ојева; у п . папш:iција .

нумс рисати, - ришём сврш . И несврш . (лат. Пll­

obe lezi ti ,

обележавати

Н УМУЛИТII, н умулита м МВ. [л ат. пumlllull1 S н ов чи ћ ј п алео н т. в р ста фосилних праживотињ а

из терц иј ара са пло ч аст им окло п ом који п одсе­ ћа н а ковани новац .

н унку па т ив а н , -вна, -в н о [н лат. I1lIП СLlр аti­

Vl1S

од Ј ЈаТ . ПllП Сllр аге н аз вати , проз ватиј у рим ­

ском пр аву , усме н о исказан (о тестаменту из ­

р ече н ом у при суству с в едока и л и бележника) .

Н У НКУI1:iција , -ё ж [лат . ПШl сuраti о, Н . н у н ку ­ п ати ван] у римском прав у, свечано из рицање п оследње воље и л и друг и х одлука које имај у

НУНЦllј и н у нције , -ја м [нат . ПL11l t iu s гла­ с ник]

1.

(йайскu

пр едставник Ватикана у некој д р жави

-,

айосшолски - ј.

НУМС РИ'lки, -а, -о l Фр Пllmегiquе , В. нумера] који се однос и на б ројеве, б р ој ни , б р ој евн и . .1. НУМСР И'lка вред ност вредност из раже н а б ро­

- код шифрир ање не­

ког текста и скљу чи во помоћу б р ој ева .

2.

и ст. изаСJlа ни к Хр­

ватског сабо р а у Хабзбу ршк ој мона р хији .

II У llЦиј ата [итал. Аппt1п z i а tа пр ема аппuп zi­ а ге обј ав ити ] 1l0Кр.

бројев има по р еду.

јем; нуме РИ'lка шифра ,

који ул ива страхопоштовање; натприрода н.

правн у вре д н ост.

ба која нумериш е, б роја ч .

тегаге од Пllmеrus б рој]

н ум инозан , -зна, -з но [нлат. ПUlп iПОSl1 S од лат. пшпеп , В. нум е н] који се однос и н а божа н ство,

1. католички

вести , Благовештење

(25

пр азник Благо­

ма рта ).

2.

цр ква по­

све ћ ена Благовести.

Н У lIllJtјату ра, -ё ж [НШIТ . пt1пtiаtuга од Ј Ј ат. Пllпtit1 s, В. н у нциј] д ип ломатско представни ­ ш тво Ватикана у некој зе мљи .

Ilуме РОЛО I'ија, -ё ж [ В . нумерус , -ло гија]

HYH'l aKY, -уа м (ј ап . Пl1п с h аkll ] ја п а н ска бо­

ОКУЛТ. проуча вањ е с имбол ик е б р оје в а; вр ача њ е

рилачка вештина са два шта п а с п ојена ла н цем

833

НУ l1цијалитёт

НУТРИЦllОНIl сти ка

или ужетом, од к оји х се ј ед ан држи у руци , а

НУ lщија Jl llТёт, -ста м [ "лат.

nupti alitas,

в.

нупцијала н] со ц. број који 110казује у ч естаЈЮСТ венчања, од н ос но удео оже њ е них и

уд ат и х у

укупном ста н о вниш т в у.

Il у пцијаЈIIIИ , -а , -о [нат.

nuptialis пре м а

ПLlрti ­

ае свадба] кој и се одн ос и на ве нч ање, св адбе ни .

II YP,

ну р а м [ту р. ПLIГ од ар . пuг] 1' 0 Кр.

1. св е­

тлост која се п о м усл им а нском веров а њу шири

I1tltria од н ат. ILltra в и дра] 1.

м а Ј у жн е Ам е рике,

MyocasfOr coypus. 2.

крзно

од те животињ е.

lIутријСIIТ, -а м [лат. ПLl tгi е п s од Il utгiге х р а­ ни т и] б ,1ОН . х ра н љ и ва м ате риј а, х р а н љиви са­ стој а к н а мирнице.

Ilутријентан, -тн а , -т н о [ В. н утријснт] хран­ ЉИВ .

с в етлост, сјај

IIУтритиваll , -в н а, -в н о [ ШtaТ. ПLltгi tivus од ПLl­

I l у рија, -ё ж [ гр ч . е п огiа ] ЦР КВ . заст. паро х иј а ,

trire хра нити] 1. који се тич е и схр а н е, п рехрам­ бе ни . 2. хран љ ив . ~ IIУТР"Тlшна вред ност од­

из гробова побож ни х људ и .

2.

уопште .

н ос и з м еђ у теж ин е н еке намирнице и састојака

жупа .

IIYC,

-а м [ гр ч . П О lI S ]

1. ф илоз . у м , р аз ум ; (у

грчкој фипозоф иј и ) м и сао као п окр ета ч с в ета.

2.

IIУтрија, -ё ж [Шll .

ЈОаН. пюдар СП ИЧalt даб р у к оји живи у мочвара­

другим се уд ара .

ТСОН . духов н о ч упо, о р га н саз н а lb а и ко нте м ­

плације; с п особ но ст ми стичн ог саз н а ња и ' тео­

Il упi ција , -ё ж [лат. ПLltаti о пр е м а

нутриција, - ё ж [" МТ . ПLltгiti о ] х р ањење , и с­ х р а н а, Ilр ех р а н а.

НУТРIЩllонист(а), - ё ж [ В . н утри ција] МСд.

по шког ' искуства. мати се]

к о ри с ни х за о рга ни за м кој е о н а садржи .

l1L1tare кл и ­

пека р , стр у ч њак за Н УГ РИЦИ О НИ СТ И Ку .

астро " . пе ри од ичн а о сци па циј а З е­

НУТРИЦИОНIIСТИlса , - е ж, дат. и JlОК . н утрици­

мљине осе , п р ве н стве н о п од ут и цај ем М есе ч е­

о ни стици [ В . н утрици о ни ста ] гр а н а мед ицин е

вог Ilривпачења.

која из у ч а в а х р а н у, а п о с ебно њ е н у е н ергетску

1.

2. бат. бпага р ота ција стабљ и ­

ке током р астења.

834

вр ед н ост .

•

НУТРИLНIОIIИСТИ'IКИ .

њ љаља, -ё ж [рус . н яня] дад и ља, васпи та чица .

п адној обали, усмере н ка духо вности и ка вра­

љаљу шка, -ё ж, дат. и лок . њањушки Х ИIl . од

ћању човека прир од и .

љаља.

љу лефт [е'"'1I . New Left] Гl ол . н о ва нев ица,

Њердр, -а м [етнорд. Nјогdћг] ј едан од богова у сканд инавској митологији, отац Фреја и Фреје.

љила ш , -а м [мађ .

nyil as стрелац] прип ад ник м а ђ арске фашисти чке организације у време 11 с ветс ког рата .• ЉИ Ј lашкИ. љоке = љок" (в . ) кулин. ваљуш ци од брашна и кромпир а,

ј еду се обично с п рел ивом од парадајза.

љу вёјв, - а м [енгл . пеw з ив

више

ава нг а рд ни х

wave] нови талас , на­

пок р ета

у

уметности,

к њиже вности и р ок музици.

љу дил, -а м [енгл .

крете у САД у ДРУI'ој П ОЛОВИflИ ХХ века.

љу лук, -а м [енгл. п еw

look J н ови изглед , на ­

з ив за промене у моди , стину , обначењу, д и зај­ н у и СЛ.; првобит но назив моде коју је у п едесе ­ т им год инама ПРОШJlОГ в ека ла нсирао пари ски

ЉOКlJ, њока м мн . = љок е, њока ж м .... [ ита1l .

gnocco]

заједнич ки назив за л и бе р алне и р адикалне по ­

New

О еа ! н ово послова ­

модни креатор Кри ст ијан Диор .

љ усмагаЗ ИII, -а м [ е Il ГЛ . п еwsmаgаz iп е ] ин ­ фо рм ативни н едељ ни ч асопис, с ви ш е текста а мање ин устрација, п ос већен претеж н о актуел­

ностима у понити ци , е кономији , култури и др.

љут !., -а м [СIII'Л . псwtоп, према е нглеском науч ни ку И . Њ уг н у Ј фю . јединица с и ле у МКС

њеЈ ист. а . привредна и ПОЈ lИти чка р еформа коју

систему, с ила која маси од

је три десетих година про ш ног века , после в е­

уб рзање од

л и ке е кономске кризе, сп ровео Франклин Р у­

звелт. б . назив за Р узвелтову епоху уопште.

љ у еј џ , -а м [еЮ'1I .

New Age ново доба] по­

1 метра

1

килограма даје

у секу нд и ; с имбол

N.

љу фа У ll дл енде р = љ у ф аУ llдле р (в . ) љ уфа У llДле р , -а м = љ у фа у ндле нде р , - а м [по острву Њуфаундлснд (Nе\vfo uпdlапd)] кру ­

кр ет раз вијен из алтерн ат ивн е културе БО- и х

пан,

годи н а прошлог века у САД, пре свега н а За-

претежно као чувар .

с н ажан

п ас дуге

црн е длаке,

ко ри сти

се

835

о према коптском Оlшllе]

оаза, -ё ж ['1>Ч . Oasis име египатског I'рада, 1. геогр. п лодно земљи­ ште у пустињи са водом и вегетацијом . 2. ф,·,г.

cellS од лат. obdLlcere] лекар

место, појава или догаl)ај које представља при­

ју , ГЈ' . им . обдуцирање сврш. и несврш . [лат. obdu-

јатно уточ иште у непријатном или неповољ­ ном ок ружењу.

оасовац, -овца м [фр. ОЛS, СКр . од Огgапisаti­ оп

de I'armee secrete,

Организација тајне арми­

је] ист. припадник дее ничарске терористичке о рга ни з ације која ее у годинама пре

1962.

бо­

ри ла против независности Алжира .

оасовскй, - а, -о [В . оасовац] ист. који ее од­ носи на оле или оасовце.

обада, -ё ж [фр . a Llbade] МУЈ . 1. песма труба­ ду ра која се певала у зо ру , врста серенаде .

2.

в р стајутарње песм е која се у ХУН и ХУIП веку и з водила у чает краљева и ПРИН'lева .

обајаПIТlI , - им сврш . [тур . В . о(б)- , бајат] 1. и згу бити свеж ину, постат и бајат, етврднути, око рети.

об-арт, - а м [ е НГ1l . obUective) art] ум . правац у уметност и сличан поп арту, у коме аугор ства­ ра

дело

у з имањем

от иска

или

одливка

целе

особе и л и предмета; објективна уметност.

обаталити, обаталим , сврш. [В . батал, бата­ лити]

1. покварити , оштетити. 2. нема рити . • обатаље н .

за п устити, за ­

2. не узимајући

у обз ир , на страну: обашка све о сШало .. .

оБДУКЦllја , -ё ж [л ат. obductio] мед. отварање

обед ијенција, -ё ж [л ат. оЬеdiепtiа] књи ж. шљања

и

противљења;

аутопс ија .

836

послушно ст,

п окор­

ност.

обезитёт, -ста м [лат.

obesitas] прекомер на

тежина , гојазност.

обелиск, -а и уоб . обелиск, -а м, - ска [,'рч .

obeliskos

MII .

-с ци , "сн .

де м . од ражањ] ч етвртаст ка ­

мени стуб који се при врху сужава , обично и з једног камена истесан; споме ник .

обелос в . обелус . обелус, -а м , м" . -и [л ат. obelus од грч. o be16s ражањ Ј з н ак за обележавање места и израза у чију се веродостојност сумња (у старијим и зда­ њима класичних дела), обср- преф . [нем . оЬег-] испред другог дела речи значи: и з н ад , над, виши, старији ; главни , над ређени, врховни .

обер в . Оберкслнер. оберкелнер, -а м (жа р г. обер, -а ) [нем . ОЬ ег­ оберлајПlаllТ, -а м, мн . -и [нем . ОЬ е l' l е Lltп апtЈ чин натпоручника (у војскама немачког СJlУ ­

жбеног јез ика).

оберлихт, -а м [нем . Oberlicht] застакљени тларник, отвор изнад

судској

3. л . мн . обдуцира­

слушање 'гуђих нар едб и , поступање без разми­

ка см рти ,

у

obdu-

који врши обдук цију.

сеге] обавити, обављати обдукцију (в . ).

отвор

се

обдуцената [лат.

оБДУЦllраТlI, обдуцирам,

и се цирање мртво г тела рад и утврђиваља узро­

кор исти

MII .

kеllпег] главни конобар.

обашка прил. [В . башка] 1. посебно, одвојено : оба шка мушки , обашка :ж:еllске.

оБДУ1IСIIТ, -а м , ген .

медицини;

стима.

на

крову

за

продирање свеТJlО СТИ, врата и

на сличним

све­ ме­

Оберон

облигатан

ОбеРО II, -а м [фр . АиЬеroп, герм . порекла] 1. краљ в ила у Шекспировој драми Сан лешље НО­

ћи , муж Титанијин .

2.

жња да се

четврти Уранов сателит.

објеКТИВИЗЗlНlја

бберст 8. ббрст 2 . обехараТlI, -ам [В . бехар, бехарати] гюкр.

широки, украсни појас на јапанском кимону , с

обитуа риј ум, -а и обитуариј, -ија м , ["лат.

obi-

obitus] пропаст, смрт.

објек(а)т, - кта М, мн . објекти , ген . МII. објека­

[11 ат. obiectl.1m од оЫсеге

ставити пред (кога)]

предмет (ствар) на којије усмерена радња ,

жеља или интересовање . б. циљ, сврха, зада­

која има посебну функцију и на­

мену (СШа.мбеIlИ - , uндусшријски -, шурu­ СШИ 'lки - ) . З . грам . један од главних чланова ре­

учинити

4.

УЧИНИПЈ да нешто по­

1.

предметним ,

опредметити,

2.

опредме ­

објективизИрати .

8.

објективист(а), -ё М , мн . објеК'6шисти

[8. об ­

јек(а)тј присталица објективизма .

објеКТИВlпёт, -ста м [В . објек(а)т] одлика онога

што

материјално

постоји ;

стварност ,

ГЈредмстност, з биља.

објективност, -оси ж , "Н СТр . ј д. објективно­ сти /објсктивношћу [В . објективан]

1.

особина

онога што јс објективно; стварност, пред мет­ ност .

фиг . непристрасност , праведност ; неу ­

2.

тралност.

објектизовати = објективизирати (в . )

ченичне структуре на који је усмерена глагол­ ска радња.

објеКТlI8ЗЦllја.

стане објективно, виђено или доживље н о .

објеКТllвирати

tuaгiШТl] преглед, списак умрлих лица; читуља.

2. з града

нешто

ви з ирање СIlРШ . [В . објек(а)т] = објективизова-

обитуа риј в . обитуаријум .

так .

као

ћивати.

машном на леђима .

1. а.

8.

ти , -ујём [В . објек(а)т]

обlt, обија м, м " . обији , , ·ен. мн . обија [јап . оЫ]

та

свет схвати

објективизирати, -вitзiiрам, Г1l . "М . објекти­

процветат и , р аз вити цветове .

обитус, -а м [лат.

пре дмет ни

што постоји или вред и само по себи.

објекција, - ё ж [нлат.

фИ1l0З. садржај наше свест и или

objectio] 1. несл а гање 2. и зражено незадо ­

подс вест и на кој и се м исаона или вољна делат­

са супротним мишљењем .

ност

вољст во због каКВОЈ- ПОСТУЈlКа, до гађај а, гре ­

ynyhyje. 5. пра8.

предмет на који се односе

обавезе субјеката у правном односу.

6. информ .

шке и СЛ .; приговор , замерка.

обланда, -с ж, ' ·СII . МII . обланди [нем .

посебна јединица у информатичком програму,

ObIate од

са одређеном структуром података и одређе­

ЈШТ.

ним н а чинима за њихову обраду и интсракци­

чен а кора од пшеничног брашна, служи као

ју .

подлога за колаче.

•

Објекатск Й .

обје ктив, -а М , мн. објектiiви и објектив, -ива м, мн . објективи [Н1Iат.

objectivl.1sj 1. део оп­

obIata (hostia),

8.

облата ј

2.

1.

КУJll III . ТВРIЮ пе­

омотач Ја лекове у пр а­

шку; облата, облатна .

облiiт, - а м , мн . облати [л ат . obIatџs од offeгre

тичк их инструмената који се састоји од јед ног

нуд ити , жртвовати]

или в ише двогубо испупченю( сочива.

дете које су род итељи одвели у самостан где се

2.

1IИIIГВ.

раном средњем век у)

алте рнативни назив за акузатив у флексивним

одгаја.

језицима; објекатски падеж.

самостану и који оБИ'ЈНО живи У њему или бли ­

објект ива .. , - вна, -вно [нл ат.

objectivtls] који

се тиче објекта ; независан од субјекта и субјек­

2. световњак

1. (у

који је своје имањс предао

зу њега.

облата, -ё = облаТllа, -ё ж [л ат.

obIata од of-

тивног мишљења; предметан, стваран, истин­

fепе нудити , жртвовати]

ски .

брашна, употребљава се за JlРИ'Јест у неким ве­

2.

непристрасан, праведа ~l .

објеКТИВЗ Цltја , -ё ж [нлат.

objectivatio] 1. фi1-

ЛОЈ. чин опредмећивања, поступак којим н ешто

постаје ствар ; Гlсихичка радња која замишљени свет чин и реалним.

2.

l1>ам . УlIотребајезичкихје­

дини ца (реч и , синтагме, реченице) као објекта.

објективизам, -зма М научна тео риј а

према

[8 .

објек(а)т]

којој

lIостоје

1. фИЈlОЗ . истина,

вред н ост и и норме независне од субјекта ; те-

роисповестима.

2.

1.

жртвени хлеб од

округла налепница , етикета

рекламне или обавештајне садржине .

облаТllа = облата (в . ) облзција, -ё ж [лат .

obIatio]

да ривање, при­

ношење жртве богу или цркви; дар , ЈЈОКЛО Н ,

уздарје .• облЗцИјскИ.

оБЈlJlгатаll, -т на , -тно [л ат . oЬJigatus , в . обли ­ гација]

1. којије правно ,

морално и л и } \руштве-

837

облигато

ОВОI'imеза

но обавезујући.

2.

овалан, -лна, -ЈНIO

неизоставан, обавезан , ну­

жа н; облигаторан.

стог облика.

облигато, -а м [итал . obbIigato обавезан] муз . инструме нтална

пратња

певачке

или

соли­

вања мо ралним, правним или друштвеним оба­

везама.

2.

а . уговор или заКО li који обавеже. б.

обећање или осећај дужности.

3.

еко ... вредно ­

с ни папир, признаница, обвезница .

облите рација , -ё ж [лат. obIitteratio] 1. пони­ ште ње поштанске марке печатом.

2.

фИl'. бриса­

ње и з памћења, препуштање забораву .

3.

мед.

за ч е пљеност , за пушеност (крвних судова, ка ­ нала и сл.) .

оБЛОМОВ ШТlша , -ё ж [110 Обломову, јунаку истоименог романа руског писца И . А. Гонча­

рова,

1812- 189 1]

књиж . недостатак воље за де­

лова њем, радом ; тромост , инертност, јаловост , па р аз итизам.

обнубилац ија , - ё ж [ .. лат.

billls облачанј 1. метсор .

obnubilatio од ПLI­

према

2.

мсд . помраче­

обоа, -ё ж, ге н . MII . об6а [фр . hautbois] м уз. вр­ ста д рвеног дувачког инструмента који има пи ­

знзт. орган који производејај­

оварltотомија, -ё ж [нлзт. ја] вет .

2.

ovariLlm , В . -томи­ 1. уклањањејајника оперативним пугем.

кастрација женки животиња .

оварисати, -ишём снрш. [тур . vаП1Јаk доћи, схватитиј брзо схватити, досетити се, по годи­

ти; стећи вештину, упутити се у нсшто.

оваритис, -а м [lIлат. оvагiшТl] МСд. запаљење јајника .

овација, -ё ж [лат.

ovatio] 1. мапи тријумф ко­

ји се у старом Риму приреl)ивао војсково l)и по­ беднику.

2. јавно

и бурно изражав ање при з н ања

и почасти позд равltма , бурним аплаузом.

ОВСllизам, -зма м [lIр ема Р оберту Овену (1771 - 1858)Ј теорија утопијског социјализма, која подразумеllа социјалне рефор ме у ци љу

праведније поделе ДРУШТIIСНОГ богаТСТllа.

овсросјт, -а м [С II ГЛ . ove l-wеightЈ теЖИllа из­ над дозвољене, нормалне или очекив ане, пре ­

оuсрдоза, -ё ж [енгл . оvегdоsеј жарг. превел и­ ка, оБИЧIIО смртоносна, доза д роге и ли лека.

овеРДОЗl1раље, -а с [В . овердоза] жар г. узима­

сак са ДВ ОСТРУКIIМ језичком .

обоист(а), -ё м, мн. обоисти [В . обоај свирач

ње

превелике

КОЛИЧИI-IС дроге

или

лека,

што

обично довод и до смрти.

н а обои.

оБОЈ I , -а м, мн. оболи, ген . MII . обола [грч . оЬосрсбрни новац у старој Грчкој (ше ­

сти на драхме). ну,

oVLlmjaje]

комерна теж ина.

ње ума .

16s] 1. сита н

oBapltjYM.

не ћелије , јајник.

помрачење сунчеве или

д н е вне светлости; наоблачсње .

8.

оваријум, -а и оварйј, - ија м [lIлат . оуагјит,

ном ; присилан, принудан.

облига ција, -ё ж [1Iат. obIigatioJ 1. акт вези­

бол] мсд. бол који потиче одјајника .

оварйј

века, да нас необавезн а .

облигато раЈI , -рна, -рно [1Iат. obIigatori us, В .

[11. овал] 1. јајолик , јаја­

елиrпичног облика, елипт ич ан.

овариаJlПtја, -ё ж [нлат. оуагјtlт јајник , грч.

a lgos

стичке део нице, обавезна у музици ХУI и ХУII

облигац ија] обавезан , одређен и утврђен зако­

2.

2. грч . мерна јединица за тежи­ 1/1 О д рахме . 3. фиг. а. новчани прилог, дона­

оuидукт, -а м, МН. ОВИДУКТIt, ГСН . МII . ов идука­ та [Н1Iат .

oviduct-Llsj

all aT. КЗliал који С ll ајајајнике

и материцу у телу жене, јајОIJОД .

ОВИllаран, -рна , -рно [1Iат. OYLНТI јај е, рагеге

ција . б. допринос чему у духовном или матери­

раljати] 6110Л . који носи (лежс) јаја, који се изле­

јалном смислу.

же ИЗ ЈаЈа.

обрст 1 и обрст, -а [lIeM. das Oberste оно што ј е на врху] павлака ; слатка павлака, шлаг .

обрст 2 , - а м и обрстар, -а ра м [нсм. Oberst] овал, -ала м , МII . овали , ген. МН . овала [ШЈаТ. која оба­

вијајајолику или елиптичну површину .

2. мстон .

прсдмет или грађевина елиптичног облика.

838

[11. ОllипаранЈ

саз р е в ање

080В1t81шараll, -рна , -рно [лат. оунт јајс, уј­

VlIS жив ,

пуковник.

ovalis, према oVllmjaje] 1. крива линија

оuипарilтёт, -е-га м

јаја JjClH тела мајке , у спољној средини .

раlЪ'е раljати] 30011. који леже јај а у који­

ма је младу нче донекле ил и потпу н о разв иј ено.

ОВОГСllсза, -ё ж [л ат . ОУtllТlјаје , " . генеза] 6И01l . сазревање женеке јајне ћелије код људи и жи­ lJотиња .

оДонтilJlгија

овойд

овойд, -ида м [лат. OYиIТ1 јаје , в . - ид] објекат обл ика јајета , јајаст предмет .

одаја, -е ж [тур. oda соба]

2.

овоидаЈ1ан = овойдан (в.)

1. соба, просторија .

раз. интимна просторија за одмор, разо ноду,

ужитак и сл .

овойдан, -дна, -д но = овоидалаll, -лна , -л но

одаЈ1иска, -е ж, ген . МII . одмиски [тур. робиња ,

јајОЛ ИК , јајаст.

точњачком харему ; чест мотив у сликарству и

овушiција, -е ж [нлат. ovu latio] фИЗI10Л . 1. пе ­ риод у менструалном ЦИКЛУСУ (обично на по­

љубавни ца]

књижсвности .

2.

1.

бела робиња

odallk

[лат. OYиIТ1 јаје, в . - идан] који је у облику јајета,

у

ис ­

врста вунене тканине.

одаџија, -е м [тур. odaci] 1. у гоститељ , lЮ­

лов ини) када се сазрело јајашце ослобађа из

служитељ, вратар .

јајника.

песнике ода (каквим су се сматрали српски пе ­

2.

ношење , лежење јаја .

ОВУЈ1УМ, -а м [IШТ. ovtlltllТ1 , дем. од OYиIТ1 јаје] 611011.

1.

женска јајна ћелија .

2.

601'.

семе , заме­

овум, -а м [лат. ovtllТ1] 611011 . орган у телу жене кој и служ и з а размножавање ; јаје.

огамскй, -а, -о [еIlГЛ . oghalТ1 од стаРОИРСКОI"

... огамско Ш1СМО ЈIИ I IГ8 . најстарије пи ­

смо старог келтског (ирског) језика (У и УI век), у коме су сло ва латинице з амењивана ус­

прав ним или косим цртама на водоравној ли­ нији.

огар, -а м [м ађ .

agar хрт] 1. врста п са гонича 2. узица за вођење пса ,

порекло м и з Мађарске .

сници ода с почетка ХIХ века).

одеОII, -а м [грч .

6ideion,

8.

ода]

1. архит. окру­

зичких и песничких приредаба.

2.

аРХI1Т. просто­

рија за плес , кинопројекц ије, приредбе, концер ­

те и сл. (крајем ХIХ и почетком ХХ века) .

ОдигiП Рltја, -е ж [грч . пут] рел .

1.

hodege6 показујем

Путоводитељица , она која пок азује

пут (Богородичин атрибут).

2.

једна од иконо ­

графских представа Богород ице (која десном руком показује на Христа на њеној левој р уци) .

одијум, -а м [н ат. оdiшn] одвратност , мржња , ОМРClжсност , гнушање.

Одйн, -а м [НОРltијски Odin, Оdhiпп]

г!Овода ц .

ог иваЈ1аll, -л на , -л но [фр . ogiVCl I од ogive ши ­ љасти лу к] кој и има ши љасте лукове, у готском

oglu)

мушки потомак , син (само

као додата к уз имена , нпр . Мсхмсдоглу

-

Мех ­

медов син).

1l 0беде, З l'1CIња, песништва, смрти , који је узи ­

одиозаll, -з на , -з но [лат.

Ba.JlxaJlY ; BOTall .

odioSLlS] који оста­

вља ЈIOШ угисак о себи ; одвратан , неугода н , н е­ llожељан , мр з ак, гнусан .

ОГР:lИсати, - ишем С8РШ . [тур. ogгf"alТ1ak] етнон . нагазит и на зача рано , уклето место, џинско ко­

ЛО И СЛ . , од чега 'lOвек оБОJlИ.

ограма, -е ж [ту р . ogralТ1a] нервоз а, нервно обољ ење које се, према народ ном веровању ,ја­ вља кад неко ограише , ·lј . кад нагази на за чарCl­

но место; yГl . ограисати .

ода, -е ж [грч . 6ide песма] врста свечане лир­ ске песме испеване у част неке историјск е лич ности ИJlИ дога ђаја , узвишеног садржаја ;

oda соба] одред, четајаничар­

Odysseia, наслов Хомсро ­ Odysseus Одисеј] фl1Г. 1. дуго и

н а порно путовање пуно тсшкоћа и препрека ;

тумарањс, лугање .

2 . непр едв и дљив,

oda baSl] 1. за поведник у 2. управник, над­

ја нич арској чети, командант . зо рник, ГJlавнокома н дујуn и .

узбудљив

догаl)ај или необичан подухват, llустоловин а.

одитологија, -е ж [11''1 . hodites путник, 8. -ло­ гија] наук а која се бави проблемима, жељама и потребама п уг ника у страним земљама пружа­

јући им основне информације кроз ОДl"оварају ­ ће п убл икације.

odous, od6ntos

зуб] оно што је у вези са зуб има, зуб ни . -одо нт, -ОДО llТија [грч .

ске војске.

одабаша, - е м [тур.

одисеја, -е ж [ГР" . вог спеIJа , "рем а

ОДОIIТ-, ОДОIIТО- "реф. ['"р'"

похвал а , хвалоспев.

ода, -е ж [ту р.

MI1TOJI.

врховно божанство германских племенCI , бог мао мртва тела јунака к себи у

стилу.

-ОПIУ [тур .

шаљ . lЮДРУГЉИВ назив за

' "ЈШ зграда у старој Грчкој за одржаВClње му­

так, клица.

ogalТ1] у:

2.

OdOlIS,

ген .

od6ntos

зуб ] који се односи на зубе или зубарство .

оДонтаJ\l" ија , -е ж [ грч .

odontalgia,

в . одонт-,

-алг ија] МСД. обољење зуба; зубобоља.

839

ОК3ЗИОllз ла ll

одон талгик

од онталгик, -а м, мн. - ц и [ В . ОДОIIТ-] мед. умирују ћ е средств о прот ив зубобоље.

тр ебља в а се за ч ишћењ е в оде и ваздуха; кори­

сти се у техници б еље њ а (ла н , сл он ова кост).

одо нт iпис, -а м [ В . одон т-, - ити с ] мед. у п ала зуба, запаље њс ки п р о цес у зуб и ма.

030 1l i133TOP, -а м [ В. озон] уре ђај који произ­ води оз он ; осве жив а 'l просториј а у којима је

ОДО lI тојат ри ја, -ё ж [ В. одо нто-, - ијатриј а ]

н едовољ на к о нце н тр а циј а озо н а у ваздуху .

мед . лече њ е зуб а ; н аука о зубима.

030 ll изз ц ија , -ё ж [ В. озо н] хем. пр оцес пре-

одо н толог, -а м, мн . одон толоз и , ген . МН .

тв а р а ња кис ео ник а и з в аздуха у озо н .

одонтолога [ В. одо нто-, -лог] мед . зуб ар , зуб ни ле кар.

озономета р , -тра м [В. ОЗО II , -метар] метеор . ин стр у мен т з а ме р е њ е ко л ичин е озо н а у вазду­

оДо нтолог и ја, -ё ж [ В . одонто -, -логија] мсд. грана меди цин е к оја проу ч а в а грађ у, ф у нкциј е

и болести зуба; уп. стоматолОгиј а .

ху и њ е го в е у куп н е к о нце нтр а ције н а једном м е сту .

• ОДО II ТО­

ЈIОШК И .

ОЗО ll ос ф ер а, -ё ж [В . оз он , с фер а] метеор . СJlој ат м ос ф е р е од о ко

ОДО II ТОМ, -6 м а м [В . одон т-, -о м] м ед. б е ни г ни тумор кој и настај е из е пител н е о сн о в е кор е н а

-пластика]

1.

уграђи ва њ е в е шта чки х зуба н а

место ИСПа.Ј IИ Х .

2.

н а прав а к ој а служ и да п ор ав­

на зубе нејед н аке в ис ин е.

ОДОlI тотехника , -ё ж, дат. -тех ници [В . одо н ­

030 1l СК И , -а, -о [В . озо н] који се од носи на озо н , к оји им а озо н к ао састав ни део .

та', слој озо н а у атмос ф е ри ; 0З0 ll СКС

-osis] као за вршни део ре чи озна ч а­

ва стање, оби чн о у мед ицин ским те р минима.

оз аЈIИД, -ида

[oza lid, а н а гр а м од di azo l, ф а­

бричко име пр о и з в ода ] штам п . хем ијс к и п а пир

ста у озонско м о м ота ч у с б итн о смањеном ко­

ч асто з р а ч е њ е пр од ире н а по врш и н у Земље.

-о ид, -оида, -о llДа ll [1'јЈЧ . -oeides према eidos вид, узор] који ј е сл ич а н н е ч е м у, који припада одр е ђ е н ој вр сти ; кој и ј е заме н а за нешто; у гео­

м етрији наз ив за п ој ед ин е крив е л ин ије (сину­ со и да ) од н ос н о геом етриј с к а тела (еЛULl соид).

превучен јед ињ е њ ем диј азола, који се ко ри сти у штампа р ству.

ои д иј у м, -а м l ШЈаТ . oidillln , пр ема rp'l . oidos отекл ина] в р ста гљ ивица, уз р о чн ик болести

озе llа, - ё ж [ грч .

6zaina, пре ма 6zе iп мири са­

ти] мед. болест н оса кој а се м а ниф естуј е као

к од ж и вот иња и б и ља к а, н ар о чито код винове лозе : п е п еJl ница , м а ћ а, с иј е р .

атрофија слуз нице , у п ала н оса с бала м а н е пр и­ јатног м ири са; х р о ни ч н а кијав и ца .

Оз ирис, -а м м{пол . 1. егип атск и бог Су нца, Г1IlOдност и , бог п одзе мн ог света и п р есуд итељ

мртвим душама; муж и б р ат И з и д ин .

030 KePIIТ, -а и 0З 0КСРИТ, - и та м [ гр ч . 6zе iп мирисати,

ker6s

... - омо­ pYll e ме­

л ичин ом озо на , к роз кој а ш тетн о УЛТРа.Јъуби­

ТО-, техн и ка ] зу бн а тех ни ка. -оза [грч .

у кој ем ј е повеhана

ул тр аљубича стог зр а ч е њ а .

зуба.

ОДОlI топластика , -ё ж , дат. - ци [ В . одо нт-,

30 km

ко нце нтра циј а озо н а з б ог дел ов а њ а Сунчевог

в осак ] Мl1н ер . земљ ани воса к

жућкастс боје и пријатн о г м ири са, саста вље н од чврст и х угљо в одо ни ка ; служ и за пр авље њ е

парафи н а, це р ез ин а , вазел ин а и сл.

03011 , -6 н а м [ гр ч . 6zо п који м ириш е од 6zein

ојк(ш и м , -а и ојКО II ИМ, - и ма м [ грч .

ојКОlI и мијз , -ё ж [В . ој к онимЈ lI И НГ" . део оно­ м аст ик е кој и се ба ви про у ч а в аlbе м и мена насе­ ље ни х места.

ока, -ё ж, )щт. о ки , ,"C II . MII . о ка [тур . ара п .

2.

uqiyyii] 1. знст.

ме р а за за пре мин у (око

1,5 1). 3.

okka од ( 1,282 kg).

боца запре­

окаЗИО II , -6 н а м lHeM. Оkkа s iоп од лат. осса­

sio] 1. П ОВОЉ аЈi

чији МОJlеКУJlИ имај у три атома к и сео ник а , 0 з;

к а, о к ол н ост, згода.

ње, ва РНИ
м е р а за теж ин у

мин е л и та р и п о.

мирисати] хем. алотр о п с ки обл ик ки с ео ни ка добија се п ри електричним I l р ажње њим а (му­

oikos ку­

ћ а, в. -о ни м ] 11\1 Н 1'11. им е н асеље ll ОГ места .

тре н утак за н ек и " осао , ПРИJlИ ­

2.

меТО II . ПРО И ЗВОД ку"љен у

п о в ољ н о м т р е н угку.

окаЗ И Оllзла ll , -J lН a , -Л Н О и Оl(аЗИОII И, -а, -о

ре ствар а озо н с ки омотач кој и шт и ти површ и ­

[ в.оказ ион]

ну Земље од ултраљуб ич астог з ра ч с ња ; у п о-

л ик ама, од слу ч ај а до слу ч ај а; не р едован.

840

1.

који се ј а вља само у н еким при ­

2.

окаЗИОllал изам

фиг. којије повољан, одличан. & окаЗИОllа про­ даја повољ на продаја, продаја по lIи ској цени .

окаЗИО llализам, -з ма м [В . оказион] фИ Ј IOЗ . мистично и религиозно учење из

XYJl

века , по

коме једино Божји утицај омогућава складно

окзница, -ё ж [В . ока] боца која садржи ли­

окапи, - ија м, мн . <)Капији и окiШII, - ија м, мн. окзп ији [егз . ok
Okapiajol7nstoni,

краћег

BpaT
и с пру­

гама по ногама; живи у Африци.

инструмент од печене глине са

8.

occ1usiv\.ls од occ l\.ldere

уклањања преграде у усној ДУfIJЪ И при чему се струја .

оклузйван, -вна , -вно [В . оклузив] који за­ твара , онемогућава, спречава.

спречавање,

ност.

2.

occlusio, В . оклу з ив] 1.

зат варање ,

за чепљење ,

заче п ље ­

физ . појава да чвр сти пред мет у себи за­

држ и некакво

рупа.

о ке

оклузйв, -?lВa м [Н ат.

препречити] фон. експлозивни, преградни глас ,

оклузија, - ё ж [ЈlaТ.

окаРИ IШ , -ё ж [итал. осагјпа од оса гуска] муз .

10

ваљало.

уз прасак ослобађа акумулирана фонацион а

тар и по , једну оку .

мали ду вачки

oklag\.l, ok1ava] д рвени

плозив ; СУl 'ласник који сс чује након наглог

дело вање ду ше и тела.

жи рафа ,

оклзгија , -ё ж [тур .

ваљак којим се тањи и разв ија тесто ; развијач ,

'IBPCTO

тело , течност ИНИ гас .

3.

фон . препрека , теснац приликом артикулације

океј .

OKcall, -ана м [грч . okean6s] 1. геогр . веЛИК
неких гласова.

4 . метеор .

последња фаза развоја

циклона , након спајања хладне и топле вазду­ шне струје при тлу Земље .

5.

мед . метод а лече­

ња амблиопије,

Океаниде, -а ж мн . [грч. Okeanis, ген . -idos]

окра, -ё ж [ ф р . осге из "рч. , 8. окер] МИllсрал .

митол . морске нимфе , кћери Океана и Тетиде ,

мешавина глине с хидроксидом IЋожђа ; у п о­

кој их је било три хиљаде.

требљава се као боја.

океа llограф, -а м [В . океан, -граф] онај који се бав и истраживањем и описивањем мора.

океа llОI' рафија, -ё ж

[8. океан, -графија]

гра­

на хидрологије; бави се описом мора и океана ,

ОlссаJlЗТИ, -ата м мн . [HJlaT.

oxa1is кис ељакЈ

ХС м . соли оксалне киселине које се н ал3:.!е у

многим биљкама.

оксаЛIIЙ, - а, - о [ фр.

oxaliqLle, в. оксаJlати] у :

њихов им хем иј ским и фи з ичким својствима ,

Оlссашш

флоро м и фауном .

з ична киселина, бена , отровна , откривена

океа llографскй, - а, - о [В . океан, -графски] који се однос и на океанографе и океанографију.

океа нологија, -ё ж

[8.

океан, -логија] 11аука

која се бави проучавањем мора и океана снуже­

(Scheele);

КИССJlИllа

н ајјед ностав ниј а

&

двоба­

1776.

НаЈl3:.!И се у н еким биљкама; служи у

ин дустрији текстила у процесу бојења, з а чи ­ шћењ е мрљ а.

OICCCP, -а м [енгл . oxel' од ох 2. с п . јед на од препрека

во]

1.

ограда з а

ћи се КОМ ll арат ивном методом и саз нањима и

стоку.

откри ћима других наука.

метању (двострука ограда са шибљем и з међ у).

океа нскй, -а, - о [В . океан] који се односи на

ОIССИ- [грч .

oxys

у јахач ком над­

оштар , кисео]

1.

као први

океане; који припада океанима. & - језици је­

део р е чи означава оно што је оштро, шиља сто.

зици којима го вор е становници острва ЈУЖНОI '

2 . 0110 што је у вези с кисеоником (оксиген; ок ­

мора, поли н ез ијски јез ици .

сихемоглобин).

океј, О. К. [е нгл .

rect,

okay, О. К. , СКр . од 011 kor-

шаљ . уместо а 11 сопесt] у реду, и с правно је ,

ОIССИГСII, -ена и прем а грч .

oxys

OKCltrCH, -а м [фр . охуgепе ,

оштар , кисео, в . - ген] хсм . кисео­

ник , симбол О , атомск и б рој

важи.

окер, -а м [нем .

ocker, према грч . okhr6s блед , 1. хем. минерална боја ок­

8,

најраспростра­

њенији елемент у Земљиној кори, саставни део

жућкаст, зеле нка ст]

воде , ваздуха , многих минерала, и заз ива гор е­

сида гвож ђа у жут им, смеljим или црв е нк астим

ње , неопхо да н за живот.

тоновим а .

2.

там ножута боја.

оксitГСllијум и оксitГСI~йј в. оксilГСII .

841

октав

ОКСИЈ"еllOтера llија

оксигеllоте раrlИја, -ё ж

[8. оксиген,

терапи­

ја] мед. лечеље кисеоником различитих врста

мерење јачи не киселине; Иtlструм е нт за одре­

ђивањс количине кисеоника у хеМОГJlобину .

болести; примењује се инхалацијом кисеоника у

одгова рајућим

просторијама ,

инкубатору,

оксиметрија, -ё ж

шатору .

ОКСЙд, -ида м [фр .

oxyde,

према грч .

гог елеме нта, нарочито метала.

[8.

оштар, оштроуман,

оксид] гориво које сагоре­

ракетних мотора.

хем. једињење које оксидира дру­

ге елеме нте, које лако предаје кисеоник.

твац, поштени лопов).

хсм. хемијск и

rlpouec

oxydatio, 8.

оксидј

у којем долази до спајања

неког елемента с кисеоником, оксидирање.

оксидирати,

оксидирам

-ишём С8РШ. И неС8РШ . [lIлат.

=

ОКС\.lДllсати,

oxydare,

а. спајати се с кисеоником. б. рђат и.

в . оксид]

1.

2. правити

заштит не превлаке од оксида на површнни ме­

тала ради с пречавања рђе .

3. бојити

косу водо­

никовим пероксидом .

оксидоредукuйјскй, -а, -о [В . оксид, редук­ ција] у: & оксидорсдующјска рс:шција хсм.

реакција у којој оксидација једне твари (губи­ так елсктрона) повлачи за собом редук цију

другс (пр ијем електрона): фОТОСИlIтеза, ИЗI'!lра­ ње и сл.

Оксидул, -а и оксидул, -ула м [В . оксид, лат. де м . наставак] хсм. ОКСИД с мањим саста­

вом кисеоника, субоксид .

2.

8.

с наглашеним последњим СЛО I'ОМ.

фарм . најстарији

анестет ик и јак ана.пгетик.

оксижёll, -е на и ОКСltжёll, -а м [фр . охуgепе, 8 . оксиге н] фам. раствор ВОДОНИКОВОI' перокси ­

да, употребља ва се за бељење и изблеђивање

ОКСИТОllсза, -ё ж

[8.

ОКСИ-, тон]

ОКСИТОllltрати, окситонирам, тонирају ~"рш. И нссврш .

3. 11 .

оно . окси ­

lH. ОКСИ-, TOlij

нагласи ­

ти, наглашавати IЮС Ј l ед њи С ЈЮГ у рсчи.

ОКСИТОIIОН, -о на м lГРЧ . охy-tопоп , в. окси- , -тон ] У грчкој граматици реч са оштрим акцен­ том (акутом) на последњем слогу .

окс.пОЦИII, -и на м [В. окси-, грч .

породј

че контракцију материце у току порођаја , омо­

оксиурбза, -ё ж = ОКСИУРllјаза -ё ж [Н . ОКСИ-, 11>'1 . оtШI реп] наз ив за све болести које су

IIpoy-

з роковане цревном глистом.

оксихеМОПlоБЙII, - Иllа м [В . ОКСИ -, хемогло­ БИII] фНЗИО1l . спој хемоглоБИШI 11 ки сеоника, ко­ ји артеријама дос пева у ткива.

оксихидрат, -ата м [В . ОКСИ-, хидратј ХСМ . јс­ ДИЊСlbе воде и оксида.

оксицсфаЛ311, -лна , -л н о [В . ОКСИ -, грч . kcphale глава] анат. који има и здужен у и заш иљсну

JlобаlbУ.

оксфорд, -а м, да [СIIГ1l .

"11. оксфорди, I "СII . МII . сжсфор­ Oxfordj 1. чврста, пака пам учна ткани­

lB. ОКСИ-, лат . liqtlidtlS те­

ској, даје кваl1l1тетну вуну . рац лопте п етом.

3.

У фудбалу, уда­

окта-, ОКТО- [1Iат. ОСЮ, ГР'I . okto] као први део

винарству.

оксимсл, -а м [В . ОКСИ-, лат. теl медј препа ­ рат справље н од чистог меда и биљнOI' сирћста.

оксимста р , -тра м, МII . оксиметри, I"СН .

[8.

2.

агр . пасм ина оваца распрострањен а у ЕНГJlе­

ћим ваздухом, користи се у руда рству и грађс­

842

t6kos

фюиол . хормон задњег дела хигюфизе , подсти ­

чан, текућ иј ТСХН. еКСПJlозивна смеса са теку­

симетара

нагла­

40011.

на , обично се користи за шивење кошуља.

косе .

ОКСШIIIКВИТ, -ита м

2.

окситонСза .

гућава лу чење млека у млечне жлезде.

оксидисати = ОКСИДltрати (в . )

-ultlS

ОКСИТОllа, -ё ж [грч . охуtопоs, в. окси -, тон]

шавање послсдњсг слога у речи .

оксидатор = оксиданс (8.) оксидащtја, -ё ж [Н1I<"" .

oxys

ту 1'1, I 'лупав] књиж .

стилска фигура која у себи сједињава два про ­

40011 . 1. реч

оксиданс, -а и ОКСlщаIIС, -а м = оксiщатор ,

[8. оксид]

mor6s

тивуречна појма (нпр. ј а вна тајна , живи мр ­

ва помоћу оксидатора; служи за погон ракета и

-а м

мере­

оксиморон, -о на м [грч . охутоrоп од

oXYS

оштар, кисео] хсм . спој кисеоника и неког дру­

оксiщанд, -а м

l8. ОКСИ-, -метриј а]

ње притиска кисеоника у ваздуху или води .

.. н.

ок­

ОКСИ-, - метарј мсд . инструмент за

сложенице упућује на број осам, в . октаёдар, 0"'101' 011 .

октав, -ава м l1lИТ.

octavtls

хартиј е који представља

осми]

1.

формат

1/ 8 штаМГl аногтабака

октава

(8

октроисаll

л истова или

16

страница) .

октава, -ё ж [нат .

ОКТИЛИОII,

у библиотекар­

2.

ству, књига с висином корица

20- 25

ст.

octava осма] 1. муз . осми

на осми степен.

октобар, -бра м [ШlТ.

тон п очевши од основног тона дијатонске ска­

ле, са фреквенцијом двапут вишом од основ­ ног .

2.

м уз. интервал који обухвата свих

-olla м [нат. octo осам, в . (ми)Jl и ­ 148 нула, МИJlИОН подигнут

он] број изражен са

12

по­

октобарскй, -а,

-6 [В.

луто но в а . З. књиж . строфа од осам стихова по­

ва у месецу октобру

везани х са три риме , об . у епској поезији.

сецу октобру

осмод н е вна прослава верских

катол ичкој цркви .

дана .

5.

4.

рсп .

пра:шика, об . у

осмина, период од осам

• октаВ IIЙ .

october] десети месец у

години , по римском календару осми, има З 1 дан .

(-

(-

дани) .

октобар] који се деша­

сајам), који припада ме­

•

Оh'"Тобарска револу­

ција

ист.

револуција у

1917,

по грегоријанском календару

Русији

(25 . 7.

октобра новем ­

бра) којом је збачена влада Керенског и успо­ стављена власт бољшевика .

oIcrarolI в . октОгОн.

октобристи, ,-иста м

о ктаёда р , -дра м , МII . октаёдри , ге" . м" . октаё­

"". [рус. октябрист, В.

дара [ грч . оkt
октобар] ист . пол . присталица октобарско г уста­

-сдар] мат. правилно геометријско тело , омеђе­

ва

но са оса м р а вностраних ТРОУ ПIOва .

странке "Савез

• oh"Tae-

октаметар, -тра м , октаметри, I'ен . МН . окта­

ОКТОI-ё ll, -а м [фабричко име производа ] хе м . вој . експлозив

осам сто п а.

oIcrall, -аllа М [гр" . okto осам, в . -ан] м 1. хем . безбојн а , исп арљива и запаљива течност, са­ стоји се од

8

атома угљ е НlIка и

18

атома водо­

ника; с аставни део нафте и бензина .

2.

ОК'l'ан ­

ски б рој.

о ктанск й , - а , -6lв . октан] који се односи на октан, к оји има својство октана .•

-

број озна­

ње l ' ове от порности на неконтролисано еКСПJlО­

OKTOrOII, -она и уоб. OIcrOrOII, -а м [ГР'! . okto 1. мат. геометријски л ик с а осам углова, осмоу гаоник. 2. ар х ит. З I'рада осмоугао ­ осам, в , - 1'011]

ног облика и л и ОСМОУ I'аони простор унутар грађевинског компл екса .

ОКТОI'Оllалаll, -лна , -л но [В . октогон] који има осам угл ова , осмоугаони .

октоих, -а и октоих, -а м [грч . оktоёсhоs

о ктант, - а м , мн . октанти , ге ll . М I I. октаната [пат.

octans] 1. TeX II . инструмент за мерењс угло­ 2. мат. осмина круга , осмина простора у про ­ IIраво у глом

коорд инатном

ОСМОГJlасни] рен. црквена књига песама кој е с у з а литургију подељене у осам гласова; ос мо­

I 'Ј IaСНИК , осмогласјс .

октонар, - ара м [л ат.

систему ,

Yll. к вЗд раllТ . З . астро н . а. 110л ожај I1л а нете који је удаље н од другог пол ожаја 110Д угл ом од 45 инструмент који је служио за мерење углова , с

45

степени .

о ктахорд, -а м [В. окта, 1'1"1. chorde жица, струна] муз. инструмент с осам жица .

о ктёт, -ста м ["е м.

octol1arius] КЉИ Ж. ст и х CJlO-

који се састоји од осам стопа или од осам гова ; тетраметар .

ОКТОllаријус в .

степе ни (конјУ liкциј а и л и опоз иција) . б . за ст. луком подељеним на

дејства из групе нитр а­

и з а активирање упаља ча нуклеарних бомби.

зивно сагоре ва ње (детонације) .

стор н ом

Hajja'ler

ми н а; служи з а и з раду пластич ни х експлоз ива

ка к в ал итет а моторног горива у зависности од

1.

монархистичко-уставне

17. октобра" која је основаllа с

волуцију .

метара [грч. okto осам , в . - метар.! књиж . стих од

осам ]

припад ник

циљем да царској власти ГloMol ' He да УI 'УШИ ре ­

да рскЙ.

ва.

1905;

OKTollap.

OKTOllOlI, -а и октопод, -а м , МII . -и [грч . okto о сам, pod6s ногаЈ ЈООН . хоботница; морска ж и ­ вотиња са осам кракова, снажним органим а з а хватање ПЈlена .

октохорд В . ОктахОрд.

Oktett, према Ј ШТ. octo

октроисан, -а , -о [В . октроисати]

муз. а. композ иција за осам инструме­

1. пол . који

ната и л и гласова . б. састав од осам музичара

је донесен без одлуке 11 сагласности парл ам е н­

или пе в а ча .

та .

трона,

који

2. х ем . чине

ознака з а скуп од осам елек­

стабилни

електронске овојнице .

спољни

омотач

2.

наметнут, силом одређен .• октроисани

устав устав који је вл адар донео самовољн о, мимо воље грађана .

843

октро исапt

окциде llТа лан

октро исати, -ишем сврш . [фр .

auctorare] 1. наметн ут и,

octroyer од лат .

си лом однуч и ти .

2.

по ­

дарити, одобрити, усту пи ти .

астрон . скривање једног н ебеског тсна иза дру­

l'Of;

помрач ењ е .

ОКУJlтизам, -зма м [н ат.

окту пшtрати, октупл ира м, з. л. мн . о кту ­

occultll S тајни , скри­

вен] бављење таја н ственим, н едокучивим поја ­

плирају СВРШ. И несврш. [В . октупнум] уосмо ­

вама у природи (магија, телепатија , телекине­

струч ити ,

за, парапсихолог иј а и сл.) .

увећа(ва)ти

(количину/ величину)

осам пута .

октуплум, -а м [лат. octuplum] осмостр у ка веничина, коли ч ина, теж ина .

мириса,

окујисати, -ишем I< ССВР Ш . [тур . okumak чита­ ти, уч ити] по з ивати вернике и слама на моли­ тву са минарета .

окула р , -ара м [н е м . Okul al" од н ат. ocularis очни] физ. со чиво и л и скло п виш е со чива у

0 11-

тичким инструментима (дурбин, микроск о п );

служи за уве ћање и посматрање пр едмета до­

бијеног преламањем светлости кроз обј е ктив .

окул аран, - р н а , -рио [ В. окунар] видљ и в, очии.

окушiција, -е ж [ НЈШТ. ocu latio] агр. калемље­ ње , uепље њ е биљке, урез ива њ е и уба uи вање

дела питоме биљке у д ивљу.

окул ирати, окулирам, з. л. м н . окулирају сврш . и иесврш . [нсм .

okl.l li eren,

пр ема нат .

oc ulus

око] усадити део питоме б иљке у д ивљу; опле­

према нат.

M II.

oClllllS око ]

окулисти [фр . ocu li ste,

мсд. очни лека р , офвта ­

молог.

окулit стика, -е Ж, дат. окулистици [ в . оку ­ лист(а)] мед. грана медицине која се бав и проу­ чавањем и ле ч ењем очних болест и ; офталмо­

лог ија .

• офталмОЛОIlШ:Й .

окул омотораll , - рн а, -рно [в . окуломотори­ јус]

06.

у : .1. окуломоторна КООРД Иllација спо ­

потиче

из

klaineana , пријатног

за п адног

дела

тропск е

Аф рик е .

окупатйв, -а м [лат. ОССllраге заузети] грам. глагол који оз начава зап осленост, з аузетост, обузетост н еким п осном (нпр. С/lикай4и , кува­ ши, сејай4 и).

OKYllaTop, -а м [В . окупирати] О ll ај кој и је за­ узео туђу териториј у или њен део оружаном

с и лом .• ок у паторскй . ОКУllзција, -е Ж [Ј ШТ .

OCCllpatio] 1. за поседа­

ње ту ђе те риторије оружаном С ИJl ОМ; заузима­

ње , освојење.

2.

прав . присвај а њ е те риторије ко­

ја ниј е ни у чиј ем влас ништву. З. за ни мање , за1I 0сле ње; за н ат, по сао, обрт .

4.

фиг . запосле­

ност , интер ес, заоку п ље но ст чим е.

окупирати, окупи р iм , З . л. мн . окупир~у с в рш.

мењиват и , калем и т и , цепити .

окул ист(а), -е м,

оку меа , -ее Ж [нлат. аисоитеа од егз . ] 60Т. ли­ стопад но дрво , Аисо иm еа

lHCM . okkl.lpieren

од лат. оссир а ге]

1.

ти стран у те рито риј у оружаном силом .

заузе­

2.

разг.

заузет и , за п осести (место у пр осто рији , пр ево­ З IЮМ с р едству и сл.). З. заб авити (се) ПОСЈЈОМ, посветити (се) преда н о н еком п ослу, З,ЈО КУllИ ­ т и чиме.

ОКурЗЖИПt (се), окуражим ( се) сврш . [В . ку­ раж] скупит и х р аб р ост , ох р абрити, осмелити (се) , одважити (сс).

OKI(IIДCIIT, -а м , мн . окциде н т и, ге н . мн. окци­

собност ускла ђив ања п окрета р уку са ви д ним

дената [н ат.

опажајима.

стран а с в ета н а којој залаз и сунце ; запад.

окуломоторијус, -а м [инат. ОС lll о mоtогiщ (пегvl.lS) од

oc ulu s

око,

motorius

кој и се тиче

кретања] а нат. глав ни , зајед нички н е р в за очне мишиће.

окулта н ,

-тна ,

-тно

lлат .

occll ltllS тајни,

природи и човеку ; скриве н , м и ст ич а н , н ат при ­

ОКУJlтз ција , -е Ж [нат.

844

occidel'e

за hи , сести ] Ј .

куmуролошки , тери тор ијални

2. и

п ол и т ички н ази в за за пад н е земље; Запад.

ОКЦИДСlIтал, -ала м [лат. оссidепtаlis , В . окци ­ ка ; год ин е

1922.

п редложио га ј е естонски ИН­

жење р Е. deWaћl

( 1867- 1948).

О КЦltДСlIтала lf , -л на , -л н о [лат. occidenta lis, в. окцидент] који је на за пад ној страни, који

родан.

1.

од

де н т] лин г в. врста међународног помоћног јези­

скриве н] који је у вези с тајанственим синама у

вен]

(Ок циде н т)

occidens

скривеност,

occultus тајни , скри­ при кри вање, тајност. 2.

припада западу; који ј е у вези са Западо м , за­ п адња чки .

окци питалаll

олигемија

окци питалан, -л н а, -л но [ нлат. occipitalis] мед . који је у вези са задњ им делом главе , који

лози . б . л и ст провидног папира или фолије са сликом која се ставља преко карте, с нимка и сл.

припада потиљку , потиљачни .

олсикултура, -ё ж [лат. olea маСJl ин а, в . кул ­

ОКЦЈНlйцијум, -а и ОКЦИIIЙltйј, - иј а м = ОК­ ципут, -а м

[JlaT. occiput, occipititlm] а н ат. стра­

ту ра] њак.

агр. култура узгајања маслина , масл и ­ тип медитеранске културе зас н ова­

н е на сађ е њу и узгоју маслина.

жњи део гла ве , потиљ а к.

ОК ЦИIlУТ = ОКЦИllйцијум И окцiНlЙllйј (в .)

окц iпанскй, -а, -о [фр . occitan, од langue

d 'oc]

1.

2. СО Ц.

кој и припада језицима или наречјима ју­

ОJlеЙII, -ина м [фр . уље] хем .

сел ине .

ole in e према JlaT. oleum

1. три гл ицери д ни

есте р олеинске ки­

2. олеи н ска киселина , в. олеЙIIСКЙ.

жн е Француске; lI ајваж нији међу њима ј е про­

ОЈ ri.~ ЙIIСКЙ, -а, -о [В . ОJlСИН] којије од уља, ко ­

вансалск и , који ј е као ј ези к трубадурске 1I 0СЗ И ­

јије у вези са уљем , уљ ни . А ОЛСИllска КИССЈ III­

је дож ивео процват између ХI и ХIП века . -ОЈl

Ila

[JlaT. o leum уље] у хемији у називима раз­

личи тих о р га нских једи њења ; у трговини у

за производљу сапуна, боје и др.

и ме нима лекова, хигијенских производа и др.

ол ај, -а м [ мађ .

o laj уље] уље из ланеног се­

н езаси ћена масна КИССJlи н а к оја се налази у

биљним и животињским масти ма , користи се

ОЛСOl' рафllја, -ё ж [JI'T. оlешn уље, В . гр афи­ ја] граф.

1.

р е продук циј а сл икар ског дела уља­

ним бојама.

мена, ла н е но уље.

олд-бојс(и) м, м н . [енгл .

old-boys] 1. старији

2.

" еј . ш абло н ска , н еО РИI 'ин ал н а

сл ик а која улепшава стварн ост.

играчи неког клуба који су престали да се ак­

ОЈ IСОДУКТ, -а м [лат .

o leum уље, duct\.ls про­

т ивно ба ве спо ртом, бивши с портист и , се нио­

вод ник] велика цев која служ и за доток нафте,

ри ; ветеран и .

н афтовод.

2.

учс ници

који су зав рши л и

школу, бив ши ђаци.

ОЈ1дтајмср , -а м,

MII.

-и [енгл .

old-timer] 1. стари

модел моторног возила који се више не произво­ ди; као раритет често спада у музејске експо нате .

2.

се llИОР н е ке спортске екипе; ветеран .

3.

фИl'.

пристал ица свега што је старо, из СПlрије ге нера­

ције (аутомобили, филм ов и , МУЈика и сл . ) .

оле ! [шп . ole] узв ик који то реадо ри користе у бо рби са б ик ов им а.

OJle-, олео-

[лат.

oleum

уље ] као први део ре­

чи оз начава оно ш то је у вези са уље м .

олса llд ар, -дра м, мн . олеандри, ген . андара [нем.

101 11 .

оле­

олеум, -а м [л ат. оlешn уље ]

2.

Nel'iull1

о /еаnc/еl',

великих, бел их до руж ичастих цветов а, с в еома

олива, -ё ж [JlaT. oliva

=olea] 1. бот. а. дрво ма­

ОЛИВЙII, - ина м [В . олива] MНllep . с и л ик ат маг­ нез ијума и гвожђа , маслинастозелеllе боје . О1IИГ-, ОЈ1IIГО- [1 1> Ч .

ol1gos

мали, кратак, ма­

лоб ројан] као први део речи оз н а чава оно чега има мало и л и н едовољ н о.

ОЛИI'арх, - а м, мн . олигарси , I ·еll . МI I . ол игар ха [ в. олиго-, I'РЧ .

arc h6s

Bo~a, ПI
хије.

ОЛИI'архија, -ё ж [грч . -архија]

1.

oligarchia, в . олиг-,

владавина м алобројн е групе људи.

ауторитарна власт групе полит ичара , об ичн о

олеандру , кој и је од олеандра. А

2.

ЛеIlТИ Р ,

без 1l0штовањ а за ко н а и воље гpa~aHa .

- љиљак JOOJl . Daph.nis nerii, из породи це љиљака, Sphingidae, маслинастозелеllе боје, који ун и ­ шта ва олеа нд рово л ишће.

олсастс р, - стр а м [JlaT. оlеаstег] бат. врста д и ­ вље маслине жбу настог и згледа .

олеат, -ата м [ШШТ. хем. со олеи н ске

oleat\.lm од оl е шn уље] 1. ки селине. 2. а. лик . слика рађ ена

уља ним бој ама на стаклу , платну ИЈ IИ ДРУ I 'ој под-

2.

украс (дугме , метална дршка) у облику маслине .

отров ним со ком у стаблу, л ијандер .

олеа llД РОВ, -а, - о [В . олеа ндар] који пришщ а

заст . назив за сум порну ки сеЈ IИНУ .

слине жбунастог оБJlика; б . плод тог дрвета

Olea nder од итал . оlеапdю] бат. вр ­

ста ук расне з им зеле н е биљке ,

1. биљне а ром а­

тич н е материје различ итог хем ијског састав а.

3. др жа­

ва с так вим начином владавинс .

ОJlигархйјскй, -а , -о [В . олигархија]

1.

који

ј е под владавином малог броја људ и ; који је Гlристалица олигархије.

2.

као оли гар х, на на ­

ЧИII олига р х а , п опут олигарха .

ОJlИI'е~Нtја, -ё ж [11>Ч .

o li gaim ia, в . олиг-,

-е мијаЈ мед. болест проуз рокова на н едостатком

845

ОJlИМ 11 И (I!I й к

олиго-

олигУрија, -ё ж [В . олиг- , '·рЧ . игсјп мо к ри тиј

црв е них крвних зрнаца , хемоглобина; мањак

мед. умањсно излучивање мокраће као п осле ­

к р в и у организму , малокрвност.

дица различитих обољења .

ОЛltГО- В . ОЛИГ- .

олигодактйлија,

da ktylos

-ё

ж

[В .

ОЈ1И ГО- ,

прст] мсд. мањи број прстију на руци

ил и но з и од нормалног.

ОЛltгоелемеllТ, -а М , м" . олигоелсменти , ген . М Н . ОЛ ИI'оелемената [о . олиго-, елемент]

ОЛИМllизам, -зма м [В . ОЈ ,импијадај оп шти

грЧ .

611011 .

елем ент који у ОрlЋНИЗМУ постоји У изузетно мал и м КОЈIИ'lинама , али је неопходан за опста­

н азив за сад ржину , прописе и принцип е такми­

чења на олимпијским играма .

ОЛИМllltја, -ё ж [грч . OIYlllpias] чу в ен о Зев­ сово светилиште у Елиди , ШI Ilел опон езу, где

су се у античкој Грчкој одржавал е оли мпијске и "ре.

ОЈlIIмпијада, -ё ж

нак и ф у нкционисање ЖИВОI ' бића .

ОЛlIгоклас, -а м [В . олиго-, '"))Ч . klasis кидање, ломље ње]

ми"ерал

и з састава гшагиокласа;

употребљ ава се у ин дустрији керамике.

['1''1 . OIYlllpias] 1.

неколико да'Ја током лета (Грци су по њи ма ра ­ чунали год ине , почињући од

пр е н. е .) .

776.

јед них и других олимпијских игар а.

олигократија, -ё ж [В . олиго-, -кратија] ПОII .

родно

CIIOPTCKO такмичењс

ба (од

1896)

ол игократскй в. олигархЙјскЙ . ОЈ lИгомеllOреја, - ё ж [В . олиго - , менореја] фю,юл . нередовна , 'lроређена менструација .

ОЛ ИГОМСрlt, - а м .,Н . [В . ол иго- , - мер(и)] 1ООII . мо р с к с животиње ЧИЈе Је тело састав љ сно од ма ­

ЈЮГ б роја Ч Jlа нака (нпр . бодљикаве животиње).

ОJl ItI'ОIlИТ, - а и ОЛИГОIIЙТ, - ита м [В . олиго - , -ит] ·ШСТ. име минерала гвожђа сидерита у којем је гвожђ е з амењено манганом .

ОЈlItгопедагог, - а м, МН . олигопедагози, ге н .

2.

ист. времснски период од ',етири год ин е и змеђу

ОJlигократ в . олИгарх. влада вина малог броја одабраних , олигархија.

ИСТ.

ОJlимпијске Иl-ре у старој Грчкој кој е су тр ајаJlе

3.

ме ђ уна­

које с е у н овије до­

приређује сваке четuрте , 'од ин е по

угл еду на старогрчке олимпиј с ке и гре .

ОЈШМllIiјац, -јца м , мн . олимпијци , "ен . МН .

олимпијаца [В . олимпијадај с п . учесник у олим­ пијским играма, такмичар '·Iа олимпиј ад и .

ОJl.IМIlИјсICЙ, -а, - о [В . Олимпиј ај

1.

који

припада Олимпији , који сс од носи н а ОЈЈ И МПИ ­ ју .

2. који се од носи

на олимнијаду .

...

олимrшј ­

ска бакља бакља којом се преноси ватра из Олимпије до главног борилишта Ол им п ијских игара ; ОЛИМllијска оатра плам е н к оји се пали сунчевим з рацим а у Олимпији

и

штафстно

МН . ол игоп ед аl'ога [В . олиго- , педагог] настав­

преноси

ник у уста новама з а особе са сметњама у разво­

игар а , ' де гори н а гл авном БОРИJlИШТУ (стад ио ­

ју; де ф е ктолог .

до

места

одржавања

ОJl и м пијских

ну) до њиховог з авршетка ; олимrшјска норм а

ОЈ ШГОПОЛ, -а м [ В. ОЛИГО-, (МОНО)ГlOл] еко" .

минимални рез ултат који морај у пости ћ и кан ­

тржи ште к оје д рж и мали број предузећа посл у ­

д идати з а учешћс на Олимпиј с ки м

јућ и с вел иким бројем купаца.

олимпијске ИГрС такмичења СIIорти ста из цс­

О Л ИГОПСОII, - а м [8 . олиго -, '"]ЈЧ . 6psoll тржи ­ ште] в . ОлигопОл . ОЛIfI'оспермија, -ё ж [В . ОЛИ,'О -, Сllерма] ж физ,юл . с мањ е н број с перматозои да , недовољан

за О П ЈЮД ЊУ јајне ћел ијс .

ОJlИI'офреllltја, -ё ж [В . олиго -, -френија] м ед. ме нталн а за остал ост,

сл абоумност, душеВllа

играма;

лог света у бројним Д ИСЦИIIJ,инама ; одр жавају

се с ваке четврте год ине зими (зим ске) и лети (летње) ;

-

ICругоои пет испреплете ни х р аз но ­

бојних кругова на бел ој подлО:ЈИ , к оји симбо­ л изују пст КОНТИ'iената;

- rlOKpCT

м е ђ у н арод­

ни спортски покрет који преко Међ У ll а родног

ОJlимпијСКOI " комитета и одговарај у ћи х инсти ­ туција у пој ед иним д ржаllама пропаl 'и р а идсје

не раз вијеност ; болест наслеђена или стечена у

олимпизма

и

раном д ет ињст ву.

OJlltMlllljCKO

село насеље за смештај у ч еСlIика

ОJlигоцён, -а М [В . олиго- , -це н] геол . раздо ­ бље у развоју Земље , треће раздобљс у терција­ ру (после еоцена) .

846

оргаfll1Зује

олимпиј с ке

игре ;

Олимпијских игара.

ОЛItМIIIIОIIЙIC, -ика м , МН . олимпионици , ген . МН . олимпионика [грч. ОIУlllрiопikёs од Олим-

оли фа

омега

пија, пikё победа] с п . победник на олимпијским

-ом, -ома [,"»ч . -отаЈ као други део р еч и

играма у старој Грчкој; flOсилац златне медаље

означава да се први део тиче

на ол импијским играма.

тумора.

ол ифа, -ё ж [грч .

aleipha уљеЈ цркв . маслино ­

ол ифант, -а м [фр .

olifant,

према 1Iат.

elephan-

сл он] М УЈ. рог од слонове кости; у средњем

tus

веку његов продо ран з вук имао је улогу СИП!а­ ла ; сигнал ни рог , саставни део витешке опреме.

ОЛ Оф(Jllија, -ё ж [гр ч.

0106s

лоw, болестан,

погубан, в . -фонија] мсд . дефект у гласу због не­

ал рајт ПР"11 . [еНГ1l. а " right] у реду, добро је; уп . океј . OJlpaYllДe p, -а [енгл .

all-rounder] 1. онај који је свуда применљив, свестран . 2. играч који мо ­ же да игра у сваком тиму као адекватна з амена.

олсу н! [тур .

olsun]

нека буде! (Бајрам муба­

рек олсу н! Нека је срећан Бајрам! , речи које муслима ни упућују као честитку за Бајрам).

олта р, -а ра м [Л"Т. место на којем се

altareJ 1. рел. узд и г нуто приноси жртва боговима . 2.

рсл . део цркве или храма пред којим се обавља глав ни део богослужеља, одвојен ИКОl!остасом

у пра вославној цркви. О IIОЛОЖИТlt lIа олтар жртво вати (жиuот, углед, '!аСТ) за добро наро­

да; одвеСТlt ( ювести) 11 ред олтар узети (девој ­ ку) за же н у .

олу к, -а м ,

M II .

олу ци ,

CCII .

м" . олука [тур .

1. лиме на цев к роз коју с крова отичс 2. жлеб у цеви uaTpeHoI' оружја.

olukJ

КИШllица.

ОJl фаlстометар, -тра м, мн . ОЈЈ фактометри ,

'"ell . " 11 . олфактомета ра [л ат. olfactLls њух , в . - ме­ тар] мед . апа рат којим се испитује и мери осе­ тљивост чула мириса н а спољне над ражаје .

ол фактомстрија, -ё ж [лат.

olfactus

њух,

11 .

не чула мириса .

olfactorius од

њухЈ који се односи на чуло мириса .

ол факторијус, -а м [ в. олфакторан ј мед . ј е­ дан од два н ерва који спроводе чулне утиске из

омагра, -ё ж [грч . бmоs раме ,

agra

плен, лов]

мсд. бол у рамену, упала раменог зглоба. чарати , бацити чини на некога ; фиг. очарат и, за­ слепити, овладати нечијом вољом.

омаж, -а жа [фр .

hommage] 1. уметничко де­

ло, композиција , представа и сл . у част неког з начајно г уметника.

2.

ИСТ. одавање п о ч аст и

владару или старешини; пош това ње .

ом ама, -ё ж [м ађ.

6 ста р]

раз . " ОКр . бака, ста р а­

мајка.

омзртритис, - а

" [гр'l . бmоs раме , в . артри ­

тисЈ мед . бол у ЈЈлећима , лопатици ; упала раме­ ног зглоба .

омаСОlшпt, омасовим св рш . [В . масован Ј учинити

да

н ешто

па'ЈНО масама .

2.

поста н е

масовно ,

1.

присту­

IIUЛ . привуhи масе, обезбсд и ти

у ч е шће многих људ и.

3.

проширити, повећати

(број чланова неког удружења , странке) .

омброграф , -а

", м" . - и [,"»ч . 6mbros киш а, В .

-граФЈ метеор . уређај који на дијаграму бележи трајање и инте нзитет кише.

омБРОJlогија, -ё ж

['"1''1 . 6mЬгоs

киша, в . -ло­

г ија] грана метеоролог ије која сс бави и сп и ти ­ вањем кише .

омброметар, -тра м , мн . омб рометри, ген . мн .

6mbros киша , в. - м ета рЈ мстс­

о р . ин стр у м е н т за мерењ е КОЈ lичин е киш е у од­

ређеном периоду, кишомер .

6mbros

киша, в .

- метријаЈ мерење коничине кише која ј е пала на земљу.

омбудсмаll, -а м , [швед.

oll1budsll1an]

"fI.

- и (IICl1p. омБУДСМСII)

народ ни правобранитељ, за­

штитник права грађана , који повремено контро­

носне слузокоже у моз ак.

olfactus

од

olfacc-

ге њушит и , в . фобија] болестан страх од поје­ д иних ми ри са.

његовим крајевима напон од ј ед ног волта .

омбромстрија, -ё ж [ гр'l .

ол фаКТОрЗII, -рн а, -рно [лат.

ол фактофобија, -ё ж [1Iат.

нихједи ница; отпор проводника кроз који про­

лази струја јачине једног ампера када је међу

омброметара [' ·рч .

-МС1"ријаЈ посту пак испитиваља и мерењајачи­

olfactus

јединица за мерење еЈ Ј ек­

тричног отпора у Међународном систему мер­

омађијати, - ам сврш . [в . мађија , магија] за­

правилности говорних органа.

л ат.

ам, - а м, МI' . оМИ [по нсм . физичару Г . С. Ому

(Ohm, 1787- 1854)J

во уље.

неке израСЈЈин е,

ЈЈише р ад I1Звршне власти и државних ор га на .

OMCI"a, -ё ж [..рч. б mega следње ,

24.

велико о]

1. Л ИНГR .

по­

сно во ГРЧКОI' алфабета , дуго ини

847

омен

- 0112

п р одужено "о" .

2. митол . симбол за крај , з авр­ 3. ГЈОМ . врста система за наВИlЋ­ 4. позната марка сатова . О алфа и OMeI'a

шетак или смрт .

ц ију.

по ч ета к и крај , све и сва.

јом, књижевним текстом , именом сцен а р исте или режисера и сл.

ОМIIИВОР, - 6ра м , мн . омнив6ри [л ат.

rus,

OMell, - а м [лат. оmеп] добар или лош предо­

која гута све на шта наиђе, сваштојед , с веждер .

сећај , слутња ; знак , знамење .

омеllтiпис, -а м [л ат.

ОМllијум, -а м [ лат. оmпiшn свих] с п . тр ка ко­

omentum] МСД. упала

цр е вн е мрежице, трбушне марамице .

омснтум, -а м [л ат.

ња у којој учествују сва грла без обз ир а на п о­ рекло, расу и старост.

omentum] анат . трбушна

ОМIIIШОТСlIтаll, -тна, -тно [В . омни-, п оте нта н ј онај који који све може, свемоћан , свемо гућ .

ма р ам ица .

омерта, -ё ж [итал . оmегtа, вероватно од шп .

omerta

omni vo-

в . омни- , лат. уогаге ждерати] ЈОШ ' . жи вотиња

мужевност]

закон

ћутања у

мафија­

ОМllItПОТСIIЦllја, -ё ж [В. омни- , поте н цијај свемоћ, свемоћност .

шк и м круr'овима и деловима Италије у којима

је ма фија веома јака и утицајна.

ОМИКРОII, -а м [грч . б

mikr6n мало о] 1. петна­

есто слово rpчког алфабета, кратко затворено "о" .

ОМllипреЗСНltија, - ё ж

tia

[8. омни- , лат . praesen-

присутност] способност да се у јед н о м вр е ­

менском интервалу буде присутан на виш е ме­ ста , свсприсутност.

омилiпltка в . ХОМlfлiПltка .

ОМllI1сцијСllција, -ё ж [В . омни - , лат.

ОМlшозаll, -зна , -зно [лат. ominOStlS, в. омен]

знање]

1.

scientia

свестрано 110знавање разл ичи ти х на­

о н ај који предосећа, наслућује невољу; кобан,

учних и уметничких дисциплина; свез н а ње.

злослуган; претећи.

ИрОН . лажна Уl1ућеност, тобожње з нање , свсз н а­

6мисиваll, -вна , -вно [л ат.

omissus од omitte-

лаштво .

ге и зоставити] који је настао због пропуста . .6. омисltвна

кривица

због по ч ињене

осећај

кривице

настао

омисија, -ё ж [л ат .

omissio] изостављање , ис­

пу ш та њ е, неспомињање ; пропуст.

омисум, -а м [лп.

omissum од omittere изо ­

став ит и] оно што ј е изостављено , испуштено , п ро пуштено .

омлет, -а м , мн. омлети, ГС,·, . мн . омлёта [фр.

omelette]

к улин . врста јела од умућених јаја,

оби чн о у споју с брашном, сиром, шунком и сл.; к ајга на.

оммстар, -тра м [В . ом , метар] физ. инстру­ мент за мерење слектричнOI' отпора .

ОМIlIf- [мт.

као префикс означава :

omnis]

све, с в уд а, сваки.

омнибус, -а м, МН . -и [фр . лат.

omnibus за

све]

1.

(voiture) omnibus од

заст. кола с коњском запре­

гом у гр адс ком саобраћају којима се превозе пут­ н ици .

2.

вел ика затворена кола с већим бројем се­

дишта; аугобус .

ОМlшфаг, -а м, м ••. омнифази

3. књиж.

збирка књижевних или

научн и х текстова од једног или више аутора,

[8 . омни -, - ф а!']

·юол . сваштождер , сваштојед .

пропуста , изостављања

rpelllKe,

(не ч е , ·а ) .

2.

омофаl', -ага м , MII . омофази ['']ЈЧ . бm о рh аgоs од

6m6s

сиров , в . - фаг] особа која се хра н и си ­

ровом храном , поссбно месом.

омофагија, -ё ж [В . омофагј исхран а з асно­ вана на сировом , пресном месу .

омофор, -6ра м, мн . омоф6ри [ГРЧ . 6то рћ 6-

ri(on) према omos раме, в. -фор] цркв. део одеће православних свештеника који се пребацује преко рамена, неопходан за вршеље бо гослу­ жбених радњи ; нарамник.

омфалитис, -а м [В . -итисј мед. Гfюјна упала ПУl1ка или предела око пупка .

омфалокела в . омфаЈЈОlџ~ла . омфалоцеЈ lа, -ё ж [грч . omphal6s п у п ак , гр ч . keli:: отеклина; просутостј мед. пупч ан а к ила код новорођенчета.

011

[ еш'л. оп] укључено (ознака н а пре к ида­

чима); уп . оф.

-он' [грч . -опё] хем . суфикс за једињења кој а садрже кетонску групу -СО-, нпр. ацетон .

.6. ОМlшбус-фltлм

-0112 [грч. -оп, наставак за с . род при дева] физ.

филм који се састоји од више краћих филмова

суфикс за атомске честице (електрон, н еутро н ,

разл ичитог садржаја, повезаних основном иде-

протон итд . ).

исте ил и

848

сродне тематике .

(щаге р

011 КОJlО Гltj а

онирilЗам, - зма м [грч. опе iго s са н ,

-изамј

од

Oflarep, -а м , мн . -и [лат. onager од грч . опаgюs o nos магарац , agrios д ивљ и] 1. ЗО01l . врста д и ­ вљег ма l'а рца у југозапад ној Азији . 2. 80ј. ист.

псих . стање с мањ е н е 11срцепције које се јавља

сп рава за и зба цивање камења , катаГIУЛТ .

сти и код здравих особа које су

онаllија, -ё ж [према старозаветном лику Он ану]

1. задовољавање

драж ивањем

ње, мастурба ција .

код ду шевно оболеJll1Х у стању Iюмра ч е н е све­

самозадовољава ­

2. пр еки нут

сношај .

He llp ecTaHo

и з­

ложене нервном растр ојству и ли напетости.

Оllиричаll, - чна , - чн о = ОНltРИЧКЙ, -а, -о

сексуалног нагона на­

полног органа ,

8.

LB.

ониризам] којије у вез и са сновима , који се т и ­ че снова.

ониричкй = Оllиричаll (8.)

онilllисати, - ишём неС8РШ . [В . онанија] 1. са­ рел. про­

ОIlИРОЛОГ, -а м, мн . о нир олози, ,'ен . мн. они­

сипати се мену те чност у току сношаја ван тела

ролога [грч . ol1eiros сан , в . -лог] стручњак који

жс нс, према старозавет ном Онану , који "кад

I1роучава с новс .

мозадовољавати се , мастурбирати .

лијега ше са женом брата

2.

cBojel'a, просипаше

на

земљу, да не роди дјецу брату својему"

(1

Мојс.,

38:9). 3.

ОIlИРОJlОГltја, -ё ж ["рч . ol1eiros сан,

жа рг. ирон . бавити се бесмисле­

ним послом, губити време.

Ondatt'a zibelhicus,

Оllltромаllтија, - ё ж L грч .

o lle iros са н ,

8.

- ман ­

цања будућих догађај а .

и з пород ице мишева,

живи у Канади , квалитетног КРЗI'Ш ; бизамски пацов.

Оllихија, -ё ж ген .

ol1ychos

[1111 31'.

onychia, према грч . о пух

нокат] мед . болна у раслост но кта у

месо која изазива за П аЈьс њ е .

ОЩl.уmiција, - ё ж [фр .

TaJ]
који се ба ­

т ија] тумачењс с н ова, lюсеб но у ци љу пр ори ­

Оllдатра, -ё ж [еIlГЛ. опd
L8. ониромантијај онај

ви ониромантијом, тумач С НОlJа .

онај који онанише , самозадовољава се, мастур­ бира.

-лог и ­

ониромаllТ, -а м, МН . о ниромаl'IТИ , ген . МII .

онироманата

она нист(а), - ё м, МII . он/тисти [В . онанија]

8.

ја] научно истраживање снова.

прав ље ње

ondulation према onde увојака , KOBpu
Оllдул ирати, ОНД)l.fIирам , 3. 11 . ј д. ОНДУЛ?IР
ondlllerj

учинити да коса бу ­

де тал асаста, Пр
Оllс розан , -з н а, -зно [1IaT. опеюsusј

1. који 2. ко­

ОIlИХО- [грч . ОI1УХ ,

ol1ychos

Оllихомикоза, -с ж [В . ОIIИХО -, микоза] МСД . обољеље ноктију проуз роковано бактеријам а И Ј IИ пьивицама .

Оllихорскса, - ё ж = онихорсксис , -а м [В .

намеће обавезу, дужност; тежа к , тегоба н .

онихо- , гр'! .

ји је повезан с накнадом ( на по слу) .

мљивост и крхкост ноктију .

ОIl ИКС, -а м Lгрч . опух] мин ер. гюлудраги ка­ мен, в рста калцедона, обично с пругама тамни­

је и светл ије бојс .

нокат] који се од­

носи на нокат, који је у вези са IЮКТОМ .

кида њ е ] мед . изражен а ло­

rh cx is

ОIlИХОРСКСИС =

OllltXOpCKca (8.)

Оllltхофагија, -ё ж

Lo. ОНИХО- ,

-фагија] псих .

потреба за грицкањем Iюктију као знак н ер в н е

-оним, - Оllимаll, -Оllимија ['1'Ч . ОI1УПШ вар . ОД о поmа им е] као други део речи означава оно

нап етост и или навик е.

ОIlКО- Lгрч .

ogkos

маса , тслеси на] мед. као пр­

што је повеЗ
ви дсо РС'IИ означава оно што се односи liа и з­

ставља одређену врсту имена или н аз ива в . то­

рас ли ну , ту мор .

поним, ИJlИ од ређ е ни однос према ДРУl 'ој ре чи на осно ву облика и л и з нач ења в . ХОМОIIИМ , си­ ноним.

О IIИМ , -а м , М Н . -и

LB. о нко -,

- геl'l еза] мед . ПО­

ОНКОЛОI ', -а м, МII . ОНКОJl ОЗ И , геll . М II . о нк олога

L8. -оним] ЛИНПI. име, наз ив .

ониомiшија , -ё ж Lгрч. ol1ios који се продаје, 8.

Оllкогснсза, - с ж

ста н ак и р аз в ој тумора и каllцероз ни х процеса .

ман ија] г,сих. н е К О Н ТРОJl ИС
повањем сув ишни х ствари .

LB. онко- ,

-JlОГ] онај који се бави онкологијом ,

стручњак з а туморс .

011 КОJl опt ја,

- ё ж [ В. онко- , -ло гија] мед. гра ­

н а меДИЦИliе која се бави Ilроу ч авањем и ле чс-

849

Оll-лајн

оофори тис

њем болес них израштаја, тумора .

• ОIlК!IJIО­

Оll-лајн [ енгл. оп- Iјпе на вези] умрежен,

новезан

са

1. прид. и .. деКJI.

централним

компјуте рс ког система.

рачунаром

2 . ПРИJl . који тренутно

рад и на Интернету; У В . Оф-Jlајн.

Olloma-,

Оllомато-[грч . 6пота] као први део

01l0маЗИОЈ10 гија, -е = Оllомасиологија, -е ж

O nomas iologie, нр ема грч . ОПОl11аS1а l-I3"јИВ ,

в . -ЛОI'ија] Л ИIII"'. нау ка о именов ању, о давању имена би hим а , пр ед метима и апстрактним пој ­ мовима .

ОllOмастика, -е ж, Д~T . И л ок . ономастици = грана на уке о јез ику која

и з учава настанак и значење властитих им е llа .

2. уку" ност

вл аститих имена која се појављуј у

на неком п одручју .

ОllомаСТlШО II, - а м [грч . опоmаstikоп (ЬјЫ1оп) предмет ни речник] КЊИП:l имен а која су по ­

р еђана по абецедном реду, им е llИК .

2. лексикон

чија је грађа раз врстана према гру"ама појмо ­ ва .

3. пссма

испевана у славу нечиј ег имендана

ил и рођендана.

OllOMaTO-

В.

ИlIтсресоваlЬе и бављеље речи ­

ма и именима .

OllOMaTOMa IlTllja, -е ж [в . онома- , - мантија] Сlюсобност прор иц ања судбине из им е на.

Оllомато пеја, -ё ж lГРЧ . ОПОlllаtОРО1а, пре ма ОПОlllа имс, роiсiп чинити] ш'нгв.

1. ства рањс

ре­

'.и чији глаСОВ IIИ склоп подражава ЗВУКО lJ е и з природе или ГJlас онога кога имеllује (сркање , КЈ lOкотањс , цврчање , бубњање ..

којом се имитирају звукови .

11 .

ОIlТОJlОПlја .

0IlТОЈ10гilЗам, -зма м lll. онто-, -ЈlOгизам] ф ... Ј 103. теорија по којој се ПОt:тојеће и п ојединачно изводи и з ИI (ејног и општег .

ОllТОJlогија, - ё ж [в . онто- , -Л ОI 'иј а ] ф1lJ101 . део науке о филозофијl1 (метафизичке IIР ИРОД~)

ОllТОJlОШКИ, - а, -о lB. онтологија] фl1JIOЗ. који је у вези са онтологијом и ОНТОJlозим а ; који на основу постојања појмова закључује о постоја ­ њу онога што ти појмови представљ ају .

00- ['1''1. оi6п јаје] као први део р е чи означа­ на оно што је повеза но с јајетом , за м етком и л и зачсћем.

ООI 'амија, -ё ж [В . 00-, - гамија]

1. 6110Л . с паја­ 2.

ње женске јајне hелије са с перм аТО:ЮИ Д l1ма .

ОllJlOдња неких врста аЈlI ' И, гљива, стаБJlастих

биљака.

јајне ћt:лије з а оплодњу .

ОIlО~lатомilllија, - ё ж [В. Оllома-, манија]

IIpeTepallo

ОIlТОЗОфllја

ООГСнеза, - ё ж l b.OO -, . 'енез а] р азвој женске

Olloma-.

OllOMaTOJIorllja = OllOMaCТIIKa (в . ) НС" Х.

ОIlТОГСllија, - е ж [В . онто , -генеза] 6И01l . наука

сушти ном и t:ТPYKTypOM бивствујућ ег УОllште .

ОllомаТОJlОI' ија, -е ж [грч . onomastik6s који при ­

1. "''''ГВ .

јући све фазе кроз које организам пролази .

која се бави општим t:војствима биhа и ствари ,

ОllOмаСIIOЛО I' ија = ОllомаЗIIОЈ1(н' ија (в.)

пада имену ]

развој људског организма од ембриона

до завршетка индивидуалног живота укључу ­

о постанку и развој у оргаllизама на Земљи .

рсчи озна чав а име , односи се на име .

[нсм .

зама од тренутка зачсћа до потпуне з р елости .

2. ФИ1l03 .

шки .

. ) 2.

сама ре ч

• ОllоматОllёјСI~И .

Oll"-И'lКИ, -а , -о l8. онто- ] који се тиче оп ­

ООГОllија, -е ж [В . 00-, грч . gone рађање] 611 0Л. женски орган OBaJlНOГ оБJlика у ко ме се р аз виј а

једна или вишејајних ћелија код виших облика алги или НI1 ЖИХ врста гљива.

ООJlИТ, -а и ООЈ IИ Т, -нта м, ш•. оолнти [в . 00-, -лит] МI1I1СР . седимеllТ (кречњак)

јајастих

КРИСТаЈlliИХ

з рнаца

cat:TaBJbeH

СЈ IИЧII ИХ

од

икри,

икрован .

ООJIIIТСКИ, -а , -о и ООJlИП:КЙ, -а, -о l8. ООЈIИ Т] који је сачињен од ООЛИ"l"а, ТШlOга крсчњак
ООЈ IОI ' ија, -е ж [В . 00-, -ЛОПlја] на ука о мор­ фологији И фИЗИОJlогијl1 јаја (пар ењу IIт ица ,

штих својста ва биhа и / или пред мета, битан, су ­

њиховом ГlOнашању у току ОПЈlOдње , свијању

ШТИIIСКИ .

Гllеща).

011'1'0-

[грч. 6п, .'е н . 6пtоs биће , ствар " ост , од

OOCllopa, -е ж lB. 00-, спо р а] 6 11 011 . П Jl ОД у пр­ стунњу p
ејпај бити] као први део речи означава оно што

вом

се од носи "а биће, бивствовање, постојање.

аЛГl1 и гљива.

ОllТОГСllеза, - е ж lB. онто -, генеза]

1. 6... 011 .

пе­

риод живота пој ед иних животињских органи-

850

оофорilТlIС, -а м [В . 00-, - фор , - итис] м ед. з а ­ паљење јајника , оваритиt: .

опаЈI

опсратор

опал, - ала м [н ем . Ораl од грч. opallios од сан ­ скр.

upala

драгуљ]

1.

минеРаЈl ортосилицијум ­

манентна карта са отвореним термином за по ­ лета њ е .

ске киселине , драги камен р азл ичитих боја , прози ран и ли н еп роз иран .

2.

памучн а тканина ,

употребљава се за израду квалитетног женског

о Ilёр [фр. аи рајг под ј ед наким УСJlовима] особа (об . млађа жена) која рад и у иностран­ ству, у ту 1јој кући , за стан и х рану .

рубља.

опале СIIСlпан, -1'на , -тно [Н . ОПаЈlесценција] који се прелива као ОПaJI.

з иком ; састоји се из увертире , а рија , соно - пар ­

опалеСЦСlщија, -ё ж [Н . ОПаЈl , (ЛУМИtlе)Сllен ­ ција]

1.

orlepa, -ё ж [и тал . орега] м уз. музичка драма чији се садржај изводи на сцеliИ пе ва њ ем и му­

тија , дуета , хо рова и сл . • ОIIСРСКЙ .

метсор . преливаlbе боја удаљених обје­

ката к ао последица разливања светлости на си­

ћушн им ч ести цама у ваздуху .

2.

фиг. КlЫtж. ви­

опсрабйлан, -лна , -Jl НО [Н . о п ер ац иј а] рад и , делуј е, којим се може руковати .

6

ста р] покр . деда; старији

му шкарац.

опсраllД, -а м , мн . - и [ В . операција]

пружају оптичке ил уз иј е .

2. ст ил

модних креа­

опсрат, -ата м, мн . операти [Н . операциј а] за­ вршено

опартист(а), -ё м , мн . опартисти

1.

[8.

оп-арт]

љуб итељ , П ОКЈlO ник , ПОШТОВaJlац оп-а рта.

2.

д ело ;

готов

произв од;

спис ,

l' lи смени

извештаЈ ·

тора у коме се користе ткани не с геометриј ­

ским шарама кој е стварају илузију кретања .

информ . п о) щтак (величи ­

2.

на) над којим ћ е се обавити операција.

умет ност] ' .ум. један од новијих праваца у л и ­ ков ној у метности , зас нива се на ефектима које

1. мат.

вред ност н ад којом се и з води матсмаТИ'lк а И Ј I И лог ичка операција.

оп-а рт, -а м [С КР. енгл . op(tieal) оптички , агt

ко ­

ји се може излечити операцијом .

шезна чност текста, M eтaTeKeTYaJIHocT .

опа l1а, -ё м [ мађ .

1. којн

2. мсд .

опсратёр, -ера м [фр . ope rate llГ,

1.

8.

онерација]

мед . лскар који врши операције; х ир ург.

техн . онај који познаје и и звод и техничке

2.

ollepa-

Цflj e, који уп равља тс х ничким у р еђајима .

3.

стил иста чији уметн ички дизајн изазива ви зу­

е кон . банк . онај који се бави купо продајом део­

ел не ефекте .

ница н а берзи.

опат, - а м , мн . -и [лат. abbas , , "С н . abbatis од грч. а ЬЬа(с), од а рам еј ског аЬЫј отац]

1.

старе­

ши на (МУШКОI") с амостана ; п оглава р неки х мо­ нашких р едова у каТОЛИI1ИЗМУ .

2.

н ст. у

XYIl!

веку, титула световњака који су добијаЈlИ цр ­ кве н е бе н ефиције и право да носе све ш тен ичку одежду.

опат ија , -ё ж [В . опат] рел . 1. самостан ( мана­ стир) рсдо вник а у коме в ладају бенедиктинска праВ И Ј lа и на чијем ј е челу опат.

2.

1. П О I"Ј taвар жен ­

ског самостан а , игуманија женског манастира , час на мајка.

2.

припад ница неког од же н ских

редова у католичкој цркви; каТОJlичка КаЈ lуђ е­ рица , часна сестр а , дувна .

опе н , -а м (уоб . и као н р 'щ . ,ш деКJI . ) [ell l"f'. ореп отворе н] с п . ту рнир , најчешће у тенису , на коме могу учествовати и аматери .

01lC II ти кет, -а м, мн . - и [ е нгл . ореп ti cket] ави ­ онска карта без р езерви саног датума лета ; 11ер -

1. извршни

opcrati vllS, в . операци ­

Орl Ћ Н уста нове, п артије, о р гани ­

З3l 1ије Koj~1 сп р ово)1И задате ци ље в е .

IIрактичаll р ад.

3. "ој .

2.

пра кса ,

"РИllр ема и извођење вој­

ни х операција.

Оllсратйваll, - в на, - вно [JlaT. operarivu s, в . О ll ерациј а] циј е.

2.

1.

мед . који се врши номоћ у опсра­

који р ад и, дела , који је активан ; који

и гра основну улогу у остварењу ци ља.

дуж н ост и

положај о пата .

о паТlfца, -ё ж [В . о пат] цркн .

Оllератива, -ё ж [лат . ј а]

опсративаll, - вца м , "IJ. операт~IВЦИ [Н. o ll eр а ција] онај који извршава задатке , И З ВРШliИ ОРЈЋН ; практичар, те реllац.

OllcpaTOp, -а м [IIJШТ. о регаro г р ад ник , и з вр­ 1. м ед . лека р који врши операције, хирург . 2. МаТ. функција кој а п оказу ­ ШИJlа ц , 11 . оперисати]

ј е н еку р аДIbУ и сам IIредмет р адњс (о п е раци ­ ј е).

3.

по , '. а. з нак за

oJlpel) eHe

ра ч у н а рске

ollepa-

ције . б. израз к оји п одразумева неку Л ОГИ'IКУ функцију ини IIр о ц ес између д веју или виш е

у " о рс1)Иl3 а IIИ Х стран а.

4.

особа која у "р авља

р а чунар ск им системом.

851

операција

Оllистогр афија

операција, -ё ж [лат. рад ит и] чење

operatio, према орегагј

мсд. процес мехаНИЧКОЈ- захвата (се ­

1.

ради

одстрањивања

органа ,

уг радње

и

словати , бавити се не'ЈИМ . б . чинити злодела ; красти, lI љачкати, обијати .

ОIIСрКУЛУМ, -а м [JlaT.

сл.) над болесним ткивом ради спречавања ши­

ЈООЛ.

р ења болести.

штити пужев у кућицу.

2.

вој . сложена и плански изведс­

1.

operculllm п оклопац]

мембра н а од осушене слуз и која зими

2.

љуска, оклоп или п о­

на акција коју обављају веће вој не формације,

клопац р азл ичитих ОРЈ 'ана код мекуш аца, риба ,

ратни план.

птица и тд.

4.

3.

мат. рачунска р адња, рачунање.

IfIlфОРМ . ак ција коју компјутер обавља п ри из­

вођењу програма.

5.

извођење неке финансиј­

ске, кредит н е, трговинске р адње и сл .

ОНСРllглас, -а = опеРlIгукер, -а м [нем . Орег из итал . , в . ооера, нем .

Glas стакло , Guckcr доглед]

Д ВОГJlСД којим даме прате оозоришн е комаде.

операцијек й в . О ll е рациОнii .

ОПСРIIгукер = ОllеРШ 'лас (в . )

опсраllИО llализација, -ё ж [В . операц иј а ]

ОП С рОII , -о на м [ellrJl . оре гоп од ор е г(аtог), в .

стањс о н ога је што опе рационали зовано; спро­

оператор]

вођење у дело, оживотворење.

них гена са ооерато р ом, ге н ом који управља

опсраЦlfо на ЈlИ зоват и , -з ујём сврш. [В . опе­ рација] праКПIЧКИ оства рити , спровести у де­

њиховим актив н остима.

-опија, -Оllсија , -ОIlТИЧКИ [грч .

ло, ус п остав ити као облик организације радног

око,

или другог процеса .

ње .

операцИО IIЙ, - а , - о [В . ОЈlерација ј који је у

611011 . спој једног или виш е структур­

6psis

ops, ген . op6s

вид] који се од н оси н а вид и ли гледа­

опијат, -ата м, м ••. ОЈЈијати [ СР""Т. орiаtшп , в .

1фарм. заједнички

вези са операцијом, који се тиче опе р а циј е . ~

о пијум

ОllсраЦИОllа база вој. а . основа за IIрипремање и

го ве препарате .

назив за ОЈЈиј ум и њс­

• опИјатекЙ .

извршење ратних подухвата . б . склад ишта из

Оllијатоман, м [в . опијат, - ман] онај који је

чијих се зал иха врши Јtопуњавање п отрошеног

за висан од оп иј ата , који их користи к ао дрогу .

ратног

материјала ;

опсраllиона

Лltlfија

в()ј .

главни праваЈ! усмеравања ратних операција ко­

ји води одређеном циљу; опсра1lиона

caJl a

мед.

просторија о премљена специјалним аЈЈаратима и инструме нт има у којој се врше хируршке опе­ рације ; -нла н програм активности који се реа­ л и зује у циљу ГlOстизања жељеног ци ља .

оrн~рва3И Тl1, опервазiiм сврш. [ о . перваз ] Ј10-

опијум , -а м [л ат. орјllm маков сок од грч . 6рј­ оп према

op6s

сок]

1. 60Т.

згуснут И осушен сок

од мака, служи за С llр ављање лекова, ублажа­ вање бола и олакшава спавање .

2. OIlOjHO

срсд­

ство, н екада нарочито р асп р острањ ено на Да­

неком истоку , у Е н глсској И Америци .

3.

фllГ .

свако средство које ВОТЈЈУНО заокупља важњу п ојсдинца или окупља , Ilрожима масу. ~ опи­ ј ум за Ilарод марксистички из раз за религију .

став ити ограду, уокв ирити , оивичити .

OllcpCTa, -ё ж [.п-а1l. operetta, де м . од орега, ".

. О lшј умс кЙ .

ОЈЈера] сце н ск о музичко дело сснтимеНТаЈlНОЈ '

опиоман, -а и опиомаи, -а н а м (ж . опиомаll­

и ШаЈЬИВОГ сад р жаја, у коме се Ј'Ј евање смењује

ка, -ё, дат. -ки) [в . опијум , - ман Ј онај који ужива у

с говорн им д ијалозиlVШ.

разним опијатима ; зав исник од дрога , наркоман.

Оllсрстекй, -а, -о [В . оперета] да, који се ти че оперете .

2.

1. који припа ­

који има одлике опе ­

рете. ~ оперстска ЛЈ1'НlOет неозб иљна личност,

особа која изазива подсмех;

- l'ellCpaJl

генерал

којем је стало само до униформе и цсремонија.

0llсрисаП1, - ишём с врш . и IIес врш . [лат. о р сга­ гј деловати од

opus,

В . о п ус]

1.

руршку интервенцију, захват .

мед . вршити хи­

2. "()ј .

напредова ­

ти у борби, вој но деЈ lOвати н а одређеној тери ­ тор ији .

852

3.

Ф"г. а . рад ити , чинити, деловат и , по -

Оllиомаlll1ја, -ё ж

[8. опијум , -манија]

мсд. за­

висност од опијата; страст према нарк отицима .

ОПИСТОПlзтија, -ё ж [грч .

6pisthen позади,

gшithоs чељуст] мед . ЈЈрете раН а УВУ'l еност доње чељусти .

ОПИСТОI'раф, -а м [I'РЧ . 6рisthеп позади, в . -граФ Ј р уко пис

(06 . нергамент ил и СЈЈитак папи ­

руса) ПИСаН са обе стране ЛИСТа.

Оllистографија, - ё ж

['1''1. 6pisthen

позади, в .

- Ј -рафија] писање текста н а обе стран е Ј lи ста.

опистодом

OIlсiЖВ~lје

ОПИСТОДОМ, - а и ОГIllСТОДОМ, -ама М [грч .

opisth6domos

према грч.

6pisthen

позади,

d6mos

кућа, храм] архит. затворена просторија у зад­ њем делу Атениног храма на Акропољу која је служила као ри з ница; уопште, задњи део храма .

ОIНlстоксфал, -апа = опистоцсфал, - ала М [грч . 6рisthеппозади , в. - ксфа.l1] анат . задњи врат­ ни део гла ве ; шија .

ОПИСТОТО IlУС, -а М [I"))Ч . 6рiSthеп позади, в. '1'0нус] МСД. тежак облик

код кога се Ј l еђа, гла­

I'p'la

опортун, -а, -о [)Јат. оррогtllПtlS] 1. одговара ­ јупи, ГlOдeCaH, ПРИКЈlадан.

2.

који сс појављује у

добар час, правовремен.

ОIIOРТУllизам, -зма М [фр . оррогttlпismе , В . опортунј ста.

2.

1.

понашање и деловаље опортуни ­

искоришћавање ПОВОЉliOГ тренутка у

гюлитичком и јавном животу , прилагоl)авање

интересима јаче стране да би се постигла др у­ штвена промоција или остварила материјшmа корист.

ва и ноге повијају уназад .

ОПОРТУlIист(а), -ё М , МН . опортунисти (фр .

опистоцс фаЈЈ = ОllltстоксфаЈЈ (в.) ОlJJlсција, -ё ж [лат. opp letio] оптерећеност желу ца превеликом количином хране.

опозит, -а и ОllОЗИТ, - ита = ОIIОЗИТУМ, - а М [лат.

oppositum] 1. супротност; 2. Ј111IIIЋ . реч која

противљење ,

Ilр от ивуречност.

значење ,

8.

има супротно

пол .

1. супротно

однос између двају супротних појмова

ИСТО l'а IIравца , опрека.

4.

астрон . положај небе ­

180 С'Гспени . 5. Л ИIIIЋ .

однос између два је­

зичка елеме нта који до води до разлике у з наче­ њу ИЈIИ граматичкој вред ности исказа .

-

разл ика и з међу двеју фонема

ОПОЗИЦИО llар , -ара М [В. опозиција] пад ник,

опосум, -а М, мн. - и [ е нгл. 0posSLlm од аЈ IГОН­

oposon] 300Л.

животиња скупоценOi' кр­

Dide/phys virginiana ,

и з реда торбара , која

живи на оба америчка континента .

опотерiШl1ја, -ё ж [I"))Ч . op6s биљни сок, В. те­

ских тела којима се положаји на "утањ и разли­

ЈЈошка

се

рапија] мед . заст. тобожње лечење људи препа ­

или ставова, оно што је на супротним странама

кују за

Kpche

опортунИстичкИ .

опираље.

неслагање ,

протставља програму и раду ВЈшдајуће странке.

3. Jlor.

•

или група странака која се су­

противљење ,

C'lpaHKa

мишљењу , избегава сукобе и ри з ике ,

линијом мањеl ' отпора .

з на ,

опозиција, - ё ж [лат . oppositio]

2.

!јава ситуацији, не изјашњава се јавно о свом

кинског

аllтОIIИМ.

опозитум = опозит (в . )

ми шљење;

ОРРОГI1шiStе, в . опортунј човек који се I,p~, mll 'o­

присталица

опозиционе

• фОIIO­ (8.).

1.

при ­

странке.

2.

онај кој и је СКЛОI'I противречју , заступању р аз­

личитог (су протног) мишљења.

ОП ОЗИlЩОIIИ , -а, -о [в . опозиција] који се од­

ратима од животињских органа (јстра , гуш те­

рача) и л и њиховим секретом ; у н .

opl'alloTcpa-

Гlија.

опресiiван, -нна , -в но [ШIdТ . oppl'essivus ,

U.

опресија] који делује СИ Ј ЮМ , под "ритиском ; угњетачки , ТJlачитељски, насилан .

OIlресија, -ё ж LЈ ЩТ. орргеs siо, прем а ОРР I'ј ­ Illеге притисн ут и , тлачити]

лује на неко тело; притисак. тлачење;

Bojlla,

1. фИ] . сина кој а де ­ 2. П ОЈ I . угњетавање,

ПОЛИltијска или 1l0литичк а при ­

нуда , lIеслобода кретања и јаВНОI ' говора.

3.

ПСИХ. осећај неслободе, немоћи ; уту ченост .

ОПрl1'ШИК, -а М, МН. опричници, ген . МИ.

носи на опозицију; који се налази у опозицији ;

опричника

суп ротан , противан.

HO - П ОЈ lИцијских одреда руског нар а Иваllа Гр о-

ollolle llT, -а М , мн. опоненти, ге н. МН . опонена­ та [лат. орропепs од орропеге супротставити ]

особа која з аступа супротно мишљеље , спрем­ на на суп ротстављање .

2.

противник у судском

спо ру .

ОПОllирати, опонирам, 3.)Ј . мн . опонирају н с , С8РШ. [лат. орропеге] вити се .

2.

1. противити

се, супротста ­

при гова рати , дават и заме рке; оспо­

равати, противуречити, 11Oбијати .

31101'

[р ус.

опричник]

припад ник

вој ­

који су учествоваJlИ у обрачунима проти в

богатих аристократа.

Оllсајд непр . в . Офсајд. опседilllтан, -тна , -'Гно [фр .

obsedant]

8.

опсе­

сИваll .

опсеквије, -иј1i ж МН . LHJl aT.

obseqLliaej

чин

спуштања тела или пепела покојника у земљу;

с ахрана , погреб, СПРОВОД.

853

Оllссрваб й л аll

Оllструирати

опсс р ва бй л аll , -л н а, -JJIiO [ ШШТ. o bservabilis,

MII Hep. врста а м о рфн е в ул к а н с к е стене , црнс

в . опсе рвирати ] који се мож е 11O с м атрат и ; ви ­

и л и с и ве бој е, кој а се у к аме н о доба КОРИ СПlJJа

дљив , примета н , опажљ и в.

за и з р аду ор ужј а и ору ђ а.

опсерва н т, -а м,

M I1 .

о п сс рв а н т и , ГСН .

оп ­

01 11 .

серва н ата [ лат. observan s од observ are, в . o Гl ce p ­ вирати] рсл . ПР Иll адн и к р еда фрање в а ца к оји је

у ХIlI веку з аговар ао

CTPOI'O l'lридржа вањ е

п р а­

вила ж ивота у си р ома ш т в у.

-Оllсија 8 . -опија .

опскураll, - рна , - р н о [",п·. мра ч а н , тама н .

TJla;

2.

н е р азумљив,

3.

фиг. а. н едовољно по­

ТЉ ИIJ , нсј аса н , м ута н.

Оllссрва llUија, -ё ж [Ј ШТ. о Ь sе !·vа пtiа] заст. п о­

o bscllrus] 1. који

Ж И В И у м ра к у, до кој сг н е допи р с довољно све­

з н ат, н е при ступ а чан ;

несхва­

п отај а н , пр икривен .

4.

штовањс правила, п о н ашањс у складу с п р о пи ­

који ј е с у м њив о г мо р ала , злогласан , непоу­

сима, оба вљање ДУЖ I·IOСТИ .

зда н.

опсервзтор , -а м [ шшт. o bservator,

o ll cep2 . МСТС­

с кура ната [ лат. о Ь sс ша п s В . о п с к уран] онај који

ор . онај који в р ш и осматр ања у о п сервато рији ,

ј е пр от ив н ауке и пр осве ћ е н ост и , слоб одне са­

иснитивач , ист р аживач .

в ест и ; мр а чњ ак , н азадњак.

вирати]

1. !lOсматра '! ,

8.

о п ажа ч , гледала ц .

ОПСКУР:IIIТ, -а м,

0111 .

о п ску р а нти, гс" .

0111 .

оп­

ОllсервilТо риј а, - ё ж [II "'П . observa torium , В .

Оllскурантизам, -зма м [ В . о п скуран] страх

Оllсерви рати] с п ецијал н о о пр емље н а з гр,ща за

од пр осве ћ е н ост и и H a llpeтKa ; тежн.. а да се на­

астрономска,

метсо р оно шк а ,

слична осм атрањ а,

MepeIb
се и з м и чк а

и

и ст р аж и ва њ а; зне ­

здар ница .

8.

ollcepB3TO pltj YM, -а м И Оllссрвзторйј , -а м 0llcepB3To pllja . Оllсервац ија, -ё ж [ нат. observati o]

HaIlOMeHa. 3.

MOTpe lbe. 2.

1. о н ажа ­

опас ка, !lри медба ,

мсд. дуго п раћење и анализ ир а ње

сим нтома и развоја болест и , И Ј ! И осматра њ е с а­ ме особе ради утв р ђива љ а евентуал н е болест и (поссбно у ,·,сих ијатр иј и).

опссрви р аПI, О Гl се р ви р ам, рају II СС8РШ . [Ј1ит.

3. Н . МН . о п се рв и­

observare J 1. гледати , 1I 0сма­

трати , онажати п р оме н е

11<\

некоме ин и н е ч е м у.

"ра 8 . пратити нечије ГlOна ш ање ил и крета ње

Оllсесйва н , - вна, - в н о

[8.

о п сесија ]

узрокује Оllсес ију, н аметљ и в, н е и збеЖ ШЈ .

1.

који

2.

који

је обузет опсесиј ом, који се предај е о п сссији .

опсесија, -ё ж [лат. obsess io пр ем а obs idere

1. ПСИХ .

у ч естале МИ СJlИ , сл ике, п ор и­

ви који се намећу ч ове ку .

2.

стање ду ,'е о п сед­

нутости, обузетости особом , предметом, иде­

јом и сл.

ми сли ;

у

н ез н а њ у,

спречавањс

н азад њ а штво,

мрачња ­

3.

ОIlС(lJIстаll , -тн а, -тн о [лат.

obsolo;:ttls] заста­

рео, н еу п отр ебљив (о р е чи ма и и зр азима) ; из­ Н ОШС Н , отрц а н .

Оrlстетрика, -ё ж, дат. И JlОК . о п стетрици [СIIГН . о Ьs tеtгi сs ] В. опстстрllI1ија .

ОIlСТСТРIII~ија , -ё ж [ нмт. o bstetricia IIрема

obstetri x

б аб иц а] М СД. област ГИ II СКОЈlОl · ије која

се баlJ И пр оу ч ава њем труд н о ћ а и порођ аја; нау ­ ка о р а ђ ању, п ор од и љств о , аку ш ср ство.

опстетри'lЗР, - а м [ В . О l1 стетр ициј а] JleKap који врши lI о р о ђ ај, аку ш е р .

011СТl1ll31паll , -тн а, -ПI О [Ј1 ат. оЬstiп аtus] СIJО­

у циљу и(.;трагс .

опседати]

шт о дужс зад р ж и

ШТIJ О.

ње , посматрање,

2.

р од

слободоум н е

фиг . раз . јака жеља, моти в и ли ци љ

који нокреће некOI'З н а дсловање; ф и кс- идеј а .

ОПСИГllац ија , -ё ж [лат. о Ьs i g п а ti о ] п рав . п е ч а­ ћење ч иј е имови н е

110

судском IН!.J 10 гу .

011сидиј З I" -а н а м [нат. ОЬ si d iап u s, п о гр е ш ан

ј егла lJ , У 'lOра н , ј огу н аст ; п остојан , неI10КОШ': ­ бљ ив .

ОflстишiЦllја, -ё ж [ лат. obstill atio Ј упорност, н е ПОКОJlеБЉ ИIJО СТ; св ој егл а вост, тврДОГJlавост .

ОПСТlfп:iција , -ё ж [Ј1ат .

stipare

obstipati o према оЬ ­

за п у шити] мед . н едов ољ н о пражњ ење

цр ева, затво р ; тврда стол ица;

8.

КОII СТИllациј а.

011стипираТII, О Гlстilllир ам, 3. Л. МН. опсти ­ пирају св р ш . И II СС ВРШ . [ В . О ll ст ип а ц ија] затвори ­ т и , за ч е пи т и , заче ГI Љ ИlJати .

ОrlСТР У ltрати , о п стру ирам , р ају СВ РШ .

И IIССВРШ .

3. Н. МН . ОI IС·ГРУИ ­

[тIТ. o b strue гe] ометати,

облик код Плинија Ста риј ег у м есто ОЬ s i аПllS ,

с пре ч а ват и, с пре чит и , бл окир ати; затсзати, за­

према имену Обсија који је от кри о ту сте в у ]

ВЛ
854

ОIlТОСЈЈсктрiшика

опструктйваll

опструктйваll, -вна, -в но [IIHaT. obstrLlctivus,

Оl1тимюација, - ё ж [В. оптималан , -изацијаЈ

В. о п струкција] који садржи опструкцију , који

проналажење најбољег МОЈ ·уће г решења или

омета , који ствара препреке.

најповољнијих услова з а извршење неког за­

опструкција, -ё ж [1Iат. ObstrLlctio Ј

1.

омета­

ње, с пр е чавање нормалног рада ; сметња , пре­

прека.

2.

мед. делимична зачепљеност неког

шу п љег органа. 3. В . ОIIСТРУКЦИОIlИзам.

nism, В . опструкција] ПОЛ . ометање рада парла­ мента или другог саветодаВIIОГ тела путем ду ­

гих и непотребних говора или формалних за­ мерк и .

ОПТltмирати = оптимюирати (В . )

Оl1тимист(а),

-1.:

м , МН . оптимисти (ж опти­

мисткltња) [В . оптималан] онај који је пун тимизма , који с ведрином гледа

11<1

orl -

животне

пробл еме .

ОПСТРУКЦ ИОlIист(а), -ё м, МН . опструкцио ­ нист и [ ellrH. оЬstГLlсtiопist, В . опструкција] II ОЛ. онај к оји врши овструкцију , делује ОIlСТРУК ­

тивно . • ОПСТРУКЦИОIIИСТИЧКЙ . О IIСЦСJl, -а , -о [1Iат . obscenLls] непристојан , бестида н , скаредан; који

изаз ива стид ,

про­

стач ки , гнусан .

О llсцеJlОСТ, - ости ж [В . опсцен] одлика онога

са оптими з мом; ведар, по з итиван .

ОIlТИМУМ, - <1 м [лат . optill1L1m lI ајбuље Ј

optare , 8. оптирати] прав . онај који

има Ilр а во д а одабере и IIромени држављан ­ ство .

сти , највише што се може lIостићи .

јим се и с к аз ује воља , жеља; жељни начин .

нај ­

жи и )Ји и з ражаlJа неку жељу , жељни .

orгraЦlija, - ё ж [лат. optatio]

1.

оптираТI1, оптирам , 3. 11. јд. Оl1тирају с врш . И нес врш . [лат.

жеља , жељс ­

2. пром е н а , сл ободан избор држављанстВ
ПРОУ 'ЈаВ
2.

ску п оптичких

инстру м е н ата (дурбин, МИКРОСКОII

п ол. однучивати о с вом

optare] 1.

сталном боравку и држаl3љанству у другој з с­

2 . опрсделити

сс заједан од д ва и л и виш е

lI[Једлога и)Ји замисли .

израдом , поправком

или

IIродајом О I IТИЧКИ Х

стак ал
(штика, -ё ж, дат. и ЛОК . оптици [грч . optike

1.

110-

ОIlТl1чар, -а м [В . ОПТИК
О l1татйван, -вна , - во [В . оптатив] који с адр ­

и сл . ) .

3.

MCTO II . у гао под којим се нешто посматра , начин гледа Њ
О l1тималаJl, -ЈЈн а, -лно [нлат. optima lis од нат . орtiпш s најбољи] који највише ОДГОlJара, нај ­ повољ нији , 11ајпогоднији .

О l1тимат, - ата м [л ат. optimas] 1. ист. припад­ ник ол игархијског , аристократског слоја код стари х Римљана који се противио народној

2.

2. е ко ... .

ПОСJlУ према одређсном критеријумима и у

мљи .

О l1татйв, -а м [IШТ. optativus] грам . начин ко­

(tеk h пё) наУК
1. зб ир

l1ајПОВОЉllијих УСЈЈова , ситуа ција ИЈ IИ ОКОШIO ­

стојећим условима.

О IIТalIТ, - а м , МII . оптанти, rCII . М .... оптаната [лат . орtап s од

ОIIТИМИСТlIЧКЙ, - а, - о [В . оптимист , OIlTI1Maнаll] који се односи на оптимисте, којије у в е:!И

бољи резултат који се може оства рити у н е к о м

што ј е о псцено, неllристојност, скаред ност .

стра нци .

Оl1тимизирати, -ирам = Оlпимирати , -ирам сврш . И несврш. [В . ОllтималанЈ вршити оптими з а­ цију , обезбедити најбоље могуће услове.

ОПСТРУКЦИОllизам, -зма м [еIlГЛ. оЬstПlсtiо­

ње.

датка .

п л емић , великаш, аристократа.

оптимизам, -з ма м [В . оптималан] очекива­

•

ОIIП... I3РСКЙ . ОIlТItЧКЙ, -а , -о [В . оптика] који се ОД IIОСИ н а ОIlТИКУ;

светлосни ,

О'II1И,

вид ни .

...

ОЈlпt'Јка

варка lIетаЧllа п е рцегщија ока; привид, ф ата­ моргана ; UlПИ'lI(а влаКllа СНОII танких ста КЈ l е­

них

ил и

ПЈЈаСТИ'IIJИХ

влакаllа

високог

инд е кса

ном а, користи с е у ОГlтоелсктроници ИЛI1 у те)Ј е­

комуникацијама ;

ОПТII'lка

рсшеТl(а

оптич к а

справа која се користи З
н е СВСТЈЮСТИ и раздвајањ е спектралних линиј а. ОI1ТО-

[8. оптика]

као први део речи оз н а чав а

оно што се тиче вида, што је у вези са ви дом .

ОllТоеJlСКТРОlIика, то -, еJlектроника] проучава о длике и

дљивом ,

1.

-1.: ж, д<п .

И Л О К . -ци [в . оп­

гран а елеКТРОНlIк е к оја

ГlOнашање свстл ости у ви ­

инфрацрвсном

и

ултраљубичастом

ње повољног исхода ; вера у будућност ; саГ)Је­

де)ЈУ спектра .

2 . скуп инструмената који ом о гу­

давање живот а с лепше стране.

ћавају откривање објеката н а већим д аљин а М
855

оптомета р

ораllТ

оптомета р, -тра м,

MII .

оптометри, ге ... . МН . оп­

тометара [В . 0 11Т0 - , -метар] инстру мент за мере ­

штвом .

2.

еко " . а . начин на који се мож е у ч е ­

ствовати у тргова чк ом ГIOСJlУ . б . финансијск и

ње ви д них способ ности ока и одређивање ј ачи­

инстр у мент к оји к угщу дај е пр аво изврш е љ а

н е ста к а.гш з а наочаре.

н е ке трансакције у од ређе но м р оку .

оптомет рија, -ё ж [В . опто-, -метриј а] мед. пр оверавање и мереље јачине вида помоћу о п­

то метра .

ор:iда, -ё ж [ве н ец. orada, 'ПаЈ ' . orata] ЈООЛ . вр ­

ја сл ужи за од ређи ваље оштрине вида.

ста морске рибе , SРШ'us

примора ваље,

оракуларан, - рн а, - р н о [ В . оракулу м] пр о ­ рочански ,

ва њ е.

ОlПјз иј а, - ё ж [л ат. obtl.lsioj осећај оту"ело­

1. ШЈаТ.

obtl.lrare

м ишић који СJlУЖ И затварањ у

н еког отвора или ка н а.гщ у организму.

2.

з атва ­

Оllтурац ија , -ё ж [нлат. оЬtшаtiо] њ е н еко г "ровод ника и ли цеви.

2.

1. за ЧСlIJье­

н а, душни к а).

ОClУПlац ија , -ё ж [ л ат. oppl1gnatio пр ема ор­ pl1gnare напасти, уда рити] 1. н а п ад, ј у риш, на­ сртај. 2. ф иг. напад р е чим а , опирање, противу ­ ОПУЛСlIтаll, -пш, -т н о [ В . о пуле нциј а] жи в и У раскоши , изобиљу , благостању.

1. који 2. п у н

богатст в а , д рагоценост и, луксуза.

Оllуm~lIIщ ја , -ё ж [лат. op Lll enti a од opLll entl1s богат]

всл ико богатство,

изобиљс,

ж ив от у

об и љу; бл а гостање, р аскош, сјај.

чанств о , бож ији суд .

у којем су све­

4.

3. фнг.

2. М СТО II .

11Р ОР О ­

заго н етка и Jl и д в о­

фиг . муд рац , аутори тст, н е­

оралаl l , -л н а, -л но (одр . ораЛIIИ , -а ,

-6)

[л ат .

О IЋ li s, према

os геll . ori s уста ] 1. који се од н ос и н а уста, усни . 2. кој и је само изговореll, а н е на ­ писан ; усме н , н е пис а н . • орални секс н астр а­ но сексуално задовоља в ање устима .

-орама [.l'Ч . h6га lllа п о глед] као дру ги део

њем; при зо р , п оглед , пр едс т ава.

ораllгутаll, -ана м, мн . о р а нгута ни [ М аЈ оај.

orang Lltап ш умск и ч ове к] ЈООЈ •. човекол и ки мај­ му н , Pongo pygmaeus , висок око 1,35 м , ж и ви у ш ума м а н а острвим а DOPH CO и Суматра ; х р ани се биљкама . • ораllгутаllСКИ .

KaK'lyca ,

ораllЖ "риl.l . "'ЩСКЛ . [фр . н а р а нџ аст, који је

ОIl У С, -а М [1Iат. OPl1s j

1. дело, прои з вод , п о­ 2. целоку п ­

себ н о н ау чно или уметнич ко дело. н о ства р а.гшштво

HeKol'

умет ника иJlи

залхохол но Гlић е од сока наранџ с, воде и ш сће­ р а.

ораllжерија, -ё ж [ фр.

на у чни ­

3. МУЈ. број којим композ итори обележавају

дела п о реду настанка.

ОIlУСКУЛУМ, -а М [лат. ОРLISСl1 luПl , ДСМ . од

orangerie] 1. објекат

застакљеног к р ова и са уг р аl)еним гр еј ањ ем ра­ ди узгајања р азнов р с н ог , п осебно егзот ичн ог б и ља; стакле н ик .

2.

засад лиму н а и н а ра llЏ И.

ораllија, - ё ж [тур . hагаlll] lJел и ки суд од ба ­

деJlО мањег обима , мал и спис , мала р ас­

кра или ДР УГО I ' материј,Ulа за справљање ј ела

пр ава.

опција, - ё ж [л ат.

o range од ар. na ra ng] lI apaH uacTe боје .

ораllж:iда, - ё ж [ фр . опшgеа d е, в . ор а ll жј бе ­

ин д ијска смоква , жаб ица .

optio] 1. прав . П01l . прав о

слобод ног и з бора отаџбине и ли д р жавља нств а н а н е к ој територији с ме ш овит им ста н ов ни -

856

1'рка

погрешиви пр есу)~ итсљ .

ОПУllција, -ё ж [према имену старогрч ког града О п у нта] бот. б и љка и з п о род ице

OpLlS]

х р ам код старих

р ечи означава о но ш то ј е у вези са п ос м атр а­

речје.

ка .

1.

л и порук е БОI 'ова; "ророч иштс.

а нат. за ll уше­

н о ст н е к о г цевастог о рган а (мокраћне цеви , ве­

до стој а н ­

шт ени ци И З РИЦ аЈ lИ пророчан ст в а иJlи IIр е Il ОС И ­

СМ И СJlе н а изрека.

р ач , з ап у ш а ч, заптива ч .

све ч ан ,

оракулум, -а м [лат. огасulLIПl од ога ге гово­ рити]

с етљ и во ст ; тупоум но ст.

свештеl-lИ'IКИ ;

стве н , узвишен.

сти , нез аинтер есованости; безосећајност, нео­

за Il У ШИТИ ]

ко м ра ­

оракул в. оракулум .

приси ља ­

огпурато р, - а м [1I1IaT. оЬш гаtо г од

aurala , ловрата,

ча, ПОДЈ lа ница.

Оllтруз ија, -ё ж [ ... лат. obtrl1sio] додавање, у гуравање;

а . чи н

могућност , алтернатива, јед но од р еш е ња .

• Оllтомет ријскИ .

ОI1ТОТИ II , -а М [ В. OIlTO-, -тип] мсд. таблица ко ­

у м етање,

3.

бирања, опредсљење , СJlободно ОдJlучив а њ е. б.

lI a

ват ри ; каза н , котао.

ораllТ, -а м [лат. огапs од огаге Пlоliti] ста рохришћ а н ској

уметн ост и

1. УМ . У

при каз људског

оргаlшзовати

орар

лика са рукама узд игн утим на молитву.

2.

ум .

персон ификација Цркв е представље на на икони.

л и ст, глас и ло, часопис н еког удружења, стран ­ к е и сл.

о рар, -а р а м [л ат. огагјLlЛl убрус] део одеће

ор га на , - ё ж [фабричк о име , према енгл . ог­

православ них ђакона , дугач ка уска трака која

gап оргуље] електро нски муз ички инструм е нт

се нос и преко лево г рамена.

с клавијатурама.

органајзер, - а м [енгл. о гgа пi sег] рач . u еп ни

ораторија н а ц , - нца м, МII . о раТО рИЈанци , ген . мн . о рато ријанаца [прем а ораторијуму Сан Ћи­

преносни

рола мо у Риму] реп . припадник католичке за ­

адресар, роковник

једнице св етовњака , основане у ХУI веку.

роковник.

орато ријум, -а и ораториј, -ија м [лат. гјLlт]

1. м уз.

и

који

сад ржи

календа р ,

калкулатор; електронски

оргаllДИ Н , -ина м [ фр . огgапdi] врста па ­

orato-

велика композиција за хор, солисте

компјутер

мучне тка н ине сли чн е муслину.

цркв.

органсла, -ё ж [ в . о р ган] 6 11 0Л. део једноћелиј ­

посебна соб а за молитву, богомоља , ка п елица.

ског орга н изма који обавља одређену функциј у,

и оркестар , 06 . религиозног садржаја .

ора ција, -ё ж [лат.

2.

oratio] 1. говор, беседа. 2.

сл ично органу у вишећел ијском орга н изму.

оргюшграм , -а м [фр . огgапigгаmmе, в . орга­

молит ва коју свештеник изговара з а в реме бо­

низовати , -грам] еко н . графички при каз органи за­

гослужења током посебних праз ника.

о рбис, - а

м

[лат.

круг,

orbis]

круж ница ,

цион е структуре неке уста н ове ил и предузећа .

органilЗам, -з ма м [фр . о гgа пismе , в . орган]

обруч.

о рбита, -ё (у06. и орбита , -ё) ж [лат.

orbita] 1.

астрон. крива л инија по којој се крећу небеска те­ ла; круж ница , путања.

око ато м с ког јез гра . на .

4.

2. фю . путања електрона 3. ана,. очна ду п ља, ш у пљ и ­

о рбитала li , -л н а , -л но [в . орбита] који се од­ гог небес ког тела.

о рБИТlfрати, орбити рам ,

3. 11. мн . орбитирају

ским б родом; летети орбитом око Земље или друго г небеско г тела .

о рвеловеки, -а , -о [е н гл. Огwе lli ап према Ог­ књ и ж. који подсећа на атмосферу диктату­

ре и стр оге ко нтро ле приватно г живота , као у

роману" 1984" Џорџа Орвела оргазам, -зма м [нл ат .

sm6s

д инка.

3.

2.

ж и во б ић е ; је­

фнг . оно што р ад и као организам ;

уста н ова, орга ни за ција .

ОРI'а нilЗатор , -а м [В . о ргани зовати ]

1. он ај

који н е што организује ; приређивач , п окретач .

2.

о н ај који има способност да окупи људе , по­

в еже их међусобно и органи зује посао .

3.

6 и ол .

д ео з аметка код ж ивотиња који ут ич е н а фор ­

несвр ш. [ В . орбита] облетати око Земље свемир­

well]

д инство њихових фу н кција.

фиг. круг, подручј е , сфера деловања.

носи на орб иту; који кружи око Земље или дру ­

1.

6 И 01l . тело органског порекла, скуп органа и је­

(1903- 1950) .

oJ'gasm us

од гр'l .

OJ'ga-

према огgii п У 'Јбудити се ] фю и ол. врхунац

мирање функција у др у [' им деловима теЈ Ј а .

оргаllilЗатореки, -а, -о [В . органи з атор] који се односи на о р га ни затора или организаЦИЈУ .

организ;iЦl1ја, -ё ж [ В. органи з овати]

1. при­

р е ђнвање , Ilрипр емањс , међусобно усклађива ­ ње ПО СЈ ЈОва , оргаllи з овање .

2.

н а чин орга н и зо­

вања , УС lIостављање односа међу саставним дело вима .

3.

група људ и усме рена ка оствари ­

вању одређених зад атака (доброшворна - , уго­ сш uш ељска

-, сiuраll[/чка -ј . 4. ТСЛО које обје ­

сексуалног задовољства , сл адострашће , сексу­

д ињ ујс или усклађује деЛ Оl!ање в е ћ ег броја за­

ални кл имакс .

себних друштава И Ј Ј И зајед ниц а

oprall, -а на пр ава, с права]

м [грч . 6 гgапоп оруђе, алатка ; н а­

1. анат.

а. део тела који има одре­

сiiОРШ СКL/Х

(-

друщшава , међудр;JlCавllа -ј.

ОРI'аIНlзопаТI1, -ујём св рш . и н ес врш . [ фр . 01"

ђену функцију (говОР lI и - , дu сајllU -, ЙОЛIIU - );

gal1i sel' od

б . људс ки глас, његове способности з а бесед­

мити , приредити , омогућити рад чега

ништво и л и Il ева l ье.

грес ,

2.

а. установа која обавља

СРЈ1ат. огgапisаге , в . о р га н]

своје задатке у јавном, др у штвеном или поли ­

цсл ин у,

међусобни склад

lюдавllU

- ) ; б. пр едстав ник такве установе . 3.

ње).

IIрипр е­

(-

KOI/-

- Йрославу). 2. повез ати у функционалн у

тичко м ж ивоту (судски

- , сиll дикал llи -, зако­

1.

д овести, до вод ити

3. осно вати ,

(-

људе

и

ши,н скu рад , -

створити

п ослове

у

ша км u ч е­

(- ctupal/I
857

орд еll

ОРГllllист(а)

ОРГlш ист( а), -е м ,

ni sta,

MII .

о р гiшисти [ нл ат.

о р г ија, -е ж [ ..рч .

orga-

в. о р гуље] онај који св ир а н а оргуљама ,

6rgia] 1. ИСТ. тајн и об реди

п освеће ни бого вим а, н ај', с шћ е Диони су, богу пл одности , уживања и пијан ства .

о ргуља ш .

органо- [В . о р ган ] као пр в и део ре чи означа­

2.

разузда н о

весеље , раскала шна з аб ава у којој с е к суал н о

ва о н о ш то се однос и на о руђе , с пр аву, сред ­

у ч ествује више људ и .

ство; ш то се односи на о рг а н е или о рга ни зам .

зда н а , д ивља пијанка.

оргаflогё ll , -а , -о [ В . органо-, -ген] који поти ­

3. разГ .

тереве н ка, н еобу­

оргијаСТИЧЗII, - чна, - чно = оргијасти'ши, -а , -о [В . оргија] ПРИД . сли'laн оргиј а м а, р азу ­

ч е од орга низма, који је органског порекла .

оргаllOl'С llеза, -е = оргаНOI-е.lИја, -е ж [ В . о р ­

зда н , обеста н , плахо ви т, пом аМЗI·I .

га н о-, ген ез а] 6 ИОII . ембр и о нална фаза р азвој а

ОРI' ијаСТИ'II(И = оргијаСТIIЧЗII (в. )

ви ш е ћел ијских о рган и зама у којој се формир а­ ју о р га ни .

Орl' llјаП1, - ам НССВРШ. [ В . о р гија]

1.

про в оди­

ти време у оргијам а , бити учесник у ор гиј ама .

оргаllОГС lll1ја = оргаllОГСllсза (в . )

2.

органографија , - е ж [ В. органо- , -гра фиј а ]

ри сат и , спроводити власт над неким и л и дока­

611011. н ау чно проучавање и опис ив ање структу­

з ивати своју мо ћ н едостој ним И н е пр а в еДlН' М

рс и дело вања органских природних тсла; орга ­

средствима и п осту пцим а .

нологиј а.

пијанчити , l1ировати , ба нчити .

3.

И РОН . тер о­

opl' llllaJl, оргиналан , ОРI' ИШ) JlНОСТ не"р . В .

оргаllОJlо гија, -е ж [В . органо-, -логија] наука о тел има орга н ског пореКЈ1а.

2.

1.

ори.-illlал, оригиналан, ОРИГlшаJlIIОСТ.

н аука о

орга ни ма .

оргуљар, -а ра м [В . оргуље] М УЗ. гр ад и тељ о р гуља .

opl'aIlOIl, - а м [грч . 6rganon] н азив за Ј10гичке С II ИСС грчк о г филозофа А ри стотела.

оргаllотс р lllll1ја , -е ж [В . органо -, тера пија] мед. заст. н а ЧИ'i лечења помоћу препа р ата ж ив о­

тињск и х О Р 'Ћ на

(jl.'TPC,

сл еЗ Иll е и сл.) или њн­

оргуљаПI, -ам несврш . [В . о р гуље ] свират и н а оргуљама .

оргуљ аш , -аша м , "". оргуља ши [В . о р гуље ] о н ај који св ир а н а о р гуљама .

оргуље, о ргуља ж мн . [" см . Ol"gel од СрЛ.Т. ог­

хо ви х се кр ета .

о ргаllСКЙ, - а, -о [В . о р ган]

1. а. који се од н о ­

с и н а о р га н е; који је својствен или п ри пада о р ­ га ни з му . б. који ПРЮlaда ж и вом свету . .. орган ­ с ко јсд иљсљс ХСМ . свакоједињењс , састављсно "рстежно од у гљ еника и водо ни ка, које улаз и у

gа п а од ГРЧ . 6гgапо п , В . орган] М УЗ . н ајве ћи му­ зички инструмент , са цевима кој е се отвар ају 1l 0моћу д ирки на јед ној или више клав ијатура; често се користи у богосл ужбене сврхе код ка­ толика и п р отсстаната .

о рдага, -ё м, дат. ордаги [ТУР .

састав ж иви х орга низама; оргаllСI(З ХСМl1ја и з­

учавање о р гаИСКI1Х једиљсња.

2.

фи ... који ј е

при род н о 1I0вез ан,једи н стве н ; којијс н сраск и ­ див и део целине, својствен стр укту ри целине .

о ргаllУМ, -а м [ш\Т. о гgапum од ГРЧ . 6rganon, В .

dt1

ordLl agasl од ог­

војска, н . ага ] в иши о фицир ски чин у осман­

лијској вuј сци ; KOMaHдa~lТ .

орд алија, - е ж

o rdali Uln ,

СТС " 1"11 .

(06.

у

o rda l]

MII .

ордалијс, - йја) l пат.

прав . у старо ге р манском

ор rЋ Н] МУЗ. најстарији и најјед н остав нији вид

об и ',ај н ом пра в у п оступак доказивањ а н ев ин о­

ев р о п с к е

сти

у метничке

вишегласне

музике,

за­

изв рш авањем о п ас ни х задата ка (двобој,

снова н lI а дв огласу у lIаралел ни м квартама; ја­

ношење ус ија н ог гвожђа , вађење ствар и и з вре­

вља се у ЈХ веку .

не воде и сл . ); "божј и суд " .

оргаСТl1 чаll , -ч на , -Ч II О = ОРГIIСТI1ЧКИ , - а , -о [В . о р газа м] сличан Доживљају о ргазма; стра­ стве н , сладострасан, необуздан, жесток .

орДсвр, -а м [ фр . hогs

d'oeuvre] ј сно кој е се

износи н а трпезу пре главног јела, прецјеJlО.

орд ен , - а м , гс" .

MIJ .

о рдена и ордёll , -ена м ,

ОРI'аСТII'II(Й = ОРI'аСТl1чан (в . )

ген . М Н . о рде н а [н см . Огdеll од Ј IЭТ.

оргеJlПУ IIIП, -а м ["ем . OrgelpLlnkt од Orge l

одниковања за војне и ли гр ађанске заснуге, по­

оргуље и

Punkt

тачка] М УЗ. Jlеже hи то н над ко ­

јим се смењ ују различите хармоније.

858

ordo ред ] знак

себ н о и з рађ с н са особеном симБОЈ1ИКОМ; одли­ ковање, одл ичј е , КОJlајна.

ордер

ОРИl"lшал

Орд.ер, -а М

[ CHr1l.

ord cr] М екон. налог кл иј С lI та

брдо, -а м [н ат. огdо ГС Н . ordillis р ед] 1. д р у­

брокер у са утв рђ е ним услов им а куповине И ШI

ш тве ни сталсж у старом Риму .

продаје; налог за тра н сак цију .

вр ста .

о рдија, -ё ж, ген. МН . о рдија [тур. ordu] 1. вој ­ с к а; војна јединица

2.

фиг. гомила , маса , р уља.

ордiша Ј I , -ма М [н нат. огdiпа1е] рсл. у англ и ­ к а нској цркв и књига обреда, тр еб ник , мисал.

ОРДllllалаll, -л н а, -л н о [лат . ordill a1i s од ordo, ге н .

ord inis

ред] р ед ни (п рви , други итд.).

ОРДЈНЈаНД, -а м

Ol'dinandus од о гdiп а гс

[ 1IaT.

з аредити ] онај који је руко положе н за свеште­ ника.

орди нант, -а М, М Н . орд инанти , I·ен. мн . орди­ наната [лат.

ord in ans

од

ordinare

заредити] све­

ште ник који врши Р УКОllоложе њ е .

о рд инарап, - рн а, - рн о [лат o rdinarius] 1. об ичан, ос ред њи, редова н.

2.

п р остачки, н е­

пристоја н , вулга ра н .

ord inariatus] 1. б и ­ католика . 2. IIOJlожај и ду ­

жност редовног професора н а У ни верз и тету.

ордi.шаријум, -а м

2. РСД,

1I 0 р сдак,

одељење, разред.

ордонанс, -а м [фр .

ordollllallce] пој. в ој ник

ниж ег чина (ГlOдофицир, десетар , р едов) којиј е додељен о фициру или штабу р ади пр е н ошења службених наредби или

канцеларијских

п о­

слова.

оре ада , -ё ж [ гр ч .

orei,is, према 6ros гора , пла­

нина] МИТ01l. горска нимф а , горска вила у грчкој митологији.

орезилити , ор i:з или м сврш. [ В . рез и л Ј обру­ кати ,

осрамотити ;

IIOНИ З I1ТИ

(се),

и зв р гнут и

(се) п одсмеху. орсљеф , -а м [фр . l1 a tlt-ге 1i еfЈ ум. високи р е­ љеф , у коме се л ик ов и и зд ижу и з над

OC HOBlle

п ов ршин с готово у п у ној висини; СУПр . баре­ љеф (в . )

ореол , -6Jlа " = орео ла, - ё ж [фр . ашео 1 е од

ОРДИ llаријат, - ата м [нлат . ску пски уред код

3. одсек ,

l1l
М УЈ. ЦрКВ . з<:tједни ч ки н аз ив за оне делове мисс 'IИ ­ ји текстов и (за р<:lЗлику од муз ике) ocт<:tjy н еизмс­ њени током целе године, а које су велик и компо­

з итори најчешће КОРИL'ТИ ЛИ; У П . nрОnријум . орд illlаријус, -а м [лат. огdiпагius]

1I3T. a llГeo 1aj

I'JlaBe

1.

Сјјетао

KPY I'

и л и вена ц , uб . око

свет и теља; аур а, а ур еола , нимб ус .

2.

фlll ·.

сјај , слава, пош това ње .

орсолз = ореол (В.)

ореофите , - а ж " 11 . l гРч . 6гo~ го р а, Гl ла н ина, рll уt6 п б и љка ] бат. II ла НИII СКО б и ље; б и љ ке које р асту н а високим планинама с I;ИДЉИВ И М ути ­

цајем п ла нинс ког ПОд llе бља.

1. све ш тс­

Орест, -а м [грч . Огеstёs] " итал. трагични ј у­

ник који стоји н а челу црк ве или парохије (би­

н ак у грчкој митологиј и , син краља Агамемно ­

с ку пије).

2.

lI а и мајке КJlитемнестрс ; уб и в ши мајк у и ње­

ту.

лек<:t р који р уководи одељељем у бол­

3. мед .

редо вни професо р н а У ~1I1в е рзитс­

ници .

н ог љубав ни кз Егиста освет и о очеву смрт. П о­ з н ат и по блиском д ружењу с верним ПИJl3ДОМ.

орд ишiРIIOСТ, -ости ж [В. орд ин<:tран ] особи н а О ll ога што је ординар н о; оби чност, осредњост.

ОРД l1шiта , -ё ж [lIJlaТ.

Ol'dill <:tta] мат. д р уга ко­

оригаМI1, - ија " иаll . о гј свитак, kami п а пирЈ ум. јапанска техн и ка и з р аде Д ВОДИМСlI з ион ал ­

ни х и трод имен з и оналних фИI 'у р а од lI а llира.

орд ината та чкс у у ређ е н ом пару у Дека ртовом

орш' аllО и ОРIн'аI10 , -а " lитал . ori gallo] осу­

пра воуглом коо рди н атном систему, аб. означе­

шен и Ј IИ СТОI; И и л и цветови биљке мр авинац,

н а са у; У" . аnсцИса .

O,.iganum vulgare,

ордишi ција , -ё ж [лат.

ordillati o Ј 1. простори ­

ј а за преглед п ац иј е н ата или амбула Н Т I-I О лс че­ ње .

2.

рецепт, лекарски пропи с, н алог.

3.

рен .

користе се као за чин у мно­

I ' И М јелима .

ОРИI 'СIIII3ам, -зм а м lпр е ма а.lIскса нд риј ском пи с цу и теОЛО I 'У Ориген у (од око

185

до око

об ред з а рсђсња све ш те ни ка.

254) Ј пра вац чијије утемељивач О РИI 'СН , а који

орди нирати, О РДИ l-lирам,

3. н . MII . О РДИН I1 р а­ ordi nareJ 1. мед. прим ат и Б ОЈ lеснике на Il рс глед . 2. ПРСПИС
сматра да је х ришћан с к а теолог иј а ПРИР О)(IIИ

ште НИК
пр ви примерак II СКОГ дела или докуме ll та ; СВО -

ј у с врш . и несврш. [нат.

н аставак и доврш ење хеле н ске фило зо фије .

оригiшал, -ала м , MII. оригинали ( Н С Il Р . ОРГlЈ­ lIа л) [лат.

origilla1is

од

origo

п о ч етак, и з вор]

1.

859

орксстар

орипtНалаll

јеручни рад аутора.

2.

ОРl1јСlIтација, -ё Ж (непр . орјснтација ) [фр .

ауте нтично н а писано де­

ло (насуп рот пр е вод има и н и интерпретација­

огiепtаtiоп , В. ор иј е нти сати Ј

ма), изворник.

жаја у просто ру у О)(Носу пр е ма н екој тачки.

3.

рач. с офтве р , Ј lеГаЈ lli О купљен

и ИНСТаЈ1Ира н (насупрот пиратском) .

ф иг .

4.

сти, о предељење за нешто .

шњим понашаљем, чудак , особењак.

(идеолошко ,

ОРИГ Иllалан, -н на , -л но (IICllp. ОРПlllалаll)

1.

а. првобитан, и зно ра н , И СК О!l ­

се

истиче

3.

ус мереља на пра вој . 5. В . ОријСl1тациОI1И .

ј у, који служи за оријентацију; који даје при ­ ближна упутства . .6. -

та кмич еље у при ­

помоћ географских карата и комп аса.

оријеlПИР , - ира м, МН . оријентири ( II С ПР . ор­

6rias] 1. горо стас, д ив ,

јеlIТИР ) [Н СМ. ог i е пti е геп , в . оријентис ати] пред­

мнад и ну к који има вен ик у лу ковицу .

мет, з нак или путоказ који служи за оријеlпа­

орltјаш , . -а ш а м [ мађ.

ОРl1ја шки, -а, -о [в . оријаш] го ростаса н , џи­

циј у.

оријеlписати (сс), - ишём (се) (непр. opjeIl-

новски.

оријС IП, -а м ( н е пр . орјСIIТ) [лат. Оl·iепs исток , према огјгј родити се, изаћи] геогр.

точна стра на света.

1. исток ,

ис ­

2. (ОРЈЈјСIIТ) земље кој е се

наJlазе источно од сред ље и јужнс Ев роп е, по ­ себно предља Азија и северна Африка.

оријСlпiiЈ I3I1, -л на , -л н о (HC Гlp . орјСIIталаll) [в . оријент]

1.

који је н а истоку , који се односи

на исток, источњачки.

2.

којије из источни х зе­

МаЈьа, Оријента, тј. са Блиског, С рсд ње г и Д а­

леког истока.

3.

фиг. који је у источњачком ду ­

ху: раскоша н , бл и ста в , об и лан.

оријс н тал ац , -лца м (HCГlp . орјСIIпiлац) , м " . оријенталци, гс" . МН . ориј е нтii.ЈЈii ца [ В . оријент] онај који IlOтиче , долаз и са и сто ка ; И СТО 'llb а к .

оријС lIтаЈ1iпам, -зма м

["11<"..

(HCllp. орјСIIталi1 -

огiе пtа liSI1lUS , В . оријент]

1.

о риј ен­

ТаЈIНИ обичај и , пој ед ино сти , еЈ IСМ СНТИ у другој средин и.

crlOpT

роди у коме треба стићи до одређен е тачке уз

ИJlИ онога што је оригинално.

точних

мат. рел а­

јеllин стве li , необ ичан , за­

[В . ОРИГИНаЈ l] особина онога који је О РИГИН аЈlан

зам)

4.

ција којом ее уоп штана п ој а м двају супротних

оријСlIтаЦИОIIИ, -а, -о ( II C Гlp. орјеlп ациони)

оригишiЛIIОСТ, -ост и ж (lIепр . оргишiЛIlОСТ)

2.

опредељење

[ В. оријентација] који се од но си н а оријентаци ­

КВаЈlитетом ,

нимљив; чудноват, екс центричан .

конос .

3. став ,

П ОJl ИТИЧ КО).

чи ст,

нај бољ им

природан, п рав и .

KYJlTypHO,

2.

ски. б. само никао , самосвојан ; ств аР аЈlачки . који

2.

усме равање пажње према одређеној дслатно­

особа која се истиче необичним , несвакида­

[в . ОРИГИНаЈl]

одређиваље поло­

1.

2.

поз н а ваљ е културе и тр,lДи циј е НС­

народа.

3.

Jl И"""I3.

реч

из

неког

ис ­

точњачког јсз ик а усвој е н а у дру гом ј ез ик у.

оријСlпал ист(а) , -е м, оријентru1ИСТИ

орјСIIтilJl ист(а »

(HCll p.

[ в. о риј е нт] стр у чња к за о ри ­

јенталистику.

оријС IIталистика, - е Ж, дат. И "О К . о риј е нта ­ JlИСТИЦИ (нсп р . орјСlIтаЈ1истика) [ В. о риј ент]

тисати) свр ш . и II ССВРШ. [н ем. фр.

oriellter, Н .

о ријентЈ

1. а.

orientieren

прсма

одред ити , одређива­

ти положај прсма н е кој та чки у простору . б . снаћи се, С li алаз ит и се у пр осто р у.

2. а.

усмери­

т и , усмерават и (КО IЋ, ш то). б. усмеравати се нре м а жељеном циљу .

3.

ф иг . снаћи се у датим

окол н остима , упоз нати се с при л и кама.

ОРИКТОГСЮфl , -ё Ж [1'ј)Ч. oгykt6n конано , ис­ копано , В. - генија] постан ак кам еља .

ОРИОII , -(1 м 1. М ИТ01l. П оееј ДО IЮВ син, горо­ 2. истро" . назив

стас ни ло вац , миљеник Зо р е .

једног од сазвеж ђ а на н ебеском екватору.

орјаТИ II В . хОрјаТИl1. орјСIIТ,

opjclIta-,

орјСIlТИ-, l1 е llр . в. оријСIП,

оријСllта-, оријСIlТII- .

орка, -ё Ж [mlТ. огса] ЗООJl . врста веЈЈИКОГ гра­ бљивог деЈ lфин а, кит убица, косат ка.

OPKall, -а llа м ouragal1 ,

[н ем.

В . у раганЈ

Orkall од ХОН. orkaan од фр .

1.

с н аге , тајфун , у раГ'(1Н.

МСТСОР. јак ветар разорн е

2.

ф lll ·. оду ш евљење , за­

хукта н ост, вел ики гнев масе.

3.

вој . вишецевни

ра кет ни бацач .

оркаllСКИ , -а, -о [В . оркаli Ј кој и је у вези с ор­ каном; који им а с н агу оркана ; силовит, нсзадр­ жив .

наука која се бави про у ч авањем културе и ци ­

орксстар, -стр а м, М II. оркестри , ,-еll . МII . орке­

вилизације источњачких н а рода, духо вном и

стара [грч . огсhеstга ИГРаЈlиште, плесалиште] 1.

материјаЛ IIОМ културом Оријента .

МУЗ . састав муз ич а ра који заједно и зводе МУ-

860

оркестика

ОРШfТол ог

зичка дела (сu.мфонијски

3.

ормilllица , - ё ж [итал . а гт а ге н ао ружати]

-, камерн и -, џез -).2.

простор ис пред п озорнице одре ђ е н за св и ра че .

ла кш и рат н и б род , ш ајк а, гал ијица .

ист. у старогрч ком п озоришту просто р кру­

ормар = орман

жног обл и ка изм еђ у позорнице и гледал ишта,

предвиђе н за хор ; о р хестр а. •

оркестарски ,

Оркестра л ни .

хов н о божа н ств о у Зар атустрин ом у ч ељу, на ­

ч ело доб р а, ол ич еље свеТJlОСТИ ; уп .

ОР lсеСТliка , -ё ж, дат. И ЛОК. о р кестици [ fТ!'I.

вешти на и гр аља ( п леса ља) к ој а укљу ч ује поет­ и /или д р амско п редста вља љ е; у м ет н ост

покрета , плес .

о рн аме н ата lлат. о гп а lll е п tum]

1. Л И К . геометриј ­

ски ст и лизована ш а р а или моти в из IIр и р од е , у

сл и ка рст ву, а рх и текту ри ,

и л и за деко р а It ију

пред м ета свакод н е вн е у п отребе; у кр ас .

оркест ратор , -а м [8. о р кеста р]

1. муз . о н ај

ције за сви ра љ е у о р кестр у.

2.

фиг. ускла lj и в а ч ,

коо рд инато р ; (тај ни ) 11Oкрета ч.

орнаменталаll, -л н а , -л н о

оркест р а ција , -ё ж

l8. о р кеста рј м уз. Гlрерада

ln. о р кеста р] муз. в рста в е р­

гла који помоћу разл ич итих меха н изама ими ­ тира зву к л и ме н ог о р кестр а.

[8.

о рн аме н (а)тј

к ој и прип ада о рн аме н ту; ук рас ни , декора­

2.

ф и г. к оји пр едста вља само спољ н и

ук р ас и "рикр и н а пр а в о стаље ст в а ри .

Орllаментација, -ё ж

[8 . о рн аме н (а)тј укра­

3. л . м н . о р ке­ стри р ају св рш . и н есвр ш . [ В . о р кестар] 1. муз. при ­ комад за

0pllaMeIlТlJK a, -ё ж, дат. И Ј !ОК . о рн аме н ти ци [ В . о рн аме н (а)l']

1. УКУ ШlOст о рн аме н ата неког - , барокна - ). 2. ску " ор ­

ст и ла (орuјеmuал н а

н а м е н ата на ј ед н ом пр едмету.

о р ке СТрltрати, о р кестри р ам ,

р едит и

музичк и

стра .

фиг. и звест и , и з вод и ти тајн о о рга ни зо­

ин стр уме н те

о рк е­

вани напад, н ајч е шћ е у ј а вн ом ж и воту и ли п о­ тајно и з вести , из в од ит и о р га ни зова н у ак циј у .

О р кус, -а м [лат. Огсu s] митол. код стари х Ри ­ мљана подзем ни , дољ и с в ет, у ко м е пр еб и вај у м ртви; Та рта р .

орле ан , -а н а м [ф абричк о им е, фр . oгl ea n e,

орнамеllТliсапt, - иш ём С8РШ . и flССВРШ . [в . о рн а м е н (а)т] ук рас ити , укр а ш авати о рн амен­ т и ма, к и т и т и , ш а р ат и .

орнаМСlIтист(а), -ё м , о рн аме н т и ст и

[8. о р ­

н аме н (а)тј о н ај који пр а ви у кр асе , бав и се и зра ­ дом орн аме н ата, ук р ас и тељ.

орнат, -ата м [лат. ol1latus] 1. ПРОllи са н о све­ '1 31-10 одело за служе љ е ми се, одећа с в е ште ни ка. 2. службе н а одећ а судиј е (у н е ки м земљама) .

орнитихшtТ, -а и ОРЮlтiIХНИТ, - и та м l гРч .

према име н у шп а н с ког и стр а живач а и з ХУI ве­

6 гпi s, ге н . 6 гпith оs п т иц а,

ка Орељане, пр ила го ђ е н о им е н у гр ада Орлеа­

ф ос и л ни тр а г н огу пре и сториј с ки х IIт и ца .

на]

1. хем. в р ста цр ве н е бој е и з ј уж н оамерич ке Bixa orellana ; служ и за бој еље т к а нин а и

биљке

пр ех рамбе ни х пр о и з вода.

2.

лага н а сј ајн а п а­

муч на тка нин а.

врста с интет и чког пр ед и ва

ор"ито- [fТ!" .

ikhllos сто п а ]

геол . ЗОQJ] .

611li s ''е н . 611lithos птица Ј као

п рви део р е чи з начи о н о ш то се од н оси н а Iп и ­

це, што ј е у в ез и са п т ицама.

орнитографија , -ё ж [Н . о рни то-, -гр аф ијај

ОРЛО li , -о н а м lф абр и ч ко и ме пр оизвода ]

1.

од п ол им е ри зо в а­

ног акрило нитри ла; у п отребља в а се за и з р аду

топлог рубља, завеса,јсдар а и д р .

• ОрлОIIСКИ .

орма ll , а н а = ормар, -а р а м [срла'!'. а гm а гi um од a гma о ружј е, о ру ђ е ] в и соки , ус праВЗli сан ­

о пи с и ваље п т иц а с глед иш та н ауке .

ОРЮ1Тоза, - ё ж

[13. орни т(о)-,

-оза ј мед . за р азна

болест кој у пр е н осе IIти це, п осеб н о голубови и папагаји ; код људи се м а ниф естује инф ек цијом о р ган а за д ис аље и д р уг и х делова тела.

ОрIIИТОЛОI', -а м ,

дук са врат и ма за одл а гаље р убља , оде ћ е и д р .,

НИТОЛО I'а

део

ТОЛОГИЈ У ·

nOKyhcTBa.

му з.

ш а ва ље, улеп ш авање , к и ћ е љ е, ДОl'е ри ваље .

сви раљ е у о р кестр у .

ОРI,еСТ РИОII , -а м

1.

т ивни .

и прилагођава љ е сол и ст ич ке ком п оз ициј е за

2.

муз ич ки детаљ, мелод ијск и ук р ас.

који пре рађује и уде ш ава солист и чкс ком п оз и ­

2.

AxpitMall .

ОРllаМСII(а)т, - нта м, м" . о рн аме llТ И , ' ·С II . мн .

0 1'-

сhёs tik6s од о гс h е i s th а i п лесати] у ста рој I - рч кој ско

(8.)

Ормузд, -а м [пере. a lluгa mazda] митон . в р­

MII .

о рни толо''! И , ге н .

M'·I .

ор­

lB. о рнитоло гиј а ] CTpY'I IbaK за О р liИ ­

861

О РIIИ ТОJl огиј а

О РIIИ ТОJlО I'иј а, -ё ж [ В . О РНИ ТО- , -л о г ијаЈ

ор т, -а м, мн . орто в и ['1''1 . o гtb6s прав, прави,

JOOII .

IIаука о врстама птица, њи х овим особин а ма и

уп раван ] м ат. ј единичн и векто р , вектор дужине

животном ок руже њу .• О РШ1ТО Ј IOШКИ . О РIIи томо рфаll ,

-фна ,

- фно

LB. о рни то- ,

т ак, - а к а м , мн . ортац и 'тур .

o l·tak] 1. сарадник у

-морфан ] кој и има оБJI И К II тице, н ал ик на IП И­

з ај ед н и чком п осл у , паРТ II С Р , комп ањон .

цу, птицолик .

БJI и зак, до бар др уг, п р ијатељ .

о рни то п т ср , -а м [ В . о рнито-, '1'Ч .

1.

о ртак, - а м , мн . орта ц и , ге н . м н . ортака и ор ­

ptero n кри ­

о рт аКJlУ К, - а м, М Н. о ртаКJI У I! И , ,·ен . кл ук а [ В . о ртак Ј

о рни тофаУ ll а, -ё ж [ В. о рни то- , ф аУ Нi:lЈ ЈООЈ •.

2.

жарг .

псј . саучесник ,

KOMfla Ibo H у неп о ш те н ом п ослу . • о ртачкй .

ло] еКСllериме н тал н а лстеJI ица која сс од ржа в а у ваздуху маха њ ем к р ила .

3.

1. удр уж ивањ с

MII.

орта­

и са р адња двеју

и л и ви ш е о соба р ад и боље г П ОСЈЮВаЈ'ь а; lI а рт­

птичји свет, II ти чје ца р ство; с в е птиц е н ек о г

н е рст во , о рта штво.

гюдручја.

ИЗВРШ i:l в а њ а II р от и взако ни т и х депа.

2.

" сј. Уllр уж и вањс у циљ у

o pTa'IIIТlI ( се) , - и м СС lIесврш . LII. OPTi:lK] YIIPY-

ОР Il I1То фоб и ја , -ё ж LB. о рни то-, ф об иј а ]

ж и вати се, саРi:lђивати у н еком п ослу , бити ортак.

пеl1Х. БОJIестан стр ах од п т ица .

О РТ ИII:ОII , -а м LCIII·JI . orthi coll од гр" . orth6s

о рни тохо риј а, -ё ж [ В. о рнито, 1'1''' . kЫј гeiп ширити се] 6ИОII, о пр а шив ање и р аз мн ожа Вi:lњ е

пра в ,

биљака lIомо ћ у п т иц а.

с кој к а м ер и , к ој а о пт ич ке сл и ке II ретва р а у

ор н ост, -ости ж [В . о р а н] ста њ е о н ога којиј е

к аТОll и а це в у телеви :шј­

еле ктрон с к и С ИПl ал; п оБО ЉШ i:l н а верзиј а ик о­ и оско п а (В . ).

оран, р аС llоложе н , воља н .

оро, - а м [НI ·рч .

c ik61l СЛ ИКi:I ] ТСХ".

chor6s коло, в . хо р] МУЈ .

О РТО- [ гр'•. о гth 6s

CTII OII .

као п р ви део речи

II Pi:l B]

врста народ н ог ПJIеса, коло кој е се игр а у М аке­

ОЗ ll а ч а ва о н о што ј е у вез и с а ус пр авним , пра­

до нији , Србиј и и Црн ој Го ри .

ви м, НР i:lВ И Л НИМ , Р i:l В II ИМ , и с пр ав ни м , ваљаним.

оро- L гр .. .

6ros

О РТО I'С ll еза , -ё ж

б рдо , ПJIа нин а] као IIр ВИ део

рсчи означава повеза н ост са го р ама, Б РД И Мi:I ,

LB. О РТО -, - ге н еза] 6.101 •. нор­

мал н и р азвој жи ви х б ић а усме р е " у одре1јСllOМ tt р i:lВ ЦУ и до од р еђ е ни х гр а ttиц а; процес у коме

планинама.

О Р О I'с н ез а , -ё ж [ В. О Р О-, -ге н еза ] ' ·СОJl. пр о цес настајi:llьа ла нч а ни х го р а, б рда и п ла нин а на б и ­

сс

IIOCTe tt e l1O

уса врш авају И JI И у н азаlЈуј у свој­

ст в а и л и о рг а ни .

о рто гс виј з, - ё ж 'в . О РТО -, -генија] природ ни

рањем Земљи н е ко ре.

ОРOl'р а фl1ја , -ё ж [ В . О Р О- , -гр а ф ија ] . 'ео .'јЈ . део геоморфолог ије (физичке гео графиј е), ба LlИ се

пр н р а штај ста н ов ништ в а; КО Н ТРОЛа p i:l ~aIb a.

ортогн зт, -а м

LB. О РТО-, '"]ЈЧ . gшithоs вилица]

проучавањсм и о пи с ивањем р ељ ефа на п ов р '

ч о в е к код

шини Земље . • ор ОГР :' ф с кИ .

у пр а в и о у од н ос у н а л ин иј у до ње в илице .

ороз, ороза м LTYP. horoz од ар . horaz од пе ре.

htlriiz ] 1.

певац, кокот.

2.

о ки да ч н а в атр е ll О М

оружју.

оромСт риј:., -ё ж [ В . О Р О- , - м етриј а] ГСО'1'. грана науке која се њем

Hi:I

висине пла нин а,

ос н ову к а р ата бi:l ВИ м е р е­ и з р ажа в а од н осе

љи хо­

вих облика и в ели чин а .

ЛИIIГ8. наз ив , и мс б рда , го р е , п ла нин е .

[8. о р о ним]

'! ео ии , пр ед њи део главе стоји

ОРТОГ ll атиј:. , -ё ж [ В . орто гн ат] мед. правилан обл и к до ље ВИ Il ице; уп. IIР О Пl аПlј :., зг н атиј:. .

0 PTOI'OH, -3 и ОРТОГОII , -о н а м [В . ОРТО -, - 1 'оиЈ 1. угао од 90 сте п е ни , пр ав и угао . 2. Ј IИК

мат .

и л и II ред м ет к оји им а ПРi:l ве углове : праВО УГi:lО­ ни к, коц ка, кв ад р ат, кв ад ар .

О РТОГО ll аJl:' В , -Л ll а, -п н о [В. ОРТОГОII] који L:e

оро шtМ , -а и О р О IIИ М , -има м LB. ОР О-, -о ним] оро нИмиј:., -ё ж

KOri:l

де о о н о маст ике

који проучава и ме н а б рда и ПJIании а.

О рIIИН ГТОII, - а м И ОРllин гто нк а, -ё ж, дат . И

пр ој е ктуј е

п од

пр а ви м

углом,

II раВОУ I ЋО НИ .

пр а В О УI ·JI И .

ортогошi JllIOСТ, -ост и ж [ В. о ртогон]

IIpi:lBOY-

г ао н о с'l' .

ортогр а фиј :., -е ж L '1'Ч.

o rtograp hia, в. орто -,

ЛОК. орпингго нци [СII'·Л. О грiп gtо п] в рста к око­

гр афиј а ] при х в а ћ е н с и стем н а ч ина пи са љ а р с­

шке

чи и з н а ко ва инте рп у н к циј е у н еком језику;

плсмен ите

р асе; доб иј а се укрш та њ е м

азијске и друг и х р аса коко ши .

862

пр ав и л н о пи са њ е, ttр а в о пи с .

орто графскй

ортохроматичаll

ортокромаТИЧllОСТ В . ортохроматичиост.

орто графскй, -а, -о [ В . о ртограф ија ј који се односи на ортограф иј у; к ао што н алажу пр а ви ­ ла ортограф ије, п о о рто гра фији ; право пи с ни .

...

ортогр а фска пројекција црта ње гео гр а ф ске

ортiщёд, -еда и ОРТОllёд , -а м орто п ед иј у.

карте при коме су зе м ље и к онт ин е нти у ума­

њеној пројек циј и р ас п ор еђ е ни у и стој р аВ IIИ.

воверан човек.

2.

", мн . о р ­

њем ур о ђ е ни х и л и сте ч е ни х о ш те ћ е њ а људ­

ско г ор га н изма, н а Р О'IИ ТО костију, зглобова , ми шић а, тет ив а.

п р а в ослава ц , пр а в ослав ни.

ортод оксаll , -с н а, -с н о [ 11'Ч . o гt h6doxos , 11. ОРТО-, грч .

d6xa

м ишље њ е]

1. који јс у

потпу н ом

складу са одр е ђ е ним н а ч елом ; п р ав и , И СТ И~I ­

ски.

2.

који се строго пр идржава н еког У 'l е њ а,

теор иј е, идеолог ије;

Ilpa Bo Bepa H. 3.

рел . а . кој и

се строго п р ид ржава верск и х п ро пи са. б . кој и је IIравослав н е вер е .

ортодо ксиј а , -ё ж [ грч. orthodox ia, Доксан ]

1.

11 .

о рто­

реJl . у ч ење службе н е цр кве, пра в о­

верјс, правовеРIIОСТ. б . о р ганизација , м иш ље­ ња и IIО СТУ ПЦИ пр авослав н их цр ка в а нако н ц р ­

квеног раскола

1054;

православље .

2.

"ри хва ­

тање и истрај авање у у ч ењу које се сматр а је­ дино исправ н им.

3.

ортоrlсдија , -ё ж [В . о рто-, -п ед иј а' ј МСД . област хи р у ргиј е, ба в и сс п р оу ч ава њ ем и лече­

1. ортоДокса н , п р а­

ортоДокс, -а ", ортоДоксист(а ), -ё тодокс исти [В . о ртоДоксиј ај

l8. о рто п ед ија]

мед. о н ај који се б а в и о рто п ед иј о м , стру чњ ак за

слепо и нек р ити чко засту­

орт опёдскй, -а, -о и ортопёдскй, - а , -о [В . о ртопед, О РТО ll едиј ај који се односи на o ртопе­ де, к ој и ј е у в ези са о ртопедијом .

...

ортопед ск а

кл и 1111 ка уста н ова у кој ој сс лече дефо р митет и

костиј у, мишић а, ЗГJlобова х ир у рш к им п утем ин и п омо ћ у електр иц итета , м асаже , разл и чи ­

т и х вр ста в ежб и ; ортопед ска IlOмага Ј lа н а п ра ­

в е и с редст ва кој а п омажу у и зле'l е њ у телес н их де ф о р митета .

ОРТОПll еја ,-ё ж [ В . о рто-, '1)Ч . рп еi п дисатиј мсД. могућност д и сања само у ус пр ав н ом ГlOJlO ­

жај у, об ичн о код с р чан и х болес ни ка .

ОР ТОllтёр, -а м

[8. О РТО-, - пте р]

]0011.

р авно ­

кри л ц и, п равокри лци (р ед ин секата) .

ОРТОIIТИlе а, -ё ж, дат. И Ј IOК . о рто п тици

пање 011ређеllе идеје, миш љења , у ч еЊi:l.

[ 11 .

о р­

ТО- , -опт ика ј кор ек ција б и ло које о чн е дев ија ­

ортоДок сист(а ) = ортод окс (В . )

циј е, н а ро чи то ја ч а lb е

0 '111 01' м ишиll а .

ОРТОДО ll т ија, -ё ж [ В . о рто- , -ОДО lI тија ј мед.

()р тоскоп, -а м , MII. о ртоско пи [В . О РТО -,

l1>аllа стоматолог иј е кој а се ба в и ис пр а вљањем

-скоп ј 80ј . ТСХ Н . сп р ава за н е п осредну пр оверу

lIеправиЛlЮГ положај а и р азвоја зуба .

ортод р ом а , -ё ж [ В . орто- , -д р ом(а)ј

ц иљања

1. l'еОI'Р .

lIајкраћа нинија и змеђу д в е та'l ке н а Земљи .

ортос пија , -ё ж [ 11'Ч. o rth oepe ia, пр ема в . о р ­ ТО- ,

IlJ'l. epos

ре ч ] ЛИ Н ГВ . скуп п р авила о изгово ­

ру гласова и гово р них цеЛ ИН i:l јед н ог ј ез и ка;

у

IЋ I) ању

ст р ељачким

-то н (а)] грам .

2.

1. реч

са саМОСТаЈ lНИ М н агласком.

е н кл и тика која је l\Обила свој акценат у рсче­

ници (у I'рч кој граматици) .

ОРТОТОllија , - ё ж

l8. ортото н а ј

грам . пр авил ­

н о н агла ш а в ање р е 'IИ.

правоговор.

ортос пика В. ортоСшtја . ортоё пс к й , - а, - о

обуци

0PToTOlla, - ё ж lГРч . orth6to nos од орто -,

2.

мат. лук вслике ил и глаВllе к р уж ниц е .

п ри

оружјем .

lB.о ртое пиј а] који се од н о­

си на ортоеп ију ; који ј е п о п р а ви л и ма о ртоеп и ­ је; правилно изго в о ре н , ис пр ав н о н агла ш е н.

ортоид, -ида м [В . орто- , - и д] мнт. лик који има ч ети ри Сl1>ан и це и чети р и угла , чство р оу ­ гаоник .

О РТОКJlа с , -а м [В . о рто-, грч . klasis Jlомље њ е ] MIНlep. врста фелдс п ата с пра вци ма ломље њ а под правим углом, гл ин ена ц .

ОрТОфОllИја = ОРТОСllија

(11.)

ОРТОфОllOм еПIР, -тр а м, М Н . о ртофо н ометр и , ген . мн . орто ф о н о м ета ра [ о . о рто-, фо н ометарј с пра в а кој а и с пи туј е , ко н тр оли ш е диса њ е и и з­ говор п ој ед ини х гласо в а рад и откла љ ања го­ в о рни х ма н а.

ортофР С llија , - ё ж

[8 .

О РТО-, -ф ре нија ј МСД .

н аука која се бави п р оу ч авањем пр ав и л н ог ду­ шевног развој а ч овека .

ортохром аТl1чаll , - 'Iн а , -чно [В . О РТО-, хро­ мат ич а нј фОТ. који им а способ н ост да вер ио

863

о ртох ром аТИЧ II ОСТ

оска р овац

пр е н о си боје с пектра о с им црве н е; у п . панхро­

биљ ке

матич а ll .

кр упним цв етовим а раз ни х б ој а .

о ртох ромаТИЧI I ОСТ, -ОСТ И ж [ в . ортохро ма­

lB. о рто -,

каћ у н а ,

Ol"ch.idaceae,

с

0 PXIIC, -а м [ гр '! .

6rkhi s м удо] 1. а ll ат. му ш ки

о р ган у к о м е н астају сем е н е ћ ел иј е , семе ни к,

o pTO LIellTap, -тра м, МН . о рто цс нтри, ге н . М Н . о рто це нтара

пород ице

о р хидектомија = орхитомија ( в.)

тич а н] с в ој ств о ф и лмова и л и ф отографс ки х

пло ч а који су О Р1'ох роматични.

из

м удо, тсст и с.

це н тар] геом . та чка у ко­

јој се секу вис и не троугла .

2. 601'. ка ћ у н , го ро ц в ет.

орх ит ис , -а м l rp'! .

6 rkhi s мудо , В . - итис] мед.

у п ала тсст и са.

орто ц im Т Рl1чан, - ч н а , -'IHO (В . о рто це н та р] кој и им а ср ед иш тс н а пр ав и л н ом меС·IУ .

о рф а н , - ана" [ Г]Ј'! . о грhа п 6s с ир о ч еј детс без

о р хитомија , - ё .~ орхидеК-ГОМl1ј а , -ё ж

I грч .

6rkhi s м удо, в. -том иј а , '1''!. е ktоП1 С и сецаlbс ј м ед. х ир у ршк о од ст р а њив а њ е тест и са; Kac'l'jJaциј а .

р од и тељ а , си р оче .

ор ф а Юt Т И, - I11'а м М Н . [ В . о рф а н] Н СТ. хус ити

осар, -а ра м , М II . осари [шu сд. iis гр ебе li I ГCOI ·p.

који су с е у Х У веку, по сле Жиш к ине смрт и ,

узв и с ин е п ес ка и ш љу нк а н а севе р у Е вр о п е, на­

одвоји л и , а кас ниј е с п оји л и са таборит има .

ст але у след ота п а њ а лед е н е масе .

ор ф а н отрофијум, -а и орфаllотрофйј, -иј а

осар ltј ум, -а и осарйј, -а = ос уа ријум , -а и

м [ В. орфа н , грч . tl'oph c вас пита ње , отхрањива ­

осуарйј, - иј а [JlaT. 05Stl ariUlll , о ssаг i Шll , пре м а 05

њеј до м з а с ир о ч ад, с нр от иште .

кост] м есто н а гр обљу где се ч увај у кост и

Орф ёј , -сја м [ гр'! . Orpheltsj М I11'ОЛ . грчки п е­

осеваПИТII се, осева пим се СRРШ . [В . се в а п]

вач и св ирач из Тр ак иј е, с ин м узе Кал и о п е и бо­ га А п ол он а; песмом о ч а равао људ е, Ж Иlют иње ,

б иљке, п а и са м е бого в е.

осеЙII , - l1н а м l Ha1'. OS к ост] б ион . ОРГ'ан ска ма­ те риј а која чини гла вни састој ак кошта н огтки­

ор ф еу м, -а м [фр . о грћ еоп од Орф еј] д в ор а н а пр сд виђ е на з а пл ес , м уз ичк е с в е ч а н ост и и д р у ­ ге обл ике за баве .

ва .

осијаНltЗам, - з м а м [пре ма и мсн у Ос ија нј Itр едр ом ан т ич а рск и пр ава ц у ев роп ској књи­

о рфик , -а м , М Н . о рфици = ОРфИ'l ар, - а м

orp hik6s

у чини т и се в а п , доб ро дело .

2. ф иг . п е в а ч пр ијат­

ног, у мил ног гласа. Ј. Орфёјски .

IIpe-

мин у л их ; косту рниц а.

[ 11)'1 .

О р феј е в , о рф ејскиј прип ад ник с екте у

ж е вност и Х VШ века обележен сна ж ни м ут и ­ цај е м

It ес ама л е ген да рн ог

KeJITCKOr

п ес ни ка

Грч кој (УЈ век пре н. е . ) кој а се бав и ла ми ­

О с иј а н а (за прав о деЈ ЈО ш котскOI ' Гlес ни ка Џ еј­

СТ ИЧliИ М р ад њ ама и обе ћ а в ала в е чн о БJlажс н ­

м са М ак ф с рсо на , који и х ј е објавио

ство ас к етима и оним а к оји сс ч исте од l'јЈ сха.

год ин е ) .

ор фи ка, - ё ж, дат. о рфици l гР Ч . o rphika] м уз. и нстр у мен т

c
ЖИЩI Мi1 у кој и сс с вир а удар а ­

њем м аљ ицаМ
бо рни к орфиз м а, о н ај к оји шири орфи за м .

lB. о рфи к ј

к оји је у вез и са

о рфицима , који се од н о си н а секту о рфик а.

2.

41111'. таја н ст в е н ; м и сте ри оз а н , ч уда н.

о рхсстра , -ё ж [грч . orchcstra] в. оркестар (3 ). орх идал гија, - ё ж ( грч .

6rkhi s м удо , в . -алг и ­

ја ј бон у м о ш ни ца м а , тест и с им а .

о р х идеја , -ё ж [ф l) .

ф о р м ир ања

х рск а вице

у

8.

- фи кација ј

коштаlt ог тк и ва,

кост ;

ок о шт авање,

око ш талост .

Оскар, -а м [О 5са г, е н п!. им е , П ОIl УЈЈарни на ­ 11 0бед нику ] год ишњ а н а гр ада (Acade l11Y Award) кој у од 1927/ 1928. додељуј е Ам е р ичка ф илм­

д им а к П ОЗЈЈа ћен е статуе која с е додсљуј с

о рфич а р = ОРфlШ (в . )

orchidec од '1''! . 6rkhis м у­

до, зБО l' облика " омоља ] 601'. врста у кр ас н е

864

Itро ц ес

IIр етвар а њ с

ор фи ст(а ) , - ё м , М Н . о рфи ст и [ в . о рфи к ј п о ­

ор фичкй, -а, - о

осификација, - ё ж l" aT. os к ост , фИЗ 'IOII .

1762- 1765.

ска а кад емиј а за н ај боља ри ч к ој к ин емато гр а фији ; од

оств а р е ња у аме­

1956 . додељујс

се

и н а гр ада за lI ај б ољ и стр а ни фи лм .

оскаровац, -в ца м [ В . Оска р] онај кој и је до­ б и о НЮ'јЈ аду О с кар : за н ај бољег ГЈЈ умца, н ајбољу гну мицу , за најб ољу мушку и жен ску с п ор ед н у

уло гу , н ајбољу реж иј у, фил м ску м уз и ку итд.

оскула ција

остеогён

osculare

осморегулација, -ё ж [В . осмоза, регулаци­

љубити] мат . дод ир ј ед н е криве другом кривом

ја] мед. одржавање стал ног осмотског притиска

у више од једне тачке, дод ир вишег реда .

телес них те чно ст и .

оскула ција, -ё ж [лат.

osculatio

од

осрам, -а м [н ем .

оскулт ација в . аускултација .

fram]

осма низам , -з ма м [п о имену султа н а Осма­

Osram,

од

Osmium

и

Wol-

као први део речи у полусложеницама

означава назив за поједине предмете у електро­

на , оснива ча турске државе] доктрина коју су

тех ници .

засту пали ту рски

електрична лампа (с ијалица) која даје јаку све­

XIX

грађански кругови крајем

века, према којој османску нацију чине и

потлаче ни нетурски народи у Царству; идеоло­

гија младотура ка .

оснивача турске државе]

1. Турчин ,

припадник

династ ије чији је први султа н Осман.

2.

н азив

за пода ника јединственог Османског царства .

( осма нлија , ж) врста турског седла.

осма нл ук, -а м ,

мн. осмiIН ЛУ ЦИ ,

ген .

0111 .

зе кој а се пење уза стубове , одрин а, ч ардаклија.

осм ански, - а, -о = отомански, -а, -о [ В . Османлија ] који се т ич е или ПРИГlада султа н у који се однос и на Османлије, који

2.

припада Османл иј ама; отомански .... Осман­

cKo/OToMaHcKo

осрам-лампа

тлост уз у штеду електричн е е н ер гије.

осталгија В. остеалгија.

царство

царство

мед . бол у костима; костобоља .

остеiпис, -а м [В. остео-, - итис] мед. заllаље­ ње костију .

остензиБИЈlан, -л н а, -лно [нлат. оstепsiЬili s, према лат. оstеп d еге п оказат и]

осмilНлука [В. Османлија] сеница од винове ло­

Осману.

осрам-сијалица,

остеалгија, -ё ж [ грч . оstеоп кост, В . -алгија]

Осма нлија , -ё м [по имену султана Османа ,

3.

...

султана

1.

који ј е вредан

да буде показан , који треба из н ети на видело .

2.

привидан , наводн и.

остеliЗиван, -в н а, -в н о [нлат. оstепsivus пре ­ ма лат. оstепdеге показати] как ву

1. кој и

пој аву без објашњења.

само показује

2.

ОЧИГJlедан ,

очит, јасан .

осте нзориј ум, -а и остензорйј , - ија м [л ат. оstеп sогium према нат.

ostendere

показати] рел . у

наследника н а подручју

катол ич кој цркви злата н или позлаћен суд у ко ­

бив шег визант ијског царства, од Х ПI дО ХХ в е­

јем се и злаже посвећена хостија; монстранца ,

Османа и

његов и х

п оказница.

ка; Турско царство .

осмијум, -а и осмиј, -ија м [грч . osme мирис, воњ] хе мијски елеме нат , симбол број

76, метал

Os,

атомски

модросиве или црне боје, сличан

плати ни ; његов оксид је карактеристичног не­ п ријат ног ми ри са; у п отребљава се за жице у сијал ицама.

осмоза, -ё ж [грч. -оза]

1.

osm6s

гурање, тискање,

физиол. мешање двеју течности кроз по ­

растварача прелазе у концентрованији р аство р

све док се концентрације са обе стране и зједна­

2.

фиг.

мешање , ширење , раСllростирање

идеја, ста вова и сл .

•

осмотски И осмОтичкИ .

осмологија , -ё ж [грч . osme мирис, воњ,

ostentare

8.

ostentativus

показати] кој и јасно и не ­

д восмислено показује и износи своје нам ере, упадљ ив , в идљив .

2.

који своје н аме ре показуј е

разметљиво или агресив н о; разметљив , хвали ­

сав.

остентација, - ё ж [лат. 8.

лупропу стљиву мембрану, при чему молекули

че .

остентаТliпан, -в н а, -в н о [нлат. према лат.

вање, изношење у јавност.

ostentatio] 1. пок ази­ 2. размета ње, хвали­

сање.

остео- [грч .

osteon

кост] ан ат. као први део

речи оз н ачава оно ш то се од н ос и на кости , оно

што је у вези с костима.

остеоартрiпис, -а м [В . остео-, артритис] мед . упала зглобова и костију .

остеоБJlаст, -а м [В . остео -, грч .

blast6s

КJlица]

-логија] наука која Ilроучава ми р исе , ми р исне

фИЗИОIl . ко ш тана или везивна ћелија која уче­

материје .

ствује у стварању коштаног ткива , при чем у се

осмомета р , -тра м , мн . осмометри, ген. мн .

осмометара [В . осмоза , -мета р] фю. апарат који служи за мерење осмотског притиска .

претвара у остеоцит .

остеогёll , -а, -о

[8. остео-,

- ген] мед. ИЗ кога

се формира кост ; који је коштаног порекла.

865

остеогенеза

остракон

остеогенеза, -ё ж [В. остео-, -генеза] мед . ства­ рање костију, постанак костију; окоштавање .

остеограф ија , -ё ж [В. остео-, -графија] анат.

остеотомија, -ё ж

[8. остео- ,

-томија] мед. де­

лимично сечење костију, оперативни захват

опис, описи вање костију.

остеОЛltза, -ё ж [В . остео- , -лиза] мед. раста­ пање, нестајање кости , услед недостатка кал ­

који се врши ради исправљања дефор мације кости.

остеофибром, -ом а м

цијума .

остеолог, -а м , мн . остеолози, ген . мн . остео­ л6га [В . остео-, -лог] лекар С'гручњак за остео ­

остео- , фи бром]

[8.

мед . доброћудни тумор вилице , сачињен од влакнастог везива унутар којег се формира кост.

логију.

остеологија, -ё ж [грч .

В. остео- ,

osteologia,

-логија ] мед. део анатомије , бави се проучава ­

њем и описом грађе и облика костију .

остео­

•

остеофйт, -l1та м [В . остео- , -фи т] мед. мека­ ни израштај на кости различитог порекла.

остеохондритис, -а м

dros

ло шкй .

остеом, - ома м [В . остео - ] мед. доброћудни остеомаmiција, -ё ж [В . остео-, грч .

malakia

мекоћа] мед. обољење које доводи до омекша­

остеометрија, -ё ж [В . остео-, - метрија] а н ­ троп . мерење делова костију и читавог костура људског тела.

остеомијелитис, -а м [В. остео-, мијелитис]

остеонекр6за, -ё ж

[8. остео-,

некроза] мед .

одуми рање коштаног тк ив а, труљење костију, услед запаље ња, повреда и д ругих узрока .

остеопат(а), -ё м, мн. остеопати

[8. остеопа ­

тија] струч њак за остеопатију .

остеопатија, -ё ж

[8. остео- ,

-патија] мед .

бол у костима, болест костију.

1.

врста фи з и ­

2.

кал не те рапије путем манип улације кичме и леђних мишића.

остеопатологија, -ё ж

[8. остео -,

патологи ­

ја] мед. наука која проучава болести костију .

остеопластика, -ё ж, дат. остеопластици мед .

замењ ивање

грч .

[8.

костију

p6ros

рупи ­

ца, 8. -оза] мед. шупљикавост или разређено ст кошта ног ткива као последица метаболичких поремећај а; слабост и крхкост костију.

остеопсатир6за,

psathyr6s

-ё

ж

мн .

остео-,

[8.

пљинама кости.

ostiarius

вратар] реп .

један од нижих редова у катол ичкој укинут

на

Другом

ватиканском

цркви,

сабору

1962- 1965. остitjiiријус, -а м [лат. остијаријата.

ostiarius вр атар]

реп.

1.

2.

чув а р врата, вратар у манасти­

рима .

остинато [итал. оstiпаtо у поран] муз. стално понављање

ритмички

мелодички

изражене

ОСТИТlIС

8.

остеИтис.

остракизам, -з ма = острацизам , -зма м lГРЧ.

ostrakism6s

од оstгаkоп, 8 . остракон]

1.

суд гра­

ђана у старој Грчкој који је осуђивао потенци­ јалне угрожаваоце власти на привр емено про­ гонство из Атине.

2.

пол . идеологиј а у тотали­

подобних особа из јавног живота; јавни пре­ зир , бојкот .

[8. остракон ,

В. -логија]

ЗООII . грана малакологије, бави се пр оучавањем љуштура мекушаца.

остраКОII,

-она м

[грч .

6stгаkоп

црепић;

шкољка , љуска] и ст. глинена или керамичка

грч .

плочица која је служила у старој Грчкој или

мекан, 8 . -оза] мед . непотпуни р азви­

Египту з а исписивање имена осу ђ е ни х на про­

[8.

остео- ,

и

тонске фигуре, већином у басу.

остракологија, -ё ж

[8. остео- ,

м

та рним друштвима која се залаже за прогон не­

операти вним путем .

остеопо р6за, -ё ж

остеоцита

- цит(и)] фИЗ f1ОЈ1 . коштане ћелије смеш тене у шу­

носилац нижег свештеничког чина , прип адник

мед. гнојно за паљење коштане сржи .

-п ластика]

хрскавице.

остијаријат, -ата м [пат.

вања и дефо рмације костију .

остео -, грч . с h 6п­

[8.

хрскавица, -итис] мед. запаљење костију и

остеОЦИТlI,

тумор на костима.

остео-,

остеосарком, -о ма м [В . остео-, сарком] мед. рак коштаног ткива.

так костиј у који проузрокује њихову ломљи ­

гонство (8. остракизам) или као подлога за пи­

вост, крхкост, слабост.

сање у шко л и .

866

ост рацизам

отологија

острацизам = остракизам (в.)

остре икултура, -ё ж [грч .

гу приказати електричним ,

6streion остри га,

в.

у

од

осцилографија , -ё ж [В . осцило- , - графија]

врстајестиве морске шкољке,

мед. метода којом се утврђује проток количине

острига, -ё ж [итал .

6streion] зоол .

претворити

наизмничних струја.

култура] планско гајење острига.

гр ч.

или

елек'ГРИЧНУ енергију; бележи временски ток

ostrica,

ве •• ец.

ostrega

крви кроз екстремитет или један његов део .

каме ница .

+

осцилОI'рафскЙ .

осуаријум и осуарйј, -ија в . осаријум.

осцилометар, -тра м, мн . осцилометри , ген .

осфрез ио- в . осфресио-.

осфрес иофилија, -ё = осфр ез иофилија, -ё ж [грч . 6sрhгёs i s мирис, в . -филија] псих . мед . пре­ тера на склоност према мирисима, болесна за­

мн . осцилометiiрii [В. осцило-, -метар] техн . уре­ ђај за мерење осцилација.

ОСЦИЛОСКОII, -а м [В. осцило-, -скоп] тех н . ин ­ струмент за проматрање и испитивање брз и х

инте ресованост за мирисе .

осфрес иофОбија, -ё = осфрезиофОбија , -ё ж

промена

које

настају

осцилацијом

наи з м е­

[грч . 6s рhгёs i s мирис, в . фобија] псих . мед. прете­

ничне струје; промене електричних величина

ра н и необјашњив стра х од мириса.

чини видљивим на флуоросцентном екрану .

осцилато р, -а м [в . осцилирати]

1.

физ . си ­

осцитација , -ё ж [лат .

oscitatio, према oscita-

стем у коме неко тело или нека физичка вели ­

ге зевати] физи ол.

чи н а осцилује (м еханuчкu

широм отворених уста , а затим лаl" ано изди са­

елекшрuчнu

- ) . 2. техн .

-,

хармонuчнu

-,

електронски апарат који

претв ара једносмерну електричну струју у на­ изме ничну .

ње .

2. зевање,

1.

дубоко удисање ваздуха

дремање, поспаност , тромост .

01'-,01'0- [грч .

ous, ген. ot6s

уво] као први део

речи означава оно што је у вези са ухом ; ушни .

ОСЦlfлато ран , -рна, -рно [нлат.

osciliatorius,

в. ос ци л ирати] који се односи на осцилатор; ко­ ји осц илира , који се њише ; трептав, трептајни.

осцила Цlfја, -ё ж [л ат.

osciliatio] 1.

наизме­

нич но кретање у два пр авца ; њихање, титрање,

отагра , -ё ж [В . 01'-, грч .

agra

лов ] мед. бол у

костима уха, ушна костобоља.

оталгија, -ё ж [В . 01'-, -алгија] мед. бол ух а, бол у уху ; ухобоља.

несталност, променљивост (у

оталгик, -а м , мн . от3лI'ИЦИ [В . оталгија]

пона шању , расположењу), колебање , успони и

фарм . средство за ублажавање и отклањање бо­

тре птање .

2. ф,",.

ла у ушима.

падо ви .

осцилИ рат и ,осцилирам , 3 .л. мн . осцилИра­ ј у нес в р ш . [лат.

oscillare] 1.

а , њихати се на ­

п р ед- н азад у правилном ритму. б . фю . кретати се ок о неке средње вредности (нпр . клатно, му ­ зичка виљушка , вибрације молекула).

2.

а . ко ­

лебати се између две могућности . б . мењати се

(у не ч е му) током времена на боље или горе , ви ­

отијатрија, -ё ж [в. от-, -ијатрија] мед. гран а медицине која се бави ушним болестима и ле­

чењем уш иј у.

ОТlfјатрика В . отијатрија . отитис, - а м [в . от-, - итис) м ед. упала спољ­ ног или средњег уха , последица инфекције д и ­ сајних органа или за разе cтpe llТoKoKOM .

ше или ниже ; варирати .

осцило- [лат.

osci liare]

као први део речи

озна чава оно што је у вези са осцилирањем .

осцилограм, -а м [В . осцило- , - грам] криву­ ља која приказује осцилације; графички цртеж са та кво м кривуљом добивен помоћу осци л о­ графа .

осцилограф , -а м [В . осцило-, -граф] фю . ин­

01'0-

в.

0'1'-.

отолит, -а и отолйт, -ита м [в . ото -, -лит 1 ) фи " з иол . кристали калцијум-карбоната смештен и у унутрашњем уху ; служе за осећај равнотеже; ушни каменчић .

отолог, -а м , мн . оталози , ген . мн . оталоrii [В . ото-, -лог] мед. лекар специјалиста за болести ух а .

стру м е нт који бележи осцилације; апарат за

ОТОЛОГllја, -ё ж [В . ото- , -логија] мед. део ме­

приказ ивање таласних облика променљивих

дицине који се бави проучавањем и лечењем

струја и осталих физичких величина које се мо-

болести уха ; отијатрија .

867

отоман

официјалан

отоман, -а м [фр . од ар .

utmiin

ottoman(e) турски (диван)

Осман, Османлија] мекан , ни за к

лежај без наслона; канабе, почиваљка, д иван .

главни циљ постићи погодак; у тенису и сто­

ном тен и су, начин вођења игр е где ј е в аж н о снажним и спретним ударцима натера т и

пр о­

отоманск й , -а, -о = османскй (в.) [в . 01'0-

тивн ика на грешку; офанзивни блок н а ч и н

м ан] А Отоманско царство ист . = Османско

блокирања у одбојци: лопта из блока одб иј а се

царство .

у противничко поље; офанзивни скок ск о к у

отомикоза, -е ж [в. 01'0-, микоза] мед . гљи­

нападу у кошарци .

Офеюйван в. ОфаюЙван .

ви ч н а инфекција спољашњег уха.

оторинола ринголог, -а м, мн. оторинола­

рин гол о з и , ге н . мн . оториноларинголога [в . 01'0-,

о фер ирати, оферирам, свр ш . И несврш. [н ем.

3. Л . мн . оф ерир ај у offerieren од лат. offeгre ] по­

рин о- , ларинго-, -лог] мед. лекар специјалиста

нудити, нудити н а продају; давати могу ћн ост

за болести у ха, грла и носа.

избора; приказивати.

оторинола рингологија, -е ж [в . 01'0-, рино-, -ларин го -, -л огија] мед . наука о болестима и ле­

оферт, -а м [нем .

Offerte

од фр .

offert

пр ема

лат. offeгre] понуда, писмена понуда ; п о н уда (писмена) за продају неке робе .

чењу ух а , грла и носа .

отосклероза, -е ж [в . ото-, склероза] мед. хро­ ни ч на у пала средњег уха с прогресивно м глуво­

ћом кој а почиње након пубертета; последица ј е

оферталан, -лна, -лно [в . оферт] који ј е под­ нет у облику писмене понуде, на основу офер ата.

оферторiiј в. офертОријум . оферторијум, -а и оферторйј, - иј а м [срлат.

око ш та вања малих кошчица с р едњег уха .

отоскоп, -а м [в . 01'0-, -скоп ] мед. ин струмент

offertori um

према лат . offeгre]

1. рел .

глав ни део

с лам пицом и огледалом који служи за преглед

мисе, чин дизања и приказања посвећ е н ог хле­

с р ед њ ег ух а.

ба и вина; молитва пре и после тог о бр еда.

отоскопија, -е ж [в . 01'0-, -скопија] мед . пре­

2.

муз. ЦРК8 . кат. грегоријански корални н апев, ка­ сније комад за оргуље који се изводи између

глед уха помоћу отоскопа.

оточенто, -нта м [итал . ottocento осам стоти­ на] н азив за књижевност и уметност

XIX

века,

Креда и Санктуса .

офидизам, - з ма м [грч .

6phis

з миј а, в. -изам]

мед. тровање од уједа змије .

п осеб н о италијанску .

отшёлнiiк, - а м, мн . отшелници, ген . мн .

01'-

офидиологија, -е ж [грч .

6phis

з миј а, в. -ло­

шелн ик а [рус. отшел ьник] рел. испосник , п усти­

гијај део зоологије који се бави пр оучавањем

њак, уса м љ ени к; у п . анахорет и еремйт.

з мија, наука о змијама .

оу пн тикет

8.

ОфИКJlеид, - а м = офиклеида, - е ж [ грч.

опен тИкет .

о ф [е нгл.

offj 1. искључено (ознака на преки­ дачима); уп. он. 2. (у позоришту, филму) који се чује, али се н е вид и на сцени . 3. незваничан, не­ стандарда н ; А оф-Бродвеј позар . експеримен­ талан, не ко м ерцијалан (за разлику од позори­

ударити ]

1. вај .

offensive од лат . offendere

напад великих стратешких раз ­

ме ра, насту пање , напредовање.

ши р ења

утицаја

2. фиг .

(политичког,

покушај

идеолошког,

о фаюiiван, -вна , - вно [В . офанзива]

1.

који

ј е у о ф анз иви , који служи з а напад , нападачки . фиг. а .

наси л ан , наметљив ; изазивачки. б .

увредљ ив . А офанзивна игра начин вођења

спортске и гре ( фуд б ал , одбојка и сл . ) у коме је

868

ге н .

kleid6s

6phis

реза , кључ] муз. ду в ачки

лимени инструмент з мијастог облика, даје вео­

ма дубок тон ; користио се у првој половини ХIХ века у војном оркестру.

офингер в. ауфхеЈlгер .

6phis

з миј а, в . -ла­

трија] обожавање змија, змијопоклон ство.

офис, -а м , мн . офиси [енгл . сјит]

1. просторија за стони

office од лат. offi-

прибор у отменим

кућама; просторија у којој једе послу га.

2. кан­

целарија.

културн ог); супр . дефаюива ( в. ) .

2.

klels

офиолатрија, -е ж [грч .

шта на Б род в еју у Њујорку) .

офанзива, -е ж [фр .

змија,

официјал, -ала м , мн . официј ал и [ нлат .

alis

officiofficium] 1. службеник ни жег по­ државној служби . 2. рел. у католичкој

према лат.

ложаја у

цркви правни з аступник бискупије.

официјалаll в . Официјёлан .

официјаит

охлократија

официја нт, -а м [нлат.

ficium ] 1.

према лат.

officians

of-

свештеник који служи мису у като­

личкој цркви.

2.

нижи чиновник, слуга, послу­

ме и преноси је на папир. А офсет-преса [В . преса]

официјёлан, -л на, -лно [фр. лат. оffiс ium]

1.

ротациона

офталм-, офталмо- [rpч .

officiel према

који се односи на службу, слу­

жбени; који се врши или обавља по дужности.

машина

за

3. усвојен

као важећи, званичан .

ји се суздржано, званично

4.

фиг. ко­

ОКОМ,очни.

офталмија, -ё ж [В . офталм-] мед . спољашње запаље ње очију.

понаша ; хладан,

крут .

око]

ophtha1m6s

као први део речи означава оно што је у вези са

који је до несен или признат од власти, вла­

д ин.

литографска

штампање помоћу гуменог ваљка .

житељ.

2.

ваљка који преузима боју са штампарске фор­

офталмитис, -а м [В . офталм-, -итис] мед . унутрашње запаљење зенице.

официна, -ё ж [лат.

officina] просторија за

р ад , радионица; лабораторија (нарочито апоте­

офталмички, -а, -о [rpч .

optltha1mik6s , В .

оф­

талм-] који се односи на лечење очију; ОЧНИ.

карска).

офталмолог, -а м, МН . офталмолози [В . оф­

ОфИЦlшала н , -лна, -лно [нлат.

officinalis, В.

талмо-, -лог] мед. очни лекар , ОКУЛИСТ.

официна] фарм . а. који се, као средство за лече­

офтаЛМОЈlогија, -ё ж [В . офталмо-, -логија]

ње, продаје у апотекама; званичан, прописан .

мед .

б . који се налази у фармакопеји јед не државе.

функцијама ока, очним болестима и њиховим

оф ициозан, -з на, -зно [лат. лат.

officiosus према

кој и је и з ауторског извора, али

officium] 1.

2. услужан,

I1редус ретљ ив .

официр, -и ра м , мн . официри [фр .

лечењем; очно лекарство , окулистика .

•

оф­

офталмометар, -тра м [В . офталмо- , -метар] инструмент за

officier од

грађом и

талмОJlО ШКИ .

без службе не потврде ; полуслужбен, полузва­ н и чан .

грана медицине која се бави

мерење облика ока

и

пол у­

преч ник а кривине рожњ а че .

војни старешина, носи ла цјед­

офталмометрија, -ё [В . офталмо-, -метријаЈ

н ог од виших чинова у војсци од 110ТI10ручника

мерење облика ока и полупречника кривин е

до генерала .

рожњаче .

срлат.

officiarius]

официрски .

•

официруша, -ё ж [В . официр] пеј . официрова

офталмоплегија, -ё ж [В . офталмо-, - плеги ­

же на, же на кој а је манире и животне навике

ја] мед. одузетост појединих или свих О'IНИХ

стицала по гарнизонским градовима, у војним

моторних живаца, услед које око остаје сла б о

н а сељима итд.

покретно или непокретно.

ИI'I ­

офтаЈIМОСКОП, -а м [В . офталмо-, -СКОfl] м ед .

декл. који није повезан са централним рачуна­

справа за прегле д и испитивање унутрашњост и

ром компјутерског с истема.

ока, очне позади не .

оф-лајн [енгл .

off-1ine

изван везе]

2.

1. rrрид .

ПРИЛ . без тренут­

н е вез е са Интернетом; уп . он-лајн.

офс ајд, -а м (непр . опсајд) [енгл .

офтаJlмоскопија, -ё ж [В . офталмо- , -скопи­

off-side] сп. 1.

н едоз вољен положај у фудбалу : играч се налази н а I1ротивничкој половини игралишта, а нема

пред собом бар још једног противничког играча и гол мана.

2. (у

рагб ију , хокеју) недозвољен

110-

ја]

1. мед .

преглед унутрашњости ока, нарочи то

мрежњаче; испитивање ока офталмоскопом.

заст. прорицање и з очију .

•

офшор ПРИД . индекл . [ енгл . обале]

1.

2.

ОфталмОскопскИ .

off shore

даље од

екон . смештен или регистрован ван

ло жај играча испред ло пте . А бити у офсајду

граница мати чне земље, најчешће да би се из­

жарг. а . скренути с пута, застран ити, наћи се где

бегло плаћање пореза .

н е треба. б. бити занемарен , заоби ђен, гурнут у

ву или платформама за вађење нафте) .

стра ну ; офсајд-замка сп. маневер којим се фуд­

2.

на пучини (о риб оло­

охлократ(а), -ё м, мн. охлократи [rpч .

6kh10s

балери I1РОТИВНИЧКОГ тима намерно l1уштају да

гомила, светина, В . -крат] онај који има утицаја

прођу напред како би се нашли у офсајду.

над свети но м , који предводи масу.

офсет, -а м [енгл .

offset]

штампарска техника

за добијање отиска у бојама помоћу гуменог

ОХJlократија, -ё ж (rpч .

6ch10s, kпiюs)

влада­

вина масе, пука, просте светине.

869

оџачар

охрана

охран а [рус. охрана заштита, ч у вање] ист. тајна полиција у царској Русији.

оцат, ацта м [лат. асеtuт] сирће. оцелот, -а м [нем .

Ozelot изјез ика нахуатл] 1.

зоол . звер из породице мачака, живи у Јужној И Средњој Америци .

2.

оџа непр . в . хО џа .

оџаклија, - ё [В . оџак]

1. ж

заст. просторија у

(оџаком).

2. м

в . ощiковић .

димњак .

старе породице, коленовић , кућић.

оџачар, -а м [В . оџак] онај који чи сти димња­

оџак, -ака м, мн . оџаци и оџак, - а м, мн . аџа­

870

фиг. кућ а, дом,

оџаковнћ, -а м [В . оџак] човек из угледне и

оцмбудс мен непр . в . Омбудсман.

ocak] 1.

3.

којој се налази огњиште са з ида ни м димњаком

метон . цењено крзно те

животиње .

ци [тур .

повезано с димњаком, камин .

Домаћинство; породица , 06. угледнија .

2.

огњиште, ложиште

ке , димничар . чарски .

•

оџачаров и оџачар ев ; оџа­

п паб, -а м , мн . пабови , ге н . MII. пабова [енгл. риЬ , СКр. од риblјс

павор, -ора м [лат. рауог] м ед. стање уз неми ­

пивница, бифе , локал

рености , страх од било какве опасиости (смр­

у којем се точи алкохол, ТИflИ'ШН за В елику

ти, болести, казне) ; дрхтање; трзање од С'гр ах а

Брита ниј у .

у сну .

houseJ

пагаllизам, -зма м = паганство, -ства с [ в.

паблик рилејшllЗ, -а м [е нг". рtlblјс \'elati-

ons] 1.

од носи с јавношћу .

2.

служба з а успо ­

паганин] незнабоштво, многобоштво .

стављањ е и одржавање од носа с ј а вношћу .

rlaBaHa, -ё

ж [итал. рауапа од dапzа

pa(do)va-

rlагаtlИН, -а м, мн . пага ни , ген . МН . п а гана [лат.

paganus

сељак] н езнабожац ; многобожац.

дворски плес у

пагански, -а , -о [В . паганин] који припада

пар н о м та кту, нарочито омиљен у Шпанији у

некој мно гобожачкој, нехришћанској рел и ги ­

ХУI и Х УН веку .

ји, не з набожачки.

па падованска игра]

не

2. муз. један

и н струменталне

форма (у

XIX

1. свечани

од ставова барок­

свите ,

касније

посебна

и хх веку) .

пагат, -а м , мн . -и, ге н . мн . пагата [итал .

па вијан, -а м [н ем. Раујап од хол. Ьаујаап од фр .

римског броја један .

паГИllа, -ё ж [лат. раgiпа]

ЬаЬоuiп] зоол . врста дивљег ДУГОДШIIЮГ мајмуна, Рарја

hamadryas,

са издуженом њу шком, живи

на висоравним а Арапског полуострва и у преде­

лима се вероисточне Африке .

•

виљо н а [фр .

1.

pavil10n

од лат . рарјlјо лептир , ша­

а . мања грађевина одређене наме­

не , на чињена од лаког материјала (llЗл о:ж:6еuи

-).

б . наткривена грађевина у парку или врту,

служ и з а од мор и забаву (муз ички -Ј. с кубето м.

3. део

2. кућица

куће с кровом у обл ику шато ­

ра .

4. п р осториј а за смештај е кспоната на изло ­ жби и л и сајму . 5. специјал но опр е мљена про­ сторија за с ним а њ<.: (ЮIIIO - ј .

• lIавilљОIIСКИ .

п а ВJlИII , - ина м , м н . па влини , ,"ell . MII. павл ина [срн ат.

Paulinus

или бележници, страница .

Павлов] цркв. члан католичкогре­

да пос ве ћеног св. Павлу пустињзку из Тебе ; но­

сили су беле хаљине ("бели фратри") и црне огр­

таче ("с вракари " ) ; ред је УКИНУI' 17.86. "()NIHe.

1. С'грана у књизи 2. број који оз начава

страницу књиге .

павијански .

п авиљон, -она м , мн . павиљони, ген . мн. па­ тор] арх ит.

pagato

плаћен] највиша карта у тароку , са оз наком

пагинација, -ё ж [нлат. раgiпаtiо , в . пагина]

1.

обележавање бројевима страница рукописа

или књиге, нумерација.

2.

бројеви стран а у

књигама, рукописима и сл .

паГИllирати, пагинирам , сврш . И нсс врш . [нлат.

3. л . мн . пагинирај у paginare, в . пагина] обеле­

жити , обел ежавати бројкама странице књи ге, рукописа и сл.

пагода, -ё , ген . мн . п а год а [по рт. клом из А з ије , уп . санскр .

pagode, поре­ bhagavati блажена] 1.

а рх ит. буд истички храм у з емљам а Далеког и с­ тока , са сте пенаст им кровом .

2.

божанство у седећ е м пол ожају .

фИl 'ур а и дола ;

3.

ист. зн ат ни

новац који се некада употребљавао у Индији .

rlадишах, -а м, мн . пад ишас и , ге н . мн . п ад и ­ ша х а [ ту р . padi~ a h од п срс .

padisiih]

ТИТУЈ Ia в на-

871

пакерај

падок

дара у неким оријенталним земљама ; велики владар, самод ржац, цар.

падок, -а м, мн . пilДОЦИ, ген. мн . падока [енгп . сп. о грађ ен отворен простор на хипо ­

paddock]

нарну гарду под именом Sipah-i pasdaran-i iпqi1ab-i islami (Одреди чувара исламске револуци­ је) . 2. наоружани борац за ислам . пазл, - а м [ енгл.

puzzle заго нетк а] 1. игра

која

дрому у којем се коњи прикупљају и з агревају

се састоји у састављању слика од и сечених де­

пре трке .

лова различитог облика, слагалица .

пад ре, -дра м [итал. и шп .

padre

од лат.

pater]

пад роне, падр6на м (ж . падрона, -ё) [и тал.

padrone од лат. patronus] 1. господин, Домаћин . 2. господар , газда ; послодавац. пађенија, -ё ж [лат. р аg iпus од pagus село] 1. тежак рад, кулук, работа . 2. обавеза према не­ пађенија ш, -аша м , мн . пађенијаши, ген . мн . пађенија ша [в . пађенија] радн ик , кулучар , ра ­ ботник.

[11111. раеllа]

куп ин .

традиционал но шпанско јело од пиринча , меса, рибе, шкољки и раз ног поврћа.

фиг. ком­ про­

rlајац, пајаца и пајац , -аца м , мн . пајаци и па­

pagliaccio од paglia слама] 1. комични ли к из италијанске ко­ медије дел арте . 2. комична фигур а у шареном костиму , ЮЈОвн , лакрдијаш, ком едијаш. 3. пајдаш, пајдашкй, пајдаштво = пајташ, пајташки , пајташтво (в . ).

млад и племић у служби на дво ру ; пле­

мић који служ и као штитоноша.

2.

питомац

војног завода за децу повлашћеног сталежа (у

некада шњој Русији) .

•

пажевскЙ .

велика, ду­

вовод ; нафтовод .

пајплајнинга [еНl·1I .

pipe-lining]

р"ч. м етод убрза­

вања операција код вел иких компј утера .

пајсер, - а м, мн . -и , ген . мн . пајсёр а [аустр. Ве­ велика метална шипка за обиј ање, полу­

isser]

га, ћускија.

пазар, -ара м, мн . п азари , ген . мн . п аза ра [тур . од перс.

biizar] 1. место где се купује, тр­ жница, пијаца . 2. куповањ е; трговина ; купо ­ продаја. 3. роба која се продаје. 4. новац , з ара­ да од продате робе . О тврдити - нећкати се , то­ боже не хтети; настојати да се из погодбе изву­ че што већа корист.

паза рити, п азарим сврш . И нес врш . [в . пазар]

1. трговати , прода(ва)ти. 2. 3. погађати се, ценкати се .

pipe-line]

гачка гвозде на цев за провођење течн ости, це­

пајплајнинг, - а м , мн . пајплајнин зи, ген. мн.

паж, пажа м, мн . пажеви , ген . мн . пажёва [фр .

купити, куповати .

Ilајташ, -аша м, мн . пајташи , ген . мн . пајташа

= пајдаш, -аша м, мн. п ај да ши , ген . мн. пајдаша (ж . пај ташица, -ё = пајдашица , -ё) [ мађ.

да ЈI дан када рад и пијаца, када се ку ­

пајташкй = lIајдашкй, - а , -о [В . пајташ] другарск и, пријатељски .

пајташтво, -аштва = пајдаштв о, -аштва с [В . пајташ] другарство, пријатељ ство.

rlазарuија, -ё м [в . пазар] онај који продаје паздаран, -а н а м (п е рс. раsdа I'ап чувари]

1.

од изнутри­

пак, п ака м, мн . пакови, ге н . мн . пакова [енгл. сп. тврда гумена плочица која се гура

штапом у хокеју на леду .

пакер , -а м [н е м .

на паза р у.

Beuschel] јело

ца, бела uи герица .

puck]

пује и продаје.

pajtas]

д р уг , д ру гар , компањон.

пајшл, - а м. [н е м .

пазарнй, -а, - о [в . паза р] који се односи на

-

2.

друштвени

јаци , ген . мн . пајаца и пајаца [итал .

пајrlЛајн, - а м [ енгл .

паеља, -ё ж, ген. мн . паеља

пазар. ~

или

играчка за децу у облику смешног човечуљка.

ком манаст иру .

pazar

дипломатс ки

блем.

отац; т итула свеште н ог лица .

page] 1.

пликовани

робу .

2.

Packer] 1.

онај који пакује

машина з а паковање роб е .

3. сп.

играч

припад ник револу ционарне гарде , војно- поли­

који саиграчима припрема шанс у за пости зање

цијске

поготка (у кошарци , фудбалу и сл.), асистент .

фо рмациј е,

у

Ирану

након

победе

Исламске револуције; у ширу у потребу израз је ушао

1979. год ине ,

кадаје вођа револуције, аја­

толах Хоме ини, образовао посебну ре волуцио -

872

пакерај, -аја м, мн . пак ер аји, ге н . мн. пакераја [н ем .

Packerei]

просторија у којој се пакује и от­

пр ема роба , обично у вел иким предузећима .

rШJlадор

lIакёт

пакёт, -ета М, МН. lIак ети, ГCII . мн. п акета

Packet

од фр .

у чврст папир или картон ради слања.

2.

пала, -е ж , ген.

[II CM.

роба сложен а и увије на

paquetJ 1.

руко­

пала [ту р.

и к ориц е окова н е ср еб ром .

вет, свежањ , омот ; већа поштанска ГlOшиљка.

3.

рач. јединица инфор мациј е која се као цеJlина

пр с носи с јсдног н а други уређај у м рсжи. ј, IШ­ кет-ара нжмаll групно путовање које органи­

п ала, -е ж , ген . мн . папа [лат. љи н а

мера (за ко­

-

ску п прописа, одлука и сл. н еког др жавног

Ila)

орга на са зајеД НИ'1КИМ циљем , об. у сфери еко­

номије .

•

лика .

тић одређене

на ,

Packel, дем. од Pack] пакс­ тежине у меком п апи р у (- дува­ [IICM .

ци гapeiй a); з амотуљак, завежљај.

-

пакна, -е ж, гсн . МН. пакни [НСМ .

Backe Ј теХЈ Ј .

обло га (дс о система за кочењс у аутомобили­ ма, на машинама и сл.).

паковат и , - ујем несвр ш . [НСМ . расkеп , в . па­ кет]

1. слагат и ,

предмет а

и

везати у свежањ један и ли више

омотати

пала, -е ж , ге н . МН. шiла [итал . сла којим се захвата вода .

2.

pala] 1. део ве­ 3. ум.

покр . ло п ата.

дрве н а плоч а с рељефима и сликама на пред­ њем делу олтара , 'I есто у в иш е деловCl.

пакёТIIЙ.

паКJlО, -а м

palla J 1. ист . ха ­ 2. у като­

Рим ља нки , обоје ни плашт.

личкој цркви пр ек рива ч п еха ра квадраТliOl ' об­

зујс туристичка агенција, укључујући превоз ,

смештај, ноћење и друге услуге;

пала и п ала, -е ж, ген . мн .

MII.

pala] кратак и широк мач, има др жак

папиром

амбалажу, рад и слања поштом.

или

(коме, шта) на терет, под метати.

3.

рач. п охра­

pa labra

р еч ]

превара , подвала .

1.

сно изречена неистина; варка, лаж.

3.

pal avra 2. све­ брбљи ­

вац, клепетало.

палада и пашiд а [ве нец .

palada

од I1тал .

pa lo

колац ] лукобран.

Гlалад а , -ё ж [грч .

P a l1 as

Ј·ен.

Pal1ados]

митол .

епитет богиње Ате н е.

паладијанизам, -зма м [п о имену италијан ­

стављати у

фи!'. стављати

2.

палавра, -ё ж, ген . МII . п iul авр и [тур. од шГl .

ског градитеља А . Паладнја (Апdгеа

15 18- 1580)]

аРХIIТ .

Palladio,

п од р ажавање уметничког

њивати информацију у з биј енијем, компактни ­

стила А. Палад ија , нарочито у ХУ Н и ХV Ш ве­

јем облику.

ку у Е нглеској.

4. паковати се а . сп р емити пртљаг,

припремати се за одлазак. б. фи!'. одлаз и ти про ­ тив СВОЈе воље .

пакпапй р , -а м [нем . Расkрарiег] в р ста твр­ пакт, -а м , мн. пактов и , ген . М Ј1 . пакт6ва [туг.

в . палад ион]

Pd,

аТОМСЈ<И број

ни , ,'е н . мн. палаДl1на [фр .

више држава,

царски]

или особа; свечани до­

гово р , споразум , нагодба којом се

cTYlla у

савез

(склой uiйu - , aoiйuucaalu - ) .

IIактирати, пактирам , сврш . И нес врш . [в . пакт]

3. л.

1. (на)правити 2. бити

2. в . lI алiЩИОII .

paladin

од нат. раlаtiпus

у фр. и шп . средњовековним ром а­

нима , једа н од дванаест витезова и з пратње

2.

фи!'. а . онај који се

пакт; спо­

б. онај који бр ани или загова р а племенитад еJlа, поборник , заштwгник.

у дослуху; шу­

п алаДИОII, - а м [гр .. .

Pa ll adion , В . Па лада] 1.

ист. д рвени кип богиње Атене као за ШТИПll1це

паКУIIГ, -а м , мн. пакунзи, ген . мн . пакунга

1.

пакета, п а ковање.

начин паковања, прављење

2.

lIакет , свита к , омот.

главног града Грчке, обучен у ску п оцену оде­

ћу .

2. за шт ита , уго чиште ,

окриље; светиња која

представља за штитн у моћ.

packfong од КI1Н . рећ

Il аладо р , -ора м [В . паладијум, фр. ОЈ' злато]

бели бака р] легура бакра , цинка и никла ,

ХСМ. легу ра п аладијума и ЗJlата, употребљава се

пакфонг, -а м [ен !'н.

t'ung

1803,

употребљава се у

и стиче у витештву , х р абар јунак , отмен витез.

рова'Ш (с ким).

[lIeM . Расl
ХеМ . сребрна ­

паКТI1 р ају

разумевати се, преговарати , удружи(ва)ти се; по гађат и се, нагађати се .

1.

Карла ВСЛI1КОГ (VПI век). MII .

1.

паJlаД ЙII , -11Ha М , ВОК. паладине , мн . lIалади­

народни уговор већег значаја измеђ у двеј у или

cTpaHClKa

46;

ЈЈеl 'урама и као катализатор .

СГlOразумети сеЈ међу­

paciscere

Palladion ,

стосиви метал СЛИ'lан ГlЛаТИНI1 , IIР О ll ађен симБОЈI

ђег папира за ПClковање пошиљClКCl.

расшт, према

fI :lJlаД llј ум, -а и палад йј , - а м [лат . раl1аdiuП1 од ' ·Р" .

по боји слична среб ру , "ново сребро".

у зубарству .

873

палдум

пзламар

l1зламар, -а м, мн . паламари , rCl< . МН. п алама­

ПалаТИ II , -и и а м [лат. (Мо п s) Раl аtiпus, прво ­

ра и lIаЈlама р, -ар а м, ., .. . пала мари , ,·ен . м •• . па ­

бит н о РаlаtillПl , један од сеј\ЗМ брежуљака гра­

ла мара [тур . palamar од IIГРЧ . pal an1<\ ri]

да Ри ма

1. уже ко­ 2. дебео

I 1. део Рима где јс био двор цара Авгу ­

јим се везују бродови за обаЈЈУ, гумина.

ста и где су се ЮUНlЗ l1 ла нuј ста рија свеТИНИШТ<1.

гвоздени клин.

2.

lIаJlамида, -ё ж [итал .

palamit<1 од грч . ра ­

дво р р имских царева , снужбена рсзиденциј а

внада р а.

палатин, - ива м, м ••. панатини ,

300.11. јестива морска ри ба из п о р од ице

lamys]

' ·CII . MII .

пала ­

Pelamys sarda, поланда , пастирица . пiiJIаllка, -1: ж, дат. паланци, rell . МН. п аланки [нејасног порекла] 1. а. провинциј ски градић;

ти на [лат . раl а t i Пll S д ворски ј

варошица, касаба. б . заостал о место .

(врховни судиј<1, з аповедник војске, краљев на­

скуша,

н ст. ма­

2.

ло дрвено утврђење ради за шти те п ут ник а на

путевима ОсмаНСКОI" царства .

•

Н<1 двору , краљевски ил и

Угарској до

1848,

1. Достојанственик царски службсник. 2. у

н ајви ши државни службеник

мес ник ); војвода у Пољској . • паЈ1аТИllСКИ . паЈ1атогр ам , -а м [В . палатум , -грамј фан. ди­

п ilJl аllа'lКИ .

palanqllim, индиј ­

јаграм који у експе рим е llта.Jlној фОll етици при­

ског порекла] покривсна носиљка у којој се н о­

казује део ИНИ деновс н еllца које језик додирујс

сс достојанстве ници у азијским земљама .

"ри изго вору п ојединих сугнасника .

палаНКИ II, -ина м [порт .

l1аЛЗII'lII11 ИII , -а, м ... lI ала Н'I а ни , ."<' ...

M tI .

rшлаТО I 'ра ф , -а

lIа ­

.. [Н . П!Ulатум , -графј фОIl .

лаfl'lана (ж. lIащill 'l а lll,а, -ё ж, дат . Гlаланчанки ,

апа рат који служ и за пр еСJl ИК <1вање резултата

ген. МН . паланчанки) [В . пала н ка] СТ3IiOвник па­

П а.Јl<1то гр ама

палас, -а и пзлас, -а м [фр ., енгл . pa lace, В . lI а­ лата]

1.

архит. у средњовеков ном зам ку главна

зграда за становање са свеча н ом дво р а ном .

-1: ж, ген.

мн. палата и l1аЈ l ата, MI ' .

-1: ж, ген.

палатаJl, -м а м, М" . палатали, ге ... мн . палата­

palatalis од palatUln

непце] фон . глас који

се артикулише на предњем непцу (палатуму),

(предњо )неП 'lани СУ I 'ласник, умек ш а ни сугла­ сник (пре свега ћ, ђ, Ib, њ,ј).

п аЈ1аТО I1Jlастика, -е ж, дат. палатопластици

непалаталних

задњо н еП 'l а ни х

сугла­

сника К, г, х у претпалаталне . меке сугнаснике

Ч, ::ХС, ш; умек шавање 1 ')Јасова (нпр. јак

.- јачu,

lIегmuи - lIе::хсе.М, дух - душе) .

шшатализо вати , -ујl:м и уоб. lI алатаЛlIЗова­ ти, -ујl:м сврш. И I<есврш . [в . палатаll] ~ЮН . изговара­ ти гласове на непцу; умек ш а(ва)ти (гл асове).

пзлатаЛ IIЙ, -а, -о [В. палаталј који се арти­ кулише као палатал, предњонеП'lаии гнас .

палат:iJll Iiiст, -ости ж [В . палатаJl] фО Il . свој ­ ство онога што је п алатал но ; мекоћа, при су­ ство елемената палатаЈ1НОI ' сугласникај у арт и ­

кулацији других сугласника.

н егщ а.

паЛI\ТО ф Оllија, -е ж [В . lI алатум , -фонија] мед . 1l0ремећај гласа због расцепљености Hellца.

п ашiтум, -а м [лат.

palatllm] а н ат. непце , твр­

до нсгще; У " . ВСЛУ М . lI аJlа ф йт, -ита м,

MII.

Па.ЈlафИ т и ,

fCII .

МН . Па.Јlа­

фl1тii [итал .

палатаЈ1 иззција, -ё ж [ В. п алатал ј фО Il . пр е­

874

гнасова помоћу п алатог рам а .

од pa la-

(јиm, В . палати н] велика и лепа кућа; двора ц.

тва рање

ж [В . ll а.ЈIЗТУМ, -графиј<1ј

[ В. Па.Јlатум , пластика] мсД. вештачко прављење

мн . палата [грч . pal
ла [лат.

-1:

фОIl . "р ОУ 'l авање и објашњењс артикулације

2.

свечана дво рана .

палата,

..

паJlатогр аф и ја,

ланке, малограђанин.

де н.!

pal"fitta од palo колац и fitto забо­ арх 11"'. , apxeoll. 1. грађевина 11 <1 води која 110-

'1ива н а д р всним стубовима ради З
по п нава. ВЈЈаге И др ., сојеН ИЦ<1.

квих кућа .

2.

насеље од Т<1-

• Il аЈ l афитски.

lI ала'l а, - е ж 1. Х рВ . в . lIilлата. 2 . ПоКр . заСТ. на­ з ив за

flajBcllY

собу у f1 скадашњој ГОСГlOдској

( ф еудал lюј) кућ и .

n:IJlа'I И lI ка,

-1:

ж, дат. lI ал<1ЧИIIКИ ,

fCII.

мн. па­

ла'lи н ака и Па.ЈЈаЧИНКИ [мађ . palaesint<1 од ру ...

pl ac inta j

КУЛИII . јело од тсста, у оБЈЈИКУ округлог

танког л иста, 1I 0СJlужује се У llиј ено и с надевом од Il екмеза, орах", сира итд.

Il алдум, -а м, мн. пiulдуми, ген . МН . Ilалдума [тур.

paldlln

од ГlCpC.

pardUm] 1.

каиUl ПРОВУ'lен

Ilзлёllта

rl3Ј1естрз

ИСIIOД КОЊСКОI ' рс на који спречава клизање се­

rщлеозоологија, -ё ж

l8. палео-,

зоологиј а ]

дла . 2. п ој ас којим се придржава кила. О УЈЈ.ари­

део палеонтологије , проуча ва животиље кој е

ти ( коме)

су живеле у ранијим ГСОЈ IOШКИМ lIериод им а .

-

ПО/ЏЈалити .

пзлёнта, -ё ж [ИТШ1 . роl е пtа] КУНИН. јело од

пзлеОЗООII , -6на м ,

скува ног КУКУРУЗI1ОГ брашна , преливено вр е­

палеозоон а

лом ма шhу , млеком и л и ско рупом ; жганци , пу­

историјска животиња.

ра , ка чамак .

lIалео- [гр'! .

pala i6s

стар) као први део сло­

жсни це показуј е да се ре'l односи на дав ну про ­ шлост; ста р , д ре ва н , заста р ео.

паЛСОЗllтропологија, -ё ж

MII .

палео зоо ни , ГСII . МII.

палсо-, грч. zбоп животиња] нре­

flаJlСОКЈlимзтологијз, - ё ж [В . пал ео-, КЈ IИ ­ матологија] метеор . наука која се бави ПРОУ'lа­ вањем климатских прилика у ГlOјед иним раздо­

бљима развоја Земље.

lB. палео -, антро ­

IIOЈ lOг ија] наука која проучава људске расе и биоло шке типове човека у пре и сто рији .

flЗ Ј IСОЛЙТ, -ита м И ПЗJlСОЛIПИК, - а м [В . па­ лео - , -лит] ,'еол . старије кам ено доба, у коме су

људи IIравили прва оруђа од камена и костиј у.

Ilалсобиологија, -ё ж [В . палео- , биологија] l-рана биологије која покушава на основу фоси ­ ла да утв рд и СТРУКТУ РУ и на'IИН живота изумр­

l1алеОJlЙТСКЙ, -а, -о [В . палеОJlИТ] који се од ­ носи на старије камено доба, палеол и тик.

113Ј1еОМЗПl етиззм, -зма м

лих организама .

IщлсоБОТ3Шlка, -ё ж, дит. палеобота ници [В. палео-, ботаl1ика] део палеОНТОJlогије који про ­

учава окамење н е остатке биљака и з ранијих ге­

тизам] ма .

[8. п аJlео- ,

магне­

стање магнетне пола ризације у стена­

метод којим се одређује СНаЈ'З магнетног

flалеомаСТОДОIIТ, -а м [В .

1l3Ј1еогёll, -а и Ilзлсогён, -е на м [В . п алео-,

lIaJ leo-,

мастоДонт]

ЈООЛ . I-еол . и зум р л и слон из олигоцена.

- ген ] ГСОН . први период кенозојске е ре, обухвата

1l3ЛСОlIтологија, -ё ж [В. Гl алео -, онто- , -Ј IO­ [' ија] наука која се бави IIроучавањем биљака и

палео цен , еоцен и олигоцен.

палеогеОI'рафија, -ё ж [В . палео -, географи ­ ја] део геолог ије , н аука о геОI'јЈафским услони ­

животиња lIа основу фосилних остатака у З е­

мљиној кори .• палеонтОЛОUIIСЙ.

ма на Земљи у давној прошлост и .

паJlеОl1зтологија, -ё ж

Ilзлеограф, -а м [ В. пал ео-, -граф] стручњак за ШlJlеограф ију .

llаJlеографија, -ё ж [В . палео -, -I-рафија] 1. а . исто ријска наука која се бави проучавањ ем по ­

-, словеll ска

-). б . позна вањ е старинског писма , рукописа. 2. муз . проучавање старог НОТI1ОГ писма . паЛСОСТllологијз, -ё ж [В . палео-, етнологи­ ја] етнологија најстаријих и преисторијских

lB. П(l.lIео- , патологи ­

ја] наука која испитујt: траl 'ове обољења и озле­ да

ста нка и раз воја писма (лаШllнска

2.

1.

поља током геолошких доба.

ОЈIOШ КИХ периода, палеофитологија.

на

људским

и

животињским

остацима

из

преисторијских времена.

ГШЈ1СОIlСИХОJlОПlја , -ё ж [В . паJlео -, ПС II ХОЈЮ­ I' ија]

1. покуш ај

ре конструк ције ПСИХИ'IКИ Х ка­

ракте ристика преи(:торијског човека.

чавање оних психичких

IlpoLteca

2.

проу­

за које се ми ­

сли да потичу из раних раздобља човеКОВ О I ' развитка.

IIЗЈIСОфИТОJlогијз, -ё ж [В . палео-, фИТОЈюги ­

народа.

l8. палео-, 11>'1 . zoik6s живо ­

ја] ~laYKa о фОСИ Л IIИМ остацима биљака које СУ

најстарији период у геолошком

Ж~lвеле у ранијим геолоUJКИМ временима , пале­

палеозоик, -а м тињс ки]

[8.

,'COJI.

развоју Земљс (од пре

570

милиона до пре

230

МИЛИО ll а ГОДИllа), у коме се појављ ују први об­

оботаника.

П3Ј1сстра, - ё ж I.rp'! .

palaistra од palaiein бо­ OTBopellOM

лици ж ивота ; дел и се на камбриј , СИЈ1УР , ДС­

рити се] а . у ста рој Грчкој место на

ВОII, карБОl1 и

простору , првобитно 'Ја рв ање, потом и за д р у­

rlcpM

(В . ).

IIзлсозојскй, -а , -о [В . палеозоик] који се од­ носи н а палеозоик, који потиче и з палеоз оика .

ге телесне вежбе. б. школа рваlbа , ма'lевања , ГИМШlстике код старих Грка и Рим ља н а .

875

Il аJliшодија

палсстрйт, - ита м , м н . палестрilТИ , ген . мн .

Ilа л ијум , -а и н ал йј , -а м [нат .

pallium] 1. вр­

палестрита [грч . раlаis tritё s, В . Шl.llестр аЈ у ста рој

ста огртача к од Грк а и Римља н а, четвртастоr'

Грчкој борац, р вач, г и м н аст ич ар.

обл ика .

палста l , -ё ж, ген. мн. п алета [ фр . итал .

palette од

paletta ло п ат и ца] 1. слика рск а да шчицаја­

јастог облика која се држи у руци и служ и за

мешање боја.

2.

ф l1 Г. пик. а . боје у п отребље н е на

слици; колорит (свеUiла

- ,

й1а.мна

б. ску п

- ).

изражајних с редстава уметника; стил .

3.

рач .

скуп боја које се могу прик азат и у оператив­ ном

систе му

програму.

(-

4.

н е к ог

р ачуна ра

и ли

у

његовом

распон , р азнов рсност, богатство

идеја).

2. део све чаll е оде h е

католички х биску ­

па , в рпца с крстовима коју нос е око врата као

з н ак с вог достој а н ства; у п . омОфО р .

3. ]ООН.

п ла шт код м е кушаца .

llаЛИЛЗЈ1ија , -ё ж [Н . ПaJlИН -, ГРЧ. lаl ё iп блебе­ тати ] мед . говорни пор е м ећај , пон ављање истих ре ч е ница (об ичн о све б р же и

брже), појава

сл ичн а муцању.

ПЗ ЈIЙ Ј1 ија ["'П. Р а lјlј а] ист. староримск а свет­ ко вина у част богиње П алес .

нали лог ијз , - ё ж [ В. п ал ин - , -логијај РСТОр.

палета 2 , -ё ж, ген . мв. палета [ енгп .

palle!j ч е­

стилска фигу р а понав ља њ а ј едне и л и више ре ­

твртаста подлога од д р вета, п ласт ике и л и мета­

'IИ на крају или п очетку ст и ха (ре ченице) ради

ла "Ја слагање и превоз терета .

појачања "Ј начења .

палстизац ија , - ё ж [В . палета ] п ако вање ро ­

11ЗЈ шмб зхёј, -еја, м н . палимбахеји, ,"е н. МН.

бе у палете 2 ; н ач ин транспортовања робе кори ­

п ал имба хеја м [ грч .

шћењем нарочит и х ко нтејн е ра (палета).

bakche ios

пали, пал иј а м [ савскр. раlј црта , ли ниј а, скраћено од ра lј

bhasa

ка н о нски јез ик] НИ Н ГВ.

1.

средњоиндијски језик сл ичан санскрту, к њ и­ жевнијезик буд и сти чких свет их списа.

pa limbakch eios, В . папин -,

Бакхов] КЊИЖ. ТРОСЈЈожна Iiесничка

стопа која се састој и од д ва н аглашена и једнО! ' н е н аглашеног слога.

п зл имб зхијус В . паЈ1имБЗхёј .

свето

II злим псест, -а м [грч . раlimрsёstоs поново

будистичко писмо, ос н ова м н огих пи сама ј у­

и збрисан] пергамент с којег је претходно из­

жне и источне Азије.

б ри са н п рв обитни текст; употребом хемијских

2.

палигрзфија, -ё ж [В. палин- , г р аф иј а ] мед. lюјава патолошке природе када се п о н ављај у

Beh

написана слова, р еч и и л и делов и текста.

пзлйј, -а м В . пЗлијум . палијата, -ё ж [пат.

средстава могуће га је прочитати . ПЗЈШII-, пзл и -, п аЈ1 II М- [ грч. раlјll] као први део речи з н а чи : п оново, опет , наз ад.

п аЛllllге нсза, - ё и палинген сза, -ё ж [В . lIа­

(fab ula) pa ll iata од palli-

UlТ1 , в. палијум] књиж. ста ро рим ска комедија са

ЛИ Н -, генеза ј р од, об нова .

1. фИ ЈlUЗ. поновно рађ ање , "РСНО­ 2. а. поновна lI ојана свих ствари. б.

садржајем из старогрч ког живота и у старо ­

понавља ње особина пр едака код нови х генера­

грчкој одеhи.

ција; атави зам, рсинкарн ација. З. ТСОН . а. ново

пзлијатйв, -а и Ilалијзтйв , -ива м, јативи,

rell .

МН. па.llијап1ва [ српат.

'111.

пали ­

palliativ us од 1. фарм.

раllјаге огрнут и , покрити, 8. палијум]

лек или средство које привремено ублажава

стаље које н астај е доласком Ц ар ства Божјеl · . б . препород в е рник а крштењем.

rшлiнщром , -ома м, М Н . lI ал ин др оми, ген . МН.

п а.ни н др ома [ .-рч . p a lilldro lТ1 os који се враћа, по­

или отклања спољашње симптоме болест и , али

вратан , в . Ii а.н ин -, гр'l. dr61Т10s тркај реч ини ре­

не и њен У"ЈРОК.

ч е ница у којој се чита њ ем од краја ка почетку

2.

фиг. средство кој е привреме­

но помаже; привидно решење ,

полов и ч на ме­

ра , тренутна помоh.

Ilзлијатйва ll, -вна, -в но [В . п апијатив ] 1. ко­

доб иј а исто зна 'l ење као и у

HOPMaJ lHOM

смеру

(нпр . А llа (ЗОЛ И МШI06ШШ) . • lIалiшдрОмскЙ.

rшлiшод ија , -ё и IIЗ Ј llшод иј а, -ё ж [грч . раlј­

пали н -, oide песма] 1. КЊlfЖ. песма ко­

ји делује као палијатив, који ле'IИ само привре ­

noidia,

мено, ОТКЈЈања само спољашње знаке БОЈ l ести.

јом се ГlОРИ'lе нешто ув р едљиво што је р ечеllО

који представља привремено решење, који

у р а ниј ој песми; о п озивање п есме , писање по­

2.

зата шкава, ублажуј е .

876

ХВаЈЈне

8.

IlecMe

уместо р а н ије ПОДРУГЈЬиве.

2.

lIаЛЮIOЛО Пlја

п р о м е на

nамјат

мишљења

И Ј IИ

гледишта,

порицање ,

nаЛИllолог ија, - ё ж [грч . раlупеiп посипати , в . -логија] 60Т . део ботанике, наука која проуча ­

ва п ол ен и СГlOре биљака .

nалир, - ира , м , "'1. палири , геll . МН . па.пира [нем.

Palier, Pallier]

грађевински

посло вођа,

уп рав ник радова на грађевини; 1l0моћник (по­

вере ник) главног предузимача .• nашtров, nа­ ЛИРСКИ.

nалисад, - ада м = nаЈшсада, -ё ж [фр . palissa-

de,

п ре м а п ат.

palus

колац]

1. препрека

од заши­

ље них стубова забоде ни х у земљу усправно

ип и косо .

2.

ограда од прошћа (копаца) .

•

nа­

nалисiшдс р, -а м [фр. раlissапdге од порт. ] 60Т. дрво црвенкастосмеђе боје,

Jacaranda,

расте у

тро п с кој Америци ; употребљава се за фине сто­ па р с ке радове, музичке инструменте и сп .

паЈlИса llДровина, -ё ж [В . палисандер] дрво пап исандра које служи као грађа.

паЛИ фltк а ција, -ё ж [нлат.

pa lus

palificatio, према

колац] ограђивање земљи шта ши по ­

ви м а д а би се спречипо одроњавањс и одноше­ њ е зе мље.

палма, -ё ж , ген . мн . палми [лат . pallТla Ј 60Т. ког н еразгранатог стабла, с дугим пепезастим

ли шћ е м само при врху .

• nалмиlt , паJlМОВ.

naJIMeTa, - ё ж, " е ll . мн . палмета [фр . pallТlette ]

1. р ељефни

украс на грчким сводовима у обли­

ку стил изованог папминог лишћа или гранчи­

2.

пом . мапа троугаона платформа изван

парачка литература .

flаЛllабилаll, -л на , -лно [Н ат. palpabilis]

1.

мед. који се може установити пипањем (паппа­ цијом) , ОПИllЉИВ .

2. фиг .

очигледан , јасан, разу­

мљив.

IlалпаБИ ЈШОСТ, -ости ж [В . паппабилан]

1.

својство онога што може да се осети пипањем ,

2. фиг.

својство онога што се лако

уочава , што је ОЧИГЈ l ед но .

палпација , -ё ж [лат.

palpatio] метод пре гл е ­

да болесника при којем се денови тена пипају шаком

и

врховима

ПрСТИЈУ

ради

постављањ а

дијагнозе .

IlаJlпирати , П3ЈlIIирам, 3. сврш . и lI есврш . [нат.

palpare]

JI .

мн . Гlалпирај у

мед. прегледати м е­

тодом IlШll1ације, пипати , ИСllипавати .

l1аШlитација, -ё ж [лат .

palpitatio] 1. ф 113 IlОн.

пулс.

2.

ТРСllерење , дрхтање, узбуђеност.

IlаJ1llитирати, паппитирам,

3. Н. мн . паппи ­

ти рају нес"рш. [нат . раlрitаге] мед. куцати , удара ­ ти (о срцу, крвним судовима , мишићима), пул ­ си рати ; д р хтати , трс перити , трзат и се.

наJl1'О, -оа м, МII. IlШПОИ, ,'ен . МН. ГШЈтоа [фр .

paletotJ

мушки црни огртач старинског кроја ,

уског струка .

тру п а гапије.

IIЗЛМИ llёд, -сда м, мн . палми педи, ге н . МН .

пал мипеда [н ат. pall11ipes, МН . pallТlipedes од pallТI a ДJl aH и

llаЛIl, -а м [енгл . pulp] књиге, новине , часо ­ писи и сл. сен з ационалистичке сад ржине; пет­

убрзано куцањс срца, лупање срца , п ојачани

др во из тропских И суптропских крајева, висо­

ца.

nа Ј IОШ, -а м [мађ . pallos] дугачка и широка двосекла сабља.

опипљ иво ст.

лисаДIIИ .

лат.

тем у вођења механичке енсргије , вибротера­

пија.

опоз ивање .

паЛУДllЗа м, -зма м [н ат.

palus, ' ·с н . paludis ба ­

ра , мочвара] мед. МШЈарија, барска грозница .

нога] 1 . 30011. птица која има опну

нама , - ё ж , гс". м" . пама [аУСТРШ1ијски аб 0-

(кож ицу) за пливање , птица са сраслим IIРСТИ­

риџински] врста змије отровнице, ВungШ"1.ls fа ­

ма, пл овуша (патке, пин г вини , пеЈ lИкани и сл.).

scialus.

2.

pes

анат. онај који има ср асла два или више пр­

стиј у на ногама.

nаJlО Р , -ора м [нат.

намјат, -и ж [рус. память] или шта , С I"I оме l~ , успомена.

pallor] мед . бледило , пре­

бледел ост, симптом многих обољења.

IlаЈlOтсраnија, -ё ж [грч . раllеiп трести , в . те­ рап ија] мед. метод лечења нервног система пу -

1. сећање на кога 2. ( Памјат) име

нове организације за lIеговање руске трад ициј е

у Москви .

..

вјСЧllаја

-

вечна успомена, нека је

вечно се h ање на њега (рсчи које се упућују

1"10-

којнику) .

877

пана(Х)llја

пампа

IЈаllавизија , -ё ж (уоб . панаВИ З~lја, -ё) [В .

пампа, -ё ж , геН . МН . lI ампи, I, c Гlp . пампас, -а М [ шп. р а l11ра од еГЈ.] гсогр . вел и ка тр авната степа

пан-, С fШI .

без дрве ћ а у Јужној Америци (А р ге н ти н а).

техника снимањ а филма за широко IIJlапiO ,

vision

поглсд] једна од најновији х

ГJlедаоцу пр ужа обухватн иј у слику.

паМllеиро [порт. раl11ре ј го] В . памперо. нам перо, -а М, МН . l1ампероси, ген. мн . пампе­ роса [шп. раl11рего, В. п ампа] хлада н и ј ак вета р

који дува у равничарским подручјима у А р ге н ­ ти ни и Уругвају.

паllагија , -ё ж [В . пан- , ГР'l . hagios свети] РСJl.

1.

пресвета , најсвстија: спитст Богороди ц е.

2.

иконица Богород ице и ли Х ри ста коју еп и скоп, по р ед крста , носи на п р сима као знак епископ­

ског достој а н ства .

Ilа~шерси це, п аМllе р с iiца ж МII. [PalТ1pers, фабричко име п роизвода] фине дечје п еле н е за једнократну у потребу .

1·IЗнзђУр , - з м [тур . panaY lr од "'1>'1. ра llё юIгј ] BaLuap, lI аза р , сајам . • 1l3l1ађурскН . IlЗllакамilJlавка , -ё ж = rlзрзкам илавка (Ii.)

паМIЈУР, -у ра м , мн. l1ампури, ге".

MII .

пампу­

ра [порекло нејасно] чеп од плуте за затва рање боце; за пушач .

панама , -ё и пзн ама, -ё ж [прем а држави Г1 а­ нама]

2.

памук, -а м [тур . раl1шk од "ерс. реllЬе] а . по­ зната биљка из породице слезова ,

Gossypium ,

1.

платно посеб н о тка н о за топлу климу.

вез који настај е међусоб н им преll литањем

двеју или више нити потке са исто тол ико нити

основе (па н амски в ез) .

3.

летњи шешир шир о­

из чији х плодова се добија цеJlУЛОЗНО Ш l ак н о .

ког обода на'lиљеll од влакана п а.Jlме.

б. памучна влакна , сировина за производљу

Jlика превара уз IlOдм ићив аље , скаНДаЈ l, афер а .

текст ила и вате. О МС Ј, као

- и з р азито меког ср ­

ца , благ, попустљив.

4.

заст . ве ­

панамерю,аllизам, -зма м [В . п ан- , америка ­ низам] тежња да се оетвари политич ка, еко­

llaмуклија, -ё ж [В . памук ]

1.

зимска одећа

од памучне тка нине или поставље н а памуком .

паму'шii, -а, -о [В . гшм ук] који је са чињен,

културна п овезан ост др­

пам­

флё:Га и нам флет, - ета М , МН . памфлети , ген .

жња за политичким, економским , привр ед ним ,

култу рним

исткан од памука ; који се од н оси на памук. MII .

привредна и

панарабизам, -:ща м [В . пан- , арабизам] те­

2. јастук за бебе, оБИ'II1О пуљен памуком .

памфлет, -а м , мн . памфлети , ге н .

номска ,

жава Северн е, Средље и Ј УЖ ll е Америк е.

MII .

памфлета [енгл . palТ1phlet од срлат . PalТ1phil etu s , наслов комедије у стиховима из Х П века ] мања кљига увредљивог садржаја; чланак , брошура , летак и сл. упереll против какве особе, појаве у д руш т ву или д ржави и сл.; клеветнички напис .

уједињењем

или

сарадљом свих

а р апск и х н а рода.

паllарапскii, - а, -о [В . па ll ар аби з а м ] који се однос и

на

п а н а р абизам;

који

припада свим

Арапима , свеар а ll СКI1.

паllарЙЦl1јум, -а и lIаll а рнциј , -а м [лат. ра­ п агiеi Шll] мед. акутна ПlOјна р ед Н ОI<'га, из раже н а отоком

Yl laJla на врсту 11011 јаким болом, ку­

кац, · lIоганац .

• lIамфлстскй. памфлеТ llст(а), - ё м,

MII .

паМфJlетисти [В .

памфлет] аутор, саставља ч памфлета. паll-, па llТО- [ГР'l .

pas

сав, раl1 све; сваки] као

први део речи означава оно ~TO се односи на све,

свакога; са в, сваки; свеобухватан , свео пш т и .

llаl1атеllсје, - ејн ж

M II . [ rp'l .

Рап аtllёпаiа] и ст.

веJlика ста р ог рч ка светкови н а, слави ла ее сва­

ке ч етв рте I ·од ин е ж ртвама , поход и ма (повор ка приказаftа н а фри зу П а ртенона) и снортским

такм ич еЉl1ма у ч аст БОП1ње Атен е .• lIаllзте­ lIёјскН .

Пан, -а м [I·РЧ . Р З I1] МИ1:0Л. у старогрч кој ми ­

rшнафриканизам , -зма м [В . пан - ] ПОЈ1И­

тологији бог шума , пашљака, стада и п аст ир а, с

тички lI ок р ет који има за ЦI1Љ ујt:д иљењ е свих

козјим ногама , репом и роговима. О Панова

а фРИЧКI1Х држава и на рода у фе) lер а.н н у ИЈII1

фрула сиринга

кон ф еде рал н у Гlол итичку заједницу .

(8.).

пан, -а м, "ОК . па н е, МН. шiнов,:! , ген . .. н . па н ова [IIOJb .,

878

ч е ш. рап] господин ; господа р , веЛИК;IШ.

паllа(х)ија, -ё ж [1111>'1.

pallagia] ЦрК В . кувана

заше ћ ере н а пшеница која се СJlУЖИ "ри л ик ом

Панд ора

паlliщеја

од ређ е них обреда (погреба, сл аве) код право ­

живи у п ред елима Кине и 1'иб<.'та , хима.л ај с ки

слава ца , кољиво, жито .

медвед .

П311Д3 11 , - ана м , М II . па llд ан и , I'е н .

lIанзцеја, -ё и lIаllа1{еја , - ё ж [грч . pa nakeia, в . п а н- ,

a keistllai лечити]

лек кој и ле чи све боле­

[ фр .

pel1da ntj

MII .

lIаН Щlfl а

предмет, пој ава , облик, особа и сл.

сти; с редство које наводно може 1I 0мо1;и у сва ­

који се може упоредити са неком другом ; оно

КОЈ IIРИ Л ИЦИ .

што је СЛIiЧНО нечем д ругом, ш то се допуњ ује

панаШ l1ра , - ё ж [фр .

panachure, в . панаши р а­

или подуд ара.

пандзнтйв , - ива м [фр . pel1dcntif] арх "т. део

ти ј бат. биљна болест, п ојава беложућкасто пе­ гав и х л истова , зБО I- недостатка хло р опласта .

l1ана uп'iран>е, - а с [В . панаширати] nOJl . из­

ЛО ГlТастог свода између великих лукова који омогу ћ ује постављање куполе на основицу.

ПаllДекта , - ё ж [н ат.

бор ни с истем према коме бирач није вез ан з а

Pal1dectae од гр'! . pal1dek1. у доба цара

канд и датс ку JlИСТУ , већ ј е може комбиновати с

tёs који све садржи у себи] пра в .

д ругим к аН Д И Ј~атима .

Јустинијана, збо рни к који еадржи пропис е ста­

llана ширати , панаширам , 3. рају II ССВ РШ . [фр .

pal1acher]

МН . п а н а ши ­

JI.

украшавати , улепша­

POI- РИ МСКО I-

вати раз llобојним пруга ма , шарати , китити .

панваВ И Jl Оlllпам , -з ма м [ В . пан -, ВаВИ Ј I011] мишље њ е

права.

2.

у с р едњем веку н аз ив за

целокуп но римс ко г р ађа н ско

IIpaBo.

11андеК'гист(а), -ё м , MII . пандектисти [В . П а н ­ дектај пра в . стру чњак , поз навалац п ан декта .

коме све рел игије и целок у пн а

l1аllдем иј з, - ё ж [ГР 'I . р а l1d ё miоs који се т ич е

култу рн а баштина старог света воде пореКЈIO

целог нар ода, 8 . пан - , дсмос] мед. е пи демија в е­

и з ey m ePCKO - В сlllилонске реЛИI ' ије .

Jl ики х р азмера, која захвати l3иш е з емаља, КОН ­

110

llаllвитаJliпа м , -з ма м [В . пан - , вита.llанј

тине н ата, и л и чи тав свет .

ф1111О1. у ч е ње по коме је живот у ос нови ЦСЈ IOI"

IШ1 щеМИ'1 31 1 , - ч на , -Ч II О

Пангеа, - е ё ж [В . I ШН -, грч. gё Земљај ГСОН . lIа ­

конти н енту или

зив за х ипотети чн о ј единствено коп н о и з доба палеозо ика ( пре око

200- 300

м и лиона година)

кој с се кас није р ас пало у неКОJlИКО дел ова и чи ­ ни

OC II OBY

lIa

целој Земљи .

рапdеmопiшn , 11. пан- , демон]

ђена

жва , метеж , узбу н а.

герм а н ск и х

н а р од а

под

германист(а)] приста.ница, заговорник

панге рмани з ма .

llанге рмаllскјј , -а, -о [В . Ilан-, герм а н ски ]

паllголiill, - ина М, МII . Ilанголини , геll . МII .

110 Сатан ин ој

пан -, д ијаТО lI ика ]

наредби .

П311 Д ИТ, -а М [С IIГЛ . ра пdit , прсма са н скр . рю:ф­ [а]

1. т и тула

индијског, посебно браманско г н а­

уч ни ка који се бав и IIроучавањем стари х с а н ­

ск ртских текстова .

11311да, -ё ж, ГСII . МН . панди [фр . pal1da од не­

не

1. врста си сара из п ородице р аку­ Ailurusjillgens. 2. звер налик н а медведа , цр ­ и л и ж утс боје , Ailllropoda melanoleuca , која

lB.

музици ,

хове међусобllе функционалне односе .

дији ; н аучник , У 'l ењак .

палс когј ЗООН .

свеопшта I 'У ­

слобод н а и равноправна употреба свих сеЈ ЩМ

пан голи на [ Х И IIД. pal1golil1j ЗООЈ1 . пр имити вни с и ­ жи ви н а југу Азије и у Африци.

3. ф,." ..

М УЗ . у савременој

сар б ез зу б а и прекривен љускама, љускава ц ,

Pl1O lidota,

юьи ж. у Ми лтон ов о м

тонова диј атонске лествице без обзи р а н а њи ­

који се од носи на све германске н а р оде, Оllште­ герма нски .

2.

ГШ1lДијатiНlика, -ё ж, дат. lI аll д ијаТОIIИЦИ

во ђ ст во м Н е мачке.

l1allre pM 31lItCT(a), - ё м, МII. llaHl-ерм ilНИСТИ

пребивалиште

"ИЗ I 'убљ е ном рају " , преСТОllица пакла , с а l 'ра­

ујед иње ње м

свих

1.

зл их ДУХОl.lа , под ручје крајље покварености ,

зам ј П ОJl ит ичка доктрин а у Х I Х веку , тежња з а

на,

пандемијај који

IШlщеМО1нtјум , -а и I1знде МОl1йј, -а м [IIнат.

безакоња и зла; пакао .

да нашњи х континената .

lIаllгермани зам, -'Јма м [ В. пан -, германи ­

[8. п а н -,

[11.

захвата читав н а род; раширен у целој д ржави ,

свеми р а.

2. наз ив за уче н е људе у

Ин ­

П311Д IНlIпањ, -а М и ГШ1ЩИШllа ља , -ё ж В . lIа ­

Т~lшпаљ. Па11Дора , -ё ж [ грч . Раl1dога , према грч .

Р
8.

do ron 1I 0клонј МIПОЛ . у грчкој митологији ,

прва жсна на з емљи , обдарена свим дражи ма ,

879

п illlика

да ров им а и ле п отом , коју ј е ст вори о Х еф ест ГIO 3евсо в ом н а ређењу као освету за

npoMeTeje BY

пilllел , -а м , м .... п ilН ел и , ге l1 . М I1 . п а н ела [еIlГЛ . р а п е l од ф р .

pallLl ca LL,

в . п а ll О]

1. ..рађ .

правоугао­

ватре ; Н ОС И Jiаје п осуду и з кој е су иза Ш Jiа

на п л оч а од др вета ИЈ LИ II ласт ике која ч и н и дсо

сва зла овог с вета . О llаН Д ОРИllа кутија ф и г. и з ­

н еке површин е и л иј е Llр е крив а (н а з иду, LJ рати ­

Kpaljy

вор с и л ни х и н е пр ед вид иви х н е в оља и сва l) а ;

м а и сл . ) .

L IO L 'уб ни , кобни дар .

Т И и л и др у ги ко нтр ол ни ур еђ аји .

1.

ПЈlOч а н а кој ој се н алаз е ИI!С'грумен­

3. део

сектора

п а н дур а

у р уд ник у , пра воугао н ог и л и квад р атн ог обли­

ИL"Т. а . стража р који ч у в а ред у

ка, од вој е н од остали х мо н ол итима р уде која сс

п iIllДУ Р , -у р а м , МН . п ан /{у ри , гс н . [мађ . ра пdUL']

2.

M II .

насеље ним подру чји ма . б . н аор ужа ни ч у в а р и

ко п а .

п р ати лац

нути у хаљ ин у .

х рв атских

(ХУ Н и Х У III в ек) .

и

славо н ск и х

LlJн:: м ић а

2. фиг. псј . и з вршитељ гру ­

4.

м н. ко м ад и раз н обојни х тка н и н а умет­

•

нанеЛ-ПJlоча дрве н а LlJlOча

од сле llље н их л еТВИl1а , обле пљена са обе стра­

бог н ас и ља ил и само в оље пр едста вник а вл а­

н е фурнир ом; halleJ I-ДI1скусија ј а вн а д и скуси ­

ст и , СJLе пи слуга дес п оти з ма .

ј а у кој ој у ч еств уј е в иш е о соба и н а кој ој се р ас­

3. жарг.

пол ицај а ц .

правља

• 113I1 ДУР О В , п iшд УрскЙ. пан ду ра , -е (уоб . баllд ура, -е) ж [.'рч . ра пd ой ­ га] муз.

1. у

ста р ој Грч кој ж ич а ни ин стр у м е нт с

дугим вратом .

XYII

2.

в рста м а н доли н е из Х УI и

н е ко м

1.

е к о номско- п ол ити ч ки п о кр ет чиј и ј е циљ

зајеДtLИl Щ с вих ев ро п с ки х н а рода и д рж ав а.

пр облсму;

па ­

ш ље њ а на одаб ран о м узо р ку И С ll и та ни ка; lI а­

Ilел-узорак сл у ч ајн о одаб р а н узо р ак.

2.

llанел ираТI1, п а н еJL ир ам , ч а м а , п а н о им а , О П Jlата м а .

ља, 1l 0 ВРШИН С .

тавој Е вропи .

а ПJlи к ациј а м а.

паllеги п т ијанизам, - з м а м [в . п а н -, Е гип ат] м иш ље ње по које м се у р ели гији стари х Е гип ­ н алазе с ви ел ем е н ти кас нији х тз в . "ви ­

ших" р елигија .

3. Л .

МН . пан еJLирају

св рш . И II ССН РШ . [Н . п а н ел ] оБJlа гати дрв е н им ПJlО­

JlИ IIIЋ . ре ч или и з р аз који се уп отребља ва по чи ­

haHa

а ктуел н о м

панела, -е ж ['1'I'аЈ ' . раll п е ll о ] в . П3IiУЈ lа .

века.

пане вроп е изам , -з м а м [ в . п а н -, Е вроп а ] 11011 .

о

нел-анкета м етода пр а ћ е њ а п о н аш ања и ми­

3.

2. деJl ИТИ

на

Ma.lla ['IO-

ук р ас ит и хаљ и н у ш а р еним

llаllелl1ст(а), . -е м , МII . па н елист и (ж. пан с­ Jlисткиља , -е)

lB. п а llеJl ]

у ч е СliИК у п а н ел ДИ­

скус ији .

наllеllтеизам , -з м а м [грч . р а п еп th еб(i) све

па ll еги рик, - а м , М II . п а н ег ирици , , ·ен . МII . п а­

ј е у богу ] фи лозо ф с ко у ч е њ е кој е н астој и да

неги рйка l.Рч. ра пеgyгi k6s , према рапеgy гi s све­

с п ој и п а н те и зам и те и за м : с в ет ј е садржан у Бо­

ч а ни с ку п цело г н арода, свет ко вина]

1. LlO ХВал­

ни гово р , песма и л и н ат пи с ; х в ал о с п е в , сла в о ­

пој ка.

2.

ф и ... н екри т ичко , пр етс р а н о х ваље ње

кога ил и ч е L"а .

rШllеги рист(а), -е м , М Н . п а н е г'И РИ СТ И [" о п а­ н ег ир ик ] онај к оји држи п о х в а.н н е беседе у сла­ ву кога ил и ч ега ; о н ај који пр ете ран о х вал и и вел ич а ( ко га , ш та) .

r

п а неги ричзн, - чн а , - чн о в . п а н е ги рик ] који ј е у духу п а нег ири ка, наме ње н слављењу к о га или чега , нео бузда н о п ох в аJL а н .

паllеГИ Рlfчар , -а, м [ В . п а н егири к ] в . Ilаllеги­ ри ст(а) .

панегоiпа м , -з ма м [ В . п а н -, е L 'о и зам ] свео п ­

гу , а Б О I ' ј е у с в е м у.

паllзоiпија, -ё ж [В . пан-, грч . zбоп ЖИ IЮТИ­ ња ] о пшта сточ н а за р аза .

наllибсризам, - з м а м [Н . п а н-] п ок рет који про паги ра са р ад њу ) Iржа в а и н а р ода II а Л ири ­

неј с ком ( Ибсрс ком) ПОJl УОСТРВ У , као и сар адњу ШlL а ниј е и

Г! о ртугал а с наР ОЈIи ма Ј уж н с и

С редње А ме ри кс .

Ilаника, -ё ж, дат. 1 L iш и ц и [ ф р . рап iquе, ILр ема грч . рапik6s П а н о в ( в ср о в аJlО се да бо г П ан пла­ ш и уса мље н е п утни ке) ]

1.

и з н е н адан и н скон ­

тр ол и са н страх , к аткад пр а ћ е н виком и

I·a.lla110-

м ом , н ајч е шћ е без р азJLога ; уз н емире н ост, м ете н ост, и збезумљс н ост.

2. о пшта

ГlOметња и

шти егоиза м ; убе ђ ење п ој сд инца д а ј е о н са м

н а гла про м е н а рас п оложе њ а н а бе рз и услед из­

ме р а с ви х ст ва ри.

н с н ад н ог п ада п ој ед ини х харт иј а од вред н ости.

880

наНОфТЗJlМИТИС

ПЗНИрЗТlI

ПЗIIИрЗТИ, п ilН ирам ,

3. 11 . мн . панирај)i ~врш. И

lIесврш . [фр . рапег , према lIат. рапis хлеб] КУII ИН . (у)ваљ ати (комаде меса или

IloBpha)

IIЗlIкрезтитис, -а М [Н . панкреас , - итис] м ед . за паљење гуштеРЗ'lе .

у брашно,

размућсно јаје и хлебне мрвице (преЗJlе) ради

прже ња (поховања).

rIЗII ЈIOГИЗЗМ, -зма м [Н . пан- , -л огизам] филоз . у'!ење Хегелово по коме све што постоји јесте рационално и све што је раЦИОНGlJlНО постоји.

IIзнисламизам, -зма М [В. пан -, ислам] по­ крет

за

политичку

и

верску

сарадњу

свих

исламс ких народа и држава.

IIЗНМСJlаIlИЗЗМ, -зма М [в . пан- , 'l'Ч .

llle1as

UРН].IЮII . у Америuи и у Африци, покрет отпора

људи црне расе против белаца .

lIаfIИСJlзмист(а), -е М , МН. панисл ilМИСТИ [В . пан-, ислам] пристал ица , заговорник пан исла­ мизма.

IIЗIIмиксијз, -ё ж [В . пан-, грч. ње]

611011.

Illixis

меш а­

несметаноразмножавање сваке јед ин ­

ке са сваком у попул ацији , што може довести

Шllшхида, -е ж [ГРЧ . раппусh(s , раппусh(dоs ноћна свечаност] реll . у православ ној

до снижавања БИОJlОШКИХ квалитета врсте .

цркви

служба за мртве, опело над мртвацем.

113110, -аа

М, мн . п а наи, ГС II . МII . паноа I. Фр . рап ­

пеаu од КЈШ1'. раПl1еlltlS , леМ. од lIат.

113НИ'I3II, -чна , -'IIiО [В . паника] којије у вези

сукна]

1. а рхит.

pal1l1LIS комад

равна ПОlJршина или Ilривр еме­

с пан иком ; који ј е пун панике , пр е плашеl'l , и з­

но поста вљена плоча која служи за И ЗЈ1аlЋње

безумље н . & -

текстова,

страх стање и:шенадног, н ео­

правданог и неконтролисаног страха.

Н3l1ичар, - а м (ж. I1зничарка, -е, дат. пани ­ чарки ) [В . паника] онај који и зазива панику ,

3.

•

I1зничарски.

113НИЧИТИ, -им сврш . И несврш. [Н . паника] ·

pUl1k

проп али ца]

2.

сваки УКРGlше­

1.

широко седло на коме артисти у јахању

110

паНОllлија, -ё ж [В . пан -, грч . h6рlоп оружј е ]

1.

препустити се паници ; ширити панику.

панк, -а м [е НГII .

и сл.

uиркусима јашу стојеhи.

онај кога Jlако обузима паника ; кукавица , стра­

ШЈЬива ц .

ol 'Haca, цртежа

IiИ део грађевине; наСJlикаllО проз,орско окно .

потпуно ви те шко или војничко наоружање

пешадије у старој Грчкој.

2.

збl~рка оружја по ­

стављена на зиду.

покрет

IlаНОIIТИКУМ, -а М [IIСМ . РапорtikШll , н . пан- ,

млад их, поникао у В. Британији крајем 70-их

qптика]

годи на , з аснован на разочараности и апатији,

тих уметни4Ких предмета, реткости и з .намени ­

уз но шење поцепане и прљаве одеће, упадљиву

тости :

шми нку , бушење тела копчама , ланцима , мин­

ђушама.

2. -

(рок) У популарној музици, вари­

јанта рока с оштрим тоновима , монотоним рит­ мом, понављањем истих мотива.

2.

1. музеј

1J0штаних фигура и различи­

скуп , низ разноликих предмета.

паllорама, -е ж [Н . пан- , ГрЧ .

h6ral11a

поr'Jlед,

призор] . I . видик широког И пространог Ilреде­

ла (обично с узвишеног места) , поглед који се

I!ружа на све стране.

2: фиг . жив , јасан , целови т

lIанкализам, -зма м [В . пан - , грЧ. k.шоs лепо­

приказ , riреглед (уметности , друштва, догађа-

та] ФИ1I03. учење по коме је основа свега лепота

· ја). 3. · ]aC'~. механизам у којем се слике мањеl '

као свеобухватна категорија стварности.

.

пашсер, -а М [В . панк] припадник, пристали­ ца панк покрета .

•

формата приказују под. увеличавајућим ста­ клом.

4.

пој . ОПП1ЧКИ инструмент, део нишан ­

ске справе : омогућује мерење углова на терену

IlанкерскИ.

Ilаllкрзтија, -е ж и IЈаНКР3ТИОII , -а М [грч . раl1-

у свим правцим а око оружја.

kпitiОl1 , в. пан- , kпitоs снага] у старој Грчкој , ком­

lIанора~ски, -а, -о [В. панорама] који се од­

бинац ија рвања и бокса (шакања); зтлетска ди­

носи на панорам у, који је израђен као панорама .

сципл ина уведена на ХХllI олимпијским играма. 1131lкреас, -а М

['1' ....

рапkгеаs в . пан-.

kreas

месо] ",шт. жлезда у трбуху која лу чи инсул ин и друге сокове

неопходне

дач н а жлезда, гуштерача .

за

•

варење ,

поджелу­

11ЗнкреаСIIИ .

& -

Cli11M3" снимак

постигнут окретањем ФИJlМ ­

СКС ИJlИ теЈ lеви зијске камере око своје осе. 113I1IJфтаJlМИТИС, -а м [к . пан -, ''РЧ .

1ll6s

око

I .. ен .

занаљсње ока

HpaheHo

ophthalболом и

гнојењем.

881

панпсихизам

lI allTOKpaTOp

паllПСIIХIlЗам, -з ма м [ В. п а н -, п с иха , пси х и ­ замј

1.

ф1lI101 . метафюичко схватање прсм а ко­

јсм све ства ри у свету имају ду шу , све што

стојије одухо вљ е но .

2.

"Р СТ lJостаl3 к а

110u [lOстоја ­

(једини ј е на с цени носио дуге црв ене пантало­ не и ЦРјјСНС папуч е).

фИI · . комсдијаш , Jlак рди ­

2.

јаш , ш аљ ивчин а.

њу јеЩlе опште душс с вета.

IlallllcIIXIICT(a), -ё М,

комсдији дел арте лик БО I 'аТОI" сеНИJlНОI' и 'Ја ­ љубље ног старца , КОIЋ с ви варај у и исмевају

M II .

LB.

панпсихисти

1l3lпалонс, -о на ;.к

MII.

[фр . рапtа l оп, в . панта­

паllпсихизам] заговорник, "ри стали цз паНIIСИ ­

Jlонј

хизма.

отвори на кесон у за И 'lба цивањ с песка и другО!'

паIlССI(суал изам , -з ма м

[8. п а н-,

сексуалан ]

психоаналити чка теорија према којој с е све људске деJlат н ости и психоло шк е појав е и з во ­

1.

доњ и део м у шк ог

OJleJ la,

'Iакшире.

2.

ископаног материјала .

панта рс.Ј в . рапtз I'еј.

П3l1теиззм, -зма м

LII .

пан -, те и зам] ре.ll . фИЈ IOЗ .

де из сексуаЛ IIОГ нагона; IЮЈ IIIИ нагон сматра се

y 'lelbc у којсм се бог пои стове h ујс са ГIРИРО ­

основом цеJlОКУП Н О Г душев ног живота.

дом, <1 природа се по с матра као огледа.ЈlO бо­

IНlНСИОН, -о на М, мн. I НIНСИО~IИ , r ell . МII . пан ­

сио н а LФр . рспsiоп] 1. ГОСТ ИОНI1ЩЈ која пружа 11 смештај и х ран у; мањи хотсл .

2.

завод у којем

IIИТОМЦИ поред наставе имају обезбеl)ен стан и храну. А п у шt

-

н о ћ ење, до р у ч ак, р у ч а к и l3ече­

ра у хотслу (за разЛ ИКУ од полупансион а).

IНlнсионат, -ата м,

M II .

lIансионати , ' ·СН.

жанства; све што постоји ј есте БО!'.

lI a IITeIICT(a), -ё м, М Н . lIанте исти

LB. lI антси ­

зам Ј ПРИСТа.Ј lица пан те изм а . • IНlllТсiIСПI'lкii . паIlТСОII , -о н а м,

M II .

пантсо ни ,

"CII. 0111 .

lIaHTC-

она Lв . п а ll- , "p'l. th e6s божа н ск и ј 1. нст . а. храм пос в е h е н с вим богов им а. б. заједнички назив

MII.

пансионата [фр . р с п s i оп паtј в . lIaHcilOH.

'Ја с ве богuвс у некој МНОI 'обожачкој вери.

2.

( Пантеон ) храм КРУЖНОI- оБJlика с КУПОJlОМ у

панславизам, -зма М [ Н. пан -, срнзт. Slav us

Рим у, којије

120- 124. године

Словен] покрет који теж и за пол итичким и кул ­

Хад ријан.

з града у кој у се прено се остаци

турним уједи њеlbем свих словенских lI а рода.

славних људи н еке зе мљс .

НЗIIСЈ l il8ист(а), -ё м ,

MII.

п а llсл iшисти [В . п а н ­

СJlавизам ] присталица пансла визма .

• IlalICJla-

uiICТlt'IKii .

наНСОфllја, -ё ж

пан - , ' ·Р'l. sopbla МУI1РОСТ]

свеобухватно ИЗJlагање цеJlОКУПНИХ људск их знања; Сl3ез нање, свезналаштво , свемуд р ост .

lI а llСllсрмија, - ё ж [В . lIah -, сперма]

1. рСН .

"ИТОЈ1 . С l3 етко вина р а lј ања IЮВОI ' ж ивота 110130-

дом к раТКОЮl е l3ице

(22.

де ц емб р а), у х ришћаll ­

ству везана за св . Ј l у циј у . фИЗИ'lара Аре нијус а

2. тео рија

( 1859- 1927)

шведс ког

по којој се

н . е. подигао цар

н iштёр, -е ра М, МII . lIанте ри, LHaT. pal1thera од грч . раl1thёг] зве р ,

[8.

3.

Felis рагdus,

"CII. M II .

1. 30011.

и з породице

паllтсра

КРВОЈ10чна

Ma'laKa,

lIоз н ата

по х итрини и елаСТИЧIIОСТИ . • п iштёрскii .

flантЈы
ша, ' -ё ж ( lI соб. mlllТЛlша , -е ж)

Bandl,

).l~M. од

паllТО- в .

Bal1d]

L"CM .

lIрlща , трака .

lIall- .

паIП(Јграф , - а М [В .

lIahto-, -гр афј 1. те Х II . м а­

ШИll а 'Ја мехаНИ'IКО "РС ll о шењ е , уве ћ авање иJlи ума њив а њс

тканина итд .

IшаНОВ
нртежа,

ка р ата,

узорака

2. уређај за пренос струје на eJleK-

клице ж ивих би ћа могу "рсносити с јеДIЮI ' нс ­

ТРИЧIIИМ Jlоко мотив ама, тролu четвртастог об ­

беског тела на друго .

лика.

ПЗllтзгаllЗ, -ё ж [8 ен е ц. ра пtеgаП'1. роп ­

tik6s] IIUКр . II
013 књижевн и јунак] по хле п а н , "рожд рљив, lIе­ - обед ручак , обед са or 'poM -

засит. А - ручак ,

11(111-

ТОI 'рафом какву СJlИКУ , цртсж, карту и сл .

lIаIlТОI(ратор, -а м

LI1)'1 .

pantokrator,

ТО - , ' ·Р'l . kпitоs снаlЋ , ВJlада винај

8 . 11311 -

1. н азив за вр­

ховног БО I '!!, lIосебllО за Зсвса у грч кој митОЈIO­

ном КОЈ IИЧИIiUМ хранс ,

1l3НТЗJlОI I , -о на м,

I l аl l тогрil(~исати, - ишём С8 РШ . И нссврш . [В . пан то графј смањи(ва)ти И Ј IИ увсћа (ва)ти

MII .

IlallПI.JIОни,

"CII .

"'1.

Гllји; свсмоћник, све) tржи тељ, свевладар.

2.

у

панта.нона LIПЋ.II. Р а пtа lоп , н ад имак за I3снеци ­

IIра130сла вној ЦРКlIИ назив за Хри ста, чсст мо­

јанцс, "рсма св. Пан та.нСО Il У ]

тив црквен е иконографије .

882

1.

у италијанској

l1аllТОМИМ

Il апа

Гlа llТОМИМ В, IНIIIТОМИМllчар ,

11aIIТO MIIMa, -с ж мац, мимичарЈ

1,

lB,

lIаllХРИСТllј а ll llJ ам , -зма м [Н , пан -, Хри ­

l1анто-, I1ЈЧ ,

m'lmos

глу ­

драмска представа у којој се

стос Ј l'Iокрет који тежи јединству хришћанских цркава ,

панхромзтичаll , - чна,

глум ци служе само покретима тела и мимиком,

без говора,

2, ф"г, и з ражаLlање мисли I 'естови­

ма, без речи,

.- а, -о [8, пан-, х роматичан]

пан томима ] умет­

lB,

(о плочи , филму);

ник који изводи l1антомиму,

[8, l1аllтомима ) 1, 2.

ПЗllцерица , - с ж

п iIllЦЙР, - 11ра м ,

хра ну, сва штојед, свеждер,

11аllтофзгија, -с ж [8. пантоф,II') КОlIЗумира- '

PantoffelЈ

мс­

ка и удоб на обућа која се носи у кући, Ilапуче .

паlпофобија, -с ж [В , панто -, -фобија] боле­

["ем ,

пан-, туранскиЈ

110Л , тежња 'Ја ујеД Иlb е њ ем свих ту ранских на­ род а (Турака, Азербејuанаца, Туркмсна,. Узбе­

паIlТУфЛС, пантуфли ж

"'11 ,

оклоп,

панцири , ген. мн , паllцира

"TUII,

раllсјегаЈ

пантОфJl С.

M II . 8 .

наПР<1В<1 за риболов из П ЛОВИЈЈа у l'Iокрсту: узи­ Ц<1 о којој висе нити с удицама и оловним тего ­ вима, повлака, панеJlа.

паllУС, -а м [лат. раППllsЈ мед , хронична упала површинск их слојева рожњаче . паllха РМ О НI1КОII , -а м

[8, пан -,

себи више дувачких инструмената.

lH. пан -,

I 'РЧ , ћаг­

СКJlадан] сав ршсно складан, ПОТl'l у но

усагла шен,

паllхеле llilЗа ~l, -зма м [В,

l'Iah-,

хеJlенизамј

110Л , тежња З<1 уједињењсм свих Грка у једну д р ­

жаву, 1I0крет настао у

XIX

lIаllхеЛС lI1101l , -б на м

lB, l'Iah-,

Хелсни]

1,

храм врховног бога Зевса Пан хеле ниоса , тј, бо­ новој Грчкој , основан

1828,

2,

2,

011

вој , заштитни

lIепробојни ПРСJlУК, од керамикс, СИlIтетикс и других мате ријала

(-

кошуља), З. ОКЛОII р атних

бродова,

ПЗIIЦИрIIИ , -а, -о

[11, панцир]

који је израђен

као паIlЦНР , обликован и ли кројсн од lIаЈ·щира ,

•

I1ЗIIЦИРНЗ кошуљз в . 1'131111ИР

lH,

(2).

Шtll-, ЦИТОllениј а ј

л ија (леукоцити, сритроцити , тромбоцити) у перифеРllој крви ИС II ОД нормалних вредности ; најчешl1Н узрок је обољење коштанс сржи ,

Паll'I3ТЗlIтра , -с ' ж [callCKp, раllсаtаl1tга IIС ­ токњижје]

књнж,

староиндијска

збирка

110-

учних прича и басни, посредством !lсрсијских

l1аll'l етз, -с ж, " СН . мн , п а нчета l I-IтаЈI. од рапсја трбух]

државни савет у

године.

pancctta

1, слани на прошаран а месом ,

беКО II , '2. месо с трбуха риб е, Н<1рОЧИТО туне, тр­

бушина. шiња, -с ж

l"TM,

рапе хлеб ]

1,

ХJlеб,

2,

жарг,

храна УО lIште .

Iliiop,

-а

дат , lIаорки)

веку .

га кога поштују сви Г р ци,

средњем

превода позната и европским народима,

грч , ћ аrтпопј­

складан ] муз, инструмент који уједињује у

паllха РМОllичаll , -чна, - чн о

1. у

мсд, снижење вреД II ОСТИ свих трију КРВIIИХ ће ­

rlаllула, -с ж lдалматска реч , од лат, рјППlllа)

monik6s

PaJlzel'

IIЗIЩИТОfIСllијз , - с ж

ка итд,),

k6s

пан цир] врста 110себне

рањаваЊ<1 ма'lем иJlи КО ll љем ,

стан страх од свега; од св и х ства ри и догађај а,

[8,

[8,

веку кошуља IlЛетен а од ЖИl1е, за за штиту

ње сваке врсте хране без разлике ,

lIаllтура llи зам, -зма м

панцир) н ст , вр­

ПЗlщета в . I'IЗII'l ста,

-фаг) б " ол, биhе које не бира

паIlТОфJlС, паllТОфJlИ ж мн , [нем ,

8.

обуће за ск ијање.

паllтофаг, -ага м , МН , пантофази , ген , мн , п ан­

[8, панто-,

Panzer,

ста немачког теllка у Другом светском р ату .

који се односи 'на гшнтоми­

исказан покретима , без р е чи ,

тофага

ОРТОХРОМЗТИ·lаll .

YI1,

П3111~ер , -а м ["ем ,

lIаIlТОМИМИ ЧКИ , -а, -о и паllтомiiмскй , -а, му ,

и lI а llхроматски ,

фот, осетљив за све бо­

је Сllектра и с пособност њиховог реllродуковања

паНТОМIlмичар, -а м

-о

-'1110

"', MII . -и, ,'ен , МН , паора (ж. lIаор scз, l"eM, В а uсгЈ.гюкр , сељак . • Ilaopclcii ,

ГlаllЗ, -с и шillЗ , -~ м I''P'I,

papas

од

p
та, yГl , IlOпЈ ВРХОВНИ l'IOГЈЈавар римокаТОJlИЧКС

цркве , римски бискуп, који се сматра lIаслед­

ником св. П етра,

•

папскй и lI а ШШСI,И.

883

.. апз

П311~1JI0М

напз и пана м lI,шеКlI . (само у пок . ) [НСМ . Р а р а 0 .11 фр . р ара] у дечјем и фамилијuрном јез ик у:

свак идашњим , ИIIТИМНИМ с итуацијама за по ­ требе еензационаЈ IИСТИЧКС штамп е .

наната'!и, -ача М М I I . [итал.

тата, отац .

наШI, -е ж, НСМ . паНИl\а, -ё ж [ИТаЈ ' . рарраЈ фам .

ноћни инсекти , РhlеЬОLOmuЈ'

том и , преносиоци разни х болести .

По Кр . каша , кашица; дечја х рана .

Ilаllзбйлаll, -л н а, - лно [итал . papabi le] (о карди налу) који има изгледа да буде изабран

•

флебо­

паната­

'!И-ГРОЗIIИЦ3 мед. краткотрајна заразна вирусна болест летњих месеци ,

IlpeHoce је

пап ата чи .

паl1атест, -а м [према америчком лекару Г.

з а lIапу.

папзБИJlИ, - и л а М МII . [итал.

papabili] кард и ­

нали за које с е Гlретгюставља да би могли бити

Папаниколауу (Рарапiсоlаu,

дан од алкалоида опијума, користи се као сред­

паГlзгај, -аја м, МН . напагаји , '·СН. МН . панаrЋЈа

babbaga'

ОДп срс .

зоол . троп ска птица из реда папагаја,

mes , шареног перја,

з ичар и лекар,

1647- 1712]

у:

•

llаllеl~ОВ Ј IОII3Ц

фю. херметички затворен суд у ком е се, збо г

ство против грчева.

ар .

м ед.

Ilзпёll , -е на м [Dепi s Рарјп , француски фи ­

напзвеРЙII, - I1н а М [лат. рарауег мак] фарм . је­

papaga i 0.11

1883- 1962)]

метода раног утврlјивања карцином а грлића материце .

изабрани за паllУ , кандидати за папу.

м [тур .

pappataci] маllИ

papattassi,

bapgi.ia] 1.

PSillacif()I"'-

препо з натљивог јаког и са­

вијеног кљуна; има их око

350

врста , распро ­

Iювећаног притиска , вода може загрејати пре ­ ко

1ОО

о с.

IlЗl1еlщеКJI, - а м 1: нем .

Pappelldeckell ГIOКр . де ­

бео папир , картон , сл еllљсна хартија .

rlЗl1ёртз, -ё ж, гсн . МН . lI il1lё рти ['l'Ч . пара- ( в. )

страње н е у Аз ији , Африци и Америци; неке

и Јоат.

огюнашају људски говор .

рим хришћанским храмовима место за оне који

понавља туђе речи .

2. фиг.

онај који само

+ l·шнзгајскЙ .

porta лuт. pars арегtа

отворен и део]

1.

У ста­

су искључеllИ и з цркве или још нису примили

паllзгајке, -и Ж, МН. [В . папагај] врста закри­ вљених кле шта којима се притежу матице.

lIill13З, - а М [тур . papaz Од'1>Ч . pappas тата , у п .

хришћанство.

2.

предво рје , предњи дсо цркве ,

припрата.

Шlllсса в. П311Иса .

фигура краља у картама .

ПЗIIИЗ3М, -зма., [в . lIапа , - и зам] а. владавина

П31lазјЗllијз, -ё ж [тур . papaz yahnisi попова

папе , папство , вапинство . б. учење рим окато­

јанија, 8 . папаз,јанија]1. а . овчије месо са црвс­

Jl ичке цркве о 11311И као Христовом lI амеснику

ним луком И зачин има . б. чорбасто ј ело од меса

на земљ и и

поп]

1. све штсник . 2.

и разног поврћа .

2. фl1Г.

"сј . смеса свега и сва че­

га , зб р ка, мешави на , шарениш; збрка мисли,

папаја, - ё ж [шп . рарауа од СГ3. ] 60Т . д рво

Caricaceae,

Cat'ica рарауа ,

из IIОРОДИ ЦС

са со чним округлим п ) юдом.

lIаllЗЛЙllа, -ё и па HaJllt 11 а, -ё ж [ВС НСЦ. papaliпа] зоол . врста ситне морске рибе ,

tus,

његовој неlЮI'решивости у пита­

11апила , -е ж [ Ј ШТ.

papilia]

UHaT.

а . ИСll упчењ е

на СJlУЗОКОЖI1 је·.ЈИка , орган укуса. б . брадавица ,

нсспрстно ИЗJlагање.

тропских крајева,

u

њима вере.

Clupea spral-

гави ца , гаов ица.

папамоб ил , - а и паllамобйл, - ИJlа м [В . папа,

квржица. в . I 'РУДШI брадавица , мами ла .

lIашtJIараll , -рна , -рно [лат.

papiliaris , в . ва ­

ПИJl а ] брадавичаст.

lIаIIИJlИОII3ЦСС, -еа ж, "11 . [ил ат. papil ionaceae од нат.

papilio

Jlептир] 60Т. ле птирасте биљке,

лептирњаче .

паllилозаll, -зна , -з но [Шlат.

papiliosLlS, н . па­

(ауто)моб ил] спсцијал ни , високи БJlиндирани

ПИJlа] брадавичав, квржичаст, који им а квржи ­

аутомобил у којем се вози папа .

це СЈ IИЧllе брадавицама.

П3Н3рЗUО, папар iща м, мн. папарiщи [итал .

p'aparazzo,

по презимену фоторепортера у Фе­

IlаI1И ЛОМ, - ома м,

MII .

IНIПI1ЛОМI1 ,

J·CII .

мн . па ­

пилома [В . паПИЈЈа] мед. бенигни , зрн аст , тврд

линијевом филму "Слатки живот"] фоторегюр ­

и з раlllтај коже и слузокоже, одстрањ ује се хи ­

тер који н астоји да сн ими јавне JlИЧНОСТИ у не-

руршки .

884

l1аПИJlоматоза

Ilapa

паПИJlоматоза, -ё ж

[8.

ПШIИ ЛО М , - о за] мед.

паllиса, -ё ж

п ој а ва бројни х паПl1JlOма у исто време .

па I1ИJlОТllа, - ё ж, ге н . MII. папи лот ни [фр. ра­

pillote]

Ilаllица , -ё ж в . папа .

ља к око кој ег се н ам ота прамен да би коса бина ко врџава, увија '! , виклер.

па ПЙIIСТВО, -ст ва с

паприкаш , -а и lIаприкаш, -а ша м !м ађ . ра ­

prikas

папа .

8.

[8. папа]

влада вина па пе ,

Il3правити ОД кога

-

ш аљ . Ilремла т ити , пораз и ­

ти , УНИШТИТИ кога .

па пир, -и р а м, мн . папири, ге ll . м". папира

papyros] 1.

папскй , -а, -о в . папа.

материј ал н а кој ем се пише ,

пап-тест, -а м в. rlапатест .

ш та мпа, црта и сл., н а '!ињен од БИЉ I1И Х влака­ н а , углавном д рв е не целулоз н е масе или масе

од паму'!н и х

Kpl1a,

ха рт ија .

2.

а. комад таквог

мате ријала, н и ст ха ртиј е . б . п а пирнат нов а ц , н ов '!аница .

од нашег паприк а ј кулин . јело од сецка­

ног меса са доста лука, за '!ињено паприком . О

п а п с тво .

[ гр ч .

жена папа .

Л ИЩI папизма.

ко мад хартије, тканине и л и м етаЛ НI1 ва­

l1а I1ИПСКЙ, -а , -о

[8. пап аЈ

паl1ист(а), -ё м, М II . п iшисти Јв . папа] при ста ­

3.

lIапула 1, -ё ж [лат. papllla ј МСД. испуп'! ење на кожи, обично црв с не боје; кожни ме ху риh , бу­

буљица, приштић.

lIаll ула 2 , -ё ж 11111>'1.. papolllaj К УЛИII . врста на ­

рю . пи сме ни докуме нт службе ­

н ог карактер а ; легит им ац ија. О тнга р ОД папи­ ра '!овек, стр анка , н ација и сл. која делуј е пр е­

ма.l а

од

Il
грашка ,

з а чињ е н ог

пап улоза ll, - зна , - зно [II лат

тећи , ал и је за пра в о без опасна.

паlшрмашё, -еа м [ фр . papi e r т ас Ы сажва­

у љем ,

паприком и бибером .

paplllostlS, в . п а­

п ула 1 ј мед. бубуљ и'! ав , бубуљ ича ст, Ilриштав .

п iшуча , -ё ж , ген . " н . п ~ п у чii [тур. р а Ьщ: од

ка н и папир ] маса од п ап ир а пом е шана с леп­ ком, гипсом и кредом од које се обликују раз ни

перс .

пред м ети з а деко рациј у .

у кући, п ат и ка , п а НТОфJlа , ш на па , н ат и ка '! а.

паl1ИРllат, -а, -о [В . п а пир] ра, п а пирни.

2.

1. којије од п а пи ­

фи г. а. који постој и само н а п а ­

п и р у, а не ост в ар ује се; непрактича н , ф о р ма ­ лан, н е стваран , н еу потр ебљ ив . б . кој и је без

ж ив ота и неуверљив

(-

т игар тига р од п а пир а :

8.

аутомоб и л , К О'lиј у и сл.) , п а п у чиuа.

[8. lI а­

све в рсте прибора з а пи сање, цртање, сл и кањс

3.

КОЧllица

пож ељ н о п оме р ањс или клизање .

lI iшучар, - а м [В . папуча] ви и / или продаје паllу'!е.

паrlЙР .

2.

што се п од мећ е под то'!ак да би се спречило не­

1. мајсто р који "ра­ 2. ИрОН . муж који је

пот'!ињен же ни , п апу'! ић .

11 аПУЧИl~а, - с ж [Н . папуча]

п ир ] продав ниц а у којој се пр одаје ха рт иј а и ча.

2 . део

1. ДСМ . мала папу ­

у воз илу којом се р егули ш у одр еl) е не

команде, Ilедала.

и сн .

папи рологија, - ё ж [ В . п апи р , -логија ] I.ј ед­ на од историјск и х наука кој а проучава састав, по р екл о , старост , и з р аду и врсту папир а .

2.

на­

ука која проу'!ава ста р е тскстове н а папирусу .

3.

врста пага н е обуће кој а се носи

СТСIICf lиuа на улазу у ВО З И JlО (ваI'ОН, трамвај,

л икови). О lIаrшр"атн

паПЙ Рllица , -ё и уоб. rl31 lilРllица , - ё ж

paypus] 1.

пеј . а. бриге око сређ и ваља папира, докумс­

н ата, ад министрат ивни х формал н ости ; би ро ­

пар- н . пара- .

-пара , -параll [лат .

pa ri o ,

рагеге родити] као

други део р е'IИ оз н ачава оно што је вез ано за рађањ с (йримu йара, вив u Uаран) .

пара , -ё ж [ту р . рага од п е рс . ван , нов'!ић .

2.

pa l'e ј 1. ситан но­ 3. М Н. новац

стоти део д инара.

к рат иј а, бирок р ат и з ир ање . б. докуме нтац иј а ,

УО ПШ ТС . О пун

спис и (о од реlЈеном пр едмету ).

Н ИКИ н ова ц , добра з а р ада; лежаТ I1 на парама

папи р ус, -а м 1'"p'I. papyros] суптропска биљка ,

1. бот. мо'!варна

б ити

lIapa I.!рно БОf-ат; лепе паре в с­

врло богат ; БИТlI т вр д lIа

lIap~1 бити

Cyp ems рару'·иs. 2. а. ха рт и ­

ш крт, Тl.!рдица ; немат и IIИ д ве паре (Н I1 паре у

ј а з а писање која ј е у старом веку (ЕГИ l1 ат,

џену , ни пребиј ене паре) бити ГIOТIlУНО б ез

Гр'!ка, Рим) п р ављена од те биљке. б. ста ри ру ­

новца; Зllам га lCао злу пар у поз нај ем га по л о ­

копис н а l1апирусу .

ши м особинама ; чувати беле паре за НРllе да-

885

п зраграфскй

11 а ра -

IIC благов р ем ено

ште.Ц ети за слу чај IIсвоље; п а ­

р а на l1ар у иде БОI ЋТОМ је нај л акше да зарад и. l1 а ра-

(11)'1 .

наука која проу ч ава поста н ак и м е ђ усобну везу минс р а ла на и стом р уд н о м л сжиш ту.

први део ре чи у сл ож с ни цам а оз н ача в а да ј е не­

м сд.

што

ч у ла укуса .

'leMY

сл ичн о, да с е јавља пор сд

OHO I"3

што

је рсгула рн о, редов н о , да ј е д р уги обл и к чега, даје заме н а и л и додатак чему .

l1арабаза, - ё ж ходат и

чега , ИСТУI1 ИТ И] у стар огрч к ом

llOpeJl

прсма Ј ШТ. р а га ге ПРИllре мити ,

be llum

р ат] вели ­

ки аутоматс ки пишто љ .

lIарабола, -ё ж [,.рч . parabo le од ра lЋЬа ll еiп 1. ЮЫI ж. а . в р ста

ставити ГlOр ед, Уllо р ед и ти]

стилске фи гу р е ; 1I 0р с l)е њ е . б . алегориј ска пр и ­ ча у кој ој се по р еђењем и п р енесе н им з на ч е­ њем из н ос и каква поука (н пр . Исусове прич е о

ссјачу и се м е н у, блуд но м с ин у , о l3 ин о гр ад и ­ ма).

2.

геом . а. крива лин ија д р у гог степе н а , ку ­

II И Il п ресе к ч ијаје С l3 ака та ч ка llOдједнако уда­ љена од дате тачк е (фо кус а) и дате

!lp
тања ба ч е Н О l ' пред меТ
који има обл ик !lар аб ол с .

HecC 110 з н а ч е ње ;

[11. l lар абол ај 1, мат .

2. КЊ и ж .

к оји има п р е­

а.ll е l · ори ч а н .

гсометр ијско тело кој е настај е обрта њ ем п а р а­

l1 a paBa ll, -а на м , мн. па р ава н и, ге н . M II . па р а ­ шi~lа [фр. paraventj 1I0кретни стој еhи закло н ко ­ ји штит и од погл еда, састоји се из јед но г и л и мо ж е се llр скла п ат и ;

ll paBe

ГlO м ични

lIа р агога, -ё и п а р аl"ОI"
agoge

l·tapa-, '1>Ч .

Bo l] eJЪe , пр е н о ш е њ еј JIIШГВ . д одавање l 'ла ­

с а и л и сл ога l"Iа к рај у р е ч и ( свог/свога . овде/ов­ д ен а) .

IlЗ р аГО I"ич а н , -ч н а, -ч н о [ В . па раГО l-ај JlИНIЋ. додат lI а к рај у рсчи ; при к р ај у Il р одужен.

rlЗ р а t'О Il , - о н а м [итал . рагаgопс од грч . рага­

koniin о штри т и] 1.

пр едстав ни к , образац, узор;

по р е ђ ење , с ра в њсље.

l ь и од те рциј е) .

3.

2.

TIIГ!o J'p . врста слога (ма ­

проб llИ каме н , камен и ску­

шења .

- Ј"р ам ј

1.

lB.

пара- ,

додатак , у метак ; р еч и И Jl И р е ч енице

у меТ ll уте у текст .

2.

гре шка у llи с а њу; писаље

у место друге .

3.

Иl"ра речи , и сп р е мештана

CJlO-

в а ип и речи да би се ност ига о комич а н ефекат.

- гр а ф ј

1.

lJapa-,

ОДJlо м ак , 'ша н ак , ч лан ( закона, урсд­

бе , ll раВИЛ lIи ка и сл. ) .

2. 1"111101"]). з нак (~) којим се 3. 11 01311 одељак тск­

обелсжава такав одломак .

ста који има самостално значење , пасус.

п а р нр а фиј а , - ё ж [ В . п а р а-, - l"рафиј ај мед. п ор е м е ћ ај у пис аљу кад а се де ф о р миш у и ли за­

3.

2. ф Ш·. о но

80ј . н а п р а ва за ва ђ ење

rl а равој liЙ , -а , -о

[8. ll
к оји н с припада

ll е регул ар а н .

А

мељуј у ре чи , СПО Ј 'ОВ И и л и спова (зна к извесних

обоље ња м оз га) ; У " . агр а фli ја .

контакт них м ин а рад и за ш т ите БРОДО l3а .

в ојС 1lИ ,

н а р а глај д ин га [ В. lI араглајдер ] с п . летење по­

м оћу п а р агпај дер а .

што слу жи

ре , маска, ка муфл а ж а .

редовној

па р аглајД ШI Г, -а м , ""1. ll а р а глајдинзи , ГСН.

делатн о (:т и и л и праве н аме­

зид, закл он , шпа н ск и з и д . да п р ик риј е

инди ­

то ра у з о сла њ ање н а в азду шн с с·гр ује.

Il а р агр а ф , - а и па р агра ф , -а м Ји .

боле око с воје осе.

и

Cll.

јеЮlO 1 ' слова у место ДР У ГОЈ ' и л и читаве рсчи

lIараБОЈ/О Й) " - и да м [ Н . п арабола , - о и д ] гсо м .

вишс дело в а

кли з ити , пебдет иј

Il з р а t ' р ам , -а и lI a p :lI'pa~1 , - а м

лопте итд ,) ; лет у ви со ком луку.

ШlраБОЈ/ И'IЗII , - ч на , - ч н о

g lidel" од glide

видуал н а ј еДРl1 шщ а , н а права з а летељ с без мо­

MII .

п а рабелу м , -а м [фаб р ичко и ме II р оиз вода,

geitsis укусј

халу ц инација

lI а р а t 'лај Ј,е р , - а м [ С Н ГJl . рага ( с htlt е) па)щ­

позоришту, д ире ктно об р а ћ ање lI убл ици , из ­ ван садр жај а драмског текста .

гр'l .

измењс н о ос.:сћање у ку са;

бра н ,

[11>'1 . parabasis од р ага Ьаiп е iп

lB. lJ apa-,

Ш1 Р :lгс уз ија, -ё ж

рага к од, п окр ај , у з, IIр ема ] као

lI a paBoj ll e

п а р агр а фи сати , - иш ё м сврш . И II ССВРШ.[в. па­ р агра фиј а] дел ит и , п одел и т и н а одељке или од­

формаци ј е не регула рн е в ојн е ј еД И~l ице , ј СЩ1 -

се ке; об ележит и , обележават и одељке н ског

нице кој е не l!ри падају регуларн ој в ој с ц и .

текста (зако н а , у редбе, С Шl с а) па рш ·рафима.

параге ll ез а, -ё и Il
1.

постој
ње у зај ед ници с нским и л и С н е чи м .

886

2.

МИIIСр .

11 а р агр а ф ск й , -а , -о и па р il1 'раф СКЙ , -а, -о [В . ll ар агра фј

1.

кој и се ОД I"I ОС~I н а lI а раграфе .

фи г. који сс сл е по држ и п рописа , формалан .

2.

парад ржава

парада

па р ад а, -ё ж (фр . вљање]

1.

pa rade од

шп .

parada зауста­

свечана П ОВОРКGI, свечана п р и р сдБGl;

свсчана смотр а вој с ке.

2.

а . сјај , БJlи ставост,

параЈ1 ЙЗ , -а ( уоб . пара) {i" з, -а) = Ilарад и с, -а (у06 . варад ис, -а) м [н ем .

sus од

Parad ies

од Ј ЈаТ.

paradi-

ГРЧ . p aГi:idc i sos врт, п с ри вој ] КЊ И Ж. р ај, мс­

раскоша н при зо р . б. н е п отреб н о и ст ицањ е, и с­

сто с рс ll е и БJlаже н ств а в о у ч е lbУ м но г и х ве ра;

празна свеча н ост , р азмеТGlње с п ољн и м

вреб ив ал иште пр в и х људ и .

и згле ­

дом. З. С11 . а. ве шт скок голма н а за ло п том у

фудбалу. б. одБ РGlмБени пок р ет у ма чсв а њу, рвању и боксу.

4.

заст. све ч а н а оде ћ а, п ар адна

уни фОРМGI.

diesapfel pGljcKa ј абука ]

60Т. јеСТ И ВGI п ов рта Р С К GI

SolanLlIll lусорегsiСLl III , цр ве ни п аТЈ I И­

па р ад еllтб за, -ё ж [ В. п а ра-, нат.

>уб, в .

dens

-оза] мед . х ро н ич н а болест зуб н е ч а ш и це и тки ва које llричв р ш h ује >уб у чељусти ; испољава сс повлачењем дсс н и , огољавањем коре н а зуба, климаво шћу и и спадањем зуба; па родо нтоза.

па р адё р, -ср а м, МН. п а раде ри , ГСН. њу,

[8. п а Р i:ща] 1. о н ај понашаlbУ

и

MII .

ПGl р а­

кој и ј е скло н п ар ад ира­

п осту " ц и ма

спољ не ефекте; н озе р .

усме р е ни м

2. и гра ч у фудбалу кој и

пример]

1.

прим ер за углед, о БРGlЗа ц ,

2. финоз. а . у П Jlато н ској фИ Jlозо фији, с в ет

идеја, оличење

CTBGlpHOI' с в ета у

кој ем ж ив имо.

б. скуп правила и метода кој и ка р Glктери шу н е­ ку науку или Д И СЦ И ПЈ IИ Ну. З. грам . об р аза ц нро­ мена за деКЛ Иll а цију

lIи'lка

МН . п а р адирају

1.

у ч ествовати у

п оказ и в ати се (одсћом, з н а ,ь ем, ве­

ч о п е ри т и се, пра в и т и с е важа н , р азмет ат и се .

нарад ис = lIарад и з (в . )

ил и

к о нјугз циј у

[8.

па р ада ] који ј е у вези са

" а р адом, кој и јс одрс ђ е н за п а р аду, за с в ечане при л и ке , "pocJli:lВe; који у ч еСТ l! ује у п а р ади , све ч а ни . .t. нарад на у шtфОрМ:t у ниф о р ма која се н оси само у све ч а НI1М "Р I1Ј1 и кама;

-

кољ коњ

који је СJlУЖИО само у свечаним нри ликама;

-

марш н ач ин хода који м I!ој ни ц и и ду П РИ JlИКОМ с м отр е, в осеб н о када одају п очаст ста р ешини ; свеча н а ко р а'lIlиц а.

парад окс , -а м ( ГР'! . р апidохоs пр от и в очеки ­ ва њ а, в . п а р а-, ГРЧ .

lIа р аД ИI'ма, -ё и параД ИI' ма , -ё ж ['l'ч . р ага ­ у·юр.

JI.

В. в а рада]

на

ВОЈIИ да извод и п а р аде .

deigma

2.

парад ии , - а , -о

џан, рајч и ца.

дера

п арад и .

parader,

штин о м и сл.) с ци љем да се будс за пажен; ко­

па р ад ајз , -а м и у06. парад~1ј з, -а м [н см. Р а га­ биљка,

варащ'lрат и , пар ад ирам , З . несврш . [ фр .

(и.ме­

d6xa

м и шљење ]

1. м и шљењс

које се п о н с ч ему кос и са о пште усвоје н им ста­ в ов.има.

2.

закљу ч ак кој и ИЗГЈ , еда прот и в речан

и л и а ll сурдан , мада може б и т и ист ини т. З. у н а­

у ци : н еО'l ек ив а в а п ојава која н е одго в а р а '3натим 'Н1 lb е н ицама.

4.

1'1 0-

особена, необ и чна или

чуд н а м и сао, п ој а l! а и л и ства р.

Ilарадоксалан , -л н а,

-JIHO и

l'lарадоксалаll ,

-л н а, -Ј 'Н О = Ilарад оксан, -С 'iЗ, -с н о [ В. п ар адокс I

- , гл аголска -).

I l а р аД И ПНIТIIЗ0вати, - ујём С8р"' . Н IIСС8Р НI . парадигма] из н ети, и з н осити при мс р е за

[8 .

YI'Jle;l,

објас нити, објашњавати н а пр и мери ма, ПОУЧGl­

који садр ж и п а р адокс, који ј е заС Н Оl!а н н а п а ра­ доксу;

пр от и ва н

о пш тсм

ми ш љеlbУ,

пр иви д но

беСМ И СJlе н , особе н , чуд н оват, н ео ч ск и ван .

пара) {ОКСОI' рафија , -ё ж [ Н . пар адо кс, -гра­

вати.

[8.

фиј а] л ите р аРl1a в рста у ста р ој Грчк ој с н ео­

нарадигма] ЛlНIIЋ. и стр аж ив ање мс ђ ус об ни х од­

Б И'IНИМ прич ама и з ж ив ота , природс и л и и сто­

носајсзичкихјед и н ица у систему датогјсз и ка .

рије.

па раД ИI' м аТlIка , -с ж, дат. паращ, гмат ици

lIа раД III' мат ичан , -ч н а, - чн о

[8.

пар ад~н ' ма,

парадигматика] узор а н , п ри мср а н , к оји може да поучава при ме р ом.

па рад игматски , -а, -о (В. п арад и гм а ] к оји се

lIараДОlIтбза, - с ж В . lIаР:tДС llтбз а . нарад ржава , -ё ж [ в. п а р а-] 1. те ри то р ија ко­ ј а теж и д а и ма обележја државс ( I 'рани це , но­

ва ц , војск у), ал и ниј с "р из н ата од стр а н е међу­

однос и н а п ар ад и гму; који се ус п оста вља к а о

н а род н е зајед нице .

парадигма . .t. - ОД IIOСИ 1111111'8 . од н оси м еђ у ј еди­

у н утар др жа в е кој а се не Н ОДl!р, 'ава д р жавној

ницама језика које су ме ђ усоб н о за м е н љ и ве;

власти и уобl1чаје ll ој IlР О ЦСДУРИ ОДJlу ч ивања . •

;"11. си нта гматскИ.

Iшрад ржавни .

2.

с и стем ил и ор гаНИ З
887

параЈlсл а

lIаразит

параз и т, - а м, мн . паразити , ,·е .. . МII . п а р азита и паразii ... , - ита м, м и . паразити, ге н . М Н . параз ита [Н СМ .

гији, н е пр ав и л но кр етање једног од очни х м и ­ шића .

Pa rasit од грЧ. ра пis itо s који ј еде зај ед но с н ек им] 1. 6 И 01l . биљни ил и ж ив от ињ ск и органи­

разбиј ање] I"еол . ве li а тектонска lI укотина ил и

зам који живи на пов ршини или у телу др у гог

расел ин а , која и заз ива Iюм е ра lb е л итое фер е .

о р га ни з ма и из њега црпи састојке не опходн е за и сх р а ну , наметн ик .

2. фиг.

онај који жив и од

ту 1) ег р ада , који ж иви на р ачу н другога, мук­ та ш , г отован .

Шlракла за, -ё ж [ В . lI apa-, I"РЧ . klasi s Ј ю мљс ње ,

паракле... , - а м ['']ЈЧ . ра пik l ёtоs те шитељ] у црквеној те р ми н олог ији : Дух Свети , те ши тељ а по стола .

lIараКЈIИС , - а м [ '']ЈЧ . рапiklёsis уте ха , дозива­

lIараз и т изам, -зма м [В . параз ит, - изам]

1.

ње] рел . молитва која се н ад н еким м ол и у п о ­

611011 . пој а ва да једно живо б ић е (па р азит) живи lI a рачу н другог живог б ић а од Koje l' уз им а по­

себ ним при ликама и об ред и ма.

тр еб н у е н е р г ију, х р ан и се соковима његовог

klёsiа црква] мања црква призидана уз већу , која

тен а и л и сад рж ајем његових пробавних органа,

служи као капела, гроб ница , крсти оница и СЈ Ј .

ч есто у грожаlJају ћи Њl:ГОВО зд равље, па и жн­

вот.

2. фИ!'.

ж ивот на раЧУII туђег р ада ; дембели ­

сање, гото ванство .

Ilараклисар , -а р а М ,

3. 11. МН . п а ра ­

з и ти р ај у н есв рш . [ В. нараз и т] 1. ЖИlJети као l !а р а ­

2. л енчарити ,

дембел и сати .

паразитол огија, -ё ж [В . паразит, -ЛО I' ија] н аука к ој а с е бави п роучавањсм па р аз и та, п о ­ себ н о о ни х који нападају људе , Домаће ж иво­ т и ње и б и љ ке.

п с и х. бол естан стр ах од паразита н а људском

параклис а ри ,

' ·CII . "11 .

LlpKBelbaK

у православној цр кв и ,

110-

служ и тељ у цркви .

параl')lз а, -ё и параlс узија , -ё ж [ грч . рапikо­

usis,

В . пара- , ..рч .

akolls is

слушање] м сд . бол ес н о

стање слуха када се чују lIепостој е ћи З IJУЦИ ,

слуш н е халуцина ције.

параЛ:lкса, -ё и паралакса, - ё ж [ грч .

laxis

IшразитофОб ија , -ё ж [В . паразит , - ф об ија]

MII .

п ар аКJl и са ра (06. ск р а ћ е н о: клilсар , -а) м [ В . па ­ р аКJl и са]

IlIIраз~1Тирати, паР
lIараклиса ИllараКЈшса , -е ж [В . пара-, '1' Ч . ek-

пр оме н а, мењањс]

1. ОI"lТ.

привид н а

paralIIpoMe-

на п оложај а објекта , у з ависности од IIр оме н е

положаја поематрача .

2. астрон .

угао који

IIpaBe

две разничите вид н е ниније IIрем а истом п р ед­

тену .

lI а ра з итскii, -а , - о [п . lIаразит] који потиче од п а р аз ита , који се од носи на па р азите ; на н а ­ чин

п а р аз ита , као

чу н

др угога.

•

паразит;

готова н ски , на р а­

fшразитске

болести

велика

група инф е ктивних бонести које уз рокују п р а ­ животи ње ини од ређене в р сте црва.

lIарајJIија, - ё М [В . пара] о н ај који има много нов ц а, о нај који се разба1tује новцем; богаташ, иму ћ а н ч о ве к .

мету ; Д ll евна

-

угао под којим се с н еког небе­

ског тена ви д и ПРС 'IНИК Земље; год ишња

-

угао IЮД којим се с lIеког небеског тела вид и

пречник Зем љ ине путањс о ко С у нца .

пара ла ксср , - а М [в . паралакеа]

011... .

у ређај

којим се одре l) ује паралакса , којим се откл ања утицај паралаксе.

Шlра Ј lаКТИ'IКЙ , - а , -о [В . паралакса ] који се односи н а lI а р а.наксу .

паралсксија , -ё ж [В . lIapa-, "р Ч . lexis на ЧИII

паракаМИJIавка, -ё ж , дат. пар а каминав ци ,

говора] м сд. неспособност IIра ви л н ог 'Iитаlbа ,

' ·С И . м " . п а рак а милавки = панакамl1ЈЈавка, - ё ж

погрешно читаlbе р ечи и л и читавих р е ч е н ица ,

[В .

као IlOен ед ица оштећењ а можд анс к о ре .

lI apa-,

в . к а милавка] цр к в . код пр а восл авних

монаха в ео, пре крив а ч који се пребацуј е преко камила в ке .

параЮlll сз ија , - ё ж [I"РЧ . рагаkiпёsis , в . пара - , - к ин ез иј а ]

паралела, - ё и Ilара лсла, - ё ж [грч . рапШё l о s напорсдан]

1.

м ед.

а.

поремећај

моторичких

1.

,"СО .... . л инија ини р аван кој а је јед­

lIако удаљена од друге линије и л и рав н и и ни ­ кад се не еече с њом.

2.

f COl']J . упоред н ик , свака

функц ија , посебно а утом атеких покрета , који

од з ами ш љених л инија на з емаљској КУГЈЈ И ко ­

постају н ез граШIИ и н еобични . б . у офталмоло-

јој су све тачке ј ед нако удаљене од еквато р а ;

888

парамагнетичан

паралела н

одређује географску ширину .

3.

фиг . поређење ,

сравњење, подударност, аналогија. ном

те нису

и

тенису,

ударац

4. сп.

у сто­

паралелан

с

бочним странама терена односно стола.

лела

(1),

1. геом .

који је у односу пара­

напоредан, упоредан.

2. фиг.

је парализован .

парализовати, -ујём и парализовати, -ујём

паралела н, -лна, -лно и паралелан, -лна, -лно [В. паралела]

парализоваJlоёт, -ости и парализованост, -ости ж [в . парализа] стање , особина онога који

којиједан

друго м одгова ра ,сл ичан , подудараН , сагласан .

А па ралеЈlНе праве геом . праве које се н алазе у истој равни и никада се не секу; паралелни

сврш.

И

неС8РШ.

[В .

парализа]

довести ,

1.

доводити кога/шта у стање парали з е.

фиг .

2.

(у)кочити; спречити, спречавати, онемогући ­ ти, онемогучавати деловање кога/чега.

паралипомена, -а с мн. [грч . тепа изостављене ствари]

1.

(ta) paral1eip6-

накнадне до п у не

компјутер рач . компјутер с неколико паралел­

писаном делу или мањи прилози који су дода­

но по вез аних процесора који раде истовремено

ти ради објашњења и исправке.

и кој и омогућују бржу обраду података ; пара­

књиге укључене у бибJlијски кан о н .

лел ни слалом с п. дисципли н а алпског скијања

2.

историјск е

rlара ли пофобија , -ё ж [В . пара- , грч . остављати ,

времено стартују два скијаша; параJlеЈ IНО кре­

код неких душевних болес ника јер су им жеље

8.

-фобијаЈ

Icipein

на д ве паралелно постављене стазе када исто­

11CI1X .

јак напад тескоб е

тањ е муз. истовремени покрет д вају или више

неусклађене с могућностима , или из неких р аз­

гласова у истом правцу.

лога не могу остварити замишљено.

па раJlелепипед,

-еда

паралелопипёд,

-еда м [рага l1 ё1ерiреdоп, в . паралелан , грч .

dos

паралипса , -ё ж [грч .

paraleipsis] СТИJlска фи ­

epipe-

гура којом се нешто истиче самим тим што го­

раван] геом . тело омеђено са три пара међу­

ворник изјављује да о томе не жели да говори ,

собно подударних паралелограма; призма чија је база паралелограм .

или д а тобоже прелази преко тога.

параJlисати, - ишём [в. парали за ]

паралелизам, -з ма м [в . паралела]

1.

геом .

8.

11арали­

зовати .

напо редан ток правих линија или површин а ,

параЈ1итичан, -чна, - чно [в . парал иза] м ед. а .

једна к размак линија и површина у свим тачка­

који потиче од парали зе. б. који болује од пара­

ма, паралелност.

лизе, укочен, одузет.

2. упоредно ,

истовремено од­

вијање процеса или делатности.

3.

фиг. покла­

пање између двеју појава, потпуна упореди ­ вост, аналогија .

4.

књиж . једнак'о синтаксичко

или ритмичко устројство двеју реченица које следе једна з а другом.

паралитичар, -а м [В . парали за ] мед. онај ко­ ји је оболео од парализе .

паралитички , -а, носи

на

парализу,

-6

+ rlаралlпичарски .

[в . парализа] који се од­

и заз ван

парал изом;

умрт­

вљен , укочен, ослабљен.

паралелноС1', -ости и rlаралеЛJlОСТ, -о<.;ти ж [В. паралела] геом. особина онога што ј е паралелно.

па ралелограм, -а м [I'РЧ . рагаl1ёl6gгаl11l11011 ,

паралогизам, -зма м

[11''1 .

para1ogisl116s]

ЛО I'.

н е намерно и зведе н погрешан закључак.

параJlогија, -ё ж

[11''1 .

paralogia, В . пара-', -ло­

в . паралела , -гра м] геом . ч етвороугаоник код ко­

гија] мед .

га су нас прамне странице паралелне и једнаке

ђивања; говорење без смисла, ређање мисли по

дуж ине .

асоцијацијама уместо по логичком реду.

паралелопи пёд = параJlеJlеrlипёд (в.)

110peMehaj

нормалног логичког рас у­

парамагнетизам, -зма м [ В. пара-, магнети ­

мед . губитак

зам ] физ. слаба магнетска Гlривлачност кој а се

или о штећење моторичке ф у нкције орга н а због

(з а разл ику од ј а ког магнетизма код гвожђа) ја­

параJlиза, -ё ж [грч .

para1ysis] 1.

оштеће ња нерава или БОJlести мишића; узе­

вља код неких метала као што су манган, х р ом ,

тост, уко ченост .

титанијум и код многих легура; у п . дијамаПl е­

2.

фИI'. онеСГlособљеност за

рад, ста ње уко ченост и , н ес пособности, бес по­ моћ ности .

3. ф иг.

застој, колапс.

престанак рада неког система;

тизам, феромагнетИзам.

11арамаПlетичаJl , - чна , - чн о и парамагн ёт­ ски, -а ,

-6

[ В. парамагнетизам] који се од носи

889

пар аПJlсгичар

парамедиц ина

l1аранойд ан, -д на , -дно и уоб. I1 зранойда ll ,

на парамагнетизам. А парамаГllетске ( пара­

магнетич н е) материје меТаЈЈИ и ли легу ре који

-д н а, -дно Lенгл.

су слабо осетљ иви на дејство магнетског поља.

ји је С К ЈЮIi п аран оји , који показуј е З ll аке пара­

парамеД l1цина , - ё ж

[8.

пара- , медицина]

lIoje. 2.

параној а]

ика

нативна медицина. "епр . парамеде цИна . mеп шm , према рагаге украсити, припремити]

ко­

Н . параllоичаll .

[8. п ара ној а]

мед. онај који болује од ГlapaHoje .

параноичан, - чн а, -ч но

парамеllТ И , парамената м, мн . [срлат. р ага­

1. мед .

гtaраllОИК, -а м, мн . параlIОИЦИ , ген . МН. парано­

знања кој а су делом повезана са медицинском

науком и праксом, аЈЈИ јој не припадају ; аЈЈте р­

paranoid, 8 .

[8.

пар аноја] који

болује од параноје, којије обузет манијом про­ гањања.

параIlОИЧIIОСТ, -ости ж

реп. у католичкој ц р кви, украси , др аго це н ости

[8. паран оја]

особи­

и обред ни предмети (чаше, кр стови, свећњац и ,

на о н ога који ј е параноичан или оно га што је

покривачи жртвеника и др . ).

параноично .

парамета р, -тра м [нлат. рагаm еtПJm, ра-, -метарј

1.

8.

па­

мат. свака величина кој а се садр ­

ia

Ilapalloja, -ё ж, ген. М Н . параноја [нлат. рагапо­ 1. мед. маllија про гањања,

од ГРЧ. рагапоiа]

жи у некој функциј и или математичком из р азу

хронич н а душеВllа болест која се маниф естује

и која ути че на укупну вред н ост те функције

болес н ом идејом да су се сви завери ли против

или израза.

2.

уопштено , величина према којој

се што одмерава , која представља мери ло .

•

пацијента .

парамёц иј у м , -а и уоб . парамецијум , -а и парамёцйј, -а и уоб . парамецйј , -а [лат. рагаmе­ 30011. врста праживотиње,

udalum,

Paramecium

са­

живи у стајаћим водама, креће се по­

-л н а , -л н о

[8.

пара-, мим, м ими ка]

IIСИ Х. несклад између и з р аза лица и ства р ног расположења; болесна појава посебно код ши ­ зофреничара, аЈЈИ и код зд равих особа ("плака­

ти од с ре ће" или "смејати се од туге"). параМИТllја , -ё ж [грч . paramythia,

8.

пара -,

мит] КЊИЖ. врста параболе с догађајима из жи­ вота митол ошких бића .

параМllсз ија , -ё ж

[8.

пара- , амнезија ј мед.

поремећај памћења у виду Гlреплитања дожи ­ вљенога и измишљенога; привид но сећање на

Доживљаје који се никада нису зБИJl И .

парамmi рч е, -ета и парампарч е, -ета с , зб .

парамшiР'lад и I1зрампiiрчад [тур . рагаm раг­

НОРМаЈЈан] п ојам из парапси ­

ступају од онога што се у искуствен ом свету сматра НОРМаЈЈНИМ ; натприродан , окултан.

параОJlИМl1ијад а , -ё ж да]

каш, папучи ца .

[8. пара-,

хологије којим се означавају све појаве које од­

моћу трепетљика на површини тела ; трепетљи­

парамим ија , -ё ж

фиг. п р етер а н а неп оверљивост ,

napallOpMaJlaH, -л н а, -л н о и пара llормаЈlа ll,

пЗраметарск Й .

cium]

2.

склоност да се свуда виде непријатељи.

ОЛИМГlијске

игр е

[8.

пара- , олимпија­

п осебних

друштвених

група ( нпр . ИНВаЈЈида).

l1араОJlимпйјски , -а, -о

[8. параолимпијада]

који је у вези са параолимпијадом, који се од­ носи на параолимгшјаду. А пара ОЈlИмпијске

ИI'ре

8.

IlараОJlимпијада.

парапет, -а м [ИТ'dЛ . parapetto] 1. IlИзак зид, на­ слон (обич н о од већег комада камена) на прозо­ ру , баЈЈКОНУ, на ивици моста , пута итд .; банкина ,

за штитна ограда.

2. 80ј.

насип од набијене земље,

зида ини камена, служи као заклон; грудобран.

парапитек , -а м , МН . п а р а п итеци , ген. м". па­ рапитёка

[8. Гlapa -,

ГP'I . рithёkоs мајм ун] најста­

рија врста поз н атог човеколико г мајмуна из олигоцена.

l1араl1Ј1сгија, -ё ж

[11>'1 .

рагар1 ёgГе ,

8.

пара-,

са] ситан део нечега , комадић .

р1 ёg~ ударац] мед . узетост гор њих или доњих

napallraJl, -ала м , "11 . Гlар а н гали, l 'ell . МН . па­ pa1angaro од грч . po1yankistron , 8 . поли-, a nki stron удица] направа за хватање ри ­

удова као п оследи ца обољења или

ран гала [итал .

ба у обл ику дугачког ужета на кој е је привеза­

но више уд ица (ловuiuu lIа - ).

890

повреде

среДИШlbег или периф ерн ог нервн ог система;

уп . х е МИlшсгија , кваД РИI1Ј1 Сгија .

параШIСI'ичар , -а м

lB. параплегиј а] онај

ји је оболео од параплегије.

ко­

параПJlерома

парафйрати

параПJlерома, -е ж [гр", рагарl егоmа] непо­ требна, су вишна р е ч у говору, поштапалица .

пара ПСИХОJlОГ, -а м, мн . парап с ихОлоз и [В . па­ рапсихологиј а] стручњак за парапси хол огију.

ђ е ним ситуацијама , испољава се код ду ш евн и х болес ника.

Ilаратир(е)ойда, -е ж [В . пара- , В . т ир(е)оида] а н ат. жлезда кој а се н алази н а врату н е посредно

пара ПСИХОJlогија, -е ж [В . пар а- , психологи ­

иза штит не жлезде ; регулише концентрацију

ја] подру чје психологије које се бави појавама

калцијума, фосфора и магнезијума у организм у .

(видовитост,

паратифус, -а м [В . пара-, тифус] мед . инфек­

спир итизам , окулт и зам, теле патија , биоенер ­

тивна цр ез н а болест, сл ичн а тифусу; узрочни ­

гија и сл.) .• парапсихОJlОШКИ.

ци су р аз не вр сте салмонела .

које

нису

н аучно

пров ерљиве

парас анг, -а м , мн . п ар асанзи , ген . МII . пар а­ санга = парасанга, -е ж, дат . пар аса н ги , ГСII .

MII .

параса нги ["ру . parasanges од перс. farsang] ста­ рогрчка ме р а за дужину, и

30

стадија (између

5,5

Ilараф, -а м , МН . парафи , ген. МII . Ilарафа [ фр .

paraphe]

скраћени потпис , 06. само почетно

слово пре з им е н а, у административним с пи с и ­

ма , као знак да је пот пи с ник упоз нат и ли сагла­ са н са сад рж ај ем.

6 km). rlа раселёll, -е н а м [В. пара- , гру . sе l е п е Ме­

парафазија, -е ж [В . пара- , афазија] МСд. по­

сец] прив ид н а слика Ме сеца (под дејством ат­

р еме ћ ај говора при којем оболеЈ !а особа за м е­

мосфер е), спо р едни Мес е ц .

љује п ојед ин е речи и л и гласове .

парас импатикус, -а м [В . п а ра-, с имп ати ­

Ilарафиза, -е ж [гру . paraphysis спо редан из­

кус] мед . део ауто но м но г нервног с и стема који

данак ] 60Т. у телу п ојединих врста гљ ив а сте­

управља вегетати вн им функцијама органа ч ији

ри л на влакна која се н алазе поред влакана у ко­

се рад одвија без уче шћ а воље (срце , желуда ц ,

јим а су споре .

црева); по дејству ј е су прота н од с имп ат икуса .

llарафИJlllја, -е ж [ В . п ар а - , - фи л ија] 'l СИХ. за­

параС llllагога, - е ж [ В . п а ра-, с ин агога ] РСЈ' .

једнички н аз ив з а облике се ксуал но г понаша ­

архит . приватн а цр ква и ли капела коју подиже

ња који су изазва ни д ру штве н о н е приклад ним

нека особа да и з бегне п ар охијски хр ам (ка н он­

гюн а шањем ; ј еда н од назива за сексуалну п ер ­

ски а натемисан посту пак).

верз иј у .

парафимоза, -е ж [В . п ар а-, В. фимо за] м ед.

па р а СIIТ в . паразит . параСОJl, -6ла м , мн. парас6л и , ГСН . МН. п арас6ла [фр.

шт ит ник од су нца, су нцоб ран .

paraso l]

парастос , - а м [ грч .

parastasis стај аље уз не­

кога] рел . служба Божја за покој ду ш е у мрлог ; помен, зад уш ниц е .

парасуз, - а м [тур . рага ,

-SI Z без] онај који н е­

ма новаца, сиромах .

оток и сужавање горље кожице пениеа кој а при е рек цији прекида површинску ве н ску цирку­

лациј у; шп а нс ка кр агна.

парафИII , -ина м [ фр. р а l'аffiп е од 1I ат. р а rum мало,

affi ni s

сродан ј хем.

1.

масна супстанца

сли чн а воску , до бија се дест и ла цијом неки х в рст а мрког угља , тре сета и

шкриљаца ,

ко ри ­

ст и се за израду евећа, вош та н е хартије , воска

па р а суiщид , -ида м [В. пара-, су и ци д] мед .

за мазање пода итд .

2.

(мн.) основна група ор­

намерно троваље леков'им а без см ртног и схо­

гаllСКИ Х спој ева угље ни ка и водо ник а: метан ,

да , де монстративно са моубиство.

ета н , пр о п а н , бутан итд.

па р ат акса , - ё и Ilар атакса , - е ж [В . пара-, '-РУ .

tax is

ред, пореда к]

ље

р е ч е ниц а

ил и

ност реченица .

2.

1. 1111111'8. у поредно

делова

р е ч е ниц а ;

слага­

н апо р ед­

КlЫ,Ж, гюређеље као стилска

фигу р а.

thym6s

ји се од н оси н а пар афин . смеса

н а чиљ ена

од

•

llарафИlIска маска

п ар афи н а;

l1арафllllСКО

уље уље кој е сад ржи парафин , у п отре бљава се

Ilарат имија , -е ж [lIлат. ГрЧ.

rlарафИIIСКИ, - а , - о [ В . парафинј хем . који са­ д ржи парафин , којиј е из р а ђ е н од парафи на , ко­

parathy mi a, В . пара-,

ду ш а, с рце] ПСИ Х. поремећај о пште l '

расположеља, непримерено пон а шањ е у одре-

као маз ив о за ма шин е и у медицин и .

парафйраТII, п араф ирам , 3. 11 . МI1 . п арафир а­ ју свр ш . И н есврш . [ в. Ilа раф]

1.

ск р аћено се

1"1 0'1'-

891

пар ентеЈЈа

парафitскал нй

писати,

ста вити /стављати

параф .

2.

пот­

пис(ив)ати уговор .

ност.

3. (као

узвик) оп рост и те!, и звините!

•

без

парДОliа стро го, неумољиво , без изузетка .

парафitскалнй, -а , -о [В . пара- , фискалниј

rlаРДОllирати, пардонирам ,

3. Л. МН . пардо­ 1. уз реч "пардон" за­

који се не реализује у р едовном систему поре­

нирају СВРШ . [в . пардон]

за .•

молити некога за р азговор или за кр атак пре­

-

приходи приходи који не подлежу ди­

ректном регулисању фискалног органа државе

и не улазе у буџетске приходе; давања која н е­

кид у дотада шњ ем раду .

пареза, - ё ж [грч.

2.

paresis

опрости ти .

од рагјеп ај попусти­

мају кар актер пореза (доприноси за социјално,

ти] мед . недовољна покретљивост делова тела;

здравствено осигурање и сл.) .

дел имична узетост, утрнуће ; пар ализа у мањем

парафон ија, -ё ж [грч . -фон ија]

1.

paraphonia,

в . пара-,

муз . паралелни инте рвали квинте и

кварте , у византијском канонском певању .

2.

степену .

парек, -а м , МН . пареци, ген . ми . п а рёка [11'Ч.

paroikos

којије поред куће] у старој Грчкој до­

мед. поремећај слуха при коме се поред пр авог

сељеник који није имао грађанска пр а ва; при­

гласа чује још један споредан глас.

дошли ца , до шљ ак.

парафон ист(а), -ё м, мн . п арафонисти [В . па ­

пар ексеJlЗНС прип. [фр . раг

excellence]

у пра­

рафонија] муз . у средњем веку , један од певача

вом СМИСJlУ речи, у највећој мери , к ао најбољи

хора који пе ва у парафонији .

пример .

парафраза, - ё ж [грч . фраза]

1.

par
в . п ара-,

к}Ь иж . препричавање , описивање не­

ког исказа или текста другим речима , у циљу

боље разумљи вости.

2. муз.

уношење варијаци­

ја на музичку тему ; раз рада туђе муз ичке теме властитим варијацијама.

сврш .

и

н ес врш .

паремиографија, -ё ж [В . паремија, графија] сакупљање пословица ; писање по словица, и з­ р ека.

паремиологија , - ё ж [в . паремиј а , -логија]

парафраз ирати , парафразирам , раф рази рају

паремија, -ё ж [грч . рагојтЈа] сажета мудра из р ека, у обл ику савета ини тврдње ; пословица.

[В .

3.

л . ми. па­

парафраза]

проучавање и тумачење пословиц а.

паренеза, -ё ж [грч .

parainesis

одобравање ,

(по)служ ити се парафразом , препричати , друк­

сокољење] препорука шта и како треба чинити ,

чије из рећи неку мисао.

морална поука, савет ; подст ицањ е и бодрење

парафраст ичан , - ч на, - чно [В . парафраза]

који објашњава, који препричава ; уп . перифра­

на врлину .

паренетичан, - ч на , - чн о и пареll етички , -а, -о [В . паренеза] који је у вез и са паренезом , са­

стичан .

парацентеза, -ё ж [лат.

paracentesis од kentein пробадати]

рагаkепtёsis, в . п ара-,

грч . м ед.

ветодаван , поучан .

парентјјJlан, - лна , -Ј]НО [8 . паре н талије]

пробијање у неку од телес них шупљина , наро­

родитељс ки , који се од н оси на родитеље .

чито у груди или трбух, ради вађења садржаја

воран , првобитан, исконски .

течности у д ијагностичке сврхе или д а би се омогућило ист ицање секрета:.

парве llЙ, - ија (уоб.

IlapBeH",

llареll 'I'алије, -ија ж МН . [лат.

rentes - ија) м [фр . раг­

уепи, према ра гуепјг стићи, досе ћи] онај који се скоро обогат ио , пробио у више друштве н е сло­

ношење жртава у част покојним родитељима и л и рођацима, даћа.

Ilарентеза, -ё и парентеза, -ё ж [гр ч .

hesis] 1.

класе; с коројевић .

р аз у циљу објашњења .

•

парвенЙјскЙ .

pardon] 1.

разу мевање

туђих разлога за лоше у чињено дело; опро ­

штај, поштеда.

2.

прав. заст . акт којим се неко

ослобађа Ј1Здржавања казне , 110миловање , ми -

892

parentalia од ра­

родитељи] у старом Риму , све ч ано при­

јеве или који опонаша стил више дру ш твене

пардо н , -она м [фр .

1. 2. из­

parent-

грам. књиж . уметнута р еченица или из­

2.

округла заграда.

3.

уметак у у м ет ничком дену; интерм ецо , епизо­

да, д игресија.

4. међ у вре м е ,

парентел а, -ё ж [лат. дитељи]

1.

интервал.

parentela од рагепtеs

ро­

скуп сродника који прои стичу од

парентераЈlан

парiпетан

предака истог ступња, сви потомци зајеДНИЧКО I '

ној касти у Индији, сматран нечистим и недо­

прадеде .

дирљивим .

2.

родбина, рођаци, породична лоза .

парентералан, -лна, -л но [В. пара- , грч .

ente-

2.

фиг . обесправљен, одбачен, пре­

зрен човек.

гоп утроба, црево] мед . који се уноси у орган и ­

парик, -а м, мн . парици, ге н . мн . п арика [грч .

зам преко коже, мишића или вена (вакцинаци ­

paroikos,

јом, инјекцијом, утрљавањем и сл.) и који оба­

држави, земљорадник који служ и цркви или

везно заобилази желудац.

властелину; кмет. б. сељак који је обрађивао ве­

парентетича н , -ч на , -'[НО [В. парентеза]

1.

лепоседничку земљу у Ви зантијском царству .

који се однос и на парентезу; уметнут, стављен у

заграде.

узгред споменут, убачен; споредан.

2.

уп . парек] а. у српској средњовековној

паренхим, -а и паренхйм, -има м [rp'l. ра­

паримија, -ё ж [грч .

paroimia, уп .

места из Старог или Новог завета веза на за до­

renchyma оно што се улило поред нечега , са стра н е] 1. бат. биал. слабо диференцирано ткиво

гађај који се тог да на слави .

биљака или животиња из грађено од живих ће­

несврш . [фр. рагег од нат. рагаге ]

лија без посебног облика.

мед. ткиво органа

2.

паремија] у

православној цркви , поучна прича , изабрана

парйрати, парирам, одговор и ти

3. Л.

мн . парирају сврш . и

1. c Гl .

адекватно

противнику, и л и узвратити истом

код човека и виших животиња које има специ­

мером

фичне функције (јетрене ћел ије , епителне ће­

ударцу сабље); заустав ити , одбити , отклонити .

лије жлезда, бубрега и др.).

паре нцефалiпис, -а м

2. [В. паренцефалус,

- итис] мед . за паље ње малог мозга.

паре нцефалус, -а м [нлат . пара-, грч.

одбити

ударац

сабље,

измаћи

а. учествовати успешно и аргументовано у

расправи , препирци итд . б . сп рет но наhи одго ­ вор ; преДУllред и т и незгодна пи тања.

parencephalus,

в.

мозак] анат. мали мозак.

enkeph alos

(нп р .

пареРГОII, -6на м, мн . парерг6ни , ген. мн . па­

Парис, -а м [грч .

Paris]

митал. СИН тр<;>јанског

краља Пријама ; у спору трију богиња (Хера,

Атена, Афродита) пресудио да је Афродита

рерг6на (употребљава се и у мн. парерга, па­

најпепша , за награду отео прекрас ну Хепену ,

рерга с) [В . пара - , грч .

ergon дело] 1. мања и спо­ редна дела, споредни радови. 2. митал . Херку­ лови мање важни подви з и , поред 12 главних

жену спартанског краља Менепај а; и зазвао ти­

које је извршио по наређењу Еуристеја.

лаба н , -бна, -б но) [нат. раг једнак, грч. syllabe

парестез ија, -ё ж [грч . рагаisthёsi s, в . пара-,

ме Тројански рат .

llаРИСИЈlзбичан , - 'Iн а, -'l но (ређе париси ­ слог] који се састоји одједнаког броја спогова ,

грч . aisthёs is осећај] мед. поремећај осећаја на

једнакосложан

површини тела као реакција н а абнормалне

где наставци, додани на основу , не

унутра шње

број спогова) .

надражаје:

утрнулост,

боцкање,

свраб и сл .

(Hllp.

паритёт, -ета м,

парет ичан, -ч на , - чно [В . пар еза] м ед. који има својства парезе, захваћен парез ом; дели­ мично н е покретан, полуузет , ут рнуо .

паризе р, -а м [нем .

Pariserwurst

пари ска ко­

тета [лат.

код им е ница и придева

MI·I .

1l0BehaBajy

паритети , ген. мн . пари­

paritas једнакост] 1. једнакост,

равно ­

правност, јед нак 1l0пожај, истовредност (пред

судом, у државној уп рави , у

CIlOPTY

итд . ) .

2.

екаll. основа за однос једне ј ед инице према д р у­

басица] врста краткотрајне кобасице од теJlе­

гој у вредностима ипи потражњи КУllаца и про­

ћег и свињс ког меса.

д аваца (робнu -, девUЗNU -) .

3.

нос двеју валута

или трећој валути .

паризје lЈ, -а м [фр . штампарски слог од

parisienne] типагр . ситан пет тачака. 2. врста фине

4.

мат.

IlpeMa зпату

парност

ОД НОСliO

ба н к. утврђен од­

HellapHocT

(броја,

функције , и з раза).

памучне т канине.

шiрија, -ё и париј а, -ё м [енгл . рагјаћ од та­

паритетан, -т на , -ТliO [В . Ilаритет] који се за­

милског рагајуап бубњар (парије су традицио­

с нива н а паритету ; равнопра ван , усклађе н , рав ­

нално б иле бубњари)]

1.

а . с иром ашан 'lOвек

најниже касте . б. човек који н е припада нијед-

номерно

састављен .

.6.

паритеП lа

КЈl аузула

прав. одредба у финансијским уговорима којом

893

паритет ич а н

п а рламентар

се поверилац ш тити од евентуал н ог об ез вр еђи ­

паркетирати, Il ар кет ира м , р ај у свр ш . и II ССВРШ . [фр .

вања новца .

Ilа р итепtчан в. парИтетаll .

вљат и па р кет , пр е кри т и п од да ш чи цам а.

паркйш', -а м, м н. п аркинзи , ген . МII . паркин­

паритеТIIОСТ, -ости ж [В . п аритет ] св ој ств о

га [енгл.

или особина о н ога што је у пар итету.

пари фиюiциј а, -ё ж [lIлат.

parifi catio]

и зјед­

начавање, изјед н а ч ење .

парiщйд, -ида м и парицйд ијум , -а и пари­ цйдйј, -а м [л ат. оцеуб и ст во .

2.

parricidium ] 1.

убист в о о ца ,

уб и ство р од итеља ил и бл и ж и х

парк, -а м, мн . пар кови , ген . МII . пар ко ва [еIIГЛ. од стфр . рагс]

1.

огра ђ ен о, пошу мље н о зе­

мљи ш те у граду ил и и зва н гр ада н а м е њ е н о за

одмор и рекреацију ; шумица пр етво р е н а у ш е­ талиште; градски врт засађе н цвећем и дрв ор е­ дима .

2. ску п

возила ил и ма ш и н а кој е п оседуј е

какво предузеће, ин ститу циј а и л и д ржа в а.

3.

место за стајање и поп р авак ваго н а (трамвај ­ ских, желез ничких) , аутобуса , ав и о н а .

4.

вој . а.

сва бо р н а кола која су на р ас п ола l'3ЊУ. б . стал­ но или покретно стова риште имови н е.

~ е llгле ски

-

parking space, parking l ос, в . п аркир ати] 1. п ростор од р еђ е н за сме ш тај већег броја вози­ ла, п ар к ир али ште. 2. п ар к ира њ е . ПаРКИНСОIIова болёст, - и ж [п о енгл. хи р ур­ гу џ .

с кле р озе

-

под­

(2);

теХНОЈ1 0ШКИ

-

-

в . парк

уређаји и о пр ема за пр ак ­

тичну обуку, смештени у од ређеном п р остору .

Парке, Пар ки ж МII . [лат. Ра гсае] митол . прво­

м оз г а;

у ко ч е н

мсд. болест

из р аз

лиц а,

отежано

ПаРКИНСОllOВ закон , -а м [п о енгл . економи­ ст и С. Н . П ар к ин со н у о п аска

фо р мул и сана

( 1909- 1993)] као

сатирична

е коном ски

закон ,

п ри ме р н егатив ног утицај а адм и ни страције на

п роиз в од н ост ( пр ви зако н : " Р ад се увећава све док се н е и с п у ни вре ме пред виђ ено за његов за­

вр шетак. " ; д руги : "Тр о ш ко ви расту до висине п р ихода.").

паркиралйште,

- шта

и

парк иралйште,

- шта с [ В . п а р к ир ат и ] пр остор у р еђен за п арки ­ р ање в оз и ла.

ручје под за штитом држа в е з бог п риродних ле­

пота или ретке фл оре и фау н е; воз ни

( 1755- 1824)]

к р ета њ е, п од р хта в а њ е р у к у , н огу и I 'лаве и др.

вој н отех нич ке

велик и деко ратива н

врт, укло пљен у пејзаж; наЦИОlt аЛlШ

П ар к ин со н у

центр ал н ог н ервн ог с и стема која се јавља као п ослед иц а за п аље њ а м озга и л и у току а ртерио­

рођака . З. фиг. и здај а дом о в ин е; в елеиздај а.

park

3. л. мн . паркети­ parqueter, в . парк ет] ста­

паркира т и , п а р к ир ам ,

3.

л. мн . паркирају

сврш . И нссв рш . [н ем. ра гkеп , р а гki егеп, од енгл . р агk ]

1. смест ит и

to

у па р к, држати у п арку (арти­

љер иј ском , аутомоБИJlСКОМ , тенков ском и др.) .

2.

п ретво ри ти у пар к , у шеталиште.

битно богиње судби н е код Ри мљан а, касниј е из­

паркометар , -тра и парком етар, -тра м [В .

једначене с грчким Мој рама , тр и сестре кој е п ре­

п ар к(инг) , - метар] сат који мер и време стајања

ду нит људског живота: Клото започиње нит, од­

н еког воз и ла н а месту н а којем се п лаћа парки­

ређујући рођење, Лахезис наставља и преде ко­

р ање.

нац, Атропос

1'3

пресеца одр еђујући час смрти.

паркёт, -ета м , МII . пар кети, ГС II . мн . п ар кета [фр .

parquet] 1.

глатке, им пр ег н ира н е да шчице

паРЈ1амеll(а )т, -а м, МН . па рламенти, ген . мн .

п арламе н ата [фр . р а гl е m еп t]

1. пол. највиши за­

конодав н и о р га н кој и до н оси одлуке о држав­

које служе з а покр и вање подова; под п ок р иве н

н ој п ол ити ц и , н а р од н а скуп штина , изабрана на

такв им да шчицама .

слобод н им в иш естр а н а ч ким изборим а.

2.

доњи н и во гледал и шта у

2.

ист. у

позоришту и биоскопу ; партер. З . у Фр анцу ­

средњовековној Енглеској , краље во саветодав­

ској, место у судској двора н и између седишта

н о тено саставље н о од пр едставника градов а и

судија и места з а адвокате .

4.

н а бе р з и у П ари ­

п ок р ајин а ( н екада, в азала) . б. у Фра нцуској пре

зу, одвој ено место за мењаче и место с кога по­

р евону ц ије

средни ци обављају курсеве .

апенац ијски суд.

•

паркёт нЙ.

паркета р , -ар а м, мн. пар кетар и, ген . мн . п ар ­ кетара [В . паркет] рад ник грађ евинске стр уке који полаже , бруси и ла ки р а пар кете .

894

висока судска установа ;

•

краљев

парламеllатскй , Il3р ла­

ментскЙ .

парлам е llтар , - ар а м, МН . парл аментари, ген .

мн . п а рламе н та р а [фр . рагl еmе п еајгс] дипл. особа

парламе нтаран

пароДонтитис

о п у номоћена одједне зараћене стране да у ње­

шетке (на прозору).

н о име преговара с непријатељем (о условима

прорез .

пр и мирја и сл . ); поклисар, изасланик .

1.

пармакпука [В . пармак] ограда од коља.

кој и је својствен п арламенту , који се зас ни ва н а п арламентаризму ; сагласан са обичајима и фиг. ненаметљив у разме­

2.

ни м ишљења; спрема н да саслуша и другачије мишљење;

учтив ,

пристојан,

толерантан .

пармсзан, -ана м [фр .

migiano

власт монарха ограничена одлукама парламен­

та; парламе нтарна демо кратија , паР Јlамен­

TaplНt систем уставно уређење у коме је влада одговорна парламенту и може бити смењена

понумасног тв рдог с ир а и з Парме; н аструган ,

Пар нас, -а м [грч .

ног уре ђења.

3.

2.

1.

присталица I)арламентар­

в . парлаМСlIтар .

за, седиште бога Апонона и муза. штво;

1. демократско

уређење у коме парламент,

најв иш а државна власт, доноси све законе само­

тивности .

2.

фиг. сношљивост,

уважа ва ње другога (у ПОЛИТИЧКИМ борбама) .

парла н до, -а м [,пал .

par1ando говорећи] муз .

посеба н начин певања сличан говору , битно разл ич ит од речитатива (у италијанској мич н ој о пери ХVПЈ и

XIX

ко­

века) .

1. говорити

стране језике .

2. много

говори­

соба з а разговоре, за пријем ; (у ма ­

ник француске п есничке школе с краја

XIX

в е­

истичући важност метричке форме и повратак класичним узорима ; названа по часопису

Le

Рагпаssе Со пtеmро гаiп.

парода , -ё ж [грч.

parodos споредн и пут, про ­

лаз] уназна песма хора у ста р огрчкој драми.

парод ија, -ё и пародија, -ё ж ["рч . пара- ,

oidi::

песма]

неког

књижевног

1.

parodia, в.

књиж. шаљива имитација

дена,

свесно

подражавање

неког дена ини писца у з пренаглашавање њего­

2. фи г.

пеј . ноша репро ­

дук циј а, искривљавање , нагрђивање; нош ре­ зултат онога што се хтело снедити као узор.

си на пародију; у духу п ародије, коме је циљ да направи пародију .

IlарОДltрати, пародирам ,

3. 11.

МН . парод ира­

ју серш . И н еС 8РШ . [в. пародија] писати парод иј у;

посет иоцима .

1.

а к­

ретор . овенчати се

Ilapllacooau, парнасовца м И нарнаСIЈја­

настиру, затвору) соба за састанке и разговор с

паР Ј IОГ, - а м [м ађ .

песни ­

парод ијски , -а, - о [Н . пародија] који се одно ­

парлато риј ум, - а и парлаториј, -а м [срлат.

ница]

2.

уметничке

нац , -нца м [фр. раmаssiеп , в . llарнас] ПРИllад­

ти, б р зо причати .

par1 atorium]

или

Ila -

попети се

вих типичних својстава .

парлати, - ам несврш. [итал. ра г1аге говорити] фам.

•

песничке

песничком славом .

стал но , именује владу и друга извршна тела која су одговорна парламенту .

сред иш те

ка, која се јавина као реак ција на романти з ам ,

парламе нтаризам, -зма м [В . парламента­ ран]

Pamas6s] 1. књиж., митол.

гора у средњој Грчкој , у а нтичко доба б р е г му­

одлу ком парламента.

парламе нтарац, -рца м [В . парламент]

parmesan од итал . раг­

пармски, из Парме] врста италијанског

додај е се јенима као зачин.

•

парламе нтарна монархија држава у којој је

чла н п арламента .

отвор на одећи, ра сгlOР ,

пармаКЈIУК, -а м , мн . пармакнуци, ген . мн .

парламе нтаран, -рна, - рно [В . парламент]

редом парламента.

4.

par1ag словенска посуђе­

направити пародију, ругати се подражавањ е м.

з апуштен , необрађен виноград ; запу­

штена, н еобрађена земља з арасна у коров.

2.

фиг. уопште з апуштено, неуређене место .

парлогра ф, -а м [итал . раг1аге ГОВОРИТИ, в .

парод ист(а), -ё м , мн . пародисти [в . парод и ­ ја]

1.

писац пародија .

2.

глумац који гнуми па­

родије ; исмевач, подсмевач.

паРОД ОIIТ, -а м [нлат.

parodontiLlm, В . пар- , ГрЧ .

-граф ] а п арат који на тонску траку снима и ре­

odus

проду к ује изговорене речи; диктафон .

пиру зуб (дёсни , пародо н тни лигаменти , з убни

пармак, -а м , мн . пармаци , ген. мн . пармака [тур.

parmak прст] 1. даска , нетва ини конац У оград и . 2. палац, жбица на точку . 3. (мн . ) ре-

ге" .

od6ntos

зуб] анат. сва ткива која поду­

цемент и алвеолар н а кост) .

паРОДО IIТltТltс, -а м [ В . пародонт, - итис] м ед. упала пародонта , потпорногткива зуба и десни .

895

парт

пароДонтоза

пароДонтоза, -ё ж [В . пародонт, -оза] В . па­

дел имичн а сличност уз разлике у изгов о р у, ак­

це н ту или квантитету, као и у знач е њу (нпр.

радентОза . пароксизам, -зма м [ГРЧ . ње, по оштрење]

1.

paroxysm6s огорче­

мед . а .

н агло погоршање

сим п тома неке болести. б. изненадан, жесток напад, посебно грч .

2. фиг .

лук - лук). парономазија, -ё ж [ГРЧ . ра-,

onomazein

paronomas(a, В . па­

им е новати] књиж . ретори чка ф и ­

највиши ступањ уз­

гура набрајања р ечи истог или слично г кор ена,

буђености , бола, страсти , очајања, гнева; врху­

а различитих (често супротних) значе ња; игра

нац, кул минација .

р ечи зас н ова н а н а сличности њихово г з в ука.

пароксизмалан,

roxysmalis,

-лна,

-лно

[нл ат.

ра­

паросмија, -ё ж [В. п ара- , грЧ. osme мири с]

В. пароксизам] који се јавља у јаким

мед . пролазно или трајно 11Оремећен осе ћ ај њу­

напади ма , с клон наглом погоршању , критичан .

парокситона, -ё ж [ГРЧ .

ха, мириса .

parox)ftonon] фон . 1.

у грчкој гра матици , реч са оштрим акцентом (акуто м ) н а претпоследњем слогу.

2.

реч н агла­

паротида, -ё ж [ГРЧ .

пропага н д ног

карактера;

крилатица , сло­

ган. б. су шт инска мисао , мисао водиља; гесло .

2.

вој. тај н а у говорена реч или израз као ознака

припад н ост и одређеној служби , лозинка .

паролаш , -а ш а м , мн. парол аши , ге н . м н. па ­ ролашз [ В . парола] он ај који извикује п а роле ; онај који се у полит ици осл ања на фразе и рето­

паротитис , -а м [В . паротида, -ити с ] мед. за­ зда; заушке, заушњаци.

парох, -а м, мн . пароси, ген. мн . п ар оха [ГРЧ.

parokhos хије.

парохија , -ё ж [В . парох]

1.

најм а ња једини­

ца правосл авне цркв е, којом у пра вља п ар ох.

2.

кућа у којој станује паро х.

парохијан , -а и паРОХltјанин , -а [ В. пар охи­

-3,

о [В. парола] који се служи

ја] члан парохије.

11арохијскн , -а, -о [В . парох ] који се односи

паролама; који се од носи на пароле и паролаше .

паРОJlаштво, - штв а с [В . парол а] паролашко понашање; пр етерана употреба парола рад и п р ик р ивања празних обећања.

п а рОII , -6 на м [в ен ец. рагоп према итал. пе] покр. газда;

снабдевач државних слу жбен и ка] у

православној цркви , свештеник на ч елу п аро­

рику, а н е н а рад .

паРОJlашкii,

ous уво]

разна болест, запаљење и оток пљувачн их жле­

парола, - ё ж [фр. parole од срлат. parabola од грЧ . parabole прича] 1. а . реч, реченица или го­ во р

пара-,

ђу уха и доње чељусти.

шен а на претпоследњем слогу; у п . окситона ,

прОпароксито на .

parot(s, В .

анат. велика пљувачна жлезда , смеште н а изме­

на парохију . & парохијска цркв а цр ква под

управом једног свештеника, пароха;

парсек, -а м , мн . п а рсеци [е нгл.

padro-

по сл ода вац; за повед ник и л и

-

дом згра­

да у којој живи парох и у којој је ње гов уред.

од

parallax

и

second]

parsec,

скраћ.

астрон. мера за дужину,

власник б рода .

удаљеност при којој паралакса изн оси један

п аРОНIIМ, -а м [ГРЧ . рагопуmоп , В. пара-, -оним] ЛИНГВ. 1. ре ч и з ведена од истог корена ,

угаони секун д (око

сродна р еч ( нпр . ш ећи према йl е чан , шок, й о­

ма Перс ијанац а, след беника маздаи зма Ј учење

ШицаШи).

Заратустрино , кој е су Парси след и л и .

2. р е ч

по обл ик у сл ичн а другој речи ,

па ронiiман, - мна , - м но [В . пароним] ЛИН Г В .

парс про тото [лат. ну Ј

1.

који је и з веден од истога корена , сродан по по­ станку.

2.

који исто или слично гласи , али се

разликуј е п о поре клу и з н а чењу .

п а ронимија, -ё ж [ В. пароним]

извођењ е

речи из истог к оре н а, с родност по поре клу .

896

1.

2.

pars рго toto део 2. сти лска

д ео у место цеJl ине .

за цели­ фигура ,

нпр. "огњиште " уместо " ку ћ а", "гла в е" уместо " љу д и

".

11арт, -а м , мн . партови , ген . мн. п артова [нем . Раг! од итал.

1.

св етл осни х година).

парси зам, -з ма м [према П а рсим а, потомци­

али од ње р азл ичи та п о постанк у и зн а ч е њ у и

сл. (нпр. йредвидешu нас прам Йревид еШu).

3,26

т ал не

и

parte

вокалне

норски парт .

део] м уз . деоница и нструмен­ вишегл ас н е

м уз ик е,

нпр.

те­

партвиш

партикула

партви ш и п а ртфиш в . пОрт виш . партён иј ум, -а и п а ртё ниј , -а м [грч.

време Др угог светског рата .

parthe-

девича нски, девојачки] у старој Грчкој

nios

бори за уске интересе своје партије.

партизана , -ё ж [итал . рагti g i апа , фр .

лирска песма коју је певао хор девојака у ч аст

партен о ге н еза, -ё и п а рте но ге н еза, -ё ж

parthenos де војка, девица,

В . генеза]

ду гом штапу, врста халебарде.

парти з ан ск и , -а, -о [В . партизан] који се од­

1. 6 иол.

рађање живог потомства без претходног опло ­

носи н а партизане . ~

ђења (код неких бескичмењака и нижих биља­

коју чине партизани ;

ка) .

се води у позад ини непријатеља .

2. теол .

pertuisa-

пе] врста старинског оружја , двосекли мач н а

богиње А ртемиде.

[грч .

заст. а . убеђени

2.

следбеник неке политичке странке, онај који се

безгрешно з ачеће Исуса Христа .

-

од р ед војна фо р мација

р ат о ружана борба која

п а ртиј а, -ё ж, ген . МН . п артiiја [фр .

па ртеноге н етич а н , -чна, - чно и п а ртеноге­ ка ,

без оплођава ња , п утем партеноге н езе.

о р ганизација са одређеним и дејним прогр а­

па ртенока рпија , -ё ж [грч .

parthenos де вој ­

partie

део, од лат.

parti стран ­ 1. пол . а .

нетски, -а, -о [ В. партеногенеза] који је н астао

partiri

поделити]

мом , странка. б . Комуни стичка парт ија .

2.

про­

плод] бот . за чеће и развој

т ивничка страна , једно или више лица у пра в­

плода без о пр а шива ња , плод је најчешћ е без

3. део пута, целине , део­ 4. д руштвена игра која се игра од почетка до краја (- караша , - бuлијара, - ше­ ниса , шаховска -) . 5. муз . део вишеглас ног му­

ка, де вица,

karp6s

па ртёр , -ера м [ фр. земљ и] мље .

2.

ном спору са другима.

ница , етапа.

семена.

1.

parterre од р аг terre при

део з граде у висини земље, пр изе­

место за публ ику у при земљу гледали­

шта (за разлику од балкона , галерије) .

3.

део

површине земље на којем се нал азе травњак и

цв ећ њак, вртна леја .

4.

сп. а. положај када се

рвач налаз и на зе мљи и одупире рукама о стру­

њачу, ал и још није побеђен. б . у џуду, борба на тлу после н еус пелог бацања . ци , под ијум за такмич е ње. б .

5. а . у гимнасти­ napTepHa вежба, В .

инструмент , део ница ,

парт ;

ј еда н глас или инструмент.

ноте

исписан е

за

особа доб рог

6.

имовног стања и са особинама пожељ ним за брачну з ајед ницу (добра

-). 7. и з весна количи­

на робе која се набавља и л и отпрема, контин ­ гент.

8.

ставка у р ачуну , у буџету.

п а ртиј ац, -ј ца м, М Н . партијци , ген . М Н . парти ­ јаца (ж . п а рт иј ка, -ё, дат. п артiiјки) [В . п а ртија]

партё Рliii . партёР liИ, -а, -о [ В . партер] који се одвија на партеру .

з ичког дела који изводи ј едан певач или један

~ па рте рн а Гlt м н астика, па рте рн е

члан комунистичке партије.

Гl а рти ј а ш , -а ша м, МН. партијаши , ген . МН.

вежбе сп . гимнаст ичк е вежбе без с прав а, а кро ­

партијаш а (ж . п а рПtј а шиц а, -ё) [В . парт иј а]

батика.

ч ла н поли тичке странке .

па рте цетл, -а м, мн . - и [аустр. нем .

Partezettel,

уп. цедуља] штаМГlана објава нечиј е смрти , ша­

ље се сви ма који су били у вез и са покојником ;

2. В .

1.

па рт Иј а ц .

п а ртијни , -а , -о [ В. партија] који до след н о следи линију и деолог ије и партиј е.

п а ртиј ск и , -а, о [В . п а рт ија]

1. који се одно­

си на партију , који је у вези са партијом ; који

ум рлица , посмртница .

па рти , п а ртија м [ енгл .

party] др у штвени

следи партијску линију .

2. "ро н .

КОМУНИСТИЧ КИ.

ску п узјело и пиће, об . у прив атном стану; жур­

~ п а рт иј ска Д И С Цlш л ин а строга приврженост

ка, чајанка, забава.

једној партији ; па ртиј с к а к њи ж иц а до кумент

llaртиза н , -а н а м , мн . парти за ни , ген . МН . п а р ­ тиза на (ж. партиза н ка , -ё ж , дат. парти за нки , ге •• . мн. партиза н кii) [фр .

parti

стра нка]

1.

partisan

присталица од

а. о нај који води б() р бу у залеђу

непријатеља, герила ц , уста ник . б. н аз ив при­ падника народ ноослобод и ла ЧКI1 Х покрета у Ј у­

госла вији и д р угим о куп ираним земљама у

којим се пот врђ уј е припад н ост једној партији.

п а р пt кла, -ё ж, ген . МН . партикли [н ем .

ti.ichlein]

Bart-

мањи комад тка нин е (плат н е н е, гуме­

н е и сл.) који се веже око врата дој е нчета и ма­ лог детета; балавац , баварин , с иперак .

п а рт и кула , -ё ж lлат. део ]

1.

particula, 2.

комадић , дел ић , ч ест иц а .

дем. од

pars

грам . н еп р о-

897

партикуларан

парусија

менљива реч која не спада у уобичајене врсте

партикула ран, -рна, -р но [лат. уп . партикула]

1.

3.

particularis,

који се односи на један део,

дел имичан, одвојен, засебан . чит.

2.

посебан, наро­

који је изведен до танчи на , у поједино­

партикуларизам, -з ма м [В . партикуларан] пол . тежња неке групације, организације или по­ литичке јединице да оствари засебне, локалне интересе на штету државе или шире зајед нице .

партикула ризација , -ё ж [В . партикуларан] детаљно, опширно излагање ; издвајање дета­ ља, појединости .

партикула рист(а) , -ё м, ми . партикуларисти [ В . партикуларан] присталица партикуларизма; онај који заступа посебне или издвојене инте­ ресе неке групе или организације .• партику­

ларИстичкЙ .

партименто, -а м [итал. partimento] муз. 1. у ХVII-ХVIП веку, контрапунктска вежба у им ­ провизовању на инструментима с диркама .

бас,

partitio, према parti ri

ње, раздељивање , преграђивање .

партицйп, -а м И партицйп , -и па м [лат. р аг­

ticipium,

према

particeps

учесник] грам .

1.

гла­

голски ' облик који има придевску функциј у, глаголски придев (акШивни йаршиций

стима , детаљан .

оз нач е ни

партиција, -ё ж [лат.

дел и ти] дељење, деоба, подела ; рашчлања в а­

речи , реч ца, честица .

пратња

по

праВИJlима

2.

гене­

рал-баса.

партита, -ё ж [итал .

partita]

му:!. инструмен­

придев, йасивни йаршиций

- радни - трпни придев) . 2.

глаголски прилог (садашњи, прошли) .

• пар­

тицйпскй и паРТИЦЙI1НЙ . партиципант, -а м [лат.

participans, в . парти­

ципирати] онај ко учествује , учесни к .

партиципација , -ё ж [лат.

participatio] 1.

учешће, удео, суделовање; учешће грађана у процесима одлучивања и

управљања н а св им

подручјима друштвеног живота .

2.

у здрав ­

ству : део трошков а лечења или цене ле ков а ко­

ји пада на терет осигураника .

партиципирати, партиципирам ,

3.

л . м и.

партиципирају, прил . партиципирајући нес вр ш . [лат.

participare]

имати учешћа у чему , уч ество­

вати, бити судеоник у чему; делити трош ко ве с киме .

партнер, -а м, ми . партнери, геи . ми . парт нёра и партнёр , -ера м, МН . партнери, геи . ми . партн ера [енгл. раrtлег]

1.

а. онај који заједно с ким уче­

тал на композиција састављена од низа варија­

ствује у извођењу чега (йлесни

циј а, слична свити . првенствено у периоду ба­

противник, суиграч (у шаху , картам а и сл.) .

р ока .

- , - у фШ1Му) . б .

2.

брачни друг, муж, супруг или онај који дели ин­

партити, -им сврш. [итал . partire] ПОКр. отпу­ товати , отићи .

тимности с другим; љубавник .

3. сарадни к у

за­

једничком послу; сарадник, компањон , ортак.

партитйван, -вна, -вно [нлат. partitivum од

партнерство, -ства и 11артнёрство, -ства с

поделити] грам . који се тиче дељења . .t.

[В. партнер] учешће у игри или послу; орта­

partire

партитивни генитив генитив који означава

ШТВО . .t. Партнерство за мир програм Н АТО

де о неке целине.

савеза усмерен ка источноевропским земљама,

партитокрiпија , -ё ж [итал .

partito

странка, в. -кратија] пол .

partitocrazia од 1. у тоталитар­

ном режиму , власт једне политичке странке ко­ ја провод и своју вољу кроз све политичке орга­ низације .

2. у вишестраначким системима,

вла­

давина странака, које преузимају надлежности скупштине, владе и шефа државе.

партитура, -ё ж [итал. partitura] муз . скуп нотних с истема на којима су, једна испод дру­

намењен стварању темеља колективн е безбед­ ности и стабилности .

парт-тај мер, -а м [енгл .

part-timer] он ај који

не ради пуно радно време .

партус, -а м [лат.

partus

од рагјо рагеге] мед.

пород, порођај; време рађања; новорођенче .

парун , -уна м В . парон. парусија , -ё и парусија, -ё ж [грч. присуство]

1. филоз .

parous{a

постојање идеја у њихо в и м

ге, написане све деонице композиције за више

појавама (по Платону), односно облика у м ате­

инструмената и/или гласова .

рији (по Аристотелу) .

898

2. теОЛ .

поновни долаза к

парфё

пасара

Исуса Христа да би успоставио Краљевство

ње делове, парцеле .

Божје на Земљи . З. цркв . новац који се даје све­

вити .

па рфё, -еа (уоб . парфе, -еа) м [фр.

parfait]

па рфём, -ема м, мн . парфеми, ге н . мн. парфе ­ те чност која угодно мирише и

служи за негу тел а ; мири с, миомирис .

парфимёр, -ера м, мн . парфимери , ге н . мн. парфимера [фр.

parfumeur, 8. парфем] произво­

ђач мириса, продавац мириса .

па рфимерија, - е ж [фр . фем]

1.

parfumerie, 8.

пар­

прода вница парфема и козметички х

средстава.

2.

производња парфема и

тичких средстава .

•

козме­

парфимеријскЙ .

partia1is прем а 2. који се ти ч е

ној страни у спору, пристрастан , необјективан.

l1арче, -ета с, зб . парчад , -и ж [тур . рагуа од г. ерс . рагсе] комад, комадић; одломљен или от­ цепљен део чега .

пас, паса м, мн . шlсови, ген . мн . шlсова [енгл.

pass] 1.

сп. у фудбалу и другим играма, додава­

ње л опте суиграчу .

2.

при картању, и зјава да

играч одустаје у Доти чној игри И не игра до следећег дељења .

...

кратак

лом одстојању; дупли

-

додавање на ма­

додавање ло пте суи­

-

противнички играч .

парфемом ,

ПАС [скр. од парааминосалицилна кисел ин а]

нанети, нанос ит и парфе м на тело; (ис)пунити

бели кристални прах без мириса, киселог укуса ,

пријатним мирисом .

примењује се као лек против туберкулозе.

fumer,

8.

(по)прскати

непотпун .

грачу који је одмах враћа , да би се з аобиш ао

l1арфимисати, - ишем С8РШ. И несврш . [фр. раг­ парфем]

pars део] 1. делимичан ,

дела једне веће целине . З. који даје предност ј ед­

купин. расхлађени крем, крем са леда.

parfum]

уситњавати, ситнити , мр­

парцијiiлан, -лна, -л но [нлат.

штенику д а очита молитву.

ма [фр .

2.

пар -форфё (уоб. пар-форфе) прид . индекл. И прип. [фр. раг

forfait]

с п . досуђе н као казна за н е­

долаз ак на утакм ицу или због прекида утакми­

це, проти вничкој екипи се тада признаје побе­ да без борбе .

пасабйлан, -л на, -лно [срлат.

passabi1is]

који

се може прихватити, прихватљив; по д нош љ ив ,

осредњи .

пасабл прид. индекл . [фр .

passable] 8.

пасаб й­

лан .

l1архёл йј, -а м [грч . parhe1ion, 8. пара-, he1ios

пасаж, -ажа м, мн. пасажи , ге н . мн. пасажа

сунце] метеор. оптич ка п ојава беле, округле све­

[фр .

тлеће мрље с једне или с обеју страна Су нца,

пролаз , об . с продавницама .

"пасунце" .

књизи, одломак текста . З. муз . низ тонова у бр­

пархет, -а и пархёт, -хета м [нем .

Barchent од

ар. Ьаггаkап] памучна ткан ина с длач ицама с једне стране, употребљава се за израду топле одеће .

пархет нй, -а, -о [в. пархет] начињен , скро­ јен од пархета.

зо м темпу, об .

парцела, -е ж , ген . мн. парцела [нем .

particella

дел ић]

Parzelle 1. а . а гр.

комад земљи шта на којем се гаји и ста култура .

површине која ј е тачно и з мерена и

води се под одређеним бројем у зе мљишним књигама.

наткривена улица, покривен књиж . место у

виртуозно г карактера .

4.

сп.

реног каса , у којем коњ истовремен о подиже

супротне но ге . пас ажа

8.

•

пасажнй .

l1асаж

8.

(2,

З)

пасажйр .

пасажйр, - ира м [н ем .

ger]

Passagier од

фр.

passa-

путник (у возу , броду , кол им а).

пасакаља , -е ж [итал .

passacag1ia од ш п . pasa-

са llе ] муз. стара Шl1анска игра, од ХУI века сти­ лизована као композиција у троделном такту уме рено г темпа .

пар цешiЦИја, -е ж [нлат.

parcel1iltio, 8. парце­

l1асант, -а м , мн . пасанти , ген . мн . пасан ата

ла] деоба већег комада земље на мање парцел е,

[нем.

распарчавање, парцели сање (ради уређења и

пролазник, пешак .

ревизије катастара, при наслеђивању и сл . ) .

парцел исати, -ишем С8РШ . И нес8РШ . [нлат. раг­ сеllаге, 8 . парцела]

2.

"шпански корак" коња , врста кратког и одме­

пасажёр

од фр. рагсеllе од л ат.

2. једи ница

passage] 1.

1. (из)делити земљиште на ма-

Passant од

фр .

passant]

путник у проласку;

пасара, -е ж, ген . мн . пасара [итал. врста морске рибе,

passera] 1. Platessa passer. 2. морск и

чамац на два весла.

899

пасйјскй

пасарела

п е ш а ч к и м о­

сивна резистенција п ол ит ич ка борба путем

стић, прелаз за п ешаке преко прометн их ул ица

пасарел а , -ё ж [фр.

с и сте м атско г и збе га вања свега што власти на­

или железничких п р уга.

реде, без у п отр ебе силе и л и к рш ења постоје­

passerelle]

Passat] метеор . стал ни

ћих з акона ; пасивно бирачко прав о пол. пр аво

ветрови који дувају од суптро п ског п одру чј а

да се буде б ир а н н а н е к у ф унк ц ију ; пасивни

високог притис ка ка екватор иј ал н ом п одр учј у

офсај д сп . недозвољен п оложај у коме се нала­

пасати, -а м мн. [ нем.

сниже ног притиска; у вр еме једрењака б ил и су од зна чаја за промет од Ев ро п е пр ема Ј ужној

Америци .

•

пасивац , - вца м , мн . пасив ц и , ген . МН. пасива­

пасатнй .

пасати , -ам сврш. и несврш . [ итал . l

passare]

покр. проћи, пролазити .

пасати 2 , пашём несврш. [нем .

passen]

п ри ста­

јати,доликовати, одговар ати ; уп. пасовати .

пасатизам, -зма м [ итаJl .

passatismo од passa-

(о прошлост] славље њ е п р о шлости, трад ици о­ нализам, конзе р вативизам.

пасатист( а) , -ё м, мн . пасатисти [итал.

tista

од

passato

п р ошлост] при стал ица о н ога

пасворд, -а м [енгл .

н из б р ој ки

сника рачунара ; шифра , лозинка.

пасё (уоб. п ас е) прид . индекл . [ фр .

passe

п ро­

шао из моде, превазиђен.

pas-

В. пасати 2 ] који одговар а,

н еакти вности,

филоз.

paseo] у борби

са биков и ма,

-изам]

1. ста­ 2.

не противљ ења.

схватање да ж ивотом

уп рављати људск и ф акто р

човека

не

може

пошто се сматра

пасиви з ација , -ё ж [ В. п асиван] повлачење из јавног деловања, одвајање од би ло које вр­

пасивизират и , пасвиизи р ам,

3.

л. ми. паси­

визи рај у = пасивизовати, -ујём сврш . и несврш .

т ивирати (В . ) .

11аСlfвизоваТIf = ГlаСИВlfзирати (В . )

passivu m

ил и стање онога који је пас и ван ; неактивност, не рад , непротивљење .

(уегЬu m), према

грам. глаголск и облик који з н а чи да

се радња врши на субјекту; трпно стање; супр.

актив (8.).

сп. избегавање борбе

паСlfграфија , -ё ж [грч .

pas

сав , В . -графија]

знакова кој и су р азумљ и ви свим људима (уме­ сто слова) .

пасија , -ё ж, ген . мн . пасија [лат. патња]

Passiva, В.

2.

универзално писмо које се састоји од симбола ,

парадни улазак екипе у арену.

пасива, -ё ж [нем .

[8. пасиван ,

не р ада,

ил и недостатак на п адачке и н ицијативе.

прикладан, погодан , подесан.

пасйв, -а м [л ат.

пасивизам, -зма м ње

пасивност, -ости ж [В . пасиван] 1. особина

пасент (уоб. и п а сен т) прид . IIндекл . [нем .

pati трпети ]

у п олном односу и ма улогу жене .

стање, у чи нити не р ад н им, ум ртвити ; супр. ак­

шао] који се више не употр ебљава, који ј е иза­

пасео, -еа м [шп .

1. о н ај кој и је неактиван , склон 2. фам . му шки хомосексуалац који

[В . п асива н ] до в ести, довод и т и кога у пасивно

пасдаран В. пазд аран .

passen,

п асив н ости .

сте делатности, ми р овање.

password] рач .

или слова који служе за идентифика ц ију ко р и­

према

ца [ В. пасива н ]

пр о и з в одом неке в иш е с и ле , пр и р одни х закона.

passa-

што је прошло, конзер вативац .

send

зи играч који у том тр е н утку нема утицаја на ток игр е .

пасив ]

1. ф ин анс.

1.

passio страст,

снажан осећај узбуђености, страст,

за н ос, жудња .

2.

а. вел и ка жеља, скло но ст ка

скуп свих дугова и обавеза једног пр едузећа;

чему , е н тузијазам. б. п редмет таквог ентузија­

супр. актива (В.).

зма.

2. фиг.

недостаци, неуспех; ло­

пасйван, -вна, -вно [лат.

passivus, В .

пас и в]

1.

који само посматра, а не делује; нерадан, неак­

тиван .

2.

који се не противи, који све тр пи и

мирно подноси .

3. екон.

који има пасиву, који се

налази у пасиви; дужан.

4.

грам . (о глаголу, р е­

ченици) који је у облику пас ива , тр п ни .

900

3. књиж. др амски п ри каз Х р истових мука и 4. муз . вокално- инструм е н тална ком­ позициј а на текст Ј еванђеља (- йо Машеју) . пасијаliС , -анса м [фр . patience стрпљење]

страдања.

ша страна чега.

•

па-

игра картама за једну особу, слагањ е и разме­ штање карата п рема одр еђеним прави лима.

п а сйјски , -а, - о [В. п асија] који се односи на пасију

(3) . •

пасијска игра представа религио-

пасим

пастелист(а)

пзсовати, -ујём несврш . [н ем. раssеп] при ста­

зног садржаја која приказује сцене из живота

јати, приличити, одговарати; бити таман по ме­

Исуса Христа и његову смрт.

пасим прил. [лат.

passim]

разасуто на све

ри (нпр . кључ за браву, одело).

пасодЬбле, пасодобла м [шп .

стра не , свуда помало, на много места (при ци­

paso dobIe дво­

тирању примера, када их има превише да би се

струки корак]

навели бројеви стра на) .

паровима, настао почетком хх века.

Пасионал, -ала м [нлат.

(3)]

passionalis,

в . пасија

зби рка средњовековних легенди које опи­

passionne, в.

па­

сија] којије обузет пасијом, који је занесен чиме ; страствен, одушевље н , загрејан (-и фWlаше­ лuсш, -и ловац, -и йосеШWlац концераша).

пасионист(а), - ё м, мн . пасионисти [и тал.

passio

патња] рел . припадник

"Конгрегације Муке Господа нашега Исуса

Христа", основане у Италији у ХУН веку.

пасирати l , пасйрам , И несврш. [нем . (воће, поврће)

3. л. мн. пасирају сврш. pass ieren] 1. кулин . (про)цедити кроз сито или цеДI1ЉКУ . 2. заст.

догодити се, зб ит и се.

пзсометар , -тра м [лат.

[енгп.

код картања, напустити игру, одустати од

учешћа у игри .

пасош , -а м, мн . -и [м ађ. paszиs од нем .

француском

(1623-1662)]

научнику

Блезу

Паскал у

физ. јединица мере за притисак ,

симбол Ра; притисак од

њутна који делује

1

нормално на површину од

2.

1 квадратног

метра.

рач. један од програмских језика .

паСКВЈма, -ё = пашквила, -ё ж [нем . од итал.

фр .

passe] 1. документ

Pasqu ino, име кипа у

омогућује слободно кретање преко граница др­

жава; путна исправа .

2.

(сшочltu

-)

(на сајмовима); пропусница за стоку .

паспарту, -уа м, ,·ен . МН . паспартуа [фр .

se-partout

који пролази свуда]

pas-

подлога и сл.

1.

од картона која обрубљује графике или слике, а на коју се ставља чврст оквир .

отвара више брава .

2. кључ који 3. стална бесплатна улазни ­

ца за све представе једног позо ришта.

паспел , паспоал В . паспул.

passport] В . пасош. passepoi l] а . порубљени

паСПУJl , -ул а м [фр .

крај , испуст на хаљини, поруб . б. шарени гај­ ми и ливреја) .

пасп ул ирати , паспулирам,

3.

Л. МН . пас п у­

лирају СВРШ . И несврш. [В . паспул] а . зав рн ути, посувратити ивицу платна или тканине. б . по­ рубљивати , опшивати узаним тракама (гајта­ ном).

Pasquill

Риму на који су ка ­

пзста, -ё ж, ген . мн . паста [и тал.

pasta тесто] 1.

полугуста маса слична тесту која служи као с р едство за чишћење (зубна

погрдан или подругљив текст, груба сатира,

фарм .

клеветнички с пис .

бљава се за сушење рана или озледа.

пасквила нт, -а м, МН . пасквиланти, ген . МН .

пасквила ната [В .

пасквила]

текстова, пасквила .

•

писац погрдних

пасквИлантскЙ.

од перс.

pasb1in, paswan]

мекана смеса слична

- ;-

за цuЙ еле) .

особа

која ноћу пази на јавни ред и мир; ноћобдија ,

2.

мастима, употре­

пасташ ута В . пашташУта. пастеЈ_ , -а м [итал .

pastello] 1. ЛИК.

сликарска

боја у облику меке оловке или креде .

пасманuија, -ё м и пасванuија, -ё [тур. ра­

ноћни стражар .

исправ а о

власништву и ветеринарској контроли стоке

чени стихови против одређених лица] КЊИЖ .

SVanyl, pasbanYl

Pass од

са сликом власника који

тан на опшивеним панталонама (код унифор ­

паскал, -ЫЈа м, МН. паскал и , ,·ен. мн . паскала [по

passus корак , в . -ме­

пута; педометар , поДометар .

паспорт [ е н п, .

пасирати 2 (се), пасйрам (се) СВРШ .

pass]

так­

ничком клизању.

нато .

од лат.

2. сп.

тар] инструмент за мерење корака , пређ еног

пасионато прил . [итал. раssiопаtо] в. апасио­

passionista

муз . живахни шпански плес у

мичарски плес који се обавезно изводи у умет­

сују муке и страдања Христова; приче о свети ­ тељима, апостолима, Богородици.

пасионйран, -рющ -рано [фр .

1.

2. а .

тех­

ника сликања у којој се примењује таква боја. б . слика нацртана таквим бојама.

пастелист(а), -ё м, мн . пастел исти [фр . р а­

stelliste, 8.

пастел] уметник који ради пастел ом.

901

пастелнй

патарён

пастелнй, -а, -о и уоб. пастёлнй, -а , -о [В. па­ стел ]

2.

1. који је

рална симфонија муз . Бетовенова ш еста сим­

од пастела , насликан пастелом .

фонија (Ф -дур), која слави идиличност пастир­

кој и л ичи на пастел. А пастелне боје благе ,

ског, сеоског живота ; пасторални прст ен пр­

светле бој е без оштрих контраста .

стен који добијају бискупи и опати пр иликом

пастеризација, - ё ж [фр . раstеurisаtiоп, по фр . научнику Луј У Пастеру

(1822-1895)] загре­

вање мле ка и других течности до температуре

55-70

сте пе ни, како би се уништили микроор­

-ујём

и

пастеризовати,

-ујём сврш . И несврш . [В . пастеризација] (из)вр­

шити п астеризацију .

пасторела, -ё ж [фр .

pastillus лоптица] 1. фарм .

Pastille

од

округла пљосната

таблета, пола ко се отапа у устима . од брашна, воћно г сока, шећера.

лоптица

2. 3.

ЛОlпица

или свећ ица з а кађење.

па стнчо, - а м [итал.

pastourelle]

ће за љубав пастири це или сеоске ле п оти це.

пастофорија, -ё ж [грч .

pastas

passein додати, дози ­

додато , рЫгејп носити] цркв . архит.

у ранохришћанским и византијски м цр квама збирни назив за призидане просторије уз ол­ тарскуапсиду .

пастрма, -ё ж [тур . раstlпnа] кул и н . усољено и осушено овчије или козије месо .

pasticcio]

муз.

(од ХУН

1.

пасус, -а м , мн . пасуси , ген . м и . п асуса [лат.

дО ХЈХ ве ка) опера састављена од популарних

passus

арија ил и већих одломака из ранијих дела .

вим редом , став , параграф.

2.

музичко дел о већег броја аутора .

корак] одељак текста који п очиње но­

Пасха, -ё ж , ген . мн . Пасха [грч .

па стиш , -а м , ген . мн . пастйша [фр .

pastiche од

pasticcio] 1. л оша имитација уметничког 2. лажно издање, кривотворина, фалси­ фикат. 3. в. пастНчо .

итал .

и зл азак

вођством , слави се

Ј е вреја

из

Египта

пасхалнй, -а , -о [с рлат. који се односи на Пасху .

од

pasta тесто]

насликан ви­

дљи ви м сл ојем уљане боје ; обилан, богат .

2.

који је у обл ику пасте, мекан , гњецав .

па стор , -а м [лат . стантск и

адвентистички)

све­

Ус крс , ускршњи .

пат, -а м [фр .

pacta,

мн. од

pat од итал. раttз реми, од лат. pactum договор] 1. - (йозuцuја)

да повуче потез, јер је краљ у шаху, а сва окол­ на поља су нападнута.

2. фиг.

стање у којем се

не може ништа учинити .

штен и к; жу пник .

п асторал, - ала м , мн . пасторали , ген . ми . па­

сторала [В . пастор]

paschalis, В . Пас ха] 1. 2. који се односи на

стање на шаховској табли када играч не може

pastor пастир] рел . проте­

(е вангелички ,

М ојсијевим

п ролећног пуног Месеца .

бој е к ој и се и здиже изнад осликане површине .

pastoso

под

нисана, тј . у време првог

14.

п аст6за , -ё ж [В. пастозан] л ик. дебели слој

па стозан, -з на , -зно и уоб . пастозан, -зна,

pascha од хебр.

реsа~]јеврејски праз ник посвећен ус п омени на

дела .

-зно [итал .

м уз. књиж .

трубадурска песма у форми дијало га (ХП-ХПI

дати ,

пастила, - ё и пастила, -ё ж [нем . лат.

квом .

век) , веселог садржаја , у којој се песн ик надме­

ганизми и спречило кварење .

п астеризовати,

посвећења, симбол њиховог венчањ а са цр­

1. бискупски

штап .

-пат, -патија, -патски [грч .

pathos

патња]

2. брига

оно што се од носи на осећања ил и психичка

католи ч к и х свештеника над душама своје па­

стања ; у медицини, оно што се од но си на одре­

стве.

ђ е не врсте обољења.

пасторала, -ё ж [В . пасторалан] књиж. комад

пата-карте, пата - карата ж мн . [ В . пат, карта]

с певањем и д иличног карактера, у природном

у игри карата, ситуација са једн а ко неповољ­

амб ијенту (ХУЈ и ХУН век) , пастирска игра .

ним исходом за све учеснике .

па сторалан, -лна , -лно [нлат. лат.

pastor п аст ир] 1.

pastora1is

од

КIbИЖ. који је својств е н па­

сторали, који припада пасторали ; идиличан .

2.

патарён, -е на м, мн . патарени , ген. мн . пата­ рена [ срлат.

patarenus,

нејасног порекла] ист.

рел. кој и се тиче свештеника и његових дужно­

у Европи у ХЈ веку ; катар , албижа н ац .

сти пре м а верницима ; свештенички .

мил .

902

•

Пасто-

1.

припадник јеретичког покрета који се појавио

2.

богу­

патарица

п атио

pater(tsa] 1. епископски 2. пот­ преч ка, дас ка, летва . 3. код пра­

патернализам, -зма м , мн . патернал изми,

патари ца, - е ж [нгрч .

штап , скиптар (зна к дух овне вла(:ти) .

ген. мн . патернализама [лат.

порна гредица,

заштит нички , ауторитаран

вославаца, да н после крсне славе, појутарје.

патела, -е ж, ген . мн . патела [лат.

patel1a] анат. 2. зоол . вр­

троугласта кост на колену, чашица.

ста пужа с плитком кућицом , који се припија за стене крај мора.

патена, -е ж [срлат. плитка посуда] ЦрК8.

patena

1. а.

према грч .

patane

златна или позлаћена

округла чи нија, слу жи за хостију . б . кружић У служби при л итургији; дискос .

2. убрус

који се

ставља преко обредне чаше, путира.

Patent

очигледан]

од фр.

1. а.

patent

од лат.

patens

отворен,

акт којим се творцу неког про­

наласка потврђује искључиво право на његову примену. б . сам проналазак; изум.

2. ист.

наред­

ба с високог места, указ, декрет, повеља.

вр­

3.

ста копче на повлачење (најакнама, панталона­ ма и др. одећи) .

мљив

фам . практична ствар, зани­

4.

механ изам;

необична

направа .

•

па­

тент-брава сигурносна брава с цил индром ; па­

тент-затварач

рајсфершлус;

патент-оловка

механичка оловка са замеНЉ ИВIIМ графитом .

патенти рати, патентирам, рају С8РШ . [8 . патент]

1.

3.

л. мн . патенти­

добити патент (на не­

што), стећи пр венство или искључиво право коришћења неког изума, проналаска.

2.

фиг.

присвојити искљу чиво право на нешто .

патентнй, -а, -о тента, који

[8. патент] који се тиче па­ припада пате нту . • - уред установа

која прима и про верава пријаве патената , заду­ женаје за контролу и издавање патентних пра­ ва и помаже при регистрацији патената .

патер, -а м [лат.

2.

pater отац] 1. отац,

родитељ .

титула катол ичких свештеника , посебно је­

зуита .

• -

власти

према

однос

1.

владара од­

потчињенима,

при

чему

благонаклоност владара замењује права грађа­

на .

2.

екон. настојање послодавца да бри гом о

запосленима умање утицај синдиката . • патер­

налИстичкЙ . патернитёт, - ета м [лат.

temus

очински]

1.

patemitas

прем а ра­

порекло по оцу , очинство;

2.

правни однос оца према детету.

фиг. извор ,

порекло , ауторство .

патерностер, -а м [лат.

pater noster] рел. мо­ 2. свака већа

литва "оченаш" на латинском.

патент, -а м, мн. п атенти , ген . мн . патената [нем .

носно

очински ]

patemus

фамилијас отац, глава породице, до­

лоптица у бројаницама, код које треба очитати

"оче наш" .

3.

жарг. покретна трака с посудама

постављеним у једнаким размацима, користи се нарочито код зидања високих кула : елеватор .

патетика, -е ж , дат. патетици патос] нос .

1.

[8.

патети чан,

снажно , страствено одушевљење; за­

2. патетично

изражавање ; претерано , изве­

штачено подстицање осећања код слушалаца .

патетико прил . [итал .

patetico]

муз. свеч ано,

осећајно, дирљиво .

патетич ан, -чна, - чно [грч . тос]

1.

pathetik6s,

8.

па­

који је пун патетике (патоса) , осећајан,

потресан , дирљив .

2. претерано

изражајан ; ко­

ји на извеш тачен, театрала н начин подстиче осећања и буди страсти . -п атија 8 . -пат .

патина, -е ж [лат.

patina] 1. а.

слој, превлака

без сјаја (зеленкаста до црна) која се врем еном развија на предметима израђени м од бакра или

бронзе . б . слој нанесеног талога (нечистоћ е из атмосфере, хемијске промене) на грађевин ама и предметима .

2. ф иг.

обележје старин е на пред­

метима, у говору, у стилу уметничког стварања итд .

патинирати, патинирам,

3. л. мн. патин ира­

маћин (по римском праву одлучивао је о живо­

ју С8РШ. И неС8РШ. [8 . патина] пресвлачити, по­

ту и смрти свих члан ова породице);

кривати,

(лат.

штачким

- патрије pater patriae) 1. отац ота џбине : титула рим­ ских царева. 2. почасна титула људ и с посеб­ ним заслугам а за државу .

патера, -е ж [лат. старих Римљана .

patera]

покрити путем

патином ;

неметалне

на

ве­

повр­

шину неких метала рад и заштите од корозије.

патио, пiiтија м [шп .

жртвена посуда код

наноси ти

превлаке

patio]

архит. дворишни

простор унутар стамбене зграде, 06. са зел ени­ лом и фонтанама, често окружен стубовим а.

903

патир ат и

п ат р ијарх

паТll рат и, патйрам ,

3. Л. мн . пати р ају с врш .

[В . пат] довести у п ат поз ициј у, у шаху .

пат исе рија , -е ж [ ф р .

patisserie] посласти ­

пати шпањ , -а м = п атifшп ања, -е ж [итал.

di Spagna

шп а н с ки хлеб] врста суво г к ола­

ча од брашна, јаја и ш ећ ера.

патл иџан , -а и патл иџ а н , -а н а м, м н . п атли­ џани и патл иџ а ни , ген . мн . п атл и џ а н а и п атл и џ а­ на [тур .

patllcan од перс . biidingan] бот. 1. повртн а биљка меснатог плода, Solanum ~ycop ers icum , парадајз . 2. плави - п о врт н а биљка са издуже­ ним плодовима там но љубич асте бој е, So!anum melongena. пато- [грч .

pathos болест, б ол, осећ ај]

к ао пр ­

ви део речи оз н а ч а в а о н о што се од нос и н а бол,

болест.

патоа, -аа м [ фр.

patois] лингв.

у Фр а нцуској,

дијалекатск и говор и зв а н књиж е вн ог јез ика , покрајинско наречје.

патогён , -а, -о и п атоге н , -а , - о [В. п ато -, -ген] који изаз ив а болест, зараза н бакШерuја).

;.

(-

йроц еси , ­

патогеЮf м и к роор ган из м и мед.

заразне клице.

пато ге неза , -е и патоге н еза, -е ж [ В . пато-, генеза] мед . наука о поста н ку и р аз вој у н е ке б о ­ лести.

патогномика , -е ж, дат. п ато гн оми ци ( В . п а­

то-, грч. gnоте сазнање] мед. н ау ка о симптом и ­ ма болести и поста вља њу пра ви л н е д иј агно зе .

патог н о мичан , - ч на, - ч но [В . п атог н ом ик а ]

скуп појава везани х з а болест и њених посл е­

д ица; ста њ е болес н ог ор ган и зма.

п атол ошкй , - а , -о [ В. патол о гиј а] од носи н а патол оге и патол о г иј у м ала н , болестан

(-

страст]

1. а .

pathos

патогр а фија, -е ж [В . пато-, - графиј а]

1. мед .

опис свих болести што и х ј е п а ције нт п р еболе о

(тзв. медицинска биогра фија).

2.

проу чавање

утицаја неке болест и н а р ад н у сп о соб ност б о ­ лесн ика .

патолог, -а м, мн. патолоз и , ген . МН . п атолога

2.

дож и вљај, патњ а,

кој а с е постиже сред ствим а гово р ништва или уметно ст и. б . књи ж. у Ар истотеловој поетици , уз вишен и д ирљ ив го вор у тра гедији који и за­

з ива осећ ај к атарзе ( прочишћењ а).

2.

претера­

но пови шен тон гов о ра , пр е н аглашавање осе­

ћања, патет ик а.

п атос, -а м [грч .

patos

п ут, стаза] под (посеб­

н о од даск е).

п атофизиологиј а, - е ж [ В . п ато- , фИЗИОЈЮГИ ­ ј а] мед . гр а на мед ицин е кој а проучава патоло­ шк е пром е н е фу нкциј а т кива, ор гана и читаво г ор ганизм а н астале зб ог б олести.

п атоф об иј а, -е ж [ В . п ато-, фоб ија] псик . осе­ ћ ај вел иког страха од болести , сличан хипо­ хо н дрији .

п атриј а р х, -а м, мн . п атриј ар си, ген. мн. па­ триј а рх а и

rl aTpilj a px,

ге н . м н. п атриј ар ха [ гр ч. н а, род а , пре ма владат и]

1. а.

patri a

-ар ха м, мн . патријарс и ,

patri arkhes

отац плем е­

род, п лем е, ноза,

archein

б ибл иј с ки пр аота ц једног народа,

п осеб н о ј еврејс к ог, А врам, И сак, Јаков . б . ро­ ви х с инов а).

ку болест.

који се

дубоко осе ћ а њ е, за нос, узбуђеност

глед лица, д р жа њ е тела, к р ета њ е.

саз н ајн и ] који одређ уј е, ут врђ уј е н е­

1.

налаз).

й ојава ).

п атос , -а м [гр ч .

дон а ч ел ник изра елс ки х п ле м е н а

патогностичан , -ч н а, - чн о [ В. п ато-, грч .

(-

који има свој ства б олест и ; н е н ор малан , абнор­

којије кар актери ст ич ан за н е ку болест , нпр . из­

gnostik6s

1. грана

л ест и , бол ес них п р оцеса и ста ња у организму .

2.

чарница, кола ч а рниц а.

рап

патологиј а, -е ж [В . п ато -, -л о гија]

медицин е кој а се бави проучав а њ ем узрока бо­

2.

(12

Јаковљ е­

реJl . а. врхо вни п оглавар право­

сла вн е црк ве (у Цар играду, Анександрији , Ј е­ русал иму, Мо с кви , С рбији , Гр уз ији, Румунији,

Бугарс кој , Украјини ). б . у рано м хр ишћанству, е пи скоп ј ед н е од в ел ики х а по столских столица (Ј ерусал им , Рим , Ан т иох ија, Александрија и Цари град). в . у катол и ч кој црк в и , назив за би­ с ку п е у Рим у, Лис аб он у, В е н е ц ији , Јерусал и ­

м у , З а пад ној и И сто чн ој Инд ији . ни стара ц , ч ас ни ста ра ц .

;.

3. фиг.

уваже­

васељен ски

-

н ај­

в иш и достој а н стве ник православне цркв е, са

[В . пато-, -лог] ле к ар стру ч ња к за п атол о г иј у,

сед иштем у ЦаРИ l"]Јаду .• п атр ијар хов и rш­

онај који се бав и патологиј ом.

тр ија р хов .

904

патријархалан

патрона 2

патријархалан, -л на, -лно [В . патријарх] својствен

патријархату;

који

придаје сва овлашћења.

2.

оцу

патрйцйј, -а м, мн. патрицији [лат.

1.

породице

који се придржава

1.

patricius]

у старом Риму, припадник племићког стале­

жа (по рођењу) који се својим Гlривилегијама

старих обичаја и схватања, а избегава све што

разликовао од плебејаца.

је модерно; стар ински , конзервативан, 'гради­

Византији а. назив за највише грађанске и вој­

у касној антици и

не управљаче . б. почасна титула коју су визан­

ционалан .

патријархат, -ата м [В. патријарх]

1. ист.

об­

лик родовске заједн ице у којој је група људи

повезана сродство м по мушкој линији.

достојанство патријарха

2.

рел. а.

б. област којом

(2).

тијски цареви додељивали истакнутим особа­

ма или страним владарима (без стварне вла­

сти).

3.

каш.

+ патрИцiiјскii .

славне цркве.

3.

очево право, ситуација у којој

1.

patriciatus] 1. досто­ 2. патри­

јанство патриција, великашка титула.

цији као друштвени сталеж , племство, аристо­

дете припада очевој лози.

патријар шија, -е ж [грч.

припадник отменог рода, племић , вели ­

патрицијат, -ата м [лат.

управља врховни поглавар хришћанске право­

тријарх]

2.

patriarchia,

В. па­

кратија.

паТРОЈ1а, -е ж [нем . дијал.

црквено подручје под управом па­

тријарха, састоји се из више епископија; патри­

ille]

Patrol

од фр.

patrou-

вој. одред или група војника , полицајаца

а. црквено поглаварство којем је н а

или лова ца којимаје дужност да надзи ру одре ­

челу патријарх. б. зграда, седиште у којем ста­

ђени терен, брину о безбедности кретања на

јархат.

2.

нује патријарх и где су смеште н е његове кан­

одређеном терену; н адзор , стража, извидница.

целарије .

+

+

патрија ршiiјскii .

патримонијалан, -лна, -лно [нлат.

nialis]

који се односи на

patrimoпатримонијум. 2. који

припада очевом имању, који је н аслеђе н од оца, очински, наследни.

патрifмонијум , -а и патримониј, -а м [лат.

patrimonium] обавеза једне

прав.

1. скуп имовине, права и особе . 2. имање које припада де­

ци после очеве смрти; очеви на, наследство, ба­ штина .

патриот(а), -е м, мн. патриоти [грч . patri 6tes земљак] онај који воли своју земљу и свој н а­ РОд , родољуб.

патриотизам, зма м [В . патриота, -изам] љу­

паТРОЈ1нii.

патрошtрати, патролирам, Шlрају несврш. [фр.

patrouiller, в .

3.

Л . мн . патро ­

патрола] врши­

ти па'грОЛНУ службу, бити у патроли; обилази­ ти терен ради надзора.

2.

жарг. стално се крета­

т и на неком одређеном подручју.

паТРОЈ10гија , -е ж [В. патер, -логија] теол . део историјске теологије која проучава живот и списе хришћанских писаца у првим вековима хришћанства; патристика.

паТРОЛЩfја , -е м [в . патрола] војник и з па­ троле, ноћни стражар.

п:прон, -она м, мн . патрони, ген . мн. патрона [лат .

patronl1s] 1.

ист. у античком Риму, патрициј

који штит и своје клијенте и слободњаке .

2.

бав према отаџбини, према своме народу, ро­

цркв. а. оснивач цркве, задужбине, бенефиција.

дољубље.

б . светац који се слави као заштитник града,

патристика, -е ж, дат. патристици [В. патер] део теологије који се бави животима, списима

покрајине , ес нафа и др .

и учењима црквених отаца (Иринеја, Августи­

мрежа; парун, парон.

на , Оригена и др.), повезује античку филозофи­

ти; покровитељ .

ју и хришћанску Догматику; па·грологија.

11атристичка

литература

сва

4.

патрона l , -е ж [лат.

паТРИСТlfЧКЙ, -а, -о [В . патер] који се тиче старих црквених отаца или њихових дела .

•

књижевност

3.

стари назив за запо­

ведника или власника рибарског чамца или

2

патрона , -е ж [нем .

онај који некога шти­

patrona] В. патрОн еса . Patrone

од фр.

patron] 1.

образац, калуп по коме се нешто израђује , ша­ блон.

2.

чаура метка с барутним пуњењем , ка­

хришћанства од УП века коју су писали цркве­

I"!ИСЛОМ и з рном.

ни оци.

бојом, мастилом и сл.; картриu (в . ).

3.

уложак ваљкастог облика с

905

патроюiжа

па х и-

патронаж а, -ё ж [фр .

1.

patronnage,

в . патрон]

патронат ; заштита, покровитељство.

акт ивност л ека р а,

медицинских

2.

сестара

мед.

и др.

пауликијанац, - анца м М В . [грч.

Pauli kia n6s]

присталица пауликијанства.

па ул икијанство , - ства с [в . п аул и к ија н ац]

кој а се тиче пружања здравствене помоћи на

рел . дуалистичко учење у првој пол о вин и УП

мест има гд е људи живе и раде .

века , угицало на каснију појаву бо гумилства.

патронажн и , -а, -о [В . патронажа] који се од­ нос и н а патронажу .

• -

служба патронажа

патронат, -ата м , мн. патронати,

тр он ата [пат .

reH .

(2).

мн . па­

patronatus, в . патрон] 1. а. п ок ро в и ­

тељство , з аштитништво . б . надлежност патро­ на .

2. реп .

скуп привилегија које је Цр к ва давала

в ерни ц има кој и су градили , издржавали цркве­

не зграде и сл .

•

патронатски .

patron-

заштитни ца , покровитељица . б. углед­

н а старија госпођа . в . она која приређује забаве у доб ротворне сврхе .

нимик, -а м, мн. патронимици ,

reH.

мн . патрони ­

ми ка [грч. patronymik6s, према pater отац, в . -о ним ] n и нгв . презиме изведено од имена оца или н е ког другог претка (нпр . Немањић и по

-чна,

- чно ,

патрон и­

мички , а, -о и патронимски , -а , -о [В . патро ­ ни м] н аз ван по имену оца или другог п ретка .

патроци ниј ум, -а и патроциниј , -а м [п ат. у античко доба, брига вели­

ких земљо поседника над сељацима који су им з ауз вр ат уступали своју земљу .

2. покровитељ­

патроцини рати, патроцинирам ,

3. n. мн . па­ троцини рају нес врш. [пат. patrocinari] 1. штити­ ти , п о м агати , уз ети под окриље . 2. б ранити и ли засту п ат и (кога, што) пред судом .

пауза, - ё и пауза, -ё ж ,

r eH .

од гр Ч .

1.

pausis

па уперизовати, -ујём -ујём

еврш . И

и

па уперизовати ,

н ееврш . [в . паупер] пр етв о рити ,

претватати у сиромаха ; (о)сиром а ши ти (дру­

паус, -а м в . па ус-папир . паус-папир, паус - папира м [н ем .

Pauspapier]

врста с п ецијалног полупрозирног п апира који служи за прецртавање , копирањ е , пр еснимав а ­

паушаJl, - ала м , МВ . паушали , л а [нем ..

Pauschale]

reIi.

МН . пауша­

и з н ос одређен отп р илике ,

глобално; прорачунска, Ilредрачун с к а свота .

пауша ла н , -лна ,

-лно

[нем .

pauschal] 1.

фин а нс. одређен отприлике , на основ у процене .

2. фиг.

напамет, без об р азложења из рече н , про­

извољан

(-

оцена ).

паф УЗ В . [нем . раП]

ство , за шт и та.

sa

штвеног слоја , материјално пропадањ е н арода ,

ње , и ли у припреми рукописа з а ш тампу .

Нема њи , Л аз аревићи по Лаза ру) .

patrocinium] 1. Н СТ.

па у перизација, -ё ж [в . паупер] со ц. масовно осиромашење становништва ил и једног дру­

штвени слој , државу).

патроним, -а и патроним , -има м = патро­

патроним ичан ,

пауперизам, -зма м [в . паупер , - и зам] сиро­ маштво, беда, оскудица , сиротиња .

нарочито у доба економских криза.

патронеса, -ё и пат ронеса , -ё ж [фр.

nesse] а .

па у пер , -а м [п ат . раирег сиромаш а н ] соц. си ­ ромах, бедник ; онај који живи од ми лости ње .

застој]

МВ . пауза [пат. р аи­

п р ивремени краћи

прекид у ч е му ; одмор , почивка , застој , предах.

2. п ре кид између чинова позоришне представе . 3. муз. а . одсуство тона у тачно одређеном тра­ јању , према назнаци композитора . б. у нотама,

па узирати, пауз ирам ,

неражен ,

пафта , -ё ж, пере.

bafte

3. n.

МН. паузирај у

СВРШ . И нес врш . [в . пауза] направити паузу , пре­

reH .

МН . пафта и l1афти [lУР .

откан , украшен везом]

1. већ а

копча на женском појасу или на НОШЊИ . кој и м се о п асују жене и свештеници .

3.

pafta од метална

2.

1I0јас

метална

спона, спојка , метална гривна (на пушци) .

паха, -ё ж ,

reB .

МН . п аха [тур .

pah

део] посу­

враћена ивица тканине, 110руб , обруб .

пахали ПРИД. индекл . [тур . од пере.

з н ак п аузе .

1. уз вик кој и п одражава 2. изненађен , з ап а ње н , п ре­ скамење н (осшаiuu - ).

ударац, пуцањ и сл.

beha

pahall од paha, beha

цена, вредност] који им а високу

цеНУ;СКУП , скупоцеН , в р едан .

пахи-, пахо- [грч .

pakhys

дебео, задебљао]

дах нуги ; од марати се , бити привремено без по­

као први део речи означава: дебео , з адебљан ,

сла .

згуснут, ств рднуг .

906

пахигирија

паш ilJlУК

пахигирија, - ё ж [8. пахи- ,

gyr6s

круг] мед.

пацификација, -ё ж [лат. фиковати]

њем и из обличењем вијуга и менталном зао ­

је зах ваћена ратом или коју потресају унутр а­

стал ошћу .

шњи немири ; см иривањ е , ст ишавањ е, помир е ­

пахидерм, - а м [8. пахи- , грч . dеП11а кожа] пахидермија, -ё ж ж [8. пахидерм] мед. бо­ лест задебљања коже .

пахлави, -ја = пехлеВII, -ја м [перс.

Pahlaw ll 2. име

н овчана ј единица у Ирану (Персији).

пер с ијс ког ј ез ика у доба Сасанида, мешавина пер сијског и се митског језика .

пахохилија, - ё ж [8. пахи - , грч .

kheilos

усна]

мед. урођ е н а задебљалост усана .

пац,- па ца, дат. И л ок . miцу м [нем .

Beize]

кулин . сла н а вода са зачинима у којој се држи месо (посебно дивљач) пре припремања за је­ ло ; сала мура , маринат .

пiщер , -а и пацер, -а м [нем . сп р етња ковић ,

Patzer] 1. не­ 2. слаб

шепртља, незналица.

играч ш а х а .

пацијент, - а м, пацијенти , ген . мн . пацијена­ та (ж . пацијентк иња , -ё) [л ат. раtiепs према

pati

патити] онај који болује, болес ник (под надзо­ ром лекар а).

пацијенција, -ё ж ['шт. раtiепtiа] стрпљи ­ вост, стрп ље њ е .

п а цисцент, -а м, мн . пасцисценти, ген . мн . па­ сцисцената [лат. расisсепs према

pacisci

спора­

зумевати се] онај који закључује уговор , уго­ во р на стра н а , у говорник .

pacificus ми ротво­ pacis ми р , facere чинити]

идејно- п ол итички и културолошк и покрет који

је против сваког облика рата и захтева р азре­ ш ење сукоба мирним путем, миротворство .

Пацифик, -а м [лат. (mаге)

Pacificum]

геогр .

Тих и о кеа н .

пацифицир ати ,

пацифiщирам,

3. л . мн . пацифицирају С 8РШ . И неС8РШ . [лат . pac ificare, 8. паци фи зам ] 1. успоста­ вити мир , стишати, сти ш авати сукобе . 2. угу ­ шити побуну У некој држа ви или области .

пацифист(а) , -ё м, ми . Ilацифисти (ж . пацн ­ фисткиња , - ё) [В . пацифизам] онај који р е ш а ва

спорове мирним путем, присталица пацифи ­

зма .

•

пацифИстичкЙ .

пацифицирати = пiщификовати (8.) пацitфичкй, -а, -о [В . Пацификј геогр . к оји се односи на Пацифик, тихоокеански .

пачавра , -ё ж, ген . мн . пачаври [тур. од перс.

parce-i

иге]

1.

palYavra

комад ста ро г, поцепан ог

дела одеће који се кори сти само за чишће ње и отирање; безв р ед на крп а.

2.

фиг . човек без к а­

рактера .

пачариз, -а м [тур . раlYапz , lYарапz од пе рс . се­

pu-rast ле в о-десно]

н еприлика, незгода , ш тета ,

ква р .

пачворк, -а м, мн . пачво рци , пачворка [енгл .

patchwork, према patch зак рп а, уметак и work рад] 1. покривач или одевн и предмет од кома­ дића тканине различитих боја саставље ни х у целину.

2.

тканина која имитира такав ру чни

рад .

сна индијска биљка,

patchouli од тами л. ] Pogostemon cabIin ,

м и р и­ и уље

добивено из лиш ћа биљке ; користи се за пар­ феме.

паша, -ё м, ген . м и . паша и паша , -ё м [тур . р а­ ~a, првобитно b a~a]

1.

титула високих војни х и

цивилних великодостојника у Ту рској и н е ки м

другим муслиманским државама. О живети

пацификiiл, -ала м, ми . пацификали, ген . мн . пац и ф ик ал а [нл ат.

побуне.

пачули, -ја м [фр.

пацифизам, -з ма м [лат. ран, п ре м а рах ге н .

2. гушење

мира у земљи која

пiщификовати, -ујём и

30011 . дебел окожац.

1.

ње.

1. успостављање

pacificatio, 8. п аци­

урођ ени поремећај у развоју мозга , са задебља­

pacificale од лат. pacificus

ми ­

р отвор ан] у католичкој цркви, кутија за чување хостиј е .

пацифitкатор, -а м [лат.

као

-

живети раскошно , у обиљу .

пашајлија , -ё м пашilJlија , -е м [тур . pa~a lj , в . паша] онај који је у СЈ\ужби паше .

пашалу к, -а м , мн . пашалуци , ген . м н . паша­

pacificator, 8.

паци­

лука [тур . pa~a ll k , 8 . паша]

1.

а . највећа терито­

фиковати ] онај који успоставља ми р , измири­

рија у Османском царству , пок р ајина којом

тељ , ми р отв орац .

у пр авља паша (Београд ски

-,

Босан ски

- ).

б.

907

пашквила

педалин

чин и звање паше.

2.

фиг. пеј. оБJlаст којом се са­

не, глачати.

2.

жарг. а . ГРДИТИ. б. досађивати. В .

гово р ит и улеп ш ано (о коме, чему).

мовољно управља.

пашквила = паск ви ла (в.)

пе гле р , -а м (ж п еглё рка , -ё ж, дат. пеглёрки ,

пашта, -ё ж, ген. МН. пашта [итал. pasta] в. па ­

ген. МН. пеГJlёр ки) [В . пегла] особа којој је пегла­ ње главно занимање.

шташУта . паштафажол, -сла м [итan. pasta е fagio li, в. фажол] кулин. покр.јело од макарона с пасуљем.

пашташута, -ё ж [итал. pasta asciutta суво те­ сто] кулин. покр . тестенине (макарони, шпагети, резанци и сл.) с преливом од парадајза , меса итд. и струганим сиром.

паштета, -ё ж [нем . Pastete од итал . pastetta] 1. кулин . намаз од уситњеног меса (џигерице, ри­

бе, ди вљачи и СJl.), масти и зачина.

2.

вој. врста

нагазне мине округлог облика.

паштицада, -ё ж [итал. pasticciata] кулин. спе­ цијалитет од говеђег меса у сосу с вином.

па што, -а м један од назива за авгански је­ зик (говори се у Авганистану и Пакистану).

1. у старој

одељење за пеглање (нпр. у болницама, ресто ­ ранима, хотеJlима и сл.).

п егм ати т, -а и п е гмат и т, -нта м [грч.

pegmatos

п ед- ' , п ед о-' [грч .

песма захвалн ица, песма у славу, хвалоспев.

2.

мстр . четвороделна стопа са неодређеним б ро­ јем дужина.

тета, оно што је у вези са дететом, дечји .

п ед_2, Јl ед о-2 [грч .

хируршка справа с копчом

(1830-1898)]

на врху, служи за

Пегаз, -а м [грч . Pegasos] ж 1. МИТОЛ . крилати

земља, тло] као пр ­

мљом.

п едагог, -а м, МН. педагози , ген . МН . педагога

paidagogos,

В . пед-,

agein

водити] стручњак

за педагогију ; васпитач, учитељ , наставник.

п едагогиј а, -е ж [грч . paidagogia, В. педагог] скуп знања о методама, средствима и законима

васпитања и обучавања, наука о васпитању , ве­ штина васпитања.

п едагог ика В. п еда гО гиј а . п едаГОГll ст(а), -ё м, МН. педагогисти [В . педа­ гогија] в. п едаго г. п едагош к и , -а, -о [В . педагог]

заустављање крвављења из крвних судова.

коњ Зевсов, постао је из Медузине крви кад јој

pedon

ви део речи означава оно што је у вези са зе­

псан 2 , -ана м, МН. пеани, ген. МН. пеана [по француском хирургу Ж. Е . Пеану

pais, paid6s дете , дечак]

као први део речи означава оно што се тиче де­

Грчкој , побед­

ничка песма (првобитно намељена Аполону);

pegma,

веза , окв ир ] минер. врста зрнасте руде

у облику жила , ВУJlканског по р екла.

[грч .

псан', -ана м [лат. раеап од грЧ . Рајап исцели­ тељ, епитет Аполона]

п еГЈl с рај , -аја, МН . пеГJlераји, ген. МН . пеГJlера­ ја [в . пеГJlа] а. занатска радња за пеглање. б.

носи на педагоге и на педагогију .

1. који се од­ 2. који одго­

вара начелима правилног васпит ања.

п сдал, -ала м = п едала, -ё ж м [фр .

је Персеј одрубио главу; од удара његова копи­

та и збио је извор воде Хипокрена, која је на­ дахњивала песнике.

на бициклу); уопште, полуга на машинама и

2.

фиг. симбол песничке

инспирације, надахнућа.

3.

астрон. назив вели­

ког сазвежђа на северној ПОЛУЛОПТИ.

пегел, -а м [нем. Pegel] техн. справа за мерење воДостаја подељена на степене, воДомер.

пегијатрија, -ё ж [грч . pege извор, в. -ијатри ­ ја] мед . лечење минералним водама.

пегла, -ё ж, ген . мн . пегли [н ем . 8ugel(eisen)] справа за глачање тканине, глачало, утија.

пеглати, пёглам и, обичније, пеглаТlI , -ам несВРШ . [в . пегла]

908

1. исправљати

(пе,'лом) ткани-

pedalis

ножни]

pedale од

лат.

1.

папучица (у аутомобилу ,

возилима која се покреће ногом ; подножник , подножница.

2.

муз . а. на оргуљама , харфи и

клав иру , уређај који се покреће ногом; намена му је разли чита (за свирање, за мењање карак­

тера звука и сл.). б. педални тон, в. псдални .

3.

жел. полуга уграђена у шине која при проласку воза отвара или затвара електричну струју за сигнализацију.

педал ин , - нна м = ll едаЈЈ Иll а, -ё ж [в . педал] чамац за рекреацију на води (об . за двоје), [10креће се окретањем педала .

пiщални

педогiш еза

педал ни, -а, -о [В . педал] који се тиче педа­

од стфр . рје

de gгue ждралова

нога (због слично­

ла, који припада педалу. ~ -тон муз . тон који се

сти с линијама у генеалошком стаблу)]

држи током више тактова , у нај дубљој део ни ­

мент који садржи податке о п ореклу, тежини ,

ци композиц ије .

приплодној способности и раси животињ а; ро­

педант, -а м, мн . педанти, ген . мн . педаната [нем .

Pedant од итал . реdапtе , нејасног порекла]

1. онај

који је претерано савестан, строго држи

до формалних з ахтева, надриучењак , формали­ ста .

2.

1. доку­

дов ник, родословно стабло, лоза .

фи г. инф ор­

2.

мације које се тичу порекла и образовања у ра­ ду неке особе .

3.

жарг. порекло и з боље грађан­

ске куће .

пеј . особа која се исцрпљује у формама,

педигрирати, педи грирам ,

3. Л. МН . педигри­

придаје огромну важност ситницама; цепидла­

рају СВРШ . [В . педигре] снабдети педигре ом, од­

ка, ситничар .

редити (коме) педигре .

педантан, -тна, -тно [В . педант] 1. уредан, брижљив, та чан .

2.

који цепидлачи, који је до­

садан због придавања важности ситницама,

пеДИЈатар, -тра м, МН . педијатри, ген . МН. пе­ дијатара [ в. lIедијатрија] мед. специјалиста за педијатрију, лекар за дечје БОJlести .

ситничав.

педијатрија, -ё ж [в . пед_ l, -ијатрија] мед.

п ед антерија, -ё ж [фр . pedanterie, В. п еда нт]

1.

претерана строгост и савесност у обављању

послова.

2.

грана медицине која проу чава дечје БОJlести ,

фи з ички и I1СИХИЧКИ развој детета.

при давање важности безначајним

ситницама; с итничарење , цепидлачење.

педантизам, -зма м [нлат. pedantismus, В . пе­ дант] = педанте рија (в.)

педикеб, -а м [ е нгл . pedicab од лат. pes, pedis нога , енгл. саЬ кочија] колица за путн и ке н а три точка , покрећу се педа.llОМ (замеНИJlа н екада­ шње рикш е).

педантно ст, - ости ж [В . педilНТ] особина онога ко је педантан.

педел, -а м, мн. педели, ген . мн . пёдёла [н ем.

Pede1

од срлат.

pedellus]

педitкёр, -ера м , МН . п ед икери , ген. МН . педи­ кера (ж педикёрка, -ё, дат. педикёрки , ген . МН .

у нив ерзитетс ки , школ ­

педикёрки)

педепса, -ё ж, ген . МН . педепси [нгрч . epaidepод ГРЧ .

paideuei n

подучавати] казна која се

користи у васпитне сврхе у школама .

педепсати, -ам С ВРШ. И нес врш . [В . педепса] казнити, кажњавати ; јавно (по)кудити, крити­ ковати.

особа

медицин ске

педикир, -и ра м [фр . pedicure од лат. pes, ре­

dis

нога, сига брига]

1.

нега стопала , сечење и

чишћење ноката, уклањање жуљева и сл.

2.

(ж

педикирка, -ё , дат. педикирки, ге н . мн. педи кир­

ки) в . педИкёр . педикИрати,педик ирам ,3.л. МН. пед икира­

педер, -а м [В . педераст]

1. мушкарац који

осећа полн и нагон према особама истог пола, хомосексуала ц (в.).

пед и кир]

та , бави се педикуром .• педИкёрскИ .

ски или судск и послужитељ .

sa

[в .

струке која стручно врши негу стопала и н ока­

2.

жарг. ВУЛГ . а. н еп редуз и ­

мљива, инертна особа ; млакоња . б . некарактер­ на особа , покварењак.

педераст, -а, -о [грч . paiderast~s према pais, paid6s дете, деч ак, erast~s љубитељ, љубавни к] 1. хомосексуала ц који има н акло но ст прем а де­ чацима , педофил. 2. хомосексуалац уо пште . педерастија, -ё ж [грч .

paiderast(a љубав пре ­

ма дечацима, В . педераст] мушка хомосексуал­ ност, посебно склоност према де чацим а.

педигрё, -еа м, МН. педигреи, ген . МН . п ед и ­ греа (уоб . педигрё, -еа) [енгл .

pedigree родослов

ју несвр ш . [В . педи кир] радити посао пед икир а .

педикулбза, -ё ж [нл ат. pedicu10sis од лат. ре­

dicu1us

ваш , В. -оза] мед. БОJlест доб иј е на од ва­

шију , вашљивост .

педикура, -ё ж В . педикир

(1).

педлер, -а м [е нгл . pedd1er] онај који пр одаје робу по кућама; покућар, торбар. педо-I В . пед_l.

педо-2 В . пед_2 .

педогенеза, -ё и педогенеза, -ё ж [В . педо - I , генеза] б и ол. партогенетск и р азвојјајни х ћелија ко д полно

незрелих

инсеката, нпр.

код ларви

неких врста мува .

909

пејџин г

педолог

пезета, -ё ж, ген . мн . пезета и пезета, -ё ж, ген .

педолог, -а м, мн . педолози, ген. мн. педолога

мн . пёзёта [шп.

[В. педологија) стручњак за педологију.

педологија, -ё ж [В. педо-2, -логија)

1.

геол .

нији, од

пејгамбер, -а м [тур .

наука која се бави истраживањем постанка и развитка тла.

2.

агр. проучавање особина тла ,

peseta) новчанајединица у 1868. године до увођења евра .

peygamber

Шпа­

од перс .

peygamber

гласник) у исламу, Божји посланик ,

његових физичких, хемијских и биолошких

верник; пророк .

својстава.

пејерација, -ё ж [н лат. pejeratio од лат. periurare криво се заклети] лажно заклињање, крше­

пёдометар, -тра м, мн . пёдометри, ген. мн. пё­ Дометара [нем .

Pedometer од лат. pes, pedis

нога,

ње речи ; вероломство, кривоклетство .

пејзаж, -ажа м, пејзажи , ген . мн . пејзажа [фр .

в . -метар) апарат за мерење преваљеног пута пешице, бројило учињених корака, подометар .

педопсихијатрија, -ё ж [В . педо - I, психија­ трија) мед . грана психијатрије која проучава ду­ шевне болести деце.

педопсихологија , -ё ж [В. педо-I, психоло­ гија) мед. део психологије који проучава пси­ хички развој деце од рођења до адолесцентног

доба; дечја психологија, развојна психологија.

пёдотрйб, -а м [грч . раidоtгiЬёs, в . педо -I,

tri-

paysage

педофил, -а и педофйл, -ИJlа м, мн . педофи­

болесник од педофилије.

педофилија, -ё ж [нлат.

1.

предео, крај,

лик. представљање једног крај а,

предела, крајолика на цртежу, слици .

пејзажист(а), -ё м, пејзажисти [фр .

3.

фиг.

paysagi-

в. пејзаж) л иковни уметник који слика пеј ­

ste,

заже; непр. пејсажист(а). пёјоратйв, -а м [ .. лат.

peiorativus, према peior

гори] ЛИIIГВ. реч или израз с погрдним значе­ њем .

пёјоратйван, -вна, -вно [В . пејоратив) погр­ дан, ниподаштавајући; који даје ружан смисао , који нагрђује.

ли и педофили, ген . мн . педофйла и педофила [В. педофилија] псих. особа која напаствује децу,

2.

опис неке ситуације, стања.

Ьеiп терати на нешто) плаћени водитељ теле­

сних (гимнастичких) вежби код старих Грка.

предео) lIепр. пејсаж

крајолик .

пејораuија , -ё ж [lIлат.

peioratio,

В . пејора­

тив] погоршавање; нагрђивање, ружењ е .

l1ејl1ербек, -а м [еIlГЛ .

paperback

корице од

в. педо-I ,

хартије) џепна књига у броши ран ом издању . &

-филија) псих . сексуална скло ност одрасле осо­

l1ејпербек-изда ље издање у меком повезу , с

бе према де ци .

великим ти ражом и ниском продајном ценом .

pedophi1ia,

пёдоцйд, -а и педоцйд, -ида м [В . педо-I,

пејсаж непр . в. пејзаж .

-цид) убијање деце као део плана геноцидних

пејсажист(а) непр . в . l1ејзажист(а) .

радњи.

пёјсмејкер, -а м [енгл .

пёжораПtВ в . пёјоратив.

ритам,

pesade

од итал .

правити]

pacemaker, према расе 1. мед. апарат који се

уграђује у тело болесника да би електронским

пёжоратйван в . пёјоратЙван . пезада, -ё ж [фр .

make

posata)

сп.

фигура у коњичком спорту, пропињање коња у месту на задњим ногама .

пезанте прип . [итал . реsапtе) муз . тешко, са­ свим споро, достојанствено .

импулсима стимулисао рад срчаног мишића .

2.

сп . жарг. тркач који у првом делу трке (на сред­ ње или дуге стазе) диктира појачан темпо како би

фаворити

остварили

врхунски

резултат ;

зец.

пејџер, -а м, мн. - и [енгл .

pager)

мали елек­

пезевенк, -а м, мн. пезевенци, ген . м .. . пезе­

тронски преносни апарат који кориснику ом о­

вёнка и пезевенк, -а м, мн. пезевенци, ,-ен. мн .

гућава да на с вако м месту прими звучни сиг­

пезевёнка [тур. реzеvепk од перс . раzепg)

нал или кратку писмену поруку.

водач, сводник .

2. покварењак,

1. под­

пропалица.

пезевенкуша, -ё ж [В. пазевенк) подводачица.

910

пејџинг, -а м [енгл . раgiпg, в. пејџер) ком у­ никација помоћу пејџера.

пекатифобија

нелвис

пекатифобија, -ё ж [лат.

peccatum грех , в.

пекторiiлан, -л н а, -л н о [ерлат.

фоб иј а] пе и х. наР04ИТО изражен или болестан

сни]

страх од гр еха.

прса, п лућа .

пеке = неки уз в . [тур. peki од pek izi врло до ­ бро] покр. зает. у реду , важи , слажем се, лепо.

пекинезер, - а м [н ем.

Pekineser према енгл .

1.

пр сни, ГРУДНИ .

2.

pectora1is пр ­

који служ и као лек за

пекулијiiран, -рн а, -рн о [лат. pecu1i ari s вла­ ст и ти, ЛИ4НИ]

уоБИ4ајеног.

1. 2.

посебан, 4удан, друга4ији од

који је својствен ИСКЉУ4ИВ О

Peki n(g)ese пекиншки] мали пас дуге длаке, по­

једној особи или групи .

р еклом и з Кине , пекиншки псић .

В. пекулијум ; Гlекулијарно кретање астрон .

пекмез, -а м [тур.

pekmez од п ере. begmiiz] гу­ 2.

пеј . а . размажено ,

пла4Љ И ВО дете, маза ; б . фИЗИ4КИ или ПСИХИ4КИ

пекулијум, -а и пекулйј , -а м [лат. ресu1јuт] прав . им ање које је у власништву ИСКЉУ4ИВО једне особе или н еке групе .

преосетљи ва особа , слабић .

пекунијiiран , -рна, - р но [лат.

пексијiiн , -ана м, ВОК . пёксијiiне, МН . пексија­ ни, ген. МН. п е ксијанii [В . пексин] редан 40ве к , прља вко.

2.

1. не4ИСТ, неу ­

цу, који се одн оси н а новац .

пелагизам, -зма м

miit

пелагијiiл , - ала м [грч .

од НГРЧ . рахат!idјоп] по Кр. Дутотрајно , до­

б ро пе4е н о и л и осушено пеци во ; двопек .

пексин , -а

[8. пелагијал]

, -о [тур . peksin] по Кр . 1. не4ИСТ, 2. фиг . рђав , не4астан . З . у

упрљан, н еур едан .

и меН И4КОМ з на4ењу = пексијiiн (В . ) п е КСИllав, -а , -о [В . пексин] = Гlексин

ре]

1.

pe1agos отворен о мо­ 2. 3 00Л . целоку­

подручје отвореног мора .

пан биљни и животињски свет који живи на отво реном мор у и ниј е везан за дно .

пелагијiiлаll , -лна , -лно [В . пелагијал]

1. ко­

ји се односи н а отворе н о море , океан ; мор с к и, океански .

(1,2).

м ед . мор с ка

болест.

рац, ђаур (и н ).

peksimet од п ере . peksi-

pecuniarius од

ресuпја новац] НОВ4ани, који је изражен у НОВ­

фиг. рђав , лош 40век .

З. онај кој и н е припада исламској вери, инове­

пексими т, -а м [тур .

пеКУJlијарно им ање

властито кретање звезда у свемиру .

ста укува н а маса која се добија од воћа с додат­ ком шећера ил и без њега .

•

2.

који живи на ПУ'IИНИ , у дубоком

мору или океа н у .

пексинити, п е ксиним нееврш . [В . пексин] 4И ­

пелагијанизам, -зма м [према калуђер у П е­

нити да не што по стане пексино, каљати , с крна­

лагију из У века] реЈ' . У4ење по којем чове к вла­

вити.

ститим силама може стећи спасење; због одба­

п е КСИЮIУК, -а м , МН . пексинлуци , ге .... МII . пексинлукii [ В. п екс ин] п оКр . 4истоћа.

2.

1. прљавштина , не-

а. н еПРИЛИ4НО , не4асно дело ; поква­

р ењаштво . б. неДОЛИ4ан , ружан поступак ; бр ­

љотина, с вињарија .

цивања наследног греха, крштења и Божј е ми ­ лости проглашено од Цркве јереТИ4КИМ .

пелагичан, -4на , -4НО [грч . pe1agik6s] в . пе­ лагијiiлан .

пелагра, -ё ж [ИТШI. pellagra од реllе кожа , уп.

пектйн , - ина м [грч . рёkt6s згрушан , густ,

подагра] мед. обољење коже , пробавних ор га н а

4ВРСТ] орга н с ка материја биљног порекла, ко ­

и живаца изазвано недостатком витамина Б у

р исти се за п роизводњу воћних желеа .

исхрани.

+ пек­

тЙнскЙ .

пелагроз ан , -зна, -зно

пе кторiiл , - ала м , МII. пекторали , ген . МН . пек­ торалii [ерлат.

pectora1e од pectora1 is прсни] 1.

крст кој и носе виши каТОЛИ4КИ свештеници и мисионари .

2.

у красна ПЛ04ица коју на груди­

ма носе ј еврејски свештеници. З . 300Л . грудна пер аја.

4. а н ат. а .

ћи.

фарм. лек који олакшава избацивање

5.

грудни оклоп . б. грудни миши ­

шлајма, е кс п е ктора нс.

[8. пелагра]

мед. к оји

болује од пелагре.

пеларгонија, -ё ж [грч .

pelarg6s рода] бот.

украсна биљка с белим цветовима у облику ГIТИ4јег кљуна,

Pelargonium .

пелвиметар , -тра м [В. пелвис, 8. -метар] мед. апарат за мерење женске карлице .

пелвис, -а м [1Iат.

pe1vis]

анат. карлица.

911

пелегрйн

пелцмантйл

пелегрйн, -ина м , ми . пелегрини , геи. ми . пе­ легрина

[итал.

pellegrino од лат. peregrinus

стран] заст. ходочасник (код католика), хаl1ија

пеЛИКУJlа, -е ж [лат. реllјсиlа кожица] зоол. спољашњи слој протоплазме код праживоти­ ња.

(код православа ца и муслимана) .

пелй р , -ира м [фр . реlиге кожица] танка хар­

пеленг, -а м, ми . пелензи, ген . ми . пеленга [хол .

peling] 1.

угао који правац компасне игле

образује с правцем осматраног објекта.

2.

авиј .

тија у листовима, за авионска пи сма или за ко­ пије .

пелит и , -ита м ми. [грч.

pel6s глина, в. -лит']

бојни поредак у коме се авиони или ескадриле

геОJl . седиментно камење настало од блата и му­

постројавају степенасто један за другим .

ља .

пеле нгатор, -а м [в. пеленг] пом . уређај на

пёлмёл, -а м [фр . реlе-mеlе] оно што је неу­

ком пасу помоћу којег се одређује пеленг тача­

ред но , набацано; мешавина, збрка , дармар ; уп .

ка на копну и л и објеката на мору.

мИшмаш .

пеленгИрати,пеленгирам,3.л . ми . пеленги­ рају сврш . и иесврш . [в пеленг]

1.

пом . одредити,

одређ иват и угао између правца компасне игле и правца осматра но г објекта .

2. лоцирати

еми­

сиону рад иостаницу помоћу радиопеле нгатора

(в.).

3.

лоцират и извориште звука хватањем

пелеРltна, -е ж [фр . реlегiпе од р е lегјп ходо ­ часн и к] дуж и или краћи огртач без рукава, с

пехливан, - ана м , 80К.

пё(х)ливане, ми . пе(х)ливани , ген . ми. пе(х)лива­

pehlivan од перс . pehlewan] 1. етиол .

арти­

ста који изводи акробације у ваздуху на затег­ нутом ужету или жици.

рвању, рвач .

3. јунак ,

2.

борац у народном

витез.

4.

фиг . а. онај који

свесно тежи постизању спољашњих ефеката . б.

комедија ш, лакрдијаш .

• пелil ванскй и пе­

пеливанити, пеливаним

пехливан и ти,

пехливан им иесврш . [в . пеливан] изводити акро­ бације на затегнутом ужету или жици .

rlеливанлук, - а = пехливанлук, -а м, ми . пе(х)лива нл у ци , геи . ми. пе(х)ливанлука вана.

2.

1.

[8.

пе­

артистичка вештина , за нимање пели­

фиг. ђаволство , враголија , несташлук.

пеликан, -а м , ми. пеликани , ген . мн . пелика­ на [лат.

pelicanus

од грч .

pelekan]

зоол . велика ,

бела тропска птица пливачица с кукастим кљу­ ном на коме виси кожна врећица за спремање хране,

Pe/ecanus onocrota/us;

несит, гем.

2.

марка наливпера и другог прибора за писање .

3.

мед. инструмент за вађење зуба.

912

геоло­

шким процесима , помешане с водом користе се

за купке и облоге.

Пелопс, -а м [грч .

Pelops] МИТОJl. у старо­

грчкој митологији син лидијског краља Та нта­

је ово полуострво добило име .

пелота ' , -е ж , '"е н . ми . пел6та [фр .

pelote лоп­

том , раширена у Шпанији , Француској и САД;

састоји се у одбијању лопте од зида жљебастим штапом унутар обележеног игралишта, док се

поени рачунају слично онима у тени су.

пелота 2 , -е ж, ген . мн . пел6та [шп .

pelota] пом .

мали јужноамерички чамац од прућа .

пёJlта, -е ж, ген . мн . пелти [л ат.

pelte]

pelta од грч .

ист. код старих Грка мали , лаган штит у

облику полумесеца.

хл иванскй.

ливан]

pel6s гл ин а] минер.

материје на стале

та, клупко] сп. народна баскијска игра с лоп­

про р ези ма за рук е.

на [тур .

природ не

ла, краљ Елиде и осваја ч Пелопон еза, по коме

емитованих звукова.

пеливан, -ана =

пелоид и , -ида м мн . [грч. лековите

пелтаст, -аста м, мн . пелтасти , ген . ми . пелта­ ста [лат.

peltasta

од грч .

peltastes]

и ст. вој. у ан­

тичкој Грчкој пешак с пелтом; војник са шти­ том.

п елте, -ета с [тур .

pelte] слатко од дуња .

rlеЛУ[lйдан, -д н а, -д но [лат.

cidus]

perlucidus, реllи­

про з иран , прозрачан, полу провидан.

I lелц, -а м , мн . пелцови, ген . мн . п елц6ва [нем .

Pel z] 1.

крзно неких животиња обрађ е н о за из­

раду одеће .

2. бунда

од таквог крзн а.

пелце р , -а м, мн . - и [нем .

Pel zer] пољопр. ка­

лем, цеп; младица.

пеJl ц ма Н ТЙJl, -а м [н ем . ски крзнени капу.. ; бунда.

Pelzmantel] дуг жен­

пензионёр

пелцовати

пелцовати, -ујём сврш. и неС8РШ . [8. пелцер]

1. пољопр.

цепити, калемити.

2. мед.

вакциниса­

ти против заразних болести.

пендентан, -т на , -тно [лат .

re

висити]

врста ваљушака пуњених месом .

памук] ПОКр . ружичаст, црвенкаст, руменкаст.

l1емикан, -а м [енгл . реmmiсап од егз . ] осу­

pemphigus од грч .

плик, бубуљица] м ед. х ронично кожно

обољење с гнојним мехурима , пликовица. ПЕН [енгл. СКр .

P.E.N. од (Intemational Association of) Poets, Playwrights, Editors, Essayists and Novelists] ~ Пен-клуб међународно стру­ ковно удруже ње посленика пи са не р е чи , осно­

192 1. год ине . 1. перо; перо за

перјаница, украс од перја као део но­

шње .

пендрек, -а м , мн . пендреци, ген . МН. п ё ндре­ ка [нем .

ступак који се изричу због учињеног преступа или пропуста ; казна. ~ суб пена 8 .

sub

рое па .

пенал! , -ала м, мн . пенали , ге н . мн . пенала

poenalis

казнени]

1. новчана

казна за неис­

пуњење обавеза преузетих уговором.

2.

сп . жарг.

а. казнени ударац због прекршаја у голманском

простору : у фудбалу ј еда наестерац, у рукомету седмерац. б . прекршај у кошарци . в. у одбојци

снажан смеч који се изводи непосред но изнад мреже и раније од обичног смеча .

[лат. реппа перо] заст. кутија за пера, оловке и гумице, перница.

П е нелоп а , -е ж [грч . Репеl6рё]

1.

Одисејева

д ишње мужевљево одсуство није спречи ло да разним лукавствима одбије многобројн е про­ сце и дочека његов повратак из Тројанско г ра­ та.

2.

фиг . одана жена, симбол брачне верн ости .

l1енеплён, - а м [енгл . реперlајп (реперl а п е) од л ат. раепе скоро , готово ,

planus раван]

геол. бла­

го заталасана , скоро равна површина земље н а­

стала у стабилним климатским условима дело­

l1eHeTpallТaH , -тна, -тно [лат . нетрирати]

1.

ев ропским у ниверзитетима деспотско и наси лно

понашање старијих С1удената према млађи ма.

l1еналтик, -а м, МН. пенiulТИЦИ , ген. МН . пенал­

penalty kick (2) (8.)

penetrans, 8. п е­

који лако проди ре или прожим а

2. фиг.

који брзо и лако схва­

та, проницљив, оштроуман .

пен етрација , -е ж [лат.

penetratio , 8. пен етри­ 2. мед . продирање пен иса у вагину. 3. економско и ли културно прод ирање једне земље у другу . 4.

рати]

1.

!lроди рање , пробијање уо пште .

разливање

споре.

5.

или

продирањ е

кроз

пукотин е

и

фиг. способност разумевања и мисао­

ног понирања у суштину, интелектуалн а про­ ницљивост .

l1енетрИрати,пенетрирам , 3.л.мн . пен етрИ ­

penetrare] 1. прод ирати 2.

у нешто , пробијати се, прожимати нешто .

фиг. проникнути У смисао нечега , схватити , до­ кучити.

l1енализам, -з ма м [В . пенал] ист. на старим

тика [енгл .

полицијска палица од тв р­

рају С8РШ. и иеС8РШ . [л ат.

пенал 2 , -ала м , мн. п енали, ген. мн. пенала

н ал!

Barendreck]

де гуме.

нешто, продоран.

пёна, -е ж [л ат. роепа казна] пра8 . мера или по ­

[лат.

који

вањем воде , ветра и леда.

пена, -е ж [итал. реnnа] ПОКр .

2.

3. ·грг.

жена и Телемахова мајка, коју ни двадесетого­

том од севе рноамеричких Индијанаца.

писање.

пра8 . којиј е

још није за књижење.

шено и конзерви рано месо, по методу преузе­

вано

2.

у поступку чији исход није известан .

пембе прид. индекл. [тур . р е тЬе од перс. ре пЬе

pemphix

pendens од pende-

који је неизвестан, неодређ ен,

неодлучан , који зависи од нечега.

пељмени, -а м мн. [рус . пельмени] руско јело ,

пемфигус, - а м [нлат.

1. фиг .

казнени ударац] = пе­

пенати, -ата м МН. [лат.

пензија, -е ж [н ем.

ист . код ста ­

од лат.

pensio] 1.

престала активна служба због истека радног

века, болести или повреде, мировина.

2.

д ру­

штвени статус особе која прима такву врсту

при надлежности .

Penates]

Pension

месечна новчана принадлежност особе којој је

• l1ензионй и п ензЙјскЙ .

п еНЗ ИОll ёр, -ера м , ми . пензионери , ген . мн .

рих Римљана кућни богови , заштит ници сваке

пензионера [фр .

породице и д ржаве .

век у пензији , умировљеник .

pensionnaire,

8.

пензија]

2.

1.

чо­

пеј . онај који

913

пенталt\ма

пензионисати

има старачке манире и навике , који није од ко­

ристи .• пензиОнёрскЙ .

пензионисати, -шём сврш . И несврш . [фр . реп­

sionner,

в . пензија] превести , преводити из ак­

тивне службе у пензију , умировити, умиро­

пензум, - а и пенсум, -а м [нем .

Pensum од пат.

одмерено] заст. дневна обавеза , задуже­

ње ; ђачки задатак.

пенй, -йја м, МН. пенйји , ген . МН . пенйја [енгл . реппу]

1. стот и

део британске фунте.

2.

у САД

фамилијарни назив за цент. -пенија [грч . реп[а немаштина, оскудица] као други део сложенице об. у медицинској

терминологији са значењем одсуства или недо ­ вољн е количине чега .

l1енис, -а м, ми. пениси, ген. ми. пёнйса [пат.

penis]

•

l1енолошка психоло ги­

ја област форензичке психологије која прати и

проучава психолошке и друштвене ефекте из­ рицања и спровођења казне.

пен са, -ё ж , геи. ми . пёнси [срnат.

вљавати.

pensum

пеНОЈЈОШКЙ, -а, -о [В . пенологија] који се од­ носи на пенологију .

а н ат. спољашњи мушки полни орган.

l1енитенција, -ё ж [лат.

poenitentia]

мера која износи

покајања која грешнику одређује свештеник;

уп. епитitмија.

градови плаћали краљу.

м,

ВОК.

3.

новчан а казна .

пент-, пеlпа-, пе.IТО- [I")ЈЧ .

pente]

као први

део сложенице означава појам који је у вези с бројем пет .

пентагон , -а м [в . пента- , -гон 1] лан геометр иј ски петоугаоник .

\.

м ат. прави­

2. (Пентагон )

велика петоугаона зграда у околини Вашинг­

тона у којој је седиште Министарства одб ран е САД и штабови свих родова војске ; синоним за

пентагоналаll, -лна, -л но [в . пен тагон] који има пет углова, петоугаони .

пеllтаграм, -а м [I")ЈЧ . репtаgrаmmоп , В . пен­ та-, - грам]

-ара

јединица

40

годишњи износ који су слободни краљевски

америчку врховну војну управу.

реп . каја­

ње, покајање, испаштање; код католика дела

пенитенцitјар,

pensa] ист. у 1. рачунска неког новца. 2.

хрватским правним документима:

пенитенција­

бије

1. звездасти

преплитањем

петоугаоник који се до­

три

равно крака троу гла,

ру/пенитенцијаре, ми . пенитеНЦИЈари, ген . ми .

украс на фигура .

пенитенцијара [иnат.

стички и магијски симбол у античко и средњо­

циј а] реп.

1. код

poenitentiarius,

В . пенитен­

католика свештеник, об . карди­

нал, с посебним овлашћењем да даје диспензе (в.) И разрешује од највећих грехова.

2.

11СТ. вр­

ста књиге у средњем веку, у коју су се записи­

вале исповести покајника.

2.

а. знак питагорејаца, ми­

вековно доба . б. реп. симбол вечности, у хри­

шћанству Свете Тројице .

пентада, -ё ж [грч . број пет .

pent:is петина , пет] заст. 1. низ од пет елемената. 3.

2. целина или

период од пет временских јединица (да н а, ме­

пенитенцијаран, -рна -рно [в . пенитенци­ јар, пенитенција] који се односи на казну, ка­

сеци, I'одина).

4.

пет великодостојник а патри ­

јаршијске цркве у пратњи патријар ха .

пентаёдар, -дра м [в . пента-, грЧ . ћМга осно­

знени.

пеНИЦИЈЈЙН, -нна м [нлат. репiсilliumЈ фарм . ан­ тибиотик против гнојних запаљења и неких зара­ з них болести, екстракт плесни,

Pel1ici/lium l1ota-

tum, открио га енглески бактеРИОJlОГ Анександар Флем ин г (1881-1955) . • пеницitJIЙ.IСКЙ . пенюiла, -ё ж [према конструктору С. Е. Пенкали

ва , страна, седиште] геом. правилно тело огра­ ничено с пет гювршина.

пентакордl, -а м [в . пента- , акорд] муз . ни з од пет дијатонских тонова .

пеlпакорд2, -а м [В. пента-, грЧ. khord~ жица] му з. инструмент од пет жица .

(Penkala)] врста наливпера конструи­ 1906. године ; наливперо уопште .

пента-, акростих] КЊИЖ . песма од пет стихова

l1еНОЈlогија, -ё ж [пат. роепа казна, В . -логија]

чија почетна слова читана одозго надоле сачи­

са ног

прав . грана криминологије која се бави истори ­ јатом

казне,

њеним

узроцима,

учинком на кажњенике.

914

применом

и

пе.lтакростих, -а м , ми . пентакростихови [в.

њавају неку реч .

пентаЈЈема, -ё м [в . пента-, грЧ . 'ёmm а добит, добитак] nОГ. суд који садржи пет чланова .

пентаЈlогија

пентха ус

пенталогија, - ё ж [В . пента-, -логија] књиж . пет драма или романа једног писца повезаних

ку Кине, Африке и многих ван европских наро­ да .

тематски или идејно у јединствену целину.

neHTaTollcKi:i, -а, -о [В. пента- , тон] ... пента­

пентаметар, -тра м , мн. пёнтаметри , ген . мн .

пёнтаметара [грч. репtаmеtrоs, в. пента-, -метар] метр. стих од пет стопа.

...

дактилски

грчком и латинско м), јампски

-

-

тонска

(у

(у енглеској

поезији).

алифатични

pentane, в.

лествица

од

пет

ступњ ева

А), без ГЈОл уго нова .

пентекоста, -а ж [л ат.

pentecostalis,

према

грч . репtёkоst~ (hёmега) педесети (дан)] педесе­

угљоводоник,

пента-] хем .

безбојна

течност,

пентекостализам, -зма м [В . пентеко ста] рел . учење и покрет пенте косталних цркава , кој е истичу деловање Духа Светог и залажу се за

служи као растварач .

пентангулар ан, -рна, -рно [В . пентангулум]

слободу исповедања вере .

пентекосталнй, -а, -о [В . пентекоста] 06. у:

петоугаони.

пентангулум, -а м [В . пент- , лат.

angulus

угао] геом. геометријски л ик са пет страница,

пеlпаПОЛИС,-а м [грч. град] и ст.

пет градова.

пентекосталне

цркве

врста

...

протестантски х

црквених заједница, развиле се у САД поч ет­ ком ХХ века из баптистичке и методистичке

петоугаоник.

p61is

муз .

D, Е, G,

ти дан после Ускрса ; празник Духови .

пентан, -ана м [енгл., фр.

грч.

скала

(обично С,

2.

1.

pentapolis,

в . пента- ,

у античкој Грчкој савез

у Италији од УЈ дО VIП века пет

приморских бискупских градова и пет у уну­

традиције .

пентемимерес, -а м [грч . репthёmimег~s од

pente пет и hёmimег~s половина] метр. цезура иза пете полустопе у хексаметру .

у Па­

пентера, -ё ж [ГP'I . репt~гёsЈ и ст. пом. у ан­

лестини градови: Адама, Гомора, Себоим, Се­

ти чко време брод с пет р едова веслача на оба

гор, Седома.

бока.

трашњости под византиј ском управом .

пентархија, -ё ж [грч . -арх ијаЈ

1.

3.

ПеllТесилеја, - ё ж [грч .

pentarchia, в . п ент-,

пол. владавина п еторице ; влада од

Penthesileia] 1.

кћи

амазонске краљице и бога Ареса која се у Тро­

ист. рел. поредак пет патријар­

јанском рату срчано борила прот ив Грка , на­

шија у древној Цркви : Рим, Цариград, Алек­

кон драматичног д вобоја погинула од Ахило­

сандрија, Антиох ија и Јерусалим .

вог копља .

пет чланова .

2.

пентастих, а м [грч .

penl.listichos,

ке

пентастихон в . пентастих .

teuchos

све­

ска, књига] рел . Петокњижје, први део ста роза­ ветног канона, обухвата пет књига Мојсијеви х:

Постање

(Genesis), Излазак (Exodus), Левитска (Leviticus), Бројеви (Numeri), Закони по ­ новљени (Deuteronomium). књига

пентатлон, -а м [грч .

athlon

ф иг. ратоб орна жена .

Pentium, фабричко им е] 1. врста савременог микропроцесора вели­ снаге. 2. фам . компјутер с таквим микропро­

рач .

стих] књиж. строфа од пет стихова .

Пентатеух, -а м [В . пента- , грч .

2.

пёнтијум, -а м [енгл.

в . пента- ,

pentathlon, в . пент- , грч .

такмиче ње] сп. ист. дисциплина на ан­

тичким олимп ијским играма, петобој (скок у даљ, трчање, рвање, бацање диска, бацање ко­ пља).

пентатоника, -ё ж, дат. пентатоници [В . пен ­

цесором .

Пентикостар, -тра м [грч . репtёkоst6 s п еде­ сети] богослужбена књига у Православној цр­ кви , користи се за време С в . Педесетнице тј. од У скрса до Духова ; Цветни триод .

пентода, -ё ж [В . пент-, (еле ктр)ода] електр . лампа с п ет електрода.

llеllТозани , -ана м мн . [В . пентозе] хем. поли ­ сахариди , саставни дело ви пентоза .

пентозе, -оза ж ми . [В . пент- , -оза] хем. моно­ саха ри ди с пет угљеникових атома у мо лекулу .

пеlпхаус, -а м [ен гл .

penthouse]

архит. луксу­

та-, тоника)] муз. то нски систем утемељен на

за н стан с Ilанорамским погледо м на врху ви­

пентатонској скал и, карактеристичан за музи -

шеспратнице , често с вртом и базеном.

91 5

перверзан

пеНУЛТllма

пенултима, -ё ж [лат.

пеплос , -а м [грч .

paenultima (syllaba)]

пенумбра, -ё ж [срлат. репиmЬга од лат. раепе

1. слаба сенка која светлост; сумрак . 2. мед.

тим наборима.

пепсйн , - ина м, МН . пепсини , ген. МН . пепсина

скоро , готово, иmЬга сенка] се неприметно утапа у

зона око з ачепљеног крвног суда у мозгу у ко­

јој постепено долаз и до одумирања нервних

[грч .

зује као засе нчење .

пенuе, -ета с [тур . рещ:е од перс.

ћи беланчевине на пептоне.

пептиди, -ида м МН . [."рч .

penge]

пенuеТl1рати, -енuстирам ,

3.

Л. МН . пенџе­

тирају, ПРИЛ . сад. пенuетирајући СВРШ . И несВРШ . [В . пенџе] ста вити , стављати ђон на обућу , (по)ђо­ нити.

тканина од чешља­

peignee]

не ву не , камгарн .

ње колоида из стања гела у стање колоидних

соли ; супр . коагулаЦllја (В . ) . пептичан, -чна , -ч но [В . пепсин] који вари, који подстиче пробаву .

пептони, она м МН . [грч.

peignoir]

лудачног сока ; производе се и вештачки у ме­

пер- [л ат. рег] као први део изведене речи значи кроз, йо, за, око и др.

пеон·, -о на м , МН . пеони, ген . МН . пеона [грч .

рајоп] метр. четворосложна стиховна стопа од три кратка и једног дугог слога .

над ничар, сиромашан пољски рад ник

2.

пёр, - а, МН . П€:РОВИ , ген. МII . пер6ва [фр . рајг, енгл . реег од лат. раг једнак]

онај који има статус роба

нији и Ирској , члан Горњег дома .

бот. божур, Раео­

титула

peracutus, В .

пер - ,

акутан] врло акутан, неодложа н (об . о болести , проблему и сл . ).

ojJicinalis. пепастикум, -а м [грч .

pepain6

сазревам , до­

зревам] фарм. средство које поспешује сазрева­

пер акциденс [лат . рег

accidens]

случајно ,

случајем .

ње болест и .

пер анум [лат. од аппus година] В. рег аппиm.

пепастича н , -чна, - чно [В . пепастикум] мед.

пер анум [л ат., уп. анус] В . рег апиm .

који до приноси сазревању болести.

пеперминт, -а м [енгл . peppeгmint нана, ме­

1. бом боне с укусом

тола, за ос вежавање даха.

менте односно мен­

2.

жвакаћа гу ма та­

квог укуса.

пепита, -ё ж [шп .

2 . .. ст.

Француској .

rlepaky-rан, -тна , -тно [лат.

Paionia]

носи лац пле­

припадника највиш ег племства у феудалној

до отплате дуга повериоцу.

пеОШlја, -ё ж [грч .

1.

мићке титуле одређе н ог ранга у Великој Брита­

пеон 2 , -о на м, мн . пеони, ге н. МН . пеона [шп .

перваз, -а м [тур . peгva z од перс . p eгwaz]

1.

оно чиме је нешто ограђено, уо квире н о или оп­ то чено ; оквир, опток , поруб.

3.

2.

украсни венац .

руб, ивица (грађевине, врта и сл.).

перваЗИТII, псрвазйм , ПРИЛ. сад . первазёћи

pepita]

крупније зрно или

грумен чистог злата.

пепита и пепilТО ПРИД. индекл . [по имену не­

несврш . [В . перваз] ограђивати, обрубљи вати, оп­ кољавати.

перверзан, -зна , -з но [В . перверз ија]

ке балерин е из ХIХ века] коцкасто ишаран, по­

пачен , настран.

дељен на квадратиће у две боје (о тканини).

ралном погледу .

916

кувано , сва­

током варења из беланчевина под утицајем же­

женски кућни

огртач након купања , бадемантил.

твица]

pept6n

рено] фИЗ ltoл. материје које садрже азот, настају

дицинске сврхе.

пењоар, -ара м [фр .

nја

скуван , в .

пептизација, -ё ж [В . пептони] хем . прелаже­

ђон .

пенџер, - а и пёнџер, - а м, мн . - и [тур . репсеге

у Јужној Аме рици .

pept6s

лина повезаних тзв . пептидном в езом .

од перс . pe ngeгe] заст. И поКр . прозор .

1.

врење] хем . ферм ент у желу­

-ид( и)] хем . спојеви д веју или више аминокисе­

пенчингбол, -а м непр . , В. панчингбол.

ре6п]

pepsis кување,

дачном соку, омогућава варење хране р азлажу­

ћелија, ш то се на компјутерском екрану прика­

пењё, -са м [ фр .

ист. у старој Грчкој

peplos]

и Риму женска дуга хаљина без рукава, с бога­

фон. претпоследњи слог у речи.

2. фиг.

1. изо­

поквар е н , искв арен у мо­

периБОЈ lа

перверзија

перверзија, -ё ж [лат. п риро д но

понашање;

н астран ост.

2. фиг.

perversio] 1. против­

сексуална

изопаченост,

изопаченост у моралном по­

акт).

који н е допушта суп ротстављање и ли

2.

одбијање; безуслован, заповеднички , импера­ тиван.

3.

који има самопоуздања ; самоуверен ,

самосвестан .

гледу.

первертирати, первертйрам, ве рти р ају сврш . [лат.

3. л. мн . пер­ pervertere преврнути] по­

к ваРИ ТИ, и с кваРИТИ , изопачити.

первертйт, -ита м, мн . первертити, ген . мн . пер вертита [в . перверзија] настран ч о ве к .

2.

1. полно изопачен,

фиг. онај који је изопачен у

перена, -ё ж [лат.

perennis траја н ,

сталан] 601'.

вишегодишња биљка , биљка трајница.

перенитёт, -ета м [лат.

perennitas]

п остојан о

трајање; дуготрајност, непресушност.

переса, -ё ж [фр .

pairesse]

супруга францу ­

ског пера ; племкиња .

мо р ал н ом п огл еду, морална наказа.

первибрiiтор, -а м [лат . рег помоћу, в . вибри­

перестројка, -ё ж [рус. перестройка пре­

р ати] техн. грађевинска алатка на електрични

правка] ист. пол. друштвене и политичке реф ор ­

погон за саб иј а ње бетона приликом изградње

ме совјетског друштва које је под овим наз и ­

бето н ских о бјек ата .

вом лансирао

1986. године

генерални секретар

Pergament од с рлат. mе mЬга п а (или charta) Pergamena, по име­ ну малоаз иј с ког града Пергама] 1. животињска

КП СССР Михаил Горбачов .

кожа (овчиј а, к озј а или телећа) обрађена посеб ­

циво чије тесто је ув иј ено у облику слова В и л и

ном техни к ом и припремљена за писање и сли ­

цифре

пергамен(а)т, - нта м [в е м .

кање.

...

2.

фи г. доку мент написан на таквој кожи .

п е р гамент-папир чврста прозирна хартија

налик кож и , н е пропушта воду и служи за па­ ковање, за и з раду д окумената , планова и сл.

п е ргаментскй, -а , -о [в . пергамент] који је написан

на

пе ргаменту;

који је

као

перга­

мен(а)т.

Brezel] сл ан о

п е­

8.

rlерзер [нем.

Perser Персијанац] в . перзија­

нер .

перзијанер, - а м [нем.

Persianer]

женски ка­

пут од финог коврџавог крзна сасвим младе јагњади ; в . караКУЛ,астраган .

пер и- [грч . рег! око , около] као први део из­

пёргола , - ё ж [итал.

pergola

од л ат.

pergula]

архит.

1.

ја.

у стар охришћанским и средњовековним

2.

перёц, -еца м , мв . переци , ген . мн . переца = переца, -ё ж [м а ђ . регес од нем .

покр . се ница, брај да , одрина, чардакли ­

ведене речи у значењу ОКО , О, Йр е.!lm .

перианiiлан, -лна , -лно [в . пери- , аналн и] анат. који се налази око чмара , ануса .

ц р квама р ома н с ко г стила врста олтарске пре­

периарктичкй, -а , -о [в . пери -, аркт ички ,

граде од стуб ића .

11 ерде, -ета с = перда, -ё ж [тур .

perde] 1. ограда. 2.

perde од " ерс .

завеса , з аклон ; танка преграда или ко пре н а, вео .

пердендо п р ил. [итал.

3. надстрешница . perdendo] м уз. начин

вање јачи н е то н а до потпуног пијанисима.

peregrinus

лини з глоба.

перибол, -6ла м , периб6ли , ген . мн . пери б6ла [грч . регЉоlоs ограђени простор] и ст. посвећ ени

в . пе­

ло кроз пропилеје , а садржавао је жртв е ни ке,

простор око старогрчког храма у који се улаз и ­

peregrinatio,

регрин] борава к у туђини , путовање по стра­ ним земљама, стр а нствовање.

перемпторан, - рна, - рно [лат.

статуе, з аветне дарове и др .

rrерибола, -ё ж [грч . регibоlё]

пер егринус в. пелегрйн .

1.

патолошке промене ткива у непосредној о ко­

стран, туђи , в . пе-

легрин] в. пелегрйн . перегринација, -ё ж [лат.

се односи на простор око Северног пол а .

периартритис, -а м [в. пери- , артрити с] мед. из ­

вођења с рода н моренду (в . ) , постепено смањи ­

п ер е грйн [лат.

Арктик] геогр . који се налази око Арктика; к оји

2. рето р . peremptorius]

који окон ч ава с ве р ас праве ини рад ње (нпр .

1. обим , о п сег.

бесед ничко уобличавање, украшавање

и заокруживање неке мисли.

3. 8 ват. в . пери­

кii рдијум .

917

перибронхијалан

перitкраниј ум

перибронх ија ла н,

-л на ,

-лно

[В .

пери- ,

пери збм а, -ё ж [грч .

perizoma] 1.

појас , пре­

бронхијалан] анат. који се налази око бронхија

гача (око стидних делова , код урође ника).

(огранака ду шника) .

а "ат. дијаф рагма .

периБРОНХ ltТис, -а м [В. пери- , бронхитис] мед. запаље ње оп не која обавија огра н ке ду­

перијант, - а м [В . пери-, 11'Ч .

anthos

2.

цвет] 60Т.

посебан омотач неплодних , обојених цветића чије семенке се развијају затво рен е у плодници

шника, ду шнице .

[Iеривој, -а м [нгрч . регјЬ61ј башта од грч . р е­ rJЪolos , в . перибол] јавна зелена површ ин а

тучка.

nepltjeЦlt, -ека м мн . [грч . ста новат и]

perioikoi,

В . пери-,

oikein

парк, врт .

рени староседеоци, без политичких права али

перitгёј, -еја м [грч.

perigeios

perigeion (semeion)

од

близу земље] астрон . тачка на путањи

небеског тела у којој је оно најближе Земљи;

1.

ист. у старој Спарти поко­

ограђена и посебно уређена за ш етњу и одмор ;

са засебном, грађанском слободом .

2.

геогр . ста­

новници на истом сте пену географске ширин е .

3. они

који живе у близини другог ; суседи .

перика , -ё ж, дат. перици, ген . мн. пёрикii [фр .

супр . апогеј (в . ). перигitније, -ијii ж ми. [В. пери-, грч .

gyni:: же­

на] 60Т. биљке с полним деловима цвета на ча­ шици.

peгruque од итал. paгrucca] имитација мушке или женске фризуре начињена од природних власи или вештачке материје, која се н оси уме­ сто или преко природне косе .

перигitничан, - чна, -чно [В . перигиније] 60'Г . који има прашнике и оплод не листиће на истој висини (о цвету) .

перигон, -она м [нлат. регigопiшn , према В . венчић исте величине и боје, оцвеће.

перидентitтис, -а м [В . пери-, лат.

dens

зуб, В .

пёридерм, -а м = [Iеридерма, -ё ж [ил ат. регј ­ В . пери-, -дерма]

штитно тки во дрвне коре.

1. 60Т. спољашње за­ 2. 30011 . хитински или

кречњачк и заштитни омотач код неких живо­

т ињских врста (хи дроз ое).

peridium од ГP'I . peridion

гљива] 60Т. та нак омотач око плода неких гљива.

перидотйт, -ита м, мн . перидотити , ген . мн. перидотита [фр.

peridot]

минер. дубинска стена

там не боје састављена од оливина с амфибо­ лом или пироксеном.

периегеза, -ё и периегеза, -ё ж [грч. periege-

sis

kardia срце]

a ll aT. омотач који

кеса.

перикард йјскй , -а, -о [8. перикардЈ анат. ко­ ји се односи на перикард (осрчје), који припада

-итис] мед. запаљење ткива око зуб ног корена .

пеРИдllја, -ё ж [илат.

пери - ,

обавија срце , осрчје , срчана марамица, срчана

пери-, -гон 2 ] 60Т. цвет код којега су 'Iашица и

dermis,

пёрикард, -а = пёрикардијум, - а м [грч . р е­

rikardion, 8 .

вођење унаоколо и показивање] ист. опис

перикарду (осрчју).

перикардitтис, -а м [В . перикард , -итис] мед. запаљење перикарда (осрчја) услед инфекциј а, инфаркта срца и др .

пёрикарп, -а м [Н1IЗт. регјсагрјиm од ГP'I . регј­

karpion,

плод] 60Т. омотач око

periclasium,

уп. пери­

клаза] минер . редак, безбојан минер ал

перitклас, -а м [нлат.

06. у окта­

едарским кристалима , оксид магнезијума.

п ерикоп а, -ё ж [грч . perikope опсецање, 1. одељак из Светог писма који

спољни оцрт]

се чита на литургији и служи као основа за про­ повед .

којима се набрајају и описују разл ичите знаме­

строфа .

периегёт, - ета м, мн . периегети , ген . мн . пери­

karp6s

периклаза, -ё ж [нл ат. periclasia од грч . periklasis Ilреламање , заламање] мед . прелом кости.

путовања, путопис код старих Грка ; мн . списи у

нитости с путовања.

в . пери -,

плода, семени омотач .

2. књиж. група метрички 3. део уметнут у реченицу

неједнаки х

или текст.

перitкраlшјум, -а и перitкранйј , - а м [lIлат. регјсгапјиm од грч.

perikranios,

В . п ери -,

kranion

егета [В. периегеза] ист. онај који описује знаме­

Jlобања] анат. кожни омотач лобање, периост

нитости с путовања , путописац.

лобање.

918

пёрикулозан

периоптрика

пёрикулоза н, -зна , -зно [итал.

pericol0S0]

дан титрај ; титрај, фаза.

5. хсм .

водоравни ни з у

Мендељејевљевој таблици елемената, који по­

ПОКр . опасан; смео, дрзак .

перикулум, -а м [лат. регјсulum] прав . ист. у

чиње алкалним металом а з авршава се инерт­

римском праву опасност и одговорност за не­

ним гасом.

срећан случај .

ју у периодичним разломцима .

периметар, -тра м, мн . периметри, ген . мн . периметiiрii [грч .

perimetron,

в . пери- , -метар]

1.

ног поља .

3.

2.

мед. апарат за одређивање вид­

вој. у кружној одбрани предњи, ис­

л ингв . одло­

ну целину .

периода, -ё ж [нем .

Periode, 8 .

период]

менструација, месечно п рање .

2.

периметрија, -ё ж [в . периметар] мед. испи ­

3. заст.

пе­

рио д .

периодевт, -а м [грч . periodeutes] у Право­

периметријум, -а м [в. пери-, грч . metra ма­ терица] анат. трбушна марамица која обавија

славној цркви свештеник одређен да са еписко­

пом обилази парохије . периодизација, - ё ж

материцу , материчница.

периметр итис, -а м [в . периметријум , -итис] мед . запаљење марами це која обавија материцу .

миш ; мишић] анат. везивни омотач око

период] подела по

који по одређеним својствима чине целину.

период ика , -ё, дат. периодици [грч .

k6s,

перимйзијум, -а и перимiiзйј, -а м [в . пери- ,

[8.

периодима, одређивање временских одсеча ка

периметрича н , -чна, -чно [в. периметрија] који има велик обим; широк, опсежан.

8.

временским р аз­

мацима .

периодицитёт, -ета м [нлат .

перин:палан, -лна, -лно [в . пери- , натални] који се односи на порођај и време око порођаја .

ком труд ноће , за време порођаја или у првих

periodicitas,

8.

период] доследно 1l0нављање неке појаве у од­ ређеним временским разм а цима .

периодичан , -чна , -ч но [грч .

& перинатална медицина в. перинатол о гија; морталитет смртност деце то­

periodi-

период] штаМllана гласила која излазе

повремено или у правилним

мишићних влака на, мишићна навлака .

перинатални

1. мед .

муз. једин­

ствена музичка целина чији дело ви стоје у ме­

тивање видног поља .

mys

7.

ђусобном односу питања и одговора.

турени део.

грч .

скуп б ројева који се понавља­

мак го вора или текста који чини једну смисле­

мат. дужина криве која ограничава неку раван ;

обим, опсег.

6. мат.

periodik6s,

8.

период] који се понавља у правилним времен ­ ским размацима.

седам да на по рођењу .

периоднй, -а, -о [В . период] који се односи

перинаТОЈIОГllја, -ё ж [В . перинаталан, -ло­

на период. & -

CIICTeM еJlемената хем. систе­

гија] мед. област медицине која проучава пери­

матски распоред хемијских елемената према

наталну фазу чове ковог живота, од зачећа до

њиховим својствима у

седмог дана по рођењу .

и

перинеум, -а м [нлат. регјпеum од грч .

os]

perine-

мед. простор између стиднице и аналног

9

7 хоризонталних

редова

вертикалних група, који је успоставио ру­

ски хемичар Д . И . Мендељејев

(1834-1907).

пеРИОДОIIИК, - а м, мн. периоДоници, ген . мн.

отвора (код жена) или од мошница до аналног

периодоника [грч . регiоdопikёs ,

отвора (код мушка раца); међица.

победити] ист. у старој Грчкој атлета који би

пеРllнефритис , -а м [В . пери-, нефритис] мед. период, - а м [грч . обилазак]

1.

periodos

ход унаоколо,

временски одсечак , раздобље .

2.

период,

nikan

успео да оствари узастопне победе у једној од четири

запаљење бубрежне опне (буб р ежнице).

8.

класичне

дисципл ине

на

играм а

у

Олимпији, ДеJlфима, Немеји и на Истму . периодонтитис, -а м [лат.

periodontium по­ ген . od6ntos зуб]

фаза у развоју обележена понављањем и стих

зуб ница , 8. пери-, ГРЧ .

пој ава у датом временском интервалу (нп р . пе­

мед . акутно запаљење зуба око корена, често за­

риод ратова) .

хвата кост и ПОКОСНИЦу .

3.

астрон . време током којег пла­

od6us

физ . време то ­

перИОllТрика , -ё ж, дат. периоптрици [В . пе­

ком којег неки осцилирајући систем извршије -

ри- , оптрика] фю . оБJlаст физике која се бави

нета обиђе путању око Сунца .

4.

919

периорбита

пр елам ањ е м

пери тонеум

светлосних

зрака

на

површини

периорбита, -ё ж [В . пери-, орбита] анат. оп ­ периост, -а м [нлат .

4.

пом .

приручник с подацима за пловидбу дуж обале .

перипнеумонија , -е ж = rlериплеур итис (В . )

н а и з н ад очне шупљине .

os

ва који се састојао у бо чно м заобилаже њу не­ пријатељског брода и нападу прамце м .

н еког т ел а.

periosteum од грч . peri6ste-

rlериптер, - а и rlериптерос , -а м [ В . п е ри - ,

п о кос ница] анат. танак и чврст омотач сваке

-птер] архит. ист. антички храм окруж е н стубо ­

кости ос им места у пределу зглоба , покосница .

периоститис, -а м [В . периост, - итис] мед . акут но и л и хронично запаљење покоснице .

пери6ха, -ё ж, дат. пери6си [од грч . periokhe] сажет приказ садржаја неког дужег текста или гово р а; са жетак , резиме , апстракт .

перипатетизам,

з ма

м

[В .

перипатетик]

филоз. ист. у чење и начин излагања старогрчког

филоз офа Аристотела и припадника његове

вима са све четири стране .

перископ, -а м , мн. -и [В . пери - , -скоп] оп­ тичка сп рава за осматрање околине кој а се не налази у непосредном видном пољу по с м атр ача

(у подморницама, оклопним возил им а и сл . ).

перископскii, - а , - о [В . перископ] кој и се од­ носи на перископ ; који је попут пери с ко п а .

периспермијум, а м [В . пери-, сп ер ма] в . п е­ рикарп .

шк оле .

11 ерипатетик, -а м . мн . перипатетици , ген . мн .

nepJICnOMelta,

-е

ж

[грч .

регi sр о m епё]

у

пе р и п атет йка = перипатетичар , -а м [грч . регј­

грчкој граматици, реч с дугим акце нтом н а п о­

раtёtik6s који се шета и при том расправља]

следњем слогу .

филоз. и ст . припад ник Аристотелове филоз оф­

пеРЈlспомеltOн, -а м [грч .

perispomenon]

у

ске школе, у којој се учење излагало током

грчкој граматици , дуг акце н ат (цирку мфлекс)

шетње с у ч е ницима.

на последњем слогу .

перипатетичкii, -а -о [В. перипатетик]

1.

ко­

ји се од носи на Аристотелово учење и припад­ нике њего ве школ е.

2. који

шета уоколо , шета­

јућ и . & перипатет ичка фи лозо фија в . пери­

п е рипетија, -ё ж [ грч .

peripeteia

обрт, прео­

крет] Ј . и з н е надни обрт ситуације, неочекива ­ на ком п л икација ; заплет, преокрет.

2.

књиж . на­

гл а п ро м е н а ситуа ције у развој у драмске рад ­ ње ; р ас п лет д рамске рад ње .

ж [В . пери- , грч . рlеuпi ребра ; в . пн еу монија] мед. з апаље њ е груд не марамице.

периплока, -ё ж, дат. периплоци/ перипл оки

[ГРЧ . periploke обавијање, обухватање; препле­ У

1. у вијен,

к њиж е вност и

недовољно јасан говор. и

осталим

видовима

2. књиж . писаног

и з ража в а ња намерно увијање и замршено из ­

плов идба ]

1.

periplous,

в . пери- ,

plous

пом . и ст. код старих Грка пловидба

око обала н е к е зе м ље.

2.

књ иж. ист. ондашња вр­

ста путо пи са с описо м такве пловидбе.

3.

п ом .

вој . ист . за вршни маневар грчких бојних бродо-

920

•

периста ЛПlчан и п е­

перистил, -а и периспlЛ, -а м [грч . ре­

r(stylon,

в . пери- , -стил] арх ит.

1. наткри ве н , сл о ­

бодан плато окружен стубовим а ; тр ем са сту­

2. унутрашње дво р и ште

античке п ал ате украшено статуам а и ок р ужено

тремом са стубовима .

перитеција , -ё ж [нл ат.

perithecium,

в . пери -,

грч. thёk(оп кутијица] бот. пл од гљ и ва из р ода мешинарки, Ascoтyceles.

пеРИТИфЈ1ИТИС, -а м [В . пери - , грч .

typhl6s

слеп , в . -итис] м ед . заст. з апаљење сле п ог цр ева , апендицитис .

но ш ење гл авне идеје.

п е риплус, - а м [ГРЧ .

стеза­

риста лт ичкii .

бовима; у п . КОЈlOшiда .

периrlЛеу ри тис, - а м = пеРИШlеумонија , -ё

пер и- ,

ње и ширење органа пробавногтракта р ади по­

мицања хране у њима .

патет изам .

тање]

перисталтика, -ё ж , дат. пери стiu1Т ИЦ И [грч .

peristaltik6s који обухвата и стеже , в . stellein уређивати] фИЗ'lOfI. наизменичн о

перитонеалан, -лна , -лно [В. п ер итонеум] а н ат . који с е односи на трбу шну мара ми цу , који припада трбушној мар а мици .

перитонеум , -а м [л ат.

peritonaeum

од грч . ре­

гit6паiоп] а н ат. танак омотач који с у н утрашње

перитонilТИС

перколација

стране обавија трбушну дупљу, трбушна мара­

перихонд ритис, -а м

перитонитис, -а м [В. перитонеум , -итис]

периферал, -ала м, мн . периферали , ген . мн . перифералз [енгл. апарат

peripheral, в . п ериферија] рач .

непосредно

и ли

посред но

вичне опне .

пеРlщеllтар, -тра м [В . пери- , центар] астрон.

мед. запаљење трбу шне марамице .

прикључен

тачка на путањи небеског тела када је оно нај­

ближе централном телу око којег се крећ е .

перицикл ус, -а м [В . пери-, циклус] 60Т . спо­

на централну јединицу компјутера; перифериј­

ља шњи

ски уређај.

код корена.

перифёра н , -рна, - рно [В . п ерифериј а] 1. а . којије најудаље нији од центра, којије на пери ­ ферији . б. споља шњи, површински (нпр . нер­ вни систем).

2.

фиг. споредан , другоразредни,

мање битан.

периферија, -ё ж [лат.

peripheria од грч . ре­ riphereia крај, ивица ; опсег, обим] 1. део града који је најудаље нији од центра ; предграђе . 2. спољашњи гранични део

н е ког простора и ли

предмета (насу прот његовом сред ишњ ем де­ лу).

3.

[В . перихондриј ум,

- итис] мед. запаљење перихондријума , хрска­

мица.

геом. ску п тачака који омеђују неку раван

-3,

централног

цилиндра

перицист итис , - а м [В. пери -, циститис] мед. запаљење ткива око мокраћног мехура .

перкал , -а м, мн . -и [фр .

врста па­

percale]

мучног густо тканог платна .

пер капита [лат. рег

capita] по глави стан ов­

ника , по особи (приликом и з ражавања неке про­ сечне вредности у односу на број становника).

п е р каса [итал . р е г

трг. уз плаћање го­

cassa]

тов ином.

п е ркви з й тор , -а м [нат .

истражи ­

perquisitor]

тељ, иследник .

или тело у простору.

периферйјск й ,

ћелијски слој

-о [В . периф ерија] који је

пеРКВИЗllција, -ё ж [ил ат.

perquisitio]

прав. ис­

на периферији, који се односи н а периферију ;

трага по судском налогу ; службено претресање

приградски, споља шњи, гранични .

и прегледање неке просторије ради истраге .

А -

угао

геом . угао који образују две тетиве , с теменом

на периферији; супр. средишњи угао.

перифраза, -ё ж [грч . према В. пери -, фраза]

periphrasis описивање ,

1. књиж .

именовање неког

појма (особине, предмета , личности) посред­ ним ,

описним

именом.

2.

путем ,

описно

а

не

његовим

изражавање,

правим

описивање ,

препричавање.

који

изражава

2.

нешто описивањем; грам .

1.

описни ,

који се образује с по ­

моћним глаголо м или с најмање д ве глаголске форме (сложена времена и начини).

се трасат у време плаћања не може наћи у ме­

перквирирати, перквирйрзм ,

квирирају сврш. и н есврш . [н ат. истраживати

грч. h~lios Сун це] астро н . положај неке планете или комете када је најближа Сунцу ; су "'р. а ф ё­ лијум .

rlерихондр ијум, -а

п е рихонд рйј , - а м

ch6ndrion

скавица] анат. опна х рскав ице , похрусница.

судском

налогу ;

или

службено

прегледати

неку

просторију рад и истраге .

перкелт, -а м [ мађ.

porkOlt] КУJlии . јело од сец­

ка н ог меса у сосу; говеђи или телећ и панри ­ каш.

у којој се изводи перколација.

хр­

1. хем. цев 2. справа за цеђе­

ње , филтрирање; цедиљка, филтер .

перкола ција , -ё ж [лат. ли рати Ј

и

110

претрести

3. Н . ми . пер­ perquirere] прав .

перколато р , -а м [в . перколирати]

перихёлијум, -а и перихеЈЈ, - а м [В. п е ри -,

[нлат. регiсhопdгiшn, В . пери- , грч .

-3, -о [в . перкви з ициј а] 06.

сту плаћања .

претресати ,

перифрастича н, - чна, - чно [В. перифраза] аналитички.

пеРКВИЗИЦИОIIЙ ,

у : А - протест пр ав. протест менице у случају да

1. хем .

percolatio,

в . пер ко­

издвајање материјала, 06. из би­

љака, помоћу ОРI-анских раств арача.

2.

проп у­

штањ е те чности кроз филтар ; цеђење, проце­ ђивање , филтрирање .

921

пермисiiван

перкол ирати

перколирати, перколирам , лн рај у сврш . и несврш . [лат.

3. л . мн . перко­ percolare] (из)в ршити

перкола цију , (про)филтрирати, (про)цедити.

перкусија, -ё ж [лат. ти]

1. мед. лекарски

11ерлмутер, -а м [нем. штуре пужева , седеф.

percussio, в . перкутова­

перлон, -она м [фабричко име прои звода]

преглед куцкањем по одре­

чврста и еластична синтетичка сировин а, кори ­

ђеним дело вима тела

(06.

грудима и трбуху).

муз . скуп удараљки у оркестру .

3.

2.

удар, удара ­

сти се за израду техничких тканина и различ и­ тих одевних предмета.

перлустрација, -ё ж [лат.

ње, потрес.

перкус ионй, -а, -о [в . перкусија, перкутова­

примаоца.

удара. А перкуси она машина физ . апарат за

праћење .

испитивање брзине тела покренутих ударом ;

перкусиона пушка пушка која се активира игле у капислу;

паљење помоћу удара;

-

[в . перкусија] музичар који свира на бубњу и другим удараљкама; бубњар.

перкусо р, -а м [лат.

percussor]

справа за раз­

перкута нй, -а, -о [в . пер-, лат. cutis кожа] мед.

cutere]

мед.

1.

(из)вршити

пит( ив) ати куцкањем.

2.

per-

перкусију,

ис­

пермаllеllТIIОСТ, - ости ж [в. перманентан] трајност, сталност, постојаност, непрекидност.

пермаll е нција, -ё ж [нлат. пер мафрост, -а м [енгл .

nent frost

2.

више година .

пермеабiiла н , -лна, -лно [лат.

пермеаБИЛIПёт, -ста м = пермеаби лltОСТ (В . ) пермеа БИ Jl НОСТ, -и ж [В . пермеаби лан]

perle бисер] 1. типогр . назив за

обрађено сукно од велура које

односом магнетне индукције и јачин е магнет­ ног поља , мери се јединицом хенри по метру

у облику малих куглица .

релатив на

1.

бисер.

2.

огрлица и другог накита .

жњачи ока.

4.

Perle, фр. per-

куглица слична бисеру за израду

ран или оставља бољи утисак него што стварно

перласт, -а, -о [в . перла] ле, бисераст .

2. који је

1. којије попут пер­

пермеабилност у вакууму;

пермеабилности.

перме:iнција, -ё ж [лат. реrmеап s од регтеа­

re

продирати]

физ .

проводљивост магнетног

круга, реципрочна вредност магнетно г отпора.

perlite

од

геол. врста вулка н ске стене слич н е

опсидија ну , употребљава се за изолацију .

penneatioJ

продира­

ње двају тела једног у друго.

пермисiiв, - а м [В . пермисиван] ЛИНIЋ. допу­

начињен од перли .

перл ит, -а и перлiiт, -нта м [евгл .

perle] 1.

-

број који изражава однос пермеа­

перме:iција, -ё ж [нлат.

вреди.

фр.

-

бил ности у одређеној материји и апсолутне

3. мед . бела пега на ро­

ирон. онај који се издваја као узо­

1.

физ. особина магнетних материја, дефинисана

на споља шњој површини има зачетка на влакна

перла, -ё ж, ген . мн . псрли [нем .

permeabi lis]

пропустљив, промочив, који се може пробити.

Н/т . А апсолутна

'е]

permafrost од регта ­

вечни лед] геол. трајно замрзнуто зе­

мљиште услед ниских температура које трају

ударати кратким и

врло с итна штампарска слова од пет типограф­ ских та чака .

permanentia, в.

перманентан] В . перманеНТIIОст .

слаби м ударцима ; луп кати , куцкати .

перл, -а м [фр.

permanens]

трајан, сталан , постојан , непромен љив.

кожу.

перкуто вати, -ујём св рш . И несврш . [л~т.

тајно

= пермски период .

перманентаll, -тна, -тно [лат.

бијање, ломљење; ударач.

који се приме њује или изводи на кожи или кроз

ухођење,

перм , -а м [по Пермској области у Русији] В.

раљка.

перкус ионист(а), -ё м, ми. перкусионисти

шпијунирање ,

2.

пе рмска формација

перкусионо паљење

инструмент муз . уда­

perlustratio] 1. пре­

гледање пошиљки (п исама и др.) без знања

ти] који се изводи ударом, који бива помоћу

ударом

Perlmutter мајк а бисе­

ра] унутрашњи бисерасти слој шкољке и љу­

2.

сн и начин .

пермисйваll, -вна , -вно [фр .

permissio Допуштење]

permissif од лат.

кој и много шта до пушта

техн. мешав ина гвожђа и цемента , јавља се при

и толерише, попустљив, либералан ; cYГlp. ре­

хлађењу метала у челичани.

стриктйва ll , репресиван (В . ) .

922

пермисија

пер ос

пернициозан , -з н а, -зно [лат. реmјсј05и 5 ]

пермисија, -ё ж [лат. реПТ1issiо Допуштење] Допуштење , дозвола, пристанак, одобрење.

пермитивност, -и ж [лат. реПТ1ittеге] физ. особина диелектрич них материја дефиниса н а

погубан, штетан , убитач ан .

...

пернициозна

анемија мед. веома тежа к облик анемије, поне­ кад и са см ртним исходом .

перно, -оа м [фр .

односом електричне индукције у диелектрику

Pemod,

фабричко име]

и јачине електрич ног поља које делује на д ие­

француски. ликер на баз и аниса и различитих

лектрик, мери се једи ницом фарад по метру

трава.

F/m . ...

физ. пермитивност вакуу­

перодактйлија, -ё ж [грч . рёгоs сакат, крњ ,

физ . број који п р едставља од­

daktyl05 прст] ~eд. осакаћеност прста, недоста­

апсолутна

ма ; релативна

-

-

нос пермитивности датог д иелектрика и апсо­

та к јед н ог његовог дел а .

пероксид, - а м [в. пер- , оксид] хем. оксид ко­

лутне пермитивности.

пермскй, -а, -о [према руском граду Перму] који се односи на Перм, об . у:

...

пермска фор­

мација = пермски период геол. најмлађа од

ји садржи групу

пероксидаза, -ё ж [в . перокси д, -аза] хем . ен ­

пермутабйла н , -л на, -лно [нлат. реПТ1utаЫ­ lј5 , в . пермутација] који се може преместити,

зим који и з пероксида ослобађа кисеони к у присуству материје која може оксидирати.

перон , -она м, м н . пер они, ,·ен. мн . перон а [фр.

узајамно заменљив.

пермутабил итёт, -ета м [нлат. реПТ1utаЫli ­ в . пермутац иј а]

могућност замењивања,

премештања , размене.

пермутабил ност, -и ж [В . пермутабилан] в . пермутабилИтёт. пермутација, -ё ж [лат. реПТ1utаtiо]

2. мат. свак и

1.

3.

лингв . премештање ре­

да речи у реченици без промене њеног смисла.

у вишегласној музици , п ребацивање по­

јединих мелодијских мотива из једног у други глас .

пермутирати = пермутоваТIf (в .) пермутоват и , -ујём и пермутирати, пер­ m-УТирам ,

3.

1.

на аутобуској и ли железничкој ста­

ници , наткривен плато с којег се улази у ауго­ бус или воз.

2. архит.

ист . коса зараван и ли спо­

љашње степениште којим се стиже до главног улаза у д ворац, палату или неко др уго здање .

ток и

од могући х

низова п елемената који се међусобно разл ику­

4. муз.

реггоп]

3.

ниска те раса уз кућу .

резултат пермутовања .

ју само по редоследу .

(ковале нтно везани пар

цију и избељ ив ање.

шест формација палеозо ика .

tas,

02

атома кисеоника) , јако средство за дезинфек­

л . мн . пе рм ути р ају сврш . И несвр ш .

[лат. реПТ1utаге] изменити редослед, међусобно з аменити места , премештати, преместити .

перназiiлан, -лна, -л но [В . пер-, н азалан] ко­ ј и се дешава кроз нос, који се примењује преко нос а.

пернамбуко, -а м [по бразилској покрајини Пернамбуко] бот. б раз илско дрво од којег се и з­ рађује црвена боја.

пернион, -она м , мн . перниони, ген . МН . пер­

ниона [л ат. реmјо] мед. см рз нуто место на телу , промр злина , смрзотина.

перонизам, -зма м [по Хуа н у Домингу Пе ­ ро н у,

1895- 1974]

п ол . полити чки п рогр ам и по­

крет бившег ар гентинс ког председн и ка Перо­ на и његових при стал ица ; уп. ј УСТ ИЦlfјали зам .

•

пеРОIIИСТИЧКЙ. пер онист(а), -ё м, М Н . перонисти [В . перони ­

зам] пол . присталица перони з ма.

пеРОllоспора , - ё ж [грч . рег6пё и зраштај на кости, В. -спо ра] биол. паразитна гљивица Рего­

nospora viticola,

пламењача, изазивач обољења

винове лозе и друг их биљака.

перорiiлан, -л на , -л но [В . пе р-, ор алан] мед. који се узима кроз уста, који се примењуј е пре­ ко уста.

перорација, -ё ж [лат.

peroratio] 1.

свечан ,

ватрен го вор, об. у одбрану кога или чега .

2. за­

вршни део беседе, у коме се своде и истичу осно вни за кљ у чци.

Ilерорирати, п ерорирам ,

3. л .

МН . перорирај у

несврш . [лат. регогаге] говорити опширно и ду го ; излагати патет ично .

пер ос [лат. рег

05]

мед . н а уста, кроз уста .

923

пер педес

персенин г

пер педес [лат. рег

пешице.

pedes]

пер педес (апостолорум) в . рег

била у сталном покрету без деловања икакве

pedes

аро­

перпенд икушiра , -ё ж . [лат. од

силе и утрошка енергије .

2. муз .

у ХIХ веку вр­

ста инструменталне композиције са честим по­

stolo rum. perpendicularis] 1.

perpendiculum

геом . права која формира

нављањем истог мотива .

перплексан , -сна , -сн о [лат.

perplexus] 1. ко­

прав угао с неком површином или правом, нор­

ји изаз ива пометњу , зб рку, забуну , ИJlије дове­

мала.

де н у такво стање .

2.

геом. права која се по вертикали спушта

на хоризонтал ну раван или праву .

3. тег на кон­

цу за одређивање вертикалног положаја, висак .

перпенд икуларан , -рна , -рно [лат.

cularis, в .

перпендикулара]

1. геом .

perpendi-

који образује

прав )(гао са својом подлогом, нормалан .

2.

усмерен одозго надоле, окомит , усправан , вер­

тикалан. А перпендикуларни стил архит. гот­

ски стил У енглеској архитектури са изражен им вертикалним линијама у конструкцији грађе­

перпер, -а м, мн . перпери , ген . мн. перпёра [грч .

hyperpyros сјајан] и ст. новчанајединица у Црној Гори од 1909. до 1918. године, И З НОСИJlа 100 пара. пер пера, -ё ж [В . перпер] и ст. 1. в . перпер. 2. општи назив за новац од злата и с ребра одређе ­ тежи не

тешко схватљив , сло­

перплекситёт, -ета м [нлат.

perp1exitas,

в.

перплексан] збрка, забуна, сметеност; сложе­ ност .

пер прокура [итан . рег ргосurа] прав . преко пуномоћи , по овла шћењу , преко опуномоће­ ног лица .

пер прокураторем [лат. рег

procuratorem]

прав. преко опуномоћеног лица, п о заступнику.

вине.

не

2. фиг.

жен , замршен .

(виза н т иј ск и ,

млетачки,

дубро ­

перпет ратор, -а м [ннат.

perpetrator]

и з врши­

вачки).

пер ректум [лат. рег

rectum,

пер салд о [И'Г'dЛ . рег

sa1do] трг. за обрачунава­

ње , з а поравнање .

пер се [лат. рег

se]

по себи , само од себе, са­

мо за себе .

персевераЦlјја, -ё ж [л ат.

лац, почин и ла ц .

уп . ректум] мед.

преко завршног дела дебеJlОГ црев а, ректално.

јавање, постојаност]

1.

perseveratio

истра­

псих . а. п онављање од­

ре ђеног пон а шања или р еа кциј е непримерених

перпетра ција, - ё ж [НЩlТ.

и з вр­

с итуацији. б. стална веза ност за неку мисао,

шење, почиње ње (неког н ечас ног или н еДО ll У­

осећање, сећање који се вра ћај у без стварног

perpetratio]

штеног дела) .

повода .

перпетуа ција, -ё ж [ нлат. петуирати]

1.

perpetuatio,

в . пер ­

непре кид но одржавање, чување

од забо рава , овековечавање .

2. прав .

дож ивотно

2.

прав . становиште да ће поновљени

зло чин бити и з вршен на и сти и ли сличан на­ чин .

Персёј, -а м, вок . Персёј у [грч .

Perseys] 1.

власништво, уживање прихода и сл.; доживот­

митол . син Зевса и Данаје, краљ Арга и утеме­

на рента .

љитељ Микене; веома одважан и спретан ју­

перпетуИ рати,п ер п етУ и рам,3.л . мн.перпе­ туирају сврш. и несвр ш . [лат.

perpetuare]

(у)чини­

ти нешто трајним, (са)ч уват и од забо рава , ове­ ковечити.

перпетуитёт, -ета м [л ат. петуирати]

1.

perpetuitas,

в . пер ­

непре кидно трајање , непреста­

ност, сталност, вечност.

2.

мн. задужбинска

перпетуум мобиле [нат.

perpetuum

mоЬј1е

1. за мишљена идеална

машина која би, су протно за конима физик е,

924

меду.

2.

астро н . сазвежђе н а северном небу .

персекутор, -а м [нлат.

persecutor, в .

персеку­

ција] он ај који досађује н екоме; про гонитељ, на с ртљ ивац .

персекуција, -ё ж [л ат. за ким, гоњење кривца.

имања.

вечито покретно] индекл.

нак , убио Горгону Медузу и осло бодио Андро­

2.

persecuti o] 1.

потера

про гоњење, злоста­

в ља ње ко га, шиканирањ е .

персенинг, -а м [ е нгл. регsеппiпg од хол.] не­ промочиво ијако платно за шатор е,једра и сл.

персер

перспектив а

персер, - а м [ е нгл .

purser]

пом . н а п утн ичком

броду, слу жбеник з адуже н за наплату карата и

жним делат н ост има које ј е у непосредном кон ­ такту с људима.

персоналан , -лна , -лно [ в . п ерсо нал] лични ,

услуга.

Персефона, -ё ж [",ч . Ре rsерhопё] митол . у стар о грчкој митологији кћи Зевса и Деметре,

особни .

персонална унија пол . уједињење

...

двеју држава преко зајед нич ког владара ; п ерсо­

жен а Адо ва и сувладарка подземног света; у

нални компјутер рач . ком пј утер прилагођен за

Рим у Прозерпина .

л ичн у употребу приватног власника (за разпику

пер-си [лат.

per,

нем .

Sie]

на " ви " .... бити с

неким l1ер - си ословљавати некога са " ви" ; персйјскй, -а, -о [према Персији] који поти ­ че из П ерсије, припада П ерсији или се на њу од­

...

персијско

плаветНИ ЈIО зеле н о плава

и л и тамн о плава боја; персијско [tрвенило ко­ ралн о црвен а боја ; персијска мачка вр ста круп­ н е До маће мачке с дебелим , сјајним крзном .

персирати, персирам , н есвр ш.

[•. пер-си]

3.

л . мн . персирају

осло вљ авати кога са " ви " .

персистентан, -тна, -тно [лат.

persis tens]

и с­

трајан, уп ора н , постојан.

н ост.

1.

persistenti a,

в . пер­

по стоја н ост , истрајност, упо р ­

2. о п стај а њ е,

опстанак ; продужавање ( н е ­

ко г стања) .

сти р ају н есврш . [ лат.

persistere] 1.

3. л .

мн . п е р си­

бити истрајан

у ч ему, устрајати , бити упора н .

2.

наставити,

трајати , продужавати се .

службе ника ;

персифлажа, - ё ж [фр .

персонална

акта

акта

с

персонала ц , -лца м , мн . персонал ци , ге н. м н .

п ерсо напаца [в . п ерсо н ала н] службен и к који об р ађује п одатке о особљу н еке установе и п и предузећа , персонални рефе рент .

персонализам , -зма м [в . персоналан] <јн1Л ОЗ. становиште по којем човечја л ичн ост има нај ­ већу вредност, а све што живи персоналн е ј е

п ерсонащtзовапt , -ујём

свр ш . И несврш . [в .

персоналан] довест и , доводити у везу с кон ­ кретном особом или именом.

-иј а ж

мн .

[л ат.

personalia]

пични подаци оп ш тег т ип а ( им е, през и ме, да­

тум р ођ ења и сл . ) ; уп . генераJlије . п е рсон алитёт, -6та м [нл ат.

personalitas, •.

персоналан] ску п својстава н е чије лично сти ;

persiflage,

в . перси ­

фли р ати] дух овито и иронично из ругивање, и смевање .

особност, персоналност, индивидуалност .

п е рсонификација , -ё ж [нлат.

personificati o, 1. представљање апстра ктног појм а у л ик у човека, оли ч е њ е . 2. књиж . фи ­

в. персона]

персифлирати, пер сифли р ам ,

с ифлирају несвр ш . [фр .

persifler]

3.

л . мн . пер­

исмејавати, из­

персона , - ё ж [лат. реrsопа , првобитно маска, лик у п озоришту]

1.

свако људско би ћ е поједи­

н ач н о , ли ч ност, о соб а, појединац .

2. фиг.

истак­

нута, запаженали ч ност; особа упечатљивог ка­

... -

грата уважена личност , лич н ост

кој а је добродош ла;

-

нон грата непожељна

личност , л ичност којој се званичном одлуком ускраliује доб родош л ица.

п еРС(Нlал, -ала м , мн . персонали , ген . мн . пер­

personalis лични] 1. целокупно осо­ 2. особље у услу-

бље неког р ад н о г колектива.

или идеје

гура у којој се неживим и ли апстр актним п ој­ мовима дају карактеристике живих бића .

р уг и вати се, п одс мевати се .

со н ала [лат.

н оса

ли чним подацима и рад н ом биографијом .

н е рс(ш ал ије ,

Ilерсистирати, пер систи р ам ,

рактера .

ћ у или установи задужено за питања радног од­

природе и има своју в р едност у себ и.

персистенција, -ё ж [нлат. с исте нтан ]

ни референт службеник н адлежа н за кадровска питања; персоналюt од сек одељење у пред узе­

суп р. пер -тУ (в. ) .

носи.

од веп ики х компјутерских система) ; персон ал­

п е РСОНИфltковаПt , - ујём и п е рсонифи ци­ рати , - фицирам

персонифицирај у ,

нес.рш . [нл ат.

3. л . мв . personificare, в .

персона]

вати , отел отворити , представљати .

1. ол ич а­ 2. дав ати

н еж и в им или апстраКТ IiИ М појмовима каракте­ ристике живих би ћ а.

п ерсонифицирати = п еРСОНltфиковаПt (в . ) п е рспектива, -ё ж [ срл ат. ка о оптици , од лат.

perspectiva ars н ау­ pers pectivus оптички] 1.

геом . област н аЦРТli е геометрије која се б а ви п р авилима

приказивања

тела

п о с матрано г

с

925

перфектан

перспектй ван

одређеног места .

2.

слик . вештина п р иказива њ а

ступак у кој ем се па ц ијенту образлажу узроци

тродимензионалних објеката на рав н ој пов р­

његово г ста њ а да би о н свес н о могао на њих

шини.

ут иц ати .

3.

слика или цртеж настали п р и п осма­

трању објекта из даљине .

угао гледања; гле­

4.

ди ш те, стајалиште, ста н овиште.

а. поглед у

5.

даљину с одређеног места. б. ширина погледа, прегледност.

6.

персуфшiција , -ё ж [нлат. Па ге,

зивање дуб ине неког простора на сли ц и већом разређеношћу атмосфе ре; в ерт нкал н а

-

слик.

представљање објекта који је у простор у иза нечега као да је изнад,

06. у египатском сликар­

ству; колористич к а

сл ик . приказивање дуби­

-

п ертинакс, - а м [лат.

ја.на од тв рдих папира с вез и вом од неке смоле.

п е рт ин е н тан , -тн а, -тно [л ат. ма

pertinere

пре­

уместан, п ри кладан, р елевантан .

пертин е lщија , -ё ж [лат.

пр и пада че му; пр ипад н ост.

слик . приказивање простора тако да се

pertinens

п рип адати] који има везе са чим ;

боја у односу на објекат у предњем плану ; об р­

-

издржљив] у

perti nax

електр о индустриј и вр ста и золационог матери­

не неког простора специфичним распоредом

нута

persufflatio, према

мед . п родувавање канала у

неком о р га н у ваздухом.

фиг. будућност; изгледи, усло­

ви у будућности. ~ атмосф ер ска -слик. п р ика­

sufflare ду в ати ]

чему,

pertinere] 1. оно што 2. оно што одговара пр имер еност. 3. надле­

приклад н ост,

паралелне л иније не сужавају већ шире и уда­

жност, делокруг.

љавају супротно визури посматрача,

која служи главној и њен је саставни део (нпр .

карству гот ике; супр. л ин еа рн а

-;

06. у сли­

из п тичј е

п ертл а , -ё ж [нем . покр .

в . перспе ктива]

1.

perspectivus,

приказан у перспективи; који

се односи на перспективу .

2.

п ертрактирати, пертрактйрам ,3.л.мн. пер­

rlpo-

јекција и зрада географске карте на којој се континенти и државе представљају као да се посматрај у из средишта Земље .

IlерспеКТll в и зам, -зма м

мељно

[В. перспектива,

посматрамо из угла наших потреба и и нтереса .

перспиратii р а н , -рна, -р но [В . перспираци ­

ословљавати некога с "ти

који се односи на перспирацију .

2.

који

[лат.

физиол .

ми. персуа­

несврш . [лат.

1. наговарати, убеђивати, уверавати.

доказивати истинитост чега, посведочавати.

персуаз иј а, -ё ж [лат. ност.

926

3.

-

пер-си .

нарушавање поретка , нор­

2.

астрон . промена у кретању план ете под утица ­

јем неког другог небеског тела.

п ерту рбирати , пертурбйрам,

3.

л . мн . пер­

турби р ају сврш. (непр . претур б и рати ) [лат. рег­ шгЬаге] нарушити поредак , нормалан ток неке појаве ; унети пометњу, пореметити.

sis

perrnssis, В.

пер- , лат.

tus-

каш аљ] мед. дечја зараз н а болест, велики ка­

шаљ , магарећи кашаљ, хрипавац.

3. л .

дирају, прил. сад. персуадирајући

ње, убеђивање,

perturbatio] 1.

п ертус и с, -а м [нлат.

perspiratio]

дисање кроз КОЖУ, знојење .

peгsuadere]

" ; уп .

перту рб а ција , -ё ж (непр . претурбација)

изазива или поспешује знојење.

2.

те­

расправи ти

пер -ту [лат . рег, ш] на "ти" . ~ бити с неким

-

сти релативног карактера, будући даје ми увек

персуади р ати , персуiщйрам,

pertractare]

расправљати ,

малног тока неке појаве; поремећај , сметња .

-изам] филоз. учење по којемје спознаја стварно­

перспирац иј а, -ё ж [нлат.

разматрати ,

питање с намером да се у потпуности објасни .

који је с добр им

изгледима за будућност. ~ пер с п ект и в на

1.

узица за вези­

B6rtel]

тар актирају сврш . и иесврш . [лат.

перспектй в ан, -вна, -вно [нлат.

ја]

(06. мн .) споредна ствар

вање обуће; везица , гајтан, шнур .

оздо, фиг. без шири не погледа, приземно , уско­ грудо .

прав.

пољоприв р едне машине уз земљу и кућу).

перспективе гледајући одозго, са ширином

погледа; из жабље перс п екти ве гледајући од­

4.

persuasio] 1. наговар а­ уверавање . 2. увер ење, убеђе­

псих. аналитички п сихотерапијски по-

п ерф ек(а )т, -а м [лат.

perfectum од perficere 1. у латинском , гла­

обав ити , довр шити] грам .

голски облик који означава завршену радњу у

прошлости .

радио сам) .

2. У српском, прошло • rl ерфе к атскЙ .

п ерфектан ,

-тна ,

сав р шено, п отпуно]

1.

-тно

[лат.

време ( нпр .

perfecte

којем је немо гуће наћи

перфектйван

перхоресценција

ману; беспрекоран, савршен, потпун .

одли­

2.

чан, врхунски, мајсто рски , изврстан .

мед .

а.

прскање шуп љ и х т елесних

органа и ли

вена услед болести (нп р . перфорациј а сл епог

перфектйван, -вна, -вно [В . перфект] гра м . свршен, тренутан; су пр . liмперфектйван (В . ) ....

црева) . б. хируршко отварање шупљин а у телу .

l1ерфорационй , -а , -о [В. перфорациј а] који

перфективни глагол и грам . глаголи свршеног

се односи на перфорацију , 06. у :

глаголског вида; супр . имперфекти вни глаго­

она машина справа за стварање рупица на хар­

ли (в.).

т ији ( на поштанским мар кама и сл . );

перфектуирати, перфектУирам , перфектуирају сврш . [В . перфект]

3. л . мн .

...

перфо раци ­

-

жи г жи г

којим се стварају рупиц е .

1. окончати,

перфорйран , -а, -о [В . перфорирати] изб у­

завршити, при вести крају ; утаначити, закљу­

шен , рупичаст ( н пр . папир з а марке је перфо­

чити .

риран ради лак шег одвајања).

2.

учинит и савршеним, до вести до пер­

фекције .

перфек ција, -ё ж [лат. фектан]

perfectio,

в.

пер ­

својство онога што је п ерф ектно ,

1.

највиши, најбољ и могући степен или облик н е­ чега, савр шенство.

2.

мајсторство , велика уме­

шност у извођењу нече га.

перфекц ионизам, -з ма м [В . перфекција]

1.

настојање да се нешто уради н а најбољи начин , без и најмање грешке.

2.

филоз . становиште по

којемје непрекид но усавршавање човека свр ха моралних норми .

перфекц ионирати , перфекционирам ,

3.

л.

мн. перфекц ионирају с врш . И несврш. [нлат. рег­

fectionare,

В . перфек ција] уса вршити , уса врша­

вати, (у)чинити перфектним , развиUа)ти до

perforare про бушити]

бушити, пробиUа)ти рупице .

перформанс, -а м [е н гл . регfoПllапсе и звр­ шење, представа] импрови зовани или режира­ ни културни догађај с мултимед ијалним обе­

лежјима у којем учествују уметници различи­ тих профила (музи чари, глум ци , п есн иц и , сли­ кари , вајари и др .).

перформанса , -ё ж [ ен п!. регformапсе извр­ ш ење, представа]

1.

рез ултат, достигн уће .

2.

мн . а . радне карактеристике. б. технички п ода­ ци , параметри.

перформатйв , - а м [енгл.

performative] лингв .

перформативан глагол или глаголски и зраз.

максимума .

перфекц ионист(а) , -ё м, мн . пе рфекциони­ сти [В. перфекција]

1. онај

који тежи перфекци ­

ји, који никад није задовољан постигнутим .

2.

перфйдан, -дна , -д но [лат.

perfidus] 1. под­

мукаО,лукаВ,препреден . 2. неи скреН ,лажљив.

перфйдија, -ё ж [лат.

perfidia] ).

подму ­

клост,лукавост, препреденост. 2. неискреност,

3.

перформатйваll , - вна, -вно [енгл .

tive]

performa-

л ингв . (о глаголу) који самим својим и зри­

цањем оств аруј е р адњу коју описује , нпр . "мо­

лим" , "обећавам ", "забрањујем ".

филоз. присталица перфекционизм а .

лажљивост.

перфорИрати,перфорирам,3 .л .мн . перфо­ рирају сврш. И несврш . [лат.

вој . понашање у супротности с

међународним конвенцијама о ратним сукоби­

ма (злоупотреба беле заставе, з нака Црвено г крста и сл.).

перформер , -а м [енгл.

performer] раз. 1. онај 2. извођач пер­

који глум и у драмском делу. форманса .

перхидрол , -ола м [В. пер-, грч .

hydor

вода]

фарм . тридесетопроцентни раствор водонико­

вог пероксида, служи за дезинфекцију .

перхоресцентан , -тна, -тно [В . перхор есцен­ ција, перхоресцирати] који се односи на перхо­

перфидитёт, -а м В. п ерфЙдиј а.

ресценцију .

перфидност, -и ж в . перфЙдија .

и зјава под заклетвом да се неки судија или све­

перфоратор, -а м [В. перфорац ија] справа за

д ок н е могу сматрати непристрасн им.

перфорирање, буш илица, пробој ац, зум ба.

перфорац ија, -ё ж [лат.

...

перхоресцентн а заклетва прав.

перхоресценција, -ё ж [нлат.

perhorrescentia,

буше­

8 . перхо ресцирати] прав. захтев за изузећем су­

ње рупица; зу пчање хартије перфорационом

дије или сведока због страха да б и могао бити

машином.

пристрасан .

2.

perforatio] ).

рупица, отвор настао бушењем .

3.

927

п естицид и

перх ор есцирати

пер хо р есцирати, п ерхо р есц ир а м ,

п ерхор ес ци р аЈ У св рш . и несв р ш . [лат. ге]

1.

3. л . M II . perhorresce-

гнушат и се н е ч ега , осећ ат и одбојн ост

пр е ма нечему, згражати се . тр н ути од страха .

3.

2.

ужасн ут и се, пр е ­

п рав . захте вати изузе ћ е су­

д иј е и л и сведок а збо г при страс но ст и.

пер цепт, -а м [в . п ерци п ирати ] псих . р езултат пер це пциј е , искуство доб ијен о перце пцијом .

перце пт ибйлан, -л н а , -лно [нлат.

1is, в .

perceptibi-

п ерципир ати ] који се може о п аз ит и чул и ­

перцептибилитёт, -ета м [ нлат. ре гсерЬЫ1ј ­ в . п е рцип ир ат и] с пособ н ост за ч ул н о о п а­

жање, чул на п риј ем ч ивост .

перце пт йван, - вна, - в н о [ нлат .

perceptivus, в .

перципират и] који опажа и п ри ма с п оља ш ње

Гlе р це П Т ИВlпёт, -6та м [ нлат.

perceptiv itas,

в.

пер ц ипирати] пси х. сп особ н ост чул ног о п ажа­ ња и примања с п оља ш њ и х ут и са к а.

перцiШ Цlfја , -ё ж [л ат. п р имање ут и са ка .

2.

perceptio] 1. о п ажање,

с п особ ност да се сх ват и

п рирода ства р и ; по и мање, схвата њ е .

3.

Гl сих .

уобл и чава њ е п редста в а у с в ест и н а ос н о в у ч у­ ла и ут и са к а .

ГlеРЦ lfllиј е н т , - а м, мн . п ерц и п иј е н ти , ген . мн . пер ц и пиј е ната [л ат.

1. онај

perci piens, в . п ерцип и рат и ]

који ч ул им а и у мом за п ажа и пр има ути­

2. мед иј ум

метр . н ај м ањ а ри тмичка ј ед и н ица у ква нти та­

песар, -ара м, мн. песари , ген . мн . п есара [лат. реssа riшn од грч .

3. л .

pess6s]

мед . о кругли , н ајчешће

који служи и за спре ч авање за ч ећа ; д ијафрагма.

песаријум в. песар . Песах в . пасха . пес ета [ Ш ll .

peseta] н ов ч а н а ј ед иница у

Шпа­

нији (до у во ђ е њ а е вра) .

песимизам, -зм а м [лат.

pessimus

н ај го ри]

1.

скло н ост да се с в е п ос м атр а с м р ачн е стране ; само ло ш ег

бољу буду ћн ост .

и схода,

2. ф илоз .

н ев е р овање

у

п оглед н а с вет по ко­

м е н ема н ад е да се зло мо же н адв л адат и и жи­

в от учини т и бољим; су п р . оптими зам (в . ) .

песимист(а), -ё м ,

M>I .

п ес и м и ст и [ в . п есими ­

з ам] о н ај кој и ј е скл он пес и мизм у, о н ај који

живот п осматра с м р а ч не стр а н е , он ај кој и не­

ма н аде у и с п у ње њ е н е ч ега ; супр. оп т имист(а) (в . ) .

песимистичан,

- чн а,

- чн о

и

п есими­

ст ички , -а , -о [в . п ес и мизам]

1. об узет

з мом , с кло н пес ими з м у.

мра ч ан , безнаде­

2.

п есими­

жа н , злослута н .

у тел е п атиј и .

перц и п ирати , перципи рам ,

pes стопало] 1. ста­ (0,29 m). 2.

тивној в ерс ификациј и , сто п а .

о ч е кив а њ е

утиске .

ске; прим ала ц .

пёс , - а м, м н. п 6сови [пат .

ра рим с к а м ера за дуж ин у , сто п а

гуме ни ул о жа к за и с пр а вља њ е спале м ате р ице,

ма, п ојм љ ив , п ри мета н.

tas,

пер-шуб в . ш У б .

м н . перци ­

пи р ају свр ш . и н есврш . [лат. р е гс јр еге , р е гсе рtшn ]

пескарија в . пешкарија .

песо , -а м, м н . п есос и [шп.

pesoJ основна н о в­

чул и ма и у мом з апа ж ати и п р имат и утиске ,

ч а н а јед и ни ца у А р ге нтини , Бол ивији , Г вин еји

опазити, ' оп ажати . 2. сх ват ити , сх ватати , п ои ­

Б и сао, Домин и ка н ској Р е п убл ици , К олумбији',

мати .

Куби , Мекси к у, У руг вај у , Фил ипини ма, Ч ил еу.

1.

перцовка, - ё ж, дат. перцовки (уоб . перцов­

пестилеШlИја , - ё ж [н ат. ре s ti 1 е пti а болешти ­

к а, - ё, дат. п е рцовки) [рус . перцовка од пер ец

на , з ар аз а ]

бибер ] р а киј а з аљ у ћ е на бибе ром ил и п а пр и чи ­

ф и г. зло, н ес рећ а , про п аст .

1. ку га , епи дем иј а , з ар аза,

пош аст.

пести л енцијал ан , -л н а , -л но [нлат.

цама .

пеР'IЙ Н , - и н а м, мн . пер чини , ген . мн . п ер чи н а [тур . р е гуе m од п ерс . р е гсеm]

1. део

ла коса у виј е на у п летеницу ; кика .

косе ил и це­

2.

део грив е

кој и пада преко чела коња .

tia1i s,

2.

pesti1en-

в . п естиле нција ] сл ичан куги ; кужан, з а­

р ажен .

п естицид и , - ида м мн. [лат.

pestis куга , в .

-цид ] х ем. отровн е смесе з а у н ишта вање корова

перши н г, -а м, мн . першин з и , ген . мн. п ер ­

(хе р бицид и ) , инсеката ( ин сектицид и ), глодара

ш ин га [ према амери ч ком генер алу Џ о н у Џ оз е­

( родент иц и д и) , гљ и ви ца , бакте р иј а и в ир уса

фу

(фу н гици д и ) и др . рад и з аштите ко р исног биља

П ершин гу

( 1860- 1948)]

ричких р а к ета с р ед њ е г д омета .

928

в ој .

в р ста

аме­

и ж и вот и ња .

llетровалУта

пе та-

пета- [порекло нејасно] као први део сложе­

нице означава

101 5 јединица

у њеном другом

делу.

петаметар, -тра м, петаметри , ген . мн . пета­ метара [В . пета-, -метар] ФИ] . јед иница за дужи­ ну, симбол Рm, која износи

101 5 метара .

петраркизам, -зма м [по италијанском п е­ снику Франческу Петрарки

( 1304- 1374)]

КЊИ Ж.

песнички стил по угледу на љубавну л ири ку Франческа Петрарке , до ХVIП века распро­

пета рд а, е ж [н ем. Petarde од Фр . petard] 1. ист. вој. експлоз ивна смеса којом су разаран и разни

објекти (мостови, бедеми, утврђења) .

пеТОJlетка, -е и пеТОJlетка = петољетка и петољетка , -е ж В . пјатИљетка .

2. мала

бомбица од хартије која бацањем о земљу екс­ плодира уз велики праса к, или се пали фити­

страњен у Италији и многим другим европ ­ ским земљама.

петраркист(а) , -е, МН . -и [в . петрарки зам]

следбеник петраркизма .

• петраркИстичкЙ .

жел. експлозивно пуњење које

петрашёвци, петрашеваца м МН . [према р у­

се ставља на трачницу ради упозорења маши ­

ском социјалутописти М. В . Буташевич-Петра­

љем; жаб ица .

3.

шевском

новођи .

петасеку нда, -е ж [В . пета- , секунда] Физ . једи­ ница за време , симбол

Ps,

из носи

101 5 секунди.

петент, - а м , мн. -и [л ат. petens од petere мо­

(1821- 1866)]

ист. чланови илегал ни х

политичких кружока у Русији

(1845 - 1849)

ко­

ји су били против царске власти и кре посног права .

петрефакт, -а м [н е м . Petrefakt] В . петри­

лити] подносила ц молбе .

петинг, -а м , м н . петинзи [е нгл . petting] ерот­ ско узбу ђивање дод ирима и миловањем као

факт .

петри- [лат.

petra

од грЧ .

petra

камен] као пр ­

љубавна предигра која претходи сексуалном

ви део сложенице означава појам којије у вез и

чину.

с каменом .

петйт, -ита м [ фр. peti t мали] типогр . назив за

петрифакт, -а м [нлат. petrifactum, В. петр и­

штампарска слова од осам типографских тача­

фиковати]

ка.

животињског света, окаменотина, фо с ил.

2.

текст штампан овом врстом слова .

петито рйјскй, - а, -о [ В . петиторијум] који се односи на тужбу или је у њеном склопу. А Ilе­ тито ријска тужба прав. тужба којом се захте ва добијање неког права уопште.

peti-

в. Ilетиторијска тужба .

захтев поставље н у тужб и чије усвај ање

се тражи од суда .

2.

филоз. принцип чиј е се при ­

хватање претпоставља.

петйција, -е и петиција, -е ж [лат. писмена молб а , з ахте в , тражење.

2.

време , који живи у прошлости .

петрификација,

1.

-е

ж

[нлат.

petrificatio] 2.

окамењивање, претварање у камен .

фиг. стање обамрлости и пасивности , стање без промена.

петитум, -а м [лат. petitum од petere молити]

1. прав.

окамењени остатак биљног или

фиг. оно што је застарело ; онај кога је прегазило

минер .

петиторијум, -а и петиторйј, -а м [нлат.

torium]

1.

petitio] 1. 2. гр у пни зах­

тев или молба грађана у виду писаног поднеска јавности или ор га нима власти .

петицио нар, - ар а , мн. п етиц ион ари , ген . мн . петиционар а [нл ат. реti tiо пагius , в . п ети ција] подносилац петиц ије.

петицио наш, -а м, мн . петицион а ши, ге н . мн .

петрификовати, -ујем и петрифицир ати , - фiщирам ,

3. Л. МН . п етрифицирају С ВРШ . И petrificare, В . п етри -, -фиковати] 1. окаменити , претворити , претварат и у камен . 2. ФI1Г. учинити непромен љ ивим , устаљеним . 3. несв рш . [нл ат.

се скаменити

се,

окамењивати

се ; заостати

у

р азвој у.

петро-I [лат.

petra

од ГрЧ.

petra

камен] В . пе­

ТРИ- .

петро-2 [в . петролеј] као први део сложени ­ це означава појам који је у вез и с петрол ејем.

петиционаша [В . петиција] п еј. онај чија јавна

п етровал Ута, е ж [в . петро-I , валута] н овча­

активност се и с поља ва најчешћ е ил и јед ино у

н а вредност која се већим делом ослања на пр о­

састављању и пот пи с ив а њу п етиц иј а.

дају нафте.

929

петрогенеза

пеw l

петрогенеза, -ё и петрогенеза , -ё ж [В . пе­ тро_ ' , ге неза] област петрологије која се бави

украсна биљка из фамилије

н аста нком стена и камења.

пет-wоп, -а м [енгл .

петрогл иф, -а м [8. петро-', грч . glyphe ре­

код неких примитивних племена).

петрогра ф, -а м

стручњак

за п етрографију .

област петрологије која описује и класификује сте н е.

покр . И фам . невоља , нез года, малер ,

- бити зле среће.

пехар , -а м, мн . пехари , ген . мн. п ехар а и п е­

her] 1.

већа,

лику чаше.

06.

украшена посуда за пић е у об­

2. еп .

посуда од скупоцено г м атери ­

јала коју добија победник на спортско м та к ми­

петрогра фскй , -а, -о [В . петрографија] ј и се од носи на петрографију .

..

2.

1. ко ­

петрографска минералогија наука о

петродола р , -а м

чењу; уп . куп .

који описује

ми н е Р аЈј има и стенама.

rlехблёllда, -ё ж [нем .

Pechblende] м и нер . ура­

нов диоксид , урански смолинац, црни м ин е р ал

масног, смоластог сјаја, з начајан за добиј ање

[8.

петро- 2, долар] вишак

рад иоактивних материја.

долара зарађен експлоатацијом нафтних нала­ зи ш та .

пехиагра, -ё ж [грч .

pekhys

лакат,

плен ]

agra

мед. бол у лакту .

пеТРОЈlасфалт, -а м

[8. п етролеј, асфалт]

хем .

ч врста материја слична асфалту , добија се про­ цесо м дестилације нафте.

петролёј, -еја м [ерлат. petroleum, В . п етро-' , лат. о l еum уље]

1. нафта. 2. нафтни дериват који

се ко ристи за осветљење.

петролёјка, -ё ж , дат. петролёјци, ген . мн . пе­

пехист(а), -ё м , мн . пехисти [В . пех ] покр. онај којег прати пех , малерозан човек , бак суз.

пехлёви, ија = пахлави, -ија м [п ере . персијски од

pahlav]

pahlawi

ЛИIIГВ . мешаВИll а п ерсиј ­

ског и семитског језика којим се говори ло у за­ падној Персији у доба Сасанида .

Ilехливан = llеЈ lиван (в . )

тр олёј ки [В. пеТРОЈ1еј] л ампа на петролеј , петро­

пехливаllИТИ = Ilеливанити (В.)

лејска свет иљка.

Ilехливанлук = пеливаllЛУК (в .)

петролетё р, -ера м [В . петролеј, етер] х ем . де­ стилат н афте, служи за отапање смоле, гуме,

печ, -а м [енгл.

patch закрпа] ра ч . жарг. допуна

програма која се бесплатно дели власницима

масти; газ ол ин .

петролеум в . петрОлёј .

софтвера како би се уочене грешке и н едостаци

петролизам, -зма м [В . петролеј] мед. сви

у програму привремено превазишли , док се не

симпто м и И поремећаји настали услед тровања

појави нова , исправљена верзија .

печа ' , -ё ж, ген . мн . печа [тур . ре9е]

нафто м и њеним деривати ма .

петрологија , - ё ж о

раз . продав н ица

хар, -ара м , мн . пехари, ген . мн . пехара [ н е м . В ес­

петрогра фија, -ё ж [В . петро-', -графија]

стене .

pet shop]

пех, пеха м , мн . пехови , ген . мн . п ехо ва [нем .

Pech смола]

баксузлук. О имати

[8. петрографија]

мир и ­

кућних љубимаца, хране и опреме з а њи х .

збарија , дуборез] археол . слика на стени или ка­

ме н у (у пећинама из преисторијског доба или

Solanacea, с

сним цветовима различите боје, сличн а дуван у .

н аста н ку,

састав у,

[8. петро-' ,

-логија] н аука

лицу муслиманских жена.

структури

и распростра ­

са отворима за очи .

8. ЈIlfТОфИТИ .

petunia од фр . petun, и з

индијанско г језика тупи] 6от. ј ужноамеричка

-

Ilечаз, -ё ж [итал .

pezza] п окр . п л атн е н а трака ;

комад п л атна ; марама , по~е з ача .

из нафте и з емног гаса ; технологија и инду­ стриј а таквих производа .

930

вео на

од човека кршан, наочи т човек .

п етрохем~tја, -ё ж [В . петро_2, хемија] хе м . гра н а хем ије која из учава прои з воде добијен е

п ету ннја, -ё ж [нлат.

1.

коњск а об разина

llеча 2 , -ё ж [итал. pezzo] по кр . ком ад , део. О

ње н ости сте н а и минерала .

петрофити, -а [В . петро-' , -фит]

2.

пеw ' , пеша м, МII . пешеви [тур . pe~ од пере .

1.

11редњи део хаљине .

дужује као реп

(06.

2.

pis]

крај одећ е који се из­

код фрака) , С КУГ.

3.

бочне

ивице корита за које се хвата при л иком ношења .

пижама

пеш 2

пеш 2 , п е ша м , мн . пешеви [итал . pesce] зоол . в рста мале морске рибе, з ин ут н као

-

Collus g/oblo, главоч .

О

зачудити се, забезекнути се .

пигист(а), -ё м , МН . пигисти [В . пигизам] заст. хомосексуалац , уранист (В . ) .

Пигмалион , -она м [грч . Pygmali6n] 1. МИТОЛ.

п е шикан, - ана м , мн. пешиюiни , ген . ми . пе­

кипарски краљ који је исклесао од сло нов е ко ­

шиюi н а [итал . pescecane] покр . екепр . морски пас ,

сти идеалну жену , потом се заљубио у њу и

ајкула.

оже ни о ј е, када је богиња Афродита ожив ела

пе шкарија, - ё ж [венец .

pescaria] покр . про­

пешкафондо, - а м [итал.

pesca а fondo] ГlOKp .

врста п ри бора з а риболов , састоји се од низа уд ица и вар ал ица у облику рибице који сежу до

п е шкеш, -а м , мн . пешкеши , ген . мн . пёшкёша [тур. p e~ ke~ од п ере .

piskes]

покр . дар, поклон .

пе шкйр, - ира м , мн . пешкири , ген . мн . пешки ­ ра [тур. pe~ kir од пере .

pisgir] 1. убрус , ручник. 2.

п окр . зает. ма ра ма за обавијање главе, турбан.

пе шку н, -у на м, ми . пешкуни, ген . МН . пешку ­ на [тур . pe~ kun од пере .

piskiin] ПОКр. 1. 2 . сточић

округла стол ица без наслона .

фиг. мушкарац који васпитава и усавр ­

друштвеног положаја, да би је приближио свом идеалу жене.

пигмалионизам,

-зма

м

[В .

Пигмалион ,

пред њи,

школске клупе у облику

ра у складу са властитим заМИСЛ,има и склоно ­ стима.

пигмёј , -еја м , [лат .

pygmaeus

MII .

пигмеји , ген . МН . пигм еј ii

од ГРЧ .

pygmaios

патуљаст]

1.

аитроп . припадник афричког ' народа изразито ситног раста.

који се

љак .

3. фиг.

2.

фиг. човек малог раста; пату­

без н ачајан човек

(06. одређено

при ­

девом , нпр . књижевни пигмеј) ; ништавило .

пс штахта, - ё ж, ге н . м н . пёштахти [тур . ре­

pis

себно она у коју је васпитач заљубљен, форми ­

дрвена

ста вљ а под со фру.

taht даска] покр. врста пулта (06. у мектеби ­

ма) на кој ој се држе свеске, књиге , ноте, док се сед и на под у .

п и м индекл. [гр" . рј] 1. слово грчког алфабета (тс), из кога ј е н астало ћириличко П.

2. мат.

ира­

ционал ни број који изражава однос пречника круга и његово г обима , Jlудолфов број , износи

3, 14 15926 ... п иартроза, -ё ж [грч . руоп гној , в . артроз а] м ед. присуст во гноја у зглобу .

пиброк, -а м [е нгл. pibroch] м уз . и ст. шкотска војна н арод н а м уз ика з а гај де .

пивот, - а = пивотмен, -а м, МН . -и [енгл . pivot осовина, стоже р] с п . централни играч напада

који обичн о стоји поред црте (у рукомету) и л и близу коша (у кошарци) .

п ивотираље, -а е [В . пивот] с п . окретање игра­

'Ia око једне

2.

- изам] пеих . тежња да се нека млађа особа , п о­

морског д н а.

~tahta од пере .

кип .

шава женску особу , најчешће млађу и ниже г

давни ца риб е, рибарница .

ноге ради очувања лопте у свом по­

седу или упућивања ударца на гол или КОШ.

пигмејац В . пitгмёј .

пигмёјскй, - а , -6 [В . пигмеј] који се од но с и на пигмеја; који је попут пигмеја, патуљаст.

пигмент, -а м , ми . пигменти , ген . ми . пигм е ­ ната [лат.

pigmentum

боја од

pingere

боји т и]

физиол . материја у ткивима живих органи з ам а

(нпр. очима, коси , кожи) која им даје боју .

2.

минерална материја која служи за бојење ; бој а.

пигментација , -ё ж [нн ат.

pigmentatus

ност т кива живи х

физиол .

pigmentatio прем а 1. 6иол. обој е­ органи за ма пигментом . 2.

обојен , В . пигмент]

урођено

или

стечено

нагоми л авање

пигмента у кожи или СЛУЗНИЦИ.

пигми д и, - ида м МН . [В . пигмеј] а н·гроп . негро­ идн а расна лоза у екваторијалној Африци .

пигноратор, -а м [лат.

pig norator] прав . о н ај

који узима у залог .

пигноращtја, -ё ж [н ат.

pignoratio] пр ав . дав а­

ње и л и примање у з алог .

ПИГНУС , -а м [лат.

pignus] прав . ист . у римск ом

пи вотмеll = пивот (в . )

праву јем ство на покретној имовини ; заложн о

пи гi1Зам , -зм а м [грч . pyge задњица, В . -изам]

пр а во .

заст. х омосексуал н ост, уранизам (В . ),

пижама [фр , руј а mа] = пиџама (В , )

931

пижан

пижан, -она м, мн . пижони, ген . мн . пижона [фр.

3.

pigeon

голуб]

1.

ПоКр . голуб .

сорта јабуке .

2.

врста хартије малог формата.

pe'isma]

зло­

ба, озлојеђе ност, непријатељство, омраза.

заст. ПоКр.

1.

piyade

војник У пешадији;

piyade] пешадинац . 2.

пијафирати , пијафирам , несврш . [фр.

3. Л. МН . пиј афир ају piaffer] 1. изводити пијаф у, тј. у од­

ређеном ритму обе предње ноге узди зат и висо­

пијанизам, -зма м [В . пијан0 2 , -изам] муз . те­ орија и пракса свирања клавира и музике напи­

ко у ваздух и хитро спуштати их на земљу (о

коњу).

пијаца, -ё ж, ген . МН . пијаца [итал.

сане за клави р .

пијанино, -а м [~тал. рјапјпо, в . клавир са

жицама

пијан0 2 ]

постављеним

муз.

верти­

пијаliИСИМО ПРИЛ . [итал .

в . пија­

pianissimo,

муз. ознака за јачину тона , сасвим тихо, је­

два чујно .

пијанист(а), -ё м, МН . пијilНИСТИ (ж. пија­ нисткиња, -е) [фр.

pianiste, в.

пијан0 2 ] уметник

који свира на клавиру , клавирист(а).

пијано 1 , ПРИJl . [итал. рјапо] муз. основна озна­ ка за јачину то на , тихо, благо.

piazza

трг]

јавни отворен простор с тезгама на којима се продају воће , поврће, млечни и други про изво­ ди на мало, тржница .

кално.

Ho 1]

сп. елемент дресуре у коњичком спор ту, одме­ рен, ри тмичан и уздигнут коњски кас у месту .

од перс .

пешак у шаху.

ма њ и

Блиском истоку.

пијафа, -ё ж, пијафе, -ёа м [в . пиј афирати]

пизма, -ё ж, ге ll . мн . пизми [грч . пијаде м индекл . [тур .

новчана ј единица многих земаља , нарочито на

•

кванташка

-

м есто на

којем се продају воће и поврће н а вел ико; бу­

вља

-

жарг. место на којем се продаје роба р аз­

личите врсте (нова, половна , често шверцова­

на) ; сајам бува .

пИјачнИ .

•

пиједестал, сала м, МН. пиједестали , ген . МН .

пиједеста.па [фр.

piedestal

од итал .

piedistallo]

подножје , постоље споменика , скулпту ре , сту­

ба. О д изати ( кога ) на -фи )'. величати , хвалити, узносити; говорити с пиједестала фиг. говори­

пијано 2 = пиј а нофiiрте 2 (в . )

ти надмено ; сићи с rшједестала фиг. изгубити

пијанола, -ё ж [фабрички назив] муз. заст . инстру м е нт који сам изводи одређене мелодије

висок

положај ;

изгубит и

углед,

ауторитет ;

скинути (кога) с IlItједестала фиг. уклонити

забележе не на папирној траци, механички кла­

кога с високог положаја; заме нити кога н а ви­

вир .

соком положају , победничком постољу.

пијанофiiрте l ПРИЛ . [итал . тихо ,

forte јако]

pianoforte

од рјапо

м уз. ознака за јачину тона , уме­

рено , средњом јачином.

пијанофiiрте , -а м [итал. 2

[грч .

piezein

ких кристала да се приликом растезања или ме­

pianoforte]

муз . заст.

ханичке дефо рмациј е наелектриш у.

пitјезометар , -тра м , МН. пијезометри , ген. МН .

клави р .

пијарист(а), -ё м, МН . пијаристи [н ем. према л ат.

rшјезоелектрицитет, - ета м

притискати , в . електрицитет] физ . својство не­

patres scholarum

Piarist,

рјагиm] члан като­

личког црквеног реда основаног

1597.

године,

посвећеног васпита вању и образовању омла­

пијетзометара [грч .

piezein

прити скати, в . ме­

тар] физ . апарат за мерење прити ска у чврстим и течним телима.

пиј ел итис , -а м [В . пијело н , -итис] мед . запа­ љење бубрежне карличице .

дине .

rшјасава, -ё ж [порт . рјауауа и з ј ез ик а ту пи]

пијелографија , -ё ж [В . пијелон , -графија]

влакна р азл ичитих јужноам еричких, азијск их

мед. рендге нско снимање бубрега и мокраћног

и афр ичких палми погодна за израду метли , че­

канала .

пијеЛОli, -о на м, мн . пијелони , ген. МII . пије­

така и разног плетива.

Пliјастер, - а м, МН. пијастери [фр . итал .

piastre од од лат. empla-

piastra танка метална п ло ча , strum] 1. ист. назив за с ребрни новац раз них зе­ маља (Итал ије, Шпаније). 2. главна или мања

932

ло на [грч .

pyelos

валов] анат. левкаста кеса која

се већим делом налази у средишњој шупљини бубрега док у доњем делу прелази у мокраћни канал.

пијел о иефрiпис

пикет

пиюiда, -ё ж [шп . pi cada од pi car бост и , се ц­

пијел онефритис, - а м [В . пијел он , н ефри ­ тис] мед. запаље њ е бубре га услед бактеријске

к ати]

инфекције.

н а кроз пр а шу му .

1.

ударац копљем; убод.

2. стаза прокр че­

пијем ија , -ё ж [ грч. руоп г ној , в . -е миј а] мед.

пикадо , -а м [ф абрички н аз и в ] игр а у к ојој

општа бакте риј с ка инф ек ција кој а се п уте м кр ­

се м етал н и м стрел ица м а га ђ а дрв е н а, н а зиду прич вршћ ем а м ета п одеље н а к о нце нтрич ним

ви шири по о р га низму .

Пијем онт, -а м [итал. Piemonte] обл аст и л и држава којаје ГlO крета ч и једа н од гл авни х уче­

сника држав н ог и н ародног уј ед иње њ а ( пре ма истоименој региј и н а се веру Итал иј е, и з к ој е ј е

у ХЈХ веку кре н уо п о крет з а државно уј едиње­

ње) .

•

пије монтскй .

пијемо нти з ам , -з м а м [ В . Пиј е м о нт, - и за м] фиг. настојање н еке држ аве , пол и тичке партије , покрета да буде л идер у гру пи , оку п љ ај ући ви­ ше мањих па рт н ер а који ћ е за ви с ити од њ е .

пијета, -ё ж [итал. pi eta п обожност , саж аље­

кр у говим а н а з он е р азл ичи те ширин е и п оља с

одр е ђ е ном бројн о м вред н о шћ у.

пикадор , - о ра м, мн . пи кадори , п и кадора [шп .

жећи га на коле ни ма ил и ру к а м а .

пијетёт, -ета м [н ем . Pietiit од лат. pietas побо ­

у ч ес ник б орбе с би ­

ћи му ко пље у грбу.

пикантан, -тн а, -тн о [ фр.

piquant] 1. кулин .

који ј е о штрог и рес ког укус а и мир и са, зачи­

њ е н јако , али с мером . ш о кир а,

2.

фиг . а . који узбуђ ује,

ин три ги ра ; за водљ и в .

б.

пр етер ано

сл об ода н у п о гледу пристојн ост и ; шкакљив , гол ицав. В . духо в ит, зај едљ ив , п е ц ка в .

ње] ум . у сликарству и в ај арст ву прик аз Б о го ро­

дице која опла кује с ин а с кинуто г с к рста, др­

picador од pica r бост и]

ковима , коњаник који разјаруј е б ика забадају­

пикантерија, -ё ж [ В . пика н та н] ј е п ика нтн о.

2. зани мљ и ва

1.

он о што

и интри га нт н а при ­

ча, а н егдота и л и пој ед ин ост аб . и з ј а вн ог живо­ та .

жност] осећање дубо ког п ошто ва њ а , зах в ал н о­

пикап , - а м [ енгл. pi ck-up] 1. техн. а п а р ат који

сти и ода ности п рема н е к о м и л и н е ч е м ; п обо­

п ре н ос и звук с електри ч ни х муз ич к и х у ређаја

жно поштовање п окојни ка.

пијетизам , -з м а м [н ем.

н а з вучни ке .

Pietismus од лат. рј е­

2.

врста камион ета за доста ву (с

от вор е ни м зад њим дел ом).

побожност] реф о рм атор с ки п окр ет у н утар

пикар е ска , -ё ж, дат . пика р ес ци [ В . п икар ој

протестантизма, раз ви о се у ХУ Н и ХVШ ве ку

к њижевн а вр ста, н арочито у шп а н с кој књ ижев­

tas

залажућ и се за обно ву ли чн е духо в ности н асу­

но ст и , кар а к те ри ст ичн а п о о пи с им а ж ив ота п у­

прот формалном и спо в еда њ у ве ре путе м р ел и ­

столова .

пикар е скан = пикарскй (В . )

гиозних обреда.

пикаро, -а м [ш п . РЈсаго пр е ва ра нт] и ст.

пијетист(а) , - ё м, мн . п ијi:тисти [ В . п ије-г и ­ за м] пристал ица п иј ет из ма . пијетозо прил . [ итал .

•

пијетИстичкЙ .

pi etoso] м уз. с в еча н о,

побожно.

пик', -а м [нем . Pik од ф р . pique] ј ед н а од две црне боје у картама, з н ак у обл и ку сти л и зов а­ ног вр шка копља.

Пllк 2 , -а м [нем .

столов,

ава нту ри ста.

2.

м а Н ГУ I1 ,

1. п у­

про бисвет,

дан губа, с кит ница.

пикарскй, -а, -о [ В . пик ар о ] ПР ИД. п устолов ­ ни , а ванту ри стички .•

-

роман КЊ И Ж . вр ста р о­

ма н а у шп а н с кој к њ и же вн ост и Х УI - ХУ Н века у к ој ем се о пи суј у ж и вот и дож и вљај и пустоло­ ва и лутал иц а.

Pi k од фр . pique] О имати пик

11икё, -еа м (уоб . и пике, еа) [ фр . pique] 1. вр­

на некога ( н е што ) уз ет и кога н а зуб, желети

ста в еза к ој а н а л ицу пр оиз вод и из р аз ито ре­

напакостити коме ; бити ре ш е н да се не што п о­

б расту п о врш ину.

стигне по сваку це н у.

тим в езом, пр угаста и л и ј ед н обојн а.

2.

п а м у чн а т к а нин а н астала

пикет, -а м [фр .

ПIIКз, -а м [итал . р јссо] пом . коса гр еда н ај ар­

piquet, е " гл . pi cket] 1. игр а са 2. геод. к о чић за преме­ земљ ишта. 3. геод . та чк а кој ој се одре-

карте за д ва игра ч а.

болу о коју је прич в ршћ ено со шн о ј едр о, со­

32

шњак .

рава њ е

933

ПИКllрати

пиксна

ђује висин а при геодетском снимању терена .

l1икола, -е ж [итал . рјссоlа мала]

4.

вој. мања група војника , полицајаца и сл. за

рица , де војчица .

надгледа ње одређеног

В . I1ИКОЛО

патрола .

5.

пол.

подручја,

штрајкачка

извидница,

стража ;

штрајкача која од враћа купце и л и спречава

штрајколом це да уђу .

пик"рати, пикирам , 3. л . ми . пикирају, сврш . И иесврш . , прил . сад. пикирајући [фр .

piquer] 1. об­ 2.

рушити, об ру шавати се авионом на циљ .

жарг. (- на нешшо) бацити , бацати око на нешто или некога.

3. заст.

"

група

пецнути , нецкати кога, у вре ­

2. муз.

1. 1l0Кр. цу­ 3.

мала усна хар моника .

1.

пнколо 1 , -а м , ми. пиколи [итал . (flauto) рјс­ соlо] муз . мала флаута .

пнкол0 2 , -а м , ми . пиколи [итал . рјссоlо мали] ист. стари новац у Вен е цији и на Сицилији .

пнколо\ - а м, ми . пикол и [итал . рј ссоlо мали] а. ученик у угоститељству ; помоћни к келнера . б . у хотелима , дечак за разне послове .

ГlикосеКУJlда, - е ж, геи . мн . пикосек:Ун ди [В .

д ити , вређати кога.

пикйр-бод, -а м [н ем. pikieren од фр . piquer] начин везе ња и шивења при којем конац остаје

пико -, секунда] физ. јединица за врем е , симБОЈ\

ps,

износи

10- 12 део

секунде .

пикофарад, -а м , МН . - и [в . пик о- , фарад] физ .

као непрек инута л инија и са спољне и са ун у­

јед иница за електрични капацитет, симбол

трашње стране.

пикник 1 , -а м , МН . пикници , ген. ми . пикника

и зноси

10- 12 део

pF,

фарада.

pique-nique] групни и злет у природу с је­

пикрати, -ата м ми . [грч . pikr6s горак] хем . со­

лом и пићем, при коме сваки учесник доноси

ли пикринске киселине (мелинит, екразит, ли­

свој део.

Д ИТ).

[фр .

пик ник , -а м, МВ . пик ници , пикника = пик­

I1ИКРЙII , - ина м , м и . пикрини , ген . м>! . пикри ­

2

ничар, -а м [в . пикнички] човек Г1икничке теле­ сне грађе , Г1икнички т ип .

'

Пltюшковат и , -ујем >! есвр ш . [ в . пикник ] пра­ вити излет у природу; бити учесник Г1икника .

пик ничкй, -а, - о [ гр ч . py kfI 6s дебео , чврст, збијен] физ иол. '" - конституција , -тип ТИГl чо - ·

на [грч .

Пltкничност, -ост и ж [ в . пикнички] физиол .

пикнометара [в . пикнички , В . метар] физ . стакле­

ПИКIIОСКОП [В . Г1икнички , В . -скоп] В . ПНКJlО­

материја која настаје нитрирањ ем фенола и

l1itкрит, -а и Ilitкрйт, -ита м [ ГР'! . pikr6s го­ рак , В. - ит] мивер . Дотита .

пико- [вероватно итал. рјссоlо мали] као пр­

ви део сложенице оз начава

10- 12 део једи нице

која се налази у њеном другом делу.

пнков, -а, -о [в . пик 1 ] (о карти) који им а з н а к пикова дама да ма пик (наслов Пушки ­

нове ПРИГ10вет ке и о пер е Л . И . Чајковског) .

934

2. врста

1.

врста стене из групе пери­

еКСГ1лоз ив а.

l1иксеЈ l , -а м, Мfl . пиксели , ге,·,. МII . пиксела

pictures)

и

el(ement)]

рач.

најмањи елеме нт електронски обрађ ен е слике на компјутерском ек рану .

I1ИКСllда, - е ж [л ат.

pyxis од '"}ЈЧ . pyx{s кутија]

1.

м ала округла кутија (за накит , Ј\екове и сл .).

2.

у католичкој цркви суд за освећен о уље, хо­

ст ију , рел иквиј е.

метар .

'"

'" I1It КРИlIска

служ и к ао експлозив .

на боца за мерење СГ1ецифичне тежине те чно ­ сти ; сп рава за мерење густине материјала.

дигиталин.

киселина хем . трини трофеlЮЛ , жута отровна

[е нгл . рјхеl од рјх (с кр .

пllкнометар, -тра м, ми . пикнометри , ген. ми .

пика.

Dig italis purpurea,

на пикрин , који садржи Г1ИКРИН .

збијена, месната телесна конституција; супр . ле птосомност (в .).

горак] бот. горка материј а која се

ПИКРЙIIСКЙ, -а, -о [В . пикрин] који се од носи

века који је зде Г1 аст, меснате грађе , склон гоје­ Њу .

pikr6s

доб ија из биљке

пиксла, - е ж, ге >! . м н , пи ксли [н ем, према лат,

pyxis

од ГРЧ ,

pyx{s

Btichse,

кутија] покр ,

1, ку­

т ија с поклоп цем у којој се држе зачини и друге суве намирнице (брашно , ш ећер и сл . ), љара .

3.

жарг. ш аљ, гла в а.

пitКСllа в , Illtксла,

2,

Г1епе­

пиктограм

пиктограм, -а м [лат. pictus сликан, насли­

пилинг, -а м, мн . пилин з и, ген . мн . пилин га

кан, В. - грам] ЛИНГВ . слика предмета као симбол

[енгл .

одређен е речи, најстарији обл ик писма; у п . хи­

поступак уклањања оштећених и и зум рлих ће­

јерОглЙф .

лија с Ilовршине коже (л иц а и тела).

пиктографија, -ё ж [лат . pictus сликан, на­ сликан, В. -графија]

1.

ЛИНГВ. сликовно писмо ;

уп . идеографија. 2. типогр. умножавање текста преслика вањем .

се однос и на пиктографију или јој припада .

•

пиктогра фско писмо В . пиктографија .

слика рски] и лустроване новине с Ilотписа­

ним фотограф ијама, без икаквог другог текста.

пиктурала н , -лна , -л но [л ат. pictura слика, сликаре .

1.

који се односи на сликарство и

2. ' који

ГlpeдcTaBљa , доча рава нешто

попут сли ке , сликов и т, илустративан .

3.

пред­

стављен, ДОllу њен или ук рашен сликама , илу ­ строван.

1.

стаклени или

глинени кликер за дечју игру.

2.

ситан новац ;

ситниш.

пикулати, -ам [В . Ilикула] н ееврш . играти се кликерима; кл икерати се.

ПИЛ, -а м и пилос , -а м [грч .

pllos филц] ист.

код ста ри х Грка мушки филцани ш е шир за пу­ товање.

пилав, -а ва м [тур . рјl ау од пере .

pilaw] IlOкр . 1. 2.

кулин.јело од меса и густо скуваног пиринча . покр . свадбе на гозба.

пилозан, -з на, -з но [лат. pilosиs длакав , ко­ смат од

pilus

длака] длакав, кос мат, рутав.

pllos

фи л ц,

karp6s

pilocarpus од грч.

плод, воћка] фарм . алкалои д

из јужноамеричке биљке Pi/OCatpUS , Ilримењу­

пилон, -о на м, MII. пилони , Ilилона [грч . руl оп велика врата]

1.

ист. висока монументална кула

на улазу у староегипатске храмове.

Гlорни стуб , носач моста.

3.

2.

техн . пот­

стуб н а којем Гlочи­

ва конструкција куполе, свода и сл.

пitлор ус, -а м [грч .

pylor6s вратар]

allaT.

доњи

отвор желуца на кој и се наставља дванаестопа­ ла чно црево.

пилот', -ота м , ми . пилоти, ген. мн . Ilилота

[фр . pilote, итал . pilota од грч . pedotes Yllpaвљачки] 1. онај који YllpaBIba авионом, хели­ KOГlTepoM, авијатичар . 2. воза ч тркачког ауто­ мобила. 3. онај који провод и брод кроз опасн е воде или при уласку у луку , Гleљap , лоц. 4 . (у придевској служби) пробни , експериментални . • пилот-емисија пробна еГl и з ода планиране телевизијске серије , да би се видело да ли ће имати успеха код публике.

пилот:iжа, - ё ж [фр .

"ил ад, -а м [грч . Pylades] МИТОJl. сестрић Ага­ мемнонов, Орестов веран пријатељ и прат и ­ лац, оженио се његовом сестром Електром; уп.

Орест.

Pilaster

од итал .

pilastro]

архит . че­

твороивич ни пљоснат стуб, прислоње н уза з ид

или уграђе н у њега , 06. с украсном функцијом .

Уllрављање бродом , пељарење .

пи лотИ рати,пилотирам , 3 . л.м н. пилотнр а­

1. управљати

авионом, хе­

ликоптером, тркачким возилом и сл . дити брод кроз

OllaCHe

2. IlPOBO-

воде или при уласку у

луку .

пилула, - ё ж [лат. рјlul а дем . од рјlа лопта] лек у облику куглице; таблета, дражеја .

пiмасте р в . пИластар .

пилатск й, -а, -о [по Понтију Пилату , рим ­ ском проку ратору Јудеје ,

pilotage, в. пилот] 1. авиј . пилотирање . 2. пом .

управљање летилицом,

ју нееврш. [В . пилот]

пifласта р, -стра м, мн . пиластри , ген. мн . Гlи ­

26-36 .

г. ] који је по ­

пут Пилата и његовог лицемерног одбацивања кривице; који скида са себе одговорност (Мат .

27 :24).

Ilрепар ат

пилос, -а м в . ПИЛ о

пикула, -ё ж [итал . рјссоlа]

ластара [нем .

2.

је се у медицини .

пиктор ијал, -а м [ енгл . pictorial од лат . picto-

сликарство ]

козмети ци

који се Ilримењује у ту сврху.

пилокарпйн, -нна м [нлат.

пиктографскй, -а, -о [В . пиктографија] који

rius

peeling љуштење, гуљење] 1. у

2.

1.

жарг.

средство за контрацепцију у облику Ilи луле. О прогутати горку п"лулу ћутке поднети н е­ Гlријатност .

пилум, -а м [лат. рјlит] ист.

KOIlJbe легионара

у римској војсци .

935

пимент

пинот

пимент, -а м [фр. piment од лат. pigmentum] бот. плодо ви дрвета Pimenla

officinalis, налик су

бибе ру и служе као зачин ; уп. најквирц .

пинаса, -ё ж, ген . мн . пинаса [фр . pinasse од шп .

п импинела, -ё ж [нлат. рјтрјпеllа] бот. мири­ сна леко вита биљка, Рјmрјnе//а

pinaza] пом . ист. 1. мали рибарски брод на 2. помоћни чамац на ратним бродовима.

весла .

magna , д ивљи

ким, дињ ица, бедреник .

пинбол, -а м , мн . -и [енгл . рјп-Ьаll] жарг. ауто­ мат за игру с металном лоптицом кој ом се на­ стоји освојити што више поена , флипер .

пимплати, - ам НСС8РШ . [нем . рјтреlп]

1.

сп .

пингвин, -ина м , ми . пингвини , ген . ми . пин­

жарг. а. (у фудбалу) б ескорисно задржа вати

гви на [ енгл.

лопту; дри блати без потребе; играти у крат ким

gwyn

пасов и ма. б. (у тенису , стоном тенису) играти

раца , усправног хода , нес пособна за лет , живи

безвољно, без јачи х удараца .

на моримајужне х е мисфере . • пИнгвИнс кИ .

2. радити

н еки по­

сао нес претно , без очекиваног рез ултата .

пимплер, -а м склон пим п л ању.

[8. пимпл ати] 1. сп . фудбалер 2.

он ај од кога нема користи ;

несп р етњ а ковић , без вез њак .

[8. пи мплати] 1. с п .

У фудбалу претера ­

но дриблање и задржава њ е л опте .

ситнича р ење.

8.

п (итЬег)] л ични иденти ­

(ексера, игле и др.) ; осовина , кука , чивија .

2.

шиљак у ко мп а су на кој е м стоји магн етна игл а. мали шиљаст ш та п з а у потребу у геодез ији .

4. перја н и ц а

на ш ле м у к о њаника.

п нна 2 , -ё ж [лат. рјп ( п) а од гр'l. РЈппа] зоол. вр ­ ста дугуљаст и х ш к ољки.

пиндаризам, - з ма м [грч .

и рума.

П Иllакотека , -ё ж, дат. пин акотеци [грч . рјпа­

пинакс, -тека] лик . музеј са сл икама ;

галерија; ја вна з бирка слика ; уп . глиптотека . п инакс, -а м, мн . пинакси , ген . ми. пинакса [грч . РЈпах] ист. у ста рој Грчкој п л очице за писа ­ ње од разл ичити х материјал а .

п ина п п рид. иидекл . [е н гл . рјп ир прибити чио­ дом] који садржи фотографије ле пих девој а ка

или се на њи х од но с и .

Pindaros] књиж . по­

етски стил настао угледање м на Пи ндара , ан­

V

века пре н. е .

пиндарски, - а , -о [грч. Рiпdагik бs] који је сродан Пинд аровом ст и л у и јез и ку, који ј е у дух у Пиндарове поез ије .

пинёlf, -е на м [енгл . рјпепе , према лат.

pinus

пинија] х ем . без бојн а течност приј атн а мириса , С 1оН 16, гла вни с а стојак терпентин ског уља.

пннија, - ё ж [нем . Рiпi е од лат. рјп еа, према рiпu s бор]

це борова ,

1. бот. црно горично дрв о из породи­ Pinus рјn еа. 2. стуб д и ма и водене

паре који и зл аз и из вул кан с ког гр отла и пење

пина кошiда , -ё ж Lшп. рјпа colada исцеђ е н

8.

I1РИД . индекл.

се у висину поприм ајући облик ПИlfије .

ананас] ГlИ ћ е са чињ е н о од со к а ананаса , коко са

kоthеkё,

3.

пинг- пон г а.

фикацио н и број ( на платним картицама и сл. ) .

n HHa l , -ё ж [лат. рјппа перо] 1. ши љ ак , врх

сп . фам .

који се односи на пинг- понг ; кој и је попут

пИмплати .

пин , -а м , пинови , ге н . мн . пинова [е нгл . р( е г­

1.

фиг. међусобно оптуживање и

тичког грчког песника из

П И Мl1 л овати, -ујём

3.

2.

пребацивање одговорности на дру гога у поли­

2. обављањ е

неког посла без ст варног резул тата ; уз ал уд но

sonal) i(dentification)

пинг-понг, -а м [ е н гл. ping-pong] стони тен ис .

тичком и уопште јавном животу .

п импл е рај, -аја м , пимплераји , ген . ми . пим ­ плераја

penguin вероватно од в ел ш ког реп

бела глава] зоол. птица из породи це гњу­

• Гlltllап-герла аме­

ПИНlшеди, -еда м мн. [лат. рiпп а пераје , pes ,-ен.

pedi s

н ога] зоол . воде ни с и са р и , перајари

( нпр . фока , морж) .

пин-јин, -а м [ к ин . рiп-уiп , пр ема рјп споји­ ти , уiп з вук] званична тра нскрипциј а кинеског писма латиничним с л овима .

пинк Прl1Д . инде кл . [е нгл . pink] руж и част, ро ­ з а .• Пинк Пантер ружичасти п антер , јунак и стоим е н е серије црта ни х филм о в а .

ПИНКЈЈ, -а м [нем . Вuпd е l] п окр . замотуљак, з авежљај , нара мак .

рички израз за л епу де в ојку чије се ф отографи ­

ПIIНКСИТ

је из часописа исе цају и кач е на з идовима соба

I1ИIIОТ, -а и I1ИIIО , -о а [ фр . рiпоt] врста фран ­

или у кабина м а ка мион а.

936

цус ког вин а .

8.

pinxit.

пирамида

пинсовати

пинсов ати, -ујём сврш . И несврш . [фр . рјпсег] опсећи, опсецат и крај е ве нечега (нпр. воћке , винове лозе); обрез( ив)ати, поткрес(ив)ати .

пiшта, -ё ж [енгл .

(0,47

литра).

2.

pint] заст. 1. мера за течност

ста клен а посуда с за премином

једне пинте .

к ојим

пионир, -и ра м, мн . пионири , rel·l . мн . пион и­ ра [ ф р . рј о ппј ег]

1. он ај

који се први н аселио на

новој , непознатој територији .

2. фиг . онај

којије

први утро пут, поставио смернице у н е кој де­

пинта р = ПЈfнтер (В.)

латности , зачетник н ечег новог .

пинтекс, -а м [В . пин(ија) , те кс(тил)] танка

ник инжењериј с ке ј ед инице за подиза њ е мо ­

летња ткани на , производ и се од иглица ч ет ина­

пинте р , -а = пинтар, -а м [ аустр . нем.

Binder]

покр . мајстор за и з раду бур ади и д ругих п осуда , бачвар, качар .

IIИШlета, -ё ж, ге н . мн . пинцета [н ем .

pincette

стична

Pinzette,

од рјп се г штипати] та нка , мала , ела­

челична

хватаљка

са

широком

п рим е­

ном (у медици ни , козметици, ф и лател иј и и др .).

пинч, -а м,

MII.

пинчеви = пинчер, -а м ( ПIIН­

чй, пинчик а ) [нем .

Pinscher]

ЗQOл. врста малих

паса с кратком длаком, дуг им у шим а и р е пом.

пинчбек, -а м [енгл .

pinchbeck,

по Е н глезу

Пинчбеку кој иј у ј е и зумео у хvrп веку] легу­ ра бакра, цинка и гвожђ а; жути бакар .

пинчер, -а м

= пинч

pinolo, pignolo]

4.

и ст . У сфр Југосла вији члан о р ганиза­

ције за де цу у узр асту од

7 до 15 година, која су 5. најмлађа

васпитавана у духу социјализма.

категориј а с п ортиста, актив и ста неког удруже­ ња и сл.

пи(щйрскй, -а, -о [В . пионир]

који при па ­

1.

да пионири ма, који се односи на пион ире.

2.

који представља поч ета к , к оји отва ра нове пу­ те ве, који је без пр етход ник а.

пиореја , -ејё ж [в . I1И О-, - р еја] мед. ње гној а, гнојење, заг ној е н ост .

2.

1. исти ца­

гнојна упала

зуб ног ткива.

пипа, -ё ж [ итал. рјр а] ла. О затворити пип у

1. славина . 2. П ОКр . лу­ 1. а. зат ворит и доток

течности. б . жарг. зауста вити прил ив новца из

(В.)

11ИIIЧЙ, -ија м, пинчика, -е м = ПIIНЧ (В.) ПИЊОJl, -ола м [итал .

вој. прип ад­

3.

стова, изградњу путева и утв рђ ења , минирање и сл .

ра и текстил них отпадака.

фр.

ко у правља као шаховском фигуром ,

други руко вод и по својој вољи.

бат. се-

менка пиније, сл ичнаје баде м у и служ и зајело . пио- [грч . ру оп гној] као први део сложен ице означава појам који је у вези с гнојем.

пиогён, -а, - о = пиогеничан, - чн а, - чно [В .

различити х изво р а .

пиrlета, -ё ж , ге н. мн . ПИl1 ета [ф р .

pipette]

ста­

кле на цевчиц а с гуменим I1рО ДУ Ж етком за увла­ ч ење течности

и

њено

доз ирано

исп у ш тање ,

капаљка .

пипсер , -а м, мн . -и [нем.

Piepser

од

piepsen

цвркутати] разл ичити шумови (по п ут цијука­

пио-, - ге н] који проузрокује г н ојење, који ства­

ња , пиштања) који се јаве при л ик ом с ни мања

ра гној (о запаље њу , рани и сл.).

з в у чних ефек ата н а магнетофонску тра ку; у п .

пиогенеза, -ё и пиоге неза , - ё ж [В . пио-, -генеза] мед. гнојење.

краксер . ПIIПУН , -а м, мн . -и [грч . рер6п] ПОКр. диња .

пиоген ија В . пио генеза .

пип-шоу, -а м [ снгл . рее р

show]

програм с

пиогенича н = пиогён (В . )

еротс ким садржајем који сваки гледалац по­

пиодерм ија, -е ж [В . пио- , -дермиј а ] мед .

сматра из засеб н е каб ине у временском интер­ валу од ређеном вредношћу уба ч е ног жетона.

гној но за паљење коже.

пиодерм итис , -а В . пиодермија .

пиометра , -ё ж [В. пи о-, грч. metra материца]

rlHp, -а

м, мн . пиров и [ енгл . рј е г]

2. др ве ни

мед. н а гомилавање гноја у материци , аб . код же­

гат.

на у п е риоду после менопаузе .

њу и су нчањ е.

11ИОН, она м, мн . пиони , ген . оп од лат.

pedo

ген .

pedonis

ш аховска фигура, пешак .

M II .

2. фиг.

пиона [ фр . рј­

и зграђени

мол п од и гн ут дуж плаже за шет­

пирај а в . пир ilНа .

1. н ајслабија

l1Ирамида, -ё ж [грч .

онај којим не -

1. геом . тело чија ос н ова

п ешак]

1.

н ас ип за при стај ање б родова и ч ама ца, мол,

pyramis

ген .

pyram idos]

има тр и и л и више стра-

93 7

пирамидалан

I1ИРИ Т

на, до к б очне равни чине троуглови са зајед­

влашћено и нелегално објављивање, дистрибу­

ничк и м вр х ом .

ирање и продаја туђег аугорског дел а.

2. архит.

и ст. код старих Египћа­

на, ал и и у другим античким и млађим цивили ­

пиратскй, -а, -о [В . пират] који се од н оси на

зација ма , монументална каме н а грађевина пи­

пирате или им припада; разбојнички , гусарски .

рам идалног облика којаје служила као гробни ­

.6. пиратско издање нелегално , д ивље издање

ца и л и светилиште .

без поштовања ауторски х права и п отребних

3.

сваки објекат, предмет

и ли структура која почива на широкој основи а сужава се према врху .

4.

акробатска фигура ко­

ју обликује више људи на неколико нивоа сто­ јећи један другоме на раменима .

5.

врста заго­

нетке која креће од једног слова, док се свака нова р е ч у вертикалном низу одгонета додава­ њ ем новог слова и

премештањем слова прет­

ходн е речи ; клин . .6. -

власти, друштвеиа

-

пол. х ијерархијско устројство и организација

пирг, -а м, мн . пиргови , ген. мн . пир го ва [грч .

pyrgos]

ист. архит. кула или торањ 06. у саставу

тврђаве или уз манастире , подигнути рад и од­

бране .

пирё, -еа м [фр .

puree]

l1ирамидiiла и, -лна, -лно [В . пирамида] који је у обл ику пирамиде; фи г. џиновски, огроман; сјај а н , в еличанствен . .6. пирамидална глупост из у зет но велика глупост .

l1ирамида и , -она м [фабричко име произво­ да] фарм. лек против болова и за с ни жавање темпе р атуре, антипирин .

Пирам и Тйзба митол . пар несрећних мла­ дих ва вил онских љубавни ка који су се због ро­ д итељског противљења тајно састајали ноћу, до к нису трагичним неспоразумом (мислећ и

једно за друго да су мртви) обоје починили са­ моуб и ст во ; предмет различитих уметничких

грашка, кестења и др . ) .

ма грч .

pyr

ватра] индустријски назив за ватро­

стално стакло , као и друге пред мете који дола­ зе у непосредни контакт с ватром .

пир етик , -а м , мн . пиретици , ген . мн . пир ети­ ка [грч .

pyretik6s

према

пирiша, -ё Ж, ген . мн . пирана [порт. јез и ка тупи и гварани]

1.

piranha из

зоол . врста опасне

тро п с ке рибе грабљивице с веома оштрим зу­ бима,

Pigocentrus рјгауа, nidae. 2. фиг. грабљивац;

из породице

Characi-

лешинар ; безобзиран

грозница ] фарм.

пиретотерапија, -ё ж [грч .

pyret6s гр оз н ица,

в. терапија] мед . лечење вештачким и заз и вањем повишене телесне температуре , кој а уништава

узрочнике болести.

пиретрйи,-ина м

[лат.

pyrethrum

од грч .

ругеthгоп, в. - ин] природни инсектици д п р ису­

тан у цвету биљке бухач , Chrysanth emuт сјnе­

I1ИРИДЙ lt, -ина м [фр . ругidiпе од грч .

pyr

ва­

тра] хсм . безбојна отровна течност прир од н ог мириса са широком применом у хемиј ској ин­ дустрији, добија се и з катрана камен ог угља .

пиридОКСЙ II. -ина м [В . пиридин , в. окси-]је­ дан од витамина Б групе , присутан у к васцу,

напада ч .

пирарги рит, -а и пирагирйт, -ита м [грч.

argyros

сребро] м,"нер . сулфид анти ­

месу и житарицама.

I1прија, -ё ж [вснец.

пират, -ата м , мн . пирати, ген. мн . пирата [лат.

6от. врста житарице,

pirata од грч. peirates] 1. ист. гусар, разбојник на мору. 2. онај који неовлашћено и нелегално обја­

пиринџ, -а м [тур.

вљује, дистрибуира и продаје туђа ауторска дела

(књиге, касете,

KOMnjyrepcKe

програме и сл.).

пиратерија, -ё ж = Пllратство, -а с [фр . в . пират]

piria]

покр . левак , точи р .

пиринач , -инча м [тур . рiгiщ: од п ере . Ьi гепЮ

м она и сребра.

938

pyret6s

средство за подизање телесне темпер ату р е .

raгiifoliuт.

обр ада.

tene,

к улин . каш аста смеса

која се добија пасирањем поврћа (кр о м пи ра,

l1ирекс, -а м [фабричко име прои з в ода п ре­

власт и у друштву.

рУт в атра,

дозвола .

1.

разбојништво на мору .

2.

Ofyza sativa,

ри жа.

pirinc од пере. ЫгепЮ жута

бронза ; туч.

пирит , -а и пирйт, -ита м [грч . рупtёs в атре­ ни (камен)] минер . тврда сулфидна руда жуте

pira-

боје, дисулфид гвожђа

нео-

бијање сумпорне киселине .

(FeS2),

користи се за до­

пиронitза м

пitрих

пitрих, -а м, м н . пири с и, ге н . мн . пири ха [грч .

пироелектрицitтёт, -ета м [В . пиро-, елек­

према рУ lТiсh ё ратничка игра] М стр.

трицитет] физ . електрицитет произв еден топло­

pym'chios

стопа саста вљена из д в а кратка (односно нена­ глашена) слога.

пироелектричан, - чна , - чно [В . пироелек­

пitрихију с в. пitрих .

трицитет] физ.

пирјан, -ана м [тур. ригу ап] месо скувано у

лектрисати загревањем или хлађењем.

пари.

пирјан ити, пирјаним = пitрјати, -ам несврш. [в . пирјан] кувати јело у пари , д ин стат и .

пирлит, -а и пирлйт, -ита м [тур. ршlј?] ПОКр.

пирлитати, -ам

2.

накит .

несврш . [в . пирлит] ПОКр.

2.

хлађењем .

пироза, -ё ж [грч . pyrosis за гревање, жар 1 1.

2.

ватр ено

пироксил, -а = пироксилйн, - ин а м [В . пи ­ ро -, грч. ху10п дрво] хем. тринитрат цел улозе,

сличан памуку , због лаке за п аљ ивости им а ши ­ року прим е ну у индустрији е ксп лоз ив а, у про­ из водњи целулоида , филмо ва; прас к ави п амук .

це означава појам који је у в ез и с ватром , паље­ њем, жаром, пожаром.

пирол, -ола м [В. пиро- , -ол] хем . безбојн а течност пореклом и з животињског уља .

пиролатрија, -ё ж [в . пиро- , -латрија] по­

Пирова победа [према епирском краљу Пи­ пре н .е.) ] победа пропраћена ве­

ликим губицима, тако да победник од ње има више штете него користи.

штовање ватре као да је божанство, обожавање ватр е.

Ifиролиза, -ё ж [В . пиро- , -л иза] хем. разлага­ ње неке материје под дејством топлоте .

пирог, -а м, МН. пироз и , ген . мн. пирога [рус. пирог] кулин. руско н а ци о нално јело од киселог теста пуњеног месом, рибом , сиром и др.

пи рога , -ё ж, дат. пирог и/пирози, ген . м н . пи ­ рога [фр . pirogue од шп. piragl13, реч са Антил­ ских острва] чамац добијен дубљењем стабла дрвета, у употреб и код р аз них домородачки х племена.

пирогалол, -ола м [в , пиро-, гал(ијум), -ол ] хем . кристалн и прашак , три о ксибензен; служи за израду фотографија , у козметичкој и фарма­ цеутској индустрији.

пи рогён, -а , -о [В . пиро- , -ген] 1. који је н а­

2.

који изазива пови­

шену телес ну тем пературу .

пирогён, -е на м [в . пиро-, -ге н] 1. минерал вулканског пор екла.

који

1.

пи ро- [грч. руг ватра] као први део сложени­

стао из ватре, вулканск и.

2.

је на површини наелектрисан загревањем и ли

преко ме­

ре украшавати ; кинђурити .

(306-272.

површински нае­

црв е нило у л ицу .

стилизоване утка н е шаре н а п латну .

етНОЛ. израђивати шаре на тканини.

1. који се може

осећај печења у желуцу и јед њаку .

пitрјати = пирјанитн (в . )

ру

том; уп . пијеЗОеЈЈектрицitтёт .

2. фарм . в . пиретик .

пирографија, -ё ж [в . пиро-, -графија] црта­ ње ужарен им гвожђ е м на дрвеној подлоз и .

пирогра фичiiр, - а м [в. пирографија] онај који се бави пирографијом.

IfИРОЛУЗЙТ, -ита М

[8.

пиро- , грч . 10usis пра­

ње] минер . манганов д иоксид (МпО2) , црн а ме­ кана руда, користи се код бојења стакла .

пиромiiн, -ана м, мн . пиромани , ген. мн. п иро­

мана [в . ГlИроманија] псих . особа која нал аз и бо­ лесно заДО ВОЉС1'во у подмета њу пожара , п али­

кућа .

• пирОманскЙ.

пироманија, -ё ж [В. пиро- , -манија] псих . бо­ лесни нагон за под метањем ватре, изазивањем и посматрањем пожара.

пиромантија, -ё ж [грч . pyromanteia, према в . пиро- , -мантија] врачање према начину горе­ ња ватре .

пирометрија, -ё ж [В . пиро-, -метрија] физ . мерење изузетно високих темпе ратура (изнад

500 ОС). пиронизам, -зма м [ грч . Рупоп] фИЛОЗ. у ч ење старогрчког филозофа Пирона (око

360-270.

пре н . е.) по којем је с вако људско сазнањ е ре­ л ативно , па се треба клонити коначних судова ; крајњи скептицизам.

939

пирониет(а)

пиецин а

пирониет(а), -ё м, мн . пиронисти [В. пирони­

пирошка, -ё ж, ген. МН . пирошки [дем. од пи­

зам ] ф илоз. присталица пиронизма; фиг. онај ко­

рог, в . пирог] кулин . уштипак пуњен сланим или

ји сум њ а у све ; скептик.

слатким надевом (сиром , млевеним м есом, џе­

пироп, -а и пироп, -опа м , мн . пирогЈИ И пи­ роп и [лат.

мом и сл.).

pyropus од грч. pyrop6s пламена лица]

пируета, -ё ж, ген. мн . пиру6та [фр .

pi rouette]

минер. гранат тамноцрвене боје, врста драгог

1.

камена .

окрет око сопствене осе наједној ноз и . б . у дре­

пироплазмоза, -ё ж [нлат . ма лат.

pirum

а . у балету и уметничком клизањ у кружни

piroplasmosis, пре­

сури коња окрет на задњим ногам а. в . у р вању

крушка, в . плазма, -оза] паразитска

вежба у којој се рвач пребацује нога м а преко

болест домаћих животиња коју преносе крпељи

главе.

а изазивају праживотиње из рода

прилагођавање приликама.

Babesia.

2.

фиг .

изненадна промена ,

преокрет;

пирор:щиометар, -тра м , мн. пирорiщиоме­

пирхелиометар, -тра М , МН . пирхел ио метри,

тр и, ген . м н . пирорilДиометара [В . пиро- , радио- 2 ,

ген . мн . пирохелиометара [В . пиро-, хелио-, -ме­

-метар] м етеор . уређај за мерење целокупног

тар] тех н . уређај за мерење јачине д иректног

зрачења Су нца на неку раван.

Сунчевог зрачења на површини Зем ље.

писоар, - ара м, МН . писоари , ген . мн . п исоара

пироеома , -е ж [В . пиро- , -сом(а)] зоол . мор­ ска ж ив от иња ваљкастог облика са светлећим,

[фр .

ско р о про з рачним , хрскавичастим телом.

мушким кло з етима .

пироефера, - ё ж [В . пиро- , -сфера] геол. маг­

1.

грана технике која се бави

2.

просторија с писоаром;

Пlfcта, -ё ж , МН . пи ста [фр .

1.

пиротехника, -ё ж , дат. пиротех ници [В . пи­ РО-, -тех ника]

керамичка шкољка з а мокрење у

јавни н у жник.

матска зона у унуграшњости Земље, налази се

одмах испод литосфере.

pissoir] 1.

piste од итал . pista]

стаза з а узлетање и при з емљењ е ав и она на

аеродрому .

2.

C11 . стаза одређене дуж и не за так­

мичење у бициклизму, ауто-мото сп о рту и не­

проучава њем и произво д њом запаљивих смеса

ким з имским спортовима. З . под иј ум по коме

са светлос ним, димним и експлоз ивним ефек ­

се крећу манекени на модним ревиј ама .

тима.

2.

ве штина примене тих средстава. З . фи г.

пиетаћ, -а м, пистаћи , ген . МН . писта ћа = п и ­

пеј. споља шњи ефекти без стварног садржаја (у

стација, -ё ж [итал .

уметност и , у говору и сл . ) .

од грЧ . рistаkiоп] 60Т . морски лешник ,

• пиротехнички .

пиротеХНЈlчар, -ара м [В . пиротехника] стручњак за пиротехнику .

1. 2. радник у пиротех­

pistacchio

vera , распрострањен

pistacium Pistacia

у јужној Европ и и н а Ис­

току; јестив плод те биљке, сличан леш н ику и бадему.

ничкој индустрији .

пирофагија, - ё ж [В . пиро- , -фагија] гутање

пиетола, - ё ж = пистол, -ола м [ фр.

pistole]

ист . зл атан новац и з ХУI и ХУН век а р азличи­

ватре .

пирофилит, -а и пирофiшит, -ита м [В . пи ­

тих вредности , н а рочито у Италији и Ш панији .

пиетолеро, -а м , мн . пистол ё ро с и [шп .

РО- , грч . рhу llоп лист] м инер . алуминијумов си ­ ликат, минер ал масне површине , користи се у

lего од

примење н ој у метности .

(06. у Латинској Америци) .

пирофОбија, -ё ж [В . пиро-, -фобија] ПСИ Х. на ­ рочито израже н и л и болестан страх од ватре.

пирофор, -а м [В . пиро- , грЧ.

од л ат.

-ph6ros од рblге­

pistola

pisto-

пиштољ] револвераш , р азбојник

пистон, - она м [фр . рi stоп од итал. рi stоп е] техн.

1.

метална чаура с експлоз ивном см есом за па­

љ ење барутног пуњења у патрони.

2.

покретни

iп носити ] материја која се у ваздуху сама пали

клип , чеп (код пумпе , шмрка) . З. м уз . вентил код

(нпр. фос фор) .

трубе и других дувачких инструм ен ата.

пиецина, -ё ж [срлат. рi sсiпа од лат. п исцис ри­

Пlfрофоран, -рна, -рно [В . пиро- , -форан] ко­ ји је за п аљив у в аздуху, ватроносан .• пиро­

ба]

ф о рне л егуре легуре гвожђа и церијума , сл уже

мама . б. резервоар за воду и рибњак.

као к р ес и ва з а упаљаче .

за крштење у католичким баптистериј и ма.

940

1.

ист. арх ит. а. базен з а купање у римским тер­

2. ЦрК8. базен

пита

ПИltltгЙн

пита, -ё ж , ген . мн. пита [тур .

pite од нгрч. pet-

кул ин . јело од увијених или наслаганих ли­

ta]

сто ва теста које се пуни слатким или сланим

питометрија, -е ж [ГРЧ .

буре, в . -ме­

ште .

наде вом .

питон, -она м, мн . питони , ген . мн . пи тон а

питагореltЗам, -зма м = -ства С [грч .

Pythagorism6s]

гр ч ког филозофа

(580-500.

pithos

трија] мерење за премин е буради и судова уоп ­

и

питагорејство,

филоз . учење старо­

матем ат ичара Питагоре

пре н . е.) и ње гових следбеника, по

[нлат. жних,

Pythagoras]

Pythag6reios

•

змија ,

Py thon reticulatus ,

питорескан, -ск на , -скно [фр .

према

ф илоз . присталица Питагоре или

п ита гореизма .

н еотровних

удав, зм иј ски цар.

кој ем се број налази у основи свих ствари .

питагорејац, -јца м [грч .

од '']ЈЧ . Руthоп , имена змије из

python

грчких ле генди] зоол . врста веома дуг их , сна­

ИТал .

pittoresco

од

pittoresq ue

од

сликар] живопи сан ,

pittore

сликовит , шаролик .

питагОрёјскЙ .

питос, -а м, мн . - и [гр ч.

pithos] етнол .

И СТ. у ан­

м ат.

тичкој Грчкој гл инени ћуп велик и х димензија

пр а вило да је у свако м правоуглом троуглу

(в исине до два метра) са широким отвором за

Питагорино правило [грч .

Pythligoras]

кв адрат дужин е хипотенузе једнак з биру ква­

драта дужи н а катета (а 2

+ Ь 2 = с 2 ).

њ ивање људ и.

пита р , -ара м , мн. п итари , ген . мн . питара [с рлат.

pittarium, према

с уда за цвеће, са ксија .

грч .

2.

pitharion]

покр .

1. по ­

зе мљани суд за ноћне

потребе.

питбул, -а м, мн . - и [ еНГJl .

ним цветовима и листовима јаког мири са, Pit-

питУр , -ура м , м н . питури , ген . МН . питу ра

erectus, у раз ­

1890.

онај који

2.

1.

сликар­

боја .

питурати, -ам неС 8РШ . [В. питур] ПО К Р . боји­

пиурија, -е ж [грч. руоп гној, В. -урија] мед.

Питиј а, - ё ж [грч .

Pythia]

ист. пророчица и

све штеница у Аполо новом храму у Делфима,

присуство гноја у мокраћи као последица за п а­ љењских процеса .

ч у в ена по свој им д восмисле ним одговорима.

питйјс кй, -а , -о [В . Питија]

1. који

се односи

на Питију , на Аполона и његов х рам у Делфи ­

2. тан . ..

1. сл ик ар . 2.

ти, бој ади сати (зидо ве , столарију и др .).

год ине.

ма .

покр .

11итура, -е ж [ИТал . рittша] 'lOКр. ство .

војном стад иј уму између мајмуна и човека, чи ­

ји фосилни остаци су пронађени Н:lI .Јави

pittore сликар]

боји з и дове, молер .

мајмун , а пthгоро s човек] старији

назив за човековог претка , f10mо

[оblга.

питосфор, -а м = питоспора .

[ИТал .

питека НТрОIl, -а м [нлат. рithесапthгорus од

pittosporum, према гр ч.

смол а, в . с пора] 60Т. украсни грм са зел е­

tosporum

кратке дла ке ,

настала укршта њем булдога и теријера .

pithekos

ПИТОСllора, -е ж [нлат.

pitta

pit Ьиll (terrier)]

ЗООJl . раса в рло агресивних паса

грч .

чување жита , вина и другога , каткад и з а сахра ­

пица , -е ж, ген. мн . пица [ИТал.

кулин .

ром, парадај зом и р аз ним зач иним ~ ,

нејаса н , д восмислен , тајанстве н , заго н е­ ПИТltјске игре и ст. такмич е ње и свечано­

pizza]

танко печ е но тесто округлог облика посуто си ­

пицајзла, -е ж, ген. МН . пицајзли [нем .

us]

ПОКр .

1.

Fi1z1a-

ЗООJl . врста ваши које се н ај ч е шће ја ­

сти у античкој Грчкој кој е су се сваке четири

вљају на дла кама по телу, стидна ваш .

год ин е одржавале у част Аполона.

ситничава, преко мере педантна особа; н аме­

пити ријаза, -е ж [грч .

pityriasis, према рityгоп

м ек иње] мед . кожно обољење праћено појача­ ни м перутањем и с итним љуштењем коже .

питометар, -тра м, мн . питометри , ген . мн . пито метара [ГРЧ .

pithos

буре, 8. - м ета р] справа

за мерење зап р ем ин е буради и судова уопште .

2.

фи г.

тљивац, гњавато р , досадан чов ек.

пицерија, -е ж [итал .

pizzeri a, 8.

пица] уго ­

ститељски објекџ у кој ем се припре мају и п о ­ слу жују пице.

пицигйн , - ина м {вен ец.

pizzighin]

ГIOКр . игра

С лоптом у вод и (~тојећи у мо ру , базену и сл .

941

пицикандо

плагиокласи

и грач и набацују лопту један другом трудећи се

пиштаљка]

да н е дотакне површину воде).

цеви и магацином за метке .

пицикандо [итал .

pizzicando] =

пицикато (в .)

пицикато, -а м и прил . [итал . pizzicato] 1. муз. на гуд ачким инструментима , производња тона

трза ње м жице прстом а не гудалом.

2.

жарг. не­

пичпајн, - а м [енгн. рitсhрiпе] 601'. дрво се­

Pinus rigida,

користи се

у б родоград њи, за израду железничких праго­ ва, н а м е ш таја и др.

ген . мн. пижама [енгн . рајата, рујата, преко ИlIД .

+ јата одећа]

комотна дводел­

на оде ћа з а спавање, састоји се од панталона и ко ш уље .

пиџин, -а м [енгл . к ин еском

изговору

вероватно према

pidgin,

еНГЈЈеске

речи

business]

лингв. о пш ти назив з а контактни језик настао

ме ш ав ином д вају природних језика за потребе основ н е комуникације у великом лучким цен ­ тр и ма (06. енглеског, шпанског, француског с

азиј с ким и афричким језицима); уп . креол .

пишйнге р, -а м [нем .

Pischinger,

према име­

ни м филом по одређеном рецепту .

пишкбта, -ё ж [итал.

biscotto]

пifшман "рид. индекл . [тур . рј~тап од пере . ре­

1. који

се каје з бог чега; који

се предомишља; који је одустао од ч ега.

2. ла­

ком за чим , жељан чега.

пишман ити се, пишманим се сврш . и несврш . [в. пишман] (по)кајати се, премишљати се , оду­

го голцат ; који је без и ч ега, пу­

-

ки сиромах.

пишурма, -ё ж , ген . МН . пишурми [тур. pj ~jг­ чење хлеба у пекари.

пјастра , -ё ж, ге н . МН . l1јастри [фр.

piastre]

новчана јединица у Вијетнаму ; у п . пијасте р .

пишмзнлук, -а м, мн . ПИШМ!lНлуци, ге !•. м •• . П ИШМ !lНлука [в . пишман] ПОКр .

piatto]

ПоКр . тањир .

пјатиљетка , - ё ж, дат. пјатиљетки и пјати­ љетка, - ё ж , дат. пјатиљетки [рус. пяти летка] ист. у СССР-у план привредног и друштв еног раз­ воја за период од пет година .

пјаца, - ё ж, ген . МН . пјаца [итал . тржница, rlијаца (в . ) .

piazza] покр. 1.

а рхит. већи тр г у при­

2.

морским градовима .

ПЈ ацета, -ё ж, ген . МН . пјацёта [И 1"
piazza,

piazzetta,

в . пјаца] ар х ит. м а њи тр г у п р и­

пјачеволе ПРИЛ . [итал. рјасеуо1 е] муз . допадљиво , уср д но, мило .

пјачере В . а рјасеге . пјачимеlfТО

1. кајање ,

жаље­

ње, п редомишљање; одустајање од уговора.

2.

заст. гл оба коју плаћа онај ко је раскинуо уго­

8.

а

piacimento.

пјексе, -кси ж МН . [фин .

pjekse]

посебна врста

ципела с врховима савијеним нагор е за ходање на ск ијам а.

пјено ПР"Л. [ИТ'dJl . рјепо] м уз . пуни м гласом . плагијат, -ата м, МН . плагијати , ге н . МН . пла­ гијата [н е м .

ста(ја)ти од чега.

P1agiat,

дљивац , отимач од

према нат. p1 agi a гiu s кра­

p1agium

крађа , отимање]

уметничко , научно или друго дело н астало по­

дражавањем или присвајањем туђ е ауторске

својине.

плагifјатор , -а м [в . плагијат] о нај који је

в ор .

пишмољ, -оља м , МН . пишмољи, ген . мн . пи­ шмоља [итал .

pesce 1Т1010]

с реб рнасторужичасте

ЗОО" . ПоКр . морска ри ба

боје

сродна

бакалару ,

Gadus merlangus. pisto1e

учинио или чини плагијат .

плагиокласи , -аса м МН . ['l'ч . чан , кос,

k1asis

од нем.

Pisto1e

од чеш .

pist'a1a

p1ag ios

п оп р е­

ломљење] м"нер . ми не рал и из

групе глиненаца ,

пиштољ, -оља м, МН . пиштољи, ге н . МН . пи­

942

боје . О 1' 0 као

пјачеволменте в . пјачеволе .

врста слатког

су вог ке кса ; бисквит .

штоља [фр.

а. справа за

морским градовима .

ну пр о и з вођача] кулин . колач пуњен чоколад­

~ јт ап] покр . е кс пр.

2. тех н .

укуцавање е ксера . б . справа за распр скавање

пјат, - а м , МН . пјати , геll . МII . l1јата [итал .

пиџама, -ё ж , ге н . мн . пиџама = пижама, -ё ж, од пере. рај нога

ватрено оружј е с кратком

те печење] поКр . плата коју добија п ека р за пе­

ж но , та нано , пажљиво до детаља.

верноамеричког бора ,

1. ручно

чести

у

саставу

в улка н ск и х

стена, одликују се косим правцима л омљења;

супр . ортокласи (в . )

план

плагиоцефалија

плагио цефалија, -е ж [грч .

попре­

plagios

чан, кос, kefale глава] мед. асиметричност лоба­ ње

изазвана

ра х итисом

или

неким

лије од ћелијске опне деловањем гушћег рас­ твора шећера , соли и сл .

П Јlазмотип, -а м, плазмотипови , ген . мн . пла­

другим

з мотипова [В . плазма , -тип] БИ01l . носи лац на­

узроком.

плаги рати, плагир ам,

3.

л. мн. плаП1раЈУ

следних особина у плазмиду .

плајваз, -а м, мн. - и [не м .

сврш. и несврш. [В . плагијат] (по)чинити плаги­ јат, (по)к расти туђу ауторску својину .

Bleiweiss]

заст. п оКр.

оловка.

плак, -а м, МН . плакови , ген . МН . плакова [фр .

-скоп] метеор.

плагос коп, - а м, мн . - и [грч .

plagos страна, в . 1. инструмент з а утврђивање мо­ гуће појаве мраза. 2. ин струмент којим се одре ­ ђује правац дувања ветра . 3. инструмент који

plaqu e] 1. зубне н аслаге које се уклањају четки ­ цом з а зубе. 2. мед. промене на кожи у облику плоче . 3. мед. патолошке промене у виду насла­

показује стране с вета.

га на з иду артерије.

пшiжа, -е ж [фр . ло.

2.

plage] 1. пешчана обала,

ру ,језеру), понекад и посебно уређен и ограђен. -плази ја, -плазма, -плазматски [грч . рlа­

sma творе вина]

као други део сложенице з начи

обликовање, образовање , формирање .

плазма, -е Ж, ген . ми . плазми и rlJlilЗма, - е ж, I'ен. мн. плазми [грч .

plasma творевина од plasse-

iп обликоват и]

Б И ОJl . део крви који остаје

1.

уклањањем крвних з рнаца , садржи беланчеви ­ не , ензиме, хо рмон е и д р . , користи се за тран­

сфузију.

2. физ. дел имично или

плаюiжа, - е ж [фр .

жа­

део обале погодан за купање (у реци, мо­

потпуно јонизо ­

плазмзт ички, -а , -о и плазмзтични , -а, -о

plasmatik6s] који

се односи на плазму , који

плакар, -ара м, МН. плакари , ген . мн . плакара [фр.

одузимање]

мед.

поступак

aphafresis

одузимања

крвне

плазме из о р га ни з ма рад и уклањања анти тела и

избегавања патолошких реакција код неких болести .

ПЛ3ЗМ Ид, -ида м [В . плазма, -ид(и)] БИОJl . мол е­ кул ДНК

присутан

у

цитоплазми

бактерија,

представља наследну материју изван хромозома.

плззм ички, -а, - о и плззмични , -а, - о в . плазм3пtчки .

в . плазма, цито пл аз ма]

1.

биол . ћелија

с вишејез гара н астала деобом језгра унутар не­ подељене цитоплазме .

из­

плакат, -ата м , МН . плакати , геи . MII . пла ката [нем.

од Х01l.

Plakat

plakkaat od

фр .

placard] 1.

оглас, објава, проглас , реклама поста вљени н а

видљивом месту (зиду , огласној табл и , стубу и сл.).

2.

штампани биоскопски, позо ришни или

др . програм постављен на јавном месту .

плакатирати, плак ат ирам , рају СВРШ. и н еС8РШ . [в . плакат] плаката.

2.

3. 11 . мн . пл а к ати ­ 1. објавити путем

поста вљат и п ла кате на јавним ме­

стима.

плакета, -е ж, ген. ми . п ла кета [фр . од

p1aque

plaquette

плоча] уметнички израђена металн а

плочица с рељефом која се уручује у з на к за­ хвалности или као при з нање ; споменица .

плакетар, -ара м , МН . пла кетари , ген . МН . пл а­ кетара [В . п ла кета] те.

2.

1.

онај који израђуј е плаке­

онај који сакупља плакете ; колекци онар

плакета .

плзкир , - ира м [далматски

plakir,

прем а лат.

рlасеге] поКр . радост, наслада, уживање ; весеље.

плакирати, п ла кирам,

плазмод ијум, - а и плазмодиј, - а м [нлат. рlа­

smodium,

placard] 1. ормар у зиду . 2. дрвени украс 3. типогр . штампарски стубац.

над врата .

припада плаз ми.

плазмафереза, -е ж [в . плаз ма, грч .

облагање р азли­

нитих врста дрвета; фурнирање .

ван гас, доба р проводник електрицитета .

[грч.

placage]

читих столарских производа л и стовима п леме­

2.

зоол. паразитски јед­

ноћелијски о ргани за м , уз рочник малариј е .

плазм олиза, -е ж [В . плазма, -лиза] биол . ску­ пљање и одвајање протоплазме ж иве биљне ће-

3. Л. мн . п лаки рају plaquer] 1. обложити , облага­ ШlOчицама . 2. позлатити, по сре­

СВ РШ . И н есвр ш . [фр . ти лименим

брити .

план , -а м, МН. планови , ('ен . МН . пл а нова [фр . рlап од лат.

planus

раван]

1.

цртеж који у одр е­

ђеној размери приказује неки објекат, предео , насеље и др. (- града).

2.

скуп мера и активно-

943

плантажёр

план-

сти угврђених за одређено време ради испуње­

на хемисфера) представљена на равн ој повр­

ња неког задатка

шини , у виду географске карте.

чину постизања

(- развоја). 3. скуп и деја о на­ неког циља (- беКСШва). 4. ЛИК .

вертикална раван паралелна с површином сли­

ке .

•

ПJlаниграфија, -ё ж [В . п лани-, -графиј а] геогр. снимање површина на географску карту.

у првом плану привидно ближе гледао­

цу; у д ругом плану у позадини (и фиг . ); на плану (чега) у погледу , што се тиче (чега).

5.

фИЛМ . с цена снимљена из одређеног угла без

померања камере . • крупни не ; општи

-

-

приказ из близи­

ПJlаниметар, -тра М, мн. планиметр и, ген . мн . планиметара

план-, плани- [л ат. рlапus раван] први део

планиметрија, -ё ж

[нлат. рl а пагius] опт . врста фотографског објек­ тива .

[8. плани -,

-метрија] мат.

део геометрије који се бави ликовима , сликама положеним у равн!:! ; равна геометрија .• пла ­

ниметријскЙ .

на равнину; равно -.

планар, -а М, мн . плаюiри , ген . мн . планара

плани -, -метар] геод. ур еђај за

јама, приказаних на картама и п лановима .

В . тотал.

сложе нице у значењу раван или који се односи

[8.

мерење површина омеђених затво рени м лини­

планирати, планирам,

3. л. МН . планирају planer, 8 . план] 1. израђив ати пројекат. 2. утврђивати план зада­

С8РШ . и неС8РШ . [фр . план, нацрт ,

така и обавеза и време њиховог испуњења; на­

планёр, -ера м, м н . планери, ~aHepa [фр . пеur, В . план]

1. онај

pla-

који израђује развојне пла­

меравати, смиш':Љати. 3. поравнати неко зе­ мљиште по урађеном плану (у геодез ији и сл . ) .

нове (неког предузећа, економске политике зе­

4.

мље и сл.).

авиону с угашеним мотором.

2.

сп. безмоторна летилица с каби­

ном за летача, једрилица .

планета', -ё ж [грч . рlапеtёs лутајући] астрон . небеско тело које се креће око Сунца и прима од њега светлост и топлоту.

а8иј. спуштати се лагано , на планеру или на

планисфера, -ё ж

[8. плани-,

поларној стереографској пројекцији .

планконвексан, -сна , -сно

планета 2 , -ё ж [лат. planeta од грч. рlапеtёs лутајући Uep се слободно креће око тела)] ЦрКВ . у католичкој цркви врста дуге свештеничке одежде .

-сфера] астрон .

приказ небеске сфере на равној површини , 06 . у

[8.

пл ан- , кон­

вексан] опт. који је с једне стране раван , а с дру ­ ге испупчен (нпр . планконвексно стакло).

[lJlанктон, -она м [грч .

plankt6s

који лута та­

мо-амо] 6ИОll . ситни биљни И животињски о р га­

планетаран, -рна, -рно [В . планета]

1.

који

низми (фитопланктони и зоопланктони ) који

обухвата, који се односи на целу планету Зе­

пасивно плутају у води ношени морски м стру­

мљу, зе маљски , светски.

јама и таласима.

2.

В . ПЈI:tнётнii.

планетаријум, -а и планетарiiј, -а м [нлат.

planetarium,

8.

планета] астрон .

казива ње кретања планета

1. справа за око Сунца. 2.

при­ про­

сторија или грађевина с куполом на којој се приказује изглед и кретање небеских тела.

планётнii, -а , -о и планётскй, -а, -о нета] који се односи на планете . ( планетска)

година

астрон .

•

време

[8. пла­

•

плаllска

нистичким планом неког града , региј е и сл .; плаllска привреда привреда под надзором др ­

потребно

жаве у којој се прои звод и плански, у складу с

мала плане­

planiglobium,

плантажа, -ё ж [фр .

plantage Ј

већ е п ољопри ­

вред но доб ро на којем се уз гај а само једна биљ­ на култура .

8.

пла ни -, глобус] геогр. земаљс ка кугла (или ј ед-

944

плаllскii, -а , -о [В. план] који је у складу с планом, који се одвија према плану .

потребама д руштва , а не ради профи та.

[8. планета, - ид] астрон . астероид . • планетОiiднЙ .

планиглоб, -а М , мн. - и [нлат .

план -, пара­

планетна

планетоiiд, -ида м, МН . планетоиди, ген . мн. та ,

[8.

изградња изградња у складу с развојни м урба­

планети да обиђе око Сунца.

планетоида

планпараледан, -лна , -лно

ледан] опт. раван и исте дебљ и не.

плантажёр, -ера м, МН . плантажери, ген . МН.

плантажера

[8. плантажа]

власник план таже .

пластичан

плантажнй

плантаж нй , -а, -о [В . плантажа] којије орга­ низова н

као плантажа

. ...

IlлаtlТажна садња

сад ња одређене биљне културе на великој по­ вршини;

-

воћњак земљиште велике површи­

не засађен о одређеном врстом воћа.

-п ласт, -пластичан, -пластик , -пластика ,

- пластички [грч . вање,

plastik6s

погодан за облико-

обликован, уобличен] као други

plast6s

део сложенице значи оно што је погодно за об­ ликовање.

плантаР IIЙ , -а , -о [лат. рlапtагis према рlапtа

пластеЛЙ II , -ина м [итал. рlаstiliпа , уп. Iша­

табан] анат . који се односи на табане, табански,

стичан] мека вештачка маса од воска, глине и

потплатни.

масти, погодна за обликовање .

пластид и , -ида м мн. [нем .

плантиграда, -ё ж и плаНТИI'рад, -ада м [фр .

Plastide од грч . pla-

хода ­

stёs, в . - ид] 6иол. носиоци зеленила и др угих бо­

ти] зоол. кичмењак који хода целом површином

јених материја у цитоплазми биљних ћелија ;

стопала (човек, човекол ики мајмуни и др . ), та­

уп. хроматоф6ри.

рlапtigгаdе, према лат. рlапtа табан ,

gradi

банаш.

пластика, -ё ж, дат. пластици [грч .

плантиградан, -дна, -дно [В . плантиграда]

в . пластичан]

плантограм , -а м, мн . -и [лат. рlапtа табан, в . грам] отисак стопала.

плантомасажа, -ё ж [лат. рlапtа табан, в . ма­

народа или једне епохе.

planum]

земљиште

порав нато и припремљено з а изградњу путева или пруга .

IlJIанша, -ё ж , ген. мн . плiiншй [фр . рlапсhе] сп. борилиште за мач, сабљу и флорет.

2.

пластикер, -а м, мн . -и [фр .

т и , пластифицйрам ,

пластифицирати = ПJlастификовати (в.) пласт ици тёт, -ета м [нлат.

plan-

геодезиј и и др .

plasticitas,

в . п ла­

примања различитих обли­

ка под дејством при-т иска ; способност уобли­ чавања.

2.

ЖИВОI1ИСНО I1риказивање; сликови ­

ТОСТ , о чи гледност.

plastik6s податан 1. на­

3.

л. мн. пласирају

сместити, положити]

чињен од пластике. 2. који се лако обликуј е, мек, податан .

3.

који ствара верн у, живу слику

нечега ; ж и вописан, рељефан ; складан , харм 0-

финанс . улож ити , улага­

ничан .... пласт ична маса вештачка материја ,

трг. прода(ва)ти робу на тржишту.

06 . ство рена полимеризацијом од органских је­

се освојити одређено место на табели;

дињења , погодна за обликовање ; п л аСТИЧ llа

ти новац.

-

1. својство

обликовању , према рlаssеiп обликовати]

поста вити , постављати на одређено место;

сп.

стичан]

пластичан , -чна, -чно [I'РЧ .

пласдарм в. Ilлацдарм.

4.

л . мн . пластифицир ају

3.

влаге и сл.

премера вање и различите графичке радове у

2.

атен ­

пластичном масом ради заштите од оштећења ,

1.

табл а (пластична, дрвена , метална) за

сместити , смештати .

plastiqueur]

сврш . И несврш . [в . пластика] обложити, облагати

метал­

планшета, - ё ж, ген . мн . планшета [фр.

1.

живописност, п ла­

тато р пластичним експлозивом .

на плоча; бакрорез.

placer

3.

пластификовати, -ујём и пластифицир а­

планум, -а м , мн . -и [лат.

rшаси рати, пласйрам ,

вајарство уоп­

сти чн ост уметничког стила .

на д руге , удаљене органе .

сврш. И несв рш . [фр .

2. а.

ште . б. вајарски радови јед ног уметника , једног

сажа] мед . врста масаже у којој се надражива­ њем коже стопала настоји рефлексно утицати

plastik6s,

уопштен назив за пластичн у

масу и производе од ње. ум .

који хода целом површином стопала.

chette]

1.

3.

елимина цијом противника пробити се у следе­

хирургија мед. грана хирургије која се бави

ћи круг та кмичења .

уклањањем

5.

сп . у играма лоптом упу­

тити слаб, прецизан ударац.

пласма н, -ана м [фр. р l асеmепt, в . пласирати]

1. сп.

поредак такм ичара према постигнутим ре­

зултатима. шту.

3.

2.

трг. продаја, прођа робе на 1lJЖИ ­

финанс. улага ње новца; инвестирање.

ствених

телесних

или

недостатака

естетских

разлога;

из

здрав­

пластична

операција мед . операција којом се уклања неки естетски недостатак или надомешта изгубље­ ни ,

оштећени,

изобличени

део

тела;

пла­

стична уметност вајарство , моделарство ; пла-

945

платф усаш

пласти чар

СТИЧliИ

експл озив

разл ичитог

мека

хем иј с ког

експлозив н а

састава,

смеса

н ајч е шћ е

се

осмију м) ; Шl3тинско огледало металн а плоча обложен а платин ом ; плаТИllска ДУ I"мад ( пла­

тине) ауго м . контакти у р аз водни ку паљ е њ а.

у потребљава у терористичким н а п ад им а.

пластичар , -а м, мн . - и [в . пл аст ик а, пла ст и ­ ч ан ]

појед ин ац или фаб рика која израђује

1.

п ластичне масе .

2.

мед . фам . лекар који изводи

пласт ичне опера циј е.

3.

вај ар .

4.

В . пластикер .

плато, -оа м, мн . платои , ге н . мн . пл атоа [фр.

plateau] 1. заравњ е н

1. својство

онога што је од п ластике; с п о ­

соб ност добијања сталног о бл ика под дејством п рити с ка ; променљивост, прилагодљ ив ост.

2.

живо пи с ност, сликовитост.

платонизам, -зма м [по имену П лато н , В . плато нски]

део кошуљ е или

за штитни прслук мач евала ца .

3.

шир о ка кравата .

плата н , - ана м , мн . п лата ни , ген . м н . п лата на [грч. рl аtапо s , п рема

2. ф и г.

плат(щист(а), - ё м, м н . п лато ни сти [ В. п лато­ ни за м]

1. следбе ник

ких његових и деј а.

П лато н овог учења ил и н е­

2.

проучавалац П лато н ове

фи лозо фиј е; стру чњ ак за П лато н а.

платоничар , -а м [грч .

Platonik6s

од

Platon]

= платОнист(а) .

оссј­

Platanus orienta/is, Plalanus

denta/is.

платонски, - а, -о [грч . Рl аtо пik 6s од Рl аtоп ] који се однос и на П латона и његово уч ење.

платдојч, -а м [нем ,

од­

суство ч ул н ост и , стр аст и , пр актич н ости; и деа­

шир ок ] бот. в и соко

pl at)ls

д рв о широке крошње , сивозелене коре и кр уп­

ног л ишћа ,

ф и лоз . учење старогрчко г фи ло­

лизам .

plastron] 1. груд ни

2. с п .

хаљ ин е.

1.

зо ф а Платона и његових следбе ник а .

ЈlJlаст рон , -о н а м , мн. п ластрони, ,'е н . мн . п ла­ стро н а [фр .

2. ра в на п о врши ­

н а за представе, плес и др .; подиј ум .

пластичност, -ости ж [В . пластика , п ласти­ ча н]

просто р испр ед и л и изме­

ђу з града, зараван ; ви со рав а н .

Plattdeutsch]

ЛИНГВ . до­

2.

а.

кој и ј е ослобође н ч ул н ости и страсти (о љуба­

њо н е м а чки, скуп диј алеката који се гово ре н а

ви ). б. који н е тежи практичној примени и реа­

подр у чју с еверн е Н ема чк е; уп . хОхдојч .

лизациј и . & плаТОllска љубав љубав ослобо­

IMaTeja,

-ё ж [фр .

од грч .

pl atee

plateia] 1,

а.

ђена чул но сти, з аснована и скљу чи во н а духов­

м н о шт во људ и, маса б . п убл ика , ауд иториј ум.

ној

2.

ПЈlатонска република и деала н облик држав­

ар х ит. те мељ.

плате р ес кни, -а , -о [Шll .

plateresco] &

-ст ил

а рхит. де коративн и стил у шп а н ској ар х и текту­ р и ХУI в е ка , обј едињује маварске и готске еле­

привлачно ст и и з а но су; и деална љубав;

ног у ређ ења у кој ем б и гла вн е одлуке д о н ос и ­ л и филозофи.

платформа, -ё ж , ген . М II . плiпформй [фр . рl а­

te-forrne] 1. рава н

ме н те.

плати на, -ё ж [ шп .

platina, дем .

од

plata

ср е­

узв иш е н простор ; под иј ум.

б ро] хе м . редак сивкастобели п лемени т метал ,

гон , трамвај и др .

с и мбол

програм р ада . & брод ска

Pt, атомски

број

78 .

плат инаст, - а, -о [В . пл ати на] који ј е као

3.

фиг. основа, полазн а тачка,

-

п алуба унутар бр о­

да и с п од н ајни же п алубе; морска

-

покр етн а

и л и фик си р а н а ста ница с р ав но м или отво ре­

платина, који је попут плати н е ,

платинирати, пл ати нйрам ,

2.

спољашњи простор на улазу у желе з нички ва­

3.

Л . МII. пл ат и­

н и р ај у с врш . И несврш . [фр . рlаtiп еl' , према

8.

п ла­

т ин а ] обл агати , обложити платином .

плат инотiшија, - е ж [в. п латин а, грч .

t)lpos

л и к] фот. тех ник а и зр аде поз и т ив а у којој ф е ри ­ о ксалат реагује с једном сол и плати н е .

Iшати нски , -а, -о [В . плати н а] кој и је од пла­ тин е. & - метали м ин Ср. метали који се у приро­

ном п алубом на мору за проу ч ава њ е ил и и с к о­ ришћа вање подводног света; нафтна -по стро­ ј е њ е з а експлоата циј у н а фте и зем н ог гаса (об. у

мору); и деј на

-

и деОJlОШ КИ и политич к и ста в о­

ви неке партије , покрета , удружења ; те м ељ де­ ловања.

платф ус, - а м [ "ем .

Plattful3]

равни табани,

дустабан (В . ).

д и об. јављају уз п латину и им ају слична свој­

rшатфусаш, -а ш а м , ...,. п латф усаш и, ге н .

ства ( иридијум , родију м , рутениј ум , п алад иј ум ,

п латфус аш а и пла тфусар , -ар а , п л атфусар и,

946

MII .

п лаузиб ii л ан

плебисц iiт

ген . мн. пл атфуса р а [ в . платф ус ] о н ај к оји им а

терици за вре м е труд ноћ е , а нак о н п оро ђ ај а од­

равне табане , дустаба нл иј а .

б а цуј е; служ и за д и са ње и прехран у п л ода .

plausibili s који

плацеllталнii, - а, -о [lIлат. рl асе пtа li s, В . п ла­

је вреда н пљеска ња, ја в н ог одоб ра в ања ] та к а в

цента] анат. к оји прип ад а п ла цент и , постељ и ци .

п лауз ибii л ан , -л н а, -л н о [лат .

да се м оже прих в атити ; при х ватљ ив , ус в ојив ,

пла уз ибилитёт, -ета м [ннат. плауз и б ил ан]

в.

plausibilitas,

п ри х ватљ ив ост,

ус в ојив ост,

плафо н , - 6на м, мн . п ла ф 6н и , ге н . м и . п лаф 6нац

plafond] 1. та ван и ца ,

м огу ћности ,

н ајв ећи

с в од .

горња гр аница , н ај в иш а та чк а. тачка раста це н а ;

-

2.

домет,

ћи До п у ште ни и з н ос п лате;

фиг. в рху­

ма кс и м у м ,

;. - плата н ај ве­ - Itella н ај в иш а

лета авиона н ајвиша ви с и ­

на до које ав и о н може д ос п ет и .• плафОнскii . плафо ниј е ра , -ё ж [ фр .

plafonn ier]

р асветн о

плац, плаца м , ИII СТР . п ла цем , мн . пла це в и

Platz

м есто , просто р ; тр г]

градњу; парцела . жни ца.

В . п ла­

раз в ој ем п лода .

плацентофагија, -ё ж [ В . пл аце н та , -фагија ]

4. П О кр .

2. заст.

трг .

1. земљ иш те

3. поКр .

за

пија ц а , тр ­

фам . слобод н о место , просто р .

п л аца рина , -ё ж [ В . пла ц]
плацда рм , -а м , м и . - и [рус . п лацда рм од фр .

place d 'arrnes,

уп . п лац]

1. вој .

п ој еде п ла це нту .

плзцет м индекл . [лат. т и се]

ист. заст. а . збо рн о

место војни х јед и ница (у каса рни , тв рђ ав и и сл). б . утврђени просто р п огода н за груп и са њ е

placet од placere свиђ а­

и з раз одоб рава њ а и са ,'лас н ости с н е­

1.

ко м одлу к о м , з акљу "к о м и л и м е ром . глас н ост, одоб ре ње црк ве ни х

2.

и ст. са­

и л и др жавни х

вл асти да се н е што и з в еде, ос н уј е.

ПЈlацкомаllДаllТ, а м, МН . п ла ц ко м а нда н т и , ген . МН . п ла цк о м а н да н ата [ lIем .

dant]

тело у потпуности прич в ршћ е н о за пла ф он.

[нем .

placentati o,

ЗООЛ. п ој а ва да же н ка на ко н р о ђ е ња младунч ета

уве рљ ив ост .

на [фр .

плацентација , -ё ж [л ат.

це нта] анат. разв ој и раст п ла це нте нап ор едо с

уверљи в , в р ед а н п ох в але и п аж њ е .

Platzkomman-

вој . заст. кома н да ll Т места (у вр еме В ојн е

кр ај ине) .

плацмузика, -ё ж, дат. п ла ц муз ици [ в . п ла ц , муз ика] муз.

1. заст.

пр о м е н ад ни о ркестар ; муз и ­

к а к ој а се изв од и н а от в о рен о м ј а вн о м м е сту.

2.

пеј . ор кеста р ло ши х муз ич ар а , који свој е и з во­ ђ ење пр и крив а ул ично м вре в о м и буко м л и ме­ ни х ин стр у м е н та.

плацовина, -ё ж

[8. плац]

= плацарина (в.)

плебанош , -а м и пл ебаll У Ш , - а м [ срл ат .

banus, с

ple-

мађ . из го во ром ] поКр . жу пник , п арох .

плебејац, -ј ц а м , М Н . I lJIебеј ци , ге н . МН . п лебё­

људства и техн и ке р ади и з в о ђ е њ а војн е о п е ра ­

ј а ца [л ат.

ције .

широког н а род н ог слој а слобод ни х али п оли­

2.

пеј . зе мља кој а слу ж и као п ол и го н за и с­

placebo уч инић у

п о вољ и]

фарм . н еделотво рн а су п ста нца кој а се дај е п а ци ­

јенту да би се задовољ и ла његова жеља за ле ко ­ вима, и л и у н а п о р ед н им е к с п е рим е н т им а р ад и

исп итивања делотворн ости н е ко г ле ка . к ат

1. ПСИХ .

;. -

ефе­

поз ит ива н ефе кат и заз в а н аутосуге­

стијо м болес н ика да му н е ки лек п омаже .

2. ф и,-.

Царст в а; супр . патрiiцiiј (в . ) .

плебејизам , - а м пл еб еј ск их

3. об и ­

об ич ај а

[8. плебејац] 1. при х в атање и

на ч и н а

пон а ш ањ а.

2.

н а роду; прост,

ни с ко г дру штв е ног

пл ебејство, -ств а с и ПЈlебејштина , - ё ж =

плацё lпа, -ё ж, ген . МН . п ла це н атiilп ла цё н т и

pl akous р а в а н

с ред њем в е ку

пл ебёјскii , -а , - о [ в . плебејац] који пр ип ада по рекл а .

вао ил и пости гао осећај с и гу рн ост и .

2. у

п у чки , про стон а р од ни и з р аз .

хватањем неке неисти не као тач н е да б и се са чу ­

кола ч , пре м а гр Ч .

и ст. при п адни к

ч а н ч о в е к , чов е к и з н а ро да , пуч а нин.

об ичн о м

placenta

1.

и кас ниј е припад ник градс ке с ироти ње .

соц. ефе кат кој и настај е аутосугестивним при ­

[лат.

В . п лебс ]

т ички бес пр ав ни х грађа н а Ри мс к е Р епуб л ике и

пробава њ е нов и х в рста н ао ружања .

плацеб о , -а м [л ат.

plebeius,

ко ­

лач] анат . по стељ и ц а , о рга н који се р аз виј а у м а-

плебејизам (в . ) пл ебисцiiт, - l1 та м и уоб . плебисци т, -а м [лат.

plebis scitum, plebiscitum

одлу к а н арода ]

947

плебисцитаран

п лектрум

пол. непосредно изјашњавање народа гласањем

о неко м зна чајном питању ; уп . референдум .

плебисцитаран, -рна, -рно [В . плебисцит]

плејада, -ё ж [грч .

1.

група истомишљеника и

2.

којије у вези с плебисцитом; одлучен, донесен

идеје или покрета.

плебисцитом .

мената.

2.

а. у чему учествује широк слој

људ и , масован. б. о чему постоји јединствено

плебократија, -ё ж [В . плебс , -к ратија] вла­ народ , пук]

1. ист. у ста­

ром Риму грађански сталеж, за разлику од па­

триција.

пеј . прост народ , маса, светина , раја,

2.

4.

3.

пук .

поборни ка неке

физ . група изотоп них еле­

МН . Плејаде, група звезда у сазвежђу

плејаут, -а м [енгл .

дав ина , власт пука, простог народа.

p1ebs

и ст. к р ужок

Бика, Влашићи .

глед иште; једногласан .

плебс, -а м [лат.

Pleiades] 1.

седморице песника у Француској у ХУI веку .

playout] утакмице, такми­

чење најлошије пласиран их екипа након р егу­ ларног дела првенства у којем се одлуч уј е о то­ ме који ће клуб(ови) прећи у нижи ран г такми­ чења .

плејбек, -а м, МН . плсјбеци, ген. МН . плејбёка [енгп.

playback]

репродуковање раниј е с нимље­

ног звука или музичког записа док глум а ц или

-плегија, -плегик, -rlЛексија, -плектички

[грч. р1ёgе удар, р1ёktik6s ударен] као други део сложен ице у значењу ударац, ударен или оду­

зет,ОДУЗетост .

плед, -а м [ енгл .

1. женски

p1aid

од гелског

p1aide

ћебе]

вунени шал за заштиту леђа и рамена

од хладно ће , огрће се преко кошуље , блузе, ха­ љине.

2.

ношње.

карирани огртач , део шкотске народ не

3.

покривач уопште .

пледирати, плсдирам , несврш . [фр .

plaider]

3.

Л. мн. пледирају

заузимати се за некога или

н ешто; заступати некога пред судом, бранити н еку ствар .

пледоајё, -са и у06. пледоаје, са м [фр .

doyer] 1.

plai.-

говор или писани текст који заступа

или брани неку идеју .

2.

прав . завршни говор ту­

плејбој, -а м, МН . -и [ен гп.

plaisanterie] духови ­

тост, шала, д осетка, задиркивање .

материј ал­

playboy]

но обезбеђен човек из високог друштва који води лагодан живот без обавеза, пун провода, забаве и уживања.

плејер, -а м [енгл.

player] техн. уређај за репро­

дукцију слике, звука с одговарајућег носача.

плејмејкер, -а м, МН . -и [енгл .

playrnaker]

члан тима задужен за организацију игр е

сп .

(06. у

кошарци), градитељ игре.

плеј-оф [енгл .

play-off]

сп . накнадно такми­

чење међу најбоље пласираним клубовим а да би се одлучило о титули првака , доигравање .

плејстејшн, -а м [Р1ау

Station, фабрич ко

име] компјутер намењен видео - играм а .

плексиглас, -а м

жиоца или браниоца пред судом.

плезантерија, -ё ж [фр .

певач само опонаша певање или говор .

[Plexiglas,

фабрич ко име]

вештачко , веома чврс то и тешко лом љи в о ста­ кло , производи се од пластике или акри л ских

смола.

плезиосаур, -а и плезиосаурус, -а м [грч . рlёs(оs близак , суседни , В . -саурус] па.пеОIlТ. мор­ ски гм и за вац из мезозојске ере, дужине до пет мета ра , с малом главом и дугим вратом.

rlЛезйр, - ира и у06. ПЈн.<з Йр, -ира м [фр .

sir] 1. .Ужитак , задовољство, 2. услуга. плеистоцён, -а м [грч .

plai-

(после терцијара), у којем долази до појаве чо­

плеј, - а м СКр. в . плејмејкер .

948

solaris

-

[лат.

ple-

у облику сунца] анат. сплет не­

рава и крвних судова у трбуху и пр еделу желу-

-

сп. у боксу,

начинити недозвољен ударац у тај део тела, који тренутно онеспособљава противн"ика .

плектрон в . плектрум. највише , В .

- цен] ГСОЛ . последње раздобље у развоју Земље века ; д илувијум (в . ).

сплет,

ца, "сунчани сплет" . ~ ударити у

пријатност , забава.

p1e(stos

плексус, Ilлсксуса м = ~ соларни

xus

плектрум, -а м , МН . плсктруми, ген . МН . плек­ трума [лат.

plectrum

од грЧ . рlёktrоп] танка пло­

чица од кости , д рвета или метала за свир ање на

мањим жичаним инструментима (тамбури, ги­ тари, лири), трзалица .

,

пленаран

плин та

плена ран, - рна , -рно и уоб . плеliаран , - рн а, -рно [нл ат.

plenarius,

в . п ле н ум ] који је у п у ном

саставу, коме присуствују св и ч ла н ов и , с пу­ ним б ројем ; потпун .

...

пл е нарна седннца в .

пленум .

ЈlЛереза , -ё ж [фр . кача]

1.

pleureuse уплакана , н а ри ­ Salix baby lonica . 2.

бот. жалосна врба ,

црна свилена трака која се носи око рук ава или н а реверу као з н а к жалости за покојни ком , фло р.

плене р , -ера м И уоб. пленер [фр . рlејп-а јг на

плер6ма , -ё ж [грч . рlег6та, прем а pleres

отвореном, у природи] лик . слика израђ е на на

пун] у гностичкој фи л озофији п у ноћа , савр­

отвореном

шенство божанског живота .

простору ,

ван

атељеа,

под

п у ним

дневним светлом.

плесиосаур(ус) в . плеЗllосаур(ус) .

плене ризам, -з ма [В . пленер] стил умет­ ничког

сл икања

у

пуном

с ветлу,

у

природ и ,

отвореном простору .

плетизмограф, -а м, мн . - и [I-РЧ . мент з а п летизмографију .

пленер ист(а), -ё м , мн . пленеристи [ В . п ле­ н ер] сликар који ствара у п ле неру , који припа­ да пленеризму.

plenus

плетизмографија, -ё ж [грч .

plethos

обим, в .

- графија] м сд . тех ника беле жења пром ена за­ пр е мин е н еког органа и ли дела тела, н астали х

пле нипотенција, -ё ж [илат . нат.

plethysm6s

умножавање , увећање, в . -граф] мед. инстру-

plenipotentia

од

услед пр омена у протоку крви .

пун, в . потенција] прав . неогранич е но

плетора, -ё ж [нлат. plethora од грч . pleth6ra 1. велика количина , обиље, богатство.

овлашћење дато н е кој особ и или зва ничном

п уно ћ а ]

органу за и звршење одре ђ е н ог посла, пуномоћ .

2.

пленипоте нцијар, -ара м , мн . пленигютен­

мед. пунокрвност ; гојазност, корпуле нтн оет .

плеторичан, - чн а, - чно [В. п летора]

цијари, ген. мн . пленипотенцијара [ нлат. рlепјро­

који им а сувише крви , којије пунокрва н .

tentiarius, в .

прен атрп а н , пр еоб и ла н , пренагла ш е н .

пл е нипотенција] опуномоћена осо­

ба , опуномо ћ е ник .

1. 2.

мед . фиг.

Ilлеура, -ё ж, ге н . мн . п лёу ра [н мт. pl e L1Гa од

пле нист(а), -ё м, мн . плен исти [лат.

plenus

грч . рlеига] а н ат. о пна која покрива површ ину

пун] филоз. онај који засту па сх ватање да у при­

плу ћа и унутрашњу површину грудног коша,

роди не постој и празан простор.

плућна марамица.

пле н Ilувоар [ фр . рlејп рои уо јг] в . Il лен ипо­ теlщија . ПЈЈену м, -а м, мн . п ленум и [лат. рl е пит од

plenus

п у н] сед ница , саста нак св и х чланова н е­

Ilлео- [грч . рl ео п] као први део сложе нице у

плеоназам, -з ма м, м н . п леоназм и , ген . мн .

pleonasm6s су вишак , пр ете к]

гомилање

и стоз начни х

р еч и

у

склопу ј ед ног и з раза (йой ео се горе, чак шша­ више, оно шшо хо ћу

u :ж:елu.м ) .

те пеиј а за п еч е њ е колача

представља плеоназам ,

пр еТРl"laН

реч има

истог з н а чења; сув ишан.

плеох роизам , -зма м [грч . plei6n више, chr6s

3.

муз. фам . краћи н азив

за лимене инстр уме нте .

8.

блех-музика .

IlЛИВИОЗ, -оза м [фр . рlllv i бsе од лат. рlи уја киша] пети месец францу ско г ре п убл иканског

календа р а, од

20. ј а н уа ра

до

18.

фебру а р а.

плимут (рок), -а м [ енгн. пр ема м есту Рl уто­

uth Rock

плео настичан, - чна , - чно [ В . плеоназам] ко ­ ји

Blech] 1. л им . 2.

плех-музика

значењу много - , ви ш е-.

плеоназам а [грч .

Il лех, плеха м , ШI . п лехови , ге н . мн . п лех6ва [н ем.

и др угих јела у п ећници .

ког тела или колектива.

непотребно

плеуритис, -а м [ В. плеура , - ити е ] мед . з апа­ ље њ е плеуре .

у М асачусетсу , САД) зоон . врста аме­

РИ'lк е оплемењене коко ши , п о реклом и з Ен­ глес ке .

плинта, -ё ж, ге н . мн . П IlИ НТИ [н ем. Рliпth е од Гр'! . рliпthо s цигла ]

1.

арх ит. у а НТ И'IКОМ гради­

кожа, боја коже] појава да н еки кри стали раз­

тељству правоугаона к амена плоча н а кој ој

личито апсорбују р азл ичите бој е светлости .

стој и база стуба и л и постоље кипа .

2.

уска ле-

949

пл иоцен

ПЈlурiiлија тан тум

тва која покрива пукотину и з м еђу д рвеног по ­ да и зида.

п лиоцен, - а м [нем . ше,

kain6s

плотскй, - а, -о [В . плот] путен , телесан, на­ супрот духовном .

Plioziin од грч . pleion ви ­

нов] геол. раздобље у раз воју Зем љ е ,

плотун, -ун а м , м н. п л отУ ни , I"e ... м н. ппотуна [итал .

plotone]

истовре мени пуца њ и з више пу­

најмлађи слој терциј ара , у ком е су н астале

шака и п и топова .

многе да н а шње биљке и животиње .

пројектипа у свечаним прил икам а ( п оводом

п л ирома в. плерОма .

А

-

почасни

и с п аљивање

празника , у част покојника и сл . ) .

п л исе, -еа м ( уоб . плисе) [фр .

plisse] низ

пара­

плувијiiл, -ма м, мн . -и [лат . рlпvi а li s кишни]

лелних н а бора н а же нској хаљини , добијених

1.

машинск им путем .

слична одежда католички х свештеник а.

II л исирати, пли с йрам,

3.

л . мн. плисирају

сврш . И несвр ш . [В. пписе] (на)прави т и паралелне наборе н а т канини.

п лиш, плиша м [фр .

peluche] тканина с ме­

ким, крат ким и густим површинским длачица­

ма, ко ри ст и се нарочито з а прављење играчака .

п л ишан, -а, -о [В . пл иш] начињен од плиша. О пл ишана револуцнја назив з а мирну проме ­ ну режи м а у Ч ех ословачкој

1989.

године .

ПЛ О, -а м Iпё -ёп-о , пё-ёп-о al [енгл .

од

PLO, СКр. P(alestinian) L(iberation) O(rganization)] Па­

лестинс ка ослободилачка органи з ација; у п . Ал

Фатiiх. пломба , - е ж, ген . мн . пл омбй (непр . бломба) [нем . Р lоmЬе од фр. рlоmЬ од лат. рlиmЬиm оло­ во]

1.

л им е на плочица или спљоштен комадић

олова, об ично с отиском жига , којим се печате врата, тов ари , пак ети и сл .

2. мед.

маса којом се

испуња ва о чишћ е н а шупљина болесног зуба .

ПЈ ЈОмбирати, ппомбйрам ,

3. л.

мн . п л омбира­

ју сврш. И нес врш. (н епр. бломбирати) [нем .

bieren, В .

plom-

пломба] ставити , стављати ппомбу.

п лот, -и ж [рус . плот]

1. човечје тело ,

пУт .

2.

фиг. љуб а вна страст , путеност.

п лотер, -а м, мн . -и [ енгл. плотир ати]

1. техн .

plotter према plot, в .

аутоматски цртач, нарочито

за изр а чу навање положаја двају објеката , нпр. бродо ва .

2. рач .

прикључни уређај за штампање

ком пјутерски урађених графичких приказа и

плотирати, плотйрам,

3.

л . мн . плотираЈУ

plot] 1. (у)цртати ,

(за)беле­

жит и на графичком приказу или карти .

2.

гра­

фи ч ки решавати положај двају објеката у кре­ тању, непосредно на радарском екрану или ра­

дарском (маневарском) дијаграму.

950

плувиограф, -а м, мн . -и [л ат.

огртачу

2.

pluvia

киша , в.

- граф] в . плУвиометар . плувиометар, -тра м , мн . ппувиом етр и , ген .

мн. плувиометара [лат.

pluvia

киша , в . метар]

м ете ор . справа з а мерење пад авина , в оденог та­ лога.

плумбизам, -а м [лат.

plumbum

опово , в.

- и з ам] мед. тровање оловом , профес и онална бо­ л ест у рударству , хемијској индустр ији , типо­

графији и сл.

плурiiЈI, -а м [лат.

pluralis,

прем а

plus

више]

грам . граматичка категорија која оз н ачава мно­ штво , множина .

плурализам , з ма м [В . плурал, -изам]

1.

филоз . идеалистичко учење по кој е м је ствар­ ност састављена од мноштва самосталних суп­

станција ; уп . дуализам , моиИзам .

2.

пол . док- '

трина и пракса која вод и рачуна о постојању различитих

друш т вени х,

културни х ,

поли ­

тичких , верских и других интереса и идеја, признајући им право да се сл обод н о организу­ ју . А -

интереса систем л иберал н о-демократ­

ских односа који признаје и уважава постојање р азличитих

интереса

странака ,

д р уштвени х

група , појединаца и попитичко-терито р ијал­ них заједница.

плурализзција, -е ж [В . плурал] рализовања.

2.

1.

чин плу­

стање онога што ј е плу рализо ­

вано .

цртежа .

сврш . И н есврш . [еНЈ"ЈЈ .

каб а ница з а заштиту од кише.

Iшурализовати, -ујем

сврш . и несврш . [В .

плурализам] увести, уводити 8 . п л ур ализам

(2),

омогућити , омогућавати развој разли читих те­ жњи, идеологија и интереса у друштву .

плурiiлија тантум [лат.

plura1ia tantum],

у

једнини плуРiiле тантум, грам . нази в за имени-

плуралист(а)

пнеуматика

це које имају само обл ик множине (усша, кле­

шша, Јl1аказе, јасле, Мрчајевцu и сл . ) .

плурал ист(а), -ё м, МН . плурал исти [В . плу­ плурал истичкii, -а , - о [В. пл урализам] који се односи на плурализам и плуралисте.

pluralitas]

множина ,

многостру кост .

ски .

• -

2.

1.

многострук ,

грам . који је у плуралу , множин­

и зборни систем у законода вству не­

ких држава право појединог бирача да у за ви ­ сности од имовине , образовања и сл . може ко ­

ристити ви ш е гласова при и збо ру представ ­ ничког тела .

плурил ингвалаll, -лна , -л но [мт.

plus више , 1. написан на н еколи ко ј ез ика , ви ­ 2. који говори н е кол ико језика.

плурипара, -ё ж [лат.

plus

више , рагеге рађа­

ти] мед. жена којаје род ила виш е од д ва пута .

плури потентан, -тн а, -тно и плурипотiш­ тан, -тна, -тно [лат.

plus

више, в. потентан] спо ­

собан да делује и л и да се развиј а на више начи ­

на, у више сме рова (нарочито о ембрионалним ћелијама).

плус, -а м, ЛОК . (у) плусу , плусёва [лат.

plus

више]

1.

MIJ .

плусеви , ген. мн.

мат. знак сабирања,

показује да се други број додаје првоме .

2. з нак

којим се означава позитиван број; знак за тем ­ пературу

изнад

мућство, надмоћ.

нуле.

•

предност,

3.

преи ­

плус-електрицитет физ.

електрицитет који се изаз ива на стаклу кад се

оно таре св илом . О то му је

-

фам . то му је пред­

ност; то ти иде у плус фам. то ти се узима као

ких морских з в езда.

кратија] онај

који има утицај

и

гюли тичку

власт зах ваљујући свом богатству .

плутократија, -ё ж [грч.

ploutos

прем а

ploutokratia,

богатство, в . -кратија] систем друштве­

вина богатих , владавина новчаног капитал а.

пл утократскii , -а , -о [В . плутократија] који се односи на плутократе и плуто кратиј у.

ПлУтон, -она м [лат.

Pluto

од грч.

Plouton] 1.

митол . бог подзе мног света код старих Грк а и Римљан а .

2.

астрон. н ајудаљениј а планета Сун­

плусква мперфек(а)т, -кта м [лат .

plus

више,

него, в. перфект] грам . гла гол ски обл ик

којим се исказуј е радња која се догодила пре неке друге прошле радње , давно прошло време .

плус-м иtlУС ПРIIЛ. [В . плус , минус] више- ма­ ње; ту негде, око, отприлике .

плУтёј, -а м [лат.

плутонitзам, -з ма м

[8. П л утон]

геол.

1. старо

учење по ком е су с ве стене на стале деловањем

ужар е них маса у унутрашњости Земље. тивност

растопљене

магме

у

2.

ак­

унутрашњости

Земље.

плУтониј ум, -а и плутониј , -а м [ Н1l3т.

pluto-

пium , в . П луто н] хе м . рад иоакт ивни елеменат, доб ијен вештачким путем , служи као нуклеар­

но гориво и е кс плозив у атомским бомб ама: симбол Ри , атомски број

94,

служи као ну кле­

арно гориво и е ксп л озив у атомским бомб ама .

плутонистичкii, -а, - о = плУтонски , -а, -о [Н. Плутон] који је постао дело вање м усијан е Земљине унутрашњости .

плутонити,

плутонита

м

мн .

[В .

пл уто­

ниј(ум), -ит(и)] геол . дубинске еруптивне стене настал е кристали за цијом ма гм е у дубљ им де­

ловима литосфере .

пнеума , -ё ж [грч . рп еumа дах]

1.

филоз. У сто­

ичкој филозофији, божански дух који гюкреће

добро дело, то ти иде у корист .

quam

ла р ва као

ч е вог система.

liпguајезик]

шејезича н.

]0011.

них односа у којем власт имају богати, вл ада­

плурал нii, -а, -о [в . плурал] вишеструк .

pluteus]

плутократ(а), -ё м, мн . плутократи [Н . п луто­

рал] пристал ица плур ализ ма .

плурал итёт, -ета м [лат.

ПЈIУтеус, -а м [лат.

развојни стадијум морских ј еже в а и змиј оли­

читав свет.

2.

муз. у грегоријанском певању , мо­

тив са много украса, из веде н наједном слогу .

пнеуматик, - а м , мн . пнеуматици , ген . мн . пнеуматика [фр.

1. техн.

pneumatique,

8.

пнеуматич ан]

гумени обруч напуњен ваздухом на мо­

торним возилима.

2.

в. пнеуматичар .

пнеуматика, -ё ж, дат. И ЛОК . пнеуматици [Н . у старохришћан­

пнеума, пнеуматичан] део м еха нике који п.роу­

ским и средњовековним црквама преграда која

чава тежину, притисак и кретање ваздуха и га­

дели просто р олтара од простора за вернике .

сова.

pluteus]

951

пнеумiпичан

подест

пнеу м атичан, - чн а, - чн о и пнеуматички , -а, -о, пн еу матски , -а, - о [лат. грч.

pneumatik6s, В .

пн еума]

1.

pneumaticus

од

који се састоји од

ваздуха и л и н е ког др уго г гаса.

2.

који је и с п у­

гшеумокониоза, -е ж [ В . пн еумо- , грч. пр а шин е од к а м е н а ил и метала и

з ница

(06.

шење

пнеУМОllија , -е ж [ грч. рп еum О П Ја] мед. запа­ ље њ е п лу ћ а .

подзе мн а) која се к р е ћ е п о м о ћ у в а­

зду шног п р итиска и служ и угла вн ом за пр е н о­

пакета;

пнеуматична

ко'шица

техн.

кочница у кој ој се с ила потреб н а за и заз ив а ње трења преноси помо ћ у в азду шн ог при ти ска; пнеумат ична

пошта

с и стем

це ви

у

з гр ад и

пнеуморагија, -е ж [ В . пн еумо-, (хемо)раги­ ј а ] мед. кр вављење у п лућ и ма.

пнеумотомија, -е ж [ В . пн еу м о-, -томија] мед. засе цање плућ н ог тк и ва у ци љу уклањања н а ку пље н ог гн ој а , стра ни х тела, п а разита и др .

пнеумоторакс, -а м [ В. пн еумо- , торакс] мед .

кроз које се ваздуш ни м п рит и ском пре н осе пи ­ сане

поруке ;

пне у матично

планинским ваздухо м

ле чење

и л и уд и сање м

ле ч ење компри ­

1.

Пliеумапtчар , -а м фИIl0З . а. и ме које су IЋО­ стиц и давали духов ни м људи ма. б. прип ад ни к

улаза к

ваздуха

и с п од

и моб и лиза циј а плу ћ но г к рила убацивањем

од туберкулозе .

по а нта не п р . В . по е нта.

пнеу м ато- [ грч . рпе иmа, ген .

1l0гаНИII В . пагаН(IЈН) .

дух, према

pnein дувати, д и сати] као пр в и део

сложе нице з на ч и дух; дах, ди сање; гас , при т и сак .

марамице ,

2. (вешшачкu

азота ил и филтр и р а н ог ваздуха, у циљ у лечења

јед н ог од анабаптистичких у ч ења.

pneumatos дах,

п лућне

услед ње н ог кида ња и л и п о вреде .

-)

мираног ваздуха .

њеним тало­

ж е њем у плу ћим а.

њен ко мприм ира ни м ваздухом или делуј е п о­ моћу њега . .6. rшеуматична железница желе­

k6ni s

пр а шин а ] мед. болест к ој а н астаје удисањем

погром , -а м , ми . погром и , ген . мн . п огрома [рус . погром у н иштење, п окољ ]

1.

напад н аху­

гшеум атоза, -е ж [ В . пн еумато-, -оз аЈ мед . н а­

ш ка н е м асе и ли прип ад ни ка власт и н а припад ­

купља ње ваздуха и д р угих гасова у људск и м и

нике ет нич ке и ли верске мањине (посебно Је­

животињс ким о р ганима .

в реје у ца рској

гшеу м аТОЈlогиј а, -е ж [ В . пнеумато- , -ло гија]

1.

TeOIl . учење о ду хов ни м б ић има, а н ђел и ма ,

нарочито о светом Духу .

2.

филоз . проу ч авање

2.

фИI'. грубо на­

сиље н ад онима који м и сле ДР УК
погромаш , -аша м, м н . гю громаши , ген . мн .

п огрома ш а [В . п огром ) о н ај који органи зује по­

душе и дух овност и.

пнеуматоц ел а , -е ж [В . пнеумато-, грч .

Рус ији) , п раћен убијањем и

п љач кањем њи хо в е имо в и н е.

kele

продор, просу-гост] м ед. оток настао услед п ро­ дирања ваздуха; ваздуш н и п р одо р у плућ и ма.

Iшеуматоц ефал иј а, -е ж [В . пнеумато-, -цефалија] мед. емфизем мек и х тк ив а гла в е .

г р ом или у ч еСТВУЈе У њему .

- ГЮД , -под иј, -поднја [ гр ч .

pous,

ген .

pod6s

нога) као д руги део сложенице показује да се р е ч од н оси н а ногу .

пода гра, -е ж [ грч .

podagra досл . замка за но­ agra плен] мед. хемиј ­

Пliеуматс кii в. пн еу мат ичаll .

гу , п рема грч .

Пllеумо- В. пне у ма т о- .

ско-токс и чна упала зглоба с н акуп љањем мо­

пнеумогр а ф , -а и пнеу мограф , -а м , МII . - и [В . пнеумо-, -граф] мед. справа која гр аф ич к и бележ и ши р ење груд н ог ко ш а при д и са њ у.

Пllеумое llцеф ал огр а фија, - е ж [В . п неумо- ,

pous

нога,

краћне к и сел ин е у о р га н изму; улози , костобо ­ ља , гихт .

1l0Д ВИЖlliiк, -а м , м н . п одвижници , ге н . мн . подвижника [рус. подвижник испос ник) онај

енцефало графија] мед. р ендге н ско снимање де­

који се духов н о узд и же посто м ,

лова мозга и з којих је и стиснути л и кво р заме­

о чићш ењем и кајањем, одрич ући се уж ив ања .

њен ваздухом.

пнеум окока , - е ж И пнеу мокок, - а м, М II .

молитвом ,

Ilодест, -а м, мн . подести , ге н . мн. подеста [нем.

Podest] 1.

просто р на степеницама наме­

пнёумо коки , геll. мн . пнёумокока [В . пнеумо-,

ље н одмо ру и окретању, одмо р иште .

кок] мед . бакте рија која и заз ива упалу плућ а.

јум.

952

3.

постоље , пиједестал.

2.

поди­

подеста

поетика

подеста, -ё м, ген . мн . подёста [итал . од пат.

potestas

моћ , власт] ист .

ске комуне у средњем веку.

podesta 1. поглавар f1Jад­

2. f1Jадоначелник у

Италији у доба фашизма .

подестат (1l0дештат)

8.

pointer

пОдеста .

подзол, -а м [рус . подзол , према зола пепео] хранљивим материјама.

подијум, -а и подiiј, -а м [пат.

podium од грч . 1. уздигнуто место за говорни­ ка, глумца и сл . 2. равна површина предвиђена за плес, модне ревије и сл. 3. ист. повишено ме­ ножица]

сто у старо римском цирк усу са седиштима за

цара, сенаторе и остале великодостојнике .

подОбије, -а с [цсn . ]

2.

1.

обл ичј е , лик , подоба.

теол . настојање човека да у животу постане

подобан, сл ичан Богу .

поДомета р , -тра м, мн. поДометри, ген. м н .

подометара [грч .

pous, ген. pod6s но га ,

8.

-мета р]

справа која броји ко рак е пешака или коња , б ро­ јач корака, педомета р .

подте кст, -а м, мн . подтексти, ген. мн . подтёк­ ста

[8.

те кст] књиж . у н утрашњи смисао неког

текста, порука која није н епосредно изр ечена, већ се наслућује из написаног.

мн .

од

fundamentum]

покр .

темељ ,

и

pointeur

према

pointer боДовати ; енгл. 1. онај који беле­

2.

онај који у р ад ионици у писује по­

р ац.

3.

краткодлак и ловачки пас , птич ар , пре­

п ел ичар.

поентилизам , -зма м [фр . роiпtilli s m е према роiпtillег и ста чкати] ум.

сл ик ар ск и поступак

при којем се боје наносе у облику та чкиц а , да би се у оку посматрача слиле у препознатљив е обл ик е и тонове; један од праваца у импресио­ ни з му касног

XIX

век а.

поеНТИЈЈист(а) , -ё м, МН . по е нти л и сти

[8 .

по­

[8. поентил ист(а)]

ко­

ентилизам ] ум . следбеник поентилизма .

поеllтилистичкii , -а, -о

ји се односи н а поентилизам ил и поентилисте .

поентирати , ГlOентирам,

3. n. МН . по ентирају 1. сп . доб и ти поен е, с портском такмичењу. 2. на­

СВРШ . И несврш . [фр . роiпtег] бодо ве у н еком

гласити, н агла шават и , и ста ћи , и ст ицати главну

мисао нечега .

3.

ко н ачно избо ри ти победу , и з­

вући корист и з н еког дуго припреманог п осла,

поёт, -ета м, МН . по ет и , ген . МН . п оета = поста, - ё м, МН . п оете , ген. МН . поета [пат.

poeta од ГP'I . р о­

iёt~s стваралац] пи са ц који ствара пес ничка де­

пођонити, пођоним СВРШ . [В . ђон] шив ењем,

ла, песник.

поета = пОёт

пОёз ија, -ё ж [нем .

Poesie, фр . poesie, лат. рое­ sis, од грч . р6iёsis ства рање] 1. књижевно ства­ ралаштво у стиху, песништво . 2. фиг. нешто из­ машту (шоје Йрава-) .

poeta, 8 . п оет] ло ш п ес ник ,

каткад и у прози, епско-лирског карактера.

муз. назив неких компози циј а, 06. за ор кеста р.

2. 3.

фиг. не што лепо, н еоби чно , вели ч анствено.

пОён, -е на м, мн. пое ни, ген . мн . поена [фр . р о­ убод] сп . јединица којом се

исказује оцена успеха у та кмич ењу, бод.

поента, -ё ж, ген . МН . поенти (непр . ГlOзнта)

pointe од лат. puncta оштрица]

од

поетеса, -ё ж, гев . мн . поетеса [фр .

poetesse]

п есник ињ а .

књиж. дуже песничко дело у стиховима ,

punctum

poetaster, пеј .

надрипесник , стих 0 -

кле пац.

поема, -ё ж [п ат. роеmа од грч . р 6Геmа п есма ,

јп! од пат.

(8.)

поетзстер, -а м , МН . - и [срnат.

узетно ле по , што с н аж н о утиче н а осећања и

[фр .

смисао

и зго ворено према фр . ]

жи пое н е.

лепљење м и сл. ставити ђо нов е на обућу .

1.

излагања ,

датке о извршено м раду ради об ра ч у н а, нор ми­

fun-

основа.

дело]

за врш етку

р ас пр аве и сл.

подумёнта, -ё ж, ген . мн . подумёнти [пат.

damenta,

на

поентёр, -ера м , МН . поентери , ген . МН. поен­ тера [фр .

неплодно зе мљиште сивкасте 'боје, сиромашно

p6dion

истакнут а

сврха излагања.

главна мисао

поетизација, -ё ж

[8.

поет ич а н] давање пе­

сни чк ог облика нечему , представља ње у поет­ ском облику; идеализациј а н ечега.

поетизовати , -зујём СВР Ш . и несврш . [В . по е­ з ија , поетизација]

1. представити,

пр едставља­

ти нешто у поетском обл ику; о пи с( ив )ати не­ што као узв иш ено и ле п о, и деализоват и н е што .

2.

писати п оез иј у.

поетика, -ё ж, дат. И лок. поетици [ грч . роiёti­

k~ (tесhпё) (вештина) песништва, в . поетичан]

953

позиција

поетичан

1. део

науке о књижевности , теорија песничког

ствар а ња . ствен их

2.

скуп уметничких концепција свој ­

неком књижевнику , покрету или раз ­

добљу.

њем , проверавањем и сл .).

1.

који у себи

poeticus од грч . ро­ садржи поезију . 2. склон

3.

који потпомаже

напреда к, којије склон напретку ; пожељан, до­ бар.

поетича н , - чна, - чно [лат. iёtik6s]

служи научним , објективним методама (мере­

4.

повољан ; пријатан .

5. финзн с .

који иск а­

зује доб итак или кој и нема губитака . б . прав . ко­

ји је на снази.

7.

електр. који I1рипада једном од

поез ији , који има песничку осећајност, за но ­

два конвенционално одређена пола у струјном

сан.

колу, супротан негативном .

поетскй, -а, -о и поётски, -а, -о [В . поез ија , поетича н ] који се односи на поез ију и поете, пес нички.

поза, -ё ж, ге н . МН . поза [фр . ложај тела.

pose] 1. став , по ­

фиг. извештачено, прорачунато,

2.

усиље но држање . О заузети позу удесити своје држање с ци ље м да се и заз ове одређени утисак на д руге.

110за мантёр, -ера м , мн . позамантери , ген. мн .

позамантера [фр . passementier] онај који произ­ води ил и продаје с итну галантеријску робу (дугмад, гајта не , р есе, копче , конце итд . ).

њак електрона .

8.

физ . који им а ма­

-број мат . број којиј е већи од

...

нуле, бележи се з наком

+;

rlозитивна нула по­

словање без добитака и без губитака, да се на­ мире сви трошкови ; позитивне науке старији назив за математику, фи з ику и природне нау­ ке ;

позитивно

право ,

позитивни

прописи

скуп правних прописа који су н а снази у време када се цитирају.

позитивац, - в ца м , м н . 1l0 ЗИТИВЦИ, ген . мн . п озит иваца [ В . поз итиван] фам . позитиван јунак у књижевном , сценском или филмс ком делу ;

Су "р. негативац (в . ).

passe menterie] 1.

позитивизам , -зма м [в . поз ити ван] фил оз .

вешти на израђивања ситне галантеријске робе .

правац у филозофији друге половин е ХIХ века

позама нте рија, -ё ж [фр.

2.

гала нтеријска роба .

3.

продавница с таквом

који ограничава спознају само н а оно што се

може поз итивно , искуством з нат и, одбацујући

робом.

поза ун а , -ё ж [н ем .

Posaune] муз . врста лиме­

сваки облик метафизике .

позитивист(а), -ё м, мн . поз итиви сти [В . по­

ног дува чког инструм е нта, тромбон.

позаунист(а), - ё м , мн . позау нисти [В . позау­ позёр, -е ра м , мн . позери, ген . мн . позера [фр .

posierel1

према фр .

3. Л. мн. поз ирај)i несврш . poser] 1. служити у од­

позитивност, -и ж [нл ат .

ПОЗИТРОI1 ,

-а

м,

"11 .

позитура , -ё ж [лат.

фото графисање .

за.

се као 110зер ; пра ­

positivitas ,

8.

пози ­

-и

[В .

пози(тиван) ,

ног електрицитета , по м ас и једнака електрону .

поста вљен]

вити се важан.

2. фИ I'.

1.

positura пр ема positus

положај , држање тела , став , по­

однос I1рема некоме или н е ч ему .

ПОЗ ЙЦllја, -ё и ПОЗltција, -ё ж [лат. positio]

позитйв, -а м, мн, - и [В . поз итиван] графска слика копирана с не гатива.

2.

место н а кој е м се нешто нал аз и , пол ожај у про­

'-рам . пр­

стору .

2.

положај у дру шт в у, служби или з ва­

њу , ранг .

придева) .

положај у бојној линији .

врста м ањ их соб них оргуља , с

l1едалама или без њи х .

3. "ој .

утврђени поло жај војних снага ,

4.

глед иште, стајали ­

ште, ГlOлазна тачка (у рас прави , размишљању).

позитива l1, -вна , -вно [л ат. тврдан , афирмативан .

1.

1. фото­

ви сте пен 110ређ ења I1ридева (основни облик

3. м уз .

онај

(елек)трон] физ . елементарна честица позитив­

ређеном положају као обје кат за СЈЈикање или

2 . 110нашати

2.

тиван] особина онога што је поз и тивно .

позерство, -ства с [ В. позер] владање , 110на ­ шање позера , усиљеност, афектираност .

позирати, поз ирам ,

пристал ица по з итив изма.

њеницама.

онај који радо з ауз има позу, који се др ­

жи непри родно, који гово ри извештачено .

[нем .

1.

који ј е склон да рачуна само с п оз итивним чи­

на] св ирач н а позау ни , тромбониста .

poseur]

з итиван]

pos itiVlIS] 1. 110-

5.

C гI . а . распоред играч а у тиму ток ом игре . б.

а. који се заснива на

распоред фигура на ш аХО lJској табли. в. пол о­

искуству , истинит, поузда н, стваран . б . који се

жај руке и оружја у мачевању. г. међ усобни по-

954

2.

позиционй

поларизационй

ложај бораца у борилачким спортовима.

6. м уз.

распоред прстију на жицама код гудачких ин ­

струмената.

представник , амбасадор, посланик.

књигов. најнижа подела у прора­

7.

чуну или бу џету, ставка, белешка о једном по ­ словном догађају у трговачким књигама.

поклисарство, -ства с [В . поклисар] заст. ди­ пломатско представништво у страној држави , амбасада, посланство .

позиц ионй , -а, -о [В . поз иција] који се одно­ си на позицију, који је у вези с поз ицијом .

• -

рат вој . рат који се води са раније утврђених по ­ ложаја, рововски рат . позициона светла аугом. мала светла, која служе само да покажу поло­ жај воз и ла у ноћној вожњи; ПОЗИЦltона игра у

шаху , начин игре који тежи да овлада одређе­

поко ПРИЛ . [итаJl . росо] М У3. мало , нешто .

позиционирати, позиционйрам , з. л. мн . по­

positionieren, в .

позиција] поставити, постављати у одређени

положај, у простору или у друш тве ној х ијерар­ хији.

ПОЗИ ЦИ!lIшст(а), -ё м, мн . поз иционисти [В . позиција] у шаху онај који игра поз иционо, ко­ ји претпоста вља гюзициону игру ак цији и ком ­ бинацији.

мало-помало, посте пено ;

-

ларго

ло спорије , не одвише споро; ње , нешто мање;

-

-

,-

ленто ма­

мено мало ма­

пјано н е што т ише;

ло више , нешто више,

-

пју ма­

-

форте мало јаче .

пол, -а м , МН . полови , ге н. МН. полова [ грч. р6оса, осовина]

los

,'еогр. крајња тачка зами­

1.

шљене ротационе осе небеских тела .

2.

физ. п о­

з итивно или негативно набијен извор електри­ цитета . З. супротан крај нечега .

•

географски

- геогр. зам ишљена та чка у којој ротациона оса пробада Земљину површину (Северни Арктик , Јужни

- ,

- ,

В.

В. АlпаРКТltк) ; небески

-

астро н . замишљена тачка у којој З емљ ин а оса пробада небескусферу; магнетски -ф из . та чка или више тачака на магнету у којимаје концен­ трисан највећи део магнетс ког пола .

ПОИК ИJlотерман, -м на, -м но [грч .

poikI1os ра­

зноврста н, в. -терман] 30011. који је променљиве телесне темпе р ату ре, прилагодљ ив температу­

ри околине .

• -

алегро мало брже , мало живље, поко а поко

ним л инијама, дијагон ала ма и средишњим по ­ љима, за разлику од комбинаторне игре .

зицио нирају сврш. и несврш . [нем.

опун о­

2.

моћени представник с посебним задатком.

•

ГlOикилотермне животиње зоол.

животиње које нем ају терморегулационог меха­

-пол, -полан, -поларан [11ат.

los]

polus,

грЧ . р6-

као други део ре'IИ означава крај осе, пол

(бuйол, бuйоларан).

полаки(с)урија, -ё ж [ грч .

pollaki s

често, В .

низма, па мењај у телесну температуру према

-у рија] м ед. често мокрење, с имптом који прати

околини; супр . хомеоте рмне животиње (в.).

упалу бешике, простате и сличне болести .

појагмити (се), појагмйм се свр ш . [В . јагма]

поларизатор , -а м , МН . -и [нл ат.

po1arisator]

почети се јагм ити , отимати око чега, наскочит и

физ. део поларизационог апарата који даје по­

на нешто .

ларизовану светлост.

покер, покера м [ амер. е нгл .

poker]

врста ха­

зардне карта шке игре, пореклом из САД , у ко ­

поларизација, -ё ж [В . поларизовати]

1. физ.

окупљање честица око супротних полова ; поја­

јој сваки играч доб ија по пет карата , а побеђује

чано деловање око супротних пол ова.

онај који има најповољнију комбинацију .• по­

окупљање појед ин а ца или група око д ве су­

керскЙ.

протне идеје или и деолог ије .

покера ш , - аша м, мн. покераши , ген. MI·I. по­ кераша [В. покер]

1.

играч покера .

2.

фиг. онај

•

2.

фиг.

еJlектрична

-

физ . изазивање електричног набоја у и золатору помоћу спољашњег електричног поља ;

-

све­

који радо и често ри зикује, који воли да окуша­

тлости физ . успостављање н е ке прави л но сти у

ва срећу .

правцу осцилација светлосногталаса (за р азли­

покис имо прил. [итал.

pochissimo,

в . поко]

ПОКJlиса р , -ара м, мн. покл иса ри , ген . МII . по­ клисара [грч.

apokrisiarios]

ку од природ не светлости , која осцилира у свим правцима).

муз. врло мало.

и ст.

1.

дипломатски

поларизационй , -а , -о [В . полари зација] који се односи на полариза цију .

• - arlapaT физ .

апа-

955

поларизовати

полиант

рат који служи за посматрање про видних тела у

ђивање малих количина јона или органских

поларизова ној светлости, Николова призма .

супстанци.

поларизовати, -зујём сврш. И несврш. [фр . ро-

110ларойд, - ида м, мн . поларои ди, ген. мн . по­

1ariser] 1. довести , доводити до поларизације . 2. уп равити ка јед ном од два супротна пола ;

лароида [фабричко име] фотографски апарат

фиг. поделит и , раздвојити, узајамно супротста­

цује готову фотографију.

110лдер, -а м, мн. полде ри, ген. мн . полдёра

вити (друшт во, јавно мњење и сл .)

полариметар, -тра м, мн. полариметри , ген.

мн. полариметара [В . поларни, -метар] физ. ин ­ струме нт за мерење равни полари за ције све­ тлости.

полариметрија, -ё ж [В . поларни, -метрија] хем . мерење угла под којим се за кр ећ е раван по ­ ларизац ије светлост и , прим ењуј е се у хемиј­

ској анализ и оптички активних једиње ња .

po1aritas,

в . поларни]

1.

фю .

особина неких тела да на су прот ним крајевима (половима) показују ј а ч е деловање.

2.

фиг. по ­

везивање различитог и су прот но г.

поларнй, -а, -о [срлат.

po1aris] 1.

повезан са ж ивотом и р адом на полу и у полар­

2. ф иг.

потпуно супротан, опречан ....

rlOларна дистанција астрон . одстојање неке звезде од Север н ог н ебеског п ола; Поларна звезда астрон. последња з везда у ре п у Малог

медведа, у чијој се близини налази северни н е­

бески пол, Северња ч а; поларна Ј1исица зоол. лисица у зе мљама око Се верног пола , веома

цењена због белог крз на , кој е лети постаје си­ во; ПОЈ1аРliа светлост треперава светлост кој а се види ноћу у крајевима око Земљ ин и х поло­ ва, ауро ра бореаЈ1ИС , аурора аустралис (В.);

ПОЈlарне струје хидр. морске струје које иду од поларних области ка уме р е ним појасевима , но­

сећи леде не б р егове и угрожавају ћи мореплов­

- кругови ,'еогр . поларници, у пор ед ници 661 /2 о северн е и ј уж н е ширин е који одвајају

ство;

на

поларне појасеве од умерени х; поларне тем­ перату ре

веома

ни ске

темпе р ату р е,

вел ика

хладноћа.

ПОЈ1ЗРНОСТ = поларитёт (в . ) Ilоларогра'фија , -ё ж [ В. поларни , -графија] хем . електрохемијска анализа погодна за одре-

956

po1der]

у Холанд ији , плодно исушено зе­

мљиште које се налази испод нивоа мора, за­ штићено насипом .

полезан, -з на, -зно и ПОЈ1ёзан , -з на , -зно [цсл., В . полз а] заст. користан.

полемика, -ё ж, дат. И лок. полемици [нем . Ро-

1emik, В .

полемичан] јавни спор, борба мишље­

ња о темама од општег

и ли личног ин тереса,

полемисати, -иш ём

несврш . [фр .

po1emiser]

водити полемику .

ПОЈ1емичан, - чн а, - ч но [грч . ни , пр ема

p61emos

рат]

1. који

po1emik6s

рат­

се односи на по­

лемику; који садржи полем ику .

који се од­

носи на пол или на подручје око пола; који ј е ном кругу .

[ хол.

расправа , дебата.

поларитёт, -ега м , мн . поларитети , ген. мн .

поларитега [срлат.

који након снимања за неколико секунди изба­

2.

којиј е оштар

у јавној расправи ; који до вод и у питање туђе мишљење .

110лемичар, -а м , МН . - и [ В . полемичан] онај који воли да п олем иш е, учес ник у полемици.

полеМОЈ10гија, -ё ж [грч .

p61emos

рат, В . -ло­

гија] н ау ка о рату, о њ егов им узроцима и по­ следицама

на

д р ушт вен ом

и

пси холошком

плану.

ПОJlен , -а и полён, -а м [лат. роllеп прах од брашна, п ас Г\ аљ ] цветни прах којим се врши

ОПJlодња биљака, пеJlУ Д . • ПОJlенов и пОлёнов . полёнта В. rlалёнта.

полеографија, -ё ж [грч .

p61is,

ген .

p61eos

град, В . -графија] геогр . наука о градовима.

полза , -ё ж [цсл. ] заст. корист , хасна , добитак.

ползовати , -ујём

СВРШ. И несврш . [В . полза]

користити , бити од корист и ; извући корист . rlOЈ1И- [грч .

po1 ys

ница оз начав а

много] као први део СJlоже­

мноштво ,

вишеструко ст онога

што је исказано др уг им дел ом.

ПОЈ1иандрија, -ё ж [В . поли-, -а н дрија] брак једне жене са више мужева.

ПОJlиант, -а м , МН. Г\ОJlианти, ген. МН . полиа­ ната [ипат.

po1yanthus

од грЧ . ро1 уапthоs много-

полиаРТРIПИС

полиестер

цветан] бот. цветна б и љка интензивног мириса ,

такт ичке обуке, за испитивање различитих ти­

тубероза ,

пова оружја .

Po/yanlhes luberosa .

ПОЈlиартритис, -а м (В . п оли-, артрити с] мед. хронично или акутно за п аље њ е виш е зглобова.

полигонзлан, -л на, -л н о (В . пол игон] геом . многоугаони ; који се т иче многоугаоника.

полиа рхијски, -а, -о ( В . Гlол и ар х иј а] (о др ­ жави , уређењу) у кој ем влада више ч ланова .

поливале нтан, -тна, -тно (В . поли -, вален­

1.

који има више различитих вред ности

или примена.

2.

хем . који може им ати више раз­

л ичитих валенц ија , ступајућ и у разне врсте је­ д ињења .

поливале нтност, -ости ж (В . п оливалента н , валенција] =

поливаленција , -ё ж свој ство

онога што је поли валентно .

поливинил, -а и поливинiiл, -ила м (фа­ винил] хем. синтетичка пластична маса

прои з ведена полимеризац ијом винила , служи за

и з раду

пластичних

цеви ,

полигонометрија, -ё ж (В . полигон , -метри­ ја]

1. геом.

мерење многоугаоника , н аука о пр е­

меравању праволи нијски х фигура с више од три стран е .

2.

геодетска метода за одређивање

ос новни х мерних тачака на земљи поделом на

м н огоугаонике .

•

полигонометрИјСКИ .

полиграф, -а м, мн. -и (грч .

polygraphos, в . по­ 1. п и сац који пише дела и з р азличи ­ д и с цип лина. 2. апарат који истоврем ено

ли-, -гр аф] тих

региструј е виш е в рста физиолошких процеса ,

детекто р лажи (употребљава се у кримин али ­

бричко име за поливинил хло ри д (РУС), в. по­ л и -,

сп. вежбали ш те с препрека ма

следом у што кра ћ ем времену .

полиа рхија, -ё ж (В . поли - , -арх иј а] владави­ на великог б роја људи.

ција]

3.

које вежбач мора да савлада од р еђе ним р едо­

ки шни х

огрта ча ,

з аштитних навлака, рибарских м р ежа и других пред мета .

сти ци при испитивању) .

3.

заст. апарат за умно­

жавање текстова.

ПОЈЈиграфија, -ё ж (грч . - графија]

1.

pol ygraphia,

в. поли - ,

писање о свему и сва чему .

2.

гра ­

фичка индустрија која обухвата све облике ш та мпарск е продук циј е.

пол играфски, -а, -о (В. пол играфија] који се

ПОЛИВltнил хлорид в. поливИнил .

од н оси на полигр афе и л и пол игр а фију .

полигам ија, -ё ж [В. поли -, -гам иј а] б р ак јед­ но г мушкарца с више жена.

поли дilJсти ла н, -л на , -лно (В . поли -, грч.

dakty los

полигам ист(а) , -ё м, мн . полигамисти (В . по ­ ли гамија] присталица полигамије; мушкарац који живи са више жена.

прст] мед. који има прекомеран број

прстију на рукама или ногама.

полидаКТИЈЈизам, -а м = поли дакт илија , - ё ж (В. пол и -, I'РЧ.

полигениз ам , -зма м (В . пол и - , -ге н , - и за м] а нтро п . теорија по којој људс ке расе воде поре­ кл о од различитих предака у раз ним геогр аф­ с ким та чкама .

daktylos

прст] мед . урођена ано­

малија која подразумева

IlpeKoMepaH

број пр­

стију н а рукама или но гама.

ПОЛИДllflсија, -ё ж (В . поли -, гр ч .

dipsa

жеђ]

мед. јака , претерана жеђ, и заз ван а психички м

ПОЛИI'инија в. по л игамија .

уз роцим а, дех идрациј ом или поједи ни м обо­

полиглот(а), - ё м, мн . полиглоти (В . пол и-,

љењ им а.

полиёда р , -дра м, МН . п олиёдри , ген . мн . по ­

грч. g l бttа језик] онај који з на много језика .

се

л и ёдар а (В . пол и -, -едар] геом . геометријско те­

који з на више језика

ло омеђено многоугаоницима (тетраедар, коц­

полиглотски, -а , -о (В . полиглота] од н ос и на полиглоте.

2.

1. кој и

или комуницира на више језика; н а писан на ви­

ш е ј ез ика, вишејезичан.

полигон, -она м, мн . п олиго ни , ген . мн . поли­ го н а (лат. роlуgопum од грч . - гон]

ч ен а

polygonon, в . поли-, 1. геометријска сл ика или фигура ограни­ са више дужи , многоугаоник. 2. војничко

в ежбал иште, простор за извођење борбене и

ка, при з ма итд.).

полиёда рски, -а, -о [ В . полиедар] који се од­ носи на полиедар.

полиед ричан, - ч на , - ч но (В . П ОJl и еда р] који има облик пол и ед ра ; вишестран.

ПОJl иесте р , -а м (В . ГЈОли- , естери] хем . синте­ тичка смола добијен а полимеризацијом , упо-

957

полиетилё н

полиопија

требљава се за и зраду пластичних влакана ,

мент којим се и стов ремено мери релативна

филмова, лако ва и др .

влажност и темпе р атура ваздуха.

полиет илён, -ена м [В . п оли-, етиле н] пла­

ПОЈlиметрија, -ё ж = полиметрик а, -ё ж, дат .

сти чна маса доб ијена полимеризацијом ет и ле­

И лок. полиметрици [грч .

на, служи за амбалажу, фолије , електроматери­

-метрија]

јал и др .

дуж ин е у истом песничком делу .

полијелёј , -еја м, мн . полијелеји , ген . мн . п о­ лијелеја [В . поли- , грч . elaio n уље] цркв . велики свећњак с много свећа или с ијалица, обешен на

rlOлика рпичан , - чна , - чн о = ПО Ј lИкарпан, -пна, -пно [грч . polykaгpos ,

В.

поли-, kaгp6s

плод] бот. а. кој и има више тучкова. да

polymetr{a, В . поли- ,

књиж . употр еба стихова различите

2.

муз . употре­

ба разл ичити х в рста такта у и стој композицији .

• ПОJlиметрйјскй и 110лим еТ РIIЧКЙ . 110JlимиаJlгија , -ё ж

[8. поли-,

миалгија] мед .

појава јаких болова у мишићима раменог или

средини цркве .

ста њу

1.

цвета

и

да

плодове

који је у

2.

н ео гр а нич е н о

много пута.

ПОЛИКЛ ИНlIка , -ё ж, дат. И лок. пол икли ници [В . поли-, клин ика] здравствена установа с ве­

карличног

п ој аса

с

тенденцијом

шир ења,

обично н акон педесете године .

1'lOлиморфан,

- фна ,

- фно

[8.

поли- ,

грч .

morphe обл ик] 1. који се јавља у више различи ­ тих облика. 2. БИОJl., хем . који се одликује поли­ морфизмом .

полиморфизам , -зма м

[8.

поли морфан]

1.

ћим бројем спец иј алистички х амбула нти . • по­

биол . п ојав а р азли чит и х облика ј единки у окви­

ЛIIКЛИН ИЧКЙ.

ру исте биљне и ли животињске врсте .

ПОЛИКОТ ll лед оне , -о на ж мн. [В . пол и -, грч .

2.

хем.

особина н еких једињења или елемената да при

kоtylёdоп листић на клици] бот. биљке које има­

истом хемијском саставу кристалиш у у кри­

ју више од два клицина листи ћ а; уп. МОIIOКОТИ­

сталним обли цим а различите симетрије .

ледОне.

ПОJlIIМОРфltја

ПОЛlIКУЈlту ра ,

-ё

ж

[В .

поли-,

култур а]

пољопр. узгаја ње више биљних култура на јед­ ном подручју .

полимастија , -ё ж ка]

1. физиол .

[8.

поли- , грч. mast6s дој­

појава веће г б роја млечних жлезда

код сисара него што је уобичајено. стојање

прекобројних

дојки

2.

услед

мед . по­ ур ођене

аномалије.

полимер, -а м, мн . -и [грч. polyme res много­ струк ] хем. орга нско једињење с великим моле­

кулима насталим полимеризацијом малих мо­ лекула, мономера .

полиме ризација , -ё ж [В . полимер ] хем . хе­ мијска реакција при којој се од већег броја јед­ наких молекула доб ија ново једињење истог састава, али веће молекуларне теж ине.

ПОЛlIмеР llја , -ё ж [В . полим ер]

1. хем . однос

двају и ли више једињења која имају једнак хе­

8.

110JllIморфИ зам.

ПОJl ltltација , -ё ж [нлат.

pollinatio,

8.

полен]

бот. о прашив ање .

110линеу ритис, -а м

[8. поли- ,

неуритис] мед.

истов ремено запаљење већег б роја живаца.

полинеуропаТllја , -ё ж [В . поли-, неуро -, -патија] мед . х р онично неупално оштећење пе­ риферних живаца , последица појединих боле­ сти или алкохолизма.

I'IOЛИНОМ , -ома м, мн. полиноми , ген. мн , по­

линома [фр . polynome, в . пол и- , (би)ном] мат. вишечлан алгеба рски израз у коме су чланови повезани знаком сабирања или одузимањ а.

rIОЛIIО , -ија м СКР ,

8.

ПОЛlIомиј еЛИТIIС .

IIOЛllоз а, -ё ж [.l'Ч . po1l5sis, пр ема poli6s седЈ мед . урођени или стечени недостатак пигмента власи на одређе н ом подручју.

ПОЛИОМllјеЛltтIlС, -а м [грч . poli6s сив,

8.

ми­

мијски састав, али р азличиту молекуларну те­

јелитис] мед . инфективно ви русно запаљење

жину. 2. биол. генетичка појава при којој в иш е

централног нервног система , дечја парали за.

гена контрол ише једно својство.

полимета р , -тра м, мн. полиметри , ген . мн . полиметара

958

[8.

поли -, -метар] метеор . инстру-

ПОЛИОl1ија , -ё ж [В . поли -, грч .

6psis виђење]

мед. абнор мална појава да се један предмет ви­ ди вишеструко .

ПОЈlИопсија

политбиро

полис, -а м , мн. -и [грч .

полиопсија в . полиОпија.

полип, -а м, мн. полипи, rell . мн . палипа [грч .

polyPous,

8.

поли-,

pous,

ген .

pod6s

нога]

1.

зоол .

а. морски гла воножац са осам кракова којима хвата храну,

Octopus vulgaris, хоботница, ОКТО ­

p6lis]

ист. у старој

Грчкој град-држава, самостална заједница сло ­ бодних људи.

ПОJlиса и IlОЈlиса , -ё ж [фр . police] потврда о осигурању коју издаје осигуравајући завод, са

под . б. мн. организми у мору цевастог облика

списком осигураних ствари и условима под ко ­

који су већиномједним крајем прирасли за твр­

јимаје закључено осигурање.

ду подлогу, а на другом слободном крају имају усни отвор с пипцима за хватање плена.

2.

мед .

1l0Jlисахарид, -ида м [В . поли-, сахарид] хем . сложени угљени

хид рат с

молекулима саста ­

болесна отекл ина , тумор у слузном ткиву тела

вљеним од више молекула моносахарида (це ­

(најче шће у шупљинама носа) .

лулоза, скроб , инсулин , гликоген итд.) .

полипептид и , полипептида м мн . [в . поли- ,

полисемија , -ё ж [нлат. роlуsешiа од грч .

пептиди] хе м . једињења од више молекула ами­

роlуsё1l1ОS вишезначан,

нокиселина .

лингв . својство неке р ечи да има више значења ,

полипол, -ола м [в . поли, (моно)пол] екон. стање непотпу не конкуренције на тржишту,

где постоји неодређен број продава ца неке ро­

бе или услуге; уп . мОIIОПОл,ОлигопОл . ПОЛИПРОflилёll, -ена м [в. поли -, пропилен] хем. ла к , тврд и тешко топљив полимерни мате­

риј ал, служи за израду амбалаже, посуда, цеви, мрежа и сл .

крило] ЗООЛ .

1.

са више пари крила).

llOJlисеМltчан , -чна, -чно

[8. 110ЈЈисемија]

ко ­

ји има више з начења, вишезначан.

полисеРОЗИТItС, -а м [В . 110ЛИ -, лат. sегuш су­ рутка , в. -оза, - итис] мед. упала више серозних опни у абдомену праћена изливом.

полисилабичан, -чна, -ч но [грч .

polysylla-

в. поли- , силабичан] фон. који се састоји од

више слогова, вишесложан .

многокрилци (зглавкари

ПОJlИСИ ЈlOгизам, -з ма м [в . 110Л И-, силоги ­

многоперајари (рибе са

зам] лог . сложен, посредан закључак, ланац си ­

2.

више леђних пераја).

Jlогизама, извођење једног из више од два суда.

полиптих, -а м , мн. полиптиси, ген . мн . по­

липтиха [грч .

вишезначност.

bos,

полиптери, полиптёра м мн . [в . поли-, грч .

pter6n

поли -, sёша знак]

8.

polyptychon од polyPtichos много ­

ПОЛИСИll дёт, -ета = llOлисиндето н, -а м [грч .

polysyndeton,

8.

110ЛИ-, грч .

syndein

110везиватиЈ

струко сложен] ЛИК . слика састављена од више

ретор. понављање истог вез ника у набрајању ра ­

делова (крила) с разли ч итим призорима; уп .

ди јачег утиска .

диптих, т риптих.

полltспеРМltја, -ё ж

полирати, полирам ,

3. Л . MII . полирају сврш . и несв рш . [фр . polir од лат. polire] 1. (у)чинити по ­ вршину нечега глатком и сјајном, (у)глачати . 2. фиг. улепшати, улепшавати чињенице и ситуа ­

ције.

[8. поли ,

сперма] биол .

1.

продирање већег броја семених ћелија у јајн у ћелију.

2.

превелик број семених ћ ел иј а; супр .

олигоспеРМltја. полltставрitОIl, -она м [В . поли- , грч. stauг6c крст] ЦРК8 . еписко п ски фелон (В.) са много кр ­

полирема, -ё ж [В . поли-, лат. гешus весло] ИСТ. антич ки ратни брод с више весала; уп. три­

рема , квадрирема.

стова.

ПОЈIИСТltрОЛ, -ола м [В . поли- , грч .

stYrax, в.

стиракс] синтетичка полимерна смола, мале

полирит мија, -ё ж [в . поли- , ритмија] муз.

тежине али чврста, употребљава се за и зраду

истовремена употреба двају или више различи­

разних предмета и за заштиту ПРИЈЈИКОМ пако ­

тих ритмичких образаца у 110јединим гласови­

вања.

ма исте композиције .

•

1l0шtРIПМИЧКИ и 110-

ЈIИРИТМltчан . полиритм ика, -ё ж, дат. И лок . полиритмици в. 1l0лирltТм ија .

политбиро , -оа м [рус . политбюро , сКр . од политическое бюро] политички биро, извршни орган комунистичке партије ; симбол врховне власти у комунистичким р еж имим а.

959

полито кратија

политби рократија

политби рократија, -ё ж [В . политика, биро ­

ђанима и обрнуто, штити безбедност грађан а

кратија] бирократски слој ПОЛИТИ'lке класе у

државе, од ржавајавни ред и сузбија кримин ал .

О

дру штву , политичка бирократија.

штапа и шаргарепе комбинација поли­

-

политеизам, -зма М [фр . polytheisme, в . по­

тичког и економског притиска и уступака к ако

ли-, теизам] веровање у више богова, многобо­

би слабије земље прилагодиле своју пол ит ику интересима веliих сила односно међун ародне

штво.

политеист(а), -ё М, мн . политеисти [В . поли­ теи зам] онај који верује у постојање више бо­

заједнице; бистрити политику ш аљ. пр етреса­ ти политичке проблеме, без праве стручности или надлежности за то.

гова, многобо жац.

политикант, -а м , МИ . политиканти , гев . мн .

политеист ички, -а, -о [В . политеист(а)] који

политиканата [итал .

се односи на политеизам , многобожачки.

политеса, - ё ж [фр . politesse] заст . пристој ­ ност, углађе ност, уљудност .

политеХ IЈика , -ё ж , дат . И лок . политехници [фр.

polytechnique,

тех ни ч ка школа

подељена

ствених интереса, без икаквих виших прин ци­

па ; сплеткар , демагог . • политilкантскИ .

висока

политиколог, -а м, МН . политиколози = по­

на одељења према

ЛИТОЛОI' , - а М , МН . политолози [В . п олитикологи­

В . поли , тех ника]

различитим струка ма.

2. тех ничке

1.

науке, инду­

ја] стручњак за политикологију .

стр ијски дизај н и примењене д исциплине као ску пни појам.

ПОЛИПtкологија, -ё = ПОЛИТОЈ10гија , -ё ж [В . политика- , -Iюгија] наука која проучава по­

политехн ички , -а, -о [В . пол итехника] који

литичка кретања и појаве , политичк е идеоло­

гије , и системе; наука о политици . • поли тико­

се од носи на политехнику .

политизащtја , -ё ж [политизовати] уноше­

лошки , пол итОЛО ШКИ .

ње полит ике (у област културе, науке и сл.); на­ метање чему политичких обележја.

rlOЈ1ипtрати, пол итирам ,

политизи рати , полити з ирам , 3. Л. МII . поли ­

1.

а. бавити се политиком . б . распра­

вљати о свак и да шњим политичким појавама

без до вољног познавања .

2. В . пОлипtЗовати .

политизовати, -ујём СВРШ.

[В.

политика]

унети политику у нешто , дат и чему гюлитичка

ра] (ис)полирати , (из)глачати (о нам ештају).

nОJlитичар, -а м, МВ. -и [в. по литика] 1. онај који

полiпика, -ё ж, дат. и лок. политици [грч . ро­

litik6s јавни, држа вни, према p61is град, држав­ но ур еђењ е] 1. вештина и ha!-lИН владања држа ­ вом, градом, институцијом; делатност која те­

жи ур еђе њу друштв а или појединих његових

2.

начин у прављања , руковођења и ли

шање према другим државама или појединим

..

међународна

-

грана

политич ке науке која се бави проучавањем ста ­ ња и кретања у међународ ним односима; н а­

-

подручје државн е управе

које вод и БРИl'У о обавеза ма државе према гра-

960

2.

ци. б . онај којиј е вешт у опхођењу ; с н алажљив ,

р уковод и ла ц .

полiп ички , - а , - о [лат. politicus, в . политика]

1.

који се односи на политику .

2.

(као прилог)

опрезно , лукаво , разборито , промиш љено .

..

политичка економија наука о законима еко­

номског развоја друштва, о начиним а ствара­ ња , расподеле и потрошње материј ал ни х вред­ ности и људским активностима у в ез и с тиме .

политком, -а М, МII . - и [с кр . од политички ко­ месар] и ст. политички комесар у војсци , функ­ ција у државама под комунистички м уређе­ њем.

политократија, -ё ж [в . политика , -кратија]

чин регул исања односа међу државама и наро­

дима; унутра шља

поли ти ком.

лу кав и опрезан човек; добар тактичар , мудар

плани рања одређ ене делатности; опште пона­

делов има з аједнице .

се професионално бави

ИрОН . а. онај који воли да расправљ а о полити­

обележја .

дело ва.

3. л . МII . полити рају

С ВРШ . и несврш . [В . полирати , укрштено са политу ­

тизи р ају СВРШ . И несврш . [н ем. politisieren, в . по­ литика]

politicante, В . политика] пеј .

онај ко се бави дневном политиком ради соп­

1.

владавина политике у друш тву .

ри као владајуliи слој у држави .

2.

политича­

политолог

полицйјскй

1l0лифiiн 2 , - а, -о В . полифОltИјскЙ .

политол ог, ПОJlитологија в. политиколог, политикол Огија .

полифонија, -ё ж [В . поли- , - ф онија] 1. муз .

полито налан, -л на, -лно [ В . пол и- , -тона ­

вишегласно п евање или сви рањ е у кој е м сваки

лан] муз. који обухвата два или виш е то н ал и те­

глас ил и ин струмент и ма с воју мелод ијск у ли ­ ниј у, а међусобно су ),L' i'.Ја IЈ ени по п равилим а

та у исто в р еме.

ПОЛЈtТо налност, - и ж = ПОJlитонија , -ё ж [В . политонала н] муз . истовремено з вучање д вај у

хар моније и контрапункта .

2.

фиг. вишегласј е,

много гласје, истов ремено при суство више ра­ з них гласова или мишљења .

и л и више различитих тоналитета.

полит раума, -ё ж [ В. поли -, траума] мед. исто времена тежа повр еда најмање д вају раз­ л ичитих органа или о р ганских система.

политура, -ё ж [лат. po litura, в . пол ирати] 1. а . те чни прози рни лак к оји се у потребљава при

ПОJlифонијскй, -а, -о и полифоничан , -чна, - чно [В . пол ифонија] муз . ком понов а н према

правилима пол ифоније .

1l0лифоничар , -ар а М . МН . - и [В . полифониј а] муз . композитор поли ф о ниј ске музике.

за вршној обрад и (полирању) предмета од др ­

полихалан, -л на , -л н о [В . пол и -, грЧ. h::ils со]

вета. б. ла кована, сјајна површина покућства .

који садржи више разних сол и; који ј е врло

2.

сла н (об . о ми н ерал ној вод и) .

фиг. спољ ни сјај , леп сп оља шњи изглед.

ПОЛЈtТурнй, -а, -о [В . политура] који служи за полирање, кој им се обавља политура.

полиурета н , -а н а м [В . пол и- , у рета н] хем. ве­ шта чка смола доб иј ена полимери за цијом ур е­ та на ,

служ и

за

израду

пр емаза,

ле пила ,

ве­

ПОЈIИХltСТОР , -а м, МН. - и [грч . po ly histor] на­ учник који ј е струча н за многе област и науке, свезналица.

1l0лихроман, -мна, -мно = 1l0ЛЈtхром ати­ чан, - ч на, - чно [ В. поли-, грч .

штачке коже итд .

полиу рија , -ё ж [В . п оли-, -у рија] мед . излу ­ чивање превели ке кол ичин е мокраће, обично као з нак дијабетеса или буб р е жних обољења;

полихромија, -ё ж [В. 1l0л ихром а н] при мена ст има , вишебојност, ш ар оликост.

1l0Лltцајац, -јца м, МН . пол ицај ци , ге н . МН . по­

полифаг, -а м, МН . п ол иф iiз и , ген . мн . п оли ф а­

l

боја] који

р азних боја у ар х итектури и л иковним уметно­

супр. олигУ рија (В.) . га в. поли-, -фаг]

chr6ma

има виш е боја, вишебојан, р аз нобојан .

1. ж ивот ињ а

која се х р а ни ра ­

з ним врстама х ран е, сваштождер .

2.

пеј. онај

лiщајаца [ н ем . Po lizei, В . полиција] 1. службе­ ник у полицији .

1l0ли фаза н, -з н а, -з но [В . пол и- , ф аза] к оји

ПОЛЈtфилетiвам, -зма м [В . поли- , грЧ . phy le племе, сој] би ол . тео р ија кој а постојеће облике изводи из више филогенетских обл ика ; уп. мо­

нофилетИза м. ПОJlИфИJlет ичан , -чна , - ч но [ В . пол ифи лети ­ зам] биол . који води по рекло од више р аз ни х вр­ ста.

ПОЛИфИЈlија, -ё ж [В . поли- , ГрЧ . phyllon лист]

ф иr' . онај који про го ни све

1l0лицентрiвам , -зма м [В . п ол и - , центар]! ,

који једе све до ч ега дође, који н е б ира х рану.

има више фаза, ви ш ефаза н .

2.

ш то се пр от иви устаље но м мишље њ у .

постојање више центара ; с и стем којим се не уп равља само из једног це нтра.

2,

пол , принцип у

орга низацији др жаве по којем ГlOстоји више н е­

зав исни х структура у којима се доносе одлуке . лат.

пол иција , -ё ж [н ем.

Po li zei од фр. po lice од

од грЧ .

влада, државно уређе­

politia

politeia

ње] а. служба јавнс у пр аве задуже н а за чув ање р еда и безбед н ост грађ ана. б . службеници те уп р аве . в . з града у КОЈОЈ се налази та уп р ава.

пол ициј ск и , -а, -о [ В . ПОJll1Ција] који се од­ н оси на полицију . .6. пол ицијска д р жава д ржа­

бот. појава већег б роја ли шliа или цв ето ва н еке

ва у кој ој се ста р а ње о јавном поретку и безбед­

биљке него што је нормално , МНОГОЛИСНОСТ.

н ости врши н а рачу н слободе п ојед ин аца и не ­

полифii н 1 , -а и поли фiiн , -6 н а м [В . поли - ,

завис н ог

п р авног

жи в ота;

-

час

в р еме

после

-фон ] муз. заст. аутоматск и муз ич к и инстру ­

којег се не сме више б и ти на ул ици , пр оглаш е­

мент, врста аристона .

но одлуком з ваничних органа .

961

полиц и те мија

полутон

полиц ите мија , -ё ж [В . поли-, -ци т, -емија ] мед. з натан пораст броја еРИ'гроцита у крви .

полишiшел, -а м [фр .

Pulcinella]

polichinelle

чавањем пољског језика , књижевности и кул­ ту р е .

полонист ички , -а, -о [В . полони стика] који

од итал .

комична фигура превртљивог, лука­

се односи н а полонистику и п олонист е .

вог грбавца у француском луткарском позори­

полонофил, - ила М, МН. полонофи л и , ген. мн. ПОJlонофила [срлат. Р о l опiа Пољска ,

шту.

пол ка, -ё ж, ген . мн . полки [чеш .

polka пољски

8.

-фил]

пријатељ Пољака и свега што је пољско .

плес] муз . живахан народни плес у дво четвр­

ПОЛОllофоб, -6ба м, мн . полоноф 6би , ген . мн .

тинском такту, веома популаран у Х IХ веку ;

п оло ноф 6ба [срлат.

музика за тај плес .

онај који мрзи Пољаке и све што је пољско.

lIолка -м :tЗурка , - ё ж [п ољ . po lka-mazи гek] окретна игра у трочетвртинском такту.

поло l , пола м [енгл.

polo

од тибет.

Пољска , 8. -фоб]

Polonia

полос, -а М, МII . - и [грч .

p610s]

врста сунчаног

сата.

pulu

лопта]

ПОЛТРОII , -6 н а М, мн . полтр6ни , геll .

'111 .

пол­

сп. игра у којој играчи на коњима (данас и на

тр6на [фр . poltгon] бескарактеран 'lOвек , ласка­

бициклима) дугом палицом ударају малу дрв е­

вац, улизица , удворица .

ну ло птицу настојећи да је убаце кроз против­

ПОЛТРОll с рија

ничка врата .

пол0 2 , пола м [енгл .

polo s hi гt,

в . поло Ј ] кош у­

ља или мајица с округлим за врнутим око врат­ ником .

ло-око вратник, ПО Јlо-крагна бели ушти рк а­ ни мушки оковратник са заобље ни м крајевима .

полонеза, -ё ж [фр . игра]

1. муз .

(danse) polonaise

тинско м такту , кој им је обично отварана свеча­ ност . б. музика за тај плес .

2.

заст. врста женског

крзненог огртача; хаљина сл ичн а реденготу.

полонизам, -а м, мн . полонизми, ген. МН . по­ ло низама [срлат.

Polonia

Пољс ка] лингв . реч и ли

израз из пољског језика у неком др угом језику .

полон и з ирати, полонизирам , низирају сврш . И 'Ј ССВРШ. [ срлат.

3. л . мн . поло­ Polonia Пољска]

(у)чин ити Пољаком ; дат и чему пољски дух .

П()ЈЈон иј ум, -а и ПОЛ Оllиј , -а м [нлат. шn , према срлат .

Polonia

ти ван елеменат, симбол Ро, атомски број

84,

настаје распадањем рад ијума , служи као извор неутрона .

ПОЛОlшка, -ё ж [срл ат.

polonica, с

МН . од

Ilоло ни ст(а), - ё М, мн . полонисти [В . полони ­ стика] стручњак за полонистику .

ПОЈlOнист ика , -ё ж, дат. И лок . полонистици

962

Polonia

улизивање ,

удвориштво ,

[8. акт]

ум . у слика р ству и вајарству при­

каз го рњег дела нагог људског тела , разголиће­ н ог попрсја .

полувелтер , -а м , МII . - и [В . велтер] сп . тежин­ ска категорија боксера од

60

до

63 ,5 kg.

1I0лу волёј , полуволеја м , МII . полуволеји , ге'Ј . МН . полуволеја

[8. волеј]

сп . ударац лоптом

изведен невосред н о након одбијања ло п те од тла, нижи од волеја (у тенису, фудбалу и сл.).

Полукс , -а м [11а'l'.

1. Мll1'ОЛ . син Зевса нац ,

8.

Pollux

од ГРЧ . Роl у dеukёs]

и Леде , Касторов брат близа­

Юiстор , Д иоск у ри .

2. астрон .

име звезде

прве величине , једна од двеју главни х звезда у сазвежђу Близанци .

пол у паllСИОН , -6на м, МН . полупан си6ни, Ј'е н. ми .

полупанси6на

[8.

панс и онј

туристичка

услуга која укључује ноћење у хотелу и два оброка.

полута llТ , -а м , мн . полУтанти , Ј'еll. МН . полу­

polo-

nicus пољски] дела о пољском језику и култури .

[срлат.

полтро н а ,

полуакт, -а м , М Ј·Ј . полуактови , ген. МН. полу­ актова

poloni-

Пољска] хем . радиоак ­

rlOлтрОII СКИ .

кукавичлук .

пољска

а. врста пољског плеса у 'грочетвр ­

•

полтрОнство .

1I0ЛТРОIIСТВО , -ства с [В . полтрон] својство И посту пци

.t. пол о-кап ут спортски капут од камел­

хара или вуне с дубоким прорезом позади ; по­

8.

Пољска] наука која се бави проу -

та ната [еНЈ'Л.

pollutant, према лат.

pollu eгe прља­

ти , оскрнавити] особа, индустрија и л и прои з­

вод који зага ђује околину , загађив ач .

IIОЛУТО Н , -а м, МН . ПОЛУI'6нови , геll . МН . п олу­

т6 нова [В . то н]

1. му] .

интеРВаЈl који и з но си по­

ловину нормалног то на , једнак интервалу из-

полуунцијала

пондерација

помпа, -ё ж, геи . МН . помпи [лат. ротра од грЧ.

међу две сусед не (црне и беле) дирке на клави­

ру .

2.

слик. прел ив или нијанса од светлије боје

према там нијој .

ротре] претерани спољашњи сјај, раскош; су­ вишна патетика у изражавању .

полуу нцијаJIа, -ё ж [В . унцијала] писмо наста­ ло од унцијале и римске курзивне минускуле.

ПОJIуфинале, полуфина.ла с [полу , в. фина­ ле] С ll . део та КМИ'lења и з кој е г побед ници улазе

у финале.

ПОМПIЩУР , -у ра м [фр. pompadour, према маркизи де Помпадур]

ПОМl1адур-фризура фри зура с

полне надраже ности .

pollutio прља ње] 1. мед.

2. зага ђ е њ е;

обесвећење.

полуц ионизам, -з ма м [В . полуција , -иза м]

з ад .

помпёзан , -з на , -з но [фр . ротреих од лат.

pomposus]

постиже врхуна ц полног задо вољства избаци ­

лелепно,

на [фр . ротроп]

помада, -ё ж [фр .

pommade

од итал .

pomata,

према рото јабука ( првобитно су јабуке биле глав ни састојак)] мирисна маст за негу л ица , коже или косе.

градити или об рађивати зе мљу .

помидо р , -о ра м, ми. поми до ри, ген. ми . по ­

украсна кићанка од цв ећа,

3.

помфрит, -а м (иепр . помфри , 1l0мфрија)

pommes fritesJ

кромпир исецкан на шта пи­

ће и прже н у ма ст и и ли уљу.

понгид и , понги да м ми . [имт . ко н гоанског

mpungu

'10веколики

мајмуни

1I0мода р , -ара м, ми . помодари , геи. ми.

1l0MO-

pongidae

од

м ајмун] ЗООЛ. антропоиди , (ШИМllанза,

орангута н ,

горила , гибон) .

понд, -а м , ми . 1l 0 Н Д l1 [лат.

дара (ж . помода рка , дат. И лок. 1l0модарки) [В .

2. рој­

КУГJl ица од обреза н е ву­

не на капи .

pomodoro] покр . парадај з .

pondus терет] физ.

заст. јединица за силу (маса једнога гр ама);

ос н овна изведена јединица КИЛОl10НД (В.) . пон дераБИЛ311 , -лна , -Л Н О [лат.

мода] онај који се држи моде , који се влада по

•

1.

та на војНИ'lкој капи .

uт] ист. у старом Рим у појас с обеју стр а н а градских з ид ина , на коме је било заб рањено

муз. сјај н о, в е­

трака и сл. на шеширима , ципелама итд.

[фр .

1I0мёр ијум, -а и Ilом ё риј , -а м [лат. ротоегј­

pomposo]

CBe'laHo.

помпон, -она м, ми . помпони , геи . МН . пом по ­

ју свр ш. И иеснрш . [лат . роllиеге] мед. избаци(ва)ти семе у сну.

р аско­

помпезност, -и ж [В . помпеза н] особина оно­ помпозо ПРИЛ. [итзл.

3. л . ми . полуцира­

CBe'laH ,

га што ј е помпез но , раскошност, велелепно ст.

вањем сперме на женску одећу.

110JIуци рати, полуцирам ,

који је пун помпе,

шан, сјајан .

псих . сексуал н а перверзија при којој мушкарац

ponderabi1is,

н.

пондерирати] измерљив, мерљив , Ilредв идив.

помодарскii.

ПОМОJIО I', -а м, ми . по молози, ге н . ....1. 1l0МОЈЮ ­ га [лат. РОПlи т воће , В . -лог] агр . СТРУ 'lња к за по­ мологију.

IlОlщераБЙJlије , 1l0н де рабилија и rlOнде р з­

бltлије, пондерабилија ж ми . [ил ат. ропdегаЫ1 iа, с ми . од

ponderabi1is,

н . 1l0н де рабилан]

којима се може мерити теж ин а .

помологија, -ё ж [лат. РОПltlПl воћ е, В . -ло ги ­ ја] пољопр. наука о воћу , његовим врстама и на­ '1инима узгаја ња.

1. ствари 2. '1иниоци ко­

ји се могу унаllред предв и дет и и проц е нити или подвргнути мер е њ у.

110ндераБИЛ Јпёт, -ета м = 110нде рабилност,

помо ранџа , -ё ж, ген . МН . поморанџи [итал . ротагапсјо од РОПlО воће, а гапсјо нар ан џа] бот. врстајужног воћа, Cytrus QUГQ l1t iuт , са слатким плодом

наран џа сте

воћке .

помо раllЏИН .

•

Ilраменови ма

косе увијеним у високе коврџе за'lешљане уна­

ПОJIуц ија, -ё ж [лат.

моди, кицОШ .

ма­

2.

њи ц ветни разнобојни мотиви на текстилу ...

нехоти'lНО избацивање сперме у с н у, услед

мидора [итал.

ст ил намештај а и

1.

женских хаљина ; врста женске торбице .

боје ,

н а ра нџа ;

Il ЛОД те

- и ж [илат. ропd е гаЫ1itаs, в. 1l0н дерабила н] мо­ гућност мерења теж ин е, м ерљивост.

пондера ција, -ё ж [лат. ње ,

одмера вањ е;

ponderatio] 1.

равнотежа,

одго варај ућа подеilа те рета.

мере­

равномерн а

2.

и ли

ум. у вајарств у

963

пондерирати

попеч~tТељ

равномерна подела тежине тела на поједине

ПОltТификалије, понтификалија ж МН . [лат.

удо в е који имају да је носе; у сликарству рав­

pOJltificalia,

нотежа у положају и кретању једне фигуре.

које може да обавља само бискуп.

пондери рати , пондерирам, 3. л . МII . понде­ рирај)i сврш. И lIесврш . = пондерисати, -ишём)

1.

понтифекс]

1.

свештени обр еди делов и

2.

одежде које носи само бискуп и нарочи ти зна­ ци бискупског достојанства.

ponderare, према pondus тег,

ПОllТификат, -ата М, МII . - и [лат . pontificatlls,

екон . одредити, одређивати важност

в . понтифекс] а. време владавине једног п апе.

сврш . И несврш. [лат.

теж ина]

8.

појединих величина неког низа приликом из­ рачунавања средње вредности .

псих . одреди­

2.

б . чин, достојанство папе .

понтон, -она М, мн . ГlOнтони , ген . мн . п о н тона

т и значај датог резултата међу осталим резул­

[фр .

тати ма у тесту.

или металних чамаца који служе као подлога за

ма

ponton

од лат . ропtо]

1.

један од дрвених

пондер исати = пондерирати (в.)

привремени мост.

пондерозан, -зна , -з но [лат. ponderoslIs, пре­

бом која служи за превоз отпадак а, или као

pondus тег,

подлога за дизалице и друге уређаје.

тежина] тежак ; важан , значајан;

2.

четвртаста барка с п алу­

110НТОНЙР в . понтОљёр .

вредан размишљања, озбиљан.

пони, -ија м, мн . -и [енгл . ропу] зоол. врста ма­

пон то нскй , -а, -о [В . понтон] који се од носи

лих коња за јахање , с дугом длаком, пореклом

на понтон; који је изграђен као понтон . •

из Шкотске и са Исланда .

мост привремени мост на реци и пи кан алу, са­

•

пони-експрес не­

-

кадашња поштанска служба у Северној Амери­

стављен од више усидрених пон то н а пр еко ко­

ци (осн ована

јих се постављају носа чи .

1860. године),јахачи

на брзим ко ­

њима који су преносили пошту до Калифорни ­

ПОlIтољёр, -е ра м, МII . понтоњ е ри , ген. МII .

је; пони-БИЦlIКЛ тип малог бицикла на раскла­

понтоњера = ПОltТОllац, -нца М, МИ . понто нци, ген . мн . понтонаца [фр .

пање.

понистра, -ё ж [лат. fenestra, преко далмат­ ског] ПоКр . прозор.

pontonnier,

8.

понтон]

онај који гради и поставља мостове , војни к из понтонске чете .

понометар, -тра М , МII . понометри , ген. М •• .

11011'10, -а м, МII . пончоси, геll . МII . п он чо са и

понометара ['"рЧ . p6nos бол, напор, в . -метар]

1101lЧО, понча [аме р . шп . poncho од арауканског]

псих. инструмент за индиректно мерење напора

врста грубог Оl'ртача који се састоји од ч етвр­

испита ника .

тастог комада тканине са отвором у

ПОНСltрати, понсирам, сврш. и н есврш . [фр .

3. 11 . МII . понсирај)i poncer] сл ик . применити ,

примењиват и технику цртања у којој се пиније

шње у Јужној Америци .

11011- [8. оно

поп] као први део сложенице озна­

раде боцкањем, затим превлаче врећицом у ко­

чава

јој је чађ или боја у праху и најзад преносе на

усмерено ка широкој публици .

ш то је

попупарно ,

комерциј ално,

ПОГI, -а м [енгл . рор од popular поп ула ран]

папир или д ругу површину .

8.

ГIОп-мУзика .

понта в . пУнта . понтифекс, -а М, мн . -и (непр . понтиф) [1Iат .

pontifex] 1. ист.

средини

кроз који се I1ровлачи глава, део индијанске но ­

у старом Риму свештеник , члан

ПОI1-арт, -а М [еIlГЛ. рор a1"t, СКр. од popul a1" art популарна уметност] У М . правац у савременој

патрицијског свештеничког копегијума.

ликовној уметности који користи свакод н евне

на од паJlИНИХ титула (од лат.

производе потрошачког друштва, стварајући

2. јед­ pOJltifex maximlls,

в р ховни свеште ник) .

провокативна или над реалистичка депа .

понтификал, -ма М, мн . -и [лат. свеште нички , према

pOJltifex] 1.

pOJltificalis

у катопичкој

цркви, свечана миса коју служи виши црквени

Достоја нственик.

2.

обредна књига која садржи

права и дуж ности бискупа.

964

11011-арТllст(а), -ё М ,

мн .

поп-артисти

[8.

поп-арт] уметник који се бави поп -артом.

ПОl1ечи тељ, -а М, мн. -и [рус . попечи тель] ист. начелник једне гране државне управе у Кнеже ­ вини Србији, министар .

пориографиј а

попечитељство

попе читељство, -ства с [В . попечитељ] и ст.

популизам, -з ма М [ФР.

populisme, према лат.

народ, в . - изам] п ол. повлађивање пред­

установа којом руководи попечитељ , мини ­

populus

старство.

расудама, страстима и духовн им дометима ши ­

попко рн, -а м [ е нгл . рорсоm] печена и посо ­

ска политика.

љена з рна посебне врсте кукуруза , кокице .

популистичкй , - а , -о [В. популиза м] који се

поплй н в . пУплЙн.

поп-муз ика, -ё ж, дат. И лок. поп - м уз ици [В . поп-, музи ка] популарна музика с једностав­

ним мелод ијама и честим понављање м , забав­ на музика нашег доба .

поп-рок, -а м [ ен гл.

pop-rock, в . поп , рок] муз.

лакша и мелод ичнија врста рок музике ; уп . рок, хард рок .

ПОП-СО liГ, -а М, мн . поп-сонгови, ген. МII . поп-сонгов а [енгл . рор-sопg, в . поп, sопg песма] муз . забав на мелод ија за певање , шла гер .

попула ран, - рна , - р но [лат. ни]

1.

populari s

а. који ј е поз нат , који ужива симпатије ,

омиљен. б. (о производу , л и сту, књизи И сл.) који има MHO I"O купаца , потрошача ипи чи тана­

2.

приступа чан , раз У МЈGив ширим спојеви­

ма народа.

по п ула ризатор, -а М , мн. -и [В. попула ризо­ вати] онај који попуп аризује .

попула риза1lИја, -ё ж [нмт.

популус, а м , МН . - и [л ат.

н арод , н а­

populus]

рочито у старом Риму.

попутчики (попутчици), попУтчика М мн . [РУС. попутчик сапутник] и ст. у Со вјетском Са­ везу назив за писце који у својим дел има н ису полазили од марксистичког становишта, ан и су

бипи наклоњени тековинама Револу ције .

пбра, -ё ж, ген . МII . п о ра [ грч .

poros

пролаз]

1.

анат . ситан отвор знојних жлезда на површ ини

2. отвор ,

рупица , ш у пљин а.

порат, - а м , мн . порт и , ген. мн . пората [лат.

portus]

П ОКр.

1.

лу ка , при ста ниште .

2.

п огодна

у в ана за скла њање и при стајање б родова , уто­ чиш те, склониште.

llOренцефалија -ё ж [В . пора, епkeрhаlоs мо­ за к] мед. урођена и л и р а но стечена шуп љика­

вост мо з га, обично се природно комп ензује , ани може проу з роковати парани зу и ли епилеп­

сију .

popularisatio,

В.

популаризо вати] излагање у попул а рном обли­ ку , попула р иса њ е.

пориu, -а м, МII. - и [ е н гл.

porridge] каш асто је­

ло од зобе них па хуљ ица и млека , з обена каша , омиљена у Е нглес кој .

попула ризовати В . популарисати .

поркарија , -ё ж [ве н ец . рогсагј а, итал.

попула рисаПI, - иш ём СВ рШ . И I-IСС ВрШ . [.ш ат.

popularisare,

односи на популизам .

коже .

народ ­

повереlf. е, љуба в у широк им слој е вим а народа,

ца.

рих друштвених слојева ; привидно демократ­

в. популаран]

популарним, поз нат им .

1. (у) чини т и н е што 2. објасн~IТИ, објашња ­

вати нешто н а јед ноставан начин , (у)чинити

porche-

гја] П ОКр. пеј. свињарија.

ПОРllйћ , -ића м ( В . порнографија] Раз. порн о­ графски филм и л и књига .

порно , -а м И прид. ИIЩСКЛ. СК р . в . порно гра­ фија , порнографски .

приступачним .

IlOпула рност, - и ж [В . поп ула ран] особина

порно- [В . порно графија] као први део сло­

онога кој и је попу ла р ан и онога што је попу ­

же ниц е или по лусло женице з н а чи порногр аф­

ларно, ом иљ е но ст.

ски.

попула ција , -ё ж [лат.

populatio] 1. а . сви ста ­

порнографија, -ё ж [грч . РОПlOgгарhiа, пре­

новници одређе н е земље ил и подру чј а по сма­

ма р6mё блудница , в . -графија] описивањ е или

трани зајед но , ста новништ во . б . број ста новни ­

визуелно

ка одређене земље или подручја .

радњ и л ишено естетс ких садржаја , усмерено

2.

група људ и

приказивање

голотиње

ил и

која је п редмет стати сти чко г, со ци оло шког и

на сексуанно н ад р аж ивањ е читан а ца

сл. истражива ња .

дала ц а . .t. мека

3.

б110Jl . биљке и животиње

исте врсте које живе на одређеном под ручј у .

популац ионй и популацијскЙ .

•

-

полних

и ли

гле­

порнографија која је мање

експлицитна и друштв е но при х ватљ ивиј а у на­

чин у представљања ; тврда

-

порногра фиј а ко-

965

ПОРНОJIзгнија

порryлан

портик, -а м, MII . портици, ген . МН . портйка

ја ништа не прикрива, која непосредно прика­

зује полни чин.

["тан .

порнолзгнија, -ё ж [грч . р6тё блудница,

1agneia телесно уживање ,

блуд] пси х. перверзна

склоност ка полном општењу само с

порно-филм, -а м, мн . порно-филмови , ген .

порозан, -зна, -зно [нлат. porosus,

8.

пора ,

-оза( н)] који има поре , шупљикав , рупичаст .

портинг, -а м [енгн . роrtiпg] рач . пренош ење мора бити истог типа.

портйр, -ира м, МН . портири , ген. МН. портира према фр.

особина онога што је порозно , шупљикавост .

пором, -ома м, мн . пороми , ген . мн . по рома [В . - ом]

мед.

бенигни

епителни

тумор,

обично на таба нима и дла новима .

порпорела, -ё ж [венец. рогроге1а] насип за заштиту луке од таласа, лукобран.

porta] 1. врата , 3. собица

за вратара на улазу зграде, вратарница , порти р­

врата , улаз (нпр . место улаза крв­

них судова у неки орган) .

Порта, -ё ж = Висока Порта, -ё ж [итал. Sublјmе Porta] ист. дипломатс ки назив за владу у

rIOPTo 1 м индекл. [итан . porto] возарин а; по­ ши љка није довољно франкирана . .1. -

који треба прималац да доплати;

лако преносив, погодан з а преношење,

ТИЧIIОГ португалског вина.

портпаро л, -ола м , МН . портпароли , ('ен. МН.

портпарола [фр . porte-paro1e IlpeMa porter носи ­ ти, раго 1 е реч] чла н стра нке и л и владине ус-га­

нов е који је овнашћен да даје службен е изјаве или да одржава односе с јавношћу , известитељ, гласноговорник.

од срлат.

porta1e]

зграду, глав н а врата.

tаmепtо према

portare носити]

муз . гладак, посте­

пен прелазак с тона на тон, приликом певања, на

гудачк им инс-грументима или на тромбону.

110РТ8ИШ в . 110ртфиш . портер, -а м, мн. портери , ген. мн. портёра

porter] 1.

носилац, носач.

2.

еко н . власник

портијера, -ё ж [фр. portiere, итал . portiera]

966

портретизам, -зма м

[8. портрет,

-изам] тех­

ника израђивања портрета; бављење ГlOртрети­

врата на затвореној кочији.

портретисати, -ишём СВРШ . И lIесврш . [8 . пор­ трст]

1. израдити ,

и з рађивати портрете.

2.

верно

опис(ив)ати , живо приказ(ив)ати р ечима .

портретист(а), -ё м, МН . I IOРТР СТИСТИ lФр .

portraitiste, 8 . портрет] 1. уметник који израђује пор'грете. 2. писац који уме верно , живо да опи­ ше неку особу, карактер или лик . • ГlOртрети­ стичкЙ .

вредносних папира .

вратима.

portraitj 1. ум . слика или цртеж поје­ 2. фиг . веран опис лика и карактера н еке особе у књижевности . • пОртрётскЙ .

ма .

l1ортзмеllТ, -а = портаменто, -а м [ИТ!UI . рог­

1.

пОртр ёт.

трета [фр .

а рхит. архитектонски

укра шен главни улаз у цркву, палату или већу

заст.

8.

110ртрёт, -ета м , МН . портрети , ген . МН . пор­ дине особе.

портал, -ала м, мн . порта.пи, ге н . мн. порпiла

[енгл .

фраllКО лу­

робе , слободна лука.

lJортрё , -са

путовање.

porta1

-

ка која има право бесцаринског увоза и изво за

портабл прид . индекл. [фр . portable од лат. рог­

[фр .

марка

марка налепљена у пошти , у вредно сти износа

Османском царству .

tabilis]

•

штанска такса коју плаћа прималац ако по­

црквено двориште, авлија.

4. "нат.

вратар, пазикућа , чувар .

IIOPT0 2, -а м [п орт . porto, према португа.l1СКОМ граду Порто (Опорто)] Bpcra ГlOлусуво г, арома­

порт в. пОрат. порта, -ё ж, I'ен. мн . портй [нат.

portier]

110ртЙрскЙ .

пор6зност, -и ж [нлат. porositas, в . порозан]

ница .

арх "1'. отворен ход­

(ж. 110рт йрка , дат. И лок . портйрки) [нем . Portier,

нографског садржаја .

2.

porticus]

софтвера с једног компјутера на други, који не

мн. порно-филмо ва [В . порно-, филм] филм пор­

капија.

од Jlат.

туреним дело м зграде; улазни трем , предворј е.

прости ­

туткама.

пора,

portico

ник под crубовима, наткривен кровом или ис­

2.

за веса на

I'IOРТУЛЗ II , -ана м, МН. портулани , ген. MII. портущiна [итал . роrtоlапо ј ист. пом .

1. Bpcra ста­

рог атласа , књига с картама обале , упугС'твима

портфељ

посибилitзам

за пловидбу , подацима о лукама и сл.

2.

а. чу­

одређеној за једног човека (у гостионици , вој ­

вар лу ке. б. онај који управља бродом при

сци) .

упловља в а њу у луку , лучки пилот , пељар.

ње хране , об . у војсци.

портфељ, портфеља м, мн . портфељи, ген . мн . портфеља [фр .

portefeuille] 1. екон . скуп

своју (заслуже н у) порцију добити заслужен у казну .

порцitјаш , - аша м, мн . ГЮрЦИЈаши, ге н . м н .

вреднос н их папира и новца неке установе или

поједи нца . ди, ресор.

2. посао појединог министра у вла­ 3. а . ручна кожна торба с више пре­

гр ада за ношење списа, вредносних

порцијаша [В . порција] је.

папира и

сл . б . н овча ник с преградама за држање доку­ мената. ~ министар без портфеља министар

2. покривена посуда , погодна за пренош е­ 3. 11Oкр . порез. О добити

2.

1. онај

који носи 11OРЦ И­

покр . онај који је дужан да плаћа порез.

порцулаll, ПОРЦУJlански В . порцелан, пор­ целански . посезана, -е ж [ В . сезона] време после сезоне .

који не вод и посебан ресор .

Посејдон, -она м, вок . Посејдоне [грч .

портфиш, - а м , мн . портфиши, '"ен . мн . порт­ фиша и портвиш, -а м , мн . портвиши ген . мн .

портвиша [ н е м .

носа и Реје, Зевсов млађи брат.

Bartwisch] четка на дугом шта­

Posei-

митол . бог мора код старих Грка , син Кро­

don]

посешiмити, поселамим сврш . [В . сел ам] ре­

пу, за скида ње прашине и чишћење тешко до­

ћи , упутити коме поздрав ; пренети коме чиј и

ступних мест а .

по рфйр , - ир а м [грч .

porphyra

пурпур , гри­

поздрав.

миз] м"нер . п о вршинска еруптивна руда велике тврдоће, користи се з а с п оменике , поплочава ­

посесив, -а м [л ат.

ње подова и др .• пОРфИРIIИ.

ПО РфЙРИlIЙ, -а , -о м м н . [В . порфир] биол . је­

possessivus]

гра м . присв ој ­

на заменица; присвојни придев.

посесйван, -вна , -вно [лат. грам . присвојан.

2.

possessiV1.ls] 1.

који је прожет 110требом за

дињења активног језгра молекула хлорофила

поседовањем; који жели да овлада другом о со­

биљака, хе могл обина крви, цитохрома и одре­

бом.

ђених енз им а.

п орфitрит, - а м [в . порфир] минер . мрамор са пурпу р ни м пругама .

ГlOсесивност, -и ж [в . посесиван]

porphyrogenetes,

в . порфир,

genesis

рађање, постајање] рођен у пурпурној дворани ,

надимак в изантијског цара Константина УП (владао од

91 2.

до

959),

110сесија, -е ж [лат. уживање

иметак.

possessio] 1.

власништво ;

поседовање,

посед ,

имањ е,

2. теол . опседнутост нечастивим силам а.

ја]

1. поседник,

власник.

possessor, в . посеси ­ 2. прав . притежавал а ц ,

држалац .

Словенима .

по рфирогенит в . IlOрфиро генет.

Barchent] јаче

ланено или

памучно ПЈЈ атно с ДЈЈачицама на наличју.

п орцел аll, -а на м [нем .

cellana] 1.

поседа ,

110сесор , -а м , мн . -и [лат.

који је у својим књи­

жевним дел има изнео важне податке о Јужним

по р хет, -а м [нем .

2.

особина онога ко је посесиван.

по рфирогенет, -а м (боље него порфироге­ нит) [грч.

лин гв.

1.

својст во неке речи да изражава поседовање.

Porzellan

се

possessorius] који

односи

поседнички ,

на

посед овање ,

110сесоријум, -а и пос есо риј , - а м [лат. се

израду разн и х предмета .

сопствености неке ствари .

2. посуђе

израђено од

само

о

110седовању

или

прав у

possibi1is]

мо гу ћ ,

изводљив , остварљив.

IlOсиБИЈЈизам , -зма м [В . 110сибилан , - и за м ]

порцеЈЈана.

па рција, -е ж [л ат.

расправља

110сиБИJlан, -лна , -лно [л ат.

11 0рц ел ански, -а, -о [Н . порцелан] који је од

POS-

sеssогiuш] прав . тужба или правни спор у кој ем

не с разним п римесама , која се употребљава за

такве масе.

в ла­

снички .

од итал. рог­

минерална маса од финих врста I'Л И ­

посесоран, -рна , -рно [лат.

portio] 1. а.

одмерена ко­

!lИчина не ч е га, оброк . б . јело , пиће у количини

1. ПОЈЈИТИЧКИ

став према коме ваља тежити са­

мо ономе што је остварљиво .

2.

I1 СТ. y~epe H a

967

посибilJlист(а)

постлудијум

струј а у социјалистичком покрету крајем ХIХ

чности

в е ка која се залагала за политику малих корака .

просторија, пропаганди и реклами.

IlOсибилист(а), -е М , МН. посибилисти [В. по­ посил нii , посилног(а) и пбсiiлни , п6сил ­

1.

заст. у некадашњој

в ој с ци војник који је додељен официру ради послуж ивања .

2. пеј .

онај који има положај слу­

ге, који се понаша као слуга, ГIOСЛУШНИК.

пост, - а м , МН . постови , гс ... МН . постова [еНГ1l . pos t од лат . positus смештен] 1. колац, стуб, мот­ ка . 2. с п . у кошарци, висок играч који у нападу стој и н а л инији бацања . пост- [лат .

post]

постеРllоран, -рна , -р но [лат.

posterior] 1. 2.

који се догодио после нечег другог, кас нији .

с ибил ан] присталица посибилизма.

ног(а) М [рус . посилный]

или пејзажем , намењен украш а в ању

као први део сложени це з на­

који се налази позади, задњи, стражњи .

постериоритёт В . постерибрнОст . постерибрност, -ости ж [в. постериора н] (по значењу).

р аздо бљ е које след и након авангарде .

• поста­

2. COLl. положај онога који је пот­

чињен, покорен .

постила, - е ж [1Iат . (речи)]

1. белешка ,

post illa

(уегЬ а ) п осле тих

напомена , опаска н а ивици

стра н е, маргиналија.

2.

у католичкој цр кви,

књига с пропове д има за сваку нед ељу и

пра ­

з ник .

чи: по сл е , иза .

постава нгарда, - е ж [В . пост-, авангарда] УМ .

1.

заостајање , заостанак , долазак на друго место

ГlOстиљон, -6на м, мн . постиљ6ни , ген . МН . ГlOстиљ6на [фр .

postillon]

кочијаш нек ада ш њих

поштанских кола .

вангарднН.

постимпресионизам , -зма м [ В. п ост- , им­

постамен(а)т, -а М, МН. постаменти, ген . МII . постаме ната [1I ат.

postamentum] под ножје спо­

ме ник а и л и стуба , по стоље.

постдатират и , постдатирам ,

пресионизам] лик . фаза у развоју сл и карства после француског импресионизма , н ео и мпре­ сионизам.

н. МII . пост­

IlОСТИlщустрiiјски, -а , -о [ В . п ост- , инду­

дати рај у С ВРШ . и н ес врш . [в . пост-, датира-ги] ста­

стријски] .1. постиндустријско друштво еко­

3.

в ити, стављати каснији датум на чеку , исправи

номски развијено друштво у ком е о п ада ва­

или пи с м у.

жност индустрије, а шири се услу жни сектор ,

пост-деб ит, -а М [нем . по шта, л ат.

debitum

Postdebit, према Post

дуг] одашиљање новина

по штом уз повлашћену , снижену поштарину.

постдентал, -ма М [В . пост-, дентал] фон . постде нтални сугласник.

постдеlпала ll , -лна , -лно [В . пост-, ден та­ лан ] фО Il . гл ас који настаје примицањем језика задњ ој површини горњих зуба , зазубни .

постдилув иј умск ii , - а , - о [в . пост- , д илуви­ јум ] којије постојао или који се догодио после

смањује се број радника, а расте број стру ч ња­ ка , уз интензивно коришћење високе ин фо р ма ­ тичке технологије .

ПОСТИ'fфаРКТIIИ, -а , -о [В . пост- , ин фар кт] МСД. (о фази, стању) који следи посл е инф а р кта .

ПОСТltраТIt , пост ирам, 3. л . МН . п ости рају СВРШ . и несврш . [фр.

ГlOстклаСItЧНЙ, -чна , - чно [В . пост- , класи­ класичним у некој области .

IlOсткомунilЗам, -а м [В . пост- , ко му н изам]

постдипломски, -а , -о [В . пост- , д ипломски]

пол . стање друштва почетком дев едесет и х го­

који се односи на време након стицања факул­

ди на двадесеТО I'

тетске

з ма

.1.

поставити , п оставља­

ч а н ] који се дешава после раздобља н азваног

пото п а , послепотопни .

дипломе .

poster]

ти , наместити, намештати .

постдипломске

студије

и

пропасти

века ,

након

распада

комунистичких

к омун и ­

р е жи ма у з е­

студије које следе након стицања дипломе и

мљама средње, источне и југоисточн е Ев ропе .

чијим се успешним з авршетком добија титула

• ПОСТКОМУIIИСТItЧКЙ .

маг и ст ра .

постер, - а м , мн . - и [еНГ1l .

Гlостлуди ј ум, -а и Гlостлудйј, - а М [ В . пост-,

poster] плакат већих

ди м е н з ија, обично са сликом неке познате ли -

968

л ат.

ludus игра]

муз .

1.

инструменталн а композ и ­

ција која се изводи на оргуљама н а крај у слу-

постме нопауза

жбе .

2.

постфеминизам

У вокал ним и ин стру м е н тал ним ком п о­

з ицијама, кр а ћи за вршни одломак ; уп. кода.

се не носи примаоцу у ста н , н е го ј е он пр еузи­

постменопауза, -ё ж [ В. пост-, менопауза] физиол. животно р аздобље жене после менопаузе.

постмодеран , - р на , -рно = постмодерни­ стичкй, -а , - о [ В . п ост м одерни зам] који прип а­ да постмоде рни з м у .

зам] духовни и ум ет ни ч ки пр а в а ц кр ајем ХХ века, који кар акте риш е от п о р ут врђ е ним ауто ­ ри тет има аванга рде и м оде рни з м а.

постнатзлан, -л н а, -л но и постнiпзлан, се од носи на

рођ ење] који се до гађ а после рођ е њ а, у првим недељама ж и вота .

мн. постном ин ала [В . пост- , номин ал ан] гра м . изведе н

од

постсинхронизација в . нахсинхронизациј а . постскриптум, -а м [лат.

post scriptum

п осле

им е нице, де номинатив . •

rlOстном ИнЗлан . постоператйван , - вн а, - вн о [ В . пост-, о п ера­

S. , П .

С . , П С) .

постсцённјум, - а и постсцёнйј, -а м [В . п ост- , сце на] 1l0ЗО р . пр остор и з а п оз орнице, у дубини с цен е.

посттрауматскй, -а, -о [в . по ст-, тр аумат­ с ки] који се ј а вља након тр ау ма .

.. nocTrpa y-

матски стресни поремећај (ЛТСЛ) пси х . скуп п с и х ички х п ор ем е ћај а који настају као п осле­ д ица

постн омitнзл, -ала м , мн. по(;т номин ал и , ген . глагол

постсезона в . rlOсезОна .

пи с му (с кр а ћ е нице Р .

постм од ернизам, - зм а м [ В . п ост-, модерни ­

natalis који

ма на пошти .

написа н ог] дод атак заврш е ном и потпи са н ом

постм оде рllа , -ё ж, в. постмодернИзам .

-л на , -л но [В. по ст- , лат.

упутница и л и друга поштан с ка пошиљ к а к оја

изл ож е но ст и

траум атс ким

и с к уствима

( рат , природ н е к атастроф е, саобраћ ајн е н ес ре­ ћ е); исто и

синдром.

-

постулаltТ, - а м, мн . постула н т и , ге н . м н . п о­ СТ)lJJа н ата [лат. роs tul а п s од л ирати]

1.

postul are,

в . по сту­

он ај који тражи н е к о место , моли ­

ција] мед. који се догађ а п осле о п е ра циј е (йо­

ла ц ; канд и дат за п оложај.

сшоuераш и внu шок болесши ; uосшоu ераши в­

к ви , припр а вник за калу ђ е ра у п ери оду пр ове­

ни оЙоравак).

ре, пр е при ма њ а у новициј ат . • постулilНТСКИ .

пост п ёјд прид . инде кл. [ е н гл .

pos tpaid]

који ј е

плаћен нако н оства р е н е потрошњ е (об . о р а ч у­ НУ за мобилни телефон) .

ПОСТПОЗ ltТиваlt , - вн а, -в н о [лат.

postpos iti-

који следи другу ре ч .

постпоз иција , - ё ж [В . п ост-, п оз иција]

1.

'-рам. ста вљање ре чи и л и обл и к а и з а д руге р е чи

2.

стављање у други план; за п оста­

вљање, подређивање .

постпо нират и , постпо нира м ,

3.

л. мн . п ост­

понирају сврш . и н есврш . [лат. роs tpо пе ге, в . п о ст-, ропеге ставити] ч ега, на друго

1. ( п о)ставит и н е што п осле не­ место . 2. од год ити , одлож и ти ( з а

касније).

постпра нд ија л нй , -а, -о [лат .

post

рга пdiLlm

или оброка; поподнев н и.

pos tul atum]

ос новн а пр ет п оставка

постулатура , -ё ж [ В . п остула нт] п оложај постула н та

(2)

(в.).

постулирати, постул ира м , рај у сврш . И несврш . [лат.

3. л . м н . п остул и ­ postul are] 1. узети не­

ш то к ао ист ини то , при м и т и к ао п олаз н у тачк у,

п ретп остав и т и .

2.

(за)тр ажит и , захтевати .

постумаll в. пОстхУман . постумус , -а м , м н . - и [лат.

postumus] дете ро­

ђе н о п осле о ч еве см рт и .

пост фitктум, -а м [лат.

post factum]

после

poste restante,

која остај е ]

т ив е .

постфеминизам, -з м а м [ В . п ост-, фе ми ни­ за м] р аздобље у р азвој у ф е мини ст ичко г покр е­

пост p ecTa ltТ, -а м, МН. п ост р еста нт и , ге н. мн . пост рестаната [фр .

restante

посту лат, -ата м, мн . п остулат и , ген . мн . по­ стулата [лат.

с врш е н ог дела , н а кн ад н о, и з кас ниј е п ер спек­

после ручка Uела)] који се до га ђ а п осле ру ч ка

пошта,

у катол ич кој цр­

к ој а се при ма без до к аза, п олаз иште .

VUS , в. пост-, поз ити в ан ] грам . кој и ј е и за ч ега,

или обли ка .

2.

пре м а

п исмо,

poste

н ов ч а н а

та када ј е у м н о ги м областим а в е ћ п ост и гнута

р а вн о пр а вн ост му шкарца и же н е (од седамде­

сет и х год ин а ХХ века надаље).

969

пост фестум

поткус уривање

пост фестум, -а м [лат.

post festum после

светков ине] пошто се све већ догодило, прека­ сно.

потенцијал, -ала м, мн . потенциј али, ген . МII . потенцијала [н е м . потенцијалан]

постхума н, -мна, -мно [лат. В . пост- и

humus

postumus од post,

земља] који се догађа након

1.

Potential

од лат.

potentialis ,

В.

а. степе н потенциј е, енергија

коју неко или нешто има у себи . б. сва средства којима се располаже у некој делатности (инду­

нечије см рти , посмртан ; (о делу) објављен по­

сшријски

сле смрти аутора.

за јачину неког пољ а силе у одређе ној тачки :

-, йривр едни -, рашни -). 2.

физ . мера

постхумус В. пОстумус.

елекшричftи

потаж, -ажа м [фр .

облик којим се и зражава могућност и звршења

potage] густа супа, чорба potam6s

река , В.

-граф ија] наука о рекама, описивање река .

потамокулту ра, -ё ж [грч .

potam6s

грам . глаголски

радње , погодбени начин , конд ицион ал .

од повр ћа са различитим врстама теста.

потамографија, -ё ж [грч .

-, магнешски -. 3.

потенцијалан, -л на , -лно [л ат.

potentialis] 1.

могућ, који постоји у поте нцији , кој и је скри ­

река , В .

вен, који се претпоставља .

2.

способан да се

култура] вештачко узгајање рибе и других ор­

развије . & потенцијална енергија физ. енерги­

ган и за ма у води као привредна делатност.

ја тела у мировању , нагомилана способност за

потамолог, -а м, МН. потамолози , ген. мн . по-

вршење рада; уп . кинетичка енергија .

тамолога [В. потамологија] стручњак за пота­ мологију .

потамологија, -ё ж [грч .

potam6s река ,

В . -ло­

гија] грана хидрографије која проучава реке .

поташа, -ё ж [нем. нац,

Asche

Pottasche, према Pott ло­

пепео] хем . калијум-карбонат у обли­

потенциометар , -тра м, мн . потенциометри ,

ген. мн . потенциом ета ра [В . поте нциј а, -метар] физ . променљиви отпорник , реостат .

потенцирати, потен цирам ,

3. л . мн. потен ­ potenzieren, В . потен­ 1. појача(ва)ти , увећа(ва)ти . 2. мат . одре­ вредност поте нције, степеновати . 3. на­

цирају св рш . И несврш . [н ем.

ку белог прашка, изразито алкалан у раствору ;

ција]

добија се из пепела , а употребљава се у инду­

дити

стриј и стакла , порцелана, сапун а и за чишћење .

глашавати , ист ицати.

Потемки нова села [Потемкин] сјајнафаса­ да иза које се скрива беда, привид сјаја , опсена: по руском генералу и министру г . А. Потемки­ ну, који је Катарине

1787. године, пред путовање царице II, наредио да се поред пута саграде

вештачка села са сељацима,

пастирима и ста­

potens] 1.

снажан,

моћан, способан за и з вршење каквог дела.

2.

potentatus

према ро­

В . потентан] властодржац, владар, вели ­

tia] 1.

poten-

могућност, способност која се испољава

у одређеним условима .

2.

биол . способност јед­

не ћелије или групе ћел ија да произведу нови

орган или део органа.

potesta,

3.

физиол . полна способ­

ност му шкарца , способност за с ношај .

3.

8.

потестас] ист. у средњем

војном и цивилном влашћу; уп. пОдеста . поткајлати, -а м сврш . [н е м .

мат.

Keile

клин] хрв .

колац и сл. да се нешто н е накриви

или не сруши, подбочити , подупрети.

2.

фиг.

подметнути коме ногу, напакостити коме.

каш.

потенција, -ё и потенција, -ё ж [л ат.

моћ , сила,

потестат, -ата м, мн . потестати , ген . мн . поте­ стата [итал.

1. поставити

потентат, -ата м [кл ат.

potestas] 1.

и ст. у римском праву моћ магистрата,

државног руководиоца .

пол­

но способан.

tens,

2.

веку начелник самосталног града с највиш ом

дима како би створио привид благостања .

потеЈlТан, -тна, -тно [лат.

потестас, - а м [лат. власт.

поткуветити се, -им се сврш . [тур. ар.

quwa]

kuwet

од

ПОКр . ојачати се, окрепити се добром

храном, пићем.

поткусуривање, -а с [В . кусур] намирива­ ње , поравнавање рачуна . О монета за

-

мали

народ , мала држава, обични људи и сл. који

израз који настаје када се једна величина јед­

бивају жртвовани у поравнавању р ачуна међу

ном или више пута множи сама собом, степен.

јачима .

970

пракса

поткусуривати (се)

поткусуривати

(се),

ПОТКУСУРУЈем

(се)

несврш. [в . кусур] плаћати остатак, изравнавати

прагматика, -ё ж, дат. и лок . прагматици [в .

рачун; намири вати се, поравнавати се.

пото, пота м , мн . потои , ген . МII. потоа [хол . ро­

to од егз . ] зоол. врста централноафричког полу­ мајмуна сличног лорисима , Perodiclicus роио. потпурн, -ија м (уоб . потпури) [фр.

ri,

pot-pour-

првобитно назив зајело од мешаног поврћа]

муз . избор одломака разних музичких дела јед­ но г ауто ра или више њих, музичка мешавина .

похасити се, похасим се сврш. [тур.

asi на­

силник, бу нтовник од ар . 'a~j] покр. постати на­

силан, обестан , безобзиран, ОСИЈ1ИТИ се, понети

прагматичан]

1. в . прагма. 2. службени пропи ­

си којима се одређују односи између службе­ ника и послодаваца; статус особља неке уста­

нове.

3.

лингв . проучавање онога што повезује

језичку делатност човека с његовом психо м , с циљевима његовог исказа и

са условима под

којима се води језичка комуникација.

прагматичан, -чна, - чно [л ат. од грч .

pragrnatik6s] 1.

pragrnaticus

усмерен ка конкретним

циљевима, практичан , сврсисходан.

2. који са­ 3. који

држи теорију или методе прагматизма .

се.

пох овати, -хујём несврш . [н ем. Ьасkеп пећи, пржити] кул ин. пржити тако што се претходно месо (си р , поврће итд.) умочи у јаја, брашно и мрвице .

поширати, поширам, И несврш . [фр .

3. л. мн . поширају сврш .

кулин . припремити јело

pocher]

стављањем у кључалу воду која се затим држи

н а малој ватри. А поширано јаје јаје кувано без љуске .

пошта, -ё ж, ге .. . мн . пошта [венец ., итал .

1.

које је строго прилагођено непосредним прак­ тичним циљевима односно потребама.

posta]

а. устано ва која се бави преносом писама и

других пош иљака према утврђеној тарифи . б .

зграда у којој се налази таква установа. в. оно што се д оставља, шаље путем поште; присти­

гпа писма, новине итд.

2.

риб а гризе . А војна

пошта која прима по­

-

покр. место на којем

шиљке за војна ли ца или од њих ; број који слу­ жи уместо адресе касарне или јединице ; ша­ љива

-

описује историјске догађаје у узрочној вези . А прагматична санкција општекорисна држав­

на уредба, неповредив основни државни закон

(нпр. аустријски закон из

1723.

којимје проп и­

сано да и женска деца могу наследити хабзбур ­ шки престо,

чиме су створени

стварање двојне монархије у

празеодим, -а м [грч .

предуслови за

XIX

веку).

prasios зелен, d(dуш оs

двострук] хем. елемент из групе лантанида ,

симбол Рг, атомски број

59,

служи за бој ење

стакла и порцелана .

праЗИ ЈIУК, -а м [ I"РЧ.

prason лук] бот. врста лу­

ка с продуженом луковицом, порилук, Аlliиm рогrиm .

празопал, -ала м [грч .

prasios зеле н , в . оп ал]

минер. врста зеле ног опала , користи се за изр аду

јефтиног накита .

flраисторија, праисторијскii

8.

преисто­

рија , преистОријскii .

врста друштвене игре.

поштаllск ii, -а, -о [в . пошта] који се односи

прајмтајм, - а м [енгл .

prime time] раз . врем е у

на пошту, који припада пошти (ЙОUlшанска

које највећи број гледалаца прати телевизијски

марка, йошшанска уйуш нuца, йошшанска шше­

програм, ударни термин .

дионица,

-

пракатур, -ура м, мн . пракатуРи , ген . мн . пра­

фах) .

правитељство, -ства с [рус. правительство]

procurator] 11Oкр. црквени послуж и ­

тељ, црквењак .

заст . управа, влада .

прагма, -ё ж, ген. мн . прагми [грч . ргаgша, према рпissеiп чинити, деловати] деловање ко­ је је усме рено на непосредну корист .

1.

кауУра [л ат.

пракер, -а м [нем .

Pracker] испрашивач, мла­

тило за тепихе .

пракр(и)т, -а м [санскр .

prakrta] назив за

прагматизам, -зма м [в . прагматичан, -изам]

средњоиндијске говорне дијалекте, сродне са

филоз . утилитаристичко филозофско учење

санскртом.

новијег доба, по коме су сва научна сазнања са­ мо средств о за одржавање живота .

2. деловање

пракса, -ё ж [грч .

praxis рад , дело] 1. а . ствар­

на , непосредно корисна делатност (насупрот

971

практика

пр ебёнда

теоретској , мисаоној) , искуство, примена , спро­

практичiiр , -а м, мн . -и [В. пракса , практи ­

вођење у дело. б . начин рада, поступања или

чан] онај који има искуства у својој струци, ко­

влада ња. в . обичај, навика, поступак.

ји уме да примени своје знање, који је прику­

2. а. оба ­ -, адво­

вљање неког стручно(" рада (лекарска

кашска

пио стручно знање праксом . • практи чiiрскii .

стручни рад одр еђеногтрајања по

практичност, -ости ж [В . практич ан] особи­

завршено м школовању, рад и увођења у посао .

на онога који је пр актичан и л и о н ога што је

3.

-). б .

пацијенти, клијентела.

4.

филоз. активан чо­

практично .

веков однос према стварности .

практика, -ё ж, дат. и лок. практици [срлат.

practica, В. практичан] заст. В . пракса .

sis-Praslin, 1598- 1675)

практиюiбл, -а м , мн. практикабл и, ген . МН . практикiiбiiл ii [нем.

праЛllне , пралинii ж мн . [ фр . имену францус ког д ип л омате

Praktikabel од фр . praticabIe

практика нт, -а м , МН . практиканти, ге .... мн .

практика нiiтii [нем .

бомбона с та квим п уњењем.

у некакво м надлештву или уста нови , приправ ­

ник .

•

праКТltка н тскii .

практиковати, -ујём н есврш . [срлат.

re,

В. пракса]

1.

2.

з а тешке прекршаје .

прангија, -ё ж, ген . м" . пр а н гиј ii [нејасног порекла] мал и то п за избацивање сигн алних ме­ та к а и за пуц ање при л ик ом све чан ости.

прапоршчик, -а м, мн . пра п о ршчи ци , ген . мн .

practica-

а . примењивати , спроводити у

дело, в ршит и , изводити . б . имати обичај, оби­ чавати .

прангер , -а м , мн . - и [н ем. Ргапgег] стуб сра­ ма за који су у средњем веку ве зивали осуђене

Praktikant од ннат. practicans,

В. практиковати] заст. онај који почиње да рад и

прап оршчикii [рус . врагю рщик] ист. најнижи офи­ цирски чин у војсци царске Рус иј е .

праса , -ё ж [тур .

а. обављат и праксу . б . заст. ст ицати

прах е р В . пракер .

практикум, -а м , мн . - и [нем. Рга ktikшn од нлат. ргасtiсшn , В . пракса] усме рен

на

знања, вежбање.

става одвија .

3.

2.

пре- [mlТ.

1. облик настав ног ра­

практичну

прим е н у

стече ног

просторија где се таква на­

практицизам , -з м а м [В . практичан] схвата­

преадолесцентан , -т н а, -тно [В. преадоле­ с ценција] који је у пр еадолес ценцији.

преадолесцеНЦltја, -ё ж [ В . пр е- , адолесцен­ циј а ] прво раздобље адолесце нциј е , између и

ципа.

M II .

практицисти [В .

14

11

година.

преамбула, -ё ж [срлат.

praeambulum] 1. а.

увод ни део неког в аж но г акта, међ ународног

практиц иза м] при стал ица пра ктицизма.

практи цистичкii, -а, -о [В . пра ктици зам ] који се односи н а практицизам и практицисте.

практ ичан, -ч на , -чно [л ат. practicus од грч .

praktik6s] 1.

као префикс у сложеницама

над .

ње по којем се даје предност пракси над тео ри ­ јом, смисао за тренутне потребе н а штету прин ­

prae-]

латинског порекла з начи : пред, пр е, претходан;

приручник намењен в ежба њу .

практи цист(а) , -ё м,

plrasa од гр ч . prason] прази­

лук.

искуство, вежбати се , увежбавати се.

да

чији и х је кувар изми­

слио] бадем пржен у ш е ћеру; врста ч околадни х

употребљ ив] позор . д рвени сандук , елемент за градњу декора , подијума за хор , оркестар и сл .

praline, према (Cesar du Ples-

а. који се од н ос и н а праксу ; пове­

у говора и сл ., у коме се и з носе општа начела. б . увод уопште, предговор .

2.

фиг. околишање, за­

обила жење.

преамбулирати , преамбулирiiм ,

3. л . мн . praeambulare] пра­

зан са стварним потребама и могућ н ост им а у

преамбули рај у н есврш . [нлат.

животу. б. који даје пред но ст ономе што доно­

вити (дуга ч ак) у вод, окол иш ати, дуго припре­

си стварне р езултате,

рист.

2.

што пружа ства рн у ко­

који се односи на примену у пракси не­

ке науке или з нања ; суп р . теорнјскн (В . ).

3.

при­

мати.

пребёнда, -ё ж, ген .

da оно

MI I .

пр ебё нди [нат.

praeben-

што треба пруж ити од р гаеЬеге пружити,

менљив у пракси, кори ста н , лако употребљив,

дати] а . црквено имање дато н а уживање като­

подесан.

ли чком све ште ни ку . б. при ход са тог имања .

972

пребендар

предатор

пребендар, - ара м, ми. пребендари , геи . ми . пребе ндара [срл ат.

в. пребенда]

praebendarius,

свеште ник који ужива приходе од пребенде.

пребук ирати , пребукiiрам,

превентива, -ё ж [В . превентиван] скуп мера које спречавају да се догоди нешто нежељ ено (болест и сл.).

превентиван, -вна, -вно [фр .

Л . ми . пребу­

3.

кирају СВРШ . И несврш . [В . букинг] продати или

ма лат.

praeventus]

пре­

preventif,

који на време спречава, от­

р езе рвисати више места за госте или путнике

клања опасност, заштитни . А превентивна ме­

не го што их

дицина дел атност здравства на спречавању бо­

има на располагању ;

препунити ,

лести и епидемија; превентивна цензура пре­

претрпати .

превалентан, -тна, -тно [лат . praevalens од praevalere, в . превалирати] 1. премоћан , надмо­ ћан. 2. који превладава, претежан, општи. превале нција, -ё ж [илат.

praevalentia, в .

пре­

валентан] превласт, надмоћ ; претежност, прео­ владава ње .

превал ирати, превалiiрам, рају СВ РШ . И иес врш . [лат.

3. Л . ми . praevalere] 1.

дати, преовлађ ивати .

савлада(ва)ти кога , до­

2.

превали ­ преовла­

ћи до превласти над ким , постаUа)ти надмоћан .

прева риюiција, -ё ж [лат.

praevaricatio]

по ­

вреда дужности, несавесност у вршењу службе,

неовлаш ћено делова ње.

превасх одан , -д на , -д но и превасходан, -дна, -дно [рус . превасходный]

1. који

гледање рукописа пре штампања да би се по

потреби могли забранити; превентивни рат рат коме је циљ да се предухитр и напад непри­

јатеља.

превенција, -ё ж [лат.

ло, предупређивање, спречавање.

2.

из­

вр ста Н,изва нредаН,одличан .

поступ­

2.

побијањ е

примедаба за које се претпоставља да би их су­ протна страна могла навест и.

предрасуда .

•

предубеђ ење ,

3.

превенциОнИ.

превербалаll, -лна, -лно ж [В .

Ilpe-,

лат. уег­

Ьит реч] који претходи способности говора (у развоју говора) .

превизија, -ё ж [илат.

praevisioj

наслућив а­

ње онога што ће се догодити , предвиђање .

има прво­

р азредну важност, првенствен , претежан .

praeventio] 1.

ци који се предузимају да би се нешто спречи ­

преглацијал, -ма м [В . пре-, глацијал] геол . раздобље у развоју Земље које претходи леде­ ном добу.

превасх одитељство, -ства с [рус. превосхо­ дительст во] заст. висост, преузвишеност, ексе­ ленција : титула виших чинова у царској Русији .

превас~одно и превасходно ПРИЛ . [рус. пре­ восход но] 1. већим 'делом , у већем броју, пре­ тежно, углавном. 2. одлично , изврсно . превасходство, -ства с [рус . превосходство]

заст.

преглацијаЛlIИ, -лна, -лно [илат.

lis,

praeglacia-

В . прегпацијал] геол. који је постојао пре ле­

деног доба.

прегнантан, -тна, -тно [лат. дан, несећи]

1. сажет,

praegnans тру­ 2. ва­ тежиште излагања. 3.

згуснут, језгровит .

жан , значајан, на коме је плодан; трудан, стеон.

ка,

1. предност, надмоћност, премоћ . 2. одли­ одлича н успех. 3. титула (Ваше -, његово

ство онога што је npef HaHTHo, дубина и саже­

-),

превасх одитељство .

тост мисли.

превен ирати, превенирам,

3. Л .

МИ . превени­

прегнанција, -ё ж [Н1I aT.

2.

praegnantia] 1. свој­

скотност, ПЛОДНОСТ.

прегруписати, -ишём СВРШ . [В . груписати]

рају С ВРШ . [л ат. ргаеуепјге] претећи , предупре­

поново, друкчије распоред ити ; -се распореди­

дити,

ти се у друкчије групе .

предухитр ити;

предузети

мере

против

чега; благовремено спречити .

прегустирати, прегУстирам,

3. Л .

ми . прегу ­

превенте р, -а м, ми . -и [В . превенирати] сред­

стирају СВРШ . И несврш. [лат. praegustaгe]

ство или справа која штити од удара, оштеће­

бати јело и пиће пре изношења на сто .

ња, загађе ња и сл., осигурач, штитник, браник.

пред густирати, уживати у чему .

1. 2.

про ­ уна­

превент ив, -а м, ми . -и [В . превентиван]

Ilредатор, -а М, МИ . -и [лат. pгaedatoг] биол . ор­

с редст во за отклањање нечега што је штетно

ганизам који се храни организмима друге вр­

и л и опасно, превентивно средство, заштита.

сте, гр·абљивац .

973

предисп онйран

предац ија

преда ција, -ё ж [л ат.

предикабiiлије, предикабилија ж мн . [срлат.

praedatio] биол . однос

међу живот ињама у којем се једна (грабљивац,

praedicabilia] филоз. 1. код Порфирија

предатор) х рани другом (жртва, плен).

ластича ра пет класа предиката : ро д, вр ста, раз­

предела, -ё ж, ген . мн . предёла [итал. архит. , ЦрКВ .

1.

predell a]

степеник пред олтаром, на коме

све штеник стоји до к служи.

2.

доњи део крил ­

лика, својствено, случај но. горија .

предикабилитёт, -ета м [н лат.

tas] филоз .

предел иберација , - ё ж [В . пре- , в . делибер а­

предикант, -а м, мн. пред иканти , ген . мн. пре­ д иканата [лат.

предести нација, -ё ж [лат. ргаеdеstiпаtiо]

1.

praedicabili-

способност прида вања и ли при писи­

вања н е ке особи н е .

ција] претходно дого варање, претход но саве­ товање.

код Канта : сви

појмови који се а приори могу извест и из кате­

НОI' олтара у католичкој цркви , украшен слика­ ма или рељефима .

2.

и код схо­

протестан тски све­

praedicans]

штеник , проповедник.

рел . учење по којем је човекова судбина (бла­

предикат, -ата м, мн . предикати , ген . мн. пре­

женство или проклетст во) унап ред одређена,

д иката [лат.

нарочито у калвинизму .

којом се о субјекту нешто казује (радњ а, стање,

2. оно

што је неком су­

ђено или за шта има склоност од рођења .

особина), прирок .

предестинiiран, -а, - о [В . предестинирати] унап ред одређен , предодређен ; намењен вечном

destinare успоставити,

л . ми .

ји припада предикату, који је део предиката, који се односи на пред икат.

пред икатор, -а м, мн . - и [В . пр едикација] проповедник.

ти вечно блаженство или вечно проклетство .

пред икатскii = пред икатнii (В .)

предете рминација, -ё ж [В . пре-, детерми ­ нација] а . унапред створена одлука или зами­ сао . б. теол. предодређење људске воље и суд­

бине; п редест инација .

предетерминизам , -зма м [В. предетермини ­ сати] ф и лоз. уче њ е по коме је човекова судбина

пред икација, -ё ж [л ат. том .

придавање (или одрицање) предика­

3. јавно

објављивање; проп оведа­

предиковати = придиковати (В . ) предик ција, - ё ж [лат .

praedictio]

сти [В. предетерминизам] онај који верује у пре­

срлат.

предијалац, -лца м, мн. предијалци , ге н . мн . предијiiлаца = пред ијалист( а ), -ё м , мн . преди ­ в . предијум] ист. ужи­

валац црк ве ни х доба ра , обавезан на војну слу ­ жбу дароваоцу.

прёдијум, -а и прёдiiј, -а м [лат. ргаеdiШll] ист. цркве но имање које се даје на наследно уживање световној или црквеној особи.

предика = прид ика (в . )

praedilectus

predilection, према 1. посебна љу­

највољенији]

бав , посеб на наклоност према ком е или чему .

2.

дете рминизам.

пр едскази­

вање, прорицање , предв иђање .

пред илекција, -ё ж [фр .

предетерминист(а), -ё м , мн . предетермини­

flJaM .

ње, проповед.

додред ити .

974

2. ло г.

та субјекту.

предетерм инисати, - минишём сврш . И н ес врш. [В . пре-, детерминисати] унап ред одредити , пре­

praedicatio] 1.

повезивање пред иката са одређени м субјек­

унап р ед одређена.

praedialis,

3.

т итула уз пре з им е.

утврдити] унапред

одред и ти , нам е нити, предодр едити; предодред и­

јалисти [с рлат.

оно што се у успоста­

предикатнii , -а, -о = пред икатскii , -а, -о ко­

3.

предестинирају сврш. и несврш . [лат. ргаеdеstiлаге, в. пре-,

2. лог.

flJaM . ре ч у р еченици

вљеном логичком суду казује о предмету .

блаженству или проклетству .

предестинирати, предестинiiрам ,

praedicatum] 1.

мед . склоност, предодређеност, предиспози­

ција (за неку болест).

пред инфарктнii, - а , -о [пред-, в . инфар кт] мед. који настаје пре инфаркта , који му претхо­ д и (йредuнфаРКШIIО сШањ е). пред исrlозиција, -ё ж [В . пре- , диспозиција] природна склоност, предодређено ст, нагиња­ ње чему.

предис понiiран, - а , -о [в . пр едиспонират и] који је унап ред одређ е н за н ешто; склон нече-

пред испони раност

презент

му, осетљ ив на нешто (на неку болест); уна­

предис понираност, -ости ж [в . предиспони­ ран] особина онога који је предиспониран и ли

предиспони рати , предиспонирам , предиспонирају сврш. и .. есврш.

3. л. м" . [срлат. praedispo-

пеге] у напред распоредити, припремити за не­

стојанству, праву) .

преемпција, -ё ж ["лат.

предменст р уа цйјскй, -а, -о [пред, в. мен­ струацијск и] физиол . који се догађа пре мен­ синдром ( ПМС) низ субјекти в­

них појава које се јављају пре менструације (нер­

в . пр е-,

право куповине.

презбиакуз ија, -ё ж [ил ат. грЧ.

presbys

стар,

akousis слух]

praesbyacusia

од

мед . старачка на ­

фреквенције.

презбиопија, -ё ж [грч .

презбит, -а м, МН . пр езб ити , ге" . ми . прёзбита [грч .

ју с ње ном појавом .

далеко вид човек .

предомина нта н, -тна, -т но

[.. лат . praedomi-

који преовлађује, надмоћан , пр етежан,

старац, В.

presbys

-опија] мед . далеко видост, 06. код старијих људи .

воза , несан ица , умор, главобоља и сл.) и неста­

nans]

praeemptio,

гnyвост, изражена најпре код тонова висок е

што, оспособити.

• -

praeeminentia]

етре ге купити] прав . ранија куповина; пр ече

онога што је предиспо нир ано.

струације .

прееминенција, -ё ж [нлат.

предност, надмоћност, првенство (у чину, до­

пред припремље н за нешто.

presbys

старац] мед . онај који далеко види ,

презбитер, -а м =

presbyter

презвитер , -а м

старији од грЧ .

presbyreros

од

[л ат.

presbys

старац] ЦРКВ . изабрани старешина протестантске

првенствен.

предомина н т ност, -ости ж [в . предоминан ­ тан] особи на онога који је предо минантан и онога што је предоминантно .

презбитерат, - ата м = презвитерат, -ата м [лат.

presbyteratus,

В . презбите р] свештенички

ред, свештеничка служба , свештенство .

Ilредоми н а ција , -ё ж [нл ат.

praedominatio]

превласт, надмоћ, првенство.

презбитеријанац, - нца м, МН . презбитериј ан­ ци, ген . МН. презбитеријанаца [енгл.

преДОМ Иliирати, предоминирам, предоминирају несврш . [срлат.

црквене општи не; свештеник уопште .

3. Н . praedominare]

мн . би­

ти надмо ћан, имати превласт, преовладавати .

предрибл ати, -ам СВРШ . [в . дриблати ]

1.

сп .

presbyterian,

В. презбитер] следбеник презбитеријанизма .

презбитеријанitзам, -зма м [е нгл .

anism]

presbyteri-

РСЛ. протестантска реформисана верои ­

сповест, настала у Е н глеској и Шкотској у

XVI

преварити, мимоићи противничког играча те­

веку, у којој не постоји власт бискупа, него се

рајући ло п ту.

признаје само свештеник , презбитер.

2.

фиг. преварити некога лукав­

презбitтёријум, -а и презбitтёрйј, -а м =

ством, надмудрити.

предсезо на, -ё ж [пред-, В . сезона] сезона пре главне сезоне.

пр ееrз истенција, -ё ж [ в. пре-, егзистенци­ ја]

1.

претходно постојање .

2. теол. егз истенција

пре материјалне егзистенције, пре рођења тела.

прееrз истенцијалitзам, -зма м [в . пре-, ег­ зисте нцијализам] теол. учење по којем су људ­

ске душе постојале пре постанка тела.

прееrзистирати, преегзистирам,

3. Л.

МН . пре-

постојати, постојати пр е чега другог.

изврстан, иста кнут , надмоћан.

presbyterium од грЧ . presbyterion] 1. заједница презбитера, свештеника. 2. у католичким кате­ д ралама

уздигнути

простор

за

свештенике ,

одвој ен преградом од верника.

презвитер , -а м [в. презбитер] рел. правосл. виши ЧИН у свештенству (ЙРОШоЙрезвuшер).

презент, -а м [л ат.

(tempus) praesens]

грам .

глаголски облик који означава да се радња од­

егзисти рају н есврш . [в . пре- , егзистирати] раније

прееми нентан, -тна, -тно [лат.

презвitтёриј ум, -а и презвitтё рйј , -а м [лат.

praeeminens]

вија у тренутку говора, садашње време .

•

пре­

зентскЙ .

презент, -а м , МН . презе нти , ген. МН . презен ата [нем .

Present

од фр .

present]

предмет или вред­

ност која се да рује некоме, поклон , дар.

975

преквалифи юiција

презентаб йлан

презе нтабйлан, -лна, -л но [фр .

1.

presentable]

који се може показати , понудити , предЛОЖИ­

ти.

2.

који се може предо чити, извести, прика­

зати. З. који је пристојног и згледа, наочит.

презе нтант, -а м, мн . презе нтанти , ген . мн . презентанiiтii [нем .

1.

Priisentant,

в . презентација]

банк. о нај који подноси меницу на прихват ,

2.

предочитељ менице .

а. подносилац предло­

га, предлага ч . б . онај који учествује у предста­ вљању, приказивању .

презентат, -3.та м [в. презентација] банк. онај

приказивање ,

praesentatio] 1. пред­ промоција. 2. ба нк.

подношење менице н а прихват, исплату .

зенти рају = презентовати , -ујём сврш . И н есврш .

praesentare] 1. представити ,

представљати ,

приказ(ив)ати . З . и з нети , предложити , препо­ поклонити , поклањати , даривати;

свечано да(ва)ти, преда(ва)ти.

презенција, -ё ж [лат.

praesentia]

присуство ,

п рисуг ност .

praeservare

унапред

штитно средство уопште.

2.

praeservatiчувати] 1. за­

гумена навлака за

мушки полни орган , служи ка о заштита од н е­

жеље нетрудноће и од полно пре носивих боле­ сти, ко н до м .

презерват йван, - вна , - вно [с рпат.

tivus]

praeserva-

који чува, за ш титан.

презе рвација , -ё ж [нл ат.

praeservatio]

чува­

ње, за штита.

президе нт, -а м, мн . през иденти, ген . мн . пре­ зиденiiтii [нем .

Priisident ОД лат. praesidens од рга­

esidere седет и

на челу] председ ник.

президенцијалан, -л н а , -л но [илат.

dentia 1is]

praesi-

који се односи на председника , који

пр ипа да председ нику , предсе д нички .

презйдијум, -а и презйдйј, -а м [л ат.

dium одб рана] 1. скуп особа

praesi-

које су изабране да

воде скуп штину , руководе неком ус та новом и

сл., председ ништ во .

2. ист.

у Совјетском Савезу

и другим со цијалистичким земљама, врховни орган д ржавне управе.

976

преисторија, -ё и преисторија , -ё , преи­ сторија, - ё ж [в . пре-, историја] доба у р азвитку људског рода од појаве човека на земљи до по­

бави изучавањем тога периода .

+ пр еисторйј­

прејудикат, - 3.та м [в . прејудици р ати] прав . ранија судска пресуда по неком прав ном пита­

случај еве .

прејуд ицирати , Гlрејуд ицирiiм , З. л . јуд ицирају сврш . И несврш . [лат.

Mfl .

пре­

praeiudicareJ

уна­

пред судити о чему, створити, стварати унапред

мишљење о нечему , правити претп оставке без

прекамбријум, -а и прекамбрiiј , -а м [в . пре-, камбријум] геол. најстарије доба у р азвоју Земље , доба кој е претход и камбриј уму.

презерватйв, - а м , мн . - и [срлат. од лат.

мирати, пресумптйван, пресУмпциј а .

ства рн е основе.

презентовати = презентирати (в . )

vus

презумибйлан, Гlрезумирати , презумптй­ ван, презУмпција . в . пресумибйлан , прес у­

њу која важи као норм а за све будућ е сличне

презенти рати, презе нтирiiм , З . л . мн . пре­

ручити. З .

користе при справљању хране.

скй .

презента ција, - ё ж [л ат.

[лат.

Brose1n] мр­

јаве првих писаних споменика; н аука која се

коме се подноси меница.

ставља ње,

презла, - ё ж, ген . мн. презли [н ем .

вице од осушеног и самлевеног хлеба , које се

преканцер6за, -ё ж [в . преканцерозан] мед. ' патолошка стања или обољења која могу прет­ ходити појави малигног тумора (запаљења, по­ ремећаји у циркулацији и др.) .

преК,анцерозан, -з на, -з но [в . пр е-, канцеро­

зан] мед. који претходи појави малигногтумора. прекаран, -рна, - рно [лат.

precarius]

привре­

мен , несталан , несигуран , про лаза н.

прекаријум , -а и прекарйј , -а м [лат. ргесагј ­ Ulll према ргех ге н .

precis мол ба] 1. и ст. у старом 2. прав . уговор према ко­

век у уговор о закуп у .

јем ј една страна препу ш та другој н еку ствар на привремено уживање . З . правно стање које се може увек опозвати, опозивљивост .

прекарист(а), -ё м , мн . пре кари сти [в . прека­ ријум] пра в . онај који добија прекаријум на уживање.

прекауција, -ё ж [нл ат.

praecautio]

обазри ­

вост , оп р езност; мера предос трожн ости .

преквалификација, -ё ж [в . кв алификација]

1. оспособљавање за

нову стр уку и ли професи-

преквалификовати (се)

ју .

премедиюiција

прав . нова квалификација почињеног дела

2.

прекваЛ Ифllковати (се), преквiшификујём (се) сврш. и неС8РШ . [8. квалификовати]

1.

оспо­

собити (се), оспособљавати (се) за нови посао .

2.

прелеВМЗII, -а на М, ШI . прелевмани , ген . мн . прелевманii [фр .

у правно м поступку .

цене увезене робе и више цене До маћег произ ­ вода.

прав. да( ва)ти нову квалификацију почиње­

прелегзт, -ата м [лат.

praelegatum]

прав . заве­

штање сачињено унапред; оно што је унапред

ног дела.

преклудирати, преклудирiiм ,

3. л . МН . пре­ praecludere] 1. закључити , искључити. 2. прав . одбити заувек

завештано.

клудирају с врш . [лат. затво рити,

prt\!i:vement] скок за штитн а так­

са којом се надок нађује разлика између ни же

неки захте в, прогласити некога лишеним права

прелйд, -ида м [фр .

В . прелудиј ум]

prelude,

МУЗ. краћа композиција за клавир , нарочито у доба романтизма .

на нешто .

преЛlIминар, -ара М, МН . прелиминари , ген.

преклузйван, -в на , -вно [нлат .

praeclusivus,

мн. прелиминарii [лат. ргаеlјmјпагјum] прав . уго­

в . преклуд ирати] који и с кључује, спречава, ко­

вор којим се странке обавезују на склапањ е

ји одбија.

ГJlавног уговора, предуговор .

;.

преклузивни рок зако ном одре­

ђен рок до којег се нешто мора и звршити.

преклузија, -ё ж [лат. ним

praeclusio]

прописом установљен

прелиминаран, -рна , - рно [срлат. ргаеlјmј­

прав . посеб ­

престанак

важења

naris,

права пошто су сви законски рокови прошли, а

ништа није учињено да се такво право сачува.

преКОГНИЩtја, -ё ж

[8. пр е-,

лат.

cognitio

са­

прелимitнарије, прелиминiiријii ж мн . [нлат. ргаеlјmјпагја] уводи , припреме; Ilретходни' ста­ вови , претхо дне тачке споразума .

знање] спознаја о н еком будућем догађају екс­ трасензорним путем, визија будућности.

прекогностичзр, -а М , - и [в . пре-, лат.

scere

cogno-

сазнати] онај који има способност пре­

когниције .

прелогичан, -чна, -ч но [В . пре-, логич ан] Гlсих. израз за начин мишљења који не прати уобичајена правила логике и који се јављ а код деце,

прекокс прид. индекл . [лат. ргаесох] прерано

примитивних

народа

и

код

н еких

конизирају сврш. и неС8РШ. јавно прогласити ; јавно

3. л . MII . пре­ [срлат. praeconisare] 1. (по)хвалити. 2. цркв .

пр едложити некога за бискупа (о папи) .

преко рд ијзлаlt, -л на , -л но [В . прекордијум] анат. који припада прекордијуму.

cordis срце]

анат. област

прелат, -ата М, мн . прелати, ген. мн . прелатii претпостављен, поштован] виши

црквени Достојанственик у католичкој и англи­

канској цркви .

•

прелатскй .

ство, служба, положај прелата.

praelatio]

предност, право првенства .

игра]

1.

муз . а . увод у

2.

фИГ. увод, почетак , припрема, наговеш тај н е­

чега.

прелудирати, прелудирiiм, дирају н есв рш . [лат.

3. л . МН . прелу­ praeludere] 1. муз. изводити

ном надахнућу, импровизовати.

2.

фиг . радити

нешто ситније пре преласка на крупније ства­

прематурнтёт, -ета М [нлат.

praematuritas,

в.

пре-, матуритет] IlpepaHOCТ, превременост, пре­ времена зрелост.

прематурус, -а М, МН . - и [лат . praematuгu s]

прелаry ра, -ё ж [срлат. ргаеlаtша] достојан­ преmiција, -ё ж [лат.

ludus

ри, наговештавати нешто .

грудног коша испред срца.

praelatus

в . пре- , лат.

неко музичко дело, уводни комад . б. в . прел ид.

прелудиј, свирати без припреме , према тренут­

преко рдијум, -а и прекордйј, -а М [лат. ргае­ пре- , лат. сог,

прелудиј ум, -а и прелудйј, -а М [срлат. ргае­

ludium,

преконизирати, преконизирiiм,

[лат.

код

психотичних болесника.

з рео , пре времена зрео .

cordium, в .

В . пре- , лат. lјmеп праг] претход ни , при ­

премни, уводни.

дете рођено пре норм ал но,' истека трудноћ е, недо ношче.

пр е имућство ,

премедикација, -ё ж

[8.

пре -, медикациј а]

мед. давање медикамената пацијенту пре ане-

977

препаранд ист(а )

премедитациј а

rlремониторан, -рна, -рно [лат.

стез иј е, ради психичког смирења и ублажава­ ња с п оредних појава.

rius,

премедитац ија , -е ж [л ат.

в.

praemeditatio,

унапред упозорава некога на нешто , кој и опо­

пре-, мед итација] претходно смишљање , пред­

миње или најављује .

уми шљај , н амера, н аум .

љење или на неку компликацију .

премија, -е ж [лат . ргаетјuт]

1.

награда (у

н овцу и л и у виду неког предмета) за успех у

раду.

2.

допунска новчана награда радницима

и слу жбеницима поврх редовне плате за преко­ р аче ње норме .

3.

екон. новчани подстицај који

се дај е и з воз ници ма ради изво з а одређене ро­ бе.

4. трг.

награда у новцу која се даје при купо­

вини робе . гурани к

5. редовни

пл аћа

основу п ол исе .

новчани износ који оси­

осигуравајућем

6. главни

друштву

на

згодитак на лутрији.

rlремијёр, премијера м , МII . премијери, ген. ми . прем ијера [фр . ргетјег први] министар председ­

praemonito1. који

в . пре-, mопitоrius упозоравајући ]

2. м ед .

који указ уј е на обо­

премонстратензијанац, -нца м , мн . п р емон­ стратензиј:iнци , ген . мн . премонстратен зијанаца [нем .

Priimonstratenser, према фр . рге montre, од pratum monstratum показана ливада] цркв . припадник црквеног реда , основано г 12 1 1. у

лат.

Премонтреу у Француској .

премонстратор, -а м , мн . -и [нлат. р гаетоп­

strator]

показивач (нарочито код телесног ве­

жбања и спорта).

премонстрација, - е ж [нлат.

praemonstratio]

показивање пред другима , предњач е њ е .

прёнаталан, -лна, -л н о [в . пре-, лат.

natalis

род ни , рођени] мед. који се десио пр е рођења.

ник, пр ед сед ник в л ад е .

премијера, -е ж [фр. ргетјеге прва] прво и з ­ вођење н е ко г поз оришног или музичког дела; прво п риказ ивање филма.

пре мијёрнй, -а, -о [в . премијера] који се од­ носи на премијеру; који се први пут догађа , из­ води ил и приказује .

премијёрскй, -а , -о [в . пр~ мијер] који се од­ носи на пр емијера , који припада премијеру.

пренотација, -е ж [нлат. ргаепоtа tiо ] прав . претходна судска опомена повериоцу у случа ­

јевима намерног банкротства .

пренумерант, -а м, мн. пренум ер а нти, ген . мн . пренумераната [нем . Ргiiпumегапt, в. п р ену­ мерација] заст. претплатник, абонент.

пренумерација, -е ж [нем . Ргiiпum егаtiоп, в. пре- , нумерација] заст. плаћање унапр ед за не­ што , претплата , абонман .

премйјскй, - а , -о [в . премија] који се односи

преllумерисати, -ишем СВРШ . И н есврш . [нем .

на п р е миј у. А - зајам врста државног зајма код

ргапитегјегеп , В . пре-, нумерисати]

којег п остоји и могућност добитка лутријске

тити , Ilретплаћивати кога као ку пца нечега,

п р ем иј е;

абонирати (на неку књигу, лист и сл.) .

-

посао берз. посао код којег је једној

страни сло бод но да , уз плаћање извесне накна­ де, до одређеног рока одустане од тог посла ;

-

с истем надница начин плаћања који подразу­

мева и с пл аћивање допунске награде ако рад­ ник п р е м а ши норму.

премирати, премирам,

1. п р етпла­ 2.

изме­

нити бројеве , реорганизовати начин б р ојања .

преокупација, -е ж [л ат.

paeoccupati o]

б р ига

за нешто, обузетост, заузетост нечи м, главна делатност .

преокупИрати,преокупирам,3. л . мн.прео­

л . мн . премирају

купирају С ВРШ . [лат. ргаеоссираге , В . пре-, окупи­

сврш. И несврш . [нем . ргiimiегеп , према СРJlат. ргаетј­

рати] сувише оптеретити , заокупит и п ослом,

аге] да(ва)ти премију, наградити , награђивати.

бригом око нечега.

премиса, -е ж [срлат. од

praemittere

3.

(propositio) praemissa

послати унапред] лог. један од

препарандија, -е ж [нем .

Priiparandschule

двај у ил и више судова из којих се изводи з а­

ргаерагаге унапред припремити, нем .

кључа к , претпоставка.

ла] заст. учитељска школа .

премолари, премол:iра м мн . [нлат. ргаетоlа­

res

пре м а ( dепs)

molaris

кутњак] а нат. зуби сме­

ште ни и з а очњака, мали кутњаци.

978

од

лат. ргаерагапdus који мора да се спре ми од лат.

Schule шко­

препарандист(а), -е м , МН . препар !шдисти (ретко препаранд, -а) [н ем . Ргiiрагапdi s t] заст. ученик препарандије , учитељске школе.

препарандистичкй

пререгистровати

препарандистичкй, -а, -о [в . преп арандист] који се односи на препарандију и препарандисте.

пре парат, - ата м , мн. препарати , ген .

MI1 .

пре­

парата [лат.

praeparatum од praeparatus унап ред припремљен] 1. хем . а . материја припремљена у лаборато рији за испити ва ње . б . хемијски или

се исказују односи између речеиичних елем е­ ната, предлог.

препондерантан, -тна, -тно [лат.

rans

од

praeponderare,

praeponde-

в . препондерисати] који

има надмоћ у нечему , претежан , преовлађујући .

препондеранција, -ё ж [нл ат.

praeponderan-

фармацеутски про.извоД, израђен у лаборато ­

(ја , в. препондерисати] оно што даје већу вред­

рији или фабрици .

ност, снагу или премоћ у поређењу с другим ,

2. делови

животињског или

биљног орга низма припремљени за анатомско испитивање или за очигледну обуку .

препа ратор, -а м, мн . -и [л ат. онај

који

из рађ ује,

при према

претежност, превага, надмоћност.

препондерирати в . препондерисати .

praeparator] 1. препарате . 2.

препондерисати, -ишём и препондерирати, препондерирам ,

3. л. мн . препондерирају несврш . praeponderare, в . пре-, pondus тежина , те­

стручњак за препарирање (у лабораторији , му ­

[л ат.

зеју и сл.) .

рет] имати превагу по тежини, вредности , ва­

препа раторан, - р на , - р но [лат.

us]

praeparatori -

који претход и чему, претходни , приправни ,

жности н ад чим , бити надмоћан .

ГlреПОНllрати , препонирам ,

3.

л . мн . пр епо­

нирају с врш . И несврш . [лат. ргаеропеге]

уводни.

препа ратура, -ё ж [лат.

praeparatura]

при ­

2. ставити

praeparatio] 1. при­ 2. посту ­

препотентан, -т на , -тно [мт .

praepotens] 1. 2. надмо­

премање, приправљање , с прављање .

дрзак, над мен , силовит, самовољан .

пак препарирања.

ћан ; који има вишак снаге.

3.

хем . припремање одређ е­

ног једињења поступком који се те мељи на хе­ мијској реакцији.

npenoTeHТllocT, -ости ж = препотеНЦIlја, -i:: ж [лат.

препа рирати, препарирам ,

л . мн . препа­

3.

рирају свр ш . и н ес врш. [лат. ргаерагаге]

1. припре­ 2.

praepotentia]

препошт, -а м, мн . препошти, ген . мн . пр ёпо­ шта [итал.

биохем ијским по сту пком заштитити тело жи­

позит.

вотиње од распадања, испунити га и сачувати у

приор .

3.

припремити , припрема ­

ти неку мате рију на нарочит начин дајући јој одговарајући облик .

4. фиг. убеђивати

кога , при­

доби(ја)т и кога з а неку и деј у.

препоз ит, -а м [л ат.

re, в .

2.

preposto

од лат.

старешина

praepositus] 1.

катол ичког

в . пре­

самостан а,

препрата в . прИпрата . 11репуцијум , -а и препуциј, -а м [лат. рга е р и­

tium]

анат. слободни део коже пениса који п о­

крива његов врх кад није у е рекцији .

praepositus

од ргаеропе ­

препон ират и] католички свештеник на че­

лу каптола.

препоз итиван , - виа, - в но [л ат.

особина онога који ј е пре­

потентаи.

мити, припремати преп арате за проучавање .

првобит ном облику .

1. стави­

на чело , учинити ко­

га претпостављен им, поставити з а старешин у .

премање, прип рављање , справљање .

препа рација, -ё ж [лат.

ти испред чега .

прерафаелити, прерафаелита м, мн . [ енгл .

Preraphaelite, в . пре- , Raphael енгл . облик имена Рафаел (Raffaello Santi , 1483- 15 20)] сликарска

praepositivus]

и песничка струја у д р угој половини ХIХ в е ка

грам. који се ставља испред, који претходи дру­

у Енглеској чијије и деал био верност природ и ,

гом језичком еле менту .

као у делима сликара пре Рафаела .

преп озиryра, -ё ж [нлат.

praepositura]

место

и достоја нство претпостављеног; код католика

место и достојанство старешине једног калу­ ђерског реда .

препоз иција, -ё ж [лат.

+

прераф а­

елИтскЙ . Гlререгистрација, -ё ж [в . регистрација] чин пререгистровања, пререгистровање .

пререгистровати, -ујём сврш . [в . регистр о­

praepositio стављање

напред] '1'ам . н е променљива врста речи којом

вати] поново регистровати под другим број ем, на име другог власника и сл.

979

прерија

престациј а

пр е рија, - ё ж [фр . ргајгје] геогр . пространа

ходни]

случај који се раније догоди о и који

1.

равница п рекривена травом , нарочито у Север­

служи као пример или оправдање за касније

ној А м ерици .

случајеве .

D закон

прерије закон силе, з а­

ко н ја ч е г .

виђено.

преријал, -ала м [фр . ргајгјаl од ргајгје, в . п р ерија] и ст. месец француског републикан ­ ског кален дара , од

20.

маја до

D без

2.

преседана нечувено , досад н е­

прав. одлука суда или ад мини стра­

тивног органа које се узима као узорак пр и ре­ шавању сличних случај ева.

пресија, -ё ж , ген . мн . прёсйја [лат.

18. јуна .

преријскii, -а, - о [В . прерија] који се односи

према ргетеге гњечити]

2.

на прериј у , који припада прерији , кој и живи у

принуда .

п р ерији .

ни , салетање, ургирање.

прерогатив, -а прерогатнв , -ива м, мн . пре­

1.

pressio,

притисак , при с и ла ,

пожуривање некога да н е што учи­

преСИЈIГ, -а м, мн . пресинзи , ген . мн . п ресинга

рогати ви , ге н . мн . прерогатива и прерогатива ,

[енгл .

-ё ж [лат.

лик одбране у којој сваки играч одбран е строго

praerogativa

од

praerogativus

првоо­

pressing] 1.

сп . у тимским спортов и ма об­

влаште н] пр а в . посебно , искључиво право не­

покрива једног од прот ивничких и гра ч а и на­

ког др жа вног органа или особе на руководећем

стоји да га онемогуhи у акцији .

положај у .

пресйрати , пресйрам,

прес, -а м [ен гл.

press] штампа (као ознака на

и несврш . [нем .

pressieren

3. л.

2. в .

Гlресиј а .

мн . прес ирају с врш .

од фр .

п р ити ­

presser]

нови н а рским во з илима, или у именима новин­

скати , приморавати , пожури(ва)ти , н а ваљива­

ских агенција) .

ти да се што учини .

'"

прес-агенција специјализова­

на служба која преноси вести лиСТОвима и дру­ ги м средствима информација; прес-биро оде­ љење н е к е установе задужено за издавање ин ­

форма циј а новинарима ; преС-КЛИПИЈIГ изрезак, вест и з новина, обично добијена преко агенције

кој а се тиме бави ; прес-конференција конфе­

преС-КJlИПИНГ в. прес . прес-конференција в . прес. Гlрескрибован, -а, - о [п ат.

praescriptus,

"

прескрибовати , прескрибујём сврш . и несврш . "

ре н ц иј а з а штампу; прес-центар место органи­

[пат.

зова н о за рад новинара у време политичк.,[х ,

прав . прогласити застарелим .

з а п ри тискање, гњечење,

сп р а ва за цеђење .

Presse] справа

06. помоћу завртња ;

Гlрескриптибилитёт, -ета м [нлат.

tibilitas]

обл и к штампарске машине, у којој се хартија

љивост .

-

полаже преко оловног слога намазаног бојом и п ри т и ска.

2.

прес-агенција в. прес.

praescrip-

прав . могућност застарелости , застар­

Гlрескриптiiван, -вна, - вно [срп а,..

tiv1.lS]

praescrip-

који одређује и прописује , нор мати ван;

уп. деск риптiiван .

пресалдумити, -им сврш . [тур . п ребродити , превести се преко

saldyrmak] 1. воде. 2. фи 1". 110'1'-

пу н о променити мишљење, преhи на другу стра н у, прихватити ставове друге стране .

прес:штан, -тна, -тно [фр . ргеssапt] неодложа н , преко потреб а н .

прописати, пропи с ив ати.

scriptibilis] који може застарити , заСтарљив.

најстарији

'"

штампарска

praescribere] 1.

прескриптибiiлан, -лна , -лно ,[н пат. ргае­

спо ртс ких и других значајних догађаја .

преса, - ё ж , ген . мн . прёса [нем .

в . п р~-

скрибовати] прав . застарео .

2.

прескрипција, -ё ж [пат.

praescriptio] 1. про­ 2. пра в . з астаре­

пис, правило, писмена наредба. лост,

стицање

права

на основу заста р елости;

ослобађање на основу застарелости .

1. хитан ,

упоран , наср­

тљ ив , н а метљив.

пресовати, -ујём с врш . И несврш . [пат.

pressa-

ге] притискати , притиснути (пресо!'.! и ли неким теретом, ради равнања, леГl љења и сл.).

пресбиопи ја в . презбиОпија .

престација, -ё ж [п ат.

praestatio] 1.

ист. оба­

прес-биро в . прес.

вез но давање приноса , д авање пор еза.

преседан, -ана м , мн . преседани , ген . мн . пре­

сваки чин који дужник мора на осно ву обаве­

седана [ ф р .

980

precedent

од лат.

praecedens

прет-

2.

зног односа да изврши према повери о ц у .

прав .

престiiж

преторијанство

престiiж, -ижа м [фр .

giurn]

prestige

од лат.

претекста, -ё ж [л ат.

praesti-

углед, друштвена с вест о нечијој вишој

вред ност и ; надмоћ кој у неко има због свог ви­

2.

кљиж. римска народ на трагедија.

соког угл еда и ут ицаја .

претенде нт, -а м, мн . претен де н ти, ге". м".

престiiж нii, -а , -о [в. престиж] који има пре­ стиж , који уж ив а добар глас, који има добру реп утацију , угледа н .

прести симо прил . [итал.

prestissimo] муз. вео­

ма брзо, што је брже могуће .

престо прил. [итал.

претенде ната [лат.

presto] муз . брзо , живахно . 3.

л.

право на нешто .

8. претендова­

+

претендентскii .

претендовати, -ујём сврш. И н есврш . [лат. рга­

etendere]

теж ити постизању неког високог по­

гати право на н е што ; приписивати себи н еко својство.

претеJl3ија , -ё ж [с рл ат. ргаеtе п s iо] претера н

мн . преструктурирај)i (непр . преструктуирати) с врш . И II СС ВРШ . [ в . структурирати] дати н е чему

захте в , неоправдано полагање права на н е ш то .

нову стру ктуру, преправи ти , преобликовати .

пресум ибiiJlан, -лна, -л но [нлат.

praesumibi-

који се може претпоставити , навод ни ; веро­

претенциiiза н, -з н а, -з но [н ем . фр .

pretentieux,

priitentios од

в . претензија] који има велике

захте ве ; који има о себи претерано високо ми ­ шљење, надувен , уображен.

вата н .

пресуми рати , пресумйрам ,

мир ај )i с врш . И несврш . [лат.

sumere

praetendens,

т и] онај који претендује на нешто , који полаже

ложаја или веће материјалне вредности, пола­

престру ктурирати, преструкryрйрам ,

lis]

(toga) praetexta] 1. врста

тоге код старих Римљана , оивич е н а пурп уром.

3. л. мн. пресу­ praesumere, в . пре- ,

уз ети, мислити] претпоставити, прет­

постав љ ат и , узети , узимати као вероватно.

пресум птйван , - вн а, -вно [лат.

praesurnptivus]

који се претпоставља, наслућује, вероватан.

praetentiosi-

прете нциоз ан] особина онога који је пр е­

тенциозан.

претерит, -а, претерит, -а и претерит, - а м [лат.

(tempus) praeteritum]

грам . назив за прошл о

време без обзира на аспект трајања, у јез ицим а који н емају као облик аорист , имперфе кат и

пресумп ција , -ё ж [лат.

praesumptio] 1. прет­ нагађање . 2. прав . при­

п о став ка, наслућивање ,

претенциiiзност, -ост и ж [I-Iлат .

tas, 8 .

п ерфекат .

претериција, -ё ж [нлат.

praeteritio] 1.

пр и ­

з на ва њ е чињеница з а пра в но веродостојне док

видно прелажење преко нечега , пр е ћуткивање ,

се н е до каже су прот но .

непомињање .

3. надме ност ,

уоб раже­

пресупоз иција, - ё ж [нл ат. пр етп о ста вљање ,

2.

ретор . фигура која подразум ева

н е помињањ е н е чега како б и се н а то н аме рн о

н ост, д р ск ос т.

praesuppositio]

претпоставка; услов од кога

ск р е н ула пажња.

прётор , -а м , мн . - и [лат.

praetor]

и ст. у старом

Рим у н ајвиши државни службеник после кон ­

се п олаз и у расуђ ив ању .

пресупони рати, пресупонйрам ,

3. JI. мн .

пре­

су п о нир ај )i сврш. И I-IССВРШ . [нлат. ргаеs uрроп еге ] п р етп о ставити, претпостављати; узет и као по ­

зула ; врховни судија.

+ прёторскЙ .

преторијанац , -нц а м, мн . прето риј а нци , ген . МII. Ilреторијанаца [лат.

praetorianus] 1. и ст. при­ 2. фиг . припадник

пад ник прето ријанск е гарде.

лаз н у та ч ку.

најамничке вој ске која служ и као пот п о ра вла­

прес-цент ар в . прес. пресције нција, -ё ж [нл ат.

сти заснованој на грубој сили.

praesc ientia]

пред­

преторијанскii, -а, -о [ лат. ргаеtогiапu s] у :

..

з н ање, з н а ње које претход и и скуству; п оз н ава­

преторијанска гарда иет. телесна га рда р им ­

ње буду ћн ост и .

ских царева, к оја се и ст ицала својом обешћу и

претекст, -а м, MII . претексти, ге н . мн . прётёк­ ста [лат.

praetextum

од

praetexere

претварати се ,

о б ма њив ат и] разлог који м се оправдава н ек и п осту п ак, из говор , и зли ка .

н ас иљим а, игр ајући в елику улогу у дво р ским пр е вр ат им а.

преторијанство , -ства с

[8.

преторијанац]

владавина војник а , владавина војске .

981

претумбати

прецесија

претумбати, - ам с врш . [В . тумбати]

2.

нути н аоп а чке, преокренути .

окре­

1.

направити не­

претура, -ё ж [л ат.

praetura, в. претор] претора. 2. судница .

ист.

1.

р ађев ина ; материјал који стиже из фабрике

praefixum

од

praefigere]

л и нгв. језички

елеменат који долази испред основ е и заједно с њом чини реч, предметак.

сп р ем ан з а употребу , састављање или монти­

префиксација, -ё ж [лат.

praefixio, в.

префикс]

лингв . начин творбе речи помоћу префи кса.

рање.

префабриковати, -кујём сврш . [в . фабрико­

2.

в.

префикс, -а м , мн . префикси , ген . м н . Il рефик­ са [лат.

префабрикат, -зта м [В . пре-, фабрикат] пре ­

ват и]

praefiguratio,

рање, образовање.

ред р аз м е ш т ањем ствари и предмета.

чин и служба

префигурација, -ё ж [ил ат.

пре-, фигурација] претходно уобл ич авање, ства­

1. припремити

преформација, -ё ж [илат. praefoгm atio,

8.

за употребу или монтажу.

пре-, формација] биол . застарело уч ење по ко­

п р ер ад ити , дат и чему нови облик у фабрици .

јем се делови тела потпуно образуј у већ у са­

префација, -ё ж [л ат.

praefatio]

у католичкој

цркви мол итва на миси пре чина посвећења,

момјајету или у семеној ћелији, так о да се у то­ ку развоја не ствара ништа ново .

п р едсл овљ е.

преформирати, преформирам ,

префацио в . префација .

формирају сврш. [в . формират и]

префект, -а м, ми . префекти, ген . мн . префека­

унапред формирати.

та [лат.

praefectus] 1. ист.

у старом Риму вршилац

раз ни х служби у управи и војсци .

чему други облик,

преобликовати.

неким зе­

преформулисати, -ишём сврш. [ в. п р е-, фор­

мљама представник државе у провинцији, по­

мулисати] изменити формулацију , дати другу,

краји нс ки начелник .

друкчију формулацију.

окруж не полиције.

префектУра, -ё

2. у

2. дати

3. л . ми . пре­ 1. претходно,

3. управник градске или 4. васпитач у интернату . ж [лат. praefectura] 1. ист. ад­

префриган, -а , -о [в . фригати] лу кав, пре­ преден, свим мастима намазан .

м инистративно-територијалнајед иница у Рим­ с ко м царст ву .

2.

прецвикати в . Ilрецвиковати (в . )

надлештво префекта ; зграда у

којој се н ал аз и такво надлештво .

преферанс, -а м [фр .

preference] врста игре

прецвиковати, -ујём и прецвикати , -ам сврш . [нем .

са тр и д есет две карте и три играча.

преференција, -ё ж [срлат.

praeferentia] 1. да­

вање пред ности или првенства коме , чему, ве­

ћа н а кл оност, с клоност према коме , чему .

2.

екон. пред ност, олакшице, повластице које дају држа ве међу собом ради повећања трговине .

преференцијалан, -лна , -лно [cpJlaT.

rentia1is,

praefe-

в . преференција] који има предност,

прв е н ство , повлашћен, претпостављен .

...

пре­

zwicken]

нагло пресећи , п реки н ути .

прецеденција, -ё ж [ил ат .

praecedentia] прет­

ходност; првенство , преимућство ; пра во на ви­

ши положај .

прецентор, -а м, мн . -и [лат. пре-,

cantor

praecentor,

црквених и школских хорова .

прецепт, -а м, мн . прецепти , ген. ми . п рецепа­ та [лат.

praeceptum] ] . препорука , савет . 2. усво­

јена и одређена обавеза која уређуј е поступке и

ференцијални третман повлашћени поступак

односе у друштву , правило , пропи с.

у међ у народним односима .

наредба .

прецептйван, - вна, -вно [лат.

преференцијали, преференциј:iла м ми . [в . п референцијалан] уговори између двеју држава

преферирати, преферирам,

3. л . МН . префе­ praeferre носити ис­

3.

налог,

praeceptivus]

који саветује, опомиње , упућује , по учан .

прецептор, -а м , мн. -и [л ат.

којима једна другој дају олакшице, повластице у тр говачкој размени, повлашћена тарифа .

в.

певач] вођа хора и учитељ певања

praeceptor]

ин­

структор, васпитач , учитељ .

п р ед] да(ва)ти предност коме, чему, више це­

прецесија, -ё ж [лат. praecessio претхођење praecedere претходити] 1. ходање и с пред ко­ га , претхођење, предњачење. 2. физ . , астрон. по­

нити, в ише волети .

мерање ротирајућег тела под делов ањем силе

р и рају сврш . И иес врш . [лат.

982

од

преци з ан

приватност

која настоји да промени смер осе кретања тел а

рад производи за себе, а не з а друштво. в . који

у просто ру . .6. - еквиноција ранија појава про ­

нијејаван , затворен за публику . г. који припада

лећне ил и ј есење равнодневице услед лаког з а­

интимном или породичном животу , кућни , до-

кретања Земљ ине осови н е .

маћи; лични, поверљив . Д . који нема служб е н и

praecisus] који се

карактер, незваничан . .6. приватна аудијенци­

истиче вел иком тачношћу и јасноћом . .6. пре­

ја нез ваничан, поверљив пријем код владара

п ре цизан, -з на, -зно [лат .

ин­

и л и црквеног поглавара ; приватна иници ја­

струмената и а парата з а техничке и научн е по ­

тива подстицај који долази од појединца ил и

ц и зна

механика

техн.

израд а

пр е ци з них

требе.

групе ,

п р е цизирати, прецизирам,

3.

п.

M I1 .

пр е ци­

зирају, rel1. мн. прецизирајући сврш . И н ес врш . [ф р .

preciser]

тачно , јасно одред ити , од ређивати ,

praecisio,

в. преци ­

зан] својство онога који је прецизан и онога што је преци з н о.

п ре ци6за, - ё ж (аб. у мн. преци6зе, преци6за) [фр.

precieuse од лат. pretiosus] 1. ист. јед на од да­

јалистичком систему ; приватна кореспонден­

ција лична , присна преписка једне особе ; при­

прогањање

привативан, -вна , -вно [лат. кључује .

гоцен.

2.

изве штачен , неприродан , усиљен , пре­

п р е ципитанс, - а м [п ат.

praecipitans]

х ем .

пре­

1.

претварање државне и друштвене својин е у

приватну.

2. својатање,

узимање под свој е (н е­

п р е ципитат, -ата м [п ат.

praecipitatum] 1.

се скупљају н а д ну , тал о г. б . назив за нека ј ед и ­ њења живе.

2.

метеор. он о што је пало из облака

и што је измере но као водени талог, 1·lадавине .

пре ципитација, - ё ж [л ат. хем . ства ра њ е талога из

praecipitatio] 1. раствора, таложење . 2.

пренагљен ост, брзоплетост .

пре ципитирати, преципитирам,

3. п . ми . praecipitare] на дно , (с)таложит и (се) . 2.

преципити рају с врш . и н есврш . [п ат. падати , пасти

фиг. пренагл ит и , пренагљ ивати , бити брзоплет.

п реципитозан, -зна, -з но [ИТ'dJI .

precipitoso]

који се ру ши , који пада, који има јак нагиб ,

2.

фиг. нагао, и з ненадан, н есмотрен , не­

своју приватну ствар .

приватизовати, -ујём с врш . И l1ес врш . [ нлат.

privatisare)

претворити ,

пр етварати

privatus одуз ет (од

неш то у

приват но власништво .

привiпист(а), -ё м , МН. прив iписти [В . при ва­ тан)

1. ученик

који не иде у школу него полаже

испите на крају полугодишта .

2.

стручњак за

приватно право .

приватник, -а м , МН . приватници, ге в . МН . приватника (ж . приватница, -ё) [В . прив атан ] човек који није ни у каквој сл ужби , него жив и

од сопствене имовине ; онај који сопственим средствима за рад производ и за себе , а н е за д руштво .

приватност, - ости ж [В . приватан)

промишље н .

п риватан, -тна , -тно [лат.

опште интересе) ; понаш а ње службеника к ој и државну или другу јавну ф у нкцију третира као

хем . а. нераст ворљ иве ч естице у те чности које

стрм.

privativus

лишити) који лишава , одрич е, ис­

privare

ке јавне функције или установе , без обз ира н а

средство кој е и з азива таложење .

1.

л иц а

приватизација, -ё ж [ В. приватизовати)

preciosus] 1. дра­

теран .

1. хем.

стране

према имовини .

фињеним уку сом .

п рециозан , -з на , -зно [пат.

од

носе поједин а ца пре ма другим људ има и л и

ма

жена склона претеривању

рад њи

но право грана правне науке која уређуј е од­

ма из фран цус ког високог друш т ва у ХУII веку

у облачењу и кићењу , каћиперка .

кажњивих

које је тим радњама лично оштећено; приват­

које су тежи л е да се истакну ученошћу и пре­

2.

ор га н а;

ватна тужба лична , грађ а нска тужба , закон ско

поближе обј аснити (мисао , предл ог и сл. ) .

п р е цизност, -ости ж [лат.

а не о д д ржаве или званичних

ек он . привре д на делатност приватника у с о ци ­

1. стање у

којем се налази оно што је приватно ; приватно

јавности)] а. који припада одређеном поједин­

власништво.

цу, лични. б. који сопственим средствима з а

сфера живота .

2.

лична, интимна и пород ич на

983

.

ПРllма лан

привација

при ва ција , -е ж [лат.

privatio] 1. лишавање , 2. оскудица ,

одуз имање, губитак; одрицање . н едаћа , немаштина.

Pr{apos] митол . у 11'чкој ми ­

ониса и Аф родите , приказиван с великим фа­

привилёгија, -е и привил егија, -е ж [лат.

privilegium] 1.

ПрИјап , -а м [грч.

тологиј и бог оплођивања и плод но сти, с ин Ди­

а. искључиво п раво, повластица

лусом.

пријапеје, пријапеја ж мн . [лат.

priapeae, В .

коју ужива нека особа, неки сталеж или класа.

П риј ап] књиж . врста песама развратног садржа­

б . предност, првенство.

ја код Римљана .

2.

иcr. докуме нт(об. у

средњем веку) којим је виша власт појединцу ,

граду и сл. додељивала одређене повластице .

привилего ван , -а, -о [В. привилеговати] ко­ ји ужива привилегију, који има посебна права ,

повла шћен .

да(ва)ти

повластицу,

првенство

коме, до вести , доводит и кога у повлашћен по ­

ложај у од носу на друге.

придика, -е = придика, -е ж, дат. И лок . при­ дици /придици [од придиковати] морал них упутстава и прекора .

2.

1. говор пун цркв . обредни

гово р рел игиоз но-поучног садржаја који се др ­ жи у то ку службе у цркви , проповед .

придиковат и , - ујем = пред иковаПI , -уј ем нес врш . [лат.

praedicare]

држати придике; гово ­

призма, -е ж, ген . мн . призми [грч .

prisma] 1.

геометр ијско тело ограничено одозго и одоздо двама полигон има , а са стране паралелограми ­

ма .

2.

фнз . проз ирно тело сличног облика које за

гана.

2.

фиг. опседнутост сексом .

пријапскй, -а, -о [В. Приј ап] који се тиче

преламање

светлосних

прикључ еније, прикљученија с [рус. при клю­ чение] цсл . догађај , доживљај, пустоловин а .

r,рим , - а м , м н . примови, ген . мн. примова [нем . Ргјm од лат.

primus

прв и]

1. муз .

п р ви инструмент

у музичком саставу; први гл ас у хору.

з ракова,

за

разлагање беле светлости у спектралне боје и

2.

сп . први

бо рбен и став у мачевању. з. финанс . вишак који се плаћа на неки новац и ли вредносни папир

преко номиналне вредности, ажија. r,рим-, примо- [лат.

primus

први , главни]

као прв и део речи значи главно , прво .

прима , - е ж [лат. ргјmа од

рити поучно и с прекором .

служ и

1. мед .

Пријапа; р азв р атан , блудан, похотан .

привилего вати , -уј ем свр ш . И . несврш. [срлат.

privilegiare]

пријапiвам , -зма м [ В . Пријап, -изам]

трајна и бол н а ук рућеност мушког полног ор­

primus] 1. а. муз.

интервал кој и настаје узастопним ГЈОн ављањем

истог тона . б . В . r,рим

(1).2. с п .

у мач евању уда­

рац одо з го доле.

прима прид . индекл . [н ем . ргјmа од итал. ргјmа

(c lasse)]

фам . заст. сјајан, одличан , прв окласан .

примабале рина , -е ж [>lтаll. ргјm а Ь а ll егiпа ,

за употр ебу у р азли читим оптичким справама .

прва балерина] прва, најистак нутија плесачица

О I'ледат и кроз призму гледати, посматрати

у балетској трупи , она која плеше прве улоге .

нешто необјективно, под утицајем одређених

прима BllcTa В. а ПРlIма BllcTa .

околност и.

призматича н , - чна , - ч но [В . при з ма] геом . који има облик при з ме , који је својствен при­ зми.

примадо на , -е ж [итал . ргјm а dопп а , прва го­ спођа, жена ] киња.

призматойд, -ида м , мн . при з матои д и , ген .

мн . призматоида, В . ПРlIЗмОЙ д .

1. главна

певачица у оперском ан-

самблу; глумица која глуми главне улоге , прва­

2.

ирон . врло осетљива , лако увредљива

особа .

прималан, -лна , -л но [лат.

primalis] првоби ­

призмойд, -ида м , мн . приз моиди , ге н . м " .

тан, исконски . & примал ни крик IlСИХ . елеме­

призмоида [В . Гlри з ма , -оид] геом . тело налик на

нат и крајњи циљ психотерапиј е америчког

призму које има сличне , али неједнаке ос н ове.

Прiiјам, -а м [грч .

психијатра Артура Џанов а , п о којој пацијент

Pr(amos] ш,тол . тројански

треба поново да проживи свој бол из детињ ­

краљ , с ин Лаомедонов , Хекабин муж, Хекто­

ства , при чему се тај процес зав рш ава п р имал ­

ров и П а ри со в отац.

ним , исконским криком.

984

прин т

примаран

ПРllмара ll, - рна , -рно [лат. primarius] 1. пр ­ вобитан, почетни, исконски .

2 . први

по важно­

сти, квалитету , рангу , главни, нај зна чајнији .

...

примарне болести мед. болести које нису на­

3.

грубо из рађен , јед ноставан .

прими т ивн а

...

умет ност уметност људи из пре и сторијско г доба , сачувана у пећинама; уметност прим и ­ т ивних племена .

стале као последица других болести, него су се

примитивац, - вца м , мн . примитивци , ген.

јавиле непос редно ; при м арlШ оБЈ1ИК основни,

мн . примитиваца [В . примитиван] 1. примити­

првобитни облик, н арочито код кри стала; при­

ван , необразован , припрост чове к .

марно доба

школ ован сликар , сликар наивац . б . ми . н азив за

геол .

палеозоик;

примарн е

боје

2. СЈIИК .

а . н е­

основне боје у спектру; три боје које се користе у

италијанске сликаре пре рен есансе, који су би ­

различ итим методима штампања у боји односно

ли још н еу ки у односу н а велике ре н есансн е

телевизије у боји .

мајсторе .

примар ијус , - а м , мн. -и [л ат.

primarius] 1.

главни лекар , у правник болнице или шеф бол ­ ничког одељења.

2.

црк в. код катол ика први ,

главни проповед ник .

примитивизам , -зма м [в . примити ван]

човека , заосталост; п онашање својствено при ­ митивном ч овеку .

пр имарllОСТ, -ости ж [В . примаран] особина

1.

особина и стање необразова но г, припр остог

2.

слик . повођење за умет­

ничким деловањем примитиваца .

...

IЮВИ

-

по ­

онога што је примарно , првобитно ; првенстве­

кр ет сарајевских уметника млађе генерациј е

на важност.

осамдесетих годи н а , који н агла шав ају животне

ПРllмас, -а м, мн . - и [нлат. primas] 1. највиши

назоре сарајевске "раје" и с иронијом се од н о­

Достојанственик католичке цркве у некој држа­

се прем а устаље ним д р у штв е ним вр ед н остима .

ви или пок рајини.

2.

виши поглавар у неким

пр имат, -ата м [лат.

primatus rlpBO

место , пр­

венство] прве н ство, прво место по ран гу или важности .

ставност,

простота;

нер азв иј е ност (духовн а,

културна итд.) .

примо , -а м [итал . ргјmо] муз. прва , горњ а,

примат и, примата м, м н . [нлат. primates] зоол. ред најразв иј е нијих врста сисара (према вели ­ чини мозга, мобилности палца, с пособ н ости

споразумева ња и сл . ); полумајмуни , мајмуни , човеколики мајму ни , човек .

прitмаш , -а ша м, мн . примаши, ген . МII . при­ маша [в. прим ] муз . први виолиниста у кафан ­ ском оркестру; првак у некој музичкој капели

или у скупу музича ра .

• примашев и прitма­

шкИ .

прим-б рој, -а м, мн . прим-бројеви , ген . м н . прим-бројё ва [В . прим-, број) мат . број који ниј е дељив нијед ним д ругим бројем осим јед ини ­ цом и сам им собо м , про ст број .

ПРllм ипа р а, -ё ж [лат. ргјmјрага од primLIS први, рагеге рађати] мед. же на кој а је први пут

родила, првороткиња; уп. Il лУ рипара . примитиваl l , -в на , -вно [лат.

prill1Us прв и] 1. кој и

прими тиви тёт, -ета м [лат. primitivitas, В . примитиван] првобитност, из ворност; ј едно­

црквеним редовима.

prim itivus од

се односи н а најраније кул­

туре у и сторији људског рода.

2.

који је н а ни ­

ском сту пњу кул туре , н еоб разован, припрост.

највиша деони ца у вишеГJlасн им саставима .

примогеllиту ра , -ё ж [срлат. од лат.

primus

primogenitura

први , gе пitu s рођен] и ст. прави ло

по ком влада ра н аслеђ ује прворођени син .

ПРИМОРД ltјаЈlаll , -л на , -лно [лат . primordi a1i s од лат.

primus први, ordiri

уређивати]

1. прв оби­ 2. ко ­ ос н ован . ...

тан , праисконски , најранији по постанку . ји ј е од кључ ног з н ачаја , бита н ,

примордија Л llа ЗОllа геол. најнижа зона силур ­ ске формације; приморд ијална фауна геол . ока­

мењен е животиње примордијалне з о н е .

Гlрим ула, -ё ж . [лат. ргјmLl1а

(ve ri s) прва у Primu-

Ilролеће] бот . рани прол етњи жуги цвет, /а со /иmnае , јагорчевина , јаглац .

ГlрИМ УС, -а м , м н . -и [фабричко име] метал н а кухињска направ а за кување на шпири тус.

прим ус Иlпе р п а рес [лат.

primus iпtег paresJ

први међ у једнакима ГIO чину.

ПрIIIfТ, -а м [е игл .

print] текст и с пи сан, штам ­

пан на компјугерском штам п а ч у.

985

принтати

принтат и , -ам несврш . [ В. принт] исписивати принтер , -а м, мн . - и [е нгл. printer према print штампати] ке .

из

1. део

телеграфа који бележи пору­

2. уређај који штам па KOMnjyrepa, штам пач .

ПРltНципијслност, -ости ж [в . принципије­ лан] посту пање по принципима , доследност,

компјyrерск им штам п а чем .

информације послате

начелност.

ПРИllчевски, -а, -о [ В . принц] да принцу ( и принцез и) .

1. који припа­ 2. достојан принца, ве­

леле пан , кнежевск и .

принц, -а м, мн . принчеви , ген . мн . принчева

приор , -а м, мн. -и [лат.

prior пречи, ранији] 1.

Prinz од фр . prince од лат. princeps први , глав ни] 1. т итула мушког члана владарске по ­

поглава р самоста на у неким като личким редо­

родице и особа која н ос и та кву титулу, краљев

њовековним и тал ијан с ким комунам а и у ви ­

син, нећак или с инов ац.

за нтијској Далмацији.

[нем.

кнез

(- од

2.

владар кн еже ви не ,

Монака).

же н ског ч ла н а владарске по родице

и особа која носи такву титулу, краљева кћи, не­ ћака или синовица.

2.

принчева жена, кнегиња .

принце пс, -а м [лат. princeps први , главни] 1. у ста ром Риму титула цара као прво г рим с ког

грађанина , одличн ик , првак (од Августа до Дио­

клеција на) .

2. н аз ив многих е вропских средњо­

вековних владара , први у држави , првак , вођа.

при нцес-крофне

[ нем .

Prinzesskrapfen, в .

крофна] кули н . посласт иц а, тесто пуњ е но кре­

ПРИIIЦИП, -ипа м, мн. принципи, гс ", . мн . принципа [нем . Prinzi p од лат . principiul11 први,

1.

и заб ра ни градски поглавар у сред­

приоритета [лат. prioritas, в . приор] 1. већа ва­ жност у

односу

на

неког а

или

н ешто,

стве н о пр аво , првенство , пр едност. пр аво део нич а ра да при ликом

2.

првен ­

финанс.

исп лате потра ­

живања буде испред осталих.

приоритётан, -тна, -тно [ в . приор итет] који има пр аво прио р итета , првенств а, прв енствен,

( нај )важнији.

припёј д "рид. индекл. [енгл. prepaid] који је плаћен унапред (обично о телефонском рачу­ н у , имп улс им а за мобил н и телефон).

припрата [можда у вези са лат. ропа, врата]

мом одјаја.

главни]

2. ист.

приоритёт, - ета м, мн. пр и оритети , ген . мн .

ПРИl щсза, -ё ж [нем. Prinzess in од фр . princes-

se] 1. титула

вима .

ос новни став, полазна мисао; руко ­

а . п редњи део цркве, пред ворје . б . посебно оде­ љење у цркви за жене .

притан , -а на м , 80К. притане , МН. притани,

l

yrврђ е н е чи њен ице у

ген. мн . притана грч . рrjtа п is господар] ист. члан

науци које служе као критеријум р асуђива ња и

одбора п едесето риц е држав ни х саветника који

водећа идеја , начело . вреднова ња .

3.

2.

правило и л и кодекс пон а шања.

О у ПрИlщ ип у у начелу , по правилу ; из ПРИII­

принципала [н ем.

lis] 1.

газда, шеф,

MII.

принцишiли, ген. мн.

Prinzipal, пр ема лат. principaпослодавац . 2. е ко" . о н ај који

овлашћује другу особу да делује у њено име као њен агент или мешетар .

3.

муз. ГJlавни , те­

мељни регистар оргуља .

ПРИlщипат, -ата м [лат. принцепса .

2.

principa tu s] 1. власт

ист . облик царске владавине у Ри ­

му од врсмена Августа до кр аја ПЈ века н . е., по којемје цар био принце пс, прим ус интер lI арес (п рви међу једнакима).

ПРИIIЦl1Пијёла ll , -лна, -л но [н ем.

prytaneion,

в.

при тан] и ст . седиште највише

управне власти у старој Атини .

ПрltТзнеум

8.

ПРИТ3I1еј .

про [лат.

pro] латинск и предлог, само у веза­ ма као што су - дом о суа (в . ), - ет KOIITpa (в.),­ "РИМО (в . ) , - секу"До (8.). про-' [лат.

pro]

као први део р ечи означава

пристајање у з н екога и ли нешто, у корист, на страни КО IЋ или чега (Йроарайскu) . про_ 2 [ лат.

pro]

к ао први део р ечи означава

замену и л и да је н еко ни ж и по хијерархији,

Prinzipi ell,

в. принцип] који одговара принципу .

986

гр чким '-р адов има.

Гlритз неј , -а м, м н . -И [лат. pгytaneul11 од грч .

ципа из при нципијел ни х р азлога.

принципал, - ала м,

су у пр ављали н ародном ску пш ти н ом у старо­

нпр . у именицама које оз начавај у звање (йро­

конзул).

пробни

про-З

про_3 [ГР'l .

pr6 пре, пред] као први део речи

пробација, -ё ж [мт.

probatio] 1. испитив а­ 2 . РСIl . иску­

оз н ача в а п ретх ођеље у простору или времену ,

ље , проверавање неког производа .

нешто што је истурено, што се догађа раније

шеништво , време искушеништва.

или што се односи на будућност.

пробехарати , -харам

проба , -ё ж , ген . мн. проба [нем . РгоЬе од срлат . рго Ь а ]

1.

а . испитиваље, кушање,

rlpoBepaBaIbe

сврш . [Н . бехар] пр о­

цветати, процвасти .

пробllОТИК, -а м , мн . пробиотици , ген . мн .

каквоће ч е га (јела, пића) . б . проверавање мере

пробиотика [Н . про_ 2, ГР'l .

и кроја одев них предмета који се шију . в . испи ­

мед . бактерија млечне киселине која учествује у

тиваље садржине метала од којег се кују новци.

варењу .

г. испитива ље правилности решеља рачуtlСКОГ

је животињама ум е сто антибиотика рад и јач а­

задатка ил и

конструкције рачу нским

или цртање м .

2.

путем

вежбаље , пробно извођеље

2. вет.

biotik6s животни] 1.

биохемијско средство које се да­

ња отпорности .

проблём, -ема м, МII . пробл е ми , ГС II . МН . пр о­

или приказ ива ље (музичког или поз оришнOI'

блема [гр'l . рг6Ыёmа сметња , према

комада) .

главна , последња ве­

бацати напред] а . теоретско или практично пи ­

жба п ре ја вног извођеља или приказивања. О

тање, з адатак који тр еба решити ; спорно пита­

...

генерална

-

proballein

ста в и ти 113 пробу (некога, нешто) изл ожити

ње, загонетка . б . сметња, тешкоћа .

искушењи м а , проверити у стварности .

проблем замишљена поз иција фигура на табл и

пробабилаll, -л на , -л н о [лат.

probabilis] ве­

п робабилизам, -з ма м [фр . пробаб и ла н]

probabilisme, в.

1. ф илоз. учење по коме је свако са­

знање нуж но з асновано само на вероватноћи. у римокатол ичкој теол огији , језуитско ста­

новиште п о коме човек без гриже савести може предуз и мати с ве оно што сматра добрим и ко­

п робабилнст(а), -ё м, мн . пробабилисти [фр . в . пробабилан] присталица , след­

беник п робаби л и з ма.

П РОбаIlД , -а м, МII . пробанди, ге н . мн . пробан ­ да [лат.

probandus

који тр еба да буде испробан

од ргоЬ аге пробати]

1.

онај кога треба ставити

на пробу, и с ку шеник ,

2 . б и ол . јед инка на којој

се

коју треба у з адатом броју потеза довести до

проблематизи рати = I1роблемаТlIзовати (Н.) проблематизоват и , -тизујём и проблема­

тизи рати , проблематизирам , З . л. мн . пробле­ мати з ирају сврш .

11

Н СС НРШ . [в . пробл е м] прави т и

(од чега) пробл ем , поста вити , постављати ( н е­ што) као проблем.

проблематика, -ё ж, дат. И лок . проблемати ­

рисним.

probabi liste,

шаховс ки

мата.

р овата н .

2.

...

сп р овод и

експериментално

истраживање

каракте р ист ичних наследних особина .

пробаllта ll , -тна , -тно [нат.

ци [Н . проблем] скуп свих проблема у одређеној области.

I1робл емаТ llчаll, - чна , -ч но [гр<, .

k6s]

probIemati-

који се доводи у питање , сумљив , спор а н ;

д восмислен , загон етан .

проблем ист(а), - ё м , мн . проблем исти [ Н. проблем] шаховски стручљак који обично ниј е играч , а бави се проучава њем и решавањ ем

проблема. проблёмски, -а , - о [В . проБJlем] који с е од­

probans од ргоЬа­

носи на проблеме .

... -

шах самостална гр а н а

ге, в . п робат и] који доказује претпоставку , који

шаха која се бави састављањем шаховски х

може служ и т и као д оказ .

проблема и писаљем студија .

п р о бати, пробам , З . 1' . м н . пробају с врш . и несврш . [лат. ргоЬ аге доказивати , проверавати] покушати (да се нешто учини).

2.

1.

а . испитива­

пробllИ , -а , -о [в . пробаЈ који је у вези с пр о­ бом , који се изводи рад и пробе, којије припр е­ мљен з а пробу ....

-

KaMe11 оно што СЛ УЖI1 за

ти, прове рит и . б. уз ети мало јела или пића да

пробу , за проверу нечије вредности , способн о­

би му се п ро верио укус, (о)кушати .

ст и ;

вати улоге с глумцима ,

2.

увежба­

муз ичарима и сл .

прикази в а ња ил и извођеља.

пре

-

балон фИ " . оно што се чини ради ИСГIИ Т И ­

ваља могуliности успеха у пломатији и сл .);

-

'leMY

(изјава у д и ­

рад привремени рад ни од-

987

пробортати

провинцијал ац

н ос, обично до шест месеци, током којег се про­

вара покрајине у време млетачке вл адавине над

ве р а ва д а л и кандидат за запослење одговара

Далмацијом .

провйзија, -ё ж [лат. provisio предвиђање,

оче кивањима послодавца.

пробортати, -ам сврш . [мађ . boritani болова­

опрез]

].

проценат од обављеног посла који се

ти, кубурити] одболовати, проболовати ; про­

као награда за труд даје посреднику , аге нту или

чамит и .

препродавцу . • провизйјскй и провизи о н й. ПроВйзор, -а м , мн . -и [л ат.

пробосциди, пробосцида м МН . [нлат. ргоЬо­ од грч .

scidea

proboskis

сурла] зоол . сурл аши.

прова, -ё ж, ген . мн . прова [вен е ц. ргоа , "тал .

prua, ргога]

пом . ПОКр . пред њи крај брода , прамац .

провајдер, -а м [енгл . provider] фирма која п р еко св ојих компјутера обезбеђује корисни­ цим а , грађанима и фирмама , приступ неком те­

лекому ника ционом систему, најчешће Интер ­

providere

прибавити]

].

provisor, према

управитељ , уп равник

(покрајине, фонда , имања, школе и сл.).

2.

фар­

мацеутско з вање којим се стич е само сталност у бављењу фармацијом и управљању апотеком.

провизоран, -рна , -рно [срлат. provisorius) одређен привремено , на краће вр еме, привре­ мен , пробни , помоћни .

провизоријум, - а и провизорйј, -а м [нлат .

нету.

провајДИНI', -а м [е нгл . ргоvidiпg] обезбеђи ­ вање при сту па неком телекомуникационом си ­

стему, н ајчешће Интернету .

проваllсiiлскй, - а , -о [фр . ргоvепryа l од Рго­ уепсе Про ван с а , покрајина у јужној Францу­

provisoril1m] но решење.

провизорност, - ости ж [в . провизоран] осо­ бина онога што ј е ПровИЗорно , привр еменост .

провifјант, -а м [н е м .

ској] к оји припада Прованси , који се од носи на П р ова н су .

.. -

језик некада самостални књи­

жев н и ј ез ик у јужној Француској, данас само на ре чј е; провансаJlска

привремено стање , реш ење из ну­

жде које се касније замењује бољ им , п р ивреме­

vende)

Proviant од стФр. рго­

храна неопход на за живот ( об. храна за

војску) ; животне намирнице .

провинција, -ё ж [лат. ргоviпсiа]

поезија стихови пе­

] . подручје 2. а. ист. у

сника ХII и ХПI века и з Провансе и северои­

и з ван главног града , унутрашњо ст.

сточне Шпаније који су опевали витешке и љу­

Римском Царст ву подручје под у правом пред­

бавне мот иве .

ставника централне царске вл аст и . б. покраји ­

провенијенција , -ё ж [нл ат. provenientia, прем а лат. рroуепјге потицати] извор из кога не­ што l1 рои ст иче и л и д олази , место настанк а, по­

на, обл аст .

проверб , - а = провёрбијум, -а и провёрбйј,

провербијiiлаll, -лна , -л но [лат. proverbialis] пословича н , пос л овични .

провёрбијум и Ilровёрбйј = проверб (в) . провидеllција, -ё ж [лат.

providentia) 1. пред­

виђање, опрезност , опрез; брига , брижљивост.

мн. провинцијала [в. провинцијалан ] поглавар једног каТОЛИЧКОI' црквеног реда кој и има власт над неколико са мо стана у обл асти.

ПРОВИllЦијiiлан, -лна , -л но [лат. р гоviпсiаlis , в . провинција)

провидеllцијiiJlан, -л на , -лно [В . прови ден­ ковид .

о през ан , промиш љ ен , брижљ ив , д але­

2.

који је посл ат од Бога ; уместан , по­

треба н , доброд ошао .

провидур, -у ра м , мн . провид ури, ген . МН . п р ов и ду р а ["тал.

988

proveditore] ист. т итул а погла-

к оји с е нал аз и , кој и живи у

].

провинцији ; покрајински , обласни . ђански , маловарошки , паланачки .

2. малогра­ 3. неотесан,

примитив а н , груб .

(божј а) з аштита , промисао , провиђење .

].

4.

провинцијiiл, -ала м , м н . провин цијали, ген .

-а м [лат. ргоу е гЫит) м уд ра и з р е ка , посл овица .

ција]

катол ичкој цркви , н еколико би­

ф и г. културн а з аосталост, мал ограђ анштина.

рекло.

2.

3. у

скупија под управом једне надби скупије.

ПРОВlfllЦиј:lJliiт, -ата м, мн . провин цијалати, ген .

MII. провинцијалатii [срлат. provincialattls, в. про­

винцијал) а. служб а, посао провинциј ала. б. кан­

цел арија у којој провинциј а.ЈЈ оба вља п ослове.

провинцијалац, -лца , мн . Ilр о в инцијалци, '-ен . мн . провинцИја.паца (ж. Ilровинцијiiлка, -е,

дат. И лок. провинцијалки , ге н . мн . провинцијал -

п рограм

провинцијализам

ки) [В . провинција] станов ник провинције , па­

мон који луче јајници и материца.

ланчанин, мало грађанин.

ронскй .

+ про гесте­

провинц ијализам, -зм а м [В . провинција] 1.

прогимнiiзија, -ё ж [В . про- З, гимназиј а] ни ­

покрајинска, д иј але к атс ка реч , реч која н е при ­

жа гимназија кој а припрем а ученике за вишу

пада књижев ном језику .

гимназију .

2.

уско, малограђан ­

ско, паланач ко схватање, малограђанштина.

провин цијализирати (се) = провинција­ лизовати (се) (в . )

прогнатија, -ё ж [В . про- З ,

gmithos ви л ица]

а н ат. избоченост вилице (горње или д оње ) у од­ носу на кости л ица, ко д човека и примата .

провинц ијализовати (се), -ујём (се) и про ­ винцијаJIизи рати

(се),

провинциј ал и з ирам

прогноза, -ё ж [лат.

sis,

В . про _3 ,

prognosis од грч . pr6gnogn6sis з нање] предвиђање , предска­

(се) , 3. л . м .. . провинцијализирају (се) с врш . И

зивање, закључивање унапред, зас новано н а р а­

иесврш. [В . пров инција] (у)чинити провинциј ал­

нијим подацима .

ним, постати , постајати провинцијалан .

или дугорочно предви ђање времен ск их прили­

прови нцйјскй, -а, -о = провинцијiiлнй, -а, -о [В . провинција]

1.

који припада провинцији ,

који се однос и на провинциј у .

2.

м ал ограђан ­

провитам йн, - ина м, м н . провитамини, ген. ми. провитамина [ В . про- з, витамин] фи з и ол. суп­

провокатйван , - вна , - вно [н лат. provocatiВ . провока ција] који провоцира , изазива ,

на

болести проце­

-

раниј ем

искуству

-

и

праћењу

изаз ив а ч к и ;

хушкачки ,

подстреки­

пред виђају резултати утакмица, спортска кла­

прогнозёр, -е ра м , мн . прогнозери , геи . ми.

1. особа која се бави 2. осо ­ ба која игра на спортској прогно з и . + прогн о­ прогноз ом , пред виђањем , предс казивач .

зёрскЙ .

ПРОI"нозирати, прогн оз ирам,

провокатор , -а м, ми. -и [лат. и з азивач, подстрекивач,

provocator] 1. подбада ч , хушкач. 2.

тајни полицијски аге н т, помо ћник тај н е пол и­

3.

израђивати прогнозу; предсказ иват и , нагов е­

IIрогностика , -ё ж, дат. И лок. прогностици [В .

provocatio] 1. изази ­

прогностички] вештина и л и способност пр ед­

вање, дражење, чикање , подбадање , хушкање .

сказ ивања ,

(времена , спорта , болести и др .).

3.

мед. и заз ивање симп­

тома неке болести у циљу д ијагнозе.

провоци рати, провоцирам ,

3.

см ишље но , зло намерно

2.

и зазиват и

проуз роковати, и за­

з иват и, довести , доводити до ( ч ега).

проген итура, - ё ж [лат. рањ е потомства.

2.

грч .

geron

и схода

ПРОГIIОСТИЧКЙ, -а, -о [гр ч. ма

pr6gnosis,

неког стања

(1).

prognostik6s пре­

В. прогноза] који се од н ос и н а

прогнозу, који служи прогноз и .

•

ПРОГllOстичка

карта ме'l'еор . гео графска карта н а којој је одре­ ђ е ним симболима предсказа н р азвој и особин е

progenitura] 1. ства­

млади нараштај , п отомство .

прогёрија, -ё ж [нлат.

предвиђањ а

IIрогностичiiр В. прогнозёр

л . ми . прово­

цир~у сврш . И несврш . [н ем. ргоvоz iегеп од 1Iат. рго­ кога , чикати, зачикавати.

м и . прог­

стити, на го в е ш тават и.

2. поступак

провокатора.

11 .

ноз ирају СВ РШ . И несврш . [В . прогноза ] правити,

+ провОкiiторскЙ .

провоюi ција, -ё ж [лат.

1.

клинички х

игра на срећу у којој се

д ионица.

вачки.

уосаге]

краткороч но

прогноз ера [ В. прогноза]

вита мин.

ције .

-

њивање тока и исхода неке болести зас нован о

станца у хра ни из које се у организму ствара

изазован,

временска

ка на одређеној територији;

симптома; спортска

ски, паланачки.

vus ,

•

progeria , према про_2,

стар] мед . р етко обољење у коме се

времена н а н ек ом подр у чј у.

програм, -а м, МН . програми , ген . МН . прогр а­ ма [грч .

pr6gramma пр ема ргоgпiрh е iп пр етход­ 1. пла н , нацрт, ос н ова р ада. 2.

но н апис ати ]

з наци превреме ног ста р ења јављају већ у ра­

утврђивање начел а и ци ље ва пол ит ичк е стран ­

ном детињству.

ке, министарства, владе и др .

прогесте рон, -6на м [ В. про- З, лат.

3.

а. р ас поред п о

gestatio

коме ћ е се из вод ит и м уз ич ка дела и л и друге

труд ноћа, в . стерол ] ф и зиол. женск и пол ни хо р -

тачке н а н екој пр иредб и , пр едстав и , ко нцерту .

989

продуктиван

програматски

б. списак учесника и тема на неком скупу.

4.

а.

прогреси ван, -вна, -в но [нлат. progressivus,

списак е мисија радија или телевизије . б . емито­

в . прогрес]

вање рад ијских или телевиз ијских емисија на

да н.

одр еђеној фреквенцији (Први

- ). 5.

растући .... прогресивна метода филоз. расуђи­

списак предмета и обим њиховог и зу чавања

ваље које се креће од општег ка посебном ; про­

-,

Други

током школске године, курса и сл.

6.

рач . низ

1.

који се залаже за прогр ес, напре­

који се постепено разв иј а, који расте ,

2.

гресивна парализа мед. обољеље мозга, врста

упутстава компјутеру за обављаље одређених

терцијарног

опера ција .

еко н . порез који расте сразмерно ви сини прихо­

7.

скуп онога што се производи у

одређе ној фабрици или индустрији.

носи на програм ; који представља програм н е­

програмёр, -ера м , мн. програмери , ген . мн . [енгл.

programmer] стручљак за

припрему и об раду програма електронских ра ­

• програмёрскИ .

програмирати, програмирам ,

3. л. ми. про­

грами рају с врш . И несврш . [В . програми раље] 1. сачи ни ти, направити програм за р ад или д ело­

ваље.

2.

рач . и зражавати неки проблем про­

грамск им језиком и планирати ток операција

програмски, -а, -о [В . програм] који се тиче

...

програмска

музика

инструмен­

тал н а композ ициј а која музичким средствима преп ричава неку легенду, кљижевно дело, исто­

ријске догађаје и сл .; програмска схема схема радијског, телевизијског и сл. програма; утвр­

ђен распоред у програму;

-

језик рач . вештачки

језик којим чов ек успоставља комуникацију с рачунаром;

џез који експериментише с контрапунктом и ритмом.

јева ил и величина које се постепено повећавају или умањују по одређеном прави лу .... аритме­

тичка

-

низ бројева у коме се сваки следећи до­

бија додаваљем истог броја; геометријска

-

низ бројева од којих се сваки следећи добија множељем пр етходног сталним број ем .

продекзн, -а м, ми . - и (ж . продекаllка, дат. продеканки) [ В. про _2, дека н] з амени к или по­

моћник декана . • прОдекански . продигијум, - а и Ilродигиј, -а м [л ат.

рачунара при решаваљу проблема .

програма .

порез

прогресија, -е ж [лат. progressio] мат. низ бро­

ке делат ности.

чунара .

прогресивни

да који подлеже порезу; прогресивни џ ез муз.

програматски, -а, -о [В . програм] који се од­

програмера

сифилиса ;

gium]

prodi-

необична, чуд на пој ава, чудо; чудовиште,

наказа, страшило, неман .

продигиозаll, -з на, - з но [лат.

prodigiosus]

чудноват, огроман, и з ванредан , нео бичан, си­ лан.

продигус, -а м , мн . -и [лат. prodigus] заст. ра­ сипник, раскалашник .

продика В . предика .

пакет рач. компјутерска аплика ци­

про домо [лат. рго domo] з а кућ у. О про домо

ја која се састоји од једног или више програма

суа (лат. рго domo stla) з а своју кућ у, за себе, у

-

намељених извођељу једне врсте посла (нпр .

пакет за кљиговодство).

продром, -а м , мн . продроми , ген. мн . продро­

rlрогредијентан, -т на, -т н о [лат. од

progredi

progredi ens

н а предовати, в. прогрес] који на­

предује; прогресиван

(2) (в . ).

греди рај у сврш . и несврш. [л ат .

progredi, в . про_l ,

корачати] остваривати развој, прогрес,

нап р едоват и , р азви(ја)ти се.

1.

напредак, напредоваље, успех;

развијаље, ширеље , увећаваље .

2. постепен

али

сигуран развој који временом доноси побољ­ шаље.

990

симптом неке болести , предзнак .

сврш. и несврш . [пат.

prodtlcere] 1. производити , правити , стварати . 2. давати, доносити плод; ПЛОДИТИ се , оплођа­ вати се .

продукт, -а м, ми . проду кти , ген . мн . продука­

прогрес, -а м [л ат. progressus, према progredi ићи напред]

ма [грч . рг6dгопlOS који трчи испр ед] мед. први

прiщуковати, -кујём

прогредирати, прогрiщирам, 3. л. ми . про ­

gradi

сопстве ну корист.

та [лат.

productum] 1. производ, творевина , из­ 2. последица, р езултат. 3. мат. износ

рађевина .

који се добије множељем, производ.

продуктиван, -вна, - вно [срлат.

productivus] 1. 2. лингв.

који производи , ствара ; плодан , родан.

проду ктивност

Прозерпина

проза, -ё ж [нем . Prosa од л ат. (oratio) pro(r)sa

који даје м огућности за стварање нових ре'lИ; од кога се и да нас праве нови облици

(- суфuкс) .

п роду ктивност, -ости ж [нлат. productivitas, в . продуктив а н] способност, могућност произ­

вођења, плод ност, стварала'lка делатност.

п роду ктнй, - а , -о [В . п р одукт] који се одно­

директан (говор)] поделе

1.

на стихове ,

књижевност писана без

ограНИ'lавања

римом

ил и

ритмом (супр . поёзија); тако написан књижев­ ни текст.

2. фиг.

сувопарност,јед ноли'lНОСТ; од­

суство песни'lКОГ и у з вишеног .

прозаitзам, -зма м [фр .

си на продукте, производни . .t. продуктна бер­

prosa'isme, В . проз а]

за берза на к ојој се тргује одређеним пољопри­

сувопарност у изражавању , једноли'lНОСТ, пр о­

вредним и ИНДУС1ријским производима или пре­

з аи'lНОС Т .

прозаизирати В . прозаизовати (В . )

рађевинама.

п р оду кција, -ё ж [лат. productio] 1. произ ­ водња, из р ада. ралаштво.

3.

2. оно

што је произведено ; ства­

ор ганизациј а, финансирање и из ­

прозаизовати, -ујём и прозаизирати, проза­

itзирам , проза]

3. Л . МН . прозаизирају СВРШ . и и есврш . [В . 1. писати прозним на'lИНОМ изражав а­

бор са рад ника у снимању филмов а или ра­

ња.

дио-телевиз иј ских емисиј а.

НОЛИ'lним , оби'lНИМ .

проду кционй, -а , -о [В . продукција] произ­

прозаик, -а м, ми . проз ilИЦИ , ,-ен . ми . проз аика [нем.

водни.

п роду цент, - а м , мн . продуценти, ген . мн . про­

дуцената [нем. Ргоduzепt, в. продуцирати] уста­

'IИНИТИ, У'lИНИТИ нешто сувопарним , ј ед­

2.

дел а.

Prosaiker, в . проз аИ'lан] 1. 2. онај који је сувопаран ,

писац проз н ог

н езаинтерссо­

ван за у з вишено и лепо , непоеТИ'lан .

прозаист(а) В . прозаик.

нова или појед ин а ц који органи з ује и евентуал ­ но финанс ира производ њу филма, гюз оришног

прозаичан, -'lна , -'1НО [илат.

prosaicus, В . про­

комада, радио -телевизијске емисије и сл . .t. му­

за]

зички

сувопаран , свакидашњи , оБИ'lан , плитак .

-

о н ај који ор ганизује прои з вод њу н оса­

'lа звука и одређује концепцију МУЗИ'lке про ­

дукције .

• продуцеllТСКЙ .

продуцирати, продуцирам,

3. л.

мн . продуци ­

рају сврш. И н есврш . [н ем . ргоduziегеп од л ат . рго­

ducere] 1. произв одити , произвести, и з рађива­ ти . 2. о р ганиз овати продукцију, снимање (фил ­ ма, радио-тел евизијске емисије) . 3. покази ва­ ти, износит и на ви д ело , и зл агати .

проеГЈl е нисати, -ишём сврш. [В . еглен, егле­ нисати] заст. провести вре ме у разговору, по­ ПРИ'lати.

пр оед рија, -ё ж ['1>Ч . ргоеdгiа , В . про-З, hedга седиште] ист. први ред сед ишта у анти'lКОМ ГР'lком позо ришту, резервисан з а угледне људе .

проё миј у м , -а и пј:Јоёмйј, -а м [н ат. ргооеmј­ иm од ГРЧ. ргоо imiоп] у вод у неки говор или пе­ сму, уводна р е 'l , предговор .

проен з йм , - има м [В . про -З, ензим] х ем . суп­ станца од које у организму н астаје ен з им .

пр о е са пити , проесапим СВРШ . [тур . hesab, he-

sap

од ар. ~is ab ра'lУН] заст. добро промисл ити ,

размислит и ; исп л анирати , прора'lунати .

про ет контра [лат. рго et сопtга ] за и против .

1.

написан проз ним стил ом , без поез ије .

2.

прозаичар В . Ilрозаик. прозаичност, -ости ж [ В. прозаИ'lан] св ој­ ство онога што је проз аи'lНО ; недостатак поез и ­

је, сувопарност, плиткост.

прозелйт, - ита м , ми . проз елити , ге н . м н . пр о­

зелита (ж. прозелиткиља, -ё) [грч . prosel ytos д ошљак , придош л ица] 1. онај који је прешао у другу веру , обраћеник . 2. фиг. онај који је пр о­ менио странку или мишљење , који се придру­

жио неком покрету .• 11розелйтскй.

прозелитitзам, -зма м [В . прозелит] упорн о , ревносно настојање да се припад ник неке дру­ ге вере преобрати у своју веру , односно да се

придобије за своју идеологију.

прозенхйм, - има м [ил ат . ргоsепсhуm а, пре­ ма грч .

pros-

испред, ка , у п. парен х им] бат. т вр ­

ДО , отпорно би љ но ткиво код кога је ћелиј ска оп на постал а дрвенаста а ћелиј е и здужен е, та­ ко да својим врховим а зал аз е јед на у др угу (нпр . код лана).

ПрозеРПИllа, -ё ж [лат. Proseгpina] М ИТОЛ. ла­ тински назив з а Персефону (в . ) . планетоид а откри веног

1853 .

2.

астрон. и ме

год .

991

прозодема

про канцелii р

прозодема, -ё ж и прозодём, -ем а м [В . про­

пројекцији; који настаје пројекциј ом . ~ про­

зод ија, (фо н)ема или ( морф)ема] лингв . најмања

јективна геометрија део геометрије који про­

једини ца у прозодији датог језика .

учава с војства просторни х облика пројектова­

прозод ија , -ё ж [л ат. prosodia од грч . prosoi-

d(a, од pr6s испред, ка и oide певање] фон . 1. књиж. део метрике који се бави правилима о ак­ це нту , о дужини и краткоћи слогова .

2.

лингв .

део фонологије који проучава оне гласовне по­ јаве које се н е могу обухватити рашчлањива­ њем на фонеме (акцент , интонација , кванти­

тет) . • прозОдИјскИ . прозопографија, -ё ж [В . проз опо-, -графи­ ја]

1. о пис физичких

сти .

2.

И карактерних црта лично­

списак особа које припадају одређеном

кругу . З . з бирка портрета славних л ичности .

прозополепсија, -ё ж [В. прозо по-, грч . lepsis хвата ње] одгонетање карактера и з црта нечијег

них на раван.

пројектил, -ила м , МН . прој е кти ли, ген. МН .

прој ектила [н ем. Projektil од н лат. proiectile, пре­ ма лат. ргојјсеге избацити] свако тело избачено

у простор ; зрно (метак , граната , тор педо итд.) и збачено из ватреног оружја , хитац .

пројектовати, -ујём СВРШ. И несв рш . [лат. рго­

iectare пр е ма proiectum,

в . пројек(а)т]

ти , сачинити пројекат, пл ан , нацрт.

1. изради­

2.

заснова­

ти, планирати, испланира т и .

пројектор, -а м, МН . - и [нлат. proiector пр ема рroјјсеге , в . пројицирати]

1.

оптички ин стру­

мент з а пројектовање слика на платну . 2. В . ре­ флекто р . ~ кино-пројектор апарат за прој ек­

лица .

прозопопеј а, -ё ж [В . про зопо- , ''ј)ч . роiеlП чи­ нити] ретор. стилска фигура којом се н е ч ем не­

живом приписују особине ж ивог , персонифи ­ кац ија .

товање фи лмске сл ике у биоскопу , уз истовре­ мено р е продуковање з вука .

пројекција, -ё ж [лат. ге бацати (на)пред]

ПРОЗОПОllлегија, -ё ж [В . прозопо-, грч . рlёgе ударац] мед. одузетост нер ава на л ицу , оду зе­

неког тела.

2.

proiectio пр ема ргојјсе­

1. физ .

бацање , и збацивање

мат. представљање пр иви дног по­

ложај а и ли облика неког пр едмета пресликава­ њем његових тач а ка у раван . З. слика бачена

то ст л иц а .

прозопо- (просопо-)

[грч .

pr6sopon

л ице,

светлосним з рацима н а екран

или

нек у другу

особа] као прв и део реч и показује да се реч од­

површину .

носи н а л ице или на особу .

ту п отис н утог садржаја и з сфере н есвесног ; 01'-

ПРОЗО ПОСllазам , -з ма м [В . прозопо- , с п азам ] мед . грчење об р аза, грч у л ицу.

Ilрозо посхиза , -ё ж [ В. прозопо-, грч . schlsis расцеп] мед. ожиљак на лицу.

Ilројек(а)т, -кта м , мн . прој екти , ге н . мн . пр о­ јеката [лат .

proiectum од ргојјсеге бацити н а­ 1. р аз рађен план, нацрт, ск ица.

пред, пружит и]

2.

претход ни текст, нацрт неког списа, за кон а и

сл. З. целов ит научни , технички, привредни,

политички или об разовни подухват који з ахте­ ва сарадњу већег б рој а људи и који се мора

остварити у задато м року .

• прОјектнИ.

пројекта нт, -а м, мн . прој екта нт и , ген. мн . про­ јектаната [нлат. саставља ч

proiectans, В . прој ект] израђивач, пројекта, плана, нацрта. • 11ројек­

тантск и . пројект и ван, -в на , - в но ["л ат. pro iectivus према ргојјсеге , В . пројекција] који је подл ожан

992

4.

П СИХ . припи с ивање спољном све­

кривање својих скривених жеља и склоности

код друг и х.

5.

и деја, замисао о неч ем још нео­

ствареном .

[

пројекциони, -а, - о в . пројекциј а] који се од­ носи на пројекцију; који служи за проје кцију .

пројИЦltрати, пројицирам , З . Л . МН. пројици­ рају СВРШ . И н есврш . [л ат. ргојјсеге бацити (на)­ пред]

1.

помоћу

слику н а платно .

пројектора бацати, бацити

2.

м ат . прик аз ати слику пред­

мета у р ав ни . З . ПСИ Х. им ати и скривље н дожи­

вљај стварности због н есвесног деловања ме­

ханизма п с и х ичке прој екц иј е . прокаин, - ина м [В . про_2, (ко)каин ] фарм . синтетички локал ни анестетик, мањ е шкодљив

од кокаина , новокаин .

• прокаИIIСКИ .

проканцеЈliiр, -ара м [ил ат. procancell arius , В. про _2, канцелар] з аменик канцелара.

прокариоти

прокаРИОТJf, прокариотii м МI1. [в. про-Ј , грч .

тао путнике, стављао их у своју постељу, па од­

kагуопјез гро] 6 иоn . нижи организми чије ћелије

сецао ноге онима који су били дужи од ње , а

н емају о ф о рмљено једро .

о н е који су били краћи растезао док не умру . О

+

про ка рИотс кИ .

прокаталспса, - ё ж [грч. ргоkаtaJё р sis, према р го k аtа l а ll1Ьапеiп грабити пре других, претећи]

1.

ретор . ве штина а нтичких говорника да пред­

в иде и у напр ед побију приговоре евентуалних против ник а .

2.

прав . прелазак с тачака оптужбе

н а тачке к ој е говоре у при лог оптуженога .

прокимен, -а м [грч . proke(ll1enon оно што леж и ( н а) пр ед, према

prokeistha лежати ис­

пр ед] рел . кратак стих, 06. из Давидових псала­ м а, који се п е ва пре читањајеванђељау право­ сл а вн ој цр кви .

ГIРОКЈ1амативан, - в на, -вно [в . прокламова­ т и ] кој и слу жи као прокламација, који има с в ој ства прокламације .

проклашiција, -ё ж [пат.

proclall1atio] 1. све­ ч ан о обј а вљ ивање , проглашење . 2. проглас, об ­ ј ава, обз н а н а , обнароДовање, објављивање.

прокл амовати, - ујём р гос l а ll1 а ге ]

о гл асити,

сврш . И иесврш . [пат .

прогласити,

објавити,

обз н а нит и ,об народовати .

ГIРОКЈ1итика, - ё ж , дат. И лок . ПРОКЈЈИТИЦИ [ илат.

procliticus

од гр4 .

proklinein

нагињати на­

пр ед ] грам . ре ч без нагласка која се у изговору н аслања н а сл едећу наглашену реч с којом ч и ­ ни изго в орну целину (нпр. предлог на у с п оју

на крову) .

+ ПРОКЛИПt'I КИ . 1. ист. бивши конзул и претор

код Р имља н а који ј е , по истеку свог службова­ њ а, постај ао војни заповедник у некој провин­ циј и.

2.

и ст . циви л ни комесар војних јединица у

доба Ф р а нцус к е револуције .

3.

палеонт . врста

а фр ичко г м ајму на из миоцена, вероватан пре­ да к чове кол иких мајмуна, Ргосоl1sul ајгiсаl1us.

прокрастиюiција, -ё [п ат.

procrastinatio] од­

лагање од ј ед ног дана до другог.

прокрсатор, - а м , МI1 . -и [лат.

procreare

procreator, пре­

створити] отац , родитељ.

прокреација, - ё ж [пат.

проксе н ет и зам, -зма м [''јЈч . proxenetes под­ водач] трговина белим робљем; подвођење .

ПРОКС С llиј а, -ё ж [грч . ргохеп(а према ргох е­ п е(п угостити] ист. код старих Грка, државно го­

стопр имство

које је

припадало

изасланику,

угледној личности или владаоцу стране државе .

прок с и , -ија м [енгл . ргоху] рач . жа рг.

1.

сер ­

вер кој и усмерава трансмисионе пакете на од­ говарајућа одреди шта .

2.

сервер који омогућ а­

в а п р иступ фајловима других сервера .

про кс и м итёт, -ета м [п ат. proxill1itas прем а

prox ill1us

најближи] бли з ина , суседство ; бли ­

скост , блиско сродство. прокт-, п ро кто- [грч .

prokt6s

з адње црево]

као први део сложеница показује да се реч од­ носи на завршни део дебелог црева , ректум.

пр октilJlгија, -ё ж [в . прокт- , в . -алгија] м ед. бол у задњем цреву, бол у чмару .

I1рОКТИ Т ИС , -а м [в . п р окт-, в. -итис] мед. упа­ ла слузокоже завршног дела дебелог црева.

I1РО КТОЛ ОГ, -а м , мн . проктолози , ген . мн . ц ијалиста за проктологију .

ПрО l-"Тол о г нја, - ё ж [в . прокто-, в . -л огија] медицинска специјалност која се б а ви л еч ење м

болести задњег црева и чмара .

+

п роктоло­

шки .

про ктор аги ја, -ё ж [В . IlPOKTO-, в . (хемо)ра­ гија] мед . крварење из чмара или з адњег црева.

про ктос коп , -а м, мн . -и [В . "рокто- , в . -СКОIl)

+ 11РОкОюулскИ .

ма

ђ авање, трпање кога или чега у постојећи мо ­ дел или шему.

п роктологii [в . IlPOKTO-, в. -лог) мед . лекар сп е­

проконзул, -а м, МI1 . -и [пат. procons ul , в . пр о-2, ко нзул ]

Прокр усто в а по стеља фИI ·. насилно прилаго ­

procreatio] рађање,

ства р ање потомст ва .

Прокруст, -а м [грч . Ргоkrоustёs , растезач] м итоn . н ад им а к р аз бојника из Атике којије хва-

мед .

и нстр умент за преглед з адњег црева кро з

анални отво р .

I1РО КТО СК Оllllј а, -ё ж [В . прокто-, в . -скопија) мед.

преглед,

испитивање

чмара

или

за д њ е г

црева помоћу Ilроктоскопа.

про кула (п рокул иц а) в . б рОкула . прокура , -ё ж [нлат. ргосига]

1.

писано трго ­

вачко пуномоћје којим неко овлашћује про к у -

993

пролог

прокуратор

ристу

(1) да га засту п а. 2.

нагр ада за посредова­

проку ратор, - а м, МII . -и [лат.

procurator, пре­ 1. и ст. високи

ма ргосuгаге старати се о чему]

чиновник У старом Рим у који је управљао др ­ жавним приходима .

мљама у правитељ имаља.

3.

ти пролетером , осиромашити , обескућити.

[ фр .

+ проку раторскй .

procuratura) 1. вођ е­ 2. јавно тужилаштво .

ПРОКУРlIст(а), -ё м, мн. прокуристи [нем. Рго­

1. трг.

пролетаРЈtјат, -ата м (lIепр . ПРОJl етеријат)

у н ек и м зе­

прокуратура, -ё ж [итал. ље послова прокуратора.

в. прокура)

пролетаризовати , -уј ём (и еIlР . прол етери­ зовати) с врш . И несврш . [В . пр олетаријат] учини­

прав . пуномоћник, оп у­

2.

номоћеник, правни засту пник .

kurist,

про лете рско г становништва; западаље у стаље про лете р а, осиромашеље.

ље у нском послу.

proletariat

од лат.

в. пролетер )

proletarius,

у капитали з му , класа прол етера .

класа слободних грађана у старом римском

ПРОЈЈстёр , -ера м, ми . прол етери , ген . ми. про­

онај који добија пуно­

летера [фр .

ве .

који нема ништа осим потомства

пословођа који ј е овлашћен од правног

3.

proletaire од лат. proletarius грађанин (proles)] 1. на­

ј ам ни радник у капиталистичком друштву, који

л ица д а га засту па у судским споровима .

пролабирати, пролilбирам,

1.

најнижа

д р уштву .

моћје да за н екога закључује тргова чке посло­

2.

2.

Л . ми . прола­

би р ају свр ш . и и есврш. [лат. ргоl а Ьј испасти] мед. испасти, СПУСТИТI1 се, спуштати се (о органу или неком љеговом делу) .

не поседује никаква средства за производљу не­ го живи од продаје своје радне снаге.

2.

грађа­

нин најнижег реда у старом Ри му који је живео

на рачун државе и рађао децу .

+ ПРОJlСтёрскЙ.

према ргоlаЬј , в.

пролеТКУJlТ, -а м [рус. пролеткульт, сКр. од

пролабират и] мед. испадаље, спуштаље, спу­

пролетарская культура] и ст. м асовни покрет у

пролапс, -а м [лат.

pro\apsus

штеност органа или дела органа (желуца, дебе­

Русији

1917-1922.

лог црева, матери це и др . ) из простора где се

себну

пролетер ску

нормално налази .

што тој култури не одговара .

пролсгат, -ата м, ми. прол егати , ген . ми. про­ легата [ил ат.

prolegatus]

ист. папски намесник у

проликсаll , -сна, -сно [лат.

од

proleg6menon,

пр ема

пред] уводне н апоме н е научног дела, предго­ вор неком већем делу; припремна предаваља

пролиферирати]

захвата ље у н а пред]

1.

1.

БИОJl . ум ножаваље поједи­

деобом.

2.

11 011. ширељ е н уклеарног оружја на

земље које га немају .

ПРОЈЈиферирати, пролиф ерирам ,

pr61epsis

одговараље унап ред на

дуга­

ни х састојака ћел ијског ткива, множеље ћелија

(на универ з итетима и високим школама) .

ПРОЈЈепса, -ё и пролспса , -ё ж [грч.

prolixus]

све

пролиферација , -е ж [фр. рro1ifегаtiоп, в.

д ржаве .

pro\eg6mena, МI I . prolegein рећи уна­

културу , одбацујући

чак , опширан , р азву ч ен.

једној покрајини н екадашље цркв е не (папске)

пролегомена, -а с ми . [ грч .

који је тежио да створи по­

3.

Л. МIJ .

пролиферирају иесврш . [фр . рго1ifегег од Jlат. рro­

lifer

плодоноса н од

потомство, [егге но­

proles

напоме н е или при гово р е за које говорник прет­

с и ти] ширити се, ум но жавати се , кл ијати, буја­

поставља да би се могли учинити.

ти .

2. ретор .

фи­

гура у којој се будући до гађај антиципира као да се већ догодио.

3. грам.

а нтиципациј а субјек­

та спо ред н е реч е нице у претход ној , главној (Свеје добро UIШО се добро свршu) .

4.

мед. пре ­

времено наступаље н еке болести .

ПРОЈЈсптичан, -ч на , - чно [грч .

pr610gos, в.

про-З, -л ог]

1.

први део античке

драме који се приказивао пре појаве хора с ци ­ љем да слушаоце уведе у драмску радљу . уводни текст у сценском или оперском делу.

proleptik6s,

в.

пролепса ] пренагљен , преран .

ПРОJlетаризација, -ё ж (и епр . ПРОЈЈетериза­ ција) [в . пролетаријат] повећаље, нарастаље

994

пролог, -а м, ми . проло з и, ген . ми . пролога [грч.

глумац који говори пролог.

ч ега , најава .

5.

4.

2. 3.

први , уводни део

ЦРКВ. збо рник кратких списатељ­

ских житија и по у ка рас поре ђени х по месеци­ ма и да ним а.

пролонпiција

промптан

ПРОЛОllгација, -ё ж [лат.

longus далек, дуг]

prolongatio,

према

прав. продужавање, продуже­

проминенција, -ё ж [лат. ПРОМИliентност.

ње (уговора, менице).

2.

prominentia) 1.

промискуитет, -ета м [срлат.

пролонгирати, пролонгирам , лонгирају сврш. И несврш .

3. л. мн . про­ [лат. prolongare] 1. прав .

према лат.

в.

испупч ење, избочина.

promiscuitas 1. псих. секс .

измешан)

promiscuus

слободно полно општење уз честе некритичн е

продужити, продужавати рок или важност че­

измене партнера.

га.

шкарца са свим женама истог племена (код

2. -

се продужавати се, одуговлачити.

промеморија, -ё ж [лат. рro тетогја за сећа­ ње] спис који подсећа на некога или нешто ,

примитивних народа) .

теп ег шетати]

promenade, према рго­ 1. шетња, шетање . 2. шеталиште .

ПРО~fенадни, -а, -о [в. променада] који се од н оси на променаду, шеталачки , шеталишни.

1. псих .

обећање]

promessa

1.

2.

обвезница , ме­

ница .

2.

антроп. који полно оп­

шти са свим женама јед ног племена или рода.

3.

који је мешовит, помешан, заједничк и .

прОмисОра.l , -рна, -рно ["лат.

promittere

promissorius

обећати) који обећава, који

име вредност обећања.

НРОМОВll сати, -ишём сврш. И н есврш . [лат.

признаница, писмена обавез а да ће се у одређе­ ном року и звршити плаћање .

секс . који често и некритично мења

сексуалне партнере.

од лат.

промеса, -ё ж [итал .

мешавина, помеша­

промискуитетан , -тна, -тно [в . промискуи­ тет)

Ј. - КОlщерт концерт озбиљне музике лакшег,

забавног карактера.

3.

полно општење му­

ност, зб рка .

подсетник, аб . упућен вишим органима власти.

променада, -ё ж [фр.

2. а,проп .

ргоmоуеге)

1.

унапредити , доћи на виши сте­

пен; на универзитетима : доделити коме титул у

Прометеј, -еја м [грч .

Promctheus)

митол . по

доктора наука , унапредити кога у више научно

грчкој легенди , тита н којије украо ватру од бо­

звање.

гова и до н ео је људима; за казну Зевс гаје при ­

књиге, диска, појаву новог производа и сл.

промотер , -ера м [нлат.

ковао за ј ед ну стену на Кавказу, где му је орао сваког дана кљувао џигерицу; ослободио га

2. свечано обележити

ција) в. промотор

Херкул.

објављивање нове

promotor,

промотйваll , -вна, - вно [енгл .

прометејскй, -а, -о [в . Прометеј)

1.

који је

в. промо­

(2). proll1Otive, в .

промоција) који се односи на Ilромоцију , који

попут Прометеја, као Прометеј , доносилац но­

припада промоцији. Ј. промотивна продаја

вог.

аукцијска продаја п р аћена промоцијом.

2.

који пати као окован и Прометеј, који

одолева свим потешкоћама , пркосан, несало­

промотор , -а м , мн . - и ["лат.

мив . О прометејска ватра фи г. светлост слобо­

моција)

де, напретка, изазова постојећем поретку; ства­

иницијатор .

р ала ч ки жар, таленат, на даренос'Г.

Прометеј) хем. радиоактивни хемиј­

ски елеме нт који не постоји у природи, први

пут доб ијен

1945. године,

promotor, в .

симбол Рт, атомски

број б 1, припада групи ретких земаља .

rIРОМИЛ, -а м , ми . промили, ген. м" . промила

про ­

унапређивач, покрета ч , зачетник,

2.

де кан факултета који званично

производи кога у звање доктора наука.

прометијум, -а и прометйј, -а м [нлат. рro­

methium, в.

1.

3.

хем.

супстанца која повећава каталитичку моћ ката­ лизатора.

промоција, -ё ж [л ат.

promotio) 1. унапређе­ 2. јавно и све­ чано признање титуле доктора наука. 3. прво п редстављање књиге , диска, производа и сл . 4. ње у виши чин или у више звање .

[лат. рго millе кроз хиљаду) хиљадити део неке

скуп

целине, са з наком

вођача којима упознаје и обезбеђује тржиште

0/00.

проминентан, -тна, -'Гно [лат. ргоmјпёге

и зд изати

се)

prominens

истакнут ,

од

проминентност, -ости ж особина онога који је проминентан, ис'Гакнутост, важност, углед.

активности

неког

произ ­

за свој нови производ .

признат ,

угледан, водећи.

ма р кетиншких

промптаll , -тна, -тно [лат.

promptus

спре­

ман, приправан , према ргоmеге извући, изнети)

1.

на

кој и

се не чека, хитар ,

(uромuшна реакција) .

2.

спреман , брз

који се одмах плаћа у

995

проп едевтика

промптно

готовом новцу .

3.

miento]

пром птно прил . [В . п ромп тан] спремно . готовом

2.

ПРОIIУlIнијамеllТО, -мёнта м [ШГI . ргопипсја­

ф и г. Довитљив, досетљив,

сналажљ ив .

1. хитро, брзо,

(о начину п л аћања) без одлагања, у

новцу.

3.

довитљиво,

вој ничк и пуч.

ПРOllунциј ација, -ё ж [л ат.

досетљ иво ,

ма

оштроумно.

промптност, -ости ж [В . промптан] особина

pronunti are

пропагаllда, -ё и ПРОlшгаllда, -ё ж [лат. рго­

промулгато р , -а, мн. -и [лат. promulgator] обзнањивач, објављивач.

ПРОМУЈ1га ција , -ё ж [лат. promulgatio, В . про­ мулги р ати] об н а роДо вањ е, објављивање, про ­ глашавање н е к ог д ржавно г акта.

rlРОМУЈlги рати , ПРОМ)lЛгй рам ,

paganda, скраћењем назива п апске институције De propaganda fid e (За ширење вере), према лат. propagare раширит и , р ас про странити] 1. план­ ско ширење идеја , уверења ( п олитичких , репи­ гиозних и др.) ради придобијања јавног мње­ ња.

3. л . мн. про­

promulgare] проглас ити,

објавити, обзна нит и , обнародовати.

[нем .

реклам ирање , р еклама.

Propagandist,

В . пропаганда] човек кој н се

I1ропагаllДlIИ, -а, -о и пропагандни, -а, -о [В. пр о пага н да] који се односи на пропаганду,

ПрОIШОС, -а м, мв . - и [грч . pr6naos, В . про -З, паархит. трем, предворј е античког храма .

пронато р , -а м, м н . -и [нлат. pronator] а н ат.

којије у вези са пропагандом; рекпамни .

пронанија, -ё ж [н лат. pronatio, према лат.

t.

окретање надл акти ­

це тако даје шака дла ном према дол е .

2.

пропагатор, -а м, м " . - и [л ат. propagator, ". пропагирати] чов ек који се бави пропагира­ њ ем, ширењем и деја , ста в ова, мишљења и сл.

пропагирати, пропагйрам ,

покрет

3. л . МН. пропа­

гирају Н ССВрШ. [лат. propagare]

трашњ и спу ш та.

ган ду, ширити , расп рост ир ати

ПРОllија , -ё ж [грч. рг6пој а ] и ст . у с ред њове ­

шта вати јавност о чему.

ПРОllијар, -а ра м, мн . пронијари , гсн . МН. про­ нијара [В . пронија] нст. чов ек којије доб ио про­

заменица .

ПРОНО~1Јfllалаll, -л на , -лно [лат. ргопоmјпа­

пан] грам. у потр еба заме ни це у ре ч е ници нам е­ сто именице и пи именичк е синтагме.

ПРОНО llсираll , -а, -о [фр. ргопопсе] недво­ смислен, јако израже н , изразит.

996

идеје, обаве­

правити рекламу,

про пан, -а на м [ В. про -2, грч . рiоп мастан] хсм. нафти и земном гасу, а кори сти се као гориво у Домаћинству , за погон мотора, расвету и сл.

пропаРОКСИТОllа , -ё ж [В . про-З, грч. ра­

roxytonon]

фО Н .

1.

У грчк ој граматици , реч са

оштрим акцентом (акутом) н а претl10следњем слогу.

2.

реч нагпа ш е н а н а претпоспедњем сло­

гу; уп . ОКСИТОllа, паРОКСИТОllа .

који се односи н а за менице, за менички.

ПРОIIOМlш ализанија , -ё ж [В . прономина­

вршити пропа­

безбојни угљоводоник који се налази у сировој

нију, уж ив ала ц проније .

npOflOMeH , -а м , мн . -и [лат. ргопоm еп] грам.

2.

1.

рек лам ирати.

слуге доб ијали војници или духовна лица да се од њега издржавају , без права својине .

еко­

ме на рад ију и телевизији.

стопала при коме се спољни руб подиже а уну­

ковној Срб ији , им ање које су за нарочите з а­

•

номско-пропагандни ПРОI' рам (ЕПП) рекпа­

мишић који окреће руку напред , обртач.

lis]

•

I1ропагаIIДИСТИЧКИ.

бет] покр. обавити пријатељски р азго вор , прија­ тељск и поразговарати .

ргопаге сагнут и се] а ,·I3Т.

2.

IIропагаllДист(а) , -ё м, МН. пропагандисти ба ви пропагандом, стручњак за пропаганду .

промухабет ити , -йм СВрШ . [В. м ухабет, меха-

6s храм]

pronuntiatio пре­

изговарати] начин изговарања ,

изговор, артикупација.

онога што је промптно .

мулги р ају СВрШ. [лат.

пол. у Шпанији и Латинској Америци,

војнички уста н ак у ци љу попитичког преврата ,

Ilporl-арт, -а м [ В. пропаганда , енгл . aгt од лат.

ars

уметност] рекл амна уметност, вештина ре­

кламирањ а.

l'lропедевтика, -ё ж, дат. И лок . пропедевтици = пропедеутика, -ё ж, дат. и лок. пропедеутици

[не м.

Propadeutik,

од грч.

propaideuein

претход-

П РО Гl улзйваtl

пропед евти·tкЙ

но поучавати] з нање које служ и као у вод и

припрема у неку науку , пр и пр ем н а обу ка, при ­

I1ро п о р ц и о н iiла н , -л н а, -л н о

nalis] 1. који

[1131'. proportio-

и ма пр а ви ла н од н ос делова п рема

цел ин и, кој и стој и у н екој с разме ри , ср азме ран .

премна н аста ва.

пропедевтич к й , -а, -о = пропедеУТlI ЧКЙ, -а, - о [В . пропедевтика] који сл ужи као у в од и при ­

2. мат.

(о број у) који се нал аз и у одр е ђ е н ом од­

н ос у пре м а н е к о м другом б роју . А д ир ектно ­

кој и р асте када н ека друга вел ичин а расте, а

према у неку науку, п рипр емни.

пропелер, -а и проп ел ё р, -а м, м н . - и [ енгл .

о п ада к ад о н а опада; оБ Р II УТО

-

који о пада кад

те р ати напред ]

н е ка друга вел ичин а р асте и об рн уто ; I1р ОПОр­

бродски за вртањ за по кретање б родо в а; в азду­

ци о н ал ни изБО РIIИ с и стем из бо рни с и стем у

propeller,

п рема лат.

prope\lere

шни зав ртањ за покретање ав и она, хел ик о п те­

коме ј е бр ој

ра

у ку п ном б р ој у добије ни х гласова ; п р о п о р цио­

и других летел ица , састављен

од две, три

доб иј е ни х

ма ндата с разме р ан

или четири лопатице које су п ричвршће н е н а

lI ашlИ по р ез п ор ез који се пла ћ а у ф и кс н ом по­

оси, елиса.

стотку, н езав и сно од в и с ин е дохотка.

пропелерац, -р ца м, п ропелерц и, ге н . М Н .

ПР О П О Р Ц И Оllалiпёт, -ета М = пр о п о р цио ­

пропелёраца [В . пропелер] фам. ав и о н који п о­

нал н ост , -ости ж [ .. лат .

к р еће пропеле р ; супр. м лаз њак (в . ).

п о рци о н ала н ] с р азмерн ост, јед н акост од н оса.

пропериспоме t' О Il , -а м [грч . properi sp6meпоп] у грчкој граматици , реч са дугим ак це н ­ том на претпоследњем слогу .

пропилеји, пропилеја м . м н . [ грч .

1.

propylaia propylaios, в .

раскошан улаз , п редворј е

у неку велику гр а ђ е вину.

2.

списи кој и служе

као увод у р азуме вање чега, нп р . уметни ч ких

збирки .

пропозиција, -ё ж [лат. напред , предлагање]

понуда .

2. лог .

1.

propositio ста вља њ е

предлог, п редлагање,

ста в , тврдња, суд .

на , намера, план.

4.

3.

наум , " ака­

мн. сви услови предви ђ ени

прополис, - а и про полис, - а м [I"РЧ.

pr6polis]

смоласта материј а којом пчеле затварају ру пи ­ це на кошн ици , а која због својих лековитих

својстава налази примену у медицин и и козме­ тици .

I1РОПОllеllТ, -а м, МН. п р опоненти , ген. MI I. пропонената [лат. ргоро п епs од р го роп еге I1р ед­ ложити] под носи ла ц п редлога, п р едлага ч .

ПрОПОllират и = пр о поновати (в . )

пропоновати, -ујём = ПРОГlOll ир ати , пр о­ понйрам , з. л. МII . про п онирају сврш. И

.. есврш .

[лат. ргоропеге] предлагати , пр едлож ити , ста­ в и ти на ди скус ију.

ПРОПОРЦltја, -ё и проп о рција , -ё ж [лат. рго­ међусобна једнакост делова пр ема ц е­

лини, р азме р , сразмера.

proportionner

пре ма

proporti on,

в. пр о п ор ­

с р аз м е рни м, усклад и ти.

пр о п оста , -ё ж, I"е н . М II . пр о п оста [ итал . р горо­

sta

п редлог] муз . тема од које се полази у кон­

тра п унтс ки м композ и циј ама, посеб н о у канон у и фуги .

пр о пр ето р , - а М , М Н . -и [лат.

praetore

pl"o prae tor

од рго

за прето ра ] ист. у стар ој р имској држа­

в и , бив ш и п р ето р који у правља једном пр овин ­

цијом, пок р аји н ом .

п р о п р имо [лат. рго ргјт о] у п рв ом реду, пре

за неко спо ртско такмичење, п р оп и си.

portio]

Пр О l1 0 р цио ни сат и , -и ш ём св р ш . И несврш . [фр .

циј а] до в ести , до вод и ти у с р азмер у, (у)ч ини ти

улаз у атински Ак ропољ , с мн . од

про- Ј , руlё врата]

proportionalitas, в . про­

свега , н ајпре .

п ро при о ц с п тйва ll , - вн а, -вно [нат.

propriLls

властити, в . (р е) цептиван ] ф и з иол . који настаје

од надр ажај а у н утар самог тела, од н ос н о одре­ ђ е н ог ор гана.

пр о при о це птор , -а М, М Н. - и [лат.

proprius

вл астити , в . (р е) це п то р] фИЗ I1 0Л . ре ц е п то р у ми ­ шићим а, зглобов и ма и тет и вама који п р има на­ др ажај е и з у н утра шњости тела.

П Р ОПУПliiто р , -а М [лат.

propugnare

propLlgnator п р ем а

бо ри т и се за н е што ] по бо рни к, за­

сту пни к ч ега.

ПРО П УЈl з й ва ll , - вн а , - вн о [лат. те ра н од

propellere

propLll sLlS по­

п отер ат и] који тер а, који гу­

р а н а пр ед , пого н с ки .

997

пропулзија

11роспект

пропулзија, -ё ж [илат. propulsio, в . пропул­

просеминар, -а и просемин ар, -ар а м [В .

зиван] погонска сила потребна за покретање

про_3 , семинар] семинар за студенте п о ч етн и ке на универз итету , у коме се они оспосо бљавају

н е ког т ела .

пропулзор, -а м, ми . -и [нлат. proptllsor, в. про пулзиван] направа која изазива пропулзију

за каснији самосталан рад у семинару , предсе­ минар.

(ел и са, пропелер) .

п рос илогизам, -зма м [В . про _3, с и л огизам ]

проректо р, -а м, мн . -и [нлат. prorector, в . про_2, ректор] помоћник или заменик ректора

на универзитету .

лог. силогизам чији је закључак преми са касн и ­ јем, евентуално коначном закључку .

• прОректорскЙ .

просит узв . [лат.

пророгатiiваll, - вна , - в но [лат. prorogativus] који одлаже, одгађа , којим се нешто одлаже,

prosit нека буде кори с но] на

здравље , у здравље , живели! (при и сп иј ању п и ­ ћа) .

одгађ а.

проскинеза, - ё ж [грч . РгоskYпёsis према

пророгација, -ё ж [л ат.

prorogatio,

према

одложити] одлагање , одгађање , про­

prorogare

prosk)1nein ње

кл ањати се] ист. у старо м в еку, пада­

ничице

пред

владаром ,

метани сање,

знак

поштовања некога као божанства .

дуже њ е неког рока.

ске расправе, судска рочишта) ; продужити рок

проскомидија , -ё ж [грч. proskOlТli de, од грч . pr6s ка , према kOlТlide приношењ е , п р едава­ ње] 1. У православној цркви , припр емање ч а­ сни х дарова (х леба и вина) за при че ш ће. 2.

(нпр . менице).

удубљење на олтару у коме се припр ема п ри ­

пророгирати, пророгирам , г ирај у с врш . И несврш . [лат.

3. л . ми . проро­ prorogare] одложити ,

одла гати , одгодити, одгађати (нпр . скупштин ­

просiщё, -еа м (уо6 . проседе) [фр . procede] п осту пак ,

процедура ;

индивидуални

ствара­

чешће .

проскрибовати, -ујём сврш . И lIесврш . [лат.

лач к и метод неког уметника или уобичајени

proscribere] 1. ставити , стављати

п осту пак у н е кој грани уметности .

политичке противнике) ; стави ти н а сп и сак за

просекто р, -а м, ми. -и [лат. prosector, в . про ­ секту ра]

1. мед.

помоћник професора анатомије

који , под његовим надзором, сецира лешеве .

2.

просеlC'lj ра , -ё ж [лат.

prosecare

prosectura,

према лат.

одсећи , распорити] установа на ме­

д ицин с ком факултету или при великим болни­ ца м а у којој се сецирају лешеви (обично на ве­

secundo] као друго , на

дру го м месту ; уп. про прifМО.

IIроскриптiiван, - вна , - вно [нлат. proscriptiпроскрипција]

1. који

стављ а ван зако н а,

који лишава кога законске заштите . но жигош е, бојкотује .

3. којим

2. кој и јав­

се н е што заб р а­

њује .

11роскрипција, -ё ж [Ј. ат.

proscriptio] 1.

ист. у

просекуг iiв , -а м [в . просекугиван] грам . на­

скацију имовине и казну смрћу ил и прогонство.

2. јавно

жигосање , бојкотовање .

просодија в. прОзОД lfја .

стору (нпр . идем ул ицом) или за одговарајући

11РОСОПО - в . ПРОЗОПО- .

п адеж у другим, пре свега угро-финским јези­

цим а .• прОсекугiiВllii . IIpoceK}iтop , -а м, м ••. -и [нлат .

prosecutor]

пра в . судс ки гонилац, тужил а ц .

просекуцнја, -ё ж [лат. ско го ње ње , оптужба .

проселiiт в . прозелйт .

prosecutio]

3. забрана .

rlpocKypa в . прОсфора .

з ив за и нструментал у значењу кретања по про­

998

3.

забрани ти .

старом Риму , јавна осуда з а преступ, уз конфи­

жбама и з анатомије) .

про секундо [л ат. рго

(06.

ликвидацију . 2.јавно жигосати , бој котовати .

vus, в .

ле кар који врши обдукцију .

ван закона

проспекат в . прОспект. про спскт, - а м, спеката [лат.

MfI .

проспекти, ген . м и . п ро­

prospectus] 1. штампани

летак или

књижиц а с под ацима о н е ком прои зводу, путо­

пра в . суд­

вању , л етовалишту итд. , у ци љу про п ага нде .

2. 3. (у булева р . 4.

нацрт, пл ан неког здања, улице, тр га и сл.

Русији )

широка улица , авенија ,

просцёнијум

проспектйван

простеза, -ё ж [грч.

позор. кулиса у дуби ни поз орнице као привидно

проспектйван, -вна , -в но [лат. према

prospicere

гледати н апред]

prospectivus

1.

2.

који се

I1РОСl1ектор, -а м, ми. - и [лат .

prospector, в .

проспекција] онај који испитује састав земљи­

шта, који се стручно бави истраживањем и проналажењем руда (посебно зл ата).

простершiција, -ё ж [ в. простер ни р ати п адање

ничице

пред

владаром ,

(1)]

метанисање,

СКИllсза.

I1ростернирати, простернирам , 3. л. п ростернир ају СВРШ . И несврш . [лат.

на колена, ничиц е пред влада­

ром , метанисати , у знак најдубљег поштовања.

гледати] испитивање земљи шта у циљу

тражења руда или м инер ала .

МН .

prosternare]

1. оборити, срушити , повалИТИ . 2. простерни­ рати се пасти

prospectio, в . про_2,

простетичкй, - а, -о [В. простеза] фон . који се додаје на почетку р ечи (о слову и ли слогу); уп .

просперирати, просперирам,

сперирају СВРШ . И иесврш . [лат.

(2).

као знак поштовања неко га као бога ; уп . про­

очекује, будући, предвидив.

spicere

ч етку речи ; уп. протеза

кој и пр ед­

виђа шта ће се у будућности десити .

I1РОСl1екција, -ё ж [л ат.

pr6sthesis дода ва њ е]

НИНЈ'В. додавање ј ед ног гласа ил и слога н а по­

продужење сценске слике.

3. Л. ми . про ­ prosperare усрећи­

протетичкй

(2).

I1рОСТИЛ , -а м, М Н. - и [rpч. рг6st)ilоп , в . пр о_2,

ти] напредовати, р азвијати се, развити се, успе­

st)flos стуб ] архит. антички грчки храм у к оме се

вати; успешно се р аз вијати, цветати.

н а ужој страни налази пред ворје са стубовима .

проституисати

I1росперитёт, -ета м [лат. prosperitas] напре­ дак, напредовање; економски успех, благоста ње.

просперитёта н , -тна, -тно [в. п рос перитет] који ужи ва просперитет, који се повољно раз­

вија, успешан, напредан .

glans

жир, жлезда] физиол . суп­

станце које сеја вљају у р азн им ор ган има сиса­ ра (први пут изоловане из простате), а делују слично хормонима.

простаза, -ё ж [rpч .

pr6stasis] архит. ист. део

И

1. навести, наводити на прост иту цију . 2.

осрамотити, обешчастити, понизи ти, обезв ре­ дит и .

ген . МН. проститУтки [лат.

prostituta] жена која се

проституише, која за новац нуди своје сексуал­ не услуге, блудница .

проституција, -ё ж [нат .

простата, -ё, простата, -ё и простата, -ё ж

prostata од rp ч . рrostаtёs који стоји

занимање.

prostitutio] 1. сексу­

2.

фиг. обешчашћење , скрнављење ,

срамоћење; беспринципијел н о пон а шање .

прострација , -ё ж [лат.

дворишту.

испред]

аиат. мушка жлезда која се налази испод мо­ краћне бешике и која лучи секрет као саставни део спе рме .

простатектомија , -ё ж [ в. простата , ГрЧ . ektome одсецање] м ед. одстрањивање простате хируршк им захв атом .

простатизам, -з ма м [ В. простата] мед . оп ­ шти назив за све случај еве увећања , хипертро­

фије простате.

простатити с, -а м [В . простата , -и т ис] м ед. запаљење простате .

(се) СВРШ.

ставити н апр ед , изложи­

ално подавање тела за новац , блудничење као

старе грчке куће, просторија отворена пре ма

[lIлат.

ти]

(се), -ишём

prostituere

проститугка, -ё ж, дат. И лок . проститУтки,

простаглаllД ИIIИ, простагланд ина м м и . [в . простата, лат.

несврш. [лат.

sternere

оборити]

prostratio, према рго­

изнемоглост,

изнуреност,

клонулост, слабост, малаксалост .

простуд ирати, простуд ирам ,

3. Л. МН . про ­

студи р ају С ВРШ. [В. студи рати] проучити некога или нешто пажљивим посматрањем у з дубоко размишљање .

просфора , -ё ж [rpч . право сла вној

цркви ,

prosphora принош ење) у бесквасни

хлепчић

од

пшеничног брашна који се као причест дели верницима после л итургије .

11росцёllијум , -а и просцёниј , -а м [нат. р го­

sсепium од '1''1 . ргоskепiоп , В . про_2, сце н а] 1. пред њи део ан т ичког п озоришта из кој ег су глумци и злазил и н а сцену .

2. у

модерном 11030-

999

протектор

прот-

риш ту, п р едњи део п озо рнице и зме ђ у з авес е и

прота, -ё = прото , -ё м [скр . од протопоп и л и пр отопрезв итер (в . ) ]

1.

пр в и с ве ште ник , све­

ште ник под чијим су н адз ором с ви св е штеници

из дел а јед не епарх ије .

2.

п о ч ас ни чин у право­

сла вној цркв и чиј и н ос и ла ц им а права на цр­

к ве ни појас .

+ протин ( прем а прота и прото) и

(п р ема

прото,

у

и сточн охерцего­

протаб ирити , пр отаб iiрим СВР Ш . [тур .

ta' bir]

покр .

1.

tabir

от крити , проту ­

мач и т и з на ч ење ( н ај ч е ш ће са н) .

2.

р азјаснити ,

р аз мр с ити пр о гр ам .

протаго нист(а) , -ё м, ШI . протаго ни ст и (ж .

протаго нисткиња) [грч . ргоtagопistеs, в. прот- , аgопi stеs борац] 1. у старогрч ко м позоришту глу мац који је и грао гла вн у улогу .

2.

а . првак

1l0зоришта . б . гла вни ју н ак у књ иже вн о м делу.

3.

гла вни учес н ик у неком дога ђ ај у .

протаза, -ё ж [грч .

1. грам.

pr6tasis

п ружање н а пр ед]

за висна р еченица кој а у сложе н ој рече­

н и ц и стоји пред глав н ом.

2.

књ и ж . у в од ни део

д р а м е у коме п о ч и њ е д р амск и за пл ет .

IIротактйниј у м , -а и протактйнйј, -а м [нлат. ргоtасti п i um , в . п рото-, акт иниј у м] хем . р а­ диоакти в ни елеменат, з н ак Р а , ато м с ки број

протзшtја , -ё ж [ Н1Iат. th а lliо п де м . од

tha1l 6s

prothallium,

91 .

пре м а грч .

млади изда н а к] бот. део

тела па прати кој и је настао из с п о ре н а КОЈ ОЈ се до цније р аз вијају п олни о р га ни .

протанд риј а, -ё ж [В . пр от- , ГP'I . а пdг iа м у­ шкост] б и ол. код неких ж ив оти ња и б и љ ака , ра­

protl:\ge

од

о соба која се

протежирати, протежи р ам ,

жир ај у несвр ш . [фр .

tegere]

з ауз им ати се за ко га, давати м у п р ед­

протеКЦltја .

протеза, -ё ж [грч .

1. меха нич ка

појава н е ко г гласа и л и слога н а почетку

протезис, -а м [гр ч .

прота ргол, -ола м [ В . прот- , грч . а гgугiоп сре­

pr6thesis]

а рх и т. и ст. ч е­

твртаста просториј а ран ох риш ћан ских и в и ­ за нтијских баз и л ика кој а се н ал аз и ла уз једну од бочни х стра н а а п с иде, а служи ла је као с пр е миш те за ж ртве н е прин осе .

протейн, - ин а м , МН . пр отеини , ген. МН . проте­ ин а [Н1Iат.

proteinum, 8 .

пр от(о)] сва ко од орган­

ски х ј ед иње њ а кој а су састављен а од ами н оки­ с ел ина и

не о п ход н а су за о п станак о р га н изма

(садрже угље ник , сумпо р , к и сеоник , азот и во­

Доник), бела нч е вин а .

+ прот ейн скй . [8. п роте ин , те р а пи ­

протеИllOтерапија, -ё ж

ја] мед . м етод л еч е ња убри з гав а њ ем б ела нч е в и ­ на стих мате рија .

протеинурија, -ё ж [В . пр оте и н , -уриј а] мед. прис уство б ела нч е вина у ури ну.

Протеј, - а и Протёј , -сја м [ грч.

Proteus]

М ИТОЛ . м орс к о божа н ст во код стари х Гр ка, спо­ соб н о да п о прима л и к р азл ич ити х ж ив отиња и ч удов иш та.

протеј , -а и протёј, -сј а м [ в . Пр отејЈ 1. ф и г. вац .

ја; у п . далтонизам .

стављање на­

речи , простеза.

су н а же нс к е; уп . протогИнија .

а н-, -оп ија] нес п особ н ост разл ико в а ња бо­

pr6thesis

напр ава или ап а рат који за­

мењуј е и з губље ни део тела (руку , но гу, зубе).

2. фон .

бескар а ктера н,

пр ота нопија, -ё ж [ Н1Iат . ргоtапорiа, В. про-

3. 11. МН. п роте­ proteger шти ти т и од лат. рго­

ност неза висно од њ е го ви х с п о соб н ости; уп.

ниј е раз виј а ње му ш к и х пол ни х органа у одно­

1'0-,

protegere]

бимац .

пред]

ва чким и цр ногорским гово р има).

тума ч е ње од ар .

од лат.

н алаз и п од н е чиј о м за ш титом , шти ћен и к, љу­

прот- 8 . прото- .

протов

протежё, -еа м ( уоб . 11ротеже) [ фр .

proteger шт итити

о рк е стра .

2.

пре вртљ ив

ч овек ,

прев ртљи ­

В . прОтеус .

протектйваи , - вн а , - вн о [ нл ат.

protectivus]

з ашт итни , одбрам б ени .

протектирати, пр отектiiрам , тектир ај у СВРШ . И н есвр ш . [ен гл .

3. 11 . мн. п р о­ protect, В . п ротек­

бро, В. - ол ] фарм . заст. пр е п ар ат од бела нчевина и

ција] теХН . з ашт и ти т и ( н е ки матер иј ал), према­

с реб ра који се ко р ист и о пр и ле ч ењу гон о реје.

з ати , пр е м аз ив ат и з ашт ит ни м сл ој ем.

протеаза, -ё ж [В . проте( ин ) , - аза] хем . е нзим

протектор, -а м , МН . -и [лат.

protector] 1. о н ај

који у орга н изму раз гр а ђ ује бела нчевин е на

који уз има некога под з а штиту, п о кр о витељ,

ам ин о кисел ин е.

за шт итник .

1000

2.

и ст. т и тула Ол ив ер а Кромвела

проте кторат

противп iiпа

после у к ида њ а краљевства у Енглеској (1653). 3. ојача н део спољне површине поклопца пнеу ­ мати чког об ру ча . 4. хемијско средство за за­ ш титу од корозиј е . • прОтекторскИ .

протекторат, - ата м, мн . протекторати, ген.

протестант, -а м , MII. протеста н ти, ген . мн . протеста н ата [нем . Ргоtеstапt од лат. ргоtеstапs према

protestari јавно сведочити] 1. рел .

онај ко­

ји припада једној од протестантских цркава . пристал ица, поборник протестантизма .

2.

он ај

3.

мн. проте ктората [нлат.

који протестује, који јавно изражава своје не­

тор , -ат]

слагање или незадовољство.

2. пол.

protectoratus, в . протек­ 1. статус протектора, покровитељство.

обл и к з ав исности слабије др жаве од јаче

и л и од ме ђ у народ не заједнице.

протеста НТll3ам , -зма м [В . протестант] рел.

држава под

н азив за све хришћанске црквене заједнице ко­

у енглеској историји, до­

ј е су произишле из луте р анске реформациј е у

ба владав ин е Ол ивера Кромвела и његовог си­

ХУI веку, нарочито у северној Европи и САД .

пр отекто р атом .

на Р ич арда

4. ист.

( 1653- 1659).

проте кција, -ё ж [лат. зашт и тити]

gere

3.

protectio

з ашти та,

према

п ротест:штск и, -а, -о [ В . протестант] рел. ко ­

prote-

покровитељство;

пр едност ил и помоћ коју неко стиче зауз има­ њем неке утицајне особе за њега.

пр оте к циј а ] ч ове к који постаје успешан у ж и ­ воту служећи се протекцијом.

проте кциопизам, -з ма

1. си сте м

м

[В .

протекција,

мера економске политике ко­

ме је ц иљ за шти та Домаћих производа од ино­ стра н е ко н кур е нције, пре свега путем увођења в и соких цар и н а на увез ену робу .

2. режим у ко­

ме се фаво р изују штићеници политичара на власт и и ли других утицајних личности .

проте кционист(а), -ё м, мн . протекциони­ сти [ в. п роте кција]

зма

( 1). 2.

1. присталица протекциони­

в. протекционаш .

протеmiл ити, протелмiiм сврш . [ В . телал, те­ лалити ] р азгла сити на све стр ане, пронети гл а­ с и ну.

протеолиза , -ё ж [В . проте(ин), -лиза] физиол . ва р ење, р азл агање протеина у организму .

протерозоик, - а м

[грч .

pr6teros

ранији,

п р етход ни , в . -зоик] reO!I. новија фаза преткам­

б р иј ума, у којој се појављују алге , сунђери, ме­ дузе и ко р ал и .

протест, -а м , мн . протести, ген . мн . протёста [н ем .

Protest

од фр .

пр отесто в ати]

1.

protester

од лат.

протест:iција, -ё ж [лат. р ажавање

н егоДовања,

protestatio] јавно

исказивање

protestari,

пр отестни, -а, -о [В. протест] који се односи на протест , кој и изражава протест

ци и омладинској култури, почев од 60-их го­ вају протест п ротив грађанског др уштва.

протестовати, -ујём (н е пр . протествовати) сврш . И несврш. [фр .

protester од лат. protestari јав­

но посведочити] јавно, отво р ено изражават и негодовање,

неслагање,

устати

пр отетика, -ё ж, дат. И лок . протети ци [В . пр о­ вањем изгубље ни х делова тела , израдом проте­ за, посебно у зубар ству .

протетичар, -а м , м н . - и [В . протетика] кар који се бави протетиком.

раду протеза

( 1); зубн и

2. стручњак

финанс . акт којим да

ме н ич ни дужник није удовољио или одгово­ ри о обавеза м а.

1. л е­ за из­

тех нич ар кој и израђуј е

вештачке вилице , н авлаке, мостове и сл .

пр отети чки, -а, -о [ грч .

pr6thesis, 8 . пр отеза] 1.

prothetik6s

прем а

који се односи на проте­

тику, који се бави пр отет и ком .

2. фОН . в . пр осте­

тичкИ .

протеус, -а м [л ат.

proteus]

зоол. врста водо­

р ажава њ е нез адовољства.

суд

че га,

тетич ки Ј грана медицине која се бави зам е њи ­

углавном

2.

против

побунити се .

8.

оштар , енергичан приговор,

и з вештава трговачки

збор. йр о­

д ин а ХХ века , песме на текстове који изража­

зем ца са зак р жљали м очима и

м е нице

(-

шеСШflа н оша). & протестне песм е у рок муз и ­

јавно и зражавање негодовања против чега , из­

власн и к

и з­

протест а ,

протестовање.

проте кционаш, -аша м [нем . Ргоtеktiоп, В .

-изам]

ји се одн оси на протестанте и протестант иза м.

у

подземним

вечја рибица,

удовима, жи в и

кр ашким

в одама ,

чо ­

Proteus anguin eus.

п ротивпапа, -ё м [против- ,

8.

п апа]

8.

знти­

п апа .

1001

протопр езвитер

противреформ:iција

против реформ:iција , -ё ж [против- , В . ре­ формациј а ] ист. п о крет у ХУI

':

ХУ П веку у ка­

протоколаран , - рна , - рно [В . пр отокол] који се односи на протокол; пр едв иђ ен пр отоколом.

толичкој цркви, усмерен прот ив Лутерове по ­

& протоколар"а посета п р ва посета новопо­

буне и ре формациј е.

стављеног дипломате представницима Домаће

ПрОТlfрОII, -о на м , МН . -и [грч. про-з,

thyra

pr6thyron,

в.

врата] арх ит. ИСТ. у старој Грчкој пре­

власт и .

ПРОТОКОЛlfсати, - иш ём сврш . и несврш . [В .

дво рје и л и ходник између спољни х (уличних) и

протокол ]

унутрашњих врата куће .

токол.

прото - [грч. ргбtоs први] као први део сло­ женица зна чи : први , најранији ; главни , најви ­

протовестијар, -ара м [грч .

pr6tovestiarios,

одело] ист. у Византијском

vestis

царству, надзорник цар е в е гардеробе; касни­ је, управник царских, односно државних фи ­

ПРОТОГlшија, -ё ж [В. прото -, - гинија] б и ол. код н е ких животиња и биљака, раније развија­ ње женских полних органа у односу н а мушке;

протозоа, -ё ж [ В. прото-, грч . zб оп живо би­ ћ е] микроскопс ки видљ ив једноћ ел ијски орга­ низам који живи у вод и ил и влажном зе мљи ­

протоисторија, -ё ж [ В . прото-, исто рија]

!.

прелазно р аздобље и зме ђ у пр е историјско г и историјског доба.

2.

прва ф аза у историји неког

по званичној дужности , зап и сничар .

протологија , -ё ж [В . прото-, -логија] прва , основна фил озоф ија .

протома, -ё ж [ГР4. protome горњи део, пред­ протомајстор, -а м, мн. -и [ В. прото -, мај­ стор]

1.

н адзо рник градње, врховни неимар.

протојерёј, -а м [ В. прото-, јереј] у право­ славној цркви најстарији по чин у свеште ник, протопоп.

кус] ист. први ле кар на дво ру; главни лекар у болници, примаријус; у н еким земљама здрав­ стве ни нач ел ник .

Protokol1, од срп ат. pr6t6kollon досл . налепница

грч.

на свитку п а пируса с подацима о садржају на­

писаног, в . прото-,

k611a

ле пак]

1. за писничко

утврђива њ е неке службене радње; за писник који садржи одлу ке или за кључке неког са­ станка и л и седнице; за писник са иск аз има са­

2.

скуп ДИllломатских пропи ­

са о церемонијалу којег се ваља прид ржавати у преп исци, састанцима и званичним односи­

ма с појединим представницима До маће или

3.

MII.

протона

[ грч . ргбtоs први] физ . позит ивн о наел ектрисана елементарна

ч ест иц а,

састав ни

језгра, масе јед наке н еутр о н у . први , главни пи сар , секретар.

•

део

атомског

пр ОтОIIСКЙ.

одељење при министарству

спољних послова које се брине о пош товању

2.

1.

први свеште­

ник по сле п атриј арха у Ца ригр аду.

3. у

8атика­

н у некада шња титула високог свештеног лица,

по рангу одмах и за бискупа .

протокол, -а м, мн. - и [нем.

слуша них л ица .

2.

н ајугледнији мајстор у свом еснафу .

ПРОТОlIотар, -а ра м [ В. прото- , нотар] ист.

народа или н е ке култу р е.

1002

ПРОТОКОШfст(а), -ё м, М>'. протоколисти [В .

ПРОТОII, -о н а М, м н . протон и , ген.

шту , праживотиња .

тих прописа.

правити записник .

протомедикус, -а м, МН. -и [В . прото-, меди­

YIl . прот:шдрија .

стране власти.

пр отокол, унети у про­

њи део] лик . слика попрсј а; попрсје, биста .

нансија .

protocollum од

1. с пров ести

за писати по з ваничн ој дужности, на­

протокол] онај који уноси, записује у протокол

ши, најугледнији.

в . прото-, лат.

2.

4. у

феудалној Хр­

ватској и у не ким другим земљама високи др­ жавни чин , држа вн и бележник.

протоплазма , -ё ж [ В . прото-, плазма] биол. основна материј а сваке биљне и животињске ћел иј е .

протопласт, -а М [ ,'рч.

plast6s

обликован]

!.

pr6t6plastos, в .

прото- ,

биол. ћ елијско ткиво без

опне, нпр . код биљних ћ ел иј а .

2.

МI1ТОЛ. заст. пр­

ви створени чов ек.

ПрОТОIlОП, -а м [рус . прото поп од Гр4.

papas,

pr6to-

В. прото -, папа] = I1ротопрезвитер (В.).

ПРОТОl1резв итер , -а м,

MII .

-и [В . прото-, пре­

зв итер] први свештеник, свеште ни к под чијим

проторенесанса

ПРОфесиошi Јlац

су надзором сви свеште ници и з дела једне епар­

хије; ул. прота, прОтопоп .

проторенеса нса , -ё ж [В . прото-, ре н еса нса] најраније

profanato r] онај

тељ, безбожник .

у

rlрофанација , -ё ж [лат. ргоfапаtiо] скрн а­

xrv века, период којије прет­

вљење, обесвећење, светогрђе ; пони жење; зло­

подражавање

уметности ХIII и

профаllатор , -а м, МlI . - и [л ат.

који скрнави, обесвећује, понижава, с крн ави­

класи чних

узора

употреба .

ходио ренесанси, предренесанса.

протосиндик, -а М, МН. протосиндици, ген. МfI.

профанисати , -ишём сврш . и несврш. [л ат.

протосиндйка [В. прото-, '1>ч. syndikos заступ­

ргоfапаге , према ргоfапu s профан] скрна вити,

ник] први, главни бранилац, главни судија.

протосинђел, -а М,

MI I .

-и [В . прото-, синђел]

обесветити , обешчастити, пони зити, осрамо­ тити .

профаност, -ости ж [В . профан] особина

у православној цркви, најстарији монашки чин после архиманд рита , по рангу одгова р а прото­

онога што је профано .

rlрофашизам, -зма М [В . про -', фашизам] н а­

презвитеру .

прототип, -а м, МН. прототйпи, ген . мн. про­ тотйпа ['1>ч .

клоњеност, приврженост и деологиј и и полити­ ци фашизма .

prot6typos првобитни, изворни , В. прото-, тип] 1. први примерак н еког производа, праузор, модел. 2. особа ил и тип особе на осно­

про _l, фашист(а) ] онај који је н акл оњ ен идео­

ву које се ствара неки популарни књижевни

логији и поли тици фашизма .

профаШltст(а), -ё м , мн .

лик .• прОтотИ п ск И .

профашистички, - а, -о [В .

протофите, протофита ж м н . [В. прото- , '1>ч .

phyt6n

проф аш исти [В .

биљка] бот. једноћелијске биљке, пра­

литиц и фаши зма.

биљке (једноћел иј ске алге, бактерије итд.).

профермеltТ В . проензим.

професија , -ё ж [лат. professio јавно признање]

протрактор, -а м, МII. -и [срлат. protractor] 1. а. геодетски угломе р за ме рењ е великих угло­

про_l, фаши­

стички] наклоњен , приврж е н идеологији и по­

).

глав но за ним ање са одговарајућом стручном

ва. б. инструмент за навигацију заснован на ме­

спремом којим неко з арађује за живот.

рењу углова.

ј авно исповедање , свечана и зјав а.

2.

ан ат. мишић и стезач .

3.

мед. ин­

струмент за чишћење рана .

проваљиват и] и з боченост, и с п у пче­

11ротубера нца , -ё = протубераllција, -ё ж

protuberantia према ргоtuЬегаге штрчати, tuber кврга] 1. прстенасто испупчење, израштај, грба . 2. аСТрОII. н аз ив за снопове

В. про-З, гука,

п а li s, В . професија]

усијаног водо ничног гаса, пр оме нљивог обли­ ка, који излазе из Сунчеве хромосфе ре.

1.

који се од н оси на пр офс­

сију и професионалце . след ица професије .

ност .

[клат.

заст.

професионалан, -л на , -лно [нлат. professio-

протрузија, -ё ж [лат. protrusus избо чен од

protrudere

2.

послу .

...

2. који је настао као по­ 3. темељит, стручан у свом

професионална болест болест проу ­

з рокована дуж им , непосредним ути цајем не а­ декватних радних услова; професионална ори ­

јентација пружање савета, помоћи l"I ојединцу при

избору будућег звања; професион ални

морал скуп норми l"Iон а шања појединца кога

I"Iрирода поз ива обавезује н а чување и дискре­

профаза, -ё ж ['1>ч. pr6phasis, В. фаза] б иол . прва фаза у деоб и ћелија, у којој се деле х ромо­ зоми.

цију података о клијенту .

професионалац, -лца М, м". професи онал­ ци , ген . мн . професионалаца (ж . 11рофесионал­

профан, -а, -о [лат. ргоfапus који мора бити изван храма, В. про-з, fаШlm храм]

).

који не

ка , дат. И ло к . професионалки) [ В . професи она­ ла н] а . онај који се неким посло м бави као стал ­

припада Цркви, нецрквени, световни; безбо­

ним , основним за нимањем з а кој е има стручну

жан, пагански.

спрему. б . спортиста који је плаћ е н за бављсње

2.

н еу пућен у н е што , н е вешт,

непосвећен. 3.0би чан, прост, вулгаран.

одређеним спортом.

1003

rlрофеС И О ll ал и з а м

профитни

ПРОфИ Jlз кса, -е ж [грч.

профеСИ Оllaл и з ам , -зма м [В. п рофесио н а­ лан]

1. бављење спортом

као занимањем за које

спорт иста добија новац од клуба за кој и игра.

phylaxis

лан]

ПРОфИ JlЗКТИК , -а м,

професионално понашање; од­

CTPY'lHO,

[В . професија] припадник слободног звања (ле­

кар, адвокат, консултант и сл.), стручњак.

пр офи лзктикум В. ПРО ф ИJlЗКТИк. ПРОфИ Jlзктич ан, -ч на, -'1НО [грч .

tik6s,

У'lитељ]

доктора наука и изабран у највише наС1ЋВНО наС1'авник средње школе којије дипло­

мирао на неком од факултета .

•

прО фесорскИ .

професу р а, -е ж [нлат. ргоfеssша, в. профе­ сор]

1. служба,

звање професора.

2.

професор­

ска катедра на универз и тету.

ПРОфИ Jl ир ат и = пр офiш и саПI (В.) филирам, З . л. мн. профилирају сврш. И несврш . [фр .

1.

приказати , представити

изглед лица или тела

посматраног са стране;

profiler,

графички, техни'lКИ приказати попре'lНИ пре­ сек неког објекта.

феТИЗ~lрају сврш. И несврш. [В . профет] бавити се пророковати,

про­

рицати; наговештавати.

Profi

prophetik6s, према

в. про­

про ф ит, -а и пр о ф ит, -ита м [нем . фр.

2.

(06.

(као прнд. индекл.) п рофесионалан .

ПРОфИJl, -ила м, мн. ПРОфИЈ1И, ген. мн . п роф и ­

profi lo према profilare оцр­ 1. изглед лица или предмета посматран са

стране.

2.

према

Profit од proficere напре­

довати] добитак, добит, зарада; корист.

про фит а БИ Jlа н , -лна , -лно [фр .

profitable,

в.

профитирати] који доноси профит , добит, за­ раду , уносан, исплатив .

п рофитера [фр .

графички , техни'lКИ п ри каз узду­

жног и попре'lНОГ пресека неке грађевине, ар­

profiteur] 'lOвек

кој и из свега на­

стоји да ИЗВУ'lе корист, који жели да се обогати

на рачун неког другог, шпекулант .

•

профи­

те р с ки .

пр о фи те р ст в о, -ства с [в . профитер] тежња,

ла [фр. ргоfil од итал . тати]

profit од лат. profectus

пр о фи те р, -ера м, мн. профитери, гсн . мн .

professional,

в. професионала н ] сКр. фам. пр офесионалац

у спо рту) .

сачинити приказ чега у

пр о ф и р цати, -ам сврш. [в. фирц ати] IlрОШИ­

фет] који се односи на профете, пророчки .

про ф и, -ија м [" ем.

2.

ти, зашити.

профетиз ир ати , профетизйрам, З. л. мн . про­

профетск и , -а, -о [грч .

в . профил]

главним , основним цртама.

[грч. proph~tes] пророк , видовњак .

пророштвом,

prophylak-

унапред штитити]

ПРОфИ Jl и сати, - ишем = П Р ОфИJlирати, про­

профет, -ета м, мн . профети, ген . мн. п рофета

прорицањем,

prophylassein

шт и тно, превентивно средство.

1.

наставник на универзитету који је стекао титулу

2.

према

који штити од болести , који се узима као за­

rlрофесор, -а м, мн. - и (ж. проф есорка , дат. И

звање.

профил акти ци, ген.

ство за благовремену заштиту од болести , пре­

профеС lt о нист(а ), -е м, мн . професионисти

professor јавни

M'·I.

мн. профилактйка [в . профилактич ан] мед. сред­ вентивно средство.

нос према неком послу као према п рофес ији .

лок . професорки) [лат.

в . про_3,

вентивна медицина.

2. в. про ф еС ltон ilЛ НО ст. професио н ilJl НО СТ, -ости ж [В . професиона­

prophylaxis,

'Јување] мед. заштита од болести , пре­

настојање да се из свега извуче корист (често

на нечастан начин), да се стекне добит (обично на

pa'lYH

неког другог).

хитектонског елемента или другог предмета . З .

пр о ф ит ир ати , Ilрофитйрам , З. л . мн . профи­

вез урађен на засебном комаду који се н акнад­

ти рају сврш . и несврш . [нем . ргоfitiегеп од фр . рro­

но пришива на тканину.

4.

ску п основних ка­

fiter,

в . п рофит] а. извући профит , зараду из че­

рактеристика по којима се неко или нешто ја­

га ; бити на доб итку, зарадити. б . фиг. извући ко­

сно издваја, дифе ре н ц ир а 'од остал и х .

р ист из 'lега, око р истити се 'Iиме.

• -

стазе

у бициклизму: шематски п р иказ стазе с пода­

профи т н и, -а, -о и пр о фи т н ii, -а , -о [В . про­

-

фит] који се односи на профит .• ПРОфИ Тllа

пута шематски приказ пута, саобраћајнице с

стоп а однос између 'I и стог годишњег профита

подацима о дужини, успону, паду И сл.

и утрошеног капитала ; ПРО ф ИТllа маржа виси-

цима о дужини и стрми н и успона и спустова;

1004

про форма

прудонизам

на профита по јединици производа, рачуната

2.

као проценат од продајне цене.

удео.

про форма индекл. [лат. рго

форме ра­

forrna]

ди, само формално, тобож.

прохарчити, -им

део укупног износа израчунат у процентима,

3. утврђена

или договорена новчана сум а

која се даје, односно узима, за коришћење или уступање извесног капитала.

процеlпуалан, -лна, -лно [В . процен(а)т ]

С8РШ . [В . харчити] улудо

одређен, исказан у процентима , постотни ; сра­

потрошити , истрошити, проћердати.

прохесабити = проесапити

змерни (у односу на целину) .

(8.)

проце с, -а м, ми. процеси , ген. ми . процес а

прохибйрати, прох~бирам, 3.л . мн . прохи­

бирају С8РШ. И несврш . [л ат. ргоћјЬеге] не допу­

[лат.

штати, спречавати ; законом забранити, забра­

стаје или се развија , ток, развој , развитак .

њивати.

прав . судски спор , судска расправа , парница .

прохибитйван, - вна, -в но ["лат. 8.

prohibitivus,

прохибирати] а. који з абрањује , спречава . б.

prOcesst1s] 1.

пут и н ачин на кој и нешто по­

мед. стање у развоју (tuуберкулознu ски йроцеси ;

који не допушта остварење чега. ~ прохиби­

-

процесија, -ё ж [лат.

processio] 1. свечана ка­ 2. дугачка

тол ичка црквена поворка, литија .

високе цене које онемогућавају куповину ; про­

поворка , низ људи у пролазу .

да би се спречио или умањио увоз стране робе .

прохибиторан

8.

прОхибитЙван.

прохибйција, -ё ж [е IJГЛ.

prohibitio

према

prohibere

процеСIIЙ, -а, -о

од лат .

забрањивати ] зва­

ва начин вођења судског поступка; процесне претпоставке околности од чијег постојања зависи покретање и вођење неког поступка.

изводње и продаје неких производа, пре свега алкохолних пића.

процесор , -а м [енгл .

прохибиционй, -а, - о

[8.

прохибиција]

2.

8.

1. ко­

ПРОХltбитй­

прохибиционист(а), -ё м, МН . прохибицио­ нисти [енгл . ргоhiЫtiопist,

8.

прохибиција] при­

сталица, побо рник, за говорник прохибиције .

процедура, -ё ж [нлат.

procedura,

према лат .

procedere напредовати] 1. поступак , начин ра­ 2. законом прописана правила вођења суд­

да.

ског ПОС'гупка, парнице.

процедуралан, -л на, -лно

[8.

процедура]

1.

који се врши по тачно утврђеном поступку, ко­ ји захтева та чно утврђену процедуру. на судску парницу,

2.

који се

проц есуал ан, -лна , -л н о [В . процес] се ти че судског спора , парнични.

елек­

prokele-

процената [нем. Ргоzепt од срлат. рго

1. стот и

cento

(лат.

део неке количи­

не или броја, постотак (означава се знаком

%).

1. који

2. в .

процеду­

процесуйрати, процесуирам,

3. л .

ми . проце­

суйрају , прил . сад. процесуирајући сврш. И несврш .

[8.

процес] пра в. отворити процес, подвргнути

правном, судском поступку .

прошек, -а м [итал.

prosecco

по селу Просеко

у околини Горице] десертно вино од сувог, обично белог грожђа или од укуване шире .

пр уденција , -ё ж [лат.

prudentia,

према рги­

мудар] мудрост, разборитост, п амет; ис ­

куство, знање .

метр . стопа од четири кратка слога.

процен(а)т, - нта м, мн. проценти , ген . мн .

део

2.

р ала н.

dens

процелеузмати кус, -а м , мн. -и [грч .

кроз сто]

1.

компјутера који обавља те опера ције .

односно на начин

вођења парничког поступка.

centum)

рач .

ција (обраде великог броја п одатака).

ван .

рег

processor]

тронски уређај за обављање сложени х опер а­

ји се односи н а прохибицију .

usmatik6s]

[8. процес] који се тиче суд­ • процесно право скуп

ског спора , парнични .

законских мера којима се одређује и огранича­

prohibition

нична забрана, спречавање, обустављање про­

односи

-, заuаљењ­

оздрављења) .

тивне мере мере забране; прохиБИТИВllе цене Хltбитивна цаРИllа заштитна царина, уведена

2. 3.

ПР УДОl lизам , -зма м [фр . ма

Proudhon]

радничког

proudhonisme

пре­

у'lење француског теоретичара

покрета

Пјера-Жозефа

llрудона

(\ 808- 1865), претежно утопијско-анархистичког карактера.

1005

пруриго

псеудомиезија

пруриго, -а м [лат.

према ргигјге свр­

prurigo

псамотерапија , -е ж [грч .

psammos

песак ,

8.

бети] мед. кожна болест која се карактерише

-терапија] мед. лечење песком , лечење помоћу

сврабом, црвенилом и изменама на кожи .

купки у песк у .

пруритус, -а м [лат.

pruritus

према ргигјге

сврбети] мед. хроничан св р аб коже . -ф ил ] онај који воли Прусе, који је наклоњен Прусима .

прусофоб, оба м [Пруси , В. -фоб] онај којије расположен

према Прусима,

који мрзи Прусе .

псалам, -лма м , мн . псалми, ген. мн. псалама (иепр . псалм) [грч .

psalm6s

песма певана уз хар­

фу , од рs;:illеiп свирати харфу]

1.

свака од

150

побожних песама у Старом за вету које се при­

писују цару Давиду.

п есма у славу Бога , хва­

2.

лоспев, химна.

псалигра фиј а, -е ж [грч .

psalis маказе, в.

- графија] вештина прављења слика изрезива­ њем матер ијала маказама (обично силуета из

псалмист(а), -е м, мн . псiuтмисти = псалмо­ граф, -а м , МII. -и [В. псалам , -граф] писац старо­ завет них псалама, псалмопевац; уопште, писац

п салама, писац побожних похвалних песама.

псалмистички, -а, -о [В . псалам, -граф] који се односи на псалме или на псалмисте .

псалмодија, -е и псаЈlмодија, -е ж [грч . psalmoidia од psalm6s (В . псалам) и oide певање] пе­ вање псалама и других старозаветних текстова

псалтериои, -а м [грч . рsаltегiоп жичани ин­ струме нт, од рsаllеiп певати уз лиру]

вара.

3.

привидно, тобожње; надри- , назови-, криво- .

псеудоартрбза, -е ж [В. псеудо- , грч. aгthron зглоб] мед. формирање лажног зглоба , код не­ залеченог прелома костију или уганућа .

псеудограф, -а м, ми . -и [В . псеудо-, -граф] кривотворен, фалсификован, лажан спис .

псеуд ографија , -е ж [В . псеудо -, -гр афија] кри вотворење , фалсификовањ е списа.

псеудодемократија, -е ж [В . псеудо-, демо­ кратија] тобожња , л ажна, приви д н а демокра­

тија .

•

псеудодемОкратскИ .

псеудодокумеll тараи, - рн а, -рно [В. псеу­ до-, Документаран] који је рађен као Докумен­

измишљен .

псеудоинтелигеиција, -е ж телигенција]

скуп

лажних

[8. псеудо-,

ин­

интел ектуалаца,

школовани х људи који немају способности за критичко мишљење и стваралачки умни напор .

псеУДОКЈlас ик, - а м, мн . псеудокл асици = псеудокласичар , -а м [В . псеудо-, класик] при­ падник, следбеник псеудокл асицизма.

псеудоклас ици зам, -з ма м [В . п сеудо-, кла­

1.

сред­

који кар актерише повођење за античким узо­ рима.

инструмент сли­

псеудокласичан, -чна, -ч н о [в . п сеудо-, кла­

зоол. трећи део желуца код прежи­

сицизам] који се односи на псеудокл асике и на

жичани

2.

ви део сложеница који означава нешто лажно,

сицизам] уметнички правац у ХVПI и ХI Х веку

у х ришћанском богослужењу .

чан харфи.

псеудоартрбза .

таран , заснован на чињеницама , а у ствари је

црног папира) .

њовеко вни

8.

псеудо- [грч. pseudes лажан, pseudos лаж] пр­

прусофил, -а и прусофИЈI, -ила м [Пруси, В.

непријатељски

псеудартрбза

музички

в . псалтир.

псеудокласицизам .

псалтир, -и ра м, ми. псалтири, ген. мн. псал­

ти ра [грч . рsаltегiоп, В. псалтерион] богослу­ жбена књига из које се у православној цркви читају и певају псалми .

псеудокласичар = псеудокласик (В .) псеудологија , -е ж [ грч.

pseudologia, в.

псеу ­

до-, -логија] измишљање; лажно учење , лажна наука . А фаIIтастична псеУДОЈIOI-ија псих. [лат .

псамит, -а и псамит, -ита м [грч.

psammos

psettdologia phantastica]

понашањ е особе која

песа к] геол. заједнички назив за све врсте каме­

творевине своје маште сматра стварним и та­

н а пешчаника.

квима их представља својој околини ; склоност

псамограф ија , -е ж [грч .

psammos

песак, В.

- графија] проучавање песка и својстава песко­ витих терена.

1006

претераном лагању код деце и о д ра сл и х.

псеуд омнсзија , -е ж

[8. псеудо-,

(а)мнез ија]

обмана, варка у сећању, ментални пр оцес до-

псеудоморф6за

п сихо-

живљавања новог и непознатог као даје већ ра­

пси х- В . психо -.

није виђено и обрнуто.

nCllxa l, -ё ж [грч. psych~ дах, душа] скуп ду­

псеудоморф6за, -ё ж [В. псеудо-, грч. moгph~

шевних особина , ду ша , ду ш е вн о ста њ е.

облик] минер. појава да минерал задржава свој

психа 2 , -ё ж, ге н . м и . психа [1"јЈЧ. P sych~] 1.

првобитни спољашњ и облик, мада је изменио

( Психа ) митол. Е р осова љубав ни ца, прик азана као н еж н а де в ојка с л епт иро в им крилима .

унутрашњу кристалну структуру .

псеудiшим, -а м, мн.псеудОними, ген. мн . псе­

2.

зоол. врста ле пт ира неупадљивих боја, Саnер­

удонима [грч . pseudonymos лажно .назван , в.

hora unic%r. 3.

псеудо-, -оним]

' дало у коме се може ви дет и цео стас, омиљено

измишљено,

н ово

име које

књижевници, уметници или личности из јав­ ног живота користе уместо стварног имена и

велико, покр етно соб н о огле­

у Х I Х веку.

I1сихiшгија , -ё ж [В . псих -, -алгија] мед. псих . психосоматски по ремећај у виду телесног бола

презимена.

псеудопериrlте р , -а м, мl1. - и [грч .

pseudo pe-

кој и ј е изазван психичким факторима.

в. псеудо-, периптер] архит. ГР'IКИ х р ам

психастенија , -ё ж [В . псих-, асте ниј а] IlСИХ.

са слободним стубов има на предњој и задњој

поремећај у виду ду шевн е и телес н е слабости ,

С'грани и полустубовима који само једном по­

недостатка ж ивотне ене р г иј е и вољног одлучи­

ловином вире из зидова на уздужним странама .

вања (депресивноС1)

ripteros,

псеудопод, -ода м = п сеудо под иј ум, -а м И псеудоподиј , -а м [В . псеудо-, -под] биол. један од продужетака протоплазме неодређеног об­

11Сlt хедел ик, псих едеЛИ<Ш II В. I1сиходел и к, п сиходелича lt . п сихизам, -а м [ В. псих- , - и зам ]

1.

н евољна

лика које поједине праживотиње избацују ради

психичка актив н ост која се одвија независно

кретања и узимања хране, лажна ножица.

од свести.

пси с 11ндеКJI. [1"јЈЧ .

в . I1сИхика .

2.

psi] 1. двадесет треће слово (1jI). 2. међународна ознака за

психијатри, ген. ми . психијатара [ в . псих- , -ија­

н ау чн е дисциплине које се баве психом (пси­

тар] мед. лека р , специј ал и ста за душевне боле­

хологију, психијатрију и психотерапију).

сти.

ГР'IКОГ алфабета

ка броја

700, 4.

3. озна­

у парапсихологији (факшор

-),

назив за ванчулну перцепцију и дру ге појаве

које се не могу објаснити познатим физичким или биолошким механизмима.

Ilсил6за, -ё ж [грч . вост]

1.

psI16sis

губљење косе, ћ елављење, ћелавост ;

2. У дијалектима старо­

грчког ј езика неизгова р ање 1l0чепlOГ "х" (спи­ ритуса аспера).

las

ПСltхијатрија , -ё ж [В . псих- , -ијатрија] мед . медицинска специјалност која проучава узроке настанка и на'lине лечења душевних болести и

поремећаја .

hелављење , ћела­

губљење или непостојање трепавица , об рв а и

сл.; алопеција (В .).

П Сltхијата р , -'гра и психијатар , -тра м, мн .

•

психијатрИјскИ .

п с и х ика, -ё ж, дат. И лок. психи ци [В . психа l ] скуп свих моралних, мисаоних и емотивних осо­

бина неког човека , однос н о друштвене заједни­ це; душевни живот уопште .

ПСИ ХИ
-6 [грч . psychik6s, в . п сиха] ко ­

ји припада психи 1, који се односи н а психу, ду­

ПСИJlомелан, -ана м [грч. psil6s огоље н , m е­

ш е вни , који има уз рок у психи .

црн] Мl1нер. тамнос иви минерал гвожђа, ман­

епидемија манифестација која се јавља код ве­

ганов оксид .

плуhне

ПСИХltч ка

ћег б роја и сте I""рупе; пси х ичка Itмпотенција

пситак6за, - ё ж [грч . врста

•

болести

Chlamydia psillaci,

psittak6s

п а пагај] мед .

неспособност о р гански зд ра в ог мушкарца да

изазване

бактериј ом

полно оп шти због одређ е ни х п с и х ички х смет­

коју на људе преносе папа­

гаји ("папагајска болест").

њи ; психичка конститу ција уку пност п си­

хичких својстава јед н е л ичн ости.

папагај]

11 СИ ХО- [грч . psych~ дах, душа] као први део

псих. поремећај опонашања, и мити рања нечи­

сложенице з н ач и : који се односи н а психу , ду­

јег говора, како то чини папагај .

шевни.

пситацизам, -зма м [грч .

psittak6s

1007

психоактiiван

ПСИХОЈЈингвистика

ПСllхоактйва ll, - вна, -в но [В . ПСИХО-, актива]

ПСIIХОДСЈ ШК, -а м, МН . психоделици , ген . МН.

који делује, утиче на психу. ~ псиХоа"..... llВне

психоделiiкз [В . психоделичан] халуциногено

с у пстанце лекови или дроге које активно делу­

средство, јака дрога, најч еш ће ЛСД .

ју на психу и понашаље, а чијом се дужом упо­ требом ствара зависност.

ПСllхоаllаШlза, -ё ж [В . ПСИХО- , анализа] права ц

у

psychedelic ,

према

psyche

пси­

ха, грч . deIos видљив] који изазива ви зије, халу­

Сигмунд

цинације , халуциноген. ~ психодеЈЈИ'lи е боје, IIсиходеШI'lllе светлости з раци обојсне , треп­

сти и поремећаји тумаче као реакција човека на

ћуће светлости који се користе за ствараље ат­

незадовољене потребе и жеље потиснуте у

мосфере у дискотекама и сличним састајали­

подсвест, при чему се велики значај придаје

штима .

сексуалном нагону .

2.

(оснивач

1.

-о [а мер . е нгл .

1856-1939) по коме се психичке боле­

Фројд,

психологији

IIСИХОДСЈЈИ'lаl'l , - чна , - чно и ПСllХОДСЈЈ И'lКЙ ,

-3,

психотерапија зас нова­

на на психоа нали т ичкој теорији .

+ nClIxoa.l3-

ЈЈ IПИ '1 кјј.

душевног живота .

психоанаЈIИТИ'lар, -а м, мн . - и [В . ПСИХО -, аналити чар] онај који се бави психоанализом.

+

ПСIIХОДИllамика , -ё ж, дат. И лок . психодина­ мици [В . психо-, динамика] ПСI1Х .

2.

1.

динамика

наука која у објашљењу

људске психе полази од подстицаја и мотива­

ција .

психоанаЈЈИТИ'liiрск Й .

+

rI Сltходи ••амичкй .

IIсиходрама, -ё ж [В . психо- , драма]

1. пси­

психобиологиј а, -ё ж [В. ПСИХО-, биологија]

хотерапијска метода (коју је установио Јакоб

наука о биолошким основама душевног живота .

Морено) која се састоји у томе да болесници

IIсilхогён, -а, -о [В . ПСИ ХО-, -ге н] којије пси­

под надзором психијатра изводе одређене сце­

хичког порекла, изаз ван психичким узроцима .

IIСИХОГСllеза, -ё и IIсихогенеза, - ё ж [в . пси­ ХО-, -генеза ]

1.

наука о душевном развитку де­

тета, живот иља итд .

2.

приказ узрока, развоја и

не или глуме ситуације из свог живота, да би р азрешили унутрашље конфликте.

+ IIсихогеltСТИ'lКЙ и IIсихогСнетскЙ .

Ilсихограм , -а м, мн . -и [В . ПСИХО -, -грам ] псих . опис психичких , душевних особина једне

фам . а. уз­

драма (филм , сценско или књижев н о дело).

тока болести која је изазвана психичким фак­

торима.

2.

будљив, драматичан доживљај. б . п сихолошка

Ilсихбза, -ё ж [В . психа, - оза]

1. мед.

ПСI1Х . нај­

тежи вид ду шевног поремећаја праћен распа­ дом личности и одсуством ком у ни кације са околином.

2.

фам . масовно узбуђ ење, уз руја ­

ност, осећаље страха и неи звес н ости; обузе­

лич ности.

IIсихогра ф, -а м , мн. - и [В . психо-, -граф] 1.

тост неком идејом .

ПСИХОИllфаllтилизам, -зма м [В . ПСИХО-, ин­

апарат за беле жеље телесних реакција које од­

2. спиритистички

фантилизам] П С I1Х . заст. емотивн а н едозрелост,

апарат у виду плоче са словима, бројкама и ре­

детиљасто понашање код одрасл их , физички

чима који спиритисте доводи у везу с навод­

нормално развиј ених особа .

говарају психичким појавама .

ним духов има.

IIСИХОК IЈН еза, -ё и IIСИХОКИllеза , -ё ж [ В. пси­

Ilсихографија, -ё ж [В . ПСИХО- , -графија] 1.

ХО-, ГРЧ . kiпёsis кретаље] у парапсихологији,

псих.

наводна способност неког 'lOвека да без непо­

заст. опис душевних особина појединца, психо­

средног контакта помера предмете психичком

лошка биографија.

енергијом.

мед . испитиваље помоћу психографа

(1). 2.

ПСИХОДСШlја, -ё ж [В . психоделичан]

+

IIСIIХОКItIlСПIЧКЙ .

1. ПСИХ .

ПСИ ХОЛ ltн гвистика, -ё ж, дат. И лок . психо­

халуц иногено стање настало узимаљем дроге.

лингвистици [В . психо-, лингвисти к а] изучава­

2. стил

ље односа између језика и карактеристичних

у уметности који се засн ива на експери­

ментима с халуциногеним дрогама, а везује се

понашања корисника тог језика ; гра на лингви­

с поткултуром хипика са средиштем у Кали­

стике која проучава психолошке аспекте јези­

форнији , крајем 60 - их година хх века.

ка.

1008

+

пс It ХОЈЈ ItIl ГВИСТИ'lКЙ .

пси х осом атски

психолог

психолог, -а м, мн. психолози, ,"е н. МН. пси хо­ лога [В. психо-, -лог] психологију.

1.

научник, стручњак за

психомоторика , -ё ж, дат. И JlОК . п с ихом ото­ рици [ В. П С И ХО-, мото р ика]

п овеза ност пси­

онај који добро познаје психу и

хичких особ ин а и мотори ке; акт ивно ст миши ­

карактер људи, који уме да поступа с људима.

ћа у завис ност и од ду ш евних п ојава и пром ена.

2.

психологизам, -зма м [В . психологија , -изам]

1.

ПСИХОllеуроза заст. В . lf еу рОза .

непримерен и неоправдан п оку шај тумачења

неке појаве психолошк и м концептима.

2. схва­

тање по коме је психологија основ целоку пне филозофије.

3.

ПСIIХОllеУ РОТЈlчаll,

- п ат]

психологизација, -ё ж [В. психологија] обја­ шњавање појава, понашања и сл. на основу психолошких истраживања и теорија; јед н о­

ПСИХОЈlOгизират и, психологизирам, психологизирају несврш. [В . психологија] казивати,

описи вати

особине и стања.

2.

психолошке,

3. Л. МН. 1. при­

ду ш е вне

1.

ПСНХ . заст. те шко п оре мећ е н а личност,

особа асоцијалног понаш ања, без осећаја за морал , често склона кр имин алу.

2.

фам. душев­

но поремећен , н ено рм алан човек, умоболник.

пси хопат ија, -ё ж [ В. П С ИХО -, -патиј а] IlCf1X .

страно тума чење засновано на психологији , уз занемаривање осталих научних д исциплина .

и

психопат(а) , -ё м, МН. п с их о пате [ В . П СИХО-,

превага П СИХОЈЮ ШКИ Х елемена­

та у књижев ном или умет н ичком делу.

ПСИХОIfСУРОТИЧКИ

ПСИХОllеу ротски В. IIсурОТЈlчаll .

)аст. те ш ко ду шевно обољење, тр ајни пор еме­

ћај л ично ст и који се огледа у одступању од н орм алне реакције на догађаје и на друш твену околину; антисоцијал ни поремећај л ичн ости.

психопатичаll , -чна, -чн о [В. п с их о п атија]

пренаглашавати пси холо­

који је оболео од п сихопат иј е.

шке узроке у тума ч ењу н еке појаве .

1. нау ­

пси хопатологиј а, -ё ж [ В . п сихо-, п атологи­

ка која проучава душевни живот и душевна

психологија, -ё ж [В . психо- , -логија]

ја] наука о психичким, ду ш ев ним обољењ и ма .

стања човека, њихово настајање и манифесто ­

•

вање .

2.

вештина да се упознају људи и да им се

приђе на начин који одговара њиховом карак­ теру.

3.

начин мишљења и осећања карактери­

стичан за неког човека или

неку групу људи;

скуп нечијих психичких особености .

психологист(а), -ё м, МН . психологисти [В . психологија] присталица и следбеник психо­ логизма.

психолошки, -а, -о [В . психологија]

1.

који

се односи на психологију и психологе, који припада психологији и психолозима . односи на психу, психички, душевн и .

2. који се 3. у књи­

п сихопатОлошкИ. пси х опатски, - а , -о [В . психопатија] који је

с вој ствен п сихопати; који се од н ос и на психо­ патију .

психопо~НI, - а м, м н . - и [ грч. в. ПСИХО-, ГРЧ.

pomp6s

psychopomp6s,

који води] МИТОЛ. прати ­

лац душа у подземни свет.

llсихопортрёт, -ета м, МН . псих опо ртрети , ген . МН. психопо ртрета [ В . п сихо-, п ортрет] ве­ родостојан

и

детаљан

приказ

п сихе

н еке

личности, психолошки портрет .

психос ексуiiJl 3l1, -л на , -л но [В . п сихо-, се к­

жевности и уметности, који се првенствено

суапан ] који се од носи на п с и х ичке аспекте

усредсређује на душев ни живот ј уна ка и њихо­

сексуално г ж ив ота и пон ашања.

ве психичке проблеме

(- роман, -

драма) .

психометрија, -ё ж [В . психо-, -метрија] на­

психосомат ика, -ё ж, дат. И JlОК. п сихосома­ тици [В. психо-, соматика]

1. део

медиц ин е који

стојање да се психичке, душевне пој аве пр ед­

п роучава везу између пси хичких сметњи и те­

ставе математичким путем.

лесних обољења.

•

психометриј­

скИ .

2.

ф илоз. дисц иплина која се

бави везом душе и тела .

психомото р а ll, -рна, -рно [В. п с и хо- , мото­

пси х ос оматс ки, -а, -о [В . психосоматика]

рика] који се односи на везу између кретања те­

који се манифестује и сто време ним fl С И ХИЧКИМ

ла или појединих делова тела и психичких пр о­

и телесн им симптомима; (о обољењу) који је

цеса .

изазва н пси хи чким поремећ аје м .

1009

ПСИХОСОЦИОJlогија

птсраllОДО l1

психосоциологија, -ё ж [В . психо- , социоло­ гија] наука која испитује психичке, процесе ко­

психофизички , -а, -о [ В . психо -, физички]

ји играју улогу у постанку и развитку друштве­

пси хо физици.

них група и већи х зајед ница .

х ичко тако и н а физичко ста ње појединца.

• псих осо циоло­

2.

који се односи како н а пси­

rlсихо х игијена , -ё ж [ В . психо- , хигијена]

ШКlt.

1.

који се односи н а п сихофизику , који припада

1.

психотсрапеут, -а м, мн. -и [В. психо -, тер а­

део медици н е која има за циљ спреч авање ду­

пеут] лекар специјалиста који се бави психоте ­

шевни х поремећаја и очување п сихичко г здра­

рапијом .

вља .

2. део

со цијал н е медицине који се стара о

ду ш ев ним болес ницима отпуштеним из бол­

ПСltхотерапеутскй В. Ilсихотер lшијскЙ .

Ilсихотсрlшија, -ё ж [В . психо-, терапија] мед. лечење ду шевних и с њима повезаних телесних

поремећаја и обољења с редств има пси холо гије,

нице , о телесно дефе ктној и душевно заосталој де ци и сл .

психро- [ гр ч . psyc hг6s хладан] као први део сложеница показује да се р еч одно си на хлад­

у разговору измеl)у лекара и пациј е нта .

психотера llйјскй , -а, -о [ В. психотер а пија] који се односи на психотерапију и психотера ­

н оћу и л и на влагу.

психроаш" иј а, -ё ж [В . пси х ро-, в . - алгија] псих. осећање бола при сн иж а вању темпсрату­

пеуте .

IlCIIXOTeCT, -а м [В . психо-, тест] тест којим

ре, од носно бол која сејавља излагањем ниској темпер атури ,хл ад н оћ и .

се проверавају психичке способности .

психотехюtка, -ё ж, дат. И лок. п сихотех ници [В . психо-, техника] део примењене пси холо ги ­

псI'хромстар, -тра м, мн . психрометри, геll. мн . психрометар а [В . п сих р о-, в. -метар ] метеор .

је који на основу утв рђених психофи з ичких

ин струм е н т за мерење температу р е и релатив­

способности човека одређује радно место с та­

не влажности ваздуха.

квим условима рада на коме ће рад ник оства­

рити најбоље резултате .

• психотеХ IIИЧКЙ.

пси х ром етрија , -ё ж [В . психро- , в . -метрија] м е р ење влажности ваздуха п с ихр ометром .

rlсихотичаll, -ч на, -ч н о [В . психоза] који бо­

IlсихрофОбија, -ё ж [В . психро-, в . -фобија] стр ах од хладноће , нарочито од хладне воде .

лује од психозе.

ПСltХОТО IIИ К, -а м, мн . психотоници, ген . мн .

псоријаза, -ё ж [грч . psoriasis од psora шуга]

психотоника [В . психо-, в. то никум] фарм. с ред­

мед. х ронична кожна болест непоз н атог узрока

на

која се манифестује чворићима различите ве­

централни нервни с и стем, повећавајући радну

л и чине н а лакто вим а, коленима и глави, који се

способност.

н а површини љуште.

ство , супста нца

која подстицајно делуј е

психотраума, -ё ж [ В. пси хо - , траума] пс их .

Il та рми кум, -а м, мн . -и [нлат. рtапni сum од

снажно IIСИХИЧКО оптер ећење, ду шевни бол,

грч. рtапnik6s који тера на кијање] средство ко­

најчешћ е из раног детињства , с тр ај ним п осле­

је на го ни на кијање , које изаз ива кијање .

дицама .

психо фармак, -а м, мн . психофармаци , ген.

пта р мичаl l , -ч на, -чно [ I"]ЈЧ. рtапni k6s] који нагони на кијање, који и заз ива кијањ е.

мн . психофармака [В. психо- , грч . рha пn аkо п

птер-, IlТСРО- [гр ч . рtе г6п крило] као први

лек] мсдикаме нт, лек који се користи у ле чењу

део р ечи у значењу : к ри ло , к р илат , о н о што се

психијатријских болесника.

односи на летење .

психо фitЗика , -ё ж, дат. И лок. мн . психофизи­

-IlТСР, -IlТСраll [ грч . рtег6п кри ло] као други

цИ [В . спихо-, фи з ика] наука која проучава од­

део сложени це показује да се р еч односи на

нос између психичке и физичке компоненте

крило и ли на летење .

човека .

rIСИХОфИЗИОJlогија, -ё ж [В . психо- , физио ­

Ilтс раlIОДО II, -6 н а м, мн . п те р анод6н и , геll . мн . птер анод 6на [нлат. pteгanodon , в . птеро- , грч .

логија] наука која проучава од носе и змеђу пси­

an6don

хичких и физиолошких процеса у чове ку .

лете ћ ег гуште р а .

1010

безуб и] палеО flТ. врста давно изумрлог

птеридофите

публицист и ка

птеРИДОфlfте, птеридофита ж мн. [грч.

пубес , -а м [лат .

pteris

папрат, В. -фит(а)] бот. папратњаче .

анат.

pubes]

стид н а кост,

1.

место на коме се налази полни орган.

2.

стидне

длач и це, маље којимаје об р асло место око уда .

птеро- В. птер-.

пубесцентан, -тна , -т н о [ лат.

птеродактйл, -ила м, мн. птеродактили, ген.

МН. птеродактила [ В. птеро- , грч .

d
од

pubescens

ст ићи у пубертет] а. који се н алази у

pubescere

палеонт. изумрли летећи гмизавац из мезозоика,

пери оду полног сазреваља. б. који је об растао

с кожним крилима разапетим између задњих

и ли п очиље да обр аста стидним длач ицама.

удова

п убеСЦСllција, -ё ж [В . п убесцентан]

и продуженог четвртог пр ста предњих

птеройдан, -дна , -дно [В . птеро-] који има облик крила, крилат.

птероподи, птероп6да м мн. [ нлат.

pteropoda,

јава длачица, маља на појед иним делов им а те­ ла (на бради, испод мишица, н а полним орга­ нима).

п у бикум, -а м [нлат. рuЬјсиlll , В . п убес] анат.

В. птеро-, -под] зоол. ред морских пужева са сто­ палом попут крила, прилагођеним за пливање ,

предљи део карличне кости, стидна кост, пре­ пољача.

крилоношци.

птеросаури, птеросаура м мн. [нлат.

ria,

В. птеро-, грч.

pterosau-

гуштер] палеонт. зајед­

saiiros

нички назив за изумрле гмизавце с крилима из

пуби'IНЙ, -а, -о [В. пубес, пубикум] анат. који се односи на препоне ; који се односи на стидну кост, препољачу .

п у блика , -ё ж, дат. И лок. публици [лат. риblј­

којих су се развиле птице ,

пти-бёр В.

1. стаље 2. по ­

и зласка из детиљства, почетак пубертета .

удова.

cus

petit-beurre.

птијализам, -зма м [грч .

ptYa10n пљувачка]

ptyalism6s,

п р ема

мед. прекомерно лучење пљу­

вачних жлезда.

народни, према

populus

народ]

1. скуп при ­ 2. људи са

сутних особа, гледаоци, слушаоци.

истим интересоваљем, укусом , односом према

чему, они који прате одр еђену културну, умет­ ничку или забавну делатност (књu:ж:евllа

птијалйн, -а, -о [грч.

ptYa10n пљувачка]

физиол. фермент пљувачке који претвара скроб у шећер .

шалачка

-). 3.

-,

чu­

јавно мљеље, јавност, широке

масе.

публикаll, -ана м, МН. п убликани, ген. мн. пу­

птијалореја В. птијалИзам .

блика н а [лат.

птоза, -ё ж [грч .

р ом Риму .

пад, падање] спуште­

ptosis

ност неког органа услед попуштања лигамена­

publicanus]

закупник по р еза у ста­

публикација , -ё ж [лат.

pl1blicatio] 1. публи­

та и ли слабости мускулатуре (очног капка, же­

коваље, објављиваље,

луца, бубрега, материце).

љем износи за јавност , објављује , кљига, часо­

птомайн, -ина м [грч .

ptoma леш]

отровна ал­

калоидна супстанца која настаје распадањем, труљељем органских материја, лешина.

пуб, -а м [нем. ВиЬе дечак, деран] карту вредности

I I ("жандар") у

1.

игри карта ма .

жар". полицајац.

2.

пубсртёт, -ста м [лат.

Гl убл иковати , -ујём сврш. и lIесврш. [лат . РН­ учинити јавним]

објавити, издати.

2.

и зложити публици.

публику м В. пУБЈlИка .

pubertas,

од

pubes

з р е­

публицист(а), -ё м, мн. публицисти [нлат. Рl1-

blic ista] 1. о н ај

чака и девојчи ца , пол н а зрелост, адолес ценци ­

но в ин ар, журналиста.

+

1.

и з ићи , излазити предјавност , ставити на увид,

лост, стидне длаке] доба полног саз р е в аља де­

ја.

оно што се штампа­

пис, н овине.

blicare

назив за

2.

пуБСртётскЙ.

који се бави публицистиком .

2.

публицifстика, -ё ж, дат. и лок. публицистици

пубертетлија, -ё м [В. пубертет] фам.

де­

[ В. публицист(а) ] писаље и објављиваље тексто­

о н ај к оји се по ­

ва у д н евној штампи и слич ни м публикација­

наша незрело, недорасло, као да је у пубертету.

м а, о а ктуелн им темама из јавн ог живота; нови ­

чак у пубертету, адолес цент.

+

пубертетлЙјскЙ.

2.

1.

н а р ство, журнал и стика.

1О 11

пуБЛИЦlf СТ ИЧКЙ

пулве ризо вати

публици стич кй, -а, -о [В. публ ици стика] ко­

пуерилизам, -зма м [В . пуери лан, -изам]

ји се однос и на публицистику и н а публ ицисте.

псих . заст. психички поремећај у п онашању од­

пуБЈlИцитёт, -ета м [н лат.

publicitas] 1. изл а­

гање, приступач ност ч е га п аж њи јавности, по­

пуларност; реклама.

2.

тежи н а] н екада шњ а руска једи ­

ница за тежину,

родиљска , бабиња грозница .

пуерпёријум, -а и пуерпёрйј, -а м [лат.

пудiшда, пуденда с МН . [лат.

pudenda од pudere

стидети се] а нат. спољашњи п ол н и органи код људи, гениталије.

прах]

љу , ПОРОДИЉСКИ .• пусрпсрална сеп са мед. по­

16,38 kg.

пудер, -а м, мн. -и [нем .

1. прашкасти

Puder

од ф р .

poudre

козмети чк и п р е п арат за же­

не чијим се наношењем постиже жеље н а боја коже л ица и прекривају п еге.

2.

козметички пра­

perium, према puerpera

пудерисати (се) , -ишём (се) нес врш . [В . пу­ дер] посипати (кожу) пудер о м .

порођ аја које пород иља ПРО130Д И у кревету , ба­

пужilДист(а), - ё м, мн. пужilД И СТИ [фр . роија­ и ст . присталица францу­

Poujade]

ског десничарског посланика Пј ера Пужада, који ј е средином ХХ века основао покрет за за­

штиту малих трговаца . пул, -а м [енгл .

• пужадИст и чкЙ . pool] 1. ек он . уд ружење више

трговачких предузећа рад и договора о тржи­

кашаста посласти ц а, у млеку

укуван скробни прашак различитог ми риса и

тел .

2. удруживање

м едија , аге нција за штампу

и сличних установа у циљу зајед ни чког инфор­ мисања .

укуса .

пула, - ё ж , ген . МН . пула и пуљка , -ё ж, ген . МН.

пудл, -а м = п удл а , -ё ж [н ем .

Pude1(ht1nd)]

8.

пудлица. пудлица, -ё ж [дем . од п удл (а)] раса малог,

ПУДJlоват и, -ујём несврш . [ен гл.

pudd1e]

тех н.

пречишћавати ливено гвож ђ е осл об а ђ ајући га

стељине и сл .

3. глава

2.

мали , жути метални

ексера.

пудријера, -ё ж [фр .

poudriere,

в . п удер] ку ­

тија за пудер.

пуду, -уа м [егз . ] зоол. ј уж н оа м е р и чки пату ­ љасти преживар из по род ице ј еле на.

пуеБЈIO, пуебла м [ шп . ри еЫ о сел о , народ] етнол . назив за тип насеља П уебл о И нд ијанаца на југозападу САД, инд ијанско насеље са гра­ ђено од непечене глине и каме ни х п л оч а.

пуерикултур а, -ё ж [лат.

puer дете,

пусрйла н , -лна, -лно [лат.

pueri1is,

3- 5

pou1arde]

утовљено пиле

месеци.

пулверизатор, -а м, МН . -и [ В. пулверизација] справа з а распршивање течности и ли праха, рас­ пршивач , штрцаљка.

пулвсризација, -ё ж [Шlат. веризовати] шкасто

стање,

течности

или

3.

pulverisatio, В.

пул­

довођење неке материје у пра­

1.

у

прашину .

прашка

2.

распршивање

помоћу

распршивача,

прекривање пред м ета металним

слојем распршивањем растопљен ог метала , ме­

тал изација .

од риег

који се пона ш а као дете, детињ аст.

старо

штрцаљке .

В. култу ­

ра] вештина неговања и вас пита вања де це .

неозбиљан, нез р ео .

пом . ист. трговачки једрењак у уп отреби у Сре­ доз е мљу (ХVП-ХIХ век) , обичн о са три једра.

пулард, -а м [фр .

угље ника.

1012

ду гме, пуце , копча .

ко лутић з а украш а вање марам а, кошуља, по­

пулака, - ё ж , дат. И лок. пулаци [ итал . роlасса]

си рати .

1.

п уљкй [тур . ри1 од п ере . рU1 метални новац] покр.

1.

кудравог, и нтелиге нт н ог п са који се м оже дре ­

дете]

према

diste

штима, ценама итд. уз подел у до бити; уп. кар­

пудинг, - а м, мн. пудинзи, ген. м н . п уд йнга

pudding]

puer-

пород и ља ] време н акон

биње .

шак, талк.

[енгл .

puerpera1is од

пород иља] који се од нос и на породи­

puerpera

пуд, -а м, МН . п удови, ге н . МН. п удова [рус . п уд

pondus

пусрпсралаll, -лна, -лно [л ат.

одјек н е чијих ставова ,

речи , мишљења и сл. у ј а вности .

од лат.

раслих особа , инфантилно понаша ње психија­ тријског болесника.

2.

пулверизовати, -ујём СВРШ . И нееврш . [нлат.

pu1verisare од лат. pu1vis ген . pulveris прах] 1. до­ вести , доводи т и у прашкасто ст ањ е, претвори-

п умекс

пулён

ти, претварати у прах, прашин у . распршивати

Te'fHOCT

кроз

2. распршити ,

р асп ршива'f,

штр­

п ул пiпltс, -а М [В . пулпа

(2), - ити с]

мед. акут­

н а или ХРОНИ'fна упала зубне пулпе, об. због н еле 'fеног ка риј еса.

цаљку .

пулён, -ена м, мн. пулени, ген . мн . пулена [фр .

ПУЈIС, -а м [JlaT.

pu1sus од реl1еге ударати] 1.

роu1аiп, досл. ждребе] yqеник, питомац, мл ади

фюиол . РИТМ И 'f КИ откуцај и срца , било ; дизање и

таленат; онај кога неко моћан и одговоран (тре­

спуштање унутрашњег зида артерије и ли всне

нер, наставник) припрема за будуће такмичење.

услед куцања с рца.

пулена, -ё ж, ген . мн. пулена [фр . рои1ајпе] пом. ист.

1. кљун брода. 2. украсна фигура на бро­

ду у лику жене или неке животиње .

2.

1. укра­ извезе н

златним (жутим) или сребрним концем (жи­ цом) .

коме пулс фиг. сазнати не'fије расположење,

пулсар , -ара м , мн . -и [енгл.

sating star]

pulsar, сКр. од риl­

астрон. мала звезда која приликом

врло брзе р отациј е емитује рад ио -таласе у пра­

пулсаТltл а, -ё ж [срл ат.

пулман, -а м [eHl-Л. Рul1mап (саг), према аме­ РИ'fКОМ проналаза 'fУ М . Пулману

(1831- 1897)]

жел. врста луксузног ПУТНИ'fког вагона.

пулмолог, -а м, мн. ПУЛМОЛОЗИ , ген . мн . пул молога [лат.

pulmo I1лу ћа , в. -лог] лекар специја­

пулмологија, -ё ж [лат. риlто п лу ћа, в . -ло­ гија] мед. наука о плућима и плућним болести­

пулмона рнii, -а, -о [ ннат.

pulmonaris] м ед.

који се односи н а плућ а, који се јавља у плући ­ ма, плућни.

пулмоюiт и , пул моната М мн . [ннат. рu1mопа­ плућа] зоол. животиње које ди­

шу на плућа, плућаши .

пулбвер, -а м, мн. -и [енгл. ри110уег према риll изрезом око врата, об. без рукава.

биљка, Ап еmоп е

pulsali/la,

из фамилије жабља­

к а, ш ума риц а, саса.

пулсатiiлан, -л на , -л но [c pJlaT.

pulsatil is] ко ­

ји п улси р а, коме је својствено ри тм ичк о п ул­

п улса циј а, -ё ж [лат.

pt1lsatio]

ритмичко ку ­

цање, удар ање (срца) . MII .

п улсиметара [ В . п улс, -метар] апарат за мерење пулс а , била ; апа рат за графи'fКО представљање

п улса у облику крив е линије.

ПУJlсир апt, п улсирам, н есвр ш . [лат.

pulsare] 1.

3. л.

MII.

п улсирај)i

куцати, РИТМИ'fКИ отку ­

цавати као ж ил а куцавица, пулс

( 1). 2.

живахно

пулпа, -ё ж, ген . МН. пулпи [лат.

граду).

rIУЛТ, - а м , мн . пултови , гсн. мн. пултова [нем .

Pult од лат. pulpitum, в. pulpa] 1. а.

унутрашњи, мека ни, меснати део воћних п л о­

дова. б. кашаста полу прерађевина од воћа. в . целулозни полуфаб рикат у прои з вод њи папи ­ мекано ткив о у унутрашњости зуба.

pulpitum] 1. свако 2.

узвишење за јавне наступе у анти'fКОМ Рим у.

а . у средњем веку, д рв ени п улт на коме су ста­

јале црквене књиге. б . проповедаоница на сту­ бу, об . у средин и цркве .

JlaT. риl­

протицат и , тећи , бити у покрету (нпр. живот у

оуег навући преко (главе)] вунени џ емпер са

пулпит, -а м, МН. - и [лат .

pt11satill a, од

ударана (ветром)] бот. лековита зељаста

ПУJlс иметар, -тра м, мн. п улсиметр и , ген .

ма .• пулмОл ошкЙ .

tus, од лат . риlто

sata

сирање.

листа за пулмологију .

2.

3.

фиг. ритам догађ аја, кретањ е, темпо . О опипати

вилним временским р азмац има.

пулија в. пула.

ра.

м есто на коме се пипа ­

н е'fије мисли .

пули прид. индекл. [тур . риl1и, в . пула] шен малим метал ним колути ћима.

2.

њем може осет ити такво дизање и спуштање .

пулпит]

1. сталак, држач 2. тезга у р адњи . .. комаНДIIИ - место за

за ноте или за текстове који се читају . пр одавници,

уп р ављање н а коме су преглед но распоређени управља'fКИ механизми.

пуљка в. пула . пума, -ё ж, ген. МН . пума [шп . рШllа од ског] зоол. звер ,

Felis concolor,

Ke'fyaH-

из породице ма­

",ак а, к угуар.

п умекс , -а м [лат. ритех] ш упљикав кам ен , камен п лавац , пловућац.

101 3

пумпа

пунца

пумпа, -ё ж, ген. МН . пумпи [нем . Риmре]

1.

механичка направа којом се црпи вода или нафта, шмрк, црпка .

од свог уобичајеног трајања (нпр . пунктирана четвртина изводи се као три осмине) .

оруђе којим се удувава,

пу н ктузл ан , -лна, -лно [срл ат. pllnctlla1is] 1.

убацује ваздух (у аутомобилску гуму , гумени

који не касни, који увек долази у заказано вре­

чамац и сл . ) .

3.

2.

фам . продај но место где се точи

го риво, бензинска станица.

ме, тачан .

2.

који је у облику тачке; истачкан ,

обележен тачкама.

пумпати, -ам неС8РШ . [lIем .

pllmpen] 1. радити

п у н ктуа циј а, -ё ж [cpJlaT. punctuatio] ставља­

пумпом, извлачити односно убаци вати течност

ње

или гас.

интерпункција.

2.

фи/'. фам. систематски извлачит и не­

чији новац, искоришћавати кога.

пумперица, -ё ж ни

и

празни

[8. пумпа]

повлачењем

поткундака

напред­

спора.

Pumphose]

и плетењу.

2.

пунти, ген . МН . пуната

1. бод, убод иглом

при везењу

бод, поен (об . у боћању).

Punkt од лат. punctum

убод, тачка]

ни ПОСЈЈОВ И ; пој. упориште, база . ..t. КО II ТР ОJl IIИ ­ место на коме се врши провера пролазника , во­

зила итд.

2. одељак неког списа, тачка , став, 3. заст. тачка (знак интерпункције).

па­

I1УIIКТ3Т, -ата м, мн. пунктати, ген . МН . пунк­

тата [срлат. Рllпсtаtllm од punctare, 8. пунктира­ ти] мед. садржај који се пунктирањем извуче из неког органа , ткива или шупљине.

пунктаЦllја, -ё ж [срлат. жавање

неког

текста

punctatio] 1. обеле­

тачкама;

текста или списа по тачкама.

или жиг на чему.

3. заст.

2.

подела

цију. ти.

3.

2.

документ у коме је са­

3. л. мн. пунктира­ punctare према лат . рип­ 1. мед . (из)вршити пунк­

означити, означавати тачкама, истачка­

навести, обележити делове садржаја јед­

ног докуме нта по тачкама.

ти з наке интерпункције .

4. стављати, стави­ 5. муз . тачком после

ноте означити да она вреди за половину више

1014

и го­

8.

ПУIIКUltја .

од р Lшgеге бости]

мед.

убадање ,

убод

ња унутрашњег садржаја на основу кога се мо­

-

убод

кичме ради вађења течности (ликвора).

пунск", -а, -о [лат.

puniclls, од истог корена

као грч. Рhбiпiх феничански] и ст. којије у вези с Пунима, Картагињанима или Фенич анима . ..t. р ато ви ист. три рата вођена измеђ у Рима и Кар ­ тагине у трећем и другом веку пре н . е.

П УIIТ, -а М [нем . Bund савез , уротаЈ по кр. буна, бунт

(8.).

п у нта l , -ё ж, ген .

1. врх

MII .

копна у мору, рт .

пунти [итал .

2. а.

punta] ПОКр .

врх , вршак , шиљак .

б. окрајак хлеба. з. пробади , пробадање у пре­ делу грудног коша или леђа.

неког

пуш,"'пtрат и , пунктирам, сшm од рuпgеге бости]

( ... и - ! и тачка!

же поставити дијагноза . ..t. лумбаЛllа

П У lпа 2 8. п у нта р иј а .

утиснут знак

држај дат по тачкама.

ју С8РШ. И неС8РШ. [срлат.

експр.

иглом у оболели орган или ткиво ради извлаче­

1. тачка,

место на коме или из кога се обављају одређе­

раграф .

3.

иглом између два пршљена у слабинском делу

пункт, -а м, мн . пунктови, ген. мн . п у нктова [нем .

заст. тачка (правописни знак) .

П У ll к ција , -ё ж, геll. мн . пункција [лат. рuп­

ctio, "'1.

2.

ПУ llктура

широке панталоне

ве ногу.

покр.

ptlllctum, 8. пункт] 1. прав.

тово!).

стегнуте испод колена које не покривају листо­

punto]

знаци,

вредност због које се води парница; предмет

вршен , даје крај расправи

(8.)

пумпхозне, пумпхозни = пумперице, пум­

ПУllат, пунта м,

правопи сни

одрешито упозорење да је разговор о чему за­

пумперице = ПУМПХОЗliе

[итал.

знакова,

ПУ II КТУМ, -а М [лат.

пушка која се пу­

-назад , као при пумпању .

перица ж МII. [нем .

Ilравописних

п у н тз р , -ара м , мн . пунтари, ген .

[8.

MII .

пунтара

пунт] ист. сеоски бунтовник , устаник у се­

верним крајевима Хрватске у феуд ално доба.

П У ll та рија , -ё ж пунтара .

2. скуп,

[8.

пунтар]

1. буна , побуна

маса пунтара .

П У ll тат и , -ам веС8РШ . [В . пунтариј а] ХрВ. 1l0дстрекивати , подстицати , хушкати

нак .

2. -

се бунити се.

пун ца, -ё ж, ген. мн . пунци [вем .

punzone

1.

на уста­

од лат.

pllnctio] 1.

Punze од итал .

направа којом се у

пунцирати

ПУРltфикаторијум

предмете од племенитих метала утискује знак , жиг.

2. знак,

жиг који сведочи да је предмет од

пургер , -а м, мн. -и [нем . Вtiгgег грађанин] 1.

племенитог метала.

пупцирати, пун ци рам , СВРШ . И несврш. [НСМ.

пургација , -е ж [лат. purgatio] мед. чишћ ење црева, обично да би се регулисало варење хране.

3. JI. мн. пунцирају рuпziегеп, в. пунца] 1. стави­

ист. грађанин, члан градске заједнице којаје не­ посредно подложна владару; грађанин средње­

ти пунцу , жиг (на предмет од племенитог мета­

вековног Загреба.

ла).

ћифта.

2.

украшавати длетом, утискивати шаре (у

злато, сребро, кожу, хартију и др.).

ПУIIЧ, -а м [енгл. рипсћ од инд. рапс пет (са­

3.

2.

малограђанин, ситничар,

надимак за Загрепчане , нарочито за

загребачке навијаче .

• пУргерскЙ.

пургирати , пургирам,

Л. MII . пургирају

3.

стојака пића)] топао или хладан напитак од ру­

сврш. И несврш. [лат. puгgaгe, В . пургатнв] мед. чи­

ма, вина, чаја, шећера и лимуна или наранџе .

стити, очистити, прочистити црева употребом

пупа-хава ж индекл. [тур. рира ћауа, тур. рира повољан ветар за лађу од итал. рорра крма, в. ха­ ва] покр . а . лепо време. б. фиг. повољна ситуаци­ ја; угодан, безбрижан живот.

пупил, -а м, мн. П)lПили, ген. мн . пупила (ж. Ilупила) [лат. pupillus] малолетно дете које је усвојено или живи у старатељској породици; штићеник, васпитаник.

пургатива или КЈ1истира.

пуризам, -зма м [лат. PUГlIS чист]

1.

настоја­

ње да се књижевни језик очисти од туђица, по­

зајмљеница

и

интернационализама, јеЗИ'IКО

чистунство .

2.

инсистирање на прецизности и

коректности ; тежња за чистоћом у интелекту­ алном смислу, чистунство .

Пурим , -а м [хебр . рш, ригјm] празник који Јевреји славе

14.

и

15 .

марта као успомену на

пуrlила, -е ж [лат. pupilla] анат. зени ца ока .

спасење од покоља који им је припремао Аман

пупиларап l , -рна, -рно [лат.

(Књига о Јестири ,

pupillaris] анат.

који се односи на зеницу, зенични.

пупиларан 2 , -рна, -рно [лат. pupillaris, в. пу­ пил] који се односи на малолетно дете које је усвојено или живи у ста ратељској породици.

IlУIlИНlfЗација, -е ж [по физичару Михајлу Пупину

(1857- 1934)]

физ. поступак спречава­

ња слабљења струје у телеграфским и телефон­ ским кабловима помоћу ПУIlИНОВИХ самоиндук­ цијских калемова.

ПУПЛЙII, -ина м (фр . рореlјпе] полусвилена тканина, слична тафту .

пурана, -е ж (санскр. ршапа] врста староин­ дијских епско-дидактичних књижевних дела из првих векова наше ере.

пургатив, -а и пургатйв, -ива м, мн. пургати­ ви, ген. мн. пургатива [лат. purgativus према риг­

gare

чистити] фарм. средство за чишћење про­

бавног тракта и регулисање столице.

пургатйван, -вна, -вно [В . пургатив] који има својства пургатива, који чисти црева.

9: 21-28).

пУрИ .. , -ина м (нем . ршјп, према лат.

purus

чист] органска база која улази у састав нукле­ инских киселина.

пурист(а) , -е м, мн. пуристи [В. пуризам] присталица пуризма, 'Iистунац.

пуристи<.ки , -а, -о [В. пуризам] који се од­ носи на пуризам и на пуристе.

пуританац, -нца м, мн. пуританци, гсн . мн. пуританаца [В . пуритански] пуританизма .

2.

1. ист. припадник

онај који се одликује претера­

ном моралном строгошћу; онај који је нетол е­ рантан у односу на свако другачије мишљење.

пуританизам, -зма м [В. пуританац, -изам] ист. протестантско-реформаторски покрет по­ никао у ХУТ веку у Англиканској цркви с ци­ љем да поједностави живот цркве и уведу стро­ жа морална правила.

пуритапски , -а, -о [нлат. рuritаШIS , од нат. ри­ гitas чистоћа] који се односи на пуританце или на пуританизам .

п урификаториј ум, -а и пурификаторйј, -а

пургаторијум, -а и пургаторйј , -а м [срлат .

м [срлат. ршifiсаtогitlm, В. пурификовати] у ка­

рел . место на коме се душе умрлих

толичкој цркви , убрус за брисање путира то­

purgatorium]

чисте од грехова пре уласка у рај, чистилиште.

ком мисе.

1015

П}'
пурифиюiција

пурифиюiција, -е ж [лат. ршifiсаtiо] прочи ­ шћење, чишћење.

пурификовати, -ујем н есврш. [лат. ршifiсаге , од puгus чист] чи стит и , пречишћ а вати .

I1УРI1УР, -а м [лат. ри'1Јига од гр'!. pO'1Jhyra]

1.

добијала из једне врсте морског п ужа, гримиз ,

2. с купоцена ткани н а обојена овом бо­

јом. З. краљевски п ла ш т Гlурпурне боје , симбол власти и достој а н ства.

пурпуран, -рна , -рно [ в . пурпур] који је боје пурпура, гримизан, ске р лета н .

пурулснтаll, -тна, -тно [лат. pl1гulentus , прем а гној] мед. исп уњен гнојем, гнојав, за гнојен .

pl1S

ПУРУЛСlщија, -е ж [нлат . pl1гu1entia, према

pus

пУтйр, -а м, мн . п утири , ген . МН . путира [грч.

роt~гiоп] у православној цркви : златна или ср е­

црвенољуби ч аста боја која се у античко доба

скерлет.

путеlllсствије, -а с [рус . путеш ествие] оби­ лазак р аз них места , п утовање по свету.

гној] заг нојеност, гнојење.

Гl у рц(е)лбаум, -а м [ нем . Ршzе lb аll m прем а Рl1гzе1п превртати се] фам . гимн аст ич ка вежба,

колут, окрет тела преко глав е која се ослони на

брна ч а ша из које се верници прич ешћују, об­ ре д ни п еха р .

пУто, -а м [итал. Pl1tto од лат. Pl1tus] лик. слика или скулптур а нагог дечачића , с крилима или

без њих , мали Амор , аморет (В . ) . ПУТРССЦЙII, - ин а м [лат. putrescere трулити] хем. отровно једињење које се р азвија при тру­ љењу ме са.

путрефзкција , -е ж [нлат.

putrefacere

према

pl1tridtlS

putrefactio према facere чинити)

труо ,

процес труљења , р ас п адања, труљење , распа­ дање.

пУтрй д ан, -д на , -д н о [лат. putridtls) труо, ис­ тр улео; п окварен.

пуф, -а м [фр. pOl1fJ округла столица без на­

под.

п усат, -а м [тур.

pl1sat] заст. 1. оружје. 2.

коњ­

слона , обложена меканим материј алом.

пуфер, - а м [н ем .

ска опрема.

пусзтли ПРИД. индекл. [В. пусат] заст . који носи оружје, који је под оружјем, наоружан .

пусла, -е = пуслица, -е ж [аустр . Н СМ. Bl1sse1, Вl1ssег1пољу пчић] слатки ш , колач од беланаца и шећера.

сел ин е и ли базе .

2.

одбојник на железничком

в а гон у или трамвају .• пУферскЙ . П Уфllа, -е ж, ге н . МН . пуфни [н ем. роufј асту ч е)

ПУСШfIJа = пу сла (В .)

Pl1ffer) 1. фарм. супстанца

која се додај е леку да би ублажила дејство ки­

1. ло птаста

Ptlff од фр. 2. ре­

кићанка на капи .

љефни ло птасти ук рас на тканини.

пуста, -е ж [ мађ. pl1szta] широка травната

пу ф-р укав, - ава м [" ем. РufПilm е 1 , В. пуфна]

равница, степа у Мађарској, н а кој ој се гаје го­

кратки набрани рукав кој и и згледа као да је из­

веда и КОЊИ.

н утр а надуван.

пустула, -е ж [лат. ptlstu1a] МСД. мехурић на кожи испуње н гнојем , гнојница, чирић .

ПУСТУJlозан, -з н а, -зно [лат. pl1stu10sl1S] мед. прек ривен

пустулама,

гнојним бубуљицама,

бубУЉ И'lав. пусула, -е ж [тур .

pl1su1a пи самце од итал. btlS-

sola компас ] ПОКр. л и стић на коме се и с пи сује кратка порук а, цедуљица, пи самце.

пУтатйваll, -вна , -вно [лат. pl1tativus према

putare

сматрат и] претпостављен, навод ни ; то­

божњ и , зам ишљен .

пуцер, -а м [н ем .

Ptltzer према pl1tzen чисти­

ти) покр . онај који чи ст и, чистач .

п уце рај , -аја м [нем.

Pl1tzerei) п окр. радиони ­

ца за чишћсње , чист ионица .

ПУI.ОЛЗllа, -е ж [и тал .

pozzo1ana, по градићу

Поцуолију близу Нап уља] врста вулканске зе­ мље , вулкански туф .

пуч, -а м, М Н . пучеви , ге н . МН . пучева [нем.

Pl1tsch]

покушај н ас и л н ог пр еузимања власти у

д р жав и , д ржавни удар.

пУтер, -а м [нем. Blltter] маслац , буте р . О

пучист(а) , -е м, М Н . пучисти [ "ем . Putschist, 8 .

~tмати п уте ра на глави фам. бити одго воран з а

пуч] онај који о р га низ ује пуч и ли учествује у

нешто, с н ос ити кривиц у .

ПУЧу.

1016

пучистичкй

пфификус

пучистичк й , -а, -о

[8. пучист(а)]

који се од­

носи на пуч или на пучисте .

ПфСIIИГ, -а м, мн. пфени з и , ген . мн. пфенига (непр . пф е НИlIГ) [н ем. Рfеппig] мачке марке.

2.

пфифиг при д. индекл . [Н СМ.

pfiffig] фам. лукав,

препреден, довитљив .

1.

стоти део не­

пфификус, -а м , МН . -и [н ем.

pfiffig]

Pfiffikus, пр ема

фам . лукав ко , препредењак .

и ст. у средњем веку , сребрни

или бакарни новчић.

101 7

р Египћана.

рабаuилук, -а м, мн. р абаuи луци, гн . мн . ра­

праотац људи и богова, п редстављен с гла­

баџилука [В . рабаџија] посао р абаџије, прево­

вом јастреба или сокола и сунчевим диском са

жење робе запрежним воз ил ом за договорену

змијом на њој .

надницу, кириџилук .

Ра, Раа М

2.

1. бог Сун ц а код старих

раб, -а М [тур .

Rabb од арап . гаЬЬ] 1. онај који

рабдовируси, рабдови руса м мн . [грч . гЫЬ­

неким господа ри , ко има власт над неким , го­

dos пруг, штап, В . вирус] вируси из породице Rhabdoviridae, изазивачи стоматитиса и бесни­

сподар.

2. (Раб)

раба

8.

Бог.

а раба.

ла .

рабаб, -а м, мн. рабаби , ген . мн . рабаба [ар . га­ ЬаЬ] муз .

мент (с

1.

ист. стари арапски гудачки инстру­

1-3 жице),

п опуг виолине . Проширио се

на исток (И н дија, Јава) и запад (северна Афри­

ка, Европа) у време арапске експанзије; уп . ре­ бек .

2. арапски

народни инструмент крушколи­

ког или трапезастог облика, с две жице и крат­ ким гудалом.

рабарбара, -ё ж [итал . гаЬагЬаro од лат. геuЬаг­

barurn

од грч.

рабдологија , -ё ж [ грч .

rhii bcirbaron

варварско ра

(Rha грчко име реке Волге крај које биљка расте)] 1. лековита и украсна зељаста биљка Rheum oJ!icinale, равел. 2. прашак, тинктура и сируп од коре­

рабдомант, - а м, мн . рабдо манти , ген . мн.

рабдоманата [В . рабдомантија] онај који помо­ ћу штап ића предсказуј е; чаробњак, рашљар .

рабдомаllтија, -ё ж [грч .

рабат·, -а М [нем.

Rabatt од итал . rabatto] сни­

под земљо м (руда , вода и сл . ) , помоћ у штап 0-

ва, рашљ и ; уп . радиестезија . рабдомиом, -ом а м [лат. ма грч .

rhabdos

rhabdol11yiol11a, пре­

пруг, штап , В . -миом] мед. добро­

ћудни тумор .

рабдомиосарком,

-о

dОl11уiо sарцоа, према грч .

ма

м

[нлат .

rhabdos пруг,

rhab-

штап, В .

-сарком] мед. злоћудни тумор .

жење продајне цен е које произвођач даје веле­

трговини, или већ а тр го вина мањој, попуст.

rhabdos прут, штап,

В . -мантија] моћ откривања неч ега сакривеног

на ове биљке за јачање апетита и као пургативно

средство; покр. [тур. ] равед, paBeJIД и ревёlпа .

rhabdos пруг , штап , 8 .

-логија] начин рач у н ања помо ћу штапића.

раби, - ија м [лат. гаЬЫ од грч . гаЬЫ мој господар]

1.

rhabbi од хебр.

звањ е из поч асти за је­

rabateau ] круг оковрiпник

вр еј ске свештенике и вероучитеље који су у пе­

(06. укра шен наборима или чипком) ; учв ршћи­

риоду од Ј до У Ј ве ка , њима с вој ственим тума­

рабат 2 , -а м [ фр .

чењем Библије, потпомогли н астанак Талмуда .

вач, подупи рач за оков р атник .

рабатан, -тна , -тно [тур.

hharab

harab, harap

од ара п .

рушевине] који је од дуге употребе до­

трајао, рушеван, истрошен ; полован .

рабаuи ја , -ё м [тур.

arabaci]

надни чар који

превози робу зап реж ним колима , ки р иџија.

1018

2.

сваки угледни јеврејски свештеник или му­

др ац.

3. В .

раБИн .

4.

фиг. онај који некоме служи

као узо р у књижевности.

рабија, -ё ж [итал.

rabbia]

грубост,бес ,гнев ,с вирепост .

суровост, јарост,

рагузејСIСЙ

рабијатан

рабијатаli, -тна, -тно [нем.

rabiat,

В. рабија]

који се одликује суровошћу, разјареношћу, гру­ бошћу ; суров , груб, бесан, гневан, свирепан.

рабијес, -а м [лат.

од

rabies

rabere

лудовати,

се преноси са животиња на човека или са чове ­

-

каllина (лат.

rabies

сапјпа)

пасје беснило .

рабин, -ина м [В. раби]

1. први, најважнији

духовник и теолог код Јевреја који је у сред­ њем веку, због моралног ауторитета, имао уло­

гу судије.

2.

данас, у јеврејској заједници, онај

који у синагоги обавља богослужење, интер­

претира Библију и Талмуд, вероучитељ .• ра­ БЙIIСКЙ који се односи на рабине, који је свој­ ствен рабинима ... врховни

-

по хијерархији,

први рабин у неким државама .

рабинат, -ата м [нем.

Rabbinat,

в . рабин]

2.

1.

слу­

жбено седиште рабина . З . организација рабина једног подручја .

работа, -ё ж [рус. работа]

1. ист. обавеза безе­

носно кмета на имању феудалца; кулук, ар га­ сумњива активност против општег

добра или против некога.

работати, -ам несврш. [рус . работать] напор­ но, тешко радити; кулучити, аргатовати .

рабулист(а), -ё м, мн. рабулисти [нем .

1ist,

према лат.

ти]

1. онај

rabu1a лош 2.

адвокат;

raberc бесне­

правник који лоше тумачи за­

коне , л ош, рђав правник .

лажно

1.

погрешно тумачење закона .

закључивање

извртањем

2.

смисла речи ,

софистика .

раБУЈIИСТИЧКЙ, -а,

·0

[В . рабулист] који се

.. -

доказ

доказ з аснован на лажним закључцима, назови

док аз, тобожњи доказ .

В . рахваll.

paBallJlYK

рага' , -ё ж, дат. И лок. раги, ген. мн . рага [н ем.

Racker] мршав, ислужен, остарео коњ, кљусе . 2. фиг. нескладно развијена , крупна, кошчата особа (обично жена).

рага 2 , -ё ж, дат. и лок. раги [сан скр.

raga боја,

ТОН] муз. стари лествични модел индијске музи­ ке са типичним распоредом ступњева и каден ­

ци који треба да изазове различита емотивна

стања (тугу , радост, срџбу , усамљеност и сл.).

рагада, -ё ж [грч .

rhagas

пукотина] напукло,

отврднулој, сувој или упаљеној кожи дланова, табана, дојке и сл.

рагастов, -6ва м [мађ .

ragasz

лепак] оквир

бљен уза зид, шток .

рагби, - ија м [енгл. глеском месту Рагби

nlgby (football), IIpeMa ен­ (Rugby)] сп. играјајастом

лоптом између две екипе.

рагбист(а), -ё м, мн. рагбисти [В . рагби] сп . онај који игра рагби, учесник у игри рагби .

део речи у медицинским терминима значи по­

јаву којаје последица оштећења крвних судова (хе.морагuја ).

pal"Jla ll, -а на м

[енгл .

rag1an, према енглеском (Rag1an, 1788- Ј 855)] крој ру­

кава (прво примењен код спортског мушког капута) који иду од корена шаке до врата , ода­

кле се дијагоналним шавом уш и вају до пазуха (без сечења на спољној страни рамена).

односи на рабулисте и рабулистику .

paBal1

раВlIовёсје, -а м [рус . равновесие] равнотежа, склад.

генералу Раглану

раБУJlИСТllка, -ё ж, дат. И JlОК. рабулистици [В . рабулист]

девом од млевеног меса, поврћа или сира.

-рагија [грч. rhёgпупаi кидати] као други

Rabu-

који спретно изврће значење, смисао

речи , софист.

кулин .

врата ИЛИ прозора који је узиђивањем приљу­

мљаша да ради на имању земљопоседника, од­

2.

ravio1i]

болно и често крваво место кој е се јавља на

положај , звање и надлежност рабина .

товање .

раВИОJlИ , рави6лii м мн. [итrul .

комадићи развучене тестенине који се пуне на­

бесн ети] мед . беснило (вирусна инфекција која ка на човека) ...

рави, - ија м = раби (В.)

В.

paXBaIlJlYIC.

равед В . рабарбара. равснд В. рабарбара.

pal")"

-уа, ГСН. МН. рагуа [фр .

ragout]

КУЈIИII .

чорбасто јепо припремљено кувањем исецка­ ног меса и поврћа у доб ро за чињеном умаку.

рагузејскй, -а, -о [итал .

Ragusa од Ragusium]

који се односи на Рагузу, стари Дубровник ; ко­ ји припада Рагузи, старом Дубровнику .

.. -1"0-

вор стари дубровачкоромански говор који је

временом потпуно ишчезао из употребе и забо­ рављен .

1019

рад

радијус

рад, -а м [е"гл .

radiation absorbed dose]

рад ијант, -а м [" ем .

физ .

ји з рачи]

дозе радиоактивног зр ачења, греј.

тачка на небеском своду из које привидно из­

рада, -ё ж , ге". мн. рада [енгл .

rada]

п огод но

место за усидравање б родова (об . изван луке);

з рачења , исија вања .

виру метеори и метеорски рој еви или се у њој приви д но секу.

радијаран, -рна , - рно [н ем .

сидриште.

рада , -ё ж [ч еш .

radiaire,

рад ар, -а м

ј а ва .

Rапgiпg]

1. извор

radiant од лат. radians ко­ 2. астрон.

стари назив јединице за мерење апсорбоване

1.

rada од нем . Rat] савет, веће . [ен гл. radar од Radio Detecting and

према лат.

радијатор, -а м [фр.

техн. уређај који емитује и прима

riidi ar,

према ф р .

зрака] који зрачи, иси­

radus

radiateur

од лат.

radiare

електромагнетске таласе, импулсе, и на тај на­

исијавати]

чин yrврђује смер и удаљеност неког објекта на

саставље н од више ш у п љ и х челични х или алу­

земљи , у ваздуху или води .

минијумских ребара који се с п ецијалним цеви­

2. сп .

подаци у рели

тркама кој е сувозач чита воза'!)' такмичару .

рада рски, - а , - о [В . радар] којије у вези с р а­

1.

део система це нтрално г грејања

ма п у ни то плом водом, п аром или уљем .

2.

хладња к мотора са у нутрашњим сагор евањем.

даром, који се односи на радар .• рада рска

радијаторски, -а , - о [В . рад иј атор] који се

КОllтрола контрола помоћу радар а, контрола

односи на рад ијатор , који прип ада рад иј атору .

•

радаром (об . у сао бр аћају) .

р iщерфорд, -а м [према енглеском физичару Ернесту Радерфорду (Е.

Rutherford, 187 1 - 1931)]

физ . стара јединица за мерење снаге изво ра р а­ диоактивности , ознака

[В . радерфо рд] хем . хем ијски елемент који се

Rf и

има атомски број

106.

радисстезија, -ё ж [В . рад ио- 2 , грч . аlsthёsis опажање] наводна способност особе да уз по­

( 1).

рад ијација, -ё ж [лат.

radi atio] 1. физ.

зр аче­

ње енергиј е у простору помоћу електром агнет­ ских таласа, звука и сл.

Rd.

р iще рфордијум, -а м и р iще форд иј , -ија м о з начава симболом

радијаторско ребро и збо чени део , и стакну­

т и сегмент рад ијато ра

2.

електр омагн етски та­

ласи, з в у к и сл., ем и това ни р адијацијом .

ад аптивна

-

•

БИОIl . процес при лагођавања бића

током еволу циј е н а извесне промење н е услове чији је крајњи исход стварање нови х врста.

радијациони, -а , -о [В . радијација] који се

моћ в и ска , рачвасте лескове гр ане и других

односи на рад ијацију .

штапића утврд и присуство подземних вода,

мед. болест која настаје деловањем р адиоактив­

лежи шта руде под зе мљом , сакривене особе и

др . ; YIl . рабд омiштија.

радиестезист(а), -ё м , мн. рад иестез и ст и [В . рад иестезија] онај који се бави радиестезијом .

рад ијалан, -лна, -л но [срл ат. лат.

radians

radialis,

према

који з ра чи] који се односи на ради­

јус (В . ) , који се простире у смеру полупречника (нп р . радuјалне арш ер uје, радuјал нu мuш uћu).

радијалка, -ё ж, дат. И лок. р адијал ци [В . ра­ дијала н] аyrомобилска " ума са костуром од че­ лич ни х жица у луч ном облику , док су вл а кна плашта положена

ПОllречно у од н осу на сме р

рад ијан, -ана м [лат.

radi(us)]

мат.

1.

лук кру­

га чија је дужина једнака дужини полупречни­

радијацион а болест

ног з р ачења на организам. рад ијаци она хеми­

ја хем . област хемије која проуч ава хемијске процесе настале и л и подста кнyrе дејством зра­ чења (нуклеарног, рендге нског).

радијски l , -а, -о = обичније рад ијумски, -а, -о [ В . рад иј ум] који се од н ос и н а хемијски еле­ мент рад ијум .

радијски 2 , -а , -о [В . рад и о ] прид. који се од­ носи на радио, који припада рад ију .

радијум, -а м И р адиј, - ија м [н лат, гаdiшn , према лат.

radius

зрака] хем. врло р едак природ­

ни рад иоактивни хемијски елемент, атомск и број

кретања ауто мобила.

•

88, симбол Ra, открили • радијумскИ .

су га Пјер и Мари­

ја Кири .

радијумтерапија, -ё ж [В. р ад ијум, терапи­

ка.

2. јединица мере за угао у равни (оз н ака : rad), тј. угао у центру круга између два полу­

ја] мед . ле ч е ље рад ијумо в им зраци ма.

пречника који на њему исецај у лук дужине јед­

према llaТ.

наке п олу пречнику .

акције = - дејства саоб р . вој . удаљеност коју

1020

радијус, -а м [лат.

radians

radius,

прем а срлат.

radi alis, • -

који з рачи] полупречник .

радикал

рад иоаКТИВlпет

превозно средство (нпр. ратни брод, авион) на

рад ика л но прил. [В. рад икалан] н а радика ­

копну , мору или у ваздуху може прећи у оба

лан начин , и з корена , и з основа, до крајње ме­

смера без допуне гор и вом .

ре , коренито , темељ но .

-

вектор мат.

1.

век­

тор положаја та чке у од н осу на неку утврђену почетну тачку.

2.

растојање и змеђу тачке на

елипси или хиперболи и било које ж и же .

3.

удаљеност било које тачке од поларн е коорди­ нате у полар ном или сферном координатном систему .

-

КРУЖlшце удаљеност од центра до

било које тачке на круж ници .

кугле удаље­

-

ност од центра до било које тачке на површини кугле .

1.

radicandus] мат. број или

га треба и звући корен, израз под кореном.

р адикс, -а м [лат. ва, темељ н ечега .

2.

radix корен] 1. корен , осно­ мат, знак за вађење корена

нек ог број а или математичког израза ; резултат кор е новањ а.

раДИКУJlа, -е ж [лат. radicula коренчић] бот. КJlица, заметак, коренак биљака семенарки .

р адикаЈ I , -ала м [нем . Radika1er, в . радик а­ лан]

радикаllД, -а м [лат.

алгебарски израз који треба кореновати , из ко ­

пол . припад ник рад икалне странке.

присталица

радикал ни х,

одлучних,

них мера у политици, животу .

2.

конкрет­

(погрешно)

3.

скуп атома у молекулу који остаје н еп ро мењен у више хемијских реакција.

[8. радикула]

који је склон да све из корена

који

р адикулитис, -а м [нлат .

radictl1iti s] мед. Уllа­

ла корен а нерва кичмене мождине .

р адио, -ија м, дат. И лок . радију , ИнСТр. ради­ ом , мн. р адији , ген. радија [енгл . , фр ., нем.

рад икалан, -лна, -л но [срл ат. radica1is од лат. корен]

радикуларан , -рна , -рн о је у зачетку , почетни .

према лат.

raditls

з рак а Ј физ . , техн.

1.

radio,

емитовање

кључив, екстрема н (обич но у спровођењу по­

1l0Mohy електромагнетних та­ 2. уобичајен назив ра­ дио- приј емника. 3. установа која ем и тује ра­ дио-п р ограм, р адио-станица . 4. скраћеница за

литичког, стра н а чког програма) .

једа н број апа р ата који користе радијску тех ­

radix

1.

мења , који све рад и подробно.

који је непо­

2.

пустљив, сп р ем ан да иде у крајност , задрт , ис­

3.

пол . који

припада радикалима као полити чкој странци .

4.

оштар, ко ренит , темељит (радикална мера);

нагао, интензиван, (пре)брз

(-

найредак, ради­

кално с.маљеље).

радиюiли, радикала м мн . (ј д. рад икал , -ал а) у

ласа; р адио-дифузија.

нику (радио-телеграф, радио-телефон).

рад ио- I [лат.

raditls з р ака]

пр ви део сложсни­

ца којим се озна чав а оно ш то се односи на зра­

ке, зр ачење (нпр. рад и оактиван , радиобиоло­

[В . радикалан ] они кој и се з алажу за корените промене

звуч ни х сигнала

д руштвено-политичком

систему;

гија) .

рад ио - 2 [лат.

raditls з рака] први део сложени­

ца којим се оз начава оно што се ОДНОСИ на ра­ д ио , што п от ич е од рад иј а (нпр . р ад и о-апарат,

припадници радикал не странке .

радио-таласи).

радикализам, -зма м [В . радикалан ] тичка

оријентација

припадника

1. поли ­

ради к алне

странке чији су осно вни постулати тежња за коренитим променама (у држав и и друштву), одлучност

И

непоколебљивост,

примена

оштрих и ко р е нитих мера за остварење програ­

ма странке.

2.

н астојање да се н ешто коренито

промени и сп р ем ност на примену оштрих мера да се то постигне.

1.

из корена , из темеља мењати ,

променити, пооштрити нешто.

2.

(у)чинити ра­

дикалним, зао штренијим (мишљење, ста в , од­

нос према некоме или н е ч ему).

радиоактивношћу, који има радиоактивну моћ. & рад иоаКТИВIIО дат ирање одређивање старо­

сти материјала на основу кол ичин е и брзине ра с п адања рад иоак т ивни х изотопа и количине

елеме н ата у њему насталих , што се обично ра­ ди и з отопом

C 14;

рад ио аКТИВIIО з ра'lење осо­

бина рад и оактивног елемента да и спушта гама

радикализоват и, -ЗУЈем сврш . и н ес врш . [В . радикалан]

р адиоактйван , -вна, -в но и рад иоактйв а ll ,

-вна, -вно [8. радио- I , активан] који се одликује

зраке и алфа и бета честице; рад иоа КТИВIIИ

елемеllТИ хем ијски еле м е н ти који из својих је­ згара и спуштају алфа честице, бета честице и гама з раке .

рад иоактивитет в. рад и оактИв но ст .

1021

радиоактивност

радио-ком пас

радиоаКТIIВНОСТ, -и ж [В . радиоактиван] ХСМ. особина хемијских елеме ната да прелазе у дру­

проучава како радиоаКТИВIIО з рачс ње утиче на

законе наслеђивања ге на код бића.

ге елементе испуштајући при том невидљиве

раДИО-ГОlIиометар, -тра м [ В. радио - 2 , го­

честице (алфа и бета честице и зраке који имају

нио-, -метрија] техн .

велику енергију) .

ради утврђивања положаја удаљеног брода или

1. уређај

за слање сигнала

- м [В . радио- I , алти­

летилице, на основу правца пријем а радио-та­

метар] техн. уређај на летилици помоћу које се

ласа које емитују радио-станице које се налазе

радио-аЈЈтимета р, тра

мери висина на којој се она налази.

у објектима чији положај треба идентификова­

радио-аматёр, -ера м [В. радио- 2 , аматер] не­ професионалац који се бави радио -техником

ти.

2.

(обично комуницирајући са другим радио-ама­ терима).

аДИОI1> КОЈа

радио-апарат, -ата м [В . радио- 2 , апарат] техн. радио-пријем ник .

уређај којим се управља авионом са зе-

мље.

ш

бродовима).

,-а м [В . радио- I , -грам]

~- ~

1.

порука

е путем радио-станице (обично на

2. мед. теХН. снимак израђен рад_и~.~ )

граФИЈОМ, рендгенски снимак, рен дгенограМ. - V

радио-аСТРОllомија, -ё ж [В . радио- 2 , астро­

р адиографија , -ё ж [В . радио - I , -графија]

номија] грана астрономије која проучава ради ­

мед. техн. снимање рендгенским зрацима , помо­

оталасно зрачење свсмирских објеката и одби­

ћу рендген апарата (обично у медицини да би

jalЬe радиоталаса од објеката у свемирском

се утврдила дијагноза).

простору.

радио-аутоаларм, -а м [В . радио- 2 , аутоа­ ларм] техн. аутоматски пријемник сигнала за

узбуњивање

који

користи

међународну

ра­

дио-фрекве нцију.

радиоаутограм ,

-а

м

[В .

радио- I ,

ауто-,

-грам] слика која настаје на осетљивој површи­ ни фотографске емулзије зрачењем радиоак­ тивне супстанце .

радиоаутографија , -ё ж [В . радио-I , ауто-, -графија] испитивање, помоћу фотографских плоча и филмова, нагомилавања радиоактив­

радиодерматитис, -а м [в . радио- I , дер мати­ тис] мед. оштећење коже настало деловањем јо­ низирајућег зрачења.

радио-дифузија, -ё ж [В. радио- 2 , дифузија]

1.

планска расподела мреже радио -станица на

неком подручју.

2.

пренос, емитовање радио

програма помоћу радио-технике, ширење ра­

дио програма н а одређе н ом простору .

раюtо драма, -ё ж [В . радио- 2 , драма] драма писана и адаптирана за емитовање у оквиру ра­ дио програма.

них материја и њи ховог распоређивања у биљ­

рад ио-емисија , -ё ж [В . радио- 2 , емисија]

ном И животињском ткиву (велику примену

програмски садржај који се емитује радио-тех­

има у медицини, микробиологији и др.).

ником на радио-таласима .

радиоБИКО II = радио фар (в . )

рад иоестёзија В . радиСстёзија .

раДllоБИОЈЈОГ, -а м, мн . радиобиолози [в. ра­

рад иоltЗотоп , -6па м [в. радио- I , изотоп] не­

диобиологија] истраживач који се бави радио­

стабилни изотоп чије се атомско језгро распада

биологијом.

и ем итује еЈ1ектромагн етно зрачење.

радиоБИОЈЈогија, -ё ж [В. радио- I , биологија]

рад ио-касетофон, -6на м [в . радио- 2 , касето­

грана биологије која проучава утицај радиоак­

фон] техн. радио-апарат са радио-касетом, тако

тивног зраче ња на процесе у ћелији и читавом

да се на њему по потреби може слушати рад ио

организму .

радио-шiЈIOВИ,

програм , или СНl1мати исти , односно било ка­

радиовал6ва м МН.

в. ра­

дио-таlаси.

кав садржај из других извора на касети са мо­ гућношћу преслушавања .

ж [В . радио- I , галаксија]

радио-ком пас, -а м [в . радио- 2 , компас] техн.

скуп звезда КОЈе одашиљу, зраче радио-таласе .

апа р ат за просторну оријентацију тако што се

радиогаЈЈаксија,

-

радиогеllстика, -ё ж, дат. И лок. радиогенi:ти­ цИ [В. радио- I , генетика] грана ге н етике која

1022

утврђује смер радио -с игнала одашиљача чија је Ј10кација позната .

-'.

радиоларије

радио-станица

радиоларије, радиоларија ж мн . [нлат.

laria,

према лат.

radiolus

Radio-

мали зрак] зоол . једно­

ћелиј ске морске праживотиње које имају зра­ касто тело покривено скелетом од силицијума.

раДИ/)JIОГ, -а м, мн . радиолози , ген . мн . радио­ лога [В . радио-', -л ог] мед . специјалиста који се

радиологија, -ё ж [В . радио-' , -логија]

1.

на­

ука о различитим видовима зрачења и њиховој примени, посебно у медици ни , ради дијагно­ стике и предузи мања одговарајућег лечења.

2.

мед. рендгенологија .

аДИОJlоюiција, -ё ж [В . радио-', локација] тронском навигац ијом , радаром .

раДИОJlОШКЙ, -а , -о [В . рад иологија] који се односи на радиологе и радиологију, који п ри ­ пада радиолозима и радиологији .

радиометар , -тра м, ми. рiiдиометри, ген. MII. рiiдиометара [в . радио-' , -метар] техн . инстру­ мент којим се мери радиомагнетно зрачење .

•

инструмент којим се мери јачина,

интензитет звука .

радиометеОРОJlогија, -ё ж [В . радио-' , мете­ орологија] грана метереологије која појаве у атмосфери (место н е погоде, структуру облака и сл . ) истражуј е рад иометодама.

рад иомстрија, -ё ж [В . радио- ' , - метрија] ме­ рење радиоактивности руда .

радиомстрйјскй, -а, -о [В . р адиометрија] који се односи на радиометрију , !<оји припада

• -

peleng угао из ­

међу игле на компасу и правца у којем се види неки предмет] одређивање локациј е рад ио-ста­ нице помоћ у еJlектрома гнетних таласа , радио­ сленгатора .

техн . инструмент з а радиопеленг;

=

радио-го ни ­

ОМе1'ар .

радио-пренос , -а м [В . рад ио - 2 ] пр е н ос гово ­ ра или музике помоћу рад ио-таласа прек о ра­

рад ио-прије~шйк, -а м, мн . радиоприј емни ­

( 1)

одређивање положаја брода или летелице елек­

радиометрији .

радиоп елензи, '"С" .

дио-апарата .

раДИОJlокатор В. радар

-

MII .

радио-п еЈЈс нгатор, -а м [В . р ад иоп еленг]

бави радиологијом.

акустички

радио-пеЈЈенг, -а м ,

ми . радиопелёнга [В. рад ио- 2 , хол .

ефек(а)т појава покретања

тела у разређеном плину кадаје изложено све­ тлости .

ци , ген. м н . радиоприј ем ника [В . радио- 2 ] техн . уређај који по пријему радио-таласа врши њи ­ хово претварање у звук.

радио програм, -а м [ В. рад ио- 2 , прогр ам] емисије које се у ни зу и по унап р ед утв рђ еном р ас пореду емитују преко радија.

раДИОРСIIОI'рам , -а м [в . рад ио- ' , реногр ам] мед. снимак бубрега р адиоизотопом.

радио-репортажа , -ё ж [В. радио - 2 , р е порта­ жа] новинар ск и жанр , емисија, при лог са места збивања који се емитује преко радија.

радио-репортёр , -е ра м [В . радио- 2 , р епор тер]

новинар

који

припрема

вести

за

ра­

д ио -ем исије или се јавља с места збивања.

рад иосветионйк = радиофар ( В . ) радиоскопија, -ё ж [В . рад ио-' , -ско пија] мед, метода утврђивања дијагно зе тако што се боле сник прегледа на рендгенском апарату , без из ­ раде снимка.

раДИО-СОllда, -ё ж [В . рад ио- 2 , сонда] TeXII . преци з ан метеоролошки инструмент у виду ба­

лона који електри чним п уте м мери кл им атске параметре (температур у, влажност и притисак

раДИО-lIавигац ија , -ё ж [В . радио- 2 , н ав ига­

ваздуха, смер и брзину ветра) у вишим слојев и­

ција] техн . ор ијентисање у про стору помоћу ра­

ма атмосфере и регистроване податк е истовр е­

диотехничких

мено шаље аеролошкој станици са које ј е ова­

с р едста ва

и

метода

при

уп ра­

вљању бродом или летелицом.

рад ионекрбза, -ё ж [В. р адио-', грч. пеkгоsis убијање] уни штавање ткива путем з рач ења.

радионуклеиди, радионуклеида м м н . [В . ра­ дио-' , лат.

nucleus језгро]

хем . радиоактивни хе­

мијски елементи који имају н естаб илн о атом­

кав инструмент упућен у атмосферу.

раДИО-СО llДажа , -ё ж [В . радио- сонда] метеор . мерење атмосферских п араметар а помоћ у ра­ дио-сонде .

радио-станица , -ё ж [В . радио - 2 , станица]

1.

TeXII . у ређај који ствар а електричн е осцилације

ско језгро и з рач е невидљиве честице високе

високе фреквенције кој е п отом емитује преко

радиоактивности (уран, радијум и др . ).

анте н е .

2.

установа у којој се припрем а и из ко-

1023

рад ио-талаСlt

радирунг

је се емитује радио програм ; емитер .

3. простор, 4. фре­

з града у којој се налази овакав уређај.

квенција на којој се емитује радио програм

(проналаз и се подешавањем на радио-апарату).

радио-таласи, рiiдиоталаса м мн . [В . радио- 2 ] електромагнетни таласи (улшракрашки, краШ.­ ки, средљ и и дуги) којима се преносе сигнали у

препарат од радиоизотопа који се користи као дијагностичко и терапијско средство.

радиофикаuија, -е ж [В. радиофицирати] изградња мреже радио -ста ница и њихових ин­

сталација .

радиофиuирати, радиофицирам ,

3. л. МН .

радиофицирају сврш . И нссврш . [В . радио- 2 , -фи­ цирати] (из)градити мрежу ради о-станица са инсталацијама .

радиофонија, -е ж [В . радио- I , -фонија] тех­ ника , физика и садржај припремањ а и прено­ шења звучног материјала (обухвата акустику, електроакустику,

радио-техни ку,

познавање

музике, д раме и д ругих жанрова р адио програ­

ма итд . ) .

радиофоничан, -ч на , -чно [ В. радиофонија] који има таква акустичка својства да се може добро репродуковати преко микроф она; естет­ ски, звуковно пријемчив (за слуш аоца радио

које з раче свем ирска тела и радио-таласа који се одбијају од свемирских бродова, метеорита

програма).

радиофреКВСllција, -е ж

[8.

радио-I, фре­

квенција] физ. број титраја електромагнетног

и сл .

адиотелефонија -е ж [В . радио- I , телефо­

поља у н екој тачки простора у једној секунди .

нија] тех н . општи назив за бежични систем сла­

радиохемија, -е ж [В . радио - I , хемија] грана

ња и пријема звука или говора на великој уда-

хемије која проучава деловање радиоактивног з рачења на материју.

радиохирургија, -е ж [В. радио - I , хирургија] мед. терапија неке болести тако што се хирур­ шким

радиотерапија, -е ж [В . радио-I, терапија] мед . лече ње тешких болести (нарочито злоћуд­ них тумора,Ека) рендгенским зрачењем.

Д ИОТСХIIИК:

[8.

радио-

,

путем уносе радиоактивн е супстанце у

организам .

радирати, ради рам, [нем .

radieren

од лат.

3. л . мн . радирају несврш. radere стругати ] 1. струга­

, е ж, дат. И лок. радиотехници

њем брисати оно што је написано или нацртано

техника] техн . наука која проучава

(гумицом , ножићем, неким абразивним сред­

бежични пренос разних (звучних, визуелних)

ством) .

сигнала гюмоћу електромагнетских таласа.

обично бакарну плочу челичном иглом , грави­

а м [В . радио- I , техничар]

2.

ЛИК . урезивати цртеж у металну ,

рати, угравирати .

радйргума, -е ж [нем .

Radiergumm i] гума,

гумица за брисање, уклањање неч ега што је оловком написано.

радирер, -а м [нем. Radierer, в . радирати] ЛИК . aj-:lа-ем

вање радио-таласа који служи за

утврђивање смера кретања бродова и летелица

= рад иоБИКОII. 2. уређај за светлосне сигнале, радиофармак, -а м , МII. радиофармаци [В .

1024

бакрорезац.

радирунг, -а м , мн . радирунзи [нем .

rung, в .

свет ионик .

радио- I , грч.

онај који израђује слике, цртеже радирањем ,

pharmakon

лек] фарм. медицински

радирати) ЛИК .

рез а радирањем .

2.

Radie1. поступак и зраде бакро­

слика или цртеж добијен

ПОСТУllКОМ радирања, бакрорез.

рајспаl1ЙР

радист(а)

радист(а), -ё м, мн. р iщ исти = радиотеле­ графист(а) (в . )

радицИрати,ради цирам,3. л.мн. радицИра­ ју несврш. [лат.

radix

корен] вадити корен из не­

радла, -ё ж [нем .

Rad1ein

точкић] ножић са

сечивом у облику точкића за резање теста.

радон, -она м [В . рад(ијум), -он] хем. радио ­ активн и елеме нт, атомски број

86, симбол Rn.

радохолизам, -зма м [према енгл. од пр ид.

workaho1ic]

workaho-

опсесивна потреба за

радом; усредсређеност на п осао и н едостатак д ругих инте р есо вања осим рада.

радохолича р , -а м [према енглеском

worka1971 . г. у

ho1ic, термин је први пут употребље н књизи Corifessions оЈ а Workaholic Вејна Оутса (W. Oates)] онај којије усредсређен н а рад, по­

сао и без других интересовања, који је пси ­

хички за висан од рада ; уп . воркохОлик . ражалов ати, -лујём сврш. [рус . разжаловать] одузети војнички или неки други чин уз ск ида ­ ње е полета као с имбола у хијерархији; рашчи ­ нити, деград ират и .

разакија, -ё ж [тур .

razaky]

со рта винове ло­

лика .

разминирати, разминирам,

мн . р азми ­

мина, деакт ивират и мину .

разночинац, -нца м [рус. разночинец] ист. у Русији крајем ХVIП и поч етком

XIX

века, ин ­

телектуала ц који није племић већ потиче из ни ­ жих друштвени х слојева .

разура , -ё ж [лат.

rasura, према radere бр ија­ 1. бријање косе на теме н у, правље­ 2. коректура рукописа, текста.

ти , гребати] ње тонзуре .

раја, -ё ж

(06. з6. )

[тур . гауа, геауа од ар . ми .

гаа'уа стадо, поданици]

1. и ст.

пода ници у Тур­

ском царству који нису муслимани и који пла­ ћају данак.

2. рад ни

слој м усл иман ског и х ри ­

шћан ског становништва .

3.

светин а, руља .

4.

дружина, друш тво , круг поз наника с којим а се неко дружи .

рајбер, -а м [нем .

Reiber] 1. једноставна

н а­

права (оби чно од дрвета или метала) за затва­

р ање врата, реза.

2.

алатка за из раду навој а.

3.

купуса .

рајетин, -а м [В . рај а] хришћанин у Турск ом

raser бријати]

вој . (бојеви метак, пројек­

кмет.

рајн(д)лика, -ё ж, дат. и лок. р:iјндл ици/р:iјн ­

тил) који има веома ниску параболу , чијај е пу ­

длики [нем . дијал.

тања готово паралелна са р ав ном површи ном;

ње , ш е рп а .

јак, разоран , уб ојит (ударац , паљба) .

рање рушењем; слом, р асуло.

уништити , уп ропастити, р азорити, сатрти .

razl

од ар. ra~l]

испуњен с рећо м, задовољством, срећан, за­

довољан.

2.

који ј е сагласан с нечим, који је

расположен, вољан за нешто.

разилук, -а м рази] покр.

, мн . р ази лу ци [тур. raz 11uk, В . 1. с рећа , задо вољство као одраз у ну ­

плит к а посуда за кува­

Reissbrett]

заст. дас ка , та­

бла за техн ичко цртање .

рајскох, -а м [нем .

разгромити , разгромим сврш . [В . разгром]

рази и раз и прид . индекл . [тур.

Reind1]

рајсбрет, -а м [нем.

разгром, -а м [рус. раз гром ] уништење, р аза­

1.

3. л .

царству који ј е имао обавезу да плаћа данак ,

разанта н , -тна, -тно (непр . резантан) [фр . га­ од

нат и, ( из)гладити.

кухињска алатка с ј ед ним сечивом за ри бање

зе и белог грожђа са бобицама дугуљастог об­

sant

3. л . мн . р ази рај у сврш . и 1. обријати , бријати . 2. (по)рав­

нирају СВРШ . [В . мина, минирати] оч и стит и од

ког броја, коре новати .

1ism

разирати, р ази рам, несВРШ. [фр. гзsег]

Reiskoch,

према

Reis

пи ­

ри нач, в . кох] кул ин . сл атки пиринч ани колач .

рајснёгл, -а м И у06. рајснёдла, -ё [нем .

snage1]

Reis-

е к серчић са широком главом који м се

н ешто причвршћује за таблу, пано и сл . ( нпр . хартија за цртањ е на даску, обавештење на

огласну таблу) .

рајснёдла в . рајснёгл . рајспапйр , -а м [н ем .

Reispapier] лик .

матери ­

трашњег, душе вног ми ра и склада према спољ­

јал сличан хартији који се користи за сликање

ном свету.

а кв ар ела.

2. саглас ност, пристанак , одобрење.

1025

рајсфёдер

раку"

рајсфёдер, -а м [нем . Reissfeder] лик. перо за рајсфершлус, -а м [нем.

ди светлост служи као разорна мунициј а, сред­

ство сигнализације, осветљавања и сл . (нпр.

цртање туше м , туш-перо.

Reissverschluss] па­

код ватромета). ј. крстарећа

вој . ракета која

-

тентни затварач (на одећи, обући, торбама

се компјутерски наводи и крстарећи пронал ази

итд.); зип, цибзер, федер.

циљ. О пројурити као

рајтхозне, рајтхозни ж мн . [нем . Reithose] специјалне панталоне зајахање, до колена ши­ роке,

а од

колена до стопала сасвим узане

и

приљубљене уз ногу.

рајтшул, -а м [нем .

Reitschule] школајахања

котур који се ставља на главу да би спречио па­

рајх, -а м [нем. Reich] ист. назив за немачку царство, основано

не (Први Рајх) , обновљено

1871.

962.

годи­

(Други Рајх) и

Рајх , Немачка у време Хитлера,

Рајхсбанка, -ё ж [нем .

Reichsbank] ист. не­

мачка држав на банка у време Хитлера.

Рајхсвёр, -а, м [нем . Reichswehr ] ист. назив за оружане снаге Немачке од

1919. до 1935.

го ­

ди не .

рајхсканцелар, -щiра м [нем . Reichskanzler] ист. председник немачке Владе у време Хитлера.

рајхсмарка, -ё ж , дат. И лок . рахјхсмарци , ген .

мн. рајхсмарак а/рајхсмарки [н ем. Reichsmark] ист. новчана јединица у Немачкој од

1948,

када је

за мењена

немачком

1924.

до

марком

ракетнй, -а , -о [в . ракета] који делује помо­

Рајхстаг, -а м [нем.

Reichstag]

нема'lКИ пар­

ламент.

ракет, -а м [нем . Racket] врста дува'lКОГ ин ­ струмента који се употребљавао од ХУ до ХУН века.

ракета и ракета, -ё ж [н ем. вретено]

-

авион

авион који се креће помоћу ракетног мотор а;

-

апарат справа којом се, помоћу нароч ите рак е­

ломцима конопац за спасавање;

Rakete од итал . 1. техн . летелица са ракетним

или реактивним мотором, с људском посадом

или без ње, об . опремљена инструментима нај ­

-

мотор мотор

С унутрашњим сагоревањем који ради на прин­

ципу реакције ужареног млаза плина који из њега истиче; ракеТIЈО гориво погон ско гориво

за испаљивање ракета; ракетно оружје

вој.

оружје на ракетни погон.

ракетодром, -а и ракетодром, -а м [ в. раке­ та, -дром] полигон за испитивање и исп аљива­ ње , лансирање ракета.

ракетоносац, -сца м [в . ракета] техн. помор­ ско или ваздушно средство (подморница, брод,

авион) за ношење и лансирање рак ета.

ракетоплан, -а м [ енгл.

rocket (аiг)рl апе] техн.

свемирска летил ица која се лансира помоћу ра­ кетног погонско г система, а враћа се н а Земљу слободним понирањем кроз ваздух; ш атл.

раки "рид . индеКJI . [тур .

(дојч-м арком) .

rocchetto

3. л. мн . ракети р ају

те, са морске обале или острва добацује бродо­

дање косе на лице .

1933 . (Трећ и до 1945).

ракетирати, ракетирам,

сврш. И несврш. [в . ракета] гађати, уништавати,

ћу ракета, који се обавља ракетама . ј.

рајф, -а м [нем . Reif] чврсти, '1есто украсни

HeMa'lKO

проћи вели ком брзи­

нападати, разарати, разорити ракетам а.

(у време Аустроугарске, обично војна).

државу ,

-

ном (о аутомобилу, тркачу и сл.) .

qiyy

traki, traklt од ар. 'јга­

ира'lКИ] благ, миришљив . ј. раки-с апун

благи, мирисни сапун .

ракија, -ё ж [тур.

rakt i arak од а р . araq] же­

стоко алкохол но пиће које се добија дестила­

цијом превреле , ферментисан е комин е од воћа или житарица.

ракиџија, -ё ж [тур.

raktct, в .

ракија] онај ко­

ји често пије ракију .

ракун, -а м [енгл . гассооп од егз . ]

1. ЗООJl. мали

новије тех нологије за истраживање из Земљи­

северноамерички медвед с црно -белим пруга­

не орбите или изван ње; носач свемирских ле­

ма и китњастим репом.

тели ца; свеми рски брод изба'lен у свемир по­

куна . • раКУllСКЙ који се односи на ракуна, ко­

моћу ракете .

ји припада ракуну.

1026

2.

пројектил који горећи произво -

2.

скупоцено крз н о ра­

раку рс

рампа

ракурс, -а м [фр . гассоuгсј од тити] филм .

1. угао

raccourcir скра­ 2.

из којег се снима камером .

менским секвенцама одашиље електромагн ет­ не таласе .

детаљ у филму на који се камера посебно фоку­ сира.

3.

пе рспектива и з које се посматра неки

проблем .

..

жабљи (доњи)

-

снимање камером

рамбо, -а м [према исто именом филмском јунаку] жарг. крупан, мишићав мушкарац скл он насилном и често асоцијалном понашању .

из доње перспективе, одоздо; птичији (го р­

њи) -снимање камером и з горње перспективе, одо з го .

рамб у рсират и , рамбурсирам , бурсирају сврш. [фр .

rembourser]

3.

л. м и. рам ­

исплатити на­

кнаду трошкова за службени пут.

ралантйр, -и ра м [фр . ње брзине лете ња.

2.

ralentir] 1.

авиј. смање­

успорена пројекција не­

рамбурсмаll, -ана м [фр .

remboursement]

на-

кнада трошкова, обештећење .

ког кадра у фи л му ; уп . слОумОушн.

рамбурснй, -а, -о [в . рамбур си р ат и] који се муз. озна­

накнадно исплаћује (о трошковима за слу жбе­

РАМ, -а м [енгл. СКр. Random Access Меmогу]

ји банка одобрава на основу докуме ната који

ралентандо прил. [итал .

rallentando]

но путовање) .

ка з а темпо , ус поравајуће .

компј утерска меморија у коју се похрањују по­

даци који се уносе и обрађ ују, а који би без ње би л и и збриса ни при гашењу компјутера .

рам, - а м, МIJ . рамови [нем .

Rahmen]

оквир

(сл ике, огледала и сл.).

рама, - ё ж [в . рам] жарг.

1.

оквир сл ике .

2.

ме­

тални костур бицикла без точкова .

.. -

кредит акц ептн и кредит ко­

потврђују власништво над робом онога који кредит потражује (обично код пр е ко морск ог уво з а).

рамија , -ё ж [м алај. гаmј] врло фино влакн о које се добија од једне врсте коприве Воећm е­

ria

nјуеа и користи се за израду мрежа, ужади,

чипке, платна .

рамификација, -ё ж [лат.

-рама [грч . ћогаmа по глед, ви дик] као други

део р е чи упућује н а вид ик (Йа норама) ..

ramus

гран а, в .

- фикација] рачвање , разгранатост.

раМИфИllирати (се), рамифицирам (се),

Рама, -ё м главни јун а к индијског епа Рама­

3.

л. ми . р ам ифицирају (се) с врш . И н есв рш . [л ат. га­ према

дел ити се у више рачви или грана, р азгранати

облик рам често се употребљава уместо бог.

се, р азграна вати се .

рамиформан, - мн а, - мно ["лат. rami foгmis,

рамадан в. рамазан .

ramaza n од ар .

га m а<:!ап]

р еп. у ис л амском календару де вети месец у го­

рамаза нскй , -а , -о [ в. рам аза н] рел. који се односи на рамазан, који је у в ез и с рам аза ном . Бајрам муслимански верски праз ник који

почиње првог да н а посл е рам аза н с ког великог по ста.

рамапите к, -а м, ми . рамапитеци [нлат .

mapithecos,

према грч . рithёkоs мајмун] први

чове ков предак, фосилни антропоид из групе

рамарк, -а м, мн . рамарци [енгл.

ramus

грана,

8.

форма] који ј е ра­

чваст , разгранат.

rhamnos трње ,

8.

глукоза]

хем. лако топљив шећер који се налази у вели ­ ком броју гликозида.

р ампа, -ё и рампа, -ё ж [фр . гаmре]

1. саобр .

браник на железничким или граничним прела­ з има који се с пушта да би заустав ио пролаз во­ з ила и људи, а д иже се када је прелажење без­

Ra-

Dryopithecinae. Mark(er)]

према лат.

раМll оза, -ё ж [грч .

д ини , м е сец великог поста .

.. -

facere

чинити] по­

mificare,

дан а шњем народном говору Индије, скраћени

рамазан, -ана м [тур.

ramus

грана ,

јан а кога рамајити поштују као највише биће; у

бедно.

2.

благо узд игнуће, косина на путу у не­

посредној близини школа , обда ништа , улаза у стамбе не зграде и сл.

3. позор .

преграда у пред­

њем делу позорнице која за клања рекви зите за

Ra(dar)

техн . микроталасни предајник који

им а малу снагу и стал но и л и у одређеним вре-

осветљење поз орнице.

4. техн. постоље за и зба­ 5. сп . спречавање ,

цивање ракета и пројектила .

блокирање противничког игра'lа (ипр . у ко-

1027

рапидност

рамплажа

шарци).

О дићи/спустити

рампу омогући­

ти/с пречити нешто.

рамплажа, -ё ж [фр .

ранжйр, -ира м [в. ранг, ранжир ати] класи­ фикација у неком реду, низу по величини , по

ramp1age] грађ. попуња­

рангу , важности и сл.

ранжирати, ранжйрам,

вање шупљина у зиду ситним камењем.

рампласман, -ана м [фр . геmр1асеmепt] екон . увоз условљен извозом као инструмент спољ­

СВРШ . И несврш. [фр .

ти] саобр . распоредити , распоређивати вагоне у железничкој композицији.

нотрговинске политике једне земље.

рампон, -6на м [итал . гаmропе] риб. рибарски алат на већим рибарским бродовима, кука , хар­ пун.

ранжйрнй, -а, -о [в . ранжирати] саобр. који служи за постављање железничке компо зици­

је .• ранжирна станица станица на железници где се ранжира ,

рамстек, -а м, мн. рамстеци [енгл.

rump-ste-

одрезак говедине са задњег дела, порција

ak]

3. л. МН. ранжирају ranger поставити , распор еди­

так вог одреска .

поставља железничк а компо­

зиција .

рани (раиа), -ё ж [хинд. гаПI од санскр .

rajiil]

раџина жена, раџиница .

ранац, -н ца м [нем . Rапzеп] торба (војничка, излетничка, ђачка) која се носи на леђима ; рук­ сак.

канала подјезичне жлезде.

ранверсман, -а на м [фр .

renversement] авиј.

акробац ија авиона која се састоји у томе што авион мења правац лета за

1800 у

горњој тачки

успо на.

рархији, сту пањ,

rang ] соц. 1. положај у хије­ разред, ниво . 2. релативан по­

ложај у некој групи , професионалној заједници

3.

положај и статус у друштву .

•

ранг-ли­

ста ред ослед према постигнутим резултатима

(п ри полагању испита , гласању, на такмичењу и сл.).

раliгирање, -а с [в . ранг, рангирати] цес којим се нешто или неко рангира.

2.

1. про­ финанс.

процењивање бонитета учесника на финансиј­ ском тржишту и објављивање такве ранг-ли ­

сте, што чине за то специјализоване институ­ ције .

рангирати, рilНгйрам,

3. Л. МН . рангирају

СВРШ . И несВРШ. [в . ранг] одредити или одређива­ ти ранг, редослед по положају, успеху и сл.

колиба] ПОЉОПр.

Латинској Америци.

2.

1.

сточарска ф арм а у

посед на ком е се уз гај а

ранд, -а м

[rand] основна новчанајединица у Јужноафричкој Републици, износи 100 центи . рандеву, -уа м [фр . (об. љубавни).

рандес В . рандеву .

Америци).

3.

жарг. а. код нас, мањи посед из­

ван града са викендицом . б . у Војв одини са­ лаши.

ранчер, -а м [в . ран:ч] сник ранча .

2.

1. сточар, фармер ,

вла­

онај који ради на ранчу.

ранчеро, -а м [в . ранч]

1.

мексич ки сељак

шпанско- индијанског порекла којије врло вре­ дан , добар јахач и ловац.

2.

ранчер (у Латинској

Америци и на југозападу САД).

рапакиви, -ија м [фин .

rapakivi]

врста грани­

та црвене боје из налазишта у Финској , кори­ сти се у грађевинарству.

рапйд, -ида м [лат. ца, брзак .

2.

rapidus брз, нагао] 1. буји­

брзи , експресни воз .

рапидаменте ПРИJl . [итал . гарidаmепtе] муз . брзо, хитро, живо, ЖУСТРО .

ранглан В. раглан .

1028

ранч, -а м, МН. ранчеви [енгл . ranch од ШП .

rancho

једна врста стоке или једна култура , фар ма (у

ранг, -а м [фр .

и др.

ранула, -ё ж [лат. гапи1а] мед. отеклина и спод језика која настаје услед зачепљења одводног

rendez-vous] састанак

рапйдан, -дна, -дно [лат.

rapidus бр з, нагао]

који се одвија вртоглавом брзином, који врл о брзо напредује (обично о болести, дегенер аци­ ји , некој друштвеној појави и сл.).

рапидност, -рсти ж [в . рапида н] ХИТРОСТ.

2. својство

1. брзина ,

онога који је живахан , жи-

рапидо

вахност.

раскахарити (се)

3.

раребус, -а м [в . (па)ра-, ребус] врста ребуса

својство нечега што се одвија ра­

пидно.

у

рапидо прил. [итал.

rapido] в . рапидамi.ште.

рапидограф, - а м [фабричко име производа, према в . рапидан, -граф] део прибора за тех­

коме се изостављен и

гласови

при

његово м

решавању читају иза гласова претходно реш е­ ног задатка.

рарiпёт, -6та м [нем .

Raritat

од лат.

raritas,

ничко цртање којим се исписује текст на црте­

према

жу (слободном руком или помоћу шаблона) .

је несвакидашње, скупоцено; реткост, скупо­

рапйр, -ира м [фр . гарјеге]

1.

вој . мач са ду­

гим, обостра ним , при врху зашиљеним сечи­ вом .

2.

сп. у мачевању средство борбе с дугим

четвороугластим сечивом и куглицом на врху .

рапорт, -а м, мн. рiшорти , ген. мн. рапорта [фр .

rapport] 1.

усмени извештај о извршењу

преузете обавезе.

вој. усмени извештај прет­

2.

поставље ном о стању у јединици .

3.

усмени

или писмени извештај претпостављеном или вишој инстанци .

ценост.

раритётаll , -тна, -тно [в . раритет] који се ретко среће, који је несвакидашњи ; скупоцен .

рас, -а м, мн. расови [ар. га 's глава] вар, кнез, за поведник . ист.

в. рапорт]

2.

1.

(по)гла­

високи дворски

Достојанственик у Етиопији, до

1974. 3. моћни

п рип адник једне странке који је високо п ласи ­ ран , челник странке .

раса , -ё ж [фр .

ra 's

рапортёр, -ера м [фр .

редак] оно што се ретко среће, што

rarus

rase од итал . razza, прем а ар. 1. антроп . у историј ском

глава , порекло]

1.

развоју људске врсте, тип људи са неким за­

онај који по службеној дужности подноси ра­

једничким, секундарним физичким особин а­

порт; известилац.

2.

rapporteur,

новинар и з вештач, репор­

ма (боја коже, очију, косе , раст и сл . ) .

2.

зоол.

животиње које припадају истој врсти с об зи­

тер.

3. л . МН . рапор­ rapporter] поднети ра­

ром на порекло , сличне телесне особине ; сој ,

порт; известит и , обавестити, обавештавати по

или нижа од подврсте ; у ботаничкој термин о­

службеној дужности .

логији: сорта.

рапортирати, рапортирiiм, тирају свр ш . И несвр ш . [фр .

рапрошмii н , -ана м [фр . гарргосhеmепt, пре­ ма

rapprocher

приближити] пол . Ilриближавање

пасмина .

осталих

3.

класификациона јединица виш а

људи који се разликуј у од

4.

неким

посебним

расизам , -зма м [фр .

ставова о спорним питањима између држава .

особинама,

свој­

ствима, сој .

racisme, в . раса]

п ол . иде­

rhapsoid6s,

олошка и политичка концепција заснован а н а

према гhaрtеiп шити, oide песма] ист. 1. у старој

расној дискриминацији људи и подели на ви ше

Грчкој, путујућ и рецитатор епских песама уз

и ниже расе, при чему расна својства предодре ­

Ilратњу л ир е.

ђују културну и историјску мисију јед но г н а­

рапсод, -ода и рапсод, -а м [грч .

2. онај

који саставља песме .

рапсодија, -ё ж [грч.

rhapsoidia, в.

рапсод]

1.

књиж. у ста рој Грчкој спев или сплет одломака из епских песама који и з води рапсод.

композиција на тему народних усменог

предања

са

2.

песама

наглаш е ним

муз.

или

емотивним

елементима .• рапсодскй. се односи на рапсод ију , који је с елементима рапсодије.

раскалiiшаll, -шна, -шно [тур . ник од ар. qаШis од пере .

galiis]

kalle

раси п­

који се расп устио,

штен , разузда н, непристојан .

раскалашити (се), раскалiiшим (се) сврш . [в . раскалашан] распустити се, разуздат и се , изгу­

раптус, -а м [лат.

raptus] 1. псих .

неочекивани

напад снаж не узнем ирености код психотични х

одвођење.

расист(а) , -ё м , мн . расисти [В . раса, расизам] пол . присталица , заговорник раси зма.

разуздао, који је изгубио пристојност, распу­

рапсодичаll, -чна , -чно [в . рапсод ија] који

болесника.

рода .

2.

напад, грабеж ; отмица, присилно

бити пристојност. раска ха ри т и (се), -им (се) сврш. [тур . од ар.

qahr]

kahlr

постати тужан, жалостан, расту жи­

т и се , ражалост ити се.

1029

раскол

расформирати

раскол, -а м [рус. раскол]

2.

1. раздор ,

цр кв. цепање хришћанске цркве у ХI веку на

и сточну (православну) и западну (римокато­

личку); в . шllзма .

3.

присталица било каквог по ­

к рета у Руској православној цркви који је те ­ жио неуважавању службеног става ове цркве.

смекшати , разн еж ити се .

2.

од милине , разнежити се .

распишт6љити

2.

пренемагати се.

распиштољ и м

(се)

ти на некој забави, дати себи одушка . раста в . растафаријана[l .

растама н , -а м В . растафаријанац . растафаријанац, -нца м [амхарски

фиг. отпадник, секташ, шизматик

ri

( о б ичн о у пол итици).

(се),

сврш . [В . пиштољ] жарг. потпуно се орас п оложи­

стар о ве раца или старообредника, секташ, ста­

3.

почети кењкати , пр ав ити се

распилавити (се), распилавим (се) св р ш. [В .

2.0нај који је припадао руској верској секти роверник .

1.

болесним, слабим .

пилав] жарг . предати се уживању , растоп и ти се

расколник, -а м , мн . расколници [рус . рас­

1.

[В . пекмез] жарг.

цркв . У Русији, отпадни­

ш т во од православне цркве, секташтво.

коль ник] цркв .

распекмезити (се), распекмёзим (се) сврш.

расцеп.

ras ТiШi-

Принц Тафари , име етиопског цар а Хаила

Селасија пре крунисања] припадник растафа­

раскуражити (се), раскуражим (се) сврш . [В .

ријанизма; раста , растаман .

кураж] окуражити (се), охрабрити (се) , осоко­ лити (се).

раскусурати (се), -ам (се) с врш . [В . к у сур , ку ­ сурати с е]

растафаријаllизам, - з ма м = растафари ­ jallctbo,-ства с [В . растафаријанац]

1. фИ 'I8НС .

поравнати међусобнадуго­

вања до посл ед ње г д инара, до кусура .

2.

фиг .

р аш чи стити , извести међусобне односе на чи ­

1.

рел. вер­

ски култ настао н а Јамајци 30-их годин а ХХ ве­ ка , чији је предводник био свештени к Гарви (aaгvey ,

1887- 1940), заговарао

повратак црна­

ца у Африку и веру у библијска прор о ч анства, сматрајући да је етиопски цар Хаи ле Селасије

стац.

божји из абраник, месија (в . ) који ћ е ослободи­

расни, -а , -о [В . раса] су, који припада раси ,

1. који се односи на ра­ који потиче од расе. 2.

ти потлачене црн це .

кој и има н ајбоље особине и квалитете расе ко ­

јој припада .

3.

тим обележјима расе . ~ расна ДИСКР ИМИliаци­ ја стављање у неравноправан положај припад­ н и ка дру ге расе ; -зако н(и)

1.

и ст. закони о дис­

кр ими нацији Јевреја у нацистичкој Немачкој, НДХ и друг им државама које су биле савез ни ­ ци н а ци ст ичке Немачке .

2.

прав. свака закон­

ско- пра вн а одредба која посред но или непо­ с редно из ражава од нос д искриминациј е према п р ипадн ицима неке друге расе.

расност, -ости ж [В . раса] својство поседова­

raspa]

м уз . вр ­

ста плеса којије био нарочито популаран педе­ сети х год ина ХХ в е ка .

распација, -ё ж [нл ат. стругање м , стр у гањ е.

1030

растер, -а м [нем . грабуље] техн .

1.

Raster,

према л ат .

rastrum

провидна плоча са м режицом

од водоравних и усправних линија које се секу под правим углом (на једном квадратном цен­ тиметру има

80

24-60

линија , а код н ајф иније до

линија) , користи се у сликарству , ш тампар­

ству . јим

2. фот.

оптички прибор У фото гр аф ији ко­

се постиже пластичност оти с к а.

~

р а­

cteP-фОЛlfја провид на фолија у кој у ј е отиснут растер , најчешће се примењује у р екламној графици .

ња и зр аз и т их одлика расе којој се припада .

распа, - ё ж , .'ен . м и . распи [шп .

м уз. растафариј ан ски

раста фаријанство = растафариј аllизам (В . )

који је пријатног физичког из­

гледа, ле п , наочит з ахваљујући јасно истакну­

2.

музички стил на библијске теме.

растеРlf3ација, -ё ж [енгл . rаstеri z аt iо п ,

risation]

raste-

рач. конвертовање векторск е графике

или текста у растерску слику .

раст рзл, -ма м [н е м .

Rastral

од лат.

rastrum

гр а бљ е] справа од месинганог лим а са пет ку­ кица , помоћу које се извлаче нотн е л и није.

raspatio]

уклањање

расформирапt, расформирам ,

3.

л . ми. рас­

формирају св рш . [В . форма , формир ати ] р аспу-

рата

рафинйрано ст

стити неку формацију, организацију; укинути

вање људи применом законских прописа који

(установу, предузеће) .

су томе прилагођени .

рата и рiпа, -ё ж [нем.

rata

од лат. (рго)

Rate, итал . rata од срлат. rata (parte) (према) одређеном

раубовати , -бујём несврш. играти В . рауб

(2). 2.

[В . раубер]

1.

пљачкати, отимати . З . ис­

(делу)] ф инанс . новчани износ који се у унапред

црпљивати се , трошити се (о особама) .

догово реним и утврђеним роковима исплаћује

комерном и неадекватном у потребом Уl1ропа­

на име позајмље ног дуга.

шћавати нешто (аутомобил и сл.).

ратененд о прил. [итал.

rattenendo] муз. ознака

за темпо, ус поравајући, све лага ниј е и лагани­

5.

пре­

искор и­

неко га у

стање беде користећи законске про писе који су томе п ри лагођени.

је .

ратинё, -еа м [фр.

ratine од ratiner правити

чворове, коврџе на тканини] дебела вунена

тканина рељефне површине у виду чворова , коврџа .

ратини рати, рати нирам , З. л. мн . ратинирају несврш . [фр.

ratiner]

израђивати , правити чворо­

ве, коврџе на дебелој вуненој тканини , сукну.

ратифика ција, -ё ж [В. ратификовати] пот­ писивање и одоб равање међународног уговора или спор азум а од стране уставом овлашћеног представн ика највише д ржавне власти.

ратификовати, -кујём сврш . [нем. ОДсрлат.

ratifi zieren

извршити ратификацију , по­

ratificare]

тврдити, одобрити међународни уговор или споразум .

раТОСlfљати се, -ам се сврш. [грч .

arat6s про­

кл ет, злос рећан] ослобод ити се, отарасити се

(некога или нечега).

рауб, -а м [нем. картама .

2.

rauwolfia, према не­

(L. Rauwolt)] бот. грмолика индијска биљка';

Rauvoljia serpentino,

чији се корен употребља­

ва као л ековито средство (за снижавање крвног

прит иска) .

рауш , -а м [нем.

Rausc h] а . припито стање,

l1РИПИТОСТ. б. пот пуно алкохолизовано стање,

потпуно пиј анство, оп иј е н ост. в. мамурлук .

раф, -а м, мн. рафови [тур .

raf од ар. raffJ по­

л ица, сталак, пре гр ада (об . у продавници , ради­ он ици ; унута р о р ма н а).

рафа л, -ма м [фр .

rafa le] 1. вој . б рза, учеста­ 2. метеор . учестали

ла паљба из ватреног оружја.

олујни удари , вихор. З. низ непријатни х опту­

рафа Л IIЙ, -а, -о [В. рафал] који се изводи у рафалу . & рафаЛllа ватра ( паљ ба) вој . в атра ( п аљба) у раф алима из ватреног оружја .

р а фија, -ё ж [ енгл.

Raub, В . раубер] 1. врста игре

изјава у картању онога који дели

карте да узима откривени адут. З. риб . прибор

за пецање у слатк им водама који користи живи

raffia/raphia од малај . rofia]

еластично, чврсто влакно које се доб ија од ма­

дагаскарске палме

Raphia ruffia, а

користи се за

из р аду ужад и и у корпарству.

рафИllад а , -ё ж [фр .

raffinade] пречишћен и

шећер, најфинији ш ећ ер .

мамац.

раубер, -а м [нем . пљачкаш, отимач.

2.

Rauber] 1. р азбојник,

ослонац некој особи при

пењању који д р уга особа, помагач , направи

преплитањем прстију обе шаке које држи водо­

равно, положено; "лоповс ке мердевине". раубовање, -а с [В . раубер]

(1). 2.

рауволфија , -ё ж [нлат.

мачком ботан ич ару из ХУI века Л. Рауволфу

жби, напада , критика.

ратлук и ратлук = рахат-локум (В.)

ба

шћавати , екс п лоати сати, доводити

4.

1. играње В. рау ­

р азбојништво, пљачка, отимачина . З .

исцрпљива њ е људског организма.

4.

уп ропа­

штавање ства ри прекомерном и неадекватном

употребом.

5.

екон. експлоатација , осиромаши-

рафИllерија, -ё ж [ фр.

raffine rie] фабрика за

l1речишћавање си р ов ин а (нафте , уља, ш ећера и сл . ) .

рафинираll, -а, -о и рафИlIован, -а, -о; ра­ финйсан, -а, -о [В . рафинирати] чишћен , о чишћен.

2.

1. који је пре­

који и ма истанчан , про­

фињен сенз и билитет, осећања . З. који је досе­ тљив , д омиш љат, лукав.

рафИllйраност,

-ости

и

рафИlIов аност,

-оети ж [В . рафиниран , рафинирати] финоћ а ,

1031

рафинирати

рација

иста нчаност у процењивању квалитета нечега ,

2. коњ

формирању суда о нечему , изграђивању става

у коњичким такмичењима, при ком е коњ п оди­

о нечему .

же и спушта истовремено обе леве и ли обе де­

рафинирати, рафинирам ,

3.

л . мн. рафини ­

рају сврш . И несврш . И рафиновати, -нујём; и ра­ финисати, - нишём [фр.

raffiner]

специјалним

поступком прочистити, прочишћавати, до ве­ сти, до водити

сировину до жељеног степена

проч и шћености .

трисахарид који хидролизом даје галактозу, глукозу и фруктозу , највише га има у еукалип­ тусу, а у врло малим количинама и у шећерној репи .

рахванија, -ё ж [тур . геуапј] кулин . ориј ен­ тални колач , преливен зашећереним соком .

рахванлук, -а м, мн . рахванлуци [в . р ахван] уједначен брзи ход коња при чему се јаХilЧ на

рафос, -а м [ енгл. СКр.

rhakhis]

Ranging and Fixing So-

хид роакуст ички навигациони уређај

којим се проналазе и спасавају бродови и ави­

први део сложеница са

значењем : леђа, кичма, хрбат.

рахиалгија, -ё ж [в. рахи- , -алгија] мед. бол у кичми .

рахиокифоза в . кифОза .

рахисхиза, - ё ж

рафованост в . рафинйраност.

[8. ра х и -,

грч .

skhisis процеп]

мед. урођени процеп , отвореност кичм ене мо­

ждине по целој дужини.

рахитис, -а м [нл ат.

од грч . гhakhitёs

rhacitis

који се односи на кичму] мед . болест де це у пе­

они .

рафт, -а м , мн. ра фтови [енгл .

raft ]

сплав ;

гумени чамац за сплаварење на речним брза­ цима.

рафтер, - а м, мн . рафтери, ген . мн . рафтёра

rafter,

рафтингом.

в. рафтинг]

2.

1.

сп. онај који се бави

онај који с плавари; сплавар .

рафТИI'Г, - а м, мн. рафтинзи [егл.

rafting]

сп .

сплаварење на речним брзацима као спортска , такмичарска дис циплина или рекреација .

рахат и рахат прид. индекл . [тур .

rahat

од ар.

гa~a] који је миран , спокојан.

рахат-локум и рахат-локум, -а = раТЈIУК, -а м [тур .

rahat10kum, rahati-ha1kum,

в . рахат, ло­

кум] источњачка посластица од укуваног скро­ ба и шећера с ароматичним ружиним уљем; ра­ тлук.

рахатлук, -а м, мн . рахатлу ци , ген . мн . раха­ тлука [тур .

rahat11k, в.

рахат] мир, спокојство , за­

довољство, безбрижност . О у здрављу н раха­ тлуку у животу испуњеном миром, спокој ­ ством, задовољством, безбрижношћу.

рахван, -а на м [тур . пере.

врста каса ,

сне ноге .

рахи- [грч.

рафиноза, -ё ж [в. рафинирати, -оза] шећер

[енгл .

3. сп .

њему не труцка.

рафинман в . рафИнираност.

und] техн.

који иде таквим ходом .

rah

пут, суфикс

rahvan од перс . rahwar од -war] 1. уједначени, мир­

ни ход коња с јахачем на себи који мирно седи .

1032

риоду раста која се манифестује неправи лним развојем костију услед недостатка витамина

D,

односно поремећаја у размени минерала при чем у се у крви и ткивима смањује количина фосфора и калцијума .

рахитичан, - ч на, -чно [в . рахити с] ји болује од рахитиса .

2.

1. мед.

ко­

који је недовољно те­

лесно развијен , који је слабе телесне конститу­

ције , врло мршав, крхак.

раХlпичар, -а м [в . рахитис] болује од рах итиса .

2.

1. мед.

онај који

онај који је н едовољно

телесно развијен, који је слабе телесн е консти ­

туције , врло мршава , крхка особа .

рахмет, -а м [тур.

rahmet

од ар. гa~ma] у

исламском обичају , мир , покој мртвима. О

-

му

души! покој му души!

рахметли прид . инде кл . [тур .

rahmetl i,

в. рах ­

мет] покојни , умрли , почивши.

рахметлија, -ё м [в . рахметли ] покој ник . рација, -ё ж [фр.

razzia од а р . rhazyah ратна 1. полицијска потера за

казнена е кспед иција]

сумњивим особама која се спроводи и з ненада и на ограниченом простору .

2.

ист. пљачкашки

поход муслимана, обично н а хришћан е .

рационалан

ре-

рационала н , -лна, -лно [лат. ма

раз ум]

rationalis, пре­

1.

који се заснива на разуму , ра­

зума н , разборит.

2 . који је практичан, који је 3. који умерено троши в ре­

rati o

добро осмишљен. ме, н о в а ц и сл .

1. фил .

Rationalismus, в.

учење према коме је разум

извор и критеријум сваког сазнања , надређен

искуству . супр . емпирИзма.

2. књиж. период у

коме су писци деловали под утицајем идеја фи­ лозофског рационализма .

рационализато р , -а м [в. рационализовати] онај који посао разумно организује у времену , чиме пос пешује радни учинак и смањује тро­

мат. рачунање целим бр о­

рационирати , рационирам ,

3. л. мн . раци о­ rationer] 1. одмерит и , хране за сваки обро к. 2.

нирају сврш . И несврш. [фр .

екон . ограничити , ограничавати потрошњу н е к е

робе планском расподелом.

рационисати = рационирати (В . )

paua, -ё м [хинд. гаја краљ од санскр . гајап] титула владара у Индији; краљ.

раш , -а м [фр .

ras] врста грубље вунене тка­

нине, сукна.

рашомон, -а и рашомон , -она м [пр е м а истоименом

шкове.

1.

3.

распоредити количину

рационализам, -зма м [нем . раци о н ал ан]

сновани на разуму.

јевима .

филму Акира

Куросаве]

сп лет

рационализац ија , -ё ж [В . рационалан] екон .

околности који онемогуliава откривање пра ве

ускла ђивањ е трошкова расположивим при­

истине; ситуација у којој свако има своју и сти ­

ход и ма у

с ваком

жавног ж ивота .

сегменту

друштвеног

и др­

ну или верзију приче .

екон . скуп мера које се уводе

рашомонијада, -ё ж [В . рашомон] збрка , с и ­

у не ку делатност да би се повеliала производња

туација у којој је готово немогуliе разаз н ати

2.

и сма њи л и трошкови .

рационална анализа

праву истину , јер учесници или извештачи с во­

неког посту пка у животу човека , односно ста­

јим објашњењима уносе више пометње н его

3.

ња у дру штвеном животу .

4.

мат. поступак ко­

јим се р азло мак с ирационалним именитељем претва р а у ра зломак с рационалним имените ­

љем.

рационализирати В . рационализовати . рационализовати , -зујём сврш . и н есврш. и р а ционализират и , рационализирам ,

3. л . мн . рационал изирају сврш . и несврш . [нем . rationalisi егеп] 1. с провести , спроводити рационализаци ­ ју , (у)ч ини ти нешто рационалним . 2. свести, сводити н а р аз умну меру , у оквире разума. 3. усав р шити , побољшати .

рационалист(а), -ё м [нем . ционалан ]

1.

Rationalist, в . ра ­

присталица, поборник учења по

коме је разу м ј едини прави извор сазнања; при ­ сталица, п оборник рационализма.

2.

књиж . пи­

што разјашњавају ситуацију .

рашпа, -ё ж, ген . мн . рашпа/рашпи [н е м.

spe]

Ra-

турпија, стругалица.

рашпати , - ам несврш . [в . рашпа] стругати р а­ шпом , ТУРllијом ; турпијати .

раштел , -а м [нем .

Raststelle

одмориш те] 1.

ист. место на хрватско-турској граници пр ед ви ­ ђено за трговину која се обављала под н адзо­ ром страже са обе стране .

2.

Бој . излаз у отв о ре­

но поље из неке тврђаве .

раштимати в . раштимовати . раштимовати, -мујём и раштимати, -ам сврш . [раз - , в . штимовати]

1.

муз. разлабави ти,

опустити жице на инструменту и тако га у ч и­

нити неподесним за складно свирање .

2.

жарг.

лошим поступцима, испадом и сл. учини т и не­

сац из епох е р а ционали з ма .

раЦИОllалистички, -а , -о [В . рационализам , рацио н ала н] којије у вези са рационалистима и

ку ситуацију тешком , неподношљивом .

рашчеречити, -чим сврш . [раз-, тур .

r;;erek]

рацио н ализм ом, који се з аснива на рацију , ра­

исеliи , растргати на череке, четврти не , ком аде,

зуму.

раскомадати .

рационалност, -и ж [в . рационалан] соб н ост м ишљења , разумност .

2.

1.

спо­

посту пци з а-

ре- [л ат. ге-] као први део сложени це са з н а­ чењем : поново , изнова , опет .

1033

реагенс

реа л-

реагенс, -а м [лат.

reagens]

хем. супстанца ко­

ја доводи до узајамне реакције две материје.

реаговати, -гујём сврш. и несврш . [нем . геп, према в . ре-, лат.

agere

reagie1.

радити, чинити]

гон тех н . авиј. млазни или ракетни авион који лети помоћу млазног или ракетног мотора .

реактивирати, реактивирам , тивирају сврш. И lIесврш . [нем .

3. л. мн. реак­ reaktivieren, в. ре-,

одговорити, одговарати , одаз(и)вати се на ути­

активирати]

цаје који долазе из спољашне средине.

некога у службу (пензионера, отпуштен ог или

2. дело­

поново вратити или примити

1.

вати у суп ротном смеру, супротставити се, од­

суспендовано г радника).

упрети се.

водити резервне војне старешине у активну

реаграризација, -ё ж [В . ре-, аграр] соц. по­ вратак пољопривреди с циљем да се она уна­

службу.

преди и развије или због непостојања могућно­

реаграризовати, -зујём и реаграризирати,

3.

реактивисати В . реактивИрати . реактивитёт, -ета м [нлат .

л . мн. реаграризирају сврш. И

сао, дејство).

реактор, -а м [нл ат.

реадаптирати, реадаптирам ,

3.

л. мн . реа­

дапти рају сврш . и несврш . [В . ре-, адаптирати]

3.

уређај помоћу кога се врши разб иј ање

чему се развија енергија, а добијају се р ад и оак­

реакција, -ё ж [нлат. дело вање]

1.

reactio,

в . ре- , лат.

actio

дејство које настаје као одговор

на претходно дејство , супротно дејство, про­

спровести, спроводити реадопцију.

readoptio, 8 . ре-, адоп-

ција] прав . поновно усв ајање неког закона , про­

т ивдејство.

reactance]

физ. део

укупног отпора струјног кола наизменичне стру­ је кој и потиче од његовог капацитета и индук ­

2.

хем. међусобно деловање једне

материје на другу при чему настаје нова мате­ рија.

писа и сл.

3.

биол. деловање ограна или орган изма

изазвано спољним или унутрашњим утицаји­ ма.

5.

4. мед.

одговор организма на деловање лека.

соц. псих. супротстављање новинам а и дру­

штвеном просперитету , назадоваљ е , кон зе рва­

тивитета .

реактибилан, -лна, -лно [в . ре-, лат.

agere де­

ловат и, радити, чинити] који се може поново вратити у претходно стање, који се може по ­

тизам.

6.

реактиван, -вна , -вно [л ат.

agere радити,

reactivus, 8.

ре- ,

чинити] који делује у супрот­

ном смеру , који има суп ротно дејст во. Ј. реак­ тивна психоза псих . стање настало као резул­

тат реакције на провокацију с пољним утицаји ­ мотор техн.

мотор

са унутра ­

шњим саго ревањем; авион на реактивни

"0-

пол . етикета з а противник е комуни­

стичког режима у комунистичким зе м љама.

реаКllионар, -ара м [н ем. акционар]

вратити.

1034

-

тешког атомског језгра нуклеарни х горив а при

л. МII . реа­

Допти рају сврш. И lIесврш. [в . ре-, адоптирати]

реактанција, -ё ж [енгл .

техн. уређај у ко­

тивни и зотоп и и неутрони.

спров ести, спроводити реадаптацију.

реадоптирати, реадоптирам ,

reactor]

ме се врши нека реакција . Ј. нуклеарни (атом­ ски)

ција.

реактивни

сила која делује у супротном

реактивно прил . [В . реактиван] супротно

реадаптација, -ё ж [В . ре-, адаптација] по­ новно привикавање на нешто , по нов на адапта­

ма;

2.

правцу деловаља .

дити реаграризацију .

лат.

reactivitas] 1. оно

правцу .

несврш. [В. реаграризација] спровести, спрово­

реадопција, -ё ж [нлат.

се вратити се у претходно, прво­

3. -

што је обновљено, што је опет у функц ији (по­

реаграризирати в . реаграризовати .

реаграри з ирам,

вој . превести, пре­

битно стање; поново се активирати.

ст и да се рад на снага запосли у другим делат­ ностима.

2.

1. соц.

Reaktionar,

в . ре- ,

пол . противник напр едних по­

литичких промена , н а претка у развој у грађан­ ских слобода , уо пште друштвеног н апретка; назадњак . грдни

2.

назив

пол . у комунистичком реж им у, по­ за

сваког

противник а

актуелне

власти.

реал -

[срлат .

realis

стваран

од

res

ствар;

стварност) као први део именичких, придев -

реализовати

с ки х и прилошких изведеница у з начењу нече ­

Ilамети прав . намети којима подлеже нека не­

га што је у вези са реалношћу и реалитетом .

покретна имовина , а односе се на сваког по ­

реал l , - ала м [шп . геаl краљевски]

1. ист. једи­

сед ника те имовине ;

реални

новац еко" . ме­

н ица за стари шпански сребрни или бакарни

тални новац; реални социјализам термин ко ­

нова ц , у в еде н још у Португалији , Мексику и

ји означава степен изградње социјализма у зе­

мера за

мљама Варшавског пакта, на Куби , у Монго­

(тежине

лији И Вијетнаму, уведен у Совјетском Сав езу

реал , - ана м [СРIlЗт. realis стваран од res

ласком н а власт М . С. Горбачова; реално пр а­

Б р аз и лу ( износио осмину пезоса). племе ните

27,374

метале

у

2.

Индонезији

за време Брежњева, а избачен из употребе до ­

грама) . 2

ствар , стварност] фl1Л. елементарни чинилац

во

стварн ост и , непроменљиво и супстанцијално

увреда.

rahj alghar

ре алан и реаЈЈан, -лна , -л но [срлат. real is стваран, п р е ма

res ствар ,

ув реда

реалгар, -а м

начело би ћ а (тако је нпр., по учењу Хербарта, један од р еала душа).

прав .

стварност]

1. који по ­ 2. којије

части

[ .. ем . Realgar, фр . realgar од ар .

сулф ид арсена који се користи за припр емање

реализам, -зма м [нлат.

1.

3 . којије

стварном животу .

који проис­

стварна

прах из рудника или шпиље] мнн ер .

засно в ан н а искуству, који је у з ет из живота.

4.

делом ,

р азних препарата.

стоји у стварности , стваран, истинит .

ост варив , применљив .

нанета

rea lismus, в . реалан]

тумачење појава и проблема који постој е у

2. способност

и см и сао да се

тиче из стварни х потреба и могућности , прак­

постојећа стварност адекватн о при каже.

тичан .

стварна

КЊI1Ж . правац и стил у књижевности и УМе1Ћ О­

реална

сти ХЈХ века у којима се стварност описуј е н а

ги м назија в . реалка; реална де фИНlщија лог.

начин на који се књижевнику и л и уметнику чи ­

Ј.

реална

вред ност но вца ,

вреДllOСТ

вред носних

фиванс . папира;

3.

ум.,

дефиниц ија која експлицира природу ствари ,

ни да је види .

а не ње н о ет имолошко значење; реална енци­

учење по коме универзалије, као вечне идеј е у

4 . фил .

идеалистичко филоз оф ско

кл опедија речник ствари ; реална Зllања в .

Богу , уређене у нашем духу , постоје пре пој е­

р еал не науке ; реална кауцијајемство којеје

диначних ствари .

загарантова но д авањем

новијој

у залог

неке

ствари;

фнл . уопштено схватање у

5.

филозофији

које је супротставље н о

реа л на унија пол . з аједн иц а две или више др­

идеалистичком схватању, по коме спољни с в ет

жава зас н о вана на међународном уговору по

постоји н езависно од тога да ли га субјекат п о­

коме

има.

зе мље

припаднице

уније

воде

зајед­

ничку спољ н у по л итику , али свака од њих за­

д р жава с в оју нез ависност ; реална цитација пра в . позив за суд у пућен преко суд ског пози ­

вара ; реалне

IlaYKe

науке које се баве пробле ­

мима који су у непосредној вези са животом

(при р одне н ау к е, техничке науке и сл.) ; реал­ ни б ројеВl1 мат. ст варни бројеви; сваки р ацио ­ налан и ир а ционалан број ; реа лн и каталог

списак књ и га којије сачињен на основу њихо­ ве сад р жине, п ред м ет ни катало г; реални кон­

тр акт прав. уговор који постаје правоснажан тек кадајед н а од угово рн их страна изврши од­

реализатор, -а м [фр . вати]

1.

realisateur,

8.

реал и зо­

онај који извршава, спроводи у дело

нешто , извршилац .

2.

сп . онај који је у фудба­

лу, кошарци и сл . задужен да даје голове , ко ­ шеве и сл.

реаШtЗација, -ё ж [ фр . вати]

1.

realisation, в. реализо­

спровођење нечега у дело, извршење ,

остварење , остваривање .

2.

фиванс. приспећ е,

доспевање издатог чека на уновчавање .

реаЛИЗllраПI в . реализовати .

реализовати, -з ујём и реализирати, реали ­

р е ч ник кој и садржи лексичке јединице и з ре ­

3. л . мн . реализирају сврш . И несврш . [Фр . ге­ aliser, в . реалан] 1. сп ров ести , спроводити у де­ ло, (у)чинити да се нешто оствари . 2. с п . дати

алног з н ања , од носно реалних наука ; реаЛlIИ

гол , кош и СЛ .

говарајућу р еал ну радњу (полагање д епозита , давање

залога

и

сл . );

реални

лексикон

з ирам ,

1035

р еалије

р еб ус

реалије, реалија ж ми . [нлат.

реанимирати, реанимирам,

realia] скуп еле­

3.

л. ми . реани­

ме н ата који су од значаја за стварност, за прак­

мирају сврш . И несврш. [В. реанимац ија] мед .

тичан живот (стварне чињенице, стварно зна­

спровести, спроводити реанимацију , оживља­

ње, стварне науке и сл . ) .

вање .

реасумирати, реасумирам ,

р е алиментација, -е ж [в . ре- , алиментација]

3.

л. мн. реасу­

посту пак кој им се дојенчади брже надокнађују

мирају сврш . и несврш . [в . ре- , л ат.

хра н љ иве материје након дуготрајне дијареје.

брати] и зложити , излагати у најкраћи м цртама,

реалист(а), -е м , ми . реiulИСТИ [ил ат. в . реала н]

1. књиж .

realista,

да(ва)ти, резиме , сажетак; сажети, резимирати.

реасумција, -е ж [нлат.

ум. следбеник правца реали­

зма у књижевности и уметности .

2.

онај који

са­

assumere

reassumtio ] прав.

об­

нављање , обнова , нпр . парнице .

каква

реафирмација, -е ж [в . ре-, афирмација] по­

она јесте , који је не идеализује, практичар ,

вратак афирмације, обнављање усп еха после

п р агмат ичар .

неког пораза , неуспеха, времена миров ања и сл.

живот ну

стварност

прихвата

реалитет, - ета м [нлат .

онаквом

realitas,

в . реалан]

ребаб в . рабаб .

1.

оно што се темељи на чињеницама, што је ре­

ално , што је реалност ; стварност .

2. непокретна

имови н а, некретнина .

ребаланс, -а м , ген . мн . ребаланса [ в . ре- , ба­ ланс] екон . накнадна промена буџета због прво­ битно непланираних већих или мањ их прихо­

р еалка , -е ж, дат. И лок . реалци [в . реалан] ист. школа, гимназија у чијем су програму биле з а­

да ,

од носно

расхода,

поновно

урав нотежење

буџета.

ступље н е природне науке (математика, физи­

ребалансирати, ребалансирам,

3.

л. мн . ре­

ка, географија), националне групе предмета

балансирају сврш . И •• есврш . [в . ребала н с] финанс .

као и жи в и језици, за разлику од класичне гим­

спровести или спроводити ребалан с .

назије .

ребарбатйван, -вна, - вно [фр .

реаматеризација, -е ж [в . ре-, аматер] с п. стање, поступак при коме спортиста професио­

реамбулација, -е ж [нлат .

ребек, - а м , ми. ре беци, геи . мл. ре бе ка [фр . геЬес од ар . гаЬаЬ

reambulatio (meta-

ко­

одвраћа, отуђује од себе , одбојан, одвратан.

налац губ и професионални статус и враћа се

аматерс ком бављењу спортом.

rebarbatif]

ји својим поступцима , понашањем и сл. одбија,

(с

2- 3 жице),

] муз .

ист. гудачки ин струмент

настао у Европи у

IX веку

по узо­

гиm)] до п у њавање и исправљање географских

ру на арапски рабаб (в . ) , претеча да н ашње вио­

карата и пл а нова на терену .

лине.

реамбулирати, реамб)lЛирам,

3.

л. мн . реам­

були рају с врш . И н есврш. [в . реамбулација] спро­ вести ил и спроводити реамбулацију .

ребел, -а м [л ат.

rebellio,

према в . р е- ,

bellum

рат] бунтовник, побуњеник.

ребiiјул-ахир, -а м [тур . геЬуiШihi г од ар.

р е ангажман, - ана м [ фр . п~епgаgеmепt, пре­

rab-I-ahir последње прол еће]

ч етврти месец му­

ма в . ре- , ангажман] поновно примање у слу­

слиманске календарске год ине (по М есе ч евом

жбу , н а поса о .

календару) .

реаниматологија, -е ж [в . реанимација , -ло­

ребitјул-евел, -а м [тур. геЬуi.ilеуе l од ар . га­

гија] мед . грана медицине која се бави изучава­

bu-l-аwwaI прво прол еће] трећи м есец мусли ­

њем поступака оживљавања обамрлог органи­

манске календарске године (по М есечевом ка­

зма.

лендару) .

реанимација, -е ж [в. ре-, лат.

animatio

ожи­

вљавање] мед . поступак којим се покушава да се пон овно успостави рад виталних органа (ср­ ца, плу ћ а).

1036

ребур, -ура м [фр .

rebours]

с п. бацање или

превртање противника у рвањ у .

ребус, -а м [нем . рима (од поп

Rebus од л ат. rebus по ства­ verbis sed rebus не по речима већ

ревакцииација

по стварима]

1.

реверёнда

заго нетка 4ији се текст који

треба одгонетнуги крије у комбинацији слика, бројева, сло ва и других симбола.

жити се на исти или СЛИ4ан на4ИН за добијени поклон, услугу и сл .

фиг. оно

ревiшшист(а), -е м [в . реванш] онај који

што се не може лако објаснити, што се мора од­

осмишљава концепцију за реванш , који спро­

гонетати; непознаница, проблем .

води р еванш.

ревакци нација, -е ж [нл ат.

2.

в.

реваншистичкй, - а , -о [в . рева нш , ре ван ­

ре-, вакцинација] мед . поновљена вакцина , по­

шизам] који се односи на реванш и реванш и­

новљено вакцинисање .

зам, који има одлике рев ан ша и реваншизм а.

реваКЦЈtнисати,

- нишем

revaccinatio,

сврш.

И

несврш .

[нлат. геуасс јпаге, в . ре- , вакцинисати] мед . по ­ новити

или

понављати

процес

вакцинисања,

реваскуларизација, -е ж [в . ре- , нлат.

larisation,B.

vascu-

васкуларан] мед . хи руршка ин тер­

венција поновног Дово ђења крвних судова у ткиво након инфаркта срца или код за 4 епљења

поново вак цинисати.

ревалва ција, -е ж [нлат.

re-valvatio,

в . ре- ,

периферних крвних судова.

лат. уа l еге вредети] финанс . једнократан пораст

ревелација, -е ж [в . ревелирати] јавна обја­

цене неке валуге по одлуци владе или централ­

ва , обзнањивање; изношење не4 ега на светлост

не банке зе мље; супр . девалвација (в . ) .

дана, откривање.

ревеЛЙII, -ина м [итал . гјуеlјпо] тврђава или

ревалвИ рати,ревалвйрам,3.л .м н.ревалвИ­ рају сврш . и несврш. [в . ревалвација] финанс. спро­

бедем полумесе4астог облика.

вести или сп роводити ревалвацију .

ревелИрати,ревелйрам ,3.л . мн . ревел ира­

ревалориза ција, -е ж [в . ре- , валоризација]

1. поновно

вредновање, нова процена

2. финаис . 3.

поновно утврђивање вредности једне валуге.

ју сврш . И несврш . [лат. геуеlаге , в. ре- , уеlит за­

веса] објавити, обзнанити , обелоданити, откри­ (в)ати.

екои. понов но утврђ ивање вредности робе , не­

ревенд в. равеllД.

кретнина и д р .

ревёllта в . рабарбара .

ревалориз овати, -ЗУЈем и ревалоризира­ т и , ревалоризйрам,

3.

л . ми . ревалоризирају

ревёр, -ера м [фр.

сврш . И несв рш . [в . ревалоризација] обавити /оба­ вљат и , (из) вршити ревалоризацију .

peBepallc, tia

ревандика ција, - е ж [фр . геvепdiсаtiоп] прав. тражење повраћаја својине судским пугем.

revers]

доњи предњи део

оковратника, крагне (на капугу , сакоу, јакни ) .

-а м [фр . геуегепсе од лат. геу егеп­

поштовање] заст. врста дубоког наклона у

знак поштовања, уважавања.

реверберација, -е ж [в . ревербирати] физ .

реванш, -а м [фр .

revanche освета] 1. одма­ поражен ог (у рату). 2. сп . поновни сусрет (у

својство звука да се може 4УГИ извесно време

ме4У, на уга кмици и сл . ) између пораженог и

бијањем распршених ЗВУ4 НИХ таласа од окол­

поб ед ника у неком спортском надметању 4име

них објеката .

зда

се пораже ном пружа прилика да узврати уда­

рац .

3.

враћање некоме услуге за услугу; про­

рева.lшИза м, -з ма м [ в. реванш] осмишљена и праКТИ4на политика која за циљ има одмазду,

(1),

због претрпљеног пораза (ратом,

репресивним мерама и сл.).

reverberieren

од лат.

reverbe-

рева.lшИ рати (се), реВ!lНшйрам (се) , истом мером , осветити се.

због одбијања распршених таласа од околни х објеката (о I1родуженом трајању звука).

peBepellД, -а м [л ат.

reverendus]

ЦРКВ . 4асни

господ ин , пре4асни, веле4асни, као титула све­

3.

л.

ми . реванши рају (се) сврш . И иесврш . [в . реванш ]

1. узвратити

реверберИрати,ревербйрам ,3.л.ми . ревер­ бирају иесврш . [нем .

гаге] физ . одзвањати, одјекивати, одавати ехо ,

т и в услута .

в. рева нш

након ИСКЉУ4ења његовог извора, а настаје од­

2. оду-

штеника.

реверёнда, -е ж [нлат.

reverenda]

ЦРКВ . ду­

га4ка, црна горња хаљина, мантија свештеника.

1037

реверендис имус

ревитализација

реверенд Исимус в . реверенд .

ревизија, -ё ж [ л ат.

реверендусв . реверенд . реверентан, -тна, -тно [лат.

reverens]

који је

реверенција, -ё ж [лат.

2.

reverentia од геуегегј 1. поштовање , уваженост .

в. реверанс.

реверзибила н, -лна, -лно [лат. reversus од

revertere

окренути] који једносмерно делује у

смеру су протном од њега; повратан

.• -

про­

цес проц ес који се одвија у једном смеру и то у смеру с упротном од њега; реверзиБИЛllа хи­ д роелектрана

хидроелектрана

са

посебним

систе мом пумпи за враћање воде из доњег ре­ зерв оара у горњи , виши , како би се једном већ

и ско ришћен а вода поново користила за произ ­ водњу струје.

revidere

вера рада.

2. преиспитивање (закона, уч е ња, за­ 3. прав . поновно р аз м атрање судског процеса. 4. типогр . ПОСJl(:дње ишчитава­ ње текста пре него што се да у штамп у . • рев и ­ зијски, ревизиони .

ревизионизам, -зма м [В . ревизиј а]

].

став

оних који организовано раде на ревид ир аљу, преобликоваљу основних поставки н еке идео­ логије, доктрине, програма и сл.

2.

ети кета за

присталице умерене реформаторске струје ко ­

јом су их у међународном комунист и чком по­ крету негативно обележавале радикалн о р ево ­

луционарне струје и њихови лидери (лењини­ з ам , стаљинизам, маои з ам) .

р евизиiншст(а), - ё м, МН . реви з ио нисти [в .

реверзибилитёт, -ета м = реверзиБИЛIIОСТ, -и ж [нлат.

према

контрола, п ро­

кључака и сл . ) .

пу н поштовања , смеран.

по што вати, частити]

revisio, 1.

прегледати, поново гледати]

reversibi li tas,

в . реверзибилан] особи­

на нечега што је реверзибилно.

ревизија] активни учесник у ревизи о ни зму и присталица ревизионизма.

р евизо р , -а м ["лат.

revisor]

инспе ктор који

реверзибилност = реверзибилитёт (в . )

прегледа службене (обично финансиј ске) књи­

реверзија, - ё ж [лат.

ге, контролор.

прав . поновно

reversio]

изв рш е њ е неког кривичног д ела након издржане каз н е за претход но кривично д ело .

реверзиони, -а , -о [в . реверзија] физ. који на­ изме нично осцилује око тачке вешања и своје тачке ос цил овања .• реверзионо клатно клат­

но кој е се тако може обесити да наизменично осцилуј е око тачке вешања и своје тачке осци ­ лације, а да се при том не мења време осцило ­ вања.

р е верс, -а м [фр .

1.

бликација који

з ичко-сценско дело с раскошном де к ор ацијом .

ревијалан, -л на, -лно [В . ревија]

1. који с е

периодично појављује , који се од но си на в . ре­ вију

(2). 2. који

није такмичарског к а рактера (о

разним спортским манифестацијам а) .

•

р ев и ­

враћати

садржајем забавног карактера , уз песму, музи ­

признаница којом се јамчи

ку и плес; ревијална смотра прик азивање нај­

revers

од л ат.

reverti

да ће о н о што је уз ето бити враћено.

2.

она

страна м еталног новца на којој није утиснут

број но вч а н е вредности апоена ; супр . аверс (в . ).

ревивисцен ција , -ё ж [нл ат.

reviviscentiaJ

реВlщент, -а м [нлат.

новијих узорака моде.

реВИlIдикација в . реваllдикација .

реВИllmщирати в . ревандицИрати . ревир, -ира м [н е м . геуј е г од итал . гј ује га об а­

поно в но оживљавање .

revidens]

особа која

обавља р е визију , која поново прегледа.

р е видирати, ревидирам ,

3. л . мн . ревидирају revidere] 1. обавити, обавља­ поново прегледа(ва)ти . 2. измени­

с врш . и несв рш . [лат.

ти, мењати раније мишљење , став и др.

1038

1. јавно пр едставља­ 2. часоп ис или пу­ се периодично појављују . 3. му­

јална приредба приказивање комада с лаким

се, ок р е нути се]

т и рев и з ију,

р ёвија, -ё ж [фр . геУие]

ње модних креациј а, смотра .

ла, ривијера] крај , предео са природ ни м ресур ­ сима (руда, угаљ, нафта , фауна) .

ревитализација, -ё ж [в . ре- , виталан] вра­ ћање првобитних животних функциј а; враћање

првобитне живости (о стилу жив ота у ј едној средини); обнављање раније намен е , функције .

ревитализирати

регалије

л . МН .

неспуганом, антипуританском ставу према од­

ревитализирају и ревитализовати, -ујём [в. ре­

ревитализират и, ревитализирам,

носима међу половима; грађанске рев олу­

3.

витализација] враћати у живот; оживљавати;

ције преврати у европским земљама и Аме ­

враћати нечему ранију функцију , намену.

рици крајем ХVIП и током ХIХ века који су

ревитilЛизовати = ревитализираТlt (в . )

имали за циљ укидање остатака феуд алног

ревоюiција, -ё ж [лат.

система и стварање националних, демократ ­

одузимање

revocatio]

положаја или звања , поништење, опозив.

револвер, -а и револвёр , -ера м [енгл . уег од

revolve

revol-

окретати] ручно ватрено оружје

ских држава са грађанским друштвом и са једнаким правима свих грађана .• револуциј­ ски, револуциони .

револуционар, -ара м [фр.

с једном или више цеви и ротирајућим бубњем

револуција]

у коме су смештени меци .

револвераш, -а ша м [в . револвер]

1. онај

ко­

ји пуца из револвера, који је вешт у пуцању из револвера .

односи на револвераша, који потиче од револ­

(1, 2)

систему, животу и раду ; у п . револуција

(1 , 2).

револу ционаран, -рна, -рно [в . револ уција]

1.

револверашк и, -а, -о [В . револвер] који се вераша

ји је извршио корените промене у државном

фllГ. онај који насилним путем

2.

остварује своје циљеве .

revolutionnaire, в. 1. учесник у револуцији . 2. онај ко­

који се односи на револуцију , који је у вези

са револуцијом

( 1,2)

(в . ).

2.

који је настао као

резултат коренитих промена.

револ у циошiРЈtосТ, -и ж [в . револуција]

(в.).

револт, -а м [фр .

revolte] 1.

снажно, оштро

негоДовање, огорченост, озлојеђеност.

2.

побу ­

на , узбуна, устанак .

особина, својство онога који је револуци она­ ран , онога што је револуционарно.

револуционисати, -и шём сврш . и н есвр ш .

револтирати, револтирам,

л. мн. револти ­

[фр .

револт]

(не­

револуционарне идеје и дух револуциј е; про­

кога) изаз(и)вати код некога револт, побудити

жимати (кога или шта) револуционарним ду­

код

хом.

рају сврш. и несврш . [фр .

некога

снажно

озлојеђеност .

2. -

3.

revolter, в .

негоДов ање,

1.

огорченост,

се запасти у стање р еволта,

огорчености , озлојеђености.

револуција, -ё ж [л ат. уеге котрљати] ња

и

1.

2.

према

revol-

промена политичког уређе­ система

насил­

корените промене у' неком сег­

менту ж ивота (у начину рада, схватањима, култури и сл.).

3. астрон.

кружење мањег небе ­

ског тела око већег (нпр. Земље око Сунца) . А

- идеолошко-политички покрет (1965-1976) која је насилним методама

културна

у

Кини

и

методама

принуде

(увођење

обавезног

фи­

зичког рада з а интелектуалце) желела раскид

са тради ционалном културом , изолацију од за­ падне

културе

и

сл.;

пролетерска

-

маркси ­

стичко-лењинистичка теорија о рушењу капи­ талистичког система револуц ијом пролетари­ јата; сексуална

-

период у развитку поткулту ­

ре и контракулту ре започет

2.

проширити, прошири вати

унети , уносити нагле и позитивн е про­

мене; унапредити, унапређивати.

ревоцирати, ревоцирам,

revolutio,

д р у штвено-економског

ним путем.

revolLltionner] 1.

1960. проналаском

пилула за контраце пцију , карактеристичан по

сврш. и несврш. [нем.

3. л . мн. ревоц ирају revozieren од лат. геуосаге]

опозвати , укинути, повући , повлачити .

ревулзија, -ё ж [лат. revulsio одвођење] мед. 1. одвођење и распоређивање сокова по телу. 2. испуштање крви да би се спречио прилив крви

у оболели орган.

р егал, -ала м [нем .

Regal] 1.

полица са пре­

град ама за поједина слова (у штампарији ).

2.

комад намештаја у кући, обично из више дело­ ва (ормана , полица, преграда) .

3.

муз . мале ор­

гуље које производе тон без посебног резо н а­ тора.

регалије, регалија ж мн . [лат. краљ, владар]

1. права која

regalis

од гех

су припадала влада­

ру, краљу у феудалној држави.

2.

знакови кра­

љевског, владарског достојанства (нпр . круна,

жезло); у п. ИIIСИГllије .

1039

реЈ"аШfрати

ре геста

регали рати, регалирам ,

3. л.

МН. регалирају

сврш. И несврш . [фр . п~gа 1 е г] исказат и , искази вати

падних гасова .

-зма

М

[према

некада шњем

(R. W. Rea-

спољнополитичка доктрина

гана или ткива код неких биљних и животињ­ ских организама .

2.

процес претвар ања гото­

вих проду ката у материје од којих ј е произве­

која се везује за име Р . Регана , председ ника

ден .

САД од

ном , дух овном смислу).

198 1. до 1989.

regeneratio] 1. б и ол .

способност обнављања изгубљених делова ор­

председ нику САД Роналду Реган у

gan, 1911 - 2004)]

козметичко средство за јача­

регенерација , -ё ж [нл ат.

част, уважа вање према некоме као што су го­ сти; гост ити, частити н е кога .

регаНltЗам,

2.

ње косе .

год ине (јачање хлад но­

3. ф иг. ла ко уочљива

промена (об. у морал­

р еге н е рисати, - ришём св рш . И несврш . [н ем .

ратовског рас пол ожења , дестабиловање про ­

совјетских и марксистичких режима , нови та­

regenerieren

лас наоружавања итд.).

неко препоро д и, да дож иви морални и духов­

реганом ика, -ё ж, дат. И лок . рега на мици [В . реганизам, (еконо)ми ка] економска политика САД у време Р . Регана као председ ника (сма­ њење пореза н а доходак , војно јачање на рачун социјалн их давања, већа заштита приват ног сектора, буџетск и дефицит, раст јавног дуга

од лат.

regenerare]

ни преобр ажај.

2. за ГlOчињ ат и

ти ;

животну

обновити

подмлађивати.

регата, -ё ж [итал .

regatta] 1. с п . трка на вод и 2. рекреат ивни поду­

(чама ца,једрил ица и сл . ) .

изнов а, ствара­

снагу,

подмладити,

биол . обновити и згубљени

3.

орган стварањем новог ткива . дити се, д оживет и

морал ни

4. -

се препоро ­

и духовни

пр ео­

бражај.

регенм iштйл , -ил а м [нем.

итд.).

l.учин ити да се

Regenmantel]

ки­

шна кабаница .

регент, -а М [н ем .

Regent

од лат.

regens]

при ­

хват зајед ничке пловидб е груп е људи на већем

времени владар у монархији који дужност вла­

броју чамаца, јахти и сл .

дара обавља због спречености актуелн ог или

реге, регеа М [енгл.

•

регатнй .

reggae]

МУЗ . пра вац у рок

музици настао утицајем популарне муз ике Ја­ мајке, који комбинује блуз, КаЈ1ИПСО и роке нрол у

синкоп ираним

ритмовима

и

са текстовима

као изразо м со цијалног протеста.

регелац ија, -ё ж [нл ат.

regelatio

поновно

смрзавање] поновно зам р за вање леда престан ­ ком делова ња прити с ка под чијим утицајем је поч ело његово отапање.

љен] биол. р еге нерисани , обновљени део ткива или орга н а .

регентскй, - а, -о [В . реге нт] који при пада ре­ генту, који се односи на реге н та .

...

ре ге ЈПСКО

веће веће које даје овлашћење реген ту да може вл адати монархијом док се не стекну услови да власт над државом преузм е будући владар.

регентство, -а с [в . регент] раздобље у коме вл аст у држави (монахији, царевини , кнежеви­

регерманизација, -ё ж [в . ре- , герм анизаци­ ја] пон овна, поновљена германизација , понов­ но спровођење германизације .

регенератйван, - вна, -вно [в . регенерација] биол . со ц . фиг. који се односи на реге нерацију , који је настао регенерацијом . проце с

кнеза); намесник.

ни) врши реге нт.

регеЈЈерат, -ата М [лат. геgепегаtus обнов ­

ни

до пунолетства будућег владара (краљ а, цар а,

процес

...

поновног

регенератив­ успостављања

природних функција органа и л и пој ед иних де­ лова тел а .

регенерато р , -а М [нлат.

регеста и регеста, - ё ж [лат.

regestus

пописан]

regesta унето

од

збирка исправ а и ли њихо ­

вих преписа . и ст. правн .

2.

преписи важн их спи­

са , повеља , препи с ке и др . из краљевски х дво ­

рова , бискупских рез иден ција , манастира и сл . , повеза ни у свеске .

regenerator] 1. уређај

1.

пропраћени

3.

кратки извод и и з исправ а

критичким освртом.

4.

укратко

у пећима за то п љење гвожђа који функциони ­

препричан садржај ll убл икованих и сторијски х

ше на при нципу загр е вања в аздуха помоћу от-

и з вора.

1040

регија

реглементзристи

регија, -ё ж [лат.

regio] 1. подручје, област,

наједном инструменту.

6.

ред слова на пи саћој

крај једне државе које је издвојено као гео­

машини.

графска, историјска, културна посебност ; ре­

логији, поклапање редова са л ица и н аличја

гион.

стране.

мед . део, страна тела.

2.

регимента, -ё ж [нем. regiment од срлат. реги­ ментум]

1.

вој . пук; У војсци Хабзбуршке мо­

8.

7.

типогр. у старој ш там п а рској техно ­

рач . складиште за привремено похра­

њивање података у компјутеру , а служи за и з­ вођење аритметичких и логичних информац и­

2.

ја. & регистар-каса каса са преградом за одл а­

и ст. територијална јединица у Војној крајини;

гање новца и уређајима за аутоматско рачуна­

нархије, војнајединица од четири батаљона. котар .

3.

ње, прављење рачуна о извршеној наплати и

фиг . маса, гомила, мноштво људи.

регион в. регија

сабирање појединачних рачуна; регистар-п а­

(1).

регионала н, -лна , -лно [лат . regiona1is, в . ре­ гион] који се однос и на регион, који припада региону .

&

регионална

пир чиста хартија великог формата за рач уно ­ водствене књиге .

регистарскй, -а , -о [В . регистар] који се од­

обојеност јези чка ,

лингвист ичка посебност једне регије ; регио­ нални израз в . регионализам

носи на регистрацију . & регистарске таблице таблица на возилу са комбинованим словним и

(3).

регионаЈlизам, -зма м [В . регион]

1.

соц. на­

стојање, тежња да се развија економија, поли­

бројчаним ознакама под којимаје возило унето у регистар возила.

регистратор, -а м [нл ат. registrator] 1. онај

т ик а и култура једне регије . 2. у уметничком или књижевном делу, опис једне регије и исти­ цање њених културних особености .

3.

лингв.

реч или израз који су својствени одређеној ре­ гији .

4.

уметничка или културна посебност јед­

који саставља реги стар .

лежи, записује нешто.

регионал изација, -ё ж [в. регион] организо­

слични уређаји за бележење д ругих величина.

регистраТ}' ра, -ё ж [нлат. registratura] канце­ ларија у којој се налази в. регистар

регионал изирати в. регионЗлизовати. регионзлиз овати, -зујём и регионализи­

дити, уређивати државу по регијама уз пошто­ вање и уважавање њихових специфичних осо­

(2, 3)

и ар­

хивска документација.

регистрација, -ё ж [нлат.

3. л. мн. регионализира­

ју сврш. И несврш . [в . регион] организовати, уре­

шење ,

уписивање

књигу.

2.

у

registratio] 1. уно­

регистар ,

у

реги стар ску

документ као доказ да је спроведено

регистровање .

регистровати, -рујём сврш . И несврш. [нлат.

бина .

регионзл ист(а), -ё м , мн. регионiu1ИСТИ [В. регион] онај који се залаже за регионализацију

и регионализам, поборник регионализације и регионализма .

регистар, -тра м [нем . Register од срлат. regi-

strum

специјално укори чен досије са сређеним

списима.

вање државе по регијама.

рати, регионализи рам,

онај који уредно бе­

уређај који аутомат­

ски бележи време доласка н а посао и њему

3. адм.

не регије у односу на окружење.

2.

3.

од лат.

regesta] 1.

уазбучени списак ауто­

ра , стручних речи и израза у књизи.

2.

адм . слу­

жбена књига у коју се заводе до писи , акта и сл. ; деловодник

3.

књига у коју се уписује стицање

права на коришћење, поседовање и сл.

4.

муз.

ни з то нова који се нај едном инструменту изво­ де на исти начин и имају исту боју.

5.

муз. на­

права којом се мења висина, боја и јачина звука

registrare] 1. уносити,

уписивати у регистар .

2.

извршити, спровести регистрацију, регистр о­ вање .

3.

приметити,

примећивати,

опазити ,

опажати неку појаву, дога ђај и сл.

реглажа, -ё ж [фр.

reg1age , према reg1e пра­

вило] Дотеривање, под е шавање (прецизности) неког инструмента , уређаја, машине, оружј а и др.

реглемаll, -ана м [фр .

reg1ement] пословник

који садржи одређена правила о раду (скуп­ штине , заседања и сл . ).

реглементарисати, -ришём сврш. И несврш . [фр .

reg1ementer

законом одредити] законом

104 1

р егр е снй

р е глементација

у ред ити , уређивати, регулисати реглемента­

р е глементација, -ё ж [фр . конско уређивање]

1.

reglementation за­

прав . законом утврђено

регул и сање одређених правила.

2. трг.

правил­

ник о регул исању међународног промета робе .

3.

регресију, назадовати . 2 . екон ., прав. н аплатити, наплаћивати дуговања од дужни ка за рачун

ц ију.

социј ал ни програм о признавању проститу­

ц ије као сл ободне професије под условом да буде р егули сана з аконским прописима и д а се оба вља п од строгим сани тетским надзором .

р е глер и реглер, -а м [в . реглажа]

1. онај

у ређај којим се врши реглажа (на

2.

столу за монтажу рад ио и ТВ програма , филм а итд.).

regressus враћањ е, према ге­ 1. назадовање , р егресија. 2.

узмицање]

одштета .

3.

новчана накнад а за годишњи од­

мор .

регресант в . регредИјент.

регресат, - ата м [ил ат. regressatus] финанс . потписао.

регресйван, -вна, -вно [илат. regressivus, в. регресија] којије запао у регресиј у, који делује регресивно , назадан .

...

регресивна м етода на­

чин мишљења кој у карактериш е вр аћање од

р еглета, -ё ж [ ф р . штампар с кој

reglette] типогр . у кл а сичној

технологији ,

метална

п л очица

којом се ре гул исао раз мак и з међу редова.

техн. апарат којим се контрол иш е исправност мото р а ( нпр .

у аутомоби л и з му , авијацији

и

сл.).

регниколаран, - рна , -рно [н лат. regnicol a станов н ик

к р аљев ст в а од лат.

regnum

кр аље в­

ство] који штити интер ес е становника краље­

...

регниколарна депутација и ст. заступ ­

ници х р ватс ко г Са бора који су

1868.

и

1873 .

преговар ал и о х р ватско-у гарској нагодби ; рег­ никол арни

дом

ск у пш т ина

у

КОЈОЈ

се

последице

у з року ,

од усл овљеног услову,

од

з акључака претпоставкама на који ма је закљу­ чак з аснован.

ре гл оскоп , -а м [в . реглаж а, регл ер , -скоп]

вине .

регрес, -а м [л ат.

gressio

онај од кога се тражи да исплати м е н ицу коју је

ко ­

ји ради на регл аж и; р е гул атор, контролор , ме­

ханичар .

друге особе, утерати , утеривати ду г.

штите

интереси ста но в ника краљевине.

регресивност, - ости ж [в . регресива н ] свој­ ст во , о собина оно га који је регреси ван, нечега што је р егресивно .

регресија, - ё ж [н лат.

regressio

враћање] 1.

враћање на претход ни , обичн о ни жи степен,

н аз адова њ е.

2. оп адање

ко га ил и нечега .

(снаге , ин тензитета) не­

3 . геол. повл ач е ње мора и ства­

р а ње копнених површина у вр е ме в еликих гео­

лошких раздобља.

4.

м ед. болесно стање праће­

но губитком памћења и заборављањем стечених з нања и вештина.

5.

мед. процес устукнућа бо­

лести, побољшање здравља . 6 . б и ол. п ојава да се

р егнм iНIТЙЛ в. регенмilllТЙЛ .

код потомака јављ а тен денциј а в ар ирања ген­

р еготизација, - ё ж [В . ре- , Готи , готи ка ]

ск е структуре , изр а ж е н а д од уш е у мањем ин­

грађ. арХит. метод а обнавља ња , р е кон струкције

тензитету него ш то је то случај код њихових

архитекто н ск и х објеката у готском стилу У

пред ака.

XIX

веку .

регресирати, р е гре сйрiiм , 3. л. мн. регреси­

регр ед ијент, - а м , ген . М Н. регред ијенiiтii [лат .

regredi ens]

ф ин а нс . власник менице кој и од њ е­

р е гред ијентан, -тна , -тно [в . регр ед ијент] прав. који им а пра во н а обе ште ћење , надокна ­

...

регредијентнlt наСЈlеДJlИК насл ед ник ко ­

ји по зако н у има прав о наследства уколико оно не при п адне н е к о м д р у гом .

р е гред ирати, р е гр ед йр ii м , 3. л.

reg redi

вр аћати се] 1.

враћати се на претх од н о стање; н азадовати .

2.

добити н ад окнаду з а причињену штету, надок­

ног пот пи с ник а тражи н а плату .

ду .

рају сврш . и н ес врш . [лат.

над и т и .

регреснй, -а

, -о [ в. регрес]

1. к оји се враћа,

који се повлачи , од сту па . 2 . фии а нс . који се мо ­ ж е н а п л атит и , нап л атив (нпр . м е н ица) .

...

ре­

греСIШ ДУЖIШЦИ д руги р ед м е нич них дужника

регр ед и ­

који су оба везни да п лате м е нични дуг у случа­

рају сврш. и несврш . [ в. регред ијент] 1. остварити

ју да га не п лат и гл авни менични дужник; ре-

1042

MII .

регрУт

редактура

греСIШ наслед ник в . регредијентни Ilаслед­

се заветовали да ће се у животу придржа вати

ник.

извесних религиозних пр авила.

регрУт, -Ута м [нем .

Rekrut од фр . гесгие при­

регулiпйв, - ива м [илат.

regu1ativum, в . р егу­

нова] ист. вој ник којије тек почео да служи вој­

лативан]

ску, почетник, новајлија .

метода с обзиром на постављени циљ.

регрyrација, - ё ж [фр .

recruter, в . регрут] 1.

вој . поступак ут врђивања физичке и психичке

спремности з а служење војног рока ; попуњава ­ ње војске ре грутима.

2. попуњавање

редо ва не­

ког покрета, спортског клуба и сл . новим чла­

начело увођења реда и утврђив ања

2. фил оз.

по Кантовом учењу , идеје које одређују смер мисаоно г процеса.

регулаТltва , -ё ж ["лат. гegu1ativa

] скуп ре­

гула, пра вила, прописа којима се нешто р егу­ лише .

регулатйваll , - вна , - в но [срлат. гegt11atorus , в .

новима .

р егрУтнй, - а, -о [в . регрут] који се од носи на регруте , који припада регрутима ...

perpyroBaIbe,

- 'leHTap.

в. регрут ]

1.

попис(ив)ати и примати вој ­

не обвезнике за служење војске.

2.

попуњавати

редове (организације, клуба) новим чланови ­ ма, подмлатком.

рёгтај м, - а м [енгл .

ragtim e од ragged tim e и с­

прекидан такт] муз. клавирски стил у Америци с почетка ХХ ве ка који се одликује оштрим ри ­ тамским с инкопама, а пр етход ио је џезу.

рёГУЈlа, -ё ж [лат.

регула] који се односи на регулатив ; који в оди , усмерава , регулише .

регулатор, -а м [нлат . гegt1 1 atoг , В . ре гула]

-а с в. регрута ција .

регрутовати, -тујём с врш . и нес врш . [фр . гес­

ruter,

1.

regu1 a] правило, пропис ,

обичај.

станте у раду неког апарата (б рз ину , темп ера­ туру, притисак и сл . ).

regu1aris редова н] онај

2.

онај који регулише,

усмерава нешто (нпр. саоб раћ ај).

3.

фюиол . чи­

ни ла ц који р егул ише , уређуј е неки фи зиоло­ шки процес (варење х ран е, метаболизам и сл . ).

реl'улатiiраll, -рна , - р но [в . регул исати] који во д и , усмерава.

регулација, -ё ж [ .шат. гegu1atio , в . регула] дово ђење у р ед, уређивање .

2.

1.

поде ш авање

тачности уређаја за мер е ње теж ин е , баждаре­

ње.

реl")rла рl , -а ра м [лат.

1.

у р еђај који аугоматски одр жава задате кон ­

3.

уређивање корита реке ( продубљивање

корита, утврђивање обала и сл . ) да би се спре­

који се п ри држава регуле , који поштује прави ­

чило њено и зл ивање и з корита .

ла и прописе.

мера којима се утврђује понашање субј еката у

регУла р2 , -ар а м [е нгл .

regu1 ar] бензин мање

рёгулаР3l 1 , -рна , -рно [лат. regu 1 a гi s ]

1. који

је у складу с прописима, који се обавља према утврђеним

правилима .

нормалан, прави ла н .

3.

2.

који је уобичајен ,

који се појављ уј е пери­

одично, у одређеним интервалима . одвија у складу с процедуром.

..

5.

4.

који се

стала н , кон ­

5.

екон. си стем

фю .юл. одржа вање од­

код н еких ф из иолошких

процеса (нпр. хормонска р ав нотежа).

регУл исати , -л иш ём св рш . и несврш . [лат. ге­

gu 1are] 1. довест и

у ред, уредити.

2.

подесити ,

поде ш а вати тачност у ређаја з а мерење тежине , времена и сл .

3.

уредити, уређиват и кори то ре­

ке, потока.

симе­

регургитаЩlја , -ё ж [ срлат. гegu гgitati o од ге­

регула рна војска редовна, стајаћа

g uгgitaгe повраћати] фЮИОll . повраћање несва­

стантан, без ва рир ања. тричан .

државној еко номији . носа сразмерности

октанске снаге.

4.

6. којије складан ,

војска; регулар ни каноници свештеници кап ­ тола чији је зај ед нички живот уређе н статутом св. Августина .

регул:i ри , регуларii м мн . Од. р егула р , -ара) [лат. гegt1 1 aгes] цркв. у католичкој цркви , сви ду­ ховници свето вног и калуђерског р еда који су

р е н е хране.

р едакто р , - а м [лат. redactoг] онај који реди­ гује, поправља , исправља, дотерује н еки текст (обично у оквиру припр еме за објављивањ е).

реда К1'ура , - ё ж [ В. редакто р] посао р едакто­ ра , р едиговање.

1043

редакција

ред р еса циј а

ред акција, -ё ж [нем . redaktion, од нлат. ге­ dactio Дотеривање, сређивање] новин . 1. стручно

ти постојеће схватање неке појаве у дру штву,

радно тел о које уређује часопис, новине и сл.

д ругачију, обично повољнију, при хватљивију

2.

просто рија у којој се врши редакција нови­

на , часописа, радио и теле визијских вести и прилога и сл.

поправљање, исправљање ,

3.

Доте ривање рукописа за штампу .

4 . лингв .

об ­

лик старос ло венског ј ез ика који је настао уношење м је з ичких црта из д ругих сло в е н ­ ских језика .

носи на редакцију

(1, 2)

(в .).

ред акцио нй , -а, -о [в . реда кција] који врши редакцију; уп . реда кција

поставља ње

redemarcation]

пограничних

по ­

знакова

на

граници изме ђ у двеју држава .

редемпц ија, - ё ж [л ат. реденгот, -а м [ф р .

redemptio]

јахаћ и капут]

откуп,

redingote

од ен гл.

riding-

капут који су Енглези

1.

2. дугачак,

струки ран, дворедни мушки капут обично цр­

XIX

европским земљама .

XIX

redicilo

од

ridi culus

сме­

особа која служи за извргавањ е руглу ,

подсмех , протува .

подругивању;

2.

спадало,

ништарија ,

онај који својим понашањем, начи­

ном оде вања , животним навикам а и сл . изазив а

веку био у моди у свим

3.

редикул озаll, -зна, -зно [В . редикул] који изазива подс мех, ругање , под ругивањ е.

особина онога који је редикулозан.

реД ИСКОIIТ, - а м [в . ре- , дис конт] фиианс . дис­

рёдис-перо, -а м [нем.

Reissfeder] специјално

перо којим се при техничком цртањ у извлаче

обла чили у ХVIП веку при јахању .

из

1.

контирање једном већ д исконтиран е менице .

ослобађање из заробљеништва .

не боје који је у

редйкул, -а м [итал. шан]

реДИКУЛОЗIIОСТ, -и ж [В . редику л] својство,

(3).

редемарка ција, -ё ж [фр .

-coat

представу.

код д р угих подсмех, под ругивањ е.

редакцйјс кй, -а, -о [в . редакција] који се од­

новно

неког историјског догађаја и сл . , да(ва)ти му

дугачки женски капут

века који ј е имао велики оковратник .

редефинисати, - нишём сврш . И несврш . [В .

линије тушем.

ред истрибуирати, ред истрибуйр ам,

3.

л.

мн . р ед истрибуирају сврш. И иесврш . [в . р е-, ди­ стрибуирати] (из)вршит и поновну дистрибу­ цију, прерасподел у нечега што је пр етходно дистрибуирано, расподељено.

ред истриб у ција, -ё ж [в . ре-, д и стрибуција]

ре- , деф инисати]

поновна дистрибуција, рас подела н ечега што

менит и

је претходно подеље но ; прерасподела .

1. другачије дефинисати, про ­ постојећу дефини циј у. 2. направити

другач ији приступ у односу на постојеће стање

редйф, -ифа м [ ар . гёdifрезерва ]

1. КIbИЖ.

реч

(у социјал ној полит ици , кред итирању пољо­

или група речи које се у сваком сти ху иза р име

привредног секто ра и сл . ) .

понавља (у оријенталној поезији) .

редеф иниција, -ё ж [В. р е-, дефинициј а] другачије формулисана, промењена постојећ а дефин иција .

redi-

дотер ати , уредити] направити редакцију

текста,

рукописа,

дотерати ,

поправити ,

стил ­

ски у напредити постојећи текст , рукопи с за

ист. вој. ре­

редизајн, -а м [ в. ре-, д изајн] постојећи д и ­ зајн у измење ном облику.

редизајllи рати, редизitјнйрам ,

редова, - ё ж [чеш .

redifli,

rejdovak]

в . р едифа] ист.

муз. чешка на­

2.

ском такту.

ред ресација , -ё ж [фр .

3. л.

ми . р еди­

зајнирају св рш . И несврш. [в . ре-, дизајнирати] поново дизајнирати .

редифлија, -ё ж [тур .

вој . онај који је у саставу ред ифе .

ро дна игра у двочетв ртин ском и троч етвртин ­

штампу .

1044

redif од ар . riidif1

зивана само у време рата.

редиговати, -гујём свр ш. И нес врш . [лат.

gare

реди фа, - ё ж [тур .

зервна војска Османлијског царства кој а ј е по­

1.

пре правити , преиначи-

redressement]

мед . вра ­

ћање ишчашеног зглоба у н ормалан положај без хируршке

интервенције,

учвршћивањем

помоћу за воја и л и ортоп едс ким по магалима.

реесконт

ред ресирати

редунданција, -ё ж [л ат. гedundantia]

редресИ рати , редресйрам ,3.л.мн. редреси­ рају сврш . И нес врш . [фр. гedresser] нирати прокњижен рачун .

1. финанс. стор­

2. поново дресирати

требних речи .

2.

са

пуно

1. пре­

сувишних ,

непо­

понављање саопштења у ко­

3.

вишак функционално истих елемената у јед­

редресма н в . редресација.

ном механизму ради појачане сигурности ње­

редубли рати, редублйрам ,

3. л. ми. редубли­ redoubler] удвостручи­

ти, удвојити, удвајати.

говог функционисања.

редупликатiiв, -ива м [нлат. гeduplic ativum] ли нгв . реченица у којој се један од главних пој­

редуковат и , -кујём сврш. И несврш . [л ат.

redu-

мова понавља.

сеге] свест и , сводити на мању меру, смањи(в)а­

ти количи ну нечега (величину, брзину и сл . ). редуктор, -а м [нлат.

излагање

муникацији како би се избегао неспораз ум.

једном већ дреси рану Ј!{ИВОТИЊУ.

рају сврш , И несврш. [фр .

опширно

reductor, в .

редукција]

редупликатiiван, -вна , -вно [нлат.

tivus, 1.

извршено удвајање .

редупликација, -ё ж [нн ат. гedllplicatio , пре­

техн . уређај који помоћу преносног механизма смањује б рзину обртаја.

2.

хем. средство помо­

reduplica-

в . реду пликација] који се удваја , у ком е је

ма

8.

ре-, лат.

duplex двострук] 1. удвајање, 2. ЛИНГ8. књиж . пон ављање јед­

ћу кога се метал ослобађа кисеоника, сумпора

удвостручавање .

и других материја.

не исте речи , слога или гласа (обично у дечјем

редукција, -ё ж [лат. ти назад]

1.

reductio, reducere

води­

појед ностављивање нечег сложе­

ног из више дел ова.

2.

свођење појединачног

сазнања на основно и опште.

3.

хем . хемијски

процес суп ротан оксидацији којим се метал ослобађа кисеоника, сумпора , соли и сл.

4.

говору или као стилска фигура).

редУт, -ута м И редута, -е ж [фр . гedoute од лат. гeductus] пољско утврђење опасано са сви х страна грудобранима; шанац .

редУта, -ё ж [фр . гedoute

] 1.

стално или мо­

билно утврђење з а одбрану при повла ч ењу в ој­

биол . губитак функције органа и ткива биљних

ске.

3. дворана у

позори­

и животињс ких органи за ма.

шту којаје намењена за одмор публике .

4. в. ре­

5.

лиигв . слабљење

вокала у ненаглашеним слоговима, што често

доводи до њиховог исп адања. б . смањивање испоруке

уобичаје н е

количине

електричне

2.

забава под маскама.

дУт. редушii, -а, -о [в . редута] који се односи на

редуту

(3).

А редутна дворана в. редута

(3).

енергије, смањење броја радн ика и сл. А - речи

редуцибiiлан , -лна, -л но [нлат. гeducibili s]

изостављање неких речи , обично везника , тамо

који се може вратити на старо место; који се

где би их морало бити ;

може ослободити кисеоника.

-

самогласника сла­

бљење вокала у ненаглашеним слоговима , а понекад њихово потпуно губљење.

реедiiција, -ё ж [лат. гe-editio ,

8. р е-,

едиција]

поновљено, ново издање књиге.

редукцио нii, -а, -о [в . редук циј а] који се од­

реекспорт, -а м [lJл ат. гe-expoгt, В . ре -, екс­

носи на редукцију, којије у вези са редукцијом,

порт] трг.

реДУКЦllјски.

А редукциона деоба смањење

претварање увезене робе у домаћу разним ца­

броја хромозома при деоби полних ћелија ; ре­

рин ским манипулацијама, да би касније била

дукцио на д ијета д ијета која им а за циљ сма ­

извезена .

њење телесне тежине; редукциона табела та­

1.

извоз претходно увезене робе .

peeKcl10pTep,

2.

-ера м [В . реекспорт] трг. фи­

блица за обрачунавање или сравњивање ра­

з ичко или правно лице које се бави реекспор­

зних врста новца, мера и тегова.

том.

8.

реесконт, -а м [ фр. гeescompte , в. ре-, есконт]

преопширан , преширок (нпр.

фИlJанс. уступање есконт меница једне банке

редунданта н , -тна , -тно [еIJГЛ . редунданц иј а ]

1.

текст са много сувишних речи) .

2.

redundant,

који се пона­

вља како би неспораз ум био и з бегнут.

другој банци којој ј е истовремено уступљен и де о реали зова ног диско нта .

1045

реееконтирати

резервiiт

реееконтират и , реесконтирам,

3. л .

MfI .

р е­

ско нтирају С 8РШ . и несврш . [фр . п~е5соmрtег, в . ре­

ралаштва, вероисповести, уо пш те св а људска права , репре сивни режим.

режимлија , - ё м

еско нт] ф Иfl а н с. спровести , (из)вршити ресконт.

режија и режија , -ё ж [фр. regie управа од лат.

regere] 1. ум.

комплексност послова за умет­

нич ко и техничко постављање на сцену филм­

ске, позоришне, телевизијске и сл . представе, под руководством режисера или редитеља.

еко н . трошкови

2.

пословања неког предузећа,

уста нове који нису у директној вези са проце­ сом произ водње (техничко одржавање, тро­ адм . управа неког

3.

пр едузе ћа , зграда у којој је смештена управа.

4.

у н а пр ед о с мишљен план иступања и деловања

на некој сед ниuи , скупштини и сл ., уопште сва­ ка таква а кција усмерена против супротста ­

пол . при стал и ца

клања уз сваки режим који је на власти .

режирати, режирам, 3. Л. мн . режирај у сврш . и неС8РШ. [фр .

regir

од лат.

regere,

в . реж иј а ]

обавити , обављати посао режисера .

1.

осми­

2.

слити план иступања или деловањ а кој и ј е

обично

усмерен

против

неистомиш ље н и к а ,

ривала и сл .

режиеер, -ера м [фр. regisseur, в . р еж иј а]

шков и ком у налија , набавка радне , заштитне и др уге опреме , плате и сл . ).

[8. режим]

актуелног режима; превртљивац који се п р и ­

1.

П03. онај који се бави режијом , режирањ ем фил ­ ма , позоришне представе и сл .; ред итељ .

2. ад м .

службеник који обавља рачуноводст ве н е по ­

слове , који вод и рачуноводство. осмишљава план д е л овања

3.

о н ај који

против н е и стом и ­

шљеника (обично на политичкој, парламентар ­

вљене стр а не, неистомишљеника и сл .

ној сцени) .

р ежије, рёжија ж , ми . [8. режија

(3)] трошко­

ви одржав а њ а живота у стану (струја , вода , ко­ муналне у слуге, тел евизијска и радио-претпла­ та, теле фонски рачун и и сл . ) .

реза, -ё ж, ген . мн . рёз а [тур . reze од ар . riizzii] примитивна направа за затварање и

реззнтан непр. В . раЗЗlIтаll .

режйјекй и режйјекй, - а , -о [В . режија]

1.

резеда и резеда, -ё ж [илат. reseda , п р ема ге­

кој и се од носи на режију , који је у вези са ре­

sedare

жијом .

ка,

2.

отва р ање

врата, про з ора .

к оји се добија уз повлашћену цену,

однос н о с п о пустом. ~ режијска карта карта

за повла шћ е ни превоз запослених на жел езни­ ци .

смиривати]

1.

601'. украсна зељ а ста биљ­

Reseda IUlea. 2. прид. Иlщекл . св етлозелена,

отворено зелена боја , боја биљке резеде .

резерва, -ё ж [фр.

reserve , према лат . reserva1. оно што се чува з а ка сн ију упо­ з алиха . 2. вој . део војске који чин е рез ер ­ иза борбене линије . 3. сп . игр а ч који у

ге сачувати]

р ежйм, - им а м [фр . regime од л ат. reg imen владање ] неког

1.

п ол . управљање државом у оквиру

пол ит ичко г

уређењ а,

поретка;

рђава

власт која ј е у с мерена против интереса њених грађана уз к оришћење и репресивних мера.

2.

требу ,

вист и

ИГР У ул аз и кад треба да замени п ов ређеног,

уморног или и з игре изб а ч е ног играч а .

резервiiт, -1Iта м [л ат . reservatum ОН О што је

нач и н ж и вота са уређеним активностима у ква­

задржано, 8 . резерва]

литатив н о м и квантитативном смислу (врста и

з бог своје природне вредности (ретк а флора и

трајање рада, одмора , време , количина и састав

фауна) заштићено з аконом .

оброка и сл . ) .

си стем правила и мера који се

ном за штићена, на којој живе аутентични п р ед­

нужно мо ра пошто вати да би се постигли же­

ставници првобитних становника н е к их аф­

љени р езултати .

ричких , америчких и аустралијских земаља.

3.

4 . промене

количине воде , во­

Достаја и сл. на природ ним токовима (рекама, пото ци ма). ~ аугоритарни та р не , ди ктат орске власти;

-

режим ауl'ОрИ ­

недемократеки

-

режим у к оме држава , односно систем на вла­

сти гу ши слобод у миш љ ења и иступања , ства-

1046

1.

место , подру чј е које је

2. тери ториј а

зако­

3.

ограђено, заштићено подручје на ко ме је зако­

ном з абрањено ловити дивља'l .

4.

је је под нечијим монополом .

резервiiтекй

•

подр у чје ко­

који припада , који се односи на рез ерват.

ји се одвија по правилима резервата .

2.

3. прил .

1.

ко­

на

резервација

резистентан

н а ч и н као што је у резервату , онако како захте­

тован, који ту има р езиде нциј у

вај у п р ави л а резервата.

има право сталног боравка у другој земљи без

резервација, -е ж [нлат .

reservatio, в . резер­

в и сати ] у н а пред , раније обезбеђено право на

р езервисаи, -а , -о [лат. сати]

reservatus, в .

резерви­

који је унапред, раније обезбеђен како

1.

б и био коришћен у потребном моменту.

2.

не­

резервисати, -вишем сврш . И иесврш . [лат. ге­ раније обезбедити, обезбеђи­

вати за кас није коришћење .

1].

онога који им а борави ­

ште у некој земљи, који има резиде нциј у (резu ­

деншнu а.мбасадор); супр . нерезидентан (в . ) . резиденција и резиденција, -е ж [фр . од срлат.

residentia] 1. зграда,

кошно уређена, у

којој

борави

reser-

в. резе рва] вој . припадник рез ервног са­

става војске.

владар

или

личност на високом политичком положају.

2.

нове .

резид ен нијалаll, -лна, -лно [В . рез и де нциј а ] који има особине, својства в . рез иденције

р езе рвни, -а, -о [В. ре з ерва] који припада ре­ зе р ви, кој и је и з рез ерве.

resi-

обично рас­

седи ш те политичке, црквене или културне уста ­

р езе рвист(а), - е м, ми . рез ервисти [фр .

viste,

резидентан , -тна, -тно [ в . резиде н т] који се

dence

п ов е рљ ив , у з држљив , опрезан , смотрен .

servare] у напред,

обзира на држављанство.

односи на р езидента ,

н е к у услугу.

особа кој а

2.

'" -

офинир цивилно

(1 ). '"

резиде lщијаЛllа четврт стамбени комгш е к с у коме живи државна елита;

резиде нцијални

лице кој е ј е стекл о чин официра, поз ива се на

стан стан у посебној згради са широким пре­

службу по п отреби , а у време рата се и зједнача­

дворјем .

ва са оф и ни рима и з сталног кадра;

-

фон д нов­

рези д ирати, резидйрам,

чана с р едств а која се чувају з а подмирење не­

иесврш . [нем .

планиран и х трошкова или з а покриће послов­

стално наједном месту.

ног губитка.

од л ат .

residieren

3. л. ми . резид ир ају residere] борави ти

резидуала н, -лна, -л н о [В. резидуум] који ј е

р езервоар , -ара м [фр .

reservoir] 1.

склади ­

ште у обл и ку б азена или мета.ЈlНИХ посуда за одлагање те чности , нафте и сл.

р ез игнација, -е ж [и нат.

2. извор За.Јlи х а.

resignatio] 1.

поми­

преостао, преостали.

резидуум; -а м [лат .

duus

преостали]

1.

residutllll

остатак од

resi-

мед. трајна последица нек е

болести или повреде.

2. соц .

свеукупност м а ни ­

р ење с не ч им што се није могло и збећи ; равно­

фестативних особина једног човека у социоло­

душност, безвољност.

шкој ком у никацији.

2. оставка

на високи 110-

ложај у држав ној , војној , црквеној и сл . хије­

рархији.

резигниран , -а, -о [лат . ција]

1.

resignatus, в. резигна­

који се помирио с неизбежним, којије

равноду ш ан, без вољан.

2.

који је дао оставку

на високи пол ожај у државној , војној , црквеној и томе слич н ој хиј ерархији .

р езигнИрати,рез игнйрам , 3 .л. ми . рез игнИ­ рају сврш . и несврш. [нем . па ге по ни шт и ти п е чат]

resignieren од лат . resig1. помирити се с нечим

до чегаје м орало доћи; (у)пасти у резигнацију.

2. дати

оста в ку на високи положај у држав н ој ,

вој ној, цр кве ној и сл. хијерархији.

р езиден т, - а м [ ен гл.

resident од лат. residens 1. дипломатски пред­

кој и негде жив и , борави]

ставн и к који борави у земљи у коју је акреди-

рези л прид. Иlще кл. [ту р .

rezil

од ар .

rad'il]

к оји

је осрамоћен, и з бламиран, понижен .

рези лити, р сз йлйм н ес врш . [в . рез ил] срам о­ т ити, бл амирати , омаловажавати , понижа ват и .

р езилук, -а м [ту р .

rezillik, в . рез ил] срамота,

бламажа , брука , омаловажавање , понижавањ е.

резиме, - са м [фр.

resul1le з бир] сажет садр­

жај чланка, књиге ; сажетак.

резимирати, резимйрам , ју с врш . И несврш . [фр .

3. л. ми . рез имира­ restll1ler, в. резиме] у нај ­

краћим цртама , укратко , сажето изложит и , и з­

лагати сажети , сажимати садржај усменог и з­ лагања или сад ржај члан ка, студије, књиге .

резистента ll , -тна , -тно [лат.

res istens

отп о­

ран, в . рез истенција] отпоран , l1Здржљив , к оји

1047

резистеlП IЈОСТ

резултат

се опире нечему (нпр . вирус, бактерије на од­

или електричном) .

ређени антибиотик).

звучног таласа и повећање његове јачин е у

резистентност, -ости ж [В . резистентан] от­ резисте нција , - е ж [лат.

resistentia, п рема ге­ resistere опи р ати се] 1. от­ 2. мед. от п о рн ост узрочника

отпоран од

пор, одуп ирање.

физ . појава дужег трајања

просторијама чији зидов и добро одбијају звучне таласе; одјек, одзвањање, разлегање.

порност, истрајност, издржљивост.

sistens

2.

3. фиг.

од­

јек који ј е у јавности прои з вео неки догађај, збивање, де шавање.

резонатор , -а м [лат.

resonator,

В . резон анци­

вирусне или бактеријске инфекције на а нтиби­

ја]

отике .

нанце ; усна шупљи н а као део говорно г а п а р ата

резолУта н , -тна , -тно [нлат.

resolutus] е н ер­

резолутйва н , - вна, - вно [В . р езолуција] који има особине резолуције .

реЗОЈI Ут ност, -и ж [В . резолутиван , резолу­ ција] енергичност, непоколебљивоС"г, оДЛУЧност, с рчаност .

уеге решити]

1.

resoltltio,

према

resol-

став, одлука неког скупа или

тела о пред мету расправе или одлучивања; та­

кав ста в или таква одлука у писаној форми.

2.

техн. најмања промена у таласној дуж ини коју спектом етар може да региструје .

3. техн .

направа или тело у коме долази до резо­

човека у којој глас добија одређену боју поја­ чавањем треперења з вучног извора.

гичан, непоколебљив, чврст, срч ан, одлучан .

резолуц ија, -е ж [лат.

1.

степен

оштрине слике на екрану (телевизора, компју­

терско г монитора и сл.) који зависи од б роја

стички кују

-

тонови

иички

-

...

аку­

шупљи систем кроз чији отвор одје­ одређене

фреквенциј е;

меха­

најједноставн ији резонатор, клатно .

резон д' етр [фр .

raison

d'ёtге] разло г који

оп р авдава нечије постојање .

резонёр , -ера м [фр .

raisonneur,

В. резон]

1.

онај који има аналитички приступ пој авама и са таквог становишта расправља о њима.

2.

онај који паметује, мудрује ; мудрац .

резонерство, -а с [В . р езон] својство , одлика резо нера

(2)

(В.), паметовање , мудров а њ е, му­

д риј аштво .

резонирати l , резо нирам , 3.л . МII . резо нирај)i

пиксела на ек(:!ану (тачака у једном са нтиметру

несврш . [л ат.

хори зо нталне или вертикалне линије екр ана) .

јекивати , одзвањати , титрати на истој фреквен ­

4.

муз. тон или акорд којим се д исонанца разре­

шава ....

-

сл ике способност да се слика на

resonare]

ода вати од себе одјек , од­

ЦИЈИ.

резонирати 2 В . р ез оновати.

екра ну разложи на најситније детаље , што д и ­

резоновати, - нујем несврш . [фр .

ректно завис и од величине резолу циј е (већа ре­

расуђивати , просуђивати; закључивати .

золуција ек рана омогућава преношење ситни­ јих детаља).

нечији

raison] 1.

разлог на коме су

поступци.

2.

разбо ритост ,

увиђав ност .

ман , ум ан , паметан;

3.

resonabIe] 1. разу­ увиђаван . 2. племенит, да­

уме рен , пристојан (о цени нечега) .

резонаита н , -тна, -т н о [лат . нанција]

[В . резо н ] разборито, трезве­

резо рцйн , -ина м [фр .

resorcine]

хем. дериват

бензена (диоксибензен), алкохол који се због својих ароматичних и а нтисептичких својстава

резонабл прид . индекл. [фр . режљив.

-3, -о

но , здраворазумски .

резон, -о на м [фр. зас новани

р езо искй ,

raisonn er]

1. звучан,

resonans, В .

резо­

зво нак , снажан (о гласу) .

2.

при мењује у Фармацеутској ин дустрији као и

за израду боја.

резултанта , -е ж [нем .

resultare

одскакивати]

1.

Restlltanta

пр ема лат.

физ . сипа која настаје

заједничким деловањем више сила .

2.

појава

који је у вези са резо нанцом, који је рез онира­

која настаје као крајњи р езултат неког проц еса.

јући, који трепери на истој фреквенцији.

restl ltat од лат . resultaresultare одскакивати] 1. коначн а п осле­ дица , пр оизвод н еког деловања. 2. вредност ко­

резона иција , -е ж [lIем .

nantia

одјек]

1. фи з.

проузрокова н

1048

Resonanz од лат. reso-

пораст интензитета титраја

спољном

силом

(механичком

резултат, -ата м [фр .

ttlт од

ја се добија неком рачунском операцијом , ма-

резултатекй

рёјв

тематичк им ре шавањем неког задатка .

3. исход

неке активност и.

нерв или се део оштећеног нерва надомешта другим нервом .

резултатекй, - а , -о [В . резултат] који се од­ носи на резултат, који је у вези са р езултатом .

резултирати, резултйрам , рају сврш. и несврш. [нем . (аге]

1.

3. л. МН . резулти­ resultieren од лат. resul-

наста(ја)ти као последица нечега , про­

истећи, про изаћи као резултат нечега .

2. завр­

rhesus

1.

новорођеног

људског

биљке.

reincamatio, в .

ре-,

прелаза к ду ш е умрлога у тело

2. теол. учење,

бића,

животиње

или

нарочито у индијској тео­

логији, које се бави феноменом отелотворења ду ше .

оживљавање некога или нечега кро з

3.

ликове и догађаје у литератури, на филму, у те­

шити, окончати на одређени начин.

р езуе -а м [нлат.

реинкарнација, -ё ж [лат . инкарнација]

од грч . Rhёsоs

индијски мајму н узаног носа, Масаса

] зоол . rhesus,

левизијском прилогу и сл.

реинка рнирати (се), реинкарнйрам (се),

3.

који је назив добио према имену трачког краља

л . мн . реинкарнирају (се) сврш .

Резуса .

ја]

[8. реинкарн аци­ 1. начинити реинкарнацију (3), оживети неко­

га.

2.

резуе- фактор, -а м [В . резус (појава је први

оживети, доживети реинкарнацију

( 1,2).

реинтерпрета ција , -ё ж [В . ре-, интерпрета­

пут уоче н а код овог мајмуна), фактор] мед . на­ следна особ ина еритроцита, уско везана за по­

ција]

седовање одређене крвне групе ; неподудар­

већ ин те рпретирано.

ност до води до компл икација при трансфузији

морфеме која ј е постала саставни део неке по ­

и развоју фетуса а и касније, у животу новоро ­

зајмљенице .

ђенчета.

1.

поновно осмишљавање нечега што је

2. ЛI1НГВ . и зме на значења

реин тродукц ија , -ё ж [ В. ре- , интроду кци­

vindicare

ја] биол. поновно насељавање животињски х

бесправног

и ли биљних врста на стаништима са којих су

реИВИlщик:i ција, -ё ж [ В . ре-, л ат. присвојити ]

прав . тужба

против

уживаоца ту ђе имовине којом се захтева при ­

ишче зле.

рейе и реие' , -а м [ту р .

знавање пра ва власништва стварном власнику

и повраћај та кве имовине.

р еиз бор, -а м

[8. ре- ,

reisul-ulema стареши ­ rii',s старешин а,

на учених људи, учењака од ар.

избор] поновни избор

за неку функцију или посао (судије , д иректора ,

el-uliima'

универзитетс ког професора , научног радника

ре ие 2 м 8 . р еје .

и сл.).

р еизборноет, -ости ж [В . ре избор ] обавеза да се у зако ном пред виђеном року (на две или че­

ла

ни избор за обављање неке дуж ности , посла , функције и сл .

ре ие-е фендија, -ё ж

[8. реис , ефендија] титу­

турског

канцелара

државног

и

министр а

спољних послова .

тири године) с проведе поступак којим одгова ­

рајућа институција потврђује некоме пр етход­

учени људ и , научници] старешин а,

поглава р верских учењака .

реиеул-улема, -ё м [тур . геisUl-ulеmа старе­ шина учених људи, учењака од ар . шина ,

rii',s старе ­ el-uliima' учени људи, учењаци] врховни

верски поглавар код муслима н а у н екој земљи .

р е имплаЈпација, -ё ж [В. ре- , имплантациј а] мед. поновно у метање , уграђивање имплантата .

р еим порт, -а м [В . р е-, импорт] трг. увоз неке

-р еича н , -реја [грч . rhein тећи; rhoe струја, ток] као други део сложених речи у з начењ у: који тече, ток .

робе у земљу из које је претход но увезена .

р еим приматур, - ура м [нл ат.

рёјв, -а м [енгл. гауе] му з. врста музике која се

reimprimatur]

изводи или пушта на рејв-журкама , нарочито

дозвола да се нека књига, публикација и сл . мо­

техно (В . ) и хардкор (В .) . & р ејв-жу рка врло ду­

же поново штампати.

га забава, и до

р еи нервација, -ё ж [В . ре-, инервација] мед. хируршка

интервенц ија

којом

се

пресађује

до

25

24 сата , већег броја

младих од

18

година, у некој празној згради или н а

отвореном, где се слушају одређене врсте му-

1049

рејвер

рекви зиционй

з ике и плеше , често уз уживање д рога ради по ­

лагаља , предаваља и сл.

стизањ а пуног задовољства.

ставки неког рачун а у посебну кљигу кљиго­

рејве р , -а м [енгл . гауег, в. рејв] млада особа, аб. између

18

и

25

година старости , која редов ­

2.

уношеље главних

водствене документације; таква кљи га са пре­ гледом осталих података.

рекаrlитул ирапt , рекапитулир iiм ,

но посећује рејв-журке, облачи се у одговара­ јућем (проме нљивом) тренду, ужива у одређе­

рекаllитулирају сврш . И несврш . [н ем.

ним врстама музике и плесу , често уживајући

геп од лат.

дрогу (хашиш или екстази).

вити

рејекција, -ё ж [л ат.

rejectio, в . рејецирати]

одбац ивање, неусвајање неког захтева.

рејици рати , рејицирiiм ,

pejolll, -о на м [фр . гауоп] 1. део града који припада под одређену управну јед иницу . 2. огран ичено гюдручје једне веће целине .

рејОll2, -она м [еIlГЛ. гауо п]

1. врста синте ­ на свилу . 2. тканина од

истоименог влакна слична свили.

гауоп з рак , 8 . -изам] ум . огледни покрет у сли­

1910.

у Русији , а истра­

рејошшiци ја , -ё ж [В . рејон] подела ј ед не те­

доживљај.

привредне делат ности .

и

requisitum тражено,

предмету циркуској , позо ришн ој

2.

део спортске опреме (р екет, лоп­

3.

"рав. скуп фор­

малних елемената јед ног уговора и л и докумен­ та без којих они не прои з воде правн о дејство . .t. по зо ришни

-

маљи предмети који се користе у

позоришној представи (нпр. наоч аре, о ружје, кишобран и сл.), р еквизите .

реК8и з йта н, -тна, -тно [в . рекви з и т] који се односи на реквизите, који је у вези са рекви з и­ тима .

рекви з итiiран, -рна , -рно [В . реквизит] који спада у реквизите, који има особине рекви зита.

реквизитарница, -ё ж [в . реквизит, рекв изи­ таријум] просторија у којој се држ е р еквизите.

reis] некадашња HOB'laHa је­

диница у Бразилу и Португал ији .

реКВИЗlпёр , -е ра м

[8.

рекви зит] особа која

води рачуна о реквизити ма (нпр . у позо ришту).

рејсер и рејсер, -а м [ енгл. гасег] моторни ча­ мац за трке.

реквизиториј ум, -а и реквизи торйј , -ија [нлат. геquisitогiшп] зби р рекви зита као препо­

рејТИIIГ, -а м [енгл .

rating] 1. оцена коју фи­ 2.

зичко или правно л ице ужива у јавности .

з натљива карактеристика одређен е представе

(позоришна, циркуска и сл .) .

прид. који се бодује или исказује другим једи­ ницама на основу успеха, гласања публике и

др. (-л u с Ша) .

реквизиција , -ё ж [лат.

requisitio] 1. захтев

који једна власт упућује д ругој тражећи помоћ и са радљу у решав ању неког проблема.

рек, река м [нем .

Reck] сп. вратило, гимна­

2.

адм.

узимаље ствари за војне или д ржавн е потребе, нарочито у време рата , бесплатно , уз потписа­

стичка справа.

рекаПlпулаllТ, -а м , ген. мн. рекапитуланiiтii

recapitulans,

1.

та, тренерка, копачке и сл.) .

рито рије на подручја погодна за развој неке

[нлат.

предаваљ а

адм . унети главне ставке не­

реквизйт, - ита м [лат. захтева но]

жује просторност и улогу боја.

рејс, -а м [порт.

2.

кратко , сажето поно­

излагаља ,

ког рачуна у посебну кљигу.

рејОlilfЗам, -зма м [фр . гауоплismе, према карству који се јавља

неког

и сл. представи којим се употпуљуј е визуелни

чији захтев, предлог и сл .

тичког влак на које личи

сл ., рез имирати .

3. л. ми . рејицирају

сврш . И несврш . [л ат. гејсеге] одбијати , одбити не­

recapitulare] 1.

садржину

3. л. мн. rekapitulie-

в . рекап итулација] онај који

н у при знани цу , че сто присилним путем.

рекви з ицltОllар , - ара м [илат .

у главним цртама понављ а сад ржину неког из­

us]

лагања, предавања и сл.

рекаllитушiција, - ё ж [lIл ат.

recapitulatio, в .

3.

прав.

заб рана полагања права на својину .

l'equisitionari-

онај који полаже право на нешто , који ста­

вља забрану на нешто .

понављање садржине , ре­

реКВИЗ ИЦИОIIЙ , -а, -о [В . рекв изиција] који

зими рање , сажимање битних делова неког из-

се односи на рекви з ицију , који потич е од ре-

рекапитули рати]

1050

1.

рекогносцирати

реквијем

квизиције, који је својствен реквизицији .•

рекламација, -ё ж [н ем.

-

од лат.

Reklamation

систем издржавање војске у време рата сред­

reclamatio]

ствима узетим реквизицијом.

зак инутом квантитету купљене робе , на пре ко­

р е квијем, -а м [лат.

мир, починак]

requies

1.

цркв. свечана миса з а мртве у католичкој цркви ,

названа по почетним речима молитве: им (Господе).

на услугу гору од договорен е или плаћене и сл.

рекламёр, -ера м [фр . онај

1.

који

прави ,

reclametlr,

в . рекл ама]

производи

стручњак за рекламе и рекламирање .

реквирирапt, реквирирам, рирају сврш. И несврш. [нем .

quirere траж ити,

рачење времена договореног за испоруку робе,

Requiem

Вечни покој дај

aeternam dona eis (Domine) -

жал ба или приговор на квалитет, н а

3. л. мн . рекви­ requirieren од лат. ге­

захтевати] спровести , спрово­

дити реквизицију.

рекет·, -а м [енгл .

racket]

сп.

1.

реквизит у те­

2.

онај ко­

ји хвали, рекламира оно што жели да прода.

рекламирати, рекламирам,

3. л . МИ . рекла­ reclamare викати , га­ негодовати , в. реклама] 1. исти­

мирају сврш . И несврш . [л ат. ламити; гласно

нису, сто ном тенису којим се удара лоптица .

рекламе ,

2.

цати добра својства робе и услуга путем сред­

става јавног информисања да би се придобили

онај који се бави (стоним) тенисом , (стоно)те­

потрошачи .

нисер.

приговор на квалитет и количину плаћене р о ­

3. у

кошарци, обележени простор испод

рекет 2 , посао]

-а м [енгл.

1. незаконито,

racket

превара , илегалан

стовати и захтеват и надокнаду штете.

рекламнй, -а , -о [в . реклама ] који се односи

присилно узимање новца

од некога; рекетирање, рекетерство.

2.

новац

који се под присилом даје рекеташу, рекетеру.

рекетёр, -ера м [В . рекет 2 ] онај који се бави

на рекламу , који има својства рекламе . клаМЈЈа

рекла, -ё ж [нем. Rосklеiп]

1.

мушки капуг

тегет боје од ваљаног сукна, у славонској на ­ родној ношњи , који је на доњ им рубовима и

горњи же нски плетени или хеклани одев­

reclame

од лат .

reclamare 1. исти ­

викати, галамити; гласно негоДовати]

цање доб рих својстава робе и услуга путем

2. оглас

или с пот објављен

у средствима јавног информисања којим се по ­ на

куповину

ре­

ради

гурнији пут до потрошача , владавина реклам­

ни х компанија на тржишту.

рекласификација, -ё ж [в . ре-, класифи ка­ ција]

1.

поновна класификација, поновно под­

вештине, квалитета , исправности и др.) .

хвал исање трговаца или продаваца робом

2.

по ­

новно додељивање класе (броду) коју је и з н е­ ког разлога изгубио.

реклинација, -ё ж [срлат.

reclinare

reclinatio

од лат.

нагнуги се, лећ и] нагињање уназад,

з аваљивање, посувраћење.

реКОПЈИI(ија, -ё ж [л ат. ге соg пitiо]

одређених

производа или кориш ћење одређених услуга.

3.

•

с ваком месту као најбржи , најпречи и најси ­

средстава јавног информисања како би се при ­

подстичу

произво да

вргавање оцењивању, процени (нечијеl' знања,

ни предмет без рукава .

трошачи

цена

рекламократија, -ё ж [в . реклама , -кратија]

рубовима рукава у крашен црвено-белим шара ­

добили потрошачи.

снижена

рекламирање робе и услуга у свако доба и на

ђује новац, гангстер.

рекшiма, -ё ж [фр .

цена

лакше продаје, већег промета и сл.

рекетирањем , рекетерством, који уценом и з ну ­

2.

уложити или улагати жал бу ,

бе , на лошу услугу и сл . , и у том смислу проте­

коша.

ма.

2.

ње .

2.

1. при зна­

прав . признање да је судска и зјава са чи ­

њена по одговарајућим за конским прописим а

коју желе да прод ају истицањем њеног квали­

и да од ражава вољу особе која и зјавом врши

тета, повољне цен е и сл .

неку правну р адњу.

рекогносцирати, рекогносцирам,

рекламанта, -ё ж, ге н . мн . рекламанатаЈре­ кламанти [илат.

reclamantes]

бројка, слог, реч

3.

Л. мн .

рекогносцирају сврш. И и ес врш . [л ат. гссо gпоsсе­

при дну стране неке књиге као најава прве речи

ге]

на следећој страни; кустода.

њеницама путем извиђања (сазнати положај

1.

доћи , долазити до сазнања о правим чи­

1051

реколекција

реконцилирати

непријатељс ке војске пред битку , податке о вр­

Португалци ослобађали своју земљу од арап­

др.).

ских власти .

2. потврдити,

спознати исправност нечега

на основу претходног прегледа .

3.

трати

противничке

утакмицу

или

тренинге

сп. посма­

еки пе с којом предстоји дуел, утакмица, упо ­

знати се на тај начин с њеним предностима и

слабостима да би се осмислила и применила одгова рајућа тактика у игри.

реколекција, -ё ж [срлат. браност, сабраност.

духовна вежба.

2.

2. уопште, поновно освајање тери ­

торије изгубљене у рату .

реконституција, -ё ж [нлат.

reconstitutio]

ње .

реконструисати, -ишём сврш . и несврш . [нлат. од в . ре- , конструисати] обавити ,

обављати реконструкцију.

реконструкција, -ё ж [нлат.

recommandation]

ре-, конструкција]

повољ но, афирмативно мишљење о некоме у

изградња.

усме ној или писаној форми; препорука.

делова

рекомiшдиран, -а, -о [в . рекомандирати]

по­

новно успостављање, враћање у пређашњ е ста­

reconstruere

recollectio] 1. при ­

рекомандација, -ё ж [фр .

2.

1.

reconstructio,

в.

поновна конструк циј а,

реорганизација , измена појединих

постојеће

конструкције ,

објекта, стана и сл.

3.

грађевин е ,

утврђивање некада шњ ег

пр еп оручена поштанска пошиљка која се мора

изгледа, стања неког објекта на основу ископи ­

уручити искључиво примаоцу на чије име по­

на , остатака, или утврђивање како се н е ки до­

шиљка гласи;

гађај збио на основу материјалних доказа, ис ­

при" .

рекомандирано

препору­

ч е но (о начину слања поштанске пошиљке).

каза сведока и сл.

рекомаllДирати, рекомандирам , команди рају сврш. И несврш. [фр . од лат.

recommendare]

3. л . мн . ре­ recommander

давати повољно , афир­

мативно мишљење , препоручи(ва)ти .

рекомпензација, -ё ж [нлат. ре-, компенза ција]

1.

штета.

4.

мед . пластична операција

којом се прикрива озледа или надокнађује из­ губљени део тела.

реконструкцијски, -а, - о [в . рекон струкци­ ја] који се односи на реконструкцију , који по­

recompensatio,

в.

накнада за нешто што је

оште ћено , неисправно , изгубљено и др. ; од­

тиче од реконструкције .

хирургија

1.

...

реКОНСТРУЮlИјск а

мед. грана хирургије која х ирур ­

шком интервенцијом обезбеђује поновн о функ ­

узв раћена бол , увреда, освета.

ционисање појединих дело ва тела , не занема­

рекомпресија, -ё ж [В . ре-, компресија] вра ­

рујући ни естетски учинак који ипак није при ­

2.

ћање ронилаца на повишени притисак у циљу за шт ите од декомп ресионих болести или њи­

реконвалесцент, -а м [нлат. гесопvаlеsсепs , в. реконвалесценција] онај који се опоравља од

болест и .

2.

пластична хирургија.

реконструкционализам, -зма м [В. рекон­ свет може променити, преобразити васпита­ њем .

реконтра, -ё ж [в . ре- , контра] одговор

реконвалесценција, -ё ж [срлат. гесопуаlе­

scentia,

маран .

струкција] идеалистичко схватање по коме се

ховог лечења.

в . ре -, лат .

convalescere

оздравити] вре­

ме у коме се болесник огюравља .

реконверзија, -ё ж [лат.

главног играча у преферансу на контру про­ тивника.

реконцилијащtја, -ё ж [лат. гесоп сiliаtiо]

reconversio, в. ре-,

помирење , и з мирење након сукоба .

2. цркв.

1.

по­

конверзија] повратак у претходно стање, по ­

новно освећење светог места након скрнавље­

новна конверзија (нпр. оживљавање мирно ­

ња.

допске индустрије уместо војне у ратном пери­

и з католичке цркв е .

оду) .

[шп .

reconquista

поновно освајање]

ковни период (од УIII дО

1052

3. цркв .

опроштај ономе ко је био и зо пштен

реКОlщилирати, реконци ли рам ,

реконкиста, -ё ж (уоб. реконквиста, -ё ж)

" ,'-.'

Пиринејског полуострва , у коме су Шп анци и

сти и количини наоружања, о броју војника и

1.

седмове­

xv века) у историји

3.

л . мн . ре­

концилирају сврш . И несврш . [лат . гесоп сјlјаге] (по)мирити , (из)мирити након сукоба .

2.

1.

цркв .

поново осветити оскрнављено свето место .

3.

р еко рд

ректор

рекриминирати, рекриминирам ,

ЦрКВ . дати о проштај и поново примити у като­

ре корд, -а м [нем . се ћати се]

recordari

Rekord, енгл . record од лат. 1. сп . најбољи резултат, до­

ја] прав . спровести , спроводити рекримин а цију, противмеру .

рекристализација, -ё ж [В. ре-, кристал,

мет КОЈИ Ј е н ад машио све дотле постигнуте ре ­

зултате.

2.

највећа измерена количина у једној

кристализација] поновљен процес кристали за­ ције да би се добила кристална структура веће

врсти.

рекорд ан, -д на , -дно [в . рекорд] који пред­ ставља реко рд, који се односи на рекорд .

Dу

чистоће или кристала одређеног облика .

рекрудесцентан, -тна, -тно [л ат.

scens, В . рекрудесценција]

ну, најбрже што се може .

ре кордёр, - е ра м [В . рекорд]

1.

онај који је

вредност

у

уређај који з аписује неку мерену

одно с у

на

променљиву

(време, дуж ина пр еђен ог пута) .

део р екОрдёр .

recrude-

мед . који се погорш а­

рекрудесценција, -ё ж [лат.

п о­

recrudescere

ново букнути] мед . погоршање болести .

рексист(а), - ё м [према публикацији Chгi ­

вредност

техн . в . ви­

3.

вр а­

ва (о болести) .

постигао ре корд, обично у спортском надмета­

2. тех н .

2.

ћање кристалне структуре код ваљаних метала.

ре корд ном року у најкраћем могућем време­

њу; ас.

л. мн.

3.

рекриминирају сврш . И несврш . [В . рекриминаци ­

личку цр к ву онога ко је из ње био изопштен.

stus Rex,

коју је издавала ова организација] ист.

припадник квислиншке организације у Белгиј и

ре кордерство, -ства с [в . рекорд] надмета­

за време Другог светског рата.

ректалан, -лна , -лно [нлат.

ње, тежња за по сти з ањем рекорда.

ре кр еат иван, - вна , - в но [нл ат.

recreativus, в .

в . ректу м]

ректангуларан, -рна, -рно [нлат. rectangul a гi s]

рекреација] који служи з а рекреацију, који је намењен р екреацији.

recta1is,

анат. који се од носи на ректум , дебело црево .

који је у облику правоугаоника, правоугаони .

рекр е ат ивац, -вца м [В . рекреација]

1.

ректасцензија, -ё ж [нл ат. гесtаsсепsiо , пре­

онај

који се рек ре ира, који обавља неку активност

ма

(обично физ ичку) рад и рекреације .

ната помоћу које се одређује положај небес ког

2. онај

који

се бави нек им спортом из задовољства, ради

1.

ascensio

у злаз] астрон . коорд и ­

ректитис, -а м [в . ректум , -итис] м ед. уп ала ректума, дебелог црева .

такмичарско над метање .

рекр еација , -ё ж [лат .

раван ,

тела на небу .

одржавања ко н д иције, а не као припрему з а

ге опоравити се]

rectus

recreatio, према гесгеа ­

физичка активност која се

ректификација, -ё ж [нлат. гectificatio]

1.

техн . поступак потпуног пречишћавања течн о­

спроводи да би се организам освежио, одмо­

сти поновљеном дестилацијом.

рио, опуст и о

јим се нешто поправља , исправља , чини б о­

И

т ако

припремио з а устаљене ,

обавезне, с ва код невне послове .

2. поновна кре­

ација, понов н о стварање .

љим.

3.

поступак ко­

мат. израчунавање дужине лука на кри ­

вуљи.

рекр еирати (се), рекрi:ирам (се) ,

3. л.

мн . ре­

креирају се св рш . И н есврш . [в . рекреација]

1.

ректификовати, -кујём сврш . И несврш . [н ем. гektifizieгen од срлат. rectificaгe, према лат.

освежити (се), освежавати (се), одморити (се) ,

раван]

одмарати

дестилацијом .

(се) опусти ти

2.

(се) ,

опуштати (се)

1. хем .

rectus

пречишћавати течност поновно м

2.

учинити нешто бољим , п о­

кроз рекреа циј у и тако се припремити з а наста­

бољшати нечија својства , поправити, и с пра ви­

вак устаље ни х, обавез них, свакодневних по­

ти .

слова.

2.

поно вно креират и, поновно стварати .

ре криминација, -ё ж [срлат. гесгimiпаtus по­ ново оптужен од противме р е, меру .

recriminare ]

од говор

на

пра в . примена

претходно

преу з ету

3. мат.

израчунати дужину лука на кривуљ и .

ректор, -а м [лат.

rector

управник, стареши ­

на , предводник, према гegere управљати]

1.

ист.

у старом Риму, об. у синтагмама у з начењу

управитељ.

2.

ист . одговорна особа која је зау­

з имала било које место у црквеној и световној

1053

ректорат

релансирати

хијерархиј и (у европским градовима).

3.

реку рент, -а м [лат.

адм.

recurens,

в . рекурир ати]

универзитетск и професор на највишем поло ­

прав . онај који рекурира , који подноси жалбу на

жају и с највећом одговор н ошћу на универзи­

до нето судско решење .

рекурёlпан , -тна, -тно [в. рекурир ати] књиж.

тету.

ректорат, -а та м [нлат.

1. сед иште

ректора .

rectoratum, в . ректор]

2. част и

достојанство рек­

об. у:

рекуреНТНII СТIIХОВИ; У средњовеков­

•

ној поезији стихови у којима се слова могу чи­ тати и од краја према почетку , а да при томе са­

то ра .

ректорск и , -а , -о [в . ректор] који се односи

чувају и облик и смисао .

на ректора, којије у вези са ректором . О -савет

рекурзија, -ё ж [в . рекурирати] рач. с по соб­

највише универзитетско тело састављено од

ност в. рутине

ректо ра и изабраних де кана појединих факул­

му себе.

тета.

(3)

код компјутера да позива са­

реку рирати, рекурирам ,

ректоско п , -а м [в . р ектум, -скоп] мед . техн .

3. л. мн . рекури рају rekurrieren од лат . гесаггеге се од recurrens који се враћа] 1. обрати­

сврш. и несврш . [нем .

инструмент којим се врши преглед ректума, за­

вратити

вршетка дебелог црева.

ти се некоме за помоћ , затраж ити од н екога по­

ректоско пија , -ё ж [в . ректум , -скоп иј а] мед. дијаг ностичка метода прегледа ректума ректо­

моћ, уточиште.

прав . уложити , улагати жалбу

рекурс, -а м [л ат.

скопом.

ректоско пирати , ректоско пирам ,

мн .

3. 11.

ректоскопи рају сврш . И н есврш. [в . ректоскопија] скопом, обављати ректоско пиј у.

ректум, -а м [Н11ат.

1. онај

rectUJn (intenstinium) р ав­ M II .

степеног суда.

реКЦllја , -ё ж [лат . облик

rectio

управљање] грам .

2. ист.

онај који је у

именице зависи

од

природе

глагола

(прелазни или liепрел аз ни) уз који стоји.

рекузаната [в . рекузи­

који рекузира.

прав . жал ба кој а се

морфоло шко-синтаксичка појава да падежни

но (црево)] а нат. завршни део дебелог црева .

рекузант, -а м , ген .

recursus]

вишестепеном суду подноси на прес уду ниже­

мед . обавити , обављати преглед ректум а ректо­

рати]

2.

вишестепеном суду .

р елакса цнја, -ё ж [лат. рати]

1. опуштање

re1axatio,

в . р елакси­

тела и духа, од м ор, разоно ­

Е н глеској, у периоду од краја ХУI до почетка

да .

ХVIП века, одбијао да иде на богослужење које

бађање од пресуде.

је било по за кону обавезно .

малаксалост, попуштање нервног система.

рекузирати , рекузирам , сврш . И н ес врш . [фр . ти]

1.

3.

recuser од

11 .

лат.

2. прав .

захтевати

положај када сила дефо рмитета престане да де­

лује.

TeX II .

2.

rect1perator преузи­ rect1peratio] 1. опо­

искоришћавање корисних

3.

р еЈ l акси рати , р елакс ирам ,

искоришћавање топлот­

хаге поп устити]

4.

поновно до­

1.

(у)чинити да поп усти теле­

с на или нервна нап етост, ослободити се напе ­

тости уопште, опустити се.

2. релаксираТII се

ослободити, ослобађати се формалн ог, резер­ висаног држања,

понашања

и

сл. , заузети

релансирати, рела н си рам ,

3. л. мн . реланси ­

рају сврш . И несврш . [фр . геlапсег, в. ре -, лансира­

бијање материја које се троше у технолошким

ти]

процесима.

новно одбацити некога или н ешто.

1054

не­

формалан , лежеран став.

не енергије која остаје као пратећи производ у основ ном процесу произ вод ње.

3. л. мн . релакси ­

рај у с врш . И н есврш. [лат . ге1ахаге , пр ема в . р е-, lа­

равак након н еке болести или исцрп љености састојака из отпада.

4.

које је деформисано силом врати у првобитни

мач, в . ре куперација] уређај за ре купе рациј у.

орган изма.

млитавост, млохавост,

одби­

recusare

ношењу пресуде бити пристрасан.

реКУllерација, -ё ж [лат.

3.

фю . време које је потребно да се еластичн о тело

изузеће суд ије уколико се сматра да ће при до­

реКУllерато р , -а м [лат.

пра в . ублажавање казне , опрашта ње , осло­

мн . рекузи рају

изразити неслагање с нечијом одлуком ,

против ити се нечијој одлуци.

2.

1.

пронаћи и поч ети гонити д ивљач .

3.

2.

по­

повећати

релегирати

релiшсус

висину улога у некој игри картама .

4.

изража ­

вати отворено непријатељство према некоме;

тивним, имати

лати ван] присталица , п оборни к релативизм а.

њејереси.

релаТlIвитёт, -ета м = релаТИВIIOСТ, -и ж

релатйв, -а м [В. релативан] грам . временско одређивање процеса или стања означеног гла­ голским обликом у п р едикату, не непосред но према времену када се реченица изрич е, већ посредно, преко неког д ругог временског мо­

[нл ат.

релатйван, -вна, -вно [лат. relativus, в. р ела­

В . релативан] стање, својств о

Teopllja

релапlВИ ­

тета ( релаТИВНОСТII ) у ч ење Алберта Ајнштај ­ на о општој законитости просторно-врем ен­ ских односа у природи , п о коме су време и про ­

сти апсолутна и постојана величина .

релативност = релативiпёт .

који подразумева постојање неког од­

носа међу појмовима , појавама и сл .

2. који

има

неку вредност само када се посматра његов од­

нос према нечему другом; који сам по себи не ­ ма вредност, него се пот врђује само у односу

према другим појмовима . реченици,

заменици).

А

3.

релација и рслација , -ё ж [лат. собна зав исност двеју

просторн а удаљеност два места.

релаЦИОIIЙ, -а, -о [В . рела ција] који се одно­

грам . односни (о

релаТИВllа

в е ћина

релативна висина разлика између апсо ­

лутне и надморске висине, удаљеност једне

си на релацију , који припада релацији .

релаЦllонизам, -зма м

може примити на одређеној температури; ре­ сти неке појаве или дога ђаја у историји и књи­ жевности њиховим посматрањем у односу на

неку другу појаву (нп р . у односу на другу зе­ мљу, ДРУ I-И језик).

релативизам, -зма м

[8.

релативан] фин.

рслё

2.

1.

лази немогућност успостављања општеваже­

ћих вредности и етичких критеријума.

релаПlВизац ија , -ё ж [В . релатива н]

2.

relevans од геl е­

утицајан.

релеваllТlIОСТ, -ости ж

[8. релевантан]

осо­

бина, својство нечега што је рел евантно; ва­ жност, битност, значајност, утицајност .

релеванција, -ё ж [инат.

relevantia,

8.

реле­

важност , битност, з н ачај неког правног сред­ ства или судске рад ње.

релевација, -ё ж [лат.

relevatio] растереће ­

ње, ослобођење од какве обавезе .

релегација, -ё ж [лат.

re legatio] 1.

удаљава­

ње окривљенога из одређене средине као н ај­

1. успо­

чешћа мера репресије .

прихва­

тање начела релативизма.

релативизират и, релати ви з ирам ,

рСлёј.

уаге подићи , олакшати] важан, битан , значај а н ;

схватање да су

добро и зло релативни појмови из чега произ­

стављање односа изме ђу два појма.

8.

релева нтан , -тна , -тно [лат.

вантан] важност, битност уо пш те, а н арочи то

идеалистичко учење које оспорава могућно ст досезања а псолутне истине.

фил оз. пра­

међу појмовима , стварима, објектима и сл.

влажност кол ичина водене паре у ваздуху која

лат ивна ХРО llологија ист . одређивање старо­

[8. релација]

вац у филозофији који примарним сматра однос

тачке од под ножја до врха брега; релативна је исказана постотком максимума који ваздух

relatio] 1. ме­ 2. међ у­ величина; разм е ра . 3.

ђусобни однос различитих појмова.

број доб ијених гласова н а изборима мањи од

50%;

relativitas,

онога што је релативно . А

стор релат ивне величине, Докје брзина светло­

мента.

1.

као рела­

релатilВист(а), -ё м, мн . релативисти [ В. ре­

relapsus] понављање

ј ед ном већ учиње не грешке, посебно понавља­

ција]

нечему

рслативизовати в . релативизИрати.

прекоревати, корити, грдити некога .

релiшсус, - а м [илат.

представу о

т ивном .

релегирати , релегирам , сврш . и несврш . [лат.

3.

Н. мн .

ти]

1.

relegare

3. Л .

МII . релеl- ир ају

отправити , удаљи­

удаљити, прогнати , и заг нати некога из

релативизирају и р слати зоват и , -зујём сврш. И

јед не средине.

иесврш . [В . релативан] (у)чинити н ешто рела-

из службе .

2.

избацити, избацивати неко га

1055

ремёње

релёј, -еја м [фр .

relais] техн. 1. уређај који

нине, котлине, клисуре и сл.)

2.

вај. вајарск о де­

прима, а потом емитује радиоелектричне тала­

ло са елементима уздигнути м над равн ом повр­

се .

шином.

2. уређај

за претварање електричних у меха­

рељефан, - фна, -фно и рељёфан, -ф на , -фно

ничке сигнале .

рели, -ија м [енгл.

relly окупљање, састанак]

сп. дисципл ина такмичења у брзини

вожње

ауто мобила, бицикла и сл.

[В . рељеф]

1. који је у вези с рељефом . 2. који је ... рељефне карте (мапе)

израђен у рељефу .

геогр.карте израђене од специјалних матер ијала

релйгија, -ё ж [нат. religio] веровање у бога, у монотеистичкој религији , као творца свега

на којима су уз водоравну слику земљи шта приказана и испупчења и удубљења .

овозе маљског који управља збивањима и суд­

рељеф-интарзија, -ё ж [фр .

relief, итал . intar-

бином света, одређује шта је добро а шта зло;

sia]

исто и у многобожачкој религији која се за­

фигуре и ликови направљени од тако сложених

с нива на вери у више божанстава ....

комада разнобојног дрвета да чин е блага ис­

-

слободе

(ослобођења) снажан слободарски дух гра­ ђанског друштва у ХVПI и

XIX

мена.

рем, -а м , ми. реми [енгл . скр . roепtgеп

lent

equiva-

iп mап] стара јединица за мерење апсорбо­

ване дозе радиоактивног з рачења (замењена

религиозан, -зна, -з но [лат. religiosus, в. ре­ лигија]

пупчења.

веку израже н

у многим покретима и револуцијама тога вре­

ум. за н . уметнички рад у дрвету у коме су

1. који

верује у бога, којије побожан.

који је у вези са вером и религиозно шhу.

религиозност, -ости ж [нлат.

сивертом;

2.

religiositas, в.

р ел игија, религиозан] својство, особина онога који је религиозан, који је испуњен , прожет ве­

реманентан, -тна, -тно [лат.

ју.

remanens од ге­

mапеге остајати] који је остатак неке веће цели­ не .... реманентни магнетизам Физ . магн етизам

који се задржа ва и након престанка деловања магнетног поља.

ром у бога и религијским осеhањима.

релијаш, -аша м [В . рели] сп. учесник у рели-

1 рем = 111 ОО Sv).

ремаllеlщија, -ё ж [В . реманентан] стала количина нечега.

2.

1. прео­

задржавањ е н еког

својства још извесно време по престанку деј­

реликвија, -ё ж [лат.

reliquiae] рел . матери­

ства силе која га је изазвала.

јал ни оста ци светитеља (њихове мошти, пред­ мети који су били у њиховом

власништву,

предмети које су додиривали); светиње.

реликвијар, -ара м [нлат.

reliquiarium, в . ре­

лик вија] цркв . посуда, ковчег или кутија у којој се чува реликвија.

реликт, - а м, геи . мн . реликата [лат. остата к од

reliqui

оставити]

1.

relictum

6иол . биљна или

преживела и

2.

прилагодила се новим условима

остатак обичаја из прошлости везан

за начин живота, обичаје и сл.

3.

материјална,

] 1.

фарм . лек, медикамент.

лек, жалба.

3.

2.

еко н . ено одступање у тежини и

4.

уопште, све

оно што може исправити неку грешку ил и ману .

ремек-дело, -а с [мађ .

remek] најбољ е, вр­

хунско, непоновљиво дело у својој врсти.

ремён, -а м [нем.

Riemen] појас, каиш .

ременар, -а м [В . ремен] занатлија који пра­

relicitatio] трг. по­

ремеllСКЙ, -а, -о [В . ремен] који се односи на

новна, поновљена лицитација, односно јавно

ремен ....

надметање у куповини или продаји нече га.

пренос снаге с једне на другу осовину.

рељеф, -а и рељёф, -ефа м [фр .

relief] 1. геогр .

р азн и облици на површини Земљине коре (пла-

1056

remedi-

прав. правни

ви ремене и сличне производе .

археолошка ископина.

релицитација, -ё ж [лат.

masticare

ремёдијум, -а и ремёДЙј, -ија м [лат. иm

финоhи и зраде металног новца.

животињска врста и з ранијих времена која је

живота.

ремастикација, -ё ж [В . ре- , нат. жвакати] прежвакавање; преживањ е .

-

пренос техн. машински елемент за

ремёње, -а с з6 . [В . ремен] скуп свих рем ено­ ва који улазе у састав једне машине .

ремета

реМОllстр iнща

ремета, -ё м [лат. erernita од гр'!. е гёrn {tёs пу­ стињски] испосник, пустињак, еремита.

ња, присећање.

реми, -ија и р ем й l , -ија м [енгл. nlrnrnу] ка р ­

стар иј ег дела.

2.

нерешен исход

ремиза, -ё ж [нем. Rernise од фр . re1l1ise ] 1.

2.

одлагање

кола

и

п ољопривредних

хангар за чување трамваја.

одложе н е] те.

било ког такмичарског надметања .

алатки.

3.

ум .

4. ево цир ање догађаја

или дожи­

р е мlt С, -а м [фр. rerni se, п р ема лат. ['e1l1issas

ремй 2 , -ија м, мн. р емиј и [ фр. rernise] 1. шах. нерешена шаховска партиј а.

за

враћање у про ш лост.

вљај а из про ш лости.

ташка игра.

место

2.

моти в у поез иј и, музици и сл., преузет из неког

3.

шума,

3.

1. в. р е мЙ 2 . 2. одга ђ ање рока испла ­

трг. п опуст п р и ку п ов ини ; рабат.

ре мисйван , -вна, -в н о [нлат. re1l1iss ivus] по ­ п устљив, благ.

р е мисија , -ё ж [лат.

l'e1l1issio] 1. рел. прашта­

забран у који се склања дивља ч од ло в аца или

ње грехова .

зиме .

(новчаног) ду га.

мед. смиривање, јењавање

болести.

слабљење, о п адање.

ремизёр, -ера м [в. реми 2 ] 1. сп. игр ач који у неком

спортском

надметању

игра н едовољно

2.

прав. укидање казне; опраштање

3. 4 . уо пште :

ре мltсоран , - рн а, - р но [в. ремисија]

1. који

срчано и борбено , који се задовољава н е ре ш е­

се односи н а ремисију, кој ије у вези са ремиси­

ним резултатом, ремијем .

јом.

2.

фиг. особа кој а не

воли да улази у ризик, већ се задовољава ма­ лим.

2.

који је в р а ћ е н н а п оно вн о разматрање.

р е мите н д а , -ё ж [ н ем. Rе1l1 ittе пd од лат. re1l1ittе пdа] о н о што се није могло п р одати, што тре­

ремизи р ат и , ремизирiiм, 3. л. мн. ре ми зи р а­ ју сврш . [в. реми 2 ] завршити игру (аб. шаховску) нерешеним резултатом, р ем иј ем.

ремикс, -а м [енгл. ге1l1 ј х ] муз. нова, измење­ на верзија неке муз и чке композиције.

ремиксоват и , -сујём сврш. и несврш. [енгл. ге1l1јх] муз . поно в но с н имити, с ни мати нову, и з­ мењену верзију н еке муз и чке композ иције.

реМИJlита ризација , -ё ж [ в . р е-, м и л итари ­ зација] вој . пол. поновно нао р ужавање подручј а које је једном већ било разо ружан о.

ремltJlltта ри з ираПt в р е мltJlltтарltзовати . ремltJlltта ри зоват и , -зуј ём и реМИ Jl и тари ­ зиратlt, ремилитаризирiiм,

3. л. мн. ремил и та­

ризирају [в . ре-, милита р изоват и] Бој. пол. с п ро­ вести или спроводити ремил итар изац иј у.

реМИНIIО Н , -а м И ре МИНIIОlIк а , -е ж [ п р ема америчким фабрика н тима, по р од иц и Р еми н г­

тон ("Е .

Re1l1 ington & Sons")] 1. н азив за в р сту пушке (конструисане 18 1б) . 2. наз ив за тип п и­ саће машине (произведе н е 1873).

ба в рат и ти ( н п р . непродати п ри мер ци новин а издавачу) .

р е ми те ltТ, -а м, ген. мн . р емите н iiтii [лат. ге­

rn ittens] 1. о н ај

к оји в р аћа о н о што ј е пр и мио.

2.

банк. особа кој а и ма овла ш ћењеда на п лати при­ с п елу меницу.

ремlt те нција , -ё ж [ в. ремитирати ] мед . бр з а р еак ција п р и ублажавању болести и ли неких њених симптома .

ремltтирати , р емит ир iiм,

3. Л. мн. р емитира­ re1l1ittieren од нат. re1l1itteге послати н азад] трг. 1. в рат ит и , вр а ћ ати натраг не пр одату р обу (н ов ин е, к њ иге и сл.). 2. ек о н .

ју сврш . и несвр ш. [нем.

с ни зити це н у н еке р обе, одоб рити по п уст куп ­ цу или корисн и ку услуга.

реМОВllрапt, р емов ир ам,

3. л.

MII .

ремовира­

ју св р ш. И несврш. [лат. I'е т оуе ге ] с пр овести или с пр оводити ремоцију .

ремонетизовати, -зујём свр ш . и несврш. [В . р е-, мо н ета] фи н анс . п уст ити, п уштати у оптицај новац који је п р етход н о повучен из оптицаја.

реМltнltсце lt та н , -тна, -тно [ В. р еми ни с цен­

р е МОlIст ранца , -ё ж [В. р емо н стр и рати] 1.

ција] који се односи на реми н исце н ц иј у, који

из р ажавање н езадовољства, при гово р због не­

има својства рем и н и с цен ц ије.

ремltllltсце lщија , -ё ж [нат. re1l1ini scentia, према

re1l1inisci

сећат и се]

1. замагље н ост сећа-

чијег п оступка.

2.

прав. жалба у п и са н ом облику

кој о м се захтев а п о ниш тење н еке судске одлу­ ке ил и р е ш ења.

1057

ренегат

ремонстрitнција

ремонстранција в. p eMOHcTpjtнцa .

отк ри о х-зраке]

реМОНСТРlf рати , ремонстрирам ,

моћу рендгенских зрака.

монстри рају еврш. И нееврш . [ерлат. указати се]

1.

3. Л. мн . ре­ ("emonstrare

изразити , изражавати незадовољ­

ство, приговор на нечији постуг.ак.

2. прав.

уло­

жити жал бу у писаном облику којом се захтева поништење неке судске одлуке или решења .

ремонт', -а м [фр. вљање]

1. поновна

монтажа након поправке.

техн. апарат за снимање по­

2.

физ. стара јединица

за зрачење рен дге нским и гама з раци ма.

рендге нограм, -а м [в . рендген , -грам] мед . снимак,

слика

неког

органа

на

рендгенском

филму.

рендге нографија , -ё ж [в. рен дген, -графи­

поновно поста­

remontage

1.

2.

ја] мед. дијагностичка метода снимања органа и тела рендгеном.

редовни преглед возила, постројења и сл . уз

рен дге нолог, -а м, мн. рендгенолози, ген. мн .

поправку и замену неисправних и дотрајалих

рендгенолога [в. рендген, -лог] мед. лекар спе­

делова.

цијалиста који се бави ренд ге нологијом.

ремонт 2 , -а м [фр. коњице новим

remonte] 1. вој . попуна војне коњима. 2. млад коњ кога треба

дресирати или такав коњ у фази дресирања .

ремонти рати, ремонтирам,

3. л.

MII.

ње дијагнозе снимају органи на рендгену х-зра­

ремо н ­

тирају и реМOIповати, -тујём еврш. И нееврш. [В . ремонт'] ти.

2.

1.

цветати по други пут, позно цвета­

попунити војну коњицу новим коњима.

3.

поновно монтирати, склопити , саставити.

ремонтнй, -а, -о [в . ремонт'] који се односи на ремонт' . • -завод предузеће, фабрика за по­ правку и замену неисправних и дотрајал их де­

ло ва возила, построј ења и сл .

рендгено скопија , -ё ж [В . рендген , -скопија] мед. посматрање , преглед на рен дгену да би се успоставила д ијагноза и одредило лечење.

реIlДl-енотерапија, -ё ж [в . рен дген, терапи­ ја] мед. лечење применом рендгенски х, х-зрака.

р е llдге нскй , -а, -о [в . р е ндген] који се одно­ си на рендге н , који потиче од рен дгена . мања у слојевима;

remorquage,

•

ренд­

-

зра'IИ невидљиви зраци

в. ремор­

који настају ударом електрона о неку површи­

брод те­

дубоко кроз тело па се због тога примењуј у у

кер] вуча, тегљење пловила.

реморкёр, -ера м [фр .

цима.

генска томографија рендгенска метода сни­

ремонтовати в . ремон тИрати. реморюiжа, -ё ж [фр .

рендге 'lологија , -ё ж [в . рен дген, -логија] мед. област медицине у којој се за успостављ а­

ну (нпр. површину метала), при чему прод иру

remorqueur]

гљач који има јак погонски мотор за ВУЧУ те­ ретних бродо ва .

дијагности<, кој медицини и техници.

ренде и рС.ще, -ета м [тур .

реморки рати , реморкирам ,

3.

л. мн . ремор­

de] 1.

rende

од пере. геп­

направа на којој се стругањем ситни по­

кирају нееврш. [в . реморкер] вући , теглити пло ­

врће, воће, сир (купус, кромпир, јабука, тврди

вило реморкером.

сир и сл.); треница.

ремоција, -ё ж [лат.

remotio,

према геmоуеге]

уклањање, скидање с власти, престола; сврга­

ремуmiда, -ё ж [фр. геПlOulаdе] кулин. хладни ума к од уља, сенфа и зеленог поврћа који се

служи као прилог уз главно јело.

рсналан, -лна, -лно [лат.

renalis,

РСllде ринг, -а м [енгл.

rendering] 1.

ум. прика ­

вршине и извора светлости.

renes

жни.

ренд.-ен, -а м [према немачком физичару

К.

ум. рач . сенчење,

гати, рибати, блањати.

реllегат, -ата м [нем .

negatus]

(W.

2.

осенчавање слике при компјутерској обради.

реllДllсат и , -дишём нееврш. [В . ренде] стру­

према

бубрези] мед. који се односи на бубреге; бубре­

1058

зан . дрводељска алатка за

з ивање неког објекта дефи нисањ ем његове по­

вање.

Рентгену

2.

стругање дрвета; блања.

Rontgen, 1845-1923),

који је

Renegat,

према нлат. ге­

онај којије напустио неку организаци­

ју , партију и сл. и пребегао на противничку

страну, пребег; отпадник, и здајник .

рснспiтство

р с н умс р ација

рснсгатство, -ства с [В . ренегат] стање или

р с н ом ир аност, -ости ж [В . реноме] својство ,

статус онога којије променио страну, пребегао

особи н а онога који је реномиран, нечега што је

код противника.

реномирано.

рснссанса, -ё ж [фр . обнова]

1.

Renaissance препород,

ист. раздобље препорода, обнове,

р с н о н с ир аТ II , ренонсирам ,

3. л. мн. ренон ­ renoncer] 1. одрећи се части , положаја. 2. одустати од нечега (нпр.

сирају сврш. [фр .

процвата и просперитета у европској култури,

угледа,

уметности и науци од

од картања).

XIV дО XVI

века, у коме

су ствараоци, ослобођени средњовековног, цр ­ квеног утицаја, тражили надахнуће за своја де­

р ёнта, -ё ж [фр .

reddere вратити,

rente од срлат. renda, према 1. новчани из­

плат ити] фl1нанс.

ла у класичној грчко-римској књижевности,

нос који фи з ичко или правно лице редовно

уметности и филозофији.

узима на основу неког власништва, најч ешће

2.

аРХI1Т. стил у гради­

тељству овога периода са елементима

грчко ­

рени-бунар, -а ра м [фр . гепitепt(е) отпоран, в. бунар] извор, бунар и з кога се вода добија кроз бушотину из дубљих слојева земље.

рёнијум, -а и р ё н иј, -ија м [н лат.

Rhenium , Rhenus река Рајна] хем. хемијски еле­ атомски број 75, симбол Re, редак и ску­

према лат. мент, поцен

сребрнастобели

метал

велике специ­

фичне тежине (користи се као катализатор).

РСНlIтентан, -тна, -тно [лат.

renitens од reniti

опирати се] тврдоглав, својеглав, задрт.

рснитеlЩllја, -ё ж [В . ренитентан] особина онога који је ренитентан; тврдоглавост, своје­

реlшформан, -мна, -м но [нлат.

ren

ген.

renis

reniformis од

бубрег] који је у облику бубре­

рсноваЦllја, -ё ж [лат.

renovatio, в . реновира­

ти] обнављање, мењање набоље , побољшање

капитал .

ре ll табилан, -Лllа, -лно [фр.

rentabIe, нлат.

гепtаЬi l is] који доноси ренту ; уносан, исплатив.

р с н таб ll литёт, -ета м

8.

р с н таБ И л н Ост.

р снтаб и л н ост, -ости ж [имт.

rentabilitas, в.

рентабилан] особина, својство нечега што је рентабилно , исплативо; исплативост.

р е н табот, -а м [енгл.

rent-a-boat]

изнајм љи-

вање чамаца, бродова и д ругих плови ла.

р е н тајахт, -а м [енгл .

rent-a-yacht] изнајмљи­

вањејахти .

р е н такз р , -а м [енгл . служба која се бави

rent-a-car] 1. изнајм љи­ 2. изнајмљивањем возила. 3.

изнајмљено возило.

мити]

рсновираТII, реновирам ,

3. л. мн . реновирају renovieren од лат. renovare]

обновити, обнављати реконструисати (о згра­ дама, просторијама и сл.).

рснографија, -ё ж [лат.

ren бубрег, в. - графи­

ја] мед. испитивање функције бубрега.

renommee] репутација, до­

бар глас, слава, углед.

рсномирзн, -а, -о [В . реноме] који има рено ­ ме, који је на доб ром гласу, славан, угледан.

rent

изнај­

изнајмити , изнајмљивати (кола, брод,

бици кл) на ренту .

р с нтиј ёр , -ера

нечега .

рсномё, -еа м [фр.

приход у об­

р е н таТ II , -ам сврш. и неС8РШ. [eHrJl.

га, бубрежаст.

сврш. и иесврш . [нем.

2.

вање аутомобила и других моторних возил а.

главост, задртост .

лат.

издавања у закуп некретнина .

лику Щlвиденде који неко добија за уложени

-римске архитекту ре .

..

[фр .

rentier,

в . рента] онај

који живи од ренте.

р снти р аТ II , рентирам , сврш. и неС8РШ. [фр.

renter,

3.

JI .

"11.

рентирај у

в. рента] давати под

ренту, изнајмљивати.

р ё нтн и ,

-3,

-о [В . рента] који се односи на

ренту , који потиче од ренте .

•

Р С IПН С нсурозс

ПСI1Х . неуротска реакција након п ретрпљене тра­ уме у односу на евентуалну, могућу одштету.

р с н у м с р а Цllј а, -ё ж [8. ре- , нумерација] 110новна нумерација, поновно обележавање бро­ јевима .

1059

р епарација

ренумерисати

ренумерисати, -ришём сврш. и lIесврш . [нем. гепшnегiегеп, према пат. геПUП1егаге, према в.

2.

уношење промена у о н о што је већ организо­

вано, у р еђе н о.

ре-, нумерисати] поновити, понављати нуме­

рацију, поновно (о )бележити бројевима.

реоргilllизоваПI, -зујём сврш. и " ссврш. [илат. геогgапisаге, в. ре-, орга н изовати]

реНУНЩlјација, -ё ж [ЈШТ. геПtlПtiаге одгово­ рити] одрицање, одустајање од части и поло ­

организовати, у р едити.

2.

1.

поновно

унети промен е у оно

што је већ о р ганизовано, уреl)ено; преуредити.

реоријентација, -ё ж [ В. ре-, оријентација]

жаја.

pellЏep, -а м, гсн. МII. р е нџ ёр а [еш"л. ranger] 1. чувар, извиђач.

2.

промена става, усме р ења и сл.

реосигураље, -а с [В . ре-, осигурање] уговор

вој. припадник спец иј ал ни х

јединица копнене вој ске САД-а за извршење

између двеју

задатака у непријатељској позадини или ис­

узајамн ој обавези с н о ш ења и покривања јед­

пред линије ф р о н та . рео- [грч.

rheos

институциј а

ног дела р изика свог сауговарача

стр уј а] као први део р е чи са

и

о

о

подели

премије осигурања .

реоскоп, -а м [В . рео-, -скоп] слепр. мерач

значењем: тећи, струјати; који се однос и на

утрошене електри чне ене р гије; струјомер.

ток, струјање.

реовируси, реовируса м м н. l СIIГП. сКр.

ratory enteric

осигу равај ућих

огрh ап

virus]

respi-

мед. веома р асп ро­

страње на врста вируса који нападају дисај н е и

реостат, -ата и р е остат, -а м [в . рео-, -стат] елепр. електрични отпорник у апаратима којим се р егулише ја',ина, напон струје.

реп' , -а м [енп, . СКр. гое пtgеп

пробавне органе.

реоксидац ија, -ё ж [lIпат.

reoxydatio,

В. ре-,

оксидац ија] хсм. поновна окс и дација.

реокупација, -ё ж [ннат .

ca l]

equivalenr ph ysi-

заст. стар а јединица за мерење количине ап­

сор бова н ог јо ни з ир ају ћ ег з р ачења (више се не ко ри сти).

в. ре- ,

реп 2 , -а м [енгл . гар лу пк ат и , д рн дати] муз.

окупација] поновна окупација изгубље н е тери ­

стил у популарној музици који су крајем 70-их

торије.

година ХХ века разви л и диск-џокеји и урбано

reoccupatio,

реокупиратlt, реокупйрам,

л. мн. р еоку­

црно становништво у САД (наглашена употре­

пирају сврш. и н есврш. [ В. р е-, окупирати] понов­

ба ритм ичн ог и ри мова но г гово р а, уз агресив­

но окупирати изгубљену територију .

н о лу пк ање).

3.

репарабiiлан, -нна, -нно

реОЈЈогltја, -ё ж [В. рео -, -лог иј а] физ . део ме ­ ханике

који

изучава

струјање

вискоз ни х

течности и деформације колоида који при том

репаратйван , - в н а, -в н о

реометар и р еомётар, -тра м [В . р ео-, -ме­

lB. репарирати]

ко­

ји се односи на р епар а циј у, који прип ада репа­

рацији .

репарату р а, -ё ж [lIлат. герагаtuга , В . репари­

основу брзине стр ујања.

рат и] до вођ е ње у исправно стање; поправка ,

реон нспр. в. рејОн. реОllерација, -ё ж [В . ре-, операција] мед . по­ новна операциј а.

оправка.

репарација , -ё ж [l1 лат. ти]

peOPI-анизатор, -а м [lIлат.

reparabilis

вити , обновити; поправљив , обновљив.

настају .

тар] техн. апарат за мер ење потрошње плина на

[л ат.

обвновљив , В . р епарирати] који се може попра­

reorganisator, в .

1.

("eparatio, В.

репарира­

поступак којим се нешто доводи у ис­

правно 'ста ње ; поправка .

2.

враћање у првобит­

ре-, организатор] о н ај који сп ровод и рео р га ни ­

но стање н ечега што ј е п ропало, поруш ено, до­

зацију.

тр ајало (об ично о гр а ђ ев ин ама).

реоргаЮlЗација, -ё ж [l1лат. геогgапisаtiо, в. ре-, организац иј а]

1.

промене у једном ве ћ о р­

ганизованом систему, телу, институцији и д р .

1060

3.

прав. новча­

на н акнада ини извињење за нанету увреду .

4.

н адок н ада ш тете, р атна одштета коју поражена страна исплаћује победнику.

репарирати

реп ете

репарltраТIf, репарирам, 3. л.

р епа рир ају

MII.

сврш. и lIесврш. [лат. герагаге , према обновљив]

1.

reparabilis

до вести, до в од и т и у исправно

стање; поправити.

2.

примити новчану накнаду

или извињење за нанету увр еду .

3.

надокнади­

оријентир.

2.

фиг. полазиште у во ђ ењу неке рас­

праве .

рспер 2, -а м [енгл . гаррег, В. р еп 2 ] муз. који изводи реп муз ику.

2.

1. онај

онај који воли реп

муз ик у.

ти штету, дати ратну одштету .

репарти раТIf , ре партирам,

3. л.

MIJ.

р е п а рти­

рају сврш. и несврш . [в . р епартиција] сп р овести, спроводит и репартицију.

репарти щtја , -ё ж [В. ре -, лат. partitio п одела, расподела]

подела,

р асподела заоставшти н е

репеража, -ё ж [ В.

pell ep I Ј 1. истицање ка­

рактеристичних знакова на терену р ади боље ориј ентац иј е.

2.

о риј е нтација на терену помоћ у

истакнутих з н акова .

репеРКУС Jtја, -ё ж [лат. repercussio, према ге­ одбијати]

1. н еп р едвидива послед ица 2. одбијање звука, све­ одсјај. 3. понављање једне

или нечег другог п р ема утв рђ еним мерилима ,

percutere

законским пропис им а и сл.

н еког догађаја или ч ин а .

репасажа, -ё ж [фр . repassage, В. репасирати] преиспитивање ваља н ости н еке одлуке, проце­

репасёр, -ера М [В . репасирати] онај који репаСltраПt , р еп а си ра м, 3. л. "'1. р епаси р а­

repasser] 1.

проверавати

преиспитати,

та чн ост,

исправност

нечега (резултат у рачунању, и сп р авност сата).

2.

који је својствен р еперкусији, који је као код реперкусије .

обавља репасажу.

проверити ,

исте теме у вариј а нтама .

реперкутйваll , -Вllа, - вно [В . р еперкусија]

не или поступка.

ју сврш. и несврш. [фр.

тлости; одјек, ехо,

прегледати још једном, пр очитати, п оп рав и ­

ти, дотерати (нпр. рукопис) .

3.

врат ити се с пу ­

товања.

рсперкутовати, -тујём сврш. И н есврш. [лат.

repercutere одбијати , В. р епе ркусија ] 1. изазвати реперкусију. 2. одбит и се, одјек н ути (о светло­ сти, звуку). 3. понављати једну исту тему у ва ­ риј а нтама .

репсрсаж, -а м [фр . гер е гсе г] поновљена ква­ л ификација , друга шанс а за оне у ч есннке у

repatriatio, В. ре ­

с портским квалификацијама (веслању, бици­

патрирати] повратак, в р аћање у домови н у (из­

реl l аТРltјација, -ё ж [нлат.

клистичким тркама и сл.) за улазак у пол уфи­

беглица, расељених лица, р атних заробљени­

нале или финале.

ка и др.).

реl l аТР ltра ти , репатри рам, 3. л. мн. репатри­ рају свр ш . и несвр ш . [л ат.

repatriare]

обавити, оба­

реперсажа В. рспсрсаж .

репертоар, -а р а М [фр . п~реrtоiге збирка, по­

вљати репатријацију , вратити у домов ин у из­

пис од лат.

беглице, расељена ли ца и д р.

отк ри ти]

репатр ирац, - рца м [В. р с п атри р ат и] онај који се спроведеном реп атријацијом вратио у домовину; повратник.

реПСJlеIlТ, -а м, ген. мн . репелената [енгл . ге­

pellent

од лат.

repellens

од гереllеге одбиј ати]

хе". фарм. препарат који својим одбојним, не­ пријатним мирисом одбија инсекте (кома рце, муве и осталу гамад).

рспёр 1, -ера М [фр. гере ге з нак , обележје]

водит и

repertorium , према ге р егјге прон аћи, 1. план или р ас п оред по коме ће се из­

позоришне

представе, концерти ,

казивати филмови и сл.

2.

при­

програм у целини ко­

ји уметник изводи.

репертоарскй , -а , -о [ В. репертоар] који се од нос и на репе ртоа р , који улази у састав ре­ пертоара .

репете ( и уоб. репста ) [В . репетирати] 1. прил. поново , опет, још.

2.

поновљени оброк,

1.

об рок који се уз им а одмах после поједеног ре­

истакнута тачка на објекту и л и те р ену (врх

до вн ог, плаhеног об р ока (об ично у студент­

торња, специфич но дрво и др.) која служи као

ским мензама).

1061

репортё р скй

репетент

репетент, -а м [нем.

Repetent,

в. р е п етир ати]

ученик поји понавља разред, који и сти разред

реШlикација , -е ж [лат .

rep1icatio,

В. реплика]

посту пак и з раде копије нечега .

уписује по други пут.

реПЛИЦlfрати, р еплицйрам,

репеПfрати, репетйрам,

3. л. мн . р епети р ају сврш. и несврш. [нем. repetieren од лат. repetere по­ новити] 1. узети репете (2), узети још једа н оброк. 2. поновити, понављати, обновити, по­ ново уп исати исти разред . 3. уба цит и , убаци ва­

цирају С8РШ. И несврш . [нмт.

3. л. мн. репли ­ replicare, В. р еплика]

дат и , да вати реп л ик у, ОД I-ОВОР, коментар на не­

чије и злагање.

реповати, -пујем несврш . [ В. реп 2 ] изводити реп муз ик у.

ти метак у лежиште ватреног о ружј а.

репозiпоријум, -а и репозиторйј, -ија м

репетйрка, -е ж [В . репет ир ати] п ушка брзо ­

[лат.

reposi torium] 1. место

на коме се одлажу и

метка код које се повлачењем затва рача изба­

чувају књиге и с писи ( п олица, орман) .

цује чаура испаљеног метка и одмах убацује

ште, свако место које служи за одлагање и чу­

нови метак.

вање нечега (трезо р , ри зница, складиште, ма­

репетйтор, -а м [лат.

1.

repetitor,

в . р епетират и]

гаци н ).

реllОЗИlНlја, -е ж [лат.

педаг. онај који са учени цим а утв рђ ује или

обнавља пређен о гради во. жбава хор .

2.

муз. онај који уве­

3. техн. део одашиља ч а

који прима и

одаш иље сигнале у ТВ м р ежу.

repositio]

мед.

1.

посту­

п ак враћања сломље н е кости и ли ишчашеног зглоба у нормалан положај.

2.

враћање испало г

о р га н а у трбушну ду пљу .

репетiпоријум, -а и реп ет иторйј, -ија м [нлат.

2. уоп­

мед. који се може в ратити у нор малан положај

које се пређено градиво б рзо обнавља и утв р ­

(о костима при ишчашењу , уганућу, помере­

ђује.

ном органу у трбушној дупљи).

2.

В . репетирати]

репонибйлаfl, -лна, -лно [нлат. геропiЬilis]

књига из

repetitorium,

1.

курс на коме се об н авља, понавља нау­

р епо нирати , репонйрам ,

чено гради во.

репетиција, -е ж [лат. ти]

1.

ГЈОнављање,

repetitio, в . репетира­ об н ављање. 2. са вл адав ање

градива, учење које се спровод и ван ш колс ке

вратити] мед. в ршити, извршити , обавити репо­

репорт, -а м, ген . мн. р епо р ата [фр .

репла нтација , -е ж [III,ат .

p1anta

л. мн. репонира­

зицију.

наставе .

лат.

3.

ју сврш. и несврш . [нем . геропiегеп од лат. геропеге

садница] мед.

1.

replantatio, в . ре-,

по н овно уметање,

убацивање, уса ђи вање имплантата .

2.

report]

НО8Ин. извештај, извештавање о неком догађају путем штампаних или електронских медија.

хи ру р ­

репортажа , -е ж [фр .

reportage]

новинарски

шки захват којим се поновно усађује неки ор­

жан р којим новинар извештава о неком догађа­

ган или део тела.

ју на основу података са те р ена.

реплика, -е ж, дат. И лок . реплици [итал . са од лат.

rep1icare

одвратити]

1.

репортажнй, -а, -о

rep1i-

примедба на

[8.

репо ртажа] који се

од носи н а реп ортажу, који је представљен у

претходно и злагање, коментар којим се изра­

облику репортаже .

жава неслагање с претходним излагањем.

2.

диј ској и ТВ техниц и ) возило , обично веће,

позо р. краћи део улоге којим глумац одгова ра

оп р емљено ур е ђ ајима за снимање и пренос до­

на речи партнера у позо ришном комаду.

гађај а на терену; покретни радијски одн. теле­

3. ум.

умет ничко дело које је инспирис а но ист им мо ­

визијски студио.

тивом из со пственог ранијег дела .

репортё р , -ера м [енгл.

репликант, -а м, ген. м". репликаната [В . р е­ прављено по угледу на људски обл ик .

изнова, опет .

1062

rep1icato]

муз. по ново ,

reporter, в . репортира­

т и] новинар који пише или сн им а репортажу .

плика] биће из научне фантастике које је на­

реПШlкато прил . [итал .

.. репортажн а кола (у ра­

репортёрскй, -а, -о [В. репортер , репортира­ ти]

1.

који се односи н а р епорте р а, који припа­

да реп о ртеру, који потиче од репортера. так, сажет.

2.

кра­

репресир ати

репортирати

репортирати, репортирам, 3 . л . мн . репорти­ р ај у св рш . И нес врш . [енгл .

report од фр . reporter]

Ј.

известити , из вештавати о нечему у форми ре­ портаже, ре портерски.

2. уопште,

поднети, под­

носити из вештај .

репрезеит непР . В . репрезентант.

ционо право право замењивања; у наслед н о м праву: ступање у права умрлог претка.

репр езе нтовати, -ујём и репрезентов ати, - ујём еврш . и несврш . [нем.

reprasentieren од лат. гергаеsепtаге показати, одмах донети] 1. засту­ пати , представљати некога или нешто, п ој е­

репрезентант, -а м, ген . ми . репрез ентаната [лат. ге ргаеsепtапs , в . репрезентативан] Ј . онај

динца или групу .

2.

бити, представљати , слу­

жити као пример; узорак за конкретну си туа­

који се п ојављује као представник, заступник

цију, стање и сл .

некога ко ј е од сутан .

ти физичко или правно лице на суду или у ј а в­

2.

онај кога је народ иза­

3.

прав . заступати , представља­

бр ао да га заступа у градској, републичкој или

ности.

савез н ој с ку пштини ; народни посланик; непр .

нечега, бити типичан или просечан прим ера к,

реrlр е зент .

јединка неке врсте, типа, класе .

реl1резентатива н , - вна, -вно [нл ат. гераеsеп­

tativus]

Ј . који својим особинама , својствима,

п она ш ање м и с л . може д а служи за репрезента­

цију.

2.

који ужива поверење, углед да може

достојн о представљати некога .

...

репрезента­

тивна монархија уставна монархија ; репре­

4.

имати типичне особине некога ил и

репресалија , -ё ж еп од срл а'!'.

(06. у мн . ) [нем . Repressa1irepressa1ia одмазда, према в . репре­

сија] сурове мере које јед на држава или њ е н а војска спроводи над другом државом и ње н и м

становништвом као одмазду или гушење било каквог отпора .

зе н тативни систем уставни систем у коме је нар оду дата могућност да непосредно бира

репресиван, -вна , -вно [фр . п:ргеs s if, в. р е­

свој е п р едставнике , народне посланике, преко

пресија] који з а остварење својих циљева к о­

којих ћ е учест вовати у управљању државом ,

ристи репресију , присилу , принуду .

на р о чи то у доношењу з акона; репрезен тат ив­

сивне мере з аконске и друге мере које д р­ жавна власт предузима против лица или гр у­

ни у став в. репрезентатив ни систем .

репрезентатива ц, -вца м [В . репрезентати­ ван] с п .

1.

најбољи представник неке колектив­

не спо ртс ке д исциплине у држави.

2.

спортиста

који н асту п а у д ржавној репрез ентацији.

репрезентативност, - и ж [В . репрез ентати­ ва н ] свој ство, особин а онога који је репрез ен­ татив ан , н е ч ега што је репрез ентативно .

репрезента ција, -ё ж [л ат.

2. скуп

repraesentatio] Ј .

поступака у сврху оч у ва­

ња угледа у јавном животу .

3.

прав . заступањ е ,

пр едста вљ а њ е некога, најчешће странке (поје­ динца ил и институције) у судском поступку.

4.

грам . заме н а перфекта и футура обл иком пре­

зента за и с к аз ивање рад њи које су се већ дого­ диле ил и ћ е се тек догод ити.

S.

ре1l . јединство

света који ј е ј едан Бог створио за један смисао

безбедност или опстанак државе; репр есив­ ни апарат у

ауторитарном режимском д р у­

штву , јединствен назив з а полицију, службу државне безбедности и судство које кон тр о­ ли ше држава ; репресивно д руштво друш т в о у коме д ржава односно систем на власти

гу­

ш т ва,

вероисповести ,

уопште

сва

љ у дс к а

права.

репресија, -ё ж [л ат .

repressio

од

repressum

потиснут , према гергјmеге сузбијати ,

пот и ­

скивати] Ј. систем казнених мера , мера при с и ­

ле и принуде.

2.

мере државне присиле .

3. пе и х.

свесно одбацивање, потискивање сопств е ни х жеља које средина сматра неморалним .

репр ес ирати , репресирам ,

3. 11. ми . репр ес и ­

рају сврш . И н ес врш . [в . репресија] примењиват и ,

и циљ.

репрезентациони, -а , -о [в . репрезентација] који заме њ ује ; који н а слеђује .

па које својим радом и тежњама угрожав ај у

ши слободу мишљења и иступања , ствар ала­

сп . с п ортска е кип а која представља град, држа­ ву, конти нент.

репре­

...

...

репрезента-

применити репресивне, казнене мере у спр е ч а­

вању друштвено штетних појава .

1063

рептiiлскii

реп ресор

репресор, -а м [В . репресија] биол. молекул

ре проду ктнван, -в н а, -вно [нлат.

reproducti-

беланчевине у цитоплазми који је одго в о ра н за

vus,

регулисање генског дело вања.

дук цију , који ј е у вез и са ре продукцијом.

реприватизација, -е ж [В . ре- , прив ат и за ци ­

В. ре продуко в ат и] кој и се од нос и н а репро­

репроду ктивност, -ости ж [нлат . reprodu cti-

ја] процес преласка претход но подру ш твљене

vitas,

покретне

га који је репр одукт иван , онога што је репро ­

и

непокретне

имовине

у

п ри ват н о

власништво.

дуктивно .

реприза, -е ж [фр . наредно

В . р еп р одуковати] особи на , својств о оно­

извођење,

reprise] 1. друго и свако приказивање ,

ем итовање

неке позоришне представе, филма и сваког другог радио и телевиз иј ског прилога.

2.

оп­

шти назив за сваку радњу, за сваки догађај који се понавља.

р е продуктор, - а м [В . р епродуковати]

3. Н. М II. р сп ри з и ­

које је прими о путем рад и о- приј емника или те­

л ефонском в езом.

продуковати]

1.

reproductio, в. ре­

обнављање врсте, размн ожа­

рају сврш. и н есвр ш . [В. реприза ] и з вести , и з води­

вање.

ти,

водњу и капитала у току прои з вод ње.

приказат и ,

приказивати ,

дат и,

дават и

р е­

2.

тех н . з вучник који flOj aclaBa говор и ли музику

репродукција, -ё ж [н лат.

репризирати, репри з ирам,

1. онај

који ими т ира произв еде ни глас или з вук .

2.

еко н . обнављање средстава за про из­

3. слуша­

призу неког једном већ изведеног, Ilриказа ног

ње или гледа ње с нимље ног материјал а (грамо­

садржаја.

фонских п ло ч а, видео-касета и сл.) ~ проста

реllрiiзнii , - а , -о [ В. ре приза] који се изводи, приказује , даје као репри за. ~

-

програм про­

-

производња чији се ниво , опсег не мења прела ­ ском из једног периода у д руги; ПрОlll ире.lа

-

грам који се репризира , који се дај е, прик азује

прои з водња чији ниво , опсег ра сте у односу на

као реприза .

претходни период .

репрИlП, -а м , ген. мн. реприната и р еп ринта

реПРОД УКЦllонii, - а, -о [В . р е пр одукција , ре­

п онов н о обј а вљи ­

продуковати] који се односи на репродукцију ,

вање , публ ик овање књиге без икаквих до пуна

који је у вез и са репродук цијом . ~ репроду к­

и изме н а.

ЦИОllа метода п осту пак при умножав ању сли­

[ен гл . ге ргiпt нови отисак]

1.

репроду кција и шта мпање стари х

2.

књига. ~ репринт-издаље п оновни отисак пр­

ка , К ЊИI'а и сл.; репроду кциона СflOсобl'I ОСТ

вог издања књиге.

способ но ст з а биолошку р е пр одукцију, раз­

реПРИllТовати, -тујем сврш . и н есвр ш. [в . р е­ принт] поново (од)штампати књигу, истовет н о

репробациј а, -е ж [нлат.

2.

reprobatio] 1. про ­ 3. противдоказ.

поправни испит.

репрограм, -а м [в . р е-, програм] нови п ла н неког процеса, исправка првобитног плана .

репрограми рати , репро грам ир ам,

3. л. м н .

репрограми р ају сврш . и Ilесврш . [В . ре-, програ­ мирати] мењат и , променити , преиначити про ­ грам, план, редослед потеза. ~

-

ду г(ове) од го­

д ити, одгађат и р ок враћања дуга, п отр аж и ва­

репродуковати, -кујем сврш . и иесврш . [илат. во изводити.

1064

оргаllИ органи који служе за

репроду ковати]

ства ра .

1.

онај који поно во пр оизводи,

2. в . репродукто р (2).

репромате ријзл , -ма м [ в. репро(дукова ­ т и) , репро(дук циони) , материјал] ПРI1 ВР. сиро­ вине иполу прер а lјевине које се користе за про­ изводњу финалн и х производа.

рептiiл , - и ла м [нлат.

reptilia од лат. reptili s

који пузи] врста копн е ни х ж и вотиња

Replilia

које пузе, гамижу; гмизавц и (гуштер , зм ија , ко рњ ача и др .).

ња.

rcproducerc,

-

репроду цент , -а м, ген . МН. р еп р одуцената [В .

првом издању .

клетство.

множавање ;

размножавање .

према В. р е- , продуковати Ј

2.

стал но обнављат и .

1. поно ­

реГlтйлије в . рептiiл . рептйлскii, - а, -о ма, гм и завц им а .

2.

1. кој и ј е сли ч ан репти л и ­

ф иг. који је без пои оса, ка-

реп ублика

рескрип т

рактера, којије спреман да пред неким пузи, да му се ул изуј е и сл.

репургирати, репургирам ,

3. л. мн . репур ги ­ repurgare] поново очи­

рају с врш . и н есврш . [лат.

република, -ё ж, дат. И лок. републици [лат.

ст ити, прочистити, пр о чишћ авати (об. цревни

res pubIicajaBHa ствар (опште доб р о); држава] 1. полити чки систем друштвеног уређења у ко­ ме је први човек председник или премијер. 2. др жава са таквим политичким системом . 3. по ­

тракт).

литичк и

бљавање , сани р ање оштећених објеката , повр­

систем

у

коме

се

на

власти

налазе

представници народа бирани на парламентар­ ним изборима и који чине републички парла­ мент.

4.

држава која је тако уређена.

1.

присталица, побор ник обл и ка

владав ине на чијем челу се налази председник .

2.

ресан:iција , -ё ж [В . ре-, санација] оспосо ­ шина и др. з а поновну употребу .

ресаllирати , рес iширам ,

3. л .

мн. ресанир ају

сврш. и несвр ш . [в . ресанација] оспособити , сани ­

републиюiнац, - нца м [фр. герuЫiсаiп од в. р епубл ика]

рерна , -ё ж [ нем . Rбhге] део шпорета у ком е се пеку јела; п ећ ниц а.

пристал ица или припадник оне стра н ке која

заговара републику као политички систем уре ­ ђења.

рати оштећени објекат, 110В РШИН У и др . за по ­ н овну употребу; санацијом привести , при во­ дити намени .

ресан т иман , -а на м [фр . ге ssепtimепt] носима, отпо р ,

републиканизам, -зма м [в . р епублика] је­

1. осе­

ћај незадовољста постојећим д р у ш твеним од­ кивност, м р жња.

2.

пон овно

преживљавање н еке раније н еугодности ; бол­

динство идеологије и практичног деловања ре­

но , тужно сећање на неку раније Дож ивљ ену

публика наца .

неугодност.

републиюillСТВО в . реп убл иканизам .

ресекција, -ё ж [л ат.

републиюiција , -ё ж [в . ре-, публикација] поновно објављивање, об н ароДовање .

репуд иј:iЦllја, -ё ж [лат.

repudiatio] 1.

прав. развод брака .

3.

прав .

порицање дугова.

репулзиван, -вна, -вно [лат.

ресет, -а м [енгл .

кључивања компј утера.

ресетовати, -тујём сврш. и несврш . [в . ресет]

2. -

мали мото р за једнофазну наизменичну С1рују .

з ицију .

ре пулзоран, -р на , -рно в . реп улз Иван . репунца, -ё ж, ге н . мн . р е п у наца и репунци [в . пунца ] жиг, печат на предмету, обично накиту, којим се потврђује даје израђен од племенитих

reset] рач. враћање компју­

тер ског хардвера на почетну поз ицију без ис­

repulsio репул­ 1. који не признаје нечије право на нешто. 2. који је од­ вратан , одбојан, одуран . ... реП УJlЗ ИВНИ мотор

зија , непризнавање права на нешто]

1. рач .

вратити , враћати кqмпјутерски хардв е р

на почетну позицију и поново га покр енути . се враћати се , в р атити се н а почетну по­

ресеЩfрати, ресецирам,

3.

н . мн . ресецир ају

с врш . и несврш . [в . ресекција] (у)радити, (и з)вр­

шити ресекцију.

peCJtД yYM в . резИдуу м . реситал , -ма м [фр . гесitаl] муз.

метала (злата, сребра) .

репунцирати, реп унцирам,

према в . ре- , се­

неког о р га н а.

непризнавање д ржављанства, наследст ва и сл .

2.

resectio,

цирати] мед. исецање , одсецање оболелог дела

3. л. мн. репун ­

цирају сврш. и н ес врш . [в . репунца] утиснуги, утиск ив ати специјални жиг, печат у предмет

1. концерт

или музичке вечери посвеће н е једном ком по­ зитору .

2. солистички

концерт.

рескирати , р ескирам,

3. л. мн . рескирају

као знак да је израђен од племенитог метала

с врш. и несврш. [фр.

(злата, сребра).

се, и злагати се неком ри з ику , опасности.

репург:iција, -ё ж [в . репур гирати] посту ­

risquer,

в . ризик] и зложити

реСКРltПт, -а м, ген . мн. рескрипата [лат. ге­

пак, процес поновног чишћења, прочишћава ­

scriptum

ња (обично цревног тракта).

говор цара на нејасна питања.

отпис] ист. у старом Риму, писани од­

1065

респоюйван

рескрип циј а

рескрiшција, -ё ж [илат.

rescriptio] 1. запо­ 2. финанс . пи­

респектйван , -вна, -вно [нем .

respektiv од

вест, наредба у писаној форми.

срлат.

смени налог за подизање или исплату новца .

узајамни, обострани; дати, дотични.

ресолвИрат и ,ресолвирам,3.л.мн.ресолвИ­ рају сврш. И несврш. [нем . геsоlviегеп од лат.

resol-

'уеге] закључи(ва)ти на основу датих образло­

ресор, -ора м [фр.

ressort деловање] 1. под­ 2. део др­ жавног апарата (министарство, управа и сл.). ресорбеllС, -а м [в. ресорбирати] фарм . средство које побољшава ресорпцију, упијање, на­

ресорбltрати, ресорбирам,

3. л . м .. . ресорби­ resorbere] упиUа)ти,

реСОР !IЙ , -а, -о [в. ресор] којије надлежан за одређени ресор, огранак државног апарата, ко­ ји се односи на ресор, којије у вези са ресором .

министа р министар који руководи неким

ресором , који је одговоран за одређени ресор .

resorptio, в. ресорби­

рати] физиол. упијање, апсорпција разл ичитих материја кроз кожу и слузокожу У крвоток И лимфу.

ција] поновна социјализација, враћање и укла­ пање у прихваћене оквире друштвеног пона­

шања (о лицима која су се вратила са издржава­ ња казне, малолетним делинкве нтима и сл . ).

1.

показивати

Respirator, в.

респири­

апарат који стављањем на нос и

уста омогућава ОЈ1акшано д исање или заштиту

дисајних путева од инфекција.

2.

направа за ве­

штачко дисање.

према в. респирирати] спирацију, дисање.

'"

2.

1.

respiratorius,

који се односи на ре­

који делује као респира­

ре с пираТОрНlI апарат апарат који олак­

шава респ ирацију , д исање ; уп. респир атор

(1);

респирато рни грч убрзано дисање; респира­ тор ни оргаllИ о р гани који омогућавају респи­

рацију : нос, ду шник , бронхије, бронхиоле и ПЈ1ућа; р ес пираТОРНlt тракт дисајни тракт, ди­ сајни п утеви.

респирационй в. рСС ПltратОран . р еС llllрират и, респирирам , рирају несврш. [лат .

respirare]

3.

л. МII. респи­

фИЗИОII . узимати ва­

respectus

обзир , обазирање ,

сеге обазират и се]

1.

Respekt према respi-

поштовање , уважавање

туђих ставова, мишљења, аргумената и сл.

2.

обзирност, увиђавност према старијој особи.

респектабйлан, -лна, -лно [нлат. в . респект]

2.

1.

respectab i-

који изазива поштовање , ува­

према коме се мора бити обзиран,

увиђаван.

респектабил ност, -и ж [В. респект, респек­ табилан] особина, својство, стање онога којије

респектабилан.

иско ри шћени део ваздуха; дисати.

респиро , -а м [итал.

respiro

предах] фИllанс .

ОДЈ1агање, одгађање уплате, плаћања ; почек .

респирометар и р ес пиромётар, -'гра м [л ат.

respi rare

респект, -а м, ге ... ми. респеката [нем .

1066

2.

здух, искоришћавати кисеоник и изд исати не­

ресоцијализаЦllја , -ё ж [в. ре-, социјализа­

жавање.

respecter,

односити се према некоме с р е­

респиратор , -а м [нем. рати] мед.

тор.

увући, увлачити у себе (о ресорбенсима).

ресорпција , -ё ж [илат.

1.

респиратор а н, - рна , -р но [нлат.

рочито код х роничних запаљенских процеса .

lis,

р ес п е ктовати , -тујём несврш. [фр .

обзирност,увиђавност,уважавати.

ручје нечијег интереса, власти и сл.

од лат.

респектйве ПРИII. [илат. respective] с обзиром

спектом, с дужни м поштовањем .

ресонатор, -а м в. р езо нато р .

рају сврш. И несврш . [лат.

в . респект] односни , Ј10ГИЧНИ ,

на нешто, сходно томе.

в. респект]

жења.

'" -

respectivus,

д исати , в . -мета р] техн . направа за ме­

рење интензитета дисања.

реСПОlщер , -а м [в . респон ди рати] електрои. елек'ГРОНСКО у чило које обезбеђује истовреме­ но испитивање већег броја ученика.

р ес понди р ат и , респондирам,

3. л. МII. ре­

спондирају несврш. [нат . геsропdеге, од геsроп­ dепs одговарајући , који одговара]

1.

подуда ра­

ти се, слагати се, пристајати уз нешто.

2.

бити у

складу с неким или нечим, бити одговарајући према н еком другом.

реСllОll з йваll , -вна, -ВIIО [нлат . геsропsivus] који даје одговор, који одговара.

реСl10нзоријалан

рестрикциј а

реСl10нзоријалан, -лна, -лно [В. респонзо­

наизменично смењивање хора и солисте у пе­

3. л. мн. рести ­ restituiren од лат. ге­ stituere] 1. в. рестаурИрати. 2. прав. вратити , враћати одузету имовину власнику. 3. прав . на­

вању.

докнадити штету за претрпљени бол, увреду,

ријум] цркв. муз. који се односи на респонзориј , обично у изразу

...

респонзоријално певање

респонзоријум, -а и респонзорйј, -ија м

реституирати, реституирам,

туирају сврш. И несврш. [нем .

озледу и сл., обештетити.

4. реституирати се

[лат . геsропsогium, према геsропdеге одговара­

вратити, враћати свој првобитни облик, стање,

ти] цркв. муз. У католичком богослужењу, наиз ­

регенерисати се.

реституција, -ё ж [в . реституирати] 1. дово­

менично певање литургијских текстова између свештеника солисте и хора који чине верници.

рест, -а м [фр. reste од лат. restare преостати] рестант, -а м [нем. Restant, према итал. restanпреостати]

онај који дугује новац, дужник.

2.

1. финанс .

финанс. стече­

не или отказа не хартије од вредности.

3.

вљање.

2. прав. враћање одузете имовине вла­ 3. прав. надокнада , одштета, обештећење претрпљени бол, увреду, озледу и сл. 4. 6иол .

снику.

оно што преостане, остатак, разлика, ресто.

te од лат. restare заостајати;

ђење нечега у првобитно стање; обнова , обна­

део,

за

способност обнављања изгубљених или оште­ ћених делова организма; регенерација .

•

ре­

ституцијски, реституциони који се односи на

остатак требоване робе који се не може прода­

реституцију, који се може обновити, поправи­

ти; уп . пост

ти, надокнадити; обновљив, надокнадив.

pecTallT.

рестартовање, -а с [енгл.

рестл, -а м, мн. рестлови [нем .

restart] рач. понов­

но покретање компјутера без његовог претход­

Restl] трг. не­

продат остатак текстилне метражне робе.

ресто с И м (06. индекл .) [В . рестл] остатак не­

ног укључивања.

рестауратйван, -вна, -вно [в . рестаурација]

чега, нарочито новца.

рестовати, -тујём сврш . И несврш. [нем .

који има својства рестаурације , који је део ре­ стаурације .

кулин.

рестаурација, -ё ж [лат . геstашаtiо обнова,

припремати,

припремити

храну

r6sten] прже­

њем на масти, уљу, бутеру.

обнова

ресторан , -ана м = ресторација, -ё ж [фр . ге­

нечега што је било уништено, пропало , пору­

stашапt] услужни објекат у коме се послужују

шено.

храна и пиће; кафана , крчма.

према

restau rare 2.

обнављати]

1. поновна

соц. пол. поновно успостављање сру­

шеног друштвеног поретка.

3.

ум. обнављање

ресторатёр , -ера м [фр . restaurateur, в. ресто­ ран] онај који држи ресторан , власник рестора­

споменика културе, уметничких дела и сл .

рестаурацйјскй, -а, -о [в . рестаурација] ко­ ји припада рестаурацији, који се односи на ре­ стаурацију .

на .

рестриктйван, -в на , -в но [нлат. restricti vl.lS, в. рестрикција] који се односи на рестрикцију ,

рестаурирати, рестаурирам,

3. Л. мн. рестау­

који је у вези са рестрикцијом .

...

рестри ктив­

рирају и рестаурисати, -шём сврш. И несврш . [в .

но тумачење закона једноставно, логично ту­

рестаурација]

мачење зако нског текста.

1.

обновити, обнављати оно што

је било униште но, пропало, порушено, приве­ сти првобитној намени.

2.

соц. пол . поновно ус­

поставити срушени друштвени поредак.

3.

ум.

обновити, обнављати споменике културе, умет­ ничка дела и сл.

рестриктивно.

рестрикција, -ё ж [лат.

strictus

рестаурисати в. реста урИрати . рестипулација, -ё ж [лат.

рестриктивност, -ости ж [в . рестриктив ан , рестрикција] особина, својство нечега што је

restrictio, према ге­

ограничен] ограничавање, ограничењ е,

остајање у оквиру нечега што је ограничено ....

в . ре- ,

-значења ЛИНlЋ. тумачење семантике, значења

стипулација] прав. узајамна обавеза која се мо­

речи при чему се објашњавају само примарна ,

ра испунити.

фреквентнија значења.

restipulatio,

1067

реСТРИlЩИОllи з ам

рете Н Ц И ОliИ

реСТРИКЦliонизам , -зма м [ в . рестри к ц ија]

реС11исибилiпёт , - ета м [ нлат .

rescissibili tas]

еко н . е кономска м ер а којом се о гра нич а ва п о­

п рав . могу ћн ост п о ниш те њ а пра вн е р адње ; по­

трошњ а.

ниш тљ и вост .

реСТрИlIПlрати , рестр и н ги р ам ,

3.

11 . M II .

р е­

ресцйсија, -ё ж [лат .

resciss io] пр а в .

стављање

стри н гирај у с врш . И несврш . [1I ат. геs triп gеге ] с про­

ва н с н аге, по н и ш тење, по ниш тај (тестаме нта

вести , с п р оводити рестри кц ију ; огра нич ават и ,

и л и н еког уго в о р а) .

ретабл , - а м , ге н.

сужават и .

рестр укту рирати , р еструкту рирам ,

3. 11 . М Н .

р еструктури рај у сврш . И несв рш . [ в . ре-, стру кту­ и р ати]

понов н о ус п остављати, ус п остав ити

1.

одр еђ е ну структуру .

п роме н ити ,

2.

ме њати

стр укту ру ; увест и , увод ит и н ову стр укту р у.

ресул, -ула м [тур . resuliНl ah од ар . од

посла ник ,

rasul

сла ник .

2.

Al1 ah

Бог] реп.

1.

rasu1u-l1 ah Божји иза ­

н ад им а к М уха м еда.

ресум, - а м [тур .

res im од ар . rasm] фИl. а нс .

р етабла [ фр . ОТГlO з ад и ,

retable срл ат. tabula п лоча ,

табл а] цр кв . з ачеље к ато лич ког олта р а са фр е­ с к а м а , кип о вим а , р ељеф о м и сл . ; з ач еље жр ­ т в е ни ка.

ретаБШlрати , ретабл ир ам , рај у сврш . И н есвр ш . [ фр .

3. л . м н. р етабли­ retablir] в рат и т и , в раћа­

т и у пре ђ а шњ е , прв об итн о ста ње; обновити.

реталијаЦllја , -ё ж [л ат.

retaliare

уз вр ат и ти]

д р уга страна (нпр . у међу н а родн ој пол и тиц и ) .

ретард :iција , -ё ж

ресу р ек ција, -ё ж [1Iат. res llГrec tio, пр е м а ге­ s llГgere по н ово устати ]

2.

MI I.

retro

уз вр а ћ ање и ст им метод ама који ма се ко ри сти

покр . та к са, по р е з .

тв и х; ускрсну ћ е.

од

retrotabulum

1.

реп. устај ање и з мр­

УМ . реп . слика која п оказује

Х р исто в о ус к р с н у ћ е .

3.

п ро ц ват, пр е п о род.

[11 ат. retardatio, в . р ета рд и ­ 1. з аостај а њ е у р азвој у, н а р оч ито м е н тал ­ н о м ; м е нтал н а заосталост . 2. ус пор авање н еког про цеса ; одгађ а ње . 3. књиж . ус п о рава њ е е п ске

рати]

радње .

ресурекциони , -а , -о [ в. р есу рекц иј а ] који се

р етард йран , -а, -о [ в . ретард ирати] који је

од н ос и на ресур е к циј у , који је у вез и са р есу­

заостао у ментал н ом р азвоју , ме н тал н о з ао­

ре кциј о м . А pecypeKЦliOlia сеча сеч а з ак ржља­

ст а о .

ле , о п устошене шум е како б и се п одмлад ила

ресур с, -а м [фр . resso llГc e с редство , изво р од л ат. res llГgere по н ово устат и]

1. п рир од н а богат­ 2. е ко н . о н о

ства ј ед н е зе мље , подручја , крај а.

што се може и ско ри ст ит и као из во р п роф и та .

3.

ка питал , имови н а , богатст в о .

4.

уо п ште , и з ­

ресу сцiпатор, -а м [лат.

resllscitator

од

reSll-

понов н о пробуд ити ] м ед. а п а рат з а к рат­

котрајно в е шта ч ко д исањ е.

ресус цит:i ција , -ё ж [нлат.

suscitare

од ге­

тање, об нављ ање (нп р . пар нице, спо р а) .

рес цинд ирати, р ес ц инд ир ам,

сци н д ирају с врш . и н ес врш . [лат.

3. л. мн . р е­ resci ndere] п рав .

проглас ити , п ро глаш авати неважећи м ; обори ­ ти, п о ништ ит и ( нпр. тестаме н т, уго в о р о дож и ­

1068

ре- ,

tardlls с п о р]

м е нтал н о, душ ев н о з ао­

стај ат и , з аостати у р аз в оју .

peTeHЦllja, -ё ж [лат.

retenti o, п рем а retentus retin ere з адржат и] 1. физи ол . зад ржа­

з ад р жа н од

вање мокр а ћ е као п ослед и ца н еке м еха н ичке тумо р п ростате и сл.) и л и фу н кци он ал н ог по­ р еме ћ ај а с рца и буб рега .

2. nC l1x.

с п ос об н ост з а­

држ ава њ а дож ивљено г у с вест и и л и п а мћ ења до га ђ аја .

res uscitatio

понов н о п робудити] п о н о вн о п окр е­

вот н о м изд ржа вању) .

dare, в .

3. л. м н . ре-гарди ­ retardi eren од пат. retar-

преп реке ( к аме н , п есак у мок р аћним ка н алима ,

вор финансијске , матер ијал н е п омо ћ и .

scitare

ретаРД llрати, рета рд ирам , рај у сврш . и несв р ш . [н ем .

изда нцима и з пу п ољака, пањ ић а и жила .

3.

прав . з адржавање н е к е ств а р и ду ­

ж н и к а као з алога да ћ е дуг б ит и н ам и рен . д р жавање

воде о д

и зл и вања и

4 . за­

п лав љења

или

ради ње н е аку м ула ције у мел и о раци он е с врхе , за рад еле ктро п о стр ој ења и сл . зад ршк а п ри

5. фон .

из го ва р ању глас о ва ,

н е в ољна

п ри

гово р у

у о пште .

ретеIЩИОНЙ , -а , -о [ в . рете н ц иј а] кој и се од­ нос и н а рете нцију , кој ије у вез и са рете нц ијом .

ретерllрапt

•

реТОРТIIИ

ретеllЦИОllа квота Фl1l1а"с . проценат конвер ­

тиб и лне валуте од оствареног дев и з ног прихо­

штине.

2. онај

који је обдарен способношћу да

лепо говори , беседи ; беседник .

да којим радне организације могу слободно

реторзија, -ё ж [нлат.

retorsio] 1. узвраћање

р асполагат и ; ретеlЩИОIIО право право зад р жа ­

истом мером на увреду ; противмера, об . у м еђу­

вања ства ри до коначне исплате дуга.

народним односима.

ретерираПt, рете рирам , С8РШ . И "есврш . [фр .

retirer] 1.

2.

одмазда, репресалија.

л. мн . ретерирају

реТОРЗИОIIИ , -а, -о [в . реторз ија] који се од­

вој . повући се , п о­

носи на р ето рз ију, који је у вези са реторзијом.

3.

вла '-lИТИ се, узми цати пред ратним непријате­

•

љем.

рине којима се оптерећују страни производи ,

2.

фиг. одустат и, одустајати пред неким

или нечим у мишљењу , иступању и сл .

ретерн, -а м [е нгл.

retul1l] с п. ударац у те нису

и стоном тенису којим играч враћа ло птицу на­

ретершtрат и , ретернирам ,

3. л. мн, ретер ­

нирај у свр ш . И несврш . [ в. ретерн] сп . вратити , враћати сервис противника (у тенису и стоном

ретикул(ум), -а м [лат.

1. структур ал на

reticttlum

мрежица]

основа цитоп лаз ме , ни зо­

ви мембрана кој и омеђују каналиће са з рнци ма

рибозома.

2.

везивно ткиво које '-Iине мембран е

ретикулских ћелија.

3. део

ретина, -ё ж [ с рлат.

желуца преживара .

retina од 1Iат. rete мрежа]

анат . део O'-lне јабу чице који прима светлосне надражаје; м р еж ња'-lа.

ретинираПt , ретинирам , ју сврш. И несв рш . [лат.

2.

3. 11. мн, ретинира ­ retinere] 1. задржати, задр ­

(са) '-Iувати, похранити , похрањива ­

ти.

3. р езервисати нешто (нпр . место у позори ­ шту) . 4. повући се, узмакнути, одступити . ретинипtс, - а м [в . ретина, -итис] мед. упала

мера;

или

других

реторзионо

репшобластом, -ама м [в . ретин а, бластомЈ мед. мал игни тумор ретине , мрежња'-lе ока.

ретинопат ија , -ё ж [в . ретина, -патија] мед. д р уга

промена

на

ретини ,

мрежњачи ,

изузев упале и тумора рет ине.

ретирират и

8.

реТJI, -а м [н ем.

трговинско-пол и ­ право

пр аво

ко ри ­

реторика, -ё ж, дат. И лок. р еторици ['-рч . гh ё­

torik~ (tеkhпё) ГОВОРНИ'-lка вештина] 1. теорија и правила говорничке вештине . 2. веш тина ња .

3.

или

писменог

и з р ажава­

патетично , китњасто и злагање кој е не

прати никакав садржај; празнор еч ивост.

реторичаll , -'-Iна , -чн~ [в . реторика] који је з аснован на правилима и елементима реторике, вештин е говорништва.

реторичар, -а, -о [В . реторика] онај који по­ седује веШТИIlУ ГОВОРlIиштва, који д руге поду ­ '-Iава овој вештини .

реторички, -а , -о [грч . гhёtогik6s ,

8.

р етори­

ка] који се ОДIIОСИ н а реторику , који прип ада реторици.

реТОРОМ3I1СКИ , - а, -о [л ат.

Raetia Реција,

римска покрајИll а на простору да н ашње Швај ­ царске , 8 . романски] који се односи , који при­ пада старој римској покрајини Рецији , н а про­

стору данашње Швајцарске , Тирола и северне

ретине, м р ежња '-l е ока .

свака

по л итик е

т ичких

сл иковитог усменог

тенису).

жават и .

као ср едство у борби '-'р отив иностран е царин ­ ске

шћења противмера , право одмазде.

кон се рвиса противника.

6И01l .

реТОРЗ Јtоне цаРЈше екон. повећане увозн е ца­

ретерИрати .

R6tel , према rot црвен] 1. цр­ 2. цртеж урађен у црвеној

Итал иј е .

• -

језик 1II1I'ГВ . назив за групу срод­

них р оманских д ијалеката у Италији и Швај­ царској .

реторта, - ё ж [нат. окренут]

1.

retorta, према retortus

хем. пос уда која служи у извођењу

хемијских експерим ената .

2.

посуда од м етала

или ватросталне керамике која се кори сти при и здв ајању цинка или живе и з руде.

3.

комора

вена боја за цртање.

од ватросталних материјала у којој се и з угља ,

боји .

одговарајућом прерадом , добија кокс.

рётор , -а м [грч . rh~tor, в. реторика] 1. у ан­ ТИ'-lкој Гр'! кој , доба р говор~,ик и учитељ ове ве-

на реторту , који ј е у вези са р еторто м .• р е-

реторпtи , -а, -о

[8. рето рта]

који се односи

1069

ретроп улзија

ретрактирати

тортне пеfiи индустријске пећи у којима се

ретробулбаран, -рна, - рно [В. ретро-, буп­

прерађује материјал, смештен у ретортама , ње­

бус, бупбаран] који је смештен иза булбуса,

говим излагањем високим температурама.

очне јабучице.

ретрактирати, ретрактйрам, трактирају сврш. И несврш . [лат. вући, опозвати дату реч .

2.

3. л. мн. retractare] 1.

по ­

финанс. испоставити

уназад]

ретрактни, -а , -о [нлат.

retractus

...

ретровизор , -а м [фр .

ретрактно право право

на моторном

retractor,

према

retrac-

повући назад] мед. инструмент којим се по­

огледало

retroviseur]

возилу које возачу омогућава

вИзор .... ретровизорско стакло в. р етровltЗор .

ретровируси, ретровируса м мн. [в. ретро-, вирус] 6ИО11 . група вируса који у својој основи

цији.

ретракција, -ё ж [лат. ње, увлачење.

2.

retractio] 1.

повлаче­

мед. скупљање, грчење жива­

ца; смежуравање ожиљака.

ретрансфузија, -ё ж [в. ре-, трансфузија]

3. л . мн . retracer, в. ре-,

2.

по­

ретрахеlП, -а м, ген. мн. ретра хена та [лат. ге­ прав . онај који има право преч е купо­

retribtltio]

накнада,

retriever

досл. пронала­

зач] кинол . назив за више врста ловачких паса

пореклом из Велике Британије и САД-а (ла­ брадорскu

-,

злашни

ретро- [лат.

retro

ићи назад]

1.

који се

ретроград ни и рет роградни, -а, -о в . ре

...

ретроградна анализа шах . по­

ступак повратне анализе шаховске партије ко ­ последње позиције ;

-).

помак муз.

1.

поступак

2.

врста имитације у пол ифоној музици при

чему се тема имитира од поспедњег тона према ПРИ11.

р ет роград но

на ретрогр адни

на­

чин , повратно, обрнути м смером.

рет роград ност, -ости ж

[в. ретрогр адан]

особина, стање онога што је ретроградно.

ретрогресија , -ё ж [л ат.

retrogressus,

в. ре­

троградан] кретање унатраг, враћање на прет­

назад , уназад, позади] као

први део речи у значењу: н азад, уназад; понов­

но оживљавање нечега и з прошлости , подсећа­ ње на нешто из прошлости.

ходни, гори положај и л и стање; назадовање .

ретродапt рати , ретродатирам ,

3.

л. ми . ре­

тродатирају сврш. и неС8РШ . [в. ретро -, датирати] датирати спис, документ и сл. ранији м дату­

ретроактиван, -вна, -в но [в . ретро-, акти­ ван] који делује уназад, који има снагу поврат­

ног дејства.

ретроактив ност, -ости ж [илат.

-

извођењаједне мелодије од краја према поч ет­

првом ;

надокнада; награда.

ретривер, -а м [енгл.

retrograd

који се д ржи прошлости, који не прихвата

т ро градан .

ку.

вине.

ретрибуција, -ё ж [лат.

од

јим се утврђује редо след потеза од почетне до

новно изложити, приказати .

]

2.

ретраси ­ трасира­

поновно цртати, поновно нацртати.

tгаhепs

рет роградаl' и ретроградан, -дна, -д но [лат.

retrogradus

новине; н азада н .

ретрасирати, ретрасйрам, рају сврш. и несврш. [фр.

имају риБОНУКJl е инску киселину .

креће уназад , унатраг, који назадује , заостаје.

мед . поновљена трансфузија крви.

8.

мед. поло­

припада ретрови зо ру , који се односи на ретро­

влачи ткиво које би могло сметати при опера­

tas,

2.

ретровизорски , -а, -о [в . ретрови зор] који

ретрактор, -а м [нлат.

1.

нагнут

преглед стања на путу иза њега.

прече куповине.

ти]

retroversus

поновни превод дела са језика на ко­

јије преведе но најезик изворник.

ретракт]

прав. који се односи на ретракт, ступање у пра­

tare

1.

жај који материца заузима померањем уназад.

повратну меницу.

во прече куповине .

ретроверзија, -ё ж [лат.

ре­

мом, а не оним када је написан ; уп. антедати­ рати .

ретропулзија, -ё ж [В. ретро- , 11ат.

pu1sio

те­

retroactivi-

рање] мед . стање када 60лесник , код неких обо­

ретро-, активан] својство онога што је ре­

љења, не мож е да контроли ше равнотежу због

троактивно; поврат но дејство.

1070

чега пада уназад.

ретроракета

реферада

ретроракета, -е ж [В. ретро-, ракета] техн. свем ирска ракета која од момента испаљивања из свемирског брода постепено смањује брзи­

ну и висину лета и омогућава повратак космо­ наута на Земљу.

ретрорама, -ё ж [В. ретро-, (пано)рама] гле­ дање иза себе, освртање, осврт.

ретроспектива,

-ё

ж

[В .

ретроспекција]

осврт на некадашња збивања, преглед ствара­ лачког опуса н еког уметника у виду приказ и­

вања (нпр . филмова) или изложбе (слика, ва­

ретроспектива н , -вна, -вно [В . ретроспек­ ција] који се односи на ретроспективу, којије у

•

са ретроспективом.

ретроспеКТlшна

изложба приказ укупног стваралачког опуса неког

уметника

или

развитка

неког

уметни­

ретроспекција, -ё ж [нлат.

specere

retrospectio,

пре­

гледати] враћање у ми­

слима и сећањима на догађаје и Доживљаје и з прошлости .

ретур, -ура м (06. индекл.) [фр .

(-

retour]

као део поврат­

карша, повратна карта у превозу) .

•

тур-ретур тамо и назад, у одласку и повратку

(06. повратна карта у превозу). ретуш, -а м [фр. ново Дотаћи]

и сл.

2.

retouche, према retoucher по­

1. поправка

цртежа, слике, текста

фиг. ублажавање непријатних догађаја,

реу матизам , -зма м [лат. rheulТlatislТlus од

rp'l. rheulТlatislТl6s струјање, протицање од rheuша ток, струја] мед. акутна или хронична упала

костију, зглобова, мишића, срца и крвних су­ дова .

1. ко­

ји се односи на реуматизам, који је у вези с реу­ матизмом.

2. који је

оболео од реуматизм а, ко­

ји је захваћен реуматизмом.

ре умаТlfчар , -а м [В. реума] мед. који болује од реуме, који пати од реуме .

-лог] мед . лекар специјалиста за област реума­

тологије.

реуматолог ија , -ё ж [в . реума, -логија] мед .

pe-гУшёр, -ера м [фр . retouchet1Г] онај који поправља, доте рује нешто

(06. слике, фотогра­

реуматски, -а, -о [В . реума]

1. који

на реуму , који је у вези са реумом.

се односи

2.

који је

оболео од реуме, који је захваћен реумом .

реус, -а м [лат.

reus]

прав. онај против когаје

поведе н судски поступак, оптуженик.

реф ё, -еа м [фр .

refait,

према

refaire

поново

преферансу када се сви играчи сложе да се кар ­ те поново поделе, а у следећем дељењу се игра за удвостручену вредност .

фије) .

ретуширати, ретуширам , рају с врш . и несврш. [В . ретуш]

3. л. МН . ретушй­ 1. поправити , по­

прављати , дотер(ив)ати нешто (об. цртеж , сли­ фотографију).

лечењем реуматизма.

урадити, игратиЈ неуспешно дељење карата у

ситуација, прилика.

. ку,

реумаРТРИТIfС, -а м [В . реума, артритис] м ед. реуматска упала зглобова.

област медицине која се бави проучавањем и

синтагматских сложени ца у значењу:

ни

реума и реума, -ё ж в . реуматlпам .

реуматолог, -а м , мн. реуматолози [В . реума ,

чког правца или ст ила .

ма В. ретро-, лат.

orrechino] нау­

реумаТlfчан , -чна, -чно [В. реума] мед .

јарских или других експоната).

вези

рећине , рећина ж мн. [итал. шнице, минђуше .

2.

фиr. ублажити, ублажавати

истину о догађајима, ситуацијама, приликама.

рећат, -lIта м [lУР.

rekat

од ар.

riika ']

рел . део

муслиманског молитвеног обреда, намаза (је­ да н намаз има два, три или четири рећата).

рећијак, -lIка м [лат.

rete

мрежа] врста ри ­

рефекториј ум, -а и [срнат. refectoriulТl од лат.

рефекториј, -ија м

refletorius

окрепљују­

ћи] цркв. заједничка трпезарија у манастирим а.

рефе.l3, -ё ж [тур. h eriГane од ар. весељу]

1.

harif друг

у

заједнички трошак равномерно рас­

подељен на све учеснике.

2.

оно што је приређ е­

но о заједничком трошку (нпр. излет, забава). реферада , -ё ж [нем. Rеfегепdагiаt, према лат.

referere

известити, в . реферисати] адм .

1. дело­ ( 1). 2. ме.сто, канце­ референт ( 1).

барске мреже којом може да лови само један

круг, задужење референта

рибар .

ла риј а у којој ради в.

1071

реферат

рефлексиј а

р е ф е ри са­

рефлација, -ё ж [ е игл . гe fl ation , прем а лат. ге ­

ти ] јавно и злагање о одр е ђ еној тем и пред ква­

реферат, -ата м [нлат . гefeгatus ,

fl aгe дувати у су прот ном пр авцу ] екон . м е р е ко­

л и ф икованом публиком.

је се с проводе р ади елими ни сања штетни х п о­

8.

рефе ренду м, -а м [лат. гefeгendum поново

следица дефлато рн е п олитике .

р ефле кс , -а м [лат. гeflexus , в . р еф л ектов ати ]

испитати] прав . и зјашњавање грађана гласањем,

зао круживањем понуђеног одговора са ,,да"

1.

и л и " н е" о неком питању држав но г или р ег ио ­

с п ољни надражај.

н ал ног з н а чаја (пону ђ ени предлог нов ог уста­

вор.

псих. невољн а р еа кција организма на неки

референт, -а м, мн . референти, ген . мн . реф е­

2. пси х . инстин ктивни одго­ 3. фю. светлост која се одбија од неке по в р­ шин е. 4. СОЦ . појава као од р аз неке околн о сти . ~ беЗ УСЛ ОВllИ - рефлекс усло вље н н еким надр а­ жајем (кашаљ, кијање и сл . ); условни - (П а­

р е ната [лат. гefeгens, в. рефери сат и] 1. адм . рад­

вловљев) стечен и р ефлекс који настаје к ао асо­

ник к оји је задуже н за н еку област у служби;

цијациј а на безуслов ни надражај.

в а, неког појед иначн ог зако на , неке полит ичке одлу ке) .

о н ај који претпостављеном подноси пи с м е ни ил и усмени извештај из свог делокр уга.

2.

онај

рефлекса.l, -сна, -CIIO [8. р ефлекс , р ефлек­ товати]

1.

фИЗ I1ОЛ . који се односи на фи з и ол о ­

који н а неком ску п у излаже или саопштава с вој

ш ке рефлексе.

реф ерат на одређен у тему.

сти (о п ој авама , дога ђ ајима).

референт нй , -а, -о [в . р ефер исати] аб . у : ~ референтна грУl1а со ц . друш тве н а гру па која утич е на по н ашање једне особе или групе људи

2.

СОЦ . којије одр аз н еке о кол н о­ који н астаје

клу).

рефлексибйлан , -л на , -л но [нл ат.

(аб. у маркетингу да би се објаснило п онашање

lis, в.

потрошача); референтна електрода физ. елек­

одб иј а од н еке п ов ршин е .

тр ода поз натог о к сида цион ог п отенцијала која

3. физ .

одбиј ањем од не ке пов ршин е (о светлости , ста­

l'e fl exibi-

р ефлектовати] фИ] . који има својство да се

реф лек сибили тёт, -ета м [ин ат.

reflexibilitas,

с е употребља в а пр и од ре ђив а њу електромо­

в . рефл екто вати) ф и з. својство , могућ н ост одб и ­

торн е снаге галва нск е ћ ел иј е .

јања од н еке површине.

рефере нца, [фр . гefeгence] 1. повољ на оце­ на , препорука;

по да ци, о ц е на , ка р акте ри стика

о службовању неког л ица.

2. п ода ци

(био граф­

рефлексйв , - ив а м

[8.

р ефл екс ив ан] грам. ре­

фл е кс ивна реч, нпр . рефле кси в ан глагол.

рефлексйван , -вна, -вно [срлат. гeflexivu s ]

1.

с ки , библио гр афски и сл.) које пружа инфор ­

који ј е ус мерен на л ичне Дож ивљај е (о п ажњи );

м атичка сужба.

у вези са р аз мишљањем, просу ђи вањем .

рефе рисати, реферишём , с врш . и н есврш . [н ем . геfегiегеп ћ ати, носити назад]

3. л . мн. рефер ишу од лат. refelTe в р а­

1. поднети ,

штај, и з вестити , изве шта вати .

подносити и зве­

се односи на (в.) рефле кс

2. који ( 1). 3. повр атан . ~ ре­

ф ле ксивни глагол грам. l'лагол који оз нач ава радњу коју субј е к ат врш и н ад самим собом , п о­

поднети, под­

вратни глагол ; рефлексивна за меll ица грам.

н ос ити , саоп штити , саопштават и реф ер ат (об.

заменица која у функцији објекта представља

н а неком саста н ку, сед ници , науч н ом с к у пу) .

особу којаје и стов реме но субјекат глаго л а , п о­

2.

рефеудал изација, -ё ж [в . р е-, феудал и за м]

вр ат на заме ниц а.

со ц. поновно у вођ е ње неки х односа који су ка­

рефл е ксивност, -ости ж [в . р ефлектов ат и ]

рактеристични за класични феудализам ( нпр.

1. способност разми шљања , п р осуђивањ а, ми ­ саоност. 2. невољ ност, н ехот ично ст (о фи з и о­ лошком р ефлексу). 3. с понтаност .

поновно уво ђење н атуралн е и л и рад н е ренте).

рефеудаЛ ИЗlfрати , р ефеудал и з ирам ,

3. л .

м н . рефеудал и з йрају = реф еудilЛизовати, -зу­ ј ё м сврш. И несврш. [в . ре- , ф еудал и зам ) спрове­ ст и , спроводити р ефеудализа циј у.

рефеудал изовати = рефеудал изирати (8.)

1072

рефлексив у м , -а м [Юl ат.

reflexivum

(у ег­

ЬШl1 )] грам. рефле к с и вни , п овратни глагол.

рефлексија, -ё ж [лат. вати]

1. усмерав ањ е

l'etlexio,

8.

рефле кто­

пажње на л ич не дожи вља-

рефрактом етар

рефлексио ни

је, р азм ишљање , промишљање. ње светлост и од нек е површине .

2. опт . одбија ­ 3. књиж . врста

стилске фигуре ; анаклаза, а нтанаклаза.

реформа то р , -а м [лат.

рефЈ1еКС ltони ,

-3, -о [В . р ефлектоват и] који се одбија, одбојни . ... рефЈ1екс иона тачка тачка у огледалу са које одб иј е ни з рак доспева у око ;

-

ГOllИомета р угломер за кри стале који се за­

снива на одбијању светлости;

- YI"ao

циљу његовог боље l" функционисања (аграрна

-, - школсШва). + р е формски .

угао који

одбијени зрак са огледала град и са н о р малом на површину од које се одб и о.

reformator,

в . р ефор­

ма] онај који с пр овод и ре форм у .

р еформација , - е ж [лат. геfoП11аtiо обнов а] стање о н ога којије р еф о рми са н . д рушт ве но - по л и т ички

2.

1.

и ст . в е р ски и

п ок р ет и у зе м љама за­

п адне и с редње Ев р о п е у ХIУ веку, настал и услед незадо вољства

narlcKoM

влашћу и ста­

њем у катол ичкој цр кв и (највећи и нај з н а
рефЈ1еКС liИ ,

-3, -о [лат. re flexus, в . р ефле кс ] ( 1), кој и је у вези са ( 1) (в.) . ... - покрет ГlСИХ . покрет који

ји међ у њимаје покрет под Марти ном Путером

кој и се однос и на р ефлекс

15 17.

р ефлексо м

не цркв е и ф о рмир ањем н езав и с ни х пр отес­

настаје као несвесна, н евољ на реак ција на спо­

љашњи надражај ( нпр. затварање очију на и з­ ненадни светлос ни или д руги над ражај, тр зај р уке при изненад н ом дод иру) .

год ин е који се за вршио рас п адом Запад­

тантск и х и ева нгел и ст ички х црк ава).

реформи зам, -зма м [ в . реформа] п ол и тичка идеологија која се темељ и н а постепени м ре ­ формама постојећих д ржав ии х и социјал ни х

рефлеКСОЈ10гија, -е ж [ В. реф ле кс, -ло гија]

институција у ци љу остварења со циј ал н е прав ­

област психологије која проучава ма ниф еста­

де, де мократије и сл., одбацујући р адикалне ,

тивне реа кције у човековом Iюнашању, н е при ­

р е в олу ци о н а рн е пр оме н е.

дају ћи важ но ст његовим у н утрашњим дож и­ вљајима.

реформисан,

-3,

-о [ В . реф о рм а ] кој и је пр е­

инач е н и абоље, поправљен .

...

реформи сана

рефлекта н т, -а м, ген . м н . рефлекта н зтз [нем .

црква протеста нте к а цр к в е н а зај едн ица кој у

в. р ефле ктовати] онај који рефлек­

су, у првој п оло вини ХУI в ека, у Шв ајцарској ,

Reflektant,

т ир а на нешто, који улаже м акс им ал н е н а поре како би постигао за црта ни циљ .

рефЈ1ектирати , рефлект ир зм, флектирају =

р е фЈ1ектоваТIt,

несврш. [лат. геflесtеге] одраз и т и ,

одражават и

нетне таласе.

2.

1. физ .

3.

л. мв. р е­

-уј ем

свр ш .

И

одбити, одбијати ,

светлос н е ,

електром аг­

улож ити , улагати максималне

напоре у досезању, оствар ивању тачно утврђ е­ ног циља.

3.

р ефлектоваТIt се посред н о дола­

вати]

1.

ље, пр е иначити, поправити , п об ољшати, дати н ов и облик .

р еформист(а) , -е ж [фр . ГUО П11i s tе, в . р ефор­ ма] пр исталица р ефо рми и р еформи зма .

рефрактаран, - рна , - рн о [СРJlат.

refTactarius]

који је н епопустљ ив , н е поколебљив, тврдо­

рефЈ1екто вати = рсфЈ1сктирати (в.)

reflector,

реформисати , -ми ш ем сврш . И и ес врLU . [лат. геfo П11аге, в . ре форм а ] измен ити, мењати н або­

који чврсто остаје при свом ставу, миш љењу,

зити до изражаја у нечему , одражавати се.

рефЈ1екто р , -а м [нлат.

осно вал и Цвингли и К алв ин.

в. ре флекто­

тех н . свет иљка , сијали ца с ко нкавним

огледало м које усмер ава с в етлост у млазу .

2.

опт. двогл ед или дурбин кроз чиј а се со чива прелама светлост која долази од предмета , да ­

глав.

рефракт иБИ Ј1а ll , -л н а, -лно [ В . р ефракти ­ ван] физ . који се може преламати , који има с вој ­ ство да се пр ел ама .

рефрактиваll , - виа, -в н о [нлат.

("efracti vus]

јући тако увел ичану слику предмета за посма­

физ . који прелама светлост, који врши прелама­

трачево око; уп. р е фраh-ТО Р .

ње светлост и .

реформа, -е ж [фр . облик]

1.

rUolme,

в . р е-, лат. foП11а

поновно обликовање н е ч ега.

2.

изме­

на, преиначење в ећ уста н овље ног система у

рефрактометар и р ефрактомётар , -тра м [лат.

refractu s преломљен од refringere

пр еломи­

ти, в . - метар] физ. оптич ки инструмент којим се

1073

рецеl1тйван

рефрактометриј а

мери индекс

reftJtatio

од

refutare

оповргнути] оспоравање, оповргавање нечије

рефрактометрија, -ё ж (лат. мљен од

р еф утац иј а, -ё ж (лат.

преламања светлости у различи­

тим телима.

refringere

refractus

прело­

преломити, в. -метрија]

тврдње.

р ехаб и л и та циј а, -ё ж (нлат.

1.

rehabilitatio,

в.

физ. хем. мерење концентрације неких орган­

рехабилитовати]

скихједињења помоћу индекса преламања све­

сника за нормалан живот.

тлости.

знавање оспореног законског права (законска ,

2. опт.

објективна метода којом се одре­

ђује рефракција ока.

мед. оспособљавање боле­

судска рехабилитација).

рефрактор, -а м (нлат.

refractor]

опт. телескоп

рефракција, -ё ж (срлат.

frangere ломити]

refractio

2.

3.

прав . поновно при­

поновно признава­

ње изгубљеног или оспореног угледа.

који има конвергентно сочиво у објекти ву.

ре-, лат.

1.

рехабitJIитоваТlt, -тујём сврш. и несврш. (срлат.

прелом , в.

физ. а. преламање све­

rehabilitare] 1. мед.

оспособити, оспособљавати

болесника за нормалан живот.

2.

прав . поново

тлости при преласку из гушће у ређу средину и

признати, признавати некоме оспорено закон­

обрнуто . б. преламање електромагнетског или

ско право.

акустичког таласа на површини која раздваја

коме оспорен углед.

две материје различите густине.

рефрён, -е на м (фр.

refrain] 1.

2.

поново признати, признавати не­

рехидратац ија, -ё ж (В . ре- , хидратација]

књиж. стих(ови)

који се понавља на одређеном месту у строфа­

ма.

3.

мед. поступак којим се болеснику надокнађује изгубљена течност.

муз. део песме који се текстуално и му­

зички, неизмењен понавља; припев.

рецензеlП, -а м, ген. мн. рецензената [лат . ге­

CenSel1S,

рефРltгеранс, -а м (В . рефригерација] сред­

в. рецензија] онај који пише рецензију,

критичку оцену неке књиге или студије , у којој

ство помоћу кога се врши расхлађивање тела,

износи своје мишљење о том делу пре него што

одстрањивање сувишне топлоте из тела (хлад­

ће бити публиковано , штампано .

ни облог, лед, сирће и сл.).

реце ЈЈ Зlt ја, -ё ж (нат .

рефРltl-ератор, -а м (нлат.

refrigerator] 1.

на­

права на казану у облику цеви за брже хлађење ракије при ГЈечењу.

2.

расхладни уређај (нпр.

рефригерација, -ё ж (лат.

refrigeratio,

према

који расхлађује] хлађење, расхлађи­

или научном делу пре његовог објављивања

refugi-

место, склониште пред опасношћу, уто­

2. територија

на којој једна

рају сврш . И несвр ш . (лат.

3.

поступак проналажења излаза и з

невоље, из тешке ситуације уопште.

рефУllда циј а, -ё ж (лат. геnшdеге] враћање

р е ц е н та н , -тна, -ТНО [нат. гecens] нов, скора­ шњи.

рефУНДll р ати, рефундй рам ,

3. л. мн. рефун­ refundere] вратити ,

надокнадити, надокнађивати новац.

1074

р е ц е п т, -а м, ген. мн. рецепата (нем . лат. ни

receptum

добијено]

1.

Rezept од

фарм. писани и овере­

налог лекара за издавање или припремање

лека.

2.

ла .

фиг. упутство, савет за постизање доброг

3.

кулин. упутство за припремањ е неког је­

резултата у неком послу које дај е онај ко у томе

новца, дуга, надокнада.

дирају сврш. И несврш. (лат.

3. л. МlI . рецензи­ recensere, в . рецензија]

(на)писати рецензију .

или више врста биљака или животиња успева да преживи неповољне климатске и еколошке

периоде .

ЛИШЋ. облик старо­

зика .

чиште, прибежиште (у старом и средњем веку,

утврђење, тврђава) .

2.

словенског језика са елементима из другог је­

рецензи р ат и , рецензйрам ,

рефугијум, -а и р ефУ Ј-йј, -ија м (лат.

1.

према в. ре-,

ње рецензента у писаној форми о уметничком

вање, освежење (чега).

иm]

recensio,

критичка оцена, мишље­

односно публиковања.

фрижидер).

refrigerans

censere просудити] 1.

има богато искуство .

ре ц СЈЈ т йван , -вна, -вно (нлат.

receptivus,

в.

рецепција] који је способан за примање , при-

рецеПТlfвитет

реципиј ент

хватање, усвајање, који је способан за рецепци ­

померање акцента према почетку речи или на

ју; осетљив.

први слог речи.

рецептивитет [нлат. ја]

1. способност за

рецид ив , -ива м [нем.

receptivitas, в. рецепци­

примање, прихватање, усва­

према

vus,

rec idere

Rezidiv од лат. recidi1. мед. поновно болести. 2. обнављање не­

пасти назад]

јање, рецепцију (нпр. појмова, сазнања и сл.),

вр аћање прележане

осетљивост.

'Јега из прошлости. З. В. р е Цlfд ивИзам .

2.

по Канту, способност чула да

рецид иваll , -вна, -вно [в. рецидив] који се

опажају, подстакнута спољним надражајима.

рецептирати, рецептирам, З. л. МН . рецепти­ рају сврш. и lI ес врш. [нлат. фарм.

1.

пропис(ив)ати

receptare, в. рецепт] неки лек. 2. издати готов

лек или лек припремљен по упутству лекара.

рiщеlПОР, -а м [лат.

receptor, в. реце пција]

јавља као рецидив

дива

2.

(1).

анат. орган којије осетљив на специфичне на­

који је последица реци ­

(1),

(в. ).

рецид иви зам, -зма м [В. реци д ив] понавља­ ње кривичног дела за које је особа претходно већ осуђена.

р е цид ивирати, рецидивирам, З . Л. МН. реци­

онај који Гlрима , прихвата, усваја, који је спо­

собан за рецепцију, осетљив; уп. р е ц е пција

( 1)

дивирају СВРШ. И несврш. [В . рецидив]

1. мед. по ­

ново се појавити, вратити се, повратити се (о

дражаје (механичке, топлотне, звучне и сл.). З.

п р ележаној болести).

6И01l. беланчевина у ћелијској мембрани или у

вљати кривично дело за које је особа већ била

унутрашњости ћелије која реагује с активн им

осуђивана . З. поновити већ учињену грешку .

рецептура, -е ж [нлат.

receptura,

рецепт]

8.

скуп упутстава и поступака за припремање че­

цидив] прав . онај који је поново у чини о кри­

вично дело за које је већ био осуђиван.

реЦИДИ ВIIОСТ, - и ж [в . рецидив] особина ,

га (лека, лековитог препарата, јела и сл.).

рецепција, -е ж [лат.

1. примање,

receptio, од гесјре ге

при­

прихватање, усвајање (појмо­

ва, сазнања и сл.); осетљивост.

2.

рецеПЦИ(Нlа р , -ара м [ В. рецепција] онај који

рецес, -а м [нем .

1.

(2).

Rezess од нат. recessus враћа­

заостајање у измиривању својих новча ­

них обавеза.

2.

поравнање дугова .

рецесиваll, -вна, -ВIIО [В . рецесија] захваћен рецесијом.

2.

јавља , обнавља, понавља.

р енијар, -ара м [лат.

retial'ius

од

rete

мрежа]

ист. староримски борац у арени који је свог противника

вљивање (гостију, болесника и сл.).

ради на В. рецепцији

стање онога што је р е ци дивно, ш то се поново

простор (у хо­

телу, болници и сл.) за пријављивање или оцја­

ње]

прав. поновити , пона­

рецид ивист(а) , -е м, МН . рецидивисти [В . ре­

супстанцама.

мати]

2.

хватао у м р ежу, а

потом

га, тако

спутаног, убијао трозубом.

р ецикл:iжа, -е ж [В. рециклирати] поступак прераде

отпадног

материјала

ради

заштите

природне средине и добијања нових сировина .

О

-

м и сли претресање, прерада већ познатих

мисли .

1. који је

који је прикривен, који

се повлачи .

рециклирати , рециклирам, нат.

peiIeciiВlIOCT, - ости ж [В. рецесија]

3. Л. мн . реци ­ recycle, према ре-, kyk los круг] 1. прерадити 0'1'-

клирају СВРШ. И несврш . [енгл .

cyclus

од грЧ .

1. 6ион.

падни материјал, до вод ити га, довести га пре­

ПОТИСIIУТОСТ неких lIаследних особина у првој

радом у такво стање да се може ко ри стити у но­

генерацији потомака, за које су одговорни од­

вом прои звод н ом процесу.

ређени гени.

стити већ познате мисли, старе текстове и сл .

2.

испољавање в. рецесије

(2),

или

неких њених особина.

рецесија, -е ж [лат. повратити (се)]

1. еко н .

2.

поново искори­

ре щше СВРШ. [лат . гесјре] прими, узми (на ле­

recessio, према recedere стагнација или успоре­

карским реце п т и ма скраће ница

R, Rs , Rp).

реципиј е нт, -а м, МII. р еци пиј е нти, ген. МII.

ни економски развој земље.

враћање, повра ­

р еципије ната [лат.

так, нагодба, поравнање .

нагласка 1IИНГВ.

онај који прима, усваја информа ције.

2. .. -

recipiens, В. рецепција] 1. 2. мед. бо-

1075

реци пйраll

ри боза

лес ник који прима крв трансфуз иј ом .

3. хем .

по­

суда за скупља ње те чни х и гасов и т и х материја .

реЦИ l1йраll , -а, -о [В . р е ци пи р ат и] који је примљен, усвоје н . & рещшираllО

rlpaBo

прав о

р е читilllдО прил . [итал . гес itа пd о] МУЗ . на на­ чин да се нека песма ви ш е гово р и него пева.

ре'lИтiпйв, - ив а м [итал.

recitati vo] муз. врста

п евања при коме је говорење заступљеније од

које неко прими од д р угог (од друге д ржаве,

музике.

д ругог народа).

пр атњу чембала, клавсена или клавира ; ре'lИ­

&

р ечитативо

секо

уз

местимичн у

3. л. МН . р еципира­

тат иво парла н те без инструменталн е пратњ е;

ју сврш . и нсврш . [лат. гес јреге, в . р ецеп циј а]

р еЧllТативо акомпањато уз пр атњу целог ор ­

рещtllирати, реципирам ,

прихватити, усвојити , усвајати н ечије мишље­

peuell, -а м [тур . Recep од ар. Ragab] седми

ње, став и сл .

рец ипроцитёт, -ета м [и ем. ма илат. ност.

2.

reciproc itas] 1.

Rezip rozitat,

пре­

узајамност, обостра ­

прав . начело међународног права према

коме једна др жава даје другој д р жа ви , односно њеним гра ђанима, и з весна права и повластице, с тим да и та д р уга држава уч ини то и сто за д р ­

жаву и државља н е чија доб иј ена п р ава и п овла­ стице ужива .

3.

мат. однос и з међу два ре ци ­

прочна броја чији је количн ик б рој

реципрочаll, - чн а, - чно [лат.

1.

reciprocLls] 1.

однос двеју стра н а по н а ч елу узв р аћања ј една­ ком мером.

2.

кест р а.

одговарај ући , склада н однос из­

међу д ве стране. & реЦИГIРОЧllа вр ед ност мат.

вр ед ност броја која се добије када се

1 подел и

тим бројем; реЦИПРОЧIIИ l'лаГОJl грам . узајам­

месец у муслиманском годишњем кален да ру .

реш l , -а м [ хе6 р . гёуs ] в р еј ског ал фабета .

2.

1. двадесето слово је­

у ј ев р еј ском начин у беле­

жења бројева, ознака за број

реш 2 прид. иидекл. [н е м .

200.

resch] који је доб ро

п ече н , х р скав.

решм а, -ё ж, rCII. мн . ре ш ама и решми [тур. геуте, гјуте]

1.

укр асни детаљ од нанизани х

перл и , кића нки и др . н а коњској опр е ми , дело­ вима намештаја , одећ и и сл.

2.

украшена коњ­

ска опрема.

решо , -оа м [фр .

rechalld]

мали електрични

и ли плински апарат за к у вањ е.

решт, ре шта М, ГСН . М " . р е шта [н ем. Aгrest од

но - повратни глагол којим се казује радња коју

фр. а ггё t]

д ва или више субјекта узајамно врше један н а

вођења к аз н е н ад у ч е ницим а њи ховим дужим

д р угоме.

задржавањем у ш коли након зав рш етка редов­

реЦИГlрО ЧIIОСТ, -ости ж [В . р ец ипр оча н] осо­ бина, стање онога што се налази у р ец ипрочном

односу, узајамност, обостр аност. рецитал

8.

реЩlТатйван, -вна, -в н о [нлат.

recitativus, В .

recitator, 8.

ре цитациј а] о нај

recitare

рија м [ј а п . гј] у Ј апану, мера за дужину:

3,927 km;

морска =

1,852 km) . рибати, рибам,

1. пр ат и , четко м ). 2. фиг.

л . м н . рибају н есврш. [нем.

3.

чи ст ити (об. с н аж н о трљајући корити, пр еко ревати , грдити

н екога.

који рецитује , који казује поезију.

глас, према

ри- В . р е- .

ге iЬеп]

има својства р е ци тат ива.

2. вид спро­

н е н аставе .

pii,

рецитација] који се односи н а ре цитат ив , који

ре[lитаЦltја, -ё ж [лат .

роб иј а, там ница.

јапанска м иља (копнена =

ресита л.

рецитатор [и лат.

1. затво р ,

recitatio

чи тање на ­

читати н аглас]

1. јавно р е­ 2. п есма

рибиз

8.

рИбизла.

рибизла, -ё ж [н ем. од ар .

којаје погодна зајав но казивање, р е ци товање .

киселкастим црвеним , јест и в и м бобицам а.

рiщитоваПI , -тујё м несврш . [лат.

recitare,

В.

6biis] 60Т.

Ribi sel од срлат. гiЬеsiШll Ribes ntb"um , са

цитовање песме с посебном д и кцијом .

,'р маста б и љка,

рибоза, -ё ж [' !СМ .

Ribose од Ribоп sаше ри-

ре цитација] читати или н а п амет кази ват и умет­

бонс ка кисел ин а] хем . мо н осахарид који улази

ничку песму пред п убл и ком, декламоват и .

у састав нуклеинских к и сел ин а и коензим а.

1076

Рltбозоми

ридикил

рибозоми, рибоз6ма м МII ., јд . рибозом, ген.

рибоз6ма [В . рибоза , -сом(и)] ситна з рнца у ци ­ топлазми и ћ ел ијском јез гру свих биљних и

риволтато прил. [итал.

ук руће н , у кочен .

ма сисара, састој е се од рибонукл е ин ске ки се­

строг .

2.

1.

крут,

непопустљив , неум ољив ,

ригидiпёт = риги д ност (в . )

рибон, -6 на м [е т'л. гiЬЬоп] трака на пи са ћој машини, ком пјутерском штампачу или каси у трговини .

РИГИД IIOСТ, - и ж (в . риги дан]

nucleus је­

дро] ензим који р азлаже рибонукле инске кисе­ лине .

2. мед.

kleinsaure нуклеинска кисел ина]

који се односи

на рибонукле инску киселину, 06. у:

...

рибон у ­

клеииска кисеЛIНlа врста нуклеинске кисели­

не која се налаз и у ћел иј с кој цито п лазми где је везана за рибозоме и делује као посред ник у

функциониса њу дезоксирибонуклеинске кисе­ лине.

особи на оно­

трајна укоченост мишића .

ригла , - ё ж (нем .

Riege l]

направа за отварање

и зат вар ање врата и прозора, засу н , ре за.

ригодон , -6на м ( фр .

рибонукле ински, -а , -о [В . ри боза, нем. пи ­

1.

га ко је ригида н, крутост, у крућ е ност , укоче­ н ост.

рибонуклеаз а , - ё ж [ В . рибоза, лат.

живах н ог плеса удвој е.

rigaudon] муз. 1. 2. музика писан а

врста за тај

п лес или у ри т м у те игре .

рЉ-ор, -а м [лат. гi go г опорост, строгост, пр е­ ма гi g idu s у коч е н]

1.

строгост .

2.

уко ч еност,

ук рућеност у понашању.

Рltгоризам , -зма м [В . ригор] крут, строг на­ чин р азмишљања и понашањ а који не до п ушта ни најмања одступања од др у штвени х и ли за­

рибофла вин, - ина м [В . рибоз а , флавин] ви ­ тамин

муз . об рн у­

ригид аll, -д н а, -дно [лат. гigidtls]

животињских о р ган изама , осим у еритроцити­

л ине и бела нчевина.

rivoltato]

то , обратно.

8 2 који

се налази у јетри , м леку, ј ајима ,

поврћу и квасцу .

ригорист(а), -ё м [В . ри гор] онај који се до­ следно , круто , строго при д рж а в а н а ч ела.

ри в а, -ё ж [итал . гј уа ] у ређ е н а обала. ривајвал ист(а), -ё м, МII . ривајвiuшсти [В . ривајвал] присталица обнављања неког п окре­ та (нпр. верског), правца и л и стила (нпр. у уметности) из п р ошл их времена; обновитељ , препородитељ .

ригороз в . ригорозум . ригорозан , -з на , -зно (нлат. гigoгosll S, в . ро ­ гор] онај кога одл икуј у веома строга начела, који је строг, крут, бескомпромисан .

РИl-оро з ност, - и ж [В . р иго р , ригороз ан] осо­ б ин а, став онога који ј е ригороз ан , строгост,

ривајвал, -а м [е IlГЛ.

revival] 1. обновље ~1O ин ­ 2. обнова

тересовање према некоме иJl и неч ему

(нпр. верског покрета, уметничко г правца) ; по­ новно ожишъавање, преп о р од , ренесанса .

ривал, -ш13 м [н ем. има зајед нички то к ,

конских н о рми и правила .

Riva l од лат. riva li s који према rivtlS струја, ток ] су­

парник, такмац, п р отив ник.

ривалитёт, -ета м = ривалство (В . ) ривалств о, -а с [В . ривал] супарништво, надметање, такм ич е ње .

крутост, неумољ ивост, бескомпромисно ст.

ригорозум -а м [лат. гi goгosum (ехаmеп) стро­ I- И (ис пит) ] усме ни испит (ст р учни, др жавни)

пр ед вишеч л аном комисијом пред којом се по­ лаже опсежно град и во , а р а није испит за стица­ ње титуле д окто р а на ука.

РIЈгсдаг, -а м [да н . гi gs d аgЈ парлам е н т Кр а­ ље вин е Данске .

ри д а , -ё ж (тур . гid a од ар .

rida ' ]

марама , ша­

мија .

ривијера, -ё ж [итал. гј у ј ега ] низ ма њи х и л и

риде р , -а м [ е нгл. гeader] титула доцената и

већих насеља уз морс ку обалу која су ур е ђ е н а

ванред ни х професора н а е нгл ес ким високим

за ту ристе .

школ ама ; лекто р .

риволђиме нто, - а м [итал. гivol g im ento] м уз . обртање гласова у уд вој е н ом контрапункту.

ри дilКИJl, - а м [фр . гidictll e ] то рбица.

2.

1. женска

ручн а

м режа за косу.

1077

ридото

рикеција

ридото, -а м [итал .

ridotto] 1. издвојено, за­ 2. соба у којој се коц­

рltЗоiiд, - ида м [грч.

rhiza корен , в. -ид] 1. 60Т. 2. п алеО IlТ. фосил

себно место, скровиште.

део алге који наликуј е корену.

кају маскиране особе. з. муз. и звод из неког ве­

у обл ику корена.

ли ког дела з а један инструмент или мањи број

Рllжи-бllЖ lt 8. рИзи-бlfзи . рижот, -а м = рижото, - а м [итал.

risotto]

ус итње но месо , морски плодови или поврће.

Рllза, -ё ж [ствнем . Rise марама, вео] 1. ду­ гачка свештеничка или монашка хаљина, ман­

2.

rhiza корен, В .

рltЗолити, ри золита м м •• . (јд. риз олiiт) [грч .

кулин . јело од (риже) пиринча у који се додаје

т ија .

ризойдаll , -дна, -дно [ грч.

-оид] који н аликује корену, који је коре н аст.

инструмената .

уска украсна трака од чохе којом се

rhiza

корен,

8.

-л ит] п алео нт. окамењено корење

дрв е ћа .

ризол уто прил . [итал. ризома, -ё ж [нл ат.

муз. одлучно.

risoluto]

rhi zoma

од грч .

rhiz6ma]

60Т. подземни део стабла којије сличан корену, поданак, гомељ.

икону (није исто што и рам, јер прекрива део

рltЗоморфан, -фна , -ф но [грч. rhiza корен, грч . morphe облик] кој и и ма облик коре на, који

слике).

је сличан ко р ену .

украшава одећа. з . с ребрни или злат ни оков за

ризалiiт, -ита м [итал.

ri salto

избочина] архит.

истурен, избочен део фасаде н а згради.

ризи-БII З И , -ија м [итал. riso пиринач , pisello граш ак] кул ин . јело од пиринча и грашка .

рit3ик, -а м, мн. ри з ици [фр.

risque од грч. rizik6n плата војника најамника од ар. ri zq д н евни­ ца] 1. и зложе ност опасности , смео подвиг. 2. посао или улог који је скопчан с опаснош ћу. з . евентуал на штета н а осигураној н екр ет нини

ризиковат и , -кујём с врш. и неС8РШ . [фр . risqu8. риз ик] 1. изложити се, излагати се опасно­ сти. 2. ставит и , стављати н а коцку, играти игре ег,

на срећу .

РИЗИ'ЈаН, - чн а, -ч но [В . ризик] који је пун опас н ост и и ризика, који је везан за опасности и р из ик.

рiВИ'IНОСТ, - ости ж [В . ри з ик] својство, ста­ ње нечега што је ри з ично , што је потенцијално опас н о .

ризлинг, -а м [нем.

2. вино

Ri esling] 1. сорта бело г

од истоименог грожђа.

ризма и Рllзма , -ё ж [ ар .

rizma свежањ] стара

мера за папир, бала, свежањ од

pIBoaTOHa,

rhiza

-ё ж [ грч.

rhiza

1000 а рака.

корен , В. атона]

корен,

8.

- под(е)] зоол. јед ноћ елијска

п р аживотиња која се креће сталним извлаче­ њем и увла чењем пр ото п лазматичких израсли­ на , лажних н ожица.

ризорђименто м в. рисорђим е н то . ризостома, -ё ж [грч.

rhiza ко рен , st6ma уста]

зоол. морска медуза.

рltЗотомија , -ё ж [гр<•. rhiza ко р ен , в. -том иј а] ме д.

или роби .

грож ђа.

рltЗОllоде, ризоп6да ж мн. ["лат. Rhizopoda од грч.

х ируршко

одстрањивање

к о р ена

н е р ава

кичмене мождине.

рilја л, -а1lа м [перс. гј а l од ар . гјуаl] основна новчана ј ед иница Ирана , Јемена, Ом а н а, Ката­ р а и Саудијске А р абије.

pitjac, -аса

м [шп . гја ушће]

1. потонула речна 2. морски за­

ушћа на Пирин ејском полуострву .

лив настао потапањем р е чн ог ушћа .

ријас ет, -а м [.гур.

ri yaset

од ар.

ruyasii

старе­

ш и н ство] рез иде нција исламског верског ста­ решине.

рикамбllО , -ија м [и тал . гјсаmЬјо] фltlШНС . по­ тв рда да меница ниј е испл аћена у року .

рitкв ерц прил. [нем .

riickwiirts] уназад , уна­

траг (о к р етању возила) .

рикёција , -ё ж [lIлат. ричк ом

патологу

ric hettsia,

Рикетсу

(Н.

пр ема аме­ Т.

Ri cketts,

лингв . ре ч у којој акценат није на корену , већ н а

187]- 1910)]

префиксу или суфиксу.

бактер ија у обл ик у кратких епи птичних шта-

1078

6иол . микроорганизми ситнији од

РИНГИIШIЙ Л

рикециоза

РIЈмован, -а, -о [В. рима] КЊИЖ . а. који је ис­

пића, узрочници рикециоза (пегавог тифуса ,

марсејске грознице).

певан у римама (о песми , стиховима). б . који се

рикециоза, -ё ж [В . рикеција , -оза] мед. зара­

састој и од римованих стихова (о песничком де­

зна болест (пегави тифус, марсејска грозница)

лу) .

чијије узрочник рикеција , на човекаје преносе

проза; римовани израз оно што је написано са

ваши, гриње, крпељи.

римом, сликом као стилским елеме н том.

•

pIIMOBall a проза средњовековна говорна

римовати се, -мујём се несврш . [В . рима] по­

рикна, -е ж [нем. Rtiсkеп леђа, хрбат] хрбат

дударати се гласовно и акценатски .

књиге.

рикорданца, -ё ж [итал .

ricordanza] сећање.

рикошет, -а м [фр. јање метка или

ricochet одскок] 1. одби­ пројектила од тврде подлоге. 2.

римокатолик, -а м, МН . римокilТОЛИЦИ [Рим , В. католик] рел . католик западног црквеног об­ реда, верник римоктоличке цркве .

одскакивање пљоснатог камена који је бачен тако да клизи по површини воде, жабица.

3.

по­

тез гудалом по жици подсећа на одскок, чиме

се тон максимално скраћује.

римоманија, -ё ж [В. рима , -манија] претера­ но

коришћење риме у песничком стварала­

ШТВу.

римскй, -а, -о који се односи на Рим , који

рикошетирати, рикошетирам, 3. л. мн. ри ­ кошетирају сврш . И несврш . [В. рикошет] одби­

припада Риму .

•

римска црква (римо)като­

ли чка црква; -бројеВlf знакови које су још ста­

Uа)ти се при удару о тврду подлогу (о метку ,

ри Римљани употребљавали за обележавање

пројектилу).

бројева, а користе се и данас при нумерисању

рifКСМОЛ, -а м [НОРВ .

riksma1] заст. Л\1Нгв. стан­

књига (поглавља, страна), за означавање месе­

дардни норвешки језик са цртама данског јези­

ца у години и сл.;

ка; в. БУкмОл.

закона и прописа који су настали и били при­

рикстаг, -а м [швед.

riksdag] парламент Кра­

PIIMCKO

право скуп правни х

мењивани у Римском царству , темељ су савре­

меног правног система у грађанском праву ;

љевине Шведске.

Рlfкша , -ё ж [ј ап.

предмет који се бави овом проблематиком , из­

jinrikisha од јјп човек, riki снага, sha воз~ло] 1. лака двоколица коју у да­ лекоисто чним земљама вуче човек. 2. човек ко­

учава се на правном факултету ; Римско цар­

ји вуче такву двок олицу .

395 .

рил, -а м [енгл . гее1] живахан шкотски и ир­ ски плес.

рилашанДо прил. [итал .

ri1asciando] муз. по­

пуштајући, успоравајући (о темпу).

Рl1ма, -ё ж [итал . гјта од фр. гјте , према СТФР. гјтег римовати] гласовно подударање послед­ њих

слогова

у

два

или

више

стихова,

слик,

27.

Г. П. н . е. до

године, простирало се од Крима преко

Британије до Етиопије и од

Месопотамиј е до

Мауританије.

ринашименто , -а м [итал .

rinascimento] ум.

раздобље у уметности и КУЛТурИ, у ХУ и ХУl веку , препород , ренесанса .

РI'ШГ, -а м ,

'111.

рингови [ ен!'л. гiпg]

CIl.

четвр­

таст простор ограђен канап има, ужадима, при­ лагођен за бокс-мечеве и сличне борилачке

СРОК.

римарйј, -ија м [В . рима] речник рима једног песника или песничког дела .

римёјк, -а м [енгл.

remake] 1. оно што се Гlo­

ново производи, а већ је једном било произве­ дено.

ство царство које је трајало од

2.

нова верзија раније снимљеног филма ,

тв се рије , музичког дела и сл.

римеса, -ё ж [итал . за мреже.

rimessa]

рибарска кућица

спортове. О уliи у

- фиг. ући У отворени вербал ­

ни дуел, упустити се у вербални сукоб.

рингераја В. рllнге-рllllге-раја. РИIII'е-Рlfн ге-раја, -ё ж [нем.

Ril1gelreihen]

врста дечје игре .

Р~IIIГИШПЙЛ, -а м [нем .

Ringelspiel]

вртешка

са седиштима за забаву и разоноду у забавним парковима , на вашарима, сајмовима и сл.

1079

рингла

рипс

РИflгла, -ё ж [нем.

Ringel колуг] а. ист. колут

н а пл очи шпорета на чврсто гориво који се мо­

РИllоцерос, -а м [лат.

ker6s,

в . рино- ,

keras

rhinoceros од грч. rhin6-

рог] зоол . папкар са в ел и ­

же п од ићи да би се убацило дрво, подстакла ва­

ким рогом на носу , Rћinoce/·os

тра и сл. б . округла плоча на електр ичном или

у Африци и Азији ; носорог.

п л ин с ком шпорету која се загрева ради кувања.

РИIIГЛОВ, -6ва м [н ем .

ne-claude,

према Клод

Ringlotte од фр . re i(C laude), жени францу­

ског краља Фра н соа Т] сорта племените шљиве .

ринглшп ил В . РИIIГИШIJИЛ. риндфлај ш, -а м [нем. го в едо,

Fleisch

месо] говедина, говеђе месо.

ринитис, -а м [лат. гhiпitis, В. рино- , -итис] мед. у пала слузокоже носа праћена појачаним излу чивањем слузи , кијавица . рино- [грч .

rhis ,

ген .

rhin6s

rhinolalia,

в . рино-,

-лал ија] говорење кроз нос , (х)уњкање .

ринолог, -а м , мн . ринолози [В . ринологија]

]

муз.

појачавајући.

ринфорцато прил. в . ринфорцандо .

ri o] 1.

мернајединица за зла­

то и сребро у Јапану. 2 .јапански златни но ва ц.

риолит, -ита м [грч .

лава , в. -л и т]

rhyaks

мин ер . површинска вулканска сте н а сличн а гр а­ ниту; липарит .

Рltпида, -ё ж [грч .

нос] као први део

р е 'IИ оз н а чава оно што се односи на нос.

ринолал ија , -ё ж [лат.

ринфорцаltдО прил. [итал . гiпfoгzапdо

жи ви

ознака за динамику, нагл и и велики креш е н до;

рио, рија м [јап .

Rindf1eisch од Rind

unicomis,

rhipis лепеза] црк в . п равосл .

на дугом дрвеном штапу , плоча , об. с ли ков и ма херувима или серафима, често богато укр а ш е­

на ; носи се на литијама.

РИlшјено ПРИJl . [итал .

ripieno

пун , п отп у н ]

ознака у оркестарској музици ХУН и ХУ III

мед. ле кар специјалиста који се бави лечењем

века која упућује на наступ целог орк естр а п о­

болест и носа.

сле солисте .

ринологија, -ё ж [В . рино- , -логија] мед .

риплёј , -еја м [е нгл. герlау] тел . пона вљавање

област мед ицине, у оквиру оториноларинголо­

најзанимљивијих секвенци у директн о м теле­

гиј е, која се бави лечењем болести носа.

ви з ијском преносу (об . н еко спортско так м иче­

ринопласт ика, -ё ж , дат. И ЛОК . ринопласти­ ц И [В. рино -, пластика] мед. пластична операци­ ј а н оса, н ајчешће се обавља и з естетских разло­

ње).

рiшне, рипни ж мн . [нем .

Rippe ребро ] р еб ра

на ђону, који спречавају или ублажавај у клиза­ ње по леду или блату .

га.

ринореја, -ё ж [нлат .

rhinorrhea, в . рино- , -ре­

ј а ] мед. лу чењ е слуз и, секреција из нос не шу­ пљине.

riporto]

фнн а нс. р азл и ка

па пир а.

риноскоп, -а м [В . рино -, - скоп] м ед. апарат

рипост, -а м [фр .

riposte]

брз о, духови то вер­

бално реаговање ; досетка , доскочица .

за п р еглед носне шупљине .

РИНОСКОШtја , -ё ж [В . рино- , -скопија] м ед. п р еглед носне шупљине помоћу риноскопа.

РИlIотомија, -ё ж [В . рино- , -томија] мед . хи­ рур шк и з ахват на носу , операција носа .

РИllофима, -ё ж [В . рино-, грч .

рипорт, - а м [итал .

између нижег и вишег курса вредности св и х

ph:Yma и зра­

рипоста, -ё ж [В . рипост] с п . У мачев а њ у б р з и спретан пр отивудар .

рипостирати, рипостирам ,

3. л. м н. р ипо­ 1. одговори ­

стирају с врш . И несврш. [В . рипост]

ти , одговарати брзо и духовито на нечиј у пр о­

сли н а ] мед. задебљањ е коже у подножју носа,

вокацију , изазов, доскочити некоме .

п р аћ е н о црвенилом и повећањем обима носа.

ћи у противнапад н акон одбијеног удар а.

рИНОфОllија, - ё ж [В. рино- , - фонија] мед. мо­

Рlјпс , -а м [фр .

2.

сп. пр е­

("eps, према ент . гер , према rib

д ифи ка ција гласа као патолошка појава , наста­

ребро] врста тка нин е са карактеристи ч ни м уз­

ла услед пр е велике резонанце носне шупљине,

дужним или попречним пругама н а лицу . .1. -

(х)уњкавост.

вез ве з са карактеристичним пругам а п о дужи -

1080

рир-пројекција

р iПМlt ка

ни или ширини тканине .

•

рипсаll који је од

ђених елемената

(- дисање, -

дutиљих доба и сл.).

рипса.

рир-пројеКЦItја, -ё ж [енгл. геаг позадина, в.

срца,

-

смене 20-

интензитет догађања у

2.

протоку времена неке радње или процеса (рад­

фил.мске радље). 3. муз. наизменично

пројекција] трик приликом снимања фнлма у

/1tI - , -

студију: гл умци играју испред пројекције пеј­

смењивање нота разЛИ'lите дужине и наглаше ­

ности.

зажа претходно снимљеног у природи. l

2.

resz део, удео] 1. део неке це­

понављање дугих и кратких, наглашених и не ­

жетва) који се плаћа у натури, односно дого во­ реним делом од укупне

количине покошеног

сена или пожњевеног жита.

3.

договорени део

прикупљене лет ине који се прима као награда

рис , - а м = рист, -а м, мн . ристови [н ем. 2

анат. горњи део стопала.

2. део

Rist]

обуће који по­

крива горњи део стопала.

рисала, -ё ж [тур .

наглашених слогова.

ритам и блуз м = рiпам енд блуз м [енгл. гhуthш

and bIues]

risale од ар. гisalii] књига

мањег обима о неким актуелним питањим а, брошура.

муз. врста музике пореклом из

џеза; настала 50-их година хх в. међу афро­ -америчким

у н атури за обављени посао.

1.

лингв. равномерно спуштање и поди­

најамни рад (об. косидба или

рис , -а м [мађ . лине, комад.

4.

зање гласа у говору или читању , наизмеНИ'IН О

становништвом;

има

наглашен с

ритмичке елементе, претходи рокенро лу, соу­

лу, фанку.

рiпам-секциј а, -е ж [в . ритам , секција] муз . део оркеС'гра, музички састав који даје одређе­ ни пулс , ритам извођења, 'Iине га: уда ра.љке,

неки жичани бас инструмент, понекад гитара или бенџо, ређ е клавир.

рисеlПИТО пр"л. [I1Тал . risentitoj муз. и з рази­ то, живо.

ритамски , -ска, -ско [в . ритам] муз .

1. који се

односи на ритам , који припада ритму ; уп . рит­

РIIсивер, -а м [еНI·Л. receiver] TeXII. пријемник рад ијских или телевизијских сигнала.

риск:штаtl, -тна, -ТlЮ [фр .

risquant, в . ризик]

којије повеза н са о пасношh у, РИЗИ'lан .

РИСК:ШТltОСТ, -ости ж [В . ризик, рискантан] особина онога што је рискантно , РИЗИ'lНОСТ.

рискираПt = рескираПt (в.) рисорђимснто, -а м [итал.

МИ'lан .

РlпаРДЗ IIДО ПРИЈ !. [итал. гitardando ј м уз. озна­ ка за темпо, постепено успоравајуhи .

рiпбсргер , -а м [нем . Rittbergeг, према кли ­ за'IУ Ритбергеру, који га је први извео] сп. у уметничком

клизању одскок уназад и доскок

на исту ногу.

Risorgil11ento пре­

пород] и ст. ПОЛИТИ'IКИ социјални и културни покрет за национално ослобођење и уједињење

ритеll Уто IlРНЛ. [итал. ritenuto] муз . ознака за темпо, нагло успорава.

Р'IТСР , -а м [н ем. Ritter] ист. 1. други сталсж

Италије , трајао од краја ХVШ до краја ХIХ ве­

коњаника у старом Риму .

ка, препород.

коњаник или оклопник у професионалној пле­

у средњем веку ,

мићкој војсци.

рист = рис 2 (в.) рит, рита м, мн . ритови [нем .

Ried мочварај

мочварно земљиште уз реку или језеро, 'lесто обрасло трском, мочвара.

ритам, -тма м [лат.

2.

rh ythl11 us од грч. rhyt111116s 1. а . по ­

ритерlI в. р сте РII . рипш за ција , -ё ж [В . ритам] обрада у рит­ му , ритмичко обликовање.

РIIТМИ ЗltраТlI , ритми з ирам ,

3. Л. мн. ритми ­

мера времена, такт, према гhёiп тећи]

зи рају сврш. и IIесврш . [в . ритам] обрадити , обли ­

крет или радња коју карактерише једнакомер­

ковати ритми'lКИ , у ритму .

но гюнављање неких елемената (убрзавање и

ритмика, -ё ж, дат. И лок. ритмици [н ем.

успоравање, високи и НИСКИ тонови, наглаше­

Rhythl11ik , в .

ни и ненаглашени слогови). б. покрет или рад­

јединство , скуп РИТМИ'lких елемената у игри ,

ритмички]

ња коју карактерише стално понављање одре-

гимнастици и сл .

3. сп.

1.

муз. наука о ритм у.

2.

гимнаСТИ'lка дисц ипли-

1081

рiпмича н

роби нзонада

на, вежбе на партеру које се изводе уз музичку

рiпмичан, -чна, -чно [В. ри там] који се за­

рiпмички, -а, -о [лат .

rhyth micus

од грч.

који се одвија у ритму , који у себи

ритмич ност, -ости ж [В. ритам , ритмички] 1. својство нечега што се одвија у ритму, рит­

2.

правилност, склад, одмере н ост .

ритмомелод ика , -е ж, дат. И лок. ритмомело­ дици [В. ритам, мелодика] ритмичка и мелодиј­ ска особина сложене реченице.

риторнел, -а м [итал. враћати се] муз. припев.

2.

1. кратки

од

ritomare

италијански народни

стих или део песме, односно му­

3.

књиж. строфа од три стиха у којој се римују пр­ ви и трећи стих.

ritomo] 1.

враћање, по­

прав. поновно уписивање неке нов ­

чане своте у књигу дугова .

ритуал, -ма м [нем. редни]

1.

религији.

Ritua1,

бразда] нежебље­

ручно прање веша.

Рllхтат и , -ам несврш . [не м.

richten] 1.

подеша­

вати, дотеривати (нпр. часовник) ; испр ављати,

д исциплиновати (некога). љашњи

изглед,

дотеривати спо­

2.

улепшавати.

3.

наговарати,

подстицати некога на нешто.

индустријска биљка,

ricinus] вишегодишња Ricinus communis, из по­

р одице млечика, скочац, протока , крља.

рицинусни в . рiЩЈШУСОВ . рицинусов, -а, -о [в . рицинус] који се одно­ си на рицинус , који потиче од рицин уса .• ри­

бија из семена биљке рицин ус , употребљава се као лековито средство.

РИ
од лат.

ritua1is

об­

рел . скуп об реда и церемонија у некој

2.

Riepe

цинусово уље жу ћ кастозелено уље које се до­

рИТОрliО, -а м [итал.

2. трг.

рифљ ача, -е ж [нем .

рицинус, -а м [л ат.

ritomello

зички став који се понавља, рефрен, припев.

вратак.

талу и другим музичким пра вцима) .

на метал н а и ли дрвена плоча која служи за

има ритам, склад, одмереност.

мички

rof] стара мера задужину, ла­ (70-80 ст). рифз, -а м [енгл. riffJ муз. кратка, по мелодији

и ритму изразита фигур а (нпр. у рок у, хевиме­

снива на ритму, у коме има ри тма .

rhythmik6s]

РЈlф 2, - а м [мађ.

кат, аршин

пратњу, ритмичка гимнастика.

цркв. литургијска књига, обред ник ,

ricercar]

муз. инстру­

ментална композиција из ХУН и ХУНЈ века,

претходила фуги.

ричет, -а м [мађ .

ricset

од нем.

Riitscher,

са текстовима и правилима за извођење обреда

Ritscher] 1.

изван мисе.

скувано од пасуља и јечмене пр екрупе .

3.

процедура која се врши уобича­

јено и аутоматски.

који се односи на ритуал,

ritua1is, в. ритуал] којије део ритуал а . •

ритуално клање клање животиња по верским

прописима како би могле бити припремљене за

јело; ритуално убиство култно приношење људске жртве врховном богу, божа н ствима, демонима и природним силама .

ритуализам, -зма м [ В. ритуал] вид дру­ штвеног прилагођавања у коме се инсисти ра на ритуалима из свакодневног живота.

ритуал исти ка, -е ж, дат. и лок. ритуалистици [в . ритуал] учење о вршењу верских, религио­ зних обреда и обичаја.

кулин. јело

Riff]

толога Ричмонда

(Richmond),

в. круна] мед. вр­

ста порцеланске крунице за надградњу зуба.

РЉII , риша м [фр .

ruche]

набрана трака која

се као ук р ас пришива на одећу, обично на ха­ љину .

ришељё , -еа м = рiiш љё, -еа м [фр.

riche1ieu,

п рема француском карди н алу Ришељеу (А . Ј .

du Plessis Richeliel1, 1585-1642)]

врста ручно

израђене чипке.

риш љё = ришељё (в.) роајЗЛlIст(а) в. ројз л ист(а)

роба , -е ж [итал .

robba од н ем. Robe хаљина од 2.

фр. гоЬе] еко н . производ намењен тржишту.

подводни гребен или

гребен; гребен који вири изнад површине мора.

1082

2.

ричмонд- круна , -е ж [према имену стома­

ритуалан, -лна, -лно [л ат.

риф', -а м [нем.

н еред, пометња , зб р ка.

раз. дијаll. одевни предмет и, одећа.

робинзонада в. робинсонада.

робинзонијада

рододе нд р о н

роБИНЗО~lИјада в. робинсониј ада.

туције, мишићав,јак, снажан (о човеку).

робинзонскii в. роБИlIсОнскii.

је сачињен од грубог али издржљивог, отпор­

робинсонада, -е ж [В. робинсонски] књи-

ног материјала.

жевно дело које приказује човека у изолацији

ров а ш , -аша м [мађ .

који

2.

комад д р вета на

rovas]

од цивилизације, нарочито популар но у ХУН !

коме се п р аве за р ез и , урез и , усеци кој има се бе­

веку , писан по угледу на роман Данијела Де­

лежи дуговање, рачун, р абош. О имат и ( кога)

фоа "Робинсон Крусо".

н а р ова ш у имати (с неким) нерашчишћене ра ­

робинсонијада, -е ж [В. робинсонски] одмор У природи на местима где цивилизација није допрла, на пустим острвима.

1.

који се односи на уса­

мљенички живот у природи.

2.

који се односи

на Робинсона Крусоа.

робораНЦl1је, роборанција ж мн. [лат. гоЬо­

rantia]

фарм. средства за окрепљење и јачање

ОРI'анизма.

робот ,-а и робот, -а м [чеш . гоЬо, реч из ро­ мана "Р.У.Р." Карела Чапека

р ова шlt ти , роваш и м несврш . [В. роваш]

1. за­

старели начин обележавања грла стоке (краве,

робинсонски, -а, - о [према лику из романа "Робинсон Крусо"]

чуне.

(1890-1938)]

ме­

хаНИ'IКИ вишеструко функционални уређај, мо­ же се програмирати за обављање различитих механичких послова ради замене људског рада ;

~ робот-портрет (ф ото- робот) портрет почи­ ниоца ЗJI0чина за којим се трага, направљен на основу описа сведока који су га видели.

овце и сл.) .

2.

фиг. изазивати раздор , хушкати,

сплеткарити.

ро га ција, -е ж [лат. цркв.

1.

rogatio питање, молба] 2. молепствије за

молепствије за умрле.

заштиту

од

елементарних

шких болести.

3.

непогода

или

те­

прав. законски предлог .

роде Н ТЈщ iiд, -ида м [нпат.

rodentia

глодари,

в . -цид] хемијско средство , отров за уништава­ ње глодара.

роде њ а, -е ж [шп .

rodeiia]

муз. шпански на­

родни плес, плеше се уз Ilратњу гитара и каста­ њета.

р одео, -са и р одео, -еа м [шп .

rodeo

обор]

1. у

Канади и САД, такмичење у јахању, аб. неукро­

роботизација, -е ж [В. робот] увођење робо­

ћених коња и бикова, у бацању ласа и другим

та у производни процес или неку његову фазу ,

вештинама.

примена робота у производном процесу , ауто­

тање у вештини управљања мотоциклом, наро­

матизација.

2.

скупљање стоке у крда.

3.

надме­

чито у и з вођењу опасних и спектакуларних

роботизирати, роботи з ирам, тизирају и роботизовати, сврш. И несврш . [В. робот]

3.

3.

л. мн. робо­

л . мн. роботизују,

1. аутоматизовати

про­

скокова.

род иј ум, -а и родн ј , -ија м [нлат.

изводни процес, увести, уводити у производњу

ски број

роботе који ће заменити људску радну снагу.

се употребљава као катализатор.

2.

(из)губити способ ност креативности у неком послу, учин ити неког или себе роботом у оба­

rhodium,

према flJЧ . гh6dоп ружа] хемијски елемент, атом­

45 , симбол Rh,

платинасти метал који

р одлзље, -а с [В . родле] вожња саоницама, санкање .

вљању посла.

роботика, -е ж, дат. И пок. роботици [В . робот] техн. наука која се бави пројектовањем, про из­

родлати се, родлам се,

родле, -л и ж мн. [нем .

водњом и употребом робота .

робусност, -ости ж [В. робустан] особина,

3.

п . мн. р6длај у се

несврш . [В . родле] возити се саоницама, санкати се.

Rodel]

саонице, санке.

р од одiШ Д Р О II , -6на м [ll' Ч . rhod6dendгon од

својство онога који је робустан, нечега што је

rh6don

робусно .

породице вресова са лепим левкастим цветови ­

робустаl1, -сна , -сно [пат. стов, тврд]

1.

robustus досл.

хра­

који је развијене телесне консти-

ружа,

dendron дрво]

жбунаста биљка из

ма, расте на планинама Европе, Азије и Север­ не Америке; алпска ружа.

1083

родонд

родоид, -ида м [фабричко име производа од

грч. rhodoeides као ружа] прозирна, чврста и ве­

носи у рупици од капута као знак неког одличја или чланства у неком уд р ужењу.

р озеТJlа, -ё ж, '"СН. МН. розетла и розетлii [нсм .

ома отпорна пластична маса .

родопсiil l , -ина м [грч .

rh6don ружа , 6psis

вид] пигмент мрежњаче који омогућава реги­

Rosetl]

бот. украсна биљка,

Pe/argol1ium radu/a,

пеларгонија, мушкатла.

стровање необојеног светла.

р оз икаст, -а, -о [В . роза] који је помало, до­

rllOd6khros ружи­ част од rh6don ружа, khr6s боја] минСр. манган­

некле розе боје, бледо ружичаст , рум е нкаст.

ска руда, манган карбо н ат .

бице грожђа, грожђице, суво грожђе .

родохрозiiт, -ита м [грч .

роз ии е, розина ж МН. [нем . Rоsiпеп] суве бо­ Р ОЗОJlltј а, -ё ж [итал .

рожар иј, -а м в. р оза риј ум 2

рожа р ија, -ё ж

8.

р оза риј а .

Р ОЗОJlii ll , -ина м В. р ОзОJl иј а.

рождilНiiк, -ика м, мн. рожда ници [стсл . ро ­

р ој аJl и зам, -зма м [фр . гоуаliSПlе од гој краљ]

жданникъ ] књига из које се 'гумачи судбина; хороскоп.

роза прид. ин декл . [фр .

rose руж а од лат. rosa]

који је боје руже , ружичаст.

розар ијум ' и р оза рiiј , -ија м [итал .

rosario од

лат. гоsагiuПl венац од ружа] цркв. кат. бројанице.

розаријум ' и роза р iiј м [мт. гоsагiuПl] ба­

1. 2.

владавина краља , монархистичка владавина.

приврженост краљевини, монархији , монар­

хизам (в.).

рој iш и ст(а), -ё м [фр .

rosacea,

Француске буржоаске револуције . б. пристали­ ца краља и монархије, монархиста .

p oj aJl lt CТlt'IKii , -а, -о [В . рој ал ист] који је

прсма В. роза]

(об. у MII.) 1. бот. назив за биљке из 11Ородице ру­ жа.

2.

одан краљу, монарху, ОДНОСIЮ краљевини , мо­

нархији; краљевски.

мед. црвене мрље, црвеlюплавкасти чво­

рићи на кожи лица старијих особа.

розбиф, -а м [ е IlГЛ.

beef говед ина]

royaliste, В. ројализам]

а. НСТ. присталица краља и монархиј е у време

шта засађе на ружама , ружичњак .

розацеја, -ё ж [илат.

roso lio] врста ликера од

р ужи н ог листа .

р ој та, -с ж [мађ.

rojt] (об. мн . ) ресе, фронцле

(на шалу, ћилиму , завеси).

roastbeef од roast

печен ,

кулин . напола, крваво Ilечена, дс­

бља комад говеђег меса.

PO K1,

-а м [енгл.

rock ]

скуп популарних му­

з ичк и х жан рова из друге половине ХХ века ко­ ји не подлежу обрасцу народне, забавне или

розбраТllа, [нем . RоstЬгаtеп] КУЛИII. печени

озбиљне музике .

комад говедине.

рок 2 , -а м [ар .

розе = роза (в.)

rok од перс.] 1. мит. птица

огромне снаге и величине из источњачки х бај­

розенкавilJl iiр , -ира м [нем . Rоsспkаvаl i ег према л ику из истоимене комичне опере

Р.

Штрауса] фlfГ. 'каваљер с ружом', галантан и

ки.

2. шаховска

фигура топ.

рока БИJl И , -ија м [eHrlI.

(and roll) + (hi ll)bi lly] муз.

rockabilly

од

rock

најстарији облик рокен­

рола, н астао објед и њавањем основних слемената

отмен мушкарац.

розеОJlа, -ё ж [нлат. гoseola] мед. кожно обоље­ ње ; црвене оспе као пратеhа појава тифуса, си­ филиса или као реакција на неке медикаменте .

розета, -ё ж [фр . гosette ружица]

1. a pXIIT. ор­

рокенрола с руралном хилибили музиком .

ро каБ И Jl И'lар , -а м [В . рокабили] извођач или поклоник рокабили музике.

р оюiда, -ё ж [фр.

Roc , rochade] 1. шах .

потез у

намент, об. на готским и романичким грађеви ­

шаховској игри којим се , по утвр lјеним прави ­

нама, у облику расцвстале руже (нпр . округли

лима, истовремено премештају фигуре краља и

прозор с различитим украсним елементима).

топа.

2.

драги камен, обично дијамант, избрушен у об­

лику lIирамиде.

1084

3.

украс у облику руже који се

2. премештање,

за мена места.

р окаД IlН , -а, -о [В . рокадаЈ који се односи на рокаду , који је у вези са рокадом .

• -

напад

рокеНРОЈЈ

РОЈЈ фИ ЈIМ

шах. потез ПРОТИВНИ'IКОГ играча у шаху којим

комад неког меса , надевен и увијен у облику

се напада краљ, односно рокада.

ролата

рокеНРОЈЈ, -а м [енгл. гock-and-гoll досл. љу­ љање и ваљање]

1.

популарна муз ика раних

50-их година ХХ века у САД-у, настала укр­ штање м разних музичких праваца .

2. плес на ту

Р ОЈЈат, -ата м

8.

р олад а .

р ОJlат и , ролам,

3. л. '111. ролају lIеС8РШ . [нем .

гollen] увијати, савијати, мотати у ролну , ва­ љак.

музику.

рокер, -а м [еНГ1l . гockeг, В . свира рок музику.

2.

pOK 1] 1. онај који

врста клизаљки и спорт с

таквим клизаљкама; скијање на трави.

рокерси, рокёрса м мн. [В.

pOK 1] поклоници

рокенрола из р а них БО-их година ХХ века који

своју наклоност према овом музичком правцу манифестују елементима суп културе (дуга ко­

са, кожне јакне, брзи мотори и сл.).

рокета, -ё ж, ген. мн. рокета [итал . гocchetto] ЦрКВ. кратка, бела кошуља католичких бискупа, украшена чипком.

рокирати, рокирам, несврш. [фр . roqueг]

ховској игри.

1.

3. 11 . '111. рокирају сврш. И

(на)правити рокаду у ша­

2. рокирати се заменити место с

1. пом . љу­

другу страну (о броду на узбурканом мору). возити се на ролшуама, котураљкама.

РОКОКО, -оа м [фр . гососо , према rocaille шкољка] ум. стил у ХVПI веку који се развио из

барока, каракте рише га богатство украсних елемената, орнаментике у архитектури, и з ради

3.

2.

сп. ве­

што дриблати лопту по игралишту .

роле р , -а м [вем . гollen ваљаНI, котрљати] онај који вози ролшуе , ролере , котураљке.

1. 2.

врста мотоцикла сличног веспи .

РОЈЈе ри , ролёра м мн. [енгл . гo ll eг раљке] новији назив за ролшуе

skates коту­

(8.).

ролером illlиј а, -ё ж [В . ролер , манија]

1.

огромна, масовна популарност вожње на рол е­

рима.

2.

опседнутост вожњом на ролерим а,

ролшуама.

Р ОЈЈет н а, -ё ж, гев. МН . ролетни [нем .

неким.

Rol1ette]

дрвена, метална, пластична или теКСТИJlна за­

штитна навлака (за прозоре , врата , ИЗ ЈIOI'е и сл .)

која се намотава на ваљкасту осовину.

р олка, -ё ж

[8.

ролна] мајица или uемп ер с

пресавијеном крагном уз врат, с POJl-крагном .

намештаја.

РОК-Оllера, -ё ж

р олати, -ам несврш . [итал. гo ll aгeJ

љати се, нагињати се наизменично на једну па

[8. POK 1, опера] муз. му­

р ол н а, -ё ж [н ем.

Ro lle] 1. нешто што је смо­ 2. жен­

зичко-сценско дело које има форму класичне

тано у виду точка (нпр. фи лмск а трака)

опере са елеме нтима рока 1.

ска фризура , обично за свечане прилике , у об­

РОКфОР, -ора м [фр . гoquefoгt , према области Roquefoгt у јужној Француској] меки пунома ­ сни овчиј и сир са гљивицама зеле не плесни.

рола и рола 1, -ё ж [фр . гбlе према свитку из којег је глума ц читао улогу] улога у позори­ шту, касније и на филму.

РОЈЈа и РОJlа 2 , -е, ж [ стфр. ГO(lI)le и нем . Rolle]

лику свитка.

РОЈЈО, - оа м [фр . ГOll l eau] за штитни Сlюља­ шњи застор од ребрастог лима на вратима Ј IO­ кала и излога; сличан дрвени застор који заме­ њује врата на орману.

рол ом о бй л, -ила (уоб. ромобй л, -ила) м

[8.

ролати, (ауто)моБИJl] дечје возило оддаске , два

свитак (нпр. папир смотан у ролну); ваљак,

точка и управљача, кој е се покреће тако што се

увијена, смота на тканина, бал а, труба; в. р ол­

дете једном ногом одупире о тло, чиме Iюсти­

IЈа .

же замах и покретање возила, док д ругом н о­

1.

2.

ниски округли сто за којим се ручавало

седећи на поду, софра .

РОЈЈада, -ё ж [фр . гoulade , према гou l el' од

гом стоји на дасци.

РОЛ фИ ЈЈМ, -а м, МН . РОЛфИJlМОВИ [нем .

итал. гollaгe ваљати, овијати] кул ин . а. савијено,

lfilm]

увијено, нафиловано слано или слатко тесто . б.

КОТур.

Rol -

фотографска , филмска трака намотана на

1085

ролштул

романти зам

ром јlllltка , -е ж, дат. и лок. р оманици [нем .

ролштул, -а м [нем. Ro llstu hl] столица на точкић има.

Romanik

ролшуе, ролшуа ж ми. [нем . Ro Ilschuh] коту­ раљке (први модели су ли'!Или на сандале од каишева са

4

точкића распоређена као на ауто­

од лат.

R omanicus,

према

Romanus

римски] ум . ст и л у уметности и архитектури кој и је у земљама за п ад н е, ј ужне и средње Евр опе тр ајао од Х Т до Х Ш века.

време точкићи су постављени у низу испод

ро мiши ст(а), -е м, м и . романисти [илат. romanista од лат . Romantts римски] фfIЛОЛ. онај ко­

средине стопала); уп. рОле р .

ји се стручно и професионално бави и зу чава­

мобилу, касније су то биле ципеле, а у новије

рол-шу юса

и

POJl-Ш У lIка ,

-е

ж

[нем .

њем романскихјезика и културе роман ских зе­ маља .

Rоllsсhiпkеп] ролована шунка без костију .

р()м м [енгл . скр. R ead Опl у М етогу] ме мо­ рија рачунара у којој се трајно чувају програми уписа ни приликом конструкције рачунара и који му омогућавају накнадно извођење р а­

ром а Нl1ст ик а, -е ж, дат. И лок. ром анистици [нем .

ло на народ ном романском језику, а н е на ла­

1.

юьиж . веће прозно књижевно дело

које обрађује сегмент стварности исп реплетен разним животним околностима.

живљаји.

3. раз.

2.

љубавни до­

узбудљив сплет разних догађа­

ро ма НОМ 3 1Н1ја ,

се односи на романеску, којије у вези са

2.

који има својства романа, који

вих ликова и узбудљивих заплета) .

роман ,

манија]

1.

Кlы.ж . лир­

ним садржајем. муз. 2. а. музички обликована сентиментална љубавна песма. б. инструмен­ тална композиција лирског набоја.

3.

сенти­

ментални љубавни дож и вљај.

pOMall ce po в . ро ма ш. С ро . pO Ma .l cI1j e p, -е ра = ром а Н О llltсац, -сца м romancie r, в. роман] књиж. писац роман а ,

[фр .

романописац .

књиж. који је обрађен у форми роман а. А ро­ ма нсир а н а б ио гр а фи ј а животопис неке по ­

знате личности у форми романа.

ро ма н с ирати , романсйрам ,

3. л . мн. роман­

сирају сврш. И несврш . [в . роман , роман сијер]

ромаli изам, -зма м [лат. Romanus римски]

1.

књиж. ( н а)писати, обрадити у форми романа.

Ј IИИГВ . реч или израз која је у неки језик ушла из

2.

[в.

р ома н с а , -е ж [фр . rOI11ance]

подсећа на роман (великим бројем зан и мљи­

романских језика .

ж

POM a ll Ciipa ll , -а, -о [В . роман , роман сијер]

pOMa HCc Ka .l , -скна, -скно [фр. romanesque]

1. који

-е

ско-епска форма ведрог карактера са љубав­

ристика у композицијма ХУТ и ХУН века.

романеском.

римски]

ро ма liопи с ац = РОМallсиј е р (в.)

ја (као у роману).

pOMa l'lccKa, -е ж, ген . мн . романескй [итал . romanesca] муз. ист . устаљена мелодијска каракте­

Romanu s

страст за читањем романа .

Ромадур у Пиринејима] пика нтни овчји или

тинском]

лат.

вањем језика, књижевности и култур е роман ­

козји сир.

pOMa.l, -ана м [фр . roman ДОСЈ' . књижевно де­

од

ских народа.

зних потпрограма.

ромiщу р , -уРа м [п рема шпанској области

Romanistik

фИJlОЛ . научна дисциплина која се бави изуча­

ум. правац у сл и карству у

ром а llСКЙ , -а, -о [лат. Romanus римски] који припада Романима , који се односи на Ро мане А

низоземским земаљама у ХУI веку који се раз­

-

вио под утицајем италијанске ренесансе .

развијала од латинског почевши од ТХ века на­

ромiшиз ов ати , -зујем сврш . И н есв рш . [фр .

maniser од лат. Romanus

римски]

ти под романски утицај .

2.

1.

ro-

пасти , пада­

ширити романске

језике и културу на нероманске народе .

3.

ист. у

језици група индо-европских језика која се

даље (италијански, шпански, француски, пор­ тугалски,

румунски ,

провансалски ,

каталон­

ски, реторомански , сардинијски и ладино) .

романт и зам, -зма м [фр . romantisme] ум.

ста ром веку, наметнути латински језик и кул­

правац у

туру нероманским народима .

који се р азвија крајем ХVПI и почетком ХIХ

1086

књижев н ости ,

уметности

и

култури

рондеJl

романтик

века, као одговор КJlасицизму који му је прет­

ромбоёдар, -дра м [в . ромб, -едар] геоме­

ходио; истиче осе ћања , насупрот рационали ­

тријско тело ограничено са шест ромбичн их

зму;

површина.

изворе

налази

у

наро д ном

стваралаштву

уопште, усменом пред ањ у и у н а ционалној историји.

романтик, -а м, МII . романтици В. романти­ чар

(2).

лел ни х страна од којих су нас прамн е једнаке дужине и ч ети ри угла од којих су д ва оштра и

романтика, -ё ж, дат. И лок. романтици [фр .

ro-

mantique, в. романтика] 1. ум. књиж. романтизам (в.). 2. однос пр ема животу с потиснутим осећа­ њем за реалност, занесења шт во, сањарење.

два т упа .

ромёјскй, -а , -о [гр ч .

Rhomai6s

Rhomaiki6s

ри мски од

ром а нски] кој и се односи на Ром еје,

Римљане , однос н о ста новни ке и поданике Ви­

романпщизам в. романтизам .

зантијског царства ....

романтичан, - чна, - чно [фр .

Византијском царству (латински и грчки) .

romantiqt1e] 1.

који је испуњен романтиком, који ј е по нач еJlУ романтике.

2.

који је авантуристички, пустоло­

ван ; маштовит, сањарски.

3.

раз. онај који ј е с

недовољно смисла за р еал нос т,

4.

ромбойд, -ида м [грч . rhomboeid~s , в . ромб, - оид] геом . коси четвороугао са д ва пара п ара­

н е пра кт ичан .

који припада романти зму (о уметности , књи­

жевности).

романпtчар, -а м [н ем. тика]

1.

Romanti ker, в.

роман ­

књиж. ствар алац чија су дела креирана

по начелу романтизма. мантичан,

2.

раз . онај који има ро­

неп рактичан однос према ства рно ­

роминг, -а м [ енгл.

-

језик службе ни језик у

roaming

од гоат лутати]

теХII. програм који омогућава досту пн ост истом броју мобилног телефона у другим мрежама

мобилне телефоније (на подручју други х опе­ ратера) .

ромОБЙJl в. РОJlомОБЙJl . ромошiд а в. реМУJlада. РОМОJlОГ, -а м , мн. РОМО лоз и , ген . мн . РОМО ло га [В . ром олог ија] онај који се бави ромологи­

јом.

сти, романтик.

романтичкй, -а

, -о [В. ром а н тика] на ро ­ ... романтичка

мантичан начин, романтично .

ШКОJlа песничка школа у н ема чк ој књижевно­ сти ХУIII и ХIХ века, чији су представ ници и з­

РОМОJlогија , -ё ж [ром. гот човек , В. -логија] грана етнологије кој а се бав и проучав ањем је­ з ика , обичаја и културе Р ома.

ромпскй , -а, -о [в . ромб] прид. који се односи

вор поезије и уметности н алазили у хришћан­

н а ромб ....

ском

с три н ејед наке осе, постављене међусобно под

средњем

веку

и

народним

мотивима

и

rOl11ancero]

к њи ж. зб ир ­

ка шпанских романси кој а ј е настала из л ир­ ско-епских народних песама.

роман или дужа приповетка лага ног , забав н ог садржаја скромне опреме.

романч, -а м [итал . гоm а псiо] један одјезика у Швајцарској.

ромб, -а м, мн. р омбо ви [лат.

РОМУJlИД И, ромулид а м мн . [ лат.

romlllidae]

потомци Ромула , Римља ни .

РОlща, -ё ж [фр .

романцйн, -ина м [итал. готапziпо] краћи

rh6111bos

систем систем који чин е кристали

правим у гло м.

умотвори нама.

романцс ро , -а м [шп.

-

ronde] 1. облина , ок р углина. 3. обилажењ е, стр ажа , патрола. 4. к раснопи с заобљеним сло­ вима . 5. муз. цела нота . 6. сп. начиње н круг у ја­

2. кретање у

кругу; плес у кругу.

хању.

рондеJl, -а м [ фр.

rhombt1s од грч .

зврк; ромб] геом . коси четворо угао са

rondel] 1. архит. округли то­ 2. округли штит . 3. штит­ копљу. 4. књи ж. кратка песма од

рањ на бедему. вој. ИСТ. ник за руку н а

два пара паралелних страна једнаке дуж ине и

четрнаест

четири угла од којих су два о штр а и два тупа.

строф е од по чети ри стиха и једне од ш ест сти­

ромбича н , - чна, -чно [ в. ром б ] који им а об­ лик ромба, који нал икуј е ро мбу.

римовани х

стихова,

од н осно

две

хова, у којој се прва два стиха пон ављају на

крају друге и треће строфе .

5.

в. рондСJlа .

1087

рондe.r1З

ротвајлер

рондсла,

-<: ж

[фр . rondelle од стфр . гопdеl од

пред папиног потписа.

2.

вој . мања војн а ј ед и ­

лат. гопdus ок ругао] кружна површина заса lј е н а

ница , вод.

цвећем .

ју у ХIII и ХIV веку у Енглеској , посебно за

3.

муз . н азив за канонску композ ици ­

рондино, -а м [итал. гопdiпо] мали рондо .

кружни и бесконачни канон.

рондо, -а м, ми . ронди , ген . мн . ронда [и тал .

осовини који омогућава кретање .

rondo

pOTaВltp yc, -а м [нат.

од фр. гопd еаLl] муз. " ст. I .једноглас ни или

вишегласни вокални облик у средњовековној

вирус и з породице

француској музици .

строе нт е ри т и са.

2.

у ХУI и ХУП веку, ин ­

4.

техн . точ а к н а

rota точак , в . виру с] мед .

Reoviridae,

уз рочник га­

струментални облик који се састоји од наизме­

POT3Ilr, -а м [малај . гоtапg] бот. м алајск а б и љ­

ничног наступа сталног рефре н а однос но при ­

ка из рода ?а/mае са веома чврстом и савитљ и ­

пева.

вом стабљиком.

рондјј

8. рон дСла.

POTa PJtj a Il3l1, -нца м [ енгл . R otaгy CILlb Рота ­

РОIIД-ПС РО , -а м [фр . rond округао] метално

ри клуб] члан Ротар и -клуба .

п еро з а писање које уместо оштрог има обре­

зан врх којим се могу исписивати ст и лизована слова.

рота то р , -а м [лат . вртети]

1.

rotatol" од rotare окретати ,

техн . апарат за умножавање копиј а,

исправа и цртежа на воштаном папиру , цик л о ­

рбн ђа,

-<: и рон ђа , -<: ж [мађ. rongy бедан, одр­

стил.

2.

анат . мишић који р отира неки део тел а у

једном зглобу, мишић обртач , окретач .

п а н] подерани део одеће, дроњак, рита , прња.

РОНХУС, -а м [грч . rh6nkhos ] хркање, кркљање. рор, - а м, дат. и л ок. р бру [нем. Rohr цев] ме­

рота ци зам, -зма м [нем .

RotazisllltlS, према

грч . гhб слово ро (р), в . -изам]

1.

прелазак неко г

тална цев која одвод и дим из ложишта Шllорета

сласа, ("с", "з", "н") у глас "р", нпр. у латин ­

у д имњак; чунак , сулундар.

ском језику: пtlГLIS од стар иј ега пu sus

росинiш те,

-<: ж [према [1ll1 . Rосiпапtе

имену

1. зл а ,

-<: ж

2.

rOStrulll

-<: ж , ге" . мн. рб стра [лат.

кљу н] говорница у старом Риму која ј е

бил а украшена кљуновима заробљен и х бродова .

рострал, -ма м в. р аст рал . рострум, -а м [л ат . го stгшn кљун]

2.

-<:

ж [лат.

машина

l'otatio обртање , окрета ­ rota точ а к] своје осе. 2. '·раф . штампар­

вртети, ок ретати према

за

штампање

великог тиража

на

папиру у ролни; просторија са таквим м а шин а­

ростбр ате н в. роЗб рат на . р остр а,

rotare

об ртање тела око

ска

ростбиф и ростБ Jtф 8. рО зб llф .

-<: и

ње од

1.

блудница, курва, дроља.

ростра,

ротација ,

[тур . orospLl од перс. ruspl] 'ЮКр .

опака , примитивна жена, п ростакуша.

снаха .

цуско , котрљајуће р ".

До н Кихотовог коња] кљусе, р ага.

роспија,

-

задњо н епчана а ртикулац иј а гласа "р" , " фра н ­

ма.

3.

СП. промена места играча у одбојци , када

се стек н е право на сервис.

4.

фиг . наизменично

смењ ивање функционера с једне н а другу функ ­ цију .

рота циiiнii , -а, -о [8. ротација] IlРИД . који се

1. зоол. ши­ 2. ист. кљун

односи на ротацију, којије у вези са ротацијом .

на прамцу античког брода којим се у биткама

оса око које се об рћ у , роти р ају све тачке нек о г

пробијао непријатељски брод.

тела, описујући при том кружну путању чиј а ј е

љ ак на предњем делу оклопа рака.

ростфрај, -а м ["ем. Rostfi'ei који не рђа] 1. нерђајуhи челик.

2.

посуда од нерђајућег челика.

росхар, -ара м ["ем . RоfЉааг] коњска стру н а

А ротациона оса зами ш ље н а тачка, од носн о

раван уп равн а у односу на обрт н у осу (нпр . р о­ тациона оса Земље); ротацио.1З фотографија

поступак при коме се машинским путем са јед­

од које се израђују жице на гудалу; користи се

н ог н егат ива може брзо

и при тапацирању намештаја.

б рој копија.

рота,

-<: ж [л ат. rota точак] 1. ЦрК8. знак папске

ка нцеларије, настао у ХI веку , ставља се ис-

1088

ротвајлер , -а м [нем . мачком граду Ротвајлу

прои звести

велики

Rottweiler, према н с­ (Rottwei l)] КИfIOЛ . вел и -

рубрика

р от в ел ш

р уба шка, -ё и руба шка , -ё ж [ру с . рубашк а]

ки И снажан пас ч у в ар , кр атке црне длаке са цр­

етнол. руска мушка кошуља без оковратник а с а

веним или жути м но г ама .

р отвелш, -а м [н ем.

Rottwe1sch]

шатрова'lКИ

богатим наборима на прсима.

рубеол е, рубе6 ла ж ми. [нлат. гubeo1нs црве н­

нема'lКИ говор.

р ОПlрати , р от ирам, [лат.

(се)

3. л . мн . ротирају несврш . rotare, в. ротација] 1. окретати (се) , обртати око (сопстве н е) осе. 2. фиг. наизмени'lНО,

каст] м ед . заразно дечје вирусно обољење пра­ ћено високом температуром и црвеним ос и­

п ом; богиње .

рубид иј у м, -а и р уб идиј , - ија м [нл ат.

сукцесивно се сме њивати на положају , функ­

Шll од

цији.

р отонда, -ё и ротонда, -ё ж [и тал. арх ит.

1.

полом.

rotonda]

грађев ин а ци л индричног облика са ку ­

2.

rotare вртети, в . па­

Rotor,

према в . ротација]

техн. покретни део еле ктрично г мотора , турби­ не и др. који се ста вља њ е м у погон обрће око осовине .

рото- р ом зн , -а на м [в . рото( - папир) , роман] роман мањег обима, штампан на ротационој машини и рото-пап ир у, об . у великом тиражу, скромне опреме.

р отУ нда и ротунда, - ё ж [л ат.

1.

варија нта

симбол

Rb , с а д в е

рубија, -ё ж [тур . гиЬ'јуе од ар . ПlЫ'ууа '1 е­ твртин ка] ситан златан н овац или мал и дук ат.

Рубикон , -6на м [лат.

RlIbico]

и ст. а н т и'lКИ

назив реке Писатело или Фијуми'lИНО , гр а­

(об. за штампање но вин а) .

гао]

37,

цр вене пруге у спектру.

пир] граф. папи р н а м отан у велике рол не, ваљке

р отор, -а м [н ем.

nlbidi-

црвен] хем ., алкални сребрнасто­

бели метал, атомски број

дворана к руж но г обл ика.

рото-па пир , -ира м [лат .

rubidus

rotundlls окру­ готске минускуле (в . ). 2. в . ро­

тО нда .

НИ'lне реке и з међу Италије и Цисалпинск е Га­ лије , коју је

49. г .

п . н . е . прешао Јулије Ц езар са

својим легијама, упркос прот ивљењу Се н ата, чиме је отпочео грађ а нски р ат, по сл е кој ег ј е

Цезар завладао Римом . О прећи

-

на'lИ1-lИТИ од­

ЛУ'lан , смео корак ; д онети храбру одлуку .

рубин, - ина м [срлат.

nlbinlls (lapis)

црв е н и

(камен)] минер . скупоцен и драги кам е н црве н е бој е , алуминијум оксид, ва ријетет корун да.

р уБ ИIIСКИ, -а, -о [В . рубин] којиј е од рубин а, који припада рубину. ~ рубин ско стакло ста­

кло обојено црвеном или жутом бојом р уб ин а

р ошада неп р. в. роюiда .

помоћу злата ( златни рубин), бакра (бакарн и

р ош ират и не пр . в. рокИрати .

рубин) или сребра (среб р ни рубин) .

од нем . дијал .

р убљ а, -ё и рубља, - ё ж [рус. рубль] о с новн а

м етал на реш етка, слу­

НОВ'Iанајед иница у бившем СССР-у , цар ској и

р ошти љ, -иља м [м ађ .

Roscht

ражањ] кул ин .

1.

roste1y

жи за пе'lење меса на жару.

2.

тако испе'lено

данашњој Русији, као и у н е ким државама б ив ­

шег СССР-а .

месо.

р убрика , -ё ж, дат . И л ок . рубрици [лат. ПlЬгј ­

Рош ха ш а llа , -ё ж [хебр. го!; глава, врх , так,

nO'leha '1лан, sana11 година] јеврејска Нова година.

р уба иј а, -ё ж [ар. гиЬа ' јууа] персијска песма од '1етири стиха у к ојој су први , други и четвр­ ти стих оби'lНО веза ни рим а м а .

рубаљ и р убаљ, -бља м в . р убља.

(tempo)

1.

н а ви н . посебно изд во­

јен и насловљен текст у новин а м а ил и часо пи ­

рсуз, -а м = хрсуз ( в . )

р убат о прил. [итал.

са , према гиЬег црвен]

гubato украдени

су , об . се понавља од броја до броја ( еКО lI омска

-,

-

КУЛШУрllа

и сл.) .

-,

2. адм .

СЙОЉ lIойолuш u чка

-,

сй ор шска

простор омеђен линијама у ф о р -

мулару или регистру у који се у писују изв ес ни подаци .

3.

ист. у старим књигама и ру копи с и ма

иницијали , наслови , почеци или завршеци п о­

(темпо)] муз. оз н а к а з а слободно одступање од

главља, који су исписивани црвеном бојом .

основног тем п а, с ци љ ем да свирање или пева­

цркв . упутства за вршење црквених обреда , са­

ње добију на и з раз итости извођења .

држа н а у литургиј ским књига ма.

4.

1089

румиюiција

рубрикато р

од лат. ГlI ­

је оронуо, исцрпљен , чије је здравље веома на­

Ьег црвен] онај којиј е у средњовековн и м руко­

рушено (о људима). б. офуцан , подер ан, истро­

писима и првим штампаним књигама исписи­

шен (о предмС'Гима).

рубрикатор, -а м

[.. лат. rubricator

вао црвеном бојом н аслове, или велика поче-г­ на слова, иницијале .

рубрицирати, рубрицирiiм ,

3. л. м н . рубри­

цирају с врш . и несврш . [нлат. ruЬгјсаге , в . рубрика]

1.

(на)прав ити р уб рике; р аспоређивати по ру­

брикама.

2.

ур ед ити, уређивати новине , часо­

писе по рубрикама.

ru-

dimentum почС'Гни стадијум, први покушај, према rudis груб, неуобличен] 1. биол . закржља­ ли остатак неког органа који је еволуцијом из­

2. остатак

нечега што је раније

рудимеllТаран, -рна, -р н о [ил ат.

1.

rudimentari-

биол. фиг . који је у зачетку;

почС'Гни, првобитни .

2. који је неразвијен , зак р ­

рудиментација, -е ж [илат .

rudimentatio,

в.

рудимент, рудиментаран] стање неразвијено­

рудисти, рудистii м м ... [ил ат. Гlldistae Одат . рапав] палеО>l1·. врста прастарих шкољк и

из доба креде; њихови окамењени остаци са­

користи се за фарбање у жућкастоцрв енкасту боју и у п р оцесу штављења коже.

2.

румена бо­

ја, руменило.

р уксак, -а и руксак, - ака , м [нем.

Rucksack]

торба која се носи на ле ђима , ранац .

3.

л. ми . рУ-лају несврш. [енгл .

гоl l] кретати се н а точковима или в аљцима по

равној , глаткој површини (нпр . авион кад при­ лази полетно-слетној писти или је напусти) .

руж, -а м, мн . ружеви [фр .

rouge (а levres)]

ко­

змет ички препарат, у почетку црвене боје, за премазивање и истицање усана ; кармин.

руждија, -е ж [тур . rU~diye] исламска нижа с р ед ња школа.

ros marinus

з им зеле на з ачинска биљка, пријатног

мириса,

rotllette

за рдне игре ; 'коло среће'.

2.

точкић] 1. врста ха­ 2. опрема за ту игру:

округла плоча са нумерисаним црв ено и бело обележеним преградама , по којој се, када се за­ заустави код одр еђеног броја, Доносећи доби­ так.

3.

зан. н азубљен точк ић учвршћен на др­

шци , којим се служе обућари, воскари , колача­ ри , бакроресци и др. ње коже .

-

5.

4.

за н . справа за омекшава­

фиг. ризичан посао или поступак. &

опасна игра у којој такмаци убаце је­

очнице и наи зме нично повлаче оро з.

ру м, -а м [ енгл. Гllm] жестоко алкохолно пиће добијено дестилацијом превреле м еласе ше­

украсни

дС'Гаљ

на

ћерне трске .

румба, -е ж [шп . гumЬ а рушевина .

вино од

Rosmaril1us offici-

руина, -е и Р У Иllа , -е ж [лат. ruјпа од ruеге ру ­

1.

2.

морска роса] бот.

свадбама.

шити се]

сорта грожђ а.

да н метак у револв ер , прислањај у га на слепо­

рузмарин, -а и рузм а рин, -а м [итал . ве .. ец. од лат.

1. бот.

таквог грожђа.

р ус ки

ружма рин в. р узма рин .

rosmarino

јивача Руланда]

врти, котрља лоптица од слонове кости која се

ставни су део кречњачких стена .

фиг. оронула , исцр­

пљена особа, особа тешко нарушеног здравља.

руинира н , -а, -о [В . руина]

1.

(о грађевина­

ма) р аз рушен, р азваље н, трошан . фиr.

1090

офуцати,

rhus од гр4 . rhoiis] 1. бот. гр­ Rhus coriaria, жути х цветова,

р улет, -а м [фр .

сти, закржљалост и .

nalis,

3.

р уле нде р , - а м [према имену нем а ч ког узга­

жљао.

rudis

нарушавати

подерати, (ис)трошити (о предмет и ма).

рулат и , рулiiм ,

постојало, што се р аније манифестовало .

в . рудимент]

2. нарушити,

здравље, (из)мучити (о људима).

р уј, руја м [нлат.

рудимент, -а м (об. у ми . р уд именти) [лат.

us,

3. Л . мн . руинир~у 1. (о грађеви­

нама) прС'Гворити, прС'Гварати у руин у, руше­ вину, развалину . фиг.

молика биљка,

рувет в. рУфет .

губио функцију .

Р У Иllирати , руинирiiм ,

сврш. И несврш. [фр . ruјп ег, в. руина]

2.

а. који

]

врста пл еса у паро­

вима, живах но г темпа, пореклом са Кубе.

руминација , -е ж [лат. Гllminatio , в . румини ­ рати]

1. физиол .

процес поновног жвак ања хра­

не, враћене из желуца , карактеристичан за би­

љоједе, преживаре; преживање .

2.

мед. избаци-

руминг

р ус ифиюi ција

вање несварене хране из желуца кроз уста, по ­

уопште по животним идеалима ли'!и на онога

враћање.

ко ж и ви на селу .

руминг, -а м , МI!. руминзи, ген. ми. руминга [енгл .

мед.

rooming ]

1.

просторија у породили­

р у рал и з ам , -з ма м [в . рур алан]

шту тако уређена да у њој з аједно могу борави­

вима.

ти породиље са свој им бебама.

та на селу .

болни'!ки

2.

програм по коме породиље бораве са својим

бебама или родитељи са болесном децом.

румин~рати, рум~нирам, рају

сврш.

И

(са)жвакати,

несврш.

[л ат.

3.

л . мн . румин~­

1.

со ц . уно­

у градску среди н у .

2. Лl1Нгв .

ослањање на карак ­

поново

формирају и издвоје нови стандардни јез ици ,

r01111d] сп. 1. један део

у трка'!ким дисципли нама (атлетика, мото­

ЦИКЈ1изам и сл.), ј едан обилазак кружне стазе,

раз. фаза, етапа; тура, круг (на из­

нпр. црногорски .

р урiш и ст(а), -ё м, мн . рур iш исти [в . рурала н] присталица рурализма.

р у р ал н ост, -ости ж [в . руралан] особина, својство, стање онога што је рурално.

р урб а ll lпёт, -ета м [в . руралан, урбани] соц. систем појава и облика понашања које недо­ вољно прилагођен и рурални елементи уносе у

борима, у плаћању пића за друштво).

урбану средину и угрожавају њене вредности.

РУllдел а в . РОllдел а . РУ llе , руна ж мн. [нем .

ру р ал и за ција, -ё ж [в . рурала н]

шење сеоских елемената (начина живота и сл .)

физиол .

прежвакавати]

ног временског трајања (нај'!ешће три минута).

3.

наука која се бави унап ређењем живо­

теристике сеоских гово р а у настојању да се

бокс-ме'!а (и сл. борила'!ких спортова), одређе­

један круг.

2.

поново

(о прсживарима).

2.

правац

ruтјпаге

жвакати хра н у враћену и з желуца, преживати

рунда, -ё ж [енгл.

1. ум.

у уметности који се темељи на сеоским моти­

Rune од герм .

ruпа тајна

од сканди н авског гаипеп] ист. ортогр. писмо са­ '!увано у старим натписима, кој е су по'!етком

р ур иза ција , -ё ж [в . руралан] екон . проц ес унапређења села и развијања ПОЉОI·l ривреде.

р у ри з ам , -зма м [в . руралан]

1.

пол . п р ограм ­

нове ере корист или стари Германи , а потом

ска оријентација полит и чких странака које се­

Скандинавци, док нису примили латиницу.

љаштво

Р УIIСКЙ, -а, -о [в . руне] који се односи на руне . ~ РУIIСКО писмо з наковни систем од

рупија, -ё ж [инд.

rupiyah] 1.

24 знака .

н аједин ица у Индији , Пакистану , Индонезији ,

2.

бот. биљка ,

Ruppia marilima. руптахта , -ё ж [тур. твртина, перс.

rub ' tahta

tahta дас ка]

од а р . ruЬ ' '!е­

справа за мерење ви ­

с инс Сунца на ос нову ч ега се приближно одре­

1. мед .

кидање , пуцање тстива, мишића, прскање и це­ пање унутрашњих о ргана и сл., нај'!ешће услед

преоптерећења .

2.

провала, обијање ; пробој.

3.

темељ за

љ а, -ё) [в . руралан] присталица руризма.

ру ристич к й , -а, -о [в . руралан] који се одно­ си на руризам, који је у вези са ру ризмом .

русал ка , - ё ж [рус. русалка , лат.

rosa1ia

пра­

з ник мртвих] мит. шумска или воде на вила код старих Словена.

rusway

по н ижен ,

осрамоћен]

riisvay од п ерс. метеж ,

неред,

лом.

р ус и за м , -з ма м [Рус , в. -иза м] лингв . адапти ­ рана реч из рус ког језика , усвојена и оДомаћена

у неком другом јез ику ( н ајчешће из групе сло­

фиг. прекид прегово ра, раскидање односа .

ру ра ЈI3I1, -л на , -л но [лат. гигаl is сеоски од ПIS село] који је везан за живот на селу, за обраду земљи шта и др ., сеоск и , пољо привр еДIIИ. ~

основни

р ус в ај , -аја и ру св ај , -а м [тур.

ђ ује врсме (б рој сати, '!асова током дана) .

руптУра, -ё ж [лат. ruтреге раскинути]

као

ру ри ст(а), -ё м, мн. руристи (ж. р у ри стки­

основна нов'!а­

н а Цејлону ијош неким земљама.

сагледавају

остваривање својих циљева .

-

тиrl особа која по схватању н ач ина живота ,

венских јез ика) . Р УС llфиюi циј а, -ё ж [Рус , нлат.

facere

-ficatio

од лат.

'!инити] претварање нечега страног у р у­

ско .

1091

Р УТ Иll ёр

русификоват и

русификовати, русификујём СВРIll. И l,еСВРIlI . [ В. русификација]

1. да(ва)ти

руска обележја не­

ч е му што није руско, (из)вршити русификацију.

2.

ширити руски језик, руску културу и обичаје

на друге народе и земље. З. р уси фиковаТII се,

рустиюiЛIIОСТ, - и ж [В . рустик алан] особина, својство нечега што је рустик ал н о; недорађе­ ност, недотераност, неуглађен ост.

руст июiција , - ё ж [лат. рустикалан]

1.

rusticatio, према в.

процес посеља чи вања, попри­

попримити неке руске обичаје, навике и сл ., по­

мања особина , понашања , начин а одевања и

н ашати се онако како се понашају Руси .

сл. сељака .

РУСОIIЗам, -зма м [према француском фило­ з оф у Жан-Жаку Русоу

(Russeau, 1712- 1778)]

2. грађ .

намерна обрада каменада би

изгледао рустично .

РУСТИЦlпёт, -ета м [В . рустикација]

животна филозофија која природу претпоста­

љачки

вља цивилизацији , која сматра да је човек по

филозофије уопште .

природ и слободан и добар али га кваре дру­

неуглађеност у понашању.

pycOMall, - а и русомаll , -ана м [В . русомани­ ја] о нај који претерано воли Русију и све штоје у в ези са Русијом .

русомiшија, - ё ж [Рус, в . -манија] претерана љубав према Русији и свему што је руско.

путовања.

русофил, -а и р у софил, - ила м [Рус, в . -фил] ји , уопште свему што је руско.

2.

route

русофилство, -а с [В . русофил] велика при­

се­

1.

животне

неотес ан ост, п р остота,

друм , п ут]

1. смер, ток

пут или деоница п ута коју ваља

р утё lшј ум, -а и р уте ннј , - иј а м [lIлат.

nlthe-

пiшn , према Рутенији , Украјини , где је прона­ ђен] хем . хемијски елемент, атомск и број

RlI,

44,

лак ГlЛатинаст метал који је у при­

роди ретко слобода н.

рутеllСКИ, -а, -о [према Руте ни ста р ијем н а­ нима)

• -

језик з аст. Лl1Н1Ћ . јез ик Рус и н а, руси н­

ски језик.

рутер, -а м [енгл .

ме што је руско .

русофоб, -а и русофоб, -6ба м [Рус , в . -фоб] он ај који мрзи Русе, Русију и све што је руско .

русофобија, -ё ж [Рус, в . - фобија] мржња , страх, одбојност, непријатељство према Руси­ м а, Рус ији , уопште према свему што је руско.

рустика, -ё ж, дат. И л о к . рустици [л ат.

rustica,

грубо обрађен , исклесан ка­

2.

и

зиву за Руси не] који припада Рутенима (Руси­

в рже ност Русима и Русији, уопште свему оно­

м е н ; з ид 0'1' таквог камена .

2.

одева ља

прећи у путо вању ; уп . маршрУта .

симбол

он ај којије изразито привржен Русима и Руси­

1.

пон а шаља ,

р ута, -ё ж [фр .

ш т в е ни си стем и егоистични нагони.

в. рустикалан]

начин

грађ . једноставан ,

неугла ђ е н ст ил у град итељству . З. писмо чији

о бл ик не одаје лепоту и углађеност.

4.

скуп

("outer] рач . мрежни уређај

који дигиталне податке из разл ичит и х извора усмерава на одговарајуће адресе.

РУТИ ЈI , -ила м [нем .

RLltil од лат. rutilus црвен­

каст] Мl1нер . титанов диоксид , мин ер ал црвен­ касте боје, велике чврстоће , кори сти се за до­

бијање титана и беле боје .

р утилизам, -зма м [лат.

rutilllS

цр венкаст]

особина (об. наслед на) поседо в а њ а црвен ка­

сте , риђе боје косе (о човеку) .

рутина,

-ё ж

[фр .

rOtltine ] 1.

вештина,

вичност, спретност у обављаљу н еког посла,

особ ина грубо обрађеlЮГ предмета код којег до

као резултат дуготрајн е пра ксе и увежбаности.

и з ражаја долази лепота материјала од кога је

2. (понекад

н ачињен (делови намештаја, украсни предмети

увек по истом обрасцу , на и сти н ачи н ; меха­

и сл . ) .

нички рад, укорељена навика . З . рач. н из и н ­

рустикалан, -лна , -лно [лат. од

rus

село]

1. који

rusticus сеоски

се облачи , понаша и сл . као

сељак, који оставља утисак сељака, нсуглађен,

н е префињен .

2. грађ .

који има особине р устике,

(о грађевини , н а мештају и сл . ) .

1092

пеј . ) рад, поступци и р азми шљање

струкција у оквиру одређеног компјутерског програма .

рутинер , -ера м [фр .

routinier,

в. рутина]

1.

онај који је стекао рутину у обављаљу неког посла, којије навикнут, искуса н , увежба н у не-

ршум

р yr ин й р а н

ком послу;

2.

пеј. који посао обавља без уду­

бљивања, пов ршн о, аутоматски , без креатив­

ности .• р yr itнерскй .

р yrИ llйрано = РУтйнски, прип . [в . рутина] на рутински н а чин , п о уст аљ еним правилима ,

навикама;увеж б а н о, ИСКУСНО .

Rtifai

ваље блуда и блудничења из користољубљ а,

тражену услугу,

од ар. RuГai'] реп .

припадник деРВI1ШКОГ (монашког) реда који је основао Ахмед Ер- Р у фаи (угюкојио се

1191).

hirfet од ар . ~irfa] 1. еснаф­ 2. приватна делат­

ско, цеховско удр у жење .

пр е рађива'lка , услужна и

др.); занат.

Р У ф СТJl иј а, -е м [в. руф ет] члан руфета, еснафског уд руже њ а; з анатлија .

рушвет, -а м [тур , rii~vet од ар ,

riswa]

нова ц

или н ека друга награда којим се подмићује н е ко ко је у могућности, об , и У обавези , да пру ж и

р Утин с ки = р утiши(IНО ( в .)

ност (производ н а,

подвода ч ,

под вођење , СВОДНИШТВО .

ну; вешт, увежб ан , искусан .

р у ф ет, -а м [тур.

ruffiano]

руфијанство , -ства е [в . руфијан] омогућ а­

р yrинйран, -а, -о [В . рутина] који има рути ­

р у ф а иј а, -е ж [тур.

ру фијiiн , -ана м [итал. СВОД НИК .

при

чему

прим а њ е м

на к н аде

злоупотребљава свој положај и фу нкцију ; мито,

РУШВ С 'lИја, -е м [тур , rti~vetyi ,

8,

рушв ет]

онај који прима мито, који ј е корумпиран .

рушпа , -е ж [тур , ru~еп сјајан , блистав] Н УМ . млетачки дукат , златни к , цекин.

РХ-фактор , -а В . резус-фактор. рш ум, -а м [тур . hl ~lm од п ере. ср џ ба , разјареност]

hhism љутњ а,

н апад разјареног чов е к а

или групе људи ; бес, разјареност , љутља .

1093

с сабајле = сабахйле прил . [lУР.

sabahile] у рану

сабат, -а м [хебр. schabbath] субота, нерадни дан, такозва ни дан за одмор код Јевреја .

сабеЈ lИјаllизам = сабелијаllСТВО (в.) сабеЛllјаllСТВО, -ства с =

сабата ријанци , сабатаријанаца м мв . [хебр .

schabbilth сабат]

Сабејаца, јужноарапски језик ; сабејско (lИсмо врста јужноарапског писма.

зору, раном зором.

сабеЈlltјаllизам ,

-з ма м [назив према имену египатског свеште-

хришћанске секте које празну­

ника Сабелијуса] ист. ре.П . хришћанска доктрина

ју суботу уместо недеље, држећи се строго Ста­

из ЈП века, заступа монархистичко учсње по ко­

рог завета; суботари.

ме постоји само један Бог који влада и управља,

сабапtкал, -кла м [енгл. sabbatical од грч. sab-

batik6s

који се односи на Шабат] слободна сту­

д ијска година, коју сваке седме године, ради да­ љег усавршавања, користе универзитетски про­

фесори.

сабах, -а и сабах, -аха м, мн. сабаси, гев . саба­

1. зора, свитање . 2.

пр­

ва исламска јутарња молитва од укупно пет дневних молитава.

sabi

од ар. ~abjyy] дете, мало­

сабltJIук, -а м, МН. сабилуци, ген. МН . сабилука

оlа!] добро југро .

вина француског, арап ског, грчког, италијан­

2. фиг.

контактни језик са

поједностављеном граматиком за основну ко­

сабо, -оа м [фр .

сабвёј, -а м [енгл. subway] подземна железни­

од дрвета, кломпе .

sabot] 1. ципела направљена 3. чигра . 4. муз . чивијица од

месинга .

ца, метрО.

сабвуф ер , -а м [евгл.

st1bwoofer] з вучник из

намењен

за

р еп родуковање

најдубљих тонова.

сабов, -6ва м [мађ .

szab6] пакр . кроја'! .

саборејЦII, саборёјаца м МН . [арам.

sabhora на­

учник, мислилац] теаJl. јеврејски теолози

сабејизам, -зма м [хебр. бејски] стара религија, Египћани и други

sabir] 1. ЈIИНГВ . ист. језик којим

муникацију.

сабахиле = сабајJlё (в . )

звучника

сабllР, -а м [ар .

се споразумевало у ср едоземним лукама (меша­

ског и других језика).

сабахај рола (саб ах хајрола) УЗВ . [тур . sabah

система

сабltја, -ё ж [тур . летник .

[ryp. sabilik, в . сабија] детИЊСТВО .

ха [ryp. sabah од ар . ~aba~]

hay!r

а Син и дух су пролазни облици.

из

zaba, в. -изам, уп. са­

VI-VПI века, који су се бавили проучавањем

којом су Арабљани,

Талмуда и у време за четака и ширења ислама

народи обожавали звезде,

сачували идентитет Јевреја у Вавилон у и П е р­ сији.

Сунце и Месец.

сабёјск й , -а , -о који припада Сабејцима, који

саботажа, -ё ж [фр.

sabotage] 1. !lротивзако­

се односи на њих, који потиче од Сабејаца, ста­

ните радње у сврху омстања или довођења у

новника Сабе, ист. покрајине на подручју дана­

опасност правилног пословања .

шњег Јемена у јужној Арабији .

ка у коме радници намерно ометају процес рада,

1094

.. -

језик језик

2.

врста штрај­

садреЈI

саботёр

кварећи алатке, машинске делове и сл., да би се

саганак, -а и сага н ак, -нка м, мн. саган(а)­

послодавац приморао да прихвати њихове зах­

ци, ген. ми. саганака [тур.

теве.

летњи пљусак] прекид, мах, прелом .

саботёр, -ера м [фр .

saboteur]

радник који вр­

ши саботажу, онај који намерно омета рад.

саботирати, саботирам, З. л. ми. саботирају иесврш . [фр.

saboter]

свесно успоравати и зауста­

вљати рад, вршити саботажу.

сабур, -а м [тур .

sa-

место одакле се вода разводи на разне

стране] наткривено место за прање рубља на по­ току који тече поред куће.

саваllа, -ё ж (еНГJl .

zabana]

savannah

од ши.

sabana

од

ручју тропа (Северна Америка и Африка), пре­ кривена травом до једног метра висине.

Саваот, -а м [хебр. ]

1. једно од божијих имена

фима, серафима.

цртеж на

но сребро.

saglam]

чи ­

саглан в . саглам . саго, -а м [порт.

sago од малај . sagu] 1. 60Т . биљ­ Metroxylon rumphii, пор е­ малајског архипелага. 2. скробни гриз

клом из

направљен од сржи те палме .

саll>ије, сarpија ж мн. = саргије, саргија ж м и .

sagn

сапи]

1. корице за

сабљу или нож, кој е

су се правиле од коже од коњских сапи .

2.

груба

и ретка тканина за покривање и умотавање робе.

петнаесто слово арапског

sad]

алфабета.

садака, -ё ж [тур .

sadaka

од ар. ~adaqa] мило­

стиња.

саватлаисати,

-ишём

-ишём сврш . и иесврш. [тур .

саватлеисати,

=

savat1amak] гравирати,

орнаментисати.

саде [тур.

sade

чист]

ван , једноличан , прост.

1. прави , чист, једноста­ 2. једнобој но платно без

шара .

саватлеисати = саватлаисати (в . ) саваПIИ прид. индекл . [тур.

savatlJ,

садiпам, -зма м [према француском писцу и

в. сават] гра­

маркизу Де Саду (О . А.

F. de Sade) 1740-1814] 1.

изопачено полно узбуђење као израз задовољ­

виран, о рнаментисан .

савоiiр-вивр, -а м [фр.

savoir ујуге]

умеће жи­

вљења, мудрост живота, начин опхођења, фино

ства у наношењу или посматрању телесних мук а

других особа.

2.

наслађивање туђим мукама .

садист(а), -ё м, ми. садисти [в . садизам]

понашање.

саг, -а м, мн. сагови [1Iат.

sagum]

тепих, про ­

стирач за под, најчешће сачињен од разнобојне

Сага, -ё ж [ствнем.

Caga]

старонордијска бо­

гиња прича и историје, Одинова миљеница;

за сексуално задовоље-гво у туђим мукама .

2.

реп мучитељ .

садистички, -а, -о [в . садизам] који се односи на садизам и садисте.

отуда сага (в . ) сага , -ё ж [ствнем .

saga] 1.

херојска прозна

староскандинавске

литературе

о

подвизима богова, древним породицама, првим

2.

1. чо­

век опседнут садизмом, који налази подстицај уопште човек који ужива у туђим мукама, сви­

вуне, свилених нити и сл .

мит.

од л ат.

праван, поуздан, чврст.

сад, -а м [ар.

savat од ар. sawad] 1.

сребрним предметима, гравирано орнаментира­

краљевима.

саглам, -а, -о = сагла н , -а, -о [тур .

[тур.

код Јевреја; Господ над војскама анђела, херу­

приповетка

sagitta1is

стрела] е-греласт, у облику стреле , који

ка из фамилије палми ,

велика површина земљи шта у под­

сават, -а м [тур.

којије чи ­

пасуљ пребранац .

тав, у добром стању, здрав; поштен , прав, ис­

савак, -а и савак, -ака м, ми. саваци [,ур.

егз .

sag1am] 1. онај

2.

сагиталан, -л на, -л но [Юl ат.

sagitta

краткотрајни

пролази кроз средину тела , осовински.

sablr од ар. ~abг] 1. стрпљи­

вост, стрпљење.

vak досл.

сага н лиј а, -ё м [тур . тав, у добром стаљу.

saganak

прича у прози, бајка, гатка, кажа,

садра, -ё ж [ч еш .

sadra]

КаЈщијум-сулфат д и ­

хидра-г, гипс.

садрен, - а , -о [в . садра] који је од садре, од ги пса. А мед. садр е ни за в ој у ортопедији, гипс који се користи за имобилиза цију.

1095

сакрiiлан

садукёј

саду к ёј , -еј а м И саДУКliјац, -ј ца м [нат.

caei

од грч.

Saddoukaioi

од хе6р.

sadhiiqi

Saddu-

следбе­

н иц и Задука] рен . ист. прип ад ник ко нзе рват ивне старојеврејске верске секте и з

1и

П века, кој а ј е

веровал а само у Мој с ијеве закон е, а ниј е при ­ з н авал а пр едање и н ије ве ровала у а нђ еле и бе­ см рт н о ст ду ше .

саз, -а м , МН . сазов и [тур .

6- 16 жи ца,

вео­

ма дугог врата, ч еста на Косову и М етох ији , у

Бос ни и Хе рцеговини , М ак едо нији .

р ач н а саз у .

saya

од итан.

женс ка хаљ ина без рукава .

saia од лат. saia] 1.

2. врста дебеле црве­

н е ч ој е.

саја 2 , -ё ж [тур .

saY I бр ој , рачу н од saymak

сајал и прид. индеКJI . [тур .

sayall, в .

сај а l ] н а пра­

вље н од ч охе; ч о ха н .

сакада , -ё ж [ фр . уздо м .

2. муз .

saccadej 1. јак трзај

коњском

о штар потез гудалом кој и м се од­

3. п ом .

в рста ј едре њака.

4.

фиг.

о ш тар пр е к о р .

saklz]

маст и ка ; с м ола од ма­

ст ике кој а се ста вља у гр чка вин а.

саказа , -ё ж

= саказл ија , - ё ж [тур. saklzll, в .

2.

муз.

sideman]

1.

п о м оћни

ч л ан џ ез о ркестр а који не с в и ра со­

л и ст и чке дел ове .

sidespin] с п . сто н оте ни ­

ски удара ц п р и ко ме лоптица добија р ота циј у

cajC II C-фИКШII , -а м [еIlГЛ .

science fi ction] н а­

у ч на ф ан тастика ; савр еме ни р ома н ил и фил м у

кој им а је радња зас н ова н а н а открићим а кој а се наслућуј у у будућности .

сајКОДСJlliК, -а м [енгл .

кл а у сред њ о в еков н им а ра п ск и м д в о р цима.

сакал у к, -а М , МН . сакiuтyци , ген . МII. сакалука

sakall k од saka, sakak lј ердан]

же н ска огрли­

ца , ђерда н , колај н а.

сакат, -а м [lУР .

2.

sakat од ар . saqatj 1. богаљ ,

у п рид. сл ужби сакат, -а, -о који је

без руке, н оге, кљаст ; и н валидан .

сакатити, - им н ес врш . [в . сакат] богаљити, на­ каз и ти.

сакаuија , -ё м [ В . са ка] водон о ш а.

psychedelic

п с иходе­

II С И ХОДСЛИК, -а м у : А сајкод еJllЈК-МУ­

зика в р ста елсктронске муз и ке н астале у вр еме

х ипи пок рета под утицај ем е ксперименти са ња дрога м а ,

каракте ри ст ич н е

саке, -еа М [ј ап .

sake] ја п анско

ал кохолно на­

ци о н ално пи ћ е од пр еврел ог пирин ча.

сако, -оа м [нем .

Sakko

од итал.

sacco

џак]

кратки мушки кап ут; го рњи део мушк ог одел а и л и же н с к ог к ости ма .

бој е зву ка .

сајла , -ё и сајла, -ё ж [нем .

Se il]

уже н а пра­

вље н о од гвожђ а , конопа ц.

сај ошi р а узв . [ј ап .

say6-nara

та ко ако буде]

збого м!

сајт в. веб-сај т . сајтљ ик, -а и сајтљик, -а = сатљик, -а м [аустр .

Seidel]

с а к а за (в .)

ковном и мену Словена, грч . SklаЬепоi ] неслобод­

и нв ал ид .

п р ема н а пр ед и у стра н у .

п с иход ел ичним

=

сакалиби , сакал и ба м МН . [ п рема средњове­

[тур .

сајДС IlИII , -а м [ен гл.

=

с а казлија

н о ста н ов ни штво сл овен с ког и е вр о п ског поре­

с3јД МС li , -а м [енгл . музича р .

1096

sakagl] болест жи вотиња,

сл инав ост, шмр кавост, балавост ; сл и на в ка.

са каз] ду гуљаста , бела тиква , б у ндев ица

б рој ати] преб рој ава ње , поп и с, евиде нциј а .

нем.

сах а
saka водо н оша од ар. ~aqqa' ј 1. 2. в ојничка кола у којим а се доно­

саказ, - а м [тур .

саја 1, - ё ж [тур .

са

=

сака, - ё ж [тур. бу ре з а воду .

свира виш е н ота.

сазлија, -ё м , ген . мн. сазлија [тур. sazcl] св и ­

ли ч а н]

сајUlшица, -ё ж

ја] часовничарс к а рад ња .

сакаl"ија, -ё ж [" ур.

saz од пере. saz] 1. це в ,

и сточњачка тамбур а са

2.

= сахачија , сах а uи ја, -ё м lTyp.

часо в нич ар .

с ила в ода за пић е .

садуцёј , саду цеј а ц в . садУ кёј . грло.

сајuија, -ё м

saatyi]

ме ра за ра киј у ; ч о ка њ .

сакос , -а М ['']Ј'I . sа kkоs]врећа , х аљи н а] I"ор ња од е жда пр а в ослав ни х е пи ско п а од с купоценог

материј ала.

сакрiiлан, -л н а, -л н о [ерлат.

sacrum

свети ња ]

1. који

sacralis, п рема

се од н ос и н а свете рад­

ње, вер ске об р еде и цр кве н е свет иње. ји се тиче крсн е ко сти к ичм е њ а к а .

2.

анат. ко­

к од ч ов ека и др уги х

сакралгија

сашiма

-1: ж [лат. sacrum светиња , 8. -ал­

сакрifстија, -с ж [срлат. sacг isti a] цркв . соба

гија] бол у крстима , чији уз роци могу бити раз­

сакралгија,

поред олтара у католичкој цркви, у којој се све­

личити; крстобоља .

штеници облаче за службу и у којој се ч ува цр­

сакраЛИЗ0вати, -зуј1:м С8РШ . И н еС 8РШ . [8. са­

квено посуђе и одежда; црквен а ри зница.

сакрификовати, -куј1:м С8РШ. И неС8РШ. [лат.

кралан] (на)о-ш ни ти да нешто буде сакрално,

sacгificaгe] посветити, жртвовати, принети, при ­

свето.

caKpaMCIIT, -а м , ген. мн . сакрамената [лат. sac1. првобитно , средство ко­

носити на жртву.

CaKpOltJICIITltC, -а м [лат. sacel' свети, јlјиm бок,

гamentum заклетва]

јим неко себи или другом намеће извес ну обаве­

слабине] мед . упала сакроилијакалног зглоба (кар­

зу (заклетва, кауција, капара, и др . ).

ЈЈИЧНИ зглоб).

2.

рел . у хри­

шћанству , света тај на, тј . видљив знак који даје милост божју (крштсње, причест итд . ).

сакросаllктаlt, -тна, -тно [лат. sacгosancttls] пресвет, свет и неповредив , неприкосновен.

сакраМСlIтала ll, -л на, -лно [лат. sасгаmепta-

сакросаIЊ,"ТНОСТ, -ости ж

[8. сакросанктан]

1is] 1. који се тиче светих тај ни ; обредни. 2. са­

особина онога што је сакросанктно; неповреди ­

краМСlIтаЛlIЙ, -а, -о одр . који припада сакрамен ­

вост, светост .

lУ, потребан код об реда , свет.

сакрум, -а м [лат.

сакраМСlIталијс, сакраме нталйја ж мн . [нл ат. sасгаmеп taliа,

сакрамент] обреди , благослови

8.

ко(:т у доњем

и друге свете радњс у католичкој цркви које ни­

сакраментар, -ара м = сакраме llта рйј , -ија католичкој цркви: литургијска књига која је са­ д р жала свештен икове молитве за време мисе .

1. место за чување светих ствари , светили­ 2. храм, капела. 3. место где се чувају хости­

сакрилёгйј

посуда за гајење цвећа .

2.

1. онај

који 'IИНИ светогрђе, богохул­

који краде, скр нави црквену светињу.

caKcO II , -она м [енгл . sахопу од Sахопу Саска , Sachsen] тканина на­

прављена од н ајфиније вуне, фина вунена тка­ нина .

са КСОфОIl, -а и саКСОфОIl, -6 на м [фр . saxophoпе, према изум итељу, Белгиј анцу Адолфу Саксу

светиње.

2.

муз. метални дувачки ин­

кларинетским

писком

и

кynастом

цеви ; најчешћс се користи у цез оркестрима.

сактисати, -иш1:м С 8РШ . [В . сакатити] упропа­ стити, покварити, уништити, СЛОМИТИ.

светогрђе, скрнављење, повреда

безбоштво , богохуљење.

шћивање н еке особе.

Sax) 1814- 1894]

струмент са

саJlа!,

сакрилёгијум, -а и саКрltЛСI' йј, - ија м [лат.

1.

под којим се п е ч е

немачка покрајина, према

3.

ф l1 Г. ЗЛО 'lИначки.

sacгilegil1m]

2. сач

крио Америку, пронашао топлу воду (каже се за

(А.

8. саКРИJlёгијум .

саКРИJlегијала ll , -лна, -лно [лат. sacгilegil1m светогрђе]

-1: ж [тур . saksl] 1. посуда н аправље­

хлеб. О ИЗМИСЛИТII рупу lIа саКСltји иран . ОТ­

сливник у сакрист ији или близу олтара, у

који отиче вода након прања посвећеног посуђа.

ник.

саксија,

је пронашао нешто ново) .

гјl1т]

4.

п ст

саксафОIl непр . В . саКСОфОIl .

8. сакраријум .

сакраријум, -а и сак рарйј , - ија м [л ат. sacгa­

је.

од

онога који прича оно што сви з н ају, мислећи да

сакраментарйј = сакрамеllтар (8.)

ште.

састављена

на од н епечене глине у којој се гаји цвеће ; свака

м [лат. sacгamentaгium, в . сакрамент] цркв . ист. у

сакрарйј

(os) sacrum света (кост)]

кичме ,

сраслих пршљенова .

су сакраменти; освећени предмети (знак крста , света вода, бројанице, иконе и др .).

делу

4 . фиг.

3.

безакоње, злочин.

sac-

[н е м .

Saal]

велика свечана дворана

саJlа 2 , -1: ж [тур . salii од ар . sala ' обзнањивање]

обешча­

сакристаll, -а м [срлат. sacгistanl1s, према

-1: ж

за концерте, предавања, приј еме, игранке.

жалостиво учење мујезина с минарета при обј а­ ви нечије смрти.

салама,

гista чувар светих ствари] цркв . чувар светих

-1: ж [нем . Salami од I'ТаЈ! . salame од salamen, према sa1aгe солити] врста коба с и ­

ствари који се брине за одржавање цркве и по­

лат.

маже у свакод невним пословима у цркви;

це од свињског и говеђег меса зачињена посеб­

квењак, звона р.

цр­

ним зачинима и веома отпорна н а кварење .

1097

саламзндер

сашtва

салаМЗllДер, -а м [лат.

salamandra од грч . sala1. а . зоол . даждевњак, врста гуштера, Salаmаndга maculosa. б. веома цењена кожа од тог гуштера. 2. МИТ. дух из ватре, ватрени дух .

Iш:\ пdга]

по ва и пушака .

плотунска паљба, нагла про­

2.

вала смеха, одушевљења, емоција уопште .

саJlвз рза ll , -ана м [Sаlvаrsап, фабрич ко име производа од ЈIaТ.

спасавати , ослобаl)ати ,

salvare

салаМЗllДерскй, -а, -о [В . саламандер] који

sапus здрав] фарм . лек против сифилиса и других

припада саламандеру или се односи на саламан­

заразних болести, који су пронашли немачки

дера ; који подноси ватру. А саJlама llдсрска ко­

професор Паул Ерлих и његов асистент Јапанац

жа онај који воли дуго да буде на сунцу.

Хата

салзмонскй в . соломо н скй. салзму р а, -ё ж [вснсц. mигја од лат.

sal

со ,

salamora

од срлат.

sal-

расол] зачињена слана

muria

саЛЗllгаЈIa, -ё ж и саЛЗllгаllка, -ё ж , дат. И лок. салзнганк и [према острву Саланго] источноин­

Collocalia esculenta,

врста баварског црног вина.

саJlве узв. [лат.

салзнганка в . саЛЗ ll гаl l а. салзндар, -ара М [нгрч .

saranda

четрдесет] ми­

л остиња која се да вала калуђерима да се између у скрса и Спасовдана моле

40 дана за покојника .

СЗJlвёт в. саJlвета . саJlвета, -ё ж [н см .

salariull1,

саJlвија, -ё ж [л ат.

Salvia ojJicinalis,

сал:lта, -ё и саJlзта, -ё ж [фр .

salata

salade од итал . јп 1. бот. ни з биљака из породице Lactuca. 2. кулин . те биљке за'fИњсне

посољено]

главочика,

sa1viettaJ

sa1via]

бат. жа.llфија, кадуља,

биљка чије лишће садржи леко­

вито етерично уље; користи се као лек и зачин.

salvus] нсоштећен, у

добром стању, читав ; сигуран , на сигурном месту .

саJlди р ат и , салдирам,

годишња плата; плата , награда, за­

рада ; днев на порција соли за једног војника .

од итал.

руку и уста; убрус, салвет, сервијета, тавајол.

сЗлвус прид. l1НДекл . [лат.

сзларијум, -а и сзларйј, - ија м [лат.

sal со]

Salvette

део сталног прибора за јело , служи за б р исање

сзларйј в. сзла р ијум . према

здра во, здраво да си,

ћају) .

својим гнездима (тункин) која се једу и сматрају тијастих ситних морских животиња (молуска).

sa1ve]

добро дошао (при доласку); збогом (п р и испра ­

цењена по

за врхунске посластице , направљена су од пих­

salvator, према salvus 1. спаситељ, Христос . 2.

здрав, сигуран , спасен]

вода у којој стоји месо пре сушења; расо, пац.

д ијска ласта,

19 10. г.

СЗJlватор , -а м [лат.

И нссврш . [111"<1.11 .

saldare]

3. л . мн . салдирају сврш.

а. закљу чити рачун, ура­

дити завршни ра чун . б. утврдити , утв рђивати разлике између улазне и излазне стране , и зми­

ри(ва)ти остатак дуга, исплатити дуг.

салдо, -а и саJlДО, -а м [и·ган .

сољу, уљем, сирћетом и разним зачинима (об. без

saldo] 1. а.

оста­

кувања); свако друго јело припрсмљено на овај

так закљученог рачуна који се преноси на нову

начин, које се сервира само или уз другајела.

страницу у књиговодственој књизи. б. стаље

саJlзuак, -а м , мн . салilЏаци [тур .

sagllcak

жи­

вот] љуљашка , мрсжа и лежаљка за љуљаље.

саЈIаш, -а и СЗЈЈ1i ш , -аша м [мађ .

szallas]

има­

ње у Војводини и Мађарској са објектом за ста­ новање , шталама и стоком удаљено од нассља.

салзша р , -ара м [В . салаш] становник сала­ ша , онај који живи и ради на салашу .

салзша р скй, -а, -о [В . салаш, салашар] који

благај~lе, обраСIУН, исплата, подмириваље рачу­ на.

2. резултат неке акције, идеје ,

процеса у сми­

слу губитка и добитка .

салсб uиј а, -ё м [В . салеп, -џија] онај ко прои з­ води и продаје салеп. О

-

за бораuиј у потпуно

свеједно да ли се нешто променило (сјаши Кур­ та да узјаши Мурта , није шија не го врат).

с:lJlеп , -а м [тур .

salep, saleb од ар. sађ1iiЬ] 1. бат. mOf·io. 2. топло заслal)ено пиће,

припада салашу , који се односи на салашаре; на

биљка, Огсhis

салашарски начин . А -

омиљено на Балкану, добијено кувањ ем корена

р уч ак мастан, обилан

биљке салеп.

оброк. саJlва, -ё ж [фр. почасти

или

salve] 1. пуцањ у ваздух у знак

славља;

поздрављање топовским

пуцњевима; пуцање већег или мањег броја '1'0-

1098

саJl и ва, -ё ж [лат.

saliva]

физиол . секр ст ЖJlезда

које се налазе у усној шупљини ; слина , пљу­ вачка .

саливiшције

салса

саливiнщ ије, саливiшција ж МН . [лат.

tia,

према

salivare слинити]

salivan-

мед. средства за поја­

шу у касну јесен кадаје ПОКУllJъена летина и ни­ је потребан па(:1'ИР.

салмијак, -а м [итал.

чан о излучиваље пљувачке.

саЛИВ3Рal l , -рна , -рно [лат.

salivatl.ls] који се

односи на саливу, припада јој или потиче од ље, пљувачни .

...

салива РIIИ рефлекс физиол. лучеље

nљувачке изазва н о прису(:твом хране у устима.

саливација , -ё ж [лат.

salivatio, в. сали ва] мед.

-3, -о

[лат.

со , в . (а)м(он)иј ак]

CaJlMOllfJla, -ё ж [према америчком патологу (D. Е. Sаlmоп) 1850-1914] штапића­ ста бактерија из рода Safmonella, изазива сто­

Д. Салмону

мачне тегобе и цревне болести .

саЛМОllеJlоза, -ё ж [в . салмонела, -оза] инфек­

лучење, излучиваље пљувачке .

сiiлијск ii ,

sale

хем . амонијум хлорид, ниш адо р .

Salii Салијци ,

племе које

је живело уз Рајну] који се односи на Салијске

ције које узрокују бактерије из рода

саЛМОllиде, салмон ида ж мн . [нлат.

Франке .... -заКО II прав. зборник обичајног права немачког племена Сал ијаца (Салфранака) из

V

Salmonella

(трбушни ти фус) .

dae од лат. salmo лосос,

Salmoni-

в . -ид(е)] врста пастрм ке,

века; најстарији немачки законик , који, између

живи у бистрим И брзим планинским рекама .

осталог, искљу ч ује женску децу из наследства,

салмОlIiiдскii .

имаља и престола; отуда: салијска добра добра

која прелазе само на мушко потомство .

салијци, салијаца м Мfl. [лат. од

12

Salii]

саЛllама , -ё ж [тур .

колегијум

нах .

caJlOMOllCKii

који у љегову част, у пуној ратној опреми , уз пе­ сму и плес два пута год ишље изводе обреде, на почетку и завршетку ратног периода.

природ­

salone] 1. ур е­ 2.

3.

простор у коме се и зла­

-, -

ауtUо.моБW1а и сл .)

4.

локал или

радња за пружање услуга (фрuзерски

саЛИlIимета р в. саЛlllIометар.

Salinitat од лат. salinl.ls

слан] степен сла ноће .

salinl.ls слан, в . -ме­

тар] сали НОГРад , справа з а одређиваље сланоће .

салитра, -ё = шалитра (в .)

salicyl,

од итал.

жу и продају уметничка дела и разни производи

(ликовни

но или вештачко сољеље.

салицiiл, -ил а м [фр.

salon

ђена просторија у стану за пријем гостију. одмор , ручавање и сл.

salinl.ls слан]

саЛИlIомета р, -тра м [лат.

в . солОмОlIскii.

саJlОН, -она м [фр .

бродска ил и хотелска просторија која служи за

сали метар в. саЛИllOметар .

саЛlllIитет, -61'а м [нем.

salname од пере . saI година,

пате кљига] годишњи календар , летопис , алма­

свештен ика бо га Марса у старом Риму,

саЛИllИза ција, -ё ж [л ат.

•

й1и'lки

-

и сл.)

...

-,

КОЗАtе­

салон-ваГОII у жељезничкој

композицији, вагон за ручавање .

салонит, - а и саЛОlliiт, -ита м [фабричко име прои з вода, према лат.

Solona Солин ,

в. -ит] смеса

азбестних влакана , цемента и воде; у грађ еви­ нарству служи з а израду таласастих плоч а, цре­

према лат.

salix

пова , разни х ц еви итд .

врба] хем . салигени н, сал ицилна киселина.

саЛllЦИЛ3Т, -
саЛОIIКС, салонки ж, мн. [В . салон] свечане ци­ пеле уз вечерњу гардеробу.

лицилне киселине .

салонскii, -а, -о [В . салон] који припада сало­

салицiiЛll ii, -а, -о [в . салицил] који припада салицилу , који се односи на СаЈ1ИЦИЛ

...

сали­

ну

или се односи

начин

. ...

на њега, отме н ,

на салонски

саЛОlIска музика популарна муз ик а за

ЦllЛllа кисеЛ Иllа хем. кристални бели прах, до­

разоноду негована у ХТХ и почетком ХХ века;

бија се синтезом из фенола као полазне сирови­

оркестар мањи оркестар који изводи салонску

не, у хладној вод и те шко растопљив, спречава

музику .

вреље и труљеље, користи се за конзервираље животних намирница и у медицини.

салма, -ё ж [тур.

salma] 1. вој .

средљовековно

сiiлса, -ё ж [шп . кова)]

I

salsa сос

-

(због мешавине зву­

муз. врста јужномеричке муз ике , попу­

ларне 80-их и 90-их година хх века.

2. кулин.

сос

оружје , гвоздена КУI'ла ланцем причвршће'iа за

од парадај за, маслиновог уља и разног поврћ а

дрв е ну дршку, млат.

(лука, першуна и сл.).

2. пуштаље

стоке на испа-

1099

салта l

самиздат

салта l . -е ж [тур. salta од llтал . Santo Магсо све­ ти Марко] врста кратког чојаног капута без око­

лантаноид, атомски број

салта 2 , -е ж [нем . поља и

30

Salta од лат. salta скочи!] играча, слична шах у, са 1ОО

салтарело, -а м [итал.

saltarello,

према

saltare

плесати, скакати] брзи италијански, посебно ~Ia­ пуљски плес у

3/4

или

6/8

такту, пореклом из

старог Рима ; поскочица.

салтато, -а м [итал.

saltato] муз. врста стаката

(в . ) на гудачким инструментима, који се пости­ же кратким потезима средином гудала.

салто, -а м мн . салта [итм .

salto

Sm,

служи

самаританскй = самарићанскй (в. ) самаританство = самарићаиство (в.)

каменчића подеље них у три класе

(Сунце, Месец и звезде).

симбол

Самаританац = Самарићанин (в .)

вратника, какав су носили млетачки морнари.

игра на дасц и за два

62,

као додатак легурама.

самарити , самарим несврш . [в . самар] стављати самар на какву товарну животињу . О насама­ рити (кога) фиг. прев арити, изиграти .

Самариfiашш, -а, мн . самарићани = Сама­ рита н ац, -нца м [лат.

Samaritanus, према rp'l . Sa1. ист. становник

становник Самар ије]

madtes

покрајине Самарије у централном делу старе

Палестине.

2. ( са мариfiанин) припадник рели­

гиозне секте у данашњем Израелу, 'Iији чланови

скок] скок,

при з н ају само први х

5

књига Мојсијеви х; сма­

окрет тела у лету (напред, назад, лево, десно) за

трају себе наследницима старе јевреј ске секте

360 степени

из

или више .

-мортале вратоломни,

•

"см ртни" скок у којем се скака ч преврне преко

v1

века п. н . е .

чов ек .

главе.

•

3. у

самариfiанство,

салубрiпёт, -ета м [нем.

Salubritat од лат. saltl1. здр авствено стање.

црквеном јез ику , милостив

самарићанскй и самаританскй .

-ства =

-ства с [В . Самарићанин]

самаритаllСТВО,

1. саосећање са оним

ко

britas, према salubris здрав] 2. оно што помаже, што ј е благотворно, леков и­ то. 3. излечење, резултати успешног лечења. салун, -уна м [амер . saloon] крчма ТИl1ична за

Самарканду у средњој Азији] CТIIO.I1. иеточњачки

југ и запад САД; гостионица, кафана.

ћилим са великим бројем чворова.

саJlУТliрат и, СаЈlУтирам,

3.

.11.

мн. салутирају

сврш. И несврш . [нем , sаlutiегеl1 од лат. здрављати]

поздравити,

salutare

поздрављати

по­

на вој­

нички начин.

Sa1chow) 1877- 1949]

врста ско­

ка у уметничком клизању.

2. веровање

и проповедање еамарићана.

самарканд, -а м = самара , -е ж [према l1Јаду

самарuија, -е ж [тур . sеl1lегсi, в. самар] зана­ тлија који прави самаре.

самба, -е ж, ген .

MII.

самби [браз.

samba од егз. ]

Sal-

хем . хлороводонична кисели на , сона ки­

селина.

самадан, -ана м [ар.

рама ; после Другог светског рата прошири о се и

самбснито, -а м [ШII .

sambel1ito]

кошуља ко­

јом су били обележени јеретици у доба Шflанске инкви зиције.

samadal1]

де вети месец

код Арабља на.

самар, -а ра м [Hrp
аф ричког порекла, с обавезним пл есним фигу­ на Европу.

салцгајст, -а м, ген . мн . салцгајста [нем .

zgeist]

ђе .

брзи бразилски плес карактеристичног ритма,

салхов, -а м [према шведском клиза'IУ Улри­ ху СаЈlКОВУ (И .

пати ; дело подстакнуто тим осећањем , милоср­

самбо, -а м [ШII .

scal1lbus samari] дрвено седло на

коме товар н е животиње носе терет; подлога на

којој носачи вуку терет. О пун Ое) пам ети као самар свиле тупав, будаласт, глупав, ограни­ чен 'lOвек.

од грч .

zambo кривоноги од лат. skamb6s еавијен, крив] потомак

из мешовитог индија нско-цр начког брака у Ју­ жној Америци.

самет в . сОмот. саМltЗдат, -а м [рус. самиздат, сКр . од само­ стоятелыюе

издательство

eaMoCTaJlНO

изда ва­

самара = caMapKal1Д (в .)

ње, издава штво]

самарйј в. самаријум .

сти кад аутор сам, легално или нелегално, обја­

1. а.

облик издавачке делатно­

самаријум, -а и самарнј, -ија м [према руди

ви своју књигу И друго дело. б .•,СТ. у бившем

самарскиту из које се добија] хем. редак елемент,

СССР, и д ругим земљама источног блока, облик

1100

сангвинолim тан

публиковања дела која ни су у складу са држав­ ном политиком.

2.

жарг. самостално финансира­

ње штампања сопственог дела.

3. тако

самурли прид. индекл . [тур. samLlrlLl,

финанси­

рано или објављено дело.

саму р]

самурлија, -ё ж

[8. самурли]

начињено од са-

муровин е .

самисен, -а м [јап . samisen] муз. жичани ин ­

саМУРОВllllа, -ё ж [В . саму р] самурово крзно.

струмент са три жице обавијен мачијим крзном,

сан в .

пореклом из Јапана.

самит, -а м [еш'л. summit (meeting) састанак на врху] пол. конференција највиших државника

caxalJ.

санатор, -а м [л ат.

sanator] онај који спроводи

санацију (В.) .

саЈlаторйј

двеју или више земаља или влада; конференција

8.

санатОријум .

санаторијум, -а и СЗllаторйј , -ија м ["лат. sa-

на врху.

самовар, -а и самовар, -ара м [рус . самовар] бакарни об. суд специфичног обл ика у којем се загрева вода за припремање чаја.

Самојёд, -а м [рус. самоед од лат. Jlапонија] народа.

8.

којије од самура .

2.

1.

same-jemne

припадник номадског сибирског

кинол. сибирски рад ни пас гонич.

самојёдскй, -а, -о [В . самојед] који припада Самоједима и односи се н а њих ...

-

језици

лингв. уралска група језика, сродна угро-фин­ ским језицима .

natorium

ске , према

san три]

IIОМ . мала кинеска и малајска

за становање .

самсар, -а м [тур .

sansar

од ар.

simsar]

трго­

вачки посредник , телал.

сам сара, -ё ж [санскр.

sanatoritlS

лековит]

посебна

равак и одмор болесника, об. у подручји ма са климатским условима повољним за лечење од­

ређених хроничних , односно акутних болести.

• сзнаТОРllјумскй и санатОрЙјскЙ. сзнацијз, -ё ж [лат.

sanatio ле'lење] низ посту­

пака оздрављења предузетих у циљу побољша­ ња опоравка (у медицини, политици, при вреди и др .).

СЗШlцијскй в. саНЗЦltОнЙ.

сампан, -ана м [КИН. sапЬап који је од три да­ лађа за риболов и превоз људи и робе, понекад и

од лат.

здр австве на установа намењена за лечење, опо­

санзционй, -а, -о и сзнацйјски, -а, -о

[8. са­

нација] који припада или је део са н ације .

.. -

прогрзм плав за обављање санације .

СЗIIГВИНЗ, -ё ж [лат. sапguiпеп s крвав , према

sanguis

крв]

1. креда за цртање боје крви или рђе, 2. цртеж израђев таквом кредом .

црвева креда.

samsara] филоз. у индиј­

ском учењу, вечни круг рађања и смрти у мате­ ријалном свету.

саНlЋинаРЗII, -рва , -рво [лат. sапguiпагius, према

sanguis

крв] крволочав, крвожедав, без­

душан, свиреп, немилосрдан .

самсов, самсова м [тур. sаmsuп,

sansun] вели-

ки пас.

сзнгвЈ.IIIИК, -а м, мн. сангвиници , ген. мн . сан­ гвивйка [ шшт. sапgtliпi сus од лат. sапguiпеLlS кр­

самт в. сОмот.

вав, због средњовековног схватања односа из­

самтенй

међу темперамента и крви] човек ватреног тем­

8.

сомотнй.

самум, -ума м [ар . ски

ветар,

siimum] сув, врео пустињ­

п е рам ента, емоциовалан, жесток, раздражљив .

СЗНГВИllифиюiција в. сзнгвифиюlцијз .

често смртоноса н због пешчаних

олуја које га прате; дува у ПОДРУ'lју северне

Африке и Арабије . самур, -а м [тур. врста куне,

samur од пере. semmur] 1. зоол. Marles zibellina . 2. веома цењено кр­

зно те животиње, самуровина (в.). самурај, -аја м [јап .

samurafi

служити] вој­

ничке више класе у Јапану, владале до средине

ХIХ века.

СЗIIГВИJlliЧЗН, -ч на, -'1 110 [ил ат. sапgu iпi сus,

8.

сангвиник] особина онога који се живог темпе­ рамен та; п лаховит.

сангвиноззн, -з на , -з но [илат. sа пguiпоsus од лат.

sanguis

крв] пунокрван, онај који има пуно

крви.

СЗIIГВИllOлеНТЗII, -тна, -тно [лат.

rus]

sanguinolen-

мед. крвав, који садржи крв или сукрвицу .

1101

саllГВ Иlшфобиј а

callC

са ll ГВltllOфобија, - ё ж [лат.

sa nguis крв , в . -ф 0-

биј а] болесни страх од кр в и и л и од о п ера цијс.

sangu is

sangl.lificatio од

спектор онај који ко нтр ол иш е п р имену, спро­

вођеље здравств е ~lO -х иГ'иј е н ск и х мера у р азним привред ним

тва р а ња х р ане у крв , ст в а р а њ е крви .

с:шд ал l , -а м [тур. sandal од ар . ~а пdiil] врста

candana]

бот. ф и н о мири с но дрво, ће­ и сто чн е Индиј е и са остр­

ва Ј уж ног мора ; кориси се за кађ ење и израду

здра вље]

са lщаЈЩ и с :шд ала , -ё ж [тур .

1. о пште

здр авствено стаље .

кретн а в ојна бол ница.

2.

саIlКИJlОТ, -а м (06. у МН . с аНКlf ЛОТИ ) [фр . sапs­

sandal од ар . san-

1. лака летња о бу ћа , отворе­

-culotte,

пре м а

sans

без,

cl.l ll ote

на у горљем делу; к од Ста ри х Грка др ве ни ђо­

ни х

у

нови који су се в ез ив ала каиш е вим а за ногу .

- 1795). 2. фиг.

2.

к р атке чара п е в исоко г катол ич ко г с в е ш те нст ва

д рагим камељем .

Фра нцуској

револуцији

револу ц ионар .

3. вр ста

саlllститас, - а м [лат.

С :lIIдало в, -а, -о [ В . сандал 2 ] који ј е од санда­ С:lllдаЛО ВИllа, -ё ж [В . са ндал 2 ] са ндало во др ­ во, дрвеllа гра ђ а од сандало вог др в ета.

са Нд Иllист(а), -ё м, МВ . са н д ини ст и [п рем а А .

( 1893- 1934)] прип ад ник

п ол ит ичке

sanctitas светост] ТИ'lула

саlЩ ОJlltн а, -ё ж [ ИТ'aJI .

санктификација , -ё ж [лат. ма

sanctus

sando lino] мал и рекр е­

атив ни чамац об. за јед н у особу са ј едним д во­

sanctificatio, пре­

с вети , в . -фикација] проглашење све­

т и м.

саllкту ариј В. саllкгУариј у м .

санктуаријум , -а и санкту арнј, -ија м [лат. sапсtl.l агil.lm]

партије у Н икарагв и .

1.

свето м есто ; свеТИlbа .

с:шдук, -а м, мн. са н ду ци , гев . мн. са ндука [тур .

sanduq]

у катол ич кој цркви око олта ра .

3. фИl'.

ковчег, шкри ња од др вета.

са llДХ It , - ија м [санскр.

тајно, не­

samdhi спој] ЛИНlЋ. гла­

санкгус, -а м [лат. са н цтус свет и] лео като­

санкција , -ё ж, геll . МН . санкција [лат. sanctio ГlO с већ е ње,

проузрокована сусед н ом р еч и у ре ч е ници .

чист, н е повред и в, потв рђ ен] прав .

са н и рат и, са нир ам, 3. л. М Н . са нирај у сврш . и лечити]

1.

мед. (из)лечити по­

вреду; довести , доводити до оздрављења.

2.

сре­

дити, сређ и вати оштећен е грађевин е, лош е фи­ нансијско пословаље ин ститущ\i а или предузећа, прилике у друштву и СЛ ,; (и з)вршити санацију .

са lllпа р а ц , -рца м , МII . са нитарци , ГС Н . м н . са­ нитараца [В . са нитарн и ] р адни к у са нита рн ој служб и.

саlllпа рије, сан итарија ж мн . [ в . са нитарни] са нитарни чво р ; пр осторије у који ма с е одржав а ли чна хигије н а (ку п ати ла, то алети) .

1102

а. нај ­

л ич ке мисе.

со вна промена н а по ч етку ил и н а крају ре чи ,

sanare

2.

св ет иј е м есто у старој е вреј ском храму. б. место

Гlр исту п а чн о место; ск р овиште .

стра ним веслом .

н есврш . [лат.

(1792-

паl1талона

к аТОЈ IИЧ К И Х б и скупа, посебно пап е .

ловог д рвета .

од ар.

с н ага

килоте, врста

пр ип ад ни к о ружа­

и з ХУIl' ве к а, које су се вез и вале исп од колена .

за све чане п р илике, и з в езе н е злато м и у краш е н е

sand lk

sanitas вој. 1'10-

н егу, ле ч е љ е болес н ика.

1. и ст. с иро м а шни

С. Са ндину

2.

здравствена ј ав н а или

пантало н а ]

dat

инду­

вој на уста н ова задуже н а за очуваље здр авља и

интарз ија и украсн их п редмета .

сандалово др во]

(п рехр амбен а

санитёт, -ета м [н ем . Sа пitаt од лат.

с:шд ал 2 , -а м [срлат. sanda lum од гр ч. sandanon

rocarpus santalinus, из

областим а

стрија , угоститељство , тр гов ин а и сл.).

фине полусв и ле н е тк ан ин е . од са нскр.

, - о [фр . sа п 1t<шс, прем а лат. sa- ин ­

здравље] х и г иј е н ск и , здр авствени . ~

к рв , в . -фика циј а] зоол . процес пре­

са нгвифиюiција, -ё ж [ШlЗт. лат.

санитаРllii , -а

nitas

према

sanctus

сн агу н е ког за ко н ског акта .

посвећ е н ,

2.

частан ,

1. ступаље

на

параграф закона

којим се одре ђују каз н е н е ме р е за прекрши оце

закона ,

3. (06.

м н . ) санкције си сте м политички х ,

економских и војних каз н е ни х мера, којима подл ежу прекршиоци м е ђ у н ар одних уговора.

саllКЦlIОllисати , -ишём СВРШ. и несврш . [фр .

sanctionner, пре ма лат. sal1cire пропис ати зако­ ном] прав. 1. одо б р ит и , потв рдити, озаконити; дати ч ему зако н с к у сн агу. 2. казнити , каЖlbава­ т и ; при ме ни ти са н к циј е (2, 3). саllС, -а м [ф р.

sans (adut), без (адута)] а. карта­ ... ар-

ш ка игра. б. ј ед н а од ш ест могућих ИI 'а ра у

саllсар

т ији преф ера нса (в . ) специфична по томе што је п р ва бач ен а карта уј едно и адуг (в . ) .

саllсар, -а м [ту р . sапsаг] 1.30011. вр ста куне бе­ л ице, белке из пород ице Миstеlidае.

сапиј е ll С прид. ИIIДСКЛ . [лат.

sa piens]

мудар, п а­

метан.

2.

крз н о од

те жи в от иње .

саllсара, - ё ж [саIlСКР. sапsага] у индијској фи­

с а пијСII ТИ са т в . саП О IIИII , -и н а

sa picnti sat.

(06. у МII . саПОlliши ) м (лат. sa-

ро сапун] хсм . гликоз ид, отровни састојак мн о­ гих биљака , изазива хемолизу; пен и у контакту

л озоф иј и , ж и вот који сс стално обнавља понов­

с водом, употребљава се као детер u ент . • сапо­

н и м рађ ањем, са свим својим мукама и патњама

IIИII СКИ .

и од кога је ј едини спас у нирвани .

саllСКРИТ

8.

саПО IIIIТ, -а и с аП О IlИТ, -ита м [лат. sapo са­

саIlСКРТ.

пун , в . -ит] минер . бео и зелени минерал, сап у н ­

саIlСКРТ, -а м [samskrtam] древни , класични књижев ни ј ез и к Индуса , као народни језик изу­

м ро ш ест веко ва п . н . е . ; на том језику написана су нај стариј а пеСНИ'lка и филозофска дела.

centime] ситан новацстоти

део ос н ов н е но вч а не јединице у више земаља.

саllПlllа, -ё ж [ф р. геол . тврдо мо рс ко

sentine од лат. senti na] 1. дно или д но језера, реке. 2.

пом . корито б рода , доњи део брода .

c a llТo , -а м [ш п .

к и п рах, доб ија се и з семена биљке

Artemisia сј­

саIlТОРИII, - ина м [према грчком острву Сан­ М I1I1Ср . вулканска кречњачка стена, ко­

р исти се за пр авље ње воденог малтера и цемен­

та .

2.

врста грчког вина.

саll тра'l , -а м (·IУР . santlra<;: од ар . sitriing од пСре.

setreng] 1. ш ах. 2. ње коња. 3. мот ив

8.

глицер ол (помоћу база) ; супр. есте рифи юiција и алкохол (помоћу база или киселина).

са ll 0 llИФИЦll р ат и , сапонифiщирам, 3. 11. МI I . сапонифицирају сврш . И IIССВРШ . [лат.

sapo сапу н ,

в . -фицирати] претварати, претворити маст у са­

sapr6s труо,

в. -биј(и)] 6110Л . организми , биљни и животињ­ ски , најчешће живе у води богатој органски м

материјама у распадању.

са про гё ll , -а, -о (грч .

sapr6s труо, в. -ген] који

проузрокује труљење ; којије настао труљењем .

са проп ел, -а м [грч .

sapr6s труо, рё 1 6s блато ]

муљ, талог од органских материја, који се обр а­ зује на дну стајаћих вода, у процесу труљења у

помоћно средство за поткива­

базној средини ; када продре у земљину кору , од

коцке као шаре, каро , коцкаС1ll

њега временом настаје нафта, угаљ.

ш ара . о ко

sapo сапун,

разградља масти на сапун и

са llр об ији , сilIlробија м МII . [грч.

l1 а е, кор ист и с е к ао лек против глиста.

1.

1.

пун помоћу база .

santo] светац .

саllТ(НlИII , -ина м [ м ат. santoninum] фарм . гор­

то рин]

саПOlшфи юi ција, -ё ж [лат. -фикација] хем .

(в .). 2. разградња естера на ка рбонску киселину

сан т и- в . цеIlТИ- .

саlIТИМ, - и ма м (фр .

ски камен.

4. свежа њ пру ћа, шиба'Ia . 5. дрвена ограда бунара. 6. врста ражња, РОUЛ' ИЈЫI .

саllћим ПР И1l . [тур .

с а пр офи т и , сапрофита м МН . , јд. сапрофит, ген . сапрофита [грч .

sapr6s

труо, в . -фит(и)] 60Т.

sankim, према san мисли]

хетеротрофне биљке (бактерије, гљивице) кој е

сумња у истинитост нечије тврдње, као (да), ко­

се хр ане одбаче н им ор га н ск и м матер ијама дру­

бај аг и , то бож .

саllхеДРИII

ги х ор ганизама (опало лиш ћ е, ле ш ев и угинулих 8.

сilllёдрИј ум .

calluaK, -а м [тур . sancak застава] 1. територ и­ ј а коју су султани давали на уп раву својим вој­ сково ђ ама .

2.

обл аст; мања административна

област, о круг.

сапа , -ё ж [фр .

са ПУ II , -уна м [ лзт.

sapo сапун ] хе ... натриј у­

мо ва со стеаринске или палмитинске киселине ,

средство за прање (медИЦИ1/СКИ -, шеЧ1/И -, шоа­

леШIlИ - и сл . ).

sape] вој . подземни ходник који

вод и у тв рђ аву, за штићен ров.

сапер, -а м [ф р . ве, м ин е р и и сл .

животиња).

sapeur] војник који копа рово­

са П У II С КИ , -а , -о [в . сапун] који припада , који се односи на сапун, који делује као сапун . .t. са­ Гl у " ска о п ер а меЛО) Iрамско дело

(06. тв

сериј а)

исконструисаних заплета и р ас п лета; "сапу ни -

1103

сапфй нскй

сарка зам

ца" (израз настао по томе што су та кве серије

чешће вратних .

финанси рали прои з вођачи сапуна).

лести преносиве н а људе .

саll фйнскii, -а , -о [лат. Sapphicus од грч . Sapphik6s од Sapph6 Сапфо] који пр и пада ан­ тичкој песникињи Сапфо и односи се на њу . ~ Са(П)фlша/са(ll)фИll ска/са( п ) фи чка

стр оф а,

са(ll)ф ински/са(ll) фИ ЧК И ст и х књиж. строфа од три једанаестерца и једног адо неја.

сара, -ё ж [мађ .

са р гасум, -а м [нлат.

од а р.

serbend

плес]

ни, достојанствени шпански плес у

sargassum] 6от. морска

трава, врста смеђи х алги у Атлантском океану,

Средоземном и Јадра нском мору, коју морске струје односе на мирна места, где прекривају в ел ике површине .

са Р Пlја, -ё ж [''Ур .

sal'gl] тканина

за прекрива­

ње и умотавање рана , завој.

сараба нда и сарабанда, -ё ж [фр .

zarabanda

врста инфек-гивне сточ н е бо­

са р гасо в . сар гасум .

szar] горњи део чизме којимје

обухваћен лист ноге .

од Ш'l.

2.

sarabande 1. муз . лага­ 3/4 так-гу. 2.

са р гиј е = сагр ије (в.) са рд, -а м [лат.

према грч .

sarda,

sard ion

камен

трећи став ба рокне свите. З. врста коњског хода,

и з Сарда, ГЈ1авног града античке Лидије] МИllер.

кора'lЗње по таК1У.

камен смеђе боје, користи се за и зраду украса и

са рага, -ё ж [лат.

sargus од '1>Ч . sarg6s] 1. зоол .

накита.

врста слатков од не рибе, Albuгnus albuгnus, чија

са рдаl l а, -ё ж [шп . sагdа п а] муз. н ародно коло

се крљушт због среб рне боје користи за произ ­

из Каталоније , изводи се уз пратњу народних

водњу вешта ч к их бисера.

инструмената .

2.

фиг. сув, слаб човек,

налик на сара!'')'.

са рај, -аја м [тур. лата, двор турских

saray од пере . scray] 1. достојанственика. 2.

харем.

З. раз. султанова свита, послуга.

са рансак, -а и са раllсак, -ака м [тур.

sanmsak]

бели лук.

новца, злата р који се бави купопродајом стране валуге и злат ног новца.

сара фан , -а на м [рус . сар афан ]

1. ет'ЮI' . горњи

део руске же нске народне ношње без рукава, са дубоким изрезом око врата.

2. део женск е гарде­

робе 110 узору на руску народн у ношњу .

сарахор , -а = сараор, -а м [тур.

siliihyor од пере. suriden бавити се] ист.

silah оружје, 1. борац кој и је ослобођен одласка у ратне похо­

де, али је задужен за чување и одржавање неког дво рца или т врђаве.

2.

титула која се на осман­

са рач , -ача м, вок . сарачу [тур .

saray од ар. sa-

гаЮ етнол. занатлија који израђује и продаје предмете од коже (седла, ре мење , узде, плетене камџије, бисаге и сл.).

-ё ж [тур.

slraca

од лат.

sardina

саРД ОШIКС, -а м

[грч .

sard6nyks,

8.

од

сард,

оникс] минер . оникс; вишебојни п олудраги кам е н ,

кори ст и

се

за

израду

I'PY-

украсних

са рдонскй, -а, -о [фр.

sardonique од лат. SardoSard6nios сардинијски] који је подру­ цинич ан , пакостан , зај едљив. ~ - смех

пiu s од '1>Ч. гљив ,

р аз вла чење мишића лица, које личи на смех а изазива га отр овна тра ва са Сардиније

11erba;

siraga]

мед.

Sardonia

фиг. подругљив, ЦИНИ'l ан смех

са рдскй, -а , -о [итал .

sardo] који се односи, - језик лингв. роман­

који прип ада Сардинији. ~

ски ј ез ик који се говори на Сардинији.

са ри , -ија м [хинду

sari од санскр. sati]

етНОJl . ин­

дијска женска хаљина; богато украшена, јарко

глава и рам е на.

са рйн , -ина м [нем .

Sarin] нервни бојни отров

без мириса и боје, који узрокује брзу смрт.

са р казам, -зма м [грч . од ар .

1.

скрофулоза, туберкулоза л имфни х жлезда, нај-

1104

sardina

конзерви са на сардела (в.).

обојена свиле на тканина којом се омотава тело,

ском двору доб ијала за посеб но задужење.

capa ua,

sardinc]

предм ета и на кита .

sarraf од ар. ~arra f] мењач

si l a~sur од ар.

са рдина, -ё ж [иrdIl . грч .

гасти

с араор = сарахор (в.)

са раф, -афа м [тур.

са рдела в . сIlДела .

ист. па­

zeill

sarkasm6s, према sarka1. па косна, заједљива

кидати месо , уједати]

ш ала; зл обна иронија.

саркастичаll

сатаиизам

саркастичаll, -чна, -ч но

[8.

сарказам] који

гризе , уједа; пакосно шаљив , заједљив, пако­

тана око тела, повезана у струку.

2.

тканин а за

ту одећу .

стан.

саронски, -а, -о [према палестинској покра­

сарко- [грч .

sarks,

ген.

sal'k6s]

као први део

јини Сарон] који припада или се односи на Са­ рон . .6.

сложенице означава месо.

саркоид, -ида м [грч. sal'koeides као месо, пре­

2.

са рос, -а м [грч . saгos од акадског saгJ времен ­

ма 8 . сарко-, - ид] мед. оток налик на сарком.

саркоид6за, -ё ж

[8. саркоид, -оза]

мед. бениг­

на болест непознатог порекла која напада све органе, об. лимфне жлезде, кожу, кости руку И

ски период од

ду црвених печата и високом температуром.

[8. сарко-,

грч .

lerruna љуска]

sarkoma месната израслина,

или

12 дана,

у

сарсапа ри ла, -ё ж [шп .

према

zarzaparrilla,

zarzo

грм] бо'Г. лековита биљка, из породице ло­

вора,

Smilax sагsарагilа ,

етеричног корена , чије

парфимерији.

са ртиј е, сартија ж мн. [итал . saгtia] јаки брод­ ски конопци .

ва, који се брзо развија и метастазира.

sarcomatosa,

са р ук, -а м , МII . саруци, ген. мн . сару ка [тур.

сар­

8.

ком] мед. сарком који се проширио по читавом

sапk од sапnаk замотати] С'ГflOл. чалма , п латно или шал

телу.

саркоплазма, -ё ж, ген . ми. саркоплазми

oMordH

око феса (в.) .

саСПСIIС, -а м [енгл . Sl.lsрепsе] неизвесност.

[8.

сат, -а м, лок. сату,

сарко- , плазма] физиол. цитоплазма мишићне ће­

MII.

сатови (справе, в .

сати (временске јединице ,

лије .

саркофаг, -ага м [лат.

1О, 11

Сунчева и Месечева помрачења.

в . сарко-, -ом] мед. малигни тумор везивног тки­

саркомат6за, -ё ж [илат.

година и

се уље користи као лек против псориј азе и у

allaT. омотач мишићних влакана .

сарком, -а м [грч.

18

којем се приближно истим редом понављају

јетру ; манифестују се променама иа кожи у ви­

сарколема, -ё ж

ca pollcKa Р У-АСа 1. кат. синоним за Христа .

лепа девојка.

sarcophagl.ls

од грч.

sar-

saa] 1.

3)

8.

[тур .

saat

1,2) и од ар.

часовник , справа за мерење времена (ди­

гитални

-,

-фаг] а . етнол. ист. мртвачки сандук од специјал­

ни

-). 2.

двадесет и четврти део дана,

ног камена који је својим особинама угицао да

60

мину-га. О дО СИТIIИХ сати до касно, до југра;

се леш брзо распадне. б. врста луксузног мр­

видим колико ј е сати одмах ми је јасно у чему

kophagos

месождер, месојед, према 8 . сарко-,

твачког санду ка направљеног од дрвета, разли­

чите врсте камена или метала, богато украшен

зидни

сарм а, -ё ж, ген . ми. сарми [тур . sапnа оно што

пешчани

ник]

1.

catanas

од хебр.

ла које се прави од млевеног меса са пиринчем

aHljeo

Сармат, -ата м [према Сарматији]

1. ист.

при­

2.

анђео несрепе и казне;

који се одметнуо од Бога.

3.

фиг. лоw,

рђав, зао човек.

caTallr, -а

падник номадског народа настањеног у Сарма­

COTOlla и сотона, satan бауо, против­

зао дух, бунтовник и непријатељ , ђаво;

највиши принцип зла.

замотаног у листове киселог купуса или винове

-, сунча­ 1 сат траје

ручни

сатана и сата на , -ё м и ж =

је замотано, од sапnаk замотати] кулии . врстаје­

лозе.

-,

је ствар.

-ё м и ж [11'Ч .

рељефн им мотивима.

-,

м, мн . сатанзи новчанајединица на

Тајланду

сатаllи за ција, -ё ж [В . сатанизовати] пред­

тији, области која се у старом веку налазила у

стављање (кога) у најгорем

ссвероисточној Европи, између Висле и Волге .

приказивање (кога) као велике опасности иако

2.

гсол. (сармат) један од неколико назива за

горњи миоцен.

саРОIIГ, -а м, МII. саронзи [малај .

то није, лажно оптуживање (кога) за зло чине .

сатаl lи зам, -зма м

sarung] 1. еПIOJI.

могупем светлу ,

[8. сатана, -изам] 1.

обожа­

вање Сатане и сила зла; обреди кој има се обожа­

народ на ношња у Индонезији, Малаји и Цејло­

ва Сатана насупрот Богу .

ну; дуга',ка платнена или свилена тканина омо-

шпанских обреда у славу Бога у обреде којим а

2.

претварање хри­

1105

саТ:1JI изовати

сатирски

се слави Сата н а.

а. скло но ст злу и упражњава­

3.

њу зла. б. магија, црна магија.

сати, - ија м [саIlСКР. sati доб ра жена] СТНОJl. ин­ дијски обичај да жену након смрти мужа живу

сатанизоваПI , -зујём еврш . И нсеврш . [В . сата­

спаљују или сахрањују с њим.

на] оц рнити некога , представити, представљат и

caTitlleT, -а м [фр . satinette од satin, в. сатен]

га у најгорем могућем светлу, приказ(ив)ати га

ПОIlусвилена или памучна, врло густа и сјајна

као највећу о пас ност иако он то није , лажно

тканина са пругама , која се употребљава за жен­

окривити н екога за недела која није уч инио .

ске летње хаљ ине ; полуатлас .

сатанист(а), -ё м, мн. сатанисти [В . сатанизам ] поклоник Сата не; особа која обожава Сатану .

сата ра, -ё ж [тур . satlr од ар. satiir] месарска се­ кира са кратком д ршком оштрог сечива за сече­

саТИlНlрати, сатинирам,

ти да нешто буде попут сатена .

сатир, -а и сатир, -ира м [грч. Satyгos]

сатараш, -а м [мађ. szataras] кулин. врста јела

1. мит.

старо грчки Бахов пратилац, ш умски бог са ко­

зјим ногама, зашиљеним ушима сличним малим

од пов рћа .

сатеJIIП, -а и сателит, - ита м [лат. satelles пра­

1. астро н .

л. МН . сатинирају

ти, сјајити; (из)вести златним концем ; (у)чини­

ње меса на пању.

тилац]

3.

сврш. и несврш. [фр. satineг] (у)гладити , (у)глаСЈа­

н ази в за небес ка тела која круже

роговима , чупавом косом, коњским или козјим репом, са штап ом и фрулом у рукама и венцем

око пла н ета, природна (нпр. Месец је Земљин

н а глави.

сателит) или вештачка (нпр . .мей:iеОРО/lОШКU -,

саТl1рама .

КОЛlунuкаЦUОIIU ~ и сл.) тилац, следбе ник .

3.

2. тслесни

стражар , пра­

тљивац .

2. у старогрчким драма ма, ч лан хора у 3. фИI·. човек неумерене страсти , похо­ 4. 30011 . opaHryтaH.

сатира и сатира, -ё ж [лат. satuгa мешавина]

ист. једна од земаља соција­

листичког блока којаје безрезервно следила по­

1. најпре

литику Совјетског Сав еза.

сним воћем; касније подсмех, ругаље .

4.

ф иг. скугоноша,

чинија или посуда, напуњен а разновр ­

2.

књиж.

fЮСЛУШНИК, који без размишљања прихвата ту­

дело којим се извргавају подсмеху слабе стра н е

ђе ставове. А ЗеМЉИlI

људске природе , носила ца власти , одре\)ених

-

вештачки сателит са по­

садом ил и без ње, ла нсиран у Земљину орбиту

сталежа и сл.

ради наУЧIlИХ и страживања , остваривања теле­ комуникац ини х

веза, метеоролошког снимаља

и сл; Шflијунски

-

станица чији је задатак при ­

купљање информација за обавештајне сврхе .

сателитски и сателитски, -а , - о [В. сателит] који припада сател иту и од носи се н а њега . А са­ телитска

allTella

у ређај која прима ултра крат­

коталасни ТВ с игнал ем итован преко сателита;

сателитска д ржава држава која слепо следи

идеологију и ставо ве д ругих , већих држа ва, об.

сатиријаза, -ё ж [грч . satyгiasis, в . сатир, - ија­ за]

1.

изузет но , неприрод но појачан , незаја­

жљив полни нагон код мушкараца .

2. л ице

сатирик заст. в . саТИРltчар .

саТИРИ'lар, -а м, ВОК . сатиричару и сатирича­ ре [В . сатира]

1.

КЊIIЖ . писац сатира .

2 . духовити

подсмевач , човек који се изругује другима.

саТИРItЧКИ, -а, -о [лат.

satiricus, В . сатира] 1. 2. ПРИJl.

суперс ила; сателитске теЈI еКОМУ lIикаЦllје по­

који припада еатири и односи се на њу.

везиваље удаљених тачака на Земљи помоћу са­

као у сатир и и ли на наЧИ~1 сличан с ат ири .

телитских кому ник а ционих веза;

-

град урбано

насеље у бл из ини већег града .

catem-јСЗ ltшt, са тем-је з и ка м мн. [пере . satem сто] Ј1ЮIГВ . источна I'рупа индоевропскихјезика.

сатёll, -с н а м [фр .

satin од ар. zaitii ni зајту нски

уна­

кажено губом .

сатitрltЧIIИ, -а, - о [лат. satiгicus , В . сатира] онај који је прожет сатиром.

саТltРСКИ и сатйрски, -а, -о [в . сати р]

1. ПР"Д.

који flрипада сатиру или се односи н а њега. "рИЛ . као сати р,

IJa

2.

начин сатира. А сатирска

(по кинеском граду Заи'ГУНУ)] врста густе ткани­

игра гротескна старогрчка комедија са паро­

не од свиле кинеског порекла; атлас, сатин; з а

д ичним епилогом, чији су хор сачињ авали сати­

производњу сатена у новије време; за његову

ри , а приказивала се после клаеичн е трилогије

производљу, користе се и вештачка влакна.

озбиљног садржаја .

1106

сафт

сатисфакција

сатисфакција, -е ж [лат.

tis довољан,

satisfactio, према sa-

саћурица и саlJурица = саlJура (в.)

в. - факција] оправдање; извињење;

накнада штете .

сау." -а м [н ем. [снтл .

сатја.,раха, -е ж [еа некр. ] основно н а чело по­ литике Махатме Гандија: пасиван отпор , одуп и ­ ра ње насиљу ненасиљем.

сатљик = сајтљик (в . ) сатрап, -а м [грч . sаtлiреs од пере. уап заш титн ик земље]

1. ист.

ksathra-pa-

царски намесник у

некадашњим персијским покрајинама.

2.

choke]

saugen сисати] = чок, чiжа м

тех н. део механизма за покретање,

п аљење аУI'омобилског мотора.

саулисати , -л ишем евр ш . И нееврш. [тур. savulmak повући се] смир и (ва)ти се, савлада(ва)ти се. саум, -а м [тур .

savm

од ар.

sawm] рел . 1. уздр­ 2. време поста.

жавање верника од х р ане , пост.

саУllа, -е ж, ген . мн . сауна [фин .

фиг.

самовољан и округан владар ; велик и охол рас ­

финско купатило .

кошан гос пода р ; деспот.

или јако загрејана просторија .

сатрапија, -е ж [грч. област којом ј е владао

satrape(a, в . сатрап] сатрап. 2. једна од

ист.

ких покрајина које су сачињавале староперсиј­ ску државу.

3. фиг .

саунд, -а м [енгл .

1.

вели ­

попуњеност.

2.

saturatio] 1. засићеност,

хсм . стање у којем неко једињење

више не може да прими нове састојке.

3.

екон . за­

сићење тржишта одређеном врстом прои з вода.

сатурирати, сату ри ра м ,

3. л. мн. сатури рају saturare зас итити] 1. потпуно заситити напунити. 2. хе м . додавати одређене суп­

сврш. [лат. нечим ,

станце неком раствору до потпуног з асићења.

Сатурн, -а м [лат. Satumus] 1. астрон. планета Сунчевог систем а. олово.

3.

2.

алхемичарски назив за

митол. староримски бог земљорадње,

сатурналије, сатуРналија ж мн . [лат.

Sat1.1ma-

античке римске свечано­

сти у Сату р нову славу, прослављале су се п о­ ч етком де цембра у знак сећању на златн о доба Сатурнове владавине ; да ни весеља, једнакости, сл ободе.

саТУРllизам, -зма м [нлат. лат.

Satllmus

satumismus, према

Сатурн, в . -изам] мед . обољење об.

професионално тровања оповом, ОJlовна болест.

сатуРIIИIIСКИ, -а, -о [нлат.

satumius] а. ОЈЈОван,

који садржи олово . б . који припада или се одно­ си на Сатурн .

... -

sauros гуштер , -ијаза]

мед . lI атолошка проме­

на н а кожи која личи на крљушт гмизаваца.

сауРији, саурија м мн . [нлат. Sашiа од ГР'I .

ros

sau-

гуштер] палСOfГГ. назив за изумрпе гмизавце

из времена тријаса.

сауролити, сауролита м МlI. [грч .

sauros гу­

штер, в . -лит(и)] палеонт. окамење ни остаци гми­ заваца.

-саур(ус) [грч .

sauros

гуштер] као други део

сложенице упућује на разне в рсте и зумрлих ве­

ликих гмизаваца (диносаурус, uхшuосаурус) .

сафалада, -е ж (уоб . и салфалада, -е ж) [аустр.

Safaladi, Savaladi

од итал . (диј ал.)

cervellata,

пре­

ма сегvе ll о мозак] врста кратких, дебелих коба­

пандан грчком Кроносу .

lia од Satumus Сатурн ]

муз . зву к , утисак

сауријаза, -е ж [нл ат. Sа шi а р ед гмизаваца од

давање гасова те чностима до зас ићења.

сатурација, -е ж [лат.

sound звук]

састав.

11"1.

сатјгратор, -а м [В . сатурирати] ур еђај за до­

saLlna] 1. парн о

фиг. веома спарно врем е

који оставља оркестар или неки друг и муз ички

земља којом управља неми­

лосрдан и ок рутан владар .

2.

стих књиж. стари дводел н и

римски ст и х.

саћура, -с = саћу рица и саћ урица , -е ж [п ере . s iсше] корпица за ХJlеб и сплетена од сламе.

сица направљених од ситно самлевеног зачиње­

ног свињског и јунећег меса .

сафари, -ија м [снгл .

safar

safari

од свахили од ар.

пуговање] лов н а дивљач у аф рич ким зе­

мљама ип и њихово посматрање.

са фер, -а м [,ур .

safer од ар.

sаfаг] други месец

Месечеве године код муслимана.

сафијан, - а м [према мароканском гр аду Са­ фи] фино уштављена козја или ов чј а кожа.

сафир , -и ра м [лат. sарр(h) iгu s од грч .

ros од хебр . sappir] • сафИРIIИ.

sapphei-

МИllер. драги камен плаве боје.

сафт, -а (НСI1Р . софт) м [нем .

Saft]

кулин . сос,

умак .

1107

свич

саха ll

сахан, -а М, м н . саха ни , ген . МН . сахана [тур. sahап од ар .

sahn]

пл ић а бакарна посуда у којој се

rlOJlицијска

-

...

пушка неужљебљен е цеви , кори­

сти се за онеспособљавање људи, најч ешће се

послужују јела , тањ ир .

сахаРltДИ, сахарнда М МI1 . [В. сахарин] хем. група угљених

такмичарска пушка за гађање летећи х мета .

хид р ата

растворљивих

у

води,

пун и гуменим куглицама, али и опојним сред­ ствима или стрелицама.

шећери .

саl,lак, -а м [тур .

саха риметар, -тра м, МН . сахариметри , геl1 . мн . сахариметiiрii [ В . сахарин, -метар] справа којом

према в . сач ,

sac ayak гвоздени трон ожац, ayak нога] метални троножац изнад

ватре на коме се кува .

се одређује конце нтрација ш ећера у раствору.

свастика, -ё ж [санскр .

swastica

срећа, добро­

сахариметрија, -ё ж [В . сахарин, -метрија]

бит] једнакокраки крст са врховим а савијеним

мерење конце нтрације ш ећ ера у раствору ; ме­

под правим углом; а . рел. симбол Сунца и плод­

рење нивоа шећера у крви .

ности у хиндуизму. б . " СТ. симбол Хитлеровог

сахари н, -н на М [срлат.

saccharum од грч . sak-

националсоцијалистичког покрета у Немачкој .

khаroп шећер, в . - ин] вештачки прои зведен бели

свахили, -ија м [ар .

sahi1 обала]

лингв. ис­

прах који се користи за заслађи вање; вештачки

точноафрички језик из пород ице банту, карак­

засл ађивач .

теристичан по великом броју р ечи преузетих из

сахароза, -ё ж

[8.

саха р ин , -оза] добија се из

ш ећерне репе или трске .

никације (liпguа frапса) употребљава га још око

[по Сахари , највећој пусти-

њи на свету , налази се у Африци] који поти ч е из

40

... -

језици посебна група афричких језика .

сахат и сахат, -а м в . сат .

... сахат-кула са са-

том орјенталне архитектуре .

светер, -а м (уоб . свитер , -а М) [енгл .

шуља од вуне или памука. б . танак пл етени џем­ пер без рукава.

свинг, -а м [енгл. swiпg]

2.

1. богат, угле­

у Индији назив за белца уопште . З .

гос подар, господин ; ул . сахИбија .

сахибија, -ё м [тур .

sahib

од ар.

siihib]

госпо­

сач, ca'la м [тур . sar;:] епlOЛ . земљани или ме­ тални поклопац, об. са р упо м на средини, под којим се пеку хлеб, месо и друга јела тако што се набаца жеравицо м .

сачма, -ё ж, ген. MII . сачми [тур.

sar;:ma] 1.

пу­

шчана зрна од олова у облику куглица, служи за п у њење лова'IКИ Х пушака, сачмарица (В . ) . на

ња цима и сл. З.

пе ш ки рима ,

кошуљама,

2.

стол­

врста посебно припремљене

х р а не за стоку (сојина

- , сунцокрешова - ). са чмарица, -ё ж [В . сачма] 1. пушка глатке цеви, об. за лов , која се пуни са сачмом. 2. сп.

1108

мешањем елемената црначке и европ ске музи­

ке .

2. популарни

плес.

СВИllгер, -а м [енгл . swiпgеr] учесник у груп­ ном сексу; онај који је склон мењањ у сексуал­ них партнера.

дар , власник, Домаћин .

украсне ресе

1. муз. п осебан стил

џез-муз ике, настао тридесетих годин а ХХ века

сахаЧИ llица = сајl,lишща (в.) дан човек.

sweater

скупљач зноја] а. плетена , дебела спортска ко­

сахачија, сахаl,lија = сајl,lија (В.)

сахиб, -а м [ ар . ~ii hib господар]

милиона припадника различити х афричких

народа.

С а х аре ; који се односи на Сахару и подручја око ње .

мили она станов­

(уз Индијски океан), а као јез ик међусобне кому­

сахарометрија в . саха рим етрија .

, -о

8

ника у више држава на источној обали Африке

сахаромета р в . сахариметар .

сахарски, -а

арапског; матерњи језик око

свита , -ё ж [фр .

suite пiz] 1. пратња истакну­ 2.

тих особа у којој се налази више пратилаца.

муз . и ст. облик забавне музике феудалног доба; композиција сачињена од најмање три става ко­

је чине стилизоване дворске игре (алеманда, жига, куранта, сарабанда и сл.), врхун ац дожи­ вела у бароку, развојем изгубила прв обитни ка­ рактер; уп. 11артита .

свитер в. светер . свич, -а м [енгл.

switch скретница ; пребацити , ... свич-посао куповина

обрнути] посредник .

робе или девиза преко посредника , кори сти раз-

сiщец

СВИЧИIIГ

лику у

цени или

ку рсне разлике, при

СВI1ЧЮIГ, -а м [енгл.

switching ]

ссгмеllпtрати, сегментйрам,

чему се

симулта на

предвиђа различите коначне датуме испоруке .

ссгрегат, -ата м [лат. sеgгеgаtum] одвојени , удаљени и ли одстрањени део целине .

сегрегаторйј в . ссгрегатОријум .

seance] 1. састанак, скуп, нај ­ 2. испраз ни, до­

чешће због призиваља духо ва .

садни разговори пр и д руштв е ним окупљаљима.

СС11lеl'аторијум, -а и сегреl'аторйј, -ија м [ мат. segregatoгium] справа за одвајаље течности .

себеб, -а себеп, -а, и севет, -а м [ry p. sebeb од ар.

sablib]

разлог, повод.

лој, в. -реја] кожна

sebum

болест коју изазива претерано лучеље л ојних жлезда.

севап, -апа м [тур .

sevap

од ар.

tawiib]

добро

дело; божја награда за учиљено добро дело. севаст, -а м [грч.

узвишен , царски]

sebast6s

судија у средљовековној српској држави .

севасток ратор, -а м [грч . царски, 8 . - кратија]

sebast6s

узвишен ,

војни за повед ник ; ,[ИН у

средљовековној српској војсци .

севдалија, -ё м и ж [ryp.

sevdall,

8.

севдах]

страствен, заљубље н човек.

севдах , севдал ија] страсна и чежљива љуба вна песма са изражен им оријенталним муз ичким мотивима.

sevda љубав

од ар.

sawdii '

црна ; црна жуч] љубав, за нос , страст; љуба вна чежља, љубавна патља .

севдисати , - шём несврш . [ryp. sevdi од и заносу; уздисат и.

•

сегрсгацйјск й и

сСгрегациОнЙ.

сегрегаЦИОlllпам , -зма м [В . сегрегација] по­ литика која се заJlаже за спровођсње сегрегације .

ссгрегационист(а), -ё м,

MII .

сеl--регациони­

сти [ В . сегрегација] онај који обавља одвајаље , раздвајаље, сегр егацију; присталица сегрегаци­ онизма .

сегрепtрати , сегрегирам , ју свр ш . И нссврш . [лат.

3. л . мн . сегрегира­ segregare Ј одвајати , одвој и ­

ти од целин е; изоловати об . на основу расн е

ссдатйв, -а и ссдатйв, -ива м [фр . срлат.

sedativtls

sedatif од

ум ир ујућ и , према sеdЮ'е умири ­

ти , ублажити] фарм. средства за уми реље, сми ­

segue следи

sedativus] уми­

ма sеdёге седети] који је стално настаљен , који ј е слабо покретљив, који стално седи .

1.

тра ­

дицион ал н а п ор од ич на ј евр ејска вечера уочи

од

segu ire следити

од

муз. следи .

п рема

secare сећи , резати] одсе­ - део кружнице између лука и тетиве; СфСРllИ - део који се до­ бија пресек ом сфере и равни .• сегментан. чак, део нечега . .1. геом. КР УЖIIИ

сегмеllта ција, -ё ж [нлат.

Лас хе (в.).

2.

шест поглавља Мишне (в . ) .

3.

поде­

ла Библије н а одломке ради кружног 'Iитања у

сеГМСIП, -а м, MII . сегменти, ген . мн. сегмената

segmentum,

седатйван, - в н а , -вно [срлат.

рујући , који се односи н а седатив.

ссдер, -а м ( хебр. sёd h ег ред , поредак]

севет в . себеб.

[лат.

ва (расна дискриминација) .

ссдеllтаран , -рн а, -рно [л ат. sedentarius, пре­

sevmek

волети , љубити] предавати се љубавној чежљи

sequi]

политичк о одвајаље дела становништва на

основу боје коже и ограничавање љегових пра­

риваље узруја н ости и успављивање.

севдах, -аха м [тур.

сегвс [иrdЛ.

segregatio] издвајањ е,

припадности .

севдаЈ IЙlIка, - ё ж дат. И лок. севдалйнки [В .

лат.

сегрегација, -ё ж [ШIaТ.

одвајање из неке цел ин е, разлу чивање . .1. раСllа

себеll в . себеб . себореја , -ё ж [лат.

МН . сегмен­

п ат и , пр ав и т и сегменте од целине .

продаја и куповина робе преко посредника, која

сеанса, -ё ж [фр.

3. л .

тирају сврш. И Il есврш . [В . сегмент] (по)делити , це­

продавац и крајљи купац обично не поз н ају.

segmentatio,

в . сег­

мент] а . деље ље, цепаље, издвајаље и з цеЛ Иliе . б . формираље ћелија деобом.

синагоги .

седсф, -а м [тур .

sedef од ар . ~adarJ 1. унутра­

шњи слој љуштура н еких шкољки и пужева ра­ з них боја , користи се за израду Ilакита и укра­ сни х предмета.

ta graveoleus,

2.

бот. вишегод ишња биљка ,

п ето прс ница .

седец, -а м [н ем. ест]

1.

Sedez

шеснаест ин а

•

Ru-

седефаст.

од лат.

sedecim

шесна­

штампарског табака .

2.

1109

седиља

ссј м

оз н ака у библиотекарству за кљигу висине ма­ љ е од

20

СI11 .

седиља, -ё ж [фр . оз н а ка испод слова с

cedi lle] кукица, графичка (~) и lf (9) да би се означио

љ и хо в и з говор (у француском , румунском и

турском ј ез ику).

седети] талог, наслага ; н ер аствориве материје у

те чности , и здвајају се таложељем . • седимсн­

•

седимснтнс стенс геол. стене настале та­

ложе љем минерал ног материјала на површини Зе мљ ин е коре .

седиме нтараll , -рна, -рно [нл ат. sеdil11епtаri­

llS,

В. седим е нт] који је настао таложељем .

седиме нта ција , -ё ж [lIл ат. sеdil11епtаtiо , в . се­ д и ме нт] ке

seisl110s

потрес] који се односи н а земљо­

тресе , трусан; који проистиче и з потреса; који IIрати потресе.

ссизмички = сеИЗМllчаl1 (в. ) ссизмо- ['1>'1.

сед имеllТ, -а м [лат. sеdil11епtul11, према sеdёге

таll

ССИЗМИ'lаll, -чна , -чно = сеизмички , -а, - о [грч .

1. таложење нерастворених честица не­ м атерије у течности . 2. мед. лаборато риј еко

одређиваљ е брз ине таложеља одређених ћелија

seisl110s потрес] ЛИIIГВ. н а почет­

ку речи оз начава оно што је повез ан о са земљо­ тресом.

ссизмограм, -а м [В. сеизмо- , -грам] гр афички запис земљотреса

регистрован

се измографом;

одређује врсту и правац деј(:тва потреса.

сеИЗМОI'раф, - а м [В . сеизмо- , -граф ] техн . ур е­ ђај за регистровање земљотреса . • сеизмограф­ скјј.

сеизмографија, -ё ж [В . сеизм о-, - графија] наука која се бави проучавањем пом ера ља тла .

ССItЗМОJIОГ, -а м , МН . сеизмолоз и ,

rell.

Мfl. се и ­

з молога [В . сеизмо-, -лог] стручњак кој и се бав и

из к рви .

сёдисвака нција , -ё ж [л ат . са пti а бити праза н]

1. кат.

sedes столица , уа­

период у коме је упра­

ж њ е н а столица црквеног великодостојника (па­

п а, б иску п).

2. без влашће .

суса ма] бот. биљка која расте у суптропеким

Sesamum indicum,

од чијег се семеlЈа

доб ија биетро и сл аткасто уље; сусам .

сеЗОllа, -ё ж [фр. sаisоп од лат. тва, према

serere сејати]

ССItЗМОJIогltја , -ё ж

[8. сеизмо- , -логиј а]

наука

која пручава земљотресе и појаве кој е и х п рате.

сеltЗмолошки, -а , -о [В . сеизмологија ] који се

ссзам, -а м [лат. sesal11ul11 од '1>ч. sеsаl11ОП семе к рај е вима ,

сеизмологијом .

sa(10 сејаље, се­

год ишње доба, времен­

ск и п ериод најпогоднији за обављаље одређене врсте послова (сетва , берба , скијање, купање, позо риште, з абаве итд.) .• ГЈlавна

-

време за

оба вљањ е одређене делатности ; мртва

-

време

у ком е одређена делатност мируј е.

од носи на сеизмол огију и сеИ З МОЈ10ге.

сеltЗмометар, -тра м [ В . сеизмо -, - м ета р] уре­ ђај који графички прати и бележи п отресе тла .

сеир и ссир, -а м [,ур . seyir од а р. sayr] гледа­ ње, разгледаље; уживање у гледаљ у lI ечег ле п ог

(простора, филма , места и сл.).

ссitрИТИ, -им lIеС8РШ. [В . сеир] гледати опу­ штено , уживати у разгледаљу неч е г ле п ог.

ссирџија, -ё м

[8. сеир, -џија] онај

који ужива,

разгледа , онај који је опуштен .

сезонац, - нца м, МН . сез6нци, ген . МН . сезонаца

сеltчеllТО и ССIt'lёIlТО, -а м [итал. sс i сепtо (хи­

[ В. сезона] радник на одређено време, у сезони

љаду) шестсто (година)] назив з а ХУП век у

(бер ба, жетва , туристички послови и сл. )

италијанској уметности и култури .

ссзонски, - а , -о [В . сез она] који је повезан са сезоном и долази до изражаја у одређеној сезо­ ни ; који се од носи на сезону или јој припада .

сеиз, -а м, мн . сеизи, ген . МН . сёиза [тур . seyis од ар.

sayis]

коњушар.

сёјв, -а м [енгл . save спремити , сачувати] рач. меморисање података унесених у компј утер.

сејла ll , -ана м ['ур. sеуliiпi цејлонски] ш упља куглица од којих је н ан и зана огрлица , Гl ерле.

ссјм, -а м [пољ. sejl11 збор , скупЈ а . за ко н одав­

сеизми цитёт - ета м [В . сеизмичан] геол . при­

на скупштина, парламент у Пољској . б. ист. ста­

родн а сеизмичка активност нског п одручја у од­

лешко-прсдстаВНИ'lка скупштина у Пољској и

ређ е ном временском периоду.

Литванији (ХN-ХVПI век) .

1110

сејме н (ин )

секрёт

сејмен(ин) , - а м, М Н , сеЈмени, ген , МН , сеЈмена

[lYP, sеуmеп

од пере , sеgЫiп]

2 . јаничарски војник , пеш а к .

1,

псетар , керовоljа,

3, стражар,

пандур .

сек, -а М [фр , sec сув] суво вино у ком е је сав шећер из грожlj а процесом ф ерментације пре­

творен у алкохол; в, се.,"Т.

3, МСД,

странака поверенику н а чува љс .

одумрли

део ткива, о би чно ко сти , који се одваја од орга­ на коме припад а .

секвестратор, -а М [нлат,

seqllestrator] прав ,

у правник и л и ста ратељ п о кр ет в е или н епокрет­

в е имо вине ок о кој е се вод и спо р , одр еljује га

СЕКАМ, -а М [екр, од фр, Sequentiel mеmојге секвенцијалан са меморијом ,

SECAM]

систем

држава и л и суд.

секвестрација , -ё ж =

ceKBccTpl1pa IbC, -а с

за емитовање теле виз ијског сигнала у боји , ком­

[лат,

патибила н са црн о- бел им пријемницим а,

забрав е рас п ол агаља с п орн ом и мовином особи

секанс, -а М [лат, sесап s који сеч е] геом, од нос измеljу хипотенузе и налегле катете у гониоме­

трији; екр,

sec;

ре ципрочна вредност косин уса,

сскаllта, -ё и сеК :lIIта , -ё ж [Н СМ , чи ца, права која се ч е криву. ~

-

Sekante] се­

круга пр а ва ко­

сек:шта н , -тн а, -тно [итал, sессапtе] досадан , нервозан , свадљи в , з аједљив ; који приговара, зановета, непријата н ,

1,

sequi

оно што долаз и и з а чега, следеће ;

2.

против које се води судск и с п о р .

Ј IИНГВ, устаље ни ред низа

гласова или јез и чки х ј единица.

3, муз,

2. мед ,

одвајаље

умртвљеног дел а о р га н а.

ССКВССТРСlCТомија в, ССlCвест рото м ија , ссквестрираље = секв естрација (В ,)

секвестрирати, секвестр ирам ,

3. л,

мн , секве-

шити се кв естр ацију.

ссквсстротомија , -ё ж [ в, секвестар , -томијаЈ МСД.

секве lщ а, -ё ж [лат, sеquепtiа, према следити]

прав, привр еме н о стављаље

стрирај у ев рш , И н ееврш, [ в, секвестрација] (из )вр­

ја сече кружн и цу у две м а тачка ма.

део целине, исеч ак.

sequestratio] 1,

понављање

неког мотива у разл ичитим тон ал итетима ,

4, филм ,

низ слика који чи ни најмању филмску цел ин у ,

сеКВС lщ е р , -а М [ енгл, sеquепсег] м уз, TCXII , електронски уреlj ај с п ецијалне намене који пам ­ ти нотне секве н це и просл еljује их са син тесај зе­

о перат ивн о одс тр ањ и ваље одумрлог дела

веког о ргав а ,

ссквоја , -ё ж [ е нгл,

sequoia, пр ема индијан­ (Se-

ском (Ч ер ок и и ндиј а нци) н ауч н ику Секвоји

бот, Џ И II ОВСКО четинарско

quoya, 1770- 1843)] др в о ,

које расте у влажвим

Sequoia giganlea ,

брдско- п ла ни нск им

п р едеJl и ма

Калифорније ;

нека стабла дост и жу в и с ин у и до и до

3000

150 m,

а живе

год ин а,

сексљи-гулаш,

-а м

[ мађ ,

szeke l y-gнlyas]

ра на друге уреljај е з а генерисање и мод ифико­

куп ин , ј еJl О од меса и киселог купуса зачиљево

вање звука.

llавлако м , с пр а в ље н о к ао гулаш,

секве нција , -ё ж [в . сек венца] кат, врста цр­ квене химне; део м исе који се пева ,

секвен цијал ан , -л ва , -л но [Н , секвевц а] уз а ­

ссксш, -а м [ ма ђ . szokes од тур , sekis, sikis] ста­ рији човек који се удвар а девој кама ,

сскирати (се), -ам (се) н сеорш, Гауетр,

sekkie-

стопан, следећи; доследан , правил ан . ~ секвсн­

геп , према нта!!,

цијаЛ II И узорак у стати стици: васу мице уз ет

( се), уз руј а вати (се), гњавити ; губити време око

узорак, случај ни узорак 'Iија вред ност није од­

неки х досад ни х п осло в а.

реljсна унап ред,

сеКВС НЦИ О IIЙ , -а, -о [в, секвенца] који се од во­ си ва секвенцу , ~ секвенциона ЛОГИlCа информ ,

последична ло ги ка у којој одзив мреже зависи од тренутних подстицај а и одзива који је у току,

секвестар , -стра м , мн , секвестри, ген , мн , се­ квестара [лат,

strare ник у

sequester посредник , према seque1. принудна управа; управ­ принуд н ој управи . 2. пра в , предаја неке

посредовати]

спорне ствари по суд ск о м н ал огу или договор у

seccare

досаljиват и] нсрвирати

секо, -а м l ита!!, secco, фр, sec сув од пат, SeCClIS Ј

1. Ј1I'II( ,

сликање н а су вој п одлоз и .

2.

муз, ознака за

опору и су здржан у интеРllр ета цију.

ССКОIIДХСIIД, -а М [е "гл. ница ПОJl о вн е робе ,

2. као

seco ndhand] 1. прощlВ­ "рид, 11 ндеКJI , којије већ

коришћен , поло ва н (о оде ћи и сл,),

CCICO-РСЧlIтатив, - ива м, в, рсчltтатйu , сскрёт, -ета М [лат,

secretu s и злу ч е в од secer-

пеге растави ти , разлучити ] ф И З'lOл, и злучевива жле зд а и л и н ек и х о р га н а .

1111

секретар

секстаllТ

секрета р , -ара м (ж. секретариuа, -с) [срлат.

secretari us од secretum тајна] адм. 1. а. особа која

ц а за продају предмета који се односе на секс, еротику и порнографију.

води оператив не послове неког д руштва; писар ;

сексагезима, -с ж [лат. sexagesima шездесета,

записнича р . б. административни службеник у

према sехаgiпtа шездесет] кат. осма недеља пре

предузећу, установи.

2.

а. високи владин слу­

жбеник у н е ким земљама; министар. б. главни

функционе р неких

политичких организација

(генерални

афричка степска птица ко­

-).3 . зоол.

ја уништава змије .

секретариј

8.

• сеlсретарски.

кретара.

секретар] адм.

подел и угаоних степени и подели сата на мину ­ те и секунде.

канцеларија се­

1.

сексаГОII непр. 8. хеКСЗГОII .

државни или административни ор­

2.

ган управе.

3.

секретарски чин или звање.

сексеllИЛ, -а м [е"ГJl . sex арреа1, 8. секс, арреа1 привлачност] разг. полна и сексуална привлачност

секретаријум, -а м И секретариј, -ија м [срлат.

сексагезималаll, -лна, -л но [лат. sехаgеsiПlllS шездесети] који се односи на број шездесет и све бројеве дељиве са шездесет; прим ењује се у

секретаријум .

секретаријат, -ата м [фр. secrI~tariat од срлат.

secretariatus, 8.

Ускрса (шездесет н ица), две недеље пре кори­ зме .

неке особе; непр. сеКСИflИЛ.

кат. просторија у којој бискуп

сексеl1ИЛЗII, -лна, -ЈЈНО [В . сексепил] који

облачи однос но скида литургијску одору пре

својим ИЗЈ'ледом буди сексуалну жељу код су­

односно после понтификата.

протног пола ; н е пр . сеКСИflИлаli .

secretariUJn]

секретёр, -ера м [фр. sесп\tаiге] писаћи сто. секреТИII, -Ј1на м

[8.

секрет, - ин] физ и ол. хор­

сексер, -а м [аустр . нем . Sechser од sechs шест] ист. ситан аустроугарски новац, првобитно вре­ део шест новчића .

мон дванаестопалач ног црева.

секси и секси прид . Иflдекл . [ено'л . sexy] ПОЈЈНО

секретирати, секретирам, 3. л . мн . секрети­ рају НСС8Р Ш . [лат.

заводљив, сексуално узбудљив, еротски при ­

у тајности;

влачан.

secretum тај н а] 1. чувати нешто држати под кључем. 2. излучивати,

сексизам, -з ма м

лучити.

секрёuија, -с и секрсuија , -с ж [лат. secretio растављање, раздвајање] физиол .

1. лучење

(нпр.

продукт лучења, излучевина .

•

сексипилаll непр. 8. сексепИлаll . сексист(а), -с М, мн. сексисти (ж. сексистки­

којима се у оквиру исте врсте разл икују женке

љ а, -с)

од мужјака; пол, полност.

криминацију .

коитус.

...

жарг. полни однос,

секс-бомба женска особа из јавног

живота која својом нападном привла чношћу и изазовним спољним изгледом, привлачи општу

п аж њу; ceKC-К ОlIтрола лекарска нровера којом

се од

1968.

године код спортисткиња утврђује

пол на основу хроматинскогтеста; секс-симбол

•

сеКСIII1ИЈI непр . в . сексеllИЈI .

секрСцИјскИ .

секс, -а м [лат. sexus пол ] 1. скуп обележја по

2.

-изам] полна дискри­

сеКСИСТlt'IКИ .

жлезда), излучивање течних продуката из тела.

2.

[8. секс,

минација, најчешће мушкараца према женама .

[8. секс,

- и зам] који спроводи полну дис­

сексолог, -а м, ....,. сексолози, ген . мн . сексоло­ га

[8.

секс, -лог] стручњак који се бави сеКСОЈЈО­

гијом,

сексологија, -с ж

[8. секс,

-ло гиј а] наука која

проучава полне и сексуалне односе .

популарна особа, об. из света филма , популарне

секста, -с ж [лат . sexta шеста] 1. муз . шести

музике и сл., која, по схватању већине, поседује

тон дијатонске скале; интервал између првог и

изузетно изражену сексепилност и стога пред­

ш естог тона дијаТО~Јске скале.

ставља образац; секс-туризам посета страним

дневних молитви у одређено време.

земља ма у којима је проституција раширена , а

картама , шест карата поређаних по величини у

услуге проститутки јефтине, или Ј'IOстоје мо­

истој боји.

гућности за задовољење посебних сексуалних потреба; секс-шоп специјализована продавни-

1112

2.

кат. једна од

3.

у игри с

секстаllТ, -а м, мн. секстанти, ген. мн . секста­ ната [лат. sехtапs шести на]

1.

геом . шестина кру-

ССКУЈ шриз аШlја

ceKCTallTal1

га.

астро...

2.

инстру мент за

мерење

сс.п, -а м

углова ,

[ .. ем . Sekt од фр . (vin) sec суво вин о]

астро н омска и навигациона мсрења (висина и

н емачки назив за фина, пенушава вина од сувог

р астојања з везда) , при чему се одређују гео­

l1Јожђ а; пенушац .

графс к а ширин а и дужина, најчешће се користи за угврђ ива ње пол ожаја брода .

секта, -е ж, ген . мн . сектй [лат. secta пр а в ац кретања, школа мишљења од

се к стаlпаll, -тна , -тно [В . секстант] који се

што, према

sequi

sectari

следити, пратити]

следити н е­

1. рел.

м аља

односи на се кста нт, који има његове особине ,

група која се одвојила од вл адајућс цркве и сле­

личи ил и припад а с екстанту .

ди искључиво своја верска на'lела .

се к стёт, -е-га м [не м. Sextett од итал . sestetto]

1.

муз .

муз ичко дел о за шест инструмената или

певача.

2.

ш есто ч л ани инструментални или во­

кални оркеста р .

СС КСТl1JlИОII, -6 на м [лат. sextilis шести , в .

1 са 36

ла (милион подигн ут на ш ести степен) или

секстоде цима-формат, -ата м [лат. sextodeciт о од

sexttlsdecimus

1. табак

уверења и програме.

секташ, -аша м [В . секта]

шеснаест , в . формат] шта мп .

п реса в иј ен на

квог формата, А 7 (7 4 Х

16 листова. 2. 105 тт) .

сектаШИТlI, секташйм н есврш . [В . секта] од ва­ ља , односно ствараља секти у организацији ; за­ страњивати .

сею"аштво, -а с [В . секта] оту ђиваље од шире заједнице (;твараљем секте ; подривање целов и ­

шест нота чија вредност од говара трајању чети ­

тости неке организације и з нутра (партија, стра н ­ ка,

сексто-формат, -ата м [л ат. sexto од sexttls ш ести , в. ф ор мат] ШТ·d МП .

1. шестина табака (та­ 6 листова). 2. књига таквог В6 ( 125 x 176 rnm).

бак п ресавиј е н на

се к суал аll ,-л н а, -л но [лат. sexualis према seв. сексЈ који се односи на полност и полни

ж и вот. i. сексуаЛllа стика наука која се бави

сексуал н и м про бл е мима са етичког станови­ шта; с екс уа Лllа rlатологиј а научнадисциплина

која проучава болесне поремећаје полног наго ­ н а ; се ксуаШlа псдаГОI"ија сексуално васпитање омладине; сексуаЛllа револуција ослобођење

од п редр асуда у односима између полова; сек­ суаЈlllа т раума Гl с и х. доживљено негативно сек­

суал н о искуст во (нпр . силовање) с трауматским последицама;

сексуаJllIИ

Hal"OIl

полни

нагон;

сск суал ю, однос пол ни однос ; сношај, КОИ1УС.

e-1'Pyja);

одвајаље, отуђивање, 11OДвој е н ое-г.

сектор, -а м [лат. sector исечак ; одеља к; р езач,

р и или осам н ота и сте ри т мичке вред ности .

xus,

секте.

јати се од већине и водити ПОJlИТИКУ гру п а ш е­

књига та­

секстола , -е ж [лаТ. sextus ш ести] муз. група од

ф о р мата ,

1. припадник

пеј. нетолсрантна особа која зае-граљуј е и

одваја се од гр упе .

ну­

1036.

фиг. ужа ,

се суп ротставља већини , заступајући по себ н а

2.

(м)ил и о н] број који се пише цифром

2.

затво рен а l1Јупа унутар веће о р гани з ације, кој а

према

secare

сећи , резати]

1.

геом . кружни и се­

чак , део круга између лука и два полупреч ника.

2.

Бој . део територије који КОНl'Ролише ј ед н а

војна формација .

3.

подручје д еловаља; одсек,

одељење ; део земљишта или саобраћајница.

+

сеIПОРСКЙ . секторисати, -ришем с врш . и .. еС БРШ . [В . сек­ тор] (по)делити неку целину на секторе .

секулараll, -рна, -рно [л ат. saecLl laris свето в­ ни; привремен , према ретор.

1.

saecLlILlI1l

дуго раздобље]

С'ГОгод ишњи, вековни , столећни .

товни, нецрквени, МИРСКИ.

прва год ин а столећа

i. cCKYJlaplla

2.

све­

год ина

(1801 , 1901 , 2001);

секу­

ЈЈаРllа прослава прослава стогодишњице не к о г

догађаја .

секуларизам, -зма м [в . секуларан, - и зам Ј рел . став да треба з анемарити и одбацити веру и вер­ ска уверења .

се кс у алитёт = сексуал ност (в. )

секуларизација, -е ж ["лат.

сексуаJllIOСТ, -и ж = ссксуалитёт, -&Га м [В . секс , сексуа.llа н]

полни

живот, полни

sec ul arisatio, Б . се­

куларан] претвараље н ечег црквеног (вођ е-гво ,

нагон ;

влае-г, ВЈ lасништво или контролу) у световн о,

скуп св их с кло ности и појава повезаних с пол­

мирско ; посветовљење , ослобађање од утицај а

н ош ћу.

црк ве .

1113

сеКУЈlа ри зоват и

селам aJlejKYM

секулар и зовати, -зујём сврш . и нссврш . [1I113Т.

одређен пол и н емају н епос редни удео у оплод­

seculaгisaгe, в. секуларан] изузети, за мењивати ,

њи; секундарне сировине остаци искоришће­

заменити религијско деловање световним, мир­

них материј ала који се посебним процесима по­

ским.

новно могу употребити као основни материјал у

секулаРlпёт, -ета м = секулзрност, -и ж [лат.

saeculum

век]

1.

светов ност.

2.

црК8. световно,

11РОИЗВОДЊИ ; секу"дарни КВ аЈ lИ тети особине

које људски ум приписује предмету опажања , а које му не припадају (боја, мирис , температура,

мирско правосуђе у цркви.

укус); секу"дар"о тржиште екон . тржиште за

секулзр ност = секула ритёт (в.)

секунда, -ё ж, ге н . мн . секунди = секунд, -а М, ген . МН . секунада [лат. secunda друга]

1.

физ . а.

основна јединица за мерење времена (ознака

s) у

куповину и продају вредносних п апира након њихове иницијалне дистр ибуције .

сеКУllДаријус, - а и сеКУllДзријус, -а м [лат. секундаран] заменик или по­

Међународном систему мерних јединица . б. мат.

secundarius yn.

јединица за мерење углова.

моћник примаријуса; други лекар у болници .

2.

муз. интервал изме­

ђу прва два степена дијатонске скале; други глас,

3.

друга виолина и сл.

4.

фиг. тренутак, часак, трен .

сп . извођење ударца мачем на други начин .

вуна вуна друге класе;

-

• -

меница банк. назнака за

другу меницу уколико је на исти износ издан о ви­

ше меница;

-

клатно клатно чији једа н отклон

трајс једну секу нду.

сеКУIIJ(аНТ, -а м, МН . секунданти, геll. МН . се­ кувданата [нем . Sel
secundare

повољно уредити]

средник у двобоју.

2.

1. заст.

сведок и

110-

сп. помоћllИК, саветник и

посредник такмичара у боксу или шаху.

3.

пеј.

особа која непотребно оптерећује дру ге својим саветима.

секундара, -ё ж [В. секунда] казаљка на ча­ совнику која откуцава секунде.

сеКУllдара н , -рна, -р но [лат. secundarius дру­ горазредан, споредан, помоћни; зав исан , подре­ ко

• ceKY"jlapll3

сеКУ llди пара , -ё ж [лат.

secundus други, В . -па­

ра] жена којаје родила други пут.

сеКУllДираТI1, секундирам,

3. л . мн . секундн ­ 1. фиг.

рају lI есвр ш . [лат. secundaгe , В . секундант]

повлађивати коме, ићи некоме на руку, потвр­ ђивати нечије ставове; подупирати, помагати .

2.

МУЈ. пратити свирање или певање певајући дру ­ ги глас.

3.

обављати посао секунданта у двобоју

или на спортском такмичењу.

секурит, -а и секу рит, -нта м [енгл. сигурност од

JlaT. securus

security

сигуран, безбрижанЈ

посебна врста веома '!Врстог и отпорно г стакла које се при разбијању распада на ситне, н еопа­ сне комаде .

ги по реду] други , другог р еда, који следи; дру­ ђен .

сеКУIIДЗРIIОСТ, -и ж [В . секундаран] особина онога што је секундарно.

ем и с ија физ. појава када не­

примарно зрачење у судару с материјом

узрокује емисију истоветног или друкчијег зра­ ч ења; секу"дар"а публикацијасажет облик пуне информације о примарној публикацији; секу"дар н е банке бан к. клијентима се нуде ви ­ ше каматне стопе , а расположиви капитал ула­

же у пројекте с наТllросечним профитом ; секу н­ дарне ДеЈl3Т llOСТИ заједнички назив за инду­

секуритиза ција, -ё ж [енгл . security сигурност од лат.

securus

сигуран] еКOII. поступак претвара­

ња непреносивих финансијских инструмената у преноси ве.

секција, -ё ж, ген. МН . секција [лат. sectio, пре­ ма sесаге сеhи, резати]

ве или организације.

1. одељење

2.

неке устано­

мед. отварање ле ша ; се­

цирање, обдукција .

3. део географске карте, но­ 4 . муз . део о ркестра који свира инструмената. 5. саобр . деоница

вина или књиге. на истој I'РУПИ пута или пруге .

стрију, рударство, грађевина рство и производ­

CeJlaM, -ама м [тур. seliim од ар. salam поздрав ;

но занатство; секу"дарllе појаве мед. појаве код

спас ; ми р] муслимански поздрав: с миром ; спа­

болесника које су настал е касније, као последи­ ца примарних појава ; секундарне

nOJllle

озна­

сење.

селам алејкум [тур.

salamu 'aleykum]

развијају након што је саставом х ромозома в ећ

(муслима нски поздрав).

1114

seliim aleykum

од ар .

as-

мир с тобом, поздрављам те

ке низ физичких и психичких особина које се

сешiмет

ссмантема

сешiмст, -а м [тур. sеlашеt од ар. saIашii

] 1.

ослобођење, спас; избављење из невоље, опа­ сности или болести; успех, срећа; здравље .

исправан пут О извссти дсцу на

-

симбол

на исправни пут, оспособити их за живот, обез­

грчка богиња Месеца.

зимзелено дрво,

selvi, servi од пере. serw] бот. Cupressus seтpervirens, чем прес.

1. који уме да изабере. 2. који се заснива на

избору .

селективност, - и ж [илат.

selectivitas,

В . селек­

тиван, селекција] одабирање, способно,-"!' ода­ бирања.

селеКТlfрати, селе кти ра м, рају = сеЈ lеКЦИОllИсати,

3. л. мн. сслекти селекционишем, 3. Л.

ми . селекцион ишу и СеЈЈеКЦl1Онирати, сслекцио ни ра м,

3.

л. ми . селекциони рају СВР.Ш. и lIесврш.

ССЈЈ сн:iти , селената м, мн . [В . селен] хем . соли сеJlёl lИјум, -а и ССJlё ll иј, - ија м в . сСлёll . СеЈЈСННТ, -ита м [грч . sеlёпitёs

бирати , изабрати између више могућности; из­

селектор, -а м [лат.

selector, В . селекција] 1. који врши селекцију, одабира. 2. аl'1'. машина ко­ ја врши селекцију семена . • спортски - онај који

обавља

селекцију

у

циљу

формирања

екипе (нпр. репрезентације); уметнички

-

OH~

који обавља избор учесника програма (ликовни салон, изложба фотографије и сл.) .

СеЈlекција, -ё ж [лат.

selectio, према selectus одабран, према seligere изабрати , одабрати] 1. а. избор, одабирање. б. оно што је одабрано. 2. сп. група играча који чине такмичарску екипу, нај­ чешће државну репрезентацију .• вештачка

-

одабир најбољих пасмина и семена у пољопри­ вреди и њихово укрштање како би се добиле

што квалитетније врсте Домаћих животиња и

lithos месечев ка­

мен]

1. назив

ца.

хсм . врста минераJl3 , со селснске киселине.

2.

за хипотетичког становника Месе­

селеllогрзфија, -ё ж [грч . Sеl~пё Месец, В . -графија] астрон . научна дисципл ина која опису­ је Месец као небеско тело и графички предста­ вља његову површину.

СеЈЈеllOлогија, -ё ж [грч . Sеl~пё Месец, н. -ло­ гија] астрон. научна дисципли н а која се бави

проучавањем Месеца; YIl. селеногрЗфија. селёнскii, -а, -о [В . селен] који се односи на

[нем. sеlеktiегеп, В . селекција] вршити селекцију, двајати бољег од лошијег.

мед. (сеЈЈ е ll а) бела пега

селенске киселине .

селективан, -вна, -вно [фр . selectif, н. селек­ ција]

2.

на нок-гу.

бедити им егзистенцију и услове за школовање.

ССЈЈвија, -ё ж ['ур.

употребљава се у техници, посебно

СеЈЈе н а, -ё ж [грч . Sеl~пё Месец] 1. митол .

2.

извести децу

Se,

за израду фотоћелија .

селен и припада му .

• -

иснрављач исправљач

за претварање наизм еНИ'lНе струје у једносмер ­ ну;

-

'IЈI3.lак врста фотоелек-гричног ефекта

(примењује се у фотоелементу).

сслотёјп, -а м [еlll·Л .

sellotape,

фабричко име

производа према енглеској фирми

Sello] Ј lеIlЈЬИ ­

ва, провидна ·грака.

ССЈlфактор, -а м [нем .

Selfaktor од енгл. self-ac-

tiпg аугоматски] аутоматска машина за фино предење памука.

сел ф мёјдмён, -а м [енгл. sе lf-шаdе шап] човск који је сопственом снагом, енергијом и способ­ ностима прокрчио животни пут И направио ка­

ријеру .

селф-ссрвис, -а м [енгл . слуга,

самопослуживање;

self-service] продавнице

самоу­ или

ре­

сторани у којима купце не услужује особље .

издвајање, одно­

сем, -а м = сема, -ё ж [грч . sёша знак] ЛИIllЋ .

сно избор најгорих уместо најбољих; теорија

најмања јединица значења, која се остварујс у

селскцијс теорија Чарлса Дарвина по којој пре­

семеми.

биљних култура; нсгативна

-

живљавају само оне јединке које се ~Iајбоље

сема = сем (н.)

прилагоде животним условима (борба за опста­

ссмазиолог

нак, природна селекција).

селскциони рат и в. селсктИрапt .

селёll, -ена м [lIлат. sеlепiuш од грч. Sеl~пё Ме­ сец] хем . елемент, металоид, атомски број 34,

8.

ссмасиОлог.

семаЗltологија в . ссмаСltолОГltја. семзнтём = сема нтема (в.) сема н тема, -ё ж = семзнтём, -е ма м [фр .

se-

шапtеше, в . семантика, ( фон)ема] ЛИ IIГ8 . основна

1115

сеМИТОII

семантика

сеМlIвокал, семивоюiла м [В. семи - , вокал]

јединица зн ач е ња ре чи у неком језицику; реч која оз н а чава представљени појам .

фО Il . р еду ковани самогласник ; полувокал .

се м ilНтика, -ё ж , дат. и лок . семilНТИЦИ [фр .

l11antique,

се мантички]

8.

1.

наука о з н а ч е њ у.

se2.

ЛИIIГВ . ДИСЦ ИllJlина која се бав и проучава њем з н аче њ а

језички х

јед иница

и

и сказа

+

зар ез

у

природним јез ицима, тј. од носа између њих и

појмова које асо цирају.

ССМИКОЛОII, -6на м [В . семи-, грч. kбlоп Уд , члана к; део] грам . знак интерпункције : тачка и

(;);

у грчком , знак пита ња , у питник .

семиметаJIИ, семим етала м , мн . ,јд. семиметал, ге н . семиметала [В . семи - , метал] полуметали .

сема lПII'IКИ.

сеМИМИlIима, -ё ж [В . семи- , миним а] муз, че­

сема llтичар, -а м [В . семантика , сема н тички]

твртина ноте.

лингв . струч њак који се бави семантиком .

сеМИllар, - а и сеМИllар, -ара м [лат.

семасиолог, -а м, мн. семасиолоз и , ген. мн. се­

иl11 р асадник , пре ма

sel11inarisel11en семе] 1. облик наста­

маСИОЛО l'а и семаЗIIОЛОГ [грч . sёl11аSlа оз н а ч ава­

ве н а вишим и високим школама (практичн е ве­

ње, 8. -лог] ЛИIIГВ. стручњак који се бав и се масио ­

жбе) .

логијо м (В.).

краћа практична обука; курс.

семаСIIОЛО Гllја , -ё ж и семаЗИОЛОГ llја [гр'! .

2. мето н . учионица за практичну наставу. 3. 4. теол . семениш те,

богословија .

sёшаsiа оз начавање , в. -ло гија] Л\1НГВ . лекс иколо ­

семинарист(а), -ё м , мн . семинари сти [В . се­

шка ДИС ЦИlIJlина која проу'шва з начење р ечи ;

минар] ђак , студент, полаз ник семинара, боro­

семаllТика (В.).

слов.

сема фор , -а м [грч . sё l11а з нак , в . - фо р]

сеМИОJlогија , -ё ж [грч . sё l11 еlО П з н ак , в . -лог и­

1. саоб р .

стуб који светл осним с и гналом уре ђује саобра­

јај

ћ ај градским улицама и желез ничким п ру гама.

знакова у култури

2. с п . табла н а којем

ка .

се исписују р езултат и у току

спортских утакм ица .

3.

рач. жарг. синх р он и за ци ­

они алат у сложе ним компјутерским систем има

1.

Jl ИlIГВ . н аука која проуч ава улогу и развој

2.

HeKOI' д ру штва ; у н . ссмиоти­

мед. дис циплин а која и зу ч ава симптоме

(В . ) болест и ; у н . симптоматОлогија . ССМllотика, -ё ж, дат. и ло к . семиотици [грч . sё­

који обезбеђује узајамно и скљу чивање и коо р­

l11eiotik6s

динациј у процеса .

рија знакова и симбола у логици и л ин гвистици.

семахаllа, -ё ж [тур. sеl11аhапе од п срс , l11а ' ~апс од

sil11a'

који се односи на з наков е] општа тео­

si-

ССМlшсрмеаБИЈlаll , -лна, -лно [ В . семи-, лат.

дер вишки обред, в . хан 1ј про ­

регшеаЬilis пропуста н од регшеаге пропуштати]

сторија у тек ији (В.) у којој дервиши

(8.) обавља ­

ју обред (зи к ир) .

особина онога што је полу пропу стљ иво.

ссмипермеаБИJllIOСТ, -и ж [В . семи пермеаби ­

семём = семема (в.)

лан] ПОJlУПРОПУСТЉИВОСТ.

семема, -ё ж = се мём , -ема м [ в. сема, ф онема]

Семит, - ита м [хсбр. sё l11 име, род, породица]

ЛИIIГВ . осно вна јединица ј ез ичког з н а ч е ња коју ј е

припад ник семитске групе народа, об . се мисли

1933. увео Леонард

на Јевреје .

Блумфилд

(1887- 1949),

аме­

ри чки ли н гв иста, коју чине семови (В .) ; Уll . семаll­

тема.

сеМИТllЗам, -зма м [В . Семит]

1. антроп .

карак­

теристичне особин е и обележја семитских наро­

семеста р , -тра м, МII . семестри , ген . мн . семе­

да, њихове цивили зације и културе .

2.

настоја­

ста ра [лат. sеl11е( п )s tri s који траје шест месеци,

ње Јевреја з а окупљањем и међ усо бним пом ага­

према

њем .

sex

шест,

l11ensis

месец] ш естомесе чни

период у коме се одвија настава (полугод иште) на в ишим и високим школама (зимски

њи

-

и леш­

- ). + семеста рски и семсстраЛIIИ . семи- [лат.

sel11i-]

као први део сложе нице са

з начењем пола, у пола, полу-.

сем и б р ё вис, -а м [В . сем и -, бреви с] муз. цела нота.

1116

семитист(а), -ё м ,

MIJ .

семити сти [ В. Семит]

који проучава и поз наје семитске ј езике .

сеМИТОJlогија, -ё ж [В . Семит, -логиј ај наука која се бави проучавањем семитски х народа,

њихове културе, историје, а посебн о семитских језика .

ССМИТОII, -6на м [В. семи- , тон] муз. пол утон.

сснзационалilСТИЧКЙ

семитскй

ских језика којој п рипадају старохебрејски, фе ­

senah.ls, према senex стар] 1. 2. ист. државни са­ вет у старом Риму. 3. горњи дом парламента многих држава. 4. м ето 11 . зграда у којој је сме­ штен горњи дом парламента (в . ). 5. пра8 . судски

нички , вавилонски, сиријски, арамејски, етиоп­

колегијум при највишим судовима.

семитскЙ, . -а,

-5 [В. Семит] који припада , који

се односи на Семите. ЛИlНЋ . • ссм итска писма писма која су послуж ила као основа за сва ка­

снија гласовна писма;

језици група афроазиј­

-

ски, халдејски, ара пски итд .

сенатор, -а м

сеМИфИllале, -ма и сем иф ишiлс, -ма с [В . семи-, финале] сп. полуфинале, об. у спортском такмичењу.

семифинilЛ ист(а), -е м,

MII.

семифИН1U1ИСТИ

[В. семифинале] сп. учесник полуфинала; полу­ финалист.

[л ат.

sепаtог]

члан

сената;

већни к, саветник.

сен iпо р йј

8.

ССIlЗтОријум .

сензториј ум, -а и сеl l зторйј, -ија м [н ат. tогiшn од

senatorius

sena-

сенаторски] аРХI1Т. рел . посе­

бан простор у ранохришћ анским базиликама који је био предвиђен за угледне грађане .

ссмифуза, -е ж [нлат.

semifusa, В.

семи-, фуза]

муз. шеснаестина ноте.

ССllаторство, -ства с [В . сенатор] сенаторске дужности.

семпсрвйва, -е ж и ссмпер вйвум , -а м [лат.

semper увек,

ујуа жива]

601'.

чуваркућа .

1. обављањ е 2. достојанство и част се­

натора.

ССIIДВИЧ , -а м [енгл.

sandwicll, према енгле­ (1. Sandwich) 17 18-

ссмпсрвйвум в. сСмпе р вЙва .

ском гро фу Џон у Сендвичу

семплср, -а м [енгн .

- 1792] кулин . две

sampler од sample узорак]

муз. апарат који зву чни сигнал претвара у диги­

тални облик ради обраде и уређивања.

семплинг, -а м [енгл . филму, стрипу.

семпличе прил. [итал .

semplice

од лат.

simplex

претацију дела.

semplicissimo]

муз.

сасвим једноставно и просто .

semtsiz "без

тебе", себичност; неприступачност , одбојност]

неприступачан, заба ч еll крај, регија .

2. неоте­

8.

8.

Celi-

дима и леђима носе р екламне плакате док хода­

ј у улицом (ж и ва реклама).

Sensal од итал . sensale од ар.

siшsаг од пере. ] берзански посредник; мешетар.

sensah.ls

који се осећа од

sel1sus

sensatio од sentire

чуло од

осећати] велико узбуђење, појава или ствар која изазива то узбуђење, доживљај. утисак.

заоб илаз но, наоколо .

ссн, -а м [јап.

sandwich-man,

сензација и ссю:iција, -е ж [лат.

сем суз и сеll СУЗ IlрИД. и прин. [тур.

ссмф непр .

ССIIДВИЧМСII , -а м [енгл.

ССlI3ал, -а ла м [нем.

сеМПЛИ'IИСИМ О прил. [итал .

3.

д ве неприлике (у спорту ИЛИ животу).

дв ич , mап човек , мушкарац] људи који на гру­

прост] муз. ознака за просту, једноставну интер­

сана особа.

намазане кришке хлеба изм еђу

којих се стављају р азни састојци. О наћи се у сеllДВItЧУ бити у незгодном положају , и змеђу

sampling пример, проба-

ње] наглашавање појединих деоница у музици ,

1.

сенат, -ата м [нат.

веће ("веће стараца") , савет.

3.

2.

осећај , осет;

метон. занимљив дога!јај који изазива

пажњу, немир ил и зап реп ашћење јавности.

сСнф .

sen] јапанска

новчанајединица ,

ссюаЦИОllала ll , -лна, -лно [нлат.

sensationalis,

в . сензација] узбудљив , који изазива сензације.

стати део јена. тропска

сснзаЦИОllаЛ lпам , -зма м [В. сензација] но­

расте у Египту, Сирији

винско извештавање у коме се претерано кори­

итд . ; листов и и I1ЛОДО ВИ се користе за чишћење

сте сензационалне и скандалозне чињенице, чи­

организма као пургатив, лаксатив.

ме се изазива пажњајавно ст и .

ссна, -е ж [нлат.

биљка ,

senna

Cassia senna ,

сешiбија, -е ж [тур .

од ар .

sinobi

од

sanii]

Sinob,

град на

Cellap,

-ара м [лат.

senanus,

према

seni

110

шест] књиж. јаМI1СКИ стих од шест стопа код грчких трагичара.

сензационзлист(а) , -е м, мн. сензацион зли­ сти [В . сензација] човек који обожава да прире­

Црном мору] покр. јесења црвена јабука.

ђује сензације, пише или прича о њима.

сеюационалilСПIЧКИ , -а

,

-о [ В. се н зација]

који изазива сензације или скандале, ч ак и онда

1117

сензиБИЈЈа l1

ССlшорат

кад их нема, и с крив љавањем чињеница и шире­

открива и мери физичке појаве и промене њихо­

њем трачева (сеюацuонаЛUСШLlчка UlшамЙа) .

ви х величина .• ССIIЗОРСЮI .

сеllз иБИЈШ II, -лна, -л н о [мт. sensibilis, према

senstls

чуло од

осећати] осећајан, осе­

sentire

тљив, пријемчив за утиске, нежан .

сеllЗ и БИЛIIЗ3ТОРИ, [Шl3Т.

sensibi lisatores,

сеюоран, -рна, -рно и сёюоран , -рна, -р но [нлат. sеп sо гitls , В. сензор Ј чула н , осетан, осећајан.

сензорйј = сеllЗоријум (в.)

се н зибилизат6 ра

м

Мfl.

в . се н зибилан] хем. матери ­

је које код других материја изази вају фотохе­

мијску реакцију Uедињења злата и ванадијума ,

сеllЗоријум и сензориј , - ија м [лат. sепsоritlm, в . сс н зор] средиште свих ч ула, осетљивости; способност примања осета.

ссюо рност, -и ж [ В. се н зор] чулност, осетил­

неке орга н ске боје).

сеllЗибилиззција, -ё ж [В . сензибила н] изази­

ност.

сеllЗуаЈЈан, -лна , -лно [лат. senstlalis, према

вање сензибилитета, осетљивости.

senslls осећај ;

ССlIЗибилизирати = сеllЗибltJIизовати (В.) сеllЗибlfЛизовати, -зујём и ССllзиБИ Ј НlЗ11ра­

чуло од

sentire осећати]

који се од­

ликује с пособношћу да р еагује чулно , осећајно.

ти, сензибилиз ира м, 3. л. МН . сензиб и л и зи рају

ССlIЗуализам, -зма м [В . сеюуалан] 1. фI1ЛОЗ.

сврш. и нссврш. [ В. сенз и билан ] изаз( ив)ати н аро­

учење које као једини извор спознајс признаје

читу осетљ ив ост, сен з ибилитет; подстакнути ,

чулне доживљаје .

ССllзиб и литет, -ета м = сен з ибилност, - и ж [лат.

sensibilitas]

осећајност , ч ул на осетљ ивост,

осетљивост; особина

oHol'a

ко је сензиб ила н.

осећ ати ] који припада осећајима и

однос и се на њих ; осетљив , осећај а н , ч улан .

сеllзltтомета р , -тра м, мн. сензитометри , re ll . који служи за мерење осетљивости фотоматери­ јала на светлост.

ССIIЗltтометрија , -ё ж [В. сенз и тив а н , - метри ­ ја] мерење осетљ и вости фотоматеријала на све­ тлост.

сснз ilфиковати, - кујем сврш . и lIесв рш . [шшт. sепs ifiсаге] (на)п р авити тако да нешто буде при­ чулима ,

учинит и

нешто

осетљивим

В. се нзуалан]

присталица сензуализма;

сс нзузл ност, -и ж [В. сензуала н] ocehajHocт, чул ност, страсност; сензуализам.

сснйлан, -лна, -л но [нат. sепilis старачки од sепех старац] старачки; који пати од сенилно­ сти , I1Злаllелости, забо равн ост и .

•

ССlIIlЈша де­

меlЩllја мед. ста рачка излапелост, слабоумност.

ССШ1Ј111Т11 , се ни л им II ССВРШ. [В . сенилан] по­ стајати сенилан, забораван, слабоуман .

ССНИЛllOст, - и ж [В . се н и л ан] п сих . духов н а и телесна болест и н емо ћ старијих особа ; пси­

или такв и м да га ч ула могу Оllазити .

сеllзомото раll , -рна , -рно [В. сенз итиван , лат.

motorius

сеllЗуалист(а), -е м , МII. сензуа листи [IIат. scn-

suali st,

сензуалан човек , склон чул ним уживањима .

мн. сёнзитометара [В . сензитива н , - метар] апарат

ступачно

3. Н. МН. севзуализирају сврш. И

ним , ч ул ним , осећајн им .

сензитива ll , -вна, -вно [срлат. sensitivus, пре­

sentire

СС lIЗуализоват и , -зујём и сензуаШlЗ11р ати, сензуаЛ~lзирам,

несврш . [В . сензуала н] (у)чинити нешто сензуал­

сеllЗ ltБИЛIIОСТ = ССlIЗllБИЈЈитет (В .) ма лат.

страстве н ост, чулност.

2.

сензуал изирати = ССlIЗуilЛизовати (В.)

подстицати прео сетљивост.

покретан] фИЗИОIl. који се односи на ме­

Х И'lка слабост и истрош е liOСТ, мал аксалост.

сёниор, -а м [енгл .

senior од лат. seni or старији ,

ђусобно деј ство чул ни х надражаја, кретања и

према sепех старац]

понашања о рга ни зма.

ро г Рима ; феудални зеМЉО Гlосед ник и владар.

сензо р , -а и сёIlЗОР, - а м [енгл . sensor, према лат. sепsus осећ ај ; чуло од

sentire

осећати]

1.

1. I1 СТ.

ста рији грађанин ста­

старији члан неке заједнице. горија такм ичара старијих

3. сп . уз расна од 18 годи н а .

2.

кате­

ФИ3ИОIl. нервни завршетак који се понаш а као

сеlшорат, -а та м [плат. sспiогаtum, В. сениор]

примач при ус п остављању физичког односа с

право ил и првенство које проистиче из разлике у

непосредном околином.

годинама, право онога ко је стар иј и , по старини .

1118

2.

техн . део у ређ аја који

сенон

СС ll а р ати ст(а)

сенон, -она м [фр. senonien, према галском

СС lIтимсн тал и ст(а), -ё м, мн. сентиментilJlИ­

племену Сенонес] геол. назив заједан слој горње

сти [В . сентименталан] претерано оссћајна, бо­

креде .

лећива особа .

ССНТ ИМСlIтащ IO СТ, - и ж [В . сентименталанј

celiccj, -а м [јап . sensei] сп. тренер у јапанским сснсимонизам, -зма м [према француском грофу Сен Симону

(1760-1825)] један

од права­

ца утопијског социјализма (в.).

сснт, -а м

[lJ'P. semt страна, крај од ар . samt

пут] завичај, родни крај, домовина; пут, страна,

2.

сснтаво, -а м [шп ., порт. сепtзуо од лат. сепшm сто] стоти део основних новчаних јединица у шпанског

и

португалског

говорног

т аmш ром а н .

СС II Т И МО, -а м [шп. сепtiпlO] у неким земљама шпанског говорног ПОДРУ'lја, стоти део основ­ них новчаних јединица .

се нти ш, -а м [В . сентименталан] плес парова уз лагану , осећајну музику; спора мелодија која прати такав плес;

као

"рид .

индекл . жарг.

нежан ,

разнежен.

lюдручја .

СС llф , -а м [нсм . Senf од ствнем. senef, према лат.

сснтеlщија, -ёж [лат. ка, поука, пословица.

шење, одлука .

3.

2.

sententia] 1. мудра изре­

sinapi

прав . судска пресуда , ре­

горчица; зачински намаз који се прави од млеве­

појам, значењс, смисао .

ССlIтенцијалан, -лна , -лно [лат. sententia1is,

од грч.

sinapi]

КУЛИI1 . горушица, слачица ,

н ог з рна горушице , соли, сирћета и других са­ 8.

стојака. н епр. сем ф, зе мф . сс њ о р, -ора м [порт. sепhог, шп. sсiiогод лат.

сентенција] који припада сентенцији или има њене особине.

nior]

ССlпснциозан, -зна, -з но [л ат. sententiosus, В.

se-

господин; господар; човек који живи на

високој нози; властелин.

ссњор а, -ё ж [порт.

сентенција] мудар, пун изрека, поучан; језгро­

senhora, шп. sсiiога] госпо­

ђа ; властелинка, ГОСГlOдарица .

вит, мисаон, пун смисла.

сснтимснт, -а м [срлат. sentimentum од лат.

sentire

ЮЫI Ж. превладавање субјективног над објек­

тивним; уп. СС Н ТЈi мс нтаЛ llа ГlOсзија, СС I ПИМСII­

правац .

земљама

1.

појачана осећајност и осетљивост, болећивост.

борилачким вештинама и спортовима.

осећати] fIСИХ. осећање које најчешће има

ссњори та, -ё ж [шп . seiiorita] I'оспођица; мла­ да, отмена девојка.

с с њори то, -а м [Шll .

карактер релативно трајног стања (м ржња, љу­

бав итд.); осећајност, чувственост, осећај, чув­

seiiorito] МJlади господин,

отмен младић .

сс п а рат, -lIта м [в. сепаратан] ,.раф . издвојени

ство; дубоко унутрашње, интимно п роживља­

'шанак из неке публикације, одштампан посебно.

вање нечега.

ССIПliмснталаll, -лна, -ЛНО [фр . sentimenta1, в.

сеп а рата ll , -тна, -тно lпат. separattls од sepa-

1. претсрано осећајан, осетљив, под­

гаге р аздвојити] одвојен , засебан, издвојен , и зо­

сентимент]

ложан осећајима, болећив, чувствен, романти­

лован .

чан или носталгичан .

држава склапа посебно , независно од својих са­

2.

у коме превладава су­

бјективно над објективним .

..

КIbИЖ. се l п и мен ­

..

сс п а р аТIIИ м н р пол . мир који за раћен а

везника.

сеп ар атй ва ll , -в на , -в но [лат. separativus, пре­

тална посзија песничка дела у којима превла­ давају субјективна осећања (болећ ивост, роман­

ма

тичност); ССIIТИМСlпал ни р ома н роман у коме

одвојив, одвајајући ; растављен , разд војан.

превладавају сентиментални тонови (љубавне везе, снажна осећања и сл.).

1. сентименталност. 2.

одвојен] који се одваја; одељив,

сс п а рати зам, -зма м [фр .

separatisme, 8. сепа­

рација] поли.,.. тежња за отцепљењем и издвај а­

ССIIТИМСlIтализам, -зма м [В . сенти менталан, - изам]

scparatus

књижевни правац

с краја ХУНЈ и почетка ХЈХ века који наглашава

њем из нске заједнице (најчешће државне или

верске); покрет који ради на таквом отцепљењу.

сспа р ати ст(а), -ё м,

MII.

сепаратисти [фр .

se-

В. сепарацијај присталица отцепљења;

претерану осећајност л ичности и прихвата је

paratiste,

као меру за њихове поступке .

припадник сепаратистичког покрета (в . ).

1119

ссп т ичкii

ccnapaTIICТlI'IKii

сспараТIIСТII'lкii , -а , -о

[8.

сепаратист] који

Сlmтёмбар, -бр а м [лат. sерtетЬег, према

sep-

припа да сспаратистима и сепатар и зму и односи

tem

се н а њи х .

ми мес е ц у год ини, по н овом кален дару: девети

.. -

покрст 1'1011 . покрет који ради на

отце п љењу неког дела из веће заједнице (др­

седам] по старом римском кален дару: сед­

месец .• сСптёмбарскИ .

жав не , верске и сл . ) .

септсмвир, -ира м [лат.

сспзрато р, -а м [1IaT.

separator од sерагаге раз­

tem

septemvir, према sep-

седам, ујг муж, мушкарац] члан седмочла­

д војити] тех н . справа за механичко одвајање тв р­

ног колегијума ; члан суда који има седам судија

д их ч ест ица које се налазе у течној материји

(веће ссдморице).

(нпр. мед из саћа) ; центрифуга , врцаљка ; разде­ љ ивач , одвајач, одељивач.

сспарзција, -ё ж [1IaT.

септемвilрат, -зта м [л ат.

separatio] 1. одвајање

(в.); "сто седморице" .

од целине, отцепљење, раздвајање, деље ње , ра­

ставља ње, и з олованост.

2. техн .

од вајање руда од

јаловине.

сепзрё, -е а м [фр . separee] пос еб ни простор у локал има з а госте који не желе да буду ометани .

сспзрисат и, - ришём сврш . И несврш . [ШIТ.

sepa-

гаге] раздвајати, оделити, растављати, разлу чи­ ти , издвајати и з цел ине, отцепи'ГИ , делити , раз­

септсиат, - зта м [фр.

tem

- (1

м [-'Ур .

(нпр. председ нички мандат у Француској). септёт, -ета м [lleM.

Septctt, прем а лат. septlllТJ

седам] муз. композ иција за седмочлан у камерну групу; седмочлани музички састав.

ССППlксмија = ссптицсмија (в . ) ССППIJIИОII, -она м

sepet од перс . seped] ГЮКр . е'l'IIOЛ .

корпа од Ilрућа за ношење различитог терета на

septermat, прем а лат. sep-

седам , ап пtls година] седмогод ишњи пери­

од; политичка власт која трај е седам година

двојити, раста вити , раздружити.

сспет,

septemviratlls, в.

септемви р] положај, служба, звање септемвира

[л ат.

septem ссдам ,

8.

(м)илион] м ат. милион под игнут на седми сте­ пен .

ле~им а .

сспија , -ё ж [итал. l

ссптима, -ё и сеПТltма, -ё ж [лат.

sepia сипа, сипино масти­

ло од грч. sёрiа] 1IИК сликарска техника која ко­

ма]

1. муз.

septima сед­

седм и то н дијатонске скале; ди сонант­

ри ст и сепија боју, тамносмеђу боју добијену од

ни интервал, размак измеђ у прво г и сеДМО I' тона

мастила сипе .

скале .

ссrlИја 2 , -ё ж

2.

књ иж. строфа од седам стихова ; се п тина .

ССI1ПIМОJlа, -ё ж = ссптола, -ё ж [111'<111.

[ryp. sepi] штављење коже ; каца

према лат.

за ш та вљење коже .

СС"иј аст, -а, -о [В . сепија 1] који је у боји сепи­ је, кој и је по нијанси сличан сепији.

сепса, -ё ж, ген . MII . сё пси [грч . sepsis труљење]

седам ,

m01lis

septo la,

оз н ака за мол ле­

ств ицу] муз . ГPYlla од седа м нота ' која одговара вред ност и четири , шест или осам н ота исте рит­ мичке вредности.

сеПТИl\смија, -ё = ССПТИКС~lIIја , -ё ж [В .

мед . тешко инфективно , бактеријско обољење,

код којег бактериј е прод иру у крв и изазивају

septem

cell-

тичан, -емија] мед . тровање крви; llрод ирање за­

труљење; манифестује се високом температу­

разни х микрооргани за ма у крв , где се зад р жава­

ром, језом, дрхтави цом и општом малаксало­

ју и llроузрокују болест.

шh у; тровање .

ССlпако рд, -а м [л ат.

сеПТltчаll , -чна , -чно [1IaT.

septem седам, в. акорд]

tik6s

који изазива труљење]

septicus од грч. scp1. који изазива ce ll -

муз. акорд који сачињавају терца , квинта и сеп­

су (в . ), који гњије; трулеЖIlИ , заражен, зага~ен.

тима, и л и сазвучје три звука (трозвук) коме је

2.

дода на још једна терца.

који садржи отров или је отрован .

ссптltЧКИ , -а, -о [В . сеllтичан] који прикупља

сеlПЗ llа, -ё ж LШЈаТ. sерtапа , према лат. septem

или им а елемеlпе и састојке који се везују за

седам ] мед. грозница која траје седам дана или се

cellcy

пон а вља сваких седа м дана .

бетонскајама, llосебно за штићсн а, у коју се сли­

ссптз нгулум, -а м [нлат.

septem

1120

septal1glllllffi, према лат.

седам, апgulus угао] геом . седмоугаоник.

или је изазивају .

..

сеПТllчка јама дубока

вају ОТllадне воде и фекалије у насељима у који­ ма не llостоји канаJlизацион а мрежа.

септола

сервомехаJlitЗам

септола = ССПТlfмола (8.)

покорност и пони зност бсз имало поноса , пол­

септоринопластика, -ё ж, дат . и лок. септо­

тронство , пузавост , додворавање, слуганство.

ринопластици [лат. septum, saeptl.lm преграда, в .

сервираП1, сервирзм , 3. 11. мн. сервирају С8РШ.

РИНО- , -пластика] мед. хируршко исправљање

и неС8РШ . [ фр. seгvir служити од лат. seгvire робо­

деформитета носне преграде, септума

(8.).

септум, -а м [лат. septl.lm, saeptum] 81ШТ. пре­ града која дели две шупљине у телу или раздва­

ја делове 1I0јединих органа (н пр . нос, срце).

сепуку, -а м иап . sepplllru сечење стомака] ри ­ туално самоуб иство јапанског ратника, при ко­

јем он сам себи распара стомак, а пријатељ му након тога одруби главу.

1.

ист. врховни командант војске

Османлијског царства.

2.

министар војске у

Турској.

ссрафйм, -има м [нат.

seraph im од хебр. sera-

серафймскй,

-3, -о [в. серафим] анђеоски, н е­

љена ДУЖIЮСТ је да послужуј с за столом и да до­ н оси храну из кухиње у просторију за ручаваље .

себно напл аћује, нагюјница.

серашћер

8.

sel'bes(t)

слободан, безбрижа н , одважан;

слободно , одважно, без забране, безбрижно.

сервал, -ма м [порт.

(lobo) ceгval јеленски

(вук) од лат. ccгva lis јеленски, према CeГVl.1S је­ лсн]

30011.

велика афричка звер из породице ма­

чака

(Felis sегvаl),

слична леопарду.

ссрвср, -а м [еНГ1l. server] 1. сп. играч који сер­ вира и започињс игру, изводећи почетни ударац у одбој ци , тен ису , стоном тенису или бадминто­

ра'l. главни компјутер у информатичкој

мрежи, који обавља корисничке услуге и опслу­ жује друге компјутере у мрежи.

CCPBI1jeTa

8.

1.

послу­

установа која оба­

3. једнообразна

гарнитура сто ног прибора и посуђа (по облику и

4.

сп. поч етflИ ударац у играма преко мре­

ссрвисёр,

-6 ра м

[в . сервисирати Ј

1. стручљак

који обавља услужну делатност, одржава и по­

2. сп. ссрвер (8.) .

сервисирати , сервисирзм,

3. 11 . МН . сервиси­ 1. стручно обавља­

т и или обавити послове потребне за правилно

сераскср.

сербез, сер бес прид. нндеКJI . И прил . [тур.

serbcst]

2.

вља одређене услужне послове .

рају С8РШ. и несврш. [в . сервис]

бески, величанствен.

2.

ским објектима послужује храну, конобарица ;

правља машине .

ра крила ; сераф.

ну .

сервйрка, -ё ж, дат. и лок. сервирки, ген . мн . сервиркй [в. сервирати] жена која у угоститељ­

же (тенис, одбојка, бадминтон, стони тенис).

пламтећи] хебр . ре1l. анђео светлости с три па­

од перс.

тенису, сто ном тенису , одбојци, бадминтону) .

боји).

сераф = серафим (в . )

fim

2.

живаље, услуга, опслуживаље, посао који се по­

ссраскср, -а м [тур . serasker, према перс. ser аскер]

или пиће , изнети на сто.

seгvitil.lm робоваље, према seгvus роб]

серај в . сарај .

8.

1. служити јело

сервис, -а и сервис, - иса м [фр . seгvice од лат.

сср м индеКJI. [енгл . sir] господин.

глава ,

вати]

сп. започети игру извођељем почетног ударца (у

одржавање (машина, мотора, возила, кућних

апарата).

2.

жарг. послуживати друге и бити им

на услузи даваљем и пружаљем одређених по­ датака и з со п ствене деЈ lатности.

3.

раз . подмет­

нути н екоме н ешто (нпр. лажи).

сервисии,

-3, -о [8. сервис] који припада сер­

вису и односи се на љега.

ссрвиф, -ута м [срлат. seгvirus од лат. seгvitus ропство од seгvus роб]

1. пра8 .

стварно право у по­

требе туђе ствари под одређеним условима, од­ носно стварно право на нечију својину (нпр . сло­ бода проласка преко туђег поседа) или огранича­

ваље права власника (нпр. забрана подизаља ку­ ће из н ад дозвољене висине, како се не би суседи­

салвета .

ма заклони светло).

ссрвйлаи, -л на, -л но [1IaT. seгv ilis ропски,

2.

робоваље, служеље.

сср ВО- [1IaT. seгvus слуга, роб; seгvitl!s кој и

према seгvire служити] претерано услужан; по­

служи] као први део сложени це има значеље

низан , подао, низак, пузав; покоран, роп ски.

службе онога што следи у наставку речи.

сеРВИЛIIОСТ, -и ж

[8. сервилан]

особина онога

који је понизан , услужан, додворљив; ропска

сервомехаlli\Зам, -зма м

[8.

серво-, механи­

зам Ј техн. уређај за управљаље који појачава

1121

сервомото р

сериозаll

употребље ну снагу при извршењу команде (ко­

мучна или свилена тканина која првснствсно

ристи се у кибернетици, ауroмобилској инду ­

служи за израду поставе мушких KaГlyгa.

стрији, аутоматизацији).

се р жа llТ, -а м [фр . sergeant] 1. Бој. подофицир­

сервомото р , -о ра м [В . серво- , мотор] тсх ... по­ моћни мотор који се аугоматски укључује у процесе управљања кад се за то укаже потреба.

cepBocil cтeM В . серв омеха llИ за м . сервус, -а м [лат. SerVl1S роб, слуга] га.

2.

1. роб , слу­

ПОКр. поздрав блиских особа истог дру­

штвеног положаја .

серге н , -а м [тур . sergen , sergin од sennek про­ стрти, разастрти] ПОКр. ормар којије уграђ е н и ли причв ршћ ен за зид.

сердар, -ара м [тур. ма

ser глава]

serdar од перс. serdar, IIре­ 1. врховни командант, за повед­ по глав ица, војвода. 2. црногор­ старешина, нахијски ПО I'лавар. 3.

ист.

ник, поглавар,

ски племенски

нижи о фицирски ЧИН У млетачкој Далмацији , добијен за заслуге у борби против Турака .

4.

не­

кадашњи енглески за поведник војске у Египту.

серда р ст в о, -ства с

[8. сердар] достојанство и

част, дужност и положај сердара.

серенада, -ё ж [иогаll.

serenata] муз. љубавна пе­

сма која се обичн о прсдвече или ноћу певала под прозором девојке, поДокница ; муз ичко дело са

особинама такве г!Ссме, приређ ено н ај ч е шће за жичане инструменте; прикладна алегоријска во­

кално-музи чка мелодија, која се у ХVП и хvrп веку сценски и з водила на отвореном "ростору .

ссреllДИГI ИТёт, -ета м [в . серендиГlИТИ] ве­ штина случајног откривања з начајних и за ни ­

ссре.IДИ пити , - ија м [еIl ГЛ. sегепdiрity , од SeШри Ла нка , према бајци Три йрuнца од

серенilс и ма , -ё ж [итал . se(r)reГlissima пресве­ ведар]

1. и ст.

почасни на­

з ив (титула) Млетачке ре Гl убл ике ("прејасна",

"преведра"). 2. да нас наз ив aYl'onYTa Мила­ сере Il ИС И МУС, -а м [лат. serenissimL1s пресве­ тли, ГlpeMa sе ге l1l1s ведар] у зна чељу владарске

повезати]

series ред, врста , поворка од

1. ГPYГla

или низ IIpeIlMCТ'd које

повезује неко зајед ничко обележје; узастопни ни з неч ега; груп а, р ед, ла н ац, низ , след, врста .

ссрж, -а м [фр . serge од лат. serica свилена тка­

serik6s

2.

груп а предмета, прои зведе llИ Х на одређени 113-

чин , и то наједном месту или у и стом IIСРИОДУ.

3. се р ијал ( 1). серllјал, -а.п а м [ elll'lI. serial од IIлат. sегiаlisЈ

1.

све оно што се објављује у серији (в.), наставци ­ м а (текстови у lIовин ама, часописим а, кљижев­ н а дела, низ ТВ и радио-емисија повезан истом тематиком).

2.

библиотечка публикација која

и злаз и у уједначеним р азмацима и под У,!аСТОП­

ним бројевима.

серијалаll , -лна , -л но [фр. seriell] пеРI10ДИ­ чан, серијски; којије организован у низу , који се

појављујс у наставцима . .6. серијаЛllа МУЗlша муз. савремена композиција у којој се начело IIИ ­ за примењуј е и на висину тона, динамику , 'граја­

ље, боју то на .

паралслног ГlpeHoca (бајт по бајт) у серијски пре­

нос (бит по бит) у компјутсрској технологији.

[8. серија]

који се

односи на серију , н а чиљ ен у серији, Гlовезаll, на­ низа н , ланчан; Гlри прсмље н о на серијски начин,

пр е ll ОС рач.

IIpelloc

појединачних

сигнала у низу, преко једне жице , бит по бит;

свилен] лака вунена, па-

-

фи лм филм који сс приказује у низу , у настав­ цима .

се ри мета р , -тра м, МН . се рим етри, ген. мн. се­

serik6n,

в.

- метар] техн. инстр умент 'ја мереље ја'lине и еластичности свиле; свиломер.

сер и оза н , -з на, -з но [лат. sегiоsl1s од

титуле: I1р есветли.

1122

сёр иј а, -ё ж [пат.

serere

римета ра [лат. sе гi сL1 m свила од грч .

но-Вснециј а,

нина, према I")ЈЧ .

8. - графија] uпаМIl. в р с..'Та графичке ре­

проду кцион е технике; ситоштаМГlа.

у серији . .6. -

Сереllдийа] слу чајно откриће.

serenL1s

"рав. адвокат ви­

с е Рll гр а фија, -ё ж [лат. sегiсшn СВИЈIЗ од I")ЈЧ .

serik6n,

сёриј ск и и сер ијски, -а, -о

мљивих саз нањ а и Гlроналазака.

тла, према пат.

2.

ш ег степена.

с ериј аЛ ll за циј а, -ё ж [В. сериј а] рач. промсна

сере ll ата в. сер е н ада .

rendip

ски 'IИН; наредник , водник .

seritls

озбиљан , строг] озбиљан, важан , промишљен ,

зна ч ај а н , све ч а н , трезвен; онај ко се одликујс

сесија

сеРИОЗIIОСТ

ссрпентарiiј в . ССРllеlпаријум.

одговорн о шh у; који има уметничку вредност,

достоја н ств о и важност.

ССРПСlIтаријум, -а и cepllcflTapiij, -ија м [лат.

сериоз ност, - и ж [В . сериозан] особина, стање о н ога који је сери озан, својство онога што је се­

serpens змија]

р иоз н о; озб и љ н ост, промишљеност.

серпентiill, -и на м [лат. serpens змија , в . - ин]

се ркл, -а м [фр . сегсlс]

1. круг, скуп, друштво , друштвен и круг, обл аст, удружењс . 2. први ре­ дови пар кета у п оз оришту . држати - оку пити l'ocTe око себе и разговарати с њима. се ркщiжа , -ё ж [ фр .

1I0себна просторија у зоолошком

врту У којој су смештене змије, змијињак.

cerc1age] мед. оперативна

минерал, магнезијумов х идрокс ид сил икат, мр­ козелеllе ил и отвореноз слеflе боје, широко рас­ IIрострањен, служи као грађеви н ски и ватро­

стал ни материјал ( н азив добио п о вијугама у об­

л ику зм иј е којим а је IIРОЖет).

ССРПNlтина , -ё ж [нсм. Serpentine од лат. ser-

метода обухватања или стезања органа прсте­

pentinus змијол и к] 1.

н ом или петљом.

серод ијаГlli)(.'Тика, - ё ж , дат. и ЛQК . серодија г­

оштра кривина на горском

п уту, зм ијол ик пут, вијугава стаза , завој н а ста­

н остици [В . серум, дијагностика] мед . поступак за

зи .

постављање д иј агнозе, испитивање и утврђива­

ђ у учес ни ке н а заба в ама.

ње болести анал изом серумске реакције .

њичком спорту која се из води јахањем у з авој и ­

с е роза , -ё ж [нлат. serosa, према

8.

серум] анат.

омотач , ткиво, с пољашњи сл ој орга на смеште­

2. папирната змијол ика 'грака која се баца

3.

м е­

с п. фигура у ко­

тој линији.

cepnclITiiflcKii, -а , -о [В . серп ентина] који • -сти­

II ИХ у телес н им ш у пљ инама (нпр . грудна, трбу­

припада серпентини илије н алик на њу .

шна, срчана ш у п љ ина итд. ) .

хови lIИН Г8 . КЊИЖ. стихов и који на свом почетку и

сероз аll, -з н а , -з но [лат. водњикав, сл и ча н

serosus] сукрв ича в , се руму (в . ) . • сеРОЗ llе овојllИ­

ц е анат. омотач и у "утрашњих зидова телес ни х ШУ П Љ Иll а ;

ССРОЗllе

ШУПЉИllе анат . телссна ду ­

пља обложена сероз ним омотачем (овојницом) .

серозiпис , -а м [нлат. serositis, према в . сероза, - итис] мсд. уп ала сероз ног омотача , овој нице те­ лес н их шупљ ин а .

сеРОJlогија , -ё ж [В. серум, -логија] мсд. н а­ у чн а д и сципл и н а која проучава крвни серум и његову тер а п еутску Уllотребу.

сером , -ама м [В . с ерум, - ом] мед. скупљање сс р умске те чн ости испод коже .

ссротсрапија и ссротсрапија , -ё ж [ в . се рум, те рап ија ] мсд. ле ч ење инфективних болести се­ р умима иму н изо в а ни х животиња .

сеРОТОIlНIl , -И llа м [в . серум , '1>'1 . t6поs напе­ тост, в. - ин] физиол . IIрИрОД НИ састојак кр ви и

различ ити х т кива посебно можда но г; ослобађа се из кр в н их ћ ел иј а после повреде тки ва; увећа­

крају имају и сте р ечи .

ССРIIСlIтист(а), -ё м, мн. се рп ентисти l Иl1lJ1.

serpentoneJ муз .

музичар који свира ссрпент ( в.).

сср со, - оа м [фр. сегсеаи обруч] игра шта пи ­ ћима и об ручима, у којој један играч штапићем об руче баца увис а други и х до ч екује н а свој ш тапић .

ссртификат в . ЦСРПlфикат . серум , -а м [лат. seгum]

1. фИЗI1ОЛ. сукрвица,

сурутка, текући део крви и ли млека након з гру­ шњавања и одстрањења чврстих састојака.

ра , борећи се проти в болести и стварајући ан ти ­ тела и противотров , служ и У медицинске свр хе

за ле чење разн и х болести (нпр. сер ум против

змијског отрова).

ссрф в. суРф. -а м сп . водени CIIOpT, вожња lI а дасци по таласима помоћу једра и ВС1ра ; сурф (в .).

сср фер в . сУрфер . ссрфинг в . с·УрфЮII ·.

ва то н ус и п е ри сталтику танког црева и сужава

ссрфовати в . сУрфовати .

ка п ила р е.

серџад а = сеџада (в.)

ССРIIСII Т, -а м [ ф р . serpent змија од лат. serpens] муз . с р едњо в еков ни д рвени д увачки инструмент

2.

фарм . материја кој у оболели о р ганизам сам ства­

сссија, -ё ж [лат. ма sеdёге' седети]

'sess io седење, седиште , пре­ 1. период з аседања представ­

зм ијастог обл и ка з а најдубљи бас, направљен од

ничких

дугачкс орахове це ви обл ожене кожом .

да ; део дужег заседања , симпоз ијума и л и ко н -

0pl'aHa, д р уштава ,

научних установа, су­

1123

сеLLеСИ!НlJfст(а)

сесiiлан

греса; седница; скуп седница, заседање.

ње, земљ ишни посед.

3.

2.

има­

рач. период извођења

компјугерског програма.

sedere

sessilis, према sessus

седети] који је чврсто прира­

стао уз подлогу и држи се наједном месту; седе­

лачки; приљубљен. супр. мобилан , номадски .

сестёрција, -с ж = сестёрцијум, -а м И се­ стёрцйј, -ија м [л ат.

sestertius

од

semis tertius

по­

ла трепег] ист. назив за стари римски бронзани новац

(4

сести на , -с ж [ИТ'dЛ.

sestina] књиж. лирска пе­

сма од шест строфа са по шест стихова; строфа од шест стихова.

сет, -а м, МII. се-юви [е .. гл. вити, комплет, скуп]

].

set

ставити, поста­

сп. део игре у одбојци,

тен ису, стоном тенису, бадминтону .

2.

композиција које сачињавају целину.

муз. низ

3.

ком­

плет или гарнитура одређених употребних ства­ ри (одевни предмети, тањири, прибор за јело) . штамп. типографски слог.

5.

филм . посебно

ПРИI'lремљена сцена за снимање филма.

сетер, -а м [еIlГЛ .

setter

од

set

сефер, -а м [тур .

sefer

од ар.

siifar]

пуговање,

пут, поход; ратни поход.

сефiiр, -ира м [тур.

sefir од ар. siifir] IЮКР. ист.

високорангирани дипломатски пред ставник не­ ке државе у иностранству .

сте длаке.

сете·.imтист(а), -с м, мв. сетечент и сти [И Т'dЛ. према

settecento

(хиљаду) седам

стот ина] КlЫIЖ . ум . књижевник и уметник из

ХVlП века (доба сетечента).

сетечiшто, -а м [итал.

sehivlik, према ар. siiha, siihw заборавити Ј

ношћу, нервозом , пометњом и заборавношћу .

сефте, -ста с [тур . ти нечим] радњи .

2.

].

(хиљаду) се­

дам стотина] назив за период, хупr век , у исто­ рији италијанске књижевности и уметности.

cehllja, -с ж [тур. seki седиште од камена]

sefta(h) од ар. istiftah започе­

почетак рада; први дневни lIазар у

"РИJl. први пуг.

сефтеuија , -с м [тур .

seftahyi,

према

8.

сефте]

IЮКР . заст. први купац у току дана у продавници ;

први који рад и неки посао .

сехара, -с ж [тур. sаhаге

]

посебн о украшен

девоја
сехирити в. ССИРИТJf .

сехitрuија в. сеИРUJfја . сехур, -ура м [тур.

гюкр .

sahur од ар. siihur] мусли­

мански јутарњи оброк пре свитаља за време ра­ мазанског поста.

сецер, -а м

settecento

неуоби ­

чајено стање човека које се манифестује збуње­

сехир в. сеир

укругити се]

КИIЮЛ. дугодлаки ловачки пас птичар дуге свила­

settecentista,

на Сефарде и припада им.

сефлук, -а м, мв. сефлуци, геи. ми. сёфлука [тур.

аса).

сестёрцијум и сестёРЦЙј = сестёрција (8.)

4.

није, раселила по целој Европи.

сефардскй, -а, -о [В. сефард] који се односи

сесiiлан, -лна, -лно [лат. седепи од

заједнице, која се, након протеривања и з Шпа­

[.. ем. Setzer]

штаМI1 . словослагач,

слагач који ради седепи за машином .

сецесија, -с ж [лат. пљење]

].

seccssio одвајање , отце­

пол. отцепљењс, одељивање, одваја­

ње, раздруживање .

2.

ум. уметнички покрет на

xrx у хх век, настао у средљој

широка д рвена клупа за лежање и седење у ста­

прелазу

рим муслиманским купама, прекривена пили­

као

мима.

историцизму.

противљеље

дотадашњем

Европи

академизму

и

safe] ]. метални ,

ссцеСJfонизам, -з ма м [В. сецесија] одвајање,

најчешпе челични ормар или каса за чување

отцепљеље; покрет који тежи одељивању дела

сеф, -а м, МИ. сефови [енгл .

драгоцености (новац, накит, вредносни папи­

неке државе и његовом осамостаљељу и спро­

ри), која се налази у банци, канцеларији или у

води сецесију.

купи.

2.

посебно обезбеђено одељење банке у

коме се чувају драгоцености.

Сефа рд, -а м [ хебр .

Sfarad

Шпанија] ист. Је­

врејин шпанског порекла , припадник јеврејске

1124

сецеСИОIIJfст(а), -с М , ми. сецеси онисти [В . се­ цесија]

].

пол .

присталица сецесије, активни

члан сецесионистичког покрета.

који ствара у духу сецесије.

2.

ум . уметник

сецеСИОIIИСТИЧКЙ

си гла

сецесионистичкй, -а, -о [в. сецесиј а] који се односи на сецесионисте или њима припада; чи­

укућани ; .6. сибјаll-мсктсб (мејтеф ) дечја му­ слима н ска школа (учен и к такве школе).

нити нешто на начин сецесиониста.

ссцирати, сецй рам, [лат.

secare сећи]

3.

л.

MII.

Сибила, -е ж [лат.

сеци рају нссврш.

сећи, расецати, отварати (ле ш) ,

ницама, цепидлачити, ситнич арити; в. сСкција . сецовати, -цујем несврш. [нем. sеtzеп]

1. кла­

2. -

се наталожити се,

сталожити се, слегати се; слагати (слова).

сечентизам, -зма м [итал.

secentismo] књиж.

китњаст, претрпан стил италијанских књ и жев­ ника у ХУН веку.

се'IСllТист(а), -е м, мн. сечентисти [итал.

se-

сепtistа] књиж . италијански песник ХУН века, и з доба сечента.

ce'ICHTo,

-а м [И1"ал.

secento]

италијанска књи­

жевност и култура ХУН века.

ссџада, -е = серџада, -е ж [тур. seccade од ар . siiggadii] мали ћилим на коме муслимани клања­ ју своје молитве.

сеш, -а м [фр .

seiche] геогр. мењање нивоа воде

у одређеним временск им размацима у затворе­

ним морима , заливима и језери ма.

си с I1IЩСКЛ. муз. седми глас у солмизациј и . сиал, -ма м [према хемијск и м елементима силицијуму

(Si)

и алуминијуму (Аl)] геол . повр­

шински слој Земљине коре; литосфера (в.).

сибарит, -а и сибарйт, -ита м [ГРЧ . становник Сибариса

(Sybaris),

Sybar{tes

античког града у

Италији, познатог по развратним уживањ и ма његових грађана] фиг. сладострасник, докон чо­ век претерано склон ленствовању

и

уживањи­

фон.

сибаритизам, -зма м [в. сибарит] сладостра­ шћс, разврат, склоност ка р азврату, размаже­

сибарйтскй, -а, -о [В. сибарит] који се односи на сибарите и који им припада.

subjonctif ]

сибијаll, -а на = сибјан , -а на м [тур. ыЬуа п од

sabiyy

sibilare

шиштати , пискати]

шушкави

дете] покр. екс пр. деца, нејач,

недорасли чланови Домаћинства, сасвим млади

сугласни к,

шуштавац (ц , з, с) .

сибиларизација , -е ж [ в. сибилант] фон. пре­ тварање зад њонепчаних суглас ник а у с и билан­

те (в.).

сибllларизовати, -зуј ем сврш . И н ес врш . [в. си­ билант] (из)вршити процес с и билари зације .

сиБИ ЈIСКЙ, -а, - о [ в. Сиб и ла] који се односи на пророчицу Сибилу и ли јој припада; пророчки , вешти ч ији; неразумљив , нејасан , тајанствен , за­ го н етан, тама н.

сиверт, -а м

[sievert, према ш ведском радио­ Sievert, 1896- 1966)] физ.

логу М. Сиверту (М .

ва н си стемска мерна јединица за еквивалентну

дозу јонизујућег зрачења

=

( 1 Sv = 1ОО

р ема;

1 Sv

1 Ј / 1 kg). сиврије, сивриј а ж "'1. [тур.

sivri шиљат] покр.

етнол. клешта шиљатог врха, цвикцанге (в.).

СI1га ' , -е ж, дат. и лок. сиги [лат.

sigillum мали

кип, ф и гура] фигура кој а настаје у пећинама та­

ложењем воде цедни це; у п . сталакгит и сталаг­ мит .

clfra!, -е ж, дат. и лок. сиги [лат. sigillLl111 мали к ип , фигура] водена струја коју ствара брод у вожњи.

сИгба.l, -а м [према шведском физичару и но­ белов цу Г . Сигба н у (Кагl Маппе

Georg Sieg-

физ. јединица за мерење ду­

жи н е таласа рендген ски х и

Гама з р ака, ознака :

sigbXU. gillll11

sigillatio, према лат. si-

печат] печаћење, ударање п ечата.

СИГllлографија , -е ж [лат. лингв. у

фраfщуској граматици: назив за конјунктив (в.). ар. ~ibyan од

од

пи с кави ,

Сllгил а ција, -е ж [нлат.

ност , ленствовање; меку ш тво.

сиБЖОIIКТЙВ, -а м [фр .

sibilans

пиштави,

bahn, 1886- 1978)]

ма, развратник ; мекушац.

фиг. ма ­

сибилант, -а м, с ибила нти, ген. мн. сибилана­ та [лат.

дити се, уложити новац ради клађења, стављати

на коцку, играти лутрију.

2.

тора вештица, бабетина, гатал ица, врачара .

парати, резати, рашчлањиват и , делити, обду ци­

рати , разуђивати, разрађивати; досађивати сит­

Sibylla од грч. SЉЬуllа] 1.

МI1Т. пророчица код Грка и Рим ља н а.

sigilUI11 печат, в .

- графија] научна д и с цип л ин а кој а проучава и оп и сује печате.

Сlfгла , -е ж [лат.

sigilla] 1. у латинским тексто­

вим а почетно слова које замењује им е или назив у скраћивању.

2.

стен . з нак у сте нограф ији (в.)

11 25

си д аш

cilrMa којим се скраћ ују поједине речи и слого ви , са­

свој потпи с на н ек и документ и тим е се обавезу­

стављен од једног или више слова.

је, јамчи за

сигма, -е ж [лат.

његово

поштовањ е;

п от пи с ни к,

sigma од грч. sigma] осамнае­ сто слово грчког алфабета (" ~, а "). А сигма-'Iе­

гарант, сведок .

CТllцe нестабил н е, врло непостојане и тешке су­

означити , за п ечатит и , ударити п е ч ат] п отписа­

батомске честице, чија је маса већа од масе ну­

на и печ атом оверена повељ а и ли неки ДР УI ' И до­

клео на ; х ltПСрОН (в . ).

к уме н т.

Сltгмати зам, -зма м [ В . С ИI'ма, - изам ] п огре­

сигшiтум , -а м [лат. sigпаtum, према s i gпа ге

1. оз н ака

ко­

шно и з говарање гласа "с", артикулациона смет­

ј ом се у б и блиотекама означавај у кљ и ге .

2.

ња при изговору тог гласа; в р скање .

штамп . б рој, слово или неки друг и з н ак којим се

Сltгмзтичаll , -чна, -ч но [В. сигма] грам . који

сигм оида н , -дна, -дно [грч . sigПlOе idеs ] који ј е полу месечаст или у облику срца .

сиг н ал, -а.ла м [срлат. s i gпаЈе од лат. s i gп шn

1. з нак одређеног значења

обележава редослед табака у књи з и .

ознака,

3.

потпис, з н ак, који визуелним изгл едом замењу­

се у основи речи завршава словом "с" .

з н ак]

СItГlЈатУра, -е ж [срл ат. sigпаll1га ]

који може б ити

зв учни , светлосни, опт ич ки или заста вни ; упо­

зо ре ње , поз ив н а оп резност ; ур еђај који даје с и гн але и шаље поруке одређеног з н ачења .

2.

з н а к , порука или слика која се прима и ли шаље

4. муз .

пр едз н ак, вио­

5. потписник јавне

и с праве, наро­

је н аз ив аутора н еког дела . л ин ск и кључ .

чито скр аћ е н им потписом .

Сlfгнатурни, - а , -о [В . сигнатур а ] који се од­ носи на сигнатуру или јој прип ада .

сигнет, -а м И С ИГll ста, -е ж , ген. мн . сигне-га [фр . s i gпеt од срлат.

три ч ног импулса које представљају кодирану

ли чн и печат.

signetul11] 1.

2. трака

сигнал и зам, -зма м [в . сигнал] КЊI1Ж. књижев­ бло н е, оквире и друга огра нич еља, у коме се

м ал и , пр и ватни ,

ил и карто н за оз н ачавање

одређене стр ане у књизи .

ни п о крет који настоји да разбије устаљене ш а­

папирн а н алепн и ­

ставља н а лек.

елекгронским комуникацијама; варијац иј е елек­ информацију.

6.

ца са упутством о начину УПО'гр ебе, кој у апотека

3. знак ,

оз н ака у књ и ­

зи, вињета (в.) издавач а или штаМ lJ ара .

сltГllета в . сИгн ет. СИГ lll1рат и , сигнирам,

3.

11.

м н . с и гн и рају

ум етник не изражава речима, него посебним

с врш . И IIССВРШ . [л ат. sigпаге] обележ ити, означи­

рас поредом сло в а и симбола, често користећи и

ти, оз н а ч авати ; потписати , пара фир ати (В.); уда­

н е ве рбални материјал .

рит и печат.

Сltгнал и зато р , -а м [в . сигнал] уређај за сиг­ н ал изацију.

СltгнаЈН1зација, -е ж [В . сигн ал] давање с иг­ н ала; систем комуникац иј а и информација који се од вија путем с игн ала .

упозоравати

significans]

и

опомињати

сипшфикативаll , -вна , - вно [н пат.

vus]

на

н е што ,

да(ва)ти информацију сигн али ма , комуницира ­

significati-

в. сltГlшфикЗнтаll .

сигнификација , -е ж [п ат.

СIt ГН3Ј11tЗовати, -зујем сврш. и несврш . [В. с и г­ н ал ]

СИl' ltифИК~lII таll, -тн а, -тно [лат.

зна ч ајан , каракгеристичан , инд икат и ва н .

significatio] значе­

ње, см и сао нечега ; з н ачење пој ед ин е р е ч и коју она има као језичка јединица.

СИПIУМ, -а м [лат.

signtlm]

ознака, з н а к , обе­

ти , саопштавати, саоп штити п омоћу сигнала,

лежје; марка и заштит ни знак н е ке компан ије;

обј а вити з наком.

п от пи с и печат на повељама и пис м им а; з н аме­

СIIгнзл ист(а), -е м, МI I . с и гн алист и [В . сигн ал ] који даје информације сигналима; да в ала ц з н а­

СИПlал ни , -а, -о [В . сигнал] који припада, од носи се на сигнал и сиг н але .

Syndrome d ' апil11t1п i tе ]

мед. раз .

(AIDS);

см ртоно сно обољеље за које мед ицин а ј ош ниј е п р онашла лек .

sig-

паге означ ити, за п е чатити] особа која ставља

1126

СlЈда, -е ж [фр.

с индром сте ч ен е и мунодефицијенциј е

к ова .

СИГllзта р , -ара м [нем . Sigпаtаг, према лат.

њ е, предз н ак .

сида ш , -а ша м [в. сида] мед . раз. особ а кој а ј е позитивна на вирус

AIDS-a (HIV), ал и

н е по ка-

сидералаll

Сltјамски

зује знаке бонести, јер се она још није развила.

сидеротеХlIика, -ё ж, дат. и лок. сидеротех­

жарг. болесна особа у поодмакпом стадијуму

ници [В . сидеро-, техника] инду стријски процес

2.

овог обољења .

рада којим се добија гвожђе ; металур гија гво­

СllдераЈI3I1, -нна, -н но [лат.

sideralis] кој и је у

вези са звездама, тиче се з в езда, припада им или

је под њиховим ути цајем; који се односи на з ве­ зде, звездан .

•

сидераЛllа ГОДИllа време обила­

ска Земље око Сун ца; сидераJIIlа свепlOСТ бела светлост коју користе рефлектори и прој ек цио­ ни апарати; сидерал ни месец време за које Ме­ сец обиђе око Земље, уз истовремено окр етање

око своје осе; сидераЛIIИ период време које је

жђа и његових легура.

сиде р ски В . сllдералан .

сидерургија, -ё ж [В . сидеро-, грч .

ergon рад] В .

сиде ротеХ lIика .

СIIДИ , -ија м [ а р. sidi] господин; господар (као почасно звање племснских погла вица , кнеж ева

и других припад ника племства) .

сижё, -еа м [фр.

sujet]

главна, ос новн а мисао

потребно неком н ебеско м телу да обиђе око

уметничког дел а ; садржај , садржина , сажетак,

Сунца.

пр едмет.

сидеризам 1 , -зма м [нат.

sidu s (ген . s idегis ) з ве­

сизерён, -ена м [фр .

5tJzerain] ИСТ. гос подар за­

зда] учење о угицају з везда на 'lOвека и његово

висних вазала у феудал но доба; суверенитет др ­

здравље, биљке и животиње; всровањс у такав

жаве н ад неком територијом ил и др угом, полу­

утицај.

су верен ом д ржавом .

сидеризам 2 , -зма м [грч. s(dё ros гвожђс , В. - изам] утицај

MerdJla

и воде на човека и његов

живот; човскова Сllособ ност да осети где се под

сизигија, -ё ж [ грч .

syzygia

сједињење, пар,

према В . син-, zеugпуп а i ујармитиј гација (В.) .

2.

1. грам .

КОllј у­

астрон. та чка Месечеве пугање у

којој се он налаз и на истој правој са Сунцем и

земљом налазе вода и метал.

сидерит, -а и сидерит, -ита м [грч . si d ёг(tёs гвоздени, према s(dёгоs гвожђе] минер. гвозде ни карбонат, важна гвозде на руда ; метеорит саста­ вљен од гвожђа и никпа.

Земљом; Месечева конјУlIкција (В . ) и опозици ­ ја (В . ) .

СIПИфовскй, -а, -о [грч . циљан, теж ак , заморан .

Sisyphos С изиф] бес­ • - (С юифов) по сао

сидеричаll В . сlfдералаll .

бесциљан , заморан и тежак посао без смисла и

сидеро- [грч . s(dёгоs гвожђе] као п очет ни део

сврхе.

речи озна'Ј3ва оно што је у вези са гвожђем и од­

сидерограф, -а м [В. сидеро-, - граф] за натлија који урезује слике у челичну пл очу и отискује

новнице.

Сllј злографија, - ё ж [грч .

s(alon пљувач ка, в .

-рафија] мед. р ендгенск и контрастни прегл ед па­

их; ченикорезац.

сидерографија, -ё ж [ В. сидеро- , -граф] ве­ штина урезивања слика у челичну пночу и њи­ хов отисак.

ротид н е и субма н дибула рн е жлезде.

сијаЛОЈНпијаза, - ё ж [грч. s(а l оп п љува чк а, В . лито-, - иј аза] мед. каменац у жлездама слинов­

сидеродромо фобија, -ё ж [В . сидеро- , грч .

dr6m05

сијзлоаденитис, -а м [грч . 5(аlоп пљувачка,

aden жлезда, В. - итис] мсд. запаљење жлсзде сли ­

носи се на њега .

пут, В . -фоб ија] пси х . болестан страх од

шина женезничке пруге и железни це уо пш те.

сидеРОJlИТ, -а и сиде ролит, - ита м [ В. сиде­

ницама .

сијаМСI'Й, -а, -о [Сијам , некадашњи назив за Тајланд] који припада Сијаму или се односи на ње l'а .

•

сијамскз

Ma'IKa

зоол . врста пле м е нитих

ро-, -лит 1 ] минер . камен огвоздени метеорит, гво­

мачака изузетне лепоте пореклом и з Сијама ;

здени камен; смеса која се користи за и з раду по­

близан ци срасли близа нци (назив прем а кин е­

суђа.

ским близ а нци ма , који су се род или спојени из­

сидерiщим, -а и сидеР О IIИМ , - има м [н ат.

sidus

над пупка у С иј аму

181 1); -

БOl,С с п . (mtшу

-

thai)

(геН . sideгis) звезда, В. -оним] IIсеудоним (В .) изве­

трад ицион ални тајландски бокс у коме су, за

ден из појма или израза везаног за астрономију .

разлику од Юl3си чно г бокса, дозвољени ударци

11 27

силажа

cltjaceT ногама, коленима и лакто вима;

-

језик ЛllllfЋ . је­

зик дајске породи це који се говори у Тајланду.

сијасет, -а м [тур . казна од ар.

siyaset политика, управа;

siyasii управљати ; судити]

много , вр ­

шпиј у н (в. ), де ll ун ц ија llТ (в.), клеветник, по­ длац, издајник , достављач, Доушник .

улизи­

3.

ца, пу за вац, ласкавац , удворица.

шест,

8.

ло много; мнош тво, много људи, велика гомила;

п енс] некадашњ и е н глески сребрни новац од

6

велика количина нечега ; казна; невоља, беда.

пе н са

сијСllltТ, -а и Сllјiшйт, -ита м [према египат­ ском граду Сјени , Асуану] ми "ср . громадна сте­ на беле, ружи часте до црвене боје, која се упо­

требљава као грађевински материјал; египатски гранит.

сијеста, -ё ж [ш п.

ra

siesta,

према лат.

sexta sc. ho-

шести ч ас] попод невни одмор , спавање п осле

ручка.

сик' узв . [лат.

sic] тако!,

од речи до реч и , тако

пише (у ориг ин алу).

сик 2 [хинду

sikh] припадник индијске МОНО­

теисти чке религије, карактеристичне по надо­ градњи

исламских елемената на хиндуистичке

темеље.

сикал, -ала м [хебр. sеkkё l] IIСТ. ситан сребрни новац у Јудеји; сребрњак.

СИlсатйв, -ива м [лат.

siccativus који суши ]

хем . средство за убрзавање сушења масних боја и лакова.

сикатйва н, - вна, -в но [в . с икативан] који су­ ши, који убрзава сушење .

СЈЈквенс, -а м [еIlГЛ .

sequence]

муз. жар г. диги­

тално припремљена нотна секвенца, која се упо­ требљава као ритми чка подлога или компјуге­ ризовани риф (в.).

сик6за, -ё ж [грч. sуkоп смоква, в . -оза] мед. ко­ жна болест која се манифестује појавом брада­ вица сличних смокви; младеж налик на смокву.

сиком, -6ма м = сик6ма, -ё ж [грч . sуkоп смо­ ква, в. -ом] мед . брадавичаста и зраслина нали к на

сиксп е llС, -а м

[CIICIl .

siхрепсе, од

six

(1/2 шили н га) .

сиктер узв. [тур .

s ,kt ,r ] губи се! , одлази!,

марш!, напоље ! А сиктер-ка фа = сиктеруша (в.).

с иктер исати , -ришём сврш . И IIесврш . [В . сик­ тер ]

грубо

истер ат и

некога

н а п оље,

изба­

ц и(ва)ти кога .

с и ктер у ш а, -ё ж [В , сиктер] раз . жарг . послед­ ња црна кафа која се послужуј е госту као знак за одлазак .

сил , -а м [С IIIХ

seal] фока , туљан ; уп . сitЛСКЙII.

сitлаба , -ё и силаба, -ё ж [ лат.

sy\laba

од 1"))'1 .

sy\labe] грам . слог у реч и . сил аба рйј в. с и ла б а риј ум . силаба Рllј у м , -а и СИ Jlаба р йј, -ија м [ШЈаТ.

sy\labarium]

КlЫI Ж. попис слогова .

си лаб llЗ а Щtја, -ё ж [СРllат.

sy\l abicatio, в. сила­

ба] IIИIIГВ . књиж. систем ритмич ког мерења на

основу броја слогова у јед ном стиху. СИ Jlаб ифи к:iција, -ё ж [ШЈаТ.

syllabificatio,

в.

силаба Ј Лl1IIГI!. обликовање слогова, прављење слогова; слоготворство .

с и ла бltчаll , - чн а, -чно = СИ Ј l аБИ'IКЙ , [lIат.

si \labiclls

од гр'l .

sy\labik6s,

-3,

-о

в. силабаЈ сло­

говни, који се односи на слог, који се састоји од слогова , који твори слог.

А силаБИЧНlt стих

ЛИIIГВ. КlЫIЖ . стих који се мери једино по броју слогова , а за нем арују се дужи н а и на гласак.

си ла БИ'I К Й = СИJlабичан (в.)

си л аб ус, -а м [ШЈаТ.

sy\labus (вероватно погре­

смокву, нарочито на унутрашњој страни очних

шно п рочитано у Цицеро н овим ру кописима),

капака.

према гр'l .

sitt)lba i

вируса]

кат. оно што Црква забрањује и осуђу­

с ик6ма = сиком (в.) сико мора и сиком6 р а , -ё ж [грч . према sykon смоква,

m6ron дуд] ООт.

syk6moros,

врста дивље

1.

кожна футрола за свитак па­

је јер сматра заблудом .

2.

концепт говора , ди­

скусије, п редавања, кратак садржај .

си л а в , С И Jl ај , силах в . беll С ИJlах.

египатске смокве и њен п лод.

сикОфа.IТ, -а м [грч . sykophantes, према sykon смоква] 1. ист. особа која је пријављивала вла­

од мешавине сочног и зеленог биља , остављена

стима оне који су, у пркос строгој забрани, изво­

да ферментиш е без присуства кисеоника у си­

зил и смокве из старе Атине.

лосима.

1128

2.

потказивач ,

сил ажа, -ё ж [фр .

(en)silage]

агр. сточна храна

с и лажиратlt

СИЛОI"Јва м

сltлажи р ати = сltлираТlI (В. )

ка у пластичној хирургији и тд. ; жар г. женске

силаЖIIИ, -а, -о

груд и .

[8. с и лажа]

који је за с илажу ,

СИЛИКОIIСКИ, -а, - о

који је намењен силаж и .

Силван, -ана м [лат.

Silvanus, према silva шу­

ма] митол. старолати нско н иже божа нство шуме, поља и стада.

силвестарски, -а, -о [лат.

Silvestrus Силве­

стар] који се однос и н а С и л вестр а, који се одно­ си на Силвестрово. ~ Сltлвеста рско вече (С ltл ­ вестрово) вече уо чи Но ве год ин е , на дан св. Силвестра, последњ и да н у год ини назван по папи Силвестру

335.

1,

који је умро последњег дана

г. по грегорија н ско м кал ендару.

силвltкулry р а, -ё ж [лат.

silva шу ма ,

8.

култу­

ра] агр. наука која се бав и проуч а в а ње м и раса­ ђивањем шума; шумарство .

СИлё.l, -ена м [лат.

ске груди груди обл иков а н е сил ико н ск и м уме­ ц и м а; силиконске гуме с и л ик о н сл и ча н каучу­ ку; СИЛИКО lIск е смоле с моласт и с и л ик о н ;

-

гел

гел који ефикас но у пиј а влагу.

силим:шит, -и та м [и лат.

sili

(lјит ), (а lи)тјп

Сит), В. - ит] м ин ер. алуминиј у м с и л ик ат, чест са­ стојак мета морфних стен а, н ајч е шћ е се употре­ бљ ава као обл ога отпорн а н а ватру.

силирати, сил и рам,

3.

л. м н . с и ли р ају С8РШ. и

нсс врш . = СИJlажирати, с илаж ир ам,

3. Ј1. ми . сила­

ж ир ају с врш . и иесв рш. [ В . с и лажа, с и лос] с преми­ ти и ли спрем ат и у си л о с, и зв од и т и и л и и звести

Silenus од грч. Sе ilёп6s]

р ад њ у с ме штања с илаже.

СЈшициј В . с И л Ициј ум .

цу, према Баховом вас питач у и пратиоцу, који

С И Jl ицијски В. сИлИцијумскИ .

се представља с дебел и м трбухом и ћелом , увек пијан и на магар цу .

СИЈlсnса, -ё ж [грч. sуll ёрs i s х ватање, пре ма В. lёрsis узимање]

који пр ипа­

СItЛИКОlIска уља уљ а ст и с и л ик о ни ; СИЛИК О li ­

име које служи као симбол за пијан ство , пијани ­

син-,

[8. с и л и кони]

дају силиконима , који се одн осе на с ил и кон. ~

грам . обух ватањ е виш е

предмета једном речју, сл и вање двају слого ва у један; употреба јед н ог преди ката за виш е су бје­ ката, који припада само ј едном , н е подударање међу саставним делов и ма р ече нице.

силlt, - ија м новчан а ј ед иница Гвин еј е

СИJlицијум, -а и СИJlициј , - ија м [ нлат. ит , према лат.

silex

ка, најр ас прострањ е нији елеме нт у Земљиној

кори

(25%),

ато мс ки број

14, симбол Si;

кауриса).

нема га

сл обод н ог у природ и .

СИJlицијумски, -а, -о и сили ц ијски И сЈtJlи­ цијски , -а , -о

[8. сил ициј ум]

који садр ж и сили­

цијум , који с е од н о си на сил ициј ум. ~

(= 100

silici-

креме н] хем. п осле кисеони­

ло мали

-

чип вр­

ком ад веом а чи стог мо н ок ри стала си­

лицијума који садржи ел ектрон ск е делове и њи­

силикат, -ата м [илат.

silica силикон-д иоксид,

хове контакте .

В . -ат] хсм. хемијско једи ње ње сил ициј ум а с ки ­

СIШИЦИфиюiција, -ё ж [lIлат.

sili ficati o]

хем.

сеоником и неким м ин ер ал има ; сол и р аз ни х си ­

х е мијски процес претв арања у с и л иц ијумску

лицијумских кисел ин а.

ки сел ин у.

сили коза, -ё ж [В. с и ли ко ни , -оза] мед. профе­

Сltлицификовати , -куј ём сврш . и неС8РШ . [В.

сионално обољење плу ћа, н астај е услед уд иса­

силицификација] хем. претв а рати у с илицијум­

ња силицијумске пра шин е.

ску кисел ин у.

силикозан, кон -диоксид]

-зна,

-з н о

[илат.

silica

Сlt лк, - а м [С II ГЛ.

си л и ­

који ј е од с ил и козе , којима је

свил е н а стру на ; служи у ри БОЈ ЮВУ.

узрок силикоза.

сило

СItЛИКОIШ , сил и ко н а м мн. , ј д. сили ко н , ген . силико на [нем .

silk св и ла] (део п е царошког

прибора) с вил е н а нит, с вилен а стру н а, упредена

Si li kon

од Јоат.

silex, silicis

8.

сИлос .

СИJlогИзам , -з м а м [лат.

кре­

пре м а В . син -,

syllogismus од 'l'ч . logism6s за кљу ч ак]

мен] хем. полимер на ор га н ска једињења у који ­

sy llogism6s,

ма силицијум замењује угље ник и која се произ­

лог. обл ик ло гичн ог дедукти в н ог закључ и вања у

воде у облику уља , гуме и л и смоле; служе за

којем се из д ва или виш е судова ( пре ми са), пре­

производњу накита, с ин тет ичк е т ка нин е , ум ета-

ма

одре ђ е ним

правил има,

и звод и

закључак

11 29

силогистика

симболизирати

(ко нклуз ија) (метали су елсмснти, гвожђе јс ме­

билне телефоне (служи за иде нтифи кацију ко­

тал, закључак: гвожђе је елемент).

рисника).

СIIМЗ, -ё ж [тур.

СИЈЈогисти ка, -ё ж, дат. и лок. СИЛОГИ('"ТIЩИ [В . сило ги зам Ј ЈIОГ. наука која се бави проблема­ т иком силогизама и њиховог извођења.

СIIJIOГИСТИЧКЙ, - а , -о ['1''1 .

sima од ар. sil11a] боја и квали­

тет коже лица; тен, пут.

сима l , -ё ж [В. си(лицијум), ма(гнезиј ум) ј

syllogistik6s, В .

си­

геол . дубљи слој Земљине коре који обавија Зе­

логизам ] ног. који се односи на силогизам. А с и ­

мљино језгро; грађен је од базалтних стена; де­

JlОГИСПlчке ф игуре који има облик логички

бљине око

субјекта означи са

S, а са Р појам

предиката у за­

900

kгп.

си ма 2 , -ё ж [лат.

правилног посредног закљу чка. Ако се појам

sil11a] арх ит. глинени или мра­

морни жлеб на античким х рамовим а, украшен пласти ч ним или обојеним орнаментима .

кључку, онда те фигуре гласе:

1

П

rп

rv

м -р

Р-М

М -Р

Р-М

-б иоза] биол. начин живота; заједничко живље­

S- M S-P

S- M S-p

M-S S- p

S- M S- P

ње, корисна, тесна и трајна заједница д вају или

С IIмби оза, -ё ж ['1''1. sуmЫоis, према В . сим-,

више разноврсних организама; животиње и жи­

Прве три фигуре потичу од Аристотела, а по­

вотиње, животиње и биљке, биљке и биљке .

следња од Галена .

с и мБИОПI'IЗI I и С lt мБ И отск И .

СИJlОС и СII JlОС, -а м [Шll. мн. Од.

silo)] 1. трап

silos

С lt мбil0llТ, -а м ['1''1. sуmЬi5п који живи зајед­

складишта

за жито (у Шпанији).

2.

да нас,

модерно спремиште великог капацитета, од бе­

но, према В. сим-, -бионт] члан симБИОТИ'lке за­ једнице.

тона, амбар за жито и друге житарице и семенке .

сitJJскй н , -нна м [енгл. sсаlskiп] крзно израђе ­ но од коже фоке или морске медведице; врста

симблефаРО II , -она м [8 . сим-, '1"1. Ыерhагоп обрва] МСН. сраслост очног капка са очном јабу­ 'IИЦОМ .

сil мБОЈЈ, -ола м [лат. sуmЬоlшn од '1''1.

финог свилеfЮГ плиша који је израђсн слично

lоп , према

овоме крзну (код нас уоб. силискин) .

силуета, -ё ж [фр . а lа цуском

штедљивом

silhollette (према

министру

финансија

ХУIII века Етјену де Силуету (Е!iеппе de

ette, 1709- 1767)] јсднобојна

фран­ из

SilllOlI-

слика облика, тела,

профила, изрезан приказ човека или предмета, врло јефтина слика у једној боји, и з резана црна

хартија залепљена на белу , назив добила по штедљивом фр . министру фннансија СилуС1'У у ХVПI веку; сенка, прилика.

СИЛУМЙ II , -Н на м

[8.

СИ(Jlицијум), (а)луми­

н(ијум)] МИllСр . леl-ура силицијума, бакра и алу­

минијума; лака, чврста и отпорна на корозију.

сiI ЛУ Р , -у ра м [према келтском племену Си­

•

8.

symbo1.

сим- , Ьаllеiп бацати, погађ ати]

знак по којем се нешто може распоз нати , сазна­ ти или закљу чити.

2.

изражајно средство у кљи­

жевности и уметности.

з нак који означава не­

3.

што што се не може сликовито пр едставити (ап­ страктно , научно, духовно, пој ам, идеал) . ворени ЗШIК, усмени з нак , лозинка. вере, веровање. А -

[уп . лат. сгеdо,

вер е

5.

4. уго­

рел. смисао

=

ПР"ВОСJl . символ вере

regllla fidei

сажето учење вере]

зби р учења и основних догмата х ришhанске ве­ ре (разликује се у Православној и Римокато ­

личкој цркви,јер Римокатоличка од седам кано­ на признаје само четири) .

си мболизам, -зма м [фр . бол] ум.

1. књижевни

symbolisme,

Н. сим­

и ликовни правац, настао у

лури (Silшеs)] '"СОН. у развоју Земље, најстарији

Француској крајем ХIХ века, који тежи да IIOMO-

период палеозо ика, у којем преовладавају мор­

ћу симбола изрази осећања и апстрактне појмо­

ски бескичмењаци, јављају се прве рибе, а на

ве .

копну прве биљке .

sllbscriber

idепtity

modt1le]

теХН. минијатурни чип за прикључивање на мо-

1130

изражавање у којем се користе симБОJlИ.

syimbolisa!io,

8.

симбол] приказивање у симболима , предста­

СИМ - В . С ИН- .

СIIМ, -а М. [енгн .

2.

С llМ Б ОЈЈ из а циј а, -ё ж [шraт. вљање знацима .

с и мБОJlиз и рати В . с и мБОЛИЗОВЗТII .

СИМllатеТllчан

СlIмБОЈlIIзовати

симболизовати, -ЗУЈем и симболизltрати, симболизирам, нссврш . [фр .

3. л . МII. симболизирају сврш. и symboliser, В. симбол] 1. озна чити ,

на два дела; делови се могу по клопити када се

један део обрне око исте п раве за

180°.

Сltметралан, -лна, -лно [В . симетрија] који

приказати симболима (идеју, мисао, осећања,

припада симетрали , има њена својства или се на

предмет, догађај).

њу односи.

2.

приказивати или говорити

у пренесеном значењу, симболично . з. бити У

симболика, -ё ж, дат. и лок . симболици [В . симбол]

1.

CIIMeтpllja, -ё ж [грч .

symmetna, према в. сим-,

- метрија] р авномерни однос поједи~IИХ делова

и звес ном односу с нечим .

скуп знакова помоhу којих се изра­

жавају разни појмови и идеје.

2.

учење или нау­

нек е цели н е; еклад н оет, слагање.

симстричаll, -чна , -'1110 [ГР'l . sYl11l11etrik6s, в. симетрија] који на обе стране одговара мери,

ка о изражавању религијских представа слико­

који је једнак, еразмерен; који се одликује СКЈЈа­

витим з нацима ; учење о симболима, узо рима. з.

дом, равномсрношћу. А симеТРllЧllа ф у"кција

рел . испитивање и тумачење симбола вере и хри­

мат. функција која се не мења ни при било којој

шhанске цркве .

п ерм утацији пром е н љивих.

симболист(а), -ё м,

МН .

симболист и

[фр.

СИМСТРII'IIIОСТ, -ости ж

[8.

симетрија, симе­

онај који представља

тричан] својство разних објеката који задовоља­

шта помоћу симбола, који симболички при казу­

вају одређене елементе правилности (симетрије).

symboliste, је.

2.

В. симбол]

1.

пристал ица, следбеник и загово рник сим­

ГР'l.

СltМИ ЈIИС Сliмили гаудет в . siшilis siшili gau-

det.

болизма.

симболичаll, -чна, -чно [лат. symbo licus од

СИМИОЛОГllја, -ё ж [лат. sil11ia човеколики мај­

симбол] сликовит, предста­

мун , в. -логија] ЈООЛ. н аучна дисциплина која

symbolik6s,

8.

вљен з нацима, у пренесеном значењу; који се тиче симболике. А симБОJlИЧ llа Jlогика логика

rrроучава живот

MajMYlla.

сitМИТ, -а м [.'Ур. sil11it, simid од ар. samld] хлеб

која тежи да ЛОl'ичне радњс и односе појмова и

који се меси од најфинијеl ' пшеничног брашна;

судова изрази као математичке функције и једи­

мали округли хлеб од белог брашна.

нице, JlaКJ le, да ство ри алгебру логике.

симиuија, -ё м [·'УР . simityi] занат . онај који производи и /или продаје симите .

СltмВОЛ В. сltмБОJl.

СИМСIIС, -а М [према немачком проналаза чу Вернеру фон Сименсу

1816-1892)]

(Wemer

уо п Siсmепs ,

физ. мерна јединица којом се изра­

жава електрична проводљивост у Међународ­

ном систему мерних јединица, једнака елек­ тричној

ПРОВОДЈЬивости

елемента

кој и

електрични отпор од једног ом а; ознака

има

S.

СИМСIIПIJlац, -лца м [В . сименталски] ЈОО1I . бик сименталске расе .

СИМСllТалка, -ё ж [В . сименталеки] зоол . раса краве која даје обилну количину млека.

СИМСllТалскй, -а, -о l ИСМ. Simmental Симен­

С IIМ О llиј а, -ё и СИМОИllја, -ё ж [лат.

simonia,

према л ику Симона Чаробњака] нст. рел . према С имон овом греху, трговина светим стварима , нарочито црквеним звањима и привилегиј ама

( по легенди, халдејски чаробњак Симон хтео је од а постола да купи тајну стварања чудеса) .

СIIМОllијак, -а ка м [lIлат. simопiасus] који даје или добија свете ствари за новац, који тргује светим стварима.

СИМОllист(а), -ё М, МII. симон исти [В. симони ­ ја] особа која се бави симонијом.

симорфilЗам, -зма м 6 11ОЛ. подударање обли­ ка тела животиња с облицима у околини.

тал] који се ОЩIOСИ на Симентал, долину реке

СИМllатсктомија, -ё ж [В . СИМl1ат(икус', екто ­

Симе у швајцарском кантону Берн. А симсн­

мија] мед . хируршко пресецање једног дела сим ­

талско I'овече племенита паемина говеда, вео­

патикуса , симпатичког ла нц а нервног система ,

ма цењена због млека и меса. В. СИМСIIТЗJlац.

најчешће због сужења крвних судова.

Сltметрзла, -ё ж [В . симетрија] мат. права која дели дуж , угао или геометријску слику И Ј ЈИ тело

СIIМllатетичаll, -'Iна, -'ЈНО lнлат.

sympatlleti...

CLIS , в. симпатија] који тајно делује; чаробан .

1131

сим патизер

CItMC

СИМ I1атетично

ле'lсње ле чење тајанственом

с илом и тел им а који ни су ле кови ; симпате­ ТИЧIIО мастило н е видљ иво мастило које поста­ ј е видљиво те к н ако н н еке п осеб н е радње (греја­ њ а, п од угицајем светлости , хемикал иј а итд . ).

да н њихов чини ла ц да б и се тумачил е.

4. п ри ми­

тивност ; глупост, О I"(Ј аничено с х вата ње .

симплицитёт, -ета м [лат.

simplicitas] једно­

ставност ; простодушност, неукраш е н ост, беза­ зле но ст , природност ; ограничено ст, глупост.

сим патизер, -ера м [В . с имп ат ија] који ј е не­

симплока , -ё ж , дат. и л о к . с имплок и [грч.

ком н аклоњен, који прати н еч ији рад са си мп а­

symplokc, према В. СИМ -, ploke плетење] 1. сплет, испреплетеност, ч ешће понављање ре 'lИ. 2. КЊИЖ .

тиј а ма ; присталица , н авијач .

сим патија, -ё ж [грч. sympatheia, према в . СИМ -, - патија] осе ћ а ња .

2.

1.

саосе ћање; природн о слага ње

обостра н а наклоност и р азумевање

између двеју особа; привла чност . сyn р. антипа­ тија (в . ) .

п оч ињу

и

заврш авају

истом

pe'lj y

(анафора

удруже н а са е пифором) .

симпод ија , -ё ж [нлат.

sympodium, п рема В .

СИМ-, - под ија] мед. урођ е н а малформација; ср а­

сим п атикус, -а м [нлат.

sympathicus, в . симпа­

тија] а нат. сим п атички жив ац, који је део ауто­ н о мног вегетативног нервног с истема ; уб рзава р ад срца и сужава крвне судове.

sympathi-

в. с импатијаЈ тајити симпатију , саосећат и с

симпозиј В . симпозиј ум. симпозијум , -а и

симпозиј,

пр ема В . СИМ - ,

СИМ llатичаll, -ч н а, -ч но

[8.

симпатија] који

побу ђује симпатију , који се свиђа ; до п адљ ив.

, - о [В .

односи , који прип ада с имп атикусу .

- ија м

пиј е ње]

1.

[грч. ист.

rl eBa'le

и

сви ра'lе . 2. састанак стручња ка на којем се рас­

3. скуп .

СИМПОЗItОIl, -а м [ грч . ри х Грка и Рим љана,

с импатикус ] који се

p6sis

код ста ри х Грка и Римљана, гозб а уз правља о одр еђен ој тем и .

неким , волет и н екога .

Сlt мпаТИ'IКИ, -а

слост IIОГУ .

symp6sion,

симпатисат и , -ти шём несврш . [фр.

ser,

сти лска фигура код које два или виш с сти хова

symp6sion] 1. код ста­ гозба , пијан ка. 2. н аслов

Плато н овог дела о љубави , еросу .

тичан] својство онога што је с импатично , осо­

симптом , -ама м [1IaT. symptoma од ГРЧ . symptoma случ ај, према В . СИМ- , p{ptei n п адати] 1. мед. промена у субјектив н ом осећ а њу, фу н к­

б ин а онога који ј е сим п атичан .

цији или и згледу која указује на п оремећај, аб­

с импатичност, -ост и ж [в . с и мпатија , симпа­

сим плекс, - а м [лат, и с крен, поштен ,

simplex] 1. једноставан , н а и ва н . 2. лудак , будала. 3. грам . symplificateur,

В.

с имп л ификовати] који претерано, непотребно

С ltмплификащtја , -ё ж [фр. symplification, в .

1. а.

3. с п ољни

2.

з н ак , на гове ш тај не­

знак нечега .

k6s СЛУ 'l ај а н]

symptomati-

који садрж и симптом е; који указу­

је на н ешто као симптом (болест). симптомаТИЧIIОСТ, -ости ж [В . с и мптомати­

с импл ификује , поједностављује .

с импл ификовати]

ког зби в ања.

симптомаТИ'lаll, -'1на , - чно [грч.

н аз ив за самосталну реч која није сложе ни ца .

с имплификатор, -а м [фр .

н о р малност или болест.

у пр ошћавање, обл и к ин ­

ч ан ] карактеристика онога што ј е с и м птома­ ТИ ЧН О .

п ој ед н оста­

симптомаТОЈЈогија , - ё ж [ В. симптом, -логи­

вљ ивање , стање он о га што ј е пој едноста вље но .

ја] МСД. н аука која ПРОУ'lава симп то ме по којима

телектуал н е

2.

рационализације.

б.

еко " . поједноставље н а ср едства за рад и про­

цес и да би се убрзале радн е опера циј е.

се препознају одређене болести .

симптоматски, -а, -о [В . с и мптом] кој и се од­

Сlt мплi1фиковати, -кујём сврш . и несврш . [JlaT.

н оси на с имптом е ; исказује се као с и м птом . .1.

поједноставити, упрошћавати, упро­

симптоматске пси хозе мед. посл ед и ца оштеће­

simplificare]

ња мозга код р аз ни х болести .

ст ити .

с имплицilзам, -зма м [лат.

simplicitas] 1. пре­

тера но поједностављење; поједностављење до крајњих граница.

шн ост,

1132

3.

2.

јед н оставност, простоду­

свођење сложени х појава н а само је-

CItMC, -а м, мн . симсов и [нем .

Sims] арх ит. 1. хо­

р изонтални об р уб го рњег зида н а ф асад и испод стрехе; служи за ук р ас, а на њ е га сс м огу став и ­

ти раз ни п редмети .

2.

олук , опшивак, греда која

симулакрум

синаксар

се налази на крајевима и н а њу се и з нугра насла­

д ве кости међусобно спојене хрскавичавим тки­

њају др уге греде.

вом .

симулакрум, -а м [лат. рати]

1. привиђење,

simu1acrum, в. симул и­ сабласт . 2. слика и при л ика,

clf м ф о нија, -ё ж

symphonia

од IlJЧ .

ње, према В . сим-,

живи пример, л ажна слика , приви д.

[фр .

symрhопiе

од лат.

symphonia сагласност, слага­ -фониј а] 1. склад . 2. муз . већ а

симулаllТ, -а м, мн . СИМ)lЛа нти , ген . МН . с имУ­

оркестарска композ иција , об. са четири гпавна

лан ата [лат. s imu1апs који огю наша од simu1aгe

става (алегро, адађо или анда нте , скерцо , престо

опонашати] онај кој и се претвара; забу шант; ла­

и сп.) за симфонијски оркестар .

жни болесн ик ; лицемер .

СИ М ф О llиј ета, -ё ж [ фр .

symphoni ette, в . сим­

симулатор , -а м [лат. simu 1 atoг, в. с имула циј а]

фонија] муз. симфонија м а њег обима и једно­

техн . модел н е ког реалног система , уређај који

ста вног садржај а; об. нам еље на из вођ ењу ка­

имитира р ад н еког постројења или његовог дела

мерног или гудачког састава.

(у лаборато рији ве штачки ствара услове који

постоје у стварности).

симулација, -ё ж [лат. имитирање

стварних

с и м ф iшйј с кй , -а , -о [В . симфонија] који се односи и л и припада симфонији .

si mu1atio] 1. физ . хем .

услова

звук) неком експерименту.

2.

(облик,

м ири с,

мед. свес но и л и на­

муз. симфо­

...

Iшј ска rl оема форма карактерист ичн а за време романти зма,

често

програмског

н аз ива ,

нпр .

"Ноћ lIа голом брду", може имати и конкретну

мерно понашање зд раве ос обе кој а глуми бо­

радњу или причу као и луе-грацију ;

лест, ради сопстве н е користи, и збегаваља одго­

највећи муз ички састав који чине с ве врсте му­

-

оркестар

имитирање физичког

з ички х ин струме н ата, подеље ни х у секције ; на ­

процеса или објекта компјутерским програмом ,

з ив доб ио по симфонији за чије су и з вођење об .

ворности , казне итд.

3. рач .

који треба да одго вори на податке и пром ењ ив а

п отреб не све вре-ге ИНС'грумената ;

стања као да је са м тај процес ил и објекат.

заба вне музике која сад рж и еле м енте џеза у и з­

симулирати, симул йрам , 3 .л. мн . симул ирају неС8РШ. [фр . simu1eг од лат.

simu1are] 1.

претва рати

се , пренемагати се; подржавати кога, забу ш а ва­ ти .

2.

стварати вештачке услове .

-

uез врста

вођењу симфонијског оркестра .

С lf М ф О llи ст(а) в . сим ф Оllича р . С И М ф О ll ича р , -а м [В . с имфонија] м уз . а. с им­ фонист, м уз ичар који e-IЋара дела за симфониј ­

симултан, -а, - о [нлат. s imu1tапеll S, према лат.

ск и оркестар , компонује симфоније . б . уметник

зајед но] који се појављује, постоји или се

који изводи симфониј е, члан симфонијско г ор­

simLl1

изводи у исто време; истовремено, зајед но.

...

симултано rlревође ње упоредо превођ ење с једног језика на други.

симултаl lизам, -з ма м

[8.

симултан, -изам ]

нпр . на слици руке л икова су умножене да би дале израз покрету н а слиц и .

века, у којем се у рок-муз ику уносе елементи класи чне муз ик е.

си н -, с и М- [грч.

syn]

као први део речи з начи

зај ед но са , уз, су , заједно, поред (синесшез uја.

симултанитёт, -ета м [lIлат . si mu1tапеitа s, В . с и мултан] истовременост, истодобност .

симулта llка, -ё ж [В . симултан] шах. партија шаха коју један играч у исто време игра са више противника на р азл ичитим шахо вским таблама.

[8. с имулта н]

свој ст во

OHOrd што је с имулта но; истовр еменост, и сто­

добност .

симфиза, -ё ж [грч .

сii м ф О- РОК, -а м [еIlГЛ. sympho-rock] муз. жанр р о к -муз ике настао почетком 7 0- их година хх

ум. модеран уметн ички правац, врста куби з ма:

симулта llОСТ, -ост и ж

кее-гра .

симбиоза).

с ин агога, -ё ж, дат. и пок. синагоги [лат. synagoga од грч . synagoge скупљање , према в . С ИН -, agoge вођење] јеврејски храм , место за молитву, састајање и у ч ење, об. посеб н а з града , али мо же

бити и соба у стану .

•

сii н агогала ll који се од­

IIОСИ , који припада синагоги .

синакса р , -ара м [нлат. sупаха гiоп од сргрч. заједнички

sупаksаг i оп скупљање, окупљање, скуп] ЦрК8.

ра ст, према 8 . С ИМ -, - физа ] анат. место на којем су

пр авосла вна цркв е н а књига у КОЈОЈ су дат и крат-

symphysis

11 33

СИlIдстизам

СИНЗКСИС

ки, ј ез гровити ж ив ото ш,си светитеља поређа llИ

СИIIЗКСИС, -а м [ '"]ЈЧ . 8.

син-,

agei n

synaksis саста н а к , прсма 1. скупштина , збор , саста­ црквени . 2. рел . " СТ. зборови на ко­

водити]

н ак, нарочито

сингл, -а м, М'·I . СИ IIГЛОВI1 [енгл . да н од лат.

по дату мима календара.

singt11t1s

пој едина ч а н]

sil1g1e 1. СП .

сам, је­ поједи­

начна борба , такмичење појед инца у стоном те­ IIИ СУ и др. спортовима.

2. јед нокр евстна

у возу или на броду .

МУЗ. грам офонска 1ЈЈ10ча

3.

кабина

јим а су се окупљали г,рви х ришћ ани на моли­

која н а свакој страни има ј ед н у комп озицију.

тву; претеча свих каснијих литургија.

жар г. онај који живи сам; сам ац.

СИllашi ф а, -ё ж ["лат.

loiphe, према

8.

synaloepha од грч . sYlla-

син-, aleiphein мазати, мастити]

п ас Кинези , грч.

sinanthropt1S од лат. Si-

anthr6 pos чов ек]

а нтро п . фосилн и

остаци ,rpачовека који су , з ајед но с каменим оруђсм,

јужно од ll еки н га; пскиншки

Hal)elll1

у игри б риџ а:

singularisjl"]JaM.

категори­

ја која у реч и оз н ачава једин ство н аведеног ли­ ца , предмета и сл .; ј ед нин а.

Сllш-ула р а н , - рн а , - р но

lHaT. singLllarisjl . који 2. поједи­

'·'рип ада, који се од н ос и на сингулар .

н а ч а н , ва нреда н , одличан , својствен , р едак, нео ­

чов ск.

СИ.IЗ IIТ РОIl У С

8.

б ич а н .

СIIIIЗIПРОII .

СIIНЗIIИС, -а м [нат. зач ин

singleton]

ј една карта н еке бој е коју и ма н еко од играча.

сl'нll-улар, -а м [Ј ЈаТ.

фО Il . с пајање двају дуг и х самогласника у ј еда н .

СIIIIЗ II ТрО II, - а м [шшт.

СИIIГJlТОII, - а м [енгл .

4.

sillapis

од гр" .

од сла чице с додат ком

sillapi] КУНИ" .

в ина ;

го р у шица ,

singLl lare

нин е, н ема м н ожину (Београд, цемент). YIl . IIЛУ­

слачи ца, горчица, се нф .

Сllllзпса, -ё ж [нлат. спој, према 8 . син-,

Сllllгуларе таllТУМ м ,,,щскл. lлат.

tа пtшn] грам. именица која и ма само оБЈ lИК јед­

sYl1a\U-is од грч . synapsis haptein Дотаћи] a llaT. место

доди ра д ва неурона, обич н о аксо н а (великог

рале та нтум .

СИllгуларизам , -з ма м

сингулар, -изам]

[8.

фИЈ IOЗ. метафизички правац којиза објашњење

(мало г

р аз н ол и кости у свету узима само ј еда н узрок,

огранка) другог, где се н ервн и импулс пре н ос и

ј ед но н ачело и при з нај е само ква нтитаТ ИВII О

огранка) једног неурона

и

де норита

електричним путем (беск ич мења ци ) или хем иј ­

разл ичите елемнте бића : и ли материј у ини дух;

ск им (кичмењаци ) .

CYllp.

СИllа ртрбза, -ё ж [грч . sYll alihгos i s, према

син-, artllГOl1 уд; з'лоб,

8.

-{)за]

синз р х ија , -ё ж [грч .

8.

8.

коартикушiција .

synarkhla, према

8.

син-,

8.

synga1l1ia, према 8. с ин -,

-гамија] бион. спајање два гамета у процесу ОПJIодње; чине је фаза плазмогамије и фаза ка­

СИl lгамбза, - ё ж ["нат.

syngo1l10sis

ga1l10s брак , 8 . -оза]

према

8.

8ет. болест коју и за­

зивају паразитн и црви када се н аста н е у ду шни ­ ку или бронхијама Домаће ж ивин е или друг их

СИllгсрица, -ё ж [према америчком ин ду­ с·гријалцу Ајзаку Мериту Сингеру

(1. М. Singer,

устаље ни н аз ив за старији мо­

8.

(""yhHOCT, једи нстве н ост,

п ојед ин а '1НО СТ.

singtl ltt1s]

фюиол . штуца­

си IIДЗКТЙJl Ifја, -ё ж [ нлат. син - , грч .

daktylos

syndactiltls, према 8 .

прст] мед. урођсна а номалија:

срасли прсти на рукам а и стопалима .

а " ат. жиличаста творевина која држи делове ске­ лета .

СИllдеЗМIПliС, -а м [.-рч .

s)fndes1l10s

СIf IlГИДУ II УМ, -а м [мт. ск и назив за Београд.

веза , спо­

на , 8 . -итисј мед. за п аљење зглобних веза.

sYl1desmos

веза ,

спон а, 8 . -логијај мед. део анатомије к оји проу',а­ ва везе међу костима .

СИlIд стизам, -зма м [ грч .

syndetik6s

повеза н

зај ед но] грам . при суство вез ника ; веза но ст поје­

дел маши н е за шивење.

1134

singLIlaritas,

С НН ГУЈЈар] особи н а онога што је сингуларно ; мо­

СИllдеЗМОJlОГliја, -ё ж [I"]ЈЧ .

птица.

1811-1875)] жа рг.

..

СlшдСзма, -ё ж [11)Ч . sупdеS1l10S в еза, спона]

риогамије .

син-, '"]ЈЧ .

п лур али з ам

њ е; радње без ут ицаја воље.

СИllхаJlСКЙ .

СIfIlГЗМ~lја, -ё ж [ Шl ат.

YIl .

CHlIrYJ IТYC, -а м lл ат.

-архиј а] заједничко владање; савлада.

СИIIГЗJlёс кй

дуализам;

СIlIlГУJlаРlпёт, -ета м ["лат.

Singidt111t11l1]

И СТ. рим­

диних реч е ница у сложеној рсченици одређе­ ним вез ником .

СИIIДИК

СИllемаСКОIl

СИIIДИК, -а м, "'•. синдици, ,'СН . мн. синдика [лат.

syndicus

градски службеник од грч.

syndikos

адвокат, саветник оптуженог, према в. син- , dikё

синђелија , -ё Ж [грч . synkeleo заједно запове­ дам] цркв .

1.

диплома или грамата којом је епи­

скоп п остављао или потврђ~lВао све штенике у

парница] правни засту пни к, п редставник, п о­

парохијама.

моћник; правни саветни к ( н еке заједнице, уста­

е пископ IlOС1Ћвљао или потврђивао у одрсђеној

нове, Ilредузећа итд.); секретар.

е парХИЈИ .

СИlIдикаЈlизам, -зма м [фр . sупdiса li SlТlе, в. синдикалист(а), синдикат]

1.

покрет који оку­

пља чланове који обављају исти или сли чан по­ сао како би за штитио њихове интересе. покрет, струја настала у

2.

ист.

xrx и почетком хх ве­

ка који има за циљ да заштити економски поло­

жај радника; не учествује у 110ЛИТИЧКИМ борба­ ма, него брине само о економском положају радника.

СltllдикаJlист(а), -ё м, "11. синдикалисти [фр.

syndicaliste,

В . синд икат] члан синдиката, онај

који се бави синдикалним радом . да, који се односи на синдикат и синдикате. ј. права

колективна

пр а ва чланова

синдиката (нпр. право на ор ганизациј у, на пре­

говарање , штрајк);

- IIOKPCT укупност синдика­

та, њихових актив ност и циљева.

СllНдикат, -ата м [фр. syndicat од срлат. syndi-

cattls

п атријаршка д иплома којом се

СИllеаст, -а м [фр. cineaste] фИЛМ. стручњак за филмове, онај који у филмској индустрији обавља некакав креативни посао : режира , с нима итд.

cllНeгдoxa и СИllсгдоха, -ё Ж [грч . synekdokhe, dekllesthai примати] I. з нач е­

према В. син-, ек-,

ње јед не речи замеље но з н а ч ељем друге по оби­ му и количини; где се уместо целине узима део,

или цел ин а уместо једног дела;

2.

КlЬИЖ. рето ­

ричка и песничка фигура и гово рни и језички п оступак у коме се уж и поја м употребљава уме­ сто ширег: кров уместо кућа: имати кров над главом = имати кућу; грло уместо :ж:uвошuња

с,'шдикаJlIIИ, -а , -о [В. синдикат] који прип а­ СИIIДИlсаЛllа

2.

канцеларија синдика, в. синдик] ор ганиза­

(кољ, крава): стадо од сто грла = стадо од стоти­ ну коља , кр ава и сл.

синёдријум, -а и синёдрйј, -ија = СИII СД РИ 011, -а м [грч . sупеd гi о п]

Behe. 2.

1.

заседаље, скупштина,

највиша судска установа у ста рој Јудеји ,

духовни и светов ни суд

..

СИНСДРItО II = сiшёдријум (в.)

ква

в. sine qua поп .

ција радника и службеника која има задатак да

C'llIe

проучава, штити и уна пређује радне , друштве­

синекија , -ё Ж [ грч. synoikia]

11011

'10011.

заједничко

не, правне и друге интересе и права свих члано­

ста но ваље, зајед ница; нпр. када мрави станују

ва заједнице као и да посредује и зме ђу р адника

на биљкама.

и послодавца.

синдром, -6ма м

[.!Лат.

synd ro lТl e од "р'! .

syndrolТle гомилање, стрка, према в. син-, -дром]

1. мед .

више симптома или аномалија које зајед­

но чине клиничку слику типи чн у за неки поре ­

мећај и болест .

2.

ску п неповољних елемената

који одређује неку појаву. ј. вијетнамски -асо­ цијално, нај',ешће агрес ивн о гюнашаlbе и н е моћ уклапања у цивилни живот након активног уче­

синекологија, -ё ж [ В. син-, екологија] 60'1'. део е коло гиј е б иљака; еКОЛО I ' иј а биљних зајед­ ница.

Сlшекура, -ё ж [cp1laT. (beneficiulТl)

sine

сига

(повластице) без бриге] лака и уносна служба;

добро плаће ни положај који н е захтева м н ого р ада и одговорности.

СИllекурист(а), -ё м,

MII .

синекуристи [В . си­

шћа у ратним операцијама (појавио се код у ч е­

некура] онај који има доб ро плаћен посао који

сника у рату САД и Вијетнама); rlOсттра ум ат­

не захтева никакав озб иља н рад.

ски -стресно стање након преживљене трауме.

СИllђеЈI, -а м [ср. грч. грч .

stIghellos, према в . СИ Н -,

СИllемаскоп, -а м [фабричко име прои звода , према в. кинема- , -ско п] фи!,м. тех ника широког

ћелија] рел. монах којег ј е са собом

платна, тех ни ка с нимаљ а фи лма у којој се слике

доводио новоизабрани епископ; тајни са в етник

специјалним соч ивим а сужавају, а при ликом

епископа (виши монашки чин у православ н ој

пројекције спе циј ал ним оптичким с редствима

цркви).

шире и приказују у природ ним раз мер ама; тон

kellion

1135

синкретизам

сине рама

СИllкарпија, -ё ж [В . с ин -, грч . karp6s плод]

се снима са четири и л и три з в учни к а, што м у да­

је посебан ефекат.

бот. сраслост плодова н еки х биљака .

синера ма , -ё ж [ф аб ричко име производа ,

СИllкатегорема, -ё ж [ в . СИН-, грч . kаtёg6 гёmа]

према в . си н е(маско п) , (пано) рам а] техника сни­

1. оно

маља и пројекције филмо ва , у којој ј е акценат на

2.

тродименз ионалној

слици,

сугерисању

про ­

сторности слике; овако с нимљен филм приказу­

је се на платнима кој а су трипут дужа од обичн и х, са три пројекциона апарата; овај на­

СИIIКЛИllала, -ё ж [В . син- , грч.

klinein н агиња­

ти] геол . појава када се слојеви нагињу ка оси на­

бо ра , улегнути део боре . еу пр . аНТItКЛИllала (В . ) . синклйт, - ита м [r-рч . synkl etos сазван, према

'IИН ства ра код гледаоца п от пуну пластичност;

в . син, klёt6s позван] ист. врховно веће највиших

гледа се без наочара .

Сltllе ргизам, -зма м [Ш1Зт . sупегgismu s, пре ма в. синер гија, - из ам]

што се говори о особи која ниј е присут н а .

псе" . уметнута р е ч да б и се и спунио стих .

1.

државника у В иза нтијс к ом ца рству ; сенат.

синкопа, -ё и СИlIкопа, -ё ж [грч . synkope из­ k6ptein ударати, сећи]

учење о садејству, наро­

чито о слободном садејству људи у тежњи за

поправљењем и стицањем блаженства.

2. сарад­

резивање , према в . с ин -,

1. гра м .

изостављање гласа или слога у средини

ља различ итих чинилаца ил и органа у зајед­

речи .

ничком процесу .

ва ; спајање у ј еда н тон друге половине једног

3. теол .

однос из м е ђу Бо га и чо­

2.

муз . пр ек ид у правил н ом низању такто­

века зас н ова н на узајамном делова њу у п остиза­

такта првом половином следећег такта .

њу спасења.

из ненада н

синергија , -ё ж [грч . sупегgiа зајед нички рад , према В. син-, егgоп рад ]

1. физиол . сарадља неко­

2. теО1l .

таја н стве н а и слобод­

СItIIКОПltраТIt , синкопи р ам,

1.

слога .

sупегgistа, п рема В . синергиј а]

1.

["лат.

2. ан ат.

група мишића која у једном зглобу врши

фон . сливање двају самогласника

или д вају слогова; eyrrp. д иј ереза (в . ).

a(st-

hёs is осећање] способност ненадраженог чул а

сltl l естетич а р, -а м [В . с ин естез ија] проучава­ њ е синестез ије, присталица с инестез ије.

sini трпеза , софра од п ере. siпредмет кинеске из р аде]

етнол. низак округао сто; со фра.

сltll иц ез а , -ё ж [нем .

3.

м уз.

synkoptik6s ко­

надн е малаксалости]

1. ск раћен ,

изо стављен .

2.

СltllкраЗltја, -ё ж [грч . syпkrаsis , према в. син-, грч .

Synizese од

kriis is

меш а ње] спај ање у једну целину; ме­

СИllкратија, -ё ж [В. син-, - кратија] облик др­ жавне управе у коме н а род, преко својих иза­ браника, у одређеној мери учествује у врховној управи .

Сltllкретизам, -зма м [грч . sупkгёti sm6s савез Крић а на , према в . СИН -, Кгёtеs Кр ићани , в . -изам]

1.

а . н еразд војиво стање , ујед ињење, спајање,

прожим ање . б . уједињење двеју страна против

једн е

ГЈротивничке

(коалиција

невладајућих

странака насу прот владај у ћој странци ) .

грч . sуп(zёs is,

седети] фо н. стапање у јед­

но , изговарање д вају сугласника у једном слогу.

1136

муз . прекидати ритам мелодије .

СИIIКОПТИ'lан, - чна, - чн о [грч .

боја када се чују то нови.

hizein

2.

шање , смес а .

да осет и надражај другог чула, нпр . да се види

према в . син-,

синкопи­

ји изаз ив а наглу малаксалост, који п ати од изне­

Сlt н естез ија, -ё ж [нлат. sу пеsthеsiа од грч . sупа(sthёsis групно опажање, прем а в . син-,

пј (досл.) кинески,

MII .

спајати тактове .

Сlш ереза , -ё и СИllереза, -ё ж [r-рч . sупаiгеsis

СИll ltја, -ё ж [тур.

3. Л .

који и заз ива наглу малаКСаЈЮСТ, несв естицу .

покрете истог сме ра .

сажимање]

мед.

немо­

грам . ск ратити речи и зоста вљањем гласа или

чини ла ц који

делује у истом смеру као и неки други чинилац .

3.

рају еврш . и н есврш. lepmrr. sупсо раге, в . синкопа]

ника на поз ив Духа Светога .

мн . с ин е рги сти

прати

гућност одржања у ус прав н ом положају, од ко­

на сарадња Божје и човекове воље, одгово р вер­

СИl l еР I'ист(а), -ё м,

који

јег се особа брз о о порави .

лико органа и л и мишића у заједничкој фу нкци­

ји, зајед нички рад .

губитак свести

2. 1IИ>lГВ .

формално изј една'IЗвање д вају падеж ни х обли­ ка и њихово спајање у један облик у словенским јез ицима .

Сltнкретист(а)

СЈlII тагма

СИlIкретист(а), -е м , МН. с ин к рети ст и [В. с ин ­

СШlOнимијз , -е и СИllонймија, -е ж [грч.

к ретиза м] који се залаже за уједиљ еље против­

sупопymi а истои меllО СТ, и стоз начност, В . сино­

н ичк их, су протстављених страна .

ним] и стоз начност, сли чн о, срод но значеље .

СИliкретичаll, -чна , -чно [В. синкр етизам] ко­ ји и м а свој ство с инкрети з ма , си нк опти ч ан .

СИlIкретички, -а , -о [В. с ин кретизам ] кој и н а­ стаје син кретиз мом, који постоји у љему .

ovum jaje] Зlшт.

оп на кој а облаже зглоб . 1. си­

IlOвиј ал на теЧllOСТ жу ћкаста , вискоз на те чн ост коју лучи с ин о виј а, смаљуј е треље з глобних по­

сiшод, -а и синод, -ода м [грч . sулоdоs саста­ н ак, п рема 8 . С ИН -,

hod6s

пут]

1.

састанак, скуп ­

штина , скуп ; сабор , нарочито свештен и х ли ца.

2.

цр квени сабор , црквена управна власт, црквено

3. Свети

Sinopis окер нађен у

користи у сл ик а р ству ; зе м ља н а , пигмен т црвен е

до црвеносмеђе нијансе.

СИlIОПСИС, -а м [грч .

6psis

гледаље]

1.

synopsis, прем а В . син - ,

н ацрт , ски ца , преглед, сажет

текст који н ајављује садржај глав н ог текста, ко­

вршина .

веће .

СИllопија, -е ж [лат.

грч кој колоноји Си н о п с и] СЛИК . окер , боја кој а се

сiшовија, -е ж [нлат. sуп оv i а, према В . син-, л ат.

СИНОIIИМIIОСТ, - и ж [В . с ин оним] СРОДНО С'Г з н ачеља, истознаЧНО С'I·, синонимиј а.

с инод; после архијерејског сабора

Докто рска дисерта циј а итд . ), филма који ће се снимати .

2. н аз ив за

прва три ева нl] еља (М атеј е­

во , М а р ково и Лукино) који и сто или сл ичн о

п р иказују Исусо в живот.

СИIIОПТИК3 , -е ж, дат. и лок . с иноп тици

најв и ша уп рав н а власт у Правосл авној цркви .

СЈlllода лаll, -л на , -лно [ШШТ.

ји следи или ће бити написа н (магистарска теза,

synoda1is, В. си­

нод] који се тич е синода , који потиче од синода. 1. С ИllOдал ни декрет цркв . одлука , питаља која

L8. си ­

ноптичан] метеор . н аука која се бави проучав а­ љем време н а , временском прогнозом, д ео м ете­

о рологије .

СИ IIОrlТИ ЦИ , си н оптика м МН . [В . синоп с ис]

с п адају у надлежн ост црквен е скупштине или

рСН . ауто р и прв а три ева нђ еља (Мат иј а, Марко и

синода .

СИllод ичаli, -чна , - чно [грч . sупоdik6s, В . с и ­ нод који се тиче састанка] зборни , ску пштин ­

Лука), који у оп и су живота Х ри стовог показуј у одређене сли чн ост и.

СIШОrlТИЧ3Н , - 'Он а , -'Оно [грч.

ск и . 1. астрон . синод ични месец и з међу два мла­

synopti k6s

који

да Месеца, од н осно време потребно да се Месец

им а свеобухвата н поглед, В . СИНОГIСИ С ] који се

нађе поново у и стом положају према Сунцу ; си­

може укратко и злож ит и ; прегледа н , у облику

IIOД ИЧIIИ период време з а које се неко небеско

н ацрта , скице , који је сажет .

тело , окр ећ у ћи се око Сунца , врати у исти поло­

жај п рема Сунцу; С ИIIОДИЧIIИ СIШДРОМ перио­ д ич но пој ављи ваље нечега .

ску прогнозу; метеоролог.

С ИlIОЛ ОГ, -а м, м н . синолози [лат. од грч .

Sinai, В. -лог]

СИIIОlпичар, -а м [В . сино пт ик а] метеор. особа која се бави си ноптико м , С'Гручљак за врем е н ­

Sinae Кинези

СИIIОПТИЧКЙ, -а, -о [ В. син-, -о птички ] који

онај ко се бави синолог ијом ,

даје пре l"лед св и х дело ва сложе н е целин е , који

п роуч аваљем ки н еског ј ез ика и културе.

СИllологија, -е ж [лат.

Кинези од грч.

се односи на истовр емено . 1. СИlIOIПИЧЮI карта

Si-

метеор . временска карта која помоћу н арочитих

па ј , В. -лог иј а] нау ка која проучава кинески језик

з н акова показује ста ље време нски х прилика у

и култу р у .

неком делу с в ета .

Sinae

СИII(НlИМ, -а и синоним, -има м [грч. syno-

СШlOстоза, -е ж [юшт.

synostosis, према В . с ин -,

пупюп , према В . син- , -оним] Л ИНIЋ. реч која је

грч.

истог или сл ичног з начеља са другом речи , ал и

коС'гију које су С ГlOј е н е коштаном материјом .

по облику се разл икује (ватра- пл амен-огаљ) .

СИIIОlIимаll, -мн а , -мно и СИIIОНЙМ3 11 , -мна ,

osleon

кост, В . -оза] а н ат. фиксни спој измеђ у

сiнпзгмз, -е ж [11>'1 . sулtаgmа оно што је за­ једно стављено у ред, према В . СИН- ,

-м н о и [В . с иноним] истог или сли чно г зна ч еља,

1. пропис ,

с р од а н , и стоз н а чан .

з бирка с пис а, напом е на .

tagma

ред]

с пи с, састав, саста вљаље, с ређиваље ,

2.

грам . група реч и кој а

1137

СИlIтагматскй

синусои да

об разује ј еда н појам или има једну функцију у

СИlпагматс кй, -а , -о [В . синтагма] која се од­

Сlllпакса, -ё ж према В. с ин - ,

['1"'. syntaksis

taksis

ред]

1.

слагање у ред,

1II1Н1Ћ . део граматике

кој и проучава структуру реченица у неком ј ези­ ку .

2.

лог. грана моде рне логике која проучава вр сте

и

произведених

хемијским

путем;

ве­

СlIIl тет ич а н , -чна, -ч но ['1''1. synthetik6s ПОI'О­ дан за састављање]

1. који

настаје синтезом , ко­

ји се доб ија пугем синтезе; састављен , уједи­ љен .

2.

који јс произведен на вештачки н а ЧИII ,

наком

хемијским пугем . А С ltll ТСПIЧll а музика муз . об­

њихова

једиљује гласове и тонове са ефектима елек­

распореде з накова у

систему, у потпуности за немарујући

влакана

штачки материјал.

н ос и на синтагму, који припада синтагми .

различите

С ИflТет и ка, -ё ж, дат . и лок. синтетици [ В. синтетичан] тканина добијена од синтетичких

реченици.

тронске или друге музике; СI IН ТСТИЧIIИ јсзик

могу lш значења.

СИlIтаКТИ'lар, -а м [В . синтакса] који се бави

1IННГ. језик који уједиљује више мо нема у једној фонетској речи.

синтаксом .

СИlпаКТИ'IКЙ, -а, -о ['1'Ч . syntaktik6s сложен , В.

С lштеТИ 'l а р , -а, - о [В . синтетичан] који се ба­

синтакса] који припада и односи се на СИI-rrаксу ,

ви синтетизмом, који размишља, пише синте­

по IIравилима синтаксе, како налаже синтакса .

тички .

синтеза, -ё ж ['1''1. sYnthesis састављање, пре­ ма в. с ин -, -теза]

1. састављање,

спајање.

2.

по­

ступак којим се различити елементи спајају у нову целину. З. финоз . поступак који од супрот­ них појмова (шеза и аншuшеза) ствара вишу це­ лину у којој нема суп ротности . А

Ila

-

бслаllЧСВlI ­

6И01l. основ ни биохемијски процес код живих

организама.

Сltllтсрова љс, -а с [нем .

Sintem] хе м . груписа­

Ibе ситноз рнастих елсмената у чврсту порозну масу загревањем испод тачке топљења.

СИllТссајзср, -а м [енгл. synthesizerJ муз. елек­ трични МУЗИ'IКИ ИС'грумент с клавијатуром, који производи р азл ичи те врсте звукова великог ре­ пертоа ра ритмова , ими т ира различите музичке

синтеТЈtЗам, -зма м [фр. synthetisme од грч. ње .

2.

lIостављање]

1.

спајање, саставља­

1IИК. начин сл икаlbа који је настао на пре­

лазу из

XIX

у хх век , претвара тродимензио­

нални простор у раван приказ и наглашава боју.

синтстизатор, -а м [В . синтетизовати] тех н . а п арат који синтетизује.

2.

1.

електронски уређај

којије у стању да створи различите фреквенције

који је добијен синтез ом.

Сllllтстизирати В . СИ l пСтИЗ0вати. СИllТеТIt30ваПf, с ин тети з йрам , З.

-зујём

и

С ИIIТСТ И З llрати ,

11. мн . синтетизирају с врш . И

несврш. [гр" , SУl1tithёmi,

8.

синтеза] састав ити , са­

стављати, спајати , вршити синтезу.

2.

који ј е од

синтстскй в . си нтети ч кй .

сII НТОII, -а, -о [грч . sJ'ntопоs напет, према в . си н -, -тон] псих. који се складно уклапа у околи ну.

Сllнуоза н , -зна, -зно [1Iат. SiIlLlOSLlS, В. синус]

1.

којије наборан , н абран . 2. завојит, кривудав, ви ­ југав, таласаст.

си н уозитёт, -ета м [шшт. silluositas, в. синус] вијугавост, кривудавост, набораност, таласавост.

синус, -а м [нат. siШ1S савијен]

1. "нат. а . шу­

ПЉИ~lа у неким костима (нарочито лобаље) , об­ ложена слузокожом. б. ИСГIУllчеља или прошире­ мат. тригоном етриј­

2.

ска функција деф инисана као однос наспра мне катсте и хипотенузе (у правоуглом троуглу) .

С lш усiпи с, -а м [В . синус, - итис] мед. за паље­ ње једног или више синуса .

СИll У СНЙ , -а , -о [В . си н ус] кој и се односи на синус , који припада синусу. А С ИН УСllа бусола магнетна игла са IIОКРетним IlРОВОДIIИКОМ стру­

је којом се мери галва нска струја.

СИ ll УСОВ, -а, -о [В . синус Ј

таласа.

1138

1.

синтетике .

ња органа који су шупљи.

истр уме нте.

synthetism6s

СltIl теПI'IКЙ, -а, -о [В . син-, -тетички , в. синте­ тичан]

припада синусу.

2. једа н

1.

који се односи,

од темеља теореме три­

ГОI-Iометрије. А с и" усо во "рави ло М
син у соида, -ё ж

[8. синус ,

-оид(а)] мат. крива

која предста вља график фУ lI кције у =

sin

х.

СИllфаЈI З IIПlја

сирuеll теза

СИllфалЗllгија, -ё ж [В . СИ Н -,

11"1. pllalanks кост

и змеђу два зглоба на прсту] мед. с раста ње кост и ­ ју између два прста на руци ИЛИ стопалу, сраста­ ње два суссдна прста на шаЦI1 ИЛИ СТОПаЈl)'.

сiШфО llија

8.

cilНхалскй, -а,

трон] физ. акцеJlатор субатомских ч ести ца са на­

СИl lхалскй.

изменичним електронским пољ ем .

[санскр . siпhаlа, према

-6

за си нхрон иза цију .

СИIIХрОЦИЮIOТрОII, -а м [ В. СИ II Х РОН , ци кло­

СIШфОНltј ета НСПр. в . симфошtјета . СИ ll хзлёскй

ypel)aja

СИНХРОТРОII, -а м [В . си н х р о н , (елек)трон] фll3 . акцеператор субатомских честица.

в . сИмфОllија .

HCllp.

СИIIХРОIIОСКОП, -а м у [В . Сl1l1хронизацнја, -скоп] TCXII. део

sil:Ula

СИllцицијум, -а м [ юшт. sупсitillП1 , в. син -, грч. шупљина]

ПРОТОflЛа3матична маса са

лав] Л ИНГ8 . индоевропски јез ици којима се гово­

kYtos

ри у делов има Шри Ланке .

више ђелиј с кихједара код биљака и животиња.

СИ II ХОllдроза , -ё ж [грч .

synkh6ndr6sis,

према

в. СИН-, kh6пdгоs в . х рс кавица, -оза] анат. врста

споја међу костима, кости спојене х рскавицом .

сiШ ХРО II , -а, -о [грч .

истовремен ,

synkhronos

према в. син-, -Х РОII] истовремен; у филму , исто­ времено

снимаlbе сп ике

flJIItBaIbe

сп.

пливачица

IlJJива'lка

изводи

и то на .

..

СltIIХРОl10

д и с цип пи н а

плес,

ритмичкс

код

в иш е

покрете

уз

музику, углавном под водом .

СИlIхронизам, -зма м [грч . SУ llkhгопiSП16 s, в . синхрон] истовреме н оCl', једноврсменост.

СИIIХрОllизато ри, с ин х рони зiiт6 рii м мн . [В . синхрон]

611011. пеРИОДИ'lн е проме н е у окружељу

(температура, светло) које могу да ути ч у н а

СИllџилат, -ата м [тур .

си н хрониза ција, -ё ж [В . синхрон]

1. времен­

ска УС I
sic illat,

8.

сиџил] суд­

ски процес , суђсње; судско потврђивање .

синџир , -и ра м [lУР . zi псiг од п срс. zе п giг] ла­ нац, окови; ланци ропства .

СИllџitрЛИ "р"д. инДск!!. (тур. zil1сi гli ,

8.

синџирЈ

робов ати.

СЈЈЊОР, -ор а м [итал . s i gпоге од лит.

sel1ior ста­

рији] гос п оди н , господар.

сињора, -ё ж [итал .

signora]

госпођа, господа­

риц а.

СИЉОР~lја, -ё ж [итал.

signoria]

ппемство, го­

сподство: као титула висост, светлост.

СИЉОРЙllа , -ё ж [ итал . signогiпа] госпођица . СIiЊОрИIIО, -<1 м [итал.

кључне процесе у о р га ни зму.

2. 3.

611011.

si!:,'llorino]

мпади госпо­

д ин .

сипа, -ё ж [лат.

sepia,

8.

сепиј а] )ООЛ. морска

временска ускла ђеност а п ар ата или с истема.

ЖI1ВОТИЊ
фННМ. наснимавањедијаJIога н адругом ј ези ку.

трашњом кречњачком љуштуром (СИ Гl ина кост)

Сltl l хрiНlизова ll , -а , -о [В . си н х р о н , синхрони­ синхрiщизовати, -зујём СВРШ. и несврш . [8. син­

khг6поs време]

1.

[8. СИН-,

грч .

потпуно подудара ње д ве или

више појава; ИCl·овременост.

2.

лингв . проучава­

ње језичких појава онако како делују у одређе­

sipah од перс. se-

вој . " ст. коњички одред у Османлијском

сиперак, -ёрка , МII. сипёрци [lУР . 11 СРС.

siper]

си н хрон ијски , -а,

•

-6 [ В. синхронија]

истовре­

СИ.IХРОllИјска JIIШГВИСТИ­

ка Ilроучавање јез ичких п ој ава онако како деJlУ­ ју у одређеном времену.

СИНХРОllИчаll, - чн а, -чно [В . синхрон] исто­

si perak

од

покр. партикла која се ставља мапој

деци око врата како се не би упрљапа ПРИJlИ КОМ храљења .

Сllрат-hуrlрија, -ё ж [тур. S IJЋt

ном времену.

мени , истодобни .

pahi]

царств у; коњаник.

хрон] (из)вршити СИ lIхронизацију , ускладити.

сiШХРО lшј а и СИllхрiНlИја, - ё ж

и са осам кракова од којих су два знатн о дужа.

СЈlllах, -аха м, МII . сипаси (тур.

зовати] који је усклађен с киме или чим е.

Нр . ~iгЩ пут, ·IУР.

koprii

koprUsii, према

мост] рел . по исламском

веровању , опасан мост, пут који води преко па­

кла до рај а; м у чан , тежак пут .

сирваllТ в. СИРВС.lтеза .

сирвснтсза, -ё ж [фр.

sirventes]

МУЈ. ист. при­

СИllхрошt'lllа табела и ст.

годна песма коју су и з водипи трубадури (ПРВО­

историјска табела у којој су истовремени дога­

битно у част светаца и владара), Гl ох вапно г или

ђаји IlрегпеДIЮ ставље ни један поред др угог.

сатиричног, пол итичкOI ' сад р жаја.

добан,једновремен .

..

1139

систе матски

с ир е ал и з ам

с ир еал из ам , -зма м [фр.

surrealisme]

сирће, -ета с [тур .

ум . пра­

вац у књижев ности и у м етн ости настао у Фран­

цуској после Прво г светс ког рата који се ослања на психоанал из у;

н аста в а к дадаизма ;

сир ена' , -ё ж [лат. Siren од грч . Seiren Сирена] а.

TeXII .

сирћета .

надреали­

зам.

справа за зв у чн у с игн ал и зацију . б . истру­

сиру", -а м [срлат.

и дуге тонове (објављуј е п о ч ета к и крај рада, па­ узу, у морепловству с и г н ал у м агл и , з нак за уз ­

2. фарм .

морске н и мф е у старо грчкој митологи­

ји, које су заводљ и в им гласом п е ва.пе и мамиле морнаре па и х зат и м уб иј але ( приказ иване су као птице са женском гла во м ил и као девојке са

носна певачица .

2.

сисал, -а м [према луци Сисал у Јукатану] бот. врста вишеroдишље биљке са oC-l1'ва Јаве ; користи се за и зр аду ужад и и јаки х врећа .

морска -мит. девојка и з б ајке

•

си р ё н ск и , -а, -о [В .

си ре н а 2 ]

који прип ада, од­

примамљивог, али опас н ог и коб н ог.

си рин га, -ё и сиринга, -ё ж, дат. и ло к. си­

syrinks це в] 1. МУ-Ј . " СТ. а н'Гички грчки

дува чки иструме нт, св ирала од ј ед н е ил и више цеви разли читих дуж ин а; п астирс ка фрула . зоол. орган за певање код птица. шпанска гроз ни ца. део органа слуха.

4.

3.

2.

мед. фистула;

а" ат. део Еустах иј еве тубе ,

5. с-гакл е н а

ил и ш. астична цев­

стављат и]

ла в. -том иј а] мед. з асе цање фи с-гуле.

си риџик , -а м, М fI . сириџици [ту р . пере.

siraga]

Sirmium]

римски град ,

4.

систематизам, -зма м [в . систем]

1. сређива­

нач ело по којем се то чини .

3.

с клоност ова­

квом f.ачину р ад а .

систематизација, -ё ж [В . систем ] класифи­ кација , разврставаље, груписаље I'р едмета и по­ јава ; по неком с истему .

систематизовати, -зујём сврш . И несврш . [В . систем] извести или изводити нешто тако да чи­ ни једну целину; средити , сређивати по ло­

гичном

начелу , слагати , сложит и

појмове и

ствари у сист е м .

систсматика, -ё ж, дат . и лок . си стематици

Systematik, и

в . систематичан]

научног

и з лагаља ,

планско научно приказиваље .

1.

вештина

пр иказиваља ;

2.

Cbpc-IЋваље,

разврс-гаваље и груписање одређени х појмова и

ствари тако да чине целину .

3. биол.

гр а н а биоло­

гије која разврс-гава и групише органи зме према

систематича •• , - чна, - чно [грч . sуstёm аtik6s, в . систем] кој и је у складу с одређ еним сис-ге­ мом , који се бави тим системом , који одговара

јед ном утврђеном систему ; сталан , постојан .

дана шња Сремска Митро вица .

си рта, -ё ж [ грч .

целина, оно

2.

скуп орган а у органи -

степену слич н ости ; таксономија .

s.raca од

ист . бел ило за м азање лица; пудер .

Сilрмиј у м, -а м [лат

hi-

с-гвари

ње , изграђиваље , по С11'ОГО научни м методама.

пл а нског

syrinks цев , фис-гу ­

или

целина састављена од неколико делова .

на другом; ш при ц.

СИ РИlIготомија, -ё ж [гр ч .

нач ела

зму који з аједно обављају виталне ф ункције .

[" е м .

СИ Р И ll гОм, -6ма м [грч . s)iri пks цев , в. -ом] мед.

скуп

усклађених тако да чине целину.

чица са клипом н а ј едном крај у и м естом за иглу

доброћудан 1УМОР на кожи л ица и врата код жена.

1.

. што је састављено . 3. а нат.

2.

носи се на си ре н е. А - зов делова ње н е ч ега ј а ко

ринги [грч .

stanai

фЮ'. ле п а за вод ница , за­

приказана са доњим делом тела као у риб е.

1.

шећером засићена течност кој а се додаје

систём, -е ма м [грч. sуstёmа, прем а в. син,

си рен а!, -ё ж [лат. Siгеп од грч. Seiren Сирена]

крилима и ка нџ ама).

пиће]

неком леку (нпр . против кашља) .

буну у случају о п ас н ости итд.).

1. мит. зб.

syrupus од ар . sarab

воћни или биљни сок , густо укуван са шећером.

мент за испитив а њ е фре кв енције и з вора тона, цев из које згус н ути ваздух ил и пара пушта јаке

sirke из пере.] оцат, квасина .

сирћетни, -а , -о [В . сирће] који им а својство

геол . с пруд од п о крет­

СllстемаТИ'1II0СТ, -ости ж [ В. си стематичан]

ног песка ; опас ни пе шч ани с пр удо ви о д покр ет-

својство онога што је систематичн о, што је у

110Г песка на обалама север не А фрике.

складу са систе мом .

syrtis]

Сllртаки , - иј а м [ н грч . родни плес.

1140

syrtaki]

м уз. грчки на­

систематски, -а, -о [В . систем]

1.

кој и је сре­

ђен по систему , који се спроводи по с и стему .

2.

сиц

системски

ситуираll, -а, -о [lI ем.

ур еђен пре ма утврђеним гледиштима, н ачел и ­

ма; доследан; науч но Доказан , потврђ ен .

системски, -а, -о [В. с истем] који ј е у ређен у СИ(.;тем, недељив од система, уграђен у систем .

систил, - ила м [грч .

st}llos

systy10s,

јуће место; сме штен .

којих разма к износи само две дебљ ин е стуба.

СIlстилан, -лна, -лно [В . систил] са густ им

2.

који има добар матери­

3. л. МII . ситуирати situet·, према лат. SittlS положај]

(по)ставити , положити, п остављати у одређени положај.

сифат, -а м [тур .

stfat од ар. sifa]

сифема , -ё ж [хемијски еJtементи силицијум

(Si), гвожђе (Fe), магнез иј ум

систола и систола, -ё ж [грч. systole стезање] 1. грам. скраћивање слого ва, кратак и зговор дру ­ гог самоглас ника .

2.

морални ква­

литет; с војство н екога или нечега , атрибут.

ходници , д воране са густо поставље н им С1'убо­ вима.

situe]

СИ'гуирати , ситуйрам , С 8РШ . И Н СС8РШ . [фр .

стубов има.

систилнје, систйл йја ж мн . [ В . СИС1'ил] архит.

фр.

јални положај; и мућ а н .

према В . си н -,

стуб] архит. дворана са стубовима и з међу

sitl.liert, према

1. који се н ашао, који је поставље н на одговара­

(Мg)] геол . део СIIО­

љашњ ег омотача Земљине коре који се састоји већином од силицијума , гвожђа и магн ез ијума.

сифи л и долог, -а м,

мед. контракција ср ч аног

MII.

сифилидолози

[ 8.

си ­

мишића, којом се крв потискује кроз артериј е .

фили дологија] мед. специјали ста за лечење си ­

супр . дијастола (8.).

фи л и са .

сист(ши'lК И = СИСТОЛ IIИ

сифи л и дологија, -ё ж [нлат.

(8.)

систолни, -а, -о = систоли'lКИ, -а, -о [В . с и ­ стола] који припада с истол и , који садржи систо­ лу, који се стеже, на начин систоле, као с и стола .

• -

притисак артериј с ки крвни притисак к ој и

н астаје стеза њем срчаllОГ мишића и поти скива­ њем крви у васкула рllИ систем.

систрум, -ума м [лат . према

sefein

sistrum

од грч.

seistron,

трест и] муз. ист. музи чки инстру­

мент старих Егип ћана и да нашњи х Етиопљаllа; сличан чегртаљки састоји се од металног о бруч и покретних штапића.

ситар, -ара м [хинд.

sitar] муз.

ист. прастари ин­

дијски музички инструмент са жицама и по­ кретним кобилицама.

CIIТl1, - ија м [енгл .

city]

жарг. варош, део града

(об. центар) где се налазе глав н е трговачке и банкарске фирме.

ситуација, -ё ж [срлат.

situatio] 1.

положај,

скуп прилика и окол ности у којој се неко и л и н ешто налази; стање,

2. позор.

тре н утак у др ам­

ском комаду којим редитељ жел и да наглас и ва­ жан догађ ај и да га истакне .

3.

друштве ни поло ­

жај , имовно стање, опште стање, садашње поли­ тичко стање у држави .

•

господар ситуа ције

syphilidologia,

према 8. сифилис , -логија] мед. део медицине ко­

ја проучава сифилис и н ачин његовог ле ч ења.

сифи л ис и СllфИJlИС, -а м [нлат. '-рч . и

philos

SI.lS свиња

драг, мио] мед . заразна, полна болест

из азва на спи рохетом

Trepon ema; француск а бо­

лест, вренга , н ази в доб и ла у с редњем веку када

се п рви пут појавио у латинској п есми Хијеро­ нимуса Фракастора

али као већ одома­

Syphilis,

ћ ен н азив, који песник извод и и з им ена сво г из­ мишљеног ј у нака,

Syphilltsa;

како се болест гю­

ј а вила у војсци француског краља Карла VIП,

н аз ван аје и француска болест .

СИфИЛ ИСТИ'lаll В. СИфИJlИ ТИ'Ш •• . СИфИЈIИСТИ'lар В. си фи лит и чар . сифи литич аll, -'!на , - ч но

[8. сифилис]

вене-

ричан , сифилитичан , који је заражен сифили­ сом; оно што потич е од сифилиса .

СИфИ Л ИТИ'l а р , -а м [В . сифилис] који ј е на­ п ад нут сифилисом, којије оболео од сифил и са.

сифо •• , -о н а м [грч .

sfph6n

цев]

1.

боца која

под прити ском угљен-диоксида избацује течност (сода-вода).

2.

одводна цев за канали зациј у .

натега, цев , шмрк .

4. жарг.

3.

мн . груди жене.

сифр ажетк иља , -ё ж [фр .

sl.lffragettes]

побор­

онај који влада ситуацијом , држи ситуацију под

ница женског права гласа и већег учешћа жена у

контролом, влада њоме ; комедија ситуа ције

политици и ј ав н ом животу .

књиж . комедија у којој се интригам а и несп ор а­ зумима л икови доводе у комичне ситуације.

СИ.I, -а (3ИII , -а) м [нем.

Sitz] седиште на

мото­

циклу, за прежним кол и ма , бициклу .

1141

ск:шдал

Сllчан

сичан, -а м [тур. SH;:an миш] хсм. арсен трио к­ сид , средство за тровање мишева; мишомор.

1.

siciliana сиц илијан­

CKaJlapl, -ара м [IЩт. scalaris који се односи на мердевине, в. скала] мат. физ. величина IIОТПУНО

клом са Сицилије; сицилијана.

2.

КlЫ'Ж . лирска

дефинисана бројем.

скалар2, -ара м [l1лат. scalare од scalaris попут

строфа од осам стихова, пореклом са Сицилије .

СIIЏИЛ, -а м , мн . сиџили, ген . м" . СИЏИJlа [,ур. sicil, ар. sigil, од нат. sigillвП1 печат] ист. судски

мсрдевина (због мрља)] зоол . акваријумска риба , пореклом из Амазона; назив добила према мр­

љама на телу које су постављене као лествице

протокол, судски записн ик.

ска ж I1ндекл . [е •• гл . ska од еГЈ . ] муз . жарг. јамај­ чанска аутохтона музика која се одликује про­ менљивим ритмом, испрекиданим звуком гита­

(Ptегорhуl/um

да, који се односи на скалар.

скаЛ!l, -а м, мн . скалди, ''Сн. мн . ска.лда [старо­

скабијсс, -а и скабијсс, -а м [лат . scabies ра ­ павост, свраб, према

гребати] мед. дер­

scabere

матоза коју изазива крпељ шугарац (Sarcoples scabiae!); преноси се циреКТI!ИМ цодиром; шуга.

скабиофобија, -ё ж [В. скабијес, -фобија]

IlOрвешки] муз. НСТ. дворски пеСl1ИК и певач у

Норвешкој и на Исланду (IХ-ХПI век).

скаJlСllоёдар, -дра м [гр' •. skаlёп6s неједнак , В . -ецар] МИIIСр . кристаЈЈна решетка Оl'раничен а са или

скадснца, -ё ж ["тал. scadenza] е.он . рок, крај­ њи рок, доспеће плаћања, дан доспеhа плаhања.

скај, -а и скај, -а м, "11. скајеви [еllГЛ. sky од кожај вешта'lка кожа; користи се у

прон з водњи одеће, обуће и намештаја.

скајдајВ IIII Г, -а м [еllГЈ •. skydiving]

CII.

8

разностраних троуглова.

скаJlи н ада и скали н ада, -ё ж ['ПаЈ' . scalinata] арх.п. камене степенице ~Ia улицама и трговима.

скаЛII, -а м, мн. скалпови [еll ГЈ1. Ј1ат.

scalpere

scalp, нрема

гребати] одсечена, оцрана кожа с

главе побеl)еног непријатеља ; ратнички трофеј северноамеричких Индијанаца и неких други х

спорт У

н ароца (Скити, Гали).

којем учесник након скока из авиона слободно нада што је могуће дуже пре него што отвори падобран, при чему изводи разне фигуре н акро­

бације .

скаJlJlел, -а м, мн. скалпели, ген . щ•. скалпёла [лат. sсаlре\lшn, према sса lргшn оруђе за греба­

Ibe

или дубљеlbе, према

scalpere

гребаТII]

1. м ед.

маlbИ хируршки ножић код когаје сечиво непо­

Скајлаб, -а (Скајлсб, -а) м [еllГЛ.

tory)]

12

скаJlИllа, -ё ж [В. скала] степеllица.

" C IIX . паничан страх од шуге.

skytos

scalare).

скаJlара н , - рна, -рно [В . скаларl] који припа­

ре , настала под утицајем ритма и блуза.

грч .

збир предмета и ствари који су искри­

2.

вљени, несразмерни , неугледни .

муз. стари италијански лагани плсс, поре­

СIILlИлиј:ша, -ё ж [,ПаЈl . скај

реда.

sky lаЬ(ога­

жарг. лаборато рија , америчка небеска ла­

кретно усађено у дршку.

се рез бари и цеље.

3.

2.

челично

opyl)e којим

врло оштар нож на извла­

бораторија, свем ирска станица за ИСlIитнвање

чење , употребљава се за резање хартије и дру­

усл ова живота у дуготрај ном

гих материјаЈЈа.

стању , кружила око Земље од

бестежинском

19 73.

) 10

1979.

сюiла, -ё ж [итал@sсодлат. sсаlаемердеви­ не]

1.

н~з вредност

који у означени на одређе­

ном месту; лествица.

. муз.

музички тонов и по­

ређани по висини ; лествица.

3.

степенице, мер­

скаJlа, -ё ж (06. у мн.) ['<ТаЈ'. seala од лат. sealae мердевине]

1. степеница. 2. Скала зграда опере Piazza della Scala у Милану; једна од н ај ве­

ћих онерских кућа у свету.

1142

са лобање (обичај код Скита, запацносибирских народа, код Персијанаца ; коц инцијанских пле­ мена у северној и Јужној Америци као ратни

скалупити, -им сврш. [В . калун] лоше напра­ вити, било како склопити, на брзину саставити.

скамија , -ё ж [лат. sсаln!llIП1] клупа, школска клупа.

скаламсрија, -ё ж [гр'•. skalenos искривљен]

1. зграда која је направљена

3. л . МН. скалнирају

трофеј).

девине.

на

СICаJIIнiрати, скалllирам,

еврш. и lIесврш. [В . скалп] одсећи део коже 11 косе

несиметрично и без

сканд ал , -ма м lлат. scandaluln од ''Р'' . skanda'оп замка; саБJlазан] брука, сраМОТН
скаllД:lЛизовати

скаутизам

ка, галама, неред, љутња, негодовање , ср џб а;

дуго играо на истој позо рници са Молијером ;

неприличан догађај који представља јавну сра­

играо је наметљиву кукавицу, карактерну улогу из старих италијанских и француски х комедија,

моту.

скаНД:lJIизовати, -зујё м С8РШ. и несврш. [лат. од rpч.

scandalisare

skandalizein ] 1. изазвати , 2. схватити нешто

створити (утисак) скандала. као скандал.

3. исказивати

обучен у црно и у шпанску ношњу .

скаредан, -дна, -дно [рус. скаредный] CKCГlp . наказан , поган, прљав; безобразан, неваспитан.

претерано саблажња­

скаредност, -ости ж [в . скаредан] својство

вање без познатог повода; ишчуђавати се, сне­

онога што је скаредно, особина онога ко је ска­

бивати се.

редан.

скандалозан, -зна, -зно

[8. скандал] 1.

којије

склон скандалима, саблажњивању, чуljењу; који

изазива скандал.

који је сраман, одвратан,

2.

скаllДалозност, -и ж

[8.

скандал, скандало­

зан] својство онога што је скандалозно. 8.

1.

вршинских огреботина алергената.

ужасан.

скандйј

скарифиюiција, -ё ж [лат. цински поступан] мед.

scarificatio

на

кожи

ради

да би IlOтекло мало крви.

scarlatina

скаНЮlјум, -а и скаllдйј, -ија м [l1л ат. sсапdi­

уноса

мали засек, убод скарификатором

2.

скаРJlатина, -ё ж = шарлах, -а м [l1лат.

скандијум.

меди­

наношење лаганих по­

(febris)

црвена грозница] мед . опасна заразна

болест, углавном лечја болест, која се манифе­

uт , по Скандинав ији] хем. хемијски елемент,

стује јаким црвеним осипом 110 кожи, љускањем

атомски број

делова коже на длану и високом температуром .

21 , симбол Sc; у

природи се налази

заједно с минералима лантанида; лак, сјајан ме­ тал, обично служи као додатак неким легурама.

скандинавизам, Скандинавија]

1.

-зма

м

[лат.

Scandinavia

тежња да се скандинавске зе­

мље: Данска, Шведска и Норвешка уједине или бар склопе савсз.

2.

правац у књижсвности чији

су преставници Бјернсон и Ибзен.

скандирати, скilliДирам,

скаска, -ё и

ClCaCKa, -ё ж [рус . сказка] руска

народна прича , прича пуна фантазије; бајка .

скастити, - им сврш. [В . каст] наумити, наме­ рити , испланирати.

скат, -а м [нем . шка игра са

32

Skat од итал. scasto] 1. карта­ 2. муз . импровизација у Ilе­

карте.

вању , кад се уместо речи користи ономатопеја.

л. мн. скандирају

скатол, -ола м [rpч. skбг гној, измет, в . -онЈ

несврш. [l1ем. skапd iегеп од лат. sсапdеге пењати се]

хем. беланчевинаста материја у људском измету,

1.

3.

читати стихове по метричким стопама, без об­

зира на значење.

2.

извикивати нечије име или

поруку по слоговима на масовним скуповима.

СК:IIIСР в. скенер. СК:ШУJlа, -ё ж [лат. пљосната

троугласта

scapLllaJ кост

1.

nСI1 Х. психопатолошка потреб а говорења

анат. лопатица,

раменог

појаса;

2.

наука која се бави 11С'граживањем

фОСИЈ IНИХ измета.

СlCатофагија, -ё ж [грч . skбl' гној , измет, в. -фагија] мед. психопатолошки симптом који се

скаПУJlар, -ара м [итал.

scapola

скатологија, -ё ж [грч . skбг гној, изм ет, в. -ло­ гија]

о I1Змету.

плећка.

ма

угнавном узрочник непријатног мириса.

scapolare

плећни , пре­

плећа] цркв. део одежде католичких

изражава у једењу измета (јавља се код неких психичких поремећаја).

калуђера: две дугачке траке у боји које се на ра­

скатула

менима спајају и висе преко леljа и груди.

скаут, -а м [е,·,гл .

скарабёј, -еја м [лат.

scarabel1s од rpч. kагаЬоs]

зоол . инсект тврдокрилац који КО'грља балегу

(њоме се хране ларве); балсгар, котрљан.

2.

ист.

амулет у облику скарабеја у старом Египту.

Сlсарамуш, -а м [фр.

Scaramuccio ] "ст.

8.

llшатула.

scout, према нат. аU SСLlltаге

слушати] припадник скаутизма; и звиl)ач, при­ падник међународног покрета извиl)ача.

скаутизам, -зма м [В . скаут, -изам] међуна­ родни омладински покрет,

којем је основни

од итал .

циљ да се деца из градске средине у познају и

име под којим је италијански

сроде с природом , путем излета логоровања по

Scaramol1che

глумац комичар Тиберио Фјорели

(1608-1694),

шумама и сл.; овај покрет захтева од полазника

1143

скаутск и

скенирати

скејтер, -а м [енгл . skater] онај кој и воз и скејт­

д исциплину, сп ремност, спретн ост, а забрањује

борд.

алкохол и пушење .

скаутскй, -а, -о [В. скаут] н а начин извиђача.

cKCJra, -ё ж [тур . iskele од итал . scala од лат. ] 1.

покрет међународни покрет извиђача , за ­

пловни објекат који служи за превоз робе и п уг­

снован на дисципли ни и колективном духу . (в . )

ника преко реке који је повезан ужад и ма с ј едне

... -

скаутИзам.

обале на другу ; место где пристају такв и објек­

скафа, -ё ж [грч . skар h ё]

1. валов , корито , ча­

бар , сваки издубљен и п редмет.

2. пом . и ст. ан­

ти .

2. привремена

помоћна конструкциј а када се

гради , поправља или руши грађевински обје кат.

скслзр, -а м [В. скела] човек који пре воз и ске­

т ички чамац на весла.

скафа пда р , -дра м = скафандер, - а м [грч .

лом ; скелеџија.

s kарhё корито, ап~г човек] 1. одело и опрема за

скелаРliна, -ё и скслаРIiI,а, -ё ж [ В. с кела]

рониоце или астронауте , обезбеђује одржавање

новчана надокнада за превоз скелом , коју пла­

живота у екстремним условима .

ћају они којима су потребне услуге скеле .

2.

зимско јед­

нод ел но одело за децу и зимске спортове .

скафа ндер = скафапдар (в .) сквадрист(а), -ё м, мн . сквiщристи [итал . squadra одред] и ст. фашистички добровољац у време Мусол инијеве диктату ре , фашиста који је при­ шао покрету још у оснивању .

сквер , -а м, МН. скверови, ген . скверова [енгл .

square,

према в. екс-, ла .

quadrare

квадратирати]

м ал и парк у великим градовима, често у склопу трга .

СКВО ж I1ндекл . [амер. енгл . squaw од алгонкијски

ekwewa]

жена северноамеричког Индијанца.

сквоте р , -а м [енгл . squatter] жар.·. особа која се бес правно уселила у туђу кућу или стан , на ту ђ посед.

СКВОШ, -а м [енгл. squash од лат. exquassare ис­ трести] сп . игра сли чна тенису, лоптица са реке­ том удара тако да се одбија од зидова затворене сале .

1. анат.

костур , све кости у ор га­

ни з му које имају ф у нкцију да дају ослон ац , ч вр­ стину, форму тела .

жа рг. врло мрш а ва особа.

2.

скслетнii , -а, -о и скелетнй, -а, -о [В . скелет] који се односи , припада скелету .

... CKCJl eTlla

КОНСТРУКЦliја у архитектури , си стем п овез а­

них хоризонталних

и

вертикалних гра ђ ев ин ­

ских делова .

скелетон, - а м [енгл . skeleton] 1. костур , ребра (брода, кишобрана) .

2. тип санки

на који ма воза­

чи леже потрбушке, главом напред .

СКСЛСЏliја, -ё ж [тур . iskeleci, в . скела] ч овек који превози скелу преко реке.

скеМJlија, -ё ж [тур . iskеП1lе од фр.

escabell e од

лат. sсаП1П1еlluш] мала ниска стол ица ; столи ч и­ ца, клупица, шаМJIица.

скена, -ё ж [гр<•. skёп~ шатор] ист. ш атор , део античког грчког поз оришта у кој ем се глумци пресвлаче ; гардероба .

скево филакиоп , -а м [грч. skeU(os) посуда, прибор ,

скслет, - а и скелет, -а м [грч . skelet6s исушен ; мумија , костур]

phileo

р адо бринути о стварима] цркв .

јужни олтарск и одељак , где се чувају богослу­ жбени предмети.

скеllер, - а м [енгл . scanner] 1. мед. к ом пјутер и ­ зован апарат з а снимање тела , делов а тела и ли

органа у великом броју слојевитих пр есе ка ради откривања обољења, оштећења , неправил н ости

скево филакс, -а м, ге ••. мн . скевофилакса [гр<•.

р азвоја, тумора итд .

2. рач .

а. програм који ауто­

посуда, прибор, Љјlео радо б рин ути о

матски претражује софтвер или хардвер траже­

стварима] цркв. ри зничар коме је у патријаршиј­

ћи одређене речи , могуће вирусе и сл. б . у ре ђ ај

ske u(os)

с ком и л и епископском дво р у поверено чување и

којим се снима фотографија , текст и сл . и потом

одржавање богослужбених посуда, књига, оде­

трансформише у компјутерски запис .

ће и др .

скејтбо рд, -а м [енгл .

скенирати, скенйрам ,

skateboard] даска са

сврш. и несврш. [в . ске нер]

1.

3. л . мн . ске н и рају подвргнути , п одвр­

точкићима која служи за забаву и вожњу , попу­

гавати нешто снимању помоћу скенера .

ларна међу омладином .

ти(ва)ти неки простор з раком и з радарског ода-

1144

2. и спи ­

скин-ефскт

скенофилакс

шиљача.

3.

прелазити преко неке површине све­

ски-боб, -а м [амер. СIIГЛ.

тлосним или електронским зрацима ради репро­

боб] сп.

дуковања или преношења телевизијске СЈ 1Ике.

рекреацију.

испитивати

орга ни зам

или

делове

4.

организма

путем скенера.

1.

ski-bob, према в. ски,

воз и ло са три скије, служи за забаву и

2.

спорт на снегу.

СКllја в. скИје . СКЈlјањс, -а с [В . скије] кретање по снегу по­

скснофилакс, -а м [11''1 .

ри з ни­

моћу скија, р ади забаве и рекреације ; професи­

чарЈ ист. 'IИНОВНИК у старим српским патријаршиј ­

онално бављеље таквим спортом. А - једром во­

ским

жља на ск ији која има јарбол саједром, на рав­

и

skenophy1aks

епископским дворовима

и

манастирима

који се старао о драгоце ностима, књигама, оде­

ној површини снега и уз помоћ ветра. А - на во­

ждама, сасудима саборног, катедрал ног храма.

ди скиј аље на једној или на две скије тако што

скспса, -е ж [11''1. шљање]

1.

неверица .

skepsis разматраље, разми­

критички и уздржљив однос; сумња,

2.

скеllТИК, -а м, ми. скептици, ген. МII. скептика

1.

онај који је скептичан.

2.

при­

скегпицизам, -зма м [нлат.

scepticisl11us, в. 1. фил . схва­ сазнања. 2. скло­

скептичан посматрање, мишљење]

ност уздржљивости; сумњичавост .

скеllтичан, -чна, -чни, скептички, -а, -о [11''1 .

skeptik6s

skia

сенка, В. -скопи­

ја] мед. утврђиваље рефракције ока помоћу дија­ скопа.

СКllјати (се), -ам (се) несврш. [В . скије] крета­

падник античке филозофске школе .

тање које сумља у могућност

ча мац.

скијаСКОllија, -е ж [11''1 .

разматраље, размишљаље .

[В . скеПТИ'lан]

се скијаш држи рукама за уже које вуче моторни

замишљен] обузет скепссом, на начин

СКСllТИ цизма.

ти се по снегу помоћу ск ија; бавити се скијаљем као спортом или рекреативно .

скијаш, -аша м [В. скије] човек који скија; ко­ ји се бави скијањем .

скијашки, -а, -о [В. скије] који припада, од­ носи се на скијаше; као скијаш; на начин скија­

ша. А - летови с п . нордијска дисц ип лина скија­ ња, скокови који се изводе на великим скакао­

скерлет, -а м [итал.

scar1atto од перс.

sаqiг l ёt]

1.

ницама, где је критична тачка доскока више 0).(

јарко црвена венецијанска чоха, ткани н а у јар­

120111; -

коцрвеној боји .

јаља на посебним скијама и посебно конструиса­

нине.

3.

2.

одело скројено од такве тка­

отвореноцр вена боја.

ним скакаоницама; такмиче се само мушкарци .

скеРЈЈетан, -тна, -тно [В . скерлет] којије у бо­ ји скерлета, који припада, односи се на скерлет.

СКСРЦЗIIДО прил. [итал.

scherzando] муз. шаљи­

во, насташно, враголасто.

сксрцо, -а м [итал.

scherzo]

а. инструментал ни

ставак, унутар веће композиције (сонате и сл.) веселог и хумористичког карактера. б. клаEiир­ ска композиција у једном ставу.

sketch од хол. schediulll од грч . нацрт; скица . 2. књиж. лат.

кратка драмска игра са наглашеним ефектима хумора и комичних сукоба.

3.

муз. кр атко му­

зичко изво ђење.

скија.

M11.

[енгл .

ski 0).( норв. ski] дрвене 8-1 О ст ширине (дужина

зав иси од висине корисника), повијених пред­ љих крајева, на којима се спушта низ падине, хода, трчи по снегу или изводе скокови.

скијсринг, -а м [норв .

ski

скије,

kjoril1g

во­

жља] сп. скијаље уз 110моћ коља или мотора, ко­ ј и скиј аша вуку по снегу .

ski-lift,

према в. скије, скијање, лифт] жичара којом се

СКС'_, скеча м, МII. скечеви [енгл.

ски прид. IIндекл. [енгл.

скије, скија ж

или пластичне даске

СКИ -ЈЈll фТ, -а м, мн. ски-лифтови [енгл .

скерцозо В. скеРЦЗIIДО.

schets од итал. schizzo од skhediosJ 1. кратак састав,

скокови сп. нордијска дисциплина ски­

скијаши кр ећу до о).(ређене висине на терену за

скијање .

СКИIl-сфект, -а м lеllГЛ . неравномерне

скијање;

физ. појава

електричне

струје у проводнику ; порастом фреквенције, на­ изменична

ski од НОрВ. ski]

skin effectJ

распростраљености

струја

све

више

пролази

CГloљa­

шњим делом проводника и тиме се добија пове­ пан и отпо р .

1145

СКМllхед

-скоп

СКlfllхед, -а м, м н. скинхеди (уоб . ски нхедси) [енгл .

припадник омладинске гру п е у

skinhead]

суп културној

заједници

која има

ка рактери­

склерода ктилија, -ё ж [ В. скперо- , ГР" .

daktylos

прст] мед. отврдњавањс прстију и коже на пр­ стима ( нарочио код системске склерозе).

стично 1I0нашање (агреси вност, рас н а н етоле­

СКJlеродсрмија, -е ж [В . скперо-, -дермија]

ранција, подржавање фашизма) и с п оља шња

мед. х ронична болест непоз натог узрока, мани ­

обележја (обријана глава, црна кошуља или

ф естуј е се фиброзом коже и васкуларним нро­

унифо рма слична војничкој).

менама којс з ахватај у унутрашње орган е.

скМп·, -а м [енгл .

skip] д изалица у облику ка ­

веза; у потребљава се у рударском ок ну.

CKlfn 2, -а м [енгл. skip] вежба трчања, високо и наглашено под изаље колена; изводи се у месту или лаганом кретању.

скипер, -а м [енгл.

skipper] капетан мањег тр­

говачког брода , јахте , спортског брода .

СКlјllтар, -тра м [ГР" . skёр trоп] жезло , штап или палица као симбол краљевске власти; кра­ љевска власт.

СКЈlероза, -е ж [ГР" . skl~r6sis, према В. склеро-, -оза] мед. отврдњавањс ткива и ли орган а код чо­ века и неких ж и вотиња, к ао п оследица упалних

или деге н е ративни х атрофични х процеса .

СКЈIСРОМ, -ома м ['"]ЈЧ . skleroll1a отврдњавање, отврднуће] мед. х ронична инфективна болест

слузокоже носа и других д и сај ни х путева .

склсромстар, -тра м, м н .скперометри , '"СН. мерење т врдоће н еке мате риј е .

СКJIсротичаll, - чн а,

ски-рели и ски-рсли, - ија м [В . скије, рели] сп. кратке скије које на дас кама имају точкиће, да скиј аши тркачи тренирају на тврдој подлоз и.

скит, -а м [ГРЧ .

ј е оболео од скперозе .

-'1110 [В . склер оза] 1. који 2. тв рд, еТВРДIlУТ, зак ре­

чен , задебљ ан .

СКО Ј Iастика В. схоластика.

skete од Sketis , имена египат­

сколастичар В . схоластичар .

ске пустиње код Алекса ндрије, познате по ис­

сколастички В. СХОJlастички .

посницима] рел. монашка , еремитска насеобина .

скЈ.lф, -а м

, МН. СК;.. фови [еНl"Л . skif од итал. schifo од стон ем. Scif] пом . дуг и уза н тркачки ча­ мац, у којем самоједан веслач вози садва весла.

СКllца, -е ж [И"ГаJl.

schizzo] 1. цртеж , изведен у

MfI .

склсром етара [В . скперо- , -метар] техн . справ а за

СКОЈ lllоза, -е ж [ГР" . према

skoli6s

sko \(osis искривљеност,

искривље н , В . -оза] мед. бочно ис­

кривље ње кичме и л и једног њеног дела.

СКОJIИОII, -о на м ['"]ЈЧ . s kоli 6 п од

skoli6s искри ­

вљеll] муз. ист. старогрчка хо рска песма , нарочи ­

главним цртама, брзо скициран и об. у једној бо­

то разв ијена у VП веку п .

ји; нацрт, основа, главни потез нечега (сл ике ,

њу аулос!\ или китар е, каткад и оба та инстру­

11 . е.

(извођена уз прат­

кипа, грађеви не и сл.)

мента).

3. л . мн. скицирај у СRРШ .

СКОМОРОХ, -а м, м н . скомороси [рус. скоморохј

и несв рш . [ В . ск ица] израдити, израђивати нацрт у

МУЈ. и ст. проф ес ионални п утуј ући г,ев ач у сред­

скицирати, скицирiiм ,

глав ним потезима , на брз ину; назначити нешто у кратким цртама.

скдсра, -е ж [ГРЧ . skJепi тв рда ] анат. део ока; беоњача.

склсрimХI1М, -а м ['"]ЈЧ.

egkhYll1a

skler6s тврд, (раг)­

нешто додато са стране] М. задебљало

и отврдло ткиво ћелије којс биљци даје чврстину.

СКЈЈеритис, -а м [В. склера, - итис] мед . у п ал а беоњаче.

склсро- [ГРЧ .

СКОlIтирати, сконтирам ,

3. л . м н . сконтирају

СRРШ . и несврш. [В . сконто] екон. рачун ати, обраLIУ­ на ват и с конто , д ати попуст.

СКОIIТО, -а М [ итал. sсопtо] трг. п опуст изражен у проценту који продавац дај е кугщу у промету

на велико; накнада . & Kaca-CKOIITO попуст који се даје при плаћању пре уобичај е н ог, прописаног рока; робни -попуст који се одобрава при преу­

skler6s тврд , сув, увео]

као први

део речи означава оно што је суво, усах нуло , ОТВ РДЛО,у вел о,ТВРДО.

1146

њовековној Рус ији , који је уз п евање свирао гу­ сле.

зи мању велике кол ичин е робе, об. ван сезон е.

-СКОIl , -скопаll, -скопија, -скоrIС КИ [ГРЧ . реiп ПОСМЗ1рати;

skopia

sko-

посматрањеј као други

СКРIШИНГ

СКОII(О)-

део сложенице означава да се први део односи

скоп(о)- [грч .

посматрати;

skopein

skopia

по ­

сматрање] као први део речи упућује на посма­

scrum]

сп . отимање лопте у рагбију .

ск р ам и џ = скрам (В.)

ск ра п -бу к, -а М [енгл . sCl'ap-Ьооk] свеска об­ ложена тврдим корицама, албум у који се ле пе

трање , гледање .

скопофилија, -ё ж [В. скоп(о)- , - филија] псих .

1. уживање у

ск рам, -а М, МИ. скрамови = ск рамиџ, -а м Lснгл .

на посматрање, гледање и сл.

гледању еротских или порнограф­

ских фотографија, призора, снимака итд .

2. заст.

самозадовољавање посматрањем туђих полних

исе'щи из новина или слике .

ск р еј пе р , -а м [енгл .

scraper] 1. тех н . врста гр а­ 2. руд. одо­

ђевинске машине за земљане радове.

здо и спреда отворен гвоздени сандук, ока чен о

органа (аКйlи6f1а - , 60ајерuза.м), односно ужи­

челичне ланце , којим се руда доп рема из коп а

вање перверзне особе у томе да други посматра­

до места уто вара у вагонете.

ју њене полне органе (ЙQСU6МQ - , егзuБUОflUЗQМ).

не за чишћење улица , об. од снега.

скор, -а м [енгл .

score] 1. сп . однос голова на

некој утакми ци , постигнут резултат у такмиче­ њу; број бодова, стање игре .

скор бут, -а м од хол.

[IICM.

scherbtlk]

2.

Skorbut од срлат . scorbu(l.lm

мед. врста авитаминозе која се

Uи

као после­

дица неправилне исхране , сиромашне витами­

scrambler] техн . елек­

тронски уређај који при одашиљању меша и бр­

разумљиви осим ако прималац има уређај за враћање сигнала у IIрвобитни облик.

скрембловати, -бујём св рш . И НССВРUl . [е Il ГЛ.

scramble]

чинити рад ио или телефОIlСКУ пор уку

неразумљ ивом тако што се систематски мењају

нима .

скорбутнй, -а, -о [В . скорбут] којије од скорбута, који потиче од скорбута.

фрекв енције 'на којима се о на одашиље; систе­ матски мешати телекому никационе сигнале ка­

ко би постали неразумљиви непожељним при­

скорпија в. шкорпија .

маоцима .

скор пион М в. шкорпИОн .

скреч, -а м = скрсчовање, -а с [е нгл.

скотизам, -з ма м [према Дунсу Скоту (око

1265- 1308)] тсол.

врста маши­

ка телекомуникационе сигнале како би били н е­

успех, срећа.

јавља услед недостатка витамина

скр емБJlер , -а М [енгл.

3. техн .

филозофско-теолошки правац

заснован на учењима Дунса Скота , оснивача

на турнирској листи поред имена играча који је одустао од такмичења .

млађе фрањевачке школе, који је истицао УЛОГУ

СlCречовање = СI,реч .

слободне воље и љубави.

СКРlfбант в . скрИбеllТ .

скотицизам, -зма м [енг.

Scotticism] реч или

СlCрибеllТ, -а м [лат. SСl'ibепs , према

израз који је својст вен Шкотланђанима, који је

писати]

карактеристичан за Шкотланђане.

сац, пискарало, шкрабало.

Скотланд јард, -а м [енгл.

Scot1and Yard]

на­

scratch

избрисати] сп. у те нису и стоном тенису ознака

1.

писар.

2.

преписивач.

скрибоман, -а на м Lлат.

3.

scribere

пеј . слаб I'IИ ­

scri ba писар , В. -ман]

зив зграде у којој се налази централна управа

ПСИХ . особа која пати од скрибоманије, неодољи­

енглеске полиције у Лондону; уопште, назив за

вог нагона за писањем било чега.

енглеску полицију .

скри бо м~нија, -ё ж = графо мiшиј а, -ё ж [лат. sCl'iba писар , В. -ма нија] 1. ПСИ Х. неодољив а по­ треба за сталним писањем, болест писања . 2. ве­

скотом, -а м = скотома, -ё ж [грч . тогла в ица, према

sk6tos

sk6toma вр­

мрак, в . -ом] м ед. тачка­

лика списатељска ПЛОДНОСТ.

сте мрље у видном пољу.

СКРИ IIИНГ, -а м [енгл .

скотома = скотом (В.)

скотофобија, -ё ж [грч .

sk6tos мрак, в. -фоб и­

ја] IlСИХ. претерани страх од мрака .

скоч, -а М [енгл . Skotch (whisky)] шкотски ви­ ски.

screening] 1. мед. превен ­

тивни лека рски преглед већег броја људи како би се нека болест, об. тешко излечи ва, открила у што ранијем стадијуму .

2.

приказивање филма

за мањи б рој људи, об . дистрибутере, власнике биоскопа и новинаре .

1147

скул

СКрИllltрати

СКРИНl1рати, скринiiрам ,

3. л.

МН . скринирају

сврш. и lI есврш . [енгл . sсгееп] (из)вршити лекарски

ну

навише

преглед већег броја људи како би се нека бо­

тум]

стад ијуму .

шнички.

СКРИIl-сејвср, -а м [енгл. програм

који

screen saver] рич. штити екран од

оштећења тако што након одређСIЮI' време н а

наниже,

слично

СКРОТ3Л311, -лна, -JlIЮ [нлат.

лест, об. тешко излечи ва, открила у што ранијем

компјугерски

или

одмотавањ у

свитка.

мед.

који

сс односи

СКРОТУМ, -а м [пат.

scrotalis, В.

на

scrorum]

скро­

мошнице,

мо ­

анат. кеса у којој

су смеште ни тестиси код човека и мужјака оста­ лих сисара ; мошница.

мирова ња слике на ек рану замењује постојећу

скрофула В . скрОфулс .

слику неком д ругом или гаси екран.

скрофулс, скрофула ж мн . [В. скрофулоза]

1.

cKpllIba В. шкрiiља .

отеклине лимфних жлезда као последица ск ро­

СКРIIПТ, -а м [е нгл . script] 1. сценарио за неки

фулозе.

филм, гюзо ришни комад или телевизијску еми­ сију.

2. рач .

програм који садржи низ компјутер­

ск и х инструкција.

писати] MII.

1.

MII .

[лат.

scripttlm, према

предавања професора ви­

скрупула, -ё ж [лат. правност

соких и виших школа која су умножена да би

мир,

их

лучност .

студе нти

scrofl.lla дем.

од крм ача,

В. -оза] мед. туберкулозно обољење лимфних вратних жлезда; шкрофулоза.

скрипта, скрипата с

scribere

2. В . скрофулОза .

скрофулоза, -ё ж [лат.

користи л и ;

белешке

прсма н е чијим предавањима . што ј с написано, с писи.

3.

2.

сачињене

уопште оно

врста писаног саста­

сопствених

сумњичавост,

2.

scrtlptlltlm] 1. сумња у

ис­

поступака ,

lIe-

бојазан;

душевни

оклевање ,

н еод­

претерана Ta'lНocT, савесност, с ит­

ничавост, педантност у послу .

3. геом. дссети део

једне линије ; шездесети део степена (ј едн а ми­

ва помоћу којег се у настави страних језика ве­

нута) ... имаТlt/lIсмати скрупулс имати / н емати

жба прево ђење .

обзира према некоме .

СКРИПТЗР lшца, -ё ж [В . скрипта] ца.

1.

скрипт-гёРЈI(а), -ё ж, ген . мн . скрипт- герлii

l е Il ГЛ.

scriptg ir1]

cKp'lrITOp, -а м [лат. scriptor, према scribere 1. писац. 2. писар. 3. помоћник кустоса

СКРИlIторијум, -а м И СКРИI1Ториј, - ија м [8. а. писарска рад ионица у средњове-

ковним манастирима у којој су се писали и пре­ писивали службени документи. б. писарница у којој су се писала и преписиваJlа службена акта . писарница , канцеларија уопште .

скригп.ура, -ё ж [lUlат. sсriрtша ] Свето писмо, Библија.

8.

скрУтзтор, - а м [итал .

scrutatore од пат.

SCГLlta­

особа која скупља или броји гласове , 'Iлан

tor]

скрУтИllијум, -а м [пат. sсrutiпiшn]

1. утврђи­

вање р езултата избора, бројање и проверавање гласова; комисија која утврђује резултате гласа­ ња .

2.

ЦрКВ . испитивање Сllособности кандидата

пре него што добије неко црквено звање у като­

личкој цркви; бирање бискупа или папе . скубад:iјВИIIГ, -а м [е нгл .

scuba-diving] с .... ро­

њење с боцом за д исање као вид спорта ил и ре­

СКУЛ, -а м [енгл.

скерлстаll .

скроловати, -лујём С 8РШ .

scull] 1. сп.

узак и лаган чам ац

за такмичење у веслању саједним , два или ч ети­

И lIесврш .

[енгл .

рЗ'I. померити, померати текст и слике

унута р неког компјутерског документа на екра-

1148

СКРУПУЛОЗIIОСТ, - и ж [В. скрупулозан] савс­

креације .

скрлст В . скерлет .

scroll]

чан , савестан, педантан.

тује; истраживач, испитивач .

скрипториј В . скрИптОРltјум .

скрлёта ll

scruptllosuS, 8. 2. та­

опрезан, сумњичав .

скрутинијума; онај који нешто и стражуј е, испи­

у бибJlиоте ци или књижари .

2.

1. обзиран,

сност, претерана тачност, педантност .

писати]

1.

скрупула]

током снимања филма , секрета­

рица реж иј е.

скрипта]

СКРУIlУJlозаll, -з на, -з но [пат.

писарни­

продавница у којој се продају скрипте .

2.

ри такмичара , где сваки веслач има по два вес ла.

2.

чамац којим се обавља превоз преко реке , на­

рочито Темзе.

скулптор

СЛОВСIIОфЈ:'лство

скулптор, -а м [лат. sculptor, в. скулптура] уметник којем је бављење скулптуром главно

чице са које се добија увећана слика н а екрану; д ијапозитив.

за нимање ; вајар, КИllар .

слајс, -а м [е IlГJl . slice ј С П . жарг. потез у тенису

скулптура, -ё ж [лат. sCLllptura, према SCLllptllS изрезбарен] ум.

1.

уметност која ствара дела од

чврстог материјала (камена , дрвета , метала, пе­

чене глине и сл .) , вајарска уметност, вајарство.

2.

уметничко вајарско дело, кип, статуа.

СКУIIК, -а м [амер . енгл. s lшпk од егз. (алгонкиј­

или стоном тенис којим се се чена лопта

слалом, -а и слалом, -а м [еIlГЛ. slalol11 од норв . slalam, према slad БРСI ', l аl11 (;таза] CII . 1. скијашка дисциплина при којој такмичар , возећи по кри­ вудавој линији, мора да прође кроз одрсђена вра­

ски)] 1 .30011. врста твора која излучује врло неу­

та (капије); облик такмичења у скијању .

годан мирис, амерички јазавац .

за кривудаво, цик-цак

2. скупоцено цр­

но крзно овог твора са белим пругама.

скурiiлан, -лна, -лно [лат. scurrilis, према

scurra лакрдијаш]

који се шали на простачки на­

чин , лакрдијашки, тривијалан; срамотан.

СКУрИЛIIОСТ, -и ж [В . скурилан] простачка

oKpehe

уназад.

назив

2.

КРСI'Зње играча у

неким

ДРУI'ИМ спортовима (нпр. дриблинг у фудбалу) .

3.

жарг. избегавање каже истина, врдање .

слам, -а м , мн . сла мови LеIlГЛ . slUl11 ] део гра­ да, четврт у којој живи н ајсиромашнији слој становништва; прљава , забита, злогласна ули­ чица .

шаљивост, тривијалност.

скУта, -ё ж [итал . scotta] сурутка, угрушано

сла~1lI, -а м ,

MII .

слампови [еIlГЛ . sltll11p ј

eKOII.

млеко , грушевина, провара; млади овчији сир

нагли пад цена, потражње , прои зводње, смање­

који није још укалупље н.

ње привредне делатности, скономска кри за.

скУтер, -а м [енгл . scooter] цикла с малим точковима;

СКИ моторни чамац.

3.

1. тип лаког мото­ мопед. 2. брзи спорт­

мали аутомобил.

славизам, -зма м [фр .

slavisme] особина сло­

славика, славика с МII . ["'!аТ. Slavica] књиге или сабрани списи на словснским језицима.

слil8ист(а), -ё м, мн. слilВИСТИ [фр . Slave Сло­

1. стручњак у славистици. 2. студент слави­

стике.

СЈЈаВИСТИI(а, -ё ж, дат. И ЛОК. И IlОк.славИстици [фр .

Slave

Словен] наука која проучавајезике и

књижевнос т и

словенских

народа;

eKOII.

сланг в . сленг. сленг, -а м [еНГJl . s l апg] Jl ИIIГВ . нарочит, посебан говор неке затво ре не групе, скупине људи; жар­

веllСКИХ народа и словенских језика.

вен]

слампфлација, -ё ж [В. сламп, инфлација]

инфлација у време економске кризе; слампа.

словенска

фИЛОЈlOгија .

славомilllија, -ё ж [фр. Slave Словен, В. -ма­

гон ,

арго;

говорни

идиом

нижег

ранга

прсма

стандардномјезику, карактеристичан по УЈlOтре­ би општепознатих речи у пренесеном зна'lењу.

слепстик, -а м, МII . слепстици, ГCII. стика [ею'л.

slapstick]

MII .

слёп­

филмска лакрдија са много

аудио и ви зуел ни х изненађења .

•

слеIlСТИК-КО­

меДlfја 1103. врста комедије којој је циљ да изазо­ ве смех јефтиним и вулгарним ефектима; фарса, лакрдија.

СЛIIП, -а м [енгл. slip]

врста уске кравате.

1.

2.

косина у луци, 11а бродоградилишту на којој се

нија] прсгерана љубав према словенству и сло­

праве

венској култури.

образац са одштампаном информацијом , летак .

славофил, -а и славофiiл, -ила м [фр. Slave Словен, в . -филј

1.

пријатељ и поштовалац Сло­

вена и свега словенског.

2.

присталица словено­

филства.

СЈЈавофоб, -а м [фр . Slave Словен, в . -фоб ] онај који мрзи Словене и све што је словенско.

слајд, -а м, мн. слајдови [енгл. slide КЈ1изати] фо­ тографски позитивна слика, филм у облику ГUIO-

или

поправљају

бродови .

4. врста плитки х гаћица. 5. нац (1800 јарди). СЈЈИllер, -а м [енгл.

3.

папирни

е нглеска мера за ко­

slipper] 1. ЖСl1ска папуча; 2. лага ни О I1>тач.

лагана женска ципела од гуме.

3. Bpt;Ta

грејал ице за ноге .

словенофилство, -ства с [Словени , в. -фил]

1. пријатељско осећање пр ема словенским н а­ родима.

2.

ист. националистички

rlOKPCl'

настао

1149

с нск-ба р

слога н

среди ном ници

x rx

ве ка у Рус ији , чији су предста в­

sloga n од

поклич горштака у Ш котској и з ­

јак ударац п о високој лопти (у тенису, одбојци)

паТријархалне

елемс нте

слога н, - а и слоган , -ана М [ енгл.

1. рат ни

глаlJићу пени са, сапуњак . ЛУ'l е лојн е жлезде.

словснске културе.

шкот.]

кој а се као прои звод лојних жлезда ној ављује на

2. зоол. кожни ној који 3. са п у н . CMC'I, -а м, м н . смечеви [снгл . smas11] сп. оштар,

идеалИЗОВаЈ1И

веден у одређеном ритму.

2.

реч или ре ч еница

(об. римована) смишље н а у проп агандн е свр хе;

е циљем да ло пта н еодбрањиво надне на про­ тивничко поље.

смечср , -а м [В . смеч] сп. у одбојци, игра'l ко­

парола, девиза, гесло.

СJlока, -ё ж [саснскр.

sloka]

КIbИж. двост и х ин­

дуских епских песама сач ињ ен од два р еда тако да сваки ред има шеснаест слогова и цезу ру на

средини.

јем ј е улога да поентира смечовањем.

смечовати , - ч ујём свр ш . и несврш . [В . смеч] из­ вести, из вод ити смеч (в . ) .

СМИРllа, -ё ж [тур. SmiПl а]

слот, -а М [енгл .

slot] рач . 1. уск и отвор н а ку­

hишту компјутера у који се умећу компактни или флопи дискови.

лој Азији, И зм ир .

2.

1. гсогр.

град у Ма­

(смирна) назив за ручно

тка н ћилим и з См ирн е.

конектор на мати чној

СМИРllа, -ё ж [.'»ч . sm УП1а] фарм . смола троп­

нлочи за прикључивање додатних ха рдверских

ског дрвећ а која мирише и употребљава се за ка­

2.

компонената.

ђеље при верским об редима, а и као мелем, бал­

СЛОУМОУ ШII , -а М [енгл . успорен

филмски

или

slow motion]

телевизијск и

филм .

снимак;

Slow Rock] М УЈ. врста ро ­

ка лаганијег тем н а, за п лес.

СJlОУСТСI1 , -а М [снгл .

СП. 110М . спортска једрилица са ј ед ним

јарбоном.

2.

Џ ејмсу

Смитсону

(1.

Мl1нер. руда цинка , цин­

смог, -а м [енгл .

smo(ke) д и м, (f)og магла] ва­

здух који је у већем обиму загађен сагореваљем

слуп, -а М, м н. СJlУПОВИ [еflГЛ . sloop од Х01l. slo-

1.

минеРаЈЮГУ

Smithson, 1765- 1829)] ков карбонат.

slow-step] МУЗ. врста спо­

ријег плеса.

ер]

СМИТСОIIIIТ, -а и СМИТСОlliiт, - ита м [прсма е н глеском

уопште, успо р ено кр етање.

слоу рок, -а М [е нгл .

сам , измирна .

вој. неоклопљен рат ни брод.

смалта, -ё ж [итал .

хсм . стакло п ла в е

sma1to]

разних мате риј а (н афтних дерив ата, угља и сл.).

смокиш', -а м, мн. смокинзи [снгл.

jacket

smoking

првобитно , одеЈ Ю које се носи у соби за

lIушење] мушко свеча н о одело које има дубок

боје добијен о топљењем п рже них кобалтових

и з р ез н а гр уд им а и свилом опшивене ревере, а

руда, којим се, када је уситњено, могу бојити

но с и се у вече .

предмети од стакла, порцулана и СЛ.

смiштй н, -ина М [в. смалта, -ин] МI1 Н . врста

Сllајпер, -а м, МII. с н ајпери , ген . мн . cHajllcpa [е н гп .

sniper]

пов. кој.

1.

врста п ушке која има оп­

минерала од којег се добија кобалт, кобалтов ар­

т ички ниш а н за преци з н о гађање .

сен ид.

користи такву п ушку; стрслац, снајllерист(а).

сма р агд, -а М [н ем. од грч .

smaragdos]

Smaragd

од фр. smагаgditе

грч. минер. полудраги камен

смараГД IIЙ , -а, -о [В . смаРаЈ'Д] који је од см а­ рагда, који је као смарагд, који има бој у смаРаЈ'­

'"

сма раl'Д IIO острво Ир ска.

сма рт- картица, -е ж [с •• гл.

smart card пам етн а

картица] електронски уре ђ ај величине кредитне картице који садржи податке које може да о чита компјутер или н еки други уреl)ај.

смсгма, -ё ж [пат. s mеgПlа од грч. smёgmа маст, мазиво]

1150

1.

MfI .

особа која

снајперисти [В. снај­

пер) стрелац који погађа мету, циљ снајпером.

Сllајперскй, -а, -о [В . с најп ер] који се односи

сјајнозелене бој е.

да.

cllajllcpIICT(a), -ё м,

2.

мед. масна сираста супстанца

н а снајпер , који је део снајпера.

Cllall, -а м [снгл . СКр. од Systems foг Nuc1ear Auxillary Роwег) физ. нуклеа рни систем за про ­ и з вод њу електричне енергије.

Cllacт, -а и

CllaCT, -а м [рус. снастьј пом. опре­

ма брода, ј ед ре њ а ка (катарке, ј едра, ужад).

ClIck-бар, -а м, м •• . с н ек-барови lCIi'"JI. sпасk Ь а .. ] мањи угоститељск и објекат у којем се

жи пиће и брза храна.

cJlY-

снl'фовапt

сiЖJl

СIII'фовати, -фујём несврш . [ еНГЈ '. sniff] жар ". 1. ушмркавати дрогу или какво опојно срсдство

(нпр. лепак).

уоп ште мирисати, у/\исати ј а к

2.

мирис.

-

натријум

ХИДРОК СИД.

содар, -а и сiщар , -ара м [В. сода] произвођач сода-воде .

Сllоб, сноба М,

s(ine) nob(ilitatc)

MfI.

снобови [е нгл. snob од лат.

без племства] онај који ОГlOна­

ша животни стил при падник а "ГЈВ. виших круго ­

ва а сам им не IIрипада, онај који изиграва отме­ ност, помодар; онај који даје себи на важности, уображен човек, уоб раженко .

Сllобизам, -зма М [в . сноб] владање, пон а ша­ ње својствено снобу;

имитирање друштвене

елите .

содара, -ё ж [в . сода] фабрика која IIРОИЗВОДИ соду.

Содома, -ё ж [х ебр. sёdоm] староизраелски град у П алестини који је, према Библији, због

греха и н ер морала, заједно са Гомором, Сflаљен огњем, а на чијем се месту даllас налази Мртво море .

соДомија , -ё ж [В . Содома] на стр а ност

Сllобовски, -а, -о [В . сноб] који се односи н а снобове.

полног

општење

заст. ссксуална

1. са

животињама ,

скотолоштво (савремени израз зоофiшија).

2.

секс . анални сексуални однос.

Сllоуборд, -а М [енгл .

snowboard] сп. врста ски­

је за вожњу по снегу на којој скијаш стој и на обс ноге.

соДомит, -ита М [В. соДомија] заст. особа која је скло н а содомији, која пОЈIНО општи са живо­ тињама , скотоложац, зооф ил .

Сllоубординг, -а м [енгл . snowbordingJ скиј а­ ње на једној скији; вожња на сноуборду.

соарё, -еа м [фр.

soiree] вечерње дружење, се­

соб, соба м, МII. собови [чеш . sob] зоол . северни

Rangifer tarandus,

ирвас .

• сОбовскИ .

собрање, -а с пол. народна ску пштина у Ма­ СОВСРИII, -ина М [е нгл . sovereign] ба ll К. стари

20

секс. мушкарац

ном сексу (с мушкарцима и ли ЖСllама) .

сој , сој а м, MII. сојеви [тур . soy] 1. род, плсме, сталеж, порекло .

3.

2.

друштвени положај,

вр(,'та, класа.

4. <1>'11'. особина,

карактеристика, карактер.

соја, -ё ж

(ja'l. soja]

бот. једногоди шња инду­

стријска биљка, пореклом и з ИСТОЧllе Азије, ко­

кедонији; парламент у Бугарској .

енглсски златник (вредео

2.

који је скло н хомосексуализму и ужива у анал­

н а род; ра са, пасмина .

дељка .

јелеll ,

леч е ље лошег варења. IсаУСТИЧ llа

шил инга).

COBllapKoM, -а М [рус . СКр. од Совет Народ­ ных Комиссаров] пол. заст. Савет н арод ни х коме­

ја сс користи и у исхрани људи.

сојИII, -а, -о [В . соја] који је од соје. Ј. сојшlO браШIIО производ који се добија млевењем се­

мена сојс и користи се у људској исхрани.

сојтарија , -ё ж [',ур. sоуtапЈ шаљивчина, ко­

сара, у некадашњем ССС Р -у.

МИ'IaР, лак рдијаш , спадало.

совра В . сОфра. совхоз, -6за М [рус. скр. од сов( етское) хо­

Сојуз, -а м [рус. Союз]

1. скраћеllица назива

з(яйство)] скраћени ца кој ом се обележава др ­

за СССР .. 2. назив серије совјетских свемирских

жаВIIО пољопривред но добро у

летел ица које проучавају да ли се могу изгради ­

н екада шњем

ти Земљине орбиталне стаllице.

СССР-у.

согаll, -а м [тур.

sogan] бот. црни лук . Ј. со­

ган-долма КУЛИII.јело од црно г лука у којсм има млевеног мсса и разних за чина .

сада, -ё ж [итал. soda од ср. лат. soda од арап.

suwwadah

врста биљке]

·1.

хем. натриј ум карбо­

нат добијен из природних нал аз и шта и л и из ку­ хињске соли.

2.

вода за пиће зас ићен а угљеном

киселином, сода-вода. Ј. сода-бикарбо н а хем.

фОРМУJlа натријум бика рбо н ат, ко ристи сс и за

cOKaIC, -а ка м, МII . сокаци [·IYP. сокак од арап. zt1qaq] етНОJl. мања УJlица ; пут. сокачки , -а сокак, УЛИЧ НИ .

, -о [11. сокак] 2.

фнг.

1. који се односи на

Ilростачки, УЛИ'lарски,

прост. Ј. сокачкс песме Гlесме 'Iији су текстови пр оста чк с,

вулгарнс

саДРЖИIlС.

сокаЧЈ\:е

ша ЈIС

јефтине, просте духов итости , простачкедосстке .

СОКJI, -а м = сокла, -ё ж [фр .

soc le, нем . SockelJ

архит. ДОIbИ, мало извучсни део зида који служи

1151

сокла

СОЈщзтуша

као основица грађевине; подлога, подножје, по­ стоље.

солариметар, -'гра м, мн. солариметри , M I1 .

сокла = сокл

(470-399.

solaris су нч ани,

8.

,"CI1 .

-метар]

метеор. инстру мент којим се мери јачина Сунче­

(8.)

сократика, -ё ж [према грчком филозофу Сократу

солариметара [лат.

п. н. е.)] фЮIOЗ. метода поду­

чавања која се састоји у томе да се у'!сник пита­

вог зра'!ења н а Земљи.

соларнй, -а, -о [лат.

solaris, према

501 Сунце]

сунчани, сунчев. & солар"а батериј а батерија

њима наводи на стварање закључака и налаже­

кој а за рад користи соларну енсргију; соларна

ње одговора, мајеугика.

енеР I'ија енергија која н астаје д иректним пре­

сократова ц , -вца м [према грчком филозофу Сократу

п. н. е.)] следбеник и учсн ик

(470-399.

Сократа; присталица учења старогрчког фило­ зофа Сократа .

сократовскй, -а, -о [према грчком филозофу Сократу

(470-399.

П. н. е.)] као старогрчки фи­

лозоф Сократ, према Сократовом учењу; мир­ но, сталоже но, сабрано. & сократовска ирони­

ја фиг. сазнавање туђих мисли , идеја и интелек­ туалног IIивоа правеhи се невешт и неЗllалица,

сократовска мстода

8.

сократика, сократов­

скс ШКОJlе филоз . шкопе које су у старом веку

Sol]

СОЛ! м ИllдеКJI. [лат.

мит. римски бог Сунца.

sol(ve)

разреши] муз. п ети

гпас у солмизацији, а пева се уместо тона ге.

сол 2 , -а м, мн. соли [шп .

sol Сунце од лат. sol]

баl1К. новчана јединица Перуа, чија је в ред ност

СОШЩ, солда м, ген. бакарни

солада [I1ТdЛ.

MII.

новац,

крај цара,

solad] ист.

стоти

део

СОЛЗ IIЙII , -и на м [лат. 8.

Solan (јасеае ) род би­

-ин ] хем. отрован алкалоид који се напа­

зи у МIIОГИМ врстама рода соланум (помоћнице).

солаРIiЗ~iц ија , -ё ж [IIJШТ.

solarisatio, в. сола р­

ни] 1. фот. појава прстераног осветљавања фото­

графске плоче.

2.

биол. спо р ије одвијање фото­

синтезе које настаје као последица прејаког сун­ чевог светла.

3.

излагање сунчевим зр ац има ,

8.

соларијум.

кабина у салонима за улепшавање у којој

се всштачким сунчањем добија препланули тен .

2.

место изложено СУIIЦУ.

ник .

4.

1152

солар"а

KOII-

ници врем е н а стигне најединицу површине Зе­

мље;

-

колектор у ређај за скупљање сунчеве

енергиј е која се после прет вара у електричну; соларна уља уља која се добијају прерадом мр­ ког угља и користе се за осветљавање .

солватација , -ё ж [н ем. Sоlvаtаtiоп] хем. вези­ вање молекула н еког ра ство ра за јоне ипи моле­ куле р аство рен е су п станце .

[В . сопватација] хем. раство ри добијени солвата­ цијом.

солвеllС = СОЛВСIIТ, -а м [в . сопватација] мед. с р едство за ра ст в а р ање, отапање.

солвент = солвеllС (в.) може да раствара.

solvens] 1. хем. који

који може да плаhа ,

2. eKOII .

који ј е способан за п паћањ е .

солвентан] еКОII. ста­

[8.

ње онога који може да плаћа.

солвснција, -ё ж [IIлат.

solventiaJ 1. екон. IIпа­ 2.

теж н а мо ћ , активни биланс н еког предузећа .

хем. који то пи , отапа, р аства ра .

СОЛВОЛl1за, -ё ж [В. солв(атација) , -лиза] хсм. хемијска реакција н еке р аствор ене материје с раства рачем материј е, хем иј ском реакцијом.

солдат, -ата м [итал .

soldato од soldare напла­

солдаТССlCа, -ё ж [итал.

соларијум, -а и СОЈliiрйј, -ија м [л ат. sоlаriшn]

1. TeXI1.

енергије;

тити ] вој. ппаћеник ; војник.

сунчање, осунчавање.

соларйј

електричне

cтallTa количина Су нчеве снергије која у јели­

солв(mтност, -ости ж

аустријске форинте, солд.

љака,

водњом

СОЛВСlIтан, -тна, -тно [лат.

сто сснтавоса.

ситаll

употребом фотоелектричних ћ елија) и произ­

СОЈ IВ3ТИ, сол в а-га м мн.,јд. солват, rel1. солвата

неговале Сократово учење.

СОJl, -а м [лат.

тварањем Су нчевог з рач е ња (загревањем или

3.

сунчани сат, сун'IЗ­

прав. порез на земљиште.

soldatesca,

в. сопдатј

фиг. распуш тс на , недисципп ин ована војска, раз­ упаре на војничка руља.

солдзтуша, -ё ж

[8.

солдат]

1. Ilcj. она 2. жена

љуба ка са солдатим а, војницима. муж у војсци.

која се којој је

солд ачија

солист(а)

солда чија, -ё ж [В . солдат] ње вој н ог ро к а.

2. зб.

1. жарг.

солда ЧШlа, -ё ж [В. солдат] ни чк l1 ж и вот.

2.

заст. служе­

војници, војска.

1.

солдатски, вој­

п еј . погрдан назив за солдата,

солдачки , -а, - о [В. солдат] који се односи на с оJlt~ја , -ё ж [ хебр . solea уз вишење, насип] архит. (оби чн о уздигнути) део православне

ц р квс и спред и кон остаса .

сол еМIIИТёт, -е та м [Ј ШТ. sollemnitas ] 1. свеча­ н ост, светко вин а.

2.

свечано, озбиљно држање .

солеtlОИД, - ида м [грч . solenoeides попут цеви, према solen цев, В. -оид] 1. физ. жица савијена у с п иралу .

2.

анат. ор га н у облику цилиндра из ко­

ј ег се фо р м ир а кичма.

СОJlеци з ам , -з м а м [грч .

soloikism6ms, према

гр аду Сол и , чији су становници свој језик ква­ рили под стран им утицајем]

1.

грам . језичка гре­

шка, кој а се ј авља поготово у изговору И синтак­

2.

фиг. грешка против природних закона и

п р авила понаша њ а.

с ол ид, -ида м [лат.

(aureus) solidllS (Шlmmus)]

ист. један од н аз и ва за староримски златник .

сол ид ан , -дн а, -д но [л ат. solidus] 1. чврст, си­ гу ра н , ј ак, ИЗДРЖЉИВ .

3.

2. добар,

савеста н , одго вора н , тачан.

ља н .

5.

ваљан , поуздан.

4.

умерен, пово­

који у ред н о и одговорно живи, трезвен,

р азбо р ит, озб и ља н .

6.

који има сигуран дру­

штве н и положај . сол ид но ПР ИЛ. [ В . солидан

(2)]

добро , задово­

ља в ај ућ е, ваља н о.

соЛ\щаран, - рн а, -рно [фр . solidaire, IIлат. soli-

dari s,

В . сол идан ]

ран, заједничк и . гласан.

ким.

3.

жно, сагласно.

солидарност, -и ж [>Јлат. solidaritas, В . солида­

солда ч ију 11 на солдате, војнички .

си;

слагати се , сагласити се с неким, саосећати с н е­

солидарно ПРИЛ . [В . солидаран] заједно , сло­

в ој ни ка.

LtpK8 .

СОJl идарисати (сс), -ришём (се) СВРШ . и нес врш . [в . солидаран] узајамно се обавезати ; сложити се,

1. узај аман , узајамно одгово­ 2. сагл аса н , јединствен , једно­

који се са неким узајамно помаже,

ран] особина онога кој и је солидаран, слож н ост, једнодушност , сагласност ; узајамна

солидео, -еа м [ла'Г.

soli deo самом Бо гу] кат.

капица коју носе католички црквени великодо­ стојници, а која се скида само при богослуже њу (нпр . бискупска љубичаста капица).

СОШtдtIOСТ, -и ж [лат.

soliditas, В . солидан] ч вр­

стина , темељност, густина, збиј е ност,

масив­

ност; трајност, издржљивост, постојаност, стал­ ност; поузданост, исправност, честитост ; трез в е­

ност, разумност, озбиљност, умереност, разбо­ ритост.

СОJlИJlоквијум, -а и СОЛИJlоквиј, - ија м [лат.

soliloquium,

према

сам ,

solus

loqui

говорити]

разговор са самим собом ; монолог.

СОЛИIIГСII, -а м [нем .

Solingen] зај ед нич к и н а­

зив за производе од нерђајућег челика (ноже в е, сабље , бријаче и сл.) настао према нем а чком ин ­ дустријском граду Солинген у, где се прои з воде .

СОJlипсизам, -зма м [лат. штва ,

ipse сам, лично ,

solus сам , без дру­

8 . -изам] фил оз. учење да ј е

свет само представа нашег мисаоног ,Ја" и да само оно постоји, субјективни идеали з ам .

2.

се­

бичњаштво, себичлук , егоизам.

СОJlипсист(а), -ё м , МН . солипсисти [В . сол ип ­ сизам] присталица солипсизма; себичњак , е го и ­ ста .

солипсистички, -а, -о [в . солипси зам] који се

сложа н . .1. солидарна одговорност прав . одго­

односи

во рн ост коју за дуг сносе д ва или више дужни­

СТИЧКИ.

ка; сол и дарна 1"lатологија мед. учење по којем

од го вор­

ност, заједничка обавеза .

на

СОЛИllсисте

соли р ати, солирам,

и

3.

JI .

СОЛИllси з ам ,

ег о и ­

МН . солирају н ес врш .

се сматра да су ос нова болести чврсти делови

[В . соло] жарг. радити све сам, бити неllовез ан са

тела, као не р в и .

осталим људима, са члановима тима (обичн о у

СОJlида ризам, -з ма м

[8. солидаран]

соц. уче­

ње о друштву кој с узајамну повезаност свих

спорту) , бити соло-играч, самовати .

солист(а), -ё м, МII. солисти ll1'I'ЗJl.

solista] 1. муз .

чла н ова заједн ице посматра као принцип из­

онај који сам интерпретира неко МУЗИ'IКО дел о

градње одређе ни х гру пација .

(певање, свирање, балет).

2. фиг.

онај који сам из-

1153

солitстички

соматогiшеза

води неке акције не осврћући се на потребе зајед­

послу које појединац сам остварује , без помо ћи

ничког рада.

других људи.

3.

фиг. онај који сам живи , самац.

солitстички,

-3, -о

[В . солист(а)] који се одно­

СОЛОМОIIСКИ,

-3,

-о [хебр . sёlОll10h његов мир ,

п рема јеврејском краљу С оломону]

с и н а солисту .

солitта р, -ара м [В . солитаран]

1. самотник ,

мудар

и

праведан као јеврејски краљ Сол о мон . О с ол о­

усамљени к, пустињак.

~1011CKa правда оштроумно досуђ е н о п р аведно

ставни део прстена.

и мудро решење ; соломонско решеље пра в е­

2. један брилијант као са­ 3. астрон . сазвежђе између

Девице и Теразија.

дан , непристрасан начи н за р аз реш ење н еке си­

солита ран, -рна , -рно [лат.

50litaril1s] уса­

м ље н , повучен, недружељубив .

солitтёр, -ера м [фр . 50litaiгe]

1. арх.ит.

стамбена

туације.

солстициј = солстицијум (в . ) солстицијум, -а и солстициј , -иј а м [нат. од

сунце ,

501-

зауста вити ] астрон .

в иш еспратна зграда која нема додира с другим

stiti UIl1

з градама.

тачка, тј. дан када Сунце достиже н ајв е ћу п оз и ­

сол итар.

тивну односно негативну деклинациј у, летња

2. један брилијант углављен у прстену, 3. зоол. паразитска, тракаста глиста која

СОЛlпрёlЈ, -ена м [фр . sо ll1tп~еп, према фран ­ цуском месту Солугреу] геол . период, део гор­

њ ег старог каменог доба између орињасијена и магдаленијена, назван према месту Солутре у

Француској, где су пронађене ископине из овог п ериод а.

sol1ici-

tапs] прав. онај који води парницу, парничар; ад вокатски приправник.

во ђ ење п арнице.

2.

sollicitatio] 1.

прав .

навалентно , насртљиво мо­

љ акање , у знемиравање .

солмиза ција, -ё ж [фр . Isоlll1isаtiоп] муз . на­ чин читања нота при којем сваком ступњу ле­ ствице одговара по један слог, правилно нагла­

ш а ва ње и јасно изговарање речи песме која се п е ва ; метода памћења тонске лествице; уопште вежбање певања. А ТО IIОВИ солмизације тоно­ ви на тонској лествици.

5010 од лат. solU5 сам] 1. муз .

м уз ички комад или део МУЗИ'IКОГ комада наме­

њ е н да га изводи само један извођач .

децембар).

СОJlубилан, -лна, -лно [шшт.

soltlbilisJ 1. кој и 2. о н ај који

се може растворити, растворљив .

може бити решен , решив.

солуБJlста, -ё ж [В . солу(ција) , (та)блета] фарм . ОПШТИ назив за табл ете које се ток ом лечеља узимају растопљене.

СОJlуција, -ё ж [л ат .

2.

прид.

индекл. као саставни део неких речи означава да

појед инац сам врши неку радњу . А -

акција

радња коју појединац самостално изводи, оба­

sollltio] 1. ре ш ењс н еког

питања, проблема, налажење излаза из н еке за­ мршене ситуације; разјашњењ е, објашњење .

2.

х е м . растварањс, раствор.

солфiпара, -ё ж [итан . sоlfаtага од од лат.

slllfi.lr]

solfo сумпор

геол. и з вор у земљ и из кој ег изб иј а

врела вод ена пара са сумпорном ки сел ин ом .

солфсђо, солфеђа и СОЈlфеђо, сол ф ёђа м [итал.

solfeggio]

м уз. вокалне вежб е у п евању.

-сом, -соМllја, -COMaTCКlI Lгрч . SOll1a, ген .

ll1atos

солмилоквиј В . солмилОlсвијум . СОЛО, сола м [итал.

(21 . јун) и зимска краткод н еви ца (22 . децембар). А летљи - летња ду годневи ца (2 1. јун) ; зимски - зимска краткод н е в ица (22.

сi)JIУфИ В . зУлуфи.

СОЛИЦlпато р = СОJlИЦlпант (в . ) солицита ција , - ё ж [лат.

si5tere

дугодневница

ж иви у људским и животињским цревима.

солицitта llТ = солицitтатор, -а м [лат.

sol

SO-

тело] као други део речи оз н а ч ава да се

први део односи на тело.

соман, -а м [нем .

Soman, фабричко им е произ­

вода] хем. јак безбој ни бојни отров.

сомато- [грч. 50та, геll. somatos тело] кој и се односи на тело и поједине органе ; сом атс ки .

соматогёll, -а, -о

LB. сомато- , -ген] мед. усло­

вља ; -играч онај који све воли да обавља и ра­

вљен, узрокован телесним поремећајим а и ути ­

д и сам, без помоћи или учешћа других ;

цајима.

-

дрин­

кер онај који се опија сам (и код куће), ноторни ал кохол ичар;

1154

-

успон напредак, напредовање у

сомаТОГСllеза и соматогснеза, -ё ж

1'0-,

LB. сома-

-генеза] мед. објашњење узрока, развој а и

соматолиза

тока болести и л и симптома који се јављају као п оследице телес ни х поремећаја.

СОМIIИЧКЙ, -а, -о [лат.

соматолиза, -ё ж [В . сомато- , -лиза] биол . про ­ цес током кој ег сс боја тела неких животиња

СОМIIОJlеllтан, -ПIЗ, -тно [лат. sоmпо l епш s]

СОМIIОЛСllција, -ё ж [ В . сом ноле нтан] посп а­

ч ин за ш т и те од опасности .

ж

[В .

сам] који је у

поспан , д ремљ ив .

пр илаго lj а в а боји околине у којој живе, као на­

сом атологија, -ё

somnus

вези са сном, сањањем.

сомато-, -лог ија]

нос-г , дремљ ивост , сненос-г .

сомот, -а м [н ем.

антроп . биол . нау ка о човечјем и о животињском

врста тканине, бар­

Samt]

шун , кадифа , llЛИШ .

телу.

сом атометрија, -ё ж [В. сомато-, -метрија] ди­ с ци плина кој а и спитује размере човечјег тела.

сомотнй , -а , -о [В . сомот] који је од сомота , баршунаст, кадифен.

соматоскопија, -ё ж [В . сомато-, -скоп ија]

сомун, -у на м [тур . sоmllП од ср. '1''1.

метода а н тро п ол ошког описивања и карактери­

од

сања делова 'lOвс к о вог тел а.

од пш ен ично г б р а шн а са квасцем .

соматотропiill, - нна м [В . сомато -, троп - , -ин ] МСД . хо р мо н раста којег лу чи предњи режањ хи­ п офизе (када се лу чи у нсдовољним количина­ ма, изаз и ва мал и раст н им џи н о вс ки раст

-

н аносом ију , а у п овећа­

соматскн, -а, -о L'1''1 . sбmа (ген. somatos) тсло]

psomion

зало гај] танак, об ично округао хл еб

СОМУllџија , -ё ж [ В . сомун] за" . пекар који пра­ ви и продаје сомуне.

сон, - а м [тур. та к .

акромегалију).

-

psom6n

2. талон

son] 1.

крај , заврш етак, сврш е­

у игри са картама.

сонант, -а м, мн. СО н ант и , ген . мн . сонаната

који сс одн оси н а тело , који јс у вези са тело м ,

[нат.

телес ни .... соматске мутације мутације у со­

з вук] фон . звучни су глас ник који ј е по неким

sonans

з вучан , прем а so noГLIs , према

sOnLls

матск и м ћел иј а м а, мутације које се н е преносе

особинама сл ичан самогласницима (в, ј, /1 , Љ, М ,

н а мо гућс п ото м ство .

Н, њ, р) .

сомбр ёро , - р а м, према

sombra

MII .

сомбрёри [ шп .

sombrero,

се нка] шпанск и шешир који има

шир оки обод, о бично се прави од палминих влака ll а, а нос и се највише у Мекси ку.

СО~1IIамбул, -а М [л ат.

somnus

сам,

ш етаТI1, ходати , в. со мнамбул и зам]

1.

ambLllare онај који

болуј е од месе чарства , који хода и спава, месе­

чар .

2. о н ај који ј е постао видовит помоћу х ип ­ н озе . 3. ф l1 Г. о н ај који живи у сну, који с н ева . СОМllамБ УJliвам, -зма М [нлат. somnambulisnlLls од лат . sо mПLl S сам, ambu lare шетати , хода­ ти , В . - изам ] хода њс у сну , месечарство; стање

сл ичн о с п ава њу п од дејством хип н озе ; видови­

[8. сомнамБУJl и зам]

месе­

СОМllамБ УJllIOСТ, -11 ж [В . сомнамбулизам] В . СОМllамбулИзам.

ка открива предмете под водом, лоц ира бродо­

ве , рибља ј ата и сл., ултразвучни локатор; а па­ рат за мерење дуб ин е мора. ехолока циј е

код

н ек и х

2.

биол. способност

животиња (делфини ,

шишмиши).

СО llаран , -рна, -рно [В . сонар] који и ма осо­ бине сонара , који је у вези са со н а р ом .

сошiта, -ё ж [итал .

sonata

од лат.

sonata од SO-

личитог темпа и кар актера

. ... -

да камера ка ­

сонаПtна, -ё ж [;ггал . sопаtiпа ] муз. мала соната. СОllаТIIЙ, -а, -о [В . соната] који се одн оси н а

СОМНИJlоквијум, - а и СОМflИлоквйј, -ија м п рич аlbе у с н у.

паvigаtiоп

м е рна со ната, свита.

ч ар с ки ; в и до вито.

somnLls са м , 10qLli

sOLlnd

апарат који помоћу ултразву­

зиција, најч е шће од три ил и четири става , раз­

СОМllамбулист(а) в . сомнамбул.

[лат.

сонар, -а ра м [ ст-л. СКр . од

and ranging] 1. тсх .

паге свирати] муз . већа инструментална комгlO­

тос- г .

сомнамБУJIlIO прип.

СОllаНПIЙ = СОllантскй, -а, -о [В . сонант] који се однос и на сонанте, који им а карактер со н ан ата.

говор ити ] IlСИХ . говорење,

сонату, којије део сонате .

...

СОllапl3 фор ма м у­

з ичко дело које има облик , састав и елементе као со ната.

1155

сонг

сортимеllТ

СО Ш', -а м, мн. со н гов и [С flГЛ. sо п g] муз. 1. е н ­ глеско-америчка песма лаких н ота , мелодијски сл ична бл узу.

2.

песме уткане у сце н ско дело.

соида, -ё ж [фр. sопdе] техн.

сопа, -ё ж [тур .

1. медицински ин ­

струмент којим се п родире у дубину ткива и ва­

д и м атерија за испитивање .

2.

бургија за буше­

њ е артеских бунара и за истраживање дубоких слојева Земљ ин е коре .

б ин е мора .

4.

3. направа за

мерење ду­

апарат за метеоролошка испит ива­

ња у вишим слојев им а атмосфере.

5. свемирска

сонда, летелица без људске посаде која емитује подат ке о околини.

sondage,

ж ива ње , испитивање сондом.

в . со нда]

2.

1. истра­

фиг. испитива­

њ е, о гл едање , пробање .

lI есврш .

3. л . МН . со ндирају sondel', в . сонда] 1. и с­

[фр.

пит(ив)ати, истраж(ив)ати н ешто пом о ћу со нде; м ерити дуби н у мора; огледати, извиђати, и с пи ­ тив ати .

• -

тере •• п рипремати те рен , ситуацију

за остварење н еког плана и ли н аме р е.

со н ёт, -6та м [IГПIJI . сма од

14 стихова у

3. смрт.

сопран , -а на м [итал . SОРl'апо] м уз . же н ски или деч ији гл ас у певању.

2.

1. н ајв иши пе вачи ца с

овак вим гласом .

сопрански, -а , -о [ В . сопран] који се од н ос и

•

сопранска БЈ lOкфла ута

инструмент који у оквиру дувачке гру п е I1рО И З­ води највише тонове .

sordes прљавоС'г] мед. у п ала слу­

зокоже усне д упљ е.

сорбiпол , -ма м [пат.

род б и љке, в.

sorbus

-ол ] хем . слаткасти кр и стал ни алкохол , н алази се

у п лодов им а неких б иљака, користи се као ади ­ тив у прехрамбеној индустрији .

сорго, - а м [итал .

sorgo

од пат.

syri cul1l (gra-

ристи се у исхрани и у производњи ш ећ ера .

copДlfHa , -ё ж [итап . sо гdi па , пр е м а лат.

венац

[8. сонет] који се од н ос и на со­ ни з од 15 сонета повеза ни х

истом и дејом, састављен их тако да с вак и наред­ ни со нет почиње зав ршним стихом пр етходног,

почетних стихова чин е п ет н аести (ма ­

г и стрални) сонет.

при гу ш е н од лат.

surdus]

sordo

МУЈ . напра ва код н ек и х

нови , пригушница.

сори и сори УЗ 8. [е"гл .

SOI1tIS

з ву к] звучан, зво н ак.

СО llо грам , -ё ж [л ат.

жа р г. о пр ост и , и з­

сорит, -ита м [нат.

sorites од грч. sоге itёs гю гре­ sor6s гоми ла ] 1. nог.

ш а н закљу ч ак о гомини од за

ланчани

з акључак ,

и з в еде н

I1З

в ише

п ретпоставк и , од који х су изоставље н е о н е кој е се подразумевају.

sonus

звук, в . -грам] гра­

фички приказ гласов ног састава (звука) низа

сорорат, -ата м [лат.

СОllографија, -ё ж [лат.

sonus звук, в . -рафија]

мед . дијагностички преглед ултраз вуком.

СОlIометар, -тра м , мн . со но метр и , ГСII . звук, в . -метар] теХН .

MfI .

1.

со­

апа­

рат којим се и сп итује слух , тј . степен I'луво ћ е .

2.

апарат кој и м се мери ј ач ин а зву ка, звукомер .

СО llораll , -рна, -рн о [пат. SО ПОnIS ] који је з ву­ ча~l , з вонак , jaca~l , који има пријатан звук.

soror

сестра ] прав . ист .

оби ч ај да се удов а ц ожени сва стиком.

сорпција , -ё ж [л ат.

гл асова .

sonus

sorry]

вини , жао ми је, пардон.

назив

сО llича •• , -чна , -чно [енгл . sоп i с од лат.

1156

тр еба за спавањем .

музичких ИНС'грумената којом се при гу шуј у то­

СОllёТII И , -а, -о

нометара [пат.

sopor] 1. спавањ е, тврд сан . 2.

р асте у топл им пределима Азије и Афр ике , а к о­

с ник сонета.

14

сопор, -а м [пат.

мед. психички поремећај свести и претера н а по­

четири строфе, од којих пр­

со н Ст ист(а), -ё м, МII . со н ети сти [В . со н ет] п е­

а свих

е11ЮЛ. мотка, батин а , пен ­

пшn ) си риј ско зрн о] пољопр . врста житар ице кој а

д в е по три стиха.

• -

sopa]

sonetto] юьиж. ли рска пе­

ве д ве строфе имају по четири стиха, а последње

н ете .

соноран] осо б ин а онога

д рек .

сор , -а м [лат.

СОllдирати, со ндирам, И

[8.

н а сопран , највиши .

СOl1Дзжа , -ё ж [фр .

св рш .

СОIIОР'ШСТ, -и ж

што је сонорно , звучност.

sorbtio

од

sorbere

ср кати]

у пиј ање, ус и савање , 8 . апсорпција.

сорта и сорта, -ё ж [И'гап . sorta ,фр . sorte од лат. sors (ген . sortis) сој , врста , род] 1. врста, р од , сој с т ипичним особ ин ама. 2. сој , ков (о ч о веку) . СОРТИМСIIТ, -а м , мн. сортим е нти , ген . м н . со р­ тиме н iiтii ["ем . sогti шепt од итал. аss оrtiш епtо ]

1.

велики и разноврстан избор р обе и сте к атегори ­ је , асортиман .

2.

с кладиште .

сорт и пг

софистериј а

sorting] рач . п осту п а к

филозофиј е и етике , н астал о из сред њовековн е

ауго матс ког ср еђивања података према задати м

СОРТЮIГ, -а М [ен гл .

ла крд иј е у кој ој су "ЈЈа крд иј а ши " го в о р или без

кри териј у мима .

устручава ња, без длаке на јези ку, а да и м се то н е

СОрТltрати, со рт ир ам , И н есврш. [итал.

sortire, В .

3. л . МН . сорт ирај у с врш .

со рта] ср едити , сре ђива­

ти , с врстати , с врставати н е што п о одређ еном пр и нц ипу .

сортнн и сорт нн , -а , -о [ В . сорта] пр об ра н , СО С [скр.

СОТОВО Ч С п рн л . [итал.

sotto уо се] муз. пр игуш е­

одаб рана по п реп оз н атљиво­

SOS

ч е н о као ен гл. с кр . од

1.

О иг

Save

Soul s

сп аси те н а­

м еђ у народ ни з нак којим б род , ави­

о н ил и н е ка е кс педи циј а у ж ивотној о п ас н ости п оз и ва пом оћ .

2.

жарг. поз и в за п о м о ћ у н екој н е­

вољи, КОМ П ЈЈ ик о ваној с и туа цији

сос, -а М, лок. сосу , МН . сосов и [ фр . према

salstls сла н ]

sauce од лат.

кули " . јело , умак, најч е­

шће од п ов рћ а, с додатком раз н их за 'lин а . О би­ ти у сосу б и ти у н еугодној ситуац иј и , у н евољ и .

СОСllираllДО прил . [ ,ггал .

sospirando од sospira-

ге уздисати ; ч ез н ути] муз. тужећ и , узд иш ући , је­

цају ћ и.

( Sоtadёs), старогрчки песник] Кlьиж. клас ич н и грч ки сти х; катал е ктички СИЈЈазпи јонски тетра­ мета р .

човек

сотонизам в . сатаllИзам. сотонизација

8.

сатаllизација .

СОТО lI изо в ат и В . сатilН изовати. сото ни ст(а) В . сатiшист( а) .

соул, - а м [е н гл .

sot11J муз. в рста п оп музике из­

р ажајн ог ритма кој а ј е н астала комб и нациј ом и м оди фи ка циј ом изво рн ог црн ач ког бпуза , џ еза,

гос п ел а и рока . .6. јужња'I КИ к а ра кте р ист ичн а п о

-

варија нта соул а

и с крза н о м з в уку г ита ре и

ду в а чки м инстр у м е н т им а.

софа и софа, -ё ж [тур .

sofa од а ра п . ~u Шi] 1.

сотадскн , -а, -о [п рема Сотадесу ( S оtаd ёs), cтapoГP'IKOM п есни ку који ј е писао ЈЈасцив н е пе­ сме] блуда н , прља в, бесрама н , развратан ; као Со­ тадсс, ста р огр чки песник р азв р атни х стихова.

saute] кулин . врста то п лог, ка­

ш астог ј ела, н ал ик на пап р икаш , које обавезн о

п ростор

3. леја . 4. трем ;

ходн и к.

5.

дрв е на ил и ка м е н а клу п а н а к ој ој се н ек ада об а­ вљало ј ав н о батин ање; клу п а уопште.

СО ФАР, -а М [енгл . скр . од

sound fi xing and

ПОМ . с и стем п ом оћу к ој ег се одређ ује

п оложај и удаљен ост извора звука .

софиз а м, -зма М [ грч .

s6phisma] н а м ер но фор­

м ир ан н ета ч а н за кљу ч ак који н а пр в и погл ед из­ гл еда лог и ча н ,

н аме рн о

и ско н стру и са н

л аж ни

д ок аз.

со ф ИОII, -о на м [ итал .

so ffion e] ..еол.

из вор из

кој ег и злаз и вр ела воде н а пара у кој ој и ма борн е

садрж и печурке и киселе кр астав ц е .

сотёр, -ера м [грч . sоtег] 1. ист. старогрчки н а­ 2. теол . наз и в за Х р и­

д и мак богова и владалаца .

ста као спас итеља љ удског рода, Спас итељ .

соте риол огија, -ё ж [грч . sоtёГlа спасење, в . -логиј а] теол. х ришћанско у ч ење кој е го в ор и ка­ ко ће људи бити с пасени од греха и пакла кр оз Хри ста, као с п ас итеља и и ску питеља .

прем а

2.

и с пред џ амиј е који ј е узд и гн уг и н алази се уза

ranging]

sotie лак рд ија ,

2. ф lfГ.

са ђ а вољим особ и нама, поква рењак, ЗЈЈобник .

з ид н а кој е м се КЈЈања.

cOTilД ej, -а м [грч . sо tаdе i оп, пр ема Сотадес

сотија , -ё ж [фр .

анђ ео кој и се од­

ве на тка нин ом и л и кожом, ка н абе .

sos tenuto] муз . отежућ и ,

суздржа н о; п остоја н о, издр жљ и во.

сотё, -еа М [фр .

1. РеЈ' .

м етнуо од Бо га , ђ а во, враг, зао дух .

тап а ц и р ана шир ока клу п а с н аСЈЈО Н ОМ, п рекри ­

соспирозо в. сос пирапдо. состсн Уто п рил. [итал .

сото н а и сотона, -ё м [ грч . Satan, Samn, Satanas од хебр. ~а tзп противник]

сти у морзеовој азбуци ; касније кр иво протума­

salsa,

сотир иологи а в . соте Р ltO JlОгија .

н о, ПОЈЈу глас н о , Т И ХО .

б ир а н , одабра н , врста н .

ш е ду ш е]

з ам е ри .

кисел ин е (lI ај 'l е шћи су у Тоска ни).

со ф ист(а), -ё м , мн . соф и сти [.-рч . др а ц]

1.

sofistes

му­

ист. прип ад н ик фи лозофске Ш КОЈЈ е со­

фи ста (В. соф и сти ка

1).2 . раз. о соба кој а н амерн о

и зврћући исти ну ства ра кри ве закљу чке .

софистерија , -ё ж, дат. И лок . со ф ист и ци [ В. со­ фи за м, соф ист и кац иј а ] н амерн о и з вртање и сти ­

sot глу­

п а н] књиж. алегоријско прип о веда ње с те м а м а и з

не и пра вље њ е лаж ни х закљу ча ка и при в и д ни х д ок аза.

11 57

софисти

социј а лаll

софисти

8.

сОфист( а) .

софтвер и софтвер, -а м [сн гл. software] рач .

софисти ка, -ё ж, дат. И лок. софисти ци [8. со­ фи зам]

1. филоз. учење групе грчких филозо фа

рачунарск и програми, нач ини у потребе рачу н а­ р а и све оно ш то у његовом функци о ни саљу за­

кој е под вргава критици и сумњи човекову спо­

в и си од ч овека .

соб ност саз н ања и побија п редр асуде и круте

програм којим ј е повезано неколико компјутер­

етичке норме.

ских фун кција (обрада речи , упра вљаље базама

фиг. прим е н а лажни х доказа,

2.

СОфИСТЈlкација , -ё ж [ Шlат. sophisticatio , В. со­ софистиковаll и СО фи ст iщираll , -а, -о [В . со­

веш та ч ен .

3.

2.

-

а п л и кациони

сложен (каже се за процес

TeXII.

софтвера ш , - аша м [В . софтвер] жарг. онај ко­ ји се бави софтвером и програмим а за рачунаре .

фи з ам] изв ртање, кривотворење, патворење.

и л и уре ђај) .

IlНтсгр аЛ IIИ

података) .

и з вртање исти н е .

фи стикација] 1.

..

пеј . к рив отвор ен ; префриган; из­

префињен.

софтвсрски , -а, - о [В. софтвер] рач . који је у вез и са софтве ром, који се тич е софтвера .

..

софтверска заштита заштита од н еовлаш h еног копирања и коришћ ења п рограма ; софтв срска

софистиковати, -кујём С8РШ. и несВРШ . и со­ фистици рати ,-софистицирам , 3. Л . ми . софи сти ­ цирај у С8РШ . и несврш . [в . софистика циј а] 1. кр и во­

подршка , софтверск и алати услуж ни програ­

творити.

порнограф ски филм у којем сп ол ни однос није

2. учинити

СОфистiщир а н

8.

преф ињеним, профинити .

ми који се користе у оквиру развој а софтвера.

софткiiр, -а м [eHrJl. soft соге] ер отски или екс пли цитн о приказан, меки порнић .

со фи стиков а ll .

соц-арт, - а м [рус., створено према соцuјалu­

СОфИСТllцираТII В . со фИстификоваТlI .

софистички , -а , -о [грч . sophistik6s, в . соф и сти ка] који се односи на соф и сти ку и соф и сте .

..

Сй1uчка у.меtТIIЮСй1 и йой-арй1] " СТ. ум . покрет н а­

стао

у

совјетској

уметности

п остстаљИНI1 -

софисти чка школа фI1ЛОЗ. покрет старогрчких

стичког режима који се ироничн о и подсме­

фи лозофа с краја

шљиво однос и пре м а идол а'грији и митовима

V

века и почетка 1V века пре

Н .е. који се заснивао на кри тичком посматрању ч о в ек о ве способности сазнаља и етичком рела­

социјаЈIa, -ё ж [В . социјалан] жарг. 1. н азив за социјално осигурање, социјалне уста н ове или

ти в изм у.

софита, -ё ж [И'Г'dJJ . soffitto] 1. позар . покретна и в и се ћа декорација или осл ика ни свод позорни ­ це н а којима су приказани небо, облац и итд.

2.

apxlfГ. та ван , поткровље уопште .

СОфомiншја , -ё ж [грч . soph6s мудар ,

комунистичког тоталитари з ма .

8.

-мани­

ј а] ГlС И Х. врста мегаломаније код које човек стал­ но вел ич а и истиче себе и своју мудрост, а н еги­

C11IQJI .

ни зак округао сто за којим се јело седећи на ја­ сту цима или душецима; сто, трп еза уопште.

2.

људ и који седе з а столом .

софт 1 , -а м [енгл . soft] сп. м атериј ал од сун ђ ера и гу м е којом је обложен сто ноте ни серск и рекет.

софт 2 пр ИД. f1ндекл . [енгл. soft] који је мекан, н ежа н , лага н ; који ниј е превише јарких боја.

софт3 н епр . в . са фт.

2. социјалистичка IIроблема­

3.

раз Г. нем а ш тина, сиро­

ма ш тво.

СОЩlјаJlаи, -лна , -лно [лат. 50cia1is, према 50cius д руг] 1. који се од носи на дру штво, заједни ­ цу, друштвено ур еђење, друштвен и. 2. који има осећања за заједницу , за туђе не воље, д ружељу­ бив.

р а и н иподаштава вредности др уг и х људ и.

софра, -ё ж [тур. 50fra од арап. sufrii] 1.

со циј алну помоћ .

тика у књижевности .

..

СОЦllјаЛllа д и ста нца разл и ка

између

дру штвених класа у друштву ; социјаJIIIЗ др жа ­

ва држава која социјалним про гр ам и ма оства­

рује егз и стенцијалну сигурност социјал н о угро­ жен и х станов ника; социјаJlllа етика

1.

научна

д исципл ин а која проучава социј ал н е ас н екте морал ни х односа и узајамне мор ал н е обавезе п ојединца и друштва .

2.

интеракти вни односи

појединца и друштва , као и одно си ме ђ у соци ­ јалним групама ; социјаЛllа

МСДlЩИllа грана

медицине која се бави здравствени м стаљем на­

софта, -ё ж [тур . softa од пере. suhhte, 5i:ihhte

рода и његовим унап ређељем ; соција Л ll а П ОJl И ­

пре каљен (у н ау ци)] студе нт и сламске теологи­

тика д ру штве на делат н ост која п одр азумева

ј е и пра ва .

примену одговарајућих мера за з ашт иту живот-

1158

социјалдаРВИllизам

СОЦШlИјilllизам

ног стандарда што већег броја људи; социјална

производњу.

"омоћ месечна материјална "омоћ коју држава

сопствеflOМ вољом изолованих особа у дру­

даје социјално угроженом стано вништву . соци­

штвени живот; уклапање у неку друштвену гру­

2.

укључивањс изопштених и л и

јаЛllа rlсихологија грана психологије која се

пу или заједницу .

бави утицајем социјалних прилика на људску

у развоју друштвеним нормама живота, морала

психу , понашањем група у одређеним др.уштве­

и понашања .

ним ситуацијама, односима међу групама и сл.;

социјаЈша СТlIгматизација фИЗИ'lка ил и дру­ штв ена особина, карактеристика која негативно утиче на друштвени интегритет појединца да

буде отежавајући прихваћсн у друштву; соци­ јални мир стаб илно стање друштва у којем се проблеми р е шавају демократским путем ; соци­ јаЛIIИ lIемири стање напетости у друштву иза­ звано незадовољством друштвених група и које

подразумева штрајкове, јавне демонстрације и

др . обл ике реаговања; социјално

oCIH)'paIbe

Ilравни прописи који регулишу питања матери­ јалне

и

здр авствене

заштите

становништва

(здравствено, инвалидско и пензионо осигура­

ње) . О бити IIa СОЦltјаЛIIОМ ну помоћ.

2.

1. примати

социјал­

живети у лошим егзистенцујалним

процес прилагођавања деце

социјалltЗовати, -зујём С8РШ. и неС8РШ . [нлат.

socia1isare,

В. социјалан, социјализација]

1. успо ­

ставити, успостављати друштвену својину над приватним средствима за производњу.

2.

укљу ­

чивати изоловане особе у друштвени живот.

социјалдарШШltЗам, -зма м [В . социјалан, према Ч арлсу Дарвину

( 1809-1882)]

соц. социо ­

лошко учење према којем је борба за опстанак основни покрстач друштвених и историјских промена.

социјалдемократ(а), -ё м, мн . социјалдемо­ крати и социјалдемократе

[8. социјалдемократи­

ја] присталица социјалдемократије, члан соци ­ јалдемократске партије.

социјалдемократија, - ё ж [нем.

Sozia1demo-

према В . социјалан, демократија] назив за

р адничке соц ијалистичке партије Iшстале у ка­ питалистичким зсмља ма у другој половини ХIХ

3.

различитим методама ути цати да де ца у своме

развоју прихвате важеhе моралне вредности и норме понашања у заједници и тако се успешно укључе у друштвени живот.

социјалист(а), -ё м, м н . социјiuшсти [В. соци­ јалан , социјализам] јализ ма.

2.

присталица начела соци­

1.

члан социјалистичке партије.

социјаJlИСТИ'IКЙ, -а, -о [В . социјализам] који се односи на социјализам и на социјШlисте, који припада социјшlИЗМУ и социјалистима . А - по­ редак ист. друштвено уређење зас нован о

услов им а.

kratie,

3.

идејама социјализма;

-

на

реал изам ист. правац у

уметности и књижевности у бившем СССР-у и у тадашњим источноевропским земљама којије на реалистично - пропаГdНДНИ начин приказивао

стварност у тим земљама (углавном улепшано); социјаЛИСТИ'IКО

самоуправљаље

ист.

дру­

штвено-економски и политички појам који је уведен у ФИР Ј педесетих година ХХ века, а проширен и озакоњен уставом СФРЈ из

социјзшlOСТ, - и ж [В . социјалан] за оно што је социјално.

1974. г.

1. осећање

2. саосећање са сирома­

шнима и потлаченима.

социјатйв, -а м

[8. социјалан]

",ам. назив за

века; 110литичка теорија и партија која пропаги ­

инструментал с предлогом с који означава дру­

ра поступни прелаз, демо кратским путем, у со­

штво .

цијализам.

социјhёт, -е та м [лат.

социјализам, -зма м [фр .

socia1isme, према

8.

социјалан] друштвени поредак који укида капи­

societas ] удружењс ,

зајеДllица, друштво (нпр. занатско, уметничко , лскарско и др.).

тализам и успоставља друштвену својину над

СОЦlшијанизам, -зма м [IIJШТ. Sосiпiапus који

средствима за производњу, као прва фаза кому­

припада Социнусу, италијанском протестант­

низма.

ском теологу

социјаЈЈиззција, - ё ж [нлат. 8.

социјалан]

1.

(L. Sozzini, 1525- 1562),

в. -изам]

према

реп. облик унитаристичког учења које је негира­

укида ње приватне и успоста­

по постојаље Св. тројице и искупљења, настало

socia1isatio,

вљање дру штвене својине над средствима за

у Пољској крајем ХУ1 в.

1159

спаРЮII'

социо-

социо- [лат.

socius

спазам, -зма м [лат.

друг] пр ви део сложен и це

који означава да оно што се казује дру гим делом

према

има везе са социологијом, или се односи на њу,

ћа , грч , трзај .

на друштво, на заједницу, социјална пита ња и сл.

социогра фија, -е ж траживање

и

[8.

описивање

социо-, -графија] ис­ животних

прилика

спазмаТИ'lан, -чна, -чно спазмичаll, - чна , - чно

језик социјал ни х група.

spasmodes,

спаЗМОJlИТIIЧКИ, -а, - о [В . спазм олитик] на­ чин којим се делује против грчева .

спазмофемија , -е ж [В. сп азам, 'l'Ч . pheme го­ вор] мед. пс их ички узр окован поремећај у гово­

олингвист и ку.

социол ингвистика, -е Ж, дат . И лок. со цио­ [8 .

ру ; понављање ре чи и/ или слогов а, муцање.

спаЗМОфИ Jlија

со цио-, л ингвистика] ЛИНГ8. д и­

сциплина која се бави проучавањем међусобних

спазмус

[8. социо-,

-лог] онај који се бави социоло­

-фи лија] мед . скло­

8.

спазам .

спајдаШИТIf се, спа јда ши м се С8РШ . [8. пај­

социолог, -а м, МН. социолоз и, ген. мн . социо­ гијом .

[8. с п азам,

ност грчењу и грчевима .

односа језика, друштва и културе.

да ш] спријатељити се , здружити се, уортачити се .

социологизам, -зма м [В . социо- , -логизам] фИЛОЗ. схватање да друштвеним стањем треба тумачити све духов н е и ку лтурне чињенице .

социоло гија, -е Ж

[8. социо-,

-логија] наука о

људском друштву и о општим законима р азвит­

ка друштва. & - биља н аука о биљн и м заједни­ цама.

СОЦИОJlО ШКЙ, -а, -о [ В . социологиј а] који се односи на социологију и н а социоло ге.

социомет рија, -е ж [ В. социо- , -метрија] СОЦ. грана социологије која разл ичите односе у ма­ лим друштвеним зајед ницама ( породи ци , шко­

ли, фирми и сл.) анализ ира и утврђује на основу мерења и истраживања .

социопат, -а м

[8.

социо-, -пат] Г!СИХ . л ичн ост

чије је понашање у сукобу са важећим др у штве­ ним нормама .

соцреализам, -зма м [ В. социјалистички , реа­ лизам ] скраћени н аз ив за социјалистички реал и ­ зам .

1160

['l''I .

спазмолитик, -а м, мн . спазмолитици [В . спа­

ви социолингвистиком , онај који проуч ава соци­

спагети

који се ја­

грч евит; који ј е склон грч е вима .

социолингв ист(а), -е м, мн. социолингвисти

лога

[8. спазам]

зам , -литик] фарм. средство, лек против грчева.

социо-, лингвист(а)] ЛИНГ8 . научник који се ба­

лингвисти ци

који пати

према в. спазам ] н ал ик на грч, трзај, попут грча,

зика и кому никације унутар социјалн и х гр уп а ;

[8 .

[8. спазам]

спаЗМОДИ'lаll, -чна, -ч но

олеката [В. соц ио- , (дија)лект] ЛИНГ8 . обележј а је­

spasm6s,

вља на махов е, грчевит .

периоду.

социолект, -а м, мн. социолекти , ген . ми . соци­

од 'l''I.

spasmus

који увлачи] мед. стезање миши­

од грчева .

и

општег стања неког народа у неком временском

spastik6s

спајк, -а м, мн. спајкови [енгл.

spike]

ексер,

шраф на з им ској аутомоб и лској гуми; зимска гума с ексе рим а.

спам , -а м [енгл.

spam]

рач. н ежељена елек­

тро нска п ошта, најчешће рекламн ог садржаја, која се шаље на огроман број имејл адреса љу­ дима који то н ису тражили.

спамер, -а м lе н гл .

spamer,

в. спамЈ рач. онај

који шаље спам, н ежеље ну електронску IIOШТУ , најчешће рекламног садржаја, н а огроман број им ејл адреса људима који то ни су тражили.

спаминг в . спамовiiње . спамовiiње, -а С [е нгл. s раmiп g, в. спамЈ ра'l. слање с пама , нежељене електронске поште , нај­ ч ешћ е рекламног садржаја, на огроман број имеј л адреса људима који то нису тражили.

спанијеJl в . шпанијел. спаринг и спаРИflГ, -а м, ми. спарин зи [енгл.

sparring]

С П . вежбањ е, тре нир ање борилачких

вештин а са партнером у пару . & спаРИflГ-IIЗРТ­

нер противник н а тре нингу н еке од борилачких 8.

шпагети.

вештина .

СпартаКltјада

спектра лаll

с п а ци о це ш.иј а, -ё ж [лат.

Спартакијада, -ё ж [према Спартаку, во ђи

spatium простор,

побуне робова и гладијатора против Ри мљана, В.

размак , ме ђупростор, В . (пер)цепција] осећај за

(Олимпи)јада] сп. масовно спортско такмичење,

простор ,

н алик

просто р а .

на

олим пијаду,

које

се

одржавало

у

СССР-у и земљама источне Европе, названо по Спартаку, вођи побуне робов а и гладијатора.

спарта ковац, -овца М [према Спартаку , вођ и

простор на оријентација ,

с п а ч ск, -а м [словен . и змет.

2.

spacek] 1. и з род, н аказа,

п еј. ш аљ и во име за француски ауто мо­

бил марке сuШро ен .

побуне робова и гладиј атора против Римља н а]

Сll сд итёр в . Ш llедИтё р .

пол. ист. члан групе немачких социјалиста који

сп едйциј а в . шп едЙциј а .

су

1918.

п е рце п ција

године, под вођством Карла Либкнехта

с п сј с шатл [енгл.

астронауг. ко­

space shl1ttle ]

и Розе Луксембург, покушали да изведу соција­

смичка вишенаменска летелица САД која може

листичку револуцију у Немачкој.

да полеће 11 слеће више пута , СЛI1ЧНО авиону.

спартаllСКЙ,

-а,

-о

[Сп арта,

спектаб й ла н ,

старогр ч ки

град-држава] у складу са пр ав илима, строго . .t.

спартито, -а М [итал . sрагtitо] муз .

spastik6s

1. музички

spasticus

од грч .

који увлач и] који се односи на спазам,

који има одлике с п аз ма .

посебан облик повишеног тонуса ми ш ића .

1. ист.

sipahi од перс. sipahi војн и к]

власник великог поседа у феудал из му , ве­

лепоседник, властел ин. ској феудалној војсци.

spectabilis]

од лат. sресtаСlllшn, према

ти]

1. позор .

spectare

spectac-

п осматра­

в ел ика, рас ко шна пр едстава, интере­

2. фИl-.

ска ндал, бука,

вика, галама .

с пектакула р а ll , - рна , -рно [фр .

spectaclllaire,

према В . спектакл] кој и је ефекта н , р аскошан,

спаСТИЧIIОСТ, -ости ж [В. спастичан] фИЗI1ОЛ.

Сllахија, -ё ж [тур.

le

сантан призор; позорница.

СllаСТllчан, -чна, - чно [лат.

spectabilis]

С ll е "..акл, -а м, ге н . мн . спектакла [ фр.

партитура.

2.

[лат.

заст. некада титула де ка на (угледан, уважен) .

чела и правила и н еодсту пање од њих .

комад, композиц ија .

-лно

с пектаБ И Jl И С прид. индеЮI . [лат.

СllартаllСКО васпитаље н а чин васпитав ања де­

тета који подразумева CТPO I'OCТ, поштовање на­

-лна,

угл еда н, уважен, узора н, з начајан .

2. ист. вој. коњаник у тур­ 3. фиг. деспот, тиранин.

нападан,

величанствен,

н еобичан,

упадљив ,

знаме ни т.

сп с кта кула рно ст, -и ж [В . спектакуларан] упадљивост, необичност, ефектност.

спекта р , -тра м , ген . мн. спектара [лат. spectгшn појава , п р ема

specere

пос матрати]

1.

фю.

скуп разнобојни х зрака који су н астал и преJlа­

спахilJlУК, -а м, МН. спах илу ци [тур .

sipahilik,

према 8 . спахија] ист. спахијски посед, власте­ линство.

спациометрија, -ё ж [лат.

мањем сунчевих з рака кроз при зму . н етни и сл.) .

spatium

простор,

р азмак, међупростор, В. -метрија] мед. начин на

2.

распоред

елемената н еке сложене цели н е (му з ич к и , маг­

3.

фиг . слика , привиђ ење, сабласт,

аветиња , визија .

Сl1 ектатор, -а м [лат.

spectator, према specere

основу којег се утврђује способност да се одр­

посматрати] онај кој и пос матра, гледалац , по­

жава равнотежа.

сматр ач, мотрилац; осматрач, очевидац .

спаllltOнирати, спационирам,

3. л. м н . спаци­

они рају сврш. И н есврш. (уоб. и шпа ЦИ О lll1р ати, шпационирам,

3. л. МН. шпационирају) сврш . И несврш. [нем. sраtiопiегеп, према лат. spatium п ро­ стор, размак, међуп ро стор] 1. направити раз­ мак . 2. штамп. проредити слова при штампању

с п ектато рйј В . с п ектатОР ltјум . Сll сктато риј ум, -а и Сllсктаторйј, -ија м [нл ат.

spectatorium,

прем а лат.

specere

посм атра-

ти] група гледалаца, гледаоци , посматрачи.

с пе ктр ала н , -л на , -лно [В . спектар] који се однос и на спектре, р азнобојан . .t. с п сктраЛllа

или куцању, (од) ш там пати или (от)куцати раз­

аllа л и за хем. метод којим се н а основу проуча­

макнуто.

вања спектра састава хемијскихједињења одре-

11 61

СПСЛ'lекер

спектро-

ђује хемијски и физички састав тих једињења;

спектраЛ llе боје боје спектра, дугине боје .

спскулатйван, -вна , - вно [л ат. према в. спекулативан]

спектр о- [лат. sресtГШll] први део сл оженице који означава да део који след и има везе са боја­

1. који

speculativus,

умује, мисаон, до

којег се долаз и размишљањ ем.

2.

који има сми­

СЈ Ја за лаку и брзу зараду, довитљив.

3.

ОНО што

је доб ијено спекулисањем.

ма спектра .

спе".. рОгр ам, -а м [В . спектро- , -грам] фото­ гр афс ки снимак спектра.

спскт рограф, -а м [В . спектро- , -граф] теХII. апарат за фотографисање с ЈОЈ ектра.

сп с кул ативно ст, -и ж [В . спек улативан] осо­ бина , својство онога који је спекулативан, онога што је спекулативн о.

с п екушi ција , - ё ж [лат. сати]

спсктромета р, -тра м , мн. с пектрометри, ген .

1. филоз. духовно,

speculatio,

в . спекули­

мисаоно разматрање, ре­

зоноваље без р еалног основа и и скуства.

2.

ба­

МII. спектрометара [В. спектро- , -метар] техн . апа­

вљеље пословима који обезбеђују лаку и добру

рат за одређивање положаја и скретаља разно­

зараду, шпекулација .

бојних зрака спектра .

спекулисати,

спсктроско п , -а м [В . спектро-, -скоп] физ.

-шём

несврш .

[лат.

speeulari

осматрати, надзирати]

1.

апарат преко којег се види јасна слика неког

трати , теоретисати.

бавити се профитабил­

светлосног и зво ра, тј . боја у спектру.

ним пословима, шпекулисати .

спектрос копија , -ё ж [В . спектро- , -скопија] физ . начин којим се одређује састав једињења та­

2.

с пеКУJlУМ, -а м [лат. посмарати, гледати]

размишљати , разма­

speculul11,

1. мсд .

нр ема

specere

инструмент којим се

ко што се проучава њихов спектар , спектрална

прегледају отвори и шупљине на тслу .

анал и за.

огледало телескопа .

2.

фl1З.

слика,

СПСJlСО- [лат. spelaeul11 од грч. sрсlаiоп шпиља]

огледало , В.- фобија] 11СИХ. страх од гледања у

први део сложенице који к азуј е да се оно у дру­

спектрофо б иј а, -ё ж [лат.

spectnJJll

гом делу од носи на пећине .

огледало .

СПСКТРО фОllокард иограф , -а м [В . спектро-, фоно -, кардио-, -гр аф] мсд. апарат који у видљи­ вом и слушном облику бележи откуцаје срца.

спсктрофотомета р , -тра м [В . спектро- , фо-

1'0-, - метар]

физ. апарат који омогућава да се из ­

мери јачина светлости у спектру.

л ио-, - грам] фотографија Сунца добијена спек­ трохел иографијом .

граф] аСТРО II . с пецијална врста спектрографа ко­ јим се фотографише Сунце.

СПСЈlеОJlОI', -а м , мн . СЈlелеолози , ген .

MII .

спеле­

олога [В. спелео-, -л ог] о н ај који се бави спслео­ С ПСJlеОJlогија , -ё ж [В . спелео- , -логиј а] н аука о пеПинама.

спеКТРОХСЛ ИОСКОIl, -а м [В . спектро- , хелио­ нохроматска слика Сунца.

СП ~IИIfГ чекср , -а м [енгл . sреlliпg

checker]

вља ортографске грешке.

СI1~lIl11гчекер, -а м [е нгл .

spelling checker]

В.

СIIСJlчекср .

спсктр ох ем иј а, -ё ж [В . спектро-, хемија] ис­ елеме н ата

животињски организми који живе у п еhин ама .

ри" . рачу н арск и програм који аутоматски иснра­

скоп] астрон. инструмент којим се посматра мо­

спектралном

спекула llТ, -а м, ген. мн . спекуланата [лат.

spe-

сulапs, према Во спекулисати] онај који се бави исплативим пословима , шпекулант.

CIlCJIOBaТl1 , -лујём сврш. И lIесвр ш . [еIlГЛ .

spell]

изговарат и или писат и нек у р е'Ј слово п о слово, с рицати.

анализом.

1162

просторија и начине љиховог настанка.

Сl1елеофауна , -ё ж [В . спелео-, фауна] зоол.

СllектрохеЛ ИОI' раф , -а м [В . спектро-, хелио­

хемијских

проучава настанак и развитак пеhин а, неhинских

логијом, стручњак з а спелеологиј у.

СПСКТРОХСЈЈИО I'рам , -а м [В. спектро-, -хе­

пи тиваље

спелсогенсза и спеЛСОГСIIСза, -ё ж [В . спелео-, -генеза] део спелеологије и геоморфологије који

спеЛУ1lка В . шпеЈЈУ I\I~а .

СПСЈЈ ЧСКСР , -а м [еIlГЛ .

spell-checker] рач .

ком­

пјутерски програм који проверава да ли је текст

спенђати

Сl l ецијес

пра в и л н о о ткуцан , електро нски

поверсња, пријатељ .

Сllеllђати, -ам снрш . [итаll .

pendere]

spendere од пат. ех­

cllcpMa и Сrlерма, -ё ж [11'Ч . sреmш семе] 1. 6иоn. густа те чност са ссменим ћелијама за опло­ ђ ава ње, кој у при сексуалном односу избацује

2. бот .

семе уоп ште.

спермапtда, -ё ж [В. сперма , -ид] зрела rlол н а ћ ел ија из кој е настају сперматозоиди. спермато- [грч . sреmш семе] први део сложе­

Сllсрматобласт, -а м [В . сперамато-, -бласт]

6110n.

4. телефон

особ а од

species врста] 1. lIосебан ,

особит, нарочит.

3.

стручан .

•

2. од­

специ­

јална пол иција одред, врста полиције специј а­

лизована и обучена за извођење посебних и оп а­ сних акција (обично од држав н ог интереса) .

спеЦllјЗЈIaЦ, -лца м [в . специј алан] прип ад­ ник одреда специјалне полицијс .

с пециј аЛ ltЗаllТ, -а м, ген. мн . специјализаната [В . специјализација] онај који је на усаврш а в а­ њу, н а специјал изацији.

специјализаl.ија, -ё ж [фр .

spec ialisatio,

specialisation, Iш ат.

према В . специјалан]

1. усавршав а­

с п ер ам ато-, -ген ез а] 6и ол . образовање, форми ра­

ње у некој струци, стручно усавршавање.

њ е семе н а или с перматозоида.

усмеравање нечега само у једном правцу .

Сllерматограм м = спсрмогр ам, -а м [В. спе р ­ мато-, - гр ам ] н ал аз сперме којим се утврђује

дела рада н а поједине операције.

4.

3.

2. п о­

посебн о

означавање, посебно навођење нечега .

с пециј :lЛ и зо в ати , -зујём сврш . и несврш . [фр .

уз рок НСПЈlOд н ост и .

Сllерматозоа В. сперматозО iiд . Сllерматозоiiд, - ида м [В . спермато- , зо(о)-,

specialiser,

сти кој а врши о п л ођавањс, сперматозоа.

cllcpMaTopeja, -ё ж [В . спермато-, -реја] порем ећ ај који се о гледа у непрекидном цурењу се­ м ен а, "ри н еким обољењима.

Сllсрматофите, сперматофита ж мн . [Н. спер­ м ато-, -ф ит(и )] бот. биљ ке семењаче, које се раз­ М liожа в ају се м е но м.

[8.

спермато-, ци­

ститис ] МСД. за п аље ње семе не кссице.

СlI с рматурија, -ё ж [В . спермато- , грч . iJron мо кра ћ а ] мед. при суство семених ћелија у мо­ краh и.

СIIСРМ :ЩСТ, - а м [срnат. speгma

в. специјалан] усав рш ити , усаврш а­

вати неку струку.

специјалист(а), -ё м, мн. специјilJlИСТИ [в.

- ид] 6ИОJl. сем с н а ћел ија у мушкој семеној течно­

сrlсрмаТОЦИСТ.IТИС, -а м

3.

за брзе директне контакте .

ређен , тача н , појединаСlан.

заметак с псрматозоида.

СrlсрмаТOI'iшсза и спсрмаТОГС ll сза, -ё ж [В .

1.

врста винских чаша .

СПСlщјii Ј IaII, -лна, -лно [лат. specialis, пре м а

lIице к оји оз н а ч а ва да се оно у другом делу од­ н оси н а с п е рму , оплодњу, мушко семе.

2.

прои звод и зузетног квалитета , нарочито добр о

пиће .

п отрошити, проћсрдати.

му ш к и полн и орга н .

сrlсцitјiiл, -зла м [В . специјалан]

коректо р , спе­

л ин г ч е к е р .

специјалан]

1.

"'Тру чњак за неку грану науке,

уметности или за н еки за н ат.

2.

лекар који је

стручњак за поједине болести.

специјалитет, -е та м [нсм. Spezialitiit, нлат.

specialitas,

према в . специјалан]

1.

посебна , ис­

такнута особина н еког производа или врсте хра­ н е.

2.

посебност, особеност, карактеристика .

спсцијiiлка, -ё ж [В . спе цијалан]

1. географ ска 2. Гlo­

карта са специјал н им , детаљним подацима .

себан артикал, об ичн о најбољи у својој врсти.

специјаJIIIО прип. [В. специјалан] посебно , н а­ рочито , особито.

спсцијалност, -и ж [в . СГlецијалан]

ceti семе кита,

онога што је специјално.

В. с п ерм а ] жит ка м аст, слична воску, која се до­

стручно знање.

б иј а и з чео ни х костију кита уљешуре.

штина.

спсрминiiд, - ида м [В . сперма , -цид] фарм. средство кој е о неспособљава сперматозоиде, ко ри сти се у ко нтрацегщији .

Сrlсрмограм = СlIсрматогр ам (в.)

3. посебно

2.

1. особин а

ужа струка, уже­

умеће, спретност , ве­

спсцијација , -ё ж [пат.

species в рста] 611011.

процес током којег настају нове врсте .

специјсс, -а м [лат. врста (неког рода) .

species врста] 1. посебн а 2. мат. основна рачунска вр-

1163

спец им е ll

ста.

3.

Сllирант

додатак, састој ак (јела , лека).

4.

спи љ а в . шпlf ља.

мед. м е­

ш а вина леков ити х делова биљака .

СПII Љ СКИ в . шi'ш љ ск Й .

спе ци меll, -а м [лат. spec imen оз н ака, у пут­

СПИII , -а м [е н гл . s рi п] окретањ е, ротација.

ство] оглед, екс п ер име нт, оглед ни рад, п р оба,

покушај ; узо рак, п р имерак .

СПИllа , -ё ж [лат. sрiпа] а н ат. кичмени стуб, К И 'l ма , х рбат .

спе цификација , -ё ж [ср . лат.

spec ifi catio] 1.

потанко , детаљ н о н ав ођ ење пој един ост и ( кој е чине целину), опис и преглед с п ец ифични х осо­

бина нечега.

2.

п осебно оз н а ч ава ње .

3.

раз врста­

СПИllак ер , -а м [енгл. sрiппаkег] ПОМ. додатно ј едро н а кр м и .

СПllllалаll , -л н а , -лно [лат. spina1is] који је у

вање.

Сllе цификовати, - куј ём сврш . И н есврш . [нем . s ре z ifiziегеп , пр ем а лат.

specificare

описати] вр ­

шит и, извр ши ти спе ци ф и кац иј у.

спе цифику м , -а м [ ШIaТ.

вез и са ки ч мом , кичмени .

с шш а Јш а

Сllецифичан , - чн а, -ч н о [с р . лат. према лат.

species

specificus,

ном предмету , појави ил и ч овеку, карактери ­ стичан за пој еди н у врсту; п осеба н , особ ит, н а­

Сllе ЦИфИЧIIОСТ, -ости ж [в . с п е цифич а н] ка­ рактеристичност, посебност, с војстве н ост.

speed] жарг. 1. б рз ин а, журба.

њем .

СПИЈпери зам, -зма М [грч . sрiпth~г искра, в. ца , вар н и чење, бацање зракова.

СПИIIТС РИ СКОП , -а М [грч. spinth~r искра, в. -ско п] техн. апарат кој и м се посм атрају и испи­ тују алфа з раци.

СПИlIтером етар, -тра м [грч . spinther искра, в. - м етар] а п арат кој и м се мер и дужина елек­ тр и чни х вар ница .

с п ирала, -ё ж [с р . лат. од грч .

спидбол , -а м [енгл. speedball] сп. тим ска спортска и гр а ло п то м .

speedway] сп . мотоци кл и ­

стичка трка н а кружн ој стаз и ( п есак и сл.) .

сп и д в ејаш , -аша м [ в . с пи двеј] сп . возач , у ч е­ с ник спидвеј-такм и чења .

спикер, -а м [еНГII . speaker] 1. IЮВ I1Н . он ај који на р адију или н а телевиз иј и н ај а вљује про гр ам и

2.

пол . п редседн и к До њ е г до ма у е н ­

глеском парламе нту . • спlt керскЙ . с пикирати, сп ик ирам , 3. л . мн . с пикир ају

speira

осе и ли око јед н е тачке у ра в ни, завојни ца. предмет оваквог обл и ка (жи ца, нит и сл .).

3.

2.

оно

ш то има облик завојнице, што подсећа на њу.

4.

акроба ција кој а се и зводи авион ом тако што се пр и спуштању окреће око замишљене осе .

5.

мед. механичко средство за контрацегщ иј у.

спир ала .. , -л н а, -лно [В . спирала] 1. који је у облику спи рале, који ли чи на спир алу, завој и т.

2.

кој и зав иј а, отегн ут (з вук) .

...

спира л на га­

лаксија астрон. н ајб р ој ниј и тип галаксија (око

50%)

са рота ци онос и метрич н им обликом , згу­

с н ути м ј ез гро м и ј асном грађом кра кова.

спи р а lJТ, -а м, м н . с п и ранзи , ге н . мн . спираната

н есврш . [в . с пи кер] нови н . оба вљати спи керск и

[лат.

посао; ч и тати вести и д руге те кстове на радиј у и

може

телев изији.

струј ни сугласни к .

1164

spira1is, прем а лат. spira 1.

савиј утак , о н о што је савијено]

кр ива линија која прав и низ завијутака око неке

сп и като ПРИ II. [ итал . spi ccato] муз . ј асно , н а гла­ шено (код певања) .

чита вести.

снимак

можданих

- и зам ] бацање искр и, искричење , врцањ е варни­

стимулати в н а дрога са вео м а брз им делова­

спид в еј , -а м [енгл .

рендге нски мождине ,

б ин а.

spianato] муз . просто,

ј ед ноставно , прир од н о.

спид, -а м [енгл .

к ич мене

спин еЈЈ , -а М [фр . sрi пеllе од итал. sрiпеllа , пре­

рочит.

2.

аllГИОI'рафија

судова,

м а s рi па трн , бодља од lIат. sрiпа] МИflер . врста ру­

в рста, род] својстве н само ј ед­

сп и а ll ато прил. [ итал.

С П Шl ална аllесте­

о пни и к ич ме .

фичан] нешто специф ичн о, н ароч итост, своје­ врсност, посеб н ост, особитост.

...

з иј а врста а н естезиј е која се убризгава у кичму ,

к рвн их

specifi cum , в . с п еци ­

бифида мед. урођ ена пукотина

... -

и зме ђ у п ој еди ни х лу к ова кичменог стуба.

spirans

од

sp irare

и зговар ат и

дисати] фон. глас који се

пр одуже н о ,

док

има

даха,

спир а нт изација

спленектомија

С llИр а н тизаЦlfја, - ё ж [В . спирант] фОН . преJlаз п раскавих суглас ника у струјне, спиранте .

С llИри лозе, с пирил 6з а ж мн . [п ат. spiгiJlum , дем. од

spira

зав ојница, спирала , В . -оза] мед. бо­

лести које изазива ба ...-терија спирил ус .

С ПИРltJI у с , -а м [лат. sрiгiJlшп , дем . од ног облика која изаз ива многе болести .

в ер о в а ње у з агробни живот

УМРJlИХ, духове и у могућност комуникације с њима под одр еђ е ним условима .

spirittloso] муз. зано­

сно , ватр е но , са жаром , СПИРИТОЗО.

спilРIIТУС, -а м [лат. spiritus] алкохол , шпири­

arellc

духовни покретач, онај који ду­

ховно подстиче на акцију .

-

мовенс в . спиритус

агенс .

СПIfРО- [лат.

spirare

(презент

spiro)

дисати]

први део сложенице који се односи на д и сање,

С Шlр ити ст(а), -ё м, м н . спиритисти [ В. спири ­ тизам] о н ај кој и се ба ви спиритизмом .

С ПlI РИ ТОЗО пр ип . [итал.

алКОХОJlна пића.

тус . Ј. -

С llи рити за м , -з м а м [ ЮIaТ. spiritismus од пат. дисање]

СПIlРlIту6зе, спириту6зii ж мн . [нем . Spirituo-

sen]

СПIfРИТУОЗО ПРИЛ . [итал .

spira за­

војница, спи рала ] мед . вр ста бактерије спирал­

spiritus

СПllритуозаll, -зна, -зно [в . спиритуозе] који садржи алкохол , алКОХОЛНИ.

дување .

спирометар, -тра м [в . спиро-, - метар] мед.

spiritoso] муз. живо,

страсно, ватре н о, н ад ах н уто.

апарат за мерење капацитета плућа тј . количин е удахнутог и издахнутог ваздуха .

С Пll р и ryал, -ала м [в . спиритуалан] рел . испо­ ведник у каТОJlич а нству , дух овни вођа , духов­ ник .

СГlИрометРlfја, -ё ж [В. спиро- , -метриј а] мед. мерење ка пацитета плућа.

спирохста, -ё ж [нпат. spi rochaeta од ГРЧ . speira

CII ll р итуала н, -л на , -Jl НО [пат. spiritualis] духован, бестелеса н, нички, цркве н и .

3.

натприродан .

2.

1.

духов­

ду х овит .

оно што ј е увијено , khа(tё коса , влас] мед. ј едн о ­ ћелијски

микроорганизам ,

микроб спир ал н ог

облика , који узрокује сифилис и др. болест и .

СГШ рlfту ал изам, -з ма м [нем .

Spiri1:\.lalismlls

спирохет6за, -ё ж [В . спирохета, -оз а] мед. за­

од в . спиритуал ан] фИЈlOз. идеалистичко учење о

разна болест која се јавља код живине , а лечи се

беЗУСJlовној надмоћи духа над материјом .

С II И Р llтуал изација, -ё ж [нлат.

пеницилином .

spiritualisatio

спитфајер, -а м [ е нгл . spitfire] а виј . врста лаког

/ако би се и шло даље , видело би се да су овде

ловачког авиона; спитфајер-јакна краћа ј а l< на

две донекле разл. ети моло гиј е за два значења

направљена по узору на ону коју носе пилоти.

за

1. значење

мора се ићи преко н ем .

Sр i гi tuоsеп до лат.

Spiritus

-

или

spirit1.1alis] 1. претварање у ал­ 2. тумач е њ е у духов­

КОХОJl , добflјање алкох ола. ном

СМИСJlУ,

п р ипис ивањ е

н е чему

духовног

сплаllхномсгалија, -ё ж [грч. sрlаgkhпа утр о­ ба, Iш~gаs велики] мед. претерано повећање ун у­

смисла, одуховље њ е.

С lIиритуал и з оваТII, -З УЈ ем с врш . и несврш . [ нлат. s p iгitlla li sare]

сплаНХIIОЛОГllја [грч . s рl аgkhла уrpoба, в. -ло­ гија] наука о унутрашњим органима , о утроб и .

1. претворити

бити, извуh и из н е ч ега алкохол .

у аЛКОХОJl, до­

2. давати ,

при­

писивати не ч ему духо вн а обел ежја, тумачити у духов н ом см и слу.

трашњих органа.

сплен , -а м, м/о. спленови [грч . sр lеп] анат. сле­ зи на.

СПЛСНД ИД3l1, -дна , -дно [пат. sр l епdеге сијати]

С lшри туiш ист(а), -ё м, МН . спиритуiшисти [В .

ду ш ан, издашан.

беник спиритуализ м а.

(слог).

spirirualitas, према

splendidtls од

сјајан , велелеп а н ,

блистав , величанствен; фиг. дарежљив , вел и ко­

спиритуализам] при сталица, представник, след­

с пири туал ност, - и ж [нл ат.

1. раскошан, 2.

штаМП . имати веJlике прореде

СllЛснектомија =

сплеllOТОМlfја, -ё ж [ В.

В. спи ритуала н] осо бина, стање онога који је

С П Jlен, ектомија] м ед . о п еративн и захват ваlЈ е ња

спиритуалан, онога што је спиритуално .

слез ине или одстрањивања д ела сле з ине.

1165

сплеliИТИС

СПОР :lДича н

СПОНД И Јlоз а, -ё ж [грч .

СllJlенити с, -а м [грч . sр Ј ёпitis, п рема в . спле н , -итис] мед. упала на слезини, за п аљење слез ин е.

спон зор и спон зо р , -а м [лат.

спле н огр ам, -а м [В . сплен, -грам ] мед. р е н д­

п р ема

генски снимак слези н е .

спленогра фиј а, -ё ж

[8.

спле н , -графија]

[8. сплен, грч . П1 сgаs в с­

лики] мед. увећање слези н е, наро ч ито код оболе­ лих од маларије.

сплин, -а м [енгл . sp Jeen] досада, мрзовоља, зло воља, нерасположење, суморност.

сподијум, -а и с п одйј , -ија м [грч. spod6s п е­ пео] хе ... угаљ који се доб ија од костију, ко шта­ ни угаљ, употребљава се за чишћење шећерног сока.

спојлер, - а м [ен гл. spoi Ј ег] техн. додатак на ка­ росерији аугомоб ила или на труп у авиона који повећава стабил ност приликом вожње , односно лета.

СПОЈ1ијац иј а, -ё ж [лат. spoJiatio,

н а н с ијс р неког п ројекта , програм а и сл. (об . фир­

8.

сполиј ум]

ј а, рад и о ил и телевизијског програма ради соп­

ствен ог промов и сања и рекламир ања).

MII .

[н ат.

spoJia ] з нац и в и ­

тешке части који су се у средњем веку носили на неким свечаностима (мач, штит, ш лем и сл.).

сполијум, -а и с п олйј , - ија м [нат. sр о ЈitlП1 плен,

одра н а

кожаЈ

оружје као знак победе.

да.

3.

Ј.

2.

ГlJъачка;

заплење н о

прав. одузимање посе­

СПОllгија, -ё ж [лат. spongia, spongea од I1J Ч.

spoggia]

су нђер, спужва .

спондеј, -а м [1I ат. s ропdеus од грч. spondeios] метр. стопа од два ДУIЋ слога у ст и ху.

СПОllДејск й , -а, -о [в . спондеј] који се однос и на спондеј, који је као спондеј.

СПОll зорисатlt , - ри шём сврш.

[8.

шавање .

2.

издржавати некога; водити бригу о

н екоме

l8. спонзор]

с по н зорскй и СII О IIЗОР СК Й, -а, -о

који се односи на спонзора и на егюнзорств о. А

-

У ГО 80р угово р О спонзорству.

С IlОIIЗО р {.'Т ВО, -ства с [в. споllЗОР]

1. матери­

јално помагање неког пројекта, спортског или музи ч ког догађаја.

2.

и здржа вање, покровитељ­

ство.

СIlОll30р у ш а, -ё ж [ В. спонзор] она коју издр­ жава и фин анс ира богати мушкарац , спонзор .

СПО llта ll , -а, -о [1IЗТ. sроп tа п еu s, према sp,onte

(sua)

(добро)вољно] Ј . који настаје сам од себе,

без ути цаја са стране, природан, неусиљен .

доб р овољан , евојевољан.

3.

2.

и зненадан.

СПОllтаllи тёт = С ПО lI та н ост (в .) спон таllО прил.

[8. спонтан]

природно, неуси­

ље но, само п о себи , неизвештачен о.

CllOH TaHOCТ и сп о нт а н ост, -ости ж = СПОllта­ ни тёт, -ста м [в . спонтан] особина онога који је п р и родан , неусиљен , онога што је природно, с п о н тано.

-с пора , -спориј а, -сп о р а н [I1JЧ .

spora

сетва,

семе] као други део речи оз начава оно што се

спопд ија ку с, -а м [нат. spondiacus] хе ксам е­

одн ос и на сејање, н а семенке .

спора , - ё ж [Шlат. spora од I1JЧ . spora сетва; се­

СПOltJlИЈЈ а рт рити с, -а м [I1JЧ . sp6ndyJos к и чма, 8. артритис] мед. упала зглобова.

sp6ndyJos кичма,

ме] бот. ћ елија , често са чврстом опном, која слу­ жи за бесполно размнож авање биљака бес цвет­

ни ц а (алге, маховине , п апрати).

в. артроза] мед. уко ч е н ост зглобова к и чме н ог стуба као последица спондилозе .

СПОltJlИJlИТИ С, -а м [I1JЧ . sр6пdуЈоs к ич ма , в.

Сlюрад ичан , - 'Iн а, - чно [срл ат. sporadicus од грч.

sporadik6s расејан , према в. спора] 1. који се

пој ављује пов р емено , с времена на времс, од

-итис] мед. упала, запаљење пршље н ова кичме­

случај а до случаја.

ног стуба.

усамљен , поједи начан , редак .

1166

И несврш .

с п онзор] Ј . финансирати неки прој екат, неко де­

тар чијаје пета стопа спондеј .

СПОIIДИЈш ртроза, -ё ж [грч.

особа

кога .

реН. право по којем је папа власник имања

које остане након смрти свештеника.

2.

која некога и здр жава и преузима одговорност за

пљачкање, отимање, отимачина .

сполије, спо ли ја ж

sponsor гарант, spol1dere гарантовати] 1. покр овитељ, фи­

ма, предузеће које је покровитељ неког догађа­

опис, описивање стања слезине.

спленомегал ија , -ё ж

sp6ndyJos кичма, в .

-оза] мед. дегенеративно искривљење кичме.

2.

местимичан, раштркан,

СПОРЗДИЧIIО

спру

СПОрЗЩIЧIIО ПРИ1l. [В . спорадичан] с времена

спортсмеll, -а м [енгл. sроrtSlllап] жарг. онај

на време , ту и тамо, понегде , овде-онде, мести­

који се активно бави спортом; онај који воли

мично, нередовно, како кад.

спорт.

СIIОРЗДИ'ШОСТ, -ос-ги ж [В. спорадичан] по­ о.

_;;1',

нередовност,

меcrимичнос-г,

уса­

мљеноcr.

СIIОРЗllгија, -ё ж [1I1Iат. sрогапgiuП1, према в . спора, грч .

anggcion

посуда] бесполни ор ган за

размножавање код неких биљака (беецветни­ ца); матица (ћелија спора) код алги.

CIIOPOречи

што

се односи

sporta корпа] СП. ИСТ. 1. вр­

му при којој се свако бори "ротив сваког.

на семе,

на

2.

кор­

пица у којој је об. поклон .

СЈIОТ, -а м, мн. спотови lеюол . ~pot] те1l. 1. краћа плаћена реклама убачена у ТВ програм.

2.

режи ­

серски, коcrимографски и сценски смишљена

кратка музичка емисија.

[I-РЧ . sропi сетва; семе] као први део

означава оно

спортула, -ё ж [лат.

ло Ж)'с-гра и брза борба ГJIадијатора у старом Ри ­

3.

пом . клаузула која

означава да је брод спреман да прими терет .

спот-посао

eKOII.

...

израз на међунаРОДfIИМ берза­

ма за посао код којег се по закључењу уговора

споре.

спорозое, спороз6а ж мн . [1I1Iат.

Sporozoa, пре­

ма в. споро-, -зоа] 30011. праживотиње које се раз­

множавају спорама.

спорофит, -ита м [В . споро-, - фит] бот. бес­ полна l оенерација биљака.

;мах обављају плаћање и испорука ; спот-тр­ жиште екон. тржиште на којем се роба продаје по дневној цени .

спрсд, -а м [ellr1l. spread] екон. банк. вредности .

спорофitте, спорофита ж

MII. [В . споро-, грч .

рhyt6п биљка] биљке које се размножавају по­ моћу с пора , СПОРОllоше .

1. разлика

између продајне и куповне цене хартија од

2.

надокнада за преузимање ризика у

пласману емисије вредносних папира .

cllpCJXep, -а м [енгл. spreader] TeXII. уређај на дизалици за дизање и пренос контејнера.

спорт, -а м , мн. спо(Угови [енгл . sport]

1. фи­

CllPCj, -а м , мн. спрi:јови [еШОJl . sргау Ј 1. МЈ l аз

зичка активност којој је циљ неговање и разви­

чеcrица неке течноcrи или праха иштрцан у ва­

јање телесних способности и сналажљивости

здух.

гимнаcrичким вежбама, играма, надметањем и

CJI. 2.

спортист(а), -ё м, мн. спо ртиcrи [В . спорт] онај који се активно бави спортом.

спорт. етика

2.

поштен, праведан,

нсписано

правило

моралних

норми;

спортска меДИUИllа грана медицине која се ба­ ви променама у организм има СllO(УГис-га, повре­

дама , лечењем и рехабилитацијом; спортска МУllиција СГlецијални меци за спортско оружје коју носе СIIОРТИСТИ, дрес .

2.

1. посебна

врста

необавезна, опу­

штена одећа; спортски плес такмичење парова

у

5 стандардних

и

5 јужноамеРИ'lКИХ

1. теХII . про­

робним кућама , на бродовима и др.

2.

течно

средство које помоћу пумпе излази из шмрка којим су се рас-геривали деМОНС-I-ранти у неким

1. који се односи на чаcrан . ... спортска

у стрељаштву; спортска одећа

распршивач, штрцаљка.

тивпожарни апарат у фабрикама, складиштима,

фиг. разонода, забава, разбибрига .

спортски, -а, -о [В . спорт]

2.

СПРIIIIКJlер, -а м [енгл . sрriпklеlО ]

плесова ;

-

тип особ а која се бави спо(Угом, која је пуна

западним земљама.

сприпт, -а м [енгл . sprintJ сп. таКМИ'lсње у бр­ зини на кратким УДаЈьеНОС-lоима (трчање, плива­

ње, КJlизање). О ухватити

-

побећи, утећи.

Сllрi'штати, -ам lIесврш . [В . спринтЈ СП . брзо тр ­ чати на малој удаљености, иа к р аткој стази.

спрiштер и СIlРИlIтер, -а м [енгл. sргiпtегЈ сп . добар тркач ; победник у трчању на кратке crазе .

спрiштерине, спринтерица ж мн. [В . СllринтЈ СП. посебна обућа са дугачким ексерима с доње с-гране направљене за трка'lе и атлетичаре .

енергије, виталноcrи, која се необавезно, комот­

спру, Сllруа м [енгл . sprue од хол. spruw тумор]

но облачи; СЈIOРТСКО срце фЮИОЛ. увећана запре­

мед. поремећај варења у танком цреву због прео­

мина с рчаних шупљина нас-гала услед појачане

сетљивоcrи на глијадин из пшенице и ражи це­

физичке активности, об. код спо(Угиста .

ЛИКаЈ1Ија.

11 67

с пунеризам

стад иом етрија

стаБИJll1Зовати, -ЗУЈем

СП Уllеризам, -зма м [енгл. spoonerisIn, према име ну е н гл еског нау чника В . А. Спунера

Spooner)]

(VV. А.

грам . замен а гласова у д ве уз астопне

ре ч и, п а и са мих ре'lИ у реч е ници (ба

u га с м . го u

н есврш . [фр .

stabi liser, према В .

стабилан] (У)4ИНИ­

ти трајним , стабилним , непро менљивим.

бос).

стаБИ Ј lilТёт = стабил но ст (В.)

сп утација, -ё ж [Н1I ат. sputatio] пљување, ис­

стабилност, - и ж [о . стаб илан ] непроменљи­ вост, сталност, постојан ост, трај ност.

пљувавање.

С п упьик, -а м [рус . спугник сапутник, пра­ тилац] ас-грон . совј етс ки с вемирски програм л а н ­

ставро- [грч.

мље; сател и т и и з тог пр огра ма.

ставроrlигија, рёg(пуiпаi)

сп Утум, -а м [лат. спугум] исп љувак; пљу­

statlf6s

крст] к ао пр ви део сло­

жениц е озна4ава крст .

Сllрања ве штачки х сателита у орбиту око Зе­

-ё

ж

припојит и ,

staur6s

крст,

пр ичврстити]

[грч .

ЦрКВ.

правосл . манастир који ј е под непосредном ју­ рисдикцијом патријарх а , и зузет од управних

вачка.

надлежности епи ско п а на чиј ој се територији

с ра з, - а м [чеш . sraz] судар , сукоб .

налази .

с(щела и сзрдела, -ё ж , ге н . мн . сrщёл ii/сар ­ дёла [lIтал .

sardella] зоол.

вр ста пл аве морс к е рибе

(Clupea рilсh агdus) . ер м а, -ё ж [тур. S IПl1 а]

ставрофилакс, - а м [грч . statlr6s крст, phylax 4Увар] ЦрКВ . праВОС1l . н екада ш ња титула јеруса­ лим ског патријарха као 4увара остатака крста на

1. чи сто сребро . 2. сре­

којем ј е био разап ет Исус Хри стос, 4увар крста.

брна жи ца која се употребљава за филигранске радове, тка ње, везење и укр аш а ва ње . З . ф иг. ср е­

брни сјај, с ребрн а бој а; иње .

ср мзл и (срмзјШ1 ) прид.

11 ндекл .

срт, -а м, мн . сртови [''Ур . slrt]

ставрофор, -а м [грч . staur6s кр ст, в. -фор] ЦРКВ .

1.

свештеник у православној цркви са зва­

њем протој ереја (прото презвитер а) који може да

[''Ур. S IПl1аll, в .

носи зл атан крст о ко врата, крстоносац.

2.

онај

који нос и крст при к аТОЛ И4 К И М процесијама.

срма] кој и ј е од с рм е, у краш е н срмом .

стаГllзнтан, -тна , -пlO [лат. s tаgпапs од

1. анат. задња

страна тела код чове ка и животиње, л еђа .

2. део

п аге стајати (у води)] н е н а предуј е.

ЛИСИ4ијег крз н а код ре п а, орепин а.

СР'I ЗJl И п рид. 11 ндеК1I. [тур . slrcall, в . срча] којије од стакла, ста кл е н .

2. фl1Г.

1. који

stag-

стоји , заостаје, који

устај а о , н е п окретан, мртав .

стаПlација, - ё ж ["лат. stagnatio, према лат.

срч а , -ё ж [тур. S 1П,;а ] стакло ; делић стакл а.

stagnare стај ати (у води ) ] 1. застој у развитку не4 е га. 2. фl1Г. непокретљивост, тромост, млита­ во ст , мртвило .

ста би ла н, -л н а, -л но [лат. stabilis од stare ста­ јати]

и стабил и зи р ати,

стабил изирам , З. JI. М Н. стаби л и зи рају СВРШ. И

1. п остој а н , стала н , 'IBpCT. 2. н е про ме н љ ив,

устаље н , тр ајан .

ста ПlираТlt , стагнира м , З. СВРШ . 111I СС ВРШ . [лат.

11 .

MII . стагнирају

stagnare стај ати (у

води)] стаја­

ти у месту , заостаU а)1'И у развој у, б ити у застоју .

1. физ .

стагфщiција, -ё ж [ в. С1'аг(н а ција), (ин)фла­

хем. мате рија која служи да се н еки материј ал,

стаБИ Ј lи зато р , -а м [В. стабилизовати]

циј а] екон . реч која означ а ва исто времено прису­

ПОдЛожа н променама, одржи као сталан , посто­

ја н .

2.

тех н . уређај којим се одржава сталан на­

ство две појаве : стагнације (у при вр едном раз­ воју) и инфлације .

пон струје. З. теХН . уре ђ ај који спре4 а ва да се ка­

росерија аутомоб ила уги ба н а завој им а .

4. фарм .

те4НОСТ кој а спр е 4 ава з груш авање крви и кори­ сти се при к онзервисању крви .

стаб и лизација , -ё ж [ В. стабилан] устаљење , учвр шћење, довођ е ње у сталан положај.

стабl1 ЈlИзирати В. стабilШlЗовати .

1168

стадијум, -а и стадиј , - иј а м [1Iат. ГРЧ .

stadion одређе ни

за, период у развитку нечега .

м е ра за ДУЖИНУ

(1 78

staditlIn од 1. фа­

део пута ; тр калиште]

2.

11С"Г. стаР ОГР4ка

мета ра) .

стад иометрија , -ё ж [грч .

stcid ion одређени

део пута ; тркалиште, - метрија] геод. област гео­

дезиј е која користи ОППl4ко-геодетске ИНСТРУ-

ста н iliiл

стадион

менте да би се на терену утврдило одстојање не­ ког ни за тачака од једне основне тачке.

стади он, -а м [грч.

stadion

стаљи ни зам, -зма м [по Јосифу 8исари оно­ вичу Стаљину

одређени део пуга;

(1879-1953)]

ист.

Стаљинова

1.

теоријска интерп ретац иј а мар ксизма и лењини­

тркалиште] сп . посебно и з грађен о и уређено ме­

зма.

сто за спортска де шавања (утакмице, тренинге,

вљања у време Стаљинове владавин е СССР-ом,

свечаности и сл.) .• стаД И ОllСКИ који припада

ста мп едо , -а м, МII. стампеди м И стампеда с

stage] 1. трајање 2. време које

ности, рок службе.

радне делат­ тр еба након

школовања провести у приправничкој служби

[I1IП .

стажи рапt , стажирам,

[8. стаж]

3.

stampedo] 1. нагло

и изненадно бежањ е пре­

плашене стоке уз заглу шујућу буку .

2.

фиг. без­

гла во брзо кретање, бежање масе људи, паника.

ста нда рд, -а м, ген. МН. стандарда [еIl Гll.

да би се стицала практична искуства.

неС8РШ.

скуп друштвених појава и метода упра­

диктаторски, тотали та ран режим .

стадиону, кој и је део стад ион а.

стаж, -а м [фр.

2.

Л . м н . стажи рају

рад ити као приправник , бити на

стажу.

stan-

dard] 1. степен,

ниво животног стања, укупност

усло ва живота.

2.

пропис о мерама и квалитету

појединих индустријских п р оизвода; уопште оно што се сматра нормалним , прихваћ еним,

стажист(а), -ё м, мн. стажисти [В . стаж] онај који је у приправничкој служби, приправник.

стаза, -ё ж [грч.

stasis стајање ]

мед. застој, зау­

што је у складу с важећим мерилима .

цена.

ста lща рда н , -дна, -д н о [п . стандард] ТИIlИ­

стављење, успо равање.

чан , сагласан с важећим мерилима и пропи си­

-стаза, -стаз ија 8. -стат .

стајшtllг, -а м, М Н . стајлинзи [енгл .

styling]

жарг. комплетно спољашње обликовање и доте­ ривање, стилизова ње неке особе пред ГlOјављи­ вање у јавности.

стакато, -а м [итал.

staccato]

стан­

...

ЗИ'IКИ идиом који је стекао књижевну и култур­

н у доминациј у над осталим идиомима нек ог је­

муз. одељен, ис ­

мелодије.

ста нда рдюа ц иј а, -ё ж [енг . према в . ста ндард] мањи

сталагмит, -а и стаJlагмйт, -ита м [нлат. од 1"])'1.

ма; који стално одржава добар квалитет .

д ард ни јез и к линг. одабрани и но р мир ани је­

з ика .

прекидан, исп р есе цан начин извођења песме,

lagmites

3. законом

одређена новчана стопа; уоби чајена , норм ална

stalagma

sta-

капља, в . -ит] минер. ка­

број

1.

типичних

ста ндарда, мерила.

2.

standardization,

свођење више облика на образаца,

угврђивања

при лаго ђавањ е одређено м

узорку, нормирање .

мени (углавном кречњачки) изр аштај на тлу у

ста нда РДlI зов ат и , -зујём СВРШ. И н есврш .

облику свеће, стуба и сл., који настај е таложе­

стандард] спроводити, спровести стандардиза­

њем у пећинама на месту где падај у капи воде,

цију , У 'lинити нешто стандардним.

капљаник.

ста нда рд но IlрИll . [В . стандард] на стандардан

стаЈlажа, -ё ж (и у СВРШ . стандардном језику мање

заступље но,

иако

није стелажа, -ё) [фр .

етимолошки

stellage]

оправда­

према грЧ .

stalakt6s који

начин, у стандардном квалитету, типично , узор­ но, класично .

полица.

сталактит, -а и стаJlактйт, - ита м [lIлат.

lactites,

LB.

ста нда рдол огиј а, -ё ж [в . стандард, -логија]

sta-

ЛИНГВ .

капље] минер . ви­

HaY'lHo

сећи камени (УI'лавном кре'lњачки) и з раштај У

1.

облику ледени це, ресе и сл., који настаје тало­

државе) .

жењем у пећинама на месту одакле капље вода

засићена калцијумом и угљендиоксидом.

стаJlтика, С'гdлтика с МН . [грч .

staltik6s

застава, барјак.

2.

1.

standard,

ШГI .

estandarte]

грб , з нак (об. председника

ста Н't ОЛ, -о ла м [lIем. пит калај]

који

проучавање стандардног језика .

ста н да рта, -ё ж l С IIГЛ.

Staniol, према лат. stan-

ИL'Т. танки листићи калаја којима су

се облагале бомбоне, '10коладе , суво воће, ч аје­

стеже] мед. средства за стезање приликом зау­

ви и сл .

стављања крварења.

тавање различ итих производа (об . хране) .

2.

данас алуминијумска фолија за умо­

1169

стаliте пёде

стаТllСПlчар

станте пёде [лат. stante pede] одмах, сместа, стјlllца, -ё ж [итал . stanza] КIbИЖ . строфа од

-

блок уређај који се у атлетици по­

ставља као ослонац за стопала тркача како би му старт био бржи, об. повезан с електронским

осам петостопних јампских стихова.

стiШСЈI, -а м [хол . stapel]

обележени такмичари, бр ој под којим почињу такми'!ење,

из ових стопа, моментално.

1. место на бродогра­

уређајем који открива погрешни старт.

стаРТlilша, -ё ж [В . старт] сп.

дилишту нагнуто ка води на којем се поправља­

1.

новчани из­

ју и граде бродови; подијум на који се ИЗВJlаче

нос, сума која се плаћа о ргаll изатору за учество­

хидроплани из воде.

вање у некој трци.

2.

помоћна направа на којој

се склапају авиони.

2. новац ,

сума коју плаћа ор­

ганизатор трке .

стартовати, -тујём сврш. И несврш. [В. старт]

стаплер, -а м [е нгл . stapler] мед. механичка

полаз ити , поћи , кренуги .

справа за аутоматско хируршко зашивање.

стар, -а м, мн. спiрови [енгл . sta r]

1. звезда. 2.

кренуги мотор .

жарг. позната позоришна или филмска глумица;

[грч . stаtёs,

из јавног живота .

који зауставља,

стар-систем производња и

1l0Чети трку .

3.

1.

по­

полетети (о авиону) .

4.

-стат, -стат и к, -стат ика, -стаза , -стазија

уопште позната и прослављена личност, особа

...

2.

-stat6s постављен, stasis застој)

који стоји,

statik6s

као други део на­

IIласман у филмској индустрији који р ад и ко­

учних термина означава непомичн ост, зауста ­

мерцијалног успеха ко ри сте популарност неке

вљање (цuiUосШаЙlUК).

филмске звезде.

статйв, -ива м [ШIЗТ.

старборд, -а м [енгл. starboard] пом ор. десна страна брода.

стојан]

staI'

звезда] позор . филм. позориuша

stativum од stativus по­

р азличите сп ра ве и ствари (у

лабораторији) , постоље.

стаРЈЈета, -ё ж, ген. мн . старлета [II1'а11 . starletta, према енгл.

1. сталак за

2.

б. статива

(3).

стати ва, -ё ж [В . статив] разбој у на којима је

1. ј една од гредица у смештено вратило. 2. раз­

ИЈЈИ филмска глумица која глуми спо редне уло­

бој .

ге.

ницу гола на ф удбалском или сл. терену.

старт, -а м, мн. стартови [енгл . start] 1. сп. а. по­

први наступ на неком такмичењу .

авиона .

4. -

полетање

сп. (у фудбалу) одлучан напад како би

се одузсла лопта од

КЈЈизеliи

3.

2.

противничког играча .

...

сп. уклизавање у ноге ПРОТИВНИ'IКОГ

играча у фудбалу. О веli на самом старту већ на

стартан, -тна, -тно [енгл . start] који се односи на старт, почетни, полазни .

... -

стартер и стартер , -а м [енгл.

1.

аутомобил .

starter, према в .

сп. онај који даје знак за ГlO ч етак трке,

'Ја полазак са старта.

2.

1'ехl, . уређај за покретање

авионског и аутомобилскOI" мотора, електропо­

стартнй, -а , -о [В . старт] који се односи на старт, почетни, полазни .

...

стартна грозница

узбуђење спортиста пре старта, пре почетка так­ ста ртна

коцка

повишено

одскочно

место пливача на старту, стартна ОСlIова поче­

так од којег се креће,

1170

фю . део механике који сс бави проучавањем

равнотеже сила.

2.

стањс мировања, непромен­

љивости .

статираТII, статирам, 3. Л .

МН.

статираЈУ

несврш . [В . стати ст] бити статист(а), бескорисно

статист(а), -ё м, МН . статисти [енгл.

statist] 1.

позор . филм . споредан учесник, глумац у позори­

шном комаду или филму (об. са улогом без речи

у масов ним призорима).

2.

фиг. онај који уче­

ствује у нечему без активне улоге, који је паси­ ван учесник нечега ; безначајан човек.

статистика, -ё ж, дат. и лок. статистици [нла1'.

крстач.

мичења,

статика, -ё ж, дат. И лок . статици [ В . статичан]

1.

стајати , фигурирати .

самом почетку, одмах.

старт]

сп . стуб који с обе стране обележава гра­

-статик, -стат ика в, -стат .

четно место, линија од које ПОJlазе такмича ри у тркама. б. полазак с тог места, почетак трке .

3.

-

број сп. број којим су

statisticus,

в. статус]

класификовање

1.

изучавање, праћењ е и

квантитативних ,

чињеница исказаних бројевима.

нумеричких

2. исказ

о коли­

чини , квантитС'!у масовних појав а.

статистичар, -а м [В . статистика] онај који се бави статистиком.

статистички

стеаРИII

статистички, -а, -о [В . статистика] који се од­ носи на статистику, који приказује стање нечега у бројевима, бројчан и .

статУт, -ута М [1Iат. statL1ttllnj

статичаll, -ч на, -чно [ "лат. staticL1s од грч. sta-

tik6s

који зауставља]

1.

који је у стаlbУ мирова­

ња, непокретан; који се н с развија , не мсња.

2.

који јс слабо покретан, спор .

се бави стати ком, стручњак за стати ку .

односи на стати ку; непокретан .

IIро р ачун .

.. -

стаТИЧIIОСТ, -ости ж [В . статича н] мировање, непокретноС'г, С'гање непроменљивости .

1. техн. непокретно

нератору , у систему с рото ром .

2.

техн . део у ко ­

јем се обрћу лопати це пар не турбине .

3.

ИL"Т. про­

конзулов слуга у провинцији у античком в рем е­ МИТ01l. надимак римског в р ховног бога Ју­

питера као браниоца отаuби н е од непријатеља .

статоскоп, -а м [в . статус, -скоп ]

1. метеор . ин­

струмент који бележи нагле промене у вазду­

шном притиску.

2.

а"иј. инструмент који мери

разЈ lике у висини лете ња, који контроли ше лет.

статуа, -е ж [1Iат. вити] ум.

1.

statL1a, п рсма statL1ere поста­

лик н а прављен од каме на , бронзе и

сл., који приказује особу или ж ивотињу, кип.

2.

фиг. хладна, укоче на , нсприступачна особа, Оllа

која не показује расгюложење.

сврш. И несврш . [лат.

stattlere]

3. 11.

MII .

статуи рају

одредити , одређива­

ти, утврдити, утврђивати , поставити, поста вља­ ти; одлучити, наредити, р еш ити; подићи , осно­ вати; допуС'гити .

раст, узраст.

стаф , -а м [ен гл. staff] особље, посада (брода, авиона и сл.); одбор за неку манифестациј у.

ста ф ажа, -е ж [фр . staffage]

1. сли" . оживљава­

групе људ и , ЖИВОТИlbа и сл.

2.

додатак н ечему.

ста ф илодер м ија, -е ж [ в. С'ГdфИЛО(КОК) , -дермија] мед. гнојно за па.ље ље кож е које изазива бактерија стафи локок(а).

С1'а фи локок, -а м = ста фИJlокока, -е ж [1I11ат.

staphy loccocus од грч . staphyle грозд, k6kkos ко­ штица, зрној мед. бактерије кој е узрокују појаву чир ева , акни , бубуљица и г нојењ а.

стаф Il ЛОКОК НИ , -а, -о [В . стафилокок(а)] који је узрокова н ста фи лококом, који прип ада ста­ филококи .

С1'аха ll ова ц, -новца м lпрема рус ком рудару Алексеју Стаханову

(1905- 1977)1

радник који

се посебно ист иче по продуктивност и у раду, ударник.

ста ц ије, ста ција ж постаја.

2.

MII .

[ В. стацијај

1. станица,

кат. меС'го на којем У 'IССНИЦИ про цеси­

је заС1'З НУ ради молитве , стајалиште, застанак .

ста ц иона р , -ара м [В . стационаран] мед. мања здравствена уста нова у којој бораве болесници,

стацио н араll , -рна, - р но [лат. stаt iопю'ius] стала н , н епокретљив, који остаје на свом месту ,

статус, -а м [лат.

2. фиг.

ном , по прописима , зако нски .

прихватилиште за болеснике.

ста...ура, -е ж [лат. statL1ra] 1. стас, струк. 2.

жај, С1'Зње.

CTaTYI'a pa ll, - рна , - р ll О [В . С'ЈЋТУТ] који је 110 закону , према прописима, за кон ск и.

станија В . штаниј а .

С1'атуета, -еж l"rdll. statuetta] ум. мала статуа. стаТУ~tрати, статуи рам ,

1. скуп пр описа

за кон , пропис , устав .

њс слика тако што им се додају lюве фи гур с или

метШIНО језгро са намотајима у слеКТР ИЧIIОМ ге­

4.

2.

ста у ро - в . ста вр о -

статички, -а, -о [В. статика, статичан] који се

статор, -а м [нлат. stator]

и одредаба, прави л н и к.

статута рlIО ПрИ1l . [В . С'гатут] у складу са зако­

стаТИ'lар, -а м [В. статика, статич а н] онај који

ну .

одређеном слоју, положају , имови н ском стаљу, духовном, интеле ктуалном кругу .

statL1s] 1. прав. правни поло­

положај у друштву или струци .

статус КВО [лат. statL1s quo] првобитно, н е и з­ мењено стаlbе, досада шњ е стање.

(."ТаЦИ О I I Ир ати , стационирам,

статус, lIоложај. ј, С1'аТУСllа права права која

-

си м­

бол обележје којим се обз нањ ује припадност

3. 11. МН . стаци­

oНl1 paj y СВР Ill . и несврш . LФр . stа tiоппег] постав ити, по ста вљати,

статусни, -а, -о [В. статус] који се односи на чине правни положај пуноправног лица;

непомичан .

смеС'гити, смештати

н егде нешто,

неко га стално као С'га ницу ; стално ИЈ lИ одређено време бити, боравити н егде .

стеа рин , - ина м [фр .

stearine, llpe Ma грЧ . stear

маС'г] хс ... смеса С'l'еари н ске и палмитинске кисе-

1171

стеа рйнскй

стеllО ОСМОТСКЙ

стема, -ё ж [грч .

лине, која се у п отребља ва за прављење свећа и

stemma венац; лоза] 1. венац

неких козмет ичких производа, касн ије замење­

којим су стари Римљани китили слике предака;

на парафином.

венац уопште .

према грч .

на стеарин , који садржи стеарин .

стеатит, -а и стеатйт, - l1та м [лат. steatites, према грч .

stear

stemma

stemmatograpllia,

венац; лоза, в . -графија] опи­

сивање родослова и '''Рбова, ген еалогиј а.

стендбај, -а м [енгл . standby]

маст, в. - ит] МИl1 ер . врста минера­

1.

стање при­

правности , спремности на реаговање, н а акцију.

ла, масник, сланинац.

стеаТИТltС , -а м [грч. stear (ген . stcatos) маст, в . стеатоза, -ё ж [грч . stear (ген . steatos) маст, в. -оза] мед. стварање масних насла га, гојење .

стеато пигид и, стеаТОПИГl1да м МI1 . , стеатопи ­ гид, ,"е н . стеатопигида [В. стеато пигија, - ид] цр­ начка 11 леме на која се одликују стеато пигијом

ч е кање да неко одустане од лета како би се

...

стендбај - аранжман

еко н . однос при којем банка-поверилац непре­

кидно прати финансијско стање свог клијента и ако затреба даје м у нови кред ит, одложено пла­

ћање и сл.

,-'Теннја, -ё ж [грч .

sthenos] п уна снага,јачина,

крепост , сла н .

(обично Бушма н и и Хотентоти) .

стеаТО llигија , -ё ж [грч . stear (ген . steatos)

маст, pyge задњица] прекомерно раз вијена зад­ њица услед на гомил авања н аслага сала ( посеб­ но код жена у неким црначким плем е нима) .

стеатореја, -ё ж [грч .

2.

доб ило м есто у авиону .

-итис] мед. скло ност гојењу .

stear (ген. steatos) маст , в.

-реја] мед . луче ње, изба цив ање масти кроз и з­

стеllнчаll, -чн а, -ч но [ В. стенија] који појача­ ва, снажан, појачајни . cтello- [грч .

sten6s]

први део СJlоженице са

з н а чењем: теса н, узак .

CTcllorpaM, -а м [В . сте но-, -1"Рам] стенограф­ ски зап исан го вор , сте нографске белешке .

стснограф, -а м [В . стено- , -граф] онај који

мет.

стеганографија, -ё ж [грч . покривен, в. - графија]

тајно писмо.

2. родослов.

стсматографија, -ё ж [нл ат.

стеа рйнскй , -а , -о [ В. стеар ин ] који се односи

2.

stegan6s ћутљив;

1. вештина тај ног писања,

н аука о игр ању ша х а .

CTel"Ocayp, -а м [н лат. Stegosauгus од грч . stegos кров, sauros гуштер] зоол. врста диносауруса са веома малом главом.

стејк, -а м [енгл . steak] комад м еса, одрезак; бифтек, рамстек.

стејџ, -а м [е нгл . stage] жарг. бина ( н а концер­ тима).

стенографија, -ё ж [В .

C'1"ehO-, -графија] пи­

смо са кратким з н аковима за слов а и поједине речи рад и брже г бележења говорн их текстова.

СТСllодактилограф, -а м (ж . сте нодакт и ло­ графкиља, -ё) [в . стено-, дактилограф] онај који сте нографијом за писује и згово рене речи, па то пр е к у цава .

стснодактилографија, -ё ж [В . стено- , дакти­ ло графиј а] куцање на писа ћој маши ни оног што

је претходно стенографисано, ком бинација сте­

стек в. стејк.

t'Тела 1, -ё ж [грч. steliБ] 1. архит. плоч а или стуб од камена (обично н адгроб ни или з аветни спо­ меник), са рељефом, н ат пи сом

предњој стран и .

пише С'геНОI"Рафијом .

2.

и сликом на

60Т . сред иш њи васкуларни

цилиндар и с њим повез а но ТI<ИВО у стабљ ици , корену и листу виших б и љака .

стела 2 , -ё ж [грч . stelё) звезда . стслажа в. сталажа . стел iiра н , -рна , -рн о [лат.

нографије и даКТИЛОlрафије . СТСllоза, - ё ж [грч.

stenosis,

према в. стено-,

-оза] мед . сужење кан ала и крвни х судова .

стеllOкардија, -ё ж [В . стено- , грч .

kardia срце]

мед. болест срца која се манифестује стезањем у

пределу срца, срчани грчеви . • стен окард йјСКЙ који се односи н а стенокардију, на срчане грче­ ве , ангина l1 екторис.

стеноосмотскй, -а, -о [В . стен о-, осмозаЈ

...

stellaris од stella звезда од грч. ste liБ] који се односи на звезде, зве­

CТCIIOOCMOTCKO биће 6иол . организам који не

здани .

трације соли.

1172

подноси велике промене молекуларн е концен ­

стереотипија

стентандо

stentando] 1. муз . отежу­

пројекција цртање географске карте при чему

ћи, споро, стентато ; тоном који и сказује бол,

стеllтандо прил. [итал.

се замишља да се око налази на једној тачки по­

болно.

вршине Земљине кугле, па кроз Зем љу обухвата

2.

фиг. плашљиво, натегнуто, круто; гло­

п огледом супротну полулопту , која као да се

мазно, тешко.

стеIlТОРСКЙ, -а, -о [грч .

Stentor Стентор,

ахај­

ски војник у Тројанс ком рату, познат по сна­

жном гласу] врло гласа н, јак, громогласан. О

-

глас јак, продоран, снажан глас .

степ, -а м [евгл.

step

огледа у равни која полови земљу.

стереОltЗомерија, -ё ж [В . стерео, и зометрија] хем. појава да изомери им ају и сту формулу и функционалне скупове, само разл ичито распо ­

ко рак; корачати] плес ни

ређене у простору .

покрет за

стереокаме р а, -ё ж [В . стерео-, камера] теХН.

пола корака уназад у боксу, уз још брже враћа­

фотографски апарат са два објектива; камера за

ње у почетни положај.

стереоскопско с ним ање блиских предмета.

корак; врста плеса. А сајд

сп.

-

2.

1. брзи

нагла промена смера

кретања у рагбију, начин финтирања .

стереометар, -тра, МН. стереометри, ГСН. МВ.

степа, -ё ж [рус. степь] геогр . велико равно

стереометара м [В . стерео-, - метар] тех в. справа

пространство на којем расте ниско грмље и тра­

која мери запремину масе брашнастих и поро­

ва у крајевима континенталне климе са малом

зних тела .

стереометрија, -ё ж [грч .

годишњом количином падавина.

степовати, -пујём несврш . [В . степ] играти,

stereometT(a, према 1. део геометриј е који IlрОУ­

чава узајамни положај линија, равни и тела у

плесати по корацима степа.

[

степскй, -а, -о В . степа] који потиче из степе, који живи у степама.

простору .

2.

мерење за премине тела.

стереоплаllиграфија, -ё ж [ В. стерео-, план и ­

стерадијан, -ана м [В . сте(рео), радијан] једи­

stere6s

ч врст, тврд; простран]

први део сложе ни це који значи: који даје слику

стереорама, -ё ж [В . стерео-, грЧ . 116гаm а по­ глед, призор] рељефна карта .

стереоскоп, -а м [В . стерео - , -скоп] ТСХН. оп­

у простору; чврст, тв рд.

стер ео, -а м [скр. од стереофонија] дукција звука у простору.

графија] геогр . и з рада карата са стереографски х с ни мака .

ница за ме р ење просторног угла.

стерео- [грч .

В . стерео- , -метрија]

1.

репро­

систем тр оди м е н­

2.

зионалне репроду кције звука.

тички апарат у коме су две јед наке слике истога предмета

представљене

тако да

гледалац

утисак пластичности , дубине, као кад

стереоаПlоз ија, -ё ж [В. стерео-, агнозиј а] мед. стање када болесник не може оп ип авањем

да оцени величину и облик предмета.

има

гледа

стварни предмет са оба ока у простору .

стереоскопија, -ё ж [В . стерео-, -скопија] на­ чин приказиваља слике у три димензије.

стереоаутогра ф, -а м [В . стерео-, аугограф] техн. апарат којим се снима терен.

стер еостаПlка, -ё ж, дат. и лок. стереостатици [В . стерео-, статика] фю. наука о равнотежи чвр­

стереОбат, -ата м [грч . stегеоЬаtёs] архит. ист. темељ грађевине у а н тичкој грчкој архитектури ,

стих тела.

стереотйп, -а м, МН. стереотипи [В . стерео-, -тип]

равно камено постоље за надградњу.

стереовизија, -е ж [в. стерео-, -визија] тел. си­

1.

тиПогр. метална плоча, одл ивен а са ма­

трице, која представља тачн у копију типограф­

стем снимања с више телевиз иј ских камера

ског слога.

истовремено.

неоригинална мисао , банална, отрцана фраза .

стереографија, -ё ж [В . сте рео-, -графија]

1.

2. фиг. уједначен, увек исти

стереотйпан, -пна, -пно [В. стереотип]

1. од­ 2. који је увек и сти , отр­

сликање (у перспективи) геометријских и чвр­

штампан са стереотипа .

стих тела у равни .

цан, баналан, истрош ен .

2.

истовремено снимање н е­

кога , нсчега две ма камерама.

стереографскй, -а, -о [В . стереографија] који се односи н а стереограф ију . А стереографска

по ступак,

стереотипија, -ё ж [В . стерео-, -т ипиј а] процес израде стереотипа.

2.

1.

просториј а у којој

се из рађ ују стереот ипи .

1173

стереОТИШI ОСТ

стехиом етрија

стсреоти ш lOСТ, - и Ж [В . стсреотип] особина онога што је стереотипно.

стср ко р ац иј а , -ё ж [лат. steгcoгatio , према s tCГCLlS гној , и з мет]

стсрсофо н ија, -ё ж [В . стерео-, -ф о нија] тeX II. начин преношења или р е про ду ковања звука ко ­

1.

ствараље измета; 2.ljубре­

љс зеМЈЬ ишта изметом .

стерл ltlll' и стеРЛ Иfl Г, -а м [енгл . steгling] ист.

јим се постиже утисак о просторном распорсду

ба нк .

извора звука.

фунта стеРЛИIII 'а, некадашња новч ана јединица

стеРСОфО ll скii , -а, -о [В. стереофонија] који

1.

средљовековни е нглсск и новац .

у Е нглсској

(20

енг. шилинга).

стс реОфотогр аметр ија, -ё ж [В . стерео- фо ­

носи на стерлинге.

ња терена и из раде топо граф ск их

представља обрачунску валуту .

карата на

CTepeoxe~HJja , -ё ж [В. стер ео-, хем ија] ХСМ. наука о просторном ра с п о р еду атома у моле,,),­

којим а

сте р л инш ка зона група

земаља

основу стереоско п ских фотографских с нимака.

у

'"

тогра метрија] тех . , . фотогр а фс ка метода с ним а­

енглеска

фу нта

сте рн iiла н , -л на , -лно ["лат.

стерлинга

stemalis, према в.

стернум] а" ат. који је у вези са грудном кости, који се тиче грудне кост и .

СТС РlIотом нј а, -ё ж [В . сте рн ум, -томија] мед.

лима, ис питује и зомерију кодједињеља .

стс реохромија, -ё ж [В . стс р ео-, -хромија] СIПfК. врста з ид но г сликарства при којем се на малтера и з рађ ују

хируршки зах ват који се обавља преко грудне кости, стс рнума .

стеРII УМ, -а М ["лат.

stemLlm од f1!Ч . stemon

груд и] ан ат. груд ва кост.

слике воденим бојама.

сте рилан , -л на, -л но [лат. steгilis н еГЈЈюда нј мед . очишће ll од бактериј а и зараз них клица.

1. 2.

лишен способности оплођавања, неплода н , ј а­ лов.

3. фиг. празан, бескори стан, БССПЈюда н ;јсд­ НОЛИ'l а н . 4. сув, мршав , оскудан , сиромашан. стс ри л изiiтор, -а м [В . стерилан] а пар ат за

стерил и зац ију

СКр .

стеРJl ИIIШКИ , -а, -о [ В. стерлин г] који се од­

се заснива на стереофонији .

препари р ан ом сувом слоју

2.

( 1.)

стеРlI утати в а ll , -в на, -В II О [нлат. srспшtаtiVLIS] који изазива кијање, који подстиче на кијање.

сте р о и да ll , -д н а, -д но [в . стероиди] који има особи н е стероида, кој и припада стероидима.

стер оиди , стероида м ми. (јд. етср оид, -ида) [В. (холе)стсрол и сл., В . - ид) хсм. липиди који су саставни део живих ћслиј а и већина љих има

стерилизац иј а, -ё ж [юоат. steгi1isatio, према в .

физиоло шке

функциј е,

прои зводе

се

и

ве­

стерилан]

у н иш тавање микроба, зар а­

ш тачки у сврху лечеља, а у спор'ГУ се сматрају

зних

Jlишавање човека или живо­

недоз вољеним , уп. дОП ИII Г.

1. биол. КJlица. 2. мед.

СТСр ОJl, -6ла м [ В. (хопе)сте рол] ХСМ. незасиће­

тиљс способности ОПJlођавања.

(.'ТСР~lЛизовати , -зујём свр ш . И несврш. [фр.

ste-

гi1iseг, п рема В . стерила н] (из)вршити стеРИJlиза­ цију, (у) чинит и стеРИJlНИМ.

стерилитёт, -ета м [н ем. Stегi1iШt, према в . што јс сте рилно , јаловост, н еплод ност; с ирома­

сте рилност, - и ж [ В. стери ла н]

1. В. стерили ­

пр аз ан , бескористан, некористан .

стеРКОЛИТlt , стерколитii м мн. , јд. стерколит, ген. стерколита [лат. s teгcu s гној , и змет В . -л ит(и)] чврстс творевине од слузи и згус нутог садржаја црева, кој е се не могу избацити из о рга низ ма .

етеркорiiла н ,

ри ослушкују шум ове у подручј у плућа и срца.

стетое копиј а, -ё ж [f1!Ч . stёtllOS груди, в. -ск 0пија] мед. испитиваље п лу ћ а слушањем.

стетос ко пир ати , стетоско пирам ,

штво, н ема штин а .

2. фиг.

стетОСКО II и стСтоеКО ll , -а м [f1!Ч . stёthоs гру­ д и , в. -скоп ] техн. левкаста слу шали ца којом лека­

стерилан) особ ина о нога који ј е стеРИ Jlа н , онога

тет.

ни алкохоп стероидне структугре; уп . етерОlfДIt .

-лно

[lIлат.

11.

MII .

п регледати плућа стстоскопом.

стСтСОII, -а м [еНГII .

Stetsonj шешир који има

веЈЈИКИ обод, каубој ск и шешир .

стех lt о м етриј а, -ё ж [f1!Ч .

stoikhcion елемевт,

в . -метрија] хем , област хемије кој а проучава од­

s teгcoгa1is ,

носе количинаједињеља код хемијски х реакци ­

према лат. ste гcLl s гној, и змет] који се односи на

ја ; мерење елемената, хемијско мереље, учење о

измет.

п ро п орцији .

1174

-л на,

3.

стетоскопирају сврш, И н есврш. [В . стетоскопијај

стехиометрйјскй

СТl1Лографија

стехиометрйјскй, -а, -о [В. стеХИОМе"lJија] који се односи на стех иометриј у .

• -

број атом­

ска маса или хемијск и е квивале нат .

стибијум и ст ибйј, -а м [лnт.

Римљана. О имати /немати стила имати/нем ати укуса, умети/не уме'ГИ се [lOlIашати, у в еликом стилу врло ус п е шн о, запажено, у свом стилу на

stibium] хсм . ср е­

себи својствен lIачин .

-ст и л [гр ч .

брнастобели крхки метал, антимон.

стitгијскй, -а, -о [грч.

Stygios од Styks мито ­ 1. који припада ре ци Стиксу

лошка река Стикс]

sty10s] У а рхитектонским терми ­

нима значи стуб ( нпр . йерuCLUUЛ).

стилём, -ема м [в . стил, (морф)см, (фон)ем]

и подземном свету уопште; фl1Г. ужаса н , јез ив ,

линг •.

грозан, страшан, паклен.

струкција) као основни елеме нт ст и ла.

2.

хем. који нагри за, ко ­

1. језичка

јединица (р еч, израз или кон­

2.

стил­

ска особина неког писца.

ји изједа.

угиснуг на телу роба или зло чинца врелим гво­

sti1 etto од лат. sti 1us писаљка stY10s] 1. мали бодеж с троугластом ОШТРИЦОМ. 2. женске потп етицс, које су танкс,

жђем. б . фиг. знак срама.

ви соке и имају метал ни завршетак.

стигма, -ё ж [нат.

stigma од грЧ . stigma угисну­ 1. а . I1СТ. жиг који ј е

ти, истетовирани зна к ; убод ]

2.

нека упадљ ив а ана­

томска или физичка особина. код цвста .

5.

MII.

3. 601'.

део тучка

300Л. отво р за дисање код инс е ката.

4.

стitлет, -а м [итал .

од грЧ .

реп . ХРИШ. ож иљци који подсећају на пет

Христових рана.

стилизанија, -ё ж ["лат. стил]

1.

stili satio, према В .

обликова ље и Дотерив ање изражајних

средстава тскста у духу ј ез ички х правила.

2.

да­

вање, припи сиваље н еч ему особи н е нско,' стила .

стигмате, стигмата ж МН. [В. ст игма] рел. крва­ ве ране које се јављају н а телу по узору н а ране распетога Христа.

стitJJизовати, -зујём еврш . и нееврш . [НЛ n1'. saгe, према В. ст ил] ког текста.

2.

1. извршити

stili-

стилизацију не­

и з рад ити , израђивати нешто у OJI-

stigmatisatio, пре­ жига, жигосање . 2.

ређен ом ст илу или као и митац иј у неко, ' стила.

реп . појављивање рана н а телу којс подсећају на

ни х ли чн ост и , звезда), наЧИIlУ одеваља , ШМИII ­

Христове .

кања и сл.

стигматизац ија, -ё ж [ ШIaТ. ма В. стигма]

1.

утискивање

стигмат и зо вати, -зујём еврш . И "севрш . [ершlТ. stigmatizaгe , према В. ст и гма] гом, жигосати.

2.

1. (о)беJlежити

жи­

водити р ач уна о не',ијем изгледу (ПОПУJlар­

СТИJlИl,'(а), -ё м , М Н . стил исти [в . стил] који се истич е доб рим стилом.

2. он ај

1. писац

који сс бави

н е 'lИјим и згледом , оДсвањсм, шминком и сл .

фИ I ·. ОКJlеветати.

l'Тигматогра фија , -ё ж [В . стигма, -графијај

СТltлi'СТltка , -ё ж, дат. И JlОК. стилистици [В . стил] наука која проучава праВИJlа и својства до­

прављење малих шара, МУСllJИ у боји.

стик, -а м, МН . стикови [с " гл .

3.

stick] ваљкасти

брог ј ез ичког и Кlьижевно г стила.

облик у којем се производе и продају неки ко­

стi1ЛЙТ,

зметички препарати, ле пкови , средства против

СТОJl пii 11 к -а м

убода инсеката и сл.

ка [ стел. СТЈ IП. рус . столб] РСJI . припадник хри ­

Стикс, -а м [грч.

StYks] МI1Т. река преко које ј е

Харон превози о душе мртвих, према веровању

старих Грка, у коју су се закл ињали богови.

стил, -а м, мн. стил ови [лат. sti1us писаљка од грЧ .

stY10s] 1.

усменог

карактер истичан начин писменог и

изражавања;

скуп

карактеристичних

та м [ грч. sty litёs од stY10s с"уб ј =

-11

, МН . сто JIIШИ ци ,

шћанског реда аскета и з

V

вска к оји су

СТIIЛО , -а с [пат. srilus пи саљка од грЧ . stY1os] држало с пером за писање; н ал ИВ -ПС Р О.

СТllJlобат, -ата м [гр ч. stу 10Ьаtёs, према

уметности, архитектури, одевању и сл .) једне

ље , подножје з а више С·lубова.

карактеристика, обележје,

110 узору

та провод или на платформи високог стуба.

стуб,

2.

МН . сто ЛПIIИ

на с ириј ског монаха С и меона велики део живо­

црта, обеJlежја мате ријалн е културе (у л иковној

епохе или нације.

('ell .

bainein

stY10s

сту п ат и] архит. зајед нич ко посто­

СТllлографија , -ё ж

[11. стило,

- графијај гра­

облик рада, живота, игре, спорта и сл. ; начин

вираље у материјалу који им а и золато рска свој­

понашања, опхођеља.

ства ради израде бакарних штампарских ГlJlоча

рачунања ГОДИllа.

5.

3.

обим, опс ег.

4.

начин

и ст. писаљка старих Грка и

галванопласти'lНИМ l1 у ,' ем.

11 75

стоици зам

стилски

1. који се 2. језички Дотеран. 3. који је у стилу. 4. допадљив , префињен, 01'-

стипеJlдист(а), -ё м, МН . стипенд и сти [В. сти­

стилск и и стилски, -а, -о [В . стил] односи на стил. одређеном

м ен . •

-

Jlамештај намештај који је израђен, н а­

пендија] онај који прима стипендиј у.

стипеtlДИТОР, -а м [ В . ст ип енд иј а] о н ај који нек ога стипенд и ра.

правље н у одређеном стилу.

стилус, -а м [лат.

СТИГlJlчез и стиплчёз, -а м [енгл.

stilus од гр'!. Sl)'los] 1. ист.

ме­

сп.

1. атлетска тр а ка

на

3000

тал н а пи саљка стари х Римљана, с једне стране

ма, од којих је једна Бодена .

за шиље на како би се њом могло писати по твр­

чврстим препонама.

дој (обично воштаној) подлози , а са друге пљо­

steeplechase]

метара са препона­

2.

ко њска трка са

стiiпса, -ё ж [гр'!.

Sl)'phein укрућ ивати, стеза­ 1. двоструки алкални сул фат са сулфа­

с н ата како би се написано могло поравнати, тј.

ти] хе м .

изб ри сати .

ти ма алуминијума, х рома и гвожђ а, кој и се упо­

2.

бат. део цветног тучка , стубић .

стима, - ё ж [итал .

2.

stima] 1. част, поштова ње.

требљава у индустрији (за производњу хартије,

про це њивање, утврђив ање вредности, вр ед­

за ш тављење коже и сл.), кисели кам е н , алаун, коцељ .

н о в а њ е.

стимула нс, -а м [л ат. сти мул ативан]

2.

1.

под сти цај , подстрек импулс .

склапа погодбу , уговарач .

мед. н адражајно ср едство .

СТltПУJl:lција, -ё ж [л ат.

СТИМУЛ3 I1таll, -тна, -тно [В . стимулус] мед .

СТИРОЈ1 , -6ла м [гр'! .

stim ulatio] подстица­

ње, п одстрекавање (на ГlOјачање, убрзање рада, повећа ње производње и сл . ).

СТИМУJl ираТIf В . СТИМУЛllсати . СТIfМУJlис аТIf, -л ишём и СТlfмулират и, сти­ мул ир iiм ,

3.

л. м н . стимулирају сврш . и несврш .

[лат. sti П1Ulаге] подстаћи , подстицати .

СТIIМУЛУС, -а м [лат. подст ицајан од

stimulus, према stimulans stimulare] онај који подстиче,

подстр е кач, стимуланс .

СТИIIГСР , -а м [енгл .

уговарати ,

Stinger] нај . ручни против­

sti-

закључи(ва)ти

sl)'raks стиракс, в. -ол]

хем .

полиетилен.

СТllрОПОр, -а м [нем . Stiropor, ф абр ичко име

ст и мул ише , подстиче , стимуланс, подстрекач.

стимуюi ција, -ё ж [лат.

уговорити,

спо р азум.

ји сти мул ише , подстиче.

стимулiiтор, -а м [В . стимулисати] онај који

прав. закљу­

СТИП УЈ1 ~tсати, -лишём сврш. и н есврш . [лат.

pulari] stimulans] ко­

stipulatio]

ч ење спо р азума .

н адр ажајан, који др ажи, надражује; који под­ стрека в а.

стимулативаll , -вна, -в но [лат.

фи ,' . циција , шкртица, тврд и ца.

2.

СТlfпулатор, - а м [В . стипулациј а ] о н ај који

stimulans подстицајан ,

производа од в . сти рол , пор(озан)] вр ста круте, порозн е, п ластич н е масе, користи с е к ао изола­

циони материјал и за паковање .

стих, -а м, мн . стихови [гр'! .

1.

stikhos

ред, врста]

књиж. јед иница п есничког говора и ли један

ред песме, састављен од већ ег ил и м ањег броја ритмич ких јединица (стопа) .

2.

књиж. песни­

штво, поезија ; Гtесничко дело , п ес нич ки произ­ води.

3.

став или одељак у штампаном слогу

Светог писма (стих трећи) .

cтitxap, -ара м

['1''1 . stikha ri on] правосл. дугачка

бела одежда коју носи ђакон пр и богослужењу у

ав и о н ски ракетни бацач , најбољи р езултати по­

пр а в осла вној цркви .

стижу се када се гађ ају а ви о ни који ниско лете ,

стоик, -а м, м" . стоици [лат. Stoicus од гр'l . Stoik6s, према stшi трем] 1. присталица стоицизма. 2. фИ " . онај који се не узбуђује , који све подноси

стипе ндија , -ё ж [лат.

stipendium вој ничка плата од stips (ген . stipis) н овчани прилог, pendere одмерити; исплатити] 1. месечна новчана помоћ која се даје ученицим а или студентим а током ш коло вања.

2. ист.

плата, порез у старом Риму.

ми рн о , хладан , миран , непокол ебљ и в човек.

стоицизам , -зма м [нл ,т. стоик]

филоз.

филозофски

stoicismus,

п рема в.

правац у

а нтичкој

СТигtенд ираТIf , стипендирiiм , стипендирају

Грчкој према којем се највишом врл и ном сматра

неснрш . [В . стипендија] давати н екоме стип енди­

по седовање мо р ал н е снаге , савлада в ање страсти,

ј у, финансирати некога током школовања.

равнодушно подношење добра и зла.

1176

2.

фИ!'. ду-

стоп

СТОИ
шевни мир, неузрујаност, ч врстоћа, постој а н ост,

стоичкй, -3, -о [В . стоик] 1. који се одн ос и н а стоицизам и на сто ике.

2.

фиг. ми р ан, ч вр ст, по­

стојан. прил . мирно, стрпљиво, постојано .

сток, стока м, МII. стокови [СНГ1l . stock] ха

робе

на

склади шту ,

стоваришту.

стомаКJlија, -ё ж [В . сто м ак] врста рак ије која се об пр ав и од тра в а а с матра леком за стом ачне

стрпљивост у живот ним искушењима.

тегобе .

стомати ти с, -а м [плат.

st6ma

1. зали­ 2. CKO>l .

stom atitis, према ГРЧ.

уста, В . - ити с] мед . запаље ње слузо коже

усне ду п ље .

стомато- [ грч .

st6ma ( re>l. st6matos)

уста] као

основни капитал, фонд; државне обвезнице, де­

пр в и део р е чи означава да се о н о у д р угом делу

оница , акција .

од н оси н а уста .

, -

е кс ч ејнџ тржиште новца,

берза хартија од вредности, ефектна берза.

стоматограф ија , -ё ж

стокброке р, -а м [енгл. stock-broker] онај кој и посредује у тргови ни хартијама од вредности.

стомаТОJlОГ, - а м ,

стокер, -а м [е .. гл . stocker ложач] теХН . апарат за механичко нагомилавање горива на р ешетку огњишта .

и НСС 8РШ ,

[8 .

3. л .

мн. стоки рају сврш.

сток] ста вити , стављати н е ш то у

стокове, ускладиштити, ств а рати залихе.

стокс, -а м [е>lГЛ. Стоксу

стоматологз

[8.

M>I .

стоматолози , ген. мн.

ста у стоматологији, зубар .

[8. стомато-, -логија]

мед.

н аука о болест и ма зуба и ус н е дупље, зуб на ме­ д ицин а.

стомаТОJlОШКЙ ,

stokes по фи з ичару џ . Г .

- графија]

сто м ато-, -лог] лекар с п ецијали­

стоматол огија , -ё ж

СТОЮlрати, стоки рзм ,

[8. стомато-,

о п исивање уста и л и ус н е дупље .

-3, -о

[ В. стоматологија] који

се односи на стоматологе и стоматологију .

који је поставио Закон о

стоматоrlЛ а ст~tка, -ё ж, дат. И ло к . стомато­

кретању тела кроз вискозне течности] физ. једи­

пласт и ци [В. стомато- , п ласти ка] мед. пластична,

ница којом се мери вискозност, у

р еко н структив н а о п ер ац ија уста.

(1819- 1903),

говарајућа једини ца је

Si

систему од­

cm2fS.

стоматопод и , стоматоп6дз м ">1 . [ В. стом ато-,

стокхолде р , -а м [енгл. stockholder] власник државних обвезница, акционар.

ма за хватање п ле н а по р ед уста служе и два п ара

стокuОбс р , -а м [енгл. stock-jobber] банкер ко­ ји спекулише на берз и, трговац деоницама, ак­ цијама.

стола, -ё ж [лат. stola од грч. stоliђ 1. кат. широ­ крста на крајевима, коју католички и англикан­ ски свештеници, за време црквених обр еда, п ре­ бацују око врата тако да им крајеви висе н из ра­

2.

крз нени женски оковр атник .

3.

скраћени назив за столарину , плату католичком свештенику за неки обред.

стом а х и к, -а м ,

стома, -ё ж [грч . st6ma уста] 6от. отвор на по­

-

разме на гасова између с п о­

љашње атмосфере и унутрашњих ткива; уста , усташца.

stomachus

средство, ле к за hодстицање рада желуца .

стомаЧ II Й ,

-3, -о

[ В . стомак] који се односи на

стомп , -а м [енгл.

stomp] МУ-Ј. 1. афроамерич ки

стомак.

плес.

2.

мелод иј с ко-ритм ич ка тех н ика у џсзу,

при којој осн ов н а мелодија као ос н ову има јед­ ну р итм и чку фо рмулу.

stop] 1. уз ви к као заповест, забра­ 2. знак за­ врш етка ј едне реч е ни це у телеграф иј и . 3. сп . вр­ ста игре тени са . .t. сто п -н ал ог еко ... н алог за ку­ пов и ну и з н ад ил и за продај у и с п од тр енутне тр­ ж ишн е

це н е,

(.....оп - сВетЈ IО

стомак, - ака м, мн. стомаци, ге ... мн . стомака уста] желудац.

од грч.

st6makhos,

стомах ици [грч . stomakhi-

на у зна ч ењу : стој ! стан и! заустав и се!

вршини биљака, об ично листа, кроз кој и се вр ­ ши транспирација

MII .

добар за желуда ц , према В . стомак] фарм.

стоп [еНГ1l .

СТОЛllllЙК = стилйт (В.)

[1Iат.

ногу.

k6s

ка трака, обично украшена утканим симболом

мена и груди.

грЧ . pus (ген . pod6s) нога] 300Л. в рста р акова који­

п р ема

st6ma

стоп-лампа

цр ве н о

с в етло

В, на

стоп-св етло, з адњем

делу

аутомоб ила, стоп-тај м муз . ритмичка техника у

афроам ер и чкој муз ици кој а се састој и у н аглом прек идању бита.

1177

стопер

CTpaTJIOT

СТОIIС Р , -а м (ж. cтollcpKa , -ё) [еllf"Л. stopper, према в. сто п] онај који зауставља, задржава,

најчешће аутостопер.

СТО lНlрати, сто пирам ,

3.

л. мн. сто пирај у

прекииути, прекидати.

СТОIIМОУ ШН , -а м [еш'л. stop mоtiоп зауста­ вљено кретање] сто пирање, заустављање сл и ке

на телевизору (н пр . код спо ртских преноса) .

сто ра, -ё ж [фр .

store] 1. за веса за 2. фиr". трепавица.

ста рија , -ё ж [итал.

прозор од

storia] прича, догађ ај .

СТОрlllfрати , сто рни ра м , ју сврш. И "ссврш. [итал .

3. Л. мн. сторни ра­ stomare сузб ити ; с кренути ,

в. сторно] екон. исправити већ укњижену стаику у књиговодству,

преllСТИ

на

други

р а чу н ;

пони­

штити, поништавати, обустави"и неки посту пак .

старно, -а м [итал . правно

стање

stomo] екон. Довоljење у ис­

отписом

ставке, пренос на други

погр ешно

укњиже н е

pa'IYH .

стохаСПlка , -ё ж, дат . и лок. стохаст ици [грч . stоkhаstikё, в . стохастички] вештина погађања;

стохаСТИ'IКИ, -а, -о [грч .

stokhastik6s вешт у

циљању] који је у вези са стохастиком; верова­ тан . .1. стохастичка музика муз . метод ком п о но ­

вања у којем се применом рач у н а вероватн о ће уводи СJlучајност у одређивање својстава му­ зичке (,-трукту ре .

страБЈtЗам, -зма м [нл ат.

strab6s

strabismus

од грч .

разрок] мед. разрокост,

а састоји се од осам једа наестера чких стихова.

страМИII , - ина м [л ат.

stramineus

сламнати,

прем а strа mеп слама] р ешеткасто ткање које се највише У П О'гребљава за у н акрсни вез; густо тка на п амуч н а тканина за папуч е.

страl\ГУJlација, -ё ж [лат. s trапgLl1аtiо, према s trапgtl1аге дав ити]

1.

мед. дављење, гушење.

вешање, смрт веш ање м .

3.

2.

при гушивање, ПОПI­

скивање .

страl\гулирати, стран гУ ли ра м, стра н гули рај у сврш. И нес врш. [лат. (у)давити ,

(у)гушити ,

ве ш ати;

3. л. мн. strangtl1are]

пригушивати ,

пот искивати.

страl\гурија, -ё ж [IIлат. stra ngtIГia од грч.] мед. отежаllО мокрење кој е прате болови.

стратагем, -е ма м [грч . stгаtёgёmа , в. страте­ г ија]

1.

ратно лукавство.

2.

фl1Г. лукавство, мај­

CTpaTel', -а и стратёг, -ега м [грч . strаtёg6s војstrat6s војска, agein води­ ти ] 1. п оз навала ц вештине ратовања , војсково ­ ђа. 2. фи г. онај који унапред пл анира. 1-111 за п о ведник , пре ма

стратегија и стратегија, -ё ж ['l'ч . strаtёgiа,

1. наука о

вештини рато вања која и стражује узајамне везе политичких ,

еко номских

и

р атних

елемената

припремања и вођења рата ; одговарајућа при­

з рикавост .

страбизмо мстар, -тра м [в. страбизам, -метар] мед. апарат за мерење страбизма, разрокости .

страБОТО~lIIј а, -ё ж [грч.

strab6s разрок,

в. -то­

мија] мед. оперативно ле'lење р азроко сти .

страдариј , - иј а м [итал.

stradario]

п о пи с ули­

ца, све улице у неком гр аду.

страдива ри, -ија м [према Антонију Сгради­

Stradivari, 1644- 1737),

мењена рат на тактика врховне команде. га о вештини ратовања.

3. еко >! .

нирање у раду неког предузећ а.

2.

књи­

дугорочно ПJlа­

4.

фиг. начин на

који се Iюстиже неки циљ .

стратиграфија, -ё ж [В . стратум , -графија]

страда, -ё ж [Иl~U1. strada] пут, друм .

варију (Апtопiо

трубадурској поез ији , која п от ич е са Сицилије,

пр е ма stга tёg6s војни за поведн ик] Бој.

према

књиж. ист.

strambotto]

сториј а.

учење о ономе што је вероватно, могуће.

strabism6s,

страмбото, -а м [итал.

врста љубавне п ес мице , посеб н о популарне у

сврш. И несврш. [В . стоп] зауста вљати , зау(:тавити ,

прозирне ткан ин е.

страДЈЈОТ в . стратИот.

итал и­

јанском градитељу гудачких ин струм е н ата] ви­

,'СОЈ' . Iшука која се бави описивањем односног, релативног положаја слојева стена ; историјска геологија.

страТИН311ДО "рил. [итал.

stratinal1do]

муз. с при­

пиј е ним гудалом .

олина или неки други гудачки инструмент који

стратиот, -а м [ грч . stгаti оtёs војни к] IIСТ. вој.

је направио Страдива р и или н еко од његових

војник, обично најамник , Ilлаћеник у старој срп­

потомака, чланова породице Страд ивари .

ској држави , као и у Византији .

1178

стратифиюiuија

стригйл

стратификаuија, -ё ж [с р . лат. stratificatio] 1. гсол . археол . образовање слојева, таложењс у сло­ јеве, слојевитост, наслаганост.

стрепитозо ПРI11I. [итал . strepitosoJ муз. БУЧIIО, бурно, узбудљиво, са шумом.

линГ8. додава­

стреПТОЗОJl, -ола м [11''1. strept6s увијен] фарм.

ње, таложење нових језичких слојева који на­

лек против стрептокока и др . микроба , користи

стају током времена.

се у лечењу ангине, упале плућа и сл.

2.

стратификовати, - кујём С8РШ. и несврш . [илат.

СТРСllтокишiза, -ё ж [грч .

strept6s увијен, 8.

stratificareJ reOJI. слагати у слојеве, таложити у

-кин(етИ'IКИ)] мед . супстанца добијена и з култу­

слојевима, услојити.

ре хемолитичких

стратогрзфија, -ё ж [грч . strat6s војска, в . -графија] 80ј. описивање војске, историја ратов а

стратокомора, -ё ж [8. стратус, комора] ко ­ мора у којој су услови исти као у стратосфери а служи за припрему космонаута.

стратокумулус, -а м

[ипат.

strаtОСUП1 L11L1S,

а

користи

се за

стрсптокок, -а м, мн . стрёптококи = стрепто­ кока, -ё ж [нлат.

уопште.

стре пт окока

отпушавање закречених к р вних судова.

увијен,

k6kkos

streptocOCCtlS, према грЧ. strept6s кошпица,

зрнце]

Б ИОЈI.

врста

округлих бактерија нанизаних као ланац које изазивају гнојење и тровање.

стрептокока = стрСптокок.

метеор. врста округла­

стрсптококнй, -а, -о [8. стрсптокок] који се

стог ниског облака, обично су поређани у групе,

односи на стрептококе, кој и је изазван стрепто­

према

8. стратус, кумулус]

КОКОМ.

најчешће сиви са мрачним деловима.

страТОIIЗУТ, -а м

[8.

стратум, грч . паLltёs мор­

нар] а8иј. пилот који је оспособљен и СТРУ'lњак за летење у стратосферу.

страТОllаутика, -ё ж , дат. и JlОК. стратонау тици

[8. стратум,

наутика] област наутике која се

бави стратосфером и летовима у стратосферу.

стратопзуза, -ё ж lR. стратум, пауза] мстеор. слој ваздуха у атмосфери на граници између стратосферс и мезосфере.

стратошJiill, -а м [В . стратум, -план] "8иј. ави­ он за лет у стратосферу.

план] ваздушни балон посебно направљен за дизање у стратосферу.

слој високе атмосфере, од

9 до 50 km,

У којем се

температура зна'lајно не мења или лагано расте с висином.

стратум и стратум, -а м [лат. strаtuП1] 1. по ­ гсогр. слој, наслага .

sternere

простирати ]

метеор. врста

ниских

облака СЛИ'lних магли.

СТРСllџер, -а м [еигл . туђинац.

длака,

8.

-оза] вет. зараз на болест Домаћих

ж ивотиња, изазвана бактеријом стрептотриксом .

стрес, -а м, МН . стресови [СНГЈ1. strcss] физички или пси хички доживљај који преоптер еhује и

исцрп љује о рганизам .

стреСIIЙ, -а, -о l8. стрес] који се односи на стрес, који је у вези са стресом.

strettaJ муз. брзи завршни

део концерата, оперских ариј а, живахни пасаж на завршетку.

збијено.

стреч, -а м [еНГ1l . stretch] тканина која садржи најлон, еласти н и врло је растегљива .

CTPC'IIНlr l , -а м [е IIГП. stretch ing] метода опу­ штања мишића и лигамената којом се успоста­ вља боља циркулација и релаксирање органи ­

стратус и стратус, -а м [1Iат. stratus прострт од

l:треП ТОТР llхоза, -ё ж lГРЧ. strept6s увијен, rp'l.

thn'ks

стрето "РИП . l ИТаЈl . stretto] муз . кратко, брзо ,

стратосфсра, -ё ж l8. стратум, сфера] метеор.

2.

strcpt6s увијен , 8.

туберкулоза, тифус , д и зе нтерија и др . болести.

стрста, -ё ж [итал .

стратостат, -а м [в . страто(сфера), (аеро)­

кривач, IIростира'l.

стреп томиuй н , -ина м [ГР'l .

-мицин] фарм . врста а нтибиотика којим се лече

зма, која је постала популарна од 90-их година хх века.

СТРСЧИIIГ Z 8. стрс" .

stranger] жарг. странац,

стрiН' Й ЈI , - ила м [пат.

strig ilis] ист. техн. напра­

ва којом су антички атлетичари после такмиче-

1179

стридор

строфа

ња стругал и

СТРИПТltзета, -ё ж [В . стриптиз] плесачица ко­

прљавштину с тела а глумци уље

ја и з води стриптиз.

од маски.

стридо р, -а м [лат.

stridor]

шум при дисању

код којега се чује звиждање .

стрије, стрија ж мн. [лат.

СТРИII-ШОУ, -а м [снгн .

strip show] представа у

којој се изводи стриптиз .

стрихнiiн, -ина м [фр .

stria бразда] фIfЗ ИОЛ.

strychnine]

хем. веома

бразде које се појављују на кожи трбуха, бедара,

отрован алкалоид који се налази у семену неких

дојки код трудница или особа које се наГЈЈО уroје.

биљака и који у малим количин ама делује на

стрике р , -а м [ енгл.

streaker, према streak врло

брзо проћи на јавном месту] особа која се без

нервни систем и изазива укоченост мишића и смрт; некад се користио као лек.

строБИЈюiiдаll, -дна, -дно

одеће крећ е на јавним местима (обич но из про­

['1"'. str6bi10s чи­

гра, 8 . -оидан] који је налик чигри , чиграст.

теста) .

стриктан, -тна , -тно [нат.

stricttls

од

стробилус, -а м ['1'ч .

stringere

стезати ] стро г, одсечан , јасно одређен, тачан ,

зврк .

str6bi10s чигра] 1. чигра,

шишарка.

стробо-лаМllа, -ё ж ['1'ч .

изричит, искључив.

стриктно прил . [В . стриктан] строго, тачно, стри кт 11 ост, -ости ж [В . стриктан] особина онога кој и је стр иктан или онога што је стриктно.

strictura,

str6bos вртлог,

8.

лампа] техн. лампа која даје низове бљеска врло кратког и јаког осветљења, а у синхрониз ацији с

одсеч но , и з ричито, искључиво .

стриктУра, -ё ж [нат.

2. 60Т.

према

stri ngere

стезати; везати] сужавање, стезање неког при­ РОДНОГ канала У организму (ц рев ног канала, мо­ краћне цеви и сл.).

камером омогућава да се снимају објекти који се крећу великим брзинама.

стробо-рiiсвета, -ё ж ['1'ч .

str6bos вртлог] техн .

осветљење које користе стробо-ла мпе које се об. периодично пале и гасе да би се постигли светлосни ефекти у дискотекама , клубовима, на концертима и сл.

стример и стример, -а м [енгл .

streamer]

штамп.

жарг. наслов који је заузео целу страницу, кру­ пан наслов.

строБОСКОII, -а м ['1'ч.

str6bos вртлог,

8.

-скоп]

техн . уређај за изучавање кретањ а тела које се брзо креће или вибрира, тако што се перио­

стриминг, - а м [е нгн .

streaming] рач. отварање

дичним осветљавањем или посм атрањем крета­

и покретање аудио и видео фајлова одмах по

ња кроз широке отворе на покр етном диску по­

преузимању с Интернета .

стиже утисак да се кретање успорав а или зау­

нат.

cTpltHr, -а м, мн . стрингови [е нгл . striпg, према stringere везати; стезати] 1. трака, узица. 2.

женски

купаћи

костим

направљен од веома

уских комадића тканине.

ставља у правилним размацима.

с-грома, -ё ж ['1'ч. strбmа простирка, мадрац]

1.

физнол . основна супстанција неког ткива, на­

рочито везивногткива жлезда.

СТ РИfl, стрипа м, м н . стрипови [енгл .

strip] 1.

прича која је приказана низом слика уз тексту­

алне дијалоге и објашњења.

2. дугачка уска тра­

2.

простирка, по­

кривач , ћилим .

C-ГрОIЩИЈаIIИТ, -а и СТРОllциј iшiiт, - ита м [еll"Л .

strontianite од Strontian earth место у Шкот­

ка која служ и за идентификовање власника (на

ској] минер . стакласти минерал који се користи

кредитним картицама и сл.).

за стронцијумске препарате и у производњи ше­

мушкарац који

ћера .

striptease од strip сву­ tease задиркивати , дражити] тачка у ноћним

tium,

cтpllnep, -а м [енгл.

stripper]

C-ГРОllцијум, -а и cтpOllltiij, -ија м [нлат.

и зводи стриптиз.

стриптiiз, -иза м [енгл . ћи,

клубовима кад се пл еса чица (ређе плесач) пола­ ко и изазовно свлачи догола, најчешће уз прат­ њу музике.

1180

према

месту

Стронцијан

Шкотској] хем. елемент, симбол

38,

stron(Strontian) у

Sr, редног броја

употребљава се у пиротехници .

с-грофа ис-грофа, -ё ж ['1'ч. stroph~ окрет] нај­ мање два стиха која су повезан а заједничком

ступа

строфilНТИl1

ритмичком организа цијом , интонацијом и ри­ мом.

струмектомија, -ё ж

строфilНТИI I , -ина м [нлат. strophantinus, пре­ ма f1JЧ. stroph~ окрет, anthos цвет] отровни кар­ диоактивн и гликозид који се добија из семена

струмитис, -а м [ В. струма, -итис] мед. запа­

струмозаli, -зна, -зно [л ат. strumosus, према

СТРОфЗIIТУС, -а м [нлат. strophanthus, В. стро­

строфи ка, -ё ж, дат. И лок . строфи ци [В. строфа] КЊI1Ж. подела стихова на строфе.

поетике о прављењу строфа.

3.

2.

строфулус, -а м [нлат.

strophulus од f1JЧ . strop-

мед. кож на болест у виду мехурића и квр­

жица која се јавља код мале деце.

структУра, -ё ж [лат.

1.

начин

устројство; распоред .

structura, према structus грађевина, зграда, тво­

студентзрија, -ё ж зб. [В. студент] пом ало

студија, - ё ж

структуралitЗам, -зма м

[8. структу ра, -изам]

правац у савременој науци који захтева да се чи­

[8. студиј] 1. теж ња , стремљењ е ,

ревност, орност за нешто . сти науке и уметности .

2. pacl·lpaBa

студије, -ија ж МН . [лат. sщdium , према који се труди од

1.

studere

studens

интересовати се за не­

бављење неком науком или уметношћу ,

истраживање, проучавање, учеље.

2.

похађ ање

високе школе , факултета.

њенице једне научне области проучавају као

стУдијскй, -а , -о [В . студиј; студио]

елементи зависни од целине (структуре) у коју

припада, који се односи на студиј.

су укључени.

носи на студио

[8.

из обла­

лик . нацрт неког умет­

3.

ничког дела , прој екта .

што]

ревина.

који се труди] ученик , слушалац на

ироничан назив за високошколце , студенте.

грађења , састав, склоп,

2.

studens

предавањима високих школа , високошколац.

књиж. део

теол . одмеравање

ставова у песни чким књигама Старог завета.

састављен]

стУдент, -а м, мн . стУденти , ген. МН . студената [лат.

ристе у медицини.

8.

струма] мед. гушав , шкрофулоза н .

фантин] бот. врста тропских биљака које се ко­

h6s]

струма, ектомијаЈ

љење, упала гуше .

биљака строфа нтус .

1.

[8.

мед . оперативно уклањање струме .

2.

1.

који

који се од­

боравак време пров еде­

(2). ;. -

структурзлист(а), -ё м, МН. структурiu1ИСТИ

но на студијама или на усавршавању у ино­

структура] присталица, поборник структура­

странству; студијско путоваље путовање које има за циљ истраживање , проучав а ње , у ч ење .

лизма.

структур.tрати,

структурирам,

3. л. мн .

структу р ирају св рш . И несврш. [8. структура] дати,

стУдио, -дија м [итал .

studio од лат. studium] 1.

соба, просторија у којој уметници раде, атеље .

давати нечему структуру , учинити да нешто бу­

2.

де структура .

зијске емисије; просторија технички опремљена

струК"IjРliИ, -а, -о [В . структура] који ј е део структуре, који припада структури.

;.

просторија из које се изводе радио и телеви ­

за аудио снимања и миксања з вука и гласа.

струк­

студиозаll, -з на, -зно [лат.

studiosus] 1. дубо­

турна анализа еко н . анализа која рашчлањује

ко проучен, акрибично израђен , з налачки , уче­

све компоненте fюсматра ног објекта или гаран­

њачки, високо стручан.

тује снимање конкуре нтског окружења, струк­

но прилази сваком проблему , који темељно про­

турна инфлација екон. инфлација којаје резул­ тат,

која

потиче

из

државних

којима се показује начин везивања атома у мо­

учава неш то.

студирати, сТУ ди ра м , несврш . [лат.

studere] 1.

3. л. МН . студи рају

брижљиво истраживати ,

изучавати нешто, проучавати , помно испитив а­

лекулу.

struma од лат. ] мед. увећање

штитне жлезде које настаје услед недостаткајо­ да, гуша.

марљив , који озбиљ­

националних

структура; структур не форм уле хем. формуле

стрУма, -ё ж [нл ат.

2.

ти.

2.

похађати високе школе , учити за и с пите.

стУпа, -ё ж [санскр .

sriipa] apxlfr. врста буди­

стичке религиозне куполасте грађевин е у Индији.

1181

сryпiiда н

суберiiт

cryпида ll , -дна , -дно [лат. ту п , пригл уп .

2.

субарсндатор, -а м [lIлат. suЬаlТепd аtог, В . су­

sttlpidtls] 1. глуп ,

баренда] подзакупац .

блесав , будаласт.

субаР"""ТИ'IКИ, - а,

ступида риј ум, - а и СТУПlщариј , - ија м [В.

-6

[В . суб- , Арктик] кој и се

ступидан] низ глупости, списак глупих изјава (у

нал аз и у близини поларних крајева , н а IIр елазу

обл ику текста, књижице и сл.) .

из умереног у аркти'ЈКИ појас .

ступиДlIOСТ, -и ж [В . Сlупидан] п ост.

мањи од а:гома .

2. блесавост.

стУпо р, - а м [лат. sropor ] мед. а . УКО'lеност, утрнулост, обамрлоет, неосетљивост; духовно

обољење које се манифестује одсуством воље. б. пре нераженост,

субатомск ii , - а ,

1. гл упост, ту­

запрепашћеност.

•

катато­

IIIIЧКII - тотална и трајна укоче н ост; СУДСIOI

•

[В . суб -, атом с ки] који је

-6

субатомска чсстица ч естица

мања од атома .

субаЦИДIПСТ, -ета

" [ШlaТ. subaciditas, према

В . суб- , ацидитет] мсд. слаба , смањен а кол ич и н а киселине.

субаша , -ё ж [тур. suba~l] ист. 1. градски н ад­

-

нагл а психичка и моторичка укоченост које за­

зорник у Турском царству .

х вата неке ОП'lуженике након изрицања пресуде.

хијске власти у селима Србије прсд Пр в и с р п­

cryпрато р, -а м [л ат. stllprator] прав . силова­

2.

пр едста в ник да­

ски устанак .

субвснц иј а, -ё ж [лат. stlЬvспtiо] ј ед н о кр атн а

тељ.

cryпрум, -а м [нат . sroргшn] СИЈ10вање, обљу­ ба, блуд .

ИJlИ вишекратна помоћ државе некој ин сти ту­ цији (позоришту ,

Hayqlloj

установи и сл.) ил и

појсдинцима ; помоћ, припомоћ .

суахили В . сваХ И Jl И .

суБВСIIЦИ()llIIсан, -а , - о [В . субве нциј а] н ов­

суб-, су п- [лат.

stlb] предлог који у сложе ни ­ ца м а има з начења : 1. за простор: йод, исйод, до, у. 2. з а време: око, бatu йред, одмах Йосле . 3. за ста ње : Йод.

чано помог н уг од државе .

суБВС IIЦИ (Jll и сати, -нишём сврш. И нссврш . [в . субвенција] дати , давати помоћ у нов цу, Н ОВ 'Ј а­ но помагати .

субакУ-Та ll , -тна , -тно ["лат.

subactltus, према

субверзиван , -вна, -вно [фр .

subversif од лат.

В . суб- , акуган] мед. који се не развија изнеЮlДа ,

stlЬvегsiVllS од stlЬvе гtеге збацити , ср у ш ит и] ко­

НаЈ'Л О , који се јавља са умсреном температуром

ји има особине субверзије, којије CКJIOlJ субве р­

(о гроз ници) .

зији, р ушила'IК И , р азо ран , превратнички .

субалИМС lIта циј а, -ё ж [ВЈШТ.

suba1imcntatio,

субве р з иј а, -ё ж [л ат.

sLlbversio, пре м а subver-

пре м а В. суб- , алиментација] мед. неправилна ис­

siVtls

х р ана, недовољно уношење хране која је неоп­

важећих вредности и гюстојећег стања у др у­

х одна да орган и зам нормално функционише .

штву изнутра .

субалпскii, - а,

-6 [ В . суб-] који постоји , живи ,

расте у подножју Алпа, подалпски.

субаJlтс раll, -рll а, - р но [лат.

субде рма ла н , -лна , -лно [В . суб -, Ј ' ''т.

суБДОМ Иll а llта, -ё ж [в . суб- , Домин а н та] муз . четврти ступањ дур или мол лествице.

ма , миноран по вредности , мање значајан .

субалтс ршiција , -ё ж [нлат.

stlba1tematio, п ре­

ма В . субалтеран] завис ност, подређеност, пот­

субдуралан, -л н а, -лно [В . суб -, нат. dLlГLI S тврд] анат. који се налази испод тврде можда н е опне (најчешће крвни гюдлив

су беризација, -ё ж [IIJШТ.

чињ е ност.

субаРСllда, -ё ж [ш,ат. StlЬаlТепdа , према В. суб-, ареlща] предаја већ закушъеног имања не­

derma

кожа] а нат. поткожни.

stlba1temtls] који

ј е ниже врсте, који је другоразредан по одлика­

од suЬvеrtеге збацити , срушити] ру ш ење

лат.

stlbcr

- хема щом). stlberisatio, према

плута] бат. опнутавање .

субсрит, - ита м [лат.

subeI" ПЈЈутај технОЈ'. ве­

ком другом у аренду, под закуп ; зајам који правно

штачки пр оизвод од юмрвљене пл угс и ЈЈепка,

ил и физ ичко лице предаје другоме на отплату .

који је тврђи од гшуге .

1182

сублуксација

субероза

субсроза, -ё ж [lIлат.

suberosis, премала-г. suber

плуга] МСД . п рофес ионална болест код особа ко­ је удишу прашину, пиљеВИflУ од плуте.

субјУlIктйван , -в на, -вно [лат. прем а

суберозаll, -з н а, -зно [ В. субероза] кој и болује од суберозе .

subiunctivus,

придодат од SllЫuпgеге пр ид о­

subiunctus

дати] који показује особи н е субјункта , конјук­ т ив а н .

субито прил , [лат.

subito] муз . брзо, журно , хи­

субкатсгорија в. супкатегОрија . субконтраокгава В, СУПКОlIтраOl,..ава .

тро .

субјек(а)т, -кта м, МН. субјект и, ген . МН . субје­ ка та [лат. према

subiectum оно што је подметн уго , калк f1JЧ . hypokeimeno n] 1. а. особа која је но ­

силац радње , стања или зб ивања . б . особа уоп­ ште.

субјункгйв в . кОнјункгЙв .

2.

а . псих . носилац с в ојстава и дож ивљаја . б.

филоз. биће које с поз најс и делује.

3. f1JaM .

им е н­

ски део реченице, об. у н оми н ативу, о којем го­ вори предикат кој и се са субјектом слаже, кон­ Iруира у роду и б рој у .

4.

ф l1l'. особа , тема, пред­

мет, пројекат о којем се расправља .

..

правни

-

физичка или правна особа као носилац неког

суБКУJl1"Ура в , суп КУЈп-У ра . субкутаll в. сУпкутаll . сублймаll , - мна, -мно [лат.

subIimisj 1. који је 2. који изазива

л ичан ; узвишен, вел ич анствен . страхопо ш товање ; страшан.

суБЛIlМат, -ата м [нат. ција]

subIimatllm, в. сублима­ 1. производ сублимације. 2. фарм. живи н хло­

ри д; антисептик.

сублиматйван , - вна , -вно

[8.

сублимациј а ј

који субл и ми ра.

суБЛlfм iпоријум, -а и суБЈlИмато рйј , -ија м

права.

субјектйваl l , -вна, -вно [лат.

subiectivus] 1. а .

[НJlaT. sublimаtоriшn, в. субл имациј а]

1. место где се

који проматра , расправља , расу ђ ује са свог ста­

врши сублимација.

новишта или из угла сопственог интереса . б . ко­

сублимација, -ё ж [ннат. SllbI imatio од нат. subIimatio узв и с и вање, прем а SlIblimus узв иш ен] 1. ХСМ. прелаза к чврстог тела у пару и IIOHOBHO згу шњ а ва ње те п а ре у чвр ст обл ик . 2. n Cll x . нс­

ји некоме држи С1ра н у.

2.

кој и се од носи на су­

бјекат, који I lрипада субј екту, који сад рж и су­

бјекат .

субјектив но право овлашћење које

..

имају 110једини правн и субј екти.

субјективизам, -з ма м [нлат, субјективан]

1.

з нање субјективно, и стога су његове могућно ­

2. раз.

изношење необјективног,

3. л . MII .

субјективизирају и субјектifвизовати, -зујём сврш. и несврш . [в . субјективан] посма1рати, гле­ д ати са свог стано вишта .

субјСЮ'ивизоват и в . субјеКТИВИЗl1рати .

субјеЮ' ИВlfст(а), -ё м, МI\ . субјективисти [В . субјективан] онај

који субјективно гледа на

проблеме, који је пристал ица субјективизма .

субјеКТИ8НОСТ, -и ж [В . субјективан]

1. осо-

бина онога који је субјектива н , онога што је су­ бјективно .

2. фиг.

пристрас н ост, н еобјект ивност.

субјекција, -ё ж [лат.

них наго н а и П01реба према ци љев им а који сс сматрају прим е ренији нормама.

3.

ф"" , огшемс­

њивањ е, и д еали зо вање .

суБШ1мирати в . сублимисати . сублимисати, -м ишём и суБЛИII<1I1раТII, су­

искључивог, ПРИС1рас ног мишљења .

субјективизирати, субјсктиви з ирам,

средство за сублимацију.

свесно преусме р авање при мар ни х, ИН СТ ИНКТ I1В ­

subjectivismus, в ,

филоз . у чење по којем је цело са­

сти ограниче н е .

2.

subiectio подметање] 1. 2. рет. питањ е које

11OДЈIOЖНОСТ, потчињеност.

бл имйрам ,

3. н, мн. суБЈ IИМI1 р ају сврш . и II ССВРШ. sublimare узвисити, нрема SllbliП1llS узви­ ш е н] 1. вршити сублимацију . 2. нрство рити се , претварат и се у нешто више, уз виш ено . 3. фиг. [лат.

дати нечему узв иш ен и зглсд, идеализовати.

суБJlltllгвалаll , -лна, -лно Ilш ат . пр ема в . суб- , J I ~T .

linglla ј език 'l

sLl bl ingLlalis,

а ll ат. онај који се

налаз и под ј ез иком, подј ез ичан .

сублицитација, -ё ж [lIлат. уступање н ајјсфтинијем

Sllblici tatioj тpl · . JlOHyl]a'IY.

суБЈ lокација, -ё ж [lIлат.

sllbIocatio,

према

8.

суб-, лока циј а] трг. подзаку п.

сублуксаlщја, -ё ж [lIл ат. лукса циј а]

мед.

sublllxatio,

говорник сам себи поставља , па на њега сам и

суб-,

н епотпуно,

одговара .

ишч а ш ење зглоба , полуишчашење .

пр ема в .

дел имичн о

1183

сузафОIl

суБЛУ1lа раll

сублуна ран , -рна, -рно [в . суб-, лунаран] који се налази под Месецом.

2.

суброгација, -ё ж [срлат. SllЬгоgаti о, према лат.

1.

фиг. земаљски,

sllbrogare

субмаllДибуларан, -рна, - рно [в. суб-, ман­

сто другога, ступање у нечија пр ава.

дибул а] ан ат. којије испод вилица, подвилични.

субмисйва н, -вна, -в но [лат.

submittere

submissis, према

попустити] који је покоран, послу­

сувеlЈЙР, -ира м [фр . ма , за успомену.

суверён, -ена м [фр .

субмисија, -е ж [лат. submissio, према sublllitпопустити]

1.

слушност.

2.

пристанак.

3.

прав. јавна понуда,

предлог.

суверен, -а, -о [фр . моћи или положају.

суБМИСИО Jlизам , -зма м [в . субмисија , -изам] ба које траже заштиту и ослонац.

субно рмала, -е ж [В. суб- , нормалан] геом . пројекција нормале на икс осу.

суБJlоугБу к, -а м [енгл.

3.

фиг. који нечим потпуно

субокс йд, -ида м [в . суб- , оксид] хем. степен оксидације неког метала који садржи мање ки­ сеоника него база тог метала.

суборбитала ll, -лна , -лно [В . суб-, орбита] који је испод орбите, подорбиталан.

суборд инација , -е ж [срлат .

1.

subordinatio од

а . подређеност нечи­

јем ауторитету, зав исност од нечијег аугори те­

та . б. нижи положај у х иј е р архији, по чину , кла­ с и и СJl., раНПlрање према степену важности .

3.

'1'ам . завис ност реченица; хипотакса .

или народа на сопственој територији ; незав и ­ сност такве власти у односу на спољашње ути­

ставити

под

3. л. ми . суб­ St1bordinare] 1.

суверсност, -ости ж [В . суверен]

контролу;

подредити ,

подређивати, подвргнути, подвргавати .

2.

суб Ilена в.

sub роспа .

субl1с риодизација, -ё ж [в. суб-, периодиза­ одизације.

субllОЈЈа ран, -рна, -р но [В. суб-, поларни] ко­

сугерисати, -ришём сврш. и несврш . [лат.

sllgge1. (некоме) утицати на нечиј е мишљење ИJl И намере. 2. (нешто) предложити , предлагати.

геге] на

сугестиБЙЈЈаЈЈ, -лна, -лно [фр .

st1ggestibilite, в.

сугестија] који је подложан сугестији и суге­ стивности, који се поводи за туђим мишљењем ,

пријемчив .

сугестибилност, -и ж [в . сугестибилан] пси­ хичка особина смањене властите воље и нагла­ шене пријемчивости за утицаје других.

сугестйваll, -вна, - вно [ннат.

st1ggestivlls,

расположење или створи увереlbе код ДРУ I'ОIЋ.

сугестивност, -и ж [в . сугестија, сугестиван]

1.

особина онога који је сугестиван .

2.

способ­

сугестија, -ё ж [срнат.

sllggestio, према нат. 1. моћ утицаја једне особе на другу или на саму себе . 2. оно што је сугерисано, предлог, подстицај . 3. Гl oдceћaњe на

Sl1ggerere

и знети, указати)

сузафон, -а м [енгл .

собарица] муз. со­

sot1saphone,

према аме­

прански део у оперети, комичној опери или во­

ричком композитору који га је констр у и сао

двиљу, об . је то улога собарице.

Р.

1184

В.

сугестија) који је способан да изазове одређено

нешто , призвук, наговештај.

ји се налази испод пола.

soubrette

2.

ност да се утиче на друге људе.

ција] подеJlа на мања (краћа) раздобља од пери­

суБРlпа, -ё ж [фр.

особина

највиша власт, ознака неограничен е власти .

сма­

трати нешто мање важним, занемарити нешто.

1.

онога који је суверен, онога што је суверено.

суборд юн'iрати , субординирам, ординирају сврш . и несврш. [срлат.

souverainete, В. суве­

цаје .

се може носити.

подредити]

СУВСРСlilпёт, -ета м [фр .

рен] потпуна , апсолутна власт ВJlадара, државе

subnotebook] рач. мали

рачунар на преклапање (мањи од лаптопа) који

ста вљати ,

sot1verain] 1. који само­ 2. који је врхунски по

стално влада, независан .

влада (знањем, вештином и сл.).

псих. карактерна особина слабих, лабилних осо­

st1bordinare

souverain] највиши носи ­

лац врховне власти у држави , вл адар.

потчињавање вољи , аутори­

тету или судовима друге особе; покорност, по­

sOllvenir од лат. st1bvenire

подсетити] предмет који се купује н а путовањи ­

шан , потчињен .

tere

именовати н екога за за меника] прав .

заме на једне особе другом , постављање на ме­

пролаз ан.

SOl1sat1, 1854- 1932»)

(1.

муз. лимени дувачки ин-

сулфатијазол

су кусор а н , -рна, -рно [лат. SUCCUSSUS од SUC-

струмент басовског ре гистра , који се носи пре­

cutere

ко раме н а.

одвија, долази један за другим , узастопно , у ви ­

особен .

су ItЦЙД, -а и СУIЩЙ Д, -ида м [нлат. suicidium од л ат.

потрести] који потреса, дрма.

сукцес й ва н , -вна , -вно [лат. successus] који се

су и ге н е рис [лат. Slli generis] својеврстан ,

sui себе,

8.

ше наврата .

СУК Н ССИВ II ОСТ, - и ж [В . сукцесива н] особин а

- цид] самоубиство .

СУJfцйдаll , -дна, -дн о [В. суицид] који је склон самоубиству, су иц иду, који има особине суицида.

СУ IЩИД IIOСТ, - и ж [В . суицид] особина онога који је суицида н , с клоност ка самоубиству .

суј ета , -ё ж [рус . суета] изражен а брига за се­

или стање

OHOI
низање , уза­

стопност , редослед .

сук цес ија, -ё ж [лат. successioJ

1.

процес ил и

чин при којем се људ и, ствари , неко ини н е ш то ређа један за другим.

2.

IlpaB. прен азак , прен ос

права с једног носиоца на другог, насн еђив а ње.

бе и своје в ред н ост и , таштина , испразност, са­

3.

мољубље .

ВОПlИх заједница на истом станишту током пр о­

суј еТ II ОСТ, -ости ж

[8.

сујета] особина онога

који је сујетан .

suyolcu] зан . стручњак за

-ата) [нл ат. Sll ссiпаtum , фр . succil1ate, прем а лат.

су к, -а м [арап. suq] базар , без истан. сУ клада .l , -д н а, -д но [рус. сукладный]

1. мат.

к ојије као други , налик, кој и од­

говара некоме/н е ч ему (чешће у употреби у Х РВ.) .

су кл аД IIОСТ, -ости ж [В. сукладан] мат. рела­ ција између подску пова неке равни који се могу изомстријом п р есл икати један у други, конгру­

енција ( ч ешће у у потреби у хрв . ) .

Сукот, -а м [ хсбр . Sukoth] рсл . старојеврејски праз н ик који се пр аз но вао

10 дана

у рану јесен,

у знак з ахвалности за ж етву ; з а то се време жи­

вело у колибама од грања у спомен на номадски ж и вот Јевреја п р е дол аска у Палестину .

с у кр е, -а м [ ш п а н . socre, према А . Х . Сокреу

(Antonio Jose Socre),

првом председнику Боли­

вије] банк . новчана ј ед иница у Еквадору.

су куб ус, -а м = сукуба, -ё ж [лат .

ћИ Jl ибар] ХСМ . сони и еспери ћил и бар­

ске киселине .

сул и ге н , -а м [тур . sUlUgen Ј хе м . црвена бој а ватреног одсјаја, попут цинобера, кој а се кори ­ сти у козметици и у сникар ств у .

султа ll , -а на м [тур. sultап од арап .

sulta n] 1. 2. им е

ист. титула османских царева од ХЈП века . за внад ара у неким иснамским з ем љ ам а .

СУЈпа н а, -ё ж [тур . sultana] 1. укра с н а капи . 2. врста турске женске хаљине.

султа юtја, -ё ж [тур . пјууа царска]

1.

sultaniye од ара п . sulta2. сунтан о ва

султан ова жена .

кћи .

СУЛУ ll ар, - а = СУЛУllдар, -ара м [тур . s iliпdiг из грч . ] лимена округна цев кроз коју изнази дим из

сулу нда р = сулун а р (в . )

succuba]

митол . жена демон кој а ступа у сексуалне односе са ус н ул и м људ и ма.

СУJl ф амид и , сулфами да м м н ., ј д. сул ф а мид, ген . сулфамида [лат.

sulphur сумпор] м ед ицин ски

препарати слични сулфоцидима .

су куле lпа , -ё ж, ген . м н . сук)rл ената [лат.

SUCUS

сок, сржЈ бат . в рста б и љ ке с меснатим и сочним листовима која жи ви на сувим стаништима .

cus

Sllccinum

пећи , чунак.

сукуба = су кубус (8.)

СУ КУЛС llција [нлат.

successor]

о н ај који некога наслеђује, наследник .

СУК Цl1наТIf , СУКЦИНiiта м мн . о д. СУКНlшат,

изградњу и поп р авља њ е водовод а .

2.

цеса прилагођавања новоствореним усновим а.

су кцесо р , -а и сук цёсор, -а м [л ат.

сУј олџија, -ё м [тур.

конгруе н тан .

биол . узастопно смењивање различити х жи ­

succulentia, према лат. su-

сок] сочност, хр а нљ ивост.

СУ КУС , -а м [лат. SUCUSJ срж , бит.

сул ф ат и , сулфата м та [л ат.

sulphur сумпор]

MII .,

јд. сунфат , ге н . сунф а­

ХСМ. соли су мпорне ки се­

лине .

с ул ф ат ијазол, - она м [л ат.

sulphur сумп ор]

ф"рм . н ек прот ив зараза и зазваних гонокок ама,

cTpellToKoKaMa,

стафинококама и сл .

1185

сулфат нй

супер

сумотори , -ија м [В . сумо] сп . такмичар у сумо

сулфатнй , -а, -о [В. сулфати] кој и садржи сулфате, који се састоји од сулфата.

сулфйд, -ида м [лат. њење

метала

и

Sl1]p]1Ur сумпор]

су мпор а,

со

рвању, сумо- рв ач.

сумпор и сумпор , -а м [лат.

хсм.једи­

сумпорводоничне

slllftJl']

slllpur, slllphur, 16, симбол S,

хем . елеме нт , атомски број

неметал којије доба р изолатор, а појављуј е се у

киселине.

СУЛфЙД IIЙ , -а, -о [В . сулфид] који садржи сул­ фиде, који се састоји од сулфида.

сулфйт, -ита м [1Iат.

сумпорисаТlI , -ришём сврш . И несврш . [ В. сум­ пор]

сумпор] хсм . со

sl1 ]phur

н еколико облика и користи се у индустрији .

сумпорасте киеелине .

лозу сумпорним прахом

2. Bohe пре остављања

за з имницу, или вин ску бурад пре претакања .

СУЛфО llа~lIfДИ В. сулфаМИДII .

СУМПОРIIЙ, -а

СУЛ ф
СУЛU, -а м [нсм .

1. за прашивати

изложити сумпо рн ом д и му

Su]ze]

, -о и СУ МПОРIIЙ , -а , -о [в . сум-

1I0Р] који се односи на сумпор , који је од сумпо­ ра . • сумпорна киселина к и се.llина којаје незао ­ билазна у технолошким процесим а ; сумпор-ди­ оксид безбојан гас који има оштар мирис.

желе.

С У МПUl1ја , -ё ж [лат.

сума, -ё ж [лат.

summa од sumПlU S највиши] ]. број који се добија сабирањем , збир, износ . 2. одређена количина новца, свота. 3. фиг. укуп­ ност, бит; в рхуна ц , н ајви ш а тачка . • - сумарум (након излагаља, као закључа к) с ве у свему, на­ покон, на к рају крајева.

2.

суна , -ё ж [В. сунет] традиционални мусли­ мански :ЈаКОНИ за кој е се тврди да су засновани на Мухамедовим речима и п оступцима , али ни­ су непосредно припи сан и Мухамеду.

сунђер, -а м [lУР .

сумабl1ШIOСТ, -и ж [В . сума ] особи н а и стои­

узимање .

sumptio] 1.

лог . претпоставка , премиса.

реда

siil1ger]

Spogia (Pof'ifef'a)

зоол. животиња из

са сесилним на'IИНОМ жи­

мених величина да се могу међусоб н о сабират и ,

вота, с п ужва.

збирљ ивост.

тиње које се ко р исти за прање и брисање ; спу­

СУМalЩ, -а м [лат. SUПlJllапdu s, в. сума ] саби­

заст. осу ш ено тело такве живо­

жва за брисање.

сунет, -а м [тур . siiП l1 еt од арап .

рак.

сумара ll, - рн а, -рн о [према ЈШТ. Sllmmа гiшn кратак преглед , рез име] зб ир .

2.

2.

1.

који је доб ијен као

који је сажет, укратко ИЗJlожен.

сума рён, -ена м [фр .

sous-marin]

вој . подмор­

ница .

су матрiпам, -зма м [према острву Суматриј песничко схватање света у којем влада дубљи

sUl1l1a] 1.

све

ш то је Мухамед проповедао , а не 1IИШС у Кура­ ну.

2.

сунсћеље (обрезивање пен иса по верским

про пи с им а); в. СУI·lетити . сунетити , -им сврш. И II ССВР Ш . [В . сунет] обре­ зат и , обрезивати мушку децу (код муслимана) .

су нйт, -ита м [а р ап .

sunna

обичај , навика]

п рипадни к н ај бр ојније исламске струје која је конзервативна и р елативно толерантна , а засту­

космички закон и смисао (по песми СУ/llашра

па традиционал и стичко учеље по којем су по­

М. Црњанског) .

следња света рсч Куран и Мухам ед.

сумаuија, -ё ж [Н1I ат. S ШnПl аt i о] мат. сабирање, збр ајање .

суп- в . суб- .

сум ирати, су ми ра м ,

3. JI. мн.

суми рај у св рш .

И нссврш. [срлат.

1.

сабрати,

summare, према лат. summa сума] сабирати. 2. сажети, закључивати.

сумо, -а м 'јан. sшnо ] сп . традицио н ално ја­ панско рвање ста р о

2000

годин а, при којем је

циљ да се противник присили да н еким делом

тела (сем сто п алима) дотакн е тло.

1186

cYlla и суrш, -ё ж [фр. soupe] бистра чорба, јуха. супеllТОПф, -а м [ нсм .

SlIppentopfJ

чинија за

супу.

супер- [лат.

sllper

и з над , преко] као први део

сложенице озна ч ава да је н ешто и з ражено или заступљено у најве11Ој мери .

супер

11 ндеКJI.

[1Iат.

sl1per изнад, преко] 1. прм. 2. прил . сјајно, одлично .

изврстан , одли ч ан , диван.

суперарбитража

СУllеронулација

суперарбитража, -с ж [в, супер-, арбитража] Допунско мишљењс или

пресуда о

lIeKOM

про­

блему (у праву, мсдицини),

изглед индиферентан према нсвољи, болу и СЛ.

СУПСРIIОРIIОСТ, -и Ж [нлат.

супсрарбитријум, -а м [нл ат, SLlрегагЫtгiшn] прав, одлука, решење у вишој flНстанци, највиша

в , супсриоран]

1,

sLlperioritas, прсма 2. виша

надмоћност, прсвага.

власт; старешинство, н астојништво.

СУПСРКОМПСlIЗација, -с ж [о , супер-, компен­

одлука,

суперацидiпёт, -ета м [нл"т,

superaciditas]

супср:iција, -с ж Iлат, suрегаtiо]

1, прелаже­ lIailMoIlHoCT, 2,

ње, превазилажсње, ГlpeДHOCT,

супернелсслалом, -а м [В , супер-, велесла­ лом] сп, ДИСЦ ИГlлина алпског скијања на стази спуста која има мањи број капија него код сла­ лома и вслсслалома,

сунсрвслтср, -а м [в , супср-, велтер] С'l, катего­

66,7 до 68,9 kg).

СУПСРllltзија, -с ж [срлат.

SLlpervisio] 1. кон­ трола и Ilа) (гледање послова, радњи и сл, 2. еко,.. детаљна ревизија банкарског пословања 11 мера за побољшање пословања.

супервизор, -а м [срлат,

суперкомпјутср, -а м [В . супер-, компјугср]

KOMlljyrepa

с краја ХХ вс­

ка, има више централних процссора , ВСЈIИКУ мс­

морију, капацитста до

1О 000 000

операција у

секунди,

СУПСРЈ1атив, -а м [нат.

sLlperlativLls највиши] 1, 2, грам, трећи степен

највиши стспен 11Oређењ а.

КОМГlарације Гlридева . О "оворити (о коме или чему) у СУllсрлаТIIВУ много хвалити некога , го­ ворити о неком свс најбоље,

СУ IIСРJlатива ll , -Blla, -вно [лат,

superlatiVlls] 1.

који се н алаз и на највишем cтelleHY СУllериор­ ности, Ilрворазредан, одличан, ненадмашан ,

sLlpervisor]

онај који

надгледа рад других, контролор, надзорник.

СУПСРДlШlIдснда, -с ж [в. супер- , дивидснда] део дивиденде који се, кад се покрију остали трошкови, исплаhује као вишак акционарима.

супердрс)щот, -ота м [енгл , SLlрегdгеаdПОLlght ,

CYllep-]

напора .

рач, класа всомајаких

астрон, разлика у брзини кретања ГlлaHCT'd,

рија у IlрофеСИОllалllОМ боксу (од

зација] биолошки процес током којег се органи­ зма опоравља после дуготрајн их исцрпљујући х

мед, вишак киселине у желудачном соку,

према в,

самоуверен , арогантан, охол, бахат, б. који је на­

"ст, '10'1, тешки бојни брод са то­

повима, који сс УlIотребљавао током рата

1914-

- 1918.

2.

који се ОДIIОСИ на суперлативс, који садржи су­ Ilерлативе.

суперлапtВIIОСТ, -и ж [В, суперлативан] осо­ бина, својство онога што је СУllерлативно.

супсрма ркст, -а

"

[снгл, Sllрепnагkеt] добро

снабдевена продавница у којој се купци сами ПОСJlужују, на принципу саМОllослуге.

СУIIСРМСII, -а м [СНГJl , Sllрепnап] жарг, онај који је способан за најопаснијс и најхрабрије 1I0ДУ­

супср-его, -а м [в . супер-, его] нсих. према психоанализи , онај део психичког апарата који КОНТРОJlише над-ја; степен евсети о прихваllе­ ним моралним начеJlима, савест.

хвате; човек који храброшћу и другим врлинама и умеhима надмашујс просечног човека.

СУllерМОДСJI, -модела ж [снгл.

IlpeMa в.

суперlшфскција, - с ж [в , супер -, инфекција] мед, надовезивање на једну инфективну болест

sllpermodel,

супер-, модеЈI] веома 1I0зната и одли'IНО

плаhена, врхунска манекенка.

СУПСРlIсутрашlOСТ, -и ж 1... супер- , нсутра­ лаll, неутралност] скон. економија без резултата.

другим патогеllИМ узрочницима.

супсриор, -а м [лат , SlIрегiог, IIрема

Sl1PCll.1S

СУВСIJIIова, -ё ж [В . супер-, нл ат, поvа звезда

горњи] рел. кат. 1I0главар редовн ички , самостан­

која нагло бљесне од пат. ПОVU S нов] астрон, екс­

ски или мисијски.

плозив но

супсриораll, -рна, -рно [Ј .ат. ши , према

SUPCrllS

горњи]

1,

sllpelior

најви­

а, који надмашује

друге својим ВРJlинама и способностима. б, који има виши ранг, всћи аугоритет или звање.

је зна'lајнији, образованији , вреднији.

2. који

3. а . који је

lIoBellafbe

сјаја маснвне звезде у ње­

ним каснијим фазама развоја ; IIOСЛС сксплозије остатак у средишту постајс неутронска звсзда.

СУПСРОllулаuија, -с ж [В. супер- , овулација] фюиОЈ', хормонски изазвано повсћање броја јај ­ них ћелија у току овулације.

1187

суперокс и д

супеРфJlУИД llOСТ

супероксид, -ида м [В . супер-, оксид] хсм .

1.

звучна брзина, већа од звука; СУПСРСОIIИЧIIИ

сте п е н оксидације молекула који садржи више

аВИОII авион који се креће надзвучн о м б рзином.

кисеоника него база а мање него киселина .

2. из­

бељивач косе, хидроген .

суперо рдiшираll, -а, -о [В . супер-, о рдинира­ т и] претпостављен, надређен .

..

суперордини­

CYllcpcтap, -а м [СШЋ. supeгstar, према В. су­ пер -,

жарг.

веома

поп ул ар на

поз ната

водитељ , спортиста и сп .

рани појам лог. појам под чијим обимом леже

СУПСРСТllција, -е ж [лат. sl1perstitio] веровање

о б ими других појмова.

суперпоз иција, -е ж [фр . suрегроsitiоп , према

стар]

ПИЧНОСТ из јавног живота, глум ац , п евач , аутор ,

у деловање натприрод них сила , празноверј е.

правило које заступа

супсрстрат, -а м [В . супер- , С'гратумЈ 1. ЛI1НГВ .

глед иште да су најстарији слојеви они који су

језик уведен као званични на подр учју другог

н ајни ж и, а најмлађи они највиши .

језика .

в. су пер- , поз иција]

1. геол .

2.

ист. архит.

пра вило у античкој архитектур и да се С'ryбо ви п одижу вертикално, један изнад другог, на ви­ ш е спратова.

3. Л .

MII .

су­

п ерпонирају сврш . И н ссврш . [лат. Stlpeгponere]

м а н] за штита Домаће производње високим по­

горњи део грађевине, надградња .

СО' I. дру­

2.

штвена струК'гура која у неким сегмеllтима дспу­

је IIсзаIJИСIIО од других или се дру ги ма н амећ е .

ста в ити , стављати нешто изнад, преко нечсга .

СУllерпреJlевмаll, -ана м [В . супер-, прелев­

спој који допази на стари слој (нов и

суперструктУра, -е ж [В . супер-, cТPYKryp a]

1.

супер ПОllllрати , суперпонирам,

2.

обичај и, ново становништво) .

суперструкција, -е ж [нлат. stlperstnlctio] надзиђивање, надограђивање ; горњи део гра ђ е­ вине.

р ез ом н а увоз не Гlроизводе.

суперп ровоДљивост, -ости ж [В . супер-] спо­ соб ност неких метала охлађених на темпераlУ­

супсртiшкер, -а м [В . супер-, таll кер] пом . брод, танкер ВеЈЈике запремине (и до

tress од super (flying) fortress]

СУl lерпрофит, -ита м [В . супер-, профит] екс­ суперре види раПI , суперревидирам ,

dere,

3. л . мн . sLlperrevi-

према в. супер- , ревидирати] (из)вршити

су п ерревиз ију.

2.

1.

штамп. последњи преглед

слога пр е штампања .

н адзо рник, онај који врши суперревизију .

суперсату рација, -е ж [илат. supersaturatio] хсм . пресићеност, презасићеност.

суперсе llзиБИJlаll, -лна , -лно [.шат. suрегsеп­ према в . супер- , сензибилан] који прева­

суперсо ничан, - чна, - чно [В . супер-, сони­ ч а н]

1. који

има вишу фреквенцију него што мо­

н а б рз ине веће од з вука . з в у чном брз ином .

1188

..

3.

супертешка кате горија

91 kg. супсрфстаЦllја, -е ж [лат. superfetatus поново

оплођено] 6110Л . ОШlOдња вишејајllИ Х ћелија које из

различитих

овулациони х

циклуса,

ретко могућа код човека.

супеРфИllалс, -а м [Н . супер- , ф и н але] с п . утакмица којом се добија апсол ут ни победн и к на европским и светским првен С'г в и ма .

супсрфiщијес , -а м [лат. superficies п ов рши ­ на] прав . наспедно и отуђиво право ко ри шћења

з илаз и људска чула , натчулан.

же да региструје људско ухо .

..

сп . тежинска категорија за боксере аматере llре­

потичу

супер ревизор, -а м [В. суперревизија] главни

sibilis,

су псртешки , -а , -о [В . супер-] жарг. који је ве­ ома тежак , предебео .

ко

супсрревизија, -е ж [В . супер- , ревизија] п о н ов ни преглед .

вој . жар. ·. врста рат­

IIОГ авиона (летећа тврђава, америч ки бомба р­ дер Б-52).

трапрофит, значајно повећан профит .

су п ерревидирају сврш . И нссврш. [Шlат.

бруто) .

супертврђава, -е ж [калк од е н гл . Stlperfor-

р у до бл и з ин е апсолутн е нуле да проводе елек­

тричну енергију готово без икаквог отпора.

500.000

2.

који се односи

који се креће над­

супеРСОIIИЧllа БРЗllllа над-

зграде која је подигнуга на туђ ем земљ и ш'lУ.

супеРфJlУ11ДНОСТ, -и ж [В . супер- , флу ида н] хем . необична својства која има те чни хел ијум на температурама испод 270 С , нпр .

0

проводљивост ТОllлоте.

вел ика

супранатурализам

суперфосфат

су перфосфат, -а та м [В. супер-, фосфат] хем . смеса калцијум-сулфата и монокалцијум-фос­

фата која се добија утицајем сумпорне киселине на трикалцијум-фосфате , вештачко ђубриво.

суперцилијараи, - рна , -рио [нлат. superci liaпрема в. супе рцил ијум] који припада обрва­

ris,

ма, веђама , обрв ни .

супленција, -ё ж [нат. supplere до п унити] за­ мена наставника на редовној настави.

суплетиваll, -вна , -вно [л ат. supplere додати , допунити] допу нски, допуњујући, накнадни .

СУПЈlетйви, суплетйва м мн. [срлат. suppletivus ДОllУНСКИ од лат. пунски облици.

supplere допунити] л ингв . 1. до­ 2. облици који имају различит

корен , а исто основно з н а чење .

супеРЦИJlијум, -а и суперцилйј, -ија м [лат. према

supercilium,

8.

супер-,

cilium

трепавица]

обрве, веђе.

заклетва пра в . за клетва која се полаже за друго

СУПИII, -и на м [лат. suрiпum (уегЬиm ), према лежати

supinare

пол е ђушке] л инГ8 .

глаголска

именица уз глаголе кретања у латинском језику.

СУИИllатор, -а м [нлат . suр iпаtог] аfШТ. мишић који служи за окретање подл актичне кости.

супишiција, -ё ж [лат. suрiпаtiо] allaT. кретање подлактице које подразумева окретање длана нагоре.

категорија.

СУIlКОllтраоктава, -ё ж В. суб-, контра-, октава]

СУНКУЈПјра, -ё ж [В. суб-, култура] културни и друштвени живот п ојединих сл ојева стаlЮВ­ ништва који је испод прихваћеног културног нивоа , поткултура .

је поткожни, који се даје под кожу.

СУПJll1ратн, суплирам, 3. Л. М Н . суплирају С ВРШ . И нссврш . [фр . ти, допунити]

допунитиЈ додатак .

2.

1. оно

supplere

што је придодато , као допуна,

мат. један од д ва угла чији је збир

штаМIl. До п у нска свеска .

суплементараll, -рна, -рно [нлат. supplemenв . суплемент] допунски , додатан, накна­

дан. & суплементар"и УГЈIОВИ угл ови који се допуњују до

1800.

СУllлемеllтација, -ё ж [В . суплемент] допуња­ вање, надомештање.

суплент, -а м, мн. СУПJlенти, ГСН . мн . суплената

supplens

1.

stlppl cer од

лат.

supplere дода­

допунити, допуњавати, п опу­

нити , попуњавати .

2.

3. до пунити

за менити , замењивати, за­

(нечију мисао).

супозиторнјум, -а и супозиторйј , -ија м

suppos itorium]

мед. лек у облику чепић а

који се увлачи у чмар ини у вагину . & ГJllще­ рински

-

(супозиториј) чепић против опсти па­

ције , затвора.

супозитум, -а м [лат.

suppositum] оно што се

претпоставља , за мишља , наснућује.

супозиuија, -ё ж [лат.

suppositio] 1. чин OIюга

2. оно

што

се су понир а, претпоставка.

супошiрати, супонйрам,

суплсмент, -а м, мн. суплсменти, гсн . мн . су­ племената [лат. s uррlеmепtum, према

supplicans који моли] заст. подно­

ситељ молбе, молилац , молбодавац .

који претпоста вља , претпоставља ње.

СУПКУI'а н , -а, -о [В . суб-, нат. cutis кожа] који

[лат.

супликаllТ, -а м, МII . супликанти, ген . мн . су­ пликаната [л ат.

[срлат.

муз. за октаву дубља лествица од контраоктаве.

tarius,

лице; за клетва која се даје уместо доказа.

ступати.

суп категорија, -ё ж [В . суб-, категорија] [IOТ­

1800. 3.

суплетора н , -рна, -рно [IUI3Т. suppletorius] до­ пунски , допуњујући, накнадан. & суплеториа

који допу њује] заст. наставник при­

правник, 1I0МОћни н аставник (у средњој школи).

3. л. МII. супонирају 1. претпо(:тавити, претпостављати да је нешто ист инито. 2. сма­ трати даје нешто веровапю или могуће. 3. оче­ сврш. И нссврш. [лат. suрропегеЈ

кивати , надати се .

сугюрт, -а м [фр . и енгл. suppoгt] део алатних машина; сталак, подметач, поднога.

супра- [лат.

supra]

као први део речи означ ава

да је нешто изнад , над, преко .

супрадеllТалан, -лна, -лно [В. супра-, дента­ лан] који се налази изнад з уба, надзубни .

СУllранатурала н , -лна, -лно [В . супра-, лат.

naturalis

природан] натприрода н , натчунан .

СУГlранатураЛltзам, -зма м [В . суп ра-, н ату­ рализам] филоз . становиште које се заснива н а натприродном и натчулном .

11 89

супстаllциј аJliпет

cynpa pellaJlal1

СУIlСИСТСllција, -с ж [лат. stlЬsistепtiа] екон. ко­

суп рареllаJlан , -лн а, -лно [lIлат. suргагепаlis]

ЛИ 'lин а добара којаје потребна за задовољавање

мед. н адбубрежни.

супрастр укту ра , -с ж [В . суп ра-, структура]

основних животних потреба.

СУ llскрilБСIIТ, -а м, ГСII. м" . супскрибенiiтii

друштве на н адградња која обухвата државу и њен апарат, културу, зд равство , просвету, науку

[лат.

и сл.

потписник.

subscribells,

према

потписати]

subscribere

[рус . супрематизм,

су пскрибllрати, супскрибирiiм, 3. л. мн. суп­

према фр. suргеПlаtiе превласт, надмоћ] СIll1К.

скрибирају сврш. и lI есвр ш . [лат. subscribere] пот­

правац у Ј lи ковној уметности, на(,'Тао

пис(ив)ати .

суrl р ематизам , -зма м

19 13.

го­

суп скрипциј а, -с ж [лат.

дине, који тежи да сведе стварност на основ н е

subscriptio] зает. но­

геометријске облике и апсолугну хармонију бо­

вац који је унапред уплаћен за новине , кљиге

ја, линија и облика.

које ће бити издате.

с)'пспецијаJlизација, -ё ж [в . суб-, специја­

суп р ематија , -с ж [фр. suргеПlаtiе Ilревласт, надмоћ]

1. врховни

надзор , врховна власт, наро­

чито папе над бискупима и црквама.

2.

фllГ. над­

лизација] уже научно или стручно подру чје у

којем се специјалиста усавршава.

супСта нтив , -а м [л ат. suЬstапtivus ОСНОВIIИ,

моћност.

супрематист(а), -ё м, м. супреМ1ПИСТИ [В . су­

СУШТИIIСКИ, IIрема в . супстанција] '-рам . именица. СУllстаllтиваll, -в на , -в но [В . СУllстантив]

прсматизам] присталица идеја супрематизма.

СУllресива ll , -в иа , -вио [lIлат. sLlppresivlIs] пригушиван,

пригушилачки;

покораван ,

спре­

чаван , потискиван , потискивачки; зауставаll, за­

устављачки; сузб ијаи ,

сузбијање .

2.

2.

1.

гушење, пригушивање,

који означава 1l0стојање,

су п стаllПlВаll ија, -ё ж и СУI'lстаllТlt8юани­ ја [В . супстаитивј ШII ' Г.

СУllрес иј а, -с ж [лат. stlppresio, према suрргi­ Пlеге суприми рати]

именицу, именички.

стваран, самосталан, незав исан .

сузбијачки, обуставан,

обустављачки.

1.

који има особине именице, који се односи на

1.

Ilретвараље неке речи у

именицу, поимеIlИ'Iaвање.

2.

употреба неиме­

Ilичке речи у свој(.'тву именицс .

с Ilста llТliВиз а ци ' а в. ' стаllтивација .

настојање да се нешто не открије,

супстаllца в . супстаllција .

заташкавањс, пречугки вањ;. е .:..-;:3:.:,.-:: 0.;: б====_ _ потискивање.

СУПрl1Мllр ати, СУllримирiiм, 3. л. мн. СУllрИ­

ме

и, неllроменљиви , битни носилац несамо­

мирају сврш. и lIесврш. [лат. suрргiПlеге] 1. силом

сталних и променљивих особина , оно што леж и

нешто Сllречавати, угушити, покорити.

у основи.

2.

насто­

јати да се нешто не открије , не објави, заташка­ вати.

3.

2.

материја, целина, материј а која се

налази у простору и има масу; материја 1l0себ не врсте и грађе .

задржавати, потискивати.

супсид ијар а ll , -рна, -рно [лат. SLlЬsidiШ'ius]

ступа на снагу тек кад се неко други не одазове

I'лавно, кључно обележј е или

супстаШlијаЈ lаll , -л на , -л но [,шат.

другоразредан, 1I0моћни , споредан, мање ва­

жан . .6. супсидијарна обавеза прав . обавеза која

3.

део н е чега, бит, есенција, срж , суштина.

lis,

према В . СУllста нц ија]

1.

substantia-

који има супстанци­

ју, који се од н оси на СУllстанцију, материјалан. реалан, стваран .

својој обавези; супсидијаРl1II позив прав . 1l0ЗИВ

2.

који се може доставити само путем неког друтог

жан, важа н , в р едан .

3.

који има количину , сна­

суда или суд ије; СУIlСltдијаРIIО право право чи­

супстаllцијаJlизам, -зма м [в . супстанција]

је се одредбе примењују тек кад се одредбе дру­

филоз . становиште Ilрема којем се стварност са­

гог права 1l0Кажу као недовољне .

стоји од СУllстанција, трајних бића.

супсид иј ум, -а и супсидиј, -ија м [лат. diLlшј

1.

1l0моћ У новцу , потпора,

sLlbsiIlрипомоћ. 2.

1l0моћ у ратном материјалу , новцу и сл. коју јед­ на држава даје другој .

1190

супстаllЦllјализанија, -с ж [В . суп(,'Танција] опредмећивање, претварање у опипљив облик.

супстзнцијалитёт, -ета м [нлат.

tas] 1. ф"'!ОЈ .

sLlbstantiali-

у чење о томе да се стварност састо-

супституеllТ

су пф еб р iiлаll

ји у непроменљивом, супста нциј ал ном , а не у

вати нешто, уврстити неш то под општа прави­

збиваљу.

ла.

2.

псих. учеље о томе да се ду шевна

збиваља заснивају на н екој супста нцији и да је ду ш а стварно, самостално и јед инстве но биhе .

супститУент, -а м,

M11.

супсумпти ва н , -вна, -в но [нл ат. S LlЬs шnti vus] који подређује , подразумева, претпоставља.

су пституе нти , ге в . м " .

супституената [!шт. suЬstituепs] за м ен ик , засту п ­ ник; наследник.

супсумпц иј а, -е ж [срлат. sttbsttmptio, према

substtlllere су псум ират и] 1.

подвођеље посебног

под о пште, сврставаље под зајед ничке ознаке.

супституирати 8. СУlIститУисати .

2.

закљу чи вање из поссбног о општем и обрнуто .

су п ститу исати, -ишем и супституирати,

су пта ll геllта, -е ж

[8.

суб-, тангента] мат. део

супстиryи рам, З. Л. МI1. су п ституи рај у сврш. И

ли није апцисе ограничен тангентом и ордина­

IIесврш. [лат.

том за јед н у тачку јед не криве л иниј е.

substitttere]

извр шити супсти ту циј у,

заменити, надоместити.

СУlIтила н , -лна, -л но [л ат. Sllbtilis] 1. н ежан,

супститут, -Ута м [лат. substitutus, туција]

супсти­

емотиван , осстљ ив .

2.

који ј е истанчан ог укуса и

прав . лице које

схвата ња, префиљ е н ; који ј е настао деловањем

добија наследство у слу ч ају да први н аследн ик

так вих особина. З . једва приметан , нен аметљив.

н е може примити н аследст во , панаследник .

4.

1.

заме ник, засту пник.

8.

сущ:тиryција, -е ж [лат.

2.

оштроуман, бистар.

sttbstitutio, према

СУ П ТlIЛIIОСТ, -и ж [В . суптилан] особина онога

sttbstittterc заменити] 1. з амена, замељ ивањс, на­

који је суптилан , онога што јс су п т илно , не­

Домештање; о нај који ради као заме н а, који н е­

жност,

ког замењује . ника

2.

уколико

пра8. одређивање д ругог н аслед­

први

не

може

примити

н аслед­

ство. З. мат. поступак којим се, по датом прави­ лу, врши замена неких елемената.

4.

Л ИНГR . заме­

њивање неког језичког елемента или з н а чеља другим током развоја ј ез и ка или из ст илских разлога.

5.

хсм. реакција током које се атом или

атомска група заме љују другим атомом и л и

ненаметљивос-г.

суптр активаll, -в иа , -вио [IIлат.

sttbtracti vtlsJ

који се може одбити или одузети , одузимљив.

су п тр актор, -а м [ЮШТ.

Sllbtractor] мат. број

који треба одузети од другог броја, у м а њилац .

су птрающја, -е ж [пат. суптраховати] мат.

trahere

stlbtractio, прем а sttbpa'IYHcKa операција

одузимања, одбијање, умањивање.

су птр ахе llД, -а м [л ат. stlрtrаhе пdtls који мора

групом атома.

бити одузет, према

СУIIСТlfтуцијски = СУIIСТlПУЦИОIIИ (в.) СУПСТИТУЦИО IIИ = супституцiiјскii, -а, -о [8. супституција] који се односи н а супс;титу циј у,

супстрат, -ата м lюшт.

s Llbstratulll, према в . 1. подлога, темељ, н ос ила ц . 2.

лингв. назив за првобитни јез ик н еке заједнице замењен другим који на љега утиче.

9 до

lЗ

kl11

У ко­

јем ДОJlази до извесног IlOвиш еља температурс .

СУllструющја, -е ж [лат.

одузимања, умаљеник, суптрактор.

СУlIтр аховати, -хујем сврш . И н ссв рш . [п ат.

sttbstrttctio Ј архит.

супт р о п и, суптроп а м м н. прелазно

тр о пско г и

климатско

YMepeHol'

гнојни.

ти, подвести ужи појам под шири.

2. подразуме -

измеlJу

пој аса.

CY ll ypaTiiBa ll, -вна, -в но [ср. лат. sLlppttrativus, ptlS гној] који садржи гној ,

мељ, ослонац .

1. подвод и ­

суб-, тр опи]

су пт р о п с к и, -а, -о [В . суптрогlИ] који СС ОДIIО­

пре ма 8 . суб-, лат.

рају сврш. И нссврш. [срлат. su Ьsшnеге]

[8.

подру чје

си на сунтропе, који припада суптропима .

зид, конструкција која служи као п оду пирач , те­

СУllсумираТlI, супсуми р iiм, З. л. м в . супсуми­

stlb-

tгаh еге ] мат. одузети , одуз имати , одби(ја)ти.

геогр.

супстратосфера, -е ж [в . суб-, стратосфера] атмосферски слој на висини од

одузет и , одбити]

sLlbtrahere

мат. б рој који се одузима при рач у н с кој радњи

су птр аХСIП В. сУ птр аХС IIД.

који је у функцији су н ст иту циј е .

суб-, стратум]

ocehaj HocT,

су пф еб рii ла н , -л иа, -л ио [IIлат. S ll ЬfeЬгili s, пр ема в . суб-, фебри ла и] мед. гроз нич ав , који има температуру до З80.

1191·

суспснзор

сура, -ё ж [тур.

sure од арап . sura] једно од 114

сурфер, -а м

[8.

сурф] с п . он ај који сурфује,

поглавља Курана које зауз има од неколико речи

који се вози на специјалној дасци по морским

па до неколико страница, а представљају објаве

таласима, одржавајући равотежу .

које је Мухамед добио од Бога .

сура х, -а м [хинд.

сурфинг,

surah] укосо ткана, мека

свилена тканина, настала у индијској покрајини

Сурат.

сурах ија, -ё ж [тур.

stirahi од арап. ~игa~jyya]

епюл . стаклена, бакарна, или керамичка посуда за воду , специфичног облика .

сУргу •• , -а м [тур . stiгgtin] изгнанство, прогон­

surditas] губитак слуха,

глуво ћа .

сурфовати, -ујём

[8. сурф] 1. сп.

воз ити се на

специјалној дасци по високим и снажним мор­

ским таласима, одржавајући равнотежу.

2.

рач.

тражујући различите веб-сајтове.

сусам, -а м [тур .

susam од арап. susam, simsim]

бо'Г. оријентална биљка жутог овалног семе на које се користи у исхрани , а прерадом се добија

сурдомутизам, -з ма м према лат.

претраживањем различитих веб -сајтова.

трагати за информацијама на Интерн ету , пре­

ство.

СУРДlпёт, -ета м [лат.

- а м [В. сурфовати] 1. с п. в. сУрф. 2.

рач . трагање за информациј ама на Интер нету ,

surdus

глув,

[нлат.

mLltus

surdomutitas,

нем] мед. глувоне­

мост.

сурдо педаГОI-, -а м, мн . сурдопедагози [лат. s uгdus глув, в . педа гог] васпитач , наставник де­ ци и особама са оштећеним слухом.

сурдопедаГ(II- ија, -ё ж [лат.

surdus

СУС11сктаll, -тна, -тно [л ат. спекција]

1.

suspectus, в . су­

који верује, али ниј е сигуран, који

претпоставља, нагађа.

2.

који је неповерљ ив,

према некоме или нечему. З. у кога се сумњадок се не до каже супротно.

глув , в. пе­

даго гија] пед . област l'lедагогије која се бави образовањем и васпитањем де це са оштећеним

СУСПСh"ТНОСТ в . суспСкција . суспскција, -ё ж [лат.

suspectio] 1.

поседова­

ње несигурних , непров ере ни х чињ еница , неси­

слухом.

сурдук, -а м [тур .

surmek] мали кланац об. у

брду.

сурма, - ё ж

sursum co rda . [тур. stirme] етнол. заст.

црна или

сребрнаста боја у праху која се стављала на обр­ ве, косу и испод трепавица.

-31'3 м

гурно знање .

2.

сумњичавост, непове рење. З.

оптужба за неко дело без

IlpaBor доказа.

суспеllДовати, -дујём сврш . И lI есврш . [лат.

сурзум корда в.

сурогат,

јестиво уље.

[лат. s urгogatus накнадlЮ иза­

бран]

1. заме на за неки производ, обично кватна. 2. заме на, супституција за неки

неаде­ прави

доживљај. А О мајка мед. мајка која рађа дете брачном пару који не може да има потомство.

СУРУlIтија, -ё ж [тур . stiгtintti од stiгtinmek по­

sрепdеге]

1.

SU-

(некога) привремено удаљ и ти, уда­

љавати и з службе, с посла и ли искључити из не­

ке делат ности .

2.

(нешто) одгодити важење н е­

чега .

сус пеюйваll, -в на, -вно [ср . лат.

suspensivlIs]

који је ОJVЈОжив , одгодив.

суспсюија, -ё ж [л ат.

suspensio] 1. а .

привре­

мено удаљавање с дужности, посла. б. привре­ мено одгађање важења неког закона.

2.

хсм . раз­

туцати се] оно што је старо , истрошено, стару­

лагање чврстог тела у некој течности у којој се

дија .

оно не раствара, већ чини да течност изгледа за­

суру џија , -ё ж [тур. stiгticti од терати] заст.

1.

stirmek

гонити,

онај који гони коње у за прези ,

онај који кочијаши, кочијаш.

2.

коњаник који је

у ту рско време разносио зва ничну и приватну

суспеIlЗИОllИст(а), - ё м , мн . суспензионисти [Н . суспензија] онај којије приврем ено удаљен с

посла, онај који је суспендован . суспсюор, -а м [lIл ат. Sllsрепsог] сп . део с порт­

пошту.

сурф, -а м [е llrл .

мућена.

вожња н а специјалној

ске опреме који се носи и спод гаћица дреса и при­

дас ци по високим и снажним морским таласима

држава мушки полни орган при покретима тела, а

уз помоћу једра и ветра .

служи и као заштита од удараца и повреда.

1192

surf) сп .

сутана

сутана, -ё ж [фр .

soutane од итал . sottana] цркв .

кат. одећа све ш те ника , одежда.

суфлија, -ё ж [тур.

si.if1iye од арап. sllfliyya]

неуредна , аљкава жена простог понашања .

сутсрён, -ена и сутерён, -а м [фр.

суфлйраПI, суфлирам , 3. Л. "fI. СУфЛl1рају

souterrain]

просторије ис под приземља а и з над подрума.

несврш. [фр . sоufflег, в . суфлер]

1. обављати

сУти в. сати.

суфлера .

СУТЈшја в. СУТJlИјаш .

шта да ради , шта да говори и сл .

сутлијаш, -аша м [-'Ур.

si.itlii млечни, пере . а!;

ј ело] кулин. пиринач који је куван у заслађеном млеку.

сУтра, -ё ж [санскр.

sutra нит] књиж . 1. дело из

староиндијс ке књижевности у којем се кратко и сажето излаже неко научно подручје .

с уфет, -а м [ хебр. soГeth судија] ист. прав. носи­ лац судске и и звршне власти у феничанским

пракса исламске ас кезе и мистике.

1. теорија и 2. књиж. на­

суфоюiција, -ё ж [лат.

суфија, -ё м [арап.

ВОСТ.

суфраган, -ана .. [ср . лат.

1. члан

кве који има права да му присуствује и да гласа,

пада , који се односи на

прил . као суфија, на начин суфије .

суфикс, -а м, ген. мн. суфикса [л ат. придодат од

suffigere

suffixus

приодати] грам . део речи

који се додај е н а основу и којим реч добија ново

бискуп који је подређен н адби­

суфраГllјум, -а м [нат.

суфраГИСТКllља В . сифраЖСТКllља .

суфузија, -ё ж [лат.

sufficiens] који

је довољан за оно што је потребно и жељно.

суфицит, -а м [нем.

Sllffizit, према лат. suffice-

ге бити довољан; обезбедити, снабдети] вишак прихода у односу н а расходе кој и је утврђен на­

суџук, -а м [тур . sщ:uk]

1.

сушена добро зачи­

њена кобасица од овчијег или говеђег меса.

2.

врста оријенталног слаткиша , од ораха и згу­ снутог слатког вина , у облику кобасице.

суши, -ија .. [јап .

sushi (досл . ) кисело је] кулин .

традиционално јапанско јело од свеже сирове

ри бе и морских алги с пиринч ем .

изумирање

ткива

или

sphakelos органа,

гангрена] мед.

отворена

ран а,

гангрен а .

-сфера, -сф еРЈIЧКlI , -сферски [грч .

sphaira

кугла, лопта] као др уги део речи означава лоп­ ту , куглу, облик лопте .

сфера, -ё ж [грч .

кон об рачуна; супр . дефllЦИТ (в . )

sphaira

кугла , лопта]

1.

а.

лопта, кугла, површина кугле. б. м ат. површин а

СУ фllЦlIтан в. СУФИЦllјСнта ll . суфицитаран, -рна, -рно [В. суфицит] који дај е суфицит, који се односи на суфицит.

суфле, -ета м [тур .

suffusio] мед. излив крви

испод коже , слузокоже, подлив , подливање.

сфацелус, -а м [грч .

с у фицијСII1'ан, -1'на, -тно [лат.

suffragium] ист. у ста­

ром Риму глас , гласање , право гласа .

значење.

si.ifli од арап . suf1iyy] безо­

сећајна и наметљива особа, безобразни к, про­ стак.

суфлё, -еа м [фр .

2.

скупу.

стињак; припадн ик исламског мистичног р еда.

1. "рид. који при суфизам и на суфије. 2.

suffraganeus] рел. кат.

свештеничког колегијума католичке цр­

да одлучује.

siifi] онај који се рад и ду­

суфйјскй, -а, -о [в . суфија]

suffocatio од suffocare

да је дисање отежано, када се гуши , загушљи­

з ив за исламску мистичну љубавну поезију .

ховног уздизања изоловао од остатка света, пу­

п осао

(нешто некоме) сугерисати неко ме

гушити] стање без довољно свежег ваздуха, ка­

градовима у ста ром веку.

суфизам, -зма м [В . суфија] рел .

2.

коју чине све тачке једнако удаљене од центр а.

2.

фиг. круг деловања, рада, делокруг, положај у

друштву, Домашај, област, подручје; обим ; дру­

штвени круг. светови .

•

3.

ЮЬИЖ. небо, небеса, неземаљски

армиларна сфера астрон. справа за

представљање р азних путања небеских тела;

souffle] кулин . шупаљ, рас­

тресит, мекани колач одјаја.

суфлёр, -ера м [фр .

souffleur] 1. позар. онај 2. пеј .

у позоришту шапће текст глумцима.

интересна сфера п ол. територија или део тери­ торије неке полузависне државе која се н алази

који

под политичким и економским утиц~ем неке

онај

друге државе ; јавна сфера соц. укупност, збир­

који сугерише некоме шта да ради , говори итд .

ност места на којима се води ненасилна ја вна

1193

сфрагида

расправа о власти, простор за деловање између друштва и државе; музика (ха рмонија ) сфера

сфигмограф, -а м [В . СфИI'МО-, -граф ] инстру­ мент з а мерење пулса .

(према Платону и питагорејцима) небсска музи­

сфигмографија, -ё ж [В . сфигмо-, -графија ]

ка која настаје кретањем небеских тела у васио­

вештина руковања СфИГМОI"Рафом , њего во "ро­

ни ; небеска сфера астрон . унутрашња површина

л опте на коју се пројсктују небеска тела према коорд инатама

небеске

екваторијалне

равни

сфера утицаја пол . област, подручје које је под утицај ем неке државе, политике и сл .

сфера нт, -а м , мн . сферанти , гсн . МН . сфера н а­ та [В. сфера] техн . навигациони оптички инстру ­

сфеРЈtСТИК, -а м, м" . сферистици [грч .

sphairi-

према в . сфера] сп. онај који је у старој

Грчкој подучавао играма лоптом .

сфери чаll , -чна, - ч но [В . сфера] који је обао , округао , КОЈИ Је као лопта.

сфilгмометар, -'I1'а м [В . сфиг мо-, -мета р] техн . апарат з а мерење пулс а.

СфИГМОСКОlшја , -ё ж [В. сфигм о-, -скопија]

сфilllга, -ё и сфi'шга, -ё ж [гр ч. S рh iп gks]

сферни, -а, -о [В. сфера] лоптаст, који припа­

којаје у старом Египту била сим бол БОГа су нца и која стоји испред храмова и надгроб н их с п о­ меника које чува .

2.

МИТQJI. чудовиште и з гр ч к е

лава које је стајало на стени код Тебе и свако м пугнику постављало загонетку , па га пр ожд ир а­

sphaira кугла , лопта]

први део ре­

ло ако је не реши. Загонетку је реши о Едип , п о­

чи к оји оз начава да се нешто у ДРУI'ОМ делу од­

сле чега се сфиш'а сурвала са сте н е .

нос и на лопту, куглу, на округао облик .

нетна личност .

сфероид, -ида м [грч . sphairoeides као кугла, 1. тело које је слично

према в . сферо-, -оид] мат.

СфЮIГОJlltПиди,

сфинголипида

3. м

ф и г. заго­

мн . ,

с-геза'ги,

(Земља је сфероид).

спадају у важне сас-гојке ћеJlијске м емб ране.

2. ротацијски

елипсоид.

сферо ида ll , -дна, -дно [В. сфероид] као лопта ,

8.

Jlипиди] врста липида ( м асти) кој и

СфИlIгомијеJlИlllt, сфингомијел ин а м

сфингомијелин,

сл ич а н лопти , лоптаст.

сфеРОИД ИЦЈtТёт, -ета м [нлат.

sphaeroidicitas, sphaira КУПЈа, лот-а] склоност ка прима­

gеiп

стезати ,

в.

'"CII .

MII.,

јд.

сфингомиј ел ин а Lгрч . sрh iп­

мијелинј

фосфол ипиди

који

представљају саставни део нервно г си стема.

сфilllКС в . сфill1га.

њу лоптастог облика, тежња ка стварању лопте.

сфеРОJl ИТ, -ита м [В. сферо- , грч .

јд.

сфинголипид, '"ен . сфинголипида [ грч. sрhiп gеiп

л оп ти , тел о које је приближно лоптастог облика

према грч .

1.

камена фигура са телом лава и главом ч овека

митологије са главом и грудима де вој ке, а телом

д а лоп т и и површини лопте.

сферо- [грч .

сфигмоманометар, -тра м [ В. сфи гмо-, ма н о­ метар] TCXII . апарат за мерењ е КРВН О I · пр итиска.

мед . испитивање, прегледање пулса , бил а .

м е нт сличан теодолиту .

stik6s,

учавање и описивањ е l1у лса.

lItllOS камен]

л оптаста рудна материја .

сфi'tнктер, -а м [грч . sphinkter од грч . sphingein стезати] анат. мишић стезач , мишић затвар ач .

1.

СфИllктеректомија, -ё ж [В . СфИll ктер , ек-,

с пра ва за налажење пречника лопте од чије је

-томија] МСд. делимично или потпун о о п ератив­

површине познат само мали део .

но одстрањење н еког од сфинктера.

сферометар, -тра м [В . сферо-, -метар] тех н .

2. ат. сп рава за

одређивање облика стаклених сочива и дебљи­ не танких плочица.

сферомет рија, -ё ж [В . сферо- , -метрија] ме­ рењ е лопте или круга .

сфигмо- [грч .

sphygm6s

муз. појачано, наглашено јач е.

сфрагид, -ида м [грч .

sphragis

печ ат] Il еч атн а

земља.

пулс, било] као први

део р е чи о з начава да се други део речи односи

на п ул с, било.

сфигмограм, - а м [В . сфигмо- , -грам] l'1'а­ фички з апис откуцаја срца, ПУJlса.

1194

сфорцаltДо (сфорцато) прил . [итал. sforza пdо;

sforzato]

сфрагида, -ё ж [грч .

sphragis пеСlат] И СТ. кратка

аутобиографска белешка коју су у н ек ол и ко за­ вршних стихова збирке својих песама да в ал и о себи антички песници (тако су ос-гављали за пи с

о себи и о свом делу).

ефрагистика

сх оластика

ефрагистика, -ё ж, дат. и лок. сфра ги сти ци [нем .

Sphragistik,

према 'l'ч .

sphragis

п еч ат] по­

моћ н а историјска наука која п роу ч ава печате, нарочито н а ста рим повељама.

ефумато прил. [нтал .

sfumato]

стlк. у сл и кар­

ству ознака за мутно, нејасно, разливено; сли ка­

СХll зма в . шIlзма . схи з матик В. шизматик .

сх и змаТИ 'l кii (схи з матскii) в . шизм ати'lКИ ( шitзматскii ).

схиз оiiд аll В. шllз оiiд аll . СХ И ЗО ltД II ОСТ, - и ж = ШИЗОИД II ОСТ, - и ж [о .

ље благим сенкам а, осенчено.

ефушеРИТlI, -им сорш. [В . фуш ерити ] лоше и површн о урад ити ; спрчкати, отаљати , збрзати .

сх изо-, - и дан ] IlСИХ. ду ш ев н а р астројеност.

схизом Сл иј а, -ё ж [ гр<•. skhizе iп цепати,

melos

1. план, скица,

уд] мед. п оремећ ај у раз в оју удова, малформаци ­

нацрт за нски посао чија реализација те к тр еба

ј а удова, к оја се о гледа у том е да н а ру ци или но­

да почн е.

зи ви с и јо ш ј ед на ру к а ил и н ога, оби ч но непот­

ехем а, -ё ж [грч . s kllёmа облик]

2.

метод ична комбинација узасто пни х

делова, систем.

3. филоз .

концепт слича н у ни вер­

залном, у Кантовој е пистемологији, али ограни­

пу н о р аз в ије н а.

схизо ф ите, сх и зоф ита ж мн . [грч .

skhizein це­

чен на феноменолошко знаље помоh у кој ег се

пати , в . -фит(е)] бот. б и љке кој е се размножавају

неки предмет ил и идеја чистога ум а може схва­

бес п ол н им путе м , тј. дељељем.

тити.

4.

некреативан, фо р малист и чки об раза ц

од којег се не одсту па .

схизо фр с ниј а , -ё ж = шизоф Р С Юlј а, -с ж [ нл ат.

схематизам = шемат и за м , -зма м [ грч .

sc hi zophreni a,

прем а грч .

skhize in

цеп ати,

skhc1. п о­

рћгёп у м ] мед. ду ш е вн о р астрој ств о, одн . тежак

2. некреат ива н , о браза ц

разл ичити м су м а нути м идејам а, п ојавом апати­

понашаља, поступаља (адми н истрат и в ни , ка н ­

ј е и друг им п ор ем ећ аји ма рас п оложења , избега­

држаље, спољашљост; обл и к]

matism6s

једноста вљеље приказа.

целаријски) , формализам.

3.

календа р са сп и ­

ском свих државних органа, установа, службе­ ника и др.

4.

филоз . поступак разума са п редста­

вама датим у опажају из којих се, п о Ка нту , с ин ­ тезом

на основу

време н ске

ш еме и тр а нсц е н ­

де нтал нс аперце пције долази до сазнаља пред­ мета.

схематизовати, -зујём сврш. И неснрш . = ше­ матизовати, -зујём сврш. и несврш . [о . схе м а] н а­ правити нацрт, скицирати; р азматр ати н е ш то у

схематичан, - чн а, - чно = ш е маТИ'l а н , - чн а,

skhcmatik6s]

израђен у облику нацрта,

прегледа , представљен у главним црта м а .

схсмаТИЧltiiст,

-ости

ж =

ваље м С ll оља шњ ег с в ета и СЛ .; врста лудила .

сх и зоф р с н ик, -а м , мн . схизофр i:ници = ши­ зо ф р сн ик, -а м, м н . шизофрi:ници [нлат.

hrenicus,

scIlizop-

пре ма в. сх и зофре ниј аЈ мед . о н ај који

п ати , б олује од сх и зофрениј е (в . ).

схизо фР С IIII 'lа ll , - ч на, - ч но = ШI1 ЗО фР СНИ­ ч а н , - чн а, - чн о [ в . сх и зо фр енија ] који је душев­ н о ра строј е н , који ј е болеста н од схизоф р ениј е .

СХИЗОфРС IIИ Ч ltiiст, -ОCl'И = ШИЗОфРСIIИ 'III ОСГ, -ости ж [ о . сх и зофре н иј а] ПСI1Х . мед. душевна ра­

општим, основн им цртама.

-чно [грч.

гюре м ећ ај ду ш е вн ог ж ив ота, који се испољава

шем iп и'lН ОСТ,

-ости ж [о . схемат ичан] особ ин а , стаљ е о н о га што је схематич н о.

схематографија, -ё ж [В . схема, - графиј а] област која се бав и тумачељем схема, ск ица .

стр ој е ност. схизо- (шизо-) [ грч .

schizeill

це п ати] који се

однос и н а рас цеп, п одељеност; који се односи н а сх изофре ниј у (в . ).

CXlt Ma, -ё ж [грч . skh ё м а обл и к] ре.п . монашки

завет, видљ ив п о н ачину одевања (Јl1ала, велика).

СХ И М IIИ К, -а м , М II . схи М НИ цИ , .'ен . М II . СХИ мни ка [в. сх има] рел . мо н ах који ј е положи о завет.

схематопеја, -ё ж [В . схема, грч . ро i еiп чинити]

сх оласти ка, -ё ж, дат . и лок. схоластици [л ат.

приказиваље неке радље по крети ма, обја шље ље

scholastict1s од грч . skholastik6s доко н ; школски , прем а skhol e до кол ица; ш колаЈ 1. фИЈIOЗ. средњо­ веко вн а фи лозо фија у служби теОЛО I'ије. 2. кат.

неког појма само покретима, па нтоми м е.

схемограф, -а м [В . схема, -граф] универзал н а писаљка која може да пише по сваком матер ијалу.

о п атица кој а ј е исто вр еме н о и учитељ и ца .

11 95

СЦЈш т и лато раli

схоластицизам

схолаСТИ ЦliЗам, -зма м

[8. схоластика]

назо­

схолзстичар , -а м

[8. схоластика] 1. средњо­ 2.

веко в н и филозоф, присталица схоластике . књи ш к и мољац .

3.

пеј . онај који мудр ује у пра­

з н о, мудријаши .

лако прилагођава за сцену.

сценограф, - а м [ итал .

skholastik6s, В . схо­

ласти ка]

1. ШКОЛСКИ . 2. који

стике.

фи г. довитљив, мудријашки .

има особине схола­

scenografo,

према

8.

сцена, - граф] позор. поз оришни сликар; инстру­ мент за лакше

схолзстичкii, -а, -о [грч .

3.

СЦСIШЧIIОСТ, -ости ж [В . сцен а] особина онога што ј е п огодн о за приказ ивање н а сцени , што се

р и, глед ишта и начела схоластичара.

вршење

персп ективног

цртања

неког пред м ета ; справа з а сним ање панорама.

сцеllOl'рзфија , - ё ж [,rгал.

scenografia,

према в .

сцена, -графија] сликање позори шног декор а,

схол ија и с хол ија , -ё ж [грч . skh6lion, према skllOle доколица; школ а] напомене, објашњења, тума че ња уз текст која су писали стари грамати­

позоришно сликарство ; сли ка њ е предмета у да­ љини, перспективно слик а р ст во.

сцеlIСКН, -а, -о [В . сцена]

1. прид. који ПРИllада

сце ни , који се односи н а сцену .

чари уз д ел а а нтичких писаца.

с холијаст, -а м , ген. МН. схолијаста [грч .

skholi-

astes] писа ц схол ија, тума ч , коментатор. сцелерат, -а м [лат. sceleratus] ЗЛО'lИн ац.

својствен с цен и , као на сцени .

2. ПРИЛ . на начин ... clIellcKa музи ка

об. ин струментална муз ика која се изводи уз неко

сценско дело да боље дочара н еку сцену .

сцелус, -а м [лат. scelus] преступ , ЗЛОЧ ИН . clIella, -ё ж [лат. scaena з ад њи део позорнице од ГРЧ. skёпе простор где су се глумци пресвла­ чил и] 1. п озор. место за н аступ глумаца и др. из­ вођач а, позорница . 2. позор . део чина п озори ­ шног к омада . 3. књиж. епи з ода у роману, причи која приказује рад њу, сукоб личности . 4. фиг. су­ коб, о штар разговор , свађа . 5. фиг. подручје де­ латн ости . 6. слика, крајолик , предео.

-

говор

говор који ј е карактеристичан за п озориште, ре­ тори ка позоришта ,

-

покр ет покрет који се изво­

ди на сцени , обично пренагл аш ено, ради дочара­ вања н еке ситуациј е, неког де ш авања, стања .

С1tијеllтliЗам , -зма м [ен гл.

scientia з нање] 1. фИЛОЈ.

scientism,

према 1Iат.

став да су сазнања и мето­

ди истраживања физич ки х и би олошких наука

применљиви у свим областим а саз н ања, па и у ху­ манистичким и друштвеним ди с циплинама ; пре­

цењивање методол огије ГIРИРОДН ИХ наука.

2.

рел .

сцеl l з рија и сцснарија В. сценСрија.

америчка верска секта коју је

сцсна риј ум, - а м [ил ат.

ла Мери Бекер-Еди , проповедај ући да се болести

scaenarium, В . с цен а]

упутство о појавама, променама и сл. у позори­ шни м пр едставама , књига сцена .

СЦСliа рио, - ија м [итал .

1866. године основа­

могу лечити вером у Свето писмо и молитвом .

Сцила и Хзрибда, -ё ж [лат.

scenari o од лат. scaena-

гјиm који се од носи на сцену , в. сцена] в рста

SkYlla,

Scylla од грЧ .

грЧ . Kh aгybdis] мит. прем а веровању ста­

рих Грка , опасна птица С цила и погубни вртлог

књижев н о г текста који ј е писа н тако да се по

Харибда су се н алаз ил и са д ве стране Месин ­

њему може снимити фи л м.

ског залива и бил и вео м а опас н и за бродове . О

сценз рист(а), -ё м ,

narista,

пр е ма В . сце на]

MII .

sce-

бити између д в е Сциле 11 Харибде бити изме­

11рема ко­

ђу две велике опасности , бирати између две јед­

сцен а ристи [итал .

1. писац текста

јем се с нима филм, телевиз ијска и ли радио-еми­

сија.

2. л ице које води

надзор над позорницом и

нако о п ас н е могућности .

сцинтиграф , - а м [лат.

scintilla

варница, 8.

руковод и кретањем глумаца на позорници дај у­

-граф] мед. апа рат за откривање радиоактивних

ћи з н а ко ве з а сценске ефекте и др .

материја .

сцеliа РИСТlIчкii , -а , -о [В . сценари ст]

1.

прид.

СЦИlIТlII'рзфија, -ё ж [лат.

scintilla варница, в .

који се односи на сценаристу, који прип ада сце­

-графија] мед. приказ радиоа кти вности и Гl3ТО­

нари сти .

лошких појава у органи з му после давања радио­

2.

ПРИЛ. као сцена р иста , на начин сце­

изотопа у крв; метода се користи да покаже об­

на ри сте.

сценсрија, -ё ж

1.

предео , околина слика

2.

сви пред мети који треба да се налазе на сцен и током п оз оришне представе.

1196

лик и функцију неке жлезде или н еког органа.

сцiiнтилаторан , -рна , - рно

[8. сцинтилација]

који има особ ин у сцинтилациј е .

сцир ус

сцинтишiција

scinti1latio] 1. физ.

с цин тила ЦЙОIIИ , -а, -о [В . сцинтилација] који

емисија видљивог или ултраљубичастог дела

СЦИlIтишiција, -ё ж [лат.

п р ипада сцинтилацији , који се односи на сцин­

спектра из неке супста нце која је изложена јо­

тилацију, кој и потиче од сцинтилације .

низујућем зрачењу.

ТИJlаЦИОIIО бројИ Jl О апарат за детекцију и мере­

вање,

ње јонизујућег значења.

2. треперење, блистање, се­ прштање варница . 3. треперење звезда ко­

ј е се види у телес копу као последица п реламања светлости.

'" сцин­

сцирус , -а м [нлат . scirhus од грч . skiпhоs , skiпоs] мед. тврди оток жлезде .

1197

т тза н-злва и тзан-злва В. тЗхан-хЗлва .

ме; потпрашити ( ком е) табаllе натерати н еко­

тзбак 1 , -а и тзбак, -ака м [амер . шп .

га у бег, нагнати некога у бежањ е.

tabaco]

биљка која се сушена користи за пушење и ушмркивање ; дува н.

тзбак 2 , -а м, мн . тзбаци [тур.

baq] 1.

tabak од ар . ta2.

штамп. јединица за величину папира .

арак папира.

табзнџе, -ета м [тур . (аЬапса] врста кратке пушке .

3. здела, тањир . .1.

аyrорски -број

штампаних листова хартије који садрже словних з накова; штампарски који кад се исп ресавија има

30.000

- лист хартије 16 штампаних

табe.rш, -ё ж [лат.

tabella] 1. подац и мето­

дички разврстани по колонама и р едовима р а­

ди пр еглед ности .

2.

сп . приказ резултата спорт­

ских такмичења, где се екипе или појединци

наводе опадајућим редом према броју освоје­ них боДова .

страна ра з не величине .

тзбакз, -а м , мн. тзбаци [тур .

blig]

tabak

од ар .

dab-

онај који се бави штављењем , прерадом

сирове коже .

табакз на, -ё ж табакхз на и табхз на [тур .

bakhane]

рове коже.

tabacchiera] метална ,

кожна или дрвена кyrија за цигарете или ду­

-

кутија за цигарете или дуван ко­

ја се држи на столу ; џепна

-

кутија за цигарете

табеш'iрати, табелирам ,

табакоза, -ё ж [В . таба к 1 , -оза] мед . обољење радника у дуванској индустрији које се добија удисањем дуванске прашине .

табакхз на = табхз на В . табаКЗllа. тзбаll, -а м [тур . страна стопала .

2.

taban

раван]

1.

3. л . "В . табелирај)i поређ ати , уредити

прегледно по колонама и рубрика ма , у виду та­

бела.

2. израдити

у облику плочица , нпр . чоко­

табеРНЗКJI, -а

.. [л ат. tabemaclllum шатор] 1.

ладу.

реll . ормарић у коме се чува посуда за мош т и са

или ду ван која се носи у џепу .

1.

а нат. доња

заст. део за паљење пушке

кремењаче . .1. равни таба ни мед . спуштена сто­

пала. О гори му под табаllИма налази се у те­ шкој ситуациј и; лизати (коме) табане пеј . ула­ гивати се, улизиват и се, додворавати се неко-

1198

облику табела, односно по ступцим а, редов им а

сврш . И н есврш. [В . табела]

табаке ра, -ё ж [итал.

tabellarius, В. та­

или рубрикама.

ta-

рад ионица за прераду, штављење си­

ван . .1. стона

табеJlаран, -рна, - рно [нлат.

бела] који је приказан или сређен табеларно, у

посвећеном хостијом; ћивот.

2.

заштитни кров

за кипове , олтаре, гробове и др . ћица ; надстрешница .

4.

3.

колиба , ку­

реll . код старих Јевреја

шатор са завет ним ковчегом.

тзбес, -а м [лат. мед.

tabes,

према

пропадање, одузетост ,

tabere

пропасти]

прогр есивна

атро­

фија једног дела тела или читавог организма,

нарочито у касним стадијумима сифилиса .

табеТИ'lаll, - чна , -чно [В . табес] м ед . који је оболео од табеса.

таБУИЗlfрати

табстичар

таБСТltчар, -а м [В . табес] мед . онај који болу­ је од табеса, си филиса, сифилистичар.

табија, -ё и табија, -ё ж [тур . ар .

ta'biya

tabiye, tabya

од

смештај војске] ист. вој . кула као део

табијат, -а и таб ијат, -ата м [тур .

целовиту радњу.

tabiat од ар.

ta'bir]

тумачење

средњих школа.

табопарализа, -ё ж [нлат.

таБ ИРllама, -ё ж [ту р . tЗЫтате од в . табир , перс . пате писмо, књига] књига за тумачење

таб ирuија, -ё ж [тур .

лат.

tabirci,

према в. табир]

од

лиса.

табор, - а м [мађ . војске од

таб ич ан в . та бетичаll .

табла, -ё ж [фр.

tabula табла] 1. плоча , даска за писање, цртање итд . 2. предмет израђен у облику плоче (- чоколаде). З . в . табе­ ла (1). 4. комад земље, парцела. 5. поен у игри tabIe

од лат.

картама који се добија када играч дигне са сто­

6. жарг.

онај који ништа не разуме ,

таблаllСТ, -ета м = табл(щст, -ета м [фр .

ta-

Ыеаu слика] игра картама у којој учествују два

или четири играча, игра се са

52 карте, таблић.

таблст, -ета м [ фр .

tabIette] 1. послужавник, 2. сталак за стаклено или порцу­ З.

мали, хеклани или

везом

украшен подметач за вазу, или за прекривање

рави војска; лого р .

фарм . лековита

материја у облику о вал них или округлих пло­ фарм . општи н аз ив за аналгетик . З. пло ­

4.

послужавник за кафу,

протстављене ставове . З . чврсто повезана гру­

4 . ист.

па људи са истим начелима .

основна о р ­

гани за ција усташког покрета у ндх .

таборити, -им несврш . [ В . табор] бити у табо­ р у,логору;лого ровати.

таборићани, таборићана м мн. [према че­ шком

граду Табору]

ист.

припадници левог

крила хусита .

табориште, -а м [В. табор] место на коме се налази табор

(1);

место на коме је био табор ,

ЛОI-о риш те.

1.

служба и чин у феудалном друштву.

који је на челу табора

2.

о н ај

(4).

табу, -уа и табу, -уа м [енгл . зијског]

taboo од полин е ­ 1. антроп. забрана да се додирују , гледа­

ју или помињу посвећене особе или предм ети,

чај и др.

таБJlетома llИја, -ё ж [В . таблета, -маниј а] мед . зависност о седативима и аналгетицима у

јер то доноси несрећу , тешку казну или смрт.

2.

неписани закон неке заједнице којим се заб р а­ њује да се го вори или расправља о одређ е ним

таблетама .

таБЛИIlУМ, -а м [лат.

које се на­

таБОРIIИК, -а м. MII. таборници [В . табор] ист .

tabIette] 1.

ча, таблица за писање.

2. једна од страна

лазе у непријатељском односу, које имај у су­

сточића , ормарића и сл.

таБЈlста, -ё ж [ фр.

t;ibor од тур. tabur батаљон tabkur утврђење] 1. ист. место н а отво­

реном простору на коме, об. под шаторим а, бо­

који је празноглав; тикван.

tab(u)linum,

према

tabu-

1 а табла] ист. арх ит. код старих Римљана , радна

соба Домаћина у којој се чувала породична ар­ хива.

taboparalysi s,

којије у вези са сифилисом , В . пар али ­

tabo-

за] мед . прогресивна парали за удружена са врло

онај који тумач и снове.

2.

tabu1a

тешким симптомима касног стад ијума сифи­

снова; сановник.

чица.

од лат.

таБЛОIIСТ в. таблаllСТ.

чити, разјашњавати снове.

ланско посуђе.

tabIoid,

табла, в . -о ид] сензационалистичке и трачерске

таБ ИРИТlt, таб ирим несврш. [В . табир] тума­

пладањ, табла .

прегледно сређене и и зло­

новине са много фотографија у боји .

било које појаве, нарочито тумачење снова.

ла све карте.

2.

таблоид, -ида м [енгл.

од ар.

tabir

филм. ист. делови

ва у позо ришту, а сниман и у једном кадру чин е

нарав, ћуд, карактер.

табир, -а м [тур.

tabIeau] 1.

жене фотографије ученика завршних разреда

утврђења у којој су смештени топови.

tab1a']

табло, -оа м [фр .

немог филма који су се смењ ивали попут чино ­

питањима ; велика, недокучива , неприступ а чн а

тајна.

табуitЗам .в . табу .

табуизирати = табуирати (в . )

1199

табу ир аПI

тај-бр е (ј)к

таБУ ltра ти , табуи рам,

3. Л . М II . 3. л . МII .

т абу из ирати , табуиз ира м ,

таб у и рај у = табу и зирају

сврш. И несв рш . [ В. табу ] (у) чин ити н е што з абра­

да .

TaBall , - а м [тур . tаvа п] 1. п откро вље, ма н сар­ 2. пл афо н , СТР О П . 3. заст . с п рат . 4. ф и г. го р ња

г р аниц а н е чега.

њеним, о чему се не см е го ворити и расправља ­

ти; п р огл асити нешто за табу .

табул а, -ё ж [лат.

тав а llИца и та в а llИц а , - ё ж [ в. таван] п ла­ фон , с пр ат .

tabula] табла, плоча . А - во­ - р а з а 1. ист. и зб рисана ,

т ива споме н - плоча ;

та вёриа , -ё ж [итал. (ауе m а од лат . (аЬета] ресторан у ком е се служе медитер а н скајела.

иструга н а в ошта на табла, с прем н а за но в о пи ­ сање.

2. ф иг. потпу н и н езналица; глупан, зату­ цанко. 3. раз . ста њ е настало уклањањем све га што је п ретход и л о , н ови по ч етак .

табула риј ум, - а и т абула рйј , - иј а м [лат . (а ­

bttlarittm,

пр е ма

кој и пр и п ада (сп и с ку

tabt1 laris

на) табли ] ист. н аз ив за ар х ив у стар ом Р иму .

табул ат, -ата м [л ат.

tabularum,

в . табула]

архит. осл ик а н а д р в ен а рав н а таван и ца .

2.

1.

ЛИ К.

слика на дрв е ној п л очи.

табулато р , -а м [е нгл .

tabulator од лат. tabula

плоча] н ази в з а типку на писаћој машин и ил и компјутер с кој тастатур и кој и м се п омер а меха­ низам или к у рсо р на одр еђ е но р астој ање од текста и л и на одр еђено место у табели .

табулатура, -ё ж [н е м . муз .

заст.

н а чин

Tabttlatur, в . табула] 1.

о з н а ч а вања то н ова

бројкама у м есто нотама .

2.

сло вим а

и

муз. п р ав и л ни к о

слагању п еса м а; пра ви л ност , ред уо пште .

3. из­

рада табела и руб рика на писа ћ ој м а ши н и и л и

Tabttlett

од лат.

tabttla

та­

бла] ист. ла к дрве ни сандук са прегр адама којег

игре коцки­

ма .

3. сто ,

трп еза .

та вл а 2, -ё и тавл а, -ё ж [ту р . (ау 1 а, пат.

stabu1um]

istal ,l

од

заст. стај а, коњушни ца .

тавла и сат и , -и ш ём СВРШ . и несврш . [тур . (а­

v1amak

в . та вл и] а . загре вати (о б. метал) ради

л акш е об раде . б. п о пр с к ат и дуван водом , раз ­ м ек ш ат и

га

пр е

р езања;

овл ажи ти

ст и л ни п р едмет п р е пеглања.

в.

н еки

тек­

уо п ште, п р и­

пр емити н ек и матер иј ал з а обраду.

та ВШI пр ид. инде кп . [тур . (ау 1, од (ау топлота, од п е рс. (а Ь вла га; сј ај] в а н у) .

2.

1. влажан

(о п апиру, ду­

ус иј а н , ужа р е н (о металу).

у гоје н (о жив отињ и ) .

3. утовљен,

и с п еглан (о тканини).

4.

тавл нј а , -ё ж [ В . та вл и ] сјајн а св и ла. тагм ём , - ем а м [ грч .

tagma

ур еђ ење, распо­

ред пре м а tаssе iп у ред ит и] л и н Г8 . н ај мањаједи ­ ду, број у, п адежу и сл . ) и и збор д етер ми н аната.

тазе прид. flндеЮI . [тур .

taze

од перс .

taze]

све­

ж е, тек припре мље н а , зготовљ ено (о јелу); све­

обично н а ле ђима носе путују ћи трго вц и .

та б у и, -у н а м [ нем. ТаЬuп од л ат.

tabtl la] 1. даска . 2. врста

цам а на п ло ч и са и сцртан и м п ољи м а и кућица­

н иц а гр амат ич ке конструкциј е; слагање (у ро­

компјутеру пом о ћу табул ато р а .

та бул ет, - а м [нем .

тавла', -ё и тавла , - ё ж [тур . (ау 1 а од итал . (а ­ у о1 а од пат .

tabes пропа­

дање] хем. ј а к н ервни бој н и отров с дуготрај ­

же, тек уб ра н о (о в о ћ у); ново.

тазелук , -а м, мн . тазелуц и [ту р .

taze1ik,

п р е­

ним делова ње м ; безбој на те чн ост слабог мири­

м а В . тазе] о но што је с в еже, тек прип ремљена,

са на го рки баде м .

ново .

табу рё = таб у рет (в . )

тани , - а м [тур . (ау т од ар . tа'уiп одредити ,

табу р ет, -а и таб у рёт, - ета м = таб у рё, -еа м [фр .

tabouret]

ни ск а тап аци ра н а стол ица ил и

клупица без н асл она .

о пр едел и ти ]

1.

заст. об рок , сл едо в а ње.

хлеб тежа к п ола оке .

3.

2.

заст.

вој . сн абдевање, војна

ко м о р а.

tabut] н о­

та Иlluиј а, -ё м [тур. taу lП С' , пре м а в. таин] вој .

сила на којима муслима ни носе м ртва ца; отво­

ист. он ај који ј е у војсц и задужен за п оделу хране .

табут и табут, -а м [тур . (а Ьи! од ар .

тај -б р е(ј ) к, -а м [енгл.

рен мртва ч к и сан дук .

тав а , -ё и тав а , -ё ж [тур . (ауа од п ерс. (а Ье] посуда с дугом д ршком

тигањ

1200

2.

за п р жење и

tie-break]

сп . део игре

1.

(те нис , одбојк а) п осле н ер ешен о г р езултата у

п е ч е ње ,

ком е се одлу ч уј ући пое н постиж е ск р аћеним

фиг. т врдоглава, не разборита осо ба .

посту пком , п о д р уг и м пр ави л им а игре .

таксатйвно

тај га

тај га, -ё ж, дат. и лок. тај ги [рус . тайга од турк­ менског] огром н а сибирска прашума , непро­

так, -а м , мн . такови [фр .

ходна и богата животињама (лисицама, вуко­ вима,

мрки м

медведима,

северни м јеленима и др .) .

самурима,

2. тип

видрама,

црногоричне

шуме .

тајКУJI, -у на м [енгл. кин .

dajun]

tycoon

одјап .

taikun

од

врло богат и утицајан пословни чо­

век или индустријалац.

тајмаут, -а м [енгл. tiше-оut] сп. кратак пре­ кид , предах у игри.

омогућава аутоматс ко укључивање и искључи­

штап за би ­

так, -а м, мн . такови и таци, ген . така [итал. со] арXlП.

1. потпорна

такаllа, -ё ж [хебр .

греда.

tac-

2.

лук, свод зграде.

taqqanah

пропис, прави ло]

ист. рел . забране које су у средњем веку доносиле рабинатске власти зајеврејску заједницу која се налазила под њиховом јурисдикцијом.

такат, -а и такит, -а м [тур .

takat

од ар .

!aqa]

физичка снага , моћ , издржљивост, способно ст.

такатсуз прид. ЩlДекл . [тур .

тај мер, -а м [енгл. tiшег] уређај за мерење времена, уграђује се у сложеније системе, који

taquet]

лијар.

takatslz,

в . такат,

тур . - SIZ без] који је слабе физичке снаге, издр­ жљивости ; немоћан, слаб, н еиздржљив.

таквйм, -има м [lyp. tаkviш од ар . tаqwiш ДОСЛ .

вање одр е ђ е них процеса.

тајМ ИJlГ, -а и тајМИJlГ, -а м [е нгл . tiшiпg]

1.

исправити , дотерати] рел . муслимански верск и

одабирање најбољег времена или брзине у ци­

календар у коме је означено тачно време моли­

љу постизања жеље ног резултата.

та ва (намаза) и поста током целе године .

2. праћење

и

бележење времена трајања неке радње, посла, процеса и сл.

3. позор.

временско синхронизова­

такелажа, - ё ж [нем.

kel

Takelage,

према хол .

ta-

дизалица, чекрк] опрема брода , неопходна

ње различитих чинилаца и елемената једне по­

за покретање једрењака Uарболи , ужад , крсто­

зоришне представе ради постизања одређеног

ви и једра).

позоришног ефекта (нпр . подешавање темпа глумчевог

говора

и

кретања

с

звучним и светлосним ефект им а).

одређеним

4.

сп. контро­

лисано унап ређење спортске форме такм ичара тако да најбоље резултате постигну у одређено

тајмк йпер, -а м [енгл .

timekeeper] 1.

с п. кон­

трол ор временског трајања игре или такмиче­

2.

особа која контролише време доласка на

у другачијем светлу.

такрйр, -ира м [тур.

тајмшёР(ИIIГ), -а м [енгл. tiше-shаге, tiше­

-sharing]

вишегоди шњи закуп стана, апартмана

у неком ту ристичком центру у утврђеном те р­

2.

takrir

од ар .

taqrir

учвр­

изјава за јавност, саоп ­

службени документ, нарочи ­

такса, -ё ж [фр.

1.

taxe од срлат. taxare

одред ити

званично утврђена цена (намирница ,

потрепштина , услуга и сл.)

2.

админ . врста п о­

средног тарифског пореза ; законом утврђена новчана сума коју је потребно положити да би се нека административна услуга, нпр. молба ,

мину .

тајфУI~, -уна м [енгл . велики ветар]

штење ; т врдња.

1.

то документ о наследству , убаштињењу .

цену]

посао радника.

tak1id, tak1it од а р . taqlid] 2. приказивање себе

имитација, опонашање .

стити; потврдити]

време .

ња .

таКЈIЙД, - ида м ["ур .

1.

1.

typhoon

од кИI' .

tai fung

метеор . циклонски вртложни

ветар разорне моћ и , најчешће дува од јула до октобра на морима источне Азије.

2.

фиг. нагла

узела у поступак, или да би нешто ступило на снагу (йреносна

-,

судска

- ).

таксатйваll, -вна , -в но [нлат. таксац ија]

taxativus, В. 1. који се може тачно одредити или 2. који се може поименично наброј а­

промена редоследа догађаја којом се све мења

утврдити.

великом брзи ном.

ти, нпр . сваки случај посебно на који се нека за­

тај чи, тај чија м [кин .

tai chi]

врста кинеског

начина медити рања и вежбања у отвореном простору.

конска одредба може применити .

таксаТЙВIIО ПРИЛ. [В . такса ција] изричито, поименично.

120 1

таксатор

таkтйл

таксатор, -а м [нлат.

в . таксација]

taxator,

онај који одређује, утврђује цене .

таксација, -е ж [срлат.

в . такса]

taxatio,

ређивање, ут врђивање вредности , цен е. цењивање,

процена.

полагање

3.

TaKcOII,

-она м [грч .

ред, поредак ,

taksis

8.

- он] група са заједничким својствим а, која се

1. од­ 2. про­

прописане

може означити истим именом .

таксопомија, -е ж [грч . - номија]

1.

taksis р ед ,

поредак , В.

наука о основама реда, системати­

таксе; ставља ње таксене марке на неки доку­

зације у некој струци ; систематика.

мент.

упо редна анализа језичких појав а у два р азли­

таксеllЙ, -а, -о и таксеllЙ, - а, -о [В . так са] ко­ ји се однос и на таксу, који је у вези с таксом.

'"

чита језика на основу којих се може извршити класификација тих појава или упоређ е ни хјези­

таксе на марка службена марка за админи­

ка .

стративне услуге (молбе, уверења и сл.) .

кацијом живих бића .

такс и, - ија м [ам ер . енгл.

taxi од taxicab] пуг­

нички аутомоб ил са таксиметром и професио ­ налним воза'lем.

такс и-герл(а), -ё ж [енгл.

taxi-gir1] плаћена

в . -дермија] животиња.

taksis

ред, поредак,

1. вештина препарирања (пуњења) 2. упутство о препарирању животи ­

ња и њиховом од ржавању .

таксиметар, -тра и

taximetre,

TaKcIIMCTap,

-тра м [фр .

в. такса, -метар] бројило, справа на

такси аутомобилима која бележи пређен и пут ради одређив ања цене вожње .

та ксlЈрат, -ата м [ту р .

од ар. taq~lriit

од taq~lr прикратити, направити мањкавим]

2.

1.

етнол. грех који

изазива божји гнев , који бива кажњен од бога.

такс ирати l , такс ирiiм ,

3.

Л . мн. такси рају

СВРШ. и несврш. [ В . такса]

1. одредити, одређивати, утврдити цену. 2. проце нити , процењивати . 3. положити, платити прописану таксу. 4. приле­ пити таксену марку (на молбу, уверење и сл . ).

таксирати 2 , таксирiiм, несврш . [В . такси]

1.

3.

л. мн . таксирају

обављати превоз путника

таксијем, превозити таксијем.

2.

бити возач

таксија, возити такс и .

таксис, -а м [нлат. редак] мед.

жај.

2.

оно што се односи на ред, пор едак.

такт, -а м, мн . тактови [нем. чуло додира]

1. равномерн о

Takt од лат. tactus

и ри тмичко пона­

вљање елемената по неким прави лима .

2.

муз .

књиж . метричка стопа, основна ритми чка једи­ ница .

3. техн . једна фаза рада мотора , један ход 4. фИ" . смисао за понашањс у друштву,

кли па .

вештина у понашању , обазривост према други­ ма.

'"

акцепатски

-

лингв . група речи везана

једним акцентом која се изговара као целина;

нога говора. О и збац и т и из такта, извести из такта

испровоцирати

некога,

нав ести

некога

да се разљути ; имати /немати такта знати / не з нати понашати се.

тактизирати, тактизирiiм, рају нссврш . [В . тактика] тактици.

2.

3. л . ми . тактизи­ 1. радити, по ступати по

поступати при раду и п онашању

опрезно, плански и смишљено.

таКТllка, -е ж, дат. и лок. тактици [грч. taktike, 1. н ачин, средство за постизање неког циља . 2. вој . ве­ према tаssеiп у р едити, постави ти]

штина у пр ављања војним трупама за време битке и организација пребацивања трупа.

taxis

1. аутоматски

која се бави Ю1Зсифи­

основна ритмичко-мелодијска јед иница усме­

taksirat

несрећа, незгода, невоља .

3. научна д исциплина

-такт, -та кта!1 , -таксија, -тактичаll [грч. taks is ред, поредак; taktik6s способан за уређе­ ње; takt6s уређен] као други део речи означава

играчица у ло калу ил и бару која игра с гостима.

такс идермија, -е ж [грч .

лингв.

2.

од '"рч .

taksis

ред, по­

покрет на неки надра­

намештање, враћање киле , херније.

3.

вој .

метода борбе за постизање одређен ога циља као део стратегије .

4 . облици

и методе борбе и

организације у појединим акцијама.

такс ист(а), -е м, мн . таксисти [В . такси] осо­

таkтйл, -ил а м [В . тактилан] ум. скулптура

ба која вози такси , управља таксијем; особа ко­

која се може узимати у руку, која се може до­

ја превози п угнике таксијем .

диривати .

1202

тактйлан

талБОТII пиј а

тактйла н , -лна, -л но [лат.

tus

tactilis, према tac-

таламбасатlt, -ам несврш. [в . таламбас] диза­

додир] који се односи на чуло додира, до­

ти претерану буку неком ИН'григантном ново­ шћу .

дирљив, опипљив.

тактирати, такти рам ,

3.

П. мн . тактирају

таламус, - а м [нлат.

thalamus од лат . thalamus thalamos лежај] 1. анат. део сиве мождан е

еврш . И нееврш . [в . такт] муз . давати , ударати такт

од грЧ.

у свирању и певању ; руком одбројавати 'граја­

масе у бази великог мозга, одговора н за прово­

ње нота; прикладним начином означити , озна­

ђење сензорских импулса.

чавати наглашене и ненаглашене слогове.

да код биљака .

тактичаll, -чна, -ч но [В . тактика] који има такта; којије фин , пажљив у опхођењу .

таКТ llчар, -а м [в . тактика]

бот. лежиште п )1О­

талант В . тiшент.

тала р , -ара м [лат.

) . онај који је

2.

жањ , пета]

1.

према

talaris,

talus

['ле­

и ст. римска дуга свечана хаљин а

вешт, умеша н у рас поређивању и вођењу тру па

до глежња ; краљевски огртач.

за време борбе .

ња хаљина католичких и евангелистичких све ­

2.

онај

који ради плански ,

осмишљено, који има смисла за тактику . • так­

3.

службена одежда судије.

таJlаса РХIЈја , -ё ж в . таJlасокрапtја .

тичарски.

такт ичкй, -а, -о [в . тактика] који припада тактици , који се односи на тактику .

так­

...

Тltчка навигација вој . пом ор. маневар којим ратни брод задржа ва или мења позицију уну­ тар сопственог пловног састава.

таКТ ИЧIIОСТ, -ости ж [в. тактичан] особина,

...

море] први део сложе­

thalassa

таласогр а фнја В . океаllографltја . таJlасократија, -ё ж [грч .

тактна линија муз .

усправна ли ниј а у нотном запису која дели му­ зику на такто ве.

над морем (не над копном).

СО-, - метар]

1. справа за мерење дубине мор а. 2.

справа за мерење плиме и осеке.

таласотерапија и таласотеРЗllија, -ё ж [ в. таласо-, терапија] мед. лечење зас новано на по­

Teil] 1. део

неке цел ине.

2. део

талаган, -а м [1УР , tаlаgап] етIlОЛ. сељачки мушки огртач, кабаница; дуги пастирски гуњ.

талаИlIГ, -а м [tаlаiпg]

) . лингв.језик којије у 2. назив за

употреби у Бурми, бурмански језик . писмо бурманског језика .

талзк 1 , -ака м [1УР.

вољном утицају морске воде и ваздуха у прио ­ баљу .

имања, наследства и сл.

talliik

таласофобија, -ё ж [в . таласо -, -фоб ија] МСД. патолошки страх од мора.

талзш, - аша м [тур . tala~] струготина, пиљ е­ вина .

ташiша , -ё ж

од ар .

diillak]

масер

= Т:1J13 Ш

(в.)

талашltка, - ё ж В . талзш . о то је обltчна то је ништа, то је безв редно.

у хамаму .

талзк 2 , -ака м [тур.

talak

од ар.

talaq]

развод

брака.

2.

- 1.

то н ема везе с

логиком , разумом; то су тричарије, глупости .

талбот, -а м [према енглеском физичару и

таламбас, -а м [тур .

пиониру фотографије В. Х . Ф. Талботу

daulbaz, davulbaz, davlumbaz, tl.llumbaz бубњар од пере . talaz, baz од

Talbot)

ар. ~aЫ бубањ] муз. мали метални бубањ чинија­

ница светлосне е н ергије ;

стог облика преко чијег је отвора разапета ко ­

жа. О ударати у

tha lassokratia, В. та­

таласометар и тал асомётар , -'гра м [в . тала­

тактнй, -а, -о [в . такт] који припада такту , који има својство такта .

таласо- [грч.

ница у значењу: море , морски .

ласо-, - кратија] моћ зас нована на владавини

својство онога који ј е тактичан.

тал, -а м [нем.

штеника .

иркв . дуга "ор ­

2.

-

навелико разгласити , разгла­

сити "на сва уста" (об . неповољне вести) .

око

1800-1877]

(W.

Н.

физ . нестандардна једи ­

1 талбот = 107лумерга .

талБОТlшија, -ё ж [в . талбот, -т ипија] фото­ н егат и в на папиру и слика израђена по њему ; В .

калотИпија .

1203

таЛОII

тilЛвег

тал в е г, -а м [н е м .

Talweg,

талйр, -ира м [нем.

према Таl дол ина ,

Thaler

од

10achimsthaler

пут] л иниј а кој а п о в езуј е та чке на нај ду­

кован у Јоахимсталу (Јоахимову) у Ч е шк ој] на­

бљим мести м а ре чн о г ко рита, служ и за одређи­

зив старог сребрно г новца у многи м евро пским

вање пло вно г пута и морфоло шких својстава

земљама.

Weg

талисмiн, -ана м [фр. , шп. tali s m ап од ар.

водотока.

талё б , -е ба м (об . у МН . талеба, -ё ж) [,ур . Ье од ар. захтев .

MII .

2.

taliiЫi јд.

talib

уче ник]

ф о рм ула р , обр аз ац.

школарац; студе нт.

3.

tale-

тражење ,

пред мет који се обично носи на тел у, н ај чешће око врата, по народном веровању , ш т и т и од зла

1.

и доноси срећу; амајлија .

талйт, -ита м [х ебр .

учник.

тале н ( а)т, -а м [грч . tа l апtо п вага; одре ђена свота нов ц а]

1.

природ на дар ов и то ст, обдаре­

ност; умни дар , интел и генција.

2. умно н ада­ рен, обдар ен, дар о ви т човек. ист. 3. ста ро грчка новчана јед иница (6000 д рахм и ) . 4. у ста рој Грчкој, мера з а тежину (150 kg). тале н тован, - а, -о [ в. тален(а)т] који има та­ ленат, кој и ј е н адаре н , обдаре н , интел и ге нта н .

тал и б, -а и талиб, - а м в . та лёб

(3, 4)

тал ибан, -а н а м, м н . талиба ни , ген . м н . тал и­

бана [ар.

ta lib уч е ник , студент]

ti-

чаробна форм ула] м агијс ки

ученик, ђак,

на у чни и стр ажив а ч , на­

4.

lasm од грч . telesma

п ри пад ник и сл а­

мистичког пок рета у Авганиста н у , ш кол ов а н у

исламским в ерс ким школ ама и з те зе мљ е у П а­

1.

tallith дОСIl .

о гртач , капут]

рел . свилени или вунени ш ал украш ен злат­

ним везом који Ј е вреји , з а вре м е молитве у си­ наго г и , носе око врата или њим е покрив ају гла­

ву .

2.

хаљина или кошуља која се облачи покој­

нику .

таЈIИХ в . таЈlИја . таJlичан, -чна, -чно [тур .

talih , tali ' од

ар.

tali'

ср ећа] који је срећан, кога прати с р е ћа.

талк, - а м [ срлат .

talk]

talcum

од а р .

talq

од перс.

мин ер . мекан силикат магн ез ију ма, кори­

сти се као примеса у р аз ним пр оизв одима.

2.

козмет ички прашак , пуд ер .

таЈIМИ- [с кр. од

tallois-demi,

прем а францу­

кистану; н а к о н сл ом а со вјетс ке ин в аз иј е у А в­

ском проналазачу и фабрика нту Талоа

ганистану, кр ајем хх ве ка, ос воји л и вл аст и за­

први део сложеница у значењу : лажни , тобо­

вели строг исл амск и режим којије с ру ш ен ам е­

жњи, псеуд о .

ричком интер вен циј ом; од тада п ре шл и н а ге­ рилски начи н р атовања.

talih, tа li ' одар .

!аlј'] добра с р ећ а , з везда под кој ом се н еко ро­

дио, судбина.

Тал и ја, -ё ж [грч .

злата, употребљава

TaJIМYД, -а м [хеб р .

Talmud

учење , п оу ка] је­

муз а за­

ји сачињавају Мишна (збирка у смено п рено­

th alium, п рема грч . tha1l6s

ра (састављена махом од ком е нтара М ишне,

Thalia, Thaleia]

тал иј у м, -а м [ нлат.

шених закона забележе них о ко

младица, и здан а к] хем. хемијск и елемент, атом ­

81,

1%

с е з а и з раду наки та и украса ; лажн о злато.

врејски зборник моралних норми и обич аја ко­

штитница д р ам с ко г п ес ниш т ва .

ски број

таЛМИ-ЗЈlато, -а с [в . талми] позлаћен а легура бакра која садржи само

талија,-ёж = ташtх, -ам [ту р .

(Tallois)]

симбол Т l , с р еб рн асто сиви метал

који се ко ри сти за израду о п т ичких стак ал а .

тал ик , -а м [п е рс .

talik]

в р ста пол ож ених

настала око

200.

г.) и Гема­

500. г . ) .

талмудист(а), -ё м , мн . талм:Уд и сти [В. Тал­ муд] Јеврејин који признаје Тал муд, р абинит.

таЛОII , -она м [фр .

talon] 1. Финанс.

а . упутни­

персијских сло ва , која су касн иј е прими л и и

ца з а под из а ње камата код зајмова . б . ку пон код

Турци .

обвез ница и ДРУГИХ вред носних папира.

тал ион, -о н а м [lIат .

talio од

l ех

talionis за кон

2.

у

игри картама, остатак карата н а кон дељења.

3.

одмазде] ист. прав. н а чел о освете у кривичном

архит. украс на грађевини који ј е издубљен на

праву ста р ог и р а ног с редње г в ека, зас новано

доњем а ИСПУllчен на горњем делу .

на узвраћању исто м м ером , "око за о ко , зуб за

ње на доњем делу тврђаве . О држати у талон у

зуб."

имати доказ , имати "кеца у рукаву" .

1204

4.

испуп ч е­

таЈlонирати

таМПОII

таЈlOни рати, тало нирам ,

3. ЈI.

мн . талонирају

сврш . И несврш. [в . тал он) одложи т и, одлагати

вац.

тамашfiарлу к , -а тамаХћ!iр лук, -а м [тур .

карте у талон.

талофите, тало фита ж, мн. [лат . према грч.

који ј е похн епан , грамзив; похлепник, грам зи­

thall6s

младица ,

phyt6n

Thallophyta, биљка) фиг.

talТl a hk iir llk , в . тамашћ ар) похлепа , грамзиво ст.

тамбур, -ура м [фр . talТlbour]

биљке без правих биљних органа (корена , ста­

бубањ .

бла, лишћа), нп р . ли шајеви и гљиве .

вратима од ветра , кише и сл .

талпа, -ё ж [тур.

talpa)

велика, дебела дас ка;

брвно.

талпа ра, -ё ж [в . талпа) кућа од дасака, да­ шчара; брвнара .

талус и талус l , -а м [н лат.

16s младица)

thallus од грч . thal-

60Т. биљно тело (гљива , маховина ,

лишајева) на коме се не разл икују биљни орга­ ни (корен, стабло, л ист) .

талус 2 , -а м [лат. петна кост.

2.

talus) 1.

2.

муз . добошар , бубњар.

4.

1. муз. добош, 3. заклон над

а р х н,.. део грађ е­

вине у обл и ку ваљка , цилиндра или многоугла

н а коме лежи кубе . железничког ваго н а.

5. покрив ена 6. врста веза .

тамбура, -ё ж [тур . перс.

платформа

tanbura од ар . ~пЬиг од

Ьегеhјагњећи реп) муз . жичани му­

dtinbe-i

з ички инструм ент са четири до шест жица .

тамбураПl, -ам несврш . [В . тамбура] ти у тамбу ру .

2.

1. свира ­

п еј. говорити , понављати увек

и сте ствари . О не тамбурај престани да зама­

ан ат. скочна кост,

коцка (за игру).

3. геогр .

нагиб зе­

мљишта; наг нуто зе мљиш те.

р а ш , престани да причаш глупости.

тамбураш, -а м [в . тамбура] ра на тамбури .

2.

1. онај

који сви­

пропагато р , агитатор .

тама l"УЧИ, -ја м (јап . ) електронска играчка ;

тамбурашкй, - а, -о [В . тамбу р а] који се од­

виртуелна животиња коју је н ео пходно вирту ­

н оси н а тамбураше, који припада тамбураши­

елно хранити, пазити и сл . јер ће у противном

ма . .t. - орксстар музички састав кој и чине там­

цвилети, а на крају и умрети, намењена де ци

бураши .

која немају усло ве да држе правог кућног љу­ бимца.

таман ПРИJl. [тур . talТlalТl од ар . ) потпуно, са­

муз. еТН ОJl. дрв ени оквир са уграђе­

1.

ним пропорцим а н а који је затегн ута кожа, звук се производи ударањем дланом, мали добош;

свим; по ме ри .

тама нду а, -ё ж [порт. talТlandua од тупи

ta-

lТIandua хватач мрава) зоол . јужноамерички бе­ зуби сисар,

тамбурйн, - ина м [ фр. tаmЬоuгiп од ПРОВ. talТlborin]

Myrmecophagidae

даире .

2.

муз . СТНОЛ . живахан шпански и јужно­

француски плес, у коме играч сам себе прати тамбурином .

мравојед.

таман ити, тама ним [ В. таман) потпуно у ни ­ штавати, зати рат и .

3.

м ал и цилиндрични оквир за вез.

тамбур-мажор, -ора м [фр. tambour-lТI ајог] вој . подофицир , старешина добошара и трубача у пуку .

тама рИltд, -а м [срлат. talТlarindus од ар . talТlr

hindi

индијска урма) 60Т. афричка и источноин ­

дијска кисела урма,

Tamarindus indica,

благо

средство за чишћење црева .

тамјан, -а м [лат. thYlТliama , према ГРЧ . аm а ]

1. 60Т.

thymiBoswellia које источне Африке. 2.

мирисно дрв о и з рода

расте од и сточне Азије до

рел . смола тога дрвета са карактеристичним ми­

тама рис , -а тама риск, -а, тамарикс, -а м

ри сом, употребљава се за кађење у верским об­

[лат. talТlariscus , talТlarix) 60Т. ниска з имзелена

редима. О бежи као ђаво од тамјана избегава

грмолика биљ ка ,

Tamarix ga/lica,

са ружич а­

стим или белим цветовима, успева у Азији ,

Африци и јуж ној Ев ропи, корист и се з а шта­ вљење коже и бојадисање ; м етљ ика .

TaMnOll,

-о н а м (непр . таllПО II ) [фр .

tampon]

мед. ваљкасти ком ад сте ри лне вате, газе и сл.,

тамаш fiар, -ара таllахћар, -ара м [тур. lТIahkiir од ар. talТla' похлепа, перс. суф.

контакте с н ек и м; бежи , заз ире од некога ; н с би дао IIИ Богу тамјаllЗ шкртица , себичњак .

-kar)

ta-

онај

користи се за заустављање крварења , скупља­

њу секр ета и сл

. .t.

там пон-д р жава мања држа-

1205

таllгенција ла ll

тампошiда

ва која се налази између две веће, често ве­

танатомзнија, -ё ж [В . танато-, . -манија]

штачки створена, да би спречила сукоб међу

псих. болесна жеља за посматрањем мртвих те­

њима; тампо н-зо на простор између двеју зара­

ла и умирања људи или животиња.

ћених страна, "ничија зе мља" .

Т31 l атоморфоза , -ё ж [в . танатоморфон]

тампонзда, -ё ж [В. тампон] затварање ране

спољне промене на мртвом телу .

тампоном, стављање тампона на рану .

таМПОllзжа, -ё ж [В . тампон] руд .

1.

радови

око бушотине нафте који се обављају како би се слојеви нафте одвојили од слојева воде . руд . запушава ње

празнина и

рудника цементом, глином, битуменом и сл.

тампонзција В . таМПОIlЗда.

3.

л . мн. тампо­

нирају сврш. И несврш. [В . тампон] зачепити, за­ пушити,

запушавати,

затиснути,

тамтам, -а м [енгл. tom-tom од хинд. tamtam] 1. муз . етнол. афрички бубањ у који се удара ру­ ком . 2. фиг. вашарска галама , граја, бука. Tall l , -а м [е н гл. thane] висока племићка титу­ ла у Шкотској.

Ta11 2, -а м [КИН. tan] 1. највећа кинеска и ја­ панска мера за тежину (око 60 kg). 2. јапанска мера за површину (око 1О ари). Tanagra]

ТЗIl3ТОС, -а м [грч .

близанац Сна (Хипноса).

таllзтофобијз, -ё ж [В . танато-, -фобија] мед. патолошко стање страха од смрти, умирања.

танатоценоза , -ё ж [В . танато-, -ценоза] скуп остатака фосилних и садашњих организама на

једном локалитету, на освову кога се може ре­ конструисати његова палеоекол огија.

TaHra l , -ё ж [норв . и да ... tang] бот. биљка из рода алги,

[V

Т3I1ЗИМ, -а м [х сбр. вета у Палестини у

[[

веку П.В.е.

ћице које потпуно излажу погледу задњицу, носе их жене али и мушкарци .

таш- зрија, -ё ж [В . TaHra l] рад ионица за бо­ јадисање, фарбање .

ТЗIIГСНС, -а м [В . тангента] мат. тригономе­ тријска функција дефинисана као однос на­

tanaim] тумач Старог за­

спрамне и налегле катете у право углом троу­

и rп в., основа за каснију

глу.

редакцију Талмуда.

таllат иззм, -зма м [В .

Т3НГСlпа, -ё ж [ЈЈат. (linea) tangens (линија)

taha1'O-,

-изам ] фИЈЈ.

учење и веровање о смртности човекове душе .

Т3113ТО- [грч .

thanatos

смрт] као први део

сложеница означава оно што је везано за смрт.

таllатозз, -ё ж [В . танато-, -оза] зоол. живо­ тињски одбрамбени рефлекс, условљава уко­

ченост трупа и удова у трајању и до неколико сати, својствен је сисарима, гмизавцима и ин ­ сектима.

Т3l1атологија , -ё ж [В . танато- , -логија] мед. наука о природи и узроцима смрти.

таllзтома н , -ана м [В . танатоманија] онај ко­ ји пати од та натома није .

1206

које сс добија црве­

танга 2 , -ё ж [енгл. tапgјезик] минијатурн е га­

глине, назване по грчком граду Танагри , где су вајпре израђиване у

Fucus zostera, од

на боја.

ИСТ. ум. мале жи­

вотињске и људске фигуре израђене од печене

thanatos смрт] митол . код

стари х Грка бог смрти, син Ноћи (Никте), брат

зат искивати

тампоном (об. рану , место које крвари).

тјlllагра, -ё ж [грч .

шким променама.

2.

пукотина у окну

таМ ПОШ1рати , таМПОl!ирам ,

Т3l1атоморфон, -она м [В . танато- , -морфан] мртво тело, леш са свим спољним морфоло­

која додирује од

tangere

доди рив ати]

1. мат .

права која доди р ује криву само у једној тачки.

2.

мали чекић којим се ударају жице неких му­

зичких инструмената .

3.

ист. део новца који је

по хрватско-мађарској нагодби

(1868),

остајао

Хрватској за покриће аутономних трошкова .

4.

додир, додиривање, дотицање.

TaHrC IITaH, -тна, -тно [В . тангента] који до­ ди рује, додирни .

тапгспцијалан, -лна, -JlНО [нл ат. tangentialis од В . тангента]

1.

мат. који има смер тангенте;

који додирује криву.

2.

који додирује, дотиче;

који се креће у правцу тангенте .

та IIТlфSМ а

таllгирати

та нгирати, тilНги рiiм , 3. л. мн . тангирају сврш . И несврш. [лат. граничити.

2.

tangere] 1.

дирати, додиривати ;

метон. наносити штету; погодити,

погађати . О не таllгира ме , не тиче ме се.

таЮltмат, -lIта м [тур. tanzimat од ар . мн . tan~iпйit јд. t1iпzim средити , распоред ити]

реформе , промене .

2.

1.

заст.

ист. реформе у Турском

царству у ХIХ веку.

та llГО, -а м [амер . шп. tango] муз . врста плеса

тiШЙII, - ина м [фр . tanin] хем. бео и л и жућкаст

пореклом из Аргенти не, са клизећим покретима

прах , добија се из коре храста , јасена , брезе , и

и

другог белогоричног дрвећа , има широку при­

наглим

паузама,

с

музиком

меланхоличног

мену у индустрији , посебно за штављење коже .

ритма с много синкопа, игра се у пару .

тз нграм, -а м [енгл. tangram, према кин . Tang

ТЗ IIИIIСКИ , -а , -о [В . танин] који се односи н а

Кинез, в . -грам, реч је први употребио Томас

танин, који садржи танин .• таНИlIска кисслю13

Хил

(Thomas Hill) 1848] древна кинеска ве­ 7 геометријских слика, изреза­

штина да се од них

од танке

добије и до

плоче ,

раз личитим

распоредом

2.500 фигура људи, животиња,

цве­

ћа и др .

роштиљ]

tandlr мала Ilлехана llећ; 1. печењара, пе'1ењарница . 2. продав ­

ница сухомес натих производа.

в. танди р ,

mandir нема

никакво з н аче ње]

1. збр­

кано, с брда с дола, без реда и смисла (о гово­ збрка, дар-м ар.

3.

лоше урађен посао.

Тlшдём, -ем а м М [енгл . tandem од лат. tandem најзад]

Mfl.

танкови [еIlГЛ . tank од егз . tiiпkh

1.

базен, резервоар ; ци стер­

1. бици кл

два пара педала .

тll11ка, -ё ж, дат. И лок . тilНКИ [ја" . tanka, према

duan

кратко,

ge

песма] књиж . традиционал ­

на јапанска л ир ска песма од пет редова са

31

слогом.

ТIшкер, - а м [еIlГЛ . tапkег, в . танк] брод с то­ варним простором подељеним на више танко­

ва, намењен искљ у чиво за пр евоз течности.

за две особе, са два седишта и

танюiрати, танкирiiм, 3. л . мн. танкирају

две особе које сложно, уве­

снрш . и н есвр ш . [В . танк] (на)пунити резе рвоар

2.

жбано раде .

моторног возила ; сипати бензин н а беllЗинској

Тlшдёмскй, -а, -о [В . тандем] који је засно­ ван на сарадњ и, партнерству, ортаклуку .

• -

пропелср систем мотора са два цилиндра, по ­

стављених на истој осовини једа н за другим.

таllдлер, -а м [нем. Tiind1er, Trod1er] прода­ вац половне робе, старинар .

таllдркати, несврш . [тур .

2. део

брода за држање воде, уља, нафте и сл .

кин .

таllдара-ма llд ара [тур . tandlr-mandlr, према

2.

танк, -а м ,

резерво ар , језеро]

на за превоз те чности , посебно за бензин.

таllдара, -ё ж [тур .

ру) .

чисти танин ; жућкасти прах растворљив у води , служи као средство за заустављање пролив а.

-ам

tandlr,

и

1.

тilНдрчём

а. говорити не­

повезано, збрда-здола. б. говорити много, торо­ кати, гунђати .

2.

производити нескладне звуко­

ве при вожњи кола по неравном терену, клопа­

рати, клопотати .

3.

возити се у таквим колима .

таIlДУРИ, -ија м [хинд .

tandiiri од tandiir ин­

дијска пећ за печење меса] индијски ресторан са јелима од печеног меса.

ТЗIIС, -ета с, МII. танад [тур.

танпон Hellp. В. тампон . тантаJl и Т3l1тал, -а м [ИJlaТ.

tanta111m, прем а

фригиј ском краљу Танталу] хсм . елемент, атом ­ ски број

73,

симбол Та , употребљава се за изра­

ду сијалица, опруга за часовникс, хируршких

таllдlЈкати,

в . тандара]

пумпи.

tane од псрс . diine]

инструмената итд .

•

talltaJI-Сllјалица елек­

трична сијалица са ВЈЈакном од тантала.

та lпаJlii т, -ита м [В . тантал, -ит] минер. руда тантала.

тантијема , -ё ж Lфр. tantieme] 1. банк. одређени удео, проценат од чисте доб ити који у предузе­ ћима доб иј ају службеници, сарадници, власници

и они којима то по уговору припада. да даваоцу

од

временски

Il ериод.

2. трг.

накна­

примаоца лиценце за уговорен и

3.

проценат који припада

топовско или пушчано зрно, метак из ватреног

ауторима прихода стечених извођењем , емито­

оружја.

вањем, приказивањем њихових дела .

1207

тапшати

тзитра

тзитра, -ё ж, ген. ми. тантра и тантри [санскр . текстови, књиге, езотерично учење ХИli­

tantra]

ду изма .

тапета, -ё ж [нем.

садржана

у

тантрама,

езотеричним

хиндуи­

стичким текстовима, према којима је споља­

тапетар, -ара м [В . тапета] зан ат. а. онај који поставља тапете , који облаже з идове тапетама . б. онај који пресвлачи намештај , тапацирер .

шњи , променљиви свет плод стварала чког пле­

са Шакти, Богиње Мајке, нарочито присутна

на Тибету .

• тiштричкЙ.

та нтуз, -а и тантуз, -уза м [шп . жетон.

2.

tanto, мн.

(ап­

новчани апоен од два динара,

тапещ'раТlI, тапецирам,

ми . тапецирају

ren]

tapezie-

обложити , облагати зидове об . дизајнира­

ним тапетама од папира, коже или тексти л а .

таrlецирунг, -а м, ми . тапецирунзи [нем . Та­

тз нц, -а м [н ем.

Tanz]

pezierung]

игра, плес .

тан цаТlI, -ам и тзнцати, -ам fIССВРШ . [нем . играти, плесати.

та нцмајстор, -а м [нем .

Tanzmeister] учитељ

плеса .

та нцшул, -а м [нем.

Tanzschu1e]

школа у ко­

јала (коже , платн а, пластике и сл.).

та пија , -ё ж [тур.

ни комента ри и химне, верски списи ламаизма .

dao

пут] филоз. по

учењу Лао-Цеа у кинеској филозофији : биће човековим

tapu]

судски оверен доку ­

мент о власништву на некретнине . О имати /не­ мати тапију имати/немати посебних, приви­

тапиока, -ё ж

та нџур, -ура м [тибет. ] са индијског преведе­ ТЗ0, таа и ТЗ0, тза [кин . (ао,

облога на намештај у, зидовима , у

унутрашњости возила и сл. од р азних матери­

легованих права на нешто.

јој се учи плесање, плесна школа .

н едоступно

3. л.

(уоб. и тапацирати) сврш . и несврш . [ нем .

двод инарка.

tanzen]

в. тапет] зидн а об ­

на шарама и детаљима.

таllтризам, -зма м [В. тантра] филоз. учења

tos] 1.

Tapete,

лога од хартије, коже или текстила , об . украше­

чулима али

ипак

[ порт. tapioca

од тупи] скроб­

но брашно од кртоластог подземно г стабла тропске

биљке ,

маниока;

Jetropha manihot,

користе га у исхрани амерички Индијанци.

тапйр, -ира м [браз. порт.

при­

tapir од тупи tapira]

сутно; неподложно променама али узрок свих

зоол. јужноамерички и источноин дијски копи­

промена; непомично али се стално креће; све­

тар,

присутно и савршено; уз рок и сврха свега.

величине .

таоизам, -зма м [В . тао] филоз .

1. учење којеје

Tapirius terrest!'is, ",\Лик • таrIЙРСКЙ.

тапирати, тiширам ,

3. Ј I .

формулисао Лао-Це чије полазиште није човек

[фр .

већ природа.

2.

тако да изгледа бујније.

остваривање

склада

покрет који је имао за циљ са

природом

и

дуго­

вечност .

та паll, -ан а м [алб . tuрап] муз . етнол. врста бубња који се нарочито користи у земљама ис­

таписеРllја, -ё ж [фр . неног пред и ва.

ћи л ими и

2.

трговина ручни м радовима .

писерија] онај који израђује тапис ерије.

таписон, -она м [фр .

ћи у тапан производи одређе н у ритмичку му­

tapisson,

в . таписерија]

подна облога од вештачког материј ала .

з ику; бубњар.

тапаци рат и в . тапещ'рати. тапёт, -ета м [нем.

Tapet

тапшати, тапшём несврш. [мађ .

од итал .

tappeto,

од

од гр'l . tарёs тепих] подна про­

сти рка . О ставити

Ila -

изнети нешто као про­

блем, предмет разматрања; бити

Ila тапету

би­

ти на удару, бити мета об. вербалног напада .

1208

tapisserie] 1.

таписсрист(а), -ё м, мн. таписери сти [в . та­

тапанџија, -ё м [В . тапан] онај који ударају­

tapetum

мн . тапирају нес врш .

посебним чешљањем подизати косу

слична украсна ткања и зрађена ручн о об. од ву­

точног Балкана .

срлат.

taper]

на свињу сред ње

1.

taps

пљесак]

а. ударати руком о руку као знак усхићења

или одобравања, пљескати. б. лупк ати некога рукама по раменима или леђима к ао израз ср­ дачности или знак одобравања.

2.

лупкајући

рукама поравнавати меку површин у нечега .

тарltфа

тара

та ра , -ё ж [ШГl. tзга од ар . омот робе, амбалажа.

tarh одбацити] 1. 2. тежина п а ковања , омо­

tahta perde]

књиж .

taraba, daraba,

ограда од вертикално постављених

лисавца и разметљивца , али и добричине из ро­

мана "Тартарен Тарасконац" . таратор, -ора м [тур .

дасака или летава (об . на уласку у двориште).

та рабйт, - ита м [шп .

taravita]

шпански и ју­

тарзца В . тераса .

та рабити, -им "есврш . [в. тараба] подизати ,

тарззлан, -лна, -лно [В . тарз] анат .

градити тарабу , ограђ ивати тарабом .

та раболос, -а та рабулуз, -а м [тур . рији)] ма.

Tarabu1us

Tripo1 is фе нички град (у да нашњој Си­ 1. св и л ени појас у краше н ш арама и р еса­

2. ту рбан . tarant

припада стопалима .

2.

од лат.

tarantu1a]

етн ол.

старо оруђе за р азб ијање з и дова.

основи очног кап ка .

тарззлгија, -ё ж [В . тарз, -алгија] мед. бол

3.

taran

1.

ован .

Тзрзаll, - а м [енгл . Та гzа п]

од

2.

ПОМОр . ши­

1. ј у нак

Рајса Бароуза

(1875-1950)

и филмова надах н у­

тих Бароу з овим романи ма .

удар ци непријатељс ким бродов има .

'lOвек вич а н животу у природ и .

та раlla, -ё

Tapxalla, -ё ж [тур . tarhana од перс. terhane] кули н . 1. осушено , измрвљено зрнасто тесто . 2. су па припремљена са таквим тестом. Ta pallТac, -а м [рус . тар антас од тат.] заст. вр­ некадашњих

р ус ки х ,

покривених

з апре­

снажан чове к .

2.

та рантизам, -зма м [нл ат.

1.

уједа та рантуле .

в . TapallТYJla

tarantismus,

(1).

В. та­

тзрзаllСКЙ,

психоген а болест када обо­

лели игра као да га је ујела тарантула.

та рантула, -ё ж [ срлат.

tarantu1a,

према итал.

taranto1a] зоол . 1. врста гуштера из породице Gekkonidae. 2. врста отровног паука , Lycosa laranlu/a . 3. трострука мрежа којом се лове бар­ буни (В . ) .

Ta pal1aHa l ,

-3,

-о [ В . тарзан] који се односи

darbhane,

zагЬhапе од

JlOK.

тарзопласти ­

цИ [В . тарз , -пластика] мед. хирушка интервенци ­ ја којом се постиже ИСl1рављањ е кривих но гу .

тарзус, - а м [лат.

tarsus

од грч .

tars6s]

анат.

корен стопала између члан ка и прстију .

2.

1.

х р­

скавица очних капака .

тзрйк, -ика м = тарикат, -а м [тур .

kat

од ар . ~ariq ,

tariqa]

tarik, tari-

де рвишки ред .

тарикат = тарйк (В . )

тарирати, тарирам,

3. л .

мн . тарирају сврш . И

несврш. [В . тара] одредити, одређивати нето те­ жину неке робе одбијањем таре (тежине омота, l"Iаковања и сл . )

тарйф, -а м [тур . -ё ж [тур .

надљудски

ски крајње упрошћен енглески јез ик.

болест играња као послед ица

2.

3.

човек вел ике физичке сн аге,

таРЗОПЈlзt-тика, -ё ж, дат. И

зван тако по граду Тараншо .

изузетно с н ажан

на Тарзана, који припада Тарзану . А - енгл е­

плес , наро чито на С ицилији и у Калабрији, на­

рантелај мед .

4.

2.

али н е интел игентан , глупав, тупав .

жних пугничк их кола.

та рантела, -ё ж [итал. tarantella, в . тарантула] 1. муз. етнол . ж иваханјужноиталијански народни

низ а р о­

мана о џун гл и америчког књижевника Едгара

љати прамац ратног брода којим се наносе

ста

1. који

који припада везив ној

стопала, корена стопала .

та р 311, -l1l1а м [рус. таран од п ољ . ствв ем.

кулин . са­

tarator, tertur]

лата од ситно сецканих краставаца, белог лука, киселог млека, уља и соли .

жноамерич ки висећи мостови .

од грч .

(A1phonse Daudet), 1840-1897]

l"Iонашање у духу Тартарена Тарасконца , хва­

та неког производа; д ара .

та раба , -ё ж [тур . вулг.

тарасконство, -а с [према лику из роман а Алфонса Додеа

tarif од

ар .

ta'rif] 1.

писано

или усмено Ilредстављање особина некога или

перс. darb~a ne, према ар. ~aгb ковати , перс . ~апе

нечега.

кућа] ковница новца .

тумачење ; објаснити, разјаснити , протумачит и .

та раl1ана 2 , - ё ж [тур .

taraf-taraf овамо-она­ 1. пометња , м етеж; стрка услед изненадног догађаја . 2. ходање , штрапац. 3. гужва, туча. мо]

2. lIапис .

О

-

тарифа, -ё ж [тур .

учинити дати објашњење,

tarife

од ар .

ta'rifa] аДМИII . 1. 2. ценовни к сл . 3. попи с 1"10-

списак званично угврђених цена. услуга на железници , пошти и

1209

таслачити

таРЙфllЙ

слова и њихова НОВ4ана вредност.

4. скала

ца­

рински х дажб ина .

шта и др.

тарйфнй, -а, -о [в . тарифа] који се односи на тарифу, за који је утврђена тарифа .

...

та рИфl1З

валута валута у којој се р егул ишу потражива­ ња по основу неког тарифног споразума (нпр.

швајцарски франак , финоће

1890.

0,900,

служи од

год. као тарифна валута за потраживања

по основу Међународне конвенције о превозу робе железни цом) ;

-

п р аВИЛ IIИ К критеријуми

према којима су одређене поједи не тарифе; д в о­

тарИфlШ систем систем у коме се смењују две тарифе (об. у снабдевању елеКТРИ4flOМ енерги­ јом , виша и нижа тарифа); двота р и фн о б р ојило елеКТРИ4НО бројило које може да региструј е по­ трошњу струје по вишој и нижој тарифи.

тарих, -а м [тур.

2.

Ibи слој нри изградњи атлетских стаза, играли­

tarih од ар. tarl~] 1. исто рија .

натпис постављен приликом зав ршетка из­

градње неког објекта об. стих или цитат из Ку ­ рана, на којем се када се саберу арапска слова открива ДОТ И4на година; хронограм.

тарлата ll , -ана м [фр .

та рта н а, -е ж [ венец . taгtana од итал . ]

1. врста

рибарске мреже на повлачење из ХVПl и

века.

2.

xrx

теретни, рибарски или р атни брод .

та рта ll еЈIЗ, -е ж [вен . taгtanella] млетачки рибарски бродић попут тартане.

Та рта р , -а м [ГP'I. Ћiгtагоs]

1. у грчкој мито­

логији, дубок и мра4ан понор у подземном све­ ту, у којије Зевс бацио титане када су се против

њега побунили ; пакао

та рта р , -а м [фр.

2.

понор , бездан.

(sallce) taгtare] кулин . пи­

кантни хладни сос као прилог уз месо или па­

нирану рибу .

Та рт иф , -а м [фр. Taгtllffe]

1. им е главног ју­ 2.

нака у истоименој Молијеровој комедији . превртљивац, л ицемер , фарисеј.

тартрат, -а м [нлат. taгtal1.l s вински камен] хем. со (или естер) винске киселине .

та рту ф , -а м [итал. taгtllffo] бат. врста ретке,

tar1atane, tаПlаtапе од

веома укусне гљиве

Tuber

која расте под зе­

хинд . ] фина, лагана паМУ4на тканина за све4а­

мљом, откривају је спе циј ално дресирани пси

није хаљине.

и свиње .

таро, -а м [полии.

taro] бат. тропска биљка,

Colocasia esculenla,

4ији се кртоласти корен

богат скробом користи у исхрани.

тарок, -а м [и тал .

78

та р чуг, -уга м [тур.

tarocco] карташка игра са

карата, пореклом из Ег ипта , у којој У4еству­

ју три игра4а .

тарот, -а м [фр.

tarot од итал. tarocchi] карте са

тарпан, -а на м [рус . тарпан од киргиског] зоол. ди вљи коњ руских степа,

Equus gтelini.

TapTall l , -а на м [е нгл . taгtan од средњовеков­ ног фр . tiretaine сукно] 1. шкотска карирана ву­ нена тканина која служи за израду народне но ­ шње, шаре и боје су карактеРИСТИ4не за сваки

2.

огрта4, плашт од такве ткани­

тартаll 2 , -а на м [фаБРИ4КО име производа] елаСТИ4на пластична маса отпорна

на

атмос­

ферске падавине, користи се као завршни, гор -

tas од ар .

плитак , овећи тањир од дрвета или

метала , нпр. за скупљање прилога у цркви.

2.

метална плоча на ваги, где се стављају тегови

округла месингана плоча уз бу­

3.

бањ, у дараљка.

тас ла и сати , -ишем несврш . [тур . хвалити се.

2.

tas1amak] 1.

охолити се, К040перити се, пра­

вити се важан.

таслак, -а

", "н. таслаци [тур. tas1ak] 1. а. кла­

да, трупац , пањ, необрађено дрво за израду оруђа. б. уопште, комад од било каквог матери­

јал а

не као део народне ношње .

1210

тас, таса м, мн. тасови и тасови [тур .

ил и терет.

цање будућности.

tagarC lk] етнол . 1. пастирска 2. кеса уз мач.

торба одјагњеће или јареће коже.

!as, !ass] 1.

симболичким цртежима, користе се за прори­

поједини клан.

та рту ф а р , -ара м [В . тартуф] онај који се бави тражењем, ископавањем и продајом тартуфа .

Ilpe

обраде.

2.

ПЈ1ан представљен у грубим

цртама, скица.

та СJlа чит и , -им несврш . [В . таслак] грубо те­ сати.

таутосилабички

тастатура

тастатУра, -ё ж [нем. Таstа tш од итал.

тауромахија, -ё ж [грч .

tastiera]

плоча са диркама на писаћој машини, компју­

tauromakhfa, tattros

бик, ,шikhе борба] борба с биковима.

теру , и сл.

таутацизам, -зма м [нем .

тастер, -а м [нем.

Taster, в. тастатура]

Tautismlls,

в. та­

нарочито

ут(о)-, -изам] једнакозвучност блиских слого­

дугме као део справе или уређај а, којим се пости­

ва; гомилаље истих или сличних гласова, нај ­

же жељени циљ притискањем и опуштањем.

чешће на почетку речи .

татами, -ија м [јап.

tatami] сп . врста еластичне

подлоге на којој се одвијају неке борилачке ве­

тауто- [грч.

штине (џудо , рвање и сл.).

татар-ага, -ё м [тур .

tar Татарин ,

tatar

поштар од пере. Та­

В . ага] ист. стареши на поште којије

у Турском царству пошту разносио јашући бр­ зог коња.

татарин, -а татар, -а м [тур.

tar] 1.

од пере. Та­

Tatar

ист. члан татар-агине коњске пратње у Тур­

ском царству.

2.

фиг. жестока и насилна особа.

татарски, -а, -о [В. Татарин] који се односи на Татаре, који припада Татари ма. ~ татарска вест фиг. непоуздана вест, вест којој се не може веровати ;

-

бифтек јако зачињен намаз од си­

POBOI' сецканог јунећег бифтека;

-

језик језик

из ампајске групе језика којим говоре Татари

tatll] слатко, укусно.

татлија, -ё ж [В. татли] кулин. слатко јело од брашна, маслаца, киселог млека, јаја и шећера ; врста слатке пите.

тат твам аси [санскр .

tat twam asi]

филоз. у

индијској филозофији израз којим се изражава

једнакост субјекта и објекта, Ја и спољашњег света;

целокуп н а

привидна

множина

заснива

исто] први део

таутограм, -а м [В . тауто-, -грам] стих у коме све речи почињу истим словом.

таутологија, -ё ж [лат .

tologia, В. тауто-, ра

-логија]

нагомилавања

речи ,

t.autologia од грч. tau1. књиж. стилска фигу­ израза

или

речениц а

истог или сличног значења, као у народној пе­

сми: Ја се бојим и сшрах .меје љуЙl0.

2.

н епо­

требно гомилање речи истога з начења: видеши

својим власшишим очима, но међуШu.л'f , цирка око и сл. ~ непотпу"а

-

грам . понављаље речи

које су промениле првобитно значење: йОКУ­

Luaj

аШенШаШа.

таутолошки, -а, -о [В . таутологија] који се тологије . ~

-

инструментал грам. инструмен­

тал истога корена као и глагол уз који стоји као начинска одредба: ,I1УКОМ МУ'lаши;

-

(унутра­

шњи) објекат грам. објекат који има исти ко­ рен као и глаl'ОЛ уз који стој и ; честа појава у на­

шим народним песмама : Град градила два бра­ ша рођена.

-

И ШУ Коса сишан везак везла.

таутомё ран , -рна, -рно [В . таутомерија] некој супстанци) .

тату в . тетоважа.

1.

2.

анат. који се цео налази на

истој страни тела (о неком о р гану). ~ тауго­

татуажа в. тетоважа.

[ фр. thaumatrope

од грч.

tha-

ита чудо, в. -троп] картонска плоча која са обе­ ју страна има по један цртеж; окретањем плоче

помоћу траке, гледалац стиче утисак да види

мер"и неУрОII неурон који је повезан са ћели ­ јама на различитим деловима тела, али увек на

истој страни кичмене мождине .

таутомерија, -ё ж [в- тауто-, - мерија] хем. истовремено постојаље два изомера неке ма­

један цртеж с елементима оба цртежа.

тауматургија, -ё ж [грч. thаumаtошgiа, пре­ ма

thauma чудо, ergon дело ] 1. чудотворство, чаролија . 2. побожне прич е о чудесима с ветаца

терије у сме ши који су у сталној међусобној равнотежи , али су им хемијска својства разли­ чита.

таутометрија, -ё ж [В. тауто-, -метр иј а] раз ­

и богоугодника.

тауроболија, -ё ж [лат. tашоЬоlium од грЧ. игоЬ6lјоп, према

to aut6

хем. који може бити стабилан у више облика (о

се на једном идентичном бићу, атману.

тауматроп, -а м

од

односи на таугологију, који има својства тау­

на Криму, Кавказу, Уралу.

татли прид. индекл. [тур.

taut6

сложених речи са з начењем: исто.

tatlros

бик,

b610s

ta-

бацање] рен.

обред жртвовања бика у част богова.

мер, сразмера, складност.

таУТОСИJlабички, -а, -о [В . тауто- , с и лаба, силабички ]

који

припада

истом

слогу (нпр .

1211

тауто фiшија

тахмина

дифтонг ау у грчкој речи lаиtо припада првом слогу

(tau-to)

и за њега се каже да је у таутоси­

лабичко м положају).

тахи-, тахо- [грч .

takhys

брз ;

takhos

брзина]

као први део сложених речи са знач ењем : брз, брзина .

таутофiНlија, -е ж [В . тауго- , фонија] сташю, непрестано понављање истог з вука или то на .

таУТОХРОII, -а, -о = таУТОХрОllичаll, -чна, -чно [В . таугох рон а] истовремен , истодобан .

таУТОХрОllа, -е ж [ В. тауго- , грч . khг6поs вре­ ме] физ. истовреме ница , крива коју та чка М описује пр и паду са п о четном брзином н ула из

тахиграфија, -е ж [ В . тахи- , -графија] брзо писање , стенографија .

тахикардија, -е ж [в. тахи - , грч . убрзан пулс (преко

100

kardia

срце]

откуцаја у минуги) ,

услед напрезања, трчања , психички х узбуђења, нервозе, тровања никотином или обољења срца.

таХlШНТ, -ита м [В . тахи-, грч .

lithos

камен]

почетнога положаја А до крајњег положаја В,

минер . површинска еруптивна стена, по хемиј­

при 'Iему време пада l остаје исто , неза висно од

ском саставу одговара базалту .

места почетн ог положаја А на кривој .

таХИЈIОI'ија, -е ж [В . тахи- ,

тау шнрати, таушй ра м,

3.

16gos

реч, говор]

брзо, неповезано, неосмишљено говорењ е код

таУТОХ рОllичаl1 = таутох рон (в . ) л. МII. тауширају

особа оболелих од неких душевни х обољења .

сврш. И несвр ш . [ нем . tauschieгen] уметати, умет­

тахиметар и тахимётар, -тра м [В . тахи-,

нути племе нити метал (об . злато, с ребро или

-метар] геодетска сп р ава за брзо мерење тере­

платину), ради украса у металну подлогу (од

на, з а брзо снимање земљишта.

гвожђа, бакра, бронзе и др . ) .

та фелмузик, -а м [lIем.

тахиметрија, -е ж [В . тахи- , -метрија] брзо

Tafelmllsik]

музика

инструментал на и вокална која се и з води то ­ ком об рока у ресто рану .

мерење растојања , снимање земљишта; брзо прављење таквих снимака.

тахи611И, тахиона м МН., јд. тахи он , ген . тахи­

тафефобија, -е ж [грч . taph~ сахрана, В. -фо­

она [В. тахи-, -он(и)] фИ3 . назив за хипотетичне

бија] паТОJlОШКИ стр а х н екога да не буде жив

честице којима се приписује брзин а већа од бр­

сах рањен .

зине светлости .

та фра, -е ж, I'ен . МН. пiф ра и тафрй [ту р . од ар . ~afra с кочи ти , прескочити] напад.

2. надувеност ,

1.

tafra

вербални

ОХОЛОСТ .

тахипнеја, -е ж [грч . tаkhурпоi а, в . тахи-,

рпо~ дисање] мед. убрзано, тешко дисање . таХИСИНТОI'раф, -а м [в . тахи- , 1Iат.

scintilare

tafta од п ерс. tafte] 1. лага на ,

варничити, бљескати , в . -граф] уређ ај у неким

глатка, сјај н а свиле н а ткани на која се израђује

радио-апаратима , омогућава аутом атско бира­

та фт, -а м [тур. од куване св и ле .

2.

назив за неколико врста

тафта који се разликују по изгледу : екосер ,

-

флер .

3.

тафпшг l , -а м,

-

армuр,­

тафтинзи [енгл .

tafting] 1.

врста ткања. "11 .

тахкйк, -ика м [тур.

подиа или зидна облога чија површина је чворна­ та или резана.

2. поступак

израде такве облоге.

та фТИllг прид. индеЮl . [В . тафт] који се од но­ 2

тах ан-халва, - е ж = тааll-алва [тур .

tahkik од

ар . tа~фq] про­

вера, претрага, истрага ради утврђивања исти­

нитости; инспекција .

тахкйр, -и ра м [тур . tahkiг од ар . ta~qlr] пони­ жеље ; омаловажавање, потцељивањ е .

таХМЙII, -нна м [тур . tаhmiп од ар. ta~mln]

си на специјал но ткање.

helvasl, tahin helvas l

ље станица помоћу посебног система на таста­ тури.

tahan

од ар . ~аЫп , ~ј~п брашно ,

процена без мерења; претпоставка.

таХМЙllа ПрИ1l . [тур.

tahminen

од ар . ta~mina,

~alwa алва] кули н . по сластица која се прави од

ta~minan] вероватно, приближно , отприлике,

брашна, шећера и млевеног сусама .

одока .

1212

театрјlJll1ј е

та хми нити

таХМ ИIIIIТИ, тахминим несврш , [в , тахмина]

1,

2,

претпостављ ати, нагађати ,

процеЊl1вати

развој ситуа циј е .

шизма ,

таШllа, -ё ж [н е м ,

тах о- в. т ахи- .

тахогр аф, -а м [В , тахо-, -граф] апарат који бележи б рз ин у кретања возила током одређе ­ ног време н а.

-метар] сп рава з а мерење брзине, брзиномер ,

тахта , -ё ж [тур , тацет узв , [лат.

tahta од пере, ta~te] даска.

tacet] муз , упутство да извођач

одређену део ницу не свира или не пева.

тац ите, та ицита м [лат,

1.

tacite од tacitus који

оно што је прећутно договорено, при­

хваћено ,

2, као

ска торбиц а.

прил, прећутно,

тац и товскй, -а, -о [лат,

твид, -а м [енгл,

раду одела и огртача .

твил, -а м [енгл,

та ч , -а м, м н , тачеви [енгл ,

touch] 1, сп , а, у

стоном те ни су, д од ир лоптице у игри рекетом пре одскока на столу или додир мреже р екетом

или телом. б . у тенису , додир мреже рекетом или телом, ил и додир лопте телом при чему се

поен досуђ уј е противнику,

2.

игра картама .

таче ризам, -ё ж [према Маргарет Тачер

(Margaret Нi lde Thatcher) 1925]

одлике полити­

ке какву је в од ила Маргарет Тачер, премијер

1979- 1990; бескомпромисност, бор­

беност, п ринципијелност; неолиберализам,

та џ , таџа м [тур , к руна ,

2,

ta y од пере , tagj 1. владарска 3. у шаху , уп 0-

в р ста дервишке капе.

зо р ење п ротивнику даје његов краљ нападнут; шах,

таш, -а м [тур . ta~] камен, об, у именима ло­ калитета н а просторима који су били део Тур­

twist] 1. а , енгл ес ки , м а ши н­

ски преден памучни конац, б , тканин а од таквог

2. врста модерног плеса, н астао п очет­ 1961 . (као тачка у јед ној о п ерети ) и одмах постао популаран м еђу младима , 3, пић е од ра­ кије , пива и јаја, с п , 4. у тенису , ударац који м се постиже ротација лоптице; се ч е н а ло п та, 5, у

гимнастици , д воструки и л и тро стр у ки CaJIТO .

твитер, -а м [енгл,

tweeter] з ву чни к у с и сте­

му звучника који репродукује ви со к е то но в е, високотонац,

теа, тёё ж [КИН , дијал, жа ,

t' e од кин , cha] д ивља р у­

Thea sil1el1sis,

театар и театар, -тра м [лат. theatn1!l1 од грч, theatron гледалиште , пр е ма theiisthai гледати] 1, з града и л и поз орница на от в ор е но м где се и з воде позоришн е пред ста в е. 2. п озо ришн а уметност , 3, укупно драм с к о ст ва р ала ш тво јед­ ног писца , + театарскй и теiiт арсICЙ ,

TeaTpiiJIaII, -лн а , -л но [н ем. th eatl-a lisch, лат, theatralis, в , театар] који ј е сл ич а н глу ми у теа­ тру; који је срачунат на еф е кат, н е прир одан , удешен , извештачен .

театрализам , -з ма м [в , те атралан , - и зам]

ског царства ,

та шизам , -зма м [фр ,

twill] фин о, густо тка н а па­

мучна тканина,

ком

Tazeln] на­

tweed од шкотс ко г twi ll] ко­

со ткана вунена или по лувун е на т к а нин а за и з­

конца,

тацл ије, та цлија ж мн , [аустр, нем,

Taschner, в, та шн а ] о н ај

галантерију.

начин писања римског историчара Тацита.

руквице, ма нжетне ,

1, же н ­

који израђује и поправља ташн е и др угу кожну

TBIfCT, -а м [енгл ,

Tacitus Тацит] кра­

џ е п]

таШllар в , таШllёр .

так, сажет, тежак з а разумевање, као стил или

Британије

Tasche торба , 2. торба за списе.

таШllёр , -ера м [не м,

тах ометар и тахомётар, -тра м [В , тахо-,

ћути]

ташист(а), -ё м , м н , т а шисти [ В, таш изам] онај који при сликању прим е њуј е те х ни ку та­

tachisme, према tache

мрља] ЛИК, нач ин сликања у мрљама, односно

понашање особе која је неприрод н а, из в е шта­ чена у д руштву,

набацивање м боја на платно без употребе чет­

театралије, театр ал ијii ж, м н . [ в , театар] све

кице, први пут примењен средином ХХ века у

што се односи на позориште (студ иј е, при кази

Француској.

и сл,) .

121 3

театролог

теихоскопија

теат ролог, -а м, мн . те аТРОJlОЗИ [В. театроло­

2.

У Хегеловој филозо фији , полазна етапа дија­

гија] о н ај који се професионал но и стручно ба­

лектичке тријаде (теза-антитеза-синтеза).

ви проучавањем по зо ришн е уметности и исто ­

спуштање

рије позоришта .

ст иха , ненагпашени слог у сто пи ; еУ l1р . арза (в . ) .

театролог ија , -е ж [В. театар , -л огија] наука

4.

театромiшија , -е ж

[В .

театар, -манија]

tebeth]

четврти

месецјев рејс ког кале нда ра , п ада у де цемб ру и

тебешир, -и р а м [тур. teb e~ ir од п ере .

tebaslr]

креда (школска, кројачка) .

теваб ltја и тевабија , -е ж [тур.

tevabi од ар. ми. tiiwabi' јд . tabj' онај који следи] 1. пратња до­ стојанстве ника у Турском царству . 2. приста ­ лице, истомишљеници ; слуге , скутоноше. 3. бл и жи чла нови пород ице ; својта, родби на.

tebdil

од ар .

tiibdll

проме­

нити, заме нити] прес влач ење у д руго одело; прерушавање, маскираље.

тевећелија , -е м [тур . слу чајно од а р . наивчина.

2.

tiiwiikktl1

мајчина сестра,

3.

л.

тезаури­

MII.

1. злато

и д руге племените метале чувати

као благо, по хранити га к ао резерву .

2.

еКОII. по­

влачити готовину и з оптицаја , чувати је у тре­ зо ру .

јануа ру по грегоријанском .

теВДИJl, - ила м [тур.

teze, teyze]

рају евр ш. И нсеврш. [н ем . thesauгi eren, в . тезау­ рус]

с нимљених по зо ришни х пр едстава.

3.

одређеног

н ау чни р ад, д исертациј а.

тезаурирати, тезаурйрам,

театротек а, -е ж [ В . театар, -тека] збирка а м [х ебр.

и зговар ању

тетка.

страст за п осећивањ ем позо ришта .

-

при

теза 2 , -е ж [тур.

о позоришној уметн ости.

тебет, -а = тсвет,

гласа

тезаурус, -а м [лат . tl1esauГtls од грч . благо, ри з ница] ил и

1. л ингв .

неки други

thesaur6s

ре 'IНИК , енциклопедија

обухватнији лексички

при ­

ру чни к, п осеб но р еч ник си н онима и антонима .

2.

рач . датотека синонима н еког језика у мемо ­

рији рач у н ара програм за прстраживање такве датотеке.

тезга, -е ж [тур. з а р уку]

1.

tezgah

од пере.

dcstgah место 2. зана­

пулт У трговачкој р адњи.

тлијска клупа , струг.

3.

жарг. с п о редна , додатна

за рада глумаца, певача и сл.; хо нор ар за анга­

tevekkeli

бесциљно,

ослањање на Бога]

1.

луцкаста особа , шашавко.

ТеВТОIIИ, Тевт6 на = ТеВТОIIЦИ , Тевт6н а ца м

жовање ван матичне институ циј е.

тезгарити, тезгарим н ееврш. [ В . тезга] жарг. за рађивати

радећи

пре коврем ено

или

за

хонорар.

мн. [лат. ТеLltопi, ТеLltопеs] германско племе на

тезгарош, -а м [В . тезгаЈ жа рг. онај који тезга­

Балтичком мору , познато по борбама с Римља ­

ри , који додат но за рађ ује хонорарним или пре­

нима;

102.

г. потп у но их је пораз ио римски вој­

сковођа Марије Гај .

•

тевтОIIСКИ .

ТеВТО IЩИ = ТеВТОIIИ (В.)

тсгелтија, -е ж [тур .

tegelti]

ковременим радом.

тезгсрс, тезге ра ж М II . [тур.

skere] мекано ћебе које

се ставља кољу испо д седла .

тегет прид. и,щекл . [према аустријском адми­

teskere од

пере .

de-

дрвена носи ла од дасака (об . за нош ење

мртваца).

теизам, -зма м [грч .

the6s

бог, в . -изам] рел.

вероваље у Бога као створитеља и Iюкретача

ралу

Тегетхофу (Willlelm уоп Tegetthoff) 1827-1871] тамноплава боја тканине, нарочито

света ; еупр. атеизам (В .).

се користи за морн а рске униформе .

који се добија екстракцијом из биљке чај ; уп .

Тедеум, -а м [л ат. Те

DeL1m (latldamus) Тебе V века

Бога (хвал имо)] хришћанска х имна из

која се у католичком богослужењу пева након

об реда, као захвалн и ца.

теза', -е ж [лат.

thesis од грч. th esis] 1. полаз на

поставка, тв рдња коју аутор н астоји да докаже.

1214

теИI', -ина м [енгл .

tea,

в. - ин] фарм . алкалоид

кофеИII . теист(а), -е м, мн . теисти [ В. теизам] онај који верује у Бога, присталица теизма.

теихоскопија, -е ж [гр" , трање са зида, пр ема

teikhoskopia посма­ teikhos з и д, в . -скопија]

позар . начин доча ра вања неког догађаја тако

тёј

тексту р а

што се на позорницу постави бедем , кула , бре­

тексас, -а м [ам ер . ен гл .

Texas] 1. једна од са­ 2. фиг. место безакоње . 3. чврста па­

жуљак и сл., а глумац који ту стоји, тобоже по­

везних држава на југозападу САД.

сматра шта се догађа иза њих , препричавајући

где влада закон јачег;

публици то дешавање .

мучна тканина од које се праве фармерке , џинс.

тёј, -а и теј , теја м [фр .

the]

то пл и напитак од

систем научне организације рад а , који тачним­

текст, -а м, Мfl . текстови [ срлат. textus од лат. textus досл. ткање, плетиво, према texteгe ткати] 1. Л ИН ГВ. осмиш ље на о ргани за циона јед иница речи виша од реченице . 2. одломак, реченица из Библије, као основа проповеди . 3. речи пе­

мерењем појединих покрета рад ника при раду,

сме, опере и др . за разлику од музике (текст

прокуваног биља; чај, одварак.

тејлоризам, -з ма м [према америчком Иl!же­ њеру Ф . В . Тејлору (Тау lог) ,

избегавајући

премарање

и

екон.

1856--1915]

расипање

снаге,

утврђује формулу најрационалнијих потреб­

опере и др . ) .

•

текст-ед итор , -а м [ е н гл.

text edi-

(ог , 8 . текст, едитор] ра ч . програм за уношеље и

них покрета чиме се постиже уштеда у време­

сређивање текста; текст-пронесо р ра ч. компј у­

ну , а повећава производња.

те рски програм за обраду текста .

-тека [грч . thеkё орман, ковчег, складиште]

текстйл, - ила м [срлат.

textus

на складиште или зб ирку.

ткаље , платно , сукно .

тека, -ё ж [грч. thеkё орман, ковчег, склади­ текбири, текби ра м мн. [тур. tekbiг од а р .

tak-

саткан, прем а

текстйла н , -л н а, -л н о (одр. текстйл нй , -а, -о)

ште] свеска, бележ ница .

texti1is

ткање, плетиво од texeгe ткати] тканина,

као други део речи означава оно што се односи

[8. текст и л ]

који се од носи на текстил, који

је израђен од текстила

текстилан, -лца м [В . текстил]

Ыг] рел . у исламу учеље (изговарање) у више

1. онај који 2. онај који се ба­

наврата "Алаху екбер" = Бог је в ел ики ; учи се у

производи , и з рађује текстил.

групи и гласно , нарочито на Бајрам и док се

ви трговином текстил а , који продаје текстил.

учи хатма .

текстилије, текстилија ж мн. [лат.

те КnОН Д О , -оа м [корејс ки ударити ногом,

t'aekwondo од te шаком , do начин

kwon ударити

оре га тканине ,

8.

textilia sc.

текстил] општи назив за сиро ­

вине од којих се израђуј е текстил као и све OliO

(борбе)] сп . бор и лачка дисциплина настала у

што је израђен о од текстил а (предиво, одевни

Кореји

предмети , пр ед мети од текстил а за кућну упо­

комбиновањем традиц ионалног

1955.

Домаћег боксова ља (тејкона), кинеског бокса и

требу и сл.).

каратеа.

текстолопtја, -ё ж [ В . текст, -логија] ЛИН Г8 .

текија, - ё ж, ген . м н . текија [тур .

tiikya]

од ар .

тумачеље , историја , крит ика и припрема тек­

место на коме де рвиши бораве и обавља­

стова за објављивање или у циљу неког истра ­

tekke

ју верске обреде.

живаља .

текила, -ё ж [шп . граду Текила

tequila, према мексичком (Tequi1a)] мексичко жестоко ал­

кохолно пиће, доб ија се дестилацијом неколи­ ко врста агаве.

текстуёлаll, -л н а, -лно [фр .

1.

textue l,

в. текст]

који се верно држи текста, од речи до речи ,

који је веран тексту, дослован, буквалан .

текмйл, -ила м [тур.

tekmi1

од ар .

takmil

свр­

ши ти, употпу нити] допуна, из равнаље , Довр­ шетак.

текне, -ета с [тур .

текстуалан в. текстуёлаll .

сати, представити) , текстуал но .

текстура , -ё ж [лат. text1.1гa ]

tekne] 1.

корито .

2.

труп

брода .

текрар, -ара м [тур . tekгaг од ар . takгaг] нављање, понављаље, реп етиција .

об­

1. спољни

знако­

ви конструкције рудне наслаге условљени уза­ јамним

1.

2. као

прил . текстуеЛ IIО помоћу текста , текстом (опи ­

односима

њених

саставних

делова

(слојевитост , наслаганост, структура и сл.).

2.

оно што ј е видљ иво као с пољ ни траг неке стру к-

1215

телевизичаll

текпtт и

rype. 3.

уопште, састав, спој, склоп .

4.

ткање,

тёл 2 , -а м[ар .

tall

планина, брежуљак] брежу­

љак настао слагањем отпадака кроз векове чија

потка.

тект ити, тектита м МН. [грч . tёktоs расто­ пљен, В. -ит] минер . кристали који су по грађи

телал, -ала М [ryp. tеШil од ар.

слич ни стаклу.

теКТ llчаll, -чна, -чно [грч . tёktikоs] који се

теКТОДИllilМика, -ё ж [В . тектоника, динами ­ ка] тео рија модерне геологије настала на осно­ ву проучавања последица кретања тектонских

tekt6n

радник , градитељ]

вештачки IlJађевински материјал сличан бетону .

теКТО lIика, - ё ж, дат. И лок. тектоници [11''1.

tektonik~ градитељство, прем а tеktоп рад ник,

1. унутрашњи

ист.

2.

трговац старим стварима , старинар,

антиквар.

телалија, -ё ж [lУР. tеШiliуе од ар.

dallaliyya,

В.

телал, ар. -јууа] награда телалу за оглашавање

или провизија коју добија од оглаш ених продаја.

плоча, потреса, ерупција вулкана и др .

TeJCТOII, -она м [11''1.

dallal] 1.

онај који јавно оглашава позиве; позивар , гла­ сник.

топи, раствара, раство рљив .

градитељ]

структура указује на различите видов е матери­

јалне културе .

састав Земљине коре,

промене у њој које су настале деловањем уну­

теmIЛИТИ, телiiлим несврш . [В . телал]

1. огла­

шавати, раз глашават и , објављивати на јавном меС1У .

2.

разглашавати, ширити веС1·И (об. оне

које нису зајавност).

3. прода вати старе ствари.

телаJJllица, -ё ж [ В . телал] радња која прода­ је старе ствари , С1Ћринарница , а нтикварница .

део геологије који проу­

теламон, -а М [ГР'l. telamon носилац] 1. ко­

чава грађу Земљине коре и процесе који се у

жни каиш којим се опасује и везује одећа око

њој зб ивају.

струка.

трашњих фактора.

2.

3. вештина

цртања и израде алата ,

оруђа, посуђа, намештаја итд . , као спој умет­ ничког и корисног.

ња

и

4. вештина спајања, извође­

распоређивања

материјалних

и

умет­

ничких елемената у умеТIIИЧКОМ делу.

тектонофизика, -ё ж, дат. И лок. тектонофи­ зици [В. те ктоника, физика] грана геофизике која се бави проучавањем деформација стена

до којих је дошло деловањем природних сила (п ри н аб ирању и раседању тла) .

теКТО IIСКИ, -а, -о [В . тектоника] који се од­ носи на тектонику ником

(1,2),

који је у вези са текто­

(1, 2).

[В. текто ника, статика] грана геотектонике која проучава размештај и међусобне односе стена .

тектуРа, -ё ж [лат.

1.

tectura, према tectus по­ 2. чисто парче хартије

покров , завој .

које се лепи преко оног дела рукописа који се жели исправ и ти, друкчије стилизовати и сл.

тел, -а м [ryp. tel]

1. танка жица. 2. злата н или 3. телеграм.

среб рни конац, жица , за везење.

тёл', -а М [кин .

te l]

и мера за тежи ну.

1216

арх ит. стуб у облику мушкс фигуре

тслва, -ё ТСЈЬва, -ё, ТСJlфа, -ё ж [тур.

telve]

талог од кафе који остаје н а д н у посуде из које се пије; соц.

теле- [ГР'l . tёlе далеко] као први део сложе­ нице означава да је нешто удаљено , да се пре­ носи у даљину и сл.

телеба нкию", -а М [В . теле- , енгл .

banking

банкарско пословање] банк . услуга којом се ко­ рисницима

омогућују

новч ане

трансакције,

увид у стање на текућем рачуну и сл ., уколико је корисник путем л ично г компјутера, модемом

тектостат ика, -ё ж, дат. И лок. тектостiпици

криве н]

2.

као потпора за балкон , симс и сл.

кинеска новчанајединица

или телефо н ском линијом спојен с банком.

телевизија, -ё ж [В. теле- , ви зија] емитова­ ње, пренос и пријем слике и тона , уз помоћ емитера , антене и

пријемника , по средством

електромагнетских таласа .

•

теJlевизијски

телевизиомаll, -ана м [В . телевизија , -ман] онај који стално гледа телевизиј у, који не може да се одупре гледању телевизиј е. телевизичан, - чна , -чно [В . телевизија] који је прикладан за телевизију, за емитовањ е и приказивање на теJlевизији .

телеВIt3 ичност

телеконферснција

телеВИЗltЧ НОСТ, -ости ж [ В . теле ви з ија] свој ­ ство особе или објекта теле ви з ијског снимања да оставља доба р утисак.

телевйзор, - а м [ енгп.

телеДltстрибуција, -ё ж [В . теле- , д истриб у­ ција] кабловска телевизија .

теледифузија, -ё ж [В. теле -, д ифуз ија] орга­

televisor, в . телевиз ија]

део уређај а теле ви з иј ског с истема који прима слику, телевизијски пријем ник .

телевотинг, -а м [В. теле-, енгл .

voting

гласа­

ње] организов но гласање гледалаца током неке

телевизијске емисије.

телегам атерапија, - ё ж [В. теле-, гама l - , те­ рапија] мед. радиотерапија ви со коенергетским

низација и ширење телевизијског програ ма н а одређеном подручју.

теледрама и теледрама, -ё ж [В . теле(ви з и ­ ја) , драма] драмско дело писано или адаптира­ но за приказивање на телевизији .

телекамера, -ё ж

[8.

теле(ви з ија ), камера]

уређај , камера за снимање удаљених пр едмета што омогућава телеобјектив.

гама-зрацима.

телегснија , -ё ж [В . телеген ичан] оно што је погодно за телевизијско с нимање.

телеге lшчаll , -чна, - чно [В . теле(визија), -ге­ ничан] којије погодан за телевизијско снимање .

телеграм, -а м [В . теле-, -грам] писмено саоп­ штење које се шаље путем телеграфа; депеша.

тслеграф , -а м [В. теле-, - граф]

1. телекому­

никациони уређај за брзо достављање вести на

даљину.

2.

устано ва која шаље и прима теле­

граме .

теЈlегра фија , -ё ж [В . теле-, -графија] брзо достављање вести

на даљи ну

помоћу теле­

телеКltНеза и телеКИllсза , -ё телекинезија , - ё ж [В . теле-, -кинезија] у парапсихологији вољ но померање , покрета ње пред мета без не­ посред ног дод ира .

телекино, - а м [В . теле -, кино] уређај који омогућује репродукциј у филмова на телевизи ­ ји , ди р ектно претварајући оптички запис у маг­ нетоскопски ви д ео и аудио снимак .

телеком , -а м [скр . од телекомуникација , те­ лекомуникацијски]

телекоманда, -ё ж [В. теле-, команда] у пр а­ вљање неким удаљеним системом или уређа­

јем (телевизором, авионом, ракетом и д р .) н а

графских апарата.

телеграфисати, -и шём сврш. и несврш . [В . те­ леграфија] јављати, јавити телеграф ом; де пе­

даљину преносом с игнал а.

телекому ник ациј а, -ё ж [В. теле-, ком уни­ кација] средства и линије за пренош е њ е ин ­

ширати .

телеграфист(а), -ё м , М II . телеграфист и (ж . телеграфистки ља , -ё) [В . теле графија] радник ,

формација (текст, тон , слика) н а даљ ину жичним

или бежичним електром агнетским системима .

телекомуникационй и телекОму.шкациО­

службеник који ради на телеграфу .

теледијафО .шја , -ё ж [В. теле-, дијафон ија]

"Й , -а , -о [В . телекомуникац иј а] који се односи

мешање р азговора и шумова и з међу две одвој­

на телекомуникацију , који је у вез и са телеко­

не телефонске л иније .

муникацијом . .0\ -

теледиригова ll, -а, -о [В . теледи р иговати ] техн. којим се у правља из даљине електромеха­ ничким или електромагнетским путем

Дltриговани

пројект ил

пројектил

. .0\

теле­

којим

се

теледириговати , -гујём свр ш . И несврш.

[8.

теле-, дириговати] уп рављати неким уређај ем

(машином, свем ирским бродом и сл . ) на даљи­ електромеха ничким

ске информације између веома удаљених ме­ ста на Земљи.

телеКОlIтр6ла, - ё ж [В. теле-, контр ола] п от­ пуна КОllтрола "ад неким удаље ним уређ ајем

управља из даљ ине.

ну ,

сатешп вештачки Земљ ин

сателит помоћу којег се размењују телевизиј­

или

електромагнет­

ским путем; усме рити нешто на даљину .

или системом помоћу телекома нде и тел еме­

трије .

телеКОllфереНl\ија , -ё ж [В. теле-, конферен ­ ција] састанак, седница путем посебних теле­ фона с уграђе ном или прикљученом камером .

1217

телереllдгенографија

телеко пија

теле копија, -ё ж [В . теле-, копија] добијање

телемикроскоп, -а м [В . теле-, микроскоп]

копија документа путем телефонских линија

справа за увећавање слика удаљених предмета.

(претходник телефакса).

телеобјектйв, -ива м [В. теле-, објектив] сло­

теле коптер, -а м [В. теле(визија), (хели)коп­

жени објектив за камеру или фотоапарат који

тер] мали беспилотни хеликоптер којим се упра­

омогућава добијање слике велике размере и са

вља са земље, користи се за разна извиђања.

веће удаљености од обичних објектива .

телеОЛОГltја, -ё ж [нл ат.

телек рат, -а м [В . теле(визија), -крат] онај који успоставља владавину над јавним мње­ њем обликујући га путем средстава јавног ин­

телекратија, -ё ж [В. теле(визија), -кратиј а] владавина телекрата.

телекс, -а м [енгл. принтер.

од

tele(printer) ех­ телепринтера] 1. теле­

telex

размена путем

2.

teleologia, према '"рч .

сврха, в. -логија] рел. идеалистичко учење

по коме је све у природи уређено сврсисходно , према унапред постављеним циљевима .

формисања.

(change)

telos

порука послата или примљена пу­

тем телеllринтера .

телеолошкй, -а, -о [В . телеологија] који се односи на телеологију ; који се тиче учења о сврсисходности,

•

телеоло­

њавање моралних обавеза добро коме треба те­ жити; телеолошка халуultllаultја п с и х. халу­

цинације током којих болесник верује да доб и­

телема рк, -а м [према норвешкој покрајини

ја упутства шта даље треба да ради.

Телемарк] сп. у скијању, замах, покрет којим се мења смер кретања или се зауставља .

телема ркепшг, -а м [енгл.

telemarketing] трг.

фоном; телефонска продаја .

же

деловати

на

удаљеним

и

тешко

присту­

пачним подручјима.

телепат, -а м [В. теле- , -пат] псих . онај који

телематизам , -зма м [грч . tеlёmа воља, В.

има способност телепатије.

телепапtја, -ё ж [В . теле-, - патија] nCl1x . у па­

-изам] проучавање воље.

теЈlемапtка, -ё ж, дат. И лок. телематици [В . теле-, (ауто)матика] спој телефона, компјугера

телематологltја, -ё ж [ГР" . tеlёmа воља, в. -логија] део психологије који се бави проуча­ вањем воље.

Telemakhos досл.

рапсихологији, ванчулно преношењ е психичких

процеса одједног појединца до другог ; способ­ ност да се догађаји који се збивају на великој

и телевиз ије у јединствени систем.

"који се

бори у даљини"] МI1ТОЛ. син Одисеја и Пенело­ пе, који је име добио по томе што се родио када

му је отац полазио у Тројански рат.

телемета р и теЈЈемётар, -тра м [В . теле-, -ме­ тар] справа за мерење удаљености неке тачке

од посматрача (нпр. код артиљерије). телеметрија , -ё ж [В . теле-, -метрија] посту­ пак мерења на даљину одређених параметара

неког система или уређаја.

теЈЈеоператор, -а м [В . теле-, оператор] техн. уређај са даљи нским управљањем којим се мо­

начин продаје робе и примања поруuбина теле­

Телемах, -а м [грч .

целисходности.

шка етика теорија о моралу по којој је испу­

+ телеметричкй.

телемеха ника , -ё ж, дат. И лок. телемеханици

удаљености осете и виде истога тренутка када

се одигравају .

теЈlеплазма , -ё ж, ген . мн. телепшlзма и теле­ плазми [В. теле- , плазма] у парап сихологији, отеловљење при зва ног духа

на спиритуалним

сеансама.

телеПОРТ3U1lја, -ё ж [енгл . tеlерогtаtiопЈ хи­ потетичко преношење материје с једног места на друго претварањем у енергију .

телеп ринтер, -а м [грч . tёlе далеко енгл. штампати] тех". телеграфски уређај

print nOMohy ко­

јег се примају и одашиљу писане поруке .

телереllДге lt ографltја, -ё ж [В . теле-, рендге­ нографија] мед. рендгенско снимање кадаје из­ вор зрака удаљен од плоче на коју се снима , чи­

[В. теле-, механика] управљање механизмима

ме се постиже да рендгенски зраци што пара­

(уређај има, постројењима) на даљину.

лелније падају на објект снимања, те се добија

1218

телескоп

тслефото

вернији приказ величине органа (нпр. срца код

зијским програмом, без сметњи по његов при ­

рендгенографије груд ног коша).

јем; уколико је кућни ТВ пријемник посебно

телескоп, -а м [В . теле-, -скоп]

1. ТСХН. оп­

опремљен,

он

може

издвојити телетекст из

тичка направа за посматрање удаљених пред­

емитованог сигнала и

мета, посебно небеских тела; дурб ин , рефлек­

пријемника уместо редовног програма ,

тор, рефрактор.

упоредо с ЊИМ.

2.

зоол. врста златне рибице

необично буљав их очију .

или

тслефакс, -а м [В . теле-, факс!] тех". уређај

телескоrшја, -ё ж [В . теле-, -скопија] ОПТ. део оптике који се бави телескопима, дурб инима.

телес кошtрати, телескопйрам,

3.

л . мн . те­

лескопирај у неС8РШ. [8. телескопија] посматра­ ти, проматрат и предмете, посебно небеска тела телескопом.

којим се на даљину преносе писани документи, шеме , цртежи и сл., при чему се репродукциј а

на пријемној страни добија одмах на папиру .

телефон, - 6на м [В. теле-, -фон] тех н .

[8. телескоп]

који се од­

н оси на телес коп , који припада телескопу.

1. уређај

за преношење говора на даљину жичаним п у­

тем.

телескопски, -а, -о

приказат и га на екрану

2.

апарат за преношење гласа на даљину,

телефонски апарат .

...

бежични

апарат чиј е је

-

постоље прикључено на об ичн у телефонску

телесофтвер, -а м [В. теле-, софтвер] опт. си­

линију , али са слушалицом остварује бежичну

стем за емито вање рачунарских програма исто­

везу. О играти се поквареног телефона на­

времено са редовним телевизијским програмом

мерно или случајно преношењ е нетачне ин ­

без ометања његовог нормалног пријема.

формације .

телест их и телестих, -а м [грч .

telos крај, в .

телефонија, -ё ж [В . телефон]

стих] књиж. реч или и зрека састављена од по­

преноса звука

следњих слова стихова или строфа неке песме

пулсе између удаљених тачака.

(об. заједно са акростихом у загонеткама).

тслетајп, -а м [ е нгл .

Teletype,

претвореног у

кова на даљину жичним п утем.

фабричко име

1. технологија

електричне

им­

2. пренос з в у­ 3. а. телефон ­

ска мрежа. б. систем комуникација за пренос

прои з вода] техн . заст. телеграфска писаћа маши­

говора .

на којом се примају и одашиљу писане пору ке ;

мрежа и телефони) информација (звук , текст,

телепринте р .

слика) претворених у електромагнетски сигнал.

тслетајпсетер, -а м [е"гл. бричко име производа]

Teletypesetter, фа­

...

мобилна

-

технологија

телефОllирати, телефонйрам,

3. Л.

(систем,

МН . теле­

техн . зает. телеграф­

фонирају С8РШ. И несврш . [В. телсфон] разговара­

ски апарат који откуцава слова и помоћу кога

ти , говорити телефоном; путем телефона ј ави­

1.

се текст може пр е носити на даљину, при чему

се примање те кста врши механички .

2.

Т"[ЮГ.

заст. врста ти пографског слагачког постројења

(линотип) којим се откуцани текст из р едакци­ је директно преноси на машину за ливење сло­

tus доди р]

телефонист(а), -ё м, МН. телефон исти [В . теле­ фон] онај који р ади на телефонској централи.

телефонограм , -а м [В . теле- , фоно-, -грамЈ вест, саопштење и др . који се достављају путем

га у штампарији.

телетактор [снгл .

ти, јављати , саопштити, саопштавати.

teletactor, в . теле-, лат. tac-

справа коју користе глувонема лица

телефона.

теле фонски , -а, -о [В. телефон] који се одно­ си на телефон, који припада телефону .

при учењу гово ра.

...

теЈЈе­

телете ка, -ё ж, дат. и лок. телетеци [В . те­

фОllска секретарица уреl)ај прикључен на те­

ле(визијски), -тека] место где се чувају телеви­

лефон који снима поруке када власник тел е­

зијски филмови и емисије .

фонске линије н е одговара на позив .

телетекст, телете кста м [В . теле- , текст] технол.

систе м

преноса додатних

писаних

ин­

фо р мација истовремено са редовним теле ви-

телефото, -а м

[8. теле -,

фото(графија)] фо­

тографија пренесена на даљину фототслегра ­

фијом.

1219

телефотографија

теменос

телефотогра фија, -ё ж

[8. теле-, фотографи­

мет, основа , главна мисао нек е ра справе , гово­

ја] фотографија удаљених предмета снимљена

ра и сл.

помоћу наР04ИТИХ објектива, телеобјектива.

муз. мелодијска, хаРМОНИ4на и РИ ТМИ4ка цели­

теJlешоп( инг), -а м [енгл .

teleshopping]

трг.

2.

оно што треба писм е но обрадити.

на која служи као основа за варијациј е у н еком

продаја робе која се рекламира на телевизији

МУЗ И4КОМ делу .

наРУ4ивањем телефоном .

ште мисли .

тели-диба, -ё ж [тур . (еllј

diba, 8.

тели , ди ба]

етн ол. врста тканине у коју су уткане зл атне жи­

це ; брокат.

теЛllја, -ё ж [тур .

telli,

8.

тели] етнол . врста

броката.

телис, -а м [мађ .

5.

4.

део ре4енице који је тежи ­

ист. војно-ад министративн а једи ­

ница у Ви за нтији од УП века ; темат (Далма­ тинска тема) .

... -

да llа оно што је актуелно , о

4ему се говори у јавности, што заокупља јав­ ност ; -ту рнира ша ховски ту рнир у коме се све

партије отварају на исти на4ИН , и стим потезом .

тсмат

пун , савршен] задо­

teljes

тема

8.

(5).

тематика, -ё ж , дат. и лок. тематици [грч.

вољство.

тсли и тсрли прид . индекл. [тур .

telli]

који је

3.

matik6s

the-

који се односи на тему , в . тема] скуп

извезе н , проткан, украшен златном жицом (о

проблема везан за одређену наУ4 НУ, умеТНИ4КУ

тканини).

или неку другу област .

тслнет, -а м

[8.

теле-, енгл. пе! мрежа] рач.

тсматскй, -а, - о [грч .

1.

thematik6s, 8. тема] 1. ( 1,2), који об р ађује

протокол спајања и рада на удаље ном компју ­

којије посвећенједној теми

теру .

једну тему

2.

компјутерски програм који и звршава

такав протокол.

3. на4ИН

успостављања везе за

телоп, -а м [грч . tёl0р6s виђен из даљи не ,

8.

теле-, ops око, вид] непокретна, стаТИ4на теле­ ви зијска слика која оБИ4НО садржи писане ин­

тслур, -а и тслурйјl, - ија м [нлат. tеllшium ,

te lltls

атомс ки број

земља ]

52,

хем .

хемијски

елемент,

симбол Те, употребљава се у

кретној , унапред поз натој теми

телуризам, -зма м [лат.

1.

tellus (ген. tеllшis) Зе­

природ на снага Земље,

с истем општег уређења Земље .

2.

земаљски

дуаJl И­

ТИ4НОСТИ;

телуријум, -а и ТСJlурйј2 м [ е нгл . (еllLlгјоп ,

tellus

-

рад муз . скуп разноврсни х посту ­

пака помоћу којих се обрађује мотивско-темат­ ска грађа у МУЗ И4КОМ делу.

ар . (апЬЉ] ба .

1. опомена, упозорење ;

2. заповест,

tembih

од

н алог, н аред­

забрана .

тембр, -а м [фр . (јтЬге , пре ма грч.

tylmpanon

бубањ] наР04ИТО својство зву ка ; боја звука која

маг н етизам.

земља] астрон. уређај који при­

казује окретање Месеца око Земље и Земље око Сун ца.

је карактеРИСТИ4на за сваки глас или инстру­ мен т.

темена с ин декл. [тур . (етеnnа ,

temennah

од

ар . (атапп! жел ети] на4ИН поздрављања при 4е­

ТСJlУРСКЙ, -а, -о и тслурнй, -а, - о

[8. телур]

који припада телуру, односно телуру .

Тслус, -ё ж [лат.

Tellus]

митол . римска богиња

теменати , -ам неС 8РШ . [8. темена] правити пред н ек им темену , пони з но се клањати; мета­

тел ва.

тема, - ё ж [срлат.

му се рука , уз мали наклон , стави н а срце а по­

том на 4ело .

Земље и плодности .

нисати.

thema

од лат.

thema

(ћета тв рд ња; стављено , постављено]

1220

(1 , 2); -

тембйх, -иха тенбйх, -иха м [тур .

мља, грађа Земље]

8.

тематска

зам постојање двеју гла вних тема које се међу­

фотографији.

тељва

...

конференција скуп где се р асп равља о кон­

собно контрастирају ради пости зања драма­

формације .

према лат.

који се од осталих из­

коме се састају љубитељи џеза) .

рад н а удаље ним компјутерима .

прем а

(1,2).2 ... еол.

дваја посеб ном физиономијом (нпр. р есторан у

од грч .

1. пред-

теменос, -а м [грч .

tt\menos]

архит. код старих

Грка, свети простор око храма омеђен з и дом.

темпо

темпера

темпера, -ё ж [итал.

а

pingere

tempera

слика­

темперй раll, -а, -о

[8. темперирати] 1. којије

ти у темпери, према tеmрегаге ускладити, ме­

загрејан до пријатне , пожељне температуре.

шати]

1. сликарска техника везивним бојама . 2. сликарска боја с везивним средствима. 3. слика

муз. који има усклађене односе међу тоновима .

израђена оваквим бојама.

рирају С8Р Ш . И неС8РШ . [лат.

темперамент, -а м, ген . ми. темперамената [лат. tеm р е гаmепtum одговарајућа мешавина; права мера, према

temperare

ускладити, меша­

темпери рат и , темперирам , загрејати (нпр .

3. л. мн . темпе­ temperare] 1. умерено напитак) . 2. чинити метале от­

порнијим , погоднијим за ковање ; смањ ити њи ­ хо ву кртост.

3. муз. изједначити интервале ле­ 4. уопште, ублажити, ублажав а­

ти] скуп психолошких особина ; начин , брзина

ствица, скале .

и јачина ум ног и емотивног реаговања свој­

ти , умерити .

ствен поједи нцу; нарав, ћуд, природа .

те мпераментан, -тна, -тно

темпиран, -а, -о

[8. темперамент]

2.

[8. темпи рати] 1. који ј е од­

ређен им механизмом поде шен да се укључи у

који се одликује брзим и живим реаговањем,

тачно одре ђ ено време.

који има така в темперамент .

што , који је дуже време обузет жељом да н е­

темпераме lПНО

прил.

темпераментан ,

[8.

којије с преман н а н е­

што учини.

темперамент] с темпераментом, брзо, живо .

тем перамеllТНОСТ, -ости ж

2.

темпирати, темпи рам ,

[8. темеперамен­

3. л. МН . темпирају 1. одредити , одређив а­ 2. наместити, намешта­

С8РШ. И н еС 8РШ. [8. темпо]

тан, темперамент] својство, особина онога који

ти прави ч ас за нешто.

је темпераме нтан , живост.

ти упаљач експлозивне направе тако да експло­

тем пераllција, -ё ж [лат.

temperantia]

уздр­

дира у тачно одређено време .

темпйрни, -а, - о

жљивост, уме р еност, трезвеност.

темпе ратУра, -ё ж [л ат.

temperatura] 1.

фи­

зичка величина, симбол Т , топлота, загрејаност неког тела

или

ст вари

и з ражена

или целзијусовим степенима.

2.

келвиновим

повишена те­

лесна топлота, као симптом болести . лутна

-

8. термод инамичка

-;

'"

-

а.

температура на којој се гас, повишењем прити­

ти, која има механизам за темпирање;

супстанце;

-

ТО ПЛОТllе неутралности темпера­

'"

-

упа­

ља'l упаља ч са механизмом за темпирање .

темпл, -а м [нем . Теmреl од лат.

templum]

рел .

црква, богомоља , храм (односи се најчешћ е н а јеврејске х рамов е).

ска, не може више претворити у течност. б.

температура на којој се мењају битна својства

који се може тем­

теМПИРllа бомба бомба која се може темпира­

апсо­

критична

[8. темпо]

пирати ; који има механизам за темпирање .

темплар, -ара м [с рлат.

templarius

који при ­

пада храму] и ст. средњовековни католички ви­

тешкомонашки ред, основан

111 8.

г. у врем е

тура околине која од људског организма не зах­

крсташких ратова како би штитио хаџије који

тева реакцију на топлоту или хладноћу, одно­

путују у Палестину, борио се против неверни­

0

сно оптимална темпер атура (између 18 С и

ка и чувао Христов гроб; укинутје

20 С за обучену особу) и 23 С до 26 С за особу

пларски .

0

0

0

без одеће; теРМОДИ IIaМИ'lка -температура ме­

темпло заст.

рена у келвин има , а псолутна темпе рату ра.

тем ператУрни, -а, -о

[8. темпе рату ра]

се односи на тем пературу.

'" -

који

градијеlП про­

мена температуре по јединици дужине.

тем rl е рација, -ё ж [лат.

8.

тем­

теМПЈ1 .

темпо, -а м [итал .

1.

1312 . •

tempo

од лат.

брзина вршења н еке радње.

вођења музичког дела.

tempus врем е] 2. муз. брзина из­

3. сп . брзина којом се из­

води одређени технички елемент у н екој д и ­

муз.

сциплини. а. у одређеним спо ртовим а (тркачке

усклађивање односа између тонова му з ичке

д и сциплине у атлетиц и , пливање , скијање и

лествице.

сл.), брзина којом такмичар пређе одређен у

темrlерин, - ина м [итал . жић.

temperantia]

temperino]

џепни но­

р аздаљину. б. у екипним спортовима с ЛОIПОМ , брзина којом се води игр а (кретање, додавањ е,

1221

темпораланl

тензија

комбиновање и сл.).

4 . шах . број

потеза који се у

шаховској игри мора повући у одређеном вре­ м е ну.

5.

тигюг. врста гротескног писма.

меТРОIIОМСКИ

-

'"

муз .

брзина извођења музичког де­

кривена мисао која се провлачи кроз н е ко изла­

гање, дело и сл .

3. усмереност

н е ке п оја в е .

тендеllциозаll, -зна, -зно [нлат. tепdе пti оs u s, према

8.

тенденција]

1. који

има посеб н у, н ар о­

ла од р еђена бројем јединица које треба извести

читу , често прикривену намеру ; зл он а м е ра н .

у јед ном минуту; премијеРIШ

који је управљен, усмере н према н ар о читом

-

лагано извође­

ње муз ичке композиције како би се могла лак­ ш е пратити ради проучавања и уочавања тео­

риј с ких новина; примо

ознака за враћање на

-

пр воб итни темпо.

време]

1.

то вни, пролазан.

циљу.

тенде нци о3llOСТ, - и ж [ в. тенде нциј а , тен­ денц иоза н] особина , стање онога кој и је те н ­ денциозан ; усмереност према нек ом ци љу .

темпорала н 1 , -лна, -лно [лат. temporalis од

tempus

2.

временски .

'"

2.

темпораШIa

земаљски, све­

pellTa

накнада

тендер, -а м [енгл . гон

непосредно

tender] 1. заст.

иза

локомотиве

п осебан ва­ са

зал и хама

воде, горива , за д ржање материјала за п одмази­

р е нтијеру у уговореном периоду; темпорална

вање и чишћење, алата и сл .

2. п о м .

м ањ и б р од

реченица временска, зависна реченица којом

као пратилац велико г бојног брода .

3. при коли­

се каз ује време вршења радње главне реченице

ца теретног возила.

( в ез ници : кад , пошто, док, чим и др . ) .

јавном надметању под одређеним условима ко­

темпоралаl1 2 , -лна , -лно [лат. temporalis од

tempus

слепоочнице] ан ат. који припада слепо­

о ч н иц ама, с л епоочни.

tempo-

с ветовна права и приходи католичких

све ш те ника .

tempora mutantur

од срлат.

tendinitis

тетива, в . - итис] м ед . упала тети ве , најче­

шће спортска повреда .

тендиноза, -ё ж [с рлат. тендирати, тендирам,

темпорара н , -рна, -рно [лат. temporarius] 1. прим е рен времену и приликама.

ј а н , вр е м е нски ограничен .

3.

2.

краткотра­

пролазан; про­

ме н љ ив.

tendo тети ва, В. -оз а]

несврш. [лат.

tendere]

3. Л . мн . тенди рај у

изражавати скло н ост к а не­

чему, бити склон , тежити , стремити , нагињати .

тендоваГИIIIПltС, -а м [лат.

tendo

тет и ва , ва­

гина, - итис] мед . запаљсње тетив е вагиналне

тен, -а м , л ок . тен у [фр.

teint] боја коже лица,

бој а п ут и.

овој нице ; уп . тенДЈШИТИС .

тендопластика, - ё ж , дат. И л ок . тендо п ла­

тена кл, -а м [лат. tепасulum од tепеге држа­ ти ] жарг. направа којом словослагач придржава

стици [срлат.

tendo тетива ,

тенацiпет, -ета м [лат. tепасitаs од упорност, издржљивост .

но ст, оданост.

3.

2.

tenere др­

smos, према teinein

приврже­

сила.

чврсти на, п остојаност.

4.

от­

8.

пластик а] мед . пла­

стични оперативни захват на тет ив а м а.

тенезам, -зма м [лат.

р у к о пис .

1.

теНДИlIЈfТИС, - а м [нлат.

мед . дегенеративна промена ткив а тет ив е .

те мпора мутантур в .

ж ат и]

трг . писмен а п онуда на

је сви учесници морају испуни т и.

tendo

темпоралије, темпоралија ж мн . [лат.

ralia]

4.

'"

анални

-

teneSl1lOS од

ГРЧ .

teine-

ширити] м ед. наго н , тер ање ,

болно напиња њ е приликом

пражњења црева, об. симптом неко г обољења

порност материјала, посебно метала, на ску­

дебелог црева;

п ља њ е и ширење , жилавост.

у мишићима стезачима мокраћне б е ши ке кој и

тенда, -ё ж , ген . МН . тенда и тенди [итал. tlшdа]

- MOKpafille

бешике болан грч

отежава мокрење .

а. п л ат нени застор за з аштиту од сунца и кише

тенеће, -ета с [тур .

( н а п л ажи, кафанама, бродовима и сл.). б. уоп­

тензија и тензија, - ё ж [л ат . tепsi о ]

тенденција и тенде нција , -ё ж [срлат. tеп­ према

tendere

проширити]

скл он ост према нечему .

1222

2. одређена ,

1.

физ . а .

напетост , напрегнутост, з атегн утост . б. сина

ш те застор , настрешница .

dentia,

teneke] лим , плех.

1.

тежња,

често при-

која настоји да н е ш то расте гне.

2. Гl СИ Х.

на , емоционална напрегнутост,

ментал­

н а п етост.

3.

физ. електрични потенцијал ; напон . О то се ра-

тtшзиометар

теНЦОllа

дил о под великом теюијом атмосфера је била

креће се помоћу посебно конструисане траке,

непријатна, под притиском.

гусенице, што му омогућава кретање тешко

тiшзиометар и тсюиомёта р , -тра м [В . тен­

проходним теренима.

тснкист(а), -е м, ми. те нкисти [ в. тенк] члан

зија, -метар] вага за мерење површинског на­

посаде тенка, војник у тен ку .

пона течности.

тенковски, -а, -о [В. те н к] који се од н оси на

теюиомстрија, -е ж [В. тензија, -метрија] мерење изобличености оптерећених механичких

тенкове, који припада те нк овима. ~

носача, конструкција и сл.

д ивизија , те нковски напад.

tainla трака] 1. 2. украс у об­ орнаментима. 3.

тсно, -а м (јап. (еппо] званична титула јапан ­

тсиија, -е ж [лат. tаепiа од грч.

врпца , трака око главе или појаса. лику траке са геометријским

TellKOBCKa

ског цара "син неба" . тенонтологија, -е ж [грч . (епоп жила, тетива В . -логија] мед . наука о тетивама.

з оол . тракавица, пантљичара.

тенијаза, -е ж [В. тенија, -аза] болест код чо­

TeHom'oMlfja в . те нотОм ија .

века или животиње изазвана тенијом, пантљи­ чаром .

тснор, -ора м [итал. tепоге , према лат.

tenere 1. држање ; на'IИН говора . неког закона. 3. део п ресуде, ре­

држати, подржавати]

теШfофоб ија, -е ж [В. тенија, -фобија] мед .

2.

смисао, дух

патолошки страх од инфекције тен ијом, пан­

шења који садржи одлуку суда, диспозитив. муз .

тљичаром.

4.

тенирати, тенирам,

а. највиши мушки глас. б. певач таквог гласа.

3. л . мн . тенирају сврш. И

те норафија , -е ж [грч. tепоп жила, тетива,

несврш . [В . тен] нанети, наносити на лице, врат

гhарtеiп шити] мед. хирушко зашивање преки­

или руке пудер ради добијања жељеног тена.

нутих крајева тетива.

tennis] сп . игра у ко­

тс норскй , -а, -о [В. тено р] који се односи на

јој , се лоптица удара рекетом и пребацује преко

тснис и теllИС, -а м [енгл .

тенор и те норе, који припада тенору и тенори­

мреже у поље противничког играча . ~ стони

-

ма. ~

-

инструмент назив за ин струмент који

игра на столу у којој се лоптица рекетом преба­

одговара

цује преко разапете мреже .

(шенор саксофон).

теlfИСЙТ, -ита м [В . тен ис, -ит] синтетички материјал од којег је начињен површински слој

тениске, тениски ж мн. [В . тенис] врста пати­ ка у којима се првобитно играо тенис; да би

доцниј е биле широко прихваћене, нарочито код мл ађе популације .

-

зид з и д за одбијање лопте при тениском тре­

-

лакат тр ауматске промене на месту

где мишић подлактице прелази у тетиву лакта,

об. се јавља код тенисера;

-

то п уређај за изба­

цивање л оптица на тениском тренингу .

гласа

tenon жила, тетива,

8.

нор а фlfја .

temptare] 1.

tentare од лат. 2. н а­

наводити , наговарати на зло.

пастовати, узнемиравати, задиркивати.

Te HTa Цlfja , -е ж [В. тентати] оно што пред­ ставља

тснискй и теIШСКЙ, -а, -о [В. тенис] који се

људског

-томија] м ед . резање, пресецање тетива; уп . те­

тс нтати, -ам несврш . [итал.

тениског игралишта у затвореном простору.

нингу;

регистру

теllОТОМlfја, -е ж [грч.

тенисёр, -ера м [В . тенис] играч тениса.

односи на тенис, који је у вези са тенисом. ~

тенорском

неу год ност,

што

изазива

неугодност;

напаст .

те н ута, -е ж [итал.

tenuta од tenere држати] 1. 2.

муз. тон који треба издржати извесно време . имање, салаш .

теllУТО прил . [итал.

tenuto] муз. отегн уто, за­

државајући глас (о начину извођења неког то­ н а у певању) .

TeIIK, - а м, мн. тёнков и [еНГ1l . tank] вој . оклоп­

те нцона , -е ж [ита1l . tепzопе свађа] књиж. пе­

но борбено моторно возило наоружано митра­

сма љубавне или шаљиве садржи н е у виду ди­

љезима

јалога двојице трубадура.

и

мањим

топовима;

уместо

точкова

1223

тенџера

теорема

тенџера и тенџера, -ё ж [тур.

tencere] 1. ду­ 2. врста бакарног тигања.

бока бакарна тепсија.

3.

котл ић.

тео- [грч .

теократија, -ё ж [грч. свештенство

the6s

бог] први део сложеница са

има

и

непосредну

теолог, -а м, мн . теолози [грч .

tovbe од ар . tiiwbli] прекор,

политичку

власт (нпр . држава Ватикан).

значење м : бог, божански , божји .

теоба, -ё ж [тур .

theokratia, В . тео- , -кра­

тија] облик државног уређења у коме црква, тј.

тео-, -лог]

1.

theol6gos,

В.

стручњак за теологиј у; свеште­

ник ; вероучитељ , богослов; познав алац теоло­

покајање, скрушеност.

теобромин, -ина м [нл ат.

theobroma, в. тео- ,

гије .

2. студент теологије.

грч. Ьгаmа храна] хем . форм. алкалоид из семена

теологалан, -лна , -лно [В . теологија] који

биљке какао, има га у листовима чаја и ко­

п ри пада Богу , који се односи на Бога; божан­

ла-ораху, користи се као лек код срчаних обо­

ски .

geion

теогамија, -ё ж [В. тео- , грч . gапlОS свадба] свадба богова.

1.

2. свадбена песма у славу богова.

изнад драмске позорнице с којег су говорили

теО Ј lогија, -ё ж [гр'!. ја]

теОГОl lИја, -ё ж [грч . ја]

theogonia, В . тео-, -го ни ­ 1. митологија једног народа . 2. учење о поре­

клу богова са приказом стварања света; код ста­ рих Грка, учење о постанку и пореклу богова.

теодицеја, -ё ж [В . тео- , грч. dikё оправдање] рел. учење по коме је постојање зла усклађено с пр авед ношћу бога (постојећи свет је најбољи

теоДолит, - ита м [нлат.

theodolitus]

техн. гео­

детск и инструмент за мерење углова; употре­

бљава се и у астрономији (усавршени астро­

лаб) за мерење азимута и висине небеских тела, састоји се од астрономског дурбина и два изде­ љена круга (хоризонталног за мерење азимута и вертикалног за мерење висина , тј. зенитних

теозо ф, -а м [грч .

the6sophos познавалац божјих ствари , В. тео- , soph6s познавалац] след­

божјим стварима,

тео-, -логи­

вље ; студијска дисциплина која се бави божан­

ством, божанским односно Божјим атрибуги­ ма, односом између Бога и унив ерзума, исти­ ном вере.

2.

систем учења х ришћанске цркве

или неког њеног дела (йраво славна

-, руска -,

свешоошачка

зайадна

-,

- ).

теологуменон, -она м [грч. thеоl оgоumепоп

legesthai

р азговарати,

расправљати] рел . теолошко учење које црква није службено потврд ила ,

није обавезујуће,

али се препоручује као приручна лектира.

теоманија, -ё ж [ грч . thеоmапiа , в. тео-, -ма­ нија] псих . лудило .

2.

1. претерано

веровање у бога; верско

душевна болест код кој е болесник

себе сматра Богом .

[грч .

theosophia В. тео-, sophia знање]

рел . монизам који само Богу припи сује постоја­ ње, све остало сматра Божјим делом .

теОllомија, -ё ж [нем . Тhеопоmiе , В. тео-, -но­

беник, присталица теозофије.

-ё ж

theologia, В.

о Богу (ређе : о боговим а), БОI'ОСЛО­

теомо низам , -зма м [В . тео-, монизам] филоз .

одстојања з везда) .

теозофија,

1. учење

расправа о богу, В . тео-,

од свих могућих светова) .

10-

састајалиште] ист. у старој Грчкој, место

драмски ликови богова .

теогнозија, -ё ж [В . тео-, грч. gпбsis сазнање] стварање света .

теологалне ВРЛИliе: вера, н ада, љубав.

теологиј, -ија м [грч . thеоlоgеiоп , в . тео-,

љења и као диуретик, средство за подстицање

излу чивања мокраће .

..

знање о ре.п . филоз.

мистичко учење о спознању бога непосредним

мија] филоз. рел. схватање да све законе треба ускладити према Божјим одређењим а.

теорба, -ё ж [итал .

teorba

од в е н ец.

tiorba

од

духо вним опажањем и удубљи вањ ем у натчул­

тур.

ни свет, интуицијом и натприродним открове­

муз . стари жичани трзачки инструмент дубљег

њима.

з вука.

теократ(а), -ё м [В . тео-, -крат] владар у тео­ кратском режиму.

1224

torba

то рб а (у којој се инструмент н осио)]

теорема, -ё ж [грч . thеогёmа] 1. н ау чн а прет­ поставка коју треба доказати .

2.

научно тврђе-

теоретик

тера-

ње које се може извести на основу већ постоје­

ри х народа под ти м се појмом подразумевало

ћих аксиома.

принош ење животиње као жртве) .

тео реПIК в . теоретича р .

теофанија, -е ж [грч .

теоретисати, -тишем несврш. [в. теорија] износити, изводити теориј е.

1.

бавити се нек им

2.

феноменом на а пстрактан начин , тако да се то

theophaneia, в . тео-, 1. код многобожаца и у Старом завету, јављање, указивање бога људима. 2. у хри­ -фанија]

шћанству , код православаца Богојављење, а код католика Света три краља.

не може применити у пракси .

теОфООllја, -е ж [в . тео-, -фобија] мед. пато ­

теоретичан, -чна, -ч но [в . теорија] који се

лошк и страх од бога.

заснива на теорији , мисаони, научни.

теофо рич аи, -ч н а, -чно [грч .

теоретича р, -а м [в. теорија] научник који се бави теоријским истраживањем неког проблема.

тео ретски, -а, -о [в. теорија]

1. који

се засни­

ва на теорији, који је утемељен на теорији.

2.

који је научен и з књига и није у вези са прак­ сом; апстракта н .

,\ -

но име бога или неког божанстра .

тео рија, -е ж [грч .

theor(a разматрање , према 1. уопштено знање о не­ кој појави ; супр. пракса (в . ) 2. а. основни на­

теп, -а м [енгn .

начних примера из праксе, посматрају уопште­

тепа, -е ж [тур .

и

применом.

потврђе на хипотеза.

3.

методама,

али

не

но размишљање , претпоставка .

истраживање компјутерских

и

њиховом

4. апстракт­ ,\ - аутомата

процеса ,

вих могућности И ограничења ;

-

њихо­

бројева мат.

област математике која се бави проучавањем целих бројева;

-

вероваТllо ће мат. област која

на основу познавања вероватноће неких слу­

чајних дога ђаја одређује вероватноћу других догађај а повезаних с њима;

-

еволуције фИЛО3.

схватање природе, историје и људског сазнања као развојних процеса;

-

р елативитета физ . те­

орија о времену и простору према којој је брзи­

на светлости стална у свим инерцијалним си­

стемима .

•

теор ијски .

Теотокс [грч .

the6s бог, tokos који рађа] реп.

Богородица.

теофагија, -е ж [в . тео- , -фагија] реп. учење у

tepe, depe] 1. врх , вршак . 2. 3. доњи део кун­

брежуљак, брдашце, узвиси на. дака , пета.

тепелеисати, -ишем сврш. [тур . изударати, премлатити ногама .

tepelem ek] 1. 2. сравнити са

земљом, уништити.

тепелук и тепелук, -а м, мн . тепслуци и те­

но . б. део науке или уметности који се бави принципима

tap] техн. уређај којим се при­

слушкују телефонски разговори.

Феогејп промишљати]

учни појмови који се, за разлику од поједи­

теофо­

или неког божанства (нпр . Теодор, Ханибал) .

слабији прот ивник тачно игра . О не може ЮI теоретски не може никако, неи зводљ иво .

,\

РИЧIiО име лично име које садржи име бога

реми детаљно проучена

завршница која сигур но води ремију , уколико

theoph6ros, в .

тео-, рЫгејп носити] у чијем је саставу садржа­

пелуци [тур .

tepel ik, в .

тепе]

1. а .

кундак старин ­

ске пушке. б. украшенајабука кубуре .

2. а .

сре­

бром или златом извезена плочица н а женским капама. б . таква капа као део народне ношње.

3.

горњи, округли део црногор ске и херцего­

вачке капе.

тепеџик, -а м, мн. тепеџици [тур.

tepecik, в .

тепа, дем. суф. -цик] брежуљак.

тепих, -а м [нем.

Teppich] нарочито ткана

подна простирка. ,\ ~O~~~He­ ког простора тако да буде у п ТПУIЮСТИ уни­

штен . О гурнути под -одложити решавање не­ ког проблема, бежати од проблема .

тепсија, -е ж [тур .

tepsi] плитка, овална посу­

да за п ечење.

тер, -а м [нем . Теег] катран, смола. тера- [.-рч .

teras чудовиште] физ . као први део 10 12 пута јединица која је

неким религијама да се бог налази у храни и да

сложен ице значи

особа прима бога у себе путем хране (код ста-

д руги део сложенице.

1225

терапија

тератоспермија

теравија, -ё ж [тур .

tiirwiha]

од ар. мв. tarawi~ јд.

природне средине (земља, камење и сл.) за др­

рел. дуга молитва муслимана уз клања­

жање копнени х животиња, нарочито водозема­

teravi

ца и гмизаваца (змија, гуштера, корњача 11 сл.) .

ње у време Рамазана.

теразије, -ё ж [тур .

terazi

од пере.

terarii]

тераса, -ё ж [фр.

од лат.

terrace

terra

земља Ј

1.

справа за мерење која има с обе стране по један

заравlьен земљани насип. 2. отворена галерија;

тас; кантар.

покривен или наткривен део грађевине у виси­

тера инкогнита в.

теракота, -ё ж [итал. од лат.

terra cocta] 1.

ни спрата.

terra incogl1ita. terra cotta

печена земља

печена чиста глина.

2.

не­

глазирани уметнички предмети од печене гли­

не.

3. боја печене земље (црвен каста, жућкаста). терама ра, -ё ж [итал.

од лат.

teramara

terra

mа1а лоша земља] археол. тип насеља из бронза­ ног и гвозденог доба у северној Италији, утвр­

ђеног насипом и јарком.

-метар] Физ . јединица за дужину,

10 12

мстара.

в. -мицин] фарм. анти­

биотик који се добија од гљивице

griseus,

Slreptomyces

дејствује на широк спектар бактериј­

ских инфекција.

TeparleYT, -а м [грч . therapeutes слуга, В . тера­ пија] мед. здравствени радник који спроводи

одређене терапије .

•

терапеутски.

терапеутика, -ё ж, дат. И лок. [грч .

therapeuti-

или само појединих болести.

те раrшја и терiшија, -ё ж [грч .

therape{a

не­

говање, служење, према thепiр6п неговатељ]

1.

а. део медицине кој и проучава методе

лечења болести. б . теорија и пракса лечења бо­ лести.

2.

лекови и друга средства која се приме­

њују при лечењу .

...

бихепиораJllta

-

псих. тера­

пијска техника која је настала из поставке да је неприлагођено и поремећено понашање углав­ ном научено, па се због тога може и мењати по­ моћу различитих принципа и техника учења;

физикална

-

мед. начин лечења болести ко ­

штаног система комбинацијом различитих ме­ тода (физичке вежбе, топле бањске купке, за­

гревање оболелог дела тела, ласером и сл.) .

•

терапијски. тераријум, -а и терариј, - ија м [лат.

нине које се протежу уз стрмине речних и мор­ ских обала, често степеничасто.

терасаст, -а, -о [В . тераса] који је у облику тераса, степенаст .

терасекунда, -ё ж [В. тера-, секунда] физ . је­ диница за време ,

101 2 секунди.

кратким,

веома

ниским

terre-il-tcrre] скоковима ,

галоп у при

чему

ноге .

тератизам, -зма м [В. терато-, -изам] нсоби ­ чан , ненормалан , неправилан развој (нпр . ин­ дустрије, урбанистике) . терато- [грч .

teras

чудовиште] као први део

речи означава наказу, наказност .

тератоген, -а, -о [В . терато-, -ген] који дово­ трудноће.

тераТОГСllија, -ё ж [В . терато- , -генија] мед. деформитети који су настали током развоја ем­ бриона, урођена наказност.

тераТОJlогија, -ё ж [грч .

terrari-

teratolog{a приповс­ 1. грана ме­

дање о чудима , 8 . терато-, -логија]

дицине која се бави проучавањем узрока, р аз­

воја и класификације урођених деформитета. аномалија код људи.

2.

наука о природним на­

казностима у биљном и животињском свету.

3.

учење о бибпијским чудесима.

тератом, -ама м [В . терато-, -ом] мед. урође­ ни доброћудни тумори различитих ткива.

тератоскопија , -ё ж [В . терато- , -скопија] посматрање чуда; тумачење чуда .

тсратоспермија, -ё ж [В . терато-, сперма] мед. налаз са више од

иm] ограђен простор уређен са елементима

1226

раван кров на кући који служи као

хоризонталне или лако нагнуте рав­

ди до оштећења; деформација плода у току

kё, -в. терапија] мед. наука о лечењу уопште,

мед.

3.

коњ истовремено диже па спушта обе предње

тераМИ ЦИII , -нна м [фабричко име произво­

terra земља,

4.

тер-а-тер, -а м [фр.

терамета р и терамётар, -тра м [В . тера-,

да, према мт.

веранда .

них

сперматозоида,

код мушкараца.

40%

патолошки промењс­

чест

узрок

неплодности

тераТОТ:lНазија

TepltjaK

тератот :шазија, -ё ж [В . терато-, rp'l . thanatos см рт] мед. еутан аз ија плода у мајчиној утроби због уро ђ е ни х деформитета.

терёнскй, -а, -о [В . терен] који се односи н а

те р :що, -а м [итал. teггazzo]

1. смеса

од кома­

ди ћа природ н о обојеног камена и цемента за

2.

из р аду п одо в а, тераса и сл .

плочник од та­

те рбије , -ета с [тур .

terbiye

од ар . ШгЫуа]

об разовање,одгој . те рбијеЈIИ прид. Иllдекл . [тур.

terbiye1i,

в . тер­

бије] кој и је об р аз ован , васпитан, културан .

те рБЈtјесуз -а м [тур. без]

1.

terbiyesiz, в . тербије , ту р .

н ео браз ована , неваспитана , некул­

ту р а н а особа.

2.

као прид. Иllдекл . необразован,

неваспитан, н е к ул т у ран .

тербијесузлук, -а м [тур .

terbiyesiz1ik, в .

тер­

бијецуз] н ео б р аз ованост, неодгојеност, некул­ ту р а.

скок с п .

елемент скијашке технике којим се савладавају препреке на стази ;

TepelfCKO

истраживањ е и с ­

бина говора одређеног подручја) , одласком и

боравком на испитиваном терену .

терестрал , -ма м [срл ат. teггestra1is , према лат. teггa земља] заст . порез који се плаћа на зе­ мљу, земљиште , земљарина .

тер естричан , -чна , -ч но = те р ест ричкй , -а, -о [1Iат. teггestris, према teггa земља] односи на земљиште, тло; земљишни.

1. који се 2. који се

односи на Земљу , који потиче од Земље , који се тиче Земље.

3.

копнени . .1. терестрична на­

вигација систем приобалне п л овидбе при к о ­ ме се оријентација заснива на визуелном оп а­

тё рбијум , -а и тё рбйј , -ија м [>l1IaT. п р ема шведско м граду И терби

terbium , (Yterby), где је

п р онађен] хем. еле м е нт из групе ретких земаља ,

атомск и б р ој

65,

с имбол ТЬ.

п р ема лат.

te rgalis л еђни] 1. постојано полие­ 2. т канина од таквог влакна,

стерско влак н о.

углавном служ и з а и з раду одеће .

те р е в ё llка, -ё ж, дат. И ЈIOК. теревёнци, ген . МII . тер евё н ки [ту р .

tereffu

скакање, дизање] бу чно

весеље, пија н ка.

тер евёнчитJt, - им н есврш . [В. теревенка] бучно се веселити, пијанчити , оргијати .

те резијанскй, - а , -о [према аустријској ца­ рици Ма риј и Тер ез ији

(1740- 1780)]

и ст. који се

од н оси н а вр ем е владавин е Марије Терезије.

Н . Тер емину ] муз. јед ан од електроакустичких инстру м е н ата.

терестричкй = тереСТРЈtчан (в . )

баш] главни мајстор у крој а чком це х у.

теРЗltја, - ё м [тур.

terzi

од п ере .

derzi]

онај ко­

ји кроји и шије, кројач.

терзијан, -ана м [тур . пере .

taziyane, tarzene]

taziyane, tarzene

од

трзалица, п л очица којом

се окидају жице на тамбури .

терзилук, -а м [тур .

terzi1ik,

в . терзија] кро­

јачка струка , кројачки посао.

Терзит(ес), -а м [ грч . ThersitiБsJ

1.

по фи ­

зичком изгл еду најружнији човек у грчк ој в ој ­ с ци под Тројом (раз р ок, хром и грба в), а по к а­

Одисеј тукао, а Ахил због клевете убио.

2.

фи г.

дрзак човек поганог језика , клеветник . -те риј , -те ријски , -теРИЧКlt [грч . thёп'оп ,

те р ё ll , -е н а м [ фр . teггain]

3.

бине мора .

рактеру нај гор и због поганог језика, кога је

теремйн , - и на м [према руском физичару А.

његова кон фи гу ра ција .

жању истакнутих објеката или на мерењ у ду ­

теРЗltбаша, -ё м [тур . terz iba~l , в . терз иј а,

те ргал, -ма м [фабричко име производа ,

сти.

терен, који је у вези са тереном . .1. -

питивање, истраживање неких појава (нпр . о со­

квог мате р иј ал а.

-siz

који обилаз и неко п одручје (терен) и на њем у обавља своје задатке.

2.

1. земљиште , тло

и

фиг. положај , околно ­

оБЈЈаст, поље делатности , рада .

4.

сп .

отво р ено игр ал иште за неки спорт .

тер е нац, - нца м [В . терен]

1. радник

th~r звер] као други део речи означава оно што се од носи на звер .

теријак, -а м [л ат.

theriaca

противотров . пр е­

ма грЧ . thiБriak6s који се односи на отровне жи­

на тере­

н у (грађев ин а р , п олитички активиста и др .),

вотиње од th~r звер] ист. фарм . средњовековни лек сачињен од

70

састојака , углавном живо-

1227

теријакалан

термика

тињских серума, који се употребљавао против уједа отровних животиња; противотров .

територијализација, -ё ж [В . територија] војно

теријакалан, -л на, -лно [грч. thёгiаk6п,

8.

те­

теријёр, -ера [енгл.

terrier

стфр. сhiеп

terrier

агресија, политички програм државе остваре н а конкретној територији.

територијаЛIIОСТ, - и ж [В. територијалан]

личине, лови животиње које се крију под зе­ мљом (мишеве, пацове).

д ржавно - правно схватање

терилён, -ена м [фабричко име производа] врста синтети чке тка нине која се не гужва.

теРIIОДОIП И , те риоДо ната м м •• . [грч . thёгiоп

odus

ген .

od6ntos

зуб] изумрли огромни

гмизавци, по лобањи и зуб има слични месожде­ са и јуре .

териоморфиј а, -ё ж [гр<•. thёгiоп звер, morphe облик] појава сличности човека са неком живо­ тињом (облик вилице, шиљасте уши и сл.); код

2.

теркија , -ё и те рћија , -ё ж [тур . каиш

terki]

на седлу за причвршћив ање

појас ,

пртљага;

дводелна торба са пртљагом која се пребацује преко коња.

терлема, -ё ж [тур.

terleme знојење] 1. висока 2. мед. тифус .

телесна температура, врућица .

терлуци, тёрлу ка м мн. [тур.

terlik]

eтH01l . вр­

ста женских папуча, обојц и. -терм, -терма, -терман, -тер малан, -терм е,

-термија, -термијски , -те рмика [грч. theгm6s

земља око

града] геогр. родним

1.

коме се сувере­

припадност д р жавном земљ ишту .

примитивних народа веровање да човек таквог

изгледа и води порекло од животиња.

territoril1ffi

по

нитет заснива на поседовању територије.

рима сиса ри ма, живели у периоду између трија­

територија, -ё ж [лат.

територије;

[В. територија] (у)чинити да се нека освајања,

пас земље] КИНОll. енглеска раса паса средње ве­

звер,

одређене

територијализовати, -зујём сврш. И н есврш.

ријак] који се односи на теријак , који је у вези са теријаком, који садржи теријак .

освајање тачно

агресија над тачно одређеном територијом .

1. географски простор одређен при­ одликама. 2. подручје обухваћено утвр­

ђеним административним границама.

топао ; tl1eгтё топлота] као други део сложени­ ца са значењем: топао, врућ.

те рмалан, -лна, -лно [нл ат.

thermalis,

од грч .

thепn6 s топао] који се односи на терме , који потиче и з терми.

те риторијалан, -лна, -ННО [лат.

territorialis]

који обухвата територију , који се односи на те­ риторију, који је одређен те риторијом .• те ри­ торијаШlа ПОЛlIТllка државна политика која

терме, тёрми ж мн . [итал .

од грч .

ther-

патила, (топле) бање.

те рмидо р , -ора м [фр . theгmidor, од грч .

има за циљ увећавање сопствене територије, а спречавање увећавања територије других др­

thermae

тај од thегmё топлота] топли извори, топла ку­

топ летња жега, d6гоп поклон]

1.

thCr-

ист. једанае­

жава; терито риј ал не воде приобални појас за

сти месец француског револуцион арног кален­

који свака држава одређује сопственим пропи­

дара , од

сима; терито рија шlИ ГIРИНЦИП правно начело

2.

19.

или

20. јула до 17.

ини

18. августа.

и ст. скраћени назив контрареволуционарног

по коме су с ва лица која се налазе у једној др­

превр ата

жави подложна врховној власти и зако нима те

срушен Робеспјер, односно јакобинска дикта­

државе; те риторијаЮIО понашаље псих. те­

тура и успостављена вл адавина крупне буржо­

жња да се брани и чува сопствена те риторија.

азије.

територијализам, -зма м [В. територија] у црквеном праву: схватање по којем је црква , као део државе, у свему подложна врховној др­ жавној власти, по начелу:

gio

cujl1S regio, ejl1s

(чијаје власт, оногаје и вера).

1228

ге lј ­

9.

термидора

(27.

јула

1794),

када је

термидорист(а), -ё м, мн. термидористи [В . термидор] поборник , присталица контрарево­ луцио нарног преврата у Француској

1794.

термика, -ё ж, дат. И лок. термици [В. терм е] наука о то плоти и грејању .

термйн

1.

термоакумулаЦlflfОIlЙ

теРМЙII, -и на М [лат. tепniпus свршетак , крај]

терминологија, -ё ж [В. термин , -логија]

научни или струч ни назив, име одређеног

ску п н азива, термина и з одређене н ау чн е обла­

појма .

2.

у логици , саставни елемент суда (су­

бјект и предикат).

3. одређено, договорено

ст и , струке, професије и сл . • тер~ншОлошкЙ.

вре­

ме када се нешто мора обавити ; рок .

теРМЙIIСКЙ, - а , -о [В . термин] којије в езан за одређени термин, рок ; који је ограничен одре­

терминал, -ма м [енгл. tепniпаl , од лат. ter-

ђеним термином , роком .

почетак

теРМИIlУС [лат. terminus] обично у: - а кво

или завршетак неке транспортне или саобра­

почетни термин, тренутак од кога се неш то ра ­

ћајне линије у железничком, аутобуском ил и

чуна. А

авионском саобра ћ ају; стан ица .

кључка;

minalis

крајњи]

1.

завршетак, крај .

3.

2.

рач. уређај

мајор појам који је у век пред и кат за­

-

медијус средњ и појам, заједнички

који је као део м р еже спој е н са електронским

појам , прем и са у закључку ;

рачунаром на коме се врши упис и обрада по­

је увек у закључку, субјекат; -теХ IIIIКУс стру чни

-

МИIIОр појам који

назив , ст ручни и з р аз.

датака .

терми6ни , теРМИ О ll а М, ми., јд . термион , ген.

теРМИllала ll, -л н а, -лно [л ат. tеПl1iпа li s, пре­ ма tепn iпu s свршетак, кр ај]

термиона [грч . theпnё то п лота,

термин .

з итив но н аелектр и саllИ јони који се приликом

2.

1. који се односи на 3. који се однос и закљу чни. 4 . који се за­

гранич ни , крајњи .

на закључак ; коначн и ,

вршава см рћу , леталан. А теРМИllаЛllа БРЗИllа

за гревања

теРМИllато рl, -а м [лат. tепniпаtог] ји ограничава, омеђује.

2.

1. онај ко­

јања осветљене од там н е стран е Месеца или

теРМИ ll атор 2, -а М [ е н гл. Terminator, пре ма јунаку из истоиме н ог филма] онај који у ни ­ штава, уништитељ.

или

физ.

према лат.

resistere

опирати се]

отпорник код кога се електрични отп о р

смањуј е са п орастом те мп ерату ре , за р азлику

од већине провод ника код који х се пов ећава

термйт, - ита М [ грч . thепnё топлота , в . - и т] технол . запаљ ив а сме ш а од праха алуми ниј ума и оксида гвожђа која к од горења прои з води тем­ О

теРМИllизам, -зма м [В . те рмин , - и зам]

1. по­

стављање циља, наука о одређивању циља.

2.

п ературу до ЗООО С , примењуј е се при завари ­ вањ у метала , у запаљ ивим ав и о нским бомбама, те рми т ним гран атама и сл.

филоз. рел . учење по коме је бог сваком човеку оставио рок (термин) да окај е с вој е грехе, после чега не треба да се нада милости.

номинализам Виљема Окама

3. обновљени ( 1270- 1347), пре­

ма коме су оп ш т и појмови само природни з на­ ци (речи) за скупове сродних предмета .

термини рати, терминирам,

3. л . ми . те рми­

утврдити, утв рђивати термин , рок .

(2) .

терминоло гизи рам ,

л . ми . те рминологизирају сн рш . И иесврш . [В .

терминологија] створити термин за одређени појам, научно подрУLlје или струку.

корњак]

1.

зоол . врста ивсеката , мрава , живе у

тропским крај ев има , у великим заједницам а, граде гнезда сли чн а мравињацима , понек ад и до

м висине, велика напаст за ш уме јер уништа­

вају , изједају дрво .

2. фиг.

који једе много и брзо.

термичкй, -а, -о [грч . thепn6s то пао] који се односи на топлоту, тем п е ратуру, топлот ни , тем­

терминист(а) , -ё м, МИ . те рминисти [ В. тер­ мин] присталица, поборник термини зма

термити, термита м мн . , ј д. термит, ген . тер­ мита [нлат. tепnitеs од лат. termes, tа Пl1 еs црв п от­

3

нирају сврш . и несврш . [лат. tепniпаге] од редити,

3.

тела

отпор пове ћањ ем темпе ратуре .

неке планете.

теРМ ИllологизираТ If ,

чврстих

те рми сто р , - а М [гр" , thеПl1ё топлота, еигл . ге­

sistor опю рни к,

астрон . линија раздва­

из

- ион] физ . п о­

те чно ст и .

стална брзина коју нек и објекат постиже при слободном паду кроз гас или те чн ост.

ослобађају

8.

пе ратурни .

термо- [грч . theГl116s то пао] као први део сложеница о з н а ча ва топлоту , односно топлот­

н у е нер гиј у.

термоакумулациови, -а, -о [ В. те рмо- , аку­ м ула ција] кој и се од воси ва термоакумулациј у,

1229

термолокатор

термо а ку м ушiција

који се заснива на термоакумулацији . А термо­

термо елеКТР З lt а, -е ж [В . термо-, електрана]

акумула циона пеП грејно тело кој е се укљу­

наз и в за спе цијал н о постројење у коме се то­

'1ивањем на електри'lНУ м р ежу пу ни и загр е в а,

плот н а е н е р гиј а пр етвара у електри'lНУ .

акумулирајући то п лотну е н ер гиј у кој у п отом полако ослобађ а.

термоеЈlеКТРИЦlпёт, -ета м [В . термо-, елек­ трицитет] физ. елек'ГРИ ЦИТет изазван или про­

термоаку м ула ција , -е ж [ В . тер мо-, а куму­

и зведе н то п лотом .

лација] акумулирање, п ри купљање топлот н е

термоел емент, -а м, ген . мн. термоелемената

енергије; по п р еста н ку загрева ња, а кумул ир а­

[ В. терм о-, елеме н т] фИ3 . сп р ава кој а претвара

ња, прикупље н а топлота пола ко с е о сл о ба ђа.

то п л отн у е н ер г иј у у еле ктр и'l НУ.

термоа н аш'iза , -е ж [ В . те р мо-, а н ализа] хем.

термоltЗол атор , - а м [В . термо-, изолатор]

физ. зб ир техника за посматрање и тума'lе њ е

хем . мате р ија или средство које слабо проводи

хемијс ких или фИЗИ'lких промена матер ија к од

то п лоту.

којих се тем ператур а мења у н еком

Ta'l HO одре­

ђеном распону .

термоа н естезија , -е ж [В. те р мо-, а н естез и ­ ја] физиол. одсуство осетљ и вост и коже због то­

термои з ол атор с кii , -а , -о [в . термоизола­ тор] који ј е у в ези са неким термоизолатором ; кој и се састоји или је н аправљен од термоизо­ лато р а , који и ма својства термоизолатора .

плоте .

термогё н , -а, -о [В . термо-, -ген ] који п ро из­ води топлоту.

термоге н еза и термоге н еза , -е ж [ В . тер мо-, -генеза] производња топлоте .

те рмоизол ациј а, -е ж [В . термо-, изолација]

1.

и здвајање, одвајање некога и л и

He'lera

мате­

риј ал н ом п реп реком (термои з ол атором) ради

с пре'lавања

одливања топлотне енергије.

2.

средство којим се остварује топлотна изолација .

теРМОI"рав им ет риј а, -е ж [В . тер мо-, грави­

термокзутер , -а м [В. термо-, грч . kauter који

метрија] хем. део аналИТИ'lке хемиј е кој и п роу­

п али , п р ема kа(еiп палити] мед. хируршки ин­

'1ава феномен повећања или смањења масе н е ­

струмент којим се пали живо ткиво (брадави­

ке загрејане ил и охлађене материје, у завис н о­

це, младежи и др . ).

сти од темпе ратуре и п р отока в р емена .

термогр ам, -а м [В . те рмо-, -грам] цртеж ко­ ји се доб ије на тер мографу.

термог р а ф , -а м [В . терм о-, -гр аф] терм о м е­ тар са уређај ем за р ег и стр о ва њ е про м е н а те м ­ пературе .

термогр з фltја , -е ж [В . термо- , - графиј а] тех­ ника снимања п р едмета у м р аку, односно њ и ­ ховог то плотног з р а'lења .

терм од инзмика , -е ж, дат. И лок . те рмодин а­ мици [В . термо-, ди н амика] фИ3 . део фи зи ке који I се бави односом између топлотне и меха НИ'l ке

термокш'iна , - е ж [В . термо- , грч . kllпе кре­ вет] слој мо рске воде с највећим вертикалним степе н ом темпе р атуре.

термокомпресор , -а м [ В. термо-, комп ре­ сор] техн . комп ресо р (пумпе, ејекто ри , инјекто­ ри ) на п арни пого н .

теРМОКОlIве кција , -е ж [В. термо- , конвекци­ ј а] метеор . збир вертикалних струјања у атмос­ ф ер и настал и х те р ми'lКИМ разликам а.

теРМОJlзбiiлаll , -лна, -лно [В . термо - , лаби­ ла н] кој и ј е н епостој а н на топлоти .

термолиза , -е ж [В . тер мо -, -л и за] р азЛУ'lива­

енергије, који П РОУ 'l ава законе п ретварања е н ер­

ње, разлагање, р аспадање хемијских ј едињења

гије из јед ног облика у др уги .

услед за гр ева њ а .

термод инзмltчкii , -а , -о [ В . терм оди н а мика] који се однос и на термод и нам и ку, којиј е у в ез и

теРМО Ј lогија , -е ж [ В . термо -, -логија] наука о топл и м м ин ер алним изво ри ма и бањама .

са те рмодинамиком. А теРМОД ИllаМltчка тем­

термолокатор , -а м [В . те р мо-, локатор] техн.

перату р а темпе р атура из р аже н а у к ел вини м а ;

ур е ђ ај з а ло цира њ е п оло ж ај а објеката у про­

апсолут на темпе р ату р а.

сто р у на ос нов у њиховог топлотног з ра'l ења.

1230

те р мо ф ор

термолуминисuеliuија

теРМОЛУМИllИсuенuија, -ё ж [В . термо-, лу­ м ин ис це нциј а ] л умиесценција кристала која се јавља услед за гревања до температура које су ни же од степ е на усијања.

ционог материјала који одржава приближно исту температуру садржаја наредна

24

сата .

те Р М О С ИфОII , -6на м [В. темо-, сифон] тех н . систем за загревање простора помоћу цеви у

термомаГllетизам, -зма м [В . термо-, магнет, магнет и за м] обл аст науке која се бави утицајем тсмперату ре на магнетна својства .

термометар и термомётар, -тра м [В . тер­ мо-, - метар] Ј. справа за мерење температуре ваздуха и други х фИ З И'lких тела.

2.

справа за

ме р ење телес н е темпс рату р е '10век а; топло м ер.

те рмом етрија, -ё ж [ В. термо-, -метрија]

1. део

којима тече топла вода .

тер моско п , -а м [В . термо-, -скоп] инстру­ мент који показује промене у температури.

те р мостабйла н , -лна, -лно [В . термо- , стаби­ лан] физ . хем . којије постојан на топлоти; који не мења своје особине повећањем температуре.

термостат, -а и термостат, - ата м [В . термо- ,

науке о топлоти који се бави одређивањем ИЛИ

стат] ф из.

м ерењем темп ературе .

регулисање температуре у просторијама или

2. употреба термометра за

ап а ратима .

мерење телес н е температуре болесника .

справа за одржавање и аутоматско

1.

2. балон

напуњен топлим ваздухом .

теРМОliеутралност, - и ж [В . термо- , н еутра ­

те р мостатика, -ё ж , дат. И л ок . термостilТИЦИ

лан, неутрал н ост] својство неких тел а да се

[В . термо- , - статика] н аука о одржању топлотн е

разграђују без апсорпције топлоте.

равнотеже .

'

те рмонуклеараll, - р н а, - рно [В . термо-, ну­ клеус, нуклеарн и] који ј е у вез и са развијањем ТОllлоте настале при р азбијању атомског језгра.

..

термон уклеарна бомба хидрогенска бомба ;

теР М Оll у клеарна реакuија лаН'Iана фузиона р еакција на висок и м температурама праћена ослоба ђ ањем вео м а в ел ике е нергије .

теРМООТllОРНIIК, -а м, мн . термоотпорници [ В. термо-, отп ор н ик] физ . електри'lНИ отпорник

кој и мења от п о р за ви с но од температуре.

тер м опла стичаll, -чна, - чно [В . термо- , пла­ СТИ 'lа н ] кој и п од деј ством топлоте смекшава и може се облико ват и , али када се охлад и постаје тврд.

те р м опроп улзија , - ё ж в . термо-, пропулзи ­ ја] физ. начело пропулз ије које почива на иско­

терморегулаuија, -ё ж [В . термо-, регулаци­ ј а] Ј . аутоматско ре гул исање температуре код елсктр и ч ни х у ређ аја .

2. физ и ол .

80 km

од тла.

термотаксија, -ё ж [В . термо- , -таксија]

1.

з оол . рефл е кс одбијања или привлачења код животиња одређен температуром околине.

2.

биол. премештање протоплазме у ћелији као ре­ акција н а топлоту .

термотер апи ј а и термотер а п иј а, -ё ж [В . термо- , -терапија] мед. лечење топлотом (то ­ пл им ваздухом , топлим купкама и сл.).

те р мотех н ltка, -ё ж , дат. и лок . термотехници [В . термо -, -техника] техн . наука која се бави из­ радом и употребом топлотних машина, апара­ та и постројења.

те р мотр опизам, -зма м [В . термо-, тропи ­ з ам] БИОJl . утицај топлоте на правац кретања ни ­

ришћавању топлот н е ен ергије .

живи

термос ф ер а, -ё ж [В . термо - , -сфера] горњи слој атмосфере на висини пре ко

процеси којима

о р ган и зам одржава сталну телесну тем­

пе р атуру.

термор е цептор, -а м [В . терм о-, рецептор] фЮИОJl . рецепто р који је осетљив на те мперату ­ р у околине.

те рмос, -а м [фабричко име производа, в. тер­ мо-] посуда, об и'lНО флаша, израђена од изола-

жих организама .

..

н егати в а н

-

када се удаља ­

вају од извора топлоте; поз и тив а н

-

када се

приближавају извору ТОПЈюте .

те р мо ф йл, - ила м [В . термо-, -фил] БИОIl. ми­ кроорганизам који се развија на температури

изнад 50 с.

0

те р мо фо р , -6ра и терм о ф о р , - а м [грч . ther-

moph6ros котао ,

према в . термо-, -фор] посуда за

загревање неког дела тела (об. кеса од гуме која се пуни топлом водом) ... елект рични

-

елек-

1231

термохе мија

терција

трични апарат (грејалица, електрични јастучић

незасићени угљоводоници пријатн ог мириса ,

и сл.) за загревање појединих делова тела.

налазе се у етеричним уљима .

терм охемија, -е ж

[8.

термо-, хемија] хем .

терпентин, -ина м [грч .

терпен­

terebinthos

грана хемије која проу'щва однос између то­

ти ново дрво] течна смола и ли смоласто уље,

плоте и хем ијских појава, односно топлотне

првобитно се доб иј ало од терпентин ског (б 0-

појаве које настају при хемијским збивањима.

ровог) дрвета на острвима Хио и Кип ар , има га

терм охигроекоп, -а м

[8. термо-, грч . hygr6s

влажан, 8. -с коп] техн. справа која мери апсо­

терна ран, -рна, -рно [лат.

temarius тро­

терно, -а м , мн. терни, ген. мн. терна [итал .

1.

ter-

У томбол и, три броја извучена у истом

2.

неочекиван добитак;

теро- [грч. ther ген. ther6s звер] као први део сложени це означава оно што се односи на жи­ вотиње.

теромо рфаli, -ф на, - фно [В . теро-, -морфан] који је сличан животињи , који има облик живо­ тиње .

теропбде, теропода ж мн.

pod6s

[8. теро-,

грч.

pus

нога] изумрли велики гмизавци из

групе ди носауруса, слични гуште ри ма.

теро р , -ора м [лат.

terror,

према

terrere

пла­

шити] владав ина насиља; прогони, физичко угрожава ње и

уништавање противника ;

стра­

ховлад а .

[8. теро р]

систематско ко­

ришћење насиља и застрашивања (прогони, угњетавање, убијање) , об. у политичке сврхе или ради изнуђивања новца.

теро рисати, - ришем неС8РШ . [фр .

terroriser, В.

теро риет(а), -е м, мн. терористи [В . терор]

1.

припадник терористичке организац иј е, злочи­

онај који некоме досађује, који некога

гњав и и сл .

Teerpapier]

тврд и

папир, карто н , натопљен катраном , за покрива­ ње кровова.

1232

ters

наопако]

2. а .

2.

која во ­

1.

на бусит, неприја­

фалсифи кован, лажан.

б. назив за карте које су означене , тако да их

препознати .

в.

коцке у

игри

налив ене живом

тако да падају како играч жели .

терелук, -а м, мн . терслуци [тур . протност, противност.

terslik] 1. су­ 2. н абуситост, непријат­

ност ; опакост, злоћудност.

терћија в. теркија. терца, -е ж [итал .

terza] 1.

муз . трећи степен

музичке лествице, интервал и змеђу првог и трећег тона на било ком ступњу лествице .

60.

део секунде .

3.

2.

у билијару , ударање лопте

трећом лоптом која стоји између игр ачеве л оп­

те и оне коју жели да погод и.

4. у

игри картама,

три карте у истој боји једна за другом.

5. у ма­ 6. у ка­

толичким манастирима , време молитве које почиње у пратити

9

часова пре под не . О држати терцу

главни

глас

у

нар одном

певању

терцерол, -ола м [нем .

Terzerol

од итал .

на

terze-

терцерОII, -она м [шп.

tercer6n]

дете мулат­

киње и Европљанина.

терцёт, -ста м [итал . ћи]

1.

terzetto од лат. tertius тре­ 2. гласа; трио . 3. друштво од

музички састав са три инструмента .

три члана.

терција, -е ж [лат .

tertius

трећи]

1.

ста штампарских слова у величини

терпе ни, терпсна м мн ., јд. терпен, ген. терпс­

terpein

тере [тур .

тан; опак, злоћудан .

композиција за три

тер-па пир, -ира м [нем .

на [грч .

3. она

гиоlо] џепни пиштољчић .

онај који врши, спровод и терор над неким;

2.

године .

1864.

уобичајен начин .

терор] вршити, спроводити терор над неким.

нац.

астероид откривен

чевању , трећи начин задавања ударца.

теро ризам, -зма м

јед на

учесник у игри коме је то познато може лако

срећа .

ген .

Terpsikh6ra] 1.

ли да игра , плеше .

струк] који се састоји од три елемента.

по]

Терпеихбра, -е ж [грч .

од девет муза, муза плеса и хорског певања.

лут ну влажност ваздуха .

реду; трећи доб итак.

и у другим четинарима , служи као р азређивач .

крепити] хем. лако испарљиви

графских тачака.

2.

типогр . вр­

16

типо­

банк . меница у три пример­

ка; трећи примерак менице.

терцијал

терцifјал, -ма м [нлат.

од лат.

tertius

систем кристала систем којн има три једнаке

трећи] временски период у трајању од четири

међусобно нормалне осе (које се секу под пра­

месеца; трећина године.

вим угловима).

терциј:iна, -ё ж [лат .

terciale

(febris)

тескера, -ё ж [тур.

tеrtiапа] мед. ма­

tezkere од ар. tiidkirii] 1. пи­ 2. ист. дозвола за сло­

ларична грозница која се враћа сваког трећег

смо, писани документ.

дана. О терцИјаl lСКЙ .

бодно кретање; путна исправа у Турском цар­

те рцијар и терцијар, -а ра м [лат. према

tertius трећи]

геол.

terti arills, 1. треће доба у развоју

ству.

потврда као доказ; исправа .

3.

тескереџ ија , -ё ж [тур .

Земље у коме су континенти и мора почели до­

1. пи са р ,

бијати свој да нашњи и зглед.

који издаје тескере.

2.

геолошки слоје­

терцијаран, - рна , -рно [В. терција р]

1.

који

се односи на терцијар, који потиче из терциј а­

2.

који је на трећем месту, трећи по реду .

•

tertiarius,

према

ter-

трећи] члан трећег ступња фрањевачког

који не полаже главни завет и не н апуш та свој

tertium

terzina]

поп

datur.

КЊИЖ . строфа од

три јампска стиха са карактеристичним распо­

терниоге нитура, -ё ж [лат. рођен]

1.

tertius

трећи,

ge-

део имања који припада треће

рођ е ном потомку .

2.

трећа лоза неке династије

која влада у другој држави, али је истовремено подређена првој лози.

терџумаJl, -а на м [тур . ар.

tiirgu man] 1.

тума ч ,

terciiman, terceman од преводилац. 2. посред­

ник код турских власти .

теслимити, теслимим СВРШ. [тур .

џуман]

2.

1. тумачити,

преводити; интерпретира­

посредовати.

терџумilllЛУК, -а м ,

предати , уступити некоме ти се нечега .

Теспис, -а м [грч .

старогрчки глу­

"позориште у гостима" теспйх, -иха м [тур .

tespih

од ар .

tiisbih]

му ­

слима н ска броја ница .

тест, -а м, ми . тестови [енгл . земљани лонац]

1.

test од лат. testum

испитивање, провера пси ­

хичких и физичкнх способности особе.

2.

утвр­

ђивање знања или интелигенције ГIOмоћу ни за задатака у писаном облику .

3.

оглед који омогу­

ћава процену функционалног капацитета неког органа.

4.

оглед који даје могућност да се стекне

представа , мишљење о некоме или о нечем у.

тестамент, -а м МН . тестаменти, ген . МIJ. ТС­

testamentum" према testari све­ 1. прав . опорука, по следња воља, заве­ штање. 2. завет, назив за д ва дела Б и блије: Ста­

дочити]

тер џ умiIНЛУЦИ [тур .

теселаран, -рна, -рно [лат.

tesella

превође ­

tessellarius

тесералаlf, -л на, -л но [грч .

тсстамс.,тар, -а ра м [в . тестамент] онај кога је састављач тестамента одредио да изврши опо р уку, завештање .

који

коцки ца] који је

сачињен , саставље н од коцки ца.

који има облик коцке;

Thespis]

мац из шестог века старе ере, Солонов савре­

ри и Нови завет. MfI .

terciimanl1k, В . терџуман] 1. тумачење, ње . 2. посредовање , посредништво . припада коцк и , према

teslim те­ tiislim] 1. уручити , нешто. 2. ослободи ­

стамената [лат.

терџум:iнити, терџуманим несврш . [в. тер­ ти .

физ . једини ­

њутн по амперу.

редом ритма .

nitus

(1856-1943)]

меник . О Тесписова кола путујуће позориште ,

пози в у грађанству и породични живот.

терЩfllа, -ё ж [и тал.

онај

ца за магнетну индукцију која износи један

или доминика нског католичког црквеног р еда,

терцијум нон датур в .

2.

слим, предаја у посед од ар .

латност која није производна.

те рциј:iрац, - рца м [лат .

позив.

В . тескера]

записн ичар , административац.

лазачу Николи Тесли

терцијарна делапlOСТ услужна делатност, де­

tius

4.

тесла, -ё м [према нашем физичару и прона­

ви од палеоцена до плиоцена .

ра.

tezkereci,

tessares четири] мозаичан .• тесерални

TecTaMellTapaJl, - рна , us,

-рно [л ат.

testamentari-

в. тестамент] који се односи на тестамент ,

опо рук у, завештање.

тестат, -ата м [лат.

testatum]

сведочанство ,

потврда, доказ.

1233

тестатор

тет ра гра ф

тестатор , -а м [нлат.

testator]

онај који оста­

TeCTaTopall, -рн а, - рно [нл ат. testatorius, в. те­ статор] који се тиче воље за вештача ; који је

testi од

перс .

desti]

посуда

са узаним грлићем од I'лази ране п е ч е н е гл ине

testiculus; testis] ан ат.

(уоб .

тестис, -а) мушка полна жлезда, семе ник , мо­ шнице.

тестираље, -а с [в. тестирати] испи тив ање физичких и/или психичких особина или рад­ ни х способности помоћу тесто ва .

тести раПI, тестй рам , З. л. м н . теСПl рај у свр ш . И несврш. [пат.

testari] 1.

проверити, проверавати

нечије знање, интелиген цију , способност и сл . тестом.

2.

написати за в е штање, пи сме но изло­

жити своју последњу вољу, завештати. З. по­ тврдити

уредно

похађање

универзитетских

предавања, оверити семеста р .

тестiп и с, -а м [В. тестис, -итис ] мед. за п аље­ ње тестиса.

tetanos

напе­

C/ostl'idium tetani. 1.

разговор насамо , у четири ока .

тајни састанак; канабс са два

2.

седишта; двосед. З. прибор за чај за две особе.

лежати тако да је

tete-beche]

глава једнога уз ноге д ру гога.

2.

филатели­

стички из раз за марке које су штампан е у блоку

тако да је једној "глава" горе, а дру гој доле. Тетида, -ё ж [гр ч .

Thetis] 1.

нимфа , жена Пе­

лејева, мати Ахилова, когаје учинила нерањи­ вим окупавши га у Ст и ксу, сем у пету за коју га

је при куп а њу др жа.па.

2.

астероид откривен

1852 . год ин е. тетима, -ё ж [тур .

tetimme од ар. tiitimmii] 1. 2. предграђе.

просторија уз џ амију.

тетоважа , -ё ж [ В. тетови р ати] постојан знак и ли сл ика на кожи који се израђује убризгава­ њем пигмената помоћу иглица.

сврш . и несврш . [нем .

tiitowieren од тах.] украшава­

ти, украсити кожу ГlOстојаним шарама, слика­

ма, и сцртав ањем, убризгавањем пигмента уба­

тест ифиюiција, -ё ж [пат.

testificatio]

сведо­

чење, нарочито сп ровођење доказивања саслу­ шавањем сведока.

ТССТОJlог ија , -ё ж [в . тест, -логиј а] I1СИХ. д и ­ ње и тумаче ње тестова.

тетр а- [грч.

tetra-, tettares, tessares]

први део

тетраГОII , -а м [грч .

tetragonon,

В . тетра-, -гон]

четвороугао.

тетраГОllалаll , -лна, -л н о [В . тетрагон] који

тестосте РОII, -она м [пат.

testi(culus)

в . тестис,

в. стерол, -он] физиол. мушки полни хормон .

тет I, -а м, мн. тети и тёто ви [гр'! . thes ген . thё­ у старој Грчкој, слобода н сиромашан чо­

век без земље; најамник, над ничар , безем љаш .

тет 2 , -а м [хебр .

tet] 1. девето слово хебреј­ 2. ознака за број 9 у хе брејском си­

стему бележења б рој ева.

тета llија, -ё ж [Н1Iат.

дајућ и иглицом.

сложеница са значењем : четири.

сциплина психологије која проучава саставља­

ског писма.

од грч .

тетовирати, тетовйрам, З. Л. мн. тетовирају

теСПIС = тестикул (в.)

t6s]

tetanus

ч евима у мишићима, стезањем и кочењем, иза­

з ива је бактерија

тет-беш [фр .

за воду; врч , крчаг .

тестикул, -а м [пат.

м [лат.

тет-а-тет [фр . tete-iнеtе]

према вољи за вешт ача.

тест ија, -ё ж [тур .

TeTaIlYC, -а

тост] мед . те шка инф ектив на болест праћена гр­

вља тестамент, за вештање; завештач.

tetania,

и ма четири угла, четвороугаони.

тетраГОIlСКН, -а, -о [В. тетрагон] који се од­ нос и н а тстрагон, који припада тетрагону . & -

систем кристални систем са три међусобно нормалн е осе, од који х ј е тре ћ а краћа или дужа у односу ~I a прве две једнаке дужине .

тетраграм, -а м [В . тетра-, -грам] тири слова заједа н глас, нпр . нем.

в . тета н ус] мед.

болест која се испољ а ва тешким и дуготр ајним

1. спој tsch; 2. в .

че­ те­

траграмiпОII .

тстраграмiпон, - она м [В. тетра-, грч .

gram-

грчевима, односно тета ничким контракцијама

т а сло в о] 'Iетворословна ознака (ЈНУН) уме­

мишиhа симетрич ни х делова тела, нарочито

сто пун е хебрејске речи за п ојам Бога

горњих екстремитет а.

1234

тетраграф В . тетраграм .

(Jahve).

тефлон

тетрадак-гйл

тетрадак-гил, -ила м [гр'!. тра- , гр'!.

daktylos

tetradaktylos,

8.

те­

прст] зоол. животиња са '1ети­

четворица владара, сваки са по једном '1етврти­ ном државне територије (у Римском царству у доба Диоклецијана).

ри прста.

тетрадак-г илаll, -лна, -лно [В. тетрадактил]

tetraedros,

В. тетра-,

-едар] мат. правилно геометријско тело ограни­

тетракорд, -а м [В. тетра- , акорд] муз .

стуба на прочељу.

тетраСТЙЈЈан, -Jlна , -лно [гр'!. tеtпistylоs, В .

1.

ин­

тетрахорд в. тетракОрд .

низ од четири тона

унутар интервала кварте.

тетралема, -ё ж [В . тетра-, гр'! . lеmmа прет­

тетраЦliКJlИН, -ина м [В . тетра-, -цикл(о) -, -ин] фарм . антибиотик веома широког подручја деJlовања.

поставка] хипотети'lКИ закључак који се састо­ ји од '1етири суда или четири премисе.

тетралогија, -ё ж [гр'!. тра-, -логија] књиж.

1.

tetralogia,

према в . те­

код старих Грка, четири

тетрнваll, -ана м [тур. tаhtlгаvап од пере .

2.

четири идејно пове­

тан] затворена носиљка, паланкин .

тетрипitОIl, -она м [гр'!.

тетрбда, -ё ж [В . тетр-, (елек-гр)ода] техн . елек­

тетрамета р и тетрамётар, -тра м [лат. од гр'! .

tetra-

тронски елемент са четири електроде .

теург, -а м [гр'! . thеошg6s] онај који се бави

књиж. стих од '1етири

tetrametros]

метра , односно четири стопе, са цезуром у сре­

теургијом или верује у теургију .

д ини .

теургија, -ё ж [гр'! .

тетрапак, -а м , мн. тётрапаци [фабри'lКО име производа, в . тетра-, енгл.

pack

кола са

tetl1rippon]

запрегом од четири коња, четворопрег.

зана књижевна дела једног писца .

metrus

ta-

~trewan, према Гlepe . ta~t престо, геwап покре­

драме (три трагедије и једна сатирска игра) спојене у једну целину .

в. тетра- ,

тетра-, -СТИJl] којије саграђен на четири стуба .

троугла ; тространа пирамида.

2.

tetrastylos,

-стил ] ист. архит. античка грађевина са четири

'1ено са четири подударна једнакостранична

струмент са '1етири жице.

подручје на коме влада

тетраСТЙJl, -а м [гр'!.

који има '1етири прста, '1етворопрст.

тетраёдар, -дра м [гр'!.

2.

један тетрар х .

паковање] врста

рад]

2.

1.

theourgia,

в . тео-,

ergon

способност чињења чуда; видовитост.

магија, веровање да човек може одређеним

омота у облику тетраедра од наро'lИТО препа­

поступцима стећи моћ над натприродним би ­

рираног папира који служи за паковање

ћима.

Te'lHO-

сти (млека, сокова и др.).

теферич, -а м [тур .

тетрапеталан, -лна, -лно [В . тетра- , гр'! .

peta-

lоп лист] који има четири латице .

тетрапод, -а м [нлат.

pous, В .

tetrapodlls

teferrtic, teferrtiry

од ар .

tii-

Гатн:ј веселити се] излет у природу ради заба­ ве, провода, уживање у природи; место где се

од '"р ...

tetra-

тетра-, -под] зоол . животиња са два пара

ногу, четвороножац .

приређују овакви излети.

теферичити, -им нееврш . [В . теферич] заба­ вљати се, разонодити се; уживати у природи .

тетраподија, -ё ж [В. тетра-, -под] књиж. стих од 'lетири просте стопе.

тефifJIИН, -ина м [хебр. tёрhilllП /тефлин/ мн. молитвени предмети] обредни каиш са кутији­

тетрапте р, -а м мн. тетраптери [гр'!. tetrapteros, в . тетра-, -птер] зоол. животиње (инсекти) са

не на пергаменту (Јевреји га, при молитви,

два пара крила, четворокрилци.

обично стављају око главе и руке).

тетрарх, -а м [ГР" .

tetrarkhes,

в. тетра-, -арх]

цом , У којој се налазе изреке ИЗ Библије написа­

тефJlОН, -она м [фабричко име производа]

ист. владалац који влада четвртином неке зе­

хем .

мље, нпр . Палестине (у старом веку).

стичну масу отпорну на високе температуре и

тетрархиј, -ија м [гр'!. -архија] ист.

1.

tetrarkhia,

в. тетра-,

облик владавине у коме владају

назив

за

политетрафлуоретилен,

пла­

корозију, користи се за облагање унутрашњо­ сти посуђа.

1235

технократија

тефЛОlIка

тефЈЈонка, - ё ж [В . тефлон ] жарг. посуда која

тефсир, - ира м [тур . ко м е н та р Курана .

tefsir од ар . tafsir] рел . 1.

2. наука о тума ч ењу Курана.

тефтер и тефтер, -а м [тур . га ]

1.

defter од '1''1 . dift{2. рач у н ­

бележница , списак ; зап и с ник .

с к а, трговачка књ и га .

-dar од

defterdar, в . тефтер ,

инфинитива dаstеп имати, држати]

књ и го вођ а, ра чуновођа .

ти, бележ ити у тефтер ; "водити књиге".

ха н '] тефтерд арова канцеларија.

4. техни чки

3.

н е­

студент тех ничког ф а­

стручњак, пра кт ич ар .

техника]

1. који

се од но си на технику, који је у

в ези са техником .

2. који

обавља практ ич ни део

tekhnet6s

понашања које начини играч или тр е н ер у ко­ шарци; техничка ОЈЈовка графитн а оло в ка н а

ничка помоћ помоћ у материјалним до б ри ма и стручном кад р у ;

-

изра з стручни из р аз;

- 110-

ка ут сп . досуђивање нокаута у трен утку када је

вештачки] хем . хемиј­

боксер у таквом стању да више н е м оже н аста­

с ки еле мент, атомски б рој

43,

симбол Тс, от­

вити игру ; -ту ш с п . победа рвач а са

12

или ви­

ше технички х бодова разлике у од н осу н а п р о­

г.

техника, -ё ж , дат. И лок . тех ници ['1'Ч .

k6s

култета .

1. стручњак у

онај који ј е завр­

tec-

Te x IICЦlJjYM, - а и теХllсциј, - ија м [нлат.

1937.

шио тех ничк у школу.

2.

кој ој се може заме нити срце ил и мин а; тех­

тефтерха llа , -ё ж [тур . dеftегhапе, в . тефтер ,

к ри ве н

техничiiр, -а м [В . техника] кој техничкој дисц ип ли ни .

п осла. ~ тех ничка грешка сп . крш е њ е пр авила

тефтерит и , - им н ес врш . [В . тефте р] записива­

hп еt iuПl од '1'Ч .

практичар .

технички, - а , -о ['1''1 . tеk hпik6s в е ш тач к и , В .

тефтердii р, -ара м [тур . перс .

теХlIицист(а) , -ё м , МН . техницисти [В . тех ни ­ ка] онај који поседује знање из неке стр уке,

је унутра обложена тефлоном .

в е шта чки , према tеkhпё умеће ,

tekhniвештина] 1.

скуп з н а њ а и оруђа за производњу која човеку омогућ уј у дел овање на околну природу ради постизања неког циља .

2. скуп

метода и проце­

тивника.

тех но- ['1'ч . tеkhпё умеће, вештин а] к ао п рв и део сложеница означава оно што се од н оси н а

вештину , умеће , занат.

техно, -а м [е нгл . tесhпо , В . техно - ]

1. онај ко­

са кој и се примењују у неком раду , занату; вла­

ји настаје и функционише помоћ у тех ни ке као

да њ е ти м методама (музичка

битног обележја .

хова, сйорiИска

само техно-музика. ~ техно-музика ве штачк и

-

и сл. ) .

-, - йисања ciut/3. скраћена р еч за тех­

нич к и п е р сонал , техни чк о особље, техни чку службу.

4.

у опште, начин , ток р ада; в ештина,

уме шн ост. ~ бела

-

скуп електричних апа р ата

концерт на ком е се и звод и

електро н ска

музика

ка р акте ри ­

ст ична по веома брзом ритму , пој ави л а се к ра­ јем ХХ В .

технобltрократија, - ё ж [В . те х но -, б ирок р а­

у дома ћин ству.

тех нико, - а м , мн . тех ници [итал. tеспiсо,

8.

тех­

ни ка] сп . жар г. спортски професионални функци­

о н ер који органи зује и координ ира стручне по ­

т иј а] скуп особа које желе да целоку пни др у­ штвени живот подвргну техничким н а ч ел и ма .

теХllографија, -ё ж [В. техно -, - графија] опис вештин а или за ната.

с лове .

теХIIИКОЛО Р , -ора м [В . техника , колор] в рста ф илм а у б оји.

технократ(а), -ё м [В . техно-, - крат] прип ад­ ник тех нократ иј е , онај који даје подршк у тех­ нократском принцип у уп р ављања зем љ о м .

теХIIИКУМ, -а м [нлат. tесhпiсuПl , в . техника] заст. с р ед ња техничка школа .

теХНИЦltЗам, -зма м [В . техника] уса врш е но ст , СТРУЧНОСТ.

произведена

2.

2.

технократизовати, -зујём С8РШ . И несв р ш . [ В . технократија] да(ва)ти

1. тех ничка

давање предности

нечему тех нокр атска

обележја. теХlIократија, -ё ж [В . техно -, - крат иј а] и ст.

тех н и ци или стручности над свим другим об­

еКОII . покрет који се р азвио у САД после

лиц им а ст варалаштва .

године, са идејом уре ђ ења друштва з ас нова н ог

1236

1929 .

технолOl'

тикет

техноструктура, -ё ж [В . техно-, структура ]

н а знањ им а, искуствима и развојним планови ­ ма техни чке интел игенције .

тим стручњака р аз новр сних техничких специ ­

те ХIIОЛОГ, -а м , МН. технолози , ген. мн . техно­ лога [В . тех нол огија]

1.

јалности који управља великим предуз ећима .

тиамйн, -нна м [енгл .

стручњак који је завр­

ши о тех н ол ошки факултет .

2. онај

који развија

thial11in од ГРЧ . theion

сумпор, В . амин(и)] биол. витамин Бl , неоп хо­ дан за нормално функционисање нервног с и ­

т е хноло шк е процесе или њима управља .

стема.

теХIIОЛОI'ија, - ё ж [грч . м атско дел овањ е, В . техно- ,

tekhnologfa систре­ -логија] 1. примена

з н ања у раз воју машина како би се побољшали услов и рада и повећао радни учинак . п осту пци при преради сировина у

2. методе и производе. 3.

средства и уређаји којима се реализују одређене методе и посту пци у процесу прераде и произ­

в одње .

4. ни з

тибет, - а м [према Тибету , аутономној о бла­ сти у саставу Кине] лагана јед нобојна ву н е н а тканина .

тибија, -ё ж [пат .

tibia] 1. анат . кост потколе­ 2. м уз. дувачки ин ­

нице, голеница, цеваница.

струмент са двоструким језичком.

тигаљ, -ања и тигаљ, - гња м [тур . щ~ ап од

процеса у производ ном л анцу .

грч . tёgапоп] плића посуда са дршко м за п е ч ење

тех нол ошкй, -а , - о [В . технологија] који се

и динстање; тава .

од н оси на тех нол огију и технологе, који при­ пада техноло гиј и и тех нолози ма . в ишак радне снаге у производ њи ;

• - вишак - траllсфер

р азме н а тех нол ошких достигнућа између раз­ вијен и х 11 н ераз вијених система.

Тllгар, - а м , мн . тигрови (ж . Тllгрица, -ё) [лат.

tigris

1.

стручњак који ру ковођење у привреди з аснива н ансијск им еф е ктима з ан емарујући све друге

љене форме .

и д еолошке

чиниоце

и

давали

пр едност е кономским 11 пословним критерију­ мима .

кој и се од н о си на техноменаџсре, који је свој­ ствен тех н о м е наџерима .

тех номенаџерство, -ства с [В . техно-, мена­ џ ер ]

1.

Tiegel] 1.

калуп у који се н а­

2.

мех. део ротационе машин е.

ТИГрОII, -она м [В . тигар , лав] зоол . животи ња

тијада В . менада . тијара, -ё ж , ген . МН . тијiiрii [лат. га]

1.

систем у прављања предузећима или ин­

ститу ц ија м а у којем све битније одлуке доносе тех ни ч ки и други стручњаци.

2.

критеријум ру­

ковођења у којем су нај важније производна и фин а н с иј ска успешно ст .

те хнопсихофюиологија, -ё ж

слична турбану .

2.

капа у обл ику трос пратн е

круне коју папа добија чином круни сања, а н оси

3. богато у кра ш ен

накит који жене носе у коси изнад чел а.

тик!, -а м [енгл. teak] 1. бот. ин д ијски х ра ст, Tectona grandis , дрво изуз етне чврстоће , кори ­ сти се као грађа за бродове или за израду н а м с­

штаја.

2. дрво

овог храста ; тиковина .

2

тик , -а м, мн . тикови [фр .

tic]

П С ИХ . невољ ни

грчевит трзај мишића.

ТIIКз, -а м [~нгл .

tick]

памучна или лан е н а

тканина .

[В . техно,

п с и хо- , ф и зи ол огија] ПСII Х . д исциплина која се

бави п сихо физиолошким аспектима прилаго­ ђе н ости п роц еса рада човеку .

tiara од ГРЧ . tia-

раскошна капа староперсијских кр аљева ,

је на свечаностима ван храма .

техноменаџерскй, -а , - о [В . техноменаџер]

из

настала ук рш тањем тигрице и лава .

п еј . у време самоуправног социјализма

потцењ и вал и

Panthera tig l'is,

лива растопљени метал у циљу добијањ а же­

кр итериј уме (пол итичке, социјалне , еколошке

у Ј угосла в ији , наз ив з а пословне људе који су

ЗООЛ . з вер ,

прсчним пругама .

искључ и во н а технолошким процесима и фи­

2.

tfgris]

ТlIГЛ, -а м [нем .

те ХНОМlшаџер, -а м [В . техно- , менаџер]

и сл . ).

од ГРЧ .

породице мачака, црвенкастожутог кр з н а с п о­

тикал, -ма м [мал ај.

tikal] 100

на Тајлан ду која садржи

новчана јед иница сатанга .

ти кет, -ета и т!lкет, -а м [ен гл . карта ,

улазница.

2.

листић

за

tickct] 1.

в оз н а

прогнозира њ е

1237

тимурџија

ТIIКИ

ТИМСЈЈа [ГР'l . thуmеlё, према

спортских резултата с рубрикама које се попу ­

њавају бројевима; листић са уписан им бројевима

ти]

у играма на срећу.

сов

Тltки, -ија м [полин .

tiki] етНОЈЈ . рел. велика фи­

гура, скулптура бога или !1ретка у Полинезији

thyein жртвова­ 2. поз. Диони­

принета жртва, жртвеник.

жртвеник

у

орхестри

грчког

позоришта ,

око кога је плссао хор.

тимйдан, -дна, -дно [итал. према

dtlS,

и на Новом Зеланду.

Тltковина В .

1.

timeo,

timido од нат. timi-

-иј страховати] плашљив , бо­

јажљив, стидљив.

TIIK 1 (2).

TIIJJ, тила м, МН . Т~lЛови [фр . tulle] танка, про­ зирна тканина која се користи за израду и деко­ рацију хаљина, велова и др .

ТlIмијан, - а м [нем.

Thymian од лат. thymum thymon] 60Т. мајчина душица , Thymus vulgaris, биљка која се користи као зачин и ле­

од грч .

ковито средство.

ТИЈЈака, -ё ж, дат. И лок. тилаки [санскр.

tilaka]

знак к~и припадници браманистичких секти стављају по телу или на чело, а Индијци само на чело као украс.

ТИЈЈда, -ё ж [шп . слов]

1.

titulus

на­

знак у облику извијене црте који се ко­

вљање одреднице или неког њеног дела

(- ) 2.

ортогр . дијакритички знак у облику валовите цртице изнад слова (нпр. овакав знак изнад

ii у

шпанској, или изнад слова

ii у

порту­

галској абецеди).

ТИЈЈотичаll, -чна , -чно [грч .

tY10s жуљ, чвор]

који по себи има жуљева, жуљевит.

тIЈЈЈТ, -а м ,

MII.

tilt] 1. одсечан 2. такмичење , сусрет. 3. по­

јас з а одвикавање од неправилног држања тела,

са звоном које зазвони чим се особа која га но­

4. блокада у

игри флипера .

њу.

2. по

Платону, стадијум политичког разво ­

ја у коме доминира страст за чашћу и славом .

тимол, -ола м [В . тимијан, -ол] фарм . безбојна кристална супстанца карактеристичног мири ­

са, улази у састав етеричног уља мајчине ду­ шице, а користи се као средство за Дсз инфек­

цију и сузбијање дечјих глиста.

тимологија, -ё ж [ГР'l. сјте част, вредност, 8. -логија] учење о вредностима, теорија вредно­ сти.

тилтови [енгл .

нагласак у музици.

си погури.

стотелу, стадијум политичког развоја, у коме се јавне функције добијају према имовном ста­

цртица од лат.

tilde

ристи најчешће у речницима и означава пона­

слова

тимократија, -ё ж [грч. timokrat(a, према tiте част, вредност, В. -кратија] филоз . 1. по Ари­

5.

прене­

раженост.

тIIМОР, -а м [илирски tiтог] геол . високи дсо Земљине корс , планински маси в настао раседа­ њем; крш.

ТlЈмпан, -ана м [лат. tyтраШlт од гр'l . поп , према

tYptein

ударати]

1.

tYmpa-

муз . инструмент

из групе удараљки преко чијег је бакарног тела

тим, -а м , мн . тимови [енгл . стручњака окупљена око

team] 1. група пројекта. 2. најмање

двојица спортиста или две спортисткиње које играју заједно, за јсдну страну у такмичењу.

разапета кожа у коју се удара .

2.

в . тимпilllОн .

тимпilНОII, -она м [В. тимпан] архит.

1. кори ­

тасто удубљење у зиду у којем стоји какав кип и сл.

2.

троугласт, рељефима украшен простор

TltMap, -ара м [тур . timar од ар. timar нега бо­ лесника] 1. ист . поссд којије у турском Царству

изнад прозора и врата.

добијала особа као дар за заслуге, об. у рату,

пластици [В . тимпан, -пластика] мед . микрохи­

али није се могао преносити на потомке.

руршки захват на средњем уху ради отклања­

говање и исхрана коња .

3. уопште,

2.

не­

брига, нега,

старање о некоме .

(1) .

тимарит и , тимарим несврш.lв . тимар] него­

1238

ња наглувости.

тимун, -уна м [итал .

Тllмариот В. тимар

вати коња; уп. ТIЈмар

Тllмпаllопластика, -ё ж, дат. И лок. тимпано ­

(2).

timone] 1.

кормило .

2.

управљач на бициклу или моторним возилима.

тимурџија, -ё м [тур. tiп1UГСU од

timur

гво­

жђе] продавац железне робе; железар , гвожђар .

типографс кй

ТИ МУС

Т ИМ УС, -а м [нлат.

thymus од ГР'l . thymos] анат.

тип, -а м [енгл .

tip] 1. сп . жарг. предвиђање исхо­ 2. жарг. МИГ, тајни сигнал (код коц­

грудн а жлезда, л имфни орган у горњем делу

да такмичења.

груд ног ко ш а у ко ме се развијају и сазревају

кар а или организованих криминалних група).

ћелиј е

иму н о г

с истема,

а

лучи

супстанце

типизација, -ё ж [В . тип]

1.

сврставање , гру­

сличне хор м о ни ма (т имин , тимопоентин и ти­

писање по одређе ни м т и повима према њи х о ­

моз ин) .

вим препоз натљивим особинама .

ТИlI гл -т аIlГЛ , - а м [нем. емска кафа н а.

2. макар

Tingeltangel] 1. бо­

шта .

13

и

19

ТИНИ ТУС, -а м [л ат.

година старости.

tinnitus од tinnire звекета­

су и зазвани с пољ ним надражајем .

tinctura] фар м. екстракт ,

кох олом ил и е'ГР ОМ, користи се као лековито и козметичко с р едст во .

Tinte од пат. tiпсtа , према

п ер а и ли нал ивп ера , обично плава , али и црна, цр вена, зеле н а итд.

Тlш таРllица, -ё ж [В . тинта] посебна мала р о при п и сању ; маст иониц а.

сумпор] као први део сло­

п ором , н п р . т ио сулфат, тиоалко х оли .

t:Ypos

лик; траг; облик ; отисак] као други део сло­ женица оз н а ч а ва оно што се односи на лик , об­ лик .

ти п, -а м , м н . т ипови [грч .

1. о сн о вни

t:Ypos лик ; траг; об­

обл ик по којем се група

п р едмета ил и п ој а ва разликује од других ; обра­

2. из р аз ит и

или слој а људи .

3.

представник неке врсте

би ол . велика група у сврста­

вању о р га н изама и с под царства а изнад класе.

4.

фиг . пр еп р едења к , су мњив човек .

ски

-

начину живота калуђ ера у манастиру .

тiшичаll, -ч на , - ЧIIО [грч .

1. који

typik6s

примерен , В .

има основне карактеристике одрсђе­

не друштвене групе; репрезентативан.

2. који

се

п о свој ствима и здваја од других слични х груп а .

ТИПIIЧНОСТ, -ости ж [В . типичан] особин а, ност , узорноС1'; просечност .

ТIШЛ, -а м , ми . типлови [lleM , Ојрреl клин] др­ у з ид да би у њеlЋ могао бити учвршћен з авр­ тањ или ексер.

пшо- [грч .

-т ип , -ПНlltја, -типан, -ТИllСКИ [грч .

зац , модел .

служењу у православној

вени или пластични део који се укуцавадуб о ко

женице об . з н а чи да је кисеоник замењен сум­

лик; отисак ]

typi1. прави ла о бого­ цркви . 2. правил ник о

в. тип] правосл .

стање онога што је типично ; репрез ентатив ­

посуда са ти н том, ма стил ом у коју се умаче пе­

th eion

ТЈШИК, -а м , мн . типици , ген . типика [грч .

тип]

t i п gеге бој и т и ] хе м. мастило за писање помоћу

т ио- [ грч .

3. 11. МН. типизирај у

карактеристике према типичним особинама .

k6s примерен ,

најчешће биљ ни х материја , об. помешан с ал­

т"н та , -ё ж [н е м .

типизирати, т ипи з ир ам,

сврш . И несврш . [В . тип] давати нечему обележја ,

т и ] мед. звоње ње или шумови у у шима који ни­

ТИ ll кту ра , -ё ж [пат.

у про и з­

мални број; рационализација.

пшеј uep, - а м [енгл . tеепаgег] дечак или де­ војчица између

2.

водњи : свођење свих в р ста производа на мини ­

•

д инар­

који физ и ч ким изгледом (висок , разви­

ј е н , кошчат), подсе ћ а на Динароиде; медите­

typos

отисак ; лик , облик ; узор ]

као први део сложе ниц а озна'lава оно што с е

однос и н а ударац, облик, обли чј е .

Тllповати, -пујём сврш . И несврш. [енгл .

tip]

предвидети , предвиђати, прогнозирати исход неког такмичењ а.

типограф, -а м [В . типо- , -граф] графич а р , словослагач.

типографија, -ё ж [нлат. -графија] штамп . текстови

typographia, В . ТИI1 0-, 1. штампарска техника којом се

слажу

начних слова.

помоћу

2. предузеће

гюкретних

пој ед и ­

у којем се штамп ај у

књ и ге, часописи, новине; штампарија .

кој и понашањем одговара тип ичн ом

ТИl10графскй, -а , -о [В. т игюграфија] који

п р едстав ни ку Медитерана (отвореност и емо ­

припада , који се односи на типографе и типо­

тивност); спортски

графију .

ран с ки

-

-

који телесном грађом

•

типографска тачка ,

-

пу ...,.. основ ­

(виткост, м ишић а во ст, спретноет), подеећа на

нај единица за одређ ив ање величине штампар­

спортисту.

ск и х слова

(0,376 mm); Т Иl10гр афско слово р е-

1239

типологија

тирјаћија

љефна слика слова у негативу на горњој пов р ­

но , самовољно, насилнички (об . после преоти­

шини правоугаоне оловне плочи це .

мања власти) .

ТИllOлогија, -ё ж [В . ТИПО- , -логија]

1. одре­

који током владавин е грубо

2.

крш и законе и прописе, који се грубо од носи

збиру

п рема потчињенима .

особина неког феномена, предмета и сл . , да би

лосрдан, безобзиран.

ђивање

карактеристичних

особина

у

се одредили различити типови и објаснили њи­ х ови међусобни односи. антроп .

2.

научно ис­

траживање з аједничких физичких особина чо­ века код различитих р аса.

научно истражи­

3.

в а ње међусобног односа карактерних и фи­

з ичких особина појединца.

4.

теол . теолошко

објашњење библијских догађаја и тежња за у склађивањем података Старог и Новог завета .

ТИПОJIОШКЙ, -а, -о [В . типологија] који се од­ н о си , који је у вези с типологијом.

ТИl10стр6 ф а, -ё ж [В . типо- , грч . ново г

организационог типа

који је окрутан , неми ­

ти ра н исати, -нишём несврш . [В . т ира нин] владати као тиранин , спроводити тира ниј у.

1. 2.

опходити се према некоме као тиранин , п о на ­ шати се према н екоме ок р утно , немило с рдно ,

безобзирно.

тир а но сау р , -а м ["лат. ryгаплоs

палеонт. изумрли I"US,

tyrannosaurus од ГРЧ . sauros гу штер] гмизавци из рода Tyrannosau-

самовладар,

краљ,

живели у касном периоду кред е.

тирii ll СК И , -а, -о [В . тиранин] који прип ад а ,

strophe окре­

тање] 6 " ол . филогенетски развој групе органи­ за м а

3.

од

њиховог

пој а вљивања до нестанка .

који се односи на тиране и тираниј у.

ти р атр о н , -а м [грч .

живом

ТИI1СКЙ, -а, - о [В . тип] израђен поједном мо­ д е л у , типу .

thy..a

врата , В. (ел ек)тр о н]

електронска цев испуњена племени т им га со м , или

њиховом

мешавином ;

с лу жи

као

регулато р напона.

ти р ё, -еа, мн . тиреи , ге ••. тиреа [ фр .

ТIIП-ТОI1 "рид. и.щекл . И прил . [енгл. tiptop] са­ врш е н , врхунски .

грам . цртица као правописни знак

tiret] 1. (-). 2. муз . а.

знак за гудачке инструменте којим се у п у ћ уј е

типус, -а м [В. тип] п еј . а . препреден , виспрен човек, препредењак. б. сумњив човек.

да тон треба извести повлачењем гудал а од жа ­ б и це ка в р ху. б. упутство свирачу оргуља да

тир в . Тl R.

тр еба да п римени одређени регистар .

пtрада, -ё ж [фр . tirade растезање од итал . tiили реченица које

ТИРСОlщеа, -ё ж [грч . thyreoeides штитаст од thyre6s штит, према thyra врата , eidos обл ик]

н а различите начине варирају исту основну

анат . жлезда с унутрашњим лучењем (у обл ику

мисао .

штита) ; штитаста жлезда, штитњача .

rata] 1. ни з изговорених речи 2.

гомилање речи, испразно говорење,

об. су више гласно.

тitраж, -ажа м [фр .

ТИ Р СОИДСh'"Том ија, - ё ж [ В. тиреоидеа, -е кто­

tirage]

број штампаних

примерака једног издања (књиге, часописа , но­ вин а и др . ) .

1. који се односи

2. којије штампан у високом тиражу.

TllpaH в . т Ир а НИlt . 1. у

античким државама: окрутна диктато р ска вла­ д авина ; уопште, окрутна диктаторска владави­

2.

окрутност, насиље , угњетавање, злоста­

тираюш, -а м , МН . тирани, ген . тирана [грч.

1240

Тltр е ото миј а, -ё ж [В . тирео(идеа) , -томиј а ]

1.

расецање штитасте хрскавице ( Ада м о ве

јабучице).

2.

одстрањивање штитасте жлезде

хируршким путем .

тири т, - а м [тур .

tirit, tirid попара] кул ин . см е­

са за пуњење р аз н их јела; надев .

тирј а ћија , -ё м [тур .

вљањ е.

ry гаппоs само владар, краљ]

упала штитасте жлезде.

мед .

тиранија, -ё ж [грч . tyгаппiа , в . тиранин]

на .

руршким путем.

тир со и д и ти с, -а м [В . тиреоидеа , - ити с] мед.

тирiiжни, -а, -о [В . тираж] на тираж.

мија] мед . одстрањивање штитасте жл езде х и­

1.

који влада окрут-

tiryaki

од перс .

tiryaki] 1. 2.

страствен уживалац дувана и испијања кафе. уживалац опојних дрога .

тирјаћltJIук

тирјаћилук,

tiryakilik,

-а

м,

мн . т ирј аћилуци

[тур.

в. ти рјаћиј а ] страст за ду ваном и ка­

фом .

1. МI1ТОЛ .

веома

цењен

драги

turqtloise

камен ,

турски] минер.

ирански

кристал

плаве , з елене до модре боје.

тиркйзнй, -а, -о

... тиркизне боје модро­

зелене боје .

2.

врата,

eidos

борба вел ики х и снажних ;

борба дивова.

Тltтанскй и ТllТанскй, -а, -о [В . титан]

thyre6s штит,

облик] мед . који се од­

носи на тироиду, штитасту жлезду .

...

тироид­

на жлезда анат. штитаста жлезда, ш ти тња ча .

ти роксйн, - ина м [В . тир(еоидеа), грч .

1.

2. а.

ко­

неиз­

мерно вел ик ; дивовски. б. који по седује изузет­ н у снагу, веома снажан.

тkгиз, -а м [тур .

Тltройдан, -дна, -д но [грч . од

thyra

Титан, т ас ћ ё

ји се одно с и, припада Титанима. раз .

lB. тиркиз] који је од тирки­

за, у коме има т иркиза .

Titan

борба Титана и Зевса; чест мо­

тив у сликарству.

ТllрКЙЗ, -иза м [фр .

према

титаномахија, -ё ж [грч . борба]

titi z] 1.

који је веома ш крт,

т врд ичав ; шкртица, т врд ица .

2.

с и тничар .

3. ко­

ји је каприциозан, чангризав , мрзовољан .

ТIIТЛ, -а м, ми. титлови [енгл .

title] текст доби­

ј е н ти тловањем .

oksys

титла, -ё ж lл ат.

titulus

н атп и с ] ЛИНГВ . дија­

оштар, В . -ин] физ и ол . хормон штитасте жлезде

критички з накови р азл ичи тог облика у старо­

који утиче на метабол и зам, васкуларни систем

словенској графији који озна чавају скраhени ­

и централни нервни систем.

ТИ РОIIСКЙ, -а, -о [лат . поч етни, нови .

цу за изостављена слова и л и дело в е речи .

tiro почетник] који је

... -З llаКО8lt

први систем сте но ­

графије ; тиронске ноте знаци за скраћивање

речи у стенографији старих Римљана ; први си­ стем стенографије н аз ван по Марку Тулију Ти­ рону , који их је пронашао .

TltpC,

- а м [лат .

thyrsus

од грч .

thyrsos]

мнтол .

штап обавијен бршљаном, знак старо грчког бога Диониса .

титан, -а и TIlТall, - ана м [,"рч . Тitап] див , го­ ростас .

страним филмов им а или докуме н та рни м еми­

сијама) .

ТlIтловаТII, -лујём сврш . И несврш. [В . титл] исписивати , испи сат и текст пр евода са страног

језика н а копију филма , телевизијске сериј е , Доку ментарне ем исиј е и сл .

титр, -а м [фр .

Titan]

МИТОJl . (мн . ) дивови, деца Геје и У р ана коју је Зевс савладао и ба ци о у Тартар.

Т~IТЗ llија , -ё ж

[JlaT.

Titania] 1.

ска краљица ватре, же на Оберона.

сјајнији Уранов сател ит кога је

titre] 1. хартиј а од вредности , 2. финоћа злат но г или сребр­ 3. степен финоће свиле. 4. тежина

вредносни папир . ног новца .

Тита llИ , -а и Титiiни, -ана м [грч.

Вилијам Хершел

Тllтловаље, -а с [В . титл, титловат и] исписи ­ вање текста превода са ста но г језика (об. у

супстанце р аство рен е у одређеној зап р емини с редства за раства рањ е.

титрирати, титрирiiм,

3. л. ми. титрирају titrer] 1. разврстават и , сорти ­

митол. ви л и н­

сврш. И несврш . [фр.

2. астро н . нај ­ 1781. от крио

рат и (нп р . свилу по финоћи односно по тежини

(1738-1822).

и дуж ини њених конаца ).

2.

хем . одредити , од­

ређивати теж ину супстанце растворене у одре­

ТИТЗ llијум, -а и титаllйј, - ија м [нлат.

titani22,

ит] х ем . хемијск и елеме нт, атомски број

ђ е ној запремини раствар ач а.

ТИТУJlа, -ё ж [лат.

titulus наслов] 1. а . фор мал ­

симбол Тј; веома лак и чврст , користи се у авио­

ни додатак имену особе на ос нову заслуга (сер

индустрији и производњи спортске опреме.

у В ели кој Британ ији), положаја (екселенција за

титанйт, -ита м [ГРУ .

Титан , -itёs]

1.

амбасадо ра) или стале шк е припадности (гроф ,

минер . веома распрострањена руда која се нала­

барон и сл.) . б. форм ал ни додатак имен у особе

Titan

зи у еруптивном каме њ у и кристалним шкриљ ­

на основу стеченог з в а ња (А/Р или др за м аг и ­

цима; силикат калцијума и титана.

стр е и докторе наука, инг. за инжењере и сл . ).

ког експло з ива.

2.

врста ја­

2.

прво место спортисте или спо ртског клуба у

1241

титулар

такмичењу.

ТИХОЖlпије

3. прав .

околност на основу које се

стиче неко право.

в . педагогика] наука о васпитаљу слепе деце и омладине.

тифл оп сд иј а

титулар, -ара м [нем . Titu1ar, в . титула] који

=

ТИф Jlопедагогика (в.)

ТИфJl отипогр а фиј а, -е ж [грч.

даје име, који је номиналан (власник и сл.) .

typh16s слеп, в.

1. који 3. кој и

типографија] типогр . испупчена , рељефна штам­

има титулу као почасно име , али не обавља ду­

тифл отроф еу м , -а м [грч . typh16s слеп, trephei n х р ан и ти] завод за слепа лица, дом слепих.

титулара н , -рна, -рно [В . титула] припада титул и .

2.

који је у име титуле .

жност која је у титули назначена .• т итуларна

па за слепе .

т иф iiз ан , -з н а, -зно ["лат. typhostls, в. тифус]

IЈација нација по којој држава н ос и и ме; титу­ ларни биску п цркв. бискуп бискупије са фо р ­

мед.

малном титулом , због чега бискупија прак­

тифуса.

1. који

се односи на тифус.

2.

који болује од

тично не функционише; ти тула рни са вет ни к

тиф бз о , -а м [итал . tifoso] сп. жарг. ватрени,

који има почасну титулу саветника, али нема

страствени навијач у фудбалу (об. се односи на

одређену функцију коју титула подразумева.

италијанске навијаче).

тиф о йда н , -дна, -д но [В . тифус, -оидан] који

титулатура, -е ж [нлат. titu1atura] ословљава­ ње титулом односно службеним или почасним

има много тифусних КJlица.

ти фтик им. И прид. [ тур.

именом; титулисање.

пtТУЛltсати, -л ишем сврш. И несврш . [в . титу­ ла] ословити или ословљавати некога титулом.

ТИТУЈlом:шија, -е ж [В . титула, -манија] по­ мама, страст за титулама.

ТIIТУЛУС, -а м [лат. titu1t1s наслов] 1. прав. правни основ по коме субјекат стиче неко п р а­ во.

2.

ист. У средњовековном сликарству, текст

испод слике којим се објашњава садр жај ил и

њено симболич ко значење.

тифдрук, -а м [нем .

Tiefdruck] типогр. тех н и­

та; дубока штампа.

tiftik длака ангорске 1. тиф­

чупање вуне]

т и к, -а м врста финог платна од чистог памука ,

без (за завијаље рана); ПоКр . мавез, плави памук.

2.

као прид. индекл. исцепан, раскомадан ; О раз­

б и ти у

-

разбити на комаде, поцепати; раста­

в ити у ти фтике раставити на ситне делове, ис­ цепкати.

Т ИфТЙIЈ , -ина м [фр . чврста

памучна

duvet

тканина

за

паперје] густа,

израду

т иф ус, -а м [нлат.

typhus од грч . t)iphos магла,

Rickettsia,

а п р ате је тешке главобоље, висока телесна температура, делиријум и црвени осип .

тифлбза, -е ж [грч. typh10sis, од typh16s слеп] ТИфJlОJlОГ, -а м, мн. тифлолози [грч. typh16s слеп, в . -лог] онај који се бави слепилом, ти­ флологијом.

та, елементарних ~Iепогода и сл. (нехигијенски

услови), може добити размере епидемије; тр­ бу шни

typhi; typh1 6s слеп, в . -ло­

гија] научно проучавање слепила и начина жи­ вота слепих особа.

-

болест коју изазива бацил

Sa/monella

т иф ус-фризур а фиг. сасвим кратко оши­

ш ана коса .

ти х и зам , -зма м [грч . t)lkhe удес, судбина, с р е ћ а ] филоз . схватаље по коме се све дешава

пtфJlОJlОШКЙ, -а, -о [в. тифлологија] који се односи на тифлологију и тифлологе .

тифло п едагог и ка, -е ж, дат. И лок. т и флопе­ дагогици = ТИ фJl оп сд иј а, -е ж [грч .

• па­ - болест коју изазивају ми­ Rickettsia prowazekii; у време ра­

р ат иф ус , п егав и к р оорганизми

мед. слепило .

ТИфJlОJlогија, -е ж [грч .

спортске

несвестица] мед. инфективна цревна болест ко­

ју изазивају микроорганизми из рода

typ h16s слеп, в. -итис]

мед. упала слепог црева.

1242

tiiftik дрндање,

опреме.

ка дубоког отискивања штампар ских елемена­

ТИфЛЈПИС, -а м [грч .

козе од ар.

typhl6s слеп,

слу'шјно, а само по изузетку по одређеним за­ конитостима .

Пl х ожiпије, -а с [стсл . ] миран начин живота без узбуђеља, немира и промена .

тоюiјац

ти-шерт

ти-шерт, -а м [енгл.

па­

T-shirt, tee-shirt]

мучна мајица кратких рукава без оковратника.

тишлер и ТИШJlе р, -а м [нем.

сто­

Tischler]

тишлерај, -аја м [В . тишлер] које израђује столар;

1. сви предмети столарија. 2. столарски

обећање Богу да се учињени

тобе в. тОба.

тишри, -ија м [хебр. tisгёу] први месец је­ врејске календарске године, септембар/окто­ бар.

тјублес, -а м [еIlГЛ .

врста аутомо­

tubeless]

билске гуме без унутрашње гуме, којаје знатно сигурнија од обичне.

1. уређај

за по­

дешавање звука на музичким инструментима.

а. део радио или ТВ пријемника који прима

сигнале и претвара их у звук ИЛИ слику. б. ра­ дио-апарат с појачалом као компонента хај-фај

уређаја.

или

вољом родитеља

прихвата мушки мушкарца

(обавља мушке послове, учествује у рату , по ­

стаје глава породице) .

тобога н , -а м [ енгл. ског]

1.

од алгонкиј­

toboggan

етнол. саонице од брезових дасака које

користе канадски Индијанци.

направа жле­

2.

басте глатке површине с косином за спуштање

стима за купање .

тобuибаша, -ё м [тур . (ОР9и ba~j] ист. покр . за­ поведник тобџија, оних који пуцају из топова.

тОбuија, -ё м [В . топ 2 , - џија] пуца из топа.

2.

1.

војник који

сп. жарг. фудбалер који има сна­

жан, добар шут; шутер .

тмеза, -ё ж [гр". tmёsis сечење, растављање од (еmпејп сећи] грам .

1.

растављ ање предлога

од речи с којом чини целину.

2.

уметање неке

речи између делова сложенице или неке друге

књиж. песничка фигура у разломљеним

стиховима.

то, тоа м Uап. (о] течности

1. јапанска мера за жито и (18,039 dm 3). 2. јапански назив за ле­

по време.

toile

од лат.

tela

тканина]

платно од ланеног или конопљаног предива.

1. 2.

разноврсна платна с узо рци ма.

TO:lJIeT, жником. 2.

-а м [фр.

toilette] 1.

купатило с ну­

жарг. део намештаја, стилски сточић

с огледалом на коме стоји прибор за чешљање и Дотеривање.

1.

раз . друг.

1990,

1917.

2. до

који је био замена за све остале титуле.

тога, -ё ж [лат.

toga,

према

tegere

покрити]

ИСТ. бела горња ха.љина коју су носили пунолет­ ни грађани старог Рима.

тогата, -ё ж [лат.

(fabula) togata]

КЊИж. позор.

античка комедија с ликовима, костимима и си­

тоалета, -ё ж [фр.

toilette] 1.

свечана одећа,

2.

до­

теривање спољашњег изгледа.

ТО:lJIетни,

-3,

тоз УЗВ. [тур . тоз] узв ик којим се коњ опоми ­ ње да иде назад ; цурик.

ТОЗЛУЦlI, тозлукз м мн. [тур .

tozluk]

етIlОЛ. ву­

нене или чојане доколенице које се закопчавају са стра не .

тока', -ё ж [фр .

toque] 1. тврд женски

шешир

без обода који се носио у двадесетим и триде­

посебно женска (ха.љ ина , костим и др.) .

(1).

товаришч, -а м [рус . товарищ]

ист. пол . ословљавање у СССР-у од

туацијама из римског живота.

тоал, -ма м [фр .

тоалет

вољом

на дечјим игралиштима, базен има и другим ме­

тјунер, -а м [енгл . шпег] техн .

3.

тријархалним срединама, девојка која својом

начин одевања и друштвену улогу

занат; столарство.

речи .

2.

грех неће поновити; завет.

тобелија, -ё ж [В. тобе] ист. покр . у неким па­

лар.

2.

Бога); покајање.

& - прибор прибор за дотеривање

(2);

- carlYH фини козметички сапун за лице и тело. Ьа покајање, завет]

1.

2.

CIl.

там номод ра или

црна плишана капа са шти т ником коју носе такмичари у јаха<,кој дисциплини прескакања

-о [В. тоалет] који се односи на

тоба, -ё ж и тобе, -ета с [тур. ШуЬе од ар.

сетим годинама ХХ века.

tiiw-

тражење опроштаја (од

препона или у ло вачком јахању.

тока 2 В. тОке . токајац, -ј ца м [према кају

(Tokay)]

MalJ3PCKOM

граду То­

агр . а. сорта винове лозе, врста

грожђа б. вино од таквог грожђа .

1243

токата

токсопла змоза

токата, -ё ж [lIтал. toccata , према toccare до­

проучава састав отрова и бави се њиховом изо­

ди рн ути] муз. кра ћа композ иција за клавир , ор­

лацијом и анали тичким методама којима се

гуље или д р уги класични инструмент с д ирка ­

они доказују и утврђују.

ма, об. у брзом темпу .

токсикоман , -а на м

токе, тока ж, МН. [тур . toka] етнол . ПОКр . метал­ не

плоче

као

зашт и т ни

и

у красни

елементи

пришив е ни на предњем делу свечане народие н о шње .

[8. токсикоманија]

заст.

онај који узима пси хоакти вн е дроге, КОЈИЈе по­ стао зависан о дрогама .

токсикомаЮ1ја , -ё ж

[8. токсичан ,

-ма нија]

мед . патолошка страст за узимањем дрога, зави­

то ки-воки и токи-вок и В . вОки-тОки .

сност о д рог ама .

ток мак, - а м , МН . токмаци [тур . tokmak] 1. ист . старинско хлад но оружје којим се противник ударао ; буздован .

2.

фиг. будала, тупа uија .

др ога, односно који узрокује токсикоманију;

ток ографија, -ё ж [flJЧ. t6kos порођај , В . -гра­ фиј а] мед. бележење трудова , контракција мате­ рице током компликоване трудноће или при

порођају.

то колиза, -ё ж [flJЧ . t6kos порођај, 8. -л иза] мед . посту пак за спречавање и ублажавање тр у­

а д икт иван.

токсикофОбија, - ё ж

[8. токсичан,

- фобија]

ПСИХ . патолошки стра х од токсина , отрова.

токс икум , -а м [лат. toxicum од flJЧ . toksikon] првобитно , отров у који су се натапале стреле; данас, отров уопште.

дова применом одго варајућих средстава .

токо ферол, -ола м [грч . t6kos порођај ,

токсикоманогён, -а, -о [В . токсичан, -ма ни­ ја, -ге н] који проуз р окује нав ику за узимањем

8.

-фер, -ол] хем. уљаста супстанца у клицама пшенице, поврћу и млеку, користи се , и з међу осталог, као антистерилитетно средство ; вита­

токсин, -и н а м [В. токсичан, - ин (и)] физиол.

1.

отровни производ који настаје метаболизмом патогени х микрооргани зама (нпр. токсини те­ тануса, дифтериј е) .

2. отровни

прои зводи мета­

болиз ма биљних и животињски х организама

мин Е.

токсаJl БУМИli, - ина м [В . токсин, албум ини] хем. отров на беланчевина која садржи азот или

( нпр . алкалоиди , зм ијски отров) .

токсипатија, -ё ж [В . токс ич ан, -патија] мед. болест проузроков а н а тровањем .

азот н у групу.

токсе мија, -ё ж [В . то ксичан, -ем ија] мед . за­

токситерапија , -ё ж [В . токсин, терапија] мед . ле чење употребом дози ран е КОЛИ'l ине ток­

тр ованост, тровање крви .

токс игёll, -а, - о [В . токсин, -ге н] који произ-

с ина .

токсичаll, -ч н а , - чно [лат.

вод и токс ин , отров .

ТОКСИЮl ција

8.

IIIпоксиюiција .

s ik6s

токс икемија

8.

токсемија .

не, отрован .

токсикоза, -ё ж

[8. токси чан,

-оза] мед . тро­

вање о р га низма апсорпцијом токс ин а, отрова .

токсикол ог, -а м, МН . токсиколози

[8. токси­

чан , -лог] онај који се бави токсикологијом , сту чњак за токс икологију .

то ксикологија, -ё ж [В . токсичан, -логија] наука о токс инима, отровима и њиховом дело­ вању на о р га ни зме .

који припада луку]

1.

toxicus од flJЧ. tok-

који садржи токси­

2. који делује р азорн о, деструктив­

но на организам , који у крајњем исходу може бити см ртоносан.

токсоде рмиј а, - ё ж [В . токсин, -дермија] мед. обољења коже изазвана токсинима , отровом .

токсонозе, токсоноза ж, МН . [В . токсин, ГрЧ.

n6sos

болест] мед . болести проузроковане тро­

вањем .

ТОКСОПJlазмоза, -ё ж [нлат.

toxopl asma токсо­

токсикол ошки, -а, - о [В. токс икологија] ко­

плазма , паразит који уз рок ује ову болест, в.

ји се однос и на токсикологе и токсикологију. А

-оза] мед . паразитска болест људ и и животиња

токс иколошка хем ија хем . грана хемије која

чији ј е узрочник парази т

1244

Toxoplasma gon.dii.

ТОМПУС

ТОК-ШОУ

ТОК- ШОУ, -а М [еН ГII .

talk show] телев и зијска

томахавк, -а М , МН . томахавци [амер . енгл .

to-

емис ија у којој водитељ или новинар води не­

шаhаwk од алго нкијског tошаhаасЈ ист. р атн а

ф ор мал ан , сл ободан разговор с једним или ви­

секира северноамеричких Индијанаца ; поне­ кад, на страни супротној од сечива обликован а

ш е гост иј у.

тол ед о, -а М [шп .

toledo] 1.

врста шупљика­

вог ру чн ог рада на коме се шаре добијај у по­ пр е чним

пл ат н а.

и

усправним

извлачењем

нити

из

2. с пецифична обрада златног накита

и

ук р ас ни х пр ед мета , названа по шпанском гра­

ду Толеду .

у виду луле .

2.

вој . тип прој ектила великог до­

мета.

томбак, - а М [тур. tошЬаk од маJlэј . tашЬаgа] легура бакра и цинка од које се израђују ибри ­ ци, накит и др.

томбо , -оа М [фр . tошЬеаu] МУЗ . инструмен ­

толер illfтан, -тна, -тно [лат.

од

to lerans

tole-

га ге толери с ати] који није агресиван , помир­

тал на музика написан а у з н ак сећаља на неко г угледног покојника.

томбола, -ёж [итал. tошЬоlа]

љи в .

тол ер illf Т НОСТ, -ости ж [в . толерантан] осо­ бин а, ста lb е онога који је толерантан ; помир­

бројевима.

љи в ост, тр пељ ивост , неагресивност .

битак у тој игри.

тол еранција, -ё ж [lIат. толе р а н та н од коме

н е ко

tolerare

п от пуно

tolerantia

толерисати]

прихвата

од

tolerans

1.

однос у

другог ,

његове

др угачиј е о бичаје , уверења , мишљења и др. ;

1. игра

на срећ у

у којој добитак доносе листићи са извученим

2. а. листић за ту игру . б . главни до­ 3. окрет преко главе ; колут н а ­

пред и колут н азад.

томизам, -зма м [према доминиканцу Томи Аквинском

( 1225-1274)]

фил . рел .

1.

систем у

схоластичкој филозофији , чији је зачетник То ­

п ом ирљ иво ст, трп ељивост.

ма Аквински , а која повезује Аристотелову фи ­

во одсту п а ње од задате

лозофију са хришћанским учељем .

при з н а в ање,

2. техн . прихватљи­ величине . ... верска -

прихватање ,

уважавање

права

прип ад ника другачије верске опредељености; имунолошка

-

одсуство реакције организма

н а ј еда н ил и већи број антигена ; језичка -при­ х вата њ е р ав н о правности и права на употребу

толерисати, -ришём несврш. [лат.

2.

tolerare] 1.

прихватати, при­

з н а вати , у в ажавати права, мишљење, обичаје и

сл. други х људи и заједница .

ко­

који је успоставио Тома Аквински . део

римокатоличког

3. значај а н

западног теолошког

на ­

слеђа.

томист(а), -ё м , мн . томисти [В . томизам] рел. следбеник или онај који проучава томиз ам .

друг и х , п осебно мањинских језика.

До п у штат и , доз вољ авати .

2. појам

ји обједињује филозофски и теолошки систем

томистика в . томИзам. томограф, -а М [грч . t6шоs режањ , в . -граф] техн . апарат којим се изводи томографија .

имати отпор­

томографија, -ё ж [грч . t6шоs режаљ, в . -гра ­

н ост и л и и зд ржљ ивост према деловању н ечега

фија] мед. рендгенско , дуб ин ско снимање поје­

( ал кохолу , дроги, л ековима и сл.).

ди ни х органа.

3.

тол уол, -6л а М [према колумбијском граду С а нтј агу де Тол у

(Santiago de Tolll),

в. -ол] ХСМ.

без бојн а, запаљива течност пријатног мириса к ој а се добиј а из катрана каменог угља, метил­ б е нзол ; кори сти се као растварач.

-том, -томија, -томски [грч. tоше сечење; t6-

томос, -а М [в . том] документ сличан декрету (нпр. Томос Цари градске патријаршије о ауто ­ кефалности Српске православне цркве).

томотокија, -ё ж [грч . tоше сечеље, t6kos по­ рођај] мед . хируршки захват који се примењује у случају када је нормалан , природан порођај

шоs режа љ, комад] као други део речи означава

немогућ или ри з ичан по породиљу или новоро ­

о н о што се од носи на рез , резаље, одсецаље .

ђенче; царски ре з.

том , -а М, М Н . т6мови И (маље 06.) том, -а М,

томпус, -а М [пр ема фр . tош-роuсе чове­

мн . то м о ви [ грч . t6шоs режањ , комад] једна

ч уљак ] дебела цигара од савијених Jlистова ду ­

к њига већ ег дел а штампаног у више књига.

вана .

1245

том-том

TOllorpaM

ТОМ-ТОМ в. та~пам .

тондо, -а м [итал .

-то 11, -ТОllалаll, -ТО llаЛIlОСТ, -тонија, -то­

ник, -ТOIlИчки [грч.

t6n05

глас, акценат, напе­

tondo, према лат. гotundu5 з а­

обљен] лик. слика или рељеф кружног облика; украсни мотив у средњовековном сликарству .

тонер, -а м [еIlГЛ . (опег] прашк асти пигмент

тост] као други део речи означава оно што се

који користе копир-апарати и компјугерски

односи на нагласак, напетост, з вук .

TOII, -а м, ми . тонови и тонови [грч . t6n05] 1.

штампачи .

тоюиле, тонзила ж мн . [лат.

физ. а. звук који настај е приликом правилног

треперења еластичног тела а одликује се виси­

tonsillae] анат .

парна жлезда у луку непца, крајници .

ном, јачином, бојом и трајањем. б. карактери­

ТОlIЗилектомија, -ё ж [В . тонзиле, -екто ми­

стична боја неког музичког инструмента или

ја] мед . одстрањивање тонзила , крај ника хирур­

људског гласа.

шким путем.

2.

лик . нијанса боје.

3. начин

го­

вора и понашања у друштву.

тонзилитис, -а м [в . тонзиле , -итис] мед . упа­

ТОllа и која

TOlla, -ё ж [фр . toп] 1. мера за тежину износи 1000 kg и има симбол [. 2. мера за

ла тонзила, крајника .

ТОIIзилотомија

носивост брода.

тошiда и ТОllада

8.

ТОllадИља.

тонадиља, -ё ж [шп . стичка

или

хорска

tonadiJla] 1.

песма

уз

јати]

муз . соли­

инструменталну

2.

ГIOЗ . сценски облик са два до пет

вокалних солиста који се у ХVПI веку изводио

стриг.

2.

1972;

по­

жарг. тако избријано место на темену .

тонзурисаТIf, -ришём сврш. И несврш . [в . тон­ стрићи.

ТОIIИК, -а м, мн. тоници [ енгл. tопiс , в . то ни­

тошiжа, -ё ж [фр .

tonnage, В. тона] 1. носи­ вост исказана у тонама. 2. пом . тежина воде коју истисне брод или сви бродови јед не флоте. 3.

кум]

ономе који се нагло удебљао.

ТОllаЈlизам, -зма м [В . тонални, -изам] ум . ис­ карству) .

безалкохолни освежавајући гази рани

2.

козметичка течност за

чишћење и освежавање лица.

тоника, -ё ж, дат. И лок. тоници [итал. tопiса]

1.

тицање тонских вредности (у музици или сли­

1.

напитак горког укуса.

жа рг. тежина, када је реч о дебелом човеку или

муз . први степен дур или мол лествице који

даје и име одговарајућој лествици.

2.

грам. ак­

центовани слог.

ТОIIИКУМ, -а м [,шат . tопiСtlm , пр ема ГРЧ . t6П05

ТОllаЛlпёт, -ета м [нем .

Tona1itat,

8.

муз. хармо нијска основа композиције .

тон]

2.

1.

боја

која преовлађује; колорит.

ТО llаЛIIЙ, -а , -о [ срлат.

ЦрК8. обисraј бријања темена код като­

зура] правити , направити тонзуру, г!Остриг; по­

као међучин или краћа комична опера.

односи

1.

личких свештеника, који је укинут

пратњу , популарна у Шпанији у ХУН и ХVIП веку; тонада.

тонзилектОмија .

8.

тоюура, -ё ж [лат . tonsuгa, према tопdёге бри­

tonali5, 8 . тон] који се TOllaJllla секвенца

на тон; тонски ...

напон, затезање] фарм .

TOlНfpaТl1, тонирам, несврш .

[8.

тон ]

1.

тон .

или светлију нијансу .

вора и шумова за радио, филмски и ТВ про­ грам; тон мајстор.

2.

лек против

2.

3. л.

МН. тонирај)i сврш. И

давати говору специфичан

муз. музичка секвенца која се у целости одвија

тонац, - нца м [В . тон] сниматељ музике, го­

који се користи за

кашља .

у истом то налитету .

тошiлност, -и ж [В. тонални] склад тонова.

1. лек

јачање и окрепљење организма.

давати некој боји тон, додати загаситију

ТОНИ'lЗн, -чна, -чно [грч . tопik6s, В. тон] који је наглашен, под акцентом (нпр. рсч) .

ТОlIмајстор, -а м [в. тон, мајстор] онај који подешава тон при снимању; жар" . тонац.

тон-генератор, -а м [в. тон, генератор] на­

ТОllограм, -а м [грч . t6поs напон , затезање, В .

права која производи чисте тонове каквих нема

-грам] мед. слика артеријског крвног притиска

у природи.

добијена на тонографу.

1246

топлес

тонограф

ТОllограф', -а м

[ В . тон, -граф] муз. апарат за

тонограф2, -а м [лат. затезање,

8.

tonus , rpч. t6nos напон,

-граф] мед. апарат који бележи кре­

тање артеријског крвно г притиска.

8.

-графија] мед. испитивање и регистрова­

ње промена напетости очне јабучице .

тоном ат, -ата м

[8. тон,

(ауто)мат] техн. апа­

тономета р и ТОlIомётар, -тра м [rpч . t6nos напон , затезање, - метар]

1.

рење крвног притиска .

направа која се кори­

мед. направа за ме­

сти при то нометрији течности.

ње, -Ме1-рија]

1.

мед. мерење крвног притиска

помоћу инструмената као што су хемоманоме­

ња

2.

мед . начин мере­

притиска унутар ока на основу напетости

очне јабучице .

3.

физ. проучавање течности ко­

је се заснива на мерењу њиховог притиска на заси hену пару .

ТОII-оператор, -а м ТОIIСКЙ, -а, -о

[8. тон]

који се односи на тон ,

који је и з ражен у ТО~lOвима .

• -

род муз . ознака

за тонски систем кога одређује врста музичке

лествице (нпр. дур, мол).

од

H}IIYC И ТОНУС, -а м [нлат . tont1s од лат. tont1S грч . t6nos напон, затезање] 1. физиол . нормал­

но стање напетости мишића или неког органа.

2.

напетост расположења или стање угођаја у

друштву, јавности или затвореном кругу.

3.

муз . а. назив старих грчких музичких лествица.

б. рецитац ијско-мелодијски образац за певање стихова неког псалма.

ТОllфИЛМ, -а м

[8. тон,

филм] филм у коме су

слике праћене одroварајућом акустичком прат­ њом (природни звуци, говор или музика); звучни

песама, диста најчитанијих

сл.; то п-ста р

највећа звезда

t6pos

Meryy

ма и сл., односно онај који је најбољи, најслав­ нији међу њима; то п-фор ма форма или фи­ поставка за досезање најбољи х, врхунских ре­ зудтата (у спорту, гдуми, певању и сл.).

top] артиљериј­

ско ватрено оруђе из чије се широке цеви испа ­

љују експлозивни хици. О ГЛУВ као топ са­ свим, потпуно гдув.

t6pazosj минерал .

подудраги камен, об. жуге боје , проз иран, при­ д ично тврд.

топал, -а и топал, -ма м (об. уз им. као први део подусложенице) ["ур .

topal]

који има једну

краћу ногу, који шепа; шепавац, ћопавац.

тоrlзлгија , -ё ж [rpЧ . t6pos место,

8.

алгија]

мед. бол докализован на једном месту .

rpч.

(t1l) topika

назив Аристотедовог деда, досл.

(ствари) општег з начаја) , према односи на место] фИЈlОз.

1.

место] као

други део сдоженице означава оно што се од­

носи на место.

топ' прид. и'щекл . [е"гл. top врх] несамостадна реч уз неке друге речи којима даје значење:

topik6s

који се

у антици, део д ија­

де ктике о аргументима прикладним за докази­

вање неке тврдње .

2.

у антици, употреба оп­

штепознатих мисди и образаца за што боље и з­ дагање одређене теме .

3.

уопште: место , пункт,

докација; наука о општим местима .

топинзмбур, -ура м [ е нгл. topinambot1Г од порт.

rupinambor

од егз .]

601'.

биљка из породице

главочика срод на сунцокрету , чичока, Неliаl1l­

!nls

шЬе/'оsus.

то пинг, -а м, мн. топинзи [енгл .

topping] 1. 2. у

технол. процес примарнедестидације нафте . кулинарству: ума к , крема .

то пичаll , - чна, - ч но [''јЈЧ .

филм. -топ, -топ ија, -топа н [rpч.

и

топика, -ё ж, дат. и 1I0К. топици [лат. topica од

тон , оператор] .

[8.

књига

топаз, -а и то па з, -аза м [rpч.

t6nos напон, затеза­

тар, сфигмоманометар и др .

них иди других

топ 2 , топа , мн. топови [тур .

убаци новчић; претеча џубокса.

тонометрија, -ё ж [rpч .

топ-ли­

зичко стање постигнуто тренингом, као прет­

рат који производи музику пошто се у њега

2.

•

гдумцима, естрадним уметницима , спортисти­

ТОllогрзфија, -ё ж [rpч. t6nos напон , затеза­ ње,

најбољи, најквалитетнији, врхунски .

ста листа најбољих иди најсд ушанијих забав­

аугоматско бележење тонова.

topik6s] који се од­

носи на место, положај .

топлес, -а м [енгл. topless] 1. мода разголиће­ них женских груди.

2.

купаћи костим из БО-их

година хх века који је уместо горњег дела имао само две танке траке сличне нараменицама .

1247

топ-модел

торакс

топ-модел, -ела м [енгл.

ТОПОЛОГllја, -ё ж [В. топо-, -логија]

top-model] веома по­

1.

место

зната, тражена и одлично п ла ћсна манекенка

где се неки објекат или појава нал ази на ширем

или манекен; супермодел.

простору или у оквиру целине .

топо- [грч.

t6pos

место, подру чје] као први

тополо",кii,

део сложеница означава оно што се односи на

преглед раз­

-о [В. топологија] који се од­

-3,

носи на топологију.

место, подручје .

топовљача, - ё ж [В . топ] вој. мањи ратни брод велике брзине који се користи за онеспо­ собљавање теретних и малих ратних бродова у приобалним водама.

топо вскii ,

2.

мештаја објеката и појава на ширем простору.

-3, -о [В . топ] 1. а . који се односи

на топ. 2 б. јак , снажан. А топовска завр",ница шах. завршна фаза шафовске партије када на та­

бли остану само топови ; топовско месо они који су у рату немилосрдно изложени погиби­ ји, који су у односу на општу стратег ију рата урачунати као незнатна штета ; топовска хра­

на В. TOI10BCKO месо; топовсКl! удар војна ма­

топоним, -а и топоним, -има м [В . топо-, -оним] ЈIИНГВ. властито име насељен ог места (насеља, села, града) и физичко-географских објеката (планина, мора, река и др.).

топонимија, -ё ж [В . топо-, -онимија] ЛННГВ.

1.

укупан зби р топонима једн ог подручја.

2.

ономастичка дисциплина која проучава имена места односно топонима; топономастика.

ТОПОllомастика

топос, -а м [грч.

8.

топонitмија

t6pos

место]

(2)

1. КЊIIЖ.

опште,

стално стилско место у књижевном делу; типи­

чан мотив у књижевном делу.

2.

утврђени, кли­

неварска мина која има снагу јаче петарде и

ширани начин мишљења и изражавања ; отрца­

звук потмуле експлозије .

на фраза.

топограф, -а м [В. топографија] онај који се бави топографијом.

топографија, -ё ж [грч . ње места, в . топо-,

топотезија, -ё ж [В. топо-, теза] књижевни опис неког измишљеног места.

topogTapbla описива­ -графија] 1. reorp. а . географ­

ска дисциплина чији су предмет проучавање, мерсње и снимање површине Земље и њено приказивање на плановима и картама . б . посао

топуз, -а м [тур.

topuz

од ар. dаЬЫis] буздо­

ван , маљ.

Тора, -ё ж [ хебр. tОl'зh] реп . Мојсијев законик, Пентатеух , из кога кантор у синагоги суботом пева по један део.

ства и изглед површине Земље на неком месту.

торакзлаl l , -лна, -л но [нл ат. thoracalis од грч. thoraks грудни кош] који сс односи на грудни

б. површина и распоред делова или појединих

кош; прсни, грудни .

на изради географских карата .

2. reorp.

а. свој­

а. описивање неког

то раКОllластика , -ё ж, дат. И лок. торакопла­

места. б. О llисивање места са неком променом

стици [В . торакс, пластика] мед. оперативно де­

на телу.

лимично одстрањење ребара да би се оболело

тачака неког подручја.

3.

топогра фllсапt , -фишём сврш. И IIССВРШ . [В . топографија] I'COI-р . а. проучавати, мерити и сни­ мати површину Земље и приказати добијене податке на плановима и картама. б. израђива­ ти, цртати географске карте.

топографски,

-3,

-о [В . топографијај који се

односи, који припада топографима и топогра­

фији. А топографска карта reorp. карта круп­ није размере на којој су приказани природни и

плућно крило ставило ван функциј е; раније је примењивано у лечењу туберкулозе .

торакоскоп, -а м [В . торакс, -скоп] техн. апа­ рат за преглед унутрашњости грудног коша.

торакоскопија, -ё ж [В . торакс, -скопија] мед. метода прегледа помоћу торакоскопа.

торакотомија, -ё ж [В . торакс, -томија] мед. отвараље грудног коша оперативним путем.

торакс, -а м [грч . thoraks оклоп; грудни кош]

изграђени објекти који представљају оријенти­

1. анат.

ре на терену.

грчких ратника који је штитио гр удни кош.

1248

грудни кош.

2.

ист. део металног оклопа

ТОРllедо

тореадор

тореадор, - а и TopeilДOp, -ора м [шп . од

torear

toreador

ма ми ти бика] борац с биковима.

тор ео, -а м [ ш п .

toreo]

данашња Конзервативна стра н ка.

торизам, -зма м [в . тори] политички, соци­

борба с би ков има; ко­

јални став и идеје то ријев аца .

ри да .

тореро и торёро, -а м [шп . н и чк и

зајед­

торијевац, -вца м [в. тори] присталица , по ­

кориди

борник Конзервативне странке у Енглеској;

torero] 1.

наз ив за све учеснике у тореу,

(матадо р , пикадор) .

конзервативац .

тор еУтика, -е Ж, дат. и лок . торе)ггици [лат .

reuti ce,

п р ема I1ЈЧ .

toreutik6s

1.

вајарска дела

настала резб а р е њем дрвета и слоноваче .

2.

торијум, -а и торйј, -ија м [нлат.

to-

резбарски , који се

односи н а об р аду метала] ум .

ки­

пови и де ко ративни предмети у злату , сребру

норв.

торжествен , -а, -о [рус . торжественный] све­ торжество, - а с [рус. торжество] слава, про­ слава, с в еча н ост; победа, тријумф.

торжествовати, -ствујем несврш . [рус . торже­

1. заст.

ти , п р ослављат и .

приређивати свечаност, слави­

2. "рон.

славити непримерено,

н еу кусно; на бо м бастичан, помпезан начин .

торз ија, -е Ж [лат.

torsio] 1.

увијање, усуки­

вање чврстог тел а када је једним крајем при ­

2. упредање

ч вр шће н о за подл огу .

нити, конца.

м ед . у вртањ е краја пресеченог крвног суда да

б и се заустав ил о крварење .

ТОРЗ llметар и торзимётар, -тра м [в . торзи­ ј а, -мета р] тех н . инструмент којим се утврђује

број

торз ионй, -а, - о [в . торз ија] који се односи на то рз ију .

•

ТОРЗИОllа вага тех ... вага за мере­

торз о, -а м (ређе с) , мн . торзи (торза) [итал . од лат .

torso штап]

1.

thyrsus

од грч .

thyrsos

Дионисов

анат. горњи д ео тела човека, труп без

удо в а, корп ус тела .

2.

а . ум . вајарско село или

умет н и чк а сл и ка који представљају тај део те­

ла. б . статуа без главе и удова .

3.

фиг. било шта

што ј е остал о недовршено.

тори, -а м [ енгл . Тогу од ир . ник]

1.

симбол

Th;

у смеси с ураном корист и

торлак, - а м, ген . мн . торлака [тур .

t6raidhe

разбој­

xrx века, из које се развила

tor1ak

не­

хвалисавац , разм е­

тљивац .

торлаЧI(Й и торла'щii, -а, -о лингв . јужноср­ бијански говори са изразитим балканистичким цртама (одсуство инфинитива, аналитички тип деклинације, аналитички тип компарације при ­ дева и др.).

торюiдо, -а м [шп . ном од

tomada олуја с грмљави­ tonar грмети од л ат . tonare] м етеор . ол ујни

ветар разорне снаге који ствара вртлоге широ­ ке до неколико стотина метара, захвата део Се­ верне Америке и западну обалу Африке.

ТОРllёДIIИ, -а, -о [в . торпедо] који се односи на торпедо , којије наоружан торпед има .

•

тор­

ПСДIIИ чамац.

торпедњача, -е и торпедњача, -е = ТОРIlИ­

љёр, -ера м, ТОРllиљёрка, -е [в . торпедо] вој . пом . брод наоружан подводним ракетама , тор­ педима.

торпёдо, -а м И с, ми . торпёда укоченост, утрнулост,

се]

1.

према

[Jl aT .

torpere

torpedo укочити

Бој. подводна мина са сопственим пого­

ном , напуњена експлозивом , која експлодира ударивши у труп брода.

2. 300Jl. морска риб а Torpedo marmorata . • вој . пом . бусте­ ризоваии - малогабаритни торпедо ношен ра­

дрхтуља,

кетом који се користи у противподморничком р акетно-торпедном

ист. пол итичка странка у Енглеској, де­

ловала од ХУН до

90,

искусан , невешт младић] ПОКр . раз. који се н ео­

ње елект р и чни х и магнетских сила и врло ма­

л и х маса на ос н о ву торзије напете нити .

од

се као нуклеарно гориво .

з а к р ет ни м о м е нат погонске осовине на темељу

м ерења угла у вијања .

thorium

Тор, скандинавски бог грмљавине]

сновано хвали, размеће;

ча н . при л . торжествеио свечано .

ствовать]

Thor

хем . радиоактивни хемијски елемент , атом с ки

и л и бро нзи , и з рађени 1l0моћу чекића и длета .

3.

в . торије­

2.

вац .

саставу ;

де фан зиви и

-

торпедо који служи за одбрану од непријатељ­ ских р ат них пловила; коитактии -торпед о ко­

ји

се активира додиром

са страним тел ом ;

1249

торпедовати

офаНЗИВlllt

-

тоталитаризам

то стер, -а м, мн . тостёра [еНГIl .

торпедо који служи за напад на

toaster] TCXII.

непријатељска пловила, а изб ацује се са ратних

електр ични апарат у коме се припрем а препе ­

бродова.

чен и хлеб, тост.

тостирати, тости р ам,

торпедовати, -дујём сврш. И несврш . [В . тор­ педо]

1.

вој . потопити , потапати , уништити,

torpidus]

торпиљёр = то рпи љёрка = ТО Рll сдњача (в.)

псих .

сти.

torpor] 1.

стање успорене

2.

цео]

tus

торпиљ ирати в . тО рп едоваТlј .

њене телес не активности

тотал, -ала м [срлат.

неосе-

тљив; неактиван, пасиван .

ТОРIlОР, -а м [лат.

11.

мн. тостирају

тост или препећи хлеб у тостеру.

уништавати бродове торпедом.

ТОРllидан, -дна, -д но [л ат.

3.

сврш. и несврш. [В. тостер] кулин. припремати

totalis тоталан

од лат. (о­

свеукупност, целокупност.

1.

2.

филм .

филмски или телевизијски кадар који приказу­ је амбијент већи од човека (планину , дворану ,

кућу и сл.).

а. меД. стање ума­

и осетљ ивости . б.

интелектуалне активно­

фиг. стање, атмосфера у некој средини

која је захваћена пасивношћу, неактивношћу .

торта, -ё ж, ген. мн. торта и то рти [итал.

torta

тоталан, -лна, -лно [срлат. цео]

1.

целовит, потпун.

плетан .

2.

totalis

од лат.

totus

свеобухватан , ком­

тотална распродаја продаја цело­

•

купне робе (и залиха) по МИНИМаЈlНИМ ценама

(об . када се таква трговина гаси или пада под стечај); тотал на штета оштећење , возила нпр.,

округли хлеб] кулин. већи колач из

које се процењује као потпуно уништење, што

више слојева сједињених филованом, крема­

се користи за одређивање накнаде, осигурања и

стом масом, об. округли.

сл; тотални производ производ и све што иде

од лат.

torta

тортеШtlШ, тортелина м мн. [итал .

tortellini]

кулин. колутићи од теста пуњени млевеним ме­ сом, сиром, зељем и сл.

тортикол ис, -а м [нлат. tогtiсоllis , према

tus

савијен ,

co llum

шића који изазива деформацију врата, торзију, тако да је глава нагнута на страну која је захва­ ћена грчем; кривовратост.

савијати]

1.

метар физ . справа помоћу које се, мерењем гра­ ничног угла, одређује индекс преламања светло­ сти једног тела; тотал ни фудбал сп. тактика у игрању фудбал а 70-их и 80- их година ХХ века која је подразумевала снажан темпо, наизме­

према

tortura,

torquere

физичко и психичко насиље рад и

изнуђивања признања од оптуженог.

2.

tOnls] 1. архит.

ничну игру у одбрани и нападу свих играСlа, бр­ зо додавање или одузимање лопте и сл.

муче­

ње, насиље уопште; подношење досаде и сл.

торус, -а м [лат.

ње; тотални рат вој. рат који се води свим могу­ ћим средствима и коме су изложени и цивилно становништво и позадина; тотаЈШИ рефлекто­

tor-

врат] мед . грч вратних ми­

то ртура, -ё ж [срлат.

уз њега : амбалажа, гарантни лист и сервисира­

елемент полу­

кружног пресека у основи јонског стуба.

тотаЛЈlЗатор, -а м [снгл .

2.

totalizator,

нлат.

tota-

машина која механички сабира поје­

lisator] 1.

динач н е суме.

2.

врста клађења на коњским тр ­

кама кад се најпре израчуна укупна сума с оп­

архит. украсн и испупчени елемент на "'рађевини

клада , а потом подели добитак који зависи од

или неком њеном делу.

резултата.

3. а н ат.

избочина ко шта­

тотализација, -ё ж [В . тоталан] сумирање,

них или меки х делова тела .

торцида, -ё ж [порт .

torcida]

сп.

1.

организо­

вани навијачи на фудбалским стадионима у Бразилу.

2.

организовани навијачи сплитског

фудбалског клуба "Хајдук". тост, -а м, мн. тостови [ енгл.

1250

тоталитараll, -рна, -рно [фр . лат.

totus

totalitaire

од

цео] који функционише на начелима

тоталитаризма, који врши потпуну политичку

toast]

кулин. хлеб

исечен у танке комаде који се једе препечен, об. за прављење сендвича.

сабирање, збрајање.

КОIIТРОЛУ .

тоталитаризам,

зма

м

[В .

тоталитаран,

-изам] п ол. систем владавине у којем држава

травлер

тоталитёт

под влашћу јед не странке или особе (диктато­

трабеата, -ё ж [лат.

trabea]

КIbИЖ . ПОЗ. старо­

ра) контрол и ше и ограничава личне и грађан­

римска комедија с мотивима из високог рим­

ске слободе.

ског друштва, која је тако названа по трабеи ,

тотаЈ.iпёт, -ета м [фр . tota1ite од лат. totus цео] 1. особина, својство нечега што је тотално; свеу­ купност. 2. коначни исход неког посла, зб ивања

свечаној горњој хаљини римских витезова .

трабеација, -ё ж [нлат.

trabeatio

од лат.

trabes

греда] арх ит. систем хоризонталних греда које

и сл. З. филоз. основни термин Хегелове филозо­

се постављају преко вертикалних стубова како

фије: апсолутна идеја , потпуност универзума;

би их учврстиле и спојиле (нпр. у античким

хр амовима).

апсолугност.

трабер, -а м [нем . ТгаЬег] коњ касач.

тоталскоп, -а м [В. тотал, -скоп] филм . један од система проширене филмске слике , који се

трабуко, -а м [шп .

добија снимањем кроз посебан систем сочива

траверза и трав ерза, -ё ж , ген. МН . травёрза и

која се монтирају на филмску камеру нормал­

траверза [фр.

ног формата слике.

чан]

тотём, -е ма м [амер. енгл. ског

ototeman

totem

од алгонк иј­

племенски симбол] етнол .

1. жи­

вотиња или биљка којом неке цивилизације представљају претка рода или клана, с којом

осећају велику повезаност и исказују јој вели­ ко поштовање.

2.

израђена фигура такве живо­

тотемизам, -зма м [В . тотем] етнол. свеукуп­ ност веровања и обичаја везаних за тотеме.

који практикује тотем изам.

који се односи, који припада тотемизму и тоте­ мистима .

тото и тото, -а м [скр. од енгл .

tota1izator,

в.

1'0-

тализатор] игра на срећу у којој се погађају ре­ надметања,

коњских

тра-, транс- [л ат.

trans]

као први део речи

значи: преко, над.

вој. за­

траверзирати, траверзирам, З.л . мн . травер­ зирају СВРШ. и н есврш. [В . траверза]

1.

проћи , про­

лазити кроз н ешто или преко нечега.

2.

ићи,

к р етати се у попречном смеру (нпр. у плани­

трав е ртй н , -ина м [итал.

vertino

од лат.

travertino, В. тра-, ti(1apis) Tiburtinl1s, према подручју

стаје таложењем у водама крашких предела;

травестија, -ё ж [н ем. Travestie, према travestieren травестирати од итал . travestire, В . транс- , лат. vestire облач и ти се] 1. књиж. књижевно дело којим се друго дело озбиљног садржаја и зврга­ ва руглу и обесмишљава, исмева.

2.

фиг. свака

имитација којој је циљ да некога или нешто

травестирати, травестирам, З. л. МII . траве­ стирају СВРШ. И несврш . [итал . лат.

трабакул и т рабакул, -а м = трабакула и трабакула, -ё ж [итал.

trabacco10]

пом. теретни

једрењак са заобље ним прамцем и оштром кр­ мом .

vestire

трабакула = трабакул (В .)

трабант, -а м , ген. МII. трабаната [нем . пешак] астрон .

travestire,

в. транс- ,

облачити се] (на)правити, (на)- чини­

ти травестију.

травестйт В . трансвестйт. травл, -а м [енгл . ске мреже .

drab

2.

КЈюн од паљбе која долази с бока .

исмеје .

трка и др .

2. фи,..

пречно постављена ; попречни праг .

седр а, туф.

тотемистичкй, -а , -о [В. тотем, тотемизам]

од чеш .

лат. trапsvегsus попр е­

грађ . метална или дрв ена греда , об . по­

Тибура] мннер . врста камена кречњака који на­

тотемист(а), -ё м , мн. тотемисти [В . тотем]

неког спортског

traverse, од

врста цигаре .

нарству , по изохипси планине).

тиње, биљке или неког другог симбола .

зултати

1.

trabuco]

traw1] 1. жарг. врста рибар­ 2. направа за истраживање д н а мора

и сакупљање животиња и биљака које тамо жи­

Trabant

1. п р атилац, сателит.

који показује претерану оданост, послу­

шност ; улизица. З. заст. марка аутомобила.

ве, као и предмета са дна мора. З . вој . направа за откри вање и деактивирање мина н а дну мора.

травлер, -а м [енгл .

traw1er,

В . траВЈ1]

1. а. пом . (1). б.

брод са кога се лови риба помоћу травла

1251

траДУКТИОIIЙМ

трагака lП

трагичан, -чна, - чно [грч .

80ј . брод који открива и онеспособљава морске мине помоћу травла моћу травла

(3). 2. рибар

који лови по­

TparallT (8.)

трагант, -а м , ген . мн . траганата = трага­ грч. tгаgаkапthа, према tragosjapaц , аkапthа трн] бот. слуз ава материја од разних врста биљке ко­

Ast"agalus,

користи се за апретуру и ле­

трагёд, -еда м

[8.

трагедија]

2. књиж.

1. позор.

глумац

писац трагедија.

tragoedia од грч . trag6idia јарчева песма, према tragos јарац, 6ide пе­ сма] поз . драмска или књижевна форма која приказује или осликава дубоке људске стра­ сти , моралне сукобе међу људима, а об. се завр­ шава смрћу главног лика или ликова .

2.

раз.

драматичан , несрећан догађај у коме обично има људских жртава .

трагедија нт, -а м, мн. трагедијанти, ген . мн. тра гедијаната

[8. трагедија] а . књиж . лоw, рђав трагедија. 2. позор . глумац који поше,

рђаво тумачи упогу у трагедији.

кул и н. посластица која се једе после ручка .

1. 2.

прашкасто средство од зачина и шећера које се

ђају трагичне ствари.

Tragik,

несрећу ; трагедија,трагизам .

драмско дело у коме су помешан и еле­

2.

раз . свака живот­

на ситуација с трагикомичним елементима.

трагиком ltчан , -чна, -чно

1.

дији .

[8. трагикомеди­

који се односи, који припада трагикоме­

2.

који има истовремено елементе и тра­

гед ије и комедије.

1252

од грч .

tragos

(досл.)

ушне шкољке .

традитйван, - вна, -вно [нлат.

traditivus] тра­

диционалан . А традитивно оруђе 80ј . ору ђ е (митраљез , топ и др . ) које се нал аз и у тр адито­ ру ради изненадног дејства, од носн о у скр иве­ ном заклон у за оруђа 1l0ложене п утање .

традиција, -ё ж [л зт . предање од

tradere

traditio

пр е н о ш ење,

преносити] а НТРО Il .

1. пр ен о ­

шење знања , обичаја , веровања , легенди и сл . с

генерације на генерацију , усменим и л и писа­

ним путем .

2.

устаљени обичаји н аслеђ е н и из

ранијих периода .

3.

теол . свеукупн ост в ерск и х

прописа и догми који су наслеђени од утеме­

сијев законик код Јевреја и десет Божји х з апо­ вести код хришћана) .

4. прав . докум е нт о

п ре н е­

том праву или власништву.

lis,

традиција]

8.

1.

који почив а на тр ад ицији ,

2.

ко­

1.

очување традиције , склоно ст пр ема тр а­

дицији и традиционалним вредности ма.

2. теол .

учење неких католичких теопога и фи позо ф а да се неке религиозне и моралн е ист ин е мо гу

[8. трагед ија, комедија]

м е нти трагедије и комедије .

ја]

tragus

јарац] анат. испупчени део на пред њ ој иви ци

пан]

трагедија] о н о што изазива велику жалост,

1. књи ж.

1.

а. позор . гпума ц који

традиционализам, -з ма м [ В . тр ад иц ио н а­

трагичар .

траГltкомёдија, -ё ж

који

ји се уобичајио, постао традиција .

TpaГlIKa .

трагика, -ё ж, дат. и лок . трагици [нем . 8.

2.

који је својствен или припада тр ад ицији .

значењу: трагед ија , трагичан.

8.

3.

тращщионалан, -лна , -лно [срлат. tгаditi о па­

траги- [В . трагедија] први део сложенице у

трагик

који своји м драма­

тумачи трагичне улоге . б . раз. он ај ко м е се дога­

употребљава за јачање желуца.

8.

2.

љивача и пренети на њихове следб е ник е ( Мој ­

трагема, -ё ж [грч . tгаgёmа посластица]

трагизам

траге­

траГИ'lар, -а м [В . трагедија, тр аг и ча н ]

књиж. писац трагедија.

трагус, -а м [лат.

трагёд ија , -ё ж [лат.

писац

8.

има кобан след догађаја .

пила , као и у фармацији и посластичарству.

који игра у трагедији.

tragik6s,

који се односи на тра гед иј у , који је с

тичним обепежјима и з азива сажаље њ е .

кант, -а м, мн . трагаканата [лат. tгаgасапthа од

з инца,

1.

елементима трагедије .

(1).

трагака lП =

дија]

спознати само божанским објављење м и пре­ носити путем традиције .

тращщионаJlист(а), -ё м, МI1 . тр ад и ц и о н а­ листи [В. традиционалан] пристал ица, п обо р ­ ник традиционализма .

традуктионим, - има м [лат. сти,

8.

tradtlcere

пре ве­

- оним] ЛI1НГВ . пссудоним настао прево ђ е­

њем имена аутора на неки страни ј ез ик .

трамунтана

трајбер

трајбер, -а м [нем . Treiber] покр . жарг. 1. који учествује у хајци, лову на некога.

2.

који гони,

балван.

тера стоку.

трајект, -а м, мн . трајекти, ген. МI1. трајеката [нем.

трам, -а м, мн . трамови и трамови [нем . Тгаm] покр. раз . греда на таваници , дрвена греда, стуб ,

Trajekt,

лат.

traiectus

пребачен од

traicere

пребацити] пом. специјални брод за превоз ро­

бе и путника преко река, морских канала, језе­ ра и сл.

трамбулин в. трамБУJlИltа .

трамБУJlина, -ё ж [итал . trampo1ino] сп. 1. ела­ стична даска која омогућавајак одраз скакача у воду; трамполин.

трајектни, -а, -о [В . трајект] који се односи, који припада трајекту . ј. трајектна лука лука у коју пристају трајекти; трајеКТllе везе сао­ браћајне линије на којима се превоз путника и робе обавља трајектима.

трајекторија, -ё ж [нлат .

traiectoria од срлат.

traiectorius пребачен] 1. мат. крива линија коју нека та чка описује у простору или равни током кретања.

2.

простору ,

физ. путања кретања неког тела у

нпр.

путања топовског или пушча­

ног зр на од отвора цеви до удара о препреку.

траКИIIГ, -а м [енгл . tгасkiпg] р ач. 1. подеша­

извођење висок и х, акробатских скокова и фи­ гура .

трам вај , -аја и трамвај, -а м [енгл. tramway] градско саобраћајно возило на електрични по­ гон, креће се по шинама.

трамвајски и трамвајски, -а, -о [В . трамвај] који се односи, који припада трамвају.

трамвајuија, -ё м [В . трамвај] трамвај ском предузећу.

вање магнетне главе на уређају за репродукци­

таквога грожђа.

2.

померање курсора по екрану помоћу

електронског пера, миша или кугле .

3.

размак

између слова у речи .

део грађевине који је у оквиру веће целине

(дворац, студентски блок и др.) издвојен као посебно крило.

2.

6иол. систем органа са зајед­

ничком функцијом КОД живог организма, наро­ чито животиња.

од

tractare] 1. теоријска расправа или спис о неком питању, проблему. 2. прав. међународни

уговор.

трактирапt, трактирам, 3. Л. несврш . [В . трактат] неку тему.

2.

1.

MII.

трактирају

расправљати, излагати на

угошћавати.

трактор, -а м [лат.

tractor од trahere вући]

техн. моторно возило за вучу пољопривредних

2.

вино од

траМОlIтана и трамi:штаll3, -ё ж [итал . tra-

montana]

метеор. северни ветар у север н ом Сре­

доземљу, Италији и на Ј адра н у.

tral1lpa од итал . tramuta] 1.

трг . облик трговине који се зас нива на начелу замене, размене робе за робу.

2.

прав . уговор о

замени.

трамп с р, -а м [енгл . (гаmр

steamer] пом . трг.

теретни брод који плови н а основу склопљеног

тракторист(а), -ё м,

тр аМП ИIIГ, -а м [евгл. tramp ing] пом . трг. сло­ бодна пловидба, односно пловидба која се одвија н а основу потражње за бродским простором .

траМПИПt, -им и трампити , -им сврш. И несврш . [В . трампа] (из)вршити трампу, трговати заме­ ном или разменом добара.

траМПОЛИII В. трамБУЛИllа. траМПОЛIШИНГ, -а м [В . трамбулина

(2)] сп.

врста спорта у којој такмичари, пој еди н а ч но, у

алатки и терета.

мн . трактористи [В .

трактор] који управља трактором, који вози трактор.

винове лозе.

превозног уговора.

тра".. ат, -ата м [срлат. tractatus од лат . tracta-

tus

1. сорта

трам па , -ё ж [тур .

тракт, -а м, мн. трактови [лат. tractus] 1. архит.

1. радник у

а. возач трамваја. б.

т раминац , -нца м [према имену тиронског

ју рад и очитавања информација с магнетног медија (компјутерске аудиокасете или видео­

2.

кондуктер у трамвају.

места Трамин]

траке).

спортски реквизит, јако

2.

платно разапето на металном оквиру, служи за

паровима или групно, и зводе р азличите скоко­

ве са трамполина.

трамунтана в. траМОlIтана .

1253

тран

траНС :IIЩИО IIИ

тран, -а м [нем. Тгап од да и . ] биол . масноће до­ бијене из масног ткива морских животиња.

стање .

прелазни елемент , елемент који се ко­

ристи при преласку с ј ед н е теме на другу.

траIlЗИСТО Р, -а м [ ен гл. transistor скр . од trans-

астрон. пролаз планете кроз одређен у кућу хо­

преносни отпо рни к] електрон . 1.

елеме нт у еле ктроници за појачавање сигнала.

ро ско п а неке особе .

од н оси, који припада тр анзистору .

• - апарат

радиоапарат који може да функционише без укључивања у струјно коло, односно помоћу

фl1З . пр елаз атома,језгра

или молекула на другачији енергетски ниво.

стичког система у земљама источн е и југоис­ лазак на тржишну еко н ом иј у и поч етак развоја демократије.

транквиламеllте nРИЛ . [итал.

тра нзит, -l1та м [н ем.

transi tus

5.

точне Европе и СССР-у , који карактериш е пре­

батерија. од лат.

4.

3.

пол . прелазни период након распада социјали­

мали преноси ви р ад иоапарат .

т раюисторски, - а, -о [ В. транзистор] који се

Transit од итал . transito 1.

прелаже ње, превоз] саобр .

превоз робе или путника из једне државе у дру ­ гу, пролажењем кроз државу која их разд ваја .

2.

2.

транжирати В . траllшИрати .

(fer), (res)istor 2.

једног стања, обл ика или места у друго; међу­

ди ректан пре в оз робе од места уто вара до

te]

tranquil1amen-

муз . з нак на партитури да се интерпретира

мирно, полако.

траНКВИЛlпёт, -ета м [лат.

tranquil1itas] спо­

којство , мирноћа .

транс, -а м [ен гл.

trance од фр. transe прелазак transire прела­

(од живота ка смрти) , према лат.

места истовара.

т раНЗlпиван , -в н а, -вно [л ат.

transitivus]

зити]

1.

nСИХ . стање свести слично спавању, иза­

звано хипнозом или употребом дроге.

прелазн и , нпр . глагол .

транзитивност, - и ж [В . тр анз итиван]

1. ЛОГ .

извођење трећег односа једнакости на основу претходна д ва која имај у по један и де нтичан члан: ако је а=Ь а Ь=с , онда је и а=с.

2.

грам .

прелазност глаголс ке рад ње на објекат.

траIlЗIIТИВУМ, -а м [лат.

2. раз.

ус­

хићење, занос. транс- [лат .

trans]

као први део сложенице у

з начењу : преко, с оне стра не .

трансавангарда, -ё ж [ В. тран с-, авангарда] лик . правац у сликарст ву крајем 70-их година

transitivum sc. уег­

ХХ в е ка који се одликује еклектичким преузи­ мањем различити х фигуративних и апстракт­

Ьиm] грам. пр елазн и глагол.

т раНЗlпирати, тр анзитирам ,

3.

Л. ми. тран­

ЗИТl1рају СВРШ . [В. транзит] путовати кроз н еку

них мот ива из претходн и х де ценија. траllсактор, -а м [ илат. ник у преговорима .

земљу с тр а н з итном ВИ ЗОМ.

т раЮИТIIИ, -а , -о [В . транзит] који се односи на транзит, кој и се обавља транзитом .

•

тран­

2.

траllсакција, -ё ж [л ат. ге проводити]

1.

transactor] 1. посред­

изабрани судија.

transactio од transige-

банк. банкарски посао закљу­

ЗИПlа виза виз а којом се страном држављани­

чен без виђења особе или готово г н овца .

ну доз вољава само

уговор којим стране закључују спор или спре­

пролазак

кроз ту д ржаву ;

траl lЗИТllа ТРГОВИI'lа екон. посредничка делат­

чавају

ност неке земље приликом

уступака у целини или поједини м деловима .

увоза у другу зе­

његову

појаву, д авањем

2. прав .

међусобних

3.

мљу, однос но и з во за из дру ге земље; траllЗИТ­

ра ч. н едељ ива акција у бази подата ка или дато­

на царина финанс. та кса која се пла ћа за пролаз

теци.

кроз царинско подручје н еке земље.

о д стимулуса и одговора .

тра нзиторан, -рна , - рно [лат. краткотр аја н, прол аза н .

2.

transitorius] 1.

који служи У транзи­

4. јединица

комуникациј е кој а се састоји

трансакциони, -а, -о [В . трансакција] који се односи на трансакцију

(1) . •

трансакци она

цији, у преласку из једног стања у друго (нпр.

аllализа nСИХ . пси хотерапијск а метода која на­

економ ије, с истема власти и сл .) .

стој и да обухвати целину личности и њеног по­

тра юиција , -ё ж [лат. прелазити]

1254

1.

transitio од transi re

наш ања (установио је Е рик Б е р н ); тран сакци­

процес или стад иј ум промена из

Оllа датотека рач . база података о трансакција-

тра н слаторан

трансатлант ик

трансеnт, -а м , ген. МН. трансепата [л ат.

ма унутар компјутерске мреже, а користи се за обнављање гла вне базе података .

septUJl1,

т рансатлантик, -а м, МН . трансатлантици [В . т рансатл аlПСКЙ, -а , -о [В . трансатлантик]

2.

који се налази с обе

TpaHceYHTall, -тна , -тно

трансверзала , -ё ж [В . трансв ерзалан] мат. нија или површина; попречница .

тра нсверзаЈ1ан, -лна, -лно [срлат.

lis, према лат. transversus попречан]

области (популарно, мешати бабе и жабе, саби­ рати јабуке и крушке) .

транскодовање, -а с [В . транс-, код, кодира­ ти] рач . превођење информација с јед но г кода

transversa-

на д р уги.

који се кре­

ће попречно, по пресеку ; попречан.

трансконтиненталан, -лна , -лно [В . транс- , континенталан]

тра н свестitЗам, -з ма М [В . трансвестија]

1.

континента

псих. патолошки, болестан нагон мушкараца за облачењем же н с ке одеће или шминкањем по­ пут жена, ради изазивања еротског узбуђења. посао трансвестита као извор зараде.

тра ll свест ија, -ё ж [В . транс-, лат.

1.

transiens прела­

кушава да до каже нешто што је у домену друге

линија или површина која пресеца систем ли­

ћи]

[лат.

з ни] који прелази и з једне области, сфере у другу , који аргументима из једне области по ­

трансвёрза в . травёрза .

vestire обу ­

чин преоблачења особе једног пола у

одећу другог пола.

tran-

заб ран, ограђе­

ни простор] архит. 1l0пречни брод у цркви који

1.

стране Атлантика.

2.

septuIl1

одваја светилиште од осталог дела цркве .

транс-, Атла н т ик] прекоокеански брод .

који прелази Атлантик.

према в . транс- ,

2.

пролази

преко читаво г

йруга) .

транскрибовати, -бујём с врш. И несврш . [лат. tгапsсгibеге , према в. транс- ,

scribere

писати]

обавити, обављати транскрипцију .

траНСКРИllТ, -а м [енгл.

transcript]

дословни

за пис нечијих речи (об . говор, интервју , тајни снимак телефо нског р азговора и сл.) .

посао трансвестита као

извор зараде .

који

(- линија, -

транскрипција, -ё ж [лат.

transcripti o] 1.

ЛИНГВ. преношење изговора и гласова јед ног је­

тра нсв ест јјт, -l1та м [В . трансвестија] особа

з ика у графемски систем за фонетско бележе­

мушког или женског пола која се преоблачењем

ње гласова ; изговор реч и у једном језику при­

и шминком маскира у особу супротног пола .

лагођен изговору у другом јез ику (Шекспир :

трансгресија, -ё ж [лат.

transgredi

transgressio,

према

прекорачити] reoл. nлављење копна мо­

рем проузроковано спуштањем Земљине коре.

Shakespeare). 2.

муз . прерада музичког дела за

други ин струме н т.

3.

биол. преношење гене­

тичке поруке из ланца ДНК у ланац РНК меха­

трансдануб ијанскй, -а , -о [В. транс- , лат.

низмом комплементарног удруживања база .

Дунав] ист. који се налази преко Ду­

т р анскулту р ац ија, -ё ж [В . транс -, култура ,

нава , односно аустријски , мађарски или упште

културација] соц. промена у некој култури на­

северни.

стала уношењем елемената друге културе .

Danubius

трансдук ција, -ё ж [В . транс- , -ду кција, ана­ логијом према (ин)дукц ија , (про)дукција]

1.

а.

физиол. претвар а ње физичке енергије надражаја у нервну актив ност б. IlСИХ. llретварање инфор ­

мација из једног облика у други.

2. биол.

llрено­

tlS

TpaHcKYTa ll, -т на , -тно [В . транс-, лат. cutanectltis кожа] који иде кроз кожу ;

кожни , према

кожни (транскутана апликација инјекције) .

тр iШСJlато р, -а М [лат.

1. техн. уређај

translator

преносилац]

који природне сигнале претвара у

шење генетских информација с једне ћелије на

облик прикладан за даље коришћење.

другу.

онај који преводи с једног јез ика на други ; пре­

тр а нсду цер , -а м [е нгл .

transducere

transducer

од лат.

пренети, преводити] техн . у р еђај ,

2.

жарг.

водилац.

траНСЈ1атораll, -рна , - рно [нлат.

translatorius,

сензор за претварање неелектричних сигнала у

в. транслатор] који се односи , који је у вез и с

електричне одговарајуће јачине и обратно.

транслатором .

1255

транспарентан

тран сл:iција, -ё ж [лат.

translatio

пренос]

1.

од пошиљ ао ца до примаоца посредством н еког

мат. пресликавање равни у којој је вектор кон­

медија.

стантан.

на децу. б. пренос нервног импулса с једне нер­

2. физ.

кретаље тела при коме се све ње­

3.

физиол . а. преношење гена с родитеља

гове тачке крећу једнаком брзином и убрзањем.

вне ћелије на другу.

З. биол. преношење генетичке информације с

веровања, традиције с једне генерације на дру­

РИК на беланчевину током синтезе беланчеви­

гу.

на.

материју .

цркв. а . преношење реликвија мученика с

4.

5.

соц. преношење обичаја,

4.

физ. преношеље светлосне енер гије кроз

..

дифузна

-

физ. преламање светло­

једног места на друго . б. преношење датума

сних зрака кроз

светковања једног свеца на други датум.

распрш ивање у свим правцима;

транслитер:iц ија, -ё ж [в . транс-, лат.

littera

полупрозирно тело

-

и

њихово

звука пренос

звука, звучних таласа.

траllсмитер, -а м [енгл. tгапsmittег, од лат.

слово] лингв . преношење текста написаног јед­ ним писмом графемама другог писма (исписи­

transmittere, в. транс- , mittere слати] техн.

вање

за слање електронских сигнала; одашиљач.

текста

написаног

глагољицом

словима

латинице).

уређај

траНСМlповати, -тујём сврш. и несврш . [лат.

т ранслитерирати, транслитерирам, З. транслитерирају

и

транслитерисаТII,

JI.

мн .

-шём

tгапsmittеге , в . транс-,

сврш. И несв рш . [в. транслитерација] обавити, обављати транслитерацију (пренети, преноси­ ти текст у други графијски систем).

транслите рисати в. транслитерИрати. ција, локални] об. у :

..

траllслокални глагол

слати] обављати ,

трансмут:iција, -ё ж [лат. tгапsmutаtiо , пре­ ма

transmutare,

в. транс-,

промена, преображај .

трансл окалан, -лна, -лно [в. транс-, лока­

mittere

обавити трансмисију (в.).

mutare

мељати се]

1.

хем. претварање једног

2.

хемијског елемента у други.

трансобјектйвно прил . [в . транс-, објекти­ ван] лог. тако одредити интенционални спознај­

гра м. глагол који показује смер или правац кре­

ни објекат да се на релацији субјекат-објекат

тања; глагол кретања .

добије више него што је сам објекат спознаје .

транслок:iција, -ё ж [Юlат.

translocatio,

према

в. транс-, локација] замена места; прем ештање.

транслуна ран, -рна, -р но [в. транс-, луна, лунаран ] који је с друге стране Месеца .

трансмигр:iција, -ё ж [лат.

трансокеанскй, -а, -о [влат . транс-, океан, океански]

вози се преко океана .

2.

1.

transoceanus,

в.

који се нал ази, иде,

с једне и с др уге стране

QI(еана.

transmigratio,

према в. транс-, миграција] пресељење из јед­

транспарент, -а м [нем.

transparens,

Transparent од срп ат. 1. илустр ација

в. транспарентан]

ног места , краја, државе у друго место, крај, др­

или натпис који се на митинзима, парадама и

жаву где ће неко стално боравити .

сличним масовним окупљањима носи на раза­

..

трансм и ­

грација душа рел. веровање да се људска душа

петом платну или чврстој подлози.

после смрти инкарнира у другом телу.

дебело исцртаним линијама који се приликом

трансм игрирати, трансмигрирам, З. л. мн. трансмигрирају сврш. И несврш. [в . транс-, ми­

2.

папир с

писања подмеће испод папир а без линија.

3.

тканина која служи као екран при снимању

грирати] преселити се, пресељавати се из јед­

филмова , тако што се слика пројектује отпоза­

ног места, краја, државе у друго место, крај, др­

ди на тај екран, чиме се стиче утисак да је кадар

жаву где ће неко стално борав ити.

снимљен у природи, пејзажу .

трансмис ија, -ё ж [лат.

transmissio,

transmittere

трансмитовати, в. транс-,

слати] техн.

1.

према

mittere

а. пренос снаге са главне погон­

тр а н с п а р ента н и траllспарентаll , -тна, -тно [српат.

tral1sparens од пат. transparere, в. транс-, р а ­ 1. провидан, прозиран. 2. физ.

геге појавити се]

ске машине на друге машине, помоћу зупчани­

који је на одређеllИМ фреквенцијама пропу­

ка, осовина и сл . б. уређај помоћу кога се оба­

стљив за електромагнетну радиј ацију. З. а . ла­

вља овакав пренос снаге .

ко уочљив ; очигледан. б. лако схватљив; јасан.

1256

2. пренос информација

,

транспарентност

•

трансрегионали зам

транспарент на фолија провидна, прозирна

фолија (нпр. целофа н) .

транспарент ност, -ости

ра) .

4.

мат. премешта ње чланова једначин е с

једне на другу страну з нака јед накости.

и тр а н с п а р е н т­

тра н с п ола р а н , -рна , - рно [В . транс-, пола­

ност, -ости ж [В . транспарентан] особина, свој­

р ан ] који иде преко Северног ини Јужног пола .

ство нечега што је транспарентно; проз ирност,

тр а н с п о н дс р [енгл. скр. од trans(mitter), (res)ponder] техн. део комуникационог сатенита кој и

јасноћа .

траНС llерсоналаli, -л на, -лно [В. тра нс- , пер­ соналан] који надилаз и индивидуалност . • тра н­

одашиље примљене сигнале пош то их ј е поја ­ чао и променио им фреквенцију .

спсрсонална ПСИХОЈlOгија дисциплина која про­ учава егзистен циј ал не и духовне аспекте лично­ сти.

тр а н с п о н оваПi, -нујем сврш . и н есврш . [лат.

transponere,B. транс -, ponere сместити] 1.

м ења­

ти, променити распоред , редоснед нече га.

транспирац ија, - е ж [В. транс-, лат.

spiratio

дисање] 1. биол. излучивање воде и з биљака . 2.

тоналитета на д руги .

фюиол. излуч ивање те чности преко коже; зн о­

јење.

тр а н спо р т, -а м [ф р . ства за путнике и

t.ransport од лат. transpor1. пр евоз на сред­ робу . 2. процес прево жења

путника и робе.

већа количина ро бе која се

tare, в .

транспирац иони, -а , -о [В . траспирација] који се односи на транспирацију.

транспирисати, -ришем сврш. и н есврш . [ В . транс- , лат.

spirare dисати] 1. и злу чи(ва)т и воду, 2. з нојити се . TpallcnjYTcp, -а м [В. транс- , (ком)пјуте р ]

испаравати.

рач. компјутер за паралелну обраду.

транс- ,

portare 3.

носити]

превоз и , об . и з ражен а у кам иони ма, то н ама и сл .

тр а Н С l1 0 ртац иј а, -е ж [лат.

transportatio Ј 1.

превожење, п ребацивање путника и роб е .

тр а н спо рте р , -ера м

траllсплаlпаlП, -а м, ген . мн . транспланта­

2.

муз. превести , превод ити м уз ичко дел о с ј едног

транспорт]

1.

[фр.

transporteur,

В.

покретн а тр ака за континуирано

ната [В . трансплантирати] онај на коме се врши

пре ношењ е материјала , си р овина, полупрои­

трансплантација.

звода и сл .

тра нсплаlпат, -ата м [В . трансплантирати ]

2.

возило за превоз те р ета .

зеће које се бави транспортом .

•

3.

војн и

пр еду­

-

вели ­

мед. орган који се пресађује из јед ног организма

ки оклопни ауто моби л за превоз трупа и војне

у други.

опреме ; Пll суматски

транспланта ција, -е ж [lIлат.

transplantatio, 1. бот. пресађивање биљке с једног места на друго. 2. мед. хируршки захв ат В. трансплантирати]

којим се ткиво ини орга н пресађује с јед ног ме­

-

техн . лим е на цев кој а

фу н кционише на принципу компр есова н ог ва­ здуха, а служи за континуирано преношење зр­

наетог или брашнастог материјала .

тр аНСПО РТII И, -а, -о [В . транспорт] који се од­

•

ста на друго код једног пацијента , односно с

носи

једног пацијента н а другог.

преносе материјал с ј едн ог места рада на друго,

траНСПJlанти рати, трансплантирам , мн. трансплантирају сврш. и н ес врш . [л ат.

splantare,

в. транс-,

plantare

3. л. tran-

садити] обавити,

обављати транспланта цију , пресадити , преса­ ђивати ткиво, орган или биљку.

транспозиц ија, -е ж [с рлат. транс-, позиција] ње .

2.

1.

на транспорт.

в.

премештање, пребацива­

муз. превођење јед ног музичког дена из

изворног тонал итета у други тоналитет.

3.

мед.

маШИli С

а саме остају на и стом месту ( нпр . д изалице); а ви он служ и з а тран с порт ро бе ;

-

-

камион тран ­

спортује робу од јед ног места до другог.

тр а н с п о ртовати, -тујем св рш . и несврш . [лат.

transportare] transpositio,

т р анспортнс

превести, превозити, отпремати ,

отпремити ве ће количине терета транспорт­ ним средствима.

тр а н ср сгион ал и зам, -з ма м [в . транс-, реги­ ја , регионали зам] екон . пол . облици сарадње и

урођена аномал иј а кад веники крвни судови

циркунисања робе и идеја међу регијама р а­

изназе из срчан их преткомора (уместо из комо-

з них држава .

1257

транссексуалац

тр ансфигурација

трilllСУ МПТ,

тра нссексуалац , -лца м [В. тр анссексуал и ­ зам]

1.

а. кој и има жељу да буде другог пола па

се тако и обла чи , понаша и сл. б. који има пре­ д испозицију за промену пола .

транс-, лат.

-а

м

sumptum

[срл ат.

transllmptum ,

в.

узето] оверен препис не­

ког документа.

који је хи рур ­

трансурани , трансурана м мн . [в . транс-,

шким путем променио примарна полна обе­

уран(ијум)] хем . вештачки добијени радиоак­

лежја.

тивни хемијски елементи с атомским бројем

2.

тра нссексуализам , -зма м [В . транс-, секс,

већим од

тра н сс ибйрскй , -а, -о [ В . транс-, Сиби р , си­

има атомски број већи од

Сибира, кроз Сиби р .

најдужа

(6440 km),

...

транссибирска желе­

желеЗНИ'lка

пруга

изграђена у периоду

у

Рус ији

1891-1904,

а

92 .

трilllсфер, -а м [ ен гл .

бирски] који се односи на оно што иде пр еко зница

92.

трансуранскй, -а , -о [в . трансурани] који

сексуалан, в . -изам] тежња за променом пола.

пренети, в . транс-,

transfer од лат. tгапsfегге [егге носити] 1. преношење

предмета, појава и др . с једног м еста на друго .

2.

банк . а . преношење , пр ебацивање новца из

с паја Чељабинск (испод Урала) с 8ладивосто­

једне финансијске установе у другу, односно

ком (на обали Јапанског мора) .

и з једне з емље у другу. б . пренос вредносних

тра нссiНlИчан , -'Iна, -ч но

[В . транс-, со­

НИ'lки] који је бржи од зву ка; ултразвучни, су­ пер-соничан .

...

траНССОНИЧll а брзина брзина

већа од брзине звука; ултразВУ'lна брзина.

транссу бјектйван , -вна, -вно [В . транс-, су­ бјективан] филоз. који се односи на оно што

папира с једног власника на др угог.

3. прав .

до ­

кумент којим се право власништва преноси на

другу особу .

4. псих .

у психоаналИТИ'lкој тера­

пији, н есвесно пројектовање осећ ања и жеља пацијента на психотерапеута; пон ашање према терапеуту као да је он такав у стварности.

5.

физиол. а. појава својствена људ им а и животи­

прелази подручје субј екта, на оно што је изнад

њама да губитак једног чула компенз ују већом

процеса свести.

активношћу другог чула. б . адаптација дефект­

транссубјективност, -и ж [в . транс-, субј ек­

ног уха да звукове пребацује у фреквентно

тивност] филозофски појам који указује н а оно

подручје с највећим осећајем за р егистровање

што прелази подру чј е субјекта, на о н о што је

звука.

и з над процеса свести.

транссу пстанцијација , -ё ж [в . транс-, суп­ станца] реп . по хришћанском вер овању, претва­ рање хлеба и вина у тело и кр в Исуса Христа.

транстермија , -ё ж [В . транс-, '1'Ч. thепn6s то пао] мед. метод лечења неких болести, нпр. реум атизма , ишиј аса, крвног притиска и сл., електрич ном струјом високе фреквенције а ни­ ског напона .

sudare зно­

јити се] фи зи ол. вода , течност која се излучује из организма процесом трансудац ије .

з нојити се] физиол.

... -

вред ности појава да з нак поприма вредност означеног, у ситуацији када средство постане циљ; трансф ер-л иста сп. листа проф есионал­

них спо рти ста који су у прелазном р оку сло­ бодни да п р омене клуб.

трансферисати, -ришём сврш. И несврш . [лат.

transferre]

(из)вр шити трансфер , пр ебаци(ва)ти.

трilllсфернй, -а, -о [в . трансфер] који припа­

1.

цене екон. цена производа или услуга која је ва­ жећа само у деловима предузећа.

трансфигурација , -ё ж [лат. tгапs fi gшаtiо,

траl l суда циј а, -ё ж [нлат. tга п s ud а ti о, према

sudare

сп. у професионалном спорту, прела­

да, кој и се односи на трансфер .... трансферн е

тра нсудат, -ата м [в . транс-, лат.

лат.

6.

зак спортисте из једног клуба у други.

губље њ е воде

п рем а tгапsfiguгаге трансфигурисати]

облика; пр еобл и ковање .

2.

1.

измена

рел . преображење

прела­

ж ив ота Исуса Христа , када на брду Табор бива

за к лимфе из крвних судова у међућелијски

обасјан божанском светлошћу, пош то му се

простор .

укажу Мојсије и Илија .

и з организма; знојење, презнојавање.

1258

2.

трансцендентан

трансфи гУрисати

тра нсфигурисаТlt, -ришём С8РШ. И неС8РШ . [лат.

трансфигурисати]

transfigurare

мењати ,

транс- ,

[8. тра нс-,

лат.

fi-

коначан] који се не може довести до краја;

nitus

бесконачан.

трансформатор, -а м [нлат. трансформација]

1. особа

fundere

сипати, точити]

преточити ,

1.

претакати течност из једне посуде у другу .

2.

мед.

обавити , обављати трансфузију крви.

изменити облик; преобликовати .

тра нсфiшйтан, -тна , -т но

8.

transfonnator,

8.

трансце ндентан .

трансцедирати lI eГlp.

8.

трансц ендИрати .

трзнсuендентал ан, -нна, -лно [ срлат.

8.

која врши трансфор­

трансцедентан иеllр .

scendenta1is] 1.

tran-

филоз . који је пре сваког иску ­

ур е ђај који мења напон ијачину

ства, који се односи на услове спознавања пред­

електричне енергије помоћу електромагнетне

мета који су по постанку пре искуства ; преди с­

индукције .

куствен .

мацију .

2. техн.

тра нсформаторскй, -а, - о

[8.

трансформа­

тор] који се однос и, који припада трансформа­ тору .

•

трансформаторска

станиuа електр.

уређај за претва р ање напона и јачине елек­

тричне струје из мреже до уређај а потрошача .

тра lt сформаuија, -ё ж [лат. према 8. транс-, формација]

1.

transfonnatio,

рад икална про­

мена изгледа, обл ика , стања, особина ; преобра­ жај, метаморфоза.

2.

физ. претварање једног об­

који је и зван материјалног света и

2.

независан од њега. денцији .

•

3.

који припада трансцен ­

траllсцендентаЈlllа медитаuија ме­

тода медитације утемељена на индијској фило­ зофији која би требало да помогне разуму да надвлада све мисли и постигне стање потпун е

физичке и психичке релаксације; трансuеlщен ­ тал н а фи лозо фија учење по коме се "ствар о

себи" никада не може спознати јер је тран сцен­ дентна .

трансц е нде нтали зам, -з ма м

лика енергије у д руги ; претварање електричне енергије високог напона у електричну енер гију

денталан, -изам ] филоз.

ниског напона и об ратно .

жевни покрет у Америци

3. мат.

прерачунавање

1.

[8. тран сцен­

филозофски и књи ­

(1830- 1850)

који од­

координата геометр ијског елемента из једног

бацује све спољне ауторитете и заступа мони ­

координатног система у други .

зам, индивидуализам.

4.

грам. прео­

бликовање веће с интаксичке структуре у мање,

ма

добро изграђене р е ченице .

тра llсформизам, -зма м

[8.

транс-, форма,

-изам] биол . учење о променама живог света то­

начин мишљења који

спознавања

предмета .

3.

сваки

теориј ­

ско-критички идеализам који основу спознава­ ња и јединства света нанази у свести.

ком историјског р азвит ка .

трансuенде нтал иј е, трансценденталија ж, ми.

трансформисат и, -мишём С8РШ. и неС8РШ . [лат.

2.

се, сходно Кантовој филозофији, бави начини­

[8.

трансценденталан] филоз. по схоластичком

транс-, форма, формирати]

учењу , највише категорије без кој и хје немогу ­

другачије орга ни зоват и ; преобликовати , мења­

ће било какво спознајно одређење (ствар, исти ­

ти, изменити.

нито , добро , једно, нешто) .

transfonnare,

8.

трiшсфузија, -ё ж [лат.

transfusio, према transftшdеге трансфу ндирати, 8 . транс-, fu ndere с и ­ пати, точити] 1. пренос течних материја ; прета­ кање. 2. мед. преношење крви или крвних дери­ вата једне особе (даваоца) одговарајуће крвне групе у крвото к д руге особе (примаоца) .

трiшс фуз ор, -а м [нл ат.

transfusor,

8.

трансuен де llтан , -тна, -тно [лат. tгап sсеп­ d епs, према

зити]

1.

transcendere

подручје , границу; прекогранични .

3.

филоз . који надинази чове кова

разумљив , фантастичан .

ње трансфузије

же н алгебарски

трансфундирати, трансфундйрам , трансфундирају С8 РШ . И lIес8РШ . [лат.

3. л. ми . transfundere,

ко­

схватања, којије натприродан , н есхватљив, не ­

сфузија] мед. с права која се користи за обавља­

(2).

2. филоз .

ји прел аз и границе искуств а и подручје чове­

кове свест и .

тра н ­

прелазити, превази ла­

који прелази, прекора чује неко место,

•

4.

м ат. који ниј е из ра­

трансцендентне ј еЩI3 L lИн е

мат. једначине које нису алгебарске (нпр . лога­ ритамске , тригонометријске) ; TpaH cue l lДeHT-

1259

траторија

трансце нде нција

трапер', -а м [енгл .

IШ број мат. реални број који није алгебарск и

(нпр. е, ии) .

вља замке, према

траllсце ндеНЦltја, -е ж [срлат. према

transcendentia,

transcendens трансцендентан]

trap

trapper ловац који поста­ замка] северноамерички

ловац на дивљач вредног крзна .

филоз. пре­

трапер2, -а м [в . трапер] врста грубог па­

корачење граница могућег искуства, прелазак

мучног платна од кога се праве траперице (в .) ;

из "овостраности" у "оностраност".

џинс.

трансце нд ирати, трансцендирiiм ,

3. л. мн .

траперице, траперицii ж, мн . [в. трапер] жарг.

тра нсцендирају сврш. И несврш. [лат. tгапsсепdе­

панталоне од грубог памучног платна , обично

re] 1.

прелазити, прећи из једног подручја у

плаве боје, кројене по узору на радна одела

друго.

2.

филоз. прелазити границу искуства.

2.

америчких трапера и фармера; фармерице .

филоз . у метафизици, прећи из природног у нат­ природно, из коначног у бесконачно.

транша, -е ж [фр.

трапист, -а м [фр .

tranche кришка, режањ] 1. 2. вум. ве­

банк. део емисије хартија од вредности .

ва] врста француског сира, који су најпре про­

изводили траписти (в . ) .

нац на кованом новцу с натписом или украсом.

траншеја, -е ж [фр .

tranchee ров, јарак] вој .

дугачак ров којим су повезани војни положаји.

траllШlt рати, трiшширiiм,

3. л. мн. транши­ trancher] (и)сећи на ко­

рају сврш. И весврш . [фр .

трапист(а), -е м, мн. трiшисти [фр . према манастиру

основа кола .

2.

Trapp] 1. етнол. доњи део,

део посуде или каквог другог

предмета који спречава отицање воде, гаса и сл .; поклопац .

•

трап 2 , трiша м [хол .

trap степенице] 1. иско­

виноград.

3. покр.

2.

млади

место на коме су засађене ди­

ње и лубенице, бостан.

трапез, -6за м [нлат. оп сточић]

1.

trapezium од гр" . trapezi-

мат. четвороугао са две паралелне

трапула, -е ж [и тал. ловка.

и акробација у циркусу .

3.

3. фиг .

смишљено лукавство да би се не­

траса, -е ж [фр . ма лат.

trahere

trace траг; нацрт, траса, пре­

вући] пројектован правац друм­

ског пута или железнице .

трасант, -а м [нем. Тгаssапt од итал . дати) меницу од лат.

трасат, -ата м [в . трасант] екон . онај на когаје трасирати', трасйрiiм, сврш . И несврш. ['1ТЗЛ .

trassare]

трасирати 2 , трасирiiм ,

сп. уређај од че­

бола на једрилици.

лат.

н аправа изнад боле­

би лакше устао.

тра пезоедар, -др а м [в . трапез, грч.

trarre (из­

вући] екон . онај који

трасирана преносна меница.

сврш. И несврш. [итал.

4.

trahere

издаје преносну меницу на друго правно лице.

личног ужета које је причвршћено за оков јар­ сничког кревета о коју се болесник одупире да

trappola] 1. клопка за 2. мишо­

ко довео у неповољан положај ; мамац, замка.

стране. 2. сп . пречка обешена о два конопца; ви­ сеће вратило за извођење вежбе у гимнастици

11 22, ре­ 1667), карактеристичног по строгим

хватање дивљачи различите израде .

пана рупа у земљ и која у зимским условима служи за складиштење поврћа и воћа .

trappiste,

Тrappe у Нормандији] рел .

правилима која обавезују на рад и ћутање .

стајни -техн . механизам на ко­

ме авион стоји и на који слеће.

La

припадник католичког реда (основаног

формисаног

маде, комадати , резати (животињско месо).

трап', -а м ["ем .

trappiste, према траписти­

ма, припадниц и ма једног од католичких редо­

trarre

3. л. мн. трасирају пројектовати трасу.

3. л. мн . трасирају (издати) меницу од

trahere вући] еко". издати

преносну меницу.

трата, -е ж [итал . (мени цу) од лат.

tratta, према trarre издати trahere вући] екон. пренос на ме­

hedra

ница којом издавалац захте ва (трасант) налаже

основа] минер . кристал са 24 једнаке, неравно­

лицу којемје меница трасирана (трасату) безу­

стране четвороугаоне површине.

словну , у назначеном року, исплату назначене

тра пезои д, -ида м [нлат. trapezoides од грч. trapezoeides, в. трапез , -ид] мат. четвороугао без

своте повериоцу .

паралелних страница.

угостити] угоститељски објекат; гостионица .

1260

траторија, -е ж [итал .

trattoria, према trattare

траума

тревелер-чек

trauma рана] 1.

трафitкант, -а м, ген . мн . трафиканзтз [В . тра­

мед. пов р еда, о б . настала дејством физичке си­

фика] који има трафику у власништву или ј е

ле.

радник у трафици .

траума и траума, -ё ж [грч .

2.

а . пси х. душ е вни шок који краће или дуже

в реме о н ем огућава нормалне психичке актив­

трафо-станица, -ё ж [СКР . од в . трансформа­

н ости. б. оно што је тешко оптерећење за пам­

торски , В . станица] обезбеђен објекат у коме ј е

ћ ење и емо циј е.

3.

раз . одељење у болници на

к оме се лече бол ес ници са физичким траумама.

. смештен

трау матitзам, -з ма м [В . траума , -изам] мед. п оремећај о рга низма изазван тежом повредом .

тр ау матизирапt, трауматизирзм ,

3.

И нссвр ш . [грч .

traumatizein]

трахеалан, -лна, -лно [В. трахеја] мед. који се трахеitтис, -а м [В . трахеја , -итис] мед. з ап а­ љење, упала душника .

трахеја, -ё ж [срлат.

(про)узроковати тра­

грч .

уму.

трауматизовати = трауматизирати (в . ) траум атика, -ё ж, дат. И лок. трауматици [В . траума, трауматичан] мед. лекови и друта сред­ ства за сани рање и л ечење рана, озледа, повреда .

тр ау ма т ичан, - чна, - чно [грч .

trakhela скр . рија] 1. 60Т. део

тр ау матологија, -ё ж [В . траума, -логија]

-3, - о [В . трауматологија]

-о [В . траума] који се одно­

трахеотомија, -ё ж [В . трахеја, -томија] м ед. би се увела цевчи ца кроз коју ће моћи да диш е.

трахйт, -ита м [грч .

.. трауматске

неу­

кој е се мани ф е стују уверењем да је повреда те­ ш ка и п ри пис ивањем свих тегоба тој повреди.

тр аутониј у м, -а м И траутонйј, -ија м [пре­

трахи фонија, -ё ж [В . трахеја , -фонија] храпавост гласа, промуклост .

трахома, -ё ж и трахом, -ама м [грч .

б ој е тона, корист и се за постизање звучних еф еката у филмо вима или позоришним пред­

trakhys

trakho-

храпав, нераван , в . -ом] мед.

вирусно обољење рожњаче ока које се јавља у неким тропским земљама .

трач, -а м , мн. трачеви [н е м . рање .

2.

Tratsch] 1. ого в а­

брбљање о бе з азленим темама из с ва­

кодневног живота. О тра чара особа која шири трачеве , која се бави трачарење м .

трачати, -ам несврш . [нем.

(F. Trautwein)]

инструмент с вели­

ки м опсего м тонова и могућношћу промене

1.

tratschen, в . трач] 2. оговарати ;

преносити, ширити трачеве.

брбљати о збивањима из свакодневног живота.

трачер, -а м [В . трач] жарг. који се бави трач е­ вима , трачарењем.

требник, -а м [стсл . ] пра восл . литургијск а

ставама.

тр а фика, -ё ж, дат. И лок . трафици [не м. од итал.

trakhys храпав , нераван , в.

држи санидин, употребљава се у грађевинарству.

розе псих. р еа кције на повреду , нарочито главе ,

муз. електр онс ки муз ички

2. зоол . цевчи ­ 3. ан ат. ор­

расецање душника пацијенту који се гуши да

та , према

м а ко нструктору Ф . Траутвајну

биљке којим се спроводе х ран ­

на десну и леву главну бронхију ; душник .

на којој се ле ч е п ацијенти од телесних повреда, тр аума.

-3,

од

ган за д исање од ждрела до плућа где се рачва

кој и се одно си на трауматологију и траумато­ логе ... тр ау матолошка клиника мед. клиника

тра у м атскй,

trachia

-ит] минер . површинска еруптивна стена која са­

и лечењем трау ма , озлед а , повреда.

с и , који ј е изаз ван траумом .

лат.

храпава арте­

ца система з а д исање код инсеката .

мед. грана хи рургије кој а се бави проучавањем

тр ау мато л ошкй,

trachea од trakhela

од аrtёгiа

љиве материје и вода; трахеида.

traumatik6s

који се од н ос и на рану] који узрокује трауму .

трансформаторс ка

односи на трахеје, који припада трахејама.

л . мн .

траумати зи рају = трауматизовати, -зујём сврш .

трансформатор ,

станица високог напона.

traffico

Trafik

трговање] мањи трговински

о бј екат, об. м онтажни, у коме се продају нови­ н е, цигарете и сл .

књига која садржи правила за обреде и молит ве везане за венчање , крштење , сахране и д р.

тревелер-чек, чека м , мн . тревелерс-чеко в и [енгл .

traveller cheque,

према tгаvеl1ег путник, в.

1261

треви ра

тренёрка

ч е к] банк . чек који се може у новчи ти у свакој

подрхта вајући , треперећи (о начин у из в о ђ ења

б анци у иностранству .

ј ед ног то на) .

треви ра , -ё ж [фабричко име производа] с интетичко п ол иесте рско влакно

2.

1.

тканина од

тремарош, -а м [В . трем а] раз. кој и ј е подло­ жа н треми .

тремаш в . тремарош .

та квих влака на .

трегер, -а м [нем .

Triiger носилац] 1. жарг.

тремоло, -ла м [ИПUl.

tremolo

од лат.

trem ulus

трак а к оја се причвршћује за појас панталона и

дрхтав] муз . брзо понављање истог то н а; трепе­

преба цује

рење , подрхтавањ е .

да; нос а ч .

рек.Р рам е н а.

3. који

2.

архит. потпорна гре­

живи од ношења, пр е ношења

те р ета ; носа ч .

трезор, - ора м [фр . tп\sог од лат. thesauгu s од грч.

thesaur6s

благо, ризница]

1.

банк. посебно

место у банци где се , доб ро обезбе ђени , чувају новац и драгоцености.

2. добро

обезбеђено ме­

сто у раз ним институцијама где се ч у вају рет­

ке, старе и драгоцене књиге, слике , з н а ч ај ни и сториј с ки документи и сл .

трејд, - а м [енгл . пром ет .

•

trade]

жарг. занат , трговина,

треј д- марк заштитни знак, заштит­

н а м а рка неког производа.

трејдју нион, - а (УОб . тредју нион , -а) м [е ш'л.

trade

тремор, -а м [лат. кој и др хти од нат.

ипјоп] радничко професионално удруже­

ње у Е нглеској, САД и др .; р аднички с инд икат.

трејдјунионизам , -зма (уоб. тредјУНИОllif­

крет, др хтај .

2.

tremor од с рлат. tremul ans tremere др хтати] 1. к р атак по­

мед . н евољ н о дрхтање поједи­

них делова тела и ли читавог тела , об . као знак

н еког физичког или психичког п о р еме ћ аја. тремуmiција, -ё ж

[8.

трен , -а м тренос , -а м [грч. thгё п оs] ист. муз . ста рогрч ка хо рска тужбалица кој аје у п очетку им ала магијско значење , касниј е ј е постала део обреда н а по гр ебу .

треllажёр, -а м [фр .

1. било

trainageur, 8 . тренер] TeXII.

који од сложе ни х технички х у р еђај а за

трен и р ање .

2. с и мулато р авион а за обуку пило­

та (у ваздухопловству и б родарст ву), падобра­ наца или астронаута, којим се и з воде тр е н инзи

зам, -з ма) м [В . трејдјунион] ист. опортунистичка

у сигурнијим

струј а у међународном р ад ничком покрету, на­

ш то су тренинзи уж ив о .

з в а н а по својим водећим пр едстав ницима, ен ­ глес ким с индикатима .

(уоб. тредјУ lIиониста, -ё) м [В . тр ејдјунион] по­ бо рник , присталица трејдјунионизма (В . ).

трек, - а м [енгл.

track]

trackball] рач . компјутер­

у м е сто миша за померање курсора по екрану.

треК ИIIГ, - а м , мн . трекинзи [ е н гл . туристи чко

trekking

планинарење

од

означе­

ним стаза ма .

tremere дрхта­

т и] псих. непријатност, страх који се ј а вља пре неког важног дога ђ аја и л и јавног наступа .

трема llдО ПрИ1I. [ИПUl .

1262

тренажна једри л ица

шта за обуку при из в о ђ ењу р азни х а кробац ија.

trend] тежња,

склоност ка н е ч ему. О бип! у треll ДУ б ити у то­ друга достигнућ а .

треIlДОВСКИ, -а, -о [ В . тр енд] кој и прип ада, који се односи на тренд .

треllдсетер, - а м [ енгл.

trendsetter]

жарг. особа

која с воји м примером гюкр еће и л и популари­ ш е неки н о ви тренд , моду .

трема, - ё ж [нем . Тгета од лат.

ге др хтати, треперети

•

ј едрили ца чврсте грађе с ј едним и л и два седи­

ку , бити модеран , п ратит и моду, техничка и

с ки уређај у облику куглице који се користи

афри ка н с ]

тренаЖIIИ, -а, - о [В . тренин г, тр е н ажер] који

тренд, -а м, мн. трендови [е нгл.

жарг. стаза за трке (нај­

ч е шћ е бицикл и стичке) .

трекбол, -а м [енгл .

и безбед нијим у сло в има н его

се од носи н а тренинг .

трејдју нионист(а) , -ё м , трёјдју нионисти

тремо р ] д р хтање, по­

д р хтавање.

tremando од ИПUI . (гет а­ од лат. tremare] др хтећи ,

TpCllep,

-а м [енгн . (гајпег] сп . он ај који при­

прем а, обучава с п о рти сте.

тренёрка , -ё ж

[8. тре нин г]

д водел н а одећа

(панталоне и јакн а или мај ица) за сп о ртске тре­

нинге и рекр еат ивн е вежбе .

тренинг

триангУлатор

третираТII, третирам,

треНIIНГ и тренинг, -а, мн . тренинзи и тре­ ниизи [енгл.

стекну

training] 1. вежбање са циљем да се одређе не способности. 2. сп. спортско­

-педагошки

процес у

коме се спортисти,

под

надзором тр енера , одговарајућим физичкиим

traiter] 1.

д ит и се према некоме .

-

псих . скуп

11 .

мн . третирају [фр .

2. водити

р ас пр аву о не­

ч ему; обрађивати неки проблем .

подвргнути

3.

неком процесу , промени и сл .

вежбама оспособљавају за постизање бољих спортских резултата . .1. аутоге llИ

3.

поступати с ким, поиашати се , опхо­

третман, -ана м [ фр.

traitement] 1. начин

110-

ступања у некој ситуацији, пр и ликом реша ва­

психичких вежби појединца које његову свест

ња неког п ро блема; п осту п ање, р уковање .

доводе у стање контролисаног психофизичког

мед. употреба лекова или др угих поступака при

понашања. О бити У тренингу сп. жарг. бити у

лечењу; терапија .

доброј физичкој кондицији која се постиже сталним тренирањем.

тренирати, трени рам , 3. л. мн. тренирају несврш. [фр .

trainer] 1.

треф , -а м, ми. трефови [н ем. од лат.

подучавати некога, п р и­

2. чинити

некога ефикасним у неком послу,

црне боје .

трефер, -а м [н ем. Тreffer] гађа, добар стрелац.

вештини и сл. обу чавањем одређеним вежба­ ма .

3.

чинити некога спремним или постајати

спреман за спортско надметање . О

-

строгоћу

придавати себи важност приказујући се стро­ гим , иживљавати се над другим (о полицији

или представниц има служби безбедности) .

4.

trench coat] кишна каба­

ма налик на војне.

плес у дво четвртинском

тречеIlТlIст(а), -ё м, ми . тре ч ентисти [в . тре­

Tpenall, -а м [фр. trepan од срлат. trepanum од trypanon сврдло] мед. техн. инструме н т ко ­

јим се буше кости, об . кости лобање.

trecento

тристо] и ст . ум .

назив за ХIУ век као р аздобље уметности и културе .

трешете, трешёта ж мн. [итал .

tresseti] д ру­

штвена игра итал ијанским картама.

трешетираТII, трешетирам ,

3.

л. мн . треше­

тирају несврш . [в. трешета] играти тре ш ете . ТРIl- [лат.

tres, (гја ,

грч .

treis, (ГЈа ]

као први део

сложен и це у значењу три.

триiШГJl, -а м [1Iат.

такту који је касн ије ушао у уметничку музику.

грч .

treffen] 1. погод ити 3. трефltтll

ченто] уметник из в реме н а тречента .

тре пак , -а м, мн . трепаци [рус. трепак] муз . народни

раз. који добро

случајн о наћи .

тречёнто, -а м [итал .

ница, об . с дворед ним закопчавањем и еполета­

етнол . руски

2.

1.

добар погодак.

(се) догодити се, дес и ти се .

нарицаљка; тужбал ица у старој Грчкој .

тре IIЧКОТ, -а м [ е нгл .

2.

трефllТII, -им сврш . [н ем. некога или нешто .

вежбати и припремати се тренирањем

треllодија, -ё ж [грч . thren6idia, према threnos в. трен 2 , 6ide песма] књиж. посмртна песма,

Treff од фр . tretle

з нак у француској гар­

нитури карата у облику детелине с три листа

викавати га одређеном понашању, навикама и сл.

trifo1ium тролист]

2.

triangLl1um, в . три -, angu1. троугао, тр окут. 2. техн . инструмент м ерење висинских кота. 3. муз . мал и ин стру­

1us за

угао ]

мент : метална шипка у облику троугла који прои з води звук када се по њему уда ри штапи ­

трепашiЦllја, -е ж [в . трепан] мед. хи руршка

ћем од истог метала.

4.

сп. неп р ав илан кас у ка­

интервенција отварања неке шупљине којаје за­

сачкој трц и када коњ предњим н огама каса , а

творена коштаним з идом, об. лобање ради успо­

задњим галопира .

стављања дијагнозе или у те рапијске сврхе .

трепашtрТII, трепilНирам,

3. 11. МИ . трепани ­

рају сврш . И несврш. [8 . трепан] мед. (из)вршити, обављати, обавити трепанацију (в . ).

трепида ција, -ё ж [лат. ње , подрхтавање .

trepidatio]

ТРllаНГУJlаран, -рн а, - рн о [ с рл ат.

ris]

гласт.

триаllГУJlатор, -а м [нл ат. трепере ­

triangu1 a-

који је у облику троугла ; троугаони , троу ­

triangtl1ator,

в. три­

ангулација] к ој и се бави три а н гулацијом (ин ­ же њ ер , тех нич ар) .

1263

триангуmi циј а

т ри вијализоваПI

триаl l гуmi ција, -ё ж [срл ат.

triangulatio] 1. геод.

одређивање положаја главних тачака п р и геодет­ ском мерењу троуглом када су поз н ати дужи н а

једне стране и сва тр и угла.

2.

шах. п отез и краљем

по страницама замИ1Шье н ог троугла како би се постигао темпо у пешачкој завршници .

триангУлисати , -лишём сврш . И I-Iесврш. [нат.

triangulare, в. триангл] 1. (из)вр шити триангула­ цију . 2. а. поделити на троутлове. б. мерити по вр­ шину помоћу тригонометрије. 3. af1J. калемити младицу начинивши на кори троугласти урез .

триархија, -ё ж [f1JЧ .

triarkhia, в . три- , -arkhia

власт] пол. владавина тројице, тријумвират.

т риатлон, -а м [В . три -, f1JЧ. ње, борба; награда ] с п.

athlon

1. савремени

спорт у ко­

2.

у скија­

њу: комбиновано такмичење у трчању на

km,

15

гађању из војничке пушке и велеслало му.

триаТЈlонац, -нца м [В . триатлон] који се таКМИ'IИ у триатлону.

трибада, -ё ж [f1JЧ.

ген.

tribad6s,

према

trЉеiп трљати ] жена хомосексуала ц; лезб ијка .

трибад изам, -зма м [В. трибада, -изам] хо­ мосексуалн и однос између жена ; лезб ијство .

тр ибализам, -зма м [енгл.

bus

племе, в. -изам] со ц.

1. у

tribalism

од лат.

tri-

примитивним дру­

штвима, организација дру штва на нивоу пле­ мена.

2. у савременом

политичком систему, ор ­

ганизација на начелу солидарности људ и који потичу из истог краја , који заступају исто ми­ шљење и сл. (племенско уређење итд . ).

трибал и ст(а), -ё м, мн . трибалисти [в . тр и ба­ лизам] који се понаша по начелима трибали­ зма; присталица трибализма .

трибело н , -она м [f1JЧ . пiЬе lоп] архит. монумен ­ тални улаз у грађевине античке архитектуре.

трибlf н а, -ё ж [фр .

tribune од срлат. tribuna] 1.

а. место с кога се посматра нека манифестација на коме су седишта постављена степени ч асто

као у амфитеатру (на стадиону, у биоскопској

дворани и сл . ). б . монта жни објекат на отворе­ ном просто ру којије постављен п р ив реме н о за посматрање при редбе .

2.

свако јавно место за

обраћање говорника окупље ним слушаоцима .

1264

трИ6рах, - а м [f1J" , trЉrаk hуs , в . три- ,

brakhys

к р ат к а слога .

трибу н , -у н а м [л ат. племе] ист .

према

tribunus,

1. ста ре ш и н а

tribus 2. у

р имског трибуса.

старом Р И МУ , изаб р а н и представни к плебејаца који је шт итио њихове интересе .

3.

у Венецији

у VП веку, старешин а локалне полиције и но­ с и лац у п равне и судске власти . крајем хvпr и почетком

5. метон .

4. у Француској

xrx века, члан Трибу­

вешт говорник чији говор добија

ши р оку подр шку.

трибу нал, -ала м [л ат. tribuпаl место на којем седи судија]

1.

ист. у старом Ри му, узвишено

место на р имском форум у н а ком е је седео пре­ тор кој и суд и .

2. ист. магистрати који суде у јед­ 3. архит. з адњи део римских

н ој јур и сдикциј и .

базил и ка полукр ужног облика где су судили магистрати.

tribas

о неком про блему у ко­

кр атак ] кн,иж. класич н а метр и чка стопа од три

ната .

такмиче­

ме се учесни ци наи зме нично такмиче најпре у

пливању, па у бициклизму и трчању.

3. метон. ј авна р асправа

јој учествује више говорника .

4.

прав . високи међун ародни суд;

судско веће.

триб у н ат, -ата м [лат. triЬuпаtus] у старом Ри му , з вање, положај и време службе једног трибуна.

трибу с , -а м [нат.

tribus]

и ст.

1. назив

за свако

од три пл е мена на која су били п одељени пуно­ п р авни грађани у првоби т ном Риму.

2.

терито­

рија једног тр ибуса у првоби тном Риму , касни­ је уп р ав н а ј ед и н и ца у граду Рим у.

трибут, -ата м [лат.

tributum]

ист.

1. данак ко­ 2. поклон

јије покорени народ плаћао освајачу.

или ЧИН којим се изражава захвалност или ди­ вљење .

3. уопште

данак , порез , допринос.

трибутар, -ар а м [нат.

tributarius,

в. трибут]

по р ески обвез ни к.

тривија л ан , -лна , -л но [лат. жа н , без н ач ајан .

2.

trivialis] 1. нева­ • три ви­

обич а н , баналан .

ј ал на кљижевност шаблонска , забавна књи­ жевност која ј е тематски и сти лс ки прихватљи­

ва најш ирем кр угу читалаца .

тривија л и з ов ат и , -зујём сврш. и несврш. [в. тр и в ијала н ] (у)чинит и нешто тривиј алним, бе­

з н ачајним.

тривијалност

триј алист(а)

тривијашlOСТ, - и ж [В . тривијалан] особина, својство онога што је тривијално, банално, бе­ значајно.

т ривијум, -а м [срлат.

досл. раскршће

trivium

три пута] педаг. назив за нижи степен обуке у старом школству ( граматика , дијалектика и ре­ торика).

т ригамија, -ё ж [В . три- , -гамија] брачна за­ једница у којој мушкарац има три жене исто­ тр иге минус, -а м [нлат.

geminus

trigeminus,

в. три-,

дво струк] анат. пети мождани нерв

trigger

окидач] рач .

кретач неког процеса или механизма .

грамска

наредба

tridi]

која

прекида

1. по­ 2. про­

извршавање

једне процедуре и а ктивира другу . З . електрон . електронско кол о које на излазу даје сигнал

када улазни сигнал пређе одре ђену вредност.

трiюlИф, -а м [л ат. triglyphus од грч . triglyphos, в. три-, glyph~ резбарење] ист. архит. украс на глав­ ној греди грчког храма у дорском стилу .

тр игон, -она м [грч .

trig6non,

В . три - , - гон 1]

троугао, трОКУ'Т .

дан декаде.

тридуум, -а м [лат. в . три- ,

dies дан]

triduum три дана заредом,

кат. три дана заредом посвећ е­

на молитви ; тро д невница .

triedre,

В. три- , -едар]

мат. геометријско тело с три стране.

три едричан , - чна, - чн о [В . триедар] који се

т ри зи с и три за м В. трИ з м ус . тр измус, -а м [нлат.

trismus

од грч .

trism6s

шкргутање] мед . грч мишића за жвакање к оји

проуз рокује отежано отварање уста .

триј ада, -ё ж [грч.

trias ге н . triados тројка] 1. ј е­ 2.

динство три појм а, особе, пр ед мета ; тројство .

књиж . У старогрчкој поез ији, цели на сачињена од строфе , анти строфе и еподе. З . рел . у политеи­ стичким религијама: три божанства пов езана заједничким култом .

4.

ФИ1l03. тумачење света

кроз три фазе (нпр. теза, антитеза и синтеза) .

ТРIIГО liалан, -лна, -лно [В . три-, -гоналан] који је троугласто г облика.

5.

хем . група коју чине три сродна хемијска еле­ мента (нпр. литијум , натријум и калијум) .

ТРИГО liометрија, - ё ж [В . тригон, -метрија] мат. део геометр иј е у коме се м етрички односи и углова троугла израчунавају тригонометриј ­

ским функција ма.

триго нометрйјскй, -а ,

и ст. у некадашњем ре­

састоји од три стране; тространи.

који се рачва у три крака .

тр игер , -а м [ енгл.

трид и , - ија м [фр.

публиканском ф ранцуском кале ндару, трећи

три еда р , -дра м [фр .

времено; троже нство .

лат.

три дент, -а м [лат. tг i dеп s ] који има три зуба, трозуби;трозубац .

тријажа, -ё ж [фр .

triage одабирање , проби­ 1. ситнији делов и нечега који остану на­ пробирања . 2. мед. р аз врставање болес ни ка

рање] кон

према природ и болести и хитности медицин ­

-6

[ В . тригонометри­

ја] који се од носи на тригонометрију . А т ри го ­ ном етријс ке једначи н е мат. једн а чин е С триго­

нометријским функцијама непознате; т ри го­ lIометријске табеле мат. таблице у којима се

ске помоћи.

триј аж ир ат и , тријажирам , З . л . мн . тријажи ­ рају сврш. И н ес врш. [в . тријажа] обављати , оба­ вит и тр ијажу

(2).

налазе вред ности тригонометријских фу н кци­

трија л, -ма м

ја; ТР ИГОlIометријске ф ункц и је мат. елемен­

број три ; тројина.

тарне функц ије : си нус , косинус, тангенс , ко­ тангенс, сека н с и косеканс.

[1I3T.

триј ал и зам, -з ма м

tria

три] грам . облик уз

[8. тријал,

-изам]

).

ист.

триграм, -а м [В . три-, -грам]

политичко настојање д војне монархије Аустро­

1. грам . група од sch = ш . 2. сте­

-угарске уочи Првог светског рата да себи при ­

три слова заједа н глас, нпр . нем .

кључи и трећу јед иницу коју су представљале

нографски знак у коме су с пој е н а три слова .

словенске земље.

триграф в. трИграм. триде liС В . трiще н т .

2. трихото мија ,

трилогиза м.

трија л и ст(а ), -ё м , МII . тријалисти [В . трија­ лизам] присталица , поборник тријализма .

1265

тријас

трикотажнй

ТРIЈјас, -а м [грч .

trias, в . триј ада] геол. први

тријумфатор, -а м [л ат.

triumphator,

в . три ­

од три геолошка периода у окв ир у мез о з оика .

јумф] којијетријумфовао , побед и о ; који слави

•

тријумф , победу .

триј асни .

Т Рltје н ала н , -лна, -лно [ в. триј е н але] који се одржаваједном у три године.

тријешiле, -а с [срлат.

triennale од лат. trienniannus год ина]

uт период од три године, в. три - ,

већа уметни чка манифеста ција, с в ећим бројем учесника, која се одржава сваке тр е ћ е год ине .

. тријумфовати, - фујём сврш . И несврш . [лат. triumphare, в . тријумф] 1. оствари ти победу над неким; победити . 2. а . (про)сл авити победу. б. победнички л иковат и над неким.

трик, трика , мн . трикови [ен гл . сагј тражити изговор]

2. ф илм .

година] временски пе р иод од три год ин е;

ефекти .

трогоди шњица .

trick од лат. tri-

поступак којим се по­

ст иже обмана , варка ; спретно и з ведена обмана .

т ријёнијум, -а м [лат. t г iепп i шn , в . тр и - , а п­

nus

1.

посту пци којима се дочара вају визуелни

3.

смицалица, штос.

•

трик-камера

фил мска ка мера за снимање цртани х филмова и

ТРЈЈјер , -а м [фр .

trieur]

тех н . ма ш и н а з а одва­

ј ање зрна пшенице од пле ве и др уги х не чи сто ­ ћа и з а со рти р ање по величини.

нарочити х фил мски х ефе ката ; трик-скије лага­

не скиј е за из вођење разних фигур а на води.

трикирион, - 6на м [грч .

тријера, -ё ж [грч . tгiегёs, в. три - , arares kein

tri JcYri on] свећњак

с

три укрш те н е свећ е.

слагати] ПОМ . ист. старогрчки ратни б род с три

ТРИКЛЙllИјум, -а и ТРИКЈlйнйј , -ија м [лат.

реда весала и оштрим кљуном за пр об ијање н е­

tric1inium од грч . trikllnion, в . три -, kllпё лежај] и ст. 1. ста роримска трпезарија око које су биле по стављене три л ежаљке. 2. л ежај у трпезарији .

пријатељских бродова .

тријерарх, -а М [грч . trierarkhos, в. три-, -арх] п ом. ист. за поведник трије ре .

тријумвй р , -и ра М [лат.

triumvir

дос) •. ј еда н

од тројице] чла н триј ум ви рата.

тријумвират, -ата М [л ат.

2.

тро чла н о тел о на вла­

сти; владав ина тројице.

х имна ДИОНИСУЈ

triumphus од гр ч . thrlam1. и ст. У ста р ом Риму, с в е­

чани до чек победника у рату, све ч а н ост прире­ ђена ратном поб ед нику .

2. убедљ ив а ,

сјајн а п о­

беда ; славље у част победе.

Т Рltјум ф ала ll , -лна , -лнq [лат. тријумф]

1. побеД Н И'I К И ,

triumphalis, в . п обедо носа н . 2. радо­

стан , усх ићен.

1. стање

(осећања, п о н а ш а њ е) о н о га ко ­

јије тријумфо вао.

трико, -оа М [ ф р .

tricot] 1.

фин о, машин ски

п лете на растегљ ив а тканин а.

2.

једноделни

гимн а стички дрес од т акве т канин е.

tricolore,

В . три -, колор]

раз. застав а у три бој е (об . црвен а, п лава , бела); тробојка.

триколораll , -рна , -РНО [ в. тр иколора] који је у три боје ; тробојан.

трикiJIIХОС, - а м [в . три- , грЧ . k6 пkhё шкољка] ЦРКВ . архи т. грађевина од три полукружне апси­ д е с по лу калот ама.

2. психоло ш ко стање с мањ е­

[В . три- , (а)корд] муз. троглас , ТРО З ВУК .

трикотажа, -ё ж [фр .

не способ но сти за дијалог и р азумева њ е окру­

такве тканине . таква роба .

тријум ф аЛ IIОСТ, - и ж [в. триј у мф ал аll] осо ­ бина, својст во онога што је триј ум фал н о.

tricotage,

В . трик о]

1.

ф а брика пл ете ни х тканина и одећ е и зрађен е од

жења после доживљеног тријумфа.

1266

• -

трнкорД, -а м, ге н . МН . трикордii и трикор iiдii

тријум ф ал и з а м, -зма м [ В . тр иј у мф ал ан , -изам ]

наги­

систем м и не р . кри стал на стр у кту р а од три не­

триколбра , -ё ж [фр .

триј у мф, -а м [лат .

bos

kllnein

ј ед наке осе које се се ку под косим угловим а .

triumviratus] 1. ист.

админ истративно трочлано колегијал н о н адле­ штво у ста р ом Риму .

ТРИКЛЙIIСКЙ, -а , -о [в . три -, гр ч .

њат и] који нема ниједн у с иметрич ну осу .

2. продавница у

којој се продаје

трикотажнй, -а , -о [в . трикотажа] који се од носи на трикотажу.

ТРIIктрак

трим, трима м [еигп .

ТРllктрак, -а м [фр . trictrac] 1. игра коцкама.

2.

играчка од две пластичне или дрвене кугли­

це чијим се ударањем доб ија карактеристичан

ћи од нормалног.

звук.

ца .

Т Рllлатералаll, -л на, -лно [лат . trilaterus тро­ стран, в. три-, латералан] три стране .

2.

1.

који се састоји од

у коме у чествују три за интересо­

трилема, -ё ж [В . три-, (ди)лема] недоуми ца при избору једне од три могућности .

трилерl, -а м [нем . Тгi11ег од лат. trillo] муз . 1. мелодијски украс добијен брзим , више пута из­

веденим сме њивањем основног тона и најбли­ жег вишег тона у једнаком трајању .

2. титрање

гласа.

ТРllлер2, -а м [енгл . thril1er] жанр у филму и књижевност и с темом криминала чија радња

обилује напетошћу и изненађењима .

ТРИЛ ИIIГ, -а м, мн . трилинзи [аналогија од ки.

Zwilling близанац] 1. једно (дете) 2. у картању: три исте карте.

од трој­

ТРIIЛ ИlIгвалаll, -лна, -л но [лат . trilinguis, В . три-,

lingua језик]

3.

2. архит.

пољска камена кући­

сп. рекреациони масовни покрет физичке

културе који подразумева најразличитије об­ лике масовног вежбања.

4 . жарг. доб ра

физичк а

и здржљиво ст, добра кондиција . & TPI1m -каби­ нет засеб на просторија у неком спортском

ване стране.

нем .

trim] 1. пом . уздужни н а­

гиб плови ла чији је газ на прамцу или крми ве­

л ингв . који се односи, који ј е

исписан на три јез ика.

објекту, хотелу и сл . у којој се на р азличитим с прав ама раде вежбе за стицање и одржавањ е

кондиције ; т ри м-стаза утабана стаза у приро ­ ди која служи за шетњу , трчање и сл ., најчешће с постављеним справама за вежбање . тримараll, -ана м [В . три-, (ката)маран] пом. једрилица с три уска трупа која повезује палуба.

тример1 , -а м [енгл . кондензатор

том.

2.

с

trimmer] 1. фю. електрични

малим

променљивим

капаци те­

техн. уређај з а аеродинамичко уравноте­

жење који се поставља на крила и реп авиона и на тај начин усмерава бочне силе кроз тежиште ави­ она .

3.

једноставна справа у облику чешља за

скраћивање и Дотеривање косе.

тример2, -а м [гр'! .

trimeres

тродел ни] хем .

молекул који се састоји од три истоветн а, јед­ ноставнија молекула .

трилион, -6 на м [фр .

tril1ion, В . три-, (ми)ли­ он] бројка милијарда милијарди, 101 8. трищt рати, трилирам , 3. л . мн. трилирају =

три местар, -тра м [фр .

me(n)stris

три месеца ; тромесечје .

трlIJlOвати, -лујём иесврш . [В . трилер1 , нем . tril1ет] изводити трилере 1 у певању; треперити гласом или зву ком; ћурликати .

trimestre од пат. tri -

тромесеч ни] временски пери од од

триметар и тримёта р , -тра м [лат.

trimetrus од tr(metros, В . три- , -метар] Лlшгв . књиж . стих који

грч .

има три метра, односно шест стопа .

трил ит [В . три -, -лит(и)l] ист . тродел ни пре­

тримо , - оа м [фр . tП1mеаu] 1. арх "т. зид из ме­

историјски с поменик од два усправна камена и

ђу два прозора или врата.

трећег који је на њих положен .

између два прозора или изнад камина.

тр илобити [нлат. trilobites од грч . tпl0ЬОS ко ­ ји има три режња , в . три-,

lob6s

режањ] зооп.

група изум рлих морских зглавкара из пал еозо­ ика с телом подељеним у три режња.

2.

високо огледало

ТРltмовати, -мујём сврш. И иесврш . [в . трим] намештат и ,

наместити , распоредити

те р ет на

броду тако да одржава неопходну равнотежу .

трим ор ф а ll , -фна , -ф но [грч.

tr(morphos, В . 2.

трилов ати = трилирати (В .)

три- , -мо рфан]

ТР И Јlогија, -ё ж [грч . trilog(a, в . три- , -логија]

минер. који има могућност кристализације у три

три истородна књижевна дела истог писца која представљају једну тематску целину .

тр илони, трил6на м ми . [нем . Тгi110П] хем. тешки , смртонос ни , бојни нервни отрови (сари н , табун, соман).

1.

који се јавља у три облика.

разл ичита облика.

триморфи зам, - з ма м [В . три-, -морфизам] МI1I1СР. кристализација у три разл ичита облик а .

tpllm-таIIК, -а м [еl11·Л.

trim-tank] пом . танк за

тримовање .

1267

триму рти

триплета

триму рти, -ија м [санскр . три ,

miirti

tri

трип, -а м, МII . трипови [енгл .

облик] рел . тројство ; три главна бо­

чица халуциногене дроге лед .

trimiirti,

према

trip пут] 1. пло­ 2. жарг. ошаму­

жанства; три божанске главе (ство ритељ а Бра­

ћеност и халуцинирање као последица узима­

ме , божанства Вишне , који одржава живот, и

ња психоактивних супстанци, посебно леД-а.

божа нства Шиве, који разара живот).

З . жар'· . било које опсесивно стање .

ТРll наран, -рна, -рно [лат. trinarius тровр­ стан ]

1. који

садржи три елемента ; трострук .

2.

мат. који у бројчаном с и стему им а базу З , а бро­

ј ев и се означавају са "О" , тр ишiција, -ё ж [нлат.

,, 1"

и

,,2".

trinatps, према trini по три] Trinkgeld] жарг. напојни­

три нитротолуол, -ола м = тротйл, -ила м [В . три-, нитро-, тоуле н] хем. веома јак екс п лози в

бичара који паразитирају у крви и ткивима и иза­ зивају тешке тропске болести попуг трипанозе.

тивне болести које изазивају трип аносоме .

трипартйтаll, -тна, -тно [лат .

три ном, -о ма м [нлат. који се састоји од

trinomius, В. три-, -ном ] три члана, трочлан. 2. мат.

полином с три ч ла на.

трио, -ија м [итал . три

2. три

trio] муз . 1. музичко дело

р азл ичита

инструмента

или

инструмента или три гласа ко­

ји изводе такво музичко дело. З . др у штв о од три особе, тројица, троје; тројка .

4. тех н .

маши­

на за ваљање која има три цилиндра .

триод, -ода м [грч .

triodos, В . три -, hod6s пуг]

правосл. литургиј ска књига с песмама које се и з­ воде о покрет ним п р азницима.

трибд а, - е ж [В . три-, (електр)ода] елекртон . електронска ц ев с три електроде: анодом, като­ дом и уп рављачком р е шетком, користи се као

tripartitus, в.

подеље н] који се састоји од три

ТРЮlартйција и трипартиција , -е ж [нлат.

tripartitio, в . три- ,

партиција] подела , дељење на

три дела.

трипе В . трИпице . трипер, -а м [нем . Тгјррег] мед. жарг. полна болест, запаљење мокраћне цеви кој е изазива бактерија гонокок ; го нореја .

триперiiш, -аша м од три пера.

2. жарг.

[ •. трипер] 1.

који болује

који има сулуде идеје.

трипетiiЈЈан, -лна, -лно

[•. три- ,

грч .

petalon

лист] бот. који има три латице, тролист.

трипинг, -а м,

MII .

трипин зи [ен гл .

tripping

цупкање] сп . намерно обарање противн ика у хокеју на леду.

Трlшице , трипица ж м н . [итал.

trippa трбуши ­

на] КУJlИН. ј ело од говеђег желуца; шкембићи .

појачало, ос ци латор.

тр ибл а, -е ж [итал.

partitus

дела;тродел ни , троструки .

тринкгелд В . трИнгелт.

за

В.

-сом(и)] б 'ЮJl . једноћелијски организми и з реда

три-,

(ТNT).

три гласа .

трипаносбме, трипан0с6ма и трип анозоме,

ж [В . трипаносоми , - ијаза] мед . троп ске инф ек­

трин итротолуён в. ТРИНИТРОТОЈIУОл.

написано

сврДЛо, В. -оза]

трипаносомијаза, -е и трипанозомијаза, -е

ца, бакшиш.

1.

tljpanon

трипа нозома ж, м н. ['l'ч . trYJэапоп сврдло,

кат. служе ње три мисе о в елики м празницима .

ТРИ III"елт, -а м [нем .

трипаноза, -е ж [грч .

мед. те шко инфективно оболење; болест спавања .

triola] муз. група од три

ноте чија вредност одго в ара трајању д ве ноте исте ритмичке в ред ности.

ТРИlIJliill, - а м [В . три-, В . (аеро)план] авион с три пара крила Uедна изнад других) . ТРИlIJlекс , -а м [лат.

triplex

трострук] техн.

triolet мали трио] ли нг.

стакло кој е се при разб ијању н е расип а јер се

књиж. песма од оса м стихова у којој се после

састоји од слојева слепље них пластичном ма­

тр ећег стиха понавља први , а после шестог пр­

сом.

триолет, -а м [фр.

ви и д руги стих.

трl'iо-со шiта, -е ж [ В . трио , соната] муз. ист. барокна соната за три инструмента, најчешће гудачка.

1268

триплёт, -ета м [фр. tпр1еt, према лат.

triplex

трострук] техн . објектив с три сочива .

триплета, -е ж

[•. триплет] 1. три

предм ета,

три особе, три појма и сл . који при падају истој

триплика

тритеitЗам

врсти ; тројица, троје, трио .

2.

грам . реч с три па­

ралелна правилна облика .

триптофан [грч .

три плика, -е ж, дат. И лок. триплици [нлат. р1јса, према лат.

tri-

трострук] у полемици,

trip1ex

одговор на дуЙлuку.

trip1icatum од лзт.

трећ и примерак једног документа.

тр иплиюiција, -е ж [нлзт. стручавање.

2.

trip1icatio] 1. утро­

грам. троструко понављање јед­

тр иrlЛирати, триплйрiiм,

3. л. мн . триплира­ trip1icare] увећа(ва)ти, не­

тр иплицитёт, -ета м [лзт.

особина

trip1icitas]

trip1e од лзт. trip1ex тро­

струк, в. такт] муз . троструки такт.

ТРIшовати, -пујем несвр. [енгл .

trip] раз.

умишљати или уображавати нешто , об . под ути­ цај ем дрога .

tripus

од грч .

tripous

ген .

троног, в . три- , -под] ист. об. бронзани ,

различ ито укра шен троножни сталак за држа­ ње предмета .

три подија, -е ж [грч .

tripodia,

в . три- , -поди­

tripsis трљање;

мрвље­

ње, в . - ин] физиол. фермент гуштераче који раз­

триптеран, -рна, -р но [в . три -, грч .

pter6n

крило] зоол. који има три крила, трокрилан .

триптих, -а М, МИ. триптиси [грч .

triptykhos

трослојан, в . три-, ptykhe слој] 1. ист. старорим­ ска бележни ца која се састојала од три спојене

2.

а. л ик . рел. целина од три слике на

олтару које су та ко спојене да се крајње д ве слике могу преклоп ити

1.

код

2.

п лес под оружјем ратник а д и ­

вљих народа при поласку у бој .

трирегнум, -а М [В . ТРИ- , лат. геgnшn влада­ лизује јединство с вештеничке,

пастирске

и

учитељске власти.

triremis,

8.

три,

reml1S ве­

узору на грчке тријере и има три р еда вес ала.

hagios

trishagion, 8 . три -, грч .

свет] прзвосл . трократно зазивање бога у

напеву током еухаристије.

трисекција, -е ж [нл ат.

trisectio, В. три -, секци ­

ја] подела, дељење на три једнака дела . & - угла мат. подела угла н а три једнака дела.

трисилабичаll, - чн а , - чно [В . три-, сила ­ бички] грам. који има три слога ; ТРОСJlожан.

трисилабум, -а м [В . три -, лат.

syll aba

од грч .

syllabe слог] грам . тросложна реч . тристе, -а м [ШI1 .

triste тужан од лат. tristi s ту­

бавна песма .

тристије, тристијii ж МII . [лат .

tristia од tristis 1. елегије које је рим ски песник Ови д ије спевао у прогонству . 2. п есме у

тужан, несрећан] књ и ж.

лаже беланчевине у аминокиселине.

плочице .

ист.

жан; несрећан] муз. шпанск а меланхолична љу­

ја] лингв . књиж . СТИХ од три стопе.

три псiiн, - ина М [грч .

у три корака .

трисагион, - она м [грч .

неч ега што има три дела; трострукост .

три под, -ода м [л ат.

tripuditlm]

Римљана , свечани п лес салијских свештеник а

сло] пом . римски ратни брод који ј е грађен п о

ТР ИПЈlИцирати в. триплИрати .

tripodos

функционисање организма.

трирема , -е ж [лат.

ш то три пута; утростручити.

тр ипл-такт, -а м [фр .

и стрљан , в . -фан]

вина] кат. папска трострука круна која сим бо­

не р е чи или скупа речи .

ју сврш. И Ilесврш . [лат.

tript6s

аминокиселина, индо лилала нин , неопхо дна за

трипудијум, -а М [лат.

трипликат, -ата м [нлат.

trip1icatus]

триптихон В. триптих .

преко два пута шире

средње слике. б. ум . уметничко дело саставље­

којима се опева туга уопште.

тристих, -а м, ми . тристиси [грч . три-

stikhos ред,

tristikhos, в .

стих] линг . књиж . строфа од три

стиха.

тритагонист(а), -е м, ми . тритагони сти [грч .

tritagonistes, према tr{tos трећи, agonistes супар­ ник] поз . трећи глумац у грчкој драми .

тританопија, -е ж [илат.

tritanopia,

грч .

tritos

но од три посебна дел а која чине тематску или

трећи , в . -ан , -опија] мед . дел имичн о слепило за

идејну цел ину .

трећину с пектра , тј . за три боје, об . светлоп ла­

3.

пом. трг. уговор о превозу те­

р ета морем кој и се састој и од дис позиције укр­ цавања робе , налога за укрцавање и потврде о

укрцавању робе .

ву, тамноплаву и љубичасту.

тритеизам, -з м а м [ В . три- , теизам] рен. уче­ ње из

III

века, обновљено у ХП веку, које у ч и

1269

три хомикоза

ТРltТсист(а)

ТРllфУРЮlщtја, -е ж [нлат. trifurcatio, в . три­

да се апсолутно Тројство Божје распада на три бога, одбачено

1215.

године .

лат. fuгсаtus] хидр. меандрирање р ечног тока на

тритсист(а), - е м, мн . тритеисти [В . тритеи­

три р ука вца .

ТРИХltЗам, -зма м [грч . thriks влас, длака] мед.

зам] рел. присталица, следбеник тритеизма.

тритемиме рес, -а м [грч. tritos трећи , В . хе­ ми-, -мер] књиж . пауза након треће полустопе у

танак расцеп кости дебљине длаке.

трихијаза, -е ж [Ј1 ат.

тритијум, -а и тритйј, -ија м В. трицијум И

trichiasis од грч . trikhia-

према thп1
sis,

хексаметр у.

расту трепавица која се манифестуј е окренуто­ шћ у трепавица према очној јабу чици .

трИцЙј. Тритон\, - она м [грч . tгitоп треће] мит. мор­ ско божанство , син Посејдона и Амфитрите .

трито н 2 , -о на м [В. тритон\] зоол. репати во­ дозема ц и з пород иц е да жде вњака .

тритон 3 , -она м [в. тритон 1] физ . ј езгро атома триција .

tritonos трогласан , в. ТРИ- ,

-тон] муз. мелодијски или хармонијски интер ­ вал од три то на .

ко­

ве у мишићима .

ТРltХИllелоза в. ТРИХlIнбза . ТРИХИllијаза в. трихинОза .

коју изазива тр ихин а, н астаје када се поједе ме­ со за ра жене свиње.

ТРIIХИllозан, -зна, -зно [lIлат. triсhiпоsus , в . трихиноза] м ед . који се односи , који је у вези с

три фа в. тартуф.

трихи н озом.

т рифибија, -е ж [В . ТРИ-, (амфи)б иј а] тро­ СТРУКОСТ,трокракост .

Т Рltфла, -е ж [енг.

Trichinella spira/is,

ја пар азит ира у цревима животиња , а њене лар­

трихинбза, -е ж [В . три хина, -оза] мед. болест

трито н 4 в . тритОIIУС . тритонус, -а м [грч.

ТРИХИllа , -е ж [нл ат. trichin a од грч . tп1
трихиноскоп, -а м [В . трихин а, -скоп] те х н . инструмент за откривањ е трихин а.

бот. врста малих,

ТРИХltТИ, трихита м мн . Од. трихйт, -ита) [грч .

округл их и веома укусних гљива које расту под

thп1
truffle]

шни, фини кристали неког м ин е рала .

земљом.

трифозге ll, -е на м [В. ТРИ -, фозген] хем. врста бојног отрова .

трифол ијум, -а м [лат. (гјfolјит, В . три- , folј­ ит лист] је .

2.

на ,

1. друштво од три особе ; тројица, тро ­

бот . зељ аста крмна биљка и з рода детели­

Trifolium .

трихбзе, трихоза ж, мн. [В . трихоза] мед . бо­ лести коже и заз ван е растом длака на местима

на којима не би требало да се појаве . трихологија, -е ж [грч . thп1
т рифора, -е ж [срлат. (гјfoгјит , в . три- , лат.

fo -

отво р] архит. отвор лучног облика који је с

ris

трихбза, -е ж [грч. thп1
два усп равна стубића подељен у три дела (об. прозор у архитектури романике и готике) .

трифо ријум, -а и трифорйј, - ија м [В . три­

-Ј\огија] научна ДИСЦ ИПЈ\ин а која се бави проу­ чавањем косе и дла ка.

трихом, -ома м И трихбма, -е ж [ грч . tп1
1. а.

об раслост ко­

или длаком; косматост, длакавост, маљ а­

фора] 1. в . трИфора . 2. а рхит. уздужна галерија

вост. б . добијање длака или маља , длакављење .

средњовеко вних цркава у го рњем делу з и да ко ­

в . мед . хронично обољење косе, највиш е услед

ја се низом трифора отвара према унутрашњо­

нечистоће (болест у области реке Ви сле у Пољ­

сти цркве.

ској и подунавским зе мљама ; пољачк а кика).

трифто нг, -а м, мн . трифтонзи [илат.

gus

од грч. triрhthопgоs , в . три-,

triphthonphth6ngos глас,

звук] грам. реч с три самогласника.

1270

2.

бот. длачице на биљкама.

трихомикбза, -е ж [грч . thп1
трол

трихомоиа с

трихом онас, -а м [илат. thпкs (геи.

trikh6s)

од грч .

trichomonas

влас, длака, mошis једин­

ство] зоол. паразит који обично живи у цреви­ ма, вагини и мокраћној бешици, изазива про­ ливе и вагинит ис .

трихом онијаза, -ё ж [ил ат.

trichomonas,

Tricho monas vagina/is.

влас, длака, 8. - птер(и)] зоол. водени мољци

Trichoptera. трихорд, -а м [грч . 8.

trlKhordos

трожични, с

три-, khorde жица] муз. 1. мала лау­

та или мандолина с три жице.

2.

интервал од

трихотом ија, -ё ж [илат.

trI1
trichotomia,

према

на три дел а , 8 . -томија] рашчлањива­

ње целине на три основна дела; тријализам,

-бионт(и)] 6110Л . организми који

ТРОГЈl0дјјт, - ита м [лат.

troglodyta

од грч.

tro-

glоdYtёs, trоglё шпиља, dYtёs ронилац] 1. зоол. птица ,

Trog/odytes trog/odytes,

царић.

живи у пећин ама; пећински човек .

3.

који

2.

фl1Г. неу­

глађен , необразован, примитивац.

Трон!!, - ила м [грч .

Troi l6s]

мит. најмлађи син

краља Пријама и Хекабе, убијен по наредби Ахиловој ; његови љубавни Доживљаји са Хри­

са, били су омиљена тема у средњовековној књижевности (Бокачо и д р .).

тројански, -а, -о [грч. ТГОЈа Троја] који се односи на Трој у, који припада Троји .

трилогизам.

трихотом ичан, -чна , -чно

'"

-рат де­

[8. трихотомија]

сетогодишњи р ат између грчких снага које је

име врсте,

због тога што је Парис, син тројанског краља

-ијаза] мед. паразитска цревна болест коју

Пријама , отео лепу Јелену , жену спартанског

који је подељен на три дела.

трихуријаза, -ё ж [илат. 8.

8.

сеидом, ћ ерком Аполоновог свештеника Хри­

три дијатонска то на .

грч.

троглобионти , троглобионта М, мн. [грч . troglё пећин а,

8.

трихопте ри, трихоптёра м ми. [грч. thпкs

три жице,

tri-

МУ3. композиција за три гласа.

живе у пећин ама.

-ијаза] мед. упала вагине или уретре коју изази­ ва паразит

трицйнијум, -а м И трiщипиј, -ија м [лат.

tinium]

предвод ио Агамемнон и Тројанаца којије вођен

Trichuris

краља Менелаја . О

изазива трихоцефалус.

трiщепс и трiщепс, -а м [лат .

caput

triceps, 8 . три-,

глава] аиат. троглави мишић на надлакти­

трицерато пс, -а м [м ат.

triceratops,

8.

три-,

грч . keras рог, ops лице] зоол. диносаурус из пе­ риода креде с коштаном огрлицом на задњем

делу главе, два рога на челу и јед ним на њу­ шци.

трiiцијум, -а и трiiцйј, - ија м [илат.

tritos

1.

митол. коњ У коме су

јанце.

2.

ф иг. лукава, подла превара.

3.

рач . ком­

други програм да би изазвао штету .

тројка, -ё ж [рус. тройка] у Русији, саонице са запрегом од три коља.

трокар, -а м [фр .

troisquarts] 1.

мед . цевасти

ин струмент у облику лука којим се извлачи

tritium,

те чност из телесних шупљина оболелих од во­

трећи] хем . најтежи радиоак­

дене болести, или испушта ваздух из бурага

тивни изотоп водоника који у природи постоји у веома малим количинама; настаје и у нукле­ арном реактору распадом литијума ; језгро се састоји од једног протона и два неутрона, оту ­ да је тежи од водоника.

трицикл, -а м, ген. ми . трицикла [фр . 8. три-, -цикл ]

кољ

пјутерски програм, вирус, илегално убачен у

ци и потколени ци.

према грч.

-

Грци н а превару ушли у Троју и савладали Тро­

1. возило

tricycle,

на ножни или моторни

погон С једним предњим и два зад ња точка које углавном служи за превоз терета; троколица .

2.

преживар а.

2.

капут дугачак "три четвртине",

тричетврт капут.

3.

нешто већа кочија.

4.

дечја

виолина .

трокирати , трокирам, С8РШ. и несврш . [нем.

trocken

3. л.

M>I .

трокирају

сув] посустајати, за­

стајкивати (о мотору аутомобила). трол, -а м, МИ. тралови [норв.

troll] 1.

мит.

натприродно биће из скандинавске митологије

дечја играчка с једним предњим и два задња

у облику патуљка, дива, чаробљака и сл.

точка.

ке симпат ичн ог лица и рашчупане косе.

2.

лут­

1271

трола

тропи

шипка с клиза­

тромбоцитопtшија, -ё ж [В , тром боцити, грЧ,

чем на крају којом се електрична струја довод и

трола, -ё ж [енгл ,

р е п(а слабост; потреба] недовољ н а количина

с контактног вода у тролејбус или трамвај,

тромбоцита у крви,

troH]

TCXII,

ТРОJlејбус, тролёјбус и тролејбус, -а м [снгл , иоНеу

bus]

возило јавног градског саобраћаја

•

на електрични погон , слично аутобусу ,

тро­

лејбускй ,

физиол , крвни угрушак од тром боци­

tr6mos дрхтање, в,

-фонија] дрхтање гласа при говору.

тром пета и трумпета в , трумбета . тромпетиста(а) в, трумбетист(а) .

та и леук оцита,

тромба, -ё ж, ген, мн, тромба и тромбй [итал ,

tromba]

обично предјуриш .

ТРОМОфонија, -ё ж [грч ,

тромб, -а м , мн , тром би и тромбо ви [грч,

thr6mbos]

тромеJlфајер, -а м [н ем , Tromm e I- fеuег] вој, жарг, истовремена паљба из већег броја топова,

метеор, јак ваздушни вртлог који се

тромп-леј, -а м [фр , иотре-I'оејI ]

1,

слик, по-

ступак у сликарству да се на дводимензионал ­

форми ра изнад веома угрејаног површинског

ној површини слике створи привидан утисак

слоја Земље и мора,

дубине и стварности.

тром ба марина, -ё ж [итал , иотЬа тагјпа] муз, гуда чки инструмент који се употребљавао од ХУI до

XIX

варка, привид, илузија,

чава апарате з а убрз авање атомски х честица.

трон, -а м , лок, тр6 н у [грч ,

века ,

тромб iiн, -ина м

2,

-трон [и зд војено и з речи (елек)iuрон] озна­

[8, тромб, -ин] биол, ензим

који дов оди до згрушавања крви ,

тромбло н, -6на м [фр ,

tromblon] вој , челични

левак који се ставља на пушку из кога се специ­ јалним метком избацује пушчана бомба,

владара; престо .

2,

thr6n os] 1,

столица

фиг, а , част и моћједног вла­

дара . б, част, моћ , углед и сл, н еке особе, об . иронично .

-троп, -тропан, -тропија , -тропски , -тро­

пизам [грч ,

окрет, смер , н ачин] у на­

tr6pos

учним терминима означава разн е врсте крета ­

тромбло нскй, -а, -о односи на тромблон,

[8, тромблон] који се ... тромБJlонска бомба 80ј ,

бомба која се специјалним метком избацује из тромблона,

тромбоза, -ё ж [нлат,

bosis,

8,

троп, -а м [лат, обрт]

1, л инг,

tropus

тромб, -оза] мед, зачепљење крвних су­

тромБОII, -6на м [л ат,

tr6pos

окрет,

2.

муз, а, текст и мелодија

уметнути у средњовековни литургијски напев, б, песничко-музичка врста настал а таквим уме­ тањем, в, у трубадурској песми , уметнут текст

trombone од иотЬа

тромБОllист(а), -ё м, мн , тромбонисти [в,

тромб опоеза, -ё ж [в , тромб , грч , poГesis ства­ рање] стварање тромбоцита ,

phlebi-

вена, в , -итис]

мед, упала вена с тромбозом,

тромбоцити, тромбоцита м, мн , [в , тромб,

који је изгу­

[8, троп] 1,

муз , средњовеков­

на збирка црквених напева , праВОСII,

ји облик византијске химнод иј е , таки она и канона .

тром бофлебитис, -а м [в , тромб, нлат,

Tropf глупан]

био игру , који је пропао; губитник .

тропар, -ара м

тромбон] муз, који свира у тромбон ,

phleps

између једне и друге половине припева. тропа, -ё м [нем ,

труба] муз, лимени дувачки инструмент ,

упала вена, према грч,

од грч,

књиж. песнички и ретори чки украс,

стилско средство .

thrombosis од грч, thJ6m-

дова тромбом,

tis

ња, промене правца или преображаја,

славу

4,

2, најстари­ 3, језгро кон­

химна од једне строфе у

неког свеца, ук рашен а мелизмима ,

О

према свецу и тропар свакоме пр ема заслузи,

тропи, тр6па м МН, [грч, геогр ,

1.

tr6pos

окрет, обрт]

појас Земље између упоредн'ика , који

- цит(и)] физиол , ситни, ћелијски , плочасти еле­

се налазе на

менти крви који имају важну улогу у з грушава­

графске ширине (северн а Рако ва обрашнuца,

њу крви; крвне плочице ,

јужнаЈарч ева обрашнuца),

1272

23 о 27'

северне односно јужне гео­

2. земље и

подручја

тропизам

YHyrap

трохёј

ових географских ширина с изразито

тропизам, -зма м [грч .

tr6pos

трофазан, -з на , -зно [ В. три-, фазан] који им а три фазе, кога чине три фазе.

високим тем пературама ваздуха.

'" трофазна струја

окрет, обрт , в .

наизменична струја с три фазе; трофазно бро­

бот . окретање биљних ор гана према

ји ло мерач утрошенетрофазне струје којије по­

извору надржаја (хuдроШройuза.м, фошошро­

де шен тако да региструј е утро ш ак струје по ни ­

Йuза.м, геоШро Йuза.м) .

жетар ифној и вишетарифној цени, у зависности

-изам ]

1.

биол . рефлексна р еак­

2.

од доба дана када се струја користи.

ција било које јединке.

тропика, -ё ж, дат. И лок. тропици [нем . Тroрј­

ka, В . тропи] мед. 1. тропска грозница, 2. водена болест, хидропика .

маларија .

пријатељем ]

тропикiiл, -ма м [В . тропски] врло лагана

од лат.

trophee

trophaeum

1.

предмет заплење н у р ату који

служи као успомена и доказ о победи .

2.

а. лов .

предмет (кожа, рогови и сл . ) који се чува као

тканина за израду одевних предмета .

тропикализац ија , -ё ж [ В . тропски] техн . за­ штита металних предмета од корозије , прим е­ ном лакова који садрже дезинфек циј ска ср ед­

успомена на успех у лову . б. сп . пр едмет који се добија као награда за постигнуте р езултате у спорту (обично пехар) .

тро ф ёјнii, -а , -о [В . трофеј] који се односи на

ства .

ТРО ПОЈlогија, -ё ж [В . тропи , -л огија] наука о тропима.

тропопауза, -ё ж [грч .

tr6pos

ок р ет, обрт , в .

пауза] метеор. вазду шни слој , дебљи н е око јед­ ног километра, између тропосфере и стратос­

трофеј . има

'" -

ПРltмерак примерак дивља чи који

вредност

трофеја;

тропосфера, -ё ж [грч .

tr6pos

ок рет, обрт , в .

-сфера] метеор . најнижи слој атмосфере који се н алази између тла Земље и тропопаузе, висок

8

и

оружје

трофичаll, -чна, - чн О = трофичкii, -а, -о

[грч. trophik6s, према trophe храна] који се од­

'"

Т РОфИ'IКИ ла ll ац

биол. узастопни редослед живих организама ко­

ји се хране једни друг има; ланац исхране .

трофологија , -ё ж [грч . trophe хран а, в. -л о­ гија] наука о исхран и .

18 km.

тропофите, тропофита ж МII ., јд . тропофi1т, ген . тропоф ита [грч .

трофеј.ю

оружје које се ч ува као трофеј .

носи на х ран у и прехрану .

фере .

између

трофёј, -сја м [фр.

од грч. (г6рајоп с п оме ни к у част п обеде над не­

tT6pos окрет, обрт]

бот. биљ­

трофонеуроза, -ё ж [грч . trophe храна, н еу­ роза] мед. поремећај у снабдевању неких дело­

ке које у време вегетације показују особине ме­

ва тела хранљ ивим матер ијама као последица

зофита, а у мировању особине ксерофита.

обољења нерава одгово рни х за овај процес .

тропскй, -а, - о [В . тропи] 1. којије својствен , који се налази у тропима.

2.

који се најчешће

трофоп лiвма, -ё ж, ген. м ... трофоплазма и

трофопл3зми [грч . rгophe храна, в . плазма] 6110Л . део цитоплазме који искључиво и ма прехрам­

користи у тропима.

тротйл , -ила м = т ринитротолуол (В . )

бену функцију .

trottinette.] де чје вози ­

ТРОфотерапија, -ё ж [грч. trophe храна, в . те­

ло од дас ке , д ва то чка и уп равља 'Ш, покреће се

рапија] мед. начин ле ч ења уз имањ ем прописан е

одупирањем једном ногом о тло, док друга но­

хране.

тротинёт, -ета м [фр .

га стоји на дас ци; уп. ромОбил .

тротоар, -ара м [фр .

trottoir]

трофоцйт, -ита м [грч. trophe храна, в. -цит] плочник, део

улице кој им се крећу пешаци. -троф, -тро фаll , -трофизам, -трофија [грч.

биол . разгран ата ћел иј а која улази у др угу ћели ­ ју и врши прехрамбену функцију .

трохёј, -сја м [лат.

trochaeus

од грч .

trokhaios,

књиж .

метричк а

trophe храна] у научн им терминима озн ачава

према trеkhеiп трчати] 1IИНГ .

исхрану, ух рањеност, н едовољну (ашрофuја)

стопа од јед н ог дугог нагла ш е н ог и једно г

или претерану развијеност (хuЙерШрофuја).

к р атког слога .

1273

троцкизам

туберкул iiн

т роцкизам, -зма м [прем а руском револуци ­ онару, политичару и тео р етичару Лаву Троц­

ком (Лев Давидович Т роцкий)

1879- 1940]

ист.

струја која се издвојила из Комунистичке пар­ тије ССС Р -а 20-их год ина ХХ века , за р азл ику од социјал и з ма Стаљ инове концепције засту­ палаје идеју светске револу ције ; ЗО-их година

труизам, -зма м [енгл . trиism] оно што је очи­ то, што не треба доказивати .

трумбета, -ё ж [нем.

трумбетист(а), -ё м, мн. трумб етисти [В . трупа, -ё ж, ген . ми. трупа [фр .

ХХ века довела је до р асце па и у другим кому­ нистичким партијама, нпр . у Шпанији.

самбл, об. путујући .

зам] ист.

1.

троцкизма.

онај кој и засту па и спроводи и деје

2.

оптужујући назив за оне чланове

комунисти чких партија у СССР-у и д ругим ко­ мунистичк им земљ ама који нису дослед но сле­ дили идеје комунизма па су од стр а не власти били излагани чисткама .

узимају главн и

trapeza] ]. сто оброц и . 2. ф lI Г. јело

за којим се и пиће који

се нуде на столу.

поз .

2.

troupe] 1. вој .

позоришн и

ан­

труст, -а м, ми . трустови [енгл. trи st] екон . об­ лик удруживања великих предузећа, банака и сл . ради заједничког наступа на тржиш ту.

труц, -а м [нем . Trиtz,

Trotz] прко с, инат, тв р­

доглавост .

труцирати, труцирам, З. л . мн . труцир ају н есврш . [нем .

тр п еза, -ё ж [грч .

труба .

трумбета] који свира у трубу; тру бач.

већа војна јединица.

троцкист(а), -ё м , ми. троцкисти [В. троцки­

Trompete]

trotzen]

пркоси ти , инатити се, ис­

пољавати тврдоглавост .

туба 1, -ё ж [лат.

tl.1bl.1S]

амбалажа за креме, па­

сте и сл . у облику цеви која је с доње стране за­

тр пезарија, -ё ж [В . трп еза] просторија у ко­ јој се уз имају главн и об роци .

труба, -ё ж [итал .

творена, а с горње има затварач на завртањ по­

моћу кога се отвара. & Еустахијева

муз. лиме ни ду­

tromba] ].

вачки инструмент који има са виј е ну цев и пи ­

-

анат. уну­

трашњи део уха.

ryба 2 , -ё ж [н ат.

tuba]

муз. а. врста усправне

направа на возилима помоћу које возач

војне трубе код старих Римљан а. б. дувачки

даје звуч н е с игнале . З . жаРI·. онај који се недо­

лимени инструмент из породице ро га који има

вољно разуме у посао који обавља, који слабо

нај дубљ и регистар. в. код оргуља , педални ре­

ради.

гистар од

сак.

2.

т р у бадур , -у ра м [фр .

зички инструмент с два реда хром атски згла­

путујући п р ова нсалск и певач у средњем

шених челичних цеви учвршћених на једном

trobador,

пре ма

веку, песник витешке љубави .

2.

фиг. песник

који хвали жену и њену ле поту.

трубач, -а ча м [В . труба] трубу.

степени; језичњак .

troubadour од прован­ trobar наћи , саставити]

салског

1. ист.

8 до 16

2.

1.

онај који свира

одређе н е вој ничк е р адње.

цев , в . -фон ] муз . му­

постољу ; кад се ударају маљићима, дају звук

тубе раll , -ана м [В . туберкулоза] жарг . кој и ј е оболео од туберкулозе .

туберкула, -ё ж [пат .

труб ити , -нм нссвр ш . [В . труба]

1.

давати

звуч не сигнале притиском на трубу у возилу.

2.

фиг. разносити, ширити гласи не , сензацио налне

вести. З. фиг. досађ ивати причањем, за новетати .

trouvere]

tuba

сличан зво нима .

војни к који зву ком трубе оглашава

т р у вёр, -ера м [фр.

туба фОI\ , -а м [лат.

" СТ. средњове­

ковни песник и музича р на д воровима северне

Француске.

tubercl.1lum]

анат. чво ­

рић, квржица од везивног ткива најч е шће у плућима код оболелих од туберкулозе .

тубе ркул изација, -ё ж [нлат.

tuberculisatio]

мед . стварање туберкулозних бацила у телу , за­ раженост туберкулозом.

тубе ркулiil\, -ина м [нем .

Tl.1ber\rulin,

в . ту­

беркул( оза), -ин] фарм. суспензија делова баци­

трудода н, - а м [рус . трудодень] и ст. радни ,

ла туберкулозе којаје прочишћена од чврстих

тежачк и дан; мера УJlоже ног рада у з адругама.

материја и беланчевина, а користи се при ди-

1274

тулумба

ту беркул оза

ј агнози туберкул озе,

CTe'ieHOI'

односно

процењивању

иму ни тета н а изаз ива'iе ове болести.

ту б е ркулоза , - ё ж [нл ат.

В . ту­

tubercu10sis,

беркула, -оза ] мед. зараз на, л ако преноси ва бо ­ лест

'iOBeKa и

ж ивотиња коју изазива Ко х ов ба­

цил, на п ада п лу ћа, бубреге и сл . ; сушица, јек­

ти ка . • гал опирајућа -туберкулоза која се на­ гло развија .

Тудешак, - шка м [итал.

гюкр . заст.

Tedesco]

Немац .

,.укан, -ана и TYKall, - а м [фр.

tucano

од тупи

ttlcan]

totlcan

од п орт.

зоол . птица , Rћаmрhаs t оs

/Осо, која живи у Мекси ку и Бразилу , одл ик ује се и з р аз и то великим кљуном .

...укул, -а м [егз . tukн1] етнол . колиба у н е ки м афричким земљама (Сенегал , Суда н ) која им а

...у бе ркулОзан, -з на , -зно [нлат. tubercu10sus, В. туберкулоза] који ј е оболео од туберкулозе , који испољава с и м п томе туберкулозе ; суши ­

'iaB, јеКТИ'iа в .

изглед

'iYHa.

туда, -ё ж [према руском граду Тули] ср еб р­

нина украшен а малим шарама , мустрама , која се израђује у руском граду Тули .

туберкул оетiпиц и, туберкулостатйка м мн . [В . туберкуло(за), - статик] фарм . лекови који се примењују у ле 'i е њ у туберкулозе и 'iије се деј ­

•

тула-ере­

бро сребро пронађено у руском граду Тули . туларемија, -ё ж [1'lрема Туларској обл аст и у Калифорнији , в . -емија] мед. з аразна болест

ство огледа у сузбијању раста и развоја Кохо­

коју код глодара , неких птица , Домаћих живо­

вог бацила .

тиња и људ и из азива бактериј а

тубе р кул от ик В . туберкулот ичар .

rensis ; з е'iја

тубе ркул отичар, - ара м [В . туберкулоза] мед . болесник који пат и од туберкулозе .

тубе р оза , -ё ж [нлат.

tuberosa,

према

справљање п арф е м а.

...убул Оз ан , -з на, -з но [нл ат. tubu10sus, према цев] кој и им а обл ик цеви ; цеваст .

tubus

...убуе, -а м [лат.

tubus] ц е в , об . ОПТИ'iКИХ ин­

струмената.

tug од

коњск и р е п ПРИ'iвршћен на врху ко ­

tUg]

пља као застава што је о з на'iавало достојан­ ство паше (п рема броју туroва) .

ност од ар.

!Ugyan

осилити] раскошан живот;

...у гла, -ё ж [тур .

t1.lg1a од л ат. tegu1a] 1. опека,

цигла.

2.

од п ере.

tUlbent

.

тулбента, -ё ж [В . тулбент] етнол . врста же н ­ ске капе.

тулек, - а м, мн . Т)lJlеци [тур . dЫek мал а д иња у бостану] п о кр . човек ниског раста.

према лат.

Thtl1e

тугл иј а, -ё ж [ту р .

thtl1itlffi,

анти'iКО име з емаља на северу

Европе] хем . хемијски елемен т из групе ретки х з емаља, атомски број

од тур .

tUlbent

69,

симбол Тт .

tu1ipa

2. покр.

tu1ipano 1. б от. породице Lilia-

жарг. глупавко , глупан.

ТУJlУМ и тулум, -а м [тур .

mos] 1. еТЈЈОЛ .

од ИТЮЈ .

турбан од пере . dШЬепd]

украсна биљка из рода Тulipa , сеае; лала.

цреп .

dtilbend]

чалме, завоје .

тулипан, -ана м [нлат.

,.угја н , -ана м [тур. tugyап обест, претера­ уживање

,.улбе нт, -а м [тур .

танко платно фине и зраде које се користи за

тулијум, -а и ,.улЙј, -ија м [нлат.

туг, туга м, м н . тУз и, ге н . туг6ва [тур . пере .

тулбан в . ,.у рба •• .

тулбе в . туРбе .

tubero-

sus 'iBOpHoBaT] бот. би љ ка и з пород ице суновра­ та, Polyanthes tuberosa, која се употребљава за

лат.

Fran cisella tula-

куга .

tu1um од грч . ty1 e2. а. жарг. з аба в а

мешина за вино.

tug1u, према в . туг] ист. па­

организована у кући , диско-клубу, стадиону,

ша с јед н им и л и више тугова којима се мерило

спортској дво рани и сл. б . БУ'lна забава, пиј а н ­

његово достоја н ст во .

ка , лумперајка.

...угрик, -а м, м н. ту грици [монг. ба н к.

100

HOB'iaHa монга.

t6grog

круг]

ј ед иница у Монголији, садржи

тулумба и тулумба, -ё ж [тур . итал .

tromba]

покр .

1.

tu1t1ffiba

од

црево као део ватрогасни х

апарата, или црево з а ГlOливање башта , пра-

1275

тупё

жњење јама и СЛ.; пумпа, шм р к.

2.

кул ин . слат­

киш, колач оријенталног порекла.

ryЛУМ Иll а и тУJlум ина , -ё ж [тур . етнол. велика мешина.

2.

tulumina] 1.

хије узимале од виноградара .

тумзнл ије, тума нлија ж МН . [тур. штап крат­ ке широке гаће од перс . шпЬап гаћ е] етнол. шал­ варе, димије.

t)lmbos] ист.

надгробни споменик који је по обл ику слича н а нтичком са ркоф агу, али тело п окојник а не по­ чива у њему, већ у крипти испод њега.

перс.

понтон од

реп, крма, перс.

Дунавом, Савом и Купом.

тумбати, -ам несврш . [в . тумбе] екс пр . превр­ тати, копати по сандуку, шкрињи и сл. тражећи

нешто, тако да се о но што је било на д н у нађе на површини и обратно.

тумбе и тУмбё ПРIIЛ. [тур.

t1.1mbe] експр. жарг.

изврнуто, обрнуто; н агла вачке .

тумбеfi ија, -ё ж [тур . од итал .

tobacco

t6mbeki

некој забити . О отиfiи у ТУllгузиј у отићи У неки далек и забит крај ; отићи богу иза леђа.

тУндра, -ё ж [рус . тундра од лат.

tiindar] 1. бат.

биљне зај еднице у арктичкој зо ни Азије и Аме­

рике (лишајеви, маховине, ни ско грмље).

2.

геогр . огољено подручј е без растиња у арк­

од перс .

тунёл, -ела м [енгл .

tunnel

од стфр .

tonnel

бу­

ре] пролаз прокопан и с под земљ е, пробијен кроз брег и л и испод ре к е; подземни пут (наро­ ч ито желез нички) , подземни пролаз, подземни ход ник .

ту ника, -ё ж, дат. И лок . ту ници [ пат. ист. у старом Риму, хаљина без р укава.

tunica] 1. 2. слично

скројен горњи део оде ћ е, об . нешто изнад коле­ на ИЈЈИ до колена .

3. а н ат.

а . оп на у зиду шупљег

орга на. б . беоњача и рожњ а ча ок а.

tenbakU

дуван] врста навлаженог дува­

ту никати , туниюiта м мн . [пат.

tun icata]

ЗООЈI.

група ситних, искључиво морски х живо тињи­

на који се пуши на наргилу .

ца чије ј е тел о прекривено посебни м заштит­

тумесце llција, -ё ж = ту мсфзкција (в . )

тумсфз кција, -ё ж [lIлат.

тунгуз ија, -ё ж [рус . тунгузия , регија у Си­ биру] жарг. дале ка , забита земља , далеки крај у

мр з нуто.

tombaz

baz који се игра] ист. пом. др вена лађа носивости 6- 7 t кој а је п лов ила dum

тУнгстен в . вОлфрам .

тичкој регији на коме ј е зе м љиште стално за­

тумбана ц, -нца м в . ry рбан . тУмбас и тумбас, -а м [тур.

.. ty"a-КЈlИпер брод с којег се лови туна по­

моћу удица .

ист. порез који су спа ­

тУмба, -ё ж [лат. штЬа од '1ЈЧ.

са .

t1.1mefactio]

ним слојем , туником ИЈЈИ пл а штом ; плашташи .

надуве­

ност, отежаност.

тумор, -а м [лат. штог] мед. изра штај код чо­ века или животиње, настаје бујањем ћелија тки­ ва које потискују здра во ткиво ... беНИГIIИ

-

туницеЈlа, -ё ж [лат.

tunicella]

кат. горња оде­

ћа католичких свештеника коју но се преко ал­ бе за време све чане мисе.

туњ в . тУ на .

зло­

тупзмаро(с) и тупамз ро(с) , -а м [према

ћудни тумо р који може да метастаз ира ; карци­

псеудониму Тупак Амару перуанског Инди­

ном, рак .

ј а нца Кондорканкви

доб роћудни, безопасни тумор ; малиГlIИ

-

тУмо ралнй, -а, -о и ТУ МОрIIИ, -а, -о [в. ту­ мор] чијије уз рочник тумор, којије од тумора .

11'мулт, -а м [лат.

tumu ltus]

жар г . бука , вика,

tum1.111.1s] ист. хумка од зе­

мље испод које се н алаз и један или више гро­ бова; могила.

1276

Condorcanqui),

који

прип ад ник ле вичарске гериле у Уругвају која се борила против д иктату ре од

1963.

до

1984.

11'пан, -а м [в . тимпан] муз. етнол . велики бу­ бањ ; тапан.

тупё, -са м [фр .

ту на, -ё ж [далмат. tuпа од '1ЈЧ . морска риба,

а.

године .

галама; немир.

тУМУJlУС, -а м [лат.

(1.

се у ХУIII веку побунио против Шп анаца] ист.

thYnnos]

зоол .

Thynnus Ihynnus, врло укус но г ме-

toupet] 2.

који под иже фризуру .

жарг.

1. ум етак за

косу

мања перика која по­

крива ј едан део власишта .

тУ р гор

тупфер

тУпфе р , -а м [ аустр . нем.

Tupfer од tupfen до­

турбо- [лат.

turbo

в ртлог, витло] као први

диривати] кугл ица вате или газе која упија крв

део р е чи з н ачи да д руги део р ечи: а . ради

или другу теч ност .

турбински погон . б . жарг . да се брзо креће , да

тУр, -а м, мн . турови [тур.

oturmak сести] 1. а.

задњи део пантал она. б. задњи део чакшира или шалвара.

2.

зоол . врста кавкаског говечета,

гаји се због меса и крзна . З . стражњица . О па­ сти на

-

дож ивети велико изненађење .

тУра 1, -е ж [фр .

2.

сп . у напред планиране , обично више­

дневне или вишесатне маршруте , етапе крета­ ња по при роди .

тУра 2 , -е ж [тур .

tura, tugra од старотурског tugrul врста сокола] 1. ист. службе ни монограм султана којије утиснут на новцу , ферману и др.

2.

ПоКр . страна кованог новца на којој се налази

лик владара, "гла ва", за разлику од друге стра­ не, "писма" .

... тура-јазија дечја игра бацања

кованог новчића у вис и погађање да ли ће па­ сти на туру ил и ј аз ију .

туража, -е ж [фр.

tour обрт] мех. број обртаја

мотора у одређеном времену .

тУрба lt , -ана м [ием. ТигЬап од тур . пере .

diilbend] 1. ПОКр.

ttilbent од

повез за главу од нарочи­

то умотане лаке тканине, об . у Индији .

2. зоол . а.

морски јеж, рода

Cidaris cidaris . б . морски пуж из Turbinidae од чије се седе фасте љуштуре

турбогеllсратор , -а м [В . турбо- , генератор] техн . електрични генератор који ради на погон

парном или п арном турбином.

бо- , динамо] техн. динамо на турбински погон .

турбокомпресор, -а м [В . турбо-, компре­ сор] техн . компресор у коме се ваздух, гас или пара сабијају помоћу центрифугалне силе.

тУрбомлаЗltй, -а, -о [В . турбо-] техн . који се покреће и лети на моторни и млазни погон . аВИОlt авион који лети на МJlазни погон;

-

... МО­

тор в . турбомОтОр. турбомотор , -о р а м [В . турбо- , мотор] тех н . врста проточног млаЗ IIОГ мотора који ваздух неопходан за саго р евање усисава и потискује помоћу центрифугал н ог компресора .

турбопумпа , -е ж [ В . тур бо-, пумпа] тех н . центрифугална пумп а у којој се одвија процес супр ота н оном е у турби н ама, тј. окретање л о ­ патица рото р а п окреће околну течност или гас .

тур'борсактор, -а М [ В . тур бо-, р еактор] техн . мотор на млазни погон .

тУрбо-фолк, -а М [В . турбо-, фолк] муз. му­ зички правац настао у Ср бији 90-их година ХХ

израђује накит .

тУрбе, -ета с [тур . ttirbe од ар . turbli] етнол . исламски надгроб ни споменик који се обично

века, који комбинује електронски поп и рок с оријентал ним мелосом.

турбулснтан, -тна, -тно [лат.

налази уз џамију.

турбtщар, -ара м [тур .

ttirbedar,

В . турбе, п ере.

-dar од dasten имати, држати] покр. чувар турбета. турбеларије, ту рбеларйја ж, мн . [нлат.

bellaria]

појачано рад и.

турБОДИllамо, -а М, МН . "гу рБОдИllама [В . тур­

tour] 1. круг и ли етапа у пре­

лажењу одређене деонице пута, у испијању пи­ ћа и сл .

на

tur-

зоол . пљоснате гл и сте које н астањују

слатке или сла не воде и влажно земљ иште .

турб идитёт, -ета м [л ат.

turbulenttls] 1. 2.

који настаје , којије захваће н турбуленцијом .

н ем иран , про ме н љив, бунтован, необуздан . турБУЛСНТIIОСТ, -ости ж [В . турбулентан] особина, својство онога што ј е турбулентно.

турБУЛСlluија , -е ж [лат.

turbulentia] 1. метеор .

turbidus узнемирен]

ВРТЈ10ЖНО, усковитлано кретање ваздуха у ат­

знатно смањена бистрина вода услед присуства

мосфери које н аступа услед промена вазду­

честица орга нског или неорганског порекла .

шних слојева .

турби на, -е ж [фр .

turbine од лат. turbo вр­

тлог, витло] техн. е нергетско постројење којим

2.

н емир, преокрет, об . у дру­

шт веним догађајима.

тургор, -а м [лат.

turgor

набреклост]

1.

бот.

се кинетичка енергија неког струјања претвара

нап етост у биљним ћелијам а као последица де­

у

ловања унутрашњег осмотског притиска .

механички

(водена

-;

рад

uарна

преко

-) . •

ротора

с

тУрБЙIIСКЙ .

лопатицама

2.

физиол . нап етост ткива као послед ица оптимал -

1277

туризам

турпитуда

не испуњености о ргани зма водом и електроли ­

се јављ а у раз нобојним облицима , бруси се као

тима.

д раги камен .

туриз ам, -зма м [ фр.

tourisme,

према

tour

тУрмар, -ара м [В . турм а] гонич у каравану .

обилазак, путовање ] привред н а делатност која организује путовање, смештај и р аз оноду у ме­ стима привреме ног боравка.

турнаuија, -ё м [тур . ждраловим а,

једног рода јаничарс ке војске.

туризм ологија , -ё ж [В . тури зам, -лог ија] на­ учна дисциплина о туризму.

ry ринг, -а м, ми. тУринзи [енгл. touring од фр.

tour путовање] туристичко тур ирати, турирам,

tourieren]

тур н еја , -ё ж [фр. ње .

3. JI . ми. турирају иесвр ш .

жарг. за гревати мотор аутомоби­

ла давањем гаса.

турникёт, -6та и турникё, -еа м [фр .

ql.let] 1. обртна рампа

ту ристичкй, - а, -о [В. турист] који се односи тивни центар комплекс спортских објеката и пратећих садржаја у једном туристичком ме­ сту.

туркесати, -ам н есврш. [тур .

Ti.irk

Турчин од

ryрнйрl, - ира м [нем . Тиmјег] а. ист. такмиче­ ње витезова у ратним в е штин ама н а дворовима

владара . б. спортско и ша хо вско такмичење из­ међу већег броја у чесника у више наступа .

турнйр2, - ира м [ фр. tОl.lmше] заст. јастуче које се подметало под горњи део сукње позади рад и наглашавања облина .

турнйрскй, -а, -о [В . турн ирl] који се односи

гово р ити турск и.

туркол ог, -а м, ми . турколози [срлат. Тшсus , грч. Тошk6s турски, в. -лог] који се бави турко­ логијом.

туркол огија, -ё ж [срлат.

TurCtIS, грч . Tourk6s 1. научна ди сцип л ина која се

бави п р оучавањем турског језика , књижевно­

сти, култур е и историје .

2.

л ингв. проучавање

на турнир. А - начин такмичењ а такмичење у

ком е играчи од играју већ и број сусрета ради брзе селекције.

TYPIlYC и TYPIIYC, -а м [срлат . t:uml.ls од лат. tornus од грч. t6mos шестар] 1. р едослед по коме више особа узасто пно обавља неки посао . 2. р аспоред наставе у школам а и на факултетима .

3. пом .

турско-татар ских ј езика.

туркол ошкй, -а, -о [В . тур колог] који се од­

tyP-оператор, -а м [енгл.

турко фил, -а и туркофил, -ила м [срлат. Тш­ I'РЧ .

Tourk6s турски ,

В. - фил] који воли Тур­

вања.

грч.

Tourk6s турски,

Tur-

В. - фоб] који мрзи Тур­

турма, -ё ж [лат. tuгma]

1. ист. вој . одред који 32 коња ника .

су у старорим с кој војсци чинила група људи.

3.

караван .

турмiшйн, -и н а м [н ем. Тuгmаliп од егз.

malliya]

1278

организатор туристичког путовања .

са

косо

урезаним

torpi.i] челични ручни алат

ЗУ llцим а

за

стругање

повр­

шинског слоја метала или дрвета при ликом об­ р аде.

ке и све што ј е турс ко .

2.

2.

ТУРllија, -ё ж [тур .

турко фоб, -а и ту ркофоб, -6ба м [ срлат.

tOl.lroperator] 1. тури­

стичка аге нција која ор ганизује туристичка путо­

ке и све што је ту р ско.

cus,

редослед при стај ања бродова уз обалу за

укрцавање и ли и скрцавање терета.

носи на туркологе и турк олог иј у.

cus,

мед. инструмент за

2.

стезање крвних судова ради заустављања крва­

touriste] пут­

на туризам и ту ри сте. А туристичко-рекреа­

турски, в. -логија]

tOl.lmi-

на пролазима да би људи

улазили један по један .

ник који путује ради одмо р а и р азо ноде.

Turk]

tOl.lmee] 1. кружно путо ва­

п уто в ање уметн ика, спортиста полити ­

р ења.

ryрист(а), -ё м , м и . тУ ри ст и [фр .

ар.

2.

чара и сл . на гостовањ им а .

путовање; обилазак

занимљив их локалитета .

[нем.

t:l.lmac l досл. ловац са t:urn a жд рал] припадник

према

турпијати , -ам несврш . [В . турпија] обрађива­ т и (обично метал) стругањем помоћу турпије.

турпитуда, - ё ж [лат.

tor-

минер . боро с иликат алум инијума који

t:urpit:udo] лош

глас који

прати неку особу због њеног н еморалног пона­

шања ; јавна срамота.

тур-ретур

tYp-ретУ р, -а м [фр .

одлазак и по ­

tourretour]

тУрћија, -с ж [тур . ма

Turk

туторијал , -ма м [лат.

ttirkiye од ар. turkiyyii,

пре­

тУтiiрскй, -а, -о [в . тутор] кој и се односи, ко ­ ји прип ада туторима.

турћијiiт, -ата м [тур . мн .

turkiyyat,

ttirkiyiit од ар. мн . -iyyat] ). тур­

према Turk Турчин , суф.

ски начин живота.

2.

в . турколОгија .

туторство, -ства с [в . тутор] старатељски, заштитнички однос тутора према особама које су му пов ерене; старатељство .

тYPYH ua, -с ж [тур. turuпr;: од ар .

turung]

бот. врста поморанџе,

[јиm уаг, аmага

turung ил и Citrus аигаn ­

тУтун, -а м [тур.

турунuй прид. индекл. [тур.

turunr;:u,

в . турун­

тУршија, -с ж [тур . tur~u од пере.

гаји и продаје дуван.

тУФ, -а м [итал .

turs, turus

тусикул:iц ија, -с ж [лат.

В . туту н ]

тУсис, -а м [лат

tussis]

tussiculatio,

према

tufo од лат. toftlS] ). минер . ка­

туфахија, -с и туф ахиј а, -с ж [тур .

Tuscu)anum] ).

и ст.

чувена Цицеронова вила у близини Тускулу­ је он провео своје најсрећније дане .

2.

шећеру и надевен е орасима.

туфегuија, -с м = туф ек'шја (в . )

фиг .

мирно сеоско бо р ави ш те неког научника или државника .

тУ фек , -а м, МН. туфеци [тур .

ttifek, tUfenk пу ­ tufenk оружје којим се гађа] покр . 1. пушка ; кубура . 2. пушкар.

шка од пере. кратка

tute)a]

заст. стара­

тељство над малолет ницима или душевним бо ­ лесницима.

фела рнй, -а, -о [лат.

tutelaris, в. тутела] ста­

ратељски, зашт итничк и .

tutti]

tutti frutti] ).

сви

плодови.

2. кули н . јело од мешавине различи тог 4. врста модер ­ ног плеса којије настао) 964. г. У Италији (ПJlе­ фиг. мешав ина , смеса.

сачи су орга низовани у редовима ј едан за д ру­

в. туфек]

).

ор ужј е; п ушка р . ШКОМ .

3.

tUfek-

покр . који и з рађ ује и продаје

2.

110Кр . војник наоружан пу­

ист. припадник СУЈ1танове гарде у Тур­

тУткало и тут кало, - а м [lУ Р.

tutka)]

ле п ак

добијен специјал ним поступком пре р аде ко ­ стију и коже животиња.

tutor] ) . коме

тУцак, -а м, мн . ryцаци [тур . ник од

tutmak

заробљс­

покр . који скупља новац за сопствени откуп.

туце, -ета с [нем . Dutzепd] скуп од дванаест истород ни х предмета.

tur;:, tuщ]

110КР . бронза .

туш 1 , ту ш а м, МН . тушеви [фр.

dOllche] 1. уре­

ђај у купатилу за прање под јаким млазевима воде.

су на старање

tutsak

држ ати, прихватити; ухватити]

тУч, ryча м [тур.

гим и плешу д ржећи се за струк).

тУтор, -а м [лат.

туфекчија, -с м = туфеГUltја , -с м [тур.

r;:i ,

ском царст в у.

св и.

фи -фрути, - иј а м [итал.

ttiffahiye

слатко оријентално јело, целе јабуке укуване у

ма (данас Фраскат и), у старом Лацијуму , где

фела и тутела, -с ж [лат.

2. тканина

од уп р едених нити конопље и говеђе ДЈ1аке.

од ар . tufГa~i yyii, према tufГаhјабука] ПОКр . кулин .

кашаљ .

Тускулану м, -а м [л ат.

). који

која послужује

мен који је настао слепљивањем честица вул­

кашаљ] мед. сув и кашаљ .

3.

ttittincU, 2. особа

канско г п епела и другог материјала.

чува за зиму.

воћа.

покр . СТIЮЛ . дуван.

дуваном.

кисело] ПОКр . кулин. у кисељено поврћ е које се

фи [итал .

ttittin]

туту нuија , -с м [тур .

L.

џа] који је боје туру нџе; наранџаст .

tussis

заст. облик

ј ед ним студентом ; менторство.

Турчин, суф . -јууа] турска изворна на­

родна песма.

пере.

tt1torit1s]

наставе на ф акултету у коме наставник ради с

вратак.

2. муз.

кратко и снажно оглашавање орке­

стра ("муз ички удар") у знак об раћ ања пажње

СJlужбено повере н е малолетне, болесне, оне­

на го ворник а или као свечани поздрав . О хла­

моћале и сл. особе.

даl!

јим поступцима.

2.

ф и г. који управља нечи­

-

догађај суп р отан очекиваном; изненадно

р азочарање.

1279

туширати (се)

туш 2 , туша м, мн. тушеви [нем . Tusche од фр. toucher] 1. врста водене боје (начињена од чађи и пигмената). 2. а . техника цртања помоћу та­

земљу, што зна чи да је побе ђен .

кве боје. б. цртеж у тој техници . З. c Гl . крај бор­

у јачини удара у ди рке клавира.

бе у рвању када рвач држи противника положе­ ног на обе лопатице на струњачи.

тУшз, -ту ша м, мн. тушеви [нем .

1280

tot1cher] 1. сп.

тренугак када

2.

муз . разлика

туширати (се), туширам (се), З. л . рају (се) несврш . [ фр.

Tusch] муз .

музички поздрав који обично изводе дувачк и инструменти и удараљке.

тушё, -еа м [фр.

рвач који је на земљи додирне обема плећкама

купати се

MII .

туши­

tot1cher, в. туш] 1. прати се, испод туша. 2. сп. оборити противни­

ка на тло (рвање) . З. цртати тушем .

Ћ Ћаба, -е ж [тур . Юibе од ар . муслиманско

свет илиште,

стог облика у Меки . Ћаб е .

..

коцка]

ka'bli

грађевина

1.

коцка­

kafir]

не­

ћафирлук, -а М, МН . ћафирлуци, ген . МН . ћа­ фирлука [В . ћафир] неверништв о, атеизам ; не­

git од пере . kagaz] 1. хартија. 2.

муслиманство.

ka-

писмо ; спис, по­

тврда. З . папи рни омот.

1.

kebe]

ђуј е ћебад .

ћакулати, -ам несврш . (гл. им . ћакулање, -а с) [в. ћакуле]

ћебе, -ета с, мн . ћебета , ген . мн. ћебета ; з6 . ћё­ бад [тур .

покривач без поставе, об. од вун е.

ћебеuија, -е М [в . ћебе] онај који прави , и зра­

ћаја, ћај о в . ћехаја . б рбљ ати , чаврљати , ћаскати.

2.

ћебеuЙјскЙ.

•

ћевабuија, -е м [в . ћевап] онај који п ече и продаје ћевапе и друга јела од меса која се пеку

на рОШТИЉу .

огова рати.

ћакуле, -ула ж мн. [ИТ3JI . венец . сјасо1а] бљање , чаврљање, ћаскање .

2.

1. бр­

говоркање , гл а­

•

ћевабuЙјскЙ .

ћевабuйница, -е ж [в . ћевабџија] угоститељ­ ски објекат у коме се пеку и продају ћев апи и слична јела с роштиља.

сине .

ћао [итал. сјао од венец.

s-ciavo роб,

у см ислу

"слуга сам покоран"] здраво! ћар, ћара и ћара м [тур .

kar od

"СРС.

зара­

kar]

да, добит; корист.

ћа ри ти , ћарйм с врш . И н есврш . (гл . им . ћарё­ ње, -а с) [в . ћар] зар ад ит и , профИl'ирати .

ћа рuија , -е м [в. ћар] гујући, трговац .

2. о нај

1. онај

који зарађује тр­

који у свему тражи соп ­

ствену корист и интерес .

ћаса, -е ж, ген . МН . ћаса [тур .

kasc од перс. kase]

здела, чинија, посуда .

2.

чино вник, канцеларијски службеник .

ћатин/ћато в, ћатинскй. ћатиб, -а М, мн . -и [тур .

1. писар . 2.

katib од

•

пере .

katib

пи ­

ћаТИЧИНI

nej.

писарчић, пи ­

комад меса испеч е ног на ра­

жњу или на рош тиљу .

ћевапчићи, -йћа М мн . [в . ћ е вап] ваљушци од мле веног меса који се пеку на роштиљу.

ћезаl1, -а па м [тур .

kezzap од п ере. tiz аЬ оштра

вода] азотна кисел ина ; водени раств ор азотне кис ел ине .

ћеиф, -а м, мн . - и, ген . мн . ћёйфа = ћеф , ћефа

м , М II . ћефови,

l' eH .

м н . ћеф6ва = ћеф, - а и ћеф, ће­

фа , МII . ћ ефови , ген. мн. ћ еф6ва м [тур . воља, Ilро хте в .

2.

keyif од ар .

доб ра воља, добро

расположење, весеље, уживање.

ћеифити , - йм lIесврш . [в . ћ е иф] иф , прохтев .

писац . З . мудрац , учењак .

ћитица, -е м [в . ћата] ДСМ. скарало .

ћевап, -а па м, мн . ћевапи, ге н . МН . ћевап а [тур.

kebap од ар. kiibiib]

kiiyf] 1.

liaTa, -е, ћато, ћате/ћата [ хип . од ћатиб , в . ] 1.

сар]

од ар .

ћаба, -е ж ходочашће до

2.

ћаге, -ета с, мн . ћагета, ген. МН . ћагета [тур .

•

kafir

ићи на ћабу ићи на хаџилук до Ћабе . О

спремати се као на ћабу с поро се спремати .

писар .

ћафир, -а М , мн . -и [тур .

верник, ате ист; немуслиман .

2.

1.

имати ће­

бити весео, добро расположен.

ћеифли = ћ~фли прид. индекл . [тур .

keytli,

В.

ћеиф] весео , добро расположен ; припит .

ћеифсуз, -а м , мн . - и [в . ћеиф , тур .

-siz без]

н е­

рас поло жен , безвољан; болестан .

128 1

liејф

liесар

liејф итд. В . liеиф итд.

IieMepZ, -а м, мн . - и , ген . мн . ћёмёра [ту р. ke-

liела, -ё ж, МН . ћёле , ген . мн . ћёла [тур . kel од пере .

глава]

ke1

не расте .

1.

део главе на коме коса више

красте на глави .

2.

liелав, -а, -о [В . ћела] који нема косе на глави . ген. МН. ћёлаваца (ж . liелавица , -ё) [В . ћелав] онај који је ћелав, који нема косу.

liелавити, - йм и liе.шlвити, ћелавйм несврш . (гл . им . liелављёње, -а е) [В . ћела] постајати ћелав .

liелавост, -ости ж [В . ћел а] особина, својство онога који је ћелав , који нема косу .

Ћеле-кула [тур . , в . ћела , кула] јез иви споме­ ник близу Ниша, који су Турци саградили од

лоба ња Срба погинулих у бици на Чегру

1809.

liелеп йр, -а М , МН . - и , ген . МН . ћёле пйра и liе­ лепй р, -и ра М, МН . ћелепири, ген. МН . ћел е пира

ke1epir] 1.

ла ка зарада, добит.

плен;

2.

пљачка .

liелепош, -а М, МН . -и И liелепош, - оша М, МН . ћелепо ши , ген . МН . ћелепоша = liелепуш, - а М , мн . -и liелепуш, -у ша М , мн . ћелепуши , ген . мн . ћелепуша [тур . kеНерщ од пере . вало за гла ву]

1. плитка

kellepus покри ­

плете на капица која се

носила и спод веће капе око које се омотавало платн о .

2.

капица коју свештена лица носе ис­

под неке д руге капе , шешира.

liелија, - ё ж, ген. мн . ћ ёл йја [Нll>Ч . kеШ од и тал . сеНа, од лат. сеНа]

1.

б иол . основни елемент,

основ на јединица грађе живих бића .

2. соба, са­

мица (об ично у манастиру или затвору). З. основ на јединица неких политичких организа­ ција, нај ч е шћ е комунистичких партија.

у саћу које пр аве пчеле и осе .

+

окце

4.

liелЙјскЙ .

liело, ћелё и ћела М [В . ћ ела] хип . и ш аљ. онај који је ћелав , ћелавац.

ћелавац .

liемал, -ал а м [тур . ke ma1 од ар . kiimiil]

1. са­

вршенст во, потпун ост; вр хун ац моћи, славе,

2.

ћенар, -ара М [тур .

kenar] 1. крај , иви ца. 2. вр­

ста танког платна ; одећа од таквог п латна . З . врста веза на пешкиру .

liеневйр, -а М [тур. kenevir од лат. canabis] 1. конопља .

2.

конопац, уже .

ћенифа, -ё ж [тур .

kenef, kenif од ар . kiinf за­

шт итити (од погледа) ] нужник , клозет .

liепенак, - ёнка м, МН. ћепёнци , ген . МН. ћепе­ нака [тур .

kepenk]

дрвено прочеље дућана или

радионице које чине три кап ка, при ч ему се два подижу , а доњи спушта и подупире р ади изла­

гања робе и седења купаца.

+ ћепенач кЙ .

ћерамид а , -ё ж [нгрч . keramida од грЧ. ke ra-

mos

глина, уп . керамика] цреп ; опека .

ћерана = ћерхана (в . ) liервиз В . ћервиш . ћервиш, -а М , МН . - и , ,·е н . МН . ћ ёрв йша [тур . yeгyj~ из пере. ] сос, у мак .

ћеремит, ћеремида [тур .

keremit из грч . ] В .

ћерамида. ћереста, -ё ж [тур . грађа.

2.

kereste из п ере. ] 1. дрвена

материјал, гра ђа , прибор .

ћерећа, -ё ж и ћереће, -ета е [тур . платно проткан о с ви лен им нити ма.

kereke] 1. 2. врста

огртача .

liерпич, -а м , МН . -и , ген . МН . ћёрпйч а [тур . kerрј у ] сирова , непечена цигла .

ћерт, -а М (06. У МН . ћертови ) [тур . kertik] урез , усек на греди ; угао доб иј ен укрштањем греда на забату брвнаре.

ћелоња, -ё М [В . ћела] пеј. онај који је ћелав,

богатства .

liемерли ПрИД. индекл . [В . ћемерZ] који је гра­ ђен на СВОД.

liелавац, -авца М, ВОК . ћёлавче, МН . ћёлавци ,

[тур .

тег] своД, лук .

физичка и умна з релост, дора­

liерхана , -ё ж, ген . МН . ћерхана [тур. од пере .

karhhane] 1.

рад ионица.

kerhane 2. јавн а кућа,

бордел .

liерчиiiо, -а е [тур . уегујуе од пере . сагсиЬе] прозор с ки оквир .

СЛОСТ.

ћема н е, -ета е [тур . keman гусле, виолина од пере .

keman]

ћемер', - а м , МН. -и, ген . МН . ћё мёра [тур. тег] вац .

1. мушк и кожни појас с преградама 2. богато у краш е н женски пој ас.

1282

ћеса в . кеса . ћесам, -с ма М. [тур .

виолина.

ke-

за но­

kes im] срећа (06. у изразу

купити Ila ћесам купити н а срећу) .

ћесар, -а м, МН. - и ["грч . kaisar од лат. caesar, према Гају Јул иј у Цезар у] цар.

+ ћесар скй .

ћесатлук

ћопав

ћесатлук, -а и ћесатлук, -а М, МИ . ћесатлуци и

ћилимар, -а ра М, МИ . ћил имари , геи . МИ . ћили ­

ћесатлуци, гсн . мн . ћесатл)iкii и ћесатлукii [тур. ke-

мара (ж . ћилимарка , -ё ж, дат. И лок . ћИ Jlи мiiр ки ,

sat1ik од

ар.

kasiid]

криза; оскудица, немаштина.

ћесма, - е Ж , ген. ми. ћесми [тур . kesme] 1. се­ ча, сечење; исечак.

2.

врста веза на шупљике . З.

геи . МН . ћилимiiрки) [в . ћИJlИМ] за натлија који из­ рађује ћилиме.

ћесмати, - јјм иесврш . [ в . ћесма] вести на шу ­

се праве ћилими .

ћилимарство, -а с [в . ћилим] из рађивање

пљике, шупљикат и.

ћетен, -а М [тур . keten од ар . katiin] лан. + ће­ тенов .

ћетен-(х)ал ва , - ё Ж [в . ћетен , алва] врста сипке (х)ал ве, налик на ланену пређу .

ћилима као за нат, вештина и привредна гр ана.

ћилит, -а и килит, -а М, МИ . - и , ген . МИ . ћи литii (кил йтii) [тур . ki1it брава од грч . k1eid6s] катанац , ЛО КОТ .

ћимлија, -ё ж, ген . МИ . ћимлйјii [тур . kimet1i]

liеф = ћеиф (в . )

украс у облику игле .

ћефйл, -ила М , МИ . ћефи л и , геи . МИ . ћефИJlii

kefil

од ар .

kafil]

ћир В . кир .

сведок , јемац .

ћириз В . ћИриш .

lteф ин , - а М [тур. kefen од ар . kafan] беJlО платно у које муслима ни ув иј ају покојника .

liириш , -а и ћирiiш, -иша М , МИ . ћириши и

ћириши , геи . мн . ћиришii и ћиришii [тур . yiri~]

ћефли "рид. Иllдекл. в . ћеИфли .

обућарски лепак .

ћехаја, -ё М [тур. kiihya, kehaya од пере. kedh-

hudii

господар куће] ист.

тељ имања.

2.

1.

надзорник , управи ­

ћиспет, -а М , МИ . - и, ГСИ . МН . ћиспётii [тур . kispet,

kisva

заступник високогснужбеника . З.

стареш ина чобана , фа, цехмајстор .

KaryHap. 4. старешина есна­ 5. сеос ки првак, стареш ина села .

пеј. и шаљ. глава.

ћитаба , -ё ж [в . ћитаб] пот врда, у вер ење; це­

ћифта, -ё М , ВОК . ћифто (ж. ћифтиница , -ё)

ylfIt, ylfut Ј ев рејин] 1. ш кртац, тврдица ; зе­ 2. трговчић , ситничар . З . фили ­ ста р , м алограђанин . + ћифтин , ћИфтинскii . ле наш , л ихвар .

ћифтинство, -а с [в . ћифта] м ало грађаншти­

ћивот, -а М, МИ . -и [гр ч. kib6t6s] 1. у право ­

2.

на, фил истарство .

ћОјлија, -ё и ћојлија, -ё М , ген . МН . ћ6ј лијii и

кутија у којој се чува евхаристиј а .

IiИлер .( и КИЈlер, киљер), -а М, МИ . - и , ген МИ.

ћојлијii [тур . koylU од п е ре . Ыу] сељак. ћојлук, -а М , МН . ћој лу ци , ген . мн . ћој лукii [тур .

ћилёрii (килёрii, киљё рii) [тур . ki1er, ki1ar од лат. остава, смо чница.

kOy1i.ik]

1. врста смоле добијене од четинара , јанта р . 2. врста белог грожђа. + ћилИба рскii . li'IЛИМ, а и liилим, - а М, МИ . -и, геи . МИ . ћИJlИ ­ од пере .

ki1im] дебља простирка, тепих . • летећ и - чаробни ћи­

лим из приче из "Х иљаду и једне ноћи" ; п е р ­ ња.

+

-

ћилим посебног стила и начина тка­

ћилимски и ћИлимскЙ .

село, заселак.

ћок, ћока м, М Н . ћ окови, ћ ок6вјј [тур . kok] 1.

ћилиба р, -ара М [тур . kehruba од пере . kehruЬа]

сијски

гиздање.

[тур .

ћиверица, -ё ж [рус. киверь] 1. врста капе. 2.

обично вунена,

2.

ћитап В . ћитаб .

лост, гордост; самољубље .

ki1im

одећа.

дуља , л и стић .

ћибур, -а М, мн . - и [тур . kibir од ар . kibr] охо­

мјј [тур .

kiswa] 1. одело,

kitap од ар . kitiib] 1. књига. 2. књига која садржи верску објаву и прописе . 2. зако н , наредба .

пор] палидрвце, шибица .

славној цркви ков чег са моштима свет итеља.

од ар.

ћитаб, -а М , МН . ћитаби , ген . МН . ћитабii [тур .

ћибра, -ё ж, ген . мн . ћибри = ћибрит, -а М, мн. - и , ген. мн. ћибр итii [тур . kibrit од ар . kibrit сум­

cellarium]

ћилимаров/ћилимарев, ћи­

ћилимара , -ё ж [в. ћИ Jl ИМ] радионица у којој

врста златарског прибора .

[тур .

+

Јlимарскii .

ко рен .

2. ' порекло,

лоза; предак.

ћокс уз, -а м, ми . - и , ген . МН. ћ оксузii [ в. ћок , тур .

-siz

без] онај који нема тради циј е, никого­

в ић , тиква без корена .

ћОпа, -ё = ћопо, ћ6пё и ћ6па м [в . ћопав] ХИП . онај који ћопа , ћОllавац .

ћопав , -а , -о [тур . уо 1р а од пере . си1 крив, ра нога] који ћопа , х ром .

1283

liум урџија

liопавац

liопавац, -авца М, МИ . ћопаiiци , геи . МИ . ћопа­ ваца (ж. liопавица, -ё) [В . ћопав] онај који ћопа, liопавко, -а М [В . ћопав] в. ћопавац . liопати, ћопам ,

кова; кој и је без длака.

3. л . МИ . ћ6пају иееврш . [В . ћо­

пав ] храмат и. пеј . пас .

2.

мангуп ; будала.

liопеклук, -а М, МИ . ћопеклуци, геи . МИ. ћопе­ клука [тур.

kopeklik,

В . ћопек] обест, пасјалук.

liор ПРИД. иидекл. [тур . kогод пере.

kUr] В . ћорав .

IiOра, -ё = IiOро, ћорё и ћ6ра М, ВОК. ћоро [В . • liорин и 1iO-

ћор] Х ИП . ћорав човек , ћоравац . ров.

liорав, -а, -о [В . ћор] слеп на једно око; који не ви ди доб ро, који слабо види ; фиг. непажљив .

liоравац, -авца М (ж . IiОравица, -ё) [В. ћорав] о нај који је ћорав; онај који слабо види .

liоравити, -им иееврш . [В . ћорав] постајати ћор.

liорак, -рка М , МИ . ћ6рци , геи . ми . ћорака

[8.

1. метак без правог набоја, маневарски ме­ 2. фиг. неуспео покушај; промашај у послу .

liорда, -ё ж, геи. МИ . ћорди [тур . нож од пере.

kard

gorda, према

нож] врста сабље .

liорка, -ё ж, геи. МИ . ћорки [В . ћор] тамница, зат вор .

liорлук, -а М, ми . ћорлуци , геи. МИ. ћорлука [тур .

korliik

заслепљеност] пркос , инат, тврдо­

главост .

ћорлучити, -им иееврш . [В. ћорлук] пркоси­ т и , инатити се .

liорота, -ё ж, ген . МИ . ћорота [тур .

keras

ге и .

пела .

2.

рог]

keratos

1.

kerata од грЧ .

кашика за обување ци ­

мангуп, покварењак.

liорпазар, -а М [В . ћор , пазар] трговање на­ ћорсокак, -а и liорсокак, -ака м, МН . ћорсо ­ каци и ћорсокаци, ГСИ . МН . ћорсокака и ћорсока­ ка [В . ћор , сокак]

2.

1.

улица без излаза на крају ,

фиг. безизлазан положај, кри­

IiOса, -ё = liOео, ћ6сё и ћ6са , ВОК . ћосо [тур.

ko-

којије ћосав, коме не ра­

сту брада и бркови или има ретку браду и ретке

1284

liошак

, -а м, МН . ћошкови, ген. М Н . ћошкова kUsk палата, замак; уп. киоск] буџак. 2. балкон, доксат, чардак.

[тур. ko~k од пере .

1. угао;

IiOше, ћ6шета и ћош ета с [тур . kose од пере . kuse] В. ћошак (1). О округло па на liоше ни овако ни онако, нејасно , неодређен о.

liошкаст, -а, -о [В. ћошак] шкова, угласт.

2. незгодан,

1. који је пун ћо­

настран ; пргав ,

liувнк, -и ка М, МН . ћувици , ген . МН . ћувика [тур.

kUh од пере. kUh] 1. вршак брда . 2.

стрм бре­

liуза, -ё ж [итал .

chiuso зат воре н] шатр . затвор .

liул, -а м [тур .

kiil] пепео.

liулав, -ава

М, МИ . ћулави, геи. ми. ћулава и

liулаф, -афа м , МН . ћулафи , ген. МН . ћулафа = liу­

лах, -аха М , Мl< . ћуласи, ,'е н . мн . ћулаха [тур . од пере .

kulah]

kiilah

вунена капа која се но си испод

чалме .

IiУЈlбастија, -ё и liулбастија, -ё = ђулба ­ стија, -ё и ђулбастија, - ё ж [тур . пепео и

ktilbastl од kiil bastl према basmak прити снути] одре­

зак меса печен на жару.

IiYJIYM, -а м , МН . ћулуми , ген . ми . ћулума [тур. kUltink - ћулумак , схваћено као дем., одакле на ­ кнадно ћулум] топуз, буздован.

liумез, -а м, ми . ћумези , геи . ми . ћ умёза [тур .

ktimes] 1. кокошињац . 2. мала,

неугледна кућа ,

liумур, -а м [тур .

komiir] дрвени угаљ .

liумураиа, -е ж, геи. ми . ћумурана [В . ћумур]

1. јама или

примитивна пећ у којој се пали дрво

ради доб ијања ћумура .

2.

место где се продаје

ћумур.

тична ситуација.

se од пере . kUse] 1. онај

ћотија, -ё М, ген . МН . ћотија [тур . kotti] нева­ љалац, нечовек.

у џерица .

слепо; куповина ноћу .

слепа улица.

liотек В. lijrrек .

жуљак, глави ца .

liоравко, -а М [В . ћорав] В . ћоравац .

kiirde велики

liосавост, -ости ж [В . ћосав] својство онога који је ћосав , недостатак браде и бркова.

liопек, -а М, МИ . ћопеци , геи . МИ . ћопёка [тур .

kopek] 1.

ћор]

2. довитљив, лукав човек . • liосии и

IiOсов . liоеав, -а, -о [В. ћоса] који је без браде и бр­

х рамље .

так.

бркове .

liумурџија, -ё м [В . ћумур] онај који се бави ПРОИЗ80ДЊОМ и продајом ћумура . скЙ .

• li умурџнј­

liуфу рлук

liуп, ћупа, м н . ћупови , ге н . ми . ћупова [тур . од ар.

ktip

kub]

зе мљани дубоки суд с ужим гр­

liуприј а, -е Ж , ген . мн . ћуприја [тур .

gephyra]

kopru

од

му шки капут постављен и опшивен

liурдија, -е ж , ге н. МН . ћурд ија [тур .

ktirte]

ktirde од

врста капута п остављеног крз ном .

liурс, -а м [тур .

ktirsti

од ар.

kursiyy]

говорни ­

ца с које се држи проповед у џамији .

liурта, -е ж, ге н. мн . ћурти [тур .

ktirdi, јер је

пореклом из Курдистана] врста бундеве.

liурчиј а, -е м, ген . м н . ћурчија [тур . ktirk~ti , уп . ћурак] за натлиј а који пр а ви предмете од крз на,

крзнар .

•

liутек, -а м , мн. ћУтеци , ге н. мн . ћутека [тур. батина , шиба, штап ; ударац .

kotek]

IiУтУк, -а м , мн . ћ yry ци, ген . мн . ћууУ ка [тур .

крзном, кожух .

пере.

liустечити, -им н ее врш . [В . ћустек] сапињ ати коњу ноге ћустеком .

м ост .• IiУпрЙјскЙ .

liурак, -р ка м, м н . ћурци , ген . ми. ћурака [тур .

ktirk крзно]

спона којом се сапињу ноге коњу; око­

ви , л анци , негве .

лом, крчаг, в рч .

грч.

liустек, -а м , мн . ћу стеци, ге н . мн . ћ у стека [тур.

kostek]

IiУ рчЙјскИ .

liурчилу к, -а м, м н . ћурчилуци , ге н . мн . ћур­ чилу ка [В . ћур чија] ћурчијски , крз нарски занат. liусегиј а , -е ж [тур .

kosegi] л опатица за угаљ,

жарач .

liускиј а , -е ж, ге н . м н. ћускија [тур.

ktittik] 1.

пањ , клада .

2.

гл упан , с мете ња к . &

liор-liутук , liутук-пијан потпуно пиј а н .

liуфта, -е ж, ген . мн . ћуфти = liуфте, ћуфтета е, мн . ћуфтета , ген . мн . ћуфтета [тур .

kiifte]

kofte од пере.

лоптица од сецканог или мл евеног м еса ,

пржена и л и преливена сосом . О (х)алал ти ( м у, јој) liуфте свака част.

liуфте = liуфта (В . ) ћафир, liуфтер, -а, мн . ћуфтери , ген . мн . ћуфтера [тур.

kofter] ПОКр . 1. слатко од ре) . 2. сл атко ил и пекмез

грожђаног сока (ш и­ од дуња .

liуфур , - а и liуфур, - а м , мн . -и , ген . мн . ћ уфу­ ра [тур.

ktifiir од ар . kufr]

безверје , от падниш тво

од ислама; атеизам.

ktiskti]

liуфурлук, -а м , мн. ћуфурлуци , ген . мн . ћу­

гвоздена полуга која служи за бушење рупа у

фурлука [в . ћуфур]

земљи, за об ијање и др . О глуп као liускија ве­

з ам .

ома глуп ; пијан као liускија потпуно пијан.

2.

1.

неверовање у бога, атеи­

дело, поступак који значи напушта ње

исламске вере .

1285

у уагдити, уагдим , flРИД . уагђен сврш . [тур . agda с ируп] flОКР. укувати шећер, ушпиновати.

муз ичко дел о , пре свега оперу .

у бајатити се, убајiпим се, flРИД. убајаћен сврш . [в. бајат] стврднути се, покварити се од предуго г стајања, изгубити свежину .

увула, -ё ж [лат.

тиче реси це на горњем непцу .

увулитис, -а м [В . увула,

смест ити у затвор, ухапсити, утамничити.

убикација, -ё ж [в . убицирати] положај,

увулотомија, -ё ж

1. 6иол.

ubique

8. - итис]

[8. увула, 8.

угУрсуз, - а м [тур. U!~ursuz несре ћ а н] 1. нева­

биљка или животиња која се мо­

љалац, покварењак , нитков .

усл овима .

гуп, лола .

убиквитарист(а), -ё м . мн . убиквитаристи [нлат.

ubiquitarius,

в . убиквитет] рел. припадник

-то мија] мед.

одсецање ресице горњег непца .

же прилагодити најразличитијим еколошким

2. в . убиквитарист(а).

2.

сп адало , ман­

угурсузлук, - а м, мн . угурсузлу ци , ген . мн . угурсузлука [В . угурсуз ]

1. неваљалшт и на , 1'102 . мангу ­

лутеранске секте која верује у свеприсутност

кварењаштво; неморалан поступак .

тела И сусова , посебно у његову присутност у

плук, несташлук .

евхаристији (в . ) .

уДометар, -тра м , ""1. удометри, ге н. мн . удо­

убиквитёт, -ета м

ubique

[..лат. ubiquitas, према лат.

свуда] постојање на сваком месту, све­

метара [лат .

udus мокар,

В. - метар] м етеор . справа

за мерење количине падавина .

удометрија, -ё ж [лат.

п р исут ност.

убицирати, убицирам , сврш . и несврш . [нлат.

мед. запа­

љење ресице .

сме штај, локација .

с вуда]

uvula гроздић , пре м а иуа

rpoзд] анат. реси ца на задњем делу горњег непца.

увуларан, -рна, - рно [В . увула] анат. који се

убајбочити, убајбочим сврш . [в . бај бок] покр .

убиквист(а), -ё м, м .. . убиквисти [llат.

2. пос еб н а орке­

старска композиција у стилу оперске увертире .

ubicare,

3.

11.

м ... убицирају

према лат. иЫ где]

и мат и трајно пребивалиште .

2.

1.

утврдити, утвр­

ђ ивати место , положај (некога или нечега); ло­

udus мокар ,

- м етри­

УЕФА [скр . од енгл . Uпiоп

ofEuropean Foot-

Ьаll Аssосiаtiопs] Европски фудбал с ки савез, осн .

ц ир ат и .

1954.

год .

узанса, -ё ж, ге" . МII . узанси [фр.

увеа, - ее ж [срлат . иуеа , према 1Iат. иуа грозд]

8.

ја] метеор . мерење количине падавина .

лат.

usus] 1.

usance, према 2. екон.

обичај, уобичајени поступ а к.

анат. средњи очни омотач , састављен од ириса,

скупљени и систематизовани трговачки , послов­

х оро ида и рожнатог ткива ; гроздњача.

ни обичаји објављени од над.лежни х органа.

увеитис, - а м [в. увеа, в. -итис] упала сред­ њег очног омотача , упала гроздњаче .

увертира, -ё ж [фр . ње, почињање] муз .

1286

1.

ouverture

отвор ; отвара­

оркестарски увод у веће

узанца [итал .

usanza, према1lат. usus] 8 . уза н са .

узенгија, -ё ж [тур . iizепgi] део ј аха ч ке опре­ ме, метална папучица која виси с обе стра н е се­ дла и у коју јахач ставља ногу , стрем ен .

узо

улам а

узо, -а м [н грч.

OUZO] грчко алкохол но пиhе,

пра в . имати уз уфруктус , (ис)користити (туђу својину) под одређеним условима.

врста ракиј е.

узуёл ан , -лн а, -л но [фр .

в . узу с]

usuel,

1.

узуф руктус , а м [пат.

usus

употреб а,

fructus

уобичајен, о бичан, редован, који се ничим не

плод] прав . право на употребу , ужива ње туђе

истиче, кој и нема посебног обел ежја .

својин е под одређеним усл овима.

2.

лингв .

заснован на обичају, н а с вакодневној употре­

би ; уп . нОрматИван .

уисати, уишём нес врш . [тур .

узука пија, -ё ж [л ат.

usucapio,

према

usus

ујагм и ти, )tjагмим сврш . [в . ј агма]

1. до ч епа­ 2. стиhи

обичај, сареге примити] прав . стицање права на

ти се (чега), отети , уграбити (нешто).

неку ствар дугим поседовањем , добиј ање неке

што пре .

ствари заста р е в а њ е м права неког др у гог на њу .

узун [тур . иzи п] дугачак , висок (06. уз лично име, као код Узун Мирка , јунака из Првог срп ­ ског устанка).

-ура м , мн . хузу ри , ген . мн . х узура [тур .

ozi.ir

од

арап . 'ш:ir] с м етња , н едостатак , телесн а мана .

узур, -ур а м, мн . узури [тур. huzиr од арап .

hu-

присутност] живот без рада, одмор , доко­

лица.

узура, -е ж [лат.

usura] 1. добит;

камата .

2. зе­

ујдисати, Ндишём в . Уисат и . напра вити уј дурму, под в алу , с мицалицу.

ујдур ма, -ё ж, ген . м н . уј дуРми [тур .

uydurma]

смицалица , под вала , сп лет ка .

ујисати в . Уисати . Нмаз прнл. [тур .

uymaz]

недолично , н е п ри­

узура ш , -аш а м, вок . узурашу , м н. уз ураши ,

узурл ија , -ё м [ в. узур] онај који л агодно жи­

usurpator, в . у зурпира­

ти] насилник, присвај ач , отмичар (власти , пре­ стола).

узуршi ција , -ё ж [лат. противп равно

usurpatio, в .

узурпира­

и самовољно присвајање ,

отимање, п риграбљивање .

узурп ирати , узуРпирам ,

3.

Л.

MtI .

узурпирају

usurpare] отети , бесправно, на­

силно прис војити , присвајати неко право, власт, престо и сл. ( при)грабити , отети , отимати.

узус, -а м, мн . узуси [лат .

штен начин, закинути .

укалкулисати, укалкулишём сврш. [в . кал­ кул исати] урачунати , убројити , узети у о бзир.

укалупити, укалупiiм сврш . [в . калуп]

ви, доколи ч ар , б ес посл ен чове к .

узурпатор, -а м [п ат.

укаиш:i р ити, укаишарим сврш . [в . каиш ар и­ ти] зарадити каишарењем ; добити на н епо­

ген . мн. узур а ша [в . узур а] лихвар, зеленаш .

сврш. И несврш. [lЩТ.

uygun]

клад но .

ленашење, лих варство .

ти]

ујгун, - а м, мн . - и , ген . мн . ујгУна [тур . прикладан , који прил ичи .

ујдурисати, ујдуришём с врш . [в . уј ду р ма]

узур, -ура м, мн . узу ри, ге н . мн . уз ура = хузу р ,

zi.ir

пр или­

uymak]

чит и , одговарати , пристајати.

usus] употре ба , оби -

чај , навика .

ти пре ма датом обрасцу .

1. да­ 2. уобл и чи­

3. укалуп ити

се при­

л а год ит и се условима и з губивши ори ги нал­

ност, креативност, с вест и с е под шаблон .

укалупљеtliiст, - ости ж [в . калуп] ос обина онога што је укалупљено .

уксорiщид, -ида м [нл ат .

uxoricidium

од лат.

ихог жена, супруга , в. -цид] убиство су пруге , женоубиство.

УКСОРlщида, -ё м [lIпат. uxoric'ida,

8.

уксори­

цид] женоубица , убица супруге.

УКТ в . Ултракр аткИ .

укулеле, -еа м [енгл . ukиlele, из хавајс ког]

узус фру ктуар в . узуфруктуар . узус фр у ктуирати в . узуфр уктуИ р ати .

узус фр у ктус в . УЗУФрУктус .

муз. мала хавајск а гитара са четири жице .

улак, -а м , мн . улаци , ген . мн . ул ака [тур .

ulak]

заст. гласник, гласоноша , скоротеча .

узуфр у ктуар, -ара м [в . узуфруктус] прав . уживалац (туђ е с војин е) .

узуфр у ктуирати, уз уфруктуирам ,

ти ( нечему) тачно одређени облик .

улаЈlгија, -ё ж [грч . оШоп дёсни , в . - алгија] мед. бол у деснима .

3.

л . мн .

узуфруктуи р ају сврш . И несврш . [в . узуфруктус]

ул ама , -ё ж [тур .

ulama]

заст. врста злат н ог

веза на женској одеhи .

1287

ул ан

ултраљ у бича ст

улан, -а на м , мн . улани, ген . мн . улана [пољ . иlап од тур.

oglan момак]

припадник лаке коњи ­

це татарског порекла, најпре уведене у Пољ­

који се по зајмљује до ултима, дакле за месец дана .

ултимогенитУра, -ё ж [лат.

ultimus

послед­

ској, коњаник наоружан копљем и сабљом, ка­

њи,

сније ватреним оружјем .

која припадају млађем или најмлађем де-ге-гу .

ул анка, -ё ж, дат. уланци, ген. мн. уланки [В . улан] ула нска блуза, мундир.

1.

познавалац вере и закона, муслиман ­

ски теолог.

прав. касније рођење; права

ултимум, -а м [л ат.

ultimum]

посл едње, крај ­

ње , крајност , крајњи циљ .

улема, -ё ж [тур . иl ета од ар. иШта учени људи]

genitura рођење]

2. муслиманско свештенство,

класа

турск их правника који су уједно и познаваоци

ултра- [лат.

ultra]

као први део речи означа­

ва да оно што је исказано у другом делу прела­ зи оквире, границе н е чега; крајњи, екстремни, радикалан .

и тумач и Корана . .а. улема-меџлис скуп, веће

ултравиолетан В. ултраљУбичаст .

улема;

ултрагама [В . ултра- , гама] 06. у .а. ултрага­

управни

и

надзорни

орган

исламске

верске зајед нице .

ма-зраци зраци који долазе из космос а.

улефа, -ё ж, ген . мн . улефа [тур. иliifе од ар. иlUГа] војничка плата или доходак.

ул кус, -а м, мн . -и, ген . мн . улкуса [лат.

ulcus]

мед. локал на озледа површине ткива, чир (нај­ чешће у желуцу); В . иlcи!

deni,

иlcи!

ventriculi, иlси! duo-

durum.

на улкус, чир . .а. улкусна болест опште обоље­

организм а

које

настаје

услед локалног

оштећења слузнице желуца или дванаесто па­ лачног цр е ва .

ул на, -ё ж , ген . мн. ул ни [лат. иlпа] анат . лакат­

20 000

херца; користи се у медици­

ни за преглед унутрашњих органа.

УЈпразвучни, - ч на , -чно [В . ултр а-, ултра­ звук] који се односи на ултразвук , који се за­ снива на дејству ултразвука . .а. УЈ lтразвучна тразвучног

апарата ;

УЈпраЗВУЧllа

терапија

метод ле чења где се болест подвргава делова­

ул орагија, -ё ж [грч. ОЫ0П десни, в. -рагија]

њу ултразвука;

-

локатор пом . уређај за под­

ВОДНО праћење звука таласа у неч ујном спек­

мед. крва рење из десни .

улстер, -а м , мн. -и [енгл.

ulster по називу по­

крајине Улстер , на северу Ирске] заст. мушки

тру фреквенција, сонар .

ултраизам, -зма м [од лат.

ultra, В. (фу ­ 1. мишљења и начела оних који воле да llpeтepyjy . 2. КЊИЖ . необузда н начин llисања, тур)изам]

огртач широког кроја .

ultima (syllaba)] фон . послед­

llравац сличан Футури зму, некада llОllуларан у

њи слог речи; уп. пенултима, антепенултима .

ултиматйван, - вна , -вно [лат.

ultimus

по­

следњи] који садржи, који представља ултима­

ХИСllаноамеричкој књижевности.

УЈlтраконзерватйван, - вна , -вно [ в . ултра-, конзервативан] крајње конзервативан .

тум .

улт иматум, -а м [нлат.

mus

гасовитих тел а , учесталости изнад слушног оп­

д ијаПlостика утврђивање болести помоћу ул ­

на кост, дуга цеваста кост подлактице .

улти ма, -ё ж [лат.

ултразвук, -а м , МН . ултразвуци/ултразвуко­ ви [в . ултра-] механичка треперења течних и сега, преко

ул куснй, -а, -о [В . ул кус] мед. који се односи ње

ултрадесничар, -а м [в . ултра- ] екстремни дес ничар, припадник крајње деснице .

ultimatum

од лат.

ulti-

последњ и] последњи захте в , праћен пре-г­

њом, који обично јед на држава упућује дру гој , после кога, ако се не прихвати , следи објава ра­ та; у о пштем смислу: одлучан, беспоговоран

електромагнетни

њом од

1О

талас и

с дужином

ма­

т; СКр . укт.

ултралевичар, -а м [в . ултра-] екстремни левичар , припадник крајње левице .

УЈlтралибералан, -л на , -лно [В . ултра- , ли­

захтев .

ултимо, - а м [лат.

ултракраткй, - а, -о [В . ултра-] физ . у .а. -та­ ласи

ultimo од ultimus послед­

њи] последњи дан у месецу, последњи дан м е­

бералан] који је крајње слободних схватања, до крајности либералан.

сеца . .а. ултим о-меница меница која доспева

ултраљубичаст, -а, -о [В. ултра-] (о зраче­

последњи да н у мес е цу ; ултимо-новац новац

њу) којије по дужини иза светлосних зрака љу-

1288

умбелitфере

ул трамарйн

бичасте боје .• ултраљубичасти зраци елек­

ултрасонофореза, -ё ж [в . ултра- , лат.

sonus

тромагнетн и талас и с таласном дужином изме­

звук, в. -фореза] мед. метода утискивања раство­

ђу

реног лека у кожу помоћу ултразвучних таласа .

380

пm и

10

пт , спадају у интервал између

видљиве светлости и икс-зрака .

ултра-, лат.

marinus

морски]

1.

ултраструктура, -ё ж [в . ултра-, структура] в.

скуп свих појединости у грађи ћелија односно

минерал плаве ,

ткива видљивих само електронским микроск о­

ултрамарйн, - ина м [ср . лат.

ultramarinus,

зелене или љубичасте боје, лапис лазули (в .) .

тамноnл ава боја .

•

2.

ултрамарйнскй .

пом .

ултрацентрифуга, -ё ж, дат. ултрацентри ­

ултрамitк роскоп, -а м [в . ултра-, микро­

фуги [в . ултра-, центрифуга] центрифуга са

150.000

скоп] МИКРОСКОIl којим се посматрају најсит­

преко

није честице, осветљене зраком светлости, та­

се за одређивање молекуларне тежине хемиј­ ских једињења, за анализу колоида и за раздва­

ко да услед дифракције постају видљиве .

ултрамодёран, -рна , -рно [в . ултра, моде­ ран] крајње модеран, којије у складу с најнови­

ултрамонт:iнац, -нца м [в . ултрамонтани­ за м] пристал ица ултрамонтанизма ; присталица неограничене црквене власти папе , куријалист.

ултрамонтанitзам, -зма м [фр.

ultramontani-

рел . схватање код като­

лика (посе бно у Француској) по коме је Рим , тј. папа, духо вно с редиште хришћанства, насу ­ прот тежња ма ка стварању националне цркве.

•

ултрамонтанitстичкЙ.

ултрацрвен в . инфрацРвен . ша [фр .

ultras] 1. онај

који поставља екстремн е

захтеве, екстремист.

1950-1965. жестоко

2.

И СТ. онај који се око

противио политици нап у­

штања француских колонија (Вијетнама , Ал­

жира и др . ) .

•

ултрашкй.

улће, -ета с [тур .

tilke]

ПОКр . држава , терито­

риј а држ аве.

улус, -а м, мн . -и [тур . иlщ]

ултрамонтанскii, -а, -о [нлат .

ultramontanus, montanus брдски] 1. којије иза бр­ који је с друге стране Алпа . 2. рел . који при­

пада ултра монтанизму , у лтрамонтанистички.

ултрамунда н , -а, -о [в . ултра-, лат.

mundus

свет] који је с оног света, надземаљски, духовн и .

ултрапас, - а м [фабрички назив] трговачки назив за вештачки произведен материјал из групе аминопласта, отпоран на гребање , кисе­ лине, разне ра ст воре и тд .

н асе­

2.

улцератiiван, -вна, -в но (одр . улцератйвнй , -а, -о) [в. улцерација] мед. који је праћен чире­ вима, улцерацијама .

D улцеративни

коли тис

врста тешког за паљења дебелог црева .

улцер:iција, -ё ж [нлат. u1ceratio, према лат. ulcus ген. u1ceris чир] мед. 1. избијање чира, образовање чира . 2. озледа на кожи са свој­ ствима чира .

улцерозан, -зна, -зно [лат.

u1cerosus,

в . улце­

рација] мед. пун чирева ; сличан чиру .

ултраројалист(а), -ё м , мн . ултраројалисти

улчек, -а м, мн . улчеци , ген . мн . улчёка [тур.

[в . ултра-, ројалист(а)] екстремни ројалиста;

OIr,:ek]

припадник странке десних монархиста у Фран­

величина према областима .

цуској у доба Рестаурације

1. номадско

ље , хорда , родовски савез у Азији и Сибиру.

адм инистрат ивно-војна јединица .

в . ултра-, лат. да ;

јање изотопа.

ултраш, -аша м , мн.ултраши , ген . мн . ултра­

јим 1l0стигнућима .

sme, в . ултрамонтанск и]

обртаја у минуту, употребљ ава

(1817- 1830).

уљум, -а м [тур. оlUт] смрт .

ултрасони чан , -чна , -чно [в . ултра-, лат. SO-

•

уљум-хаста

болестан на смрт, смртно болестан; уљум-ха­

сталук тешко, смртоносно обољење .

nus звук] в . Ултраз вучни . ултрасонографија, -ё ж [В . ултра- , лат.

зап реминска мера за жито, различити х

sonus

звук, в. - графија] мед . дијагностич ка метода за регистровање ултразвучних таласа на монито­

ума, -ё ж [ар . 'итта народ] заједн ица људи истог порекла; заједништво муслимана у свету .

умбелitфере, -а ж мн . [нлат.

ру или фотопапиру, снимање унутрашњих ор­

штитаре,

штитоноше

гана путем ул тр аз вука .

штитастим цвастима).

umbelliferae]

(породица

биљака

бот. са

1289

ум бра

унија

у мбра, -ё ж, ген . мн . умбрй [лат. итЬга сенка)

на било који конкретни ј ез ик ; универзални је­

астрон. а. средишњи, најтамнији део сенке

зик језик заснован на филозофским принципи ­

приликом помрачења. б . језгро Сунчеве пеге .

ма, који би био разумљив свим народима (идеј а

1.

хем. минерал који садржи оксиде мангана и

која потиче с краја средњег века) ; универзална

гвожђа , мркожуте боје , грејањем постаје црве­

децимална класификација систем за струч но

носмеђ.

распоређивање

2.

3. мркожута или жутоцрвена боја . iimmet од ар. итта народ)

умет, -а м [тур .

на­

iimit

од п ер.

umid)

нада,

узд ање .

женски чамац) ескимски чамац од коже

Um1aut]

фон. преглас , ме­

тафониј а (в .); преглашени вокал (нпр. О, о у не ­ мачком) .

уму р, -а м, мн. -и [тур .

umur од

ар. 'итг] људ­

с ки век , човечији живот.

ун анимизам, -з ма м [фр .

unanimus

ви у оквиру датог пробле м а подс купови .

универзализам,

unanimisme

од лат.

једнодушан, сложан) ист. књижевни

м е писац треба да изражава расположење гру­

унанимист(а), -ё м , мн . унанимисти [в . уна­ нимизам] присталица унанимизма .

унгул ати , -ата м мн . [лат.

ungulata

од

ungula

копито] зоол . копитари .

ундулаторан, -рна , - р но [л ат.

[в .

универзалан ]

ј еди нцу , него у некој целини или зај едници (п о­ родици , држави); у теологији, учење по ком е се

милост божја простире на цео људски род.

универзализовати, универзализујём свр ш . И нес врш . [в. универзалан] (у)чинити универзал­ ним, (ра)ширити; посматрати и з универзалн ог аспекта; генерализовати , уопштавати.

универзаЈlије, -л йја ж мн . [л ат.

uni versalia,

в.

универ зала н] а . филоз . опште ствари , општи

undulatorius

језичке појаве које се ј а вљају у свим или у ве­

л икој већини јез ика (именице, глаголи , ј еднин а и множина и сл.) .

универзалист(а), -ё , ми . - и [в . универзалан] следбеник универзализма.

универзалистичкii, -а, -о [в . универзалан] ко­

талас] физ. који се креће у виду та­

ји се односи на универзализам и универзалисте .

л аса , талас ни , вијугав .

ундулација, -ё ж [л ат.

м

појмови , оно што је зај ед ничко свима . б . ли нгв .

п е а не лична осећања .

unda

-зм а

филоз. тежња за обухватањем свега; у етици

покрет у Француској почетком ХХ века , по ко­

према

грађе;

схватање да пред мет етичког делања није у п о­

з атегнуте преко дрвеног оквира.

умл аут, -а м [н ем .

сличне

скуп мат. свеопшти скуп , скуп ком е су сви скуп о­

умјак, -а м, мн . умјаци , ген . мн . умјака [инуит

umiaq

и

ва и обавеза једног лица на друго; универзални

РОд , верници, следбеници пророка .

ум нд, -ида м [тур.

библиотечке

универзална сукцесија прав . прелазак свих пра­

undulatio

према

универзаЈIНОСТ, -и ж [в . универзалан] оп ­

unda

талас] таласасто кретањ е, таласање, лелујање.

у ндулационii в . УндулатОран .

штост, укупност, особина онога што је унив ер­ зал но .

УlIиверзијада, -ё ж [в . универзитет, (ол им ­

Унеско, Унеска м [СКР . од е нгл .

United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization] Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу ; уп . UNESCO. уни- [лат. uпusједан] као први део сложени­

пијада] међун ародна такмичења студената у р азним с портс ким д исциплинама .

универзИтёт, -ета м , мн. универзитети , ген . м н . универзитета [нем .

Universitat

од лат.

universitas

це значи једно, један , једини , јединствен , јед­

(studioгum)] установа за највише школско обра­

ностран .

зовање, у свом саставу има више факултета.

универзум, -а м [лат.

универзал, -а.т13 м [в . универзалан] прено­

sus

сни истр умен т за мерење углова .

ун иверзалан, -лна, -лно [срлат . према лат.

universus

universalis,

општи, свеколики] општи ,

свеопшт и , свеобухватан .

...

универзална гра­

universum, с

од

univer-

свеколики] свемир, васиона, космос ; скуп

свега што постоји .

унија, -ё ж [л ат.

unio, према unus један] 1. с а­

вез, заједница, удружење, задруга; заједница

матика лингв. скуп ОПЦlтих начела на којима се

држава или нација; удружење цркава .

заснивају граматичка пра вила , без ограничења

скуп који садржи све чланове двају или виш е

1290

2.

мат.

УНИфИЮlција

у нијат

датих ску пова и ништа осим њих ; операција ко­ јом се добија такав скуп. & Европска цио н ал н а

организација

-

надна­

коју је основало

европских држава у Мастрихту

1991 .

15

год. као

наследн ицу Европске економске заједнице; ца­ р и нс ка -уговор о укидању царине између поје­ диних држава и одређивање заједничких царин­ ских п роп иса у односу на друге земље ; персо­

н ал на

-

однос двеју или више самосталних др­

жава које имају заједничког владара .

славн и (у и сточном делу Украјине, Хрватској и Војвод и н и ) који су се, под политичким прити ­ ском, по ново ~единили са римокатоличком своје раније

црквено

устрој ств о, црквени језик и причешћивање у оба вида ( и хлебом и вином), гркокатолици .•

унИјатскii. у нијатизација, -е ж [В . унијат, унијатити] унијаћење, ширење утицаја католичке цркве међу правосл авцима .

у нијатити, унијатим несврш . [В . унијат] прево­ дити у у нијате, прикључивати унијатској цркви .

у никамералан, -лна, -лно [В . уни- , лат. са­ тега ком ора] који има само једну комору, је­ дан п редставнички дом, једнодоман.

[нем.

Unikat

од л ат.

(књиге, рукописа,

unicus једини] 1. једини

из­

примерак чега

производа);

унипара, -е ж [нлат. ипјрага , В . уни-, л ат. р а­

rio, рагеге

родити] жена која је родила само ј ед­

но дете, једнороткиња .

унипетiiлан, -лна , -лно [В . уни - , грч .

petalon

латица] бот. који се састоји од једне једин е ла­

униполiiран, -р на , -рно [H1IaT. uпiроlаri s , в . уни-, -поларан] једнополан, који има само ј е­ дан пол .

унисекс, -а м [eHr1l.

unisex,

оригинал .

2.

в. уни- , секс] и з­

једначавање полова у раду, изгледу, начин у

облачења ; одећа и л и фризура коју подједн а ко носе мушкарци и жене .

унисон, -а , -о [В . уни- , лат.

sonus звук] једн о­

гласан, који се јавља и који говори истовре м е­ но са неким другим; сложен, сагласан .

УIIИСОНО прип. [итал . uпisопо, В . унисон] муз . истоврем е но звучање тонова једнаке висин е, а различите боје , једногласно; истовремено из­ вођење ТОIIова у размаку октаве.

2. фиг.

сложн о,

углас, као један .

УIIитiiраll, -рна, -рно [нлат.

у никiiт, -ата м, мн . уникати , ген. МН. униката рађени ил и једини сачувани

унионистичкii, -а, -о [В . унионизам] који се односи на унионизам и унион исте.

тице, једнолистан .

у нијат, - а м , мн . унијати [В . унија] право ­

црквом, задржавајући

унионист(а), -е м, МН . унионисти [в. униони ­ зам] присталица унионизма .

unitas

unitarius

од лат.

јединство] јединствен, сједињен; којим

се управља из једног центра .

унитаризам, -зма м [нл ат.

unitarismus, В . уни ­

таран] тежња за јединственом и централизова­

онај који је по свему јединствен, изузетан , не­

ном

поновљи в .

аутономије и права делова или субјеката кој и

у никiiт нii, -а , -о [В . уникат] који представља уникат, јед ини , јединствен ; супр . серијски , ма­

совни (В . ).

ограничавање

или

одрицање

чине државу.

унитаријаllац, - нца м

[енгл . Uпitагiап , В.

унитаран] рел . припадник протестантске струј е

уникум, -а м [1IaT.

unicus

једини] нешто је­

динствен о у својој врсти , реткост, невиђеност,

у нилатерiiлан, -лна, -лно [срлат.

latus

unilateralis,

страна] једностран, онај који

у нионизам, -з ма м [нлат. лат. ипјо зајед ница]

2.

unionismus,

према

1. пол . тежња за јединством , ист. у Хрватској у ХIХ веку ,

полити ка која је тежила унији с Мађарском на­ супрот Бечу .

3.

синди к ал из ам.

tarius

од лат. uпitas јединство] присталица ун и­

таризма .

УIIитаристичкii, -а, -о [В . унитаран] који се

укљу чује или погађа само једну страну .

за уједињењем.

која верује у јединственог Бога , одбацуј у ћ и свето Тројство .

унитарист(а), е м, мн . унитаристи [нл ат. uпi ­

чега нема н игде.

в. уни-, лат.

влашћу;

тежња ка синдикалној унији,

односи на унитаризам и унитаристе .

унитёт, ета м [лат.

unitas

јединство] једин­

ство , заједништво , јединственост.

унификација, -е ж [нлат. uпifiсаtiо , В. униф и­

цирати] свођење на јединствени тип, норму , пропис ; уједначавање, уједначење .

1291

унифицирати

упарложити се

3. л . мн . ун и­ unificare] свести,

Херцеговини (деведесетих година хх века) ;

с вод ити на јединствену норму или облик, из­

УНРА и Унра, -ё ж [скр . од енгл . Uпitеd Nati-

унифицирати, унифицирам,

фицирају сврш. И несврш . [нлат.

једначи(ва)ти, уједначи(ва)ти .

ф о рман] службена одећа, обавезна за припад­ одређене

професије

или

Управа Уједињених нација за помоћ и обн ову

(1943-1949);

организације

( нпр . за војнике , полицајце, железничаре) .

у ниформан, -мна, -мно [каснолат .

mis,

унтерофицйр, -а м [нем . Uпtегоffi zi е г] заст. подофицир .

ил и обрасцима .

унтерхалтовати (се), унтерхалтуј ём (се)

у ниформизам, -зма м [в . униформан] тежња

несврш. [в. унтерхалтунг] заст . забављат и се .

да с ве државе или цркве буду једнако уређене .

униформисати,

униформишём

uпiformаге ,

в.

унтерхалтунг, -а м , МН . унтерхалryнз и , ген .

сврш .

И

униформан]

1.

да(ва)ти и сти облик, стандардизовати .

2.

у ниформист(а), -ё м , мн. униформисти [в . униформизам]

присталица

МН . унтерхалryнга [нем . Uпtегhаltuпg] заст. заба­ ва, разонода.

обу­

ћи , облачити у униформу.

ун иф о рман,

унца, -ё, ген . мн . унцй [лат . ипсја] мера за те­ жину; у САД и

Великој

28,349 g (за дроге и

племените метал е

или

у ниформност, -и ж [в. униформан] својство онога што је униформно , једнообразно, једно­ лико .

унцијала, - ё ж [срлат. uпсiаlеs цијалан]

У ницеф, -а м [скр. од енгл . Uпitеd Nаtiопs Iп­

Fund]

крупним,

UNICEF.

Соп fе гепсе оп вој; уп .

UNCTAD. unctio

од

unguere

мазати]

помазивање, посвећивање ; помазање као

обред посвећења или лечења .

2. необ .

претерана

ис кр е ност или жеља да се некоме угоди; неис­

крена љубазност.

вој . Међународне снаге за

одржав а ње мира на Косову и Метохији ; уп .

UNMIK Force]

вој. Међународне снаге з а

сузбијање рата и одржавање мира у Босни и

1292

до VПl века .

IV

uncialis, од и псја

ст) . .а. унцијално писмо в . унциј ала.

ортак ,

ступити

у

ортаклук

с

н еким ;

упанишада, -ё ж [сан с кр.

upanisad]

име мно­

гобројних индијских расправа о филозофским

шњавају њихов смисао; најстарије п оти чу и з

IX

пре н . е .

упаркирати, упаркйрам, ју сврш .. [в . паркирати]

3. Л . МН . у п ар кира­ 1. сместити (ауто м обил

на одређено место.

2. -

се воз ећи аутомоби л

или какво друго воз ило сместити се н а одређе­ но место.

упарложити се, уmiрложйм се С ВРШ . [в . пар­

У НПРОФОР, -а м [скр. од енгл. United NatiРгоtесtiоп

каменим

или какво друго возило) у одређени пр остор ,

УНМИК, -а м [скр. од енгл. Uпitеd Nаtiопs

Kosovo]

(на

писмо у л атин ским

и ритуалним темама , додаци ведама кој и обја­

у нкција, - ё ж [лат.

Мissiоп iп

словима

2. заобљено

удружити се ради неког посла .

апd Dеvеlортепt] Конфе­

Trade

ренциј а Ујед ињених нација за трговину и раз­

ун­

уортачити се, уортачйм се СВРШ . [ в . ортак] постати

Унктад, -а м [скр. од енгл. United Nаtiопs

(litterae), в .

у з начењу мере за дужину] висок јед а н палац

у нкаш, -а м [тур . onka~] предњи уздигнути

ons

заобљеним

унцијаЈЈан, -лна, -лно [лат.,

(2,5

део седла , предње облучје , јабука.

и зноси

3 1, I ОЗ g).

и старогрчко пи смо са

рукописима, у употреби од

Међуна­

родни фонд Уједињених нација за помоћ деци ;

1. рел .

1. староримско

споменицима) .

tе mаtiопаl Сhildrеп's Етегgепсу

Британији

унција В . Унца.

следбеник униформизма.

уп .

UNRRA .

доња сукња.

в . уни -, форма] једнообразан, непромен­

[нлат.

уп .

унтерок, -а м, мн . унтероци, ген . мн . у нтерока [нем . Uпtепосk] део женске одеће , подсукња,

unifor-

љи в, усклађен према стандардима, правилима

несврш .

UNPROFOR.

ons Relief and Rehabilitation Administration]

униформа, -ё ж, ген . мн . униформи [в . уни­ нике

уп.

лог]

1.

постати запуштен , некултиви сан , нео ­

брађен (о земљи) .

2. препустити

се стагна цији ,

престати се развијати (о човеку) .

уперизација

уперизација, -ё ж [порекло

нејасно : од

у(лтра)- и п(аст)еризација] поступак стерили­ зације (пастеризације) млека , краткотрајним грејањем на високој температури.

упу мпавати, упумпавам, несврш .

1.

2.

3. 11. мн. упумшiвају

фам . убаци вати (новчана сред­

ства) у неки посао, обично нерентабилан .

упум пати, упумпам сврш . [в. пумпа] јући убацити (ваздух или какав други об ично нерентабилан.

1. пумпа­ гас) . 2. фам .

фам . убацити

(новчана

средства) у неки посао , обично нерентабилан.

ур, -а м [1Iат. говедо

urus] 30011. (Bos primigenius).

прастари тур, дивље

уравниловка, -ё ж, дат. уравниловци [рус . ура вниловка] систем уједна чен их плата, незави­

сно од количине и квалитета обављеног посла .

у раган , -а и ураган, - ана м, мн . урагани и ура гани , l"eH. мн . урагана и урагана [фр . од шп .

ouragan

из н еког од антилских језика]

huracan,

ветар разорне снаге, оркан, тропски циклон

.•

урага нскй. уралити, ген . мн . урiшита и уралита [Урал, пла­ нински мас ив у Русији] црнозеленог амфибола.

1. минер. врста сјајног, 2. камена маса од азбе­

ста , креде, стипсе и силикона, служи за облага­ ње з идова или покривање кровова .

урам ити, урамим сврш . [в. рам] ставити у рам , уокви рити .

ура мљивати, урамљујём несврш . [В . рам] стављати у рам, уоквиравати.

Уран, -ана м [грч. ouran6s небо] 1. митол . Бог неба код старих Грка, син и муж Геје, с којом је изродио Титане .

1781 . год. ,

2.

астрон. седма планета, откри­

по даљини од Сунца долази по­

сле Сатурна, по маси

14,6

пута већа од Земље .

ура н в . ура нијум . ураниз ам, -зма м [в . Уран] псих . заст. пасивни облик мушке хомосексуалности.

Ура нија, -ё ж [грч . Uгапiа, према ouran6s не­ бо] МИТО1l. једна од девет муза, заштитница астрономије, приказује се с глобусом у руци .

уран ијум, -а (и уранйј, -а) м [нлат. игапјит , према грч. редни

238

и з натно ређи

235 .

уранitнит, -а и уранинйт, -ита м [нем .

Ura-

оксид урана; уп. пехблёнда. уранист(а), -ё м, мн . уранисти [В . Уран , ура­ низам] заст. хомосексуалац, педераст.

урано- [грч .

ouran6s

небо] као први део речи

означава да се реч односи на (а) небо или (б) непце .

уранографија, -ё ж [в . урано-, -графиј а] астрон. заст. некадашњи назив за описивање не ­

ба, сазвежђа.

уранолатрија, -ё ж [в. урано-, ГРЧ .

latrela

обожавање] обожавање неба и звезда.

уранолит, -а и уранолйт, -ита м [в. уран о- , ГРЧ .

Ilthos

камен] камен метеорског порекла,

метеорит .

уранологија, -ё ж [в . урано-, -логија] наука о небу и небеским телима

ураноманија, -ё ж [В . урано-, манија] боле­

урал ит, -а и уралйт, -ита м, МII . урiшити И

вена

уранијум

пјп , в. уран] најважнија уранска руда, претежно

убаци вати пумпајући (ваздух или ка­

кав други гас).

два изотопа, као уранијум

ouran6s небо] хем. хемијски елемент, број 92, знак U: радиоактиван метал ,

служи за израду нуклеарног горива; јавља се у

сно уверење о сопственом божанском , н ебе­ ском пореклу .

уранометрија, -ё ж [в. урано- -метрија] [в . урано-, -метрија] мерење , премеравање неба .

уранопластика, -ё ж, дат. уранопластици [В . урано-, пластика] мед . исправљање аномалија на непцу путем пластичне операције .

уранорафија, -ё ж [В . урано -, ГРЧ. гћарhlа ушивање] мед. хируршко зашивање непца .

ураноскоп, -а м [В . урано- , -скоп] двоглед за посматрање неба, небеског свода .

ураносхиза, -ё ж [В . урано-, ГРЧ .

schlsis

рас­

цеп] мед. урођени расцеп горњег непца .

урат, -ата м МН . урати , ген . МII . урата [грч. оиroп мокраћа] хем . со мокраћне киселине .

урацил, -а м [грч . оигоп мокраћа , 1Iат .

acetum

сирће] хем. пиримидинска база , саставни део

рибонуклеинске киселине .

урбан, -а, -о [лат.

urbs

urbanus

градски, према

град] који садржи својства културног, со­

цијалног и организованог живота града. А ур­ бана легенда анегдота која се препричава по

граду о неком необичном или смешном догађа­ ју који се вероватно никада није догодио .

1293

уретеротомнја

у рбанизам

урбаllизам, -зма м [В . урбан]

1.

урду, урдуа м [хинду

организова­

dii

ском развоју .

тур.

2. лиигв.

реч, облик или конструк­

ција типична за говор градског становништва .

урбаннзацнја, -ё ж [В . урбан] процес ствара­ ња

и

ширења

градова

и

претварање

сеоских

подручја у град; досељавање сеоског станов­

urdii, СКр. од zabiin-i-ururdu табор , логор, од

језик табора, од пере .

ни рад на уређивању градова и њиховом план­

ordii] језик

којим се говори и пише у Паки­

стану и северној Индији , у основи исти као

хинди (В . ), али са много речи арапског и персиј ­ ског порекла, писан арапским словима .

уреа, -ее и уреа, -ее ж [нлат.

urea од грч . oiiron

мокраћа] хем. органско једињење, налази се у

ништва у град .

јгрбаннзоватн, урбанизујём и урбаннзова­

мокраћи и другим телесним течностима, упо ­

тн, урбilНизујём сврш. И иесврш . [В . урбан] спро­

требљава се као вештачко ђубриво и за про из­

вести, спроводити урбанизацију, да(ва)ти (че­

водњу синтетичких смола .

уреЗИJlИТИ, урезйлйм сврш. [В . рез илити]

му) градске особине .

урбаннcr(а), -ё м , ми. урбilНИСТИ (ж. урбанист­ киња, -ё) [В. урбан] стручњак за урбанизам

увредити , понизити ; осрамотити,обрукати .

уремија, -ё ж [илат.

(1).

uraemia,

према грч .

oiiron

урбанистика, -ё ж, дат. урбанисти ци [В . ур­

мокраћа, В . -емија] мед. висока концентрација

бан] наука која се бави плански м уређењем гра­

токсина у крви, до које долази услед немоћи

да, у односу на његове практичне , хигијенске,

бубрега да путем мокраће одстране продукте

естетске и друге потребе; уп . урбанизам

метаболизма беланчевина .

(1).

у рбанистичкй, -а, -о [В . урбан] који се одно­ си на урбанисте и урбанизам.

'" -

ПJlан тачно

уретан, -ана м [фр .

urethane]

лигних обољења , цнтостатик) .

предвиђе н и осмишљен процес урбанизације .

урбаност, -ости ж [В. урбан] својство онога

уретер, -а м [нлат. ureter од грч . оuгёt~г од

oiirein мокрити] анат.

што је урбано .

урбар, -ара м, ми . урбари, ген . ми . урбара [срлат. игЬагјиm од нем. игЬаг обради в ] ист. збир­ ка прописа којима су у Хрватској, Словенији и Војвод ини уређивани односи између властели­

мокраћни канал , мокраћо­

вод, који спроводи мокраћу од бубрега до бе­ шике .

уретераЈlгија, - ё ж [В . уретер , грч.

у рбицйд, -а и урбицйд, -ида м [лат.

urbs

ховног богатства и живота града (ратним деј­

мен у мокраћном каналу.

ствима, пренасељавањем, загађивањем итд .) .

В . ургирати] који не трпи одлагање,

хитан, неодложан .

'"

ургентна медицина гра­

уретеростеноза, -ё ж [В . уретер , в. стеноза]

венеричних болести.

urgentia, 8.

ургирати]

пожуривање,

ургирати, ургйрам, иесврш . [лат.

urgere

нити

нешто

се

3. л. MII . ургирају сврш.

и

наваљивати, силити] (у)чи­ хитно

изврши,

подсетити,

подсећат и на хитност, пожури(ва)ти.

1294

као послеДИЦil запаљења или

уретеростомија, -ё ж [В . уретер , грч .

st6ma

уста] мед . хируршко стварање вештачко г отво­ ра којим се мокраћа избацује директно из мо­

опомиња ње .

да

\it-

мед . сужење мокраћног канала, чешће се јавља код мушкараца,

случај,

мед. ка­

вање каменца из мокраћног канала .

на медицине. специјализована за хитну меди­

ургенција, -ё ж [илат.

lithos каме н]

камен, в . -томија] мед. хируршко одстрањи ­

цинску помоћ.

упозо равање на хитан

према в .

уретеРОJlитотомија, -ё ж [В . уретер , грЧ .

hos

urbs aeterna.

ургентан, -тна, -тно и ургентан, -тна, -тно

urgens,

ureteritis,

уретеРОJlЙТ, - ита м, ми . уретеролити , геи . ми . уретеролита [В . уретер , грч .

[лат.

бол]

уретер, -итис] упала уретера, мокраћовода.

et огЫ .

град, В. -цид] уништавање материјалног и ду­

урбс етерна в .

algos

мед. бол у мокраћоводу .

уретеритис, -а м [илат.

на и зависно г сељака.

урби ет орби в . игЫ

хем . естер кар­

баминске киселине (фарм. средство против ма­

краћовода .

уретеротомија, -ё ж [В . уретер , в . -томија] мед . расецање мокраћовода ради вађења камен ­

чића.

уретра

урогениталан

уретра, -ё и уретра, -ё ж [грч. ourethra од

oiirein

мо крити] а нат. мокраћна цев, којом мо­

краћа отиче из бешике .

уреТРllJlгија, - ё ж [В . уретра, грч .

algos

бол]

уретр ални, -лна, -лно [нлат.

urethralis, В . уре­

уретрiпис, -а м [В . уретра, - итис] мед. запа­ ље њ е уретре, мокраћне цеви .

уретрографија, -ё ж [В . уретра, графија] мед. рендгенска метода приказивања уретре уз при­ мену контраст них средстава .

уретроскопија, -ё ж [В . уретра, -скопија] мед. прегледање уретре помоћу ендоскопа.

р епни] ист. ум. кобра,

ouraios

египатска света з мија; утиснута на дијадему или кру ну божанстава и фараона, као симбол врховне в ласти .

oru] ПОКр . ледина, пашњак,

ливада уз реку .

-урија [лат.

urina, грч. oiiron мокраћа]

у меди­

цини се од носи на начин и количину мокрења ,

односно на хем ијски састав мокраће.

Ур ија, -а м [хс6р. Urijjah] муж Витсавеје (Батсебе), војсковођа цара Давида, који га је намер но послао да погине у бици да би се по­

том ожен ио Витса вејом (П Сам .

11).

Уријел, -а м [хе6р. Uriel, "светлост Бога"] име једног од арханђела.

урй н, - ина м [лат.

urina]

ури нiiл, -ма м [нлат.

мед. мокраћа .

urinale,

В . урин] посуда

од стакла, порцелана или лима у коју непокрет­

ни болес ници мокре лежећи у кревету, гуска .

УРИltарнй, -а, -о [нлат.

urinarius, В . урин] мед.

који се однос и на урин, мокраћни .

уринирати, уринй рам , з . л . мн . уринирају сврш . и несврш . [нлат.

урлаубер, -а и урлаубер, -а м [нем .

Urlauber]

вој . заст. војник на одсуству .

тра] мед . који припада уретри, мокраћној цеви .

урија, -ё ж [тур.

roдишњи одмор, одсуство; војничк и

Допуст .

мед . бол у мокраћној цеви .

уреус, -а м [грч.

урлауб, -а (уо6. и урлап, -а) м покр. заст. [нем .

Urlaub]

urinare,

В . ур.ин] мокрити ,

помокрит и се .

урма, -ё ж, ген . мн . урмй [тур. hunna од пере . hunna] плод једне врсте палме, датула (Phoenix da.ctylifera) .

урмашица, -ё ж [В. урма] врста оријентал­ ног колача од теста с јајима и бугером, по обли­ ку сличан урми, преливен укуваним шећером .

уРмет, -а м [тур .

htinnet

од ар.

hunna]

покр .

част, поштовање .

урна, -ё ж, ген . мн. урнй [лат. urnа]

1. посуда у

облику вазе, од мермера или метала, у којој се држи пепео покојника.

крчаг за воду, ћуп .

2.

урнебёс, - а м [порекло нејасно] галама, бу­ ка, граја ; неред, лом, узбуна .

урнебёсан [В. урнебес] могласан .

2. запањујући,

1. веома бучан, гро­

сензац ионалан .

урнебесати, -ам несврш . [В . урнебес] ПОКр . правити урнебес, галамити.

урнебёснiiк, -а м, мн . урнебёсници, ген. мн .

урнебёснйка [В. урнебес] галамџија ; онај који прави неред .

урнек, -а м, мн . урнеци , ген . мн . урнёка [тур .

ornek] заст. 1. узорак, 2. узор ; ремек-дело .

мустра, образац; шаблон.

Урн.исати, урнишём сврш . [порекло неј асно] покварити; упропастити , уништити , растур ити.

уро- [грч .

oiiron

мокраћа] као први део сло­

женице реч која је у вези с мокраћом .

уроБИЈliill, -ина м [нлат.

bilis жуч]

urobilinum,

В . У РО-,

физиол . црвеномрка бојена материја у

мокраћи .

уробилинурија; -ё ж [В. уробилин, грч. oiireјп мокрити] мед. повећано лучење уробили на у мокраћи .

уроборос, -а м [грч . оuга реп,

bor6s

прождр­

у риномета р , -тра м , мн . урином~три, ген . мн .

љив] фигура из грчке митологије која приказу­

уринометара [В . урин, -метар] мед. справа за ме­

је змију која једе сопствени реп и тако се пре­

рење колич ине мокраће .

твара у КОJlУТ; симбол вечности .

урлатор, -а м (ж урлаторка, -ё , дат. - ки) [итал .

према

урогенитаЈlан, -лна, -Лllа [В . уро- , В . ге нита­

викати , галамити]

лије] анат. који се односи на мокраћу и гени та­

заст. певач који урла уместо да пева , у стилу за­

лије . 6 урогеllитаЛIIИ тракт сви органи у слу­

бавне музике БО-их година хх века .

жби мокрења и раз множавања .

ur1atore

urlare

1295

уродинамика

утилитаризам

уродинамика, -ё ж, дат . уродинамици [В.

ycymiHe прил . [тур . аsШiпе од ар. asil племени­

УРО-, В . д инамика] мед. брзина и учесталост ис­

та рода] по правилу , према реду , пристојно ,

тицања урина кроз мокраћни тракт.

уљудно ; разборито, разумно.

уролагнија, -ё ж [В . УРО-,

ут м иидекл. [почетак латинских стихова

lagne{a телесно за­

Ut

В . солмизација] муз . назив првог

довољство] псих . доживљавање сексуалног за­

queant laxis .. .,

довољст ва у додиру с мокраћом .

тона дијатонске лествице , уобичајен у Италији

уролит, -а и уролйт, - ита м, мн . уролити И

и Француској : код нас до.

Ута, -ё ж [јап .

уролити, геи . мн . уролитii и уролитii [В . УРО-, ш­

hos каме н]

мед. мокраћни камен , каменац у ури­

у ролитијаза, -ё ж [В . уролит] мед. обољење

ти, набити , поравни ти табанајући .

Утаборити, утiiборим сврш. [В. табор] см е­

од мок раћног камена .

уролог, -а м , мн. уролози, ген. мн . урологii [В .

стити у табор, улогорити .

утаборити се под ићи шатор(е) за ноћење ,

УРО-, В . -лог] лекар специјалиста за урологију .

урологија, -ё ж [В . УРО-, в . -ЈЈогија] грана ме­ која

проучава

и

лечи

болести

мо­

сместити се на неком месту под ведри м небом , улогорити се.

утаманити, утамiiним сврш . [В . таманити]

краћних органа.

уролошкй, - а, -о [в . урологија] који се одно­ си на урологе и урологију.

у ропатија, -ё ж [В . УРО-, в . -патија] м ед. свака болест урогениталног система .

ска

..

опструкциј­

болест мокраћних канала , настаје због

-

сметње у истицању мокраће.

уроскопија, -ё ж [В . УРО-, В . -скопија] мед . ме­ тод прегледа и испитивања мокраће .

уртикарија, -ё ж [нлат.

urtica

urticaria,

према JtaT.

коприва] мед. копривњача , реакција коже

са оси пом и сврабом, услед алергије, преосе ­ тљивости на ЈЈекове, храну, физичке факторе (хлад ноћа, топлота, притисак) или емоционал­ ни стрес .

уста, -ё м [тур .

usta

од перс .

ustiid]

мајстор ,

уметник .

устабаша, -ё м [тур.

usta

ba~l, В. уста, тур. ba~

глава, главар] главни мајстор, старешина еснафа.

уст илагинизам, -зма м [лат.

ustilago

снет]

мед. болест која настаје кад деца једу хлеб и ка­ чамак од кукурузног брашна који садржи спо­

ре параз итске гљиве

Ustilago

тaidis .

ustra]

устун , -а м, ми . -и [тур.

дијакритички

i.isttin]

бритва .

знак у арапском писму који означава кратко "е" . усул, -ул а м, мн . усули, ген. ми . усулii [тур. од ар . a~1 (мн. и~иl) темељ, извор, корен]

правил о , начеЛО , ред .

1296

потпуно уништити, и стреб ити , затрти .

утаllачити, утаначим и утаначити, утана­ чим сврш . [у- , мађ.

tamics

савет] уговорити

Iloje-

диности, тачно се договорити .

утензйлије, -ијii ж мн . [лат.

uti

utensil ia,

према

користити се] ствари за употребу , прибор ;

справе, оруђа, помоћна средства; медицински иструменти .

утерини, утеринii м ми . [лат. утерини , В . уте­ рус] полубраћа, полусестре, деца једн е мајке а различитих очева.

утерйнскй, -а , -о анат. који се односи на уте­ рус , утерусни.

Утерус, -а м [лат. uteгus] анат. матери ца, уну­ трашњи орган жене у којем се развиј а плод .

•

УтеруснЙ. Утија, ё ж [тур.

i.ittij

ГЮКр. пегла, загрејано

глатко IЋожђе за пеглање рубља .

утилизација, -ё ж [нлат.

utilisatio, В .

утилита­

ран] искоришћавање, коришћење, употр еба .

Утилитаран, -рна, -рно [нлат. ма лат.

utilitas

корист,

utilis

utilitarius пре­

користан] усмерен

ка употреби, практично користан .

устра, -ё ж, ген . мн . устри [тур .

usul

популарни облик крат ке

утабанати, утабiшiiм сврш. [В . табан] угази ­

нарним органима.

дицине

uta]

песме у Јапану .

утилитарац, -рца м, мн. утилиniрци, ген . мн . утилитiiрiiцii [В. утилитаран] в . утилитарист(а) . утилитаризам, -зма м [В . утилитаранј

1. те­

жња за сврсисходношћу , претежно усмерење

на остваривање практичне користи .

2.

фил оз.

етички правац који сматра даје сврха човечјег

ушалтовати (се)

ути литарист(а)

делања корист и благостање, било појединца или

цел ин е :

основао

га је

Џереми

Бентам

(1748- 1832). 1. онај

који у свему тражи корист,

који је усм ерен ка практичним циљевима.

2.

филоз. следбеник утилитаризма. који се односи на утилитаризам или утилита­ ристе .

ут илитарност, -и Ж [В . утилитаран] кори­ сност, п робитачност, употребљивост, сврси­ сходност.

утле исати, утлеишём сврш . И несврш . [тур . по кр . (из)глачати , (ис)пеглати .

утопија, -ё ж ник

[Utopia, наслов фаитастичног 1516. написао енглески држав­ и хума нист Томас Мор, према грч . ои не , t6-

pos

место ]

романа кој и ј е

1.

идеална замишљена з емља, зајед­

ница у којој владају савршени друштвени од­ носи, благо стање и срећа .

2.

књиж . роман или

поема кој и описују идеалну државу или идеал­ но стање.

fascia

повој] омотати ,

3. сваки

уфитиљити, уфитйљйм сврш. [у-, в . фитиљ]

1. уврнути, усукати. 2.

идеалан , неостварљив визио­

смршати , осл абити , кло­

нути .

УФО [В .

утил итаристички, -а, -о [В . утилитаризам]

titlemek]

од итал.

увити, обавити завојем .

ути л и тарист(а), -ё м , ми . утилитаристи [В. утилитар а н]

уфачловати, уфачлујём сврш . [аустр . н ем.

Fasche, Fatsche

UFO]

неидентификовани летећ и

објекти , нло .

уфолог, -а м, мн . уфолози , ген . МН. уфоло га [В . УФО, -лог] онај који се бави проучавањем н е­

идентификованих летећих објеката.

уфологија, -ё ж [В . УФО, -логија] изучав ање неидентификованих летећих објеката .

уфурати, уфурам,

3. л . мн . уфурају сврш. [у- ,

В . фурати] 1. увести , угурати . 2. - се, уфурам се увући се, неопажено ући, угурати се .

уча(х)урен, -а -о [В . уча(х)урити] затворен, окренут себи , неосетљив на промене и нове за­ мисли.

уча(х)урити (се), -йм (се) сврш . [у- , в . ча( х)у­ ра] затворити се у ча(х)уру.

учи, учија м [јап .

uchi

изнутра] у каратеу,

ударац отвореном шаком који само тан ген ци­

нарски п л ан или замисао .

утопијски, -а, -о [В . утопија] који је свој­

јално додирује циљ, претежно у главу или вр ат

ствен, који припада утопији . .t. утопијски со­

противника; блокада која се изводи изнутра

цијал изам марксистички назив за најранија

према напоље .

социјалисти ч ка учења у ХVIП и раном

XIX

ве­

ку (Сен-С имон, Фурије, Роберт Овен) .

утопист( а), - ё м , мн . утописти [В . утопија] ствар алац утопије , онај који се заноси утопи­

јом . .t. утопистички .

утраквизам, -з ма м [од л ат.

1. трострук ,

троредан .

2.

хуситизма које је захтевало да се и лаицима да­ је еухаристија у оба лика, као хл еб и као вино .

утраквист(а), -ё м , мн . утраквисти [В . утра­ квизам] п рипад ник умереног крила хуситског покрета, присталица утраквизма .

УТР И КУJIУС, - а (утрикул, - а) м [лат.

utriculus] 2.

ме шчић , мали мех (са биљним соком) .

анат. танка кесица од мембрана која делује с по ­ лукружним каналима уха .

у ћ арити, у ћарйм с врш . [В . ћар] извући ко­ рист, оств арити ћар ; зарадити .

уф ај д ит и (се), уфајдйм се (се) сврш . [В . фај­ да, вајда] окористити се , имати корист од чега .

kat

троспратан .

учкатица, -е, ж троспратна зграда, троспрат­ ница .

учкур, -а м, МН. -и, ген . мн . учкура [тур .

sub utraque spe-

сје, "у оба л ика"] рел . учење и покрет унутар

1. бот.

учкат прид. индекл . [тур . Щ: kаt од јј у три , спрат]

uykur]

узица , свитњак, трака, танки појас од плат н а којим се на струку везују гаће или шалваре .

УЧТУГJIија, -е м [тур .

tiytuglu, према јју три ,

в.

туг] ист. У Османлијском царству паша са три туга (В . ) .

учурисати, учуришём

сврш . [тур .

пустити у ваздух, однети] метно однети; украсти.

1.

uyurmak

сакрити , непри ­

2. упропастити . 3. изла­

гати, изварати .

учурум, - а М МН . -и [тур.

uyurum]

понор , стр­

мина , стрм и опасан пут .

уоера о . Уuерица . уuерица, -ё ж [тур .

hticre

од ар. ~ugrii со ба]

мала , ниска трошна кућица.

1297

уша нчити (се)

ушур

у шалтовaпt (се), -хјём (се) сврш. [нем.

ten]

(ein)schal-

уклоп ити , укључити, спојити, укопчати ;

уклопит и

се у

неку средину;

прилагоди т и се

некој с и туацији .

у шанчити (се), -им (се) сврш . [В. шанац] оси ­ гурати се шанчевима, утврдити се; фиг . заузети

пози цију , службени положај . ћарити] извући корист, окористи ти се (чиме).

3. л.

мн . ушнирају сврш .

[В. шнирати] шнирајући увезати; стегнути .

у шорити, ушорим сврш . [В. шор] сврстати у ред, планск и изград ит и (насеље, куће), праве­

у шшiрати, ушпарам,

3. л.

мн. ушшiрају сврш.

[В. шпар ати] уштедети.

уш пйцити, ушпицим сврш . [В . шпиц] правити шпиц, ушиљити.

2. -

у шприцам

1.

на­

се омршати.

сврш .

[В.

шпиц]

убризгати, уштрцати; дати (путем инј ек ције) .

уш рафити, ушрафим свр ш . [В . шрафи ти] за­ врнути шраф ; учврстити шрафом , за вртњем .

уште кати, уштекам св рш . [нем . ХрВ . ти .

(ein)stecken] 1. укљу чит и (елеК1рИЧНИ уређај), укопча­ 2. фиг. фам. схватити, укапирати.

1298

1.

В . нашти­

мовати .

уштйркан, -а, -о [В. уштиркати] фиг. крут, укочен , уштогљен.

потопити у раствор штирка.

уштопати 1, -а м и УШТОl10вати, уштопујём с врш . [В. штопати l ] с п . зауста вити , смирити лоп­ ту под ногом .

уштопати 2 , уштопам и уштоповати, ушто­ пујём сврш . [В. штопати 2 ] закрпити .

ћи улице .

у шпрнцати ,

2.

уштйркати, уштиркам с врш . [В . штиркати]

уш иЉiрити, ушићарим сврш . [В. шићар , ши ­

уш нйрати, ушнирам,

уштимовати, -уј ём св рш . [В . шти мовати]

ускладити, подесити , усагласити .

уштрб, - а м [рус. ушчерб штета] ш тета, губи­ так .• на

-

на штету, на рачун (чега) .

уштрикати, уштрикам сврш. [В . штри кати] уплести, унети штрикајући .

ушур, - а м, мн . у шури , ген . мн. ушура [тур . б~tir од пере .

'ysr десетина] 1. део

се оставља млинару као

ујам .

2. врста

бр ашна који

накнада за млевење,

пореза, десетак .

•

узео Бог ушур

од њега заст. Бог га обележио маном , тј. није

при чистој памети .

ф фабијаиизам, -зма м [енгл . организациј и

Fabianism, према

изводити нешто што би морало бити природ­

социол. теорија о

но.

Fabian Society]

мирном преображају капитализма у социјали­

зам коју су заступали присталице британске реформистич ко-социјалистичке Фабијанско друштво

организације

(1884).

фабијевац, -вца м [В . фабијанизам] приста­

фабула, -ё ж [лат.

1. књнж .

приповест, разго­

fabula

садржај радње у књижевном делу .

2. књнж. басна. 3. измишљена прича о неком до­ гађају.

фаблио, -ија м [фр . [аblјаu] књнж . прича у стиховима с почетка француске средњовеков­

фабулатйван, -вна, -вно [В. фабула] који се односи на фабулу, који садржи фабулу .

фабулiтор, -а м [В . фабула] онај који изми ­

не њижевност и .

фабрика, -ё ж, дат. И лок. фабрици [фр. [аЬгј­ од лат.

измишљати, кривотворити (чињенице) .

на фабрику ; израђен, произведен у фабрици .

вор]

лица, следбен ик фабијанизма .

que

3.

фабричкй, -а, -о [В. фабрика] који се односи

[аЬгјса, према [аЬгјсаге израдити,

шља људе и догађаје .

фабулисати, фабулишём сврш. и несврш . [лат.

справљати ] радионица са већим бројем радника

fabulari] 1.

у којој се производња обавља помоћу машина .

књижевног дела .

фабрикант, - а м , ген . мн . фабриканата (ж. фабриканткиња, -ё) [нем .

Fabrikant,

в . фабри­

ка]

(из)градити,

2.

развиUа)ти

фабулу

измислити, измишљати .

фабулист(а), -ё м, мн . фабулисти [В . фабула­

тор, фабула]

1. баснописац . 2. В . фаБУЈliтор . fabulosus в . фабу­

1. власник фабрике. 2. про извођач фабричке робе .• фабрикантскй који се односи на фа­

ла] којије као у фабули; занимљив; чудан, нео­

брику и фабриканте.

бичан , невероватан .

фабрикiт, -ата м [нем.

catum

Fabrikat

од лат.

fabri-

израђе но , направљено од [аЬгјсаге из­

радити , сп ра вљати] потпуно Довршен, готов

фабулiiзан, -зна, -зно [лат.

фавела, -ё ж [порт.

[фр .

бриката).

ност]

fabricatio] 1.

фа­

бричка производња, производња робе у вели­ ким количи нама .

2.

вештачка производња оно­

сиротињски кварт

фаворизовати, фаворизујём сврш. И несврш .

фабрички производ (за разлику од полуфа­

фабрикација, -ё ж [лат.

favela]

у градовима Латинске Америке .

favoriser, према лат. [ауог добра 1. да(ва)ти некоме предност

често

некритично,

његове

поступке ,

је).

олакша(ва)ти (некоме, нечему) .

кривотворење чињеница .

[лат.

fabricare] 1. произвести , производити л икој количи ни . 2. вештачки произвести,

2.

бити склон некоме или нечему одобравај ући , идеје и сл .

3. измишљање,

стављај ући

га у повољнији положај у односу на друге .

га што би требало да буде природно (нпр . раки­

фабриковати, фабрикујём сврш. И несврш .

воља , с кло­

3.

мисли ,

(за)штитити (некога, нешто) ,

фаворит, -ита и фаворит, -а м [итал .

у ве­

од лат.

про-

воља , склоност]

favorabilis

favorito

фаворабилан од [ауог добра

1.

миљеник, штићеник неке

1299

фаворитизам

фазотрон

утицајне или моћне особе.

2.

онај коли има нај­

веће изгледе за победу .

мена Месеца или

фаворитизам, -зма м [В . фаворит] жирање фаворита ворит има

(1). 2.

1.

проте­

систем заснован на фа­

(1);

вод кроз који тече наизменична струја.

пристрасност, наклоњеност.

условљена њиховим положај ем .

2. мед.

5. биол .

стадијум

или време између два раздобља, међустање. -фаза, -фаза н [грч .

појављив ање] као

phasis

други део речи значи развојни степен, раздо­

(1, 2).

фавус, -а м [лат. ска;

астр.

У процесу деобе ћелија. & прелазна фаза стање

фавориткиња, -ё ж [ В . фаворит] женска осо­ ба фаворит

4.

планета најближи х Сунцу

favus] 1.

саће меда или во­

гљивично обољење, красте на кожи

бље .

једење ] као други део речи значи једење , про­

Fasan од лат. phasianus од phasian6s (6mis) птица с реке Риони (грч . Phasis)] зоол. птица Phasianinae из породице кока .• фазанов који припада фазан у. фа зан­

ждирање.

ски који се односи на фазана.

главе, струп .

фазан, -ана м [нем .

грч.

-фаг, -фагија [грч .

-phagos

који једе;

-phagia

фагедена, -ё ж [грч . рhаgеdаiпа рак-рана, пре ма

phagein

изјести] мед. тешко обољење

праћен о разједањем ткива; гризлица .

фагеденичан, -чна , -ч но [грч.

друга сродна дивљач (јаребице, преп елице) .

phagedainik6s,

в. фагедена] који разједа, нагриза . фаго- [грч .

phago-, phagein

фазёнда, -ё ж [порт.

јести] као први

Fagott, итал. fagotto]

муз. др­

вени дувачки инструмент с двоструким је­

фазёр, -ера м [фр. који

фаготист(а), -ё м , мн . фаготисти [итал .

fagot-

фагоцити, фагоцитз м мн. [В . фаго-, -цит(и)] стране честице у организму, нпр . леукоцити.

вају бактерије и друга страна тела у организму.

доса-

дан; бљутав.

фаетон, -а м [фр.

phaeton од грч . Faeton] 1. ви­

сока, лака кочија без крова (по Фаетону, сину

старогрчког бога сунца Хелија и Климене). старинс ки аутомобил без крова . птица пливачица .

4.

2. 3. зоол. тропска

симбол надобудности и

неразумевања сопствених ограничења.

фажол, -ола м [итал . фаза, -ё ж [грч .

fagiolo] пасуљ , Il'ax. phasis појављивање] 1. део

развојног циклуса, развојни степен, стадијум, етапа. нутку

1300

покрета у

2. физ. стање осцилације у одређеном тре­ исказано одређеном величином . 3. физ .

онај

изради

phasis

говор] као

фазилет, -а м [тур.

fazilet од ар.

fa~ila] позитив­

на особина, одлика која некога краси, врлина .

фаЗJIа, -ё ж [тур.

fazla

од ар. fа~Щ количина

која претекне, вишак.

фагоцитоза, -ё ж [В . фагоцити, -оза] биол . процес при коме фагоцити разарају и уништа­

fatuus]

фазе

говор .

биол . ћелије које уништавају бактерије и друге

од лат.

phaseur, према 8. фаза]

поједине

други део речи означава оно што се односи на

готистичкii који се односи на фаготисту.

fade

црта

-фазија, -фазичан [грч.

муз . онај кој и свира у фагот . • фа­

фад прид . индекл . [фр .

назив за велико

анимираног филма.

зичком који има дубоке, мукле тонове.

tista, 8 . фагот]

fazenda]

имање у Бразилу .

део речи значи који једе , који прождире .

фагот, -а м [нем.

фазанерија, -ё ж [В. фазан] место , обично ограђени простор , на коме се узгајај у фазани и

фазнii, &

фазни

-3, -о [В. фаза] напон

који се однос и на фазу .

електр .

напон

наи зменичне

струје .

фазометар, -тра м

[8. фаза,

-метар]

1.

електр.

направа за мерење разлике у фази двеју елек­

тричних периодичних појава.

2.

техн . пријем ­

ник на броду за одређивање линије кретања .

фазон, -она м [фр . fа~оп] предмета); облик , форма .

1. крој (одевног 2. досетка, штос, трик .

фазонирати, фазОНЙР3М,

3.

Јl . мн . фазонира­

ју сврш . И несврш . [фр . fа~оппеr] да(ва)ти (нече­ му)облик,форму,уобличити,уобличавати.

фазотрон, -а м [В . фаза, -трон] техн . акцеле­ ратор који користи временски непроменљиво магнетско поље .

фајанс

фактицiпет

фајанс, -а м [фр.

fa'ience

од

Faenza,

град у се­

факин, -ина м [итал .

facchino]

верној Италији] врста полynорцелана, мајолике ,

•

назва н а тако по истоименом граду .

који се односи на факи на .

фајберглас в . фИберглас. фајда, -ё (вајда, -ё) ж [ryp.

fayda

од ар.

факир, - ира м [ryp.

fii'ida]

корист, добит. О (од тога) нема фајде (вајде) слаба корист (од тога) , (од тога) нема користи.

фајдели прид . индеКlI . [ryp.

faydall,

в . фајда]

који до бро служи за одређену сврху, користан .

фајдисати, -ишём сврш . И несврш . [в . фајда]

мангуп, деран .

факи нов који припада факину; факйнски

1. индијски

fakir од ар . faqir сиромах]

или исламски аскета који , усаврша­

вајући одређену вештину, предајући се одређе ­ ном учењу, овладава својим телом и његовим

покретима .

2.

онај који и з води разне вештине

по вашарима и циркусима . нах ; дервиш .

4.

3. pe!l.

пyrујући мо­

пуки сиромах , сиротан .

•

фа­

бити користан, пробитачан; ДонетИ,Доносити

киров који припада факиру ; факйрскй који се

добитак .

односи на факира.

фајер [нем. "пали!" .

2.

Feuer ватра] 1. војничка наредба • дићи фајер,

врста игре картама .

сасyrи фајер почети викати, галамити (на не­ кога); по ч ети грдити (некога) .

фајерцајг, -а м [нем .

Feuerzeug]

упаљач за

припаљ ивање цигарета .

фајерцанге, фајерцангй ж мн. [нем .

zange] 1. зан .

Feuer-

КОllачка клешта за вађење ужаре­

ног г вожђа из ватре.

2. жарач ;

машице; ватраљ .

фајл, -а м, мн . фајлови [енгл . filе] рач . скуп по­ датака о нечему похрањених у компјутеру .

рач . отворити , отварати нови фајл .

фај н прид. инде кл . И прил . [нем . бро , фи но, прецизно , како ђено

fein] жарг. 1. 2. прил . до­ ваља (било је - , ура­

(- обрада, -

вино) .

-).

фај ншмёкер, -а м [нем . сладоку са ц, гурман .

2. онај

Feinschmecker] 1. који ужива у лепом

одевању, добром друштву и сл .

фај ронт, -а м [нем .

Feierabend]

крај рад ног

фајтати, фајтам = фајхтати, фајхтам (и

фај хтовати, фајхтујём) несврш . [нем .

feuchten]

влажити рубље пре пеглања.

fighter] 1. онај

којије изра­

зито борбен, офанзиван у борби, нпр . боксер .

2.

онај који је борбе н у животу .

фајхтати (и фајхтовати) = фајтати (в . ) факат, -кта м , мн . факти и факта , ген . мн . фа­ ката [лат.

facere

factum

оно што је учињено, дело од

чи нити] чињеница , истинит догађај , по­

датак, факт .

факоидан, -дна, -дно [грч.

phak6s

сочиво, в.

-оидан] који има облик сочива .

факопатија, -ё ж [грч .

phak6s

сочиво, в . - па­

тија] мед. упала очног сочива .

факоскоп, -а м [грч .

phak6s

сочиво, в . -скоп]

мед . техн. справа помоћу које се мери прилаго­

факс·, -а м, мн . фа ксови [енгл .

fax од facsimile fac simile учинити слично] 1. техн . теле­ 2. допис или писани документ који се ш а­

од лат . факс .

ље телефаксом.

факс 2 , -а м [в . факултет] жарг . факултет. факсимил, -а и факсимил , - и ла м [лат.

facsi1. верна копија рукопи ­ са , слике, цртежа и сл. 2. печат на коме ј е угра­ виран нечији потпис .• фаКСИМИЈIСКЙ који се mјlе учинити слично]

односи на факсимил .

времена угоститељског објекта .

фајте р, -а м [енгл .

зохизма.

дљивост очног сочива .

фајловати, фајлујём сврш. и несврш. [в . фајл]

прид . фин , добар

факнризам, -зма м [в . факи р] болесно стање уживања у самомучењу, врста флагелације , ма­

факсирати, факсйрам,

3.

л . мн . факсирај )i

сврш. И несврш . [в . факс·] (по)слати факсом .

факт в . факат. фактитиван, -в на, -вно [в . факат] који узро­ кује, производи неку радњу , неко делање .

•

фактивни глаголи гра м . глаголи којима се ис ­ казује активна радња чије вршење не што проу ­ зрокује (нпр . црвенити , чинити црвеним) .

фактицитёт, -ета м [нем .

Faktizitat, 8.

фак ат]

з бир, укупност факата, чињенично стање.

1301

фалангист(а)

фактичан

фактичан, -чна, -ч но [в . факат] заснован на факт и ма, чињеницама, чињенични , стварни .

фактичкй, -а, -о [в . факат] који се односи на

чега што је фактично, заснованост на факти ма,

фактограф, -а м [в . факат, -граф] онај који се ба ви фактографијом.

факт)iрнй, -а, -о [в . фактура] који се односи

сање или излагање које се заснива искључиво

на ч иње ницама , без њихове анализе, повезива­ ња, из вођења одређених закључака и сл .

•

фактографскй који се односи на фактографи­ ју, који је у вези са фактографијом .

фактор, -а м [лат.

facere чинити] 1. покретачка снага, уз рок (нечега) . 2. посредник, заступник, агент у финансијском пословању . 3. factor

од

посл о вођа у графичком или штампарском пого­ који се множи с другим бројем .

5.

важна л ичност која о нечему одлучује .

факторија и факторија, -е ж [срл ат .

1. трговачко

(1).

А фактурна цена це н а робе

или услуге дата у фактури

(1), рачуну.

факуле, факула ж мн . [лат.

фактографија, -е ж [в . факат , -графија] пи­

factoria]

насеље које су формирали

(1); (н а)плати­ (1).

ти , (на)плаћивати путем фактуре

на фактуру

чиње ницама .

трг. ист.

фактурисати, -ришем сврш . И и есврш . [В . фактура] трг. изда(ва)ти фактуру

фактичност, -ости ж [в . факат] својство не­

4. мат. број

ум . скуп техничких појединости о н ачину из­

раде неког уметничког дела.

факта ; фактичан .

ну .

2.

луч.

2. астр.

facula] 1.

бакља ,

светла места око Сунчеви х пега .

факултатйван, -вна , -вно [нлат .

facultativus]

који се може бирати, изборан ; необа везан .

факултатнвност, -и ж [в . факултативан] својство онога што је факултативно , м огућност слободног избора ; необавезност.

факултёт, -ета м [нем . способност,

моћ]

Fakultat од лат. facultas

високошколска образовна

институција одређеног профила.

факултетлија, - е ж [в . факултет] жарг. онај који је завршио факултет, који има факултет­ ско образовање .

факултётскй, - а, -о [в . факултет]

1.

који се

европски трговци у колонијалним земљама .

односи на факултет , који припада ф акултету .

2 . место робне размене .

2. који се стиче на факултету (диплом а, об р азо­

факторијел, -а м [енгл .

в . фактор]

factorial,

мат . функција која природном броју п придру­ жује прои з вод свих природних бројева од

п; фактор

-факција [л ат.

-factio

од

facere

чинити] као

други део речи упућује на нешто што се чини , што настаје .

(4).

факторинг, -а м , МII . факторинзи [е IlГЛ .

ring] трг .

1 до

вање) .

facto-

прав . уговор у спољној трговини изме­

ђу п родавца, купца и трећег лица које се обаве­

фал, -а м [тур .

fal

од ар. Гаl слутња , знамење ;

гатање] прорицање , врачање , гатање .

фалаке, фа.пака ж , ми. [тур.

falaka од ар. Hilaq

зује да продавцу , извознику робе исплати по­

кл ада] ист . балвани за које се при везују ноге

траж ивања од купца, као облик краткорочног

кривца којег за казну шибају по табаним а .

финансирања купаца у спољној трговини .

факторскй, -а , -о [в. фактор] обично у изра­ зу : А факторски трошак привр . укупна вред­

фаланга, - е ж , дат. И ЛОК. фiuJiiнги [грч . рhli­

lanks бојни ред] 1. ист. тесно збијена наоружана пешадија у старој Грчкој . 2. радничко удруже­

ност с вих елемената који морају бити укалкули­

ње засновано на утопистичком учењу Ш арла

сан и у цену једног производа (плате, земљишна

Фуријеа из прве половине ХIХ века кој е се те­

рента, рента за природне изворе, камате за утро­

мељи на укидању социјалних разлика између

шени капитал , предузимачки профит и сл . ) .

села и града.

фактотум, -а м [лат.

fac totum

учини све]

лич ност у друштву, предузећу и сл . чија је од­ лука о н ечему веома битна , коначна .

фак-ryра, -е ж [лат.

factura] 1. трг.

рачун с по­

да цима о продатој роби или пруженој услузи .

1302

3. ист. фашистички покрет у Шпа­ 1933 . г. 4. анат. кости прстију на

нији, основан

рукама и ногама .

фалангист(а), -е м, мн . фалангисти [ В. фа­ ланга] члан фаланге

(3) . •

фалангистичкй ко­

ји се односи на Фалангу , који припада ф ала н ги .

ф ала нстер

фалсифнковати

фаланстер, - а м [фр .

lan(ge), (mona)stere]

phalanstere,

према

pha-

у фуријеризму, стамбена

ји се лако квари ; који је са грешком (о тех ­ ничкој роби) .

грађев ина у пољу или шуми з а припаднике фа­ ланге

(2). falat]

комад , з алогај.

фаJlИЧНОСТ, - ости ж [в . фаличан] особин а,

фал атати, фал iпiiм н ес врш . [В . фалат] хлеп но јести , гутати (вел ике залогаје) .

1.

по­

2. сећи,

својство онога који је фаличан , оно га ш то ј е фал ично .

резати на велике комаде. З . много говорити ,

б р бљ ат и , блебетати , торокати .

фашiција, -ё ж [л ат. халу ци н а ција, илузија .

фаЛКОII, -6на м [итал.

fallacia превара] 1. мед . 2. лог. грешка у закљу­

фалда В. фалта .

соко] вој . врста

фалократија, -ё ж [грч .

phall6s

фалус, в .

- кратија] у феминистичком покрету , у говору феминисткиња , превласт, надмоћ мушкар а ца у

ј а вном животу .

фалдисторијум, - а (и фалдисторйј, - ија) м

fa ldistolium

falcone

топа старије производ ње .

чива њу до кој е је дошло случајно или намерно .

од ствнем .

falistoul]

фзлос и фаJlОС в . фЗJlУС .

столица

на скл а п а ње .

фалот, -а м [аустр. н ем .

Fallott]

лакомисл ена ,

нестална особа ; неваљалац, хуља ; да нгуб а, б ес ­

фаЈlетарка, -ё ж , ген . мн . фалетiiркii [В . фале­

пос л ичар .

тати ] же нска особа која фалета, предсказује бу ­ дућност, гатара , вра чара .

фал етати, ф алетiiм н есврш . [тур. фал еuија, - ё м [тур .

фаЈЈСет, - а м [итал .

falsetto]

муз . високи тон

мушког гласа који бојом и висином опонаш а

fal atamak]

п редсказ ивати будућност, гатати , врачати.

falyacl]

мајстор који из-

же нски глас, а добија се наро читом тех ником певања при чему гл ас и д е изнад природног ре ­

гистра тонова за мушки глас .

р ађује пу шке , пушкар .

фалсетирати, фалсетiiрiiм , З. л . мн . фалсети ­

фlш зет в . фалсет.

рају несврш . [в . фалсет] муз . певати , и з водити

фаJlЗИ- в . фалси- .

фалсет.

фал имент, -а м [итал .

fallimento]

фалс~тист(а) , -ё м , м н . фалсети сти [в . фал ­

ба нкрот,

сет] муз. певач који п е ва , изводи фалсет .

сте ч ај .

фал йнга в . фалЙнка.

фалси- [лат.

фал йнка, -ё (фаЈЈйнга, -ё) ж [итал .

1.

који има неку телесну ману .

фалус .

фа лат, -а м [м ађ.

[с рлат.

5.

фаличкй, -а, -о [В . фалус] који се односи н а

грешка, н едостатак , фелер (у

fallanza] роби) . 2. теле­

фал ирати, фilлiiрiiм, З . л . мн . фалирају сврш . И несврш . [итал .

fallire]

ба нкротирати , пасти , па­

фал ити , ф ал iiм н есврш . [нем . диј ал . l

ста нд.

fehlen] 1. јављати

fahlen,

2. не би ­

т и п рисутан . О фали му дас ка у глави каже с е

фаJl ити 2 , фалiiм с врш . [итал .

2. документ,

исправа и сл . са лажним пода­

фалсификатор, -а м [нлат .

falsificator, в . фал ­

сификат] онај који израђује фалсификате , кри ­ вотворитељ .

фалсификзција, -ё ж [нл ат.

falsi ficatio, в . фа.п­ 1. давање лажног, неИСПIНИТОГ исказа неком догађају . 2. и з рада фалсификата .

сификат]

fallire]

погре­

falsch] 1.

који се

о

фалсификовати,

шит и , п ром а ши т и .

фал ичан, -чна, -чно [нем.

Falsifikat од лат. fal1. про­

лажан, в. -фикат]

цима .

за он ога с ком нешто ниј е у реду, који је бле ­ саст, ша шав , ћакнут, лакомислен .

falsus

копија онога што је вредно, ради обмане , прева­

се у недовољном броју ,

к оли чин и и сл . , недостајати , мањкати .

према

извод, предмет израђен у лажном облику , као ре .

дати под стечај .

лажан] као први део ре чи

фалсификат, -ата м [нем .

sificatum,

сни недостатак , ман а .

falsus

упућује на нешто лажно , неисправно .

несврш. [лат.

фалсификујём

falsificare] 1.

издаје з а оно што није, који се лажно предста­

стинит исказ о неком догађају .

вља. 2. н еискрен,дволичан . З . непотпун .

фалсификат, (ис)кривотворити.

4. ко -

сврш .

И

да(ва)ти лажан , неи ­

2.

(на)правити

1303

фалсо бордоне

фанкн

фалсо бордоне [итал .

falso bordone] муз. вр­

ста вишегласја са паралелним сексакордима.

Ф:lЛстаф, -а м [енгл .

фан, -а м = фен 3 , -а м [кин . ] кинеска мера за дужину

дебели про­

Falstaff]

(0,358 m).

фан, -а м, ми . фанови [амер. енгл.

fan,

скр . од

ждрљива ц, пијаница и хвалисавац из Шекспи­

fanatic]

рових драма.

(спортског клуба); обожавалац (славне лично­

фалта, -ё ж [нем .

Falte]

falten,

в . фал­

шки полни орган .

Грчкој .

•

2. симбол

pha1l6s] 1.

му­

вотворен .

плодности у старој

фалуснй и фалуснй који се односи

2.

ми . фалширају

сврш . И несврш. [в . фалш] муз. (от)певати или

вљаље, појављиваље , показиваље.

фалш-шпИnер, -а м [нем .

Falschspieler, в. фалш,

онај који вара у картаљу .

фаља, -ё ж [тур .

falya од итал . faglia] отвор на

старинској пушци кроз који се сипао барут.

фама, -ё ж [лат.

fama]

говоркаље , гласина ;

familia] 1. заједни ца ро­ 2. сва родби­

д итеља и љихове деце, породица.

на (бабе, деде, стричеви, тетке, ујаци и сл.), ши­

фамилијаран, -рна , -рно [л ат.

1.

familiaris,

в.

који воли фамилију, породицу,

који полаже на фамилију.

2. неусиљен

у опхо­

фамилнјарнзоватн, фамилијаризујём сврш .

se familiariser]

(у)чинити фамили­

фамилијаризовати се постаGа)ти близак, п ри сан (о међуљудским односима).

фамнлнјарност, -и ж [л ат. ма в. фамилијаран]

фанариот, - а м [игрч . мн .

phanari,

према ца­

Грк из Фанара који је у време Турско г царства

обављао високе црквене и световне дужности међу православним становништвом .

фанатизам, -зма м [в . фанатик] занесеност , залуђеност неком идејом или особом .

[В . фанатик] (у)чинити фанатичним , подстаћи, подстицати на фанатизам .

фанатик, -а м , ми. фанатици [л ат.

fanaticus 1.

онај који је занесе н , залуђен неком идејом или особом .

2. онај

који се изузетно предано бави

неким послом.

2.

пре­

присно, фамилијарно

опхо ђеље (нпр . с колегама на послу) .

фамозан, -зна, -зно [лат.

2. школски

занесен, залуђен нечим или неким ; који је на­

famosus]

о коме се

famulus] 1. кућни слуга, послужитељ.

фаЈЈатичкй = фанатичан (в . ) [шп .

fandango]

муз. брзи

шпански народн и плес у паровима праћен ка­ стаљетама .

фанерогаме, фан ерогама ж ми . [нл ат.

rogamus

много говори, чувен, славан, општепознат .

фамулус, -а м [лат.

[в . фанатик] који је обузет фанатизмом , који је

фанданго, - а м

familiaritas ,

својство , особина онога

1.

који је фамилијаран .

1304

сигнал ватром ,

стао из фанатизма.

јарним, рођачким.

слушкиља .

3.

фанатичан, -чна, - ч но = фанатичкй , -а, -о

ђељу , присан, близак.

И несврш . [фр .

светло , фељер на броду .

димом или светлошћу уопште.

који припада храму, помамљен , усхићен]

ра породица.

фамилија]

светиони к за

фанатизовати, фанатизујём сврш. И несврш.

мишље ље на основу гласина.

фамйлија, -ё ж [л ат.

fanale] 1.

оријентацију бродова и регулисаље пловидбе.

риградском кварту Фанар] утицајан и богат

(од)с вирати на погрешан начин, фалш.

Spieler играч ]

-phanes који се показује; phainein појављив ати (се),

покази вати (се)] као други део речи з нач и ја­

2.

неправилан, погрешан.

3. л .

показиваље ;

фанаЈЈ, -ала м [итал .

falsch] 1. лажан, кри­

фалширати, фалширам,

навијач

-фан, -фаннја [грч .

-phania

на фалус, који припада фалусу .

фалш прид. индекл . [нем .

фанатични

музике , врсте забаве и сл . ).

та] прав ити наборе, фалте на одећи; пл исирати.

фалус, -а и фалус, -а м [грч .

страствени,

сти); поборник (спортске дисциплине , врсте

набор на одећи .

фалтатн, фалтам несврш. [нем .

1.

фанерогаман од грч .

очигледан,

gamos свадба,

phaner6s

phane-

видљив ,

брак] бот. биљк е цве­

тоноше са видљивим полним органим а.

фанки прид. индекл. [енгл .

funk]

ређеног реда, збркан , помешан .

којиј е без од­

фанон

фарад

фа нон, -6 на м [ срл ат. [апо] 1. ЦРКВ . различити делови одеће католичких свештеника.

2.

рел .

платно у коме верници приносе дарове на ол ­

тар.

привиђење]

1. утвара , авет, сабласт. 2. сли­ 3. манијак који се неочеки ­ 4. мед. лутка на којој породиље

ка створена у глави .

3. муз. завој којим се обмотава преломљена 4. рожната плоча у чељустима кита , ус.

вежбају порођајне операције . & фантом-писац

фа нт, - а м [нем . Pfand] предмет који се даје у

писац који пише и објављује под именом нару­

кост.

залог у истоименој игри .

учинити видљивим]

чиоца писања .

фантомка, -е ж [В . фантом] капа са прорези ­

1. машта , уобразиља , има­

ма за очи и уста коју криминалци навлач е на

гина ција; с ањарење, маштарија.

2.

догађај као

лице како не би били препознати .

која машта, фантази­

фантомскй, -а , -о [В. фантом] 1. који ј е са

маштовита инструментална музика . О

особинама фантома, који се појављуј е као фан ­

произ вод маште.

4. муз.

вано појављује .

phantas{a од phantazein

фантазија, -е ж [грч .

ра .

фантом, -6 ма м [фр . fantome од ГРЧ . phanta-

sma

3. особа

имати бујну фантазију бити склон измишља­

том.

њу и додавању онога што је нереално , што је

је постојање човек умишља јер га осећа на м е­

2. измишљен,

непостојећи . & -бол бол чи ­

сту на коме је он физиолошки немогућ ;

произ вод маште.

-

уд по­

3. Л . МН . фантаз и­ рају несврш . [нем. phantasieren од phantazein учи­ нити видљивим] 1. заносити се (нечим нереал­ ним), маштати , сањарити (о некоме, нечему) . 2. говорити глупости , бунцати, булазнити . 3. им ­

јава када човек осећа онај де о тела који м у је

провизовати (обично мел одију на каквом ин ­

у фанфаре бучно , гласно прослављати .

фа нтазирати, фантазирам,

одстрањен .

фанфара и фанфара, -е ж [фр .

војничка мелодија коју изводе трубе. О ударити

струме нту).

фанфаронада, -е ж [фр.

фантазма, -е ж [грч . ње , утвара.

2.

phantasma] 1. привиђе ­

апсурдна или нелогична идеја.

обмана, варка.

шевно оболела особа .

фантазмагоричан, -ч на , -чно [В . фантазма­ горија] који настаје фантазмагоријом , који је

хвали неко ил и нешто; претерано хвалисање .

фанфуља, -е ж [и тал. д иј ал.] проститутка, блудница , развратница .

ФАО, -а м [скр. од енгл. Food and Agriculture Organization of United Nations] Организациј а Уједињених нација за исхрану и пољопривре­ ду (основана

послед ица фантазмагорије.

фантаст(а), -е м [грч .

1945.

г., седиште у Риму) .

фар', - а м, лок . фару [е нгл .

phantastes хвалисавац,

в. фантаз ија] маштар , сањар, занесењак.

фантастерија, -е ж [итал.

fanfaronnade] велика

реклама, претерана пропаганда којом се јавно

фа нтазмагорија, -е ж [фр. фантаз ма, ГРЧ .

fantasmagorie, в. agoreuein говорити] 1. опсена, 2. необичне слике које види ду­

fantasticheria] ма­

fanfare] муз . 1. 2. кратка

лимени дувачки инструмент, труба .

fare ићи, путовати]

кол ица на ши нама у којима се вози камера при филмском снимању . & фар-мајстор радник ко­ ји вози КОIlица по шинама .

штарија, сањарење , за несењаштво .

ф ар 2, -а м, лок. фару , МН . фарови [фр .

фа нтастика, -е ж, дат. И лок . фантастици [грч.

phare,

према светионику на острву Фаросу код Алек­

phantastik~ (tekhne) вештина стварања предста­

сандрије

ва, В. фантастичан] оно што је произашло и з

предњем делу аутомобила с различитим јачи­

фантазије, што је плод маште , фантаз ирања .

фантастичан, -ч на, -чно [грч . погода н з а стварање представа]

1.

phantastik6s који је плод

фантаз ије, н естваран , чудесан ; маштовит, са­ њарски.

2.

којије изузетно вредан, изванредан.

фантастичност, -ости ж [В. фантастичан] особина, својст во онога што је фантастично,

онога који је фантастичан .

(Pharos)] 1.

нама светла .

4.

2.

саобр . вел ика светиљка на

радио-с вет ионик.

3.

рефлектор .

жарг . око .

фара, -е ж [м ађ .

far стражњица] крма на

речном броду .

фарад и фарад, -а м [према енглеском фи зи­ чару и хем ичару М. Фарадеј у (М .

Faraday, 1791- 1867)] физ . јед иница еле ктричног капаци­ тета са симболом F.

1305

фарадизам

фарма ко-

фарадизам, -зма м [В . фарад] физ. индукцио ­

фарадизација, -ё ж [В . фарад] мед. примена нис к офреквентне наизменичне струје у дијаг­ ност ичк е и тер а пеутске сврхе.

фарандола, - ё ж [фр. fагапdо1е од провансал­ ског fа гапduо10] муз. провансалски п л ес у ра­ ном с ред њем веку .

фараон, -она м [лат. pharao од грч. Pharao од егип. рег 'о узвише на кућа] ист. титула египатс ких владар а .

фараонски, -а , - о [В. фараон]

1.

и ст. који се

2.

ко­

ји пр етерано велича себе, препотентан, нескро­

-

миш звер

Herpestes ichneumon, мунгос .

фарба , -ё ж [н ем .

Farbe]

боја .

фаринг- [грч .

farina од лат. ] брашно . pharynks (ген. pharingos)] први

део с л ожених речи са з начењем гр ло, ждрело .

фаРИllгектомија, -ё ж [в . фарин г-, ектоми­ ја] мед . одстрањивање делова ждрела хирур­ шким путем у циљу л ечења .

фарингизам,

-зма м

[нл ат.

pharyngismus,

фарба р, -ара м [В . фарба] онај који фарба ,

•

фарбаров/фарбарев који се односи на фарба­ ра, кој и припада фарбару .

рад ионица у којој се фарба, бојадише нешто,

2.

продавница боја и прибора з а

фарбање, кречење , мол о вање и сл .

фарбарка, -ё ж [не. faгЬеп , в . фарба] она која

фарба, бојад ише н е што , бојаџика .

фарИlII' ИТИС, -а м [В. фаринг-, - итис] мед. бактеријска

или

вирусна

упал а

слузокоже

фарингоскопија, - ё ж [В . фаринг-, -скопија] м ед .

прегл ед ждрела посебним

фарбар­

•

к ин који се од носи на фарбарку, који припада

фарба рки .

у ређај ем

pharynks]

анат. шупљина

изнад гркљана и ј ед њака , иза усн е и носне ду­ п љ е , ждрело .

фаринограф, -а м = фаринометар (В .) фаринометар, -тра м [л ат .

farin a

б р ашно, в .

-метар] апарат за мерење квалитета б р аш на .

фарисеј, -еја м [ грч .

sim

од вој е ни]

1. рел .

Pharisaitos

од хебр. рёги­

у старој Јудеји , ч лан секте

која се истицала поштовањем сви х об реда.

фарбарница = фарбара (в .)

са

о гледалима .

фаРИIIКС, -а м [грч.

фарбара, -ё ж = фарбарница, - ё жЈв . фарба] боја џиј ница .

мишића ждрела као последица н е ког страног

тела или нервних лез ија .

жд рела .

бојади ш е, бојаџија ; онај који продаје фарбе .

1.

фаризејство в. фарисејство . фарина, -ё ж [итал .

према в . фаринг-, -изам] физи ол . стезање, грч

однос и на фараона, који припада фараону . ман . ...

фаризеј в . фарисеј . фаризејски в . фарисејски .

ни еле ктрицитет .

2.

фиг. неискрен човек , лицемер .

фарбати, фарбам несврш . [в . фарба] премази­ вати фарбом , бојом , бојити .

фарисејски, -а , -о [В . фарисеј] који се одно­ си на фарисеје, који припада фарис еј има .

фарбенблинд, -а м [н ем . fагЬепbliпd] онај ко­ ји не разл икује боје, далтон иста .

фарисејство, - а м [в. фарисеј] особина фарисеја

фарбл, -а м [в . фарба] мрља од фарбе , боје .

фарватер, -а м , мн . фарватери [хол .

(1). 2.

1.

с војство ,

неискреност, лицемер­

ство .

vaarwa-

Фарисеовац, -овца м [В . фарисеј] цркв . пра­

пловни пут (у каналима и рекама) који

вославна богослужбена књига која садр жи це­

је до вољ не дубине за време ниског водостаја за

локупна богослужења з а све дане од Недеље

плов и ла одређеног газа.

митара и фарисеја до Лазареве суботе (цео ус­

ter] уза к

фаренхајт, - а м [према немачком физичару Г. Д. Фаренхајту

(Gabrie1 Danie1 Fahrenheit,

1686- 1736)] 1. јед иница

за мерење температу­

ре на е нглеском говорном подручју .

2.

степен

на Ф аре нхајтовој лествици .

фарз, -а м [тур. оба веза у исламу .

1306

farz

од ар . far~] рел. верска

кршњи IlOCТ) = Триод посни, Трипеснец .

фарма, -ё ж [еIlГЛ .

farm

од лат.

firm are смести­

ти се] пољопривредно добро, пољопри в редно имање .

фармако- [грч .

pharmakon

лековита биљка]

као први део сложене речи означава да се други

део односи на лекове , на прои з водњу лекова .

ФАС

фармакоге нетика

фарма когенетика, -ё ж, дат. И лок . фармако­

генет ици [В . фармако-, генетика] мед. дисц и­ плина фармакологије која се бави проучава ­ њем ут ицаја генетских особина организма на делова ње лекова.

ност ка неконтролисаном узимању лекова ; фар­ макоманија.

фармасон

8.

фрамасОII.

фармацеут, - а м (ж . фармацеуткиња, -ё)

[грч . phannakeutes] 1. стручњак у фармацији ,

фармакогнозија, -ё ж [В . фармако-, - гноз и­

онај који је за вршио фармацеутску школу или

ја] проу чавање лекова , физичких особина си­

фармацеутски факултет.

ровина за производњу лекова.

Фармацеутској индус'грији.

фармакографија, -ё ж [В . фармако-, -графија]

1. опис

ле ка.

2. преписивање лекова,

рецептура .

фармакод инамика, -ё ж , дат. И лок . фарма­ кодина мици [В . фармако- , д инамика] фарм . фар­ маколо шка дисциплина која проучава мех ани ­ зам дело вања лекова и везу учинка лека и ње­

киња фармације .

фармацеутски, -а, -о

[8. фармацеут]

који се

односи на фармацију и фармацеуте , који при ­ пада фармацији и фармацеутима . .1. фармац е­

утска технологија део фармације који проуч а­ ва начине израде лековитих средстава. фарма ­ цеутска хемија део хемије који проучава суп ­

говог хе мијског састава.

фармакол ог, - а м , мн . фармаколози [В . фар­ мако-, -л ог] стручњак у фармакологији .

фармакологија, -ё ж

2. онај који рад и у 3. студе нт/студент­

[8.

фармако -, -логија]

мед . нау ка која проучава дел овање лекова на орган изам.

станце које се користе у из ради лекова, као ле­ кови.

фарма ција, -ё ж [грч . kоп лек]

1.

phannakeia од рЫnn а­

систем знања о познавању , припре­

мању , испитивању и чувању лекова.

2. студије

фармације на факултету.

фармаколошк и , -а, -о [В . фармакологија] који се односи на фармакологију или фармако­

логе . .1. - стимулатори сп . разни хемијски пре­ парати кој и делују стимулатив но на централни део не рвни с истем .

фармакома llИја , -ё ж [В. фармако- , -манија] мед . патоло шка склоност ка узимању лекова не-

завис но од стварних по'греба.

.

фармако н , -она м [грч . рhаnnаkоп] фарм. средств о за лечење, ле к .

фармакопеја, -ё ж [грч.

phannakopoia

спра­

вљање леко ва] фарм . скуп прописа за припрема­ ње лек ова, са описом њиховог састава и упут­ става за поступање с лековима ,

фармер, -а и фармёр, -ера м [енгл .

fanner,

према в . фарма] пољо пр. власник фарме ; радник на фарми.

фармерице, фармерiiца ж мн . в . фармерке. фармерке, фармеркii ж, ми . [В . фармер] пан ­ талоне од џинса, обично плаве боје, које су н ај­ пре носили фармери као оде ћу за рад на фарми .

фарс

8.

фарз .

фарса , -ё ж [ФР.

fa rce] 1.

позар . позоришни

комад са грубим шалама ; лакрдија.

2.

догађ ај у

коме учесници претерано испољавају тобо­ жња, лажна осећања и тиме га претварају у ру­

гло, у лакрдију.

фарсескан (прнл . фарсеСКIIО) в. фарсичаll .

фармакотека, -ё ж [В. фармако- , -тека] кућна или пут ничка апотека.

фарси, -ија м [тур.

farisi

персијски] лингв . мо­

деран, стандарда н ирански језик , који је у упо­

фармакотерапија, -ё ж [В. фармако- , те р а­ пија] мед. лечење, терапија лековима.

фармакотехн ика , -ё ж

[8.

фармако-, техни­

треби у Ирану и северном Авганистану .

фарсичан, -чна , -чно [В . фарса] који је са особинама фарсе, који одаје утисак фарсе.

ка] Фармацеутска грана која се бави различи­

ФАС [СКР. од енгл . (гее alongside ship] трг.

тим процесима у индустријској производњи

термин у међународном трговачком пром ету

лекова.

фармакотимија , -ё

којим се означава обавеза продавца да сноси

ж

[8.

фармако- , грч .

thym5s склоност, жеља] мед. патолошка скло-

трошкове и ризик за робу до њеног стављања уз бок брода .

1307

фасада

фата

фасада, -ё ж [фр.

fayade, rema face лице] 1. 2. грађ . површин­ на спољним зидовима куће . 3. фиг. леп ,

личина хране која се добија као следовање з а

добар спољашни изглед иза кога се крије не­

сноп брезовог или брестовог прућа у чијој је

што друго (обично са неким манама, недоста­

средини увезана секира , као симбол достојан­

цима и сл.).

ства, који се носио у старом Риму испр ед висо­

архит. предња страна зграде.

ски слој

фасiщёр, -ера м [В . фасада] грађ. онај који ра­ ди фасаде.

однос и на фасаду, који припада фасади . & фа­ саднн украси украси на фасади (кипови, избо­ чења и сл . ).

facette

мало лице, мала пло­

страна брушеног дијаманта или неког

друго г драгог камења.

2.

30011. један од малих

дело ва ока код инсеката који чини сложени ор­

ган чула вида .

3. анат.

глатка површина костију

руке или стопала.

зање или брушење на фасете

фасетнрати, фасетйрам,

facetter,

(1). 3. л. мн .

фасетйрају

В . фасета] резати или бруси­

фасете. & фасетно око зоол . чуло вида код инсе­

ката и ракова које се састоји од више једностав­ них очију.

фасик, -а м, мн . фciсици [тур . Гasik од ар.

fiisiq]

рел. онај који се не придржава верских про­

писа, грешник .

2.

онај који је неморалан ; по­

кваре њак , развратник .

фасовати, фасујём сврш . И несврш . [В . фасунг] војну опрему, оружје).

2. бити

кажњен (батина­

ма) . О фасовати своје доби(ја)ти заслужено (обич но батине) .

фас-г фуд, -а м [еНГJl .

fast food]

КУJlИН .

1.

до­

вица у лепињи и сл ., која се брзо припрема и која се продаје у посебним , обично уличним прода вницама и одмах једе , у ходу или стоје­

2. продавница такве

хране .

фасунг, -а м, мн . фасунзи [нем . Fаssuпg]

1.

еJlектр. оквир у који се углављује електрична

2.

оквир у који је смештен драги ка­

мен; начин уоквиравања драгог камења .

1308

аllат. везивн а овој­

фасцијација, -ё ж [нлат.

fasciatio] 1. бот. биљ­

лику.

2.

анат. појава срашћивања виш е органа

који нису у истој равни .

фасцикла, -ё ж (фасцикл, -а М) [нем . Faszike1 од лат. fascicu1us мали сноп, мали свежањ од fascis сноп, свежањ] картонски, пластични ил и одлажу документи , папири, штампани матери­

фасцинантан, -тна, -тно [лат. fаsсiпапs од fаsсiпаге одушевити] који изазива одушевље­

фасцинаитноcr, -ости ж [В . фасцинантан] особина онога који је фасцинантан , онога што је фасцинантно .

фасцинација, -ё ж [лат. fаsсiпаtiо од папs заносан од fаsсiпаге одушевити]

fasci1. снажан

и неодољив утисак који изазива нека појава, представа, личност и сл.

2.

одушевљено ст, оп ­

фас.,инНрати , фасцинйрам ,

3. л.

мн . фасци ­

нйрају сврш. И несврш . [лат. fаsсiпаге] произве­ сти, производити снажан утисак (на некога) ,

опчинити , опчињавати, очара(ва)ти ; одушеви­ ти, одушевљавати.

слов но : брза храна (обично сендвич, пљеска­

утични ца .

fascia]

чињеност, очараност, занесеност.

вој. доби(ја)ти војничко следовање (храну ,

ћи).

фасција, -ё ж [лат.

ница појединих мишића или органа.

ње, заносан , неодољив .

фасетнй, -а, -о [В . фасета] који се односи на

1.

симбол италијанских фашиста .

јали и сл .

ти на фасете.

1.

ких ЦИВИllНИХ или црквених достојан ственика

од другог материјала израђен омот у који се

фасетнрање, -а с [В. фасетирати, фасета] ре­

несврш. [фр.

fascies свежањ, сноп] ист. 1.

на стабљика која се развила у спљоштеном об­

фасета, - ё ж [фр .

1.

фасцес, -а м [Jlат.

2.

фасаднй, -а, -о [В. фасада] архит. грађ . који се

ча]

потрошачке бонове , тачкице и сл .

3.

ко -

фасциолоза, - ё ж [лат.

fascio1a ,

В . -оза] Вет.

болест јетре оваца и говеда коју изазива пара­ зитски црв

Fasciola hepaLica,

метиљавост.

фасциоплаcrика, -ё ж, дат. И лок . фасцило­ пластици [В . фасција, -пластика] мед. пластична операција фасције .

фаСЦIПИС, - а м [В. фасција, -итис] мед . упала фасције .

фата непр. В . вата .

фаталан

фах-идиот

фаталан, -лна, -лно [лат. бина]

1.

тоно сан, кобан .

стро фалан. сан .

...

fatalis

од

fatum суд­

који је са смртоносним исходом, смр­

3.

који доноси несрећу, ката­

2.

који утиче на судбину, судбоно­

фатална

грешка

рач .

грешка

која

изази ва пад компјутерског система.

коме су појаве и збивања судбински предодре­ ђени и неизбежни.

л и сткиња) [В . фаталан] онај који верује у суд­ бинску предодређеност збивања и појава .

према ликовима које тумаче да би гледалац ду­

фаул и фаул, -а м, мн. фаули/фаули и фауло­ сп . прекршај правила

faul]

игре у разним спортским дисциплинама (не­

дозвољен ударац, намерна грубост и сл.).

фаталност, -и ж [В . фаталан] оно што је пре­

Morgan le Fay

2.

Faulenzer] 1.

нерад­

лист папира са означеним

линијама ради равног писања.

3.

л . мн . фаулирају

сврш . И несврш . [В . фаул] сп. (на)правити фаул ,

судн о з а будућност, за судбину; кобност.

фатаморгана, -е ж [итал.

ник , ленштина .

фаулирати, фаулирам ,

фаталитет в . фаталност.

у

бље и интелектуалније доживео представу .

фауленцер, -а м [нем .

фаталист(а), -е м, мн. фаталисти (ж . фата­

Brecht 1898- 1956)

коме се глумци постављају у отуђени однос

ви/фаулови [енгл .

фатализам, -зма м [В . фаталан] схватање по

вод и мена

(увео га Бертолт Брехт, В .

(пре)кршити правила спортске игре применом недозвољених захвата , удараца, намерних гру ­

пре­

fata Morgana,

(вила Морган , у келт­

бости над противничким играчем и сл .

фаун и фаун, -а м [лат.

Faunus] 1. митол . Фа­

ској леге нди сестра краља Артура)] оптичка

ун, у староримској митологији једно од нижих

појава у атмосфери која се јавља у пустињским

божанстава, заштитник стада који живи у шу ­

и троп ским пределима кад се услед преламања

мама и планинама, представљан длакав, с ко ­

и потпуне рефлексије светлости предмети и

зјим ногама, репом и роговима.

појаве Доживљавају као привиђења.

сник, развратник, похотљивац.

2.

варка,

илуз иј а , опсена .• фатаморгански који се од­ носи на фатаморгану .

фатидичкй, - а, -о [шп .

fatidico]

који има

пророч ански .

И несврш . [не м .

wattieren]

поставити, испунити,

вљати топлим материјалом (одећу) .

фатирати се фиг. снабде(ва)ти се материјал ­

прва су ра ,

први

одељак

од ар .

fatum]

у

Курану

рел .

(говори

судбина , усуд, коб ;

од

оружј е које је Немачка производила у Другом светс ком рату .

фаустовскй, -а , -о [према Гетеовом јунаку нака истоимене трагедије . .6. - уговор уговор с

опаким људима, што је у народу познато као

фах, фаха м, мн . фахови [н е м .

Fach] 1.

да, сандучић у пошти; раф у радњи .

...

поштански

стил

Verfremdung

-

прегра­

2.

ужа

прегра­

дак у пошти з а писма која стижу власнику та­

фах-идиот, -а м [в . фах , идиот]

оту­

позоришне игре

1. особа

која

се издаје з а стручњака, а нестручна је или по­ лустручна у послу којим се бави .

фау-ефек(а)т, - кта м [нем . позор.

Faust шака ,

квог прегратка.

фа у м индекл . [нем . У , изг . фау] вој . ракетно

в . ефект]

FaustbaH

Фаусту] који се односи на Фауста, главног ј у­

струка , специјалност .

персо н и фикација судбине , усуда.

ђење,

фаустбал, -а м [нем .

продаја душе ђаволу .

iil-Fatiha]

се/уч и као молитва за душе умрлих).

фатум, -а м [лат .

једном раздобљу живота на Земљи.

ђаволом , чин уласка у друштво, савез са злим и

ним добрима у већој количини .

fatiha

свеукупно ст

у којој се лопта удара шаком или надлактицом .

л . мн. фаПlрају сврш .

облож и ти , облагати ватом ; поставити, поста­

ф атиха, -е ж [тур .

30011 .

ВаН лопта] сп. игра лоптом између двеју екипа

фатирати в . ватИрати.

3.

Fauna]

животињског света наједном локалитету или у

способ ност предвиђања будућности; видовит,

фатирати, фiпирам ,

сладостра­ 30011 . врста

америчког мајмуна.

фауна, -е ж [лат.

фателйн непр. в . вателйн .

2. 3.

2. особа

која

је упућена у само једну област знања, док је за друге потпуна незналица.

1309

фахиша

фахиша, -ё ж [тур . fahi~e од ар. fii~isa] 1. про ­ ститугка.

2.

неваљала, лоша жена.

фахман, -а м [нем .

Fachmann] онај који до­

бро познаје област којом се бави, стручњак.

фаца, -ё ж [итал .

2.

фаше прид . индекл . [фр . Гache]

.. бити - бити у

затегнутим, лошим односима с неким .

faccia] жарг. 1. лице, изглед .

фашизам, -з ма м [итал .

fascismo, в . фасцес] 1.

ист. пол. идеолошко-политички покр ет са нацио­

налистичким и империјалистичким обележји­ ма и систем владавине са диктаторским р ежи­

важна особа.

мом (настао 20-тих година ХХ века у Италији

фацета в . фасета .

да би се доцније проширио на Немачку и Јапан ;

фацетирање В. фасетирање .

фашизмом је отпочет Други светски рат у коме

фацетирати в . фасетИрати .

је и сломљен

фацетнй

покрет уопште; партија с радикално национа­

8.

фасетнЙ .

фацијалан, -лна, -лно [лат .

cies

facialis, према fa-

лице] који се односи на фацијес, на лице .

фациј:iлис, -а м [лат.

(nervus) facialis, према

лице] анат . седми мождани живац који

facies

покреће мишиће лица и подстиче лучење пљу­

фацијес, -а м [лат.

facies л ице] анат. предња

фацилит:iција, -ё ж [В . фацилитет]

1. физиол.

олакшавање преноса импулса нервним систе­

6иол . олакшавање преношења хранљи­

фацилитет, -ета м [нем . према

facilis

фашиз:iција, -ё ж [в . фашизам] увођења фашизма .

2.

Fazilitat од лат. facili-

лаган] лакоћа у покретима,

процес

штвене појаве добијају обележја фаш изма .

фашина, -ё ж [итал.

fascina] грађ . сноп прућа,

фацинус, -а м [лат. фацит, -а м [лат.

facinus] злочин, недело .

facit чини од facere чинити]

резултат , закључак.

фацитис, -а м [грч .

phak6s сочиво,

8.

-итис]

мед. упала очног сочива .

фацол, -6ла м [итал .

fazzolo]

етнол . марама

која се везује око главе, као део ношње у неким сеоским и градским срединама .

фаЦ()JIет, - а м [итал .

fazzoletto, В. фацол] џеп ­

на марамица , марамица за брисање носа ..

фачла, -ё ж [нем .

насипа, за земља не радове уопште) .

фашнйк (в . )

'1 =

фаширати, ф ilШйрам , сврш .

И

несврш .

[н ем .

3. л . '111 . фаширају faschieren] (и)ситнити,

(и)сећи (месо) на ситне комаде односно саМJlе­

фашист(а), -ё м , мн . фашисти [итал . В . фашизам] пол. шизма.

окретност .

Fatsche] завој за превијање

рана .

2.

1.

припадн ик фашистичког покр ета у

Италији .

фашистичкй, -а, -о [В . фашизам] који се од­ носи на фашизам и фашисте, својствен фаши­ зму и фашистима .

фашистойдаlf и фашистойдаlf, -дна, -дно [в . фашист(а)] који има неке одлике фашизма, који нагиње фаши з му .

фашистоидност, - и ж [в . фашист; -оид ан] својство, особина онога који је фаши стоидан, онога што је фашистоидно.

фашнйк и фашник, -а м , мн . фашнйци и фа­ шници [нем .

Fasching од ствнем. vast ganc мимо­ 1. време месојеђ а, по­ покладе, карневал. 2. последњи дан по­ месопуст. 3. машкара која је тога дана

ход на светковини] етнол.

фачловати, фачлујём несврш. [нем.

fatschen]

клада ;

КJlада,

повређеног места.

изабрана као најуспешнија.

фаша, -ё ж [итал .

fascista,

присталица, СJlедбеник фа­

превијати (рану) фачлом, обмотавати завој око

fascia од лат.] та нко платно ,

газа, за вој за превијање рана; повој .

ф:iшанке, фашанкй ж мн . = фашнйк (в . )

1310

1.

процес у коме неке др у­

ти (месо).

вих материја кроз ћелијску мембрану .

tas,

л истичким тежњама.

фашинг, -а

стра на главе, лице.

2.

I1ОЛ . диктаторска власт,

као грађевински материјал (за учвршћивањ е

вачних жлезда.

мом.

1945). 2.

ФБИ в .

FBI.

Феб, -а м [грч .

Phoibos сјајан , светао] митол.

један од надимака бога Аполона .

феКУНДliција

фебл, -а м [фр.

faible]

[8. федерација ,

ф е­

дерализам] који се односи на федерализам и

фебра, -ё ж, геи. ми . фёбара и фёбри [итал . [еЬ­

bre]

федераЈЈИСТИЧКЙ, -а, -о

слабост, попустљивост

према некоме или нечему.

федералисте .

федералнй, -а, -о [илат.

мед. висока телесна температура, врућица ,

foederalis, в . федера­

тивни, федерација] који се односи на федера­

ватра .

фебрйлан, -лна, -лно [л ат.

febrilis,

8.

фебра]

цију, савезни.

федератйвнй, -а, -о [инат.

који има високу температуру, обузет високом

фебрилност, -и ж

[8. фебрилан]

стање онога

који је фебрилан, обузетост високом темпера­

снован на федерализму . А федеративно (др­ жавно) уређење државно уређење засновано на начелима федерације .

туром, врућицом, ватром.

фебруа, -ё ж [лат. [еЬги а , према

februare

чи­

стити ] чишћење, спремање као римска светко­ вина пос већена култу мртвих .

фебруар, -а м [лат.

foederativus, в . фе­

дерација] који улази у састав федерације; за­

телесно м температуром.

8.

фебруа] дру­

[8. фебруар]

који се одно­

februarius,

ги месец у години.

федерација, -ё ж [лат. foederatio, према foedus савез] 1. држава заснована на заједници ви­ ше савезних (федералних) јединица које задр­ жавају политичку и културну самосталност, а део својих права (војска, међународна политика, новац, пошта, железнице и сл . ) преносе на саве­

фебруарскй, - а , -о

зни парламент и савезну владу.

2. савез,

обично

си на фебруар, који припада фебруару . А Фе­

непрофитабилних организација које се удружуј у

бруарска револуција и ст.

ради лакшег деловања (нпр. у спорту).

1. у

Француској: па­

риска бу ржоаска револуција крајем фебруара

1848.

у којој је срушена Јулска монархија Луја

Филипа (од

1830)

и проглашена Друга репу ­

блика, али је буржоазија преотела власт и исте године угу шила покушај рад ничке револуције .

2.

у Рус ији: буржоаско-демократска револуци ­

ја започета у фебруару

1917.

побуном радника

и војника којаје довела до формирања нове др­

федерзиц, -а м [и ем .

федерИрати,федерирам , 3 . л . ми.федерИра­ ју и есв рш . [В . федер] стезати се и растезати се од­

скачући (о федеру , о ономе што је као федер или о ономе што у себи има федер) .

федермадрац, -а м [ием. Fedeгmatratze] ела­ стични уложак за кревет са уграђеним опругама.

ничких и војних де путата ; д вовлашће је траја­ ло до

7.

октобра

191 7,

када је сва власт револу ­

федермесер [ие м. Fedeгmesser] ножић на склапање, пероре з.

ционарн им путем прешла у руке Совјета .

феда, -ё ж [итал.

fede]

документ о стеченом

знању; у верење, сведочанство .

федајйн, -ина м [ а р .

ел астично ,

мобилу , кочији , на бициклу и сл.) .

жавне власти , тзв . Привремене владе с којомје упоредо постојала друга власт, Совјет рад­

Federsitz]

мекано седиште с уграђеним опругама (у ауто­

фединг, - а м [ е нгл .

fading]

рад. повремено

слабљење или потпуни престанак пријема з ву­ ка у рад ио-техници.

tidai, ми . tidaiyin]

борац

фёјс-лифт, -а =

фёјс-лифтинг, -а м, ми .

за стварање п алестинске д ржаве, палестински

фёјс-лифтинзи , ген . мн . ф ёјс-л ифтинга [е и гн. [а ­

гери л ац .

се

феде р, -а м [ием.

Feder] опруга.

феде рализам, -з ма м [амер . е игн .

federalism, 8 .

федера ција] државно уређење више посебних

јединица које део своје власти преносе на цен ­ тралну, заједничку владу.

fede ralist,

8.

федерација ,

мед. п ласт ична операција лица којом се

фекалан, -л на , -л но [В . фе калиј е] који се од­ носи на фекалије , измет.

фекалије, фекалија ж ми . [нат.

faeces]

изм ет

fecundatio,

прем а

људи и животиња.

феде ралист(а), -ё м, ми . федералисти [амер . еигл .

lift]

затеже кожа и смањују боре .

федерализам]

пристали ца, поборник федерали з ма.

фекундација, -ё ж [ин ат.

fecundus

плодан] биол. спајање мушких и жен­

ских пол них ћелија , оплодња.

1311

фемини зам

фела, -ё ж [мађ. f61] врста, сорта, сој, пасмина .

фелага, -е ж зб. [8. фелах] ист. заједнички на­

фелонија, -е ж [фр . f610nie од срлат. fel(l)onia]

1.

прав . тежак злочин (убиство, силовање , про­

зив ту ниских и алжирских партизана у борби

вала и сл . ) .

против француског колонијализма.

сти уопште.

фелаћет, -а м [тур .

fetaket од ар. raliik космос,

фелах, -аха м [тур . felliih од ар . f,iI\ah] 1. зе­ мљорадник у арапским земљама.

особа.

3.

2.

тамнопута

фелација, -ё и фелаија, -е ж [л ат.

fella re

fellatio од

сисати] сексуално задовољавање лиза­

њем и сиса њем полних органа.

аутомобила без гуме .

(о ло пт и) .

2.

[8. ф елш] 1.

вој. чин наредника у неким војскама .

фелдкомандантУра, -е ж [н ем . Feldkomanda80ј. војна команда у време ратних операција.

фелдмаршал, -а м [ нем. Feldmarschall] 80ј . највиши војни чин у н е ким војскама.

фелдепат, -а м [нем . Feldspat] минер. најра­ спрострањенији с и л икатни минерал који се де­ ловање м атмосферск их падавина претвара у

гли ну , гл ин енац, и који се користи у к е ра­

3.

фелд цајгмајетер, - а м [нем. Feldzeugmei80ј. артиљеријски ге н ерал у немачкој и

фељбаба и фељбаба 8. феЈlДвёбл (феЈlдвё­ бел).

фељтон, -6 на м [фр . feuilleton , пр ема feuillette листић од лат. folium лист] Н 08Ин. 1. подлистак у новинама са лаким популарно -информатив­ ним текстовима, обично у свакодневним на­ ставцима.

2.

новински популарно-информатив­

ни текст, писан за ширу публику .

фељтониет(а), -е м, мн. фељтон исти (ж .

фелер, -а м [нем . Fehler] грешка .• роба е фе­

фељтониетичкii, -а, -о [8. фељтон] који се фељтонима и фељтон исти ма.

фељтонекй, -а, - о [8. фељто н] написан као

лером роба с гре шком .

фелеричан, -чна, - ч но

[8. фелер] 1. којије са 2. који

грешком, који није сас вим исправан.

фељто н, односно ла ко , забавно , п овршно .

фема, -е ж [н ем . Feme организација ; Femgeтајни народн и суд] ист.

има неку ману, недостатак, обично телес ни (о

richt

човеку) .

мачкој од Х1У до

фелибрiiж, -а м [фр. крет у Француској

f6librige] књижевни по ­ у XIX в еку који се залаже за

провансалског го вора

у

књижевним

XIX

века .

phelones огртач] ЦрК8 .

1. тајни суд у Не­ 2. терористичка ор­

га низа ција у Н ема чкој којаје после Прво г свет­ ског рата л иквидирала пол итичк е противни ке.

феминизаија = феМИНИЗ0вање (8.) феминизам, -зма м [фр.

делима.

фелон , -6 на м [грч .

feuilletoni ste, 8. фељ­

тон] Н08ИН . онај који пише фељтоне.

односи на фељто не и фељтони сте, својствен

аустроугарској војсци.

очување

поћи , ићи кривудаво, (за)кри­

вуд ати.

фељтониеткиња, -е) [фр .

мичкој индустрији .

имати криву путању

бити криво постављен (о аутомо­

билској гуми) .

фелд вёбл, -а (фелдвёбел, -бла) м [н ем. Feld-

ster]

falsch] лажан, крив,

погрешан , неисправан.

фелширати, фелшйрам , 3. л. мн . фелширају

на склапа ње ; пољски кревет .

tur]

брод с весл им а иједрима .

фелчер, -а м [нем . Feldscher] заст. војни видар

С8РШ . и и еС 8РШ .

фелдвёбл .

фелдбет, -а м [н ем. Feldbett] војнички кревет

webel]

feluqah] 1. брзи 2. двороги шешир .

фелш прид. индекл. [нем .

фелга , -е ж, ген. мн . ф елгй [нем . Felge] точак

8.

фелука, -ё ж, дат. и лок . фелуци [итал . feluca

рана .

фела цио 8. фелација .

фелдбёбл, -а м

кеса] иум . најстарији арапски метални но­

вац кован по угледу на визан т ијски .

од ар.

живахна, немирна особа.

издаја ; повреда верно­

феле, -а м, ми. фёлсови [ар . мн . fullus од лат.

follis

небо] зла коб, несрећа , пропаст .

2. издајство,

па жена]

1.

feminisme од лат. femi-

соц. заговарање ДРуштвене, поли ­

горњ и огртач без рукава, као део одеће право­

т ичке и економске равноправности жена и

слав них све штеника.

шкараца.

1312

2. пол .

му­

организован покрет који се зала-

фемииизирати

же за такву равноправност међу половима.

3. ста­

ње особе мушког пола код које су у мањој или ве­

ћој мери изражене женске полне карактеристике.

феминизирати

феминизовати (в.)

=

феМИllИзовање, -а с

=

феминизација, -ё [В .

р актеристика код мушкараца .

феминизовати, феминизујём и феминизи­

рат и, феминизирзм,

3. л. мн. феминизнрају феминизам] 1. (у)чинити да

му шкарац добије женска обележја, да постане

сли ч ан жени. феминизирати

се доби(ја)ти

женс ке особине (о мушкарцу).

фёмИlIИНУМ, -а м [лат. fеmiпiпum]

2. f1>aM. именица

1. женски

женског рода .

-ё)

[В .

феминизам]

присталица,

следбе ник феминизма.

феМ Иllистичкii,

однос и на феминизам, својствен феминизму .

феми нисткиња, -ё ж [в . феминизам] женска особа феминист.

2.

femina

жена , в . -цид]

ген .

feno-, лат. acetum

кисе­

фен д' сјёкл в.

fin de siecle.

фенестрација, -ё ж [лат.

fenestra прозор] 1. 2. зуб ни корен покрив е н. 3. мед . хируршка

биол. отвор У структури ткива.

који није сасвим

интервенција стварања отвора у унутрашњем уху (нпр . ради лечења глувоће).

4. архит.

отвор

фенијанац, -нца м [ еflГЛ .

Fenian,

према ир .

ми сами] ист. ч лан тајне ирске револу­

si nn fein

1861 .

у Америци .

фенијанизам, -зма м [В . фенијанац] ист. по­ насилно уклањање енглеске

власти

у

Ирској .

феникс, -а м [f1>Ч .

phoiniks] 1.

п ти ца старих Египћана која ,

митол . митска

предосећајући

ново оживи из п епела; симбол онога што је

од лат.

многих патњи и страдања поново опорави, уз ­

femoris]

вечно, бесмртно .

femoralis

анат. који се односи на фе­

фёмптосеку нда, -ё и фёмтосекунда, -ё ж

femten петнаест, в. секунда] јединица 1D-'5 секунде (Ifs = 10- 15 sec .).

вре­

м ена,

фемтометар , -тра м [дан .

femten петнаест, в . 10- 15 део метра

- м етар] једин ица за дуж ину ,

3.

фиг. особа која се након

зоол . врста јапанског украсног петла

знобојн им перјем.

фенирати,

фенирзм,

3.

л.

мн .

фенир ају

'

несврш . [в . фен ] сушити косу помоћу фена . фено- ['lJЧ.

phaino-; phainein

појавити се] као

први део сложеница значи који се збива , који

се појављује, видљив .

( I fm = 1D-' 5 m). фемур, -ура м [лат.

дигне .

2.

који се одликује необично дугим репом и ра­

мур , бедрени, бутни .

[дан .

фенацетiiн, -нна м [в .

1.

насиље над женом .

фёмо ралан, -лна, -лно [нл ат.

femu r,

кондензовани аро­

блиску смрт, изгори у свом гнезду, а затим по ­

фёмицiiд, -а м [лат. убиство жене .

phenyl-anthracen]

лина] фарм . синтетички лек против болова.

крет за

-о [в . феминизам] који се

-3,

фенiштрен, -ена м [фабричко име произво ­ да, према

ционарне организације Siппfеiп , основане

фем инист(а), -ё м, мн . феминисти (ж . феми­ ни сткиња,

фан (в.)

за прозор.

фёМ ИIIИН в. фёмининум. род .

=

матични угљоводоник.

фем инизам] губљење секундарних полних ка­

свр ш. и несврш. [В.

фёнз, -а м

бути ­

фенобарбитон, -она м [В . фено - , барбитон]

н а, бедро] анат. најдужа кост на телу човека која

фарм. лек који се користи против несанице , епи­

иде од кука до колена; бедрена кост.

лепсије и за умирење; седатив.

femur

(ген .

фен, - а м [нем . Fбhп од лат . в етар]

1.

femoris)

западни

феногенетика, -ё ж, дат. И лок . феногенетици

метеор. топао ветар који дува на под­

[В . фено-, генетика] биол . грана генетике која се

ручју Алпа.

2.

favonius

тех н . електрични апарат за суше­

њ е ко се .

фён·, -а м [тур . fеп од ар . Шпп] научна дисци­ пли на .

фён 2 , - а м [кин . ] кинеска мера за дужину

(0,358 m).

бави истраживањем развоја наследних особи­ на у животу јединке .

фенол, -ола м [нлат.

phenol,

према f1>Ч .

phai-

пејп појавити се] хем. фарм. карболна киселина,

која се користи као сировина у фармацеутској и козметичкој индустрији, а која се због изра-

1313

фенологија

ферије

зитог антисептичког својства примењује у ле­ чењу кожних болести .

фењераш, -аша м [В . фењер] појединац или екипа која је заузела последње место у неком

фенологија, -ё ж [В . фено- , -логија] екол . гра­

такмичењу.

на екологије која проучава промене у годи­ шњем циклусу живе природе и њихову повеза­

фењерuија, -ё ж [В. фењер] заст. онај који па­ ли уличну расвету .

ност с околином и климатским условима .

феномён, -ена м [грч . рћајп6mепоп појава од

phainesthai

појавити се]

жа чулима .

2. ретка ,

1. збивање

које се запа­

необична појава.

3. онај

4.

непосредно искуство свести .

5.

1. ко­

посебан, изузетан .

3. који се од­

носи на феноменологију.

носити] као други део ре­

ферагосто, -а м [итал .

ferragosto] колективни

годишњи одмор .

ферал, -ала м [шп . ferale]

1. светиљка на ри­ 2.

барском броду којом се ноћу привлачи ри ба . светиљка уопште, лампа, фењер .

феноменализам, -зма м [В . феномен] фил. схватање по коме не постоји ништа друго осим феномена , појава, догађаја или чињеница који

ферата, -ё ж [итал . ти ва .

могући објекти искуства .

2.

(strada) ferata] 1. локомо­

воз .

фербл, -а м [В . фарба] хазардна карташка

се појављују у времену и простору и који су

игра.

фергазер , -а м [нем.

феноменологија, -ё ж [В. феномен, -логија] наука о појавама, описивање и анализа појава у витак и међусобну везу .

Vergaser] техн. карбура­

тор.

некој научној области с обзиром на њихов раз ­

фергисмајнихт, -а м [нем.

Vergissmeinnicht

не заборави ме] бот. биљка незаборав ак, спо ме­

феномtшон, -она м [В. феномен] фил . по Кан­

нак , поточница

ту, поја ва, предмет искуства .

фенотип, -а м [В . фено-, -тип] биол . изглед неког организма настао као резул тат деловања

фереuа [тур .

riig

х ране и сл.) на његове генетске особине .

фенофаза, -ё ж [В . фено- , -фаза] биол. раздо ­

fancy] помодан , от­

ferace

од ар .

faragiyy ii

од ар . ш­

утеха] огртач који прекрива лице (као део

ферибот, -а м [енгл.

ferry boat] саобр . посебан

брод , трајектза превоз путника , возила, терета.

ферија, -ё ж [фр .

бље у годишњем циклусу организма .

фенси пр ид. индекл . [ е нгл .

(MYOSOlis).

муслиманске женске традиционалн е ношње).

с пољних услова (температура , влага, врста ис­

feerie

чаролија] ум . позори ­

шни комад бајковитог садржаја са духовима, вештицама , ви л ама , вилењацима и сл., с ра ско­

мен.

фенстер-променада, -ё ж [нем .

menade

-fer; ferre

чи означава : ношење , носач, преносни и сл.

ји се односи на феномен , својствен феномену .

2. којије редак,

fair] 1. частан , по­

који је у реду, исправан .

рички [лат.

фил . код Канта, ствар обликована разумом .

феноменалан, -лна , -лно [В. феномен]

2.

-фер, -ференција, -феран, -ферич ан, -ф е­

ко­

ји се одликује неким посебним, неуобичајеним својствима.

фер ПРИД. индекл . [енгл. штен .

од нем .

Fenster

шном декорацијом и сценским три ковима .

Fensterpro-

феријалан, -л на, -лно [В . фериј е] који се од­

прозор , В . променада]

шетња младића испод прозора девојке у коју је заљубље н .

носи на фериј е, који служи за организовање и спровођење одмора.

феријалац, -лца м (ж . феријалка , -ё) [в . фери­

фенстер-серенада, -ё ж [нем . Fenster прозор, в. серенада] серенада коју младић пева испод

је]

прозора девојке у коју је заљубљен .

мор који организује и спроводи фериј ални савез .

фењер, -а м [тур . вулг. Љпег од нгрч . рhашiгi од

1.

који је члан феријалне организације.

ферије, фёрија ж ми . [лат.

feriae

2.

од­

празници]

грч . рhашiгiоп] петролејска ла мпа, обично за­

з имски и летњи школски распуст ; ра спуст уоп­

стакље на , у стакле ној посуди .

ш те.

131 4

ф ерйт

ферйт, -ита м [л ат. fеПllm гвожђе, в. -ит] мо­

ферми, -ија м [према италијанском физича­

дифи кација гвожђа стабилног на високој тем­

ру Е. Фермију

перату ри .

физ . ранија јединица за мерење размака у атом­

феркерт и феркерт, -а м [нем .

verkehrt

обр­

нут] врста бода у плетењу : обратно (у односу

ферман, -ана м [тур. [еrmап од пере. [еrmап

fermuden

наредити] ист . писмени указ или

наредба султана.

фермата, -ё ж [итал .

fermata]

муз. знак да

означену ноту или паузу треба издржати дуже

од њене обичне вредности, уп. корона; над за­ врш ном нотом : з нак завршетка комада .

фермати·, фермам еврш . И н ееврш . [итал . [ег­ mаге]

2.

зауставити , заустављати , задржа(ва)ти .

1.

поло жај ем тела указати, указивати где је ди­

вљач; маркирати (о ловачком псу) .

фермати Z , фермам нееврш . (тур.

2. обраћати

пажњу , обазирати

се (на некога , на нешто), водит и ра чуна (о не­ коме, о нечему) .

фермен и фермен, -а м [тур . [еrmеп] етнол . мушк и прслук извезен гајтаном , као део турске ношње .

фермент, -а м, ген . мн. фермената [лат. [ег­

mentum

квасац]

1. хем.

органско једињење, вр­

ста бела нчевин е која изазива или убрзава разне хемијске процесе у живим организмима; ен­

зим .

2.

време које је потребно да се сагледају

све чињенице пре доношења одлуке .

ферментаБЙ ЈI3Н, -лна, -лно [нлат.

bi1is,

fermenta-

в . фермент] који може да превире, уски­

шњава.

fermentati-

в. фермент] који и заз ива или потпомаже

врење, п ревирањ е, ускишњавање .

ферментациј а, -ё ж [л ат.

fermentatio]

процес

вирање, ускишњавање .

фем­

fermi-

иm, према италијанском физичару Е . Фермиј у

(Enrico Fermi, 1901 - 1954)] хемијски атомски број 1ОО, симбол Fm.

елемент,

фермион, -она м [према италијанском фи зи­ чару Е . Фермију

(Enrico Fermi, 1901 - 1954)]

физ. субатомске честице с половичним квант­

ним бројем спина.

фернихтунгслагер, -а м [нем .

ger,

према

Vemichtungs1aVemichtung уништење , Lager логор]

ист. логор у Другом светском рату настао ради

уништавања тзв. "нижих раса", Јевреја , Рома и феро- [лат. [его-; fеПllm гвожђе] први део сложеница у значењу: који садржи гвожђе .

феролеr-yре, феролеl-Ура ж , мн . [в . феро- , ле­ гура] легуре гвожђа.

феромагнетизам, -зма м [в . феро- , магнети­ зам] фИЗ . појава снажног намагнетисавања по­ јединих материја, посебно феролегура .

феромагнётскй, -а , -о [в . феромагнети зам] који се односи на феромагнетизам

...

феромаг­

нетска тела гвожђе , челик , никл , кобалт и дру­

ги метали који имају изражена електромагнет­ на својства, због ч е га се примењују у електро­ техници .

феромон, -о на м [в . феро -, (хор)мон] зоол . животињск е излучевине које служе као раз ни с игнали за с поразумевање унутар једне живо­

менти рају еврш. И нееврш . [лат.

лизирање нагона за парењем и сл . ).

ферооксйд, -ида м [в . феро-, оксид] оксид феротипија, -ё ж [в . феро-, -типија] фото ­ графски отисак н а лиму.

фер-плеј, -а м [е'IГЛ .

ферментИрати,ферментйрам,3 .л. мн . фер ­

fermentare] 1.

промен ити се, мењати се деловањем фермена­

2.

101 5 m). 2.

гвожђа .

који настаједело вањем фермената ; врење, пре­

та.

=

тињске врсте (за дојављивање хране, за сигна­

ферментатйван, - вна, -вно [нлат.

vus,

[m (lfm

Словена.

vermek) 1.

поштовати, ц е нити , уважавати; држати до н е­

кога или нечега .

ском језгру , симбол тометар .

фермијум, -а и фермйј, -ија м [нл ат.

на глат ко, клот).

од

(Enrico Fermi, 1901-1954)] 1.

саз ре(ва)ти.

ферментовати в . ферментирати.

поштена игра.

п арт нери

у

2.

fair

р1ау]

1.

коректна,

начин пословања у ком е се

послу

придржавају

правни х

и

етичких начел а, као и за кона тржишта .

фертиг прид. индекл. [нем . приправан.

2.

vertig] 1. спреман ,

обављен , завршен, готов .

1315

фетишистичкй

фертйлан

fertilis] 1. 6иол . 2. способан да под­ репродукцију . 2. пољопр . богат

з ичке или које друге уметности .

материјама потребним за раст и одржавање

фестина ленте В . festina lente.

фертйлан, -лна, -лно [лат.

фе стивал­

•

способа н за репродукцију.

скй који се односи на фестивал, својствен фе­

стак н е и подржи

стивалу .

биљн и х култура (о земљ ишту) .

фертилизација, -е ж дода вање

неопхо д них

[8.

фертилан] пољопр .

минералних

и

орган­

ских састојака земљишту ради одржавања или поспешивања његове плодности .

фестум, -а м в . фестивал

фестунг, -а м , .. н. фёстунзи [нем .

Fertilitat од лат. fertilitas] 1. способност жене да рађа; плодност. 2. број живорође не деце у односу на број од 1.000 жена способних да рађају.

фертиригација, -е ж [В . фертилан, иригаци ­ ја] пољопр . додавање минералних и органских састојака тлу током наводњавања.

мандант] вој . заповедник фестунга, утврђ ења.

фет', -а м [нем .

фет 2 , -а м = фетх, -а м [тур . успех, победа у рату.

зан .

фета , -е ж [I·РЧ . белог, масног сира .

тре ; кецеља, прегача уопште .

ferula]

шиба , прут којим су

били кажњавани ученици због кршења школ ­ ске д и с циплине .

ферум, -а м [лат.

ferrum] хем ијски елемент, 26, симболом Fe. ферфолгунгсван, -а м [нем . Verfolgungswahn од verfolgen следити, Wahn лудило] мед. гвожђе , атомском број

ПСИХ. ду шевна болест која се манифестује стра­ хом

од умишљених

прогонитеља,

суманутим

идејама; сума нутост, параноја.

ферштер, -а м [нем .

Forster] шум . стручњак за

од ар .

Fas,

град у Мароку] капа без обода која је обично цр­ вене бој е, а може бити с кићанком или без ње.

fesat

од ар.

fasad]

свађа,

Fest]

светковина, свечаност,

фест [н е м .

fest] ПРИJl . јако, чврсто ; добро. festum] 1. свечана

фестивал, - ала м [лат.

п риредба праћена одређеним церемонијалом ; светковина, свечаност.

1316

ассошрli.

fait

феталан, -л на , -лно [лат.

fetalis , В .

фетус] ко­

фетва, -е ж [тур.

fetva

од ар .

fatwa]

мишљење,

упутство, савет муфтије за решавање неког

проблема у шеријатском праву.

фетйвй, -а, -о [итал .

effettivo

прав и, истин­

ски] којије од старине, прави, истински, аутен­ тични (о пореклу некога).

фетиш и фетиш, -а м [фр . чаролија]

племенима

и

1.

fetiche

од порт .

fei-

р ел . предмет који се у неким

народима

сматра

н осиоцем

2. ПС ИХ . особа

ви ­

И ЛИ пр едмет

који побуђује сексуални нагон .

фетишизам, -зма м

[8. фетиш] 1. рел . обожа­ (1). 2. слепо обожава­

вање, поштовање фетиша

ње (вође, лидера , неке идеје и сл . ) . З. сексуално

на одређене делове тела или предмете.

фетишист(а)

ф ест ивал . 1

кришка , ком ад] врста

задовољење које се постиже усредсређ и вањем

смутњ а; интрига.

фест', -а м [нем .

fcta

као објекат опсесивног дивљења. З. предмет

фес' муз . тон f снижен за пола тона.

fes

fath] 1.

кришка , ко мад .

fetta]

ших , чаробних моћи .

фес 2 , феса м, мн . фесови [тур .

од ар .

ји се односи на фетус, ембрион , плод .

tiyo

шуме ; шум ар , луга р .

фесзд, -ада м [тур .

2

фет акомплн в .

фертУтма, -е ж = фртутма (В . )

fetij

ИСТ. османлијско осваја­

2.

ње Босне.

кецеља од коже којом се ковач и штите од ва­

Vertuch, Vertuchen]

масно штампано слово,

fett]

боЛд.

фета', -е ж [итал .

фертоф (фертух, - а) В . фертун.

ферула, -е ж [л ат.

Festung]

тврђава, утврђење, кула.

фестунгскомандант, -а м [В . фесту н г, ко­

фертилитёт, -ета м [нем .

ферryн, -уна м [нем .

(1).

2. смотра

филмске, му-

,

- е м, МН . фетиши сти [В . фе­

тиш] онај који је скло н фетишизм у, који има такав однос према фетишу .

фетишистичкй, -а , -о [в . фетиш] који се од­ носи на фетишисте и фетишизам.

фетотомија

фИЈ'а

фетотом ија , -ё ж [лат.

ФИБА, -ё ж [скр. од фр. Federation intematiode basketball аmаtеш] скр. од Међународ н а

fetus , в. -томија] мед.

комадање новорођенчета при ли ком тешког по­

па1е

рођаја.

кошаркашка аматерска федерација.

фетус, - а м [л ат.

fetus]

фибер, -а м [ е нгл., од лат.

биол. заметак , ембрион.

фетх = фет 2

feudum од feum герм. *fehu-

стока, иметак] ист. у феудалном пор ет ку , зе­ мљишни посед, као извор прихода који вазал доб ија од спахије под условом да извршава од­ ређене обавезе (давање дела прихода, војна служба и сл . ) .

феудалаll, -лна , -л но [срл ат.

feuda1is, В . феуд]

који се односи на феуд.

фибеРЈ'лас , -а м [е н гл. бер,

фибра и фибра, -ё ж [лат. шићно или нервно влакно .

фибрила, -ё ж [нл ат .

fibra] 1. анат. ми­ 2. танка нит за ткање .

tibri1a]

фибрилација, -ё ж [В . фибра]

анат. фино ми ­

појединим земљама и до ХIХ века), зас нован

1.

кратки д р х­

ари тм ија .

3.

в.

фибрилизација, -ё ж [В . фибри ла] мед . пр о­ цес стварања фибри ла, влака на .

на хијерархијском од носу узајамних обавеза феудалаца и вазала .

2.

фибрилизација .

штвеног у ређења у средњовековној Европи (у

фибрйн, -нна м [В . фибра] физиол . беланчеви­ наста влакнаста материја у крви која ј е н еоп­

феудализација, -ё ж [В . феуд] ист. процес на­

ходна при згрушавању крви .

стајања феудализма и феуд а.

фибриногён, -е н а м [В . фибрин , -ген] физи ол.

феферон, -а на м [итал . ререгопе од лат.

piper

faeces]

саставни део крви који се деловањем посеб н ог

ензима претвара у фибрин .

бибеР] ' мала, веома љута паприк а .

фибринозан в . фИбрОзан .

и з метине , фекалије .

фециј али, ф е циј:iлii м мн . [л ат.

fetia1 es]

ист. у

староме Риму, с куп од д вадесет свештеника са

велик им ути цај ем и овлашћењима , н аро чито у

фиброзан , -зна, -з но [нлат. који је саставни део фибре фибру

( 1),

tibrosus, в . фи бра] ( 1), који наликује н а

влакнаст .

фибройн , - нн а м [В . фибра ] хем. основни са­

спољној политици .

од

fecere

чинит и] ставља се

на уметничка дела у обл ику скраћенице

"fec."

стојак вла кнастих и злу чевина инсеката (нпр . свила свилених буба) .

фибром, -ама м [В . фибра , -ом] мед . добро­

у зна чењу: израдио, и з вео, начинио .

феш прид . индекл. [нем.

fesch] којије лепог из­

гледа, са ле пом физиономијом ; наочи т, скла­ дан, елега нтан .

фешта, - ё ж [итал.

festa] 1. свечаност на дан празник . 2. све чаност , весеље.

фи с [ГР" , алфабета.

фи­

стаклена вуна .

таји , подрхтавање мишића.

феудализам, -зма м [В . феуд] и ст. облик дру­

fecit

tiberg1ass, према В.

стакло] технол. с интет ичко влакно ко­

је има широку примену као те рмоизолато р ;

феудалац, -лца м [В . феуд] онај који држи

фецес, -а м [лат.

glass

шићно И нервно влаканце .

феуд , који има велики земљишни посед.

свеца, (верс ки)

влакно] врста

тор у електротехници).

феуд, -а м [срлат.

фецит [лат.

tibra

пластичног материјала (користи се као и зола­

phll 1. д ваде сет прво слово грчког 2. ознака за број 500 у грчком систе­

му бележе ња бројева .

ћудни тумор везивног ткива.

фибросарком, -а ма м [ В. фибра, сарком] мед. з лоћудни тумор везивног т кива .

фиБУЈlа, -ё ж [лат. т и]

1.

копча .

fibu1 a од figere

2.

а н ат. кост цеваница .

фига , -ё ж, дат. И лок. фи ги [вен .

fico

причврст и ­

д во крака игла за спајање дел ова одеће;

од лат.

ficus] 1. смоква . 2.

figa

од итал.

палац стављен и з­

међу кажипрста и средњег прста као з нак и зр у­

ФЙА ж [скр. од фр. Federation Internationa1e

гивања; шипак . О ево ти фига (хрв . ; у срп . пр ете­

скраћеница: Међународна фе­

жно : ево ти ши пак) нема ништа , неће бити п о

de l'automobi1e]

дерација за аутомобил и за м .

твоме. д ржати фиге (коме) (хрв . ; у српском д р-

1317

фигањ

фидеикоми с

фи гуративност, -и ж [В . фигуратив ан ] осо­

жати палчеве) као жеља да неко оствари успех у

He'ieMY, да

му се догоди нешто лепо, да му се

оствари жеља . показати фигу (ХРВ .; у срп . по­

бина онога што је фигуративно ; способ н ост су­ герисања обликом.

казати шипак) неће добити ништа .

фигањ, -ања м [тур .

фигурација, - ё ж [лат.

пла'i, кукњава,

figan]

фигаро, -а м [према главном јунаку Бомар­

(Beaumarchais) драме "Фигарова женид­

ба"] лу кав , препреден, довитљив берберин .

figura облик, слика од figu ratio обл иковање] 1. УМ . слика или скулптура '{овек а ил и животиње . 2. писани или штампани симбол у виду разлИ'iитих графи'iКИХ решења,

ал и без сл овних ознака.

3.

облик тела, стас .

4.

одређ е н покрет у плесу, уметни'iКОМ клизању и

5.

обл и ко вање]

2.

слико­

предмет који се помера према правилима

игре (нпр . у шаху) .

6. ЛИ'iност, особа из јавног 7. онај који само формално обавља неку дуж ност. 8. књиж. сликовита, изражајна ре'! или група ре'iИ дате у пренесеном зна'iењу . 9. једин­ живота .

одломка у низ тонова једнаких РИТМИ'iКИ Х вред­ ности или раШ'iлањивањем акорда н а то н ове .

ра]

1. дем .

од фигура .

figurine,

2.

де'iака, балерине и др . која се држи к ао украс у витринама .

фигурира .. , - а, -о [В . фигурирати] кој и је на­ прављен од фигура, који наликује на фи гуре .

фигу рирати , фигурйрiiм ,

3. л . мн . фи гу р ира­ figurare] 1. обл и ковати ,

ју сврш . И lIесврш . [л ат. (на)правити фигуру .

2.

имати неку , оби'iНО бе­

зна'iајну улогу.

Фи гУ рист(а) , - ё м, мн . фигуРисти [ В . ф и гура]

1. УМ .

теор иј и .

зан . ливац кипова у гипсу.

коњ И ловац . тешке

фигуре ш ах. топ И краљица . О мрачиа фигура онај ко игра потајне и опасне игре у друштве­ ном , ј а вном и ПОЛИТИ'iКОМ животу, који је склон

сликар или приказива'i разних ли кова.

фигуралан, -лна, -лно [срл ат.

figuralis,

8.

фи­

гур а] и с казан у пренесеном зна'iењу , фигура­

3.

2.

плес а 'i који улеп ­

шава игру фигурама .

фида, -ё ж [итал.

fida]

кул ин . танки резанци за

супу .

фидалго, -а м [порт.

да др уг има наноси зло.

прем а В . фигу ­

порцуланска ф игурица

ствен назив з а ноте у средњовековној МУЗИ'iкој

... лаке фигуре шах .

3.

муз . украшавање МУЗИ'iКОГ комада пр ет в а р ањем

фи гурина, -ё ж [фр .

ФигУра, -ё ж [л ат.

сл.

figuratio

уоБЛИ'iавање , обликовање фигура .

вито представљање, изражавање у сликама .

вриска.

шеове

1.

fidalgo]

порту галски об ­

лик за (шпански) хидалго .

фидах ија , - ё ж и м [тур .

fedai

од ар.

fidii]

онај

који се жртвује з а н е ки идеал .

тива н .

фигуралист(а), -ё м , мн . фигуралисти

[8. фи­

гур ал ан] УМ. онај који се бави фигуративним сли карством или вајарством = фигуратИвац .

фидбек и фидбек, -а м [енгл .

fe ed back] 1. 2. у информа ција . 3. у

тех н . уређај за уједна'iавање радио-сигн ала. кибернетици : скуп повратних

електронским медијима : ситуација кад гледаоци

ФигУрант, -а м, мн . фигуранiiтii [лат. В . ф и гура]

маду.

1.

2. безна'iајна,

безутицајна особа .

фигуративан , -в на, -вно [срлат.

1.

figurans,

позор. статиста у позоришном ко­

који садржи фигуративност .

'iима у пренесеном зна'iењу .

...

2.

figurativus] изражен ре­

фи гуративно

сл икарство ликовни на'iИН изражавања реал­

ног с в ета помоћу облика.

фигуратива ц, -вца м , MII. фигуративци, ген .

или слушаоци у току емисије постављај у п итања и добијају одговоре од водитеља или госта.

ФИДЕ ж [скр. од фр. Federation Internationale des Echecs] скр. од Међународна шаховска ор­ ганизација .

фидеизам, -зма м [лат.

fides

вера] теОJl . теоло­

шко схватање према коме је вера најви ши об­ лик сазнања .

фидеиком ис , - а м [лат.

fideicommi ssum

оно

мн. ф и гу рilТйвiiцii, -ё м, мн . фигуралисти [ В . фи ­

што је дато на поверење] прав . одредба из рим­

гуративан] онај који се бави фигуративним

ског права: наследно право уживањ а н еке имо­

сли карством или вајарством = фигуралист(а) .

вине без права отуђивања .

1318

фидеист(а)

физиологија

фидеист(а), -ё м, мн . фидеисти [В . фидеизам] присталица, поборник фидеизма .

и упоредива особина тела, стања, појава. физи­ кална медицина В . физијатрија . физикална

фиделизам, -зма м [према кубанском пред­

терапија лечење масажом, купкама, топлотом

револу­

и сл .; физиотерапија . физикална хемија проу­

ционарни комунистички покрет у Латинској

чавање законитости које владају матер иј ама у

Аме рици који се темељи на идеологији вође

разним стањима и односима међу њима .

седнику Фиделу Кастру

(Fidel Castro)]

физикус, -а м [лат.

Фидела Кастра .

фиделини, фиделина м мн. [итал .

fidelini]

фиделист(а), -ё м, мн. фиделисти [В . фидели­ зам] п ристалица , поборник фиделизма .

feeder]

имен о­

на некој административној територији (град ,

кулин. врста врло танких резанаца.

фидер, -а м [енгл .

physicus] 1. лекар

ван , постављен од власти за надзорног лекара

електр . вод за пренос

округ и сл . ) .

2. особа

која по дужности конста­

тује смрт . физио- [грч .

природа] као пр­

physio-; physis

ви део сложене речи значи природу или пове­

електр ичне енергије.

фидуцијалан, -лна, -лно [лат.

повере­

fiducia

ње] који се зас нива на поверењу. & фидуцнјал­ на вера у протестантској теологији, уверење да

Бог п рашта упркос гресима кој е човек чини.

фидуцијар, -ара м [н ат.

fiduciarius,

В . фиду­

ција] особа од поверења; оп у номоћеник, пове­

заност са природом.

физиогенеза и физиогещ!за, -ё ж [В . фи з ио- , -генеза] биол . развој животних функција и нави ­ ка у организму под утицајем околне природе.

физиогенија В . физиогенеза физиогнозија, -ё ж [В . физио- , грч . gnбsis са­ знање] познавање, проучавање природе .

реник .

фидуција ран, -рна, -рно [В. фидуцијар] који

фИЗИОГIIОМ, -ама м [грч.

physiogn6m6n,

пре­

се односи на фидуцијара, који припада фиду­

ма в. физио- , грч. gnоmё сазнање] онај који про­

цијару. & фидуцијарна емисија екон. новац у

суђује о карактеру човека из природе његова

оптицају за који не постоји покриће у злату или

склопа, нарочито из црта лица .

фИЗИОГlIомија, -ё ж = физиономија (В.)

чему д ругом .

фи жол В . фажол . -физ а [грч .

physa]

фИЗИОГlIомика, - ё ж, дат. И лок . физиогноми­ као други део сложени це

ци [грч .

physiogn6m(on)ikos,

према в . физио- ,

грч . gllomt: сазнање] тумачење душевних осо­

означава мехур .

физијатар, -тра м [грч .

physis природа, iatr6s

лекар ] мед. лекар специјалиста за физијатрију.

бина појединца на основу његовог телесног из­ гледа, поготову на основу црта лица .

природа, в .

фИЗИОГlIомист(а), -ё м, мн. физиогномисти

-ијатр ија] мед . медицинска специјалност која

[В . физиогном] онај који се бави физиогноми­

физијатрија , -ё ж [грч .

physis

болест и леч и физичким средствима (светлом,

ком.

физиократ(а) , - ё м [В . физио- , -крат] приста­

струјом, топл отом и др.) и вежбама .

лица, поборник физиократизма .

физик В. фИзикус .

physica

физиократизам, -зма м [В . физио- , - крат,

од грч. physik~ наука о природи од physis при­

-изам] учење француске политичко-економске

физика, -ё ж, дат. И пок . физици [л ат. рода]

1.

природна наука која проучава матери­

ју, њену грађу , њена својства, кретање матери­ је, као и законитости по којима се збивају поја­ ве у п рирод и .

2.

угицаји, процеси и законито­

сти међу природним појавама .

физикала н, -лна, -лно [В . физички] односи на физику, физички .

школе из ХУIII века по коме је пољопривреда једини извор благостања .

физиолог, -а м , мн . физиолози [В . физио-, -лог] онај који се бави физиологијом .

физиологија, -ё ж [грч .

1. који

2. који се врши

се

сна­

гом миш ића . & физикална величина мерљива

физио- , -логија]

1.

цијама организама.

physiologia,

према в .

наука о процесима и функ ­

2. витални

процеси и функ­

ције организма.

1319

физиолошки

фиксан

физиоло шки , -а , -о [В. физиологија] који се

фијакерски и фијакерски , -а , - о [ В . фија­

однос и на физиологију и физиологе . & - рас­

кер] који се односи на фијакер , који П РИ l1ада

т вор раствор глукозе и различитих соли који се

фијакеру. О као фијакерско кљусе к аже се за

користи у фар мациј и , биологиј и и медицини;

онога ко да н губи , ко је увек н а улици .

фи з иоло шка психологија психолошка д исци­

фијала , -е ж [грч . phiale] 1. нст. код стари х Гр­

плина која за циљ има тумачење физиолошк и х

ка, чаша с узаним грлом, попут боце. 2. цркв .

осно ва психичких п роцеса ; физиолошка смрт

а рх ит . мала от ворена , мерме р на или ка ме н а гра­

ко н ачн и престанак свих животних функција ;

ђевина на стубовима и са куполастим балдахи­

примарне физиол ошке потребе природне по­

ном у чијем је средишту базенчић с водом за

требе за јелом, водом , пражњењем и сл., као на­

освећење ( нпр . у Хиландару).

гон човека з а очувањем егзистенц ије ;

љаст торањ као завр ш етак стуба н а грађ ев и нама

-

сат си ­

стем природног одређивања времена вршења физ и ол ошки х функција , биолошки сат .

физио номltја , -е ж

[срлат.

physiognol11onia,

-ном ија]

општи из глед и скуп црта л ица.

1.

4. фарм .

према В . физио- ,

2.

посеб н ост неког предмета која је издваја од д р угог.

стакле на бочица, ампула .

ТаЈlНИ неуспех ; промашај (на наступ у, у јавном исту п ању) .

фијат ј у стиција,

пе реат мундус В .

мед . о н ај који се бави физиотерапијом, који ле­ чи ф и з и отера пијом.

итал .

fiera

лече ње м етодама физијатрије..

физичii р , -а м [В . физика] онај који се бави

на сај мовима, на вашарима , вашарuиј а .

-фикат, -фJlкатор, -фикација, -фJlцирати ,

[лат.

-ficatio

чињење;

facere

физи ч ки, -а , -о [ грч .

physik6s I1рИрОДНИ л е­ се односи на физику . 2.

чинити] други део

речи са з начењем настајање , чињењ е .

фикологија , - е ж [грч .

физ и ком.

који

Fie ral1t, I1 рема

сајмиште] трговац који I1р одаје р обу

фијока В . фllОка .

физиотерапија, - е ж [В. физио- , тер аl1ија]

1.

fi at

iustitia, pereat mundus . фијерант, - нта м [аустр . нем .

фИЗltоте рапеут, - а м [ В . фи з ио- , терапеут]

кар , В. фи з ика]

архит. мали ши­

фијаско , -а м [итал . fare fiasco I1роп асти] то­

physiognol11ia,

п рема грч .

готског стила.

3.

phykos алга , В . -логи-

ја] биол . наука о алгама .

фикомицете, фикомицета ж

MII .

[ грч. phykos

који се об авља коришћењем мишићне снаге ; ко ­

алга,

ји ради снагом мишића . & физичка култу ра

них гљива с р од ни х алгама и I1лесним а.

l11ykes

гљива] бот. ГРУl1а нижи х сап рофит­

скуп метода за 110сти з ање ил и одржавање фи ­

фикс' в . викс .

зичког и I1 СИХИЧКОГ здравља (начин живота , рад,

фifкс 2 , -а м ["ем . Wichse] средство за полира­

одмор , исхрана, рекреација, телесне вежбе и

ње, глачање сјајн е, црне бој е (обично се њиме

сл.). физичко лице особа која је н осилац п р ава

премазује

и обав еза у I1равном смислу; уп . правно лице .

фикс' .

фијакер и фијакер , -а м [фр. fiacre, према l1ар иском хотелу

St. Fiacre,

где су се таква кола

и з н ај мљивала] саобр . l1утничка заl1реж н а кола с

горња

површина

штед њ ак а);

уп.

фиксз, -а м [енгл . fix , в. фиксати се] жарг. јед­ на и нј екц иј а хероина или дру гог нарк от ик а .

фиксан, -с н а , - с н о (одр . фifКСIIЙ , -а, - о) [лат.

раСКЛ ОI1ИВИМ к ровом ; кочија . О у ред и л а се, до ­

fixus

терал а се као стари фијакер каже се з а жену

за неку површину .

која се I1рете ра н о накитила, накинђурила што

тан, н еl1 ром енљив . & фиксна идеја мед. п си х.

не п рил ичи њеним годинама . фијак е ром кроз

опсесивна мисао која нема упориште у реал ­

ж ивот I1РОВОД ИТИ лагодан живот, ићи кроз жи ­

ном СВС1у ; фиксна средства ек о н . осн ов н а рас -

вот без посебне животне борбе .

110ложива средства, имовина чији ј е век тр аја­

фијаке рист(а), -е м, м". фијакеристи [В . фи­ јакер ]

1.

онај који управља фијакером. 2. вла­

сник, ко чијаш фијакера.

1320

утврђен]

1. којије фиксиран , 2.

I1ри чв р шћен

који је сталан , констан­

ња дужи од год ин е ; фllксна цеllа еко" . цена ко­

ја се не мења; фиксни трошкови ф ин анс . тро­ шкови чији је и з нос СТаЈ,ан и неза ви сан од

фиксатйв

фил-

степе на искоришћености капацитета (аморти­

сребрни бромид с фотографског филма .

зац ија, загарантована плата, најамнине и др.).

вити, стављати фиксатив на цртеж .

фиктйван, -вна, -вно [В . фикција]

фиксатйв, -ива и фиксатйв, -а м = фикса­

плод маште, привидан, нестваран .

тор, -а м, фиксйр (в.)

фиксатйва н, - вна , -вно [нлат.

fixativus]

који

1.

6. ста­ који је

који није

2.

прави , непостојећи, варљив . ~ фиктиван ка­ питал скуп различитих врста вредносни х па­

утврђује, учвршћује, одређује .

фиксати се, фиксам се несврш . [енгл. [(х] дро­ гирати се интравенозним уношењем дроге.

пира неког предузећа ; фиктивна добит н е по­

стојећи капитал представљен у финансијском извештају ; фиктивна продаја привидна про­

фиксато р, -а м = фиксатйв, фиксйр (в . )

даја непостојеће робе или услуга и здавањ ем

фиксација, -ё ж [срлат. fixatio, в . фиксирати] 1. болесн а, опсесивна преокупација ; опсесивна радња . 2. фот. поступак (уклањања сребрног

лажних рачуна с циљем да се обмане трећ е ли­

бром ида) којим се фотографија или филм учвр­

це или да се избегну пореске обавезе .

фиктйлан , -лна , -лно [лат.

шћује, заштићује од дејства светлости; конзер­

вација .

3.

повези вање , фиксирање ; спој.

фиксер, -а м [В. фиксати се] вац дроге .

2.

1. д и лер ,

прода­

дрогу (путе м инјекције).

јим се посипа пред мет да би отисак прста на

предмету био видљив .

фИКСИIIГ, -а м, м н . фиксин зи [ енгл .

fixing]

валуте по коме централна банка обавља купо­ вину или продају де визни~ средстава с послов­ ним ба нк ама.

од СР1laТ.

fixare

учврстити] хемијски

раствор, средство за фиксацију

(2);

фиксатив .

фи ксирање, -а с [В . фиксират и] шћивање, у чвршћивање. мена неке радње .

4. фот.

3.

2.

1.

причвр ­

преци з ирање вре­

усредсређивање по гледа,

уклањање сребрног бромида са

развије ног фотографског филма .

5.

стављање

фиксати ва на цртеж.

фикс ирати, фиксирам , сврш . И несвр ш . [срлат.

xus

утврђен]

пореклом из Индокине , чијом се прерадом до­ бија каучук .

ftklh

од ар .

1.

3.

л . мн . фиксирају

fixare у чврстити,

према

fi -

причврстити, причвршћивати;

учврстити , учвршћиват и.

2. договорити,

дого­

варати, п р ециз ирати (обично врем е одржава­ ња, дешавања и сл . ) .

фикција, -ё ж [л ат.

fictio , према fictus

изми ­

ставка .

фикционаЈlан, -л на, -л но [В . фикција) за­ с нова н н а фикцијама ; не стваран , непостој ећи .

фикционалнзирати, фикционализирам,

3.

3.

усредсредити, усред­

онализовати, фикционiIли зуј ем сврш . и несврш . [В . фикција) (на)писати (књижевно дел о) о и сти ­

нитом догађају приказуј ући га као да је изми ­ ш ље н , са измишљеним детаљима и лицима .

фикшн , -а м [ енгл. мишљотина)

1.

fiction , према лат. fictio и з­ 2. врста књиже в­

плод маште .

ног текста који је производ маште (обично на­ ративна

проза) . .. сајенс -fiction) књижевно дело или

фикшн

(science-

фи лм научно- ф ан ­

таст ичног жанра ; научна фантастика . -фил [грч .

phI10s

љубитељ;

philein

са з начењ ем: пријатељ, љубитељ, пристал ица

( нпр . фи лозо ф, франкофил, србофил). -фИЈЈ , -фи лија, -филан [грч.

phI10s љубитељ,

-philia љубав; philein

љити (се) у некога или у нешто .

означава оно што је у вези с љубављу.

4 . упорно

на­

метат и (неку идеју, жељу и сл . ) , обично без ре­

5. фот.

одстранити, одстрањивати

волети]

префиксални или суфиксални део сложеница

сређиват и поглед (на некога или нешто) , (у)пи­

алне подлоге .

figh)

шеријатс ко право .

л . мн . фикционализ ирају сврш . И .. ес врш . и фикци ­

фиксйр, - ира (фиксатйв, -а , фиксатор, -а) м

пиљење.

Ficus linnaeus од Ficus e/astica,

собна украсна биљка

шљен] оно што је и зм ишљено ; лажна претпо­

финаис. свакоднев но одређивање курса Домаће

Fixier

ficus]

фикх, -а, Фикух, -а м [тур .

фиксйн, - ина м [В . фиксирати] средство ко­

[нем.

фикус и фи кус, -а м [ил ат . лат.

онај који се дрогира, који уз има

fictilis] који је од

земље , глине , земљани.

волети) као други део речи

фил-, фило- [грч .

philein

philo-; phJ10s

љубитељ ;

волети] као први део ре чи з начи скло-

1321

филигр анскй

фил 1

ност или љубав пр ема ономе што зна'IИ други

филарх, -а м [В . фила', -а р х] једне филе .

део речи.

фил l , -а м [нем .

Ftil le] кулин. надев.

фил 2 , -а и фил, -а м [тур .

fil] слон.

1.

(по)главар

у Атини, подкомандант коњице.

филателизам, -зма м [В . филателија] страст према прикупљању поштанских марак а.

фила l , -ё ж [грч. phyle племе] у античкој Грчкој, роДовска , племенска заједница, племе,

2.

филаТСJlија, -ё ж [в . фил-, грч .

ateleia ослобо­

ђење од државни х намета] систематско прику­ пљаље и познавање поштанских марака , кове­

род.

фила 2 , -ё ж [итал .

'fila] ред људи који чекају

да купе нешто или обаве неки други посао.

филаграм, -а м [лат.

filum нит, конац, в.

рата

с

маркама

и

печатима,

стварање таквих

зби рки .

филатслист(а)

,

-ё м, МII. филателисти (ж .

-грам] водени жиг на папиру (као ознака за ква­

филатслисткиња , -ё) [ В. филателија] онај који

литет или ознака произвођача).

се бави филателијом .

phyladelphia, према в. - фил, грч. ade lph6s б рат] 1. братска љубав, љубав према ближњима. 2. препреден , снала­

филателистичкй, -а, -о [В . филателист, фила­

филаДСЈlфија, -ё ж [грч .

телија] који се односи на филателију и филатели­ сте, својствен филателији и филателистима.

филаутија, -ё ж [грч.

жљив човек.

филаДС IЩРОl1 непр. В. филодСнд рОн .

филакса, -ё ж [грч.

phylaksis чување] мед. за­

aut6s

бље, нарцисоидност.

фИЛДИШ, -а м [тур. fildi~i од ар.

штићеност од инфекција .

филалстија, -ё ж [В. фил-, грч. aletheia исти­ на] држање до истине, истинољубивост; прав ­

di~ зуб]

1.

фИJlё, -са м [фр .

филант роп, -а м [В . филантропија] онај који је човекољуб ив, човекољубац .

филантропизам, -з ма м [В. филантропија] В . филантроп ија .

filet] 1. меснати део на

кичми животиње, печеница ; јело од тога меса.

2.

мрежасто плетиво.

3. украс на хрбату књиге.

филеЮI в . фИJlеци .

фил ст и, филета м, мн. [итал.

филантропија, -ё ж [грч .

anthropos

бље, чо векољубивост као

philanthropia, пре­ 1. човекољу­ животно начело . 2.

човек]

поступање према том начелу .

филантропскй, -а, -о [В. филантроп] који се односи на филантропију и филантропе .... фи­

fil слон, тур. 2. предмет

слонова кост, слоновача.

израђен од слоноваче.

дољубивост.

ма В. фил-, грч.

philautia, пр ема в. фил-,

сам ] љубав пр ема себи самом е, самољу­

filetto кончић,

ни т] танко и сеч ени комади рибе , очишћени од костију, често и друго месо танко исечено .

фИJlеци , филека м, мн . [lIем .

Fleck] говеђи

желудац; јело од говеђег жеJlуца, шкембићи .

филигран, -а и филиграll , -ана м [итал.

grana

од лат.

filum

нит ,

gra ntlm

зрно]

1.

fili-

ум. заll.

лантропске мисије пружање помоћи хумани­

фини мрежасти рад с ребрном или злат ном ни­

тарних организација из човекољубивих побуда

ти; украсни предмет или део накита и з рађен на

(помоћ Црвеног крста или Међународног ко­

тај начин.

митета Црвеног крста).

фабрике папира .

филарета, -ё ж [В . пиластар] ограда од желе­ зних шипки или дрвених летава.

филаријаза, -ё ж [нлат.

filaria

filariasis, према "'!аТ.

филарија, крвни паразит, В. -ијаза] мед.

2.

за штитни водени знак одређене

филигранологија, -ё ж [В . филигр ан, -логи­ ја] историјска дисциплина која проуч ава фили­ гране

(2)

и производњу папира.

фИЛИI'ранскй, -а , -о [В . фИJlигран]

тропска болест коју и заз ивају филарије, крвне

израђен техником филиграна .

глисте, а манифестује се сметњама у крвотоку

ђен .

и отекли нама .

филарка, -ё ж [В. филир] пиљарка, пиљарица.

1322

3.

2.

1.

ум. зан .

прецизно изра­

који је крхке, нежне грађе .

...

филигран­

ско стакло разнобојно стакло које се добија преплитањем многобројних стаклених нити .

филмскй

филијала

филијала, -ё ж [фр . нов, ћеркин , према

filiale од лат. filialis си­ filius син, filia ћерка] по­

словница, испостава неког предузећа, неке ИН­

слој наслагане прашине, уља и сл. на каквој рав­ ној површини . О пукао му (јој) је филм каже се кад неко изгуби стрпљење, живце .

ститу ције. О бити нечија филијала радити за

филмаuија, -ё м [В . филм] филмски радни к.

нечије интересе.

филмичан, -чна, -ч но [В . филм] пригодан за

филијац ија , -ё ж [лат.

filiatio,

8. фила l ] род ­

филмско снимање .

бинска повезаност.

филинг, -а м [евгл . сао, склоност за за музику.

3.

feeling] 1. изразит сми­ нешто. 2. муз . смисао музичара

надах нута муз ика.

фИЛllокве, -а м [лат.

filioque] теол. догма Ри ­

мокатолич ке цркве да Дух Свети потиче и од

филмичност, -ости ж [В . филм] својство онога ко је филмичан, онога што је филмично.

филмовати, филмујём сврш. и несврш . [В . филм] приредити , приређивати за филм , екра­

ни зовати (нпр . књижевно дело); снимити, сни­ мати фил м (према неком предлошку) .

Сина, а не само од Бога Оца, како је према уче­ њу Православ не цркве, што је у ХI веку довело до раскола и поделе хришћана на католике и православ це .

филип ика, -ё ж, дат. И лок . филипици [лат.

Philippica (o ratio) од грч . Philippikos]

жесток го­

вор којим се неко напада (према оштром пол и­ тичко м гово ру Демостена прот ив Филипа Ма­ кедонског).

фИЛlIllОНИ, филипона м мн .,јд . филипон , ген.

фИЛМОГlшичан , -'Јна, -чно [В . филм , фотоге­ ничан] који до бро и згледа на филму, прикла­ дан за филм , филмичан.

филмографија , -ё ж [В . филм, -графија] по­ пис филмова према датумима премијере , ауто­ рима, продуцентским кућама или према ч ему другом.

филмолог, -а м, мн. филмолоз и [В. филм, -лог] онај који се стручно бави филмол огиј ом.

филмологија, -ё ж [В . филм , -логија] наука о

филипона [према монаху Филипу] рел . припад­ ници ригористичке секте у Рус ији у ХVШ ве­

филму.

филмолошкй , -а, -о [ В. фи лмологија] који

ку, који су одбијanи молит ве за цара .

филйр, -ира

( и филёр, -е ра) м [м ађ. filЊ' од

се од носи на филмологију и филмологе .

филмоманија, -ё ж [В . филм , -ма нија] пре­

"ем. ујегег ч ет врти на] стоти део аустроугарске

комерна

круне; стоти део мађарске форинте .

филирати, филирам , И несврш . [фр . filег]

3. л . мн . филирају СВРШ . 1. (ис)плести мрежу. 2. муз .

за интересованост

за

фи лмове

или

филмску уметност.

фllлмотека , -ё ж [В. филм , -тека]

1. инсти ту­

издржа(ва)ти певање једног тона колико дах

ција у којој се чувају збирке филмова; киноте­

подноси.

ка.

3.

у игри картама: подвanити , подва­

љивати ; полако откри(ва)ти своје карте .

филиста р , -тра м [нем .

stim

Philister

од хебр .

pili-

Фил и стејци ] човек уских, ограНИ'Јених

погледа; малограђанин, ћифта .

односи на филистре, својствен филистрима .

филиста рство, -а с [В . филистар] мanогра ­ ђанство, ћифт ин ство.

приказује филмове .

3.

збирка филмо ва.

филмофил , -а и филмофйл , - ила м [в . фи лм, који воли

филм, заљубљеник у

филмску уметност.

филмофоб, -а и филмофоб, -оба м [В . филм , -фоб] онај који не воли филм.

филмски, -а, -о [В . фи лм ] који се од носи на

филм, -а м, мн. филмови [енгл.

1.

одељење неке институције (нпр. култур­

- фил] онај

фllЛистарскй, -а, -о [В. филистар] који се

брана]

2.

ног центра) које прикупља, чува и (понека)

film оп на , мем ­

филм, својствен филму . .t. фИ Јlмска брзина вр ­

целулоидна трака за фотографско и

ло велика брзина (од вијања неке ситуације, до­

кинемато графски снимање .

2. ум . доку ментарно

гађаја и сл.); фИ Јlмска теХlIика

].

средства,

или играно дело снимљено на таквој траци или

опрема, техника за снимање филма .

у каквој другој техници

снимања филма, за разлику од снимања ТВ

индустрија) снимања

емисија; филмски записивач ра ч . уређај за

3. делатност (уметност, филмских дела. 4. танки

2.

на'!ин

1323

филокiшiiјскii

фило- I

с нимање

слика

с

компјутерског екрана

на

35-м илиметарски филм .

фИЈlOзофём, -ема м = филозофема , -ё ж [грч . рhilоs6р hёm а, в . филозоф] одређено фи лозоф ­

фило- I [В. фил-] као први део речи означава

ско становиште, тврдња у филозофији .

филозофе ма = филозофём (В . )

љубав , пријатељство, склоност ка ономе што се исказује другим делом речи .

фило- 2 [грч .

филозофизам, -зма м [нлат.

рhуlоп род, племе] као

phylo-;

п рви део речи значи род, племе, који се односи

дрифилозофија.

филозофија, -ё ж [грч .

на род (нпр. филогенеза).

фило- [грч . 3

phyllon лист]

као први део речи

означ а ва лист , лисни филофаг, филоксера).

филовати, филујём несврш . [В. фил 1] кулин . пу нит и филом, надевати.

зоф] ка

1. наука

природе,

philosophla,

в . фило­

о општим законитостим а развит­ друштва,

мишљења;

л о г и чко

и

критичко проучавање извора и природе чове­

кове мисли и знања .

2. промишљање

и п робле­

матизовање општег и посебног у природи , дру­

филогенеза и филогенеза, -ё ж [в. фило- 2 ,

штву и мишљењу .

3.

основна теорија , основна

-ге н еза] биол. еволуција животињских и биљ­

хипотез а

них врста на Земљи; наука која се тиме бави .

друштвене и сл . активности .

филогенетскii, -а, -о [В. филогенеза] који се односи на филогенезу, својствен филогенези .

фило- I ,

каквог

проучавања ,

4.

какв е

н аучне,

ни з вредности,

идеја и мишљења појединца или дру штвене

групе .

• -

егзистенције више филозофских

праваца у ХХ веку које обједињује це НТРаЈ]НО

"-

.

филогенија В . филогенеза .

филогiiн, -ина м [В .

philosophismus,

в . филозофија] тобожња , квазифилозофија, на-

питање човековог ПОСТОЈања, односн о ч овеко-

грч . gyп~ жена]

ве егзистенције ; -живота смер у новиј ој фило­

муш карац који воли женско друштво, обожа­

зофији који се бави питањем смисл а живота и

валац жена .

животом као непосредним Доживљај ем ствар­

филогинија, -ё ж [грч .

фило- I

philogynfa,

према в.

, грч . gyn~ жена] наклоност мушкарца

према женама , обожавање жена .

филодендрон, -6на м [В . фило -з, грч . dепdrоп дрво] бат. украсна собна биљка са широким , ру­ пичастим листовима,

Monstera deliciosa;

непр .

фи л адендрон .

ности .

ф илозофирати, филозофирам,

лозофирају lIесврш . [грч . зоф]

1. бавити

3. л. мн. фи­ philosopheln, 8 . фило­

се филозофијом , размишљати о

филозофским питањима, раз мишљ ати н а фи ­ ло з офски начин . паметовати.

3.

2.

(понекад иран . ) м удр овати ,

иран . (или чак пеј. ) сам о пр ичати,

не радећи ништа .

филодијум, -а (и филодiiј, -ија) м [нл ат.

филозофскii , -а, -о [лат .

philosophicus, в .

фи­

phyllodium од грч. рhуllбdёs налик листу, према

лозоф] који се односи на филозофиј у и ф и лозо­

в. фил о - 3 ] бат. проширена петељка листа која

фе, својствен филозофији и филозофи ма .

• -

има ул о гу гл авног , меснатог , површинског де­

мир стање душевног мира, спок ојства које

ла листа .

произлази из добре животне филоз офиј е;

филозоф, -а м (ж. филозофкиња, -ё) [грч.

phil6sophos, према в .

фило- I ,

sophla мудрост] 1. 2. онај који сту­

онај који се бави филозофијом . дира филозофију .

3. фиг.

онај који паметује, му­

друје, п аметњаковић, мудријаш.

филозофастер, -а м [В . филозоф , лат. суф . (дем . ил и п еј . )

-aster]

онај који тек површно по ­

знаје филозофију; онај који се претвара да по­

седуј е знање , али га нема; иран . "мудрац", на­ дри фил оз оф , мудријаш .

1324

-

ф а­

KYJlТeт факултет на коме се студ ир ају дру­ штвене и хуманистичке науке.

Филокалија, -ё ж [в . фило- , грч .

kal6s

леп,

добар] цркв . (код Словена и под насло вом "До­

брољубље") збирка текстова о контемплатив­ ном и аскетском животу , настала пре пера

великих

отаца

IX века из

источноправос ла в не

ду­

ховности.

филокалiiјскii, -а, -о [В . филокал ија] теол . којије везан за љубав према лепоти као атри бу-

филоксенија

фitлцшуе

ту или манифестовању Божјег живота сШuка.

(-

ми­

духовносш).

-

неке светлосне зраке.

5.

селекција, одабир (нпр.

играча за репрезентацију) .

6.

рач . програм за

philoksenia, према 8 .

читање улаза, промену улаза и сл . у компјутер­

фило-', ксено-] љубав према странцима; госто­

ски систем (мрежу). О проliи све филтере про­

љуб ивост, гостољубље .

ћи све селекције према квалитету (на каквом

фнлоксенија, -е ж [грч .

филоксера и филоксера, -е ж

kser6s

[8. фило- 3 ,

грч .

сув] пољопр. болест винове лозе коју иза­

зива ваш

филтрат, -.1та м

филтер] филтрирана ,

[8.

процеђена течност.

Phylloxera vastatrix.

Филоктёт, -ета м [грч.

КОНКУРСУ, избору).

Filoktetes] митол . у

филтрација, -е ж [срлат.

filtratio,

в. филтри ­

старогрчкој митологији , пријатељ Херакла, ко­

рати]

ји је, на његове мол бе, тешка срца пристао да

одабир, селекција (особа, предмета).

му потпали самоубилачку ломачу.

8.

phil610gos,

фи ло-', -лог] онај који се бави филоло­

philologia,

према

8.

фило-' , -логија] наука о језику , књижевности, стар им

писаним

споменицима

и

народним

филолошкй, -а, -о

филолог] који се од но­

[8.

си на филологију и филологе, који припада фи­ лоло гији и фи л олозима . .t. филолошки факул­ тет факултет на коме се изучава филологија.

филосемйт, - ита м

[8.

фило-' , Семит] онај

који је наклоњен Јеврејима. 8.

филозоф .

философија

8.

фИЛОСОфскй

8.

филтрйрнй, -а , -о односи

[8.

филтрација] који се

на филтрацију . .t.

-

папир и

фил­

8.

филозофИрати .

[8.

фило- 3 , -таксија] бот.

филофаг, -а м [В . фило- 3 , -фаг] зоол. органи­ зам, животиња која се храни лишћем .

filtrum (feltrum) за

теч ности (нпр . филте р за уље).

филц , парче

1.

цедиљка

прочишћавање

2. прибор

за за­

држа вање штетних материја из гасова (нпр. ци­ гарете с филтером).

3.

дел имично

тричне и сл. утицаје.

направа која у потпуно­ зад ржава

4.

погон за

Fiillfeder]

наливперо .

филхармонија, -е ж

[8. фил-, хармонија] муз . 1. симфонијски оркестар . 2. установа која негу­

3. друштво

оних који вол е

хармонији .

филхармоничар, -а м

[8.

филхармониј а]

члан филхармонијског оркестра . филхеЈlенitзам, -зма м

[8. фил-, Хелен,

хеле­

низам] ист. покрет пријатеља Грчке у Европи, у веку, који је помагао борбу грчког народа

за слободу .

фил ца за процеђивање течности] прибор

[8. филтрација]

филфедер, -а м [нем .

XIX

филтар, -тра м в . филтер

шупљикав

филтрйрница, -е ж филтрацију .

се од носи на филхармонију, који припада фи л­

њем распореда листова на биљци.

филтер [cpJlaT.

се врши филтрирање .

церте такве музике.

део морфологије биљака који се бави изучава­

или

(из)вршити одабир, селекцију (о со­

2.

ба, предмета).

оркестралну муз ику .• филхармонијски који

филозофскй .

филотаксија, -е ж

сти

ти (течност) пропуштањем кроз филтер; (про)­

је симфонијску музику и која приређује кон­

филозофија .

философирати

или

3. л. мн. филтри­ filtrare] 1. (про)чисти­

тер-папир папир од чисте целулозе кроз који

оби чајима.

философ

рају сврш. И несврш . [срлат. цедити .

гијом, стручњак у филологији.

филологија, -е ж [грч .

2.

филтрирати, филтрiiрам ,

филолог, -а м, мн . филолози [грч . пре ма

прочишћавање помоћу филтера .

1.

звучне,

елек­

направа која се прили­

ком снимања ставља пред објектив фото-апа­ рата, филмске камере и сл. како би задржала

фИЛЦ, -а м, мн. филцеви [нем .

Filz] уваљано

сукно од зечје длаке које се користи за израду шешира и других одевних предмета; пуст.

фitлцан, -а , -о

[8. филц]

који је од фи л ц а.

филцовати, филцујем неС8РШ . [ .. ем. fil zеп ]

1.

опробавати , испитивати додирујући прстима , пипати, опипавати.

2.

сексуално надраживати .

филцшуе, филцшуа ж мн . [нем . филц, нем .

Schuh

Filzschuhe, 8 .

ципела] папуче од филца.

1325

филџа н

фИll ансирати

филџан, - ана м [тур . перс .

pingan

fincan од ар . fingan од

плитка здела] шољица бе з дршке,

новчана средства, новац; приходи .

нима .

об и ч н о за црну кафу .

фима, - ё ж [грч.

1.

phyma израштај] мед. оток,

2.

п осло­

вање с новчаним средствима у складу са зако­

2.

једна од области економиј е. З. ор ган

државне у праве који је н адлежан за р аз резива­ ње и наплату пореза .

отекл ина на кожи .

фимоза, -ё ж [грч.

phlmosis] м ед. сужење ко­

финансијер , -ера м [фр .

financierJ 1. о н ај ко­

жице п е н иса и немогућност њеног превлачења

ји финансира неки посао , који улаже у неки по­

преко гла вића .

сао .

фи н, фина, фино [итал . fino од лат. ] 1. танан, нежа н .

2.

мали , ситан . З. углађен, пристојан .

4. 5. укусан(о 1. танано , нежно . 2.

истан ча н,из нијансиран , преци з ан. јелу, пићу). прил. фино .

п ри стојно , углађено . З . истанчано ; изнијанси­ ра но , пр е цизно , детаљно .

4.

укусно.

финале, -а с [итал . њи, за вршни , према

finale од лат. finalis крај­ finis свршетак] 1. муз . по­

следњ и став у извођењу инструменталних ком­

поз ициј а (сонате, симфоније и сл.) .

2. муз .

завр­

шна с цена појединог чина у класичној опе ри . З .

ко н а чни моменат једног догађаја, р асплет.

4.

код етапних такмичења (у спорту , знању , за­ бавним игр ама и др . ) , утакмица или сусрет два (понекад више од два) противника или против ­ ни ч ка т има чији исход одлучује о побед нику, о нај боље м.

сти чко фи л оз офско учење о циљу и сврсисход­ ност и с ви х де шавања у природи , у човеку , у ва­

финансијски , -а , -о [В. финансиј е) који се односи на финансије, који припада фи нансија­ ма .

...

финансијска анализа е кои . м етоде и тех­

ника за претварање ра чуноводств е ни х и фи­ нансијских података у податке који су реле­ вантни за управљање ; финаllсијск а

год ин а

е кон. раздобље од једне календар ске године за

коју се прави обрачун; финансијска Иllјекци ­ ја е кон . новчана средства која се дај у држави, предузећу и сл. који су у новчаним те ш коћама,

као подстицај за оживљавање Ilри вреде; фи­ нансијска математика екон . грана м ате м атике

која се бави економским проблемим а послова­ ња ; финансијска олигархија екои . гр у п а људи

с крупним капиталом који их ставља у позици­ ли тичка кретања у земљи и иностр а н ству; фи ­

нансијска полиција е кон . државна служба ко­ ја , по пореској пријави , проверава п р еко по­ словних књига финансијско посл овање пр еду­

сион и .

фин :ш ист(а)

, -ё м , мн . финалисти [В . фина­

ле] о н ај који је у такмичењу ушао у финале .

з ећа, приватног предузетн ика , ин ст и туц ије и др; финансијски Иllжењеринг

1. е ко н.

р азвија­

fi nalis од finis сврше­

ње и примена нових финансијских метода у ре­

1. з авршни , крајњи; коначни , дефинити­ 2. намерни. & финална потрошња крајња

жени новац неког предузећа на ос н ову кога

финални, -а, -о [лат. ван.

онај који се стручно бави ур еђ ив ањем

ју да могу значајн о да утичу на економ ска и по­

финаЈ lи зам, -зма м [в . финале] фин . идеали­

так]

2.

финансијских послова .

шавању финансијских проблема .

добија

нереално

2.

пеј . поло­

потро шња свих добара ради задовољавања по­

предузеће

треба п ојед инца или заједнице; финални про­

(обично је реч о финансијским малверзац ијама

високе

камате

и з вод производ који не захтева даљу дораду

и криминалу) ; финансијски капита л екон . мо­

в ећ ј е у том степену готов за употребу; финал­

нополистички ин дустријски капитал који је

но такмичење такмичење које у низу Ilретход­

ср астао с ба нкарским капиталом ; фИllансиј ­

н и х так мичења има у

резултату кон а чног по ­

фина нс, -а м , ген. мн . финанса [фр . п ре м а лат.

2.

finis

свршетак Ј

1.

finance,

порески службеник .

пор еско-царински контролор , инспектор.

фин:шсије, финilНсија ж ми . [фр . п р е м а срлат.

1326

ски план е кон . новч а ни исказ прои з в од н ог пла­

на п редузећа који садржи Ilр едвиђен е р асходе

бедника .

finis

исплата од лат.

finis

finances,

св рш етак]

и

приходе,

изворе финансирања ,

рас п оделу

планираног доб и тка, покриће еве н ту ал н ог пла­ нирано г губитка и односе са буџетом .

финаllсирати , финансирам, З . Л . м и . ф инан­

сирају сврш . и несврш . [фр .

financer] 1. уложити,

фнрнис

фингира н

улагати ( новац) у неки посао.

2.

финuан в . филuан .

новчано пом 0 -

ћи, помагати (некога).

фиока , -ё ж [мађ .

фингиран , -а, -о [в . фингирати] представљен , изм ишљен; намеште н. мулира, изиграва (нешто) .

...

1. лаж н о 2. који си­

фиола , -ё ж [фр .

сврш. и несврш . [лат.

3. л. мн. фингирају fingere] 1. лажно представи ­

фиранга , -ё ж, дат. И лок. фиранги [нем.

hang]

ти, представљати , неистинито приказ(ив)ати . ( на)чин ити лаж н о (какву с и туацију ), с и му­

ли р ат и .

фир iшија , -ё м [ В . фираун] псј . шег понашања.

finesse] 1.

мала р азлика, ни -

финоћа у и зради .

фИ IIИ С, -а м [лат.

finis]

vun1uk, В .

fira-

фа р аон] Ци га нин , Ром .

fira-

фираун] зајед ница Цигана , Рома ; крај

фираунски, -а , -о [В. фираун] који се односи на Фирауне, који припада Фираунима ; циган­

фИIШШ, -а и финиш , -и ша м [енгл.

finis

Fira'wn

где они живе; циган лук.

фИlшт ивни глаголи грам. завршно-св р ­

шен и глаголи.

лат.

особа ло­

фираУ IIЛ У К , -а м, МН . фираунлуци [тур .

циљ, сврха .

фннит иван , - вна, -в но [В . финис] сасв им го-

...

1.

недостоја н поступак у трго­

2.

фираун , -уна м (ж. фираунка , -ё) [тур . уип од ар.

фИll сстра в . rlОнист ра .

тов .

Vor-

за веса , застор.

в ини ; ц и ган иј а.

финсса, -ё ж [фр.

2.

боч ица са уским гр­

фиориту ра в. фјортитУра .

фИllгирати , фингйрам ,

јанса.

fio 1e]

лом; туба с таблетама.

постоје.

2.

п реградак у каквом

же увлачити и извлачити, ладица.

фингирана мени­

ца меница са потписима особа које стварно не

fi6k]

делу намештаја (у столу, у о р ману) који се мо­

св ршетак]

1. сп.

finish

од

ски, р омски.

фирга , -ё м [В . фираун] тамнопут човек .

одлучујући део такми ­

чења у трчању , у пливању и сл.; завршница.

фирер , -а м [н ем.

2.

Fi.ihrer] 1.

Хитлера, вођу немачког Рајха .

крај, с вршетак .

фини шёр , -е ра м [в . финиш]

1. онај

који оба ­

вља за вршну , последњу фазу н еког п осла.

2.

фlfГ . особа са

болесном потребом за влашћу .

фирёрски -а, -о [ в . фирер] н а начин фир ера ,

2.

маш ина која обавља завршну, последњу фазу

ист. н азив за А .

као фирер .

фирма , -ё ж [итал . fiПl1а потпис од пат. fiПl1а­

неког посла (нпр . машина која на претходно пр ипр е мљену подлогу на путу поставља слој

re

асфалта).

предузећа , какве установе ; натпис са таквим

3.

сп . тркач који на такмичењу дође

учврстити, ПОТВРДИТИ]

1. привр .

до финиша, циља ; такмичар који у финишу по­

називом .

стиже добре резултате.

позната п о лошим особинама.

фин иширати , финишй р ам,

3. n. мн. 1. ући,

2.

предузеће , установа .

3. особа којаје 4. реп. код като­

лика, конфирмација, кризма.

улази­

фирмати , фирмам СВРШ. И нссврш . [ В . фирма]

обав ити, обављати завршну , по ­

реп. код католика: утврдити, утв рђ ивати у вери ,

ши рају сврш. И нссврш . [В. финиш] ти у финиш.

фини ­

2.

назив каквог

конфирмирати; кризмати.

след њу фазу у неком послу.

Fiп 1 апdi а

фирмв ер, -а м [ СНl·л. fiПl1wаге] рач. микро­

Фи нска] политика , став једне земље изнуђен

програм који се похрањује у меморију компју­

притиском који на њу врши нека јача сила (тер­

тера и уп равља радом унетог софтвера .

ф ин ла llДизација,

-ё

ж

[према

мин уведен према ставу Финске да се н е везује за За падни блок после

1945.

године) .

фи н о fiа , -ё ж [в . фин] својство, особина оно ­ га који је фин, онога што је фино .

финта, -ё ж [итал . кавст во ; трик .

2.

finta,

в . фингирати]

Fim]

вишегод ишњи натало­

фнрнај з В . фНРllајс . фнрнајс , -а м [нсм .

1. лу ­

сп. покрет изведен с намером

да з авара противничког играча .

фнрн , -а м [нем .

жени снег з р насте ледене структу р е.

Fimis]

прерађено ланено

уље које се користи за заштиту и бојење дрве­ них и металllИХ предмета .

фнрнис, -а м в . фнрнајс.

1327

фитiiљ

фирхёндиг

фирхёндиг, -а м [нем .

vierhandig] муз . свира­

ње на клавиру у четири руке односно истовре­

трошње и контрола државне потрошњ е и пор е ­

за коју врши влада .

мен о с вирање на истом клавиру двоје извођача.

фирц, -а м [мађ .

fercz] конац којим се ручно

фискија, -ё ж [тур . лат.

зическая культура]

ног п р ед мета пре машинског шивења .

фирцати, фирцам и фирцовати, фирцујём несвр ш . [ В . фирц] концем ручно саставити, про ­

фирцигер, -а м [нем .

vierzig

Vierziger четрдесетак , 1. мед. осип на лицу

четрдесет]

одој чета ил и малог детета који траје око четрде­

сет да на .

2. жарг. (об . ж . фирцигерка, -ё) особа 40 година .

старости око

фис· м муз . назив тона "Г' кад аје пови шен з а

2.

фис Z , -а м [алб . fis] соц. друштве~а заједница фисија , - ё ж [л ат.

fi ssio цепање , дељење] физ .

цепање атомског ј езгра праћено ослобађањем

огром н е количине енергије .

фисијски, -а, -о [В . фисија] који се односи на фисију . А фисијско оружје оружје разарајуће с н а ге к ој а долази

од ослобођене нуклеарне

ене ргиј е; атомско оружје .

фисiiлан, -л на, -л но [л ат . fissi1is од findere цепати] који се може цепати; раздвојив.

фисилитёт, -ета м [нл ат.

вежбе за разгибавање тела .

предмет намењен

пра вилном

фискултурник, -а м , ми . Фи с к ултУ р ници [рус. физкультурник , в . фискултура] о н ај који

се бави Фискултуром.

фискус, -а м [лат.

fiscus, према fisca1is благај­

нички] екон. државна благај на; државн а имовин а.

фистан, -ана м [тур . грч .

fistan

phossaton] 1. женска

од п ере .

сукња.

fistan од 2. епlOЛ. мушка

народна ношња у обл ику су кње .

фистула, -ё ж [лат .

fistu1a цев] 1. мед. к ан ал

од средишта гнојног процеса који гн ојн и се­ крет одводи до површине коже .

2.

м уз. у сред­

њем веку , назив за свиралу на оргу љама; назив

за флауту .

фистулектомија, -ё ж [в. фистула , -ектоми ­ ја] мед . оперативни з ахват којим се одстр ањуј е

фистулизација, -ё ж [в . фистула] ме!!. п ро-

цес настајања фистуле. фисура, -ё ж [лат.

1.

'

fissura

пукотина , расцеп]

напукнуће , расеклина , бразда на тки ву .

фискал, -ма м [нем .

Fiska1, према л ат. fisca1is благај нички , в . фискус] 1. онај који заступа ин ­ тересе државне благајне ; правни заступник . 2. ад вокат

оптуженог

з аступник

странке

у у

ри мозга) .

фит прид. индекл . [енгл .

fit]

који ј е у доброј

кондицији, који може да поднесе напор е .

кри­

фит, -а м [IIПlЛ .

пар­

-фит, -фитски, -фитија Lгрч .

fitto]

станарина , кир ија .

phyto-, phyt6n

биљка] као други део речи у значењу биљк а,

нично м п оступку .

фискалнii, -а, -о [л ат.

fisca1is, в . фискус] који

с е од н ос и на д ржаву као власника имовинских

права. А фискаЈlна ГОДИllа финансијска годи­

биљни .

фитиљ, -Иља .м [тур .

fiti1

од ар . Пiti1]

1. упре­

дене памучне нити у свећи или плат н е н а трака

на за обр ачун прихода и расхода државе ; фи­

натопљена уљем у светиљци петрол ејке .

скал на

Бој . упаљач старинских топова и пушака .

политика

д ржавна

политика

прику­

пљ ања новца за финансир ање друштвене по -

1328

2.

мед . пукотина на неком органу (најчешћ е на ко­

фиск в . фИскус.

по ступку ;

( 1945 . г . )

популарн и на­

3.

фистула .

цепа њу, разд вајању .

засту пник ,

ист. покрет опш тег, ма­

1.

фискултуРнii, -а , -о [в. фискултура] који се

фисионii, -а, -о [В . фисија] који је подложан

вичном

од

односи на фискултуру. А фискултурна смотр а .

fissi1itas, в . фисија]

раздвојивост, дељивост .

пр а в .

fi sqi yyii

развоју тела уз физичке вежбе и спорт.

поло вину тона .

албанског патријархалног друштва; племе, род .

од ар .

совног бављења физичком културом

зив за школски

ши в ат и.

fisk.ye

прскалица за воду ; славин а .

фискултура, - ё ж [рус . физкультур а од фи­

састављају ; прихватају, прошивају делови одев­

п ре ма

piscina]

љач експлозивних направа.

2. ист. 3. упа­

4. фиг . узро к , повод.

фитиља ча

фитоценоза

фитиљача, -ё ж [В . фитиљ] светиљкас фити­

фитиљити, фитиљим несврш . [В. фитиљ] ув ијати нешто у облику фитиља; шиљити .

lithos

камен]

фитинг, -а м, ми . фитинзи [енгл .

fitting]

мали

fit-

завођење; буна, неред; искушава­

ње] сплеткашица, смутљивица.

фИТОIIИМ, - има м [В . фито - , -оним] име, на­ зив биљке.

фИТОlIимија , -ё ж [В . фито- , -онимија] наука

фитнеЈIУК, - а м, мн . фитнелуци [lУР .

fitnelik]

сплет ка , интрига.

о именима биљака . фитопаЈlеографија , -ё ж [В. фито- , палео­

фитнес, -а и фитнес, -а м [енгл . зи чка издржљивост, кондиција . жбе з а обликовање тела .

..

fitness] 1. фи­ 2. физичке ве­

фитнес-салон сала

или скуп просторија са справама (понекад и ба­ зено м за пливање) које омогућују индивидуал­ не вежбе за стицање и одржавање физичке кон­

диције ;

фитоморфаll , -фна, -ф но [В . фито- , -м орфан] који има облик биљке, који наликује биљци.

фитмија, -ё ж и фитнија , -ё ж [према тур .

fitna

фитологија, -ё ж [В . фито-, -логија] бот . нау­ ка о биљном свету; ботаника.

део неког апарата, део инсталације.

п е од ар .

фИТОJlИ Т, -ита м [В . фито -, грч .

окамењени остатак биљке, биљни фосил .

љом.

фитнес-це llтар

посебно

предузеће,

или део туристичког објекта или неке установе

графија] опис старих биљака .

фитопалеонтологија

в.

rlалеоботаllика,

палеофитолОгија . фитоrlаразит, -ита м [В. фито-, паразит] бот. биљка или животиња која паразитира на биљци.

фитопаТОЈ lогија , -ё ж [В . пито-, патологија] бот . наука о болестима биљака.

(нп р . полиције , војне касарне итд . ) где се може

фИТОП ЈlаНКТОII , -она м [В . фито, планктон]

вежбати у циљу стицања или одржавања фи­

биол. сићушни биљни организми које носе во­

зичке кондиције ; уп . фИТllес-саЈ IOII .

дене струје (служе као храна рибама и другим

фИТllе uија , -ё ж [тур . од

gusten тражит и] фито- [грч .

fitnecu

од 11ере .

gii, guy

сплеткарош , смутљивац .

phyto-; phyt6n

биљка] као први

део ре чи у значењу да се односи на биљку оно што се казује другим делом.

601'. слузава материја

фитотерапија, -ё ж [В. фито- , терапија] м ед . фарм . терапија, лечење биљем .

фИТОТРОII , -а м , мн . фитотрони [енгл .

tron, према в.

фитоалеКС ИII , - ина м [В . фито-, грч . бра нити]

воденим животињама).

phyto-

фито- , (цикло)трон] л абораторија

aleksein

у којој се испитују физички и хемијски услови

коју биљка лучи

у којима се биљка развија, чиме се процењује

и п редставља заштиту биљке од наметника.

фитобе нтос , - а м [В. фито-, бентос] бот. биљ ­ на з аједница која живи на дну мора или река.

фитоБИОJlогија , -ё ж [В. фито-, биологија] гра н а биологије која проучава живе материје биља ка и њихове функције.

фитоге ll и фИТОI"СН, -а, -о [В . фито-, -ген] ко­ ји је биљног порекла; биљни.

могућност аклиматизације биљке у другим климатским условима.

фитофаг, -ага м [В . фито- , -фаг] зоол . живо­ тиња која се храни лишћем .

фитофармација, -ё ж [В . фито-, фармација] дисциплина која се бави проучавањем прои з­

водње средстава за заштиту биљака и њиховом применом у сузбијању биљних болести .

фитогеогра фија , -ё ж [В . фито- , географија]

фи тохсмија, -ё ж [В. фито -, хемија] х е м . про­

гра на ботанике која се бави проучавањем рас­

учавање хемијских материја у биљкама и мо­

прострањености биљних врста на површини

гућностима њихове екстракције .

Земље .

фитоеКОJlог ија , -ё ж [В . фито- , екологија]

фитоцеllоза , -ё ж [В . фито-, -ценоза] бот. скуп биљних врста које настањују један део З е­

екол. обл аст која и з учава однос околине (кли ­

мљине

матских услова , тла, живих бића и сл.) према

природна фитоценоза која се ствара без утица­

површине .

биљ кама .

ја човека .

..

ПрllрОДllа

фнтоц еноза

1329

флагелантскй

фитоценолог

фиш еКЈшја, -е ж [тур . fi~ekli, В . фиш е к] ко­

фитоценолог, -а м , м н . фитоценолози [В. фи ­ то це нологија] онај који се бави фитоце нологи­

жни појас са преградама за фишеке

јом .

фишкаJl, -а.па м [не м .

фитоценологија, -е ж [ В. фи то-, -цено-, -ло­ гија] 601'. област која се бави проучавањем жи­

вота и распрострањености биљних зајед ница.

фића, -е = фићО, -е м [према им ен у итали­ ја нск е фабрике аутомобила "Фијат"

(Fiat)] по ­ 650,

п уларни назив за аутомобил типа Фиат Фиат

750

и друге верзије из раниј е производње

ф аб рике "Застава" у Крагујевцу. фићер, -а м [тур.

од ар.

fIk,r

мисао, ми­ онај који

fity -firity]

1904. у

федерација,

основана

pfiffig] лукавко , препре­

фИфТЙII, -нна м [ е нгл .

fifteen]

сп. једна фаза у

игри тениса, петнаест боДова. (у тенису: фиф­ ТИlI ол) петнаест: петнаест.

фифти-фи фти прил . [ енгл .

fifty-fifty] са под­

ј ед наким и згледима за нешто, пола-пола.

фиша и фilша, -е ж [ фр .

fi che]

цедуља, ли­

стић у који се у носе подаци п о н еком с и стему.

фишбајн, -а м [нем . т врд и обруч који

Fischbein] 1. ри бља кост. учв ршћ ује подсукњу. 3.

уза н а пласт ичн а трака и ли један од два таква штапића кој и се увла чи у оковратник кошуљ е да би се и з бегла његова дефо рм а ција .

фишбурге р , -а м [еш·л .

1. који

се од­

2.

пеј. мудријашки; преварантски.

фишп :шр икаш , -а м [нем .

риба , В. п а­

Fisch

прикаш] кулин. рибљ и паприкаш припр е мље н

фиш тран, -а м [нем .

Fischtran]

fi shburger

уље кој е се

гато ви та минима А и Д.

fiaca] стање по спаност и

ко ­

је је обично реакција на пром е н у врем е н а ил и умора.

фјаско В . фијаско .

fjeld]

геогр . за­

раван која настаје деловањем глечера .

фјорд, -а м,

де њак.

2.

фишкаJlСКЙ , -а, -о [В . фишк ал ]

нос и н а фишкале, који прип ада фишк ал им а.

фјёJlД, -а м , МII . фјёлдови [дан.

Цириху .

фификус, -а м [нем .

(2).

доказује да је у прав у,

који се стално правда.

фјака, -е ж [итал .

ФИФА, -е ж [фр. СКр. од Federation Intemationale de Football Associations] ск раћ еница: Ме­ фудбалска

Hel'lpecTaHo

добија прерадом јетре кита, туљана, морж а, бо­

ј е на гиздан , ги здава ц , кицош.

ђ у народна

онај који

(1 ). фискал

од раз ни х врста слатководни х ри ба .

fikr

ш ље ње] мисао , помисао ; воља за н е чим .

фићфирйћ, -нћа м [м ађ .

2.

Fiskal] 1. в .

MI I.

фјордови [норв .

fjord] геогр .

дубок и , узани морски залив са стрмим обала­ ма, карактеристичан у п ола рним област и ма и Н о р ве шкој .

фјоритура, -е ж [итал. л ику цвета .

2. п озор .

fioritura] 1.

украс у об­

ефект на сцени у оквиру в е­

ћег текста који се постиже изненадном гри ма­ сом, досетком и сл.

Фј УЖII, м индекл . ( падеже гр ади у сл оженица­ ма према другом члану) [енгл .

fusio]

fusion , пре м а лат.

муз . музички ст и л из 60-их год ин а Х Х ве­

ка, који ј е н астао обј едињавањем п ој ед ини х елемената u еза и р ока .

фJlагела нт, -а м , ген . мн . флагел а ната [лат.

(аналоги­

јом према хамбургер ] пеци во са уметнутим пр ­

flagellans од flagellal'e бичевати] 1. рел .

при пад­

ник секте у Е вропи у ХllI и ХIV веку чији су се

же ним рибљим фи летом са мајон езом и дру­

чланови јавно бичеВа.Ј1И како би окаја.ЈIИ св оје и

г им д одацима.

ту ђе грехе.

фишгрет, -а м [н ем.

Fisch риба , Gгаtе рибља

к ост] тканина изаткана у облику рибљег косту­

ра; дезе н 'рибља кост'.

2.

1.

папирн ата врећица

л евкастог обл ика , направљена руч но ув ијањем па пира.

1330

3.

фиг. онај који је претерано само­

ФJlагеJlаllтilЗам, -зма м [В. флагел ант] сек­ суална перверзија у КОЈОЈ се ужитак подст ич е и

фишек, -а м , мн . фишеци [тур . fi~ek, fi~enk] метак за пушку, патрон а .

2.

кри т ичан .

ко рн ет за сладолед.

постиже шиб а њем самог себе и ли сексу алног партнера.

ФJlаl'еJlантскй , -а, -о [ В . флагелант] који се односи н а флагеланте .

фланкирати

флагелат

према лат.

фламбозјан, -а на м [фр. f1аmЬоуапt] архит.

зоол. врста праживотиња, бичари

који се односи на последњу фазу у готском

флагелат, -ата м [илат .

f1agellum бич] (Flage l/ata).

стилу коју карактеришу китњасти елементи у

флагелација, lиm бич ]

1.

f1agellata,

-<:

ж [лат.

f1agellatio

од

f1agel-

облику пламених језика.

фJlамбоајзнтаll, -тна, -тно [фр .

чин бичевања или самобичевања

као теле сно кажњавање, сексуална наслада , из­

раз фанатичке вере и сл.

2.

f1amboyant]

ватрен , пламени; сјајан , блистав.

мед. терапеугска ма­

флзмеll, -а м [лат .

f1amen]

ист. рел . свештени ­

сажа којом се активирају нервни завршеци и

ци у старом Риму у служби појединих божан­

периферни крвоток.

става.

флагрантан, -тна, -т но [лат. f1аgгапs од

grare горети ] 1. којије за свакога видљив, очигледан. 2. отворен, несумњив. флаграНТIIОСТ

8.

фламенко, -а м [шп .

f1a-

очит,

фJlаминго, -а м [шп . f1аmiпgо , према лат. 8.

флагран­

тан] оч итост, очигледност, очевидност.

флажолет, -а м [фр .

муз. мала флау ­

f1egeolet]

та са шест рупица.

флајсиг прид . индекл. [нем.

f1eissig]

радан ,

f1amma

f1ier]

штампани листић ,

лета к .

Fleisch

-<:

ж [н ем.

месо, 8. конзерва] обично лимена

-<:

флајшмашина,

Fleisch

ж [нем .

Fleischmaschine,

сп. фигур а у

фJlамИрати,фламирам,3. л. мн . фламир~ у сврш . и несврш. [лат.

f1ammare]

урезивати п ламе­

насте украсе у финој столарији .

флан(г)ирати, флан(г)ирам,

(г)ирају несврш . [фр .

f1aner]

Л. мн . флан­

3.

лутати , луњати , ба­

фJlандра,

ме Тридесетогодишњег рата] распуштена , рас­ калашена , неморална особа; блудница.

фJlандрати се, - ам се несирш .

Flugze-

вој. артиљеријско оруђе са

флакон, -она м [фр .

фландровати, -ујём н есврш.

f1acon]

стаклена бочица

фландра]

[8.

фландра]

фJlзнёл, -ела м [ен гл.

флакцесц(!нција,

-<:

фланелу .

фJlзнелскii, -а, -о [В . фланел] којије израђ ен

Flaum]

масни део говеђег

од фланела , који има својства фланела.

меса уз ребра.

фламанскii, -а, -о

фJlанка,

1.

кој и се односи на Фла­

који се односи на Флан дрију . .6. фла­ сликарство

сликарство

Фламанаца

(06. се мисли на рану ренесансу или барок). фламбирати, фламбирам , рају сврш. И несврш . [фр .

мекана и лагана

фJlзнеласт, -а , -о [В . фланел] који наликуј е ж [нлат . f1ассеsсепti а ]

млитавост, опуштеност.

флзм, -а м [н см.

f1annel]

памучна или платнена тканина.

у кој ој се држи парфем.

2.

[8.

беспосличити , базати, скитничити.

једно м или више цеви на истом постољу .

манс ко

ж, '"СН . мн . флiiндри [вероват н о

живети у блуду, блудничити.

флзк, -а м, мн. флакови [скр . од нем.

ug-Abnehrkanone]

-<:

према женама луталицама из Фландрије за вре­

месо, 8 . машина] машина за мле­

вење меса .

маце.

2.

такмичарском пливању.

Fleischkonserve,

кугија напуњена месом и херметички затворена .

према

зоол. врста птица пламене

1.

зат и, тумарати.

флајшконзёрва, према

пламен]

боје са дугим ногама и вратом.

вреда н, марљив.

флзјер, -а м [еигл .

муз. народни

гитаре и кастањета.

флагранција .

флаграlщија, -ё ж [лат. f1аgrапtiа,

f1amenco]

плес из Андалузије који се изво)].и уз пратњу

3. f1amber

Л . мн. фламби­ палити] кулин .

ма

f1anquer

-<: ж,

ген . мн . флii нки [фр . f1апс, пре­

нападат и с крила] бочни део, крило

нечега.

фЛЗlIкер, -а м [фр .

f1anqueur]

војник који уз­

немирава непријатеље .

фJlанкирати, фланкирам , рају с врш. И н ес врш . [фр .

прел ити вруће јело алкохолом, запалити га и

непријатеља с бока.

серви рати у том пламену (нпр. палачинке).

с бока.

3. Л . мн. фланки­ f1anquer] 80ј. 1. н ападати

2. обезбедити

се од напада

1331

фланконада

флегма тичн ост

фланконада, -е ж [фр .

t1anconnade,

зидова вене и стварање тромба у њеној

фл астер и фластер, -а м [нем . ешрl аs trоп средство за

флебитис, -а м [в . флеб-, -итис] мед. упала

в . флан­

ки рати] с п . бочни ударац у мачевању .

Pt1aster од грч . премазивање] 1. м ед. л е­

YHyrpa-

шњости .

флебографија, -е ж [В . флебо- , -граф ија ] мед .

пљи в и омот који штити озлеђено место на те­

рендгенско снимање вена након убр изгавања

лу.

контрастивног средства.

2. сп.

играч чији је задатак да покрива и мар­

ки р а противничког играча .

Dставити

фластер

на у ста престати јавно говорити због страха од

флеболйт, -l1та м [В . флебо- , -лит'] мед . кал­ цификовани тромб у вени .

послед ица.

флебологија, -е ж [В . флебо- , -логиј а] мед .

флатуленција, -е ж [нл ат. ва н , п ре ма лат.

flatus

t1atulentus

наду­

наука о венама .

ветар] анално испуштање

гасова, в етрова накупљ е них у цревима.

флауга , -е ж [итал .

флебосклероза, -е ж [В . флебо -, склероза] мед . обољење вена настало услед фиброзе вен­

flauto] муз. дувачки ин­

ских зидова .

струме н т.

флеботом, -ама м [В . флеботомиј а] мед. ин­

флаугандо, -а м [итал.

t1autando] муз . тон

који

струмент за пуштање крви из вена.

по боји подсећа на з вук флауте или кларинета.

флаугино, -а м [итал .

1.

флагеолет.

2.

flautino, В .

флаута] муз.

врста· блокфлауте .

флеботоми, флеботама м мн . [нлат. финим дл ачицама.

флеботомија, -е ж [В . флебо - , -то мија] мед .

флаутист(а), - е м , мн . Флаутисти [В . фл аУI'3] музичар који свира флауту .

флах [нем .

расецање вене ради пуштања крви .

раван , пљоснат.

flach] 1.

Phleboto-

шus] зоол . ситни д вокрилни инсекти обр асли

2.

флег, - а м, мн . флегови [енгл .

сп .

flag заста ва]

рач .

удар а ц л оптице без ротације у тенису, стоном

уређај у рачунарској техници који по казује да

тенису и сл.

су се стекли услови з а обављање нек е р адње.

флахдрук, -а м [нем .

флегма , -е ж [грч . рhlеgша слуз (за коју се у

Flachdruck] типогр . сл 0-

вослагачка техника слагања писаног материја­

старогрчкој

П'а у јед ној равни , з а разлику од слагања текста

темперамент)]

ваљком.

2.

фл ахцанге, флах цанги ж мн . [н ем .

ge]

Flachzan-

пљос ната клешта .

медицини

1.

веровало д а

одређује

биол . слузава материја у телу .

псих . и ст. један од четири основн а ти па темпе­

рамента у средњовековној психоло гији . нодушност, хладнокрвност.

4.

рав­

3.

псих. флегмати­

чна нарав .

фл аша, -е ж [н ем .

Flasche]

флаширати, флаширам ,

боца.

3. л.

ми . фла шl1рају

флегматизатор, -а м [В . флегма] с редство којим се успорава бр з ина детонациј е.

сврш . и иесврш . [В . флаша] пунити боце течним

садржај ем . флеб-, флебо- [грч .

флегматизација, - е ж [В. флегма] с редство које смањује осетљивост експлозива н а спољне

phleps

жила , вена] као

услове .

први де о речи са з начењем да се односи на жи­ ле, ве н е.

флегматик, - а м, ми . флегматици [ грч.

phleg-

шаtik6s , према в . флегма] пси х. онај који је

флебектазија, -е ж [в . флеб- , грч .

ektasis про­

флегматичан.

ши ре њ е ] м ед. проширење вена.

флегматичан, - чна, - чно [грч . рhlеgшаtik6s]

флебектомија, -е ж [В. фл еб - , ек-, -томија]

1.

који у себи има доста 8 . флегм е

( 1).2 .

псих .

мед . о п ер а ција ве на (хируршко исецање цел е

који нема е моциј а , који не испоља ва емоције .

вене и л и оболел и х делова) .

3.

флебиле прил. [итал . плачљ ив о.

1332

flebile]

(муз. ) тужно ,

који је равнодушан , х л аднокрв а н .

флегмаТИЧIIОСТ, -ости ж [ В. ф легматичан] стање, особина оно га који је флегм ати чан.

флиглхорн

флегмона

флегмо на, -ё ж [грч.

phlegmon]

мед. гнојна

упала мишићног или везивног ткива.

флека, -ё ж [нем .

Fleck]

флексиметар, -тра м [лат.

испрљано место (об.

пен савијања.

на одећ и) , мрља. О ваднти флеке настојати ис­ правити нешто што је лоше речено, учињено.

флексор, -а м [лат.

анат. мишић преги­

флексура, -ё ж [лат.

flexura] 1. набор

на гео­

лошком слоју који даље прелази у расед .

флекати, -ам несврш. [в . флека] мрљати, пр­

2.

прегиб, угао.

флектирати, флектйрам, З. л . мн . флектира­

љати .

флекииизам, -зма м [енгл .

flunkeyism]

до­

ју несврш. [лат.

флекице, флекйца ж мн. [нем .

Fleckchen,

фленкократија, -ё ж [енгл .

флекса, -ё ж, ген . мн . флёкса и флексй [лат .

1. једноставна неума од 2. мелодијски помак за секун­

ду ниже од главног тона при рецитовању ли­

тург ијских текстова.

flexus

завијање, в . -тон]

флексибилан, -лна, -лно [лат .

flexibilis

сави­

1.

ти.

који је у опхођењу прилагодљив , који

који има флексију, који се може мења­

ма су протне стране. З. који се лако може наго­

4.

флексибилитёт, -ета м [лат. ма в. флексибилан]

flexibilitas, пре­ 1. савитљивост, гипкост. 2.

проме нљивост .

га што је флексибилно .

некоме који има утицај, снагу или важност по­ литичке или друге природе .

флесибиле прил. [итал .

муз . течно,

flessibile]

савитљиво.

фЈIСШ 1, -а м [енгл .

flash

муња, бљесак]

1.

а.

магнез ијумова светлост при фотографисању ; блиц . б . уређај за изазивање блеска при фото­ графисању .

2.

најкраће саопштена вест или на­

флсш 2 , - а м [енгл .

пун, богат, обилан]

кад играч сложи све карте једне боје .

који се односи на флексију ; об. у:

..

флексивни

језиц и језици у којима се граматичко значење изражава флексијом .

флексија, -ё ж [лат.

flush

фигура у неким карташким играма , нпр . бриџу ,

флексиван, -вна, - вно [в . флексија] лингв .

flexio

савијање, према

ЈЈИНГВ . мењање појединих

врста речи додавањем различитих наставака на

2.

1. ба­

кокетирати, очијукати . З.

2.

чинити уступке у настојању да се приближи

флексибилност, -и ж [в . флексибилан] осо­

основу.

површна љу­

јава на првој страни новина , или на телевизији .

бина, својство онога који је флексибилан , оно­

flexibi lis савитљив] 1.

2. краткотрајна,

флертовати, -тујём несврш . [в . флерт]

савитљив, еластичан (о предмети­

гибак (о људима) .

flirt од стфр . 1. Удварање да­

бавна веза.

своје ставове лако може прилагодити ставови ­

5.

летети с цвета на цвет]

вити се флертом.

тљив]

слугера­

вањем комплимената , романтичних изјава , сек­

муз. врста удараљке која испушта глас сличан завија њу када се њоме тресе .

flunkey

флсрт, -а м, мн . флертови [енгл .

fleureter

суалних понуда.

флексатон, -а м [лат.

према в.

ња , в . -кратија] власт удворица, улизица

савијена] муз. ист.

ворити.

Flecktiphus,

флека, тифус] пегави тифус, пегавац.

лику плочица.

2.

грам . мењати именичке

флек-тифус, -а м [нем .

в.

флека] кулин . ситно изрезано тесто за супу у об­

две силаз не ноте .

flectere]

речи кроз падеже, глаголске по лицима .

дво равање, подаништво.

ма).

flexor]

бач који прегибаједан део тела према другом .

флекав, -а м [в. флека] на коме има пуно флека, који је у флекама.

flexa

савити ,

flectere

кривити, в . -метар] направа којом се мери сте­

прегибање, приближавање два дела

тела од говарајућом физичком радњом . З . по­

крет који настаје радом мишића; флексора.

флешбек, -а м [енгл.

flashback]

у књижевно­

сти или на филму , враћање радње у прошлост, ретроспектива .

флигл, -а м [нем. де.

2.

Fltigel] 1. архит.

крило згра­

у фудбалу , играч који игра на крилу.

фЛИГЈIТИР, -а м [нем.

Flugelttir]

двокрилна

врата .

фЛИГЛХО РII, -а м [нем .

Fltigelhom]

муз . врста

дувачког инструмента ; ловачки рог .

1333

флоресц енција l

флијак

фЈ lијак, -ака м, м н . флијаци [грч .

флик, -а м, мн. фликови [снгл .

phl60s

flick] СП . брзи по­

тез из зглоба у бадминто ну или стоном тенису.

фликте на , -ё ж [грч .

phlyktaina

флоём, -е м а м [нлат.

phlyakes]

позор. глумац у старогрчким лакрдијама.

phloema, према ГРЧ .

кора] бот. биљни о р га ни који продукте

асим и ла циј е сп р оводе и з листова у остале де­ лове б и љке.

флок-бук, -а м [е",·л.

плик, бубу­

flo ck стадо , book књи ­

га] пољопр. књига са подацима о порекпу , тежи­

љ ица] м ед. алергијски конјунктивитис.

флик-флак, -а м [енгл . flick-flack] сп. уза­

ни и сл. оваца, р одословн и к оваца .

флокii ПР"Д. индекл . [енгл . flocky] који има ко­

стоп ни премети у наза д у гимнастици.

флинт, -а м [енгл . flint] 1. пушка кремења'1а. 2.

вриаву длаку , који је куд рав (о псу).

фЈlоке, -а м [грч.

женска особа лаког морала, проститутка, курва.

phl 6ks пламен] бот. биљка

флип, -а м [енгл . flip] 1. коктел од алкохол~ ног пића и жуманца. 2. сп . ударац у нападу из

пењачица из породице жабњача; плам е нац .

згл оба изнад стола у стоном тен ису .

1. ствар ање

флипе р, -а м [ енгл .

f1ipper] аутоматза игру са

ручицама помоћу којих игра ч премеће куглицу

флокулација , -ё ж [л ат. облику п ахуљица .

flip јитр] сп. скок у

t1 0ccus прамича к] метеор .

обпак уобпику праменова .

фJlомаетер и фломзстер, -а м [ен гл .

клизању.

фЈ1ие-пзпii р, -ира м [нем .

Flief3papier] танак,

фЛIIТ, -а м, мн. флiпови [снгл . којим

-master]

се

t1it] 1. апарат са

потискује

и

мзркер : фЛ Оllфлiiн , -6на м [фр .

распршава

течност (нп р. за уништавање мува и сп . ) .

2. фиг .

фJlIIШ, -а м [нем .

фЛОГIИ диек, -а м , МН. флопи дискови Lенгл .

Flitsche] бпудница, дроља.

plysch] геОЛ . стена од наиз ­

наслаганог папора ,

глинених

шкри­

fl oppy disc]

за пох р ањивање података ; д искета.

фJlОР , -а м , МII . фл6рови [хол.

флоберт, -а м = флоберт ица , - ё ж [н ем .

Flo-

дечја пушка назван а по пронала­

за чу Флоберу.

свипена тканина , копрена, вео .

3.

црна сатенска

трака подвучена и спод морнарске блузе.

флогиети к, -а м, мн. флогистици [грч.

флора, -ё ж [лат.

phlo-

за паљен] ср едство које изазива ипи по ­

Flora, према flos цв ет] 1.

свеукупност биљног света на одређеном гео­

граф ском подр у чју ил и на Земљиној површ и ­

го рш а ва упалу.

фJlогиетика, -ё ж, дат. флогистици [В . флоги­ стича н] наука о запаљивим материјама .

фJlогitстичан , - чна, - '1НО [грч .

phlogist6s за­

паљен] који може да се запали, да гори , сагор­

ни.

2.

старо италска богиња цвећа , ппод ности и

пропећа .

флор еаЈ1, -ала м [фр .

флогиетii н , -6 на м [нлат.

1.

phlogiston од ГРЧ.

хипотетичка материја

која наводно испушта оно што гори. свих матер ија које горе; го риво.

2.

састојак

t1oreal] ист. осми месец 20.

француског р епубпиканског календар а, од априла до

љив.

запаљен]

floor] 1. танка 2. танка трака

црне боје која се као знак жалости за ум рлом особом носи око н адпактице.

флоберти ца = фJlоберт (в.)

phlogist6s

р"ч . пластични диск који је прекри­

вен магнетски осетљивом материјом а спужи

љаца и кречњака .

bert-Gewehr]

муз . мелоди­

фЛОГlii в . флопи Дllск.

ност, нелагодност, што га уништава.

фJlII'lка, - ё ж [нем .

flonflon]

ја која се лако памти.

оно што з а некога представља вепику неугод­

менич но

t1ow-

оповка с фипцаним в рхом и хемијским

пуњењем за означавање, обепежавањ е и сл. уп .

п р ози рни папир .

1334

flocculus п ахуљица]

таложење р аствора у

процес прочишћ авања от­

фЛОКУС , -а м [лат .

ФЛllпџаМ l1 , -а м [енгл.

gist6s

3.

2.

падних вода везивањем н еч и стоће .

к р оз р аз не препреке .

кп ипом

пахуљица .

19.

маја .

флоресцентан н епр . в . фл уо рес ц ентан . фJlоресцен ција 1, -ё ж [нлат. ма 1Iат.

florescens

од

florescere

florescentia, пре­ цветати] бот. вре ­

ме процветавања, цв етања биљки.

флукс

флоресцен ција 2

флоресце нција 2 непр . в. флуоресценција . флорет, -а м [фр. tleuгet] врху има куглицу.

2. сп . дисциплина у

флоријада, -ё ж [лат.

флотаlпан, -тна, -тно [фр .

1. танак мач који на

фЈюта ција, -ё ж [енгл.

мачевању.

tlos, tloris цвет] ИЗЈЮ­

руде.

fl orilegium,

према лат.

florilegus]

онај који

флотер, -а м

флотила, -ё ж [фр .

флорйн, -ина м [нем . Florin, пр ема срлат. По­ холандска новчанајединица гулден.

2.

енrлес ки сребрни новац . З . златник којије први пут и с кован у Фиренци

fl os, floris

tlotille од ШП . flotilla] 1. 80ј.

јединица састављена од мањих ратних бродова или подморница.

2. група од

мањих рибарских ,

спортских или експедицијских бродова.

1252.

флотирати, флотирам, 3. л . мн . флотирају

флористика, -ё ж, дат. флористици [према лат.

флотација] радник који

[8.

управља постројењем за флотацију .

бер е цвеће .

rinus] 1.

flotation) 1. испирање

место на коме се обавља испирање руде.

саму морску обалу.

флорилег ијум , -а (и флорилегйј , - ија) м [нлат.

2.

флотел, -ела м [в . флота, (хо)тел) хотел у з

жба цвећа и свечаност која се сваке године при р еђује у холандском граду Ротердаму.

flottant који тече]

номадски , покретни (о типу становништва) ,

цвет] наука која се бави проуча­

нссврш. [фр . ти .

вање м биљног света појединих подручја и ра­ шире ност биљних врста.

2.

tlotter) 1. пливати , плута-ги , 3. колебати се .

плови ­

таласати се .

флуат, -.1та м [скр . од

tltlOrosilikat) соли си­

ликофлуороводоничне киселине које се у гр а­

фл оритура в . фјоритуРа .

ђевинарству користе за очвршћавање бетона , а

флориферан, -рна, -р но [лат. florifer] којије

примењују се и као средство з а уништавање

богат цвећем , цветни.

штеточина .

флувијала н , -лна, -лно [лат.

фл орограф н епр . в . флуорОграф .

us

флорографија н е пр . в . флуорографија .

флувиоглацијалан, -лна , -лно [в . флувиј а­

флороскоп непр . в . ФлУороскоп.

ла н, глацијалан) геол . који-је настао деловањем

флороскопија не пр . в . флуороскОшtја .

флос l , - а м [е нгл. (dental) tloss] свилени конац који с е користи за фини вез или з а чишће­ ње зуб а .

флос 2 , - а м [н е м .

Floss] саобр . више међусоб­

но по в ез аних трупаца за пловидбу по реци ; спла в и л и с кела на реци .

флоскула, -ё ж [л ат . tlosculus цветић од flos цвет] рет. ском

1. фигура или украс говорника у рим­ говорништву . 2. отрцана , празна фраза.

флота и флота, -ё ж [итан . flotta , ф р . flotte) 1. свеуку пност

ратних,

трговачких

ил и

пут­

ничк и х морских и речних бродова једне компа­

није ил и државе.

2.

tluvialis од Пиу ј ­

река) који је настао од наноса речне воде .

сви бродови државе или

лед а на стене , камење или з емљу .

фЛУВ ltограф , -а м [лат. fluvius река , в . - граф] справа за мерење воДостаја.

фл уйд, -ида м [л ат.

flL1idus текући, према ПН­ 1. текућа материја ; течност , сок , и злу­ гас . 2. оно што струји око некога или из

еге тећи] чевина,

нечега; необјашњива привлачност .

флу й дан, -дна , -дно [л ат. че, текући .

2.

flL1idus] 1. који те ­

који се тешко може одред ити ,

утврд ити, неодредив.

3.

нејасан .

фЛУ IIДИ , флу ида м мн . ,ј д. флуид , "ен . флуи да

[8.

флу ид] општи назив за течности и гасов е.

фЛУ llдизација, -ё ж = фл уиди фикаЦltја , -ё ж

влас ника у јед ном мору. З . вој . формација вој­

[ИЈ,ат.

них

пак претварања 'шрстих материја у течно стање.

по м орских

снага

састављена

од

ратних

бродо в а, носача авиона и хеликоптера и сл . скуп ваздушни х пловила са истом наменом .

4. ..

ваздушна фJlота војничка или грађанска ави ­ јација јед не државе.

флотажа, -ё ж [фр . tlottage] транспорт дрве­ та за пр е раду воденим токовима.

tltlidificatio,

в . флуид) технолошки посту­

фЛУll ди фиюiција = флуи диза ција (в . ) флукс, -а = флуксус , -а м [лат.

tus,

према Пиеге тећи]

1.

tluxus од Пис­

фю . мера јачи не маг-

нетског поља по јединици површине.

2. физ.

м е­

ра брзине којом се енергија или нека друга м а­ терија преноси кроз неку површину.

3.

цинков

1335

флуксијав

фов

хлорид који одржава чистом површину метала

флуксијав [л ат.

tluxio]

мед. навала артериј­

флуксметар, -тра м [в. флукс , -метар] ин­ струме нт за мерење магнетног флукса кроз на­

мотај жице.

1.

tluctuatio од tluctua-

флуорйт, -ита м [В . флуор] флуорид калц и­

промена у воденом току, прити­

јума који има својство флуоресценциј е, а кори ­

цање и отицање.

2.

непостојаност квантитета

радне снаге. з . уопштено : непостојаност, коле­

бање.

сти се у оптици, за израду украса и добијање флуоровоДоника.

флуорограф, -а м [в . флуор , -граф] р ендген­

флуктуирати, флукryiiрам, з. л. мн. флукту­ ирају нес врш . [нем . tluktuiегеп од лат.

tluctuare та­

ласат и] бити у стању флуктуације, мењати ста­

ње или број .

•

флуктуирајући курс финанс . де­

визни курс који се формира променом понуде и потражње на девизном тржишту; фJlУКТУИ­

рајућа пажња

пажња

која брзо

прелази

с

објекта на објекат.

флуктуозан, -зна, -зно [л ат. таласати]

tluctuosus, пре­ 1. таласаст . 2. колебљив,

несталан.

tluor, према tluere

тећи] хе­

мијски хал огени елемент, атомски број

F, жутозелени

9,

сим­

гас оштрог мириса који се у

природи јавља само у саставу флуорида ; са­ став ни је део костију и зуба.

флуоресцентан, -тна, -тно [в . флуоресцен­ ција] који је заснован на избијању електричне

ене ргије кроз гасове и металне паре с ниским

•

траци; непр . флорограф .

фJlуорографија, -ё ж [В . флуор, -графија] колективно систематско снимање плућ а помо­ ћу рендген-апарата

; непр.

фЈlорографиј а .

Флуороскоп, - а м [В. флуор, -скоп] радио­ скопски екран у малој црној комори ; непр . ф ЈIО­ роскоп .

флуороскопија , -ё ж [в . флуор, -скопија] ре­ гистровање осенчења објекта који је био изло­

фоајё, -еа м [фр .

флундрати в, фландрати .

флуор, -а м [лат.

ски апарат за серијско снимање на фи лмској

жен рен дгенским з рацима ; непр . флороскопија .

ФJlундра В . фландра .

притиско м .

талом или другим елементом .

мијски процес настајања флуорида.

флуктуација, -ё ж [лат. ге таласати]

бол

[8. флуор, -оид] хем . со флуо­

роводоничне киселине; једињење флуора с ме­

флуоридација , -ё ж [В . флуор , флуорид] хе­

флуксус = флукс (В . )

fluctuare

лико вати се способношћу флуоресценциј е .

флуорйд, -ида м

ске крви .

ма

флуоресцирати, флуоресцiiрам , з. л . мн .

флуоресцирају несврш . [В . флуоресценциј а] од­

приликом лемљења .

фJlуоресцентна светиљка елек­

трична светиљка у облику ваљка чији су уну­ трашњи з идови обл ожен и материјом која и за­ зива флуоресценцију у међусобном деловању

електр ичне енергије , флуоросцентне материје и гасо ва ; флуоресцентна фолија пластични

foyer]

сти, публика.

-фоб, -фобија, -фобан [грч . плаши ;

-phobia

страх;

ph6bos

phobos

који се

страх] као други

део речи у з начењу: а . да неко мрзи оно што је исказано првим делом речи . б . да неко има осе­ ћај страха од оног што се казује у првом делу.

фоб, -а м [скр . од енгл .

f(ree)

о(п)

b(oard)

бес­

платно на палубу, франко брод] у трговачкој терминологији означава да продавац с н оси ри ­ зик и трошкове до отпремања роб е на палубу брода .

фобија и фобија, -ё ж [грч .

ph6bos страх]

мед .

патолошки страх.

или картонски листови премазани посебном

фобофобија, -ё ж [грч .

материјо м која претвара рендгенске зраке у

бија] мед. страх од страха.

светлос не ; непр . флоресцентан .

просторија у хотели­

ма , позориштима и сл . у којој се задржавају го­

фов, -а м [скр . од е нгл.

ph6bos

страх , в. -фо­

free оп wаggоп франко

флуоресценција, -ё ж [В . флуор, (луми­

вагон] трг. у међународном тргов ачком пром е­

не)сценција] појава да материја светли док ј е

ту , појам који означава да продавац сноси тро­

изложе на с ветлости; непр . фJlоресценција .

шкове и ризик до утовара робе у вагон .

1336

фовизам

фолијирати

фовизам, -зма м [фр.

fauvisme

од

fauve

ди­

вља з вер] УМ . покрет у француском сликарству

фокстрот, -а м [еНГ1l .

foxtrot] МУЗ . живахан са­ 4/4 такту, настао у Америци , код

лонски плес у

с по четка ХХ века када доминирају живе боје

кога

к ао контраст основној боји одређеног предела.

(слично шуњању л исице) .

фовист(а), -е м, МН. фовисти [В. фовизам] УМ . п р исталица , следбеник фовизма.

фОI- ЙН, -ина м [итал.

fogo

ватра] онај који вр­

чување

запаљивих

и

експло­

зив них ст вари.

фОГЈl фрај, - а м [нем .

Vogel

птица,

frei

слобо­

дан] о нај којије без икаквих обавеза, којије са­

фогош, -а м [мађ. fogas] зоол . слатководна ри ­ Slizosledion lucioperca, смуђ .

ФогУн, -уна м [вен . fogоп , итал . foсопе велика фозгён, - ена м [грч . рh бs светло, В . -ген] хем . вој . в рста бојног отрова , безбојан, непостојан ,

загу шљ ив гас ; једињење хлора с угљенмонок­ сидо м који јако делује на слузнице човека и ж и вот иња.

Fo

Буда] рел . назив за

кинес ки будизам .

Phocidae.

2.

мед. жариште запа­

ставити у фокус ставити у с редиште, у жижу .

фол l , -а м , мн . ф6лови [итал .

прича, заго­

fola

нетка] жарг. лаж, превара, обмана .

fola

прича , загонетка] жарг.

као, тобоже.

фолар, -ара м [лат.

ситан средњовеков ­

folar]

ни новац искован од бакра .

пуна, широка

Vollbart]

брада .

фолде р , -а м [хол.

пашњаци и земљи ­

folder]

ште на месту исушеног мора .

фолдинг, -а м [енгл. fа ldiп g] грубо сукно.

folil1m

ЛИСТ]

1.

ознака за

листове књиге у старој руко пис ној грађи .

2.

бра , пластике и сл .

фолија 2 , -е ж [порт .

фокала ll , -лна , -лно (одр. фокаJlНЙ , -а , од 1IЗТ.

1.

лист добијен истањивањем алуминијума , сре­

фока, -е ж, дат. факи [грч. phoke] туљан из

focalis

ногу

се) у фокусу налазити се у средишту дешавања;

фолија 1, -е ж [Н ат.

фоизам, -зма м [кин .

[ Н 1Iат.

пр стима

са , активности , потреса и сл . ) . О бити ( налази ти

фолбарт, -а м [ .. ем .

ватра] огњиште , ложиште.

пород ице

на

огњиште, жариште]

focus

зраци , жариште, жижа.

фол 2 рчц. [итал .

свим слободан.

ба

фокус, -а м [лат.

и зводи

љенског процеса. з . центар , средиште (интере­

фОГЈша ра , -е ж [В. фогин] просторија за и

кретање

физ. тачка у коју конвергирају или дивергирају

ши минирање; минер.

склад иштење

се

focus

-6)

огњиште , жариште]

folia]

МУЗ. брзи шпански

или португалски плес.

фОЈlијаllТ, -а м, ген . мн . фолијаната [н ем .

кој иј е у фокусу, жаришту . ~ фокаЛllа Iшфек­

апt, према лат .

folio

ција м ед . деловање бактерија из једног жари ­

чине .

књига великог формата .

шта н а удаљене органе.

фокозо ПРИJl . [итал .

2. стара

листЈ

Foli-

књига фолио вели ­

1.

фолијаран, -рна, - р но [В . фолијаlЈ 6иол. који

focoso]

МУЗ . са жаром , ва ­

се односи на фолију, ЛИСТ; лисни . ~ фолијарна

прихраllа (биљака) згр . прскање лишћа пољо­

трено, страсно.

фокомел ија, -е ж [грч. phoke фока, mtЉs уд] наказ ност изазвана лековима, дете рођено са

рука ма и ногама у виду пераја као код фоке.

фокомета р , -тра м [1Iат.

focus

жижа, жари­

привредних

култура

раствором

минералних

ђубрива.

фолијација l , -е ж [ В . фолија IЈ листова бројевима; паl-инација.

1. оз н а ч авање 2. бројчана озна­

ште, В . - метар] справа којом се мери жижна да­

ка листа у штампаној књизи или рукопису; па­

љи н а.

ги н а ција .

фокс, -а м [енгл.

fox

лисица] краћи облик за

' фокстеријер' и 'фокстрот'.

фоксте ријёр , -ера и фокстеријёр, - а м [еIlГЛ .

fox terrier]

з оол . врста ловачког пса.

фолијација 2 , -е ж [Н1I ат.

foliatio]

60Т. избија­

ње лишћа, листање биљака .

фолијирати, фолијйрам, з . сврш . И нссвр ш . [В . фолија 1]

11.

мн . фолијирају

1. обележавати

број -

1337

фонд

фоликул

кама странице фолија , пагинирати фолије .

2.

облагати стакло оглед ала станиолом .

фоликул, - а м И фоликула, -ё [л ат.

folis

ке­

сица] анат. кесица, мали мехур, ситна израсли­

фоликулитис, -а м [нлат.

foliculitis,

в . фоли­

кул] мед. упала фоликула (нпр. длаке) .

фол и о- формат књиге величине полуарка .

3.

1. 2.

лист или страна

књ и ге, посебно писане руком .

фОJlирант, -а м, ген . мн . фолираната [В . фол l ]

фолирам,

1.

folk] 1.

3.

л.

мн .

фолирају

измишљати , лагати .

2.

који потиче из народа,

2.

елеме н ата народне уметности.

етнол . који има

2.

муз . поп - му­

фОЛКЈII;Р, -ора м [енгл .

folklor, речје створио џ . Томс (W. Ј. Thoms) у

Х I Х ве ку ] етн ол . културна баштина једног наро­ да са ч у вана у усменом предању, обичајима, но­ шњи, ру котворинама , музици и др. у којима ств арала ц обично остаје анониман.

засно ван на фолклору .

п рема

16 и 60

година, мобилисаних при крају Другог с ветског

рата (октобра

1944) за

'последњу одбра ну'.

фОJlТ, -а м, мн. фолтови [енгл .

fault]

сп . п р екр­

фОJlтрсфер, -а м [н е м.

Volltreffer]

при гађа­

(сам) центар .

фомен(а)т, -а м = фоментација, -ё ж [llат.

[В . фол­

ста) .

фоментатйваtl, -вна , -вно [нл ат.

yus]

фолклорист(а), -ё м, мн. фолклористи [в . фолкл ор] етнол . онај који се бави проучавањем фол кл ора .

фолклористика, -ё ж , дат. фолклористици [В . фол клор] етнол . наука која се бави проучавањем културе народа на основу фолклорне грађе .

фОJlкотека, -ё ж, дат. И лок . фолкотеци [В . фол к , (диско)тека] дискотека у којој се слуша ф ол к музика .

вљање облога .

-фон, -фонија [грч . phone глас] као други део речи односи се на глас или з вук .

фон-, фоно- [грч. ph6ne глас , звук] као први део речи з начи звук , глас .

физ . јединица з а мерење јачине з вука, гласа,

фоtl 2 , -а м [фр.

fond од 1. основа . 2. јез гро,

Volkswagen,

према

кола] техн . марка аутомоби­

лат. fиndu s темељ, суштин а.

3. ум .

по­

задина, дубина (слике, позорнице) ; осно ва, ми­ ље, амбијент (нпр . радње у књижевно м делу).

фонаСТСtlија, -ё ж [в . фон-, астенија] сла­ бљење јачине гласа .

фонација, -ё ж [фр.

phonation

од лат.

fo natio,

према грч. ph6ne глас, звук] озвуч ење гласа ти­ трањем гласних жица .

ФОIIД, -а м , мн . фондови [фр .

dus темељ,

основа]

ријалних добара .

ла немачке производње.

fom entati-

који изазива загревање, који з агре в а .

основа]

клор] ширити фолклорни дух .

фолксваген, -а м [нем.

fo-

мед. облог; утопљавање (болног ме­

шума .

фолклоризовати, -зујём несврш .

1338

Volkssturm,

олуја] немачке јединице са­

Sturm

фОн', -а м [грч . ph6ne глас , звук] 1. глас. 2.

фОJlклоран, - рна , -рно [В . фолклор] који је

Wagen

народ,

фоментација, -ё ж [В. фломен(а)т] мед. ста­

зика инспирисана народ ном музиком .

народ,

фолксштурм, -а м [нем .

Volk

mentum]

који је популаран у народу .

енглес ки историчар В .

folk

популарна песма са одликама

њу из неког оружја : пун погодак , п огодак у

удва р ат и с е некоме .

Volk

фолк-сон г, -а м, МН . фолк-сонгови [е н гл.

шај , грешка у тенису .

жарг. он ај који фолира .

фолк [енгл.

у некој другој држави.

стављене од мушкараца старости измеђ у

фолио, -иј а м [л ат. (јп) folјо од folјuт лист] лист у трговачкој књи з и .

[нем.

изван Н емачке ,

народног напева из Велике Британиј е и САД-а .

фоликула в. фолИкул .

фолирати,

и фолксдојчер, -а м

song] народна или

на вр ећастог облика .

несврш . [В . фол l ] жаРI· .

фолксдојчер

Volksdeutscher] 1. Немац рођен

1.

fond

од лат. fип­

укупни потенциј ал мате­

2. део

материјални х ил и нов­

чаних средстава који је намењен за п осебне

сврхе .

3. државна

установа која нам ен ски рас­

поређује новчана средства којима рас полаже .

фонодокументација

фондаменто

фондаменто, -а м [итал.

fondamento]

муз .

основн и глас.

фонд ан, -дна, -д но [фр .

fondant]

који с е топи

у устима , со чан (о посла стицама).

фонда ција, -ё ж [фр .

fundatio

од

мељење нечег новог.

fondation, према лат. 1. оснивање, уте­

тирати , гледати на неког), супериорно, надо­

2. установа којаје основа­

будно пок азују ћи своју важност и високи поло ­

на рад и дуго рочних циљева као јавно добро ; фонд

(2);

фоно- [грч . phone глас, звук] први део сло­ женица са значењем : глас, слух , звук.

основати]

fundare

фоничан , -чна , - чно и фоничкй [грч. ph6nik6s од грч . phone глас, звук] који звучи , звучан .

задужбина.

фон обн прил. [нем . уоп оЬеп] с висин е (тре­

жај у начину опхођења.

фоновйзија, -ё ж [В . фоно- , визија] техн. уре­

фонё м = фон ема (в.)

ђај којим се преноси сли ка путем телефонских

фонема, -ё ж

ли нија.

фонём, -ем а м [грч . рhопёmа

=

глас] лингв. најмања једин ица јез ика која се не

фо нематски, -а, -о [в. фонема] који се од но ­ си на фонем, фонему .

з а снимање (о гласу) .

фоногномика, - ё ж, дат. фон ог номици [В .

фоне ндоскоп, -а м [ в . фон- , ендоскоп] мед. лекарск и

фоногеничан , -чна, -ч но [В . фоно -, -ген и ­ чан] који на филму лепо зву чи, који је по годан

може даље р а шч лањават и.

ин ст р уме нт за слушање шумова

на

срцу и плу ћима .

фоно- , грч . gпоmё сазнавање, увиђање] в е шти­ на откривања

начина мишљења неко г човека

по гласу и л и говору .

фонетика , -ё ж, дат. фонетици [грч. рhопёtik6s

ФОНОГОlIиометар , -тра м [В . фоно -, гониоме ­

гласовни] ли нгв . јез ичка дисциплина која проу ­

тар] тех н . апарат којим се утврђује извор з вука ,

чава гласове ј едног јез ика и њихов изговор.

фонет ичiiр,

-а

м

[в .

фонетика] језички

стручња к за фон етику .

фо нетичкй в. фонетски .

конструисан и коришћен у Другом светском рату.

фОllограм, -а м [В. фоно- , -грам] је забележе но фонографом .

1. оно што 2. з вуковно писмо .

фонётскй, -а, -о [в . фон етика] који се одно­

фОJtограф , -а м [В . фоно-, - граф] техн . справа

си на гласо в е јед ног јез ика онакве како се они

која уписује звук на носа ч (п ло чу , ваљак) и по ­

заиста изговарају .

том га може репродуковати (првобитни назив

•

фонетски закони лингв .

правил ност глас овне промене у развоју једног

језика . фонетски правопис ЛИIIГВ . правила пи­

за грамофон).

фонографија , -ё ж [В . фо но-, -графија] техн.

сања кој а су нормирана на основу изговора

снимање

гласова.

-оптичким путем у сврху репродукције .

звука

механичким

или

електрично­

фо низам, -зма м [грч . phone глас, звук] осети

фонографика , -ё ж, дат. фонографици [В .

звука који настају надражајем другог неког, а

фоно- , графика] писање речи онако како се о н е

не слу шног живца .

изговарају.

фо нија, -ё ж [грч . phone глас, звук] направа

фонографирати, фонографирам ,

3.

л . мн.

левкастог облика којом се усмерава глас при

фонографирају сврш . И несврш . [В . фонограф]

говору на даљ ину .

снимити фоногр афом .

фо нијiiтар, -тра м [в . фонијатрија] мед. спе­ цијалиста за мане говора и гласа.

фо нијiприја, -ё ж [в . фон- , -ијатрија] мед. специјал ност која изучава физиологију и пато­ логију гласа и говора.

2.

1.

описати нечији говор

као даје снимљен фонографом .

фонографскй , -а,

-6

[В . фонограф] који се

односи на фонограф ; који је снимљен п омоћу фонографа .

фОIIOДокумеllтација, - ё ж [В . фоно- , доку­

фон ика, -ё ж, дат. фоници [грч . phone глас,

ментација] збирка докумената који се слушају ,

звук] направа за разговор на велике удаље но­

који су снимљени на носаче з вука (плоче, тра­

сти (н пр. бродови на морској пучини).

ке, д искови) .

1339

фар 2

фоноенциклопёдија

фоноенциклопёдија, -е ж

[8.

фоно - , енци­

клопед ија] енцикло п ед ијска грађа снимљена

уобличавањ е у нову цел ину (нпр. радио-еми­ сију) .

на носаче звука (трака, диск).

фОIlОН, -6 н а м [В . фоно-, фо(т)он] физ. коли­

фонокардиограф, -а м [В . фоно-, кардио-,

чина акустичке е нергиј е зву чни х таласа .

- граф] мед. техн. апарат за бележење тонова и

фоноскоп, -а м [в . фон о-, -скоп ] техн. апарат са скалом која показује број трептаја једног тона.

шум ова с рца .

фонокардиографија, -е ж

[8. фоно-,

кардио- ,

-графија] мед. бележење то нов а и шумова срца .

фонола, -е ж [нем. Phonola, према грч . ph6n~

фонотека, -е ж, дат. И лок. фон отеци [В. фо­ НО- , -тек а]

1. зб ирка носача звука (магнетофон­

ских тр а ка , п ло ч а, касета са сачувани м доку­

глас, з вук] муз. механички ин струм ент сл ичан

ментима, разговорима, муз иком и сл .).

клавиру који изводи композициј е за клавир

ље ње неке установе (нпр. радио-станице , кул­

фонотелеметар , -тра м [В. фоно- , телеметар]

фонолог, -а м, мн . фонолози [ В. фонолог ија]

техн . справа којом се утврђује постој ање неког

онај који се бави фонологијом .

фонологизација, -е ж [ В. фонологиј а ] пој а­ вљивање нове фонолошке опозиције (В.) у од­ ређеном јез ику .

фОНОЈlогија, -е ж [ В. фон 0-, -логија] лингви­ стичка дис циплина која проучава гласове чија је функција у нош ење р азлике у з начењу уну­

предмета и л и одређивање његове удаљености помоћу радио-тал аса .

фонотелеметрија, -е ж [В . фоно- , телеме­ триј а] поступак којим се утв рђује постојање не ко г предмета или одређивање његов е удаље­ ности помоћу рад ио-таласа.

фонофобија, -е ж [ В. фоно- , -фобиј а] страх

тар речи .

фОIlОЛОШКЙ, -а , - о [В . фонологија] који се односи на фонологију и фонологе, који припа­ да фонологији и фо нолозима .• фонолошка опозиц ија л ингв . с вак а разлика у гласовима ко­

ја у одређеном јез ику може променити смисао

од гласног говора или снажних з в укова .

фант, -а м, мн . фонтов и [е нгл. font] штамп. рач . ј еда н потп у ни комплет, сет слова и бројева и сте величине и истога стила који се користи за

шта мп ање или пи сање помоћу компј утера .

фонтана, -е ж [итал . fontana од лат. (aqua)

речи (нп р . различ ит акценат облички и стих ре­ чи или д истинктивна фонема : туга

фонтанеЈlа, -е ж [итал . fontanella мала фонта­

фономанија, -е ж [В . фоно-, -манија] патоло­ јањем.

фонометар, -тра м [В . фоно- , -метар] техн. справа којом се ме ри јачи на зву ка .

1.

испитивање р езо­

нанције пој ед иних делова тела помоћу зву чне виљушке.

1.

мала фонтана.

2.

мед . в ештачки канал за

3.

анат.

мекано место н а темену новорођенчета на коме кости још нису срасле , н его су веза не хрскави­

-фор, -фореза, -форија [грч . с и , од

pherein

-ph6ros

који но­

носи т и] у научни м терминима

знач и "који н оси" , "који садржи" или "који изаз ив а", са одго в арају ћим а гi стра ктним име­

фономимија, -е ж [В . фономимика] опона­ шање гласа и л и говора покретима, мимиком.

фономимика, -е ж, дат. ф о но мими ци [ В. фо­ но-, мимика] муз. предочавање висин ске разли ­ ке међу тонов им а покретим а руке.

р аз ни х

зву чних

за пис а

ницам а .

форl, -а м [н ем. УОГ пре , ( и с) пред] раније по­ стигнута пред ност у некој игри ; фор а (в.). фар 2, -а м [енгл. скр .

Free Оп R a il] трг. скраће­

ница : у међународној трговини услов према

фОlIом'Оllтажа, -е ж [В . фоно -, МОlIтажа] пре­

1340

н а]

одвођење штет них и злучев ина (гноја).

цом .

фонометрија, -е ж [В . фоно-, -метрија]

снимавање

и зворска вода] чесм а, извор, водоскок.

fontana

/ дуга).

шко стање у коме човека обузме нагон з а уби­

2.

оде­

турног це нтра) кој е чува такве з вучн е записе.

снимље не на трак у картон а.

техн. мерење ј ачин е звука.

2.

и

њихово

коме трошкови и ри зик продавца престају до­ премањем робе до железнице.

ф6ра

формалност

ф6ра, -ё ж [нем .

vor пред] 1. раније постигну­ 2. жарг. безазлен на­

та п редност у некој игри .

физичку способност за нешто и др.; форме ра­ ди тек да се удовољи обичају, очекивању и сл .

чин скр етања пажње на себе; досетка, смица­ лица.

3.

жарг. важна особа .

формалан, -лна, -лно [лат.

forrnalis] 1. који 2.

се тиче форме, облика, и згледа, спољашњи.

фораминифере, фораминифёрii ж, мн. [нлат. носити]

3. прави , истински, стопостотни . 4. тек реда ради . '" формаЛllа истина прав . суд­

једноћелијске праживотиње сличне амебама

ски закључак који се заснива само на основ у

foгаm iпifега од лат. foгаmеп отвор,

ferre

које п р етеж но живе у мору .

бесадржајан.

примене процесних правила о доказним сред­

форбанд, -а м [нем . VогЬапd] слушање звука

ствима; формална логика грана логике кој а се

с мал им помаком према ономе који ће бити

бави проучавањем логичких и зјава, реченица и

снимље н као контрола звука з а време снимања.

логички заснованих аргумената , независно од

форверд, -а м [енгл.

предњи] с п .

forward

играч нападач у фудбалу или хокеју.

форд, -а м, мн. фордови [по имену америчког индустр ијалца Хенрија Форда (Непгу

Ford)]

техн. марка аутомобила.

фордизам, -зма м [енгл .

fordism , према

име­

ну америчког индустријалца Хенрија Форда (Непгу

Ford)]

екон. привредна политика која се

темељ и на потпуној рационализацији .

форма, -ё ж [ нем.

Forelle]

зоол. речна риба;

пастр мка .

форензичан, -чна, - чно [л ат. foгепsis који припада форуму, јавни] који се односи на суд­

'"

ски, до казни поступак.

форензична беседа ,

форензична психнјатрија, форензична пси­ хологија , форензична хемија.

форензичар,

-а

м

[В .

форензичан]

мед.

струч њак за судску медицину .

форинта, -ё ж [мађ. foгiпt од итал . fiогiпо]

1.

новчана јединица у угарском делу Аустро­ - Угарске (имала је

100

крајцера) .

2.

основна

новчана јединица у Мађарској, има 1ОО филера . -форм, -форман, -формизам, -формност

[лат.

-forrnis којије налик ; forrna облик]

као дру­

ги део речи има значење облик, изглед .

форма, -ё ж [лат.

forrna

облик]

1.

стра на неког предмета ; облик , изглед.

спољна

2.

пред­

мет који служи за обликовање нечега; калуп, модел, модла.

3.

процедура установљена обича­

јима или прописима. ња.

5.

4.

вид опхођења, понаша­

'"

истини тости;

формалне

групе

соц .

лима функционисања и изабраним телом које је носилац власти.

формалдехйд , -ида м [н ем.

Forrnaldehyd од forrnica мрав , нлат. al(cohol) dеhуd(гоgепа­ tum)] хем. технол . продукт оксидације метилал­

лат.

кохола, безбојан гас оштрог мириса, а нал ази примену у фармацеутској индустрији, у изради пластичних маса и штављ е њу коже .

формализам, -зма м [в . форма , формалан]

1.

давање значаја спољашњем изгледу и негира­ ње садржаја.

2.

прекомерно уважавање форме

и конвенционалних облика опхођења .

3.

ум . пра­

вац у уметности који придај е важност само об­ лику, али не и садржају и идеји.

формiшизовати, -з ујём сврш . И несв рш. [фр .

formaliser,

према Jl aT.

fonna]

давати форму, об­

ликовати .

формаЛЙII, -ина м [фабричко име произво ­ да] хем.

40% водени

раствор формалдехида ко­

ји служи за конзервисање анатомских, бота­ ничких И зоолошких препарата, као и за дезин ­

фекцију просторија .

формалист(а), -ё м, мн. формалисти [в . фор ­ мализ ам, форма]

1. присталица

формализма .

2.

онај који поступа само по формалности ма , до к у потпуности одбацује садржај.

формалистичкй, -а, -о [в . форма] који се за­ снива искључиво на форми.

6.

формаЛIIО прил . [в . форма , формалан] упра­

чнста фор­

ВО, потпуно, нарочито , просто , одређено , изри­

сп . тренутна такмичарска кондиција .

физичка или психичка кондиција .

њихове

друштвене групе са изд иференцираним прави­

ма уметничко дело у коме сасвим преовлађује

чито ; реда ради.

облик. О бити у форми бити добро расположен

формалност, -и ж [в . форма, формалан]

за нешто; испасти из форме изгубити вољу,

поступак који се чини по утврђеном правилу

1.

1341

формамйд

фортран

које мора бит и задовољено.

2. оно

што је уоби­

чајено, али је његова важност мала .

структура н еког хем иј ског споја .

ла] штам пани образац .

уљаста течност која служ и као растварач .

формулација , -ё ж [в. формула] начин на

формант, -а м, ген . мн . форманата [лат. foг­ од foП1lаге обликовати ] лингв. творбени

који је написан или изречен суд, став, мишље­ ње о неч ему.

формулисати, -л иш ём сврш . И несврш . [В .

део речи који се додаје на основу или корен

творећи одређену врсту речи са посебним з на­

формула]

чењем.

2.

формат, -ата м [н ем . FОП1lаt од лат. (lЉег) foг­

matus

1. вели чина , облик 2. рач. изглед једини­

це подата ка, датотеке . & формат папира . О чо­

по реду).

форматйван, -вна, - вно [ нлат. foП1lаtivus , В . формација]

1.

који формира , односно има спо­

собност формирања.

2.

кој и се односи на фор­

3.

изум ети , пронаћи.

форникација, -ё ж [лат.

форсирати, форсйрам , [фр. foгсег] веде .

1. упорно

форматирање, -а с [в . фо рм атирати]

1.

2. пожуривати ,

компјутерског докуме н та

2.

форматирати, форматйрам ,

3. л.

МН . форма ­

1.

мака између редова , маргина итд .), посебно

хвати инфо рм ације.

фортеца, -ё ж [итал .

1.

форти, - ија м [еlll·Ј1. foпу четрдесет] сп . у те­

р азвојни степ ен

нечега ( нпр . друштвен о-еко номска формација).

формИрати,формйрам ,3.л. мн . формИр~у

1.

2. основати ,

формула, -ё ж [лат. foП1lulа]

дати форму

уста новити .

1. мат.

запис ма­

40

fortissimo]

боДова.

муз . веома

јако.

фортификација, -ё ж [лат. ног) положаја.

3. геол . редо ­

самостално ма­

нису, стање када играч постигне

начна снага није посебно одређена.

след слоје ва тла са утврђеним пореклом п о ста­

нечему; обликовати.

fortezza]

ло утврђење , тврђ ав и ца .

fortificatus

[нем . foП1liе геп од лат. foП1lаге]

ист.

fortepiano]

да нашњи клавир и пијанино) .

вој . орга низација од јед­

4.

муз . нај­

и тиши тоно ви помоћу т ипки и батића који

не или више јединица чиј а у куп на и ли појед и­

рости или начину постанка .

fortepian o]

уда рај у по жицама (на тој основи развили су се

фортitсимо ПР ИЛ . [ итал .

2.

3. вој. са­ 4. на­

реку).

муз . ј ако .

forte]

форте пјано, -пј ii н а м [ итал .

рач . припре­

мити компјутерски диск тако да може да при ­

формација, -ё ж [лат. foП1lаtiо , В . форма]

(-

музички инструмент н а коме се произ воде јачи

прип ремити писан и материј ал у одређеном об­

2.

терати на нешто .

форте пјано прил . [итал.

лику, форми његових елемената ( п асуса, р аз­

код компјутерс ких докуме ната

л . м н . форсирају

пре јако , потом тихо (извод ити) .

рач . припр е ма ком­

тирају СВ РШ . И н есврш . [енгл. foП1lаt, в . формат]

3.

стојати да неко успе, да постигне одређени циљ.

ви­

пјутерс ко г д иска за прихват информација.

полни

теж ити да се н ешто спро­

владати неку препреку у борби

форте прил. [итал.

зуелно обл иковање писаног текста, посебно

fomicatio] 1.

ни , што се схвата као грех; блуд ; блудничење.

мацију или р азвој .

свеукуп ност облика.

исказати , предста ви ти формулом .

од нос између мушкарца и жене који нису венча­

век од формата натпросечна личност, особа

која нешто зна чи ; људина, величи на, ауторитет .

1.

исказати на одрђени начин (систематски и

обликована (књ и га) ]

књиге, папира, слике и др.

образац,

фОРМУJlар, -ара м [ нлат. foП1lulаге , В. форму­

формамйд, -ида м [л ат. foП1liса мрав , в . амид] хем. амид мравље кисел ин е, безбојна

mans

3.

клише (нп р. у церемо ниј ама, процедури и сл.).

ње .

3. ''Рађ.

утврђ ен ]

fortifi catio, према 1. наука о утврђивању (вој­

2. аРХI1Т.

утврђено место, утврђе­

подизање утв рђ ења; утв рђ ивање.

фортификацйјскй ,

-3,

-о [в. фортификаци­

ја] који се односи на фортификациј у. & форти­ фикацијски објекти .

фортран, -а м [ енгл.

Fo r(mu1a)

Тгап(slаtiоп)]

рач . програмски ј ез ик који је првенствено наме­ њен

р ешавању

научних

и

инжењер ских

про­

темат ичких чињеница помоћу математичких

блема, али може се користити и за комерцијал­

знакова.

не потребе.

1342

2.

хе м. с имболима приказан састав или

фосфорни

ФортУ на фортуна, -ё ж [лат.

fortuna] 1. судбина, коб, 2. невреме , ви­

усуд, удес ; случај, слепа срећа. хор, олуја (у Приморју) .

ФортУна, -ё ж [лат.

ке и животиње .

Fortuna]

форryнiiл, -ма м [итал .

тварања организама у фосиле .

2.

forum

трг, пијаца]

1. трг

3.

стручна и

квали фикована јавност ; публика .

fore-

сп. у тенису и стоном тенису, ударац са

длано м окренутим напред. супр . бек(х)енд (в . ) муз . појача-

forzando]

вајући, наглашавајући .

forzato]

муз . појачано,

снажно, наглашавајући.

мед. клешта који­

форц имер, -а м [нем.

предсо­

Vorzimmer]

форш ибовати, -бујём сврш . И несврш. [нем . поправљати ципеле тако да

се ме њају потплата и предњи горњи део.

2.

по­

макнут и , кренути (о локомотиви која по ста­ ничном колосеку маневрише вагонима).

фор шпајз, -а м [нем.

Vorspeise]

форш пан, -а м [нем .

предјело.

Vorspann] 1.

најзани ­

мљивиј и делови филма који служе као реклама пре његовог приказивања.

2.

коњска зап рега .

Vorspie1]

најава позори -

шног комада; предигра.

форшуб, -а м [нем. вља форшибовањем

Vorschub] део (1).

форшус, -а м [нем . предујам.

2.

који се ста­

Vorschuss] 1. трг.

капара,

за чеће детета пре ступања у брак .

фоса, -ё ж [лат.

fossa

рупа , јама] анат. дупља,

јамица, чаш ица, удубљење .

фосил, - ила м [нем.

фосфиди, фосфида м мн . [В . фосфор] хем . је­

фосфини, фосфина м мн . [в. фосфор] хем. отрован гас , фосфороводоник .

ли фосфорасте киселине .

Fossi1,

h6ros

phosphorus

од грч .

phosp-

који носи/доноси светло] хемијски еле­

мент, атомски број

бље; чекаоница.

фор шпил, -а м [нем .

соли фосфорне кисели­

дињења фосфора с металима.

фосфор, -11 м [лат .

forceps]

ма се при те шком порођају извлачи дете.

vorschieben] 1. зан.

1. хем.

технол . вештачко ђубриво које садржи

фосфити, фосфита м мн . [В. фосфор] хем . со­

форцато прил . [итал .

фор цеп с, -а м [л ат.

2.

фосфате.

форхенд, -а м , "ен . мн . форхёнда [енгл .

фор цандо прил. [итал.

фосфатн, фосфата м мн . ,јд. фосфат, ген. фос­ фата [в. фосфор] не .

форха нга в. фиранга .

hand]

за н . дуга, дебља да­

фостна в . фОсна .

у

скуп, тело које одлучује,

расправља и сл . о неком проблему.

Pfosten]

ска која се користи у грађевинарству.

надно невреме на мору праћено јаким ветром.

форум, -а м [лат .

фосна, -ё ж [нем .

метеор. изне­

fortuna1e]

фиг. застарео, старовремски.

2.

фОСИJlизација, -ё ж [в . фосил] процес пре­

у староримској

митол огији , богиња среће и несреће.

античком граду .

фосилан, -лна, -л но (одр . фОСИJlНИ, -а, -о) [в . фосил] окамењен, скамењен, нпр. фосилне биљ­

15, симбол

Р , који на вазду­

ху лако оксидише због чега у мраку светли, ве ­

ома јак отров; употребљава се највише за пра­ вљење шибица .

фосфоресцирати, фосфореcuирам , фосфореcuирају несврш.

[8.

3.

л. мн .

фосфоресценција]

светлети у мраку.

фосфоресцентан, -тна, -тно [В . фосфоре­ cuенција] који има особину фосфоросценције, односно својство да светли у мраку.

фосфоресценција, -ё ж

[8.

фосфор, (лу­

мин)есценција] појава да нека материја светли и након гашења извора енергије.

фосфорит, -ита м [В . фосфор] минер . органо ­ гени минерал р аз нолике структуре који се ко­ ристи у производњи фосфатних ђубрива .

фосфОРIIИ, -а, -о фосфор.

2.

[8. фосфор] 1.

који садржи

који је од фосфора . & фосфорна

бронза легура бакра , калаја и фосфора која се користи за израду делова ватреног оружја, на­ кита , отпорних машинских делова и сл .; фос­

према лат.

fossi1is

форна ђубрива минерална ђубрива којима су

окамењена

основни састојакједињења фосфора; фосфор­

биљка или животиња из старих геолошких пе­

на кисеJlина киселина која се добија сједиња­

риода.

вањем фосфора с кисеоником .

ископа н ]

2.

1.

окамина, окамењак;

фиг. особа застарелих схватања.

1343

фот

фото-докумен та циј а

phos ген . phot6s светлост] прак­

фотогравира , -ё ж [В . фото -, гра вир а] за н .

тич на јединица светлости у фотографији; ути ­

фотомеханичко сликање и из рађ ивање слика у

цај који светлост једне Хефнерове свеће (фото­

бакр у; хелиогравира .

фот, -а м [flJЧ .

метријска основна ј единица з а јачину светла)

фотограм, -а м [В . фото-, - грам] слика према

на р астојању од јед ног метра врши на неки слој

којој

којиј е осетљив на светлост.

предмета; фотографска слика .

се одр еђује

величина

фотограф исаног

игра у којој се да­

фотограметрија , -ё ж [ •. фотогр ам, -метри­

је зало г, а да би се з алог откупио потребно је

ј а] вештина одређивања стварн е в ел ичин е фо­

фбта, -ё ж [нем .

pfand з алог]

обавити неки задатак, об и ч н о 1l0љубити некога.

фотеља, -ё и фотеља, -ё ж [фр .

fauteuil] 1.

(удобна , тапаци ран а) стол ица с наслоном за

руке и л еђа .

фиг. високи положај , обично у

2.

фото м индекл . [ грч .

phos

ген .

phot6s светлост]

фото- 1 [flJЧ .

phos

ген.

phot6s светлост]

као пр­

ви део речи упућује на везу са светлошћу (фо­ ШОСUflШеза) .

1. по­

ступак израде слике н а осетљивој ' по вр шини филма или плоче помоћу светла .

фотографска сл ик а, фотографија .

фото-

фотограф, -а м [ • . фотографија] ум . зан. онај који се професионално бави фотогр аф ијом.

фотографија, -ё ж [ • . фото- , - графија]

пол итици .

2

тографисаних предмета на основу ф отографи­ ј е , нарочито у топографији.

ком добијена слика, фотос .

3.

2. тим

п оступ­

сл и к . сп и карско

дело настало као обична р еп родукциј а онога

што се види оком . О показати своју фотогра ­ фију фиг. показати се у п р авом , обично лошем

[В . фото] као први део сл жени

светлу , показати право лице .

з н а чи фотографију .

фото-амiпёр, -ера м [В . фото - , аматер] онај који није професионални фотограф , већ се фо­ тографијом бави из хобија.

фОТОI'рафисати, -фишём с.рш . и н ес.рш . [ •. фотографија] спикати, с ним ати фотографски м апаратом .

фотографски,

фото-а п а рат, -l1та м [В . фото- , апарат] техн .

-3, -о

[В . фотографиј а] који се

односи на фотографију и фотографе, који при­

а п арат који служи за добиј ање фотографија;

пада фотографији

фото графски апарат .

графска плоча стаклена плоча која ј е п р есву­

и

ф отографи ма .

А

фото ­

фотобиологија, -ё ж [В . фото-, биологија]

чена посебним материјалом који је осетљи в на

гр а на биологије кој а проучава деловање све­

светло, а служ и за добијање негатива ; фото­ графски апарат техн . справа за сним ање сли ­

тлости на бића.

фотогалванографија, -ё ж [В. фото- , галва­ н огра фија] израда слога помоћу фотографије и

фотоген и фотогён , -а , -о [В. фотоге н еза]

2. који

1.

произво­

д и с в етло .

фотогенеза и фотогенеза , -ё ж [В . фото- , -ге­ неза ]

1.

биол . производња светлости у фотоге­

ним органима.

2. фосфоресценција .

фотогеничан , -ч н а, -чно [В . фото- , -ген ] који добро изгледа на фотографији .

фотогеничност, -ости ж [В . фотогеничан] с вој ство онога који је фотогеничан .

фотогравёр, -ер а м [В. фото. гравер] зан . онај који израђује слике у ба кру .

1344

ње, као да се гледа ипи чита са фотограф ије .

фотодез интеграција , - ё ж [ • . фото-, дезин­

гал ванопластике .

који ј е произведен светлошћу .

ка ; фотографско памћење вр ло добро памће­

теграција] физ . распадање атомског ј езгр а дело­ вањем зрач ења фотона .

фотодерматбза, - ё ж [В . фото- , дер матоза] мед . промена н а кожи или обољење коже и за­ зва но дејством ултраљуб ич астих зр а ка.

фотодибда, -ё ж [В . фото- , диода] ф из . ди ода код које се светлосни зрак одређује про меном

снаге електричне енергиј е.

фото-докуме нтација , -ё ж [ В . фото- 2 , доку­ ментација]

1. зби рка

фотографија кој е се кори ­

сте као докуме нти ; документа циј а.

2. одељење

неке установе у којем се прикупља и ч у в а таква зби р ка .

фотомитраљез

фотоелест ициметрија

фотоеластициметрија, -е ж [В . фото- , ела­

фотокопија , -ё ж

[8. фото- , копија] копија

стичан , -метрија] физ . одређивање напрезања и

рукописа, књиге и сл . која је израђена фото­

дефо рмација техни чких конструкција .

графском тех ником.

фотоеле ктрицитет, -ета м [В . фото - , елек­

фотокоrlирати, фотокопирам,

3.

11.

мн . фо­

трицитет] физ. електрицитет који је настао фо­

токопирају сврш. И несврш . [8. фотокопија] изра­

тоеле ктричним ефектом.

дити или и зрађивати фотокопије .

фотоелектрични , -а , -о [В . фотоелектрици­

тет] .6. фотоелектрични елемент в . фотоеле­ мен(а)т, фотоелектрични ефек(а)т физ . осло­ бађање електрона из атома неке материје која је изло жена дејству фотона одређене фреквен­ ције; фотоелектрични у ређај техн . уређај који ствара електрични сигнал помоћу светлости .

фотоелектрон, -о на м [В . фото-, електрон ] физ . еле ктрон који нека материја емитује под

фотоелеме н(а)т, -а м [В . фото- , елемен(а)т] еле ктронс ки елемент у коме се примењује н еки фотоеле ктрични ефекат .

израду фотокопија.

фотокопирltица, -ё ж

фотокопија] место

[8.

где се копирање врши на фотокопирном апарату .

фотоксилографија , -ё ж

[8.

фотојОlt изација, -ё ж [В . фото-, јонизациј а] фИ3 . јон и за ција атома или молекула деловањем

ну која је препарирана слојем осетљивим на

фотолиза, -ё ж

[8. фото-,

-лиза] хем. разлага­

ње хемијских јед ињења или материја под ути ­ цајем светлости .

фија] теХ НОJl.

[8. фото - , литогра­ 1. фотомеханички поступак за и з ра­

ду облика, за штампање у литографији, офсетној техници .

2. техника у

производњи чипова .

фотолуминисцеиција, -ё ж

светлост и .

фотокатал иза, - ё ж [В . фото- , катализа] хем . каталитичко дејство светлости.

фотокат6да, -ё ж [В . фото- , катода] катода фотоелектричне ћелије која емитује електроне

инфрацрвених,

фото- , кси ло­

графија] преношење слике на дрвену површи ­

фотолитографија, -ё ж

фотое фек(а)т в . фотоелектричltИ ефект.

ут ицајем

фОТОКОПИРItИ

.6.

апарат машина за фотокопирање, односно за

светлост.

утицаје м светлости .

под

фОТОКОПИРltи , -а, -о [в . фотокопија] који се користи за фотокопирање .

ултраљубича­

стих, видљивих или електромагнетних таласа , а при ма с ветлосне з р аке.

фОТОКИltсза, -ё ж [В. фото- , кинеза] ФИ3 И ОJl. покрета ње тела организама н а нижем степену

развоја под утицајем кретања светла.

фотокоагула ција, -ё ж [В . фото -, коагулаци­ ја] фИЗ ИОJl . својство ока да на светлост реагује скупља њем .

фотоколориметар, -тра м [В . фото- , колори­ метар] сп рава помоћу које се мери температура

боје из светл осног извора .

фотокомпозиција, -ё ж [В . фото-, композ и­ ција] штам парска техника БО-их година ХХ ве­

[8. фото -, луми­

нисценција] фИ3 . светљење материје које је и за­ з вано светлошћу илијонизирајућим зрачењем.

фотомагнетизам, -зма м

[8.

фото- , магнети­

зам] фИ3. свака магнетска појава изазвана све­ тлошћу.

фотометар, -тра м

[8.

фотометрија] апарат

за мерење светлости .

фотометеор , -ора м

[8.

фото-, метеор] оп­

тичка појава у атмосфери настала преламањем ,

апсорпцијом или поларизацијом Сунчеве или Месечеве с ветл ости (дуга, корона , ј утарњ е и ли вечерње руменило) .

фотометрија, -ё ж

[8. фото -,

- метрија] мето­

да мерења интензитета видљиве светлости , на ­

рочито јачине извора светлости .

фотометријски, -а, -о

[8. фотометрија]

који

се односи на фотометрију , који припада фото­ метрији.

фотомитраљез, -еза м

[8.

фото- , митраљез ]

ка у којој се већ монтирани текстови лепе ди ­

80ј . техн . фотографски апарат који се у авиони ­

ректно на филм.

ма користи при увежбавању гађања.

1345

фото-скулптура

фотомодел

фоторепортер, -ера м (ж . фотор епортерка,

фотомодел, -ела м [В . фото-, модел] особа

-ё) [В . фото- , репортер] новин. онај који прави

којаје професионални модел .

фотомонтажа, -ё ж [фр .

photomontage

од в.

фото-, мо нтажа] фотографија која настаје спаја­ њем два или више снимака р аз них мотива , дета­ ља и сл., настал и х у р азли чи то време и на р азли­

репо ртаже праћене фотографијом .

фоторепортерскй , -а, -о [В . фото-, репор­ тер] који се односи на фоторепортере, који припада фоторепортерима .

фоторобот, -а м [ В. фото-, робот]

читим местима, те тако приказује непостој ећи

призор.

+ фото монтажнй

који се односи н а фо­

апарат

ј е сл ику особе (обично у кримин алистици) уп .

томонтажу , који настај е фотомо нтажом . фотоморфоза, -ё ж [В . фото-, -м орфоза ] деј­ ство светлос не енергије на р азвој бића .

фотомултипликатор, -а м [В . фото-, мулти­ пликато р] уређај којим се појачавају светлос ни

идентитет.

2.

слика која ј е добијена на такав

начин .

фотороман , -ана м [В . фото- , ром ан] врста стр ипа у кој ем ј е сл иковни део сачињен од фо­ тографиј а .

сигнал и .

фотос в. фОто .

фотон, -о на м [В . фото-, -о н] физ. квант елек­ тромагнетск ог з рач ења; елемента рна ч ест ица.

фотоотпорник, -а м, мн. фотоотпорници [В . фото-] врста от порник а чија се отпорност мења

фото-са фари , -ија м [В . фото-, сафари] раз­ гледање природе (обично у афричк им земља­ ма) које и скључуј е ло в д ивљ ач и и подразумева са мо њихово фотографи са ње.

фотосензибилатор , -а м [В . фото- , сензиби­

у зависност и од интензитета и таласне дуж ин е

ла н] материја која кожу ил и цео орган изам чи­

светлости која пада н а њега .

фотопатија, -ё ж [В . фото-, -патиј а] биол . ве­ ћа или мања толе ранциј а неких животиња н а

ни преосетљив им на Су нч еве, особито ултра­ љубичасте з раке.

фотосе н зиБИJlитет, -ета м [В . фото- , сензи­

различиту коли чин у светлос н ог зрачења .

фОТОШlан, -а м [В . фото- , -план] снимак зе­ мљишта у хоризонтално-ортогонал ној пројек ­ цији.

била н] својство м ењања неки х материја под утицајем з рачења (нпр . ф ото граф ског матери­ ј ала под ут ицајем светлости) .

фотосензиБИJlНОСТ, - и ж [В . ф ото-, сензиби­

фотопринт, -а м [В . фото- , енгл.

print

штам­

пати] штампарск а техника .

лан]

2.

фотопсија, -ё ж [В . фото-, -опсија] мед . поја­ ва када из ока излазе светлуца ве и ск рице.

фоторадар, -ара м [В. фото-, радар] саобр . теехн . уређај који фотографски региструје сао­ браћајни прекршај, посебно пре ко рач ење бр­ зине .

фоторама, -ё ж [В. фото-, грч .

1.

који на основу расположивих података израђу­

h6rama призор]

техн. фото-апар ат који може да сли ка тако да се ствара илузија панорамског по гледа.

фотореаJlизам, -зма м [ В. фото -, р еала н , р еа­ лизам] рач . поступак компјутерског стварања

слика врло сл ичних фотограф ији .

1.

појачана ос етљ ивост бића на светлост.

осетљивост неки х материја н а светлост.

3.

нормална осетљивост коже на светло сне зраке .

фотосете р , -а м [ енгл. фото-, е нгл.

setter

photosetter,

према в .

слагач] тех н . штампарска ма­

шина с матрицама на филмовим а, пројектором и филмском траком н а којој се после развијања доб иј а штам пани слог.

фотосинТ(~за, -ё ж [ В. фото- , синтеза]

1. биол .

процес при коме се у зеле ни м деловима биљке, под дејством светлости , једноставнији молеку­ ли претварају у сложеније.

2. хем. свака хемијска

с интеза кој а се врши п од дејством светлости.

фотоскоп , -а м [ В. фото-, ско п] спр ава помо­ ћу које се посматрају с в етлос ни ефекти .

фоторепортажа, -ё ж [В. фото-, репортажа]

Фото-скулптУ ра , -ё ж [В . фото-, скулптура]

новин. фотографија о н еком догађај у и ли особи,

механичка примена фотографски х снимака у

објављена у новинама .

пластици (нпр . за израду п о прсја, кипова и др.),

1346

фото-хронограф

фотослог

тако што се неки предмет сними фотографски

са што више разних страна (обично

24), па се та­

ко добијене контуре пренесу на глину .

фототипографија , -ё ж [в. фото-, топогра­ фија] примена фотограметрије у изради топо­ графских карата.

фотослог В . фотосетер .

фототропизам, -зма м [В . фото-, тропизам]

фотостат, -ата м [В . фото- , -стат] фотограф­ ска к опија неког документа у природној вели­

биол . повијање листова биљке у зависности од кретања су нч еве светлости .

фотоћелија , -ё ж [в. фОТО-, ћелија] електрон .

ч ин и.

фотостр ип, -а м [В . фото-, стрип] стрип У ко­

светлосна електрична ћелија , фотостаница.

ме се л икови и остали детаљи не цртају, већ се

фотофаза, -ё ж [В . фото-, фаза].

слажу фотографије испод којих се исписује од­

фотофйл , -"ла м [В . фОТО-, -фил ].

говарајући текст.

фотофилија , -ё ж [в . фОТО- , -фил] .

фотосфера, -ё ж [В . фото- , сфера] видљиви део површине Сунца .

фото-финиш, -а м [В. фото-финиш] уређај којим се тачно може установити поредак такми­

фототакс ија, -ё ж [В. фото-, -таксија] БИ011 . пов иј а ње нижих биљака узроковано светло­ шћу .

чара у тркачким спортовима (нпр . атлетика , тр­ ке коња или аутомобила) у финишу, на циљу .

фотофобија, -ё ж [в. фОТО- , -фо бија]

фототека, -ё ж [В . фото- , -тека] служба која слаже, обрађује, чува и издаје на коришћење фотоДоку мента .

страх од светлости.

2. мед .

1.

м ед.

неугодан осећај који

светлост изазива код неких болести .

фотофон -а м [В . фото-, -фон] инструмент

фототеле граф, -а м [в . фото- 1 , телеграф] техн . апарат за пренос вести путем радијске или

који се користи за пренос звука на даљину.

фотофор, -а м [в. фото-, -фор]

1.

носач све­

ж и ч н е везе ; служи за предају и пријем рукопи ­

тиљке на разној опреми.

са, шта мпаног текста, цртежа, схема, графико ­

тљење код појединих врста ракова , главоножа ­

2.

биол . орган за све­

на и фотографија, које се у пријемнику реги ­

ца или риба који живе у великим морским ду­

струју на фотографском папиру ; исто и теле­

бинама .

фото (в . ).

фотофореза, -ё ж [в . фото ~ , -фореза] физ. по­

фототелеграфија , -ё ж [в . фОТО-, телеграфи­ ја] тех н. пренос фотографија и слика на даљину путе м жичних или бежичних уређаја.

јава померања ситних честица у ваздуху под

утицајем интензивне светлости.

фотохемија , -ё ж [в . фОТО-, хемија] наука о

фототеодолйт, - ита м [в. фото- , теодолит] инструмент с уграђеном камером за снимање земљ иш та.

хемијском деловању светлости.

фотохром, -а м [В . фОТО- , грч . khгбmа боја] фотографија у боји .

фототе рапија, -ё ж [в . фОТО-, терапија] мед.

фотохроматскй, -а, -о [В. фото-, грч . khгбmа

метода физикалне терапије помоћу ултраљу­

боја] који се односи на фотохромију.

бичастог зрачења.

хроматска терапија мед . терапија појединих

фототех ника, -ё ж [В. фото- , техника] шти н а осветљавања .

2.

1.

ве­

техника фотографског

п р оиз вођења .

фототйп, -а м [в . фото - , грч .

'"

фото­

душевних болести светлошћу и бојом .

фотохромија, -ё ж [В. фото-, грч . khгбmа бо ­ ја] фотографисање у природним бојама .

tYpos

отисак,

слика ] слика израђена помоћу дагеротипа .

фототiш ија , -ё ж [в . фОТО-, -типија] лито ­ графс ки поступак израде рељефних плоча по ­

фото-хроника, -ё ж [В .

фото-,

хроника]

новин . снимање актуелних догађаја, особа и сл . ради објављивања у новинама и часописима .

фото-хронограф , -а м [В . фОТО- , грч .

khr6nos

моћу фотографије и нагризања; умножавање

време , В . -граф] фотографски апарат за снима­

фото графија помоћу штампе.

ње слика у кретању .

1347

фото-цинкографија

фрајерскй

фото-цинкографија, -ё ж [В . фото- 2 , цинко­ граф ија] из рада клишеа преношењем фотогра ­

реченица која ништа не казује .

4. м уз .

најмања

довршена музичка мисао .

фије н а п п очу од цин ка .

фразаријум, -а и фразарйј, - ија м [В . фраза]

фоша, -ё ж [итал .

fossa] ров, јарак .

фра индекл . [итал .

речник фраза.

fra од frate брат, фратар од

фразём, -ема м = фразеологизам , -зма м [В.

лат. ] додата к пред именом или именом и през и­

фраза] л ингв. фраз еолошка јед иница , односно

ме н о м код припад ника неких црквених редова ,

устаљ е н и зраз од д веју или виш е речи, чије

посеб но фрањеваца .

значење обично не произлази и з з н а ч ења са­

фрагйлан, -лна , -лно [лат.

frangere

ломити]

1.

fragilis ,

према

лако ломљив, крхак .

2.

ставних делова .

а.

фразеологизам = фразём (в . )

који се л ако повреди, нежан . б . веома осетљив , хиперсензибилан.

фрагилiпёт, -ета м = фрагилност, -и ж [лат.

frag ilitas,

према

frangere

ломити] својство не­

кога који је фрагилан или нечега што је фра­ гилн о .

стичних за неки језик.

2.

начин и техни ка изра­

жавања, својствени неком писцу , књи жевном

правцу и сл . З. збир бесадржајних фр аза, пра­

фразеолошкй, - а , -о [В . фразеол о гија] који

фрагмент, -а м , ген. мн . фрагмената [лат. mе пшm , према

frangere

ломити]

1.

део к њижевног и л и

frag-

одломљен ,

р азб ијен или откинут део неке целине .

ум .

2.

музичког д ела , слике или

скул п туре посматран као издвојена целина . З . оно што није Довршено , комппетно.

фрагментаран, -рна , -рно [нлат .

us, в . фрагмент] 1. 2. који ј е с ачуван

fragmentari-

којије недовршен, непотпун . само у фрагментима .

особина ,

својство

нечега

што је

ф рагм е нтарно .

фрагментација, -ё ж [нлат .

fragmentatio ,

в.

ф рагм е нт] комадање, распарчавање .

фрагмопласт, -а м ['1'Ч .

phragm6s

ограђива­

ње, В. - п л аст] бот. цитогшазмична структура ко­

ја се формира на екватору ћелијског вретена после деобе хромозома током анафазе у мито­ з и (по средној деоби језгра) биљке, а која ини­

зеологији .

фразёр, -ера м [фр . fТaseur, в . фраза] о н ај који је склон фразирању, који фразама, уопштеним т врдњама и

полуистинама прикрива п омањка­

фразерство, -а с [В . фраза, фразер] б рбљи­ вост, блебетање.

фразирати, фразирам, З . л . мн . фрази рају несврш . [В . фраза]

рити у фразама.

1. рет. 2. муз .

користити фразе, гово­

спајати мелод иј ске ин­

тервале у осмишљене групације припи ком ком­ поновања и извођења .

фрај при д. индекл .

[.. ем . frei] којије слободан;

који је на располагању, без обавеза.

фрајгут, -а м [нем .

Freigut] роба кој а не под­

леже царини , царињењу .

фрајер, - а м [не м .

Freier] 1. онај

који помод­

ним облачењем настоји да се истакн е у својој

ци р а деобу ћелија.

фрагрантан, -тна , -тно [лат.

fragrans

од

fra-

gгaгe ле по мирисати] који има пријатан мирис, миом ирисан .

фраза, -ё ж ['1'Ч . рhпisis говор, начин казива­ ња; и з ре ка , израз]

се односи на фразеологију, који при пада ф ра­

ње воље за рад и увид у проблеме.

фрагментарност, -и ж [В . фрагмент, фраг­

1. лингв . језичкајединица

ко­

ја и м а устаљен облик услед дуге употребе. лингв. реченица која има потпун

2.

смисао. З.

лингв. ре ч е ница празног семантичког садржаја,

1348

збир устаљених говорних обрта, карактери­

знословље, испразно брбљање.

фрагилност = фрагилiпёт (в . )

ментаран]

фразеологија, -ё ж [В. фраза , -л огија] лингв .

1.

средини, да скрене пажњу на себе ; кицош .

2.

површан , бахат, уображен човек. З . он ај који не располаже знањем , који није уnyћен .

фрајерисати, -ришём несврш . [В . фр ајер ] по­ нашати се као фрајер , бити фрајер , ж и вети фрајерски , дан губити, паразитирати .

фрајерскй, -а, - о [В . фрајер] који п р ипада, који се односи на фрајере .

фрајка рта

франкизам

фрајка рта, - е ж (нем . Freikarte] беспл атна карта за превоз; повлашћена карта , бесплатна

фракцiiјскii, -а , -о ( в . фракција] који се од­ носи на фракцију , који припада фракцији .

фракционаш, -а ша м (в . фракција] пол. п еј .

улаз ница.

фрајко р , - а и фрајкор , -ора м (не м . Frei-

онај који припада фракцији .

ист. вој . добровољачки одред Срба у Хабс­

фракционашкii, - а, -о (в . фракција] п еј . који

бурш кој Монархији за борбу против Осман ­

се одн оси на фракционаше , који припада фрак ­

лијског царства.

ционашима .

korps]

фрајко рскii и фрајкорски, -а , -о (в . фрај ­

фракциоюiштво, -а с

(В . фракција] пол.

кор] ист. вој . који се односи на фрајкор, који

стварање фракција унугар пол итичке партиј е

припада фрајкору .

или органи за циј е.

фрајла, -е ж (н ем . Friiulein] госпођица, девој­

фракционii , -а, -о (в . фракција] који се од­

ка . О ста ра фрајла заст. де војка која је прешла

носи на фракцију

годи не у којима се , по ондашњим обичајима ,

ција ист . дестилација код које се из смесе двеју

морала удати, стара девојка .

или више течности дестилује једна по једна .

фрајлауф, -а м (нем . F reilaufJ техн . слободан фрајт, - а м = фрајтер, - а м (нем . Gefreiter] >'СТ. вој. најнижи војнички чин у некада шњој аустроуга рској војсци.

фрак, фрака м , МН. фракови (н ем . Frach, пре­ свечано црно вечерње

одело, капуг спреда и з р езан , с дуг им пешевима

фракл, - а м (н ем .

Frackele] бочица од пола

децил итра којом се служи ракија ил и дру го же­ стоко пиће ; чокањ .

(Spirohela pet·lenuis). франак , -нка м, м н . франци (фр . franc од лат.

Rex Francorum у Швајца р ској

краљ Франака, првобитни н ат­

(= 100

рап ена), као и у Францу­

ској и Белгији (оба садржала

100

сантим а) пре

увођења евра .

g lais] ЛИНГВ.

фракту ра , -е ж (лат. fractura] 1. мед. пр елом ТИГЮгр . штампана слова го­

нова кованица у француском ј езику

од почетних делова при дева фр а нцуски и е н ­

глески којом се оз начава снажа н угицај енгле­ с ког ј ез ика на француски у смислу усвајања ен­

тице .

фрактус, - а м (лат. fractus од frange re ломи­ ти] метеор . облак који има облик неправилно

фракц ија, - е ж (лат. fractio разб ијање ; деље­

fra nge re

лом ити]

1.

крило једне поли ­

тичке странке које има другачије ставове од ставова руко водства и ли страначке већине . производ

глеске лекс ике .

франђа , -е ж, ген . МН . франђа и франђii ( итал .

frangia]

зупчаст их крпа.

хем.

frambesia , пр е ма фр.

малина] мед. х роничн а инфективна

франглё, -са м (фр . frang lais од fr(anyai s), ап­

фракл ић , -а м дем. (В . фракл] чокањчић .

ње од

фрамбезнја, -е ж (>шат.

пис на кова ница ма] ос н ов н а новчана јед иница

са стра жње стране.

2.

фрамаСОIIСТВО В . масОнство.

тро п ска болест коже коју изазива спирохета

фрајте р = фрајт (в . )

(кости , лоба ње).

фрамасон В . масон.

framboise

frock (coat)] 1.

фракциона дестила­

фрамасонерија В . масонерија .

ход у мото ру и л и механизму.

ма енгл.

(2) . ...

н астао

компо нентне смесе .

...

р азлаrа њем

неке

2.

виш е­

парламентарна фрак­

ција мањ ин ска посланичка група у парламен ­

ту која се зал аже за неки политички циљ , про ­ грам и сл.

фракц ијаш В . фракциiНlаш .

кита, р ојта, реса на ћилимима , застори ­

ма и сл .

франк, -а м

(према

им е н у

прои звођ ача

Франка

(Franck)] 1. некада уоб ич ајен наз ив за цикорију. 2. ( Франк ) прехрамбена индустриј а

у Загребу за прераду кафе .

франкатура, -е ж (нлат. francatura] п лаћена пош тар ина.

фраllкilЗам, -з ма м (према шпанском генера­ лу Ф.

Франку (Francisco Bahamonde Fгanco, 1892- 1975)] 1. ист. обл и к фа шистичке владавин е

1349

франкизирати

генерала Франка у Шпанији (Ј939-1975).

2.

пол .

свака фашистичка владавина .

фраllкофобија, -ё [в . франко-, фобија] м р­ жња према свему што је француско .

франкизирати, франкизирам,

3. л .

ми. фран­

франкофон, -она м

франко- , -фон] он ај

[8.

ки з ирају сврш. И несврш. [в . франкизам] пол . ус­

који изворно говори или се служи француски м

постављати фашистоидни облик владавине на

језиком.

начин шпанског диктатора генерала Франка.

франкирати, фрilНкирам,

франкофонскii, -а, -о [в . франкофон] к оји

3. л . ми . франки­ рају сврш. и иесврш . [Н'ГdЛ. francare] 1. означити вредност поштарине на пошиљци . 2. платити

се односи на франкофоне, који припада фра н ­

п о штарину .

жбеној употреби .

франко- [срлат. лат.

Francus

Francus Франак ,

кофонима .

•

франкофонске земље државе у

којима је француски језик званични и л и у слу­

Француз од

франкофопскii, -а, -о [в . франкофоб] који

Франак, Француз] први део речи

се односи на франкофобе , који припада фр ан­

у п ућује да се други део речи односи на Фран ­ цуз е и Француску .

франко ПРЈ<Л . [итал.

кофобима .

фраllсеза, -ё ж [фр .

franco слободан] трго­

ва чк и термин који означава обавезу продавца да на сопствени ризик и о СВОМ трошку довезе

р обу до одреди шта за утовар робе .• фран­ ко-вагон продавац треба о свом трошку да утовари робу у вагон а након тога ризик и тро­ ш кове за купљену робу преузима купац ; фран­ ко-валута фактурна клаузула према којој се рачунски износ може платити у било којој зл ат ној валути франко-камате уговор према

коме се фактурисани износ кредитира без пла­

француски плес у

franyaise] м уз. живахан 6/8 такту , са два реда игр а ч а.

франсијада, -ё ж [фр .

franciade]

и ст. ч етво р о­

годишњи период у француском републи кан­ ском кален д ару.

франтирёр , - ера м [фр .

franctireur]

и ст. до­

бровољац, партизан , борац против нем ачког окупатора у Француској током Др угог свет­ ског рата .

франца, -ё ж [в . франко-] мед. сифил ис , луес . фраНЦll3ација, -ё ж

[franciser

пофранцуз и ­

ћања камата; франко-франко у цену су урачу­

ти] деловање с циљем да нешто поприми фр а н ­

н ати трошкови амбалаже и

цуско обележје .

превоза ; фран­

ко-царина у цену су урачунати и трошкови ца­

рињења .

франкоман в . фраllкОфiiл . фраllкоманија в. франкофИлство .

франкоманскii, - а, - о [в . франкоман] који се од н оси на франкомане , који припада франко­ м а нима .

франкофiiл, -ила м [в. франко -, - фил] онај к оји воли све што је у вези са Французима и Фра нцуском.

франкофiiлскii, -а , -о [в . франкофил] који

францијум , -а и францiiј, -ија м [нлат. оактиван елеме н т, атомски број

[с рл ат.

Franciscanus

од

Francisens

личког реда ; фрањевац .

•

франциск а н(ц)има .

францисканац = фраllцискан (в . )

фраllцјозефИllизам, -з ма м [према аустриј­

-1916)]

фраllкофоб, -оба м [в . франко - , - фоб] онај кој и мрзи све што је француско.

1350

францискаllск ii к о­

ји се односи на францискан(ц)е , који при пада

ко фил има.

и Француском .

св . Фрања

Асишки] цркв . припадник фрањевачког като­

ском цару Францу Јоз ефу

франкофилство, -а с [в . франкофил] скло­

87, сим бол Fr.

францискаll, -ана = фраllцискаll ац , - н ца м

се од носи на франкофиле , који припада фран­

ност да се воли све што је у вези са Французима

fran-

сјит , према Француској где је открив е н] ради­

(Franz Joseph, 1830-

ист. раздобље, стил живота и начин

владавине у доба аустријског цара Фрањ е Јоси­

па ; исто и јозефинИзам . францла в . фрiНlЦла . француз, -уза м [скр . од француски кључ]

1.

зан . алатка з а одвијање која се може поде ш ава-

фреквенцйјекй

франшиза

ти п рема величини вијка; француски кључ.

2.

жарг. шатровац који се уме добро претварати.

франшиза, - ё ж [фр . од ка квог плаћања.

3.

уто чиште, азил.

ЛОСТ,од важност .

6.

S.

franchise] 1. ослобађање 2. повластица, привиле гија . 4. слобода у деловању; сме­ искреност, простодушност.

осно вно грађанско право , право гласа .

шком] цркв . католички калуђер реда који је г. основао св. Фрања Асишки.

фрап:шта н , -тна , -тно [фр .

frappant, према 1. који фрапира, који оставља упадљи в . 2. који изненађује , који је

неочекиван, неуобичај е н .

фрапё,

-еа

м

[фр.

пар ре ]

освежавајући

млеч ни напитак са воћем ; уп. мЙлкшёјк . фрапирати, фрiширам,

3. л. МII . фрапирају frapper] 1. јако изненадити, забезекнути . 2. оставити снажан

сврш. и несврш. [фр. запањ ити, утисак .

фраудiiтор , -а м [л ат.

Freisen] 1.

мед . грч изазван

преварант ,

fraudator]

фр аудац ија , -ё ж [лат.

fraudatio]

превара , ва­

рање .

fraudulentus]

који вара, варљив , лупе шки ; лукав.

фрахт, - а м [нем.

Fracht] 1. това р , терет на 2. надокнада за превоз те­

рета ; возарина.

фра хт-бри ф , -а м [нем.

Fracht-brief] товарни . фра хтгут прил. [нем . frachtgut] споровозно . фр егата, -ё ж [итал. fregata] вој. 1. ратни брод наједра између ХУI и ХIХ века . 2. врста ратног

лист, теретни л ист .

брода .

фр еза, в. фр езмашИ на .

фр езмашина, -ё ж (уоб. фреза, -ё) [н ем .

semachine]

фрае, -а м [н ем.

fraudis]

варалица .

прево з ном средству.

паррег ударити] утисак,

од лат. паus ,

fraud

обмана, подвала .

фр аудулента н , -тна, -т но [лат .

фрањевац, - вца м [према св. Фрањи Аси­

1210.

фрауд, -а м [енгл .

.превара,

Fra-

машина за обраду метала и дрвета ;

глодалица .

снажним спољним утицајем или јаким плачем,

фрезоват и , -зујём н есврш. [в . фреза , фрезма­

а ма нифестује се немогућношћу долажења до

шина] зан. обрађивати дрво и метал фрезмаши ­

даха (код мале деце) .

2.

ужасан страх, страва.

фратар, -тра м [лат. паtег брат] калуђер, ре­ довник неког католичког реда, обично фрање­

.вачког .• фратарекй

који се односи на фратре,

који припада фратрима.

фратернализирати, фратернализирам ,

3.

л.

низац ија] успоставити превиш е блиске, фами­ лијарне односе међу претпостављенима и пот­ чиње нима (у војсци , школи и сл.).

фратернизац иј а, -ё ж [фр.

frater

Фреја, -ё ж

[Frey]

митол . сканд инавски бо г

[Freya]

митол. скандинавска бо­

фр еквентан, -тна, -тно [л ат .

fratemisation,

брат] неодржавање пристојне

ног; спу штање односа између претпоставље­

ног и потчињеног на фамилијарне, братске од­ носе.

frequens]

који

се одликује високом фреквенцијом , који је чест, учестао.

фр еквентант, -а м , ген. мн . фреквентаната [лат.

диста нце између претпостављеног и потчиње­

frequentans]

трговац који обилази вашаре .

фреквентатйван, -вна , -вно [нлат. пеquепtа­

tivus]

учестао.

фреквенција, -ё ж [лат.

quens

многобројан,

frequentia, 1.

вишеструк]

према физ .

fre-

број

комплетних осцилација неког осцилирајућег система у секунди; јединица : херц

фратрија, -ё ж, зб. [грч.

phatria]

више поро­

дица у сродничким односима, род, братство.

фраТРIЩЙД, -ида м [лат.

frater

Фреј, -а м

мира , напретка и брачне љубави; брат Фрејин . гиња љубави и плодности; сестра бога Фреја .

мн . фратернализи рају сврш. И несврш. [в . фратер­

према лат .

ном.

fratricidiu,

према

брат, в. -ц ид] братоубиство.

фрау ж индекл . [не м.

Frau]

њу уз име ил и през име) .

госпођа (у обраћа­

сто понављање .

(Hz). 2. че­ 3. учесталост и зраженаједини­

цом мере . О бити на истој фреквенцији фиг. добро се разумети , слагати с неким.

фреквенцйјекй, -а, -о

[8.

фреквенција] који

се односи на фреквенцију, који припада фре ­ квенцији .

..

фреквенцијеки

распон распон

1351

фремдворт

фриж itдёр

улаз них фреквенција неког уређај а на коме он

френт

може функционисати.

фреска, -ё ж, дат. и лок . фресци , ген . мн. фре­

фремдворт, -а м [нем. FrelТldwort] ЛIНlГВ . усвој е на реч и з неког другог језика ; туђица .

ски [итал .

8.

фремт.

fresco

свеж] ум. слика урађена воде­

ним бојама на свежем малтеру зида.

фреско , -а м [итал .

фремдцимер, -а м [нем . FгеlТldепziШlТlег] го­

fresco]

лагани текстил

мрежастог ткања . & а фреско слик. начин осли ­

стинска соба.

фремт, -а м [нем . FrelТlde туђи на] путовање

кавања зида на свежем малтеру.

фрешер [фр. fraicheнr] свежина, хладовина .

младог калфе без за н атског искуства у друге

земље како би стекао искуство и усавршио за­

фривер, -а м [енгл .

freeware]

рач . компјутер­

ски софтвер кој и је доступан бесплатно на ком­

нат .

фремтер, -а м [в . фремт] млади калфа који у

пакт-диску или на Интернету.

другој зе мљи усавршава занат.

фремтовати,

-тујём

сврш .

фриволан , -лна, -лно [пат. И

несврш .

[в .

стојан, простачки.

2.

frivolus] 1.

јан.

фремт] путовати у фремт.

фриволност, -и ж [В . фриволан] особина,

-френ, -френија, -френичан, -фреНИ'IКИ

[грч . phr~n] као други део речи з начи: ум, свест,

својство онога који је фриволан.

фриганица, -ё ж [в . фригати] кулин . кришка

душа.

френга, -ё ж, дат. френги [тур .

frengi illeti

хлеба умочена у јаје и испржена ; прженица .

фригати , -ам несврш . [итал .

европска болест] мед . сифилис, луес.

френд, -а м, мн . френдови [енгл .

friend]

жарг.

друг, пријатељ.

френёзија и френезија, -ё ж [срлат.

phrenesia

од грч. рhгепёsis, према phren~tik6s помаман , махнит] до крајњих граница узбуђено душевно

friggere] кулин .

пржити .

фригйдаll , -дна, -дно [лат. frigidus , према fri gus хладноћа] 1. који нема емоционалне топ л и­ не ; хладан. 2. који је сексуално неосетљив; рав­ нодушан .

фригидаријум, -а м [лат. fгigidагiшn] базен

стање; помахниталост, сулудост, јарост, дели­ ријум.

са хладном водом у римским термама .

френетичан, -чна, - ч но ['lJЧ . phren~tik6s по­ маман, махнит од phr~n душа, дух, свест] 1. по­

[нлат.

маман, бесан.

бура н

непри­

баналан , отрцан, безнача­

2. махнит, (- аЙЛауз).

луд од одушевљења,

френијатрија, -ё ж [в. френ(о)- , -ијатрија]

фригидитёт, -ета м =

френо- [грч . phreno-; phr~n душа, дух, свест] као први део речи з начи мишљење, свест , ду­

фригид ност, -и ж

фригидан] сексуална хладно­

ћа , равнодушност према еротској привлачн о­ сти супротног пола .

фригидност = фригид итёт (В .)

грана медицине која се бави душев ним боле­ стима; психијатрија.

frigiditas, 8 .

фриго- [в . фригидан] као први део сложени ­ це означава нешто или некога у вез и с рас хлад­

ним уређајима.

фРИГОРltфик:iција , -ё ж [лат.

frigorifi cus

ко­

ша ; који се односи на мишљење, свест, душев­

ји хлади] промена агрегатног стања неке мате­

ни жи вот .

рије сталним расхлађивањем ; замрзавање.

френолог, -а м, мн. френолози [В . френо-, -лог] онај који се бави френологијом.

френологија, -ё ж [В . френо-, -логија] псеу­ донауч на област која се бави проучавањем ло­

фр" гУде м мн. индекл. [енгл .

користи .

фрижак непр . 8 . фришак.

карактерних особина.

фрижидёр, -ера м [фр .

душев ни поремећај, душевна болест .

1352

бес­

сл.) и услови (клима, 1:ишина и сл .) које човек

бање као показатеља човекових душевних и

френопатија, -ё ж [В . френо-, - патија] мед .

free goods

платна роба] природна добра (вода , ваздух и

dus

frigidaire

од лат .

frigi -

хладан, првобитно фабричко име произ во ­

да] електрични хладњак .

фројдизам

фриз l

фр"з l , -а м [н ем .

(opus)

Fries, према срлат. frisium 1. (рељефни) ве­

фригијски р ад] арх ит.

н а ц , перв аз на з гради ; у а н ти чко доба, појас из­

цуског република нског к але ндара , од ста до

18.

авгу­

16. се птембра .

фрitкција , - ё ж [лат.

frictio трење , трља ње] 1. 3.

м е ђу арх итрава и кровног венца испуњен укра­

физ . трење .

с има . уп . атула , гесИмс .

трг. несла гање стварних цена са ценама које су

2. вајарски (ређе сли­

карски) р ад у облику водоравне траке са укра­ с и м а, ликов има и(ли) при зорима .

фиг. трвење , неслога, раздо р .

2.

пропис а не .

фрикциони, -а , -о [В . фрикција] који се таре ,

фриз 2 , -а м [ В . ф ризура] жарг. фризирање ; фри­

који делује под утицајем трења , који се односи

зу ра. О уда рити фриз подшишати се , фризира ­

на трење . Ј.

ти с е .

између два ваљка помоћу трења кој е настаје

фризатик, -а м, мн . фризатици [н ем. од лат.

her

frisaticus]

Friesac-

и ст. средњовековни сребр­

Frisbee, фа­

бричко име производа] пластична п љос ната и грачка ок р углог облика, налик тањиру, која се

фризёр, -ер а и фри зе рl, -а м (ж. фризерка )

friseur] за н .

онај који ш и ша косу и обликује

календара, од

2 1.

новембра до

фритеза , -ё ж [фр .

фризерски и фризерски , -а, -о [В . фризер!] зан. који се од носи на фризера , који припада фри зеру . Ј. фризерски саЛО11 услужни ло кал за

фризирати, фри з ирам, косу и од ржа вати за ј авност.

3.

3. л . МII . фри з ирају 1. уредити фри зу ру . 2. фиг. преуредит и friser,

в . фризерl]

фи г . променити (податке, изве­

штај и с л .) кривотв о рити , фалсификов ат и.

фризура, -ё ж [фр .

frisure] начин ч е ш љања и

ш ишања косе; коса обликована чешљањем и ши шањем.

фрик [ енгл. freak] социјално неприлагођена осо ба ; особења к , чуд ак .

фрикаделе, фрикадёла ж мн. [фр .

fricadel1e]

кул ин . ћуфте од меса .

фрикандо, -оа м [фр .

fricandeau] кул ин . пече­

ње од телећег , јагњећег или срнећег бута .

фрикасё, -еа м [ фр.

fricasse] кулин. паприкаш .

фрикатив, -а м [нем.

frikativ, према лат. frica-

ге кидати] фо н . глас спирант.

фриктидо р , -ора м [фр .

d6ron

де ц емб р а.

friteu se Ј 1. мали кућни

хране у уљу .

2.

посуда са мрежицом за пр жење

у већој количини уља.

free trade] екон . слобод­

фритуле , фритула ж мн . [итал . уштипци

од

киселог теста

с

fructidor од лат. fruc-

дар] и ст. д в а наести месец фран -

fritte la] кулин .

додатком

суво!'

грожђа , сув их орах а и шљива.

фришак, -шка, - шко [ нем.

фр из ирање .

свр ш . и несврш . [фр.

20.

н а трговина .

фризер2 в . д Ип -фрИ зе р.

воће ,

frimaire од frima s мраз]

ист. трећи месец француског реп убл иканск ог

фри-трејд , -а м [ен гл .

фризуре .

tu s

гу и причвршћене н а ваљк е .

електрични апарат који се користи за пр жење

ба ца кроз ваздух.

[ фр.

међу п ло чама које су притисн уте ј ед на уз дру­

фримёр , -ера м [фр .

н и новац у Слове нији и Хрватској.

фризби и фризби, - ија м [енгл .

- пренос пренос окретног кретања

frisch] свеж, не­

давно уб ран , припремљен и сл. ; непр . фриж ак .

фришлинг, -а м, мн . фришлинзи [н ем .

ling]

Frisch-

прасе које још си ше ; одојак .

фрка , -ё ж, дат. фрци [тур .

flrka од ар . firqa] 1.

п ол . орга низација особа слич н ог пол и т ич ког уверења са зајед ничким програмом , странка ,

фракција . сци .

3.

2.

вој . д иви з ија у османл иј ској вој ­

жа р г. вика, бука, галама , свађа; Г1ро бле­

мат ична ситуација . О нема фрке нема про бле­ ма , све ј е у реду .

Фiжёт прил. [н ем.

verkehrt] жа рг. обратно

(обратан бод у плетењу) ; су пр . клот И глат . фрљити, - им сврш . [тур.

fir1atmak] бацити не­

што са веће даљине .

фрогмен, -а м, мн. фрогмени , ген . мн . фрогмё­ на [енгл .

frogman]

вој. дословно : човек-жаба (на­

з ив за и зв иђача који рони у непријатељској по­ задини (уз обалу или испод бродо ва) .

фројдизам, -з ма м [према С. Фројду

ud, 1856- 1939)]

(S. Fre-

псих . сме р у психологији чији

1353

фругифёр ан

фројдист(а

је оснивач Сигмунд Фројд; Фројдова п сихоа­ нализа представља методу којом се појаве нор­ малног психичког живота,

као

и

психонеуро­

фронтмен и фронтмен, -а м [енгл . frопtm ап]

1.

истакнута л ичност у име какве групе, стран­

ке , организације и сл.

2. муз .

певач поп-рок са­

тичне појаве , тумаче подсвесном динамиком

става који на позорници стој и испред осталих

сексуал ног нагона који одређује смер и садр­

чланова.

жај свесних душевних доживљаја.

фројдист(а), -ё м, мн. фројдисти [в . фројди ­ зам ] присталица и следбеник Фројдове психо­ аналитичке методе .

фројдовскй, -а, -о [в . фројдизам] са стано­ вишта, на начин Фројдовог учења. А фројдов­

фронда, -ё ж [фр . fгопdе праћка] пол.

1.

ист.

покрет француског вишег племства у ХУН ве­ ку против апсолути стичке владавине краља.

2.

фрондёр, -ера м (ж. фрондёрка, -ё) [фр. fгоп­ в. фронда]

1.

припадник фронде.

2.

поли­

тички побуњеник .

фрондИрати,фрондирам,3.л.мн.фрондИра­ ју сврш . и несврш . [фр . fгопdег] бити против некога или нечега, стално критиковати, ширити неза­ довољст во заснова но на привидним р азлозима.

фронт, -а м, ми . фронтови [фр. froп! од нат. чело; предња страна]

frontis

предња страна велике војне формације. копнене оружане снаге на првој линији.

вој.

1. 2. 3.

вој. вој.

највиша оператив на јединица у рату којом ко­ мандује један главнокомандујући. ратиште.

5.

4.

бојиште,

архит. прочеље једне грађевине.

6.

пол. политичко организовање више странака .

фронталан, -лна, -лно [лат. се креће целим фронтом. директан .

2.

којије непосредан,

2.

који је на прочељу грађевине. А

из велике брзине.

фронташ, -а ша м [в . фронт] војник на фрон­

(1). фронт-гёрла, -ё ж [енгл .

frontgirl] 1. главна играчица у неком групном спорту. 2. водећа певачица у музичком саставу. 3. особа која даје фронтйспис, -а м [фр .

frontispice

од срлат.

архит. прочеље зграде.

2.

илу­

страција насупрот насловног листа књиге. насловни лист књиге.

1354

фротеризам, -зма м [фр . страност у

ки­

којој

frotter трљати] на­

се сексуално задовољство

лејбусу и сл . ).

фротйр , -ира м [н ем. Frotier (tuch) од фр . frotter од лат. fricare трљ ати] 1. чупава памучна тка­ нина. 2. пешкир од такве тканине. фротирати , фротирам , несврш . [фр .

frotter од лат.

л. ми. фротирају

3.

[гјсаге трљати] трљати,

масирати .

фротbliр, -ара м [фр.

fricare трљати]

frottoir

од

frotter

од лат.

крпа, рукавица, четка за трљање.

фрт, -а с [стел . ] назив слова "ф" у старосло­ венској глагољици и ћирилици.

Фiпiiљ, -аља м [нем .

vierter Теј1]

4етврт и део

нечег целог; четвртина , 4етврт.

тур. Уиг! удри,

3.

tut!

држи] ковитлање , вртложе­

ње; збрка, метеж, гунгула, гужва, забуна, по­ метња.

фругiiлан , -лна, -лно [лат.

fruga1is]

који нем а

претеране захтеве, који је малим задовољан; скроман .

фругалност, -и ж [в . фруталан] скромност, умереност, штедљивост .

фругивор, -ора м [лат. [гих, уогаге

информације о предузећу.

frontispiciurn] 1.

frangia]

та, реса, ројта.

фртутма, -ё ж = фертУтма, - ё ж [вероватно

fronta1is] 1. који

фронтални судар ди ректан, чеони судар, об.

ту

фронтон , -она м [фр . fгопtоп] архит. троугла­ сти рељефни украс изнад врата или прозора .

постиже телесним додиром (у трамвају , тро­

јака, снажна опозиција.

fгопs, ген.

сле Другог светског рата).

фронцла, -ё ж [нем. Fгапsе, итал.

ска омашка.

deur,

фронтовац, -овца м [в . фронт] пол . 4лан или активиста Народног фронта (у Југославији по­

ждерати]

зоол.

frugis

биљојед,

плод, воће ,

првенствен о

онај који се храни воћем.

фругифёран, -рна, -р но [лат. [гих,

frugis

плод, воће, в . -фер] који даје плод; плодан, пло­ доносан.

фрукти фиюiција

фузија

фруктифиюiција, -ё ж [л ат. према

fructus

плод] дава ње

fructificatio,

плода ,

рађ ање;

плод.

phthisis

пропадање , суше­

-фуга , -фугалан , -фугаJlНИ [лат.

фруктификовати, -кујем и фруктифици­ рат и , фруктифiщiiрам,

3. л.

мн . фруктифицира­

ју сврш . и н есврш . [в . фруктификација] дават и плод, рађат и .

фрукт6за, -ё ж [нем .

Fruhtose од лат. fructus fructu-

плоДоносан] биљке које доносе плод .

фруктуоза н , -з на, -з но [лат.

fructuosus] пло­

даН, родан; користан.

фрустра ција, -ё ж [лат.

frustratio, према fiustra

узалуд] псих. осећање осујећености , н емогућно­ сти (са мо)доказивања и (само)остваривања.

фрустрйран, -а, -о [в . фрустрирати] псих . ко­ фрустрйраност, -ости ж [в . фрустрирати] псих . стање онога који је фрустриран .

фрустрирати, фрустрiiрам,

стри рају сврш. и несврш . [л ат.

stra узалуд]

3. л . мн . фру­ frustrari, према fru-

до вести некога у стање фрустраци­

је, изазвати код некога ф рустрацију .

фру- фру , -а м [фр .

frou-frou] 1. ономатопеја

шуштања тканине или свиле; шуштање свиле ­

не хаљ ине.

2.

пребирање по жицама гитаре .

фруштук, -а м, мн. фруштуци, ген . мн . фру­ штУка [нем .

Frtihsti.ick]

први дневни оброк ; до­

бег, трк]

1. муз .

fuga

од л ат.

композ иција з а виш е гласо­

ва у којој исти став понавља , јед но за други м,

2.

поремећај изгубљеног

сећања , з адржаних вештина и потребе за ства­ рањем новог живота у новој средини. А дво­ струка

-

фуга са две теме и два одговора .

фуга 2 в. ФУгна . фугаса, -ё ж [фр .

fougasse]

вој . нагазна мина.

фугасни, -а, -о [В . фугаса] нагазни (обично о мини). А фугасна мина експлозивна направа

која се активира на притисак ногом .

fugato]

муз . наз ив одломка

композ иције, на начин фуге .

фугета , -ё ж [итан .

fugheta] муз .

мала фуга ла­

ког садржаја .

фугирати, фугiiрам ,

3. л .

мн . фугирају = фу­

говати, -ујём (гл . им . фуговање) сврш . И н есврш . [н ем.

fugieren]

пунити фуге, односно фугне од­

говарајућим материјалом .

фугна , -ё ж [нем.

Fuge]

с пој између елемена­

та конструкције .

фуговати = фугирати (в.) фудбал, -а м [ен гл.

football] 1.

но гомет .

2.

фудбалска лопта .• фудбаЈIСКИ који се односи

ручак .

фруштуковат и, -кујём сврш . И несврш . [в . фру штук] до ру чковати.

фтиза, -ё ж [ГР4 . ње] мед.

фуга l , -ё ж , дат. И лок . фуги [итал.

фугато , -а м [итал .

ји пати од фрустрације.

бег ,

бежање.

више разних гласова.

фруктуа рије, фруктуарiiја ж мн . [лат.

fuga

трк] као друг и део речи значи оно што беж и ,

fuga

воће] воћни шећер.

arius

фтизис, -а м [ГР4 .

ње] мед. сушица , јектика (обољење) .

1.

phthisis

фудбалёр, - ера м [в . ф удбал] играч фудбал а,

пропадање , суше­

прогресивно пропадање организма

или не ког органа.

на фудбал, који припада фудбалу .

2. туберкулоза

плућа.

фтиз иолог, -а м, ми . фтизиолози [ в . фтизис, -лог] мед. с пецијалиста за туберкулозу .

фтиз иологија, -ё ж [в . фтизис , -логија] мед. медици н ска дисципл ина о туберкулоз и и спе­

цијал истичка струк а која се бави туберкуло­ з ом .

ногомета .

•

фудбалёрски који се односи на

фудбалере, који припада фудбалерима .

фудроајантан, -тна, -тно [фр .

foudroyant]

који удара попут грома , који сева као муња ; по­ разан , ужаса н , убитачан .

фуза, -ё ж [итал .

fusa]

муз . осми на ноте.

фузбаJl иепр. в . фудбал. фузија, -ё ж [нат. ње]

1.

fusio

стапање, сједињава­

стапање , удруживање, сједињавање .

2.

фтиз иофобија, -ё ж [в . фтизис , - фобија] мед.

физ . р еакција између атомских ј ез гара у којој

патол ошки страх од туберкулозе када особа у

настају тежа језгра при чему се ослобађа вели­

свему што је окружује види бациле те болести .

ка количина енер г иј е .

1355

фузионисати

фунамб ул и ст(а)

фузионисати , -нишём сврш . И несврш . (в . фуз и ­

фулге нција , -ё ж (лат.

ј а] спровести в . фузију (1); удруж ит и , сј еди нити .

фузионист(а), -ё м, мн . фузионисти ( в . фузи­ ја] пристал ица в. фузије

ч ла н фуз иониса ­

( 1);

ни х странака, банака , компа ниј а и др .

gur

•

ф уј­

тај фл и фуј тајфел узвик којим се изражава

qara '

од

рот иња .

fukara од ар .

nl-

faqir сиромах] 1. си ромашан свет, си­ 2. пропали ца , ништа риј а, ни когови ћ .

фукаралук, -а и ф ука р елук, -а м (В . фука­ р а ] сирома штв о, беда, н емаштина.

фукарешти на , -ё ж ( В . ф ука ра ] си ромашт и­

фукарскii и ф укарскii, -а , -о (В . фукара ] ко­ ј и се од носи на фукару, који припада фукари.

fuck] вулг. полно

о пшт ит и (жар г. туцати , кресати) .

фукс, - а м [нем .

Fuchs] немачки жаргонизам:

студент прве године, бруцош .

фу кса , -ё ж, ген . мн . Фукси [нем . Fuchsstute кобила риђе боје] курва, пр оститутка.

фуксија, -ё ж [ШIaТ. б отаничару Л . Фуксу

Fuchsia, према немачком (L. Fuchs)] бот. род у кр а ­

с них би љака америчког порекл а с висећим цве­ тов има .

фуксiill , - ин а м (н с м .

Fuchsin, в . фуксија] ка­

фУЈlар , -ара м [ фр.

2.

full(hand)] до ­

fou lard] 1. та н ко , свиле н о

fulgu r муња] цев аста

фул-дрес, -а м (енгл .

full-dress] вој . п а рад н а

у ниформа ; одело за свеч а не , зва ничн е прил ике .

фУJlко нтакт, -а м [снгл. full contact] врста ка­ ратеа као борилачке вештине.

ф УЈlмин iш та н , -тна, -т н о (лат.

fu lminare

fulminan s од

севати] жесток, оштар, и з н е н адан ,

муњевит .

фУJlМlшапt, фулмината м мн . [пр ема лат .

fu l-

тјпаге севати] хсм . соли праскаве кисел ин е .

фул минатiill, - ина м (према лат .

fulmin are

севати] експлоз ивна материја од вун е н ато­ пљене нитр оглице рином.

ф УJlм ин ација , -ё ж [лат. лат.

fu lminare

севати]

вима или у пр аха.

2.

1.

fulminatio , пр ем а

пуцање злата у л и сто­

исказивање беса, р азј аре­

ности; бе шњ ење, пр ас кање .

3.

пап ска анате м а ;

проклетст во .

фулмii llскii , -а, -о (према лат . вати]

•

fulminare се­

ф УЈIМ Иllска киселина пр аскав а к исе­

л ин а .

фул-тајм, - а м

[fulltime] истекло вр е м е утак­

мице , з авршена утакмица .

фул-тајм uоб, -а м (енгл .

full timejob] по сао с

пу ни м радним вр е меном.

фултајме р , -а м [ею"л .

машина којом се наносе боје на тка­

fulltimer, в. ф ул-тајм

џоб] онај који ради пуно рад н о време.

н ину .

фума роле , фумар6лii ж, мн. (итал .

фул-блад, -а м [ енгл . full-blood] чистокрвни, од

п у нокрвни коњ .

фулбрајтова ц , -овца м (према аме ри чком се натору џ.

1905- 1995)]

мед . електрокоагул а ција

ловањем тем п е ратуре муње .

б и т на комбинација карата у покеру . п л атно .

3.

фулгу рii т, -ита м (лат .

тра н с ка , црв ена боја.

фул, фула м, мн. Фулови [с н гл .

fu lguratio, пре м а ful 2.

елек·гр . искричење из електроде .

формација у песку или стени која ј е на стала де­

на , немаштина.

фукаТlI, -ам н есврш . (еНl"Л .

1.

мстеор . удар грома.

н егод овање

фу кара и ф ука ра , -ё ж (тур .

муња]

тумора помоћу ви сокоф реквент н е струј е .

фуј и фуј узв . (н ем. pfui] узв ик којим се и з ра ­ жа ва гађење, одвратност, одбојност.

fu lgentia] блесак , сјај .

ф улгу р:iција , -ё ж [лат.

8.

Фулбрајту

(1. W. Fulbright,

ко ри с ник америчке држав н е сти ­

fum are

fum ariolo

пушити се , д ими т и] Ј"еол . место на ко­

ме и з стврднуте вулканске лаве избијају из зе­ мље врући гасови и водена пара.

фум иг:iциј а, -ё ж [нлат.

fumi gatio] 1. д им ље­

пе н д иј е у области међународ не научне разме­

ње ради сп речавањ а з а разе, уб иј ања гам ад и или

не у складу са законом који је предложио сена­

лечења .

тор Фулбрајт.

фУЈ lгентан , -тна, -тно [л ат. сј ајан .

1356

2. рел .

кађење као део верско г обреда .

фу намб ул ист(а)

fulgens] блистав,

(лат.

funambulus]

или жици .

, -ё м, мн . фунамб ул и сти

циркуски играч на конопцу

фунгиб ii ла н

фу нкција

фунгиб ii ла н, -лна, -лно (нат.

fungibilis]

који

2.

фУlщiiрзн , -а, -о (в . фун д ирати] уч вр шћен , чврст ; осигуран, обезбеђен; основа н , заснован ,

фунги рати , фунгирiiм , с врш . и н есврш . (н ем.

3. л. fungieren од

мн . фунги р ају лат.

fungi]

оба­

фунги форман , - мна, -м но [нлат. fuпgiformis ,

fungus

гљива, foгта облик] у облику

гљиве , гљ иваст .

фунгицiiда н , -дна, -дно (в . фунгициди] који у ништава штетне гљивице.

фунг ицид и, фунгиц идii м мн . , јд . фунгiщид, ген. фунгицида (лат .

fungus

гљива, в. - цид] пре ­

парати за уни штавање штетних

гљивица и за

с пр е чавање р азвоја гљивица које живе н а кожи и изаз ивају опадање косе и сл.

фунгоза н, -зна, -з но (лат.

поткрепљ ен (чињеницама , доказима) .

фу нд ирати, фун д ирiiм ,

fungosus

према

поткрепити до казима ; Докуме н товат и.

фу нду к , -а М, мн . Фунду ци [тур . fшdtk од ар. фундус, -а М [лат. мељ.

3.

1. бот. хетер оге н а хлороф и ла, гљива. 2. мед. и зраслина облику гљиве . 3. мед. туберкулоза

згл обова с отекл ином упаљеног тк ив а у зглоб­

ној чаури.

фундаме нт, -а м, ген. МН . фундаменiiтii (лат.

дно , темељ]

1.

те­

ПОЗ. СВИ костими и елементи сценографије у

неком позо ришту.

4 . а н ат .

дно н еке телесне шу­

п љ ине .

фУ IIИКУЛ, -а м (л ат.

funiculus конопац, танко 1. би ол. део орга н а или орга н у облику врп­ це. 2. биол . влак но или влакна ткива. 3. саобр . ус­ пињача; = фуникулер ( 1).

уже]

(в . фуникул] који има обл ик тр аке, врпце .

фуникулёр , -ер а м [фр . funiculaire од лат. funicultts конопац, та н ко уже] саоб р . 1. жича н а же­ лезница,

успињача

кој а

се

гради

на

врло

основни, темељан .

2.

вучом.

2.

зупчана желез ница која се креће оду­

пирањем локомотиве о зупча н у плочу која је

темељ, основа.

фундаме нтзлан, -л н а, -л н о [л ат.

3.

fundus

благо , култур н о доб ро ; фонд .

оштрим ст рмин ама, а вагони се д иж у железном

fundamen tum]

в аж ност.

2. културн о

фуникулзран и фуникулзран , -рн а, -рно

фунгус, -а м (лат. fuпgus]

talis] 1.

ле шник.

funduq]

fuпgus гљива] сунђер аст, гљиваст.

н а телу у

3. л . мн . ф у ндирају 1. удар ити темељ зас новати . 2. потврдити,

св рш . И .. есврш. [л ат. fuпdаге] нечему; утемељ ит и ,

вљат и функцију; деловати, радити.

б и љ ка без

еКОII. осигурање, покриће банковних

за­

1.

п а пири су исте вредности и могу се за мењивати.

пр е ма лат.

3.

еко .... роба , девизе или вредносн и

фУllгибилност, -и ж (в. фунгиби ла н] м енљивост.

фонд.

новчаница (нпр. златом, страном валутом) .

мо ж е заме ни т и , заме нљив .

fundamen-

који има велику

који служи као изво р .

•

причвршћена н а праговима изм е ђу ши н а; слу­ жи за савлађив ање успо на.

фунихорографија, -ё ж [лат.

фунд амен­

тална Iштеракција физ. основно међусобно

грч .

деловање; фундаментална теологија.

нопц у.

khor6s

funis

конопац ,

коло , в. -графиј а ] опис играња н а ко­

неког учења, п олитике, вере и ли и деологије,

functio вршење ; врш ење 1. делатност, задатак, обавеза, дужност, п осао, р ад; служба, звање, положај , позив . 2. мат.

к а о тежња да се подст акне по в р атак н авод ним .

зависна променљива величина која се мења за­

фунда ментализам, -зма м [енгл.

ta lism,

fundamen-

в . фунда мент] с куп гледишта као основ

д р е вним темељ има политике, вере и сл.

фундаме нталист(а), -ё м, мн . фундамента­ л исти [в . фундаментализам] следбеник , при­ стал ица фундаментализма.

фундзто р, -а м [лат.

fundator]

оснивач , уте­

м ељ ивач.

утемељење ,

висно од мењања д р уге величине, ТЗВ. аргумен­

та.

3. биол . с п е цифични рад органа, рад ор ганизма • - потражље екон . до води у међусобну

уоп ш те .

везу битн е елементе и показуј е како пром е н а н е­

ког елемента ути ч е н а потражњу неке робе;

fundatio] 1. ударање те­ оснивање. 2. задужб ина ,

-

по­

трошње екон. п оказује део п отрошње у дохотку потрошача ;

фунда ција, -ё ж (лат. меља,

функција , -ё ж [лат.

службе]

нос

-

rlроизводље еко

количи н е ј едног

... тех н оло шки

п роизвода

и

од­

кол ичин е

чинилаца неопходни х за његову израду .

1357

фурйр

функцйјскй

функцйјскй, -а, -о [в. функција] који се од­ носи на функцију, који припада функцији .

'"

фур а, -ё ж [нем.

функцијска библиотека рач. скуп компилира­

них рутина ; функцијска типка рач . било која

F 1, ђ

фураж, -ажа м [фр .

ску па

у

скуп

реалних

или

компле к с них бројева .

фУНКЦИОliалан, -л на , -лно [л ат. в. фун кција]

1. који

припада функцији .

који је израђен за одређе­

ну намену ; практичан .

лује, операти ва н .

functionalis,

се односи на функцију, који

2. 4.

3. који је способа н

да де­

који угрожава функцију ,

али н е и структуру о рганизма.

коњска х р ана,

'"

ФУНКЦИOlщл­

фуражирати, фуражирам,

чава функције н а бесконачно димензионалним

3. л . мн . фуражи­ fourrager] наб ављати,

рају с врш. И несврш . [фр .

прибављати СТОЧНУ храну.

фурати, фурам , ф ура]

1.

чити се .

л . ми . фурају несврш. [В.

3.

возити се, превозити се неким пр ево­

з ним средством .

4. бити

2.

носити неки терет .

пропагирати нешто .

фурашка, -ё ж [рус. фуражка] руска кап а уз униформу .

просторима ; функционалliа децентрализаци­

фургон, -она м [фр .

fourgon] 1.

којим се превози мртвачки сандук .

наЛliа лингвистика лингвистика која заступа

но

станови штедаје примарна функцијајезика ко­

превоз стоке и робе .

мун и кат ивна функција ; функционалне ску­ рактер о р ганских спојева .

функционёр, -ера м [фр.

1. (у

fonctionnaire, в. функ­

2. л ице коме је поверена

посеб н а, руководе­

службовати.

2. радити

pound; н ем . Pfund] 1. основ­

на новчана јед иница у Великој Британији , Ир­

2. ј ед иница за тежину

у САД, В ел., Брита­

нији и још неким земља ма

(= 0,454 kg; садрж и

16 унци ,

симбол

lb). fi.inun]

покварењак,

ништарија .

ф уокозо прил . [итал . ватре но .

1358

hurde, hurda од перс.

утроба заклане живо­

forestiere]

furia] 1. митол . богињ а осве­ 2. свадљ ив а, женск а особа. 3.

помама , помахниталост .

ни п лес уз певање, а одликује се брз им ритмом.

фуријеризам, -зма м [према ш . Фуријеу

Ch. Fourier, 1772- 1837)]

м уз. са жаром,

(F.

учење Шарла Фу­

риј еа, најпознатијег представ ника утопиј ског

социјализма у Француској , према ком е би дру­ штво било подељено у фаланге .

фуриозан, - зна, -зно [л ат.

furiostlS , в .

фурија]

који ј е као фурија , б ес ан, помаман .

furioso]

м уз. бурно, бе­

с но .

фурйр, - ира м [фр . foипјег]

fuocoso]

онај који није

фурија, - ё ж [лат.

фуриозо прил . [итал .

фу њара , -ё ж и м [тур .

за

оно што отпадне , шкарт.

те у старом Риму .

М.

ској (до увођења евра), Египту, Судану, на Ки­ пру .

з атворе­ вагон

(данас) ту ри ста.

ис­

пра вно (о ства ри ма, уређајима) .

фунта, -ё ж [енгл .

железнички

фуријант, -а м [чеш . fшiјапt] муз. чешки народ­

ф унк ционисати, -н ишём сврш . И н ес врш . [В .

1. радити ,

2.

1.

аутомобил

2.

и з овога места, који ниј е мештанин , стр а н ац;

(нпр. партијски, спортски функционер) .

фун кциј а]

или

фурешт, -а м [и тал .

државним органима) службеник , чи­

liа ду жност у неком друштву, установи итд.

возило

фурда и фурда, -ё ж [тур . тиње .

нов ник , намештеник (с посебним овлашliењи­ ма).

теретно

~urde ситница, делиli]

функциошiлност , - и ж [в . функција] служе­ ње одр е ђеној св рси .

обла­

'иliи' с де војк ом и ли

5.

ја екон . федерална деце нтрал и зациј а; функцио­

пине хе м . ато мске скупи н е које условљавају ка­

3.

присталица некога и ли н ечега,

де чком , забављати се .

на а нали за мат. математичка анали за која проу­

ција]

набављач

fourrageur]

сточне хране.

функционал, -ма м [в . функција] мат . пре­ неког

fourrage]

фуражёр, -ера м [фр.

итд . која служи

за позивање неке функције .

слика вање

прево з путника или

крм а, пиliа (у коњици).

од десет или више типки на комјутерској таста­ тури обележена словима

Fuhre]

те р ета у з новчану над окнаду.

1. крз но ;

по става

од крзна; крзнени капут, огртач од крзна .

унутрашња облога брода .

2.

фурити

футрола

feuem] преливати

вредних отпадака које служи за добијање ве­

врел ом водом заклану живину да се лакше оче­

фурити, -им неС8РШ . [нем .

штачке смоле, пластичне масе и синтетичких

влакана ; пластични производ који се добија од

ру па , или поврће да омекша.

фурлiша, - ё ж [према италијанској покраји­

фурфурола.

фус, -а м [нем. Fu/З] нога човека или животиње.

ни Фурланији] муз . весели плес из Фурланије .

фурнii р , - ира м [фр . дебљ ине

0,6-3,5

foumir]

танка дашчица

тт од финог дрвета , обично

фуса , -ё ж [лат.

за обл агање намештаја .

фусела, -ё iк [итал.

фурнирати, фурнирам, С8Р Ш . И н еС8РШ . [фр.

3.

л . мн . фурнир~у

фурнитура, -ё ж [фр. фуро р , -а м [л ат.

foumiture]

помоћни

слогом

furor] 1.

помама, бес, р азја­

велика лакомисле н ост, беспотреб но

повољ ан тренугак]

од ар .

fursat

fursa

појашњење

или

додатак

испод

фуста, -ё ж [итал .

ист. гусар ски брод на

fusta]

весла .

фустан в . фистан .

прилика,

ф уста нела, - ё ж [фр .

еТНQЛ. део

foustane lle]

прилика да се нешто нео­

мушке ношње у данашњој Грчкој , тзв . бела ал­

2. самовоља. furtim] крадом, кришом. фуртима ш , -аша м [8. фуртим] 1. онај који служи потајним методама . 2. ист . у Хрват­

банска кошуља (иде од струка до испод кол е н а

1.

метан о изврши ; повољан тренугак.

фуртим прил . [лат.

ској, н аз ив за клерикалце после дистанцирања

у широким наборима).

фут, -а м [енгл.

чет ком ХХ века .

[8. фуртим ,

фута и фута, -ё ж [тур .

Фуртимаш]

фурт имашима .

ст; енгл еска

futa од ар . fiita] прега ­

футбал н епр . в . фудбал . футер, -а м [не м .

Futter] танка тка нин а з а

ГIО­

стављање одела , постава .

ферryтма .

фуру на, -ё ж [тур.

furun , firin

од '-р" .

футiiлаli, -лна , -лно [л ат.

foumos]

фурункул, -а м [лат.

furunculus]

м ед. потко ­

жн и чир.

футилитёт, -ета м [н е м.

futilitas

и фу рункулозе .

furunculosis ,

према

бескорисност,

узалудност;

пешачење

н а чистом

fiппсt ,

онај који израђује фуруне , пећи .

8.

фуру­

2.

онај

кој и пече у фуруни ; пекар.

фурфулација, -ё ж [нлат. фурфуРол, -сла м [лат.

furfuratio] перутање. furfur опиљци , меки­

ње] теХ НQЛ . органско једињење од пољогtри -

н е ва­

footing]

ваздуху

футровати, -трујём н ес врш . [нем . стављати поста ву на одећи .

furuncu,

према лат.

тр ­

као тре ­

нинг .

ф уру нкул , -оз а] мед. појављивање фурункула

по ч итавом тел у .

Futi litat,

безвредан , бескористан] ни ­

футинг, -а м , мн . фу,.инзи [енгл . чање и

фурункулоза, - ё ж [илат.

futilis

жност, неспособност.

пре парат од пивског квасца против прострела

фурунuија, -ё м [тур .

од

штавност,

фурункул iiЈi , -ина м [8 . фурункул] фарм .

ништаван ,

futilis]

бескористан , узалудан ; незнатан, неспособан .

пећ.

1.

30, 48

ча, кецеља.

фуртима шкii - а, -о

8.

стопа(ло)] енглеска м ера

стопа .

који се односи на фуртимаше, који припада

ФуртУтма

foot

за дужину , трећина јарда ,

биску па Штросмајера од њихове политике, по­

на]

као

главног текста (у дну стране) .

фурсат, -а м [тур .

8.

муз. шездесет че­

fussela]

фуснота и фуснота , -ё ж [нем . Fu/Зпоtе] забе­

излагање великом трошку (обично на весељу) .

се

муз. и ст.

fundere]

лешка обележена бројем и штампана ситнијим

материј ал; прибор .

2.

према

тврти део ноте .

облагати фурниром,

foumir]

(об. намештај) .

ре н ост.

fusa,

нота осминка у мензуралној нотацији.

3.

причати бесмислице .

рати .

5.

4.

2. добро

futtern] 1. хранити .

подбадати , нагова ­

давати некоме већу своту н езарађено г

новца.

футрола, -ё ж [нем .

Futeral]

навлака, корице ,

кутија и сл . за ношење или чување алата , ин ­ струмената , прибора и сл .

1359

фУШКllја

фуryр, -ура м [л ат. futшus

(templlm)

будуће

(вр е ме)] грам . глаголско време којим се исказу­

је : а. рад ња која ће се вршити у будућности. б.

нес игурна тврдња или нагађање .

•

ф Уту рскй

кој и се односи на футур .

од лат .

futurismo

fu-

будући] ум . пра вац у ликовној уметности

и у поезији настао почетком хх века у Итали­ ји, предвођен песником Ф. Т .

( 1876- 1944);

Маринетијем

футуризам негира традицију, ве­

л и ч а индустрију и механизацију , настоји да меха нист ичким

сред ствима

изрази

динамику

модерног вел еграда , наглашавајући храб р ост, др с кост и бунт ; пропагира рат, империјализам , а грес ију и милитари з ам; у поезији се служи слоб од ним ,

н еримованим ст ихом и

през ире

грам ат ичка правила .

пре ма л ат.

futurus

futu-

будући] присталица,

следбе ник футури з ма .

пр е м а

footfau lt,

foot

грешка] сп . у тенису: пр е крш ај,

ноге нису иза основне линије или уколико уда ­ ри лопту а да му бар јед на нога није на тлу) .

фуфа, -е ж [итал .

fufa]

девојка лепог и з гледа

али без изграђене личности.

фухуш, -а м [тур . fuhu~] сти д не , ласцивне речи .

2.

1.

-лог] онај који се бави футурологијом .

фучија , -е ж [тур . ћСl од нгрч .

1.

п рој е ктовање слике друштва, друштвених од­ носа , раз воја технике и стања природе на осно ­

2. жеље

boutSll

др вен а

фуш , -а м [нем .

Pfusch] 1.

нестручно , лоше,

рђаво обављен посао ; фушерај .

2.

бес прав н о

обављање посла изван редовног рад ног од н оса.

рити]

1.

Pfuscher, в. ф у ш е­ 2. онај који ло­

онај који ради у фушу .

ше ради, који пружа лошу услугу.

Pfuscherei,

в . фуш ер и ­

ти ] ло ш е, површно , нестручно, рђ аво обавље н посао.

футурологија, - е ж [В . футур , -логија]

ву п остојећих знања и искустава .

безобразн е , бе­

проституција .

каца.

фушерај, -аја м [нем .

футуролог, -а м, мн . футуролози [В. футур,

1360

fau lt

фушер и фушер , - а м [н ем .

фУТУРllст(а), -е м, мн . футуристи [итал .

rista,

фут-фолт, - а м [е нг . стопало ,

преступ играча који сервира (уколико му обе

футуризам, -зма м [итал .

turus

се не заснивају на објективном стању ; ле п е же­ ље, пусти снови.

које

фушерити, - им н ееврш . ["ем .

pfuschen]

рад и ­

ти као фушер.

фушкија, -е ж [тур .

fustuq

од пере .

piste]

flst lk,

вулг

fustuk

од а р .

коњски измет, бал ега.

х хзбад, -а м [ хебр . према почетним словима три

речи

са

значењем:

мудрост,

разумевање ,

хабилитацйјскй, -а, -о = хабилитациiiни (в.) који је у вези са хабилитацијом.

знање ] јеврејско теолошко учење , интелекту­ алн ији и рационалнији део хасидског покрета .

хаба нера, -ё ж [шп .

habanera, према Хавани]

шпански народни плес, пореклом и з Хаване

(Кубе) и песма у д вочетвртинском такту , сли­ чан та нгу.

хабемус пзпам в . хзбер,-а м [тур .

habemus

haber

вест; порука , извештај .

од ар .

hhablir] 1.

глас ,

сазнање , спознаја ;

2.

обавестити,

-

и з вестити, поручити.

хабердар, -ара м [тур . вест, глас,

-dar

од

haberdar од перс . hhadasten имати , држати] 1.

глас ник, гласоно ша , весник; хаберник, хабер­

ноша .

2.

топ, пушка, звоно или било које друго

средст во које оглашава неки почетак (узбуна ,

битка, свадба и др.) .

3.

хаБИJlитёт, -ета м [лат . ција]

способност,

1.

окретност .

2.

фиг. викач , букач, агита­

хаби л ита­ умешност,

3. л. мн. habilitare]

хаби ­

дока­

зати/доказ ивати своју стручну и научн у спо­ собност за преуз имање положаја наставни ка

универзитета јавном одбраном научног р ада; хабилитовати се.

хабилитовати се, -тујё м се сврш. И несв рш . [В . хабилитирати, хаб илитација] показати/по­ казивати своју способност, објављивањем на­ учне студије, за доцента (предавача) на уни­ верзитету .

хабит, -а м [л ат. весник , гла­

1.

& -

право држања наставе .

литирају сврш . И несврш. [срлат.

тор.

хабе рнйк, -ика м [В . хабер]

habilitas, в .

спретност,

хаБИJlитирати, хабилитирiiм,

рараm.

осећај , обази рање . & учинити

blir

хаБИJlитациiiни, -а, -о [В . хабилитација] поступак поступак хабилитације .

шање, стил]

1.

habitus

држање тела, п о н а­

дугачка мушка хаљ ина до гл е ­

сник, гласо ноша ; хабердар, хаберџија, хабер­

жња са широким рукавима .

ноша .

ничко одело (нпр. одело фрањеваца) ; хаља .

2. топ,

пушка и ли било које средство које

haberci ,

в . хабер] ве­

сник, гласник, гласоноша ; хаберник , хабердар .

хзб иб, -иба м [тур .

habib

од ар.

habib]

3.

израђена за одређену групу људи (судије, адво­ кати и др.).

хабитација, -ё ж [лат.

драган ,

habitatio ] 1.

животна

средина погодна за живот јединке или друштва.

во ље ни, мезимац, миљеник.

хаб илитација, -ё ж [с рлат. н а, сп особност, према лат.

мушко свеште­

дугачка мушка хаља, хаљина посебног кроја

даје З flак за неки почетак (узбуна).

хаберџија, -ё м [тур.

2.

habilitatio вешти­ habilis в е шт] 1. сти­

2. место

где се станује; стан, станиште, дом.

хабитуација, -ё ж [срлат.

habituatio, према 1. смањена р е­

цање права на извођење наставе на универзи­

лат.

тету на основу писаног рада (студије) који се

ак ција на надражај који се понавља, а не утиче

јавно бра ни или приступне беседе.

на промену понашања .

призна ње правне способности.

2.

судско

habituare

привићи, одевати]

2.

навикавање на редо в ­

ну у потребу неког опијата, али уз могућност

1361

хабитуёла н

хilДИС

одустајања без појаве кризе; психичка зави­

ред них молитава и пес ама; чита се н авече пре

сност.

Пасхе (позната је сарајевска хагада).

хабитуёла н, -лна, -л но [срлат.

habitualis,

В.

хабитус] уобичајен, сталан, који ј е прешао у навику .

habitus] 1. држање тела ,

спољашњ и и зглед особе, ознаке његове теле­ сне и ду ш ев не кон ститу циј е, понашање ; спо ­ љаш њост .

2. бот.

спољни изглед неког органи­

зма (код биљака стабло, крошња) .

4.

3.

одело, но ­

филоз . скуп моралних особености неког

човека, н а вика, обич ај а .

5.

углед и л и положај

проистекао из нечиј е г дело вања.

хабро ноша , -ё м [ В . хабер] онај који преноси гласи н е; глас ник , гласо ноша , весник.

хава, -ё ж [тур .

hava од ар . bliwii'] 1. а. ваздух. 2. ф иг. пр аз нин а, ништа ви ­

б. клима , поднебље . ло.

3.

hagios свети, посвећен]

као први

хаГИОПlка , -ё ж, дат. И лок . хагиогици [ В. ха­

хабитус, -а м [лат.

шња.

хагио- [грч .

део речи з начи : свет , свети .

беско ри с но , без ус п еха.

хава на, -ё ж [према куба н с ком граду Ха в а­ ни] в рста финих цига ра од ду ванских листова са острва К убе .

х аварија и хаварија, -ё ж [н ем.

Havarie; итал .

ava ria] 1. оште ћ ење, квар брода , авио н а, вагона и сл . 2. штета и велики рас ход и у саоб р аћају , изазван и хаваријом. 3. штета, незгода, квар. 4. од ар . мн .

hhawass]

научни кругови , виши кругови; интел игенција.

хавело к, -а м, ми . хiшелоци [енгл .

havelock,

према енглес ком генералу Хавелоку (Н. Н ауе ­

lock, 1795- (857)] 1. војничк а

капа са малим за­

стором који прекрив а врат; штити од су нца .

2.

мушки и л и женски полуо гртач без рукава , вр ­

ста пелерине , сл ичан к ишн ој кабаници.

хаВШlја , -ё ж [тур . пав ручник, фротир,

хагиоглипт, -а м, ген . ми . хаг и оглипiiтii [В . хагио-, грч.

glypt6s

и з резбар е н] кип светитеља,

све ца .

хаПlограф, -а м [В . хагио-, -граф] животописа светаца (житија).

2.

1.

вел ича н е чије дело и заслуге у друштву .

хаПlографија, -ё ж

[8.

хагио-, - графиј а]

шћанских с вета ца.

2.

фиг. ул епшав ање чијег

животописа и з којег су и зоста вљ е н е све н епри­ гр афија .

хагиографски, -а, -о

[8. хаг ио графија] 1. ко­ 2. некритич ко,

ј и се односи на хаг и ографију . и деализова но .

хагиолатрија, -ё ж [ В. хагио-, -латриј а] по­ штова њ е светаца, служба с в е цим а.

хагиолог, -а м , мн. хаг иолози

[8. хагио- , -лог]

havll, hav lu] 1. мекан чу­ убрус. 2. велик а бела мека

хо вим

животом

И

чудесима

к ао

последицом

њи хо ве светости.

xa.- иолОгија, -ё ж [В . хаг и о-, -логија] учење о свецима (о њиховом животу , деловању и чу­ дима).

хагиомахија, -ё ж

[8. хаг ио- ,

грч .

makhi::

Хад, -а м [грч . Haides] 1. а. грчки бог подзем­ ног света , брат Зевса и Посеј до на. б. подземни свет куда одлазе ду ше (сене) ум рли х након што им је изречена пресуда ; загр обн и свет.

шти гроб човечанства; с мрт.

havra од хебр . ~ebhrii од habј ев р ејска

црква ,

синагога,

темпл.

хав ранија , -ё ж [ту р . hаvгапi , према сириј ­

hagada

про глас, порука ,

казивање] илустров а на збирка јеврејских об -

1362

2.

оп­

ф иг. пакао.

гробни свет.

2.

гроб, смрт.

хадис, -иса м [тур .

hadis

од ар .

hadit] 1. а .

по­

да ци о Мухамедовом животу и учењ у. б . саве­

ском граду Хав р а ну] војнички огртач.

хагада, -ё ж [ хеб р .

3.

хад, -а = ад, -а м [грч . Haides] 1. подземни , за­

се прекрива н е веста .

друштво]

бор­

ба] бо р ба против поштовања светаца .

А хавли-мах рама бела вел ика марама којима

hurah

1.

књижевна в р ста у којој се описују животи хри ­

марама којом су се огртале жене (о ко фереџе) .

хав ра, -ё ж [тур.

писац

фиг. онај који

научник који проучава свеце који се бави њи­

фиг. животни бродолом, н еус п ех.

havas

п освећивању.

мерене животне ситуације ; идеализована био­

ха ван в . аван .

хавас, -аса м [тур .

гио - ] учење о начиним а да се поста н е бољи , о

ти, изреке , препоруке пророка М ухамеда (уз Куран , до гматска и правна основа и слама); су­ на , сунет.

2.

појединачна изрека , савет или пре­

пору ка која се приписуј е пророку Мухам еду

хад нађ

хаир-дова

хазјаИlI , -а м [рус . хозя ин] газда, Домаћи н.

ил и његовим најближим који су је усме но пре­ нос или .

хазма, - ё ж [ грч.

хад нађ = ад нађ (В.)

хiщрон , -6 на М [грч .

hadr6s

де бео] физ. су б­

ато мска '!ест ица; састој и се од кваркова и /или

sma

рионе (прото ни и неутрони) и мезо н е (лепто ни

зевања.

и фотони).

хiщум, -а = хiщумац, -мца М [тур .

hadum од 1. евнух, ушкопљеник . 2. слу­

hhadim слуга] 3. фИГ. онај

хаза н, -а на М [ хебр.

hazzan помоћник] 1. п е­ 2. помоћник у обавља­

ва'! у си нагоги; канто р .

њу разних послова у синагоги и ј е врејској оп­ штини.

хаз ард, -а М [фр .

hasard од ар. al-zahr kocka] 1. 2. коцка, коц­

ризик, опасност, смели покушај. кање .

3.

слу '! ај.

4.

препрека на игралишту за

голф, нпр. пеш'!ани нанос ил и бара.

хаз ардёр, -ера М [ В. хазард] о н ај кој и хаза р­

рају сврш. И несвр ш . [н ем. став ити/стављати

3. л. М Н . хазарди­ hasardi eren, в. хазард] 1.

све

ти/препу штати слу'!ај у. на високе суме нов ца .

3.

на

2.

коцку ,

ггрепусти­

ко ц кати, картати се

излагати се опасности .

хаз арднй, -а, -о [В . хазард] који се односи на хазард ; коцкарски

. ..

хазардне игре игре за н о­

вац картама, коцком , рулетом и сл . у којима од­

хазарскй, -а, -о кој и се односи на Хазаре, ко­ ЈИЈе у вези са с р едњовековним номадски м н аро­

дом око до њег тока Волге и Дона , Хазарима .

хаз башча и хазбашча, - ё ж [тур.

khasma

хаЗllа , -ё ж [тур.

hazine, hazne

од ар .

haz"ina]

благајна , каса , ри з ница; готовина.

хазнадар , -ара М [тур . перс.

dar

од

dasten

haznadar,

од в. хазна ,

имати] благајник који '!ува

но вац на неком нивоу власт и и ли службе.

+ ха­

знадаров/х азнад арев. хазрети прид. индекл. [тур .

hazret

од а р .

hadra

близ ина , присуство некога] узви ш ен и , блаже­ ни , вели'!анствени; титула која се из поштов а­ ња придаје имену бога, пророка и слав ни х љу­ д и у и сла м у.

од

хазретлсри прид . индекл . [тур . hazretl eri, МН. hazret] додатак и за имена в ел икодостојника,

Његова узви шеност, Његова екселенција.

хазур, -а М [ту р . h аш од ар . h аф г] који је спреман на дело; приправан , готов .

хазурала УЗВ. и азурала! [тур.

haz Ir ola од В. olmak бити ] будите спремни , спремајте се! хаику, -уа М (ј ап. haika i шала , ku строфа] 1.

хазур ,

has-basye]

17 слогова

и описује сл ик у из природе или рас­

положење .

2.

једноставан везани стих у јапан­

ској поезији.

хаи .. , -а = хаинин, -а м , МН. - и [тур .

женски накит од фил игр а н а.

здан, опак '!овек.

хазду р узв. [тур .

haz lr dur! , вулг. hasdur! од ар. готов, тур . dur од durm ak стајати]

стој , ста ни, мирно! (војна команда).

hazena, према hazeti бацати]

hain

од а р .

н еп риј атељ, одметни к, издајица; н епоу­

hha'in]

хазе на, -ё ж [чеш .

kha-

тинама стена.

врт посебне н амене и лепоте; перивој , п арк .

hadir спреман,

према

врста јапан ске л ир с ке п есме; по правилу има

лучује срећна окол но ст.

1. 2.

khasmadia,

ждрело, в. -одија] мед . болест непрестано г

хазмо фите, хазмофита ж МН. [грч .

ди ра .

хаз ардирати, хазард iiр ам,

прекид везе, јаз.

ждрело, В. -ф и те ] бот. биљке које живе у пуко ­

којије неспособан, без ства­

рала'!ке енер гиј е.

2.

хазм6дија, -ё ж [ грч .

сложен у унутрашњу структуру; деле се н а ба­

га, роб .

зев,

прве и н а по'!етку следеће ре'! и н а ђу два вока­

ла; хиј ат .

антикваркова и има ј аке интеракцион е силе и

ар.

khasma ждр ело] 1. ЛИНГВ .

фонетска појава да се усред ре'!и и ли на крају

хаин прид. индекл. [В . хаин] н еверан; подму­ к ао .

хаир, -а м [тур . брота]

1. доб ро ,

haYlr од ар . hhajr добар , до­ 2. до­

доброта; ср ећа , корист.

спортска игра, пр ете'!а рукомета; играла се на

бро дело појединца као прил ог зајед ници , гра­

отворе ном терену вели'!ине као за фудбал; на­

ђ ев ин а за јавн у доброб ит; задужбина.

стал а у Чешкој и била ј е н амење н а девој кама.

хазенашица, -ё ж [В . хазен а ] игра'!ица хазе­ не, рукометашица .

хаир-дова, -ё ж [тур.

haYlr dua,

в . хаи р , Дова ]

молитва за ср ећу, благостање , напредак; благо­ слов.

1363

хаир-земан

хај-џек

хаир-земан, -а на м [В . хаир, земан ] мирно, хаирли прид. индекл . [тур . haYlrll] стит, доба р.

2.

хаирлија,

1. којије че­

-ё

м

[В .

хаи р]

хаирлук, -а м [В . ха ирли]

2. прил .

срећан

човек ,

1. доб рота ,

чести­

радост , срећа , заДОВОЈЪСТВО .

хаирола = хајрола узв . [тур. haYlrola од В. ха­ ир , тур.

бити] да би доб ро било!

olmak

хаирсуз, - а м [тур. haYlrslz, В. хаи р] несрет­ ник; ленштина, беспосличар, дангуба; баксуз.

хаирџија, -ё ж [тур. haYlrcl , В . хаир] добро­ твор , оснивач задужбине, ктитор.

хај [енгл. ћј, high] ло! (по доласку и ли

нути се за нешто, обраћати пажњу.

хајван, -ана м, ВОК. хајва н е [тур. ћаууап од ар . а. живинче, Домаћа животиња. б.

2.

жарг. онај који је нерадан, бес­

користан; приглуп; онај који се понаша попут

животиње .

•

ректност .

хајдучкй, -а, -о [В . хајдук] који се односи на хајдуке. ~ хајдучка трава столисник (АсћШеа

millefolium) , лековита хајл узв . [н ем .

биљка.

Heil] поздрав и ли честитање :

здраво!, здраво да си! , живео!

хајлаз, -а и ајлаз, -а м [тур. haylaz] беспосли ­ чар, ленчина; скитница.

хајлззити, хајлiiзим и ајлззити, ајлiiзим несврш. [В . хајлаз] беспосличити, бадаваџисати ;

хај-лајф, -а м [ енгл . high 1ife] живот на висо­ кој нози , раско шан живот; виши друштв е ни

хајош, -о ш а м [мађ .

хајати, хајём н есврш. [мађ. hajt] марити, бри­

1.

хајванскй .

за превоз стоке, тзв. Г-кола.

haj6s ] лађар , бродар .

хајрола = хаирола (В . ) хај-сосајети, - ија м [ енгл .

high society] ви со­

ко д р у штво , елита; џет сет.

хај-тек, -а м [ енгл . high tech] 1. ви сока те х но­ логија, предмети високе технологије .

2.

уређа­

ји и м а шине које у себи обједињују најновиј а технолошка и

хајван-вагон, -она м [В . хајван, вагон] вагон

информатичка достигнућа.

х ајван, хећи м] ветеринар.

индустрији и сл.

хај-фај, -а м [енгл . ћј

хајвар, -ара = ајвар, -ара м [тур . ћаууаг]

1.

fi] 1. уређаји (грамоф о­

ни , магнетофони , рекордери и сл . ) који квал и ­

кавијар ; посољена икра (од пастрмке, кечиге,

тетно репродукују звук .

моруне и др . ).

дукција звука преко појачала и звучника .

ајвар; врста салате од паприке

пун

икре,

икраст.

хајгйр в . ајгЙр . хаЈДУК, -у ка м, ВОК . хајдуче, мн . хајдуци [мађ .

hajduk) плаћеник у мађарској војсци у ХУI веку] 1. одметник од турске власти и бо­ рац за народну слободу. 2. одметник уопште, разбој ник. 3. провалник, лопо в, тат . 4. фиг. су шали) врло прека, н екад и насилна особа. 5. hajdu

(мн .

млад човек слоБОДНОI' понашања, бећарина.

хајдуковати, хајдукујём несврш. [В . хајдук] бити хајдук, бавити се хајдучким послом .

1364

2.

квал итетна репро ­

xaj-фидеЈIИТИ, - ија м [ енгл . high fidelity] ква ­

и плавих платлиџана с луком.

хајваровит, -а, -о [В . хајвар]

3.

стил у дизајну који се користи предметима ш то се обично користе у фабрикама , складиш т им а,

хајван-хећим, -а м [тур . ћауу а п hekimi , В.

2.

2.

фиг . нечастан поступак у пословним односима,

кругови .

хајат В . вајат .

стока , марва.

бављење хај ­ хајдуштво.

скитати се.

1. узвик зд раво! , хеј!, ха­ одласку). 2. доб ро , сјајно,

и з ванред но (било је хај) .

~ aywan]

1.

хајдуковање,

политици , јавном животу; отима'lина, н е ко ­

КОЈИ Је сретан.

срећник .

то ст.

хајдучија, -ё ж [В . хајдук] ДУ'lким послом ,

с ретно доба.

литет зву ка веран оригиналу у снимању му з ик е и изради електронских апарата.

хајцати, -ам и хајцовати, -цујём н есврш . [нем.

heizen] 1.

а. ЈIОЖ ИТИ (пећ, камин , огњи ­

ште) . б. горети, грејати , исијавати топлину .

2.

жарг. \lодгр ејавати (атмосферу у друштву и сл. ) .

хајцер, -а м ["е м .

Heizer] 1. ложач. 2. жарг .

онај који ,,диже" тем пературу у друштву. хајцунг, -а м [нем .

Heizung] систем грејањ а

(у кући, у воз илу итд.).

хај-џек, -а м [енгл . она.

2.

hijack] 1. заст. отмица ави ­

преотимање ук радене робе .

хак

ХЗJlват

хаJlаза, - ё ж [грч .

хак, -а м [" ур . hak од ар . ~aqq право, истина] 1.

khalaza зрно града] бот. ме­

ист. део прихода имања који су кметови давали

сто у семену где се омотач семена спаја са се­

спахиј и у Османском царству (давати; дуговати).

меним замет ком .

2.

заслуга, плата,

власништво.

pa'fYH . 3.

4.

право ,

халазион, -о на м [грч .

khalazion з рнце града]

правда . О доћи хака (коме или чему) упропа­

мед. тврдо зрно у очном капку настало због уп а­

стити кога, учинити нечему крај , савладати .

ле лојне жлезде на горњој треll ав ици ; јечми ­

хаюiре, - ета с = хакзра, -ё ж = хаюiрет, -а м [тур .

hakaret

од ар.

hagarii

ч ак, јачмен, јачмичак , чмичак.

хаJlзкати в. алЗкати .

презреност, омалова­

женост , пониженост] ругоба, наказа ; бедник.

hakaret од ар . ~agarii пре­ з реност, омаловаже ност , пониженост] 1. пони ­ жење, ср амота, брука. 2. в . хакаре.

хаJlакнути в. аJlакнути.

х акарет, -а м [тур .

хзк ик в. Зкик. х акикат, -а м И

aKltKaT [тур . hakikat, из а р . ] 1. истинитост. 2. суштина.

хаКJlа, хаКJlаја в . аКJlа, аКJlаја . хзкJl и прид . ин декл. И прил . [тур .

hakll , в . хак]

ХЗКJl ија, -ё м [В . хакли] праведник , поште­ хак нкројц, -а м [нем . Наkе пkгеu z ] кукасти крст (обележје немачког нацизма); свастика .

хзк суз ПРИII . [тур.

hakslz, в . хак , -siz без] не ­

праведно , непоштено ; бесправно .

-а

м,

мн .

хаксузлуци

[тур .

в . хаксуз] непра вда, неправед ност,

ти , опраштати.

2.

Hak-

на коме се сече месо у месари ; ме­

2.

направа с кукама за вешање за­

клане стоке р ад и д рања коже и сл .

ха ла 1, - ё ж [нем .

Halle д ворана] 1. велика ср е­

1. опрости­

желети срећу, благословити .

даривати .

хаJlаJlИТИ се, халалим се сврш . [в . халал] ра ­ позд равити се при ра­

станку .

халас, -а = аЈЈас, -а и ЗЈЈас, -аса м [ мађ .

hal asz]

рибар .

хзлас, -аса м [тур. и з бављење] само у ла сити се

halas од ар . hhalas спасење , (- бltТlt, - се У'lИнити, ха­

1. ослободити -

(кога) .

2.

се , расте р ет ити се, и з­

У 'lИнити ослобод ити

сретно се пород ити (осл ободити се

бременитости).

ХЗJlаС-Jlе, халас-л ёа м [м ађ .

ха кшток, -а м, МН . хакштокови [н ем.

stock] 1. пањ

heliil од ар. ha-

имовина стечена

халаЈЈИТИ, халалим свр ш . И н есврш . = алали­

бавити се , спасити се;

непоштеност.

сарск и пањ .

2. а .

ти, алалим свр ш. И н есврш . [В . халал ]

стати се, опростити се;

њак.

hakSlzllk,

благослов, опроштај.

поштеним радом . б . о н о што је вером допуште ­

3.

правед ан , поштен .

ха ксузлук,

1.

но. 3. опрост (-ти вера). О - ти било праштам ти, - ти вера! свака ти част! ; супр. хзрам (в . ) .

хаке нкројц в . хакнкрОјц .

ист ина,

ХЗJlал, -ала м = алал, -ала м [тур . IЮ]

halasz-Ie] рибља

чорба.

ХЗJlат н е пр . в . злат. хаJlзха, - ё ж [ хеб р .

hiiliikh6th

правац п ута ]

правни део јеврејске рабинске предаје ; верски прописи и одредбе о пород ичном животу .

дишња соба за д невни боравак (која се за р аз­

хаJlбцltЛИllдер непр . в. хаJIIЩИJlИндар .

лику од спа в а ћих соба некада једино грејала).

хаJlва, -ё и халва, -ё ж = аJlва, - ё ж [тур.

2.

вел ика просторија са одређеном наменом

(сйоршска

-,

сајам ска

2

хаJlа , - ё ж [тур.

- ).

hala од ар. hhiilii] 1. тетка (очева ил и мајчинасестра). 2. нужник , заход од даса ка , ћенифа . 3. нечистоћа, прљавштина, смрад . 4. одвратно чељаде, гад. 5. ПРИII. стално, непрекидно , још уве к . 6. беда , несрећа , невоља . 7. мате ријално ста ње, имовина . ха Jlа З в . аJlа.

од ар . ~alwa ,

halwa']

helva

оријентална посластица од

брашна, меда, шећера , масти и д ругих додата ­

ка . О и де као

-

добро се продаје.

хаЛВЗJlУК, -а м , мн . халвалуци [тур . в . халва]

1.

новац за халву .

2.

helval lk,

н овчана награда

за неку услугу; бакшиш, напојница.

халват, -а м, мн . халвати, ген . мн. халвата и алват [тур .

halvet]

архит . и ст. простран а (интим­

на) просторија у призем љу старих купа.

1365

хал ваџија

хало-

халваџија, -ё и халваџија, -ё м [тур .

халко- [грч .

helvacl,

В. халва] онај који производи и продаје (х)алве; сластичар, халвеџија .

халкогён, -а , -о

халваџй ница, -ё и халваџйница, -ё ж [В . хал ва, халв аџија] продавница (х)алве.

халебарда, -ё ж [фр .

средњовеков ног копља са секирицом при врху

рактеристикама .

hallebardier]

халкографија, -ё ж

hiili од ар. hhali]

без де­

це, безљуда н; празан , пуст, ненасељен; необра­

ж

[грч.

khalyps

(ген .

хали-гали, -ија м

[hully-gully] 1. врста мо­ моди 1960-их . 2. вртешка у

луна парку где се у неочекиваном ритму поди ­

халигра фија , -ё ж [грч.

хаЈlИеУтика, -ё ж, дат. И лок. халиеутици [грч .

halieutike, према ha1ieus рибар] 1. риболов, ри­ 2. песме о рибарењу . 3. вештина при­

барство.

добијања људи.

hall од пере . qa11] квалите­

тан чупави ћилим, персијски тепих.

хали коза, -ё ж [нлат.

chalicosis,

према грч .

шљунак] мед . болест плућа и бронхија

код особа које су изложене деловању камене

разне тех нике бакрореза (осим бакропи­

3.

бакрорез.

ђом тела прилагођен е условима сланих стани­ шта.

халколйт, -ита м

ненасељено

подручје;

hatilik,

8.

пустош,

празнина, ненасељеност.

халис прид . индекл. [тур .

halis

од ар. hha1i ~

искрен] прави , непатворени, чист, без примесе .

халисане прил . [тур. hа1isапе од ар . hhati~ искрен, пере . -апе] отворено, искрено, без зад­ њих мисли.

хали Ф и халйф (ређе халифа) = калиф (8.) халка и халка = алка и алка

рал , симбол

геол . бакар­

CuFeS2,

[8.

халко-, пири т] мине­

најчешћа руда бакра , сул­

фид бакра и гвожђа; халкозин.

халкоти пнја , -ё ж

[8.

халко-, -типија] хемиј­

ско претварање цртежа израђеног на бакарној

плочи у рељефан бакарни калуп од кога се мо­ же узети произвољан број отисака.

халма, - ё ж [ј ап. за штићено име] јапанск а игра на дасци за

2

или

4

играча .

халматогенеза и халматогенеза, -ё ж [нлат.

halmatogenesis,

према грч . ћа1mа скок, 8. -гене­

за] биол . развој који се одвија у скоковима .

халкантйт, -ита м [грч .

kha1k6s бакар,

апthоs

дри кристал стакласта сјаја.

hallo] 1. провера успоставља­ 2. узвик : пази, дођи . 3. у Енглеској и Америци по­

ња телефонске везе (чујемо ли се?).

хеј, еј,

здрав "здраво" (по изговору: хелоу). хало, -оа м [грч .

ha16s круг,

обруч] физ .

1. све­

тао круг око Сунца или Месеца; настај е прела­ мањем светлости у чест ицама леда у високим

слојевима атмосфере. ког извора светлости.

2. дифузни круг око не­ 3. широки прстен који се

јавља код дифракције електрона, неутрон а или Х-зрака на материјалима који нису кристали .

4.

(8.)

цвет] сулфат бакра, модра (плава) галица , мо­

1366

[8. халко- , -л ит]

но доба у развоју људске цивилизације .

хало УЗ8. [енгл .

халилук, -а м, мн. халилуци IТУр . пусто

[8.

халко- , ксеро-, -фити] биљке које су својом гра­

прашине .

хал и]

1.

2.

халкопирйт, -ита м

hals со, в . -графија]

наука о сол има и добијању соли у соланама.

kha1iks

халко-, -графија]

ви .

жу и спу штају појед ина седишта.

халија, -ё ж [тур .

[8.

халкоксерофити, халкоксерофита м мн .

челик, в . - графија] челикорез.

дер ног плеса; био у

-граф] бакрор е­

са).

ђен, за н емарен , запуштен.

-ё

[8. халко- ,

за ц .

установа у којој се репродукују гр афич ки радо­

халелуја в . алилуја .

халибогра фија ,

& халкогени елементи хем.

халкограф, -а м

копља­

ник наоружан халебардом.

khalybos)

-ге н] заједнички

кисеоник, сумпор, селен , телур и полониј.

испод шиљка, убојна секира, оштроперац.

хал й прид. индекл. [тур .

[8. халко-,

назив за подскуп елемената периодног система

који су повезани одређеним заједничким ка­

hallebarde] врста старог

халебардар, -ара м [фр .

бакар] као први део ре­

khalk6s

чи означава оно што се односи на бакар .

круг око брадавице на дојци .

5.

тамни круг

око очију, подочњак .

хало- [грч.

ha1s со]

као први део речи означ а­

ва оно што се односи на со.

хал обllОНТИ

халф-тајм

х алобионти, хаllобионата м мн . [В . хало- , -бионт] све биљне и животињске врсте које жи­ ве у сла н им или полусланим водама .

...

хал огени елементи зај еднички назив за

елеме нте флуор, бром, јод И хло р (са металима дају д иректно сол и); примењују се у техници и медици ни .

Х3Ј ЈО-ефек(а)т, -кта м, мн . хало-ефекти , ген . извршавање ]

концент ричним

стор но .

2.

1.

ef-

ширењ е неке појаве у

круговима

временски

и

про ­

спремност да се унап ред х вали све

оно што неко уч ини због његовнх ранијих за­ СЛУI'3.

3. оцењ ивање

појединаСIНИХ особина чо­

века у складу са њеI 'ОВОМ општом оценом.

хаЛ ОIIДИ, ла.'10iща м мн. , ј д . ХUЛОИЈ( , ген . хало­ ида [В . хано", -ОИД(I1)] хем . јед нњења са халог(;­ ним сл емент има ; халогениди.

хаЛ ОКСIIЛИII, - ина м [нлат . ~. хало-, 11"1.

ksylon др во ]

haloxylon,

према

пушчани 11 мински ба­

рут од дрвене струготине натопљене у фе­ ph-диц ијПIIКа.Ј1Ијуму .

x.a.;IO.'lOI·lIja, . (; Ж [ В .

хало-, -логија] хем . наука

о СОЛ II~ta .

halourgia фарбање

гри ­

мизом, пр е ма в. хало- , грч . eгgol1 дело ] теХ110Л . наука о доб ијању и производњи СUЛИ.

халуцинант, -а м, МН. халуцинаната [лат. (h)аluсil1апs од

(h)all.1cinari

трабуњат и , БУНЩI­

лу цинација, онај који им а халуцинације; халу­ цинатор.

халуцинiштан, -т на, -тно [в . халуцинант]

мент за ОДfJеI) IIВ ~ЊС степенп сланоће воде , со н а нага.

1.

који настај е у халуцинацији, коме је уз рок ха ­ луц инација.

2.

који се привиђа као у халУllина­

цији .

халуцинатор В. хаЈ1уцИнант. халуцинација, -ё ж [лат. њање, бунцање] ПСИХ.

1.

(h)all.1cil\atio траб у­

емоти вни доживљај

изазван поремећајем активнuсти

центр алног

нерног система бе:, спољних надражаја (вида , слуха, мириса) кад се н ешто l\ричињава; при ­ виђење .

2.

оно што се причињава током Ха.ЈЈУ­

цинациј а (визија, слика) .

хаЛУЦИllltрати, халу цинирам ,

цинирају l1 есврш . [ лат. БУНllати]

хаЛ flметар, -тра м [В . ХUЛО - , - мстар] ИНСТРУ­

1.

3. л . /.IН . хану ­

(h)alucinari

трабуњати ,

ПСИХ . имати халуцинације.

2.

фиг. из ­

мишљати , причати бесмислено, непов езано.

халУЦИliогён, -а, -о [в . халу цин а циј а, -ге н] ко­ ји ствара, изазива халуц ин аllије (дрога, ЈЈекови ).

хал ометрија, - ё ж [В . Xa.JIO-, -метриј а ј рење СЈI3 НОСТИ

COIIOJ'

раст вора.

2.

1. ме­

одређивање

количине алкохола у ШlВу помоћу његове с по­ сuбнuсти да раствара КУХИЊСКУ со.

ха.'l офilте, хало фи та ж МН . [В . хало- , -ф ити ] биљке које успевају на природној слаllој под­ ЛОЗII.

халуциноза, -ё ж [нн ат.

halll.1cinosis,

пр е ма в . .

халУ ЦlIнациј а, -оза ] мед. акутна психичка бо­ лест пра ћ е на честим хал у цинациј а ма, а л и уз

очувану свест (алкохолна

-) .

халф, -а м, МН . халфови [еНГJl .

half]

у н еким

с портс ким игр ама лоптом (фудбал, хокеј и сл . ) играч који истоврем е но помаже у одбрани и

хаllП ЦИllйндар, ··дра м (непр . халБЦИ .' IIIН­ дер) [н е м .

гимнастичке мотке

ти ] онај који халуцинира , онај к~ји пати од ха­

МН. хало-ефе ката [грч . h
fectl.1s

2.

за одржавање равно теже .

халургија, -ё ж [грч .

хал огёll, -а, - о [В . хало-, -ге н] који ствара со­ ли .

добил и што већи замах .

HaIbzylinder

од " см. Iщlb пола, в. ци ­

JlИНЈ\ерј ПОЛ УЦlIлиндар ; мушки I"ВРllН шешир

ПОПУШ:Р УГ!ЈОГ облика , обично сиве или Ilрне боје; носи се у све чаним ПРИЛlIкама .

хаЛ l' ~ узв. [IЮ' .

haltJ стој!, с:гщш!

хiште р , -а м [нем . Halteгj држач чарапа.

X3J IТCpe, халтерii ж мн . [грч . ми . hаltё геs , према h
1.

ист. мстглна ИЛII ка­

нападу, спречава противничкс напада че у и з ­

вођењу напада и изводи офанзивне акције у сопственом т иму ; помагач .

халф-линија, -ё ж сп . [енгл .

half-line]

у фуд­

балу или хо кеју предњи одбрамбени ред , по ­ моliни ред.

хаJlф-тајм, -а м [е нгл .

halftime] 1. а .

ПОJl ув р е­

м е, поло вина игре . б. одмор и змеђ у ј ед ног и другог полувремена .

2. ПОЛОВlIна

времена и со­

мена ' ђулад коју су скакаЧII у даљ у античкој

пходног за Довршење неког посла, за оства р е­

ГРЧI'ој ДРЖfl ЈЈ И У РУ Кiша како би ДО;< одскачу

ње нск е зам исли .

1367

хам

хам-пам ук

хам, -а м = ам, - а м [м ађ . hаП1] део коњске

не и др.

синоним за аме рички н а'I ИН брзо

3.

припремљене хране и начина живљења .

оп реме з а упрезање у кола .

хама, -ё ж [В . ханума] мајка , бака, свекрва .

хамбургираТlt, хамбургирiiм,

3. 11.

мн . ха м ­

хамада, -ё ж [ар . hаП1аdа] геогр . камените ви­

бургирају еврш. и нееврш . [према немачком гр а­

соравни у Сахари, које су оболеле и с којих ве­

ду Хамбургу] немилосрдно рушит и, срушити

тар раз носи песак и сав ситнији материјал.

до темеља (бомбардовањем из ваздуха) .

хамер, -а м [нем . НаП1П1ег чекић ; који је од

хамадријаде, -ё ж [грч . НаП1аdгуа dеs, према МИТО1l. У грчкој ми­

камена] врста белог тврдог папира за цртање

тологији шумске нимфе , живе и ум иру с дрве­

(нарочито техничких цртежа) или за и злагање

ћем.

цртежа , фотографија и сл .

haП1а заједно, dгys

drys дрво]

хамаза, -ё ж [ ар. h а П1аzа ] зб ирка староара-

хамет иц ё, хаметом в . аметицё, аметом .

бља нских епских јуначких песама .

хамефите, хамефита м ми. [грч . khaП1 аi на

хамајлија в . амајЛltја .

земљ и , в . -фит] вишеl'од ишње биљке кој е им ају

хамал = амал (в . )

подземно стабло, а надзем ни делови през и ­

хамјјм = амам (В . )

мљавају близу земље, прекривени снегом .

хамамеЛltС , -а м [Н1Iат. hаП1аП1еlis од '1''1.

ha-

хамзаб, -а м [х еб р . hаП1,

zab почетна слова

П1 а П1ёl'is мушмула] ук расно д рво у шум ама Се­

имена магарца и зебре] врста животиње доби­

верне Америке

и з поро­

јена укрштањем магарца и зеб р е.

д ице

листов и

(Hamamelis viгginiаnа) Hamamelidaceae, чији се кора и

хамијет, - а м [тур . h аП1iуеt од ар . hаП1iууа] ја­ ка воља за чињењем доб ри х дела , патриоти зам.

користе у медицини.

хамаМUlЈја , -ё м [тур . h ЗП1аП1С I , в . хамам ]

хамйтскй, - а , -о [према Хаму , другом сину Ное] који се односи н а Хамите.

уп равник у хамаму.

" -

језици

ha-

л ингв . у ста ријој Л ИНГВИСТИ'lкој литератури на­

П1аП1С lk , в . х а мам] етнол. купатило (у к у ћи), по­

з ив за берберске и кушитске језике, као и ста­

суда за купање у муслиманској кући.

роегипатски ; семито-хамитски језици .

хамамџ ик, -а м, мн. хамамџици [тур .

Хамас, - а м [ар . hаП1а s одважност , неустра­

хамлетизам, -зма м [према Шек спировом

шивост] пол . радикал на исламистичка органи­

јунаку Хамлету] неодлу чн ост, оклевање , с по ­

за ција на Блиском истоку (у Пал естини) , у су­

рост или неспособност да се одабере једна од

кобу с Израелом, а у опозицији према умерени­

две могућности ; хамлетовштина .

јем Ал Фатаху (В . ) .

хамлетовскй, -а , -о [према Ш експиров ом

хамахромија, -ё ж [гр" , h аша зајед но , в . -х ромија] техника истовремеНОI' штампања у неколико боја ; вишебојни табак.

јунаку Хамлету]

2.

1.

који се односи на Хамл ета.

који одлаже одлуке, који је кол ебљи в , н еод­

лучан .

"

хамлетовска д и лема ситуациј а у ко­

јој се тешко доноси одлука јер ис ход одлука

хамбар в . амбар. хамбаРltна , -ё ж [в . ха мбар] ист. великајама усе чен а у суво и мекано тло; од {у до

vr века

није безопасан .

хамли "рид. индекл . [тур . hаП111 од пере. hh аП1 СИ ров , незрео , ненаучен] који ниј е навика о да

служ ила је као складиште жита .

хамби р , -а м [тур. hеП1Ьег од пере . hеП1Ьег) ист.

ради, који дуже није радио ; невешт у р аду.

у Османском царству поворка животиња или

хам па , -ё ж [тур . вулг. hаП1ра , књиж . hеП1ра по ­

група људи (ратни заробљеници , робови) веза­

магач од п ере. hеП1ра , hеП1рау друг , колега ; са­ путник]

них конопцем или ланцима .

хамбургер, -а м [ енгл. hаП1Ьuгgе г од нем . hаП1-

burger,

према немачком граду Хамбургу]

сорта винове лозе и грожђа.

2. а.

1.

врста сланине.

1.

помоћник .

онај који помаже у раду; помагач ,

2.

помоћ .

3.

4.

чо­

xaM-I1амук, - а м [тур . hаП1раП1uk од п ере .

б . пржено млевено или сецкано месо у се нд ви­

hhаП1 сиров , в . памук]

чу од округлог пеци ва, уз салаlУ, сосеве , за чи -

фиг. удобност.

1368

за прега, спрега.

пор, ергела.

1.

фини п амук , вата .

2.

хаму р

хаплографија

хаму р, - а м [тур. квасац.

2.

hamur од ар . hhamiг квас] 1.

тесто .

хаму рлук, -а м , мн . хамурлуци [тур . h amuг­

luk, в .

хамур] одељење у пекари где се меси те­

ха н' , -а м [тур.

ване, о ријенталне градње ; каравансарај.

2.

го­

стион ица .• ханскй .

Риму,

пре Н.е .; фиг. упозорење због

247- 183.

ар .

ханиках, -а ха, мн . ханика си [тур. hanikah од hhaniqiih од пере . hhiingiih ] дервишки самостан

са интернатом где се држе верска предавања .

хансем, -а = хансом, -а м [према градитељу

хан 2 , -а м = кан, -а м [тур.

hang, vang

изрека настала у вр е ме кад је Ханибал пр ет ио

han од пере. hhan, hhiine кућа]

сврат иште и преноћиште за путнике и кара­

тат.

ante рог­

Ханибал је пред врат има , (опасност је ту) ;

предстојеће опасности .

сто и прави хлеб и пеци во .

1.

Хзнибал аlпе 110ртас [лат. НапјЬаl

tas]

han од пере . hhiin од

влада р] титула у з начењу : кнез,

кочије,

Е нглезу

1803- 1882)]

Хансому

(1.

А.

Hansom,

двоколице са кочијашевим седи­

штем по зад и и више седишта за путник е.

влада р , гос пода р .

ха нбслије, ханбелйјii ж мн. [ар . ма Ах мету ибн Хамбалу

(IX

Hanbali пре­

век)] присталице

хзнталаст, -а, - о [тур .

hantal од ар . hantal]

груб , н ез грапан .

шеријатске правне школе који су сматрали да

Ханука, -ё ж [ хеб р . ] јеврејски осмодневни

се у п раву могу упо"гребља вати аргументи ра­

праз ник , којим се слави устанак Макаб еја ца за

зума у оним ситуацијама где нема трад иције;

ук идање грчког бого служења и ослобођењ е ј е­

ханбалит и.

рус ал имског Храма ; према предању, осам да н а

хз нгар, -а м [ фр. hangaг] специјална наткри­ вена просто рија за смештај и чувањ е возила,

ханук ија, -ё ж [ хебр .

летилица , трамвајских кола , машина и сл .

хз ндбал, -а м [н ем .

Handball] руком ет . ХЗ lщбразлёта, -ё ж [нем. Hand рука, фр . Ьга­ celet нарукв ица] врста накита; наруквица ,

hanukkiih]

хандле р, -а м [н ем. Њiпdlег] онај који зарађу­

врејског празника Хануке; сваки да н пали се по једна свећа; менора .

хз ндремй, - ија м [не м. Handгe mi s] у ремиј у завршетак партије кад и грач открије свих

14

карата сложе них по правилима у ни зу од три

или ви ше (у боји или исте вредности) ; ханд , од­

једном, " и з руке " .

госпођа ,

спођица .

хаиuар, -ара м [тур . hanceг , hanyeг од а р . hhanga г и п ере. hhangeг] дут за кривље и нож .

хзос, -а м [грч .

kha os првобитна пр азнина ;

неомеђеност] зб рка , н е ред; да рмар.

ХЗlIЗ а, -ё ж [ " ем . Hansa] савез северноне­ мачких трго вачких

градова

ради

за штите

по­

словн их интереса крајем средњег века.

ха нзабунд, -а м

[ .. ем . Hansabund]

савез не­

мачких тргова ца , за натлиј а и индустријалаца

1909.

хаотичан, - чна , - ч но [В . хаос] з бркан , у н е­ р еду .

хапакс в . хапакслегомемиОII . хапакслегомеМНОII, -о на м ['"РЧ . ном ,

leg6menon речено] ли .. гв .

самолепљ иви фластер већег и л и мањег форма­

јавља само једном или ретко (код старих класи ­ ка) ; ха пакс; ха паксеиременон .

хапло- ['"РЧ .

та за ране.

ха llзеати, ханзеатii м мн . [н ем .

hapaks јед­

реч и л и израз ко ­

ји се у читавом корпусу текстова неког ј езика

ха llЗапласт, -а м [фабричко име прои звода]

2.

hiin, kiin]

жена , супруга .

хаНУМИllа и ханумица, -ё ж [В. ханума] го­

је на сит но ; препродавац , трговац .

основа н у Берлину

све ћњак са

девет кракова који се користи при прослави је­

ханума, -ё ж [тур . hашm од

гривна.

чланов и Ханзе.

гореле су свеће уљарице иако је уља било само за један дан; праз ник с ветла и свећа .

Hanseaten] 1.

становници триј у немачки х

слобод них "ха нза" градова (Бремена, Либека, Хамбурга) .

ха llЗсатскй, -а, -о [В . ханзеати] кој и се одно­ си на Ха нзу, којије у вез и са Ханзом (градови).

hapl60s

једноставан] као ," рви

део речи оз начава оно што се односи на ј едно (хайлолоzuја) или половина пара (хаЙЛоuдаf/).

хаплографија, -ё ж [В . хапло-, - графија] гре­ шка која настане у преписивању када се једн о од д ва иста или слична слова, слога или речи

слу чајно и зоста ви.

1369

хараниј а

хаплоза

хаплоза, -ё ж [грч . према В. хапло-, -оза]

haplosis упрошћавање, 1. филоз . одвајање душе од

харакири, -ија м (јап . ћага стомак,

kiri убод]

назив за ритуално самоубиство у Јап а ну уоби­

спољ ног света и свођење на сопствену сушти­

чајено код класе самураја (парање утробе водо­

ну.

равним резом) ; сепуку .

2. упрошћавање . хаплологија, -ё ж [В . хапло-, -логија] појед­

харам, -ама м [тур . ћагаm од ар . ћагаm]

носта вљен изговор, изостављање једног од два

брањена дела и поступци

сродна

грех, грех ота , проклетство .

гласа

или

гласовних

скупова

(морфофонологuја-морфонологuја.

-

у

речи

Танко сић

1. за­ 2.

према исламу.

харамбаша, -ё м [тур . ћагатј ba~ l , в. харами ­

Та нкоко си ћ, законоша-закононоша) .

ја , баша]

хаплоскоп, -а м [В . хапло-, -с коп] мед . ин­

вица, вођа хајдука.

1. ист.

а . старешина пан дура . б . п огла­

2.

вођа алкарских момак а.

3.

струме нт којим се испитује осећај додира и

фиг. а . женска особа, оштра на језику, енер­

притиска.

гична у наступима и поступцима прем а д р уго­

хапс, -а м [тур .

hapis од ар . ~abs] затвор, при ­

ме. б . онај који је безобзиран ; насил ник .

харамзада, -ё м и ж, ВОК . ха рам задо [тур. ћ а­

тво р , там ница .

хапсана, -ё ж [тур . hарisапе , од в. хапс , пере. ћћапе кућа] з атвор, притвор , ћуза, хапс.

хап­

+

гат

zade од ар . ћагаm , пере . -zade] 1. 2. хуља, разбојник, нит ков .

копиле, ба­

стард.

са нски.

харамија, -ё м [ту р . ћагатј

хапсанџија , -ё м [тур.

hapishaneci, в . хапса­

бама против Османлија) .

на] чувар з атвореника; тамни чар .

хапсити, - им нееврш . [В . хапс] л ишавати сло ­ боде, зат варати .

х аптак узв. [нем.

ник , злочинац , крадљ ивац.

habt Acht] команда у нека­

да шњој аустроугарској војсци: позор , мирно .

дура .

haptik6s] који се

харамнјскн, -а, -о [В . харамија] који се од­ харамити, харамим еврш . И нееврш . [ В. харам] проклети , ПРОКЈ1ињати .

харамосум УЗ В . [тур.

olsun

притисак, додир);

haramolsun од В. харам,

нека буде] нека је ПРОКЈ1ето!

харан, -рна, - рно [тур . аг из ар . ]

однос и н а осећај додира, којије у вез и са осећа­

јем додира (температура,

ист. старешин а пан­

носи на харамије.

осетљ ивости коже на додир, тактилне осећај е.

хаптичан, -чна , -чно [грч .

3.

фиг . онај који се понаша насилно ; гру­

бијан , наСИЈ1НИК, СИЈ1еџија .

хаптика, -ё ж, дат. И лок . хiштици [В . хапти­ чан] део психологије који испитује податке о

4.

] 1. зает. р азбој­ 2 . ист. војник (у бор ­

стит,добар , ваљан, моралан , вредан .

1. који је че­ 2. захвалан.

харан, -рна м [грч .

оп ипни , дод ирни.

хаптомета р , -тра м [В. хаптички, -метар] м ед.

хвалност , корист.

хараllга, -ё ж [фр . h а гапguе од лат.

ин струмент за мерење осетљивости на додир.

хаптотропизам , -зма м [ В. хаптички , -ТРО­

kharis зах в алност] 1. за­ 2. добро деЈ10, доброчин ство.

ист . свечани

harenga] 1.

говор одржан пре д скупом људи .

п еј. говор са много речи о неважној ствари .

физам] својство неких биљака (нпр. винова л о­

2.

за) да се на дод ир увијају ; тигмотропизам .

фи г. ватрени хушкачки говор, на го вара ње про­

хапше нiiк, -ика м (ж. хапшеница и хапше­ ница , -ё) [В . хапс] онај који је ухапшен , ухва­

хара, -ё ж [тур . ћаге од пере . ћага , ~aгe мер­ харабатија , -ё = арабатија, -ё ж. [тур . ћага­

1. онај

који се одао пићу

и зато је за пуштен ; бекрија, расипник , боем.

2.

у персијској поезији стара крчма где се оку­ пљај у слободоумни песници .

3.

стара , запу ­

штена кућа ; руин а , развал ина, рушевина .

1370

хараllгер, -ера м [фр .

haranguer, В . харанга] 1. 2. онај који хар ан гира ;

хушкач, подбадач .

хараllгИрати,харангйрам , 3 .л.мн. харангИ­

мер] врста свилене тканине.

мн. ћћага ЬаЩ

тив кога, подстрекивање, подбадање .

говорник пред ГОМИЈ10М.

ћен; ухап шеник .

bati од ар .

3.

рају еврш . И неев рш . [фр .

haranguer,

В . харан га]

ист. држати свечан говор пред скупом људи.

1. 2.

пеј . спровести/спроводити харангу; подбадати, хушкати , на го варати , туткати.

хараниј а, -ё ж [тур. hагаш]

1.

велики котао

од бакра. 2. велика посуда за кување .

х арар

хариl,IИТИ

х арар, -ара арар, -ара м [тур.

harar од ар . gira-

га] џа к од кострети.

харекали ПРИД. индекл . [тур.

ke

х арарет, -а арарет, -а м [тур.

hararet од ар. ha-

критичке знакове.

харем и харем, -а м [тур .

гага] гроз ница , врућица; жеља, чежња, пожуда,

забрањен простор]

похле па.

харати, -ам несврш . [в . харач] краст и, отимати.

2.

1. пљачкати,

наносити штету , сатирати,

пусто шити.

х ара ч, - ача м [тур. harty од ар . hharg) 1. ист. главарина (порез који су сваке године плаћали нему сл имани у бившој Турској).

пеј . издата к,

2.

троша к .

х арачити, харачим несврш . [В. хара ч] пљат и харач, узимати порез.

2.

1. ску ­

фиг . отимати,

рач; по ре з ник .

х арба, - ё ж [тур .

harbe од ар. harbii] кратко ко­

пље .

harbi]

harem од а р . haram

ограђено двориште у џа­

2.

а. женски део куће у

коме је строго забрањен приступ мушкарцима .

б . заједнички назив за жене у муслиманској ку­ ћи (супруге, љубавнице, робиње , послуга). назив за више љубавни ца једног мушкарца .

3. •

харемскй и харемскЙ . харемлук, -а м , МН. харемлуци [тур . од в . харем]

1.

харем .

2.

haremlik,

ограђено двориште џа­

мије.

Харибда, -ё В . СцИла. харизма, -ё [грч .

kharisma милосни дар] 1. у

теологији : божански дар, надахнуће; моћ сте ­ чена божјом милошћу (видовњаштво , моћ ко­ муникације са свецима).

2.

моћ привлачења и

управљања другима.

ха рбија, - ё арбија, -ё ж [тур . Ьа,

1.

мији, делом и гробље.

пљач к ат и , сатирати , ПУСТОШИТИ.

х арачлија, -ё м [в . харач] онај који узима ха­

harekeli од hare-

од ар . ~araka] арапско писмо које има дија­

harbi од ар . har-

шипка којом се набија пушка (креме­

њача) одо здо .

ха рдвер , -а м [енгл .

hardware] рач . фи з ички

харизматскй, -а, -о [в . харизма] који има божански дар ; моћ управљања над другима.

харијан, -а м [инд .

hariyana Харијев (8и ­

шнин) човек] божје дете , назив којимје Ма х ат­

делов и компјутерског система , укључујући све

ма Ганди назвао припаднике најсиромашнијих

спољ н е у ређај е (писач, модем, миш , тастатура

слојева у Индији .

и сл.) .

харијеитизам, -зма м [грч .

х ардверскй, -а, -о [в . хардвер] који се од но­ си на хардвер

1. ...

хардверска компатибил ­

изразом; шала.

но ст р ач . подразумева уређаје који се могу уза­

хаРltкири

јамно прикључивати без преправки з а прилаго­ ђавање; хардверска провера аутоматска про ­ вера коју обавља сам компјутер да се установе евенту алне

унутрашње

погрешке;

-

квар ;

-

кључ посебан уређај који осигурава компју­ терск и с истем од неовлашћене употребе .

ха рдкор, - а м [енгл.

hard соге] 1. порнограф­

ски фил м у којем је полни однос детаљно и екс­ плицитно приказан.

2. бучна рок-музика убрза­

ног ри тма (с и з вођењем на синтесајзеру); уп .

ха рд рок . ха рдов, -ова ардов, -о ва м [мађ .

kharis благост;

захвалност] означавање нечег рђавог благим

.. епр . в . харакИри.

харйнга, -ё, дат. и ПОК . харинги [нем . ЗООЛ . морска риба це

(Clup ea harengus) кошљориба (Clupeidae); слеђ.

харингада, -ё [в . харинг] филет од харинге .

харйр, -ира м [тур.

harir свила] свилено плат­

но ; памучно платно проткано СВИЛОМ.

харистија В . еухарИстија.

харистикои, -она м [грч .

kharis благост; за­

хвалност] дар з а дар , уздарје .

харитине, харитина ж ми . [грч .

hord6] буре,

бачва.

ха рд рок, -а м [енгл . hard-rock] МУЗ. један од најпостојанијих жанрова у муз ици настао кра­

Hering]

и з пород и­

Kharites]

грчке богиње љупкости и милости које улеп ­ шавају живот човеку; код Римљана

хариl,IИТИ, хариџита м

MII .

[ар .

-

грациј е.

hharigiyya]

најстарија секта у исламу којаје признавала са­

јем шездесетих година ХХ века, на основама

мо двојицу калифа после Мухамеда; пропов е­

блуз- рока и психоделије .

дају строго поштовање Мухамедових нач ел а и

1371

харлекйн

хармоника

да калиф може постати сваки правоверан му­

з ичку пратњу једној мелод ији.

сл иман .

склад ; ускладити. б. мирити , уједињав ати .

харлекйн, -и на м [фр . аг1еquiп од итал. аг1ес­

хармонија, -ё ж [грч .

2. а .

довод и ти у

harmon(a] 1. склад де­ 2. муз. а. склад­

chino ] 1. поз ор . тип шаљивог јунака из итали­ ја н с ке commedia dell'arte , лукав и домишљат слуга-с плеткарош; превртљивац , врдалама . 2.

лова једне целине; усклађеност.

фиг. а . л акрд ијаш , спадало . б . човек лабилног

тура музичког дела .

кар а кте ра , опортун ист . & харлекинов и харле­

д арање (живети у

кйнскй .

ми л ација самогласника у граматички м н астав­

харлекиюiда, -ё [фр . кин ]

1. л акрд ија ,

ar1equinade од в . арле­ комедија , шала . 2. фиг. сплет­

но звучање истовремени х тонова ; бла гогласје, благозвучност . б. вертикална акордска струк­

3. слога, сложност, поду­ -). & вокалска - л ингв. аси ­

цима према с амо гл а сницима корен а ( н п р . у

уралским и туркијским јез ицима) ;

-

сфера ист .

фил оз. скл ад ни тонови који настају кружењем

ка р е њ е.

харлёмскй 1, -а , -о [енгл . Наг1еm] од носи на Харлем.

кој и се

1.

фиг. који је маргинализо­

2.

небеских тела око небеске ватре, н е ч ујн и за људско ухо .

хармонйјскй - а, - о [В. хармонија] & хармо­

ван, с иромашан.

харлёмскй 2 , - а ,

о [према '{увеној аме­

-

нијска анализа муз. анализа неке композ и циј е

ри чкој кошаркашкој егзибиционој екипи Наг-

с хармонијског становишта ; хармонијска ср е­

1 еm

дина мат. број чија ј е реципшрочн а вред н ост

G10betrotters]

у кошарци : који је одличан ,

изва нредан , НБА-овски .

аритметичка сред ина реципрочних

харли и харЩI прид. инде кл . [тур . аг11 од а р . ' аг стид]

1.

који је лепо васпитан .

вред ан; радан , вољан , честит .

2.

фиг. који ј е

3. љутит,

срдит,

ar1lk,

в . харли] вред ност,

ваља ност, честитост; срдитост, набуситост, си­ лов ито с т.

харм ан, -а м = арман, -а м [тур .

harman

од

пере . hhiПТ1еп] гумно.

харманџија, -ё м = армаltЏија, -ё м [тур .

har-

mа П С I , в. х арм ан] онај који рад и на квашењу ду­ вана.

харматан, - ана м [ е l"З.

harmata] суви

и топли

вета р у приморју Гвинејског з алива (за пад на Аф р и к а) који дува од новембр а до м а рта.

хармица , -ё ж [ мађ . р ин а ,

ми тарина

harmina

која

тридесет]

износи

ца ­

1.

трид есети

део

в р ед н ост и робе код увоза и извоз а; тридесети­

ца.

м есто где се наплаћује царина ; царинар­

2.

н иц а, митарница.

хармонизам, -зма м [В . х армоничан] екон. усклађ е ност

односа

и

деловања

сто и у л ога неког акорд а у оквиру тон алитета

(укључујући ту и од нос према други м акодри ­ ма) ; харминијски ред м ат. ред у ком е ј е сваки

набус ит, силовит.

харлук, -а м [тур .

вр ед н ости

датих бројева ; хармонијске функције муз . ме­

владајућих

снага.

'{лан јед нак х армонијског сред ини д ва суседна '{лана

(1 + 1/2 + 1/3 + ... );

харминијски симбо­

ли муз. У савременој музици знак колјим се бе­ лежи хармонијска пратња мелодиј е.

хармонијум, -а и хармонйј, -ија м [лат. mопјиm, према грч.

harm6nios

har-

складан] ин стру­

мент са д иркама сличан оргуљама , з ву к н астаје треперењем метал нихјез ичака које п о кр ећ е ва­ здушна струја и з мех а ; свирач пуни м ех в азду­ хом окрет а њем педала.

хармоника, - ё ж, дат. И лок. хармоници [ нем .

Harmonika од лат. harmonicus 1. и ст. назив з а инструменте

склад ан , сложан] код који х се тон

прои з вод ио трљањем њихове површин е (еуфо­ нијум , гласхармоника) .

2.

инструмен т с д ир ка­

ма и сл . сл ичан оргуљама ; з вук настај е трепе­ рењем металнихјез ичака под ваздушном стру­ јом која долази и з м еха што се растеж е.

3.

пр ед­

мет или воз ило које у себи има покретни део налик на хармоник у (врата , трамвај , аутобус) .

хармонизација, -ё ж [В . хармонијски]

1.

& ручltа

-

инструмент који с вирач држ и у ру­

ком п о нова ње муз ичке пратње уз ј ед ну мелоди ­

кама, растеже мех и пребире прстима по ди р ка­

ју.

ма ; десном руком с е свира мел од ија, а левом

2.

с ама обрада мелод ија с пратњом .

хаРМ(lIlItзовати, -зујём еврш . и нее врш . [н ем. hа ПТ10 пisiегеп , в . хармонија]

1372

1.

м уз. дат и му-

пратња , "басови" .

2.

фиг . пресавијен и л и н або­

ран пред мет попут меха н а хармоници ( в рата ,

хар моникаш

харфа

хармост, -а м [грч . harmost~s] управник, за­

вертикал ни спој двају трамвајских кола , ауто­ буса и сл.).

3.

фиг. растегљив предмет . YClla -

поведник, владар.

правоугаона дугуљаста кутијица с низом ме­

талн их језичака који при дувању трепере и

харнадла, -ё ж, ген . мн. харнадлй [н ем.

nadel]

производе жељене тоно в е.

харности, -о ж [В . харан] захвалност .

ха рмоникаш, -а ша м (ж . хармоникашица, -ё) [В . хармоника] онај који сви ра на хармоници.

ха рмоникашкй, -а, -о [В . хармоника , хар­

Харон, -6на м [грч . Кharon] митол . лађар који превози душе умрлих преко р еке Ахеронт у подземни свет.

моника ш] који се односи на хармоникаша и хармонику . Ј. -

оркестар оркестар састављен

само од хармоника.

ха рмоникорд, -а м [н ем. Наrmопiсhогd] вр­ ста кла вира с усправно постављеним металним жицама.

хармо нйрам ,

3.

-н ишём Л.

мн.

и

хармонирају сврш .

И

ха рмонист(а), -ё м, мн. хармонисти [В . хар­ монија] уметник који у својим делима изража­ ва харм онију .

ха рмонисти в . хармонИти . хармонити, хармонита м, мн . од. хармонйт, који су се залагали за живот у заједн ици , без­ брачност и и свеопштој хармонији.

Harpyiai, према

грабити] зла , брза, крилата чудови­

харпсихорд, -а м , ген. мн . хiшсихорда [грч .

harpazein

грабити , сhогdё жица] врста извиј е­

ног клавира (код Енглеза).

харпун, -уна м [нем.

1.

Harpune од хол. harpoen]

шиљак у облику стрелице, који се причвр ­

шћује на стрелу подводне пушке или н а ости . или копље

са гвозденим

(1,20- 1,50 m)

рибе и китове; ости .

харпунажа, -ё ж

[8.

харпун] ловљење ри бе

оствама.

харпунар, -ара и харпунёр, - ера м [В . хар­

Harmonieflote]

инструме нт делом сличан хармоници, а делом

хармо нијуму.

пун] онај који хвата рибе харпуном; специјали ­ ста у гађању харпуном .

харпунирати, харпунйрам ,

х армоничан, -ч на, -ч но [В. хармонија]

1. ко ­

ји се одли кује слогом, п оверењем и сагласјем; којем су делови добро усклађени

који је лепе мелодије; милозвучан ,

благоз вучан (-музика) . Ј. хармонични низ низ чланова чије реципрочне вредности чине арит­

метичку прогресију ; хармонично треперење физ. најјед ноставнији вид периодичног крета­ ња, има фреквенцију која не зависи од ампли­

3.

Л. мн . харпу­

нирају сврш. и несврш . [В . харпун] погодити /по ­ гађати харпуном . харто- в . карто-.

харун, -а м [тур. hапп од ар . ~аriiп] непоко­ ран , силовит.

харунлук, -а м, мн . харунлуци [тур . hаппllk , в . харун] непокорност,СИЛОВИТОСТ .

харуспекс, -а м [лат.

haruspex]

код Етру раца

и Римљана, свештеник или врач који прориче

туде титрања.

ха рмоничело, -а с [итал.

Молијерове лажов.

шиљком на врху ; користи се у лову на крупне

-ита) [В. хармо нија] припадници секте у САД

(-склоп).

Харпије, Харпйја ж , мн . [грч .

harpazein

2. мотка

ха рмонифлаута, -ё ж [нем.

1. главни л ик 2. фиг. тврдица,

грабљивости и пакости .

слагат и се, бити у пријатељским односима .

2. 3.

комедије Тврдица.

хармонирати,

несврш. [В. хармон ија] бити сагласа н са н еким,

складан.

Харпагон, -она м [према јунаку Молијерове комедије Тврдица]

шта са телом птице и главом , симбол незаси те

хармонирати в . хармОнисати. ха рмонисати,

Haar-

укосница (игла за косу), шнала .

harmonicello]

жича­

ни инстру мент у облику извијеног клавира и са тоном сличним тону хармонике .

ха рмонограм, -а м [В . хармоничан, -грам]

будућност гледајући у утробу (нарочито јетру) жртвоване животиње .

харф, -а м [тур .

harf од

ар. ~arf] слово.

харфа, -ё ж, ген . мн . харфа и харфй [н ем.

Har-

екон. графикон који обезбеђује оптимално ис­

[е] жичани музички инструмент, троугластог

кориш ћавање радне снаге и материјала.

облика , са

30-40

жица различите дужине .

1373

хар фист(а)

хатихамаiУ н

ха рфист(а), -ё М , мн. харфисти (ж . харфист­ КИlЬа, -ё) [в . харфа] онај ко свира на харфи.

харч, -а = харач, -рча М [тур. hary од ар .

hharg] 1. трошак, издатак . 2. материјал од чега harcll од в . харач] ста­

ринска пушка великог калибра , код које је ве­ л ики утрошак барута и олова .

[в . харч] О кад се харчи, нек се харчи ти новац, непромишљено трошити.

1. расипа­ 2. кад се већ

увел ико троши , треба тако и наставити .

ха рчлија , -ё М [в . харач] онај који непроми­ ха рчљив, -а, -о [в . харач] онај ко је склон

хас, хаса, мн . хасови [тур .

has од ар. hhii~~] 1.

нарочит,посебан,одабран . 2 . оригиналан , пра­ припада султану , султански .

hased од ар . hasad] завист, за­

хасе liије, хасећија М МН . [в . асаки] ист. ода­ брани део војске на служби у двору у време

хас "д и, хасидii М МН . , јд . хасид, ген . хасида побожан (човек)]

1. Јевреји

који од

ЈУ до Ј века пре нове ере нису пали под утицај грчк е културе, него су се придржавали јевреј­ с ких закона .

2.

присталице хасидизма, приста­

л иц е хаси д истичког покрета .

hastalanmak] разболети се, оболети , онемоћ ати . хасталук, -а м , МН . хасталуци [тур. hastallk, в . хаста] болест, немоћ.

hastane, hastahane, в .

ха­

ста, хан] болница.

хасул, -а М [тур.

hiiSl1 од ар . ryii~i1] укусан , до­

хасулат, - ата м [тур .

hasiliit од ар . hii~i1iit] пр и ­

ход, доходак , примање .

ј ал ни покрет међу Јеврејима , некада раширен у

П ољс кој, Литванији и Украјини, данас у Изра­ ел у и САД , настао у ХVIП веку ; припадници

сла ве Бога кроз песму, игру и весеље .

хасилук, -а м, мн. хасилуци [тур. iisi1ik, в. ха­ с ит и се] дрскост, охолост , надменост.

ха сити се, хасим се несврш . [тур .

iisi од ар. 'iis"i

с илник] бити дрзак, надмен, охол .

hust1er

ним преварама.

ха сна, -ё ж [тур . hаsпа од ар .

haslm од ар . ryч"im , ha~m ] су­

парник, противник, д р уга страна у парници.

хасура, -ё ж = асура, -ё ж [тур . haSIГ од ар .

rya-

~"ir] простирка исткан а од ро гозине .

хасурџија, -ё М = асурџија, -ё М [тур .

has lrcl,

в . хасура] онај који прави или продај е хасу ре .

[тур .

пис.

коњ, нарочито јахаћи.

2.

hat

од а р . ~аЩ

1.

пи с мо , руко ­

владарска исправа , нарочито сул тан ова .

хата, -ё ж [рус . хата] малоруска сеоска кућ а .

hatlr од ар . hhatir пам ет; п ам ­ 1. мисао, памћење , сећање . 2. жуд њ а, љу­ бав, жеља. 3. пристрасност. хатйб, -"ба М [тур. hatib од ар . hhatlb] и слам­ ћење]

ски проповедник који проповеда у џамији п ет­

имам .

хатихамајун, -а М [тур .

ryaq ryasana]

at]

хат 2 , -а М [тур .

ком и на Бајрам , у мањим џамијама замењује га

муваџија] муваџи­

ја, му ватор ; онај ко се пробија кроз живот сит­

профит, добит.

ме ри .

хатар, -а М [тур .

хас ија, -ё ж в. асија = аси.

хасле р , -а М [енгл .

нешто са неким циљем, чинити у одређен ој на­

хат 1 , хiпа м, мн . хатови = ат, ата , МН . атови

хас и дизам, -зма М [в. хасиди] верско-соци ­

1374

hasta] копље (у старом Р иму) .

хасум, -а М [тур .

Османског царства, гарда .

hiis"idh

хаста, -ё ж [лат.

хасулити, -им несврш . [в . хасул] припр ем ати

в и дљивост.

[хебр .

жња , жудња .

бро припремљен.

has стомак] ј ело, храна.

хасед, -а М [тур .

hasret од ар . ryasra] 1. жа­ 2. че­

лост, туговање за нечим пропуштеним.

хастахана, -ё ж [тур .

ха рчеlЬУ, раси пан.

хас, -а М [мађ.

хасновитост, -ости ж [в . хасна] особин а не­ кога ко је хасновит, корисност.

хасталенисати се, -ленишё м се с врш . [тур .

шљено троши, расипник

3. који

хасновит, -а М [в . хасна] који користи, п ома­

хасрет, -а М [тур .

ха рчити, -им (боље него арчити, -им) несврш .

в и.

1. окористити се , стећи корист или добит. 2. зарадити, заслужити . 3. помоћи , корист ити . же, који је од помоћи.

се нешто сп равља (нпр. ј ело).

ха рчалија, -ё ж [тур .

хаснити (се), -им (се) сврш . И несврш . [в . ха­ сна]

корист,

писмо, рукопис , перс.

hattlhtimayun од а р . humayUn с ретни , уз­

вишени, честити] султанова свечана по веља , ферман .

хаџија

х атишерй ф

хаустус, -а м [лат.

х атишерйф, -и фа и хатишериф, -а м [тур. l~erif од ар . ~a~ писмо, рукопис,

hatt siirif часни, узви­

шен и , племенити] својеручна наредба турског

cYJrraHa

која мора да се изврши без одлагања.

х атма, - е ж [ЈУр . так, крај) на.

2.

1. једно

hatim

од ар.

hhatma

хаусшуе, -уа ж мн . [нем .

сврше­

3.

хафаф, -афа м [ЈУр . hаffаfод ар .

hhaffat] трго ­

вац обућом , онај који продаје обућу .

ха ф-блад, -а м [е н гл. half-bIооd] полукрвни

х атор, -а м [в. хатар]

1.

трећи месец египат­

коњ, полукрвно грло .

2. Хатор, староегипатска богиња

љубави и радости, приказана са главом краве .

х ауба, -е ж [нем . НаиЬе]

а . поклопац испод

1.

хафиз, -а м [ЈУр . дар човек, учењак .

2. дебело

постављена кожна капа

за за шт иту главе од повреда .

х аубица, - е ж [нем .

hafiy од ар. ~afi~] 1. учен , му­ 2. код муслимана, онај који

зна цео Куран напамет .

којег се налази мотор аутомобила . б. направа за суше ње косе .

Hausschuhe] кућн а

зепа .

крај, с вршетак.

ског календара .

црпење ; гутљај)

обућа, лака обућа која се носи по кући , папуча,

читање (учење) целог Кура­

молитва после читања целог Курана .

haustus

лек који треба попити одједном.

хафија, -е ж [ЈУр .

од ар .

hafiye

од чеш .

х а убички, -а, -о [в . хаубица] који припада хаубици, који се односи на хаубицу .

хафијум, - а и ха фйј , - ија м [нлат.

houbni-

циље ва и з а заклона и за уништавање препрека.

..

hafnium,

према Наfnја Копенхаген] хемијски елемен т , атомски број

72, симбол Hf, редак

метал, кори ­

сти се за производњу влакана у сијалицама .

хафйф, -ифа м [ЈУр .

хау­

hafif од ар . hhafit] 1. оно 2. онај ко је слаба­

бичка бате рија вој . артиљеријска јединица са­

што је лако или безначајно .

ставље н а од хаубица .

чак , нежан .

hawg

бити

њушкало .

Haubitze

се] краткоцевни топ средњег домета за гађање

ха у г уз в . [ амер . енгл .

hafiyya

сакривен , бити непознат] тајни агент, шпијун,

хафтајм, -а м [енг .

од егз . ] рекао сам! ,

Halftime] 1. полувреме , 2. одмор између прв е и

израз у говору северноамеричких Индијанаца

половина утакмице .

којим се оз начава даје излагање завршено.

друге половине утакмице, пауза између два по­

х аузер, -а м [в . хаузирати] онај који хаузира,

лув р емена.

хахам, -а м [ хе6р .

продаје робу по кућама, покућар.

х аузират и , хау зи ра м , несврш . [н ем.

3. л . мн . хаузи рају hausieren ] продавати робу по кућа­

ма, од врата до врата, покућарити, кућарити .

хаузмајсто р , -а м [нем.

Hausmeister]

х ауптман, -а м [н ем .

Hauptmann]

војни чин ,

х аупттр ефер , -а м [нем.

Haupttreffer]

пре ми­

ја, гла вни згодитак.

језик, спада у групу афразијских (хамитских)

језика, рас прострањен у северној и североис­ точној А фрици .

х аусклајд, -а м [нем .

Hauskleid]

кућна хаљи­

на, најч е шће женска.

жној Америци , велико имање, обично за гајење стоке (у Северној Амернцн ранч , фарма) .

главна кућа на таквом имању .

3. раскошна

2.

кућа

ван града окружена великим имањем, вила , ви ­

хаџ, хiща м [ЈУр .

hac

од ар .

hagg)

код мусл и­

мана, ходочашће у Меку.

хаџи в . хаџија . хаџ ија , -е м = ха џи индекс (уз властито име : хаџи Тома, хаџи Ђера) [ЈУр .

hacl

од ар . ~agg]

1. а .

код муслимана , онај ко је ишао на ходочашће ,

х аусрок, - а м [нем.

Hausrock]

кућни огртач,

најче шћ е мушки.

ћу, кол ски улаз .

h6her од ствнем . hahaere] 1. 2. скитница, мангуп. хацијенда, -е и хасиј енда, -е ж [шп. hacienda лат. facienda које треба направити] 1. у Ј у­

кендица.

х а уса, -е ж [према народу Хауса] афрички

хаустор, - а м [н е м .

хахар, -а м [мађ .

од

капета н .

код сефард­

силеџија, насилник.

пази ку­

ћа, настојник , домар .

haham мудрац]

ских Јевреја мудар човек , најчешће рабин .

ходочастио у Меку . б . код хришћана , онај ко је ишао на ходочашће , ходочастио у Јерусалим .

Haustor]

главни улаз у ку­

2. жарг .

важна особа или онај ко се прави важан ,

фаца .

1375

хаџилук

хегелијанство

хаџилук, -а м, мн. хаџилуци [тур .

haclllk,

в.

Хеба, -е ж [,>,Ч . НеЬё]

1. код

старих Грка бо­

хаџи ] ходо чашће, путовање на свето место у

гиња младости (код Римљана Јувен тус), слу­

складу са верским прописима .

жилаје богове пићем пре доласка Ганимеда на

хаша! УЗВ. [тур . Ы~a] Никако!, Боже сачувај!,

Олимп.

2.

астероид откривен

1847. hebdomada-

хебдомадалан, -л на, -лно [л ат.

Не дао Бог!

хаша, -е ж [тур. hii~a од ар. ~asa] украшен 110кривач од чоје или вуне који се ставља коњу преко сапи и седла.

lis,

према В . хебдомаде] седмични, недељни .

хебдомаде, хебдомада ж мн. [грч .

hebdomas]

период од седам дана, седмица.

хашарија, -е ж [тур . hа~ап од ар . ~asr] сташан , враголаст (о човеку).

2.

1.

не­

немиран , рази­

гран, непослушан (о коњу).

хебетирати, хеб1:тирам,3 . л. мн . хебетир~у С8РШ . И несврш . [л ат.

заглупити , заглу­

hebetare]

пљивати, отупити, затупити.

хашаријаст, -а, -о [В. хашарија] враголаст,

хебетудност, -ости ж [лат.

hebetudo]

отуп е­

лост, равнодушност, летаргија.

немиран, непослушан .

хашарилук, -а м, МН . хашарилуци [тур .

ha-

хебефренија, -е ж [,>,Ч . Ы~bё младост, В. -фре­

~апl lk , в . хашарија] несташност , непослушнот,

нија] облик шизофреније, младалачко лудил о,

непокорност .

обично се јавља између

хашати, -ам несврш . [В. хаша] порицати, од­ рицати, не признавати , негирати нешто .

хашё, -1:а м [фр .

hache]

ik6s

кулин . јело од динста­

ног млевеног меса са луком и зачинима, наро­ чито пеци во са таквим пуњењем .

хашиш, -а м [тур. ha~i~ од ар .

ва] опојна дрога која се добија из цвета индиј­ ске конопље

(Canabis saliva).

хашлук, -а м, мн . хашлуци [тур .

harcllk, в.

ха­

основних потреба, издатак.

хван, -а м [корејски] новчанајединица у Ју­

100 шона . heautii самог

хеаутогнозија, -е ж [,>,Ч.

себе,

в . -гнозија] спознавање себе, самоспознаја.

хеаутономија, -е ж [грч .

heautii самог себе, в.

-но мија] самостално доношење закона, теза ко­ ју је формулисао Протагора: човекје мера свих ствари, човек сам себи поставља зако не. супр .

хеаутонтиморумён, -е на м [л ат. Неаutопti­ који

особа

која

MII .

се

хебрilИСТИ [В . хебраи ­ бави

хебраистиком ,

стручњак за хебраистику.

хебраистика, -е ж [В . хебраизам] проучава­ туре јеврејског народа.

хебреизам в . хебраИзам . хебреист(а)

8.

хебраист(а).

хебреистика в . хебраИстика . хебрёјскй, -а, -о [л ат.

.braik6s

HebraicLls

од грЧ. Н е­

хебрејски] који се односи на Хебреје,

који припада Хебрејима.

хевзеџија, -е м [тур .

eczac

1

од ар.

'iigza' ле ко­

ви] онај који прави лекове и продаје их, апотекар .

хеви метал, -ала м [енгл .

heavy metal]

један

од најдуговечнијих облика рок музике, одли­

хетерономија (8.).

heautii самог себе, aumenos кажњава, timor мржња] онај ко мучи самог

morumenos

хебраист(а), - е м,

ње хебрејског језика и књижевности , као и кул­

рач] нов а ц који се троши за задовољавање

жној Кореји, састоји се од

хебрејски] хебрејска реч или изр аз који се

користи у неком другом језику. зам]

hhaSiS сува тра­

16. и 30. године живота. Hebraicus, '>'Ч. НеЬга­

хебраизам, -зма м [лат.

од '>'Ч.

кују га гитарски рифови , јака ритам секциј а и моћно озвучење.

хегбе, -ета с = егбе, -ета с [тур .

heybe

од ар.

себе , ко се и зједа или наноси себи физички бол

'ауЬа] две спојене торбе које се носе на рам ену

(нпр . самобичевањем), самомучитељ.

или пребацују преко седла, бисаге.

хеаутонтиморуменија, -е ж [В . хеаутонти­ морумен ] мучење самог себе, самомучење.

хеаутоскопија, -е ж [,>,Ч .

heautii

самог себе,

хегелијанизам, -зма м = хегелијанство, -а с [према немачком филозофу Ф . Хегелу] филозо ­ фија Фридриха Хегела (177~1831) и његових

В. -с копија] патолошка појава код које боле­

следбеника, у основи је панлогизам , схватање

с ник посматра самог себе као непознату, стра­

да су мишљење и постојање (биће) истоветни .

ну особу.

1376

хегелијанство = хегелијанизам (В . )

хе ир ос п :iЗМ У С

х е гел овац

хегел ова ц, - вца м [према н ем ачком фи л озофу Ф . Хегелу] п ри стал ица Хегелове филозофиј е.

ш ању (же шћ е се критик уј е а ко је крити ча р л ичн о уме ш а н у дога ђ ај ).

Хезболах , -а м [ ар .

хеге МОIf , -о н а м [ грч. hёgеm 6п вођ а] о н ај који в р ш и х егемо ни стичку власт , који им а моћ у

х еге МОIfЈtЗам , -зма м [ В . хеге м о ниј а, - изам ] хе ге монија .

до ктрин а хе ге мониј е , тежња

2.

за п ре вл аш ћу и ли пр е власт ј ед н е н а ције и л и

в р хо вно заповед ништво ] во ђ ење , во ђ ст в о ,

п ре власт , н ад моћ , н а р о чи то једне државе и л и дру шт в е ног сл оја н ад др уг им а .

хе ге МОНИКО II , -о н а м [ грч . h еgе m опik6п ] к од стоика , најв иш а ду ш е вн а си ла са сед иште м у

срцу, а к ојај е изво р м и сли , хте њ а и предста в а .

-ё м [В . хегемон ] о н ај ко

,

спро вод и хегемо ниј у , при стал ица хеге м о ниј е.

х ед ија , -ё ж [ту р .

од а р.

hadiyya]

п о­

х ед ин г, - а м , ми . хед ин з и [ е н гл .

headin g]

ра ч .

hediye

клон , д ар .

Бл и ско м и стоку .

у го в о ру , му ца ње .

те кст н а в р ху стр а ниц е , з агл авље .

2.

haes itati o] 1. за пи њ а њ е

н еодлу чн ост, устеза ње,

к олеба ње .

хезихаспt , хези хзстз м м н . [грч . hёsу kh аstеs, пре м а ћ ёsу kh аzе iп ћ утат и , мир оват и] при пад­ ни ц и ми стичн е секте м е ђ у православ ни м мо н а ­

с и м а на С ветој го ри ( ХУI в ек) ; пр о в од и л и су

живот У н е прек и д н ој мол и тв и и миро в а њ у .

хеи с и.щекл . [х ебр . hei] 1. п ето сло в о ј е вр еј ­ с к ог пи с м а .

2. у ј ев реј ско м б р ојч а н о м с и сте му , 5. хе И ЈЈзлгија, - ё ж [илат. cheil algia од гр ч . khei-

з н ак з а б р ој

10s

ус н а , в . -алгиј а ] мед. бол у ус н ама.

хе II ЛЈIТИ С , -а м [ гр ч .

kheilos

ус н а ,

8.

- ити с]

у п ала , з а п аље њ е уса н а.

х еД ИПЗПlја, - ё ж [ грч . h ёdураth е i а од hё d is угода н , п р иј ата н , слада к , в. - п ат иј а] ужива њ а, удоб н ости , сласт и .

п а ртиј а,

пир ући се и зр аел ск ој инв аз ион ој п ол и т ици на

хезита циј а , -ё ж [ лат.

х еге монија и хегем(ншја, -ё ж [грч . h ёgе m о­

хе ге м (ншст( а )

hezb)

у ју ж ном Ли б ан у , где у гла вн о м и делуј е , оду­

дру штвеног слој а н ад дру гим а.

nia

(д иј ал .

lli zb

Б ог = Б ожј а партиј а] п ол . ј ед н а од пр от и в­

и з р аелс ки х исламс ки х ор гани за циј а, ос н о в ан а

име јед ног п о вла шћ е ног дру штв е н ог сл ој а .

1.

AlIal1

1.

осећ ај

2. п редан ост

хеилока Р Цltll ОМ, -ома м [ грч .

при ­

јатном и рас к о шн ом ж ив оту, сладостр ас н ост.

хедон ал, -ал а м [грч . khёdопе задовољство,

kheilos ус н а,

8.

ка рцин о м] зло ћуд ни ту м о р уса на , р ак усана .

хеll ЈЈО I lJIзстика , -ё ж, дат. и лок . хе и ло п л з­ стиц и ['l'ч .

khellos

ус н а , 8 . п ласти ка] х ирурш к и

захват који м се ис п р а вља хе и л о с х и за , р асце­

пријатност] не ш кодљ и во усп ављујуће средство.

п ље н а , з ечиј а ус н а .

хедо ни з ам , -з м а м [грч . kh ёdопе задо вољ­ ство , пријат н ост] 1. фи л оз оф с к о-ети чк и пра ­

гh ёgпУл а i ки датиј крв а р е њ е уса н а .

хе И JlораПtја,

вац који с мисао жи вота и п остој а њ а тр аж и у

-ё

ж

[грч .

хе llЛосхи з а , -ё ж [ гр ч .

ус н а ,

kheilos

kheilos

ус н а ,

skhisis

ц е пањ е ] уро ђ е н а деф орм а циј а к од кој е ј е гор­

чулн им и д ухов ни м у жи ва њим а .

хеДО lfија , -ё ж [грч . kh ёdопе задовољство ,

њ а ус н а р ас це п ље на , зе чиј а ус н а .

хе ll ма ф об иј а, -ё ж [гр ч .

пријатност] п атоло ш ка , болес н а веселост, р аз­ д р ага н о ст .

8.

хеДОlIист(а) , -ё м [грч. khёdопе задовољство, 1. при стал ица хедон из м а. 2. о соба

п р ијатност]

кој а уж ива у ж ивоту, КОЈ а Ј е скло н а ужива њим а .

kheima з им ск о доб а,

- ф об иј а ] п атоло шки страх од хлад ноћ е .

xeltpo-

8 . х ир о- .

хе llр о н омиј а, - ё ж [грч .

kheir рука ,

kh eironomia,

пр ема

п е т е јп у пр а вљати] муз . и ст. у стар о м

-3, -о [В . хедо н иза м, хедо­

и с редњем веку , п о к ет и руку д ири ге нта који ма

н и ст] који се од нос и н а х едон иза м , к оји прип а­

ј е оз н а 'l а вао п од и з а ње и с п у штање м елод ије

да хедо низму .

(за р азл ику од д анашњ ег д ири го в а њ а кој е оз н а ­

хед о нистичкй ,

•

хедо ни стич ка п ри ст р аС l lOСТ

пси х. скл оност да се ус п ес и припи суј у л ичним засл уга ма , а н еус п е си ло ш ој с рећи и л и сп оља­

ч а в а такт и тем п о) .

хе ир ос п ззмус, - а м [ гр ч .

kh eir

ру ка ,

spasm6s

релева н т­

грч] грч у прстим а и л и цел ој ру ци , с пи сатељ ­

но ст псих . п ој а в а када на проце ну н е чиј ег пон а­

с ки грч , доб иј а се од дугог пи са њ а и л и н еп р а ­

ш а ња ут ич е и у ч е шћ е п ос м атр а ч а у том пон а-

ви л н ог др жа њ а (да н ас том е од го в а р а с ин дром

шњим фактори ма ;

хеДОlНl стичка

1377

Хексатеух

хеиротонија

карпалног тунела или синдром

heybet од ар . haybli

који иза­

зива страхопоштовање] који је велик, крупан,

које се секу под углом од

хејбетлук, -а м, мн . хејбетлуци [тур .

heybe-

хејбет] величина, огромност, импозант­

хексаграм, -а м [В . хекса-, -грам]

2.

1.

шестоу­

шестокрака звезда, геометријска слика

која се састој и од два преплетена једнако стра­

нична троугла.

3.

Давидова звезда , древни је­

хексаёдар, -дра м [грч.

хекатомба, -ё ж [грч. hеkаt6mЬё од hеkаt6п

bous

во, говедо]

1.

У старој Грчкој жртва

боговима од сто бикова или волова. страдање људи,

у

рату

или

2. масовно

природним

хекатомпедон, -о на м [грч .

hekat6mpedos

heksaedron

од в . хек­

мат. геометријско тело чиј е су

све странице једнаки квадрати, коцка .

хексакорд, -а м [В . хекс-, акорд] муз . музичка

од

старој Грчкој храм

или свето место дугачко сто стопа .

2. један

хекатонхеири, хекатонхеира м МI1 . [грч .

kheir

he-

рука] три дивовска сина Урана

и Гее, који су имали по сто руку, помагали су Зевсу у борби против побуњених титана и ка­

сније су их чували затворене у Тартару.

хекаТОСТИЛОII, -она м

[грч .

hеkаt6п сто,

стуб] ходник са сто стубова . 8.

хекинг, -а м [ен гл. hасkiпg] незаконито, нео­ влашћено улажење у велике компјутерске си­

сте ме (нп р . бавака, великих компавија, војске) помоћу кућног рачувара .

heckeln] плести

чипке помоћу игле са кукицом , кукичати .

хеКЛГЗрll, -а м [нем .

Heckelgam] нарочит па­

мучни конац за хеклање .

хеклерзј, -аја м [аустр. l1ем. ступак прављења чипки

правњене хеклањем.

3.

Hecklerei] 1. по­ хеклањем. 2. чипке на­ бављење хеклањем у

Hecknadel]

игла са ку­

hCks

шест] као први део

ре чи озна ч а ва оно што се односи на број шест.

хексаГОII, -а м [грч .

heksagonon

од

8.

хекса-,

према

једивица, стопа ... даКТИJlСКИ

хексаметар који се састоји од

- најпозн атији 6 стопа дактила с

тим што у шестој увек в едостај е један слог.

хеКСЗII, -ан а м [В. хекс- , (алк)ан] хем. засићен угљоводоник, важав састојак бензина , користи се као ра~тварач.

gularis угаови,

према

angulus

[8.

хекс, лат. ап­

угао] мат. геом . ко­

ји има шест углова, шестоугли .

хексаrlетзлаll, -лна, -лио [В . хекса-, грч.

lon

шест(ер)олистан .

Хексiшла, -ё ж [грч .

ш естострук]

heksaplus

књига у којој је превод Светог писма штамп аи

у шест стубаца ва шест језика .

хексапод, -а м, мн . хексаподи [грч .

dus,

heksapo-

према 8 . хекса-, -под] 30011. ии сект са шест

ногу , шестоно жац.

pter6n

кри ло]

зоол . бубе са шест крила , шестокрилци .

heksastylos

од

8.

хекса- ,

-стил] архит. зграда или дворава са шест стубова.

Хексатеух, -уха м

[8.

хекса, грч .

teukhos

све­

ска, књига] вазив за првих шест књига Старога

-гон] геометријска слика са шест углова, ше­

завета: пет књига Мојсијевих (Пентатеух ,

стоугао.

Књига Исуса Навина .

1378

peta-

лист] бот. који има шест л истић а, латица,

хексаСТИJl, -а М [грч .

кицом која се користи при хеклању . хекс-, хекса- [ грч .

heksametron,

хексаптер, -а м [В. хекса-, грч .

виду занимања, ради продаје чипки.

хекнздла, - ё ж [ .. ем.

хексаметар, -тра м [грч .

8. хекса, -метар] Метр . стих од шест метрички х

хексаllГУJlзраll, -рва , -рно

хеliим.

хеклати, -ам неС8РШ . [нем .

хексамерон, -о на м [В . хекс-, грч. hёm ега дан] временски период од шес т дана.

од

храмова на Акропољу у Ативи.

хеким

hedra основа]

лествица од шест дијатонских ступњева .

hekat6n сто, pous стопа] 1. у

сто,

са-,

ката ­

строфама .

st)ilos

главно м

врејски симбол.

ност.

kat6n

600 и једном

осом која стоји вертикално у односу на њих .

гао .

ш товање .

сто,

хексаго­

..

наЛl!И систем један од система кристализације

импозантав, огроман , који изазива страхопо­

8.

хексагон] ш е­

минерала са три споредне осе у јед ној равни

ње подизањем руке .

tlik,

[8.

стоугаони, који има шест углова .

хеИРОТОНllја, -ё ж = хиротонија, -ё ж гласа­ хејбет, -а м [тур .

хексаГОIIЗJlаll, -лна, -лно

повреде услед

понављан их покрета).

8.)

и

хексафора

Хелён

хе ксафора, -ё ж [В . хекса-, -фор(а)] ист. аРХI1Т.

1.

зид с низом од шест ниша .

2.

зидни отвор по­

руном овну, Докје прелетала Дарданеле , пала у

море којеје по њој названо ХелеСПОНТ1ј. Хели­ но море (назив за Дарданеле) .

деље н на шест стубића .

хексахорд, -а м [В . хекса-, грч . khorde жица, струн а] муз. инструмент са шест жица.

Хелада, -ё ж [грч . НеЉis Грчка] стари н аз ив за Грчку , стара Грчка .

хексншус, -а м [нем . НехsепsсhuВ] мед. про­ бадање у крстима , крстобоља, лумбаго (в . ).

хеланодик, -а м , мн . хеланодици [r-рч . мн . Неllапоdikаi] сп. ист. организатор , судија и л и

хексогён, -ена м [В . хекс- , -ген] вој . врста бризантног експлозива велике разорне снаге.

хексоза, -ё ж' [в. хекс-, -оза] хем . шећер са

водитељ на античким олимпијским играма ко­ ји је предста вљао такмичаре и додељивао им награде .

хелаli, -аћа м [тур . heНik од ар .

шест атома угљеника у једном молекулу, нпр.

1.

глукоза, фруктоза.

хект а-, хекато-, хекто- [грч . hеkаt6п сто] пр­ ви део сл оженице , обично у називима за меру,

хектар, -а м [ В. хекта-, ар] јед иница за мере­ површин е зе мљи шта (ознака

10.000

т 2 односно

1ОО

ha, 1ha =

ара) .

хектика, -ё ж , дат. хектици = јектика, -ё ж [грч .

пропаст]

2.

палица , нерад ник , дан губа, поква рењак .

про ­

3.

у

придевској служби , индекл. рђав , лош , поква­ рен.

са значе њем сто, сто пута .

ње

hiilak

несрећа, пропаст , уништење , штета .

hektik6s од heksis стање тела] 1. мед . тубер­ 2. жарг. јарост, ужурбаност,

кулоза , су шица . нервоза.

хелбет [тур .

1. речца за а)

elbette, elbet

од ар .

iilbiitt, albatta]

могућност, прет поставку : можда ,

вероватно , ваљда . б) потврђив а ње , сигурност :

сигурно, свакако , без сумље.

у именичкој

2.

служби: леп, угодан живот, уж иваље ; с и гу р ­ ност, поузданост , безбрижност .

3.

онај који

живи паразитски, на туђ рачун , готован , п а р а­

зит, дембел.

хект о- в. хекта- .

хектограм, -а м [в . хекто-, -грам] мерна је­ диница з а тежину ,

1ОО

грам а (ознака

hg).

хелветскй, - а, - о [В. Хелвеција] који се одно­ си

на Х ел вецију,

који

припада

Хелве цији ,

швајцарски . А хелветске конфесије калвини ­

хектограф, -а м [В . хекто- , -граф] граф . ма­

стичке вероисповести у Швајцарској;

-

патри ­

шина за ум ножавање списа и ' цртежа рађених

отизам осећаље оданости, љубави и пожрт в о­

хекто графском техником.

ваности Швајцараца према својој земљи, хел­

хектографија, -ё ж [В . хекто-, -графија] граф .

ветизам .

Хелвёција, -ё ж [лат.

техника ум ножавања отисака тако што се па ­

пир премаза н кредом ставља на специјално

обоје ни папир , па када се пише или црта по горњој

стра ни

хартије на обојеном

папиру

остаје негатив .

хелс [тур . 11е1е]

100 литара

ХеЈI ж

.. I1ТОЛ.

100

нејсе у прави час , а

2. узвик: гле, вид и. А prorpos (в . ); би ло како

хелебарда, -ё ж [нем .

(ознака

hl).

Hellebarde]

средњове­

шиљка има с јед н е стране секиру, а с друге оштру куку.

хе ктомета р , -тра м [в . хекто-, метар] мерна једин ица за дуж ину ,

р еч ца за з акључивањ е: да­

ковно оружј е, врста копља кој е на врху испод

хе КТОJl итар, -тра м [ в. хекто- , литар] мерна једини ца за за премину ,

1.

било; како му драго.

хекто графија] умножити, умножавати списе или цртеже на хектографу .

старо им е за

кле , тако , би ло како било.

-

хе ктографисати , -фиш ём сврш . И н ес врш . [ В.

Helvetia]

Швајцарску .

метара (ознака

hm).

скандинавска богиња смрти и

подземља.

хелевижн-техника, - ё ж, дат. хелевижн-тех­ ници [ е нгл. hеlеvisiоп , в . техника] начин фи лм­ ског снимаља из ваздуха (из авиона) при кој ем нарочити уређаји спречавају тресе ље кам ере .

Хела, -ё ж [грч . Helle] митол. у старогрогрчкој митологиј и кћи беотског краља Атаманта и Не­ феле кој а ј е, бежећи од. маћехе Иноне на злато-

Хелёll, -е н а м [грч . Неllёп Грк]

. за

Грка, стари Грк.

2.

1. стари

н аз ив

митол . славни тројански

пророк, ј еда н од Пријамови х с инов а, брат бли -

1379

хеликоптер

хеленизам

за н ац пророчице Касандре.

нов,

3евсов

или

грчког народа

-

3.

хслидром, -а м [В . хели(коптер), (ауто)дром]

МИТОЛ. Деуклио­

Прометејев

син,

праотац

Хелена (са горском нимфом

имао је три сина Дора, Ксута и Еола, претке

плато за узлетање и слетање хеликоптера (ма­

њије од аеродрома , п а се често гради на кр ову

з граде); иеllр . ХСJlИОДРОМ .

Дораца, Еола ца , Јон аца и Ахајаца).

хеJlијазис, -а м [нл ат.

хелеНЈвам, -зма м [В. хеленизовати]

1.

ист.

хеJlијаllТУС, -а м [грч . helios сунце, anthos

раздобље после владавине Александра Вели­ когу којем цвета грчко-оријентална култура . грчки језик, обичај и и култура.

3.

2.

цвет] бот. сунцокрет .

оно што ка­

рактерише Хелене, скуп особина Хелена.

од грЧ . hёliаs i s

heliasis

сијање Сунца, сунчање] мед. сунчаница.

Хелије, -а м [грч . helios сунце] МИТОЛ. старо­ грчки бог Сунца, ХеJlИОС (В.) .

хеленизација, -ё ж [в. хеленизовати] снажан

хеЈlИјеја, -ё ж [грч . hёliа{а] IlpaB.

1.

највиш и

утицај и уплив грчког језика и културе на друте

суд у старој Атини који ј е решавао н.ајважниј е

култур н е заједн иц е, грецизација, погрчење .

јавне спорове .

хелснизовати, -зујём и хеленизирати, хе­ ленизирам, [грч.

3. л. мн. хеленизи рају сврш. и несврш.

hеllёп{zеiп]

спроводити

2.

збо р судија.

хеJlијум, -а и хеJIиј, - ија м [н лат.

хеленизирати В . хелСнизовати .

helium]

хем.

хемијски елемент, гас, ШЈИН, нај лакши гас по­ сле водоника , атомски број

2,

хелик, -а м, МН. хели ци [I1'Ч .

хелен изацију ,

симбол Не .

heliks савијен] 1.

(у)чинити кога Хеленом, да(ва)ти некоме и ли

анат. спољашњи н або р ушне шкољке код чове­

нечему особине хеленске културе или начина

ка.

2.

В . еJlИса .

хеликоида, -ё ж [грч. helikoeides спиралан]

живота.

хелснист(а), -ё м, мн. хеленисти [грч . Неllё­

геом. спирална површина која настаје ротаци­

nistes] 1. стручњак за старогрчки језик и књи­ жевност. 2. писац који је стварао у хеленизму (1), који је рођен на Истоку , а примио је од Гр­ ка језик и културу . 3. грчки Јеврејин и л и Грк

јом прав е око осе нормалне на праву и стовре­

који је примио јеврејску веру.

рална антена за пријем и слање електрома гнет­

хелеllистика, -ё ж [грч . Неllёп Грк] чавање хеленизма .

2.

1.

проу ­

Hel-

'ёп Грк , в . - фил] пријатељ Хелена, Грка , онај који је наклоњен Грцима.

(Hall)]

кадашњој

них таласа.

хеликомстрија, -ё ж [грч . helikoeides спира­ ла н , В . -метриј а ] део геометрије који се бави

хеленофил, -ила и хеленофил, -а м [грч .

ду Халу

хеликойдаll, -дна, -дно [11''1. llelikoeides спи­ • хеЛИКOIшд н а aHTella сп и­

ралан] спиралан .

студирање, проучавање

старогрчког јез ика и књижевност.

хелер, -а м [нем .

мено се крећући дуж ње .

Heller, према немачком гра­

заст. ситан бакарни новац у не­

Аустроугарској; стоти део круне;

ситна новчана јединица, пара.

Хслеспонт, -а м [грч . Неllёsропtоs , в . Хела]

"Хелино море" , назив за Дарданеле, уп. хеJlа. хслибус, -а м [В . хел и(коптер) , -бус] заст. ве­ ћи хелико птер (за превоз двадесетак људи).

хелидонија, -ё ж [грч .

khelid6nion, према

khel id6n ластавица] бот. биљна врста Che{idoniuin maius; зм ијино млеко. хелидонијус, -а м [према грЧ .

росопас

khel id6n ласта­

спиралама.

хеликон, -о на м [ грч.

heliks

завиј ен] муз .

1.

и ст. код старих Грка четвртаст инструм е нт са

девет жица који је служио за одређивање тона.

2.

највећи дувачки инструмент који се д ржи на

рамену, бас-труба. ХеJIИКОII, -она м [грч .

Helik6n]

планина у Бе­

отији на којој је по предању било седиште Апо­ лона и муза.

хеликониде, хеликонида ж МН . [грч .

Hel ik6-

пidеs , по брегу Хеликону] МИТОЛ . МН. д руги на­ з ив за му зе, надимак муза.

ХСJIикоплаll, -а м [в . хелико(птер) , (аеро)­ план] авиј. летелица која предста вља комбин а­ цију хеликоптера (в.) И аероплаllа (в .) .

хеЛllкоптер, -а м [фр .

helicoptere

од грЧ. ћ е­

за вој , спирала, рtег6п крило] н"иј. летелица

вица] топао ветар почетком пролећа , "ластин

liks

ветар".

на моторни погон , мања од авиона , која се по-

1380

хелиоu(штрича.1

хели о-

моћу ел иса причвршћених на врху и репу по ­ диже вертикал но , им а способност да лети хо­ ризонтала н о, стоји у месту у ваздуху или се

хел иостат, -ата и хелиостат, -а м [В . хеЈЈИО-, -стат] физ. справа помоћу које се сунчани з р аци

спуст и на жеље ну тачк у.

хеЛ IfО- [грч . h~lios Сунце] први део сложени ­ ца са зна ч е њ ем Сунце, су нч ани , који ј е у вез и са Су нцем .

могу усмерити у ј ед н у тачку, н езав и с н о од привид ног Сунчевог кр ета ња .

хелиотерапеут, -а м [В . хеЈЈ ИО -, терапеут]

хел иоБИОЛОПtја, -ё ж [В . хелио-, био лог ија] наука која проучава делова ње Сунца на разне биолошке појаве.

мед. стручњак за лечење хелиотерапијом .

хелиотерапија и хеЛltотеРЗllltја, -ё ж [В . хе­ лио-, терапија] мед. ЈЈе ч е њ е су нчањ ем .

хел иогабализам, -зма м [према римском цару Хелиогабалу

хелиоскоп, -а м [В . хел и о-, -еко п] фи з. ас·грон . телеско п за посм атрање Сунца.

(204-222)]

разврат, разврат­

ност, мо рал н а и зо пач е ност , блудничење.

хел иогравира, -ё ж [ В. хелио-, гравира] сли­ ка на бакарној п ло чи, фотогравира .

за снима ње, фотографисање Сунца.

3.

1. справа 2. справа вој. спра­

ва за слање светлосних сигнала , састоји се од покретљивог огледала

од

којег се одбијају

Сунчеви з раци.

heliotropium

нала на велику даљину. сунчаник.

3.

мрљама .

од грч . hё­

апарат за давање свеТЈЈОСНИХ сиг­

2.

сунчани часовник ,

минер . врста ПОЈЈуд рагог тамнозе ­

4. бот.

и з р азито

црвеним

а. биљка тамномодрих цв етова

пореклом из Леруа, мирише н а ванилу. б . свака биљка која цветове окреће к а Сунцу (сунцо­

крет, сунчац и др.).

хелиотропизам, -зма м [В . хелио - , -тропи ­ зам] бот. особина биљака да се окрећу ка Сунцу

хеЈIИОГРЗ фlfја , -ё ж [В . хелио-, - гр а фија] нау­ ка о Сунцу, о писивање сунца.

ХеЈIИОI"Рафскй, -а, -о [В . хелиографија] који се односи на хелиографију .

1.

ле ног камена калце до на са

хел иограф, -а м [В . хелио-, - граф] за бележење трајања с иј а ња Сунца .

хелиотроп, -а м [лат. liоtг6рiоп]

...

хелиографске коор­

динате астрон. величине помоћу којих се на Сун­

чевој површ ини одређује положај неке тачке.

хел иодор, -а м [В . хелио-, грч . dбгоп дар] минер. врста драгог камена жуто-зеленкасте бо ­ је, бер ил.

(uозишиван гаши ван

ИЈЈИ да се од њега од враћај у (н е­

хеЈIИОТРОПЙН, -ина м [В . хелио-, -троп , -и н] хем . врста мирис а СЈЈична оном из хелиотропе

(4а).

хелиофйл, -ил а и хелиофил , -а м [В . хелио-, - фил] онај који воли Сунце, осунчана места.

хелиофйт, - ита и хелиофит, -а м [грч . hёli-

6phyton,

хел иод ром непр. В . хелидром .

-)

-).

према в. хелио-, -фит] бот. биљка којој

за раст и развој треба пуно светлости.

хел иолзтрија, -ё ж [В. хелио-, -латрија] обо­

хеЈlИофоб, -6ба и хелиофоб, -а м [В . хелио -,

жавање Сун ца, култ Сунца у неким религијама .

- фоб] мед . онај који пати од хелиофобије , који

хел иомаринотерапија, -ё ж [В . хелио-, лат.

се боји Сунчеве светлости.

мо рски , в . терапија] мед. комбин а ција

хелиофобија, -ё ж [В . хеЈЈИО-, -фобија] мед.

хелиоте рапије (В.) са лековити м деловањем

претеран , болестан страх од Сунчеве светлости .

maritinus

мора и мо р ске климе.

хел иометар, -тра м [В . хеЈЈИО- , -метар] acтpo ll . дурбин којим се мери пречник Сунца и других небеских тела и њихова међусобна угаона ра­ стојања.

хеЈlИометео рологија, -ё ж [В . хелио- , метео­ рологија] метеор. део метеорологије који проу­ чава однос између Сунчевог зрачења и aTMOC-~ ферских пој ава.

Хел иос, -а м [гр'! . Helios] митол . бог Сунца код старих Грка .

хелиохромија, -ё ж [В . хелио-, грч . khгбm а боја] фотографија боја, репродукција боја фо ­

то графским п угем , уп. фотохрОмија . хелиоuентризам, -зма м [В. хелио- , цен три ­ зам] учење НИКОЈЈе Коперника ГIO ком е ј е Су н ­ це средиште око кога се крећу остале п ла нете,

уп. геоuенрИзам. хеЛltоцентричаll, -чна, - чно [ В. хеЈЈиоцен ­ тризам] коме је Сунце у средишту, суп р . гео­

центричаlt (в . )

...

хеЈlИоцеlПРИЧНИ систем К о­

п ерников систем, в. хелиоцеlпрИзам .

1381

хелипорт

хематоза

хелипорт, -а м [В . хели(коптер), порт] ци­ вилни аеродром за хеликоптере, у п. хеJlИДРОМ.

хелифё РЗII [грч . khclel маказе, лат. feгre но­ сити] зоол . који има маказе, штипаљке .

хеЛКИДРИОII, -она м [грч. рана ,

hydra

helkYdrion, према

зм ија] чир, пришт; чмичак .

хелкоза, -е ж [грч .

hC1kos рана] мед. накупља­

ње гноја, гнојење .

хелкологија, -е ж [грч .

he1kos рана , в. -логи­

Хём, -а м [л ат.

Hael11l1s, грч . Aimos]

MIITOIl .

с ин

бога Бореје и принцезе Оритије, ожењен Родо­ пом, лажно су се представљали као Зевс и Хе ­ ра, па су за казну пр етво рени у пл а нин е.

хема-, хемо-, хедмато- [грч . део

сложеница

са

з начењем

haima крв,

крв] први

крвни ,

оно

хелком, -ома м [грч.

he1k6ma] 1.

хемадеllоза, -е ж [В . хема-, грч .

adcn

жлезда]

мед. свака болест крвних судова .

пришт, чир .

в. хелкОза.

хемаIJГИОМ, -ом а м

[8. хема,

ангион] мед . бе­

нигни тумор створен од новонасталих крвни х

хелкотичаll, -чна , -ч но [грч.

helk6tikos,

пре­

ма В. хелком] који има хелкоме, или . им је

хелктика, -ё ж [грч .

helktik6s

привлачан]

хемартроза, -ё ж [В . хема- , артроза] мед. кр­

хеЛМЙIIТИ, хелминта м

MII .

[грч .

hC1m ins гли­

ста] ми. зоол. глисте, нарочито цревне глисте .

хелМИIПltјаза, -ё ж [ил ат.

he lminthiasis, пре­ hCl-

патити од глиста, према

miпs глиста] мед. болест изазвана паразитским цревним глистама .

хеЛМИlIтологија, -е ж [грч .

hC1mins

глиста ,

emesis

повра­

њем делу система за варење.

хематидроза, -е ж

[8. хема-, грч. hydr6sis зно­

јење] мед. крваво з нојење .

хематизам, -зма м [В . хема-] мед . крваре ње , нарочито крварење из носа .

хемапtк, -а м, ми. хемiпици [грч .

haimatik6s од

В. хема-] фарм . средство које побољшава састав 8.

-логија] зоол . наука о глистама и њиховом одно­ су према Домапи ну у којем паразитирају .

хелодс рма , -ё ж [нлат. he10derma, према ГРЧ . he10s мочварно тло, 8 . -дерма] ЗООIl. врста отров­ но г гуштера Heloderma suspeklUm , живи по пу­ стињама САД.

хеЈ10IJијарија, -е ж [грч .

хематемеза, -е ж [В . хема-, грч .

пање] мед. поврапање крви због крварења у гор ­

привлачност , н а рочито сексуална , сексипил.

he1minthiiin

судова .

варење у зглобу.

скл он, чирав , приштав .

ма срч.

мочвар­

што је у вези с крвљу.

ја] мед. наука о чир е вима и гнојењу.

2.

he10s

рама, мочварне биљке.

хелиса иепр . в . елИса.

hC1kos

хелофити, хелофнта м мн . [грч .

но тло, В . -фит(и)] 60Т. биљке које живе у мочва ­

крви, повепава број еритроцита или крвну боју .

хемаТЙIJ , - нна м [гр'! .

haimatinos крвав од В.

хемато-, (глоб)ин] једињење плаво црне боје доб ијено оксидацијом гвожђа у н ебеланчеви ­ flaCTOj компоненти хемоглобина , користи се у судским истрагама као доказ да се р ади о крви .

хемilТЙТ, -ита м [гр '•. haimatitcs (Iithos) камен

khe16nel корњача]

црвен као крв, према в . хемато-] Мl-шср . гвозде на

нарочит базен, рибњак , где се гаје морске кор­

руда црвене боје, користи се за производ њу

њаче.

гвожђа и боје (црвени окер) .

хёлос, -а м [грч. h~loSI клин , ексер] 1. клин. 2. мед . жуљ , курје око .

хсматобласт, -а м [В. хемато-, -бласт] фИЗИОIl .

хелот, -ота м [грч. hei1~tes] 1. I1СТ. а. роб зе­ мљорадн ик у старој Спарти. б . вој . лако наору ­ жани војник. 2. фиг. онај који је обесправљен,

роб .

•

хслотскй

1. који припада хелоту, који се 2. фиг . обесправљен , ропски .

односи на хелота.

хеЈ10тизам, -з ма м

[8. хелот]

склоност угње­

та вању, поробљавању .

хелотија [грч . heiloteia] робовање, ропство .

1382

хемато- В . хема- .

састојак крви; крвне плочи це, тромбоцити .

хематогёll, -ена м

[8. хемато- , -ген]

лек против малОКРВНОСТИ .

2.

мед .

1. им.

прид . који ствара

крв, КРl30творан.

хемаТОГЈ10БЙIJ заст. В. хеМОГЈ10БЙн . хематоза, -ё ж [грч . мато-, -оза] мед .

haimat6sis, прсма в . хе­ 1. постајањ е, стварање крви . 2.

претварање I3снске крви у артериј ску КрВ .

хемиграфија

хематозое

хе матозое, хематозоа ж МII .

[8 .

хемато-, грч .

zбо п животиња, живо биће] МII . 300Jl . животиње

хематохром, -а м

које живе у крви као паразити, крвни пар азити.

хематократија, -ё ж

[8. хемато- , -кратија] 1.

"племству по крви".

2. владавина која се одр­

хема,.урија, -ё ж хемендекс

хем атокрйт, -и та м [8. хемато-, flJЧ . krites су­ 1. справа за издвајање крвних зрнаца. 2. запремина еритроцита у 1ОО МИЛИIlитара крви . хематолог,

-а

м

хемато-,

[8.

-лог]

[8. хемато-,

хемералопија, -ё ж [flJЧ .

хемероиди непр .

8.

[ енгл .

hcmera

дан,

ala6s

хемороИди.

хемеролопtја, -ё ж [flJЧ . дар, према

орган или међугкивни простор (у мозак код

hcmera

hcmera дан, в.

хемерологијум, -а м [I-РЧ . лендар , према

hcmerol6gion ка­ hcmera да н , 8 . -лог ија] календар .

хемеротека, -ё ж [грч .

хемато-, - мантија]

мед. предвиђање развоја и исхода болести пре­

хемат опоеза, -ё ж [ В . хемато-, flJЧ . poГesis стварање] м ед. фИЗ>lОЛ. процес стварања крвних ћелија у коштаној сржи , стварање крви .

хемато-, flJЧ .

pt)'sis

хеми- 2 [В . хемија] први део сложени це са

хемиалгија, -ё ж [В . хеми- I , I-РЧ . грена .

хемианаJlгезија, -ё ж

хемиаllестез ија , -ё ж [В . хеми- I , анестез ија] хем иаllТРОП , -а м [грч . 8.

хематотерапија и хематотерапија, - ё ж

[8. хеми - I , flJ'I . analgealgos бол] мед . неосе­

мед . неосетљ ивост једне полов ине тела .

хемато-, -стати к] мед. средство за зауста вљање крва рења.

неосетљивост, према

тљивост на бол у половини тела .

мед . преглед крви, анализа и и сп итивање крви .

хематостатик, - а м , МII . хематостiпици [В .

algos бол]

мед. бол који зах вата једну половину главе , ми­

sia

хематоскопија, -ё ж [В . хемато-, -скопија]

први део сложенице са

значењем хемија, хемијски.

п љу вање] мед . искашљавање испљувка са при­ месама крви, испљувавање крви.

hcmi-]

значењем пола, половина.

можд ина] мед. крварење у кичменој мождини услед повреде или болести.

да н , В . -тека]

часописа; врста новинске документације.

хеми- I [грч .

myel6s

hcmera

библиотека, збирка д невних издања новин а и

ма саставу крви.

хематомијелија, -ё ж [В . хемато- , flJЧ .

hcmerol6gion кален ­

-логија] израда кален ­

да ра .

можданог удара).

[8.

м

хемеролог, -а м, мн. хемеролози [I-РЧ .

-логија] мед .

хематом, - 6ма м [В. хемато- , -ом ] мед . излив

[8.

-а

мрак, кокошије слепило, ноћно слепило.

крви под кожу (након ударца, модрица) , у н еки

хематоптизија, -ё ж

хеменёкс,

дан, 8. -лог] расправа о календару .

наука о крви и болестима крви .

хематомантија, -ё ж

и

сле, 8. -лопија] мед. очна болест, слаб вид у су ­

мед .

стру чњак за хематологију.

хематологија, -ё ж

хемато- , -урија] мед .

[8.

кулин. пржена шунка с јајима.

ham-and-eggs]

жава и по цену проливања крви .

дија] мед.

flJЧ. khгбmа бо­

присуство крви у мокраћи , мокрење крви.

владави на која се зас нива н а наслеђивању пре­ стола по припадности аристок ратији, тј. н а

[8. хемато-,

ја] крвна боја, крвно црвенило.

хеми- I ,

anthr6pos

hcmianthl'o pos,

према

човек] интроп. Iюлу чов ек.

[8.

хемиантропија, -ё ж [В , хемиаllТРОП] м ед.

хемато-, те рапија] мед. лечење крвљу и крвним

болесно стање, лудило у коме је човек готово

серумо м.

раван животињи.

хематото ракс , -а м, ген. мн . хематоторакса

хеМltl'лифија, -ё ж [8. хеми- 2 , flJЧ.

glyPhein

[В . хсмато-, flJ'I . thoraks грудна шупљ ина] мед.

резба рити] штам п . и зрада штампарског клишеа

излив крви у груд н у шупљину .

помоћу шалигреllе киселине ,

хематофобија, -ё ж

[8.

хемато- , -фобија]

псих . страх или гађење од погледа на крв.

хематохезија, -ё ж [8. хемато-, ГР'l . имати стол ицу] мед . крвава д иј ареја.

khezein

хемиграфија, -ё ж и з р ада

штампарских

нагри зање м или

[8. хеми- 2 ,

- рафиј а] штамп .

плоча за високу штампу

гравирањем помоћу ре пр о ­

ДУК ЦИОll е фотографије ,

1383

хемоглобин

хем иед рија

хем иед рија, -ё ж [В . хеми- I , -едрија] М Ј1", ер. симетр ија кристала упона мања у односу н а

максимал н у симетриј у за дати кристал .

према в . хем и - I , еп] л ингв . књиж . пону фраза, по­ лов ин а и зр ажајне цени не , н ар очито н аз ив за прву полови н у дактинског хексаметра до цезу ­ ре и за пете п олустопе.

xeMif3aM, -зма м [В. хеми- 2 ] 1. општи наз ив за хемијске појаве у природи ; способност нечега да

2.

филоз. схватање по

којем је природа п остала хемијским процес им а.

хем из а ција , -ё ж [В . хем и- 2 ] коришћ ење и приме на хемијски х с р едста ва и материјала у производњи.

хем иј а и хемија, -ё ж [СРIlат . ја, према rpч . khёmеiа , од ар.

al-hami,

khymeia

chymia алхеми ­ мешање метала

пр ема Н аmј, Н е mј Ег ипат] наука

која се бав и проучавањем пр оме н а у материји и зако на по којима се те пр оме не врше .

хемијатрија , - ё ж [ В . хеми- 2 , rp ч .

iatreia не ч е­

хемијска кинет ика

грана физичке хемије која проучава брзину хе­ мијских р еак ција .

Chemi-

В . хемија] мн . хем иј ски производи , хе ­

мијски препарати .

kranion

гнава] ј ака главобоља која за­

хвата једну поновину гнаве, мигрена. уп . хеми­

алг ија.

узимају воду а фотосинтезом саме стварај у ор ­ га нске материје .

хемиплегија, -ё ж [rp ч. hёmiрl ёgi а , према В.

хеми - I , rpч . рlёgе ударац] мед. одузетост једне стране тела , полуодузетост.

хем ип лекеија В. хемиплегија . хеми птери, хеми птё р а м мн . [ В . хеми- I , rpч .

pter6n

крило] зоол. полу крилци, ри личари .

хем ип те рологија , -ё ж [В . хемиптери , -логи­

хемиеitндром,

-6

ма м [ В . хе ми- I , синдром]

тела.

хемиетих, - а м , мн . хемистихови [rpч . hёmi­

stikhion,

према В . хе ми - I , ст их] књиж . 1l0ЛУСТИХ,

хемиефера, -ё ж [ грч . h ёmi s рhаiгi оп, према в. хеми - I , сфера] ПОЛУЈЈО llта, полукугла: н ебеске сфере.

3. анат. полов ин а -, десnа - ).

2.

1.

поло­

половина

мал ог и ли ве­

ли ког мозга (лева

хем иеф ё ран, - рна , - рно [В . хемисф ера] који има облик хемисфере , п олуло птаст.

хе МИЈЈ у миниеценција, -ё ж [В . хем и - 2 , ну ­ мин и с ценција] физ . светљеље изазвано хем иј ­ ск им процесом.

хемиметабола н, -н на, -лно [В . хеми - I , мета­ боли чан] 6и ол. који се преображава напола .

•

хе миметаБОЛЈIИ ине ект и зоол. инсекти код ко ­

јих пр еоб р ажај ниј е п от пу н .

хеМИЦИКЈI , -а м [ В. хеми- I , rpч .

k)lklos

круг]

полук р уг.

хем ичар, -а м [В . хем иј а] стру чњ ак за хемију. хемо- в . хема- .

хемоблаетоза, -ё ж [ В. хемо- , -бл аст, -оза] мед. болест настала услед малигног бујаља ће­ лија крвотворних ткива .

хем иморфи зам в . хемимОрфија .

хемимо рфија , - ё ж [В .

з и т] 60Т. биљке полупар аз ити које од Домаћ ина

вина Зем љ ине , М есечеве сф е ре.

хемик р аЈшја, -ё ж [ rpч . hёmikrапiа, према В . хеми- I ,

хем ипаразити , .хемипа раз ита м мн ., јд . хе­

мипар аз ит, ген . хемипар аз ита [В . хем и - I , пара­

свак и од два дела стих а подеље но г ц езу р ом.

хемикалиј е, хемикан ија ж мн. [нем .

kalien,

ским с р едств им а.

мед. болест која захвата само ј ед ну половин у

хе мијеки и хем ијеки , - а , -о [ В. хем иј а] к ој и

•

хемиотерапија и хем иотерапиј а , -ё ж [В . хем и - 2 , те рапија] мед . ле ч еље болест и хемиј­

ја] 30011 . наука о хем ипте рим а.

ље] мед. не ч е љ е п о хем иј ским принципим а. се односи на хемиј у .

6psis (ген . 6pseos)

хемиопеија в . хемиОпија.

хе миёп, - а м, мн . хемиёпи [грч . hёmiер еs,

изазове хемијски процес .

хеМltопија, -ё ж [ В. хем и -,

виђ еље, вид] мед. болест о чиј у.

хе ми - I , морфија]

хеМ ОI'ЈЈијаза , -ё ж [ В. хемо- , ,"p'l.

glia ле п ак,

в.

минер . појава да кристали нису симетрични тј .

(иј) аза] мед. промене кој е н астају у крви као

да су на супротним к р ајев има друга чије р азв и­

претход ници б ројних с имптома атер осклерозе

јени.

и л и ате р ома .

хеМИОЈшчан, -ч на , - чно [ rpч .

hemionos

зга ] к оји је као мазга , тром , млитав .

1384

м а­

хеМОГЈ Јобин , - ин а м [В . хемо-, лат.

globus

ло пта , груд ва ] а н ат. састојак црвени х крвних

хемогл оБИJlСКЙ

хеМОфИШlчар

зр наца који им даје боју , везуј е кисеоник и љи­ ме снабде ва цео организам .

хеМ ОГJlоБЙIIСКЙ , -а, -о [В . хемоглобин] који се односи на хемоглоб ин .

.. -

отрови материје које

блокирају физиолошку функцију хемоглоб ин а.

хеМ ОГJlоБИJlУРllја,

-е

ж

хеморагија, -е ж [грч . hаiПЈОгhаgiа , прем а в . хемо- ,

[В .

хемоглоб ин ,

-урија] мед. излучиваље хемоглобина мокре­

љем код н ек и х болести .

("hegnynai

ки дат и] мед . ј ако и обилно к р ­

ва ре ље , јак излив крви.

хемора,- йјскй, -а , -о [В . хемо рагија] који се односи н а хемо р аг иј у .

..

хемораГИЧllа ГРОЗIIИ­

ца мед . виру с н е инфекциј е прапен е к рв а ре њ ем.

хеморагичар, -а м [В . хе морагија] м ед . онај који болуј е од хеморагије .

хем ограм, -а м [В . хе мо -, - грам] мед . р езултат

хемороиди, хе мороида м мн . , јд . хемо р оид,

лабаратор иј ске а нализе крви са подацима о ко­

rell. хе морои да [лат. haemorгhoidae од грч.

личи ни хемоглоб ин а, леу коцита , е ритр о цита и

morhoides,

др . , крв н а слика.

рипи н а излаз н ом делу дебелог цр ева н астали

хемод ијаШtза, -е ж [ В . хемо-, диј ализа] м ед . поступак вештачког пре чишпаваља крви код

хе МОДИJlамика, -е ж, дат. хемод инамици [В . хемо- , д инамика] мед . део физиологије који проучава физичке принципе циркула ције крви.

хе МОДИ llамомета р , -тра м [В . хемо-, д ин амометар] мед . апа р ат за мереље крвног прити ска у крвотоку.

хемоза, -е ж [грч . kheme шкољка, в. -оза] мед. отицаље очн и х капака , о бично знак других

обољеља.

хем окатара ....,.ик, -а м, мн . хемоката р актици

kathartik6s

које служи за чишпе­

ље] мед. с редство за чишпељ е крви.

хе МОКJlзз ија, -е ж [В . хемо- , грч .

klas is

пре­

кис] мед. патолошка промена фи з ичко-хем иј ­

ских својстава крвне пл азме.

hai-

те пи] мед. чво­

услед проширења вена на то м месту, ш уљеви;

непр . хемеРОИДII .

so rbere

у пиј ати] Уllијаље, ус ис авање ј ед них материја (гаса, п а ре, д им а, те'IНОСТИ) од др уги х (обично чвр ст и х тела) услед чега долази до хем иј ске реакц иј е међу њима .

хем остзза, -е ж [нлат.

m6stasis,

haemostasis од '·рч . hai 1. зауста­ крваре њ а . 2. застој цир ку­

п р е м а в . хемо -, -стаза ] мед .

вљаље, с пр е чав а љ е лације .

xe MocTaTIIK, -а м, мн . хемостатици [В . хемо- , -стат и к] мед . средство за Сll р е чавање, зауста­

вља љ е крв ареља, в. хематостатик. хемостаТllчан , -ч на, - чн о [В . хемостатик] мед. к оји зауставља крварење .

..

хемостат ичн а

клешта мед. х ируршки инструмент за БJlокира­ ље истицања крви на месту где ј е прес е ч е н крв­ ни суд.

хе МОКУJlту ра , -е ж [ В . хемо- , култура] мед . в ешта чко узгајање бактерија у крви.

хемостипик, -а м , м н . хемостiшици [ В. хе­ мо-, еIlГЛ.

хе молиза, -е ж [В . хемо-, -лиза ] мед. р азлага­ ље, распадаље ц рв е ни х к рвних з рнац а при ко­

јем се ослоба ђа хемоглоб ин (код погрешне трансфуз ије , зм ијског уј еда итд.).

styptic]

мед. ср едство за з аустављање

крварења, било физички , било контр а кциј ом, коагулацијом и д р .

хемотерзпија , -е и хемотерапија, -е ж [В. хемо- , терапија] мед.

хем ометар , -тр а м [ В . хемо-, - мета р] мед . справа за одређивање количине хемоглобина у крви и густине крви .

ским средствима.

1. дечеље болести 2. В . хематотераПllја .

хем иј ­

хем оторакс, -а м [В. хемато-, грч . thoraks груд ни кош] в . хематотОракс .

хе мопат ија , -е ж [В . хемо-, - п ат иј а] мед. с ва­ ка болест крви.

хемофилија, -е ж [ В . хемо-, -ф ил иј а] мед. с кло ност

хем опатологија, - е ж [В . хемо- , п атол огија] мед . наука о болест им а крви .

хем оптиза, -е ж [В . хемо- , грч .

rhein

хемосо рпција, - е ж [ В . хем иј а , лат.

отказива ља рада буб р е га, тров а ња и сл.

[В . хемо-, грч .

према В . хемо-,

великим

крварељим а

услед слабе

с пособности крви да се з груша, н аслед н а бо­ лест.

pt)'sis

пљуваље]

мед . искашља ваље крвног и с пљувка ил и крви .

хеМОфИJlичар, -а м [В . хемофилија] мед. о н ај који болује од хе мофилиј е.

1385

хемофобија

хепатектомија

хендикепер, -а м [енгп .

хемофОбltја, -е ж [В . хемато- , -фобија] в . хе­ матофОбија .

хемофтiшмија, -е ж [В . хемо- , грч .

ophtalm6s

око] мед. излив крви у ОКО обично услед повреде.

хемохроматоза, -е ж [В. хемо-, хром(а)-, -оза] мед . поремећај метаболизма гвожђа који уз рокује његово таложење у кожи и другим ор­ ганима , појава тамне пигментације коже (брон ­ за ни те н) .

хемоцити, хемоцита м мн. [В . хемо -, грч.

kytos

шупље тело; омот] крвна зрнца .

хемпшир, -а м [ е нгп .

ђује и додељуј е терет, чиме лошијим к о њ им а даје предност.

хендикепйран, -а , -о [еНГJl .

успеха није у раВfюправном положај у у односу на остале.

2. мед.

који има телесне или м е нталн е

недостатке , који није нормално телес н о и л и

ментално развијен.

хеllДltкешtраТIt, хенд ике пирам ,

30011 .

врста

3.

Л.

мн .

отежа т и неком е нешто , сп утат и , с п ута вати .

кр у пн е овце порекл ом из Е нгл еске , даје квали­

хендс, -а м (с п . ж а рг . енац , ё нца) [ е н гн .

hands]

с п . прекршај у фуд балу к ада игр а ч руком до ­

хемунг, - а м , м н . хемунзи [н ем .

Hemmtlng]

такне лопту.

п р е прека , смет ња , коч е ње, нарочи то психичк е приро д е.

хеllђама, -е ж [lУР .

hengiime

од пере.

henga-

те] гужва, врева , светина , маса , мноштво .

хемургија, -е ж [В . хе мија , гр ч .

ergon рад ]

а гр .

наука о могућностима хемијске пр ераде пољо ­

хенкер , - а м [н ем.

бој а, е ксп л оз ива итд .) .

хеllотеизам, -з ма м [грч . hеl s једа н ,

the6s бог]

поштовање једног бога као главног у мн огобо ­

hemse-

теизма ка монотеизму).

п ок р . земљак, суграђанин , у п . ЛЗlщмаll . MII .

онај који в р ши

жачким религијама (прелазни облик од п оли ­

хемшерија, - е м [ту р . hem~eri од пере . хенаде, хеюiда ж

Henker]

смртну пресуд у вешањем , крвник .

п р ивред ни х производа у ин дустријске сврхе

( нпр . производња вештачке гуме , платна , вуне ,

[грч .

хенотичаll, - чна , -чно [грч . ћеп60 уј едињ у­

hemis ( ге н . hemidos)

јед иница ] мн . фИ1l0З . јед инице , в . монада .

јем, сједињујем] који уједињава , сј ед ињ уј е , ми ­ ри (нарочито у погледу вере) .

хендек в. јендек .

хеllРИ, -ија м [према америчком фи з и чару

хендекаГОII, - она м [грч . hепdеkа једанаест,

Џоз ефу Хенрију диница

в . -го н] гсо м . један аестоугаоник .

хеllдекаСllлаб, -аба и хендекасилабус, -а м

кроз два] књиж . стилска фигура

Неnrу ,

хепар, -ара м [грч .

2.

хеllдијада, -е ж И хендијадион , -а м [грч . ћеп

(1.

индуковану

1797- 1878)] електричн у

физ . је ­ струју

ХСIЩ в . XCIIДC .

hendekasyllabos, према hCпdеkаједана­ syllabe слог] м етр . стих од једанаест слого ­

ва , једана естер ац .

за

(оз нака Н) .

[грч . грч .

di il dyoln један

handicapped Ј 1.

који је у чему ускраћен , који при п остизањ у

вести , доводити некога у неповољ ан п оложај ,

hampshire]

тет но месо .

ест,

сп . у ко ­

хен д икепирају с врш . И несврш . [В . хен д ике п ] до­

хемпшајр в. хемпшир.

hri']

handicapper]

њичком спорту онај који бољим коњим а одр е­

hepar ј етра] 1. ан ат. јетра .

свако у води растворљиво јед иње њ е н еко г

алкалног метала са сумпором (нази в по сум ­

пор-калијуму који је боје јетре) .

к ада се један појам (и зраз) састављен од атри­

хепаРЙII, - ива м [грч . ћёраг јетра] хем . суп ­

бута и им е нице , исказуј е помођу две именице

станца добијена и з јетре која се кори сти за

по вез ане вез ником (нпр . кита и сватови : киће­

хендикеп, -а м [еНГJl .

спреLlавање згрушавања крви.

хепат-,

н и с ватови).

handicap] ] . сметња ,

по­

те шкоћа , отежавајућа околност, недостатак . телесни или ментални недостатак или мана .

2. 3. сп .

давање пред ности слабијим такмичарима да би

xerlaTo-

[грч . ћёраг јетра] први део

сл ожени ца са значењем ј етра, који се од носи најетру .

хепаталгија, -е ж [В . хеllат-, -алгиј а] мед. бол јетре .

се изједначиле снаге и изгледи за успех (у бици­

хепатектомија, -е ж [В . хепат- , ек- , -том иј а]

кл и з му , коњичком спорту , шаху , једрењу и др.) .

мсд. хируршко одстрањење дела или целе ј етр е.

1386

хепат изам

хераКJlитизам

хе патизам, -зма м [В . хепат-, -и зам ] мед. у купност сим п то ма карактеристичних за хро­

нично обољење јетре .

трени , према hёраг јетра] мед . онај који болује од јетре .

хепатикостомија, -ё ж [грч . h ё раtik6 s јетре­

st6ma

уста , отво р] мед . х ируршко отварање

ј етре ног канала р ад и др е н аже.

хепат икотомија, -ё ж [ гр ч . hёр аtik 6s јетре­ ни ,

st6ma

уста] мед. х ир уршки захват на јетре­

хе rI3ТИТИС, -а м [В . хепат- . - и тис] мед . за п а­ љење, упала јетре .

хеПЗТИ'lан, - чн а, - ч но [грч. hёраtik6s ] мед.

1.

који се односи на јетру , који припада јетри , ј е­

2. који

седам ] први део сложени ­

хептагон, -а м [грч .

heptag6nos,

према в .

xerl-

та-, -го н] геом. седмоугао .

хептаёдар, -др а м [В . хе пта- , -еда р] геоме­ тријско тело са седам страница .

хеrlтакорд, -а м [ В . хе пта- , а корд] муз. од седам д ијато нских то нов а.

1.

низ

лира са седам

2.

хепталогија, -ё ж [8 .хе пта- , -логија ] КЊ\1Ж . седам рома на или седам драма једног аутора повезаних у јединствсну цел ин у .

хептамеРОII, -он а м [ В . хе пта-, грч. h ёmега дан ] вр еме нски период од седам да н а, седмица ,

болује од ј етре .

хепатогёll , -а, -о [ В. хепато- , -ген ] фИЗI IOЛ . ко­

н едеља.

XerlTaMeTap,

јег произ води јетра.

хе патогрзфија, -ё ж [ В . хепато-, -графиј а ] мед. описивање, опис јетре; рендге н ск и с ним ак ј етре.

-тра м [В . хе пта-, -мета р] метр .

ст и х од сед ам сто па , седме р а ц .

хеl1тода, -ё ж [ В . хе пта-, грч .

IlOd6s

п ут] физ .

електрон с ка цев са седам еле ктрода.

хе патоктомија, -ё ж [В . хе п ато- , -томија] мед. сечење , о п е р аЦ ИЈа Ј ет ре .

хепатол йт, - ита м [в . хепато- , грч .

xellaTOJlOf,

lithos

ка­

-а м, мн . хепатОлоз и [В. хе п ато-,

јо м .

х епатологија, - ё ж [ В . хепато-, -логија] мед . гр ана интер не медицине која проуч ав а јетру и болести јетре .

хепатомегалија и хепатомегзлија , -ё ж [нлат. према в . хепато- , грч .

megas

вели ­

ки] мед. патоло шко увећање, повећање јетре .

хе патоскопија, -ё ж [ В . хепато-, -скопија] п р орицање судб ин е , гатање по ј етри животиња .

хепе нинг, -а м, мн. хепенинзи [ е IlГЛ .

1. ум .

Хера, - ё ж [грч . Н е га ] митол . у грч кој митол о­ г ији Кронова и Рејина кћи , сестр а и зак о нита

-лог] м ед. специјалиста који се бави хе п атологи ­

hepatomegalia,

хер , -а м [ нем . HerтJ господ ин , гос подар , га­ зда, вл ас ник .

ме н] м ед . каменац у јетри.

пi пg]

hepta

ца са з нач е њем : седам.

жи ца.

н о м каналу .

тре ни .

ћан крај .

хепта- [грч.

хе п ilТИК, - а м, м н . хеГlатици [,'р" . hёраtik6 s ј е­

ни,

филма; уопште срећан рас пл ет дога ђ аја, сре­

happe-

облик л иковног, м уз ичког и ли сцен­

с ко г изражавања зас нов а н на импровизацији ,

суп руга врховног бога Зевса , богиња заштит­ ница брака.

херав, -а , -о и херав, -а, -о = херлав и хер­ лав, - а, - о [тур .

egri] 1. р аз рок ,

з рик а в .

2.

н ак ри ­

вљен, нахерен.

херзјн узв . [н ем .

herein]

заст. уђите, у н утра ,

слободно (као одговор н а ку цање).

хераклеје, хераклеја ж М II . [грч . Нё га kl еiа , прем а старогрчком фи л озо фу Хераклу] МН .

1. У

старој Грчкој, с веч а н ост и у ч аст Хе ракла .

пе­

2.

сме о Хераклу, њ е говом животу и делу .

Хераклијада, -ё ж [пре ма cTa poГPLIKOM фи­ лоз офу Хераклу] песм а о Хераклу.

из н е нађењу, шокира њу , об ично се и з води н а

херзклйт, - и та м [ф абричко им е прои з вода]

ја в ном месту (улици) при чему се оч екује да

грађ. лак грађевински материјал у виду дрвених

п ос матрачи учествују у дога ђ ању .

плоча који се користи за преградне з и дове, а

2. фиг.

весео

догађај р азл ичити х садржаја, обично са п е в а­ ње м и муз иком , приредба .

хеп иеllД, -а м [еш'л. в ан

срећа н

happy епd(iпg)]

нарочито за и зола цију .

хераКJlитизам, -з м а м [према грчком фило­ неоч е ки­

за вршетак књижевнOI' дела или

зоф у Хераклиту (око

540 -

око

480.

пре н .е . )]

филоз . учење грчког филозо фа Хер а КЈЈ ита п о КО-

1387

ХерillcJIо

хермафродйт

ме се све што постоји непрестано мења

херд-бук, -а м [ СНI'Л.

(panta

ге ј : све тече).

стадо,

ХеРЗКJlО , - а м [ll'Ч.

Herakles)

митол . најслав­

book

herd-book, пр е ма herd

књига] у сточарству , књига са п о­

дацима о пореклу , теж ини , производ ној с п о ­

нији грчки јунак, син Зевса и Алкмене, извр­

собности и др . говеда , родослов говеда , уп .

шио је

дИгрё.

12

тешких задатака које му ј е н аложио

Еури стеј.

хеРДОГJlија, - е м = ердоглија, -е ж [тур .

хераКJlо рама, -е ж [фр.

Heraclorama)

начин

oglu]

приказивања филма у три димензије .

ard

поКр. онај који прати некога , пратилац.

хередитаран, -рна , -рно [лат.

хе РЗJlД llка, -е ж, дат. херiulДИЦИ [фр .

que]

rle-

hereditarius]

hera ldi-

који се преноси с предака или родитеља на п о­

наука која проучава грбове , правила за

томство, н аСJlеда н (о БОJlест им а, особин а м а,

њихово састављање , њихов постанак и развој.

хе РЗ JlД 11чар, -а м [нл ат .

heraldicus,

пороцима и сл.).

В . херал ­

д ик а] онај који се бави хералдиком .

хередитаријанitзам, -з ма м [В . херед ита р а н ) гледиште које истиче важност и утицај н асле lJ а

хе РЗJlД ИЧКЙ, -а, -о [В . хералдика] који се од­

на понашање .

нос и на хералдику, који припада хералдици . &

хередитаРIIОСТ, -ост и ж [В. хередитаран] ге­

хералд ичка боја једна од ос новних боја које

нетско наслеђивање особина предака , н аслед­

се користе у херал д ици (плава, црвена, жута,

ност ; низ наслеђених физичких особин а.

зеле на , црна , среб р на и златна); -знак део грба

хереза, херезија В. јерёс .

који има одређено з н ачење (лист, мач, штит,

херёс ' , -а м [л ат. heres] н аследник . xepec Z, -а м [шп . h егеs] врста финог шп а н ског

ла в и др . ) .

хе рба , -е ж [лат.

herba] 1.

биљка, тр ава .

2. на­

вина .

зн в з а дроге справљене од осушене целе зелене

херетик В . јеретик.

б иљ ке с л истовима, ређе цветовима .

херетичкй В . јеретичкй .

херба р , -ара м = хербариј ум, -а м и хербарйј,

херихтер, -а м [нсм .

- иј а м [В . херба) зб иркаосушених, пресованих би ­

хе рбаризам , -зма м [лат.

herba

биљка, трава ,

herbarisatio,

пре­

ма в . херба] скупљање и приремање биљака за

херихтерај, - аја м [аустр . НСМ . поКр . заст.

1.

посао херихтера .

2.

Herrichterei]

радиониц а у ко­

јој хе ри хтер израђује горње делове обућ е.

Херкул, -а м [лат.

хе рбар .

хе рб а риј ум и хербарйј = хербар (В . )

нак огромне с н аге .

хе рбартијанизам, -зма м [према н емачком

Велика кола .

фи лоз офу Ј . Ф. Хербарту

bart, 1776-1841)]

11O Кр . заст. за­

лове обуће .

в. - изам) л ечење биљкама, в . фllТотерапија. херба РlIЗација, -е ж [нл ат.

Herrichter]

натлија који израђује , кроји и шије , горњ е де­

љака ; свеска у којој се чувају такве биљке .

херКУJlес, -а м [В . Херкуп] јак , снажан чов е к ,

(Johann Fri edrich Нег­

филозофско , психолошко и

див .

херкулскй, -а , -о [В . херкуп) јако снажа н ,

п еда гошко учење немачког фиозофа Ј . Ф. Хер­

барта .

Hercules] 1. МИТОЛ . грчки ју­ 2. астрон . звезде из с аз веж ђ а

јак, д ивовски , огроман.

хе рбиворе, хе р бив6ра ж мн . [лат.

herba

биљ­

херма, - е ж, ГСН . МН. херм а и хе рми [лат. Не г­

к а , уогаге ждерати] мн. ЗООЈI . ж ивотиње које се

та

х р а н е биљкама , биљоједи .

Грчкој Херкупова биста ипи биста уопште (бо­

хербицй д, -ида м [лат.

herba

биљка , трава , в .

хервзкат прил. [тур . к и , ар .

waqt време,

хергеJlа В . ергела .

Hermes

Хермес]

ум .

у

античкој

хермафродизам, - зма м В . хермафродитit­ зам .

псрс.

her сва­

в. вакат] ГIOКр . заст. увек, у сва­

ко доба.

1388

her vakit од

грч .

жанства ипи покојника) постављена на стубу.

- цид] хс м . средство за уни штавање корова које не шкоди осталим биљкама.

од

хермафродйт, -ита м [лат. грч .

Hermaphr6ditos

hermaphroditus

од

име сина Хермес и Афрод и ­

те] организам (животињски ипи биљни) са оба пола , ДВОПОЈЈац ; особа која има ОДJIике оба п опа.

херм афродитilЗам

1.

хероиноман

хермафродитизам, -зма м [В . хермафродит]

хермстичан, -ч на, - чно [В . херметика] за­

а. б иол . истоврем е но постојање мушких и

тво рен , непропустљив ; з атворен по смислу, н е­

женск их пол них жлезда у ј едном организму (код многи х биљака, неких животиња , нарочи­

приступачан , те шко р азу мљив .

херметичар, -а, -о [В . херметика]

то бес кичмењака) . б. код човека, патоло шка

ји познаје херметику, уп. алхемичар .

појава постојања полних одлика оба пола .

који ствара у духу херм ет и зм а .

2. ум.

скул птура која истовремено има и мушка и женска полна обележја .

хермелйн, - ина м [лат. h епn е lliп а зоол. велика

Mustela

егтјnеа из породице куна; ску­

поце но крзно те животиње . херменевтика

8.

•

хермеЛЙIIСКЙ.

херменеУтика .

стручњак

за

херменеутику;

тумач

Светог пис ма у старој хришћанској цркви .

херменеутика, -ё ж, дат. хе рмен еут ици [грч.

ка по којем с поља шно ст уметничког дела от­ крива постојаље неког другог, пре свега пси­ хичког еле мента.

хе рменеУтичкй, -а, -о [В . херм е неутик а ] ко­ ЈИ пр ипада хе рм ен еут ици , који се односи на хе рменеут ику.

Хе рмес, - а м [гр ч . НеПllё s ] митол . у I-рчкој ми ­ ТОЛО I- ији глас ник богова, с ин Зевса и Мај е, нај­

12

ол имвски х богова .

хеРlшја, -ё ж [нат.

hel11ia] мед. продор , просу­

тост унутрашњих органа у неку телес ну шупљи ­

дор црева кроз ослабљен з ид трбуха, кила, брух .

хеРНИОЈ IОI- ија, -ё ж [ В. хернија . -логиј а ] мед. херниотомија, -ё ж [В . хернија , -томија] мед . операција хер ниј е, киле .

хеРНl1имер, -а м [всм . Н е гг гос подин ,

Zil11l11er

пр ема

Hem zil11l11er,

соба] соба за го с поду,

мушка соба (намењена само мушкарцима за

раз говор уз цигарете).

хероида, - ё ж [према з бирци

рим ­

Heroides

ског опесника Ови д ија , грч . h ёг5(s јунакиљ а]

1.

КЊ I1 Ж . врста песничке посла нице у којој н ек и ју­ н ак и ли позн ата особа и з носи своје мисли и

осе ћања .

2. в .

хероина (2а).

хероilЗам, -зма м = херојство , -а с

[8. хер ој ,

-изам] одл ика јунака , храброст, јунаштво.

херметика.

хе рметизам, -з ма м [В . херметика, - изам ]

1. в . 2. г. си х. затворе ност у себе, интро­

вертност.

юьиж . а. један од видова субјективи ­

3.

хе рмоглифици

наука о врстама и обл ицима хернија, кила.

hепnёnеutikе вештина тумаче ња] 1. вештина излагања и тумачења текста. 2. теол . научно ту­ мачење Библије . 3. муз . прав а ц у музици ХХ ве­

млађи од

xePMOI-Јlифика, -ё ж, дат.

[.-рч . herl11oglyphike] ум. вајарство , кипарство .

ну та ко да изгледа као израштај, нарочито про­

хе рменеут [грч . hепnепеutеs ту мач , в . херме­ неутика]

хермеТИ'IКЙ, -а, -о [В . херметика] прил . пот­ пуно зат ворено , непропустљиво .

хёрме в. хёрма. ласица

1. онај ко­ 2. п есник

зма, затварање, вовлачење у себе, окрета ње се­ би и ствара ње сопственог света. б. песнички права ц и з међу д ва рата чија се поетик а зас нива

на напу шта њу јас н ог, ра ци о н ал ног, логичног у јез ику и смислу и ок ретаље емотивном, ирацио­ налном , зву чном , на тај начин песме су постале тешко разумљ иве , непри сту пачн е обичним чи ­

хероика [грч . hёгоik6s јун а чки]

1.

м уз . књиж .

композ иција и л и п есма која слав и јун а штво, химна, апотеозајунаштву, херој ству.

2. 8 .

херо­

изам .

херОЙII, -и на м [нсм . Неroiп , према грч . heros ј у нак] де риват морфијум а, пра х беле боје, с н а­ жа н аналгетик који брзо и заз ива јаку зав и ­ сност, користи се као опојна дрога .

хероина, -ё ж [гр'•. hёг6iпё]

1. јун а киљ а . 2.

а.

у доба хеленизма, р ел игиоз но- ми ­

глумица која глуми УJlОГУ ј у накињ е. б . главни

стична секта којаје обожавала Хермеса Трисме­

женски лик у драмским , књижевним и филм­

таоцима.

4.

ским делима.

гистоса, египатског БО'а з нања .

хе рметика, - ё ж, дат. хермi:тици [ срлат.

l11eticus

her-

који припада Х ермесу Трисмегистосу ,

митско м египатском м удрацу] скуп з нања о тајним ства рим а кој е су досту пне малом броју

људи, уп. алхемија .

хеРОИllизам, - з м а м [В . хе роин] уживање и за ви с но ст

од

хероина;

уо пш те

те шк а

н а р ко­

манска за виснос т од тешких д р ога.

хеРОИlIомаll, -а н а м [В . хероин,

-Mali]

онај

који ј е хероин с ки зав и с ник .

1389

хеРОИllом iшија

херција

херо ином iшија, -ё ж

[8. хероин,

херострат и херострат, -а м [прем а Гр ку

-манија] хе­

Херострату који је западио Артеми д ин х р а м да

роинска зависност.

херои нски , -а, -о [В. хероин] који се односи н а хероин; који садржи хероин , у којем има хе­

би ушао у историју] онај који жуди з а сл а в ом и

не преза ни од чега )~a је достигне .

херостратизам, -зма м

ро ина ; на којем се налази хероин . .1. хеРОИlIска

мафија мафија специјали з ована за трговину хе роином , нарко-мафија;

коктел мешавина

-

в иш е врста дрога од којих је главни хероин ;

херiщ чаll , -чна, -ч но [грч . hёгоik6s] јуначки , хер ојски .

понашање ради

[8.

херострат] безоб­

стицања

славе ,

ма кар

и

славе рушиоца; особина онога који тако посту п а .

херостратски, - а , - о [В . херострат] кој и се

-

пут подручје кроз које се кријумчари хероин.

од носи на херострат изам , који је у духу хер о ­ стратизма .

херпангина, -ё ж [В . херпес , ангина] мед. ви­ русно запаљење усне шупљине са поја в о м мс­

херој, -6ја м [фр .

ros] 1.

зирно

heros od лат. heros од грч . hё­

хурића .

м итол. у грчкој митологији , човек над­

људских особина , полубог .

2.

ист . победник у

атлетс ким такмичењима у старој Грчкој .

3.

а.

херпес, -а м [грч . hегрёs од Ыгрејп вући се, пузати] мед. вирусно обољење коже, обичн о у виду груписаних мехурића, најчешће н а м есту

чове к вел ике храбрости, изуз ета н , велики ју­

где слузокожа прел аз и у кожу (око уста и л и н о ­

нак . б . в елики човек свога времена, вел ики дух ,

здрва) . .1. -

и зузета н човек ; знаменита о соба (ратник, др­

обољења коже, обично се јавља на ле ђи ма и

жа вник , војсковођа и др . ) .

4 . он ај

којије по н е­

стомаку , али и на д ру,- им д е л овима тела .

кој особини, оз наченој именицом која стоји уз

херпес З0сте р

име ницу херој , над машио друге, бољи од дру­

гих:

-

рада,

род ни

-

-

воље,

-

духа ,

знања и др . .1. на­

-

одликовање за храброст и херојске

под виге у Народноослобод илачком рату

- 19 45,

1941 -

о нај који је одликован таквим одлико­

ва ње м ; -(со цијалистичког) рада највише ци ­ в и л н о одликовање у СССР-у, онај који је одли­

2.

који је изузетно

х р аба р , јуначки . .1. хе ројска еllllка епска пое­ з ија к ој а пева о јунацима , херој има и њиховим

подв и з им а; - СТlП в . хексаметар ; херојско до­ ба ист.

1. доба у

којем су живел и хероји (обично

2. доба почетака неких ци­

в и л из а ција , л егендарно д оба .

гми з авце и водо з емце .

хертологија, -ё ж хеортологија, - ё ж

херолд, - а м [н ем . Hero1d] 1. гла с ник, весник .

3.

онај који при краљевској

ка нцеларији води родословне књиге и регистар

гр бо ва, те саставља грбове и нове племиће, хе­ р алд ич а р .

херомiшија , -ё ж

ним празницима , њиховом постанку и з н а ч ењу.

1390

сма у православном богослужењу кој а се п ева при и з ношењу д арова .

херувим, - им а м [хебр . keгiiblm (м н . од keгiib)] анђео виш е г реда .

херц', - а м [према немачком фи з ич ару Х . Р . Херцу (Н .

за

R. Hertz, 1857- 1894)]

мерење

(ознака

фреквенције ,

[8. херој , - манија]

ф И3 . ј ед ин ица

титраја

у

се к у нди

Hz). Herz] срце ; бој а

xep.tCI-, -а војсковођа] иза краља,

м [мађ . herceg од СТ8н е м . Heri-zogo 1. највиша ГlJIсмићка титул а , одмах војвода . 2. 80ј . пр едводник в ој ске,

војсковођа , Llојвод а .

херциг [нем . hегz igј 1. прид. мио , у ми љат, љубазан, леп .

страст з а

ј у нацима и јуначким делима , трагање за пусто­ лов ин а м а.

[грч .

hеогtе свечаност, в. -Ј lOгија] теол. наука о цр кве­

у картама , порсд каро , треф и пик.

" ст. онај који је руководио церемонијом на

в и те шком турни р у .

8.

-логија] 30011 . грана з оологије која Ilр оучава

херц2, -а м, МН. хёрчеви [НСМ .

хер6јство, -а с = хероизам (8.)

2.

под херпес.

херувика, - ё ж , дат. херувици [ хеб р . ] ЦрК8 . пе­

херојски, -а, -о [В . херој] 1. који се односи на

у ант ичкој Грчкој).

8.

херпетологија, - ё ж [грч . hегреt6 п гмаз,

кова н т аквим одликовањем .

хер ој а, који припада хероју.

З0стер м сд . тежи облик вирус н ог

2. при1l.

љупко , дражесно (обично

о д еци и девојкама и њиховој одећи) .

херција, -ё ж [нлат. са три крака.

hercia] црквени св е ћњ ак

херцл

хетеродоксан

хе РЦJl, -а м [н ем.

поправити,

xeTCplt, хетсра м ми . [гр'О. hetairoi др угови] 1. македонско р одовско племство. 2. коњи­

Hercl) доњи део обуliе, ђон.

хе рцловаТlt, -лујем сврш. И нссврш . [В . херцл) поправљати

ципеле тако да

им се

ист.

ца у старој македонској војсци.

хетеРЈпам, -зма м '. ГР'! .

заме ни херцл, читав дољи део.

хеРЦ llбрех е р , -а м [нем . ма

Hertz

с рце ,

Herzenbrecher, пре­

ломити] ПОКр . иран . онај

brechen

који слама женска срца, завод ник , до нжуан .

XepL\OI"' в. херцег (1). хе рцфёлер, -а м Heгtz срце,

Fehler

[нем .

Heгzfehler,

према

на, грешка на срцу .

срце,

Schlag

Heгtzschlag ,

према

хесаб, -аба м= хесап, -апа м ['УР .

1.

хесап

=

1.

11

=

века основано с циљем да

2.

назив за тајна политичка или војна

др уштва у ста рој , Грчкој, нарочито Атини .

хетеристи, хетери ста м МН . [В . хетериј а] при ­

(бе).

hesap од а р .

=

хесашtТи, хеса­

мислити , сматрати , ра­

хетеро- [гр'О .

heteros]

први део сложе ница са

значељем д р уги, РаЈIИЧИТ .

мед. анамнеза коју уместо болес ни ка даје н еко његов када он lIије у стању да сам то учини .

хетеробllографија, -е ж [ В. хетеро -, биогра ­

поштоват и.

фија] опис живота неке личности који не lIиш е

хесаб (в . )

хесап и т и

XIX

се Грци и д р уг и балканск и народи ослободе од

хетероаllаМllеза, - е ж [В . хетеро - , а н амнеза]

хесабити, хесаб им несврш . пим lIесврш. [ В . хесаб]

hetairia братство, дружи­

тајно грчко ПОЛИ ТИ'IКО удр ужеље крајем

ХVПI п очетком

ва рв . рачун, процена .

2. ценити,

бр ојност полних односа проститутке .

пад ници , чланови хетериј е .

хес (муз.) хроматски снижен глас

чунати.

2.

Хетерија, -е ж ['"р" .

шло г, кап) поКр . заст. срчани

уда р , срча на кап, инфаркт.

hisab]

(в).

Ту р ака.

хе РЦШJlаг, -а м [нем .

Hertz

бода полних односа, озакоњен конкубiша т

на]

грешка] ПОКр. заст. срчана ма­

Ileta irism6s блуд) 1.

први облици б рак а које карактерише пуна сло­

та ли чн ост већ неко други, биографија; су пр .

хесабити (в . )

аутобиографија в ..

хесо нит, -ита м [гр'О . hesson мање вреда н, В.

хетерогамија, -е ж [гр'О .

heterogamia други 1. с п ајање

-ит] минер . врста полудрагог камена , минерал

крак, према В. хетер о - , -гамија ] б"О1 ' .

мркожуте и л и црвене боје.

гамета, мушке и женске полне liелије, када се они р азликују и физиолошки и п о облику и по

хес пап В . еспап. Хеспе риде, Хесперида ж ми . МИТОJl . кћерке Ноliи које чувају златне јабуке у врту богова .

хеспеРО РIIИС, -а м ['l1Iат.

hesperos

вече,

Hesperomis од гр'О .

птица) ЗООn. ,"еоll. фосилни

6rnis

остаци изумрлог рода птица

lis

Hespef'ol"nis rega-

из доба креде у Северној Америци.

хеспе р ус, -а м [гр " .

величини. гамети

хетерогёll и хетерогеll, - а, -о [ гр'О . heterogeпеs , према В . хетеро-, -ген] који није од исте вр­ сте, састављен од разнород них

хетерогенёа, хетеРО I 'е н еа с МН . [в . хстерогенј грам. им ен ице којима се разликује род у једни ­

Хест ија, -е ж [гр'О .

2. асте роид

елеме н ата, р а­

зно р одан; супр . хомогеll (в . ).

Hestia] 1. МИТОЈ1 . код Грк а ,

ни и множини (нп р. дете/деца).

богиља огњишта (исто што је код Римљана Ве­ ста).

оплодња код кој е мушки и женски

ltЗогамија (в . ) .

hesperos ~ече] 1. вече . 2.

запад .

2.

потичу од различитих јединки ; супр.

nткривен

хетера, -е ж [гр" .

185 7.

hetaira)

Г.

у старој Грчкој ,

хетерогеност, -ости и хетеРОI'еIIОСТ, -ости ж [в. хетероге н] особи н а онога ш то је хетероге11 0,

р азнородност, разноврсност .

образована жена слободног понашања за заба­

хетерогонија, - е ж [В . хетеро- , -гонија] бат.

ву и д руштво , куртизана; фиг. жена л аког мора­

смена ге н е р ација, обично наизмеНИ'IНО полне

ла, блуд ница .

и бесполне .

хетеродоксаll, -с на, -сн о

хете рар х ија , -е ж [ В . хетеро-, -архија) влада­

[8. хетероДоксија] 1.

вина туђинца, туђег народа у некој земљ и, ту­

који одступа од уобичајеног веровања или уче­

Ijинска власт.

ња.

2.

реп . који припада другој вери, иноверан ,

1391

хетероплзстика

хете роД оксија

кривоверан ; супр . ортодо ксан (В.

) . ...

хетеродок­

хетеРОЈЈзгнија, -ё ж [В . хете ро- , грч .

сни проблем сп . у шаху проблем чије решење

блуд]

захтева одсту п ање од шаховских правила.

мужјака са којим н е жив и у з аједници .

хетероДоксија, -ё ж [ грч . хетеро-,

d6ksa

мишљење,

heterodoksia, према В . веровање] 1. веровање

вештачка

оплодња

женке

lagneia

С l1 е р мом

хетеРОЈЈогија, -ё ж [В . хете ро - , -логија] фи лоз. теориј а по којој се у спознајном процесу суко­

или мишљење које је другачије од оп штепри хва­

бљавају два суп ротставље н а феном е н а , нп р .

ћеног или службеног.

логи чн о и нелогично .

2.

реп . припадање другој

вери , кривоверје, јерес ; сynр . ортодоксија (В . ).

хетерометрија, - ё ж [грч .

хете роеротизам , -зма м [ В . хетеро -, ероти­ з ам] псих. сексуал н а склоност према су прот н ом п ол у , нормална сексуална о риј е н тисаност, в .

хете росексуал ност.

пр е­

тричка структу ра ст и хова у ј ед ној песми.

хетероморфан, -фна , -ф н о [В . х етеро-, - мо р ­ фан] којије разних обл ик а , р азнообл ичан ; супр .

хете р6 за, -ё ж [В . хете р о -, -оза] 6иол . појава от порнијег , снаж н ијег и напреднијег гютом­ ст ва код биљака и ж ивотиња услед у крштања ге нетски различитих родитеља.

тражење , истраживање] л о г.

zetezls

1. извођење

гюгр е­

ш но г з акључка који не следи из постављених

2. лукаво постављено

изоморфаll (В . ) . хетероморфизам, -зма м [В . хетером орфа н ] хем . појава да се једна су п ста нца јавља у в иш е

различитих облика ( нпр . угљени к у облику диј а­

хете розетез а, -ё ж [В . хетеро-, грч .

пр е миса .

heterometria,

ма В . хетеро- , - метриј а] КЊI1Ж . р азличита ме ­

питање , форму ­

л и сано као успут и неважно , а за пр аво тр еба да до в ед е д о жељеног одгово р а.

ма нта, графИ'га, антрацита); уп . ПОJJltморфИзам . хетероморф6за, -ё ж [В . хетеро -, - морфоза]

1. 6И01l .

обл и к р еге н ерације о р га низ ма код к ој ег

се уместо ИЗ I"убље но г о р га на развије н е ки д ру­ ги ( нпр . код гуштера , уместо изгубљеног ре п а може се р азв ити н ови) .

хете роз игот, -а м [В . хетер о-, грч .

zyg6nj apaM]

6иол . организам којије настао укрштањем род и ­ теља с а различитим генетски м материј алом.

2.

мед. ненорм ала н р аз­

вој и састав ткива .

хетеРОIIЙМ, - има м [грч . heteronimos с разли ­ читим зна ч ењем ] ЛИIIГ8 . р азличити н аз иви , и з­

хете розиготаll , -тна, -тно [В . хетерозигот]

ведени

од

р азл ичи т и х

корена ,

за

о з начав ање

6и ол . који има два р азл ичи та облика једног

ср од ни х од н оса (отац- мајка , брат-сестра , пр е ­

и стог гена; cY Гlp. хомозиготаll (В.) .

ма учитељ- учитељица, др уг-другарица).

хете РОИllсеминација, -ё ж [В . хетеро-, инсе-

хетеронимија, -ё ж [ В . хетероним] л ин гв . п о ­

м инација] вештачка оплод ња животиња или

јава у језику да се с род ни односи имен ују и

чо в ек а.

оз н ачавај у речима изведеним од разл ичи ти х

хетероклизија , -ё ж [грч . в . хете р о - ,

klisis

heteroklisia, п рема

на гињање; промена] ЛИIIГВ . не­

п р а вилна деклинација именских речи.

хете рокл й т, -ита м [грч . хетеро- ,

klinei n

корена, В . хетеронйм ман]

heter6klitos, према в .

наслањати] грам . именица која

има неправилну пр омену.

(2).

хетеРОlIоман, -м н а, - мно [ В . хетеро -, - н о ­

1. који з ависи

оддру,"ога , н есамосталан .

кој и је н еч и м условљен .

3.

ш а по законитостима и з спољашњ е г с в ета .

хетерономија, -ё ж [В . хетеро-, - н омиј аЈ

хете РОКЈЈитан, -тна, -т н о [ В . хетерокл ит] који ј е н еоби ч а н , ч удан, н астран .

2.

1.

који није

2.

фИЈlOЗ. који се п она­

1.

завис но ст од ту ђи х закона , покоравање ту ђи м законима .

2.

филоз . несамосталност р аз ум а и

уоб ичајен , који није по прописима или обича­

ч овекове воље .

јима (у ум ет ности и сл . ) .

з ама код који х телесни ч ланци нису м еђ усо б н о

3. гр ам.

који је хетеро ­

кл ит, који има неправилну деклина цију.

хете РОКЈЈитичан в . хетерОКЈЈитаll.

3.

30 011. особ ин а виших ор гани­

једнаки , већ се групишу и граде тел ес н е обла­ сти (глава , врат, тр бух и сл.) .

kranion

хетероплзстика, -ё ж , дат . хетероп л а ст ици

л об ања , глава] м ед. главобоља која захвата јед­

[В . хетеро -, - пластика] мед . постављање н еког

хетеРОКРЗllИја, -ё ж [В. хетеро-, грч .

ну половину главе , мигрена , В . хеМИЗЈЈгија, хе­

страног тела у људски о р ганизам како б и се на­

микрЗ нија .

док н ад ио или покрио мањак.

1392

хеуристичан

хетеРОПЈЈзстичан

хетеро rlJ1зстичаli , -чна, -чно [В . хетеропла­ ет и ка] 6 иол. састављен од разнородних ћелија.

хетеросексуаЈЈа н , -лна, -лно [В . хетеро-, сек­

или више инс-грумената изводе исту мел од иј у различито је варирајући односно интерпрети ­ рајући.

суал ан] који је сексуално наклоњен суп ротном

2. мед .

промењен тас услед болести .

хетероформан В. хетеромОрфаll.

пол у , нормална сексуална оријентисаност.

хетерофтзлмија, - е ж [грч .

heterophthalmia, ophthalm6s око] мед . раз­

хетеросексуаЈЈ итёт В. хетеросексуаЈJIIОст .

према В . хетеро- , грч .

хетеросексуаЈЈ НОСТ, -ос-ги ж [В . хетеро-, сек­

ничита боја очију код неке особе .

суал ност] сексуална привлачност и односи из -

м еђ у особа супротних полова , н ормалн и , уоби­ чаје ни сексуални односи .

хетеРОфТОIIПiја, -е ж [В . хетеро -, грч . рhtl16пглас] другачије говореље од уобичајеног,

gos

говор из С'Гомака .

хете росилзбички, -а, -о [В . хетеро-, сила­

хётерохроман, -мна, - мно = хетерохроми­

бич ки] грам. глас или група гласова који припа­

чан, -Чllа , - чно [В . хетерохромија]

дају р азл ичитим слоговима.

личитих боја , разнобојан , шарен .

хетеРОСТИЈЈија, -е ж [В . хетеро- , грч .

st)ilos

стуб ] 6 0 1'. појава различитих типова цветова на

1. којије раз ­ 2. физ . који

употребљава две или више разничитих боја

(хешеРОХРОJlmа фошомеШрuја) .

истој биљној врС'Ги.

хетерохромија, -е ж ['1'ч . hеtег6khгопlO S ра­

хетеросугестија , -е ж [В . хетеро- , сугестија]

Зllобојан , према В . хетеро-, -хромијаЈ фЮИ Оll .

1.

псих . сугестија коју неко упућује некоме ; супр .

појава различите боје очних дужица код и сте

а утосугест ија (В . ).

особе.

х етерос uији, хетеросцијii м ми . [грч .

skioi]

heter6-

мн . геогр . становни ци умерених поднебља

хетеротё рмаll, -мна, -мно [В . хетеро-, -тер­ ман ] би ол. који има променљиву температуру тела која зависи од околине .

•

хетеротермне

ж ивотиље хладнокрвне животиње (рибе, во­

дозе мци и гмизавци). с упр . хемотёрман (В . ) . хетеротё рме, хётеротерми ж ми . [в. хетеро­ терман] хлад нокрвне животиње , код којих тем ­ п е р атура зависи од околин

е;

исто

и

хетеро­

појава различите боје длака код исте

хетерохромичан = хетерохроман (В . )

чија сенка стално пада у разним правцима, у пра вцу севера или југа .

2.

особе.

хетмаll, - а м [110Љ.

1.

hetman

од нем .

Hauptmann]

и ст. војни заповеДIIИК у Пољској , Литванији

и Украјини од ХУI до ХУIII века .

2.

козачки за­

поведник, атаман.

хет-трик, -а м Lен,"л .

hattrick]

сп .

1. три IЮ ГОТ­

ка истог играча у току једне утакмице, обично у фудбалу.

2.

три узастопне победе исте екип е

у неком такмичењу .

хеliIЈМ, -а м [тур .

hekim

од ар .

hakim

мудрац ,

филозоф] гюкр . заст. лекар.

те РМllе животиље В. под хетеротёрман. хетеротрофаll, -фна, -фно [В . хетеро-, -тро­ фан ] 6 и ол. који се храни готовим органским ма­

теријамајер нема способност да у свом органи­

хеliимбаша, -е м [тур .

hekim ba~l, према В .

хеliим, баша] покр . заст. главни лекар .

хеурека, хеурека и хеурека уз в . ['1'ч .

ka од hеuгiskеiп

ке); су пр . зутотрофан (В . ).

узвикнуо Архимед када је купајући се прона ­

хетеротрофија, -е ж [В . хете ро- , -трофија]

пронаћи, открити]

heure-

зму прои з води храну (животиље и неке биљ­

реч коју ј е

шао хидростатички закон , дословно значи : На ­

6иол . исхрана готовим органским материјамајер

шао сам!

са м органи зам нема способноС'Г да производи

ска , открића , решења, В . еурека.

храну (чов е к, животиње и паразитске биљке) .

1.

2. узвик

радости због неког пронала­

хеУРИС'Пiка, -е ж [В. хеуриС'Гички]

1.

наука о

phyllon

методима откриваља и утврђиваља нови х спо­

л и ст] 6 01'. појава р азвића два различита облика

знаја; вештина И ЗНаЈ lажења, откривања истине .

хетеро филија , -е ж [В . хете ро- , грч .

2. у

листа наједној биљц и.

хетеРО фОllија , -е ж В . хетеро- , - фонија]

1.

['1''1. heterophonia,

према

муз . најједноставнији об ­

л и к полифоније; два или више гласова, или два

историјској н ауци, утврђиваље аутентично­

сти извора .

хеурiiстичаll, -ЧI1а , -чно [lIлат.

heuristicus,

према '1'ч . hеuгiskеiПllронаћи , открити] којем ј е

1393

хеуристичк й

ХИВ

с војствено 01'кривање , проналажење , који се усваја , учи путем испитивања, откривања.

хеУРИСТ И
heuriskein

пронаћи ,

према

heuristicus, открити] 1. који

хибернатор, -а м [мт . hiЬеП1US з имски] м ед . ап ар ат за хлађење зуба и д р угих орган а у ци љу

се од­

постизања локалне анестезије .

хибеРШlција, -ё ж [лат. hibегпаtiо , пр е м а

н оси на хеуристику, који припада хеуристици .

Ьегпus зимски]

2. лог.

температуре за

који је користан , сврсисхода н , посебно у

Hephaistos]

митол . старо­

ција

(1). 3.

hi-

биол . стање с ни жен е телес н е

вр еме з им ског зна

топлокрв ни х животиња.

н ау чном истражив а њу.

Хефест, - а м [грч .

1.

ко д

н еких

2. МСД. В . х иб ерниза­

а. замрзавање људског и л и ж и во­

грчки бо г ватре , 3евсов и Херин син , ружан и

тињског тела у леду ради О'l увања (оста ци се

х р о м , у својој ковачници прави оружје и украсе

могу изванредно очувати стинама и х и љад а ма

година). б. метода дубоког хлађења те шко обо ­

за бо го ве .

хефта, -ё ж , ген . мн . хефта и хефтй [тур . заст.

hefta, 11efte од

ПСРС.

hafta, hefte од heft сед ам] ПоКр .

н едеља д ана , седмица.

хефтзлук, - а м , МН. хефтзлуци [тур .

haftallk,

в , хе фта ] оно ш то траје недељу дана, што се од­ н ос и на н ед ељу д ана.

хсфтати, -ам н есврш . = хсфтовати, -тујём несврш , [нем .

heften] 1.

овлаш причврстити ши­

ве њем , овлаш прошивати, фирцати.

2.

спајати

л и стов е папира хефтмашином .

хефтемимерес, -а м [грч . hерhthёmimегеs , п р е м а hepta седам , В . хеми - , meros део] метр . ц е­ зу р а у х ексам етру после сед ме полустопе .

лелих с намером поновног оживљ авањ а у бу­ дућности када медицина буде способн а да и х и злечи.

4. фиг.

неактивност , пасивност, обич н о

у интелектуалном смислу .

хибернизација, -ё ж [в . хибернација]

1.

мед.

метода хлађења појединих делова тел а , н а р о­ чито з уба , у циљу постизања локалне ан естез и ­

је ради хируршких захвата . хибискус, -а м [и л ат ,

2. В . хибернациј а .

HibiscLlS

од ГРЧ .

ibiskos

слез] мирисна биљка с великим декорати в н им цветовима

scus,

Hibiscus ,'osa-sinensis

из рода

Hibi-

кинеска ружа; о стале биљке тога рода.

хибрйд,

-11 да м [лат hуЬгidа ] 1. б и ол . биљ ка

или животиња наСТаЈЈа укрштањем род итеља ко ­

хефтери ца, -ё ж в . хСфтмашИна. хс фтмашина, - ё ж [в. хефтати, машина] сп рава којом се ручно спајају листови папира

метал ном спајалицом.

ји припадају истом роду, али се разликуј у п о н е­

ким особинама, бастард , мел ез . хибрйдан, -дна, -дно

хсфтовати = хсфтати (в . )

2. ф l1l',

lB. хибрид]

стао укрштањем , којије хибрид .

хсц, хеца м , ми . хецови [аустр . НСМ .

Hetze]

хсцати се, -ам се несврш . [ аустр. ием .

1. којиј е на­ 2. фиг. раз н оро­

дан, мешан; прелазан .• хибрl1ДIШ компјутер

pa'l. компјутер

ПоК р . жа рг . шала, досетка , виц , гл упост.

он о што ј е

састављено од елемената различито г поре кла.

који има уграђен аналогни и д и ­

hetzen]

гитални хардвер ; хибридни круг TCX II . ра ч . к руг

гюк р . жа р г . ШаЈ1ИТИ се, з авитлавати, з е з ати , под­

у којем се за обављање сличних фу нкциј а ко р и ­

бадат и.

сте битно различити типови компонен ата.

хецмахе р , - а м = вицмахер , -а м [аустр . н ем .

хибридизација, -ё ж [В . хибри д] Б И ОЈ1, ства­

онај који уме добро да збија ШаЈlе ,

рање хибрида, укрштање биљака или ж и вот и ­

Hetzmacher]

п рича вицеве и СЛ., шаљивац , шаљивuија , ду­

ХС
Hatscherl

hecsepecs, према н ем .

hedge

3. fI , '1 11 .

хи­

бридизирају С ВРШ . И нес врш . [в . хибрид ] ст ва р а­ ти , створити хибриде , мелезе .

ши пак] П о Кр . пекмез од шипака.

хе uинг, -а м, МН. хеuиllЗИ [енгл . ма

ња различитих особина.

хибридизирати, хибридизйрам ,

хо вит човек .

hedging, пре­

покривати , обезбедити] екон . послов­

Хибрис, -а м I. ГРЧ .

Hybris богиња охол о ст и и

пркоса] у античкој трагедији преступ ч овека

но-финансијска стратегија избегавања ри зика

који често несвесно настоји да изађе из о кв ир а

од н о сно

људског и приближи се божанском .

губитака

сл овни х акција.

xe upa В . хИuра .

1394

Гlредузимањем

нових

по­

ХИВ, xilВa м [скр. од С 'ШI , НLlmап immuп о d е­ fiсiепсу

virus]

сКр. н азив за хумани имунодеф и-

Х'Iдра

Хигија

цијентни ви р ус, који се пренос и крвљу и изази­

Хи гија, -ё ж [грч . Hygieia] 1. митол . стар о­ грчка боги ња здр авља.

1849.

2.

астер оид откриве н

hygieia

здр авље] вештин а н еговања и

одржавања зд равља.

х игије ll а, -ё ж [грч . hygiein os здрав] 1. део меди цине, н аука о чувању и неговању зд р авља.

2.

ј е, најч е шћ е в аздуха.

хигроскоп и ХIII"РОСКОП , - а м [ В. х игро-, -ско п] метеор. апарат који квалитативно пр ика­

г.

х игијаСТ III~а, -ё ж [грч . higiastik6s лековит, према

хигрометрија, -ё ж [В . х игр о-, -метрија] метеор. мерење сте п е н а влажности неке матери­

ва сиду .

поступци који се с проводе да би се н еговало

и сачувал о здравље, одржавање чистоће ; пр о­ писи, правила за то.

зује промен е влажности вазду ха.

хIlгрОСКОI·lаll , - пна , -пно [В. х игро- , -скоп ан] који уп иј а влагу , који уклања воду . ~

XltrpO-

скопна вата вата и з које ј е одузета маст, лако у пија течност ; ко ри сти се н ајви ш е у мед ицини ; х ltгроскопна

MaTCpltja

материја кој а упија

влагу (нпр . СУМ ГlOрн а кисел ин а и сл . ); ХИI" РО­ скопни покр ст и ГlOкр ети б и љака услед проце­ са бубрења и и су шив ања н еж ивих делова ће­

хиг ије.lичар, -а м (ж . х игијеlшчарка , -ё) [В . хигијена] онај који се ста ра з а одржавање х иги ­ јене; лице стр учно за хиг иј ену.

л ијс ке мембране .

ХИГРОСКОl1ltчаl1 в. ХИI"РОСКОl1ан . хигростiiт, -а м [ В. х и гро-, -стат] техн . уређај

хиг ијёнскii, -а, - о [В . хигиј е н а ] који се од но­

који одржа ва н ео п ход н у влаж н ост ваздуха у за­

си на хигиј е н у, којије у складу с х игиј е ном , ко­

тво ре ни м просториј ама (тамо где постој е уређа ­

ји одгова ра захте вима хигиј ене .

ји осетљиви н а пром е н у влажности ваздуха) .

х игиокомија, -ё ж [нлат. грч .

hygiocomia, према

hygieia здравље , kom izo

н егуј ем, гајим] не­

х ltгр о фii л, -ила м [В . х игро-, - фил ] живо биће кој ем је н ео п ход н а в и сока влажност околине.

хигрофилија, -ё ж [В . хигр о- , - фи л иј а ] бот .

говање зд равља .

Х ИГРИСКО I1ИЧIIОСТ, - ости ж [ В . х игроскопан] својство материј е да у пиј а влагу или ли ш ава

воде , посеб н о код воде ни х биљака.

Х ИI" рофiiт, - ита м

друге материј е воде .

Х llгроба ром ста р, -тра м [В . хигро - , баром е­ тар] инстр уме нт за мерење притиск а и р ела­

lB.

Х ИI-Р О- , -фит( и)] бот.

биљка којој је н еопход н о ви ш е вл аге да би се р аз виј ала.

ХИI ·рофОбија , -ё ж [ В. Х ИI-Р О -, - фобија]

тивне влажности в азд у ха.

х игрограм и хи грограм , -а м [В . хигро-, -грам] дија грам који испис ује променс р ела­ тивне влаж ности у току

један од н а чин а оп р а шивања биљака пом оћу

24

сата или у току јед­

не недеље.

х игрогра ф и хигрограф , -а м [В . хигро-, -граф ] метеор. ин стр уме нт који бележ и пр оме н е

релативне влажности ваздуха, в .

Xitl"pOMCTap .

Х~IГРОЛОГllја, -ё ж [ В. х и гро-, -лог иј а] н аука о влаж н ост и ваздуха .

1. мед .

болестан стра х од воде, влаге и л и течности .

2.

бежање од в оде, и збе гавање воде.

хигро- [грч .

hygr6s

влажан, воден] као први

део речи у сложен ицама озна'!ава оно што је в еза но за влагу , влаж н ост .

хи д аш"о, - а м [шп . hid algo од fijo dal go син н е ч ега ]

1.

титула нижсг п лемства у Шп а н ији ;

п лемић , властелин .

Мекс и ку до

193 1;

2. злат ни кова ни 1951 . ср еб рњ ак .

н овац у

од

хидатоде, х и датада ж МIJ . [ Гl' Ч . hydor вода,

х игром, -ама м [ В. хигро-, -о м] мсд.

1. пр ош и ­

hod6s

п ут] бот. шупљине на рубу л иста биљке

рење слуз них врећица и омота ч а тет и ва, на ме­

кроз које се и злу ч уј е сув ишн а те чн ост у виду

сту пр ит иска или тре њ а.

капљица

2.

и з р асли н а од лим ­

фатичних просто ра испуњених те чн ошћу; ја­ вља се код де це , н ајчеш ћ е н а врату.

х игромста р , -тра м [ В. х игро-, -мета р] метеор . инструме н т

за

мерење

ваздуха, хид рограф .

р елатив н е

хидр-, хид ро - [грч .

hydor

вода] као први део

ре чи у сложе ница м а оз н а'!ава о н о што је веза­

влажности

но за в оду , в ла жност .

Х ll д ра , -ё ж [1I"Т.

hyd ra од Гр4 . hydra водена

зм иј а ] 1. 30011 . ситн а водена живот ињица и з ро -

13 95

хидраЗЙ II

хидрогалваllотераllија

да дупљара ; слатководни полип, јеДlюставне

в. хидр-,

грађе и са неколико пипака око усног отвора .

који рад и на водени погон .

2.

фиг. зло које се увећава што се више трудимо да

га откло нимо (бића, појаве).

;.

леРliејска

3. једна

од звезда.

митол. водена неман са осам гла­

-

ва у језеру Лерин на Пелопонезу којој уместо сваке одсечене главе расту нове; сматра се да ј е

хидразй н , -нна м [В . хидр-, l"рЧ . azo(os) бежи­ вотан, В . -ин] хем . хемијско једињење водо ника безбојна уљана течност ;

. NH2;

служи као основна сировина за синтезу многих

јед ињења и као јако реду кционо средство .

хидр.шгиолОгија, -ё ж [В . хидр- , грч.

angeion

СУд, в . -логија] наука о лимфним судовима .

хидра llТ, -а м [ амер . еIIГЛ .

hydor

вода]

1.

цев] који покреће нек а течност,

хидрауличкй = хидраУЈlИчаll .

хидриди, хидрнда м мн ., јд. хидр ид , ген . хи­ дрнда [В . хидр-, -ид(и)] хем . једињења хемијски х елемената са кисеоником (нпр. СаН2 ,

хидрија, -ё ж, ге н .

убио Херакло.

и азота NН2

aul6s

hydrant, прем а грч .

техн . апарат за узимање воде из

ул ичне водоводне цеви ; користи се за пол ива ­

ње улица и гашење ГlOжара .

2. полип појединац + хидраНТlIЙ, хи­

у з аједници водених полипа . д раIlТСКЙ .

MII .

NaH итд.) .

хндрйја [грч .

hydria,

према 8 . хидр-Ј ум. У старој Грчкој , посуда з а во ­ ду са три ручке .

хидријаде, хи дријада ж мн . [грч . хџдри а s ге н . хџдриаdоs]

...,тол .

водене нимфе.

хидрирзње, -а с [В . хидрогенација] х ем . про­ цес спајања атома водо ника са молекулима различитих хемијских једињења , углавном ор­ ганских ; хидрогенација.

хидро- [В . х и др-] као први део р е чи у сложе­ ницама з начи: вода , водени, водо - .

хидроавијација, -ё ж [В . хидро - , авијација] авијација која раСГlO лаже хидроавионима.

ХlfдроаВИОII, -6 на м [В . хидро-, ав и он] тех н .

хидрарги ризам , -зма м [грч . хџдрагgугоs жива, према в . х идр- , грч .

argyros

сребро] мед .

а вион оспособљен за полетање с воде и с пу ­ штањ е на воду (са п ло вцима уместо точков а ) ; хидроплан,хидроаеРОllлан .

тровање ж ивом.

хидроаеРОПЈЈ311 в . ХlfдроавИОII .

ХllДра р ги рија в . хид раргирИ зам.

хидра РI" ИРУМ, -а м [нлат. hydrargyгum од rp'l. х џдрагgy гоs жива, према в . х и др- , грч .

argyros

хидроаКУСТlfка, -ё ж, дат. И лок . хидроаку­ стици [ В . хидро-, акустика] физ . грана акустике

који ИСllитује кретање з вука кроз воду .

сребро] х ем . жива .

хидрзт, -ата м [В . х идр- , -ат] хем . јед ињења

х ид роархеОЈЈогија, -ё ж [В . хидро -, археол о ­

код којих су јони растворени у води са једним

гија] археол. област археологије која проучав а

и л и ви ш е молекула воде .

;.

угљеllИ хидрати

органске материје које се углавном састоје од угљеliИка, водоника и кисеоника ; ш ећери и по ­ лисаха ри ди (скроб , гликоген и целулоза) .

остатке материјалне културе старих цивилиза­ ција потонулих у водама.

Хlfдробаза, -ё ж [В . х и д ро-, база] база за Гlo ­ летање и слетање хидроавиона.

ХllДратац ија , -ё ж [ В . х и др - ] хем. хемијска

хидроБИОЈЈОI"ија, -ё ж [В. хидро-, биологија]

реакција спајања молекула воде са јонима или

БИОJl. грана биологије; кој а проучава живот биља­

молекул има у воденим рас т ворима.

ка и животиња у води и воду као њихов про стор .

хидраТIIЙ, -а, -о [ В . хидрат] који је у вези са хидраУJl ика , -ё ж, дат. И лок . хидра)IЛИЦИ [В . хидраулички] проу чава

1. физ .

моторни путнички брод или већи чамац за кр­

практичну примену з акона о равно ­

старење по лукама и каналима; служи за прево з

2.

сви апарати који

функцио ниш у на нач елу х идраул ике.

ХllДраУJl ичаll , -чна, -ч но = хидраушtчкй,

1396

хидроб ус, -а м [В . х и дро- , -бус] пом . мањи

гран а хидромеханике која

теж и и кретању течности .

-а, - о [лат .

хид роБИОIIТ, -а м [В . х идро- , бионт] БИОJl . ор­ ганизам који живи у води .

хидратима; хид ратск и.

hydraulicus

од I"]ЈЧ .

hydrau1ik6s, прем а

већег броја путника . Х llДрогаЈlВаllOтерапија, -ё ж [В . х и дро-, гал­ ванотерапија] мед. део физикалне терапије ; који

се зас нива н а дејству галванске струје у води.

хидрога мија

хидрокар

хид рогамија, -ё ж [В . хидро-, -гамија] бот.

ска служба делатност која је задуже на за хи­ дрографско-навигационо осигурање пловидбе.

опра шивање биљака помоћу воде.

хидрогён, -ена м [В. хидро-, -ге н] хем .

1.

во­

ХИДРОДИllамика, -ё ж, дат. И лок . хидродина­

1,

мици [В . хидро-, динамика] физ. део хидромеха­

дони к , хемијски елемент, атомског броја

симбол Н; најлакши од свих гасова , гори све­

нике који ПРОУ'lава динамику кретања

тлим, али топлим пламеном.

сти и гасова и појаве које прате интеракцију

2.

лаи'lКИ назив за

водо ник-пероксид; у медицини

служи за дез­

инфиковање гнојних рана , а у козметици за бе­ љење косе ; хидрогенијум.

Te'lHO-

'Iврстих тела и те'lНОСТИ (гасова) у кретању.

хlјдродром, -а М [В . ХИДРО-, (аеро)дром] ме­ сто на води одакле узлећу и где се спуштају хи­

х идрогенација, -ё ж [В . хидроген] хем. хе­ мијска реакција н еке материје са водоником.

хидрогенератор, -а м [В. ХИДРО- , генератор] генератор који енергију кретања воде под воде­

дроавиони ; х идропорт , хидроскал.

хидроекстрактёр, -ера м [В . хидро-, фр . ех­

tracteur]

центрифугална машина за сушење.

хидроелектрана, -ё [В . хидро- , електрана] =

ном турбином претвара у електри'lНУ енергију .

хидроцеllтрала, -ё [В . хидро- , централа] ж по­

х идрогёнски, -а , -о [В . хидроген] који се од­

стројење за производњу елеКТРИ'lне енергије

носи на водо ник , којије у вези са водо ником . ..t.

хидроге нска бомба врста нуклеарног оружја

са погоном на воду.

хидроелектричан, -'Iн а,

-'IHO

[В. хидро- ,

снажно г механи'lНОГ , топлотног и радиоактив­

електрични] који производи електричну енер­

ног дејства ; ВОДОНИ'lна или Х-бомба.

гију на водени погон .

х идрогеографија, -ё ж [В. хидро-, географи­ ја] грана хидролог ије; која

npOY'laBa

повеза­

ност вода са д р уг им деловима природе: клима,

хидроеllергетика, -ё ж , дат. И лок . физ . хидро ­ енергетици [В . хидро-, енергетика] наука о ис­ коришћавању енергије воде.

хидроеllергија, -ё ж [В . ХИДРО-, енергија]

рељеф , биљ ни свет и др.

хид рогеологија, -ё ж [В . хидро-, геологија] наука о утицају воде на формирање Земљине

енергија садржана у води , у облику кинеТИ'lке или потенцијалне енергије; водена снага.

хидр6за, -ё ж [грч .

површине.

хид рогеолошки, -а , -о [В . хидро- , геоло­

hidrosis] мед. з нојење . hydrozoa од В .

хидрозое, -6а ж М". [,ш ат.

хи­

шки] ..t. хидрогеолошка карта врста геолошке

дро-, -зоа] ЗООЛ. водене животиње; најпро стије

карте ; која представља положај , простирање,

грађени дупљари у води : медузе, полипи и др.

хидроид, -ида М [В . ХИДРО-, -ид] ЗООЛ . водени

квантитет и квалитет подземних вода.

хид роглисер, -а М [В. хидро-, глисер]

1.

пом .

ПОЛИП .

моторни '(амац или мањи брод с уграђеним

хидроизолатор, -а М [В . хидро -, и з олатор]

крилима хидродинами'lНОГ облика који се кре­

материја или смеса која служи за изолацију од

ће великом брзином , углавном и з над површи ­

влаге , за хидрои зола цију.

не воде; хидрокрилац.

раз. моторни '(амац са

хидроизолација, -ё ж [В . х идро- , изолациј а]

уграђеним мотором који развија велику брзи­

техн . врста за штите грађевина од влаге, воде и

ну ; гл исер.

смрзавања.

2.

х идрограм, -а М [В . ХИДРО-, -грам] графИ'lка

хидроизотерма, -ё ж [В . хидро-, I1 зоте рма]

слика и хроноло шки опис протицања неке воде

на мапи, линија која повезује тачке са једнаком

у при роди.

температуром воде мора.

х идрографија, -ё ж геогр. [В. ХИДРО- , -графи­ ја] де о хидрологије; која

npOY'laBa

воде и њи ­

хове то кове на површини Земље .

х идрографски, -а, -о [В . хидрографија] који

хидроједрилица, -ё ж [В . хидро- , једрилица] врста летелице,једрилица која може да пол еће с копна и са воде и слети на ЊИХ.

хидрокар, -а м [енгл.

hydrocar]

раз. врста гли ­

је у вези са хидрографијом, који се односи на

сера за две особе; направљен је од стакленог

хидро графију . ..t. хидрографска мрежа ,"еогр .

влакна, брзине од

мрежа природних и стајаћих вода; хидрограф-

плови дбу на води дубљој од једног метра .

50 km

на сат; предв иђен је за

1397

х ид ромстсо роло Ш кй

хидрокеЈЈа

хидрокела, -ё ж [грч. hydrokele, према 8 . хи­ ДРО-, kёlе тумор) мед. оток у мошницама или уз­

гање неке су пстанце , lј. једног од њени х еле­

дуж семеновода који настаје због сакупљања

ме н ата под ути ц ајем воде, доводи до ст вар ања

се розне течности; нарасте и до величине људ­

н ов и х јед ињења.

ске главе .

носи на хидролизу.

хидроке фал( ос), -фала(ос)а м ['-рч . hydrokephalon, према В. хидро-, kephale глава) мед.

т ворљив) тело растворљиво у води .

ГlopeMeЬaj који се односи на проширење мо­

жданих комора због накупљања л иквора ; по­ след ице су: увећан обим главе, појава е пиле п ­ сије и ментално растројство ; хидроцефалус , водена глава .

нез(а), терапија) мед. кинезитерапија у води; повољно делује на сва локомотор н а оштећења це нтралног и периферног н ервног система; хи­ дрогимнастика.

ХИДРОКЈш сматик а, -ё ж, дат. и лок. х идр ок и­ која про у чава и

описује кр етање

те чности у простору и времену .

хид рокин еТltк а, - ё ж, дат. И лок. хид рокин е­ тиц и [ В. хидро-, кинетика) фнз . наука о кретању теч ности .

хид рокрилац, -лца м [В . хидро -) РаЈ . мотор­ ни чамац који, и зд игнут и з над воде , по(;тиже велику брзину; х и дроглисер .

хидрокс йд, -а м [В . х идр -, оксид) хем . једи­ њења која садрже једну или више хидрокси л­

них (- он) група у молекулу ; имају својства ба­ за (боје црвени лакмус у плаво) .

ХИД РОКСИ Јlамйн , -и на м хсм .

(NНsоН);

неорганско

безбојни

х ид ролог, -а м, мн . х идроло з и [ В. хидро -, -лог] стру ч њак за хидрологију .

хидрологија, -ё ж [В . хидро- , -логија] наука о водама и њиховом кретању на Земљин ој по­

[8. ХИIlРО- , - манија) 1. мед. 2.

прете­

ри вање у ле'l ењу хладном водом.

х ид роман т ија , -ё ж [грч .

hydrom anteia, пре­

хидромедуза, -ё ж

[8.

хидро-, медузаЈ зоол.

воде на медуза.

хi-щромел, -а м [ В . хидро- , л ат. те! медЈ врста пића ; медовина.

хидрометалургија, -ё ж

[8. хидро-,

м еталур­

гија ] прои зводња метала екстракцијом метала из воденог раствор а без примене електричне енергиј е.

хiщромстар , -тра м [В. хидро- , -метар] ин­ струмент за ме рење брзине протицања течно­ сти и п ли н ова; воДомер .

хидромете6ри, хидромете6ра м мн .

[8.

хи­

шњавањем водене пар е (у чвр стом и ли течном стању) у атмосфери : ма lЋ а , роса , снег, лед и сл.

хидр оскопни

к р истали ;

хидрометеОРОЛОI', -а м, мн . хидрометеоро­ лоз и

[8. хидро-,

метеоролог] метеор . стручњак за

хидрометеорологију .

кисео) који садржи радикал х и др окс и л. ~ група једновалентна органска

група - он специфична за неорганске базе и ароматичне аJlкохоле ; хидроксил.

хид рок у нија, -ё ж

дањем у воду .

хидроксилан,

[8.

ХltД РОКСЙЈЈан, -лна, -лно [ В . хидро-, грч.

[8.

х ид ро- , (егзе)куциј а)

мед. см рт која насту па уласком у хладну воду .

хид ролаза, -ё ж

хидроманија, -ё ж

нагон код болесника да се баца у воду .

хемијско ј едињење

у хем ијској анализи.

хид роксltJша

lyt6s рас­

ДРО-, метеор Ј метеор . производ и на стали згу­

служи као јако редук ционо с р едство, нарочито

oksys

ХИДРОЈIЙТ, -l1та м [В . хидро-, грч.

ма 8 . хидро-, - мантија] прорицање судбине гле­

нематиц и [В. х и дро- , кинематика) грана хидро­

ами ни)

+ хидролiпичкй који се од­

вршини .

ХИДРО КЈшсзитсраrшја , -ё ж [В . хидро- , -ки­

механ ик е

х ид роmfза , -ё ж [В . х и дро -, -лиза) хсм . разла­

хидрометеОРОЈlогија, -ё ж

[8. х идро-,

метео­

рологија] метеор. наука о кретању воде у атмосфе­ ри , бави се инжењерским примена.ма у хидроло­ гији (контрола поплава, наводњавање и др . ).

хидрометеоролошкй, -а, -о

[8. х идром етео­

рологија] који се односи на хидром етеорологи­ ју и хидром етеорологе. ~ хидрометеоролошка

хидро-, (алкох)ол, -аза)

сл ужба делатност која се бави метеоролошким

БИОЈ1. енз им који учествује у одвајању воде из

и хидролошким мерењима, даје прогнозе вре­

неког хем ијског једињењао

ме н а и водостаја, проучава климу и др . -завод .

1398

[8.

хидромеТРllја

ХlIдротеХllика

хид рометРllја, -ё ж [В . ХИДРО-, -метриј а] гра ­

хидростатика, -ё ж [В . Х И ДР О-, - статика] физ .

на хидролог ије; која обухвата сва мерења н ад­

грана

зем них

теч н ости (и гасова) и за коне р авнотеже тела

и

подземних

во да:

КОЈЈичина , тежина,

притисак, б р зина и др .

х ид р омеха нике

која

проучава

законе

у р оње н их у те чн ост и.

хид ромех illlика , -ё ж, дат. И JlОК . х идромеха­ ници [В . ХИД Р О-, механика] физ. н аука која пр оу­

хидростаТИ'I3II, - чна , - ч но =

хидроста ­

ТИ'IКЙ, -а, -о [В . х и др остат ика] који се односи

чава зако н е кретања те чн ости (х идродинами­

н а хид ростати ку; проу з рокован ,

ка) и законе мировања (хид р остатика), те ми­

тиск ом воде . А хи д ростатичка

ровање и кретање теЈЈа ур оње ни х у те чн ост и.

кој а одређује с п е цифичну теж ин у неког тела

хид роиефроза , -ё ж [В. ХИДР О-, грч . п е рhг6 s бубрег, в . -оза] мед . застој и н аГОМ И ЈЈа вање мо ­ краће у буб резима збо г н аСЈЈед ни х И ЈЈ И

CTe'le-

них аномал иј а (тумор , каме н , тубеРКУЈЈоза).

ХIIДРОНЙМ, - има м [В . ХИДР -, -о ним] л ингв . име реке или д руг и х вода (у л ингв и ст ици ).

ХIIД РОННМllја, -ё ж [В . хидроним ] ЛIIНГВ . део ономастике, проучава имена вода:

п омо ћ у

воде ;

ХlIдроста­

прити сак једне те чно ст и на д н у посуде зависи само од површине д на и висине теч н ост и у су­

ду; хидростатички I1рllтисак физ. притисак у

мирној течност и који делује н а з и д по суде у ко­ ЈОЈ се теч н ост н алаз и .

хидростаТIIЧКЙ, -а , - о = ХlIдростатичан , - чн а, -чно (В . ) .

хидросфсра, - ё ж [В . х и дро -, сфера] геогр. во­

Х IlД РОГl ilТија, -ё ж [В . ХИДРО -, -патиј а] мед .

де ни омотач Земаљске кугле (за разлику од во­

лечење водом; хидроте р а пија .

ХИД РОl1аТlfчан , - чн а, - ч но [В . х идроп ат иј а]

да у л итосф е ри и у атмосфери) .

хидротахиметар, -тра м [В . хидр о-, тахиме­

који БОЈЈује од водене болести.

ХllдрОI1Ј1а ll , -а м [В. ХИДРО-, лат. рlаПU111 ра­ ван] техн. летили ца оспособљена за полетање

тар] апарат за м ер ење брзине воде ; ХИДРОС'гра­ тометар.

хи д ротска, -ё ж [В . ХИДРО- , -тека ] х и тински

са воде и спуштање на в оду; хид р оав и о н .

ХIIД РОl1неУ М()llИја, -ё ж [ В . ХИД РО- , пнеумо­ нија] мед . воде на болест ПЈЈућа , упал ни пр о цес

омотач, проширен у обл ику ч а шице, у који се х и д ра н т (ПОJlИ П ) може увући.

хидротераГlеут, -а м [В . х и дро-, терапеут]

са накупља њем те чно ст и у тк ив у .

хitД РОПОII , -а м [В . Х ИДРО -, "р'! . р6поs р ад,

о н ај који ле чи хидротерапијом.

труд] агр. систем гајења културних биљака у стаклени ку или на отвореном про сто р у, у води

хидротер~шеугскй, -а , -о [ В . х и дротерапе­ ут] који се односи н а х и дроте ра пиј у.

у којој су р астворе не соли биогених елеме н ата.

hydrops, према в . хи ­

ДРО-, -опсија] м ед. претерано скупљање те чно­

хид роте раl1ија и х и д роте рiшија, -ё ж [В . х ид ро -, терапиј а] мед. ле ч ење водом р азл ичите температуре и разл ичитог

сти у шупљи нама тела; хидр о пи з иј а, водена

болест.

al1J eraTHor стања .

х и д ротерапйјскй и хидротераl1йјскй, -а, -о [В . хидротер апија] који леч и в одом различи­

хид рорса , -ё ж [В . х ид ро-, -р еја] мед. истица­

те тем п е р ату р е и р азл ичи тог агрегатног стања .

ње воденасте теч ност и и з тела .

хitД РОСКОll, -а м [грч . hydrosk6pos, пр е ма в . хидро-, -ско п]

истиснуте

при­

физ . вага

ТИ'IКИ 11арадокс физ . појава да хид ростат ич ки

потока , р е­

ка, језера, мо р а, океа на .

х идропсија , -ё ж ["рч .

мерења

и заз ван

Bal'a

1.

часовник на воду.

2.

про н ала­

зач изво ра .

1111

и зв ори

природ ни

д ротермаJlНИ

ХИД РОСКОl1ија, -ё ж [В . Х ИДРО - , -скопија] ис­ питива ње воде с обзиром на њене састојке.

хидроспидометар, -тра м в. ХlIдротахиме­

извори то пл е

минераJlII

магматским активностима

мин е р ал и

воде;

хи­

нас тали

и з природни х

пр е­

'1Јејаних воде ни х раство ра .

хид ротехника , -ё ж, дат. и лок. х и дротех ни ­ цИ [В . хидро-, техника] тех н . грана грађевин ар­

тар.

хидростат, -а м [ В. ХИДРО-, -стат] врста апа­ рата за роњење на вел икој дуб ини (ДО

XIIApOTepMaJlaH, -ЈЈна, -л н о [В . х и дро -, тер­ малан] који се тиче топле воде А хидротермал-

600 111).

ства, вештина изградње водених објеката : бра­ н е, канали, луке, уређ аји за навод њ а вање , за-

1399

хидротехничкй

хијiшйт

штитни насипи, направе з а снабдевање водом

итд . (пољопривред на ћајн а

-;

санитарна

саобра­

-;

хидрофОбија, - ё ж [грч . в . хидро- , -фобија]

1.

де (један од симптома беснила).

- ).

хидротехничкй, -а , -о [В . хидро -, технички]

пр ема

hydrophobia,

м ед. болестан стра х од во­

2. фи) .

својство

материјала и тела који одбијају воду .

кој и се односи на хидротехнику. & хидротех­

хидрофон, - а м [В . хидро-, -фон] тех н . сп р ава

ничка мелиорација скуп свих поступака који

која акустичке осцилације у течно стима п р е­

по мажу побољшању и искоришћавању з емљи­

твара у електричне ; користи се као један вид

шта (исушивање, од водњавање, наводњавање).

хидротик, -а м, мн . хидротици [В. хидроти ­ чан ] фа рм . средство за знојење .

ХИДРОТltчан, -чна , -ч но [грч .

hidrotik6s] мед .

кој и тера на знојење.

хидроторакс, -а м [В. хидро-, грч . th6raks груд ни кош] мед. течности у грудн о м кошу (код

буб режних болести , туморских болести плућа и др . ) .

хидротропизам, -зма м [В . хидро- , -тропи­ зам ] б и ол . својство биљака да покрећу своје ор­ гане (корен , лист) према води или влази; хи­

дротаксија.

ХИДРОфiill, -ана м [В . хидро- , -фан] минер . др а ги к а мен, врста опала млечне боје.

хидрофизика, -ё ж , дат . И лок . хидрофи з ици [В . хидро-, физика] фю . део геофизике који про­ у ч ава физичке особине воде и појаве везане з а х идросферу .

хидрофйл, - ила м [В . хидро-, - фил]

1. зоол .

в рста инсекта тврдокрилца који живи у мочва­ рам а.

2. ( м н . )

бот . биљке прилагођене животу у

вод и , посебно цветнице .

хидрофйлан, -л на , -лно [В . хидро- , - филан]

1.

који упија воду (течност, влагу).

2.

који по­

стаје н адувен у додиру са течностима.

хидрофилиди, х идрофилида м мн. , јд . хи ­ дро филид , ген . хидрофилида [В. хидро- , -фил , - ид ] зоол. веслачице (В . ).

присутности

2.

1.

бат. опра ­

ш ив а ње помоћу воде .

подморниц а ,

п од ­

водни телефон и сл.).

хидрофор, -а м [грч .

hydroph6ros воДон оша,

према в . хидро-, -фор] техн . електрични ур еђај за довод воде у кућу из бунара , цистерн е, под­ земног извора воде и др .

хидрофталмија, -ё ж [В . хидр- , грч .

m6s

ophtha l-

око] мед. болест очију з бог урођено г глау­

кома .

хидрохорија, - ё ж [В . хидро- , грч .

koreia

плес] бат. распростирање плодова и с еме н ки водом.

хидроцентрала = хидроелектрана (В . ) ХllДроцефал, -а м [В . хидрокефал] мед . по ре­ мећај због проширења можданих комора због таложења ликвора а последица су увећан обим главе , појава епилепсије и ментално р астој­ ство; хидрокефал(ос).

хизмет, -а и измет, -а м [тур .

hizmet]

служба,

дворење .

хизмећiiр, -ара и измећiiр, -ара м [В . хиз мет] слуга ; слуган.

хизмећарлук, -а и изменћарлук, -а м [В . хи­ змет] служење; служитељство (као з аним ање) .

Хијаде, Хијадii ж мн . [грч .

Hyades] 1. м итол .

кћери Атлантове које су одгајиле Ди о н иса , Зевс их је претворио у з везде .

2. астрон .

им е са­

з вежђа Бика .

хијазам, -з ма м [грч .

хидрофилија, -ё ж [В . хидро- , -филија] мед . претерана потреба за водом .

комуникације и мерења под водом (ап а рат за ослушкивање

слово "хи"]

1.

khiasm6s , према

гр ч.

khi

лингв. књиж . појава у песништву

д а се два супротна израза у реченици же ле и

пол ожај ем да истакну , те се други нав од и у

ХЈtдрофите и хидрофите, хидрофита ж мн .

обрнутом реду према првоме.

2.

а . укрш тање,

[В. х идро - , - фите] бат. биљке које делимично

нпр. нервних влакана б . мед. укрштање хр омо­

ил и потпуно живе у води (алге, гљиве , неке вр­

з ома у току деобе којом настају полн е ћел иј е .

сте маховина).

хидрофобан, -б на , -бно [В . хид рофобија]

хијал-, хијало- [грч.

1.

хем. који се не меша са водом. 2. мед . који има стра х од воде .

1400

hyalos

стакло] к ао п р ви

део речи означава оно што је у вези са ста клом.

хијалйт, -ита м [В . хијал, -лит'] мине р.

1.

вр­

ста сјајног минерала опала, без бојан стакле н и

хијаЛИТltС

опал.

2.

хијерограф

маса за и з раду предмета стакларске га­

лантерије и уметн ичког посуђа .

шћења, чинова ; старешинство.

2.

подељен ост

по функцијама (систем надреl)ености и подре ­

хијаЈIИТИС, -а м [В . хијал- , - итис] мед. упала

ђености) у установама и разним организациј а­

ма (црквена

стакластог тела у оку.

хијалографија, -ё ж [В. хијало- , -графиј а]

-;

војна

административна

-;

-). 3.

У католичкој цркви , поредак службеника цр ­

мозаик од ћилибара, провидне смоле и криста­

кве , који иде од ђакона и свештеника прек о би­

ла; хијалот ипиј а.

скупа до папе као вр хов ног ГlOглавара.

хијаЈlоида н, -дна, -дно [грч . hyaloeides, пре­ ма в. хијало-, - идан] који је стакласт.

хијалотiшија, -ё ж

[В .

хијало-,

-ТИГlиј а]

4.

теОIl.

поредак који влада између шест врста анђела . А

-

истина рел . практичан сажетак х ришћан ског

учења; феудал на

-

ист. друштвено уређење за­

сновано на феудалном односу .

штампање и л и сликање на стаклу.

хијалу ргија, -ё ж [В. хијало-, гр ч .

ergon дело]

израда предмета од хијалита; стакларство .

хијанет, - а м [тур . ја] раз.

1. и здаја . 2.

хијаltетлук,

hlyanetlik, в .

hlyanet

од ар. ~јуапа изда­

неверник , варалица.

-а

м,

мн.

хија н етлуц и

1. лингв.

hiatus, према hi-

фонетска појава да се усред

р ечи или на крају једне и на почетку друге речи нађу два са могласникаједан до другога; зев .

чин, према хијерархији. А хијерархијска база подата ка рач . база података у којој везе и змеђу за писа чине стабло.

.

хија нет] издајство , неверство .

хијат, -а и хијат, -ата м [лат. аге зеват и]

[тур .

хијерархијски, -а, -о [В . хијера рхија] којиј е у вез и са хијерархиј ом ; на хијерархијски на ­

2.

мед. шупљина кроз коју пролази нека анатом­ ска структура или орган .

хијератизам, -зма м [В . хијератски] стилизо­

ва но ст , укоченост.

хијератичан, - чна, - чно [В . хијер атски] све­ штенички, који се тиче светих обреда.

хијератски, -а, -о [грч .

а . који се

посвећени . б. који је стилизован , укочен. А хи­

хијатус в . хИјат.

јератско писмо врста курзивног писма старих

хијаЦИ IIТ, -а м [11'Ч .

Египћана којим су се служили свештеници у

hyakinthos] 1. 601'. врста (Hyacinthus ol"ientalis) из пор о­ (LШасеае); зумбул. 2. минер . жу­

у кр ас н е биљке

рукописима,

дице љиљана

једностављивањем

тоцрвени циркон од којег се добија драги ка­

мен .

3.

(Хијацинт) а. име митолошког поре­

кла. б. митол. син

краља Амикла , Аполонов

штићеник, убио га је из љубоморе Зефир ; из његове крви настао је цвет истог имена .

хијена, -ё ж [грч .

hyaina,

према

hys

свиња]

ри

(Hyaenoidae) налик на вука , х р а ни се стрви­ ном . 2. фИI". суров , подмукао човек , онај који додатно унесрећује живот човека. О као - па­ КОСIЮ, подмукло, ле шинар ски; смејати се као

непријатно се смејати, подмукло и пакосно. хијер-, хије ро- [грч .

hier6s

свет] као први

део р еч и означава оно што се од н оси на свето

хијерарх, -а м [грч . вар).

2.

1.

hierarkhes,

према в . хи­

врховни свештеник (погла­

присталица владавине свештенства .

хијера рхиј а, -ё ж [грч . хијер-, -архија]

и

настало по ­

графичком редукцијо м

хије р оглифа.

хијеРОГJlltфи, хије ро глифа м мн ., јд . хијеро­ глиф , ген. хијероглифа [грч .

hieroglyphik6s, пре­ 1. писмени зна­ писма. 2. ист. сликовно

ма в . хијеро-, glур h е iп дупсти]

сакрално писмо старих ЕI" ипћана (у виду фигу­ ре) .

3.

мала пешчана узвишења (од неколи ко

сантиметар а) у приобалном појасу.

4.

фиг . не­

читљива слова , рукопис ; тешко разумљиво пи­ смо; свракопис.

хијероглифика, -ё ж, дат. И лок. хијерогли ­ фици [В . хијеро-, тајног писма .

glyphein ду псти] 1. познав ање 2. језик у сликама .

хијеРОI'ЛИфСКИ, -а, -о [В . хијероглифи] а.

или посвећено. јер- , -арх] теол.

писмима , повељама ,

кови н еког појмовног

1.

зоол. крволочна животиња (Нуаеnа) из реда зве­

-

hieratik6s]

односи на свештеника и светост, свештенички ,

hierarkhia, према в . 1. степенаста подељеност овла-

који ј е у вези са хијероглифима, сликовно при ­ казан, сликовит. б. који је написан хијерогли ­ фима ; нејасан , нечитак .

хијерограф, -а м [В . хијеро-, -граф] онај који описује ствари које се сматрају светима.

1401

ХИЈIијастичкй

хије рографија

хије рографија, -ё ж [В . хијеро-, - графија] тајно писмо .

2.

1.

описивање обреда, списа итд.

хије родрама, -ё ж [В . хијеро-, драма] поз .

јеро-,

doiilos

према

hier6doulos,

8.

хи­

роб] ист. робови који су чистили

храмове у ста рој Грчкој и учествовали у обре­ дима обављајући неке споредне послове .

хијерократ(а), -ё м [В . хијеро-, -крат(а)] све­ штеник који има важну улогу у управљању све­ то вним зајед ницама , припадник хијерократије .

хије рократија , -ё ж [В . хијеро-, -к рат иј а] и ст.

[8.

хијеро-, -мантија] у

старој Грчкој и Риму , прорицање и з утробе ж р ­

хије ротека, -ё ж [в . хијеро-, -тека]

1. сандук

у коме се чувају ствари које се сматрају светим

2. гроб

светитеља .

phainein

показивати] ист. рел .

свеште­

ник богослужбе ни х обреда који је водио елеу ­

з инске мистерије (тајни обреди у част богиње Деметре).

према

hilar6s

hiet6s киша,

в . -гра­

фија] текст о кишовитости неке земље, описи­ вање кише .

Грчкој, драмски игроказ који пароди ра садржај трагедије .

хилат, -а м [тур .

од ар . ~ila ' ] одело .

hil'at

хиле, -ета с [гр ч . hуlё] материја , прамате риј а , твар.

хилеморфизам, -зма м [ГР'I . h уlё материја,

morphe облик] фИЈIOЗ . учење да је свему теле­ ставио га Аристотел , до пунила сколастика).

х илетика , -ё ж, дат. И лок . х илетици [грч . hуlё света.

хилећар, -ара м [тур .

hilekar

од ар. ~I\a

8.

хи­

раз. преварант, под ваљи вач,

kar]

н епоштењак.

х илећарл ук, -а м [тур . хилза, -ё ж [нем .

hilekarllkj 8 . хилећар . 80ј . чаура метка;

Htilse] 1.

метал на цевчица напуњена експлозивом помо­

hiet6s

киша, в. - ме­

тар] тех н . инструмент за мерење количине ки­ ше; кишоме р .

2.

цевчица од папира која се пуни дува­

ном , туљак за цигарете.

учење о материји као супстанцији света, без порица ња постојање духа.

ХИJlијада, -ё ж [грч .

хијетомет рија, -ё ж [грч .

hiet6s

киша, в . -ме­

триј а] мерење количине кише која падне ГlOмо ­ ћу хијетометра.

хикаја, - ё ж

з рна .

Х ltJIизам , -з ма м [грч . hуlё материја] фИ ЈIOЗ.

хијетомета р , -тра м [I1'Ч.

8.

хићаја.

khi lias

хиљада] зби р ~а,

низ или број од хиљаду нечега; хиљада година ,

х и л ијазам , -зма м [ГР'I . - изам]]

1. рел.

khilias

хиљада ,

8.

адвентистичко веровање у хиља­

дугодишње краљевство Божје које ће почети

хикмет, -а м = ХЈЈћмет, -а м [тур . мудрост, филозофија.

hikmet од ар.

2.

тајна, з аго­

поновним доласком Христа пре смака света .

2.

фИJlОЗ . по Канту, веровање у миленијумско тра­ јање или вредности нечега .

нетност.

хикори, -ија м [амер. енгл .

hickory

од еГЈ. ] бcrг.

Х ИJlијарх , -а м [I1'Ч .

khiliarkhos,

врста тв рдог и еластичног северноамеричког др ­

хиљада, 8 . - арх]

вета из рода ораха

наца, заповедник јединице од

(Carya аlbа ); користи

се за из­

раду скија, весла, саоница и др. ; хокраија , пекан .

хила, -ё = хи IIJI3 , -ё ж [тур .

hile од ар.

hl\а] раз.

подвала, ва рка , превара, препреденост , лукав ­

ство; шпекула ција , неправда.

хилал, -ма м [тур .

hilal

од ар. ~iliil] мајушн а

лоптица од кости за чишћењ е зуба и у шију .

1402

hilarotragaidia,

весео, в . трагедија] књиж . у старој

ћу које се пале и испаљују пушчана и топовска

хијетографија, -ё ж [грч .

hikma] 1.

судова црева .

ла, пере . еуф.

хије роф аllТ, -а м [грч . hi егорhапtёs, према в . хиј е ро- ,

aggeion

материја] финоз . наука о материји , о супстанци

тве них животиња .

(у католичкој цркви) .

сок,

сном битна повеза ност форме и материје (по­

владавина свештенства .

хије ром аllт ија , - ё ж

khy l6s

хиларотрагёдија, -ё ж [грч .

драма са темом преузетом из Библије.

хије родул, -а м [ГР'I .

хилаllГИОМ, -ама м [грч.

жила, в . -ом] мед . доброћудни 'гумор лимфних

код

Римљан а:

1.

пр ема

khI1ioi

80ј . У старих Грка и Мак едо­

трибун .

2.

1000

н аз ив

за

в ојни ка ; ви соку

личност на персијском краљевском д вору.

ХИJlијаст, -а м

[8. хилијазам] присталица или (1 и " век).

поборник хилијазма

ХИJlијастичкй, -а , -о [В . хил ијазам] који је у вези са хилијализмом и хилијалистим а .

• -

ХIIМНОJlогија

хилитис

страх општи страх з бог доласка Судњег да на у хришћанској Е вропи године

х илитис, -а м [грч .

1000.

и

1033.

khyl6s сок , в . -итис] мсд .

химера, -ё ж [лат. за]

1. мит.

chimaera од грЧ . khimaira ко­

С'rpа шн а неман која бљуј е ватру; гла­

ва лавља, тело козе, са р е пом змаја; убио га је

упала места на орга ну кроз кој е улазе артерије,

БелеРОфОflТ н а Пегазу уз помоћ Атене .

а излазе вене; за паљење хил уса .

сли чна неман и з маште, често у деко р ативним

хилоге llИја, -ё ж [грч .

hyle материја, в. - ге ни ­

ја] постанак и р аз вој материје .

хилогноз ија, -ё ж [ грч .

gnosis

hy le материја , грч .

сазнање] н ау ка о ( пра)материји.

хилозоизам, -з ма м [грч . hyle материја, zoe живот,

8.

- изам]

фИJl .

ста рогрчко

ско-космого нијско у чење

фил озоф­

IlpeMa коме је сва ма­

терија прожета духом јер садржи различите потенцијалне облике живота па ј е тако и по­

кретач свега постојећег.

хилологиј а , -е ж [грч .

hy le материја , в . -л оги ­

хилоторакс, -а м [грч . khyl6s сок, thoraks грудни кош] мед. накупљањ е цревне лим фе у грудном кошу.

khyl6s сок, В . -у риј ај мед.

замуhеност мокрапе због м ас них капљи ца.

хилус, -а м [грч .

khyl6s сок] 1. ф ИЗ ИОJl . млечни

хранљиви сок који н астаје то ком варења, а кроз цревне реси це прелази у крв .

2.

а н ат. с р едишњи,

централни део о р гана којим пролазе к р вни су­ дови, нерви и одвод ни канали (код плу п а, ј е­ тре, бубрега).

3.

ске рибе

himas каиш, в . -ом]

мед. продужење ресице на н еп цу ; упала реси ц е,

химантоза.

х иматион, -она м ист. [грч .

himcition] у старо ­

грчкој ношњи: драпирани огрта ч , п ла шт пре­ бачен преко хито н а и ли н а голом телу.

х имбер, -а м [В . х имб е рса фт] малин а; со к од малине.

химбе рсафт, -а м раз. [нсм .

Himbeersaft] сок

од малина; химбер.

химе н и химе ll, - а м [лат. hym en од '"јЈЧ.

фиг. фантазија , машта , уоб рази­

т ику и у

4. врста мор­ (Chimaera mOnSlruosa), ж иви у Атлан­ С р едоземном мору . 5. би ол . ор гани зам

(биљке или животиње) који се састоји од два ил и више генетички различ итих ткива ; н астаје као последица ненорм ал н ог раз воја .

х им е ричан , -чна , - чно [В . химера] који им а својство х имере; н ества р ан, неи з водљив, н ео­ стварив , н едоречен , нејасан .

химна , -е ж [л ат.

hymnus од '"јЈЧ . hymnos] "ст.

античкој Грчкој , свечана песма у славу бо­

гова ил и хе рој а ; хвалОС I·l ев.

2. похвална п есма у 3. песм а н еког

славу Христову или светачку .

н а рода, д р жаве , покрета и л и о р гани за циј е која се пева и ли сви ра у све чаним при л ик ама (д р ­ жав н а

- ; олимпијска -).

ХИМ lf з риј ум, -а и хи~шзр iiј , - иј а м [ срлат.

hymnarium,

8.

химна]

м уз. рел. з бирка като­

л ички х црквених х имни .

хим ника , -ё ж, дат. И ЛОК . химници [ В . химна] уку пн ост утисака које побуђује химна .

ХИМlIIlст(а)

х им:штом, -ома м [грч.

свака

ља, неостварива зам и сао; илузија .

1. у

ја] фИЈlOз. учење о праматерији.

х илурија, -е ж [гр'"

уметноС'гима .

2.

,

-ё м (В . хим на] писа ц химни ;

х имнопевац .

ХЈ1МIIИ'lкii , -а , -о [грч . hу mпik6s] попут х имне .

2.

који је

1.

који је свечан , узв иш ен.

ХИМ ll ограф, -а м [грч .

hymnographos,

пр ема

в. х имн а , - 11Ј аф] и ст. у а нтич кој Грчкој , песник кој и пева х имне у сла ву богова, владара или побед ни ка у такмичењ им а .

ХlIМ IfОД, - ода м ['"јЈ Ч . h УПlПоid6s од в . химна, - од] муз . рен. п ева ч х имни ; у старом Рим у били су у цар евој служби .

hymen кожица, оп н а] мед. оп на слузокоже на

ХЈIМllодија, -е ж ['"јЈЧ . hуmпоidiа , пр е м а в.

улазу у вагину која га делим ично затвара и раз­

химна, - од ија] муз. а. св ирањ е х имни . б . п евање

дире се приликом првог полног односа; де ви ­

химни.

ХИМIIOJlогија, -е ж [ грч .

чанска опна, дев ичњак.

-еј а м [грч.

hymnologia

п евање

м уз. у старој

х имни , према в . химна, -л огиј а] муз . укупност

Грчкој, песма коју ј е п евала невест ин а пратња

з нања о х имн а м а, н арочито о цркв е ним песма­

изводећи младу из купе .

ма и п ес ницима .

xllMeHej,

hymenaios]

1403

хнму с

хиrlер батон

х нмус , -а м [лат. chy mus од грч . khy m6s со к]

хип- I , хипо- I [гр ч .

hy p6

и с п од, н иже] као пр­

физиол. ка ш а од свар е н е х р а н е кој а пр олаз и

ви део ре чи оз н ачава умањење , слабљење , сни­

кроз та н ко цр е во .

жење и сл.

хип- 2 , хипо- 2 [ грч.

Х ltll д ат в . IlIIд ат.

ХИIIД И , - иј а м [h indi ]

1. н аз и в за н ар ечја што

hippos к о њ] као први део

р е ч и оз н а ч ава о н о што се од н оси н а коња .

2.

хипашiга , -ё ж, дат. и лок. х ип алаги и хипала­

новои н д ијс ки језик, службе ни ј ез ик у Инд ији ;

з и [грч . hy pa ll age, према 8 . х ип- I , a ll age проме­ н а] КЊ И Ж. 1. р етор ска фи гу ра у којој ј е хотимице п ор еме ћ е н р ед делова ре ч е ни це . 2. песничк а

се гово ре у ср едњем делу севе рн е Инд иј е .

Q:ндски)зик. х инду и з ам , -зма м [ пере. Hindu И нд иј ац] укупност ве ровања , вр ед н ости, об и чај а и об ре­

фи гу р а, састој и се у гр амати чк ом повез ивању

да кој и ч ин е ос н ову рел и г ије, м итолог иј е и ста­

р ечи кој е п о с ми слу н е стој е ј ед н а уз другу ,

ре лите рату ре у И нд иј и .

нпр . пиј ана механа, цр ве н а слобода .

х ин ду ист(а ), -ё м [п ере . Нindii Инд иј а ц] при ­

[8. х ип - I ,

I-РЧ . а l gёsis бол]

мед. см ање н а осетљ и вост н а бол (обично на по ­

падник х ин ду и з м а .

х индуистичкй, -а

хипал гезија, -ё ж

, -о [п ере .

попут хинду и сте, на н а чин

Hindii Инд иј а ц] х индуи ста . • ХИIIДУ­

ИСТИ'lка рел игија рел игиј а х инду и з м а, савре­

мене фо рм е бр ам а н изма у дан а шњој Инд ији .

Хllндустани, - иј а м [Ilepc. HindLlsta n п одр у чј е Индијаца, пр ема Hindu Инд иј а ц] гла вни ј ез ик у севе р ној Инд ији и П а ки ста н у (д ве књ и жевн е

варијанте: х инд и ( ин диј с ки ) и урду (урдс ки ); првим гово р е ве ћин ом Х ин дус и , пиш е се п и­ смом дева н а г а ри , и ма м н ого санс кри тс ки х р е­

једи н и м делов и ма п о вршин е тела).

хипаllТРОП , -а м [грч . хи п - 2 ,

hippanthropos, према 8 . anthropos човек] МИТОЛ. ч овек-коњ ; кентаур.

хипантропија, -ё ж

[8. х ип а нтр о п]

мед. поре­

ме ћ е н о стање у м а к ада болес ник уоб ражава да

ј е КОЊ .

хиrшрх , -а м [ грч . hipperkhos, према

8.

хип- 2 ,

-арх ]

1. 80ј . за п овед ник ко њице у античкој Грч кој . 2 . у пр ав ник , н амеСН И К,сатрап. хипархија, -ё ж [ гр ч .

hipparkhia, прем а

8.

чи ; д руги м гово р е ве ћин ом му сл им а ни , пиш е

хип - I , -ар х иј а ] 80ј. н аз и в за ко њ и чк у јединицу у

се модификова н ом ар а п с ким писм о м са мн о го

а нтич кој Грч кој .

персијских и а рапск и х елеме н ата; хинд остаНlt

ХlНиiте [ грч .

В. х ин ду стаllИ .

х инзйр , - и ра м [тур. h Inz Ir од а р . ~inz'jr] раз.

хипер- [ грч .

свиња.

х инкемаlt , -а м [пр е м а Еуге н у Хинк е м а н у

hy patos н ај в и ши] муз . најниж а,

н ај дубља жи ца стар огрч ког то н ског система .

hyper и з н ад,

го р е, п р еко] као пр­

в и део р е чи оз н ача в а н е ш то в иш е, веће, јаче ;

(Eugen Hinke mann), л ик у из и стоим е но г р ом а­ на Е. Толер а (To ll er)] раз. заст. 1. а. кастрира н

н ад-, п р е-, п р еко-.

мушкара ц . б. му ш карац који је због п овреда

н ост] мед. прекомерн а мото рич ка акт и вност .

остао без п ол ни х о р га н а; кастр ат.

2.

с е ксуал но

неспособан, им п отента н м у ш кар а ц.

х ltll л а , -ё ж = ХllЈЈа (в . ) подвала, в арк а, лу­

хиперакузија , -ё ж [ В . х ип ер -, грЧ .

хи нсан В . инсан.

akousis

слух ] пре ко м ерн а осетљ ив ост на буку и н а зву к.

хипералгезија, -ё ж

кавство.

Х ИIIТОВ , -ова м [ мађ .

хиперактивност, -ОСТ И ж [ В . х ип ер -, актив­

[8.

хипе р-, грЧ. algesis

бол и] п р е к оме рн а осетљ ив ост н а бол.

hint6] кола н а о пр у ге са

ХИl1ерацидитёт, -Ста м

[8.

х ип е р- , а цид и тет]

коњском зап р его м за пр евоз п ут ни ка; к о чиј а ,

мед .

каруце .

( пр о прат н а п ој а в а чира н а желу цу и дванаесто­

х иосцијамйн , - ин а м [lIлат. грЧ .

hyoskYamos бу н и к а,

8.

hyoscyamus од

- ин] хем. С 1 7 Н2з NО ,

пр евел и ка

к ол ичин а

ки селост и

у

желуцу

l1 алачн о м цр е в у) .

хипербаТОII, -6 н а м [ грч . р аче н о,

ке, беладо н е, о пиј у м а; у п отребљава се у фар ­

ДИНГ8 .

маколо гији .

устаље н р ед реч и у р е ч е ници ; ин верз ија .

1404

према

КЊ И Ж .

1.

8.

х ип е р -,

hyperbat6n преко­ baine in ко рачати]

алкалоид, отровн а мате риј а, доб иј а се из бун и ­

посту пак

к ојим се н а рушава

2.

у

хиперлОјала ..

хипербола

песми, реченица се не завршава у једном стиху ,

ра) у к р ви (главна карактеристика д иј абетеса,

већ се пренос и у други; опкорачење.

шеће рн е болести) .

Хlшербола, -е ж [грч . hyperbole пребаци ва­ ње, п ретерива ње, према в . хипер- , ballein баца ­ ти] 1. л ингв . књнж. стилска фигура коју каракте­

х ип е р -,

рише појачавање, претеривање у изразу (бес­

крајно мо ре).

2. мат.

отворена кривуља у равни

са својством да је з а сваку њену тачку р азл ика одстојања од две стал н е тачке (жиже) кон ­ стантна.

ХИllеРДУJlија, -е ж [срлат .

ба хипербола, гомилање хипербола.

стварне

р азмере

неке

појаве;

1. употре­ 2. увећање

претеривање,

hyperdulia, прем а в.

роп ство] рел. поштовање Бого ­

р од иц е.

ХИllеремија, -е ж [В . хипер- , -смија] мед . по­ већана кол ичина крви (артеријске или венс ке) у неким дело вима о рга ни зма; навал а крви .

хипереротизам, -зма м [В . хипе р -, ер отизам] мед .

хипербол ика, -е ж [В . хипербола]

douleia

претерана полна р аздражљивост и актив­

ност; хиперсексуализам.

ХИllерестезија, -е ж [В. хипер- , грч . осећај] фИЗИО1l .

aisthesis

претерана осетљивост (коже,

чула и сл.).

преувеличавање.

х иперболисаПt , -лишем сврш. и н есврш. [ В .

ХИllеРlшфлација, -е ж [В . хипер- , инфлаци­

х ип ербола] претерати, претеривати , п р еувели ­

ја] екон. изузет н о висока инфнација (виша од

чавати (речју, и з разом); изражавати се у хипер­

100%

болама, у супе рлат ивима.

повећава, проузрокована најчешће ратним, п о­

хиrlерболич аll, - чна , -чно [В . хипербола]

1.

на годишњем ни воу), која се непреки дно

л итичким или привред ним поремећајима.

којије претеран, преувел ичан (речју , изразом).

ХипеРИОII, -она м [ГР'! .] М,,'ГОЛ .

мат. којије у облику хиперболе, који припада

ји старих Грка , један од титана .

2.

хипербол и .

...

хипе рболич .. е

ф Уl lкције мат.

функциј е дефинисане помоћу експоненцијал ­ не функциј е, чији је график хипербола

(2).

х иперболойд, -ида м [В . хипербола , -оид] средиштем, коју извес не равни секу по хипер­ болама; тело ограНИ 'lено таквом површином .

који се однос и на Хиперборејце . лази

се даје богу Сунца , Хелију .

хиперйт, -ита м [В . хипер- , - ит] мин ер . дубин­ ска еруптивна сте на.

мат. крива површина другог степена са једним

хиперборёјск й , -а, -о [В . Хиперборејци]

1. У митологи ­ 2. епитет који

ХИllеркаталектичкй, -3, -о [I"]ЈЧ . hурегk аtа­ lektos, према в. х ипер-, ката- , legein престај ати] ... - стих ""' НI"8 . књиж . стих који има један сног више у односу на уоб ич ајен број сногова у од­

1.

ређеној врсти ст иха.

који се на­

хиперюшеза и х ипеРКИltеза, -е ж [В . хи­

на севе ру; севе рни , северња'I КИ, ска н д и ­

пер-, - кинеза] мед . претерана активност миши ­

навски.

3.

2.

ф l1Г. који је на р убу света , крајњ и.

4.

фиг. који је дале ко изнад свега; недодирљив.

Хипербо рејци, Хиперборејаца м пер- , I"]ЈЧ .

boreiaios

севе р ни]

1.

MII .

[В . хи ­

МИТО1l. У грчкој

ћа (др хтаји, трзаји, тикови итд.)

хиперкритика, -е ж [В . хипер -, кр и тика] претерано строга критика .

2.

1.

велика потреба за

критиковањем .

митологији, народ који живи на крајњем севе­

хиперкрИтича .. , - чна, - чно [В . хипер- , кри ­

ру Европ е где се не може доспети ни копном ни

тичан] који је претерано критичан; з аједљив ,

мор ем, живе у миру и изобиљу.

ситничав.

2.

назив у пе­

сништву за Ск андинавце .

хипервита~tlНl6за, -е ж [В . х ип ер- , витамин]

1.

физиол. повећана количина витамина у орга­

н изму.

2.

мед. поремећај у организму који наста­

ј е због претераног узимања неких витамина.

хипергеуз ија, -е ж [В . хипер-, Гр'!. geusis укус] претерана осетљ ивост укуса.

хипеРГЛltкемија, -е ж [В . х ип ер-, глик(о)-, -емија] мед. повећана количина глукозе (шеће-

ХИllеркрitпt'lар, -а м

[8.

хипер-, кр итичар]

р аз. онај којије претерано оштар критичар .

ХИllеРJlипемија , -е ж

[8.

хипср-, грч .

lipos

маст, в . -емија] мед . повећана коли чин а неу­ тралних масти у крви.

хиперлојаJlаll, -л на , -нно ла н]

1. којије

[8.

хипер- , лоја ­

врло одан, привржен .

2.

мето" . ко­

ји не исказује оне ставове који су СУГl рОТНИ н е­ ком ауто ри тету ; сервилан.

1405

хипермiшган

хиперсеllзибиЛlIOСТ

хипермiшган, -ана м [нлат .

manganicum,

kalium hyper-

према В . хипер- , перманганат] хем.

чијаје маса већа од масе протона и неутрон а, а спада у барионе.

КМпО4, калијум-перманганат, тамнољубича­

хипероrlИја, -ё ж

сти кри стали металног сјаја ; водени раст вор се

ХИllеросмија, -ё ж [В. хипер-, грЧ . osme ми ­

користи као средство за дези нфекцију (испира­ ње рана, гнојења, против зној ења ногу) . , , [h I.

8.

хиrlерметрОПllја .

ри с ] мед. претерана осетљивост на мирисе.

ма В . хипер-, маркет (по аналогији са супермар­

хиперостоза, -ё ж [В. хипер-, грЧ . osteon кост, 1. мед . задебљање целе кости због ства­ рања новог коштаногткива. 2. анат. прекомер на

кетом)] велики продај ни простор различите вр­

увећаност једног или више делова костура.

хипермаркет, -ета м

еНГll .

урегтаг

ket,

пре-

сте роб е с великим паркиралиштем и другим пратећим објектима .

хиrlерпiпија, -ё ж [В . хипер-, -патија] мед . претерана осетљивост на бол, склоност боле­

хиперметаморфоза, - ё ж [В . хи пер- , мета­ морфоза] зоол. облик

в . -оза]

потпуног преображаја

стима .

хиперпигментзција, -ё ж

хипер -, пи г­

[8.

код неких живот иња, кад постоји неколико

ментација] физиол. повећање количин е пигм е­

развојних фаза.

ната у кожи.

хiшерметар, -тра м [ГРЧ .

hypermetros

преко­

хиперпирексија, -ё ж [В . хипер-, Н1IaT.

pyrexia pyreksis ] мед. висока телесн а (изнад 40 степени), последица не­

меран , према в . хипер-, -метар] ЈIИНГВ . књиж . стих

температура од грч .

У којем задњи слог није у поетском метру.

температура

хиперметрија, -ё ж [ГРЧ .

hypermetr(a преко­

мерност, према В . хипер-, -метрија] мед . смањен

хиперметричан, -чна, -чно [В. хиперметри­

1.

мед . који је у вези са хиперметријом.

2.

6иол. који је з натно већи од просечног, од уоби­

хиперметропија, -ё ж [В. хипер-, метро-, -опи­ ја] мед. (урођена) далековидост; хиперо пиј а.

хипеРМllсзија, -ё ж [В . хипер-, -мнезија] мед . изузетно добро памћење, чак појединости и

сит ница.

2.

побољшање репродукције науче­

ног с продужењем временског периода између уче ња и репродукције.

хипермодёраll, -рна, -рно [В . хипер- , моде­ ран]

plasis об­

органа због стварања нових ћелија које , пошто имају исту грађу и функцију, могу заменити

оштећена ткива или органе .

хипеРПОllулзција, -ё ж [В . хипер-, попула­

чајеног.

1.

ХИllерплазија, -ё ж [В. ХИllер-, "рЧ.

ликовање] фИЗИОll . прекомерни развој ткива или

осећај за кретање .

ја]

ких болести или постоперативних стања .

1. који је

потпуно нов, изазован.

2. који је

помодан ; који је склон претераном помодар­ ству (хийермодерно облачење).

ција] претерано брз раст становништв а; прен а­ сељеност.

хиперпродуктйваll, -вна , -вно [В . хипер-, продуктиван]

који је изразито

продуктиван ,

који производи више од потребног.

хиперпродукција, -ё ж [В . хипер-, продук­ ција]

1.

претерана прои зводња.

2.

већа прои з­

водња од потрошње или потражње.

3.

фиг. по­

већана присутност било чега на одређеном

подручју .

хиперреализам, -зма м [В . хипер-, реали зам] ум. тежља реалном (натуралистичком) Ilрика­

хипероксйд В . суперОксЙд.

зивању тема и мотива у ликовној уметност и

хипероксидзција, -ё ж [В . хипер -, оксидаци­

(70-их година ХХ века у САД).

ја] хем . презасићеност кисеоником .

Хllперол, -ола м [фабричко име производа]

хиперсексуализам в . ХlшереротИзам . хиперсензибйлан,

-лна, -лно

[В.

хипер- ,

фарм. назив за таблете или прашак на бази хи­

сензибилан] који је сувише осетљив , преосе­

дроге новог оксида ; ра ство рени у води користе

тљив; хиперсензитиван.

се као дезинфекционо средство за испирање

хиперсеll3итиваll в . хиперсеll3иБЙлаll .

грла, уста и ушију .

хиперсеllзибилност, -ости ж [В . хипер -, сен ­

хиперон, -она м [В . хипер-, -он] физ . врста краткоживеће елементарне нуклеарне честице

1406

зибилност] својство онога ко је хиперсензиби ­ лан.

хип е рсомнија

хипнагогичкй

х иперсомнија, -ё ж [нлат. ма 8. хипер -, лат.

somnus

hipersomnia,

хипертрофирати, хипертрофирам ,

пре ­

спавање] мед. превели ­

ХИflертрофирају С8РШ . и НСС8РШ .

1.

или психоге ног карактера .

нормалних размера) .

[8.

хипер- , сони ­

3.

11 .

ми .

хипертрофија]

мед. прекомерно увећати , увећавати (до н е­

ка потреба за с ном; може бити физиолошког

х ипер с оничан, - чна , -чно

[8.

2. раз .

(што) претеривати у

опису нечега, увећа(ва)ти , приказати већим .

хиперсо­

хипеРфУlIкција, -ё ж [В . хипер -, функц иј а]

нична брзина брзина кретања неког тела већа

мед . појачана активност појединих органа и ли

од брзине кретања з вука, при чему се у атмос­

органског система која доводи до љиховог сла­

фери пробија з вучни з ид; надзвучна брзина .

бљења .

чан]

надзвучан ,

суперсоничан .

х ипертензија, -ё ж

..

[8. хипер- , тензија] 1. мед .

повишени крвни притисак (симптом многих обољења) .

2.

пс и х. превелика напетост уопште.

х ип ертермија, -ё ж

[8. хипер-, термија] 1. мед. повишена телес на температура (изнад 37 О С) . 2. стање ве ш та чки и з азване повишене температу­

х ип ерт имија, -ё ж

[8. хипер- , грч . thym6s ду ­ 1. мед. душевна болест повеза ­ неочек и в аном х раброшћу. 2. п с и х. прете­

ша, ср це , страст]

ран полни н аго н .

х ип ерт иреоза, - ё ж

[8.

хипер-, грч .

штитној жлезд и , карактеристика Базедовљеве

болести .

хипестезија, -ё ж [В . хип - I , грч . аisthёsi s о се­ мед.

смањена осетљивост,

недов ољна

осетљивост .

хипи, - ија = хипик, -а м, мн . ХИfIИЦИ , гс ,-, . мн .

хипика [е н,·л. ћјррје ,

hippy] 1.

ист. прип ад н ик

покрета младих с краја 1960-их ; одбацује уста­ ~lOстима западњачког живота , поготово ми ли­

таризму, необавезног изгледа (дуга коса , шар е­ на одећа , често босоног и л и у сандалама) , и де­ али су : живот у комунама, култ природе , љуба­

хи п ерто нија, -ё ж

1. ф из и ол .

ХИllерхидроза, -ё ж [В . хидер- , хидроза] мед . претерано знојење (дланова , стопала и сл.)

љене друштвене норме, супротставља се вр ед­

thyre6s

штит, 8 . -оза] м ед. појачано стварање хормона у

тост]

11OXO-

тљивости, пожуде.

ћање]

ре у циљу лече њ а.

на са

хиперхедонија, -ё ж [В . хипер-, грч . кhёdопе задовољство] мед. претерана увећаност

напе­

ви , мира и сексуална слобода (Boдиiйe љубав, а

пренапрегнутост, претерана на­

[8. хипер- ,

не paiй ; Дajiйe шаnсу м иру ); због украшав ања

петост (тонус) мишића .

2. 6 иол.

грч .

t6110s

физ . стање неке

косе и одеће цвећем , а и мирољубивог ка р а кте­

течности у кој ој ј е притисак виши у од носу на

ра , названи су ,,деца цвећа ".

другу те чн ост одвојену мембраном .

моралан , друштвено неприхватљив (дугок ос ,

3.

мед. по­

вишен крвни при ти сак у артеријама ; у п . хипер­

тенз ија .

[8.

хипертонија]

који изазива в ећу напетост , који има виши 11РИ ­

хи п е РТОllичар , -а, -о

[8.

хипертонија] м ед.

хи п ертрихоза, -ё ж [8. хипер- , грч . triks (ген . trikh6s) ВI1ac, дл ака, 8 . - оза] мед. претерана обра­ по

целом

телу;

длакавост,

ко­

хи п ертрофија , -ё ж [В. хипер- , -трофија]

1.

а . претер а н о пов ећање обима и тежине неког органа (или тк ива) , последица болести, преко­ мерне исхра н е и др . б . пр етерана увећаност це­

2.

фиг. повећање нечега до не­

нормално вел ики х размера .

покрет

.. -

hippos

коњ]

кипови жеflа коњаника, нпр . амазонки .

hippiatr6s,

пр е м а

8.

хип - 2 , -иј атар] вет . лекар специјалиста за бо ле­ ст и коља ; ветеринар .

хипијатрика, -ё ж [В . хип- 2 , -ијатрија] део ветеринарске м едицине, наука О болестим а и

сматост, руга вост , маљавост .

лог организм а .

који припада хи­

масовни покрет мл адих с краја 1960-их .

хипијатар, -тра м [грч .

онај који болује од хипертоније .

слост длакама

[8. хипи]

пицима , који је у вез и са хипицима .

хипиј:iде, ХИflијада ж мн . [грч .

тисак.

који ј е не­

н еуредан , промискуи тетан и др . ) .

хипи прид . иидекл .

хи п е ртоничаll, - 'ша, -чно

2. онај

печењу коња .

хипик = хипи (в . ) ХИfIН-, хиПlIO- [грч .

hypnos сан]

као први део

речи оз на'lава оно што је вез ано за сан, сањ а њ е .

хипнагогичкй, -а, - о [В . хипн - , -агогички ] који стимулише сан и спав а ње, успављуј ући .

..

1407

хип напаг(н"ички

х ипнагогичке

ХИll0дерматич аll

(Х ИПllаГОГllе )

хаJlУЦИllаШfје

мед. слике или звукови који се појављују у по­ лусну пре дубоког сна; визуел не или аудитив­ не халуци нације.

опчинит и кога, одушев и ти за н ешто , овладати потпуно неким.

Х llПнотичан , - чна, - чно [В . хипноза] који и заз ива хипнозу .

хип н а пагогички , -а, -о [В . хипн- , "рч . apageјп одводити] који сп речава сан , који расањује .

хи пноанаJlи за, -ё ж [В . хипно- , анализа] ПСИХ. примена хи пн озе у терапијске свр хе, у ле­ чењу психотерапијом .

хип ноб ат, -а м [В . хипно-, грч . Ьаiпеiп ићи] псих . месечар , сомнамбулист, лунатик.

хиrшоза, - ё ж [В . хипн-, -оза] ПСИХ . стање сл ично с н у изазвано сугестијом хипнотизера , ,,ини особу подложном сугестијама услед сма­ ње не воље и свести.

ХИШlои д ан и х иrшои да н , -дна , -дно [В . х ип­ но- , - ида н] п с и х. који делује попут хипнотика ; лиша ва стања свести ; успављујући. А хиrшо­ идн о ста њ е психичко стање слично с н у (али

хипнофОбија, -ё ж [В . хипно- , -фобија] мед. патолошки страх од спавања и сна.

Х ИI10-' [В . хип-'] као први део речи означава оно што је умање н о , сниже н о , ослабље но .

х ипо- 2 [ В . хип- 2 ] као први део речи означава оно што је у вези са коњем.

Х Иl10аци д и тёт, -ета м [В . х ип о-', ацидитет] физиол . недовољна количина сон е (ХЛОРОВОдО­ ничне) киселине у желуда чном соку .

ХИl10витаМИllоза, -ё ж [В . хипо- I , витамин] м ед. поремећај у о р ганизму због дел имичн ог недостатка неког витамина (најчешћ е због н е­

довољ не и л и н е пример е н е исхране).

ХИl10гастријум, -а и Хllll0гастриј , -ија м

без спавања) као последица узимања н еких

[грч . hуроgаs tгiоп , према В . х ипо-' гр'l . gaster тр­

о појних материја (мескалин, лед) , лекова .

бух] а " ат. доњ и део трбуха (испод пупка до пр е­

ХИПlIОJlс rlсија

[8. хипно-, '"рч . lёрsis обузи­

мање, напад] мед . болесна потреба за спавањем,

[8. х ипн о-, -логиј а ] скуп

з нања о сновима, спавању .

ХИП llопатија , -ё ж [ В. хипно -, - патија] мед . хипнопед иј а, -ё ж [ В. хипно-, - пед ија] rrcll x. учење у сну; емитовање одређеног гр адива преко слушалица .

ХЈ'П НОС , -а м [грч . hypnos сан] митол . старо­ гр чки бог с на , син ноћи , брат близанац бога

гроб ­

ма ; крипта , катакомба (код старих н а рода).

2.

уопштено, свака просторија направ љена под

х ипогенltтаJl изам , -з ма м [В . хипо-', лат.

nitalis

ge-

полни органи] фИЗИ01l. различите фазе не­

развијености полних органа.

ХIШОГJlикемија, -ё ж [В . хи по - I , гл ико -, -еми­ ја] мед. смањена концентрација шећ е ра у крви.

х ипогриф , - ифа м

см рти Танатоса.

хипнот и зам, -зма м [В .

хипнот исати]

уку пност пој ава које чине хи пнозу.

2.

1.

начин на

који н еко уводи др угога у стање сна ; вештина

3.

1. ар х.

ница или светилиште под земљом или у стена ­

земљом или у сте нама.

болест спавања.

хипнотиса ња .

хипогёј, -еја м [л ат. hypogeum од грч . hyp6geјоп , према В . хипо- I , грч . gё зе мља]

стал на ГlOспаност .

ХИПlЮJlог ија , -ё ж

пана); мали трб ух .

д исциплина која се бав и хи п ­

глав] митол .

[8. х ип о- 2 , грч . gryps орло ­ 1. фантаст ичн а животиња са телом

коња и главом орла.

крилати коњ пред Апо ­

2.

лоновим сун чаним колима .

хиподам, -а м [грч .

hipp6damos који укроћује

коње] ук ротитељ коња .

нозом.

Х ИПllот и зё р , - е ра м [В . хипнотисати] онај ко ­ ји х ипнотише другога .

хиподерм , -а м [ В . хипо - ', -дерм]

1. а. бот. код

биљака, за штитни слој испод епидерма ; р егу­

ХИ I1НОТ ИК , -а м, мн . хипнотици

['1''1. hypnos

лише отпуштање воде .

2. 30011.

а"ат. а. код зглав­

са н] фарм. средство за успављивање, углавном

кара, слој епителног ткива испод хитинског

синтетичке природе.

омотача. б. код сисара , масни слој испод коже .

хи пнотисати, -ти шём сврш . И н есврш . [н ем.

hy pnotisieren,

према грч.

hypnos

са н ] 1. подврг­

н ути хипнози; успавати /успављивати .

1408

2.

фЈ , г.

хиподермаТИЧЗII, -ч н а, -чно [В . хиподерм] поткожни, који се налази и с под каже; хиподер ­ мичан .

хипопатологија

хиподермilТИС

Х Иl10д ермитис, -а м [В . х ипо- I , дерм-, -итис] х ипод ермичаll, ~ чна ,

држава Хипократове науке.

2.

медицински ис­

правно, традиционално , по класичној мед ици ­

мед. у п ала дубинског слоја коже .

-'1110 в . хиподермilТИ­

ни (а не алтернативној) .

•

ХИl10кратско Лlще

лице умирућег човека.

чаll .

Х Иl10дермоза, -е ж [В . хипо- I , дерм-, -оза] мед . упала п от кожних скупина гноја код гове­ да; параз итска бол ест гов еда .

Хlјl10Д РОМ и ХИ I10Д РОМ , -а м [грч .

hipp6dro-

mos, п р ема в . х ипо - , -дром] 1. сп . стаза кружног 2. наткри ­ 2

облика за одржав а ње коњских трка .

ве н а јахао ница .

х ипокамп, -а м [лат. hippocampus од грч . hipp6kampos, прем а в . хипо - 2 , kampos морско чу­ довиште ) 1. (ХIНlOкамп) митол. у митологији стар их Грк а: н еобична животиња; морски коњ с трупом ко ња и рибљи м репом уместо задњег дела трупа ( пратилац бога Посејдона или з а­ прега њего вих кола) .

2.

зоол. морски коњић .

3.

м ед . део к о р е великог мозга у унутрашњем делу

хипокрitЗија

hyp6krisis

и

хипокрйзија,

-е

ж

[ грч .

глума) претварање да неко има о со­

бине и уверења каква заправо нема , нарочито

представљање себе као супериорне особе у различитим научним областима или животн им ситуацијама ; лицемерност, дволичност.

хипокрит, -а м [грч . hypokrites глумац, пре­ krinein судити) онај који се пред ­

ма В . хипо- I ,

ставља као добар и исправан, али је непоштен и дволичан ; лицемер .

ХИl10критичаll, -чна , - ч но [грч .

hypokritik6s,

в . хипокрит) који је лицемеран , дволичан.

хlt110КРИТИЧНЙ тест м [В . хипокритичан) м ед . тест којим се испитују рад и метаболизам срца .

хипоксија, - е ж [В . хипо- I , ,-рч .

oksys ошта р)

р ежња слепоо чнице (у пресеку има облик мор­

фЮИОЈЈ . недовољна количина кисеоника у крви

с ког коњ ић а).

и ткивима и ХИI'lOОксија .

х ипока уст, - а м [л ат.

hyp6kauston,

према в .

hypocaustum од грч. хипо- I , kaust6s загрејан ,

за п аљен) и ст. у а нтичко доба, уређај за грејање п р осто р ија топлим

ваздухом кроз шупљине

х ипокинеза и ХИГIOКИllеза, -е ж [В . хипо- I , мед.

употреби коња; коњарство , коњогојство .

ХИl10маllИја, -е ж [В . хипо- I , - манија] м ед. блажи облик маније, без делиријума .

подова и з и д ов а.

- кин еза)

ХI1l10ЛОI-ија, -е ж [В . хипо - 2 , -логија] наук а о анатомији , физиологији , расама, узгоју , нез и и

с мањена способност

кретања,

ХИl10мантија, -ё ж [В . хипо- 2 , -мантија] про­ рицање судбине по рзању коња (познато код

старих Персијанаца).

успореност у кр етању .

Х Иl10користltк, -а м , мн .

хипокористици

[грч.

hypokoristik6s умилан, према в . хипо- I , korizesthai) лингв. име које се из милоште даје дру­ гоме да б и се и с казао интиман однос , име од­ м и ла (Ђо кица м есто Ђорђе, се ка од сестра) .

ХИl10махltја, - ё ж [грч. хипо- I ,

makhia

hippomakhia, прем а в .

битка) вој . ист. коњичка битк а,

битка коњаника.

хипоменореја, -ё ж [В . ХИlю- l , менореја) мед . оскудна , умањена менструација .

х ипократltчари, хипократичара м мн . [пре­

ХИl10мнезија, - ё ж [грч. hypomnesis подсећа­

rv века п . н . е . )

ње, према в . хипо- I , -мнезија) мед . стање слаби ­

ма Хи п ократу, грчком лека р у из

мед . лекари присталице начина лечења најпо­

з н ат ијег ле кара старог века Хипократа , који се

јег памћења; заборавност.

хипомнема, -ё ж [гр'"

hyp6mnema] 1. сећа ­ 2. додатак (писму , спису). 3. споменица , л е­

састој и у теорији да природа сама помаже из­

ње .

леч ењу ("medicus curat, natura sanat" -

топис.

лекар

се бри н е, п рирода лечи).

ХИПОМllематограф,

Хипократова заклетва, -е ж [према Хипо­

-а

м

[В .

хипомнема ,

-граф) писац споменице, летописац.

rv века п . н.е.) заклетва

ХИl10нимија, -ё ж [В . х ип - I , -оним) 1II1IIrB. од­

коју дају дипло мирани студенти медицине, са­

нос укључивања који се примењује на оз н а ч е­

д р жи сва ет ичк а начела лекарског позива.

нозначењелексичкихјединица.

кр ату , грчко м ле кару из

Х l1l10кратскй , грчком лекар у и з

-а,

-о

[према

rv века п.н.е.)

Хипократу ,

1. који

се при -

ХИПОГlатологија, -ё ж [В . хипо- 2 , патологиј а ) вет . наука о болестима коња.

1409

ХИПОПЛ:lЗија

хипотек аран

хипоплазија, -ё ж [В. хипо- 1 , грч .

plassein об­

хипостатскй, -а, -о [В . хипостаза] који је у

ликовати] физиоn . непотпун развој неког органа

вези са хипостазом .

или целог организма (због смањивања броја и

(унија) теоn. сједињеност две природе, божан­

веЛИ 'lине ћел ија у њему); заосталост у развоју ;

ске и људске , у Исусу Христу .

зак ржљалост.

pleksis

ударац , удар] мед . лак ударац капи, апоплекси­

+ хипоплектичан.

осетљивост] пс их . недовољна осетљивост 'Iула на д одир .

хипостенија, -ё ж [В . хипо-', грч .

хипопотам, -а и хипопотамус, -а м [нnат.

hippop6tamos, према в. хи­ p6tamos река] зооn. нилски коњ (Нјррара­ tamus amphiblus) из породице Hippapatamidae;

га] мед.

1.

или органу.

по- 2 ,

бост уопште.

живи у рекама Африке .

хи п-' , 6krhёmа плес]

1.

муз. стаРОГР'lка хорска

песма с плесом и пантомимом (уз пратњу кита­

2. поз.

у стаРОГР'lкој трагедији, на­

измени'lНИ плес двеју половина хорова.

хипосексуалитёт, -6та м [В . хипо-' , сексуа­ хипосексуалност в . хипосексуалИтёт .

подупрт стубовима, према В. хипо-',

-стил] арх. велика дворана 'Iију таваницу носе

стубови (у египатском или ГР'lком грађевинар­ ству где се не премошћују простори луковима) .

хипотакса, -ё ж [грч . по-' ,

литет] слабост, умањеност сексуалног нагона.

малаксалост, губитак снаге, сла­

2.

хипостил, -а и ХИПОСТИJlОН, -6н а м [грч .

hyp6stylos

хипорхема, -ё ж [грч . hур6гkhёmа , према в .

taksis ред ,

В. хи­

висност једне синтаКСИ'lке целине од друге .

супр. паратакса (В . ). ји се ТИ'lе хипотаксе; за висан, ПОТ'Iињ ен, под­

дурбина са д ва дуга'lка крака ; служи за осма­

ређен .

трање непријатеља из притајеног положаја .

сносложене ре'lенице .

hypospad(as

hyp6taksis, prema

поредак] n ИНГВ . подређен ост, за­

хипотактичан, - 'lна, - 'lно [В . хипотакса] ко­

хипоскоп, -а м [В . хипо-', -скоп] техн. врста

хипоспадија, -ё ж [грч .

sthenos сна­

слабљење функција у неком ткиву

Нippopotarnus од грч .

ре и фруле).

хипостатско сједиљеље

хипостезија, -ё ж [В . хипо-', грч. аlsthёsis

хипоплексија, -ё ж [В . хипо-', грч. је.

•

мушка­

•

хипотактичне реченице грам. зави ­

хипотаJlамус и хипотаЈlамус, -а м [нnат. према в. хипо-', грч .

рац с овом маном, према в . хипо-', sрап вући]

hypothalamus,

мед. урођена аномалија мушког полног органа

просторија] анат. део мозга у којем су центри

кадје отвор мокраћне цеви при дну или на сре­

вегетативног нервног система; регулиш е број­

д ини доње стране пениса.

не вегетативне функције преко хипофизе.

хипоспадичан, -'lна, -'l НО [В . хипо-' , грч .

span

вући] који се слива према нижим делови­

хипостаза, -ё ж [грч .

1.

hyp6stasis,

В. хипо-',

фиnоз . основа ствари (за разлику од

променљ ивих

срж.

hyp6thesis претпоставка, tith6nai стављати] 1.

основица, према В . хипо- 1 ,

nог. суд за који се претпоставља да је истинит

ма тела.

-стаз а]

хипотеза, -ё ж [грч.

thalamos

2. теоn.

својстава);

супстанција ,

бит,

а. особа (биће). б. Божја природа .

физиоn. сливање крви у ниже делове тела .

физ иоn . мокраћни талог.

5.

3. 4.

физиоn . успорен про­

не 'Iињенице.

2. претпоставка (нагађање , ДОМИ ­

шљањ е) на темељу чињеница.

хипотека, -ё ж [грч . hypotheke залог, према в . хипо- 1 , -тека]

1.

прав . залагање некр етнина ко-

јим се гарантује , јамчи наплата 1l0траживањ а

(ако не буде измирена , поверилац им а право на

то к крви , застајање крви.

хипостазирати, хипостазирам,

3. n. мн . хи­

постазирај)i св рш . И н есврш . [В . хипостаза] фиnоз. нешто апстрактно или појмовно замишљати

као постојеће, као супстанцију ствари; опред­ метит и , опредмећивати.

хипостатичан, -'l на, - 'lНО [грч .

како би се њиме провериле и доказале одређе­

продају зал ожене некретнине) .

2.

фи!". оно што

спре'lава остварење неког циља .

хипотекар, -ара м [В. хипотека] онај који да­ је зајам на хипотеку .

хипотекаран, -рна , -рно [В . хипотека] који

hypostatik6s,

се ТИ'lе хипотеке, који се темељи на раду с хи­

В. хипостаза ] који има својства хипостазе; који

потекама .• хипотекарна банка банк. банка ко­

је бита н , предметан, самосталан.

ја даје з ајам на некретнине.

1410

хипсографски

хипотензија

хипотензија, -ё ж [В . хипо- I , тензија] мед.

хипофйза, -ё ж [грч .

hyp6physis

пораст, при ­

пад притиска испод нормале, слаб, снижен

раштај , према

крвни притисак; хипотонија. супр. хипертензи­

жлезда са унутрашњим лучењем која је сме­

ја (в.).

штена у мозгу, повезана са хипоталамусом , р е­

хипотенуза, -ё ж [лат.

hypotenusa

од грч.

hypoteinousa (gramme) (линија) која се протеже испод, према в. хипо- ' , teinein напињати] мат. најдужа страница правоуглог ТРОУI'ла, лежи

8.

хипо- I , грч. рhуеiп расти] анат.

гулише рад других ендокриних жлезда; прои з­

води хормоне који утичу на лучење хормон а раста, полних хормона, хормона коре наЈЏј у­ брежне жлезде и других .

хипофнзектомија, -ё ж [в . хипофиза, екто­

насупрот правом углу.

х ипотетичан, -чна, -чно [грч .

hypothetik6s,

мија] мед. хируршко одстрањење хипофизе .

в. хипотеза] који се односи на хипотезу, који се

хипофункција, -ё ж [в. хипо- I , функција]

изводи из хи потезе; могућ, услован, претпоста­

мед . смањена способност и капацитет функцио­

вљен, недоказан.

нисања појединих органа; слабљење органа .

х ипотетичкй в . хипотетичан .

хипохидроза, -ё ж [в . хипо- I , хидроза] сма­

хипотети чност, -ости ж [в . хипотетичан]

њено знојење, често код ендокриних обољењ а.

особина онога што је хипотетично (донесено под претпоставком).

х ипо хло ри т, - l1та м [в. хипо- I , хлорити] хем. со ХИПОХJlорне киселине .

хипотетски в . хи потетича н . х ипотипоза, -ё ж ['1>Ч .

хипо хол ија , -ё ж [В . хипо- I , '1>Ч . khole жуч]

hyp6-t)fposis]

непо­

мед. смањено лу чење жучи.

средно, очигледно представљањ е и приказ и ва­ ње ; кратак нацрт.

хипотиреоза, -ё ж [в. хипо- I , грч. штит, в. -оза]

thyre6s

мед . обољење услед умањене

функције штитне жлезде и смањеног лучења њеног

хо рмона тироксина ;

карактеришу је

успорени метаболизам, поспаност, тромост и слабост мишића.

хи потонија, -ё ж [в . хипо- I , -тонија] мед. физиол . слабљење тонуса мишића .

2.

1.

биол . стање

неке течности у којој је притисак нижи у одно­ су на другу течност одвојену мембраном.

3.

мед. снижени крвни притисак у артеријама; хи­

хипохондрија, -ё ж [лат.

hypokh6ndria

hypochondria

од грч .

горњи део утробе испод ребр ене

хрскавице, према в. в. хипо- ' , kh6пdгоs хрскави­ ца] псих . скло н ост ка умишљању болести , пре­

тера н страх од болести.

х ипо хо нд ричан , -ч на, -ч н о [в . хипохондри ­ ја]

1.

који пати од хипохондрије .

2.

који им а

својства хипохондрије.

хипоце нтар , -тра м [В . хипо- , цен тар] геол.

'

подземно жариште потреса , земљотреса .

хипоциклойда, -ё ж [в . хипо- I , цикло ида]

потензија.

х ипотоничан, -чна, -чно [в . хипотонија] ко­ ји је ослабље н , снижен, смањен.

хипотроф ија, -ё ж [в . хипо- , -трофија] мед. I

1. недовољна развијеност неког органа или це­ 2. слаба ухрањеност, потхрањеност,

лог тела.

мат. крива линија коју описује чврста тачка кру­ жнице када се креће по задатој кружници с унутрашње стране.

хипсо- [грч .

hyPsos

висина] као први део

сложен и це упућује на појам висине .

хипсограф, -а м [в . хипсо- , - граф] фи з. апа­

мршавост .

х ипотрофиран, -а, -о [в . хи потрофија] не­ довољно развијен; слабо ухрањен, изгладнео, неразвијен.

хипофагија, -ё ж [в . хипо- 2 , -фагија] једење коњског меса .

х ипофаринкс, -а м, ген . мн . хипофаринкса [ в. хипо- I , грч.

х ипохонда р , -др а м [В . хипохондрија] чов ек оболео од хипохондрије.

pharygks гркљан , ждрело] 1. анат. до­ 2. непарна чекињ а код комарца.

њи део ждрела.

рат који при говору бележи ваздушне струј е.

х ипсографија, -ё ж

[8. х ипсо -, -графија]

гра­

на картографије чији је предмет проуч авање и графички приказ в и сина на картама.

х ипсографски, -а, -о [в . хипсографија] који се односи на хипсографију. ~ х ипсогр афска

крива графички приказ просечних висина и дубина на површини Земље .

1411

хипсометар

хиспанизам

хiщсометар, -тра м [В. хипсо-, - мета р] физ .

ХltромаllТСКЙ, -а, -о [в . хиромантија]

1. који

инструме н т за мерењ е над морске висине и ва­

се од носи на хироманте и хиромантију, који

здушног притиска.

припада хироманту.

2.

преварантски.

хипсометрија, -ё ж [В . хипсо-, -метрија] физ.

Хирон, -о на м, син Хронов И Фил ирин , кен ­

мерење висине (од површине мора) , од ређива­

таур, о дл ичан познавалац видарства, музик е и

ње надморске висине неке тачке на Земљи.

прорицања.

хипсометрйјскй , -а, -о [В . хипсометрија]

ХИРОlIомија, - ё ж [ гр <' .

kheironom{a кретање

који се односи н а хипсометрију. & хипсоме­

руку по извесним правилима] наука о покрети­

тријска скала геогр . низ тонова (исте и ли раз­

м а р у ку , о гестовима.

ли читих боја) који

на географским картама

предста вљају све већу надмо рску висину или морску дубину.

хиропрактика, -ё ж, дат. И лок. хиропр акти­

хипсофобија, -ё ж [В . хипсо-, -фобија] мед.

хипта ll (х иптен) прил . [ту р . коца и конопца , према јр

ipten kazlktan с конопац , kaz lk колац]

ХИрОllрактичар, -а м [В . хиро -, практичар] особа која рукама н а мешта Ilршљенов е.

хироспазам, -зма м [в . хиро- , грч .

много чега.

Хliп-хи п-у ра уз в . [ енгл . hip, hip, hurrah] ура! живео! (често као уз вик задо во љства због по­ беде на ута кмици , такмичењу и сл . или као по­ здра в пре почетка такми чења).

хи рагана, -ё ж

[ј ап.

hiгаgапа,

према

hira

ско курзив но писмо које је настало од кин еског писма и прилагођено је свакодневној употреби.

хирагра, -ё ж ['1>Ч . khеiпigrа , према khe{r рука, плен] мед . костобоља у ручним зглобовима.

khe{r

spasma

грч] мед. болан '''РЧ у руци као последица дугог писања .

хиротека, -ё ж [в . х иро -, -тека]

1. врста заво­ 2.

ја који попут р ука вице обухвата чи таву руку.

обично, kапа јапанско слоговно писмо] јап . јапан ­

хиро- ['1>Ч .

цИ [В . хиро-, пра ктика ] мед . ле чење масажом и и стезањем, највише кичмених зглобова .

страх од висине.

agra

хиропедија, -ё ж [в. х иро- , -педија] вежба ње рад и стицања спретности руку .

рука] као први део сложе­

нице оз начава оно што је у вез и с руком или

лекарска гумена р ука вица.

Хltротонија, -ё ж [грч .

khe iroton{a гласање

д и за ње м руке , прем а в . х иро-, -то ниј а] правосл .

'Iин доб ијања с ве штеничко г звања полагањем е пи скопових руку.

хиротонисати, -нишём с врш. и н есврш . [в. хи ­ рото ниј а ] РУКОl'юлож ити , ру кополагати за пра­ вослав ног свештеника и епископа.

хирург, -а м, мн . хирурзи [грч .

длан ом.

Хltрограф , -а м [грч. хиро-, - граф] и ст.

1.

kheir6graphos, према в.

документ са својеручним

потписо м онога који га је издао .

смо без јавног објављивања.

3.

2.

папино пи­

текст који се у

који рад и руком ,

1'lpeMa в.

хиро- ,

kh eirourg6s ergon рад ] мед .

лекар специјалиста за хирургију .

хирурпtја, -ё ж [грч . kh е iгоuгg{а р ад руком , прем а в . хиро- ,

ergon

рад]

1. мед.

гран а медици­

неколико истих примерака пише на једно м

не која примењује оперативне методе у ле 'l ењу

пергаме нту, а затим сече на засеб не дел ове .

болести .

хирологија, -ё ж [в . хиро-, -логија] опште знање о з наковима помоћу којих се споразуме­

део болнице у коме се врше хирур­

хируршкй, -а, -о [в . хирургија] који се односи н а хирурге и хирургију. & хируршка КЈlltllИ ка .

вају глувонеми .

хирома нт, -а м , ген. мн. хироманата [грч .

ir6mantis,

2.

шки зах вати , операције.

према в . хиро-, -мант]

1. онај

khe-

који се

хиршлёдер, -а м [н ем.

Hirsch1eder] јеленска

кожа , користи се за израду одеће и обуће .

бави х иромантијом , који прориче људску суд­

хис м, муз. хроматски повишен тон

бину из линија на дла ну.

хисар, - а м [ар.

2.

ф иг. онај жели да

прева ри некога ; преваран т.

хирома нтија, -ё ж [в . х иро- , -мантија ] про­ рицање људс ке судбине из линија на дл ану .

1412

h. hisar] за мак , тврђава ; град.

хиспаllitзам, -з ма м [лат. Нispania Шп анија] реч или израз из шпанског језика у нек ом дру ­ гом јез ику .

хиспанизи рапt

Хllсторијат

х испанизирати, хиспа ни з ирам ,

хистеромзнија, -ё ж [грч .

3. Л. мн . хи­

-манија]

мед .

спанизирају и хиспilНизовати, -зујём С8РШ . И

8.

нес врш . [лат. Нi sрапiа Шпанија] да(ва)ти некоме

нимфоманија.

или нечему обележја шпанске културе и шпан­

Х ИСflзнизовати

8.

Нisрап i а

књижевности

Шпанија] и

проучавање језика,

културе народа шпанског го­

ворног подручја .

х истзмйн, - ина м [в . хисто-, амин(и)] хем. мед. једињење које изазива контракцију глат­ ких мишића и ширење капилара , настаје р аз­ град њом аминок иселине хистидина код р азн их

алергијских обољења и повреда.

хисте реза, -ё ж ['·рч . h уstе гё s i s недостатак]

1.

појава кад резултати неког деловања трају и након уклањања уз рочника тога деловања. екон .

претпоставка да

2.

природна стопа незапо­

слености ауто матс ки прати п утању стварне не ­

запосленост и .

3.

рач. склоност у ређај а, склопа

или система д а се понаша р азличито, у зав и ­

сности од смера промен е улазног параметра .

магнетска

-

•

појава да фю . н амагн ет исање не­

ког гвозденог тела траје још н еко време по сле

hystera материца ,

в. -ек-, в. -томија] мед. хи руршко одстрањење ма­

хистё Рltја и хисте рија , -ё ж [грч. терица , 8 . хисте ричан]

1. мед.

hystera

ма­

врста душев не бо­

лести коју карактериш у изливи снажних емо­ ција и претера н а раздражљивост.

2.

јак и не­

контролисан емоционални испад .

хи стерик, -а м, мн. хистерици [В . хистери­ чан] онај који је х истеричан, који болује од хи­ стерије ; раздражљив.

хисте ричан, -ч н а, - чно [лат. коју боли материца,

histerictls од грч . 8.

грешка у доказивањ у

2.

л ингв .

књиж .

хистерија , јер

су стари Грци веровали да је узрок ове болести

поремећај у материц и] који болује од хистерије; који долази од х истерије, болесно раздражљив.

хисте рологија, -ё ж [В . хистерија , -логија] песничка фигура која се састоји у томе да се

реТОРИ'lка фи гура:

окретање логичког или хронолошког ре досле­

да два језиком исказана елемента. хисто- [грч .

ткалачки ста н ; конац на

hist6s

ткалачком ста ну , ткању] као први део сложе­ нице о з начава оно што се од н оси на ткиво.

хистогёll, -е на м [В . хисто - , - ген] биол. м ате­ рија која је способна да под ржава стварање и обнову неког т кива .

хистогеllеза и хистогеllеза

8.

хистогеllија .

хистогеllија, -ё ж [в. хисто-, -ге нија] биол . процес правилног раз вијања ткива у телима животиња и биљака.

хистограм, -а м

[8.

хисто- , - грам] графич ки

приказ д истрибуциј е фреквенција при

'leMY

се

фреквенције ни з а представљају правоугаони­ цима (стубићима) .

х истог рзфија , -ё ж [в . хисто-, -графија] опи ­ с ивањ е ткива.

[8.

хисто-, -лиза]

1.

биол .

ферментативна разградња органског ткива.

2.

мед . патоло шко разарање ткива при г н ојним упалама.

терице.

hysterik6s

доказати .

х истолиза, -ё ж

престанка дело вања магнетске с и ле.

хисте ректомија, -ё ж [грч .

rlpe] 1. лог.

кад сеједа н суд изводи из другог који тек треба

хиспанизИрати.

Х ИСflанистика, - ё ж, дат. И лок. хиспанистици [лат.

хистерОIl-п ротерОII, -6 на м [грч . h уstегоп ка­ Сllије, рг6tегоп

ског начина живота.

hystera мате ри ца,

сексуална незаситост жена;

3.

мед . рас падање ткива после смртн.

хистолог, -а м , мн . хистолози

[8.

хисто -,

-лог] мед . онај који се бави хистологијом .

хистологија, -ё ж

[8. хисто-,

-логија] м ед. на­

ука која се бави проучавањем грађе поједин их ткива организма .

ХИСТОЈIОШКЙ, -а, -о [В . хистологија] који се односи на хистологе и х истологију, који при ­ пада хистологији .

Х ИСТО IIИ , хист6 на м мн . [В . хисто-, ( прот)они] беланчевине које улазе у састав х ромозо ма .

хисто пл азмоза, - ё ж [л ат.

histoplasmosis] мед.

гљивично обољење које најпре захвата п лућа, а потом и остале органе .

хистор- 8 . истор- .

х исто ризам в . исто рЈlЗам .

оно што долаз и касније казује прво зато што је

хисто рија, -ё ж

важније од ранијег .

х исто ријат в . исТо рИјат .

8.

историја .

141 3

хисто ријски

хлорисати

ХltТмејкерски, -а, -о [В . хит-меј кер] који

хисто ријски В . историјски .

припада, који се односи на хит-меј кера .

хисто риограф в . историОграф . хисто риографија

8.

хитон, -о на и хитон, -а м [грч . khiton] ист. вр­

историографија .

ста ста рогр чк е беле хаљ ин е од вуне или пана ,

хисто рици зам В . историци зам .

без рукава , коју су носипи И му ш карци и жене .

хисторичар В . исто ричар.

хићаја, -ё ж = хикаја (8.)

ХИСТОРltчност в . истОричнОст .

Х ltћмет = хикмет (В . )

хистотом ија , -ё ж [В . ХИСТО- , -томија] м ед.

Х ltСТРИОН, -о н а м [лат.

хифа, -ё ж [грч . hyphe ткање] 6иол . дугачка безбојна нит која чини мицел иј ум код гљи ва.

расецање органских ткива .

хифён, -е на м [грч .

у првобитном

мац и плесач пантомимичар у старом Риму .

histrio] 1. позор . глу­ 2.

значењу: cГlajaњeДBe речи у сложеницу , касни­

позор . глумац уо пште .

лакрдијаш, циркусант,

је : цртица којом се повезују делов и сложени це.

3.

забављач.

х ифереза , -ё ж [грч .

х истрионика, -ё ж , дат . И лок. хистрионици [лат.

histrionicus

глумачки ,

8.

хистрион] неи­

грам .

изостављање

hiphen]

hyphairesis

кратког

х ич в . Ич .

чења пажње.

хичоглан в. ичОглан .

histrionicus

х ичхајкер , -а м [ енгл .

hitchhiker, пр ема енгл.

глумач ки, в . хистрион] псих . склоност претера­

hitch

ној мимици , гестикулацији; скретање пажње,

Е н глеској: н аз ив за аутостопера .

инте нзивно маштање .

ни или духовни производ (песма, филм , кљига

и сл.) који је пропраћен снажном мед ијском пропагандом и изазива велико интересовање. ј.

rlecaMa

хит- парада а. листа

упрегн ут и ,

пешачит и] у Америци и

hi ke

хичхајкинг, -а м [енгл .

хит, хита м, мн . хитови [енгл . hit] материјал­

састављена пр ема

популарност и . б. радио и л и телевиз иј ска ем и­

с ија у којој се изводе хито ви ра нгирани према

ис ­

пред н еког д р угог кратког са могл асника.

скр е но, пренаглашено понашање ради привла­

хистриоиичиост, -ости ж [лат.

одузимање]

самогласник а

енгл .

hitch

упрегнути,

hike

hitchhiking,

према

п е шачи т и ] аутосто­

пираље .

ХИl.lра, -ё ж [тур .

hicret, ар . higra сеоба] ист. 16. јула

почетак ра ч унања муслиманске ере ,

622 . г.

н . е. (те год ине се Мухамед преселио из

Меке у Медину) .

х итии, -и на м [грч . khiton хаљина , оклоп , в.

kh lamys] и ст . у старој orpTa'l, кабаница . хлена, -ё ж [грч . kh1aina] и ст. у старој Грчкој,

- ин] 6иол . врста органске мате риј е која даје чвр­

широк вунени огрта ч који се н осио пре ко хито­

л исти популарности .

стину с пољном скелету зглавка р а или се н ала­

з и у ћел иј ској оп ни гљива.

Х ит лерј уге 1tд, - а м [нем .

рова младеж] организација нацистичке омла­

Хитлеру]

присталица

хитле ровског

покрета, нацист(а) .

Адол фу Хитлеру] који је у духу хитлеровског покрета, нацистички ; који се понаша попут ј.

х итл еровска

Не­

мачка Тре ћи Рај х ( 1933- 1945) .

XIJt-мејкер, -а м [амер . е нгл .

на кожи , обично код трудница.

khl or6s

от в оренозелен , зеле­

ножут] хем . хемијски елемент, атомски број симбол

CI, отровни

17,

гас жутозелене боје и јаког

хлорат, -ата м

[8. хло р]

хе м . со хлорне кисе­

ли не .

хлорид, - ида м [ В . хлор ] хем. со хло роводо­ ничне кис ел ин е .

ХJlорисати, -ришём С8РШ . и н ес врш . [ в . хло р]

hit makeг] м уз .

композ ито р чија дела постају хитови.

141 4

изгледати зеле­

мириса.

хитлеровски, - а , -о [према немачком вођи

зло чиначки .

khloaze in

ножут као младе клице] мед. з еленожуте Гleгe

хлiiр, -а м [грч .

х итлеровац, -овца м [пр ема немачком вођи

Хитлера ,

на причвршћен копчом н а рамен у . ХЈlOазма , -ё ж [грч .

Hitlerjugend Хитле­

д ине .

Адол ф у

хламида, -ё ж [грч. Грчкој , кратки мушки

хем . дода(ва)ти хло ром .

хло р

нечему дез инфи ковати

хлорити

холарктик

хлорипt, - ита м мн . хем . соли хлороводо­ хл орнй, -а, -о [В . хлор] који се односи на хлор, који је од хлора ...

креч хем . једињење хлора и

-

калцијум-х ипохлорита, бели прах оштрог мири­ са, служи за дез инфекцију и бељење.

хл оро- [грч .

khlor6s]

1.

у вези с ХЛОРОМ .

да ј е зеле н .

hod6s пут , В . -грам ] раз­

рађени план , редослед радњ и неког организо­ ваног процеса ; редослед радњи сваког учесни ­

ка у неком раду или организацији .

ходограф, -а м [грч.

као први део сложени­

це означава да је други део

2.

ходигитрија В . одигИтрија . ходограм, -а м [грч .

ничне кисел ине .

hod6s пут, В . - граф] кр ива

линија која спаја врхове вектора брзине или убрзања материјалне тачке на одређеном нивоу.

хоДометар, -тра м [грч . hоd6m еtгоп , пр ема

хло рометар, -тра м [В . хлоро-, -метар] инстру­

ГP'I.

hod6s

пут , В . -мета р]

справа за мер ење

1.

мент за мерење количине хлора у хло рном кречу,

пређеног пута .

хлорној води и другим ј едиње њима хлора .

одвијати догађај и , план или сценарио н еке ду­

хл орометрија, -ё ж [В . хлоро-, -метриј а] хем . мерење количине хло ра помоћу хлорометра.

хл орофйл, - ила м [В. хлоро- , -фил] 60Т. зеле­

2.

представа о томе како ће се

же политичке акције .

хозентрёгери в . хОЗlпрёгери . ХОЗJl1'рёгери, х6 з нтрегёра [нем . Но sепtrii­ нараменице , често еластичне, за придр ­

на материја у лиш ћу биљака која учествује у

gem]

процесу фотос ин тезе.

жавање панталона .

хлороформ и хлороформ, -а м [В . хло ро- ,

хојрат, -а, хојратин, - а м

= хорјат, -а, хор­ hoyrat, horyat од НГРЧ . chariatis

-форм] хем . безбојно наркот ично средство јаког

јатин, -а м [тур.

мириса које садржи хлор , формула СНС1з.

сељак] простак, неотесанац .

хло рцијан, - ана м хем . [В . хло р , цијан] = ци­ јанохлорид, бојни отров употребљаван током Прв ог светс ког рата ; хемијска формула

хоби, - ија м [енгл .

CNCI.

hobby] посао којим се неко

бави из задо вољства; омиљено занимање, оми ­ љен по сао.

хОб ист(а)

, -ё м [В . хоби] онај који се нечим

бави као хобијем, онај који има хоби .

хобист ичкй, -а, - о [ В . хоби] који се односи на хоб и, који припада хобију .

хобл, -а м [нем .

Hobel] столарска алатка за

стругање д рв ета; струг, ренде .

хобловати, -блујём = хоблаПt, -ам н есврш. [н ем . hоblеп] стругати, рендисати.

hovarda] беспосличар , не­

ном крају, уте рају плочицу (лед) или лоптицу

(трава) у противнички гол .• хОкёјскЙ.

хокејаш, -аша м [В . хокеј] играч хокеја. хокла В . хОклица .

ХОl\лица, -ё ж [н ем.

Hocker, Hockerl] врста

ниске столице без наслона.

хоко м индеК1I . [амер. шп . јосо] 3ООЛ. врстајужно­ америчке кокоши Сгах и з породице гологлавки

Cracidae,

која се лако припитомљава, а због вео­

ски , вероватно од лат.

hoc est cOГPUS

hovercraft] возило

кој е се креће не дод ирујући подлогу .

ходегет ика, -ё ж, дат. И 1IО К . ходегетици [грч .

ово ј е тело

(речи свештеника при л иком прич ести)]

1.

из­

раз при бајању при извођењу мађионичарских, чаробњачких и сл . трикова.

2. фиг .

трик , пр ева­

ра , опсена , варка, обмана .

хол, -а м, мн . х6лови [ енгл .

рад ник , пропал и ца .

хове ркрафт, -а м [енгл .

уз помоћ посебних штапова , повијених н а јед­

хокус-покус (препарандус) [псеудолатин­

Hobel-

Ьапk] сто за струга ње дрв ета .

хова рд а , -ё ж [тур.

hockey] сп . врста спортске

ма продорно г гласа служи као чува р стада.

хоблат и = хобл овати (8.)

хоблба нк, -а м , МН . х6блбанци [нем.

хокёј, -еја м [енгл.

игре на леду или трави у којој играчи настој е да

ha ll] велико пред­

собље ; простран трем , предворје. ХОЛ-, холо- [грч.

h610s

читав , цео] као први

д ео сложенице означава оно што се односи на

hodegetik6s, према hod6s пут , hege'ithai водити] 1. метод васпитавања чији је циљ да дете по­ сте п е н о доведе до моралне самосталности . 2.

географско подручје копненог дела северне Зе­

смернице за бавље ње неком науком .

мљине полулопте јужно од поларног круга.

читаво, ц ело.

холарктик, -а м

[8. хол- ,

Арктик] геогр . био­

1415

холаРКТl1чкii

холцшараф

хологенеза и хологенеза, -ё ж [В . х оло-, -ге­

холаР"ГИ'lкii, -а , -о [В . холарктик] који при ­ пада х оларктику , који се односи на холарктик .

холба и холба, -ё ж [нем . мера з а течност (око

halb пола] фИ 3. стара 'leTBpT литра) .

х олдинг, - а м [е нгл.

holding] пословна орга­

низа ција уређена поседовањем деоница, си ­ сте м од више специјали зованих јед иница .

холдиншкй, -а , - о [В . холд инг] који припада холд ингу .

холе- [грч . khole жуч] као први део сложени­ холелйт, - ита м [В . х оле- , -лит 1 ] жучни камен . холелитијаза, - ё ж [В . хол елит , - ијаз а] м ед. обоље ње проузроковано жучним каменом .

холелитотрiшсија, - ё ж [В . хол елит , грч . и(р­ тр е ње ] мед . разб ијањ е жучног камена .

холёмија, -ё ж [В . холе- , грч . hаlПlа крв] м ед . жут ица.

stere6s

вот и њс ким масноћама и уљу , жучи , крви , мле­

ку, бубрез има , јетри .

холецисте"гомија, -ё ж [В . холе -, цисто- , ек-,

антроп .

мљи , а не само на неком одређеном пр остору.

холограм и холограм, - а м [В . х оло-, -грам]

1.

тродимензионална слика добијен а интер фе­

ренцијом светл осних з рака из кохер е н тн ог из ­ вора светлости.

2. фотографија

н а кој ој је забе­

лежен систем интерференције , тако да п од од­ осв.етљењ е м

д аје трод им ен з и о ­

налну слику .

холограф и ХОJlограф, - а м [гр ч .

holographos

потпуно (својеручно) написано , пр е м а В . холо-,

- гр аф]

1.

доку мент који ј е писан и п отписан

сопств е ном руком.

2.

аутор док у м е н та који ј е

напис а н свој е ру чн о.

холографија, - ё ж [гр',.

holographla, пр ема В .

метод прављења тр одимен ­

холографскй и холографскй, - а , -о [ В . хо­ лографија] својеручно написан.

ХОЈlOедрија, - ё ж [В . хол о - , -едриј а] минСр . пљени облици с највећим могућим сте п е н ом симетрије тог састава.

холокауст, -а м [грч .

кесе.

холеЦl1СТЈПИС, -а м [В . холе -, цист(о)- , - итис]

холизам, -з ма м [енгл . hоlisПl , према в . хол о -] према којој је организам као це­

ли н а мно го више од ск у па д еловања свих њего­

као

спаљен , прем а В. хол о- ,

hol6kaustos п отпуно kaust6s спаље н] 1. ист. У

старој Грчкој и Риму , жртва која се п ал и ла у

мед . з ап аљ ење жучне кесе .

целина усмерава све фи­

з ичко-х е мијске живот не појаве .

2.

пси х. посма­

част богова или з а душе покојника .

пацијом и утицајем .

холостерик, -а м , мн . холостерици [ В . хол 0 -,

ок виру целине .

ст ичним металним пером, анерои д.

холијамб, -а м [грч .

kholos шепав, хром]

холмијум, -а и ХОJlмйј, -ија м [нл ат. hоlПli­ UПl , према шведском граду Стокхолму] хем . елем ен т и з групе лантаноида , веома ред ак ме­

67.

хологамија, -ё ж [В . холо-, -гамија] 6иол . по­ ја в а код неких врста да се полне ћелије не раз ­

л и куј у од осталих ћелија .

stere6s ЧВРСТ] фИ3. барометар без жив е с ела­

ХОЈlотонија, -ё ж [в . холо-, -тонија] м ед. ко ч е­ ње мишића услед грчева .

ХОЈlOтурија, -ё ж [нл ат. hоlоthuriuПl од грч .

јамб ов а и јед ног трохеја .

тал, с имбол Но, атомски број

ге н оцид

цистичкој Немачкој и земљама под њ е н о м оку­

грч .

књиж . стих У античкој поезији састављен од пет

2.

над Јеврејима током Другог светско г р ата у на ­

трање и проучавање појед иних стања психе у

1416

2.

класа неког кристалног састава у којој су засту­

-то мија] м ед. хируршко одстрањивање жучне

в и х дел ова и

нез ависно од спољашњих чинилаца .

теорија о томе да се човек појавио св уда на Зе­

з ионалних сл ика помоћу холограма .

[в. холе, грч.

чв рст, в . -ол] физиол . стерол који се налази у жи­

1. 6 и ол . теорија

6и ол . мишље ње према коме е в олуцију

холо- , - графија]

холестерiiн В . холестерол . холестерол, -6л а м

1.

органског св ета покрећу унутрашњи узроци

говарајућим

ц е оз начава оно што се односи на жуч.

sis

н ез а]

holothourion]

зоол . морски краставац .

ХОJlоцён, - а м [В . холо-, -цен] геол . садаш ње геол ошко доба у развоју Земље .

ХОJlтер, -а м [енгл .

Holter

Пlопitог] м ед . уређај,

електрокардиограф , који се носи око грудног ко­ ша како би се током целог дана снимао рад срца .

холцшараф В . хОлцшраф .

хоминизација

холцш раф

холцшраф, -а м [нем .

Holzschraube]

посебна

хомеоте рми , хомеотерма м мн.

[8.

хом ео-,

врста завртња који је на крају зашиљен ради

-терм(и)] зоол. животиње са сталном , непро­

лакшег проди рања у дрво .

менљивом телесном температуром.

хомагијал ан, -лна, -лно [срлат.

homagialis,

в.

хомагијум] који је одан, смеран; поданички.

хом агијум, -а и хомагйј, - ија м [срл ат.

gium,

према 1Iат.

homo

човек]

1. прав.

hom a-

ист . закле­

тва верности, обавезивање нижега н а верност вишем .

2. ист .

казна којаје из рицана убицама и

другим зло чинцима.

исказивање дужног по­

3.

хо м еотермија , -ё ж [в . хомео-, -термиј а] неких животиња и човека.

хо мбург, -а м, мн . хомбурзи

Homcridai,

[према не­

вали његове песме и сматрали себе његовим

потомцима .

лијаду" и "Одисеј у".

h6moios

сличан, исти] као први

хомеомерија, - ё ж [грч . hОПlOiоmегеiаједна­ кост делова, према в . хомео-,

meros

део]

1.

филоз. У гр чкој филозофији, непромењиви еле­ менти ствари који су једнако дељ иви и садрже део свега постојећег, па се од њих састоји чи ­

хомеопат, -а м [грч. homaiopathes који има сличне осећ аје , према в . хомео- , -пат] мед. лекар

ж

[грч.

хомерскй, -а, -о [према старогрчком п есни­

1. којије у Хомеро­

вом духу, у сти лу Хомерових епова ; као код

Хомера.

2. епски, херојски, обиман, узвишено г 3. вел ики , огроман . • - смех необу­

садржаја .

зда н , грохотан, громогласан смех.

ХОМИJlетика, -ё ж, дат. И лок. хомилетици hоmi1еiп др ужити се, општити] теол . прави ла за састављање црквених проповеди.

хом й л ија, -ё ж [л ат.

лечи хомео патским поступцима.

-ё

који су певали само "и­

[грч . homi1ctike вештина разговарања , према

истоветност делова.

х омеопiпија,

2. рапсоди

ку Хомеру (IХ век пре н .е . )]

део сложе н и це з начи сличан.

. који

према старогрчком

песнику Хомеру (IХ век пре н .е.)] старогрчки

ра с обоДом са вијеним нагоре .

2.

појава да море

хомериди, хомерида м м к , ј д. хомерид , ген. хомерида [грч .

мачком граду Хамбургу] врста чврстог шеши ­

тав свем ир.

2. фИ3.

има исту температуру од површине до д н а.

певач и који су неговали Хомеров култ, рецито­

штовања; поштовање.

хомео- [ гр'!.

homaiopatheia

сличност осе ћаја, према в . хомео-, -патија] мед .

дружење, општење]

homilia од грч . hom ilia 1. теол . у раном хришћан ­

ству, једноставно излагање верских истин а на­

алтернативна мед ицинска метода која лечи бо­

мењено поучавању верника .

лести јако разблаженим средством које код

се тумачи неко место из Библије .

здраве особе и заз ива с имптоме сличне симпто­

мима

болест и

од

1.

6И01l . уједначеност, стал ност температуре тела

које

"слично се сл ичним ле чи

се лечи,

по

начелу

".

хом и л ијар , -ара м [срлат.

2. проповед

којом

homiliarium,

8.

хо­

милија] теол. зб ирка проповеди чувених н ека­ да шњих проповедника.

хо меОllатскй, -а, - о [в . хомеопатија] који

хом илитика, -е ж, дат. И лок. хомилитици

припада хомео патији, који се односи на хомео­

[гр'! .

патију.

практична д исциплина која се бави вештином

хоме ОПТОТОli, -о на м [грч .

homai6ptatos,

пре­

homi1ctike

вештина разговарања] научна и

хришћанског проповедања.

ма в . хомео- , рtбsis падеж] 1I ИНГВ . књиж. стилска

хом инид и , хом ини да м мн. [нлат. hоmiпidае,

фигура која се са стоји у понављању различи ­

према лат .

тих речи с истим наставком.

ле врсте примата с људским обележјима .

хо меостаза, - ё ж [в . хомео-, - стаза] физиол .

homo

човек] зоол . човек и све изумр ­

ХОМ Иliiпам , -зма м

[л ат.

homo

човек , 8.

равнотежа физиоло шких функција у органи­

-изам ] фИЈI03 . филозофски правац по ком е су

зму која обезбеђује нормално биолошко функ­

спознаја и истина утемељене на људским по ­

ционисање ћелија и тк ива .

требама, искуствима , циљевима и интересима .

хомеотерапија в . хомеопатија . хомеотерма н, -мна, -мно [грч .

mos,

хом инизација, -е ж [ .. лат.

homai6ther-

према 8 . хомео-, -терман] који и ма сталну

телесну темпе р атуру у нормалним условима.

лат.

homo

hominizatio, пр ема

човек] физиол . процес еволуције по

којем једна линија примата доб ија људска обе ­ лежја.

1417

хомицйд

хомолограф скii

хомиц йд, -а м [л ат . човек,

occidere

хомо В .

homicidium, према homo

hom6s

исти ;

homou

заједно] као

први део сложенице означава оно што се одно­

си наједнако , исто или зајед ничко .

хомо- 2 [лат.

homo

човек] као први део сло­

женице означава оно што се односи на човека, што припада човеку.

хомое роти зам, -з ма м = хомоеротика, -ё ж , хомосексуалИзам . хомое ротика = хомоеротизам (В . ). хомозигот, -а м [В . хомо-Ј, з игота] б и ол . орга­ настао

од

родитеља

истих

ген етских

особина.

хомогзлакти , хомогалакта м мн . [грч . према В . хомо-Ј ,

ga1a

homo-

млеко] браћа или

сестре по млеку (деца која нису ни у каквом сродству , али их је дојила иста жена) .

ХОМО I'змија, -ё ж [В . хомо-Ј, -гамија] истов ремено

а нтроп .

дат. И лок. хомоеротици [В. хомо-Ј , еротика] В .

низам

ga1aktes,

homo erectus]

човек ; назив изумрле врсте хоминида.

homo .

хомо- 1 [грч .

хомо е ректус, -а м [лат.

човек који хода на задњим ногама , усправан

убити] убиство човека.

постајање

мушких

и

1.

бот.

женских

цветних органа код двополних биљака.

2. скло­

ност човека и неких животиња да бирају стал­ ног партнера из сопствене врсте.

хомоген и хомоген , -а, -о [грч . homogen~s , према В . хомо-Ј; -ген ] исторода н , истоврста н, једнак , јединствен.

хомозиготан, -тна , -тн о [В . хомо-Ј , зигота] биол. који је наследио исту групу особина оба родитеља.

ХОМОЙД, -ида м [В . хомо- 2 , -ид] зоол. биће н а­ лик на човека, човеколико биће .

хом олате рала н , -лна, -лно [В. хомо-Ј, лат. 1а­

tera1is

који се односи на страну , према

1atus

стра на] који припада истој страни .

ХОМОJlОГ, -а м, мн. хомолози [грч .

hom610gos

сложан, В . хомологан] члан хомологног ни за.

хомологан, -гна, -гно [В . хомологија] којије сличан и повезан по структури , функцији или

хомогенизато р , -а м [В. хомоген] техн . сп ра­ ва која хомогенизује течности.

постанку; лентан .

хомоге ни за циј а, -ё ж [В . хомоген]

1. мед .

ме­

•

истов рстан, одговарајући ; еквива­ хомологни органи биол . органи код

разл ичитих биљака и животиња који су исти

тод у бактериологији којим се и з органских

или слични по пореклу и грађи , али су током

теч ности одстрањују честице или микроби ко­

развоја изменили облик и функцију ; хомолог­

ји не могу бити центрифугирани ако средина

ни ред хем . низ сродних органских једињења

није хомогена.

2.

пол . окупљање, чвршће пове­

з ивање припадника неког покрета, друштвеног

ХОМОJlогација, -ё ж [срлат. hOIТ101ogare при­

слоја и сл. ради неке заједни чке акције .

хомоге ни зовати, -зујём сврш . И несврш . [В . хо моген]

1.

(у)чинити

нешто

(из) вршити хомогенизацију.

2.

хомогеним ,

технол . равно­

мерно распршити честице по некој течности; учинити истоврсним по садржају .

хомогеност, -ости и хомоге ност, -ости ж [В. хом оген]

истородност,

истоврсност,

једин­

ственост.

према

8.

homographos (homogra1. разли­

хомо-Ј , -граф] ЛИШЋ .

чити гласови (или фонеме) који се означавају истом графемом.

2. реч

која се пи ше исто као и

реч другог значења .

хомо дупле кс , -а м [лат.

homo dup1ex]

онај

1. поступак

ко­

јим овлашћена институција утврђује и потврђу ­ је да неки производ одгова ра прописаним стан­ дардима, да задовоља ва све пропи сане услове .

2. усаглашавање

по сличности онога што је по­

везано по структури, функцији или постанку.

ХОМОJlогија , -ё ж [грч . мо-Ј, -логија]

1.

homo10gia,

према В . хо­

слагање, подударност; склад.

2.

сличност порекла органа разли читих орга­

ни зама.

3. мат.

у геометрији, сличност ликова .

4.

фИllОЗ . код стоика, склад између деловања и р а­ зума, између човека и природе.

хомолографскй, -а, -о [В . хомологија, -граф] који се односи на хомологију .

који је двол ичан; онај који је лукав.

1418

стати , дозволити, В . хомологија]

. биол.

хомогра ф, -а м [грч .

minos),

који имају исту општу формулу , а разликују се само у једној атомској групи .

•

хомолограф­

ска пројекција геогр . врста картографск е про­

јекције у КОЈОЈ су паралеле паралелни правци , а

хо мо луд енс

хондроза

хомосексуалност, -ости ж [В . хомо- l , сексу­

меридијани ел и п се; таква пројекција нај верни ­

је представља површину Земље.

алност] особина , својство хомосексуалца.

хомосоцијаJlан, -лна , -лно [В. хомо - l , соци ­

хо мо луденс , - а м [лат. Ьото ludепs] човек који се и гр а, има потребу з а игром , која је са­

јалан] који припада истој д руштвеној сред и ни.

хомотермија, - е ж [В . хомео - , -термиј а] в . хо ­

ставни део култу ре сваког друштва .

хо моморфан, - фна , - фно [В . хомо- l , -мор­

меотермија .

фан] који је и стог облика .

хомо фабер, -а м [л ат. Ьото

х омоморфизам , -з ма м [В. хомо- l , - морфи ­ зам] 6иол. п ој а ва да различити органи добију

faber]

човек- рад­

ник , човек као стваралац , као активно биће, практичан човек.

ХОМОфон и хомофон, -а , -о [ гр'! . Ьот 6 рЬ 6-

исти облик .

хом о ним, - а и хомонйм, - има м [гр'! . Ьо­

mопуmоs, према В. хомо- l , -оним] лингв. реч ко­

поs , према в . хомо- l , -фон] који је једногласан; једнакозвучан .

хомофонија, -е ж [В . хомофон] м уз .једн огла­

ја је с другом речи иста по облику а различита

сност , једногласно певање или свирањ е.

по значењу.

хомо ХОМИIIИ лупус в . Ьоmо Ьоmјпј

хомонйман, - мна , - мно [В . хомоним] једна­

lupu s.

хомохромија, -е ж [В. хомо- l , -х ромиј а] 6И01l.

козвучан, истоим е н .

хом о нимија, - е ж [гр'! . Ьот6пут(а , према В . хомо- l , -оним иј а] лин гв . појава да реч или више

способност неких животиња да прилагоде боју коже или кр з на својој околини .

речи истог гласовног склопа и истог графичког

хомоцентризам, -з ма м [В . хомо- 2 , це нтри-

облика имају р азл ичито значење или порекло .

зам] учење према коме је човек средиште све­

хомонимика, - е ж, дат. и л ок . хомонимици [В. хомоним] лингв .

2. укупност

1.

га , центар свемира .

ХОМУIIКУЛ, -а (хомункулус, -а) м [л ат. Ь о ти п ­

опште знање о хомонимима .

хо монима у неком јез ику .

хо мо новус, - а м [лат. Ьото novus] онај који је изненада п остао познат, који је први у поро­ дици достигао висок пол ожај.

х о м оп шiзија, -е ж [В . х омо- l , грч .

plasis обли­

ковање] 6иол. сл ичност појединих органа код различитих живот ињских врста која није ре­

зултат постојања з аједничких предака .

х о м опл астика, -е Ж, дат. И лок . хомопласти ­ цИ [В . хо м о- l , пластика] мед. хируршка замена оштећеног тк ива т кивом исте особе .

х ом оптери, хомо пте ра м МН. [грч.

homapteros,

према в . хомо- l , - птер(и)] зоол . једнакокрил ци .

хо мо сапијенс, -а м [мт. Ьото sapiens] при ­ падник људс к е врсте, р аз умни човек.

хомосексуалан, -лна, -лно [В. хомосексуалац] који је сексуално наклоњен особама истог пола.

х омосексуалац, -лца м (ж . хомосексуалка, -е) [В . хомо- l , с ексуалност] онај којије сексуал­ но накло њ е н особама истог пола .

х о м осе ксу аЛllЗам, -зма м [В . хомо - l , сексу-

culus

човечуљак]

1.

према веровању ал х еми ча­

ра , мало биће налик човеку добијено алхемиј­ ским поступком .

2. 6иол .

ненаучна теорија о то­

ме да људска полна ћел ија у ембрионалној ф ази

има све органе будуће развијене индивидуе.

хонвед, -а м [м ађ . hопоved, према hоп дом ови­ на,

ved бранити] 1. НСТ. добровољачке форм аци­ 1848- 1849. годин е . 2. мађарско домобранство од 1867. године ; вој ник (мађарске) пешадије, домобранац. 3. назив за мађарску војску од 1920. године . • хОlшедски .

је у мађарској револуцији

хондралаll, -лна, -лно [грч. kh6ndros хр ска­ вица] хрскавичаст.

хондрйн, -ина м [грч .

kh6ndros

хрскавица, в .

- ин] тврда рожната материја која се добија ку­ вањем хрскавице .

хондритис, -а м [гр'! .

kh6ndros хрскавица, в.

- итис] мед. упала хрскавице, односно оп н е кој а обавија хрскавицу .

хондрографија, -е ж [грч.

kh6ndros

хрска в и­

ца, в. -графија] описивање хрскавице .

хондроза, -е ж [грч.

kh6ndr6sis , према kh6n-

хрскавица, в . -оза] мед . дегенеративно обо ­

алност] уку пност особина, склоности и делат­

dros

ност и хом о се ксуалаца .

љење хрскавице .

1419

хондром

хоризонтал а

хондром, -ома м [грч .

kh6ndros хрскавица,

8.

-о м] мед . врста бенигног тумора. хондромалација, -ё ж [грч. вица,

malakia

kh6ndros

хрска­

меканост] мед . патолошка омек­

хо ндросарком, -ом а м [грч . хо ндротомија, -ё ж [грч .

kh6ndros

хрска­

kh6ndros

хрскави­

хонорар, -ара м [л ат.

honorarium]

новчана

хоно раран, -рна , -р но [лат. ји се односи на хонорар . часни.

4.

1.

ист. адм ини ­

и монголских народа.

2. фиг. освајачи , пљач ка­ 3. СОЦ. друштве н а за­ ниском ступњу развоја . •

honorarius] 1. ко­

који добија хонорар

2.

коме се исказује почаст, по­

ХО ltорарисати, -ришём вес врш. [8 . хонорар] хо норарчити, -им веС8РШ . [8. хонорар]

1. на­

посветити се неу­

хоно рат, -ата м [лат. hопorаtus] онај коме

хордеолум, -а м [л ат.

hordeolum]

м ед. гн ојни

оток очног каllка.

хордија непр.

8.

Ордија .

мед . Уllала гласних жица .

малигни тумор који настаје из ембрион алних остатака нотохорде.

ја] мед . хируршко пресецање нервни х влакана на кичменој моЖДини којима се прено с и осећ ај

п рипад а почаст; угледан човек .

[8. хонорат]

hordeacea,

према лат. hогdеumјечам] 60Т . 1l0родицајечм а и

хордотомија, -ё ж [грч . khorde жица , в . томи­

мере ном за рађивању на хонорарима .

хо норатскй, - а, -о

Русији у ХIII веку.

хордом, -ома м [грч. khorde жица, 8. -ом] мед.

радити за хоно рар , хонорарно .

2.

Златна Хорда И СТ. монголска д ржава у јужној

хордитис, -а м [грч. khord~ жица, в . -ити с]

који је повремен, нередован.

порно рад ити за хонорар .

једница на веома

сличних житарица.

надокнада по уговору за обављен посао .

3. заст.

војска]

стративно-војни облик организације татарских

хордеацее, хордеацеа ж МВ . [нл ат .

-томија] сечење, расецање хрскавице.

за св ој рад.

Оран .

ordu

ши; гомила људи; руља.

вица, 8. сарком] мед. малигни тумор хрскавице .

8.

8.

хорда, -ё ж [тур.

шаност хрскавице.

ца,

хора н и хоран

који се одно­

си на хонорате, који припада хоноратима .• хо­

бола .

хореа, -ё ж [грч.

khoreia

играње у колу ] м ед.

норатско друштво друштво у коме утицај и

неуролошка болест коју карактеришу некон ­

моћ имају само угледни људи.

тролисано трзање удова, главе , мишић а лица ;

хо норисати, -ришём несврш . И неС8РШ . [8 . хо­

р аздражљ ивост.

но р ар] новчано наградити , награђивати , пла­

хорёј

тити, пла ћати обављен посао .

хореја

хо норис кауза

хопак

8.

8.

honoris causa.

гОпак.

h6-

скуп знања о оружју и наоружању .

хо плiiт, -ита м ['1'ч .

hoplites,

према

h6plon

Грчкој .

khor6s

коло]

1.

муз .

група певача који заједно певају ; музички комад

написан за певач ку групу ; збор свирача, музика­

2. скуп, група. 3. ЦрК8. место у цркви , обично

на галерији, одређено за певаче и оргуље .

хо ра 1, -ё ж [лат. hora од ГРЧ. h5ra] 1. погодно

2.

ЦрК8. молитва и читање из

брев ијара у одређено доба да на.

хо ра 2 , -ё ж [рум .

hora]

(муз . етнол.) румунски

народ ни плес сличан колу .

1420

хореа . 8.

кореОграф .

хореут, -а м [грч.

khoreuo

Ilлешем] ПОЗ . члан

хора у старогрчкој драми .

xopeY-гика, -ё ж [ грч .

khoreuo

Il л ешем] н аука

о кретању човековог тела у простору.

хоризонт, -а м, ген. МН . хоризоната [лат.

хор, -а м , МН . хорови [грч .

вр еме, прави час.

8.

хореографија В . кореографија .

оружје] тешко наоружан борац пешак у старој

ната.

трОхёј .

хореограф

хоплетика, -ё ж ,дат. и лок . хопле тици [грч .

plon оружје]

8.

hori(kYklos) (круг) који дел и , пре­ ма horizein ограничавати] 1. линија у којој се привидно спајају небо и површина Земље . 2.

zоп од ГРЧ . hоrizоп

простор који се види с места на коме се стоји ; видик .

3. мрежа транспортних

и вентилациони х

ходника на одређеном нивоу у руднику.

4. фиг.

ниво или граница знања , искуства или интер еса.

хоризонтала, -ё ж [нем.

Horizontal, 8.

хори ­

зо н т] хоризонтална , водоравна црта ; хоризон ­

талан, водораван положај . О иliи у хоризоltта -

ХОРИЗОlпала н

хосист

лу ићи У кревет; б,пи (провести) у хоризонта­

ли одмарати се у кревету , (пре)спавати.

хорологија Ј , -ё ж [В . хоро-Ј, -логија] бнол . део биогеографије која проучава појаве и зако­

хоризо нталан, -лна , -лно [нлат . hогi sо пtаlis , В. хоризо нтала] који је паралелан с линијом хо­

нитости распростирања биљака и животиња на

Земљи.

дифе­

хорологија 2 , -ё ж [В. хоро_2, -логија] опште

ренцијација екон. подела рада у радној органи­

знање о мерењу времена и израд и инстр умена­

зационој јединици на истом организационом

та за мерење времена.

ризонта;

водораван,

&

хоризонтална

нивоу; хор изонтална сила физ . ; ХОРИЗОlпал­

на пројекција мат.; хоризонталне координа­ те астрон.

сат, према В . хоро_ 2,

реч]

16gos

ho1. рел . у

православној цркви ; збирка молитава; часло­

хоризонтзле В . изохiшсе.

вац .

хоризонтзл ност, -ости ж [В . хо ризонтала н] стање онога што је хоризонтално.

chorikhorfal11bos од khoreios хореј, fаш­

bos јамб] лингв .

2.

сат, часовник.

хороним, -има м [В . хоро-Ј, -оним] ЛИНГВ . н а­ з ив земље и л и места .

хоријамб, -а и хоријамбус, -а м [лат. ашЬus од грч .

хорологијум, -а и хорологиј, - ија м [грч .

rol6gion

књиж. вр ста стопе у античкој ме­

трици, састоји се од хореја (трохеја) и јамба .

хорјат, -а, хорјатин, -а м, мн . хорјати = хој­ рат, хојраТИ If (в.)

хоронимија, -ё ж [В . хороним] ЛИНГВ .

1. оно­

мастичка дисци плина која се бави именим а зе­ маља.

2.

скуп таквих имена .

хорор, -а и хорор -ора м [л ат.

horror] 1. стра­ 3. филм

ва, ужас,језа . 2 . језив, страшан догађај. страве и ужаса.

хорм6ни, хормо на м мн.,јд. хормон, ген . хор­ мона [грч. hогш6п који дражи , који потиче од

хороскоп и хороскоп, -а м [грч .

horosk6pos

који посматра време, према В. хоро _2, -скоп]

hогшiiп покретати, побуђивати] производ лу ч е­

приказ положаја з везда у тр е нутку нечиј ег ро­

ња нарочитих жлезда у организму који прелази

ђења, према коме се прориче ње гова судбин а.

у крв ИЛИ ли мфу И има специфично физиоло­ шко дејство.

хормонск и, -а, -о [В . хормон] који се односи на хормоне, који садржи хормоне . & хормон­ ска терапија мед. лечење хормонима.

хорна, -е ж [ нем . Нот] муз. врста лименог ду­ хорнист(а), -ё м, мн. хорнисти [В . хорна] муз . онај који свира рог.

2.

трубач у војсци .

хоро в . Оро.

хоро_1 [грч. kh6ra] као први део сложенице означава оно што се односи на место, крај , про­ стор, земљу .

хоро_2 [лат. hora од '1''1 . h6ra] као први део сложенице з начи време .

хоровођа, -ё ж [в. хор, вођа] муз . онај који управља хором, диригент.

хо рограф, -а м [грч .

kheir6graphos,

према В. хо­

ро_Ј, - граф] ,'согр. описивач неке земље или краја.

х орографија, - ё ж [В . хоро-Ј, - графија] ,'ео,1' . опис неке земље или краја .• хорОграфскИ. хороз В. Ороз.

horoskopia, према В . хо­

зда у тренутку рођења на основу чега се одређују особине , карактер и судбина одређене особе .

хортёнзија, -ё ж [према Францускињи Хор­ тензији Лапоте (Ноrtепsе

Lepaute)]

боТ. род укра­

сних биљака белих, светлоплавих или ружи ча­

вачког инстумента; рог .

1.

хороскопија, -ё ж [грч .

ро_2, -скопија] проучавање тачног положаја зве­

стих цветова скynљених у ло птасте цвасти .

хортикултура, -ё ж [лат.

horttls

врт, В . култу ­

ра] агр . баштованство, вртларство .

хортологија, -ё ж [лат.

hortus

врт , В. -логија]

агр. опште знање о баштованству.

хоругва, -ё ж [аварски horongo] заСтава. хоса, -ё ж, ген . мн . хоса [фр .

hausse] 1. 2.

раст цена вредносних папира на берзи.

екон. банк .

високо стање деоница и државних папира .

хосана, -ё ж [хебр . мо]

1.

hosiahna

спаси нас , моли -

рСЛ . хсбр . јеврејска литургијска песма.

победничка песма .

3. здраво ,

2.

доб ро дошао .

хосист, -ё ж [В . хоса] еко!! . берзански шп еку­ лант који спроводи хосу; особа која ри скант­ ном препродајом вредносних папира покуша­ ва да оствари брзу зараду .

1421

хот-мани

хоспitтал

хоспitтал, -м а м [срлат. ца, конач иш те, према лат.

hospita1e гостиони­ hospita1is гостољу­

бив] болница.

1.

hospita1arius,

в.

кат. ист. припадник католичког ви ­

тешког реда основаног почетком ХII века у Ј е­ русалиму, касније се ред повлачи на Кипар и Малту.

2.

непријатељ]

hosti1is,

припадник сваког црквеног реда који

се брине о болесници ма, путницима и ходоча­ ени цима.

према

ho-

који припада н епријатељу ,

1.

који се односи на непријатеља .

хос питалац, -лца м [срлат. хоспитал ]

хостйлан, -лна , -лно [лат.

stis

2.

који испоља­

ва непријатељство; агресиван , нападачки .

хостилitтёт, -ета м [лат.

hostis

неприј атељ]

непријатељство.

хосу лепеш, -а м [м ађ .

hosszu

дугачак ,

1epes

корак] у Војводини , назив з а "танак" шприцер , врсту пића које се прави од трећине вина и д ве трећине сода-воде.

хосп итализација, -ё ж [В . хоспитал] штање у болницу ради лечења .

1. сме­

стање онога

2.

који је хоспитализован.

хота, -ё ж [шп . родног

плеса

у

jota]

муз. врста шпанско г на­

паровима

у трочетвртинском

такту с бројним ритмичким варијантам а.

хосп итализираТlI = хоспитализовати (в . ). хоспитал изовати , -зујём = хоспитализи­

хот-дог, -а м [енгл.

hot dog] 1. кувана виршла у 2. сп.

дугачком пециву, са прилогом или без њега.

рати,хоспитализирам,З.л . мн.хоспитализИра­

врста зимског спорта у коме се на специјалним

ју сврш . и несврш. [в . хоспитал] сместити , сме­

кратким скијама изводе фигуре и акробациј е.

штати некога у болницу и подвргнути , подвр­ гавати га болничком лечењу или испитивању.

хоспнта нт, -а м , ген . мн. хоспитаната [В . хо­

хотел, -а и хотёл, -ела м [фр . hбtе1 од стфр .

ste1]

наплату , може привремено боравити, хранити ,

спитац ија] онај који хоспитује; гост, посматрач

забављат и се и сл .• хОтелскЙ . ..t. гарlШ

на п р едавањ има .

који уз преноћиште нуд и само до ручак .

х оспитација, -ё ж [лат. кошколс ка

практична

hospes

гост]

настава и з

1.

висо­

педагошких

предмета која се одржава у основним и сред­ њим школама.

час који студент држи у окви­

2.

ру такве наставе .

хосrlИто вати , -тујём >iесврш. [лат.

hospitari

њима као гост, посматрач.

1. свратиште за пуrнике ,

коначиште .

hospiti2. уста­

нова за смештај болесника, нарочито таквих ко­

јима лечење више не помаже , него им је потреб­ на нега и ублажавање тегоба до (скоре) смрти.

hoste1

од срлат.

hospita1e

го­

стиони ца, коначиште] врста хотела с једностав­ нијом ијефтинијом понудом , углавном за младе.

хостеса, -ё ж [енгл . зу, аутобусу, на

hostess] 1. домаћица у во­ броду и сл. 2. до маћица групи

или појединцу током већих спортских такми­ ч е ња, конгреса и сл .

хостија , -ё ж [лат.

хотел

хотел гарни в . хотел .

хотелitјёр, -ера м [фр . hбtе1iеr] управља хотелом.

2.

1.

онај који

власник хотела .

хотелitјёрскй, - а, -о [в . хотелијер] који се телу и хотелијерима.

хотеЛllјерство, -а с [В . хотелијер] вођењу хотела.

хоспйцијум, -а и хоспйциј, -ија м [лат.

хостел, -а м [енгл .

-

односи на хотел и хотелијере, који припада хо ­

бити гост, гостовати] присуствовати предава­

шn]

ho-

врста угоститељског објекта у којем се, уз

1. знање

о

привредна грана која се бави

2.

хотелским пословањем ; руковођење хотелим а.

хотентотскй, -а (досл. муцавац)]

1.

,

-о [хол.

Hottentot

Хотентот

који припада Хотентотим а,

који се односи на Хотентоте, домородачки народ

с југа Африке.

2.

фиг. дивљачки, примитивно .

хот-лајн, -а м [енгл .

hot

1јпе врућа линија]

1.

раз. директна телефонска линија коју лидери великих сила користе у време кри за.

2.

теле­

фонска линија којом се шаљу насцивне поруке.

хот-мани, - ија м [енгл . новац]

1.

hot mопеу досн .

врући

новац који се привре мено пр еноси у

иностранство да би се избегла његова девалва­

hostia

жртва]

ром Риму , жртвена животиња.

2.

1.

ист . у ста­

рел . кат. окру­

ција у сопственој земљи ини остварине камате више од Домаћих.

2.

новац сумњивог порекла

гли листић од белог пшеничног б рашн а који

који се не може одмах употребити у легалним

служ и за причешћивање код католика .

пословима , већ се прво мора "опрати" кроз

1422

хризолит

хот-пентс

хош булдум УЗ8. [тур. h o~

фиктивне фирме; новац који припада крими­

хот-пентс, -а м [енгл .

веома кратак

hot pants]

hot-jazz]

mak

наћи] одговор на доб родошлицу : боље на­

шао (нашли)!

узак шортс ; вруће панталонице .

хот-uез, -а м [енгл .

buldum добро сам buldum од bul-

нашао, према ho ~ доб ро , угодно,

налцима и који је веома опасно украсти.

хошђелдија, -е ж [тур. ho~

муз . врста џеза

geldi добро је до­ geldi од gelmek

(веома наглашен ритам, импровизација итд.)

шао, п рема ho ~ добро, угодно,

коме главни ток и карактеристике дају црначки

доћ и] добродошлица.

хош ђел ду н (хо ш гелдун) УЗ8 . [тур. ho~

свирачи .

хоумбенки нг, -а м [ енгл.

home

Ьапkiпg] рач .

банк . обављање банкарских тран сакција од ку­

diп , према ho~ добро, угодно,

од

gelgelmek

до ћи] добро дошао (до ш ли)'

хрезмолог, -а м , мн . хрезмолози [грч.

ће , коришћењем Интернета .

хоум пејџ, -а (ХОУ М-Ilејџ, -а) м [енгл .

page]

geldin

home

рач. почетна страница датотека доступ­

smol6gos,

према

khre-

пророчанство ,

khresm6s

8.

-ло г] онај који прориче судбину .

хреЗМОЛОГllја, -е ж [грч .

них на компјутерској мрежи; врста насловне

khresm6s

пророч ан­

ство, 8 . -логија] гатање, прорицање .

странице.

home rule] 1. самоуправа

хрематистика, -е Ж, дат. И лок. хрематистици

коју има нека покрајина или земља унутар веће

[грч . khrematistike, према khгёmа ствар, новац]

заједнице.

екоlI. наука о вештинама стицања добара путем

х оум рул, -а м [енгл .

2.

програм националног покрета за

самоуправу Ирске у другој половини ХIХ века.

размене .

хрематологија, -е Ж [грч . khгёmа ствар, но ­

хофирант, -а м , ген . ..,1. хофираната [нем . Но­

fierer] 1. онај

који се удвара, удва рач .

2. онај

ко­

и употреби .

ји исказује љубав на старом одан н ач ин.

хофирати, неС8РШ . [нем.

хоф ирам,

hofieren] 1.

2. додво р авати

л.

3.

МН .

вац, 8 . -логија] наука о новцу, његовом пор еклу

хрематономија, -е Ж [khгёmа ствар, новац ,

хофирају

удварати се, за водити .

8 . -номија] наука о употреби новца.

хрематопеја, -е ж [khгёmа ствар, новац , рој­

се , кокетирати.

хофмешта р, -тра м [н ем.

Hofmeister]

упра­

еi п чинити] стицање новца .

хрестомilТија, -е Ж [1"јЈЧ. khгеstОlшithеiа , пр е­

витељ двора, имања; мајордом .

хофрат, -lIта м [нем. ник

(висо к

Hofrat]

дво рски савет-

чиновнички

положај

2.

висок сјај ла­

цвет] бот. биљка из пород ице главочика круп­

хризаllТема, -е Ж [грч .

Hochglanz] 1.

којије угл анцан до високог сјаја, блештав,

блистав, сјајан.

khrys6s

злато, апthоs

ног, лепог и мирис н ог цвета .

хризелефаllтина, -е Ж [грч.

khryselephant khrys6s

злато м и слоновачом обложен, према

хохдајч, -а (ХОХДОјч , -а) м [нем .

Hochdeutsch]

хохштаплер, -а м [нем .

Hochstapler] 1.

онај

који спретним наступима и ма нирим а обезбе­ ђује место у друштву;

углађеног понашања.

2.

варалица,

преварант

онај који живи раско­

шн ије него што има средстава, који се предста ­

вља за не што више него што јесте.

elephas

слон] ум . старогрчка техника из­

hoca, hace од перс. bage] 1. му­ 2. вероучитељ; настав­

хризоберил, -ила м [грч .

khrysoberyllos,

пре­

ма 8 . х ри зо-, берил] МИllер . врста украсног др агог

каме н а маслинастозелене или жућкасте боје.

хризографllја, -е Ж [грч.

khrysigraphla,

пр е­

вештина писања и сликања златом .

хризолатрија, -е Ж [8 . хризо-, -латрија] обожавање злата, богатства.

ник, предава ч у медреси .

хошаф, -а м [тур . ho~af од "ерс .

слоноваче .

ма 8 . хр и зо-, -графија] ум . сликар ска техника и

слима н ски све штеник .

суво воће; ком пот.

злато ,

раде статуа комбиновањем плочица од злата и

немачки књижевни језик .

хоџа, -е ж [тур .

користан , 8 . -матија] зби рка одаб р а­

них текстова из књижевних или научних дела .

киране површине, угланцаност до високог сја­

ја.

khrest6s

у

Аустро-Угарској).

хохгланц [нем .

ма

b6sab]

кувано

хризолит, - и та м

[8.

хризо-, -лит'] Мlшер . вр­

ста драгог камена зеле не боје.

1423

хризоманија

-хромија

хризоманија, -ё ж [l1>ч . khгysomania , према в . хризо- , - манија] псих . помама за златом или

Христос, Христа м [l1>ч . Кhгist6s Хри ст(ос) од khгist6s помазан] реJl. оснивач хришћан ст в а .

хришhанство, -ства с [В . Христос] рел . мо­

н о вцем .

хризопосја, - ё ж [грч . khгysopaia, према в .

нотеистичка р елигија , подељена на прав осла­

х ризо-, I1>ч . ројејп чинити] у алхемичарској тер ­

вље, католичанство и протестантизам (с ви ше

м инологији, назив за прављење злата.

различитих фракција).

хризопрас, -а м [l1>ч . khгys6pгasos , према в .

хром, хрома м [нл ат.

chromium од I1>ч . khгбmа

х ризо- , рг
боја] хем . сјајан , бео, веома тврд метал , атомски

драгог камена зелене боје .

број

хризостом прид. [l1>ч . khгys6stomos , према в . хризо -,

st6ma уста]

који има златна уста ; злато­

52 ,

симбол Сг .

хром(а)-, хромато-, хромо- [l1>ч . khгбm а бо­ ја] к ао први део речи з начи боју и од нос пр ема боји.

уст и .

хризот, -ота м [l1>ч . khгysot6s] врста легуре

-хром(а), -хромија, -хромаll, -хроматичан [l1>ч . khгбmа,

сл ичн е з лату.

хризотерапија и хризотерапија, -ё ж [В . х ризо-, терапија] мед . лечење препаратима који садрже злато (за ст.) .

хризо- (хрисо-) [l1>ч.

khr6matos

боја] као други део ре­

чи означава боју (uол uхроман , UОlI ихр омија) .

хрома, -ё ж [11>'1 . khгбmа боја] 1. боја . 2. муз. осми на ноте ; снижење или повишењ е тон а за

khrys6s злато]

као први

де о сл оженице означава оно што се односи на

пол а ноте ; полутон .

хромат, -lIта м [В . хром , -ат] х ем . со х ром не киселине.

злато .

хрија, -ё ж [лат . сћгја од I1>ч . khгeia употреба ,

хроматизам, -зма м

к о ри ст] писмена обрада задате тем е по утврђе­

према в . хромато - , - изам]

хринг, -а м [гер, hгingaz прстен] и ст. архит. а варско утврђено насеље у Панонској низији

(УI- VП!. век) , са карактеристичним концен­

2.

м уз. узлазно и силазно кретањ е гла­

са по полутоновима .

хроматика, -ё ж, дат. И лок . хром атици [ В . зам

хрисо- в . хризо- .

хрисовуља, -ё ж [l1>ч . khгysous златан , boule одлука] и ст. свечана средњовековна владарска п о в ељ а са златним печатом.

шћанство , према

тих боја .

хроматичан]

тричним бедемима.

st6s

khromasti sm6s,

физ . свој ство зр ака

беле светл ости да се прелама на зраке разл ич и­

н ој схеми , плану .

христијаllизам, -зма м [лат.

[l1>ч .

1.

christianitas хри­

Christus Христ(ос)

од I1>ч . khгi­

помазан] рел . Христова вера, хришћанство .

христијанизација, -ё ж [В . христијанизам] рел . обраћање, превођење у хришћанство , ши ­

1. наука о бојама. 2. в . хромати ­

(2).

хроматнн, -нна м [В . хромато- , - ин] биол. основни саставни део ћелијског једра кој и се

боји основним ани л инским бојама, садржи ге­ нетс ки материјал у обл ику ДНК и РНК .

хроматннскн, -а, -о [В. хроматин] Ј. - тест . хроматичан, - ч на , - чно = хроматскн, -а, -о [l1>ч .

khromatik6s] кој и

се односи на хромат и зам

и хроматику .

хромато- в . хром(а)- .

ре ње х ришћанства.

христијаlшзовати, -зујём сврш . И несврш. [В .

хроматоза, -ё ж [В . хромато-, -оза] м ед . бо­

х ристијанизам] рел . превести, преводити у хри­

лест коже која се састоји у неправи л ном ст в а­

шћан ство , покрстити, покрштавати .

рању пигмента.

sophla

хроматотехника, - ё ж, дат . И лок . хром ато ­

мудрост] ре1l. хришћанска мудрост , хришћан­

техници [В . хромато- , техника] тех нол . прим ена

с к а филоз офија .

хемије у справљању боја .

христозофија, -ё ж [В. Христос , I1>ч .

ХРИСТОЛОI- ија, - ё ж [грч . Кhгist6s Христ(ос) , в . -л огија] рел . учење о Христу (део хришћанске догмат ик е) .

1424

хроматскн, -а , -о [В . ХЈЈоматичан] који се од­ носи на хроматизам и хроматику .

-хромија в . -хром(а) .

хромирати

хрс

хромират и, хроми рам , свр ш . и несврш . [нем .

3. л . мн. XPOMHP~Y kromieren, в . хром] пр евући,

ХРОНllчан, - чна , -чно [лат.

khronik6s

временски, према

crhonicus од khr6nos време]

грч. ко­

ји дуго траје ; дуготрајан.

превлач и т и хромом.

хромйт, -нта м [В. хром, -ит] м инер . зрн асти минерал, основни састојак руде хрома.

хроничар, -а м [В . хроника] писац хроник е, летописац.

XpOII-.

хромо- в . хром(а)- .

хроно- В .

хромогёll, -а и хромогён, -ена м [В. хромо-,

хронограм и хронограм, -а м [нлат.

chrono1. текст у коме

према В . хроно-, -грам ]

-ген] физ. материја или атомска група из кој е се

gramma,

добија боја или која је узрок неке обојености.

се према неким словима (ако упућују на рим­

хромозом, -ома м [В . хромо-, грч . sбmа тело] штапићасти или нитасти елементи у једру ће ­

л ије, носиоци наследних особина .

хромоксил ографија, -е ж [В . хромо-, ксило­ графија] израда бојених п ло ча у д рворезу.

хромол итографија, -е ж [В . хромо- , л ито­ графија]

вишебојна штампа у литографској

техници; отисак добијен на тај начин.

XpoMoCKorl и х ромоскоп , -а м [В . хромо-, -скоп] техн. апарат за репродукцију природне

боје тела мешавином три основне боје.

с ке бројеве) може одредити годи н а и здања, го­ дина неког важног дога ђаја и сл . пис годи не .

3.

2. уопште: (2).

за­

запис хронографа

хронограф и хронограф, -а м [грч . khroпо ­

graphos,

п рема в . хроно-, -граф]

ш е хронику; х роничар.

2. техн.

1. онај

који пи ­

уређај за мерење

кратких временских инте рвал а бележењем им­ пулса н а нарочитој покр етној траци.

х ронографиј а, -е ж [В . хроно-, -графија] пи­ сање лето писа.

Х РOllOи зотерме, х роноизотермй ж мн . [В . хроно-, изотерме] геогр. ли ниј е које у д иј аграму

хромосом, -о ма м в . хромОзОм .

и стовремено приказују вредности температуре

хромосфе ра , - е ж [В . хромо-, -сфера] астрон. спољашњи танак слој Сунчеве атмосфе ре, црвенкасте боје, видљив за време помрачења.

хромоте рапија и хромотерапија, -е ж

према данима у години и добу да н а.

хронолог, -а м, мн . хронолози [В . хроно -, -лог] поз навалац науке о време н у .

[8.

ХРОНОЛОI' ија , -е ж

[8. хр оно-,

-ло гија]

1. вре­

хромо-, терапија] мед . лечење помоћу светло­

менски редослед догађаја; преГJlед догађаја пре­

сних таласа различитих боја .

ма њиховом временском редоследу.

хромотiш ија , -е ж [В . хромо- , грч.

2.

проучава­

оти­

ње мера за време и података за одређивање дога­

сак, слика] фотомеха нички поступак при изра­

ђаја у времену и њиховог односа у протицању

ђивању рељефних плоча у цинку и при штам­

време н а.

пању у разним бојама .

ч ава

tYpos

ХРОМОUИ lIкографија, -е ж [В . хромо-, цин­ кографија ] штампа ње у више боја .

khr6nos

време] као други део речи значи време.

хрон-, хроно- [гp~. khr6nos врем е] као први део речи означава време, трајање и сл.

хроника, -е ж, дат. и лок. хроници [лат. са од грч.

khronika] 1. историографски 2.

chroni-

рад у ко­

књиж. књижевно дело које опису­

је друштвене, породичне и др . дога ђаје пратећи њихов постепен развој.

3.

рубрика у новинама и

часописима која прати текуће догађаје.

рачунања времена

у

пр ошлости

и

х ронол ошкй , -а, -о [В . хронологија] који се односи на хро н ологе и хронологију.

хронометар, -тра м [В . хроно-, -метар] наро ­ чито израђен

часовник за прецизно мерење

времена.

хроном етрија, -е ж

[8. хроно-,

-метрија] ме­

рење времена.

јем су догађаји забележе ни 110 редоследу збива­ ња ; летопис .

помоћна историјска наука која проу­

датирање догађаја и историјских докумената .

хромоти пографија В . хромотИпија .

-хрон, -хро нија, -хронијски [грч .

3.

начине

хроноскоп и XPOlloCKon, -а м

[8. хроно -,

- скоп ] техн. електрични сат за тачно мерење ве­ ома малих временских интервала .

х роност их В. хронОграм . х ј>С , -а м , лок . х рсу , мн . хрсови [тур. ~irs]

1.

нагон , страст, жудња .

2. бес,

hlrS

од ар .

гнев .

1425

хуманистика

хрсуз

хулиган, -а н а и хулигаll, -а м [енгл.

х рсуз, -а м, ген. мн. хјЈсуза (рсуз, -а) [тур .

hlrslz] 1. лопов,

крадљ ив а ц , разбојник .

2.

угур­

gan]

хулига нство , -а с [В . хул иган] хулиганско

суз, спадало .

х рсузлук, -а м, м н . х р сузлу ци (рсузлук , -а) [тур .

hlrslzllk]

понашањ е, на с илниш тво.

крађа , отимачина.

хулман, -а м [х инд.

х р у псија, -ё ж [f1JЧ . khгбmа боја, в . -о п с ија] мед. врста

O'lHOI" обољења

hulm an] зоол. врста мај­

муна.

кад оболел и н а пред­

хулусикаJlБИJlе прил. [тур.

метима види р аЗЛ И'lите, непостојеће бој е (ду­

ма ар. ~ulu ~ и ск ре н ост,

гине боје, боје с п ектра).

и ск р ено, с вољом.

ХТЗ м [скр. од хигијенско-теХНИ'l ка зашт ита].

хто ничан, ~чна , - чн о [f1JЧ. khtllопiоs] кој и

хуман и

XYMall,

qalb

huliisikalble, пре­

срце] из свег срца,

-а, -о [лат. humалus]

ску врсту .

ХТОНИЧIIИ БОГОВl1 МИТ. бого ви п одзем н ог света.

гом о људима, '10ве'laН, племенит.

хубе ртус, -а м [према католичком б и ску п у Хубертусу из Лијежа (умро

728)]

вр ста непро ­

МО'lивог огрта ч а, углав н ом га користе ловц и .

хуге нот, -ота м [фр . Нugnепоt од нем .

Eidge-

савез ник] ист. назив за при сталицу р ефо р ­

мације у Француској (XVI-ХV rп век) .

худба, -ё ж (хУтба, -ё ж) [тур .

hLltbe од ар . hLlt-

Ьа] проповед коју имам д р жи петком и о бај р а­ мима у џамији пре клањања.

художествен, -а, -о [рус . художественный] умет нички .

ник] уметник.

2. који је прожет човекољубљем, бри­

3.

добротво­

ран. А ХУМ3Ilа I"енетика мед. део генетике који

се бави људски м генима; хумана екологија еКОJl. део екологиј е који се бави

решавањем

штетн и х утицаја ч овека на околину у којој жи­ ви;

xYMa lla

меД ИЦИllа мед. медицина која се ба­

ви ле'lењем људи; уп . ветеринарска меД ИЦИ IIa .

хума низам, -з ма м [В . хуман, -изам]

1.

фl1Л .

учење по којем је свако сазнање само људско и н е може да се уздиг н е из над људског јер га ства­

рај у потребе људ и.

2.

ист. покрет у ренесансној

Европи који је тежио слободн ом развијању чове­ световног образовања.

3. учење

'1ији је циљ раз­

вој позитивних особи н а код људи.

худо жест во, -а с [рус. ху дожество] YMt-ОТНОСТ.

хузу р, -у ра и узу р , -ур а м [тур.

huzur сми р е-

4.

хуманост,

ч ове 'lН ОСТ, спрем н ост да се п омог н е д р угима.

хума lш зација, -ё ж [В . хуман] стварање

худож ник, -ика м [рус. художник] уметник .

'10-

вечних, хума них односа; хуманизовање .

хуманизовати, -зујём сврш . И несврш. [В . хума­

ње] одмор , докол ица.

huy од перс. ~иy ћуд]

нитет]

хујали прид. иидекл. = хНљив, -а, -о [тур .

huylLl,

в. хуја] који је ћудљив ; пргав , свадљ ив , љут.

(У)'1ИНИТИ ху маним, ч овечним , опле­

и сматрати хума ни м.

ман]

хуку мет в . хућУмет.

1. ста р огрчке и

и науке.

хул а, хула-хула, -ё ж [хавајски hu-I a-hu-Ia] муз. хавајск и обред ни и н а род ни плес .

1. обру'l

2.

2.

старо римск е ле п е вештине

виши р аз р ед и класичних школа у

СИ 'lн а гим н азиј а.

од

де 'lја игра

и обл ик физи чк ог вежбања, кад се об р уч окр е­ ће око струка покретима тела.

хул аХ У Гlке, хулаХ)IIlКИ ж мн. [в . хула-хуп ] женске чарапе и гаћице тка н е као целина .

(у)чинити људским,

којима се ИЗУ 'l авала класична старина ; кла ­

хула-ХУ ГI , -а м, мн. хула-хупови [енгл . Ни ­ lа-Ноор, фабр ичк о име прои звода]

2.

прилагодити , прилагођавати људској природи.

хума ниора с мн . l-IНдеКlI . [л ат. hum апiога , в. ху­

хујЉ l1В = хујал и (в.)

пластике који је н аме њ ен за игру .

1.

меНИТИ,оплемењивати;п рик азаТИ,приказивати

бес, срџба , зла воља .

1426

који

кове л ичн ости у духу класичне просвећености и

художест веник, - ика м [рус . художестве-

хуја и хуја, -ё ж [тур .

1.

припада људској врсти , који се односи на људ­

припада земљи, земаљски; чврст, непокретан . А

noss

hooli-

насилник , силеџија.

хумаllИст( а ), -ё м, МН. хуманисти [в. хуман]

1.

при сталица хуманизма.

хума ни стиком.

3.

2.

онај који се бави

хума н , племенит чов ек.

хума нистика, -ё ж, дат. И лок. хуманистици [нем.

Humani stik

од итал. um а пi sti са, в . хуман]

1.

и ст. лат иничн о пи смо н астало у Фиренци у до­

ба ре н есансе као реакц иј а н а те ш ко читљиву

хунгаролог

хуманистичкй

курзивну готицу.

2. општи

назив за науке које

хумор', -а м

проучавају друштве не односе и духовну акти в­

те чност, према

ност људи.

течности.

3.

проучавање класичних језика и

2.

[лат.

humere

humor

влага , телесн а

бити мокар]

1.

телесне

гној на кож и или слузокожи . • ху­

морнй .

књижевности.

хуманистичкй, -а, - о [В . хуман]

који се

1.

односи на хуманизам и његове присталице.

који се односи на хуманисти ку .

2.

хумани­

...

хумор!, -а м [енгл .

humor] 1.

способност да се

уочи смешна страна д огађаја и ситуација , сми ­ сао за комично.

2.

врста шаљиве ироније , обли ­

стичка гимназ ија гимназија у којој се уче

ковање комичних доживљаја света у досетке,

грчки и латинс ки јез ик и ученици се образују у

шале и сл .

класичном духу; хуманистичка психологија ПСИХ. човек је слободно, стварала чко биће које тежи самоостварењу и узајамном разумевању ; хуманист ичке студије проучавање књижев­

ности , језика, филозофије и уметности.

хума lштаран, -рна , -рно [фр . хуманост]

1. доб ротво ран. 2.

хумо ­

...

рална паТОJlогија мед. з астарела теорија прем а којој

неправилан

однос

основних телесни х

в.

ција 6110Н. регулац иј а физиолошких процеса у организму помоћу хо рмон а (јер се ови пр еносе

htlmanitaire,

путем крви).

1.

о н ај

који учествује у хума нитарном , добротворном који има хумана начела .

хуманит аризам, -з ма м [фр .

humanitarisme,

в . хуманост] пол . у ређење друштва у духу по ­ штовања људских права.

хуман итёт, -ета м [лат.

в . хума­

humanitas]

ност .

хумора .. в. хумор! .

хумореска, -ё ж, дат. И лок . хуморесци [нем . Ншпогеskе]

1. књиж . 2.

и једноставност .

прича коју одликује хумор

муз . кратка весела ин стру­

ментална композиција брзо г ритма .

хуморизам, -з ма м [В . хумо р'] застарело ме­ дицинско учење по којем поремећен однос ме­ ђу телес ним течностима доводи до болести .

хума ност и хуманост, -ост и ж [В . хуман] особина онога којије хуман, онога што је хума­ но ; човечност, човекољубље, племенитост.

хумйда н , -д на, -д но [лат.

humidtls]

који садр­

жи много влаге.

хумид итёт, -ета м [илат.

humiditas,

в. хуми­

дан] влажност, влага.

хумид ификатор, -а м [лат .

facere

који се од­

који се односи на

хуманита рац, - рца м [В . хуманост]

2. онај

XYMOpl]

течности изазива болест; хумора Јша регула­

хума нистику .

раду.

хуморалан, -лна , -л но [В .

носи на хумор', на телесне течности .

humidtls

влажан ,

чинити] теХII . справа која регулише вла­

жност ваздуха у стамбеним или изложбеним

хумиза ција, -ё ж [В . хумус] обогаћивање зе­ мљишта готовим ху мусним

материјама или

материјама које лако стварају хумус.

хумил итёт, -ета м [лат. онога

1. писац

Humorist од И Т·dJl . UПlOгi stа] 2. онај који воли

хумористичких дела.

хумо р , који је склон хумору, ш аљ ивџиј а.

хумористика, -ё ж, дат. И лок. ху мори сти ци [В. хуморист(а)] юьиж . хумористичка литература .

хуморИстича .. , -ч на, -ч но [В . хумори ст(а)] који садржи хумор, прожет хумором .

хумористичкй, -а, -о [В . хумор] који се од­ носи на хумор и хумо рис те .

просториј ама .

особина

хуморист(а), -ё м , мн . хумо ристи (ж. ХУМО­ Рltсткиња , -ё) [н ем .

који је

humilitas]

понизан ,

humus]

геон. веома плодан по­

хунгаризам, -з ма м [лат .

својство,

покорност,

смер ност.

хуми фёраll, - рна, -рно [В . хумус, -феран] ко­ ји је богат хумусом.

хуми фикација, -ё ж [ В. хумус , -фикација] 6иол . стварање хумуса, плодне земље .

хумус, -а м [нат.

вршински слој земљишта органског порекл а.

Htlngaria Мађ арска ,

в. -изам] лингв . мађарска реч или и з раз у н еком

другом јез ику.

ХУltгарика, -ё ж , дат. И лок . ху н гарици [л ат. (Н)uпgагi са] општи назив за дел а на мађарском језику или о Мађарима.

хунгаРОJlОГ, -а м, мн . хунгаро лози [В . хунга­ рологија] научник који се бави хунгарологијом .

1427

хућум ет

ху нгарологија

ху нгарологија, -ё ж [лат. Hungaria Мађар­ ска, В. -логија] проучавање мађарског језика , књижевност и и културе .

хунта, -ё ж [ш п .

junta] група људ и , 06. офи­

цира, која држи власт освојену војним ударом или пучем.

хунцут, -а м [м ађ.

huncut од нем . Hundsfott]

онај којије препреде н , спреман на ситне прева­ ре и несташлуке, угу р суз, мангуп.

хунцутарија, -ё ж [В . хунцут] мангу пи .

2.

1. з6 .

угурсуз и ,

неваљалство, неста шл ук.

хунцут:iрити, хунцутарим несврш . [В . хун­ цут] понашати се као ху нцут, мангупирати се .

хура = ура узв . [нем .

hurra; енгл. hurrah] 1. по­

зив за утркивање у игри ; војнички позив на ју­ риш .

2.

узв ик одушевљења , поздрава и славља.

ху рал , -Зла м [мон г. ] пол. изб орни орган вр ­ хов не и месне власти у Народ ној Р епублици Монгол ији . А Велики IШРОДIIИ -

монголски

па рламент .

хурда, - ё ж [тур .

hurda, hurde од пере. hurde

мала ствар ; отпад] згрушано мл еко првих'дана након што се крава отели.

хурија, -ё ж [тур .

huri од ар . мн . hur од ј д. haw-

га' лепа крупноока жена] лепоти·ца из мусл и ­ манског раја са којом ће уж ивати праведници .

хуријет, -а м [тур . слобода .

хурикан в . ураган.

1428

htirriyet од а р . huгriyya]

хурма, -ё ж = урма (В . ) .

хурмашица, -ё ж = урмашица (В.). хурмет, -а м [тур . htiгm e t од ар . huгm a] по ­ штовање , уважавање .

хурч, -а м [тур .

hury од ар . ~urg] етнол . врста

велике кожне торбе која се качи о седло .

хусар, -а и хусар, -а ра м [м ађ .

huszar] вој. лако

наоружани коњаник у војскама раз ни х земаља .

хусарски и хусарски, -а, -о [В . хусар] који прип ада хусарима , који се односи на хусаре .

хусит, -ита м [према чешком верском ре­ формато ру Јану Хусу

(1370- 1415)] и ст.

при ста­

л ица учења Јана Хуса, чешког верског рефор­ матора с почетка ХУ ве ка .

хуситски, -а, -о [В . хусит] који се односи на хусите . А -

корал муз . ч ешка народ н а духовна

песм а из прве половине ХУ века ;

-

покрет со ·

цијално-рели гиозни покрет у Чешкој поч етком

xv ве ка који се залагао за стварање ч ешке н аци ­ оналне цркве и конфискацију цркв е ни х поседа .

хУтба, -ё ж, ге н . мн. хутби = худба (В . ).

хутор, -а м [рус. хутор] добро .

2.

1. пољопривредно

з аселак .

хућум, -а м [тур .

htiktim од ар . hukm ] суђење ;

пресуда.

хућумет, -а м [тур .

htiktimet од ар . ~ukUm a]

држа вна власт, у прав а; з града у којој се н алазе органи власти .

ц цагрије, цагрија ж , мн . [тур .

sagry коњски

хр­

бат, кожа с коњског хрпта] кожне корице нuжа

или сабље, ка није , ножнице .

жан и

caddiq] 1. назив седмог хебр еј ског алфабета . 2. изузетно побо­ по ште н човек; праведник. 3. н азив пред­

вод ника

ор гани з ација

мистичног јеврејског

п о крета хас и да (Н . ), вођа , учитељ.

цајг, а м [н ем .

Zeug]

врста просте , јефтине

цајгаст, -а , -о = цајген, -а , - о [в . цајг] којије

цакум-пак (ум) прил . [н ем . тј!

Zackchen ро­

Sack uпd Pack

з аједно ; савршено, очишћено , педантно.

цалкелнер , -а м , мн. - и [нем.

zah len платити ,

конобар] варв . ПОКр. заст. келнер који н а­

плаћује рачуне, главни конобар , обер келнер . [мађ .

цај ге н = цајгаст (Н.) цајгер, - а м, мн . цајгери , ген . мн . цајгёра [нем . варв . заст. казаљка на сату .

ц ајгнис, -а м , МН . цај гниси , ге н . мн . цаЈгниса [нем . Zеugп i s ] варв . заст. ГIOКр. службена потврда , д окуме н т , и с права.

condra

скитница] крпа , дроњак , рита .

цапин, -а м [итал. zарропе , према

zappa м о­ 1. алпинистички штап са шиљком н а вр­ секирицом . 3. гвоздена кука с дугом др ве­

тика] ху и

ном дршком (шумским рад ницима сл ужи за окретање трупаца) ; цегlИН.

цапинер, - а = и цаПЈtНаш, - аша м [В. цапи н]

ц ај зл , -а = цајзнћ, -а м [нем .

Zeise1]

птица пе­

вач ица и з в рста з еба ; чижак , чиж , зеленчица .

Zeit]

в арв . жарг. време (неоп ­

ходно за оства р е њ е неке рад ње) .

...

немати цај­

радник у шуми који , служићи се цапином , при ­

влачи и сортира балване на погод но место з а утовар .

Цар Колокол , -а м [р ус . Царь Колокол Ца р Звоно ] велико звоно у московском Крем љу .

т а немати в р е м е на .

Zeit-

Цар Пушка [рус . Царь Пушка Цар Топ] ве­

Ш3х . оск уд ица времена , у којој је играч

лики топ који се налази на отвореном простору

ц ајтнот, -а м и , ређе, цајтнот, -а м [нем .

п ри мора н да игра брз опотезно (пошто је већи део проп и са ног времена з а игру потрошио на

претходне потез е) .

2.

недостатак времена (за

но р мал н о об авља ње или довршавање неког по­ сла) , време н с ки теснац , шкрипац .

цај ту нг, -а м, м н . цајryнзи , ген . МН. цајтУнга [нем .

цакна, -ё ж , ге н . мн . цакни [н е м .

шчић] вар" . IIOКр . увојак , ковриа , вити ца .

цањак, -њка м , мн . щiњци , ген . мн . ца њака

од цајга .

not] 1.

1. 2.

ствар; з ачкољица.

Kellner

одел а и сл .

цајт, - а м [н ем .

рог, шиљак] жар г.

с врећом и омотом] потпуно , У потпуности , с в е

памучне тк анин е з а шивење панта.пона, радних

Zeiger]

Zacke

а . досетка, смицалица, фора . б. компликован а

цад ик, -а м [ х еб р . слова

цака , -ё ж [нем .

з начајан, важан детаљ (у тексту закона и сл. ).

Zeitung] варв .

гюкр . з аст. новине.

у московском Кремљу.

циајактер, -а м [нсм.

Zweiakter]

позоришн а

игра у два чина.

циај глат, циај феркерт [нем .

zwei verkehrt]

zwei glatt

начин плетеља (у дијалекту уме­

сто "глат" говоре "клот" и уместо "феркерт" каже се "фркет" .

1429

цвајтакт

цеку м

цвајтакт, -а м [нем .

аутомех. жарг.

zweitakt]

цвајшпалтиг прид. и"декл. [н е м .

zwei

два ,

стубац] у два ступца , двостубачан (чла­

Spalte

цедент, -а м , мн . цеденти , ген . мн . цеде н ата [лат .

д в от актни мотор.

н ак у новинама , слог у речнику и сл . ) .

од

cedens

уступити] прав . он ај који

cedere

одступа од свог права у корист д ру гога , онај који уступа другоме своје ствари ; уступи лац.

це-де ром рач . в . CD-ROM.

цванциг, -а м = цванцик, -а м И цванцика, -ё ж [нем .

цедирати, цеди рам ,

3. л .

Zwanzig двадесет] 1. ист. сребрни новац у Хабзбуршкој монархији (20 крај цара). 2. дваде­

уступити/уступати ,

сет (фигура у карташкој игри "шнапсл", играч

другоме , одустати од чега.

с п арује краља и даму у боји која није адут) .

цвебе, цвеба ж мн . [нем .

Zibebe

су шак .

2.

од арап.

zibi-

фиг . занимљива појединост из дру­

штвеног живота; пикантерија.

репа,

cekla од нгрч . seuklon од грч . Beta vulgaris , из породице ло бода

циклама боје; корен се припрема за салату.

цвибак, -а м [аустр. н ем . та l

gebacken

Zwieback

од

п е циво; д вопек, препеченац,бисквит .

игре .

Zwick] 1.

cedrato]

cedola] 1.

3.

врста крупн и х

2.

трг. привр емена

цезаризам, -зма м, ген . мн . цезари зама [пре­ ма имену римског императора Гаја Јулиј а Це­

(Gaius Iulius Caesar)] 1.

Цезаров (демо­

кратско-аутократски) систем владања. лутна царска власт .

2. апсо­ 3. владавина диктатора ; ап­

формама.

цезароманија, -ё ж [према имену ри мског императора Гаја Јулија Цез ара

цвикераш, - аша м [в . цвикер] онај који носи

esar) ,

- манија]

цвикери, цвикёра м МII . (ретко у једнини наочари који се

Zwicker]

(Gaius Iulius Са­

псих . огромна, јака жеља за

1.

царском влашћу.

2.

м ед . душевна бол ест кој а се

огледа у опонашању царског држања .

цезаропапизам, - зма м [према имен у р им ­

држе на носу помоћу посебне металне шти­

ског императора Гаја Јулија Цезара

паљ ке (без з аушњака).

us Caesar),

цвиковати, -ујём несврш . [нем .

Zwicke

клин]

1.

штипати .

2.

товне власти у истој особи; световни владар је

поништавати

уједно и врховни поглавар цркве (пример цар­

цвикцанге, цвикцанги ж мн . [нем .

ске Русије, Енглеске).

Zwickzan-

врста посебних клешта са штипаљкама за

цвили х, -а м [ не м .

naMy'tHo,

Zwillich]

електронских лампица и сл .

конац] преде­

према

cvicek]

врста ви­

Zoger

јамбска

-;

caesura сечење, обарање , 1. КЊl1Ж . ритмички одмор више стопа . & трохејска -; -; женска -.

сећи]

мушка

од

ziehen

цекйн, -нна м [итал .

вући] торба с ручком за ношење намирница;

ца новца од ар.

борша, зембиљ .

дукат.

1430

Cs,

цекер = цегер (в . )

н о ве ло з е и црвено вино од те лозе.

цегер, -а = цекер, -а м [нем.

caedere

(пауза) у стиху од

ње, упредање, сукање (конца).

цедар в . кедар.

хем.

цезура, -ё ж [лат.

Zwim

цвичек, цвичека м [словен .

caesium]

примењује се у производњи

55);

грубо платно

вунено).

цвирновање, -а с [нем .

цезијум, -а и цезиј, -а м [лат.

елемент из групе алкалних метала (симбол

атомски број

се чење (жице и сл.); бурунлије, сиврије.

(л анено ,

(Gaius lu l ј ­

в. папа] уједињеност црквене и све­

zwicken, пре ­

бу шење м (карту , улазницу) ; цвикати.

ge]

tsetola, п р е­

шатр . документ, п асош .

цвикати в . цвИковати .

н ао чаре .

ма

пр ава

солутна војничка владавина с парлам е нтарн им

врста карташке

2. игра "млин" .

цвикер) [аустр . не м .

одступати]

своја

мањи лист хартије н а ком е се

записује какво обавештење .

зара

zwei

два пута печен] два пута печено

цвик, -а м [нем.

cedere

препустити

цедуља, -ё и цедуља, -ё м [вен е ц. ма итал .

признаница , нота.

цвекла, - ё ж [м ађ .

seutlon]

мн . цед нрају сврш . И

од лат.

сочних лимунова .

суво грожђе; грожђице, розине , сувице ,

1.

zedieren

цедрат, -ата м [итал .

цванцик, цванцика в . цванциг . Ьа]

несврш . [нем .

zecchino од zecca ковн и­ dar as-sikka] 1. ист. (мл етачки)

2. златник .

цекум, -а м [лат.

caecus слеп] мед. слепо црево .

ц е м енти р ање

цел а

цел а , -е ж [лат. се ll а]

1. архит. у

а нти ч ком хр а ­

му п р осторија без п роз ор а у кој ој се н алаз и к ип божанства и л и жртвеник; светили ште .

2.

соба

редовника, ћ елија .

ц ел ебрант, - а м [п ат.

пр оз ир а н ,

ce1ebrans, п рема в . целе­

бр ац ија] реп . кат. свештен и к који обавља с в е ч а­

н е пр о м о чив

ц елуло з н и

л и ст

(служ и з а п аковање х ра н е и у штампар ској и н ­

дустр ији ) .

ђивања п олурељефа (посеб н о у металу).

•

цеЈl0фански .

целуларан , - рн а , -рн о [11naT.

ce11ularis] к оји

се састој и од ћел иј а , ћ ел иј ск и ; кој и ј е у обл и ку ћ ел иј а . А цел уларна патол огија биоп. у ч ење

ну мису у цркви .

целебрац н ја, -е ж [п ат.

ce1ebrati o] просла ­

цел ебрИрати ,целеб р и рам,3 .п. мн . целебрИ ­ рају сврш. и н ес врш . [пат. се 1 е Ь га ге, в . целебр а ци ­ прослављати .

о пш те теориј а према кој ој целокуп н о ф у нкц и­

о ни сање и здр а в ог и бол ес н ог о р га н изм а за в и­

вљање, п р осла ва, светкови н а.

1. славит и ,

Zel1 ophan, Cellophan од фр . cel1ophane, cell(u10se) целулоза, грч. diaphan~s провидан] та нак ,

цел атура, - е ж [л ат. сае 1 ашга] ве шт ин а из ра­

ја]

целофан , -а н а м [ф абр ич ко и ме пр ои з в ода, нем .

2. реп .

кат. (од)слу­

с и од ћелија .

цел ули т, -а и цел улйт, -ита м [л ат . се l1иl а ћ е ­ л иј а] физиоп . поткож н е мас н е н аслаге .

целулитис, -а м [ В . целул и т] мед. обољ ење

жити све ч а н у мису .

Ze1ebritat, пр ема п ат . ce1ebritas, пр е ма се 1е Ьег славан] 1. особ ин а п о ­ знатих људи; ч у веност , гласо витост . 2. онај ко­

целула рн ог тк и ва к оже (с удуб и нама и ч вор и­

ји је поз н ат; сл авна особа , чуве н о име .

lиl а ћ елија] хем . н ајр а шире ниј е о р га н с к о једи ­

цел ебритет, -6та м [н е м .

цел е р , -а м [аусч>. н ем .

ћи ма).

цел ул6за , - е ж [ нп ат.

cel1ulas is, пре ма п ат.

се l ­

Zel1er од гр ч. se1inon

њење у природи (СБИ 1о) , гла вни састојак ћ е­

першун ] бот. врста поврћа и з р ода зељастих би ­

л ијске о пн е б и љке ; састој и се од водоник а,

љака, Apiuт , ко р исти се као зачин у ј ел и ма .

угље ни ка и к и сео ник а; у гото в о чи стом ста њ у

целеритет, -ета м [п ат.

ce1eritas, према се 1 ег ZOlestin од лат. сае 1 е ­

цеЛУЈIОЗНЙ , -а , -о [ в . целулоза ] који је од це­

рајск и , неб ески] хем . минер ал , стронцијев

лул озе, који садрж и целулозу . А цеJl улозна сви­

ц елестйн, - ин а м [ нем .

stis

н алаз и се у п амуку , ко р ист и се у техници (у производ њи п ап ира, е к с п лоз ива , л акова и др .).

брз] б рз ин а, у брз ање .

сулфат, седеф асте боје

SrS04,

ко ри сти се за до­

бијање стро нциј у ма.

л а в р ста ве ш тачке свиле .

цел улойд, - ида м [е н гп.

Целз иј у с, -а м [пре ма шведском астр о н ому и физичар у А н дерсу Целз ијусу

(170 1- 174 4)]

лулоза]

1. с п ој

celluloid

фо ра , ла ко за п аљ и ва проз ирн а материј а од к оје

шведс ки асто ном и ф и зича р , изумео ј е тер мо ­

су се пр ав и ле фи лмс к е тр а к е и сл.

метарску скал у . А ЦеЈl3иј у сови степени мерн а

луло и д на тр а к а .

јединица те мпер атуре ј една к а к елви н у.

ц ел ибат, -ата м [пат.

од

cae1ibatus

од ф р ., в. це­

са млеве н е ни тро целулоз е и к ам­

2. метон ,

цел улойд нй , -а, -о [В. целулоид] који је од це­

cae1ebs]

реп . завет р имо като л ич ких све ш те ни ка да се н е

жене; безбра чност .

лул о ида. А цел ул оидна трака филмска тра ка.

цемент, -а м ( н е п р. ЦllмеlП) [фр . с i ll1епt од л ат. сае ll1 е пtull1 ломље н и , се ч е ни камен]

цел иоско пија , -е ж [ грч .

koiHa трбух,

це­

в . -с ко ­

1. грађ .

в р ста кр е чн о г прах а који се у дод иру с водо м

пија] мед. м етода пр егледа у нутр а ш њост и тр ­

брзо отврдн е; в ез ивно с редство . А зубарски

бушне дупље и мале карл ице .

бели

ц ел ит, -а и целйт, -ита м [л ат . се l1 а ]

1. про­

з ир на, еласт ична и те ш ко з а п аљ ива в рста а ц е ­

тилне

целул о з е;

филмских трака.

ко ри сти

2.

се

за

прои з во д њ у

калу ђ е р , м он а х .

цел озо прип. [итал.

ze10so] муз . јако , жесток о .

ац ет илцелулозе ,

сл ичн а

служ и као м атеријал з а ф ил мове .

-;

п олуб ница (сл ој к ошта ног тк ива

на зубном коре н у) .

цемент ирање, -а с ( не пр. циментирањ е) [ в. це м е нт, це мен тир ати]

1. по сту п а к у

металург и ­

ји п о к о м е се ј едно м металу , п утем з агре вања,

целон , -о на м [в . целулоза] п ласт и ч н а маса , де р иват

- . 2. ан ат.

ц елуло и ду;

додаје и звес на су пстанца у праху (так о се од

бакр а и цинк а загрева ње м доб ија месинг , од г в ожђ а и угље ног пратка ч ел ик и сл . ).

2.

учвр ­

ш ћив а њ е цементом .

1431

цементирати

цеllOзона

цементирати, цементирам,

3. JI . мн.

цементи­

оцењивање.

2.

службени преглед штамп е.

3.

а.

рају сврш . И несврш. (непр. циментирати) [в . це­

пол . законски одобрено делимично ск раћива­

мент]

1. (по)везати, превући/превлачити (до )пу­ 2. провести це­ менти рање . 3. фиг. а. поставити јаке основе , чвр­

ње, прерада или потпуна забрана штампања

сто везати. б. учинити да нешто остане трајно;

шких разлога и др. б. контрола која се обавља

нити/(до)поnyњавати цементом.

цементни, -а, -о (непр . циментни) [в . це­ мента .

1. који је од цемента , који у себи има це­ 2. који је у вези с цементом , који служи kain6s

нов] као други део речи з на­

чи нов (олиго цен) .

ценакул(ум), -а м [лат. сепаси1ит]

1.

ар хит.

ист. код старих Римљана : а. одаја на првом спрату. б . читав први спрат.

2.

ре1l. просторија у

којој је Христос последњи пут д ржао вечеру . трпезарија у католичким манастирима .

4.

3.

фиг.

Щ\ llер, -а м [н ем. Zеhпег, према zеhп десет]

1.

број десет у картама; ценерица.

што носи број

10

(нпр. трамвај).

3.

2.

оно

телефон с

једном л инијом за десет претплатника.

ценера, -ё ж [ита.ll.

cenerario] 1. оно

што оста­

је од саго ревања у високој пећи; шљака , згу ра .

2.

пепео .

1. а.

censor,

в.

онај који професионално , на осно­

ву закона, обавља цензуру ; прегледач, Ilроце­ њивач јавних публ икација: књига, часописа, филмова, штампе и др . б. фи,". онај који узима право цензурисања поступака других људи.

2.

ист. један од двојице римских службеника који су вршили цензуру и надгледали политичку ис­

правност грађана.

3.

рел . особа која по налогу

цркве прегледа материјал за штампу ; оцењивач.

цеюорскй и цеюорскй, -а, -о [в . цензор] којије у вези с цензорима. О цеюорске маказе деловање цензора и цензуре у штампаним тек­

стовима (скраћивање и /или избацивања непо­

цеНЗУ:lJIlIст(а), -ё м, мн. цензуалисти [В . цен ­

1.

ист. У феудализму , слободан човек који

је ипак био у подређеном положају према вла­ стелину.

2.

порески обвезник.

цензура, -ё ж [1Iат.

censura,

према

ти мишљење, вроценити , оценити]

1432

институција која врши цензу ру .

...

др­

ре1l . кат. казна којом црква кажњава

- . 5.

одузимањем

вредно сти; теолошка отварање и

-.

одређених

духовних

цензура писама тајно

контро л исање

приватни х пис ама;

сматра се противзаконитим чином (изузев у

ратним и сл. околностима).

цензурисати, -ишём сврш . И иесврш . [JlaT. сеп­

sere

дати мишљење, проценити, оценити] оба­

вити/обављати цензуру .

сепsus]

1.

ист. у античком Риму а. процењивање

имовине грађана сваке п ете године ради нап ла­ те пореза. б. тако пописана имовина .

2.

и ст. ви­

сина пореске стопе коју ј е грађанин (у н еким земљама у

XIX

и ХХ веку) плаћао као услов за

стицање изборног врава гласа и д р угих поли­ тичких права.

4. соц.

3.

уопште, процен а и попис имо­

попис становништва гр ада, регио­

на или државе ради утврђивања бројног стања и д руги х чинилаца .

цеllО- [грч . kоiп6s зајед нички] као први део речи значи: укупно , заједно , заједнички; опште .

ценобllјум, -а и ценобйј, -а м [.IIат. соепоЬium од грч . kоiп6Ыоп]

1.

рел. ист . ранохришћ анска за­

једница из које се касниј е развио манастир . људска заједница.

3. 6иол.

2.

заједницаједноћелиј­

ских организама поједине врсте биљака .

ценобlП, - а и ценобйт, - ита м [в . цен обијум]

peJl. у раном хришћанству, испосник који живи У ценобију; кенобит.

ценогенеза, -ё ж [грч . kаiп6s нов , в . -ге неза] 6 И 01l. настајање пролазних промена у ембрио­

требних делова).

зус]

4.

жавна

вине .

цензор и цензор, -а м, мн . - и [лат. цензу ра]

сти .

цензус, -а м, ми. цензуси , ген . мн . це н зуса [1Iат.

скуп истомишљеника.

жарг.

идеоло­

јединаца или политичких институциј а на вла­

грешника

за израду цемента (индустрија).

-цеll [грч .

поли т ичких ,

неформално, уз помоћ или у име утицајних по­

зако чити , заустав ити .

мент]

књига, текстова у новинама и другим медији ­ ма, и з етичких, верских,

налној фази развоја неке јединке. -ценоза [в . цено- , -оза] као други део речи значи заједница онога што је у првом делу.

цеllозона, -ё ж [в . цено-, зо на] геол . 6И01l . сте­

censere да­ 1. процена,

не које садрже јасне трагове природ не заједни­

це организама који су живели у прош лости .

це нофОбија

цен т имир ати

це .lофОб иј а в . к е иофОбија .

центарш ут, - а м, м н . це н та рш :Утов и [ В. цен­

це н т, -а м, м н . цёнт и , ге н . М Н . ц е нта [лат. сеп ­

tum

сто]

1.

стот и део н еких валута ( н аз ив н ај ­

ниже нов ч а н е ј ед инице) : америч ко г и канад­ ског долар а, хола н дског гулде н а , ки н еског ј уа­

наи др.

2. јед ини ца з а = 50 kg. 3. муз . у

мер ење теж ин е од

1ОО

фунти

акуст иц и, инте р вал из ­

међу двају то нова ; то н с к и инте р вал .

цe .lТa , -ё ж [срлат.

centa] 1. н аз и в за старе ј еди­ нице масе кој е су садржале 1ОО осн ов н и х ј един и­ ца. 2. мера за тежину, 100 ф у нти (50,80 kg у Е н ­ глеској , 45,30 у САД) . & еНl"леска - ; америчка - . метр ичка - 100 kg, кви нтал , з нак q. це н та во, -ва м , МН . цента вос и [ шп . centavo] стоти део но вчан е јед инице у јуж н оа м е рич к им д р жавама.

це нта р , -тр а м, [лат.

centrum

M II.

цё нтри , ге н . мн . цё н та р а

сред иште од грч .

kentron

с р ед и ­

шња тачка (прил иком цртања круга шестаром) ]

1. оно

око чега се све оку пљ а

(-

Йа:жње) .

2. сре­

дишњи део града о ко кога гравити рај у остал и де­ лови.

3. сп.

а. тач ка н а средин и тере н а одакле по­

чиње игра. б . играч у сред ин и играл ишта ; цен ­ тарфор.

4. шах.

а. н аз ив за четир и средиш ња поља

шаховске плоч е. б. и гра кој а се састој и од задо­

бијања поз и ције у це нтру .

5. пол .

а. у п арламе нту

посла ни ци који седе у клу пама у средњем реду

(између лев и х и дес н их) . б . стран ка умере н е п о­ литичке оријентациј е и змеђу л ев ице и десн ице .

6.

средиште вел ике кон це нтр ације н еке актив н о­

сти . & КУЛТУР Нlt

-;

научни

- ; спортски - . 7. аи ат.

та р , е н гл.

shoot

п у ца њ , х и та ц] добачај л опте с

кри л н ог р уба и гр ал и шта п ре м а с р ед ини

(у

ф удбал у и слич ни м играма) .

Цена у р в . Кента у р . це.lТез ималан , -л на , -л но [лат.

centesimus

стот и] п од еље н н а сто делова , кој и се з ас ни ва на број у сто ; стот и . & центезима Јlllа вага в ага

кој а ус п оставља рав н отежу терета са сто п ута мањ и м тегом.

центезимо , -а м [итал . се пtеs iт о ч е н те з и мо]

стот и део н е ки х вал ута ; у п . чентез имо . центенаријум , -а и ц е нте llариј , -а м [лат. се п tеппа гiu s стогод иш њ и , пр ем а

annLls год ин а ]

cenrum сто, 1О О год и на

с в е ч а н о обележа в а ње

(од) чега; стогод иш њи ца . центи- [мт.

centi-

од

сто] као прв и

cenrum

део р е чи з н а чи стот и део ј единице која ј е д руги део те р е чи ( це нти метар ) .

центибар , - а М , мн . - и [ В. цент и - , ба р] стоти део ба ра .

центиград, -а М , м н . - и [ В . центи -, л ат.

gradus

сте п ен ] степе н Целзијусовог тер мометр а који ј е п одеље н н а сто .

цен т иград ан , -д н а, -д н о [ В . це нтиград] по­ деље н н а сто сте п е ни .

ц е llТиграм , -а м , мн . - и [В . ц е н ти- , -грам] сто­ т и део гр ама .

ц е НТИJlи тар, -тр а м , це нт и л и три , ген . МН .

скуп нервн и х ћел ија кој е у прављају функцијама

це н т и лита р а [ В . ц е н ти -, -л и та рЈ ф из . ј едини ца

виталних органа ;

волуме н а (мера за те чн ост) , стот и део литр а.

-

з а равнотежу ;

-

за говор .

8.

установа у кој ој се обављај у срод н е делатн ости са заједн ич к им циљем ; и страживачки средишња та чка;

м етр иј е .

-

кружиице или

10. уопште,

- . 9. геом . сфере ; - си­

ц е итиметар , -тр а м , МН . це нт и метри , ге н . мн . це н тим ета р а [ В . це нти -, - м ета р]

1. физ . ј ед иница 2. а . кро­

дужине , з н ак с т (стот и део м етр а) .

средиште, ј езгро, срж. цен­

ја чки мета р с н аз н а ч е ни м це н т им етр им а . б . п о­

та р кру га ( кугле) тачка ј едиа ко удаљен а од свих

ј ам за и сказ ив а ње одр е ђ е н их став ов а н еке а п ­

стра ктн е вел ичин е. О ни

тачака круга ил и пов рши не ку гле .

-

наше земд>е . & ц е ll ­

-це нтар , - ц е Н ТРltчан , -центризам [ В . це и ­

тиметар-грам-секунд а с и сте м мера који с е за­

тар] други де о ре чи са з н ач ењем с ред иш њ и , ко­

с ни ва н а центиметр у , граму и с е ку нди као ј ед и ­

ји се управља п рема с р ед ишту (его центрич а н ) .

н иц ама дуж ин е, масе и в р е м е н а .

це н та рфii р , -а м, М Н . - и [е нгл . сепtге

forward]

цiштиметарски прил . [ В . це н т и метар] у ц ен­

сп. среди ш њ и игра ч у тиму кој и води н ап ад,

т и метрим а као ј ед иници ме ре . & и з ра з и т и

с р едњак.

иска з ати

це нт архал ф , -а м , мн . ц е н тар хал ф о ви [ е н гл .

centre ha1fuack]

с п . п омо ћни игр ач у тиму к оји

повезује напад и одб р а н у .

-;

-.

центимирати , центим ира м ,

3. л .

м н . цен т и ­

ми рају св р ш . и н есврш . [ В . центи- ] уб ити , у биј ат и сваког стотог 'lOвека .

1433

цент ипёда н

центриф угалан

центипёдан, -дна, -д н о [В . ц е нти , лат.

pedis

центисекунда, -ё ж, ген. мн . центисек'унд й [В . центи-, секунда] физ . јед иница времена , симбол

cs,

-ујём [ В . центар , централа) сјединити у јед но м центру , сакупљати у ц е н тру , спроводити цен­

трализ а циј у.

централист( а), -ё м , мн . центр ал и сти [В . цен ­

стот и део секу нде; стотин ка (секунде) .

централа, -ё ж [лат. ce ntгum средиште од грч . ши ља к ш естара]

kentron

1.

седиште, главна

уп рава радне , политичке и др . организације ко­

ја има свој е испоста ве , фил иј але и сл.; матица .

2.

централизовати, -ујём и централизовати ,

pes ген.

н ога) зоол . онај који има сто ногу, сто н ог.

место где су главна п острој ења технике не­

з ма ; центраш , центрист .

центри-, центро- [лат.

-;

водоводна

ене ргије ; ска

- . 4.

геом. права која спаја средишта д вају

центр ала li , -лн а, -лно (одр. централий , - а, -о)

centra1is,

прем а в . центар)

1. који

се налази у

центру, који припада центру, који је у вези с цен­ тром; среди шњи (це нтрал на тачка).

усмерен према средишту (цеюUрuйешалан) .

центризам, -з ма м [лат . се пtгшn с редиште од грч.

3.

kentron

сред ишња та'lк а (п ри л иком цртањ а

кр уга шестаром)) п ол . ц е нтр ал н а оријентациј а и облик пол итичког деловања усмер е н прем а

2.

који има

-центризам [лат. сепtrum сред иште од грч.

kentron средишња тачка (прил иком

фиг. који ј е глав ни , важан ;

цртања круга

шестаром)] као други део речи з начи средишњи ,

усм ерен према среди шту (йолиценШрuза.м).

центрипетаJlаll , -л на , -л но [нлат. centгipetus,

среди шњи положај ; главни централна влада ; централна банка .

сепtгum среди­

центру (у од носу н а левицу и дес ницу) .

к ругова , сред ишниц а.

[лат.

centri-;

ште, средина] као први део речи з начи средишњи ,

ког већег предузећа или установе . ска

.. телефОli­ -. 3. погон за производ њу електрична - ; н у клеарна - ; атом­

тар , централи за м) пол . присталица централи­

према

centri-,

лат.

petere

пр ема сред ишту .

ле ист. Немачка, Аустро-Угарска и њихови са ве­

којаје стално у правље на према средиш ту, која

зн ици у Првом светском раlУ

ву че у средиште.

( 1914-19 18);

це н­

цеlприrн~тална сила сила

цеllтрирати, центрйра м ,

трални нервни систем а н ат. главни део нервног

система (вели ки мозак , мали моза к и леђн а мо­

..

тражити) који тежи

највећи; цеllтрална прослава ... Централне СII­

св рш . и н есврш . [в . цента р)

3. л. мн . центрирају 1. довест и у средиште,

жд ина); централно грејаље тех н . загрејавање

имат и с р едиште.

просторија преко радијатора провођ е њем вруће

с р еди шњу та чку помоћ у ин струм е н ата или ма­

2. тех ... од р ед и ти ,

3.

одређивати

в оде ил и па р е и з ц е нтр алн их котл овница у з гра ­

шин а за це нтрирање.

д и и л и то п ла на .

лопту (с кри ла) играчу центра (у ф удбалу) .

цеllтрист(а), -ё м, мн . це н тристи [в . цен тар]

централ itЗам , -зма м [В . центар , централа] систем

управљања

и ли

владања

при

коме су

сп. набац ити/бацати

пол . онај који је при стал ица п ол итике цен тр а у

општи нске, реги о н ал н е или покрајинске ин­

од нос у н а лево и дес но оријентисан е поли ­

ституције власти под у правом власти центр а и

ти ч ке странке .

функц ионишу под њеном директ ивом .

кратс ки

.. де мо­ - идеол . "сл ободно " изно ш е ње мисли

цеIПРИф У I'а, -ё ж

[.. ем . Zentrifuge, према в.

центри -, -фуга ] техн . машина или део машин е

и ставо ва ун утар комунистичких партија , али

који има виш еструку нам е н у деловањем цен­

када се јед н ом до н есе одлука , о на се мора

триф угалне с и ле (од с ред ине пр ема споља) :

стриктно поштовати те друга чија мишљења

уклањање воде из тв рд и х материјала (вуна,

више нису доз вољена.

с и тн и У Ј'ље н и тд.), одвајање т врд и х делова и ли

центра лиза ција , - ё ж [ В. центар , централа)

1.

ОКУГlљање у ј едан ц е нтар (људи , капитала ,

уп равне власти , администрације итд . ).

2.

к ри стала од теч ност и , за врцање меда , чишћ е­ њ е жита и др .

цеllтрифу гала н , -лна , -л но [ В . центри фуга]

пр е­

ношење великог дела државни х функција н а

1.

це нтрал н е установе .

ња (цеюuрuфугал на сила)

.. -

капитаJlа обједињава­

који делује на удаљавање од с ред иш та крета­

2.

кој и рад и на прин ­

ње већ ство ре ни х мањих капитала у један, за­

ципу це н трифуге .

јед нички.

техн . машина кој а деловањем ц е н триф угалне

1434

..

ц е llтриф угал на машина

церебралан

-цен т ричан

силе обавља разл ичите посл ове у Домаћинству

ваздушни брод, пуњен гасовима лакшим од ва­

и про и зв одњи ; уп . цеlПРиФУга .

здуха, данас за мењен авионом ; д ирижабл.

цепйн = цапйн (в . )

-центри чан в . -цellТap .

цёра, - е ж [лат. сега] восак .

цеllтроба рика, -е Ж, дат. И л ок . центробари ­ цИ [В . це нтро- , rpч .

baros тежина]

церада , - е ж (непр . цирада ) [вен ец .

физ . наука о те­

жишту (тежи).

итал.

центросо м, -ома м , мн . - и [В . центро-, -сом]

cerada;

непромочиво воштано платно

(tela) cerada]

или друго слично ткање за прекривање аутом о­

биол . зрнасто телаш це кој е се налази око језгра

била, вагона, терена, за из раду шатора , киш них

ћел ије , учествује у митози и др угим процесим а

кабаниuа, непромочивих одела и друго.

церација, - е ж ["л ат.

у ћелији .

центрос фера, -е Ж [В . центро- , сфера] геол . централно јез гро Зе м љ ин е кугле (за разл ику од

MII .

цервикалан, -л н а, -л но (одр . цервик а ЈIIIЙ ,

центруми , ген . МII . цё нтру ­

ма [лат. сепtrum с р ед иште од грч. шњ а та чк а (п ри л иком ро м)]

центар.

1.

2.

kentron

среди­

цртања кру га шеста­

3. средина

центрума ш , -аша м [ В . це нтар] пол . приста­

центУмвй р, - ира м [лат.

centumvir,

према

сепtum сто, ујг муж , чов е к] ист. у старом Риму,

105 суд ија з а

су у

посеб ним

в еза ним

за

плирају сврш. и н ес врш. [пр ема лат.

3. л . MII . це нту­ centuplum сто­

струко] повећа(ва)ти сто пута, устостручи ти.

цеlп'Урија, -е ж [л ат.

centuri a] 1. ист.

вој. У ста­

ром Риму , чета војске од стотин ак војника . подела

ста н ов ништв а

3. књ и ж.

према

2.

имовинском

стр офа у п есми , нпр . центури­

је пророка Нострадамуса .

4.

период од сто го­

2.

цервикографија , - е ж [В . uервикс , -гр афија] мед . метода прегледа канала гр ла материце по ­

цервикс, -а м [лат . сегујх] а н ат.

2.

анатомска

структу ра

1.

облика

врат, шија .

врата ,

нпр .

цеlП'Ур иј ум, -а и цеН1'Урйј , -а м [лат. иm] радиоактивни

цервицитис, -а м [В . uервик с, -ити с] мед. упала грлића материuе .

цереалан [нат.

centuriелемент, трансуран, з нак Ct.

центурион, -о на м [нат.

cereali s] 1.

који се тиче зе­

маљских п лодо ва , жита рица сваке врсте ; жит­

цереалиј е, це р еал ија ж

MII .

[лат. Сегеа lј а,

према

Ceres ри мска богиња плодности и зе ­ мљорадње] 1. житарице сваке врсте ( пш еница , кукуруз, зо б, ј ечам, раж). 2. Цереалиј е ист . светковине у старом Рим у у част бог и ње Цере­ ре

(9-18.

априла) .

цереб ела ран, -рна , -рно [В. цер ебелум] који припада малом моз гу , који се односи на мали мозак .

ди на ; век, столеће.

centurion]

за п овед­

ни к центурије (као да н ас чин кап ета н а) .

- оза] хрони чн а болест мозга у ж ивот и ­

ња (посеб но оваца) изазвана ларвом тракавице .

цепелйн, -а и Ilепелйн , -ина м [н ем .

церебелум, - а м [лат.

cerebellum

м ал и мозак]

мали мозак ( и с под и позад и великог мозга).

церебралан, -л на , -л но (одр . церебралнй, -а ,

-6)

[лат.

cerebrali s,

према сегеЬгиm мозак]

1.

који се т иче мозга, који прип ада мозгу; можда­

ценурбза, - е ж [према уз ро чнику Та еn ја со е­

nurus, в .

који се од но с и н а вр ат,

ни , хлебни .

цеllтупли рати , центупли рам ,

цензусу .

1.

који се тич е ушћа грла материце .

грађ анске п а рнице (суди­

случајевима

оставштине и опоруке).

со ц .

[ В . цервикс]

у шће грлића материце.

сницу.

ли

-6)

вратни , затиљ ни . ~ цервикална мигреllа .

моћу рендгена .

шаховске дас ке .

л ица политике центра у односу на ле виц у и де­

један од

-а ,

пол. странка умерене поли­

тичке оријента ције која стоји између ле вице и дес нице .

према в . иера]

вало од утицаја ваздуха.

л итосфе ре, Земљи н е коре) .

центрум, -а м ,

ceratio,

премаз ивање неког тел а воском да би се сач у­

ни , мозговни .

2.

којиј е у вези с интелектом , ми­

саоним садржајем;

интелектуал ни ,

мисаони ,

р ацио н ал ни . ~ церебрална афекција мед . бо­

Zeppe-

лест мозга; церебраJ1lНl ГЈЈаСОВ И J111II rB . у фоне­

lјп , према немачком кон структо ру Ф . Це пели ­

ти ци староинд иј ског јез ика , гласови који на­

ну

стају притиском врхајезика о тв рдо н епце ; це-

(F. Zeppe1in, 1838- 19 17)]

вел ики дугуљаст и

1435

цереб риз:lЦltја

цесиј а

ребрал ни систем а ll ат. део нерво г система који

Церера, -ё ж [лат.

Ceres] 1.

митол . р имска бо­

обухвата систем можда них н ерава и нерава

гиња плод ности , земљо р адње (код Грка Деме­

кичмене мождине.

тра).

церебриз:lција, -ё ж [лат. се геЬгиm моза к] развој мозга током ж и вотног цик пуса јед инке .

церебрбза , -ё ж [лат. сеге Ьгиm мозак, в . -оза]

2.

име пла н ете, отк р ивене

1801 . године.

цёрес-маст, -и ж [лат. сега , восак, м аст] биљ­ н а маст, добијена из кокосовог о раха; кунерол.

церибаша, -ё м [тур . yeriba~ i]

1.

вој . и ст. У

мед. запаљење, поремећај мозга с пратећим ма­

Османском царству а . стар еши н а одреда нере­

нифестацијама (беснипом).

до вне војске . б. обавештајац у војном одреду

це реброспиналан, -п н а, -п но [нлат. сеге Ьго­

spinalis, према лат.

сегеЬгиm мозак, s рiп а кичма,

кичме ни стуб; хрбат, неђа] који се од н ос и на мозак и КИ'I МУ. Ј. цереброспинаЛlШ систем анат. систем нерава мозга и кичмене мождине;

ц е ребру м, -а м [лат. се ге Ьгиm] вепики мозак. церезйн, - ина м [лат. се га восак] вештачки восак жу ћк асте боје (спичан парафин у), пречи ­ шћен сум порном кисепином; спужи за из р аду

све ћа , импрегнисање тка нине и ха рт ије , пр ема­ зивање подова и д р .

церемонија, -ё и церемонија, -ё ж [лат. сае­ поштовање,

об р ед]

1.

свечаност

с

утврђен им прави п има и редоследом поступа­ ка, којима се неком дога ђају при даје нарочит

значај и си мболичност. Ј. ЖII ОСТ ;

-

доделе награда.

вештаче н о

2.

етнол. поглавар или старешина ци­

ганског табо р а.

3.

вој. јуришни коњаник .

цёријум, -а и цёрйј, -а м [лат. елемент (симбол Се, атомски б рој групе ла нтани да;

ко ри сти

cerium] хем . 58), метап из

се за израду

рани х

врста креме н а и кресива.

цереб роспинапа .

геmоп i а

акин џиј а.

и з ражавањ е

2.

увођеља у ду ­

фи г. претерано и з­

пристојности ,

инси­

сти рање на поштовању правила пристојности .

церка рије, церкарија ж м н . [lIлат. према "Р" .

kerkos

т и ља, разред

cercaria,

реп] М Н . зоол. ре пате ларве ме­

Tremalodes.

церкопитек, -а м, мн. цеРКОП ~I1'ец и , .'ен . мн . церко питёка [гр ••.

kerkos

реп ,

pithekos

мајмун]

3ООJl. врста репатог п сетоликог мајмуна , заморац.

цернирати , це рнирам ,

3.

мн . цернирају

1•.

сврн.' . И н есв рш . [лат. сете ге р азд воји т и] вој . ОIlКО­ лити , опкољавати објекат са свих страна , бло­ ки р ати.

церографија в. керографија. церомантија в. керомаllтија . церопластика в. керопластика . цертификат, - ата м (уоб . према фр . изговору

О извод ити ( правити ) цереМО~lије жарг. а. и з­

и сертификат) [Jlат .

мотавати се да би се н е што избегло . б. прене ­

здан, сигура н ,

магати се.

потврда (о исправности робе и аутентичности

це реМОltија л, -ала м [фр . монија ]

1.

ceremonial, в.

цере ­

скуп оби ч аја који су Ilр описа ни н а

церемон ијама ; з ванично установљен распоред све чаности .

2.

цркв .

кат.

књига

која садржи

упугства з а и зво ђење обреда; обред ник .

це реМО~lИјалаll, -л на , -л н о [лат.

lis,

в . церемонијапан, церемонија]

вија по церемонијапу.

2.

caerimoni a1. који се од­

који се понаша суви­

ше формапно у О ll хођењу, у п онашању итд.

цереМОllијалмајстер, -а м [н ем.

Zeremonial[нлат. caerimonia-

meister) = цереМОllијар , -ара м rius, в. церемо ниј а] особа задужен а

за одвијање

проп ис ан их правипа и обичаја у свеча ним при ­ ликама (на дворо ви ма), водитељ церемоније .

церемонијар в . церемонијалмајстер.

1436

ce rti ficatl.lm, од cert1.ls поу­ facere чинити] 1. сведочанство ,

про и звода или уметничког дела итд . ); уопште пи сме н о увер ење, потврда.

2.

зајамска финан ­

с иј ска обвезни ца.

церт ифик:lЦltја, -ё ж [мт.

по­

certi ficatio]

тв рђив ање , Доказивање.

церумеll , -а м [нлат. с егиmеп од лат. се га во­ сак , в. (апб)умен] фюиол . секр ет лојни х жлезда у уш н ом канапу ; у шн а маст .

цес, -а м [лат. С ] муз . снижени тон ц е (С). цесар, -а м, мн. -и [лат.

caesar, в.

цезар]

1. вла­ 2.

дар Хабзбуршке монархије , аустријски цар.

ретор . цар .

•

цесарскй .

цесија, -ё ж [лат.

cessio

уз мицање]

1.

прав .

пренос потраживања , законским п угем или по

угово р у, с једн е особе н а д ругу .

2.

пол . уступа-

цесионiiр

цивилан

ње подручја једне државе другој , пре нос суве­

П Jlат и ти

ренитета.

следице, губитке; страдати .

цесиiшiiр, -ара М [илат. cessionarius, према в . . цесија] онај ко ме се уступа потражња , коме се преноси тражбина у поступку цесије .

-

а. платити рачун . б . фl1Г. сносити п о­

цеце-му ва , -ё ж [ еигл.

tsetse

од е .':! . ] 300Л. вр­

ста муве из тропске Аф ри ке која својим уједом преноси болест спавања .

цесна, -ё ж, гек МИ. цесни [према имену фа­

цеци д ија, -ё ж ['1'ч. kёk(d i оп мала израсли ­

брике за производњу лаких авиона у 8ичити,

на]

САД, енгл.

узрокована биљним (фuшоцецuдuје) и ли жи­

Cessna Aircraft Corporation]

врста

cestoda]

зоол. з а­

једнички назив за тракуље (тракавице).

цесус, -а М [лат.

Ilатолошка

творевина

на

биљ кам а,

вотињским (зооцеЦ!lдuје) паразитима; шиша­

малих авио н а за превоз путника.

цестоде, цестода ж МИ. [lIла1'.

бат.

руша, шишарица , шишка , бабушка .

ЦИА [скр . за енгл.

Cental Illtelligence Agency

пра в. код правног по­

Централна обавештајна агенција] обавештај н а

сла (цесије) онај на чији се рачун нешто уступа ,

служба Сјед и њених Америчких Држава кој а

који треба да плати.

прикупља разл ичите информације у вез и с на­

cessus]

цетан, -ана М [фр .

хем.

cetane]

зас ићени

угљиководо ник , који се добија с интети чким

цетански, -а, -о [в . це-ган] који се односи на

• -

број ознака за квалите-г дизелског

cibHS х рана,је­

Цltбетке, цибе-гки ж М" . [ИТ'dЛ. срлат.

zibeth um од а р . za bad] 300Л .

zibetto

ци бет од

породица мали х

з вери (Viverгidae); н еке од њих излучуј у циб ет,

горива .

цетацеје,

ue-raueja ж, МИ .

[илат.

cetacea, према

грч. kёtоs кит] зоол. назив з а ред морских сисара

(китове и делф ине) .

материју оштрог мириса, сличну мошусу .

Цllбозан , -з на, -зно [лат.

cetaceum, према

'1"'. kё­

кит] воску слична масна материја из лобања

китова, употребља ва се у козме-гичкој ин ду­

стрији.

ceterus друг и , остали] • ет ц ете­ [лат. et cetera, cetera] и тако даље,

и тако даље.

цибориј у м, -а и Цltбориј , -а м [срл ат . сјЬогј ­ држи п освеће н а хостија за причешћив ање вер­

2.

ЦрКВ . ист. архит. надград ња над олтаро м

на стубо вима (у ста р охр ишћ анским цркв ама) .

цивар е, ци вара ж МН . [итал . сјујега] грађ . н о­ сиљка која IlрИ зидању служи за прено с мате­

цетерис I1зрибус в.

ceteris paribus. ceterum censeo. [л ат. cetus кит од грч .

ријала; цивијера , трагље .

цетерум цензео в . цеТОJlогија, -ё ж

ЦIIВИ Л, -ила м , МН . - и [фр . сјуј l од лат.

kёtоs,

в. -логија] зоол. наука која се бави Ilроучавањем китова .

градски, IlJ ађански]

1.

kepl1a l6s

-гл ав , од глава] као

д руги део речи означава главу (хuдроцефал) . цефаJlО- в . кеф ало-.

цех, -а м, м ••. цехови [нем.

ђанско ли це (за разлику од војника , свештени­

2.

грађан ­

ска одећа (за р азлику од уни форме) . ЦИВИ Jl аи, -лна, -лно (одр . [(иви л ни, -а, -о) [в . цивил]

Zehe, Zeche] 1. ист.

civilis

обичан грађанин , гра­

ка и других унифо р мисаних особа).

-цефаJl [грч .

хран ­

нт од ГРЧ. kiborion] 1. ЦрКВ. кат. посуда у којој се ника .

цетера [лат. ра , ет цетера

cibosus] јести в,

ЉИВ.

цетацеум, -а М [ил ат.

tos

цибiiрије, цибарија ж МН. [лат . ло] храна , исхрана;оброци.

путем.

цетан .

род н ом одбраном.

1.

који се односи на грађане , који при ­

пада грађанима , грађански .

2.

кој и се ТИ'lе чи ­

средњовековно стале шко удружење једне вр­

тавог становништва (за разл ику од војске и

сте занатлија по струкама за међусобну помоћ

свештенства)

и остваривање боље производње; имају своја

физичких лица (грађана) .

посебна обележја и повластице-

пол . део др жавног буџе-га који се сваке годин е у

"

пекарски

-;

3.

прав . који се од н оси на права

"

цивилна листа

фиг . пеј .

уставним монархијама издваја за краља и кра­

група људи која има зајед ничке интересе мимо

љевски двор; цивилни брак прав . грађан ски

општих интереса; клика , клан.

брак , који се склапа Ilред представницим а ор­

кожарски

-;

зад ру га, еснаф, руфет.

3.

2.

рачун који се

плаћа зајело и пиће у кафани или ресторану . О

гана државних

власти (супр .

цркв е ни

брак

1437

цигларскй

цивилиза ција

брак склопљен по верским обредима); цивил­

онај који драмчи и има потребу да слаже, пре­

но друштво соц. демократски оријентисано

вари. З . мед . кожна болест ; добија се од утиц аја

друштво које се залаже за равноправност свих

ватре с огњишта.

грађана и поштовање правног поретка и зако­

н а ; цивилно право прав . укупност закона који штите

грађанска

и

људска права ;

цивилно

служење војног рока служење војног рока у грађанству , без ношења оружја .

цивилизација, -ё ж [фр . вил]

1. степен

civilisation,

в. ци­

•

ковна

-;

насеље.

модерна

- ; античка -; средњове­ - . 2. укупност различитих

м атеријалних и духовних Достигнућа каракте­

стору ;

Инка; запад на

-

исламска

-;

хришћанска

-;

З . друштво које је стекло висок

-.

2. фиг.

пеј . а. неред , прљавштин а. б. ру­

недостојанствено

понашање ( к а к во се

циганчити, -им иесврш. [в. Циганин] пеј. ци, по кућама .

2. варати

на ситн о, слагати , цен­

кати се.

цигара, -ё ж , ген. ми . ципiра [шп . ci garтo од е гз . (мујански)

siqar] 1.

ручно увијени л и стови

дувана с доста никотина , припремљени за пу­

шење ; смотка , ТОМПУС.

нив о животног стандарда, економске стабил ­

2.

ПоКр . цигар ета.

ЦИI'арета, -ё ж, ген . МН . цигар ета [фр .

cigaret-

н ости , културе и политичке толеранције (С УПР .

te,

варварство) .

литетни папир , у облику танког ваљка.

просвећеност, образованост ,

4.

друштвена усклађеност .

цивилизацЙјскЙ.

•

[фр .

civiliser,

илат.

civi lisare,

в. цивилизација] до­

в ести /доводити у стање цивилизације, учинити да што буде цивилизовано, учинити кога при­ х ватљ ивим чланом људског друштва, просвети­

ти/просвећивати , образовати , уљудити.

цивилист(а), -ё м , ми . цивилисти [в . цивил]

1. заст.

грађанин (за разлику од војника) .

В . цигара] иситњен дуван увијен у фини , ква­ п у­

"

шити цигарету; запалити цигарету .

цивилизовати, -ујём и цивилизирати, ци­ в ил и з ирам, З. л . ми . цивилизирају сврш . и иесврш .

1.

просити, изнуђивати новац, најчешће н а ули­

ристичних з а поједине народе или скупине на­ рода у одређеном времену и на одређеном про­

место , д ео града

приписује Циганима).

материјалног, културног и поли ­

примитивна

1.

или села , махала где станују Цигани ; циганско

жно,

тичког развоја друштва у појединим раздобљи­ ма .

циганлук, -а м, МfI . цигiIНЛУЦИ, ге ... м и . ци­ ганлука [в . Циганин, -лук]

цигаретнй, -а, - о [в . цигарета] че цигарета.

2.

1. који се т и ­ • цигар ет­

који је од цигарета .

ни папир (ц игарет-папир) танак папир који служи за увијање дувана у цигарете .

цигарило, -а м , ми . цигарилоси љо) [шп.

cigarillo,

(=

цигари ­

в . цигара] машински у виј ен

мањи лист дувана за пушење, мања циг ар а.

цигарлук В . цигаршпиц.

2. заст.

о н ај који је у цивилу (за разлику од онога који

цигаршпиц, -а м, МН . цигаршпици [и ем.

но с и неку службену одећу); цивил. З. пра в . онај

garтenspitze] цевчица у коју се ставља ци гар ета

Zi-

који се бави цивилним, грађанским правом ,

како би се омогући л о л акше придр ж ав а ње и

стру чњак з а грађанско право (з а разлику од ка­

уједно смањили никотински састојци , м ушти­

н о нисте и криминалисте) .

кла .

4.

прав . судија који

суд и грађанске спорове .

циврија, -е ж [тур .

sivri

шиљат]

1. живо биће

не мирн е и љутите природе (човек, животиња) .

2.

Щfгла, -ё ж, ген . МН . цигала и цигл и [н ем.

gel од лат. tegula]

лику квадра, који служи з а зидање , опе ка.

м н . клешта са з ашиљеним хватаљкама; шпи­

ца нге , цвикцанге .

цигаја, -ё ж [ру м .

cigaja] 300Л.

врста овце пра­

ме нке , пореклом из Румуније .

Циганин, - а м , ми . Цигани (ж . Циганка, -ё, дат. и лок. Циганки , геи. ми . Циганки) [према и мену номадског народа Цигана, пореклом из

Инд ије]

1.

Ром.

2.

фиг. п еј. а. онај који се често

с ел и ; скитница, луталица, бескућник, номад. б.

1438

Zie-

грађ . комад печене глин е у об­

циглана , - ё ж , ген . МН . цигщiна [в . ци гла ] ме­ сто где се и зрађују цигле; фабрика ил и п огон за производњу цигала .

циглар, -а м ,

MfI .

- и [в. цигла] занатл иј а к ој и

пече циглу , који се бави производњом ци гала.

•

цilгларов/цигларев. цигларскй

на цигларе.

" -

,

- а, - о [В . цигла] који се односи занат.

циклички

ци гл а ст

ци гл аст, -а, -о [В . цигла] који је боје цигле ,

циговати , -ујем несврш . [нем . ziеhеп] машин ­

проток крви у венама, изазива плавичасту б оју коже и слузнице; сињавица , модреница.

ски наби р ати тканину .

-cida

убица;

убиство] као

-cidium

други део ре чи оз начава да се убија или ун и ­

цијанопатија, -е ж [В . цијан , -патија] болест УСГlOреног протока крви у венама ; цијано за.

цијанопсија [В . цијан, н н ат.

штава о н о што је у првом делу (геноцид , инсек­

ц и зел ер , -ера м , мн. - и [фр .

ciseleur, 8 . цизели ­

рати] мај стор који обрађује материјал (мермер ,

бронзу, метал и сл. ) до одређеног степена глат­ коће, који се б ави фином обрадом материјала .

ц изел ирати, цизi:лирам , сврш. И несврш . [фр .

1.

ciseler,

3. л.

мн . цизелирају

према

ciselet

обрадити/обрађивати

мало

површину

уметни ч ког дела до очекива не глаткоће; урези ­ вати ситне ш аре у ковану п л очу и сл .

2. ф иг.

па­

жљиво об радити , о брађивати, Дотер(ив)ати не­

ц иј а н , -а н а м [ гр ч . безбој а н

угљеника и азота

k)lanos

гас

(CN);

тамноп л ав] хе м .

ош трог

мири са ,

спој

сједињен с водоником

даје ц ијановодоничну киселину .

•

цијанов .

цијанамид , - ида м [гр ч. k)lапоs тамноплав , IIлат. аm(опј а) аз от] х е м. материја.

2.

1. безбојна

кристаласта

кр аћи назив з а калцијумов цијана­

цијанотипија, -е ж [В . цијан,

tYpos

отисак,

слика] поступак при фотографском копирању када осветљена места на хартији попри мају

плавичасту боју .

цикада, -е ж, ген . мн . цикада [н ем . л ат.

cicada]

Zikade

од

зоол. цврчак .

цикарош, - а м , мн . - и [В . цинкарити] жарг. онај

који дојављује,

одаје (властима) ; доу­

шник, потказивач.

catrix ожиљак]

м ед. залечити , зарастати /за расти

(р а на) .

-цикл [грч .

k)lklos

циј а нат, -ата м [В. цијан] хем. со цијанове ки ­ селине.

циј а нид, - ида м [В . цијан] хем. со цијаново­ доничне кисел ин е (отров).

циј а нидизација, - е = цијанизација, -е ж [ В . цијан] хем.

1. у ниш та вање гамади деј ст вом ци­ 2. једа н од начина и зд вајања злата , сребра

и других племе нит и х метала и з руда помоћу

раствора натријума и цијанида

(0,1%).

циј а нид соли м, м н . [ В. циј а нид] соли ција ­ нидне (кисели н е цијановодониче) .

ц иј а нкалијум, -а и цијанкалиј, - а м [В . ци ­

круг] као др у ги део р ечи

упућује на кру г, кружење и сл . (бици кл, м оно­ цикличан) .

циклама, -е ж , ген . мн . циклама [аустр . нем .

Zyklame

од н е м. Zуklаmеп од лат. сусlаm еп од

грч . kyk l ашiпо s]

мид .

јана.

све види у плавичастој боји .

цикатризовати, -ујем с врш . И н есврш . [лат. с ј ­

што до сав рш е н ст в а.

отрован

који сети­

-opsia

че виђења од грч . ] мед. очна болест , болесник

тицид, пестиц ид) .

длето]

HCN.

цијан6за, -е ж [В . цијан , -оза] м ед . ус п ор ен

ц и гл ен , -а, -о [В . цигла] који је од цигле

- цид [лат.

шања, бадема и др . ) , један од најјачих поз н ати х

отрова,

који подсећа на боју цигле.

1. бот .

биљка из рода

Cyclamen

с бел им и л и ружичастим цветовима приј атног мириса ; горска љубица.

2.

нијанса љубич асте

боје (н аз ив по истоименом цвету).

ЦИКЛИПIС, -а м [нлат .

kyklos

прем а '-рч .

cyclitis,

круг, 8 . - итис] мед. очна упал а,

која

обично захвата и ирис (uрuдО ЦUКfl uiU u с).

циклици, циклика м , ми . [В . цикл у с] н аз и в за грчк е епск е пес нике по сл е Хомера који су пе­ вали , углавном , о вл адавини богов а и јун а ка .

ЦИКЈЈИЧКИ , - а, - о [В . циклус] кружни , који се понављ а у одређеним раз мацима .

•

ци ­

кличка група м ат. група чији се сви ел е м е н ти могу изразити једним елементом уз при ме н у

јан, калијум] хем. калцијумов цијанид , врло јак ,

бинарне операције у тој групи ;

смртоносан отро в ; с кисел инама развија ција­

екон . разлика између стварног и структу рн ог

новодоничну к ис елину .

циј а новодоник, - ика м [В . цијан , воДоник]

-

дефици т

дефицита ; цикличка једиљеља хе м . орга н с ка

ј ед ињења код којих се језгра састоје од атома

-

хем. лако испа р љ ива те чност мириса на горке

везаних у прстен;

бадеме (има га у а мигдалину , коштицам а тре -

ставова у различитим музичким облицим а к о-

принцип м уз. понављ ање

1439

цitкорија

цикло-

ји су рађ е ни по одређеним правилим а, нпр .

ника у кинематографији којом се слика прој ек­

сим фонија, со ната и д р. ; цикличко кретаље

тује на зидове кружне дво ра н е; гледалац је у

историје филоз . ист. теза о пон ављању историј­

с реди ни дво ран е где су и кино-п ројектори .

ск их процеса и стања.

Цltкло- [rp
kYklos

круг]

први део ре чи

kao

упућује н а круг и к ружење .

циклобал, -а м

(2-6

нем . Ball ло п та]

са сваке стра н е) крећу се н а биц и ­

клима и уда р ају лопту то чков и ма или гла вом .

Цllклограф, -а м, мн. - и [грч.

kyklos KPYI' ,

ЦIIКЛОСТИЈЈ, -а м , мн . -и [гр ч.

чак кола и аутоматски региструје на хартији

пи са, писама и д р.

Iщклост6ме, циклостома ж мн . [11>Ч . круг,

st6ma уста] зоол.

kYk10s

колоусте (рибе , нпр. зми­

ј уљи ца и др .).

део пређеног п ута .

циклотаКСIt, -ија м

kYklos круг ,

kyklos круг, в .

-ст и л ] тех н . машина за ум н ожавање разни х до­

8.

- граф] техн. апарат који се причвршћује уз то­

циклоида , -ё ж [грч .

kYk los круг , в .

лез ничком саобраћају .

[8. (б и )цикл,

игра лоптом слична фудбалу или руком ету;

играчи

ЦИКЛОСКОII , - а м , MII . - и [ гр ч .

-скоп] направа за обележа в а ње кривина у же­

(би)цикл, такси] би­

[8.

-оид(а)]

цикл с I'Iрик ол ицом , власник сам седи на седа ­

мат. крива ли нија коју о писује н ека тачка кру ­

лу и у прављ а, а приколицу изнајмљује (први

жнице када се она котрља по н екој правој.

пут се пој ав ио у П ар и зу

8.

циклометар, -тра м, мн . ци клометр и , геи. мн .

циклометара [грч . kYk los круг, в . - метар] с прав а

1940).

,[иклотitмија, -ё ж [грч .

thym6s

срце , ду ш а] пс и х.

1.

kyklos круг, грч.

те шк а душевна бо­

за мерење пређен ог l'I ута код копнених возила ,

лест, која се састоји у смењ ив ању фаза маније и

према р ег истрованом број у ок ретаја осови н е

деп ресије.

точка; п утоме р .

р акте рише

циклометрија, -ё ж [грч . трија ]

1. физ.

kYklos круг,

8.

- м е­

геом . мерење круга , тј. пред­

2.

ставља њ е од н оса к р уж ни х лукова пр ема

пр а­

вим л инијама кој е им припадају.

цitклон, -о на м [енгл . сус l о п е, пре ма грч .

kyklos

круг]

1.

метео р . ваздушни вртлог који се

јавља у тропск им I'Iредел има . уклања ње прашине

из

2. TeX II .

апа рат за

ваздуха коришћењем

ског вазду шно г притиска , до но с и р уж но време .

ЦИКЛОltалаll, -лна, -л н о одл ике ци кло н е .

•

[8. ци клона]

који им а

ЦИКЛОllаЛllа активност .

ЦltКЛ OllИзација , -ё ж

[8. циклон ]

у ниш тава­

ње гамади плином , мешавином циј а новодо ни ­ ка и хло р а .

(2) ] вршити

дез ин сек циј у ци кло ном , ун и­

циклонит, -а и ЦИКЛОIIИТ, -l1та м

[8. циклон,

-ит] хем . веома јак експлоз ив ; хексоге н .

ЦltклопарафИIIИ

8.

нафтеllИ .

ЦИКЈ10рама, -ё ж [11>Ч .

kYklos круг, h6rama

поглед , призор , изглед] ф илм. тех н. једна од тех -

1440

8.

жни ак целер ато р) у које м се наелектрисан е че­ стице l'Iомоћу електричног и магнетског поља

убрзавају до вел ики х брзи н а; тако убрзане ч е­ сти це могу в ршити хемијске трансмутације,

lj .

пр етварање ј едно г хем иј ског елеме н та у други, и разб ијање атомск и х ј езга р а.

ЦИКЈ1УС, -а м, ми . - и [л ат. круг]

1.

cyclus од грч . kYklos

уку пност пој ава (биолошких , хемиј­

ск их , механичких и др .) к оје се циклички пона ­

вљају ; кружно кретање.

2.

а. уметничка дела

п овеза н а сродношhу тема, мотива , композици­ оном, идејном сл ичношћ у, местом или време­ н ом настанка и тд . ља .

• - IlecaMa.

3.

б. јед на област

-

предава­

фИЗИОJl. п ериод сазр евања женске јајне

ћ ел иј е, тр ај е об ично

4.

штават и , у ништи т и гамад плином .

ведрине

LIIIKJ10TPOII, -а м, мн . -и [грч . kYklos круг ,

саставље н а од с ро д ни х елеме н ата;

цitКЛ ОlIизовати, -ујём С8РШ. И н ес врш . [в . ци ­ кло н

претеране

-трон] техн . физ . електромаг н етни а п арат (кру­

центрифугалне силе.

ЦИКЛОllа, -ё ж [ в . циклон] метеор . подручј е ни ­

поремећај р асположења који ка­ смењивање

и / или туге.

метода мерења пређеног п ута во ­

зила на копну.

2.

28

да на ; меllстр уаЈЈНИ

-.

еко н . смењивања конј у нктурни х п ер и ода и

де прес ија у привред и .

nitKopltja, -ё ж [нем . Zichorie од лат. cichoriиm од I1>Ч . kikho rion] 1. ста биљка

601'.

д вогодишња зеља­

(Cichorium intybus),

прир еђује се ку­

вана и свежа за салату; водопија, жућ е ница .

2.

цикцак

цинерариј ум

додатак за белу кафу од самлевена корена ци­

корије ; цигура .

цикцак [нем .

zickzack вијугаво] 1. прид.

индекл. изломљен , оштрих и кратких завоја; ви ­ југаст, за војит . А -л инија .

2. прил. кривудаво с оштрим зао крети ма; ићи - . цилијаран, -рна , -рно [нлат . ciliaris] који има трепље, који је стрепљама ; трепавични .

1.

кретљиви длачице

а н ат. трепавице. и з раштаји

и ли

трепље ,

шећелијске орга низме .

2.

6иол . кратки, по­

протоплазме

у

облику

каракте ри сти чни

за

ви­

3. покретн е полне ћели­

је код биљака .

цилilНдар, -дра м, мн . цил индри , геН . мн . ци­

линдара [нем .

Zylinder од лат. cylindrus од '1>ч. kYlindros ваљак, обли ца] 1. мат. геометријско те­

ло које настаје кретањем правоугаоника око ј ед­ не његове странице која се зове оса цилиндра; ваљак .

2.

k)ima]

техн. а. ваљкасто тело (шупље или пу­

но) . б. у парним машинама и моторима с уну­

л ишће кромпира , лука ,

бундеве, реп е и др .; врежа .

цимати, -ам несврш. [в . цима'] потезати, вући . цимбал, -а м [нем .

од лат.

Zymbal

од грч . kYmЬаlоп , в . чембало]

1. МУЗ.

cymbalum

инструм ент

трапезоид ног облика с много жица о кој е се уда ра с два батића .

цitлије, цилија ж мн . [ лат. сјlја од сјlјцт тре­ павица]

цима Z , -е м, ген . МН. цима [итал . сјта вр х , од лат. сута, '1>ч .

2. реги ста р

н а оргуљама са

з вонцима.

цимбалист(а), -е м, мн. цимб ал и сти [В . цим ­ бал] онај који с вира цимб але и удара цим бале . I(ИМеЈшја [срлат.

cimelium

од '1>ч . kеimtЉоп]

ри зн ица драгоцених античких или сред њовеков­

них предмета (књига, посуда, рукописа и сл .).

циментирати', циментирам ,

3. л .

мн . ци мен ­

тирају сврш . И несврш . [итал . сi m еп tа ге ] баждари ­ т и , провер а ват и , проверити исправн ост (мера и тегова) .

цимеllТирати Z непр . , В . цементИрати . цимер' , -а м, м н . цимери , ген . мн . цим ер а [н ем. од фр. сјтјег]

Zimier

којој се креће кл ип

з нак , ознака или натп и с постављен под пр авим

3. стаклени

штитник пламе­

на ваљкастог обл ика на петролејској лам пи .

4.

1.

д рвени или метални

трашњим саго ревањем комора у облику ваљка у

углом на објекту услужне дел атности (нпр .

висок мушки шеш ир у обл ику ваљка , 06. напра­

кључ з а браварски з анат и сл . ) , фирм а .

вљен од свиле ног пл иша .

плугу који држи Jlеме ш за гредељ .

•

цилИнд арскИ .

цилiшде р в . цилiшдар . носи цилиндар , "углед на лич ност", "господин ".

cylindricus,

в.

цилиндар] који има обл ик цилиндра (ваљка); ваљкаст. А ЦИЛИНДРИЧJlа стакла стакла која

ЦИЛИJlдроко ничан, -чн а, -чно [ в . цил индар, конус] ваљкасто-ку паст .

циљ, -а м, лок . циљу , мн . ци љеви , ге н . мн . ци­

Ziel] 1.

објекат који се гађа; мета . А

- ; непок р ет ни - ; погодити - ; прома­ - . 2. а . оно што се жели по стићи ; с вр х а , тежња, намера; досе гнути - ; постиhи -. б . теол. живи

шити

о но што се препознаје као тран сце ндентал н о поимање коначног спасења човека.

3. сп .

место

до којег се трчи, з авр шета к трке и сл .; проhи кроз

-;

ст ићи на

-.

цима' , -е ж, ген . мн . цим а [ венец. сјта]

1.

цимёрка, -е , дат. И ЛО К . цим е рки , ге н . мн . ци мер­ ки) [нем .

Zimmerkamerad,

колега (ж . собна колегиница).

цимет, -а м [н ем.

Zimmet од срв н ем. z iпш еп(t) kinnamon] 1. 60Т. троп ­ ска биљка (Сјl1l1аmоmum zylal1icum) , cimetovo drvo, циметњак. 2. КУЛИН . укусан за чин од к о ре циметњака, богате етеричним уљем (за слатки ­ ше и п ец иво) . А обојити у

од итал.

конопа ц, веза н у омчу , који се преба­

3.

ниј а н са смеђеружич асте бој е.

-.

цинантропија , -ё ж [ЈlJ Ч .

anthropos

kYa n ге'Ј . kyn6s

пас,

човек] мед. ПСИХ . ментални поре м ећај

у коме човек уображава да је п ас.

ЦИllегетика В . кинегетика .

цинераријум, -а и цеllерариј, -а м [лат. сјпе ­ гагјцт , према

sima

цује преко стуба кад се брод везуј е .

пр ема Zimшег соба]

особа с којом се дел и соба (06. у дому) , собни

од лат. сјппатцт од '1>ч .

служе за испра вљање асигмат и зма .

љева [нем .

на

цимерZ, -а м, мн . цим е ри , Ј'е н . мн . цим е р а (ж .

цили ндра ш , -а ша м [в . ЦИJIиндар] онај који цилиндр ичан , -ч на , -ч но [лат.

2. део

cinis пепео] 1. глинени суд (урн а) 2. ниш а , уду­

у коме се ч ува п е пео покојник а .

бљење у зиду где се по храњују урн е с п епелом покојник а.

144 1

ципал

цинефакција

цинефакција, -ё ж [лат.

cinis

пепео,

цинквајс, -а м [в . цинк, нем .

facere

ч ини ти , учинити] спаљивање, сагоре вање, пре­

бео] бела

цинкограф, - а м , мн . - и [В . цинк , -гр аф]

т в ар а њ е у пепео .

цинизам, -з ма м, мн . цинизми, l-ен . мн . цини ­ зам а [лат.

weiss

боја (у сликарству) ; по с аставу цинк о в оксид .

cynismus] 1. фил оз.

учење циника О су­

типогр . радник у цинкографији ; стру чњ ак за цинкографију .

здржаности , једноставности и повратку приро ­

цинкографија, -ё ж [В . цинк, -графиј а] техн .

ди као н ајвећем добру ; главни представници

типогр .

Дио ге н и Антистен.

наједањем плоче цинка помоћу ки сел ин е .

2. фиг.

а . убеђеност и начин

техника урез ивања слова или слика

1.

2.

ра­

по нашања онога ко ј е циник . б . суров , ирони­

д ионица з а израд у штампарских кл иш еа у тех­

ч ан посту пак према коме . в . груба отвореност,

ници цинкографије.

п р ез ир и одбацивање свих установљених кул­ турни х,

морални х

и

друш т вених

вредности ,

п р а ви л а и форми .

не помоћу киселине .

цинија, -ё ж [нл ат.

Zinnia,

ботаничару Готфриду Зину

1727- 1759)] Zinnia.

према немачком

(Gottfried Zinna,

род украс них биљака из породице

Zyniker од лат. cynicus од k)fo n пас ( први циници су

грч .

kynik6s,

према

живели " као пси ",

одбацујући тековине цивилизације)]

1.

при­

пад ник фи л оз офске школе циника (в . ) , киник . он ај који отворено и хл адно испољава не­

ве рицу у љ уд ск е и моралн е вр едно ст и : искре ­

ност, поште ње, . правду и др . б . онај који се по­

на ш а и дел ује дрско , б езочно , подругљ иво , ко ­ ме ниш та ниј е с вето ; дрз ник , безочник .

циници, циника м мн . [в . циник] филоз . при ­ стал ице Сократовог у ченика Ант и стена, које су и стиц але потребу за што већом природ но ­

шћу, кас није поборници руш е ња и з анемари ва­ ња с ви х људских обичај а и вредности ; киници .

циничан, - чна , - ч но = циничкй, -а , -о [в . ци­ ник] који је обузет циниз мом ; заједљив , дрзак ,

без образан , подругљив , бестидан;

прил . ци­

нично , цинички на начин циника , као циник ; безобз ирно , бескрупул оз но , заједљиво , дрско , иро нично .

с и мбол

Zn) . +

Zink] хе м . елемен т, плавича­ 65 ,38, ред ни број

цинков, цИнчан .

црвен е боје

с

-ё ж, ге н . мн . цинкарни [в . цинк] фабрика цинка .

жуте;

Цинцар, -а = Цинцарин, -а м , мн . Цин цари

(ж . Цинцарка, -ё, дат. и лок . Цинцар к и , ген . мн.

Цинцаркй) [рум . сiпсаг, према изговору броја пет сiпс]

1.

припадник етничке скупине н а Бал­

кану , Арому н .

2. цинцар, цинцарин

вац на мало , склон

пеј . а. трго­

ценкању , камчењ у н овца и

закидању на мери . б . тврдица, шкртац, ци ција .

ЦИlщарија, - ё ж [в . цинцар , цинца р ин] с куп

цинцар а,

ћифти .

ситних

2. цинцарски

трговаца ,

1.

с итн ичара,

посао; шкртар е ње, ситни ­

чарењ е , з аки д ање , ц е нкањ е.

цинцарити, цинца рим н ес врш . [ в . цинцар , цинцарин] понашати с е као цинцар : тр говати малим количинама робе ; ценкати се, зак идати ; шкртарити , цицијашити .

ционизам, -зма м [н е м . Zionismus; лат. Sion од грЧ . Sion, Seion, према хебр . сууоп Ци он , нај­ виши брег у Јерусалиму , на кој ем се, п рема предању , налази гроб краља Давида] n 01l . наци ­

вратак Ј е вреј а у Пал естину и оснив ање (данас оч у вање и прошире њ е) сл обод н е и самосталне

csengo]

ционист(а), - ё м, МН. ционисти [в . ци о н изам] присталица ционизма .

ципал, ципла м ,

MfI .

ципли , ген . М Н . ци п iiла и

прислу шкивати и потказив ати (кога) , оптужи­

ципал [далмат. сјраl од грЧ.

вати, де н у нцирати.

морска риба

1442

примесо м

жућкастоцрвена боја .

ј е вр ејск е државе.

цинкара, -ё ж, ген . м н . цинкара = ЦИllкарна, цинкарити, цинкарим н есврш . [м ађ .

нијанси

1. сул ­ 2. једна

залаж е за очување ј е врејског иденти тета, по­

стобеле бој е (атом с ка маса

30,

од грч . kiпшiЬагi s з мајева крв]

фид живе , јаркоцрвене боје , руменица.

онали покрет (настао крајем ХIХ века) кој и се

ЦИIIИЧКЙ = ЦИllИчан (в . )

ЦИIIК, - а м [нем .

цинобер, -а м , мн . -и [н е м. ZiппоЬ е г од лат.

cinnabaris од

циник, - а м , мн . циници , ген . мн . циника [нем .

2. а.

цинкотiшија, -ё ж [В . цинк , -типиј а] урези­ вање шара и слика уцинку изједањем пов рши­

kephalos] 30011 . 1. (Mugil cephalus); по Кр . с ко чац, ска-

цilПела

циркумп(mаран

кавица (по то ме што скаче преко мреже) , бу­

обољење код кога се смењујују маничн а и де­

тар ган .

пресивна стања .

цilПела, -ё ж [мађ . сјреllо] обућа

(06. кожна) с

тврдим ђоном .

цiшелар, -а м, ми . -и [В . ципела] мајстор који прави обућу, обућар .• цilПеларев и цiшеларов .

цilПелцуг, - а м [В . ципела , ием .

Zug воз] жарг.

ходање, пеша ч е ње .

циприниде, ципринида ж ми . [11лат. Сургјпј­

dae од грч. kyPrinos шаран] зоол .

рибе низинских

вода (шаран , сом, штука, мрена , кечига, белица

и др .)

•

ЦJlПРИНЙДСКЙ ; уп. салмонИде .

јака/слаба (крви).

2.

;. -

а. кретање од места до ме­

ста, од особе до особе; саобраћај . б. оптицај; новца . в . велика дистрибуција ; промет ;

3. соц. вости .

-

-

робе.

облик просто рне миграцијске покретљи ­

4. колање,

ширењ е, кружење (вести , гла­

сова и сл . ) .

uиркулационй, -а, -о [В . циркулација] који се односи на циркула цију , који врши функц ију

;. -

органи ШIЗТ. си сте м крвни х

судова, крвни судови који омогућују циркула ­

цирк' В . циркус.

цију (колање) крви ;

папири трг. харт иј е од

-

cirque од лат. сјг­

вред ности које служе као за мена за готов нов ац

мал и круг] геол . удубљење у облику левка

и без сигурне основе која би гарантовал а њихо­

цирк 2 , -а м, м и. циркови [фр .

у кршу ледни чког порекла ; пониква, вртача .

ву исплату (ме ни це , кред итна писма и сл.) .

циркулисати, -ишём и циркулират и , цир­

цирка прил . [лат. сјгса] око , отприлике, по

К)fЛирам ,

прилици, ск р . сса.

циркл, -а м, мн. цирклови [нем .

circu1us

Zirke1 од л ат . 2. сп рава мерење одстојања ; шестар . 3.

мали круг]

за цртање круга и

1.

круг, кружница .

круг друштва.

цирко н , -о на м, мн. -и [нем . Zirkon од перс .

zargun

злата н] минер. једињење цирконовог ок­

[л ат.

и л и н а малом простору , кружит и, обићи/оби­

циркон ијум, -а и цирконйј, -а м [илат. пјит, В . цирко н] хем. елемент (симбол атомска тежина

91 ,22),

Zr,

zircoатом ­

у природи

редак метал сл ич ан чел ику , налази се у минера­

циркл]

1. звани чно

Zirku1ar,

3.

преноси ти се, шир ити ,

колати (гласине, вест и) .

4.

хем . поново дести­

циркулус вициозус [л ат.

ci rcu1us vitiosus] 1.

лисат и .

циркулус в.

circulus.

настаје када се став који треба доказати узме као премиса тако да у доказу недостаје само на­

чело доказа; "погрешан круг".

према

Zir-

2. фиг. безизла­

за н положај . циркум- [лат. сјгсит] као први део ре чи зна­

лу циркону, корист и се у нуклеарној тех ници.

циркула р , -ара м [не м.

од места до места , из руке у р у­

лог. грешка у закљу чивањ у и доказивању , која

жуте, зелене, сме ђе или црвен касте .

40,

2. ићи

ку, бити у оптицају .

камен, д ијамантног до стакластог сјаја, боје

ски број

3. л . ми . циркул ирају сврш . И иесврш . circu1us мали круг] 1. кретати се у кру г

лаз ити.

сида и сили цијеве киселине, бруси се као драги

ke1 , В.

према

circu(M)latio,

кружно кретање ; опток , крвоток .

ци ркулације.

ЦJlрада непр. В . церада.

cu1us

циркулација, -ё ж [л ат.

circus] 1.

чи ОКО- , около- .

циркумдедерунт, -а (р еђе и циркумдеде­

писмо (у више приме­

рака) упуће но већем броју људи са истим садр­

рум, -а) м [према почетним речима

жајем; окружни ца .

derunt

2. кружна тесте ра .

циркула ран, -рна , -рно [В. циркулар] који циркулира, који се окр еће у кругу; који је у об ­ лику круга, кружн и .

;.

do10res mortis једног

Circumde-

католичког по­

гребног псалма] опело, спровод, погреб , укоп; циркумдедерум .

циркумлокуција, -ё ж [1IaT.

циркуларliа нота дипл .

писмо актуел н е политичке садржине које вла­

те

према в . циркум-, лат.

10qui

circum10cutio,

говорити] опширн о

да једне држав е упуђује представницима вла­

описивање, разв ла ч ење н адугачко и нашир око ;

сти других држава ; циркуларна тестера ( пи­

р асп р едање.

циркумполаран, -рн а , -рно [В. циркум- , по­

ла) пнеуматска машина са сопственим пого­ ном за се чу и об раду дрвета, циркулар

(2);

куларна

д ушевно

психоза

мед .

псих.

тешко

цир­

ларан ] кој и се налази у близини јед ног од поло­ ва

или

око

њега .

;.

циркумполарне

звезде

1443

циркумскрипција

цирц ензiiјскii

астро н. з везде у близини звезде Северњаче, које,

неозбиљна и н еодговорна особа; спадал о , ла­

гледане с великог дела Северне П ОJlулопте, ни­

крдијаш .

кад а не залазе .

циркумскрипција, -с ж [лат. circumscriptio] о писивање ; ограничавање, затвар ање у одређе­ н е границе.

брука , циркус, фарса.

2.

велика неозбиљн ост,

неозбиљан потхват или посао .

циркумскрипционii, с крипција]

циркусијада, -с ж [В . циркус] 1. оно што У јавном деловању личи на циркус ; арлекин ада,

•

-а,

-о

[В .

циркум­

циркум скрипциона була папска

бул а која има за циљ уређивање прилика като­ л ичке цркве у земљама некаТОJlичке вере .

циркусирати , циркусiiрам , з. л. МН . цир ку­ си рају неС8РШ . [В . циркус] правити гл уп ости , ГЛУl1ирати се, бити неозбиљан.

циркускii, -а , -о [В. циркус] који се односи

циркумспектiiван, -вна, -вно [лат. circum-

spectus од circumspicere гледати

око себе] који се

на циркус, који је у вези с циркусом .

•

цир­

куске атракције.

с вестан околности , који води рачуна; опрезан .

циркумференција, -с ж [лат. circumferentia

цироза , -с ж [нлат. cirrhosis од грч . kirrh os is

од В. ци р кум -, -ференциј а] опсег, об и м, обу­

од

хват, величина , КОJlичина .

упала која доводи до пропадаља н ормални х ће­

циркумфлекс, -а м, МН . - и [лат . п ре ма В . циркум-, л ат .

1.

flexus

од

circumflexus, tlectere савити]

а. Л ИlI ГВ . дуги силазни нагласак и знак којим

2.

циркумцизија , - с ж [л ат.

Jlија, смежураваља и ОТВРДJlина у н утар оболе­ лог о р га н а тако да губи функционалну с п особ­ ност .

• -

јетре хронично обољеље јетре, пр аће­

но умножавањем в езивног ткива које очврс н е и

једна од честих

добија жуту боју (узроци су алкохол изам , ло­

абр е вијаlура у средњем веку .

cum cidere

боје лимуна , жут, наранџаст] мсд .

(-),

се он бележи . б . у грчком графички знак оз н а ч а ва с илазни нагласак.

kirrhos

ша исхрана , узимаље неких Jlекова , срчан е, ме­

circumcisio од cir-

обрезати] МСД. рсл . обрезивање п р е­

таБОJlичке , наследне болести итд.).

ЦИРОКУМУЛУС И , цирокумулуса м мн. [ lIлат.

пуција на пенису и з мед ицинских ИJlИ верских

cirrocumu1 is]

разJl ога (код Јевреја и МУСJlимана) ; сунет , су н е­

ци, н аку пин е залеђе ни х честица на велики м ви­

ћење, перитомија.

си нама (од пет до девет километара) , често н ај а­

ци ркус, -а м , МН. циркуси, !"С Н . МН. циркуса [лат.

circus

круг;

од

circus

circus maximus

нај ве­

ћи кру г (назив једно г од римских амфитеатар а)

од грч .

kirkos

(соко) који кружи у ваздуху]

1.

ист. у старом Риму кружни дугуљасти простор за разне такмичарске игре (борбе гладијато ра ,

ко њс ке трке) .

2. ограђен кружни простор,

об ично под шатором, с акробатским и гимна­ ст ичким

пред ставама ,

артистичк им

предста­

метеор . прозирни, беличаст и о БJlа­

вљују циклоне , ал и сами не доносе оборин е.

циростратус и , циростратуса м МН. [Н ат. cir-

rostratus,

према В . цирус , стратус] м етеор . ду­

гачки, прозирни кристаласти облаци у обл и ку

слоја или

KOllpeHe

која прекрива небо н а в иси­

ни између пет и девет километара , н е дон осе обо ри не .

цируси , цируса м МН. - и [л ат. cirrus ковр ча,

вљањем вештина људи и животиња (акробати,

увојак]

м ађионичари , кловнови) . з . фиг. а. призор који

сет километара) у виду танких белих прам е н о ­

је шаљив , забаван. б . н еконтролисана хаотична

ва,јагаљчићи.

с итуа ција; пометња, збрка, комешање, бука ,

ва . з . дугу ља ст и из р аштај на теJlима мно ги х во ­

неред .

дених животиља .

• цИркуск ii .

циркусанер

=

циркуса нт (В.)

ц иркусаtlТ, -а м, мн циркусанти, !"СН . МН .

1. метеор .

високи облаци (од шест до де­

2. З 00Н.

орган за оплодљу код цр ­

• цИрускii .

цирцензiiјскii, -а, -о [лат. ci rcensis ј ахал и ­ шни , тркаћи] ист. који се односи најахачка и тр­

ц иркусаната = циркусанер, -а м , МН . -и (ж . цир­

качка такмичеља у циркусу .

ку сантки ња, циркуса нёрка , - с) [В . циркус] 1.

игр е ист. у античком Риму циркуске игре: тр ке

арти ст у циркусу .

з апрежним колима , гладијато рске борбе, борбе

2.

фиг. а . онај који је увек

сп р е ман на шалу ; комед иј аш , комедијант. б .

1444

са животиљама и СJl.

•

цирце н зијске

цктоген

цк с

цкс , -а [лат.

cis]

муз . за пола тона повишен

тон це (е).

цистоскопија, -ё ж [грч .

kYstis

кеса, меху р , в.

-скопија] мед. преглед унутрашњости мокраћ ног

цис- [лат.

cis]

као први део речи у сложени­

цисал пiiнскii , -а , -о [л ат.

мехура уз помоћ цистоскопа .... обавити цисто­ скопију .

цама з н ач и "с ове стране".

cisalpinus, према

цистотомија, -ё ж [грч .

в.

kystis

кеса, мехур , в .

цис-, Алпе ] који се налази с ове стране Алпа

-томија] мед . отварање хируршким путе м мо­

(јужно) .

краћног мехура или које друге цисте .

...

цисалпинска Галија ист. у римско

доба Галиј а с ову страну Алпа, подручје дана­ шње севе рн е И талије.

-цит, -цитоза [грч. kYtos шупљина] као дру­ ги део речи упућује на ћелију.

цисјорд анскii, -а , -о [в . цис- , Јордан] који је с ове стра не реке Јордана.

цисоид а = кисоида (в . )

последње

цi'tста l , -ё ж, ген . м н . циста и цисти [л ат. од грч.

K(ste]

цитадела, -ё ж [итал.

cista,

и ст. а нтичка бронзана посуда ци­

са, козметике и сл.) .

kYstis

врем е

опсад а ;

цитара, -ё ж, ген . мн . цитара [с рлат.

у оп ште

2.

пом .

kithara]

cithara

од

ист. стари музички инстру м е нт с ви­

ше металних жица , свира сетр з алицом ; ци тр а .

м ед. шупљина у телу , испуњена

1.

у

систем оклопне заштите денова брода.

грч.

цкста 2 , -ё ж, ге н . мн . циста и цисти [грч .

уточиште

у пориште опасано бедемима, тврђава .

линдр ич н ог обл ика (з а чување новца, рукопи­

кеса, меху р]

и ст . од­

cittadella] 1.

брамбени објекат опасан бедемима , служи као

цитат, - ата м , мн . цитати , ге н . мн. цитата [лат.

кашастим и л и те ку ћим садржајем (гнојем , су­

citatum

крвицом и сл.).

који се досл овно преноси , наводи од р е ч и до

2. б иол.

период мировања у жи ­

вотном добу п араз итских праживотиња .

ци сте

оперативним

путем .

...

ворима), навод.

пљање

ки шнице ;

поз вати, сазвати]

1. део текста

2.

прав . заст. човек којије п озван

пред суд .

об а ви ти цистектомију .

ц и стерна , -ё ж [лат.

citare

речи (са з нацима навода и тачно наведени м из­

цист ектомија, -ё ж [в . циста , -ектомија] мед . одстрањ ив ање

од

цитатоман, -ана м [в . цитат, -ман] он ај који

cistema] 1. бунар за саку ­

ре з ервоар ,

накапница ,

чатр­

у својим излагањима претерено користи ци та­

те, који своје излагање не заснива на изнош ењу

ња , густиј ерн а, штерна (посебно у без вод ним

властитих погледа и аргу менат а него н а цити ­

крајевима).

рању д ругих аутора .

2.

саоб р . превоз но средство (желе ­

знички ваго н , а вион, брод и сл.) намењено за

транспо рт те чност и (бензина, воде , нафте).

3.

цитатомаlшја, - ё ж [В . цитат , - маниј а ] пр е ­ терана склоност цитирању .

а. биол. спљо ште н ини проширен простор у ће ­ нијској цитоме мбрани . б . а н ат. проширење и з ­ међу малог моз га и

продужене мождине .

...

ayto-ци стеРliа моторно воз ИЈIO које сл ужи за

цитатор, - а м [и нат.

гих текућин а ; ваГОII-ци(:теРliа вагон за превоз уља, бензи н а, петролеја .

ц и сти тис , -а м [грч .

цит:iција, -ё ж [нлат.

1.

навођење цитата .

кеса, мехур, в .

citatio, пр е ма В . ци тат] 2. IlpaB. поз ивање на суд .

цитирати, цитирам , несврш . [илат .

kYstis

В. цитат] 1. 2. прав . заст .

онај који поз ива на суд.

превоз п ија ћ е воде , бензина и сл. ; брод-ци­ стерн а брод за пре воз питке воде, нафте и дру ­

citator, пре ма

онај који ци т ира, наводилац цитата.

citare,

3. Л.

МН . цитирају С ВРШ . И

према В . цитат]

1.

усм е н о

ил и пи с мено навести/навод ити од речи до ре­

-итис] мед. у пала мокраћног мехура (акутна

чи, дословно пренетиlпреносити чије речи и ли

или х р он и чн а).

део текста.

ц и сто- [ грч .

kYstis

кеса , мехур] као први део

речи упућује н а мокраћни мехур (ЦUСШОСКОЙ ,

kYstis

кеса , ме­

хур , -скоп] мед . инструмент који омогућује пре­ глед мокраћ н ог мех ура.

дати/давати нешто као доказ.

3.

цито-, цита- [л ат.

cyto-

од грч .

kYtos

ш у п љи­

на] као први део речи означава оно што пр ипа­

цuсшоскоuuја, цu сШоШомuја).

цјј стоскоп, -а м , мн . -и [грч .

2.

заст. позивати кога (на суд и сл.) .

да ћелији , које се односи на ћелију .

цктогён, -а , -о [В . цито -, генез а] који ствар а ћен иј е у организму .

1445

цитогенетика

цицеронијани зам

цитогенетика, -ё ж, дат. и ЛОК . цитогенетици [в. ЦИТО- , генетика] 6иол. грана биологије која

ЦИТРОllа = цитрон (в.) цитронат, - ата м [л ат .

c itrus л имун од грч . ki-

ПРОУ 4ава грађу и функције ћелија у вез и с на­

trоп] ушећерена, незрела кора индијско г лиму­

слеђивањем и наследним факторима.

на з елене боје

цитогонија, -ё ж [в. ЦИТО- , грч . gопе рађање] 6иол . један од на4ина размножавања путем по­ једина4НИХ ћелија .

(Citrus medica).

цитруси , цитруса м мн. [л ат.

citrus од грч . ki-

tгоп лимун] МН . 6от. з имзелено дрвеће и грмље из рода

Citrus, 4ији

плодови имају кору кој а са­

- цитоза в . -цит .

држи етеРИ4на уља и С04НУ киселкасту ј езгру

цитолиза, -ё ж [в . ЦИТО- , -л иза] 6иол . процес

(нарание, лимуни, мандарине, грејпфрут); уп.

распадања ћелија под утицајем хемијских, то­ плот них, р ад иоактивних или д р . процеса .

цитологија, - ё ж [в. ЦИТО-, -л огија] део биолог ије који ПРОУ4ава ћелије живих организама.

цитометар, -тра м , мн . цитометри, ген . МН . ци­ тометара [лат.

cito брзо , в .

-метар] инструмент за

мерење брзине, брз иномер ; уп . тахометар . цитоплазма, -ё ж, ге н . МН . цитоплазми [в . ци­

агрУми . цифарнйк, -а м, МН. цифарници , ген. мн . ци ­ фарника = циферблат, -а м, мн . - и [н ем.

bIatt, в : цифра]

Ziffer-

в арв. заст . број4аник (на 4асо вни­

ку и другим инструментима с бројкама) .

циферБЈlат = цифарнйк (в . )

цифершлус, - а м , мн. -и [нем . према z iеhеп вући,

Verschluss

Ziehverschluss,

затвара4] м етал ­

ТО- , плазма] 6иол . провидна слуза ва те4НОСТ ко­

ни затвара ч на одећи; за порак, з ип .

ја струји унутар ћ ел ије, заједно с једром 4ИНИ

цифра , -ё ж, ге н . МН . цифара и цифри [срлат. cifra од арап. ~ ifr] 1. з нак којим се пише бр ој; број­ ка . 2. з нак на број4анику озна4ен бројком ; број ­ чаник, цифр аник. 3. украс , писан или ш аран . цифраст, -а, -о [м ађ . cifra украс] који се пре­ те рано уде шав а; дотеран , накинђурен . • - р у­ копис ; - СТИЈЈ . цифрати, - ам н ес врш . [8. цифраст] 1. пр ете­

једну од најважнијих материј а у природ и ; део протоплаз ме животињских и биљних ћелија .

цитостатик, -а м, МН . цитостатици, ген . МН .

цитостатика [в . ЦИТО-, -стати к] фарм. средство које с пр е 4ава или успорава патоло шко умно­ жавање ћелија у организму, лек против рака .

цитостома, -ё ж, ген . мн . цитостома [в . ЦИТО- , грч.

st6ma

уста] 6иол. орган за узимање хране

код неких организама, ушће ћ ел ије .

рано Дотеривати, украшават и, уређивати (ен ­ теријер, копа и др . ).

цитотокс йн , - ина м [в . ЦИТО- , токсин] 6 иол .

2.

претерано хвалити , уз­

дизати , истицати не4ије врлине .

3. -

се, -ам се

отро вна материја кој у производи ћелија , отров

а. претерано се удешавати, кинђ урити се. б .

у цисти.

УСТРУ4авати се, нећкати се, прене магати се

цитотоксичан, - 4н а, - 4НО [ в . ЦИТО- , токси4ан] који уништава ћел ије (еритроците , пеуко­ ците и д р . ).

cithara

од грч .

kithara]

Zither

муз. стари ин ­

струмент (врста ли ре) с више металних жица наГlетих по дужин и (око

40),

свира се трзали­

цом; раширен у Аустрији и Баварској .

цитрат, -ата м [лат .

Zitz, Zits, е нгл. chintz

пореКJIОМ и з Индије; кретон .

цицеража , -ё ж [В . цицеро] типогр . веЛИ4ин а

06. СЈЈова

у цицерима .

citrus пимун од грч . ki-

пут употребљена

1467.

Цицеронових писама).

цитрон, -о на м = цитрона, -ё ж [лат.

стубац од

типографска мера ,

6от. дрво пимуна, лиму­

хем. вешта4КИ на4ињена лимунова

жња да се пише латинским језиком (по угледу

1.

citrus

кисел ина која замењује природни лимунов сок .

цит ронскй .

1446

године за штампање

2.

12 т ипографских тачака, око 4,5 тт. цицеРОJlијанизам, -зма м [в . цицеро] 1. те­

лимун од грч . kitrоп]

2.

1.

типогр. спова, мало крупнија од гармонда (први

цитраш, -а ша м [в . цитра] свира4 цитре .

но в ппод.

хинду

сh1пt] танка паМУ4на тканина са шарам а у боји ,

Ilицеро, - а м , мн . - и [према Цицеро н у]

tгоп] хем. СО лимунске киселине .

•

што за П04ети ).

ЦИЦ, цица м [нем .

цитра, _·ё ж, геН . МН . цитара и цитри [нем . од срлат.

(кад се пружа каква могућност, кад треба не­

на Цицерона) .

2.

опонашање Цицеронове го­

ВОРНИ4ке в е штине.

цокуле

цурихтер

цокуле, цокула м мн. Од. цокула) [итал . zocсоlо]

1. врста масивне дрвене обуће (за блато и зиму) . 2. висока, тешка ципела , обично вој ­ ничка ; бакан џе , кундуре.

цол, -а м, мн. ц6лови [н ем. Zoll] 1. стара мера за тежину

(26 mm); палац (I/l О или 1/ 12 стопе) .

2. мерило

у столарији.

цолерица, -ё ж [ В. цол] даска дебела један цол.

цолшток, -а м, мн . цолштоци, ген . мн. цол­ штока [нем .

Zollstock] 1. дрвено

мерило на коме

су означени цоли ( палци); мултиметар, скло­ пљено мерило.

2.

свако мерило на коме су по­

цота, -ё м и ж , '"ен . мн. цота = цотавац, -авца м , мн . цотавци, ген . м". цотаваца [вен . zoto, пре­

цотати, -ам несврш. [в . цота] шепати , храмати . црвеноармејац, -јца м, мн. црвеноармејци ,

ген . ми . црвеноармёјаца [рус. красноармеец] вој­ цубок, -а м, мн . цубоци , ген. мн . цубока [нем . варв. жарг. додатак одређеној количини

робе, нпр . кости или лошије месо које се ста­ вља на вагу уз месо које купац купује; привага, отпадак.

цувакс, -а м [нем. Zuwachs] варв. ГIOКр . заст . 1. прираст, прираштај, принова, ПРИПЛОД .

2.

фиг.

долазак у неку средину као нова особа (нпр.

долазак војн ика у јединицу) . цу г, -а м, МН . цугови [нем .

2.

ш ах . потез

Zug] 1.

саобр . воз,

вој . у некадашњој

3.

аустроугарској војсци најмања јединица с не­ мачким службеним јез иком ; вод.

ПРОПУХ .

5.

(2)]

брзопотезни шах .

цугер2, -а м, МН. -и [В . цуга] жарг. онај који во­ л и да цуга, који се често и много опија ; пија­

нац , алкохоличар, испичутура ; уп . цУгош .

цугехер, -а и цугехер, -а м [нем. Zugehor] укупан прибор за шивење одела и костима

(дугмета, подстава и сл.) .

цугош

= цугiiрош (в . )

цугцванг, -а м [нем . Zugzwang изнудица] шах. жарг. ситуација када играч при сваком оди ­

цукар, - кра = цукер, -а м [н ем . Zucker] варв . поКр . заст. шећер .

цукервасер, -а м [нем . Zuckerwasser, према Zucker шећер , Wasser вода] 1. зашећерена вода . 2. фиг . оно што је безбојно, безобли'ЈНО , безиз­ ражајно , безначајно; сладуњаво .

цукердоза, -ё ж , ген . МН. цукердоза [нем.

ник Црвене армије.

железница.

цугер', -а м [в . цуг

цукер = цукар (в . )

хром човек ; шепавац.

цотав, -а, - о [В . цота] који цота ; хром, шепав.

Zuwage]

жарг. ода вати се

жај или губ и партију .

цопо прип . [итал . zoppO] муз . н еједнако.

ciotto]

[8 . цуга]

граном потезу објективно отежава свој поло­

дељци по цоловима.

ма итал .

цугати, -ам несврш .

алкохолном пићу; пити, пијанчити .

поворка, колона.

6.

4.

промаја,

а . п~единачно

повлачење чега у неком раду или послу; потез .

б . гутљај. А имати добар

- . 7. врста велике

kerdose]

Zuc-

стона посуда за шећер .

цукето, -а м [итал. zиchetto] кардиналска ка­ пица црвене боје .

цукор, -а м [м ађ. cukor] шећер; уп . цУкар . цуксфйрер, -а м, мн . - и [нем . Zugsfiihrer] ни­ жи подофицирс ки 'Јин У некадашњој аустро­ угарској војсци; ВОДНИК .

цунiiми, - ија м [јап . ] високи морски таласи и зазва ни

земљотресима

којима је

жариште

унутар Земљине коре .

цурик [нем. zиruck] 1. УЗВ. заповед да се кре­ не назад (израз уобичајен код КО'Јијаша).

вање т врдог става у наступу , у расправи и сл.).

цурикати, -ам несвр ш . [В . цурик] 1. по вла'Је­

удице за лов сомова . О из цуга одједанпут, од­

ћи се уназад, ићи натраг.

јед ном , одмах, из прве.

својим мишљењем, одступати , одустајати .

цуга, -е ж [према нем . Zug вучење] жарг. пи ­ ће , пијан ка.

цугiiрош, -а м, МН. - и = цугош, -а м , МН . -и [В .

2.

прип . назад, натраг (као одустајање или убл ажа­

2. фиг.

повлачити се са

цурихтати, -ам СВРШ . И несврш . [нем . zиrichten] удес ити , удешавати, дотеривати, препр ављати .

цурихтер, - а м, МН . - и (ж . цурихтериц а, - ё)

цуга, цугат и] жарг . човек који воли да цуга, који

[нем .

много пије, пијан ица ; уп . цУгер2 .

ћарски помоћник (помоћница).

Zurichter]

поКр . жарг. заст. кроја'ЈКИ ил и обу ­

1447

цушпај з

цуцла, -ё ж, ген . МI I. ЦУЦЛИ [нем.

Zulk(er)] а н а­

цу шпајз , -а м [аустр. !Јем .

Zuspeise]

јело од

томски обликована гумена сисаљка помоћу ко­

скуваног поврћ а; служи као прилог главном је­

је дете сиса из бочице; дуда.

лу; вариво .

цуцлат и, -ам несврш . [ в. цуцла] сисати на ЦУlЏIУ·

1448

ч чабук при п . [тур .

r;:abuk]

брзо.

чајl,lИllица, - ё ж [В . чај] локал у коме с е слу ­

чавао , ч а вла М, мн. чавли, ген . мн. чавала [ венец.

chiavello

од Ј ЈаТ.

clavis]

Х)ЈВ . eKC~p, клин.

чагаљ, -гљ а М , МН . чагљеви [тур .

r;:akal од пере .

r;:agJI]

смрзнут ко­

чадор, - а , МИ . - и и чадор, -а М , ген . МИ. чадора од пере .

cader] 1.

шатор.

2.

женска

оде ћа у н ек им исламским земљама , која обави­

ја читаво тел о осим дела лица, понекад и чита­ во л и це .

+ чадорскii и чадорскii.

r;:akmak

чаир , -а и чаир, -а М, МИ . чаири и чаири, ген .

чај , -а М , МН . чајеви, ген . мн . чајёва [тур . уау од

cha] 1.

в . чајевац .

те б иљке. ~ ИНД11јски

- ; зелени

врста сокола припитомљеног за лов .

чакар прид . индекл . В . чакараст .

чакараст, -а, -о [тур. чакија, -ё ж , ген .

2. напитак од -. 3. напитак

чакља, -ё ж, ген . мн . чакљи [мађ .

се привлачи чамац, извлачи нешто из воде.

чакмак, -а М , мн . чакмаци, ген . мн . чакмак а

r;:akmak] 1.

мен), огњило, оцило .

-

-

од ками­

од шипка .

ч ајанка, -ё ж, дат. чајанци, ген . мн . чајанкИ [В. чај] мањи скуп друштва на којем се послужује чај.

чајевац, - вца М [В . чај] бот. азијска биљка из које се добија чај ,

2.

колац уз који се веже лоза у винограду, тркља .

дова р азл ичи тих биљака

од нане ,

csaklya] 1.

дрвена мотка с гвоздено м куком на врху кој о м

[тур .

-

r;:akJr плаво-зеленкаст] 1. 2. разрок , зрикав. мн . чакија [тур . r;:akJ] покр .

који има очи различите боје.

од осу ш е них цветова, листова, корена или пло­

л иц е,

ударати, В . чакмак] ч е ­

џепни нож с оштрицом која се склапа, перор ез.

мн . чаи р а [тур. уаУЈГ] пашњак, ливада , пољана. пере . сау од к ин .

од

чакар, чакра М, МН . чакри , ген . мн . чакара [тур.

r;:akJr]

мад земље, смрзнуто блато.

r;:adJr

r;:akan

кић који служи за клепање (откивање) кос е; ч е­ кић уопште .

В . шакал .

чагаљ, -гљ а М [тур . саЫ,

[тур .

чакаllац, -нца М , мн . чаканци , ген . мн . чак а н а­ ца [тур .

чавкун в . чапкун .

segal] покр .

жи чај.

кресиво (којим се удара о кре­

2.

ПОМ . уже којим сејарбол

везује за брод.

чаков, -а М , мн . - и [м ађ .

csak6]

висока кож н а

војничка капа с каишем испод браде , у моди у ХЈХ веку.

Thea sinensis. ч ајнii, -а , -о [В . чај] 1. који је у вези с чајем. 2. који се једе и л и послужуј е уз чај . ~ - кекс ; чај­

ХУН и ХУНЈ века, с понављањем истог мотива

н а кух иња м ала кухиња, често у углу веће про­

у басу .

сторије .

чајнiiк, -а М , МН . ч ајници, ген. мн . чајника [В .

чакона, -ё ж, ген. мн . чакона [шп .

chacona]

МУЗ. игра шпанског порекла, омиљена у муз и ц и

чакра, -ё ж , ген . мн . чакри [еанекр .

cakra

то­

чак] у јоги, једна од тачака на човековом телу

чај] посуда у којој се припрема или из које се

посебно осетљивих и важних за телесно и ду­

послужуј е чај.

ховно здравље човека.

ч ајщtја, -ё М [В . чај] заст. човек који точи чај; влас ник ч ај џинице .

чакшире, чакшира ж мн . [тур . r;:ak~Jr] пан та­ лоне од Домаће ву не , широке у горњем делу,

1449

чарак

чаКШ ИРЈlИја

чамuија, -е м , ген . МН . чамџиј а [тур. уаmСI

уске од коле на до глежања (преко тога дела но­ се се чарапе).

према сат , В. чам] онај који превози чамцем

чакш ирлија, -е м [тур . y a k ~ lrll] онај који но ­

преко р еке и сл.

чанак, - нка , МН . чанци , геи . МН . ч анiiкii и ча­

си чакшире.

чала! УЗВ. [тур . саlа, саl (имп . од

calmak

сви­

рати, ударати, куцати)] удри! лупај! (у бубањ),

нак, -нка, м МН . чанци , ге н . М Н. чiiнiiк а [тур . уапаk] плитка дрвена или земљ ана посуда зајело .

свирај! (у та мбуру и сл.) .

чангаласт, -а, - о [тур .

cangalll

оно што је

чалабркнут и = чалабрцнути (В . )

раз граната попут рогова у јелена] дугоног,

чалабрцнут и, чалабрцнем сврш. [тур. уаlа (В .

штркљаст .

чала) и наше бркнути, брцнути] појести нешто

чанд рљив В . uандРљив .

мало на брзину, презал огајити , прегристи .

чанкйр В . шанкр .

чалабрчак, - чка м, мн . чалабрчци , ген . МИ . ча­ лабрчака [В. чалабрцнути] мала количина хра­ не; залогај чић .

чанколиз, -а м И чанколизац, -сца , МН . чан­ колисци , ге н . МН . чанколи з аца [В . ч анак] улизи­ ца , ласкавац , полтрон, лижисахан .

чiiларан, -рна, -рно [мађ .

csalard]

варљив ,

несигуран.

чанта, -е = чантра , -е Ж, ген. мн . чiiнт(р)и [тур .

чалгија, -е ж [тур . мент.

2.

yalgl] 1. музички инстру­ свирање . 3. ансамбл од три

сви рка,

свирача (удар аљ ке и мелодијски инструмент) .

Чlшија, -е Ж, ген . МН . чалија [тур .

yall]

грмље,

трње, шикара.

кожна то рба .

[шп .

MII .

мљама Латинске Америке .

чапка, -е Ж, геН . МН . чапки [пољ.

уаll~kап од ya ll ~ma k трудити се] рад ин, м а р­

чалма, -е Ж, ген . мн. чалми [тур . уаlта] етнол . платнен и повез око феса или кечета код му сл и ­ мана, турбан , сарук , ахмед иј а.

1.

враголан , обе шењ ак, лала .

чапраге , - а Ж мн . В . чапрази. чапраз-д ивiiн, - ана м [тур .

yapraz-divan,

yallk] 1. ист. о нај којиј е отпуштен изјаничарс ке војске . 2. плашљивац, сметењак . 3. слуга .

мање којеје подразумевало строга правила по­ ме

-

улагивати се коме; забављати разговором

некога ко је докон.

чапрази, чапрага м мн . И чапраге , чапраrii ж,

чам, -а м [тур. уаm] јела , јелка .

мн . [тур .

чамац, - мца м [В . ч ам ] мали пл овни објекат,

украсни гајтани на мушкој одећи.

чун .

yapraz

од перс .

cepu-rast

лево-десно]

чапрашик прид . индекл. [тур . yapra~lk]

game-

који пере рубље] рубље , веш,

мршен , збркан, и с преметан .

2. (као

чара, -е Ж = чаре , -ета с [тур .

чам ов, -а, - о [В . чам] начињен од јеле, јелов .

re]

чам овина, -е Ж [В . чам] јелово дрво , јеловина .

спас (из неугодне ситуације) .

чампара, - е и чампара, -е Ж [тур.

yalpara од ciirpiire] 1. ланчић или узица испод доње вилице коња. 2. врста музичког инструмента за YIl .

кастањета .

1.

за­

прип . ) замр­

шено, испретурано .

преобука, пресвлака.

пере.

В.

ч ап р ази , диван] ист. свечано или службе но при­

нашања (у Османском царству). О правити ко­

чалук, -а м, мн . чалуци , ген . ми . чалука [тур .

suy, gamesur онај

2.

коњ ситног али брзог каса .

љив , трудољуб ив .

чама шйр, - ира м [тур . yama~lr од пе рс.

пољ­

чапкун, - а, МН. чапкуни , ген . МН. чапкуна и [тур . уарkш]

чалишки н (чалишкан) прид. инде кл. [тур .

1450

czapka]

ска народ на капа; уп . шапка .

чапкун, -у на м, МН . ч апкуни, ген . МН . чапкунii

чали шан, -шна , -ш но В . чалИшкин .

звецка ње ;

chapetones]

под ругљ ив назив за ев роп с ке досељенике у зе­

чалгиuија, - е и чалгиuија, -е м [В . чалгија] свирач, музи кант.

yanta]

чапетони, чапет6нii м

гюкр .

1.

помоћ , потпора .

2.

yare

од пере . са­

средство , лек;

чарак, - рка м , мн . чарци, ген . МН. чарака [тур.

yark

од пере. car~ коло] заст.

1. точак, котур (део 2. огњило на пу­

неке справе); лончарски точак. шци кремењачи .

3. купица, рог за пуштање крви .

чатал

чарда

чарда, -ё ж , ген . мн . qард и [мађ .

csarda] KpqMa,

чартер, -а м, мн . qартери, ген . мн .

qapTepa

гост ионица на периферији насеља или поред

[енгл . chaгter]

друма

права или повластице појед инцу или орган иза­

(06. у панонским крајевима) .

чардак, -а м, лок . qардаку и qарщiку, мн .

qapyardak од пере. caJ1aq 1. отмена, двоспратна

даци, ген. мн . qардака [тур . з града на qет ири свода]

или вишесп ратна кућа, окружена вртом; лет­

њиковац.

2. дрвена зграда на стубовима с избо­ ченим горњ им спратом. 3. већа соба на спрату , истурена према улици; доксат. 4. кула стража­ ра на држа вној граници ; осматраqница. 5. кош на стубовима за сушење кукуруза .

yardakll, в . qардак] 1. (3). 2. винова лоза која се

пење уз зграду или уз д рво . 2

чардакл ија , - ё м [тур .

yardakll,

в . qардак]

ист. стражар на qардаку , посебно граниqар Вој ­ не крајине.

чарда ш, -а м [м ађ . стионица ,

KpqMa]

csardas,

према

csarda

го ­

мађарски народни плес брзих

и живих покрета; музика уз коју се игра такав

а . уговор о најму брода или

авиона . б . тако унајмљени авион за превоз пут­

ника .

" - летови . + чартерскЙ. -зма м [енгл . Chartism

чартнзам,

према

chaгt( ег) повеља] ист. покрет енглеских радника у првој половини ХIХ века за остварење захте­

ва радничке повеље којом се тражило опште право гласа , тајно бираqко гласање , укидање

чартирати, qартирам , ев рш. и нееврш . [в .

3.

л . мн. qартирају

за купити, за купљи ва­

qapTep]

ти авион или брод за пос еб н у употребу.

чартист(а), - ё м, мн . qартисти [в . qарти зам] и ст . припадник qартистиqког покрета .

чартнстичкй, -а, -о [в . qарти зам] који се од­ носи на qартизам и ли на qартисте.

чаруг, -а мн . qарузи, ген . мн . чаруга = чарук, -а м, м>Ј. qаруци , ген. мн .

qapYKa

[тур .

yarik]

опа­

нак.

плес .

чаругuија, -ё м [тур. уапkу l] онај који изра­

чаре = чара (в.). чарка, -ё ж, дат. qарци, ген . мн . qарки [тур . уаг­

ka од пере . caг~a војна претходница] 1. вој .

краћи

оружани сукоб мањих војних јединица или групе војника; пушкарање ; припуцавање.

2.

фиг. мањи сукоб реqима , свађа , зађев ица .

чарка р , -а м, мн . -и И чаркар , -ара м, мн. кари, ген. мн .

qapKapa

[В .

qapKa] 1. војник

предњој линиј и поqиње с пушкарањем. који

2.

документ који даје пос ебна

цензуса за qланове парламента итд .

чардаклија l , -ё ж [тур . кућа која има qардак

цији , повеља.

1.

qapKa,

изазива.

3.

qapонај

ист. војник у усташкој

војсци у Другом светском рату.

чарка ч ,

-aqa м, чаркаш, -аша м, чаркаџија,

-ё м в . чаркар . чарлама, -ё ж, ген . мн . qарлама

чаругџ йј­

OnaHqap. +

скЙ .

чаругuйница, -ё ж [в .

qapyr]

опанqарница.

чаршав, -а м , мн . qарш а ви, ген . мн . qарш ава [тур.

yarsaf

од пере .

caderseb] 1. платнен а 2. столњак . 3.

стирка на кревету , плахта.

који на

2.

ђује или продаје опанке ;

прекриваq за лице муслиманке приликом изла­

ска из куће , зар .

+

чаршавскЙ .

чаршаф в. чаршав . чаршија, -ё ж, ген . мн . qаршија [тур . yaг~j од пере.

carsii

qeтBopocтpaH]

1.

пословни , трго­

ваqки део насеља где се одвија друштвени жи­ вот; ТPTOBaqKa qeтBpT.

1. подвала. 2.

2.

фиг . пословни свет

утицајних људи и њихово деловање најавн ост

врста народног плеса ; музика која прати тај

(нароqито у балканским земљама).

плес .

малограђана

чарлстон , -а м [енгл. сhагlеstоп , по граду Чарлстону у Јужној Каролини] муз . врста жи­

про ­ покр .

и

њихових

3.

фиг. свет

схватања; јавн ост,

мноштво, светина .

частушка, -ё ж, дат. qастУшки , ген . мн .

qacTY-

вахног плеса у џез ритму , популарног двадесе­

шки [рус . qастушка] руска народна песма крат­

тих година ХХ века, с наглашеним избацива­

. ког стиха, ведрог карактера, пева се уз балалај­

њем ногу и махање м рукама.

чарт, -а м [енгл. chaгts] листа најпродавани­ јих

HOCaqa

зву ка (грамофонских плоqа, диско ­

ва и касета) у одређеном периоду.

ку, хармонику, оркестар или у хо ру .

чат в . чет . чатал, -а и чатал, -ма м, мн . qатми , ген . мн .

qaTMa [тур. yatal] етнол. 1. paqBe, рашље . 2. огра-

1451

чаталаст

чектисати

да од летава које су повезане прућем, шибљем.

3.

двоструки ул ар или узда с два повоца, која

чезе, чеза ж мн . [мађ .

чаталаст, -а , -о [в . чатал] рачваст .

по граду

cseza од

фр .

chaise]

лака

запрежна кола на два точка.

(1).

чеиз, -а м [тур . вулг. yeyiz, yehiz од ар. gihaz]

чатија в . чаткија .

девојачка спрема , мираз, прћија .

чаткија, -ё , ген. мн . чаткија = чаткиња, -ё ж,

ген . мн . чаткиња [тур .

Cheddar (cheese)

ра жуте боје .

служи за кроћење бесног коња.

чатале, -а ж мн . в . чатал

чеда р, - а м [ е нгл.

Чедар у покрајини Сомерсет] врста т врдог си­

yatkl] етнол . танка свилена

марама којом девојка или невеста прекрива главу .

чејнu, -а м [енгл .

change] 1. промен а (у

неким

спортовима у положају играча, нпр . промена сервиса у тенису и сл . ) .

2. жарг. разм ен а; трампа .

чејрек в . черек.

чаткиња = чаткија (в .) чатлаисати, - ишём [тур .

чек, чека м , мн . чекови , ген . мн . ч е ко в а [енгл.

yatlamak]

цркнути,

банци да исплати или пренесе одређ е н у своту

пукнути (од беса , јада).

чатма, -ё ж, ген. мн . чатми [тур . од п рућ а ил и летава облепљен

плетен а ограда, плетер.

документ којим се издаје налог

cheque, check]

yatma] 1. зид иловачом . 2.

највиши спрат куће,

3.

с от во ри ма на све четири стране .

ч атмара, - ё ж, ген . мн . чатмара [в . чатма] ку­ ћа од чатме .

новца с текућег рачуна власника чека ; банков ­ ни налог , упутница

чекирати]

- ; изда ти -. check, в . 2. приј ава пут­

исплатити

1. провера ,

прем а

checking контрола .

ника на аеродрому .

чекирати, чекйрам , [енгл.

чатовање в . чет .

.•

чекинг, - а м [енгл .

check јп]

3.

Л . мн . чекирају сврш .

пријавити се службенику на аеро­

дрому и предати пртљar пре уласка у а в ион .

чатрља , -ё ж, ген . мн . чатрља [тур.

yatmak

чекмеuа, -ё ж , ген. мв. чекмеџа = ч е км е u е,

склопит и] н еугледна сиротињска кућица , ку­

-ета с [тур .

ћерак, у џ е рица .

мањи сандук с фиоком за остављање Iювца и

ч атрња, -ё ж ,

refl .

канал, жлеб , од лат .

мн . чатрња [м ађ .

cisterna] 1. јама

csatoma

за скупља­

ње ки шнице с крова или с посебне накапне по­ в р шине . 2 . јама и з које се црпи питка , подземна вода ; бу н ар.

чау ш, -а м, мн . чауши , ге н . мн . чауша [тур . уа­ VU~]

1. ист. нижи ЧИН У османској војсци , вод­ 2. во ђ а с ватова , онај који се брине за ред и расположе ње . 3. и ст. онај који уз бубањ оглаша­ ник .

ва оба в ести и наредбе , телал, општински пози­

•

чаушев, чаушкй .

ча-ча-ча м индекл . [шп .

cha-cha-cha] муз. мо­

дер на дру штвена игра пореклом из Латинске Амер ике, у мереног темпа, слична мамбу .

че вра , - ё ж, ген . мн . ч е ври ж = чевре, - ета с [тур .

yevre] етнол .

од

yekrnek

марама извезена сребрним ни­

тима , вен чани дар .

чекмеuе = чекмеuа (в . )

чеКОВIIЙ, - а, - о [в . чек] којије у в ез и с чеком , који се исплаћује чеком.

checkpoint] 1. место

контрола путника и робе , КОН'гролни пункт.

2.

рач . место у компјутерској игри на којем играч може да сними поз ицију како би следећи п ут наставио игру одатле .

чекрдак, -тка м, [тур .

yekirdek

0111 .

чекрци , ге ....

01 11 .

чекрдака

коштица] огризак воћке (с кошти­

цама) .

чекрк, -а м , мн . чекрци, ген . мн . ч ек р ка [тур . уlkпk]

1. точак

којим се што подиже к ао терет ;

служи и за и з влачење воде из бунара и тд .; ви ­ тло, витао , колотур .

2.

направа за су к ање пре­

дива.

чекркли прид . индекл . [тур . уlkпkll] оно што се окреће на чекрк.

крета ње у кругу , кретање у месту ; врзино коло.

пети , подносити, патити .

1452

на

путу или државној граници на које м се врши

yevirinti, вулг. yevrinti од yevirmek вртети , окретати] 1. вртлог, вир. 2. фиг.

чевillfтија, -ё ж [тур.

вући , отва рати]

сл., шкриња , ковчег, касета; дрвена каса .

чекпоИlIТ, - а м [ен гл .

ч ату р а нга в . шатраllU .

вар .

yekrnece

чектисати, - ишём несврш . [тур .

yekmek]

тр­

челеб ија

чеРl1иfi а р а

челеб ија , -е м, ге н . МВ. ч елебија [тур . уе l еЬј] ист.

1.

назив за угледн ог школ ов а но г чов е ка ,

додаје се уз властито им е.

2.

н аз ив з а младог го ­

сподина плем ићког рода .

yele nk,

уз ут ицај н а ш е речи ч ел о]

1. с реб р ­

но (ређе златн о) одл иковање за ј у н а штво у об­ лику перјани ц е, н ос ил о се као н а кит н а к а пи или калпаку.

2.

чео на ко ст с ро го вима ви сок е

д ивљачи израђ е н а као троф еј .

3. жарг.

гл а ва .

челен u е р , -а м, м н . - и [е " гл. cha ll enger и заз и ­ вач] сп. онај који и заз ив а прва ка ( посеб н о у

боксу); Henp. ч ел инuер . челеста, -е ж [итал .

ceIesta ] муз. мал и орк е­

ста рски инстру м ент с ни з ом м етал ни х п ло чиц а и

клавијатуром , п роизводи звуке сл ич н е зво нцету.

челинuер Henp.

челиста , В ИОЛ ОllчелИСТИЧКlt, ВИОЛОllч ело .

челобitт иј е, челоб итиј а с [рус. ч елобить е] ист. дубок наклон до зе мље (рус ки цареви су захте­ вали од својих пода н ика да ч ело м дота кн у тло).

чембал и ста, чембало скр . в . клавичемба-

ЈЈИста, клавичембалО. бело ф ин о плат н о, шифон.

м ар а м а од

2.

тог платна, служ и м усл им а нск ој же ни да п о­ крије главу и део л ица (носи се уз ф ере џ у).

чемен, -а м [тур. уеmеп', у јmеп од перс. сетеп] травната пов р ш ин а с густо м и младом кратк о м

травом, ледина; бусењ е .

чеМИ II , -и н а м, М Н . ч еми ни , ге н . м н . ч е мина [ итал. с јmјпо , си тјп о ] 60Т. "окр .

1. к им ,

ку мин .

2.

в . чеСМИII .

чем п р ес, - а м . М Н . ч е мпр ес и, гс ". мн. че мпр е­ са [далмативски од лат. грч.

kyparissos]

601".

терански х крајева , парис .

2.

грмова,

c ipressus, cypari ssus

од

1. з имзеле н о др во и з м ед и ­ Cupressus sempervirens, ки­

м н . по род ица зи м зеле ни х дрв е н асти х

Cupresseae, и гл ич аст и х

и л и љу ск аст и х

листо ва (чемпрес, бо ров ница, туј а и др . ).

ченг, -а м, мн. ченгов и , ,·ев. м ... ч е н г6 в а [ кин . ] муз . стари кинеск и ин стру м е н т с цев и м а у кој е се дува, претеча дана ш ње ха р мо ни ке и ха р м о ­

c engi] (к афан с ка) п лесач и ца И'_

п е вачиц а.

ченгitјати , -ам в ееврш. [ в. ч е н гиј а ] из водити плес н е покрете трбухом , у вијат и се.

чентезимо, -а м [итал .

centes imo ] и ст. стоти

део итал иј а н с ке л ире.

ченu 8. чеј11U . червиш, - и ш а м [тур . yeгyj ~ од перс. еТfIOЛ.

1. ум а к ,

сос; сок од м ес а.

2. ј ело

cerbis]

од пиле­

т ине и л и др уго г м еса с бел им лу ком.

чеРI'а , - е ж, ге н . М Н . ч ерги [тур .

yerge] 1. им ­ 2. крупно

про в и зо вани шатор Ци га н а ( Р о м а).

чергар, - ар а м в . ч ергари , ге н . мн . ч ер га ра (ж . чергарка, - е) = чергаш, -аша м , м н . ч ергаши , ге н . мв . черга ш а (ж . чергашица , -е) [в . ч ерга]

1.

о нај који ж иви п од ч е ргом; Ц ига нин , Ром .

2.

ф и г. он ај који се стал н о сел и , с китниц а , номад.

• чергаров и ч е ргарев, чергашев; чер га р­ ски, ч ергашки . ши м II СС8РШ . [Н . ч е рга] вети ном адски .

2.

1. жи вети

п од ч ер гом , жи­

фиг. сељакати се , с китати се.

чергаш = чергар (в . )

чергашити = чергаРIIТИ (8.) через, -а м [ту р .

yerez о н о што н е спада у

гла вн о ј ело] слаткиши , п осластице .

черек, -а м , м в . ч ере ци , ге ... м ... ч ере ка [тур. 8УЛГ.

yeyrek

од пс рс.

caryek, ceharye k

ч етв рти на]

1. а . ч етврти н а ( ч ега), ч етврт . б. ч етв ртина за­ кл ан е жив отињ е , зај ед н о с ного м .

2.

одсечен

комад ( ч ега ) , одрез ак .

черечити, - им неС 8РШ . [ В. ч е р е к] а . дел и ти на ч етири дел а. б . комадат и , сећи н а делове , рас ­ тр зат и ; клат и .

чери-бренди , ч е ри -бре н д иј а м [ е ,ЈГЈ' . che-

rry-brandy]

врста р а киј е од тре шања, трешње­

ва ч а, ш ери -б ре н д и .

чеРllозем, -а м [рус. ч ерн озё м] врло плод но зе м љ иш те н астал о п од п овољ ни м кл им атским усло ви ма; зе м ља цр н иц а, ху м ус.

нијума .

чеllгеле, ченгела ж МН . [тур .

gaI] 1. две

ченгија , -е ж, ге ... мн . ч е нгија [тур . yengi пле ­

чергаРИТII, ч ер гари м = чергашити , черга­

'Iембер, -а м [тур . yember од "ерс . cenber]

1.

к аз на н а кој у су Турци осуђи ­

т к а н а п о њ а в а.

8. чел енuер .

челист(а), челitстичкјј , чело скр. в. виолон­

етнол.

2. и ст.

вали з атв о реник е (веш а њ е м о гвозде н у куку) .

сачица од пере .

челенка, -е ж, дат . ч еле нци , ген . М Н . челенки [тур.

животињ а .

yengel, п е рс . сеп­

гвоздене куке о кој е се в еш а за кла н а

черrlИfi н епр. 8. fiеРllltч . черпitfiара

.. с пр . 8.

fiеРI1Ичара .

1453

черчија

чикарма

черчија, - е ж, ген . мн. черчија [тур . уегуј трго ­ вац ситном робом] жена која по кућама разно­

чибучити, -им несврш. [в . чибук] пушити на чибук.

си и продаје ситну робу .

чивава, - е ж , ген . мн . чивава [шп .

чесма, -е ж, ген . мн . чесама [тур . ye~me од пере .

cesme] 1.

цев кроз коју истиче вода из водово ­

да, слав и на .

2. уређен и ограђен

извор ; бунар из

по мексичкој савезној држави

chihuahua, Chihuahua] врло

мала раса пса, с великим шиљастим ушим а; пас

те расе .

кога истиче вода ; фонтана.

чивија, -е ж, ген . мн . чивија [тур . ујуј ексер]

чесмйн, - ина м [итал.

дрвени или гвоздени клин који држи точак за­

min]

gelsomino од nepe. jasii-

в. јасмин.

chester, према енглеском

чет, -а м [енгл.

chat]

рач. комуникација по ­

чивијати, -ам н еевр ш . [в . чивија] затварати, чивијiiш, - аша м, мн . чивијаши , ген . мн . чиви­ ла џија .

четовiiње в . чет.

чивилук, -а м , мн . чивилуци, ген .

чехизам, -зма м, мн. чехизми , ген. мн . чехиза­ ма [Чех] чешки израз у неком другом језику,

ка [тур.

бохемиз ам (в . ).

yehre

од пере .

yehreli,

PY1l\HOf лица ,

yehresiz,

1.111 .

в. чехра]

хебр . ]

чир] бубу ­

yubuk-

момак који послужује пушаче

онај који израђује чибуке .

3.

чибук, -а м, мн. чибуци , ген .

1.111.

чибука [тур.

yubuk] 1. дрвена тања цев на коју се натакне лу­ ла кад се пуши седећи , камиш. 2. ист. данак на чибукати, -ам нееврш . [в . чибук]

2. в .

чИбучити .

чибуљица в. чИба .

игра (бацање llљосн атог камена

cheese

чик УЗВ . [тур .

yik од yikmak изаћи] позив на

ји ; хајде!

чик, чика м, дијал.

Tschik

1.111 .

од фр .

чикови, ген. мн . чикова [нем .

chique]

чикара, -е ж [веllец.

1. тући, уда ­

cheeseburger

сир, (хам)бургер] кулин. хамбур­

надметање или излагање непријатној ситуаци­

опушак .

chicara, итал . chicchera од

шп . сЫсага] шољица (за белу кафу ).

рати кога чибуком ; ударањем истресати пра­

шину из чега .

3. дечја

yizgi , yizik црта] 2. фиг. граница ,

гер с додатком топљеног сира .

овце и козе у некадашњој Турској .

1454

црта, међа, гранична црта .

према

ист.

убирач чибука (по р еза на овце и козе).

од

2. тврди ца, шкртица.

чизбургер, -а м , МН . -и [ен гл.

чибугuија, -е (чибукчија, -е) м [тур .

Yiihiid

до црте и преко црте) .

љица, чирић на кожи.

1.

<;:lfиt од ар .

чиза, -е ж, ген . МН . чиза [тур.

1.

мера.

врста.

<;:lflt,

а. име којим су Турци н азивали Јевреје .

чивчија в . чИфчија.

јом се чисти и негује длака коња или говеда .

yiban

врста затворене плаве

чивутскй, -а, -о [в . Чивyr] пеј . јеврејски.

чеш аг ија [тур . ka~agl ,

чешит, -а м, геll . мн . чешита [тур. ye~it] сорта,

1.

б . погрдно име за Јевреје .

укрштено с нашим чешати] метална четка ко­

чиба, -е ж, ген . МН . чиба [тур .

yivit]

мн . Чивута (ж . Чивутка, -е, дат. Чивyrки И Чи­ ВУТКИlЬа, - е) [тур .

неугледан.

чешагија, -е ж, ген .

ЧИ вилу­

Чивут, -а и Чивутин, -а м, мн . Чивути, ген.

в . чехра]

који лепо изгледа; који је ведра лица .

чехресуз прид. индекл . [тур .

1.111.

вешалица за одећу .

боје, индиго .

ли це, изглед лица, физиономија .

чехрели прнд . Иlщекл . [тур .

2.

yivilik]

чивит, -а м [тур .

чехра, -е ж, ген . мн . ч ехри [тур .

чибуком.

4. в .

јаша [В . чивија] лукав, препреден чов ек; подва­

вање, четовање.

уи, в. чибук]

и другим жи чаним ин­

екепр . подвала , лукавство.

запињати чивијом .

сују поруке на тастатури, електронско дописи­

који је

3.

чивИјiiш .

средство м Интернета у реалном времену изме­

ђу најмање две особе које наизменично испи­

муз . llолужица за затезање жи­

ца на виолини, гитари

струментима.

граду Честеру] врста тврдог крављег сира.

cehre]

2.

прежних кола .

честер, -а м [енгл.

1.

чи карма, -е ж, ген . мн . чикарми [тур . од

yikarrnak

cikarrna

и звадити, произвести] подвала , уј­

дурма; поруга.

читлук

чикати

чикати, -ам нееврш. [в . чик] изазивати кога на надметање у чему; пркосити (коме).

чикма, -ё ж, ген . мн . чикми [тур . излаза од

yikmak изаћи]

yikmaz

без

слепа улица, ћорсокак.

чи ков, чикова м [мађ . сти ве ри бе,

csik] врста речне је­ Misgurnusfossilis, позната и као пи­

чикош , -а м , мн . -и [мађ .

csik6s]

чувар коња,

гаји се због

крзно ове животиње, меке сиве дла ке .

чин-чин уз в. [итал . сјп-сјп од кии .

cing Cing

молим, молим] узвик при куцању: наздравље,

чи л аш, -аша м, мн . чилаши , ген. мн . чилаша [тур . уј l

ЧИН-ЧИllлак прид. индекл . [тур.

го ,

yiryiplak]

голцат, фиг. без игде ичега .

коњушар .

at п е гав коњ] 1. коњ са шареним

пегама .

чове к несталне нарави, превртљивац .

чи л и, чил ија м [мексиканско шп . хуатл

chinchilla] Chinchilla квалитетног крзна . 2.

јужноамеричког зеца ,

живел и .

шкор .

2. ф и г.

чинчила, -ё и чинчила , -ё ж [шп .

1. зоол. врста brevicaudata,

cilli] 1.

chi li од на­ 2.

врста веома љуте паприке.

чиопа, -ё и чиопа, -ё ж [гр ч .

kYPhella] зоол .

птица из приморских крајева слична л асти,

Cypselus marilimus. чип, чипа м, ми . чипови , ген . мн . чипова [е н гл .

chip

ивер, одсечак]

1. рач .

комадић кристал а п о ­

кулин . ј ело од млевене говеди н е зачи њ е но том

луп ров одника (од бакра , алуминијума) на к оји

пап ри ко м .

се утискује један или више скло п ова који ч ине

Чllмак, ч и мка м , мн . чимци, ген. мн. чимака [преко дал м атинског од л ат. с јmех] ПОКр . стеница .

ч ilмбур , -а м (непр .

ћимб у р ) [тур . уlIbIГ,

уIгы
]] јело од ј аја , кајмака и лука .

2. улог код картања . Chippenda1e, по

чипендејл, -а м [енгл .

Тома­

су Чипендејлу, енгл еском уметни чк ом столару

из ХУIII века] врста стилског намештаја вит­ ких линија , у стил у рококоа .

чи м ен , -а м в . чемен . чин ел е, чинела ж мн . [итал . заст.

интегрисано коло .

cinelli]

муз .

врста удар аљ к е , д ва месингана д иска причвр­

шћена за руке која се на истакнути м местима у

музичко м ко маду ударају један о други , тасо­

чиплак при д. иидекл . [тур .

yip lak]

го , на г ; уп .

чИн-чИплак .

чипс, -а м [е нгл .

potato chips, в. чип] пржен е и

посољене та нк е кришке кромпира.

чипчија в . чИфчија .

ви , ци м бал и .

чинија, -ё ж, ген. ми . чинија [тур . у јпј од пере . Бпј кинески] посуда зајело , здела.

чинкве чентист(а), -ё м, мн . чинквечентисти [в . чинкве ч е нто] италијански песник или умет­ ник из доба чинквечента , ренесансног доба .

чирак, -ака м, мн . чираци, ген . мн . чирака [тур .

yirak од пере. cirag свећа] 1. сталак за свећу; свећњак . 2. слуга, калфа , шегрт. чириз в . ћИриш . чирл идерсица , -ё ж [ен гл.

cheerleader]

чла­

ЧИllквечентистички, -а -о [в . чинквеченто]

ница групе девојака обучених у нарочите у н и­

који се односи на чинквеченто и л и чинквечен­

форме које пре и за време утакмице подстичу

тисте.

публику да гласно навија за одређени клуб.

чинкв е ченто, -а м [итал . чајени наз ив за жев н ост и

XVI

cinquecento]

уоби­

век у италијанској књи­

и у метности,

време процвата рене­

chino

Кинез] у

Амер ици потомак мешанац од белца или Ин­ дијанца и особе неодређене расе .

чинодејство, -а м [цел . ] црквени обред, бо­ гослуже њ е.

чинод ејствовати, -ујём нееврш . [в . чинодеј­ ство] цркв. правоел . вршити чинодејство, служи­ ти обред.

MII .

чистки [рус . чистк а]

1.

них л ичн ости и з јавног живота, често уз масов­ на хапшења и осуде на смрт; чишћење редова

сансе.

чино , -а м , мн . чиноси [шп .

чистка, -ё ж, ген .

пол . акција искључивања политички неподоб­

(странке, организације и тд . ) .

2.

жарг . масов но

отпуштање .

чит, -а м [тур .

yit]

покр. шарено памучн о

платно , циц .

чита, -ё (и чи та, -ё) ж [в. чит] ниска округла капа православних монаха .

читлук , -а м, ми . читлуци, ген . мн . читпука [тур.

yiflik]

сеоски посед, пољско добро н а спа-

1455

чота

чiплук-сахибија

хијин ом имању за време Османског царства ; чифлук .

читлук-сахибија, -ё м , ген . мн . читлук-сахи­ бија [тур.

yiflik sahibi] и ст.

господар , власник чи­

чифлук, ЧИфJlук-сахибија в . читлук, чи­

чифт, -а м, мн . чифтови , ген . мн. чифтова [тур .

yift од перс . gufte]

покр.

1. двоје ,

пар.

пар воло ­

2.

ва за о рање .

чифта, -ё ж [тур.

yifte

задње ноге , В. чифт]

удар ац коња, магарца или мазге задњом ногом .

чифтат и се, -ам се несврш . [В . чифт] ритати се , бацати се задњим ногама.

чифте Иllдекл . В . чИфт. чифтек, -а м [тур .

yift-tek,

в. чифт,

tek

непар]

покр . игра "пар-непар ". Чифут, Чифутин, чифутскй в . Чивут, Чи­ вутин , чивутскй .

yift,

од нахуатл

colate

xocolat1] 1.

каове масе и разних додатака уз већу или мању

количину шећера.

2.

напитак од чоколаде .

ЧОКОЛЗДlIЙ, -а, -о и ЧОКОЛЗДIIЙ , -а, -о [В . '10колада] који се односи на чоколаду; начињен од чоколаде; који је налик на чо коладу .

чокот, -а м, МII. -и [тур . yotuk корен стабла на површи~ земље] 1. струк винове лозе, грм ло­ зе на једном корену, трс . 2. клип кукур уза. чолак, -а и чолзк, -а м , ге" . мн . чолаци и '10лаци, ген. мн. чолака [тур. yolak] онај који је без једне руке, једнорук .

мн . чоп-сервиси, ген . мн . чоп-сервиса [енгл .

В. чифт] ист. сељак безе­

врста ударца у тенису , тзв. ре зана лоп та.

чопор, -а м , мн . -и [мађ .

чичек, - а м, мн-:- чичеци , ј'ен . мн . чичёка [тур . покр . цвет.

cicerone,

према

римском говорнику Цицерону] туристички во­

дич У Италији.

csoport] 1. скуп живо­ - паса ; - ву­

2. фиг.

велики број људи, мноштво , гомила.

ЧОfl-сервйс = чоп (в.) чорба, -ё, геll . мн . ч6рби и чорба , -ё ж, геll.

мн. чор6и [lУР. уогЬа, ~oгba од перс .

чобан в . чОбанин.

bag]

чобiшија, -ё ж [В. чобанин] награда чобанину за рад

3. зб.

1. скуп

чобана.

2.

чобани, чобанско

чобанин, -а м, мн . чобани , ген . мн . чобана (ж. чобаница, -ё и чобзнка, -ё, дат. чОбанки) [тур . онај који води и чува

suban] 1.

стоку н а паши, пастир.

2.

фиг. СИ ров , неотесан

+ чОбанскЙ.

или рибе, frиринчем, поврћ е м и др . кисела

•

рибља-;

-. yOrbaCl, в . чорба] 1. ста­ 2. добростој ећи човек ,

решинајаничарске чете .

газда, господар. + чОрбаuЙјскЙ . чорда, -ё ж, ген . мн . чорди [мађ .

csorda]

крдо,

стадо.

чордзр, -ара, мн. чордари , ген . мн . чордара и

чобања, -ё ж, ген . мн . чобања [мађ .

csobany]

чордаш, -аша м, МII . чордаши , ген . МII . чордаша [в . чорда] онај који чува чорду, пастир , говедар.

дрвена посуда за воду .

чоја В. чОха . чок п рил . [тур .

surba, sur-

густо припремљена супа с комадима меса

чорбаuија, -ё м [тур .

д р уштво.

chop]

тиња у заједници, обично звери .• кова.

чичеРОllе, чичерона м [итал.

човек, сељачи на.

cho-

посластица од ка­

зе­

yiftyi

мљаш, кмет на читлуку .

чортаll, -а и чортзн , -ана м, мн . чортани, ген .

yok]

мн. чортана [тур.

много.

чок, чока м, мн. чокови , ген. мн. чокова [енгл . аутом. уређај за брже паљење мотора,

вентил на карбуратору , сауг. ју цеви пушке сачмарке.

1456

дина!

чоп, -а м , мн . чопови = чоп-сервйс, -иса м,

чифчија, -ё м, ген . мн . чифчија [тур.

choke] 1.

бљика купуса , кочањ. б. кукурузни клип без зр­

чоколада, -ё ж , ген. мн . чокошiда [шп ан.

тлук-сахИб ија.

уоЬап од п ерс .

0,1 d1 ) с 2. а. ста­

чокјаша! узв. [тур. yokja~a] живео много го­

читлучзр В. ЧИТJlук-сахИбија.

мљорадник од

стаклена бочица за ракију (око

проширеним грлићем; мерица, фићо к.

на, оно што остане када се окруни.

тлука, зе мљопоседник .

yiyek]

чокзњ, -а м, МII . чокањи и чокањ еви [тур . уо­

ka1] 1.

2.

сужење на кра­

yotra]

rюкр . млад шаран .

чот, чота м, мн. чотови, ген . мн . чотова врх брега, каменит врх, глави ца.

чота, -ё ж, ген . мн. чота [итал. като, згрчено стопало.

ciotto

х ро м] са­

чо х а

чуч ук

чох а , -е и чоха, -е ж [тур .

yuha, yuka од пе ре.

cu~a] меко дебело сукно од ваљане вуне за из­ р аду одеће, чој а.

ЧУКУllдед, - а и чукундсд М , ЧУКУlщсда , -е и

чохiщар, чоходар, -ара м, МII , чохащiри / чо ­ ходари, гев. МII . чохадара/чоходара [тур . вулг.

yokdar,

yokadaг, књиж . yuhadaг од пере. cu~adaг]

онај који чува одећу, гардеробер .

чохали прид . индекл . [тур .

ЧУКУlщсда м [В . чукун -] прабабин или Ilр аде­ дин отац .

ЧУКУIIУНУК, - а м , мн . чукунунуци [В . ч укун-] праунуков или праунукин си н.

yohalt, В . чоха] в . чо­

ЧУКУНУllука, - е Ж [В . чукун-] праун укова или праунукина кћи .

хан .

чохан , -а, -о [В . чоха] који је од чохе, чојан. чочек, -а м, мн . чочеци, геll . M>I . чочека [тур .

koyek]

ориј е нтални плесач (или чешће п леса­

чтец, чтiща м [цсл. ] правосл .

нижи

1. заст. читалац , читач. 2.

предсвештенички

чин

цр­

квенослуж итеља који на богослуж е њима чита

делове Свето г писма (постоји од

III

чукур, -а м . мн . ч у кури , ген .

MII .

чукур а [тур .

yukuг] јама , јарак, удубљење. О Чукур-ч ссма ист. некадашња јавна чесма у Београду (данас споме ник у Добрачиној ул ици ) где је

чица) који извод и покрете трбухом .

цркв.

ЧУКУllбаба, -е (и чукунбаба ) Ж [в . ч укун-] Ilрабабина или прадедина мајка.

века) .

чувал, -ала м, ми . чув ал и, геи . M>I. чувала [тур . уиуаl од перс.

1862.

го­

дине турски војник убио с рп ског дечака , ш то је довело до крвавих сукоба .

чума, -е и чума, -е Ж, ген . мн . чума [тур. уиm а од грч .

kYma]

куга .

чурск, -а м ,

MII .

чуреци , ген . мн . чурека [тур .

guwa l] покр. врећа. чуваЈЩУЗ, -а м, ми . - и [тур . yuvaldiz од перс. guwalduz, в . чувал] п окр . вел ика , јака игла за

yoгek] врста квалитетниј е г белог хлеба , полу­

ушивање врећа и самара .

ван , покварен , труо; л ажан , пат ворен.

чувида, -е Ж, ген . МИ . ч у вида [венец.

zoveta,

слатког и прем аза ног јајетом .

чурук прид. IIIщекл . [тур .

yUriik] 1.

н еиспра­

2.

сулуд,

сметен ; настран ,

чуст, -а , -о [тур.

yust од

п ерс.

брз, хитар ;

итал. ci(o)vetta] заст. 1. маска, образина, кринка . 2. особа која носи маску на карневалу , машкара . чука, - е Ж, ген . M>I . чука 1. брдашце чија је

гибак, окретан .

једна страна и зразито стрма , а друга страна

новогрч .

благо нагнута.

ћа, кружног облика , у до маћој из ради обич но је

cust]

чУтура, -е ж, ген . M>I . чутура [рум. сiL1t1.1Га од

kOLttala]

пљосната боца за ношењ е пи ­

2. главица , врх брда. ЧУКУ II - [тур . kokii n корен, основа , лат. secundus] као први део речи означава претка и л и по ­

дрв ена с дуборезом ; пљоска , буклија .

томка у четвртом колену.

yoyuk]

чучук, -а м, мн . чуч у ци , ген . ми . чучука [тур . дечак , момак .

1457

џ џабаисати, -ишём сврш . [В . џаба] џабе, поклонит и .

2. баталити ,

1.

дати за

џабалук, -а м, мн . џабалуци , ген . мн . џабалука [тур . ва.

caba11k, в. џаба ] 1. оно што је стечено бада­ 2. јефтиноћа . 3. лагодан начин зарађивања ,

живот без рада.

џабалу чити, - им несврш . [В . џабалук] живе­ ти лагод но, без рада.

џаба и џабе прип . [тур. саЬа]

3.

џаинистичкй, -а, -о [В . џаини зам] који се од­ носи на џаини за м и џаинисте .

џајлаll, -а м, МН . џ iфЈаНИ , ген. МН . џајлана и џајлан , -а на м , мн . џај ла ни, ген . МН. џајлана [туркм . ] пашњак на високој планини у југои­ сточној Азији.

1. а.

бесплатно.

б . врло јефтино, по нез натној цени .

бадава .

џаинист(а), -ём , МН. џаинисти [В . џ аинизам] следбеник џаини з ма .

оставити .

2.

узалуд,

(у функцији именице) в . џабица . О

џаба га бltЛо ( џаба му било) не занима ме, не­

џак, џ а ка м, МН . џакови [м ађ.

Sack]

џабе в. џаба .

1. стакло. 2.

gabI]

ист. онај ко

п ерс.

gamedan]

gam]

прозорско ОКНО .

џамадан, -а и џемадаll , -а м [тур .

џабија, -ё ж [тур . саЬј од ар .

од нем .

џам, џ ама м, мн . џамови [тур. сат од пере . покр .

ка га, нека иде својим путем.

zsak

врећа .

ист.

1. горњи део

camadan од

мушке народне

је за време турске управе убирао државни при­

ношње, прслук од чој е украшен гајтаном и ср­

ход, порез.

мом .

џабица, -ё ж [В . џаба] покр . оно што се даје или прима бесплатно, по кло н .

2.

1.

сасв им бесплатно ; тако ре ћи бесплатно.

покр. или фам.

1. пут, друм . 2.

cadde од ар. gadda]

nyтoBaњe, покрет. О

ухватити џаду збрисати, стругн уги , побећи .

џадија, -ё ж , ген. мн. џ!iд ија и џад ија, -ё ж, ген . мн . џадија [тур.

cadl

од пере.

gadu]

п окр. а. ве­

caiz од ар . gaiz до ­

звољен] покр . слободно, до п у ште но .

џаИНIlЗам, -а м [ енгл.

8.

џумх ур, од чега је

плур ала те ре чи , који глас и

dZamahir,

lainism од

бл иканским уређењем посебног т и па, с изузет­

но великим учешћем народних маса , какву је формирао пуковник Мухамед ел Гадафи у Ли ­

бији: Лuбuјска Џа.махирија .

џамбалаја, -ё м [енгл . јатЬа1 ауа од егз . ]

ИНд. lајп а од

ва , острига , пилетин е и шунке с пиринч ом (у Лујзијани) .

џамбас, - аса м, МН . џ амбаси, ген. МН . џамбасii

еанекр . јјпа светац] индијска религија, слична

[тур.

будизму, која проповеда ас кети за м и поштова­

коња. б. познавалац и љубитељ коњ а.

ње према свим живим бићима .

предењак , л укавко .

1458

дерива­

цијом с истим формантом као и у dfumhuгija,

кулин. врстајако за чињеног паприкаша од рако­

штица, врачар а. б. зла, опака жена .

џаиз прип. (не пр . ђаиз ) [тур.

-ё ж [ар .,

настао тај облик] пол . и сла мска др жава са репу­

потпуно узалудно, ни за ш та.

џада, -ё ж, ген. МН . џ Зда [тур.

кожна торба.

преко тзв. унутрашњег и л и сломљен ог облика

џаб-џаба и џаб-џабе прип . [ В . џаба] покр . ил и заст.

2.

uaMaxilpllja,

cambaz

од пере .

giinbiiz] 1. •

а. препродавац

џамбаски .

2.

пре­

џевахир

џамбасити

џамбасити, џамбасiiм IIССВРШ . [В . џамбас] тр­ џамбаслук, -а м, МII. џамбаслуци, ген. мн. џамбаслУка [тур . вина коњима.

2.

uанки, џанкија м [енгл .

junkie, junky]

онај

који се дрогира, наркоман.

говати коњима.

cambazltk,

В . џамбас]

1.

трго­

препреденост, лукавство .

џамбо прид. индекл . [енгл.

uah-теСЈIИМ узв . [В . џан, теслим] ПОКр . пр едао је душу (Алаху), умро је .

џанум и џанум узв. [тур . сапtm моја душа од

Jumbo име слона

према западноафричкомјаmЬа слон] којије вр­ ло великих д имензија, џиновски .

псрс .

gan душа, тур . -јт]

заст. узречица: душо мо­

ја , срце моје.

uанфез , -а м [тур .

canfes

од перс .

ganfeza

који

uамбо-скр"н, -а м [В . џамбо, енгл. sсгееп

развесељава срце] етНОЛ . врста свилене тканин е

екран] платно на стадионима и приредбама за

која се прелива у разним бојама, а користи се за

пројектовање слике догађаја који се управо

израду димија, шалова и сл .

збива.

џауд заст. В . u Ул .

uамбо-uет, -а м [енгл.

jumbo jet, в. џамбо ,

џахи л, -а м [тур .

џет] велики млазни авион за превоз неколико

неискусан младић.

џамија, -ё ж [тур. сатј од ар.

gami]

мусли­

манска богомоља с минаретом, мошеја .• џа­ мЙјскЙ .

џамли прид. индекл . [тур .

camlt,

в. џам] покр .

клени прозор. џамлu-шG.xШа стаклено прозор­ ско окно И сл .

фењер са стаклом.

2. застакљени

орман,

витрина , врата и сл .

camllk, в.

џам] покр.

трина са стаклом.

муниција.

gebehane]

заст.

1.

cebhane, се­

барут и олово ,

2. место где се складишти

мунициј а .

uебе, -ета с И uеба, -ё ж [тур. сеЬе од перс. Ье од ар.

gubba]

и ст.

1. оклоп

ge-

од металних окру­

1. застакљени

орман, ви ­

2. заста кљена тераса. 3. свака

стаклена преграда .

џамогдан, -а и џаМИОГЈlан, -а м, мн. -и [тур. асатј

oglan страно дете] 1. ист. дечак одведен у 2. онај који је наметљив , насртљив. џамџија, - ё м, ген. мн . џамџйја [тур . camct, в .

јаничаре .

џ ам ] покр. стаклорезац.

uебеJIија, -ё и uебелија, -ё м [тур . сеЬеlј, В .

1. војник

под ОКЛОПОМ.

2.

заменик на

мегдану, онај који се бори уместо другога .

3.

МН . род војске у старој Турској за чувањ е и транспорт оружја и муниције.

Џебр а ил, -а м [тур . СеЬгајl од ар. СЈаЬга 'П , СЈј­ Gabhr'i'el божји јунак] муслим ан­

ЬГЈI од хе6р.

ски назив за арханђела Гаврила.

uебрак, -а м, мн . џёбраци, ГСН . МН . џёбр ака [чеш. zеЬпi k]

1.

сиромах, бедник , просј ак .

2.

шкртица, тврди ца .

џан, џана и џан, -а м [тур . сал од перс .

gan]

џебр ач и ти, џебрачйм н ес врш .

[в .

џ ебрак]

просити , просјачити.

заст. душа, живот .

џева, -ё ж [тур.

џанабет в. џенабет .

џанарика, -ё ж , дат. џанарици [тур . сап епgt шљива као ду ша , према перс . gап душа, тур .

erik

шљива] 60Т. шљиве са округлим жутоцрвеним

џандар-баклава, -ё ж [тур.

cefa

од ар. gaГa'] фам . свађа,

препирка ; t'алама, узбуна.

џеваби ти = џевапити (в . ) џев ап, -а па и џ еваб, -аба м [тур . сеуаЬ, сеуар од ар.

Prunus cerasifera.

gandara оклагија, в .

2.

тока, метална ПЈЈОчица на грудима .

џебе] ист.

uамлук, - а м, мн . џамлуци , ген. МIi . џамлука

плодовима,

uебана, -ё ж, ген. МН . џебана [тур .

глих плочица ; пан цир , панцирна кошуља .

uамлија, -ё м, ген. мн . џамлйја [В . џамлиЈ

[тур.

1. незналица . 2.

гли ударац левицом у лице противника.

рапе од перс .

који је од стакла, стаклен: џа.млu-йенџер ста­

1.

из ар.]

uеб , -а м, МН . џебови [енгл . јаЬ] снажан и на­

стотина путника.

покр.

cahill

gawab]

ПоКр . одговор.

од ар .

џевапити , џевапнм = uевабити , џев абiiм

баклава] покр. врста баклаве

СВРШ. и несврш . [В . џевап] поКр. одговорити, одго­

cendere

у облику цеви, слич на шам -ролни .

џандрљив, -а, -о [тур . r,:апgtrtt вика, бука] груб, набусит, напрасит.

варати.

uевахир , -а м, МН . -и [тур . Ыг јд.

gawhar од

перс.

cevahir од ар. gawagewher драги камен , дра-

1459

џевахирџија

џем-се шн

гуљ] ПОКр. а . драги камен , драгуљ , дијамант. б .

смртну казну.

драго це ност .

човек , злотвор, крвопија .

џевахирџија, -ё М [тур .

cevahirci,

сточар.

џевер, -а М [тур . cevher од ар. gawahir јд. gawhar од перс. gewher драги камен, драгуљ] заст. 1. чел ик кован у Дамаску . 2. 8. џевахир .

Јер од ар .

џелеп] поКр .

1.

поКр.

gaJab]

1.

крдо, стадо .

2.

стока

предвиђена за клање.

џелепчија

8.

џелебџија.

од перс .

о рах] поКр . врста индијског ораха који се

јат] воће укувано са шећером или без шећер а,

џез, -а М [енгл .

од ар .

ceviz

gawz

jazz] 1.

пекме з, мармелада.

џемiщаll, -а М В. џзмiщан .

врста изразито рит­

мичке, с инкопиране музике која се почетком

ХХ века на југу САД развила из регтајма

(8.). 2.

џемадбаша, -ё М [тур . cemaatba~i , 8. џем ат, баш] ист . старешина џемата, сеоски старешин а.

заст. џез оркестар. З. (у функцији атрибу,'3) који

се однос и на џез ; О

-

џемазијел-ахир В . џумадеЈI-ахир е .

оркестар оркестар кој и сви ­

џемазијел-евел В . џумадел-ула .

ра џез , састављен првенствено од дува чких ин­

струмената и удараљки ;

џеза, -ё ж [тур .

музичар џезиста

-

ceza од

ар.

gaza']

џез-бенд, -а М, МН . џ ез-бе ндови, ГС Н . МН . џез-бендова [е flГЛ . jazz band] заст. џез оркестар . џезва, -ё ж , ген . МН . џезви (непр. ђезва) [тур . од ар.

gadwa

џемат, -ата М, МН. џ емат и , ген. МН . џемата [тур.

(8.).

поКр . заст. ка­

зна, глоба.

бакља] метална посуда с др­

шком У којој се кува црна кафа.

cemaat од ар . gama'a заједница , група] 1. основ­ на организациона јединица исламск е верске за­

једнице.

2.

+

џематйлё "РИЛ. [тур .

cemaatile, 8. џ емат]

1l0Kp.

џсматлија, -ё и џематлија, - ё М [тур . сетаа­ џемат] поКр .

1. члан ,

припадник џ емата.

2.

појединац из групе људи који заједно клањају.

1. изводити,

св ирати џез му­

ада птирати у ритму џеза , дати (некој

композицији) особине џеза.

џезист(а), -ё М, МН . џезисти (ж . џезисткиња,

jazzman,

џембори, џ емборија м [енгл . j amboree од егз.]

1.

н а ционални или међународни слет скаута

(извидника) ; скаутско логоровање .

2.

бучна за­

бава, теревенка.

-ё) [в. џ ез ] муз. извођач, свирач џеза.

џезмен [е нгл .

група људи који заједно клањају .

заједно , у д руштву .

џезирати, џ езирам, З . Л. мн . џезирају СВРШ . и несврш . [8 . џ ез] муз.

2.

џематскй .

tli , 8.

џезер В . џезист(а) .

зику.

ceJepyi, В .

трговац стоком.

џелеп, -а, МН . џелеп и , ГС Н . МН . џелёп а [тур. се­

џефердар .

употр ебља ва као за чин и лек.

cezve

2.

+ џелатскй .

џем, џема М , МН. џемови , ,'ен . МН. џ емова [енгл .

џевиз, -а М [тур .

gawz

8.

фиг. бездушан , неми лосрдан

џелебџија, -ё М [тур .

8. џевахир]

ПОКр . јувели р , драгуљар .

џевердар, -ара и џевердаll, - ана

2.

8. џез , тап човек] В .

џ ез ист( а) .

џемијет, -а м, МН . -и [тур.

gam'iyya]

cemiyet

од ар.

поКр . друштво , удружење.

џемијетлија, -ё М [В . џемијет] по Кр. члан џ е­ мијета.

џез-рок, -а М [енгл.

jazz rock, 8.

џез , рок] муз .

џеМIlСР, -а М, МН. џ ем пери , ген . МН. џемпёра

стил у џ езу са елементима рокенрола , чији је

(непр . ђеМllер) [енгл. јитрег] горњи део одеће ,

зачетник Мајлс Дејвис.

блуза с рукавима исплетена од вун е и ли паму­

џек, -а М [енгл .

jack]

раз. прикључак, ко н ек­

тор између два електронска уређаја.

џекпот, - а М [е нгл.

ка која се облачи преко главе.

џеМllераш, -аша м, МН . џемпер аши , ген. МН.

доб итак који

џемпер а ша [В . џемпер] фам . онај који стално но­

расте после сваког круга игре (у покеру , на лу­

си џемпер (често као симбол одбацив ања кон­

трији и сл.).

зервативног грађ а нско,' стила одева ња).

2.

jackpot] 1.

главни згод итак на машини за

џем-сеШII, -а м [енгл. јат

коцкање.

џелат, -ата М, МН . џелати, ген . МН . џелата [тур .

cellat, cell ad од ар . gallad] 1. онај

1460

који извршава

session]

муз. колек­

тивна импровизација џез музичара који иначе

не свирају зајед но; нспр . џем-сејшн .

џенабет

џнју-џнцу

џенабет, -а м [тур .

cenabet

од ар .

giinabli

ста­

ње нечисто ће после полног чина , према мусли ­

манској вери] покр. неодговорна особа, неваља­ лац, проклет ник ; прљавац.

giinazii] 1. исламска погребна молитва с клањањем . 2. погреб , спровод . 3. по­ смртни остаци човека, мртвац . '" џеназа-намаз cenaze

од ар .

молитва за покојником пред укоп.

•

cennet од ар . giinnii]

rюкр . рај .

џ е нетскЙ . од лат .

џетсетер, -а м, МН . -и [В . џет-сет] онај који џет-стрим, -а [енгл .

jet stream]

метеор . брзи

ветар који дува на великим висинама

(12-16

км) од запада ка истоку.

џефа, -е ж В . џева. фердара [тур .

cevherdar

од пере.

gewherdar,

уп .

џевер] ист. врста старинске пушке , често укра­ шена седефом и драгуљима.

џентлмен, -а м , мн . -и [енгл .

gent1e

слој веома богатих

џефердар, - ара м , МН . џефердари, ген . МН . џ е­

џенем В . џехенем . џенет, -а м [ту р .

set]

припада џет-сету .

џеназа, -е ж, ген . мн. џешiза (непр . ђеназа) [тур.

џет-сет, -а м [енr·л . јеt

људи, високо , мон де нско друштво .

gentilis

gentleman

према

роДовски, племићки, тап

човек] отмен човек , лепо васпитан човек, го­ сподин.

џентлмеllСК Й, -а, -о [В . џен тлмен] који се односи на џентлмена, који припада џентлмену .

'" -

споразум а . усмени споразум између две

или

више особа у коме се дају међусобни

уступци . б. за кулисни споразум на туђи рачун.

џентри, џе нтрија м [енгл .

gentry, ул .

џеНТJlмен]

ниже племство, поседници без титула; класа из­

џеп-хашлук, - а и џеrlаШJlУК, -а м [тур . сер

harcltk, в.

ge

хашлук] етНОJl. новац за

giihiinniim

Нјппот] пакао.

џнбра, -е ж [тур . сјЬге]

1.

остаци исцеђ еног

грожђа или воћа који се користе за прављење

ракије, ком , комина.

2.

мед з гњечен заједно с

воском.

ЏиБРИJl, -а м в . Џебраил. џивар, -ара м, мн . џивари, ген. мн. џивара [тур . сјуаг од ар.

giwar]

покр. околина насеља , пр ед­

грађе .

џигерица, -е ж [тур.

међу средњег сталежа и вишег племства.

haГl;: ligi , према

џехенем, -а м [тур . сећеппет од ар . од хебр.

ciger од пере . giger] јетр а - заст. плућа .

(об . животињска) . О бела

uигеричаст, -а, -о [В . џигерица] налик н а џи ­ герицу, који је боје џигерице.

ситне потребе, џепарац.

верски послови

џигеричнй, -а, -о [В . џигерица] који се одно­

које обављају учени ци медресе о празницима

си на џигерицу ; (о јелу) кој и је справљен од џи ­

да би се могли издржавати.

герице .

џер, -а м [тур . сег од ар .

giirr]

џерах, -аха м, мн . џераси, ген . мн . џераха [тур . сеггаћ од ар .

giirrah]

rюкр . И СТ. а . онај који вида,

исцељује р а н е, видар, исцелитељ . б . хирург ( нарочито војни). џ ер] онај који ид е на џер (В . ) .

ceride

од

ПОкр . новине.

џерима , -е ж [тур . сегјте од ар .

1l0Кр .

млаз] авион на млазни по­

џет-лег, -а м [енгл.

jet-1ag, према jet летети 1ag заостајање] умор који се

осећа после дутог путовања авионом , због про­ мене часовне зо не .

џизија, -е ж, ''СН . . . Н . џиз ија [тур.

gizyii]

cizye

од ар .

ист. порез који су немуслимански пода­

-џија као други део речи означава:

1. занат,

посао, бављење израдом , трговином онога што

гон, млазњак .

млазним авионо м,

джигитовка, 8 . џигит] козачке јахачке игр е;

ници плаћали у Турском царству.

џерсеј В. жерсеј.

jet

2. вешт јахач . 3. из­

акробација на коњу .

giirima]

глоба, новчана казна.

џет, -а м [ен гл .

l . јунак, храбар човек.

вршни орган еснафске лон џе.

џигитовка, - е ж, ген . ..н. џигитовки [рус .

џерида , -е ж (неп р . ђеридаџи) [тур.

giiridii]

џигит, -а м , мн . џигити , гсн. мн . џигита [тур .

yigit]

џераш, -а ша м , мн . џераши , rell . МН. џер аха [В .

ар.

џигерљзча, -е ж [В . џигерица] кобасица од џигерице .

се исказује у првом делу речи .

2.

склоност ка

ономе што је у првом делу речи .

џнју-џнцу, џију-џица = џу-џнцу, џу - џица м (непр . ђнју-ђнцу) [енгл. jujitsu, jujutsu,jiujitsu од

1461

џоинт

џилбёнта

уметност , вештина] тради­

мучне, обично једнобојне ( плаве) тканине, која

ционална ја панска вештина самоодбране, из

се најпре користила за и з раду радни х комбине­

које се развио џудо .

зо на , а потом за израду младалачке одеће ; уп.

јап . ји нежна,

jutsu

џилбёнта, -е Ж, ген. ми. џилбенти [тур.

cilbent gild кожа,

од перс . п ерс .

gildbend кожни повез од ар. bend од besten везати] кожна торба

с пре­

блУ-џИнс . џин -то ник, -а м [енгл .

ник] коктел од џина и тоника или другог пену­

џиле прил . [в . џилит] ПОКр . одмах , тренутно,

џин-фис и џинфис, -а м [ енгл . џин 2 ,

истог часа .

џилит, -а, мн . џилити, ген . мн . џилитii и џи­ лiiт, -ита м, мн. џи лити, ген. мн. џили тii [тур. и

в . џин 2 , то­

шавог пића .

градама .

cilid

gin tonic,

cirit, cirid од ар. garid огуљен] 1.

кратко копље без шиљка, за гађање у игри.

2.

1. так­

бацакати се,

копрцати се, праћакати се.

gin fizz,

в.

шумети] коктел од џина и

џинџер-бир, -а м [енгл .

ginger Ь еег, према

Ьеег пиво] безалкохолно пиво с

аромом ђумбира .

џинџер-ејл, -а м [ен гл.

џилитати се, -ам се несврш . [В . џилит]

2.

fizzle

ginger ђумбир ,

оријентална витешка коњичка игра .

мичити се у гађању џилитом .

од

пенушавог пића .

cilit,

ист. етнол.

fizz

ђумбир ,

ger

ginger ale,

према

gin-

светло пиво] сл атко пиће од

ale

ђумбира .

џип, џипа м, мн . џипови , ген . ми . џиповii (непр.

џилитнути се в. џилитати се .

ђип) [енгл. јеер] отворено теренско и војно во­

џимрија, -е м, МН. џимрије , ген . м н . џимријii

зило.

(непр . ђимрија) [тур . сјmгј од перс. йјmгј шкрти ­ ца, пропали ца , простак] тврдица, шкртица .

•

џИмрiiјскii . -ам

џимрисати,

=

-ишем

несврш . [в . џимрија] шкртарити, тврдичити .

= џимријати 2.

1.

према исламском веровању,

џин!, -а м [енгл .

gin

од х ол .

genever

од стфр .

клека] ракија од жита ароматизована

џингл, -а м,

мн .

џинглови

[енгл .

jingle]

левизијске ем исије .

национал истичка политика у Британији, бри­

џиџа, -е Ж, ген . мн . џиџii [тур . сјсј]

2.

1.

дечја

јефтин накит ; ситан украс,

ситница, дрангулиј а.

џоб, -а м [енгл . јоЬ] рад за новац, посао, запо­ џобер, -а м, мн. -и [енгл . јоЬЬег]

1. онај

који од

брокера купује и продаје акције за сопствени

2.

накупац , посредник у трговини на ве­

лико .

џогер, -а м, мн. -и [енгл . јоggег] онај који трчи ради рекреације .

тански шовинизам.

џингоист(а), -е м , мн . џин гоисти [ енгл.

jingo,

присталица насилне националне бри ­

танске политике, британски шовиниста.

џингоистичкii, -а, -о [в . џингоиста] који се односи на џинroизам или џингоисте .

џиновскii, -а , -о [в . џин 1 ] којије као џин , ди­

jeans

џогинг, -а м, мн . џогинзи, ген . мн . џогин га [енгл .

jogging,

према

jog

трчкарати] Cfl . рекреа­

т ивно трчање ради одржавања кон диције .

џогирати , џогирiiм,

3. л .

мн . џо гирају несврш .

[в. џогинг] трчати лагано ради одрж авања кон­ диције.

џоинт, -а м, мн . џоинти, ге" . м" . џоинтii [енгл .

вовски, горостасан.

од

Gene (Genoese) fu-

ђеновско тврдо платно] врста тешке, па-

1462

слиманском веровању.

рачун .

џингоизам, -зма м [енгл. јiпgоism] агресивна

stian

од ар . йј ­

слење.

з вучни сигнал и између блокова радио или те­

џинс, -а м [енгл .

cihad

борба за одбрану ислама ; свети рат, по му­

играчка; звечка.

бобицама од клеке .

jingoist]

према

gypsy look,

изглед] мода облачења у

шареним марамама и широким сукњама.

hiid]

натприродно биће, демон.

genevre

look

џнхад, -а и џихад, -ада м [lУР .

(в.)

џИн·, -а м, мн. џинови [тур . сјп од ар. й јпп] див, горостас .

Циганин ,

циганском стилу, са блуза ма огољ ених рамена ,

џимријат и, џимрисати

џнпси-лук, -а м [енгл .

gipsy

joint] грубо савијена цигарета од мари хуане ко­ ју наркомани деле међусобно .

uоинт-венчер

uумле

uоинт-венчер, -а М , МН . -и [енгл .јоiпt venture]

џудоги, џудогија М [8. џудо] одећа такмича­

екон . зајед ничко улагање; сарадња двеју компа­

ра у џуду, састоји се од беле кошуље и бел и х

нија, често из различитих земаља, ради оства­

панталона с појасом .

р ења одређеног пројекта.

џудока, -ё (џудок, -а) М [ј а п . judoka,

uојстик, -а М, МН. џојстици , ген . МН . џојстика [енгл .

joysti ck] 1.

командна палица у авиону .

2.

рач . уређај који се прикључује на компјутер ка­

ко би се њиме оперисало

при

игрању

ви­

део-игри ц а.

оока, -ё ж, дат. џоци, ген. МН . џока [тур . ytlka, уића од пере . с ићћа , сићћа] етНОЛ . ОI1Јтач од гру ­

бог сукна.

џокёј , -еја М , МН. џокеји , ген. МН . џокеја [енгл .

jockey] професио нални јахач на коњским трка­ ма . ... џокёј-клуб клуб љубитеља коњских тр­ ка . • џОкёјскЙ . џокер, -а и џокер, -а м, МН . џокери/џокери, ген . мн . џ окёра [енгл . joker луда (на картама за играње)]

1.

а. карта која у игри картама може

заменити било коју другу карту .

2.

оно што се

може искористит и као замена за неки одговор

или пропуштени купон (обично у наградним играма) .

3.

аргуме н т који се у некој дискусији

кретљив, нестабила н] неравнина, рупа или ис­

џомбаст, -а, - о = џомбав, -а, -о [8. џомба] не­

о укен-џуцу, -а М [ј ап. ] јапанска борилачка џул, -а м, МН. џули, ген . МН. џула [ен гл. јоиl е , по през имену енглеског физичара Џ. П . Џула

(Јоиlе,

џуба, - ё, ген . мн . џ6мби, ж = џубе, -ета с [ту р . сиЬЬе, сирре од ар.

gubbli] етНОЛ. 1. одећа мусли­ све штеника , обично од црне чохе. 2.

џубокс, -а М , МН . џубокси, ген .

MII.

џубокса

[енгл . јиkе-Ьох] аутомат који изводи жељену му­ зику пошто се у њега убаци новац или жетон.

џудаш, -аша м [8. џудо] фам . 8. џУднст(а) . џудист(а), -ё м, МН . џудисти (ж . џудистки­ сп . особа која се бори по прави-

лима џуда, која се бави џудом .

џудо, -а М [енгл .

do

judo од јап . judo од ји меко ,

пут, начин] сп . борилачка вештина настала

од џију-џицуа, као начин одбране без употребе оружја .

физ . јединица за мерење р а­

нака раду који изврши сила од једног њутн а

при кретању од једног метра; непр . заст. џаул . џ улус, -уса М [тур .

ctilus

од ар.

gulus]

ист. на­

мет који су цркве у Србији плаћале приликом ступања новог султана на престо .

џума, -ё ж , ген. МН . џума [тур. сита од ар . guисламска молитва у џамији петко м у

1.

2. покр. пети дан у седмици , петак . ... џу­

ма- н амаз свечана молитва у џамији петко м у подне ; џума - ђун петак у подне , када се одрж а­ ва молитва у џамији .

м [тур . cemaziyelahir од ар . gumada-I-ahira] ш е ­ џ умадеЈI-ула, -ё и џемазнјел-евел , -а М [тур.

cemaziyelevvel

од ар. gumada-I-uЩ пети месец

муслиманског верског календара .

џумбус, -а и џумбус, -а м [тур . сишЬи~ шала ,

к ратак сељачк и капут, зубун.

[8. џудо]

1818-1889)]

да, енергије и количине топлоте, симбол Ј , јед­

сти месец муслиманског верског календара .

раван, квргав (о путу, терену).

ња , -ё)

2.

џумадеЈI-ахире, -ета с И џемазијел-ахир , -а

пупчење на путу.

манског

пас мешанац, џукац .

вештина помоћу бајонета .

подне .

бунар пере . gunbe по­

guhiila'] 1.

фиг. рђав човек, покварењак , гад.

ног циља.

gubb јама,

[8.

(8.)

џукела, -ё ж, МН . џукеле , ген . МН . џукёла [тур . сићеlа од ар .

та']

uомба, -ё, ген . МН. џомби и џомба, -ё ж, rell .

џудо,

џукац, -кца М, МН . џукци , ген. МН. џукаца џукела) фам . = џукела

износи на самом крају ради постизања жеље­

МН. џомби [ ар .

8.

-ka стручњак) = џудист(а) (в.)

весеље од пере . gunbis махање , гестикулирање] неред, метеж, бука, галама.

џумбусати, -ам нес8РШ . [тур . ситЬи~lti , 8. џумбус]

1. правити

џумбус .

2. веселити

се, за­

бављати се .

џумбусли npl1Il. индекл. [тур. ситЬи~lti, 8. џум ­ бус] шаљив, комичан.

џ умБУСЈlија, -ё М

[8. џумбусли] шаљивџиј а,

весељак .

џумле ПРИJI . [тур . сит l е од ар. gumla,

gumJa-

tап) ПОКр . или заст. сви заједно, скупа.

1463

џ у-џиц у

џумхур, -ура М [тур . сum hш од ар . gum hiiг] ПоКр .

1.

н а род, маса људи .

2.

састанак, збо р ,

ким прамцем .

џ унуп , -а, МII . џ унупи, ген . мн . џ у н упа [тур .

ску пш т ин а.

џум х урија , -ё ж = ЏУМХУрИЈСТ , -а М [тур . cumh uгiy e t од ар . gumhiiгiyya] република.

сйпйр од ар . ~lПuЬ] покр .

џ у нгла , - ё и џ у нгла, -ё ж, ге н . МII . џ унгл и

муслим а н и ли му­

2.

онај који донос и несрећу.

џунупаст, -а, - о [В . џунуп] п о Кр . је нечист, који доноси несрећу .

градска врева , град са свим опасностима које у

плука [тур .

њему вребају .

ка док је џ унуп.

џ у нка , -ё ж, дат. ЏУНЦИ , ген . мн . џунки [енгл .

junk

од порт. јuпсо од малај .

1464

adjong]

пом . ис-

1.

имао полни од н ос а још се није оку п ао.

jangal шума] 1. густа троп­ ска шума, прашума . 2. фиг. гомила предмета ; неп р оход н а маса ; непроход н о место . 3. фиг . j ung le

од ИНд.

1.

слиманка од момента полног од нос а док се не

окупа.

џ у мхуријст = џ у м ху рија (в . ) [енгл .

точноазијск и једрењак с равним д н ом и висо­

који је

2.

који

џун у пл у к, -а М, мн . џунуплуци , ген . мн. џуну­

ciiniipliik, в .

џ унуп] поКр . стање чове­

џус [енгл. јuјсе] в . ђУс . џу-џицу = џију-џицу (в . )

ш шабака, -ё ж, дат. шабаци , ген . МН. ш абака [итал .

sciabica

од ар .

sabbiik

мрежа] покр . ] . мре­

жа потегача за лов на малим дуб инама .

2.

барка

за лов с таквом мрежом .

sciabicone, аугм. од sciabica, В . ша­

бака] ПОКр . мрежа за лов н а веће риб е.

шабан, -а м [тур . ~а Ь ап од а р .

1. украше н покривач који се м еће 2. старудија , стареж ; олу­

испод коњског седла . пина, р ушевина .

шабаКУ.I, -у н а м, мн . шабаку ни , ген . МI' . ш а­

бакуна [нт"" .

шабрака , -ё ж , дат. шабраци , ген . М" . ш аб рака [тур . ~aprak]

sa'ban]

sagri]

зр­

књига, облагање кугија и сл .

осми ме­

sabbiith]

шагрёнскii , -а, -о [В . шагрен] шагрена (В . ).

сец у муслиманс ком луна рном кален да ру .

шабат, -а (ИЗ8. шабат) м [ хеб р .

шагрён, - ена М [фр . с h аgгiп од тур .

насто обрађ е на кожа, за коричење , увезивањ е

рел.

вршин у .

•

2.

1.

који ј е од

који има р ељефн у, з рнасту по­

шагреllска кожа ( по наслову Балза­

сед ми дан у недељи, када је ортодоксни м Је­

ковог романа) н е што што се стално скупља,

врејима забрање н свак и рад: трај е од петка у ве­

с мањује.

шагрiiн

че до суботе уве ч е.

шабес, -а м [јидиш

schabbes] 8 .

шабат .

шабес-гiiј, -а м, м н . - и [В . ш абес, гој] хришћа­

8.

шагрёll.

шад рван В . шед рван .

шадх ан , а м , мн . ш адха ни , ген . мн . шадхана и

нин који суботом рад и з а Јеврејина послове ко­

шаДХ СII , - а

, мн .

ји овоме нису доз вољени.

sа dd ё kh а п

од

уговорити

шабесо в . кабезо .

венчање] проводаџија , брач ни посредник у је­

шаБЛОII, -о на М ., ми . шаблони , ,·ен. МН . ш абл о­

врејским з ајед ницама источне Европе.

на [нем.

SchabJone

од хол . ] калуп , модел , обра­

з ац , з а цртање или прои з в одњу н еког предме ­

та .

шадхе ни , , ·ен . мн. ш адхё н а [ хеб р . s idd ёkh(ё) спојити;

2.

фиг. а . уоб ичајени поступак , утврђ ени

образац, навика у раду . б . баналност , неориги ­ налност .

ш ајак , шајiiка и шајак, ш ајк а м [тур . ~ayak] врста грубе чохе з а израду сеоск и х одел а .

шајба , -ё ж, ген . мн . шајбй [нем .

Scheibe] ПОКр .

про зо рско стакло, окно .

шаБЛОllизам, -а М [ В . шабло н] рад по шабло ­ ну, механички, без учешћа духа.

шаБЛОllизи рати , шаблони з йрам,

шаин В . шахин .

шајбllа , -е ж [нем.

Sche ibe] 1.

техн . окру гла

плоч ица која се ставља као подлога испод за­

3.

л. мн .

шабл они з ирају сврш . и несврш . И шаблони з ов а­

вртња или матице.

ти, -ујём сврш . и н есв рш . [В . ш абло н] (на)правити

ka] 1.

по шаблону ; ускл адити са шаблоном , укалуп и ­

р е ци .

ти , одузети ('Ieмy) особе но ст.

2. 8 .

шајба .

шајка , -ё ж , дат. ш ајци , ге " . МН . ш ајкй [тур. ~aj­ нек ада ш њи ратни брод на весла , об. на

2.

ве ћи р е чни ч ама ц .

шајка'lа, -ё ж, ген . МН . ш ајкii ч а

lB. ш ајак]

шабло ни зовати В . шаБЛОllи з Ирати .

СТfIOJI . вој . капа с двоструким стра нама у бившој

шаблон скii, -а, - о [В . шаблон ] р а ђен п о ш а­

с рп ској И јуr-ословенској војсци , уоб ич ајена и

блону , стереоти пан , неоригин ала н .

као д ео н а р одне н о шњ е .

1465

ш:фсаш

ш алунг

шаЈкаш, -а ша м , мн . шаЈкаши, ген. МII. шајка­ шii [в. шајка]

1. возач

шајке, лађар .

2.

(Шајка ш)

ист. а . стано вник Шајкашке, области у јужној Бачкој. б. стражар на шајци , граничар који је Турцима б ранио прелаз преко Дунава (од ХУ

до

XIX

века).

шалабајзер, -а м, мн . - и [ уп . шалабазати] жарг.

беспосличар ;

неозбиљна ,

неодговорна

особа .

шалабактер, -а м = шалабахтер , -а м [нем .

Scharteke од фр. charte] стара, раскупусана књи­ га, куnyсара .

шајкашки, -а, -о [в . шајкаш] који се односи на шајкаше ( Шајкаше) . • ШајкаШКlI батаљон ист. војна јединица у области између Дунава и Тисе, којаје после Б ео градског ми ра

1739.

чу ­

вала грани цу између Аустрије и Турске, под

Shylock]

~a lwar] дуге и врло широке турске панталоне,

носе их жене , димије.

шалё, - еа м [фр .

управом кома нданта у Петроварадину .

Шајлок, -а м [енгл.

шаЈlабахтер = шалабактер (в . )

шаЈlваре, шалвiiрii ж, ми . [тур . ~alvar од пере .

Јеврејин зеле­

наш у Шекспировој драми Мле шачки шрговац ,

chalet] дрвена

кућа , брвнара

у алпским пределима .

шалитра, -ё ж [лат.

хем. калијум

salnitrum]

који је нем илосрдно захтевао од свог дужни ка

нитрат, саставни део барута ; употр ебљава се и

поштовање

као ђубриво , за конзервирање меса, у медици­

уговора;

фиг.

немилосрдан

зеле­

наш.

ни и др .

шајсер, -а м , м .. . шајсери , ген . [нем.

Scheisser,

према

scheissen

MII .

ш ајсёр а

срати ] вулг. се­

роња; неспособња ковић; онемоћали старац.

sajt6] 1. за вртањ ,

шраф.

2. новчаник .

шакал, -ма м , мн . шакми, ген . мн . шакма [нем .

Schakal, фр. chacal од тур . r;;akal, уп .

чагаљ]

1.

зоол . грабљива, слична вуку животиња сиве и златножуте дла к е, живи у Азији и Африци ,

обично се храни лешинама.

2. фиг. леш инар, стр­

винар, онај који извлачи корист и з туђе несреће .

шаклаба ll, -а м, МII . -и [тур . ~aklaban] покр . шаљи.вџија.

шакона, -ё ж [фр .

chaconne]

в . чакона .

стичка боги ња , супруга Шиве , оличење божан ­ ске енергиј е.

шактизам, зма м [в . Шакти] култ богиње Шакти, нарочито у Бенгалу и Асаму .

шакул, -а м, мн . -и [тур . ~aku l , ~avul од ар.

sa-

покр. висак, справа за одређивање вертика­

дувачки

Schalcalamus трска] муз .

инструм е н т с двостру­

ким језичком , претеча данашње обое ; код нас је познат као зурле (в . ) односно сопиле (в . )

шаловати, -ујём евр ш . И

.. ееврш . [в . шалунг]

грађ . (на)правити оплату од дасака да би се об­ ликовао цемент .

шалом (и з в . акц . шалом ) [хе6р.

salom

шал, -а м , МII . шалови , ген . мн . шаловii [еигл. четвртаст комад ву­

не или свиле, служи женама као огртач .

алејхем , "Ми р с тобом". шалО .. и м , мн . И шалоне , ж, мн ., ген. ми . ша­ које се могу размицат и како би се добило више светлости .

шалтати, - ам в . шалтовати . шалтер, -а м, ми . шалтери, ге .. . ми . шалтёра [не м .

Schalter]

отвор, про зор кроз који службе­

ник саобраћа с клијентом у јавним установама,

банкама , на пошти и сл .

2. електр.

прекидач .

2. тра­

шалтеру , који ради на шалтеру ; шалшерска служба. шалшерскu службеници.

шалтовати, -ујём еврш. И нееврш. [нем . пребаци(ва)ти,

ка од ткан ине која се з ими ставља око врата з а

ten] 1.

заштиту од хладноће .

чи(ва)ти , укопча(ва)ти .

шалабазати , шалабiiзiiм ,

3. л. МII .

ш алабазају

преклап ати .

2.

schalукљу­

шалунг, -а м, м ... шалунзи , ген . мн . шалунга

нееврш . [уп. базати] лутати, луњати , шврљати

[н ем .

наоколо.

ди обликовања цемента; уп . шалов ати .

1466

мир]

уобичајени јеврејски поздрав , катк ад и шалом

шалтерски, -а, -о [в . шал тер] који припада

ле у зида рству.

shawl од пере. sal] 1. широк

од лат.

ло на llрОЗ ОрСКИ каllЦИ од попре чни х дашчица ,

Шакти, ж, индекл. [еаиекр. Sakti] рел. хиндуи ­

qUl]

chalumeau

стари д рвени

шајтов, шајтова м, мн . шајтови , ген . мн . шај ­ това [мађ .

шалмај, - аја м = шалмија, -ё ж [нем . mеј од фр .

Schalung]

грађ . калуп, облога од дасака ра­

шанац

ш:шупа

шалупа, -ё ж, ген . мн . шалупа [фр . по м .

1.

помоћн и чамац на броду.

брод, барка.

2.

chaloupe] рибарски

ист. мањи ратни једрењак .

3.

шамоа ж, индекл . [фр .

Шам, -а м [тур. ~aт од ар. Sam и Sii'm] заст. 1. Сирија .

2.

шамлица , -ё ж [в . шамла] клупица, мала ни­ ска столица без н аслона.

глав ни град Сирије, Дамаск.

шамада, -ё ж [фр .

chamade]

чишћење, јеленска кожа.

80ј. знак трубом

ил и бубњевима којим је једна зараћена стра­

chamois

д ивокоза]

1.

мека животињска кожа која служи за глачањ е и

2.

боја дивокозе, мр­

кожута боја .

шамот, -а м [фр .

нем .

chamotte,

Schamotte]

на објављивала да жели преговоре о обустави

врста глине од које се праве ватросталне опеке

ватре .

за облагање пећи .

шама н , -а и шаман, -ана м [рус . шаман од

шамотнй .

+

шампањац, -њца и шампањац, -њца м [фр .

тунгуског] све ште ник или врач код народа се­

champagne, ујп de

вероисточне Азије, уједно лекар, чаробњак и

из француске покрајине Шампање .

Сћатраgnе] пенушаво вино

шампањскй, -а,

при з ивач духо ва.

шаманиз ам, -зма м

[8.

шаман] религија за­

снована на култу природе , веровању у зле ду­

хове и душе ум рлих; у разним облицима про ­

[В . шампањац] који се

-6

односи на шампањац ; који има боју шамп ањца, бледожут .

шамнињон, -она м, МН . шампињони, ген . МН .

стире се од Лапо није преко Сибира до Ескима

шампињона [фр .

и Индијанаца.

печурке, рудњача.

champignon]

бат. врстајестиве

шамар, -ар а м, мн. шамари, ген. МН . шамара

шаМНИОII , -она м, МН . шампиони , ген . МН .

[тур . ~aтaг] ударац отвореним дланом по лицу,

шампиона (ж . шампионка , -ё , дат. шампи6нк и)

пљуска , ћушка.

[фр . сћатрјоп]

шамарат и, -ам несврш .

[8.

шамар] ударати

нилац, за штитник.

дланом , ћушкати, пљускати .

шамаш (изв. акц . шамаш) [хебр . sаmmаs , ји­ диш

2.

рел .

sames]

1. домар,

помоћник у синагоги .

де вета свећа на менори (в . ) којом се припа­

љуј у осталих осам у време празника Хануке.

окука, завој, кривина .

yanbeki, yanbegi] sciabecco

од ар.

sabbiik]

пом . ист. једрењак

са три катарке, н арочито гусарски, коришћен

црвено

вино ,

названо

по

chambertin] истоименом

'.увено селу

у

шамдуд, -а м [тур . ~aт

dudu, В .

Шам, дуд] вр­

шамида н, -ана м, МН. шамидани, ген . МН . ша­ мидана и шемидан, -ана м , МН. шемидани, ген.

МН . шемидана [тур . ~am dan свећњак од пере.

siime

свећа] свећњак .

в. шампион] сп .

Schaum

пена, В . пита]

кул ин . колач од улупаног беланцета са шећ ером

теста.

шамrlјёр в. шаннјёр.

шаМНОII, - она м , мн. шампони , ,'ен . МН . ш ам­

shampoo

од инд. сатрпа меси ти , ма­

сирати] течни сапун за прање косе .

шампонирати, шампонирам ,

3. Л.

МН . шам -

шамија, -ё ж [тур. ~aтe од пере.

поном, сипати шампон на косу.

same]

Schaum

пена, В . ролна]

кулин. цев од лиснатог теста пуњена кремом од

улупаног и зашећереног беланцета.

шан , шана м [тур . ~ап од ар.

san, sii'n]

покр .

слава, добар глас, углед; достојанство .

марама

којом муслиманс ке жене повезују главу , пове­

шан, -а м [мађ. sam] покр. калуп , модел , узо­ рак.

шанац, -нца м, м ... шанчеви , ге ... МН . шан чёва

з ача .

шамла, -ё ж, ген. МН . шамли [аустр . нем.

merl]

championnat,

такмичење за титулу шампиона , првенство .

шаМРОЈНlа , -ё ж [нем.

ста дуда пореклом из Сирије.

ар .

бра­

понирају несврш. [В . шампон] прати косу шам ­

Бургундији.

sem'dan од

2. поборник,

шампИОнскЙ .

шампионат, -ата м , МН . шампионати, ген . МН . шампионата [фр .

пона [енгл .

од ХУI до ХУIII века.

шамбертён , -е на м [фр.

у спорту или не ком

куваног на пар и и стављеног између два листа

шамбек 2 , -а м, МН. шамбеци , ге н . мн . шамбёка [итал .

+

шампита, - ё [нем .

шамбек·, - а м , МН. шамбеци , ген . мн. шамбёка [тур.

1. победник

другом такмичењу, првак, ас.

В . шамлица.

Scha-

[нем .

Schanze] 1. вој . дубок одбрамбени ров с на­ 2. ров или јарак уопште.

СИПОМ .

1467

шаржёр

шанжа н

шанжа н , - ана м [ ф р .

1. вр ста т канине која се ма . 2. врста полуд рагог

променљив]

шантунг, -а м [према к ин еској покрајини

п р ел и ва у раз ни м бој а­

Ш а н гдонг] в рста тка н и н е од с ир ове с в и л е ; тка­

к аме н а.

нин а од с ин тетике с н е р а вн о м површ ином .

changeant

Ш3I1К, - а м, мн . Ш !lНков и , ген . мн . ш а нк6 ва [нем .

Schank]

тезга с кој е се у р есто ра н у, б ифеу

шап 2 , -а м [фр .

и сл . служи пи ћ е .

Ш3l1ке р , - а м (ж . Ш3l1керица ) [в . ш а н к] о н ај који послу жуј е з а шан к ом , бар ме н .

ш а llК Р , -а м [ фр .

chancre

од лат . са п се г] мед.

кож н а бол ест ве н ери чног п о рекла . А м еки

-

р ани ца н а ге нитал иј ама изазв ан а бакте риј ом

Ha emophilus ducreyi; т врд и -

безбол н и чи р к о­

ји п редставља рани з н ак с и ф и л и са .

шанпјёр (шампјёр) , -а м [итал .

Pietro] пок р . Zeusjaber.

шап 1, ш а п а м [ту р . ~a p од п е ре .

у преден а тканина од

chappe]

отпадака пр и р од н е свиле .

шапирограф, -а м , м н . - и [рус . ш ап и рограф, пре м а руск ом штам п а ру А. Ш апиру, в . -граф ] заст. спр а в а за у м ножава ње рукопи са помоћу

м атрица .

•

шапирОграфскЙ .

шапирографисати , - иш ём нес врш . [В . шапи­ ро граф ] ум н ожават и п омоћу ш апирографа .

шапка , -ё ж, дат. ш ап ци , ген . МН . шапкй [рус .

(pesce) San

в р ста јестиве мо рске ри бе , к ова ч ,

ш ап к а] вр ста т врде в ојничке капе са штитни ­ ко м ; с ве ч а н а официрска ка п а .

шапо , -оа м [фр .

шзнса, -ё ж, ге н . м н . шансй [ ф р .

sab од ар . sabb]

ст ип са .

chance] доб ра

прил и ка, МОI'ућан п овоља н случ ај , вероватн о ­ ћа успеха .

chapeau]

заст. ш ешир .

шар , - а м [ р ус . ш а р кугл а , лоп та] (об. у и з ра­ з и ма зем н и

-,

земаљски

- ) з емаљска

кугл а , З е­

мља .

шансо на , - ё ж , ген . МfI . ш а н со н а [ фр . с h а п sо п песма] муз . попула р на фр а нцуска п есма , љу­ бавног ил и шаљ и вог садржаја.

шар:iд а , - ё ж [ фр .

шаНСО llиј ё р , -ер а м (ж . шансонијёрка , -ё, дат. шансо нијёр к и ) [ фр .

шараге, ша р а га ж , М II . [ н е м .

chansonn ier,

в . ш а н со н а)

муз. певач ил и ком п оз итор ша н со н а ; зб ир ка

charade]

м и р е чи ( нпр. "с кр и в ати "

shunt] 1.

електр . с п о ред ни

прикљу ч а к , от порник к оји се пар алел н о у кљу­

чује у струјно коло, п ри ч ему се у о во м друго м смањује ја чина стр ује.

2.

мед . с п ој два ка н ала у

организму који омогу ћ ава мешање њихових садржаја .

шз нтав, - а , -о [м ађ .

santa]

+ "д раж " =

криши

+

чар = крuШи 'lар).

saramp6]

поКр. опкоп,

ш а н ац .

шансоњё р в . ш а ll С ОIlИј ё р . шз нт, -а м [е Н ПI .

з агон етка у којој

се траже н а реч саставља од делов а к оји с у и са­

шарампов , -ова м [ м а ђ .

шансо н а .

еТНОJl.

Schragen]

о гр ада н а кол и ма с пр едње и за д њ е стране .

х ром, ш епав .

ша lпава ц , ш а н тав ца м , м н . ш антав ц и , ген .

шараф , шар:iфи т и В . шраф , шрафит и . шаргија , -ё ж , ге н . МН . ш а ргйј а и ш а р киј а [тур . ~ark l врста веселе песме од ар .

sarqiyy

ис­

то ч ни] вр ста вел ик е тамбур е.

шардон ё, -еа м [ф р .

Chardonnay,

место у

Ш ам п а њи ] врста квал и тетн ог белог вин а из Француске .

ш а ржа , - ё ж, ген .

charger н а п у ни т и ,

M>I .

ша р жй [ фр .

charge од 1. вој .

н атовар ит и ; задуж ити]

мн . шанта ваца (ж . шаllтавица , -ё) [ В . ш а н тав ]

пуњење , н абој (ватре н ог о р у жја) .

човек који храмље, ш е п авац.

ње пећи , ма шин е и сл .; од р е ђ е н а к оличина с и­

ш а ll т:iжа, - ё ж [ф р .

chantage]

н еоб . уце н а ,

шаllтажер , -ера м , МН . ш а нтажери , I"СН . мн . шантажера [В . ш антажа] необ . у цењи ва ч , изну ђа ч . шаll тiiн [ ф р .

chantant]

в . кафё.

шаllтаТlI , - ам н ес врш . [В. ша н тав] х р амати , шепати .

1468

п у њ е­

ров ин а која се об р ађује у јед н ој р адној оп ера­ ц иј и.

уцењ и вање , и з нуд а .

2. T eXII .

3.

ви соко з в ање , положај (у војсци, др­

жав н ој сл ужб и и сл . ) .

4.

позор . кар икатур ална ,

гротес кн о од игр а н а улога, с

ци љ ем да се д о ­

ти чн и лик изв р гне п одсмеху.

ш а ржёр , -ера м , МН . ш аржер и , ген. МН. шаржера [ ф р.

chargeur, В .

шаржа] вој . метални о к вир с више

метак а з а р еволве р , а угом ат и сл . ; м агацин .

шаржирати

шilТОРСКЙ

шаржирати, шаржйрам, несврш. [фр .

3. л .

MII .

шаржираЈУ

претеривати у llриказива­

charger]

charivari]

заст. општи

вој . парче траке на рамену кој а

2. кожна торба кој а

се носи · о рамену.

шарпија , -ё ж, ген . мн . шарпйја [фр .

н ер ед пр аће н виком и лупањем; граја, урнебес, р усвај.

charpi e]

чисто платно рашчешљано на нити , које се н е­

шарија , -ё ж [ ар .

saria']

кад употребљавало за завијање рана.

В . шерИјат.

шарт, -а м, МН. шартови [тур . ~art од ар .

шаркањ , -а м [мађ . sarkany] покр . змај, аждаја .

шар л аган, -а м, мн . -и [тур . ~Irlagan од пере .

sir-i rewgan

од пере .

sir

млеко,

rewgan

масло]

покр . суса м о во уље .

шаРJlатзн, - ана м, МН . шарлапiни , ген. МII. ш арлатана

[фр.

charlatan]

варалица,

надри­

струч њ а к , х в ал исавац ; онај који без стварног з н ања н астоји да се представи као вештак .

charlatanisme,

В.

шарлатан ] В. шарлата нство. шарлатанство, шарлатанства е [в . шарла­ тан] шарлата нски посао; надриученост, надри ­ знање, лаж н а вештина ; обмана, превара.

Scharlach од срлаТ. scarlati-

црвена боја] опасна заразна,

углав ном де чј а болест код које се тело прекри ­ ва црвеним ос пицама.

шарлота, -ё ж [фр .

charlotte]

слаткиш од ГlИ ­

шкота п р ел иве них кремом и воћем .

шарм, -а м [ф р .

charme] драж, љупкост, до ­

падљивост, привлачност .

шармантан, -тна, -тно [фр .

chartreuse, према мана­ Grande Chartreuse где је најпре прављ е н]

врста биљног ликера, жуте или зелене боје .

шасе, -еа м [фр .

chasse од chasser гонити] ко­

рак у балету који претходи скоку, при коме ј ед­ на нога прати другу.

шасе-кроазе, -еа м [фр . се,

шарлатаНЈlзам, -зма м [фр .

sca rl atum

шартрез, -еза м [фр . стиру

•

шарл атзнскй .

шарлах , -а м [нем .

sart]

покр. услов , битни елеменат, полазна основа.

шаркија = шаргија (в . )

п а од

echarpe] 1.

спречава да пушка склизне .

њу ил и о пису , преувеличавати , карикирати .

шаривари, -ија м [фр .

шарпељ, -а м , МН . шарпељи , ген . МН . шарпеља [фр .

croiser

chasse-croise,

В . ш а­

укрштати] балетска фигура у кој ој

играч и његова

Il apTHepKa

наизменично про ла­

зе једно испред другог.

шасија, -ё и шасија, -ё ж [фр .

chassis] 1. до­

њи, гвоздени део аугомобила , на коме почив а

каросерија .

метална подлога електричних и

2.

елек'ГРОНСКИХ у ређај а , за коју се причвршћ ују делови и спојеви.

шатирати, шатйрам , И нееврш. [нем.

schattieren,

3. Л .

МН . шатирају е в рш .

према

Schatten сенка]

елик. сенчити , осен'!ити , нијансирати.

шатл, -а = спејсшаТJI, -а м [енгл . према

shuttle

space

космос ,

shuttle

(space)

двосм е рн о

кретање] летелица која превози људе и матери ­

јал са Земље на орбиталну станицу или сателит

charmant,

В.

и обрнуто . .6. шаТЈЈ-д иплом ilТија фиг. међун а­

шарм] допадљ ив , привлачан , заводљив ; очара­

родно

вајући.

средник стално путује између двеју земаљ а у

шармер , -ера м , мн . шармери , ген .

MII.

шарме­

дипломатско

посредовање

шато, -оа м [фр .

шарми р а, за вод ник .

шатобријЗII , -ана м [фр .

СВРШ .

И

lIее врш .

[фр .

3. Л . МН . шармирају charmer, В . шарм] оча­

ра(ва)ти , зад ивити, освојити , освајати, придо ­ бити, п р идоб иј ати симпатију .

Schamier од фр. chamiere]

металне шар­

к е на п р озо рима или вратима .

шар-пеј [кин.] раса пса из Кине, са изразито н або раном КОЖОМ.

п о­

chaudeauJ

В . шОдО .

chateaubriand,

м о­

жда по презимену књижевника Ф . Р . Шатобри ­ јана] кулин . дебео говеђи одрезак на жару.

шатор, -а и шатор, -а м , МН . - и [старији об­ лик од тур. ~adir, уп . чадор] заклон од импрегни ­

шарнйр, -ира м , МН . шарнири , ген . МН. -арни­ ра [нем.

коме

сукобу.

ра [В . ша р м] мушкарац који има својство да

шармирати, шармйрзм,

у

раног платна з а смештај (туриста , војник а и сл.) на отвореном .

шiIТОРСКЙ, -а, -о [В . шатор] који се одно с и на шатор, који припада шатору . .6. шатор ско крило

велики

комад

импрегнираног

платн а

1469

шашке

шатра

који служи за састављање шатора или за по ­

што пре изаћи; држати кога у шах у имати га у

кривање војника.

рукама, држати у ШКРИПЦу .

шатра, -ё [тур . ~atra , в . шатор]

платнени

1.

шахада, -ё ж, ген . МН. шахада [ар .

sahada

све­

заклон под којим рад е продавци на сајмовима,

дочење] код муслимана исповедање вере пона­

вашарима и сл.

вљањем обрасца "Нема Бога до Бога, а Муха­

велики , високи шатор под ко­

2.

мед је Божји пророк" .

јим се држе циркуске представе.

шатран u , -а м [ар . еанскр .

satrandz од пере. catrang од caturat:Jgah, према catur четири, anga~

део] најстарија верзија игре шаха, у Азији и У

шатрова ц, шатровца м, мн. шатровци , ген. мн . шатрова ца [В. шатра]

2.

скитница, бес­

шахинага , -ё м = шахинuибаша , -ё м [В . ша­ хин] заповедник над соколарима; уп . шахин­

1.

uија .

ш:прова чкй , -а, -о [В . шатор] који се одно­

'"

шатровачки говор, шатро­

вачки језик скуп

израза са улице, жаргон ,

сленг .

шахинuибаша, -ё м [В . шахинџија , баш] = шахинага (В.) шахинuија, -ё м [В . шахин] сокол ар .

шахиншах, -а м, МН . шахинш аси, ген . МII . ша­

шатула, -ё ж [нем.

Schatulle]

кутија , ковче­

жић за чување драгоцености.

шаум, -а м [нем .

Schaum] пена добије на од

шаумролна, -ё ж [нем .

sah-in-sah,

В . ша х ] и ст. краљ над

шахирати,

шilхiiрам ,

3.

Л.

МН.

шахирају

н есврш . [В . шах] стално да вати ш ах, нападати

в. ша­

Schaumrolle]

стално краља у шаховској игри.

шахист(а), -ё м, МН . шахисти (ж ша хистки­

мрОлна .

шаумшн ита, -ё ж [нем . шаум, нем.

Schnitte

Schaumschnitte,

В.

кришка] В. шампита .

шаушпйлер, -а м, мн . -и [нем .

Schauspieler]

заст. глумац.

шафољ, -а м, МН . -и [н ем.

Schaffel]

повећи др­

вени суд за прање судова, вед ро .

шафот, а м, мн . шафоти, ГСН. МН . шафота [нс м .

Schafott од фр . echafaud]

под ијум на коме се из­

вршава смртна казна , узд игн уто губилиште.

шафран, -а м, мн. ш афрани , ген. МН . шафрана [тур . ~afran од ар .

zafaran]

бот. лу ковичаста биљ­

ка са три влакнаста жига у цвету, који се упо­ требљавају као зачин, као лек и за бојење , вео­

ма цењена као зач ин у кулинарству .

•

шафра­

шах, -а м, ВОК . шаху [тур . ~a h од п ерс .

sah] 1.

краљ, титула персијског владара и неких ори­ јенталских вазалних кнежева . поља, са по

ња, -ё) [В. шах] играч шаха.

шах-мат, шах-мата м [тур . ~ahmat од перс.

mat

sah

краљ је мртав] завршетак шаховске игре,

позиција када је краљ нападнут а нема куда да се склони, мат.

шаховница, -ё ж [В. шах] бла .

2. а .

1. ХРВ . шаховска та­

хрватски грб , са црвеним и белим ква­

дратима. б. х рватска застава .

шахт, -а м, м н. шахтови , ге н. МН . шах.това [нем .

Schacht] 1.

окно у руднику.

2.

отвор с по­

клопцем у висини тла, рад и при ступа подзем­

ним инсталацијама.

шахтер, -а м В . шехтер .

шацовати, -ујём н ес врш . [нем .

schatzen] фам .

оцењивати, процењивати; меркати .

нов, шафранск Й.

64

х иншаха [п ерс .

краљевима , титула персијског шаха.

улупаних беланаца на пари са шећером .

сци са

sahin]

соко дрес иран за лов .

онај који живи од крађе и

просјачења, ситан ло пов .

си на шатров це.

току дана .

шахин, -а м , М'I. - и [тур . ~ahin од перс .

арапским земљ ама .

кућник, чергар.

шахарит, -а (изв . акц . шахарит, -а) м [хебр . sa~arith јутро] јеврејска молитва , прва од три у

16

2.

а . игра на да­

црних и белих фигура .

шашијаст, -а, -о [тур . ~a~l] разрок, шкиљав.

шашка , -ё ж, дат. шашци , ген. МН . шашкii [рус . шашка] ист. крива коњичка сабља (об . код Козака и Черкеза).

упозорење

шашке, шашкii ж, МН . И шашки , шашкii м,

противнику да је његов краљ нападнут. О бити

МН . [рус . шашки] врста игре на шахо вској табли,

у шаху фиг. бити у поз ициј и из кој е је потреб но

слична игри д аме .

б . шаховска табла с фигурама.

1470

3.

шашкин

шворцер

шашкин, -а м , мв . -и [тур. ~а~klП од ~a~mak запањити се, чудити се] покр .

1.

њак ; онај који се свему чуди .

шваргла, -ё ж [нем. Schwaгtenmagen] врста

неваљалац,

дебеле кобасице од свињског желуца исп уње­

2.

ног парчићима куваног меса, кожурицом и за­

мангуп.

шашлик, -а м. мн . шашлици, ген. мн . шашли­ ка [рус . шаШЛbl К из тат. према ШblШ копље , ра­ жањ] кулин. ражњићи од наи з менично набоде ­ них комада меса и поврћа .

шва с ивдекл. [хебр . ] фон . из семитске грама­ тике преузето име за мутни полуглас , налик на

француско "не мо е" ил и на глас који се код нас чуј е кад изговарамо неки суглас ник сам за се­ бе ; обележа ва се з наком који изгледа као обр­ нуто мало е .

Шваба, -ё = Швабо, -ё м (ж . Швабица) [в ем .

Schwabe

швапскй, -а, -о [В . Шваба] пеј . немачки.

глупан, смете­

ста новник Швапске, покрајин е на ју­

гу Немачке] погрдни или подсмешљив назив за

Немца или Аустр ијанца .

швад рон, -о на м, мн . швадрони , ген . мн. шва­ дрон а [вем .

Schwadron]

вој . и ст . ескадрон, ко­

Schwein

свиња] фам. пеј. св ињарија , безобразлук .

швајса flзрат, -ата м , МН . швајсапарати , ген .

МН. швајсапаратii [н ем . sc h weiВen за варивати , В . апарат] а п арат за за варивање.

швајсати В . швајсовати . швајсер, -а м, мн . -и [нем . SchweiВeг, в . швајсо­ вати] занатлија који заварује метале , заваривач .

шваЈсоват и , -ујём несВРШ . [н ем . schweiВe n] заваривати.

швалер, -а, мн . -и швалёр, -ера м, мн . швале­ ри , ген . мн . швалерii [аустр. нем . Schwalieг од фр . cheva li eг витез, кав аље р] фам. љубавн ик , жен ­

скарош, лола.

швелери, швёлёрii м мн . [нем .

Schwelle пр аг]

прагови на железничком колосеку, шлипери .

швенк, -а м, МН . швенкови, ген . МН . швенковii [нем .

Schwenk,

према

schwenken окретати,

про­

менити смер] филм ски и теле визиј ски израз за померање камере из једног угла у други.

швенкати Х РВ . В . швенковати. швенковати, -ујём несврш. [н ем .

schwenken]

окретати камеру према потребам а снимања .

швеflС, -а м [нем .

Schweppes,

фабричк о им е]

освежавајуће безалкохолно I'аз ирано пиће .

швермовати, - ујём несврш . [н е м . sc hw iiгmen] заст. чез нути, уздисати (за ким).

шверц, -а м [аустр . нем. Schwiiгz, Schwiiгze од sc hwiiгzen , према schwaгz црн] црна берза ; тр го­

њичка једин ица .

швајнерај [нем . Schwe ineгei пр ема

чинима.

+ швалерскй и швалёрскЙ .

швалерај, -аја м, МН . ш валераји , ген . МН. шва­

лерајii [В . швалер] фам . швалерисање, љу бавне авантуре, До нжуанство.

швалерат и се в . швалерисати се .

швалера ција, - ё ж . [в . швалер] фам . в . шва­ лерај . швалер исати се, - ишём се н ес врш . [в . шва­ лер] фам. тражити љубавне везе, имати љубав­ ника односно љубав ницу .

швалёрка , - ё , ж, дат. И лок. швалёрки , ген . мн . швалёрки и швалёрка, -ё ж, дат. швалёрки , ген . мн. и ЛОК. швалёрки [В. швалер] фам . љубавница.

вина на црно , кријумчаре њ е. О шверц-ком ерц устаљени токови незаконите продаје робе .

шверцати ХрВ . В . шверцовати .

шверцер, - а м , МН . - и (ж . шверцёрка, -ё , дат. швёрцёрки) [ аустр . нем . Schwiiгzeг, в . шв ерц] кријумчар; онај који продаје робу на црно , цр ­

ноберз ијанац .

шверцерскй, -а, -о [ В . шв ерцер] који се од ­ носи на шверц или шверцере .

шверцовати, -уј ём несв рш . [нем. schwiiгzen] кријумчарити , бавити се шв ерцом .

швиндл, -а м [нем .

фам. прев ара,

Schwindel]

варка, подвала .

швнндлати ХРВ . В . ШВНlIдловати. швнндлер, -а м, МН . -и [ нем . Schwindleг] фам . варалица, преварант, мућкарош.

ШВИllдлерај, - аја м [в . швиндл ] фам . пре ва­ ра нтско, забу ш а нтско понаш ање .

швнндловати, -ујём несв рш . [н ем .

deln]

фам .

вршити

преваре,

schwin-

подваљив ати ,

мућкати .

шворц П РИД . индекл . [аустр. н ем . schwaгz

sein

бити без новца од sc hwaгz црн] фам . који је без новаца, без преб иј ен е паре.

шворцер, -а м [в . шворц] фам. онај ко ни кад нема пара, убоги с иромах.

1471

швунг

шеКСl1ироман

швунг, - а м , мн . швунгови, ген. мн. швунгова [нем.

Schwung]

шебат = шеват (изв . акц. шебат, шеват) , - а м [хебр .

schebath]

шеих в . шеик.

фам. залет, полет, замах; скок . пети месец у јеврејском календа­

шејкерl, -а м [еIlГЛ . метална

пере.

seb

Cheiranthus cheiri. шевiiл, -ма м [тур . ~eyya' од ар . sawwa!] деима

29

satan, уп . сатана] покр . 1. ђ аво, сотона, 2. фИI'. враголан, обешењак , сп адало. шејтанбез, -а м [тур . ~eytan bezi ђ а в олск и

враг.

вез, према в . ш ејта н , без] покр . врста грубог платна за гаће,

шејт itнЛУк, -а м, м .... шејтilН ЛУ ЦИ , ген. мн . шејтанлука [тур . ~eytan11k , В . шејта н] пакост,

дана .

шевиот, -а м [фр. , енгл.

viot Hills

у Енглеској]

1.

cheviot 110

месту

Che-

злоба, подлост; враголија, несташлу к.

шејтанскй, -а, -о [тур . ~eytan11k, в . шејтан ]

брдска овца која даје

дуга чку, сјајну и таласасту вуну .

2.

тв ид од та­

ђавољи, сотонски; нечастив .

шејх, -а м, мн . шејхови , ген . мн . ш ејхова [тур .

кве ву н е .

шевкуна! уз в . [тур . ~evk1l1a од ар .

sawq че­

seyh

шевро, -оа м [фр .

chevreau јаре] козја кожа за

обућу и кожну галантерију.

шеврон, - она м [фр . шевротен, -ена м

chevron] в . шевро . [фр . chevrotin] мека , угла­

ча н а ја рећа кожа .

шегрт, - а м, мн . шегрти, ге н . мн . шегрта [тур . ~a kirt од п ере.

+

sagird]

ученик код занатлије или

шегртскй .

шегртовати, -ујём нееврш . [В . шегрт] учити

од а р .

sayhh]

8.

шенк .

шед i>вiiн, -ана м , мн . шед рвани , ген. мн . ше­

sadirwan

весело те­

sayhhu-I-islam

поглавар ислам а] врховни

поглавар муслиманске верске з ајед нице у сул ­ танској Турској .

шек:iик, -а м , МII . шекаици , ген . мн. шекаика [тур . ~ekaYlk, ~akaYlk од ар .

saqaiqu-n-nu'man]

покр . божур.

шекеJl, -а м [хебр . s h еkkё l]

1.

мер а за тежи н у

код старих народа на Блиском истоку. ник или сребрњак код старих Јевреја .

2. злат­ 3. нов ч а­

најединица у данашњем Израелу .

занат ил и трговину , бити шегрт.

др ван а [тур . ~ adlrvan од пере .

од ар .

шејх-ул-itслiiм [тур . ~eyhi.ilisliim , ~ehi s 1 ii m

жња] наздравље! живео!

тргов ца.

трести ]

при п р ема њ е

шејтан', - а м, мн . - и [тур . ~eytan од ар . sa~an

сет и м есе ц у муслиманском календару, почиње

7. јула,

shake

за

од хебр .

ноћ , Ыју мирис] бот. украсно цвеће из

породице крстаuiица,

од

shaker

поклопцем

шејкер Z в . шекерн .

шебек, - а м , мн . шебеци , ген. мн . шебёка [тур . шебој, -а м [тур . ~ebboy од пере . sеЬЫју од

с

коктела .

ру, п рибл ижно одговара јануару и фебруару .

~e bek] покр . врста мајмуна црвене стражњице.

посуда

шеке рн , шекёра м, >1Н . [енгл.

shakers од shake

трести се, дрхтати] религиозна секта у Е н гле­ ској и Северној Америци , која се

1774. отцеп и ­

че ] водос кок или чесма с базеном, у врту куће

ла од квекера; проповеда безбрачно ст и зајед­

богат и х м услимана или уз џамију за узимање

ницу д обара .

авдеста.

шеКСI1НРОВСКЙ , - а, - о [енгл .

шезлонг, -а м, мн. шезлон з и, ген . мн . шезлон­ га [фр .

chaise longue дугачка столица]

полусофа

с н асло ном , дугачка лежаљка ; уп . лitгеШТУJl . ш е н к, - а м, мн . шеици , ген . мн . шеика [енгл.

sheikh

од ар .

sayhh] 1. поглавар арап ског племе­ 2. рел . (ше их ) поглавар вер­

на; владар шеиката.

ске заједнице код муслимана ; старешина тек иј е .

3. титула у ченог човека или шеик-ал- itслiiм

8.

шејх-ул-itслiiм.

шеitкiiт, -зта м [в . шеик] на под у правом шеика . влада ш е ик .

1472

чувеног говорника.

1. округ или општи­

2. арапска држава којом

Shakespeare]

на­

лик на Шекспира , у духу Шекспирови х др ама .

шеКСI1НРОJlОГ, -а м, мн . шеКСI1ИРО ЛОЗ И , ген . >11 1.

шекспиролога [В . шекспирологиј а] н ауч н ик

који се бави проучавањем Шекспира .

шеКСl1ирологнја , ё ж [енгл . -логија]

наука

о

Shakespeare,

Вилијему

(1564- 1616), његовом драмском и поезији. + шеКСl1ирОJlОШКЙ .

в.

Ш експи ру

ства ралаштву

шеКСl1ироман , -а м И шеКСl1нромiiн, - а н а м, мн . шекспиромани, ген . мн . шекспиро ма н а [ен гл .

Shakespeare, Шекспира.

в . -ман] необуздани обожавалац

Шерпа

шел а к

шел ак, -л ка м [енгл .

shellac(k)

од

shell

шербет, -а м и шербе, - ета с [тур . ~erbet од ар .

љу­

пиће]

1. напитак од упрженог шећер а с 2. источњачко освежавајуће пиће од во­ медом и зачинима . 3. узаврела вода за ку­

спица, в . лак] врста тврде смоле из источноин­

sarbii

дијског др већа , некад коришћена за израду гра­

водом .

мофонск и х пл оча ; растворена у алкохолу служи

де с

као заштитни л ак или средство за политирање .

вање кафе .

шеЈ1И Т, -а и шелйт, -ита м [нем. ма ш ведско м хе мичару Шелеу

1742- 1786)] м ин ер .

Scheelit, пре­ (К. W. Scheele,

калцијум волфрамат, служи

за добијање волфрама (тунгстена) .

shelt]

шербетњак, - а м, мн . шербетњаци, ге н . мн . шербетњака [В. шербет] суду коме се греје вода

шел ф, -а м, мн . шелфови , ген . мн . шелфова [енгл .

шербетлија, -ё ж [В . шербет] врста сл ат кеја­ буке или крушке.

за кафу .

гео гр . подводна платформа која се

од обале простире према мору .

ше ма, -ё ж [нем.

Schema,

шербеuија, -ё м [В . шербет] онај који прави и продаје шербет.

в. схема]

1.

тех­

шервер, -а м [енгл .

рач. програм с

shareware]

нички н ацрт; цртеж који приказује саставне де­

бесплатним пробним периодом, након које г је

лове и спој еве машине, електричног или елек­

коришћење немогуће уколико се не плати.

тронског уређај а.

2.

в . схема .

шема ндо прил. [итал . sсеmапdо према sсеmаге смањивати] муз . посте пено слабећи , губећи се .

ше матизам, шеМIпизовати, шематичан, ш емат ичност

8.

схема-.

ше нг в . ченг. ше н гај ст, -а и шёнгајст, -а м [нем . Sсh6пgе­ љубитељ уметности

ше нити , - йм нес врш . [нем . sсh6п mасhеп] предње у в ис .

1.

лукава ц ,

шеретскй, шеретскЙ .

•

тлука [тур . ~епеtlik , в . шерет] ли , вра голија, несташлук .

1. склоност ка ш а­ 2. лукавство, препр е­

деност; подвала .

шери, -ија м [ен гл.

sherry од Jerez Херес , гр ад

задњим

Шпаније .

шери-бренди, шёри-брёндија м [енгл . тгу-Ьгапdу према

и књижев но ст и ; е стета .

на

препредењак .

2.

у Шпанији] врста јаког белог вина пореклом из

ist од sсh6п леп , Geist дух]

седети

немиран , непослушан од ар . sап, В . шер]

шаљивчина, враголан, обешењак.

шеретлук, -а м , мн . шеретлуци , ген . мн. ш ере­

ше ми зет, -а (уоб. шемизет, -а) м [фр . chemisette] заст. 1. м ал а кошуља. 2. орманче за рубље . ше мсија , -ё ж [тур . ~emsiye од ар. samsiyya, п р ема sams сун це] поКр . кишобран , сунцобран .

псу)

шерет, -а и шерет, -а м , мн . -и [тур . ~епеt, ~ i r­

ret

ногама,

1. (о

подигавши

2. фиг. (о човеку) пузити пред

cherry

che-

трешња, в. бренди] вр­

ста ликера , ракија од трешања или вишања, че­ ри -бренди.

шеријат, -а м [тур. ~eriat од ар. sапа' прави п ут] учење исламске вере; закон заснован на Курану,

ким, пониз н о м ољакати .

ше н лу к, - а м , мн . шенлуци, ген. мн. шёнлука

за разлику од адета (В. ) , обичајног права .

и ше нлук, -а м, мн . шенлуци , ген. мн. шенлука

шеријатскй, -а, -о [В . шеријат] који се OДtIO­

[тур . ~еп l ik пре ма ~еп весео] светковање , јавно.

си на шеријат . & шеријатско пр'аво правни си­

весеље , сла вље .

стем

ше НJlУЧИТИ, - йм и шенлучити, -йм нес врш . [В . шенлук ] веселити се, забављати се, обично

заснован

шеол (ИЗВ. акц . шеол), - а м [хебр . sё'оl] митол .

виши

округу .

ше пинг, -а м [енгл . shарiпg обликовање] ма­ шина за обр ађивање металних предмета, струг.

1. зло ,

смутња,

(као прид. индекл .) зао, пакостан; лу­

кав, преп р еден.

са д р а­

sheriff] 1. 2. у САд,

управник грофовије у Енглеској .

врејском вер о ва њу .

2.

ислама,

меновање прељубника и сл . ) .

подземно царство, боравиште мртвих по је­

шер, -а м [тур . ~er од ар . sап]

прописима

шерифl, -а м, МН . -и [еНГЈ1 .

уз пуцњаву из п ушака .

пакост.

на

стичним казнама (одсецање руке за крађу , ка­

административни

и

судски

и ст. н ај­

чиновник У

шериф2, - а м , мн . - и [тур . ~erif од ар .

sarif до­

стојанственик] титула потомака Мухамедови х; врховни чиновник у Меки; арапски великаш .

Шерпа, -ё м , мн. Шёрпе и Шерпаси [е Н ГЈ1 .

Sherpa

од непалског

serpa

народ Истока]

1.

1473

шизити

шерпа

припадник народа који живи на јужној страни

Маунт Евереста, тибетанског порекла .

2. ( шер­

па) водич и носач у планинарским експедици ­

јама на Хималаје.

Scherbe]

ни­

ска округла посуда у којој се спремају намир­ нице .

шерпења, -ё ж, ген . мн. шерпёња [мађ.

Scherbe]

јака памучна

ткани на од дебље истканих жица.

cherchez lа femme. шетебанд ијере индекл . в . sette bandiere. шетланд, -а м [енгл. Shet1and (woo1), према острвима на северу Велике Британије] врста

шетландс кii, -а, -о [В. шетланд] од шетланда.

шеф, -а и шеф , -а м , мн. шi:фови И шефови старешина, руководилац , начелник .

шефија, -ё м, ген. мн . шефија [тур . ~eг. од ар . покр. први комшија на имању; онај који

шефiiјскii, -а, -о [В . шефија] покр . суседски,

•

шефијско право В . шефИлук.

шефилук, -а м [тур . ~efi 1ik , в . шефија] прио­ ритет првог комшије на куповину суседног

шехiiд в . шехiiт . шехiiд, -ида м, мн . шехиди, ген . мн . шехи да [тур .

sahid] 1. онај који је 2. муслиман који

шефица, -ёж [В. шеф] жена шеф ; начелница.

шехитлук, -а м, мн . шехитлуци , ген . мн. ше­ гробље.

шехр, -а м [тур . ~ehr од ар.

siihr] месец ( кал ен­

шехрија , -ё ж [тур . ~ehriye, ~eгjye од ар.

sa'riyyii]

покр. танки резанци; супа с таквим ре­

зан цима.

шехтер, -а м , мн . шехтери , ген . мн . шехтёра [нем.

Schiichter

од хеб р . sёhitаh клање прем а

sa-

јеврејском верском обичају.

шеш iша , -ё ж, ген . мн . шешана [тур . ~e~hane, ~ј~ап е од перс.

seshhane]

ист. врста дугачке пу­

шке која се пунила сп реда, шишана .

шефовати, шi:фујём

Schieber]

шиб ер 2, -а м, мн . -и [нем .

Schieber сКр . од Recрачунати, schi eben

вљати.

померати] заст. логаритмар.

шефовица, -ё и шефов~ца, -ё ж [В. шеф] 1. шефова жена. 2. в . шефица .

дијама

шефовскii, -а, -о [В . шеф] који припада ше­ фовима; који се односи на шефа или шефицу.

шефтелија, -ё ж [тур. ~efta 11 од перс .

seftalii]

п окр. шпе­

кулант, црноберзијанац .

henschieber,

према

rechnen

шиболет, -а м [хебр .

12:6]

sibb01eth,

В . Књи гу о су­

реч која служи за расп ознавање,

лозинка, парола .

Ши ва, -ё м [санскр . Siva] у хиндуизму , једно од три божанства у Тројству (Тримурти), уз Брахму и Вишнуа; бог разарања , смрти и про­

покр. бресква.

шех, шi:ха м [тур . ~eyh, в. шеик]

1.

погине у бор­

хитлука [тур . ~ehit1 ik, према в. шехит] шехитско

несврш. [В . шеф] бити шеф , руководити , упра­

2.

невин о погу­

бљен , мученик.

шиберl, -а м, мн . -и [нем.

имања .

шефовати, -ујём и

краљ ,

ha~ клати] месар који коље стоку и живину по

има право прво куповине .

комшијски .

sehzade и sahzade од перс. seh, sah zade дете] принцеза, царева кћи .

дарски).

е нглеске вунене мелиране тканине.

siifi']

цар,

би за ислам .

шерше ла фам в .

chef]

шехзада, -ё = шехерзада, -ё ж [тур. ~ehzade

~ehit од ар .

shirting]

в . ше­

шехiiт, -ита м, мн . шехити , ген . мн . ш ехита и

ser-

в. шерпа .

шертинг, -а м [енгл .

[фр.

kahyaSl,

од перс.

шерпа, -ё ж, ген . мн. шерпи [нем.

репуб од нем.

шехер-l1ехаја , -ё м [тур. ~ehir

хер, ћехаја] градоначелник , поглавар гр ада.

1. в . шеик (2).

израз за напад на краљицу у шаховској игри.

лазности времена.

Шива-Шакти [В . Шива, Шакти ] рел . у хин­

шехадет, -а м [тур. ~ehadet од ар .

дуизму, Божја глава , чији је мушки , пасивни,

сведо чанство , уверење,

трансцендентални принцип Шива , а женски, ак­

siihadii] 1l0Kp. потврда . 2. смрт на

бојном пољу у борби против неверника, која мусл иману обезбеђује одлазак у рај .

шехер, -а м [тур. ~ehir од п ерс.

велика варош .

•

шехерскii .

шехерзада = шехзада (в . )

1474

sehr]

тивни, иманентни, временски принци п Ш акти.

шизика, -ё ж, дат. шизики [В . схизофреник] покр . град,

жарг. пеј . луцкаста, уврнута особа .

шизити, - им Ilесврш . [В . схизофрениј а] жарг. пеј . лудити , махнитати, бити ван себе .

шиноб ус

шизма

шизма, -ё ж, ге н . мн . шизмй [нем . грч .

schisma

Schisma од

раскол према sсhizеiп цепати] рас­

цеп, раскол, одвајање (нарочи то од цркве или

шиљбок, - а м, мн. шиљбоци , ген . мн. ши љбо­ ка [нем .

вере); фиг. под војеност, р аскид.

жарити , чувати стражу.

зматйка [В. шизма] отпадник, ра сколник (од ве­ ре или цркве) .

шиљте, -ета е, мн . шиљтета [тур . ~ ilte] ч етвр­ тасто јастуче за седење; танак и дуга чак вун ени

шизмзтича н , - чна , - ч но и шизматичкй, -а,

schismatikbs, в.

ду ш ек који се про стире по сећији (в.).

шизма] кој и се одно'Си н а

шимера заст.

шизму или шизмат ике , расколнички .

шизо-, шизойдан, шизоидност, шизофре­ нија, шизофре ник, шизофреничан в. схизо- . шиити, шийта м [тур . ~ jj од ар .

sii'yy

приста­

•

шиитскй. шиитиза м, -з ма м [в . шиит] р е1l. верско уче­ ње шиита .

шик, шика м [ фр .

chic] 1.

елеганција, отме­

ност, смисао за моду и укусно одевање.

2. прид.

индекл . који је по моди , допадљив, отмен, еле­

ног по сле Првог светског р ата .

неп рилика ,

зл онамерно

ШИМI1ЗНЗО, -а м , мн . шимп анзе ж [фр .

веколиког мајмуна, по неким особинама живо­

шимшир, -а м , ми . шимшири , ген. ми . шим­ шйра [тур. ~j m ~j г , y jm ~j г од пере .

simsad] бот. зи м­

Boxus

sеmрегviгеns, са

зеле н о ук расно шибље ,

т врд им дрветом погодним за резбарење .

шимширика, - ё ж, дат. шимширици [в . ши м­ шир] бот. д ивљи шимшир ,

шимширов, -а , -о

шимшировина, -ё, ж

мн . шикани­

шина, -ё ж [н е м .

[енгл . shil1iпg; н ем. Sс hilliп g]

1.

н екадашња е н­

глеска новчана јединица, пет пенија тј.

1/20 2. аустријск а новч анајед ини ­

ца до увођења евра .

шилок, -а м [итал.

shin geki]

поз . подв рста

ШIlНделбратен, -а м [нем .

Schindelbraten]

покр. пр асет ин а п ече н а на ражњ у.

.

шiiндра, -ё ж, ген . мн . шиндрй [н ем.

Schindel]

да шчице за покрив ање кућ е, оби чн о од јеле и л и букве .

scirocco

од ар. suliiqј ужни

ветар] покр. В. широко . штит, штитник ( н а капи).

ШIШИК, -а м, мн . шиници , ген . мн. шинй ка [тур . ~inik од нгрч .

ШIIЛТ, -а м, мн. шилтови , ген. мн. шилт6ва

2.

натпис, знак , фирма.

шилткапа, -ё ж, ген . мн . шилткапа [н ем.

Schildkappe]

пружница , желе­

каб укија (в.) у Јапан у, настала под ев роп ским

шилйнг, -а м, мн . шилйнзи, ген . мн . шилйнга

Schild] ПОКр. 1.

Schiene]

утицајима и са социј ал но м темат иком .

ног вина, комињак.

[нем .

шимш и ­

з ничк а трачница .

шингеки, - ија м [ј а п.

врста бледоцрве­

[8. шимшир]

ров о д рво.

миравати (посеб но и з политичких разлога) .

фунте стерлинга.

Ruscus aculeatus. шимшир] који је од

[8.

шимшира .

ће, сметње, пакостити коме; прогонити , узне­

Schieler]

chim-

т иња која ј е н ајсл ичнија чов е к у.

рају нееврш . [фр . с hi сапег] стварати коме тешко-

шилер, -а м [ •• ем .

ШИМИ-ЦИ l1е­

рапzе и з банту језика] ЗО01l. врста афричког чо­

шикан:iц ија , -ё ж в. шикiша .

3. л .

•

ШИМl1iшза , - ё м в . ШИМI1ЗНЗО .

ометање ,

малтретирање; не пријатност, прогон .

шикани рати, шиканйрам ,

врста

шимике, -а ж, ми. [В. шими] фам. шими-ци пеле.

гантан .

шикз на , ё ж, ген. мн . шиюiна [фр . сhiсапе]

shimmy (shake)]

ле дуга чке и уске цип еле са з ашиљеним вр хом.

Ллију сматрају за конитим духо вним и светов­

ологију и верско- правн е норме; уп. сУнити .

химера .

америчког плеса сл ичн ог фокстроту, поп улар­

ске групације у и сла му, који Мухамедовог зета ним наследником Мухамеда, имају посебну те­

8.

шими , ија м [ен гл .

лица] рел . при падници једне од две највеће вер­

стварање

П ОКр. зает. стража ; стражар .

шиљбочити , -йм нееврш. [в . шиљб ок] стра­

шизмзт ик, - а м , мн . ши з м ilТ ИЦИ , ген . мн . ши ­

-о [грч.

Schildwache]

шИљбочкЙ .

•

ПОКр. качкет, капа са штитником·.

choinix]

шупља мера за жито

р азл ичите тежи н е према различ итим крај е в има (од

10 до 80

ока) .

шинобус и шинобус, -а м , мн . -и [ нем.

nenbus,

8.

Schie-

шина , (ауто)бус] краћа железнич ка

композ иција на сопст вени моторни ПОГОН, ко-

1475

ши хта

шинтер

р исти се у путничком саобраћају на краће рела­

ције .

шинОбускИ .

•

шиliар, -ара м [тур . ~ikiir од перс .

sikiir]

лака

зарада , плен; добит, корист; благо , и метак .

шинтер, -а и шинтер; ' С"Э; м, МII . -и [lIем .

der] 1. стрводер, живодер. 2. фиг. хвар . • шИнтерскИ . шинто, -оа м [ј а п .

shinto

Schin-

шиliарити, шићiiрйм несврш . [в . ши ћар ] до­

гуликожа, ли­

ћи до зараде , профитирати, окористити се; до­ бити плен .

према

shin

дух,

to

пут] в . шинтоИзам.

шиliарuија, -ё м [тур . ~ikiircl,

8.

шићар] човек

лаком на добит, профитер ; пљачкаш , гуликожа.

шинтоизам, -а м [В . шинто] јапанска нацио ­

шиф, - а м , мн . шифови, ,·ен . мн. ш и фовii [нем. ТИIlОГР.

метални оквир у који се

нална рел игија, заснована на обожавању при ­

(Setz)schiff]

роде, к улту предака и веровању у божанско по­

стежу изливена слова у штампарији .

рекло ца р е ва.

стране ради коректуре, на чијим мар ги н ама се

шинтоист(а), -е м, МII . шинтоисти [В . шинто] шинтоистички, - а, -о [В . шинто] који се од­ шињел, -а и шињёл, -ела м , мн . шињели, ген . мн . шињ ел ii [рус . шинел] зимски горњи капут шињон, -6на м, МII . шињ6ни , ген . мн . шињ6нii

1. пунђа. 2. уметак туђе косе којом

Шиптар, -а м (ж . Шиптарка, -ё, дат. Шип­ тiiр к и ) [алб . shqiрёtаг] Албанац, Арбанас, Арна­

та која се ставља на зидове, бродски п од.

шitфон, - 6на м [фр .

chiffon]

а. врста меке ву ­

шира, -ё ж [тур . ~lгa од перс .

непреврело

sire]

вино, сл атки сок зрелог грожђа који још није почео да ферментира .

ширден, - а м [тур . ~irden од перс .

sirdiin,

пре­

ма

sir мле ко] покр . 1. овчија или козја изнутри­ ца. 2. ј ел о од пиринча и џигерице са зачинима. ширит, -ита м [тур . ~irk од ар .

sirk] 1. вој .

тра­

ка која се пришива као знак чина на униформи. украсна трака на народној ношњи; обруб,

пер в аз.

ширк, -а м [тур . ~irk од ар .

sirk]

многобо­

штво, п ол итеизам .

3. кишобран ,

•

ш и­

фОнскИ .

шифоњерii [фр . сhiffoппiег] ПОКр . орм а н за одећу и рубље .

chiffre од срмт. cifra нула од ар . gifr, giifr празни ­ на] 1. систем знакова за тајно писм о у обаве­ штајној служби , дипломатији и војсци. 2. озна­ ка од слова и бројева која замењује им е п роиз­ вода, аутора, наслова и др . , да би се сачувала тајност или ради лакше идентификац ије .

шифрант, -а м, мн . шифранти , ген . мн . ши­ франiiтii [В . шифра] онај који пише тај н им пи­ смом и дешифрује примљене поруке .

шифрирати, шифрйрiiм,

3. л . мн .

шифр ирају

= шифровати, -ујём С8РШ . и неС 8РШ . [ф р .

chiffrer,

В. шифра] написати шифром; прен ети , прено­ сити неку поруку са обичног језика на тајн и си­

ширм, -а м, мн . ширмови , ген. мн . ширмовii [нем . Sс hiП11 заклон]

употребљава се за рубље и постељин у .

шифра, -ё ж , ген . мн . шифiiрii и ш и фр й [фр .

шИптарскИ .

ши ру .

1l0Кр . исцељење, оздрављење .

шифоњёр, -ера м, мн . шифоњер и, ген . мн .

жене до п у њују фризуру.

2.

руком пишу исправке .

нене тканине . б. врста танког памучн ог платна,

војн и х л ица .

•

отисак

шифБОДtI, -а [lIем. SсhifЉоdеп] дрв е н а опла­

н оси н а шинтоизам или шинтоисте.

ут .

2.

шифалук, -а м [тур. ~ifallk од ар . siГa ' лек]

следбе ник шинтоизма .

[фр. сhignоп]

1.

1.

абажур .

2.

обод на ше­

сунцобран .

широко, широка м (ИЗВ . акц. широко) [итал .

scirocco од ар . su1i:iq јужни

ветар] врућ ветар ко­

стем знакова.

шифровати = шифрирати

(8.)

шихта, -ё ж , ген . мн . шихтii и ш ихтй [нем .

Schicht] 1.

а . смена , време рада (код рудар а и

радника чији посао захтева рад без прекида). б .

ји из се в ерне Африке дува ка Средоземљу, ју­

група радника који раде у истој см е н и .

го, југ, ј угоисточни ветар, шилок .

скуп материјала (руде , кокса и остали х пр име­

ширтинг, -а м [енгл . shirtiпg, према

shirt

шуља] фина памучна тканина за кошуље.

1476

ко­

2. техн.

са) који се у одговарајућим пропорцијама пре­ рађују у металургијској индустрији .

шиш

шкроф улоза

ШИШ, -а м, м н . шишеви, ген . мн . шишева [тур. ~j~] покр .

1.

а. гвоздени ражањ. б.

имени буб­

шкiпула, -е и шкатула, -е ж [итал.

њић за пржење кафе који се окреће над ватром .

2. врста

ста ринског копља.

в . шИше .

3.

51-

покр. боца, бочица, стакленка .

se]

шиша 2 , -е ж [тур . ~j~e од пере .

шкаф, шкафа М, МII . шкафови , ген . мн . шка­ ф6ва [ствнем .

шиша l , -е, ген. МН. шиша [тур. ~ j ~e од перс .

летвице]

покр . тава ница, плафон .

њиште ;

1. в.

рад илиште]

п ом.

escharion

м есто за

ог­

попр авку

бродова ; бродоградилиште.

шкемба, -е и шкембо , - е М,

шиша на в. шешана . шише, -ета с

п ок р . чабар, кабао , корито .

scaf]

шкв ер, -а м, лок. шкверу , мн . шкверови , ген . мн . шкв е р6ва [в енец . squего од грч .

slse

scatola]

покр. кутија .

шиша 1.

2.

I· CH.

мн . шк емба

[в . шкембе] трбуш аст човек , човек с в еликим

в . шИша 2 .

шишман, -а м , мн . шишмани , ген . мн . ши -

стомаком .

шкембав, -а , - о = шкембаст, -а, - о [ в . шке м ­

шмана [тур. ~ј~ mап] покр. трбу шаст човек , трбо ­

бе] трбушаст .

ња , дебељко .

шкембе, - ета е [тур . i~kembe од п е ре .

шишма нлук, -а М [в . шишман] покр . гоја­

1.

зност, корпулентност , дебљина .

шиш-Ьева п, шиш - ћевапа м, МН . шиш-ћева­

говеђи бураг ; изнутрице .

2.

5ikembe]

фиг . Ш аЈЬ . трбух;

гојаз н ост.

пи, ген . мн. шиш-ћевапа [тур . ~i~kebap, в . шиш,

шкембићи, шкембића М , МII . [В . шкемб е] l1а­

ћевап] покр . наизме нично нанизано месо и по ­

прикаш од желуца телета или јунета и сеченог

врће на штапић, р аж њићи .

шјор, -а М [в е fl ец.

на ре за lще, прави се са много лу ка и за чин а уз

sior, према итал. signore]

додатак парадај з а.

шкембо = шкемба (в . ).

покр . господ ин .

шјора, -е ж [венец .

siora,

шкија в . ешкИја .

прем а ИТаЈl . s ignoгa]

шковацин, - ина М, мн . шковацини , ГCfl . мн .

покр . госпођа .

шкам п , -а, м , мн. шкiiмпи [в енец. грч .

(hipp6)kampos]

десет ногу,

scampo од

зоол. мали јестиви рачић са

шковацина [в е fl е ц.

шкољ, а и шкољ, -а м ,

Nephrops norvegicus.

шкаllИЦЛ, -а м, мн . - и [ауетр . нем .

Stanitzel]

од лат.

scopa

MfI .

-и [итал.

scoglio]

шкомбар, -а м = шкомбра, -е ж [итал .

skari] х рв . маказе .

ме­

гребе н , х рид (у мо р у); морска стена.

покр . папирна кесица, врећица , фишек .

шкаре, шкiiра ж, мн . [ерв н см.

scovazzi no

тла] покр . ч истач; сметлар , ђубретар .

Ьго од грч .

sk6mbros]

scom-

скуша.

ШКОJlтирати , шконто в . СКOIrтирати, скОIIТО .

шкаРJl ИЦЛ в . шкаНИШI .

шкорпија, -е [в . шкорпион]

шкiiрпа, -е ж , ген. м н . шкiiРIlИ [итал . (I1ШГО а)

1.

30011 .

зглавка р из реда

зашт и т ни наСИI1.

ма у облику ШТИJlаљки и са отровном жаоком,

шка ршiда, -е ж [ИТаЈl . scaгpata] покр . косина на морско м д ну .

2. в .

1. наги б,

шкiiрпа .

шкарп ина, -е ж = ШКЈIПина, - е ж [дал мат­ ски од лат. sco гpae n a од грч . sk6гpaina] зоол. вр­ ста морске рибе са отровним бодљама ,

раеnа

Scor-

scrofa.

шкарт, - а м [итал. sca гto] оно што је оштеће ­ но, неупотребљ иво , за одбацивање .

шкарти рати, шкартирам,

3. л . МН . шкарти ­

рају сврш. и нссврш . [итал. scaгtare] одбацити, од­

бацивати оно што је н е подес но, одстранити по ­ кварено

и

неупотребљ иво ;

уклонити (кога) .

фиг.

искључити ,

Scofpionidae, с доњ им

сваки

scaгpa] покр. коса Гloдгpaдњa клизавог терена ,

ШТИJlавац, акреп.

2. aCТPOfl .

а. једно од

ви лица ­

12

сазв е­

жђа која припадају зодијаку. б . з нак зодијака (од

24. октобра до 22.

новембра) .

3.

фиг. зла же­

на , крвопија , отровни ца.

шкорпион, -о на М, мн . ШКОРJlИОНИ , геll . мн . шкорпиона [итал . scoгp ion e од 1Iат . sc oгpio од грч . skoгpios]

1. в .

шкОРlшја .

2. врста о ружја . scrigno]

ШКРllља, - е ж, гсн . мн. шкрињ а [итал.

сан дук с Jlоклопцем и бравом у коме се ч увају разне ствари , скриња.

шкроб в . скрОб. шкрофула в . скрОфУЈ1а. шкроф ул оза

8.

скрофулОза .

1477

ШКЈшина

шлајм, -а м [нем .

шкiшина в . шкарпЙна . шкуда, - ё ж, гев . мн . шкуда [итал.

scudo

штит,

грб] иет. стари млетачки и дубровачки златник

шкуна, -ё ж, ген . мн . шкуна [итал .

schooner]

ШЈlајпек, шлајпик В . шлајбок .

scuna према

в . шкунер .

шкунер, -а м, мн . шкунери , ген . мн . шкунёра [енгл .

schooner]

110М . једрилица са два јарбола и

д ва једра.

шкур, -а, -о [и тал .

scuro од лат. obscurus] ПОКр.

таман, мра чан ; з ага сит.

шкура, -ё ж, ген. мн. шкура [В . шкур] ПОКр . ка­ пак на прозору од пуног дрвета, којим се пот­ пуно затамњује просторија .

шлаг l , -а м [н ем. ста .

2.

Schlag] 1. заст.

ков , сој, вр­

шлаг , -а м [нем.

Schlagsahne, Schlagrahm, Schlagobers] улупана слатка павлака, кафи или слаткишима . О додати - на

аустр. нем .

торту фиг. на нешто лепо додат и још леп ше.

Schlagwort] 1. позар .

последње речи

глумца, после којих говори други глумац. гесло,

омиљен

израз . О д ати коме

-

и

често

2.

понављан

пружити повода за неку

примедбу .

заст . б р усач;

шлајфна, -ё ж, Ј'ен . МН . шлајфни [нем .

fe]

Schlei-

куцана страна ( на машини или ко мпјутеру).

шлајфовати, -фујём несврш . [ .. ем . schleifen] 1. кл изати се , окр етати се у месту (о точку, во­ зилу). 2. оштрити , брусити ; глачати . шламrtaв, -а, -о = шлампаст, -а , -о [нем .

schlampig]

аљкав, н еу реда н , нем ар ан .

ге.Ј. МВ . ш ла мпаваца [В . шлампав] аљкавац, неу­ шлампераЈ,

-аја

м

[н ем.

Schlager] 1. муз . пе­ популарна мелодија. 2. оно

Schlamperei,

В.

шла мпав] аљкавост, неуредност, нем арност.

Ш Јlанг непр. В . шлаllК .

schlank]

витак , та­

нак .

ШЈlапа , - ё ж, М Н . шла п е, гев . мн . ш лапа [н ем.

Schlappe]

мекана, плитка кућна обућа , папуча ,

патика .

шлауф непр . В. шлаух . шлаух, - а м [вем .

шшiгер, -а м, МН . -и [нем. сма којаје у моди,

Schleifer, в . шлајфовати] + шлајферскЙ .

шланк ПРНД . инде кл . [н е м .

шлагворт, -а м, мн . шлагворти , ген . МН . шла­

крилат ица ,

оштрач.

реда н човек .

2

гворта [нем .

шлајфер, -а м, мн . шлајфери , ген . мн . шлајф ё­ ра [н ем.

шлампавац, шлампавца м, МН . ш лампавци,

В . шлОГ.

додатак

м ед. слуз која се

пљувак.

или сребрњак с грбом на наличју .

енгл .

Schleim]

сакупља у плућима и бронхијама, слуз ави ис­

Schlauch] 1.

гумено црево

за зал ивање баште ; гумена цев за и з влачење течности.

2.

а . унутрашњи , гумени део фудб ал­

што је тренутно за нимљиво , допадљиво, при­

ске лопте . б. у н утрашња гума на аутомоби лу. В.

в ла чно, хит.

гумени појас за непливаче.

шл:iгерскй, -а, - о [В . шлагер] који има осо­ бине шлагера; јефтин , сентименталан , приме­

фрока [нем . SchlafТock] мушка и жен ска кућна

шлагират и се В. шлогирати се .

шлаг-об рст, а м [а устр ... ем.

Schlagobers]

В.

ШЈЈаг 2 •

шлагфе ртиг ПРИД. индекл. [не м.

schlagfertig]

поКр. жарг. онај који има одговор на све, увек спрема н , довитљив, сналажљив .

Schreibbuch] 2. новчаник .

поКр . заст.

шлајер, -а м, МН. - и [нем . на; невест ински вео.

1478

хаљи н а у облику огртача. А јабуке у шлафроку

КУНИН. поховане и заслађене кришк е од јабука.

шлафцимер, -а м, ми. -и [lI ем. од sсh1аfеп спавати ,

Schlafzimmer Zimmer соба] спава\'iа соба,

спаваоница.

шлем, шлема м , МН . ш ле мови , ген . ми. шл ем о­

шлајбок, -а м , м ... шлајбоци, ген . МН. шлајбо­ ка [нем .

Schlafkappe] заст. капа

шлафрок, -а м, МН. шлафроци , ген . МН. шла­

рен укусу широки х маса .

жница .

шлафкапа , -е ж [ием . за спавање, ноћна капа .

1. тефтер ,

беле­

ва [етВllем. Не1m] метална капа која ш тити главу од ударца, кацига .

шлеrl l , шлепа м , МН . шлепови, ген . мн . шлепо­

Schleier]

вео, копре­

ва [нем.

Sch1eppe]

дугачак скут жен ске хаљине

који се вуче по поду.

шмнзла

шлеп 2

шлеп 2 , шлепа м , мн . шлепови , ген. мн . шлепо­ ва [нем .

Sch1eppschiff, Sch1epper,

шлеповати]

8.

пом. те ретна лађа без сопственог погона , коју

вуче реморке р ; уп . баржа .

шлеповати, -ујём несврш. [нем . ћи, теглити]

1.

ШЈlосер, -а м, мн . -и [нем . Sch10sser, према Sch10ss брава] фам. бравар . • шлОсерскИ . шлус, -а и шлус, -а м [нем . Sch1uss] фам . свр­ шетак, крај, завршетак . ... и -! и готово! и тачка!

sch1eppen ву ­ 2. фиг.

шљага, -ё ж [нем .

тегл ити , вући (возило).

вући (кога) з а собом, вод ити кроз живот.

шлеп-служба, -ё ж, гс н . мн. шлёll-слУжби [в .

стају при топљењу руда, згура , троска .

шљакати, -ам несврш. [в. шљака] жарг. радити .

шлеповати] служба за превоз неисправних или оштећених кола.

шлинга, -ё ж, дат. шлинги, ген . мн. шлинги [нем.

Schlinge

од

sch1ingen

плести] ПоКр . петља,

омча.

шлингерај, -аја м [аустр. нем .

Sch1ingerei]

шљакер, -а м , мн . -и [в . шљака] жарг. онај ко­ ји ради физички посао , обичан радник .

шљам, -а и шљам, -а м [нем . блато , муљ , глиб .

sch1ingen]

шлiшер, -а м, МН . шлипери, ген . МН . шлипёра

sleeper]

углађеност, отменост .

...

В . шлифован]

имати шлифа имати

стила, умет и се понашати у друштву.

придев од

sch1eifen] 1.

шљупка, -ё ж, ген . МН . шљупки [ енгл.

трпни

gesch1iffen,

углачан, сјајан .

шлифовати, -ујё м С8РШ . И несврш .

1. (из)б русити,

2.

на

шлиф,

2.

фиг.

(на за копчавање или с

панталонама .

2.

schmeiJ3en бацати]

прорез,

шмајхлати, -ам в. шмајхловати .

чугати се .

шмајхловати, -ујём несврш. [нем.

he1n]

шмарн, -а м [нем . Schmaгren] ХРВ. не .

schmeic-

заст. ласкати, удварати се, улагивати се.

2. фиг.

1. в .

шмар­

безвредна ствар, тричарија .

шмарне, - и ж , "'1 . [нем . Sсhmапеп] кулин . по­ сластица од издробљених палачинки са шећ е­

шмекати, -ам = шмековати, -ујём СВРШ . И несврш . [в. шмекер]

шличугат и се, -ам се несврш . [в . шличуга]

шличуге, шличуга м, МН . [н е м .

уживати у јелу .

Sch1ittschuh]

1. слатко јести, дегустирати, пријати, бити по вољи ; пока­

шмекер, -а м, МН . -и [нем.

schmecken

металне клизаљке.

Sch1ag ударац]

2.

зивати наклоност (према коме) .

клизати се по леду на шличугама .

фам . мождани

удар, мождана кап, апоплексија.

3. л .

МН . шлоги ­

рају се сврш . [в . шлог] доживети мождану кап , одузети се од капи .

Schmeich1er] заст.

ласкавац; удварач .

ром или џемом .

шлицуге, шлицугати се в. шличуге, шли­

шлогн рати се, шлогирам се ,

кратка машинска пу­

светском рату .

(на)оштрити; (ис)те­

разрез на сукњ и или хаљИНИ.

шлог, -а м [нем.

sloop од

веслача за превоз

шка, део наоружања немачке војске у Дру гом

који

ШЈIИЦ, шлица м , мн. шлицеви, ген . мн . шлицё­

Sch1itz] 1. отвор

6-8

шмајсер, -а м , МН . шмајсери , ген . мн . шм ајсё­

васпитавати (кога), учити лепом понашању .

ва [нем .

пом . чамац са

шмајхлер, - а м, мн . -и [н ем.

[8.

сати, (у)глачати, Дотеривати глачањем.

рајсфершлусом)

sloepe]

ра [нем .

има отмене манире, углађен, васпитан.

шлифован]

Gesch-

људи и робе.

Sch1iff,

шлифован, -а, -о [н ем.

од нем .

шљахтић, -а м, МН. -и [В . шљахта ] члан пољ­

хол .

шлитшуе ж, мн. в . шлИчуге. шлиф, шлифа м [н ем.

szlachta

колено] пољско п лемство .

ског племства, пољски племић .

железнички праг , дрвена или бе­

тонска греда као подлога за шине .

Sch1amm] 1.

олош, багра , људи са дна

шљахта, -ё ж [пољ .

1echt род,

заст. вести; ук рашавати везом или чипком .

[енгл.

2.

живота .

заст. женски вез, чипка (на хаљини, рубљу) .

шлинговати, -ујём несврш. [нем .

Sch1ag] жарг. ударац ; шамар. Sch1acke] отпаци кој и на­

шљака, -ё ж [нем .

Schmecker

од

пријати] жарг. кицош ; онај ко трага

за задовољствима; сладокусац, бонвиван.

•

шмекерскИ. шмековати = шмекати (в . ) шмнзла, -ё ж, ген . МН . шмизли [аустр . нем .

Schmis1

од фр .

chemisette

кошуља]

1. жена

кој а

1479

шњу р

шминка

вол и да се п р ен емаже, ч е п а, каћип ерка.

2.

лу ц ­

каста мл ада девојка.

шминка, - е ж , ген. мн . ш м инки [нем .

ke] 1. а.

Schmin-

козметич ка средства за уле пшава њ е ли­

ца код же на . б . с редство за дотеривање из гледа

глум ца, пре ма улоз и кој у и гра.

2.

ф и г. леп а спо­

љаш њ ост , прив и д; п р и кр ива њ е н едостатака .

шминкатн (се) , - ам (се) н есв р ш. [ нем . sс hmiп­

ken] 1. н аносити шминку н а л ице р ад и улеп ш а­ вања. 2. фиг. Дотер ивати (с е) , улеп ш ав ат и (се), китит и (се).

шминке р , -а и шминкер, - а , ге н . мн . шм и н ­ ке р а [в. шминкат и] но ба в и

1. о н ај који се пр оф ес и о н ал­ ш м инкањем. 2. ф и г. онај који воли да ј е

дотер а н ; обу ч е н у с купо , на к и ћ е н .

шмннке рiiј , -ај а м, мн . ш м ин кер аји , ген . мн . шми нк ер аја [в . шм инк а] вање, уле пшав а њ е .

ш м инка њ е, Дотер и­

1.

2. п р осто риј а

за ш мин ка ње

шмира, -е ж, ген . мн . ш ми р а [ нем .

Schmiere н е­

углед н о п утуј у ће позор и ште] глу м а из веде н а н а

шмира ll Т, -а м , м н. ш м ирант и , ге н . м н . ш ми­ раната [в. шми ра] слаб глума ц .

[нем .

schmieren

3. л .

м н . ш ми рај у несврш .

п од мази в ат и ; в . ш м ир а]

2.

1. дава­

позор . ло ш е , амате р­

шмиргл, -а м = шмиргл а, -е ж [нем . с итн оз рни

к орунд

Schrnir-

п омеш а н

са

кварцом и гвож ђ ем , у п отр ебљава се за чишћ е­

ње и гл ачање метала . А шмиргл-папйр ч врст и папи р са шм ир глом , ста кле ни п ап ир , б рус ни

шмирглати, - ам и ШМИРГJlати, -ам н есврш . [в . шми р гл ] чист ит и , брусит и , гла ч ат и ш ми р ­

ГЈlOм . О ко те ШМИРГJlа жарг. ко те шиш а, ба ш ме бри га з а тебе .

•

шнајдерскЙ .

шнала, -е ж , ге н . м н . шн а.па [нем.

Schnalle]

ко пч а, с п о н а, пр еђица.

шнапс, - а м [ нем .

Schnaps] 1.

ра кија.

2.

в.

шнаПСЈl . шнапсл , -а м

[ayc'flJ. нем . Schnapsel] картаро­ 20 карата . м , M II . - и [н ем . Schnauzer од

шка игра за две , тр и и четири особе са

шнау цер, - а

Schnauze

њу ш ка] врста п са с црни м ил и сивим

крзном, с н аж н е гр ађе, с длака в ом њушком.

шнё, -неа м [ нем .

Schnee

с н ег] кулин . бела пе­

н а за к ол ач е од улупа н ог бела н цета .

шнелцуг, - а м [н ем . шненокле,

Schnellzug] заст. брзи

шн енокл и кулин .

ж,

МН .

[аустр.

врста слаткиш а,

воз. нем.

ваљу­

шци од улу п а н о г бела нцета у слатко м крему од жума н а ц а и м л е к а .

Schnees huh]

гуме н е цип еле, каљаче за с н ег (носе се преко цип ела).

ШlНlрат и , шнирам , [н ем.

schnii ren]

3.

л . МН . шнир ају несврш .

везат и , за везати ( ци п еле) , стеза­

т и ( провла ч е њ ем п е ртле к р оз ру пи це).

кља н а [аустр. н ем .

Scl1mock

пи ска р ало] глупа н ,

несп р етњ а кови ћ , сметењак .

шму глати , -ам несвр ш . [ нем .

Schnitt] 1.

к риш ка , одр ез ак ; ко мад, парче,

део (то рте, сала м е и д р .) .

2.

крој (х аљи н е, оде­

ла), м одел од п а пир а.

шни та , -е ж, ген . М Н . ш н и та [ н ем . В. ШIfИТ

Schn itte] ХРВ .

( 1).

ze l]

шм у гле р , -а м [не м .

Schnit-

танак ко м ад меса с пр емље н н а одређени

н ачи н , од р езак.

шнур , -а м , МН . шн у р ов и , ген . М Н . шнурёiва

Schnur] 1. врпца, у з ица,

гајта н .

2.

В . шњ У р .

Шlf урбартх а лтер, - а м, М Н . - и [ нем .

bart

бр кови,

Halter

Schnurr-

др жач] заст. бр к овез; повез

који се стављао н а б рко в е у току ноћи и везивао

schmuggel n]

покр. криј у мча р ити , ш верцовати.

Schmuggler,

око у шиј у да б и са чу вао жеље н у фор му бр кова.

Шllуфт икла , - е ж [ н е м .

в . шм угла ­

ти] покр . криј у м ч а р , ш ве р цер .

шму к, -а м , м н . ш му к ови , ге н . мн . ш му кёiва

Schmuck

[н ем.

[н ем .

шмокља li , -а м , мн . шм окљан и , ген . м н . ш мо­

1480

крој а ч .

ШIIИЦJlа , -е ж, ген . М Н . шницли [н ем.

папи р .

[нем .

заст.

шнит, -а м , мн . шнито в и , ге н . МН. ш н итёiва

ски глум ит и .

ge1(papier)]

Schneider]

шнешуе, шн е шуа ж, м н . [ нем .

рути н с ки н а чи н , л аж н а , ненадах н уга глума .

ти мито, подм ић ивати .

sChmtltzig]

шнајдер, -а м н . - и (ж. шнајдёрка , -е, дат. шнај­ дер ки) [нем .

Schneenockerl]

(у позоришту и сл.) .

шмирати, шми р ам,

шм у циг п р ид . и ндекл . [нем.

прља в , н е чи ст ; ф иг. н епо ш тен, с р аман .

ук р ас] заст . н ак и т, у крас .

Schnupftuch,

дем .

Sс hпuрfti.i сhе l] 1l 0КР . з аст . џ е пн а ма р ами ца, ру п­ ч ић .

шњу р , -а м , м н . шњ уро ви , ген . МН . шњурёiва [н ем. Sс hпur]

1. В .

ШIf УР .

2. У

картањ у : уплаћени

шортс

шоа

новац (улог) св и х игр ача. О однети

-

фиг. доб и ­

ти, однети с ве ; постићи највећи успех.

шоа, -ё ж [хебр .

s6'ah

ли нски

истребљење] ист. ма­

совно убијање Јевреја у Другом светском рату ,

шовён, -ена м, мн . шовени , ген . мн . шовена [фр .

chauvin, по имену Наполеоновог војника Н . Шовена (Nicolas C hauvin) из комедије La со­ carde tricolore, изведене 1831. у Паризу] зату­ цан родољуб, заслепље ни националиста.

шовинизам, -з ма м [фр.

chauvinisme,

националне мржње;

шо­

политика прогањања , ис­

требљивања, уг њетавања других народа .

шовинист(а), -ё м, мн. ш овинисти [фр .

шовен] човек заслепљен шовини ­

шовинист ичкй, - а, -о

[8.

шовиниза м] који

се о д носи на шовинизам и на шовинисте.

шоги, шогија м [јап . shоgi]јапа н ска варијан ­ та шаха у којој сваки играч има по

ш6гор, -а и шогор, -а м [м ађ.

20 фигура. s6gor од н ем.

жен ин брат, шурак ; зет, рођ а к по же­

ни ; муж же нине сестре , пашеног.

шогорица, -ё ж

заова .

[8.

шо го р] свастика; јетрва;

• шогОРИЧIШ.

шогун, - уна м, мн. шогуни, ге н . мн . шогуна

[jarl . shogun од кин.] НСТ. наследна титула в рхов ­ ног заповедни ка

jallaHcKe

царске војске, под

формалном контроло м цара .

шогунат, -ата м

[8. шогун] и ст. владавина шогуна (у Јапану 1 192- 1867). ш6дер, -а м [нем. Schotter] ситан камен за грађевинску употр ебу, ту цаник ; шљунак.

шоди, шод иј а м [ е нгл .

shoddy ло ш , безвре­

дан] врста вештач к е вуне од отпадака вунених

шодо, - оа м [ фр .

chaudeau] КУЛИ Н. прелив за

колаче од млека, јаја, шећера и вина, шато .

шодрати, -а м = шод ровати, -ујём С 8РШ. и неС8РШ . [8. шодер] ПОКр. посип ати шодером , по­ шљунчити , пошљунчавати.

шок', шока м, мн . ш око ви , ген . мн . шок6ва

choc,

електрошок ; инсу

у крви под утицајем превел ике дозе ин сулина, са дрхтавицом, грч ев им а и хладним з ној ем.

енгл .

shock] 1.

мед. општи поремећај у

функцијама ор ганизма, услед повреде или ду­

шевног потреса.

2.

вел ико узбуђење , потресе­

ност; пренераже но ст, запањеност.

[алб.] др уг.

шокiштан , -тна , -тно [ фр .

choquant,

8.

шок]

који изазива ш ок, з гражање; запањуј ући; одбо­ јан, н е пријата н .

shocki ng] 8.

шо­

кантаll .

шокират и , шокирам, С8РШ. И несврш . [фр .

3. л . мн . шокир ају choquer, 8. шок] и зазвати

ужаса вати .

шок-соба

[8. шок] болничка просториј а у

коју се смештају најтежи болес ници после oГle ­ рације и л и несреће , соба за ин тенз ивн у н егу.

шол , -а [нем.

Scholle]

задњи део говеђег бу ­

та , р ужа.

шолто

8.

sciolto.

шопати , -ам несврш. [н ем. sсhорреп] силом х р ан ити , кљукати (гуску , ћ урк у и сл.) .

ШОПИЈЈГ, -а м, мн . ш опинзи , ген . мн . шопин га [енгл. shоррiпg] куповање разних прои з вода по продавница ма , за забаву или у оквиру тури­ стичких п уто вања .

ШОllинг-ту ра, - ё ж, ге н . мн. шопинг-тур а [8 . шопинг , тура] путовање у иностран ство ис­ кључиво ради куповине .

ШОIlИllг-тури за м, -зма м

[8.

ш о пин г, тури­

зам ] тури з ам чији је главни ци љ куповање , пре не го одмор или р аз гледање з намени тости.

ШОllинг-ту рист(а) , -ё м, мн . шопинг-тури­ сти [В . шопинг, турист(а)] туриста који п утује само р ади куповањ а.

тканина ; ткани н а од т акве вуне.

[фр .

8.

шок , потрести ; згра н ут и , за пањити ; у жа снути,

chau-

змом, следбе ник шовинизма .

Schwager]

-

мед . нагло смањење количине шећера

шокинг прид. индекл. [ енгл . 8.

вен] екстрем ни национализам, р аспаљивање

8.

-

шок 2 , шока м , мн . шокови , ген . мн . шо к6ва

холокауст .

viпistе,

трес; .t. електрични

3.

удар , по -

ШОIlИllг-центар , -тра м, мн . ш о пин г-цёнтри, ген. мн . ш о пинг- цёнтара

[8.

шопинг , це нтар]

грађевина у којој се н алаз и ни з продавниц а с р азним артиклима , трговачки ц ента р .

шор , шора м, м н . шорови , ге " . М II. ш ор6 ва [ мађ .

sor ни з, ред]

ПОКр . ул ица (об. у Војвод ини ).

шорт стори , м, индекл . [ е н гл.

short story]

КIЬИЖ. припов етка.

шортс, -а м, мн . шортсе ви и (ретко) шортсови, ген . М1I. шортсёва и (ретко) ш ортс6ва = шо рц , -а

1481

шорц

шпар ет

shorts од

кулин . шпагети на болоњски начин ; шпагс­

кратак] кратке панталоне ; женске тесне

ти-вестерн каубојски филмови и талијанских

кратке панталонице, у моди од 70-их година

редитеља, почев од филма Серђ а Леонеа За

ХХ века .

шаку долара

м, мн. шорцеви, ген . мн . шорцёва [енгл.

short

шорц в . шОртс . шот, -а м, мн . шотови , ген . мн . шот6ва [ар.

satt]

слано језеро или бара у Алжиру и Тунису, које

шоу, шоуа м, мн . шоуови [енгл . show] попу­ ларна уметни чко-забавна приредба;

забавна

телевиз ијска емисија с музиком , уз учествова­

шпајз , -а м, мн . шпiфови , ген . мн . шпајз6ва = шпајза, -ё, ген . мн . шпiiјза [аустр . нем.

Speis]

остава,

храна,

кабареу ,

према

Speisekarte

се

ч ува

Speise јело]

покр . заст. јелов­

ник, мени .

мјузик-холу

и

према

Speise јело, Zimmer соба]

Speisezimmer

покр . заст. трпе­

зарија .

2. в . шОуменка .

шоумен, - а м , м н . шоумени , ген . мн . шомёна [енгл.

којој

шпајсцимер, -а м, мн . -и [нем .

шоу-герла, -е ж [енгл. showgir1] 1. играчица у

у

обично зимНица.

цијалног позоришта и филма . заба вљачица

просторија

шпајскарта, -ё ж, ген . мн . шпај скартй [нем .

show business] заба­

вљачка професија ; свет забав не музике, комер­

сличним представама .

покр.

тама за играње.

ње водитеља и гостију .

шоу-бизни с, -а м [енгл .

spada]

мач ; једна од четири боје у италијан ским кар­

настаје у време киша, у пустињским удолинама.

или

(1964).

шшiда, -ё ж, ген . мн. шпада [итал .

шпалiiр, -ира м , мн . шпалири , ген . МН . шпали­ р а [н е м .

Spalier

од ИТал .

spalliera] 1.

вој . колона

глумац, певач или водитељ

војника у два реда, један према другом окрену­

који уме да забав и публику ; свестрани извођач .

т их л ицем , између којих пролаз и нека личност

2.

showman] 1.

онај који се радо појављује пред публиком ,

парадер , поз ер. + шОуменскii .

којој се одаје почаст.

или ограде .

шоуменка, -ё ж, дат. шоуменки [ в . шоумен] жена шоуме н, свестрана извођачица.

шофар, -а м [хебр . s6far] овнујски рог кој иј е нагогама се свира у време празника Рош Хаша­ не и Јом Кипу ра .

шофёр, -ера м , мн . шоф ери , ген . мн . шофера [фр.

chauffeur,

првобитно ложач (локомотиве)]

возач моторног воз ила (об. професионални) .

•

шОфёрскii . шофё р-шајбна, -ё ж [в . шофер , шајба] аугом . фам. предње ста кло, ветробран.

шоф ирати , шофйрам,

3. л . мн . шофирају

lIесврш. [фр. chauffer, в. шофер] у прављати мо­

нем.

Spage од

итал .

spago] 1. фигура у

гимнасти­

2. хрв .

шпагат, канап .

spago] покр. узица, канап . шпаГСПI, шпагета м , мн . [итал . spaghetti од spaghetto ка напчић] КУЛИII . танки и дугачки ре­ зан ци који се једу с преливом . А -

1482

болоњез

но вински сту­

espano1

Spanie1 од енгл . spanie1

шпански] врста пса дуге длаке и

дугих обешених ушију .

шпаllовати, -ујём СВРШ . И несврш . [нем . пеп]покр .

зати .

span1. натеГНУТИ,натезаТИ,напетИ , расте­

2. у презати

(коње, волове) .

шпанунг, -а м, МII . шпанун зи, ген . МН. шпа­ нунга [нем.

Spannung] заст.

напетост, нестрпље­

ње, радоз налост , узрујаност.

шпанцiiр , шпаlщирати В . шпацiiр, шпа­ цИрати .

шпар, -а м, МН . шпарови , ген . МН. шшiр6ва [итал .

sparo] nularis.

ЗООЛ. врста морске ри бе,

Sargus

аn­

Шl1зрати, итарам, [нсм .

3. л. МН . шпарају несВРШ. sparen] штедети , остављати н овац на страну.

шп аргла, -ё ж, ген. МН . шпаргл й [н ем .

шпагат, -ата м, МА . шпагати , ген . мн. шпагатii [аустр. нем. Sраgаtод ИТdЛ.

Spalte] 1.

Шl1анијел, - а м [н ем.

ци и балету, с ногама потпуно раширеним и приљубље ним уз тло .

ред воћак а поред зида

2. В. шиф (2).

од ШП .

торним воз илом, аутом обилом .

шшiга, -ё ж, дат. шшiги , ген . мн . шшiга [аустр .

2.

шпалiiрскii.

шпалта, - е ж [н ем .

бац .

у библијс ко време служио у место трубе ; у с и ­

+

Spargel asparagos] бот. биљка из породице љиља­ Asparagus oJJicinalis, ј еде се кувана као по­

од ГрЧ .

на ,

врће .

шпарет и Шllарет В . ШIlОрет .

шпаркаса

шпијунирати

шпаркаса, -ё ж, ген. мн . шпаркаса и Шl1ар­ каса, -ё ж, ген . мн. шпаркаса ПОКр. заст. [нем .

kasse,

Spar-

В. шпарати] штедна касица.

Spanneister]

спе­

чиода, прибадача.

Stecknadel]

шпенглер, -а м [ нем.

ПоКр. заст. штедљивац, штедиша.

шпарога, -ё ж, ген. МН. шпарога ХРВ. В . шпар­ гла.

Spengler] лимар ; бравар .

шпендирати, шпенди р ам,

3. Л. МН. шпенди­ spendi eren од лат . ехреп­ dere трошити] ПОКр . 1. поклонити, даровати, уделити; частити (кога '!име) . 2. (по)трошити, рају СВРШ. и несврш . [нем .

шпартати, -ам несврш. [нем . према итал.

Sparte одељак, spartire одељивати] 1. цртати линије

на хартији (водоравне, ређе усправне) ради лакшег писања.

2.

ићи тамо-амо, ходати у ра­

зним правцима; луњати, скитати се .

шпациони рати , шпационирам,

3. л.

мн . шпа­

простор] типогр. уметати белине између

слова, проредити, проређивати слова у ре'!и .

шпацйр, -ира м, МН. шпацири, ген. мн . шпа­

3.

Л. мн.

шетати (се), шеткати (се).

Spediteur

од фр .

expediteur] 1.

онај који отп рема, одашиље робу, превоз ник. онај ко организује превоз и регулише царин­

ске и друге обавезе .

носи на шпедитера; који припада шпедитеру .

шпедиција, -ё ж [нем . Sреditiоп од итал.

spedire

Шl1ецерзј, -аја м [нем.

erie

зачини] ПОКр.

1.

Spezerei

слати] тр'-. слање, отпре­

сланина.

2.

шаљ. поткожни слој масти код '!овека, сало .

продавни ца намирни ­

2.

шпигл, -а м [нем . дало]

1. типогр.

Spiegel ОД лат. speculum огле­

нацрт за прелом новинске стране

или веће публикације .

2.

покр. заСТ. огледало .

Spiegeleier,

шпекулант, -нта м, мн . шпекуланти, ген. МН .

-а м [нем. Spiegeleisen, В . Eisen гвожђе] техн. сирово гвожђе које садржи 5% до 20% мангана.

који шпекулише, ра'!унџија, шићарџија , вешт

трговац. О шпеКУЈI3 НТСКЙ и шпекулантс кй. шпекулација, -ё ж [нем . Sреkulаtiоп од лат.

1.

трго­

вина која ра'!уна на брзу и лаку зараду, често уз коришћење незаконитих средстава.

2.

В. спеку­

лација. шпекулисати, -ишём несврш. [нем. 8.

шпitјун, -ун а м, МН . шпијуни, ген . МН. шпију­

Spion

од фр.

spekulie-

espion

шпијунажа, -ё ж [нем .

onnage,

8.

од нтал . s рiоп е] ухо­

•

шпијУнскИ .

Spionage

од фр .

espi-

шпијун] ухођење, вребање; доста­

вљање, потказивање .

;.

индустр ијска

-

доста­

вљање важних података и индустријских тајни конкурентском предузећу или другој држави .

шпијунирати , шпијунирам, нирају несврш. [нем .

шпекулант] бавити се шпекулацијама,

в. шпигл,

арсена, никла, антимона и других метала .

да, достављач, потказива'! .

посматрати, истраживати] онај

Spiegel,

метал] техн. чврста, сјајна бронза , с додатком

од лат.

посматрање, истраживање]

шпи гл,

шпигл ,

на [нем .

speculatio

8.

Е ј јаје] покр. јаја на око, јаја пржена цела .

шпекуланата (уо6 . шпекулант) [нем . Sреkulапt,

speculari

spezi-

ца и мешовите робе; бакалница.

шпиглметзл, -ала м [нем.

Speck] 1.

од итал .

животне намирнице , пре­

шпиглајзен,

spe-

мање, одашиљање робе .

шпек, шпека м [нем.

дрво]

Holz

њем три или више слојева фурнира под вели­

шпиглајер, -а м [нем .

шпедiпёрски, -а, -о [в. шпедитер] који се од­

diziопе према

шперплоча, -ё ж, ген. мн. шпёрпло'!а [нем . Sрепhоlz од sрепеп преградити и

х рамбени производи .

шпеДlпёр, -ера м, мн . шпедитери, ген . МН . шпедитера [нем .

шпенадлама (код кројења и шивења).

ким притиском.

шпацирају(се) несврш. [нем. sраziегеп од итал .

spaziare]

шпендлати , -ам

ГЮКр. раз . причвршћивати

spendeln]

др вена пло'!а која се добија унакрсним лепље­

цира [нем . Sраziегgапg, В. шпацирати] шетња. шпацирати (се), шпiщирам (се),

шпендлати = шпендловати (в.) несврш. [нем.

ционирају сврш. И несврш. [нем . sраtiопiегеп од лат.

spatium

(про)траћити .

шпендловати, -ујём =

шпархерд, шпархерт в . шпОрет .

ren,

2. в .

кУлисати.

шпенздла , -ё ж, ген . МН . шпёнадл и варв . [нем .

шпармзјсто р , -а м, МН . -и [нем .

2.

водити послове не бирајући средства.

3. л . мп . шпију­ spionieren од фр. espionner, в .

шпијун] бавити се шпијунажом, уходити, пот­ казивати, достављати.

1483

шприц

шпијунка

ШПИЈунка, - ё ж , дат. шпијунки и шпијунци, ген . мн. ш пију нки [В . шпијун]

1. жена

шпијун .

2.

а . отвор н а кућним вратима кроз који се може

шпитаљ, -аља м , МН. шпитаљи , ген . м н . ш пи­ таља [нем .

од срлат.

Spital

hospital(e)]

поК р . заст.

болница.

видети к о з вони или куца . б . прозорче на за­

шпиц, шпица м, МН . шпицеви , ген . МН . ш пи цё­

тво рс ки м вратима кроз које се надзиру затво­

ва [нем .

ре ници у ћел ијама.

мале главе и шиљастих ушију , с дугачком дла­

шпиковати,

-ујём

несврш .

[нем .

spicken]

ком .

Spitz] 1.

врх, шиљак .

2.

стара р аса паса

3. време најгушћег саобраћаја у граду . 4. сп .

кул ин. надевати месо сланином, убацивати у

истурени играчи фудбалског тима , врх напада.

месо комадиће сланине да би било сочније .

...

шпил , -а и шпил , -а м [нем . жањ карата за играње (обично

Spiel 52).

игра] све­

Spielerei,

према

Spiel

игра]

шпилкарта, -ё ж, ген . мн . шпилкарата и

шпилкарта, -е , ж , ген. мн . шпилкарата [нем .

Spi-

карта за играње (картање) .

шпилмаll, - а м , мн . шпилмани, ген . м н . шпил ­

ма н а и шпилма н, -а м , мн . шпилмани , ген. мн . ш пилма н а [ не м .

Spielmann] свирач, музикант; у

с редњов ековној

Немачкој ; путујући

песник­

-пе вач (сл ично српском гуслару) .

шпилхозне, шпилхозни ж, мн . [нем .

sen,

п рема

Spiel

игра ,

Hose

Spielho-

панталоне] дечје

пантало нице с л астишем око ногу и нарамени ­

ца м а; па н тал онице са затвореним делом за сто­

глумаца

и

осталих

Spitze] 1. сар ад ни ка

који се емитује на почетку филма ил и теле в и­ зијске емисије (најавна

- ). 2.

-)

односно на крају

ХрВ. фам . шеталиште, гла вн о гр ад­

ско састајал иште ,

шпицаст, -а , -о [В . шпиц] шиљаст , заш иљен. шпицбарт, -а м , МН. -и [нем . шпиц,

Bart

Spitzbart,

В.

брада] покр. заст. шиљаста б р ада,

брада која иде у ШПИЦ.

шпицл, -а м , МН . шпiЩЈЈОВИ [аустр . нем .

zel]

заст .

1. усник

кла.

2. В .

шпИцлiiв .

Spit-

з а пушење цигарета, мушти­

шпitЦЈIiiв , шпицлова м , МН . шпицлови, ген . мн . шпицлова [аустр . нем . агент, ухода, њушкало.

Spitzel] 1. п оли ц ијски 2. фиг. лукав ч овек, Il ре­

предењак.

пала ка о ч а рапе .

шпилшул, -а и ШПliлшул, -а мн . -и [нем . заст.

Spielschule] з абавиште ,

обданиште ; игралиште

за де цу.

ШПliља [нгрч. spelia од грч . spelaion] пећина .

•

списак

(одјавна

и гра чка , шала ; ситница.

elkarte]

Шllица, -ё ж , ,'ен. МН . шпица [нем . наслов,

шпилерај, -аја м , мн . шпилераји, ген . мн . ш п илерај а [нем .

Шllиц-играч фудбалер у врху напада .

шпИљскЙ .

шпинат, -ата м [нем .

Spinat

од итал .

spinacio

од ар. is fiп аЮ в . Сlliшаћ . шпиновати, -ујём н есврш . [нем .

spinnen

пле­

шплитер, - а м, ген . МН . ШПЈЈитёра [н ем.

ter]

Spl it-

покр . ивер , крхотина , гелер (од гpaHaT~

ГL)

бомбе) . / '\ 6(. оУ'! шпорак, -рка '-рко [итал . spo,!fo] покр. пр.::./­

љав , нечист, зап штен. /;(. шrIОРет,

herd од sparen

41 fiAI1Itr ~ f1v~ )Ј

~T, -а м , мн. -и [н ем. штедети ,

Herd огњиште]

Spar-

штедњак.

шпоркарија, -ё ж , ген . МН . шпоркарија [венец.

l

..

с

-:-=... ОЈ

сти] прж ити шећер док не порумени , за при ­

sporcaria, В. шпорак] покр. прљавштина, нечи- ;';-;.

прему р аз ни х посластица .

стоћа .

ШПliрит, -а и шпирит, -а м в . шпliритус. шrIИРИТУС, - а и ШIlИрИТУС, - а [н е м . од лат.

spiritus дух ,

Spiritus

дах , испарење] денатуриса­

ШIlИРИТУСНЙ, -а, -о и шпиритуснй , -а, -о [В. шпи ритус] који се од носи на шпиритус ; који

...

Шlшритусна лам па мала

на права з а ку вање помоћу шпиритуса.

шпиритуша, -ё ж [В . шпиритус] фа м . јака ве­ штачка рак иј а.

1484

IШIоркати, -ам СВРШ . [итал . sporcare, В. шпорак] поКр. прљати , упрљати .

Spreize]

п окр. поду -

пирач , потпорањ .

шприц, шприца м , мн . шприцеви , ген , мн .

шпрiщё а [нем .

Spritze,

прем а sргitzе п п р скати ,

убризгавати] м ед. прибор з а давањ е лекова под кожу ,

са

стакленим

иглом, бризгалица .

f .

• с<.с

ШIlраЈII, -а м, МН. шпраЈцеви, ген. МН. шпрајцёва = шпрајца , -ё ж [нем .

ни алкох ол.

р ади н а шпиритус .

r

ци л ин д ром ,

кл ип ом

и

2 >'

шприцати

штамбиљати

шприцати, -јјм

несврш.

[нем .

spritzen, в .

шприц] фам. прскати , штрцати .

шприцер, -а м , мн . ШПРfщери, ген . мн . шпи ­

цёрјј и шприцер, -а м, мн . - и [нем .

Spritzer] вино

помешано са сода-водом и л и минералном во­

дом. О хлада н као

-

шрафирати , шрафирiiм ,

фам. потпуно миран , хлад­

се н чити

мн . шп)IЛНИ И шпулна, -ё , ген . мн. шпулни [нем . метала на коју се намота конац .

her,

2.

електр. намо­

то чкова

аутом. жарг. положај

приликом

техничког

шп уријус, -а м , мн . -и [нем . жарг .

шрёх ПРИЛ. [нем .

schrag

од

предосећање, слутња; добар

писати] заст. писаћа машина.

шрајптиш -а м, МН . шрајптиши, ген . МН .

Schreibtisch] покр . заст. писаћи

сто, радни сто .

шрамл, -а м , МН .

mel(musik)

шрамли

[нем .

Schram-

према бечким музичарима Јохану и

Јозефу Шрамелу, из друге половине

XIX

века]

мали музички састав који има две виолине, ги­ тару и кла ринет или хармонику.

шрапнел, шрапнела м, МН . шрапнели , ге н . МН . шрапнелii и шрапнёл, -ела, мн . шрапнели , ген . МН . шрапнелii [нем .

Schrapnell

од е нгл .

shrapnel,

према енглес ком генералу Шрапнелу (Непгу

Shrapnel, 1761 - 1842)] вој . 1. артиљеријски

про­

јектил ЧИЈаЈе шупљина исп уње на металним ку ­ глицама и који се распрскава у ваздуху .

2.

schroten др 0-

пу, млети укрупно (об. житарице).

2. а .

ку­

штаб6вii [нем .

Stab] 1.

б ри гаде , дивизије, ар мије).

шрауба, -ё ж, ге н . МН . шраубii [нем .

Schraube

ча наглим зао кретом према голу .

шраф, -а, МН . шрафови [нем . д ијал .

р уководе­

вођство . .t. кризни

руководећи ор ган који се

-

формира у случају н епосредне опасности од напада агресора, природних непогода и сл

. •

штабllii и шта пскii .

штагаљ, -гља м, МН . штагљеви, ген . МН . шта­ гљёвјј [аустр . нем .

Stadel] остава за сточну храну;

таван на ш талИ.

штајга, -е ж, дат. штајги [нем .

Steige (стрми)

пут] жарг. простор око железничке станице на коме се окупљају п роститутке .

штала, -ё ж , ген. МН . шталii [нем .

Stall] стаја за

говеда и коње .

шталм iiјстор , -а м И шта лмiiјстер , -а м , мн .

Stallmeister,

в . штала , мајстор] н адзор­

шталскii, -а, -о [в . штала] који припада ста­ ји , који се односи на стају , стајски .

штамбiiљ, -иља м, МН . штамбиљи, ген . МН.

Schrauf од

штамби љii

[итал .

stampiglia]

печат,

жиг.

•

штамбii Љ llii , штамбii љск ii .

завртањ.

Schraffe]

2. главни

ћи орган неке установе или удружења, врхо вно

ник штале, коњ~шар.

завртањ ] у ру ком ету и ватерполу ударац игра­

вој . официр и дод ељен и

као помоћници и саветн ици команданту (пука ,

те, гелер.

шрафа, -е ж [нем .

1. гру бо

бити, крупно млети] покр . заст. правити прекру­

- и [н ем.

Schraube]

заСТ.

безв р една роба, ствари за отпад , бофл , шкарт.

глица из таквог пројектила . б. крхотина грана­

нем .

Schrot] п окр.

млеве н кукуруз , јечам и сл., крупица, прекрупа.

штаб, -а м, лок . шпiбу , МН . шпiбови , ген . МН .

шрајбмаШИIIa, -ё ж [нем . SсhгеiЬmаsсhiпе

шрајптишii [нем .

кос] косо, нагн уто ,

под углом; укриво, нахеро.

шротовати , -ујём несврш . [н ем.

Spurius

њух , "нос" (за нешто).

schreiben

Schraubenzie-

вући] фам . алатка за завија­

ziehen

шрот, шрота м [нем .

Spur траг]

прегледа исправности кочионог система.

према

В . шраф ,

ње и одвијање завртња , одвијач, одвртка .

тај жице .

шпурЈ

парал елних

вати шрафовима .

калем, цев од картона , пласти ке или

аутомобилск их

помоћу

шрафцiiгер , -а м, мн . -и [н ем .

шпул а, -ё ж, ген . мн . шпулii = ШП УJlна, -ё , ген .

В.

цртежа

планине шрафама (в . ).

скати, штрцнути.

Spur,

дело в е

или укрштених линија; у картографији : цртати

шрафити, -им несврш. [в . шраф] причвр шћи­

шприцнути, -нём сврш . [в . шприцати] попр­

шпур, -а м [нем .

МН . шраф ирају

рању повлачити фине паралелне линије пером;

нокрван , неузбуђен .

Spule] 1.

3. Л.

несврш . [нем. sсhгаffiе геп] у сликарству и грави ­

свака од танких

цртица којима се на мапама оз начава рељеф.

штамби љат и , -јјм несврш . [в . штамби љ] уда­ рати печате , печатирати .

1485

штека

штампа

штампа, -е ж [итал.' stampa, према stampare

матрице, калупа .

2.

фиг. произвести , прои з во­

штамп. техника умно­

дити масовно, серијски; умножавати . О као

жавања текстов а или слика помоћу металних

штанцовани сви исти, н алик један на други,

клишеа, штампање, печатња , тисак .

као из калупа .

штампати, утиснути]

1.

'"

офсет

-

техника умножа вања текстова помоћу офсет­ ни х

плоча,

пресликавањем

(данас најчешће

примењивана); фл екс о-штампа посебна тех­

штапйн, -ина м, МII. штапини , ген. мн. штапи ­ на [итал .

ника штампања нал е пница, омотница, етикета

и сл.

2.

заједни чки назив за д невне листове и

часописе .

'" булеварска - , жута - јефтини сен­

з ационалист ички листови , ради већег тиража

претежно се баве скандалима и трачевима .

штампар, -ара м, мн . штампари, ге н . мн . штампара [В. штампа] човек који ради у штам­ парији , надгледа процес штампе .

• штампа ­

рев и штампа ров .

штампарија, -е ж, ген . мн . штампарија [В . штампар; уп . итал.

stamperia]

радионица у којој

се штампају књиге, часописи, листови, форму­ л ари и д руге врсте текстова.

штам парскй, -а , -о [В . штампар] који се од­ носи на штампу и штампаре; који служи за

штампање (tuшамuар ска боја); који се догађа приликом штампања (шшамuарска грешка) .

штампати, -ам сврш . И несврш . [В . штампа] оти­ снути , умножити, умножавати помоћу штампе .

штампач, -а ча м, мн. штампачи, ген .

MIi .

stoppino]

фитиљ за потпаљивање мина

и екс плозива, врпца испуњена барутом .

штауб, -а м , штауб-шећер , -а м [нем . Staub прах , прашина] покр. заст. фино самлевен ше­ ћер , шећер у праху.

штаубмантйл , -а м , мн. -и [нем. Staubmantel од

Staub

прах , прашина ,

Mantel

огртач] п окр.

заст. огртач за заштиту од прашин е .

штафажа, -е ж [нем . Staffage]

1. а . споредан

украс , уметак, додатак. б . људи који служе за подршку, потпору ; статисти.

2.

СЛИК . оживљ а­

вање пејзажа додавањем људских или живо­ тињских ликова.

штафелај, -аја м, МН . штафелаји, ген . МН . шта­ фелаја [нем . Staffelei] СЛИК. постоље, сталак на ко­ ме стоји слика током израде , сликарски ногаРИ .

штафета, -е и шта фета, -е ж [lIе м . Stafette од итал .

коњаник - гласник]

staffetta

рука коју преносе гласници. сп .

1. заст. вест, по­ 2. а . трка у којој

сваки тркач предаје палицу наредном трка чу . б . екипа која учествује у тој трци . В . атлетска ,

пливачка , скијашка и сл. дисциплина

3. палица

штампача [В . штампати] уређај за штампање

или заставица која се предаје у таквом такми ­

текстова са компјутера.

ч ењу.

штампйљ, -иља м И штампиља, -е ж в. штам­ БЙљ.

'" Штафета младости ист. штафета коју

су омладинци из свих крајева Југославије но­ сили да би је предали Јосипу Брозу Титу

штангла, -е ж, ген . мн . штангли, дем . штан­ глица [нем . мотка .

Stange] 1.

метална полуга ; шипка,

2. гимнастичка справа,

25.

маја, за његов рођендан.

штанга, -е ж в . штангла .

вратило .

3.

кулин .

штафеТIIЙ, -а, -о и штафётнй, -а , - о [В. шта­ фета] који се односи на штафету (шiuафешна

uалuца; шшафеШllа Шрка) . О преузети шта­

а . дугуљасти комадић хране; ребро (чоколаде) .

фетну паЈIИЦУ фиг. преузети нечије обавезе , за­

б . колачић у облику штапића ; прутић од сланог

дужења ; наставити нечији рад .

штафйр , -ира м , МII . штафири , ген . МН . шта­

теста.

штанд, -а м, мн . штilНДОВИ , ген. мн . штандова [нем .

Stand

од

stehen

стајати] место на којем се

излаже роба у рекламне и продајне сврхе, об.

на сајму .

а. утис нути (слова, цртеж и сл . ) помоћу

калупа.

б.

израдити ,

израђивати

предмете (од пластике, картона и сл . ) помоћу

1486

штација, -ё ж [нем . Station] заст. 1. постаја, ста­

2.

а. станица (железничка,

полицијска и сл.). б . положај, место у служби .

штанцовати, -ујем сврш. и нес врш . [нем. stanметалног

јачка спрема , мираз . јалиште, одмориште .

штанцати, - ам в . штанцовати .

zen] 1.

фира [нем . staffi eren опремати , китити] дево­

штаЦИОlll4рати непр.

8.

стаЦИОIlИр ати .

штека, -е ж, дат. штёки , ген . МН . штёка (уоб . штека) [итал .

stecca] 1. кутија са 1О или 20 па2. за чкољица, сметња , квака .

клица цигарета.

штихача

штекдоза

штекдоза, -е Ж, ген. мн. штёкдоза [нем .

kdose]

штекер, -а м, мн. - и [нем.

ken

Stec-

ПоКр. заст. утичница, прикључна кутија.

Stecker, према stec-

утакнути, забости] утикач за струју.

Ste-

на поду, стојећа лампа.

штелунг, -а м, мн . штелунзи, ген . мн. штелУн­

Stellung]

заст.

1. положај,

став, држање.

2.

штимати 2 , -ам [нем. stimmеп] подударати се.

2. В.

це­

stimare] 1.

процењив ати.

1. слагати

се,

штИмовати .

штимер, -а м, МН. -и [нем .

Stimmer] мајстор

који удешава муз ичке инструменте; уп . кла­ вЙрштимер .

место и распо р ед војске у рату .

штелцне, штелцни Ж, мн. [нем.

штимати l , - ам несврш. [итал.

stel-

дотеривати.

га [нем.

штилет В. стИлет .

нити , поштовати , уважавати.

lеп] наместити, поставити, удесити; дотерати ,

2.

а. потпетица на ципе­

штиковати, -ујем несвр ш . [н ем. stiсkеп] поКр.

према stеhеп стајати] лампа која стоји

штеловати, -ујем сврш. И несврш. [нем .

StOckel]

заст . вести, радити вез .

штелампа, -е Ж, ге н . мн. штелампи [нем .

hlampe

штиклица [нем .

лама (об. танка, висока) .

Stelzen]

штимовати, ујем нес врш. [н ем. stimrnеп]

шту­

1.

ле, гигаље, дрвене мотке помоћу којих се могу

муз . удесити, удешавати тонове на инстру мен­

правити крупни кораци.

ту.

штемајзл, -а м, ми. штёмајзли , ген. ми . ште­ ду псти

stemmen]

мунга [нем .

штирка , -е и штирка, -е Ж, дат. -ци [нем.

штемпл, -а м, МН. штемплови, ген. МН . штем­ жиг.

заст.

Stempel]

2. таксе на

1.

Stimmung] расположење , угођај , ат­

мосфера .

длетом; обијати, р азб иј ат и (зид).

плова [нем.

фиг. жарг. удешавати, прилагођавати , ме­

штимунг, -а м, МН. штимунзи , ген . МН . шти­

мајзла [нем . Stеmmеisеп] ПоКр. заст. длето.

штемовати, -ујем [нем.

2.

њати (бројеве, податке и сл.).

штамбиљ, печат,

ke]

Sta-

хем. средство за укрућивање рубља након

прања (главни састојак скроб) .

марка.

штемпли рати, штемплирам , З . Л. ми. штем­

штиркати, -ам и штиркати, -ам несврш . [в.

плирају СВРШ. и несврш. [нем . stеmреlп] ударити,

штирка] потапати (платно или рубље) у рас­

ударати печат, печатити, жигосати.

твор штирке; учвршћиват и .

штендер, -а м, мн . ште ндери , '"ен. МН . штёнде­ ра [нем . Stапdег] оно на чему нешто стоји; ста­ лак,ПУЛТ, потпорањ.

штеп, штепа м , МН . штепови, ген. МН . штепова [в. штеповати] оно што је прошивено; прошив , обруб .

штеповати, -ујем несврш. [н ем. stерреп] про ­ шивати, продевати конац (кроз нешто).

штерика, -е Ж, дат. штерици [итал. (сапdеlа)

stearica]

поКр. (стеаринска) свећа.

Stieglitz]

ЗООЛ. чешљугар ,

Stiefel]

ПоКр.

штифлете, штифлета Ж, МН . [н ем.

Stiefelette,

В . штифле] ПоКр. заст. ниске женске чи зм ице, по­ лучизме .

штифт, -а м, МН . штифтови , ген. МН . шти фто­ ва [нем .

Stift] 1.

електр.једнополни утикач; теле­

фонски утикач (за давање везе говорницима преко телефонске централе).

2.

ПоКр . заст. шта­

пић; полужица; ексер без главице.

штиглйц, -ица м, мн. штиглици , ген. МН. шти­ глица [нем.

штифле, штифли Ж, МН. [н ем. заст. чизме.

Carduelis

carduelis.

штих, штиха м , МН. штихови, ген . МН. штихо­ ва [нем .

Stich

бод, убод од

stechen

бости] бод,

поен (у игри карата).

штијати, -ам В . штИхати.

штихати, -ам (уоб . штијати) несврш . [нем .

штијача, -е Ж В. штИхача .

stiсhеп] п ољопр . припремати земљу за сејање

штикерај, -аја м [нем .

Stieglitz] ПоКр.

заст. вез,

везиво.

штикла, -е Ж, ген. МН. штикiiлiilштикли и штикла, -е Ж, ге н. МН. штикiiлiilштикли де м .

нарочитом алатком , рахлити.

штихача, -е Ж, ген. МН. штихача (уоб . штија­ ча) [в . штихати] пољо пр . алатка за штихањ е, вр­ ста лопате.

1487

штрангов

штихворт

штихворт, -а м [нем .

основна ,

Stichwort] ].

посеб но истакнута реч ; (у речницима) одред­

ница.

2. позор.

одело .

в. шлагворт .

штихпроба, -ё ж [нем .

несврш .

[в .

штицунг]

финанс. куповати страну валуту на слободном тржишту, по ценама вишим од званичног курса .

штицунг, -а м, мн. штицунзи, ген . мн. штицун­ га [нем.

потпора , подршка] финанс. трго­

Sttitztlng

вање девизама при коме се разликом (увећањем)

штрајк, -а м, МН . штрајкови , ген . МН. штрајк6ва [нем .

стов.

2.

Stock] 1.

Streik од енгл . strike удар]

ор ганизована

обустава рада у фабрикама и пр едузећима у сврху постизања неких права радни ка у односу

на послодавца . А генерал ни

ва рада у целој земљи;

-

-

тотална обуста­

глађу намерно одбија­

ње хране током више д ана , у з нак протеста.

штрајкач, -ача м, МН . штрајк ачи, ген. мн .

stock] в . стОк.

штрајкача [В. штрајк] човек који штрајкује,

шток 2 , штока м, мн. штокови, ген. мн. штоко­ ва [нем.

фиг. природна

штофара, -ё ж, ген . мн . штофар а [В . штоф]

надокнађује ниска вредност Домаће валуте.

шток' [енгл.

3.

фабрика штофова.

основу насумице одабраних узорака .

-ујём

грађа , материјал .

штофан, -а, -о [В . штоф] који је од штофа.

Stichprobe према Stich

убод] провера напрескок, надохват, проба на

штицовати,

2. заст.

способност, надареност (за нешто ).

учесник у штрајку .

оквир врата или прозора, рага­

горња греда рагастова , довратник, до­

•

штрајкачкй .

штрајкбрехер, -а м ,

brecher]

МН .

-и

[н ем.

Streik-

особа која не пристаје на штрај к, која

долази на посао иако је штрајк у току . • штрајк­

вратак .

штокфиш, -а м, мн. штокфиши , ген . мн .

штокфиша [нем .

брехерскЙ .

Stockfish] кулин . суви бакалар.

штрајковати, -ујём несврш. [В . штрајк] бити

штопати', -ам в. штоповати"

у штрајку, обуставити рад ради постизања не­

штопати 2 , -ам в. штоповати 2

ких права.

штрајфкор, -а м , МН . -и [нем .

штопер, -а м, мн . штопери , ген. мн. штопера [нем .

Stopper,

в . ш топовати 2 ] онај који штопује ,

strreifen

Streifkorps

пре­

лутат и , патрол ирати] ист. војни од­

ред који врши рацију ; патрола (нарочито у

који мери време штоперицом .

штоперица, -ё ж [н ем.

ма

Stopper,

в . штопова­

Аустроугарској).

ти 2 ] часовник за мерење тачног времена , с ме­

штрајх, -а м, МН . штрајхови, [·ен . МН . штрајх6-

ханизмо м за заустављање, употребљава се у

ва [н ем. Stгеiсh(iпstгшnепt)] муз. фам. скуп гу­

спо рт ск им такми чењима.

дачких инструмената , гудачи.

штопл, -а м, мн. штоплови , ген. мн . штопл6ва [аустр . нем.

Stoppel]

покр . заст. чеп , запушач .

штоплц йгер, -а м, МН. -и [ аустр. нем .

zieher]

Stoppel-

спра ва за вађење чепова, отпушач, ва­

штоповати', -ујём СВРШ . и несВРШ . [нем.

stopfen]

крпити, закрпити (чарanе, рубље, одело и др.) .

штоповати 2 , -ујём СВРШ. и несврш. [нем . реп од е flГЛ.

stop] ] . помоћу

stop-

штоперице одмери­

ти тачно трајање неке радње .

2.

сп . зауставити ,

смирити лопту у фудбалу .

удар , ударац]

смицал ица ,

трик .

1. 2.

досетка, виц ; подвала, гомила,

хрпа,

наслага

(обично хартије, списа) .

штрам ПРИД. индек)] . [нем. stгаmm ] заст. утег­ штрампле, -и ж , МН. В . штрамплице. штрампшще,

-и

ж,

h6schen, према strampeln

МН .

[нем .

StrampelH6schen

копрцати се ,

панталонице] дечје панталонице спојене с ча­ рапама.

Stoft] 1. тканина од природне

-ё ж, ген . МН . штрiiњги [не м.

Strang]

поКр . исплете­

но дебело уже.

штрангов, штангова м , МН. штран гови, ген. МН. штранг6ва = штрањгов , штрањгова м, МН .

штоф, штофа м, МН . штофови , ,"ен. м" . што ­

1488

Streichor-

муз . заст. гудачки оркестар.

штранга, -ё ж, ге'Ј . МН . штрiiнги = штрањга,

штос, -а м, МН. шт6сови, ГСН . мн . шт6с6ва [нем .

ф6ва [нем .

chester]

нут , усправан , крут (об . о војницим а).

дичеп.

Stoss

штрајх-оркестар, -стра м, МН. штрајх-орке­ стри, ген . мн штрајх -о ркестара [нем.

вуне за

штрањгови, '"СН. МН . штрањг6ва [В . штранга] ПоКр . обешењак, мангуп, УГУрСУЗ .

штранд

штранд, -а м, мн. штрiшДови, ген. мн . штрiш ­ дова [нем.

Strand]

гюкр. песковита обала погодна

заст.

за сунчањ е и купање, плажа .

штрандклајд, штранд,

-а

м

штрикераЈ, -аја, мн . штрикераји , ген . мн. штрикераја [нем.

[нем .

Strandk1eid,

в.

strapazzo] тежак,

заморан

рад; напрезање, напор , труд.

штрапаци рати,

штрапацирам ,

3. Л . мн . strapazieren,

штрапацирају сврш . И несврш. [нем . в. штрапац]

1.

а . прекомерно употребљавати

неку ствар, трошити је . б . замарати, мучити

(кога).

2. -се уморити

се од великог труда, пре­

морити се; мучит и се (чиме).

штрас, -а м [нем . велиру Штрасеру

Strass, према немачком ју­ (1. Strasser)] имитација дија­

манта, вештачк и драгуљи; стаклене шљокице ,

об . н а хаљ ини.

штрафаст, -а, -о

8.

штрафтаст.

п руга, трака; дебела линија.

2.

знак да је нешто прегледано или да се пони­ штава.

штриклирати, штриклирам, клирају еврш . [ауетр . нем.

Streife]

фам. шетали­

ште, глав но градско састајалиште.

брисати.

штрих, -а м, МН. штрихови , ген. МН . штр их6ва [нем .

1.

strazza, прња . 2.

крпа, дроњак;

слабић, бескичмењак.

штребати, несврш. [нем.

-ујём в . штриклИрати .

штрудла, -ё ж, ген . МН. штрудли [н ем.

3.

л.

мн .

штребају

тежити, труд ити се] хрв .

претера но учити, бубати.

киселог теста, савијена и пуњена спатким или

штрукл е, штрукли и штрукљс , штр укљи ж, МН. [нем . дијал .

штребёрки, ген. мн. штребёрки) [нем .

1. онај

Streber,

в.

који великим напором и додво­

равањем жели да достигне бољи положај; лак­

таш, каријериста.

штрека,

Strecke]

2. бубалица . •

-ё ж,

дат.

штреберскii .

штреци /штреки

[нем .

покр. заст. железничка или трамвајска

пруга.

Strick,

према

ж,

ген.

мн.

пандпи [нем .

па ,

Strumpfuand

Band трака]

према

штрум­

MII.

pfha1ter

штрикати, -ам н есв рш . [нем .

од

Ш' ["рум ­

Strumpf чара­

В . штрУмпфхалтер.

Strumpf чарапа, Ha1ter

Strum-

носач] П ОКр .

зает . држач женских чарапа , подвезица, халтер .

estro-

рје] поКр. зает. сакат, осакаћен, кљаст.

шт руца, -ё ж, ген. МН. штруца [нем . диј ал.

Strutz( еп)]

ХРВ . векна.

штук, -а м [итал .

stucco] гипс помешан

с леп­

ком који спужи за облагање зидова и и зраду украса на њима.

щтука, -ё ж, дат. шryци/ шryки, ген . МН . штука

Stuka,

екр. од

Sturzkampfflugzeug

авион за обрушавање]

и ст.

борбени

врста малог не­

stricken

ппести]

мачког бомбардера у Другом светском рату.

stricken]

плести ,

со , В . штук] архит. рељефни гипсани украси н а

покр. ко нопац , уже .

об . вуну.

Х РВ . кулин. загорски спе­

ШТРУМl1фбандла, -е

[нем .

штрик, штрика м , МН. штрикови, ,"ен . мн . штрик6ва [нем .

Strucke1]

цијалитет, слатко или слано јело од теста наде­

штрупiiран, -а, -о [нем . strupieгt од фр .

штребер, -а м , мн. -и (ж . штребёрка, дат. штребати]

Strude1]

кулин. савијача, гужвара, пита од кора и ли од

штрумпфхалтс р , -а м, МН. -и [н ем.

штрёбам,

streben

црта, потез , линија .

Strich]

штрихирати, штрихирам = штрихо вати,

пфбандпи и штрумгйillДла, -е ж, ген .

штраца, - ё ж, ген. мн . штрiiца [венец. покр .

означит и

веног сиром.

штрафте, пругаст .

straccio]

МН . штри ­

цртом; превући црту преко нечега, прецртати ,

штрафтаст, - а, -о [В . штрафта] који има

итал .

3. л . strich1i eren]

сланим надевом.

штрафта, -ё ж, ген. мн . штрафти [нем .

1.

штрИкерки н.

црта; потез пером или оловком , као

Striche1]

штрапац, штрапаца м, ген . мн. штрашiца итал .

•

штрикла, -ё ж, ген. МН . штрикли [аустр . нем.

штраљгiiв = штрангiiв (в.)

Strapaze од

штрика­

2.

рад ионица за штрикањ е.

штрикерка, -ё ж [В . штрикати] жена која се

штраљга = штраliга (в.)

[нем .

3.

бави штрикањем, плетиља .

огртач за плажу.

В . штрикати] покр .

Strickerei,

оно што се штрика , ппет ИВО .

ње , плетење .

одело] покр . заст. лаки женски

K1eid

1.

штукатура, -ё ж [итал .

sttlccatura

према

stuc-

зидовима и таваницама.

1489

ш утира ти

штУл а штУла , -ё ж , ген . м н. штула [грч.

stollo] 1. дрв е на

srylos

нтал .

но га, помагало за инвалиде .

2.

шуко, -оа м И шуко-утикач , -ача [нем . скр . од

ko,

Schutzkontakt

ми. др вене мотке помоћу којих се могу правити

еле ктр .

к р упни к ораци , гигаље , ходуље .

уређаје веће снаге.

штУ рм , -а м, мн . штурмови, ген . мн . шryрмо­ ва [нем .

S tuПТI] в ој . јуриш, напад, навала . .6.

ш ту рм унд дранг (досл. бура и продор) , књи ­

жевни покрет у Не мачкој у другој половини хvпr века, који се залагао за рушење свега ста­ рог и п р еж ивел ог .

Stu tzen]

врста кратке пушке, карабин .

штУ цер, -а м , мн . - и [н ем. цованим брадама које су

zen

Stutzer (према шту­ биле у моди) од stut-

шту цов ати] заст. кицош, скоројевић, ни­

ТКОВ .

•

штУцерскЙ .

штУ цна, -е ж, ген . МН. штуцни [нем. дебела чар апа до колена; штитник

Stutzen] 1. за ноге. 2. В .

штУц . штУ цовати, -ујём С ВРШ . [нем .

stutzen] подре­

зати , под шишат и (бркове, браду и др.); поткре­ сати, сасећ и .

шћавет, -а м , МН . шћ ilВети , ге н . МН . шћ а вёта [итал .

schiavetto према schiavo од лат. slavus 1. чакавски дијалекат икавског из ­ говора, п р е с в е га у Истри . 2. црквена књига на

Словен] ист.

том дијалекту, с јеванђељима и посланицама (у

шуб , -а и шуб, - а м [н ем .

2.

Schub] ПОКр. заст. 1.

протеривање , и з гон, прогон ­

ство. О јед ним шубом, од шуба једним махом,

ш уб е р, -а м, МН . -и [н е м. дијаll.

Schuber]

отвор

између две п росторије , с преградом на повла­

шублер, -а м, МН . -и [н ем .

Schublehre]

справа

за тачно ме р е ње малих дужина .

ш уб х а, -ё ж, ген . МН . шубхи = шухва, -ё ж , МН .

шУхви [ryp. ~иpћe , ~иbћe од ар .

subha] сумња , не­

.

б ез ум етничке вредности , по садржини крими­ налне, авантуристичке, порнограф с к е и сл.

шунегл, -а м, МН . -и И шунегла , -ё, ж, ген . МН.

шунёгли [нем .

ш убхели = шухвели ПРИД. индекл . [ryp. ~иpћe­ l ј, в . шубха] сумњив , непоуздан .

sudra]

припадник најни­

же касте у Ин дији.

шујташ, - а м, м н. - и [мађ . suјtзs] п окр . трака ,

Schuhnagel од Schuh цип ела, Nagel

ексер] ексер који причвршћује ђон за ципелу .

шунка, -ё ж, дат. шунки , ,'ен . МН . ш у н ки [аустр . не м.

Schunke,

нем . Sсhiпkеп] усољени и осуше­

ни свињски бут.

шуrrа, -ё ж, ген . МН . шупа [нем .

Schuppen]

да­

шчара , покривени простор у који се одлажу алат , кола , дрва итд .

ШУШlрати, Ш)lПирам , СВРШ. [нем .

3. 1'. М Н . шупирају 1. спровести под стра­ протерати . 2. одбацити, од­

Schub, В .

жом , полицијски

шуб]

странити , уклонити.

шус, -а м , МН . шусеви, ге н . МН . ш усёва [нем . покр . заст.

1.

хитац , пуцањ .

бубица у глави . О дошао му

-

2.

хир, ћеф ,

постао је ћудљив,

чудно се понаша .

шустер, -а и шустер, - а м , ген . МН . шустёра

Schuster]

обућар .

шустерски и ш устер ­

•

скЙ .

шустерај, -аја м, мн . шустераји , ген . МН. шу­

Schusterei]

обућарска радионица .

шустер-мат, -а и шустер-мат, -а м [в . шу­ стер, мат] жарг. мат у првим потезим а, омогу­

ћен невештом игром противника.

шУт I , шУта м, мн . шутови, ген . МН . шУтова [енгл .

верица, неп оверење.

1490

електричне

ничких вредности, настала повлађивањем јев­

стераја [нем .

чење (у ба нкама, реСТQра нима и сл.) .

врпца, гај та н .

за

шунд, - а м [нем . Schund(literatur), према Schund отпадак , шкарт] 1. лоша, без вредна ро­ ба , бофл . 2. ум . дела без правих и трајних умет­

[н е м .

одједн ом; отпрве .

шуд ра, - ё ж [санскр .

уземљењем ,

шукун- В . ЧУКУН- .

Schuss]

употреби до сред ин е хvпr века) .

потез, по крет.

са

Schu-

контакт]

тином актуелном укусу .6. -литература књиге

ш ту ц , шry ца м, мн. шту цеви, ген . мн . штуцё­ ва [нем.

утикач

з аштит ни

shoot]

сп. ударац, бацање лопте (ногом

или главом у фудбалу , руком у руко м ету и ва­

терполу итд . ) .

шУт Z , -а м [нем .

Schutt] отпаци по сле рушења

и грађења куће ; сваки грађевински отпад .

шутирати, шУтирам , И несврш . [енгл.

shoot,

3. Л .

В . шут 1 ]

МН . шутир ају СВРШ.

1.

сп . п у цати , уда-

шчи

рити лопту .

2.

шуliур и шуliур м ар.

sukr]

на

(06. индеЮI . )

[тур . ~tiktir од'

Fetzen

Schuh ци ­

крпа] обојци, комади тканине ко ­

шуфт, -а м, мн . шуфтови, ген . мн . шуфт6ва

Schuft] лицемер ,

Schutzbund]

аустријских

1918,

ист. борб е­

социјалиста,

распуштена

1933.

шуцкор, -а и шуцкор, -а м, мн. - и [нем .

јима се (об. у војсци) облажу стопала . [нем .

организација

основана почетком

покр . хвала (Богу).

шуферице, шуферица ж, мн . [нем . пела,

ШуцБУIlД, -а м [нем.

а. ударити, ударати ногом, рит­

нути . б . жарг. одбацити, избацити.

подлац, нитков .

шухва, шухвели в . шубха , шубхели .

г.

Schut-

zkorps од Schutz заштита, фр. corps корпус] ист. 1. нерегуларна милиција коју су у Босну и Хер­ цеговину увеле аустроугарске окупационе вла­

сти

1908. г. 2.

припадник те милиције .

шчи, шчија м [рус. щи] руска чорба од купу­ са и другог поврћа .

1491

ДРУГИ ДЕО

1.

Изворни изрази и изреке

А аЬ

abrupto

/аб абрупто/ лат. изненада, без

аЬ

absurdo /аб апсурдо/ лат. бесмислено, лу­

до, противно здравом разуму.

аЬ

abuso

/аб абузо/ лат. злоупотребом, по

equis ad asinos

/аб еквис ад азинос/ лат.

шег на нижи положај, отићи с бољег на горе (наш израз: пасти с коња на магарца).

abeгratio

criminis /аберацио

криминис/ лат.

прав. заблуда у извршењу злочина (нпр. кад

злоупотреби .

А

аЬ

дословно: од к6ња до магараца, тј. пасти с ви­

припреме, без наговештаја .

baculo ad angulum

/а бакуло ад ангулумI

Едип убија Лаја не знајући да му је то отац).

лат. Од штапа на угао (закључивати) , што з на­

аЬ

чи: недоследно, повезивањем раз ли читих (не­

аЬ Ыпс /аб хинк! лат. одавде, с овог места (го­

спојивих) појмова.

experto /аб

експерто/ лат. из искуства .

ворити) .

АЬ аегагјо /аб ерариоl лат. Н!I ДРЖ!lВ НИ тро­

аЬ Ьос

et аЬ

Ьас /аб хок ет аб хак! лат. о ово­

ме и о ономе, тј . о свему и свачему, збрда-здола

шак.

аЬ

aeterno /аб етерно/ нат.

одувек, од памти­

века, откадје света и века.

аЬ аппо . .. /аб аноl лат. од године .. . аЬ

antiquo

/аб антик во/ нат. од старине, од

аЬ

hodierno (die)

А bas! /а ба!/ фр. Доле! (узвик негодовања против некога, у значењу: доле с њим! и сл.) .

asinis ad boves

lаб аз инис ад бовес/ лат.

дословно: од магараца на волове, тј . с нижег на виши положај (су протно нашем : с коња на ма­ гарца).

аЬ immеmогаЬШ /аб имеморабили / лат. од аЬ јпlO

pectore /аб

зирати); у нас : из дубине душе, из дна ду ш е, из свег срца и сл .

аЬ

incunabulis

mапо lабасаменто ди ма­

аЬ

initio /аб

аЬ

intestato /аб

стављање једне руке под другу (при свирању на клавиру).

/а бат)iта/ итал. "уз. према такту,

интестато/ лат. без тестамен­

та ; прав. наследити (кога) аЬ

intestato -

н асле­

времена, I.:тари нски.

beneplacito

ва, као сродник .

АЬ

аЬ ауо /аб авоl Ј1 ат. од деда, тј . од дедовских

вољи.

иницио/ пат. од почетка.

дити без тестамента, на основу наследно г пра­

према темпу.

а

/аб инкунабулис/ лат. од ко­

левке, тј. од н астанка, одискона.

abbassa mento di

battuta

имо пекторе/ лат . дослов­

но: из најдубљих груди (говорити . мрзети , пре­

но) итал. муз. с п у штање руке при ударању такта;

а

/аб ходијерно дије/ од да­

нашњега (дана), од данас, одсад.

памтивека, одвајкада, одувек.

давнине, одвајкада .

аЬ

(говорити) .

/а бенеплачито/ итал . муз . 110

ipso Lare

јпсјре /аб ипсо ларе инципе/

лат. дословно: Од самога Лара почни , тј. почни од своје куће (Лар је кућни бог); наша одгова­

рајућа изрека: Гlомети (прво) испред својих врата.

1495

аЬ

irato аЬ

ad amussim

irato /аб

ирато/ лат. од гнева , тј. у љутњи,

У с рџби (не што учинити).

acciaccatura /ачакаrypа/ итал .

музички украс,

један или неколико тонова испред гла вно г,

АЬ love principium /аб Јове принципијум/

обележених ситним нотама ; уп.

лат. од Јупитера почетак, што значи : започети с

Ассјреге

appoggiatura . praestat quam inferre iniuriam

Јупитером , као најважнијим (богом); у прене ­

/акципере престат квам инфере инјур ијам / лат.

сеном смислу : одајмо пре свега почаст првом,

Боље је неправду трпети него је нан ети.

н ајугледнијем.

а

аЬ ошсјо /аб официо/ лат. од службе (удаљи­ ти), суспе ндовати.

аЬ

од реда ,

прода.

од за ређења (одбацити) , тј . лишити кога све­

штеног чина су католичкој цркви) .

ad aurem /аб оре ад аурем/ лат.

из уста

origine /аб оригине/ лат.

bove majori discit

conto /а конто/ итал.

на рачун (нечега) , тј. као

acqua tofana /аква тофана/ итал . тофанска вода, отровна течност са а рс еником (п ре ма

од (самог) почет­

врачари Тофани, која ју је наводно справљала почетком ХУН века) .

ка , од настанка, од иско на .

а

а

предујам, уплата унапред; адаптирано: а конто.

у ухо, тј . строго поверљиво .

аЬ

/а кондисјон/ фр . уз услов, под

продају уз услов да се може вратити ако се не

ordine /аб ордине/ лат. досло вно :

аЬ оге

condition

условом; екон . давање и преузимање робе за

агаге

minor /а

бове ма­

acta agere

/акта агере/ лат. урађено радити ,

ј ори д исци т араре минор/ лат. од старијег се во­

тј. поново радити нешто што је већ урађено, ба­

лауч и орати млађи , тј . треба учити од старијих.

вити се јаловим послом; уп .

аЬ

ovo /аб

actum agere. Acta est J'abula /акта ест фабул а/ лат. Сврше­

ово/ лат. дословно: од ј ајета, тј . од

почетка; део ширег израза : аЬ

mala (аб ово ускве ад мала) -

ovo usque ad

одјајета па све до

јабука, тј . од почетка до самог краја, целовито

(Римља ни су ручак за почињали јајетом а за вр­

на је прича , игра је завршена, готово је .

Acta loquuntur acte final

шавали јабуком или неким другим воћем) . АЬ ипо

disce omnes /аб уно дисце омнес/ лат.

Acti labores iucundi

аЬ игЬе condita /аб урбе кондита/ лат. од осни­

753.

пре н. е. , од које су

ћи да се човек после довршеног посла осећа

угодно и прија му одмор.

actum agere

године стари Римљани рачунали време по тада­

post urbem conditam. tollit usum /абузус нон толит

шњем календару; ул.

Abusus

поп

Злоупотреба

не укида (исправну)

ad absurdum

/абисус абисум

ти ад акта

2.

изазива д р угу и сл .

ни захтев.

а сареНа /а капёл а/ итал . муз. певање без

capite ad calcem

/а капите ад калцем / Jlат.

ОД главе до пете , сав .

а саргјссјо /а капричо/ итал . м уз . по (слобод­ ној) вољи, тј. без строгог држања темпа .

/акарецеволе/ итал . муз. уми­

ОДЈЈОЖИТИ међу р ешен е списе;

- 1.

одбацити предм ет не узевши у обзир изнесе­

adagio

/адађо/ итал . муз .

лагано, споро ;

пратње инструмената.

к списима, тј.

међу (остале) списе; одатле наш израз : стави­

инв6кат/ лат. дословно: Понор при з ива понор ,

1496

/ад апсурдум/ лат. до бесми­

сла, до глупости (довести).

тј . један промашај изазива други , једна грешка

љато, љупко .

acta agcre .

ad acta /ад акта/ лат. досло вно :

Abyssus abyss um invocat

accarezzevole

/актум агере/ лат. урађ ено (по­

ново) радити; уп .

употребу.

а

/акти лаб6рес јукунди /

лат . Завршени послови су пријатни , што ће ре­

дан, такв и су и остали.

узу м/ мт.

/акт фина.l1 / фр . 1l0ЗОр. завршни при­

зор, свршетак чина у драми .

ПО једном поз нај (просуди) све, тј. какав је је­

вања града (Рима), тј. од

/акта ЛОКВУНТУР/ лат. Дела

говоре .

2.

1. ознака темпа:

по­

муз ички став који се изводи

полагано ; у суперлативу:

adagissimo (адађиси­ - веома споро. ad altiora /ад алци6ра/ лат. ка виш ем, за ви ­

мо)

шим (тежити, ићи) .

ad an1Ussim

/ад амусим/ лат. прем а упути ,

пажљиво , тачно.

ad animum

ad litter am

ad animum

/ад iши мум / к ду ши , тј . к ср цу

(узети) .

Ad агmа! /ад арма/ лат. На оружје! Н а п осао! а dato /а дато/ лат. од да н ас, од (о вога) дату ­ ма (ознака дос пећа на меницама); скр. а. d. Ad augusta р е г a ngusta /ад аугуста пе р ан­ гУста/ лат. До узвише н ог ( циља) преко те ш ко ћ а. Ьепе

ad

/ад бене плiщитум/ лат . по

p lacitum

вољи, по жељи, како се к оме св иђ а .

Ad

а

deux mains

/а дё мён / фр. двема р укам а ,

двор у чн о (с в и р ати на кла в и ру).

Ьепе

vivendum,

Ьгеуе

(ад бене вивендум, бре ве темпус сати с ест) лат. време .

ad extremum /ад екстр емум/ лат . ad gloriam

/ад глориј ам / лат. н а славу, ради /ад густум/ лат. по укусу, по во­

љ и , по жељи .

ad hastam pubIicam

/ад хастам публикам /

лат. н а ј авн у п родај у , ( н а л и цитациј у) . хок! лат. за то , за ту п ри лику , у ту

сврху, с од ређ е н ом наменом; пол . ад х ок ко ми­

(тим су р еч има у старо м Ри му глад иј аторим а,

сија

злочинцима, па и п р вим хри ш ћ а ни ма, нар е ђи ­

шавање иск рслог пр облема.

вали да се боре са звер и ма у а ре н и).

ad calendas graecas /ад календас

-

н асум ичн о ф ор м ира н а ком и сија за ре­

ad hominem гр е кас/ лат.

коначно , на

сла в е .

ad hoc /ад (ад бестиј ас) лат. ист. Пред звери !

егземплум / лат. н а п р им ер ,

кон цу, н а крају .

ad gustum

tempus satis est

За добар (угодан) жи вот довољ но је и кр атко

Ad bestias!

ad exemplum /ад прим е р а р ад и .

/ад хом ин ем/ лат. дословно : к

ч ове ку, тј. о н о што одго вар а човеку , њ еговим

дословно : на грчке календе, lј. ни када (ј ер Гр­

особинама и схватањ и ма , што се њега лично

ци нису имали календа, као Римља н и, код ко­

тиче; уп .

јихје то био назив п р вога дана у месе цу) ; исто значење као у нашим и з р аз и ма : н а к уко во лето,

кад на врби род и грож ђ е и сл .

ad captanda m benevolentiam /ад каптандам беневоленција м / лат. за добијање н акло н ости ,

·lj.

да се ство ри расположење з а не ш то (ласка­

њем нпр . слушао цима на п о ч етку говор а и сл}

ad captum vul gi /ад каптум

вулги/ лат. п р ема

схватању светине (рав н ати се), тј. п ри лагођава­ ти се мишље њу масе, о кр ужења .

ad circulandum

/ад ци р кул iшдум/ лат. до­

словно: на кружење: ознака за не што што треба да иде од р уке до руке; ок р ужн и ца, ц и рк ула р.

ad concludendum

/ад ко н клуде н дум/ лат. н а

закључак, да закљу чимо .

ad corpus /ад корпус/ лат. у целин и , цело, ч и ­ таво (продати, купити , преузети и сл . ).

ad decretum

/ад дек ретум/ лат. п рема одлу­

ци, по наредби ( поступит и) .

ad deliberandum

/ад дел и бер iшдум/ н а р аз ­

мишљање , на посебно р азматрање .

ad depositu m /аддепозитум/ лат. н а чување. ad diem dictum /ад д ијем диктум/ лат. до ре­ ченог (одређеног) дана (важи и сл . ).

ad dies vitae /ад дијес вота.

вите/ лат. до кр аја ж и ­

a rgumentum ad hominem. ad honorem /ад хо н о р ем/ лат. у част (к ога и л и ч ега); и сто и јп honorem (В . ) . Adhuc sub iudice lis est /адхук суб јудице

лис ест/ пат. Ј о ш је п ред судијом, подлеже р ас­ п р ави; прав . док се суди , док н ије изр ечена пре­ суда , н е може се оптуже ни сматрати к ри вим.

ad hunc

lосиm /ад хунк локум/ лат. на ово

место.

а

di

/а ди/ итал . истога да н а ; фина IJ С . платити

мен ицу истога дана, одмах, п о в иђ ењу = а

vista

(в . ) .

ad infinitum /ад

ин ф ин итум/ лат. у бескрај , у

недоглед; исто и јп

infinitum (В . ) . ad libitum /ад либитум/ лат. по вољи, сасвим слобод н о ; уп. рго libito. ad limјп а /ад лим ин а/ лат. на прагове ; шир и изр аз: ad limјпа apostolorum /ад лими н а апо­ ст6ло рум/ н а апостолске пр агове . Из раз потич е из ут вр ђе н е п ро цеду р е у Катол и чкој цр кви, по којој су сваке п ете год и не б и ску пи дуж н и да П апу оба весте, п исме н о и усмено , о стању у

својим бискупијама, ш то се онда назива "рефе­ р ат

ad limina". ad litem /ад л итем/ лат. за судс ку р ас праву . ad litteram /ад литерам/ лат. дослов н о, од

слова до сл ова , тј . од ре чи до речи.

1497

ad verbum

Ad majorem Dei gloriam Ad majorem Dei gloriam

/ад мај6рем деи

ad propositum /ад

пропозитум/ лат. у вези (е

гiюр ијам/ лат. На већу славу божју (старо гесло

тим), што се тич е (тога), п оводом (тога); исто

језуитског реда у Католичкој цркви).

што и фр . а

ad mandatum

/ад MaHдaTYмl лат. на за по­

ad man us /ад манус/ лат. на руке, у руке ; ши­ ad manus fideles /ад манус фиделес/ у поверљиве руке, ad manus proprias /ад манус ри изрази :

проп ријас/ на властите руке . На руб књи­

ге (забел ежити).

/ад мели6рем Форту­

нам / лат. до боље судбине.

ad mensuram /ад мензурам/ лат. по ad metalla (ад метала) лат. у окове! ,

мери .

у ланце!

(кога везат и) .

/ад публ и кандум/ 1Iат. ради /ад ратификандумl лат. на

ратификацију, тј . на потврду , на одобрење .

/ад референду мl лат. на ми-

шљење, на изјашњавање .

ad rem /ад рем / лат. н а ствар (прећи ) . ad summam /ад сумам/ лат. у целини , укупно . ad superiorem judicem /ад супери6ре м јуд ицемl лат. на н ајви ши (апелациони) суд .

ad modum /ад MOДYмl лат. на начин. Ad multos anos! /ад мултос анос/

Ad turpia лат. На

много година ! (у нас: На многаја љета!).

ad nausea m

/ад наузеам/ лат. до гађења, тј.

док не досади, док се не смучи .

ad norma m

/ад нормам/ лат. по пропису,

према пропису .

ad notam /ад нотам/ лат. на знање; узети не­ што ad notam - примити к знању, н а з н ање,

пето

obIigatur

/ад турп ија немо

облипiтур/ лат. Нико се не може присилити да уч ини с р амотну ствар .

а

due /а дуе/ итал . удвоје; муз . а due corde /а - на две ж ице (свирати) ; а due уосј /а дуе вочи / - у два гласа, двогласно (певати) . Adulatio vitiorum altrix /адушiцио вици6дуе корде/

ру м алтрикс/ лат. Ласкање потхрањује мане .

/ад ултиму м/ лат. на крају, на

ad ultimum концу, к оначно.

запамт ити .

ad nutum /ад нутум/ лат. на миг, одмах. ad oculos /ад окулос/ лат. п ред очи ; показа­ нешто ад ок улос показати или доказати

нешто јасно, очигледно .

оstе пtаtiоп е m /ад остентаци6нем/ лат. за

показивање, за оглед.

/ад партем/ 1Iат. по деловима, по­

јединачно.

ad patres

ad pubIicandum

публиковања , тј. објављиваља, про глашења.

ad referendum

ad meliorem fortunam

ad partem

следећ е седнице.

ad ratificandum

ad margi nem /ад маргинем / лат.

ad

/ад пр оксимам се­

си6 не мl лат. за следећу седницу , одгодити до

вест .

ти

propos (в.) . ad proximam sessionem

/ад патрес/ лат. к праоцима (от и­

ћи), тј. ум рети.

ad perpetuam memoriam /ад

перпетуам ме­

ad unguem /ад унгвем/ лат. до

но кта, тј . у де­

таље, у танчине, сав рш ено.

ad unum

/ад унум/ 1Iат. до ј еднога , тј. до по­

следњег, без изузетка; шири израз:

ad unum omnes /ад унум омнес/ - сви до једно га. ad usum /ад узумl лат. на употребу , за употре­ бу; ad usum iпtегпum /ад узум интернумl за уну­ трашњу (интерну) у потребу; ad usum proprium /ад УЗУМ проприј умl за властиту употребу.

ad usum

Dеlрhiпi /ад узум делфини/ 1I ат. до­

словно : за у потребу дофена (престолонаслед­ ника), о издањ има КJlасика која су штампана

моријам/ лат. за вечну успомену (на некога или

специј ал н о за сина Луја ХIУ, а из којих ј е изба­

нешто).

чено све што се сматр ало недовољно пристој ­

ad personam /ад

персонамl лат. само за одре­

ђено л ице или случај .

ad pias causas

или скраћене верзије књижевних дел а.

/ад пијас каузас/ 1Iат. за побо­

жне и л и добротворн е сврхе.

ad primam materiam

/ад примам матёри­

jaмl лат. у првотно стање ( вратити) .

1498

ним; касније у о пштем знач ењу цен зурисане

ad valorem

/ад вал6ремl лат. по вредности ,

према в р едности.

ad verbum

/ад вербум/ лат. до речи , дослов­

но, од р еч и до речи .

adversa fortuna

аlbо lарillо

adversa fortuna

/адверза фортунaI лат. не­

срећа.

aere perennius;

исто ће касније за себе написати и Пушкин .

Adversa magnos probant

/адверза магнос

пробант) лат. Невоља велике (људе) открива (Плиније); уп . наше : На муци се познају јунаци.

adversa pars

/адверза парс/ лат. противна

страна, тј. противна странка, противник.

ad vita m aeternam /ад витам ad vivum resecare смислу:

нешто сувише

прецизно

схватити или урадит и.

Божји адвокат; у римокатоличкој цркви особа која се у процедури проглашењ а светаца и бла­ жених суп ротставља тзв . ђавољем адвокату (В.

/адвоюiтус дијаболи / лат.

адвокат ђавола; особа која се супротставља Божјем адвокату у процедурама беатификаци­

је; у пренесен ом смислу особа која засту па не­ што што се противи општем мишљењу, што је непопулар но ; супр .

advocatus Dei.

уосеm /ад воцем/ лат. код те речи, што се

тиче тога , пада ми на ум и сл.

ad votand um

аССаЫlе /афiiбиле/ итан. муз. умиљато, љуба­ /афетуозikимо/ итан . муз. вр­

ло осеl:iајно , страсно .

/афетуозо/ итан. муз. узбудљиво,

дирљиво , топло; уп. соп

affetto. affresco /афреско/ в. аl fresco. affrettando /афретандо/ итан. муз. убрзано ,

све брже, убрзавајући.

advocatus Dei /адвоюiтус деи/ лат. дословно :

advocatus diaboli). advocatus diaboli

вале/ нат . заувек збо­

зно.

affettuoso

/ад вивум ресеюiре/ лат.

буквално: до живога изрезати (нпр. нокте); у пренесеном

aeternum уаlе /етернум гом, последњи поздрав.

affettuosissimo

етернам/ лат. за

вечни живот, з а вечност .

ad

јим делима изградио споменик

notare diem

/ад вотандум/ лат. на гласање,

на изјашњавање .

Aequam memento rebus јп arduis servare mentem /еквам мементо ребус ин ардуис сер­ варе ментем/ лат. Сети се да у тешким прилика­ ма сачуваш дух , тј да не клонеш кад те снађе

а

fortiori

Age, quid agis /аге,

Aequat omnes cinis; impares nascimur, res morimur /екват омнес цинис; импарес

ра­

квид агис/ лат. Чини што

чиниш, тј. не отежи; заврши што си почео, по­ свети се ономе ш то радиш .

Agnus

Оеј /агнус деи) лат. јагањац божји

(мисли се на Исуса Христа и његову невиност); део богослужења код католика.

air-mail

/ёрмејл/

енгл.

ваздушна

пошта

(ознака на пошиљкама које се упућују авион ­ ским транспортом); уп.

а lа

baisse /а ла

par

аујоп .

бес/ фр. досло вно : прем а до­

ле, на ниже; трг . шпеку л исати с падом курсни х вредности и цена.

а lа Ьоппе

heure /а ла бонер/ фр .

у добар ч ас!

баш добро! баш како ваља!

а lа

campagne /а

ла кампањ/ фр. в . аНа сат­

pagna . а lа

невоља (Хо рације).

/а форти6ри/ лат. тим више, утоли ­

ко више, тим пре .

carte /а ла карт/ фр . по јеловнику, слобо­

да н избор јела .

на­

а lа

сцимур, парес моримур/ лат. Пепео (тј. смрт)

а lа

grecque /а ла гpeкl фр . на грчки н ачин . minute /а ла минит; уоб. а ла минут/ фр. за

све изједначује; неједнаки се рађамо , једнаки

минуту, одмах (употребљава се у хотелијер­

умиремо (Сенека) .

ству за брзо припремање јела).

aequo

апјто /екво анимо/ лат. мирне, посто ­

јан е душе, спокојно; непоколебљиво.

Aequo pulsat pede

/екво пулсат педе/ лат.

а lа

mode /ала мод! фр .,

по моди; по најнов и­

јем укусу.

а lа

wild

/а ла вилд/ фр.-нем. као дивљач;

Равнодушном удара ногом, што з начи да смрт

кулин. посебан начин припремања меса дивља­

једнако хладн о обара и сиромахе и богате (Хо­

чи , као и меса Домаћих животиња .

рације) .

aere perennius

аlbо lарillо

/ере перенијус/ лат. дослов­

notare diem /албо лапило нотаре

дијем) лат. дословно: белом писаљком забеле­

но: трајнији од туча (бронзе), тј. вечан ; речи из

жити дан; у нас : златним словима забележити

једне Хора цијеве пеС~lе, у којој каже даје сво-

да н (кад се нешто сретно догод ило).

1499

аl

corso аl

аlта

corso /ал

корсо/ итал . трг. по курсу, по тре­

нутној вред ности новца .

Аlеа

iacta еst!ilлеајакта ест/ лат. Коцка је ба­

(о ве ре чи приписују се Јулију Цезару, који је тако р е као одлучивши да , упркос забрани Се­ ната, са с војим легијама пређе реку Рубикон, чиме је изаз вао грађански рат; по некима, Це­

iacta esto /алеајакта есто/ ,

"lј.

Не к а п ад не коцка) .

аl

аl

fine /ал фине/ и тал . муз. (све) fresco /ал фрёско/ итал . слик .

до краја .

дословно: на

свеже; оз нака за наношење боје на свежи мал­

тер (ода кл е и реч фреска) ; супр . аl

alias /iшијас/ л ат.

secco

(в .)

у друго време, на други на­

чи н ; дру кчије наз ван (употребљава се обично

исп р ед п сеудонима или једног од два имена исте л ичности).

а lјтјпе /а лимине/ Ј IaТ. с прага , тј. одмах , на п очетКу,у н а пре д.

аllа

breve /ала брёве/ итал.

ног тем па , при

муз . ознака убрза­

коме се такт дели на два дела

уместо н а ч етири .

аНа

campagna /ала кампања/ итал . 1. на селу ; 3. на ратнички начин (као н а бој но м пољу) ; исто значење и фр . 11 lа сат­ pagne /а ла кампањ/ . а На diritta /ала д ирита/ итал . муз. директно

2.

н а сеља чки начин ;

или п осте п е но ; према скали .

аllа тагсја /ал а марч а/ итал . муз. као марш ; ознака да композицију треба извести у темпу

без грундирања, тј наношења основн ог то н а.

аllа

/ала ринф)iза/ итал . у р асутом

rinfusa

стању, нпр. брашно или која друга материја.

аНа

siciliana

/ана сичипијiiна/ итал . на сици­

л ијански начин (пастирска ношња и сп.) .

аllа аНа

stretta /ала стрёта/ итал . сажето . tedesca /ала тедёска/ итал. н а н емачки

начин, по немачкој моди.

аНа

tempera

/ала тёмпера/ итал . слик . воде­

ним бојама (спикати) .

aHegramente /алеграмёнте/ и.ал . муз. = аНе­ gro (в . ) allegro /алёгро/ итал . весело , радос н о ; муз . 1. ознака темпа : брзо, живахно , вед ро , весело ; 2. као именица: став у убрз аном те м пу; aHegro moderato /алёгро модерато/ - ум е ре н о брзо; aHegro соп moto /алёгро кон мото/ - живахно, брзо; allegro соп Ьгјо /алёгро кон бр ио/ - брзо и попетно ; aHegro соп l'uосо /ал ё гро к он фУОКО/ - ватрено ; aHegro agitato /ал ё гро ађитiiто/ узбуђено; aHegro vivace /алёгро ви вiiче/ - жи ­ вахно; allegro giocoso апёгро ђокозо/ - радо­ сно ; allegro та поп troppo /алёгро м а но н тро­ по/ - брз о али не пребрзо ; aHegro assai /алёгро асаи/ - веома живахно ; aHegro поп tanto /алё­ гро нон танто/ - не сувише брз о ; aHegro т ае­ stoso /алёгро маестозо/ - брзо али свечано, до­ стојанствено .

aHegretto /алегрёто/ итал . муз. 1. у м ерено бр­ 2. као именица: став у

зо, умерено живахно ;

ма рш а.

аНа

аНа ргјта /ала прима/ итал . слик . дословно : на прву ; начин директног сликањ а н а подлогу,

ч е н а, тј. одлучено је, Донетаје пресудна одлука

зар ј е ре као Аlеа

mater

milanese

/ала ми л анёзе/ итал . на милан­

ски нач ин ; кулин . шпагете ала МИЈlаllезе : јело

умерено брзом темпу .

Alles gute kommt vom

оЬеп /алес

rjre

комт

од шпагета са сосом од парадајза и комадићима

фом 6БН/ "см . Све добро допази одозго, с неба

шун к е .

(употребљава се угпавном у ироничном з нач ењу) .

Палестрина/ итал . м уз. по ­

Alles schon dagewesen !алес шон дагевезн/ нем. Nihil novi sub sole. АII is weH that ends well /оп из уел дет ендз

пут Лалестрине, као Палестрин а, тј . у високом

уел / е" гл. Све је добро што се добр о свр ши (по­

црк в еном ст илу (према имену Ђованија Лјер ­

саовица коју је узео Шекспир за насло в једне

лу и ђ иј а Л ал естрине , композитора црквене му ­

своје комедије); уп . нем .

аНа

militare

/ала м илитiiре/ итал . муз. на вој­

ничк и н а чин , по војнички .

аНа

Palestrina /ала

зике из Х УI столећа) .

аНа

pezza

/ала пёца/ итал . муз . у одломцима,

део п о де о.

аНа роlасса /ала полака/ итал . муз. на пољски нач и н.

1500

Свегаје тога већ бипо ; уп . лат.

аН

'ottava /ал

Ende gut, aHes gut.

отава/ итал . му з . за окта ву више

или ниже .

аlта

mater

/алма матер/ л ат. дословно: хра­

нитељица мајка (уоби·.щјени назив за универ­ зитет).

animato

alma parens alma parens /алма паренс/ лат. хранитељица alma mater (в . ) alpha privativum /алфа привативум/ лат.

(певање) , што ће рећи да у поезији треба сме­

родитељ ка =

њивати један начин изражавања с другим .

привативно алфа, тј . префикс а- са з начењем

љубљени, залуђени .

порицања, ли шавања , као у сuмеШРU'lаf/

меШРU'lаf/; уп. јп

-

аси­

privativum.

аl рјасеге /ал пјачёре/ итал . муз. по вољи, пре­

аl

piacimento /ал пјачименто/ = аl рјасеге (в.) punto /ал пунто/ итал . дословно: у тачку,

riverso /ал ривёрзо/ итал.

муз . обрнути м ре­

аl

secco /ал секо/ итал . слик . дословно: на сухо fresco (в . ) аl segno /ал сењо/ итал . муз . поновити од (по­

(сликање по сухом зиду); су пр . аl следњег) знака .

alta ottava

Amicus certus јп

ге

incerta cernitur lамикус

цертус ин рё инцерта цернитурl лат. Прави се

Amicus cognoscitur

атоге, тоге, оге, ге

lамикус когносцитур аморе, море, оре , ре) лат. Пријатељ се познаје по љубави, честитости,

Amicus Plato, sed magis amica veritas

lами ­

кус плато , сед магис амика веритасl лат. Драг ми је Платон , али ми је дража истина (изрека Пла­ тоновог ученика Аристотела, и знесена у делу

/алта отава/ итал . муз. дослов но:

висока , виша октава; ознака за извођење за ок­

Ешuка); том се изреком обично упућује на н е­ пристрасност и самосталност у мишљењу.

а тјпоге

таву више.

/алтер его/ лат . друго ја ; у пренесе­

ном смислу: присан пријатељ коме се све пове­

рава и који го вори исто .

altera pars liuJТepa

audi-

мин6ре ад мајус/ лат.

на шири (закључивати) , индуктивно .

lesbicus /амор

лезбикусl лат. лезбијска

љубав.

Атог

vincit отпја /амор вин цит омнија/ лат.

Љубав побеђује све.

/iштерум тантум/ лат. до­

словно : друго такво, тј . још једном толико, два­ пут толико, двоструко ; финанс . случај кад се ка­ мате попну д о висине главнице, кад се главни­ ца удвостручи.

altum silentium

ad maius la

дословно : од мањега на веће , тј . од ужега пој ма

атог

парс) лат. дословно : дру­

ги део, тј. суп ротна странка (у спору); уп .

atur et altera pars. alterum tantum

/алтум силенцијум/ лат. ду­

бока (гробна) т ишина.

alza mento di тапо /алцаменто ди мано/ итал . муз . диза ње руке при ударању такта (арза).

amabile

lамициције кауза) лат. из

amicitiae causa

лицу, делу (у латинском игра речима) .

дом .

alter ego

метal итал . трг. на половину, тј . уз

пријатељ у невољи познаје .

rigore (di) tempo /ал ри го ре ди темпо/ итал .

муз . строго према такту, у одмерено м ритму .

аl

meta la

пријатељства, из наклоности .

тј . савршено тачно.

аl

а

аментесl лат. за­

једнако учешће'у добити или губитку .

ма нахођењу.

аl

amantes, amentes laMaHTec,

/амабиле/ итал . муз. љупко, нежно,

amorevole. amabilmente /амабилменте/ итал . bile (в.) а тајоге ad minus /а мај6ре ад

amorevole /аморёволе/ итал . муз. = amabile (в . ) апсillа lанцила/ лат. слушкиња; филол . апсillа

theologiae /анцила теологије/ слушкиња теоло­ гије (ознака за средњовековну филозофију). апсога /анкора/ итаЈl . муз.јошједном, поново.

angosciosamente = angoscioso (в . )

муз. = ата­

муз.

брижн о,

consuetudinarium /анимал

консуету­

angoscioso

/ангошозо/

итал .

болно, печално .

апјтаl

умилно; исто и

/ангошозаменте/ итал. муз .

динаријум) лат. животиња која се на све приви­ кава; у пренесеном смислу : роб својих навика .

минус/ лат.

Апјтат

;анимам дебет)

debet

)131'.

дослов ­

дословно: с већега на мање, тј . од ширег појма

но: Душу дугује (тол ико је задужен да је и ду­

на ужи (закључ ивати), дедуктив но.

шу своју заложио) .

Amant alterna

Сатепае /амант алтерна Ка­

мене/ лат. Камене (Музе) воле наизменично

animato

/анимато/ итал. муз . ознака темпа :

живо, ватрено , надахнуто.

1501

апјmј

causa

апјmј

а ргјmа

causa liшими

кауза/ лат. због душе, тј.

deliberato

liiНИМО делиберато/ лат.

прав. С предомишљајем, намерно.

апјmо

iniurandi /iшимо

Apage, satanas

/апаге сатанас/ грч . Одлази,

Сатано! (према Библији, Исусове речи ); употре­

инјурiшди) лат . прав.

С намером д а се нанесе увреда, увреда с предо­

бљава се кад се тера неко зло или одбија нечији неморалан предлог; уп .

Vade retro, satana! part /а пар/ фр. засеб но , оделито . aperto 'Љго /аперто либро) лат. и итал . отво­ а

мишљајем .

апјmо

/антиципандо/ лат. унапред, као

предујам ; пре времена .

ради душев не насладе , задовољства.

апјmо

anticipando

aetate

nocendi

/iшимо ноценди/ лат. прав . С

намером да се нашкоди, да се нанесе штета .

ривши књигу ; муз . одмах по нотам а, без уве­

animus /iшимус/ лат. дух, душа; прав . animus differendi /iшимус дифе ренди/ намера одбра­ не; animus furandi /iшимус фуранди/ намера крађе; animus occidendi /анимус окциденди/ намера уб иства, истребљења; animus possidendi !ани мус посиденди / намера (з а)поседања; animus sibi habendi /анимус сиби хабенд и) на­ мера пр исвајања ; уп . и апјmо deliberato, апјmо injurandi, апјmо nocendi.

жбавања (отпевати или одсвирати) .

аппо Ооmјпј /ано Домини/ лат. лета Господ­ њег .

annus /а нус/ л ат. год ина ; календар annus ес­ clestiaticus /анус еклезијастикус/ црквена го­ ди на ; annus intercalaris (анус интеркашiрис/ преступ на год ина ; annus communis /анус ко ­ мунис/ проста, непреступна година; annus solaris /анус сошiрис/ сунчана година. а поуо /а ново/ лат. изнова, поново.

ante Christum natum

/анте кристум натум/

лат. пре Хр и сто ва рођ е ња ; пре нове ере, пре на­ ше ере.

ante elapsum terminum

/анте елапсум тер­

минум/ лат. пре истека рока .

ante factum

а росо а росо /а поко а поко/ итал . муз . ма­ ло-помало .

а

posse ad esse /а

/анте фактум/ лат. пре учиње­

post fac-

/анте фестум/ лат. пре свечано­

сти, тј. прер а но ; супр .

посе ад есе/ лат. од могућег

д о стварног.

а

posteriori /а

постериори / лат. н акнадно, на

основу искуства; супр . а ргјогј (в.).

а

potiori /а

поциори / лат. од важниј ега (пола­

зећи).

Apparet id etiam

саесо /апарет ид ецијам

це ко/ лат. То је јасно и слепцу , то и слеп види.

appassionato

/апасионато/ итал . муз . стра­

ствено, страсно, заносно; тужно, туробно .

appellatio /апелацио/ лат. призив , апелација; appellatio admissibilis /апелацио адмиси­

прав.

билис) прихватљив призив , призив који се мо­

же допустити;

appellatio deserta

/апелацио де­

зерта/ пропуштен , задоцнео призов ;

frivola

appellatio

/апелацио фривол а/ безначај ан, ништа­

ван призив ;

appellatio inadmissibilis /апелацио

инадмисибилис/

ног, тј. пре (за почетог) догађаја; супр .

tum (в.) ante festum

а рјасеге /а пјачере/ итал . муз . по вољи , према нахођењу.

призив ;

неприхватљив ,

недопустив

appellatio temeraria /апелацио темера­

рија) неоснован приизив .

appoggiato /апођато/ ffl'aJl . муз. везано, сливено. appoggiatura /апођатур а/ итал . муз . преду­

post festum (в.) ante liпеаm /анте линеам/ лат. испред линије . ante meridiem /анте меридијем/ л ат. пре под ­ не; супр . post meridiem (оба израза употребља ­

дар, кратак тон (бележи се ситном нотом) као

вају се у енглес ком језику као ознака времена,

је шта ће се десити, важно је да нам ј е сад добро

обично скраћено : А. М. и Р . М.)

antemu rale christianitatis стијанитат ис/ лат.

предзиђе

хри­

шћанства (Х рватска , Мађарска и Пољска у вре ­ ме турске најезде у ХУI

stolecu).

ante omnes /анте омнес/ пре свега , понајпре.

1502

После нас потоп, тј. после наше смрти свеједно (изрека која се приписује мадам Пом падур , ми­

/антемурале кри­

дословно:

acciaccatura . Apres nous 'е deluge /апре НУ л делиж/ фр .

украс испред главног ; у п .

љеници француског краља Луја ХУ из XVIП

столећа) .

а ргјmа

aetate /а

прима етате/ лат. дословно:

од прве доби, тј . од најраније младости, од ма­ лих ногу .

а

Ars longa, vita brevis

prima vista а

prima vista /а прима виста/ итал . на први по­ 1. муз. св ирати или певати без припреме, одмах (исто што и aperto libro) ; 2. трг. (ис)пла­

arcato /аркато/ итал . муз .

глед;

ardente /ардёнте/ итал . муз. ватрено , жарк о,

тити одмах по виђењу рачуна , менице и сл.

а

priori /а

п ри ори/ л ат. унапред, без провере

п лах овито .

/ардито/ итал. муз. с рчано , смело .

(нешто тв рд ити или н ег ирати, или слагати с не­

ardito

чим);

argentum

2.

филол . свој ствен разуму пре искуства,

независно од искуства (према идеал истичкој

повлачећи гудалом .

агсо /арко/ итал. муз . гудало, потез гудалом .

/аргентум/ лат. сребро; новац .

ценама.

argumentum /аргументум/ лат. доказ; argumentum а contrario /ар гументум а контрар ио/ доказ из супротних претпос та вки ; argumentum ad crumenam /аргументум ад крум енам/

а

доказ новчаником , тј . митом, подмићивањем :

теорији спознаје) .

а

prix fixe

/а при фикс/ фр . трг. по сталним

propos /а пропа/ фр . у погледу (тога); с тим

argumentum ad

у вези; то ме подсет и да кажем .

а

proposito /а

пропозито/ лат. према накани ,

ставова, а не објективних чињеница ;

према сврси.

а

punta d'arco

/а пу нта дарко/ итал . муз. вр ­

хом гудала.

aqua destillata /а ква дестилата/ лат.

фарм . де­

стилисана, чиста вода .

Aqua et igne interdictus /аква ет игне ин тер ­ диктус/ лат. досло вно: Под заб р а ном воде и ва­ тре (формула којом се и з рицало проклетство у Католичкој цркви).

aqua regia

/аква региј а/ лат. царс ка вода,

течност у којој се отапа злато (мешавина хло­ роводоничне и азотне киселине) .

aq ua tofa na /аква тофана/ 8 . acqua tofana . а quatre mains /а катр мён / фр. муз . у четири руке , за четво рор уч но свирање ( на клавиру);

исто и итал. а

quattro mапј /а кватро мани/. а quattro voci /а кватро вачи/ итал . муз. у че ­

тири гласа, за четво р оглас но пев ање.

Aquila

поп

Ьоmјпеm /aprYl\feHТYM ад хо­

минем/ доказивање (чега) на основу л ич них

capit muscas

/аквила нон ка пит

мускас/ лат. дослов но: Орао не х вата муве ( што

tum baculinum /аргументум

argumen-

бакулинум/ доказ

штапом, тј. батинама, батинањем ; исто и

argumentum а baculo /аргументум а бакуло/; argumentum legis /аргументум легис/ осн ов, сми­ сао закона; argumentum palmarium /аргум ен­ ту м п алмаријум/ (по п алм и к ао с имболу поб е­ де

код

Римља на) темељит,

сл ично и

уверљив доказ ;

argumentum primarium /аргумен тум

ПР lI маријум/ први аргумент, доказ к оји има пр ед ност.

arioso

/ариазо/ итал. муз. аријски , тј . п евају­

ћи ; ознака за певни део реци татива .

arpeggiato /арп еђато/ итал .

муз. као на харфи :

у разл омљ еним акордима.

arpeggiatura /арпеђатУра/ итал : муз . низ раз­ ломљен их акорда.

arpeggio /арп ёђо/ итал.

муз. ло мљење акорда ,

свирање ако рда тон по то н као на харфи .

ars /арс/ лат.

уметност;

ars antiqua /аре

анти ­

ће рећи да се велики човек н е бави ситницама) .

ква/ стара уметност (ознака за муз ику ХII и ХПI

arbitrium /арбитрију м/ лат. 1. пре суда, суд , 2. неогра нич е на власт, моћ , самовоља; arbitrium liberum /арбитријум либерум/ сло­

столећа у Француској) ;

оцена;

ција артис/ уметност рад и уметности (гесло

бодна воља, слоб одан и збор , опредељење.

Меуег) ;

arbor /арбор/ лат. дрво , стабло; јарбол; araffinitatis /арбо р афинипiт ис/ родословно стабло (шире: родбина и својта) ; агЬог consanguinitatis /арбор консангвини пiт ис/ - р одо­

ars gratia artis

/арс гра­

америчке филмске компаније

Metro Goldwin ars nova /арс нова/ нова уметн ост (озна­

ка за рен есансну муз ику ХЈУ столећа у Францу­

Ьог

ској и Италији , за коју је кара ктеристично све

словно стабло (уже, по крвном сродству) ; аг­

вис/ лат. Уметност Ue) дуга, жи вот Ue) кр атак,

Ьог

genealogica

/арбор ге неалогик а/

словно стабло (уо пште) ; агЬог

те/

-

дрво живота.

- родо­ vitae /арбор ви ­

веће превладавање световних елемената) .

Ars longa, vita brevis

/арс лонга, вита бре­

што з начи да човек у животу н е може еве по­

стићи; ту мачи се и као: н аука је обимна (има мно го шта да с е н ауч и) , а живот ј е кратак.

1503

а rtes

liberales

Aut bibas, aut abeas

artes liberales /артес либералес/ лат.

дослов­

/а терго/ итап . дословно: с леђа, тј. на

су се у доба робовласништва могли бавити са­

терго речник

мо слобод ни људи, а не и робови ; у средњем

чи поређане према азбучном или абецедном

веку било је седам слободних вештина, 1Iат.

реду зав ршетка .

sep-

у које су се убрајали

школски предмети: граматика, реторика , дија­ лектика,

аритметика,

астроном ија; уп.

Arti musices

геометрија,

музика

и

magister artium liberalium. /арти музицес/ лат. дословно :

Уметност и музике (намењено), уобичајен нат­

artium liberalium magister

љ.рцијум либе­

ралијум магистер/ лат. ист. учитељ (мајстор) слободн и х уметности.

art nouveau

liiр нувО! фр . нова уметност (на

прелазу из ХIХ у ХХ столеће), у нас се обично

salvo /а салво/ итал . трг. очувано, неоштеhе­

но (ознака на товарним листовима) .

Asinus asinum fricat

љ.зинус азинум фри­

кат/ лат. Магарац магарца чеше (глади, милује); употребља ва се кад две особе једна другу неза­

служено х вале; уп.

Similis simili gaudet.

asinus ad Iyram

/азинус ад лирам/ лат. до­

словно магарац у лиру, тј . разуме се као магарац у лиру (у нас: Разуме се као магарац у кантар).

asini

јп реНе

leonis

/азин и ин пеле ле6нис/

лат. магарци у лављој кожи.

Asinus Buridani inter duo prata

љ.зинус бу­

РИЩIНИ интер дуо прата! лат. Буриданов мага­ рац између д ве ливаде (према схоластичком филозофу

Буридану

пример

немогућности

слободне воље: гладан магарац између два пот­

пуно једна ка пласта сена не може да се опреде­ ли, па угине); у пренесеном смислу: човек који не може да се одлучи између два циља и сл.

Aspera

пее

обратни речник , у коме су ре­

а

toute foree

а

tout hasard /а ТУ азар/ фр . на срећу, насумце .

/а тут форс/ фр. свом снагом.

а

tout

а

tre /а тре/ итал . муз. утроје; ознак а за ~омпо­

ргјх /а ТУ при / фр . по сваку цену.

зицију за три инструмента.

/аукт6рем репетунт кримина квекве суум/ лат. Починиоца свога злочини натра г зову (у нас

обичније: Злочинац се враЈја на место злочина).

audaee

/аудаче/ итал . муз. срчан о, храбро,

смело .

Audaees fortuna juvat /аудацес

назива сецесија .

а

-

Auetorem repetunt erimina quaeque suum

пис на зградама музичких завода .

terrent

/аспера нек терент/ лат .

Тешкоће не застрашују.

. а tempo /а темпо/ итал .

фортунају ­

ват/ лат. Храбре срећа служи.

Audi, vide, taee, si vis

ујуеге јп раее /ауди ,

виде , таце, си вис ви вере ин паце/1Iат. Слушај , гледај, ћути , ако хоћеш да живиш у миру .

Audiatur et altera pars

/аудијатур ет алтера

парс/ лат. Нека се чује и друга страна , тј. нека се чује и противна страна (у спору) .

aura popularis

/аура популарис/ лат. љубав

( наклоност, подршка) пука (широки х маса) .

aura vitalis /аура

виталис/ лат. животна сна­

га (дух) .

aurea aetas

/ауреа етас/ лат. златно доба.

aurea medioeritas

/ауреа мед и окритас/ лат.

златна осредњост.

Aures habent et

поп

audient

/аурес хабент

ет нон аудијент/ лат. Уши имају, а н ећеда чују .

Auri saera fames

/аури сакра фамес/ лат.

Проклета глад за златом (Вергилиј е).

Aurora Musis amica

/аур6ра музис амика!

л ат. Зора је музама пријатељица (тј . у зору је

најповољније време за уметничко стварање) .

assai /аса и/ итал . муз. веома , врло ; уп . allegro assai.

~

tergo

стражњој страни (менице и сл .), одостраг; а

tem artes liberales (8.),

'.

а

но: слободне ум етности (вештине), оне којима

муз. на темпо, тј. вра­

а

uso

/а узо/ итал . трг . по обичај у: плаћање

менице у редовном, уобичајеном року,

Aut bibas, aut abeas /аут бибас , ут абеас/ лат.

Јјање на првобитни темпо, строго по такту, по­

Или пиј, или одлази (за оне који се у веселом

сле убрза вања или успоравања.

друштву суздржвају од пића; у пренесеном

ater dies среће.

1504

/атер дијес/ лат. црни дан , дан не­

смислу: Или ради , или одустани, у нас: Ја куј,ја

н е мрчи гаћа); уп .

pithi

ё

apithi.

Aut Caesar, aut

а уосе

пјЬil

Aut Caesar, aut

пјЬil /аут цезар, аут нихил)

Avaritia est radix omnium malorum

sola

/ав ари ­

лат. Или Цезар (нешто велико) и л и ништа (гесло

ција ест радикс омнијум мал6рум/ лат . Лаком ­

оних који желе да постигну врхунац у нечему).

ство је корен свакога зла (Хијероним).

autos ееа /аутос ёфа/ flJЧ. Сам је рекао (тако су говорили Питагорини ученици поткрепљу­ јући свој е тврдње његовим ; у средњем веку схоласт ичари су се тим речима , само на латин­

ском, позивал и на Аристотела ; данас устаљена

фраза, оби чно у латинском преводу , кад се же­ ли позвати на неки ауторитет); лат. уп .

ipse dixit;

Caesar, morituri te salutant /аве

цёзар ,

ре), поздрављају те они који ће умрети (тим ре­ чима су римски гладијатори поздрављали цара

улазећи у арену) .

Ауе

Maria /аве

марија/ лат. Здраво , Мариј о!

(почетак католичке молитве на латинском ; из­ води се и у различ итим музичким обрадама).

Magister dixit ipse. Aut prodesse volunt aut delectare poetae /аут

продёсе волунт аут делекпiре поете/ лат. Песни ­ ци желе ил и да користе или да забављају.

Aut vincere, aut mori

Ауе

моритури те салутант/ лат. Здраво , Цезаре (ца­

/аут винцере , аут мо­

а

vista /а виста! итал .

по виђењу; финанс . чеко­

ви и менице плати ви по виђењу (на показ) .

а уосе

sola

/а воче сола! итал . муз.з а ј едан

глас, тј . за соло (певање).

ри/ лат. И л и победити, или ум рети (у нас : Поб е­ да или с мрт).

1505

в bassa ottava /баса отјјва/ итал . муз . ознака ме­ ста која треба изводити за једну октаву ниже .

Beata simplicitas!

/беата симплицитас/ лат .

Блажена простото! Уп .

Beatam vitam

јп

Sancta simplicitas! апјmј securitate ponimus

/беата м витам ин ilНИМИ секури тате понимус/ лат. Срећан живот у душевном миру налазимо

(Цицерон).

beatae

онај ко не жели оно што нема.

Ьеl

esprit /бел

еспри/ фр. дословно : леп дух,

тј. профињен дух; човек изоштрени х естетских

критеријума, који ужива у лепоти књижевно г дела.

Ьеllе

epoque

/бёл епокl фр . дословно: лепа

епоха; доба лепоте: време у европској култури,

mеmогјае /беате меморије/ лат. бла­

жен(а) у успомени; покојник (покој ница) .

beati pauperes spiritu

лат. Срећан ј е, не онај који има што жел и, него

/беати пауперес спи­

риту/ лат. блажен и сиромашни духом; у нас се обично каже: благо сиромашнима духом (поче­ так Христове Проповеди на гори, Мат .

5:3); да­

посебно у Француској , од последњих година

XIX

века до

191 4, када се развио

покрет "умет­

ности ради уметности", ларпурлартизам (в . ). Ьеllиm оmпјиm јп

omnes

/бёлум омнијум

ин омнес/ лат. рат свију против свих . Вепе

audire est optimum patrimonium

/бе­

нас у ироничном значењу : благо глупацима,јер

не аудире ест оптимум патримонију м/ лат. До­

ништа не разумеју (а ипак успевају у животу) .

бар глас је најбоље наследство.

beati possidentes /беати

посидентес/ лат . бла­

жени они кој и имају; благо онима који имају .

Вепе t'acit qui ех аliогиm erroribus siЫ exemplum sumat /бене фацит кви екс али6рум

Beatitudo поп est virtutis ргаеmјиm sed јр­ sa virtus /беатитУдо нон ест вирт:Утис премијум

ерорибус сиби егземплум сумат/ лат . Добро чи­

сед ипса виртус/ лат. Блаженство није награда

који се учи на ту ђим грешкама) .

за врлину, него је (то) врлина сама (Спиноза) .

Beatius est dare quam

ассјреге /беацијус ест

ни онај који из туђих грешака пример узима (тј.

bcte појге /бет нозр/ фр . дословно : црна жи­ вотиња, тј . антипатичан , омрзнут створ.

даре квам акципере/ лат. Пријатнијеједавати не­

ВЉliа раирегиm /библија пауперум/ лат. Би­

го уз имати (ил и: боље је делити него просити).

блија си ром ашних (назив за средњовековн е

Beatus Ше qui ргосиl negotiis paterna гига bobus exercet suis /беатус иле кви прокул него­

књиге библијског садржаја намењ ене неписм е­

циис патерна рура бобус егзерцет суис/ лат.

личности и приче приказивани углавном у сли­

Благо оном који, далеко од (градских) брига , са

кама).

својим воловима обрађује очинске њиве (Хо­ рације): похвала живота на селу .

ним сиромасима, због чега су за њих библијске

Ыgger

and better /бигер енд бётер/ енгл. веће

и боље : уобичајени израз у рекламир ању .

Вјг

tahta eksik /бир тахта ексикl тур. дослов­

поп

Beatus, поп qui habet quae cupit, sed qui cupit quae поп habet /беатус, нон кви ха­

но: Недостаје једна даска (одатле наш фразем

бет кве купит, сед кви нон купит кве нон хабет/

н едостаје .му једна даска у глави, у значењу

1506

Bis dat qui cito dat

Brevity is

Ље

soul of wit

"није читав", за онога ко је поремећен или

лат. Добро мишљење људи сигурније је од н ов­

глуп).

ца (Публилије Сиранин).

Bis dat qui cito dat /бис дат кви

цито дат/ л ат.

Bonis nocet quisque pepercit malis

/бони с

Двоструко даје ко брзо даје . Шира верзија ове

ноцет квискве пеперцит малис/ лат. Ко зли ма

изреке глас и : Bis dat qui cito dat, nil dat qui munera tardat /бис дат кви цито дат, нил дат

опрашта, добрима наноси штету (Публ и л ије

кви муне р а та рдат/ л ат. Двоструко даје ко брз о даје, ништа н е даје ко дарове споро даје .

Bis repetita placent

/бис репетита плацент/

лат. Двапут уч ињено свиђа се (тј. угодно је оно

Сиранин) .

Ьоппе а

tout faire /бон а ТУ фер/ фр . служа в­

ка за све кућне послове; девојка за све .

Bonum vinum laetificat сог hominis

/бонум

винум летификат кор хоминис/ лат. Добро ви но весели срце човеково (Изрека из Библиј е, по

што се понов и ).

Bis vincit qui se ipsum vincit

/бис винцит

кви се ипсум винцит/ лат. Двапут побеђује ко

Псалму

104: 15). Bonus iudex damnat improbanda,

поп

odit

себе самога побед и (много је теже победити

/бонус јудекс дамнат импробанда, нон од ит/

зло у себи, ал и је з ато таква победа двоструко

лат. Добар судија осуђује оно што је за о суду , а

вреднија).

bIouson

појг /блуз он ноар/ фр . дословно: цр­

на блуза, црн а м ајица ; француски назив з а мла­ де силе џ ије, хул игане (по црним кожним ве­

/блут ун д б6дн/ н ем . крв и

тло, веза ност за расу и територију (идеологија

немачког наци з ма и национали з м а). Ь о па

fide /б она фиде/ л ат. дословно:

у доброј

вери; поште н о, без з ад њих намера ; уп . Ьопа

me nte. Ь оп а

Ьгајп

drain /брејн дрејн/ енгл .

ОДЛИВ мозгова

(масовна сеоба младих стручњака у веће и бо­ гатије земље). Ьгајп

тровкама кој е обично носе) .

Blu t und Boden

не мрзи. (Сенека)

trust /брејн

траст/ енгл . труст мозгова,

тј . група стручњака који делују као незваничн и сав етници државне управе .

Brevis esse

lаЬого,

obscurus

По /бреви с есе

лаб6ро, опскурус фио/ лат , Трудим се да будем кратак ,

а

постајем

неразумљив

(Хорациј е):

претерана тежња за сажети м изражавањем мо­ же да угрози разумљивост .

mente

/бона менте/ лат , у доброј наме­

ри, добронамерно; у п . Ьопа В о п а орјпјо

fide.

hominum tutior pecunia est

/бона опи нио хоминум ryциор пекунија ест/

Brevity is the soul of wit

/бревити и з д соул

ов уит/ енгл . Краткоћа ј е душа духови тости

(Шекспир, "Хамлет", П ,

2),

тј. развученост и

преопширност уништавају хумор.

1507

с Cacatum

поп

est pictum

/какатум нон ест

Carpent tua

рота

nepotes

/карп ент туа по­

пиюум/ лат. дословно: Уп рљано није насликано

ма непбтес/ лат. Твоје ће Ilлодове брати УНУЦИ.

(или, друкчије речено: Мазати не значи сликати).

(Вергилије)

Саеlо

tonantem credidimus lovem regnare

/цело тонантем кредидимус Јовем регнаре/ лат.

carte ЫапсЬе / карт бланш / фр.

бели (празан)

лист (тј. пуномоћ коју прималац може по својој

Поверовали смо да Јупитер влада н ебом кад

вољи попунити

смо га чули како грми. (Хорације)

овлашћење) .

Caesar поп supra grammaticos в . Non Сае­ sar supra grammaticos . Calamitas virtutis occasio est /каламитас вир­

кажњавалац (рђавих) обичаја, нави ка (из раз

тутис оказио ест/ лат. Несрећа је прилика за врли­

do mores

ну (Сенека), што ће рећи да се у невољи показују

смехом обичаје , тј. лоше навике).

врлине (уп. наше: На муци се 1l0знају јунаци) .

castigator

лес антиквос сер вес ветерес ет амикос/ лат. Др­

тогит / кастигiiтор MOpyмl лат.

који се односи на комедију: она

Castis

Calles antiquos serves veteres et amicos / ка­

и искористити ; неогранич ено

castigat riden-

/ кастигат ридендо морес/, кажњава отпја

casta /кастис омнија кастaI лат.

Чистима (чеднима) је све чи сто.

мрачна комора (главни део фотографског апа­

casus лат. 1. случај, догађај . 2. грам . падеж . casus Ьеlli / казус бели / 1l0ВОД за рат; узрок рата; casus dabilis / казус дэ.билис/ до пусти в случај; casus foederis / казус федерис/ прав . разлог сту­

р ата и филмске камере).

пања на снагу уговора о свазништву, тј. случај

жи се старих путева и старих пријатеља . сатега

obscura

/камера

опскурal

лат.

Canis timidus vehementius latrat quam mordet /канис тим идус вехеменцијус латрат квам мордет/ лат. Плашљив пас жешће лаје него што уједа. (Ку рције)

canto figurato

/ канто фигурато/ итал . муз . ки ­

ћено певање, певање с мелодијским украси ма .

Саге ге

patria intolerabile est /карере

патри­

ја интолерэ.биле ест/ лат. Бити без отаџбине не­ сношљиво је, тј . тешко је бити а патрид , човек без домо вине . (Сенека)

Сагтј па

mortem carent

/ кармина мортем

diem! / карпе д ијем/ лат. досло вно :

Бе­

ри да н , тј. искористи дан, уживај, не пропуштај време. (Х орације)

1508

коси падеж (сви осим номинатива и в окатива);

casus rectus

/казус ректус/ грам . управни , дир­

ектни, незав исни падеж (номинатив) , за разли­

ку од зависних , косих падежа (в .

casus oblicus).

Cauda de vulpe testatur /кауда де вулпе те­ Pell лисицу одаје, тј . н е ко ко је ли­

статур/ лат.

карент/ лат. Песме су бесмртне. (Овидије) Сагре

кад треба испунити обавезе по том уговору ; са­

sus fortuitus (improvisus) / казус Фотуитус (им­ провизус)/ непредвиђени случај; casus inevitabilis /казус иневитэ.билис/ неизбежан случај; casus insolitus / казус инсолитус/ необичан слу­ чај; casus oblicus /казус обликус/ грам. за висни ,

сац не може се прикрити . (Цицерон)

causa

еШсiепs / кауза ефицијенс/ лат. узрок

који делује, непосредни узрок .

causa finalis

gusto

соп

causa finalis

/кауза финалис/ лат. крајњи

сiгсulus

/ циркулус вициозус/ лат.

vitiosus

погрешан , затворен круг: у логици неиспр авно

узрок.

Causa mогЫ inventa medici сuгаtiопеm esse inventam putant / кауза морби инвента мёди ­ ци курац и6нем есе инвентам nyraHT/ лат. Лека­ ри сматрају д а је лечење нађено ако је нађен

доказ иваље или објашњавање неког појма њим самим, нпр. за кон ј е законски акт; у пренесе­

ном смислу : зача ран круг , безизлазан положај.

Citius, altius,

foгtius /цицијус, алцијус, фор­

узрок' болести (Цицерон), што значи да успех

цијус/ лат. Брже , више, х рабриј е ! (гесло савре­

лечеља завис и од доб ре дијагнозе; у пренесе­

мених олимпијских игара).

ном смислу, и то да се нека деформација може уклонит и јед ино откривањем њених узрока.

Сауе а

falsis amicis ...

/ каве а фалсис ами­

цис/ лат. Ч увај се лажних пријатеља ... (део нат­ писа на мачу Јана Собјеског).

сlага

pacta,

Ьопј

amici

/клара пакта , бони

амици / лат. дословно: чисти уговори , добри пријатељи; у нас : чист рачун , дуга љубав.

Cogito,

егgо

sum

/ когито, ерго сум / лат. М и­

слим , дакле постојим (аксиома француско г фи­

Cedant агmа togae /цедант арма тоге/ лат.

Не­

ка се оружје уклони пред тогом (Цицерон), тј.

лозофа Ренеа Декарта). соп Ьгјо / кон брио/ ипUl . муз . полетно, с Ilоле­

војна власт треба да буде потчињена грађанској.

том.

Centum геvо luti s annis Оео геsропdеЫtis et mihi /центум револУгис анис део респондебитис

max imae

Сопсогdiа рагуае г еs сгеsсuпt, disсогdi а

dilаЬuпtuг

/конкордија

парве

et

рес

ет михи/ лат. За сто година одговараћете Богу и

крескунт, дискордија маг н е ет максим е дила­

мени. (Последње речи верског реформатора Јана

бунтур/ лат . Слогом расту мале ствари , а несло­

Хуса пред мучени чку смрт на ломачи

гом и највеће пропадају.

1415, који­

ма је најавио Лугеров покрет реформације и ље­ гових

95

Сегtа

теза против папске власти ,

amittim us, dum

iпсегtа

1517)

petimus / цер­

Сопсогdiа геsрuЫiс ае рагуае сгеsсuпt,

sсогdiа

magnae concidunt

di-

/ конкордија р еспу­

блице парве крескант, дискордија магне КОН­

та амитимус, ду м инцерта п ет имус/ лат. Оно

цидунт/ лат . Слогом расту мале држав е, а не­

што је с игурно губ имо док за несигурним те ­

слогом се велике р аза рају .

жимо (Плаут); уп . нашу народну пословицу: Ко тражи веће, изгуби и оно из вреће.

Cessante causa, cessat et effectus

/ цесанте

кауза, цесат ет ефектус/ лат. Чим отпадне (не­ стане) уз рок , отпада и последи ца .

поп / кондицио сине ква

услов.

соп disсг еziопе / кон д искреционе/ итал . муз . дискретно , суздржано.

сеtегis рагibus / цете рис парибус/ лат. уз исте

соп

dolcezza

/кон долче ца/ итал . муз. слатко ,

благо, нежно .

услове.

сеtегum

condicio si ne qua

нон / лат. услов без кога се не може , н еопходан

censeo /цетерум

цензео/ лат. усталом

мислим, ин аче мислим (речи којима је Катон

соп dоlоге /кон долоре/ итал. муз. болно .

Co nfessio conscientiae

уох

est

/конф есио

Старији, жесто ки противник Картагине , завр­

консцијенције вокс ест/ лат. Признање је глас

шавао своје говоре у римскомн Сенату (без об­

савести . (Сенека)

зира на предмет о коме ј е говорио, он је увек имао обичај да на крају каже: Сеtе гum Caгthaginem

esse delendam

censeo

Уосталом , ј а ми ­

слим да Картагину треба разорити) ; данас се се­

tегum

употребљава као закљу чак н еке

censeo

мисли која се у и злагању више пуга понавља.

сhегсhеz lа

femme

/шершё ла фам/ фр. до­

словно: тражите жену (као узрок разних запле­ та, сукоба или несреће).

соп fогzа / кон форца/ лат. муз. снажно .

соп l'uосо / кон фуоко/ итал . муз. ватрено .

соп gгаv itа / кон гравита! итал . м уз. веома озбиљно , достојанствено.

соп gгаziа /кон грiiција/ итап . муз . грациозно, љупко, д ражесно .

соп

gusto

/ кон густо/ итал . муз. са укусом ; са

уживањем.

1509

соп

impeto

соп

Cuicumque defensio tribuenda

impeto /кон импето/ итал . муз . жестоко,

соп

leggerezza / кон

леђереца/ итал . муз . лага­

moto

/кон мото/ итал. муз . живахно , по­

passione

/кон пасионе/ итал . муз. стра­

ствено.

consensus omnium / консензус

омнијум/ лат .

слага ње с вих ; опште одобравање.

сопsШum

a beundi

/консилијум абеунди/ лат .

савет (коме) да се удаљи, да оде (у старим шко ­

лама нај строжа казна пред искључење; претња искључ ење м из школе ако се прекршај понови) .

с оп

/корпус јурис/ лат. збор ник за­

кона, законик.

corpus separatum

летно .

соп

/ корпус деликти / лат. дослов­

извршењу злочина или оруђе којим ј е извршен.

corpus iuris

но, леже р н о .

соп

corpus delicti

но: предмет злочина , тј . материјалн и доказ о

силовито .

sordino

/кон сордино/ итал . муз. пригу ­

шено .

/ корпус сеп ар атум/ л ат.

посебно тело (обично назив за нек о п одручје издвојено из шире државне целине и н езависно од ње). /ко­

Corruptissima civitate plurimae leges

руптисима цивитате плуриме л егес/ лат. Што је држава покварен иј а , то је више закон а. (Тацит)

Credo quia absurdum (est)

/ кредо квија ап­

сурдум (ест)/ лат. Верујем јер је бес ми слено, тј. немогуће. (Изрека се приписује једн ом од пр­ вих

заговорника хришћанства ,

којије живео крајем

11

Тертулијану,

и почетком ТН века нове

/ консуеryди­

ере . Обично се тумачи као "Веруј е м јер не мо­

нис магн а вис ест/ л ат. Велика је снага обичаја

гу разумети " , што би значило да ј е поимање

Consuetudinis magna vis est (навике) .

Бога недоступно обичном људском р азуму, па

Consuetudo est altera natura

/консуетудо

ест алтера натура/ л ат. I-lавикаједруга природа.

Consultor

Ьотјпј

tempus utilissimus

/кон­

стога треба слепо веровати.)

Credo, ut intelligam

/кредо уг интелигамl

лат. Верујем да бих спознао . (Изрек а АнсеЈЈма

султор х омини темпус утилисимус/ л ат. Време

Кентерберијског , једног од оснив ача схола­

је човеку нај кориснији саветник. (Одговара на­

стичке филозофије . )

шој н арод ној изреци : Јутро је паметније од ве­ чер и.)

contra

Credula res

атог

est /кредула

рес амор ест/

лат. Лаковерна је ствар љубав . (Овидије) сlага

verba iuris et legis / контра

кла­

Crcscentem sequitur cura pecuniam

/ кре­

ра верба ј урис ет легис/ лат . против јасних речи

сцентем секвитур кура пекунијам/ лат. Нагоми­

права и за кона .

ЈЈавање новца прати брига . (Хорациј е)

contradictio

јп

adjecto

/контрадикцио ин

Crcscunt

аппј,

crcscunt

таlапп ј / к р ескунт

адјекто/ лат. дословно : контрадикција (супрот­

ани, крескунт малани/ срлат . Расту год ин е, ра­

ност) у п ридеву , тј несклад у одређивању пој ­

сту невоље ( уп . наше: Иде време, носи бреме) .

ма, при давање чему својстава супротних самој суштини појма који се одређује , нпр . честита варал ица (у п. наше : округло па на ћоше) .

согат дом ,

populo / корам ПОПУJlО/ л ат. пред наро­ п ред с вим људима ; уп . согат pubIico.

согат

pubIico / корам публико/ лат . пред

Crudelius est, quam mortem /круделијус ест ,

тогј,

semper timere

квам мори , семпер ти­

мере мортем/ лат. Страшније је увек се бојати смрти него умрети . (Сенека)

Cucullus

поп Сасј!

monachum

/к у кулус нон

фацит монахум / лат. Кукуљица не чини монаха;

светом, с вима наочиглед , јавно; уп . согат ро­

код нас: Одело не чини човека , у п .

pulo.

facit virum.

Согпјх согпјсј

oculos

поп

effodiet / корникс

корници о кулос нон ефодијет/ л ат. Врана врани очи не вад и . (Макробије)

Согрога

sicca durant /корпора

лат. М рш а в а тела су издржљива.

1510

cui

поп

Ьопо? /куи боно/ лат . досл овно : За какво

добро? (тј . чему то?)

Cuicumque defensio tribuenda сика дурант/

Vestis

/ку и кумкве

дефенсио трибуенда/ лат. Свакоме ј е Допуште­ на одбрана . (Тацит)

Сој

nasci contingit,

С ој

тогј

nasci contingit,

restat

тогј

custodia honesta

restat

/ куи насци

контингит, мори рестат/ лат. Ко се родио, мора ум рети. (Сенека) Сој рагот поп

Сваки човек греши , али само будала у заблуди може устрајати . сот

sufficit,

тајога поп

meruit

/куи парум нон суфицит, мајора нон меруит/ лат. Ко се малим не задовољава , не з аслужује веће .

grano salis

сот

laude /кум лауде/ л ат.

лус, ис фецит/ лат. Онај коме користи зло чин ,

тај га је починио (упутство за истражитеље:

на најбољи начин .

prodest scelus, is fecit /куи

продест сце­

Сенека).

јус

Summa

сот

сот

Cuius regio, illius religio /кујус регио, или­ религио/ или Cuius regio, eius religio

с похвалом (нека­

дашња оцена на високим школама) ; уп .

laude. сот optima

Со ј

/кум грано сал ис/ лат . до­

словно: са зрном соли , тј. разумно, опрезн о .

foгта /кум оптима форм aI лат.

perverso perverteris

/кум

пер версо

первертерис/ лат. С покварењаком покварић еш се (и сам) .

ра (нач ело прокламовано Аугзбуршким миром

Cupido dominandi cunctis affectibus Па ­ grantior est /купиДо доминанд и кункти с афек­

1555, којим

тибус флагрiшциор ест/ нат. Жудња за влашћу

/ ... ејус

рел игио/ лат. Чијаје земља, тогаје и ве ­

католика

и

су завр шени верски ратови и з међу протестаната:

верска

припадност

поданика одређује се прем а вери владара) .

Cuiusvis dolori remedia est patientia

/кују­

жешћа је од свих страсти . (Тацит)

сога famis /кура фамис/ лат. лечење currente саlато / куренте капамо/

глађу .

лат . до­

свис доло ри ремёдија ест пацијенцијal лат. Стр­

словно : трчећим пером, тј . пишући брзо и без

пљивост је лек сваком болу.

размишљања.

Cuiusvis hominis est

епаге / кујусвис хоми ­

нис ест ераре/ лат. Сваки човек мора грешити ;

сопјсоlот

vitae

/курикулум вите/ лат. ток

живота; кра так преглед живота и

est. Ова изрека у целини гласи: Cuiusvis hominis est епаге, nullius nisi insipientis јп епоге perseverare / .. . нулијус ни­

лошким редом , биографија .

си инсипиј е нт ис ин ероре персевераре/ mlТ.

политичке з атворенике).

уп . Епа ге Ьотапит

custodia honesta

рада хроно­

/кустодија хонестalлат. ча­

сни затвор, тј . затвор с олакшицама (обич но за

1511

D da

саро аl јјпе /да капо ал фине/ итал. од по­

ч етка до краја . Уп. аЬ оуо Оа орега т , пе

usque ad

таlа .

quid umquam invitus facias

/да о перам не квид умквам инв итус фацијас/ лат. Настој да никад ништа против свој е воље не у чиниш. (Сенека)

ОеЬетиг

morti nos nostraque

/деБСмур

морт и нос ностракве/ лат. Смрт и дугујемо себе и (све) с воје. (Хорациј е)

Decet patria nobis сагјогет esse quam smetipsos /децет патриј а нобис кариорем

ро­ есе

квам п ос м етипсос/ лат. Отаџбина треба да нам је дража од нас самих . (Цицер о н)

de facto

/де факто/ лат . прав . у ствари , ства р­

но, чиње нично ; су"р .

defensor fidei

de

јиге (в . )

ница

152 1. з бог з аслуга за веру ; отуда D.F. н а енгл еским новчаницама).

defensor patriae /д ефенсо р

gustibus (et coloribus)

скраће­

патрије/ лат. бра ­

поп

est disputan-

/де густибус (ет колорибус) нон ест ди с­

п уга ндум/ лат. О укус им а (и бојама) н е тр еба р асп рављат и

Uep свако им а свој укус) ; у куси су

р азличити.

de integro /де инте гро/ нат. de јиге /де јуре/ лат . прав .

изнова , по ново. по праву, п рема

пр оп и с им а, у складу с правним нормам а; CY Гl p .

de facto (в . ) deja уи /дежа

ви/ фр . псих . већ виђен о; осе ћ ај

п оз н атог, осећај п ојединца да је већ р а ниј е до­ живео о но што му се у прав о догађа .

de

lапа саргјпа гјхагј /де ла н а каприн а ри к ­

сари/ лат. дослов н о: борити се за козј у кострет, тј. пр еп ират и се о н е ч ем безна ч ајном .

de lege '·erenda

/дефенсор фидеи / л ат . б р а н и­

лац ве ре (назив који је Хенрик VПI добио од па п е

Ое

dum

/де леге ференда/ лат . прав . по

з ако н у који б и требало донети (како би се мо­ гло пресудити у спору) .

de lege lata /де леге лата/ л ат.

пра в . п о донесе­

ном закону , по зако н у који постоји , к ој и важи.

(назив који се додељивао војсковођама з а и зу­

delenda Carthago /деленда Картаго/ лат. в. Caeterum censeo .. . Delineavit (Х У) /делинеавит/ нат. Н ацртао

зетне заслу ге).

(оз н ака испред имена и през им ен а ауто ра гра­

Definitio fit рег genus ргохјтиm et dШегеп­ tiam specifica m /дефиницио фит пер ген у с

фичких листова и сл.) .

п р окс им у м ет д иференцијам специ ф икам/ нат.

м ед . младалачка слабоумност, преран о губље­

лог. Деф иниција се из р иче н ајближим р одним

ње Ilамћења и менталних с п особност и .

нила ц (з ашт итник) отаџб ин е , ш тит ота џ би н е

појмом и посебним разликама (у од н осу н а пој ­

мове исте в рсте) .

Definitio

пе

sit negans

dementia

ргаесох /демен циј а пр е к окс/ лат.

dementia senilis

/деме нциј а с е Н ИJlИС/ лат.

мед. стар а чк а слабоумност, ИЗJlапел о ст.

/дефиницио н е сит

н еганс/ нат. лог. Дефиниција иека н е буде од­

Ое

minimis

поп

curat praetor

/де минимис

нон курат претор/ л ат. О ситницама се не стара

р ич н а ( што з начи да појам не треба одр еђивати

претор (што з н а чи да ч овек на в и соко м положа­

оним ш то није , него о ни м што јесте).

ју не сме губ ити време бавећи се ситн и цама).

1512

Ое

пЉil

mortuis Ое

nisi

Ьепе

mortuis nihil nisi

Discas oportct, quamdiu cst quod ncscias

Ьепе /де мортуис нихил

diabolus rotae

/дијаболус роте/ лат. дослов­

ниси бене/ лат. О мртвима ништа осим доб ро ,

но: ђаво круга (тј. комисије) : 8 .

тј. о мртвима треба говорити само доб ро . Уп .

Ьоli.

Ое

vivis nihil nisi verum. пЉilо

de

nihil

dictum, factum

/де нихило нихил/ из ничега

(неће бити) ништа; уп . ех

корну таурус петит/ лат. Вук зубима, а бик рого­

вима напада (Хорације): свако се брани оружјем

profundis

/де профундис/ лат. Из дубине

(почетак Псалма

130,

део католичке погребне

службе); израз дуб оке туге и молитва Богу за

de rigore iuris /де ри горе јурис/ лат.

по стро­

гост и зако на.

сгј /дернијё кри / фр . последњи крик

(моде).

дац. Уп .

Ојет

Sine Сегеге et Baccho friget Venus. perdidi! /д ијем пердиди/ л ат . Изгуби о

јан из

1 века

н . е . кад у току дана не би учини о

неко добро дело . )

Dies јгае /дијес

ире/ лат. Дан гнева , тј. Судњи

живима и мртвима: црквена песма која се код католика пева на Дан мртвих.

Dies dicm docet /дијес дијем доцет/ лат. дослов­ но: дан поучава дан, тј . један дан поучава други

(што значи да смо сваки дан све искуснији) .

Des, ubi consistam, caelum terramque

то­

уеЬо /дес, уби консистам, целум терамкве мо­ вебо/ лат. Дај где да станем и покренућу небо и земљу, или, друкчије речено : Дај ми упориште, па ћу подићи небо и земљу. (Архимед, у прево­ ду на лат ински)

Desunt јпор јае multa, avaritiae отпја /десунт инопије мулта, авариције омнија/ лат. Си ротињи много недостаје, а лакомству све . (Сене ка)

deus ех тасЫпа /деус екс махин а/ нат. до­ сло вно: бог из машине ; у пренесеном смислу : неочекивана појава или догађај који доносе из­

лаз из неке те шкоће; превод грчког (еР'Ј)

mehanes.

theos

аро

(Израз је настао у античком по ­

зоришту , где су з амршене драмске ситуације р аз решавали тако што би у посебној справи

спу штали на позорницу лик неког бога , који до води до расплета.)

Dcus iudicat, cum

пето

accusat

/деус јуди ­

кат, кум немо акузат/ лат . Бог суди (и) кад нико не тужи .

Dieu le veut

/.цјё л вё/ фр. Бог то хоће (гесло

крсташа у првом крсташком рату) .

Difficile est satiram

поп

ест сатирам нон скрибере/

scribere /д ифи циле JlaT.

Тешко је н е пи­

сати сатиру (изрека римског сати рич ара Јув е­

нала, којом је хтео да каже како је тешко не на­ ругати се људским глупостима).

Diligentia maximum etiam mcdiocris ingenii subsidium /дилигенција максимум ецијам м еди ­ окрис ингёнији супсидијум/ лат. Марљивост је највећа помоћ и осредњем таленту. (Сенека)

rebus plurimum valet

DШgепtiа опшibus јп

/дилигенција омнибус ин ребус плуримум ва­ лет/ лат. Марљивост у свим стварима н ајвише вреди. (Цицерон)

Dimidium facti, qui

Ьепе

coepit, habet

/ди­

мидијум факти , кви бене цепит, хабет/ л ат. по­ ловину учињеног има онај ко добро за почн е , тј. добар почетак је пола посла.

Ding ап sich /динг ан

з их/ нем. ствар по себи

(према филозофији Имануела Канта, суш тина

Deutschland, Deutschland

ПЬег

alles

/дој­

ствари недоступн а људској спознаји, тј . ствар

чланд, дојчл анд ибер алес/ Немачка , Немачка и з­

која

над свега (п рви стих н емачке химне) ; и з раз не­

ствар као таква, сама по себи .

мачког шовинизма и великонемачке политике .

Ое

/ди либе

да н , када ће се, након пропасти света, судити

помоћ.

dernier

Liebe geht durch den Magen

г61' дурх ден маген / нем . Љубав иде кроз желу­

сам дан! (Тако је говорио римски цар Весп ази­

које има и које му је природа подарила . Ос

/д иктум , фактум/ лат. рече­

но, учињено.

Оје

nihilo nihil .

Dente lupus, cornu taurus petit /денте лу пус,

advocatus dia-

nisi уегит /де

незав исно

од

наше

спо з н аје) ,

Discas oportet, quamdilj est quod nescias

вивис нихи л ни ­

/дискас опортет , квам дију ест квод н есцијас/

си верум/ лат. О живима ништа осим истине (не

лат. Треба да учиш до кле год постоји н ешто

треба говорити). У п . Ое

што не з наш. (Публилије Сиранин)

vivis

пЉil

постоји

mortuis

пЉil

nisi

Ьепе.

1513

Discipulus est prioris posterior dies Discipulus est prioris posterior dies

Ou subIime au ridicule iI /дисци­

Тетрога

п 'у а

qu ' un pas

si fuerint nubila, solus eris /тёмпора

пулус ест при6рис постери ор дијес/ лат. Нар ед­

си фуеринт нубил а солус е рис/ Ако се наобла­

ни дан је уч е ник претходног дана (Публилије

чи (тј . ако те снађу невоље), бићеш с ам.

Си ран ин) . У п .

divae

Dies diem docet.

Оо

тетОГЈае /диве меморије/ лат. благе

успомен е, тј . благопочивши , покојник.

Oives rarus, qui

поп

avarus

тврди ца.

ет импера/ лат. П о­

дели па владај ( принцип старорим ск и х осваја­

ча, кој им се служе сви каснији завојевачи) . Уп .

Oivide ut regnes. Oivide ЈП partes aequales

/д ивиде ин п артес

еквалес/ лат. фарм . Подели н а једнаке делове

Divide ut regnes /дивиде ут регнес/ лат. дели да би з авладао; уп. Oivide et Јтрега .

По­

.

Dulce et decorum est рго patria

то г! /дулце

ет дек6 рум ест про патрија мори / л ат. Слатко је и часно за отаџбину умрети . Овом е се каткад

додај е :

adhuc dulcius

рго

patria vivere

/адхук

дулциј ус про п атрија вивере/ лат. још ј е слађе за ота џбину живети . (Хорације)

dulce cum utili /дулце кум )iти ли/ лат. (споји­ ти) угодно с корисним. (Хорације)

Dulcia

(ознака на ле карским рецептима) .

поп

поп

novit, qui

gustavit

а тага

/дулција нон новит, кв и нон густавит амара/ лат. Не з н а штаје слатко , ко није окусио гор чину.

ОЈХ! /дикси / лат. ја р екох; р екао сам шта сам

dulcis

ЈП

fundo

/дул ци с ин фун до/ лат. слат­

коћа (сласт) је п ри дну; оно најбоље долази на

имао .

ОЈ Х !

/до ут дес/ лат. дословно : дајем да

р ади за џабе .

/ди вес рару с,

кви нон аварус/ лат. Редак је богаташ који ниј е

Oivide et Јтрега /дивиде

ut des

би ми т и дао, тј . услуга за услугу , ништа се не

et salvavi аПЈтат

теат /дикси ет сал­

вави а ни ма м меам/ лат. Рекох и спасох своју ду­ шу, тј. р ека о сам што ми је била дужност и т и ­ ме ум ир ио с воју савест ; исто зна ч ење има и из­

река ОЈхј

аПЈтат

et

levavi

/дикси ет анимам

левави/ лат. Ре кох и олакшах душу своју .

Oocendo discimus Поучавајућ и

учимо

/доцендо дис цимус/ лат . (Сенека) :

учећи

друге,

учимо и с ами .

Zucker kommt zuletzt.

Dulcis post

lаЬогет

quies

/дулци с пост ла­

барем квијес/ лат. Сладак је одмор п осле рада .

dummer August

/думер Аугуст/ нем . глупи

Август ; циркуски лакрдијаш , кловн .

Oum spiro, spero /дум с пиро , сперо/ лат. Док дишем (живим), н адам се .

Duobus Iitigantibus tertius gaudet

/дуОбус

/долче фар нијенте/ итал .

литигантибу с терцијус гаудет/ лат. Д војица се

Слатко је н е радити ништа ; слатко ле н ствовање .

свађају , трећи се весели (у нас : Где седвоје сва­

Dolce

(аг

крају; у п .

niente

Ооlог а ПЈт!

morbus gravior est quam

сог­

por is /доло р аними морбус гравиор ест квам корпори с/ лат. Бол ду ш е тежи је него телесни бол . (Публ илиј е Си р анин)

dolores mortis муке.

партус/ лат. порођај­

не муке (у правом и пренесе ном смислу).

Dominus vobiscum /доминус вобискум/ л ат. Господ С вама (из раз у католичкој литургији ) :

одго вара се

Et cum spiritu tuo

/ет кум спириту

туо/, лат. и с твојим духом . Оопес

eris

(еli х,

tertium gaudens.

Duo si {'aciunt idem, поп est idem / дуо си

фа­

ц ијунт и дем, нон ест идем/ лат . Кад двој ица ра ­ де исто, није исто .

/долорес мортис/ л ат. смртне

dolores partus /долорес

ђај у , трећи се користи); уп.

multos numerabis amicos

Oura lех, sed lех /ду ра лекс , сед лекс/ лат. Су­ ров закон, али ј е за кон (што зна чи да сваки за­

кон, ма какав био, ваља поштовати) .

durch die Blume

/дурх ди блум е/ нем . до­

слов но : кроз цв ет, преко цвета (израз којим се

означава "увијен", благ начин кази ва ња непри­ јатних примедби) .

Ou subIime au ridicule

Јl п'у а

qu 'un pas /ди

/дон ек ерис феликс, мултос нумераб ис амикос/

с ибл им о ридикил ил ни ја кен п а/ фр. Од узвише­

лат. До к будеш срећан , имаћ еш много приј ате­

но г до смеш ног само је један корак ; уп. Уот Ег­

ља (Ов ид иј е) ; често се цитира и следећи стих :

ћаЬепеп

151 4

bis zum tacherlichen ist nur

еЈП

Schritt.

Е eau de Cologne 10 д колоњl фр . колоњска во­ да (ми ри сна течност, названа тако према фран­ цуском и мену немачкога града Келна, где се

прв и пут почела производити). Ессе

homo! leKue

хомоl лат. Ево човека!

(Према Јеванђељу по Јовану , речи које је Пи ­ лат упутио окупљеним Јеврејима показујући

им бичева но г Исуса , с трновим венцем на гла­ ви : један од најчешћих мотива хришћанске иконографије . Данас се употребљава у прене­ сеном

зна чењу,

када

се

указивањем

на

неку

личност жел и изазвати снажан утисак . )

Ede,

ЫЬе,

dormi, sed valetudinem custodi

lеде, бибе, Дорми, сед валетудинем куст6диl лат. Ј еди, пиј, спавај , али здравље чувај .

Ede,

ЫЬе,

персијском цару, кој и им је поручио да предају све оружје , тј . да се предају) .; уп . Уепј

et sume.

ЁIЉОП, eidon, епikёsа в. Уепј, vidi, ујсј .

Ende gut, aHes gut

lенде гут, алес гутl нем.

Добар свршетак , све добро , или , како се у нас

каже : Све је добро што се добро сврши . Уп . АН

is well that ends well. enfant terribIe lанфан

териблl фр . , дословно

"ужасно дете" (израз који је први употребио Виктор Иго у роману "Деведесет и трећа") , необуздана особа, слободна у исказивању не ­ пријатних истина . ео ipso leo ипсоl лат. самим тим, само по себи.

Eppur si muove lепур си

муовеl итал . Ипак се

lude, post mortem nulla voluptas

креће (речи које се приписују Галилеу Гали ле­

lеде, бибе, луде, пост мортем нула волуптасl

ју, изговорене након расправе пред судом Ин­

лат. Једи, пиј, уживај , после смрти нема ника­

квизиције, у којој је, под претњом смрти спа­

квог задовољ ства .

љивањем на ломачи, морао да се одрекн е Ко­

duobus malis minimum eligendum le ду6-

перникове тезе о кретању Земље око Сунца,

бус малис м инимум елигендумl лат. Од два зла

али је, како показује наведена изрека, ипак

треба би рати мање .

остао при своме уверењу) .

Е

Eheu! fugaces labuntur

аппј

lexey, фугацес

лабунтур аниl лат. Авај! брзе пролазе године . (Хорације)

Е il е

mit Weile lајле мит вајле/ llем . Жури стр ­ пљиво, тј . не пренагљуј : ул . лат. Festina lente, грч. Speude bradeos. Еј п faules Еј verdirЬt die ganze 8геј lajH фа­

Equi donati dentes

поп

inspiciuntur

lекви

доюiти дентес нон инспицијунтурl лат. Покло­ њеном се коњу зуби не гледају (изрека која п о­ стоји и у нашем језику) .

Eripuit

саеlо

fulmen sceptrumque tyrannis

lерiшуит цело фулме н сцептрумкве тирани сl лат. Отео је небу муњу , а тиранима жезл о (нат­

улес ај фердирпт ди ганце брај/ нем . Једно по­

пис на бисти Бенџамина Франклина, једно г од

кварено јаје упропасти читаву кајгану (или, по

оснивача САД, изумитеља громобрана) .

нашем : Једа н мућак поквари цели ручак) .

Elthe kai lаЬе lелтхё кај лабёl грч . Дођи и узми (п р ема л егенди, лаконски одговор Грка

Errando discimus

lерандо дисцимусl лат.

грешећи учимо , тј . учимо на грешкама (свој им или туђим) .

1515

Erranti уја monstrato

Exceptio firmat regulam

Erranti уја monstrato /еранти

вија монстра­

Е ггаге

humanum est

Et аЬ hoste doceri /ет аб хосте доцер и/ лат.

И

од непријатеља се може учити .

то/ лат. Залуталоме покажи пут!

/ераре хуманум ест/

лат. гре шити ј е људски, што значи да свако мо­ же погре шити , јер човек није безгрешан . По­ стоји и шира верз ија : Еггаге

humanum est,

perseverare autem diabolicum

(Људски је гре ­

шити, ал и и страјати у греху је ђаволски) . Уп .

Cuiusvis hominis est errare. Errata corrige /ерата кориге/

Et cetera /ет цетерal нат. И друго , И остало, и etc. Etiam celeritas јп desiderio тога еst /ецијам

тако даље ; сКр .

целеритас ин дезидерио мора ест/ нат. И б рзина је у чежњи закашњење (Публилиј е С и р анин).

Etiam cum multum actum erit, omnis tamen aetas quod agat inveniet lецијам кум мултум

JlaT. Исправи

актум ерит, омнис тамен етас квод а гат инвени­

погрешке (обично у наслову додатка на крају

ј ет/ л ат. И кад буде много урађено , и пак ће сва­

књиге, где су навед ене штампарске грешке ко­

Erunt duo

јп сагпе

una

/ерунт дуо ин карне

унaI лат. Биће двоје у једном телу (о мушкарцу

и жени: Прва књига Мојсијева,

esprit de corps /еспри

д кор/ фр . дух органи­

esprit de I'escalier /еспри д лескалје/ фр . ,,ду­ ховитост са степеница", тј . з акасн ела духови­ тост, досетк а која није из речена у право време .

Es ist des Lernens kein Ende /ес

ист дес л ер­

ненс кајн енде/ нем. Учењу нема краја (изрека немачког ко мпоз и тора Роберта Шумана) ; уп. наше: Чо ве к се учи док је жив .

Esse oportet ut vivas,

поп у ј уеге

ut edas /есе

јести да б и живео , а не живети да би јео .

nobis, agitante calescimus

јllо

лат. Бог је у нама и кад се он покрене , ми се оза­ римо за н осо м . (Ови д ијево објашњење човеко­

ве ствар алач к е способности . ) јп

rebus /ест

не пређу одређене границе. (Хорациј е) т е тог

quam sis аеуј

бол нагони на лаж (Публилије Сирани н).

Etiam sine magistro vitia discuntur /ецијам сине магистро виција дискунтур/ лат. По роци се уче и без учитеља (Сенека) .

Etiam tu,

тј

fili

/ецијам ту , ми фили/ JlaT. И

ти, мој сине (рекао је у мирући Гај Ј ул ије Цезар угледавши међу убицама свог миљени ка Јунија БРУ"а) ; у нас се обично каже: Зар и ти , сине Бру­

штеност због поступка неке 'блиске особе).

Et post

таlат

segetem serendu m

/ет пост

тве треба сејати (Сенека) .

Et tu, тј filј 8. Etiam tu, тј 'iIi. Eunt а ппј тог е Пu е пti s aquae /еу нт ани

мо­

ре флуентис акве/ 11ат. И ду годин е као вода што тече.

модус ин ребус/ лат.

Постоји мер а у стварима, тј . треба пазити д а се

Esto

иноцентес когит ментири долор/ н ат. И н евине

малам сегетем серендум / л ат. И после рђаве же­

/ест деус и н нобис, агитанте кал есцимус ило/

Est modus

нити обећање.

те (кад се жели исказати изненађење и зап репа­

опортет ут вивас , нон вивере ут едас/ л ат. Треба јп

/ециј ам хости

фидес сервандal н ат . И непријатељу треба испу­

Etiam innocentes cogit mentiri dolor /е цијам

2:24).

зације, зај ед нички дух; другарска солидарност.

Est deus

ко доба наћи шта да ради (Сенека) .

Etiam hosti fides serva nda

је треба и с правити).

Ьгеуј /есто мемор

ех

ab rupto

/ек с абрупто/ лат. и з н енада, на­

гло , без припре ме . ех aequo /екс екво/ JlaT. подједнак о; сКр. од ех aequo lосо /екс екво локо/ с истог места, тј. на

квам сис е ви бреви / л ат. Сети се да си кратког

истом месту , јед нако по вредно ст и (говори се

века (Хо рац ије); у п .

обично кад се додељују награде или признања

Memento тогј . Estote sapientes sicut serpentes et taciti sicut columbae /естоте сапијентес сик ут серпентес

двојици јед наковред них кандидата).

етт!щити с икут колумбе/ лат. Будите мудри као

(говорити).

змије и ћутљ иви као гол убице (што з н а чи да се

треба владати л укаво и суздржано : Мат .

1О: 16). Est verus amicus tamquam alter idem /ест

верус ами кус тамквам алтер идем/ н ат. Прави је пријатељ као друго ја (Цицерон) .

15 16

ех ех

capite /екс cathedra

ка пите) лат. и з гла в е, напамет

/екс катедр al нат. дословно : са

столице , тј . с висин е, с мерод авно г места , ауто­ ритативно (говорити) .

Exceptio firmat regulam

lексцепцио фир­

мат регулам/ нат. И зу з етак потврђ уј е п равило.

exeeptis exeipiendis

ех

exeeptis exeipiendis

/ексцептис ексципијен ­

625)

Ехогјаге

aliquis nostris

ех

voto

ossibus ultor

д и с/ лат. и з узевши што треба изузети , тј . изо­

/ексориј аре аликвис нострис екс осибус ултор/

став ивши н ебитно, непотребно.

-

ех

eompaeto /екс компакто/ л ат.

по договор у ,

Нека се из мојих костију неки осветник роди . Ех раореге

faetus dives magis superbus /екс

догово рн о.

п аупе ре фактус д и вес маг и с супе рбус/ л ат . К о је

Е х eupiditatibus odia, diseidia, diseordiae, sed ition es, ЬеНа naseuntur /екс купидитiiтибус

од си ромаха постао богаташ , тај је охопији.

одија, дисц ид ија, д искордије, седиционес, бела

/експериј енција ест оптима рерум ма ги стра/

наскунтур/ лат. Из ватрених жеља рађају се мр­

лат. Искуство је најбољи учитељ ; исто и Ехр е­

жње, раздори , н еслоге , буне , ратови (Цицерон) .

rientia doeet /експериј енција доцет/

Exegi mon umentum аеге perennius /ексеги монументу м ере перенијус/ лат. Подигао сам спомени к тр ајнији од бронзе (Хор ацијев стих , који го вори о трајној в р едности његовог пе­ сничког дел а. Сл ичан стих и песму написао је и Але ксандар Пушкин . )

ех етрli

ea usa

/егземпли кауза/ лат. п ри мера

р ади, као прим е р , на пример ; у истом значењу

и ехе трli

gratia /егземпли грациј а/. Exe mplis diseimus /егземплис д исцимус/

лат. Пр имерим а се учимо (Федар) . ех

improviso /екс

ех

имп рови зо/ лат. непредви ­

lege /е кс пеге/ лат. по сили закона . libris /екс пибрис/ лат. (дословно: из

тјпјта

oportet

књи ­

/екс малис

елигере м инима опортет/ лат. Од зала треба би­

/експери ментум кру­

судна проба, оглед који м се доказује и пи по би­ ја исправност н еке претпоставке.

expressis verbis /експресис вербис/ лат . и з­ ричито , досповце .

ех

priva ta dilige ntia /екс привiга д и л и ген­

циј а/ лат. из властите ма рљивости (каже се кад неко зна или научи више не го што се од њега

тева наставни програм) .

professo

/екс професо/ лат. по проф есији ,

ех

speeiali gratia /екс спе ц ијали

грациј а/ лат.

и з посебне н акло н ости, благона клоно.

extra muros

/екстра мурос/ лат . изван зиди­

на, тј . изван града . /екстра статум/ лат. изван ста­

туса , који је на р аспол агању.

е х тоге /е кс море/ лат. по обичају .

ех

ех п ех о /е кс нексу/ л ат. изван обавезе.

ех

nihilo nihil (fit) /екс нихи л о нихил (фит)/ лат. и з ничега ништа (не може настати); уп . d e nihilo nihil. ех поуо /е кс ново/ л ат. наново , и з почетка , од

ех попе /е кс HYHкI л ат. од сада; прав . уговор вред и ех тmс у говор ће се примењивати од да­

Exstra eeelesiam

ех оfliејо /е кс официо/ л ат. по служби, зва­

поНа

salus

/екстра е клези­

јам нула салус l лат. цркв . И з ван цр кве (тј . в е ре) нема спасеља.

tune /еке TYHкI л ат. од онда , пр ав . уговор tun c уговор ће се "р имењивати од од­

вреди ех

ређеног (пра вно релевантног) тренутка .

ех

tunc.

tempore /екс темпор е/ ЈI3Т. истог час а, без

припреме, импровизовано .

ех

почетка.

ungue lеОl1 е т /екс у н гве ле6не м/ лат. по IlpeHeceHoM з н ач ењу : по

канџи (се поз наје) лав; у

вештини или снази из р аза поз наје се ум етни к .

нично .

Ех оге

experimentum erueis

цие/ лат . (дослов н о: експе рим ент крста) пре­

extra statum

рати нај м а њ е . (Цицерон)

нас; у п . ех

Иск уство

поучава .

ех

којој ј е оз н ачено коме књига п рип ада.

malis eligere

ma gistra

професионално , стручно , уче н о .

га) н але пница с унутрашње стране корица , н а Ех

гегот

тр ажи , нпр . кад у ч еник з на в иш е него ш то зах­

ђено , изне н ада.

ех

Experientia est optima

parv ulorum ve ritas /екс оре парвупо­

Ех

vitio sapiens aliel10 emendat suum

/екс

рум вер и тас/ лат. И з дечј и х уста истина (деца не

ВИЦИО сапијенс алијено емен д ат СУУМ/ 1I3т. I1 З

лажу).

туђе погрешке мудар (човек) I1сп равља своју

Ех

ossibus ultor /екс осибус ултор/ лат. Из ко­

стију осветник ( што значи да смрт тражи осве­

ту): пре м а сти х у и з Вергипијеве " Е неиде"

(IV,

(Публи л ије Сиранин) . ех

voto

/екс вото/ л ат. tla основу завета , као

з авет (ознака заветних дарова) .

1517

F /фабер ест

диryркве соло ет капут интер нубила кондит/

к в и скве суе фортуне/ лат . Свако је своје среће

Фама (гласина) добија снагу ходом ( ширећи

ков а ч .

се), у почетку је мала од страха, ускоро се диже

Faber est quisque suae fortune

facies

'осј /фацијес лоци/ лат . лице места, ме­

сто неког догађаја .

Facit experientia cautus /фацит експеријенци­ ја каутус/ лат. Искуство чини човека опрезним.

Facit indignatio versum /фацит

индигнацио

в ерсум/ лат. Огорчење ствара стих (Јувенал: у пу н о м облику

versum -

Si natura negat, facit indignatio

Ако природа /тј . природни дар/ ус­

крати , огорчење ствара стих) . Уп .

Difficile est

satiram поп scгibere . Facta, facta, поп verba! iфакта, факта, нон верба/ лат. Дела, дела, не речи! (у нас : Не гово­

fames сапјпа /фамес канина/ лат. пасј а глад ; fames lupina /фамес лупина/ вучја глад и fames bovina /фамес бовина/ говеђа , тј. в олов­ исто и

ска глад (изрази за мед . булимија (в . ) .

Fas est

аЬ

hoste doceri

/фас ест ет аб х осте

доцери / лат. Дозвољено је (сме се) и од н еп р ија­ теља учити (Овидије) .

fasti dies

/фасти дијес/ лат. добри , ср етн и ,

пресудни дани.

Felix est, qui

поп

aliis, sed sibi videtur

/фе­

ликс ест кви нон !UIИИС сед сиби видету р/ лат.

р и, него твори!)

Facta loquuntur

у ваздух (високо) и хода по земљи , а главу кр и­ је у облацима.

/факта локвунтур/ лат. Чи­

њени це говоре, односно дела говоре (човек се цени п о оном што учини) .

Срећан је онај кој и не другима, већ себи изгле­ да срећан .

Felix, quem faciunt

аliепа

pericula cautum

/фактум ин ­

/феликс квем фацијунт алијена перик ула кау­

ф екту м фијери неквит/ лат. Учињено не може

тум/ лат. Срећан је онај кога туђе опас ности чи­

постат и н еучињено (Плаут).

не обазривим (Хорације) .

Factum infectum

fait

Пегј

nequit

ассоm рli /фет акомпли/ фр . св рш ен чин,

Fama crescit eundo

/фама кресцит еундо/

лат. Глас расте идући; гласина расте ширећи се (по ш то јој свако понешто дода).

Fama volat /фама

волат/ лат. Глас (гласина)

лети (брз о се шири) . Ту је истину Вергилије об­ ради о и у стиховима, који гласе:

Fama vires ас­ quirit eundo, parva metu ргјmо, mох sese attollit јп auras ingrediturque solo et caput inter пи­ bila condit /фама вирес аквирит еундо, парва мету примо , мокс сесе атолит ин аурас ингре-

1518

Felix qui potuit rerum cognoscere causas /феликс кви потуит рерум когносцер е каузас/

гото ва ст вар.

лзт. Срећан је (онај) ко може упознат и уз роке стварима (Вергилије) .

(егјае

caniculares

/ферије каникушiр ес/ лат.

летње ферије (одмор), тј . ферије кад завладају

каllикуле (в . )

Feriuntque summos fulgura montes

/ф ер и ­

унткве сумос Фулгура монтес/ л ат . Муњ е удара­ ју у врхунце планина (Хорације) . Feгrum

tuetur

ргјпсјреm,

melius fid es /фе­

рум туетур принципем, мелијус фидес/ лат.

Festina lente!

Frustra habet, qui

Оружје чува владара, али га боље чува верност (Сенека).

foetor pedum

поп

utitur

/фетор педум/ л ат. мед. смрад

ногу .

Festina lente!

/фестина ленте/ лат. Пожури

Foris Cato, intus Nero

/форис като , интус

полако! (тј . не пренагљуј) . Изрека којом се слу­

неро/ л ат. Споља Катон, изнутра Нерон , тј . спо­

жио Светоније, а која се приписује императору

ља поштен (пун врлина), изнутра непоштен и

Августу; уп. грч.

Speude bradeos!

Weile! Festinatio improvida est et

и нем . Еilе

mit

еаееа /фестинii­

цио импровида ест ет цека/ лат. Журба је необа­

Festinationis eomites sunt еггог et paeninten/фестинационис комитес сунт ерор ет пени­

те нција/ лат. Журбу прате погрешке и кајања .

Fiat iustitia, et pereat mundus!

/фијат јусти ­

ција, ет пер еат мундус/ лат. Нека буде правда , па макар про пао свет!

Fiat panis /фијат пан ис/ лат.

Нека буде хлеба

(гесло Орга низације УН за исхрану и пољо ­ привреду).

Fide, sed eui, vide!

/фиде, сед куи, виде/ лат .

Веруј, али пази коме (верујеш)!

fin de sieele /ф ё н д сјёкл/ фр .

крај в е ка (назив

за период у е вропској ум етности крајем ХIХ века, карактери стичан по суморном , болећи­ вом и декаде нтном изразу) .

fine finaliter

Fronti nulla fides . (У

ширем смислу

нутра јадац . )

"огта

bonum fragile est /форма бонум фра­

гиле ест/ лат. Лепота је крхко (непостојано) до­

з рива и слепа (Л ивије) .

tia

крвник : уп .

у нас се употребљава изрека : споља гладац , из­

/фине финалитер/ лат. на крају

крајева.

Finis eo ronat opus /финис

коронат о пус/ пат.

Крај крунише дело ( у нас : Конац дело краси).

Finis sanetifieat media

/финис санктификат

бро (Овидије).

Fortes ereantur fortibus

/фортес кр еантур

фортибус/ л ат. Храбри стварају (рађају) храбре (Хорације).

Fortior est, qui eupiditatem vineit, quam qui hostem domat /форциор ест кви купид и пiтем вин цит квам

кви хостем Домат/ лат. Ј ачи је

(онај) ко страст победи , него (онај) ко н еприја­ теља укроти ( Публилије Сиранин) .

Fortior est qui se, quam qui fortissima vineit тоепја /форциор ест кви сё квам кви фортиси­ ма винцит менија/ лат. Јачије (онај) ко себе по­

беди него (онај) ко најтврђе бедеме савлада (Овидије).

Fortiter јп

ге,

suaviter јп modo /фортитер ин

ре, суiшитер ин модо/ лат. жестоко по суштини, благо по начину (језуитс ка девиза).

Fortuna favet fatuis

/фортуна фавет фатуис/

лат. Срећаје наклоњена будалама . (У н ас се ка­ же : Има више среће н его пам ет и).

forum

dоmiеШi /форум домицилији/ лат .

медија/ лат . Ци љ посвећује средства (језу итско

прав . судска надлежност према боравишту осо­

гесло). Друкчије речено : Ци љ оправдава сред­

бе против које се води

ство , тј. свако ј е средство добро ако служи по ­

стизању одређ е ног циља .

first lad y

/ферст лејд и / енгл . прва дама, су­

бер/ лат. Ковањем се постаје ковач .

/флетус ерумнас ле­

ват/ лат. Плач олакшава тегобе (Сенека) .

Fluetuat

псе

mergitur

11OcTYllaK. is woman

/фрејлти , дај

(Шекспир: Хамлет) .

Frangar, /фит фабрикандо фа­

Fletus aerumnas levat

пате

нејм из вумен / е н гл. Слабости , име ти је жена

пруга председ ника САД .

Fit fabriean do faber

Frailty, thy

/флук-rуат нек м ерги ­

поп Пееtаг /франгар нон флектар/

лат. Сломићу се, али се нећ у повити (израз не­ попуст љивости).

Fratrum eoneordia

гага /фратрум конкор­

д ија рара/ лат. Братска слога је ретка .

Fronti nulla fides

/фрон ти нула фидес/ лат.

ту р/ лат. Љуља се (на ва.llовима) , али не тон е (ге­

Не веруј Сllољашњости (Јувенал); уп .

сло града Париза , који у свом грбу има брод, по

to, intus Nero. Frustra habet, qui

томе што је саграђ ен на острву сличном броду).

foetor oris или foetor ех

оге /фетор ори с, фе­

тор екс оре/ лат. мед . задах уста , см рад и з уста.

поп

Foris Са­

utitur /фрустра хабет

кви нон УТИ1ур / лат. Узалуд има (онај) ко не уме да ужива .

1519

Fui quod es, eris quod sum

futurum exactum

Fui quod es, eris quod sum

/фуи квод ес,

ер ис квод су м/ л ат. Био сам што си ти , ти ћ еш бити што сам ја (натпис на rpобу) .

furor

роёticus /фурор

поетикус/ лат.

furor uterinus пе ­

с н ички за нос, стваралачки за н ос .

furor teutonicus /фурор теутоникус/ л ат. тев­ тонски зан о с (бес), силовитост коју су У борби и с пољавал и Тевтонци (стари Германи) .

1520

furor tragicus

/фурор трагикус/ л ат. гл у ­

мачк и за н ос , з а н ос драмског стварал а ш тва .

/фурор утер и н ус/ лат. же н ски

за н ос, женска помама (за мушкарцим а) .

futurum exactum

/Футурум егза ктум / лат.

грам . футур егза кт ни , футур др уги , пр едбудућ е време .

G /гiulИКУС морбус/ лат. мед.

galicus morbus

фр ан цуска болест, пуес, сифилис.

Gaudea mus

giocondamente

/ђокондаменте/,

giocondo

/ђокондо/ = итал. муз. весело , ведро .

/гаудеамус/ лат . Веселимо се,

СјГО

d 'ltalia

/ђиро д'италија/ итал .

(giro -

радујмо се. (Стара студентска IlecMa из ХIП ве­

обилазак) назив међународне бициклистичк е

ка , да н ас студе нтска химна, чија прва строфа

трке око Италије , одржава се сваке године ; уп .

гласи :

Gaudeam us igitur / luvenes dum sumus. / Post iucundam iuventutem, / Post molestam sencctutem / Nos habebit humus /Гаудеамус

Tour de France. gladii ius et potestas /гладијијус ет потеС1'ас/

игитур јувенес дум сумус. Пост јукундам ју­

вота и смрти (највиша судијска власт).

вентутем, пост молестам сенектутем нос хабе­ бит хумус/ лат. Радујмо се дакле док смо млади . После угод не младости , после досадне старо­

сти имаће нас земља (тј. долаз и смрт).

лат. дословно: право мача и силе, тј . право жи­

gladii

роепа /гладији пена/ лат. смртна казна

(одрубљеље главе мачем) .

glamour-girl /гламор-герл / е нгл .

ч аробн а, за­

носна девојка, лепотица.

Gegen die Dummheit kampl·en selbst die G1itter vergebens / геген д и Думхајт кемпфн

glebae adscriptus

Irлебе адскрип1'УС/ лат.

приписан груди, тј . везан за земљу; кмет (и з раз

зелбст ди гетер фергебенс/ нем . Против глупо­

упућује на положај неслобод них сељака , кме-

сти и сам и се богови боре узалуд (Гете) .

1'ова, у средљем веку , који се нису могли сели ­

generis feminini

/ге нерис феминини/ лат.

ти без дозволе феудалног господара).

/генерис маскулини/ лат.

сципули , глорија магистри/ лат. Ученикова сла­

Gloria discipuli, gloria magist ri / глорија ди­

гр а м . женскога род а.

ge neris masculini

ва, слава (је) учитељева .

гр а м . мушкога рода .

generis neutri

/генерис неутри / лат. грам .

средљега рода .

Gencrosos animos

lаЬог

nutrit

/ генерозос

анимос лабор нутрит/ Племените духо ве рад храни (Се н ека).

genius

'осј / генијус лоци / лат. (доб ри) дух

некога места, кућни дух; анђео чувар.

genius patriae

/генијус

патрије/ лат.

/глоријам инвидија

gloriosae memoriae

/пюри6зе мемориј е/ лат.

славан 110 успомени (блаженопочивши, покој ­ ник).

Gnothi seauton / гнотхи сеаутон/ ГР". Спо­ знај самога себе (изрека која се припи сује Аполоновом храму у Делфима) .

Gott уна симус/ Будимо ј е­

дан род , тј . једна заједн ица (гесло шаховске Олимпијаде) .

invidia seq uitur

грчком филозофу Талесу , а била је исписана на дух

отаџбине .

Gens una simus /генс

Glогiаш

секвитур/ лат. Славу завист прати (Салустиј е) .

шit

un s / гот

мит унс/ н е м . Бог је с нама

(гесло lI ема чки х нациста) .

grad us ad Parnassum

/градус ад парнасум/

лат. корак према Пар на су, тј . успон ка врховим а

1521

Gutta cavat lapidem

graeca et latina

уметничког ствар ал ашт ва ; некад а чест насл ов

уџбеника пес ничк е ум етности или музике .

gr aeca et latina /гре ка ет лат ина/ лат.

грчки И

нула фидес/ Jl ат. Грчка вера

/грека фи дес

-

-

никаква вера

(што знач и да Грцима , у трговини , не треба ве­ ровати); уп.

punica fides .

G raecia capta ferum victo rem cepit et artes intulit agresti Latio /греција Kanтa ферум вик­ торем цеп ит ет артес интулит агрести лацио/ лат. Освоје на Грчка освојила је дивљег побед­

ника и у н ела ум етности у сирови Лациј (Хора­ ције) . Ова изрека упућуј е на чињеницу да су Грци, по што су и х победили Римљани, својом

културо м тол ико освојили Рим тако да су побе­ ђени, зап раво , постали победници .

1522

/гран-при/ фр . в ел и ка награда,

Gratia gratiam

р а гј! /гра ција гр ацијам па­

рит/ л ат. Мило ст рађа милост (и л и , друкчије ре­

латински (језик)

G raeca fides - nuHa fides

grand-prix прва награда.

чено , Љубав изазива љубав) .

Gratulentur sibi mortales tale tantumque generis humani exstitisse decus /гратулентур сиби морталес тал е тантумкве ге н ер ис хумани е кститисе деку с/ л ат. Нека ч еститај у себи смрт­ ни што је таква и тол ика д ика рода људског на свету била (н атпис на гробу Исака Њ угна).

grosso modo

/гросо модо/ лат. на груб , не­

зграпан начин; површно , у главним цртама.

Gutta cavat lapidem

/гута ка ват лапидем/

лат. Капља камен дуби (Овидије). Одговара на­ шем: Тиха вода брег рони.

п Habeas eorpus

/хабеас корпус/ лат. Имај

(треба да имаш) тело (први члан закона о непо­

НаппЉаl

tas!

ante portas!

или НаппЉаl

ad por-

/ханибал анте (ад) портас/ лат. Ханиб ал

вредивости човекове личности, усвојен у ен­

пред вратима! (узвик страве у Риму, кад се

глеском парламе нту

по коме власт мора

год. пре н . е. картагински војсковођа Ханиб ал

имати пред собом оптуже но г како би се могао

са својим четама приближио "вечном граду",

изјасн ити о кривици и бранити).

претећи да га заузме; данас се употребљава у

Habemus

1679,

Рараm! /хабемус папам/ лат. Има­

мо Папу! (ритуал ни узвик након избора новог поглавара Римокатоличке цркве)

Habent sua fata

IiЬеlli /хабент суа фата ли­

2 11 .

значењу: претња велике опасности).

Hasta lа vista! /астала виста/ шп. До виђењ а! Haurit aquam eribro, qui diseere vult sine Iibro /хаурит аквам крибро , кви дисцере вулт си­

бели/ лат. Књиге имају своју судбину . (Иако је

не либро/ лат. Захвата воду решетом ко хоће да

приписивана и Хорацију , Овидију или Марци­

учи без књиге.

јалу, ова изрека припада граматичару Теренци­ јану Мауру.)

hebetudo dentium

/хебетудо денцијум/ лат.

мед. утрнуће зуба .

habitus apopleetieus

/хабитус апоплекти­

кус/ лат. мед. апоплекти чки изглед (тј. изглед

особе која је склона апо плексији, можданом удару, шлогу).

hebetudo visus /хебетудо

визус/ лат. м ед. сла­

бовидност.

Heetora quis nosset, si felix Troia

Љissеt

/хектора квис носет, си феликс троја фуи сет/

/хабитус фтизикус/ лат.

лат. Ко би знао за Хектора даје Троја била ср ет­

мед. туберкулозни изглед (тј. изглед особе који

на (Овидије) . Овим се казује вечна и стина да

упућује на туберкулозу, сушицу) .

велики догађаји стварају велике људе .

habitus phthisicus

Habitus

поп

faeit monaehum

/хабитус нон

фацит монахум/ лат. Хабит (мантија) не чини монаха . (Од говара нашој и з реци: Одело не чи­ ни човека.)

herba theae /херба тее/ лат. фарм . чај . hie et nune /хик ет HYHкI лат. овде и сада,

тј.

одмах; у постојећим околностима.

hic et ubique /хик

ет убикве/ лат. овде и сву­

/хак (вија) итур ад

да (речи које изговара Шекспиров Хамлет у по­

астра/ лат. Овуда (ов им п утем) иде се до звезда

следњој сцени првог чина, када се глас духа

(што значи да се само с муком долази до славе) ;

његовог оца чује и с неба и из подземља) .

Нас

уп.

(via) itur ad astra

Per aspera ad astra. Нас

urget lupus, hae canis /хак

Нје

ургет лупус ,

хак канис/ лат. Овуда (одавде) наваљује вук , онуда (оданде) пас (Хорације). Изрека упућује

iaeet /хик јацет/ лат.

Овде почива (почет­

не речи натписа на старим латинским надгроб­ ним споменицима). Нје

iaeet lepus /хикјацет лепус/ лат. Овде ле­

на тежак положај између две опасности ; уп. јп­

жи зец. (Употребљава се у з нач ењу: "ту се кри­

ter Scyllam et Charybdim.

је тешкоћа"; у нас: У том грму лежи зец . )

1523

Нјс

liber est meus, testis est Deus ...

Hominis tota vita

Hic liber est meus, testis est Deus, qui поп v ult credere, потеп potet legere: Х sum natus, у appellatus /хик либер ест меус , тестис ест де­ ус, кви Н О Н вул т кредере , н омен потет л е гер е : икс сум натус, ипсилон апелатус/ лат. Ова књи ­ га је моја, с в едок је Бог, ко неће да верује, име може п рочитати : икс (е презименом тим и тим)

сам рођен, ип с илон (именом тим и тим) сам на­

пјЬil

aliud, quam ad mortem iter est

так , а уметност дуговечна ; у п .

Ars longa, vita

brevis. Ьос аппо /хок а н о/ 1I ат. ове год ин е. Нос

erat demonstrandum

/хок ер ат демон­

страндумЈ 1I ат. То је требало доказат и ; уп .

Quod

erat dеmопstгапdum. Нос

erat јп vo tis /хок ерат ин

воти с/ лат. То је

зван. (О в у стару л ат инску фраз у у стиховима

било у жељама (то сам управо жел ео: Хо р аци­

записивал и су некад ђаци на првим страни ц ама

је) . Употр ебљава се данас кад неко жели да ис­ такне како су му све жеље остварен е.

својих књ ига као з нак власништва . ) Н ј С locus est, иЫ mors ga udet suссuпеге vitae /хик ло к ус ест уби морс гаудет сукурере ви ­

те/ лат. О во ј е место где се смрт радује да по ­ могне жи воту ( натпи с над улазом у А н атомски институт у П а ри зу) . НјС

Ыс

muti loquuntur

/хик

мортуи в ив у нт, ХИК мути л оквунтур/ лат. Овде мртви живе, о вде неми говоре . (Тако се сл ико­

вито оз н а'l а вају библ иотеке . )

cocti a mbulant

/хик порци кокти

амбулант/ лат. Овде шетају кувани прасци (тј . има свега у из оби љу; у нас се каже : Л ете пече­ н е шеве, ил и : Тече мед и млеко и сл.)

Нi c

Rhodus,

Ыс

loco /хок

Ьос

mense /хок

л око/ 1Iат. на овом м есту.

Ьос

sensu

менсе/ л ат. овога м есеца.

/ХОК сен су/ лат. у том смислу.

Нос solum scio т е nihil scire /ХОК солум сцио ме нихил сцире/ лат. С а мо то знам да ни­

mortui vivunt,

НјС рогсј

Ьос

salta!

/х ик родус, хик салта/

лат . досло вн о: Овдеје Родос, овде скачи! (Рече­ но ономе ко се хвал и ка ко ј е неl'де учинио неко

шта не з нам (Сок р ат) .

Hodie

тјЫ,

cras tibi

/ход иј е ми х и . крас ти­

би / лат. Данас мени , сутра теби .

homicidium casuale

/хомицид иј ум казуале/

л ат. "ра о . случајно (н е намерно) у б и ство, уби­ ство и з нех а та .

homicidium culposum /хомици д ијум

КУJlПО­

зу м/ лат. пра в . намерно (хотимичн о) убиство , убиство с предумиш љајем .

homicidium dolosum

/хомици д ијум доло­

велико дело . И зрека је настала према Езоповој

ЗУМ/1Iат. пр ав. убиство на л укав ( пр е пр еден) на­

басни о чо в е ку који с е х валио да је на острву

чин , подло убиство .

Родосу с к о чио даљ е од свих . Смисао је : Немој причат и , н его покажи шта з н аш!) НјПС iIIае

lac rimae

homicidium necessa rium

/хомицид ијум не­

цес аријУМ / 1I ат. пра в . нужно убиство , lј. убиство

/хинк иле л а криме/ лат.

Одатле о н е суз е . (И з Теренцијеве комедије

у самоодбрани . Нотјпет ех р е гјгј

multa pa upertas iubet

"Андр ија".) У потребљава с е у з начењу : То је,

/х омин е м експерири па у пертас јубет/ лат. Си­

дакле, п рав и р азЛОГ (нечије жалост и , негодова ­

ромаштво нал аже човеку да много ш та п окуша

ња и сл . ).

(Публи л ије Сиранин) .

Historia est testis temporum, lux ve ritatis, vita тетогјае, ma gistra vitae, nuntia vetustatis /хисто риј а ест тестис темпорум , л укс вери ­

к а тражим . (Када су филозофа Ди оге н а, који је усред дана ходао ул ицама Атин е н осеh и све­

татис, в ита м е морије , магистра вите, нунција

ти љ ку , з а питали зашто то ради , он ј е одгово­

Нотјпет

qua ero /хоминем

квер о/ лат. Чове­

веТУСТ1iтис/ лат. И сторија је св едок вре мена ,

р ио : Тражим човека. Тиме је хтео да каже како

светлост и ст ин е, живот у спомене, учитељица

су прави љ уди ретки .!

живота, вес ница ста рине ( Цицерон) . Обично се говори само:

Histo ri a est magistra vitae -

Историја ј е у чи тељ ица живота .

Но

bIos brachys

Ьё

de

tес hпё

квам ад мо ртем итер ест/ лат. Цео ч овеков жи­

makra

/хо би­

ос брахис хе де тех н е макр З! грч . Живот је кра-

1524

Hominis tota vita пјЫI a liud, qu am ad т ог­ tem iter est / хоминис тота вита ни х ил ал иј уд вот није ништа друго до пут ка с мрти (Публи­ лиј е Сиранин) .

Ьото

erectus

Ьото

Honores mutant mores, sed /хомо еректус/ лат. усправан

erectus

човек: јед н а од фаза у раз воју примата у човека . Ьото

faber

/хомо фабер/ лат. дословно: чо­

гаго јп

meliores

код места Кро-Мањон у Француској , по чем у је популарно назван кромањонац). Ното

proponit, sed Deus disponit

/х омо

век ковач (тј. практичан човек , спретан у раду ,

пропонит, сед деус диспонит/ лат . Човек каже, а

посебно у различитим мајсторијама) .

Бог располаже (у нас обично : Човек снује , а

Ьото

habilis /хомо хабилис/ лат. спретан чо­

век: назив једне развијеније врсте човековог Ното Ьотјпј

lupus

Ното

quantum scit, tantum potest

/хомо

квантум сцит, тантум потест/ лат. Човек коли ко

претка из реда аустралопитека.

лат. Човек

Бог одлучује).

/хомо хомини лупус/

Ue) човеку вук (Плаут). Ову и зреку

староримског комедиографа преузео је касније енглески филозоф Томас Хобс у ХУН столећу

з на , толико може . (Тумачи се и у прене сеном зна чењу : Човек колико зна, толико и вреди.) Ното

qui tacere nescit, nescit discere /хомо

кви тацере несцит, несцит дисце ре/ л ат. Човек

како би илустровао своју тезу да је човек у су­

који не з на да ћуги, не зна ни да говори (Публи­

штини самож иво биће; отуда рат свију против

лије Сиранин).

свих, или лат.: Ьото

bellum omnium

јп

omnes

(В . ) .

/хомо крапинензис/ лат .

Krapinensis

крапинск и човек (стручни н аз ив за прачовека

неандерталског типа, чији су оста ци пронађе ­ ни

1899.

у једној пећини бл изу Крапине , у Хр ­

ватском з агорју). Ьото

Ьото

rusticus

/хомо руст икус/ лат. сељак ,

фи ... трапавац , прими тива ц , геак (В . ). Ьото

sapiens

/хомо сапијенс/ лат. разуман

човек (стручни назив за савременог чов ека).

Ното

sine pecunia imago mortis /хомо сине

пекунија имаго мортис/ лат. Ч овек без н овца

mensura

/хомо мензура/ лат . дослов­

но : човек ме ра , тј. човек је мерило свих ствари

слика

Ue) смрти.

Ното

solitarius aut bestia aut deus

/хомо

(принцип старогрчког фи л оз офа Протагоре) ;

солитii ријус аут бестија аут деус/ лат. Усамљен

уп. лат.

човек (самотњак) или је з вер или бог.

Omnium rerum (mensura) Ьото Plinto n hrematon metron Ьо anthropos . Ьото

neandcrtalensis

и flJЧ .

/хомо неандертален ­

Ното sum: пјЫI (пil) humani а те alienum puto /хомо сум , нихи л (нил) хумани а ме алије­

зис/ лат. неандерталски 'lOвек , н еа ндертала ц

нум путо/ лат. Човек сам: ништа што је људско

(стручни наз ив за прачовека чији су оста ци н а­

н е сматрам да ми је стра но (Теренције) .

ђени

1856. у дол ини

Неандертал код Диселдо р­

фа, у Немачкој). Ното поп

sibi soli natus sed patriae

/ хомо

нон сиби соли натус сед п атрије/ лат. Човек није рођен само себ и , већ и отаџбини.

Ьото

novus

/хомо НОВУС/ лат. нови човек,

друштве них слојева домогао вишег положаја ;

смрт него сраман живот (Тацит).

Honesta res est laeta paupertas /хонеста

рес

сиромаштво (Сенека).

Honcste pauperem esse melius est, quam јпј­ uste divitem /хонесте пауперем есе мел иј ус ест квам инј усте дивитем / лат. Часно сиромах бити

уп. парвени .

ornat locum,

поп Ьотјпет

locus /хо­

мо орнат локум, нон хоминем локус/ нат. Човек краси место, а н е место човека .

Ьото

/хонеста

ест лета паупертас/ нат. Часна је ствар весело

новајлија; ско ројевић , човек који се из нижих

Ното

Honesta mors turpi vita potior

морс турпи вита поциор/ лат . Боља је часна

primigenius

/хомо п римигенијус/ нзт .

првобитни човек (старији антрополошки назив за прачовека из леденог до ба) .

боље је него неправедно богат.

Honeste ујуе, петјпет laede, suum quiqu e tribue /хо н есте виве, н е мини леде, суум квикве трибуе/ лат. Поштено живи , никога н е вређ ај, свакоме дај његово.

Honores mutant mores, sed

гаго јп

meliores

/хомо прискус/ лат. досло вно:

/хон6рес мутант морес , сед раро ин мелиор ес/

стари (древн и ) човек (ста рији антрополошки

лат. Части мењају обичаје, али ретко н абоље .

назив за прачовека из доба палеолита , чији су

(Изрека се односи н а оне који се узохоле дошав­

остаци нађени у другој поло вини ХIХ столећа

ши на виши пол ожај , па онда мељају и н арав . )

Ьото

priscus

1525

honoris causa

Humiles laborant, ubi potentes dissident

honoris causa

/хонорис кауза/ лат. из поча­

сти, почасно (нпр. доктор

honoris causa

поча­

сни доктор , тј . онај коме је додељен докторат без одб ра не дисертације и полагања одговара­ јућих исп ита , као признање за постигнуте ре­ зултате у науци или некој другој области дру­ штвеног живота) ,

Нопог

alit

aгtes /хонор алит артес/ лат. Част

храни ум етности (Цицерон) , тј. почасти (на­ граде) подстичу уметничко стваралаштво . Н опог

habet onus /хонор

хабет онус/ лат. до­

словно : ч аст има терет (што значи да уз част , тј .

висок пол ожај у друштву , иду и велике обаве­ зе) ; уп . фр. Нога

NobIesse obIige.

ruit, venit mors

/хора руит,

венит

морс/ лат. Време тече , иде смрт.

Н оггјЫlе

auditu

/хорибиле

аудиту/

шно је рећи .

1526

dictu

/хорибиле дикту/ лат. Стра-

:

visu

/хорибиле визу/ л ат. Страшно

Ьоггог уасцј /хорор вакуи/ лат. страх од пра­ знине, од пустог простора и самоће.

hors d'oeuvre hoгtus

/ордёвр/ фр . предјело .

botanicus /хортус

ботаникус/ лат. бо­

таничка башта; уп . арборетум .

Hos dynamai; u Ьйlоmај, hOs de Ьйlоmај, u dynamai /хос динамај , у буломај, хос де було­ мај, у динамај/ грч . (Онако) како би х могао нећу, а како бих хтео, не могу .

Hospes - hostis /хоспес - хости с/ лат. Стра­ - непријатељ. (Овом изреком изражава .се

нац

предрасуда по којој је сваки странац неПрИЈа­ тељ . )

hostia humanum Jl a T.

Страшно је чути.

Н оггјЫlе

НоггјЫlе је видети .

/хостија

х у м анум/ л ат.

људска жртва .

Humiles laborant, ubi potentes dissident /ху­ милес лаборант, уби потентес д исидент/ лат. Мали страдају кад се моћни не сл ажу (Федар).

1 IЫ

deficit orbls / иби

дефицит орбис/ лат. Ту

idem per idem

/идем l1ер идем/ лат. исто

се завршава свет; овде ј е крај света . (Према ле­

истим (објашњавање неког појма њим самим);

генди, натпис на Херкуловим стубовима изнад

уп .

Гибралтарског мореуза, јер се тада сматрало да иза Гибралтара нема живога света.)

ibldem /ибидем/ лат.

на истом месту (тј . у ис­

circulus vitiosus. corpus hebetat, labor firmat; Ша naturam senectutem, Ыс longam adulescentiam reddit Ignауја

/игнiiвија корпус хебетат, лабор фирмат ; ила нату­

тој књизи И н а истој страни ци назначеној у

рам ceHeктyreM, хик лонгам адулесценцијам ре­

претходном цитату); обично се употребљава

дит/ лат. Лењост тело слаби, рад крепи ; она прера­

скраћеница Љ . или

ibld .,

и то увек латин ицом

(и у ћириличном тексту). IЫ

valent

Ignavis semper feriae

potest valere populus,

оЫ

leges

ророlј

/иби 110тест Ва.Јlере 110ПУЛУС, уби легес

ПОI1УЛИ валент/ лат. Тамо може бити моћан на­ род где су закони народа моћни (Публилије Сиранин) . IЫ

semper est victoria,

concordia est

оЫ

/иби сеМl1ер в икто рија ест, уби конкордија ест/ лат. Тамо је уве к победа где је сл ога (Публ илије Сиранин).

Ibls red ibis numquam peribis

јп

bello / ибис

редибис нумквам п ерибис ин бело/ лат. Према легенди, одговор познате делфске пророчице Питије на пита ње једно г војсковође како ће проћи у рату. Као и сви њени одговори , и овај се може тумачити на два начина . Ако се каже

(и напише са запетом иза друге речи)

bls, numquam peribls

јп

bello,

Ibls redi-

онда то з начи :

Ићи ћеш, врати ћеш се, никада нећеш погинути у рату, а ако се каже (и напише са запетом иза

/игюiвис семпер фе­

риј е/ лат. Лењима су увек праз ници (Теокр ит) .

igni ferroque

/ игни ферокве/ лат. огњем и

мачем.

Igni probatur aurum, virtus miseria

/ и гни

пробатур аурум, виртус мизериј а/ лат . Злато се у ватри препознаје, врлина у невољи (или, пре­ ма нашој народној пословици , по Вуку: Зл ато се у ватри пробира , а чоек у несрећи) .

Ignoramus et ignorablmus

/игнорамус ет

игнорitбимус/ лат. Не знамо нити ћемо знати (речи немачког природословца и з ХТХ века

Дибоа-Ремона, изречене на крају једног преда­ вања, којимаје желео да каже како су неки про­ блеми недоступни људском разуму и да и х не ­

ће никада Докучити) .

Ignorantia nocet / игноранција ноцет/ лат. Ignorantia legis поп excusat. Ignorantia legis поп excusat /игноранција

Незнање шкоди; уп.

јп

легис нон екскузат/ лат. прав . Непознавање зако­

добија се супротно з начење : Ићи ћеш ,

на не оправдава (начело римског права, важеће

треће речи)

bello,

ну старост, он дугу младост даје (Целзије).

Ibls redibls numquam, peribls

нећеш се никада вратити, погинућеш у рату .

и данас, по коме се неки незаконит поступак не

Граматичари обично узимају овај пример да

може правдати непознавањем правних одр ед­

укажу на зна чај за пете у реченици и њену уло­

би,јер се сви, п а и они који не знају правне н ор­

гу (као и паузе · у говору) у исказивању зна чења .

ме , морају подвргавати важећим законима) .

1527

Ignoscas semper alteri, numquam tibi

Incidit

Ignoscas semper alteri, numquam tibi /игно ­ скас сем пер iuпери, нумквам тиби/ лат. Опра­ штај увек другима , никад себи (Публилије Си­ рани н) .

Ignoti nulla cupio

/игноти нула купио/ лат .

не можемо ни желети .

мити доб рочин ство, а вратити не з н а .

јп

/ илија­

кос интра мурос пеК!iтур ет екстра/ лат. дослов­ н о: Греши се унутар тројанских зидова и изван њих (Хор а ције) . Тиме је р ечено да се греши с обе стране, тј. да су грешили и Тројанци (уну­ тар утв рђења) и Грци (који су опседал и Троју) . Данас се та изрека употребљава у ширем зна­

чењу: греше и једни и други, крива је и једна и

absentia / ин апсенција/ лат. у одсутности. abstracto / ин апстракто/ лат. уопштено ,

без обзира на конкретни случај ил и случајеве ;

суп р . јп iп

lliacos intra muros peccatur et extra

Scyllam, qui vult vitare Charibdim

сцитl лат. Непоштен је човек онај к оји зна при ­

јп

непознато не желимо, тј . оно што не познајемо

јп

concreto (в . ) . aeternum I ин етернум/

iп

/ ин агоне/ лат. у самртном грчу, у

agone

агонији .

јп

ambiguo / ин

llias post Homerum

/илијас пост хомерумЈ

амбигво/ лат. у недоумици, у

н еизвесности.

јп

/ ин ангустиис/ лат . у н евољи, у

angustiis

шкригщу.

јп апјта

друга страна.

лат. за вечна вре­

мена, вечно , заувек.

vili

/ ин анима ви л и/ лат. на ниској

души, 1ј . на без вредном бићу (некада шњи из­

лат. Илијада после Хомера (употребљава се ка­

раз за експерименте на животињама , које су

да се жел и истаћи како је све важно речено или

сматране мање вредним од човека).

учиње но, па нема више шта да се каже или у чи ­

ни, тј. да је с ве даље сувишно) . Ше

dolet vere, qui sine teste dolet /иле долет

вере , кв и с ине тесте долет/ лат . Онај истински тугује ко тугује без сведока (Марц иј ал) .

vultus est /имаго

аними вултус

ест/ лат. Ли це је слика ду ше (Цицерон)

Immodica

јга

gignit insaniam

дил о (Се нека).

јп

iп

brevi

Уепеге /ин бакхо ет ин вене­

senectus

Неумерени имају кратак живот и р етку старост

(Марцијал).

faciem .

I ин бреви l лат. укратко ; супр . јп ех­

(в . ).

brevi tempore

/ин бреви темпореЈ лат. у

кратко време , за кратко време; ускоро.

јп сатега гага

/ имод ицис б ревис ест етас ет р а ра сенектус/ лат.

Imрегаге

Baccho et јп

отворено и оштро некоме нешто рећи (одгова­

tenso

/имодика ира

гигн ит инсанијам/ лат. Неумерен гнев р ађа лу­

Immodicis brevis est aetas et

јп

ре/ лат. у Бакху и Венери, тј . у пићу и у љубави.

ра нашем: скресашu у брк); уп . јп

ест/ лат. Говор је слика ду ше (Сенека).

апјmј

articulo mortis /ин артикуло мортис/ лат. у

iп ЬагЬат / ин барбам/ лат . у браду ( рећи), тј .

Imago апј mј sermo est /имаго 'аними сермо Imago

јп

самртном часу .

caritatis

/ин камера к аритатис/

лат. у поверењу , поверљиво (у нас: у четири ока) .

јп

capite et јп membris Iин

ка пите ет ин м ем­

брис/ лат. дословно: у глави и удовим а, тј. у це­

sibi maximum imperium est

/им ­

пераре сиби максимум импёријум ест/ лат. За­ поведати себи најв е ћа је власт (Сенека) .

јп

cauda

vепепum / ин кауда вен енум / лат. у

репу је отров (како се веровало о ш корпијам а и

јтрегјит јп јтрегјо I импёријум ин имп е­

другим опасним животињама) : каже се кад у нечијим р ечима најљућа зам ерка или ГЮРУI"а

рио/ лат. држава у држави.

ImpossibIe n'est pas un mot franyais

лини, потпуно , у свим детаљ има; уп . јп согроге .

/емпо­

сибл не паз е н мо франс еl фр . "Немогуће" није

долази на самом крају .

јп

Christi

потјпе / ин кристи номин е/ лат. у

француска реч, 1ј . за Француза ништа није не ­

име Христа; за име Христа.

могуће: из река која се приписује Наполеону .

Incidit јп Scyllam, qui vult vitare Charibdim !Инц и дит ин Сцилам, кви вулт витаре Ха­

Improbus est homo, qui beneficium scit ас­ сјреге et reddere nescit Iимпробус ест хомо, кви бе нефицијум сцит акципере ет редере не-

1528

рибд имl лат. Упада у Сцилу ко жели избећи Ха­ рибду; yГl .

inter Scyllam et Charibdim.

јп сјгса

јп Ј'оliо

јп сјгса /ин цирка! лат. отприлике , око; уп .

цИрка . јп

за

commu ne Ьопиm /ин комуне бонум/ л ат. оп ште добро ; уп . јп commune utilitatem. јп соmmи п е

utilitatem /ин комуне утилита­

те м/ лат. за општу кори ст, на општу кори ст.

јп

/ин дубио/ лат. у сумњи.

јп

dubio

рго гео / ин дуб ио про рео/ лат. прав .

,

важећа и данас, по којој се у случају недоказа­ ног кривичног дела мора пре суд и т и

conclus jone

/ин конклузионе/ лат. у за­

јп

јп

dulcj

јцЫlо / ин дул ци јуби ло/ лат. у слат­

јп

стварно , чиње­

efligje / ин ефигије/ лат. прав . у сл ици , у ли­ 'lj. симболично (и з обичајени начин сим бо­

ку ,

л ичног и зв ршења смртне пресуде у одсутно сти

јп contjn uo / ин континуо/ лат. непрекидно, стално.

contu macjam

з начењу : раскошно :ж:ивеШи.)

pecljy.

concreto / ин конк р ето/ лат. нично; суп р . јп abstracto (в . )

/и н контумацијам/ лат. прав .

у одсуству (п ресуда н а ос нов у доказа ни х чи ­

осуђеног та ко што се спаљује и л и веша његова сли ка или кип) .

јп епоге /ин ер6 ре/ лат. пра в . у заблуди . јп

јп согроге / ин ко рпор е/ лат. у ц ел ини ; зајед­

екстензо/ л ат. у пуној шир ини ,

Ьгеуј (В . ) .

јп

ничк и.

п е liгmјог оmпја

Inde datae leges,

extenso /ин

опширно (у н ас : надуго и нашироко) ; супр . јп

њеница, без присуства оптуженог).

posset

extremjs (momentjs)

/ин е к стремис (мо­

ментис)/ лат. н а крају , у последњем часу ; н а са­

/ инде дате легес, не фирмиор омнија посет/ лат .

мрти (нпр . завешш ашu н е шш о јn

Зато постоје за кони да моћнији н е може све, тј.

пи сати опоруку пред саму см рт).

да не може чи нити све што хоће (Ов и диј е).

јп

deposjto / ин депозито/ лат . н а чув ању: у п .

депозит .

Index librorum prohjbitorum

/индекс л и ­

књига, тј. оних ч иј е читање није дозвољено к а­

толицима. В. ИllДекс.

djebus iIIjs /ин д иј 6бус илис/ лат. у оним

у смислу " некада да вно ", уп . р ускослов. "во времја о но ".

Indoctj djscant et a ment memjnjssc perjtj /индокти д искант ет амент меминисе перити/ лат . Нека уче о ни који не з нају, а о ни који з н ају /и н д о р со/ лат. н а полеђини (с пи са

dosibus reJ'ractjs /ин д6з иб ус р еф р актис/

лат. мед. у мањим кол ичинама (у смање ним до ­

dubjjs

(или јп

dubio) abstjne

/ ин дубиис

(дубио) !шсти н е/ JlЗт. у сумњ и одуста ни , тј . кад ни смо сигурн и шта да радимо , н ајбоље је не предуз имати ни шта .

/ ин ф а циј ем/ лат . у лице (рећи

брк); уп . јп ЬагЬаm . јп

facto

/ин факто/ лат. у ствари , уистину .

што се пл а нира , али још није остварено. јп

ligu ra /ин фигура! лат. у слици , сликовито.

јп liп с / ин фин е/ лат. на крају , н а концу . јп liпе liпаli / ин фине финали / lIат. на крају крај ева, н а концу конаца; на самом крај у.

Inlinjta est velocjtas temporjs / инфинита ест 11 ат.

Н е и зме рн а ј е б р з ин а

времена (Се н ека).

Ilag r a ntj

зате ч е н

/ин фла гра нти/ лат. на делу

у тр е н утку

извршења дела:

('lj .

мор алног

пр есту па , злоч ин а и сл . ) .

Inllatj sj rogentu r, jnllatjores fiunt / инфшiти

за м а лека, нпр. по пол а таблете). јп

facjem

отворено ; у нас : скр есаш и н екоме у л ице и ли у

јп

или књиге).

јп

јп Ј'асје lосј / ин ф ације но ци / лат. н а л ицу ме­

велоцитас тем пори с/

нека се подсете.

dorso

на­

јп liегј / ин фијери/ лат. у н астај ању: о оном е

данима (чест израз у Библији) : употребљава се

јп

exlremis:

ста .

јп

брорум прохиб и торум/ лат. сп и сак заб рањених

јп

у кори ст

оптужени ка) .

ком слављу ; раскалашно. (Употребљава се и у

кључку, све у свему , ј ед ном

јп

dubio

у сумњи з а оптуженог (максима римско г права,

јп соmmи пј / ин кому ни/ лат. у зај ед ништву, з аједнички.

јп

си ро ге нтур , инф на ци 6 рес фијунт/ lIат. Горди, а ко се моле, п остај у још више горд и . јп

folio

/ ин фол ио/ lIат . дословно: у листу

(штам п а рск и таб а к пресавијен над вој е, с ч ети-

1529

јп

јп

foro conscientiae

ри стр ан ице, припр е мље н за ш тампа њ е: н ај ве­

foro conscientiae /и н ф оро

конс циј енциј е/

сти ј е страх пред Гос п одом (Св . писм о) . Iпјигјат п ес

пат. п р ед с удом савест и .

Iп

Оотјп ј / ин ицијум

сап ијен ц ије т и мор Дом ин и/ п ат. Поч етак мудро­

ћи уобичајени формат књиге) . јп

Initium sapientiae timor

meritum

fovea m cecidit quam foderat ipse /ин

фо ­

веам цецидит квам фодерат и п се/ нат. П ао ј е у јаму коју је сам и ско п ао ( што год ко ч и н и у л о ­

patitur fortis

пес

facit /инјури­

јам н ек пат итур форт и с н е к фацит/ пат. Јунак ни т и тр п и ни ти ч ин и н е пр авду .

Iпјигјат

qui facturu s est,

јат

fecit /и нјури­

шој намери , чини себи, или, као у на ш ој посло ­

јам кви факту рус ест, ј ам фе цит/ пат. Ко намера­

вици : Ко другоме ј аму ко п а , сам у њу п ада) .

ва у чи н и ти не правду, већ ју ј е учини о (самом

јп

frau dem creditorum

т6рум/ пат.

Ilpa B.

/ и н ф р аудем кр еди ­

на штету веровника (посту п ак

frau dem legis

/ ин ф р аудем легис/ пат. на

штету закона , против закона (тј . изигравање или заобилажење одговар ајући х зако н ски х н ор м и и

fuga foed a mors est,

јп

victoria gloriosa

/ин фуга ф еда морс ест, и н в икто р иј а гло ри оза/ пат. у бекству је смрт срамна, а у победи славна (Цице рон).

јп

remedium est

оЫј ујо /инјурија­

ув р едама (П ублилије С ир анин) .

Јп

integrum restituere

/ ин интегрум рести ­

туер е/ пат. прав . В ратит и у п р еђашње стање, по­ н ово ус п оста вит и стање как в о је било ; слично

обавеза). Iп

Iпјигј а гит

рум р емед ијум ест обл и в и о/ пат. Заб орав је лек

у римском праву) .

јп

н аме р ом).

и : јп

integrum restitutio

/ Иli интегрум реститу­

ц ио/ в раћање у пређашње стање .

Јп l а Ьоге

requies /и н

лаб6 р е реквијес/ лат. У

р аду је сми рење (ил и , како се још каже: у раду

fut ur um

/и н футур ум / пат. у будућlЮСТИ,

убудуће.

ј е сп ас). јп lосо / и н локо/ Jl3Т. на месту .

јп

gene re / ин генере/ пат. уо пште н о; уо пште . јп globo /ин гл обо/ пат. све зајед н о , ђУlур е , јп

grosso /ин гросо/ пат. свеуку пн о . Iп hoc salus /ин хок салус/ пат. У овоме је спас . Iп hoc sig no vi nces / и н хок сиг н о в ин цес / нат. у овом ћ е ш знаку победити ( н атп и с изнад к р­

ста који се , према легенд и , указао Ко н стантину

312.

римски

царски

идуће год ине ,

године п ред одлу ч ују ћ у б итку за п р есто

против

313 , донео је ,

М а ксе н ц ија ;

заједно с Л и ци н и ­

јем, познати Мила н ск и едикт, кој им се х ри ­

шћанство

magnis et voluisse sat est / ин

м агнис ст во­

ј е и хтет и , тј. довољ н аје и доб р а воља, макар се

без улаже ња у појединости.

Великом

Iп

луисе сат ест/ нат. У вел и к и м стварима довољно

пр и знаје као р авноп р ав н а

ве р а у

и н е ус п ело (Про п ерције) .

јп

margine

/ин мар г ин е/ пат. на р убу (тек­

ста) , уз те кст; уп. маРI'ЈШ ЗЈ lИј е . Iп та х јта

fortuna

тјпјта

Iicentia /и н

мак­

сима фо ртуна ми н има ли цен циј а/ JlaT. дослов­

но: у н ај већој ср ећи н ајм ања слобода (у прене­ сено м с ми слу: уз н ај в иши п оложај или богат­ ство н ај мање ј е слободе) . јп

medias res / и н

мед ијас рес/

JlaT.

у средину

ствари , тј . одмах н а ст ва р , у ср ж проблема, без увода и заобилажења.

Римском царству) .

Inhonesta victoria est suos

ујпс е ге /ин хо н е­

Iп

medio virtus / ин

медио виртус/ лат. У сре­

ста викторија ест су ос ви н цере/ пат. Непо ш те н а

д ин и (је) в рлина (с в е што ј е пр еком ерн о је ма­

је победа своје победити (Сенека) .

на, а в рл ин а ј е одмер е н а и клони се сваке крај­

јп hо п о ге m /и н хо н 6 рем/ пат. у ч аст ( н е к е личност и) ; исто и

јп

infinitum

ad honorem

( в. ) .

/ин инфинитум/ пат. у беск рај ,

до беско на чн ости; исто и

Iniquu m est collapsis

ad infinitum ( в.) . porrigere

тапит поп

н ости ).

јп

јп тетогјат /ин мемо риј ам/ лат. у спомен, iп

пат. н еп рави чн о је не пруж ит и ру ку он им а који

јп

1530

мел иј ус/ пат. на бољ е, у добром

за ус п оме н у, за сећање (06 . о покојницим а) .

/иниквум ест колапсис манум н он по ри гсре/ су пали (Сенека).

melius /и н

п ра в цу; супр. јп рејщ (в . ) .

merito /и н ме р ито/ пат . у meritum /ин м ериту м /

(ствар и улазити ) .

суштини. пат. у суштину

јп тога / ин мора/ л ат. у отезању, у заостаја­ њу; уп .

јп

pubIjco poJitjcjs

јп

јп тога

perjculum

multjplicatjo ne / ин

јелени (Тертулија н ). Од н оси се н а оне који се хвал иш у својом храброшћу.

јп тога .

мултипликационе/ лат.

јп

parenthesj /ин парентези / лат. у загр ади,

у већој мери , вишеструко.

узгред р ечено.

Ј п mundo поп datur casus, t'atum, hiatus, sa ltus /ин му ндо нон датур казус, фатум, хија­

лијум / лат. дословно: у крајевима неверни ка

тус, салтус/ лат. у свету нема случаја, судбине ,

(назив дава н титул арним б и скупима у к ато­

празнина, ск окова; у п .

личкој црк ви који нису имали свој е бискуп иј е,

јп

natura /ин

Natura

поп

facjt saltus.

натура/ лат. у природи , у ствар­

naturalib u s / ин натуралибус/ л ат . у при -

јп потјпе /ин номине/ лат. у име . Јп поmјпе Dej /ин номине деиl лат. у име Бога.

nuce

/ ин нуце/ лат . дословно: у о раховој

језгри, тј. у сржи , у суштини . Јп

nullum ava rus bonus est,

јп

se pessjmus

/ ин нулум а ва рус бонус ест, ин се песимус/ лат. Тврди ц а н и према коме није добар , а према се­

би је нај гори (Сенека). јп

obs

/ ин опс/ , скраћено од јп

observatjone

/ ин опсер ва ционе/ л ат . м ед . у посматрању (боле­ сника), што з начи да још ниј е успостављена

дијагноза. јп

obscuro

/ ин опскуро/ нат. у тами, ск риве­

pejus /ин

пејус/ лат . на горе, у лошем прав­

цу (у судској пракси могућност да се у друго­ степеном

п осту пк у

осуђеног); супр . јп

јп

казна

melius

преиначи

на

ш тету

(в . ).

pectore /ин пекторе/ л ат. у грудима , у с р­

цу, у д уши .

јп

perpetuam геј mеmогјат /ин перп етуам

реи меморијам / IШТ. на стални с п оме н , на в ечно

сећање (у православаца: вјечнаја памјат). јп

perpetuum /ин перпетуум/ лат. заувек,

вечно.

јп

persona

/ ин

персона/ лат.

персонал н о,

octavo

/ин октаво/ нат. ШТ·d МП . у осмини

'Iасописа у тој величини ; уп. јп !'оliо , јп quaгto .

ј п отпеm

јп рlепо / ин плено/ лат. у пуном броју, у п у­

ном саставу, пленаРllО (в . ) .

(штампарс ко г табака) , фо рмат издања књиге или

eventum

/ин омнем евентум/ л ат.

за сваки сл учај .

Јп

зна ч ењу "у забаче lЮМ крајх" , "богу и з а ле ђ а" .

ли чн о.

но, потај но. јп

у пренесеном смислу: свако ко им а неку ТИ'lУЛУ

јп

родном ста њу , огољено.

јп

partibus jnfidelium /ин партибус инфиде­

без дужности). Употр ебљава се и шаљи во у

ности.

јп

јп

јп

politjcjs / ин

п олитицис/ л ат. у пол ит ици , у

гюлитичким пословима .

јп

praesentj

/ ин пр езенти / н ат. у садаш њо­

ст и , у ово време , сада .

јп рга х ј /ин пракси/ л ат. у пракси, у стварн о­

omnibus aliqujd, јп toto пјЬјI /ин ом ни бус

аликвид, ин тото НИХИЛ/ н ат. од свачега поне ­ што, у цел ини ништа (lј . површно).

Jnopes nos сорја t'ecjt /инопес нос копија фе­

сти, у примени .

јп ргјта liпеа / ин при ма ли н еа/ лат . у прв ом реду , п ре свега; супр . јп јп

prjvatjvum / ин

ultjma

Iјпеа <в . ).

при вати вум/ лат . негирај у­

ц ит/ лат. об иље нас је учи ни ло сиромашнима

ће tlн - : лати н ски префикс који у сложени м р е­

(што би з н а чило да богатство чини чов ека ску­

чима упућуј е на суп р отно значење (попут н а­

ченим, тј. шкртим и оскудним духом) .

ше г не-), а у приде вским и прилошким сл оже­

јп

optjma forma

/ин оптим а форма/ лат . у

најбољем о блику, на најбољи начин .

јп

orjgjnali / ин о ри гинали/ лат. у оригиналу ,

ј п расе /ин паце/ лат. у миру, у ти шини ; уп . Ј п расе

њенога з начењ а,

као у примерима: солвеншан

и uнсол веншан

(в.), ойерабuлно и U/юйерабшlНО (в.) и сл .; у п .

alpha prjvatjvum.

изворно.

r equjescat

ницама лишава основну р еч

јп расе .

leones,

јп ргоеliо сегуј / ин п аце лео­

нес, ин пр ел ио церви/ лат. У миру лавови, у боју

јп

promptu

/ин промпту/ лат. х и т н о, нагло,

изненада; уп. промптно . јп

pubIjco politjcjs / ин публико п олитици с/

лат. у п олитичкој јавности, н а ј авном месту.

1531

јп

puncto јп

Inter

puncto /ин

puncto puncti /ин

пункто пункти/ лат. до­

словно: у та чки тачке, 1ј . усред среде, у сам

јп

(штампарскогтабака) , формат издања књиге или часописа у тој велич ини ; уп . јп

sperare memento

лат. У несрећи н е заборави да се надаш (бољем) .

rebus dubiis plurimi est audacia

/ ин ре­

бус дубиис плурими ест аудiiциј а! лат. У опа­ сним ств арима највиш е вред и смелост (Публи­ је Сирани н) .

јп јп

regula /ин ре гула! лат. у правилу, редовно . reru m

паtuга / ин рерум натур а! лат. у

природи ства ри.

јп

sacris / ин

сакрис/ лат . у светим ствар им а , у

светињама.

јп

saecula saeculorum /ин

секула секул6рум/

лат. на веке ве кова , вечно. (У католичкој л итур­

гији на лат инском ј ез ику те реч и стој е н а крај у многих об р едн и х п есама и мол итава , исто као и на вјекu вјеков у православ ном рускослове н ­

ском обреду; у свакоднев н ом говору израз се употребљава кад се жели истаћи да нешто траје,

јп

salvo / ин

/ ин са но сензу/ лат. у здр авом

scirpo nodum quaerere / ин

сцирпо нодум

кверере/ лат. тражит и чвор у рогозу (Тер енци­ је), тј. траж ити оно чега нема ; одговара нашем : тражити дла ку у ј ај ету.

Inscitia mater

јп

situ / ин

ситу/ нат . у ( првобитном ) положа­

ји м се означава да је неки минер ал нађен упра­

во на оном месту где је настао , нпр . дијаманш јn

situ); такође се употребљава за н алазе у архе­

ологији и у ан атом ији .

јп

solidum /ин

солидум/ лат. СВИ заједнички,

солидарно ; св и за ј еднога , један за све .

јп

spe / ин

спе/ лат. у над и , у изгледу, као што

се очекује . јп чито .

јп

specje / ин спеuиј е/ лат. 1. 2. у готовини , у готову. spjrjtualibus / ин

посебно , наро ­

с пириту iulИ бус/ лат . у ду­

ховним стварима, у духов ној сфери .

јп

statu nascendj / ин стату

насu енди/ лат. до­

сло вно: у стању рађањ а, тј . у настајању, у по­ ч етку .

јп

statu quo ante

/ин стату кво анте/ лат. у

п ређа шњ ем стању, у стаљу без пром ене; уп.

status quo ante bellum јп

summa

и сл.

/ ин сум а! лат. у свему , свеукупно,

summo gradu

/ ин сумо граду/ лат. у нај ви­

шем степену, у н ајвећој мери; уп. јп

јп

разуму .

јп

бесмислен посао).

јп

салво/ лат. у с игурности .

sano sensu

fепе /ин с и лвам лигна фере/

silvam ligna

једном речј у.

или ће трај ат и, веома дуго , бескона чн о . ) јп

superlatjvo

superlativo.

/ ин су п ерлативо/ лат. у нај ве­

ћ ем степе н у .

јп

suspenso / ин

суспензо/ лат . у лебдењу, ви­

сећи ; у п . суспензија.

Intelligenti pauca

апоgапtiае /инсциција матер

ароган ције/ лат. Нез нање је мајка уображености .

/интелигенти паук а! лат.

пам етн о ме мало (треба објашњавати ).

intelligentur

рег

se

/интелигентур пер се/

secundis пето conlidat, јп adversis пето deliciat /ин секу ндис немо конфидат, ин адвер­

лат. схватиће се само по себи.

з ис немо дефiщијат/ лат. Н ека се нико не понесе у

но/ лат. у погодно време , у згодан час.

Iп

срећи, а у несрећи н е ка нико не клоне (Се н ека). Iп

јп

tempore opportuno

Inter

агта

/ин темпор е опорту­

silent leges

/ интер арма силент

/ин се­

легес/ лат. М еђу оружјем ћ уте закони (што зна­

кундис тиме, ин ад верзис спера! лат. У срећи се

чи да у р ату н е м а за ко н а, не примењуј у се: Ци­

бој, а у несрећи се н адај .

церон).

secundis tjme,

1532

јп

quarto,

ју , на ( и стом) месту (из р аз у минер алогији ко­

/ин ребус ад верзис мели6ра спераре мементо/ Iп

јп

лат. у шуму носити д р ва (тј . радити н епотребан,

octavo, јп folio .

јп гс / ин ре/ лат. у ства ри , стварно . теliога

octavo,

folio . Iп

јп quaгto /ин кварто/ лат. ШГ'dМП . у четвртини

rebus adversis

седеuимо/ лат. у шеснаести­

формат и здања књи ге; уп . јп

циљ; најпрециз није .

Iп

sedecimo / ин

silent leges

ни (штампарског табака) , најмањи уобичајени

с обзи ром на (то). јп

јп

пункто/ лат. што се (тога) тиче,

агта

adversjs spera

Inter

агmа

Inter

silent musae

агmа

Invitis

silent musae / интер

арма силе нт

музе/ лат. Међу оружјем ћуте музе (што значи

јп

сапеm

et lupum

/интер канем ет лу­

пум/ лат. дословно: између пса и вука (односи

Inter caecos regnat strabus

јп

tyrannos

/ ин тиранос/ лат. против тирана

химира Крањчевића) .

јп

ultima analysi

/ин ултима анализи/ лат. н а

крају разлагања , на крају крајева ; све у свем у . /интер цекос

регнат страбус/ лат. Међу слепима краљује ра­

јп јп

ћорав краљ).

јп

Inter dominum et servum nulla amicitia / ин­ тер Доми нум ет сервум нула амициција/ лат. Из­ међу господара и роба нема пријатељства. mаlа / интер дуо мала/ лат. између

два зла.

ultima

liпеа /ин ултима линеа/ лат. у крај -

њој линији; напослетку.

зроки (или, како се код нас каже, међу слепима

inter duo

/ин трипло/ лат. троструко, у три­

(тако гласи и наслов једне песме Силвија Стра­

се на вечерње сате кад се пси пуштају с ланца, а вукови прикрадају своме плену) .

dantur privilegia

пликату (у три примерка) .

да се у рату не развија наука и уметност).

inter

triplo

поп

јп

universum / ин универзум/ лат. уопште. usu /ин узу/ нат. у употреби; YI1 . Узуёлан . usum delphini /ин узум делфини / лат. до-

словно: за употребу дофена (престолонаслед­ ника), о издањима класика која су штамп ана специјално засина Луја

XIV, а из

којих су изба­

чена сва смелија места; касније у општем з н а­

јп

tergo / ин терго/ лат. на пол еђ ини , отпоза­ tergo. inter iocos et seria / интер јокос ет серија/ лат.

жевних дела . Такође:

ди; уп . а

чењу цензурисане или скраћене верзије књи ­

invecta et iIIata

ad usum delphini.

/ инвекта ет илата/ нат . прав .

између ш аљ ивог и озбиљног (што з начи да се и

дословно: увезено и

у шали може доста озбиљног рећи).

ствари које закупац уноси у изнајмљени обје­

јп terminis / ин терминис/ лат. на крају . inter nos /интер нос/ лат. међу нама; уп . entre nous. inter partes /интер партес/ лат. прав . међу

кат: покућство , алат и др.).

стра нкама (израз за правни посао који важи са­ мо за странке које су га уговориле и потписале).

inter pocula

/интер покула/ лат. дословно

међу чашама (пехарима) , тј. са чашом у руци.

interposita persona

/интерпозита персона/

1Iат. личност за посредовање .

inter praesentes

/ интер презентес/ лат. међу

присутнима.

inter Scyllam et Charibdim

Iинтер сцилам

ет харибд им/ лат . између Сциле и Харибде, тј. између две опас ност и , у тешком положају.

inter spem et metum

/интер спем ет метум/

лат. између наде и страха.

Iп

vestimentis

поп

унесено (односи се н а

est sapientia mentis

/ин

вестиментис нон ест сапијенција ментис/ лат , У хаљинама се не огледа мудрост памети (слично

значење као у нашој пословици Одело не чин и човека); уп .

Habitus поп t'acit monachum . Invidia virtutis comes / инвидија виртутис

комес/ лат . Завист прати врлину (Корнелије I-Iе­ пот) .

lnvidus alterius macrescit rebus opimis /ин­ видус алтеријус макресцит ребус опимис/ мт. Завидљивац мршави (изједа се) ако др угоме иде добро (Хорације).

Iп ујпо

veritas

/ин вино веритас/ лат. У вин у

је истина (или, како се у нас каже: Што трезан мисли, то пијан говори) .

invita

Мјпегуа /инвита минерва/ нат. упркос

Минерви , против Минервине воље (Хорациј е).,

inter vivos /интер вивос/ лат. међу живима. Intolerabilius пјЬјI est, quam femina dives

фиг. без з нања и способности . Израз се односи

/интолерабилијус нихил ест квам фемина ди­

ле нешто да створе . Повезан је с Минервом , ј е р

вес/ лат. Нема ништа несносније од богате жене

је

(Јувенал).

уметности и вештина (у старих Грка Атена) .

јп totum /ин тотум/ лат. у свему. intra muros /интра мурос/ лат. међу ма, тј . скривено, тајно.

на оне који немају з нања и нису надарени , а же­ она

била

Invitis зидови­

поп

староримска

богиња

dantur privilegia

мудрости ,

/ инвити с н он

дантур привилегија/ лат. Онима који не траже не дају се повластице.

1533

Iп

ius gentium

vitium ducit culpae fuga Iп

viti um ducit culpae fuga

/ ин вицијум ду­

пето

ludex

potest esse

јп ргоргја

causa

/ју­

цит кул п е фу га/ лат. Бојиш се погрешке, а па­

де кс немо потест есе ин пр ё>ГIриј а кауза/ лат. прав.

да ш у порок (Хо рације).

Нико н е може бити судиј а у властитој парни ци.

јп

vitro /ин

витро/ лат. у стаклу , тј. у еп руве ­

ти ( н а чин испитивања).

lura novit curia /ју р а

нови т куриј а/ лат . прав .

Суд познаје зако н е (то з н а чи да суд мора по­

јп ујуо / ин виво/ лат . у живоме, уж иво : у ана­

знавати

законе ,

пр ав и л н о

их

тумачи т и

и

до­

том ији и з раз за резање живог организма; уп .

след н о примењивати) .

вивисекциј а . шале ради .

luris praecepta sunt Ьаес: honeste ујуеге, alterum поп laedere, suum quique tribuere /ју­

лат. без ш але, ша­

ри с прецепта су н т хек : хонесте ви вере, алте­

јосј

causa /јоци кауза/ л ат. јосо remoto /јоко рем6то/

рум нон ледере, суум куикве трибу ер е/ лат. прав .

лу на страну .

Ipse dixit

/ипсе диксит/ лат. Сам он је рек ао

(поз ива њ е на неки ауто ритет) ; уп .

autos cpha.

ipsissima уе гЬа /ипсисима верба/ лат.

његове

власт и те речи , тј . тачно онако како је рекао.

ipso facto

/ипсо факто/ лат. самим чин ом , са­

мим т им .

ipso iure

/ипсо јуре/ лат. по самом праву ,

Прописи права су ово : поштено жив ет и , др уго­ га н е вређати, дати свакоме што му п ри пада

(изрека ста рорим ског правника Доми ц ија Ул ­ пијана); уп . Тгја

sunt iuris praecepta ...

ius aggratiandi

/јус аграцијанд и/ лат. п р аво

помиловања н а см рт осуђеног .

iua Ь еШ et pacis /јус бели ет паци с/ лат.

ауто м атс ки.

(обја ве) рата и (ска п ања) ми р а.

Iracundiam qui vincit, hostem superat тахј­ mum /иракундијам кви винцит, хостем супер ат

и з р азе са

макс и мум/ лат . Ко победи срдитост, тај савлађу­

је највећ ег непријатеља (Публије Си ран ин ). Iга

furor brevis est

/ ира фурор бревис ест/

лат. Гн е в је кратко безумље (Хо р ац иј е).

ius

/јус/ лат. право ; в .

и друге

ius canonicu m

ius.

ius canonicum

/јус ка н они кум / лат. цркв . ка­

нонско право, тј. пи са н а црквена пра в ила која

14 насл ова 883 . год ин е .

су у ш ла у Ном оканон од

гом редакц иј ом

Iratus cum ad se rediit, sibi tum irascitur

право

ius

и о н а дру­

сјујlе /јус ц ив иле/ лат. грађан с ко п раво

/и ратус кум ад се редиит, си би тум ирасцитур/

(римско грађанско право , које се одн осило само

лат. Кад дође к себи о н ај који је љут, онда се н а

на пуноправне рим ске грађане ; уп .

себе љути ( П ублилије Сиранин) .

Iгritat

avi dum,

поп

explet pecunia

/ иритат

авидум, нон експлет пекунија/ л ат. Новац лаком ­ ца драж и , а не засићује (Публилије С ир а нин ).

На

diis placuit

ius gentium).

ius civitatis /јус цивюiтис/ Jlат. државно п раво .

/ита д иис плакуит/ Jlат. Тако

ius cogens

/јус к6генс/ л ат . принуд н о п р аво,

које се не може оборит и (нп р . уставн о).

ius

сгјтјпаlе /јус криминале/ Ј1ат . криви чно

право .

су бого ви хтели .

est /ита ест/ лат. Тако је . Не е! docete /ите ет доцете/ л ат.

ius divinum /јус дивинум/ лат. божанско п раво.

На

Идите и поу­

ius ecclesiasticum

/јус еклезиј аст и кум/ Ј1ат.

чавај те ( према Јеванђељу по Матеју, Исусове

црквено пр аво , тј. канонско право допуњено

ре ч и уч е ницима, којима их упућује да иду по

правилима црквеног живота која ј е проп исала

свету и проповедају његово учење).

Ite, missa est / ите,

миса ест/ лат . Идите , по­

сла н а ј е (жртва богу). Тим речима зав ршава се јута рње богослужење (миса) код католика .

lucundi acti labores

/јукунди акти лаб6 р ес/

лат. Приј атни су Довршени п ослови (Ци церон) ,

Право слав на црква, а која нису ушла у

nonicum

ius

са­

(в.). Црквено право је шири појам од

канонског, али је канонско право ста р иј е по сназ и .

ius feudale /јус феудале/ лат. ius gentium

феудал н о п р аво .

/јус генцијум/ л ат. м е ђ ународно

тј. п осле д ов рш еног посла следи угодно о п у­

п раво (у стар ом Риму право које се од н осило

штање .

на странце) .

1534

Knowledge is power

ius gladii /јус глад ији/ лат. право мача (у

ius gladii

средњем веку право господара да одлучује о животу и см рти кметова).

iusta causa

/јуста каузal лат. прав . оправда н

узрок (за одступање од прописа) .

Iustitia regnorum f·undamentum

/јустициј а

/јус глiiдији ет а l""ра ­

р егн6 рум фундаментум / лат . Правда је темељ

цијанди) лат. право мача и помиловања , тј. од­

краљевства (натпис на царском двору у Беч у).

лучивања о животу и смрти пода ника (данас то

Iustitia remota, quid sunt regna nisi magna latrocinia /јустиција рем6та, квид сунт р егна

ius gladii et aggratiandi

право има највиша државна власт, а у феудал ­ но доба могли су га поседовати властелини,

градови и општине).

ниси магна латроцинијal лат. Ако је правда уклоњена ,

ius humanum /јус хуманум/ лат. људско право. ius militare /јус милитiiре/ лат. вој но право. ius поп scriptum /јус нон скриптум/ лат. неписано, обичајно право .

ius ргјmае noctis /јус приме ноктис/ лат.

шта су

него

велик а

/јуват цибус пост

Iuvat cibus post opus

опус/ лат. Пријајело после рада (Квинтилијан ).

iuventus ventus пра­

д ржаве друго

разбојништва (св. Августин).

/јувентус вентус/ лат. мла­

дост је ветар (одговара нашем : младост лудост) .

во прве ноћи (пра во господара да проведе прву

Kampf um das Dasein /кампф ум дас дазајн/

ноћ с де војком која се удаје за његовог роба

нем . борба за живот (као фило зо фски појам) ,

или кмета).

енгл .

ius primogeniturae

/јус примогенитуре/ лат.

struggle for life (В . ) . Antwort ist аисЬ

Кејпе

е јпе

Antwort

/ кајне

право првородства, тј. прворођеног, најстар­

антворт ист аух ајне антворт/ не м . Никак ав од­

фијег сина.

говор такође је одговор (по коме се може за­

ius privatum

/јус прив атум/ лат. приватно

право.

Кејпе

ius pubIicum /јус

публикум/ лат. јавно право

(п раво грађана у односу на државу) .

ius Romanum /јус романум/ лат. римско право. ius sacrum /јус сакрум / лат. верско право . ius sanguinis /јус сангвинис/ лат. право крви (начело којим се држвљанство стиче на основу др жављанства родитеља).

ius successionis

/јус сукцеси6нис/ лат. право

Regel

оЬпе

Ausnahme /кајне регл

оне

ауснаме/ н ем. Нема правила без изузетка; уп . лат.

Nulla regula sine exceptione. Кејпе Rose оЬпе Оогпеп

/ кајне ро зе оне

дорнен/ нем . Ниједна ружа није без трња (у на с: Нема руже без трња) .

Kennst du das Land, wo die Zitronen bIuhn? /кенст ду дас лант во ди цитронен блин / нем . Познајеш л и земљу где лимун цвета? (тј.

Итал ију: први стих Гетеове песме "Мињон" ,

наслеђивања .

ius trium

кључити да неко нешто не зна или неће).

IЉегог иm /јус тријум либер6рум/

лат. право троје деце, тј . посебно право и повла­ стице за родитеље с најмање три детета (увео

на коју су компоновa.rIИ музику Бетовен, Ш у­

берт и други композитори) . КјгсЬе, КисЬе,

Kinder

/ кирхе, кихе, кин ­

старо ри мск и цар Август ради стимулисања на­

дер/ нем . црква , кухиња, деца Uедине три ства­

талитета).

ри којима је ·I""ребa.rю да се посвети немачка же­

ius vitae necisq ue

/јус вите нецискве/ лат .

право живота и см рти (као искључиво право

врховног владара) .

на, према некадашњем грађанском идеалу) .

Knowledge is power

/нолиџ из пауер/ енгл .

Знање је моћ (Френсис Бекон).

l535

L lа Ьеllе epoque в . Ьеllе epoque. labium leoninum /л iiбијум леонинум/

пер/ лат. Дете које се опе'lе после се увек боји

лат.

мед . лавља ус на (задебљане усне код '10века).

labium leporinum /л iiбијум мед . зе'lја усна (paCe'leHa усна,

лепоринум/ лат.

ватре (Овидије); уп . наше : Жежен кашу хлади.

laeva manu /лева ману/ лат. левом Laissez faire, laissez passer /лесё

руком.

фер, лесё

урођена дефор­

пасё/ фр. Пустите нека свако '1ИНИ што хоће и

/лабор калум

либерализма, којом се изражава тежња инду­

мација усана),

нека све иде својим током (девиза економског

Labor callum obducit dolori

обдуцит долари / лат. Рад отупљује бол (Цице­

стријске буржоазије за неограНИ'lе ном слобо­

рон).

дом конкуренције и немешањем државе у еко­

Labor est etiam ipsa voluptas

/лабор ест

ецијам ипса ВОЛ)lJlтас/ лат. Р ад је већ сам по се­ би наслада (Манлије, астролог из

1 века

Labor improbus omnia vincit /лабор

н . е.). импро­

бус омн ија винцит/ лат. Упоран рад све побеђу­ је; краће :

Labor omnia vincit -

Рад све побеђу­

је . (Одгова ра нашем: У раду је спас . )

La coupe etait рlејпе /ла куп етё плен/ фр. Ча­ шаје била пуна (у нас оби'lНО: Чашаје препуна). lасопјса

brevitas

/лаконика бревитас/ лат.

/ла крима кристи/ лат. суза

Христова (назив италијанског слатког вина).

Lacrimae pondera vocis habent

lапа саргјпа /лана каприна/ лат. дословно: козја вуна (тј. безвредна ствар; пита ње о коме не вреди расправљати).

Langsam

аЬег

sicher!

/лаНГЈам абер зихер/

нем. Полако али сигурно! (уп . наш е: Ко полако иде, брже стиже) ; уп.

festina lente и speude Ьга­

deos. L'appetit vient

mangeant /лапети

еп

вјен ан

манжiiн/ Апетит долаз и током јела (из Раблео­ вог "Гаргантуе и Пантагруела") : у пренесеном

лаконска краткоћа; уп. лаконИзам .

lacrima Christi

номске послове).

/л акриме

смислу: треба пробати неку нов у ствар да би ­ смо ј е заволели.

La propriete c'est

lе

vol

/ла пропр ијетё се л

пондера воцис хабент/ лат. Сузе имају вредност

вол / фр . Својинаје крађа (заКЉУ'lак француског

гласа (Овид ије), тј. сузе о

социјалисте Прудона,

La donna

е

mobile

He'leMY

говоре .

/ла дона е мобиле/ итал.

Жена је варљива, непостој ана (п рве ре'l И јед не

арије из В ердијеве опере " Ри голето").

lapsus calami

1809- 1865).

/лапсус калами/ лат. омашка

пера (СЛУ'lајна грешка у писању).

lapsus Iinguae

/лапсус ли нгве/ лат. омашка

Laedere qui potuit, prodesse aliquando valebit /лёдере кви потуит, продесе аликвандо ва­

језика (СЛУ'lајна грешка у говору) .

лебит/ лат. Ко је могао шкодити, моћи ће некад

шка памћења (грешка у памћењу , заблуда због

и користити (Катон).

заборав но сти).

Laes us

аЬ

igne puer timet iIIum postea sem-

рег /лезус аб игне пуер тимет нлум постеа сем-

1536

lapsus memoriae /лапсус

larcs pubIici /ларес ци државе .

мемориј е/ 1I ЗТ. ом а ­

публици/ лат . заштитни ­

I'art роог I'art

Le mariage est lе tombeau de

I'a rt роог I'art /лiiр пур лiiр/ фр. ди

уметности:

уметност ра­

дев иза уметничког

правца по­

знатог као ла рпурлартизам (В . ), који се јавио у

I'аmоог

(Овим се жели рећи да не ваља наглити и срља­ ти у освету.)

Leben

uпd lеЬеп lаssеп /лебн унд лебн ласн/

Европи крајем ХЈХ века као реакција на дру­

нем. Живети и дати другима да живе; уп .

штвени утицај и идеолошки , религиј ск и и сва­

and let live.

ки други утилитаризам у уметности; уп . Ьеllе

epoque. Lascia lе dоппе е studia lа matematica /ла ша ле доне е сryд ија ла математика/ итал . Остави жене и студи рај математику (Русо), тј . посвети се науци.

/лекцио дифицилиор/ лат.

(дословно: теже читање) : у филологији , мање уобичајен облик неког израза, за који се сматра

даје ближи оригиналу,јер се при преписив ању обично ређи облици замењују обичнијим а не обрнуто.

Lasciate оgпi speranza voi сЬ 'епtгаtе /ла шii­ те оњи сперан ца вои к'ентрате/ итал. Оставите сваку наду ви који улазите (део натписа изнад улаза у пакао, стих у ЈП певању Божансшвене комедије Дантеа Алигијерија).

last but not least /лiiст бат

нот лист/ енгл . по­

следње, али не мање важно; такође:

ast. Latet anguis

last,

поt lе­

iп ЬегЬа /л атет ангвис ин хер­

ба/ лат. скрива се змија у трави (значи : ту вреба скривена опас ност).

latinitas агgепtаtа /латинитас аргентата/ лат . дословно: среб рни латински (назив за латин­ ски језик у првом веку н . е . , којим се писало у

lato sепsu /лато се нсу/ лат. у ширем смислу. laudatio fuпеЬгis /лаудiiцио фунебрис/ lIат . посмртни говор (најстарији облик прозе у рим­ ској књижевности ) .

laudator temporis acti

/лаудiiтор темпорис

акти/ лат. хвалил ац минулих времена (овом из­ реком , којом се за вршава један његов стих, Хо­ рације је озна чио особину старих људи да хва­ ле прошлост); супр .

laudator temporis

lectori ( Ьепеvоlо) salutem /л ектори

(бенёво­

ло) салутем/ лат . читаоцу (добростивом) по­

здрав (израз на почетку старих списа) .

Legalitas

геgпогum fuпdаmепtum /легали­

тас регн6рум фундаментум/ лат. Законитост је основа краљевстава (т . држава) .

legato /легiiто/ итал . [Iegare сливати]

м уз. сли­

вено (певање), без прекидања гласова ; супр.

staccato (В . ) . lege artis /леге

артис/ лат. дословно: по зако­

ну уметности (умећа), тј. како треба , како ваља; обично се употребљава у ширем смислу : по правилима струке , у складу с нормама , на пр о­ писан начин .

тзв. сребрно доба римске књижевности).

tis

lectio difficilior

Live

ргаеsеп­

lege et

сопsuеtudiпе /леге ет консуетУдине/

лат. по закону и обичају.

Legem brevem esse oportet, quo facilius аЬ imperitis tепеаtuг Iлеге м бревем есе опортет, кво фацилијус аб империтис тенеатур/ лат. За ­ кон треба да буде кратак да би га лакше неуки схватили (Сенека) .

Legem

посепs

veretur,

fогtuпаm iппосепs

/легем ноценс веретур, Фортунам иноценс/ лат. Закона се боји кривац, а невин (човек) судбине

(В . ).

laudator temporis

ргаеsепtis /лаудiiтор тем­

порис презентис/ лат. хвалилац садашњег вре­ мена, тј. постојећег стања; супр .

laudator tem-

(Публилије Сиранин).

lege necessitatis

/леге нецесилiтис/ лат. по

закону нужде.

poris acti (В.). Laudat vепаlеs, qui vult extrudere, merces

Legis virtus Ьаес est: јmрегаге, vetare, рег­ mittere, ропјге /легис виртус хек ест: имп ера­

/лаудат веналес, кви вулт екструдере, мерцес/

ре , ветаре , пермитере , пунире/ лат. Врлин а за­

лат. Хвали изложену робу онај којије жели про­

кона јесте : заповедати, забрањивати , Допушта­

дати (у нас: Свак и Циго свога коња хвали).

ти, кажњавати.

La vепdеttа do

е uп

piatto сЬе si mапgiа

а

fred-

/ла вендета е ун пјато ке си манђа а фрёдо/

итаll . Освета је ј ело које треба јести хладно .

Le mariage est Је tombeau de I'amour /л

ма­

ријiiж е л томбо д л' аму рl фр. Брак је гробница љубави .

1537

Lentescunt tempore

Lex specialis derogat generali

согае

Lentescunt tempore

согае /лентескунт тем ­

тој /л'ета се моа/ фр . Држава то

L'etat c'est

поре куре/ лат. Временом се ублажују бриге

сам ја. (Ове речи приписују се француском

(Овидије).

краљу апсолутисти Лују

lеопјпа

societas

/леонина социјетас/ лат. до­

Ьепе

Leve fit, quod

XIV .) fertur, onus

/леве фит

словно : друговање с лавом (односи се на уго­

квод бене фертур онус/ лат. Лак постаје терет

вор по коме једна страна има з натно већу ко­

који се добро (спретно) носи .

рист, узима "лавовски део", неравноправан уговор).

Levis est fortuna: cito reposcit, quod dedit /левис ест фортуна : цито репосцит квод дедит/

Le гој est mort, vive lе гој!

/л роа е мор, вив л

роа/ фр . Краљ је мрта в, живео краљ! (устаљена фраза којом се објављује краљева смрт и исто­

лат. Срећаје нестална : брзо тражи натр аг (оно) што је дала (Публилије Сиранин) .

levis notae

тасоlа /левис ноте макула/ лат.

прав. лакши преступ , ситни прекрш ај.

времено поздравља ње гов наследник) .

Le гој regne et пе gouverne pas /л роа рењ е

/лекс дуодецим

Lex duodecim tabularum

н гуверн па/ фр . Краљ краљује, а не влада ; л ат.

табушiру м/ лат. прав . Закон д ванаест п лоча (нај ­

Rex regnat et поп gubernat (в . ) . lе гој soleil /л ро а солеј / фр . Краљ су нце (назив француског краља Луја XIV, настао међу двор­

старији римски писани закон, урезан средином

ским улизицама за време његове владавине) .

Les amis de nos amis sont nos amis

/лез ами

д ноз ами сон ноз ами/ фр. Пријатељи наших пријатеља наши су пријатељи.

les Cent

јооп /ле сан жУР/ фр . стотину дана

(историјски назив за другу влада вину Наполеона Бонапарте у Француској по повратку из изгнан ­ ства на Елби, која је трајала од на

28. марта до 28. ј у­

1815, 1ј. до коначног пораза код В атерлоа) . Les dames еп avant /ле дам ан аван/ фр . Даме

напред (тј. дам а ма првенство; у нас : Даме има­

чем у је и назван).

lех

ferenda /лекс ференда/ лат.

стил се л'ам/ фр . Стил

је душа (онога који пише) . То з начи да се у на­ чину писа ња огледа у нутрашњи свет свакога

човека, његове мисли и осећања .

Le style c'est I'homme

/л стил се ло м/ фр .

Стил је човек, тј. у стилу (начину изражавања) огледа се ли чност чов ека у цели ни и с ве његове

индивидуал не особ ине . Мисао Жоржа Бифона, великог француског природ њака и врсног сти ­

листе, из приступне беседе у Академији,

1753 . године: у ор игиналу је гласила Le style c'est I'homme т ете, тј. Стил је човек сам . Уп . Le style c'est I'ате . Le su регПu, chose tres necessaire /л сипер­

прав . закон ко­

ји треба да се дон есе, будући закон. lех

inertiae

/лекс инерције/ лат. фИ 3. закон

инерције (тромости, непокретности ) . lех

lata /ле кс лата/ л ат.

прав . до н есени закон ,

важећи пропис. lех lосј

actus

/лекс ло ци актус/ лат. прав . за­

кон места извршења (правило по ко ме се пре­ кршај или злочин суди према месту гдеје начи­ њен , а не према пореклу , тј. до мовин и изврши­

оца); уп. lех lосј геј sitae и Locus regit actum. ј lех lосј геј

ју предност).

Le style c'est I'ате /л

У в е ка пре н . е. на д ванаест метални х плоча , по

sitae /лекс ЈЈОЦИ

реи сите/ лат. прав .

за кон места где се предмет налази (па се по то­

ме тамо и суди) . lех поп

scripta

/лекс нон скрипта/ лат. непи­

сани закон , обичајно право .

Lex posterior derogat

ргјогј /лекс постери ­

ор дерогат приори / лат. прав . Касниј е (донесени) закон

поништава

пређашњи

(уколико

није

друкчије уређено одредбама новога закона).

Lex prospicit,

поп

respicit /л екс

пр оспицит ,

нон респици т/ лат. прав. Закон гл еда напред, а не назад (што з н а чи да за кон нем а повр атно деј­ ство, не може се примењив ат и уназад). lех

specialis

/лекс специјалис/ лат. прав . спе­

цијални закон , закон за ванредне прилике .

фли , шоз тре несесёр/ фр . сувишност, веома ну ­

Lex specialis derogat generali /лекс специја­

жна ствар ( Волтер); см исао ј е: човек се не може

лис дерогат генерали/ лат. прав . Сп ецијални за­

задовољити само оним што је неопходно за

кон поништава општи (па се тюступа по њему

свакодне вни живот .

ако противречи опш те м) .

1538

Lex videt iratum, iratus legem

поп

videt

Lex videt iratum, iratus legem

поп

Litterae videt

/лекс видет иратум, иратус легем нон видет/ лат. Закон вид и срдита (човека), срдит не види

закон (Публ илије Сиранин).

поп

erubescunt

ци из времена пре Христа, дакле они који нису могли бити крштени) .

Iingua franca

/лингва франка/ итал . (дослов­

но: франачки језик) мешавина италијан ско г,

Libenter homines id, quod volunt credunt

француског и шпанског језика с грчким , арап ­

/л ибентер х оминес ид квод волунт кредунт/ лат.

ским и турским , којом су се као средством ко­

Људи радо веруј у у оно што желе (Цезар); уп .

муникације столећима служили трговци у сре­

Quod vol umus, libenter credimus.

дозем ним лукама, посебно на афричкој об али;

Iiberi legitimi /либе ри легитими / пат.

прав. за­

Iingua geral

конита деца (де ца рођена у браку) .

liberi iIIegitimi /либери

илегитими/ лат. прав .

незаконита, ва нбрачна деца.

гитимати/ лат. прав. де ца законски призната на­ кнадним браком.

/л ибертё, фратер ­

нитё, егалитё/ фр . слобода, братство , једнакост (гесло Француске револу ције

liberum arbitri um

1789).

/либерум

арбитријум/

лат. слободно расуђивање (мишљење), слобод­ но уверење; сл ободно лично опредељење .

liberum veto

/л иберум вето/ лат. слободна

забрана, слобода вета (речи којимаје у некада­

шњој пољској ску пштини , Сејму, сваки посла­ ник имао п раво вета на било коју скупштинску

одлуку; на пољском : лам/

-

Nie pozwalam

/ње позва­

Не До пуштам).

Iicentia graphica licentia poetica

в.

ског и индијанских говора којом Бразилци ко­ из племена Тупи .

Iingua Latina

/лингва лат и на/ лат. латински

језик.

Lingua mentem

поп

praecurrat /лингва мен ­

тем нон прекУрат/ лат. Језик нека не трчи пред памећу (одговара нашем : Испеци па реци) .

/лингва патриј а/ лат. очин ски

Iingua patria

језик (у нас : матерњи језик) .

Iingua Romana

/лингва роман а/ лат. ром ан ­

ски језик (назив за народни језик у старом Р и­ му , данашњој Италији, за р азлику од књи жев­ ног латинског).

Iingua rustica

/лингва рустик а/ лат. сељачки

језик , говор простога пука.

Lippis et tonsoribus notum

/липис ет тонзо­

рибус ноту м/ лат. познато ћоравцима и бербе­

Iicentia poetica .

/лиценција поетика/ пат. пе­

сничка слобода (право песника да одступа од

реалности ијезичких норми); према овомје ско­ ван израз

/лингуа жерал/ порт. (дослов но :

свео пшти језик) назив за мешавину порту гал­ муницирају с Индијанци ма, посебно с онима

liberi per subsequens matrimonium legitimati /л ибери пер супсеквенс матримонијум ле­

Iiberte, fratern ite, egalite

у ширем смислу: сваки мешани језик .

Iicentia graphica

/лиценција графика/

лат. графичка слобода (право ликовног уметни ­

рим а (опште познато , нешто што сви знају ; у

нас се каже : О томе певају и врапци на кров у).

I'istesso tempo

/л 'истесо темпо/ итал . муз . у

истом темпу (упутство за извођење).

Littera docet, Iittera nocet

/литера доцет ,

литера ноцет/ лат. Слово поучава , слово шкоди .

ка да крши право писне норме, нпр . да у ликов ­

(Овим се хтело рећи да треба читати и пи сати

ном решавању насловних страна књига власти ­

разумно , јер прочитано и н аписано човеку мо­

та имена пи ше малим почетним словима).

Licet et decet /л ицет ет децет/ лат.

Допуште­

но је и достојно .

Littera scripta manet, verbum

јmЬеllе

perit

/литера скрипта ман ет, вербум имбеле перит/

Iimbus infantum /лимбус

инфантум/ лат. до ­

словно: чистил иште деце (према веровању ка­

толика, место у чистилишту за рај где се налазе некрштена деца) .

Iimbus patrum

же да буде од користи , али и да му шкоди .)

лат. Писано слово остаје, (изговорена) реч се н е­ трагом губи; уп .

Verba volant, scripta manent. Iitterae armales /литере армалес/ лат. херал­

дичке повеље (документи о праву на грбове). /лимбус патрум/ лат. чисти ­

Litterae

поп

erubescunt

/литере нон ерубе ­

лиште праотаца ( према веровању католика ме­

скунт/ лат. Писма н е румене, тј . не могу се за­

сто у чистил ишту за рај где се налазе праведни -

стидети (што значи даје човек>, л а кше да н еко-

1539

lumen mundi

litteris et artibus ме н е што осетљиво или непријатно напише не­

ше) постиже добрим примером него н ајстро­

го да му то д иректно каже) .

жим заповестима.

litteris et artibus /литер и с ет

артибус/ лат . за

Lontano dagli

оссЫ,

lontano dal cuore /лон­

књ иж евност и уметност (назив старог аустриј­

тано даљи оки, лонтано дал куоре/ итал. Дале ко

ског царског одликовања у облику медаље, ко­

од очију , далеко од срца.

ја се додељивала за допринос уметности; носи­ лац тога признања био је пес ник Петар Прера­ До вић , когаје аустријски суверен одликовао за зб ирку Првенцu. уврштену у цареву личну би­

блиоте ку) .

story

/ЛI1В стори/ енгл. љубавн а п ри ча ,

Luat јп corpore, qui

поп

habet

јп

aere /луат

ин корпоре кви нон хабет ин ере/ лат. п рав . Н ека плати телом ко н ема да плати новце м (стар о

Live and let live /лив

енд лет лив/ енгл . Живи

и дај др угом да живи .

lосј

lоуе

љубавни роман .

commu nes

судско правило по коме се кривац који нема новаца кажњава физички : батинањ е м и сл . ) .

/лоци комунес/ лат. општа

lucida intervalla /луцида

интерв алal лат. мед .

места ( и з р аз који се употребљава у значењу:

светли тренуци (вр еме када је душ ев н и боле­

о п ште поз нате тврдње); уп .

сник при свести, кад може да расуђуј е); у пре­

lосо

citato

месту (у књизи) ; СКр . lосо

locus communis.

/локо цитато/ лат. на наведеном

1. с .

неинтелигентних људи.

dolenti /локо доленти/ лат.

мед. на болно

Lucri bonus odor

/лукри бонус одо р/ лат.

пријатан (је) мирис добитка (Јувенал), тј . с ве је

место.

lосо

sigilli /локо си гили/ лат. место печата . locus amoen us /локус аменус/ лат. угодно

место.

locus dexter п огод н о

несеном смислу: тренуци надахнућа код иначе

/локус декстер/ лат. дословно :

м есто (еуфемистички

назив за ну­

ж ни к) .

locus communis

/локус комунис/ лат. опште

место ( н е што што је свакоме познато , опште­ познате ч ињенице); уп . lосј

Locus regit actum

communes .

/локус регит актум/ л ат.

ме се суд и у складу са законима места где је ка­

rei sitae. Loda iI mar, tienti

Lex lосј actus

и

Lex

lосј

аllа

terra

/лода ил мар,

тјенти ала терal итал . Хвали море, држи се коп­

на (у нас : Хвали море , држ ' се краја).

Longa vita, longa calamitas

/лонга вита ,

ло н га каламитас/ л ат . Дуг живот, дуга беда .

Longe fugit, quisque suos fugit

lucrum caessans

Non olet.

/лукрум цесанс/ лат. прав .

измакла добит (према римском праву, штета која настаје недопуштеним

поступ ком

неке

друге особе) .

Lucrum sine damno alterius fieri

поп

potest

/лукрум сине дамно алтеријус фијери нон по­ тест/ л ат. Добитак без штете другога н е може на­ стати (Публилије Сиранин); одгов ара н ашем :

Док једном не смркне , не може другоме освану ­

прав . М есто одређује поступак (правило по ко­ жњиво дело почињено) ; уп .

добро (угодно) што доноси корист; уп .

/лонге фугит

квискве суос фугит/ лат. Далеко бежи ко од сво­

ти; уп .

Lucrum unius est alterius damnum. Lucrum unius est alterius damn um /лукрус

унијус ест алтеријус дамнум/ л ат . До б и так јед­ нога штета је другога (Публ илије Сир а н и н ); уп .

Lucrum sine damno alterius fieri поп potest. Lucus а поп lucendo /лукус а нон луцендо/ лат. светло , а не осветљава, дословно: шума (на­ звана) по томе што у њој нема светл ости; израз за наопако расуђивање етимолога к ој и изводе једну реч из друге само на основу сл и ч н ости у

облику, иако по значењу немају везе .

Liigen

ЬаЬеп

kurze

8ејпе /лигн хабн курце

јих бежи .

бај не/ нем. Лажи имају кратке ноге (у н ас : У ла­

Longum iter est per praecepta, breve et еШ­ с а х per ехетр lа /л онгум итер ест пер прецепта,

жи су кратке ноге), што ће рећи да се лажима не

бреве ет ефикакс пер егземплal лат. Дуг је пут

може далеко стићи.

lumen mundi

/лумен мунди/ лат. светлост

по запо в ест има, кратак и успешан по примери­

света (каже се, често и иронично , за веома па­

ма (Се н е ка) . То значи да се брже (више и лак-

метног човека).

1540

lux veritatis

Lupos apud oves Iinquere Lupos apud oves linquere /лупос

апуд овес

линквере/ лат. Оставити вукове код оваца (Пла­ ут); у нас : Дати вуковима да чувају овце.

Lupus

јп

fabula

/лупус ин фабула/ лат. Вук

у причи (одго вара нашем : Ми о вуку, а вук на

/лузус верб6рум/ лат. игр а

Lutetia

поп

urbs, sed orbis

поп

curat numerum (ovium)

/лупус

нон курат нумерум (овијум)/ лат. Вук не мари за број (оваца) ( Вергилије): крволок нема мере .

Lupus pilum mutat,

поп

mentem

/луrryс пи­

лум мутат, нон ментем/ лат. Вук длаку мења , не

/лутёција нон

урбс, сед орбис/ лат . Пари з није град , него свет

(Карло У) .

lux јп tenebris /лукс

врата) .

Lupus

lusus verborum ре чима.

ин тенебрис/ лат . светло

у тами.

lux veritatis

/лукс веритатис/ лат. св етло

истине (каже се за историју); уп.

Historia est testis temporum, lux veritatis, vita mеmогја е, magistra vitae, nuntia vetustatis.

нарав (у нас: Вук длаку мења , а ћуд никада).

1541

м та сЬеге /ма шёр/ фр . драга моја (некад уобичајени израз у обраћању образованим да­

Magis magnos clericos поп scimus magnos sapientes /магис магнос клерикос нон сцимус

мама у грађанском друшт ву , где се н еговао

магнос сапијентес/ л ат. Понајвише велики учи­

француски језик); уп . топ сЬег .

тељ и нису велики м уд раци.

Macte а пјто /макте анимо/ лат.

Н е клони ду­

хом, буди одважан (део Стацијевог стиха, који у целини глас и :

Macte

sic itur ad astra

/макте анимо, гене р6зе пуер,

апјто,

generose

рцег,

magister artium јум

либералиј ум/

magister bibendi

момче, тако се иде до з везда ; у Вергилијевој

онај

слично и

Macte

магистар

филозофском факултету) ; уп .

Енеuдu, из које га је Стације преузео и дел и ­

слободних

ко

уп р авља

artes liberales.

/магистер бибенди/ лат. гозбом,

столор авнатељ;

magister рјпсегпагцт (в .). Magister dixit ipse /магистер диксит

поуа

ипсе/

/макте нова вир ­

лат. Учитељ ј е сам рекао (устаљена фраза кад се

тУге, пуер, с ик итур ад астра/ Скупи нову сна­

у р асп равама позив а на неоспорни ауторитет);

virtute,

рцег,

лат.

уметности (некадашња академска титула на

сик итур ад астра/ Не клони духом, племенито

мично преиначио, тај стих гласи:

lЉегаliцт /магистер арци­

sic itur ad astra

гу, момче, тако се иде до звезда).

Madc hen

(иг

alles / медхе н

ч есто само

фир алес/ нем . де­

војка за све (некад назив за слушк иње које су обављале све кућне послове, да нас се употре ­

бљава за онога ко је принуђен да и з вршава раз­ личите задатке према потреб и) .

made

јп /мејд ин/ енгл . прои зведе но у (оз н ака

атјса

veritas

/магис ами ка веритас/

лат . Најбољи пријатељ (ми је) и стина ; уп. Атј­

cus Plato, sed magis

атјса

veritas.

Magis deos miseri quam beati colunt

ју богове бедни (људи) него сретни (Сенека) . illа

поведник коњице (у војсци стар их Римљан а) .

magister

рјпсегпагцт /маги стер пинцерна­

magistra vitae /магистра

magister bibendi.

вите/ лат. учитељи ­

ца живота (однос и се на историју); уп . Historia est testis temporum, lux veritatis, vita тетогј­ ае, magistra vitae, nuntia vetustatis . Magis vident осцli quam oculus /магис ви ­

де нт окупи квам окулус/ лат. више виде очи не­ /магис

деос мизери квам беати колунт/ лат. Више пошту­

Magis

Magister dixit - Учитељ је рекао; I pse dixit. magister equitum /магистер еквитум/ лат . за­

рум/ лат. главни пех арник ; уп.

на производ има , после које следи им е државе).

Magis

уп .

iuvant, quae pluris emuntur /ма­

го око (тј . више очију виш е вид и).

Magna charta libertatum

/ магна карта ли­

бертату м/ лат. Велика повеља о слободама (на­ з ив до кум е н та којим ј е

1215.

енглески краљ

гис ила јувант кве плури с емунтур/ лат. Више

пренео де о својих овлаштења н а племство и

(човека) радује (оно) што скупље плаћа (Ју в е­

свештенство) ; често само

нал) . То значи да је човеку вредније и драже оно што теже сте кне .

1542

Magna charta. magna сцт 1aude /магна кум лауде/ лат.

с ве­

лико м по х валом (некад ашња оцена у школама ,

Magna laus est, si

Ьото

mansuetus

Ьотјпј

manu forti

est

одговара данашњем "врло до бар "); уп. summa cum laude. Magna laus est, si Ьото mansuetus Ьотјпј est /магна лаус ест си хомо мансуетус хомини

цуској романтичарској књижевности прве по­

ловине

XIX века). Malesuada fames

/ малесуада фамес/ лат.

Глад је лош саветник (Вергилије). Овим речи­

ест/ лат. В ели ка је похвала ако је човек (према)

ма песник казује истину како глад често тер а

човеку благ (Сене ка) .

човека на нечасна дела.

Magni

апјтј

est iniurias dispicere

/магни

МаН согуј,

malum ovum

/мали корви , ма­

аними ест инјуРијас диспицере/ л ат. Презирати

лум овум/ лат. Од зла гаврана, зло јаје (у нас :

увреде осо бина је великог духа (Сенека).

Рђа рђу рађа) .

Magnos homines viгtute metimur, поп

foгtu­

Malleus maleficarum

/малеус

малефика­

па /магнос хоминес виртуте метимур , нон фор­

ру м/ лат. дословно: маљ вештица (наслов ин ­

тунaI лат. Велике људе меримо врлином , а не

квизиторског приручника , састављеног

срећом (или: богатством) (Корнелије Непот) .

коме су дата упутства за откривање и кажња ва­

Magnos su pera virtute dolores

/ магнос су­

пера виртУте дол6рес/ лат. Велике болове са­ владај врлино м (Овидије) .

Magnum vectigal parsimonia

1487, У

ње вештица).

Malum malo aptissimum / малум

мало апти ­

симум/ лат. Зло најбоље пристаје злу (Ливиј е) . /магнум век­

Malum malo proximum

/ малум мало прок­

тигал парсим6 нијal лат. Штедња је велики до­

симум/ лат. Зло је злу најближе (или, друкчиј е

ходак (Цицерон) .

речено : једна невоља доноси другу).

тајог

domus

/мајор домус/ лат. управитељ

двора; в. мајордОмо.

Мајог е

malum necessarium

/малум нецесариј ум/

лат . нужно зло .

longinquo reverentia

/мајор е лон ­

гинкво реверенцијal лат. Удаљеност повећава

malum отеп / малум омен/ лат. рђав знак . Malum nullum sine aHquo Ьопо / малум ну­

драж (Тацит). Овим је велики римски истори­

лум сине аликво боно/ лат. Ниједно зло (није)

чар хтео да каже какоје људима оно што је уда­ љено, време нски или просторно, вредније од онога што им је блиско и познато .

Maiores pennas nido

/ мај6рес пенас нидо/

лат. Крила већа од гн езда (Хорације) . Тако се говори о онима који су осредњих способности , а желе да се и зд игну високо .

maitre d'hotel / мётр д'отел/ фр . директор хотела; шеф сале.

водитељ

забаве; вођа заба вљача ; аниматор (в . ).

mala fide / мала фиде/ лат. у злој намери, зло­ fide (в.) . Mala ЬегЬа cito crescit / мала херба цито

намерно; супр . Ьопа

кресцит/ лат. Лоша биљка (коров) брзо расте.

mal-a-propos / малапропО/ фр. у незгодан час . Mala sunt ујсјпа bonis / мала сунт вицина бонис/ лат. Зла су сусед добру (Хорације).

који

изражава

узбуђење,

дивљење ,

страх и друго) . Мап

тап

muss vieles wissen, um zu wissen, dass nichts weis /ман мус филес висн ум цу

висн дас ман нихтс вајс/

IleM .

Треба много знати

/мала УЛ'гро венијунт/

du siecle / мал ди сјёкл/ фр . дословно :

Oida hoti uden oida. тапо destra (diritta, dritta) /мано дестра (ди­ рита, дрита) / итал. муз. десном руком (свирати). тапо sinistra (тапса) /мано синистра (ман­ ка)/ итал . муз. левом руком (свирати).

manu armata

/ману арматaI лат. дословно :

(на)оружаном руком, тј . снагом оружја, војн ом силом; исто и

manu

manu militari

(в . ).

Ьгеуј / ману бре ви/ лат. кратком руком ,

тј . по кратком поступку, кратким путем, без одгађања .

лат. Зла сама од себе долазе (Еразмус) .

таl

татта тја! /мама мијal итал . мајко моја! (узвик

да се сазна како се ништа не зна; уп .

maitre de plaisir /мётр д плезир/ фр .

Mala ultro veniunt

без некаквог добра (у нас: Свако зло има своје добро) .

бол

столећа (метафорички назив за правац у фран-

manu forti

/ману форти/ лат. силом нужде,

присилно .

1543

МёdCп

manu intrepida manu intrepida

/ману интрепидal л ат . сме­

agan

патер ест ис квем нупције демонстр а нт/ лат. прав. Мајкаје увек сигурна , а отац ј е он ај на ко­

лом р уко м , неустрашиво.

manu militari /ману милиniри/ лат. војном ру­ manu armata (в .) . manu propria /ману пропријal л ат. власти­

га (женидбене) исправе гласе (одредба из ста­

ком, тј. војном силом; исто и

рог римског права).

том руком, с војеручно ; сКр. м. р .

речи (некадашњи назив за речник латин ског је­

Manus manum lavat

/манус манум лават/

лат. Рука ру ку пере (у нас : Рука руку мије) .

manus mortua /манус мортуal лат. дословно: мртва рука (израз којим се у феудализму озна­ ч авала н еотуђивост непокретне имовине , по­ себно цркве не и јавне) .

тагсја

funebre

/марча фунебре/ итал . муз .

посм ртн и м а рш .

таге

nostrum

/маре нострум/ наше море :

из р аз кој им су Римљани означавали Средозем­ но мо р е .

Margaritas ante porcos (јасе ге) /маргаритас анте поркос (ј iщере)/ лат. Бисере пред свиње (бацати) . Каже се кад неко о узвишеним ства­

mater verborum /матер

верб6рум/ лат. мајка

зика; у општем смислу може се узети к ао назив

свакога речника).

Materiam superat opus

/матёријам суперат

опус/ лат. Дело је превазишло грађу (у О в идије­ вом песничком делу Мешаморфозе ови м се ре­ чима описује храм Сунца, изграђен тако успе­ шно

да је

савршенство

израде

н адмашило

вредност грађе; у општем смислу : уметн ичко

дело које је стилски савршеније од са ме теме) . Махјта

debetur puero reverentia

/макс и ма

дебетур пуеро реверенциј al лат. Највећ е пошто­ вање дугује се детету (Јувенал) .

Махјта

/максим а егестас

egestas avaritia

аварiщијal лат. Лакомство је нај веће сиромаштво.

треба н ез налицама објашњавати нешто што

Махјта епјт est hominum semper patientia virtus /максима еним ест хоминум семпер па­

о н и не могу разумети) .

цијенција виртус/ лат. Стрпљивост је заиста увек

р има го вори простацима (уједно и поука да не

masculini gene ris

/ маскулини генерис/ л ат.

највећа врлина људи (у нас: Стрпљен , спасен).

Maximas habet divitias, qui nullas desiderat

грам . му шког род а.

Mater certa, pater semper incertus

/матер

церта, патер семпер инцертус/ лат. прав . Мајкаје сигурн а, ота ц је увек несигуран (стара римска правна изре ка , којом се казује како је утврђива­

ње п равог о чинства проблематично) ; уп .

Mater semper certa est, pater est is, quem nuptiae demonstrant. Mater dolorosa /матер долор6зal л ат. Тужна мајка (об и ч но се мисли на Богородицу , која се,

као чест мотив у сликарству , приказује испод

/максимас хабет дивицијас кви нул ас дезиде­ рат/ лат. Највише има (онај ) ко ништа не жели

(Публилије Сиранин).

Maximum remedium

јгае

est dilatio /макси ­

мум ремедијум ире ест дилацио/ лат. Одгађање је најбољи лек за љутњу (Сенека) . теа

culpa / меа кулп al лат.

мој грех , м ој а кр и ­

вица; у именичком значењу : јавно п окајање, самокритика .

Меа

теа тахјта

culpa,

culpa

/м еа кулпа ,

к рста с разапетим Исусом ; у ширем смисл у

меа максима кулпal Ј1 ат. Мој грех, мој п ревели ­

тим се из р аз ом означава жена која је увек ту­

ки грех (део покајничке молитве).

ж н а) .

теа

mater familias

/ матер фамилијас/ лат . до­

слов н о: мајка породице (тј . домаћица , газдари­ ца куће).

Mater gloriosa

/матер глори6зal лат. Славна

/матер натурal лат. мајка при­

р ода .

Mater semper certa est, pater est is, quem nuptiae demonstrant /матер семпер церта ест,

1544

парвитас/ лат. м ој а мален ­

Меа

res agitur, paries cum

ргохјтј

ardet

/меа рес агитур паријес кум проксими ардет/ лат.

мајк а (м и сли се на Богородицу у рају).

mater natura

parvitas / меа

кост.

О мојој се ствари ради кад суседов з ид го ри .

теа

tenuitas

/меа тенуитас/ л ат. м оја ни ­

штавност; исто : теа

МёdlШ

agan

parvitas

(в . ) .

/меден аган/ грч . Нич ега преви­

ше (натпис којије стајао на Аполоно в ом х раму

у Делфима , уз

Gnothi seauton

(в . ) .

Miiden thaumazein

Метогја

Miiden thaumazein

/меден таумазеин/ грч.

Мејп

nostri durabit, si vita meruimus

Kampf /мајн

кампф/ нем . Моја борба

Ничему се не треба чудити (Питагорин одговор

(наслов злогласне књиге Адолфа Хитлера , об­

на питање једног знатижељника шта је он, чуве­

јављене

ни мудрац Питагора, научио филозофирајући);

програм и назначио основе националсоциј али­

у латинском преводу:

ст ичког поретка у Немачкој) .

Media vita

јп

NiI

(пјЫI)

morte sumus

admirari

(в.).

/медија вита ин

морте сумус/ лат . У сред живота ми смо у смрти (Лутер). То значи да нам смрт стално прети (или, како се у нас каже: Смрт нам је увек за вратом).

/медице , кура те ип­

Medice, cu ra te ipsum

те

1925,

у којој је изнео свој политич ки

insciente

/ме инсцијенте/ лат. без мога

знања.

теlапсоlјсо /меланколико/ итал . муз. тужно, сетно, туробно.

Меl јп оге, [еl јп

corde

/ме.п ин оре, фел ин

корде/ лат. Мед у устима, жуч у срцу (у нас : У

сум/ лат. Лекару , излечи сам себе (тј. пре него

устима мед, у срцу јед). Говори се за оне који зло

што другима помогнеш , помози себи и тако по­

смишљају, а прикривају то умилним говором .

кажи шта знаш).

Medicina vinci fata

поп

possunt

/медицина

винци фата нон посунт/ лат. Леком се не може победити судби на.

Medico

таlе

Melius est nubere quam uri /мелијус ест нУбе­ ре квам ури/ лат. Боље је оженити се неголи горе­ ти од жеље (речи апостола Павла, који је био присталица неженства, али је сматрао да је ипак

est, si

петјпј таlе

est

/медико

мале ест си немини мале ест/ лат. Лекару је ло­ ше ако никоме није лоше.

боље оженити се него се мучити чежњом за во­ љеном особом) ; супр .

Melius

Medicus - amicus et servus insanorum /ме­ - амикус ет сервус инсанорумl лат. Ле­

дикус

кар је пријатељ и слуга болесника.

пјl саеlЉе

Melius vita

пјl саеliЬе

vita

(в.).

/мелијус нил целибе

вита/ лат. Нема ништа боље од живота нежење (Хорације) .

Melius

поп

incipient, quam desinunt

/мели­

/медикус ку­

јус нон инципијент квам дез ин унт/ лат. Боље је

рат, натура са нат/ лат. Лекар лечи, а природа

не залочињати него стати на пола пута (Сенека) .

Medicus curat, natura sanat оздрављује.

melting pot /мелтинг пот/ енгл .

лонац за пре ­

Medio tlumine quaerere aquam /медио флу­

тапање (место где се мешају и стапају различи­

мине кверере аквам/ лат. Усред реке тражити

ти елементи, обично верске и националне ску­

воду (Проперције). Односи се на људе који

лине, као нпр. у САД).

траже више него што им треба (у нас : Тражити хлеба преко погаче).

Medio tutissi mus ibis ибис/ лат.

Memento, homo, quia pulvis es et јп pulvereverteris /мементо, хомо, квија пулвис ёс

гет

Сред ином

ћеш

/медио тутисимус најсигурније

ићи

ет ин пулверем ревертерис/ лат. Сети се, човече, да си прах и да ћеш се у прах претворити (речи

(Овидије). То значи да је средњи пут увек нај­

које се изговарају у католичком обреду , посеб­

бољи; уп .

но на Пепелницу) .

Inter utrumque tene, medio tutissimus ibis и Medium tenuere beati. medium aevum

/ медијум евум/ лат. средњи

Memento

тогј /мементо мори / лат. Сети се

да ћеш умрети , тј. даје живот пролазан (из Би­ блије) .

век.

Medi um tenuere beati

/медијум тенуере бе­

ати/ лат. Блаже ни су се држали средине; у п . Мо­

dum tenuere beati

и

localis

/меморија локал ис/ лат. ло­

књизи , тј . према томе где се налази) .

Medio tutissimus ibis.

medius terminus /медијус те рминус/ лат.

тетогја

кална меморија (памћење текста према месту у

лог.

Метогја

minuitur, nisi еат exerceas / мемо­

средњи појам (којим се повезују два појма да

рија минуитур ниси еам егзерцеас/ лат. Памћ е­

би се извео правилан закључак).

ње слаби ако га не вежбаш (Цицерон).

Mehr Licht

/мёр лихт/ нем. више светлости

(последње речи Ј . В . Гетеа , на самртној постељи) .

Метогја

nostri durabit, si vita meruimus

/меморија ностри дурабит, си вита меруимус/

1545

memoria verbalis

misera contribu ens plebs

лат. Успо мена на нас ће трајати ако смо то жи ­

ститкама за божићне и новогодишњ е празнике

вотом заслужили (Плиније) .

широм света, па и код нас).

/меморија вербалис/ лат.

messa di уосе /м еса ди воче/ итал. муз. посте­

вербална меморија (памћење текста према р е­

п ено пој а чав ање и слабљење гласа , смењивање

чима које се у њему налазе) .

крешенда и дек р ешенда .

memoria verbalis

menage

а

trois /ме наж

а троа! фр . брак утро­

micare

јп

tenebris

/миюiре ин тенебрис/ лат.

је, тј. брачни троугао (муж , жена и љубавник

светлуцање у мраку (Цицерон) , тј . просјаји духа

односно љуба вница) .

у мраку незнања, искре слободе у роп ству и сл .

Mendacem memorem esse oportet

/ ме нщi­

цем меморем есе опортет/ лат. Лажљивац треба да има добро памћење (Квинтилијан) .

Mendax est furax

/ мендакс ест фуракс/ лат.

Лажљивац је крадљивац (у нас : Ко лаже, тај и краде).

Mens agitat

mоlеm /ме нс агитат молемl лат .

Ум покреће масу (у нас : Ум царује, снага кладе

ваља) .

miles gloriosus /милес глори6зус/ лат.

хвали ­

сави војник (главн и јунак истоимене комедије ста роримског писца Тита Макциј а П лаута); у о пштем значењу: разметљивац који се хвали својим тобожњим јуначким делима.

Military Police /ми л итери

полис/ енгл. Војна

полиција; скр . М.Р . (честа ознака на униформа­ ма и возилима међународних снага) .

Militat omnis amans /милитат омни с

аманс/

лат. Сваки заљубљени к р атује (Овидије).

mens divi nior

/менс дивин иор/ лат . божан ­

ски дух (Хорације) . Овим речима , обра ћ ајући се песниц има, Хорације истиче да у поезији није довољн о позна в ати технику састављања

стихова, него треба имати и "божа нски дух", тј . узвише но надахнуће.

mense medio

МilШа

est vita hominis

/ милициј а ест вита

хоминис/ лат. Живот људи је борба (Библија).

Mineralia sunt, vegeta bilia vivunt et crescunt, апјmаliа vivunt, crescunt et sentiunt /ми­ нералија сунт, вегетабилија вив унт ет кре­ скунт, а ним алија вивунт, крескунт ет сенци­

/мензе медио/ л ат. у средини

месеца .

јунт/ лат. Руде постоје , биљке ж иве и расту, жи­ вотиње живе , расту и осећају (Карл Лине).

mens legis / менс легис/ лат.

прав. дух закона .

mјпјmа

de malis /минима

де мали с/ лат . нај­

/ менс сана ин

мање од зала (стара латин с к а пословица која

корпоре сано/ лат. Здрав дух у здравом телу (Ју­

поучава да између више зала треба бирати оно

венал). Велики рим ски сатиричар овим је ре чи ­

најмање) .

Mens sana

јп

corpore sano

ма, које су део једног његовог стиха , хтео да

Мјпјmе

sibi quisque notus est /мини ме сиби

нагласи како је важно бити здрав ду шом и те­

кви скве нотус ест/ лат. Свако н ајмање себе по­

лом, за шта треба молити богове , а не да је фи­

знаје (Цицерон) .

зичко

здравље

услов

за ду шевну

равнотежу ,

како се да нас та његова из река тумачи. Уп.

nandum est ut sit mens sa na Menti ri

по li, пцmчцаm

јп

Orcorpore sano.

mendacia prosunt

/ментири нол и , нумквам мендација просунт/ лат. Немој лагати, никада лажи н е користе (Му­ ретус).

који има нај­

Mirabile auditu

/м и раб и ле аудиту/ лат. Чуд­

но ј е чути (невероватно је) .

Mirabile dictu

/ мирабил е дикту/ лат. Чудно

ј е ре ћи (неће се в еровати) .

Mirabile visu /мираби пе ви зу/лат. Чудно је и

Ме чцоч це

fata regunt

/мё квокве фата ре­

гунт/ лат. И ја сам подложан судб ини (Овиди ­ је). Песни к преноси Ј упитерове речи, чиме же­

ли рећи да ни богови не могу избећи судбину . Мепу

minus habens /минус хабен с/ лат.

мањ е (м и сли се н а ч овека малих способн ости).

Miscere iocis seria

/ мисцере јоци с серија/

лат. Мешати шаљиво с озбиљ ним .

misera contribuens plebs /мизера контрибу­

New Year!

е нс плепс/ лат. бед ни н арод који плаћа порез (у

/мери крисмес енд е хе пи нју јир/ енгл. С рећ ан

средњем веку племићи нис у плаћали порез, па

Божић и Нова година! (све чешћи те кст на ч е-

су се по томе разликовали од простог пука) .

1546

Christmas and

а Ьарру

видети (тако н ешто).

Miserere

morbus sacer

Miserere

/мизерере/ л ат. Смилуј се (почетак

и назив покајничког псалма код католика, који

/модус фацијенди/ 8 .

modus faciendi operandi.

се пева на миси у току Вел ике недеље) .

modus operandi

modus

/модус операнди/ н ачин

апјтј /мизерикор­

поступања , деловања ; у полицијској истрази:

дија ест вiщијум аними/ лат. Милосрђе је бо­

начин извршења злочина који указује н а одре­

лест душе.

ђеног криминалца .

Misericordia est vitium

Miseris solus superest post

отпја

luctus

/миз ерис солус су п ерест пост омнија луктус/

8.

лат. Беднима после свега преостаје само туга.

Missa solemnis /миса сол е мнис/ лат.

modus procedendi /модус процеденди/ лат. modus operandi. modus vivendi / модус вивенди / лат. начин

Свечана

живљења (у датим окол ностима) ; споразум ко­

миса (назив чуве не композиције Лудвига ван

ји омогућава сарадњу упркос међ усобном не­

Бетовена). missiпg

слагању.

Iink

/мисинг линк/ енгл. досл овно :

недостајућа карика (непронађени прелазни об­

molto agitato

лик између мајмуна и човека, којим би се доказа­

ла теорија еволуције; уопште сваки недостајући прелазни облик у развоју животиња и биљака) .

missio јп partes infidelium /мисио

ин партес

инфиделијумl лат. ширење хришћанства у не­

molto andante

mispartes. misterioso /мистериозо/ итал . муз. тајанствено . mit аllеп Salben geschmiert /мит ален зал­ јп

molto espressivo /молто еспресиво/ итал . molto sostenuto

/молто состенуто/ итал . муз .

врло суздржано, отежући .

molto

ујуасе /молто вивiiче/ итал . муз . врло

живахно.

moment musical

/моман мизикал/ фр . муз .

дословно : музички тренутак (назив за мал у му­

кав , препреден). паует,

prora et puppi carentem

зичку композицију , најчешће за клавир) .

топ

/мито тиби навем, прора ет пули к арентем/ лат.

cher /мон

дословно: Шаљем ти 9РОД без прамца и крме .

у

То, у ствари, значи : Шаљем ти поздрав , по то­

штву); уп . та

ме што реч паует, кад јој се одбаци почетак

("прамац") и крај (" крма"), глас и ауе, тј. "здра­ во" (овај закукуље ни , енигматски поздрав био је уобичајен у писмима старих Римљана) .

mixed doubIe

муз .

веома изражајно .

бен гешмирт/ нем . с вим мастима намазан (лу­

Mitto tibi

/молто анданте/ итал . муз . вр­

ло споро, полагано .

знабожачким крајевима; често скраћено :

sio

/молто ађитiiто/ итал. муз. врло

узбуђено.

/микст дабл/ енгл . сп . мешови­

француски

шер/ фр. драги мој (обраћање

образованом

chere. mons Veneris /монс

грађанском

дру­

венерис/ лат. анат. Вене­

рин брег (испупчени, маљави део женског тела изнад полног органа).

monumenta mundi

/монумента мунди/ лат.

светска чуда (односи се на седам монументал­

ти пар (назив за мушко-женске парове у тен и­

них старих грађевина познатих у целом свету,

су, пинг-понгу и сл.)

тзв. седам светских чуда : Колос на Родос у, Ар­

mixtum compositum /микстум композитум/ лат. мешавина, зб рка.

Modern Style

/моде(р)н стiiјлl ен гл. модерни

темидин х рам у Ефесу, Фидијин кип З евса у

Олимпији ,

пирамиде у

Египту

са

чувеном

Сфингом. Фарос , светионик код Александрије,

стил (англоаксонски назив за модерне правце у

Маузолеј у Халикарнасу и Семирамидине ви­

уметности: сецес ију, Модерну,

сеће вртове у Вавилону .

Modicus

сјЫ,

fin de siecle и др.) . medicus sibi /модикус циби,

медикус сиби/ лат. У мерен у јелу себи је лекар.

Modum tenuere beati /м одум тенуере беати /

morbus incurabile /морбус

инкурабиле/ лат.

мед . неизлечива болест.

morbus sacer

/морбус сацер/ лат. мед . света

лат. Блажени су се држали мере (што значи да

болест (некадашњи назив за епилепсију или

умереност дон оси блаженство , срећу) ; уп . Ме­

падавицу , пошто се сматрало да је изазив ају

dium tenuere beati.

богови) .

1547

тоге

consueto

тоге

Musa gloriam coronat, gloria Musam /море консуёто/ лат. на уоби­

consueto

роримска изрека којом се изражава став да же­ не не треб а да се мешају у пол ити ку .

чајен н а чин , како је уоб ичај ено.

Multa desunt

тоге тајогцт /море мај6рум/ лат. по обича­ ј у п редака ; уп . тоге

тоге

patrum

/ море патрум/ лат. по обичају

стаје сиромаху, а ла комцу с ве (Сенека).

Multa licet stultis, pictoribus atque poetis

(пра)ота ца, тј . по старим оби ч ајим а .

тоге solito /море сол ито/ лат. В. тоге consueto.

Mores discenti persuadent,

поп

oratio

/мо­

рес ди с це нти персуiщент, нон орацио/ лат. ретор . влада њ е говорнико во убеђује , а не говор .

Morgen, morgen, пцг nicht heute, sagen аНе faulen Leute /моргн , мо р гн, нур н ихт хојте, загн але фаулен лојте/ нем . Сутра, сутра, само не дан а с, гово р е сви лењ и људи .

Morituri te salutant /моритури те салутант/ лат. Ум иру ћи те поздрављају; уп . Ауе, Caesar, morituri te salutant. Mors

от пја

aequit

/морс омнија еквит/ лат .

Смрт све изједначује .

Mors certa,

Ьога јпсегtа /мо рс церта , хор а

инцерта/ лат. Смрт је извесна , час (см рти) је не­ известа н .

/мулта лицет стулти с , пикторибус атк в е пое­ тис/ лат. Много је тога до п у штено лудацима,

сл икарим а и п ес ницима (Тито Брезовач ки).

Multa nocent

/мулта ноцент/ лат.

Мн ого

(ствари ) шкоди (тј . не треба претеривати ни у чему) .

multa paucis /мулта п ауц и с/ лат.

Мн ого у ма­

ло речи (особина доб ри х пи саца и гов ор ника): уп .

multum

јп рагуо .

Multa petentibus, desunt multa

/мулта пе­

тентибус, десунт мулта/ лат. Који мн ого желе, много им н едостаје (Хо рациј е).

Multa tuIit fecitque

рцег,

sudavit et alsit

/мулта тулит фециткве п уе р , судавит ет алсит/ лат. Много је р адио и препатио као дечак, зно­

јио се и зебао (док је постигао оно што је же­ лео) (Хо рациј е) .

Mors optima est

регјге

lacrimandum

/ морс

опти м а ест пери ре лакрим андум/ лат . Најбоља је см рт у мрети оплакан од своји х (Сенека) .

Mors quid est: aut finis, aut transitus?

/морс

квид ест: аут финис, аут транзитус/ лат. Шта ј е смрт : крај ил и прелазак (надруги свет)? (Сенека) . теа /морс туа , вита меа/ л ат.

Mors tua, vita

досло вн о: твоја см рт , мој живот ; код нас : док

једном не с мркне , другом не сване .

Mors ultima ratio /морс ултима рацио/ лат. Смрт је последњи см и сао (јер уклања све).

Mortem effugere

пето

potest / мортем

ефу­

гере нем о потест/ л ат. Нико не може измаћи смрти (Цицерон) .

mosso /мосо/ итал . муз . живахно, покретљиво . motu

рацрегј, ауаго отп ја /мулта

десунт паупери, аваро омнија/ лат . М н ого недо­

patrum.

ргоргјо /моту проприо/ лат. из соп­

стве ни х побуда, без ичијег утицаја, спо нта но .

Мцliег

recte olet, цЫ

пјЬil

olet /мулијер р ек­

Multi

suпt

vocati, pauci

уего еl есп /мулти

сунт вокати, пауци веро електи/ лат. Много је зва­ них , а мало одабраних (Јеванђеље по М атеји) .

Multorum

орега

res turbantur

/мулт6р ум

6пера рес тур бантур/ лат . Где се мн оги мешају, з апетља се посао (у нас : Много бабица, килаво дете) .

multum јп

рагуо /мултум ин парво/ лат. мно­

го у малом , тј . кратко, али ј асно (гов ор ити и ли писати) ; уп .

multa paucis. Multum, поп multa В . Non multa, sed тцl­ tum . Mundus vult decipi /мундус вулт дец и пи/ лат. Свет жели да буде вар ан; каткад се додаје:

ergo decipiatur /ер го деципијатур/,

п а н е ка бу­

де превар е н .

munus sine missione

/мунус син е миси6не/

лат. борба без престанка (гладијаторска борба у

те олет уб и нихил олет/ Жена лепо ми риш е ако

ста ром Р иму у којој се победнику стал н о дово­

ни на шта н е ми р ише (Плаут, комедија "Мосте­

ди н ови противник) .

ла рија").

Mulier taceat

Musa gloriam coronat, gloria Musam јп

ecclesia /мулијер

та цеат ин

еклёзија/ лат. Жена нека ћути у скупшт ини: ста-

1548

/муза

гло риј ам кор6нат, гло риј а муза м/ лат. Муза овенчава славу , а слава Музу (Пушкин ).

mus

mutella

јп

mus

јп

mutella

Му

/мус ин мутел а/ лат . миш у

Mutato

поmјпе

house is

de te fabula

ту

castle

narгatur / мута­

лонцу (тежак положај из кога се тражи , али не

то номине де те фiiбула наратур/ лат. Ако се (и)

налази излаз); у нас : Врт и се као пишкор у лон­

промени

цу: уп.

mus

mus јп

рјсе /мус ин пице/ лат. дословно : миш

у см ол и ( велика невоља , безизлазна ситуаци­ ја); у нас: Заплести се као пиле у кучине ; уп .

mus

јп

mutella.

mutatis mutandis

име, о теби се говори (Хор ације) .

Овим ј е песник хтео рећи како често људи не

јп рјсе .

схватају да се под другим именом у ствари го­ вори о њима, да се то њих тиче.

mutuum adiutorium Му

/мутатис мутандис/ лат.

променивш и оно што треба променити (тј . уз

/мУтуум адјуторијум/

лат. узајамна помоћ.

house is

ту

castle /мај

хаус из мај касл/

е нгл . Моја кућа је моја тврђава (у нас: Мој а ку­ ћица , моја слободица).

неопходне изме н е, узимајући у обзир р азличи­ те околност и) .

1549

N поете, фијунт орат6рес/ лат . Песници се р ађају,

Nascuntur poetae, fiunt oratores /HacKYHryp

Naturam expellas furca, tamen usque recurret / натурам експелас фур ка, тамен ускв е р еку­

говорници постају (што значи да је песнички

рет/ лат. Ако и вилама отераш оно што је при­

дар урођ е н , а говорничка се вештина стиче

родно (урођено), оно ће се ипак сталн о враћати

упо рним у чењем и вежбањем).

(Хорације).

Natura јп minimis mахјmа /Harypa ин

мини ­

Natura sanat,

поп

medicus

/н атура санат,

мис м а ксим а/ л ат. Природа је у најмањим ства­

нон медикус/ лат. Природа лечи (оздрављује), а

рима н ајвеличанст венија.

не лекар ; уп .

Natura metuebat пе vinceretur si diutius у ј­ xisses /Harypa мeryебат не винце ретур си дију­

/навигаре нецёсе ест, ви вере нон ест нецёсе/

цијус в иксисес/ лат. Природа се побојала да ће

лат. Пловити се мора, живети ниј е н еопходно

Medicus curat, natura sanat.

Navigare necesse est, vivere

поп

est necesse

бити по беђена да си дуже живео (натпис на Ра­

(гесло морепловаца ; према Плутар ху, Помпе­

фаело вом гробу у римском Пантеону).

јеве речи упућене морнарима који су због јаке

natura naturans /Harypa

натуранс/ лат. ства­

рала ч ка природа (у неким филозофским дели­ ма сино ним з а бога) .

natura naturata

/натура натурата/ лат. ство­

рена природа (у неким филозофским делима синони м з а свет) .

Natura

поп

facit saltus

/натура нон фацит

салryс/ лат. Природа не чини скокове . (То значи

да се п рирода развија постепено, равномерно и неп р е к идно . )

Naturae convenienter ујуе / натуре

конвени­

јентер виве/ лат. Живи примерено п рир оди (тј . владај се према природним законима) .

Naturale praesumptur, donec probetur соп­ trarium /наryрале презумпryр , донек пробетур контр iiријум/ л ат . Сматра се истином оно што је п р и р од но , д ок се не докаже супротно .

Naturalia

поп

sunt turpia

/натурiiлија нон

сунт ryрпија/ лат. Оно што је природно, није срамот но (ружно) .

1550

олује оклевали да исплове с бродови ма који су превозили жито у Рим) .

Navita de ventis, de tauris narrat arator, enumerat miles vulnera, pastor oves /н а вита де вентис, де таурис нарат аратор , ен у м ерат ми­ лес вулнера, пастор овес/ лат. Морн ар о ветро­ вима, орач прича о биковима, ратни к броји ра­ не , а пастир овце (Проперције) .

Ne bis eadem re sit actio / не бис еадем

рё сит

акцио/ л ат. пра8 . Нека се о истој ств ар и не води судски поступак двапут (старо правн о н ачело, по коме се двапут не може одговарат и за исто

дело); уп .

Nc bis

Non bis јп

idem

јп

idcm .

в.

Non bis

Nec aspera terrent

јп

idem.

/нек аспера терент/ лат.

Нити (ме) тешкоће з астрашују .

Nec Cacsar supra grammaticos sar supra grammaticos.

8.

Non

Сае­

Nc cedc malis /не цеде малис/ лат. Не плаши се yn. Tu пе соос malis, sed contra audentior.

зла;

Nec deus intersit, nisi dignus vindice nodus

Nequam

Nec deus intersit, nisi dignus vindice nodus /нек деус интерсит ниси дигнус виндице нодус/

poetica

Ars

саветовао писцима трагедија да се у

deus

ех

machina

(в . ) . Данас

се изрека употребљава у општем см ислу, кад се

odorem noscitur

пеmјпе

discrepante /немине д искрепанте/

скупштинама да је одлука усвојена једногласно) .

Neminem laede /неминем леде/ лат. Ни кога не вређај .

Neminem time / н е минем тиме/ л ат. Нико га се не бој .

стојне да их о н реша ва .

Nemo amat, quos timet

Necessitas поп habet legem /н е цеситас нон

Ь егЬа

лат . Сви се слажу (некадашња констатациј а на

жели рећи како не треба тражити помоћ каквог

високог ауто р итета у стварима које ни су до­

рег

констатација н а суду да се нико н е противи од­

др амским расплет им а не користе п р еви ше по­

знатим посту пком

verba,

лу ци) .

лат. Не Дози вајте бога ако спор није достојан њега (Хо рације) . Овим ј е Хорације у делу

рег

/немо амат квос ти­

мет/ л ат. Нико н е вол и оне којих се боји (Сен ека) .

хабет легем/ лат. дослов но: Нужда нема за кона .

Nemo ante mortem beatus

/ н е мо а нте мор­

То значи да се човек у нужди н е обазире на за­

те м беатус/ лат. Нико пре с мрти ниј е ср ећ ан (ре­

конска ограничења (у нас : Нужда зако н меља).

чи које је упутио грчки мудрац Солон краљу

Nec Hercules contra duos /нек херкулес

Крезу , најбогатијем човеку старога век а , а ко ­

контра дуос/ лат. Ни Херкул (се не може бори­

јих се он сетио кад га је п ерсијски освајач Кир

ти) против двојице (у нашој народ ној послови ­

за робио и ставио на ломачу да га живога спали ;

ци : Два лоша убише Ми лоша) .

пошто је у том часу узвикивао Солоново име ,

уби троја

Кир га ј е упитао з ашто то чини , па му је, чувш и

фуит/ лат. Ни место (се н е види) гдеје била Тро­

за Соло нову изр е ку , оп р ост и о живот , како по­

ја (тј . уни штено је све, нема му ни трага).

сле смрти не би био блаже н) .

Nec locus ubi Тго ј а fuit /н ек локус

пес

Nemo dat quod

nomi netur /нек номинетур/ лат. да се не

поп

habet

/н е мо дат квод

нон хабет/ лат. Нико не даје оно ч ега н ема.

споме не .

Ne соlа /не

кола/ лат. Н е цеди, тј . не процеђуј

прописану те чност (раниј е напомена на лекар­

Nemo iudex (a ut testis) idoneus јп ргоргј а causa /н е мо јудекс (аут тестис) и д6 неус ин про­ приј а кауза/ лат. пра в . Нико није примере н суди­

ским рецептима).

Nec mајог роепа quam сиlра sit / н ек мајор

ја ( и л и сведок) у сопственом случају .

Nemo nascitur artifex /н емо насциту р арти­

пена квам куппа сит/ лат. Нека к азна не буде ве­

ћа од кривице (Цицерон) .

Nec plus ultra

в.

фекс/ лат . Нико није ро ђен као вештак, тј. умет­ ник (у нас: Нико се није н ау ч е н род ио) .

Non plus ultra .

Ne dederis mulieribus substantiam tuam /не

Nemo patriam, quia magna est, amat, sed qusua /н емо патријам квија магна ест амат, сед

дедерис мупиј е ри бус супста нцијам туам/ лат.

ја

Не дај женама своју су штин у, тј . целога себе .

квија суа/ лат. Нико не вол и отаџб и ну зато што је

Nefas est посеге patriae /нефас ест ноцере па­ трије/ лат. Грех је шкодити отаџ бини (Сенека).

Ne lupiter quidem omnibus placet / не јупи ­

велика, него зато што је љего ва (Сенека) .

Nemo propheta

јп

patria

/немо проф ета ин

п атриј а/ лат. Нико ниј е п ророк у својој земљи (у

тер квидем омнибус плацет/ лат. Ни Ј упите р

н ас: Нико није постао фил озоф у своме селу) .

(бог) не свиђа се у век с вима . / нел

Nemo umquam imperium tlagitio quaesitum bonis artibus exercuit /немо умквам имп ё­

медзо дел камин Д II ностра витal итал . На среди­

риј ум ф л агицио квезитум бонис артибус егзер­

ни пута нашега живота (први стих Божансшве­

куит/ лат. 3лочинством стечену власт ниј е ни­

не комедије Дантеа Алигијерија : радња почиње

кад ник о поштеним средств им а вршио (Тацит).

Nel mezzo d el

саmmјп

di nostra vita

у време кадје песник имао око

35

година, дакле

око половине просечног људског века) .

пеmјпе

contradicente /немине контради­

центе/ лат. Нико није противан (некадашња

Nequam

рег

verba,

рег

odorem noscitur

ЬегЬа /неквам пер верба , п ер од6рем носцитур херб а/ лат. Неваљалац се познаје по речи ма , а биљка 110 мирису .

155 1

Nihil est turpius, quam

Ne quid nimis

Ne quid nimis / не квид нимис/ лат .

Ьеllит

поп

sapit

quicum familiariter vixeris /неутри генерис/ лат. грам .

средњег рода .

не треба претеривати ни у чему).

Ne quidqua m sapit, qui sibi

сит ео,

neutri generis

Ништа су­

више, ништа преко мере (тј . треба бити умерен,

gerere

neutrum /неутрум/ лат. грам . средњи (р од) . Ne varietur / не вариј6тур/ л ат. Нека се н е ме­

/ не

квидква м сапит кви сиби нон сапит/ лат. Није

ња (белешка у штампарству да се текст објави

памета н онај који сам за себе није паметан.

без измена, а у дипломатији да се остаје до­

nervus probandi

/нервус пробанди/ л ат. до­

следно при датом документу) .

Nie pozwalam

сло вно : живац доказа , тј . основна нит докази­

/ње позвалам/ пољ . Н е допу ­

штам; уп . НЬегит

вања.

nervus гегит (gerendarum) /нервус рерум (repeHmipYM)/ лат. дословно : живац ствари које треба п остићи , тј . срж, суштина ствари (по не ­ ким тум ачењима: покретач свега

Nescimus

Ьогаm

neque diem

-

новац).

/несцимус хо­

рам не кве дијем/ л ат. Не знамо ни час ни дан

(своје с мрти).

/ нихил агенти

дијес лонгус ест/ лат . Ономе ко ништа н е ради дан је дугачак ; супр .

Nullus agenti dies longus est (в . ) . Nihil aHud est ebrietas quam voluntaria јп ­ sania / нихил алијуд ест ебријетас ква м волун ­

тарија инсанијal л ат. Пијанство ниј е ни штадру­ го до драговољно безумље (Сене ка) .

Nescis quid vesper serus vehat /несцис

квид

веспер серус вехат/ лат. Не з наш шта касно вече нос и (у нас : Не з наш шта носи ноћ , шта дан) .

Nihil contemnit esuriens

/нихил ко нтемнит

езуријенс/ лат. Гладан ништа не презире (Се н ека).

Nihil est аЬ

отпј

parte beatum /ни хил

ест аб

/несцит вокс миса

омни парте беатум/ лат. Ништа није у с вему бла­

рев ерти/ лат. Испуштена реч не може се врати­

жено, тј. ништа не може донети потпуну срећу.

Nescit

уох

veto. Nihil agenti dies longus est

missa reverti

ти (Хо рације) ; савет писцима, у делу

Ars poeti-

са, да н е објављују одмах своја дела, него да са­ чекај у н е ко време, јер кад се једном објаве, ви­

Nihil est annis velocius / нихил ест ан ис брзо пролази) .

ше н е м а поправки .

Nessun maggior dolore сЬе ricordarsi del tempo feHce пеllа miseria /несун мађар доларе

вела­

цијус/ л ат. Ништа није брже од год ин а (време

јп

Nihil est јп intellectu quod поп prius fuerit sensu (nisi intellectus ipse) /нихил ест ин ин ­

телекту квод нон пријус фуерит ин сен су (ниси

ке ри кордарси дел темпо феличе нела мизёри ­

интелектус ипсе)/ лат. Ништа није у разуму

јal итал . Нема веће боли него у невољи сећати се

(свести) што претходно није било у чулима

срећ н о г времена (Данте, Божанствена комеди­

(осим разума самог) . Ову мисао Џон а Лока ци ­

ја , " П а ка о",

тирао је Лајбниц у прилог тези да се спознаја

Ne sus

V

певање) .

Мјпегуат

doceat

/не сус минервам

заснива на искуству.

доцеат/ лат. Нека свиња не поучава Минерву (богињ у мудрости) .

Ne sutor ultra crepidam /не сутор ултра кре­ пидам/ лат . Нека обућар не иде даље од ципела.

(Из ре ка старогрчког сликара Апелеса , коме је

Nihil est tam difficile et arduum, quod поп mens vincat / нихил ест там д иф ициле

Ьиmапа

ет ардуум квод нон хумана менс вин кат/ лат. Ништа није толико тешко и мучно да га људ­ ски дух не би савладао (Сенека) .

Nihil est tam munitum, quod possit / нихил ест там

једно м неки обућар ставио примедбу да ципела на сл ици није добро урађена , на чему му је

рессипја

поп

expugnari

муни тум квод

Апелес з ахвалио и одмах поправио грешку.

нон експугн
Ох р абре н што је велики сликар прихватио ње ­

је толико утврђено да се новцем не б и могло

гов са вет, обућар дође поново и почне замера­

освојити (Цицерон) .

ти др угим детаљима на слици . На то му Апелес

дов и к ну : Обућару, не даље од ципела! Данас се

ео,

Nihil est turpius, quam Ьеllиm gerere сит quicum familiariter vixeris / нихил ест тУр ­

употребљава у општем смислу као порука они­

пијус квам белум герере кум ео квикум фами ­

ма кој и с уде о нечему у шта се не разумеју . )

лијаритер виксерис/ лат. Ништа ниј е одв ратније

1552

Nihil est virtute amabilius

No comment

него рато вати с оним с којим си пријатељски

живео (Цицерон).

/нил фит ад нихилум/ лат.

NiI fit ad nihilum

Ништа не постаје ништа (тј . ништа се не може

Nihil est virtute amabilius /нихил ест вирry­

изгубити, не може се сасвим изгубити) . Спој е н е

те амаб ил иј ус/ л ат. Ништа није љупкије од вр­

заједно

лине (Цицерон) .

Ништа не постаје од ничега и ниuна се не може

Nihil ех nihilo в . Ех nihilo nihil (Ш) . Nihil habenti nihil deest / нихил хабенти

пјЫlо

fit et nil fit ad nihilum -

претворити у ништа), ове две изреке могу се ни­

хил деест/ лат. Ко ништа нема, ништа му н е не­

узети као тврдња о неуништивости материј е .

NiI

Ьотјпе

terra peius

ingгato cгeat /нил хо­

мине тера пејус ингРато креат/ лат. Ништа горе

достај е .

Nihil

(N iI de

ЬаЬео,

nihil curo (timeo) /нихил

хабео,

нихил ку ро (тимео)/ лат. Ни шта немам, ништа а те

NiI inultum

гemanebit /нил инултум рема­

небит/ лат. Ништа н еће остати неосвећено (тј.

се н е бринем (ничега се не бојим).

Nihil humani

земља не рађа од незахвална човека (Аузониј е).

alienum puto

/ нихил ху­

ман и а мё ал ијенум путо/ лат. Ништа што је

ниједно злочинство неће остати некажњено ) .

NiI medium est /нил медиј ум ест) лат.

Нема сре­

људско ниј е ми страно (Теренције); уп . Ното

дине (треба се ОдЛучити; или једно или друго) .

sum: nihil (nil) humani а те alienum puto. Nihil поуј sub sole /нихил нови суб соле/ лат.

дуи/ лат. Ништа смртницима није тешко , тј. не

NiI moгtalibus aгdui /нил морталибус ар­

Ништа ново под сунцем (у нас : Ништа ново по

постоји ништа што људ и не могу савладати

капом небес ком); уп . нем .

(Хорац иј е) .

Nihil obstat /нихил

Alles schon dagewesen.

опстат/ лат. Ништа не пре­

чи, ништа не стоји на путу; допушта се, може ићи ( цензорска на помена, уобичајена код католичког свеште н ства, да се неки спис може објавити).

Ni hil probat, qui nimium probat

/ нихил

п робат кв и нимијум пробат/ лат. Ништа не до ­ казује ко п реви ш е доказује .

Nihil rerum humanum тт instabile ас fluxum est, quam potentia поп sua уј пјха /нихил рерум хуманум там инстабиле ак Флуксум ест квам по­ тенција нон суа ви никса/ лат. Ништа од људских ствари ниј е тако н е постојано и пролазно као власт

Ni hil sciri potest, пе id ipsum quidem /нихил с цири потест, не ид ипсум квидем/ лат . Ништа

се не може з нати , па ни то само (тј . да се не мо­

Nihil virtuti invium

/ нихил вирryти инви ­

ј ум/ лат. Н ишта врлини није немогуће (Тацит).

a dmirari

/нил (нихил) адми р ари/

лат. Ничему се не треба чудити (Питагора); у

грчком о ригиналу : mёdеп

NiI ad

thaumazein (в . ).

NiI posse

в.

Nihil

по у ј

sub sole.

сгеагј пјЫlо /нил посе креари н и­

хило/ лат . Ништа се н е може ство р ити од нич ега (Лукреције Кар); уп .

Nil de nihilo fit.

Nimium пе cгede coloгi /нимијум не креде кол6ри/ лат. Не веруј много боји (Вергил ије). Мисли се на боју лица, тј . спољашњи изглед, који може да вара (како наш народ каже : Жут и жутују, а црвени путују) .

Nisi caste, saltem caute

/ни си касте, салте м

кауте/ лат . Ако не ч едно , барем опрезно (тј . к о се 1'0 не сазна) . Nitimuг јп vetitum sempeг cupimusque пе­ gata /нитимур ин ветитум семпер купимус кве

NobIesse obIige /н облес оближl фр . дослов ­ но : племство обавезује, тј . човек племенитог рода ј е дужан да се отмено понаша .

posse et nolle laus amplissima est

/ ноцере посе ет ноле лаус амплисима ест/ лат . Моћи шкодити, а не хтети, највећа ј е похв ала

NiI de пјЫlо fit /нил де нихило фит/ лат. Ни­ шта не постај е од ниче га (тј . све има свој узрок и почетак); уп. (у другом значењу)

лимо оно што нам није допуштено (Овидиј е).

Noceгe

гет / ни л ад рем/ лат. То не мења ни ­

ш та на ст в а ри .

hilum.

sub sole

негата/ лат. Стално се бавимо забрањеним и же ­

же знати).

(пјЫI)

поуј

не уме да се понаша мо рално, нека бар пази да

кој а се на туђу снагу ослања (Тацит) .

NiI

NiI

NiI fit ad

пј­

(Публилиј е Сиранин) .

No comment

/ноу комент/ енгл . Нема(м) ко­

ментара (уобичаје ни начин одбиј ања одговор а

на неугодна питања) .

1553

Nocturna versate

тапо,

Nocturna versate

versate diurna

тапо ,

Non cuivis

versate diurna

потеп

agentis

/номен агентис/ лат. JlJaM. до­

/ноктурна верзате ману , верзате д иј урн aI лат.

словно: име вршиоца ; стручни н аз ив за имени ­

Прелиставајте ноћу , прелиставајте дању (Хо ­

це које оз начавају вршиоца радње.

рације). Тако пи сац познатог дела

Ars poetica

Nomen est отеп

/номен ест омен/ лат. Име је

упућује на проуч а вање грчких узора (што се

знак. (Према том уверењу, род итељи деци бира­

може узети и уопште као савет за учење).

ју имена : Срећко

Nodum јп scirpo dum чоаегеге .

чоаегеге в. [п

scirpo

nodus Gordianus (Gordius) /нодус

по­

гордија­

нус (гордијус)/ лат. Гордијев чвор.

nolens-volens /ноленс воленс/ лат.

ћеш, хтео не хтео, милом или силом .

Noli

ечој

dentes inspicere donati

имена , нпр . Вук

да буде срећан , Здравко

-

да

-

Nomen nescio

да се заплаши болест и сл.) .

/номен несцио/ лат. Име не

знам (ознака за непознату особу) ; обично скра­ ћено

хоћеш-не­

-

би био здрав итд. Тако настају и тзв. заштитна

N. N.

Nomina stultorum scribuntur

оЫ чое lосо­

гот /номина стулт6 рум скрибунтур убикве ло­

/ноли екви

дентес инспiщере До нати / лат. Не прегледај зу­ бе дарованом коњу (у на с: Дарованом се коњ у у зубе не гледа).

K6pyмl лат. Имена лудака пишу се сву где (или, како се у нас каже : Имена луда нал азе се свуда) .

Nomina sunt odiosa

/номина су н т оди6зal

]Јат. Имена су омрзнута (тј. незгодно и х је поми­

No li јогаге јп verba magistri /ноли јураре ин

њати) : у потребљ ава се као оправдање кад се

верба магистри/ лат. Не треба се за клињати на

нека појава критикуј е, а не имен ују се кривци.

речи учитеље ве (то ће рећ и да треба бити само ­ сталан и не скривати се иза ауторитета).

tangere /ноли ме тангере/ лат.

Не до­

тичи ме се (п рема Јеванђељу по Јовану,

20: 17,

Noli

те

тако је рекао Исус Марији Магдалени , кад јој се јавио након ускрснућа) ; употребљава се и

као назив з а биљку " недот ик" , нарцис , па се у том смислу пише састављено :

Nolite

јасеге

nolimetangere.

margaritas ante porcos / нол ите

јацере маргаритас а нте поркос/ ЈI 3Т. Немојте ба­ цати бисере пред св иње (део шире изре ке из Је­ ванђеља по Матији ,

7:6,

Non

аого,

sed ferro absolvitur patria

/нон

ауро , сед фер о апсолвиту р пiiтриј al лат. Не зла­

која у Вуковом прево­

ду гласи: "Н е дајте светиње псима; ни ти мећи ­

том , већ гвожђем (мачем) откупљује се отаџби­

на (речи војсковође Ками ла, који је са својим лег ијам а стигао да ослобод и Рим од галске оп­ саде, у тренутку кад су угледни Рим љани пону­

д или нападачима откуп у злату) .

Non bis

јп

idem

/ нон бис ин идем / лат. пра в .

Н е д вап ут за исто (стара максима по којој се не може двапут тражити новац за исту ствар или

д ваП УI' судити за и сто дело).

Non Caesar supra grammaticos

/ нон цезар

супра граматикос/ л ат. Ниј е Цеза р изнад грама­

те бисера свој ега пред с виње, да га не погазе

тичара , тј . вл адари не треба да се м е ш ају у по ­

ногама својима" ; уп.

сао јез икословаца. ( И з рек а је настала у

margaritas ante porcos.

Noli turba re circulos meos

/ноли турба р е

циркулос меос/ ]Јат . Не д ирај моје кру гове (ре­ као је, према легенди , Архимед , кад га је при­ ликом ос вајања Сиракузе

212.

год ин е пре н . е .

напао [а потом и уб ио] римски војник, док ј е чувени грчки мате матичар цртао по п ес ку гео­

метријске л икове).

пот

de guerre

/но ( н) д гер/ фр . досло вно:

ратно име, тј . пс еудо ним.

потеп

actionis

/номен акци6нис/ лат. JlJaM.

Помпејем код Фарс ал а послао гласника у Рим с налозима како д а се реше отворена питања ла­

тинског језика.) поп

compos mentis /нон

компос ментис/ л ат.

пра в . душевно немоћан , ментално заостао (тј .

неурачунљив , правно неодговоран ).

Non cuivis

( Ьотјпј)

contigit adire Corint-

Ьот / нон куивис (хомини) контиги т адире ко­ ринтум / лат. Није свакоме (човеку) дано дадође у Коринт, тј . није свако рођен под срећном зве­

дослов но : име акције ; стручни назив за имени­

здом да има новаца (Хорације) ; уп .

це које озна чав ају радњу.

omnibus adire Corinthum.

1554

1 веку

пре н . е . , кад је Цезар уочи одсудне битке с

Non Iicet

Non datur tertium

Non progredi est regredi

Non datur tertium 8. Tertium поп datur. Non decet I HOH де цетl лат. Не приличи , није пристојно (употребљавати такве изразе).

Non de solo рапе vivit homo I HOH де соло

па­

не вивит хомоl лат. Не живи човек само од хле­ ба (Јеванђеље по Матеју,

Non dubitandum est

реликвитl лат. Не умире онај ко је после себе спомен ост авио .

4:4).

I HOH дубитандум естl

лат. Не треба сумњати .

Non entis nuHa sunt praedicata

кога.) Уп . Non cuivis (hominem) contigit adire Corinthum. Non moritur quicumque sui monumenta ге­ liquit I HOH моритур квикумкве су и монум ента

I HOH ен тис

нула сунт пред июiта/ лат. О ономе чега нема не може се говорит и .

Non multa, sed multum I HOH

или знати), тј . много по садржини , а не по бро ­

ју, јер није важна количина, н его квалитет . То значи да је боље доб ро урадити или упознати мање ствари него површно много њих, као што

Non est culpa vini, sed culpa bibentis

I HOH

ест кулпа вин и , сед кулпа бибентисl лат. Није

је боље с мало речи много рећи него с мно го речи казати мало .

криво вино, него онај који пије .

Non est dubium

мулта , сед мул ­

TYмl лат. Много, а не мноштво (треба уради ти

Non numeranda, sed ponderanda argumen-

I HOH ест дубијумl лат. Нем а

ta

I HOH нумеранда , сед пондеранда аргумента/

лат. Доказе треба вагати, а не бројити.

сумње.

Non est ira super јгаm mulieris I HOH

ест ира

Non, nisi parendo, vincitur I HOH

ниси парен ­

супер ирам мулијерисl лат. Нема већег гнева од

до винцитурl лат. Побеђује се, али само п окора­

Notumque furens quid femina

вањем (речи е нглеског филозофа Френси са Бе­

егз истен ­

дити , тј . подвргнути је својим потребама , само

женинога; уп .

possit.

кона , који је тврдио да природу можемо побе­

Non existentis nuHa sunt iura I HOH

т ис нула сунт јура/ лат. Кога нема , тај нема ни­

Non

ех

ако се сами покоравам о њеним законима ) .

Non nova, sed nove

каквих права .

quovis ligno fit Mercurius

I HOH екс

квовис лигно фит меркуријусl лат. Не може се

I HOH нова , сед новеl лат.

Не нове ствари, него на нов начин учињен е .

Non olet I HOH

олетl лат. Не смрди . (према ле­

од сваког дрвета истесати Меркур (што значи

генди, римски цар Веспазијан увео је пор ез н а

да не може ш од с вакога човека направити в е­

ј авне нужнике , па кад му је син Тит то при гово ­

ликана; он мо р а нешто носити у себи).

рио , он му је гурнуо под но с добивени но вац и

Non fit saltus

јп

natura

I HOH фит салтус ин

натура/ лат. У природи нема скокова; уп .

Natura

поп

facit saltus. Non fructificat autumno агЬог, quae vere поп f10r uit I HOH фруктификат аутум но арбор кве вере нон флоруитl лат. Не доноси у јесен плодове дрво које у пролећ е није цветало (Пе­

рекао : Н е смрди . )

Non

оmпе

licitum est honestum

I HOH омне

лицитум ест хонестумl лат. Није све часн о што је допуштено.

Non оmпја possumus omnes I HOH

ом нија по­

сумус омнесl лат. Не можемо сви све .

Non omnis

mогјаг I HOH омнис моријарl лат.

трарка). Овим је п есн ик хтео да каже како је

Нећу сав ум рети (Хорације) . То з начи да п есник

сваки успех резул тат претходне припреме .

оставља и за себе дело по коме ће се памти ти .

Non iurare iu ve rba magistri 8 . Noli iurare јп verba magistri.

не може (односи се на н ешто што се не може

Non licet omnibus adire Corinthum I HOH

ли ­

цет омн ибус ади ре коринтумl лат. Није допу ­

Non plus ultra I HOH

п лус ултра/ lIат. Даље се

над машити , што је недостижно , врхунско ).

Non procul

а

proprio stipite

роmа

cadunt

штено свима да иду у Коринт. (Град Коринт

I HOH прокул а проприо стипите пома кадунтl

био је познат по најлепшим и најскупљим кур ­

11 ат. Не падају јабуке далеко од властитога ста­

тизанама, за које је требало имати много нова­

бла (у н ас: Не пада ивер далеко од кладе) .

ца . Тако ј е настала ова изрека , која се данас употребљава у ширем зн ачењу: није све за сва-

Non progredi est regredi

I HOH прогреди ест

рi:греди/llат. Не напредовати з н ачи назадовати.

1555

Non quaero intelligere ut eredam, sed eredo ut intelligam Non quaero intelligere ut eredam, sed eredo ut intelligam / нон кверо интелигере ут кредам,

Nulla dies sine

liпеа

ликом устоличења новог папе, али је касније избачена из ватиканског протокола, пошто је

сед кредо ут интелигам/ лат. Не настојим разу­

папа Пије ЈХ владао пуне

мети да бих веровао, него верујем да бих разу­

употребљава у општем з начењу , када се неко у

32

године ; данас се

мео (религијско начело, супротно научним ме­

позним годинама домогне неког достојанства ,

тодама споз наје) .

у коме неће дуго уживати) .

/нон квија

Non quia itur, sed qua eundum

Non volat

јп

buecas tuas assa eolumba

/нон

итур, сед ква еундум/ лат. Не куда се иде , него

волат ин букас туас аса колумба/ лат. Неће ти

куда треба ићи (што значи да човек мора тражи­

улетети у уста печена голубица (тј. ништа не

ти праве путеве и ићи тамо где ће наћи излаз) .

пада с неба без труда).

Non quam diu, sed quam

Ьепе

No pasaran /но

vixeris, refert

пасаран/ шп . Неће проћи (па­

/нон квам д ију , сед квам бене виксерис реферт/

рола шпанских револуционара, кој у је лан си ­

лат. Не ради се о томе колико си дуго, него ко ­

рала Ла Пасионарија у време грађан ског рата

1936- 1939, као

лико си доб ро живео.

позив у борбу прот ив надирања

/нон квантум, сед

фаланги генерала Франка; отада се употребља­

квиД/ лат. Не колико, него шта (си учинио), што

ва као израз чврстог уверења да фаш изам неће

значи да није важна величина дела, него њего­

победити).

Non quantum, sed quid

Nosee te ipsum

ва вредност .

Non quis, sed quid

/нон квис , сед квид/ Jlат.

Не ко, него шта (тј. није важно ко је нешто ре­ као или уч инио , него оно што је учинио).

/носце тё ипсу м/ лат. (У)по­

знај самога себе ; уп.

Noseitur

ех

Gnothi seauton . soeio, qui поп cognoseitur

ех

se

/носцитур екс социо кви нон когносцитур екс сё/

/нон схоле,

лат. По друговима ће се познати онај ко се неће

сед вите дис цимус/ лат. Не учимо за школу , не­

познати по себи (што значи да је човек онакав ка­

го за живот.

кво му је друштво; у нас : С ким си, онакав си) .

Non seholae, sed vitae diseimus

Non sieut ego уоl0, sed sieut tu /нон

nostro conto / ностро

сикут его

воло, сед сикут ту/ лат. Не како ја хоћу, него како ти (Исусо ве речи упућене Богу, Мат.

26:39). Non, si mаlе nune, et 01јm sie erit / нон , си ма­

Nota

Ьепе / нота бене/ лат. Памти добро, не

заборави; обрати пажњу; сКр .

ле нунк, ет олим сик ерит/ лат. Ако је сада зло,

nota infidelitatis

N.

В.

/ нота инфидели татис/ лат.

обележје невере .

неће увек бити тако.

Non sum qualis

конто/ итал . трг. На наш

рачун .

егаm / нон сум квалис ерам/

Notumque furens quid femina possit

/НО ­

лат. Нисам више оно што сам био (Хорације).

тумкве фуренс квид фемина посит/ лат. Позна­

Non timor, sed admiratio et gratitudo deos fecit /нон т имор , сед адмирiiцио ет гратиryдо

то је шта жена у бесу може учинити; уп .

деос фецит/ лат. Не страх , него д ивљење и за­

јга

super јгаm mulieris. nuda proprietas /нуда

хвалност створили су богове (Цицерон); супр.

дословно :

Primus јп orbe deos fecit timor (в . ) . Nonum prematur јп annum /нонум

штво без поседовања).

према­

Non est

пропријетас/ лат. прав .

голо власништво (правно власни­

nudis verbis

/ нудис вербис/ лат. голим речи­

тур ин а н ум/ лат. Нека се чува девет година (тј.

ма (тј. најпрост ије реч ено ; употребљ ава се и у

не треба журити с објављивањем написаног де­

смислу : дословно тако, од речи до речи) .

ла) (Хорације) ; уп .

Neseit уох missa reverti. No n videbis dies sancti Petri јп sede apostoli-

Nulla dies sine

Iiпеа /нула дијес сине линеа/

лат. Ниједан дан без црте, тј. сваки дан треба

са /нон видебис дијес санкти петри ин седе

бар нешто урадити. (П рема Плинију , припису­

апостОлика/ лат. Нећеш видети дане светога

је се познатом грчком сликару Апелесу , који

Петра на апостолс кој столици, тј. нећеш дуже

није пропуштао ниједан дан да не повуч е ма­

владати од св. Петра, кој и је био на челу Цркве

кар и најмањи потез кичицом на својим слика­

година ( фраза која се некад изговарала при-

ма; да н ас се употребљава у општем смислу као

25

1556

Nulla fere causa est, јп qua

поп

femina Iitem moverit

nuntius apostolicus

поука да треба с ваки дан п онешто урадити ако

кводам деменц ије граду/ лат. Ниједан велики

се жели успех).

ум није без неког степе н а лудости .

Nulla fere causa est, јп qua поп femina litет moverit /нула фере кауза ест, ква нон фемина

дијес ло нгус ест/ лат. Марљивом (човеку) није­

литем моверит/ лат. Нема готово ( ниј едно г) су­

да н да н није дуг (Сенека) ; суп р .

коба у коме жена не би покренула расправу (Ју ­ венал); уп .

Cherchez la femme . Nulla lex satis commoda omnibus /нула лекс

Nullus agenti dies longus est

/ нулус агенти

Nihil agenti dies longus est (в .). Nullus est Iiber tam malus, ut поп aliqua parte prosit /нулус ест либер там малус ут нон

сатис комода омнибус/ лат. Нема за кона који би

а.ликва парте просит/ лат . Ниједна књига није

свима одговарао (Тит Ливије) .

тако ло ш а да бар једним делом не би кори стила

nulla nullissima

/ н ула нулисима/ лат. нај ни ­

(Плиније Старији ) .

штавнија нула, тј . нико и ништа .

Nulla

роепа

sine lege

numerus clausus

/нула пена с ине леге/

/нумерус кл аузус/ лат. до­

словно: затво р ен б рој ; одр едба по којој је стро­

лат. прав . Ниједна казна без закона (тј. с вак а ка­

го ограничен број кандидата за упис у школу,

зна мора бити на зако ну ос н ована); уп .

за пријем у службу и сл.

crimen, nulla роепа sine lege. Nulla regula sine exceptione

Nullum

numerus currens / нумерус / нула р егула

сине екс цепци6не/ лат. Нема правила без изу­

Regel оЬпе Ausnahme. Nulla res consummata est dum incipit / нула

зетка; уп . нем. Кеј п е

Numquam prodest malum exemplum

/ н ум­

квам продест малум егземплум/ лат. Ник ад не ко ри сти ло ш пример (Квинтилијан).

рес конзумата ест дум инципит/ лат. Нијед на ствар није свршена док почиње (Сенека) .

куренс/ лат. теку­

ћи б рој .

nunc aut numquam

/нунк аут нумквам/ лат.

сад или никад.

Nulla tempestas magna perdurat /нула тем­

Nunc dimittis servum tuum,

Оотјпе /нунк

пестас магна пердурат/ лат. Ниједна јака олуја

д имитис се р вум туум, Домине/ лат . Сада отпу­

не траје дуго (Сенек а).

шташ слугу свој ега , Господе (Јева нђ еље по Лу­

Nullum crimen, nulla роепа sine lege / нулум

ци

2:29:

Симеун, коме је предсказано да неће

кримен, нула пена сине леге/ лат. прав. Нема

умрети док не угледа Христа, изговара те речи

кривице ни казне без зако на (старо р имско

након што је држао на рукама малога Исуса).

правно правило, по коме нико н е може бити

Nunc est bibendum /нунк

ест бибе ндум/ лат.

проглашеl;l кривим и кажњен за дело које као

Садје време да се пије (узвик н а гозбама: Хора­

такво није наведено у зако ну).

ције).

Nullum est јат dictum, quod поп sit dictum prius /нулум ест јам д и ктум квод нон сит ди к­

лат. прав . тачно и з ражен а воља ( при одређивањ у

тум пријус) лат. Ништа се више н е може р ећи

наслед ни ка) .

што већ пре није р ече но (Те ренције) .

Nullum magn um ingenium sine quodam dementiae grad u /нулум магнум ингенијум сине

nuncipata voluntas

nuntius apostolicus

/ НУНЦИllата волунтас/

/нунцијус апостоликус/

лат. апостолски нунције (папски посланик ; ва­

т ик ански амбасадо р у н екој земљи).

1557

о О

beata solitudo, о sola beatitudo 10 беата со­

Odi profanum vulgus et

агсео /оди профа­

лиryдо, о сола беатиryдо/ лат. О блажена самоћо,

н ум вулгус ет арцео/ л ат. Мрз и м просту свети­

о јед ино блаже нство (изрека св . Бернарда, като­

н у и и кл о н и м је се (Хо рациј е) .

личког свеца, у славу пустињачког жи вота) .

oblter dicta

!Обитер дикта/ лат. уз гредне на­

рон) .

поме н е .

ОЫШ

Odium est јга inveterata !Одијум ест ир а ин­ ветерата/ лат. Мрж ња је застар ео гн ев (Цице­

/обл ит и

privatorum pubIica curate

О,

fallacem hominum spem! /0, фалацем

хо­

п р иват6ру м публика кур ате/ лат. Забо р а вивши

мину м с п ём/ л ат. О, како ј е варљива људска на­

на пр иватне ствари , брините се о јав ни м п осло­

да! (Ц и церо н ) .

вима ( натпис на старој градској већ ници у К не­ жевом двору у Дубровнику) .

Obrepit

поп

intellecta senectus

/об ре пи т

нон и нтел екта се н ектус/ лат . Старост дом ил и неопажена (Јувенал) .

Obscur um

рег

off-Iimits /оф л им итс/ енгл . дословн о: ван гра­ (06. за војн а лица).

ни ца, тј . забрање н при сту п

O'ida hoti отеп

obscurius /опскурум

п ер оп­

скуриј ус/ л ат. Нејасно још нејаснији м (обј а­ шњав ат и) .

mеdiш

oida

!О и да х оти меден

о ида/ rp ч . З нам да ништа н е з н ам (Сокр ат).

faustum

/оме н фаустум/ лат. добар

пр едзна к .

Оmп е апјmаl ех

ovo

/омне аним ал екс ово/

лат. С ве животиње потич у из јај ета; уп . О mпе

Obsequium amicos, veritas odium parit /о п ­ секвију м амикос , веритас од ијум парит/ л ат .

vivum

ех

ovo.

Оmп е апјmаl

post coitum triste

/омне iIНИ­

Угађање ствара п р ијатеље, а и сти н а мр жњу

мал п ост коиту м тр исте/ лат. Свакај е животиња

(Теренциј е).

(тј . ж и в и створ) п осле с н ошај а тужна ; уз ово се

Occasio fa cit fur em

/оказио фа цит фур ем/

Oculos habent et

поп

videbunt

каткад додаје :

nisi mulier gallusque

/ н иси му­

л ије р гщс кве/ ос им же н е и пе-гла .

пат. П р ил ика чини (човека) ло п овом .

!Окулос ха­

Отпе

initium difficile est

/омн е иницијум

бент ет нон в идебу нт/ лат. О ч и и мају , а не виде

ди фи циле ест/ лат. С в а ки п очетак ј е тежак; уп .

(он и који су занесени) : из П салма

Оmпе

Oderint, dum metuant

11 5.

!Одер инт, дум мету ­

ант/ лат. Нека м рзе , само нека ме се пла ш е (ре­ као је о крутни Калигула кад су га у п озори ли да

га људи м рзе и да би му се могли ос ветит и ) .

Oderunt

р есс а ге Ьопј

virtutis amore

!Оде­

рунт пе каре бони в и ртУтис ам оре/ лат. Добр и људи м рзе грех из љубави п рема врли н и .

1558

principium difficile (grave).

Оmп е

nimium nocet

/о мн е нимиј ум

Houe-r/

лат. Све што ј е пр етера н о , шкод и .

Оmпе

principium difficile (gr ave)

/омне

при нц ип иј ум диф ици ле ( гра в е)/ лат. Сваки по­ чета к ј е тежак; уп . Оmпе Оmпе

fectum .

trinum bonum

initium difficile est. В . Оmп е trinum рег­

Omne trinum perfectum

оре

Omne trinum perfectum

/ом н е тринум flер ­

фектум)/ лат. Све што је троструко је савр ше н о .

Omne vivu m

е с еllиlа /омне вивум е целулal

лат. Све живо из ћелије.

Omne vivum е

писlео /омне вивум е нуклео/

лат. Све живо из јез гра .

Omne vivum ех ovo /ом н е вивум екс ово/ лат. Све живо је из јајета ; уп . Omne animal ех ovo. Omne vivum

ех

vivo

/омне ви вум екс виво/

лат. Све живо је (постало) од живога (што значи да ништа не настаје само од себе , како је јо ш у ХУI веку тврдио е нглески лека р Ха р ви, чија је ово изрека).

Omnis amans amens

et соп sШо

/ом ни с ама н с аменс/

лат. Сваки заљубље ни кје безуман; уп.

a mentes. Omnis ars naturae imitatio est

Amantes,

/омнис арс

натур е имитацио ест/ 1I3т. Свака је уметност опонашање при роде (Сенека) .

Omnis

с еllиlа е сеllиlа /омнис цеЈЈУЈЈа е це­

лулal лат. Сва ка ћелија од ћелије ( што з начи да све живо има свој зачетак).

Omnis homo mendax /омнис

хомо мендакс/

лат. Сваки ј е ч овек лажљив (п р ев ртљив) .

Omnis spes

јп

ferro /омн ис спёс и н феро/ лат.

Сваје нада у мачу (з н ачи: ј ед и но што нам прео­ стаје ј есте борба) .

Omnes manet

ипа пох /о мн ес м а н ет уна

нокс/ лат. Све очекује једна ноћ (Хо рације) ; ми ­ сли се на смрт, ш то значи да смо сви см рт ни.

Omnia mea mecum porto /омнија меа мекум порто/ лат. С ве своје са собом носим : лати низи­ рана изрека филозофа Бијаса (Бија нта), ј едног од седморице старогрчких мудр аца. У вр еме

кадје персијс ки цар Ки р опседао гр ад П рије н у, становници су бежали вукући са собом имови­

ну, ајединоје Бијас ишао без и чега. Кад су га

omni tempore

/ом н и теМflо ре/ лат. у свако

доба.

Omnium a rtium medicina nobilissima

/ом ­

н ијум ар циј ум медици н а нобилисимaI лат. Од свих вешти на мед ицин а ј е најплеме н итиј а.

omnium consensu

/о м н ијум ко н се н зу/ лат .

п о п ри станку (одоб рењу) свих.

Omnium rerum (mensura) homo

/омниј ум

рер ум (мензура) ХОМО/ лат. Св и м је стварима

(мер ило) човек ( П итаго р а) ; уп .

сим, истичућ и тиме даје знање и мудрост ње­

Pa nton chrematon metron Ьо anthropos. Omnium rerum mors est extremum /омни ­

гово највеће богатство.

јум рерум мо рс ест екстрему м/ лат. Смрт је крај

Кирови војн и ц и упитали зашто о н н и шта не носи, одговорио им је : Све своје са собом но­

Omnia mun da mundis

/омниј а мунда мун­

дис/ лат. Чистимаје све чисто (Посла н ица Титу апостола Павла,

1: 15); употребљава се

и у сми ­

слу: онај ко је чедан (нар о чито дете) ч есто н е увиђа туђи грех .

Omnia mutant ur,

пјЬil

interit

/омнија му­

тантур, нихил интерит/ лат. Све се мења, ништа не пропада (може се тумач ити као принцип н е­ уништивости материје).

Omnia

ргаес l а г а г а га /ом н ија п ре кшiр а р а­

р al лат. Све што је и з врс н о , ретко је .

Omnia vincit a mor et nos cedamus amori /омнија винцит амор ет нос цещiмус амо ри / лат . Љубав све побеђује и ми треба да се по ко р имо љубави (ВеРГИЈЈије) . Обично се цит и ра само

Omnia vincit a mor.

omni modo /омни модо/ лат. н а свак и

Omnium r erum

ргјпсјрја

parva sunt /омни ­

јум рерум пр и н ципија п арв а сунт/ JlaТ. Свем у су мал и почец и (Ци церо н ).

Omnium vitiorum fundamentum a va ritia est /ом н ијум вици о рум Фундаме нтум авариц и­ ја ест/ лат. Свим манама темељ је лакомост (Се­ не к а) .

О

my prophetic soul!

/оу мај п рофет и к соул/

еНГJl. О. мој а п р оро ч ка душо! (ХGftmеш, чин

1,

сце н а У); у Ш3Ј IИ се употребљава к ад се нечиј а п редви ђ ања оствар е.

Omnia рига pu r is в . Omnia munda mundis.

први део :

свему (Цице рон) .

оп

the rocks

ч и н послуж и вања пић а или коктела) . .

onus probandi

/о н ус проба н д и/ лат. прав. те­

рет Доказивања.

оре н ачин .

/он д рокс/ CH rJl . дословно: на

сте н ама, тј. с коцкама леда, не р азблажено (на­

et

сопsШо /о п е ет ко н с ил ио/ лат. личним

пр и м е р ом и савето м.

1559

орега

О игЬеm

et studio

орега

et studio Љпера ет стУдио/ л ат. радом и

venalem et mature

паднете у искушење (Х ри стове речи упућен е

апостолима на Маслиновој гори) .

п р еда ношћу .

орега оmпја Љ пера омнија/ лат . целокупна

Orator Пt, poeta nascitur /оратор фит, поета насцитур/ лат . Гово рни к се постаје, а п есн и к се

дела .

орега

selecta Љпера селекта/ лат. изабрана

рађа ; у п .

Orbis

дела .

Oportet est mаlа ЬегЬа /опортет ест мала херба/ лат. Реч мораш погана је биљка .

Oportet privatis utilitatibus pu bIicas anteferre /о портет приватис утилитатибус публи ­ кас а нтеф ере/ л ат. Личним користима треба п р етпоста вит и јавне (државне).

optima fide Љптима фиде/ лат. у најбољој на­ мер и ; уп . Ьопа fid e. optima forma Љ птима форм а/ лат. у најбо ­ љем обл ику ; на најбољи начин.

Nascitur poetae, fiunt oratores. mајог est цгЬе /орбис мајор ест

урбе/

лат. Већи је свет од града (Рима) . /орбис пиктус/ лат. н асл икани

Orbis pictus

свет , тј. свет у сликама (наслов дела Ј ана Ко­ менс ког за децу ,

1657). orbis terrarum /орбис Tepapyмl лат. земаљ­

ска кугла; свет .

organo рlепо Љргано плено/ итал . муз . из свих регистара , пуном снагом (оргуља) .

О,

sancta simplicitas! /0, санкта с и мплiщи ­

тас/ лат. О света простото! (тачниј е : О , света.

глупости!)

-

речи верског реформ атора Јана

Љптимум

Хуса , и з говорене пред спаљивањ е, кадј е ви део

кондиме нту м фамес/ лат. дословно : најбољи је

како једна проста жена побожно ставља цепа­

зачин глад (ко је гладан н е бира јел о) .

ницу на његову л омачу .

Optim um condimentum fames

Optimum medicamentum quies est Љ пти ­

Os habent, et

поп

loquentur

/ос хабент, ет

мум мед икаментум квијес ест/ л ат. Најбољи лек

нон локвентур/ лат. Имају уста , а н е говоре (Ре­

ј е ми р о вање .

чи из једног псалма) .

Optimus testis confitens reus Љптимус те­ стис ко нфите нс реус/ лат. Најбољи сведокје оп­

opus citatum /опу с цитатум/ лат . н а ведено д ело ; С Кр . о . с .

Оеј /опус деи/ лат . Дело Божј е (назив

десни чарск е

политичке

организације

като­

л ичк е орије н тациј е у Шпанији).

opus Herc uleum

/опус херкулеум/ л ат. хер­

кулско дел о (дело за које је потребна дивовска с нага) .

opus operatum /опус операту мl л ат . изврше­ но дело.

Ога

лат. пољубац поштовања (код катол и ка целив а­

ње биску па у прстен , а папе у пап учу) . О,

si sic

оmпја

/0,

си сик омниј а/ лат . О , к ад

би тако било с ве!

Ote-toi d e lа, que је m 'у mette /от-тоа д ла, к ж ми мет/ фр . Склони се одатле, да ј а ту седнем ;

У " . код н а с : Сјаши Курта да узјаши М урта .

О

tempora,

о

mores! /0

темпор а , о мор ес/

л ат. О времена, о обичаји! (Цицеронов е ре чи из

првог говора против Катилине , који маје изра­ з ио згражање над поквареношћу св ета) .

et lаЬога! /ора ет лабора/ лат. Моли се

(Богу) и рад и! (гесло верника) ; у широј верзи ­

ји: Ога

пацис/ лат. пољубац

osculum reve rentiae Љскулум р еверенциј е/

тужени к оји признаје.

Opus

osculum pacis Љскулум мира (помирења) .

et

lаЬога,

dabit tibi Deus

оmпја Ьопа

/ора ет л абора , дабит тиби деус омнија бон а/ л ат. Мол и се и ради , па ће ти Бог дати сва добра.

Ога рго

nobis

/ора про нобис/ л ат. Моли се

за нас (р е чи из католичке молитве Богородици ,

" А ве М ариј а" ) .

Otium sine Iitteris mors est et hominis vivi sepultura Љцијум сине литерис мор с ест ет х о ­ минис виви сепултура/ лат. Доколица без књиге је с мрт и погреб живог човека (Се н ека) . О

гаm ,

urbem venalem et mature (brevi) per itusi solum emptorem invenerit /0 урбем ве юi­

/о рате, не

ле м ет матУре (бреви) перитУрам , си солу м е м п­ торем инвенерит/ лат . О подмитљивог ли града ,

1560

intretis

јп

Љција дант вициј а/ лат. Бес­

интретис ин те нтационем/ лат. Молите се , да не

Orate,

пе

Otia dant vitia

послице рађају пороке.

tentationem

Our country, right

ог

Оуеm

wrong

lupo comittere

који ће ускоро пропасти, само ако се нађе купац

да је у праву или да греши (речи које је Стивен

(речи нумидског краља Југурте, које је , према

Дикејтур , амерички поморски официр , изрекао

историчару Салуст ију, изговорио напуштајући

у једном говору

Рим, где је успео да подмити многе угледне и

национализма) .

утицајне људе). Ова изрека показује историјску

Оуеm

1816. године:

lupo comittere

израз ускогрудог

/овем лупо коми тере/

укорењеност корупције , која неминовно доводи

лат. Овцу вуку поверити (Теренције) . Одгов ара

до моралне кризе и пропасти државе.

нашој народној пословици : Дати вуку да чува

Our country, right

ог

wrong

/аур кантри ,

рајт ор ронг/ енгл . (Ово је) н а шадомовина , било

козлиће (тј. поверити опасној особи оно што жели да утама ни) .

1561

р расе

tua

/паце туа/ лат. с твојим Допуште­

шњи рат? и сл . ; уопште директна помоћ , коју може свако схватити) .

њем .

Pacta conventa

(назив

спо разу ма о персоналној унији склопљеног из­ међу мађарских и хрватских феудалаца

/пап стлихер алс

papstliCher als der Papst

/пакта конвента/ лат . закљу­

чени споразуми, склопљени уговори

дер папст/ нем . дословно: папскији од папе (у нас : већи католик од папе).

paraphrasis poetica

1102,

/парафразис поетика/

којим је Хрватска изгубила државну самостал­

лат. песничка парафраза (слободан препев пе­

ност) .

сме са страног језика) .

Pacta sunt

лат. Уговори се морају поштовати и испуњавати . Рапет

раг аујоп /пар авион/ фр. авионом , авион­

seгvanda /пакта сунт серванда/

et circenses / панем

ет цирцензес/ лат .

Хлеба и игара (Јувенал) . Према овом римском

сатиричару, била је то једина жеља грађана Ри­ ма у време пропадања Римске империје ; да нас се том изреком означава покушај власти да јефти ним хлебом и јефтиним забавама одврати

пажњу обичних људи од беде и социјалних не ­

ском

Рагсеге

metron ariston

/ пан метрон аристон /

мера", како говори Кир Јања у истоименој ко­ медији Јована Стерије Поповића).

на

пошиљкама) ;

уп.

subiectis et debellare superbos /пар­

штати покорнима и рушити охоле (Вер гилије): политичко гесло у старо!\! Риму.

Рагсе

tempori!

/ парце темпори / лат. Штед и

време!

Paris vaut

грч . у свему треба бити умерен (или "све сос

(ознака

це ре субјектис ет дебеmiре супербос/ лат. Пра­

правд и у друштву.

Рап

поштом

air-mail.

Ыеп

une messe

/ пари во бјен ин

мес/ фр . Париз је ваљда вреда н једне мисе : ци­ нична и зјава француског краља Анриј а ЈУ када је

1593 .

напустио хугеноте, које је дотад пред­

водио, и вратио се католицизму како би могао да уђе у Париз и освоји престо.

Panta ге' /панта реи/ грч . све тече : израз ди­

Parsimonia est magnum vectigal

/парсимо­

намичког схватања свемира, који се приписује

нија ест магнум вектигaлl лат. Штедњаје вели­

Хераклиту .

ки добитак (Цицерон) .

Panton chrematon metron

Ьо

anthropos

Pares cum paribus facillime congregantur

/ пантон хрематон метрон хо антропос/ грч .

/парес кум парибус фацилиме конгрегантур/ лат.

Свим стварима мерило је човек (Питагора); уп .

Једнаки с једнакима најлакше се нађу (Цицерон) .

Omnjum rerum (mensura) Ьото . рарра јп Ьосса / папа ин бока/ итал . папица у

раг ехсеllепсе /пар екселанс/ фр . особито, нарочито , у правом смислу речи ; уп . рег

жи одговор , нпр. Која река протиче испод сав­

lentiam и kat'exoch~n . раг exemple / пар егзампл/

ског моста? Колико је трајао тридесетогоди-

монденским круговима) ; уп. рег

уста (у пренесеном смислу : питање које садр­

1562

excel-

фр . на пример (у

exemplum .

рагоlе

de honneur

рагоlе

Рах Сегегеm

de honneur /парол Донёр/ фр . часна

ordre /пар

који си сам сачинио (Питакос, један од седам грчких мудраца) .

р еч (у старим монденским круговима).

ра г

nutrit

ордр/ фр . по налогу , по запо­

pater familias

/патер фамилијас/ лат . отац

породице; глава куће.

вест и .

Раг рагј

refertur

/ пар пари рефертур/ лат .

Pater, ignosce,

рессауј /патер, игносце , пе­

Једнако се једнаким враћа (у нас : вратити мило

кави/ лат. Оче, ОПРQСТИ, згрешио сам (према б и ­

за драго ; вр атити жао за срамоту).

блијској причи, речи заблуделог сина).

pa rs

рго

toto

/парс про тото/ лат . део место

цели н е (сти л ска фигура, нпр . огљuшше уместо кућа, грло у м есто кољ или било која друга до­

маћа жи вотиња и сл . );

8. синегдоха .

partes aequales / партес

еквалес/ лат. једнаки

pateг patгiae / патер патрије/ л ат. отац до мо ­ вине .

patres apostolici

ници или следбеници апостола) .

делови.

Parturjunt montes, nascetur ridiculus mus /партУ рију нт монтес, насцетур ридикулус мус/ лат. Тресу се брегови, родиће се смеш ан миш

/ патрес апостоли ци/ лат.

апостолски оци (рани хришћански писци , уч е­

patres conscripti

/ патрес конскрипти/ лат.

сабрани оци (назив римских сенатора који су уврштени у ред племића) .

(Хорације). Овим стихом Хорације се подсме­

patres ecclesiae /патрес

ва писцим а који бучно најављују своја дела, а

ни оци (црквени писци дО

на крају н е ст воре ништа . Изрека одговара на­ шем : Тресла се гора , родио се миш, или Много вике ни око че га .

Parum fidei miseris est

/ парум фидеи мизе­

ри с ест/ лат. Мало се вере поклања беднима (Салустије) . Ра гуа

rum

necat morsu spatiosum

ујрега

tau-

/ пар ва н е кат спаци6зум випера таурум/

лат. Мала з мија убија уједом

големог бика

(Овидије) . Ра гу а,

sed apta mihi

/ парва, сед апта михи /

лат. Мале н а, ал и мени прикладна (некадашњи

рагуа

decent /парвум

парва деце нт/

pas d e deux /па д дё/ фр . балет у пару, с два играча; pas de trois / па д троiil фр. балетска игра утроје; pas de quatгe /па д катр/ фр . балетска игра у ч етв оро ; pas de cinq /па д сенк/ фр . балет­

patria potestas

/патрија потестас/ 1l ат. пра8.

очинска власт : у старом Риму , право оца да

управља животима своје СУПРУ l'е и деце .

Pauca, sed

Ьопа /паука , сед бона/ л ат. М ало,

али добро .

Paulatim longius

ituг /пауmiтим

лонгиј ус

итур/ лат. Полако (идући) стигне се даље, код нас : Ко полако иде, брже стиже ; уп .

Paupeгibus

date

Festina lente.

/пауперибус дате/ лат. Уде­

Paupeгitas поп

est.

pгobгum / пауперитас

та (у нас : Сиромаштво није грех).

рауог

diurnus

/ павор дијурнус/ лат. м ед.

дневни страх (наступ страха код мале деце за време дневног сна).

рауог noctuгnus /павор ноктурнус/ 1l ат. м ед .

ска игра у п еторо , с пет играча .

д грас/ фр . грациозни плес.

passim /п ас им/ 1131'. 8. пасим . Pater est is, quem nuptiae demonstrant

ноћни страх (наступ страха код мале деце то­ ком ноћи).

/ па­

тер ест ис к ве м н у пције демонстрант/ лат. Отац је онај кога показ ују брачне исправе; уп . Mateг

pater semper incertus. Patere quam ipse fecisti legem

Patria о mueгte /патрија о муерте/ шп . Дом о­ вина или смрт.

нон ест пробрум/ н ат. Сиромаштво није сра м о­

лат . Малом мал о приличи (Хорације) .

pas de grace /п а

века) .

лите сиромасима .

натпис на ку ћа м а скромних Домаћина) .

Pa rvum

еклёзије/ лат. црк ве­

XIX

ce гta,

рах aeteгna / пакс етерна/ исто и рах sempiteгna

1131'.

вечни мир ;

(8.).

Рах Сегегеm nutгit / пакс церерем нутри т/ л ат. Мир храни Цереру (што з начи да се у вр еме

/патере квам

ипсе фецист и ле ге м/ л ат. Покоравај се закону

мира земља обрађује и доноси плодове; Церера је била староримска богиња земљорадње) .

1563

Рах

homi nibus

Ьопае

voluntatis!

per maiora vota /пакс хо­

Per aspera ad astra /пер аспера ад астра/ 1IaT.

мин ибус боне волу нпiтис/ лат . Мир људ им а до­

к роз трње до звезда, тј. п реко тешкоћа до сла­

Рах

Ьопае

hominibus

voluntatis!

ве; исто и

бре воље!

/пер ардуа ад

Per ardua ad astra

јп

астра/ лат. Преко стрмина до звезда ; уп.

Per ап­

еа /пакс хуик домуи ет омнибус хабитанти бус ин еа/ лат . Ми р овом дому и свима који живе у

gusta ad augusta. per aversionem /пер аверзионем / лат.

не бро­

њему ( из Библије) .

јећи, отприлике .

Рах

huic domui et omnibus habitantibus

sempiterna /пакс семп итерн а/ llaТ. вечни aeterna . Рах tecum / пакстекум/ лат. Ми р с тобом (по­

per capita /пер капита/ лат. по глави , по особи . per cassa /пер каса/ итал . за касу , тј . и сплата

рах

мир; уп. рах

у готовин и .

здрав првих х риш ћана).

Рах

vo biscum /пакс

per casum obliquum

вобискум/ лат. Мир С ва­

/пе р казум обликвум/

лат . кривим путем, стр а нп утицом.

per consensum

ма (поздрав којим се, п р ема јеврејским обича­

/пер консензум/ лат . по спо­

разуму , договор но ; уп. консimз ус .

јима, служ ио и Исус Х ри стос) .

престо/ лат .. дословно : бр­

per conto /пер конто/ итал. н а рачун . Per crucem ad lucem / пер круцем ад луцем /

Pecunia поп olet /пекунија нон олет/ лат. Но­ Non olet. Pedibus timor addidit alas /педибус тимор

лат. Пр еко крста до светла (х ришћ анска верзија

pede presto /педе зом ногом, хитро.

вац не с мрди; уп .

и зреке

адидит алас/ лат. Страх додаје ногама крила .

непосредно.

per abusum /пер абузум/ лат. пра8 .

по злоупо­

треби, противп р авно.

per accidens Iпер акциденс/ 1IaT. случајно . per accla mationem /пер акламационем/ 1IaT. акламацијом, једногласно.

peractis peragendis

/перактис перагендис/

лат. пошто се обави што је требало обавити .

per alvu m /пер алвум/ лат.

мед. преко столице

(излуч ивање састојака лека и сл . ); уп .

per ambages

per sedes.

Per aspera ad astra). per directum / пер ди р ектум/

Pereat mundus! в . Fiat iustitia, et pereat mundus! per excellentiam /пер ексцеленцијам/ лат. по­ себно , изузетно , изванредно; уп . par exellence. per exemplum / пер егземплум/ лат. на при­ мер; уп . par exemple. Per fas et nefas / пер фас ет нефас/ лат . пра­ ВИЈЈНИМ

per amo r em dei

н еп р авилним

Pert'ectum est / перфектум

/пер аморе м деи/ лат. за

Periculum

ест/ лат. С врш ено

јп

mora / перикулум

ин мора/ лат.

Ко раз гађа, не погађа.

perinde

Per angusta ad augusta / пер а н густа ад аугУ­

ас

cadaver /перинде

воље :

ста), тј . преко тешкоћа до славе; уп .

фрањеваца и језуита .

/пер анум /

1IaT.

Per aspera

правило

апсолутне

послушно сти

код

per iocum /пер јоку м/ ЈШТ. ради смеха, из шале . per litteras /пер литер ас/ лат. путем слова,

на годину, годи ­

шње .

ак кадав ер/ лат.

дослов н о "сасвим као леш", тј . без сопствене

ста/ лат. Кроз уске (путеве) до узвишених (ме­

писмено .

per an um /пер анум/ 1IaT. мед.

кроз анус, изла­

зно црево, чмар (давање лекова) : исто и

1564

или

Опасност је у оклевању (Ливије); у нас се каже :

/пер аналогијам/ лат. по ана­

rectum (в.) . Per ardua ad astra

правичн о

ним и недозвољеним ср едствима).

логији, по угледу (на што) .

ad astra . per an num

путем,

је, готово!

божју љубав, забога .

per analogia m

и

неправично (тј . доћи до н е чега свим дозвоље­

/пер амбагес/ лат. заобилазно,

окол ишавајући (говорити) .

лат. ди ректно,

per

per longum et latum 1IaT.

per maiora vota 8.

Per aspera ad astra.

/пер лонгум ет латум/

на дуго и нашироко .

ном гласова.

/ пер мајора вота/ лат. већи ­

рег

mandatari um

рег

persona turpis

mandata rium

/пер мандатiiријум/ нат.

рег

me /пер ме/ лат. за мене;

Рег

me licet /пер

што се мене тиче .

ме лицет/ лат. Ш то се ме н е

тиче, допуштено је (нека буде, не противим се) .

рег

mense /пер

мензе/ лат. по месецу, на ме­

сец ( месечно).

Рег

me si уа

пеНа

citta dolente / пер

ме си ва

нела чита доленте/ итал . К роз ме н е се иде у град јада (натпис на вратима пакла у Да нтеовој Бо­ жансшвеној комедији); уп . гаnzа уој

рег

Lasciate ogni spe-

nefas /пер нефас/ лат. fas et nefas. obIiqu um

на недопуштен на­

/пер обликвум/ лат. заобила­

occasionem

/пер окази6нем/ лат. према

omnes modos et casus /пер

омнес модос

могуће начине; у сваком погледу .

Рег

omnes pass us et instantias / пер ом н ес пасус ет ИНСТ!lНцијас/ лат. прав .. На свим путеви ­ ма и установама (кад се на све нач и не настој и постићи неки циљ) .

omnia saecula saeculo r um

/пер омнија

секула секул6рум/ лат. На све веке векова , на вјеки вјеков. рег

os

/пер ос/ лат. мед. кроз уста (узимати

или да вати лек); уп . перорал но . рег

otium

/ пер iщијум/ лат. за докол и цу , у

ленчарењу.

рег

parenthesim

/пер парентезим/ лат. уз­

гред (рећи, напоменути) .

рег

pedes apostolorum /пер педес апостол6ру м/ лат. 1. досло вно: ногама апостола, тј. он ако како су они ишли, пешице; говори се и само р е г

pedes, 2.

фиг. апостолским стопама (тј . ићи за

апостоли ма , следити апостоле и њихова дела) .

perpetuum mobi le 1.

/перпi:тyyм моб и ле/ лат.

стално покретно (неоствар ива идеја о ма ш и­

ни која би стално радила и покретала се сама од себе, што је су протно законима физике, по ко ­

јимаје за сваки рад потребна енергија) . фиг. не­ ш то нео ст вариво .

по опуно ­ кр оз рек­

/пе р реп резентаци 6-

нем/ лат. због угледа. Рег

risum multum debes cognoscere stultum

/п ер р изум мултум дебес когн ос це р е стултум/ лат. П о м н огом ћеш смеху п р епоз н ат и луду (у н ас: Луд се по смеху поз н аје).

saldo /пер салдо/ итал . банк.

по салду (раз ­

л и ка између дугов н е и потражне стране кон та).

saltum

/пер салТУМ/ 1Iат. скоком (тј . пре­

ко реда).

рег

se /пе р сё/ лат. по sedes /пер седес/

себи, сам од себе . лат. мед. путем столице

( излучивањесастој акалека) ; исто и рег alvum (в. ).

ет казус/ л ат. на све начине и могућ н ости, на све

Рег

anum (8.). ре г representationem

ре г

прилици , пригодно.

рег

ре г

рег

зно.

рег

procuram / пер прокур ам/ 1Iат. procuratorem. rectum /пер р е ктум/ лат. мед.

тум, задње цр е в о (да вање лека); и сто и рег

ре г

ch'ent rate.

чин ; уп . рег

рег

ре г

моћењу; уп. р е г

прав . по опуномоћенику.

Persica, piscis, poma, suinum requirunt Ьо­ num vinum /ll ерс и ка, пи сцис , пом а , суинум ре­ кви рунт бо н ум ви н ум / лат. Б ресква, р иба , јабу­ ке, свињетина траже доб р о вино .

persona grata

/llерсона грата/ лат. уважена

лич н ост; особа кој а ужива поверење; понекад и у суперлативу:

persona gratissima /персона гра­

тис и ма/ 1Iат. и зузетн о уважена личност; особа од

persona

највећ ег поверења; супр .

persona ingrata

поп

grata (8.).

/пе рсо н а инграта/ лат. неза­

хвал н а, неугодн а особа .

persona infamis

/персона инфамис/ лат . бе­

стид н а особа.

/ персона мизерабили с/

persona miserabilis

нат. бедна особа, бедник који заслужује сажа­ љење.

grata

/персона нон грата/ лат.

н епожељна личност,

неподобна особа ; СУIlР .

persona

поп

persona grata (8.). persona pubIica /персона

публика/ лат. јавн а

личност.

persona sacrosancta

/пе р сона сакросанкта/

лат. н епов редива особа; уп . са к ро са н ктан .

persona suspecta

/персона СУСllекта/ лат.

сумњива особа.

persona turpis / пер сона ryрпис/ лат. срамот­ на, осрамоћена особа .

1565

рег

pium desiderium

sortem

рег

sortem

/ пер сортем/ лат. по судбини; та­

рег

stirpes /пер стирпес/ лат. прав .

по рођаци ­

ма, по сродству (наследство).

рег

subreptionem et obreptionem

преваром .

syllogismus

/ пер силогизмус/ лат. по ло­

гици, по логичн ом закључку.

рег

сензум/ лат. уз прећутну сагласност (тј. прихва­ тити без гласања). рег

tertium

testamentum traditio nem

/ пер тестаментум/ лат. по

/пер традици6нем/ лат. по

традицији, по усменом предању .

рег

transennam /пер транзенам/ лат. дослов­

но : кроз решетке (тј. површно гледати).

рег transito / пер трiiНЗИТО/ лат. у пролазу; уз­ гред , површно.

рег

tu

/пер ту/ лат. на ти : (бити с неким пер

ту обраћати се некоме са ши, бити близак с неким.

рег ultimo /пер ултимо/ лат. на крају (месеца). рег

unanima (vota)

/пер унilНима (вота)/ лат.

једнодушно. рег

varios casus,

tot discrimina rerum

лат. кроз различите догађаје, кроз толике нево ­ ље (Вергилије) .

рег

via m /пер вијам/ посредством . viam actionis /пер вијам акци6нис/

лат.

viam appellationis

/пер вијам апелаци6-

нис/ лат. прав . путем апелације, призивом на ви­ ши суд.

рег

via m exceptionis

/пер вијам ексцепци6-

нис/ лат. прав . изузећем . рег

via m su pplicationis

/пер вијам суплика­

ци6нис/ лат. прав. путем молбе . рег

vota

mајога /пер вота мај6ра/ лат. већи­

Petere licet /петере

лицет/ лат. Дозвољено је

молити (а друга је ствар хоће ли се добити).

1566

блажен е успомене, блаженопочивши (употре­ рја

mater

/пија матер/ лат. анат. дословно :

блажена, нежна мајка (мека овојница мозга) ;

pianissimo

dura mater .

/ пјанисимо/ итал . м уз. врло т и хо;

рјапо

pianissimo / пјано пјанисим о/ итал. муз .

најтише могуће; СКр . ррр .

Pictoribus atque poetis quidlibet audendi semper fuit aequa potestas /пикторибус аткве поетис квидлибет ауденди семпер фуит еква потестас/ лат . Сликари и песници увек су се смели упустити у шта им драго (Хорациј е) .

pictus masculus

/пиктус маскулус/ лат. на­

сликани (накинђурени) човечуљак ; ирон. лутка

у туђим рукама .

Pieta

/пијетiill1тал. сажаљење , жаљ ење (на­

зив уметничког дела које приказује Богороди ­

pigra massa

/пигра маса/ лат. дословно "ле­

ња маса" : тром, непокретан чов ек, ленштина; фиr. непросвећена светина .

/ пигриц ија матер

вици6рум/ лат. лењост је мајка пороцим а.

piis manibus /пијис

манибус/ лат. блаженим

ду шама покојника (жртвовати).

apithi / пити е апити / грч . Пиј и ли од­ Aut bibas, a ut abeas. f"orte / пју форте/ итал . муз. још јаче , сна-

Pithi

ё

лази; уп .

рЊ жније .

рЊ рјапо /пју пјано/ итал . муз . још тише. рЊ

presto /пју престо/ итал. муз. још брже . pium corpus /пијум корпус/ лат. задужбина (у добротво рн е сврхе).

ном глас ова.

petit-beurre /пти

pium desiderium .

Pigritia mater vitiorum

прав . путем тужбе .

рег

в.

desideria

рјае mеmогјае /пије меморије/ лат. (човек)

цу како оплакује мртвога сина). рег

/ пер вариос казус , пер тот диск римина реру м/

рег

рја

СКр . рр .

теста менту, по опоруци .

рег

/пја чёволе/ итал . муз . мило, допа­

дљиво.

фиr. ум, разум; уп.

/ пер терциј ум/ лат. по трећ ем

(посредством трећег лица) .

рег

снован на извору који тек треба доказати .

бљава се уз име покојника) .

/ пер тiщитум кон ­

tacitum consensum

ргјпсјрјј /петицио принцип ији/ лат.

piacevole /пер су­

брепци6нем ет обрепци6нем/ лат. лукавошћу и рег

petitio

прав . дословно: "тражење начела" : аргумент за­

кође: бацањем коцке, на срећу .

бер/ фр . Мали медвед.

pium desiderium / пијум desideria /пија

множини рја

пуста жеља, неостварив сан.

дезидеријум/, у дезидерија/, лат.

рlејп

pouvoir

рl е јп

роlliсе

pouvoir

/плен пувоар/ фр . пуно овла­

штење, неогр аничена пуномоћ .

рlе па

potestas

рl е па

pouvoir.

proprietas /плена пропријетас/ лат. choro

/плено коро/ лат. муз . читав хор ,

iure /плено ј уре/ лат .

прав . С пуним пра­

organo /плено органо/ лат. муз. из свих or-

регистара, пу ном снагом (на оргуљама); уп .

gano

titulo /пл ено титуло/ лат. пуним насло­ СКр . p.t . (на адресама; данас обично П.Н . ,

пуним н асло вом , што неки по просто народној ети мологији ту маче као йошшованu наслов) .

Plenus venter

поп

studet libenter

/пленус

вентер н о н студет либентер/ лат. Пун стомак не уч и радо ( што з начи да ситом човеку споро ра­ ди мозак).

/плурима вота валент/

/плус екво/ лат. више него што

Plus

9а

change, plus c'est

lа mеmе

chose

ше мења, све више остаје исто (тј . промене су само привидне) .

/плус ултра/ л ат. још даље , преко

свих граница (девиза Карла У, немачког цара) .

росо а росо /поко а поко/ итал . муз . мало- по­ мало.

росо

adagio

/поко адађо/, росо

JlaT.

Најчешће бива да у несрећи

од пријатеља постају непријатељи (Цицерон) .

plu rale tantum / плур:iле тантум/ лат. грам . са­ мо множин а ( назив за именицу која има само

облик мн о ж ине : JlJGказе, јасле, Никин'ци и сл .; с ве так ве и м е нице називају се

pluralia tantum

/плур:iлиј а та нтум/) .

pluralis maiestatis

мајестатис/

/ поко

poculum caritatis /покулум каритатис/ лат. чаша љубави, чаша милосрђа .

/поета лауреатус/ лат. до ­

словно : ловором овенчани песник, тј . просл а­ вљени песник; у Великој Британији дворс к и песник , задужен да слави владара и државу .

Poeta nascitur, orator fit /ГlO6та насцитур , ора­ тор фит/ лат. Песник се рађа, говорником се поста­ је (упорним радом);

Poetis

оmпја

YrI. Orator fit., poeta nascitur. licet /поетис омнија л и ц ет/ лат.

Песницима је све допуштено .

роlliсе /плур:iлис

largo

ларго/ итал . муз . нешто мало лаганије.

poeta laureatus

Plerumque јп calamitate ех amicis јпјmјсј ехј­ stunt /плерумкве ин каламитате екс амицис ини ­ мици егзистунт/

plus aequo

plus ultra

рlепо .

рl е по вом;

Plurima vota valent

/IlЛИ са шанж, пли се ла мем шоз/ фр . Што се ви ­

вом, пуноп равно .

рl е по

не: закључuлu смо; йО нашем мишљењу и сл .) .

треба, прекомерно .

из свих грла.

рlепо

вом лицу једнине пишу у првом лицу множи ­

лат. Већина гласова одлучује.

неограниче но вл асништво .

рl е по

pluralis modestiae / плур:iлис модестије/ лат. плурал скромности (обичај да аугори ум. у пр­

/плена потестас/ лат. пуно­

моћ, пу н о овла штење; уп . рlејп

verso

verso /полице версо/ лат. С палцем

окренугим надоле : фигуративни израз за осуду

лат. плур ал вел ичанства (означава обичај да ца­

или одбијање (по обичају рим ских императора

ре в и и краље ви ум . ја говоре у множини ми) .

да окрену палац надоле.

1567

Q quadrans academicus /квадранс академикус/ лат. академска четврт (уобичајених петнаест ми­ нута, колико могу касније почети у н иверзитет­

ска предавања, или заказан и састан ак).

Quae est domestica sede iucundior

пријат нији од Домаћег (Цицерон). Одговар а

нашем : Своја кућица, своја слобод и ца. /кве ноцент, доцент/

лат. Ствари које наносе штету , поучавају (з н а­ чи : кад човек трпи штете , опамет и се); и сто и

Quod nocet, saepe docet

(В.).

/квер енда пе­

кунија примум/ лат . Најпре тр еба доћи до нова­ ца (Хорације).

quaesitum ius / квезитум јус/ лат.

Qualis dominus, talis et servus

/квалис до­

минус , талис ет серв ус/ лат. Какав господар, та­ кав је и слуга ( П етроније) .

Qualis pater, talis filius

/квалис патер, тал ис

фи лијус/ лат. Какав отац, такав СИН . гех ,

talis grex

/квалис рекс, талис

грекс/ лат. Какав краљ , такав пук (народ).

Qualis

у јг,

talis oratio

/квалис вир , талис

прав . сте че­

Qualis vita, et mors ita /квалис

вита, ет морс

ита/ лат. Какав живот, таква смрт; исто и

quae, qualis, quanta?

/ квё, квалис, кванта/

лат. шта, како, колико?

Quale vinum, tale Latinum / квале винум , та­ (Ова и з река део је једне старе приче . Домаћин до н есе госту вино, а овај, знајућ и да то ниј е н ај­

боље вино које он има, пошто мало отпије, р е­

bonus vinus

vita, finis ita /квалис

Qualis

вита, финис ита/ Какав жи­

вот, такав крај (како је живео, такоје и скончао).

ле латинум/ лат. Какво вино , такав лат ински .

(добар вин). Домаћин му онда

изнесе чашу нешто бољег вина, а гост ће на то:

bonus vinum

р имског цара Нерона пред самоубиство).

орацио/ лат. Какав човек , така в (му је) и говор.

но право .

че:

регео /квалис артифекс пе­

рео/ лат. Какав уметник нестаје са мном (речи

Qualis

Quaerenda pecunia primum

ех ге /КВ!u1Ибет екс ре/ лат. из које­

Qualis artifex / квё ест

доместика седе јукундиор/ лат. Који је ста н

Quae nocent, docent

qualibet

каквих р азлога .

(добар вино). Кад му је Домаћин

понудио најбоље вино које је имао, њеroв при­

qualite negligeabIe /калитё неглижаблl фр . за­ quantite negligeabIe.

немарљива вредност; уп.

/ КВ!ulитер , талитер/ лат. ка­

qualiter, taliter ко-тако, било како.

Quam

рагу а

sapientia regitur mundus!

/квам парва сапијенција регитур мун дус/ лат. С колико се мало мудрости управља светом!

Quandoque bonus dormitat Homerus /кван­

(добро ви­

докве бонус дормитат хомерус/ лат. Каткад и

но) . На до маћиново питање зашто је тако гово­

добри Хоме р задрема (што ће рећи да понекад

јатељ задов ољно реч е : Ьоnиm

vinum

рио , прво сасвим погрешно , зат им делимич но

и најпаметнији човек , највећи песн ик или на­

правил но и на крају сасвим исправно, гост му

учник , може д а погреши , ако није довољно па­

одговори наведеном изреком . )

жљив) .

1568

quапtitе

nt!gligeabIe

quапtitе

Quid plUlna levius?

negligeabIe

/кантите неглижабл/

пекат; кви нон пекат, венит ин целум; ерго: кви

qua-

бене бибит, венит ин целум/ лат , Ко доб р о пије ,

фр . занема рљива величина, маленкост; уп.

lite negligeabIe. Quапtuш est, quod

добро спава; Ко добро спава, не греши; Ко не п еsсiшus! /квантум ест

греши, иде у н ебо. Дакле: Ко доб ро пије, иде у

квод несцимус) лат. Колико има тога што не

небо, тј. у рај (пример погреШНО I- логичког за­

знамо!

кључивања из три премисе).

quапtuш јп ше /квантум ин ме/ лат. колико

Qui

Ьепе

distil1gu it, Ьепе docet / кви

бене ди­

стингвит, бене доцет/ лат. Ко добро разликује

је до менс . quапtuшlibеt /квантум либет/ лат. колико те воља; исто и quапtuш

placet.

Quапtuш шutаt u s аЬ iIIо! / квантум мупiтус аб ило/ лат. Колико се променио (у односу на оно какав је био)! У Вергилијевој Енеиди, Ене­

ја узвикује те речи када у сну види погинулог Хектора, обливсног крвљу. Quапtuш

potes,

tапtuш

aude

/квантум по­

тес, тантум ауде/ лат. Колико можеш , толико се и усуђуј (lј. не прецењуј своје способности).

(појмове), добро поучава.

quiequid sit / квиквид сит/ лат. било шта било . quid ad te / квид ад те/ лат. што се тебе тиче. Quid agatur /квид агатур/ лат. Шта да се ради; исто и: Quid faciamus /квид фацијамус/ лат, Шта да радимо; Quid fаеi е пduш /квид фаци­ јендум/ лат. Шта да се ради ; Quid faeturi /квид фактури / лат. Шта да р адимо?

Qui desiderat

раееш,

praeparet Ьеlluш / кви

деЗ~lДерат пацем, препарет белум / лат. Ко жели

ди количину неког састојка према другим са­

Si vis раееш , рага bellum. Quid fаеiашus в . Quid agatur. Quid fаеiепdum в . Quid agatur. Quid faeturi в. Quid agatur. Quid iuvat aspeetus, si поп еопееdituг usus

стојцима лека).

/квид јуват аспектус, си нон цедитур узус/ лат.

quапtuш

satis

/ квантум сатис/ лат. колико је

доста, колико треба (напомена на лекарским ре­

цептима); уп. quапtuш

quапtuш

sufli eit и quапtuш vis. suflieit / квантум суфицит/ лат. ко­

лико је потребно (упутство апотекару да ускла­

quапtuш

мир, н ека припрема рат ; уп.

/ квантум вис/ лат, колико хо­

Шта вреди поглед , ако није дозвољен ужитак

ћеш (напомена на лека рским р ецептима, према

(то ће рећи да не вреди нешто гледати, нпр. же­

којој а потекар не мора водити рачуна о коли­

ну, ако се у томе не може уживати).

vis

чини неког састојка лека). Quеш

deus perdere v ult,

Quid leges ргiшuш dеш е пtаt

/квем деус пердере вулт, примум дементат/ лат. Кога бог жели уништити, најпре му одузме па­ мет (мисли се обично н а тиране); уп.

Quos vult

[upiter perdere, dеmепtаt prius. Quem di diliguпt, а dоl еsее п s moritur

siпе

moribus

ргоfiеiuпt /квид ле­

гес сине морибус проф~щијунт/ лат. Шта вреде закони без поштења?

qui ех Pa tre Filioque proeedit / кви

екс патре

филиокве процедит/ лат, теол, који од Оца и Си­ на исходи (догма Римокатоличке цркве о Све­

/квем

том Духу, коју не прихвата Православна црква ,

ди дилигунт, адолесценс моритур/ лат. Кога бо­

која је остала при схватању да Дух Свети про­

гови воле, умире млад (Плаут) .

излази само од Оца, а не и од Сина; на том тео­

"ее еге / квем ди

лошком питаљу , познатом под називом фuлuо­

одере, педагбгум фецере/ лат. Кога богови мр­

кве. дошло је до раскола , па су се те две цркве

зе, учине га наставником.

коначно разишле

Quem di odere, paedagogum

Qui

Ьепе

amat,

Ьеl1е

eastigat / кви

бене амат,

Quid

1054.

године).

поvi? / квид нови/ лат. Шта је ново ?

бене кастигат/ лат. Ко много воли, много и ка­

Шта има ново?

жњава.

Qui Ьепе bibit, Ьепе dormit; Qui Ьепе dormit, поп peeeat; Qui поп peecat, vепit iп еое­ lum; ergo: qui Ьепе bibit, venit iп eoelum /кви

Quid пuпе ? / квид HYHкI лат. Шта сад? Quid pluma levius? Pulvis. Quid pulvere? Vel1tus. Quid vе пtо? Mulier. Quid muliere? Nihil. /квид плума левијус? пулвис . квид пулве­

бене бибит, бене дормит ; кви бенедормит, нон

ре? вентус. квид венто? мУлијер. квнд мулије-

1569

Quid potui,

Qui nescit

Сесј

ре? нихил/ лат. Штаје лакше од пера? Праши н а.

dissiшulаге,

Quidquid latet, apparebit

nescit regnare

/ квидквид латет,

А од прашине? Ветар . А од ветра? Жена . А од

а п ар ебит/ лат. Што год ј е ск ри ве н о , објавиће се ;

жене? Ништа; уп .

уп.

Quid potui,

La donna

е шоЫlе.

Сесј /квид потуи , феци / лат. Што

Quieta

сам могао, учинио сам.

Quid prodest?

/квид продест/ лат. Чему ко­

qui

рго

рго

quo

quo

В.

qui

рго

/кви про кво/ лат. ко за кога (за­

ва драмске тех нике, посебно у комедијама);

quid

рго

occulto est,

јп аргiсuш

proferet

поп шоvеге / квијета нон мовере/ лат.

Оно што мирује, не треба покретати (што з на­ не треба претеривати с новотаријама).

quo.

мена личности, збрка, што је једно од средства­

исто и

јп

чи да нешто што је устаље н о, не треба дирати;

ристи? Чему то?

quid

Quidquid aetas.

quo

/квид про кво/ .

Qui habet aures audiendi, audiat /кви ч ује, нека чује (Јеванђеље по Матеју ,

Qui habet

Quidq uid agis, prudenter agas, et respice fiпеш /квидквид агис, прудентер агас, ет р еспи­ це финем/ лат. Што год радиш, рад и паметно и

хабет

аурес аудијенди, аудијат/ лат. Ко има уши д а

tешрus,

habet

11 : 15).

vitаш / кви · хабет

темпус, хабет витам/ лат. Ко има времена, има ж и вот .

Qui iure suo utitur,

пешiпi

facit

iпiuгiаш

/ кви јуре суо Ут и тур, немини фацит инјуријам/

мисли на свршетак.

Quidqu id delirant reges, plectuntur Achivi

лат. Ко ко ри сти своје право , ником е не наноси

/ квидквид дели рант регес , плектунтур ахив и /

неп р авду; исто и

лат. Кад год краљеви праве глупости, Ахејци

laedit

(Грци) примају ударце (Хорације). То, у ширем

право, никога не вређа.

смислу , знач и: Кад вође греше, испашта народ .

Quidquid disciis, tibi discis

/квидквид ди­

Qui iure suo utitur,

QuiliЬet

fortunae suae

СаЬег

est

/ квилибет

Фортуне суе фабер ест/ лат. Свако је своје среће

сцис, тиби дисцис/ лат. Што год учиш, себи

ковач; исто и:

учиш .

/квискве форryне суе фабер ест/ .

Quidquid id est, tiш е о Danaos et dona

пешiпеш

/ неминем ледит/ лат. Ко користи свој е

Quisque

Љгtuпа е

suae

СаЬег

est

Сегеп­

Quilibet ргаеs uшituг bonus don ec probetur

/квидквид ид ест, тимео дilНаос ет до на фе­

сопtгагiuш /квилибет презумитур бонус донек

рентес/ лат. Шта год да је то, бојим се Данајаца

пробетур контр iiријум/ лат. За свакога се прет­

(Грка) и кад дарове носе (према римском пе­

поставља да је добар док се не докаже супрот­

tes

снику Вергилију, те је речи изговорио тројан­

но (у п оступку пред судом: ни ко није крив до к

ски свештеник Лаокоонт као упозорење Тро ­

се не докаже супротно); исто и:

јанцима да буду опрезни с коњем кога су Грци

suшituг

оставили, тобоже као да р ; данас се изрека упо­

/квискве п р езумитур бонус, донек проб6тур

требљава кад се жели указати на опасност која

контрiiријум/ .

се крије иза нечије претеране љубазности и да­

режљивости).

Quidquid

јп Ьuссаш

Qui

Quisque ргае­ bonus donec probetur сопtгагiuш

шultuш

habet, plus cupit

/кви мултум

хабет, плус купит/ нат. Ко много има , више же­

venit /квидквид

ин бу­

кам венит/ лат. Ш то год му дође на уста (то и ка­ же); одговара нашој пословици: Што на уму , то на друму.

Quidquid јп occulto est, јп аргiсuш proferet aetas / квидквид ин окулто ест, ин априкум про­ ферет етас/ лат. Што је год скривено, на јаву ће изнети време (одговара нашем: Заклела се зе­ мља рају да се тајне све сазнају; та је истина

ли (Сенека).

Quid nescit

огаге ,

pergat ad

шаге /кви не­

сцит ораре, пергат ад маре/ лат. Ко се не зна мо­ лити (богу), нека иде на море . (Изрекаје наста ­ ла међу поморцима, који се у великим опасно­

стима моле богу за спас.)

quid рго quo /квид про кво/ лат. В. qui рго quo. Qui nescit

dissiшulаге,

nescit regnare

/ кви

уткана и у народну причу: У цара Тројана козје

несцит ди симула ре, несцит регнар е/ лат. Ко се

уши); уп .

не зна претварати , не з на владати .

1570

Quidquid latet, apparebit.

Qui

пјmјиm

Qui

probat,

пјmјиm

пјЬil

probat,

probat

пЉiI

probat / кви

Quod cito Iit, cito perit ни ми ­

ха , н ека се први баци каменом н а њу (пре ма Ј е­

јум п робат, нихи л пробат/ лат. Ко пр ев и ше до­

ванђељу п о Јовану,

казује, ништа не доказује .

гомили која се спремала да каменује прељуб ­

8:7,

Исусове р е чи упућ ене

н он

ниц у; п осле т и х речи св и су се р азишли , а н е­

вулт интел и ги , нон дебет леги/ л ат . Ко неће да

срећницу је Исус пусти о н а слободу , у з са в ет

буде сх ваћ е н , не треба га ни читати ( п оука да

да више не греши) .

Qui

поп

vult intelligi, поп debet legi / кв и

треба п и сати јасно и р азумљиво) .

Qui parcit virgae, odit filјиm suum /кв и

Quis п ар ­

цит в ир ге, од ит фи л ијум суум/ л ат. Ко жали ши ­ бу, м рз и с ин а свога (некадашње педагошко ге­ сло, п о ко м е се деца најбоље васпитавају бати­ нама ; у нас: Бат инаје из раја изашла) .

Qui perseveret usqu e ad fiпеm, Ыс salvus erit /к ви п ерсев ерет ускве ад фи н ем , хик салвус е р ит/ лат. Ко истраје до краја , биће спасен.

Qui potest са р е ге, capiat /кви потест Killlepe, Killl иј ат/ л ат. Ко може да схвати , нека схвати (то з н а чи да п амет но м е н е треба много објашњава­

аmјсјог

quam frater fratri

/квис ами ­

циор ква м фратер фратри/ лат. Ко је већи приј а­ тељ него брат б рату (Салуст иј е) .

Quisque fortunae suae faber est fortunae suae faber est.

в.

Quilibet

Quisque praesumitur bonus, donec probetur contrarium в . Quilibet praesumitur bonu s ... Quisque suorum verborum optimum interpres /квискве су6рум верб6рум оптимум интi:р­ прес/ лат. Свако је најбољи тумач својих р е чи .

ти , а глу п ио н а ко неће ништа р а 1умети) .

Quis, quid, quibus auxiliis, сиг, quom odo, quando? /квис , кви д , квибус ау гз илијис , ку р ,

Qui prol1cit јп artibus et del1cit јп moribus, plus del1cit quam prolicit /кви профицит ин ар­

ством (чиме) , зашто , како , када? (питањ а к оја

тибус ет дефицит ин морибус , плус дефицит

тр аже од говор у сваком свеобухватном и стр а­

к в ам про фици т/ л ат. Ко напредује у вештинама

живању).

(тј . у учењу), а назадује у владању, ви ш е наза­ дује н его што напредује .

квомодо , квандо/ лат. Ко , шта , где , којим сред­

Quisquis amat

гапаm, гапаm

esse putat

Ој­

апаm / квисквис амат ранам, р а н ам есе п утат

Qui рго innocenti dicit, satis est eloquens /кви

дија н ам/ лат. Ко воли жабу , сматра даје и боги ­

про и н о це нти дицит, сатис ест елоквенс/ л ат. Ко

ња Дијана жаба (што ће рећи даје с вакоме о н а

гово р и у ко ри ст н е винога , дос-га ј е р ечит .

у кој у је заљубљен најлепша).

qui

рго

quo

/ кви про кво/ л ат . ко за кога, тј .

заме н а л ичности, зб р ка (једно од ср едстава д р амске тех нике, посебно у комедијама) ; исто и

quid рго quo / кви д про кво/ . Qui quae vult dicit, quae поп vult audiet

/ кв и кве вулт д ици т, кве нон вулт ауд ијет/ лат . К о го вори ш то хоће , чућ е оно што неће.

Qui scriblt, bls legit /кви

скрибит, бис л егит/

лат. Ко пиш е, д вапут чита (старо латинско гесл о, п о коме о нај ко препише неки текст, запамти ви­ ш е, као да гај е д вапут прочитао). Друга верзија

ове изреке гласи:

Qui scriblt, bls

lеgа t/кви скр и ­

Qui suo tur ....

јиге

utitur ...

в.

Qui iure suo uti-

Qui tacet, consentire videtur

/ кви та цет ,

консен тире ви детур/ лат. Ко ћути , из гледа као да се сл аже (у нас се каже : Ћутање је одобрав а­ ње) ; исто и:

Qui tacet, consentit /кви тацет, ко н ­

сентит/ Ко ћути, тај се слаже .

Qui ујуга уе гга /ки

вивра вера! фр . Ко буде по­

живео , видеће (код нас : Живи били па видели ) .

Quod Ьопиm , faustum , felix, fortunatumque sit /квоД бонум, фаустум , феликс форту­

б ит, бис легат/, тј. Ко пише, нека двапут прочита

нат:Умкве сит/ л ат . Некаје доб р о, ср ећ н о, чест и ­

(да б и уо чи о и исправио грешке) .

то и благословено : речи кој е су Римљани и з го ­

Qui s' excuse, s'accuse

/ к и се ' : скиз сакиз/ фр.

Ко се п р авда, са м себ е оптужуј е .

Qui sine peccato est, ргјmиm јп iIIаm lapidem mittat / кви с ине пекато ест, примум ин илам лап иде м ми тат/ л ат. Ко је (од в ас) без гре-

варал и пр ед свак и важ нији подухват; касниј е (обично у скраћеном облику

Q.

В.

F. F. F. S.) У

заглављу факултетских диплома .

Quod cito I1t, cito perit / квоД

цито фит, цито

перит/ лат. Што б р зо настане, б рз о пропад н е .

1571

quod Deus avertat

Quos vult lupiter perdere, dementat prius

quod DeLls avertat

/КВОд деус авертат/ лат.

дословно: ш то нека Бо г одстрани ,

lj.

не дао бог

/КВОд дикси, д и кс и/ лат. Ш то

рекох, рекох (не ћ у порећи).

Quod dLlbitas,

пе

f'eceris

quod erat demonstrandum монстранду м/ ЛаТ.

/ КВОд е рат де­

што је требало доказат и на з авршетку тео р еме

или научног доказа, често у скраће ном облику

Q. Е.

О.) . vi оlепtшп, поп

licet viris

П О I1

opus est, asse

сагиl1l

est /КВОд

нон

опус ест, асе карум ест/ лат. Што 'lQвеку није потребно, скупо ј е и за најмањи новчић . лат. Што је пропало , пропало јс (не може се вра­ тити) .

Quod

гагит , сагит /КВОд р арум, карум/ л ат.

Што је ретко , драго је .

Quod scripsi, scripsi

Quod est

поп

Quod periit, periit / КВОд п ерији т, перијит/

dubiis absti ne.

(уобичајена формул а

licet feminis, aeque

доликуј е ни мушкарцима.

Quod /КВОд ду битас , не

фецерис/ лат. У ш та сумњаш , не чини (Плини ­ је); уп . Јп

110П

рис/ лат. Што не дол икује же нам а , ј еднако не

да се то дес и, не дај боже.

Quod dixi, dixi

Quod

/КВОд нон лице-I' ф е минис , е кве нон лицет ви­

est durabile

/ КВОд

/ квоД скрипси, скрип ­

си / лат. Што написах , написах

(Hehy

ништа ме­

ест виолентум, нон ест дурабиле/ лат. Што ј е

њати) . Према Јева нljсљу по Ј овану,

осионо, није трајно.

је одгово ри о Пилат јеврејским главарима кад

19:22,

тако

neqLlit / КВОд

су му предложили да измени н ат пи с "Исус На ­

фактум ест, инфектум фијери неквит/ лат. Што

зар е ћанин цар јудејски " на крсту где је Исус

је учиње но не може постати н еучињено (тј . оно

распет .

Quod factum est, infectum

Пегј

што је у чињсно не може се избрисати).

Quod hodie

поп

est, cras erit

Quod tibi

/КВОд ходиј е

Пегј поп

vis, alteri

пе

f'eceris / КВОд

тиби фиј ери нон вис, алтер и не фецери с/ лат .

нон ест, крас ерит/ лат. Ш то није данас, биће су­

Ш то н е жел иш да се теби догоди, нс чини дру­

тра ( П етроније).

гоме ; такођ е:

Quod (jcet lоуј ,

ПОI1

licet Ьоуј / КВОд л ицет јо­

ви, нон л ицет бови/ лат. Што је дозвоље н о Ј у пи ­

те ру (богу), није дозвољено волу (тј . није све з а

Quod tibi

поп

optas, аlii

пе

f'eceris

иIli / КВОд тиби нон оптас , алиј и н е ф е цери с ули/ лат. Што н е желиш себи, не чини икоме другом.

Quod tua

I1Љјl

refert,

пе

cures

/ КВ Од туа ни ­

хил р еферт , не кур ес/ лат. О ономе што се тебе

свакога , не прилич и свакоме све).

не Т И'lе , н е б рини се .

QLlod medicamenta поп sa nant, ferrum sanat, quod ј'еггит поп sa nat, ignis sa nat, quod ignis поп sanat, mors sa nat /КВОд медикамента

лумус, либентер кредимус/ лат. Оно што воли­

нон са нант, фёрум са н ат, квод фёрум нон са­

мо, у то радо верујемо ; одговара наш ој изреци:

Quod volul1lus, libenter credimus

нат, игнис санат, квод игни с нон са н ат, море

Што је баби мило, то јој се и снило ; уп .

санат/ лат. Што лек ови не и зле че, лечи железо

homines id, quod vo lunt credunt.

(тј . опе рација), што железо не и зле чи , ле чи ва ­

пет о

potest

/ КВОд натур а негат, рёдер е немо потест/ лат. Што природа ускрати, нико не може дати (Кор­

Quod nocet, saepe docet

/ КВОд ноце-г, се п е

доцет/ лат. Што штет и , често поучава ; краће :

Quod nocet, docet

/КВОд ноцет, доцет/ лат. Ш то

шкоди, поучава; уп. поп

/ квомодо валес / лат. Како

ста ром Рим у).

Quo plu s potes tis, ео mod eratius јl11р егјо uti debetis /кво плус потест ис , ео моде рациј ус им­ п е рио ути дебетис/ лат. Ш то сте моhнији , то се

нелије Гал).

Quod

Libenter

си? Како здр авље? (фамилијарни поздр ав у

тра , што ватра не и зле чи, лечи см рт.

Quod natura negat, reddere

Quomodo vales?

/КВОд во­

est

Quae nocent, docent. actis, поп est јп mundo

јп

морате умереније влашћу користити.

quorul1l pars magna fui

/ кворум парс магна

фуи/ лат. досл овно : од којих сам (ствари) био

велики део , тј. у чему сам био важан учесник (Вергилије, Е неи да) .

/КВОд нон ест ин актис, нон ест ин мундо/ лат.

Quos vult Iupiter perdere, d ementat prius

Ч ега нема у списима , тога нема у свету , не п о­

/ квос вулт јупитер п ердере , дементат пријус/

стоји (бирок р атска максима).

лат. Онима које хоће да упро п асти , Јупи тер пр -

1572

Quot ca pita, tot sensus во одуз ме памет (Еури пид); уп .

Quo vadis, Quem deus

рег­

Ооmјп е?

значи да свака реч има тежину и да стога треба п аз ити шта се говори . )

dere vu lt, primum dementat. Quot capita, tot sensus IKBOT капита , тот сен­ з усl лат. Колико глава (тј. људ и ), толико ми­

Quousque tandem, Catilina , abutere patientia nostra? IKBoycKBe тандем , катилина , абуте­

ш љењ а (од говара нашем: Колико људи, тол и ко

р е п а циј е нциј а н острal л ат. П а докле ћеш , К ати­

ћ уд и); такође:

л ино , злоупотребљавати наше стрпље ње? (Ци ­

Quot capita, tot sententiae IKBOT

капита, тот сенте нциј е/.

церон, почетак пр вог го вора против Катили­

Quotidiana vilescunt Iквотидијана

вилескунтl

лат. Свакодневне ства ри губе на вредности.

Quot Iinguas calles, tot homines va les IKBOT л ингвас калес , тот хоминес в алесl

1131'.

Колико

ј ез ик а з наш , толико људ и в редиш.

Quot servi, tot hostes IKBOT

серви, тот хо­

стесl лат. Колико робова, тол ико непријатеља; та кођ е:

Quot servos habemus, totidem habemus hostes IKBoTcepBoc хабемус , тотидем хабе­ мус хостесl Колико имамо р обова , и сто тол ико им а мо и непријатеља (Сенека).

Quot

уегЬа,

tot pondera IKBOT

не); употребљава се као израз негодовања про­ тив н ечиј е дрскости или нам етљивости , често у

скраћеном облику

Quousque tandem? IKBOY-

ск в е тандем?1 Па докле тако?

Quo vadis, Ооmјпе? IKBO

вад ис , Доминеl лат.

К уда и де ш , Господе? ( Пр ема лсгсн д и , када је св. Пета р побегао из римске тамнице , сретн е

Исуса и упита га: "Куда и де ш , Господе?"

011

му одговори: " И дем у Ри м да ме п о ново разап ­

н у." Пост иђен што бежи, св. Петар се врати , та­ мо га ухвате и прибију на крст с главом окрену­ том надоле и тако мучеНИ'IКИ умре. Овај дога ­

верба , 1'01'

понд ер аl лат . Колико речи , толико тегова . (То

ђ ај о писује пољски писац Хенри к Сје н кјевич у роман у

Quo vadis.)

1573

R Radix omnium malorum avaritia

/радикс

ratio ultima

/рацио ултима/ лат. последњи

омнијум мал6рум авариција/ лат. Кор ен св и х

доказ (ар гумент) , последњи разлог ; YIl.

зала је лакомост.

ratio

Radix studiorum

атага /радикс студи6 рум

ама р а/ лат. Почетак науке је горак.

ratione

оfПсН /раци6не официји / лат. по

(службеној) дужности .

rallenta ndo /ралентандо/ итал . муз. успорава­ ritardando. rallentando та поп troppo /ралентандо ма нон

јући (темпо); у п .

тропо/ итал. муз. успоравајући али не преви ше . гапа јп

fabula /рана ин фабула/ лат. дослов но :

жаба у причи (односи се на жабу изјед не басне, која се, видевши вола, надувала желећи да буде

rationes decidendi rationes dubitandi rationes

рго

et contra

/ратум ет гратум/ пат. пот­

ratum et gratum

/рара авнс/ лат. ретка птица, тј. ве­

лика рет кост (у нас : бела врана) . гагј

nantes /рари

ге Ьепе

cognita

/р е бене когнита/ JlaT. добро

упознавши ствар.

Rebus јп excelsis decus est et gloria

нантес/ 1Iат. ретки пливачи ,

тј. малоб ројни људи који се боре с опасности ­ ма (део за вршеткаједног стиха и з Вергилијеве Енејиде, који гласи: га гј

Iр а ри нантес ин

nantes јп gurgite vasto гу ргите васто/ - ретки плива ­

чи (б родол ом ници) по безданом морском про ­ странст ву.

/раритас денцијум/ лат. анат.

тајог /ре­

бус ин ексцелзис декус ест ет глорија мајор/ лат. у узвишеним су стварима понос и сл а в а већи .

rebus sic stantibus /р ебус сик стантибус/ лат. ако тако ствари стоје , тј . под тим околн остима.

Н.есјре /реципе/ лат. Узми ! (ознака н а лекар­ ским рецептима) , 06. сКр .

raritas dentium

/раци6н ес про ет кон­

тра/ 1Iат. р азлози за и против.

крепљено и одобрено .

avis

/раци6н ес дубита н ди/

1Iа т. разлоз и за сумњу.

велика као он, па се на крају распукла); у прене­ више него што може , п а због тога пропадне.

/раци6нес де циденди/

1Iат. разлози за одлуку.

сеном смислу: човек који се напиње да уч ини гага

ultima

геgшп .

recommande

Rp

(в . ) .

/рекомандё/ фр.

Препоручено

(оз нака на поштанским ПОШИЈЪкама) ; 06. сКр.

ретк и зуб и .

rarum est felix idemque senex /рарум

ест фе­

R (в.).

recommended /рикомендид/ е Н Г1l. Препору­

ликс и де мкве сенекс/ 1Iат. Ретко је ко срећан и

чен

ујед но ста р (Сенека).

обично уз заставе разли чити х држава , чиме се

ratio legis

/рацио легис/ лат. прав . смисао за­

кона (о но што се жели гюстићи његовим до но­ шењем); с врха законског акта .

ratio iuris /рацио јурис/ лат. уопште правног система) .

1574

(натпис

улазу

луксуз нијих

хотела,

гостима даје до з нања да тај хотел има препору­ ке међународ них туристичких органи за циј а).

recte смисао права (и

на

/ректе/ 1I ат. та'1НО , прави л но ; та чније ,

зап р аво (ко ристи се при уно шењу нек е исправ­ ке у цитирани текст) .

recta

уја

recta

Requiem aeternam dona

et lux perpetua luceat

regnum animale /регн ум

уја /ректа виј а/ л ат. директн и м п утем ,

н епос р ед но .

еј, Ооmјпе,

еј

анимале/ лат. жи во ­

тињско царство.

recte et stricte /ректе ет стр и кте/ лат.

испра в ­

н о и строго (од носи се на нешто што је п р еци ­

/р ег н ум

regnum minerale

минерале/ лат.

царство минер ала ( руда).

зно и ј ас но одређено).

Regnum regno поп praescribit leges /регн у м

/р ектор магниф икус/ лат.

р егно нон прескрибит легес/ лат. Краљев ст в о

узвишени у пра витељ ; величанствени ( н екада­

краљевству не прописује законе (реплик а х р ­

шња зван ичн а титула ректора универз итета).

ватског бана Ив ана Ердедиј а н а сабору у Буд и ­

Redde caesari quae sunt caesaris, et quae sunt Оеј Оео /реде цезари кве сунт цезари, ет

реди мађар ским зако ним а) ; да н ас гесло др жав­

rector magnific us

кве су нт де и део/ лат. Дај ца ру царево а Богу Бо­

жије (Ј ева н ђеље по Матији) .

redde rationem /реде

1790.

на захтев Мађара да се Хрватска п од­

не самосталности и суверенитета.

regnum vegetabile

раци6нем/ лат. положи

р ачун (Је в анђеље по Луци,

му

16:2);

употребљава

/регн ум вегетабиле/ лат.

б и љно царство .

Relata refero /pemiTa

реферо/ лат. Прено с и м

се и именичк и у з начењу : полагање рачуна, од ­

оно што се прича (у смислу: не одговарам за

гово р ност з а учињено.

истинитост о н ога што сам чуо) .

ге

et

согроге /ре ет корпоре/ л ат . прав . имо­

reformatio

јп

capite et

јп

membris

/рефор­

мацио ин капите ет ин мембрис/ л ат. промена у глави и у удовима, тј. на в р ху и у нижим о р га­

нима (гесл о папе Гргура VП из ХI в . ); да н ас се тако означавај у свеобухватне, дубоке и коре­

Боже , милосрђа својега (из католичког п сал м а) ; према томе је изведен и назив Rешiпisсеге, ко­ јим се оз нач а ва друга недеља коризме (в . ) .

remotis arbitris

јп

melius

/реформац и о ин мели ­

/рем6тис

арбитрис/ лат.

уклонивши сведоке (у четири ока).

Rem tene,

ните проме н е .

reformatio

Reminiscere, Deus, misericordiae tuae /р ем и ­ нисцере, деус , ми з ерикорд ије туе/ лат. Сети се ,

вински и телесно (казнити).

уегЬа

sequentur

/рем тене , в ер ба

секвентур/ лат. Држи се ствари , р е ч и ћ е след ити

ју с/ лат. прав . промена на боље (преиначење

(тј . држ и се пред мета о коме говориш, а речи ћ е

судске одлуке у корист осуђеника).

тећи саме од себе) .

r efo r matio

јп

peius

/реформацио ин пејус/

л ат. пр а в . п роме на на горе (преиначење судске пресуде н а штету ос у ђеника) .

refu gium peccatorum

rent-a-car

/рефугијум пекат6-

рум/ лат. уточ иште грешника (у к ато л ичкој мо­

литви н аз ив з а Богородицу) ; данас се тако, угл авном

под р угљиво ,

о з начава

место

гд е

се

јед и н о могу ск р ас ити они који нигд е другде не могу наћи скл ониште .

regens

/рен тебоут/ енгл . и з најмљи ва њ е /р ентека р/ ен гл.

црквеног хора ( код католика) .

и з н ајмљи вање

аутомобила (з а ту ри стички и л и пословни пр е­ во з ) .

r ent-a-scooter /рентескутер/ е нгл.

изн ајм љи­

вање скутера ( и уопште мотоцикала з а р азгле­

дање туристичких места) .

rent-a-yacht

сћогј /реген с кори/ лат. м уз. диригент

Regina amat su um

rent-a-boat

чамца (з а туристичку пловидбу).

/рентеј6т/ енгл . изнајмљив ање

јахти (у науги ч ком ту р изму) .

Reo negante, actori incumbuit probatio /рео

со10геm /регина амат су ­

не ганте , акт6ри инкумбуит проба ци о/ лат . прав .

ум кол6 рем/ лат. Кр аљ ица вол и своју боју (сл и ­

Ако оптуже ни одр ич е кривицу, на тужиоцу је

ковито из р аже н о правило по коме се при

д а п однесе доказе.

по ­

стављању фи гур а на поч етку шаховске игр е

Repetitio est mater studiorum

/репет иц ио

бела краљица по ставља на бел о , црна на црно

ест матер студ и 6рум/ лат. Понављање је м ајка

п оље) : исто и

учења.

Regi na regit colorem /регина ре­ - Краљица од ређује боју . regius morbus /ре гиј у с морбус/ л ат. мед . кра­

г ит кол6 рем/

Requiem aeternam dona еј, Ооmјпе, et lu x perpetua luceat еј /реквиј ем етерн ам дон а е и ,

љевска болест ( поп уларни назив за жутицу) .

домине , ет лукс перllетуа лу цеат еи/ лат. П окој

1575

Requiescat

ritardando

ј п р асе

вечни даруј му, Господе, и светлост вечна нека

обично:

му светли (обредне речи у Задушној миси , ка­

пречасни или , чешће, велечасни (уобичајено

толичкој служби божјој за покојнике).

ословљавање каТОЛИ'IКИХ свештеника).

Requiescat јп

расе /реквијескат и н паце/ лат.

rever end issimus

Rex regnat et

поп

/реверендисим ус/

gub ern a t

-

/рекс р егнат ет

Почивао у миру (завршне ре'I И у Задушној ми­

нон губернат/ лат. Краљ краљује, а не управља

си; обично и натпис на католичким спомени­

(гесло парламентарне монарх ије , први пут гаје

цима , често скраћен у

изрекао пољски др жавник Јан Замојски у ХУ'

R. 1. Р . ) . Res adversae a dmo nent religionum

/рес

адверзе IIДMoHeHT религи6нум / лат. Несрећа по­

веку; одгова р а изреци: На круније да сија, а на па рламенту да влада) .

буђује на побожност (тј. у невољи се човек нај­ више моли Богу).

Rid endo castigare mores /ридендо кастига­ ре морес/ лат. Исмејавајући кажњавати (лоше)

res dubia /рес дубија/ лат. сумњива ствар. res ecclesiastica /рес еклезијастика/ лат. цр­ квена ствар.

обичаје (задатак комедије) .

/ридендо дицере ве­

Rid endo dicere ve rum

рум / лат. Смејући се (к р оз смех) рећи истин у

reservatio menta lis /резервацио мента.JlИС/

(део Хо р ацијевоl' стиха из Сашира, који у це­

лат. суздржаност у мислима (пр и стајање на не­

лини гласи:

што с чиме се суштински не слажемо, што у се­

/ридендо дицере верум квид ветат/

би не прихватамо).

чава да се каже истина смејући се?) .

Rid endo di ce re ve rum quid vetat? - Ко спре­

/рес јУДИК1iта/ лат. прав . пресуђе­

Ridi, pagliaccio /риди, паља ч о/ итал . Смсј се,

на ствар (кона ч на судска одлука , о којој се ви­

бајацо! (и з о п ере Пајаци италијанског компо­

res iudicata

ше не може расправљати).

је см и сао да су комедијаши, да би забавили пу­

ката про веритате хабетур/ лат. прав. Пресуђена

блику , присиљени да се смеју и кад им се срце

ства р узима се за истину.

кида од бола).

Res,

поп

р го

зито р а Руђе р а Леонкавала, у ч уве~юј арији 'Iији /рес јуди­

Res iudicata

ve rba!

veritate ha betur

/рес , нон верба/ лат. Дела , не

речи! (Одговара нашем: Твори, не говори ! )

res nulli us

/рес нулијус/ лат. н ичија ствар

(коју свако сме присвојити).

Res nu lli us cedit

ргјт о

Rira Ы е п qui гјга lе d ernier /рира бјён ки р ира л де рније/ фр. Добро ће се смејати ко се бу­ де последњи смејао (у нас: Ко се последњи

смеје, најслађе се смеје).

occupanti /рес

јус цедит примо окупанти / лат. прав .

нули­

НИ'l ија

ствар припада ономе ко је први п р исвоји.

Res perit domin o /рес перит домино/

Risu inepto r es ineptior null a est /ризу инеп­ HYJla ест/ лат. Нема не умесније

то рес инегщиор

ствари од неумес н а смеха .

Ri sum tenea tis? /ризум те н еатис/ лат.

1131'.

Може­

прав . дословно: ствар пропада господа ру (прав ­

те ли да се не смејете , да сс уздржите од смеха ?

но правило по коме штету на материјалним до­

(Хорације о необичним и смешним појавам а у

брима трпи њихов власник).

животу).

Respice

Пп е т ! /респице финем/ лат. Пази на

свршетак! (поука да увек треба мислити на крајњи исход); уп. Quidquid a gis, prudenter agas, et res pice linem. restitutio a d integrum /реституцио ад инте­ грум/ пат. прав . повратак на раније стање, успо­ става пређашњег стања; исто и јп

stitutio (в.). ге vera /ре

integrum

ге­

вера/ лат . истинита ствар; уисти­

ну , з аиста .

reverendu s dom inus /реверендус Доминус/ лат. 'Iасни господин (свештеник у католика);

1576

Ri sus abund at јп о г е stultorum /ризус абун­ дат ин оре стулт6рум / лат. Смех је обилан у устима будала (изрека којом су некад настав­ н ици опомињали н еозбиљне ученике) .

risus sardonicus /ризус

сардоникус/ лат. сар­

донски смех (циничан грчевит смех).

се ,

risveglia ndo /р извеЉ1ШДО/ итал. му з. будећи 'Ij . све живах н ије . risvegliato /ризвељато/ итап . муз. опет жи вах но, rita rdando

/гitагdандо/ 1П'аЈ1 . муз. заостајући,

постепено усгюравајући (темпо) ; уп .

rallentando,

Rul e, Brita nni a

ritenuto ritenuto

/ритен уто/ итал. м уз. успо рено , спо ­

рије н его до тад а .

ritornando a l tempo /риторнандо ал те м п о/ итал . муз. враћајућ и се на р ан ији темпо .

ritornare al segno /рито рн iiр е ал сењо/ итал .

(речи св . Августина , којима се истиче

бљава у зн аче њу : Кад врхов ни аугоритет пре­ суд и , н е м а погов о р а .

Ruit hora /р уит хо р al л ат . Време лети ; каткад Ruit hora, lаЬога /ру и т хора, ла­

муз. досл о вно: вратит и на знак , тј. поновити од

пр о ширено у :

последњег з нака з а понављање .

б6 р al Време лети, (зато) р ад и .

Rogate et dabitur vobis /р опiте ет дабиту р в об и с/ лат. Тражите и даће вам се (Јеванђеље по М атеј у,

7:7). Roma aete rna /р ома етерн а/ лат. вечни Рим (одатле и п е рифраСТИ
Roma locuta, ca usa finita /ро ма лок:Ута, кау­ з а финитaI лат. Рим је р екао, спор је зав рш ен

cBeMoh

Рима и н е п огр е шив ост п а п е); да н ас се УГlOтр е­

Rule, Britannia /р ул , бритенјal енгл. В л адај, Б ри танијо (девиза некадашњег британског им ­ п ериј ализма); почетак п есме композитора Т. Ар­

на , н а сти хове Џејм са Томсона

( 1740), који гл асе: Rule, Britannia, Britannia rule the \vaves, / Вгј­ tons пеуег, пеуег, пеуег shall Ье slaves - Владај , Британиј о , Брита ниј о , владај морима , / Британци никад, ник ад, никад неће б ити робо в и .

15 77

s sacro egoismo /са кро е го изм о/

>rraJJ .

ист. света

себичност (гесл о итал иј а н с ког имп еријал из ма) .

safety matches

/сёјфти мё чи з/ ен гл . с и гу рно ­

salvo errore et omlsslOne (у и з ношењ у подата ка).

salvo honore

с н е шибице ( н ат пи с н а кут иј а м а ши б ица , по ­

salvo recursu

Sa lus aegroti suprema lex medicorum /салус е гр6ти суп ре м а ле кс м ед ик6 р у м/ лат . С п ас б о ­

публ и ка с у­

п рем а л екс/ лат. Јавн о доб ро н ај в иши је за ко н .

suprema lex esto

( и л и спас) државе н е ка буде В Р ХОВ НИ з ак о н.

Sa lve!

Sit уепја

уегЬо.

/салве/ л ат. Здр аво ! Uутар њ и п оздра в

об р аз ов а н и м људ и ма

Salve, атјсе!

/салве, а ми ­

це/ Здра во , п р ијатељу!; у катол ичкој ц р кве н ој

/сал в е, рег ин aI Здр а во ,

Salve, regina!

краљ ице! (об р а ћа њ е Бого р оди ц и) .

iп

aeternum

к о н дукту с/ лат. (га­

н о пи смо у том см и слу.

Sancta Sedes

/са нкта седес/ л ат. Св ета Сто­

л ица (сед иште п ап с к е власт и , Ватикан ); и сто и

Sedes Apostolica

(в . ).

sancta simplicitas

/са н кта с и мп л ици тас/ лат.

блаже н а пр остота (огранич е н ост, глу п ост) ; у п .

у ста ром Риму); у нас се п онекад чује ме ђ у

salve

salvus conductus /сал вус

р а нто ва н ) н ес м ета н пролаз и за ш ти та ; гар а н т­

уепја /сал в а в е ниј al л ат. С Допу ш те њ ем,

ако ј е д оз вољено ; уп .

п ес м и:

о бз ир , уз ув аж а в ањ е.

/салус

ре и п у блице су пр ем а ле кс есто/ лат. Доб робит

salva

/сал во рес п екту/ лат. уз п у н и

salvo respectu

salus publica /салус публ икaI лат. ј а вно доб ро. Salus publica suprema lex /салус

/сал в о р е ку рз у/ л ат . пр ав . С пра­

во м н а жалбу.

лес ника најв иши ј е зако н за лекаре .

геј риblјсае

/сал во хо н 6 р е/ лат . без п о вр еде

ч асти (у н ас : без у вр еде, о прост ите и сл.) .

себ но онима за из в оз ).

Salus

/сал в о ер6 ре ет

омиси6н е/ лат . С могућом гр е шком и п ропу стом

/сал в е ин ете рн ум/ лат.

збо гом з аувек ( п ослед њи п оздр а в) .

О

sancta simplicitas! Sanctitas

/с ilН ктитас/ л ат. Светост (папска

т и тула н а лати н ском) .

sans fa yon

/сан фасо н / фр . пр ирод н о, ј ед но­

став н о; без устру ч ава њ а.

Sapere aude!

/са п е р е ауде/ л ат. У суд и се да

будеш м уда р ! (Хо ра циј е) ; п р ема н е мачком фи ­ лоз оф у Им а н уелу К анту : И мај х р абро сти да се

могу ћим

п осл уж и ш со п ст ве ним разу м ом ( што з н ачи да

пр о пустом (р а ниј а уобич ај е н а огр ада од еве н ­

тр еба сам о стал н о М ИСЛ ИТИ , без обзира н а могу ­

туалНИХ грешака у тексту); уп .

ћ е по след ице) .

salvis omissis /салвис омис и с/ лат. С

culi

и

salvo errore calsalvo errore et omissione.

Sapiens nihil

аШгmаt

quod

поп

probet

/са­

/сал в о ер 6 ре к ал кул и/

пије н с НИ ХИЈЈ а ф и рмат к вод н о н пробет/ л ат.

лат. уз могућу гр е ш ку у р а ч у н а њу ( р а ниј е уо би ­

М удр а ц н е тврд и ништа што н е може док азати .

salvo errore calculi

ч ај е на ограда од е в е н туал ни х гр е ш ака у из н о­

ш ењу број е в а , р а ч у нању и сл . ) .

1578

Sapiens

отпја

sua secum portat

/са пије н с

о мниј а суа се кум п о ртат/ лат. М удр а ц с в е свој е

Sapienti sat

Senatus Populusque Rom anus

(имање, тј. мудрост и з нање) са собом носи ; у п . Отпја теа

mecum porto . Sapienti sat /сапијенти

sectio caesarea /секцио

цеза ре а/ лат, м ед . цар­

ски рез (оперативн и захват вађења детета из

сат/ лат. Паметноме

мајчине утробе , у слу ч ајевима кад је нем огућ

доста (Те ренције) . Овим је је исказана и стина

нормалан пород; назив настао према веров ању

да паметнима не треба много објашњавати, јер

даје на тај начин р ођен Јулије Цеза р) .

лако схватају, а будалама ионако не вреди го­ ворити.

secundum artem

Sapientia

ујпо

obumbratur /сапијенција

вино

обумб раlУР/ лат. Ум се вином замрачује (Плини­

како ваља ; уп .

Sator

Агеро

tenet

орега

rotas

secundum gratiam /секундум грацијамl лат,

/сатор арепо

жи кола (поз нати староримски палин дром , тј.

ре ченица која гласи исто и кад се чита с к раја почетку;

може

се

5х5

напис ат и

и

као

ма ­

secundum ordinem мора бити ,

secundum voluntatem Sedes Apostolica

/савоа р вивр/ фр. (дословно:

знати живети) ле по понашање , с н алажење у

/секундум волунта­

тем/ лат. по (слободној) вољ и .

тор-формуло м).

savoir-vivre

/секу н ду м ордин ем/ лат,

по реду, тј . како захтева (устаљени) ред, како

поља ; некада се сматра­

ло да има чаробну моћ, п а су је з вали са ­

по

надахнућу , тј. без строгих правила (уметности) .

те нет опера ротас/ лат. Сеја ч Арепо с муком др­

гични квадрат од

lege artis ; супр. secundum grati-

ат (в , ) .

је). То з начи да у пићу и мудар побудали .

према

/секундум а ртем / лат , по

уметности , тј . по свим уметничким правилима,

/седес апостолик а/ лат ,

Апостолска Стол ица (седиште рим ских папа , Ватика н) ; исто и

отме ном д р у ш тву.

Sancta Sedes

(в . ) .

Sed fugit interea, fugit irreparabile tempus

Saxa loquuntur /сакса лок вунту р/ лат .

Кам е­

/сед ф У l'И Т интереа, ф уги т ирепараби ле темпу с/

ње говори (што з начи да раз ни натписи уклеса­

лат, Али бежи међутим , бежи незаустављиво

ни на ста рим каменим плочама , споменицима

време (Вергилије) .

и сл.

гово р е о много чему , па се и з њих

може

доста научити).

Scientia est potentia

/сцијенција ест потен­

ција/ лат. З н ање ј е моћ; исто и:

est (в.). Scientia potestas est

Scientia potestas

/сцијенција потестас

ест/ лат. Знање је сила , моћ (Бекон); и ста мисао израженаје у нас поучним стиховима: Знање је сила, з нање ј е моћ, учите, децо, дан и ноћ .

Scio

те

nilli1 scire /с цио ме нихил

сци ре/ лат.

Знам да ништа не з на м (Сок рат); уп .

Oida h6ti medcn oida . Scire leges поп hoc est уегЬа earum tenere, sed ујт ас potestatem /сцире легес нон хок ест верба еарум те н е р е , сед вим ак потеспiтем / лат , прав , Познават и за коне не з начи д ржати се њи ­ хових речи, н его смисла .

Scripta manent

/скрипта манент/ лат. Напи­

сано остаје; уп. УегЬа

sectio aurea

vo lant, scripta manent.

/сек цио ауреа/ лат. геом , златни

рез (назив за поделу дужине н а два дела тако да

sedia gestatoria

/седија гестаториј а/ лат. до­

словно: носећа столица (носиљка у којој се , на раменима припад ника шв ајца рске гарде , поја­ вљује папа у свечаним приликама).

Seid umschlungen,

Мiliопеп! /зајд умшлун­

ген , мили6 н енl Дођите ми у за грљај , милиони (стих и з Шил ерове "Оде радости " , по којој је Бе­ товен написао хо р у с војој Деветој симфонији ).

sell'-service

/сёлф-сёрвис/ е н гл . самопослу­

живање; самопослуга (продав ница и ли ресто­ ран у

коме се кугщи,

односно гост и

сами

по­

служују) .

Senatores tia

Ьопј ујгј,

senatus autem mala bes-

/сенат6рес бони вири, сеюiтус аутем мала

бестија/ лат. Сенатори су добри људ и (као поје­ д инци) , али сенат је опака з вер .

senatus consultum

/сенатус конзултумl лат.

прав . закључак сената ( који ј е у старом Риму имао с нагу зако н а).

Senatus Populusque Romanus

/сенатус по­

се већи део односи према мањем као и цела ду­

п улускве романус/ лат. Се нат и народ рим ски

жина према већем делу).

(тј . римска држава) ,

1579

Senectus ipsa est morbus

Sic satis

Senectus ipsa est morbus IceHeKTYc

ипса ест

морбусl лат. Старостје сама по себи болест (Те­

Servi

рго

nullis habentur

Iсерви про н улис

хабентурl лат. Робови се сматрају за ништа ( пре­

ренције) .

ма ант ич ком зако нодавству робови се нису сма­

Senectutem ut adipiscantur omnes optant, eandem acc usa nt adepti IceHeKTYTeM ут адипи ­

ТР аЈ lИ људ и ма и с њима се могло поступати као

ска нтур омнес оптант, еандем акуза нт аде пт и l лат. С ви желе да дочекају старост, а кад ј е до ч е­

кају , жале се на њу (Цицеро н ).

с н еживим предметима) ; уп .

Servus est res. Servus est res IcepBYc сст ресl нат. Роб је ствар ; уп. Servi рго nullis habentur. servus servoru m Оеј IcepBYc се рв 6рум деи l

miserum est IceHeM

лат. Слуга слугу Божјих (из р аз скр омности ко­

а нте темпус фијери мизе рум ест/ лат. Бедно је

јим папе себе називају у службеним списима).

Senem ante tempus

Пегј

пре времена постати ста рац (Цицеро н ).

sette bandiere IceTe банд ијёреl итал .

ргаесох Iсениј ум прекоксl лат. мед.

senium

седа м за­

става (погрдан назив за политичке превртљив­

прерана старост (јављање стар ачк и х симптома

це , који су с премни да стал н о истичу другу за­

у млађим годинама) ..

ставу и тако при хватају сваку смену власти).

Se поп

е

vero,

е Ьеп

нон е вёро, е

trovato Ice

бен троватоl итал . Ако није истинито, а оно је доб ро нађено, тј. смишљено (Ђо рда н о Бруно) .

senza

погј Iсенца фјо риl и

senza ornamento

Iсенца орнаме нтоl итал . муз. без ук р ашавања.

senza

герliса Iсенца репликaI итал. муз . без

понављања.

senza rigore di tempo Iсе нца

риго р е ди тем­

поl итал. муз. без строге поделе на тактове.

septem a rtes

liЬeral es Iсептем артес либер а­

лесl лат. седам слобод ни х уметности (вештина) у средњем веку: граматика, рето р и к а, дијалек­ тика, аритмет ика , геометрија, музика и астро­ номија; у п .

artes liЬerales. Sermo mollis frangit

хо р ас дормир е сат ест jYBe H ~IK Be сеникве , се п ­ ТСМ до пигрис , н ул и концедимус октоl лат. Ш ест сати спавања доста ј е младом и ста ром , седам

н ека с па ва ле нш ти на ,

ник оме

н е до п у­

штамо осам .

Sibi parat malum, qui alteri parat Iсиби

па­

рат малум , кви iulтери паратl лат. Себи спрема зло ко другом е (зло) сп рема (Аристотел); одго­ вара н а ш ој пословици: К о др угоме јаму копа, сам у њу пада.

Si caecus caecum ducit, аmЬо јп foveam са­ dunt Iси цек ус цекум ду цит, амбо ин фовеам кадунтl нат . Ако слепа ц сле п ца води, оба у јарак

јгаm

IcepMo

молис

франгит ирамl лат. Тих говор слама г нев (Соло­ мон) . Овим је мудр а ц хтео да каже како та кав говор изражава см ир е н ост, ал и и сми р уј е .

sermo pedestris IcepMo

Il едестрисl лат. до­

словно: пешачки говор , тј. гово р у п ро зи.

sermo plebeius IcepMo

Sex horas dormire sat est iuvenique senique, septem do pigris, nulli concedimus octo IceKc

п лебејусl лат . народ­

ни , пучки говор (гово р простога народа).

sermo rusticus IcepMo

р устикусl лат. се­

падају.

Sic est

јп

f'atis

Iсик ест ин фатисl лат . Тако је

суђено .

Sic et поп Iсик ет н о н l нат. та к о ј е

и ниј е тако ;

да и не ( н аслов ј едног с пи са од Абелара , схола­

ст ичко г фи лозофа из

XII

век а, с међусобн о су­

протстављеним и з р екама).

Sic eunt fata hominum

Iс ик еу нт фата хоми­

H Yмl лат. Тако иду људске судб ине (тако јето на овом свету).

љачки гово р .

sermo urbanus IcepMo

у рба н усl лат. гр адски

Sic itur ad astra Iс ик

итур ад астраl лат. Тако

се и де до звезда (тј . до части и славе) ; у п .

гово р .

sermo v ulgaris IcepMo

вул гарисl лат. пр ост,

Si

некултив исан гово р .

Macte

апјmо .

соmропеге

magnis parva

mЉј

fas est

Iси

венијентибус

ко мп о нер е магнис п арва михи фас естl лат. Ако

осal лат. Онима који до ђ у доцкан, ( прип адај у)

ми је допуште н о да упо р ед им малено с в ел и­

кости (тј. о н о што остане и за гозбе); у истом

ким; уп .

Sero

ve nientiЬus

зна чењу и :

1580

Tarde

ossa Icepo

venientiЬus

ossa

(в . ).

Si licet parva соmропеге ma gnis . Sic satis Iсик сатисl лат. Толико је доста.

Sic transit gloria mundi

sine

Sic transit gloria mundi /сик транзит

аппо

глори­

Si licet parva соmРОl1еге magnis /си лиuет пар­

ја мунди / лат. Тако пролази слава (овога) света,

ва компо нере магнис/ лат. Ако је допуштено мале

тј. све је пролазно (церемонијална изрека и по­

ствари

четак једне песме која се упућује новоизабра­

сли чног је з начења и и зрека:

ном папи , уз симболично спаљивање кучина).

parvis grandibus uti /си лицет егземплис ин пар­

Sic volo, sic iubeo /сик воло, сик јубео/ лат. Тако хоћу, тако наређујем (ка р акте ри стича н став самовољ ног човека); Yгl .

Sit рго ratione vo-

упоређивати

с

великима

(Вергилије) ;

Si licet exemplis

јп

вис градибус ути/ лат. Ако је доrтуштено да се у ма­ лом служимо ве.пиким примерима (Овидије) ,

S'iI vous pla'it

/силвупле/ фр . Молим ! И зво­

лите' (дослов н о: ако вам ј е по вољи; некада

luntas. Si Dieu n'existait pas, il f'audrait I'inventer

чест и з раз у француски образованим граl)ан ­

/си дје н' егзисте па, ил фодре л' енванте/ фр .

ским круговима).

Кад Бог не би постојао , требало би га измисли ­

Si medicamenta 11011 sanant, ignis sanat, si ignis поп sanat, ferrum sanat /си медикамента

ти (Волтер) .

Si diis placet /си диис плацет/ лат. ако је бо­ Si duo faciunt idem, поп es t idem /си дуо фа­ цијунт идем , нон ест и дем/ лат. Ако двојица чи­ не и сто, није исто,

Si etiam опшеs, ego поп /си ецијам омнес , его нон/ нат. Ако и сви,ја не (речи којимаје апо­ стол Пета р уверавао Исуса Христа да га се н еће

одрећи: Јеванђсље по Марку,

14:29).

Si f'abula vera /си фабула верal лат. Ако је прича истинита.

феријент руине/ лат. Кад би се сломљен срушио свет, не би ме застрашиле рушевине (Хорације).

signum exclamationis /сигнум екскламаци6нис/ лат. знак узвика, одобравања; грам. уз­ вичник.

interrogationis

/сигнум интеррога­

ци6нис/ лат. грам. з нак питања, упитник. sigпuш

laudis

санант,

игнис санат, си

игнис

нон

санат ,

ватра , ако ватра не излечи, лечи гвожђе; исто и

Quae mеdiсашепtа поп sal1al1t, ignis sal1at, quае ignis поп sanat, ferrum sal1at, Siшiliа

similibus cognoscuntur /симилиј а

симилибус когноскунтур/ Ј IaТ . Слично се 110 сличном познаје .

Siшiliа similibus curantur /симилија сими­ либус курантур/ лат. Слично се сличним Jlечи (хомеопатски начин лечења); одговара наш ем: Клин се клином избија.

Si f'ractus illabatur orbis, impavidum ferient ruinae /си фрактус илабатур орби с, импавидум

sigпuш

нон

ферум санат/ лат. Ако лекови не излече, лечи

гов има по вољи.

Similis similеш appetit /симилис симилем апетит/ лат. Сличан сличнога тражи; одговара нашем : Нашла врећа закрпу.

Siшilis siшili galldet /симилис симили гау­ д~г/ Л8Т. сличан се сл ичном радује; одговара на­

шим пословицама: Свака птица своме јату ле­ ти; Где ће чума него у свој род.

Si l1atura l1egat, f'acit indignatio versum

/си

натура негат, фацит индигнiiuио верзум/ лат.

/сигнум лаудис/ нат. знак за­

Ако

природа

онемогућава,

гнушање

ствара

хвалности (назив ОДJlиковања у Аустро-угар ­

стих (Јувенал) , Овим је велики римски сатири ­

ској) .

чар хтео да каже како и човек без талснта у гне­

signum tem poris /сигнум темпорис/ лат . знак времена (појава каракте РИ СТИ'lн а за неко раз­ добље),

Silent leges il1ter ges,

ву може да пропева и напише подругљиве сти­ хове ,

sil1cere et constanter /синц6ре ет коистан­ агmа 8.

Silel1t musae inter musae,

Inter агmа silent le-

те р/ нат. искрено и постојано (настојати).

Sine агша 8 .

Inter

агmа

silel1t

ашiсitiа vitаш

esse l1ullam

/сине ами­

циција витам есе нулам/ лат. Без пријатељства живот је ништа (Цицерон).

Silentium videtur conf'essio /силенцијум ви­

sil1e аl1110 /сине ано/ лат. без годи н е (у библи­

детур конфесио/ лат. Ћутањс изгледа као одо­

ографији ознака публикације у којој ниј е н аве­

бравање (или признање) (Сенека).

дена година издања),

1581

sine

аппо

sine

lосо

et

аппо

et

lосо /сине а но ет локо/ лат. без ВассЬо

iп

the state of Dепmагk

Si tace /си тiiче/ нтал .

муз. Тишина! (тј . не сви­

рај и не певај) .

године и места (издања); уп. s iпе аппо .

Sine Се геге et

Something is rotten

friget Vепus /сине це­

Si tacuisses, philosophus mапsis sеs /си таку­

рере ет бакхо фригет венус/ лат. Без Церере (бо ­

исес , филозофус ма н с исес/ н ат. Да си ћутао ,

гиње земљорадње) и Бакха (бога вина) см рзава

остао би фило зоф (али ч и м си проговори о, по­

се Венера (богињаљубави), тј. без хране и пића

казао с и да ниси паметан); одго вара нашој по­

нема љуба ви; у нас се каже : Љубав кроз уста

СJlОВ ИЦИ: Човек се по беседи познај е .

улази; уп .

Die Liebe geht durch den Magen.

sine die /сине д ије/ лат.

на неодређено време

(кадје реч о одл агању) .

Sine

[игоге

magnus poeta

поп

potest

/сине

сти (нико) не може бити велики песник.

et studio /сине

ира ет студио/ лат. без

мржње и н акл оно ст и , тј. непристрасно, објек­ тивно (треба суд ити о нечему) (Тацит).

si ne

lосо, ап по уеl поmiп е /сине локо, ано

на (библиогра фска ознака изда ња у којима ни ­

поп в . со пditiо s iпе

sine titulo

qua

поп .

/сине титуло/ лат. без наслова .

siпgu lаге tапtum /си нгушi ре та нтум / лат . грам . само једнина ( именица која може стајати

само у обл ику јед нине , какве су нпр. град ивне именице: злаiliа, бра шн а, и л и властита имена: Београд, Сава и сл . ); све такве им ен ице н аз ива­ ју се siпg ulагiа tапtum /сингуларија тантум/ ; супр .

plurale tа пtum

(в.).

parvulos

vе пiге

ad

ш е /сините парву­

лос вени ре ад ме/ лат. Пустите децу да дођу к ме­ ни (Исусове речи у Јеванђељу по Марку,

ut

јиЬ ео .

tепа

levis!

/сит тиби тера левис/ лат.

Нека ти је лака з емља! (натпис на надгробним споменицима) .

Sit

vепiа dеmiпutivо /сит венија деминути­

тив (тј. н ека ми буде дозвољено да говорим

уБJlаже но) .

Sit

.

vе пiа уегЬо /сит венија вербо/ лат. С до­

каже; уп.

salva

vепiа.

Si vis ашагј, а ша /си

вис ама р и , ама/ лат. Ако

жеJlИШ бити воље н , ВОJlИ .

Si vis esse

sа пu s,

sae pe

lа уа mап us /си вис

есе санус, сепе л ава манус/ лат. Ако желиш би­ ти зд рав , често пери р уке.

Si vis

расеш , рага

bellum /си

вис п ацем, пара

беJlУМ/ лат. Ако желиш мир , спремај се за рат .

Jesu

/со циј етас ј езу/ лат. Друштво

Исусово (службени н аз ив Исусовач ког, језуит­ ског реда).

вом руком .

S iпt

sic

~ocietas

s iпistга mапо /синистра мано/ итал. муз. ле­ Siпitе

уоlо,

Sit tibi

зволом (говорећи); нека буде допуштено да се

су наведени ти пода ци) ; уп. si пе а ппо .

qua

Sic

во/ лат. Нека ј е слободно употребити демину­

вел номине/ лат. без места , године п а чак и име­

si пе

гаtiоп е vоluпtаs /сит про раци 6не во­

сло и карактеристика самовољних људи); уп .

фур6 р е магнус поета нон потест/ лат. Без стра­ s iпе јга

Sit рго

лу нтас/ лат. Уместо разлога нека буде воља (ге­

s uпt,

a ut

1О : 14).

поп si пt /синт ут сунт, аут

нон синт/ лат. Нека буду као што јесу, ИJlИ нека их не буде (одговор језу итског генер ала Ричија

кад му је папа Кл имент

XIV, у xvrп

веку , пред­

societas

l ео п i па /социјетас леонина/ лат. ла­

вовско (Jlавље) друштво (друштвени поредак у коме најјачи узима све за себе, а другима не

оставља ништа).

solus cum sola /солус кум сола/ лат. сам са са­ мом, удвоје (осамљено мушко и женско) .

Solve

sе песtutе m /солве сенектутем/ лат. Ис­

ложио да изме ни устав Исусовачког реда и тако

прегни старога (Хорац иј е). Односи се на коње,

га реформише); данас се та и з река употребљава

а мисли на остареле људе, који би морали да

кад се жели истаћи да се неке ствари не могу ме­

схвате да им ј е време да се повук у, ј ер због за­

њати и да морају остати онакве какве јесу .

Si

рагуа

Iicet

со шроп е ге

ma gnis

в.

Si licet

рагуа соm ропеге mа g пi s .

Si segue /си стави!

1582

сегве/ итал . муз. Наставља се; На­

ста р елих погледа могу по стати смешни .

Sо m еt hiпg

is rotten

iп Љ е

state of Dепmагk

/самтинг и з ротн ин Д стејт ов дe HM apкl енгл. Им а нешто ТРУJl О у држави Данској (Шекспир,

Хамлет,

1, 4).

/

Spes saepe

у апа ас

Spes saepe уапа

fa llax est ас

Sub offerto ad

fa lIax est /с п ес се пе ван а ак

Stultorum infinitus est numerus

гесјргоса

/стулт6рум

фiiлакс ecr/ лат. Нада је ч есто испраз на и варљ и ва .

и н финитус ест н)tM epyc/ лат. Беско н ачан ј е број

/спи р итус а ге н с/ лат. дух о в ни

будала (Соломо нова изрека н аведе н а у Библији).

spiritus age ns

п ок р ета ч , з ачетн и к

н е к е акт и в ност и ;

значе њу ч е шће се употребљава и з раз

у

ист о м

spiritus

movens /с пиритус мо ве н с/ . spiritus movens в . п од spiri tus agens. spiritus rector /с пиритус р ектор/ л ат.

Suae quisqu e fortun ae fa ber es t /суе к виск ве у пр а­

в.

муз. одсе ч а н начин

и з во ђ ења то нова , с в а ки з а себе, без в ез и в ањ а; су пр .

из (ов и х) сто п а ,

status q uo

/статус кво/ мт. стање као

(Il pe);

status q uo a nte bellum

/статус кво а нте бе­

лум/ л ат. ста њ е као пре рата . /статус насцен д и/ л ат. до ­

словно : стање рађања , тј . по ч етно стањ е .

statu /статус

ин стату/ лат. држава у

д р жа в и.

status praesens

/статус презе н с/ лат. мед. са­

дашње ста ње (болест и ).

status 'Iocalis /статус лоюiл и с/ л ат.

м ед., стање

на (оболел ом ) месту , тј. изглед ра н е.

status rerum /статус рерум/ лат. стање ствари. stentando /сте нта ндо/ .. тал . м уз. спо ро, отег­ н у,о; исто и stentato /сте нтато/ . strictissi mo sensu /стриктис и мо се н зу/ л ат . у н ајстр оже м с мисл у ; у " . stricto sensu. stricto iure /стрикто јуре/ лат . 1lpaB. строго п о

суш т ини н е п о п устљ ив о.

sub

а liа

fo rm a

/суб ал иј а ф о рм а/ л ат . у дру­

гом о бл ику.

sub a uspiciis /суб аус п иции с/ л ат. sub a uspiciis regis /суб

под заш ти ­

stricto sensu /стрикто

сензу/ л ат. строго гл е­

sub co ndicione

/суб ко н д ици о н е/ лат. п од

sub di o (di yo ) /суб д и о (д иво)/ лат. досло в н о : sub love /суб ј ове/ - п од Ј у пи те р ом . sub fid e п о ЫIi /суб фиде н аб и л и / л ат. н а ч а­

под богом, тј . под н ебеским сводом ; и сто и

с н у ( плем ићк у) реч .

sub hac

уосе /суб хак во ц е/ л ат. под о в ом

р е чј у ( потражити у р е ч н ику и сл . ); ч есто само

sub уосе ; С Кр . s.v. (в . ) . sub loye в. sub dio (diyo). sub iudice /суб ј ующе/ лат .

п рав . под суд ијо м

(оз н ака да ст в ар ј о ш ниј е п р есу ђ е н а) .

sub iugum mitte re /суб ј угум

м ите ре/ лат. п о­

слат и под ј а р а м ( п о ни жа вај ућ а к аз н а у стар о м Р и м у) ; у н а с п остоји сл ич а н ф разем йо д uгом

( п од јарм ом).

е П'есtu s /субшiта к ау­

з а , тал итур еф е ктус/ лат. К ад с е от кло ни уз рок , н еста н е послед иц а .

дано, у уже м смислу р е чи .

struggle for life /стра u л

аус п и ци ис р ег и с/ лат.

усл ов ом .

SubI ata ca usa, tolli tur

зако н у .

за живот (ка о

јп г е /суiшитер и н

п од кр аље вим пок р о ви тељст во м .

исто , не пром е ње н о стање .

status nascendi

modo, for titer

то м , п од покрови тељст в о м .

тј . одмах, с м еста .

јп

јп

м одо , ф а рт итер ин р е/ лат. Бла го по н а чи ну , а у

sua sponte.

legato. stante pede /ста нте п еде/ лат.

/суа с п о нте/ лат. свој ом вољом ,

доб р о в ољ н о, са м од себе .

Suaviter

Свети дух.

status

ва ч ( Ц ицер о н).

sua sponte

/с п и ритус са н ктус/ лат. рел.

sponte sua /спо нте суа/ st accato /стакато/ итал .

ку икв е су н т вици ­

ф о ртуне ф абе р ест/ л ат. Свако ј е с в ој е с рећ е ко­

вља ч ка , ж ивот во рн а с н ага ; в оде ћ а ми сао .

Spiritus sanct us

Sua cuiqu e sunt vitia /су а

ј а/ лат. С ва ко и ма с в ој е м а н е ( Квин ти л иј ан ) .

фо р лај ф/ е " гл . б ор ба

ф илозо ф с ки

појам ) ;

У" .

нем .

sub lege libertas /суб леге л ибертаcl лат.

под за­

коном слобода (тј . слобода у границама за ко на).

Ka mpf un d das Dasein. Stulti ti ment fo rtun a m, sa pientes ferunt

О н е ад р е ци п ро ка/ л ат. под об ав езо м н а против­

/стулт и т и ме нт фо рту н ам, са пиј е нтес ф еру нт/

услугу ; и сто И

лат. Будал е се боје судби не, а мудри ј е подн осе

( П ублилије С ира н и н ) .

sub obIigatione ad

гес јргоса /суб о бл и гаци ­

sub offerto ad гес јргоса . Sub otTerto ad гес јрго са /суб о ф ерто ад ЦИПРОка/ в . Sub obIigation e ad гес јргоса.

ре­

1583

sub

SLlum cuiqu e tribLlere

роепа

sub

SLlll1ptibll S p etent is Iсумпт и бус п стентис/

роепа /суб пен а/ лат. прав. под (запреће­

ном) казном, под претњом кажњавања.

SLlb rosa

/суб роз а/ лат. досло вно : под ру ­

жом, тј. У поверењу, тајно (ружа се сматрала

лат. пр ав. на трошак молиоца.

sUll1ptibu s pubIicis /сум п т и бус п ублицисl ЈШТ. пра8. н а јавни (државни) трошак .

Sunt certi denique fines /сунт церти деникве

симболом ћутљивости).

sub sigillo /суб сигило/ лат. под печатом. Sub sole nihil perfectum

/суб соле нихи л

перфектум/ лат . Ништа под сунцем (под капом небеском) није савршено.

sub specie aeternitatis

sub dio (divo)

и

sub

-

утр а квИ зам.

уосе /суб воце/ лат. под ре чју (ТОМ и ТОМ)

уоБИ 'l ај е н а лекс икографска упута, која се

најчешће означава ск раће ницом

hac

suo tempore Iсуо темпореl лат . у своје времс, sLlperis deorum grati et imis

s.v. (в.); уп. sub

уосе .

succes d'es time /сиксе д'естим/ фр. успех код критике (али без очекива н е популарности) .

sui generis /суи ге нерис/ лат. своје врсте, сво­

одговара н а шој изреци: Добар дан, чаршијо , на све ч етири стране!

Surdi s auribLls са п е ге /сурдис аурибус ка­ нере/ лат. Певати глухим ушима (Ливије); уп.

Surdo ('abul a m пап а ге. surditas /сурдитас/ лат. глувоћа; 8 . Surdo Са­ bllla m п а п а г е. SLlrdo fa bula m пап а ге Iсу рдо фабулам на­ рареl лат. Глувоме причати Гl рИЧ У, тј . причати у ветар ; узалуд се труд ити (Хорације).

јеврстан, посебан.

sui iuris

S LlГ S ШП

/суи јурис/ нат. 1'10 своме праву, пу­

summa cum la ud e Iсу ма кум лаудеl нат. С највећом похвалом, одлично (највиша оцена на

испиту, одб рани докто рске дисертације и сл.).

summa observan tia

в.

summ a cum pietate.

summa cum pietate Iсума кум највећим поштовањем ; исто и

пиј етате/ лат. С

summa obser-

/сума опсерванција/.

S IIS

docet

/сус минервам доцет/

нез н ал ица учи мудраца ( Ц ицерон ),

SlItor,

пе

supra

cгe pidam! /сутор, не супра

крепидам / лат. Обућар у, н е даље од обућс!; уп.

Ne sutor ultra crepidall1 . SUUIl1 cuiqu e Iсуум куикве/ лат . Сваком своје (Цицерон) .

SUUIl1 cuiqu e placet

Iсуум куикве плацетl

лат. Свакоме се своје свиђа (Плиније Старији) .

свему; укратко.

summum iu s, summ a iniuria (Цице рон) . Овом је из р еком

S UU~I clliqLle pulchrum est Iсуум куикве пул ­

Iсумум ј ус, су ­

ма инјурија/ лат. много права , највећа н еп р авда

х рум естl лат. Свакоме је своје nепо (Цицерон) .

велики р и мски

филозоф и оратор хтео да каже како се су виш е

Suum cuiqu e

summ us episco pus

1110S /суум куик ве мос l лат.

Свако (има) свој обичај (Теренције) .

п рава може на н ети вел и ка

неправда .

SUUIl1 cLlique tribu ere /суум куикве трибуе­ реl лат. Свакоме (треба) дат и ш то му ПРИЈЈада;

Iсумус еПИСКI) ПУС/ лат.

врхов ни епископ (папа).

1584

Мјпегу аш

лат. Свиња учи Минер ву (богињу мудрости) , тј.

summa summ a rum Iсума сума р умl лат. све у

строгом применом

/сурзум ко рда/ лат . Горе ср­

corda!

ца! , тј. Горе главе! Н е дајмо се! (обредне ре'IИ у католи ч ком богослужењу).

НОI'lр ав н о.

vantia

/суперис део­

рум грати ет имис/ лат. пријатни н ебеским и подзе м н им бого в има (мисл и се на ласкавце):

(оуе.

sub utraque specie /суб утракве специје/ лат. sub

/суо конто/ I1ТШ I . банк. на свој ра ­

својев р емено .

/суб текто цел и / лат. дослов­

sub tecto coeli

8.

SLlO conto чун .

/суб спё рати / лат . ДIl ПЛ. у н ади

но : под к ро вом н еба, 'Iј . под капом неб ес ком;

у оба обл ик а;

(испразни) з вукови, ништа више (мисли се на

/суб спец ије етерни­

накнад н ог одобрења.

уп.

S un t уе гЬа et voces, praetera equ e nillil /сунт верба ет воцес , п ретер е кве нихи л/ лат. Речи и бесадржај н а дела и беседе) .

ПIТИС/ лат. са становишта в е чности .

sub spe rati

фин ес/ лат. Све н а п окон има гра н ице (Хорације) .

уп .

Honeste t ribu e.

у ју е , п е ll1јпеll1

laed e, su um cuique

т tabula rasa

/табула

р аза/ лат.

изб ри сана

Tanti est exercitus, quanti il11perator

/танти

(празна) плоча (у пренесеном смислу: потпун о

ест егзерцитус, кванти император/ лат. Оноли ­

незнање) .

ко вреди војска, колико и војсковођа (Флор).

ТаЬ иlа Тга јапа /табула тр ајан а/ лат. ИСТ. Трајанова плоча (с помен -пло ча у Ђерда пској клисури,

поставље н а

за

владе

ри мскога

цара

Трајана, на којој се налази за пи с о из град њи

Tanto brevi lls

ошпе,

qllanto felicius

tешрus

/танто б ревиј ус омне, кванто фелициј ус тем­ пус/ лат. Би ло које време у колико је краће, уто­

лико је срећније (Пли ниј е).

пута) .

tabulae ceratae /табуле

церате/ лат. ист. д рв е­

не плочице пресвучене воском п о којима се пи ­

сало помоћу ст и луса (В.); посеб н о су се тим н а­ чином писања користили Етру рци и Римљани .

Taceat

шuliег јп

/тацеат мулијер ин

ecclesia

еклезија/ лат . Н ека жена ћути у народ ној скуп­ штини (тј. на јавном месту) .

tacendo

scil11u s /тантум

кол и ко з н амо.

Тапtuш sсiш us , quапtuш шешогiа tеп ешus

/тантум сц и мус, кван тум меморија тенемус/ лат. Толико з на мо, колико д ржим о у пам ети.

tardando /та рда ндо/ итал . муз . отежући .

/таце ндо/ итал . муз. ћуте ћи .

Тасеге шultis

Тапtuш роssuшus, quаlltLIШ

посум ус, кванту м с цим ус/ лат . Толико можемо ,

Tarde venielltibius ossa

/та рде вен и е н тибус

шаli s /тацере

оса/ лат. Онима који дођ у кас н о, кости (односи

мултис дискуту р вите малис/ лат. У мног им се

се на о н е који због кашњења пр о п усте какву до­

животним невољама уч имо ћутати (Сенека) .

бру при л ику, па им , као на гозб и , припад н у са­

tacito conse nsu

discutur vitae

/тацито консензу/ лат. С пре-

ћутним приста нком (без поговора) . tаеdiuш

vitae /тед иј ум

tardo

ta le qua le

Шius В.

Qualis pater, talis

ГЈ­

/тале квале/ лат. такво какво је (у

Ташdiu disсепduш

vivas

/та рдо/ итал. муз. спо р о, ла гано .

est,

quашdiu

Tardiora sunt

геш еdiа qLlаш шаlа /тардио­

ра су в р емедија ква м мал а/ лат. С п о р ији су ле­ ков и н его зла (Та цит).

tecto

ПОl11јпе /текто н ом ин е/ лат. прикри вши ,

не споме н ув ши име (тј . без навођења аутора).

посојећој форми, без измена) .

qllашdill

Sero venientibus ossa .

вите/ лат. одв р ат н ост

према животу ; Yll. бај РОllи зам и велтшмеРL\ .

Talis pater, talis Iius.

мо кости , тј. остаци); ул .

nescias et

/та мдију д исценду м ест, квам ­

tel11 pi passati

/тем пи пасат и/ итал. пр ошла

времена , о н о ш то ј е прош ло; об ичн о се употре­

д ију несцијас ет квамд иј у вивас/ лат. Дотле тре­

бљава шир а изрека: Тешрi

ба учити, докле год не зна ш и доклс год живиш

dati

(Сенека); одгова р а нашој пословици: Ч овек се

шл ост се н е враћа (у нас: Би ло , п а пр ошло, или:

учи док је жив .

Н екда било, сад се спом ињ ало).

passati,

поп гјсог­

/темпи Шl сат и , н он рик о рдати/ итал . Про ­

1585

Тетрога

mutantur et nos mutantur

Тетр ога

е!

mutal1tur

јп

Тјтео Dапаоs

illis

nos mutal1tur

јп

iIIis

/темпора мутантур ет н ос мутамур ин и л ис/ лат . Времена се мењај у и ми се мењамо у љима . Тет рога

an nis

labuntur tacitisq ue senescimus

/темпо ра мутантур тацитискве сенесц и ­

мус анис/ лат. Времена пролазе и ми у ти х им го­ динама старимо (Овидије).

tempore criminis /тем п оре

us

криминис/ лат. у

qui longo steterit, male curret equ -

/темпоре кви ло н го стете рит , мале курет

Те трогј рагсе! /тем пори парце/ лат. ill теди

parendum /темпори

пар е нду м/ лат.

Времену се треба покорават и (тј . треба живети с временом, прихватајућ и промене) .

/темпус фугит/ лат . Време бе­

жи (лети, б рзо пролаз и) (Вер гилије).

temp us lugendi

/тем п ус лугенди/ лат. време

туговања (п рописано в реме јавног из р ажавања жалости, нпр. же не за ум рлим мужем, држ ав­

них институција и народа за ум рлим или поги ­ нулим влада ром и сл.). оmпiа

revelat

/темпус омниа реве­

лат/ лат. Време све открива (Тертулиј ан), што значи да се истина ипак на крају саз н а. Те пеге lирит

auribus

/тенер е лупум аури ­

бус/ лат. Држати вука за уши (бити у опасном , безизлаз ном положају) .

tenuto

/те н уто/ итал. муз . отегнуто, са задр­

жавањем гласа.

Те ргоЬе!

medius,

тјпог /терминус

појам (у формалНОЈIOI'ИЧКОМ за кљу чив ању).

terminus post quem

/термин ус пост квем/

умеТНИ'I КО дело и сл.); изр аз се односи на слу­ одред ит и ; уп.

terminus ante quem . terminus technikus /терм ин ус техникус/ лат.

стр учни назив ; CTP Y'lh o- н аучн и термин.

Пгта /тера фирм а/ мт. дословно: твр­

да зе мља , чврсто тло , тј. копно.

terrae

време! (Се н ека) .

Tempus

тајог,

Yll . terminu s

мајор, мед иј ус, минор/ лат. виши , с редњи , нижи

terra

ше ће трчати (Овидије).

Temp us fugit

post quem. terminus

ч ај еве кад се нешто не може тачно временски

е квус/ лат. Коњ који је дуго вр еме н а стајао ло­

Тетрогј

што тач н о време н ски одред и т и ;

лат. в реме после кога је н е што н астало (неко

време злочи н а.

Тетро ге

et dona ferel1tes

facies, turpia

сит

facies

/те про­

бет фацијес, ту рпија кум фацијес/ лат. Ода ћ е те лице ако нешто срамно у чиниш.

te rminus а quo /терминус

Пгтј /тере фирми / лат. везани за зе­

мљу (неслободни сељац и , кметови) ; уп.

adscripti . terra incognita

gaebe

/те ра инкогнита/ лат. непо ­

з ната земља (у прен есеном смислу: нешто у шта се ч овек н е ра зуме ) .

tertium comparationis

/терциј ум компара­

ционис/ лат. досл овно : трећ е у поређ ењу (трећа , зајед ничка особина у поређељу д в е особе, два пред мета и ли две пој аве).

tertium

поп

datur

/те рциј ум нон датур/ лат.

тр еће могу ћно ст и нема

('Ij .

или је овако, или

онако, ДРУК'lиј е н е може). teгtium quid /терциј ум квид! лат. нештотреће.

tertius gaudens /терц ијус гауде н с/ пат. трећи који се радује; уп. Duobus liga ntibus tertius gaudet. tertius interveniens Iте рциј ус ин тервени­ ј енс/ лат. трећа страна у спору, п ос редник.

Testis ocultatus pluris est quam auditi deсет /тест и с окултус п лу ри с ест квам аудити децем/ лат. прав . С в едо к очевидац вреди више него десет оних који нешто з нај у п о чувењу .

а кво/ лат. почетни

Testis unus, testis nullus /тестис унус , тестис

термин (дан од кога се нешто рачу на , када се

н улус/ лат. IlpaB . Ј еда н с в едок, ниј еД3li сведок

мора нешто за почети) .

( на суду су п отр еб на најмањс два сведока да би

te rminus ad quem

/тер ми н ус ад квем/ нат.

коначан термин (тј. рок до ко га се нешто мора извршити) .

term inus ante quem

се н е што доказало).

theos

аро (ер';)

mehanes /теос апо (епи) ме­ deus ех тасЫпа . Danaos et dona f·erentes /тимео дана­

ха н ес/ грч . 8.

/терминус а н те квем/

лат. време пре кога је н е што настало и постоја­

Тј тео

ос ет до н а фернтес/ лат. Бојим се Данајаца (Гр­

ло (нпр. ство рено неко уметнич ко дело и сл . );

ка) и кад даров е носе (сти х и з Верги лијеве Ене­

израз упућуј е на слу ч ајеве кад се не може н е-

јиде. који се односи на упозо рење прво свеште-

1586

Тјтео

hominem unius

IЉгј

Т"

si animum vicisti potius quam animus te, est quod gaudens

ника Лаокоо н а Тројанцима да не увозе у град коња што су га Грци остав и ли пред градом; уп.

тројанскй кОњ). Тјтео

Tres faciunt collegium

/трес фациј унт коле­

гијум/ лат. тројица чи не друшво (тј . свако др у­ штво , комисија , лекарски конзилијум и сл . мо­

homi nem unius

IiЬгј /т имео хоминем

унијус либри/ лат. Бојим се човека од једне

ра имати три члана). Тгја

sunt iuris praecepta: honeste у ј уеге, аl­ laedere, suum cuique tribuere /трија

књиге (Тома Акви н ски). То изво рн о з н ачи даје

terum

опаснији (п ротивник) човек који је темељито

сунт јурис пецепта: хо несте ви квер е , алтерум

прочитао једну књигу, па м н ого зна, него онај

нон ледере , СУУМ куикве трибуере/ лат. Три су

који је површно прочитао много књига, па ни ­

правна прописа:

шта не зна; да нас се ова изрека употребљава и у

вређати , свакоме дати што му пр ипада (Цице­

другом смислу, као упозорење на опасност од

рон) ; уп.

оних који су прочитал и сам једну књигу , '1ј.

Trita

који су полуобразова ни .

То Ье ог

not to

поп

поштено живети, д руго га

luris praecepta sunt haec ... уја omnium tutissima /трита

не

вија ом­

нијум тутисима/ лат. Утрвен пут је од сви х нај­

Ье /ту би о р нот то би/ енгл .

с игурнији .

Бити или не бити (Хамлетове речи и з истоиме­

Tua rcs agitur, paries cum proximus, ardet

не Шекспирове д раме, којима се изражава ве­

/туа р ес агитур париј ес кум прокс и мус ардет/

лика недоумица и неодлучност у решавању н е­

лат. О твој ој се ствари ради , кад гори суседов

ког к р уп но г питања (живта и см рт и и сл . ).

зид (друкчиј е речено : Твоје се коже тиче кад

Tot capita, tot sensus в . Quot capita, tot sensus. toto

согроге /тото корпоре/ лат . целим телом

вом; уп. рlепо

totum

рго

/тото титуло/ лат. пуним насло­

titu lo. parte /тотум

про парте/ лат. цели­

на заадео (уместо дела); супр.

pars рго toto

Totus mund us agit historionem

(в . ).

/тотус мун­

дус агит хисторионем/ лат. Сав свет глуми (нат­ пис на прочељу поз оришта у коме је деловао Шекспир) .

trade-mark

/трё ид Ma(p)кI енгл . фабричка

марка; зашт и т ни з нак .

traduttore tra ditore

/традуторе традито р е/

итал. дослов но преводилац и здајник (lј . нестру­ чан, несавестан преводилац , који изневерава оригинал) .

/транквила ецијам науфрагус хорет аквас/ лат. Бро­ доломик се боји и мирних вода (Овидије); одговара нашем: Кога су змије клале, и гуштера се боји.

журбе.

cede malis, sed contra audentior ito

лат. Не устукни пред невољама, већ им смелије

у сусрет иди (Вер гилиј е). Т"

quoque, liIi (Brute)!

/ту квокве , фи ли

(Б руте)/ лат. (Зар) и ти сине (Бруте)! ? (Це заров болан узвик кад је међу уби цама видио свога миљеника Брута).

Turpe est aliud loqui, aliud sentire

/ту рп е

ест алијуд локвуи , ал иј уд сентире/ лат. срамн о

је ј едно говорити , а друго мислити (Сенека).

Turpis est mos omnibus adversandi

/турпи с

ест мос омнибус адверсанди / лат . Ружан је оби ­ чај свакоме се противити . Ти

si апјто regeris, гех es, si согроге, servus

/ту си анимо регер ис , рекс ес , с и корпоре , сер­ вус/ лат . Ако се р уковод иш духом, краљ си , а

Tranquillas etiam naufragus horret aquas

tranquillo

Т" пе

/Ту не цеде малис, сед контра ауде нциор ито/

(целовито, потпуно, сасвим).

toto titulo

суседу гори ку ћ а).

/транквило/ итал . муз. мирно, без

ако телом, роб сИ. Т" si animum vicisti potius quam animus te, est quod ga udens /ту си анимум вицисти поци ­

јус квам ан имус те, ест квод гауденс/ лат. Ако си ти савладао гнев пре него гн ев тебе , имаш се за ш то радовати (Плаут).

1587

u /уби бахус, иби ве­

овоме свету носе са собом сјај и беду : украсти ,

нус/ лат. Где је Бахус, ту је Венера (у пренесе­

убити, опљачкати, то на њиховом лажномјез и ­

јЫ

Ubi Bacchus,

Venus

ном смислу: Где је пијанчење , ту је и блудни­

ку значи владати , јер где йусйl0Ш найраве, lIa-

чење).

зивају миро.м?) .

Ubi

Ьепе, ј Ы

patr ia /

уби бене, иби патриј al

л ат. Где је доб ро , тамо је и домов ина .

Ubi concord ia,

јЫ

victoria

/уби конкордија,

иби виктор иј alлат. Где је слога, тамо је и победа .

Ubi iudicat, qu i accusat, vis,

11 0 П l ех

va let

/уби јудикат, кви акузат, вис, нон лекс валет/ лат. Где суди онај који тужи, онде влада сила, а не закон (Публије С иранин) ; одговара нашем :

јЫ

re medium

/уби јус , иби ремеди­

јум/ лат. Где је право , тамо је и за штита .

Ubi

lех, јЫ рое п а /уби лекс, иби џен aI лат .

Где је закон, тамо је и казна.

U Ы libertas populi cecedit, linguae libcrtas с а­ dit /уби либер'гас попул и цецедит, лингве Ј1ибер­ тас кадит/ мт. Где је пала слобода народа, пада и слобода језика (тј. говора) (Публије Сиранин).

Ubi peric ulum,

јЫ l ех /уб и перикул ум, иби

лекс/ л ат. Где је опасност, тамо је и закон.

Ubi rcru m tes timoni a ad sun t, quid opus es t verbis? /уби рерум тестимонија адсунт, квид опус ест вербис/ лат. Где дело само за себе гово­

ul cus du od eni

/улкус дуоде ни/ лат. мед . чир

на дуоде нум у (дванаестопалачном цреву) .

ul cus ve nt riculi

/улкус вентрикули / лат . м ед.

Ul tima I'orsa n

/ултима форсан/ лат. Посл ед­

њи можда (чест натпис на црквеним сатовима ,

који људе подсе ћа да им је 1'0, можда , ПОСЈ lед­ њи сат живота , тј. да се приближава смрт) .

ultim a ra tio

/ултима рацио/ лат . последњ е

средство; употребљава се као шири израз у ра ­ з ним з начењима:

ul tim a ra ti o regn um

/ултим а

рацио регнум/ послед ње средство краљева , lј . оружје (такав је натпис био урезан на топовим а Луја

xrv

и Фри дриха

II); ultim a ratio feminis

/ултима рацио феминис/ послењ е срдство жен а (сузе).

ultimum rel'u gium

/ултимум рефу гијум / л ат.

последње уточиште .

ри , шта ће речи ?

Ubi solitudin em f'aci un t,

/улкус ду рум / лат. мед. тврд и

ul cus durum

чанкир (полна болест).

чир на желуцу.

Кадија те тужи , кадија ти суди.

Ubi ius,

lJb un g mac ht den Meister /ибунг махт де н мајстер/ н ем . Вежба ствара мајстора .

р асе m

a ppella nt

/у би солитуд инем фацијунт, пацем апелант/

л ат. Где пустош направе, н аз ивају миром (завр­ шна реченица из говора каледонског јунака

Галгака о освајачкој пол ити ци Рим ља н а , коју

ultra ca p tum

/ултра кап тум/ лат . изнад схва ­

тљивог, lј . преко моћи схватања, потпуно не ­ р азумљ иво .

ultra duplum

/ултра ду п лум/ лат. прав . више

од д востр уко (према римском праву , забран а

наводи Тацит у делу А гриколин .:ЈlCивоШ: ?Ни

узимаља камата с каматама н а камате више од

Запад ни Исток није и х заситио; јед ино они на

двоструке вред ности износа главнице).

1588

пето

Ultra posse

obIigatur

utsupra

Ul tra posse пето obIigatur /ултра

г!О се н е м о

обл игатур/ л ат. Нико ниј е дужан да 'IИНИ оно што не може ( Целзус) . изнад (свих) сила.

/у на корда/ итал . м уз . јед на жица , поп

facit ver /ун а

хирундо нон

фацит вер/ лат. Ј ед на л аста не чини прол еће ( ш то се као из р е ка сусреће у многим језицима , п а и код н ас) .

ипа

voce /у н а

Union Jack /ј у нј е н џ eкl енгл . назив за бри­ universae medicinae

/универз е медицине/

л ат. целоку пн о г ле карства (додатак уз титулу /докто р/ : докто р целокупног лекарста ,

данас : докто р или спе цијалиста опште праксе);

YI1 .

doctor universae medicinae. /универз и јурис/ л ат. општег

universi iuris

п рава (дод атак уз титулу

doctor /докто р/ : док­ то р свеукупно г права); YI1 . droctor universi iuris. unum

е!

idem

/у нум ет идем / лат. једно те

исто.

unus

рго

multis

/у нус п ро мултис/ л ат. јед ан

рго

om nibus /унус про омнибус/ лат. је­

Usus tyrannus /узус тиранус/ лат.

Обич ај (ј е)

тиранин ; ДР УК'lије речено: оБИ'lЗјима се робује . /у з ус магистер е гре­

гијус/ лат . Обичај је извандедан у читељ.

ut /ут/ лат. м уз . п р ви слог солмизациј е 1659 уместо тога уведено је do.

(в . ) ; од

Ut ager quamvis f'e rtilis sine cultura f'ru ctuosus esse поп potest, sic sine doctrina animus /ут агер квамвис фертилис с ин е култура фр у к ­ туозус есе нон потест, с и к сине д октрин а а ни ­

мус/ лат. Као што њива, премда је плод на , без обр аде не може бити родна , тако и сто и дух без наставе (Цице р он).

Ut desint vires, tamen est laudanda voluntas /ут деси нт ви р ес, тамес ест лауданда волунтас/ л ат. Ако и недостају снаге , ипак треба похвал и ­

и!

tigura docet

/ут фигура доцет/ л ат. као

Unusquisque suae fortune faber est

/уну ­

к ова ч свој е с ре ће .

Urbi et

Ut Поs et ventus, sic transit l10stra iuvel1tus /ут флос ет вентус, сик транзит ностра јувентус/ л ат.

с к в и скве суе фортуне фабер ест/ л ат . Свако је

огЫ /урби ет о р би / лат. дослов н о :

Граду ( Рим у ) и свету (назив з а Папино обр аћа­ ње св и м катол ицима о Великом четвртку и Ус­

к р су) ; У п ре н есе ном смислу : разгл асити на сва уста, тј . с вима и свакоме.

Urbs aeterna

/урбс ете рн а/ лат . Вечни град

( РII М) .

Као цвет и вета р , тако пролази наша м ладост.

utile cum dulci

/утиле цум дулци / л ат. к о ри ­

сно са слатк и м (пријат ним ).

Uti,

поп

abuti

/ути , н он абути / пат. Употре­

бити, а не злоупотр ебити .

Ut sementem f'eceris, ita metes

/ут сементем

фецерис , ита метес/ мт. Какву ж ретву напр а­ виш , тако ћеш и жети (одговара на ш ем : Какв а жетва , таква сетва) .

Ut somnus mortis, sic lectus imago sepuleri Мајог /ур са мајор/ лат. астрон . Ведлики

М ед вед (саз вежђе) .

Ursa

(Цицерон) .

што пример показује .

д а н з а с в е.

Ursa

/уз ус маги стер

ти вољу (Ови д ије).

з а м н оге .

unus

Usus ma gister est optimus

Usus magister egregius в о ч е/ итал . муз . јед ногласно.

танску д р ж авн у з аставу.

doctor

/ус кв е ад инфини тум /

лат. у у бескрај , у бесконачност .

ест оптимус/ л ат. Искуство је најбољи учитељ

тј . св и р ати н а јед н ој жици .

Una hirundo

(јпет /у скв е ад фин е м/ л ат. с ве до

usque ad intinitum

ultra vires /ултра вирес/ л ат. una corda

usqu e a d кр аја .

Мјпог /урса минор/ л ат. астрон . Мали

М едвед (саз вежlје) .

/уг сом н ус мортис , сик лектус имаго сепул ери / ЈIaТ. Као што је са н сл ик а смрти , тако је постеља (слика) гроба.

ut supra

/ут су пр а/ лат . као го р е .

1589

v vacante sede / BaKiIНTe седе/ лат. у време до к

Уа па

sine viribus јга est /ван а сине вирибус

је столица уп р ажњена (06. о периоду и змеђу

ира ест/ лат. ИСllраз ан (узалуда н )је гнев без м о­

смрти папе и и збо р а новог, катк ад и о сме ни

ћи (Ливиј е) .

руководилаца, д иректора и сл.).

Vanitas va nitatum et

оmпја

vanitas

/ вани ­

каузii риј а/ нат .

тас ванипiтум ет омнија ванитас/ л ат . Таштин а

прав . ослобођење (од војне службе, издржавања

над та ш т ин ама, све је та ш тина (речи и з књиге

vacatio causaria

/вакii ци о

казне и сл.) збо г телесног недостатка .

Пр о по вједникове,

vacatio honesta /вакiiцио хо неста/ лат . пр ав. осл обођење (од издржавања каз н е) због стар о­

vaca tio legis

/ вак ii цио легис/ лат. прав . време

неважења закона (од до н о шења до ступања на снагу, у нас најмањ е осам дана).

Vade

јп расе! /ваде ин п аце/ лат. Ид и с ми­

ром! (према Јеванђељу по Луки, р ечи које је Исус упућивао грешницима) .

Vade retro, satana!

/ваде ретро , сатана/ нат .

Ид и од мене, сотоно! Одступи , ђ авоне ! (Исусо­ ве речи упуће не н е част ив ом, Матеј

ко

8:33); употребља ва

4 : I О,

М ар­

се и уопште при одбија­

њ у каквог нечасног предлога, те рању зла и сл. ;

уп .

Apage, satanas! va dimonii desertio

/вадимонији дезерцио/

лат. пр а в . пропуштање одређеног р ока.

којима се исказује с а ­

ништавн е).

Уаге,

с ти изнад педесет година.

1:2,

з нање да су сва богатства и све жеље , у ствари ,

legiones redde! /варе , легионес реде/

лат. Варе , в р ати (моје) легије (према Светониј у, узвик р имског импер ато ра Августа упућен Пу­

блију Квин тил иј а н у В ар у , за поведнику легиј а кој е је у Теутобу ршкој ш уми

9.

годин е наш е

ере поразио и поубијао зајед н о с Варом гер­

ман ск и војсковођа А р м иније).

Variatio d electat

/варијiiцио делектат/ лат.

Ilром е наје угодна; исто и

Varietas delectat /Ba-

риј етас делектат/ .

Vater werden ist dagegen sehr /фатер

пјсы

schwer, Vater sein

верд н ис т нихт швер , ф а­

те р зајн дагегн зёр/ нем. (у Кла ићеву препе ву) Отац п остат то је ла ко , отац бити

-

наопако . У

суштини, ова н ема чка и з река значи да је ла ко постати отац, али је много теже то бити (због

Уае

mihi! /вё михи/ нат. Јао мени! Тешко мени!

одговорности у васпитању деце) .

Уае

soli /вё соли / лат. Те шко самоме! (р е чи 4: 1О) .

муо ри ) итал . Ви ди Напуљ па ум ри (јер је то н ај ­

victis ! / в ё

више и најлепше што се може у животу видети) .

из Библије, књига Проповједникова,

Уае

виктис/ лат. Тешко побеђени­

м а ! ( према и сторич а ру Ли вију , ре чи галског

в ојсковође Брена) .

Va letudo bonum optimum

Vedi Napoli

уеНе

е рој

muori

/веди наполи е пои

et поll е /веле ет н але/ лат. хтет и и н е

хтет и (оклевати , прем иш љати се) . / валет)iдо бонум

уепја

docendi

/ вё нија доценди/ лат доз вола

о птимум/ лат. Здравље ј е највеће добро ; у нас:

предавања ( н а униве рзите'гу); исто и уепја lе­

Здравље је нај већ е богатство.

gendi.

1590

Уепј е!

sume

Victrix causa diis placuit, sed victa Catoni

Уепј е!

уп. грч .

sume /ве ни Elthe kai labe.

ет суме/ лат. Дођи и узми;

грам . непрел аз ни гла гол, уегЬцш

transitivum

/ вербум транзитивум/ грам . прелазни глагол. види , вици / лат. Дођох,

Veritas magis amicitiae / веритас маги с ами­

видех , побед и х ( поз н ат и лако нски извештај

циције/ лат. Истина је јача од пријатељства; уп .

Гаја Јулија Цезара Сенату након муњевите и

Amicus Plato, sed magis amica veritas .

Уепј,

vidi, vici! /вени,

лаке победе над Фарнаком у бици код Зеле

47.

године пре н. е. Порука је зас н ова н а н а грчкој

изреци која у оригиналу гласи: Ёlthоп, eidon, епikёsа.)

Veritas ујпсј! / веритас винцит/ лат. И стина побеђ ује .

Veritas temporis filја / веритас темпорис фи ­ л иј а/ лат. Истин а ј е кћи времена (Г ел иј е), што

Venter саге! auribus /ве нтер ка рет аурибус/

з начи да се на крај у све саз н а.

лат. Трбух нема ушију (П лутар х); у н ас : Глад очију нема.

Veritatis si mplex oratio est / веритатис сим­ п лекс орацио ест/ лат. Говор ист ин е је једноста­

Venter praecepta поп audit /в е нтер пр е ц е п ­

ван (Сенека).

та нон аудит/ лат. Трбух н е слуша за пов ест и (Сенека); уп. Уегае

Vente r

саге!

auribus.

amicitiae sempiternae sunt / вере ам и ­

циције семпите рн е сунт/ лат. Пра ва пријатељ­ ства су вечна (Цице рон). УегЬа

ligant homines,

tаuгогшп согпиа ј'и­

nes / верба лига нт хом ин ес, тау р 6рум ко рн уа фунес/ лат. Ре'IИ вежу људе, а ужад р огове би­ кова (одговара нашем: Во се везује за рогове , а човек за реч).

УегЬа

movent, exe mpla trahunt /вер ба мо­

вент, егземпла трахунт/ лат. Речи подстичу, а примери вуку.

УегЬа поп

sunt уегЬе г а / верба н о н су н т вер­

бера/ лат. Речи нису ударци.

УегЬа

vola nt, scripta manent

/верба волант,

скрипта манент/ лат. Речи лете, а за писано остаје. УегЬа

vola nt, exe mpla movent

/ верба во­

лант, егзем пла мовент/ лат. Речи лете, а приме­ ри подстичу.

уегЫ

vers

causa

/верби кауза/ лат. примера ради,

на пример; исто и уегЫ

gratia

/верби гр ац иј а/.

verbis exp r essis / вербис екс пр есис/ лат. из ­ ричито , управо тим речима; такође: ex pressis verbis. verbum

/вербум / лат. реч (уп. вер балан, вер­

бализам), гр ам. глагол; активум/ грам .

Ыапс / вер блан / фр. бел и стих (стих без

риме).

verbum activum вербум активни глагол, verbum anoma-

lum / вербум аномалум/, грам. неправилни гла­ гол, verbum а ц х iliаг е /вербум аугзилијiiре/ грам . помоћни глагол, уегЬцш deponens / вер­

vers-libre

/ в е р -л ибр/ фр. слобода н стих (без

ограничења и уједначености дуж ин е).

Vestis

поп ј'асј!

virum / вестис

н о н фацит ви ­

ру м/ лат. Одело н е чини ч овека; уп.

Cucullus monachum ; у Квинтилијана супрот­ Vestis ујгиш reddit (в . )

поп ј'асј!

но:

Vestis уј гиш reddit / вестис ви р ум редит/ лат. Vestis

Одело чини чов ека (Кви нтилиј а н ); супр . поп ј'асН ујгцш (в.).

Vetus testamentum

/ветус тестаментум/ лат.

Стари завет (Св. пи сма); уп .

Vetus Latina

Novum testamentum.

/ ветус лаТИ 11 а/ лат. превод Би ­

блије св. Ј е ронима, који се у Католичкој цркви сматра исправним, Вулгата (в . ), Итала (в . ) . уја

crucis

/вија к р у ци с/ лат. к ри жни пут (у

католичким црквама ни з од

14

слика које при­

казују фазе Исусовог пута на Голготу ; обред у коме верници обилазе те слике молећи се) ; фиг . дуг и мучан пут до успеха.

уја

facti

/ вија факти / лат. дословно: путем

чињенице, на ос н ову чињ е ница .

уја

iuris

ујсе

/ вија јурис/ лат. прав ним путем.

versa

/ вице верза/ лат. обрнуто.

Vicisti, Galilaee! /вицисти , галилее/ лат. Побе­ дио си, Галилејче!: речи које ј е римски цар Јули ­

јан , зва ни Апостата (Оmад ни к) јер је покушао да забрани х ришћ анску веру , пред смрт 363. године н. е. упут ио Исусу (родом из Галилеје).

бум депонес/ грам. депоне нтни глагол (пасивни

Victrix causa diis placuit, sed victa Catoni

глаголски облик који има активно з н ачење) ,

/ виктри кс кауза диис плакуит, сед викта кат6-

verbum intransitivum /вербум

ни/ нат. Боговима су се св иђ али победници , а

II нтр анзитивум/

1591

Video

mеliога

proboque, deteriora seq uor

К ато н у побеђени (јер је он остао веран П омпе ­

Vita brevis, ars longa ујп иm уегЬа

/винум вср ба ми н и­

ministrat

ј у, иа ко га је , по милости богова , победио Це­

страт/ лат. Вино речи п ри бавља

зар у б ици код Фарсала

човек бл агоглагољ и в) .

48.

године Ilре н . е.) ; та­

ко се го в ори кад се жели истаћи нечија истрај­

ујоlОI1

d ' ln gr es

('Ij .

уз в и н о је

/ виолон дё нгр / фр . сп о р ед н а

ност у IlОДРШЦИ Ilраведној ства ри , иако н ема

активност, ом и ље н а забава, хоб и (досл о в н о:

ник а кв е над е у успех .

Е нгр ова виоли н а, по слика ру Доминику Е н гр у,

Video

mеlјога

proboque, deteriora sequor

/ видео мел и6ра пробокве, дете ри 6 р а секво р/ лат. Вид им оно што је боље и одобравам га , али

1780- 1867,

који је виш е волео да свира в и оли­

ну н его да слика) . ујг

bonus dice ndi peritus

/ вир бон ус д иц ен­

се др ж и м л ошијега (Овидије : признање човека

ди перитус/ нат. честит човек који з на да говори

доб ри х нам ера али слабе воље) .

(објашњење речи беседllUК, које Катон Ста рији

Vigila ntibus iura

/ виг и лilНтибус јура/ лат .

Буд ни ма (припадају) права .

Уllућује сину , ж еле ћ и т и ме да истакне к ако бе­

седник мора да поседује и говорну с по соб н ост и врлину).

Vigila ndo, agendo, Ь е пе consulendo prosper e оm пј а ced unt / вигиландо , агендо , бе н е ко н­ зуле ндо проспере о мнија цеду н т/ лат. Будн о­ шh у, радом , доб рим саветовањем све с р е ћно ус п е в а (Салустиј е).

virgo intacta

viribus unitis / вирибус

у ни т и с/ л ат. сј ед и ње­

ним с н агама, зај ед ничким н апо ри ма.

Virtus

Vili us a rgentum est auro, virtutibus aurum

/ вирго интакта/ л ат . н ета кн ута

дев ица , невина де вој ка .

е! сопсiliа!

amicitias

е!

conservat

/ви рту с ет концил иј ат амицицијас ет к онзе р ­

/ в ил ијус аргентум ест ау ро , виртутибус ауру м/

ват/ лат. Врлина и стич е пријатељства и ч ува их

лат. Л ошиј е ј е с реб ро од злата , а злато од врли­

(Цице рон) .

н е (Х орације) . ујпа

Virtus post nummos /виртус пост н у м ос/ лат.

bibunt homines, cetera

апјmаЈја

f'o ntes

/ вина б и бун т хом ин ес, цетера анималија фонтес/ лат. Вина пију људ и , а остале животиње воду .

у јпсе ге

a ut

mогј / винцере аут мори / л ат. По ­

бед и т и или погинути (одговара н а ш ем: П обеда

scis, Hannibal, victoria uti nescis

/ви нц сре сцис, ха ни бал , викторија ути н ес ци с/ нат. Уме ш д а победи ш , Ханибале , ал и н е уме ш

да и ско ристи ш п обеду : по Титу Ливију , ре чи

кој е ј е Х а нибалу упут и о један од његов и х вој­ сково ђ а када је овај пораз и о Римљане у би ци код Ка не

м а ј е в аж ниј а зарада н его ч аст).

Virtus sudore paratur / виртус суд6р е Il ара­ тур/ л ат . Врлина се з нојем (тј . тр удом) ст ич е (Овидије).

vis

ил и см рт) . ујпсеге

в рлин а п осле новца (Хо рациј е: о људим а к ој и­

(216.

год. пре н . е . ) ал и се ниј е усуд и о

Vinci t malos pertinax bonitas / винцит малос п е рт ина к с бонитас/ л ат. По стојана добр ота п о­ бе ђ ује зл о (Сенека). mоlIi

изазо в е

смех).

vis inertiae

/ вис инерције/ лат. снага тромо­

сти , инерција (в.) .

vis maior / в и с мајор/ л ат. виша си ла. Vis consilii ex pers mole ruit sua /ви с

к онзи­

л ији е КСll ер с моле ру и т суа/ лат . С н ага без разу­ ма ру ши се сама од себе (Хорације).

да од м а х затим нападне Рим .

Vinc untur

соmјса / в и с ком ик а/ лат . досл овн о: ко­

мична с и ла (моћ да се код други х

vis medicatrix naturae / вис медикатрикс н а­ тур е/ лат. Jlековита с ила природе, тј . спо собн ост организма да се сам излечи (стари изр аз зас н о­

ван н а Хипократовом у ч ењу) .

pectora dura prece

/в ин ­

Vis sapiens dici? Pauca

е!

meditata loquare

ку н тур мол и пектор а ду ра преце/ л ат. Тврда ср­

/ в и с саllије н с ди ци ? паука ет медитата л оква ре/

ца п обеђују се бла гом молбом.

л ат. Хоћеш ли да се н азове ш мудрим ? М ало и

ујпо lас

senum,

'ас

iuvenum vinum

/в ин о

лак се нум , лак ј уве н у м в ин ум/ лат. Вино ј е мле­ ко старцима, а млеко ј е младићима вино .

1592

промишљено говори.

Vita brevis, ars longa / вита бреви с, Ars longa, vita brevis.

га/ лат. в .

аре лон­

Vitam impende r e vero Vitam impendere ve ro / витам

импен де ре вё­

ро/ нат. Посветити ж ивот истини (Јувенал ); мо­ то Жан -Жака Русоа.

Vita somnium b reve

/ Вlщија еру нт

донек хоминес/ лат. Порока ће бити докле год има и људи (Тацит). пјmјиm

es t

/ ви ­

ци6зум ест убикве квод нимијум ест/ лат. По­ рочно је свуда оно што је прекомерн о (Сенека).

П огеа! / виват , крескат, фло ­

реат/ лат. Нека живи, расте и цвета!

/вотум се паратум/ лат.

separatum

начно право гласа (директно гласање) .

(куријатум)/ лат . прав . право гласа у им е групе (посредно гласање) .

ela mantis

јп

deserto

/вокс кламilНТИС ин

дезерто/ лат. Глас вапијућег у пусти њи (проро­ чанство пророка Исаиј е како ће Јован Крститељ у пустињи позивати народ на покајање, И саија

40:3, Јован 1:23; да н ас се односи

на оне који про­

поведају неке идеје , упозоравају на опасност или

Vivere milita re est /вивере милитаре ест/ лат. Живети з начи борити се (Сенека); одговара на ­ шем: Животје борба.

поз ивају на акцију, ал и их нико н е слуша).

У о х рориlј ,

vox

О е ј / вокс попули , вокс деи /

лат . Глас на рода, глас Бога .

volens-nolens /воленс-ноленс/ лат. - не хтео (мораш) .

хоћеш-не­

ћеш , хтео

lit

mores

одвојени гла с, одвојено мишљење.

Уох

Vitiosum est ubique, qu od

поп

по п

votum е игј а l е ( еuгi а tuш ) /вотум куријале

Vitia erunt, do nee hom ines

Vo lenti

vо tuш

mllta t,

votum virile / вотум ВИРI1 ле/ лат. прав. поједи­ /вита сомнијум бреве/

лат. Живот је кратак сан.

Vivat, ereseat,

р ј lиm

Vulp es

Vulgus ve rita tis pessimus interpres

/ вулгус

вер итати с пёсимус и н терпрес/ лат. Светина је

јпји гја /воленти нон фит ин­

јурија/ нат. прав . Ономе који пристаје н е наноси

најгори тумач и ст ине.

Vulgus vu lt deeipi, er go deeipiatur

/ вулгус

се неправда (тј. починилац није крив за кажњи­

вулт деци п и , ерго деципијату р/ лат. Светина

во дело ако је о ште ћ е ни на то пристао) .

жели да буде преварена , па нека и буде прева­

Vo luptati indu lge re initium о mпјиm гиm est / волу ппiти индулгере иницијум

ш а l о­

омни­

јум мал6рум ест/ лат . Одавати се похоти поче­ так је свакога зла (Сенека).

Erhabenen his z шп laeherliehen ist пиг ејп Sehritt /фом ерхабенен бис цум лёхер­ лихен ист нур ај н шрит/ нем . Од узвишенога до смешног само је једа н корак.

votum

еопsu l tаtiv uш

/ вотум

M undu s vult d eeipi.

Vuln erant

ошп еs,

IIltima neeat

/вул н е р ант

ом н ес, ултима некат/ лат. Сви зад ају ране , а ГlO­ след њи убија (у с редњем веку натпис на тор­

У оm

вум / нат. саветодавн и глас .

рена ; у п .

њевима с часовником ,

као упозорење људима

да су са СIЈаким сатом ближи смрти).

Vulpes

рiluш шu tаt, п о п шог еs / вулпес пи­

лум м утат, нон мор ес/ лат. Лисица длаку мења,

конзултати­

али не ћуд (одговара н а ш ем: В у к длаку мења,

али ћуд никако).

1593

z Zucker kommt zuletzt / цукер комт цулецт/

шпрехн ист зилбер, цу рехтн цајт швајгн ист

нем. Шећер (оно најслађе) долази на крају ; ко ­

голд/ нем . У прави ч ас говорити је сребро, у

нац дело крас и .

прави час ћутати је злато.

Zukunftsmusik

/цукунфтсмузикl нем. музи­

Zwei Professo ren , Vaterland verloren

/цвај

ка будућности (назив којим је Рихард Вагнер ,

п р офесорн, фатерланд ферлорн/ нем . Два про­

бранио своју музику, н есхваћену у

фесо ра, пропала домов ин а (алузија на јалов е

1813-1883,

прво време) .

Zu rechten Zeit sprechen ist Silber, zu recЫеп Zeit schweige n ist Gold / цу рехтн цајт

1594

професорске расправе) .

2.

11еђународне(латиничке)скраћенице

ОПШТЕ СКРАЋЕНИЦЕ

А

Аргентине,

Бразила

и

Чилеа;

исто

и

АВС-државе. А

1.

СТCiроримски знак ~a

афирмативан суд .

3.

5.000. 2. ло!".

ознака за

А.В.СО. [енгл. Атегјса Вгitаiп) , Сћјllа,

фю . знак (симбол) за

скраћен и назив за четири противјапанске

а мпер .

силе

А (или А. Ј .) физ. з нак (симбол) за ангстрем . А. [итал .

(USA), Britaill (Gге а t DLltch (Dutch !lldies)] и ст.

alto]

муз. високо.

Ас [лат.

а ар (јед иница мере з а површину,

1ОО

1941 : Америку,

Британију , Кину и Хо­

ландску Индију (данас Индонезија).

т 2) .

actinium]

хсм. знак (симбол) за актини­

Ј УМ.

/ана пар­

а.е. 1 [лат. аll llј cuгrelltis , а ппо cuгrente /ани ку­

тес еквалес/ на једнаке делове] мсд. фарм .

рентис , ано куренте/] ист . текуће (ове) годи ­

аа ( и АА) [грч. -л ат. апа

partes aeqLlales

не .

о з нака на рецептима као упута апотекару да приликом

справљања

лека

узме

потпуно

ј ед наке делове прописаних састојака. а.а. [лат.

ad acta /ад акта/ у акта,

1. оз нака на списима који 2. предмет који се

чани м.

се сматрају окон­

ante

финанс . ако нто. [лат. аllllО

Christi

/ано Хри­

аее . [лат. ассерј /акцепи/] фи н анс . прихватио сам ,

прихватам , примам (ознака на меницама). а.

Chr.

п. [лат.

ante Ch ristum natum

/анте Хри ­

стум н атум /] ист. пре Христова рођ ења.

Сhгistum] ист. године пре

Христа.

AAL

Ch,·.

сти /] и ст. године Христове .

одбија без разма­

ааа хем. оз нака за амалгам.

COlltO]

А. С или А.

међу списе] адм .

трања , в . ад акта и адаh'"ТИрати .

А.а.С [ лат. аппо

а.е. 2 [итал. а

АСI [енгл.

Adriatic Club !nternational]

пом. Ја ­

дра н ски међународни клуб (назив органи за­

[ енгл. Атегјсап

Airlines]

саобр. Амерички

АСР [фр.

аеротранспорт.

а.а.и.е. [лат. аппо аЬ шЬе

ције с ланцем марина зајахте на Јадрану).

condita /ано аб урбе кон­

Agellce Celltrale de Presse]

новик Цен­

трална новинска агенција (из Париз а) .

дита/] и ст. године од изградње града (гј. од

a.d. [лат. а dato /а дато/] финанс . од датума, тј. од

утемељења града Рима; тако су стари Римља­

данас, од (овога) дана (ознака доспећа на

ни рачунали године, сматрајући даје Рим из­

грађен

754.

АВС [ен гл.

пре н. е . ). Исто а. и. или а. и. е. (в . ).

Argentilla, Brazil,

Сћјlе) ист. скраће­

ни на з ив з а савез јужноамеричких држава

меницама).

А. О. [лат. аппо

Domini

/ано Домин и /] ист . год и ­

не Господње; у нас, чешће, љета господњег .

Adg, Ad

[итал.

adagio]

муз . адађо.

1597

Међународне (латиничке) скраћенице

ADN [нем. Allgemener Deutscher Nachrichtendienst] новин. ист. Општа немачка служба вести (нов инска агенција бивше Немачке Демо­

кратске Републике). [нем . Аllgешеiпе

AEG

Elekrizitat Gesellschaft]

AII.

[итал .

allegro]

[итал.

зив познатог немачког предузећа у области

А.М.I [лат.

[фр. Ајг

France /ер

[лат. аппј

futuri

ф ранс/] еаобр. Француски

/а ни футури/] будуће, тј.

Federation ofLabour]

пол .

Амери чка федерација рада (синдикат).

AFP

[фр .

Agence France Presse]

новин . Францу­

Ag [лат. агgепtuш] [нем .

хем. ознака (симбол) за сребро.

Aktiengesellschaft]

екон. акционарско

(деоничко) друштво.

штво за производњу анилина (немачка фир­ ма, позната по Агфаколор филмовима и др. производима).

hora -

сат] физ. знак за ам­

A.M.Z

М.

[енгл . Ајг Мајl] еаобр. авион ска пошта ; ознака

за

поштанске

пошиљке

авионом.

Аш [л ат. аmегiсiuш] хем. з н ак (симбол) за аме­

рицијум .

condi to

/а мундо кондито/]

ист . од ство р ења, тј. н аста нк а света.

[ енгл .

AMG

Allied Mi litary

милитери

гавнмент/]

Gоvеmшепt /елајд

80ј.

ист.

Савезничка

Трста после Другог светског рата).

AMGOT [енгл . Allied Military Gоvеmшепt of the Occupied Territories] вој. ист. Савезничка војна уп р ава окуп ира ни х подручја (након

[енгл . Ашеriсап

lnstitute ofPllblic

Орјпјоп]

соц. Амерички институт за јавно мишљење,

познат под именом Галупов ItIIСТИтyr (В.).

А. Ј. В. А. аl. [лат. а lјпеа од линије] штаМII . нови редак (у

слогу), алинеја. АI [лат. алуминиум] хем. знак (симбол) за алу­ минијум . Аlа. [енгл . АlаЬаша] геогр. скраћена ознака за Алабаму (државу у САД).

ALAI [фр. Association Litteraire е! Artistique Intemationale] УМ. Међународно књижевно и

[шп .

AMUNCO 6п]

AICA [фр . Association Intemationale des Critiques d'Art] ум. Међународно удружење к ри ти­ чара уметности (енгл. Iпtегпаtiопаl Assoc iatiоп of АГ! Critics - IААС).

1598

8 А.

Другог светског рата).

пер-сат .

AIPO

и енглеском ра ч унању времена , нпр.

војна управа (у зони А Слободне територије

Agfa [нем . Aktiengesellschaft ftir Anilinerzeugung] ГlрИ8р . Акционарско (деоничко) дру ­

[ампер (В . ), лат.

муз. алегрето.

муз . ал отава.

шегidiеш /а нте меридијем/ пре

а. м. с. [лат. а Шlшdо

ска новинска агенција.

AG

ante

скраћена

[енгл. Ашегiсап

allegretto]

all'ottava]

осам пре подне) .

идуће године.

A.F.L.

муз . алегро.

подне (уобичајена скраћеница у америчком

аеротранпорт (позната авиокомпанија).

f.

[итал .

AIIgtt, Alltt.

ПРИ8Р. Опште друшво за електрицитет (на­

AF

Ah

Internatinal Liteand Artistic Associa ti on).

гагу

AII'8va

електроиндустрије) .

а.

уметничко удружење (енгл.

Н08ИН.

Agencia Mundial de СоlаЬогасј-

Светска

агенција

за

сарадњу

(шпанска новинска агенција). а. п. [МТ.

ANA

ad

[енгл .

поtаш] на знање .

Athens News Agency]

110811Н . Атин­

ска агенција новости (грчка новинска аген­ ција) .

ANI

[порт. Аgёпс i а

de Not(cias

е IпfoГПI щ:оеs]

новин . Агенција за новости и информације (по ртугалска новин ска аге нција) .

ANP

[хол . Аlgешееп

Nederlandsk Press

Ьигеаи]

нов ин . Општи хола ндски прес биро (холанд­ ска новинска агенција).

ANSA [итал . Agenzia Nazionale Stашр а Associata] новин . Национална агенција удружене штампе (италијанска новинска агенција) .

ANT АRЛ ција.

Н08ИН . индонежанска новин ска аген­

Међународне (латиничке) скраћенице

АОА [енгл. Ате гјсап

Overseas

Ајгlјпе] саобр.

лингв. модерни вештачки енглески језик с

ограниченим бројем речи .

Амерички прекоокеански аеротрансп.

АРI [енгл.

Associated Press ofIndia]

новин. Удру­

ВВС /би-би-си/ [енгл .

poration]

жена штампа Индије (индијска новинска

агенција).

Аг [грч.

Агр. [итал.

[грч.

As

A.S.

Ве [I1'Ч.

муз . арпеђо .

atmosfera]

техн. скраћеница заједнини­

астат(ин).

fessionals]

Telegraphic Agency]

IIOВИН .

Association of Tennis

Рго­

bohrium] хем.

Вј [н ем.

Wismut,

[фр.

Agence Telegraphique Suisse]

новин.

Швајцарска телеграф ска агенција. а. и. или а. и. с [лат. аппо

condita,

односно аЬ

Urbis или Urbe condita

аппо

Az

[енгл.

vista]

Arizona]

tion]

2.

В [лат. Ьогах од ар.

3.

burakh

смрад] хем. знак

бруто-регистар-тона

бруто.

bushel]

бушел.

BUP [енгл. British United Press]

новин . Британска

новинска агенција.

h,

физ. ознака за бел.

с

шалитра] хем. знак

Basic Englisb [енгл. British, Атегјсап, Scientific, Intemational, Соттегсјаl британски, аме­ научни,

bromos

(симбол) за бром.

btto

barys тежак] хем. знак (симбол) за баријум.

рички,

Согрога­

ВТ А новин . Бугарска телеграфска агенција .

(симбол) за бор.

Ва [грч.

British Overseas Ailways

саобр . Британско предузе ће за преко­

фю. бекерел Uединица за активност рад ио ­

brt

Аризона (држава у САД).

ознака за бала.

по калифорнијском граду

Вг [лат. Ьгоmјит, грч.

банк . по виђењу.

муз. ознака за хроматски снижени тон

хес .

Berkeley

морски аеротранспорт.

Bq

саобр . Аустријски

в 1.

хем. знак

за беркелијум.

Ьи [енгл .

ь

Wiesen]

активног и зво ра).

авио превоз (за међународне летове) . а. У. [итал. а

знак (симбол) за боријум .

по подручју

BMW /бе-ем-ве/ [нем . Bayerische Motorenwerke] прнвр . Баварска фабрика мотора.

/ано урбис

Аи [лат. аиrпт] хем. знак (симбол) за злато.

Austria n Airlines]

Согрога ­

Берклију где је пронађен] хем. з нак (симбол)

ВОАС [енгл .

града, од утемељења града (Рима).

[енгл.

[енгл.

Bk

Urbis

кондита, аб урбе кондита/] ист. године од

AUA

Airways

(симбол) за бизмут.

сп . Удружење тениских професи­

налаца.

ATS

Еигореап

ВЬ [лат.

Албанска теле графска агенција.

А ТР /еј-ти -п и/ [енгл .

British

саобр. Британско-европски аеротран ­

tion]

спорт .

непостојан] хем . знак (симбол) за

АТ А [енгл. АЉапјап

мед.

beryllos] хем. знак (симбол) за берилијум.

ВЕАС [енгл .

цу мере притиска, атмосфера.

At [грч. astatos

Calmette-Guerin]

скала.

муз. ал сењо.

segno]

[енгл . Ьасјl

ВГ ознака за степене Бомеових аерометричких

хем. знак (симбол) за арсен.

arsen]

Сог­

вакцина против тубер кулозе, бесежирање .

хем. знак (симбол) за аргон.

arpeggio]

[итал. аl

[грч.

at.

BCG /бе-се-же/

argon]

British Broadcasting

Британско радио друштво.

међународни,

трговачки]

с

1. ознака за амерички цент (стоти део долара). 2. муз . највиши и најнижи гласједне музичке лествице (C-dur). 3. фарм. [л ат. сит /кум/] с, са. 4. фю. знак за celeritas брзина. s. знак за цикл (херц).

1599

Међународне (лати нич ке) скраћенице

с. хем .

[лат. сагЬопеит] знак (симбол) за

1.

угљеник .

те).

Consei1 des Communes d'Europe; енгл. Counci1 of Еигореап Мuпiсiра1itiеs] Веће

[фр. Сои10тЬ] физ. знак за кулон Uеди­

3.

наелектрисања,

тета).

4.

Са

ССЕ [фр.

знак за Целзијус (мерење ТОПJlО­

ница

=

са

2.

количина

римски з нак за број

електрици­

1ОО (centum).

европских општина.

ССЈ =

сет кубни центиметар , ст] ееа цир ка, око отприлике.

1. хем.

[лат. са1х,

ка.llцијум.

са'· [фр .

ca1cis

креч] з нак (симбол) за

мед. болест рака (сагсјпота).

2.

Centra1

Атегјсап

ed

Cd [cadmium]

мала, Хондурас, Сан Салвадор) .

edm

[лат.

cand.

мед. кандидат медицине,

кандидат филозо фије,

cand. iur.

cand

које је lюсле Другог светског рата помагало

бол) за церијум.

cu1ture] СЕСА [фр .

Commtlnaute еuгореаппе du chabron et de l'acj~г] еко н . "ст . Европска заједница за угаљ и челик; 'lЛанови заједнице били су Немачка, Француска, Италија , Белгија , Хо­

ландија и Луксембург.

Nb.

de1ivery]

плативо пре на­

1.

[лат.

centum рег centum] сто посто. 2. мед . causa / куре кауза/ ради неговања]

радника и означава стопостотну неспособ­

CERN [фр . Consei1 Еurореаппе de Recherche Ntlc1ea ire; е ,""л. Ешореап Соuпсi1 foг Ntlc1ear Research] Европско веће за нуклеарна ис ­ траживања.

с,·., е'·г.

corps constl1aire]

=

са цирка, око, отприлике

1600

2.

confer /конферl] 1. cos( апd freight

[ен!"л.

упореди! / кост енд

коме су трошкови уто вара и прево за урачу­

(сви припадници свих конзулата у неком

ееа

[лат.

фреит/] уговор о прекоморској трговини по

ДИПН. конзулар ни кор

граду).

1.

сравни!;

ност за рад у одређеном периоду.

СС [фр .

између Турске, Ирана, Паки стана и

1959.

[л ат. сигае

беле шка која се ставља на болесничке листе

Огgапizаt iоп] вој.

Велике Британије, са седиштем у Анкари.

говини); у п . СОО.

еЬт кубни метар, т 3 .

Treaty

нст. Централни пакт; војни пакт, склопљ ен

бавке (уобичајени израз у међународној тр­

с/с

[енгл. Сепtга 1

CENTO Ьеfoге

de l' Agri-

Ев ропски пољопривредни савез ; уп.

ЕАС.

хем. з нак (симбол) за колумби­

еЬ центибар.

cash

ист. Веће десе­

Се [по имену планете Церере] хем . знак (сим­

обнову Европе идругих Kp~eBa.

СВО [енгл .

Consig1io dei Dieci]

торице (тајна служба у старој Венецији ).

СЕА [фр . Сопfеdегаtiоп Еurорееппе

CARE / кер/ [ею"Л. Cooperative foг Nl1el;can Relllittances (о EveI)'Where (или: (о Europe)] удруже­ ње 25 америчких хумаНИ1"'dрНИХ организација

јум = ниобијум, В.

dm 3.

[шп.] пол . Комитет за одбрану револуције ,

с.О.Х. [l1тал.

канди­

дат права, итд .) .

[columbium]

на

ници Кубе.

кандидат] ставља се ис­

који се налази пред завршним испитима (нпр .

ознака

одрасли и за неку службу способни станов­

пред имена студента, уз ознаку факултета ,

phi1 .

д ип л.

кубанска ОРI"Знизација којој припадају сви

Калифорнија, држава у САД.

candidatus

хем. з нак (симбол) за кадмијум .

corps dip10lllatiqtle]

кубни де циметар ,

COR

са' физ. ознака за ка.llорију.

cand.

[фр .

аутомобилима за дипломатски кор.

Federation]

пол . Савез средњоамеричких држава (Гвате-

Calif ,"еогр.

физ. ознака за кандел.

СО

conte, assurance et fret] eif (В.).

Саf-државе [енгл.

СЬ

ICC.

нати у цену робе .

С,·

[californium] нијум.

хсм. знак (симбол) за калифор­

Међународне (латиничке) скраћенице

CFLN

[фр .

Comite Fгащ:аis de Liberation Natio-

паl е] ист. Француски комитет народног осло­ бођења (у Другом светском рату) .

C.G.I.L. [итал . Confederazione Generale Italiana di Lavoro] пол . Италијанска генерална кон­

G.

Тгауајl]

Confederation Generale du

1.

[енгл .

вој . Цен­

фор ма ција од интереса за националну без­ бедност С АД) .

ни савез бивших ратних заробљеника ; уп .

ICFPW. [енгл .

Counter Intel1igence Corps]

вој . аме­

р ичк а војна контрашпијунажа .

cost, insurance, freight]

фин а нс . прода­

трошак у крцавања и мерења, него и осигу­

рање робе . [ итал . Согро Наlјапо

di Liberazione]

ист.

Итал ијански корпус за ослобођење .

C IO [фр. Confederation intemationale olimpique] сп . Међ у народ ни олимпијски савез. С П I [фр .

Confederation Intemationale des Тга­ vai11eurs Intel1ectuels; енгл. Intemational Соп­ federation of Intel1ectual Workers] Међуна­ родни са в ез интелектуалних радника.

с l центил итар .

С I [грч .

chloros

foг

Coordinating Comittee

East-

Роlјсу] трг. Координациони одбор з а

трговинску политику Исток-Запад . кодекс .

cod [codex] СОО [е нгл.

cash оп de1ivery]

финанс . плативо н а­

у међународној трговини); уп . СВО.

COMES

[итал .

Communita europea degli scritto-

гј] Заједница европских писаца .

COMSAT / комсат/

Међународни конзорцијум

за телекомуникације помоћу сателита .

Connecticut /Конектикат/] држава у

cos

КОСИНУС.

cosec

косеканс .

COSEC [енгл . Coordination Secretariat ofNatioпаl Unions of Students; фр . Secretariat de Со­ ordination des Unions Nationales d'Etudiants] Координациони секретаријат национални х савеза студената .

cotg = ctg

(в . )

с.Р. [енгл .

Canadian Press]

НОВИН . Канадска но ­

винска агенција.

СРА [енгл .

Canadian Pacific Air1ines]

саобр. Ка­

надско предузеће за аеротранспорт на Ти ­ зелен] х ем. знак (симбол) з а

ХЛО р .

L. N. [итал . Comitato di Liberazione Nazionale] ист. К о митет за народно ослобођење.

ст центи метар.

знак (симбол) за ко­

САД.

вац је обавезан да плати не само возарину и

1. L.

cobaltum]

сотраgnје /компањи/] трговачко

СОСОМ [енгл .

Сопп. [е нгл .

С ј е [фр . Со траgnје] трговачко друштво .

[енгл .

на руке (ознака на писмима) .

кон доставе купљене робе (уобичајен и зраз

C IAPG [фр . Confederation Intemationale des Ап­ ciens Prisonniers de Guerre] пол . Међународ­

C IC

2. [фр .

-West

Central Intelligence Agency]

of1

хем . [лат.

друштво .

трална о бавештајна агенција (прикупља ин­

С.

Со

синдик ат и .

C IA

С.

х ем . ознака за цијан , отровно једиње њ е

балт .

за мере ње рад иоактивности) .

М еђ у­

угљеника и азота.

пол. О пшти савез рада, француски раднички

Сј физ. заст. з нак за кири (некадашњу јединицу

милиметар .

Comite Maritime Intemational]

с/о [енгл . саге

Т . [фр .

хем . знак (симбол) з а кирију м.

народни поморски одбор .

це нт им етар- грам-секунда (стари систем

мера) .

cif

СМ' [фр .

CN

федер ац ија рада.

С.

Cm [лат. сигјит]

cmm = mm 3 кубни

cg центи грам .

CGS

кубни центиметар.

cm 3 = ccm

хом океану .

CQD [енгл .

Соте

quick, danger] Дођите SOS.

што бр­

же, опасност; уп .

Cr [грч . chroma, -atos боја]

хем . знак (симбол) за

хром.

1601

Међународне (лат инич ке) ск раћенице

[лат.

Cs

caesius

секти цид, ограничене употребе због штет­

модросив] хем. знак (симбол) за

цезијум. с.

ног дејства на околину .

[лат. сит

t.

tempore

/ кум темпоре/] с време­

del. 1.

ријум = фермијум, в .

deleatur нека се б риш е]

чава грчким словом (а) .

[лат. сепtuгi uт] хем . знак (симбол) за центу­

Ct

[лат.

кор екторски

з н ак за б ри сање делова текста (аб. се озна­

ном , узевши у обзир академску четврт.

2.

[лат.

de1ineavit н а­

цртао] скр аћеница испред потписа аутора

Fm).

слике .

ctg

котангенс.

cto

[итал. сопtо /конто/] банк. рачун.

dg дециграм.

банк. те кући рачун . Си [лат.

guest]

угледан гост (у

хотел иј ерству) .

Ој знак за хемијску смесу д идим , в . дiщиј ум

/купрум/; тур .

cuprum

[енгл . di st iп gui shеd

DG

[итал. сопtо соггепtе /конто коренте/]

cto cte

bakyr]

хем. знак

(симбол) за бакар.

О.

[енгл .

1.

drive

iп (драјв ин) возите унутра]

ознака за биоскопе , ресторане , банке на отвореном простору, у које се мож е ући аутомобилом .

DIN

[н ем.

Deutsche

lпdustгiепоrm] нем ачка ин­

дустријска норма ; друго тумачењ е [нем.

ist Norm]

СТ К /че-те-ка/ [чеш . Сеskоs lоvепskа tiskova

Das

то је норма .

kапсе lаi'] ист. Чехословачка канцеларија за

dkg декаграм .

штампу.

dkl

декал итар.

dkm

дека метар.

О. К.

W.

/де -ка- ве/ [нем .

Deutsche

Кraft-Werke

/дојче крафт-верке/) позната нем а чк а твор­

D

ница моторних воз ила .

d 1.

[лат. d е пагius] пени [енгл. реппу] .

[лат. [фр.

2. фарм . datur, detur] дај, даје се , нека се да. 3. depart] одлазак (воза из неке станице, у

редовима вожње).

D 1. рим с ки

dl

dm

з нак за број

500. 2.

ознака за кра­

[нем .

Deutsche

Lufthапsа] немач ко дру­

штво з а аеротранспорт.

дециметар .

О . М. [лат.

љицу (да му) у шах у.

Dis (Di is)

МапiЬu s

(sacrum)]

посв е­

ћено блаже ним духов им а покојни ка.

ОЬ [л ат. duЬпiuт] хем. знак (симбол) за дубни -

DNБ /де- ен - бе/ [нем .

јум.

Deutsche Nасhгi сhtепЬtiго]

Немачки обавештајна служба .

dБ децибел.

О. О . [лат.

децилитар.

DLH

ОР [енгл.

de dato]

disp1aced persons]

расељена лица; уп.

IRO .

на дан.

дикат/] даје , дарује, посвећује (уобичајена

dr [лат. doctor учитељ] 1. н ајвиша академска ти­ тула . 2. лекар.

писмена оз нака при даривању књига) .

dr SC.

О. О. О. [лат.

dat,

dопаt ,

dedicat

/дат, донат, де­

DDSG [нем . Dопаu-Dатрfsсhiffdаhrts-Gеsеll­ schaft] саобр . Дунавско паробродско дру ­

/доктор сцијенци­

хем . з нак (симбол) за дарм­

штатијум.

[енгл .

скр .

за дихлор-дифе­

нил-три хлормети л- метан] дидити , јак ин -

1602

doctor sсiепtiаruт

Ds [лат. darmstadtium]

штво.

ООТ /д и -д и -т и/

[лат .

јарум/] доктор наука.

d.

и.

s.

[мт.

datum ut supra]

службен им списима) .

д атум као горе (на

Међународне (латиничке) скраћенице

[енгл .

dwt, DW

deadweight]

носивост бродова и

жи).

[лат.

ed.

других nловила (изражен а у енглеској тона­

editio]

издање књиге ; [лат.

ЕОС [енгл. Еurореап

О у [ грч.

dysprositos

Defence Community]

Европ ­

ска одбрамбена заједница .

тешко приступачан] хем .

з н а к (с имбол) за диспрозијум .

издао

edidit]

књигу; едиција.

EDES [грч. Ethnikos demokratikos ell enikos stratos] ист. Народна демократска грчка војск а, једна од десничарски х грчких група отпор а у Другом светском рату; уп . ЕАМ .

Е

ЕЕС [енгл. Еигореап Есопоmјс

Community]

Ев-

ропска економска заједница .

е

1.

мат. с имбол за базу природних (Неперових)

логари тама .

2.

фllЗ . ознака за енергију и за

eff.

елеме нтаран електрични набој.

Е

1. [енгл. East]

исток .

2. физ .

EEG

ознака за електро ­

Confederation of Agricu ltu-

EIU

Ethnikon ape1eutherotikon metopon]

ист. Н арод ни ослободилачки покрет (најјача гр уп а покрета отпора у Другом светском ра­

е. с . [лат.

ELAS

lегземпли кауза/] на

Cooperation

E RP. 2. [енгл . Есопоmјс Africa] Економска комисија

траживање васионе) . ет хем . оз нака за радијумову еманацију .

ENE [енгл . East-North-East] ЕОКА

(Ујед и њ ених нација) з а Африку .

за Аз ију и Далеки исток. Е СЕ [е 'ЮI . Есопоmјс

Commission foг Еигоре ; Commission economique роur l'Еurоре]

Еко н о м с ка комисија (УН) за Европу . [енгл . Е сопоmјс

Commission

foг

Кургјоп

Agoni-

ист. Народна организација кипарски х

бораца.

EPAS Експериментални пројект Аполо Apo l\o] - Сојуз (половина јула 1975). EPU

[енгл . Еurореап

Payments Union]

[ен гл .

Европ с к а

платна унија. Ег [лат. егЫиm] х е м . знак (симбол) за ербијум .

Latin

ERlC

А m ег ј са ] Е кономска комисија (УН) за Ла­ ти н ску А м ерику .

and Steel Community]

ист. Е вроп ска заједница за угаљ и челик .

[енгл. Еиroреап

Road

Iпfoплаtiоп

Centre]

Европски центар за информације о путевима .

Е.

ECOSOC lе косок! [ е нгл . Есопоmјс and Social Counci l] Е кономско-социјално веће УН. [енгл . Еигореап Соаl

исток-североисто к.

['1''1 . Ethniki Organosis

stOIl]

EC AFE [е нгл. Есопоmјс Commission foг Asia and the Far East] Економска комисија (УН)

EC SC

laikos apeleutherikos stratos]

низација за развој васионских ракета (и с­

гог светског рата, уп .

ECLA

[гр'! . Еthлikоs

ELDO [енгл. Еurореап Space Vehicle Launcher Development Organization] Европска орга­

Administгati ­

че н а у Програм европске обнове после Дру­

фр .

мед. електрокардиограм .

ист. НаРОДНООСЈюбодилачка војска Грчке у

оп] ист. Управа за економску сарадњу , укљу­

foг

Органи ­

Другом светском рату .

Есопоmјс

Commission

Intelligence Unit]

штем у Лондону) .

(в . )

exempli causa

1. [енгл.

[енгл . Есопоmјс

Ekg lе- ка-геl

EDES.

п ри мер ( нпр.) , ради примера. ЕСА

Free Trade Association]

зација за истраживање тржишта (са сед и ­

ге] Евро п с ки пољопривредни савез; уп . СЕА .

EB U = UER

[енгл . Еurореап

Европско удружење за слободну трговин у.

Е А С [ен гл. Еurореап

ту у Грчкој) ; уп .

[тур . ] ефендија .

EFTA

мото рну силу.

Е А М [грч .

мед . електроцефалографија (и -грам) .

R.

Р. [енгл. Еurореап

Програм

европске

Recovery Program] реконструкције

и ст.

по сле

Другог светског рата.

Es [einsteinium]

хем . знак (симбол) з а ајнштај­

НИЈУМ .

1603

Међународне (латиничке) скраћенице

[енгл .

ESE

East-South-East]

исток-југоисток.

Esq. [енгл . Esquiere витез, штитоноша] титула ("благород ни господ ин") .

[итал.

finissimo

и тако даље (итд.), и друго , и

et cetera]

остало.

ff[итал .

fortissimo

јум .

FFI

[фр .

Forces

FIA

[фр .

Ьј1е]

ЕХЈМ експорт-имrюрт.

вез .

Federation Intemationa1e de l ' Automo-

ва .

f 1. знак за фолио . 2. мат. (и F) ознака за функцију. forte јако]

муз. зна к за дин амику, форте.

fec.

F 1. [лат. fluere тећи] хем . з нак (симбол) за флуор. 2. з нак за Фаренхајт [швед. Fahrenheit]. 3. физ. фарад (једини ца електричног капацитета).

FAI

[фр .

Federation Aeronautique Intemationale]

Међународни ваздухопловни савез (са се­

диштем у Паризу).

FIAPF [фр . Federation Intemationa1e des Associations de Producteurs de Fi1ms; енгл. Intematiопа1 Federation of Association of Fi1m Producers] Међународни са вез Ilроизвођ ача фил ­ мова .

Fiat [итал . Fabrica Ita1iana automobi1i Тогјпо]

ита­

лијанска фабрика аутомобила из Торина.

FID [фр . Federation Intemationa1e de Documentation; енгл . lntemational Federation foг Оосu­ mentation] Међународни савез за документа­

Ор­

цију, стандардизацију техничких норм атива.

ганиз ација Уједињених нација за исхрану и

FIDAC [фр . Federation Intemationale des Associations des combattants] Међун ародни савез

FAO

[енгл .

Food&Agriculture Organization]

пољопр ивреду.

FBI /еф-би-ај / [енгл. Federa1 Вuгеаu ofInvestigaЬоп] крими нали стичка и политичка поли ­ ција САД.

кратски савез жена.

[лат.

fec.

ferrum]

[лат.

fecit]

хем. знак (симбол) за гвожђе .

направљено, учињено.

FEC [енгл. Far Eastem Commission]

Комисија за

Далеки исток .

FEDAC [фр . Federation Еигорееппе des Associations des Combattants] Европски савез удру­ жења ратника.

1604

удружења ратника .

FIDE

[фр .

е нгл .

FDIF [фр . Federation Democratique Intemationa1е des Femmes; енгл . Women 's Intemationa1 Democratic Federation] Међународни де мо ­ Fe

(в . )

FIAF [фр . FedCration Intemationa1e des archives de fi1m] Међународни савез филмски х архи­

F

в.

ист .

de l' Interieur]

Међународни аутомобилистич ки са­

FIAB = IFLA

[итал .

Fгащ: аisеs

ни за време Другог светског рата.

еУ оз нака за електронволт.

f.

врло јако, свом снагом] муз .

снаге Француског покрета отпора у домови­

Е" [лат. еurор јum] хем . з нак (симбол) за европи­

f

најфиније] МУЈ. ознака за фини­

симо.

знак за динамику , фортисимо .

истраживања.

[лат.

италијанско м фи ­

зичару] хем. знак (симбол) за фермијум .

ff

ESRO [енгл. Еu гореап Space Research Organization] Европска организација за васионска etc.

Fm [име по Енрику Фермију,

енглеска

Federation Intemationa1e des Echecs; Intemational Chess Federation] Међуна­

родни ша ховск и савез.

FIEJ [фр . Federation Intemationa1e des Editeurs des Јоumаuх et PubIications; енгл. Intematioпаl Federation of Newspaper PubIishers, Рго­ prietors and Editors] Међународни савез из ­ давача новина и часописа .

FIFA [фр . Federation Internationa1e de Football-Associations] Међународни фудбалски савез.

FIL

[итал .

Federazione Italiana del Lavoro]

лијанска федерација рада .

Ита­

Међународне (латиничке) скраћенице

FILA [фр . Federation Intemationale des Luttes Associes; енгл . Intemational Federation of Associated Wrestling Styles] Међународна рвачка федерација.

FILDIR [фр. Federation Intemationale Libre des Deportes е! Intemes de lа Resistance] Међу ­ народни савез бивших дегюртираца и ин ­

G g 1.

[фр.

Federation Intemationale de Philatelie]

Међународ ни филателистички савез.

FIR [фр . Federation Intemationales des Resistants, des Victimes е! des Prisonniers du Fascime; енгл . Intemational Federation of Resistance Fighters and Victims of Fascism] Ме­ ђународни савез припадника покрета отпо­

[фр .

Federation Intemationale de Ski]

Међу ­

Federation Intemationale des Traducteurs; енгл. Intemational Federation of Translators] Међу народни савез преводилаца.

Fla

[фр .

гравитација] фи з. акце­

гига- .

gallium] хем. знак (симбол) за галијум . 2. [енгл . Georgia] Џорџија, држава у САД. ознака за галон, јединица з апремине .

гилберт, јединица магнетског напон а у

Gb

систему.

CGS [лат.

Gd

gadolinium]

хем . знак (симбол) за гадо­

линијум.

Ge [лат. germanium] хем. знак (симбол) за герм а­ нијум.

GeV

физ. гигаелектронволт.

GOETO [енгл. Grand Order of Еигореап Тгауе l Organizers] Удружење европских организа­ тора путовања .

Флор ида (држава у САД).

FLN

gravitas

GA тт [енгл . General Agreement оп Tarifs апd Тга­ de] Општи споразум о царинама и трговин и .

народ ни скијашки савез. FIТ [фр.

[л ат.

I.[лат.

gal.

ра и жртава фашизма .

FIS

2.

G 1. гаус . 2. Ga

тернираца.

FIP

грам.

лерација Земљине теже .

Front de liblration nationale]

ист. ал­

жи рск и Фронт народ ног ослобођења (у вре­

Gr.

[енгл.

Gy

физ . греј , јединица за специфичну пр едату

Гринич .

енергију .

ме борбе за укидање француске колонијал ­ не власти, у другој половини ХХ века) .

Greenwich]

GWh

физ . ознака за

1.000.000

киловат- часова.

FMAC [фр. Federation Mondiale des Anciens Combattants; енгл . World Veterans Federatiоп] Светска федерација бивших бораца .

FNB

[фин .

Finska Notisbyrau]

н

Финска новинска

аге нција .

for. форинт(а), [лат.

Fr

мађарска новчана јед иница .

Francia,

име у почаст Француске] хем .

Н

FRELIMO [енгл.

feet

ист. Слобод­

Другог светског рата). 8.

[лат.

folio verso

/ф. верзо/ окренувши лист]

на следећој страни у књизи .

['lJЧ .

hydor

heure

ознака за План ко­

од

hydatos

вода ,

genesis

поста­

2.

физ .

3.

трен, тренутак] понекад ознака

хектар, јединица за површину ,

HAWK

[енгл .

1ОО

ари .

Homing All the Way Killer

убица

вођен целим путем] навођена ракета .

на те риторија Трста (првих година након

f.

2. физ .

код поновљених телевизијских снимака .

ha

Free Trieste Teгritory]

1.

[фр .

/фит/] стопа , англосаксонска једи -

[ енгл.

час, сат ;

знак за хенри, јединицу за индуктивност .

Фронт за осл обођење Мозамбика .

ница за дужи н у .

F. Т. Т .

hora]

нак] хем . знак (симбол) за водоник .

фратар (исп ред имена фрањеваца) .

fra

[лат.

ву константу .

з нак (с имбол ) з а францијум .

ft

h 1.

h.

с . [лат.

honoris causa /хо норис

кауза/ ради по­

части] ознака уз титулу докшор коју универ­ зитети и академије додељују посебно заслу -

1605

~еђународне(латиничке)скраћенице

жним људима, па и ако немају квалификаци­

је за редов но стицањ е докторске титуле . Не [лат.

heliurn,

грч .

helios

сунце) хем . з нак (сим­

бол) за хелијум.

[лат.

hafuiurn,

према Хафнија, старом имену

Копенхагена) хем . знак (симбол) за хафнијум.

Hg

[лат.

hydrargyrurn од грч. hydor, према hydatos вода, argyros сребро) хем. знак (симбол) за ж иву .

hI

федерација,

них уметника .

IAPL [енгл . Intemational Association ofUniversity Professors and Lecturers; фр . Association Intemationale des Professeurs et M altres de ConfТrences des Universites] ~eђYHapOДHO универзитетских

проф есора

и

предавача .

хектолитар .

Но [лат.

астронаутичка

Intemational Association of Plastic Arts; фр . Association Internationale des Arts Plastiques) ~eђYHapOДHO удружење ликов­

удружење

хекто грам.

hg

~eђYHapOДHa

седиште у Паризу.

IАРА [енгл .

НЕ хидроеле ктрана .

Hf

IAF [енгл . Intemational Astronautical Federation)

holrniurn,

према Холмија, старом ла­

тинско м имену Стокхолма) хем. з нак (сим ­

бол) за холмијум.

IАТ А [енгл .

International Ајг Transport Association ; фр . Association du Тransport Аегјеп Iп­ temational) ~eђYHapOДHO удружење за аеро­

транспорт .

HP

[лат.

Hs Ь.

[енгл.

s. t.

Hz

horse-power)

has iurn)

[лат.

физ. коњска снага.

хем . з нак (симбол) за хасијум.

hora sine ternpore

час без времена)

IAU [е"гл . International Association ofUniversities; фр . Association Intemationale des Universites) ~eђYHapOДHO удружење универзитета.

без академске четврти.

Љ. ,

физ. херц, јединица за фреквенцију.

IВRD [енгл . Iпtеmаtiопаl

ibid., ibidem,

оп

[лат. ) на и стом месту.

and Developrnent]

Bank for Reconstnlcti~eђYHapOДHa банка за

обнову и р азвој.

1 i

мат. ознака за имагинарну јединицу (комплек ­

..

[лат.

хе ... знак (симбол) зајод.

prirnus

први) прима муз. l . први, основни

тон дијатонске скале .

2. унисо но, једногла­ 3. прва жица на инструменту (виолини и сл.). 4. прва виолина (или који дру ги инстру­ мент: флаута сл.) , прим . 5. с п . ударац одозго надоле (у мачевању) . 6. трг . нај квалитетнија, сно .

одаб рана, првокласна роба . lа [енгл.

lowa)

Ајова , држава у САД .

IAAF [енгл. Intemational Arnateur Athletic Federation) ~eђYHapOДHa атлетска федерација, седиште у Лондону.

IАЕА [енгл.

International Atornic Energy Agency)

~eђYHapOДHa агенција за атомску енергиј у.

1606

tion)

Intemational Cooperation

Аdmiпistга­

Управа за међународну сарадњу .

IСАО [енгл.

zation]

сни број) .

1 [лат. iodurn)

IСА [енгл.

International

Сјуј !

Aviation Organi-

~eђYHapOДHa организација за циви л­

но ваздухопловство .

IСС [ енгл . Iпtеmаt iоп а l

Charnber ofCornrnerce; Charnbre de Соrnrnе гсе Intemationale; нем . Intemationale Handelskarnrner) ~eђYHapoд­

фр.

на трговинска комора.

IСЕМ [енгл .

Intemational Cornrnitee for

Е игореап

~igration) ~еђународни комитет за европ­

ску миграцију .

ICF' = FIDE ICF2

(в.)

[ енгл. Iпtегпаtiоп а l Сапое Fеdегаtiоп) ~e­

ђународни кајакашки савез .

ICFPW

[ен гл. Iпtегпаtiопаl Со пfеd егаtiоп

rn ег Ргi sопе гs

of War]

ofFor-

~еђународни савез

бивших ратних заробљеника; у п .

CIAPG.

Међународне (латиничке) скраћенице

ICFTU [енгл . Intemational Confederation ofFree Trade Unions] Међународ на конфедерација

ILS

слобод них с инд иката.

Intemational СОllп с јl ofMusellms; Conseil International des MlIsees] Међу ­

вим а.

[лат.

id.

idem]

[енгл .

Ida.

ј. е. [лат.

Iп [им е према речи индиго , сагорева п лавим

Интерпол.

пламеном] хем. з нак (симбол) за индијум .

исти .

Idaho] Ајдахо,

1. N.

А. [енгл .

Indian National Airways]

Индиј ско

државн о предузеће за аеротранспорт.

д ржава у САД .

јпс.

то јест , тј .

id est]

[енгл .

IFA

-

ММФ) .

Сгјmјпаl Роlјсе Соm­

Међуна родна комисија кримина­

mission]

М еђу­

International Monetary Fund]

народ ни монетарни фонд (у нашем преводу

Intem ational

листич ке полиције

[ен гл .

IMF

народно веће музеја. IСРС [енгл.

Instrumental Landing System] радио-на­

ње авиона и у неповољним временским усло­

IСОМ [енгл.

фр .

[енгл .

вигациони уређај који омогућава при земље­

Intemational Fiscal Association]

[ енгл .

1.

incorporated]

трг. деоничко (акци о­

нарс ко) друштво у америчким н азивима тр­

Ме­

гова'lК И Х фирми .

ђународ но уд ружење за финансијско и по ­

2.

[лат.

incidit]

урезао, на

графи'lКОМ л и сту уз с игнатуру аутора .

резно право .

[енгл.

IFC

Intemational Finance Corporation]

М е-

INRI

IFI =

INS

FIТ (в . )

Right of

цијум за телекомуникације п уге м вешта'lК ИХ Земљиних сателита.

Intemational Federation

foг

the

Мап] Међународ н а ф едерациј а за

Interpol [ енгл. Intemational Роlјсе; фр . Organisation intemationale de роlј се criminelle] М еђу­ народ на органи за ција кр имин алистичке по­ л иције .

IНK = IСС (в.) [енгл .

Indian Information Service]

нов ин . Ин­

10

хем. знак (симбол) за илинијум , н екадашњи

Intemational Law Association]

фр .

[енгл.

Illionis]

народна о р га низа циј а р ада.

committee]

сп.

Intemational Publisher's Associati on; Un ion Intemationale des Editeurs] М еђу­

International Press Institute ; фр . Institut Intemational de lа Presse] нов ин . М е ђ у н арод­ ни новин ски институг .

И л иноис, д ржава у САД.

ILO [енгл. Intem ational Labour Organization ; фр . Organisation Intemationale du Тгауајl] Међ у­

О l уmрјс

ЈРI [ е нгл .

Лондо н у .

111

Intemational

Ia.

народ но уд р ужење издава'lа .

У д ру­

жење за међу н арод но пра во са седиштем у

Ајова, др жава у САД; уп .

IРА [ енгл.

назив за хем ијски елемент прометијум ; в . Рт . [енгл .

Iowa]

Међународни олимпијски комитет.

[по имену америчке државе Пliпоis Млиноис/]

ILA

[е н гл .

ЈОС [ енгл .

дијска нов ин ска агенција .

11

pacnehy.

Intemational News Service] нови, •. Ме­

Intelsat [е нгл . International Telecommunications Satel1ite Consortium] Међународ ни кон зор­

људска права .

IIS

[ен гл .

рици .

НЕЈ (в . )

[енгл .

гех ЈudаеОПlm ] рел .

ђународна новинска аге нција, седиште у Аме­

ни савез библ иотекарских удружења .

IFRМ

инжењер .

Iesus Nasarenus

на катол ичком

(в.)

IFLA [енгл. Intemational Federation of Library Associations ; ф р. Federation Intemationale des Associations de Bibliothecaires] Међународ­ IFNPPE =

ingeni eur]

[л ат.

Исус Назарећанин краљ јеврејски , н атпис

ђународ на финансиј ска ко рпорација.

IFD = FID

[фр .

ing.

(в.)

IFAFP = FIAPF

IQ

[ен гл.

intel1igence quoti ent]

коефицијент ин­

тел иге нциј е. Iг [лат.

iridium]

хем. знак (симбол) за иридиј ум.

1607

Међународне (латиничке) скраћенице

1. R.

А. [енгл .

Irish Republican

АпТ1У] Ирска ре ­

публ иканска армија .

IRO

[енгл.

килограм.

kg

Intem ational Refu gee Organization]

М еђународ на организација УН за избеглице .

18А итал ијански систем ТВ емисија у боји (ни Р AL, ни SЕСАМ).

180 [енгл . Intemational Organization for Standardization] Међународна организација за стан­ дарде , сед иштем у Женеви.

IТЈ [енгл.

Intemational Theatre Institute; фр . Institut Intematio nal du Theiitre] Међународни

уп .

[енгл .

Itonej Israel Menhadim]

II ОВИН. И зр а­

Intemational Telecommunication U ni -

оп] Међународна ун ија за телекому никациј е.

IU8 [енгл . Intemational Union of Students; фр. Union Intem ationale des etudiants] М еђун а­ род на унија студената. ј. У. [лат.

intra

PG, PW.

kgm

килограмметар .

kHz

физ . килохерц .

k. k. [нем . kаi sе гliсh-kgпi g liсh] царски ( и ) кра­ љевски ; уп . k. и . k. килолитар .

kl

КLM [хол ..

Koninklijke Luchtvaart Maatschappy]

саобр. Холандско предузеће за аеротра нсп орт .

елс ка нови нск а (обаве штајна) аге нција .

ITU

[н ем. Кriegsgefangen e ] р атн и заробље ник ;

KG

по з оришни ин ститут .

IТIM [хебр .

физ . килокалорија.

kcal

километар .

km

о. [енгл .

k. kp

сп . нокаут.

физ . килопонд.

КРО [нем.

Kommuni stische Partei Deutschland]

ист . Ком ун истичка парт ија Н емачке .

kpm

унутра, вена] интравенозно.

knock-out]

физ. килопондметар .

Кг [ грч .

krypto

сакривам, покрива м] хем . знак

(симбол) за криптон. крајцар , ситан Аустроугарски новац .

kr

Ј

и.

k.

k.

/к а у н д ка/ [ нем .

kaiserlich und kgniglich]

царски и краљевски.

Ј [енгл.

joule]

физ . џул , јединица за енер г иј у ,

р ад , ко л ичину топлоте .

J AL

[е н гл. Јарап Ајг

Lines]

kVA Ј а п а н ско аеротр а н ­

с портно предузе ћ е .

JEL

[ес перанто

физ . киловолт.

kV

Jugoslavia esperanto ligo] и ст.

не­

kW

физ . киловолт-ампер.

физ. киловат.

kWh

физ . киловат-час.

кадашњи Савез есперанти ста Ј угослав иј е . јг [енгл. јипјог, лат. iuпi ог] млађи; сп . јуниор.

L к k 1. К

мат. оз нака за константу

1 1. л итар . 2. мат. [лат. longitudo] ну . 3. фи з . ознака за лумен . 2.

ознака за карат.

L 1.

1. [лат. ka lium] хем . знак (с и мбол) за калијум. 2. оз нак а за к р аља у шаху. 3. круна , новчана јед иница у више земаља. 4. физ . ознака з а кел вин, јединица за тем пературу .

kat

хем. катал , јединица за каталитичку актив­

н ост.

1608

рим ск и зна к з а б рој

ознака за ловца у шаху .

ознак а за дужи­

50. 2. [н ем . Laufer] 3. [фр . l еуоп /лесон/

обука , поука , лекција] оз н ака н а аутомоби­ лима за опбу ку.

!

ОЗl13ка за е нглес ку фунту сте рл ин га .

L.

[швед. Liппе ( им е природословца Л ин еа)] уз имена животиња и биљака , обавез н о курз и -

~еђународне(латиничке)скраћенице

вом, означава њихову класификацију и систе­

ји н аз ив мазуријум ИЈ IИ технецијум, данас

матизацију, према систему овог научника.

ренијум ; в .

[лат.

La 1.

lanthanum,

грч .

1anthano сакривам] 2. [енгл. Louisia-

хем. зна к (симбол) за лантан.

па] Лујзијана, држава у САД.

с. [лат.

loco citato /локо

[енгл.

МАР [енгл .

lithium,

грч .

камен] хем. знак (сим -

саобр. Пољски аеротранспорт .

че великог формата.

Md 2 [евгл . Мепа

[енгл.

~етрополи тен­

МеУ физ . мегаелектронволт (МИJlИОН електрон ­

акционарско (деоничарско)

т! [итал . mezzofoгte] муз . ознака за динамику ,

волта) .

limited]

[по латинском имену Париза,

lux

Metropolitan-opera]

халуциногено

полујако.

Lutetia]

хем.

знак (симбол) за лутецијум = касиопијум . Iх [лат.

новинска агенција северно­

-опера.

друшт во с ограниченом одговорношћу.

Lu

(MENA)

[енгл.

Met [Iysergamid] јако

~aryland] ~ериленд , држава у САД .

афричких арапских држава.

средств о .

Ltd.

[лат. mепdеlеviшn] хем. знак (симбол) за мен­

дељевијум .

L. S. [лат. lосus сигили] место печата (у нас М . П.) . /ел- ес-ди/

~еркал ијева

скала.

хем. знак (симбол) за лоренци­

јум.

LSD

Масачусетс , држава

тЬ физ . милибар .

Md l

LP /ел- пи/ [енгл . long play /лонг плеј /, long дуга­ чак, play сви рати] назив за грамофонске пло­ Lr [Iawrencium]

Massachusetts]

MCS [Mercalli , Sancani-Sieberg]

физ . лумен, јединица за светлосни Флукс.

LOT

[енгл.

ске (државне) железнице.

lithos

бол) за литијум.

lm

против­

М. А. У. [мађ . Magyar Allamvasyt] саобр. ~aђap­

(~есечево возило).

[лат.

motoscafo antisommergibile]

у САД.

~odel] посебна ле­

телица за спуштање на површину ~eceцa

Li

новинска агенци ­

подморнички пловни објект .

Mass.

Lunar Excursion

Maghreb Arap Press]

[итал .

MAS

цитато/] на наведеном

месту (у књизи).

LEM

тА физ . милиампер.

ја за Мароко, Тунис и друге земље ~агреба.

1Ь либра, фунта , јединица за тежину .

1.

Re.

mg Mg

[л ат.

magnesium

магнет] хем. знак (симбол)

за магнезијум.

/лу кс/ светло] физ . лукс, једи ница за

М.

осветљеност.

милиграм .

М. [енгл .

G.

Metro Goldwyn Mayer]

име ве­

ликог америчког филмског предузе ћа .

mgr.

м

=

mgtsc.

msgr

(в.)

магнетоскоп.

физ . мегахерц.

MHz

[ евгл.

Mich.

т

тјп. минута, временска јединица, шездесети

2

квадратни метар .

т 3 кубни метар. М

1.

[лат.

део сата.

mille] римски з нак за 1.000. 2. 3. ознака за ~aXOB број .

ознака

за мега. М. [фр.

monsieur]

Ма [према ~азур

Michigan]

~ичиге н , држава у САД.

т метар.

гос подин.

-

становник пољске покраји­

не ~азовије] хем. заст. знак (симбол) за рани -

MIS [eHrJI. Menagement Investigation

Seгvice]

агенција за индустријску шпијунажу .

Miss. [енгл. ~ississippi] ~исисипи , држава у САД. mkg

метаркилограм .

MKS

метар-килограм-секунда .

1609

Међународне (латиничке) скраћенице

тl милил итар.

тllе [фр .

[лат. mејtnегјum] хем . знак (симбол ) за мајт-

Mt

неријум.

mademoiselle /мадмоазёл/] госпођица .

Mt.

[енгл . mоuпt /маунт/] геогр. брдо, пл анина.

тт мили метар.

mtc

метричка цента.

тт квадратни милиметар .

МУ физ . мегаволт.

[фр.

mlrd

milliard]

милијарда.

2

3

тт = стт кубни милиметар.

МУ А физ . мегаволтампер .

Мт [грч. myгioj

MW

10.000]

миријаметар .

тџ милим икрон.

тте [фр.

физ . мегават .

Мх физ. максвел.

madame /мадам/] госпођа .

Мп [лат. mаgпеsium] хем. з нак (симбол) за ман­ ган .

Мо

хем. знак (симбол) за

Missouri] Мю [грч .

molybdos олово] молибден.; 2. [енгл.

Мисури, држава у САД.

megas, megale, mega

[енгл. Маппеd

п

нано .

1.

2.

физ. неутрон .

именица средњег рода.

велик , нем .

Ohm

по имену физичара Ома] физ . мегаом.

MOL

N

[лат. mоlуЬdепum , грч.

1.

Orbital Laboratory] лабора­

торија америчког програма за васионске ле­

3. [лат. 4. мат.

пеutrum] грам . ознака за ред,

класу или потенцију.

N 1. [лат. пitrоgепium] хем . знак (симбол) за азот. 2. физ. њутн,јединица за силу. 3. [North /норд/) север . 4. римски број 900.

тове с људском посад ом.

[енгл . Мопtапа]

Mont.

тр [итал.

Montana, држава

mezzopiano]

у САД .

муз. полутихо ; полути­

[лат.

Na

NASA

natrium]

[ е нгл.

хе м . знак (симбол) за н атријум .

National Aeronautics and Space Ad-

miпistгаtiоп] амер ичк а управа за астронау­

хим гласо м .

тику и васионска истраживања .

т. р. [лат. mапu pгopгi a] својом руком , своје­ ручно (наша скр . с. Р.). МР [енгл .

Military

NATO

Роlјсе] .ој . енглеска и аме­

[лат.

of Рагli а mепt]

члан парла­

magister]

[енгл .

Mrs.

mister]

магистар, академска титула

господ ин .

/мисиз/ [енгл .

mistress

/ мистрис/] госпођа ;

m/s

метар у се кунди .

motorship]

саобр. моторни брод .

рави .

висок и х црквених достојанственика .

Movimento Sociale Itаliапо]

ист. нека­

да шња неофашистичка италијанска поли­

тичка организација.

1610

[мт. пеоdуmiШll , ГP'I . пеоs нов,

Nd

didymos двој­

ни, двострук] хем . з нак (симбол) за неодими­

[грч . пеоп ново] хем . знак (симбол ) за неон .

Ne NE

[итал. mопsigпоге /монсињор/] кат . титула

[итал .

В. [лат. поtа Ьепе] не заборави, да се не забо­

N.

јум .

[енгл.

MSI

[л ат. пјоЬјиm] хе м . з н ак (симбол) за ниоби­

Nb

гос подари ца .

MS

msgr.

пакта

јум.

након зав ршеног постд ипломског студија.

Mr.

севе рноатлантског

(Атлантски пакт) .

мента.

mr

North Atlantic Treaty Огgапizаtiоп ; dtl Traite de l' Atlantic Nord]

Организација

ричка војна полиција. М. Р. [енгл . mеmЬег

[ен гл.

фр . Огgапisаtiоп

[ен гл.

NEA

North-East]

[ енгл .

севе рои сток.

Newspaper Enterprise Association]

једна од америчких новинских агенција .

Neb.

[енгл .

Nebraska]

Nev.

[енгл .

Nevada]

Небраска, држава у САД .

Невада, држав а у САД .

Међународне (латиничке) скраћенице

[лат.

Ni

niccolum,

гнома из

швеД.-нем.

Nickel,

шведске митологије]

по имену

хем .

о

знак

(симбол) за ник(а)л .

NICAP [National Investigations Committee оп Aerial Phenomena] Национална (америчка) комисија за проучавање летећих тањира и

О

1: [oxygenium,

на војна органи за ција .

Ј. [енгл .

Њу Џерси, држава у

New Jersey]

САД . пом . наутичка миља .

Nm 1.

М. ( Мех) [енгл .

N.

New

2.

физ. њутнметар .

Мехјсо] Њу Мексико ,

држава у САД.

N. N. [лат. потеп nescio не знам имена ; или поп nominatus неименовани ; или "Numerius Negidius" ( игра речи лат. negat платити , пите­

OAS2 [енгл . Organisation of Атегјсап States; фр . Organisation des Etats Americains] Органи за­ ција америчких држава.

бвв [нем. Osteгreichische Bundesbahn] Аустриј­ ске д ржавне железнице .

о. с., ор.

адресама и сл .

[енгл.

север-северои­

North-North-East]

[енгл .

говор .

North-North-West]

север-се вероза­

ое [дан . оег /ер/] норвешка и данска новчана је­ диница

[нем .

Nord-Ost]

Ое

североисток .

[лат. питего] број, бројка . [лат.

neptunium]

хем. знак (симбол) за непту -

ционалсоцијалистичка радничка партија (слу­ жбено име злогласне нацистичке странке) .

[ не м .

Vereinigte Fahrzeufwerke

удружене фабрике воз ила из

Улма на реци Некару.

[лат.

nitere

danas

радо н , В .

Rn.

N.

[ellrJl .

OAS2

физичара

Н.

С.

физ . знак за ерстед .

(в . )

Organization for ration and Development]

Есопотјс Соор е­ Организација за

економску сарадњу и развој .

Organization of еигореап Есопотј с Cooperation; фр . Organisation Еигорееппе de Cooperation Economique] Организациј а за европску привредну сарадњу.

ОП =

о. к.

ILO

/0

ONA

New York]

северозапад .

Њујорк , држава и град у

(в . )

ке/ [енгл . all соггес! /ол корект/] у реду .

ОММ [фр.

Organisation Meteorologique Mondi-

Светска метеоролошка организација.

[ellrJl.

Overseas New Agency]

IIОВИН . једна

од америчких новинских агенција. ор. [л ат.

North-West]

У. [енгл . САД .

ОЕА =

ale]

сијати, светлити се] хе м . заст. ра­

нији знак (с имбол) за нитон ,

NW

данског

ОЕЕС [еIlГЛ .

нето-регистар-тона .

N. S. о. А. Р. /ен-ес-де-а-пе/ [нем. Nationalsozialistische deutsche Arbeiterpartei] ист. Немачка на­

Nt

имену

ОЕСЕ = ОЕЕС (в.)

Х! (в.)

NSU /ен-ес-у/ Neckarsulm]

[према

Oersteda (1777-1851)]

ОЕСО [е нгл.

нијум.

Nr, Nro =

nrt

наведено дело, на­

рике.

No 1. [JlaT. nobe lium, по шведс ком физичару Но­ белу] хем. знак (симбол) за нобелијум; 2. Np

opus citatum]

OCAS [е нгл. Organization of Central Атегјс ап States] пол . Организација држава Средње Аме­

пад .

NO

[лат.

ос [фр . langue d ' oc /лангдок/] јужнофранцуски

сток .

NNW

eit.

ведена књига (у цитатима, об . у напоменама) .

гаге св ој дуг) ] ознака за непоз нату особу на

NNE

oxys кисео, оштар, genesis

OAS· [фр . Organisation de l' АгтГе secrete] Тај ­

сл .

N.

ГРЧ.

постанак] хем . знак (симбол) за кисеоник .

opus]

дело (књижевно, музичко , сли ­

карско и сл.), прои звод .

БРD [нем. Osteгreichi sche Pressedienst] 1I0ВИН. Аустријск а новинска служба .

161 1

~еђународне(латиничке)скраћенице

Or., Ore., Oreg.

[ е н гл .

Oregon]

Орегон , држава

у САД .

Os

[лат.

osmium,

грч .

osme мирис ,

PEN [е нгл. Poets, Playwrigths, Essayists, Editors, Novelists песници , драмски писци , есејисти , уредници , романописци] ~еђународн и клуб

воњ] хем . знак

културних радника .

(симбол) за осмијум .

OTAN = NATO оте [енгл .

рЈ [итал. рјu

(в . ) .

foг

Organization

Trade Corporation]

О рга низација за трговинску сарадњу.

OVRA [итал. Орега volontaria рег lа Repressione dell ' Antifascismo] ист. добровољни рад на

pF физ .

пикофарад .

Pfd. St.

[енгл .

PfP

/пју форте/] м уз . ознака за

PG

[фр .

уп .

Немачкој .

prisonnier de guerre] KG, PW.

рЬ [грч .

[енгл . оuпс е /аунс/] унца .

Partnership foг Реасе]

Партн ерство за

NATO-OM још

неукључених земаља у ову организацију).

је кој а ј е у фашистичкој Италији обављала исте послове као и Гестапо у нацистичкој

[енгл.

фунта сте рлинга .

pfund Sterling]

мир Оедан вид повез ивања са

суз бијању антифашизма, назив организаци ­

oz

forte

динамику , мало јаче , мало снажниј е .

fos

од

fotos

ратни з аробљеник;

светло] физ . знак за фот.

РЬ [грч . foпе глас] знак за фон . рН физ. ознака за конце нтрацију водони кових јо­ на , киселост средине.

р

pl.

[лат.

pluralis од plures мно ги ,

виш е њих] грам .

множина .

р

[лат .

1.

pagina]

страна у књи зи .

2.

[тур . рага од

ар. Ьага сребро] ситан новчић . физ.

se]

заст. поаз, мернајед иница у

за

ме рење

сти .

4.

[лат.

д инамичког

pondus

3. [фр. рој­ CGS систему

рm пондметар .

5. пико .

1. [лат. phosphorus, грч . fotos светло, foreus носач] хем. з нак (симбол) за фосфор . 2. римски број 4.000.3. оз нака за пешака (пиона) у шаху .

Ра

1,

[пат.

protactinium,

'-рч .

protos

први ,

ница за прити с ак .

3.

2.

[енгл.

физ . паскал , једи ­

Pensilvania]

Airways]

Ро [л ат. Роlопја Пољска] хем . з нак (с и мбол) за полонијум . рр [итал . рiапis s imо /пијанисимо/] муз . ознака за динамику, врл о тихо , врло слабо . рр [итал . ргјmа

Polska agencia prassowa]

Пан амери ­

номоћењу .

р. р. С. [фр . роur

[лат.

за опроштај , за

ако посетилац приликом опроштај не посете

новин . Пољ-

parsec]

парсек, паралакса и секунда .

paladium,

име према планетоиду Па-

лас] хем. з нак (симбол) за палад ијум .

1612

prendre conge

поздрав на раста нку] ознака на п осетници

Р Ь [лат. рlиmЬum] хем . з нак (симбол) за олово .

Pd

/прима при мисима/]

пен, савршенство .

није Домаћина нашао код кућ е.

ска н о винска а генција .

р с ['-рч . -лат.

primissima

трг. роба најбољег квалитета, н ајв иши сте­

[лат. раgiпа] страна у књи з и.

РА Р [ пољ.

х ем . знак (симб ол) за про­

р. р. [л ат. рег ргосurаm /пер прокурам/] п о опу­

чки ае ротран с порт .

pag.

promethium]

метијум .

Пен ­

силва нија , држава у САД.

РАА [е н гл . Рап Аmегјсап

Рm [л ат.

aktis

су нчани зрака , светл о , сјај] хем . знак (сим ­ бол) з а протактинијум .

m. 1. [лат. рго mјllе з а хиљаду] проми л, хиља­ дити део. 2. [лат. post meridiem] по сле подне. 3. [л ат. ргоргја mапu] својеручно .

вискозитета течно ­

терет] понд .

р [итал. рјап о] м уз . оз нака за д инамику, ти х о . Р

р.

ррр

[итал .

pianopianissimo]

м уз .

ознака

за

динамику , још тиш е од пијани с и ма .

Pr

[л ат.

praseodymium, грч . prasinos зелен као didymos двострук] хем . знак (сим­

празилук ,

бол) за празеод имијум.

~еђународне(латиничке)скраћенице

Р.

[лат.

S.

/ постскриптум/] после

post scriptum

ознака за гасну константу .

[фр .

написанога.

Pt

[лат.

platinum,

ШП.

platina]

mended

plutonium]

хем. з нак (симбол) за плуто­

[лат.

Ra

politisch verdachtig /политиш фердех-

RAC

Prisoner of War]

ратни заробљеник;

севати, сијати, з р ачи ­

/рентекар/ изнајмити ко­

[енгл .

radiation absorbed dose]

апсорбова­

радијан , јединица за угао у равни . [ен гл.

[итал .

RAI

Royal

Ајг

Force]

вој. Краљевске в а­

2. знак

Rb.

за квинтал .

F. F. F. Q. S. [лат. Quod Ьопиm, faustum, [еfortunatu mque sit IКBOД бонум, фаустум ,

1јх,

RB

[лат.

rubidioum

од

rubidtlS

тамноцрвен] хем.

[дан .

Ritzaus Bureau]

Данска обавештајна

агенција.

Rc 1. [фр . recommandr]

Докторских диплома (тим су речима стари Ри­

мљани започ ињали сваки важнији подухват) .

Италијан­

з нак (симбол) за рубидијум .

феликс, фортунамкве сит/ Нека буде добро, благословљено, сретно и честито] заглавље

Radiotelevisione ltaliana]

ска радио-теле ви з ија.

мат. знак за непознату у неким матема­

препоручено .

2. [л ат. reci-

ре узми] мед. фарм. на лекарским рецептим а .

Re

qm = m Z (в .) [лат.

rent-a-car

здухопловне снаге Велике Британије .

Q ти чким операцијама .

[ен гл.

јућег зрачења.

RAF

1.

radiare

на доза радијације, јединица дозе јони зира­

rad

У.

од

најмљивањем аутомобила.

RAD

уп . КС, РС.

q.

radium

ла] саобр. назив за предузеће које се бави из­

РУС хем . поливинилхлорид , пластична маса.

В.

репетиција , по­

ти] х ем . знак (симбол) за радијум .

РУ А хем. поливинилацетат.

Q.

9. тел .

новљени снимак.

т иг/] полити чки сумњива особа.

qu 1.

препоручивати , саветовати] ознака

препоручују гостима.

нијум.

[енгл.

7. [lIат. гага р ет­ 8. [ен гл . гесоm­

га међународне туристичке организациј е

РТI нави н . индијска новинска агенција.

PW

6.

на улазима великих хотела , која означава да

ставље ним насловом (об . на адресама).

р. У. [нем .

радик ал .

кости] ознака за ретке књиге.

t. [лат. рlепо titulo] пуним насловом; [лат. рга­ emisso titulo / премисо титуло/] под претпо ­

Ри [лат.

5. хем.

препоручено] рекоманди ­

рано ( препоручено) писмо.

хем . знак (симбол)

за платину.

Р.

recommande

[лат.

rhenium

од

Rhenus

Рај на] хем . знак

(симбол) за ренијум .

quantum vis

/ квантум вис/ колико

resp.

хоћеш ] мед . фарм . ознака на лекарским ре­ цептима з а произвољну количину неке ма­

терије у леку.

2.

[лат.

quos vide

/квос виде/

што види] упута на одређено место у књизи .

[лат.

respective /респективе/]

односно, до­

тично .

Rf [лат. ruthefordium] хем. знак (симбол) за раде­ фордијум .

R. F. [фр. Republique Fгащ:аisе /републик фран ­ сёз/] Република Француска.

R. F. А.

R Rg r 1.

геом . рад ијус.

R 1.

2. рубља .

З. рупија .

4.

физ . ознака за Реомирове степене .

ризма.

2.

З.

гео м.

Republique Federale Allemande] Са­

полупречник

кугле .

4.

фю .

[лат.

roentgenium према имену Roentgena] хем. знак

зичара

немачко г фи­

(симбол) за

рендгенијум .

[лат.

гесјре узми] мед . фарм . на лекарским рецеп­ тима.

[фр .

везна Република Немачка.

Rh

[лат.

rhodium,

грч .

rhodon

руж а] хем. знак

(симбол) за родијум.

1613

~еђународне(латиничке)скраћенице

R. 1.

Р. [лат.

requiescat

јп расе /риквескат ин па­

це/] почивао у миру. [лат.

Rn

radon]

SABENA [фр. Societe Апопуmе Be1ge d 'Exp10ration de 1а Navigation Аегјеппс] Белгиј ско акционарско (деоничко) друштво з а аеро­

хем . знак (симбол) за радон.

транспорт.

Р.

R.

1.

[фр.

reponse рауее] одroвор плаћен, на 2. регистрован привремено (о

телеграмима .

аутомобилима).

SAIDE [фр. Services Aeriens Intemationaux d ' Egypte] Египатско предузеће за међун а р од­ ни аеротранспорт .

[лат. гесјре узми] мед. фарм . на лекарским ре­

Rp

ц е п т има .

RPF [фр . RassembIement du Реирlе Fгащ:аis]

ист.

С куп француског народа (назив Де Голове политичке партије) .

RR

[енгл .

Rolls-Royce]

SALт [енгл . Strategic Arrnament Limitatiomn Treaty] преговори о ограничавању стратеш ког

Ролс-Рој9, марка енгле­

наоружања.

S. А.

У. Р. [фр. п:ропdеz

од говорите]

s' il vous plait молим

прихватате

ли

позив

вас

(честа

формула на позивницама).

rtg Ru

SAS

[грч .

sb

[лат .

Sb

С кан­

Scandinavian Air1ines System]

sti lbein

засијати] јединица за м ерење

stibium, antimonium]

хем . знак (с и мбол)

за антимон .

хем . знак (симбол) за руте­

ruthenium]

[енгл .

динавско предузеће за аеротранспорт.

р е ндген, рендгенски .

[лат.

South African Press Association]

осветљења на некој површини .

t. р егистарска тона.

г.

Р. А. [енгл .

новин . Јужноафричка новинска агенција .

с ких луксузних аутомобила.

R. S.

новин. Сиријска новинска агенција .

SANA

нијум .

sc. 1. [лат. sci1icet] разуме се , то јест , тј . , наиме . 2. [лат. scu1psit /скулпсит/ извајао је , из р адио је] вај . ознака на кипу или бакрорезу уз име кипара или бакроресца .

s s 1. физ.

секунда .

2.

[лат.

sumatur

шилинг.

нека се узме]

4 . [енгл . slower]

лага није (на сатовима) .

summa]

/ес - а/ [н е м .

мат. сума, збир, износ .

Sturrnabtei1ungen

јуришни од­

ред] полувојничка ударна о рганизација не­ м ачких фашиста.

1614

/скандијум/ према С ка нди н а­

suo conto

[нем.

/суо конто/] на свој р ач ун .

Schweizerosche Depeschenagentur]

Швајцарска обавештајна а l'енциј а. [лат.

sel1eniUll1, IlJ'l. se1ene

месец] хем. знак

(симбол) за селен .

SE 1. [енгл . South East] југоисток. 2. мед.

о з н ака

за седиментацију еритроцита .

SEATO

[енгл .

South East Asia Treaty Organi zati-

оп] Одбрамбени пакт југоистичн е Аз ије .

S.

s. а. 1. [л ат. sine аппо] хем . без назнаке године . 2. [лат. sine acido] без киселина. SA

SDA

sec

озн ака за долар .

[лат.

с. [итал.

Se

с какача (коња) у шаху .

sa

s.

по­

S 1. [лат. sulphur] х ем . з нак (симбол) за сумпор . 2. ф и з. сименс , јединица за електричну про­ водљивост. 3. [енгл . South] југ. 4. римски б рој 90. 5. Сан, Сант, Санта, Санто , Сао (у ге ографским именима) свети . 6. ознака за $

scandium

вија] хем . знак (симбол) за сканд иј ум .

мед. и фарм . ознака на лекарским рецептима .

3. [е н гл . shilling]

[лат.

Sc

мат . секанс.

Е. е. О. [лат .

sa1vo еггоге et omissione с пр авом

на грешку] без одговорности за е в ентуалну

1l0грешку (нпр. за тачност извуч е ни х б роје­ ва лутрије у штампи).

sen

[лат.

sellior]

сениор, старији.

sf [итал. sforzando

Iсфорцандо/,

sforzato

цато/] м уз . 1l0јачано , наглашено .

/сфор­

Међународне (латиничке) скраћенице

sh Si

[~нгл . [лат.

шилинг.

shilling]

од

silicium

STT [фин . Soumen Tietotoimisto] према

si lex,

silicis

кремен]

хем. з н а к (симбол) за силицијум.

[енгл .

SUNFED

Есопоmјс

мат. с ин ус.

sin

Финска обав е­

штајна агенција .

Special United Nations Fund fo г Development] Специјални ф о нд

Уједињених нација за економски развој .

Skylab Iскајл ебl [енгл. sky laboratoгy] небеска

сиверт, еквивалентна доза.

лабор аторија, америчка васионска станица

Sv

за ис пи тивање услова живота у дуготрајном

s. v. [лат. sub уосе под речју] види тамо (у речнику) .

бестеж инском стању . [лат.

S. L.

sigilli

10СО Iсигили локо/] место печа­

S. У.

та (у нас М. П . ) .

[лат.

Sm

samarium,

[лат.

stannum,

Si vales, Ьепе est, ego

у а l ео

ла у староримским писмима.

по руском минералогу Са­

марском ] хе м . з нак (симбол) за самаријум .

Sn

В. Е. Е. У. [лат.

Ако си здрав, добро је, ја сам здрав] форм у­

грч .

kassiteros]

х ем . знак (сим­

SW

[енгл.

Swissair

South-West] југозапад . Iсвисерl [фр . ајг ваздух] некада ш ња

швајцарска авиокомпанија .

бол) за кал ај. н о винска агенција Сомалије.

SON NA

SOS lес-о-есl

[е нгл .

save

оur

souls (ship)

спасите

т

наше ду ш е (брод)] знак за помоћ , у Морзео­ вој азбу ци : три тачке, три црте , три тачке.

SPD [нем . Sozialdemokratische Partei Deutschland]

по.

Социј алдемократска партија Немачке .

S.

Р.

[лат.

D.

salutem

рluгјmап

dicit]

[лат.

Т

Senatus PopulL1sque Romanus

тус по п ул у с кве романус]

Сенат и

Iсе на­ народ

[лат .

Sr

strontium,

енгл .

Strontian ;

за стро нцијум.

lес-есl [ нем .

SS

назив з а више стотина километара ве­

1949.

и

1950.

год ине на Арктику .

ta

[шп . шга од ар .

tarh

бацити ,

tarih

оно ш то се

одбацује, отпадак] а . омот робе ; амб алажа.

з а просторни угао .

Schutzstaffel

tempus] физ . време . 3. м уз . тем­ 5. такса на недовољно

лик е ледене санте откривен е

по пределу

Стро н ц иј а н у Шкотској] х ем . з нак (симбол)

sr стерад иј а н, ј ед иница

[лат.

књиж. том.

1. хе м . знак за тритијум , радиоа ктивни изотоп водоника . 2. физ . тесла, јединица за м агн ет­ ску индукцију. 3. ознака за топа у ша ху .

Tl, Т2, Т3

римски ( н аз ив рим ск е државе).

2.

4.

франкираним писмима.

изражава

најсрда чнији поздрав .

SPQR

тона .

t 1.

б . тежина омота роб е .

заш титни одред]

вој . оз н а ка з а немачке оружан е фашистичке

Та [лат.

фо р мац иј е.

ТЬ [лат. (егЫоm] х ем . знак (симбол) з а тербијум .

S/S

[еНГЈ1 .

steamship

SSE

[енгл.

SSV

[лат.

Iстимшип/] пароброд.

South-South-East] југ-југоисток . sub signo

ницом на којој пише "отров ". [енгл .

South-South-West] југ-југоз апад.

St. 1. санкт , сент и сл . с вети у географским име­ нима . 2. [ енгл . stokes] физ . стокс,јед иница ви­ [лат.

sine titul0 Ј

без наслова .

technetium]

хем . з нак (симбол) за

техницијум . Те [л ат.

tellurium

од

tellus, према telluris

земља,

тло] хе м . знак (симбол ) за тел ур . ТЕ термоелектрана .

Тепп. [енгл .

Тех. [енгл .

скозитета.

s. t.

х е м . знак (симбол) за тан тал.

мед. туберкулоза .

Те [грч -лат .

уепепј под оз наком отрова]

фарм. а поте ка сме и здати лек само с налеп ­

SSW

tbe

tantalium]

tg

Tennessee]

Texas]

Те неси , држава у САД .

Тексас , држава у САД.

м ат. тангенс .

161 5

Међународне (латиничке) скраћенице

Т Ь [лат.

thorium , по

Тору , богу рата и највећем

UFO

божа н ству у скандинавској митологији] хем . знак (с имбол) за торијум . Т ј [лат.

titanium, грч .

UHF

[фр .

саобр .

[лат.

titulo debito]

Т I [лат.

Т m [лат.

према

thulium,

Thule

(Туле) , некада­

шњем имену Сканд инавског полуострва] хем. з н а к (с имбол ) за тул ијум.

tremolo]

[ш вед.

Tindingames Telegrambyra]

II ОВИli .

Шв едс ка телеграфска агенција.

TU

оз нака руско г авиона типа тупољев .

TV

теле визија . [ен гл.

Уједињено К ра­

UKV /у-ка- ве/ [н е м . Ultrakurzwellen]

ултракрат­

ки таласи.

(в . ) .

UNCTAD [енгл . United Nations Conference оп Trade and Development] Конференција Ује ­ д ињених нација за трговину и р азвој .

UNESCO [енгл . United Nations Educationa l, Scientific and Cultural Organization] Организа­

Т и в . Тm .

TWA

United Kingdom]

при Уједињеним нацијама .

муз. тремоло, подрхтавањ е,

титра њ е, треперење (тона). ТТ

К. [енгл.

љевство (Велика Британија) .

UNCA [е нгл. United Nations C oгrespond ents Association] Удружење новинских допи с н ика

хем. тринитротолуол , експлозив .

[итал .

tr.

(в . )

UN = UNO

Т п хем. з н а к за торон , изотоп радона .

TNT

у л тр ависоке

кације .

U. хем . знак (симбол) за талијум.

thal1ium]

ultra high frequencies] VHF.

Union Intemationale des Telecommunications] Међународ на унија за тел е комуни­

с насловом који коме при­

пада.

неиден­

UIТ [фр .

знак за међународ ни друмски превоз.

tit.

[енгл .

UlE = IUS

transport intemational routier]

unidentified flying objects]

фреквенције ; уп .

Тitan] х ем. знак (симбол) з а

тита нијум .

T IR

[е"гл .

тификовани л етећи објекти (НЛО )

ција Уједињених нација за образов а ње, нау­ ку и културу .

Trans World Airlines]

саобр. аме­

р и ч ко предузеће за авиотранспорт.

[лат.

ung.

маст, на лекарски м ре­

unguentum]

цептима .

UNICEF [енгл. United Nations Intemati onal Children 's Emergency Fund] Међ ун ародни дечји фонд Уједињених нација за хитн е по ­

u

требе . [енгл .

UNO U

[лат. uгапјиm] хем. знак (симбол) за уран .

UEA [Universale Esperanto-Asocio]

Светска

удру жење есперантиста .

[фр .

Union

Еuгорееппе

енгл . Еигореап

de Radio-diffusion; Broadcasting Union] Европска

рад и о-у нија.

Ufa

[нем.

U niversum-Film-Aktiengesellschaft]

[фр .

Union des Foires fntemationales]

међ у народ них сајмова .

1616

UNRRA [енгл . United Nations Reliefand Rehabilitation Administration] и ст. Управа Уједиње­ светског рата) .

UP

[ е нгл .

United Press]

не­

са

INS

[енгл . Iпtеmаtiопаl

UPI

News Service] 1958 . United Press In ter-

[енгл .

national] . UPI

Унија

Уједињена штамп а (аме­

ричких новинских агенција) ; услед фузије

преименован у

мачка фи л мска компанија.

UFI

О рга­

них нација за помоћ и обнову (посл е Другог

UEFA [ф р . Union Еuгорееппе de footbal association] Е вропска фудбалска унија . UE R

United Nations Organization]

низација уједињених н а ција.

UPU

8.

UP.

[енгл .

Universal Postal Union]

штанска унија.

Св етска по­

Међународне (латиничке) скраћенице

[енгл .

US

United States]

[енгл.

USA

в.

У.

USA.

United States of Аmегјса]

[енгл .

Сједињене

Infoгmatiol1

United States

[енгл.

USIS

најмање двадесет година.

[енгл.

United]

Volks

/фолкс/ народ , wаgеп /ваген/

кола] позната немачка фабрика аутомоби ла и аутомобили те марке .

Информацио на служба САД.

UTD

[нем .

VW

Infoгmation Seгvice]

United States

уједињен, сједињен (у нази ­

вима друштава и установа) .

w

v у физ . [лат. У.

прави

шама за обележавање пића које је одлеж ало

Agency]

Информацио на агенција САД.

superior old product

врхунски стари производ] назнака на фла­

Америчке Државе.

USIA

о . Р. [енгл . уегу

S.

velocitas]

[ено'л .

ознака за брзину.

по имену скандинавске бо­

гиње љубави и младости Ванадис] хем. знак (сим бол) за ванадијум.

2.

геом. запремина.

4.

римски број пет .

5.

[енгл . ујСtoгја] победа.

хем . знак (симбол) за јединица за снагу.

WAFA

Палестинска новинска агенција .

WAPO

[енгл .

World Association for

3.

рuЫјс Орј ­

пјоп] Светска асоцијација за испитив ање јавно г мњења. [ен,'л .

Wash.

Washington]

Вашингтон, држава у

САД.

3.

физ . волт, јединица за електрични напон,

електромоторну силу.

wolframium] 2. физ . ват, West] заllад .

волфрам.

1. [лат. уаlе] здраво . 2. [лат. versus] књиж . стих. 3. [лат. verte] окрени! 4. [лат . vide] види. 5. [лат. vivus] жив . 6. [лат . vixit] живео је.

V 1. [лат. vanadium,

[лат.

W 1.

Wb

физ . вебер, јединица за магнетни флукс .

W.

С. /ве-це/ [енгл.

water-closet

/ вотерклозет/]

тоалет с водом за испирање .

V \, VZ, Vз [/фау/ нем . ] назив за немачко тајно разорно оружје у Другом светском рату .

VА

физ . волтампер.

Уа [е •• гл .

VAFA V Ah

Virgi nia]

в.

WAFA.

Wis.

зоологији .

high frequencies]

физ . електро­

магнетс ки таласи врло високе фреквенције (об ухватају подручје ултракратких таласа);

Yid.

VIP

I<' DlF

Wisc.

UHF.

[лат. videatuг] ваља видети. [енгл. уегу impoгtant

person]

особа . уоl. [лат. уо lumеп] геам. обим .

(в . )

[енгл .

Wisconsin]

Висконсин, др­

жава у САд.

Weltmeisterschaft /велтмајстерш афт/]

светско првенство .

усеllо [итал. ујоlопсеllо] муз. виолончело.

уп .

=

и

wм [нем .

физ . волтамперсекунда .

[енгл. уегу

Свет Волта

физ . ватчас.

Wh

WIDF

физ. волтамперчас .

VHF

Walt Disney World]

Дизнија , највећи забавни парк на свету , на Флориди у САД.

Вирџинија (држава у САД).

уаг. варијетет, ознака за подврсту у ботаници и

V As

[е нгл .

WDW

врло важна

[енгл . West-Noгth-West] запад-североза­

WNW пад .

Ws

физ . ватсекунда .

WSW

[ енгл.

West-South-West] запад-југозапад.

WTO

[енГЈ' .

World Tourism Organization]

Свет-

ска туристичка организација.

WVF. Wy.

=

FMAC

[енгл .

(в . )

Wyoming]

Вајоминг , држава у САД.

1617

~еђународне(латиничке)скраћенице

верски покр ет протеста нтских студената за

х х

1. мат.

зближење свих х ришћ анских в ер оиспове­

2. ознака з а неодре­ ђено вел ику кол ичину . 3. ознака за непозна­ ту или н е им е новану особу . 4. општа ознака

сти.

с имбол непознате .

за нешто непознато.

Х римски број

Yuc.

Yucatan]

Јукатан , држава у ~екси ку.

јед нице младих људи ; уп. УМСА.

10.

ХХ римски број

[мекс.

YWCA /ивка/ [енгл . Уоuпg Wоmеп 's Christian Association] женска секција Хришћ анске за­

20.

Хе /ксе/ [лат. хепоп , грч .

xenos

странац] хем . знак

z

(симб ол) за ксе нон . ху непозната особа .

z

мат. ознака за трећу непознату у алгебри (обич но уз х и у).

у

ZANA

обавештајна агенције Замбиј е.

Zп [ z iпсшn , н ем. Ziпk] хем . знак (симбол) за у мат. ознака за другу н е познаницу у алгеб ри ,

цинк .

најчешће у вези са х (в . ) . У [лат.

yttrium]

УЬ [лат.

хе ... з нак (симбол) за итријум .

Zr

[л ат.

zirconium,

перс .

zircon]

хем . знак (сим­

бол) за циркониј ум.

ytterbium, према Ytterby (Итерби) , град

у Шведској где је пронађен] хсм . з нак (с им­ бол) за итербијум .

yd

[евгл .

yard] јард .

УМСА /имка/ [ е нгл .

sociation]

1618

Young Men 's Christian As-

Хришћанска заједница

младих,

Q физ . ом, ј ед иница за еле ктрични отпор .

Међународне (латиничке) скраћенице

ОЗНАКЕ ЗЕМАЉА И РЕГИЈА У СВЕТУ* ДВОСЛОВНЕСКРАЋЕНИЦЕ АО

Андора

ВН

Бахреин

АЕ

Ујед ињени Арапски Емирати

В1

Бурунди

AF

Авганиста н

ВЈ

Бенин

AG

Антигва и Барбуда

ВМ

Бермуда

А1

Ангвила

BN

Брунеј

AL

Алба нија

АМ Јермен ија

ВО

Боливија

BR

Бразил

AN

Хола ндски Антили

BS

Бахама

АО

Ангол а

ВТ

Бутан

AQ

Антарктик ( под управом организације

ВУ

Бувеово острво

Систе м Антарктичке повеље

BW

Боцвана

-

АТС)

AR

А р ге нтина

ВУ

Бело русија

AS

Америчка Са моа

BZ

Бел изе

АТ

Аустр ија

СА

Кан ада

AU

Аустралија

СС

Кокосова острва

AW

А руба

СО

Конго, Демократска Р е публика

АХ

Аландс ка острва

CF

Це нтралноафричка Р епублика

AZ

Азербејџ а н

CG

Конго, Република

ВА

Босна и Херцеговина

СН

Шв ај царска

ВВ

Ба рбадос

С1

Обала Слоноваче

ВО

Бангл аде ш

СК

Куко ва острва

ВЕ

Белгија

CL

Чиле

BF

Бурк ина Фасо

СМ

Камерун

BG

Бугарска

CN

Кин а

•

Уз скраћеюще гю абецедном реду дата су имена држа ва, као и територија које имају самоуправу иmt су у

унији са неком државо м .

161 9

~еђународне(латиничке)скраћенице

Јужна Џорџија и Јужна Сендвичк а

СО

К олу мбија

CR

Костарика

CU

Куб а

ат

СУ

Зеле нортска острва

GU

Гуам Гвинеја-Бисао

GS

острва

Гватемала

СХ

Ус кршње острво

GW

СУ

К и пар

аУ

Гвајана (Гијана)

CZ

Ч е шка , Република

нк

Хонг Конг

ОЕ

Н ем ачка

H~

Хердово острво и ~екдонал дов а острва

D1

Џибути

НN

Хондурас

ОК

Да нска

НR

Хрватска

нт

Хаити

O~ Доминика

ОО

Доминиканска Република

нu

~aђapCKa

OZ

Ал жир

ID

Индонезија Ирска

ЕС

Екв адор

IЕ

ЕЕ

Естонија

IL

Израел

Еа

Ег ипат

IМ

Острво ~aH

ЕН

За пад на Сах ара

!N

Индија

ER

Еритреја

ro

ES

Шпанија

Британске Инд ијско-океанске

Територије

ЕТ

Етиопија

IQ

Ирак

FI

Финска

IR

Иран , Исламска Република

FJ

Фиџи

IS

Исланд

Италија

FK

Ф о кландска острва (~алвини)

rт

F~

~икронезија, Савезна Држава

ЈЕ

Џерзи

FO

Фарск а острва

ЈМ

Јамајка

FR

Фра нцуска

ЈО

Јордан

аА

Габон

ЈР

Јапан

ав

В елика Британија

КЕ

Кенија

ао

Гре нада

ка

Киргизија (Киргистан)

аЕ

Груз ија

КН

Камбоџа

GF

Француска Гвајана (Гијана)

КI

Кирибати

аа

Гернзи

~

Комори

ан

Ган а

KN

Свети Китс и Невис

аI

Г ибралтар

КР

Кореја , Демократска Народна Р е п ублика

GL

Гр е нланд

КR

Кореја, Република

KW

Кувајт

GN

a~ Га мбија

Г вин еја

КУ

Кајманска острва

аР

Г вадел уп

кz

Казахстан

GQ

Е кваторијална Гвинеја

LA

Лаос , Народна Демократска Реп убл и ка

GR

Гр ч ка

LB

Либан

1620

~еђународне(латиничке)скраћенице

LC

Света Луција

NP

LI

Лихте ншајн

NR

Науру

LK

Шри Л а нка

NU

Ниуе

LR

Л и берија

NZ

Нови Зеланд

LS

Лесото

O~ Оман

LT

Литва нија

РА

LU

Луксемб ург

РЕ

Перу

LV

Лето нија

PF

Француска Полинез ија

LY

Либиј а, Арапска Џамахирија

PG

Папуа Нова Гвинеја

~A

~apOK O

РН

Филипини

~C

~O H a K O

РК

Пакистан

~D

~олдавиј а

PL

Пољска

~E

Црн а Гора

P~

Свети Пјер и ~ИКЈ10Н

MG

~aдaгaCKap

PN

Питкернова острва

PR

Порторико

PS

П алестина (Палестинска Н ародна

мн ~арш ал ск а острва ~K

~акедо нија , бивша југословенска

Непал

Панама

Самоуправа)

републ ика ~али

РТ

~~ ~ија нм ар

PW

Бел ау (Палау)

МN ~онгол ија

РУ

Парагвај

~O ~aKao

QA

Катар

~P

Севе рн а ~аријанска острва

RE

Реинион

MQ

~артиник

RO

Румунија

ML

Португал

~R

~ауританија

RS

Србија

~S

~OHTcepaT

RU

Русија (Руска Фед ерација)

~T

~алта

RW

Руанда

MU

~аурицијус

SA

Саудијска Арабија

~y

~алд иви

SB

Соломонова острва

MW

~алави

SC

СејШели

МХ

Мекс ико

SD

Судан

МУ

~алез ија

SE

Шв едска

MZ

~оза мбик

SG

Сингапур

NA

Нами биј а

SH

Света Хелена

NC

Нова К ал едонија

SI

Словенија

NE

Ниге р

SJ

Свалбард и Јан ~ajeH (острва)

NF

Норфол к

SK

Словачка

NG

Ниге риј а

SL

Сијера Леоне

NI

Никар аг в а

S~

Сан ~арино

NL

Хола нд ија

SN

Сенегал

NO

Норве шка

SO

Сом ал иј а

1621

Међународне (латиничке) скраћенице

SR

Суринам

УА

Ватикан

ST

С ао Томе и Принципе

УС

Свети Винсент и Гренадини

SY

Сал вад ор

VE

Венецуела

SY

С ирија , Арапска Република

YG

Девичанска острва (Британија)

SZ

С ваз иленд

ТС

Острва Туркс и Каикос

TD

Чад

TF

Француске Јужне Територије

TG

Того

ТИ

Тајлан д

ТЈ

Таџикистан

тк

Токелау

УЈ

Девичанска острва (САД)

VN

Вијетнам

vu

Вануату

WF

Валис и Футуна (острва)

WS

Самоа

УЕ

Јемен

УТ

Мајот

ZA

Јужноафричка Република

TL

Источни Тимор

ТМ

Т~кменистан

ZM

Замбија

ТN

Ту ни с

ZW

Зимбабве

ТО

То нга

TR

Ту рска

тт

Тринидад и Тобаго

ТУ

Ту валу

TW

Тај ван

BU

Бурма

CS

Србија и Црна Гора

NT

Неутрална зона (између Ирака

Мала удаљена острва Сједињених

SF

Финска

Ам еричких Држава

SU

СССР

TZ

Та н за нија, Уједиње на Република

UA

Украјина

UG

Уга нда

uм

Двосложне скраћенице које више нису у употреби

и Саудијске Арабије)

US

Сјед ињ е не Америчке Државе

ТР

Источни Тимор

UY

УРУГВАЈ

YU

Југославија

UZ

Узбе кистан

ZR

Заир

1622

Међународне (латиничке) скраћенице

ТРОСЛОВНЕСКРАЋЕНИЦЕ

ABW

Аруба

AFG

Ав ганистан

BRN

Брунеј

AGO

А н гола

BТN

Бутан

AIA

А нгвила

ВУТ

Бувеово острво

ALA

Ала ндска острва

BWA

Боцвана

BRВ

Барбадос

ALB

Ал банија

CAF

ЦентраJlноафричка Република

AND

А н дора

CAN

Канада

ANT

Холандски Антили

ССК

Кокосова острва

ARE

Уј ед иње ни Арапски Емирати

СНЕ

Швајцарска

ARG

Ар ге нтина

CНL

Чиле

ARM

Јерменија

CНN

Кина

ASM

Америчка Самоа

CIY

Обала Слоноваче

АТА

А нтарктик (под управом организације

CMR

Камерун

С и сте м Антарктичке повеље

COD

Конго , Демократска Република

-

АТС)

ATF

Фра нцуске Јужне Територије

COG

Конго

ATG

Антигва и Барбуда

СОК

Куко ва острва

AUS

Ау стр ал ија

COL

Колумбија

AUT

Ау стрија

СОМ

Комори

AZE

Лзерб ејџан

сру

Зеленортска острва

ВШ

Бу рунд и

CRI

Костарика

BEL

Белгија

CUВ

Куба

BEN

Бен ин

CXR

УСкршње острво

BFA

Бу ркина Фасо

СУМ

Кајманска острва

BGD

Ба н гл аде ш

сур

Кипар

BGR

Бу гарска

CZE

Чешка Република

BНR

Бах реин

DEU

Немачка

BHS

Баха ми

DЛ

Џибути

BIН

Босн а и Х ерцеговина

DMA

Доминика

BLR

Белор усија

DNK

Данска

BLZ

Белизе

DOM

Доминиканска Република

BМU

Бер муда

DZA

Алжир

BOL

Боли вија

ECU

Еквадор

ВRЛ

Бр аз и л

EGY

Египат

1623

~еђународне(латиничке)скраћенице

ERI

Еритреја

IOТ

Британске Индијско -океанске Територије

ESH

Западна Сах ара

ESP

Шпанија

IRL

EST

Естонија

IRN

Иран, Исламска Република

ЕТН

Етиопија

IRQ

Ирак

FIN

Финска

ISL

Исланд

FЛ

Фиџи

ISR

Израел

FLK

Фокландска острва (~алвини)

ПА

Италија

FRA

Француска

ЈАМ

Јамајка

FRO

Фарска острва

ЈЕУ

Џерзи

FSM

~икронезија , Савезна Држава

JOR

Јордан

GAB

Габон

JPN

Јапан

GBR

Велика Британија

КAZ

Казахстан

GEO

Грузија

KEN

Кенија

GGY

Гернзи

KGZ

Киргизија (Киргистан)

GHA

Гана

КНМ

Камбоџа

G IВ

Гибралтар

КIR

Кирибати

GIN

Гвинеја

KNA

Свети Китс и Невис

GLP

Гваделуп

KOR

Кореја , Република

G МВ

Гамбија

KWT

Ку вајт

GNВ

Гвинеја-Бисао

LAO

Лаос , Народна Демократска Републ и ка

Ирска

GNQ

Е кваторијална Гвинеја

LBN

Либан

GR C

Грчка

LBR

Либерија

GRD

Гренада

LBY

Либија, Арапска Џамахирија

G RL

Гренланд

LCA

Света Луција

GT~

Гватемала

LIE

Лихтенштајн

GUF

Француска Гвајана (Гијана)

LКA

Шри Ланка

GUМ

Гуам

LSO

Лесото

GUY

Гвајана (Гијана)

LTU

Литванија

H KG

Хонг Конг

LUX

Луксембург

H MD

Хердово острво и ~екдоналдова

LVA

Летонија

острва

~AC

~aKao

НND

Хондурас

~AR

~apOKO

HR V

Хрватска

МСО

~OHaKO

НТЈ

Хаити

MDA

~олдавија, Република

НUN

~aђapCKa

MDG

~aдaгaCKap

IDN

Индонезија

MDV

~алдиви

JМN

Острво ~aH

МЕХ

~ексико

IND

Индија

MНL

~аршаJlска острва

1624

Међ у народ не (латиничке) скраћенице

MКD

Македонија, бивша југословенска

PRК

република

Кореја , Демократска Народ на Р епубл ика

MLI

Мали

PRT

Португалија

МLT

Малта

PRY

Парагвај

MMR

Мијанмар

PSE

Палестина (Палестинска Народна

МNE

Црна Гора

Самоуправа) Француска Пол инез ија

МNO

Монгол ија

PYF

МNP

Северна Маријанска острва

QAT

Катар

Мозамбик

REU

Ре инион

MRT

Мауритан ија

ROU

Руму нија

MSR

Мо нтсерат

RUS

Рус ија (Руска Феде рација)

MOZ

MTQ

Марти ник

MUS

Мау рицијус

MWI

Малав и

MYS

Малез ија

МУТ

Мајот

NAM

Намибија

NCL

Нова Каледонија

NER

Ниге р

NFK

Но рфолк

NGA

Ниге рија

NIC

Ника рагва

NIU

Н и уе

NLO

Хола нд ија

NOR

Норвешка

RWA

Руа нда

SAU

Саудијска Арабија

SON

Суда н

SEN

Сенегал

SGP

С ингапур

SGS

Ј уж н а Џорџиј а и Ј уж на Сенд вичка острва

SНN

Света Хелена

SJМ

Свалбард и Јан Мај ен (острва)

SLB

Соломонова острва

SLE

Сијера Леоне

SLV

Салвадор

SMR

Сан Марино

SOM

Сомал ија

SPM

Свети Пјер и МИКJIон

SRB

Срб ија

STP

Сао Томе и Принцип е

SUR

Суринам

SVK

Сло вачка

SVN

Сл овенија

NPL

Непал

NRU

Науру

NZL

Нов и Зел анд

OМN

Оман

РАК

Пакиста н

PAN

Пана ма

SWE

Шведска

PCN

Питкернова острва

SWZ

Сваз иленд

PER

Перу

SYC

Сеј ш ели

PНL

Фил ипини

SYR

Сирија, Арапска Реп убл ик а

PLW

Белау (П алау)

ТСА

Острва Туркс и Каикос

PNG

Папуа Нова Гвинеја

ТСО

Чад

POL

Пољска

ТОО

Того

PRI

Порторико

ТНА

Тајланд

1625

Међународне (латиничке) скраћенице

ТЖ

Таџикистан

TКL ТКМ

TLS

Источни Тимор

TON

Тонга

VIR

Девичанска острва (САД)

Токелау

VNМ

Вијетнам

Туркме нистан

VUT

Вануату

ТТО

Тринидад и Тобаго

TUN

Ту нис

ТUR

Турска

TUV

Ту валу

TWN

Тај ван

TZA

Танзанија, Уједињена Република

UGA

Уганда

UКR

Ук рајина

UMI

Мала удаљена острва Сједињених Амер ички х Држава

URY

Уругвај

USЛ

Сједиње не Америчке Државе

UZB

Узбекиста н

WLF

Валис и Футуна (острва)

WSM

Самоа

УЕМ

Јемен

ZAF

Јужноафричка Република

2MB

Замбија

ZWE

Зимбабве

Тросложне скраћенице

које више нису у употреби

BUR

Бурма

NTZ

Неутрална з она (између Ирака и Саудијске Арабије)

SCG

Србија и Црна Гора СССР

УАТ

Ватикан

SUN

УСТ

Свети Винсент и Гренадини

ТМР

Источни Тимор

VEN

В е нецуела

YUG

Југославија

VGB

Девича нска острва (Британија)

ZRA

Заир

1626

111 ПРИЛОЗИ

ЗАКОНСКЕ МЕРНЕ ЈЕДИНИЦЕ*

1

SI ЈЕдиницЕ И ЊИХОВИ ДЕЦИМАЛНИ УМНОШЦИ И ДЕЛОВИ

1.1

Основне јединице

SI Јединица

Величина

Назив

Ознака

дужи на

метар

т

маса

килограм

kg

време

секунд(а)

s

електр ична струја

ампер

А

термоди намичка температу ра

келвин

К

кол ичина градива (супстанције)

мол

светлос најачина Uачина светлости)

кандела

Дефиниције основних јединица

то!

cd

SI :

Јединица дуж:ине Јединица дужине је метар. Метар је дужина путање коју у вакууму пређе св е­

тл ост за време од

11299792458

секунде . (17 е

CGPM (1983), Reso1ution 1)

Јединица масе Јединица масе је килограм; он је једнак маси међународног прототипа кило­

грама. (з е

CGPM (1901), страница 70

у извештај у конференције)

Јединица времена Јединица временаје секунда. Секундаје трајање од

9 192631 770 периода з р а­

чења које одговара прелазу између два хиперфина нивоа основно г стања ато­ ма цез ијума

133.

(lз е

CGPM (1967), Reso1ution 1)

* Према сајту Завода за мере и драгоцене м етале Реп ублике С рбиј е 1629

Законске мерне јединице

Јединица елекшричне сшрује Јединица струје је ампер . Ампер је стална електрична струја која би, када би се одржавала у два права паралелна проводника, неограничене дужине и занемар­

љиво малог кружног попречног пресека, који се налази у вакууму на међусо б­

ном растојању од једног метра, проузроковала међу тим проводницима силу

једнаку 2 · 10- 7 њутна по метру дужине. (СIРМ (1946), Resolution 2 одобрена на 9е

CGPM (1948))

.

Јединица шермодинамичке шемйерашуре Јединица термодинамичке температуре је келвин. Келвин је термодин амичка температура која је једнака тачке воде . (lЗ е

11273,16 термодинамичке CGPM ( 1967), Resolution 4)

температур е тројне

Једини ца количине градива (суйсшанције)

( 1) Јединица количине градива (супстанције) је мол.

Мол је количина градива

(супстанциј е) система који садржи толико елементарних ј единица колико има атома у

(2)

0,012

килограма угљеника

12.

Када се употребљава мол, наводе се елементарне јединке које могу бити

атоми, молекули, јони , електрони и друге честице или одређене скупине тих честица. (14 е

CGPM (1971), ResoJution 3)

Јединица свешлосне јачине Оачине светлосши) Јединица светлосне јачине (јачине светлости) је кандела. Канделаје светлосна јачина (јачина светлости), у одређеном правцу, извора који емитује монохро ­

матско зрачење фреквенције 540 . 1012 херца и чија је јачина зрачења у том правцу

11683

1.1 .1 Посебно

вата по стерадијану. (16 е

име и ознака јединице

SI

CGPM (1979), Reso1ution 3)

за температуру за изражавање

Целзијусове температуре Ј ед иница

Величина

Целзијева температура

Назив

Оз нака

степен Целзијуса

ос

Целзијусова температура је дефинисана као разлика две термодинамичке тем­

пературе Ти То

(t =

Т - ТЈ , где је То

= 273,15 К. Температурни интервал или разли­

ка температура може се изразити у келвинима или степенима Целзијуса .

1.2 Друге јединице SI 1.2.1

Изведене јединице

SI

Јединице које су кохерентно изведене из основних јединица

SI, дате су као ал­ SI.

гебарски изрази у облику производа степенованих ОСНОВllИХ јединица

1630

Законске мерне ј ед инице

1.2.2

Изведене јединице

SI

са посебним називима и ознакама И з раж е но

Једи ница

Величина Назив

О з нака

д ругим

јединицама

основним

ј еди ницама

SI s- I

фр е кв е нција

хе рц

Hz

сила

њyrн

N

пр и т и са к , напре з ање

паскал

Ра

N /m 2

т- I

. kg . s- 2

енергија , рад, коли чина то п лоте

џ ул

1

N 'm

т2 .

kg' s- 2

1/s

т2 .

kg· s- 3

снага 1, флукс зрачења

т '

kg ' s- 2

ват

W

кулон

С

волт

У

W/A

т2

. kg . s- 3 .

А- I

ом

П

У/А

т2

. kg . s- 3 .

А -2

. kg- I . s4 . А 2 . kg- I . s3 .

наеле ктрисање , количина еле ктрицитета

SI

s'

А

еле ктрични поте нциј ал, р азлика електричног потенцијала, н апо н

ел ектромото рн а с и ла

електрична отпор н ост електрична капацитив но ст

фарад

F

CN

т- 2

електрична провод н ост

сименс

S

AIV

т- 2

т2

. kg . s- 2 .

А2

А- I

магнетск и флукс

вебер

wb

У'

маг н етс ка ин дукција

тесла

Т

Wb/m 2

kg' s- 2 . А- I

индукт ивност

хе нри

Н

Wb/A

т2

.

. т-4 . cd = т-2 . cd

s

светлос ни флукс

луме н

lm

cd ' sr

т2

осветље ност

лукс

Ix

Im/m 2

т2

акт и в н ост рад иоактивног и звора

беке р ел

Bq

греј

Gy

1/kg

сиверт

Sv

1/kg

kat

апсор бо вана доз а, специфич н а предата е нергија , керма екв и вале н т на до з а

. kg . s- 2 . I1г 2

. cd

А-2

=

cd

s- I т2 .

s- 2

т2 .

s- 2

s- I . тоl

катал и т ич к а активност

катал

утао у р а вни 2

радијан

rad

mm- I= I

просто рни YI'a0 2

стерадијан

sr

1112 . т- 2 = 1

1 П осеб ни називи зајединицу снаге су : волт-ампер (ознака УА) која се користи за изражавање привидне с наге наизменичне електр и ч н е стр ује и "вар" (ознака вар) која се користи за изражава­ ње р еа к т ивн е ел ектри чн е снаге .

2 Јед ин ица угла у равни ијед иница просторног угла су изведене јед инице са димензијом ј едан . Дефин ициј е ових јед иница су : Јединица угла у равни Ј единица угла у равни је рад ијан . Радијан је угао у равни између два пол упречника круга

који н а ње говом обиму исецају лук дужине једнаке полупречнику

(1 rad

=

1 m/m

=

1).

Јед иница йр осш орног угла Ј ед иница просторног угла ј е сте радијан. Сте р ад иј ан је просторни угао с теменом у

с ред ишту лопте, који на површини лопте захвата површину једнаку површини квадр ата

одређеног полупре'lНИКОМ те лопте ( 1 sr = I ш 2 /ш 2 = 1).

1631

Законске мерне јед инице

Ј ед инице које су изведене из основних јединица

SI могу се изразити у једини­

цама наведеним у Прилогу . Изведене ј единице

SI, посебно се могу изразити посебним називима и ознака­ 1.2.2 : на пример , SI јединица за динамичку вискозност може се изразити као m- 1 . kg . s- 1 или N . s . m- 2 или Pas. ма датим у табели у

1.3

Предмеци и њихове ознаке који се користе за означавање одређених де цималних умножака и делова

Предметак

Фактор

Ознака

Фактор

Предметак

Ознака

1024

јота

У

10- 1

деци

d

1021

зет а

Z

10- 2

центи

с

101 8

екса

Е

10- 3

мини

т

1015

пета

Р

10- 6

микро

f.L

1012

тера

Т

10- 9

нано

п

\09

гига

G

10- 12

пико

р

106

мега

М

10- 15

фемто

f

k

10- 18

ато

а

h

10- 21

зепто

z

da

10- 24

јокто

У

103

кино

102

хекто

101

дека

Називи и ознаке децималних умножака и делова јединице масе образују се

стављањем предметака испред назива "грам" и њихових ознака испред ознаке "g". Ако је изведена јединица изражена у облику количника, њени децимални ум­ ношци или делови се могу одредити придодавањем предметкајединици у бројиоцу или име ниоцу , или у оба.

Употреба комбинованих предметака, односно предметака образован их ста­ вљањем једно уз друго неколико горе наведених предметака, није дозвољена.

1.4

Посебно дозвољени називи и ознаке децималних умножака и делова јединица

SI Јединица

Величина

Назив за премина

Ј1итар

маса

тона

притисак

бар

* Две (1979),

1632

ознаке

одлука

Ознака

1 јlј L* t Ьаг

Вредност

1 1 = 1 dm 3 = 10- 3 т 3 1 ( = 1 Mg = 103 kg 1 Ьаг = 105 Ра

,,1" i "L" се равноправно могу користити за јединицу литар (Шеснаеста CGPM 6)

Законске мерне јед инице

Предмеци и њихове ознаке , наведени у табели у заједно са јединицама и ознакама из табеле у

1.3, могу

се употребљавати

1.4.

ЈЕДИНИЦЕ ДЕФИНИСАНЕ НА ОСНОВУ ЈЕДИНИЦА

2

SI

АЛИ НИСУ НИ ЊИХОВИ ДЕЦИМAШIИ УМНОШЦИ НИ ДЕЛОВИ Једини ца

Величина Н аз ив

Ознака

Вредност

1 obrt = 21t

обрт*

gon

град, гон

Угао у равни

степен (угаони)

Времс

*

l'

гad

= (1t/ 10800)

1 " = (1t/64800)

"

1 mјп

гad гad

= 60 s

мин уга

IШП

сат, час

h

1 h = 3600 s

да н

d

1 d = 86400 s

Међународна ознака не п остој и

Предмеци наведени у табели у

"град" и "гон" и ознаку

3

10 = (1t/ 180)

,

секунда (угаона)

= (1t/200) гad

1 gon

о

м инута (угаони)

гad

1.3

једино се могу употребљавати уз називе

"gon".

ЈЕДИНИЦЕ КОЈЕ СЕ КОРИСТЕ СА ЈЕДИНИЦАМА А ЧИЈЕ СУ ВРЕДНОСТИ У ЈЕДИНИЦАМА

SI

SI,

ДОБИЈЕНЕ

ЕКСПЕРИМЕНТ АЛНО Ј единица

Величина Назив

Дефиниција

Ознака

Електронволт је кинстичка ене р гија коју енергија

електронволт

сУ

прими електро н при пролазу кроз поље

потенциј ал н е разл ик е од

маса

у нифицир ана јединица атомске мас е

u

1У

У вакууму.

Унифицирана јединица атомске масе

ј ед накаје

1/ 12

Предмеци и њихове ознаке , наведени у табели у

масе атома 12с.

1.3,

могу се употребљавати

заједно са овим двема јединицама и ознакама из табеле наведен е у

3.

1633

Законске мерне јединице

ЈЕДИНИЦЕ И НАЗИВИ ЧИЈА ЈЕ УПОТРЕБА ДОЗВОЉЕНА

4

САМО У СПЕЦИФИЧНИМ ОБЛАСТИМА

Јединица

Величина Назив

Ознака

Вредност

јачина опт ички х система

Дио птрија

1 диоптрија = 1 т- I

маса драгог камења

карат

1 карат = 2 10- 4 kg

ду жин q ка маса текстилног влакна и конца

ha

1 а = 100 т 2 1 ha = 104 т 2

tex

1 tex = 10- 6 kgm - I

mmHg

1 тт Hg = 133,322

ар

површина земљи шта

а

хектар

текс

крвни притисак и притисак

милиметар

д ругих телесних течности

живиног стуба

површина ефективног пресека

бар н

Ь

Предмеци и њихове ознаке, наведени у табели у

заједно са јединицама и ознакама из табеле наведене у

Ра

1 Ь = 10- 28 т 2

1.3, могу се употребљавати 4, изузев јединице милиме­

тар живиног стуба и њене ознаке.

5

КОМБИНОВАНЕ МЕРНЕ ЈЕДИНИЦЕ Комбинацијом мерних јединица образују се комбиноване мерне јединице. Јединица

Величина Н азив

брз ина

километар на час

угаона брз ин а

обрт у минути

Ознака

kll1/h

obrt/min

Јединице које се употребљавају уз додатна показивања, а нису наведене у Уредби Употреба додатних показивања величине у мерним јединицама које нису на­

ведене у Прилогу

1 Уредбе о зако нским меРliимјединицам.а ("Службени лист СЦГ" , 10/2006), а која су придружена показивању величине изражене законском мер­ ном јединицом, дозвољена је до 31. децембра 2009. године.

број

1634

За к о н ске м ерн е ј ед инице

Прилог

ДРУГЕ ИЗВЕДЕНЕ ЈЕДИНИЦЕ Неке изведене јединице

SI

SI

наведене у стандарду

ВеЈЈ ItЧ~tн а назив

ДЕО

1:

J US-ISO 31:1998.

Јед иниц а о з нака

наз и в

И з ра же н о ос н о вн им ОЗ li а к а

ј ед шшн ама

Простор и вр е ме

површина

А,

(S)

квадратии метар

т2

т2 т3

запремина

V

кубии метар

т3

брзина

v

метар у секунд и

m/s

т '

s- I

убрзање

а

m/s2

т '

s-2

угаона брзина

w

угаоно убрзање

а

ДЕО

3:

метар у секу н д и н а квад р ат

р адија н у секунд и р ад иј а н у секу нд и на квад р ат

rad/s

s- I

rad/s 2

s- 2

Меха ника

густина (запре-

Р

минска маса)

површинска маса

РА, (Ps) Р/

подужна маса

специфична

v

запреми на

момент инерције

1, Ј

количина

р

кретања

М

момент силе

динамичка

вискозност

кинематичка

вискозност

површински напон

SI

1],

(fL ) v

у, (Ј

к и логр ам п о

кубно м Me"rpy к и ло гр ам п о квад р ат н ом метру

к и ло гр ам по метр у

кубни мета р по к и лограму

килограм квадр ат ни мета р

кило гр ам мета р у

kg/m 3

т- 3 '

kg

kglm 2

т- 2 .

kg

kg/m

m- I • kg

m 3/kg

m 3 'kg- 1

kg· т 2

т2 .

kg

kg · m/s

т'

њут н мета р

N' ffi

т2 .

kg· s- 2

паскал секу н да

Ра '

т- I .

kg . s- I

секунди

квад р ат ни мета р

У секу н ди

њутн по метру

s

kg' s- I

m2/s

т2 .

N /m

kg· 5- 2

5- 1

1635

Законске мерне јединице

запремински

qv

проток

q",

масени проток

ДЕО

кубни метар у секунди

килограм у секунди

т 3 /5

т3 '

kg/s

kg' 5- 1

llК

К- I

5- 1

Топлота

4:

коефицијент

Щ

подужног ширења

топлотна

ло

проводност

ентропија, топлотни капацитет

S. С

реципрочни

келвин

ват по метар келвину

џул по келвину

W /(m'

К)

JIК

т '

kg· s- 3 .

т2 .

к- I

kg . 5- 2 . к- I

специфична

u

термодинам ичка

џ ул по килограму

т2 .

J/kg

5- 2

енергија sпецифич на ентропија , специфични топлот ни

s,

с

џул по килограм келвину

J/(kg . К)

т 2 · 5- 2 ·К- 1

С/т 2

111- 2. 5 . А

С/т 3

111- 3 ' 5 . А

капацитет

ДЕО

5:

Електрицитет и магнетизам

површинско

о-

наелектрисање

з апреминско наелектрисање

р, (ТЈ)

јачина

КУ ЈIOН по квадратном метру

кулон по кубном метру

Е

волт по метру

У/т

пермитивност

Е

фарад по метру

F/m

пермеабилност

J.I

хенри по метру

Н/т

електричног поља

густина

електричне струје подужна густина

електрич не струје јачина магнетског поља

Ј.

(S)

специфична отпорност

1636

квадратном метру

. kg . 5- 3 . А- I

т- 3 ' т

kg- I . 54 . А2

. kg . s- 2 . А - 2

А/т 2

т- 2 . А

А. (а)

ампер по метру

А/т

т- I ' А

Н

ампер по метру

Nm

т- I ' А

А'т 2

т2 . А

магнетски

моменат

ампер по

т

ампер квадратни т

р

метар

ом метар

W ' ffi

т3

. kg . 5- 3 . А - 2

Законске мерне јединице специфична

у, С)

проводност

кружна

фреквенција активна енергија

ДЕО

6:

лум инанција , сјај

(светлости) екзитанција з р ачења

ирад ијанција , озраченост

количина светлости

светлосна

екз итанција светлосна

експозиција густина енергије з р а чења

8:

rad/s

s- I

Ј

W·h

1112 . kg . s- 2 3600 . 1112 . kg . s- 2

W/sr

1112 . kg . s- 3 . sr 1

cd/111 2

111-2 . cd

w / 111 2

kg · s- 3

w / 111 2

kg . s- 3

џ ул ват ч ас

1 L

М

Е

Q М

Н

W

ват по стерадијану кандела п о квадратном метру

ват по квад ратном метру

ват по квад рат ном метру

лумен се к у н да

луме н по квад ратном метру

лукс секу н да

џ ул по кубном метру

1111 . S

S .

1111/1112 1х

cd

111- 2. cd llг 2 . S .

.s

cd

Ј/ 111 3

111- 1 . kg . s- 2

kg/11101

kg' 11101- 1

1110111113

111- 3'

Физичка хемија и молекуларна физика

моларна маса

концентрација компоненте В моларна ентропија

мо ла рни топлотни капацитет

моларна термоди-

намичка е нергија ДЕО

W

рад ијан у секунди

А2

Светлост и сродна електромагнетска зрачеља

јачина зрачења

ДЕО

w

111-3' kg- I. s3.

S/111

сименс по метру

10:

М

Св

Sm Ст

Иm

к и лограм по молу

мол по кубном метру

џ ул ПО мол келвину

џул п о мол келвину

џул по молу

Ј/(ПI01

. К)

Ј/(11101

.

К)

П1О1

1112. kg' s- 2 . к- I . 11101- 1 1112 . kg ' s- 2.

К- I

. 11101- 1

Ј/11101

1112 . kg . s- 2 . 11101- 1

C/kg

kg- I . s . А

Gy/s

1112' s- 3

НуклеаР llе реакције и јонизујућа зрачеља

експозиција јачина апсорбова н е дозе

Х

D

кулон по килограму

греј у секунди

1637

Правила у потребе и писања мерних јединица и фи з ички х вел ичин а

ПР АВИЛА УПОТРЕБЕ И ПИСАIЬА МЕРНИХ ЈЕДИНИЦА И ФИЗИЧКИХ ВЕЛИЧИНА

Ознаке мерних ј единица пишу се иза нумеричких вредности у изразим а за ве­

личину, остављајући размак између нумеричке вредности и ознаке мерне јединице. Размак се не оставља испред јединица за угао у равни које се пишу као експонент: степе н , минута и секунда.

у нови ред се не сме пренети само ознака мерне јединице. Ознаке мерних јединица могу се употребити и у заглављима табела, и ако не следе нумеричку вредност.

О знаке мерних јединица, по правилу , пишу се малим усправним словима ла­

тинице и словом грчке азбуке, али ако је ознака јединице изведена из личног имена, прво сл ово пише се великим словом .

Називи мерних јединица пишу се малим почетним словом С осим н а почетку реченице) чак и за јединице које су добиле назив по презименима чувених светских научн ика .

Називи мернихјединица могу се писати и ћирилицом или било којим другим

писмом којим је писан остали део текста. Ознаке мерних јединица пишу се без тачке на крају, изузев при нор малној ин­ терпункцији, тј. на крају реченице. Ознаке мерних једюшца не мењају се у множини ни по падежима .

Називи мернихјединица подлежу правилима језика

имају и множину и па-

-

дежну промену.

Назив предмет ка

Ознака

SI и назив мерне јединице пишу се заједно као ј една предметка SI и ознака мерне јединице пишу се заједно .

реч .

Производ две мерне јединице обележава се тачком као симболом множења . Тачка се може изоставити кадје ознака мерне јединице таква да не може настати за­ буна. Када једна од двеју помножених јединица има ознаку која је иста као и ознака

неког предметка, мора се употребити размак , правилан редослед (јединица која има исту ознаку као и неки предметак пише се на крају) , или још боље, тачка као симбол множења.

Ако се мернајединица образује међусобним дељењем двеју мернихј единица,

- ) или коса црта CI), али

као симбол дељења може се употребити хоризонтална црта С

само јед анпут , или изложилац с негативним знаком. Иза косе црте у истом реду не

сме да се употреби знак множења или дељења, осим кад се поставе заграде да би се избегл а двосмисле ност. Уз ознаку мерне јединице не дају се посебне ознаке у циљу додатног податка о природи величине или о мерењу које се разматра. На пример : ако израз треба да зна чи даје дуж ина алуминијумске шипке

то се правилно пише IAI

1638

= 30 ст,

30 сш :

а погрешно је

1= 30 сшAl

Мерне јединице које нису у

SI

систему

Опсег вредности, више вредности, мере и толеранције пишу се према следе­ ћим примерима: ПравUЛ1l0:

25

ос

Погреuшо:

± 5 о с ili (25 ± 5) о с

25 ± 5

ос

2 kg, 3 kg i 4 kg

2,3 i 4 kg

80 mm . 25 mm . 50 mm

80х25х50

20 kgdo 30 kg

20 -30

mm

Избегаваum:

20 kg - 30 kg

Ознаке величина су, по правилу , слова латинског или грчког алфабета, која

понекад могу имати индекс. Ове ознаке се пишу курзивом (коса слова, "италик"), без обзира на тип слова употребљен у остатку текста . Иза ознаке величине не ста­ вља се тачка, изузев при нормалној интерпункцији, тј. на крају реченице . Индекс који представља ознаку величине пише се курзивом . Сви остали ин­ декси пишу се усправним словима, односно бројевима. Примери: подужна електрична отпорност

ност

(R,),

минимална електрична отпор­

(R min ), запремина прве посуде (V,).

МЕРНЕ ЈЕДИНИЦЕ КОЈЕ НИСУ У

SI

СИСТЕМУ

Мере за ДУЖИIIУ

1 аршин 0,7] 12 m 1 врста (Рус.) = 1066,8 m 1 доу (tholl) (Енгл.) = 0,001 инча = 0,0254 mm 1 јард (yd) = 0,9]44 m 1 мил (САД) (мили инч)= 0,001 инча = 0,0254 mm 1 миља (и рск а) = 2048,256 m 1 миља (копнена) = 1609,344 m 1 миља (међународна морска) (int. 11. mile) = 1852 m 1 миља (метричка) = 1500 m 1 миља (морска) (nmi, l1allt mi, п mile или NМ) = 1853,18 m 1 миља (шкотска) = 1814,2 m 1 палац = 1 инч (in) = 1" = 25,4 mт 1 стопа = 1 фит (ft) = l' = 0,3048 m 1 федом (fathom (fth или fath» = 2 yd = 6 ft = 1,8288 m 1 фурлонг (furlong) = 201,168 m 1 хват (ев ропски) (6 стопа , 72 палца)= 1,896484 m

1 цол

=

25,4 mm

1639

Мерне јединице које ни су у

S1 систему

Мере за површину

1 дунум (дулум) = 1000 т 2 1 еикр (асге) = 4046,86 т 2 1 јард (квадратни) (yd 2) = 0,8361 т 2 1 јутро (ј .) = 5754,6424 т 2 1 ланац = 7193 т 2 1 мил (кружни) (circul ar mil) (С М) = 0,000506707 1 миља (квадратна) = 2,59 krп 2 1 палац (квадратни) (ј п 2 ) = 645,16 тт 2 1 стопа (квадратна) (ft2) = 0,0929 т 2 1 хват (квадратни) = 3,5966515 т 2

тт 2

Мере за запремину

1 галон (САД) = 3,78541 1784 dm 3 1 галон (Енгл .) = 4,546087 dm 3 1 јард (кубни) = 0,764555 т 3 1 палац (кубни) = 16,387064 ст 3 1 пинта (Енгл.) = 0,568261 dm 3 1 пинта (САД) = 0,4731764 dm 3 1 стопа (кубна) = 28,3168 dm 3 1 унца (за течност) (Енгл.) (UК :floz) = 0,0284130 dm 3 1 унца (за течност) (САД) (US :floz) = 0,0295736 dm 3 1 кап (сир) = 0,2366 dm 3 Мере за з апремину нафте

1 барел (petrol barrel) = 158,76 dm 3 1 галон (Енгл.) (UК petrol gallon) = 4,5339 dm 3 1 галон (САД) (US petгo l gallon) = 3,7799 dm 3 Бродске мере

1 тона (међународна регистарска) = 2,832 т 3 1 тона (регистарска) = 2,83168 т 3 1 тона (утоварна) (Енгл.) = 1, 1893 т 3 1 тона (утоварна) (САД) = 1, 13267 т 3 Мере за масу

1 граин (gr) = 0,064799 g 1 д рам (dr) = 1,77 1845 g 1 карат (драго камење) 0,2053 g 1 карат (међуна родни за драго камење) = 0,2 g 1 карат злата = 1124 тежинских дело ва легу ре = 41 ,667/ 1000 Ознаке у каратима:

Финоћа у

1640

1/1 000

(жигоса н о):

22

20

18

16

14

12

10

8

9 17

833

750

666

583

500

416

333

Мерне ј едини це које нису у

SI

систему

1 стон (stone) = 6,35 kg 1 тона (метричка) (Енгл.) = 1016,047 kg 1 тона (метричка) (САД) = 907,185 kg 1 унца (oz) = 28,3495 g 1 Фунта (pound. lb) = 0,45359237 kg 1 цента (Енгл . ) = 50,8023 kg 1 цента (САД) = 45,3592 kg Мере за силу

1 фунта силе (lbђ = 4,44822 N = 0,453592 kp 1 килопонд (kp) = 2,204623 lbf = 9,80665 N 1 њутн (N) = 0,1 О 1972 kp = 0,224809 lbf Мере за ене ргију и рад

1 Британска тополотнајединица (Вш) = 1055,056 1 ват сат (Wh) = 3600 Ј 1 калорија (саl) = 4,1868 Ј 1 коњска снага на сат (Ьрl1) = 2684,52 kJ = 0,7457

Ј

kWh

Мере за снагу

1 коњска снага

(Ьр)

= 0,745700 kW

Мере за притисак

1 бар = 100000 Ра (N/m2) = 0,1 N/mm2 = 1,0 19716 at (kp/cm 2) 1 Фунта силе по квадратном инчу (pollnd рег sqin = psi = lbf/in 2) = 6894,76 Ра = 0,0703071 at (kp/cm 2) 1 техничка атмосфеа (at) = 1 kp/cm 2 = 98066,5 Ра (N/m 2) 1 физичка атмосфера (atm) = 101325 Ра = 1,01325 Ьаг 1 Тор (Toгr) = 1 пunНg = 133,3234Pa = 0,00135951 at Мере за тем пературу Фаранхајт

= x[OF] = 5/9 (х - 32) [ ОС] = 5/9 (х - 32) + 273,15 = у[ О С] = 9/5 У + 32 [OF] = z[K] = 9/5 (z - 273,15) +32 [OF]

[К]

Целзијус

Келвин

Мере за време

1 в ек = 1ОО година 1 миленијум = 1000 година I рад арска миља (radar statl.lte mјlе) око] 0.8 ~s 1 радарска наутичка миља (radar паl.ltiсаl mј1е) око 12.4 1 радарски километар (radar kilometer) око б.71lS

~s

1641

Табела рни преглед хемијск и х еJlемената

Т АБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД ХЕМИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА

Назив елемента Атомск и број

1

2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37

1642

српски

међународни

Симбол

ВОДОНИК

hуdrogепiшn

Н

хелијум

Не

ЛИТИЈУМ

helium lithium

берилијум

Ьегу Jlillт

Ве

бор

borum

В

угљеник

сагЬопеит

С

азот

пitгоgепiшn

N

Li

кисеоник

охуgепiшn

О

Флуор

Пиог

неон

неоп

натријум

natrillm

магнезијум

mаgпеsiшn

F Ne Na Mg

алУМИliИЈ УМ

allllninium

Аl

СИЛИЦИЈУМ

siliсiшn

Si

фосфор

Р

сумпор

phosphorus slllphur

хлор

сhlогјит

СI

аргон

argon

Аl"

калИЈУМ

kаliшn

К Са

S

каЛЦИЈУМ

саlсiшn

скаНДИЈУМ

scandium

Sc

титаНИЈУМ

titапi шn

Тј

V

ванаДИЈУМ

vапаdiшn

хром

сЬготјиm

Сг

мантан

mалgапшm

Мп

гвожђе

Fe

никл

ferrum coba1tum niccolum

бакар

с uргшn

Си

ЦИНК

Z ШСllm

Zl1

Галијум

gаlliшn

Ге р маниј ум

gепnапium

Ga Ge As Se

кобалт

Со

Ni

Арсен

агsеПlum

Селен Бром

sellenium bromiLlm

Криптон

kгypton

кг

Рубидијум

ГllЬidillm

Rb

Вг

Табеларни преглед хемијских елемената

38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71

Стронцијум

stгопti1ЈШ

Sr

Итријум

ytгi1ЈШ

У

Цирконијум

ZlгеОПlШl1

Ниобијум

пiоЫuш

Zr Nb

Молибден

шоlуЬdепuш

Мо

Техницијум

tееlmеtiuш

Те

Рутени'јум

ruthenia

Инд ијум

iпdiеuш

Калај

stаПn1ЈШ

Антимон

stiЫuш

Ru Rh Pd Ag Cd II1 Sn Sb

Телур

tеlluгiLlШ

Те

Јод

iоduш

1

Кеенон

хеl10П

Хе

Цезијум

еаеsiШl1

Cs

Родијум

гhоdi1ЈШ

Паладијум

раllаdiшп

Сребро

argentHill

Кадмијум

еаdшiuш

Баријум

Ьагiнш

Ва

Лантан

lапtl1апuш

La Се

Церијум

еепuш

Пр азеодију м

ргаsеоdушi нш

рг

Неод ијум

пеоdушiLlШ

Nd

Прометиј у м

ргошеtl1illШ

Рш

Самаријум

sашапuш

Sш

Еу ропијум

еШОрIШl1

ЕlI

Гадоли нијум

gаdоliпiLЈШ

Gd

Тербијум

tеГЫLlШ

ТЬ

Диеl1розијум

dуsргоsiнш

Dy

Холмијум

hоlшiШl1

Но

Ербијум

егЬillШ

Ег

Тулијум

tlтulillШ

Тш

Итербијум

уttеГЫLlШ

УЬ

Лутецијум

IнtеtillШ

72

Хафнијум

hаfniuш

LlI Hf

73 74 75 76 77 78 79 80

Тантал

tаl1tаliLlШ

Та

W Re Os Ir Pt

Во л фрам

wоlfгашillШ

Ренијум

гhеl1iШl1

Оемијум

ОSШIllШ

Иридуијум

iгidiLlШ

Платина

рlаtiШЈШ

Злато

аllГLlШ

АlI

Жива

hydragyrul11

Hg

1643

Табеларни преглед хемијеких елемената

81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 103

1644

Талијум

ТI

Радон

thallium plumbum bismutum polonillm astatium radon

Францијум

[гапсјит

Радијум

Протактинијум

radium actinium thorium protactinium

Уран

urапiшп

Нептунијум Плутонијум

neptunium plutonium

Амер ициј ум

атегјсјит

Киријум

сuпum

Ст

Берклијум

berkelium

Bk Cf Es Fm Md No Lr

Олово Бизмут

Полонијум Астат

Актинијум

Торијум

Калифорнијум

саlifomiшn

Ајнштајнијум

einsteinium fermium mendelevium

Фермијум

. Мендељевијум Нобелијум

поЬеliшn

Лоренцијум

lawrencium

РЬ Вј

Ро

As Rn Fr Ra Ас

Th Ра

U Np Ри Ат

О АУТОРИМА

Академик ИВАН КЛАЈН рођен је

1937.

године у Београду, где је завршио основну

школу и гимназију. Дипломирао италијански језик и кљижевност на Филолошком факултету у Београду, јуна новембру

1964.

1961.

Радио у НИП Политика као новинар-преводилац. У

изабран за асистента на Одсеку за италијаllИСТИКУ Филолошког факул­

тета у Беогарду. Истог месеца одбранио магистарски рад под насловом "Речи страног

порекла у послератном италијанском језику". Докторску дисертацију "Утицај енглеског језика у италијанском" одбранио у фебруару 1970. У зваље редовног профе­ сора изабран

1984.

У новембру

2000.

изабран за дописног, а од октобра

2003 .

и за

редовног члана Српске академије наука и уметности.

На Филолошком факултету, предавао више предмета , у првом реду морфологију и синтаксу савременог италијанског језика , језик италијанске поезије, историјску гра­ матику шпанског језика (на Катедри з а шпански) , упоредrry граматику романских је з и­ ка (на постдипломским студијама) и примељеI-ry лингвисти ку (на Катедри за општу лингвистику). Као лектор за српскохрватски јез ик боравио од

Универзитету у Фиренци, а школске

1983/ 1984.

1968.

Члан је Одбора з а стандардизацију српског језика од осниваља председник. На предлог Матице српске,

1996.

до

1970.

на

године на Јелу (Њу Хејвн, САД.)

(1997),

а сада

године изабран за уредника часописа

"Језик данас". Поред наУЧllОГ рада, у италијанистици, деценијама се бави проблемима савреме­ ног српског језика и његове културе , те се сматра не само врхунским италијанистом , него

и србистом. Посебно подручје љеговог ишересовања је популариз ација науке о јез ику и

у овој области је љегов допринос изузетан. Почев од

1974. године ,

водио је и својим зан­

имљивим текстовима попуљавао језикословне рубрике у више листова, најпре у Борби , потом у ИлусшровШlOј йолишици и Полишици, а последљих година у НИН-у.

Годишљу награду РТВ Београд з а допринос унапређељу културе говора добио је

1977.

за кљигу Разговори о јез ику и

1991.

за Језuчки йриручl-tUК у коме је био један од

коаутора. За италијанско-српски речник добио је "Нолитову" награду 1996, а у jaI-ryару

1997.

Министарство културе Републике Србије доделило му је награду за допринос

српској језичкој култури.

Објавио је

18

кљига,

62

рада у стручпим часописима и превео

12

кљига. Осим

тога, написао је и објавио на стотине различитих стручних и популарнонаучних члапа­

ка о језику, намењених широј читалачкој публици.

I-Iајважније rьeГO Be кљиге : Injlussi inglesi nella lingua italiana, Olschki, Firenze, 1972; Recnik jezickih nedoumica, Beograd, (разни издавачи) , пет издаља (1981, 1987, 1992, 1997, 2000); О fиnkсiji i prirodi zamenica, Institut za srpskohrvatski jezik, Beograd, 1985; Језички йриручнuк (с П. Ивићем, М . Пешиканом и Б. Брборићем) , РТВ Београд , Београд, 1991 ; Речник нових р е чи , Матица српска, Нови Сад , 1992; Ишалијанско-ср й­ ски речник, Н ол ит , Београд, (1996, 2000); Лингвисшичке сшудије, Партенон, Београд,

2000;

Творба ре'lИ у савременом срйском језику, Први део, Завод за уџбенике, Институт

за српски језик, Матица српска, Београд-Нови Сад,

др МИЛАН ШИПКА рођен је

2002.

године у Драгељима, Б. Градишка. Филозофски

1931.

факултет (Група за народни језик и кљижевност), завршио у Загребу, где је и доктори­ рао темом Језик Пешра КО'lића.

Радио као професор српскохрватског језика и филозоф ије у Гимназији Босански Нови (сада Нови Град) и Учитељској школи у Баљој Луци

(1956-1961), као саветник у (1961-1966), професор Више Педагошке шко­ Луци (1966-1973), директор Института за језик

Просветно-педагошком заводу Б . Лука

ле, касније Педагошке Академије у Б. и кљижевност у Сарајеву

(1973-1984), научни саветник у Институту за проучаваљ е на­ (1984-1990), редовни професор Универзитета у Сараје­ сценских умјетности и Педагошкој академији (1990-2002).

ционалних односа у Сарајеву ву на Академији

Као гостујући професор Институга за славистику Универзитета у Клагенфурту

(1994/ 1995)

држао предаваља из југославистичке социолипгвистике, а с темама из те

области гостовао је по позиву и на универзитетима у Бечу, Познаљу и Новом Саду. Бави

се

научноистраживачким,

научнопопулари зато рским,

организационим,

уређивачким и предавачким радом у оквиру националних JlИНГВИСТИЧКИХ дисциплина: социолингвист ике ,

нормативистике,

лексикографије,

фразеологије,

ономастике

и

липгводидактике.

Као ди ректор и научни сарадник Института за језик и кљижевност конципирао

је и координирао реализацију целокупног истраживач ког програма Институга у обла­

сти језика, а сам је водио макропројекте: Правойисна йроблемашика, Рје'lНИК КО'lићева језика, Школска шерминологија, и др., и тако стеI<ао богато искуство у организацији научноистраживачког рада у линтвистици.

Организатор и учесник великог броја Домаћих и међународних скупова, међу којима су најзначајнији: Ко.мЙјуШерска обрада лингвИСШИ'lких йодашака и

национални

Југославији

односи

(1984),

те

ЛингвиСЙ:4ика

и лингвисй:4и'lке

(1977),

Језик

аюuивносши у

(1985).

Објавио преко

600

научних и стручних радова, међу којима и више од

20

кљига

(паучних монографија, језичких саветника, збирки популарнонаучТIИХ текстова, уџбени­

ка и rrриручника). Значајнија дела су - кљиге: ЈеЗИ'lки савјешник ("Свјетлост", Сарајево,

1975);

Језик Пешра КО'lића (Институт за јез ик и

l<Њижевност у Сарајеву,

1987);

Књu;ж;евно јеЗU'lка йолишика и јеЗU'lка кулшура ("Ослобођеље", Сарајево, 1987); Сшандардни језик и национални односи у Босни и Херцеговинu

(1850-2000);

Кулшура

говора, Институт за језик у Сарајеву, 2005; Језик и йолишика, "Београдска кљига",

2006, те популарнонаучна издаља: Приче о ре'lима, "цпл" Београд - "Прометеј", Нови Сад, 1998; Зашшо се ка;ж;е? ("ЦПЛ"; Београд - "Прометеј", Нови Сад), 1998; Занимљива гра.маШика, "цпл", Београд - "Прометеј", Нови Сад, 2000. Члан је Уредништва часописа Језик данас, МС Нови Сад. Ангажован и у другим видовима научпих и СТРУЧНИХ активности. Сада је члан двеју комисија и Одбора за стандардизацију српског језика.

Да није било оних који верују у кљи гу, ,-ьuхове А1Оралне и МQLuеријаЛllе

йодршке, Прометеј не би усйео да осшвари овај i1ројекаш и за Шо. осим аушори­ ма и љиховим сарадницима. од срца захваљујемо и беле:ЈIСИМО u'/vlel-la ОI-lИХ који су у све ово веровали чешрдесешйеш месеци и немерљиво нам йомогли:

Милорад Миша Косановић са породицом

Мира Бањац

Момчило Милошевић

Тања Вулин

Рашко Московљевић

Борка и Јован Дејановић

Каја и Лазар Мунижаба

Лидија Диклић

Жика НИI<олић

Миленко Заблаћански

ЗВОНI<О Нол

Душко Јаковљев

Раша Попов

Милош Јовановић

др Слободан Томић

Славица Кухар

Анђелка Цвијић

Ђорђе Михајловић

Милорад Црњанин

мр Анђелка Михић

Љиљана Шоп

Библиотека Матице српске

НИН

Град нови Сад, Управа за културу

Радио Телевизија Србије

Извршно веће АП Војводине

Скупштина града Београда

Министарство културе и медија Србије

Телевизија Нови Сад

Нафтна индустрија Србије

ЦПС , Београд

Посебну захвалносш дугујемо многобројним ПРЕТПЛА ТНИЦИМА који су нам својом йодРUIКОМ и йоверељеА1 йошврдили да смо на добром йушу и йомоглu да йублuкујемо ово дело . Издавач

СЈ Р

-

Каталогизација у публикauији

Библиотека Матице српске, Нови Сад

811.163.41 '374.2'373.45(038) КЛАЈН , И ва н

Велики речник страних речи и израза

/ Иван Клајн, Милан - Нови Сад: Прометеј, 2006 (Бачки Петров ац: Култура). - 1644 стр.; 24 ст Шипка .

Тираж

5.000.

ISBN 86-515-0031-9 а) Речици страних речи

COBISS.SR-ID 218224135