Hidromehanika - Brane Seminarski

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK POLITEHNIČKI FAKULTET TRAVNIK 

BRANE SEMINARSKI RAD

Predmet:  Hidromeh!i"

Mentor:

Student:

Prof. Dr. Munir Jahić

Memišević Mahmut Br. indeksa: PT-47/!-"

Travnik# de$em%ar &'4.

S(D)*(J:

.+,D..............................................................................................................................& &.,)ST B)((..............................................................................................................! &..,rste %rana 0rema visini &.&.,rste %rana 0rema materi1a2u &.!.,rste %rana 0rema na3inu su0rotstav21an1a t2aku vode !. D"J," B)(........................................................................................................5 !..Pre21ev %rane   !.&.6a0orni$e !.!.+m1etno 1eero 4. 8)(DJ( B)(.......................................................................................................9 4.."strani radovi 4.&.8radn1a masivnih %rana 5. DD(T" MT" B)(.................................................................................' 5..Brodska 0rovodni$a 5.&.)i%21a staa 9. SM(T)(J............................................................................................................5 9..M1eren1e deforma$i1a 9.&.8eodetska m1eren1a 7# )+;J B)((......................................................................................................5 <. 6(=J+>(=...............................................................................................................9 ?. "6,)".........................................................................................................................7

$# UVOD

1

Brana i2i us0orna @raAevina 1e s0e$ifi3ni hidro@raAevinski o%1ekt ko1a 0re@raAu1e vodotok i2i dru@u vodenu masu radi adravan1a raine vode na e21eno1 visini. S2ui a ra2i3ite nam1ene# kao što su stvaran1e akumu2a$i1a kontro2irano is0uštan1e vodeC i2i reten$i1a  0rivremeno adravan1e vodeC# ahvat vode a vodoo0skr%u i2i navodn1avan1eC# kana2iiran1e vodotokova i u dru@e svrhe.Brane se 0ose%no @rade radi iskorišten1a voda#0ri1e sve@a vodnih sna@a. Brane ko1e se ivode a iskorišten1e hidroener@i1e#istovremeno mo@u da s2ue a dru@e vodo0rivredne svrhe#kao na 0rim1er me2iora$i1e em21išta#u%2aavan1e 0o02ava#sna%di1evan1e vodom nase21a i industri1e i dr. >esti irai a %rane su i 0re@rade # odnosno vodo1ae.

.."stori1at %rana

Prve %rane 0o1av21u1u se u Meo0otami1i i Sredn1em istoku# @d1e su se @radi2e a kontro2u vodeno@ toka ri1eka Ti@ris i ufrat ko1e su na2e %iti vr2o ne0redvidive. Prva 0onata %rana  %i2a 1e Brana Jaa# u Jordanu# oko '' km s1everoisto3no od @2avno@ @rada (mmana. va @ravita$i1ska nasuta %rana %i2a 1e visoka 4#5 m# široka oko  m i du@a oko 5' m. Datira oko !'''. @odine 0.n.e. + drevnom @i0tu %i2a 1e sa@raAena Brana Sadd-e2-=afara# &5 km 1uno od =aira. Bi2a 1e '& m du@a i <7 m široka# a sa@raAena 1e oko &<''. i2i &9''. @odine 0.n.e. Stari )im21ani %i2i su 0onati 0o tome što su mo@2i or@aniirati ve2ika @radi2išta# tako da su i@radi2i ve2iki %ro1 %rana. Stvara2i su um1etna 1eera a o0skr%u vodom u sušnom rado%21u# a u0otre%21ava2i su mort i rimski %eton# tako da su mo@2i sa@raditi i veće o%1ekte. 1ihova na1viša %rana 1e %i2a Brana Su%ia$o# u %2iini )ima# ko1a 1e %i2a visoka 5' m. Ponat 1e i ,a2eri1anov most i2i Band-e =aisar  u "ranu# ko1i 1e %io dio %rane. Brana =a22anai 1e masivna %rana od neo%raAeno@ kamena# du@a 0reko !'' m# 4#5 m visoka i široka &' m# na ri1e$i =averi# u indi1sko1 dravi Tami2 adu# ko1a 1e na1veća stara %rana ko1a 1e i danas u u0otre%i# a sa@raAena 1e u . sto21eću. am1ena 1e 0reusm1eriti ri1eku a navodn1avan1e. Du Jian@ Ean 1e na1stari1i sustav a navodn1avan1e# ko1i u se%i ima %ranu# a avršen 1e &5. @odine. a2ai se u 0rovin$i1i (nhui =inaC i sadri o@romno um1etno 1eero a navodn1avan1e# ko1e ima o0se@ oko '' km# a koristi se i danas. Pro$1en1u1e se da danas ima oko <''.''' %rana širom svi1eta# od to@a 4'.''' 0reko 5 m visine.

2

%# VRSTE BRANA

 )aina 0odi@nuto@a vodosta1a ove se us0or# a visina# a ko1u se vodosta1 0ovrh %rane  0odi@ao nad svo1u 0rvo%itnu rainu# us0orna visina. Brana 1e teme21na# ako 1o1 1e kruna nia od raine neus0oreno@ 0rirodno@ vodosta1a# u 0rotivnom s2u3a1u ona 1e s2a0na. Brane mo@u %iti sta2ne# 0okretne i2i m1ešovite. Sta2ne %rane u $i1e2osti su ne0omi3ne masivne @raAevine# ko1ima se ne moe re@u2irati vodosta1 uvodno od %rane# a suvišak vode se  0re2i1eva 0reko krune %rane. Brane mo@u %iti nasute# od kamena danas ri1etkoC i2i armirano %etonske. (ko se vodosta1 ne moe re@u2irati# 0odiu se sta2ne %rane većinom samo u @orn1em toku 02aninskih vodotoka i2i u du%oko us1e3enim koritima# @d1e dian1e vodosta1a kod  0re2i1evan1a ve2ikih voda ne 0rouroku1e štete na o%a2nom 0odru31u. Sta2ne se %rane @rade do visine od 0ri%2ino 5 mF ako im 1e visina veća i2i ako atvara1u do2inu u %rdovitom terenu# ovu se do2inske 0re@rade# a ako se @rade od em21ano@ nasi0a# ovu se us0orni nasi0i. Brane visine do 5 m naiva1u se niske# više od to@a naiva1u se visoke. Pokretne %rane sasto1e se od  0okretnih konstruk$i1a# tv. a0orni$a# sm1eštenih meAu stu0ovima. Dian1em i2i s0uštan1em a0orni$a otvara se 0roti$a1ni 0res1ek vodotoka meAu stu0ovima. Tako se re@u2ira 0roti$an1e vode kro %ranu# a time i vodosta1 uvodno od %rane.

2.1.Vrste brana prema visini

)a2iku1u se niske i visoke %rane. Prema meAunarodnom standardu en@2. "nternationa2 Gommission on ar@e Dams# "GDC# u visoke %rane s0ada1u sve one %rane 3i1a visina od teme21a do krune inosi više od 5 m# kao i one više od ' m ko1e ima1u duinu 0o kruni veću od 5'' m# veće um1etno 1eero od ''.''' m!# i2i ako 0reko n1ih tre%a 0ro0uštati ko2i3inu vode veću od &''' m!/s. Sve dru@e %rane smatra1u se niskima.

&...iske %rane  iska %rana 0redstav21a @raAevinu ko1a u@2avnom ima adatak da skreće vodni tok i2i da  0odie vodosta1 u koritu i na ta1 na3in omo@ući 02ovid%u. Svaka niska %rana stvara kon$entra$i1u 0ada i time omo@ućava iskorišten1e vodne sna@e# moe se iskoristiti a vodene s0ortove# moe s2uiti i a adravan1e nanosa# a s0r1e3avan1e eroi1e i s2. iske %rane s2ue i 3

a skretan1e vode u $i21u na0a1an1a kana2a a navodn1avan1e 0o21a# kana2a a o0skr%u industri1skih 0ostro1en1a# 02ovnih kana2a# kao i tune2a ko1i odvode vodu do hidroe2ektrana.

Brana 8rand Gou2ee 1e 0rim1er @ravita$i1ske %rane

Brana 8ordon na Tasmani1i 1e 2u3na %rana

4

Brana Danie2-Johnson# Hue%e$# =anada# 1e ras32an1ena %rana sa 2ukovima

&..&.,isoke %rane ,isoke %rane s2ue a stvaran1e um1etno@ 1eera# ko1e se moe u0otri1e%iti a 0o@on hidroe2ektrane# navodn1avan1e i2i du21u 02ovid%u. a1viša %rana na svi1etu 1e Brana urek  u Tadikistanu.

2.2.Vrste brana prema materijalu

Prema materi1a2u od ko1e@ se @rade %rane ra2iku1u se masivne %rane od kamena i2i %etonskih  %2okova idanih u suho# od kamena u mortu# od %etona i od armirano@ %etona# te nasute %rane od em21e# 0i1eska# š21unka i2i kamena.

5

&.&..Masivne %rane  a masivno1 0re@radi ra2iku1u se uvodni dio idi@nut inad koritaC i2i ti1e2o %rane# ko1e se su0rostav21a t2aku vode# i nivodni dio# man1e više u o%2iku 02o3e 0o2oene 0o koritu# ko1i se ove s2a0ište. Predn1i uvodni dio# o%i3no okomit# 0roduu1e se do st1enovite i2i ne0ro0usne  0od2o@e 0reko 0ri%o1a i2i 0rano@ ida. a isti na3in se avršava i 0ra@ s2a0išta na nivodnom di1e2u. Masivne %rane sta2no@ karaktera danas se @rade isk21u3ivo od %etona. 82avni 0ro%2em u vei s ovim %ranama 0restav21a 0ro0uštan1e ve2ike ko2i3ine vode. Pro%2em se r1ešava ostav21an1em  0roto3nih 0o21a i2i 0re21eva u ti1e2u %rane# na ko1ima se sm1ešta1u 0okretne ustave i2i a0orni$e. ,isina ustava# širina i %ro1 0roto3nih 0o21a avise od to0o@rafskih i hidro2oških uv1etaF one mo@u o%uhvaćati $i1e2u duinu %rane i2i samo 1edan dio. ;irina 1edno@ 0o21a moe inositi do 5' m# kod va21kasto@ ti0a ustava. =od dru@ih ona o%i3no ne 0re2ai !' m. a1više ustave ne  0re2ae visinu od &' m.

&.&.&.asute %rane ne se mo@u 0odi1e2iti u dvi1e @ru0e: em21ane %rane od homo@eno@ materi1a2a# te em21ane i kamene %rane od nehomo@eno@ materi1a2a. 8rade se i2i na sti1eni i2i na em21anom t2u. isu  1ako os1et21ive na ne1edno2ika s2i1e@an1a# kao ni na 0otrese. Materi1a2 od ko1e@ se @rade# uvi1ek u iv1esno1 m1eri 0ro0ušta vodu# 0a 0osto1i 0ro$1eAivan1e i @orn1e u don1u vodu. 6%o@ to@a 1e  %rana do de0resi1ske 2ini1e asićena vodom# a inad te 2ini1e die se 1oš ka0i2arna voda. (ko 1e teme21ni s2o1 ne0ro0usan# voda i2ai na nivodno1 strani kao ivor. Da %i se ovo s0ri1e3i2o#  0ostav21a se drenaa.

2.3.Vrste brana prema načinu suprostavljanja tlaku vode

Prema na3inu su0rostav21an1a t2aku vode mo@u %iti @ravita$i1ske# 2u3ne i ras32an1ene.

6

&.!..8ravita$i1ske %rane 8ravita$i1ske %rane se odu0iru o0terećen1u od vode i dru@ih si2a v2astitom teinom. a svaku  %ranu d1e2u1u van1ske si2e kao što 1e t2ak  na uvodno1 strani# u@on vode na s0o1ni$i imeAu teme21a i t2a# t2ak 2eda u um1etnom 1eeru u h2adnim 0red1e2imaC# t2ak em21e i t2ak ista2oeno@ nanosa mu21C. d unutrašn1ih si2a na %ranu d1e2u1e v2astita teina# t2ak vode u 0orama ka0i2areC# si2e ko1e nasta1u us2i1ed 0rom1ene tem0erature %etona i si2e us2i1ed sku021an1a  %etona aosta2a na0rean1aC.

&.!.&.u3ne %rane u3ne %rane 0restav21a1u a0ravo akriv21ene 02o3e# 0reko ko1ih se o0terećen1e 0renosi na teme21e u dnu i na %okove. (ko ima1u i neke e2emente @ravita$i1ske %rane# onda se ovu 2u3no@ravita$i1ske %rane# a ako su dio rota$i1skih ti1e2a rano@ o%2ika# ovu se 21uskaste i2i ku0o2ne  %rane. u3ne %rane nasta2e su sa ide1om da se uštedi na troškovima materi1a2a i vremenu @radn1e. 6%o@ sman1enih dimeni1a ima1u mno@o veće deforma$i1e# 0a 1e a n1ih od ve2iko@ na3a1a i 0itan1e 3vrstoće %etona.

&.!.!.)as32an1ene %rane )as32an1ene %rane se sasto1e od više e2emenata. %i3no su to stu0ovi i2i 0ot0ore na ko1e se os2an1a1u 02o3e i2i svodovi. Svaki od stu0ova mora na t2o 0renositi o0terećen1e 1edno@ 0o21a. "de1a 1e isto ušteda na troškovima materi1a2a i vremenu @radn1e# kada se ne mo@u ivesti 2u3ne  %rane. +@2avnom se ra2iku1u tri ti0a %rana s meAuso%no odi1e21enim e2ementima:

•

o2akšane @ravita$i1ske %rane

•

na@nute 02o3e os2on1ene na 0ot0ore i2i kontrafore

•

2ukovi os2on1eni na 0ot0ore i2i kontrafore

7

&#DI'ELOVI BRANE

!..Pre21ev %rane

Pre21ev i2i i21ev se sasto1i od 0roto3nih 0o21a u ti1e2u %rane# na ko1ima se sm1ešta1u 0okretne ustave i2i a0orni$e. ,isina ustava# širina i %ro1 0roto3nih 0o21a avise od to0o@rafskih i hidro2oških uv1etaF one mo@u o%uhvaćati $i1e2u duinu %rane i2i samo 1edan dio. ;irina 1edno@  0o21a moe inositi do 5' m# kod va21kasto@ ti0a ustava. =od dru@ih ona o%i3no ne 0re2ai !' m. a1više ustave ne 0re2ae visinu od &' m.

Pre21ev Brane 2In Brianne# a2es

!.&.6a0orni$e

6a0orni$a s2ui a re@u2a$i1u 0rotoka vode na 0re21evu %rane. 6a re@u2a$i1u 0rotoka vode kro teme21ne is0uste s2ui atvara3. Pre21ev %rane se sasto1i od 0roto3nih 0o21a u ti1e2u %rane# na 8

ko1ima se sm1ešta1u 0okretne a0orni$e. +stava 1e svaki vodeni kana2 u ko1em se re@u2ira visina vode# a to se o%i3no ivodi 0omoću a0orni$a. ,isina ustava# širina i %ro1 0roto3nih  0o21a avise od to0o@rafskih i hidro2oških uv1etaF one mo@u o%uhvaćati $i1e2u duinu %rane i2i samo 1edan dio. ;irina 1edno@ 0o21a moe inositi do 5' m# kod va21kasto@ ti0a a0orni$ama. =od dru@ih ona o%i3no ne 0re2ai !' m. a1više a0orni$e ne 0re2ae visinu od &' m.

Preljev Brane akato

!.!.+m1etno 1eero

)eervoar fran$uski: rKservoirC 1e um1etno 1eero stvoreno 0ota0an1em 0odru31a ia %rane.  eka od na1većih sv1etskih 1eera su reervoari. +m1etna 1eera takoAer mo@u %iti nam1erno na0rav21ena isko0avan1em i2i 0ota0an1em otvorenih rudnika. Mora se odrediti na1%o21e m1esto a @radn1u %rane. 8eodeti mora1u 0ronaći ri1e3ne do2ine ko1e su du%oke i uskeF %o3ne strane do2ine tada mo@u imati u2o@u 0rirodnih idova.

!

"rvo i sme#e koje se nakuplja $bo% brane (#)RADN'A BRANE

8raAen1e visokih %rana s0ada u veoma kom02eksne hidro@raAevinske radove#ko1i ahti1eva1u vr2o kva2itetna istraivan1a 0re@radno@ m1esta i so2idno ivoAen1e radova.6%o@ fundiran1a  %rane 0otre%na su deta21na @eo2oško-hidro@eo2oška i @eomehani3ka istraivan1a.

4.."strani radovi snovni uv1et a si@urnost %rane 1e 0rik2adno i sav1esno ivoAen1e teme21a# na m1estu ko1e 1e  0o @eomorfo2oškim# 2ito2oškim i strukturnim uv1etima 0rik2adno a 0riman1e konstruk$i1e  %rane. visno o ti0u %rane# teren tre%a imati odreAena svo1stva s @2edišta sta%i2nosti#  0osto1anosti i ne0ro0usnosti# i to uto2iko %o21a uko2iko su veća o0terećen1a ko1a će na n1 d1e2ovati. Prethodna istraivan1a mora1u o%uhvaćati deta21na @eo2oška sniman1a# %ušen1a# istraivan1a @eotehni3kih oso%ina sti1ena# stu0n1a karstifika$i1e# hidro2o@i1e terena# 0a 1e  0otre%an tim stru3n1aka ra2i3itih 0rofi2a. aravno# s ravo1em nan1a 0roširio se i ras0on  0otre%nih istraiva3kih radova# a time i troškovi a n1ihovo ivršen1e. Studi1e se ne smi1u vršiti na %rinu# 0a 1e a n1ih 0otre%no i neko2iko @odina. Studi1e i istraivan1a mora1u o%uhvaćati i $i1e2o 0odru31e %uduće@ um1etno@ 1eera. va is0itivan1a vana su# 0ri1e sve@a# a 0ravi2no odreAivan1e 0otre%ne visine %rane# ne0ro0usnosti  0odru31a i 0otre%nih tehni3kih m1era osi@uran1a. Ta istraivan1a mora1u %iti naro3ito o%imna u kraskim terenima. Studi1e mora1u o%uhvatiti svu ekonomsku 0ro%2ematiku u vei s 0ota0an1em  0odru31a i 0rese21en1em stanovništva# ku2turnih s0omenika i s2i3no.

4.&.8radn1a masivnih %rana

1&

Masivne %rane o%i3no se @rade u dvi1e i2i više faa. =orito ri1eke 0re@radi se na10ri1e  0ose%nim a@atom na ono1 strani @d1e su 0redviAeni is0usti# a kada se ovi i@rade i o0reme#  0ušta se voda 0reko n1ih# a novim a@atom se 0re@radi 0reosta2i dio ri1eke. ,isina a@ata ovisi o tra1an1u @radn1e i o hidro2oškim karakteristikama ri1eke. na se ia%ire o%i3no tako da se a vri1eme @radn1e ne do0ušta 0re02av21ivan1e 1ame. 6a visoke %rane takav 0ostu0ak ni1e mo@uć na većim ri1ekama# ne@o se 0ro%2em r1ešava tako da se $i1e2o korito 0re@radi s 0omoću uvodne i nivodne 0omoćne %rane# na dovo21no1 uda21enosti od @raAevinske 1ame# a voda se 0ose%nim o%i2anim tune2ima s0rovodi ivan ri1e3no@ korita. (@re@at a %etoniran1e %rana moe %iti od ri1e3no@ š21unka i2i od dro%21eno@ kamena odreAene @ranu2a$i1e# ko1i mora %iti 0rethodno do%ro is0itan. Gement tre%a imati što niu hidrata$i1sku to02inu# 0a se 0ort2and $ementu 3esto doda1e troska i visokih 0eći. r@ania$i1a radova na  %etoniran1u 0restav21a s2oen 0ro%2em ko1i tre%a do%ro 0rou3iti# naro3ito a visoke %rane. Beton se u@raAu1e 0omoću kamiona L 0um0i# toran1skih dia2i$a s 0osudama ko1e ima1u o%u1am i 0reko 9 m!. Pri u@radn1i %etona 0o1av21u1e se i termi3ki 0ro%2em# 1er tem0erature dostiu 4' G# a 0onekad i više# 0a se mora kontro2irati termoe2ementima. Betoniran1e %2okova %rane vrši se im1eni3no  0o s2o1evima visine #5 do & m. ,r2o 1e vano koristiti vi%ratore s ve2ikim %ro1em titra1a '.''' /minC a %i1an1e %etona. "meAu vodoravnih s2o1eva nasta1u radni 0rekidi# 1er se novi s2o1 moe %etonirati tek nakon ! do 5 dana# da %i se mo@ao oh2aditi rani1i s2o1. =ada su radovi uur%ani# suvišna to02ina mora se odvoditi 0omoću $i1evi# ko1e se 0o2au na svaki vodoravni s2o1 i u ko1ima te3e h2adna voda. 6ahti1eva se ve2ika @ustoća %etona %o@ %o21e ne0ro0usnosti# a a 2u3ne %rane trai se i ve2ika 3vrstoća.

*#DODATNI ELEMENTI BRANE

=od 02aniran1a %rana 0otre%no 1e 0redvid1eti %rodske 0revodni$e# ri%21e stae# korita a  0ro0uštan1e drva i dru@o. Brodske 0revodni$e sasto1e se od 1edne i2i dvi1e %rodske komore# što ovisi o 0rometu na ri1e$i. To su o%i3no vr2o sku0i di1e2ovi %rane# 0ose%no kada se radi dia2o a %rodove. )i%21e stae su 0otre%ne da %i se ri%e kreta2e uvodno i2i nivodno. %i3no se sasto1e od nia %aena# 3i1a se raina 0ostu0no sniava i @orn1e u don1u vodu# a o%i3no 1e ra2ika u visini na1više 4 metra. a vr2o visokim %ranama# 0o1av21u1u se i dia2a a ri%e.

5..Brodska 0revodni$a

11

)otira1uća %rodska 0revodni$a Na2kirk 

Vodonepropusna vrata na brodskoj prevodni'i

Brodska 0revodni$a 1e @raAevina ko1a s2ui a iravnavan1e 02ovno@ 0uta# odnosno omo@uću1e  02ovi2ima sv2adavan1e ra2ike u rainama vode# ko1a nasta1e %o@ 0rirodnih i2i um1etnih  0re0reka na vodnom 0utu. =ada 1e na 02ovnom 0utu 0otre%no di@nuti i2i s0ustiti 02ovi2o a visinu 02ovne ste0eni$e# to se moe ostvariti 0omoću: •

 %rodske 0revodni$e

•

 %rodsko@ dia2a 12

•

 %rodske us0in1a3e

"skustvo 0okau1e da 1e @rani$a 0rim1ene %rodske 0revodni$e visinska ra2ika od &' do &5 m na em21anom t2u# odnosno !' do !5 m na st1enovitom t2u. iom %rodskih 0revodni$a se moe sv2adati visinska ra2ika od 4' do 9' m. 6a visinske ra2ike veće od 7' m na13ešće 1e o0ravdana u0otre%a %rodsko@ dia2a.

5.&.)i%21a staa

)i%21a staa 1e hidrotehni3ka @raAevina ko1a o%i2ai %rane# ustave i %rodske 0revodni$e#a omo@uću1e ri%ama ko1e se se2e# da sti@nu do m1esta a mri1ešten1e. %i3no ri%e 0re2ae ri%21e stae 02ivan1em i2i 0reskakivan1em# do dru@e strane 0re@rade. Brina 0rotoka vode mora %iti dovo21na da ri%e mo@u 0reći 0re0reke# a2i ne smi1e %iti 0reve2ika da se ri%a ne imori# tako 1e 3esto 0ostav21an1e odmara2išta na ri%21im staama.

5.&..,rsta ri%21ih staa 13

•

ri%21a staa s %aenima i 0re@radama

•

ri%21a staa s utorima

•

ri%21e dia2o

•

ri%21a staa s kamenim 0re@radama

•

ri%21a staa s okomitim utorima

•

ri%21a staa a 1e@u21e

)i%21a staa s %aenima i 0re@radama na Brani Bonnevi22e# na ri1e$i Go2um%ia

14

)i%21a staa na ri1e$i Sa2mon Greek# Montana

+#OSMATRAN'E BRANE

9..M1eren1e deforma$i1a

M1eren1e deforma$i1a i2i osku2ta$i1a visokih o%1ekata i hidroe2ektrana se vrši u $i21u osi@uran1a od mo@ućih inenadnih i ne0redvidivih 0o1ava na o%1ektima  %rana i stro1arni$aC# te aštita oko2iša i nivodno@ 0odru31a od šteta i katastrofa. 8eodetsko-tehni3kim 0raćen1em 0rovodi se  0riku021an1e 0otre%nih 0odataka 0roved%om na10re$ini1ih @eodetskih m1eren1a# radi ra$iona2no@ odravan1a o%1ekata u toku korišten1a. Bitno 1e da se 0ravovremeno a%i21ee svi do@aAa1i i stan1a ko1i %i mo@2i ut1e$ati na si@urnost o%1ekata.

9.&.8eodetska m1eren1a

8eodetska m1eren1a 0omaka o%uhvaća1u sva m1eren1a u svrhu odreAivan1a 0rom1ene o%2ika o%1ekta i2i t2a 0od ut1e$a1em van1skih i2i unutarn1ih si2a. %1ekt se idea2iira odreAenim %ro1em to3aka# 3i1i se 0o2oa1 odreAu1e u odnosu na referentnu i2i osnovnu @eodetsku osnovu ivan 15

 0odru31a mo@ućih 0omaka. 8eodetskim metodama odreAu1u se 0rom1ene 0o2oa1a 0o1edinih to3aka na o%1ektu# a deforma$i1a se moe utvrditi na teme21u reu2tata m1eren1a 0omaka. Stvarno 0onašan1e o%1ekta moe se utvrditi samo do%ro osmiš21enim i kva2itetno ivedenim o0aan1ima# te stru3nom o%radom 0odataka.

,#RU-EN'E BRANA

Do ?7'. sruši2o se u (meri$i oko ' %rana# od 3e@a 1e 95O %i2o nasutih. + isto vri1eme u uro0i i S1everno1 (fri$i sruši2o se & %rana. Sva rušen1a o%i3no 0rate veće i2i man1e nesreće. Prema 1edno1 statisti$i 8runerC urok rušen1a 1e u 4'O s2u3a1eva 2om u teme21u# u &! O s2u3a1eva nedovo21an ka0a$itet 0re21eva# u &O s2u3a1eva nedovo21ne dimeni1e %rane# u 'O s2u3a1eva neravnom1erno s2i1e@an1e# a u 5O neki dru@i urok.

.#ZAKL'UČAK 

d samo@ nastanka 3ov1e3anstva i svi1esti 21udi 0ristu0i2o se 0odian1u %rana na samom  0o3etku od em21e#0ruća#drveta#kamena a u novi1e vri1eme %etona i armirano@ %etona da %i se%i o2akša2i ivot. Danas 1e nemo@uće amis2iti ivot %e %rana što a u 0rvom redu 0roivodn1u e2ektri3ne ener@i1e tako i a navodn1avan1e#reten$i1e#aštita od 0o02ava#akumu2a$i1e itd. 6a0ravo ne %i se mo@2o ni iv1eti %e %rana 1er %i da ih nema nasta2a tota2na katastrofa 0o 3ov1e3anstvo#21udski ivot # 0rivredu i 0o21o0rivredu ko1e ne %i ni %i2o itd.

16

/#IZVORI

8nther 8ar%re$ht: Qassers0ei$her Ta2s0errenC in der (ntikeQ# Antike Welt # Antiker Wasserbau# ?<9.  S.. Re2ms: QJaa $avations ?75. Third Pre2iminarI )e0ortQ# evant ?77.  Qvervie of the hIstorI of ater resour$es and irri@ation mana@ement in the near east re@ionQ# Mohamed Baa# &''9.  Sin@h ,i1aI P.# )am araIan Eadava: Qater )esour$es SIstem 0eration: Pro$eedin@s of the "nternationa2 Gonferen$e on ater and nvironmentQ# 0u%2isher  (22ied Pu%2ishers# &''!.#  QThis is the o2dest stone ater-diversion or ater-re@u2ator stru$ture in the or2dQ# &''7.  eedham Jose0h: QS$ien$e and Givi2iation in Ghina: ,o2ume 4# Part !Q# Tai0ei: Gaves Books# td.# ?<9.  Q"s it orth a DamUQ# Qnvironmenta2 Rea2th Pers0e$tivesQ# ??7.  Q,rste %ranaQ 8radite21stvo.tv.hr# &'.  0ća i na$iona2na en$ik2o0edi1a  Rrvatska en$ik2o0edi1a 

17