Hegel - Nauka Logike 3

Objavljeno

Platon — ODBRANA SOKRATOVA. KRITON. FEDON. Platon — DR2AVA Aristotcl — POLITIKA I. Kant — KRITIKA MOCI SUDENJA 1. Kant UMA — KRITIKA CISTOG J. G. Fihte — UCENJE O NAUCI G. V. F. Hegel — ISTORIJA FILOZOFIJE, I—III G. V. F. Hegel — ESTETIKA, I—III L. Fojerbah — PREDAVANJA O SUSTINI RELIGIJE H. Marku ze — KULTURA I DRUSTVO T. Adorno — NEGATIVNA DIJALEKTIKA T. de ga rde n — FENOMEN COVEKA Dz. Barkli — RASPRAVA O PRINCIPIMA LJUDSKOG SAZNAIMJA 2. Bofre — UVOD U FILOZOFIJU EGZISTENCIJE L. Goldman — LUKAC I HAJDEGER E. Hanslik — O MUZICKI LIJEPOM E. Huserl — IDEJA FENOMENOLOGIJE S. Kjerkegor TANJE — STRAH I DRHS. Kjerkegor — DNEVNIK ZAVODNIKA Patandali — IZREKE O JOGI 2. Pijaze — STRUKTURALIZAM 2. 2. Ruso — VEROISPOVEST SAVOJSKOG VIKARA J. San — KNJIGA VLADARA OBLASTI SAN

FILOZOFSKA BIBLIOTEKA

Urednik VUKO PAVlCEVlC (1914—1978)

Naslov originala

GEORG WILHELM FRIEDRICH HEGEL WISSENSCHAFT DER LOGIK

Zweiter Teil. Die subjektive Logik oder Lehre vom Begriff

Stuttgart, 1936. Fr. Frommanns Verlag

Pripremio DIMITRIJE TASIC

UVOD

Ovaj deo Logike, koji obuhvata ucenje o pojm u i sacinjava treci deo celine, izdaje se takode pod posebnim naslovom koji glasi: Sistem subjektivne logike, da bi se udovoljilo onim prijate ljim a ove nauke koji se, po navici, vise in te re suju za problem e koji su ovde obra deni — a koji su obuhvaceni u okviru obicno takozvane logike — nego za one sire logicke pre dm ete koji su bili obra deni u prv a dva dela. — Sto se tice tih ranijih delova, ja sam mogao da polazem pravo na popustIjivost pravednih ocenjivaca s obzirom na mali broj prethodnih radova koji bi mogli da mi pruze neki oslonac, materijale i neki putokaz u napredovanju. Kod sadasnjega ja mogu tu popustljivost da zah tevam, napro tiv, iz suprotnog razloga, posto se u pogledu logike pojm a nailazi na materijal koji je potpuno gotov i ocvrsnuo, moze se cak reci okostao, te se moj zadatak sastoji u tome da taj materijal ucinim tecnim i da zivi pojam ponovo potp alim u takvom m rtvom m ate rija lu ; ako posto je teskoce u pokusaju da se u nekoj pustoj zemlji izgradi jedan novi grad, to se doduse nalazi dovoljno materijala, ali i utoliko vise teskoca druge vrste, ako se radi o tome da se da nov raspored jednom starom gradu koji je cvrsto izgraden i koji se odrzao u neprekidnom posedovanju i obitavanju; izmedu ostalog, covek se tada mora odluciti i na to da ne upotrebi mnogo sta od zalihe koja je inace cenjena. — Aid se, pre svega, radi izvinjenja zbog nepotpunog izvodenja moze navesti velicina samog predmeta. Jer, koji je predmet za saznanje uzviseniji od same istine! — Ali sumnja da Mtaj predmet nije ono zbog cega se upravo treba izvinjavati nije nepoznata ako se podsetimo onog smisla u kojem je Pilat izgovorio pitanje: sta je istina?; — prema pesniku: 7

____________sa

izrazom lica dvorjanina, koje kratkovido, ipak smeSedi se stvar ozbiljnostl osuduje.1

Ono pitanje tada obuhvata u sebi smisao, koji se moze shvatiti kao mom enat uctivost i, i sedan je na to da sv rha da se sazna istina predstavlja, kao sto je poznato, neSto sto je napu§teno, nesto odavno konacno, a da je nedostiznost istine i medu filozofima i logicarima po struci ne§to sto je priznato! — Medutim, ako pitanje religije o vrednosti stvari, uvidanja i radnji, koje u pogledu sadrzine ima isti smisao, u na§e vreme sve vise ponovo zahteva svoje pravo, onda se filozofija svakako mora nadati da isto tako nece vise izgledati tako dudnovato ako ona ponovo istakne, pre svega u svojoj neposrednoj oblasti, svoju pravu svrhu, pa zazeli da se ponovo vine k njoj, nakon sto je poput drugih nauka pala u stanje ravnodusnosti prema istini. Da se zbog tog pokusaja zahteva neko izvinjenje, to zapravo ne moze biti dozvoljeno; ali sto se tide njegovog izvodenja, ja moram, radi takvog izvinjenja, da spomenem jos da su mi moje sluzbene prilike i druge licne okolnosti dozvoljavale samo izvestan rastrojeni rad u nauci,jezadostojna koju je toga. potreban usredsreden i jednostavan napor i koja N im berg, 21. ju l 1816.

1 KlopStok, M es ij a , 7. pesma.

8

O POJMU UOPSTE Sta je priroda pojm a ne moze se pokazati neposredno, kao sto se ni pojam ma kojeg drugog predmeta ne moze neposred no ustanoviti. Moglo bi, recimo, izgledati da se radi oznacenja pojm a nekog pre dm eta pre tp osta vlja ono sto je logicko i da pre m a tome ono logicko ne moze opet im ati nesto drugo sto mu prethodi niti moze biti nesto izvedeno, kao sto se u geometriji logicki stavovi u obliku aksioma, neizvedenih i neiz vodljivih odredaba saznanja unapred saopstavaju, onako kako se oni pojavljuju u primeni na velicinu i upotrebljavaju u toj nauci. Mada se pojam mora shvatiti ne samo kao neka subjektivna pretpostavka vec i kao apsolutna osnova, ipak on moze to biti samo ukoliko se pretvorio u osnov. Doduse, apstraktna neposrednost jeste nesto sto je prvo; ali kao ta apstraktnost ona je naprotiv nesto posredovano, cija se, dakle, osnova tek mora traziti ako je potrebno da se ona shvati u njenoj istinitosti. Stoga ta osnova, doduse, mora biti neka neposrednost, ali tako sto se ona na osnovu prevazilazenja posredovanja pretvorila u neposrednost. Sa te strane poja m se mora shvatiti kao ono sto je trece u odnosu prema bicu i sustini, prema onome sto je neposredno i prema refleksiji. Utoliko su bice i sustina momenti njegovog postajanja; pojam, medutim, jeste njihova osnova i istina, kao identitet u koji su oni zasli i u kome se sadrze. Bice i sustina se sadrze u pojmu, jer pojam je njihov rezultat, ali ne vise kao bice i kao sustina; tu odredbu imaju bice i sustina jedino ukoliko se nisu vratili nazad u to svoje jedinstvo. Stoga objektivna logika, koja razmatra bice i sustinu, sacinjava zapravo Blize posmatrano, geneticko izlaganje pojma. vec supstancija jeste realna sustina, ili sustina ukoliko je ujedinjena sa bicem i stupila u stvarnost. Stoga pojam ima supstanciju za svoju neposrednu pretpostavku, ona je po sebi ono sto je pojam kao nesto manifestovano. Stoga dijalekticko 9

kroz kauzalitet i uzajamno delovanje jeste kretanje supstancije neposredna geneza pojma, u kojoj se prikazuje njegovo postaianie Ali njegovo postajanje, kao i postajanje uop§te, ima to znacenje da je ono refleksija onoga sto prelazi u svoj osnov, i da ono Sto je najpre prividno drugo, u koje je preslo ono prvo, sacinjava njegovu istinu. Tako je pojam istina supstancije, i slo— posto je nuznostkao odredeni nacin odnosa supstancije, to se pojma. i kao boda pokazuje istina nuznosti nadin odnosa Vlastito nuzno dalje odredivanje supstancije je postavljanje onoga sto je po sebi i za sebe; poja m je pak to apso lutno jedinstvo bica i refleksije, da bice-po-sebi-i-za-sebe postoji te k time sto je ono isto tako refleksija ili postavljenost, i sto je postavljenost bice-po-seb i-i-za-seb e. — Taj apstraktn i rezultat razjasnjava se prikazivanjem njegove konkretne geneze; ona sadrzi prirodu pojma; ali ona je morala da prethodi njegovoj obradi. Stoga treba momente toga izlaganja (koje je iscrpno obradeno u drugo j knjizi Ob jektivn e logike) ovde uk ratk o pregledati: Supstancija je ono sto je apsolutno, ono stvamo koje biv-

stvuje sebi i za apsolutna sebe, — posustina sebi, kao identitet mogucnosti ipostvarnosti, kojaprosti svu stvarnost i mogucnost sadrzi u sebi, — za sebe taj identitet kao apsolutna moc ili prosto-naprosto kao negativnost koja se odnosi na sebe. — K retanje supstancijalite ta koje je postavljen o tim m om entima sastoji se u tome: 1. Sto se supstancija kao apsolutna moc ili kao negativ nost koja se odnosi na sebe diferencira u odnos u kome oni najpre samo prosti momenti postoje kao supstancije i kao iskonske pretpostavke. — Njihov odredeni odnos je ste odnos jedne pasivne supstancije, prvobitnosti prostog bica-po-sebi, koje, nemocno da postavi samo sebe, jeste samo iskonska po stavljenost, — i aktivne supstancije, negativnosti koja se odno si na sebe, se kao kao drugo i odnosi se To takva drugopostavila jeste zapravo pasivna supstan prema tom koja drugom. cija koju je ta negativnost u prvobitnosti svoje moci pretpostavila sebi kao uslov. — To pretpostavljanje treba shvatiti

tako da se kretanje same supstancije nalazi najpre pod formom jednoga mom enta njenog pojma, bica-po-sebi, da odredenost jedne od supstancija koje stoje u odnosu jeste takode odrede nost samog tog odnosa. 2. Drugi momenat jeste bice-za-sebe, ili to da sila postavIja sebe kao onu negativnost koja se odnosi na samu sebe, 10

cime ona ponovo prevazilazi ono sto je pretvostavljeno. — Aktivna supstancija jeste uzrok; ona dejstvuje, to jest ona je sada postavljanje, kao sto je ranije bila pretpostavljanje da se a) sill daje takode privid sile, a postavljenosti takode privid postavljen osti. Ono sto je u pretpostavci bilo iskonsko, u kauzalitetu se, na osnovu odnosa prema drugom, pretvara u ono sto ono jeste po sebi; uzrok proizvodi jednu posledicu, i to na nekoj drugo j supstan ciji; on je sada sila u odnosu prema necem drugom; utoliko se poja vljuje kao uzrok, ali to je tek na osno vu toga poja vljivanja . — b) Pasivnoj supstanciji pristupa posledica, kroz koju se ona sada takode pojavljuje kao postavlje nost, ali tek u tome je pasivna supstancija. 3. No u tome se na lazi jos ne sto vise, a ne sam o ta pojava, naime a) uzrok dejstvuje na pasivnu supstanciju, on menja njenu odredbu; ali ta je odredba postavljenost, inace se na njoj nista ne moze izmeniti; a druga odredba koju ona dobija jeste uzrocnost; pasivna supstancija se, dakle, pretvara u uzrok, silu i delatnost, — b) posledicu u njoj postavi ja uzrok; ali ono sto uzrok postavlja jeste sam uzrok koji je u dejstvovanju identican sa sobom; taj uzrok je ono sto se postavlja na mesto pasivne supstancije. — Isto tako u pogledu aktivne supstancije a) dejstvovanje je prenosenje uzroka u posledicu, u njegovo drugo, u postavljenost, i b) u posledici se uzrok pokazuje kao ono sto on jeste; posledica je identicna sa uzrokom, nije nesto drugo; uzrok, dakle, pokazuje u dejstvovanju postavljenost kao ono sto on sustinski jeste. — Sa obe strane, dakle, ne samo identicnog vec i negativnog odnosenja druge strane prem a prvoj, svaka se pretvara u suprotnost same sebe; ali svaka postaje ta supro tn ost, tako da ona druga, dakle takode svaka, ostaje identicna sa samom sobom . — Medutim, oba odnosenja, identicno kao i negativno, jesu jedno i isto; supstancija je identicna sa samom sobom jedino u svojoj suprotnosti, i to sacinjava apsolutni identitet onih supstancija koje su postavljene kao dve. supstancijalnost Aktivna supstancija se manifestuje kao uzrok kao iskonska na osnovu dejstvovanja, to jestili time sto se postavlja kao suprotnost same sebe, sto je u isto vreme pre vazilazenje nje nog pretp osta vljenog dru gobivstva, pasivne supstancije. Obrnuto, na osnovu uticanja postavljenost se ma nifestuje kao postavljenost, ono sto je negativno kao nesto negativno, prema tome, pasivna supstancija kao negativnost koja se odnosi na sebe, i u tome drugome samog sebe uzrok se podudara prosto-naprosto jedino sa sobom. Tim postavljanjem, dakle, pretp osta vljena ili po sebi biv st vuju ca prvobitnost 11

postaje za sebe; ali to bi6e po sebi i za sebe jeste samo na osnovu toga sto to postavljanje jeste isto tako neko prevazila zenje pretpostavljenog ili sto se apsolu tn a supstancija vratila samoj sebi jedino iz svoje postavljenosti i u njoj, i usled toga jeste apsolutna. Tamo je ovo uzajamno dejstvo pojava koja se opet prevazilazi, otkrivanje privid a kauzalnosti u kome uzrok kao uzrok jeste postoji beskonacna refleksija u samutoga sebe,stodatajje privid bice po sebiprivid. i za sebeTa samo na osnovu toga sto je postavljenost, jeste dovrsenje supstancije. Ali to dovrsenje nije vise sama supstancija, vec je nesto uzvisenije, pojam, subjekat. Prelaz odnosa supstancijalnosti dogada se na osnovu njegove vlastite imanentne nuznosti i nije nista drugo do manifestacija same te supstancijalnosti, da je pojam njena istina i da je sloboda istina nuznosti.

Vec je ranije u drugoj knjizi Objektivne logike, na str. 148 u primedbi napomenuto da filozofiju koja se postavlja na stanoviste supstancije i na njemu zastaje predstavlja Spinozin sistem. Tu je u isto vreme pokazana mana toga sistema, kako u pogledu forme tako i u pogledu materije. Ali opovrgavanje toga sistema jeste nesto drugo. U pogledu opovrgavanja nekog filozofskog sistema na drugom je mestu isto tako data opsta primedba da se iz njega mora odstraniti ono naopako misljenje kao da taj sistem mora biti prikazan kao skroz pogresan i kao da je istiniti sistem, naprotiv, laznome sistemu jedino suprotan. Iz veze u kojoj se spinozisticki sistem ovde pojavljuje proizlazi samo od sebe pravo stanoviste toga si stema, kao i pitanja da li je on istinit ili lazan. Odnos sups tancijalnosti obrazovao se blagodareci prirodi sustine; stoga je taj odnos, a isto tako i njegovo prikaziv anje u jednom sistemu koje se prosirilo u jednu celinu, jedno nuzno stano viste, na koje se postavlja ono sto je apsolutno. Otuda se takvo jedno stanoviste ne sme shvatiti kao neko mnenje, kao neki subjektivan, proizvoljan nacin predstavljanja i misljenja ne kog pojedinca, kao neka zabluda spekulacije; naprotiv, spekulacija se na svome putu pokazuje kao nuzno prevedena na to stanoviste, i utoliko je taj sistem savrseno istinit. — Medutim, on nije najvise stanoviste. Samo utoliko se taj sistem ne moze smatrati kao lazan, kao sistem kome je potrebno opovrgavanje i koji moze biti opovrgnut; vec se na njemu mora smatrati kao lazno jedino to da on pre dsta vlja najvise stanoviste. Stoga istiniti sistem i ne moze prema njemu imati taj odnos da mu je iskljucivo suprotan; je r na taj bi nacin to sto je supro tn o 12

i samo bilo nesto jednostrano. Stavise, kao ono sto je vise, ono mora da sadrzi u sebi ono sto je podredeno.

Osim toga, opovrgavanje ne sme da dode spolja, to jest da pode od pretpostavki koje leze izvan onog sistema i kojima on ne odgovara. Potrebno je samo da on te pretpostavke ne prizna; taj nedostatak je nedostatak samo za onoga ko polazi od onih potreba zahteva kojidaseonaj na tim vaju. Utoliko je ibilo receno ko pretpostavkama ne pretpostavljazasnida su za nj sloboda i samostalnost samosvesnog subjekta reseni, za njega ne moze biti nikakvog opovrgavanja spinozizma. Jedno tako visoko i u sebi vec tako bogato stanoviste kao sto je odnos supstancijalnosti ionako ne ignorise one pretpostavke vec i njih sadrzi u sebi; jedan od atributa spinozisticke supstancije jeste misljenje. Stavise, to stanoviste ume da razresi i u sebe uvuce odredbe pod kojima mu te pretpostavke protivrece, tako da se one pojavljuju u njemu, ali u modifikacijama koje su mu saobrazne. Nerv spoljasnjeg opovrgavanja zasniva se tada je dino na tome da se sa svoje strane kruto i cvrsto drzi formi koje su suprotne onim pretpostavkama, na primer apsolutno samopostojanje misaonog pojedinca nasuprot onoj formi misljenja kako se ono postavlja u apsolutnoj supstanciji, kao identicno sa prostorom. Istinsko opovrgavanje mora da pride snazi protivnika i da se stavi u sferu njegove jacine; napadati ga pak izvan njega samog, pa ostati u pravu onde gde se on ne nalazi, to ne koristi stvari. Stoga se jedino opovrgavanje spinozizma moze sastojati u tome sto ce se njegovo stanoviste prv o priz nati kao bitno i nuzno, ali sto ce se potom to stano viste samo iz sebe podici na vise glediste. Odnos supstancijal nosti, posmatran potpuno jedino sam po sebi i za sebe, prevodi se na svoju suprotnost, na po jam. Stoga jedino i pravo opovr gavanje spinozizma jeste ono izlaganje supstancije koje vodi ka pojm u, a koje s e sadrzi u posl ednjoj k njizi.1 To izlaga nje predsta vlja razotkrivanje supstancije, a ova je geneza pojma, Jedin stv o supstan ciji su glavni momenti gore uporedeni. — cije jeste njen odnos nuznosti, ali na taj nacin ona je samo posto ona postavlja sebe kroz momenat unutrasnja nuznost; apsolutne negativnosti, ona postaje mantfestovani ili postavIjeni id enti te t, a time sloboda, koja je identitet pojma. Pojam, taj totalitet koji rezultira iz uzajamnog delovanja, jeste je dinstvo obeju supstancija uzajamnog delovanja, ali tako da one sada pripadaju slobodi, posto one nemaju vise svoj identitet 1 Re5 je o drugoj knjiz i O bjektiv ne logike, tj. o UC enju o suStini, kao sastavnom delu Na uk e logi ke. — Red .

13

kao nesto Sto je slepo, to jest unutraSnje, vec tako Sto one u suStini imaju tu odredbu da postoje kao privid ili kao momenti refleksije, usled cega je svaka isto tako neposredno slivena sa svojim drugim ili sa svojom postavljenoScu, i svaka sadrzi u sebi samo svoju postavljenost, te je prema tome u svemu drugome apsolutno postavljena samo kao identicna sa sobom. Stoga se u pojm u otvorilo carstvo slobode. Pojam je ono slobodno, jer onaj po sebi i za sebe bivstvujuci identitet koji sacinjava nuznost supstancije postoji u isto vreme kao prevaziden ili kao po stavljenost, a ta postavljenost, kao ona koja se odnosi na sebe samu, jeste upravo taj identitet. IScezla je uzajamna nejasnost onih supstancija koje stoje u kauzalnom odnosu, posto je prvobitnost njihovog samopostojanja presla u postavljenost, cime se pretvorila u jasn ost koja je samoj sebi providna; prvobitna stvar jeste to, posto je ona samo uzrok same sebe, i to je supstancija koja je oslobodena za pojam.

Iz ovoga proizlazi za pojam neposredno sledeca bliza od redba. Posto bice po sebi i za sebe neposredno jeste kao

po stavljenost, to jeapsolutna pojam uodredenost; svome jednostavnom odnosu prema samom sebi ali ta apsolutna odredenost, kao ona koja se odnosi samo na sebe, jeste isto tako neposredno jednostavni identitet. Medutim, taj odnos odredenosti prem a samoj sebi, kao njeno slivanje sa sobom, isto je tako negacija odredenosti, a pojam kao ta jednakost sa samim sobom jeste ono sto je opste. Ali taj identitet ima isto tako odredbu negativnosti; on je negacija ili ona odredenost koja se odnosi na sebe; tako je pojam nesto pojedinacno. Svako pojedinacno jeste totalitet, svako sadrzi u sebi odredbu drugoga, te su zbog toga ti totaliteti isto tako apsolutno samo jedan, kao sto to jedinstvo jeste rascepljenje sebe sama u Slobodan privid toga dvojstva — jednog dvojstva koje se u razlici pojedinacnoga i opstega pokazuje kao potpuna supro t privid da cim se jedno od nost, ali suprotnost je u toj meri njih shvati i izrazi, u tome je neposredno shvaceno i izrazeno ono drugo. To sto smo upravo izlozili treba smatrati kao pojam pojma. Ako moze izgledati da taj pojam pojma odstupa od onoga sto se inace podrazumeva pod pojmom, onda bi se mogao postaviti zahtev da se pokaze kako se ono isto sto se ovde^ ispostavilo kao pojam sadrzi u d rugim pre ds tav am a ili objasnjenjima. S jedne strane, ipak nije stalo do jedne potvrde koja se zasniva na autoritetu uobicajenog shvatanja; u nauci 14

o pojmu njegova sadrzina i odredba mogu biti osvedocene jedino imanentnom dedukcijom, koja sadrzi njegovu genezu, a koja se vec nalazi iza nas. S druge strane, pojam o pojmu koji smo ovde deducirali mora se, naravno, raspoznati po sebi u onome sto se inace predstavlja kao pojam pojma. Ali nije tako lako pronaci ono sto su drugi iskazali o prirodi pojma. Jer, oni se najcesce uopste ne bave tim istrazivanjem i pretposta vljaju da to svako vec sam od sebe razume kada se govori o pojmu. U novije doba covek je mogao smatrati utoliko pre da je osloboden truda oko pojma, jer se vec duze vremena u filozofiji ukorenila navika, a delimice jos postoji, da se na poja m baca drvlje i kamenje, da se prema pojmu koji je vrhunac misljenja izazove preziranje, i da se nasuprot njemu smatra najvisim, ne samo u nauci vec i u moralu, ono sto je i neshvatanje, kao sto je jedno vreme bilo u neshvatljivo modi da se o uobrazilji, a potom o pamcenju govori sve najgore. Ja cu se ovde ograniciti na jednu primedbu koja moze da posluzi za shvatanje pojmova koji su ovde razvijeni i da olaksa snalazenje u njima. Pojam, ukoliko je dospeo do takve je dne egzistencije koja je i sama slobodna, nije nista drugo do Ja ili cista samosvest. Ja zaista imam pojmove, sto ce reci odredene pojmove; medutim, Ja jeste sam cisti pojam koji je kao pojam dospeo do postojanja. Stoga, ako se covek podseti na one osnovne odredbe koje sacdnjavaju prirodu Ja, onda moze pretpostaviti da se podseca na nesto poznato, to jest za predsta vljanje obicno. Medutim , Ja jeste prvo to cisto jedinstvo, koje se odnosi na sebe, i to ne neposredno vec posto apstrahuje od svake odredenosti i sadrzine, pa se vrati u slobodu bezgranicne je dnakosti sa samim sobom. Na taj nacin ono je opstost; jedinstvo koje predstavlja jedinstvo sa sobom je dino kroz ono negativno odnosenje koje se pokazuje kao apstrahovanje i usled toga u sebi sadrzi svaku odredenost kao Drugo, kao negativnost koja se odnosi na samu sebe ukinutu. Ja jeste isto tako neposredno po jedina cn ost, apsolutna odre denost koja se suprotstavlja drugome i iskljucuje ga; individualna licnost . Ona apsolutna opstost koja je isto tako nepo sredno apsolutna upojedinjenost i neko bice po sebi i za sebe, koja je prosto-naprosto postavljenost i predstavlja to bice^po sebi i za sebe samo blagodareci jedinstvu sa postavijeno scu, sacinjava isto tako prirodu Ja kao i prirodu pojm a ; ni o Ja kao ni o pojmu ne moze se nista shvatiti, ako se oba navedena momenta ne shvate u isto vreme u njihovoj apstrakciji i tako isto u njihovom potpunom jedinstvu. 15

Kada se na uobiSajeni nacin govori o razumu koji poseduje Ja, onda se pod tim podrazumeva neka moc ili osobina, koja stoji prema Ja u istom odnosu kao osobina stvari prema samoj stvari, — prem a jednom neodredenom supstratu koji nije pravi osnov svoje osobine i ono sto je odreduje. Prema tom shvatanju Ja isto tako im a pojm ove i pojam, kao sto ja Kant imam boju i druge osobine. — je prevazisaokaput, taj spoljasnji odnos spoljasnje razuma kao moci pojmova i samog pojma pre m a Ja. U najd ublja i najtacnija saznanja koja se nalaze u kritici uma spada to sto se ono je din stv o koje sacinjava sustinu pojma saznaje kao iskonsko — sinteticko je din  stvo apercepcije, kao jedinstvo onoga: Ja mislim, ili samosvesti. — Taj stav sacinjava takozvanu deduktranscendentalnu ciju kategorija; medutim, ona je odvajkada vazila za jedan od najtezih delova Kantove filozofije, — i to ni iz kakvog drugog razloga vec zato sto ona zahteva da se prevazide prosta predstava o odnosu u kome stoje Ja i razu m ili pojm ovi prem a nekoj stv ari i njenim osobinam a i akcidencijama, pa da se prede na misao. Objekat, kaze Kant u Kritici cistog uma 1 pojm u uje dina str. raznovrsnost 137 drugog izdanja, u cijemAli, je svako nekog jeste datogono opazaja. udruzinjena vanje predstava iziskuje je din stvo svesti u njihovoj sintezi. Prema tome, ovo jedin stvo svesti je ste ono sto jedino sacinjava odnos predstava prema nekom predmetu, dakle njihovo objektivno vazenje, i na cemu pociva sama mogucnost razuma. Od toga Kant razlikuje subjektivno jedinstvo svesti, jedinstvo predstava, da li sam ja svestan neke raznovrsnosti kao jednovremene ili kao sukcesivne, sto zavisi od empirickih uslova. Naprotiv, principi objektivne odredbe predstava mogu se izvesti jedino iz osnovno g stav a transcendentalnog jedinstva apercepcije. Pomocu kategorija, koje predstavljaju te objek tivne odredbe, raznovrsnost datih predstava se odreduje tako sto se ona dovodi do je din stva svesti. — Pre m a ovome izlaganju, jedinstvo pojma jeste ono na osnovu Sega nesto ne pred stavlja prostu osecajnu odredbu, opazaj ili takode puku predstavu, vec je objekat, objektivno jedinstvo koje jeste jedinstvo Ja sa samim sobom. — Poimanje jednog pre dm eta u stv ari se ne sastoji ni u cemu drugom do u tome sto Ja usvaja doticni predmet, prozima ga i unosi u svoju vlastitu formu, to jest u opstost koja neposredno jeste odredenost ili u odredenost koja neposredno jeste opstost. Predmet u opazaju ili takode u predstavi jos je nesto spoljasnje, nesto tude. Na osnovu poi1 Re6 je o drugom srcinalnom izdanju od 1787. god. — Red.

16

manja se bice-po-sebi i za-sebe, koje predmet ima u opazanju i predstavljanju, preinacava u neku postavljenost; Ja prozima pre dm et misleci. Medutim, tek takav kakav je u misljenju, pre dm et je po sebi i za sebe; onakav kakav je u opazaju ili pre dstavi on je pojava; misljenje prevazilazi njegovu nepo srednost sa kojom on najpre dolazi pred nas i na taj nacin cini od njega neku postavljenost; ali ta njegova postavljenost jeste njegovo bice po sebi i za sebe, dli njegova objektivnost . Prema tome tu objektivnost predmet ima u pojm u, a pojam je ste jedin stv o sa mosvesti u koje je on primljen; stoga njegova objektivnost ili sam pojam nije nista drugo nego priroda sa mosvesti, nema drugih momenata ili odredaba nego samo Ja. Prema tome, jednim glavnim stavorn Kantove filozofije opravdava se to sto se podseca na prirodu Ja da bi se saznalo ono sto je pojam . Medutim, obrnuto, radi toga je potrebno da se poja m Ja shvati onako kako je on malopre bio naveden. Ako se zastane kod proste predstave Ja kakva se ona pokazuje nasoj obicnoj svesti, onda Ja jeste samo ona jednostavna stvar koja se takode naziva dusom, a kojoj pojam inherira kao neki posed ili osobina. Ovo pre dsta vljanje , koje ne tezi da pojmi ni Ja ni pojam, ne moze posluziti tome da olaksa ili da priblizi poim anje pojma. Navedeno Kantovo prikaziv anje sadrzi jos dve strane koje se ticu pojma i cine nuznim jos nekoliko daljih napomena. Na prv am mestu, pre stupnja razuma izlozeni su stupnjevi osecaja i opaz aj a, a sustinski je stav K antove transcend entalne filozofije da su pojm ovi bez opazaja pra zni i da imaju vrednosti jedino kao odnosi one raznovrsnosti koja nam je data u opazaju. Drugo, pojam je naznacen kao ono sto je objektivno u saznanju, prema tome kao istina. Ali, na drugoj strani, pojam se shvata kao nesto cisto subjektivno, iz cega se ne da isceprkati realitet, pod kojim treba podrazumevati objektivnost, po sto se on protivstavlja subjektivnosti; i uopste se kod Kanta pojam i ono sto je logicko oglasa vaju za nesto samo formalno, u kome se ne sadrzi istina, posto apstrahuje od sadrzine. Pre svega, sto se tice onog odnosa razuma ili pojma prema pitanje se svodi na stupnjevima koji su postavijeni pre njega, to koja je to nauka koja se obraduje da bi se odredila form a onih stu pn jev a. U nasoj nauci, kao cisto j logici, ti stupnjevi je su bice i sustina. U psihologiji se pre razuma izlazu osecanje i opazaj, a onda predsta va uopste. U fenomenolo giji duha kao ucenju o svesti bilo je izvrseno uzdizanje do razuma preko stupnjeva culne svesti i potom opazanja. Kant pre razuma 2 Nauka logike III

17

izlaze samo ose6anje i opazaj. Koliko je, pre svega, nepotpuna ta lestvica pokazuje vec sam Kant time Sto transcendentalnoj logici ili ucenju o razumu dodaje kao prilog jos je dnu raspravu — oblast koja lezi izmedu opo.zo.jo. i o pojmovima refleksije, razuma ili bica i pojma. O samoj stvari treba u prvom redu prim etiti da oni oblici, samosvesnom duhu i tome slicno, pripadaju koji se kao takav ne razmatra u logifikoj nauci. Doduse, ciste odredbe bica, sustine i pojma sacinjavaju takode osnovu i unutrasnji jednostavni skelet formi duha; duh kao duh koji posmatra, isto tako kao culna svest, nalazi se u odredenosti neposrednog bica, kao Sto se duh kao duh a koji predstavlja, takode i kao opazajna svest, uzneo od bica na stupanj suStine ili refleksije. Ali, ti konkretni oblici se isto tako ne ticu logicke nauke, kao ni konkretne forme koje logicke odredbe uzimaju na sebe u prirodi, i koje bi bile prostor i vrem e, a potom ispunjeni prostor i vreme, kao neorganska priroda, i organska priroda. Takode se ovde ne moze razmatrati pojam kao akt samosvesnog razuma, subjektivni razum, vec pojam po sebi i za opazaj, predstava

stupanjprirode prirode na kao sebe, sacinjava priroda isto takojeste jedantaj stupanj i duha. Zivot koji ili organska kome se pojavljuje pojam; ali kao slepi pojam koji ne shvata sama sebe, tj. koji ne misli; kao pojam koji misli on pripada samo duhu. Ali logicka forma pojma je nezavisna ne samo od onog neduhovnog nego isto tako od ovog njegovog duhovnog oblika, o cemu je u Uvodu ucinjena potrebna prethodna napomena; to je jedno znacenje koje se ne moze opravdati tek u logici, vec sa kojim se mora biti nacisto pre nje. Ali ma kako da su uoblicene te forme koje prethode pojmu, ipak je, u drugom redu, stalo do onog odnosa u kome se pojam zamislja prema njima. Ne samo u obicnom psiholoskom predstavljanju, vec i u Kantovoj transcendentalnoj filo-

zofiji se odnosnajpre shvatapostoji tako da zamaterijal, opazaja i taj predstave, da potom njemu sebe, a raznovrsnost pristupa razum, unosi u njega jedin stvo i uzdize ga putem apstrahovanja u formu opstosti. Na taj nacin razum je neka za sebe prazna form a, koja delimice zadobija realitet samo pomocu one date sadrzine, delimice od nje apstrahuje, naime, izostavlja je, ali kao nesto sto je samo za pojam neupotrebljivo. Ni u jednom ni u drugom delanju pojam nije ono sto je nezavisno, nije ono sto je sustinsko i istinito u onome prethodecem materijalu, koji je stavise realitet po sebi i za sebe koji se ne moze isceprkati iz pojma. 18

Svakako se mora priznati da pojam kao takav jos nije potpun, vec se mora uzdici u ideju, koja tek predstavlja jedin stvo pojma i realiteta; kao sto se u nastavku mora pokazati samom prirodom pojma. Jer realitet koji pojam daje sebi ne sme da se shvati kao nesto spoljasnje, vec mora prema naucnom zahtevu da se izvede iz njega samog. Ali, zaista, nije materijal koji je dat u opazaju ili u predstavi ono sto se kao je samo po jam« , kaze realno moze istaci nasuprot pojmu. »To se obicno kada se suprotstavlja kao nesto sto je izvrsnije nego pojam, ne samo id eja vec culno, prostorno i vremensko opipljivo postojanje. U tom slucaju se ono sto je apstraktno smatra zbog toga za neznatnije nego ono sto je konkretno, jer je iz onoga izostavljeno toliko mnogo toga materijala. Po tom shvatanju apstrahovanje znaci da se iz onoga sto je konkretno samo tako uzimaju jedna ili druga oznaradi nase subjektivne svrhe ka, da se sa izostavljanjem toliko drugih osobina i svojstava nekog predmeta njima nista ne moze oduzeti od njihove vrednosti i njihovog dostojanstva; vec da se one kao ono sto je realno ostav ljaju , ali tamo na drugo j strani, kao nesto sto i dalje potpuno vazi, tako da je to samo nesposobnost razuma da primi u sebe takvo obilje i da se mora zadovoljiti oskudnom a pstrakc ijom . Ako se pa k dati m ate rijal opazaj a i raznovrsnosti predstave shvate kao ono sto je realno nasuprot onome sto je zamisljeno i nasuprot pojmu, onda je to jedno shvatanje cije odbacivanje nije samo uslov filozofiranja, nego njegovo odbacivanje vec religija pretpostavlja. Kako je moguca potreba za religijom i kako je moguc njen smisao ako se jos sm atra za is tinu pro lazna i povrsna pojava onoga sto je culno i pojedinacno? Medutim, filozofija daje pojm ljeni uvid o tome kako stvar stoji sa realitetom culnoga bica, pa one stu pn jev e osecan ja i opazaj a, culne svesti itd. utoliko izlaze pre razuma ukoliko su oni u njegovom postajanju njegovi uslovi, ali samo tako sto pojam proizlazi i iz njihove dijalektike nistavosti kao njihov osnov, a ne kao da bi on bio uslovljen njihovim realitetom. Stoga se apstrahujuce misljenje ne moze smatrati kao prosto ostavljanje po strani culnoga materijala, koji time ne trpi nikakvo ostecenje u svom realitetu, ve6 je ono naprotiv prevazilazenje i redukovanje tog materijala kao pro ste poja ve na ono sto je sustinsko, a sto se manifestuje je dino u pojm u. Naravno, ako ono sto iz konkretne pojave treba uneti u pojam treba da sluzi samo kao neka oznaka ili neki znak, onda na svaki nacin to moze biti takode ma koja samo culna pojedinacna odredba predmeta, koja se izmedu 2*

19

ostalih odabira s obzirom na neki spoljaSnji interes, a koja je iste vrste i prirode kao i ostale. Glavni nesporazum koji pri tome postoji jeste kao da ono Sto je istinito i sto je u pojm u prvo je ste toboze priro dni princip ili pote ta k od koga se polazi u priro dnom razvoju ili u istoriji pojedinca koji se obrazuje. Opazaj ili bice je su zaista po prirodi ono Sto je prvo ili uslov za pojam, ali oni zbog toga nisu ono Sto je po sebi i za sebe neuslovljeno; naprotiv, u pojmu se prevazilazi njihov realitet, a sa njim u isto vreme privid koji su oni im ali kao ono realno koje uslovljava. Ako nije stalo do istine vet samo do istorije o tome kako se to zbiva u predstavljanju i miSljenju koje se pojavljuje, onda se svakako moze zastati kod prifianja da mi pocinjemo sa osecanjima i opazaj ima i da razu m izvlaSi iz n jiho ve razn olik osti ne ku opstost ili nesto Sto je apstraktno i da mu je, razumljivo, za to potrebna ona podloga koja pri tome apstrahovanju joS zastaje kod celokupnog realiteta sa kojim se ona prvobitno pokazala, kod predstavljanja. Medutim, filozofija ne treba da bude p rita o tome Sta se dogada, nego saznanje onoga Sto je u tome istinito, a iz onoga Sto je istinito ona treba dalje da poima ono Sto se u pri£i pojavljuje kao puko dogadanje. Ako u povrSnoj predstavi o tome Sta je pojam sva razno vrsnost stoji izvan pojma i pojmu pripada samo forma apstraktne opStosti ili praznog identiteta refleksije, onda se vec najpre moze podsetiti na to da se i inace za naznacenje jednoga pojma ili za definiciju, pored roda, koji ni sam ne pred stavlja zapravo cistu apstraktnu opStost, izricno zahteva ta kode specificna odredenost. Ako bi se samo sa malo misaonog razmatranja razmislilo o tome Sta to treba da znaci, onda bi se pokazalo da se time razlikovanje smatra kao isto tako bitni momenat pojma. Kant je to ra zm atranje zapoCeo vrlo vaznom miSlju: da postoje sinteticni sudovi a priori. Ta iskonska sinteza apercepcije jestesadrzi jedan pocetak od najdubljih za prirode spekulativni razvoj; ona pravogprincipa shvatanja pojma i potpuno je supro tn a onom praznom id entite tu ili apstraktnoj opStosti koja nije sinteza u sebi. — Pa ipak, dalje izvodenje malo odgovora tome pocetku. Vec izraz sinteza ponovo lako navodi na predstavu nekog spoljasnjeg jedin stv a i proste veze takvih koji su po sebi i za sebe odvojeni. Zatim Je Kantova filozofija zastala samo kod psiholoSkog refleksa pojma i ponovo se vra tila tv rdenju o trajn oj uslovljenosti pojma nekom raznovrsnoScu opazaj a. Saznanja razum a i iskustvo ona je izrazila kao neku poja vnu sadrzinu, ne zbog toga 20

sto su same kategorije samo konacne vec iz razloga psiholoskog idealizma, jer su kategorije samo odredbe koje poticu iz samosvesti. Tu ispada i to da pojam opet bez raznovrsnosti opazaja treba da bude besadrzajan i prazan, bez obzira sto je on a priori jedna sinteza; posto pojam to jeste, to on ima u samom sebi odredenost i razliku. Buduci da je odredenost odredenost pojma, a time apsolutna odredenost, pojedinacnost, to je pojam osnov i izvor svake konacne odredenosti i razno vrsnosti. Formalni polozaj koji pojam zadrzava kao razum zavrsava se u Kantovom izlaganju o tome sta je um . U umu, tome najvisem stupnju misljenja, trebalo bi ocekivati da ce pojam izgubiti onu uslovljenost u kojoj se on jos pokazuje na stupnju razuma i da ce dospeti do savrsene istine. Ali to se ocekivanje ne ispunjava. Time sto Kant odreduje odnosenje uma prema kategorijama jedino kao dijalekticko, i to rezultat te dijalektike shvata prosto-naprosto samo kao beskonacno nista, beskonacno jedinstvo uma gubi takode jos sintezu, a time onaj pocetak spekulativnog, istinski beskonacnog pojma; to jedinstvo regulativno sedin pretvara u m poznato, potpunoe formalno, cisto se za zlouje stv o siste atske upotreb razu ma . Oglasava potrebu to sto se logika, koja treba da bude samo kanon ocenjivanja, shvata kao organon za proizvodenje objektivnih

saznanja. Pojmovi uma, u kojima su se morali naslucivati neka visa moc i dublja sadrzina, nemaju vise nicega konstitutivnog kao sto su jos imale kategorije; pojmovi uma jesu samo ideje; treba da je sasvim dozvoljeno da se upotrebljavaju, ali s tim inteligibilnim sustastvima, u kojima bi trebalo da se potpuno otkrije sva istina, ne treba zamisljati nista vise nego hipoteze, te bi pripisivanje ovima istine po sebi i za sebe predstavljalo potp unu samovolju i bezum nu smelost, posto se one — ne mo gu pojaviti ni u kakvom iskustvu. Zar bi se ikada moglo pomisliti da bi filozofija odricala istinu inteligibilnim susta  stvima zbog toga sto su ona lisena prostornog i vremenskog materijala culnosti? U neposrednoj vezi sa tim je ono stanoviste, s obzirom na koje treba razmatrati pojam i odredenje logike, a koje se u Kantovoj filozofiji shvata na isti nacin kao sto se to cini obicno: naime, odnos pojma i nauke o njemu prema samoj istini. Malopre je navedeno iz Kantove dedukcije kategorija da prema njoj objekat, u kome je ujedinjena raznovrsnost opa zaja, predstavlja to jedinstvo samo blagodareci jedinstvu sa mosvesti. Tu je, dakle, jasno izrazena objektivnost misljenja, 21

identitet pojma i stvari, koji je istina. Na isti nafcin se obiino priznaje da dati predm et, buduci da ga miSljenje prisvaja, pretrpi time izvesnu promenu i pretv ara se od dulnog u zamisljeni predmet, ali da ta promena ne samo sto nista ne menja u njegovoj suStastvenosti, vec da je on naprotiv tek u svom pojmu u svojoj istini, a da je u neposrednosti u kojoj je samo i slucajnost, da saznanje kojei za ga dat poima jestepojava njegovo saznanje kakav je on predmeta po sebi sebe, i da je sam pojam njegova objektivnost. Ali, s druge strane, tvrdi se isto tako opet da mi ipak ne mozemo da i da je istina saznajemo stvari kakve su one po sebi i za sebe, nepristupacna za urn koji saznaje; da je ona istina koja se sastoji u jedinstvu objekta i pojma ipak samo pojava, i to opet iz razloga Sto je sad rzin a samo raz no vrsn ost opazaj a. Povodom toga je ve6 napomenuto da se, Stavise, upravo u pojmu prevazilazi ta raznolikost ukoliko pripada opazaju u 9 uprotnosti prema pojmu i da je pojam predmet vracen u svoju suStastvenost koja nije slucajna; ta sustastvenost stupa u pojavu, zbog toga upravo pojava nije samo nesto nesuStinsko, vec koja predstavlja manifestaciju sustine. Ali, manifestacija je postala potpuno slobodna jestenjena pojam. — Ovi stavovi, na koje se ovde podseca, nisu neka dogmatska tvrdenja, zato Sto su oni rezultati koji su sami od sebe proizaslii iz celokupnog razvoja sustine. SadaSnje stanoviste, do koga je doveo taj razvoj, jeste da je pojam ona forma apsolutnoga koja je viSa od bica i od suStine. PoSto je pojam u tom pogledu potcinio sebi bice i suStinu, u koje i kod drugih polazista spadaju ose6anje, opazaj i predstava, i koji su se pojavili kao njegovii pre th odni uslovi, a on se pokazao kao to preostaje joS druga strana, Cijem njihov bezuslovni osnov, je obradivanju posvecena ova treca knjiga Logike, naim e predstavljanje toga kako pojam u sebi i iz sebe obrazuje onaj realitet koji je u njemu iScezao. Stoga je na svaki nacin prizn ato da je ono saznanje koje ostaje samo kod pojm a cisto kao takvog joS nepotpuno i da je dospelo samo tek do apstraktne istine. Ali njegova se nepotpunost ne sastoji u tome Sto je ono liSeno onog vajnog realiteta koji je dat u osecanju i opazaju, ve6 u tome Sto pojam joS nije dao sebi svoj vlastiti realitet, proizveden iz njega samog. U tome se sastoji ona apsolutnost pojma koja je pokazana nasuprot empirickom m aterijalu i na njemu, i, tacnije, na nj ego vim kategorijama i refleksivnim odredbama, da empiricki materijal nema istine onakav kakav se pokazuje izvan pojm a i pre 22

pojma, vec jedino u svom e idealitetu ili u svome id entltetu sa pojmom. Izvodenje onoga sto je realno iz pojma, ako se zeli da se to nazove izvodenjem, sastoji se, pre svega, sustinski u tome sto se pojam u svojoj formalnoj apstraktnosti po kazuje kao nezavrsen i pomocu u sebi zasnovane dijalektike prelazi ka re alitetu tako sto ga proizvodi iz sebe, a ne tako sto se ponovo vraca nekoj gotovoj realnosti koja se nalazi nasuprot njemu, pribegavajuci necemu sto se pokazalo kao ono sto je u pojavi nebitno, zato sto on, nakon sto se obazreo oko sebe trazeci nesto bolje, ipak tako nesto nije nasao. — Stalno ce se isticati kao nesto cudnovato kako je Kantova filozofija — koja je onaj odnos misljenja prema culnom po sto j an ju kod kojeg je zastala prizna la za jedan samo relativan odnos proste pojave, pa je vrlo dobro priznala i izrazila jedno njihovo vise jedinstvo u ideji uopste i, na primer, u ideji nekog intuitivnog razuma — ipak zastala kod tog relativnog odnosa i kod tvrdenja da pojam jeste i ostaje apso lutno odvojen od realiteta, — usled cega je tvrdila kao istinu ono sto je izrazila kao konacno saznanje, a oglasila je za nesto prekomerno, nedopusteno i za fikcije ono sto je saznala kao istinu i o cemu je postavila odreden pojam. Posto je ovde rec pre svega o odnosu logike a ne nauke uopste prema istini, to se, osim toga, mora jos priznati da logika kao fo rmaln a nauka ne moze i ne treba da sadrzi i onaj realitet koji predstavlja sadrzinu ostalih delova filozo fije, nauke o prirodi i o duhu. Svakako, ove konkretne nauke dospevaju do realnije forme ideje nego logika, ali ujedno ne tako sto bi se one ponovo okrenule realitetu koji je napustila svest koja se preko svoje pojave uzdigla do nauke, ili takode da bi se vratila upotrebi formi kao sto su kategorije i refleksivne odredbe cija se konacnost i nedstinitost pokazala u lo gici. Naprotiv, logika pokazuje uzdizanje ideje na onaj stu panj sa kojeg ona postaje stv orite ljka priro de i zakoracuje u neposrednosti , ciji pojam, medutim, opet formu konkretne razbija i taj oblik, da bi se kao konkretan duh pretvorio u sama sebe. Nasuprot tim konkretnim naukama, koje pak imaju i zadrzavaju za svoga unutrasnjeg oblikovaoca ono sto je logicko ili pojam, kao sto su ga imale za praoblikovaoca, sama logika je svakako fo rm aln a nauka, ali nauka o apsoluU noj formi koja je u sebi totalitet i sadrzi cistu ideju same istine. Ta apsolutna forma ima u samoj sebi svoju sadrzinu ili realitet; posto pojam nije trivijalni, prazni identitet, on ima u momentu svoje negativnosti ili apsolutnoga odredi23

vania razlicite odredbej sadrzina nijc uopSte ni§ta drugo do takve odredbe apsolutne forme, — sadrzina koju je postavila sama forma i koja joj stoga takode odgovara. — Zbog toga je ta forma takode sasvim drukcije prirode nego sto se logicka forma obicno shvata. Ona je vec sama za sebe istina, posto je ta sadrzina saobrazna svojoj formi ili taj cistu istinu, realitet svome predstavlja je r odredbe te sadrzine jos pojmu, nemajui forme neke apsolutnog drugobivstva ili apsolutne neposrednosti. — Dosav§i u Kritici cistog uma, str. 83 1 u vezi sa logi kom na staro i cuveno pita nje : Sta je istina?, Kant nam pre svega pokla nja kao nesto trivijalno ono nominalno objasn jenje, da je dsti na p od ud aran je sazn anja sa svojim predmetom, — jedna definicija velike, cak najvece vrednosti. Ako se setimo te definicije kod osnovnog tvrdenja transcendentalnog idealizma, da saznanje uma nije u stanju da shvati stvari po sebi, da se realitet nalazi apsolutno izvan pojma, onda se odmah pokazuje da su to neistinite predstave da postoji takav um koji nije u stanju da se usaglasi sa svojim predmetom, sa stvarima po sebi, i da postoje po sebi takve stvari koje nisu pojmom uma,koji pojam koji nije podudaran sa repodudame aliteto m sa i neki realitet nije podudaran sa pojmom. Da je Kant kod one definicije istine zadrzao ideju o jednom onda on intuitivnom razumu, tu ideju, koja izrazava zahtevanu saglasnost, ne bi smatrao za neku fikciju, vec naprotiv za istinu. Kant dalje navodi: »Ono sto ljudi zele da znaju jeste neki opsti i pouzdani krit erijum istinitosti svakoga saznanja; to bi bio takav kriteriju m koji bi vazio za sva saznanja, bez obzira na razlike njihovih predmeta; ali posto se kod takvog kriterijuma apstrahuje od svake sadrzine saznanja (od odnosa prema njihovom objektu), a istina se tice upravo te sadrzine, to bi bilo potpuno nemoguce i besmisleno posta vljati pitanje o nekoj oznaci istinitosti te sadrzine saznanja.« — Ovde je vrlo odredeno izrazena uobicajena predstava o formalnoj funkciji logike, i navedeno rasudivanje izgleda da je vrlo jasno. Medutim, treba pre svega prim etiti da se u takvom rasudivanju obicno postupa tako sto se u svome govoru zaboravlja ona stv ar koja je uzeta za osnov i o kojoj je rec. Bilo bi besmisleno, kaze se, postavljati pitanje o nekom kriterijumu istinitosti sadrzine saznanja; — ali prema definiciji istinu ne sacinjava sadrzina, vec njena podudam ost sa Red.

24

1 U nasem prevodu ovoga dela, izd. BIGZ-a od 1976. g., str. 77. —

pojmom . Neka ta kva sadrz ina o kakvoj se tu govori, bez pojm a, jeste nesto bespojmovno, prema tome nesusfcinsko; naravno da se o kriterijumu istinitosti takve sadrzine ne moze posta vljati pitanje, ali iz suprotnog razloga, naime zato sto ona zbog svoje bespojmovnosti nije trazena podudarnost, vec je samo ono sto pripada neistinitome mnenju. — Ako ostavimoetn poju strani sadrzine je zapada ovde izazvala pom — u spomiinjanje koju, medutim, formkoja alizam svaki put kad se upusti u objasnjavanje, i koja cini da on tvrdi nesto suprotno onome sto zeli da izlozi — pa zastanemo kod apstraktnog shvatanja da je ono logicko samo formalno i da stavise apstrahuje od svake sadrzine, onda imamo jedno jednostavno saznanje koje navodno ne sadrzi nikakav predmet, jednu pra znu fo rm u bez odredbe, koja dakle isto tako ne pre dsta vlja neku podudarn ost — posto je za podudarnost potrebno sustinski dvoje — kao ni neku istinitost. — U apriornoj sintezi pojma Kant je imao jedan visi princip, u kome se moglo saznati dvojstvo u jedinstvu, prema tome ono sto se zahteva za istinu; ali za njega je culni materijal, razno vrs no st opazaj a b ila suvise m ocna da bi mogao da se od nje sebi otrgne i da dospe do posmatranja pojma i kategorija po i za sebe, do spekulativnog filozofiranja. Posto je logika na uk a o a psolutno j formi, to ovo for malno, da bi bilo nesto istinito , mora imati u samom sebi neku sadrzinu koja odgovara njegovoj formi, i utoliko vise posto ono form alno, koje je logicko, mora biti cista forma, dakle ono logicko istinito mora biti sama cista istina. Stoga to sto je formalno mora da se misli kao u sebi mnogo bogatije u odredbama i sadrzini, a isto tako da je njegovo dejstvo na ono sto je konkretno beskonaono vece nego sto se to obicno smatra. Logicki zakoni za sebe (odbaoivsi ono inace heterogeno, primenjenu logiku i ostali psiholoski i antropoloski materijal) obicno se osim stava protivrecnosti ograruicavaju na nekoliko skucenih stavova koji se ticu obrtanja sudova i formi zakljucaka. Same forme koje se pri tome poja vljuju, kao i njihove dalje odredbe, prim aju se tako reci samo istorijski, ne podvrgavajuci ih kritici da li su one po sebi i za sebe nesto istinito. Tako se, na primer, forma pozi-' tivnog suda smatra za nesto po sebi potpuno pravilno, pri cemu je zavisilo iskljucivo od sadrzine da li je takav jedan sud istinit. Da li je ta forma po sebi i za sebe jedna forma ist ine, da li nije u sebi dijale ktica n onaj stav koji izrazava, pojedinacno je ste nesto opste, tna to se istrazivanje 25

ne misli. Upravo se smatra da je taj sud sam za sebe sposoban da sadrzi istinu i da je istinit onaj stav koji je izrazen u svakom pozitivnom sudu, mada je neposredno jasno da njemu nedostaje ono sto zahteva definicija istine, naime, po dudarnost pojma i njegovoga predmeta; ako se predikat, koji je ovde ono opste, uzme kao pojam, a subjekat koji je ono pojedinacno, uzme dm et, onda se je dno podudara sa drugim. Ali, ako kao ono preapstraktno koje ne je predikat, opste, jos ne sacinjava neki pojam, za koji je sv akako potrebno nesto vise, — kao sto ni takav subjekat jos nije mnogo dalje od gramatickoga subjekta, — kako bi onda sud mogao da sadrzi istinu, posto se njegov pojam i predmet ne podudaraju, ili mu cak nedostaje pojam, a svakako i predmet? — Stoga je upravo nemoguce i besmisleno zeleti da se shvati istina u takvim formama, kao sto je pozitivan sud, i kao sto je sud uopste. Kao sto Kantova filozofija nije razmatrala kategorije po sebi i za sebe, vec ih je samo na osnovu naopakog razloga, da su one subjektivne forme samosvesti, oglasila za konacne odredbe, koje su nesposobne da sadrze istinu, tako je ona jos m anje podvrgla e pojm koje su sadrzina obicne logike; ona je kritici stavise one jedanform njihov deo, a nai me funkcija sudova, uzela za odredbu kategorije i priznala ih je kao valjane pretpostavke. Cak i ako u logickim for mama ne bi trebalo gledati nista drugo nego formalne funkcije misljenja, onda bi one vec zbog toga bile dostojne istrazivanja u kojoj meri one same za sebe odgovaraju istini. Logika koja to ne cini moze da polaze pravo, u najbolju ruku, na vrednost mekog prirodnoistorijskog opisivanja po java m isljenja kako se one zaticu. Sto je Aristotel ovo opisivanje prvi preduzeo jeste njegova beskonacna zasluga, koja nas mora ispunjavati najvecim divljenjem prem a j aci ni tog a duha. Ali nuzno je da se ide dalje i da se sazna, delom, sistematska povezanost, a delom vrednost formi.

PODELA

Posmatran kao gore, pojam se pokazuje kao jedinstvo 'bica i suStine. Sustina je prva negacija bica, koje je usled toga postalo privid; pojam je druga negacija ili negacija te 26

negacije, dakle, ponovo uspostavljeno bice, ali kao beskonacno posredovanje i negativnost bica u samom sebi. — Stoga bice i sustina u pojmu nemaju vise onu odredbu u kojoj se nalaze kao bice 1 sustina, niti su oni samo u takvom jedinstvu da se svako privida u drugome. Stoga se pojam ne razlucuje u te odredbe. On je istina supstancijalnog odnosa, u kome bice i sustina dostizu jedno pomocu drugoga svoju ispunjenu samostalnost. Kao istina supstancijalnosti pokazao se supstankoji isto tako i jedino kao cijalni identitet, postavljenost postoji. Posta vljenost je postojanje i razlikovanje; stoga je bice-po-sebi i za-sebe postiglo u pojm u jedno sebi prim ereno i istinsko postojanje, jer ona postavljenost jeste samo bice-po-sebi i za-sebe. Ta postavljenost sacinjava razliku pojma u njemu samom; njegove r azli ke, jer nepos redn o on1 je bi ce po-sebi i za-sebe, je su same celi pojam; u svojoj odredenosti [one su]2 opste i identicne sa svojom negacijom. Ovo je pak sam pojam pojma. Ali to je samo tek njegov pojam; — ili on sam je ste takode samo pojam. Posto je on bice-po-sebi i za-sebe, ukoliko je ono postavljenost, ili apso lutna supstancija, ukoliko ona otkriva nuznost razlicnih sups tancija kao identitet, onda taj identitet mora sam da postavi ono sto on jeste. Momenti kretanja odnosa supstancijalnosti, na osnovu kojih je postao pojam, i na osnovi toga prikazana realnost, nalaze se tek u prelazu ka pojmu; ta realnost jos ne postoji kao njegova vlastita, iz njega proizasla odredba; ona je spadala u sferu nuznosti; njegova realnost moze biti samo njegova slobodna odredba, neko postojanje u kome je on kao identican sa sobom, ciji momenti jesu pojmovi, i to posta vljeni samim pojmom. Prema tome, pojam je prvo jedino po sebi istina; posto je pojam samo nesto unutrasnje, to je on isto tako samo nesto spoljasnje . Pojam je pre svega uopste nesto nepo sredno, i u tom obliku njegovi momenti imaju formu neposrednih, nepokretnih odredaba odredeni . On—sePosto pojavljuje pojam, kao sfera cistog razuma. je ta kao forma nepo

srednosti jedno postojanje koje jos ne odgovara prirodi pojm a, je r on je ono slobodno koje se odnosi jedino prema samom sebi, to je ona neka spoljasnja forma, u kojoj pojam ne moze da vazi kao po-sebi i za-sebe-bivstvujuce, vec kao 1 U Hegel ovom tekstu je o vde st ajalo si e (ona). Tu oCiglednu gre§ku Lason je ispravio u es (ono), sto bi zamenjivalo postavljenost (Gesetztsein). U stvari, re£ je o pojmu (er, Begriff). Ovde je naS prevod Red. ispravljen prema ruskom (od 1972) i bugarskom (od 1967). 2 Dodao prev odil ac. — Red.

27

Oblik samo nesto postavi jeno ili kao ne§to subjektivno. neposrednog pojm a sac injava stanoviste prem a kome je pojam neko subjektivno misljenje, neka refleksija koja je stvari spoljasnja. Stoga taj stupanj sacinjava ili fo rm aln i subjektivnost pojam. Njegova se spoljasnjost pokazuje u nepokretnom bicu njegovih odredaba, usled cega se svaka za sebe pojavljuje kao nesto izolovano, je samo pojma, u spoljasnjem nosu prema svomkvalitativno, drugom. Alikojeidentitet koji jeod upravo njihova unutrasnja ili subjektivna sustina, stavlja ih u dijalekticko kretanje, kojim se prevazilazi njihovo upojedinjavanje i time odvojenost pojma od stvari, te kao njihova istina proizlazi totalitet, koji je objektivni pojam. Drugo. Pojam u svojoj objektivnosti jeste sama po-sebi i za-sebe-b ivstvu ju ca stvar (Sache). Svojim nuznim daljim odredivanjem formalni pojam pretvara sam sebe u stvar i time gubi odnos subjektivnosti i spoljasnjosti prema njoj. Ili, obrnuto, objektivnost jeste iz svoje realni pojam koji je izisao unutrasnjosti i presao u postojanje. — Prema tome, u tome identitetu sa stvari pojam ima vlastito i slobodno postojanje. neposredna, jos nije negativna sloboda. IstoAli to sa je stvarju, jos nekapojam vetan je utonuo u nju; njegove razlike jesu objektivne egzistencije, u kojima je on sam opet ono unutrasnje. Kao dusa odredenog objektivnog postojanja, pojam mora da d& sebi formu subjektivnosti, koju je on neposredno imao kao form alan pojam; tako on u formi onoga slobodnoga, koju u objektivnosti jos nije imao, stupa nasuprot objektivnosti i u tome pretvara identitet sa njom, koji on kao objektivan pojam ima sa njom po sebi i za sebe, u identitet koji je takode p ostavljen. U tome savrsenstvu, u kome on u svojoj objektivnosti isto tako ima formu slobode, adekvatni pojam je ste ideja. Um, koji je sfera ideje, jeste istina koja se otkrila samoj sebi, u

kojoj pojam poseduje realizacijuukoliko koja mu saobrazna i utoliko je Slobodan on jeta jpotpuno svoj objektivni svet saznaje u svojoj subjektivnosti, a subjektivnost u objektivnom svetu.

P rvi

o ds e k

SUBJEKTIVNOST Pojam je najpre form alan, pojam u pocetku ili koji postoji kao neposredan. — U neposrednom jedinstvu sama njegova razlika ili postavljenost je najpre pre svega prosta i samo jedan privid , tako da su momenti razlike neposredno totalitet pojm a i samo poja m kao takav. Ali, drugo, posto je pojam apsolutna negativnost, to se negativno ili kao drugo on razdvaja i postavlja se kao ono samoga sebe; i to, posto je pojam prvo neposredan, ovo postavljanje ili razlikovanje ima odredbu da momenti postaju ravno dusni jedan prema drugom i svaki postaje sam za sebe; u tome deljenju njegovo jedinstvo je samo jos spoljasnji odnos. Tako kao odnos svojih momenata, koji su prostavljeni kao samostalni i ravnoduSni, pojam jeste sud. Trece, sud zaista sadrzi jedinstvo pojma, koji se izgubio u svojim samostalnim momentima, ali to jedinstvo nije postavljeno. Ono to postaje putem dijalektickog kretanja suda, koji se time pretvorio u zakljucak, do potpuno postavljenog pojm postosamostalni su u zakljucku isto tako mom enti pojm a, a kao ekstremi,postavijeni kao i njihovo posrednicko je din stvo.

Ali, posto neposredno samo to je din stv o kao sredina koja sjedinjuje i momenti kao samostalni ekstremi stoje pre svega jedno nasuprot drugom, to se prevazilazi taj pro tivrecni odnos, koji postoji u fo rm aln om zakljucku, i potp unost pojma prelazi u jedinstvo totaliteta, subjektivnost pojma u njegovu objek tivnost. 29

Prvi odsek POJAM

Pod razumom se obicno podrazumeva mo6 pojmova uop ste; utoliko se razum razlikuje od modi sudenja d od moci uma.ne Ali, zakljucivanja formalnoga se prvenstveno pro tivsta vlja kao a utoliko razum znacirazum moc pojma uopste, umu; nego moc odredenih pojmova, pri cem u vlada predsta va kao da je pojam samo nesto odredeno. Ako se razum u tome znacenju razlikuje od formalne moci sudenja i od formalnoga uma, onda se on mora shvatiti kao moc pojedina cnog odredenog pojma. Jer, sud i zakljucak ili um jesu Cak kao nesto formalno samo nesto razumsko, posto stoje pod form om apstraktne odredenosti pojma. Ali, pojam ovde uopste ne vazi kao nesto samo apstraktno odredeno; stoga razum treba razlikovati od uma samo tako da je razum jedino moc pojma uopste. Taj opsti pojam, koji sada ovde treba posmatrati, sadrzi u sebi ova tri momenta: opstost, posebnost i pojedinacnost. Razlika i odredbe koje on daje sebi u razlikovanju sacinjavaju onu stranu koja je ranije bila nazvana postavljenoscu. Posto je postavljenost u pojm u id enticna sa bicem -po-sebi i za-sebe, to je svaki od onih momenata ne samo celi pojam nego i odre deni pojam, kao i neka odredba pojma. Pojam je pre svega cisti pojam ili odredba opStosti. Ali cisti ili opsti pojam takode je samo jedan odredeni ili posebni pojam , koji se sta vlja na stranu pored dru gih . Posto je pojam totalitet, dakle, posto je u svojoj opstosti ili cistom adentiCnom odnosu prema samom sebi sustinski odredivanje i razlikovanje, to on u samom sebi ima merilo, na osnovu koga se ta forma njegovog identiteta sa sobom, posto ona prozima i u sebi obuhvata sve momente, isto tako neposredno odreduje da bude samo ono opste nasuprot razlicitosti momenata. Drugo, pojam je time kao ovaj posebni ili kao odredeni pojam, koji je postavijen kao razliciti od dru gih pojmova. Trece, pojedinacnost je pojam koji se iz razlike re flektu je u apsolutnu negativnost. To je u isto vreme momenat u kojem je on presao iz svoga id entite ta u svoje drugobivstvo i pretvara se u sud. 30

A. Opsti po jam

Cisti pojam jeste ono apsolutno beskonacno, ono bezuslovno i slobodno. Ovde gde pocinje rasprava koja za svoju sadrzinu ima pojam, treba se jos jednom obazreti na njegovu genezu. Sustina je postala iz bica, a pojam iz sustine, prema tome takode iz bica. All to postajanje ima znacenje njemu samom pro tivnog toka (des Gegenstosses seiner selbst), tako da ono postalo, naprotiv, jeste ono bezuslovno i ono prvobitno. U svome prelazu u sustlnu bice se pretvorilo u privid ili n postavljenost, a postajanje ili prelazenje u drugo pretvorilo se u postavijanje, i obrnuto, postavijanje ili reflektovanje sustine ukinulo se i ponovo se uspostavilo kao nesto ne-postavljeno, kao neko iskonsko bice. Pojam je prozimanje tih momenata, tako da ono kvalitativno i iskonski bivstvujuce jeste samo kao posta vlja nje i samo kao vra canje-u-sebe, a ta cista refleksija-u-sebe jeste prosto-naprosto predrugojacavan je ili odrede nost, koja je stoga isto tako beskonacna odredenost koja se odnosi na sebe. Zato je pojam pre svega apsolutni identitet sa sobom, na taj nacin da je taj identitet takav samo kao negacija negacije ili kao beskonacno jedinstvo negativnosti sa samom sobom. Taj cisti odnos pojma prema sebi, koji je takav na osnovu toga sto se postavlja kroz negativnost, jeste opstost pojma. Opstost izgleda da nije podobna (fahig) za neko objasnjenje, posto je ona krajnje jednostavna odredba; jer objasnjenje mora da se upusti u odredbe i razlikovanja i da izrice o svome predmetu predikate; ali time se ono prosto pre menja negoli objasnjava. No upravo je priroda opstega da bude takvo nesto prosto koje usled apsolutne negativnosti sadrzi u sebi najvecu razliku i odredenost. Bice je prosto kao neposredno; zbog toga ono je nesto samo za misljeno i o njemu se ne moze reci sta je ono; ono je stoga neposredno istovetno (eins) sa svojim drugim, sa nebicem. Njegov je pojam upravo to da bude takvo nesto prosto, koje neposredno iscezava u svojoj suprotnosti; taj pojam je bivanje. Ono opste, naprotiv, jeste ono prosto koje je u samom sebi isto tako ono najbogatije, je r ono je pojam. Stoga je ono opste, na prvom mestu, prosti odnos prema samom sebi; ono je jedino u sebi . No, na drugom mestu, taj identitet je u sebi apsolutno po sredova nje; ali ne nesto posredovano. O onome opstem koje je posredovano, naime o aps traktnom opste koje je suprotno posebnome i pojedmacnome, 31

moze s g gov oriti te k u vGzi s od red en im pojmorn. Ali, v g c i ono apstraktno sadrzi to da se za njegovo dobijanje zahteva da se izostave druge odredbe onoga konkretnoga. Te odredbe su kao determinacije uop§te — negacije; osim toga, njdhovo izos tavl jan je je isto tako neko negiranje. Dakle, kod apstraktnoga se takode javlja negacija negacije. Ali ta se dvostruka spoljasnja negacija kao da mu osobine je ona konkretnoga a da su ne samo predstavlja one ostale izostavljene razlifne od onih zadrzanih, koje su sadrzina apstraktnoga, nego takode kao da se ta operacija izostavljanja ostalih osobina i zadrzavanja jedne odvija izvan njih. Ono opste jos se nije odredilo za takvu spoljasnjost u odnosu na ono kretanje; ono je samo u sebi jos ono apsolutno posredovanje koje je upravo negacija negacije ili apsolutna negativnost. Prema ovom prvobitnom jedinstvu, ono prvo negativno ili odredenje, pre svega, nije neka gra nica za ono opste, vec se opste u njemu odrzava i pozitivno je identicno sa sobom. Kategorije bica, kao pojmovi, bile su sustinski ovi identiteti odredaba sa samim sobom u svojoj granici ili u svom drugo-

bivstvu; ali taj oidvan. entite t jejebio samo po asebi; jos nije b io manifest Stoga k vapojam litativ na odredb kao on tak va propala u svojoj dru go j odredbi, pa je imalo za svoju istinu neku od sebe razlicnu odredbu. Naprotiv, ono opste, cak i kada se stavi u neku odredbu, ostaje u njoj to sto ono jeste. Ono opste je dusa konkretnoga, u kome se nalazi neometano i jednako samom sebi u njegovoj raznovrsnosti i razlicnosti. Ono ne biva uvuceno u bivanje, vec se kroz njega pro duzu je nepomuceno i poseduje snagu nepromenljivog i besmrtnog samoodrzanja Ali, ono se isto tako ne privida samo u svome drugome, kao odredba refleksije. Ova kao ono relativno ne odnosi se samo prem a sebi, nego je neko ponasanje. Ona se objavljuje u svo privida na me drugome; ali se samo tek uzajamno njemu, a ima prividanje svakoga na drugome ili njihovo odredivanje pri njihovoj samostalnosti formu nekog spoljasnjeg delanja. — Naprotiv, ono opste postavljeno je kao sustina svoje odredbe, kao njena vlastita pozitivna priroda. Jer odredba koja saci njava njegovo negativno nalazi se u pojmu prosto-naprosto samo kao neka po stavljenost ili u isto vreme sustinski samo kao negativno negativnoga, i ona je data samo kao taj identitet negativnoga sa sobom, koji je ono opste. Utoliko je to opste takode supstancija svojih odredaba; ali tako da ono sto je za supstanciju kao takvu bilo nesto slucajno, jeste vlastito posre .32

dovanje pojma sa sarnim sobom, njegova vlastita imanentna refleksija. Ali to posredovanje, koje pre svega uzdize ono slucajno do nuznosti, jeste manifestovani odnos; pojam nije ponor besform ne supstancije ili nuznosti kao unutrasnji identitet

stvari ili stanja koji se medusobno razlikuju i ogranicavaju, nego je kao apsolutna negativnost ono sto formira i ono sto stvara, te posto odredba ne postoji kao granica, vec prosto-naJ prosto isto tako kao ukinuta, kao postavljenost, to je privid pojava kao pojava identicnoga. Stoga je ono opste slobodna moc; ono jeste ono samo i zavladava nad svojim drugim; ali ne kao nesto nasilnicko, nego naprotiv kao nesto sto je u drugome mirno i kod samoga sebe. Kao sto je ono nazvano slobodnom moci, tako bi se moglo oznaciti i kao slobodna ljubav i bezgranicno blazenstvo , je r ono je ste neko odnosenje opstega prema razlicitome kao prema samom sebi; u razlicitome ono se vratilo samome sebi. Upravo je bila spomenuta odredenost , mada pojam samo tek kao ono opste i kao samo sa sobom identicno jos nije dospeo do nje. Ali, ne moze se govoriti o opstem bez odredenosti koja, blize posmatrana, jeste posebnost i pojedinacnost; je r ono ih sadrzi u svojoj apsolutno j negativnosti po sebi i za sebe; dakle, odredenost se za njega ne uzima spolja, kada se govori o njoj kod opstega. Kao negativnost uopste, ili prema prv oj, neposrednoj negaciji, ono ima na sebi odredenost uopste kao posebnost; kao ono drugo, kao negacija negacije, ono je apsolutna odredenost ili po jedinacn ost i konkretnost. — Prema tome, ono opste jeste totalitet pojma; ono je nesto konkretno, nije nesto prazno vec, naprotiv, ima sadrzinu blagodareci svo me pojmu, — jednu sadrzinu u kojoj se ono ne samo odrzava, vec koja mu je svojstvena i imanentna. Doduse, od sadrzine se moze apstrahovati; ali na taj nacin se ne dobija ono opste pojm a, vec ono apstraktno , koje je izolovani, nesavrseni momenat pojma, te nema istine. Ono opste pokazuje se pri blizem posmatranju ovako kao taj totalitet. Ukoliko ono ima u sebi odredenost, ona nije samo prva negacija nego i njena refleksija u sebe. Sa onom prvom negacijom uzetom za sebe, ono jeste nesto posebno , kao sto ce odmah biti razmotreno; ali u toj odredenosti ono je sustin ski jos opste; ta se strana jos mora ovde shvatiti. — Ta je odredenost, naime, kao totalna refleksija u pojmu, dvostruki privid , s jedne strane, privid prema spoljasnjosti, refleksija u drugo, s druge strane, privid prema unutrasn jo sti, refleksija u sebe. Ono spoljasnje prividanje oini neku razliku nasuprot 3 Nauka logike III

33

drugome; ono opste dma po tome neku posebno st, koja ima svoje razreSenje u nekom visem opstem. Ukoliko je ono ta kode samo neko relativno op§te, ono ne gubi svoj karakter opstega; ono se odrzava u svojoj odredenosti, ne samo tako sto bi ono u vezi sa njom ostalo samo ravnoduSno prema njoj, — na taj bi nacin ono bilo samo postavljeno zajedno sa njom, anjem — vec prema tako stounutrasn ono jeste sto je upravo se nazvano kao odre privid jo sti.to Odredenost deni pojam povila iz sp oljasnjosti nazad u sebe; ona je vlastiti. dmanentni karakter, koji je nesto sustinsko time §to, primljen u opstost i njome prozet, istoga obima i sa njom identican; on nju isto tako prozima; to je karakter koji pripada rodu (Gattung) kao odredenost koja je neodvojiva od opstega. Uto liko taj karakter nije neka granica koja je usmerena prema spolja vec je pozitivan, posto on na osnovu opstosti stoji u slobodnom odnosu sa samim sobom. Na taj nacin i odredeni pojam ostaje u sebi beskonacno Slobodan pojam. Sto se pak tice druge strane, po kojoj je rod ogranicen svojim odredenim karakterom, zapazeno je da on kao nizi rod nalazi svoje razreSenje u opet nekom opstem. To vise opste moze da se shvati takode kaovisem rod, ali kao apstraktniji, a uvek pripada opet samo strani odredenoga pojma koja vodi napolje. Istinski vise opste jeste ono u kome je ta strana koja vodi prema spolja primljena natrag unutra, druga negacija u kojoj se odredenost nalazi naprosto samo kao nesto postav ljeno ili kao privid. Zivot, ja, duh, apsolutni pojam nisu ono opste samo kao visi rodovi, vec su konkretnosti, cije odrede nosti takode nisu samo vrste ili nizi rodovi, nego su u svome realitetu naprosto samo u sebi i time ispunjeni. Doduse, uko liko su: zivot, ja, konacni duh, takode samo odredeni pojmovi, utoliko se njdhovo apsolutno razresenje nalazi u onome op stem, koje se mora shvatiti kao istinski apsolutni pojam, kao ideja beskonacnoga cija onpostavljenost ste beskonacna, providna realnost, duha, u kojoj neposredno je opaza (anschaut) svoju tvorevinu i u njoj sebe sama. Ono istinsko, beskonacno opste, koje je neposredno u sebi isto tako posebnost kao i pojedinacnost, treba sada najpre blize posmatrati kao posebnost. Ono odreduje sebe slobodno; njegovo pokonacenje (Verendlichung) nije neko prelazenje koje ima mesta samo u sferi bica; ono je stvaralacka moc kao apsolutna negativnost koja se odnosi na samu sebe. Kao ta negativnost ono je razlikovanje u sebi, a to razlikovanje jeste odredivanje na osnovu toga sto je razlikovanje istovetno (eins) sa 34

opstoscu Pr em a tome, to opste je po stavi jan je samih razlika kao opstih, koje se odnose na sebe. Time one postaju fiksirane, izolovane razlike. Izolovano opstojanje konacnoga koje se ra ni je odredilo kao n jegovo bice za sebe, takode kao stv arstvo kao supstancija, u svojoj istinitosti je opstost, kojom formom beskonacni pojam oblaci svoje razlike, — jedna form a koja je upravo jedna od samih njegovih razlika. U tome se sastoji stvaranje pojma, koje se moze shvatiti jedino u tome sto je najimanentnije samom pojmu. B. Posebni pojam Odredenost kao takva pripada bicu i onome kvalitativnome; kao odredenost pojma ona je posebnost. Ona nije neka granica, tako da bi se prema necem drugom odnosila kao prema nekoj svojoj onostranosti, stavise, kao sto se upravo pokazalo, ona je samo vlastiti imanentni momenat opstega; stoga se u posebnosti to opste ne nalazi kod neceg a drugoga, vec prosto-naprosto kod samog sebe.

Ono rod posebno sadrzi opstost koja sacinjava sup-razstanciju; u svojim vrstama; njegovu v-rste nisu nepromenjen licne od onoga opstega, vec jedino jedne u odnosima na druge. Ono posebno ima jednu i istu opstost sa drugim posebnima, pre m a kojim a se odnosi. U isto vrem e, zbog njihovog id enti teta sa onim opstim, njihova je razlicnost kao takva opsta; ona je to ta lite t. — Prem a tome, posebno ne sadrzi samo ono opste,. vec ga takode prikazuje svojom odredenoscu; utoliko to opste sacinjava jednu sferu, koju mora da iscrpi ono posebno. Taj se totalitet pojavljuje kao potpunost, ukoliko se odredenost posebnoga uzme kao cista razlicnost. U tom pogledu vrste su potpune, ukoliko ih zapravo nema vise. Za njih ne postoji neko unutrasnje merilo ili princip, jer razlicnost je upravo razlika koja je bez jedinstva, na kojoj je opstost, koja je za sebe apso lutno jedinstvo, cisto spoljasnji refleks i neka neogranicena, slucajna potpunost. Ali razlicnost prelazi u suprotstavljenost , u neki imanentni odnos razlicnih. Ali, posebnost kao opstost je ste ta kav im anentn i odnos sam a po sebi i za sebe, a ne na osnovu prelazenja; ona je totalitet u samoj sebi i jednostavna odredenost, ona je bitno princip. Ona nema neke druge odredenosti do one koja je postavljena samim opstim i koja iz nje ga proizlazi na sledeci nacin. Ono posebno jeste samo ono opste, ali ono je njegova raz lika ili odnos prema necem drugom, njegovo privid anje usm e3*

35

reno napolje; ali ne postoji neSto drugo, od Cega bi ono posebno bilo razlicito, nego samo ono op§te. — Ono opste odre duje sebe, na taj nacin, ono samo jeste ono posebno; odredenost je ste njegova razlika; ono je razlicito jedino od samoga sebe. Zato su njegove razlike samo a) samo ono opste i b) ono po sebno. Ono opste kao pojam jeste ono samo i njegova suprot nost, je opet ono odrede nost; koja ono zavladava nadsamo njomkao i u njegova njoj se postavljena nalazi kod sebe. Na taj nacin ono je totalitet i princip svoje razlicnosti, koja je potpuno samo odre dena njim samim. Stoga nema neke druge istinske podele osim te da se sam pojam stavlja na stranu-kao neposredna, neodredena opstost; upravo to neodredeno cini njegovu odredenost, ili, da je on nesto posebno. Oboje su ono posebno i zato su koordinirani. Oboje su takode kao nesto posebno ono odredeno nasuprot •opstem; to znaci, utoliko su subordinirani opstem. Ali upravo to opste, nasuprot kome ono posebno jeste odredeno, time je stavise i samo takode samo jedno od protivstojecih. Kada govorimo o dvama protivstojecim, onda moramo takode opet reci, dakle, onionioboje posebno, kao da da bi samosacinjavaju za spoljasnjuono refleksiju bili ne samo zajedno, jednaki u tome sto su nesto posebno, nego njihova odredenost jednog naspram drugog je ujedno sustinski samo je dna odredenost, negativnost, koja je u opstem prosta. Razlika kakva se ovde pokazuje jeste u svome pojmu, a time u svojoj istini. Sva ka ran i j a raz lika ima to je din stvo u pojmu. Onakva kakva je neposredna razlika u bicu, ona je kao granica necega drugoga; onakva kakva je u refleksiji, ona je relativna, postavljena kao razlika koja je sustinski u odnosu sa svojim drugim; prema tome, ovde jedinstvo pojma pocinje da se postavlja, ali ono je najpre samo privid u necem drugom. — Prelazen je i razresenje tih odredaba im a samo taj is tiniti smisao, da one ne dostizu svoj pojam, svoju istinu; bice, posto janje, nesto, ili celina i deo itd., supstancija i akcidencije, uzrok i posledica jesu same za sebe odredbe misli; one se shvataju kao odredeni pojm ovi ukoliko se svaka saznaje u jedinstvu sa svojom drugom ili suprotnom odredbom. — Na primer, ce lina i delovi, uzrok i posledica itd. jos nisu oni razliciti, koji bi bili odredeni je dan prema drugom kao posebni, je r oni po sebi, doduse, sacinjavaju jedan pojam, ali njihovo jedin stvo jos nije dostiglo form u opstosti; tako ni razlika koja se nalazi u tim odnosima jos nema tu formu da jeste jedna odredenost. Uzrok i posledica, na primer, nisu dva razlicna pojma nego 36

samo jedan odredeni pojam, a kauzalitet, kao i svaki pojamr je ste je dan prost pojam. Sto se tice potpunosti, pokazalo se da se ono odredenS posebnosti nalazi potpuno u razlici opstega i posebnoga, i da samo to dvoje sacinjavaju posebne vrste. Naravno, u prirodi se nalaze u jednome rodu vise nego dve vrste, kao sto ni te mnoge vrste ne semogu imatinemoc jedne prirode, prema drugima pokazani odnos. U tome i sastoji da ne moze da se pridrz ava strogosti pojm a i da je prikaze, te proti£e u toj bespojmovnoj, slepoj raznolikosti. Mi se mozemo diviti prirodi u raznolikosti nje nih rodova i vrs ta i beskonacno j razl icnos ti njenih oblikovanja, jer divljenje je bez pojma i njegov je predm et ono bezumno. Posto je priroda izvansebnost pojma, njoj je data sloboda da se krece u toj razlicnosti, kao sto se duh, mada poseduje pojam u obliku pojma, upusta i u predsta vl jan je i tum ara u njegovo j beskonacno j raznol ikost i. Mnogostruki prirodni rodovi ali vrste ne treba da se smatraju za nesto vise od p roizvo ljnih pomisl i duha u nj egovim pr ed sta vama. Doduse, oboje svuda pokazuju tragove i naslucivanja pojma, ali ga ne prik azuju u vernoj slici, jer oni su strana njegove slobodne onostranosti; on je apsolutna moc upravozbog toga sto moze da slobodno otpusti svoju razliku do oblika samostalne razlicnosti, spoljasnje nuznosti, slucajnosti, samovolje, mnenja, koje, medutim, ne treba shvatiti za nesto vi§e od apstraktne strane nistavnosti . Odredenost posebnoga, kao sto smo videli, jeste jedno stavna kao princip, ali ona je to takode kao momenat totaliteta, kao odredenost nasuprot drugoj odredenosti. Ukoliko pojam sebe odreduje ili razlikuje, on je negativno usmeren na svoje jedin stv o i daje sebi fo rm u jednoga od svojih idealnih mome nata bica; kao odredeni pojam, on ima neko postojanje uopste. Ali ovo bice nema vise smisao ciste neposrednosti, nego opsto sti, neposrednosti koja je na osnovu apsolutnog posredovanja jednakaili samoj sebi, koja Ta isto tako kojom sadrzije i odeveno drugi mom sustinu refleksiju u sebe. opstost ono enat, odredeno jeste apstraktna. Ono posebno ima opstost u samom sebi kao svoju sustinu; ali, ukoliko je odredenost razlike po stavljena i na osnovu toga poseduje bice, opstost je forma na njemu, a odredenost kao takva jeste sadrzina. Opstost se pre tvara u formu ukoliko razlika postoji kao ono sustinsko, kao sto ova, naprotiv, u cistom opstem postoji samo kao apsolutna negativnost, a ne kao razlika koja je po stavljena kao takva. Doduse, odredenost je ono apstraktno nasuprot drugoj odredenosti, ali druga odredenost jeste jedino sama opstost; 37

ova je utoliko takode apstraktna, a odredenost pojma ili po sebnost nije opet nista drugo nego odredena opStost. Pojam je u njoj izvan sebe,* ukoliko on jeste ono §to je u njoj izvan sebe, utoliko ono apstraktno op§te sadrzi sve momente pojma: ono je a) opStost, (3) odredenost, y) prosto jedin stv o obeju; ali to jedinstvo je ste neposredno, i zbog toga posebnost ne postoji kao je sredova nje; totalitet. Po sebi, ona je takode i poili ona u sustini iskljucujuci odnostajprematotalitet drugome ukidanje negacije, naime druge odredenosti, — druge, ali koja lebdi pred ocima samo kao mnenje, je r ona nep osredno iscezava i pokazuje se kao isto sto bi trebalo da je ona koja je njoj druga. To cini, dakle, tu opstost apstraktnom, sto je posredovanje samo uslov ili sto nije postavljeno u njo j samoj. Posto ono nije postavljeno, je dinstvo apstraktn oga im a fo rm u neposrednosti, a sadrzina [ima] formu ravnoduSnosti prema svojoj opstosti, jer ona ne postoji kao ta j totalitet koji je opstost apsolutn e negativnosti. Prema tome, apstraktno-opste doduse jeste po jam, ali kao nesto bespojmovno, kao pojam koji nije postavljen kao takav. Kada se govori o odre&enome pojmu, onda ono Sto se zaapstraktnomislja jeste obicno iskljucivo samo takvo jedno -opste. Takode se pod pojm om uopste podrazumeva najcesce samo taj bespojmovni pojam, a razum oznacava moc takvih pojmova. Demonstracija pripada tome razumu, ukoliko se ona razvija u p ojmovima, to jest samo u odredbama. Stoga takvo razvijanje u pojmovima ne izlazi izvan konacnosti i nuznosti; ono najvise za njih jeste negativno beskonacno, apstrakcija najviseg sustastva, koje i samo jeste odredenost neodredenosti. Doduse, ni apsolutna supstancija nije ta prazna apstrakcija, naprotiv, prema sadrzini ona je totalitet, ali ona je apstraktna zbog toga sto je bez apsolutne forme; njenu najdublju istinu ne sacinjava pojam; mada je ona identitet opstosti i posebnosti, ili misljenja i jednovandrugog (des Aussereinander), taj odredenost identitet ipak nije supstancije je dan razum, — i to slucajan, pojma; upravo izvan zato §to je izvan postoji nje, — u kome i za koji se ona nalazi u raznim atributima i modusima. Uostalom, apstrakcija nije prazna, kako je obicno nazivaju; ona je odredeni pojam; ona ima kao sadrzinu nekak vu odredenost; i najvise sustastvo, cista apstrakcija, kao sto je mapomenuto, takode ima odredenost neodredenosti; ali neodredenost jeste neka odredenost, jer ona treba da stoji nasuprot odredenome. Ali kada se izgovori sta je ona, ukida se samo to sto ona treba da bude; ona se iskazuje kao istovetna sa odredenoscu i na taj nacin se iz apstrakcije uspostavlja pojam 38

i nje na istinito st. Ali, svaki odreden i pojam je svakako uto liko prazan ukoliko ne sadrzi u sebi totalitet, nego samo neku je dnostranu odredenost. Ako i ima neku konkretnu sadrzinu, na primer, covek, drzava, zivotinja itd., on ipak ostaje prazan pojam ukoliko njegova odredenost nije princip njegovih raz lika; princip sadrzi pocetak i sustinu njegovog razvoja i njegove realizacije; ali, ma koja druga odredenost pojma jeste besplodna. Stoga, ako se pojam uopste prekorno ocenjuje kao prazan, onda se previda ona njegova apsolutna odredenost, koja je razlika pojma i jedina istinita sadrzina u njegovome elementu. Tu spada ona okolnost zbog koje se razum u novije doba ne ceni i nasuprot umu toliko zapostavlja; to je postojanost koju razum dodeljuje odredenostima i prema tome konacnostima. Ovo fiksno sastoji se u razmatranoj formi apstraktne opstosti. Blagodareci njoj, odredenosti postaju nepromenljive. Jer, kvalitativna odredenost kao i refleksivna odredba postoje sustinski kao ogranicene, a na osnovu svoje granice imaju neki odnos prema svom drugom, dakle, nuznost prelazenja i prolazenja. Ali, opstost koju one imaju u razumu daje im formu refleksije u sebe, usled cega su one lisene odnosa sa drugim ispada postale su neprolazne. Ako bipak ta vecnost u cistome pojmu u njegovu prirodu, onda njegove apstraktne odredbe bile vecne sustastv enosti samo pre m a svojoj formi; ali njegova sadrzina nije saobrazna toj formi; otuda one nisu istina i neprolaznost. Njihova sadrzin a nije prim ere na formi, jer ona nije sama odredenost kao opsta, to jest nije kao totalitet razlike pojm a, ili cak ni cela form a; ali, sama form a ogranicenog razuma jeste nesavrsena, naime, apstraktna opstost. — No, dalje, treba ceniti kao beskonacnu snagu razuma da razdvaja ono konkretno na apstraktne odredbe i da shvata dubinu raz like, a koja je u isto vreme jedino moc koja izaziva njihov prelaz. Ono konkre tn o u opazaju jeste totalitet, ali culni tota litet, — realni materijal, koji prebiva u vremenu i prostoru ravnodusno jedan izvan drugog; ta razjedinjenost raznovrsnoga, u kojoj je ono sad rzin a opazaj a, ipak ne bi mogla da mu se uracuna u zaslugu i preimucstvo pred razumskim. Vec promenljivost koju to raznovrsno pokazuje u opazaju ukazuje na ono opste; ono sto od toga dospeva do opazaja jeste samo nesto drugo, isto tako promenljivo, dakle samo ono sto je isto; ono sto bi stu pilo i pojavilo se na njegovo mesto nije ono opste. Ali, najmanje bi moglo da se uracuna u zaslugu nauke, na primer geom etrije i aritme tike, ono opa zaj no koje n jihov m aterijal donosi sa sobom i da se njihovi stavovi predstave kao zasnovani njime. Naprotiv, zato je materijal taikvih nauka nizi po svojoj 39

priro di; opazanje figura ili broje va ne pomaze nauci o njim a; samo je misljenje o njima u stanju da proizvede takvu nauku. Ali, ukol iko se pod opazanjem ne pod razum eva samo ono culno vec objektivni totalitet, ono je utoliko intelektualno, to jest ono nema kao predmet postojanje u njegovoj spoljasnjoj egzistenciji, nego ono sto je u postojanju neprolazna realnost i odredena istina,u — realnost, pojma, samo ukoliko je ona sustinski pojm i pomocu 6e se bliza priroda kasnije u ideja cija pokazati. Ono preim u6stvo koje opazaj kao ta kav tr eba da ima pred pojmom je ste spoljasnja realnost, ono bespojmovno, koje zadobija neku vrednost tek pomocu pojma.

Stoga, posto razum predstavlja beskonacnu silu koja odre duje ono opste ili, obrnuto, koja pomocu forme opstosti dodeljuje fiksno opstojanje onome sto je u odredenosti po sebi i za sebe nepostojano, onda nije krivica razuma ako se ne ide dalje. slabost uma priznaje tako te odre Upravo neka subjektivna denosti i nije u stanju da ih svede na jedinstvo pomocu dijalekticke snage, koja je suprotna onoj apstraktnoj opstosti, to je st pomocu priro de onih odredenosti, naim e, pomocu njihovog pojma. razum im daje pomocu form e apstr aktn e opsto sti, takoDoduse, reci, neku takvu tvrdocu bica kakvu one im aju u kvalitativnoj sferi i u sferi refleksije; ali tim uproscavanjem on ih u isto vreme oduhovljava i tako ih zaostrava da one zapravo samo na tom vrhuncu zadobijaju sposobnost da se razrese i da predu u svoju suprotnost. Najveca zrelost i najvisi stupanj, koje nesto moze postici, jeste ono u cemu pocinje njegova propast. Cvrstina te odredenosti, o koju razum izgleda da se razbija, forma neprolaznoga, jeste forma opstosti koja se odnosi na sebe. Ali ona pripada pojmu kao veoma svojstvena; i stoga se u njoj samoj nalazi izrazeno razresenje konacnoga, i to u beskrajnoj blizini. Ova opstost neposredno izoblicava odredenost konacnoga i izrazava njegovu neprikladnost prema njoj. — Ili, naprotiv, njegova prikla dnost vec postoji; ono apstraktno odredeno postavljeno je kao jedinstveno (als eins) sa opstoscu; a upravo zbog toga kao — ne za sebe, ne ukoliko bi ono bilo samo nesto odredeno, vec samo kao jedin stvo odredenoga i opstega, to jest kao pojam. Stoga se u svakom pogledu mora odbaciti razdvajanje ra zuma i uma, takvo kakvo se obicno cini. Kada se pojam posmatra kao lisen uma, onda se upravo to mora smatrati kao nesposobnost uma da u pojmu sazna sebe. Odredeni i apstraktP°jam ie usl°v ili, stavise, sustinski momenat uma; on je oduhovljena forma, u kojoj se ono konacno, pomocu opstosti 40

u kojoj se ono odnosi prema sebi, uzize u sebi, postavljeno kao dijalekticno, i time je sam pocetak pojavljivanja uma. Posto je u dosadanjem izlaganju odredeni pojam prikazan u njegovoj istinitosti, to ostaje samo jos da se pokaze, u kojoj je form i on time vec postavljen. — Razlika koja je sustinski momenat pojma, ali kao takva jos nije postavljena u cistom opstem, svoje pravo u odredenome nost je uzadobija formi opstosti povezana sa opstoscupojmu. u onoOdrede jednostavno; to odredeno opste jeste odredenost koja se odnosi na samu sebe; odredena odredenost ili apsolutna negativnost po stavljena za sebe. Ali, odredenost koja se odnosi prema samoj sebi jeste pojedinacno st. Kao sto opstost vec sama po sebi i za sebe jeste neposredno posebnost, tako je posebnost neposredno po sebi i za sebe takode pojedinacnost , koju treba, pre svega, posm atra ti kao treci momenat pojma, ukoliko se ona zadrzava nasuprot obema prvim, ali takode kao apsolutno vracanje poj ma u sebe, i u isto vreme kao postavljeni gubitak samog pojma. NAPO M ENA

Prema dosadasnjem, opstost, posebnost i po jedinacnost su tri odredena pojma, ako ih se, naime, zeli brojati. Vec je ranije bilo pokazano da je broj je dna neprikla dna form a da bi se u njoj izrazile pojmovne odredbe, ali je najnepodesnija narocito za odredbe samog pojma; posto broj ima »jedan« kao princip, on pretvara izbrojane i potpuno odvojene i jedne prema drugima sasvim ravnodusne. U dosadasnjem izlaganju pokazalo se da su razlicni odredeni pojmovi pre prosto-naprosto samo jedan i isti pojam, nego da se oni raspadaju u broj. Inace se u obicnom tretiranju logike javljaju raznolike podele i vrste pojmova. Odmah pada u oci nedoslednost u tome sto se vrste uvode na ovaj nacin: prema kvantitetu, kvalitetu itd., sledeci ne izrazavanailazi nikakvo drugo postoje opravdanje osim pojmovi. onoga da se»Postoje« na takve vrste i da se one pokazuju prema iskustvu. Na taj nacin se dobija neka empiricka logika — jedna cudnovata nauka, neko iracionalno saznanje racionalnoga. Time logika daje vrlo los primer pridrzavanja njenih vlastitih ucenja; ona sebi dozvoljava da sama za sebe cini suprotno onome sto sama propisuje kao pravilo, da se pojmovi moraju izvoditi i da se naucni stavovi (pa dakle i stav: ima toliko i toliko raznolikih vrsta pojmova) moraju dokazati. — U tom pogledu Kantova filozofija cini jednu dalju nedoslednost: ona za katranscendentalnu logiku pozajmljuje 41

tegorije kao takozvane osnovne pojmove iz subjektivne logike, u koju su one bile primljene empirifcki. Posto ona ovo priznaje, onda se ne moze uvideti zaito se transcendentalna logika odlucuje na pozajmljivanje iz takve nauke, a ne podinje sama odmah empiricki. Tako se — da navedemo neSto od toga — pojmovi dele prvenstveno pre m a njihovoj jasnosti, i to na jasn e i nejasne, na razgovetne i nerazgovetne, na adekvatne i neadekvatne. Ovde se takode mogu navesti potp uni pojmovi, preobilni i dru ge takve suvisnosti. — Sto se tice one podele prema jasn osti, uskoro se pokazuje da su to stanoviste i razlike koje se odnose na nj uzeti iz psiholoskih odredbi, a ne iz logickih. Takozvani ja sn i pojam treba da je dovoljan da se je dan pre dm et ra zlikuje od nekog drugog; tako nesto se jos ne moze nazvati pojmom, ono nije nista drugo do subjektivna predstava. Sta je nejasan pojam, m ora ostati tajanstv eno, je r inace on ne bi bio m utan, vec bi bio razgovetan pojam. — Razg ovetan pojam tr eba da je onaj cije se oznake mogu navesti. Prema tome, to je zapravo odredeni pojam. Oznaka, ako se naime shvati ono tacno u njoj, odredenost nije nistase drugo negorazlikuje ili opstosti. prosta sadrzina pojm a, ukoliko sadrzina od forme Ali oznaka nema u prvom redu upravo to tacnije znacenje, nego je uopste samo jedna odredba, kojom neko treci pam t’ neki pojam ili predmet; stoga to moze biti neka sasvim slu cajn a okolnost. Uopste, oznaka ne izrazava toliko imanentnost i sustastvenost odredbe, vec njen odnos prema nekom spoljasnjem razumu. Ako je ovaj stvarno neki razum, onda on ima pred sobom pojam i pam ti ga nicim dru gim nego onim sto se u pojmu nalazi. Ako je pak ona razlicita od pojma, onda je ona neki zn ak ili inace neka odredba koja pripada predstavi stvari, a ne njenom pojmu. — Sta je nerazgovetan pojam, to se moze preskociti kao izlisno. adekvatni Medutim, pojam je pojma nesto sto je vise; pri zapravo lebdi pred ocima saglasnost sa realnoscu, sto tome nije pojam kao takav, vec ideja. Ako bi oznaka razgovetnog pojma trebalo stvarno da bude sama pojmovna odredba, onda bi logika zapala u pometnju sa prostim pojmovima, koji se pre m a nekoj drugo j podeli protivstavljaju slozenim pojmovima. Jer, ako bi o prostome pojmu trebalo da se navede neka istinita, to jest imanentna oznaka, onda ne bismo zeleli da ga smatramo za neki prost pojam; medutim, ukoliko se o njemu ne bi navela nikakva oznaka, on ne bi bio razgovetan pojam. Ali tu sada pomaze jasn i poja m 42

Jedinstvo, realitet i druge takve odredbe treba da su prosti pojmovi, svakako, samo iz toga razloga sto logicari nisu uspeli da pronadu njihovu definiciju, pa su se zato zadovoljili time da imaju o njima samo jasan pojam, to jest da nemaju nikakav pojam. Za definiciju , to jest za oznacenja pojma, zahteva se uops te n avo den je rod a i specif icne diferencije. Dakle , definicija ne daje pojam kao nesto jednostavno, vec u dva izbrojiva sastojka. Ali takav pojam svakako nece zbog toga ipak morati da bude nesto slozeno. — Kako izgleda, kod prostoga pojma lebdi pred ocima apstraktna prostota, neko jedinstvo koje ne sadrzi u sebi razliku i odredenost, koje otuda takode nije ono jedinstvo koje pripada pojmu. Ukoliko je neki predmet u predstavi, narocito u pamcenju, ili takode ukoliko je apstraktna misaona odredba, on moze biti sasvim prost. Cak i predmet koji je u sebi najbogatiji, na primer, duh, priroda, svet, isto tako bog, ako se shvati potpuno bespojmovno u prostoj predstavi isto tako prostoga dzraza: duh, priroda, svet, bog — sva kako je nesto prosto, kod cega svest moze da zastane, a da ne istakne dalje svojevrsnu odredbu ili neku oznaku; ali predmeti svesti ne treba da ostanu ti prosti predmeti, predstave shvaceni , ili apstraktne odredbe, vec odredena treba da njihovom budu to jest njihova misaone prostota treba da bude unutrasnjom razlikom. — No slozeni pojam svakako nije nesto vise nego drveno gvozde. O necemu slozenome moze se svakako imati neki pojam; ali jedan slozeni pojam bio bi nesto losije od materijalizma koji samo supstanciju duse prihvata kao nesto slozeno, a misljenje ipak shvata kao prosto. Neobrazovana refleksija pomislja pre svega na slozenost kao na sasvim spoIjasn ji odnos, tu najgoru formu u kojoj se stvari mogu razmatrati; i najnize prirode moraju biti neko unutrasnje jedinstvo. Da se uz to forma najneistinitijeg postojanja prenosi na ja, na pojam, to je vise nego sto se moglo ocekivati i mora se posmatrati kao nesto neumesno i varvarsko. kontrarne Dalje, pojmovi se bi prvenstveno dele na o pojmu i kon — Kada kod raspravljanja bilo stalo tradiktome. do toga da se navede kakvih odredenih pojmova ima, onda bi se morale navesti sve moguce odredbe, — jer sve odredbe su pojm ovi, dakle, odredeni pojmovi, — a sve kategorije bica , kao i sve odredbe sustine morale bi se navesti medu vrstama

pojm ova. Kao sto se, uostalom , u logikama i pripoveda, u jedno j po volji vise , u drugoj manje, da postoje potvrd ni, odrecni, identicni, uslovljeni, nuzni itd. pojmovi. Posto se takve odredbe prirode samoga pojm a nalaze vec iza nas, pa se zato, 43

kada se navode kod nje ga 1, ne p oja vl juju na svom e sopstvenome mestu, onda one dopustaju samo povrsna objaSnjenja reci i ovde se pojavljuju bez ikakvog interesovanja. — U osnovi pojm ova — ra zlika na koju se kontrarnih i kontradiktornih ovde narocito obraea paznja — leze refleksivne odredbe razlic Oni se smatraju za dve posebne nosti i suprotstavljenosti. vrste to jestbez svak i kaomisli potpuno sam ostalan i ra vnodusan pojmova, prema drugome, ikakve o dijalektici i unutrasnjoj nistavnosti ovih razlika, — kao da ono sto je konkretno ne bi moralo da se odredi isto tako kao kontradiktorno. Priroda

i sustinski prelaz refleksivnih formi, koje ovi pojmovi izrazavaju, razmatrani su na njihovame mestu. U pojmu je identitet razvijen u opstosti, razlika u posebnosti, a suprotstavljenost, koja se vraca u osnov, razvijena je u pojedinacnost. U ovim formama se nalaze one refleksione odredbe onakve kakve su u svome pojmu. Ono opste pokazalo se ne samo kao ono iden ticno, vec u isto vreme kao razlicno ili kontrarno nasuprot onome posebnome i pojedinacnome, osim toga takode kao njima protivstavljeno ili kontradiktorno; ali u toj protivstavljenosti ono je identicno sa njima i ono je njihov istinski osnov u kome su oni ukinuti. Nesto slicno vazi o posebnosti i pojedinacnosti, koje su takode totalitet refleksivnih odredaba. Dalje se pojmovi dele na subordinarne i koordinirane, jedna razlika koja se vise priblizava odredbi pojma, naime, odnosu opstosti i posebnosti, gde su ti izrazi takode uzgred spomenuti. Samo se oni obicno posmatraju isto tako kao pot puno nepokre tni odnosi, te se usled toga o njim a postavljaju mnogostruki neplodni stavovi. Najopsirnije raspravljanje o tome tice se opet odnosa kontrarnosti i kontradiktornosti pre ma subordinaciji i koordinaciji. Posto je sud odnos odredenih pojmova, to ce se tek kod njega pokazati istinit odnos. Onaj manir da se te odredbe uporeduju, bez misli o njihovoj dija lektici i o neprekidnom menjanju njihove odredbe ili, stavise, o povezivanju suprotnih odredaba koje u njima postoje, pretvara celokupno razmatranje o tome sta u njima jeste saglasno ili nije, — tako reci kao da je ta saglasnost ili nesaglasnost nesto odvojeno i trajno, — u nesto samo neplodno i besadrzajno. — Veliki Ojler (Euler), koji je beskrajno plodan i ostrouman u shvatanju i kombinovanju dubljih srazmera algebarskih velicina, a narocito suvoparno razumni Lam bert i drugi pokusali su da tu vrstu odnosa pojm ovnih odredaba oznace pomocu linija, figura, i tome slicno; nam eravalo se uopSte da 1 Tj. ovd e, u uien ju o pojm u. — Red.

44

se nacini logickih odnosa uzdignu do nekog racunanja, — dru gim recima, u stvari upravo da se srozaju. Vec pokusaj oznacavanja predstavlja se odmah kao po sebi i za sebe nistavan, ako se uporede jedna sa drugom priroda znaka i priroda onoga sto treba da se oznaci. Pojmovne odredbe, opstost, posebnost i pojedinacnost, svakako su razlicite kao i linije ili algebarska slova; — one su dalje takode suprotne i utoliko bi zadovoljavale i znake plus i minus. Ali same te odredbe i narocito njihovi odnosi, — cak i kada bi se zastalo samo kod supsumcije i inke r enci je, — imaju sasvim drukciju sustinsku prirodu nego slova i linije i njihovi odnosi, jednakost ili razlicnost velicina, plus i minus, ili neki polozaj linija jednih iznad drugih, ili njihova povezanost u uglove i polozaji prostora koje one obuhvataju. Takvi predmeti imaju, nasuprot pojmovnim odredbama, tu samosvojnost sto su oni jedan drugome spoljasnji, te imaju neku nepromenljivu odredbu. Ako su pak pojmovi shvaceni na taj nacin da odgovaraju takvim znacima, onda oni presta ju da budu pojmovi. Njihove odredbe nisu takvo nesto mrtvo-nepokretno kao sto su brojevi i linije, kojima njihov odnos cak i ne pripada; pojmovi su ziva kretanja; razlicita odre denost e stran e neposredno je potpuno un utras protivrecnost, nja i dru go j to strani; ono stojedn bi kod brojeva i linija bilo je za prirodu pojm a nesto sustinsko. — Visa matematika, koja takode dolazi do beskonacnoga i dopusta sebi protivrecnosti, ne moze vise za prikazivanje takvih odredaba da upotrebljava svoje ranije znakove; za oznacavanje jos vrlo bespojmovne dveju ordinata, ili ka pre dstave o beskonacnom priblizavanju da izjednacava jedan luk sa nekim beskonacnim brojem be skonacno malih pravih linija, ona ne cini nista drugo nego da dve prave linije nacrta jednu izvan druge i da u jednome luku povlaci pra ve linije, ali kao razlicne od njega; sto se tice beskonacnog, do cega je pri tome stalo, visa matematika upucuje na predsta vljanje . Onokvantitativni sto je pre svega navelo na onaj stveno odnos, u kome treba pokusaj da stojejeste jednaprvenprema drugoj opstost, posebnost i pojedinacno st; ono opste oznacava se sirim od posebnoga i pojedinacnoga, a ono posebno sirim od pojedinacnoga. Pojam je ono konkretno i najbogatije, jer on je osnov i totalitet ranijih odredaba, kategorija bica i re fleksivnih odredaba; stoga se one svakako javljaju i na njemu. Ali njegova se priroda potpuno pogresno shvata kada se one fiksiraju na njemu jos u onoj apstraktnosti; ako se siri oblik opstega shvata tako da je ono nesto vece ili neki veci kvantum nego ono posebno i ono pojedinacno. Kao apsolutni osnov, 45

pojam je mogu6nost kvantite ta , ali isto tako d kvaliteta, to jest njegove su odredbe isto tako kvalitativno razlicite; stoga se one vec tada posmatraju protivno njihovoj istini ako se postave jedino pod form u kvantite ta . Tako je, dakle, nesto relativno ona refleksivna odredba, u kojoj se privida njena suprotnost; ona se ne nalazi u spoljasnjem odnosu, kao neki kvantum. Ali, pojam je nesto vise od su svega njegove odre  deni pojm cak toga; svih odredbe odredaba.suStoga ovi, sustinski totalitet je potpuno neprikladno kada se zeli da se prim ene bro jn i i pro storni odnosi, u kojima sve odredbe padaju je dne izvan drugih, da bi se shvatio takav unutrasnji totalitet; oni su, stavise, poslednji i najgori medijum koji bi se mogao upotrebiti. Odnosi u prirodi, kao sto su, na primer, magnetizam i odnosi boja, bili bi za tu svrhu beskrajno visi i istinitiji simboli. Posto covek raspolaze govorom kao sredstvom oznacavanja koje je svojstveno umu, onda je izlisna pomisao, kada se zeli obazirati na neki nesavrseniji nacin prikazivanja i hoce da se time muci. Pojam kao takav moze se u sustini shvatiti samo duho m, je r on je. ne samo svojina d uh a vec i njegovo cisto samstvo. Uzaludno je hteti da se pojam fiksira pomocu pro storn ih figura i algebars kih znakova ra di spoljasnjeg oka nekog bespojmovnog, mehanickog nacina obradivanja, nekog racunanja. Takode sve drugo, sto bi trebalo da posluzi kao simbol, moze u najbolju ruku da izazove slutnje i podsecanja na pojam, kao simboli za prirodu boga; ali ako bi ozbiljno trebalo da se time sazna i izrazi pojam, onda je spoljasnja priroda svih simbola nepodesna za to, i odnos je upravo obrnut, da ono sto je u simbolima podsecanje na neku visu odred bu [moze] da se saznaje te k pomocu pojm a i da se nje m u priblizava te k izdvajanjem onog culnog dodatka, koji bi trebalo da ga izrazi. C. Pojedinacno

Kao sto se pokazalo, pojedina cn ost je postavljena ve6 posebnoscu: posebnost je odredena opstost, dakle, odredenost koja se odnosi na sebe, ono odredeno koje je odredeno. 1. Stoga se pojed inacno st po jav ljuje pr e svega kao reflek sija pojma iz svoje odredenosti u sama sebe. Ona je posredo vanje pojma sobom, ukoliko se njegovo drugobivstvo opet pretvorilo u nesto drugo, cime je pojam uspostavljen kao nesto jednako samom sebi, ali u odredbi apsolutne negativnosti. — Ono negativno u opstem, usled cega je opste nesto posebno, 46

bilo je ranije odredeno kao dvostruki privid; ukoliko ono jeste privid anje unutra, ono posebno ostaje opste; prividanjem pre ma spolja, ono je neko odredeno; vracanje te strane u ono opste je ste dvostruko: ili kroz apstrakciju koja izostavlja to odre deno i penje se ka visem i najvisem rodu, ili pak kroz pojedi nacnost, ka kojoj se ono opste spusta u samoj odredenosti. — puta Tu sepojm odvaja a i ona napusta stranputica istinu.naOno kojoj njeno apstrakcija vise i skrece najvise,sa opste, ka kome se ona uzdize, samo je povrsina koja postaje sve besadrz ajn ija; pojedinacnost koju ona prezire jeste dubina, u k°.j0j pojam shvata samoga sebe i postavijen je kao pojam. Opstost i posebno st pojavile su se, s jedne strane, kao momenti postajanja pojedinacnosti. Ali, vec je pokazano da su one u samima sebi totalni pojam i prema tome u pojedinacnosti ne prelaze u nesto drugo, nego da je u njoj samo postavljeno ono sto one jesu po sebi i za sebe. Ono opste jeste za sebe, jer ono u samom sebi jeste apsolutno posredovanje, odnos prema sebi samo kao apsolutna negativnost. Ono je apstraktno opste, ukoliko je to prevazilazenje jedno spoljasnje delanje i usled toga neko izostavljanje odredenosti. Stoga se ta negativnost izvan kao neki zaista apstraktnome, ali apstrakcija, ona ostaje koja drzi njegov nalazi cisti na ona je sama uslov; nasuprot sebi svoje opste, koje stoga nema u samom sebi pojedinac nost i ostaje bespojmovno. — Zivot, duh, bog — kao i cisti pojam, — to je ono sto apstrakcija nije u sta nju da shvati, zbog toga sto ona od svojih proizvoda odstranjuje pojedinacnost, princip individ ualn osti, i tako ne dospeva ni do cega drugog nego do opstosti koje su bez zivota i bez duha, bezbojne i bez sadrzajne. Ali, jedinstvo pojma je tako nerazdeljivo da sami ti proizvodi apstrakcije, dok treba da napuste pojedinacnost, jesu naprotiv pojedinacni. Posto apstrakcija uznosi ono konkretno u opstost, a ono opste shvata samo kao odredenu opstost, onda

je vo seovo pojedinacn ost,Stoga koja jese apstrakcija ispostavljaodvajanje kao odrede nostupra koja odnosi na sebe. konkretnoga i upojedinjavanje njegovih odredaba; pomocu nje se shvataju samo pojedinacne osobine i momenti; jer njen proizvod m ora da sad rzi ono sto je ona sama. Medutim, razlika izmedu te pojedinacnosti njenih proizvoda i pojedinacnosti pojm a je u tome sto se u nje nim proizvodima ra zlikuju jedno od drugoga pojedinacno kao sadrzina i opste kao forma, jer upravo sadrzina nije kao apsolutna forma, kao sam pojam, ili forma nije kao totalitet formi. — Ali ovo blize posmatranje pokazuje samo ono apstraktn o kao jedin stv o pojedinacn e sadr47

zine i apstraktne opstosti, prema tome, kao nesto konkretno , kao suprotnost onoga sta ono zeli da bude. Ono posebno jeste takode pojedinacn o iz istog razloga, zato sto je ono samo odredeno opste, i obrnuto, posto ono po jedinacno jeste odredeno opste, ono je isto tako nesto posebno. Ako se pridrzavamo te apstraktne odredenosti, onda pojam ima one posebne opste, posebno pojedinacno, dok su malopre samo odredbe, opste i posebno navedeni i kao vrste posebnoga. Posto je pojedinacnost vracanje pojma kao negativnoga u sebe, to se samo to vracanje od apstrakcije, koja je zapravo u njemu prevazidena, moze postaviti i broja ti kao je dan ra vnodusan momenat pored drugih momenata. Ako se pojedinacnost navede kao jedna od posebnih pojmovnih odredaba, onda je posebnost totalitet koji obuhvata u sebi sve odredbe; upravo kao taj totalitet, ona je njihovo kon kretno ili sama pojedinacnost. Ali, ona je ono konkretno takode prema malocas spomenutoj strani kao odredena opstost; tako je ona kao ono neposredno je dinstvo u kome nijedan od tih momenata nije postavljen kao razlicit ili kao ono odredujuce, i u toj formi posebnost ce sacinjavati sredinu formalnog zakIjucka.

Samo od sebe pada u oci da se svaka odredba koja je izvedena u dosadasnjem izlaganju pojma neposredno razresila i izgubila u svojoj drugoj odredbi. Svako se razlikovanje spira u posmatranju koje treba da ga izoluje i fiksira. Samo puko predstavljanje , ra di koga ih je apstrahovanje izolovalo, u stanju je da cvrsto drzi opste, posebno i pojedinacno jedno izvan drugoga; tako se oni mogu brojati, i u pogledu neke dalje razlike predstava se pridrzava po tpuno spoljasnje ra zlike bica , kvantiteta , koji nigde ne pripada manje nego ovde. — U pojedinacnosti je postavljen onaj istinski odnos, nerazdvo jivost pojm ovnih odredaba; jer kao negacija negacije pojedi nacnost sadrzi njihovu suprotnost, a sadrzi je u isto vreme u njenom drugom. osnovu iliPosto jedinstvu, — slivenost svojom se u ovoj refleksiji svake opstostodredbe nalazi sa po sebi i za sebe, ona je u sustini negativnost pojmovnih odre daba, ne samo tako sto bi ona nasuprot njima bila nesto trece, razlicno, nego je sada postavljeno to da je postavljenost bice-po-sebi i za-sebe; to jest da svaka odredba koja pripada razlici jeste sama totalitet. Povratak odredenog pojma u sebe je u tome sto on ima odredenje da u svojoj odredenosti bude celi pojam. 2. Ali, pojedinacno st nije samo vra ca nje pojma u samoga sebe, nego je neposredno njegovo gubljenje. Kroz pojedi48

nacnost, kao sto u njoj jeste u sebi, on postaje izvan sebe i stupa u stvarnost. Apstra kc ija, koja je kao dusa pojedinacnosti odnos negativnoga sa negativnim, nije nista spoljasnje onome opstem i posebnom, kao sto se pokazalo, vec im je imanentna, i oni su blagodareci njoj nesto konkretno, sadrzina, pojedi nacno. All pojedinacnost je kao ta negativnost odredena odre denost, razlikovanje kao takvo; blagodareci toj refleksiji raz like u sebe, razlika postaje trajna; odredivanje posebnoga nastaje tek na osnovu pojedinacnosti; jer ona je ta apstrakcija koja je sada, upravo kao pojedinacnost, postavljena apstrak cija.

Dakle, pojedinacno je kao negativnost koja se odnosi pre ma sebi neposredan identitet negativnoga sa sobom; ono je za-sebe-b ivstv uju ce. Ili, ono je apstrakcija koja odreduje po ja m pre m a njegovom idealnom momentu bica kao nesto nepo sredno. — Na taj nacin, pojedinacno je neko kvalitativno jedno ili ovo. Prema tome kvalitetu ono je, pre svega, repulzija sebe od samog sebe, cime se pretpostavlja mnogo drugih jednih; a drugo, ono je nasuprot tim pretpostavljenim drugima negativan odnos i utoliko je pojedinacno iskljucujuce. Opstost, dovedena u odnos prema tim pojedinacnima kao ravnodusnim jedinicama, — a ona se mora dovesti u odnos prema njima, jer ona je momenat pojma pojedinacnosti, — jeste samo ono sto im je zajednicko. Ako se pod opstim razume ono sto je zajednicko mnogim pojedinacnima, onda se polazi od njihovog ravnodusnog prebivan ja i u pojmovnu odredbu biva umesana neposrednost bica. Najniza predstava koja se moze imati o opstem, kakvo je ono u odnosu na pojedinacno, jeste ovaj njegov spoljasnji odnos kao neceg samo zajednickog. Ono pojedinacno, koje postoji u refleksivnoj sferi egzistencije kao ovo, nema prema drugom »jednom« onaj iskljucujuci odnos, koji pripada kvalitativnom bicu za sebe. A »ovo« kao u sebe reflektovano »jedno« jeste za sebe bez repulzije; ili repu reflektujuce lzija j e u ov ojposredovanje, refleksiji u jedins tvuu sa»ovome« atrakcijom ,1 pa je ona koje se nalazi tako da je ono postavljena neposrednost, pokazana od necega spoljasnjega. »Ovo« jeste; ono je neposredno; ali ono jeste »ovo« samo ukoliko biva pokazano. Pokazivanje je reflektujuce kre tanje koje se pribira u sebe i postavlja neposrednost, ali kao nesto sebi spoljasnje. — Doduse, pojedinacno je takode »ovo« 1 Verovat no treba d a sto ji A t tr ak t i on umesto Ab st ra kt io n, kako su Hegelovi izdavaci ispravili gresku Abstraktion iz prvog izdanja od 1816. god. Uporedi ruski prevod iz 1972. god. — Red. 4 Nauka logike HI

49

kao ono neposredno koje je proizvedeno iz posredovanja; ali ono nema posredovanje izvan sebe, — ono samo jeste repelirajuce rastavljanje, postavljena apstrakcija, ali je u samom svom rastavljanju pozitivan odnos. Ovo apstrahovanje pojedinacnoga jeste kao refleksija raz like u sebi, pre svega, postavljanje razlifiitih kao samostalnih, su neposredni; ali dalje, to odvau sebe reflektovanih. Oni ja nje jeste re fleksija uopste, p rividanje jednoga u'drugome; tako oni stoje u sustinskom odnosu. Osim toga, oni nisu jedno pre m a drugome cisto bivstvujuci pojedinacn i; takvo mnostvo pripada bicu; pojedinacnost koja postavlja sebe kao odredenu, postavlja se kao odredena ne spoljasnjom, vec pojm ovnom razlikom; dakle, ona iskljucuje iz sebe ono opste, ali po§to je ovo momenat nje same, to se ono odnosi na nju isto tako sustinski. Pojam je iscezao 'kao taj odnos svojih samostalnih od redaba; jer, na taj nacin, on nije vise njihovo postavljeno je dinstvo, a one nisu date vise kao momenti, kao njegov privid , vec kao po sebi i za sebe opstojece. — Kao pojedinacnost, po jam se u odredenosti vraca u sebe; time je samo ono odredeno postalo to talite t. Stoga je njegovo vra canje u sebe apsolutno, iskonsko deljenje sebe, ili, kao pojedinacnost, pojam je postav ljen kao sud.

Druga

gla

va

SUD

Sud je odredenost pojm a koja je postavljena u samom po jmu. Pojmovne odredbe ili odredeni pojmovi, sto je, kako

se pokazalo, jedno isto, vec su posmatrani za sebe; ali to posmatranje bilo je vise neka subjektivna refleksija ili subjektivna apstrakcija. Ali sam pojam jeste to apstrahovanje; stavljanje njegovih odredaba jednih u odnosu prema drugima jeste njegovo vlastito odredivanje. Sud je ovo postavljanje odredenih pojmova samim pojmom. Sudenje je utoliko neka drukcija funkcija nego pojimanje ili, stavise, ono je druga funkcija pojma, ukoliko je on odredi vanje pojma samim sobom, i dalje napredovanje suda u razlic nost sudova jeste to dalje odredivanje pojma. Kakvih ima odredenih pojmova i kako te njegove odredbe nuzno proizlaze, to treba da se pokaze u sudu. 50

Zato se sud moze nazvati prvom realizacijom pojma, ukoliiko realnost oznacava stupanje u postojanje kao odredeno bice uopste. Pri blizem posmatranju, priroda ove realizacije pokazala se takvom da prv o , momenti pojma blagodareci njegovoj refleksiji u sebe ili njegovoj pojedinacnosti, jesu samostalni totaliteti, a drugo , da jedinstvo pojma postoji kao njihov od odredeni nos. su U isto sebetako reflektovane jesu opstojanju koji sustinski u odredbe ravnodusnom bez totalitetiy od nosa, kao sto su uzajamno posredovani jedni drugima. Samo odredivanje jeste totalitet samo ukoliko ono sadrzi te totalitete i njihov odnos. Taj totalitet jeste sud. — Prema tome, sud sadrzi p re svega ona oba samostalna [cinioca],1 koji s e zovu subjekat i predik at . Sta je svaki od njih jos se zapravo ne moze reci; oni su jos neodredeni, jer treba da se odrede tek pomocu suda. Posto je sud pojam kao odredeni pojam, postoji samo opsta razlika medu njima, da sud sadrzi odredeni pojam nasuprot jos neodredenom pojmu. Dakle, subjekat se prema predik atu moze shvatiti pre svega kao pojedinacno prem a opstem, ili takode kao posebno; utoliko oni stoje jedan prema dru go m e samo uop ste kao ono odred eni je i ono opsti je.

Stoga je zgodno i potrebno da se za odredbe suda imaju ova imena — subjekat i predikat; kao imena, oni su nesto neodredeno, sto treba tek jos da dobije svoje odredbe; a zato oni nisu vise nego imena. Delom se iz toga razloga same pojmovne odredbe ne bi mogle upotrebiti za dve strane suda, a delom jos vise zbog toga sto se priroda pojmovne odredbe odlikuje time da nije nesto apstraktno i nepokretno, nego u sebi ima svoju suprotnu odredbu i po sebi je postavlja; posto su same strane suda pojmovi, dakle totalitet njegovih odredaba, to one moraju da produ kroz sve i da ih pokazu u sebi, bilo u apstraktnoj, bilo u konkretnoj formi. Da bi se, pri ovoj promeni svoje odredbe, strane suda ipak fiksirale na jedan ops nacin, najzgodnija su imena koja u toj promeni ostaju ista.

1

Ali, imesestoji nasuprot stvari pojmu;posto ovo razlikovanje poiavljuje u samom sudu kao ilitakvom; subjekat uopste izralava ono odredeno, te stoga vise ono neposredno bivstvujuce, a predikat ono opste, sustinu ili pojam, to je subjekat kao takav pre svega s amo jedna vrsta imena; jer to, sta je subjekat , izrazava tek predikat, koji sadrzi bice u smislu pojma. »Sta je to«, ili »kakva je to biljka« itd. — pod bicem o kome se pita cesto se podrazumeva samo ime, a kada se ono saznalo, covek je zadovoljan i zn a sta je ta stvar. To je bice u smislu subjekta. 1 Doda o prevo dila c. — Red. 4*

51

Ali pojam.,1 ili bar suStinu i uop§te ono opste, daje tek predi kat, i o njemu je rec u smislu suda. — Zato je bog, duh, pri roda, ili sta bilo, kao subjekt jednog suda samo tek ime; sta je takav jedan subjekat prema pojmu, dato je tek u predikatu. Kada se trazi kakav predikat pripada takvom subjektu, onda bi u osnovi pro cenjivanja vec morao da lezi neki po jam; ali njega izrazava tek sacinjava sam predikat. Zbog toga, zapravo, samo pretpostavljeno znacenje subjekta prosta predstava i ona vodi do jednog objasnjenja imena pri cemu je slucajno i istorijski je fakat sta se pod jednim imenom razume ili ne razume. Zbog toga toliko sporovi da li nekom subjektu pripada neki predikat ili ne nisu nista drugo nego verbalni sporovi, zato sto polaze od one forme; ono sto lezi u osnovi (subjectum, u7roxei[i.evov) nije jos nista drugo do ime. Sada pak, drugo, treba blize razmotriti kakav je odnos subjekta i predikata u sudu i kako su pre svega odredeni oni sami upravo tim odnosom. Sud ima kao svoje strane uopste totalitete, koji su najpre dati kao sustinski samostalni. Stoga jedinstvo pojm a je ste samo te k odnos samostalnih; jos nije konkretno ispunjeno koji iz ove realnosti sebeopstoje vraceno i ekstremi jedinstvo, nego jedinstvo kojegu oni kao izvan u nje mu nisu prevazideni. — Sada razm atranje suda moze poci ili od prvobitnog jedinstva pojma ili od samostalnosti ekstrema. Sud je rastavljanje pojma samim sobom; stoga to je din stv o jeste osnov sa kojeg se sud ra zm atra prem a njegovoj pravoj objektivnosti. Utoliko je sud iskonska deoba (Teilung) onoga sto je iskonski jedno; prema tome, rec sud (Urteil) odnosi se na to sta je sud po sebi i za sebe. Ali, da je pojam dat sudu kao pojava, posto su njegovi momenti postigli u sudu samostalnost, — te strane spoljasnjosti vise se pridrzava pred stavIjanje.

Stoga se prema ovom subjektivnom posm atranju subjekat i predikat razmatraju svaki za sebe, kao da su jedan izvan drugog za sebe gotovi; subjekat kao neki predmet koji bi postojao cak i kada ne bi imao taj predik at; pre dik at kao neka opsta odredba, koja bi postojala cak i kada ne bi pripadala tome subjektu. Prema tome, sa sudenjem je povezana refleksija — da li ovaj ili onaj predikat, koji je u nasoj glavi, moze i treba da se pripise predmetu, koji postoji za sebe izvan; samo sudenje sastoji se u tome sto se tek njima neki predikat poveder Begriff, ali prevodilac smatra da je to U srcinalu stoji greska i da treba da stoji den Begriff. Uporedi ruski prevod iz 1972. — Red.

52

zu je sa subjektom, tako da, kada ta veza ne bi postojala, sub

je kat i pre dik at bi, svaki za sebe, ipak ostali ono sto jesu, sub je kat kao pre dm et koji egzistira, a pre dik at kao neka predstava u glavi. — Medutim, predikat koji se pripisuje subjektu treba takode i da mu pripada , to jest treba da bude po sebi i za sebe identican sa njim. Ovim znacenjem pripisivanja opet se ukida subjektivni

sudenja ravnodusno spoljasnje nje subjekta ismisao predikata: ovaj i postupak je dobar; opstojakopula po kazuje da predikat pripada bicu subjekta i da sa njim nije povezan samo spolja. U gramatickom smislu potpuno vazi onaj subjektivni odnos u kome se polazi od ravnodusne spoljasnosti subjekta i predikata; jer reci su ono sto se tu spolja povezuje. — Ovom prilikom moze se takode navesti da svaka recenica zaista ima u gramatickom smislu subjekat i predikat, all ona zbog toga jos nije sud. Za sud je potrebno da se pre dikat odnosi prema subjektu shodno odnosu pojmovnih odre daba, dakle, kao opste prema posebnome ili pojedinacnome. Ako samo ono sto se kazuje o pojedinacnom subjektu izrazava samo nesto pojedinacno, onda je to jedna prosta recenica. Na prim er: »Aristotel je umro u 73. godini svoga zivota, u cetvrtoj godiniSamo 115. biolimpijade« to je bilo jedna prosta recenica, a ne sud. tada u toj — recenici nesto od suda ako je bila sta vljena u sum nju neka od okolnosti, vreme sm rti ili starost ovog filozofa, ali bi se iz bilo kojeg razloga tvrdili navedeni brojevi. Jer u tom slucaju bi ti brojevi bili uzeti kao nesto opste, kao vreme koje postoji i bez one odredene sadrzi ne o smrti Aristotela, ispunjeno drugom sadrzinom ili takode prazno vreme. Isto tako obavestenje: »Moj prijate lj N. je umro« — jeste jedna recenica; i ona bi bila sud samo tada ako bi se postavilo pitanje da li je on stvarno m rtav ili samo obamro. Kada se sud obicno odreduje tako da je on povezivanje dva pojma, onda se zaista za spoljasnju kopulu moze pnznati poveziv re jea neodredeni izraz , dalje, da oni povezam bar da budu pojmovi. Ali anje inace je to odredenje zaista krajn povrsno; ne samo zato sto su, na prim er, u disjunktivnom sudu povezana vise od dva takozvana pojma, vec pre zato sto je obiasnienie mnogo bolje nego stvar; jer to na sta se mis uopste nisu pojmovi, jedva da su pojmovne odredbe, zapravo to su samo predsta vne odredbe; povodom pojma uopste i povodom odredenoga pojma bilo je primeceno da ono sto se obicno tako naziva ni u kom slucaju ne zasluzuje naziv poj mova; a odakle bi kod suda pojmovi mogli poticati. — Pre svega, u onome objasnjenju previdelo se ono sustinsko u sudu, 53

naime razlika njegovih odredabaj jos manje odnos suda prema pojmu.

sg

uzgo

u

obzii

Sto se tice dalje odredbe subjekta i predikata, vec je napo menuto da oni zapravo te k u sudu m ora ju dobiti svoju od redbu. Ukoliko je sud postavljena odredenost pojma, utoliko ova navedene razlike neposredno i apstraktno ima kao pojedi nacnost i opstost. — Ali ukoliko je su d uopste postojanje ili

drugobivstvo pojma, koji se jos nije ponovo uspostavio kao ono jedinstvo zahvaljujuci kome postoji kao pojam, utoliko se istice takode ona odredenost koja je bespojmovna, suprotnost bica i re fleksije ili bica po sebi. Ali, posto pojam sacinjava sustinski osnov suda, to su one odredbe bar tako ravnodusne da taj odnos isto tako postoji kao obrnut, posto svaka pripada: jedna subjektu , dru ga pre dik atu . Subjekat kao ono pojedinac no pokazuje se pre svega kao bivstvujuce ili kao za sebe biv stvujuce shodno odredeno j odreden osti pojedinacn oga — kao neki stvaran predmet, mada je on samo predmet u predstavi kao, na primer, hrabrost, pravo, podudarnost itd. — o kome se sudi; — predikat, naprotiv, kao ono opste, pokazuje se kao ta refleksija o pre dm etu ili takode, stavise, kao njegova re flek sija-u-sama-sebe, koja nadilazi onu neposrednost i prevazilazi odredenosti kao cisto bivstvujuce, — pokazuje se kao njegovo bice-po-sebi. — Utoliko se polazi od pojedinacn oga kao prvoga, neposrednoga, pa se ono sudom uzdize u opstost, kao sto, obrnuto, ono opste koje bivstvuje samo po sebi silazi u pojedinacnome u postojanje ili se pretvara u nesto za -sebe-b ivstvuju ce. Ovo znacenje suda treba shvatiti kao njegov objektivni smisao, a u isto vreme kao istinito znacenje ranijih formi prelaza. Ono sto bivstvuje postaje i menja se, ono konacno propada u beskonacnome; ono sto egzistira proizlazi iz svoga osnova u pojavu i propada *; akcidencija manifestuje obilje supstancije, kao i njenu moc; u bicu je prelaz u drugo, a u sustini prividanje u drugome, ono cime se otkriva nuzna veza. prvobitno deljenje To prelazenje i prividanje presli su sada u pojma, koji, svodeci ono pojedinacno na bice po sebi svoje opstosti, odreduje isto tako ono opste kao nesto stvarno. Ovo oboje jesu jedno te isto, da se pojedinacnost postavlja u svoju refleksiju-u-sebe a opste kao nesto odredeno. Ali, u to objektivno znacenje spada isto tako da su nave dene razlike, posto se u odredenosti pojma ponovo pokazuju, uisto vreme postavljene samo kao pojavne, to jest da one nisu nista fiksno, vec pripadaju jednoj pojmovnoj odredbi isto tako 1 Vraca se u osnov (geht zugrunde). — Red.

54

?*!* Stoga se su bj ek at moze sh va titi isto tako kao htZ 1 in hiJ E,* Sh 3 Pfed lkat> naprot iv, kao postojanje (Dasein). h!t J t predikata jeste ono sto je u pojavi stvar bez oso prazan neodredeni osnov; on je na tai bine, stvar-po-sebi, neki nacin pojam u samom sebi, koji tek u predikatu dobija razli kovanje

1

odredenost; time predikat sacinjava stranu subjek-

postojanja. Pomocu ove otvoren odredene subjekatstvari stoii utovog odnosu prema spoljasnjem, je opstosti uticaju drugih time stupa u delatnost prema njima. Ono sto tu postoji iz svoga bica-u-sebi stupa u opsti elemenat povezanosti i odnosa u negativne odnose i promenljivosti stvarnosti, a to je neko pro duza vanje pojedinacnoga u drugo i otuda jeste opstost. Pa ipak, identitet koji je upravo pokazan, da odredba subjekta pripada isto tako i predikatu i obrnuto, ne spada samo u nase posmatranje; on ne postoji samo po sebi, vec je takode postavljen u sudu; je r sud je odnos obojega; kopula izrazava da subjekat jeste predikat. Subjekat je odredena odredenost, a predik at je ta njegova postavljen a odredenost; subjekat je odreden samo u svome predikatu, ili on je samo u njemu sub je kat; subje kat se u pre dik atu vratio u sebe i u njemu je ono opste. — Ali, ukoliko je subjekat ono samostalno, utoliko onaj identitet ima taj odnos da predikat nema samostalno opstojanje za sebe, nego ima svoje opstojanje samo u subjektu; on inhe rira subjektu. Ukoliko se, prema tome, predikat razlikuje od subjekta, utoliko je on samo jedna njegova upojedinjena odre denost, samo jedna od njegovih osobina; ali, sam subjekat je ste ono konkretno, totalitet raznolikih odredenosti, kao sto predik at sadrzi jednu; predikat jeste ono opste. — Ali, s druge strane, i predikat jeste samostalna opstost, a subjekat je, obrnuto, samo jedna njegova odredba. Utoliko predikat su b sumira subjekat; pojedinacnost i posebnost nisu nesto za sebe, vec imaju svoju sustinu i svoju supstanciju u opstem. Predi kat izrazava subjekat u svome pojmu; ono pojedinacno i ono 1

posebno jesu sluKada cajn eseodredbe na njemu; onmisli je njihova lutna mogucnost. kod na neki apso sposubsumiranja ljasnji odnos subjekta i predikata, pa se subjekat predstavlja kao nesto samostalno, onda se subsumiranje odnosi na gore pomenuto subjektivno sudenje, u kome se polazi od samostalnosti obojega. Subsumcija je po tome samo prim en a opstega na nesto posebno ili pojedinacno, koje se stavlja pod opste prema jednoj neodredenoj predstavi, kao nesto manjega kvantiteta. Ako je identitet subjekta i predikata posmatran tako da jedanput subjektu pripada jedna pojmovna odredba a predi katu druga, ali drugi put isto tako obrnuto, onda je time 55

identitet jos uvek tek neki po sebi bivstvujuci identitet; zbog samostalne razlicnosti obeju strana suda njihov posta vijeni odnos ima takode ove dve strane, najpre kao razlicne. Ali bezrazlicni identitet sacinjava zapravo istinski odnos subjekta i predikata. Sama pojmovna odredba sustinski jeste odnos, jer ona je nesto opste; dakle, one iste odredbe, koje imaju subjekat opsti, ijepredikat, time takodet ima sam njihov odnos. Ondik je ata ; ali pozitivni id entite obojega, subje kta i pre on jejer takode odreden, je r odre denost predikata je ste odredenost sub je kta ; dalje, on je takode pojedinacan, je r su u nje m u samo stalni ekstremi prevazideni kao u svome negativnome jedin stvu. — Ali, u sudu taj identitet jos nije postavljen; kopula postoji kao jos neodreden i odnos bica uopste: A je ste B; je r samostalnost odredenosti pojma ili ekstrema jeste u sudu onaj realitet koji pojam ima u njemu. Kad bi ono je ste (das 1st) kopule vec bilo postavljeno kao ono odredeno i ispunjeno je dinstvo subjekta i predikata, kao njihov pojam, onda bi ono vec bilo za klju ca k. Ponovo uspostaviti ili, stavise, p ostaviti taj identitet pojma — to je cilj kretanja suda. Ono sto u sudu vec postoji delom je samostalnost subjekta i predikata, ali takode i njihova odre denost jednog nasuprot drugome, a delom je njihov odnos, ali ipak njihov apstraktni odnos. Subjekat jeste predikat, to je, pre svega, ono sto sud izrazava; ali posto predik at ne treba da je ono sto je subjekat, to postoji je dna pro tivrecnost koja mora da se resi, da prede u neki rezultat. Ali, upravo, posto subjekat i predikat po sebi i za sebe je su to talite t pojma, a sud je reali tet pojma, to onda njegovo dalje kretanje jeste samo razvija nje; u sudu vec postoji ono sto se u njemu pojavljuje, i utoliko demostracija jeste samo neko pokazivanje (Monstration), neka refleksija kao postavljanje onoga sto se u ekstremima suda vec nalazi; ali i samo to postavljanje vec postoji; ono je odnos ekstrema. pre svega sud postoSud, kakav je neposredno dat, jeste janja; njegov je subjekat neposredno nesto apstraktno, biv stvujuce pojedinacno, a predikat je njegova neposredna odre denost ili osobina, nesto apstraktno opste. Posto se prevazilazi to kvalitativno u subjektu i predi katu, pre svega, odredba jednoga privida se u onome drugome; sud je tako, na drugom mestu, sud refleksije. Ali to vise spoljasnje susretanje prelazi u sustinski iden titet jedne supstancijalne, nuzne veze; na taj nacin sud je, na trecem mestu, sud nuznosti. 56

Cetvrto, posto se u tome sustinskom identitetu razlika sub jekt a i predika ta pre tvor ila u neku form u, to sud postaje subje ktivan; on sadrzi suprotnost pojma i njegovog realiteta i sravnjivanje obojega; on je sud pojma. Ovo pojavljivanje pojma zasniva prelaz suda u za kljucak. A. Sud postojanja

U subjektivnom sudu zeli se dvostruko videti jedan te isti predmet, jedanput u njegovoj pojedinacnoj stvarnosti, a

drugi put u njegovom sustinskom identitetu ili u njegovom pojm u: ono pojedinacno uzdignuto u njegovu opstost ili, sto je isto, ono opste upojedinjeno u njegovu stvarnost. Sud je na taj nacin istina; jer on je podudarnost pojma i realnosti. Ali sud nije najpre takav; jer on je prvo neposredan, posto se na njemu jos nije pokazala neka re fleksija i kre ta nje odredaba. Ta ne posredn ost pretvara prvi sud u sud postojanja, koji se takode moze zvati kvalitativni sud, ali ipak samo utoliko ukoliko kvalitet ne pripada samo odredenosti bica, vec je njime obuhvacena takode ona apstraktna opstost, koja zbog svoje prostote ima isto tako formu neposrednosti. Sud postojanja jeste takode sud inkeren d je; posto je ne posrednost njegova odredba, ali u razlici subjekta i predikata subjekat jeste ono neposredno, pa usled toga ono prvo i ono sustinsko u ovom sudu, zato predikat ima formu necega nesamostalnog, sto ima svoju osnovu u subjektu. a) P o z i t i v n i sud 1. Su bje ka t i pr ed ika t jesu, kao sto je napomenuto, na jpre nazivi cija se stvarna odredba zadobija tek na osnovu razvoja postavi jeni odredeni suda. Ali,i predikat kao strane suda, koji jenjegovih subjekat imaju odredbu momenata, no kojapojam, je zbog neposrednosti jos potpuno prosta, delom nije obogacena posredovanjem, a delom, pre svega, shodno apstraktnoj suprotnosti, postoji kao apstraktna pojedinacnost i opstost. Predikat, da prvo govorimo o njemu, jeste ono apstraktno opste; ali posto ono apstraktno jeste uslovljeno posredovanjem pre vazilazenja pojedinacn oga ili posebnoga, to posredovanje je utoliko samo jedna pretp ostavka. U sferi pojma ne moze postojati druga neposrednost do takva koja po sebi i za sebe sadrzi posredovanje i koja je nastala samo njegovim prevazi

57

lazenjem, to ce reci

opsta neposrednost. Tako je i samo kvaline§to op§te; ali kao bice nepo tativno bice u svome pojmu srednost jos nije tako postavljena; tek kao opstost ona je pojmovna odredba, u kojoj je postavljeno da joj negativnost pri

pada sustinski. Taj odnos postoji u sudu, u kome je ona pre dikat jednog subjekta. — Isto tako je subjekat neko apstraktno neposredno, kaoneko takvo treba pojedinacno ili da onobude kojekao bude; stoga on treba pojedinacno nestoda uopste. Utoliko subjekat sacinjava apstraktnu stranu u sudu, prema kojoj je u njemu pojam presao u spoljasnjost. — Kako su odredene obe pojmovne odredbe, tako je odreden i njihov odnos, jest, to jest kopula; ona isto tako moze imati samo zna cenje jednog neposrednog, apstraktnog bica. Po tom odnosu, koji jos ne sadrzi neko posredovanje ili negaciju, taj se sud naziva pozitivnim . 2. Stoga je prv i cisti izraz pozitivn og sud a stav : Pojedi nacno jeste opste (allgemein).

Taj izraz ne treba da se shvati: A jeste B; je r A i B su potpuno besform na im ena i stoga bez znacenja; ali, su d uopste, pa stoga vec i sam su d postojanja, ima pojmovne odredbe za svoje ekstreme. A jeste B, moze da predstavlja isto tako svaku pro stu recenicu, kao i neki sud. Medutim, u svakome sudu, pa i u sudu koji je u svojoj formi bogatije odreden, tvrdi se re cenica ove odredene sadrzine: ono pojedinacno jeste opste, — ukoliko je, naime, svaki sud takode apstraktan sud uopste. O negativnome sudu, ukoliko on isto tako spada pod taj izraz, bice odmah govora. — Kada se inace ne misli upravo na to da se svakim sudom, pre svega svakako pozitivnim sudom, po stavlja tvrdenje da ono pojedinacno jeste nesto opste, onda se to dogada zato sto se delom previda ona odredena forma kojom se razlikuju subjekat i predikat, — posto sud, navodno, nije nista drugo nego odnos dva pojma, — delom mozda takode Kajus je ucen, ili Ruza crvezato lebdi sto druga suda:zauzeta pred sadrzina svescu koja, predstavom ne na, Kajus jeitd.

reflektuje o formi, — mada je svakako takva sadrzina, kao logicki Kajus, koji obicno mora da posluzi kao primer, vrlo malo interesantna sadrzina i, stavise, bas se bira to neinteresantno, da ne bi odstranilo paznju od forme i privuklo je na sebe. Po objektivnom znacenju recenica: da ono pojedinacno jeste opste oznacava, kao sto je ranije uzgred napomenuto, de lom prolaznost pojedinacnih stvari, delom njihovo pozitivno opstojanje u pojmu opste. Sam pojam je besmrtan, a ono sto 58

u njegovoj deobi iz njega proizlazi podlozno je promeni i vracanju u njegovu opstu prirodu. Ali, obrnuto, ono opste daje sebi neko po stojanje. Kao sto sustina u svojim odredbama prelazi u privid, osnov u pojavu egzistencije, a supstancija u otkrivenje, u svoje akcidenoije, tako se i ono opste odresuje do pojedinacnoga; sud je ovo njegovo otvaranje, razvijanje negativnosti koju ono predstavlja vec po sebi. — Ovo poslednje izrazava obrnuti stav: ono opste jeste pojedinacno (einzeln), koji je isto tako izrazen u pozitivnom sudu. Subjekat, pre svega ono neposredno pojedinacno, odnosi se u samome sudu sa svojim drugim, naime sa opstim; on je prema tome postav ljen kao ono konkretno, — u pogledu bica kao nesto sa mnogim kvalitetima ili kao ono konkretno refleksije, jedna stva r s nesto stvarno s raznovrsnim moguc raznovrsnim osobinama, nostima, jedna supstancija s upravo takvim akcidencijama. Posto ove raznovrsnosti ovde pripadaju subjektu suda, onda je nesto ili stv ar itd. u svojim kvalitetima, osobinama ili akci dencijama reflektovano u sebe, tj. pro duzu je se kroz njih, odrazavajuci sebe u njima, a isto tako njih u sebe. Postavlje nost ili odredenost pripada bicu po sebi i za sebe. Stoga je subjekat sam nije po sebi onoiliopste. — Predikat, naprotiv, kaoopstost, ta realna konkretna, vec apstraktna opstost koja je ste pre m a subje ktu odredenost a sadrzi samo jeda n momen at njegovog totaliteta uz iskljucenje drugih. Zbog ove negativ nosti, koja se u isto vreme kao ekstrem suda odnosi na sebe, predik at je ste nekoje apstraktno pojedinacno. — Predikat iz razava, na primer, u stavu: Ruza je mirisna, samo je dnu od mnogih osobina ruze; on upojedinjava osobinu koja je u sub jek tu sra sla sa drugim a, kao sto se u rastv aranju stv ari raznovrsne osobine koje joj inheriraju upojedinjavaju time sto se osamostaljuju u materije. Otuda s te strane stav suda glasi ovako: ono opste jeste pojedinacno. Prema tome, kada ovo subjekta i uzajamno odredivanje predik ata u sudu ra zvrstamo, onda proizlazi ova dvostrukost: 1. da je subjekat doduse neposredno kao ono bivstvujuce, ili kao ono pojedinacno, a predikat je ono opste. Ali, posto je sud odnos obojeg, a subjekat je odreden predikatom kao ono opste, to je subjekat ono opste; 2. predikat je odreden u subjektu, je r predik at nije neka odredba uopste, vec odredba subjekta; ruza je mirisna; ta mirisavost nije makoja neodredena ^i^isavost, vec mirisavost ruze; predikat je, dakle, nesto pojedi nacno. — Posto pak subjekat i predikat stoje u odnosu suda, oni treba u pogledu pojmovnih odredaba da ostanu suprotni, kao sto u uzajamnom dejstvu kauzaliteta, pre nego sto ono 59

dostigne svoju istinu, obe strane treba, nasuprot jednakosti svoje odredbe, da ostanu jos samostalne i suprotne. Otuda, ako je subjekat odreden kao ono opste, onda ne treba od pre dikata takode uzeti njegovu odredbu opstosti — jer inace ne bi postojao nikakav su d — vec samo njegovu odredbu pojedi nacnosti; kao sto predikat treba uzeti kao opste, ukoliko je subjekat odreden kao pojedinacno. — Ako ove se dve reflektuje o onom cistom identitetu, onda se pokazuju recenice identiteta: Ono pojedinacno jeste pojedinacno (Einzelnes), Ono opste jeste opste (Allgemeines), u ikoj'ima odredbe suda padaju sasvim jedna izvan druge, izrazava se samo njihov odnos prema sebi, a njihov odnos je razresen i pre m a tome bi su d bio ukin ut. — Jedna od obe one recenice: ono opste jeste pojedinacno, izrazava sud pre m a njegovom sadrzaju, koji je u predikatu jedna upoje din jena odredba, a u su bjektu njihov tota lite t; druga re cenica: ono pojedinacno je ste opste, izrazava fo rmu, koja je samom recenicom nep osredno naznacena. — U neposrednom pozitivnom sudu jos ekstremi su jos jednostavni: stoga su forma i sadrzina sjedinjene. Drugim recima, pozitivni sud se ne sasto ji iz dve recenice; dvostruki odnos koji se u njemu pokazao sacinjava neposredno jedan pozitivan sud. Jer, njegovi ekstrem i: a) dati su kao sa mostalne, apstraktne odredbe suda, b) svaka strana je odredena drugom na osnovu kopule koja ih povezuje. Ali, kao sto se pokazalo, zbog toga po sebi u njemu postoji razlika izmedu forme i sadrzine; i to ono sto sadrzi prva recenica: ono pojedinacno je ste opste, pripada formi, je r ona izrazav a neposrednu odredenost suda. Naprotiv, odnos koji izrazava druga recenica: ono opste jeste pojedinacno, ili da je subjekat odre den kao opsti, a predikat naprotiv kao poseban ili pojedinacan, tice se sadrzine, je r se njegove odredbe uzdizu te k pomocu refleksije-u-sebe, usled cega se neposredne odredenosti prevazilaze, i time se forma pretvara u sadrzinu, u jedan identitet koji je usao u sebe, a koji postoji nasuprot razlici forme. 3. Ako bi se sada obe recenice — forme i sadrzine: (subjekat) (predikat) Ono pojedinacno jeste opste Ono opste jeste pojedinacno ujedinile zbog toga sto su sadrzane u je dnom pozitivnom sudu, tako da bi prema tome oboje, i subjekat i predikat, bili odre60

deni kao jedinstvo pojedinacnosti i opstosti, onda bi oboje bilo ono posebno, sto se po sebi mora priznati kao njihova unutrasnja odredba. Ali, delom bi se ta veza ostvarila samo po mocu neke spoljasnje refleksije, a delom recenica: ono posebno ■ jeste ono poseb no , koja bi iz nje razultirala, ne bi vise bila sud, vec jedna prazna identicna recenica, kao sto su bile re pojedinacno jeste po cenice koje su uopste njoj jeste vec nadene: i ono — Pojedinacnost i opstost josje dinacno, opste. ono se ne mogu ujediniti u posebnost, jer su u pozitivnom sudu jos postavljene kao neposredne. — Ili, sud se jos mora razlikovati prema svojoj formi i prema svojoj sadrzini, zato sto se upravo subjekat i predikat jos razlikuju kao neposrednost i nesto posredovano, ili zato sto je sud prema svome odnosu oboje; samostalnost odnosenih i njihovo uzajamno odredivanje ili posredovanje. Prema tome sud, prvo , posmatran prema njegovoj formi, znaci: Ono pojedinacno jeste opste. Medutim, upravo takvo jedno neposredno pojedinacno nije opste; njegov je predikat sireg obima, dakle, ne odgovara mu. Subjekat jeste nesto nepo sredno za sebe bivstvujuce i stoga je suprotnost one apstrakcije, posredovanjem postavljene opstosti, koja bi trebalo da se iskazuje o njemu. Drugo, ako sud posmatramo prema njegovom sadrzaju ili kao recenicu: Ono opste jeste pojedinacno, onda je subjekat jedno opste od kvalite ta, nesto konkretno, sto je beskonacno odredeno, i posto su njegove odredenosti samo tek kvaliteti, osobine ili akcidencije, to njegov totalitet jeste njihovo rdayo Stoga takav jedan subjekat, naprotiv, beskonacno mnostvo. nije neka takva pojedinacn a osobina, kao sto iskazuje njegov pre dik at. Zato se obe recenice m ora ju negirati i pozitivni sud se stavise mora postaviti kao negativan.

b) N e g a t i v n i

sud

1. Vec je go re bilo rec i o obicno j pre ds tav i, po kojoj samo od sadrzine suda zavisi da li je on istinit^ili ne, posto se logicka istina tice jedino forme i ne zahteva nista drugo nego da ona sadrzina ne protivreci sebi. U formu samog suda ne ubraja se nista drugo do da je sud veza dva pojma. Medutim, pokazalo se da oba ta pojma nemaju samo bezodnosnu odredbu nekog broja, vec se odnose kao po jedinacno 1 opste. Te odredbe 61

saCinjavaju istinsku logi£ku sadrZinu, i to u toj apstrakciji sadrzinu pozitivnog suda; kakva se druga sadrzina javlja u nekome sudu (Sunce je okruglo; Ciceron je bio veliki govornik u Rimu; sada je dan; itd.), to se suda kao takvog nista ne tiCe; sud izrice samo ovo: Subjekt je predik at, ili, po§to su to samo imena, odredenije: ono pojedinacno je ste opste i obrnuto. — nije istinit disto — logicke sadrzine, Pozitivan sud istinu zbog te sudu. on ima svoju u negativnome Sadrzina, to se vec zahteva, samo ne treba da protivreci sebi u sudu; medutim, kao sto se pokazalo, ona protivreci sebi u onome sudu. — Pa ipak, potpuno je svejedno ako se ona logicka sadrzina naziva takode formom, i ako se pod sadrzinom podrazumeva ostalo empiricko ispunjenje, — tako forma ne sadrzi samo prazni identitet, izvan koga bi se nalazila sadrzajna odredba. Onda pozitivan sud, zbog svoje fo rm e kao pozitivan sud, nema istine. Ko bi nazvao istinom tacnost nekog osecaja ili opaZaja, podu darnost predstave sa predmetom, taj svakako nema nikakvog izraza vise za ono sto je predmet i svrha filozofije. Svakako bi se taj pre dm et i svrh a m orali nazivati istinom uma, a

zaista se priznati nisu besednik, neke istinedauma [kao] da je ce Ciceron bio da veliki je takvi sada sudovi dan itd. Ali, oni to nisu ne zbog toga sto tako reci slucajno imaju neku empiricku sadrzinu, vec zato sto su samo pozitivni sudovi, koji za sadrzinu ne mogu i ne treba da imaju neku drugu sadrzinu nego neku neposrednu pojedinacnost i neku apstraktnu odredbu. Pozitivan sud ima svoju istinu pre svega u negativnom sudu: ono pojedinacno nije apstraktno opste, — ve6 je pre dik at onoga pojedinacnoga i sam nesto odredeno zbog toga sto je takav predikat ili sto, posmatran za sebe bez veze sa subjektom, jeste apstraktno-opste\ stoga ono pojedinacno jeste pre svega nesto posebno. Dalje, prema drugoj recenici, koja je sadrzana u pozitivnom sudu, negativni sud glasi: ono opste nije apstraktno pojedinacno, nego taj predikat, vec zbog toga sto je predikat, ili zato sto stoji u odnosu prema opstem subjektu, jeste nesto vise od puke pojedinacnosti, pa stoga ono opste jeste pre sveg a isto tako nesto posebno. — Po sto se samo to opste, kao subjekat, nalazi u pojedinacnosti kao odredbi suda, to se obe recenice svode na jednu: Ono pojedi nacno jeste nesto posebno.

Moze se primetiti, a) da se ovde pokazuje kao predikat ona posebnost o kojoj je ranije ve6 bilo govora; ali ona ovde nije postavljena na osnovu spoljasnje refleksije, ve6 je nastala 62

posredstvom negativnog odnosa koji je pokazan u sudu. b) Ta se odredba ovde pokazuje samo kao predikat. U neposrednome sudu, u sudu postojanja, subjekat je ono sto lezi u osnovi; stoga izgleda da se odredba razvija pre svega u predikatu Ali, u stvari, ova prva negacija ne moze da bude jos nikakva odredba ili, zapravo, jos nikakvo po stavljanje onoga po jedi nacnoga, negativnoga. posto je to postavljanje tek ono drugo, negativno

Ono pojedinacno je ste nekoje posebno, to je pozitivni izraz negativnoga suda. Taj izraz utoliko nije sam pozitivni sud ukoliko ovaj zbog svoje neposrednosti ima kao svoje ekstreme samo ono apstraktno, a ono posebno pokazuje se kao prva posredovana odredba upravo na osnovu postavljanja odnosa suda. — Ali, ta odredba ne treba da se shvati samo kao mo menat ekstrema, nego takode kao odredba odnosa, kao sto ona zapravo i jeste pre svega; ili sud treba posmatrati takode kao negativan.

Ovaj se prelaz zasniva na odnosu ekstrema i njihovoj vezi u sudu uopste. Pozitivni sud je odnos neposredno pojedi nacnoga i opstega, dakle takvih, od kojih jedan u isto vreme nije ono sto je drugi; stoga je odnos isto tako sustinski odvaja nje ili negativan; otuda je pozitivni sud morao da bude po stavljen kao negativan. Stoga logicari nisu mogli da dizu takvu galamu povodom toga sto je ono ne u negativnom sudu bilo pre neto u kopulu. Ono sto je u sudu odredba ekstrema isto je toliko odredeni odnos. Odredba suda ili ekstrem nije cisto kvalitativna odredba neposrednoga bica, koja treba da pro tivsto ji samo jednom e drugom izvan sebe. Ona nije ni odredba refleksije, koja se prema svojoj opstoj formi odnosi kao pozitivna i negativna, od kojih je svaka postavljena kao iskljucujuca i samo je po sebi identicna sa drugom. Odredba suda kao odredba pojma jeste sama po sebi nesto opste, po stavljeno kao nesto njenuimaju drugu odredbu. Obrnuto, odnos suda sto jestese ona nastavlja ista odredbau koju ekstre mi; jer ona jeste upravo ta opstost i kontinuiranje ekstrema jednoga u dru gi; ukoliko se ovi razlikuju , utoliko odnos ta kode ima negativnost u sebi. Gore navedeni prelaz od forme odnosa ka formi odredbe sacinjava neposrednu konsekvenciju sto se ono ne kopule mora isto tako preneti u predikat i sto se predikat mora odrediti kao ono ne-op§te. Ali, ono ne-opste jeste na osnovu jedne isto tako neposredne konsekvencije ono posebno. — Ako se 63

ono negativno fiksira prema potpuno apstraktnoj odredbi neposrednoga nebica, onda je predikat samo ono ne-opste koje je sasvim neodredeno. O toj se odredbi inace u logici raspravlja kod kontradiktornih pojm ova pa se nalaze kao nesto vazno da se kod onoga negativnoga nekoga pojma treba pridrzavati samo negativnoga i da ga treba shvatiti kao cisto neo dr edeni ne-belo obim onoga a. Tako bi ono1 prosto znacilo drugoga isto tako pozitivnog crveno, zuto,pojm plavo itd., kao crno. Medutim, belo kao takvo jeste bespojmovna odredba opazanja; ono ne beloga je ta da isto tako bespojmovno ne-bice,

apstrakcija koja je razmotrena sasvim na pocetku ove logike, pa je kao nje na neposredna istina bilo saznato bivanje. Ako se pri posmatranju odredaba suda upotrebi kao primer takva bespojmovna sadrz in a iz opazanja i pre dstave, pa se odredbe bica i odredbe refleksije uzmu za odredbe suda, onda je to onaj isti nekriticni postupak , kao kada se pre m a K antu pojm ovi ra  zuma primenjuju na beskonacnu ideju uma ili na takozvanu u sta spada takode i stvar-po-sebi; pojam, sud, koji iz njega proizlazi, je ste istinska stvar-po-sebi ili ono umno; ali, one odredbe ili sustini, jos nisu do oblikapripadaju u kome sebicu nalaze u svojoj aistini, u forme pojmusavrsene u. — Ako se zastane kod beloga, crvenoga, kao culnih predstava, on da se, kao i obicno, naziva pojmom nesto sto je samo odredba predstave, a tada nara vno ne-belo, ne-crveno, nisu nista pozitivno, kao sto je i ne-trouglasto nesto sasvim neodredeno, jer odredba koja pociva na broju i kvantu m u uopste je ste sustinski ravnodusna, bespojmovna odredba. Ali, kao i samo nebice, tako treba i takva culna sadrzina da se pojm i i da izgubi onu ravnodusnost i apstraktnu neposrednost, koju ona ima u slepoj nepokretnoj predstavi. Vec se u postojanju ono nista, koje je bez misli, pretvara u granicu po sredstvom koje se nesto ipak odnosi pre m a necemu drugome izvan sebe. Ali, u refleksiji ono je negativno, koje se sustinski odnosi prem a odredeno; nesto ne necem pozitivn om, te je, prema tome, gativno vec niije vise ono neodredeno nebice; ono je postav ljeno da postoji samo ukoliko nasuprot njemu stoji ono pozitivno; ono trece jeste njihov osnov; pre m a tome, ono nega tivno drzi se u jedn o j zatvore noj sferi, u kojoj ono sto jedn o nije jeste nesto odredeno. — Ali, jos vise je ono ne u apsolutno tecnome kontinuitetu pojma i njegovih odredaba neposredno nesto pozitivno, a negacija nije samo odredenost, vec je primljena u opstost i postavljena kao sa njom identicna. Stoga ono ne-opste jeste isto tako ono posebno. 64

2. Posto se negacija tice odnosa suda, a negativni sud se jos posm atra kao takav , to je ovaj sud pre svega jos sud; pre m a tome, postoji odnos subjekta i predikata ili pojedi nacnosti i opstosti i njihov odnos, form a suda. Subjekat kao ono neposredno koje lezi u osnovi ostaje netaknut od nega cije; on, dakle, zadrzava svoju odredbu, da ima neki predi kat, opgtost ili svoj uopste odnos uprema opstosti. sto se negira nije predikatu, vec Otuda njegovaonoapstraktnost ili odredenost koja je nasuprot toj opstosti izgledala kao sadrzina. — Dakle, negativni su d nije to taln a negacija; opsta sfera u kojoj se nalazi predikat ostaje i dalje; zato odnos subjekta pre m a predik atu je ste sustinski jos pozitivan ; jos preostala odredba predik ata je ste isto tako odnos. — Kada se, na pri mer, kaze: ruza nije crvena, onda se time negira samo odre denost predik ata i odvaja se od opstosti, koja mu isto tako pripada; opsta sfera, boja, odrzana je; ako ruza nije crvena, onda se pri tome pretpostavlja da ona ima neku boju, i to neku drugu boju; u pogledu te opSte sfere sud je joS pozi tivan. Ono pojedinacn o je ste nesto posebno, — ova pozitivna forma negativnoga suda to izrazava neposredno; ono posebno sadrzi opstost. Osim toga, sud izrazava takode da je predikat ne samo nesto opste, nego isto tako jos nesto odredeno. Negativna forma sadrzi to isto; jer ukoliko, na primer, ruza zaista nije crvena, to ona treba ne samo da zadrzi opStu sferu boja kao predikat, nego takode da ima nekakvu drugu odredenu boju; pre m a tome, samo je ukin uta pojedinacna odredenost crvenoga, a ostavljena je ne samo opsta sfera, nego je takode neodredenu, sacuvana odredenost, ali je pretvorena u neku neku opstu odredenost, dakle, u posebnost. 3. Posebnost koja se ispostavila kao pozitivna odredba negativnoga suda jeste ono §to posreduje izmedu pojedinacno sti i opstosti; tako je sad negativni sud uopste ono §to posre duje, [vo deci]1 ka tr ecem koraku , ka refleksiji suda postojanja u sama sebe. On je prema svome objektivnom znacenju same? m om ena t m en jan ja akciden cija, — il i,
ne§to posebno, pre m a pozitivnome izrazu negativnoga suda. Ali, ono pojedinacno takode nije 1 Dodao redaktor. — Red. 5 Nauka logike III

65

neSto posebno; jer posebnost ima §iri obim nego pojedinaCnost; ona je prema tome jedan predikat koji ne odgovara subjektu, u kome, dakle, subjekat jo§ nema svoju istinu. Ono pojedina6no je samo pojedinacno (Einzelnes), negativnost koja se ne odnosi na drugo, bilo pozitivno ili negativno, vec koja se odnosi jedino na samu sebe. — Ruia nije bilo Sta obojeno, nego ona imanije samo odredenu boju, okoja je boja nego ruze. Ono pojedinacno je dno neodreden odredeno, je odre  deno odredeno (das bestimmte Bestimmte). PosavSi od te pozitivne forme negativnoga suda, ova nje gova negacija pokazuje se opet samo kao neka prva negacija. Ali ona to nije. Naprotiv, negativan sud je vec po sebi i za sebe druga negacija ili negacija negacije, a to Sto on jeste po sebi i za sebe treba postaviti. Naime, negativan sud negira odredenost pre dik ata pozitivnoga suda, njegovu apstraktnu opstost, ili, ako ga posmatramo kao sadrzinu, pojedinafni kvalitet koji predikat ima od subjekta. Ali, negacija odredenosti je ve£ druga negacija, dakle, beskonacno vra canje pojedinaCnosti u samu sebe. Prema tome, time se izvrsilo uspostavljanje konkretnog totaliteta subjekta, ili, tacnije, subjekat je tek sada postavljen kao pojedinacno, poSto je pomocu negacije i njenog prevazilazenja posredovan sa sobom. Time je pre dik at, sa svoje strane, presao iz prve opStosti u apsolutnu odredenost i izravnao se sa subjektom. Utoliko sud znaci: Ono pojedinacno jeste pojedinacno. — S dru ge strane, posto se subje kat isto tako morao uzeti kao opSti, i ukoliko se u negativnome sudu predikat, koji nasupro t onoj odredbi subje kta je ste ono poje  dinacno, proSirio u posebnost, a posto, osim toga, negacija te odredenosti je ste isto tako ciscenje opstosti, koju negativni sud sadrzi, taj sud glasi takode ovako: Ono opSte jeste ono opSte. U oba ova suda, koji su ranije proizasli pomocu spoljasnje refleksije, predikat je vec izrazen u svojoj pozitivnosti. Ali, pre svega, sama negacija negativnoga suda m ora da se pojavi u formi jednog negativnog suda. Pokazalo se da su u njemu jos preostali neki pozitivan odnos subjekta prema predikatu i opsta sfera predikata. Pre m a tome, negativni su d je s te strane sadrzao neku opstost koja je oeiScenija od ograniCenosti nego ona u pozitivnom sudu, a zato se utoliko viSe mora negirati u odnosu na subjekat kao pojedinaCno. Na taj naSin je neg iran celi obim predikata, te ne postoji vise nik akav po zitivan odnos izmedu njega i subjekta. To je beskona&ni sud. 66

c) B es k o n a c n i sud Negativni sud. je isto tako malo istinit sud kao i pozitivni sud. Ali, beskonacni sud, koji treba da je njegova istina, jeste, pre m a svome negativnom izrazu, ono negativno — konacno, jedan su d u kome je prevazidena i form a suda. — Ali to je je dan besmislen sud. On treba da bude neki sud, prema tome, u isto vreme da sadrzi neki odnos subjekta i predikata; ali takav odnos ne treba u njemu da postoji. — DoduSe, u obicnim logikama uglavnom se navodi naziv »beskonacni sud«, ali pri tome nije zapravo jasn o kako stoji stvar sa njim . — Lako se mogu dobiti primeri negativnog beskonacnog suda, nega tivno povezujuci u svojstvu subjekta i predikata odredbe od kojih jedna ne samo sto ne sadrzi odredenost one druge, nego ni njenu opstu sferu; tako, na primer, »Duh nije erven, zut« itd., »nije kiseo, nije alkalan« itd., »ruza nije slon«, »razum nije sto«, i tome slicno. — Ovi sudovi su tacni ili istiniti, kako se to kaze, ali su bez obzira na takvu istinitost besmisleni i neukusni. — Ili, stavise, oni nisu nikakvi sudovi. — Realniji prim er beskonacnoga suda jeste rdava radnja. U gradanskom pra vnomdasporu nesto sedanegira samo kao svojina ali tako se priznaje bi ono moglo da budedruge njenostranke, kada

bi ona na nje ga im ala pravo; i na njega se pre te nduje samo na osnovu prava; prema tome, opsta sfera, pravo, priznaje se i odrzava u onom negativnom sudu. Ali zlocin je beskonacni sud, koji negira ne samo posebno pravo nego u isto vreme opstu sferu, negira pravo kao pravo. Doduse, on je pravilan u tom smislu sto je to jedna stvarna radnja, ali posto se ona odnosi potpuno negativno prema obicajnosti, koja sacinjava njenu opstu sferu, to je ona besmislena. Ono pozitivno u beskonacnome sudu, u negaciji negacije, je ste refleksija pojedinacnosti u samu sebe, cime je ona tek postavljena kao odredena odredenost. Ono pojedinacno je po jedinacno, bio je njegov izraz prema onoj refleksiji. Subjekat nepo se u sudu postojanja nalazi kao pojedinacno koje je sredno, utoliko uglavnom samo kao nesto uopste. Tek posredovanjem negativnoga i beskonacnoga suda subjekat je po stavljen kao pojedinacno. Time je ono pojedinacno postavljeno kao nesto sto se koji je sa njim identican; prema nastavlja u svom predikatu, tome, ni opstost isto tako nije vise data kao neposredna, vec kao neko obuhvatanje razlicitih. Pozitivno-beskonacni sud isto tako glasi: Ono opste je opste, na taj nacin on je isto tako postavljen kao vra canje u sama sebe. 5*

67

Tom refleksijom odredaba suda u sebe, pak, sud se ukinuo; u negativnom beskonaCnom sudu razlika je, tako re£i, suvi&e velika da bi on joS ostao sud; subjekat i predikat ne ma ju baS nalkakav pozitivan odnos jed an pre m a drugom e; na  protiv, u pozitivno beskonaCnom sudu postoji samo id entite t, ali zbog potpunog odsustva razlike on viSe nije sud. Bli2e posmatran, sud postojanja je sud koji se pre vazisao; time je postavljeno ono sto sadrzi kopula suda, da su kvalitativni ekstremi u tom svom identitetu prevazideni. Ali, poSto je to jedin stv o pojam, ono je isto tako neposredno opet razdvojeno u svoje ekstreme i postoji kao sud, ali kao sud Cije odredbe nisu viSe neposredne, nego u sebe reflektovane. Sud postojanja pre§ao je u sud refleksije B.

Sud refleksije

U sudu koji je sada nastao subjekat je jedno pojedinacno kao takvo; isto tako ono op§te nije vi£e apstraktna opstost ili pojedinacna osobina, nego je u postavljeno kao opSteprema koje se kroz odnos razliCitih obuhvatilo jedno, ili, posmatrano

sadrzini razliCitih odredaba uop§te, kao samosazimanje (das sich Zusammennehmen) raznolikih osobina i egzistencija. — Ako treba da se navedu primeri predikata sudova refleksije, onda oni moraju biti drukCije vrste nego za sudove posto janja. Zapravo te k u sudu re fleksije postoji neka odredena sadrzina, to jest neka sadrzina uop§te; jer ona je odredba forme koja je reflektovana u identitet kao razliCita od forme, ukoliko je forma razlicita odredenost, — kakva ona jos jeste kao sud. U sudu postojanja sadrzina je samo neposredna ili apstraktna, neodredena. — Stoga nam kao primeri sudova refleksije mogu posluiiti: Covek je smrtan; Stvari su prolazne; Ta stvar je korisna, Skodljiva; tvrdoca, elasticnost tela, sreca itd. jesu takvi osobeni predikati. Oni izrazavaju neku susta stvenost, koja je ipak neka odredba u odnosu ili neka obuhvatna opstost. Ta opStost, koja ce se dalje odrediti u kretanju reflektivnog suda, jo§ je razliCita od opStosti pojma kao takve; doduse, ona nije vi§e apstraktna opstost kvalitativnog suda, ali jos ima odnos prema neposrednome, iz koga ona proizlazi 1 kojeg ima za osnov svoje negativnosti. — Pojam odreduje postojanje (Dasein) pre svega do odredaba srazmemosti, do kontinuiteta njih samih u razlifinoj raznovrsnosti egzistencije, — tako da je zaista istinsko opste njihova unutrasnja sustina, 68

ali u pojavi, i ta relativna priroda ili takode njena oznaka, jos nije njihovo bice po sebi i za sebe. Moze izgledati kao pojmljivo da se refleksivni sud odredi kao sud kvantiteta, onako kako je sud postojanja bio odreden i kao kvalitativan sud. Ali, kao sto je u sudu postojanja nepo srednost bila ne samo bivstvujuca, nego sustinski takode posredovana i apstraktna, i ovde ona nije prevazidena neposred nost nije samo prevazideni tako kvalitet, dakle, samo kvantitet; naprotiv, kvantitet je najspoljasnjija odredba, odredba koja pripada posredovanju, na onaj isti nacin kao sto je kvalitet najspoljasnjija neposrednost. O odredbi, kakva se pojavljuje u svome kretanju u refleksivnom sudu, treba jos primetiti da se u sudu postojanja njeno kretanje ispoljavalo u predik atu , jer se taj sud nalazio u od redbi neposrednosti, usled cega je subjekat izgledao kao ono sto lezi u osnovi. Iz istog razloga se u refleksivnom sudu dalje u subjektu, jer taj sud ima za kretanje odredivanja odvija svoju odredbu reflektovano bice po sebi. Stoga je ono sustinsko ovde ono opste ili predikat; zato predikat sacinjava ono sto lezi u osnovi, na cemu subjekat mora da se meri i da se adekvatno njemu odredi. — Pa ipak i predikat zadobija daljim usavrsavanjem forme subjekta neku dalju odredbu, ali posredno; naprotiv, usavrsavanje forme subjekta pokazuje se iz navedenog razloga kao neposredno dalje odredivanje. Sto se tice objektivnog znacenja suda, ono pojedinacno stu pa blag oda reci svojoj op stosti u pos tojanje, ali kao u jedno j sustinskoj odre db i relacije, jedno j sustastveno sti koja se odr zava kroz raznolikost pojave; subjekat treba da bude ono po sebi i za sebe odredeno; tu odredenost subjekat ima u svome pre dikatu. S dru ge strane, ono pojedinacno reflek tovano je u taj svoj predikat, koji je njegova opsta sustina; utoliko je subjekat ono sto egzistira i ono sto se pojavljuje. U tom sudu pre dik at ne inherira vi§e subjektu; naprotiv, predikat je ono po sebi biv stvuju ce, pod koje je ono pojedinacno subsumirano kao nesto akcidentalno. Ako se sudovi postojanja mogu odrediti kao sudovi inherencije, sudovi refleksije su, naprotiv, su dovi supsumacije. a) S in g u l a r n i sud Nep osredni su d re fleksije je sada opet: Ono pojedinacno jeste opste, — ali sa subjektom i predikatom u navedenom 69

znaCenju; stoga se on tafcnije moie iskazati ovako:

Ovo jeste

jedno suStinsko opSte.

Ali »ovo« nije neko suStinsko opSte. Onaj po svojoj opStoj formi pozitivni sud uopSte mora da se shvati negativno. Ali, po§to sud refleksije nije samo neSto pozitivno, to se negacija ne odnosi direktno na predikat, koji ne inherira, nego je ono bivstvujuce. po Subjekat je promenIjivosebi i Sto treba odrediti. Stogaje,senaprotiv, negativnionosud§toovde mora shvatiti ovako: Nije jedno ovo neko opSte refleksije; jedno takvo po-sebi ima neku opStiju egzistenciju nego samo u jednom ovom. Time singularni sud ima svoju najblizu istinu u partikularnome.

b) P a r t i k u l a r n i

sud

Ona ne-pojedinacnost subjekta, koja mora da se postavi umesto njegove singularnosti u prvom sudu refleksije, jeste posebnost. Ali, pojedinacnost je u sudu refleksije odredena kao stoga posebnost ne moze biti sustinska pojedinacnost; prosta, odredba,iscezlo u kojoj bi ono nego pojedinacno bilo ukinuto, a ono egzistirajuce u osnovu, samo kao neko prosiren je pojedinacnoga u spoljasnjoj refleks iji; zato je sub jeka t: Neki ovi ili jedna posebna mnozina pojedina cn ih. Ovaj sud: N eki pojedinacni su jedno oplte refleksije, po kazuje se najpre kao pozitivan sud, ali on je isto tako nega tivan; jer neki (Einiges) sadrzi opStost; s obzirom na opstost oni se mogu posmatrati kao ali ukoliko su komprehenzivni; posebnost, oni opstosti isto tako nisu prim ere ni. Neg ativn a odredba, koju je subjekat zadobio na osnovu prelaza singularnog suda, kao sto je gore pokazano, takode je odredba od nosa, kopule. — U sudu: »Neki ljudi su srecni«, nalazi se ljudi nisu srecni«. Ako su neposredna konsekvencija: »Neki

apstraktna

neke stvari korisne,sudonda upravo zbog korisne. Pozitivni i negativni sud toga ne lezeneke vise stvari jedan nisu

izvan drugoga, nego partikularni sud sadrzi neposredno oba u isto vreme, upravo zato sto je to sud refleksije. — Ali, parti kularni sud je zbog toga neodreden. Ako dalje, u primeru jednog takvog suda, posmatramo subjekat: neki ljudi, neke zivotinje itd., onda subjekat pored partik ula rn e odredbe forme: neki, sadrzi jos i odredbu sadr zine: covek itd. Subjekat singularnoga suda mogao je glasiti: Ovaj covek, jedna singularnost, koja pripada zapravo spoljasnjem pokazivanju; stoga on treba upravo da glasi, recimo, Kaj. 70

Ali, subjekat partikularnoga suda ne moze vise da bude: Neki Kaji; je r Kaj treba da bude je dan pojedinac kao takav. Stoga se onom e Neki prid aje neka opstija sadrzina, recimo, ljudi, zivotinje itd. To nije prosto neka empiricka sadrzina, nego sadrzina koja je odredena formom suda; ona je, naime, nesto opste, je r »Neki« sadrzi opstost, i ona u isto vreme mora biti odvojena^ od pojedinacnih, osnovitakode lezi reflektovana pojedinacnost. Ona je, blizeposto posmuatrana, opsta priroda ili rod: covek, zivotinja, — ona anticipira onu opstost koja je rezultat suda refleksije, kao sto je takode pozitivni sud, posto za subjekat ima ono pojedinacno, anticipirao odredbu koja je rezultat suda postojanja. Utoliko je subjekat, koji sadrzi pojedinacne, njihov odnos pre m a posebnosti i opstu prirodu, vec postavljen kao totalitet odredaba pojma. Ali ovo posmatranje je zapravo povrsno posm atranje. Ono sto je u subje ktu pre svega njegovom for u odnosu jednog prema drugome, to je mom vec postavljeno prosirenje toga ovo u posebnost; ali to uopstavanje mu nije prim ereno; ovo je ste nesto potpuno odredeno, a neki »ovo« jeste neodredeno. Prosirenje treba da pripada tome »ovo«, potpuno odredeno; jedno takvo dakle, da odgovara, da bude prosirenje je ste totalite t ili pre svega opstost uopste. U osnovi ove opstosti lezi »ovo«, je r ono pojedinacno je ste ovde ono sto je reflekto vano u sebe; zato njegove dalje odredbe proticu u njemu spoljasnje, i kao sto se zbog toga po sebnost odre dila kao Neki, tako je opstost koju je subjekat dostigao sveukupnost (Allheit), i partikularni sud je presao u univerzalni.

c) U n iv e rz al n i sud Opstost kakva je u subjektu univerzalnoga suda jeste sposveukupnost; svi ljasnja refleksivna opstost, jesu svi pojedinacni; ono pojedinacno je u sveukupnosti nepromenjeno. Zato je ta opstost obuhvata nje (Zusam menfassen) pojedinacnih koji opstoje za sebe; ona je neka zajednickost (Gemeinschaftlichkeit), koja im pripada samo u Kada se govori poredivanju. o opstosti, subjektivno predstavljanje obicno prvo pomisli na ovu zajednickost. Kao najblizi razlog zasto neka odredba treba da se smatra kao opsta odredba navodi se: Zato sto ona pri pada mnogima. — U analizi takode lebdi pred ocima poglavito taj pojam opstosti, posto se, na primer, razvijanje jedne funk71

cije na nekome polinomu smatra za neSto opStije nego njeno razvijanje na nekome b inomu, je r polinom predsta vlja viSe po jedinacnosti nego binom. Zahtev da bi tu funkciju trebalo pre dsta viti u njenoj opStosti trazi zapravo neki pantonom, iscrpljenu beskonaCnost; ali tu se samo od sebe uspostavlja ograniCenje onoga zahteva, i predstavljanje beskonaCne mnozine morapolinom da se om. zadovolji otuda takode je dnim Ali, njenim binom je utrebanjem, stvari veCa pantonom u onim sluCajevima u kojima se metoda ili pravilo odnosi samo na zavisnost jednog Clana od nekog drugog, a zavisnost vise Clanova od njima prethodeCih Clanova se ne partikularizuje nego ostaje da lezi u osnovi jedna te ista funkcija. M etodu ili pravilo treba smatrati kao ono istinski opSte; ona se u nastavku razvijanja ili u razvijanju jednog polinoma samo pon avlja; pre m a tome, povecanom mnozinom clanova ona ni§ta ne dobija u opstosti. O rdavoj beskonaCnosti i njenoj obmani bilo je vec ranije govora; opStost pojma jeste dostignuta onostranost; rdava beskonaCnost ostaje skopCana sa onostranoscu kao sa necim nedostizivim, ukoliko ona ostaje puki progres u beskocelokupnost, nacnost. Ako opstost lebdi da predse oCima samou kao je dna opStost koja treba is crp ljuje pojedinacnim a kao pojedinaCnima, onda je to vra canje u onu rd avu beskonaCnost; ili se pak, isto tako, samo mnostvo uzima za celokupnost. Pa ipak, ma kako da je veliko, mnostvo naprosto ostaje samo partik ula rn ost, a nije celokupnost. — Ali, pri tome nejasno lebdi pred ocima po sebi i za sebe bivstvujuca opStost pojma: pojam je ta j koji silom tezi da pre koraci i postojanu pojedi nacno st, koje se prid rzav a p red stav l janje, i ono spoljasn je u njenoj refleksiji, a koji podmece celokupnost kao totalitet ili upravo kao kategoricko bice po sebi i za sebe. To se inace takode pokazuje na celokupnosti, koja je uop ste empiricka opstost. Ukoliko je ono pojedinacno pretpostavljeno kao nesto neposredno, a otuda biva zate ie no (vorgefunden) i spolja primljen o, za njega je refleksija, koja ga sazima u celokupnost, isto tako spoljasnja. Ali, posto je ona pojedi nacno kao ovo potpuno ravnodusno pre m a toj refleksiji, to se opstost i takva pojedinacnost ne mogu udruziti u neko jedin stvo. Zbog toga empiricka celokupnost ostaje neki zadatak, neko trebanje, koje se na taj naCin ne moze prikazati kao bice. Empiricko-opsta reCenica, — jer takve se ipak postavljaju, — zasniva se na precutnom sporazumu da mnostvo sluCajeva tre ba da se sm atra za celokupnost, ili da se subjektivna celokup nost, naime, celokupnost sluCajeva koji su saznati, moze uzeti 72

za objektivnu celokupnost, ukoliko samo ne moze da se navede ni jeda n prim er suprotnoga. Ako se univerzalni sud , pri kome se nalazimo, blize posmatra, onda subjekat, koji, kao sto je malopre primeceno sadrzi po sebi i za sebe bivstvujucu opstost kao pretpostavIjenu, sada ima tu opstost u sebi i kao po stavljenu . »Svi ljudi« izrazava u prvom redu rod covek, a drugo, taj rod u njegovoj upojedinjenosti, ali tako da su pojedinci u isto vreme prosireni u opstost roda; obrnuto, opstost je tim spajanjem sa pojedinacnoscu isto tako potpuno odredena kao pojedinacnost; time se postavljena opstost izjednacila sa pretpostavljeno m. Medutim, ne treba se zapravo unapred obazirati na ono pretp ostavljeno, vec treba posmatrati za sebe rezultat u od redbi forme. — Posto se prosirila u ukupnost, pojedinacnost je postavljena kao negativnost, koja je identican odnos prema sebi. Time ona nije ostala ona prva pojedinacnost kao sto je, na primer, pojedinacnost jednoga Kaja, vec je odredba koja je identiCna sa opstoscu ili apsolutna odredenost opstega. — Ona prva pojedinacnost singularnog suda nije bila neposredna po jedin acnost pozitivnog suda, nego je nastala dijalekticnim kretanjem suda postojanja uopste; ona je vec bila odredena da bude negativni identitet odredaba onoga suda. To je istinska pre tp ostavka u sudu refleksije; nasupro t postavljanju koje se obavlja u tom sudu, ona prv a odredenost pojedinacnosti bila je nje no po -sebi; prem a tome, ono sto je pojedinacnost po sebi suda je posta vljeno kretanjem suda refleksije, naime, pojedi nacnost kao identican odnos odredenoga prema samom sebi. Na osnovu toga, ona refleksija koja prosiruje pojedinacnost u celokupnost nije spoljasnja pojedinacnosti, nego time ono sto ona vec jeste po sebi jedin o postaje za sebe. — Pre m a tome, rezultat je u istini Utoliko je subjekat odobjektivna opstost. bacio sa sebe onu odre dbu form e suda refleksije koja je, poovogatreba lazeci od sada preko prodrla od celokupnosti; umesto reci:nekih svi ljudi covek. Opstost ikoja je time nastala jeste rod, — opstost koja je sama po sebi konkretno. Rod ne inherira subjektu ill nije neka pojedinacno. osobina, uopste nije njegova osobina; on sadrzi svaku upojedinjenu odredenost rastvorenu u svojoj supstancijalnoj sam oraslosti. — On je u sustini subjekat zbog toga §to je posta vlje n kao ovaj negativni id entite t sa sobom; ali u svome predikatu on nije vise subsumiran. Time se pak uopste men] a priroda suda re fleksije. 73

Taj sud je u sustini bio sud supsumacije. Predikat je na suprot svome subjektu bio odreden kao opSte koje bivstvuje po sebi; pre m a svojoj sadrzini on je mogao biti shvaden kao sustinska odredba relacije ili takode kao oznaka, — jedna od redba prema kojoj je subjekat samo neka suStinska pojava. Ali, odreden kao objektivna opStost, predik at presta je da bude subsumiran takvu odredbu nasuprot relacije ili refleksiju; §tavi§e,pod takav je predikat tojobuhvatnu opStosti jedan poseban predikat. Prema tome, odnos subjekta i predikata se preokrenuo i utoliko se sud pre svega prevazisao. To prevazilazenje suda poklapa se sa onim Sto postaje odredba kopule, koju moramo jos da razmotrimo; prevazila zenje odredaba suda i njihov prelaz u kopulu je su jedno isto. — Ukoliko se, naim e, subje kat uzdigao u opStost, on se u toj odredbi izjednacio sa predikatom, koji kao reflektovana opstost obuhvata u sebi takode posebnost; zato su subjekat i predikat identifini, to jest oni su se sazeli u kopulu. Taj identitet jeste rod ili priroda neke stvari koja bivstvuje po sebi i za sebe. Ukoliko se, dakle, taj identitet ponovo razdvaja u jedan sud, taj sud je unutraSnja priroda, pomocu koje se subje kat i pre dikat odnose jedan prema drugome, — jedan odnos nuznosti, u kome su one odredbe suda samo nebitne razlike. Ono Sto pripada svim pojedincim a jednoga roda, na osn ovu njihove prirode pripada rodu, — to je neposredna konsekvencija i izraz onoga sto se malopre pokazalo, da subjekat, na primer, svi ljudi, odbacuje svoju odredbu forme, pa umesto »svi ljudi«

treba re£i »5ovek«. — Ta povezanost, koja bivstvuje po sebi suda nuz i za sebe, safiinjava osnovu jednog novog suda, — nosti. C. Sud nuznosti

Odredba do koje se opstost razvila jeste, kao sto se poka zalo, opstost koja bivstvuje po sebi i za sebe ili objektivna opstost, kojoj u sferi sustine odgovara supstancijalnost. Ona se razlikuje od supstancijalnosti time sto pripada pojm u i na osnovu toga nije samo unutraSnja, nego i postavljenu nuznost svojih odredaba, ili time sto je razlika njoj imanentna, a nasu pro t tome supstancija ima svoju razliku samo u svojim akcidencijama, ali ne kao princip u samoj sebi. U sudu je sada ta objektivna opstost postavljen a, prem a tome, prvo, sa tom svojom suStinskom odredenoscu kao njoj 74

ima nen tnom , drug o, ‘kao razlicna od nje kao posebnosti, za koiu ona opstost sacinjava supstancijalnu osnovu. Ona ie na tai nadin odredena kao rod i vrsta. a) K a t e go ri ck i sud vrste; on je rod samo Rod se deli ili se sustinski razdvaja u ukoliko pod sobom obuhvata vrste; vrsta je vrsta samo uko liko, s jedne strane, egzistira u pojedinacnima, s druge strane, ukoliko u rodu ima neku visu opstost. — Kategoricki sud ima je dnu ta kvu opstost kao pre dikat, u kojem subjekat im a svoju imanentnu priro du. Ali on sam je ste prv i ili neposredni sud nuznosti; zato odredenost subjekta, kojom je on nasuprot rodu ili vrsti nesto posebno ili pojedinacno, utoliko pripada nepo srednosti spoljasnje egzistencije. — Ali, objektivna opstost ima ovde isto tako samo tek svoju neposrednu partikularizaciju; s jedne strane, zbog toga je ona sama jedna odredena opstost nasuprot kojoj postoje visi rodovi; — s druge strane, ona nije upravo najblizi rod, to jest njena odredenost nije

upravo posebnosti subjekta. Ali, ono sto jei pre u tome princip nuzno specificne je ste supstancijalna identicnost subjekta dikata, u odnosu na koju ona svojstveno, cime se subjekat razlikuje od predikata, postoji samo kao neka nebitna postav ljenost, — ili je takode samo jedno ime; subjekat je u svome predik atu re flekto van u svoje bice po sebi i za sebe. — Takav predikat ne bi trebalo da se sta vi zajedno sa predikatim a dosadasnjih sudova; kada se, na primer, sudovi: ruza je crvena, ruza je jedna biljka, ili: ovaj prsten je zut, on je zlato, strpaju u jednu klasu, pa se jedna tako spoljasnja osobina, kao sto je boja jednog cveta, uzme kao predikat koji je ravnopra van sa vegatibilnom priro dom cveta, onda se pri tome gubi iz vida jedna razlika, koja i najobicnijem shvatanju mora da padne u oci. — Stoga kategoricki sud mora odredeno da se razlikuje od pozitivnog i negativnog suda; u ovima je ono sto se iskazuje o subjektu neka pojedinacna slucajna sadrzina, a u kategorickom sudu je sadrzina totalitet u sebe reflektovane forme. Otuda u ovome kopula ima znacenje nuznosti, a u onima samo znafienje apstraktnog, neposrednog bica. 75

Odredenost subjekta, na osnovu koje je on ne§to posebno nasuprot predikatu, pre svega, jo§ je neSto sludajno; subjekat i predikat nisu pomodu fo rm e ili odredenosti povezani kao nufcni; stoga nuznost postoji jo§ kao unutraSnja. — Ali, subje kat jeste subjekat samo kao neSto posebno, i ukoliko ima objektivnu opStost, on u suStini tr eba da je im a pre m a onoj tek Odreduju6i neposrednoj se, utoidentidnom jest postavljajuci se u sud, onoodredenosti. objektivno-op§te jeste sustinski od nosu sa tom iz njega izbaienom odredenoS6u kao takvom, to je st odredenost se suStinski ne moze postaviti kao neSto cisto slufajno. Kategoricki sud odgovara svojoj objektivnoj opStosti tek na osnovu ove nuznosti svog neposrednog bica, i na taj naCin je preSao u hipotetiSki sud.

b) H i p o t e t i c k i

sud

A ko A postoji, onda po stoji B; ili bice A (des A) nije (des B). njegovo vlastito bide, nego bice neiega drugoga, bice B nuznajos povezanost — Ono Sto je u tom sudu jeste sudu neposrednih odredenosti, kojapostavljeno u kategoriCkom nije postavljena. — Ovde postoje dve neposredne ili spoljasnje slucajne egzistencije, od kojih se u kategorickom sudu nalazi najpre samo jedna, subjekat; ali posto je jedno spoljasnje u odnosu na drugo, ovo drugo je neposredno takode spoljasnje u odnosu na ono prvo. — Prema toj neposrednosti sadrzina obeju stran a jo§ je ravn odusna jedn a prem a drugo j; zato je taj sud pre svega je dna recenica prazne form e. Doduse, neposrednost kao takva jeste, prvo, neko samostalno, konkretno bice; ali, drugo, njegov odnos je ono sustinsko; stoga ono bice postoji isto tako kao cista mogucnost; hipoteticki sud ne sadrzi to da A postoji ili da B postoji, nego samo: ako postoji jedno,

onda postoji drugo; samo povezanost ekstrema je postavljena kao bivstvujuca, a ne sami ekstremi. Stavise, u toj nuznosti je svaki ekstrem postavljen isto tako kao bice jednoga drugoga. — Sta v id entite ta iskazu je: A je samo A, nije B; i B je samo B, nije A; u hipotetickom sudu, naprotiv bice konacnih stvari postavljeno je prema njegovoj form alnoj istini na osnovu poj ma, naime, da ono konacno jeste svoje vlastito bice, ali isto tako nije svoje (das seinige), nego bice jednog drugog. U sferi bica menja se ono konaCno, ono se pretvara u ne§to drugo; u sferi suStine ono je pojava i postavljeno je da se bide sastoji 76

u tome sto se u njemu privid a 1 nes to drugo, a nuznost je unutrasnji odnos, koji kao takav jos nije postavljen. Ali pojam je to da je taj id entitet postavljen i da ono bivstvuju6e nije apstraktni identitet sa sobom, nego konkretni identitet, i nepo sredno je samo po sebi bice necega drugoga. Hipoteticki sud moze na osnovu refleksivnih odnosa da bude shvacen u blizoj odredenosti kao kauzaliteta odnos razloga i poslekao odnos itd. Kao i dice, uslova i uslovljenoga, supstancijalnost u kategorickom sudu, tako se u hipotetickom sudu kauzalna povezanost nalazi u svojoj pojmovnoj formi. Ovaj odnos i ostali odnosi stoje svi skupa pod hipotetickim sudom, ali se ovde ne nalaze vise kao odnosi samostalnih strana, vec sam ostalne stra ne post o je sustinski samo kao momen ti jednog i istog id entite ta . — Pa ipak, one jos nisu protivstav ljene u njemu prema pojmovnim odredbama, kao pojedinacno ili posebno i opste, vec samo tek kao momenti uopste. Utoliko hipoteticki sud ima vise oblik stava; kao sto je partikularni sud neodredene sadrzine, tako je hipoteticki sud neodredene forme, posto njegova sadrzina ne stoji u odredbi subjekta i predik ata. — Bice je po sebi ipak, posto je ono bice drugoga, jedin stvo sama sebe i drugoga, a time upravo na osnovu toga jeste opstost; ono je time u isto vreme zapravo samo nesto posebno, po§to je ono nesto odredeno i u svojoj odredenosti nije nesto sto se odnosi samo na sebe. Ali nije postavljena prosta apstraktna posebnost, nego na osnovu neposrednosti, koju imaju odredenosti, njeni momenti postoje kao razlicni; u isto vreme, na osnovu jedinstva momenata, koje sacinjava njihov odnos, posebnost postoji takode kao njihov totalitet. — Stoga ono sto je u istini postavljeno u ovom sudu jeste opstost, kao konkretni identitet pojma, 6ije odredbe nemaju opstojnosti za sebe, nego su samo posebnosti koje su postavljene u op§tosti. Na taj nacin ovaj sud je disjunktivni sud. c) Di s j u n k t i v n i su d

U kategoriokom sudu pojam je dat kao objektivna opstost i neka spoljasnja pojedinacnost. U hipotetickom sudu se na toj spoljasnjosti istice pojam u svome negativnom identitetu, pomocu negativnog identiteta mom enti pojm a dobijaju sada u disjunktivnom sudu postavijenu odredenost, koju oni u hipo tetickom sudu imaju neposredno. Stoga je disjunktivni sud 1 Tafcnije, odraza va s e (scheint) ne§to drugo. — Red.

77

objektivna opstost koja je u isto vreme postavljena u sjedinjenju sa formom. Taj sud sadrzi, dakle, prvo, konkretnu op§tost ili rod u prosto j formi kao subjekat, a drugo, istu opStost, ali kao totalitet njenih razliCitih odredaba. A je ili B ili C. To je ona nuinost pojma, u kojoj, prvo, istovetnost (Dieselbigkeit) oba ekstrem a je ste istog obima, sadrz ine i opstosti, drugo, ekstremi formi pojmovnih odredaba, 6ista ali tako tidasuzbog onog razlifiiti identitetapoova forma postoji kao forma. Tre6e, ta se identiina objektivna opStost, kao ono sto

je u sebe reflektovano, zbog toga poja vljuje nasuprot nebitnoj formi kao sadrzina, aili koja na samoj sebi ima odredenost forme, jedanput kao jednostavnu odredenost roda, drugi put upravo tu odredenost kao razvijenu u njenu razliku, — na koji nacin ona predstavlja posebnost vrsta i njihov totalitet, opitost roda. — Posebnost u svome razvoju sacinjava predikat, je r ona je utoliko ono opstije ukoliko sadrii celu opstu sferu subjekta, ali je takode sadrzi u raSClanjenosti uposebnjavanja. Ako se ovo uposebnjavanje bliie posmatra, onda, pre sve ga, rod saiinjava supstancijalnu opstost vrsta; stoga je subjekat ne B vec sa i C; pozitiv ovo ne identi tet samo posebnoga opStim; to samo-vec objektivno oznaCava opSte potpuno seniodr zava u svojoj posebnosti. Drugo, vrste se uzajamno iskljucuju; A je ili B ili C; je r one su odredena razlika opste sfere. Ovo

ili-ili je njihov negativni odnos. Ali u tom odnosu one su isto tako identifcne kao i u onom prvom; rod je njihovo jedin stvo, kao odredenih posebnih. — Da je rod bio neka apstraktn a opstost, kao u sudovima postojanja, onda bi se vrste morale shvatiti takode samo kao razlicne i kao jedna prema drugoj ravnodusne; ali rod nije ona spoljasnja opStost, nastala jedino uporedivanjem i izostavljanjem, vec je imanentna i konkretna opstost vrsta. — Empiricki disjunktivni sud je bez nuznosti; A je ili B ili C ili D itd., je r su vrste B, C, D itd. zatedene; time se zapravo ne moze izreCi neko ili-ili, je r takve vrste saiinjavaju samo, recimo, neku subjektivnu potpunost; doduse jedna vrs ta iskljuduje drugu; ali ono ili-ili iskljucuje svaku dalju vrstu i zatvara u sebi jednu totalnu sferu. Taj totalitet ima svoju nuznost u negativnom jedinstvu objektivno-opstega koje je pojedinacnost rastvorilo u sebi, pa je ima u sebi imanentno kao prosti princip razlike, pomocu kojeg su vrste odre dene i povezane. Naprotiv, em piricke vrs te im aju svoje razlike u nekakvoj slucajnosti, koja je neki spoljasnji princip, ili koja stoga nije njihov princip, pre m a tome takode nije im anentna odredenost roda; zbog toga one prema svojoj odredenosti i nisu medu sobom u odnosu. — Medutim, odnosom svojih odrede78

nosti vrste sacinjavaju opstost predikata. — Takozvani konpojmovi trebalo bi zapravo tek ovde da nadu svoje mesto; jer u disjunktivnom sudu je postavljena sustinska pojmovna razlika; ali kontrarni i kontradiktorni poj movi imaju u isto vreme u disjunktivnom sudu svoju istinu, naime, da su ono kontrarno i ono kontradiktorno razliciti isto trarni i kontradiktorni

tako kontrarno i kontradiktorno. Vrste su kontrarne ukosvoje liko su samo kao naime , na osnovu roda kao razlicne, objektivne prirode one imaju neko opstojanje koje bivstvuje po sebi i za sebe, — a kontradiktorne su ukoliko se isklju cuju. Ali, svaka od ovih odredaba za sebe jeste jednostrana i bez istine; u onom e ili-ili disjunktivnoga suda njihovo jedin stvo je postavljeno kao njihova istina, prema kojoj je ono sa mostalno opst ojan je kao sama konkretna opstost takode prin cip negativnog jedinstva, na osnovu koga se one uzajamno iskljucuju. Na osnovu upravo pokazanog id entite ta subjekta i pre  dikata u pogledu negativnog jedinstva, rod je odreden u dis ju nktivnom sudu kao najblizi rod. Ovaj izraz ukazuje pre svega na cisto kvantitativnu razliku onoga sto je vise ili manje, — odredbe, koje opste sadrzi nasuprot posebnosti koja stoji pod njim. Po tome ostaje slucajno sta je zapravo najblizi rod. Ali, ukoliko se rod uzme kao opste koje je obrazovano samo izostavljanjem odredaba, on zapravo ne moze da obrazuje neki disjunktivni sud; jer slufajno je da li je u njemu jos ostala ona odredenost koja sacinjava princip onoga ili-ili; rod uopste ne bi bio prikazan u vrstama prema njegovoj odre denosti i vrste bi mogle imati samo neku slucajnu potpunost. U kategorickom sudu rod se nalazi nasuprot subjektu, pre svega, samo u toj apstraktnoj formi, usled cega nije nuzno njegov najblizi rod i utoliko je spoljasan. Ali, posto rod po stoji kao konkretna sustinski odredena opstost, on je, kao jednosta vna odredenost, je dinstvo pojm ovnih momenata koji su u onoj samo prevazideni, realnu razliku imajujednostavnosti u vrstama. Zato je rod utoliko ali svoju najblizi rod neke vrste, ukoliko ta vrsta ima svoju specifiCnu razliku u sustinskoj odredenosti roda, i ukoliko vrste uopste imaju svoju razlicitu odredbu kao princip u prirodi roda. Stran a koja je upravo posm atra na saci nja va identi tet subjekta i predikata u pogledu odredenosti uopste, strana koja je bila postavljena hip otetickim sudom, Cija je nuznost iden titet neposrednih i razlicnih, usled cega u suStini postoji kao negativno jedinstvo. To negativno jedinstvo jeste uopste ono sto odvaja subjekat i predikat, ali koje je sada i samo postav79

ljeno kao razliCito, u subjektu kao jednostavna odrd&enost, a u predikatu kao totalitet. Ono odvajanje subjekta i predikata jeste pojm ovna razlika; ali totalitet vrsta u predikatu isto tako ne moie da bude neka druga razlika. — Dakle, odredba disju n ktivn ih Clanova jednih prema drugima proizilazi iz toga. Ona se redukuje na razliku pojma, jer samo je taj pojam ono §to se disjungira Sto u svojoj odredbiuotkriva jedinstvo. InaCe i vrsta ovde dolazi obzir svoje samo negativno pre m a svojoj prostoj pojm ovnoj odredenosti, a ne pre m a obliku u kome je ona iz ideje stupila u dalju samostalnu realnost; taj oblik sva kako otpada u jednostavnom principu roda; ali suStinsko razli kovanje mora da bude momenat pojma. U sudu koji je ovde razmotren sada je zapravo putem vlastitog daljeg odredivanja pojma postavljena sama njegova disjunkcija, ono Sto se kod pojm a pokazalo kao njegova po sebi i za sebe bivstvujuCa odredba, kao njegovo razlikovanje u vidu odredenih pojmova. — PoSto je pak pojam ono opSte, isto tako pozitivan kao i ne gativan totalitet onih posebnih, to je upravo time on sam takode neposredno jedan od svojih dis jun ktivnih clanova; a ono drugo, pojma je ste takao opStost ra stavljena u svoju posebnost, odredenost u kojoj se zapravo opStostili odredenost prikazuje kao to ta lite t. — Ako dis ju nkcija jednoga ro da u v r ste joS nije dostigla tu formu, onda je to dokaz da se ona nije uzdigla do odredenosti pojma i da nije iz njega proizisla. — Boja je ili ljubiSasta, indigoplava, svetloplava, zelena, zuta, narandzasta, ili crvena; u takvoj se disjunkciji odmah mora videti njena takode empiricka meSavina i neCistoca; u tom pogledu da se disjumikcija, posm atrana za sebe, vec mora nazvati varvarskom. Ako je boja shvaCena kao konkretno jedin stvo svetlog i tamnog, onda taj rod ima u sebi onu odredenost koja sacinjava princip njegovog uposebnjavanja u vrste. Ali jedna od njih m ora da bude apsolutno pro sta boja, koja sadrzi suprotnost uravnotezenu i zatvorenu i negiranu u njenome intenzitetu; nasuprot njoj mora da se prikaze suprotnost od nosa svetloga i tamnoga, uz koji mora da se pridoda jos ravnoduSna neutralnost suprotnosti, poSto se taj odnos tice jednog prirodnog fenomena. — Sm atrati za vrs te takve mesavine kao §to su ljubieasta i narandzasta, i graduelne razlike kao sto su indigoplavo i svetloplavo, moze imati svoj razlog samo u jedJ nom potpuno nepromisljenom postupku, koji Cak i za empirizam pokazuje suvise malo refleksije. — Uostalom, nije ovde mesto da izvodimo kakve razliCite i jol blize odredene forme ima disjunkcija, vec prema tome da li se ona ostvaruje u elementu prirode ili u elementu duha. 80

Disjunktivni sud ima clanove disjunkcije pre svega u svo me predikatu; ali isto tako je on sam razdeljen (disjungirt)* njegov subjekat i predikat jesu Clanovi disjunkcije; oni su momenti pojma postavljeni u svojoj odredenosti, ali u isto vreme kao identicni, kao identi6ni a) u objektivnoj opStosti, koja se u subjektu nalazi kao jednostavan rod, a u predikatu kao o psta s fejedinstvu, ra i kao razvijenoj to ta lit et pojm ovn ih mom enata,prema i (3) u negativnome povezanosti nuznosti, kojoj se jednostavna od redenost u subjektu raspala u razliku vrsta i upravo u tome jeste njihova sustinska veza i ono sto je identicno sa samim sobom. To jedinstvo, kopula toga suda, u sta su se ekstremi sazeli svojim identitetom, prema tome, jeste sam pojam, i to kao postavljen; time se cisti sud nuznosti uzdigao u sud pojma. D. Sud po jm a

Umenje da se izricu sudovi postojanja: Ruza je crvena itd., tesko da ce se smatrati da pokazuje veliku

,

Sneg je beo

moc sudenja. vise su stavovi; doduse, u sudu nuznost predmetSudovi je datrefleksije u svojoj objektivnoj opstosti, ali tek u sudu koji sada treba da razmotrimo postoji njego v odnos prema pojm u. U tom sudu je pojam polozen u osnovu i, posto je pojam u odnosu pre m a predm etu kao neko trebanje, kome realitet moze biti ili takode ne biti primeren. — Zato tek takav sud sadrzi istinsko ocenjivanje; predikati dobar, ridau, istinit, lep, pravilan itd. izrazavaju da je stvar merena prema njenom opstem pojm u, kao apsolutno pretpostavljenom treba nju i da je sa njim u skladu ili da nije. Sud pojma je nazvan sudom modaliteta , pa se smatra takvim zato sto sadrzi formu u kojoj se odnos subjekta i pre dikata pojavljuje u nekom i sto se on spoljasnjem razumu, tice vrednosti kopule samo u Prema odnosu prema misljenju. tome, problematicni sud sastoji se u tome sto se tvrdenje ili odricanje usvaja kao pro izvoljno ili kao moguce , asertoricki sud — sto se to usvaja kao istinito , to jest kao stvarno , a apodikticki sud — sto se to usvaja kao nuzno. — Lako se vidi zasto je tako razumljivo da se kod ovog suda izade iz samog suda i da se njegova odredba posmatra kao nesto cisto su b je ktiv no. Naime, pojam, ono subjektivno, jeste ovde ono sto se u sudu ponovo istice i sto se odnosi prema nekoj neposrednoj stvarnosti. Ali to subjektivno ne sme da se pobrka sa spoIjasnom refleksijom , koja je, dakako, nesto subjektivno, ali u 6 Nauka logike III

81

drugom smislu nego sam pojam; pojam koji se iz disjunktivnog suda ponovo pojavljuje jeste, §tavi§e, suprotnost jednoga Cistoga naiina. Raniji sudovi jesu u tom smislu samo neSto subjektivno, j e r se o ni zasnivaj u na jednoj ap stra kc iji i j edn ostavnosti, u kojoj je pojam iSCezao. Naprotiv, sud pojma jeste objektivan sud i predstavlja istinu nasuprot njima, upravo zato Sto u osnovi lezi pojam re u fleksiji njegovoj ili odredenosti kaoprem pojam, a ne ktivpojam u spoljaSnjoj u odnosu a subje nom, to jest sluCajnom miSljenju. U disjunktivnom sudu bio je postavljen pojam kao identiCnost opSte prirode sa njenim uposebnjavanjem; time se prevazisao odnos suda. Ovo konkretno te opStosti i uposebnjavanja jeste pre svega prost rezultat; ono sada mora da se dalje izgradi u totalitet, posto su momenti koje ono sadrzi u njemu najpre propali i jos ne stoje jedni nasuprot drugima u odredenoj samostalnosti. — Nedostatak rezultata moze se odredenije izraziti i tako da je u disjunktivnom sudu doista objektivna ali da se ne opstost postala potp una u svojoj uposebnjenosti, gativno jedinstvo te uposebnjenosti samo vraCa u objektivnu —

opstost, a Ukoliko po jedina cnutoliko ost. jos se nije za ono treCe, Medutim, je odredilo sam rezultat negativnozajedinstvo, je on zaista vec ta po jedina cn ost; ali tako je on samo ta jedna odredenost, koja sada treba da svoju negativnost, da po stavi se razdvoji u ekstreme i da se na taj naCin potpuno razvije u zaklju6ak.

Prvo razdvajanje tog jedinstva jeste sud u kome je jedin stvo postavljeno jednom kao subjekat, kao neSto neposredno pojedinacno, a potom kao predikat, kao odreden odnos mome nata jedinstva. a) As er to ri Ck i sud neposredan; tako je on asertoje, pre sud.pojma Subjekat je svega, nesto konkretno pojedinacno uopSte, ricki Sud pre dik at izrazava to isto kao odnos njegove stvarnosti, odre denosti ili svojstva pre m a njegovom pojm u. (Ova kuca je rdava, ovaj postupak je dobar). Blize posmatran, taj sud sadr zi, dakle, a) da subjekat treba da je nesto; njegova se opSta priroda postavila kao samostalan pojam ; b) onu posebn ost koja postoji kao svojstvo i spoVjainja egzistencija ne samo zbog

svoje neposrednosti, ve6 zbog svoga izriCitog razlikovanja od svoje samostalne opSte prirode; ova egzistencija je sa svoje strane zbog samostalnosti pojma takode ravnoduSna prema 82

opstem i moze mu^biti ili takode ne biti primerena. To svojstvo jeste pojedinacn ost, koja lezi izvan nuzne odredbe opStega i disjunktivnoga suda, odredba, koja postoji samo kao uposebnjenje vrste i kao negativni princip roda. Utoliko je konkretna opstost, koja je proizasla iz disjunktivnog suda, raspolovljena u asertoriCkom sudu u formu ekstrema, kojima jos nedostaje sam pojam kao postavljeno jedinstvo koje ih povezuje. Zbog toga je sud samo tek asertorican; njegovo je po tvrdivanje neko subjektivno uveravanje. Da je nesto dobro ili rdavo, tacno, podesno, ili da nije itd., to ima svoju poveza nost u jednom spoljasnjem trecem. Ali da je ta povezanost po stavljen a spoljasnje, to je isto kao i da ona postoji samo tek po sebi ili unutrasnje. — Ako je nesto dobro ili rdavo itd., otuda niko, svakako, nece misliti da je ono mozda dobro samo u subjektivnoj svesti, a da je po sebi mozda rdavo, ili da dobro i rdavo, tacno, podesno itd. nisu predikati samih predmeta. Prema tome, prosta subjektivnost asercije ovoga suda sastoji se u tome da po sebi biv stv uju ca povezanost subjekta i pre dikata jos nije postavljena, ili, sto je isto, da je ona samo spoljasnja; kopula je jos jedno neposredno apstraktno bice. Zato nasuprot uveravanju asertoricnog suda stoji sa istim pravom suprotno uveravanje. Kada se uverava: Taj postupak je dobar, onda isto opra vdanje jos im a ono suprotno: Taj po stupak je rdav. — Ili, posmatrano po sebi, posto je subjekat suda neposredno pojedinacno, to on u ovoj apstrakciji jos nema postavljenu u sebi onu odredenost koja bi sadrzala njegov od nos prema opstem pojmu; na taj nacin je jos slucajno isto tako to da odgovara pojmu, kao i da mu ne odgovara. Stoga je taj sud u sustini problem atica n. b) P r o b l e m a t i C n i

sud

Problematicni sud je asertorican, ukoliko se asertoricni sud mora uzeti i kao pozitivan i kao negativan. — Sa te kvalitativne strane partikula ra n sud je isto tako problematican sud: je r on vazi isto ta ko pozitivno kao i negativno; — na isti nacin je u hipotetickom sudu bice subjekta i predikata problematicno; — tom kvalitativnom stranom je takode postavljeno da su singularni i kategoricki sud jos nesto cisto subjektivno. Ali, u problematicnom sudu kao takvom to postavljanje je iman entni je nego u pom enutim sudov ima, je r u problematic nom sudu sadrzina predikata jeste odnos subjekta prema »•

83

pojm u, pre m a tome, ovde je data sama odredba neposrednog kao neiega sluCajnog.

Pre svega, pokazuje se kao problematiCno samo to da li pre dik at treba da se poveze sa izvesnim subje kto m ili ne, i utoliko neodredenost spada u kopulu. Iz toga za predik at ne moze da proizade nikakva odredba, jer on je vec objektivna, konkretna Ono problematiCno, dakle, odnosi ne posrednostopStost. subjekta, koja se time odreduje kao se na slucajnost. Ali, dalje, zbog toga ne treba apstrahovati od pojedinaCnosti subjekta; ociscen od pojedinaCnosti uop§te, subjekat bi bio samo nesto opste; predikat sadrzi upravo to da pojam subjekta treba da se postavlja u odnos prema svojoj pojedinaCnosti. — Ne moze se reci: kuca ili je dna kuca je dobra, nego: zavisn o od toga kakva je. — ProblematiCnost subjekta u nje m u samom saCinjava njegova kao momenat; subjektivnost slucajnost stvari (der Sache) protivstavljena njenoj objektivnoj prirodi ili njenom pojmu, cisti nacin ili svojstvo (Beschaffenheit). Prema tome, u samom subjektu razlikuju se njegova op stost ili objektivna priroda, njegovo trebanje, i posebno svoj osnov za to da li je on stvo postojanja. Time subjekat sadrzi takav kakav treba da bude. Na ta j naCin je subje kat izjednaCen sa predikatom. Negativnost problematiCnoga, ukoliko je ona usmerena protiv neposrednosti subjekta, znaCi prema tome samo tu iskonsku podelu subjekta, koji po sebi veC postoji — kao jedinstvo opstega i posebnoga, na te njegove momente to je podela koja je sam sud. Moze se jos primetiti da se svaka od obeju subjektovih strana, njegov pojam i njegovo svojstvo, mo2e nazvati njego vom subjektivnoscu. Pojam je u sebe udubljena opSta suStina jedne stvari, njeno negativno jedin stv o sa samom sobom; ovo jedinstvo sacinjava njenu subjektivnost. Ali, jedna stvar je takode suStinski slucajna i poseduje neko spoljaSnje svoj stvo; to onoj svojstvo znaCi isto takostvar njenu Cistu subjektivnost, nasuprot objektivnosti. Sama je upravo to da njen

pojam kao negativno jedin stv o samoga sebe negira svoju opstost, pa se postavlja izvan u spoljasnjost pojedinaCnosti. — Ovde je subjekat suda postavljen kao ta dvostrukost; ona suprotstavljena znaCenja subjektivnosti nalaze se prema svojoj istini u jednome. — Samo znaCenje subjektivnoga postalo je problematiCno tim e sto je izgu bilo onu neposrednu odredenost koju je imalo u neposrednom sudu i svoju odredenu suprotnost prema predikatu. — Ono supro tn o znaCenje subjektivnoga, koje se javlja i u rasudivanju obiCne refleksije, moglo bi za 84

sebe da skrene paznju bar na to da ono subjektivno u jednom od tih znacenja nema istine. Dvostruko znacenje je pojava toga da je svako za sebe pojedinacno jednostrano. Ako je ono problematicno postavljeno na taj nacin kao problematicno stvari (der Sache), a stvar sa svojim svojstvom, onda sam sud nije vise problematican nego apodiktican. c) A p o di k t i c n i sud Subjekat apodikticnog suda (tako i tako sagradena kuca je dobra, takva i 'takva radnja je pravedna) ima u sebi prvo ono opste, sto on treba da bude, a drugo svoje svojstvo; to svojstvo sadrzi razlog zbog cega celome subjektu jedan predikat suda

pojma pripada ili ne pripada, to jest da li subjekat odgovara svome pojmu ili ne. — A taj sud jeste istinski objektivan; ili, on je istina suda uopste. Subjekat i predikat odgovaraju jedan drugome i imaju istu sadrzinu, a sama ta sadrzina jeste postav ljena konkretna opstost; ona, naime, sadrzi dva momenta: objektivno opste ili rod i ono upojedinjeno. Ovde, dakle, imamo ono opste,pakoje je ono protnost, je tek kao

samo i koje se nastavlja kroz svoju su je din stv o sa tom suprotnoscu ono opste.

— Takvo opste, kao sto su predik ati: dobar, podesan, tacan itd., ima u svojoj osnovi neko trebanje (Sollen) i u isto vreme sadrzi ne ono trebanje ili rod za sebe, nego adekvatnost postojanja; ta adekvatnost jeste ona opstost koja sacinjava predikat apodiktickog suda. Subjekat sadrzi isto tako oba ta momenta u neposrednom je din stv u kao i stvar. Ali, istina te stvari sastoji se u tome sto je ona u sebi p relomljena na svoje trebanje i svoje bice; to je apsolutni sud o svako j stvarnosti. Da to iskonsko deljenje, koje je svemoc pojma, isto tako jeste vracanje u njegovo je dinstvo i apsolutni odnos trebanja i bica jednog prema drugom, to pretvara ono stvarno u jednu stvar; njen unutrasnji odnos, taj konkretni identitet, sacinjava dusu stvari (der Sache). Prelaz od neposredne jednostavnosti stvari ka adekvatno* sti, koja je odredenodnos njenog treb an ja i njenog kopula, — sada se tacnije pokazuje da lezi u posebno] odrede nosti stvari. Rod je ono opste koje bivstvuje po sebi i za *e™’ a koje se utoliko pokazuje kao bez odnosa; a odredenost ]e ono sto se u toj opstosti reflektuje u sebe, all se retiektuje u turto vreme u nesto drugo. Otud a sud^ im a svoj °®n0 ^ , .. •!j subjekta i usled toga je apodiktican. Tim e ®a^ a dena i ispunjena kopula, koja se ramje sastojala u apstraktn 85

me jeste, a sada se dalje oblikovala u osnov uop&te. Ona po stoji, pre svega, kao neposredna odredenost u subjektu, ali ona je isto tako odnos pre m a predik atu , koji nema dru ge sadrzine osim same te adekvatnosti ili odnosa subjekta prema opStosti. Tako je forma suda propala, prvo, zato Sto su subjekat i pre dik at po sebi ista sadrzina i, drugo, zato sto subjekat svojom sebe i odnosi a pre katu; odredenos6u ali isto tako,ukazuje trede, toizvanodnosenje je preseslopreu mpre dikdi at, saiinjava samo njegovu sadrzinu i na taj nacin jeste postavIjeni odnos ili sam sud. — Tako je konkretni identitet pojma koji je bio rezultat disjunktivnog suda, a koji sacinjava unutrasnju osnovu pojmovnog suda, uspostavljen u celini, dok je najpre taj identitet bio postavljen samo u predikatu. Ako se blize posmatra ono pozitivno u ovome rezultatu koji cini prelaz suda u neku drugu formu, onda se, kao sto smo videli, subjekat i predikat u apodiktickom sudu pokazuju, svaki [za sebe], 1 kao celi pojam. — Pojm ovno je din stv o kao odrede nost koja sacinjava kopulu, koja ih povezuje, jeste u isto vre me od njih razlicito. Najpre, ono sto ji samo na drugoj strani subjekta kao njegovo neposredno svojstvo. Ali, posto je to je povezuje (das Beziehende), ono nije dinstvo u sustini ono sto samo takvo neposredno svojstvo, nego je i ono sto prozim a subjekat i predikat i ono opste. — Posto subje kat i predik at imaju istu sadrzinu, to je nasuprot tome onom odredenoscu postavljen odnos forme, odreden ost kao nesto opste ili po seb nost. — Na ta j nacin ta odre denost sadrzi u sebi obe fo rm alne odredbe ekstrema, pa je odredeni odnos subjekta i predikata; ona je ispunjena ili sadrzajna kopula suda, ono jedinstvo pojma koje se ponovo pojavilo iz suda, u kome je bilo iscezlo u ekstremima. — Kroz ovo ispunjenje kopule sud se pretvorio u za klju ca k.

Treca glava Z A K L JU C A K Zakljucak se pokazao kao obnavljanje pojm a u sudu i prema tome kao jedinstvo i istina obojega. Pojam kao takav odrzava svoje momente prevazidene u je din stv u; u sudu je to jedinstvo nesto unutrasnje ili, Sto je isto, nesto spoljasnje, a momenti su doduse povezani, ali su postavljeni kao samostal1 Dodao prevodilac . — Red.

86

ni ekstremi.

Jed^nstTo SU

U zakljucku su pojmovne odredbe postavljene kao U 1St° Vr8me P°Stavlj eno

njihovo odredeno

Prema tome, zakljucak je potpuno postavljeni pojam; on je stoga ono umno. Razum se shv ata kao moc odre&enoga pojma, koji se fiksira za sebe pomocu apstrakcije i forme op odredeni stosti. Ali, i ujeumu pojmovi svome ne samo sto postavljeni je zakljucaku uman, totalitetu din stvsuu. Stoga nego sve umno jeste neki zakljucak. Zakljucivanje je ve6

odavno bilo pripisivano umu; a s druge strane govori se o umu po sebi, i za sebe, o osnovnim stavovima i zakoniima, tako da nije jasno kako su povezani je dan s drugim onaj um koji zakljucuje i ovaj um koji je izvor zakona i drugih vecnih istina i apsolutnih misli. Ako onaj um treba da bude samo formalni um, a ovaj um treba da proizvodi sadrzinu, onda, prema toj razlici, na ovom drugom ne bi mogla da nedostaje upravo forma uma, to jest zakljucak. Bez obzira na to, obicno se oba uma odvajaju jedan od drugoga i povodom jednoga obicno se drugi ne pominje, tako da izgleda da se um apsolutnih misli tako reci stidi uma zakljucivanja i da se skoro samo po tradiciji zakljucivanje navodi takode kao neko delanje uma. Medutim, kao sto je malocas primeceno, oSevidno je da se logicki um, ako se posmatra kao fo rm aln i um, u sustini takode mora saznati u onom umu koji ima posla sa nekom sadrzinom; stavise svaka sadrzina moze biti umna samo pomocu umne forme. Na jedno vrlo uobicajeno brbljanje o umu ne mozemo se osvmuti zbog toga sto se upravo ono uzdrzava da navede sta zapravo treba razumeti pod umom; to saznanje, koje treba da je umno, najcesce je tako zauzeto svojim predmetima da zaboravlja da sazna sam um, pa ga razlikuje i oznacuje samo pomocu pred meta koje on ima. Ako um treba da je saznavanje koje zna 0 bogu, slobodi, pravu i duznosti, o beskonacnome, bezuslovnome, natculnome, ili takode koje o tome daje samo predstave 1meti, osec aanja, ondapreostaje su ovi uopste poslednjiono delprvo om sa mo negativni delom pitanje: sta je upredsvima onim predmetima ono zbog cega su oni umni? — To je ovo, da ono sto je u njima beskonacno nije prazna apstrakcija od konacnoga niti je neka opstost bez sadrzine i bez odredbe, nego je ispunjena opstost, pojam koji je odreden i svoju odre denost ima u sebi na taj istinski nacin, sto se u sebi razlikuje i postoji kao jedinstvo tih svojih razumskih i odredenih raz lika. Samo se na taj nacin um uzdize iznad konacnoga, uslovljenoga, culnoga, ili ma kako ga inace odredili, i u toj nega tivnosti um je sustinski sadrzajany jer on je jedinstvo kao je 87

dinstvo odredenih ekstrema; ali na taj naiin ono umno je ste samo za kljudak. Pre svega, zakljufcak je neposredan, kao i sud; tako su njegove odredbe (termini) proste, apstraktne odredenosti; on je na 'taj na£in zakljucak razuma. Ako se cvrsto ostane kod toga njegovog oblika, onda je naravno umnost u njemu neupadljiva, mada je opostavljena u zakljuiku jeste je ekstrema, i prisutna. koja bitno te ekstreme ujedidin stv sredina Ono njuje i osnov koji [ih] drzi. Posto fiksira samostalnost ekstrema, apstrakcija im protivstavlja to je din stv o kao jednu isto tako cvrstu odredenost koja pa je shvata na ta j bivstvuje za sebe, nacin pre kao nejedinstvo nego kao jedinstvo. Izraz: sredina (medius terminus) pozajm ljen je od pro sto rn e pre dstave i doprinosi svoje tome da se zas tane kod izdvojenosti (Aussereinander) odredaba. Ako se zakljucak sastoji u tome sto je u njemu postavljeno je din stv o ekstrema, pa ako se to jedin stv o uzme naprosto, s jedne strane, kao nesto posebno za sebe, a s druge strane kao samo spoljasnji odnos, te se sustinskim odnosom zakljucka ucini nejedinstvo, onda um, a zakljucak jeste um, ne doprinosi umnosti. Prvo, zakljucak postojanja, u kome su odredbe odredene tako neposredno i apstraktno, pokazuje na samom sebi — posto je on, kao i sud, njihov odnos — to da taj odnos ne sadrzi takve apstraktne odredbe, vec da svaka sadrzi odnos prema drugoj, i da sredina sadrzi ne samo posebnost nasuprot odredbama ekstrema, nego i ove postavljene u njoj. Ovom svojom dijalektikom zakljucak se pretvara u zak ljucak refleksije, u drugi zakljucak, — sa odredbama kao takvim, u kojima se sustinski privida druga odredba, ili, koje su postavljen e kao posredovane, §to one uopste prema zakljucku treba da budu. Trece, posto se to privid anje ili ta posredovanost reflektuje u samu sebe, to je zakljucak odreden kao zakljucak nu zn osti, u kome ono sto odreduje posredujeekstreme jeste objektivna priroda Posto ovaj zakljucak pojma isto takostvari. kao totali sete, to je zakljucak dospeo do slaganja svoga pojma ili sredine i svoga postojanja (Daseins) ili ekstremnih razlika, to jest do svoje istine, i time je presao iz subjektivnosti u objektivnost. A. Zakljucak postojanja

1. Zakljuca k, ka ka v je neposredno, ima za svoje momente pojmovne odredbe kao neposredne. Prema tome, one su ap straktne odredenosti forme, koje se jos nisu posredovanjem 88

usavrsile do konkretnosti, nego su samo pojedinacne odrede nosti. Stoga je prvi zakljucak zapravo form alni zakljucak. Formalizam zakljucivanja sastoji se u tome sto se zastaje kod odredbe toga prvog zakljucka. Pojam, razdvojen u svoje apstraktne momente, ima za svoje ekstreme pojedinacnost i opstost, a on se sam pojavljuje kao ona posebnost koja stoji izmedu njih. Kao odredenosti koje se odnose jedino prema sebi, ti su ekstremi zbog svoje neposrednosti svi zajedno jedna jedina sadrzina. Posebnost, pre svega, sacinjava sredinu ukoliko neposredno u sebi ujedinjuje oba momenta, pojedinacnosti i opstosti. Zbog svoje odredenosti posebnost je, s jedne strane, supsumirana pod ono opste, a s druge strane, ono pojedinacno, u odnosu prema kome ona poseduje opstost, jeste supsumirano pod nju. Ali ova konkretnost je, pre svega, samo jedna dvostranost; zbog neposrednosti u kojoj se nalazi medius terminus u neposrednom zakljucku, on postoji kao prosta odredenost, te posred ovan je, koje on vrsi, jos nije postavljeno. Dijalekticko pak kreta nje zakljucka posto janja sastoji se u tome sto se po sredovanje, koje jfdino sacinjava zakljucak, postavlja u nje gove momente. a) Pr va

fi gu ra z ak lj uc ka

»Pojedinacno-posebno -opste« (E — B — A)1 jeste op sta shema odredenoga zakljucka. Pojedinacnost se kroz posebnost povezuje sa opstoscu; ono 'pojedinacno nije neposredno opste, vec posredstvom posebnosti; i obrnuto, ono opste isto tako nije neposredno pojedinacno, vec se preko posebnosti spusta do njega. — Ove odredbe stoje kao ekstremi jedna nasuprot drugoj i cine jedno u razlicnom trecem. One su obe odredenost, u tome su one identicne; ta njihova opsta odredenost jeste po sebnost. Ali, one su isto tako ekstremi pre m a posebnosti, kao i jedna prema drugoj, jer se svaki ekstrem nalazi u svojoj . .. neposrednoj odr ede nos ti. Opste znacenje ovoga zakljucka jeste to da ono pojedi nacno, koje je kao takvo beskonacni odnos prema sebi, te bi pre m a tom e bilo sam o unutrasnje, izlazi preko posebnosti u postojanje kao u opstost, u kojoj ne pripada vise jedino samom sebi, vec stoji u spoljasnjoj povezanosti; obrnuto, pos pojedinacno odvaja u svoju odredenost kao PMebn“ J> ono u toj odvojenosti nesto konkretno, i kao odnos odredenosti 1 Einzelnes—Besonderes—Allgeme ines (E no — posebno — opSte. — Red.

B

A), tj. pojedinac

89

pre m a samoj sebi ono je neSto opSte, Sto se odnosi prema sebi, a prema tome je takode neSto istinski pojedinacno; ono je u ekstremu opstosti iz spoljaSnjosti preslo u sebe. — Objektivno znacenje zakljuCka postoji u prvom zakljuCku samo tek povrSno, poSto u nje m u odre dbe joS nisu posta vljene kao jedinstvo, koje saiinjava sustinu zakljucka. ZakljuCak je utoliko jos neSto subjektivno apstraktno koje imaju nje- u govi termini, nije ukoliko tako izolovano po znaCenje, sebi i za sebe, vec samo subjektivnoj svesti. — Uostalom, odnos pojedinacnosti, poseb nosti i opstosti jeste, kao sto se pokazalo, nuzni i sustinski form aln i odnos odredaba zakljucka; nedostatak se ne sastoji u toj odredenosti forme, vec u tome sto pod to m fo rm om nije svaka pojedinacna odredba u isto vreme bogatija. Aristotel se vise drzao samog odnosa inherencije, posto on prirodu zakljucaka oznacava ovako: Kada se tri odredbe odnose jedna prema drugoj tako, da se jedan ekstrem nalazi u celoj srednjoj od redbi, a ta srednja odredba u celom drugom ekstremu, onda (zusammengeschlossen). su oba ta ekstrema nuzno povezana Ovde je vise izrazeno samo ponavljanje istoga odnosa inheren

cije jednoga ekstrema prema sredini i sredine opet prema drugome ekstremu, nego odredenost triju termina jednoga pre ma drugima. — Posto se pak zakljucak zasniva na njihovoj navedenoj uzajamnoj odredenosti, to se odmah pokazuje da drugi odnosi termina, koji daju druge figure, mogu imati vrednosti kao zakljucci razuma samo utoliko ukoliko se mogu svesti na onaj prvobitni odnos; to nisu razlicne vrste figura, koje stoje pored prve figure, vec, s jedne strane, ukoliko treba da su tacni zakljucci, one se zasnivaju na sustinskoj formi zakljucka uopste, koja je prva figura; a s druge strane, ukoliko odstupaju od nje, one su modifikacije u koje nuzno prelazi ona prva apstraktn a form a, koja se tim e odre duje dalje i pre tv ara u totalitet. Odmah cemo blize pokazati kako stoji stvar sa tim. E — B — A jeste, dakle, opsta shema zakljucka u njego voj odredenosti. Ono pojedinacno supsumirano je pod ono po sebno, a ovo pod ono opste; stoga je i ono pojedinacno supsu mirano pod ono opste. Ili, pojedinacnome inherira ono poseb no, a tome posebnome inherira ono opste; stoga ovo opste inherira takode pojedinacnome. Ono posebno jeste s jedne strane subjekat, naime u. odnosu prema opstem; u odnosu pre ma pojedinacnome ono je predikat; ili u odnosu prema opstem ono je pojedinacno, a u odnosu prema pojedinacnom ono je opste. Posto su u njemu udruzene obe odredenosti, to su ek stremi tim svojim jedinstvom povezani. Ono »stoga« (Daher) pojavljuje se kao konsekvencija koja se izvrsila u subjektu, 90

nt^pre^isa^Pogto^subjektTvna refleksija^zraSava^b^^d^' sredine prema ek atre nima kao £ s e b n l T o n e p » « d n e T t VV l i reCe- Ce>, ^ ° l zve sni sta v ka o p o s r e d o v a T o d l o T i ^ t l ilf d n M ? / a ? 01? -tak ?de Jedna Posebna recenica, a ono stoga ill dakle (Also) izra zav aju da je recenica posredovana Ali to »stoga« neka u toi recenici’soolias nja odrene dbamoze kojasebiposmatrati imala svo jkao osnov i sediste sa mo u s S i e k tivnoj refleksiji, vec naprotiv kao zasnovano u prirodi samih ekstrema, ciji se odnos opet izrazava kao prost sud ili recenica samo radi apstra hujuc e refleksije i pom ocu nje, ali S T f e istinski odnos postavljen kao terminus medius. Dakle, po'jediJeste W 6’ to ato ovo Jedan sud jeste jedna cisto subjektivna okolnost; zakljucak je upravo ovo, da to nije prosto neki sud, to jest nije neki odnos proizveden samo kopulom sredinom 111 ^eS*e*V6C oc*nos Pr°izveden odredenom sadrzajnom

Zbog toga, ako se zakljucak posmatra samo kao sastavljen iz tri suda, onda je to jedno formalno shvatanje, koje ne uzima

u obzir odnos odredaba do koga je u zakljucku jedino stalo. Uopste, cisto subjektivna refleksija je ta koja odvaja odnos termina u zasebne premise i jedan izvedeni stav koji je od niih razlicit: Svi ljudi su smrtni; Kaj je covek; Dakle, Kaj je smrtan. Coveka odmah obuzima dosada kada cuje da se navodi takav je dan zakljucak; — to dolazi usled one nekorisne forme koja pomocu izdvojenih stavova proizvodi privid razlicnosti, koji se odmah rasplinjava u samoj stvari. Zakljucivanje se poka zuje poglavito zbog ovog subjektivnog oblikovanja kao neko subjektivno pom ocno sred stvo, kome um ili razum pribegavaju onda kada neono mogu — biSvakako, roda stvari, umno, neposredno ne pristupa da delusaznaju. tako sto se prvo pri postaviLa velika premisa, odnos neke posebnosti prema nekom opstem koje opstoji, pa bi se onda, drugo, nasao jedan odvojeni odnos neke pojedinacnosti prema posebnosti, iz cega bi se najzad, trece, dobila neka nova recenica. — To zakljucivanje koje napreduje kroz izdvojene recenice nije vise nista drugo do jedna subjektivna forma; priroda stvari jeste takva da su razlicite pojmovne odredbe stvari udruzene u sustinskom je dinstvu. Ta umnost nije neko pomocno sredstvo (Notbehelf); stavise, ona je nasuprot neposrednosti odnosa, koja se jos nalazi 91

u sudu, ono objektivno, a ona neposrednost saznanja jeste upravo ono Cisto subjektivno; naprotiv, zakljucak je istina su da. Sve stv ari jesu za klju ia k, ne§to opSte, koje je pomocu posebnosti povezano sa pojedina6no§6u; ali, nara vno, stvari nisu celine koje se sastoje iz tri reienice. 2.

U neposrednome zakljucku razuma termini imaju for mu neposrednih odredaba; taj zakljucak treba sada posmatrati sa te strane, prema kojoj su termini sadriina. Utoliko se on moze smatrati kvalitativnim zakljuckom, kao sto sud posto janja ima tu istu str anu kvalita tivne odredbe. Samim tim te r mini ovoga zakljucka jesu kao i termini onoga suda poje di nacne odredenosti; jer je odredenost svojim odnosom prema sebi postavljena kao ravnodusna prema fo rm i, dakle, kao sa drzina. Ono pojedinacno jeste neki neposredan konkretni pred met, posebnost je neka pojedinacna od njegovih odredenosti, osobina ili odnosa, a opstost je opet neka jos apstraktnija, poje dinacna odredenost na posebnome. — Posto subjekat kao nepo sredno odreden jos nije postavljen u svome pojmu, njegova konkretnost nije svedena na sustinske pojmovne odredbe; nje gova odredenost koja se odnosi na sebe jesteima zatou neodredena, beskonacna raznolikost. Ono pojedinacno toj neposred nosti mnostvo odredenosti koje pripadaju njegovoj posebnosti, a od kojih, otuda, svaka moze da sacinjava za njega jedan medius terminus u nekom zakljucku. Ali, pomocu svakog dru gog srednjeg termina (medius terminus) ona se povezuje sa svakom od svojih osobina ono se nalazi nekim drugim opstim; u nekom drugom dodiru i vezi postojanja. — Dalje, i srednji termin jeste nesto konkretno u poredenju sa opstim; on sam sadrzi vise predikata, i ono pojedinacno moze opet pomocu istog srednjeg termina da se poveze sa vise opstih. Stoga je uopste po tpuno slucajno i pro izvoljno koja se od mnogih oso bina jedne stv ari shvata i posav od koje se ona povezuje sa nekim predikatom; drugi srednji termini jesu prelazi ka dru gim predikatima, i cak isti srednji termin moze sam za sebe da bude prelaz ka razlicnim predikatim a, posto on kao ono po sebno nasuprot opstem sadrzi vise odredaba. Ali, ne samo da je za jedan subjekat podjednako moguca neodredena mnozina zakljucaka i da je pojedinacni zakljucak po svojoj sadrzini slucajan, vec ti zakljucci koji se ticu istog subjekta moraju takode da predu u protivrecnost. Jer, razlika uopste, koja je najpre ravnodusna razlicnost, jeste isto tako u sustini suprotnost . Ono konkretno nije vise nesto samo pojavno, vec je ono konkretno na osnovu jedinstva onih suprotnosti u 92

pojm u koje su se odredile kao momenti pojma. Po§to se pak pre m a kvalita tivnoj prirodi term in a u formalnom zaklju6ku ono konkretno shvata prema nekoj pojedinacnoj odredbi koja mu pripada, to mu zakljucak dodeljuje onaj predikat koji od govara tom srednjem terminu; ali posto se sa neke druge stra ne zakljucuje na suprotnu odredenost, to se time onaj izvedeni stav pokazuje kaoa lazan, madai sunjegova njegovekonsekvencija. premise same za—sebe potpuno tacne, isto tako Ako se iz srednjeg termina da je neki zid premazan plavo zakljuci da je prema tome taj zid plav, onda je to zakljucivanje tacno; ali zid uprkos tome zakljucku moze biti zelen, ako je bio pre mazan i zutom bojom, a iz te poslednje okolnosti same za sebe proizilazilo bi da je taj zid zut. — Ako se iz srednjeg termina culnosti zakljuci da covek nije ni dobar ni rdav, jer se o culnome ne moze predicirati ni dobro ni rdavo, onda je zakljucak tacan, ali je izvedeni stav lazan, jer o coveku kao 0 konkretnome vazi isto tako i srednji termin duhovnosti. — Iz srednjeg termina teze planeta, trabanata i kometa prema Suncu sleduje tacno da ce ta tela pasti na Sunce; ali ona ipak ne padaju na njega, posto su ona isto tako jedan vlastiti centar tezeIsto za sebe kako njih goni sila.moze — onakoili,kao stoseseto izkaze, sre dnjeg termcentrifugalna ina socijaliteta zakljuciti na zajednicu dobara gradana, a iz srednjeg termina individualiteta, ako se on sprovodi isto tako apstraktno, proizilazi raspadanje drzave, kao sto je to usledilo, na primer, u Nem ackom carstvu, posto se pridrzavalo poslednjeg srednjeg termina. — S pravom se smatra da nista nije nedovoljno kao takav jedan formalan zakljucak, posto se na slucaju i proizvoljnosti zasniva to koji ce se srednji termin upotrebiti. Cak 1 kada se takv a jed na dedukcija sasvi m lepo o bav ila pomocu zakljucaka i ako je njena tafcnost priznata, ipak to ni najmanje ne vodi necemu, posto uvek preostaje da se nalaze drugi sred nji termini, iz kojih se isto tako pravilno moze izvesti upravo suprotno. — Kantove antinomije uma nisu nista drugo do to sto se iz jednog pojma jedanput uzima za osnovu jedna nje gova odredba, a drugi put isto tako nuzno druga. — Utoliko se pri tome ta nedovoljnost i slu cajn ost jednoga zakljucka ne smeju pripisati samo sadrzini, kao da su one nezavisne od forme i da se forma jedino tice l ogike. Naprotiv, to sto je sadrzina jedan tako jednostran kvalitet nalazi se u formi formalnog zakljucka; njoj je ta jednostranost nametnuta onom apstraktnom formom. Naime, sadrzina je pojedinacni kvalitet od mnogih kvaliteta ili odredaba jednog konkretnog predmeta ili pojma, jer ona po formi ne moze biti nista drugo do neka 93

tako neposredna, pojedinacna odredenost. Ekstrem pojedinacnosti jeste kao apstraktna pojedinaCnost ono konkretno koje je neposredno, a otuda je raznolikost koja je beskonaCna ili neodrediva; sredina je isto tako i stoga apstraktna posebnost je dan pojedinaCni od tih raznolikih kvaliteta, a isto tako je drugi ekstrem ono apstraktno opste. Otuda je formalni zaklju cak u sustini svoje sto forme ne§to po svojoj sadrzini slucajno, i to zbog ne utoliko je za zakljuCak slucajno da sasvim li mu se potCinjava ovaj ili neki drugi pre dm et; od te sadrzin e logika apstrahuje; nego ukoliko u osnovi lezi neki subjekat, slucajno je kakve ce sadrz ajn e odredbe zakljuCak izvesti iz njega. 3. Odredbe zakl juCka su sa te stra ne sad rza jne odredbe ukoliko su neposredne, apstraktne, u sebe reflektovane. Ali, ono sustinsko u njima jeste upravo to Sto one nisu takve u sebe reflektovane, jedne prema drugima ravnodusne odredbe, vec sto su odredbe forme; utoliko su one u sustini odnosi. Ti odnosi su, prvo, odnosi ekstrema prema sredini, odnosi koji su i to delom odnosi posebno neposredni, propositiones praemissae, ga prema opstem, propositio maior; a delom odnosi pojedinacn o ga prema posebnome, propositio minor. Drugo, postoji odnos posredovan odnos, ekstrema jednoga prema drugom, koji je conclusio. Oni neposredni odnosi, premise, jesu recenice ili sudovi uopste i pro tivrece prirodi za kljucka, pre m a kojoj razliCite pojmovne odredbe nisu neposredno povezane, nego nji hovo jedinstvo isto tako treba da bude postavljeno; istina suda je ste zakljuCak. Prem ise utoliko m anje mogu osta ti neposredni odnosi ukoliko njihovu sadrzinu sacinjavaju neposredno razliCite odredbe i, prema tome, nisu neposredno po sebi i za sebe identicne; osim ako su ciste identicne recenice, to jest prazne tautologije, koje ne vode nicemu. Otuda ono sto se zahteva od premisa obicno glasi: da one treba da se dokazu, to jest da one treba da se predstave isto Prema tome, dve premise daju dva tako kao izvedeni stavovi. dva nova zakljucka daju opet zajedno druga zakljucka. Ali, ta cetiri premise, koje zahtevaju Cetiri nova zakljuCka; a ovi imaju osam prem isa, Cijih osam zakljuCaka opet daju za svojih sesnaest prem isa sesnaest zakljuCaka, i tako dalje u beskonaCnost u geometrijskoj progresiji. Ovde se, dakle, opet pojavljuje progres u beskonaCnost, koji se ranije pojavio, u nizoj sferi bica, a koji se nije mogao oCekivati u sferi pojma, apsolutne refleksije iz konaCnoga u sebe, u podrucju slobodne beskonaCnosti i istine. U sferi bi6a bilo je pokazano da onde gde se poja vljuje rd ava beskonaCnost, koja prelazi u progres, postoji protivreCnost izmedu kvalita94

tivnog bica i n emocnoga trebanja koje ga nadilazi; sam pro gres je ponavljanje zahteva za jedinstvom , koji se p o s ta v lfa t odnosu na ono kvalitativno, i neprekidnog vracanja u granicu koja nije pnmerena tom zahtevu. U formalnom zakljucku oak neposredni odnos iLi kvalitativni sud jeste osnova, a posredo vanje zakljucka jeste ono sto je nasuprot njemu postavljeno

kao visa astma. Dokazivanje premisa, kojenego se nastavlja be skonacnost, ne resava onu protivrecnost je samo ustalno obnavlja, pa je ponavljanje jednog te istog iskonskog nedostat ka . Nap rotiv , isticna beskon acnog prog resa jes te to da se prevazilaze on sam i ona form a koja je njime vec odredena kao nesavrsena. — Ta forma jeste forma posredovanja pojedinacno-posebno-opste (E-B-A). Oba odnosa, pojedinacno-posebno i posebno-opste, treba da su posredovana; ako se to dogodi na isti nacin, onda se samo udvostrucava nesavrsena forma E-B-A, i tako dalje u beskonacnost. B ima prema E takode formalnu odredbu neceg opsteg, a prema A formalnu odredbu neceg pojedinacnog, je r ti odnosi uopste jesu sudovi. Stoga je njima potrebno posredovan je, ali usled onog oblika posredovanja samo ponovo nastaje onaj odnos koji treba da se prevazide. Zato posredovanje mora da se izvrsi na neki drugi nacin. Za posredovanje »posebno-opste« (B—A) postoji pojedinacno (E); otuda posredovanje mora da primi oblik: B—E—A. Da bi se posredovalo E—B, dato je A; stoga se to posredovanje pretv ara u zakljucak: E—A—B. Ako se ovaj prelaz blize posmatra prema njegovom pojmu, onda je pre svega posredovanje form alnog zakljuck a prema njegovoj sadrzini slucajno , kao sto je ranije pokazano. Ono neposredno pojed inacno ima u svojim odredenostima jedno neo dredeno mnostvo srednjih termina, a ovi opet imaju isto tako mnogo odredenosti uopste; tako da to zavisi samo od spoljas nje proizvoljnosti , ili uopste od spoljasnje okolnosti i slucajne odredbe, sa kakvim opstim treba da se poveze subjekat zak ljucka. Otuda posredovanje prema sadrzini nije nista nuzno niti opste; ono nije zasnovano u pojm u stvari; osnov zakljucka je, naprotiv, ono sto je na stv ari spoljasnje, to je st ono nepo sredno; ali to neposredno jeste medu pojmovnim odredbama ono pojedinacno. Sto se tice fo rm e, posredovanje ima isto tako za svoju pretp osta vku neposrednost odnosa; zato je samo posredovanje 95

posredovano, i to neposrednim, to jest po jedinadnim . TaCnije, prvoga zakljuCka ono pojedinacno postalo izvedenim stavorn je posredujuCe. Izveden i stav je E—A; tim e je pojedinacno postavljeno kao opSte. U jednoj premisi, u donjem stavu E—B, ono se ve6 nalazi kao posebno; ono, prema tome, postoji kao to u Cemu su obe ove odredbe sjedinjene. — Ili, izvedeni stav po neposredan sebi i za sebe onoposredovanja, pojedinaCnodakle kao kao opSte, i to ne na naCin,izTazava veC putem nuzan odnos. Prosta posebnost bila je srednji te rm in ; u izvedenom stavu ta je posebnost posta vljena razv ijena kao odnos pojedi nacnoga i opStosti. Ali, ono op§te jo§ je kvalitativna odrede nost, predikat pojedinacnoga; pofito je ono pojedinaCno odre deno kao opste, ono je postavljeno kao op§tost ekstrema ili kao sredina; ono je za sebe ekstrem pojedinacnosti, ali posto je sada odredeno kao opste, ono je u isto vre m e je din stv o oba ekstrema. b) D r u g a f i g u r a :

B—E—A

1. Istina prvog kva litativno g zakl juCka je to da nesto nije po sebi i za sebe povezano sa jednom kvalita tivnom odredeno§cu kao opStom, vec pomoCu neke sluCajnosti ili u nekoj pojedinaCnosti. Subjekat zakljuCka nije se u takvom kvalitetu vratio u svoj pojam, vec je samo shvacen u svojoj spoljasnjosti; neposrednost sacinjava osnov odnosa, dakle posredovanje; utoliko je ono pojedinaCno uistinu sredina. Ali, dalje, odnos zakljuCka jeste prevazila zenje neposrednosti; izvedeni stav nije neki neposredan odnos, vec posredovan neoim treCim; stoga on sadrzi negativno je dinstvo; otu da je posredovanje samo odredeno da sadrzi u sebi negativan mo menat. U ovorn drugom zakljuCku premise su: B—E i E—A; samo ona od ovih je jos neposredna premisa;zakljuCona druga,prva E—A, jeste premisa veC posredovana, naime, prvim kom; zato drugi zakljuCak pretpostavlja onaj prvi, kao Sto i, obrnuto, prvi zakljuCak pretpostavlja drugi. — Oba ekstrema su pri tome odredena jedan nasuprot drugome kao posebno i op§te; utoliko ovo op§te jo§ ima svoje mesto: ono je predikat; ali ono posebno zamenilo je svoje mesto: ono je subjekat, ili, postavljeno je s odredbom ekstrema pojedinadnosti, kao Sto je pojedinaCno postavljen o sa odredbom sredine ili posebnosti. Stoga oba ekstrema nisu vi§e apstraktne neposrednosti, koje su oni bili u prvom zakljuCku. Pa ipak, oni jo§ nisu postavljeni 96

kao kon kretno sti; tim e sto

pVc+mm

drugog, on je postavljen^ u s4 ju v l S u ipak samo spoljasnje, u onu drugu odredbu.

.

4

E ™ * * ° n0g

VT6me’ a Odredeni 1 objektivni smisao ovoga zakljucka je u tome da on o opste nije po se bi i z a sebe jedno odreden o posebno je r ono je upravo to ta lite t svojih posebnih; vec na taj nacin jedna od njegovih vrs ta postoji blagodareci pojedinacnostidruge njegove vrste iskljucene su iz njega neposrednom spoljasnjoscu. S druge strane, ono posebno isto tako nije nepo sredno ( 1, po sebi i za sebe) ono opste, vec mu negativno jedinstvo oduzima odredenost i time ga uzdize u opstost. — Pojedinacnost se odnosi prema posebnome negativno utoliko ukoliposebnog * ^ bUd6 n:*eg0V Pred ik at! to niJe predikat onoga 2. Ali, pr e svega, term ini su jos neposred ne odredenosti ; oni se jos nisu sami sobom razvili u objektivno znacenje; izmenjeni po lozaj koji dobijaju dva od njih jeste forma, koja se nalazi na njima samo tek spoljasnje; zato su oni jos, kao u prvom zakljucku uopste, neka sadrzina koja je ravnodusna jed na pre drugoj, dva kvneke aliteta koji nisu povezani sami po sebi i m zaa sebe, vec pomocu slucajne pojedinacnosti. Zakljucak prve figure bio je neposredan zakljucak ili isto tako takav zakljucak koji se nalazi u svome pojmu kao apstraktna forma, koja se jos nije realizovala u svojim odred bama. Posto je ta cista form a pre sla u drugu figuru, to je s jedne strane zapoceta re alizacija pojma, jer se postavlja nega tivni momenat posredovanja, a time neka dalja odredenost forme, u na jpre , neposred no j, kv alitativnoj odredenos ti te r mina. — Ali, u isto vreme to je neko predrugojacavanje ciste forme zakljucka; zakljucak ne odgovara vise potpuno toj for mi, a odre den ost koja je po stavljena u nj egovim terminima razlicna je od one prvobitne odredbe forme. — Ukoliko se on posm atraspoljasnjoj samo kaorefleksiji, neki subje ktiv an zakljucak, koji se obavlja u nekoj utoliko se smatra za jednu vrstu zak ljucka ko ja bi treba lo da odgovara rodu, naime opstoj semi E—B—A. Ali, on toj semi, pre svega, ne odgovara; dve nje gove premise jesu B—E, ili E—B, i E—A; stoga je srednji termin oba puta subsumiran, ili je oba puta subjekat, kome, dakle, oba druga termina inheriraju; dakle, nije neka sredina koja jedanput treba da subsumira ili da bude predikat, a drugi put da bude subsum irana ili da bude su bjekat, ili kojoj jedan termin treba da inherira, a ona sama da inherira drugom terminu. — Da taj zakljucak ne odgovara opstoj formi zakljucka, 7 Nauka logike III

97

to ima taj istinski smisao da je ta forma preSla u ovaj zaklju cak, posto se njena istina sastoji u tome da bude jedno subjek tivno slu£ajno povezivanje. Ako je tacan izvedeni stav u drugoj figuri (naime, ne uzimajuci u pomoc ono ogranicenje koje treba odmah spomenuti, a koje ga cini necim neodredenim), onda je on tacan zato sto je tacan sam za sebe, a ne zato sto je izveden Ali, to isto sto je slucaj kod izvedenog stava stav prve ovoga figure; zakljucka. ta njegova istina je ono je postav ljeno drugom figurom. — U onom shvatanju, da druga figura treba da je samo jedna vrsta, previda se nuzni prelaz prve figure u ovu drugu formu, pa se zastaje kod prve kao kod istinske forme. Stoga, ukoliko u drugoj figuri (koja se po staroj navici, bez daljeg osnova, navodi kao treca) treba isto tako da postoji neki u tom subjektivnom smislu tacan zakljucak, utoliko bi on morao da bude saobrazan prvom zakljucku, prema tome, posto je dna premisa, E—A, im a odnos supsu mcije srednjeg termina pod jedan ekstrem, to bi druga premisa, B—E, morala da sacuva su pro tan 1 odno s koji ona ima, t e da se B moze subsumirati pod E. Ali, takav jedan odnos bio bi prevazilazenje odredenog suda: E je ste B, i mogao bi postojati samo u nekom neodredenom sudu, — u partikularnom sudu; stoga izvedeni stav u ovoj figuri moze biti samo partikularan. Ali, partikularni je sud, kao sto je gore primeceno, kako pozi tivan tako i negativan — jedan izvedeni stav, kome se upravo stoga ne moze pripisati neka velika vrednost. — Ukoliko se i ono posebno i ono opste ekstremi i neposredne odredenosti koje su ravnodusne jedne prema drugima, utoliko je sam njihov odnos ravnodusan; moze se proizvoljno jedna ili druga uzeti kao veliki pojam ili mali pojam, a otuda isto tako jedna ili druga premisa kao gornji srtav ili kao donji stav.2 3. Pre m a tome , post o je isto tako pozitivna kao i negativna, konkluzija je jedan prema tim odredenostima ravnodusni, dakle, opsti odnos. Ako se blize posmatra, posredovanje prvog zakljuck a bilo je po sebi slucajno; u drugom zakljucku ta slucajnost je postavljena. Prema tome, ono je posredovanje koje prevazilazi samo sebe; posredovanje ima odredbu poje dinacnosti i neposrednosti; ono sto je tim zakljuckom povezano mora, stavise, da bude po sebi i neposredno identicno; je r ona sredina, neposredna pojedinacnost, jeste beskonacno raznolika i spoljasnja odredenost. U njoj je, dakle, postavljeno upravo sebi spoljasnje posredovanje. Ali, sp oljasnjost pojedi* Suprotan u odnosu na E—B, u prvom zakljuCku. — Red. 2 Velika premisa i mala premisa. — Red.

98

nacnosti jeste opstost; ono posredovanje pomocu neposrednog pojedinacnog ukazuje izvan sebe samoga na svoje drugo po sredovanje, koje se, prema tome, zbiva pomocu opstega. — Ili, ono sto treba da bude sjedinjeno drugim zakljuckom, mora da bude neposredno povezano; pomocu neposrednosti, koja mu lezi u osnovi, ne ostvaruje se neko odredeno povezivanje. Neposrednost na — koju on ukazuje druga bica, neposrednost nasuprot njegovoj, prevazidena prva jeste neposrednost — dakle, u sebe reflektovana ili po sebi bivstvujuca neposred nost, ono apstraktno opste. Prelaz ovog zakljucka bio je sa posmatrane strane neko predrug ojacenje kao prelazenje bica, jer mu u osnovi lezi ono kvalitativno, i to neposredna pojedinacnost. Ali, shodno pojmu, pojedinacnost utoliko povezuje ono posebno i ono opste, uko liko ukida odredenost posebnoga, sto se prikazuje kao slucaj nost ovog zakljucka; ekstremi se ne povezuju pomocu svog odredenog odnosa, koji oni imaju za srednji termin; stoga taj zakljucak nije njihovo odredeno jedinstvo, a pozitivno je dinstvo koje mu jos pripada jeste samo apstraktna opstost. Ali, ako se sredina postavlja sa tom odredbom, koja je njena istina, to je neka druga forma zakljucka. c) T r e c a f i g u r a : E—A—B 1. Ovaj trec i zaklju cak nem a vise nijedn e jedine neposredne premise; odnos E—A bio je posredovan prvim zakljuckom, a odnos B—A drugim zakljuckom. Stoga treci zakljucak pre tp ostavlja oba prva zakljucka; ali i obrnuto, oba pretpostavljaju njega, kao sto uopste svaki pretpostavlja ostala dva. U ovom zakljucku je prema tome uopste zavrseno odredenje zakljucka. — Ovo uzajamno posredovanje sadrzi upravo to da svaki zakljucak, mada je sam za sebe posredovanje, u isto vremejednu nije uneposrednost, samom sebi cije totalitet posredovanja, nalazi vec ima u sebi se posredovanje izvan njega. Zakljucak E—A—B, posmatran sam po sebi, jeste istma formalnog zakljucka; on izrazava to da je njegovo posredo vanje apstraktno opste, i da ekstremi nisu sadrzani u sredini prema svojoj sustinskoj odredenosti, vec samo prem a svojoj opstosti, stavise, dakle, u njemu nije povezano upravo ono sto bi trebalo da je posredovano. Ovde je, dakle, postavljeno ono u cemu se sastoji formalizam zakljucka, ciji termini imaju neku sadrzinu koja je ravnodusna prema formi, ili, sto znaci 99

isto, koji su takve odredbe forme koje se joS nisu reflektovale u sadrzinske odredbe. 2. DoduSe, sredina ovoga zakljucka jeste jedinstvo ekstre ma, u kome je, medutim, apstrahovano od njihove odredenos’ti, neodredeno opste. Ali, ukoliko se to opste kao ono ap straktno u isto vreme razlikuje od ekstrema kao odredenoga, ono samo je takode jos nesto odredeno nasuprot njima, i celina je jedan zakljucak ciji odnos prema njegovom pojmu treba razmotriti. Sredina kao ono opste jeste subsumirajuca ili predikat u odnosu na oba svoja ekstrema, cak ni jedanput nije supsumirana ili subjekat. Stoga ukoliko ova figura kao jedna vrsta zakljucka treba da odgovara zakljucku, to se moze dogoditi samo tako da posto jedan odnos, E—A, vec ima prikladan odnos, i drugi A—B, dobija isti odnos. To se dogada u jednom sudu u kome je odnos subjekta i predikata ravnodusan, u negativnom sudu. Na taj nacin zakljucak postaje legitiman, a tkonkulzija nuzno negativna. Zato je takode svejedno koja se od obeju odredaba ove recenice uzima kao predikat ili kao subjekat, a u zakljucku, da li kao ekstrem ekstrem prema tome, da li pojedinacnosti kao mali te rmiliin kao ili kao velikiposebnosti, term in . Posto pre m a uobicajenoj pre tp ostavci od toga zavisi koja prem isa treba da bude velika ili mala, onda je to ovde postalo ravnodusno. — To je osnov obicne cetvrte jigure zakljucka, za koju Aristotel nije znao, a koje se uz to tice jedne potpuno prazne, beznacajne razlike. Neposredni polozaj te rm in a je ste u ovoj figuri obrnut njihovom polozaju u prvoj figuri; posto subjekat i predikat negativnog izvedenog stava nemaju, prema formalnom posmatranju suda, odredeni odnos subjekta i predikata, vec jedan moze da zauzme mesto onog drugog, to je onda sve jedno koji se te rm in uzim a kao subjekat, a koji kao pre dik at; stoga je isto tako svejedno koja se premisa uzima kao velika ili mala. — Ta ravnodusnost, kojoj doprinosi i odredba partikularnosti (narocito ukoliko se primecuje da se ona moze shva titi u komprehenzivnom smislu), cini onu cetvrtu figuru necim potpuno uzaludnim. 3. Objektivno znacenje zakljucka u kome je opste sredina sastoji se^ u tome da je ono sto posreduje kao jedinstvo ekstre ma u sustini opste. Ali, posto je opstost pre svega samo kvalitativna ali apstraktna opstost, to odredenost ekstrema nije sadrzana u njoj; njihovo povezivanje, ako treba da se ostvari, mora da ima svoj osnov isto tako u nekom posredovanju koje lezi izvan toga zakljucka, a s obzirom na taj osnov sasvim je 100

tako slucajno kao kod pre tho dn ih formi zakljucak a Ali nosto je ono opste odredeno kao sre din a a u njoj nije sadrzana odre denost ekstrema, to je ta odredenost postavljena kao neka potpuno ravnodusna i spoljasn ja odredenost. — Time ie ore svega, prema toj prostoj apstrakciji, svakako nastala cetvrta figura zakljucka, naime figura zakljucka koji je bez odnosaA—A—A, od kvalitativne razlike termina iiedinprema tomekoje im aapstrahuje za odredbu samo njihovo spoljasnje stvo, naime njihovu jednakost. d) Cetv rta

figu ra :

A—A—A, zakljucak

ili

matemat

icki

1. Matematicki zakljucak glasi: Ako su dve stvari ili dve odredbe jednake nekoj trecoj, onda su one jednake medu so bom. U njemu je ponisten odnos inherencije ili supsumcije termina. Nesto trece uopste jeste ono sto posreduje; ali ono nema

apsolutno odredbe u odnosu dobro na svoje svako od ndkakve trojega moze podjednako da ekstreme. bude ono Stoga trece sto posreduje. Otuda, koje treba da se upotrebi za to, koji od tri odnosa treba da se uzmu kao neposredni, a koji kao posredovani, zavisi od spoljasnjih okolnosti i drugih uslova, — naime od toga koja su dva od njih data neposredno. Ali, ta se odredba nista ne tice samog zakljucka i potpuno je spoljasnja. 2. M atem aticki se za kljuc ak sm atra u matem atici kao — kao neki prvi stav, ocigledan po sebi i za sebe, kome nije potreban nikakav dokaz, koji nije sposoban za dokaz, tj. za posredovanje, niti mu je potrebno, koji ne pretpostavlja nista drugo, niti se iz drugog moze izvesti. — Ako se blize razmotri njegovo preimucstvo, da je neposredno ocigledan,

neki aksiom

onda se pokazuje da to preimucstvo u formalizmu ovoga zakljucka, koji apstrahuje od svake lezi kvalitativne razlicnosti odredaba i pretpostavlja samo njihovu kvantitativnu jednakost ili ne jedn ako st. Ali, u pra vo iz tog razlog a on n ije bez p re t postavke ili nije neposredovan; kvantita tivna odredba, koja u njemu jedino dolazi u obzir, postoji samo na osnovu apstrakcije od kvalitativne razlike i od pojmovnih odredaba. — Linije, figure, koje se pretpostavljaju kao medusobno jednake, razu me ju se samo u pogledu njihove veli cine; jed an trougao izjednacava se sa nekim kvadratom, ali ne kao trougao sa kvadratom, vec jedino u pogledu velicine itd. U to zakljucivanje isto 101

tako ne ulaze pojam i njegove odredbe; tim zakljufcivanjem se uopste nista ne poirna; razum nema pred sobom fak ni formalne, apstraktne pojmovne odredbe; stoga, ono ocigledno ovoga zakljuSka pociva samo na tome Sto je on u misaonoj odredbi tako oskudan i apstraktan. 3. AM rezultat zakljucka postojanja (Daseins) nije samo negativnost ovo apstrahovanje od svake pojmovne odredenosti; neposrednih, apstraktnih odredaba, koja je otuda proizasla, ima jos jednu drugu pozitiv nu stranu, naime, da je u apstraktnu odredenost posta vljena nje na druga odredenost, pa je ona time postala konkretna. Pre svega, svi zakljucci postojanja uzajamno se pretp o stavljaju, a ekstremi koji su medusobno povezani u izvedenom stavu jesu samo utoliko istiniti i medusobno povezani po sebi i za sebe ukoliko su inace sjedinjeni jednim identitetom koji je zasnovan drugde; srednji term in , kakav je u razm otrenim zakljuccima, treba da bude njihovo pojmovno jedinstvo, ali je samo je dna fo rm aln a odredenost koja nije postavljena kao njihovo konkretno jedinstvo. No, to pretp ostavljeno u svakom data neposrednost uop od onih posredovanja nije samo neka ste, kao u matematickom zakljucku, vec je i samo ono neko posredovanje, naime, za svaki od oba druga zak ljucka. Ono, dakle, sto istinski postoji nije neka data neposrednost, vec posredovanje koje se zasniva na posredovanju. To, pre m a tom e, nije kvantitativno posredovanje, koje apstrahuje od forme po sredovanja, nego upravo po sredovanje koje se odnosi na po sredovanje, ili po sredo va nje refleksije. Krug uzajamnog pretpostavljanja, koji medu sobom zatvaraju ovi zakljucci, jeste vracanje toga pretpostavljanja u samo sebe, koje time obrazuje jedan to ta lite t, i ono drugo, na sta ukazuje svaki pojedinacni zakljucak, nema na osnovu apstrakcije izvan, vec obuhvata unutar kruga. po jedinacnih odredaba rm e pokazalo Osim se da toga, je u utojpogledu celini formalnih zakljucaka svaka fo pojedinacna odredba dospela do mesta sredine. Ta sredina neposred no je bila odredena kao posebnost; potom se ona putem dijalektickog kretanja odredila kao po jedinacnost i opstost. Isto tako je svaka od ovih odredaba prosla kroz mesta oba ekstre je brisanje kvalita tivnih odredaba ma. Cisto negativni rezultat forme u cisto kvantitativnom matematickom zakljucku. Ali, ono sto istinski postoji jeste pozitivan rez ultat, da se posredo vanje ne obavlja pomocu neke pojedinacne, kvaMtativne odre denosti forme, vec pomocu njenog Nekonkretnog identiteta. 102

dostatak i formalizam tri razmatrane figure zakljucaka sastoii se upravo u tome sto bi jedna takva pojedinacna odredenos trebalo da sacinjava sredinu u njima. — Posredovanje se dakle, odredilo kao ravnodusnost neposrednih ili apstraktnih odredaba forme i kao pozitivna vcjleksi'ja jed ne i druge Time je neposredni zakljucak postojanja presao u za klju cak reileksije.

J

NAPOMENA

U izlaganju prirode zakljucka i njegovih razlicnih formi, koje je ovde dato, uzgred je uzeto u obzir i ono sto u obicnom razmatranju i obradivanju zakljucaka sacinjava glavni interes, naime, kako se u svakoj figuri moze naciniti jedan pravilan zakljucak; ipak je pri tome naveden samo glavni momenat, a preslo se preko onih slucajeva i zapleta koji nasta ju kada se uz to uzme u obzir i razlika pozitivnih i negativnih sudova, pored kvantitativne odredbe, narocito odredbe partik ula rnosti. Ovde ce biti na svome mestu jos nekoliko primedbi o obicnom shvatanju i nacinu razmatranja zakljucka u logici. — Kao sto je poznato, to ucen je bilo je tako iscrpno razradeno da su njegove takozvane ostroumnosti izazvale opstu dosadu i gadenje. Posto je prirodni razu m pribavio sebi vaznost protiv refleksivnih formi, lisenih supstancije, u svim pravcima obrazovanja duha, on se okrenuo i protiv onih vestackih znanja o formama uma i pomislio da moze da se lisi takve nauke sa toga razloga sto on vec sam od sebe po prirodi i bez narocitog ucenja izvodi pojedinacne misaone operacije koje su oznacene u njoj. Kada bi uslov umnog misljenja bilo naporno proucavanje formi zakljucaka, covek bi u stvari u pogledu tog mislje nja bio u isto tako teskom polozaju kao kada ne bi mogao (kako je vec bilo napomenuto u predgovoru) da se krece i da vari hranu, ako prethodno proucio anatomiju i fiziologiju. Kao sto i proucavanje ovihnije nauka ne mora biti bez koristi za dijetetsko ponasanje, tako ce se i proucavanju forini urna bez sumnje pripisati neki jos vazniji uticaj na ispravnost misljenja; ali ne ulazeci ovde u to pitanje, koje se tice obrazovanja sub jektivnoga m isljenja, a otuda zapravo pedagogije, ipak ce moratd da se prizna da ono proucavanje, koje za svoj predmet ima nacine i zakone operacija uma, mora imati po sebi i za sebe najveci znacaj, — bar nista manji od poznavanja zakona priro de i nje nih posebnih oblika. Kada se ne poteenjuje to sto je pronadeno sezdeset i nekoliko vrsta papagaja, stotri103

deset i sedam vrsta veronike itd., onda ce jo§ manje smeti da se potcenjuje iznalazenje formi uma; zar nije jedan oblik zakljucka ne§to beskrajno vise nego neka vrsta papagaja ili neka vrsta veronike? Stoga, ma kako da se uopste preziranje poznavanja formi uma mora smatrati samo za varvarstvo, ipak se isto tako mora priznati da uobicajeno anje zakljucka i njegovih sebn-ih oblika nije neko prik umnoaziv saznanje, nije njihovo prikazivaponje kao fo rm i uma, i da je silogisticka mudrost zbog svoje bezvrednosti navukla na sebe potc enjivanje koje je doziveja. Nedostatak toga prikaziv anja zakljucka sastoji se u tome sto ono zastaje prosto-naprosto kod razumske forme zakljucka, pre m a kojoj se pojm ovne odre dbe uzim aju kao apstraktne formalne odredbe. Utoliko je nedoslednije ako se pojmovne odredbe fiksiraju kao apstraktni kvaliteti, posto njihovi odnosi sacinjavaju ono sustinsko u zakljucku, a inherencija i supsumcija vec sadrze to da ono pojedinacno, posto mu inherira ono opste, jeste i samo nesto opste, i da ono opste, posto subsumira ono pojedinacno, i samo je pojedinacno, a da zakljucak, tacnije receno, izricno postavlja upravo to je din stv o kao sredinu i da je njegova odredba upravo posred ovanje, to jest da pojm ovne odredbe nem aju vise za osnovu svoju uzaja m nu spoljasnjost kao u sudu nego, naprotiv, svoje jedinstvo. — Prema tome, pomocu pojma zakljucka izrazena je nesavrsenost formalnog zakljucka, u kome sredina ne treba da se zadrzi kao jedinstvo ekstrema, vec kao neka form alna, od njih kvalita tivno razlicita, apstraktna odredba. To posmatranje postaje jos besadrzajmije time sto se kao savrseni odnosi jos usvaja ju i takvi odnosi ili sudovi u kojima postaju ravnodusne cak i for malne odredbe, kao u negativnom i partikulamom sudu, i koji se zato priblizuju recenicama. — Posto se pak uopste kvalitativna forma »pojedinacno-posebno-opste« (E—B—A) smat ra za ono poslednje i apsolutno, to potpuno otpada dijalekticko posmatranje zakljucka; pre m a tome, ostalivecsekao zakljucci posm atraju kao one forme, — nuzne promene vrste. ne Pri tome je svejedno da li se sam prvi formalni zakljucak posm atra samo kao je dna vrsta pored ostalih ili pak kao rod i vrsta u isto vreme; ovo poslednje se dogada kada se ostali zakljucci svode na prvi zakljucak. Ako se ova redukcija ne vrsi izricno, ipak uvek lezi u osnovi isti formalni odnos spoljasnje subsumcije koju izrazava prva figura. Ovaj formalni zakljucak je protivrecnost da sredina treba da je odredeno jedinstvo ekstrema, ali ne kao to jedinstvo, vec kao odredba koja se kvalitativno razlikuje od onih odre104

daba cije jedinstvo ona treba da bude. Posto je zakljucak ova protivrecnost, on je u samom sebi dijalektican. Njegovo dijalekticko kretanje prikazuje ga u potpunim pojmovnim momentima, tako da su momenti povezivanja ne samo onaj odnos supsumcije ili posebnost, vec isto tako sustinski negativno je dinstvo i opstost. Ukoliko je svaki od momenata za sebe isto tako samo jedan jednostrani momenat posebnosti, oni su isto tako nesavrsene sredine, ali u isto vreme oni sacinjavaju razvijene posebnosti odredbe; celi tok kroz tri figure prikazuje sredinu u svakoj od tih odredaba sukcesivno, a pravi rezultat koji iz toga proizlazi jeste da sredina nije jedna pojedinacna nego totalitet odredaba. Otuda se nedostatak formalnog zakljucka ne nalazi u form i zakljucka, — ona je stavise forma umnosti, — vec u tome sto ona postoji samo kao apstraktna, stoga bespojmovna

forma. Pokazano je da apstraiktna odredba moze biti posmatrana isto tako kao sadrzina, zbog njenog apstraktnog odnosa pre ma sebi; utoliko formalni zakljucak ne postize nista vise osim da jedna veza nekog subjekta sa nekim predikatom proizlazi ili ne proizlazi samo iz toga srednjeg termina. Nista ne pomaze to sto se jedan stav dokazao takvim jednim zakljuckom; zbog apstraktne odredenosti srednjega termina, koji je neki bespojmovni kvalitet, mogu isto tako postojati drugi srednji termini iz kojih proizlazi suprotno, stavise, iz istog srednjeg termina mogu se opet izvesti i suprotni predikati pomocu daljih zaklju caka. Pored toga sto formalni zakljucak ne postize mnogo, on je takode nesto vrlo jednostavno; ona mnoga oravila koja su bila pro nadena dosadna su vec zbog toga sto toliko mnogo kontrastiraju sa jednostavnom prirodom stvari, a osim toga i zato sto se odnose na slucajeve u kojima se formalna sadrzina zakljucka potpuno umanjuje spoljasnjom odredbom forme, na rocito odredbom partikulamosti, poglavito ukoliko se ona radi toga mora uzeti u komprehenzivnom smislu, a takode gde se prema form i postizu i samo sasvim bezvredni dutim, najopravdanija najvaznija strana nemilostirezultati. u koju je— Me zapala silogistika jeste sto je ona takvo opsirno bespojmovno bavljenje je dnim pre dm eto m cija je din a sadrzina je sam po jam. — Ta mnoga silogisticka pravila podsecaju na postupanje onih aritmeticara koji takode postavljaju mnostvo pravila o aritmetickim operacijama, koja sva pretpostavljaju da se ne poseduje pojam operacije. — Ali, brojevi su jedan bespojmovan materijal, racunska operacija je jedno spoljasnje povezi vanje ili razdvajanje, jedan mehanicki postupak, kao sto su najzad pronadene masine za racunanje koje izvrsavaju te 105

operacije; medutim, najteze je i najvise bode o ti kada se od redbe forme zakljucka, koje su pojmovi, obraduju kao neki materijal li§en pojma. Krajnost toga bespojmovnog shvatanja pojmovnih odre daba zakljufcka jeste svakako to Sto je Lajb nic (Opp. Tom II. P. I.) podvrgao zakljucak kombinatorskom racunu i njime izracunao koliko ima mogucih varijanata zakljucka, — naime, s obzirom na razlike pozitivnih i negativnih sudova, pa onda opstih, partikularnih, neodredenih i singularnih sudova; takvih spojeva moguce je iznaci 2048, od kojih po iskljucenju neupotrebljivih preostaju 24 upotrebljive figure. — Lajbnic pridaje veliki znacaj korisnosti kombinatorske analize za pronalazenje ne samo formi zakljucka, vec i spojeva drugih pojmova. Operacija kojom se to nalazi jeste ona ista kojom se izracunava koliko spojeva slova omogubuje jedna azbuka, koliko je raznih kombinacija moguce u jednom kockanju, u igri L’hombre-kartom itd. Dakle, ovde se odredbe zakljucka nalaze postavljene iednoj klasi sa tackama na kocki i L’hombre-kartama, ono umno shvaceno je kao nesto mrtvo i bespojmovno, a ostavljeno je na stranu ono sto je svojstveno pojm u i njegovim odred odnose i da tim odnosenjem bama, da se kao duhovne sustine prevazilaze svoju neposrednu odredbu. — Ova Lajbnicova primena kombinat orsk og racuna na zakljucak i na spa janje dru gih pojmova nicim se nije razlikovala od izvikane Lulu sove1 vestine, sem sto je s gled'ista aritmetike bila metodicnija, a inace je po besmislenosti jednaka sa njom. — Sa tim je stajala u vezi Lajbnicova omiljena misao, koju je on shvatio u mladosti, a koju ni docnije niije napustao i pored njene nezrelosti i povrsnosti, o jednoj opstoj karakteristici pojmova, — o jed nom jeziku pisma, u kome se svaki pojam prikazuje kako je on je da n odnos [proi zasao] 2 iz dru gih pojm ova ili se odnosi sa drugim pojmovima, — kao da bi u umnoj vezi, koja je u sus tini dijalekticna, sadrzina jos zadrzavala one iste odredbe koje ima kada je fiksirana sebe.sum nje primen io najdosled niji poPlukeov3 racun za je bez stupak, kojim se odnos zakljucka osposobljava da se oodvrgne racunu. Taj racun zasniva se na tome sto se u sudu apstrahuje od razlike odnosa, od razlike izmedu pojedinacnosti, posebnosti i opstosti, pa se fiksira apstraktni identitet subjekta i predi kata, usled cega medu njima postoji matematicka jednakost 1 Raymundus Lullus, c. 1232—1315: ars magn a s. gener alis. 2 Dodao redaktor. — Red. s Ploucquet, Gottfried, 1716—1790: Principia de substantiis et phaenomenis, accedit methodus calculandi in logicis ab ipso inventa, 1753.

106

— je dan odnos koji pretv ara zakljucivanje u jedno potpuno besadrzajno 1 tautolosko fo rm iranje recenica. U receniciRuza je crvena, predikat ne treba da znaci opste crveno. ve6 samo odredeno crveno ruze; u recenici: Svi hriscani su ljudi, pre dik at treba da oznacava samo one ljude koji su hrisbaniiz ove recenic e: Jev re ji nisu hriscanii, izlazi onda kon'kl uzija’ Mendelsona koja kodracun: nije bila nisu dobraljudi preporuka ovajonisilogisticki (naime,zanisu ljudi Dakle, Jevreji koji su hriscani). — Pluke navodi kao jednu posledicu svoga pronalask a: posse etiam ru des mechanice totam logicam doceri, uti pueri arithmeticam docentur, ita quidem, ut nulla formidine in ratiociniis suis errandi torqueri, vel fallaciis circumveniri possi nt, si in calculo non er ra nt.1 — Ova preporuka, da c e neobrazovani ovirn racunom moci da nauce celokupnu logiku mehanicki, jeste zaista ono najgore sto se moze reci o jednom pronalasku o izla ganju logicke nauke.

B. Zakljucak refleksije ap Kretanje kvalitativnog zakljucka prevazislo je ono straktno u nj ego vim odredb am a; term in se time post avio kao je dna ta kva odredenost u kojoj se privida i druga odredenost.

Osim apstraktnih termina, u zakljucku postoji takode njihov odnos, a u konkluziji je odnos postavljen kao posredovan i nuzan; stoga nijedna odredenost nije uistinu postavljena kao pojedinacna za sebe, vec kao odnos drugih, kao konkretna odredenost. Sredina je bila apstraktna posebnost, za sebe jedna prosta odredenost, i sredina samo spoljasnje i relativno u odnosu na samostalne ekstreme. Sada je sredina postavljena kao totali tet odredaba; tako je ona postavljeno jedinstvo ekstrema; ali na prvom mestu jedinstvo refleksije koje ih obuhvata u sebi, — jedno obuhvata (Befassen) koje kao neposrednosti i prvonjeodnosenje odredaba jos prvo nije prevazilazenje apsolutni identitet pojma. Ekstremi su odredbe suda refleksije, prava pojedinacnost i opstost kao odredba odnosa ili jedna refleksija koja u sebi obuhvata ono razinoliko. Aid, kao sto je pokazano kod suda refleksije, pojedinacni subjekat sadrzi u sebi, pored proste * Ca k i n eu ki m ogu m ehaniCki da n au5e ce lu i ogiku^. ka ° J J ° jj?®® nauce aritm etiku , i to tako da ih ne m uii bojazan da c e svoj im rasu div an jim a il i da ce biti obm anuti luka * Red. nisu pogresili u rafcunu. —

107

pojedinacnosti koja pripada formi, isto tako odredenost kao prosto-naprosto u sebe re ftekto vanu opstost, kao pre tp ostavljeni, to jest ovde jos neposredno prihvaceni rod. Iz ove odredenosti ekstrema, koja pripada kretanju odred be suda, proizilazi bliza sadrzina sredine do koje je sustinski stalo kod zakljucka, posto se on sredinom razlikuje od suda. ost, ali Sredina prosirenu u iopstost, kao svi, sadrzi 3. rod,1. to po jestjedina onu cn opstost koja2. lezi u osnovi koja prosto-naprosto u sebi uje din juje pojedinacn ost i apstraktn u opstost. — Tek na taj nacin zakljucak refleksije ima pra vu odredenost forme, posto je sredina postavljena kao totalitet odredaba; zbog toga je neposredni zakljucak u odnosu prema zakljucku refleksije neodredeni zakljucak, kao sto je sredina jos tek apstraktn a posebnost, u kojoj momenti njenog pojm a nisu jos postavljeni. — Ovaj prvi zakljucak refleksije moze se oznaciti kao za kljucak sveukupnosti.

a) Zak lju ca k s ve uk up no s ti 1. Zak ljucak sveu kupn osti (der Allheit ) je zakljuc ak ra  zuma u njegovoj savrsenosti, ali jos nije nesto vise. Da sredina u tom zakljucku nije apstraktna posebnost, vec je razvijena u svoje momente i stoga kao konkretna, to je doduse bitan zahtev za pojam, ali forma sveukupnosti obuhvata ono pojedi nacno u opstost pre svega samo spoljasnje, i obrnuto, ona ono pojedinacno odrzava u opstosti jos kao nesto sto neposredno opstoji za sebe. Negacija neposrednosti odredaba, koja je bila rezultat zakljucka postojanja, jeste samo prva negacija, jos nije negacija negacije ili apsolutna refleksija u sebe. Stoga pojedinacne odredbe jos leze u osnovi one opstosti re fleksije koja u sebi obuhvata te odredbe, — ili sveukupnost jos nije opstost pojma, vec je spoljasnja opstost refleksije. Zakljucak postojanja bio je slucajan zbog toga sto njegov srednji termin kao jedna pojedinacna odredenost konkretnoga subjekta dopusta jedno neodredivo mnostvo drugih takvih srednjih termina i samim tim je subjekat mogao biti povezivan sa neodredi vo [mnog im]1 drugim pa i suprotnim p red ika tima. Ali, posto sredina sada sadrzi pojedina cn ost, pa je usled toga i sama konkretna, to se pomocu nje moze povezati sa subjektom samo jedan predikat koji mu pripada kao konkretnome. — Ako bi, na primer, na osnovu srednjeg termina: zelen 1 Dodao redaktor. — Red.

108

trebalo zakljuciti da je jedna slika prijatna, jer je zeleno prija tn o za oko, ili da je neka pesma, neka zgrada itd. lepa, je r poseduje pravilnost, onda bi i pored toga ta slika itd., bez obzdra na to, mogla biti ruzna zbog drugih odredaba, iz kojih bi se mogao zakljuciti ovaj poslednji predikat. Naprotiv, po§to srednji termin ima odredbu sveukupnosti, to on sadrzi zelenilo, pravilnost, kao nesto konkretno, koje upravo zbog toga nije konapstrakcija necega cisto zelenoga, pravilnoga itd.; sa tim kretnim mogu biti povezivani samo predikati koji odgovaraju — U sudu: Zeleno ili pravilno jeste totalitetu konkretnoga. prijatno, subjekat je samo apstrakcija zelenoga, odn. pravilnosti; u recenici: Sve zeleno ili pravilno jeste prijatno, napro tiv, subjekat jeste: svi stvarni konkretni predmeti koji su zeleni ili pravilni — koji se, dakle, kao konkretni uzimaju sa koje oni jos poseduju pored zele svim njihovim osobinama, noga ili pravilnosti. 2. Medutim, ta refleksivna savrsenost zakljucka pretvara ga upravo time u jednu prostu obmanu. Srednji termin ima odredenost: Svi; svima pripada u velikoj premisi neposredno predikat koji se povezuje sa subjektom. Ali, Svi znaci svi pojedinacni; u toj premisi, dakle, pojedinacni subjekat ima onaj predikat vec neposredno, a ne zadobija ga tek na osnovu zakljucka. — Ili, subjekat zadobija neki predikat pomocu konkluzije kao neku posledicu; ali velika premisa vec sadrzi u sebi tu konkluziju; prema tome, velika prem isa nije tacna sama za sebe, ili nije neki neposredan, pretpostavljen sud, nego vec sama pretpostavlja konkluziju, ciji bi osnov trebalo da bude. — U omiljenom savrsenom zakljucku: Svi ljudi su smrtni, A Kaj je covek, Dakle, Kaj je smrtan, velika premisa je samo zbog toga i utoliko tacna ukoliko je tacna Kajtacna. slucajno smrtan, onda velika konkluzija; premisa ne kada bi bila Stav ne kojibibibio trebalo da bude kon kluzija m ora vec n epos redno za se be da bude tacan , ^jer inace velika premisa ne bi mogla da obuhvati sve^ pojedinacne; pre nego sto velika pre m isa moze da vazi kao tacna, postavlja se preth odno pitanje: da li sama ona konkluzija nije argumenat protiv nje. 3. Kod zakljucka postojanja proizaslo je iz pojma zaklju cka da su premise kao neposredne protivrecile konkluziji, naime, posredovanju koje zahteva pojam zakljucka, da stoga 109

prvi zak ljucak pre tp osta vlja druge i da, obrnuto, ti drugi zakljucci pretpostavljaju njega. U zakljucku refleksije postav ljeno je u njemu samom to da velika premisa pretpostavlja svoju konkluziju posto ta premisa sadrzi vezu pojedinacnoga sa nekim predikatom koja zapravo tek treba da bude konkulzija. Prema sto u zakljucak stvari postoji pre svega izraziti tako tome, da je ono refleksivni samomoze jedansespoljasnji prazni privid za kljucivanja , — da se pre m a tome su§tina toga zakljucivanja zasniva na subjektivnoj po jedinacn osti, koja time sacinjava sredinu i koju kao takvu treba postaviti, — po jedinacnost koja je kao ta kva i samo spoljasnje ima opstost na sebi. — Ili, prema blizoj sadrzini refleksivnog zakljucka pokazalo se da ono pojedinacn o sto ji u neposrednom , a ne izvedenom odnosu sa svojim predikatom, i da velika premisa. veza posebnoga sa opstim, ili, tacnije govoreci, formalno opste ga sa po sebi opstim, jeste posredovana pomocu odnosa poje dinacnosti koja postoji u tom opstem — pojedinacnosti kao sveukupnosti. — To je, medutim, zakljucak in dukcije. b) Z a k l j u c a k

indukcije

1. Zakljuca k sveuk upno sti sto ji pod semom prv e figure: »pojedinacno-posebno-opste« (E-B-A), zakljucak indukcije stoji pod semom druge figure »opste-pojedinacno-posebno« (A-E-B), posto on opet ima za sre din u pojedinacnost, ne apstraktnu pojedinacnost, vec kao potpunu, naime, postavljenu sa njoj suprotnom odredbom, sa opstoscu. — Jedan ekstrem. je neki pre dikat koji je zajednicki svim tim pojedinacnim a; njegov odnos sa njima sacinjava neposredne premise, od kojih bi jedna trebalo da bude konkulzija u prethodnom zakljucku. — Drugi ekstrem moze da bude neposredni rod, kakav postoji u ili u subjektuiliuniverzalnog suda, asredini koji jeprethodnog iscrpljen uzakljucka svim pojedinacnima takode u vrstama sredine. Prema tome, taj zakljucak ima oblik:

A

e e

B e e u beskonacnost.

110

2. Druga figura formalnog zakljucka »opste-pojedinacno-posebno« nije odgovarala semi zbog toga sto u jednoj premisi ono E koje sacinjava sredinu nije bilo subsumirajuce ili pre dikat. U indukciji je taj nedostatak uklonjen; tu je sredina: Svi pojedinacni; stav A-E, koji kao subjekat sadrzi ono objektivno opste, ili rod kao izdvojen za ekstrem, ima jedan pre dikat koji identican. je bar istoga sa njim i time rod je zacetvoronoge spoljasnju refleksiju Lav,obima slon itd. sacinjavaju zivotinje^ razlika da je ista sadrzina jedanput postavljena u pojedinacnosti, a drugi put u opstosti je prema tom e cista — jedna ravnodusnost koja je u ravnodusna odredba forme, refl eksivnom zakljuck u postavljeni rezu ltat formaln og za kljucka, a koja je ovde postavljena jednakoscu obima. Stoga induk cija nije zakljucak pros tog opazanja ili slucajnog ^postoja nja, kao dru ga figu ra k oja m u odgov ara, vec za kljucak iskustva, — subjektivnog obuhvatanja pojedinacnog u rodu i povezivanja roda sa nekom opstom odredenoscu, posto se na nju nailazi u svima pojedinacnima. Taj zakljucak isku stva ima takode objektivno znacenje da se neposredni rod totalitetom pojedinacnosti odredio kao neka opsta osobina, pa ima svoje postojanje u nekom opstem odnosu ili u nekoj oznaci. — Ali, objektivno znacenje ovoga kao i drugih zakljucaka je ste samo tek njihov unutrasnji pojam i ovde jos nije po stavljeno. 3. Indukcija je stavise jos u sustini jedan subjektivan zakljucak. Sredinu cine pojedinacni u njihovoj neposrednosti: njihovo obuhvatanje u rod pomocu sveukupnosti jeste jedna spoljasnja refleksija. Zbog opstojece neposrednosti pojedinac nih i zbog spoljasnjosti koja otuda proistice, opstost jeste samo potp unost ili, upravo, ostaje jedan zadatak. — Stoga se u indukciji opet pojavljuje progres u rdavu beskonacnost; poje dinacnost treba da se postavi kao identicna sa opstoscu, ali posto su pojedinacni i posta vljeni isto tako kao neposredni, trebanje; ono je to ono jedinstvo ostaje samo jedno trajno je din stv o jednakosti; oni koji treba da su identicni u isto vreme ne treba da su to. Oni a, b, c, d, e samo dalje u besko nacnom sacinjavaju rod i zavrseno iskustvo. Utoliko konkulzija indukcije ostaje problem aticna . Ali, posto indukcija izrazava to da opazanje, da bi se pre tvorilo u iskustvo, mora biti nastavljeno u beskonacnost, to ona pretpostavlja da je rod povezan sa svojom oaredenoscu po sebi i za sebe . Time ona zapravo pretpostavlja svoju konkulziju pre kao nesto neposredno, kao sto zakljucak sveukupnosti 111

pretp ostavlja konkulziju za jednu od svojih premisa. — Isku stvo koje se zasniva na indukciji usvaja se kao vazece, mada se priznaje da opazanje nije za vrseno; ali, moze se prihvatiti da se pro tiv onog iskustva ne moze dobiti nikakva instanca, ukoliko je to iskustvo po sebi i za sebe istinito. Stoga se zakljucak indukcije zaista zasniva na nekoj neposrednosti, ali bivstvujucoj ne na onoj na kojoj bi trebalo da na neposrednosti vecsenazasniva, neposrednosti pojed inacnosti, koja biv na opstoj neposrednosti. — Osnovna stvuje po sebi i za sebe, odredba indukcije jeste da je zakljucak; ako se pojedinacnost uzme kao sustinska, a opstost kao spoljasnja odredba sredine, onda bi se sredina raspala na dva nepovezana dela i ne bi postojao nikakav zakljuca k; naprotiv, ta sp oljasn jost pripada ekstremima. Pojedinacnost moze biti sredina samo kao nepo sredno identicna sa opstoscu; takva opstost je zapravo objek tivna opstost, rod. — To se moze posmatrati takode ovako: Opstost jeste spoljasnja, ali sustinska na odredbi pojedinacno sti koja lezi u osnovi sredine indukcije; jedno takvo spoljasnje jeste isto tako neposredno svoja su protnost, ono unutrasnje. — Stoga je istina zak ljucka indukcije ta kav zakljucak koji za sama po sredinu ima jednu pojedinacnost koja je neposredno sebi opstost; — zakljucak analogije.

c) Za kl ju ca k a nal og ij e 1. Ovaj zakljucak ima za svoju apstraktnu semu trecu figuru neposrednog zakljucka: »pojedinacno-opste-posebno« (E-A-B). Ali, njegova sredina nije vise ma koji pojedinacni kvalitet, vec jedna opstost koja je refleksija-u-sebe necega konkretnoga, prema tome njegova priroda; — i obrnuto, posto je ona na taj nacin opstost kao necega konkretnoga, ona je u isto vreme sama po sebi to konkretno. — Ovde je sredina, dakle, jedno pojedinacno, ali prema njegovoj opstoj prirodi; osim toga, ekstrem je jedno drugo pojedinacno koje sa onim pojedinacnim ima istu opstu prirodu. Na prim er: Zemlja ima stanovnike, Mesec je jedna zemlja, Dakle, Mesec ima stanovnike. 2. Analogija je utoliko povrsnija ukoliko ono opste, u ko me su oba pojedinacna jedno i prema tome jedno [pojedina cno] postaje predikat drugog pojedinacnog, jeste neki puki kvalitet, ili, buduci da se kvalitet uzima subjektivno, jedna 112

ili druga oznaka, ako se identitet obaju pojedinacnih uzme ovde kao neka prosta slicnost. Medutim, u logici uopste ne bi trebalo navoditi takvu povrsnost, do koje se dovodi jedna forma razuma ili uma, da se srozava u sferu prostog predstavIjanja. — Takode je neadekvatno da se velika premisa ovog zakljucka prikazuje tako da bi trebalo da glasi: Ono sto je nekome objektu slicno u nekim oznakama, to mu je slicno takode u drugim oznakama . Na taj nacin se form a za kljucka

izrazava u obliku neke sadrzine, a empiricka sadrzina, koja zapravo treba tako da se naziva, prenosi se skupa u malu premisu. Tako bi se i cela forma, na primer, prvog zakljucka mogla izraziti kao njegova velika premisa: Onome sto je sub sumirano pod nesto drugo, cemu inherira nesto trece, inherira takode to trece; ali, i tako dalje. No kod samog zakljucka nije

stalo do empiricke sadrzine, pa njegovu vlastitu formu pretvo' riti u sadrzinu jedne velike premise jeste tako ravnodusno, kao kada bi se mesto nje uzela ma koja druga empiricka sadrzina. Ali, ukoliko kod zakljucka analogije ne bi stajalo do one sadrzine, koja ne sadrzi nista drugo do vlastitu formu zakljucka, onda ni kod prvog zakljucka isto tako ne bi stajalo do nje, to jest do onoga sto zakljucak cini zakljuckom. — Ono do cega je stalo jeste uvek forma zakljucka, bilo da on ima za svoju empiricku sadrzinu samu formu ili nesto drugo. Tako je zakljucak analogije jedna narocita forma, i potpuno je neosnovano ne hteti sm atra ti ga za ta kvu form u zato sto se njegova forma moze pretvoriti u sadrzinu ili materiju ve like premise, a materije se ono logicko nista ne tice. — Ono sto kod zakljucka analogije, mozda i kod zakljucka indukcije, moze da navede na tu misao jeste to sto su u njima sredina i ekstremi odredeni sire nego u cisto formalnom zakljucku, te stoga odredba forme mora takode da se pokaze kao odredba sadrzine, posto nije vise jednostavna i apstraktna. Ali to sto se forma na taj nacin odreduje kao sadrzina jeste najpre jedno nuzno napredovanje stoga takva se sustinski odnosi na prirodu zakljucka; formalnoga, ali otuda, idrugo, sadrzinska odredba ne moze kao takva da se posmatra kao neka druga empiricka sadrzina i da se od nje apstrahuje. Ako se forma zakljucka analogije posmatra u onom izrazu njegove velike premise, da ako se dva pre dm eta slazu u jedno j ili takode u nekoliko osobina, onda jednome pripada takode jedna druga osobina koju im a onaj drugi predmet, onda moze izgledati da taj zakljucak sadrzi cetiri odredbe, quatermonem terminorum, — jedna okolnost koja bi povlacila za sobom 8 Nauka logike III

113

teskocu da se analogija dovede u formu formalnog zakljucka. — Postoje dva pojedinaSna, trece, je dna osobina koja je nepo sredno usvojena kao zajedniSka i, cetvrto, druga osobina koju neposredno ima jedno pojedinacno, a koju drugo pojedinacno dobija tek pomocu zakljucka. — To proizlazi otuda sto je u zakljucku analogije, kao sto se pokazalo, sredina postavljena kao pojedinacnost, ali neposredno njenajedna istinska opstost. — U indukciji je osim oba takode ekstremakao sredina neodrediva mnozina pojedinacnoga; stoga bi u tome zakljucku mogla da se nabroji jedna beskonacna mnozina termina. — U zakljucku sveukupnosti opstost je na sredini samo tek kao spoljasnja formalna odredba sveukupnosti, a u zakljucku ana logije kao sustinska opstost. U gornjem primeru je srednji termin, zemlja, uzet kao nesto konkretno, koje je u pogledu svoje istine isto toliko jedna op§ta priroda ili rod, kao i nesto pojedinacno. S te strane q uaternio terminorum nije pretvorio analogiju u jedan nesavrseni zakljucak. Ali, on to postaje na osnovu cetvornosti termina prema jednoj drugoj strani; jer mada jedan subjeda katli im a istu opstu kao i drugi, je neodredeno jednome subjektupriro onaduodredenost, koja ipak se zakljucuje i za drugi subjekat, pripada na osnovu njegove prirode ili na osnovu njegove posebnosti, da li, na primer, zemlja ima stanovnike kao nebesko telo uopste ili samo kao ovo posebno nebesko telo. — Analogija je utoliko jos zaklju cak refleksije ukoliko su u njegovoj sredini neposredno sjedinjene pojedinacnosti i opstost. Zbog te neposrednosti jos postoji spoljasnjost refleksivnog jedinstva; ono pojedinacno je samo po sebi rod, ono nije postavljeno u toj negativnosti, kojom bi njegova odredenost bila data kao vlastita odredenost roda. Zbog toga predikat, koji pripada pojedinacnome sredine, nije takode vec predikat drugog pojedinacnog, mada oba pojedinacna pripadaju istom rodu. 3. »Pojedinacn o-posebno« (Mesec im a stano vnik e) jes te konkluzija; ali jedna premisa (Zemlja ima stanovnike) jeste jedno isto takvo »pojedinacno-posebno« (E-B); ukoliko E-B treba da je konkluzija utoliko se u njemu nalazi zahtev da i ona premisa bude konkluzija. Prema tome, ovaj zakljucak je ste u samom sebi postuliranje sebe nasuprot neposrednosti koju on sadrzi, ili on pretpostavlja svoju 'konkluziju. Zaklju cak postojanja ima svoju pretpostavku u drugim zakljuccima postojanja; kod upravo sada posmatranih zak ljucaka ona je pomerena unuta r njih, jer oni su zakljucci refleksije. Posto 114

je, dakle, zakljucak analogije postulira nje svoga posredovanja nasuprot neposrednosti sa kojom je skopcano njegovo posre dovanje, onda je momenat pojedinacnosti ono cije ukidanje on zahteva. Tako za sredinu ostaje objektivno opste, rod , ociscen od neposrednosti. — U zakljucku analogije rod je bio mome nat sredine samo kao neposredna pretpostavka; posto sam zakljucak zahtevapojedinacnosti, prevazilazenje apretpostavljene neposredno sti, to negacija time i ono opste, nije vise neposredna, nego po stavljena. — Zakljucak refleksije sadrzao je te k prvu negaciju neposrednosti; sada je nastupila druga negacija i sa njom je spoljasnja refleksivna opstost odredena kao opstost koja bivstvuje po sebi i za sebe. — Ako se po smatra sa pozitivne strane, onda se korikluzija pokazuje identicnom sa premisom, posredovanje slivenim sa svojom pretpostavkom, a time jedan identitet refleksivne opstosti, cime je ona postala visa opstost. Ako pregledamo tok zakljucaka refleksije, onda je posre dovanje uopste postavljeno Hi konkretno jediinstvo formalnih odredaba ekstrema; refleksija se sastoji u toj postavljenosti jedne odredbe u drugoj; ono sto posreduje jeste na taj nacin sveukupnost. Medutim, kao njen sustinski osnov pokazuje se pojedinacn ost, a opstost samo kao spoljasnja odredba na njoj, kao potpunost. Ali, za ono pojedinacno opstost je sustinska , da bi ono bilo sredina koja povezuje; stoga se ono mora shva titi kao opste koje bivstvuje po sebi. Ali ono sa sredinom nije sjedinjeno samo na taj cisto pozitivni nacin, vec je u njoj prevazideno, pa je negativan momenat; tako ono opste, ono po sebi i za sebe bivstvujuce, je ste postavljeni rod, a ono pojedinacno kao neposred no jeste, naprotiv, njegova spoljasnjost, ili ono je ekstrem. — Zakljucak refleksije, uzet uopste, stoji pod semom B-E-A; ono pojedinacno jos je u njemu kao takvo sustinska odredba sredine; ali posto se njegova suprot nost prevazisla, pa se sredina odredila kao opstost koja biv stvuje sebi i i zazakljucak sebe, to je zakljucak stupiojepod semu: po E-A-B, refleksije presao u formalnu zakljucak nuznosti. C. Zakljucak nuznosti

Ono sto posreduje sada se odredilo 1. kao jednostavn a odredena opstost, poput posebnosti u zakljufiku postojanja, ali 2. kao objektivna opstost, to jest kao opstost koja sadrzi cdu odredenost razlicitih ekstrema, slicno sveukupnosti zakljucka a*

115

refleksije, jedna ispunjena ali jednostavna opstost, — opsta priroda stvari, rod. Ovaj zakljucak je bogat sadrzinom, jer se apstraktna sre dina zakljucka postojanja postavila kao odredena razlika, ka kva je ona kao sredina refleksivnog zakljucka, ali se ta razlika opet reflektovala u jednostavni identitet. — Stoga taj zaklju cak jeste zakljucak nije nekakva druga neposrednanuznosti, sadrzina, posto vec je njegova refleksijasredina odredenosti ekstrema u sebe. Ovi ekstremi imaju u sredini svoj unutrasnji identitet, cije sadrzinske odredbe jesu formalne odredbe eks trema. — Time ono cime se termini razlikuju postoji kao spoljasnja i nesustinska forma, i termini postoje kao momenti jednog nuznog postojanja. Ovaj zakljucak je pre svega neposredan i utoliko tako formalan, da povezan ost termina jeste sustinska priroda kao sadrzina, i sadrzina se nalazi na razlicitim terminima samo u razlicitoj formi, a ekstremi za sebe nalaze se samo kao neko nesustinsko opstojanje. — Realizovanje ovoga zakljucka ima tako da ga odredi da se ekstremi isto tako posta vljaju kao taj totalitet, koji je pre svega sredina, a nuznost odnosa, koji je sadrzina, jeste jedan odnos posta v najpre samo supstancijalna ljene forme.

a) Ka te go ri ck i za kl ju ca k 1. Ka tegoricki zak ljuca k ima kao jed nu ili kao obe svoje prem ise kategoricke sudove. — Ovde se sa tim zakljuckom kao sa sudom povezuje odredenije znacenje da je njegova sre dina objektivna opstost. Povrsno posmatrajuci, kategoricki za kljucak se takode shvata samo kao neki cisti zakljucak inherencije. Kategoricki zakljucak je prema svome sadrzajnom znazakljucak nuznpomocu osti u kome cenju je jedan subjekat Ali pove-sup zan sa prvi jednim predikatom svoje supstancije. stancija, uzdignuta u sferu pojma, jeste ono opste, postavljeno da postoji po sebi i za sebe, tako da ona nema, kao u svom vlastitom odnosu, akcidencijalnost za formu, za nacin svoga bivstvovanja, vec pojmovnu odredbu. Stoga su njene razlike ekstremi zakljucka, i to, odredeno, opstost i pojedinacnost. Opstost je u odnosu na rod, kako je sredina blize odredena, apstraktna opstost ili opsta odredenost, — akcidentalnost sup stancije sazeta u prostu odredenost, koja je pak njena sustin ska razlika, specificna diferencija. — Medutim, pojedinacnost 116

jeste ono stvarno, po sebi konkretno jedinstvo roda i odrede nosti, ali ovde je kao u neposrednom zakljucku pre svega ne posredna pojedinacnost, akcidentalnost sazeta u form u za sebe bivstvujuceg opstojanja. — Odnos ovog ekstrema sa sredinom sacinjava jedan kategoricki sud; ali ukoliko i drugi ekstrem izrazava, prema navedenoj odredbi, specificnu razliku roda, ili njegov odredeni princip, utoliko je i ta druga premisa kategoricna. 2. Ovaj zakljucak kao prvi, prema tome kao neposredni zakljucak nuznosti, stoji pre svega pod semom prvog formal nog zakljucka »pojedinacno-posebno-opste« (E-B-A). — Ali posto je sredin a sustinska priroda pojedinacnoga, ne ma koja od njegovih odredenosti ili osobina, a isto tako ni ekstrem opstosti nije ma koje apstraktno opste, niti opet samo neki pojedinacan kvalite t, nego je opsta odredenost, ono specificno razlike roda, to otpada slucajnost da bi subjekat samo ma kojim srednjim terminom bio povezan sa ma kojim kvalitetom. Prema tome, posto ni odnosi ekstrema sa sredinom ne ma ju one spoljasnje neposredn osti kao u zakljucku postojanja , to se nalazio ni zahtev dokaza ne pojavljuje progresu. u onom smislu koji se tamo i vodio ka beskonacnom Dalje, kategoricki zakljucak ne pretpostavlja za svoje pre mise svoju konkluziju, kao zakljucak refleksije. Termini stoje je dni pre m a dru gim a u pogledu supstancijalne sadrzine u identicnom odnosu, kao odnosu koji bivstvuje po sebi i za sebe; postoji je dna sustina, koja prozima sva tri termina, na kojoj su odredbe pojedinacnosti, posebnosti i opstosti samo form alni momenti. Zato kategoricki zakljucak utoliko nije vise subjektivan; u onome identitetu pocinje objektivnost; sredina je sadrzajni identitet svojih ekstrema, koji se u njoj sadrze prema svojoj samostalnosti, jer njihova samostalnost jeste ona supstancija lna opstost, rod. ojOno u zakljucku ravnod usno m opst anj u subjektivno eks trem a prem a pojmu sastoji ili srediseni.u 3. Ali, na kategorickom zakljucku jeste subjektivno jos to sto onaj identitet jos postoji kao supstancijalni identitet, ili kao sadrzina, a jos ne u isto vreme kao identitet forme. Stoga je identitet pojma jos unutrasnja veza, prema tome, kao odnos je jos nuznost ; opstost sredine jeste cista, pozitivna identicnost, a ne isto tako kao . negativnost njenih ekstrema Neposrednost ovoga zakljucka, koja jos nije postavljena kao ono sto ona je ste po sebi, data je blize na ovaj nacin. 117

Ono istinski neposredno u zakljuCku jeste ono pojedinacno. To pojedinacno supsumirano je pod svoj rod kao pod sredinu; ali pod njim stoje jo§ druga, neodredeno mnoga pojedinaCna; stoga je slucajno sto je samo ovo pojedinaCno postavljeno pod rod kao supsumirano. — Ali, dalje, ta sluCajnost ne pripada samo spoljaSnjoj refleksiji, koja ono pojedinaCno koje je po uporedivanja stavljeno u zakljuCku nalazi putem sa drugim; upravo u tomeslucajno §to je ono samo u odnosu sa sredinom kao svojom objektivnom opstoscu, ono je postavljeno kao slucajno, kao neka subjektivna stvarnost. Na drugoj strani, posto je subje kat jedno neposredno pojedinacno, on sadrzi odredbe koje nisu sadrzane u sredini kao opstoj prirodi; on, prema tome, im a takode je dnu za sebe odredenu egzistenciju, koja je ravnodusna prema sredini i koja ima svojevrsnu sadr zinu. Prema tome, isto tako obrnuto, taj drugi termin ima jednu ravnodusnu neposrednost i egzistenciju koja se ra zlikuje od subjekta. — Isti odnos postoji takode izmedu sredine i dru gog ekstrema; jer ovaj ima isto tako odredbu neposrednosti, dakle, odredbu slucajnog bica u odnosu na svoju sredinu.

Timeu su postavljeni kategorickom sudu, s jednepostrane, sebi ekstremi takvom odnosuu prema sredini da oni imaju objektivnu opstost ili samostalnu prirodu, a u isto vreme postoje kao neposredni, dakle, kao stvarnosti koje su ravnodusne jedna prem a drugoj. Ali, s druge strane, oni su odredeni isto tako kao slucajni, ili je njihova neposrednost odredena kao prevazidena u njihovom identitetu. Ali, identitet je zbog one samostalnosti i totaliteta stvarnosti samo formalni, unutrasnji identitet; time se zakljucak nuznosti odredio kao hipoteticki. b) H i p o t e t i C k i

zakljuCak

1. HipotetiCki sud sadrzi samo nuzni odnos bez neposred nosti onih koji se odnose. A ko postoji A, onda po stoji B; ili, bivstvovanje A je ste takode isto toliko bivstvovanje jedno g drugoga, B; time jos nije reCeno niti da postoji A niti da po stoji B. HipotetiCki zakljuCak dodaje ovu neposrednost postoja nja: Ako A postoji, onda postoji B, A postoji,

dakle, postoji B. Druga premisa za sebe izrazava neposredno bivstvovanje A. 118

All, uz sud nije pridoslo samo to. Zakljucak ne sadrzi odnos subjekta i predikata kao apstraktnu kopulu, vec kao ispunjeno posred ujuce jedinstvo. Stoga bivstvovanje A ne treba da se uzme kao cista neposrednost, vec sustinski kao sredina zakljucka. To treba blize razmotriti. vPre sve§a> odnos hi poteti ckog suda jeste nuznost ili unutrasnji supstancijalni identitet pri spoljasnjoj razlicnosti egzistencije ili ravnodusnosti pojavnog bica jednog prema dru gome, — neka identicna sadrzina, koja unutrasnje lezi u os novi. Otuda obe strane suda ne postoje kao neko neposredno bice, vec kao bice koje se odrzava u nuznosti, dakle, kao bice koje je u isto vreme prevazideno, ili koje se samo pojavljuje. One se, dalje, ponasaju kao strane suda, kao opstost i pojedi nacnost; stoga je jedno ona sadrzina kao totalitet uslova, a drugo kao stvarnost. Pa ipak je svejedno koja se strana uzima kao opstost, a koja kao pojedinacnost. Ukoliko su, naime, uslovi ono unutrasnje, ono apstraktno neke stvarnosti, oni jesu ono opste, i njihova sazetost u jednu pojedinacnost jeste ono na osnovu cega su oni stupili u stvarnost. Obrnuto, uslovi su jedna upojedinjena, rastrkana koja tek postojanje. u stvarnosti je din stv o i znacenje i nekopojava opste-vazece

dobija

Pa ipak, blizi odnos izmedu obeju strana, koji je ovde pre tp osta vljen kao odnos uslova i uslovljenoga, moze da se shvati takode kao uzrok i dejstvo, razlog i posledica; to je ovde svejedno; ali odnos uslova odgovara utoliko odnosu koji postoji u hipotetickom sudu i zakljucku ukoliko uslov sustin ski postoji kao neka ravnodusna egzistencija, dok su razlog i uzrok sam i po sebi prolaz ni; isto tako je uslov je dn a opsti j a odredba, posto on obuhvata obe strane onih odnosa, dok dej stvo, posledica itd. jesu isto toliko uslov uzroka, razloga kao sto su ovi uslov onih. — A je bice koje posreduje, ukoliko je ono, najpre, jedno neposredno bice, neka ravnodusna stvarnost, a drugo, ukoliko ono isto tako postoji kao bice koje je samo po sebi slucajno, koje prevazilazi sebe. Ono sto pretvara uslove u stvarnost novog oblika, ciji su oni uslovi, jeste to sto oni nisu bice kao ono neposredno koje je apstraktno, vec su bice u svome pojmu, pre svega bivanje; ali, pojam tu nije vise prelazenje, tacnije govoreci, pojedinacnost kao negativno jedinstvo koje se odnosi na sebe. — Uslovi su jedan rastureni materijal, koji svoju prim enu ocek uje i zahteva; ta negativnost jeste ono sto posre duje, slobodno jedinstvo pojma. Ona sebe odreduje kao de119

latnost, po§to je ta sre din a pro tivre6nost objektivne op&tosti ili totaliteta identifine sadrzine i ravnodusne neposrednosti. — Otuda ta sredina nije vise samo unutrasnja nuznost, vec nuz nost koja bivstvuje; objektivna opstost sadrzi odnos prema sa moj sebi kao jednosta vnu nep osred nost, kao bice; — u kate-

gorickom zakljucku je taj momenat pre svega odredba ekstre ma, nasuprot aobjektivnoj opstosti sredine on se odreduje kao ali time kao nesto samo isto tako slucajnost, postavljeno, prevazideno, to jest nesto vraceno u pojam ili u sre din u kao jedinstvo, koja je sama u svojoj objektivnosti takode bice. Konkluzija: Dakle, B postoji, izrazava istu protivrecnost, naime da B jeste nesto neposredno. bivstvujuce, ali je isto tako na osnovu neceg drugog ili je posredovano. Stoga je konkluzija po svojoj form i onaj isti pojam koji je sredina; on se razlikuje samo kao ono nuzno od nuznosti, — u sasvim povrsnoj form i pojedinacnosti u odnosu na opstost. Apsolutna sadrzina i A i B jeste ista; to su samo dva ra zna im ena iste osnove za pred stavu, ukoliko ova fiksira pojavu razlicnog oblika postojanja i od nuznoga razlikuje njegovu nuznost; ali ukoliko bi nuznost B, utoliko bila odvojena to B ne bilo ono nuzno. Dakle, u tome postoji od identitet onoga i onoga sto biposreduje sto je posredovano.

3. Hipoteticki zakljuca k pre ds tav lja pre svega nuzni odnos kao povezanost pomocu fo rm e ili pomocu negativnog jedin stva, kao sto kategoricki zakljucak predstavlja cistu sadrzinu, objektivnu opstost, pomocu pozitivnog jedinstva. Ali, nuznost se sliva u ono nuzno; formalna delatnost pre vodenja stv arn osti koja uslovljava u uslovljenu stvarnost jeste po sebi ono jedin stvo u kome su prevazidene odredenosti suprotnosti, koje su prethodno oslobodene u ravnodusno postojanje, i razlika izmedu A i B jeste prazno ime. Zato je formalna delatnost u sebe reflektovano jedinstvo — prema tome, jedna identicna sadr sebi, zina, a to nije samo po vec je to ovim zakljuckom takode postavljeno, posto bivstvovanje A takode nije njegovo vlastito, vec bivstvovanje B, i obrnuto, uopste bivstvovanje jednoga jeste bivstvovanje drugoga, te se u konkluziji zacelo nalazi neposredno bice ili ravnodusna odredenost kao posredovana odredenost — dakle, spoljasnjost se prevazilazi i postavljeno je njeno u sebe vraceno jedinstvo. Posredovanje zakljucka time se odredilo kao pojedinac nost, neposrednost i kao negativnost koja se odnosi na sebe ili kao identitet koji razlikuje i iz te razlike se pribira u sebe. 120

— ^kao apso lutn a form a i upravo usled toga kao objektivna opstost, sa sobom identicno bivstvujuca sadrzina. Zakljucak u toj odredbi jeste disjunktivni zakljucak. c) D is ju nk ti v ni z aklj

ucak

Kao sto hipoteticki zakljucak uopste stoji pod semom dru ge figure A-E-B, tako disjunktivni zakljucak stoji pod semom trece figure formalnog zakljucka: E-A-B. Ali sredina je opstost ispunjena formom; ona se odredila kao totalitet, kao razvijena objektivna opstost. Zato je srednji termin isto tako opstost kao i posebnost i pojedinacnost. Kao opstost on je, pre svega, supstancijalna identicnost roda, a drugo, on je takva identicnost u koju je prim ljena posebnost, ali kao sa njom jednaka , dakle, kao opsta sfera koja sadrzi svoje totalno uposebnjenje. — rod koji je razlozen na svoje vrste: A, koje je isto tako B, kao i C, i D. Ali, uposebnjavanje kao razlikovanje jeste isto toliko ili-ilz toga B, C i D, negativn o jedinstvo, uzajamno iskljucivanje odredaba. — Dalje, to iskljucivanje nije samo uzajamno, niti je odredba samo relativna, vec je u sustini isto tako odredba koja se odnosi na sebe, ono posebno kao pojedi nacnost sa iskljucenjem drugih pojedinacnosti. A je ili B ili C ili D, A je, medutim, B; dalde, A nije ni C ni D.

Ili takode: A je ili B ili C ili D, ali, A nije ni C ni D; dakle, ono je B. A je subjekat ne samo u obema premisama nego, i u konkluziji. U prvoj premisi subjekat je ono opste, a u svome predik atu ona opsta sfera, koja je uposebnjena u totalitet svojih vrs ta ; u drugoj prem isi subje kat je kao ono odredeno ili kao jedna vrsta; u konkluziji subjekat je postavljen kao iskljucujuca pojed inacn a odredenost. — Ili, takode, subjekat je vec u donjoj premisi pozitivno postavljen kao iskljucujuca pojedi nacnost, a u konkluziji kao ono odredeno, sta on jeste. Prema tome, ono sto se uopste pojavljuje kao ono posre dovano jeste opstost onog A sa pojedinacnoscu. Ali, ono sto posreduje jeste ovo A koje je opsta sfera svojih uposebnjenja i nesto odredeno kao pojedinacno. Ono sto je istina hipotetic121

kog zak ljuika, jedinstvo onog a sto posreduje i1 onoga § to je posredovano, postavljeno je, prema tome, u disjunktivnome zakljucku, koji iz toga razloga isto tako vise nije zakljucak. Sama sredina koja je u njemu postavljena kao totalitet pojma, naime, sadrzi oba ekstrema u njihovoj potpunoj odredenosti. Ekstremi, za razliku od ove sredine, postoje samo kao neka postav ljen ost sredini. kojoj vise ne pripada nik akva osobena odre de nost nasuprot Ako se to posmatra sa jos odredenijim obzirom na hipo teticki zakljucak, onda je u njemu postojao jedan supstancijalni id entite t kao unutrasnja veza nuznosti i neko od njega razlicito negativno jedinstvo — naime, delatnost ili forma koja je jedno postojanje pre vela u neko drugo. D isju nktivni zaklju cak je uopste u odredbi opstosti; njegova sredina jeste ono A kao rod i kao nesto potpuno odredeno; ovim jedinstvom je ta kode postavljen a ona ranija unutrasnja sadrzina, i obrnuto, postavljenost ili form a nije spoljasnje negativno je din stv o na supro t nekom ravnodu snom post oj anj u, vec je iden ticna sa onom cistom sadrzinom. Cela formalna odredba pojma postav ljena je u svojoj odredeno j razlic i i ujedno u jednostavn om identitetu pojma. Time se prevazisao form aliza m zakljucivanja , a prema to me subjektivnost zakljucka i pojma uopste. To formalno ili subjektivno sastojalo se u tome da ono sto posreduje izmedu ekstrema jeste pojam kao apstraktna odredba, a [ova] se time razlikuje od ekstrema, cije je ona jedinstvo. Naprotiv, u potpunosti zakljucka, u kojoj je objektivna opstost postavljena isto tako kao totalitet formalnih odredaba, otpala je razlika izmedu posredujuceg i posredovanoga. Samo ono posredovano jeste sustinski mom enat svoga posredujucega, i svak i momenat postoji kao to ta lite t posredovanih. Figure zakljucka prikazuju svaku odredenost pojma poje dinacno kao sredinu, koja je ujedno pojam kao trebanje, kao zahtev da ono posredujuce bude njegov totalitet. Medutim, razliciti rodovi zakljucaka predstavljaju stupnjeve ispunjenja ili konkrecije sredine. U formalnom zakljucku sredina se po stavlja kao totalitet samo time sto sve odredenosti prolaze kroz funkciju posredovanja, ali svaka pojedinacno. U zakljuccima refleksije sredina je data kao jedinstvo koje odredbe ekstrema obuhvata spoljasnje. U zakljucku nuznosti ona se odredila do isto tako razvijenog totalnog, kao i prostog jedin1 Prema Gloknerovom izdanju, gde mesto redi »oder« stoji red »und«. — Prev.

122

stva, a time se prevazisla forma zakljucka, koji se sastojao u razlikovanju sredine u odnosu na svoje ekstreme. Time je pojam uopste bio realizovan; tacnije receno, on je zadobio ta kvu realnost, koja je objektivnost. Najbliza real nost bila je da se pojam kao u sebi negativno jedinstvo razdvaja i kao sud postavlja svoje odredbe u odredenu i ravnodusnu razliku, u zakljucku se sam njima. Posto je on tako josaono unutrasnje ove protivstavlja svoje spoljasnjosti, to se razvojem zakljucaka ta spoljasnjost izravnjava sa unutrasnjim jedinstvom; razlicne odredbe se onim posredovanjem u kome su one jedinstvene najpre samo u jednom trecem, vracaju nazad u to jedinstvo, i time spoljasnjost predstavlja pojam u samoj sebi, a on se prema tome isto tako ne razlikuje vise od nje kao unutrasnje jedinstvo. Ali, obrnuto, ona odredba pojma koja je posmatrana kao realnost, jeste isto tako neka postavljen ost. Jer, ne samo sto se u tome rezultatu kao istina pojma prikazao identitet nje gove unutrasnjosti i spoljasnjosti, nego vec momenti pojma u sudu ostaju i u svojoj ravnodusnosti jedni prema drugima odredbe koje svoje znacenje potpuni imaju samo Zakljucak je posred pojam uu svome svojoj odnosu. ovan je, postavlje nosti. Njegovo kretanje jeste prevazilazenje toga posredo vanja, u kome nista ne postoji po sebi i za sebe, vec svako postoji samo posredstvom necega drugoga. Stoga je re zultai jedna neposrednost koja je proizasla putem preva zilazenja po sredovanja, jedno bice koje je isto tako identicno sa posredo vanjem i jeste pojam, koji je proizveo sama sebe iz svoga drugobivstva i u njemu. Stoga je to bice jedna stvar (Sache), koja postoji po sebi i za sebe, — objektivnost.

123

Dr ugi

o ds e k

OBJEKTIVNOST U prvoj knjizi Objektivne logike apstraktno bice bilo je prikazano kao bice koje prelazi u postojanje, ali isto tako kao bice koje se vra ca u sustinu. U drugoj knjizi se pokazuje da se sustina odreduje kao osnov, zahvaljujuci tome stupa u egzi stenciju i razlikuje se kao supstancija, ali se opet vraca u pojam. O pojmu je sada pre svega pokazano da se on odreduje objektivnost. Jasno je samo po sebi da je ovaj poslednji kao prelaz pre m a svojoj odredbi ono sto se inace u metajizici pojavilo kao za kljucak od pojma, naime od pojma boga, na njegovo postojanje, ili kao takozvani ontoloski dokaz o postoja nju boga. — Isto tako je poznato da je najuzvisenija Dekartova misao da je bog ono ciji pojam uklju cu je u sebe njegov o bice, nakon sto je pala u rdavu formu formalnog zakljucka, naime u formu onoga dokaza, najzad podlegla kritici uma i misli da se postojanje ne da isceprkati iz pojma. Ponesto sto se tice ovoga pojma vec je osvetljeno ranije; u prvom delu na str. 89 i dalje, posto je bice iscezlo u svojoj najblizoj supro tnosti, u nebicu, pa se kao istina obadvoga pokazalo bi vanje, obratili smo paznju na brkanje, kada se kod nekog bice odre odredenog postojanja fiksira njegovo njegova dena sadrzina, pa senestoga misli, — kada se ta vec odredena sadr-* zina, na primer sto talira, uporedi sa nekom drugom odredenom sadrzinom, na primer sa kontekstom moga opazanja, sa

mojim imovnim stanjem, i pri tom se nalazi neka razlika, da li ona sadrzina pridolazi ovoj drugoj ili ne, — kao da je tada rec o razlici izmedu bica i nebica, ili cak o razlici izmedu bica i pojma. Dalje, isto tako je na str. 113 i u drugome delu na str. 57. osvetljena ona odredba jednoga skupa sv ih realiteta koja se javlja u ontoloskom dokazu. — Medutim, sustinski pre dm et ontoloskog dokaza, povezanost pojm a i postojanja, 125

tice se upravo zavrsenog razmatranja pojm a i celoga toka kroz koji se pojam odreduje kao Pojam kao apso objektivnost. lutno sa sobom identicna negativnost jeste ono Sto odreduje samo sebe; primedeno je da se pojam vec time sto se u poje dinacnosti ostvaruje kao sud postavlja kao ono realno, kao bivstvujuce; ta jos apstraktna realnost zavrsava se u objek tivnosti. Ako bi pak moglo izgledati kao da je prelaz pojma u objektivnost nesto drugo nego prelaz od pojma boga u njegovo postojanje, onda bi, s je dne strane, trebalo uzeti u obzir da odredena sadrzina, bog, ne bi u logickom toku pricin ja vala nikakvu razliku i ontoloski dokaz bi bio samo jedna primena toga logickog toka na onu posebnu sadrzinu. Ali, s druge strane, treba se u sustini podsetiti na onu napred ucinjenu prim edbu da subjekat tek u svome predik atu dobija odrede nost i sadrzinu, a pre njega je za pojmovno saznanje samo jedno ime, mada za oseca nje , opazanj e i pred stavl jan je inace moze biti sto mu drago; a u predikatu u isto vreme sa odredenoscu pocinje realizacija uopste. — Medutim, sami predikati se shvatiti kao jos se zatvoreni tome kao moraju nesto subjektivno, dime jos nijeu pojam, izaslo uprema postojanje; utoliko, s jedne strane, realizacija pojm a u su du na svaki nacin jos nije zavrsena. Ali, s druge strane, i puka odredba nekoga pre dm eta pomocu predik ata, ne buduci u isto vreme re aliza cija i objektiviranje pojma, ostaje nesto tako subjektivno, da ona nije cak ni istinsko saznanje i odredba pojma pre dm eta, — nesto subjektivno u sm islu apstraktn e re fleksije i nepojm ljenih predstava. — Bog kao zivi bog i jos vise kao apsolutni duh saznaje se samo u njegovom delanju. Rano je covek bio upucen da boga saznaje u njegovim delima; tek iz ovih mogu proizaci one odredbe koje se nazivaju njegovim osobinama, kao sto se u njima sadrzi i njegovo bice. Na ta j nacin pojmovno saznanje njegovog delanja, to jest njega sa mog, shvata pojam boga u njegovom bicu, a njegovo bice u njegovom pojmu. Bice za sebe ili cak po stojanje je tako bedna i ogranicena odredba da je teskoca njenog nalazenja u pojmu mogla zaista da proizade samo otuda sto nije bilo razmotreno sta je samo bide ili postojanje. — Bice kao potpuno apstraktni, nije nista drugo do aps neposredni odnos prema samom sebi traktni momenat pojma, koji je apstraktna opstost, koja ostva ruje i ono sto se od bica zahteva, da bude izvan pojma; jer ma kako da je ona momenat pojma, ona je isto toliko razlika ili apstraktni sud pojma, u kome on protivstavlja sebi samoga 126

sebe. Pojam, i kao formalan, vec neposredno sadrzi bice u nekoj istinitoj 1 bogatoj formi, posto je on, kao negativnost koja se odnosi na samu sebe, pojedinacnost. Ali, nesavladljivom postaje svakako teskoca da se nade bice u pojmu uopste, pa isto tako u pojmu boga, ako bice treba da je takvo, koje ili u u kontekstu spoljasnjeg iskustva fo rm i culnog opazanja , kao sto talira u mome imovnom stanju treba da se pojavi samo kao nesto opipano rukom, a ne shva-

feri° duhom, kao nesto sto je u sustini vidljivo samo za spo ljasnje, a ne za unutrasnje oko, — ako se naziva bicem, reali tetom, istinom, ono sto stvari imaju kao culne, vremenske i prolazne. — Ako se neko filozofiranje kod bica ne uzdigne iznad cula, onda se tome pridruzuje i to da takvo filozofiranje ni kod pojma ne napusta cisto apstraktnu misao; ova stoii nasuprot bicu. Vec ce navika da se pojam uzima samo kao nesto tako jednostrano, kao sto je apstraktn a misao, smetati da se prizna ono sto je malocas predlozeno, naime, da se prelaz od pojma boga na njegovo bice smatra kao jedna primena prikazanog logickog toka objektiviranja pojma. Pa ipak,kao akoono se prizna, kao sto se obicno desava, da ono logicko formalno sacinjava formu za saznavanie svake odredene sadrzine, onda bi se morao priznati bar onaj odnos, ako se uopste ne zastane kao kod necega sto je poslednje upravo kod suprotnosti pojma pre m a objektivnosti, kod neistinitog pojm a i isto tako neistinite realnosti. — Ali, kod ekspozicije cistoga pojma je, jos dalje, pokazano da taj cisti pojam jeste sam apsolutni, bozanski pojam, tako da uistinu ne bi postojao odnos neke primene, vec bi onaj logicki tok bio neposredno prikazivanje samoodredivanja boga do bica. Medutim, o tome treba primetiti da pojam, posto tr eba da se pre dstavi kao pojam boga, mora da se shvati tako kako je vec primljen u ideju. Onaj cisti pojam dolazi kroz konacne forme suda i zakljucka zbog toga sto jos nije posta vljen kao po sebi i za sebe istovetan sa objektivnoscu, vec je tek pojmljen u pretvaranju u objektivnost. Tako ni ta objektivnost jos nije bozanska egzistencija, jos nije real nost koja se privida u ideji. Ipak je objektivnost upravo uto liko bogatija i visa nego bice ili postojanje u ontoloskom dokazu ukoliko je cisti pojam bogatiji i visi od one metafizicke pra znine skupa svih realnosti . — Pa ipak, odlozicu za neku drugu priliku da blize rasvetlim mnogostruki nesporazum koji je pute m logickog form alizm a unet u ontoloski dokaz, kao i druge takozvane dokaze o postojanju boga, a isto tako Kantovu 127

kritiku tih dokaza, pa da uspostavljanjem njihovog istinskog znacenja svedem one misli koje pri tome leze u osnovi na njihovu vrednost i znacaj. Kao sto je vec spomenuto, pojavilo se vec vise formi ne posrednosti, ali u razlicnim od redbama. U sferi bica neposred nost jeste samo bice i postojanje, u sferi sustine je egzisten cija i onda stvarnost i supstancijalnost, u jos sferii objektivnost. pojma, osim neposrednosti kao apstraktne opstosti, sada — Ovi izrazii mogu se upotrebljavati kao sinonim i, kada se ne radi o tacnosti filozofskih pojmovnih razlika; one odredbe proizasle su iz nuznosti pojma; — bice je uopste prva nepo srednost, a postojanje jeste neposrednost sa prvom odredenoscu. Egzistencija sa stvarju jeste neposrednost koja proiz lazi iz osnova , — iz onog posredovanja jednostavne refleksije sustine koje sebe prevazilazi. Ali, stvarnost i supstancijalnost jeste ona neposred nost koja je proizasla iz prevazidene razlike izmedu jos nesustinske egzistencije kao pojave i njene sustastvenosti. Naposletku, je ona neposrednost do objektivnost koje se pojam odreduje prevazilazenjem svoje apstraktnosti i posredovanosti. — Filozofija ima pravo da iz govora svakidasnjeg zivota, koji je sacinjen za svet predstava, izabere ta kve izraze koji izgledaju da se prib lizuju odredbama pojma. Ne moze se raditi o tome da se za je dnu rec, koja je odabrana iz govora obicnog zivota, dokaze da se i u obicnom zivotu sa njom povezuje onaj isti pojam za koji je upotrebljava filozo fija; jer obicni zivot nema pojmove, vec predstave, i sama filozofija sastoji se u tome da sazna pojam onoga sto je inace cista predstava. Stoga mora biti dovoljno ako predstavi, kod njenih izraza koji se upotrebljavaju za filozofske odredbe, lebdi pred ocima tako nesto priblizno (Ungefahres), kao sto to moze biti slucaj kod onih izraza, naime da se u njima saznaju one nijanse predstave koje se blize odnose na odgovarajuce pojmove. — Mozda ce se teze priznati da nesto moze biti, a da bice kao ne egzistira: ali svakako se nece pobrkati, na primer, kopula suda sa izrazom egzistirati, i nece se reci: ova roba egzistira skupa, zgodna itd., novae egzistira metal, ili metalan, umesto: ova roba jeste skupa, zgodna itd., novae je metal*; * U jednom francuskom izvestaju, u kome zapovednik navodi da je oCekivao vetar koji obicno kod ostrva pocinje da duva pred zoru, da bi isplovio na kopno, nalazi se ovaj izraz: Je ve nt ay an t i t e longtems sans exister [vetar je dugo bio a da nije egzistirao]; tu je razlika [iz medu bica i egzistencije] nastala prosto iz ranijeg govornog obrta, na primer, il a et6 longtems sans m’£crire [on je dugo bio, a da mi nije pisao; on mi dugo nije pisao].

128

ali, bice i poja vljiv anje , pojava i stvarnost kao i cisto bice nasuprot stvarnosti, razlikuju se zaista i inace, a isto tako svi ovi izrazi jos vise od objektivnosti. — Ali cak i kada bi se ti izrazi upotrebljavali sinonimno, filozofija ce ionako imati slobodu da takvo prazno obilje jezika iskoriscava za svoje razlike. vezi s gubi apodiktickim sudom, uprema kome,predikatu, kao u dovrsenosti suda,Usubjekat svoju odredenost bilo je napomenuto dvostruko znacenje subjektivnosti koje otuda proizilazi, naime, subjektivnost pojma i subjektivnost spoljasnjo sti i slucajnosti koje inace stoje nasuprot njemu. Tako se i za objektivnost pojavljuje dvostruko znacenje, da stoji nasuprot samostalnome pojm u, ali takode da je ono sto bivstvuje po sebi i za sebe. Posto objekat u tom smislu stoji nasuprot onome ja = ja, koje je u su bjektivnom idealizm u iskazano kao apso lutno istinito, to raznoliki svet u svome neposrednom postojanju je ste ono sa cim ja ili pojam stupa u beskonacnu borbu jedino zato da bi pute m negacije toga po sebi nistavnoga dru goga dao prvoj izvesnosti sama sebe stvarnu istinu svoje jednakosti sa sobom. — U neodredenijem smislu objekat na taj nacin znaci neki predmet uopste za ma koji interes i delatnost subjekta. Ali u suprotnom smislu ono objektivno znaci ono sto koje je bez ogranicenja i suprotnobivstvuje po sebi i za sebe, sti. Umni osnovni stavovi, savrsena umetnicka dela itd. nazivaju se objektivnim utoliko ukoliko su slobodni i iznad svake slucajnosti. Mada umni, teorijski ili moralni osnovni stavovi prip adaju samo onome subjektivnome, svesti, ipak se njeno po sebi i za sebe bivstvujuce naziva objektivnim; saznanje istine stavlja se u to da se objekat saznaje onakav kakav je kao objekat Slobodan od dodatka subjektivne refleksije i da se pra vedno delanje sta vlja u pridrzavanje objektivnih zakona, koji nemaju subjektivno poreklo i koji nisu sposobni zajproizvoljnost i za razmatranje koje njihovu nuznost izopacava. Na sadasnjem stanovistu nase ra sprave objektivnost ima, pre svega, znac enje po-seb i i za-sebe bivstvuju ceg bica pojma, po im a koji je u svome samoodredivanju prevazisao postavljeno posredovanje do neposrednog odnosa sa samim sobom. Sama ta neposrednost je time neposredno i potpuno prozeta pojmom, kao sto je i njegov totalitet neposredno identican sa njegovim bicem. Ali, posto dalje pojam ima isto tako da proizvede slobodno bice za sebe svoje subjektivnosti, to nastaje jedan odnos pojma kao svrhe prema objektivnosti u kome se njena 9 Nauka logike IH

129

neposrednost pretvara u onb nasuprot njemu negativno, a sto njegovom delatnoscu treba da se odredi, dakle, dobija drugo znacenje, da bude ono sto je po sebi i za sebe nistavno, ukoliko stoji nasuprot pojmu. Na prvom mestu, obje ktivnost u svojoj neposred nosti, ciji momenti zbog totaliteta svih momenata opstoje u samostalnoj objekti jedni izvan drugihkao unutrasnji ravnodusnosti kao jedinstvo i u svome odnosu imaju subjektivno pojm a samo ili kao spoljasnji, je ste mehanizam . — Ali, posto se u mehanizmu, drugo, ono jedinstvo pokazuje kao imanentan zakon samih objekata, to se njihov odnos pretvara u njihovu svojevrsnu diferenciju, zasnovanu njihovim zakonom, i u jedan odnos u kome se prevazilazi njihova odredena samostalnost, u hemizam.

Trece, ovo sustinsko jedinstvo objekata je upravo time po stavljeno kao razlicito od njihove samostalnosti; ono je subjektivni pojam, ali je postavljeno kao po sebi i za sebe u odnosu sa objektivnoscu, kao svrha, teleologija. Posto je svrha onaj pojam koji je postavljen kao sam po u odnosuprevazilazi pre m a obje i da nedostatak sto sebi je subjektivan samktivnosti sobom, to se svoj svrhovitost, koja je najpre spoljasnja, p retv ara realizovanjem svrh e u unutrasnju i u ideju.

Prva glava M EH ANIZ AM

Posto je objektivnost totalitet pojma koji se vratio u svoje jedinstvo, to je time postavljeno nesto neposredno, sto je po sebi i za sebe onaj totalitet, i takode je postavljen o kao takav totalitet, ali u kome se negativno jedinstvo pojma jos nije odvojilo od neposrednosti toga totaliteta; — ili objektivnost jos nije postavljena kao sud. Ukoliko objektivnost ima pojam imanentno u sebi, utoliko njegova razlika postoji u njoj; ali zbog objektivnog totaliteta oni razliciti su potp uni i samostalni objekti, koji se stoga takode u svom odnosu ponasaju jedni prema drugim a samo kao samostalni i os taju u svako j vezi jedni drugim a spoljasnji. — K arakter mehanizma sacinjava to da, ma koji o dnos postoj ao izmedu onih [cinilaca] 1 koji su 1 Dodao prevodilac. — Red.

130

povezani, taj je odnos njim a tudi odnos, koji se njihove prirode nista ne tice, pa cak i k ada je on s pojen sa prividom neko j eg jednoga, ne ostaje nista drugo do spajan je, mesav ina, gomila itd. Kao 1 materijalni mehanizam, tako se i duhovni mehani zam sastoji u tome sto on i [cinioci]1 koji s u u duhu povezan i ostaju spoljasnji jedni drugima i njemu samom. Mehanicki nacin predstavljanja, navika, mehanicki da vlastitopamcenje, prozimanje i prisutnost duha nacin delanja, znace mehanicko

nedostaju u onome sto duh shvata ili cini. Mada njegov teorijski ili prakticni mehanizam ne moze postojati bez njegove samodelatnosti, nekog nagona i svesti, to ipak u njemu nedo staje sloboda individualnosti, i posto se ona u njemu ne po ja vljuje , takvo delanje izgleda kao neko cisto spoljasnje. A . Mehanicki objekat

Kao sto se pokazalo, objekat jeste za kljucak cije je posre dovanje izmireno i stoga je postao neposredni identitet. Otuda je objekat ono sto je po sebi i za sebe opste; opstost ne u smislu zajednicnosti osobina, vec opstost koja prozima poseb nost i u njoj jeste neposredna pojedinacnost. 1. Stoga se, pr e svega, ob jeka t ne razd va ja na materiju i form u, od kojih bi materija bila ono samostalno opste objekta, a forma ono posebno i ono pojedinacno; takva jedna aps traktna razlika izmedu pojedinacnosti i opstosti ne postoji na objektu prema njegovom pojmu; ako se objekat posmatra kao materija, onda se on mora shvatiti kao materija koja je sama po sebi oform ljena. Isto tako obje kat se moze odrediti kao stvar sa osobinama, kao celina koja se sastoji iz delova, kao supstan cija sa akcidencijama i prema drugim odnosima refleksije; ali ti su odnosi uopste jos u pojmu propali; stoga objekat nema ni osobina ni akcidencija, jer ove su odvojive od stvari ili od supstancije; ali, u objektu se posebnost potpunoona reflektovala u totalitet. Doduse, u delovima celine postoji samostalnost koja pripada razlikama objekta, ali same te razlike su odmah u sustini objekti, totaliteti, koji nemaju kao delovi tu odre denost prema celini. Otuda je objekat, pre svega, utoliko neodreden ukoliko nema na sebi nikakve odredene suprotnosti; jer objekat je ona posredovanost koja se sazela u neposredni identitet. Ukoliko pojam je ste sustinski odreden, objekat ima na sebi odredenost 1 Dodao prevodilac . — Red.

»•

131

kao neku, doduSe potpunu, ali inaie neodredenu, to jest bezkoja saCinjava neki totalitet, koji isto odnosnu raznolikost, tako najpre nije dalje odreden; koji se na strane, delovi, objektu mogu razlikovati, pripadaju jednoj spoljaSnjoj reflek siji. Zato je ona sasvim neodredena razlika samo to da ima viSe objekata, od kojih svaki sadrzi svoju odredenost samo spolja. — reflektovanu u svoju opStost, a neodredenost privida se suStinska, je za obje kat ta neodredena on PoSto je u samom sebi takva jedna mnozina i stoga se mora posmatrati kao nesto slozeno, kao agregat. — Pa ipak, obje kat se ne sastoji iz atoma, je r atomi nis u obje kti, je r oni nisu to ta lite ti. La jbnicova monada bi pre bila neki objekat, je r ona je neki totalitet predstave sveta, ali, zatvorena u svojoj intenzivnoj subjektivnosti, ona mora bar sustinski da bude jedin ica u sebi. Pa ipak je monada, odredena kao jedinica koja iskljucuje , samo jedan princip koji je usvojen od refleksije. Ali monada je, delom, utoliko objekat, ukoliko izvan nje lezi osnov njenih raznolikih predstava, razvijenih, to jest posta vljenih odredaba njenog cisto po sebi bivstvujuceg totaliteta, a delom ukoliko je monadi isto tako sv ejedno da li ce sa drugima zajedno saiskljucinjavati neki objekat; prema tome, to u stvari nije neki tivi, sam za sebe odredeni objekat.

—

2. Post o je ob jekat tota litet odredenosti, ali zbog svoje neodredenosti i neposrednosti nije njeno negativno jedinstvo, to je on ravnodusan pre m a odredbama kao pojedinacnim, po sebi i za sebe odredenim, kao sto su i ove same ravnodusne jedne pre m a drugim a. Stoga se te odredbe ne mogu shvatiti niti na osnovu objekta niti jedne na osnovu drugih; njegov totalitet jeste forma opste reflektovanosti njegove raznolikosti u pojedinacnost uopste koja sama po sebi nije odredena. Prema tome, odredenosti koje objekat ima na sebi zaista pripadaju njemu; ali forma koja sacinjava njihovu razliku i povezuje ih u neko jedinstvo jesteneki spoljasnja, ravnodusna; da li jedelova ona neka ili dalje i strana, mesavina red, izvestan raspored — ipak su to spojevi koji su ravnodusni za one koji su na taj nacin povezani. Prema tome objekat, kao i postojanje (Dasein) uopste, ima odredenost svoga totaliteta izvan sebe, u drugim objektima, ovi isto tako opet izvan sebe, i tako dalje u beskonacnost. Doduse, povratak u sebe ovog beskonacnog izlazenja mora se isto tako pretpostaviti i pre dstaviti kao neki totalitet, kao jedan svet, koji pak nije nista drugo nego jedna opstost koja je neodredenom pojedinacnos6u zatvorena u sebe, jedan univerzum. 132

Dakle, posto je objekat u svojoj odredenosti isto tako ravnodusan prema njoj, on samim sobom ponovo ukazuje radi svoje odredenosti izvan sebe, na objekte, kojima je pak na isti nacin svejedno da li ce biti odredujuci. Otuda nigde ne postoji neki princip samoodredivanja; determinizam, — sta noviste na kome stoji saznavanje, ukoliko za njega objekat, kako se ovde pre svega istinito, — navodi za svaku odredbu objektapokazao, odredbu jeste nekogono drugog objekta; ali taj drugi objekat jeste isto tako indiferentan kako prema svojoj odredenosti tako i prema svome aktivnom odnosenju. — Zbog toga je sam determinizam takode tako neodreden, da ide napred u beskonacnost; on moze proizvoljno da zastane svuda j da bude zadovoljan, jer objekat na koji je on presao jeste zatvoren u sebe kao neki formalni totalitet i ravnodusan je prema odredenosti nekim drugim. Zbog toga objasnjenje jed nog objekta i napredovanje te predstave koje je ucinjeno radi toga jeste jedna prazna rec, jer se u drugom objektu na koji ona prelazi ne nalazi nikakvo samoodredivanje. 3.

Posto se pa k odredenost jednog objekta

nalazi u nekom

drugom, ne postojijednom nikakvaseodredena razlika; odredenostto jeizmedu samo njih nalazi na jednom dvostruka, objektu, onda na drugom, nesto prosto-naprosto samo iden ticno, i utoliko je objasnjenje ili poimanje tautolosko. Ta tau

tology a jest e spo ljasnji, pra zn i hod tamo i amo; post o od rede nost ne dobija od objekata koji su prema njoj ravnodusni nikakvu osobitu razlicitost i zbog toga je samo identicna, postoji samo jedna odredenost; a sto je ona dvostruka to izrazava upravo onu spoljasnjost i nistavnost razlike. Ali, objekti su u isto vreme samostalni jedni prema drugima; zbog toga oni ostaju u onome identitetu naprosto spoljasnji jedni za druge. — Pre m a tome, postoji pro tivrecnost izmedu savrsene ravnodusnosti objekata jednih prema drugima i identiteta njihove odredenosti ili njihove savrsene spoljasnjosti u identitetu
monade je upravo zbog toga jedna manjkava refleksija. Jer. pre svega, monada je je dna odredena pre dsta va svog jedino po sebi bivstvujuceg totaliteta; kao razvoja i po izvestan stepen stavljenosti svoje predstave sveta ona je nesto odredeno; poSto je pak monada u sebe zatvoreni to ta lite t, to je ona pre m a toj odredenosti takode ravnodusna; stoga to nije njena vlastita postavljena uopste, drugim odredenost, vec odredenost je nekim ukoliko objektom. Drugo, monada koja je nesto neposredno ona treba da bude samo nesto stoga njen sto predstavlja; odnos prema sebi jeste time je monada apstraktna opstost; postojanje (Dasein) koje je otvoreno za druga postojanja. — Da bi se dobila sloboda supstancije, nije dovoljno da se ona predstavi kao neki to ta litet koji, u sebi potpun, ne treba nista da dobije spolja. Naprotiv, upravo bespojmovni, cisto pre dstavljajuci odnos prema samom sebi jeste pasivn ost pre m a d ru  gome. — Isto tako je odredenost nesto spoljasnje, bilo da se ona shvata kao odredenost necega ili necega bivstvujucega predstavljajucega, kao neki stepen vlastitog razvoja koji pro izlazi iz unutrasnjosti; — onaj stepen koji razvoj dostize ima svoju granicu u necemu drugome. Preneti uzajamno dejstvo predodredenu harm oniju ne znaci nista supstancija u neku drugo do pretvoriti ga u pretp osta vku, to jest u nesto sto je liseno pojma. — Potreba da se izbegne uticaj supstancija zasnivala se na onom momentu apsolutne samostalnosti i prvo bitnosti koji je bio polozen u osnovu. Ali, posto tome bicu po sebi ne odgovara postavljenost, stepen razvoja, to ona upravo zbog toga ima svoj osnov u necem drugom.

O odnosu supstancijalnosti je svojevremeno pokazano da on prelazi u odnos uzrocnosti. Ali, bivstvujuce nema ovde vise odredbu supstancije, vec odredbu objekta; odnos uzrocnosti iscezao je u pojmu; prvobitnost jedne supstancije prema dru goj pokazala se kao neki privid, a njen uticaj kao neko prelazenje ono suprotno. taj odnos nema nikakve objektiv nosti. uOtuda, ukoliko Stoga je jedan objekat postavljen u formi subjektivnog jedinstva kao delujudi uzrok, utoliko to vise ne vazi kao neka iskonska odredba, vec kao nesto posredovano; delujuci objekat ima tu svoju odredbu samo posredstvom ne kog drugog objekta. — Posto mehanizam pripada sferi pojma, on ima u sebi postavljeno ono sto se pokazalo kao istina od nosa uzrocnosti; da uzrok, koji treba da bude ono sto bivstvuje po sebi i za sebe, isto tako jeste u su stini posledica, postavlje nost. Stoga je uzrocnost objekta u mehanizmu neposredno neka neprvobitnost; objekat je ravnodusan prema toj svojoj 134

“ *°daje , on uzr° k> za nJega je z ato nesto slucajno. Utoliko bi se zaista moglo reel da kauzalitet supstancija jeste samo nesto sto set predsta vlja . AM, upravo taj predstavljeni kauzalitet jeste mehanizam, posto je mehanizam to da je kauza litet, kao identicna odredenost razlicnih supstancija, prema tome, kao propadanje njihove samostalnosti u tome identitetu cista neka objektinjemu. su ravnodusni prema je din stv u 1 postavljenost; odrzavaju se nasuprot Ali, isto tako je itome ta njegova ravnodusna samostalnost jedna cista postavljenost; objekti su zbog toga sposobni da se pomesaju i da obrazuju agregat, pa da se kao agregat pretvore u jedan objekat. Bla godareci toj ravnodusnosti kako prema svome prelazu tako i prem a svojoj samostalnosti, supstancije su objekti.

a) F or m al an

me han ic ki

proce

s

Mehanicki proces je postavljanje onoga sto je sadrzano u pojmu mehanizma, pre svega, dakle, postavljanje jedne protivrecn osti.

1. Delo va nje ob je ka ta proiz lazi iz pokaz anog poj ma taiko da je ono postavljanje identicnog odnosa objekata. Ovo se sa stoji samo u tome sto se onoj odredenosti koja se odreduje daje forma opstosti, — sto je predavanje (Mitteilung), koje je bez pre la zenja u ono suprotno. — Duhovno predavanje, koje se ionako obavlja u elementu koji je opste u formi opstosti, jeste samo za sebe je dan idealan odnos, u kome se jedna odredenost nepomuceno pro duzu je od jedne licnosti u drugu licnost i bez ikakve promene se uopstava, — kao sto se neki miris slobodno rasprostire u atmosferi bez otpora. Ali i u opstenju medu materijalnim objektima njihova se odredenost tako reci siri na neki isto tako idealan nacin; licnost je jedna beskrajno in te nziv nija tvrdoca nego ona koju poseduju objekti. Formalna totalnost objekta uopste, koja je ravnodusna prema odredenosti, pa dakle nije samoodredivanje, cini ga razlicitim od drugoga i usled toga, pre svega, uticanje pretvara u neometano produzavanje odredenosti jednog objekta u drugome. U duhovnome se pak nalazi jedna beskrajno raznolika sadrzina koja se moze saopstavati, posto ona, primljena u inteligenciju, zadobija tu fo rm u opstosti u kojoj postaje saopstljivom. Ali, ono sto je opste ne samo na osnovu forme vec po sebi i za sebe jeste ono objektivno kao takvo, kako u duhovnom tako i u telesnom, nasuprot cemu pojedinacnost spoljas135

njih objekata, kao i pojedinacnost lifnosti jeste nesto nesustinsko, sto opstem ne moze pruzati otpor. Zakoni, obicaji, umne pre dstave uopste je su u duhovnome ta kvi saopstljivi [entite ti]1, koji prozimaju pojedince na neki nesvesan nacin i u njima prib avljaju sebi vaznost. U telesn ome su to kreta nje , toplota, magnetizam, elektricitet i tome sliSno — koji se, cak i kada hocemo ih predstavimoagensi, kao tvari ili materije, moraju odrediti kao da imponderabilni — agensi, kojima od materijalnosti nedostaje ono sto zasniva njihovo upojedinjavanje. 2. Ako se pak u utic an ju ob jeka ta jed nih na druge postavi najpre njihova identicna opstost, onda je isto tako nuzno da se postavi drugi pojmovni momenat, posebnost; stoga objekti dokazuju takode svoju samostalnost, odrzavaju se kao jedni drugima spoljasnji i u onoj opstosti uspostavljaju pojedinac nost. To uspostavljanje jeste reakcija uopste. Pre svega, ono se ne moze shvatiti kao neko prosto ukidanje akcije i saopstene odredenosti; ono saopsteno nalazi se kao opste pozitivno u posebnim objektima i uposebnjava se samo u njihovoj raz licnosti. Utoliko, dakle, ono saopsteno ostaje ono sto je; ono se samo razdeljuje medu objektima ili se odreduje njihovom partikularn oscu. — Uzrok se gubi u svom e drugome, u posledici, aktivitet uzrocne supstancije gubi se u svom delovanju; ali, objekat koji deluje pretv ara se samo u nesto opste; nje govo delovanje nije pre svega neko gubljenje njegove odre denosti, vec jedna partikulariza cija, na osnovu koje on, koji je najpre bio ona cela, na njemu pojed inacna odredenost, sada postaje jedna nje na vrsta, a odredenost se tek time postavlja kao nesto opste. To oboje, uzdizanje pojedinacne odredenosti do opstosti, u saopstavanju, i njena partikularizacija ili srozavanje te odredenosti, koja je bila samo jedn a, do jedne vrste, u raspodeljivanju, jesu jedno te isto. Reakcija je ra vna akciji. — To se pokazuje, pre svega, prim io u sebe celo opste, pa je on tako je drugi sada sto na taj nacin objekat nesto aktivno nasuprot onom prvom. Tako je njegova re akcija ista kao akcija, uzajamno odbijanje udara. Drugo, ono predato jeste ono objektivno; dakle, supstancijalna odredba objekata ostaje kod pretpostavke njihove razlicnosti; prema tome, ono opste u isto vreme se specifikuje u objekti ma, pa otuda svaki objekat ne samo sto vraca celu akciju natrag, vec ima svoj specificni udeo. Ali, trece, reakcija je utoliko sasvim negativna akcija, ukoliko svaki objekat, blago1 Re i u zagradi dodao redaktor.

136

dareci elasticitetu svoje samostalnosti, izbacuje postavljenost necega drugoga u njemu i odrzava svoj odnos prema sebi. Specificna posebnost predate odredenosti u objektima, sto je malopre nazvano vrstom, vraca se pojedinacnosti, i objekat zadrzava svoju spoljasnjost prema predatoj opstosti. Time ak cija prelazi u mirovanje. Ona se pokazuje kao neka samo povrsna, totalitetu prolazna objekta. promena na u sebi zatvorenom ravnodusnom

3. Ovo vra ca nje sacin java proizvod mehanickoga procesa. Objekat je pretp osta vljen neposredno kao nesto pojedinacno, dalje, kao nesto posebno nasuprot drugima; a trece, kao nesto ravnodusno prema svojoj posebnosti, kao opste. Proizvod je pak onaj pretp osta vljeni totalitet pojma kao postavljeni tota litet. Pojam je konkluzija, u kojoj je ono preneto opste po mocu posebnosti objekta povezano sa pojedinacnoscu; ali u isto vreme je posred ovanje postavljeno u mirovanju kao takvo koje je sebe prevazislo, ili da je proizvod ravnodusan prema tom svom bivanju odredenim i zadobijena odredenost je na njemu spoljasnja. Premau tome, je ono istoonstoje je i odreden objekat koji tek ulazi proces.proizvod Ali u isto vreme tek tim kretanjem; mehanicki objekat jeste uopste samo objekat kao proizvod, jer ono sto on jeste nalazi se na njemu tek blagoda Tako kao proizvod meha reci posredovanju necega drugoga. nicki objekat jeste ono sto bi trebalo da je po sebi i za sebe, nesto slozeno, pomesano, izvestan red i raspored delova, uopste takvo nesto cija odredenost nije samoodredba, vec je nesto sto je postavljeno. S druge strane, rezultat mehanickog procesa isto tako ne postoji vec pre njega samog ; njegov kraj se ne nalazi u njegovome pocetku, kao kod svrhe. Proizvod je jedna odredenost u objektu postavljena kao spoljasnje. Otuda, prema pojm u je taj proizvod zaista ono isto sto je objekat pocetka. Ali, u pocetku se spoljasnja odredenost jos vec ne od nalazi kao postavljena. Rezultat je utoliko nesto sasvim drugo nego sto je

prvo posto ja nje objekta, pa je kao nesto sto je za njega na prosto slucajno. b) R e a l a n

mehanicki

proces

Mehanicki proces prelazi u mirovanje. Ona odredenost, naime, koju Objekat zadobija tim procesom, samo je spo137

Ijasnja odredenost. NeSto isto tako spoljasnje jeste za objekat

samo to mirovanje, posto je mirovanje odredenost koja je suprotna delovanju objekta, ali je za objekat svaka odredenost ravnodusna; zato se mirovanje takode moze smatrati kao proizvedeno nekim spoljasnjim uzrokom, kao sto je objektu bilo svejedno da bude dejstvujuci. postavljena Postoobjekta je, dalje, jedna i pojam se odredenost to kroz posredovanje vratio samom. odredenost sebi, objekat ima odredenost na sebi kao u sebi reflektovanu. Stoga sada u mehanickom procesu objekti i sam taj proces imaju je dan blize odredeni odnos. Oni nisu prosto razlicni, vec su jedan nasupro t drugome odredeno razliciti. Rezultat formalnog procesa, koji je, s jedne strane, bezodredbeno m irovanje, sa mim tim je, s druge strane, na osnovu u sebe reflektovane odredenosti, raspodela suprotnosti, koju objekat uopste ima u sebi, izmedu vise objekata koji se odnose jedni prema drugima mehanicki. Objekat, s jedne strane ono bezodredbeno koje se odnosi neelasticno i nesamostalno, s druge strane ima jednu samostalnost koja je za druge neprobojna. Objekti pak imaju takode je dni prema drugim a tu odredeniju suprotnost samoi nesamostalne opstosti. — Bliza razlika stalne pojedinacnosti moze da se shvati kao neka cisto razlika razne kvantitativna velicine mase u telesnom, ili intenziteta, ili na mnoge druge nacine. Ali tu razliku uopste ne treba zadrzati samo u onoj apstraktnosti; obe su i kao objekti pozitiv ni samostalni [cinioci]1. Prvi pak momenat toga realnog procesa jeste, kao i malocas, prenosenje (Mitteilung). Ono sto je slabije moze biti obuhvaceno i prozeto od onoga sto je jace samo utoliko uko liko ga ono prvo prima i sa njim sacinjava je dnu sferu. Kao sto je u materijalnome ono sto je slabo osigurano prema ono me sto je nesrazmerno jako (kao sto puscano tane ne probija neko platno koje slobodno lebdi u vazduhu, a neku slabu organsku receptivnost ne nadrazuju toliko jaka koliko slaba nadrazajna sredstva) tako je i sasvim slabi duh sigurniji prema jakom duhu nego onaj koji je blizi jakom duhu; ako hocemo da predstavimo sebi nesto sasvim glupo, sasvim neplemenito, onda na njih ne moze da ucini nikakav utisak neki visoki ra zum, ono plemenito; jedino dosledno sredstvo pro tiv uma jeste — ne upustati se ni u kakvu raspra vu sa njim . — Ukoliko ono nesamostalno ne moze da se slije sa onim samostalnim i ne moze da postoji medu njima nikakvo prenosenje, ono sa1 Dodao prevodilac. — Red.

138

mostaino takode ne moze da pruza nikakav otpor to ies t da speciflkuje za sebe ono opste koje je preneto. - Kada se oni ne bi nalazili u jednoj sferi, onda bi njihov uzajamni odnos nl kak l ^pr oc es

Can ^

1

1ZmedU njih ne bi bio

OfP0?"Je klizi momenat savladivanja jednog obiekta dru-

gim objektom, posto je i otpor pocetni negativnosti momenat raspodele opsteg koje je preneto postavljanja koja se onog odnO Sl s a mn c o K q r ^ i__ . , J st b% P °J edin ara(>sti koju treba uspostaviti . Otpor se savladuje, ukoliko njegova odredenost nije primerena prenetom opstem koje je objekat primio i koje £ njemu treba da se singularizuje. Njegova relativna nesamostalnost manife s t^ e s e u tom e st o nje go va pojedinacnost nema kapaciteta za ono sto je preneto i stoga biva razbijena od ovoga, posto ob je kat ne moze da se u tome opstem kontinuira kao subjekat, da to opste ucmi svojim predikato m . — Nasilje prema nekom objektu jeste za njega nesto tude samo u pogledu ove druge strane. Sila se pretvara u nasilje time sto ona, jedna objektivna opstost, jeste identicna sa prirodo m objekta, ali njena odre denost ili negativnost nije objektova vlastita negativna reflek sija u sebe, s obzirom na koju je on nesto pojedinacno. Uko liko se negativnost objekta u sili ne reflektuje u sebe, ukoliko sila nije njegov vlastiti odnos prema sebi, ona je nasuprot sili samo apstraktna negativnost, cija manifestacija jeste iscezavanje. Sila kao objektivna opstost i kao nasilje prem a objektu jeste ono sto se naziva sudbinom, — jedan pojam koji pada unutar mehanizma, ukoliko se sudbina naziva slepom , to jest njenu objektivnu opstost subjekat ne saznaje u njenoj specificnoj osobenosti. — Ako hocemo da o tome ucinimo nekoliko manjih primedaba, onda sudbina zivoga uopste jeste rod koji se manifestuje preko prolaznosti zivih individua, koju one imaju u svojoj stvarno j pojedinacnos ti, a ne kao rod. Kao .

pro sti objekti, su samo zive ono nemsto aju senikakve sudbine, kao ni prirode ostale stvko arije nizega stup nja; njima dogada jeste slucajnost; ali u svome pojmu kao objekti one su sebi spoljasnje; stoga je tuda moc sudbine potpuno samo njiho va vlastita neposredna priroda, spoljasnjost i sama slucajnost. Pravu sudbinu ima jedino samosvest; jer ona je slobodna, otuda je u pojedinacnosti svoga ja apsolutno po sebi i za sebe, pa moze da se pro tivsta vi svojoj objektivnoj opstosti i da se od nje otudi. Ali samim tim odvajanjem samosvest izaziva protiv sebe mehanicki odnos jedne sudbine. Da bi, dakle, takva jedna sudbina mogla imati vlasti nad tom samosvescu, ova je morala 139

dati sebi neku odredenost u odnosu prema sustinskoj op§tosti, morala je azvrsiti neko delo. Tim delom samosvest se ucinila necim posebnim , i to postojanje (Dasein) kao apstraktna opstost je u isto vreme otvorena strana za prenosenje sustine samosvesti, otudene od nje; sa te strane samosvest se uvlaci u pro ces. Narod koji nista ne dela jeste besprekoran; on se uvio u objektivnu, obicajnu opstost i u njoj se raspao, bez individualnosti, koja pokrece ono sto je nepokretno, daje sebi neku odre denost prema spoljasnjosti i neku apstraktnu opstost, koja je odvojena od objektivne; ali time se i subjekat pretvara u nesto otudeno od svoje sustine, u neki objekat, pa je stupio u odnos spoljasnjosti pre m a svojoj prirodi i u odnos mehanizma. c) Pro izvo

d m e ha ni ck o g pro ces a

Proizvod form alnog mehanizma jeste objekat uopste, jedan ravnodusni totalitet, na kome se odredenost nalazi kao posta v ljena. Posto je time objekat kao nesto odredeno stupio u pro ces, to, s jedne strane, u njegovoj propasti je rezultat miro vanje, kao prvobitniAli, formalizam negativnost njegove odredenosti-za-sebe. s druge objekta, strane, prevazilazenje odre

denosti kao njegova pozitivna refleksija u sebe jeste u sebe vracena odredenost ili postavljeni to ta lite t po jm a, istinsk a po jedinacn ost objekta. Objekat, najpre u svojoj neodredenoj opstosti, potom kao ono posebno, sada je odreden kao objektiv no pojedinacno, tako da je u njemu ukinut onaj privid pojedi nacnosti koja je samo jedna samostalnost sto se pro tivstavlja supstancijalnoj opstosti. A ta refleksija u sebe, kako se pokazala, jeste objektivna jednost objekta, koja je individualna sam ostalnost, — centar . Drugo, refleksija negativnosti jeste opstost, koja nije neka sudbina protivstavljena odredenosti vec u sebi odredena, umna sudbina — jedna opstost koja se uposebnjava u samoj sebi , mirna razlika koja ostaje stalna u nesamostalnoj posebnosti objekta i njihovom procesu, zakon. Taj rezultat jeste istina, prema tome, takode osnova mehanickog procesa. C. Apsolu tn i mehanizam a) C e n t a r Prazna raznolikost objekta sakupljena je, na prvom mestu, u objektivnu pojedinacnost, u jednostavno srediste koje i samo 140

odreduje. Drugo, ukoliko objekat kao neposredni totalitet zadrzava svoju ravnodusnoet prema odredenosti, utoliko odrede nost postoji na njemu takode kao nesustinska 'ili kao neka eksteriornost (Aussereinander) mnogih objekata. Naprotiv, prva, sustinska od redenost sac injava realnu sredinu, medu mnogirn objektima koji mehanidki uticu jedan na drugi, pomo sebi i Ta za opstost sebe zajedno cu koje objektivna su oni po opstost. povezani, i koja je njihova se pokazala, pre svega, u odnosu prenosen ja (Mitteilung) kao jedna opstost koja postoji samo na osnovu postavljanja; medutim, kao objektivna, ona je imanentna sustina objekata koja ih prozima. U materijalnom svetu takva sustina je centralno telo, koje je rod, ali kao individualna opstost pojedinacnih objekata i njihovog mehanickog procesa. Nesustinska pojedinaena tela odnose se jedno prema drugom sudarajuci se i potiskujuci; takav odnos ne postoji izmedu centralnog tela i onih objekata ciju sustinu ono sacinjava; jer njihova spoljasnjost ne saci njava vise njihovu osnovnu odredbu. Dakle, njihova identicnost sa centralnim telom jeste zapravo mirovanje, naime biv stvovanje u njihovom centru; to jedinstvo jeste njihov pojam koji bivstvuje po sebi i za sCbe. Pa ipak, ono ostaje samo jedno trebanje, posto u isto vreme ona jos postavljena spoljasnjost objekata ne odgovara tom jedinstvu. Stremljenje ka centru koje oni otuda poseduju jeste njihova apsolutna opstost, koja nije postavljena prenosenjem; ona sacinjava pravo, cak kon nije po stavljeno spolja, a u koje proces kretno mirovanje koje nesamostalnasti mora da se vrati. — Zbog toga je to prazna apstrakcija kada se u mehanici pretpostavlja da bi se uopste neko pokrenuto telo neptf*ekidno kretalo u pravoj liniji u be skonacnost ako ne bi izgubilo svoje kretanje usled nekog spoljasnjeg otpora. Trenje, ili koju god formu ima otpor inace, je ste samo pojava centraliteta; centralitet jeste ono sto ga apsolutno vraca k sebi; jer ono o sta se telo koje se krece tare

ima silu — otpora jedino na osnovu (Einssein) sa centrom. 17 duhovnome centarsvoje d onojednosti sto s njim cini jednost uzimaju na sebe vise forme; ali jedinstvo pojma i realitet je din stv a, koji je ovde pre svega m ehan icki centralitet, mora tamo da sacinjava osnovnu odredbu. Centralno telo je utoliko prestalo da bude prost objekat, posto je n a pro stom obje ktu odredenost nesto ncsustinsko; jer, centralno telo nema vise samo bice-po-sebi objekavnoga tota liteta, vec takode i njegovo bice-za-sebe. Zbog toga se centra telo moze smatrati kao neki individuum. Njegova je odredenost 141

sustinski razlicita od nekog prostog reda ili aranzmana i spo ljasnje povezanosti delova; kao po sebi i za sebe bivstvujuca odredenost, ona jeste jedna imanentna forma, Cak odredujuci princip kome objekti in herir aju i kojim su oni povezani u neko istinsko jedno. Ali, taj centralni individuum jeste na taj nacin samo tek sredina, koja jos nema nikakvih pravih ekstrema; medutim, kao negativno jedinstvo totalnoga pojma, on se razdvaja u takve ekstreme. Ili, objekti koji su ranije bili nesamostalni, jedni za dru ge spoljasnji, vra canje m pojm a odre duju se isto tako kao individue; identitet centralnog tela sa sobom, koji jos pre dsta vlja stremljenje, opterecen je spoljasnjoscu , kojoj je njegova objektivna pojedinacnost preneta, posto je spoljasnjost prim ljena u njegovu obje ktivnu pojedinacnost. Blagodareci ovom vlastitom centralitetu, objekti, postavljeni izvan onog prvog centra, je su i sam i centri za nesa mostalne objekte. Ovi drugi centri i nesamostalni objekti povezani su ujedno onom apsolutnom sredinom. Medutim, same relativne centralne individue sacinjavaju takode sredinu jednog drugog zakljucka koja je, s jedne stra ne, subsumiirana pod neki visi ekstrem, pod objektivnu opstost i moc apsolutnog centra, a, s druge strane, pod sobom subsumira nesamostalne objekte, ciju povrsnu ili formalnu upojedinjenost ona nosi. — Ti nesamostalni objekti su takode sredina jednog treceg, formalnog zakljucka, posto utoliko sacinjavaju vezu izmedu apsolutne i relativne centralne individualnosti ukoliko ova poslednja ima u njima svoju spoljasnjost, na osno vu koje odnos prema sebi jeste u isto vreme neko stremljenje ka jednom apsolutnom sredistu. Formalni objekti imaju za svoju sustinu identicnu tezinu svoga neposrednog centralnog tela, kome oni inheriraju kao svome subjektu i ekstremu po jedinacnosti; na osnovu spoljasnjosti koju ti obje kti sacinja vaju, njihovo neposredno telo subsumirano je pod apsolutno centralno telo; onicentralno su, prema tome, formalna sredina posebnosti . — Ali, apsolutni individuum jeste objektivna opsta sredina koja povezuje i cvrsto drzi bice u sebi relativnog individuuma i njegovu spoljasnjost. — Tako i vlada, gradanski pojedinci i potrebe ili spoljasnji zivot pojedinca jesu tri termina, od kojih je svaki sredina za druga dva. Vlada je apsolutni centar, u kome se povezuje ekstrem pojedinaca sa njihovim spoljasnjim postojanjem; isto su tako sredina pojedinci, koji onaj opsti individuum delom potvrduju do spoljasnje egzisten cije i prevode svoju obicajnu sustinu u ekstrem stvarnosti. 142

Treci zak ljucak je form alan zakljuca k, zakljucak privida da su pojedmci svojim po trebam a i spoljasnjim postojan^em vezani za tu opstu apsolutnu individualnost; jedan zakljFak koji kao istin u

U drUge Zaklju5ke 1 u nJima ima svo F

Taj totalitet, ciji su sami momenti potpuni odnosi pojma, zakljucci sredine u kojima svaki od t n razlicit slobodni a objektamehanizam. prolaz i krozU odredbu i ekstrema, sacinjava nu&ni1^- °m ra ?kc obje kti im aju za svoju osnov nu odredb u objektivnu opstost, prodo rnu tezinu, koja se u uposebnjavanju odrzava identicno. Odnosi kao sto su pritisak, sudar, privlace nje i tome slicno, a tako isto agregacije ili mesavine, pripadaju odnosu spoljasnjosti, koja zasniva treci od uporedenih zaklju caka . Red, koji je cisto spoljasnja odredenost objekata, presao je u im anentn u i objektivnu odredbu; ta odredba jeste zakon. b) Z a k o n U zakonu se pokazuje odredenija razlika idealnog realiteta spoljasnjem realitetu. Objekat kao ne objektivnosti nasuprot posredni totalitet pojma jos ne poseduje spoljasnjost kao razlicitu od pojma, koji nije postavljen za sebe. Posto je objekat putem procesa usao u sebe, nastu pila je su protnost jedn ostavnog centraliteta prema nekoj spoljasnjosti, koja je sada odre dena kao spoljasnjost, tj. po stavljena je kao ono sto ne biv stvuje po sebi i za sebe. Ono identicno ili idealno u individualitetu jeste zbog odnosa prema spoljasnjosti neko trebanje; to je ono po sebi i za sebe odredeno i samoodredujuce jedinstvo pojm a, kome onaj spoljasn ji realite t ne odgovara i stoga dospeva samo do stremljenja . Ali individualitet jeste po sebi i za a kao takav i sam sebe konkretni princip negativnog jedinstva, je totalitet, jedno jedinstvo koje se razdvaja u odredene poj movne i ostaje koje u svojoj samoj sebi jednakoj pre m a razlike tome, srediiste je unutar svoga cistogopstosti, id entiteta prosireno pomocu razlike. — Taj realitet koji odgovara pojmu jeste ideelni realitet, razlicit od onog koji samo stremi, razlika, koja je pre svega jedno mnostvo objekata, u njenoj sustastvenosti i primljena u cistu opstost. Taj realni idealiitet jeste dusa ranije razvijenog objektivnog totaliteta, po sebi i za sebe odre deni identitet sistema. Stoga se objektivno poka bivstvovanje-po-sebi i za-sebe zuje u svom e to tal itet u odredeni je kao negativno jedinstvo centra, koje se deli u subjektivni individualitet i spoljasnji 143

u ovom odrzava subjektivni idealitet i odreduje ga u ideelnoj razlici. Ovo samoodredujuce jedinstvo, koje spolja§nji objektivitet apsolutno svodi na idealitet, jeste princip samokretanja; odredenost toga §to odusevljuje, koja je razlika samog pojma, jeste zakon. — Mrtvi mehanizam bio je posmatrani mehanicki proces objekata koji su neposredno izgledali objektivitet,

kao samostalni, ali izvan su upravo toga uistinu nesamostalni i miro svoj centar imaju sebe; zbog taj proces, koji prelazi u vanje, pokazuje ili slucajnost i neodredenu nejednakost ili fo r Ta ravnomernost jeste zaista jedno malnu ravnomernost. pra vilo , ali nije zakon. Samo slobodni mehanizam ima neki zakon , vlastitu odredbu ciste individualnosti ili pojm a koji biv stvuje za sebe; zakon je kao razlika sam po sebi nepresusni izvor kretanja koje samo sebe raspaljuje; posto se u idealitetu svoje razlike odnosi samo na sebe, on je slobodna nuznost. c) Pr el az ak m eh an iz m a Pa ipak, ta je dusa jos utonula u svoje telo; sada odrede objektivnog totaliteta jeste slobodna nuznost, tako da zakon jos nije stupio nasuprot svome objektu; zakon je konkretni centralitet kao opstost koja je neposredno rasprostrta u svoj objektivitet. Stoga onaj idealitet nema same objekte za svoju odredenu razliku; ti objekti su samostalne individue totaliteta 'ili takode, ako pogledamo za sobom na formalni stupanj, neindividualni, spoljasnji objekti. Zakon je zaista njima imanentan i sacinjava njihovu prirodu i moc; ali njegova je razlika ukljucena u njegov idealitet, i sami objekti nisu razliciti u idealnoj diferenoiji zakona. Medutim, objekat ima svoju sustinsku samostalnost jedino u ideelnom centralitetu i njegovim zakonima; stoga on nema nikakve sile da da otpor su du pojma i da se odrzi u ap strak tno j, neodredeno j sa

ni , ali unutrasnji pojam

mostalnosti i zatvorenosti. Blagodareci imanentnoj razlici postojanje objekta je jednaideelnoj, pojmnjemu om postavljena odredenost. Na taj nacin njegova nesamostalnost nije vise samo neko stremljenje ka sredistu , nasuprot kome upravo on, posto je njegov odnos samo neko strem ljenje, jos im a izgled nekog samostalnog spoljasnjeg objekta; vec je on neko stremljenje ka onako kao sto se odredeno njemu protivstavljenom objektu; time raspao sam centar, i njegovo negativno jedinstvo je preslo u objektiviranu suprotnost. Stoga je centralitet sada odnos tih objektiviteta koji su jedni prema drugima negativni i napregnuti. Tako se slobodni mehanizam odreduje kao hemizam. 144

Druga glava HEM IZAM

Hemizam sacinjava u celini objektiviteta momenat suda, objektivnio postale diferencije i procesa. Posto on vec pocinje sa odredenoscu i postavljenoscu, a hemijski objekat je u isto vreme objektivni totalitet, njegov sledeci tok je jednostavan i potpuno odreden njegovom pretpostavkom. A. H em ijsk i objeka t Hemijski se objekat razlikuje od mehanickog time sto je mehanicki objekat jedan totalitet koji je ravnodusan prema odredenosti; kod hemijskog objekta, naprotiv, njegovoj prirodi pripada odredenost, prema tome, odnos sa drugim objektom i nacin tog odnosa. — Ta odredenost je sustinski u isto vreme uiposebnjavanje, to jest primljena je u opStost; ona je na taj nacin princip — opsta odredenost, ne samo odredenost jednog pojedinacnog drugoga. vec takode odredenost Stoga se na hemijskom objekta objektu ,razlikuje njegov pojam kao unutrasnji

totalitet obeju odredenosti i ona odredenost koja sacinjava prirodu pojedinacn og objekta u njegovoj spoljasnjosti i egzi stenciji . Posto je na taj naCin hemijski objekat po sebi ceo pojam, to on im a u samom sebi nuznost i nagon da prevazide svoje suprotno, jednostra no opsto ja nje i da se u postojanju pre tv ori u realnu celinu, sto on jeste prema svome pojmu. U izrazu hemizam za odnos diferencije objektiviteta, kao sto se pokazalo, moze se uostalom primetiti da ga ovde ne treba shvatiti kao da bi se taj odnos prikazivao samo u onoj formi elementame prirode koja se zove pravi takozvani he mizam. Vec meteoroloski odnos mora se posmatrati kao neki proces, ciji delovi im aju vise priro du fizikalnih nego hemijskih elemenata. U zivih bica polni odnos stoji pod tom semom, isto onako kao sto on sacinjava fo rm aln u osnovu i za duhovne odnose ljubavi, prijateljstva itd. Blize posmatran, hemijski objekat je, pre svega kao samo stalni totalitet uopste, jedan u sebe reflektovan objekat, koji se utoliko razlikuje od svoje reflektovanosti ka spolja§njosti, — jedna ravnodusna baza, individuum koji joS nije odreden kao diferentan; liinost je takode jedna takva baza, koja se od nosi tek samo na sebe. Medutim, imanentna odredenost, koja sacinjava diferenciju hemijskog objekta, pre svega je tako u 10 Nauka logike UI

145

sebe reflektovana da je to povlaienje odnosa napolje samo formalna apstraktna opstost; tako je odnos prema spoljaSnjosti odredba njegove neposrednosti i egzistencije. Sa te strane hemijski se objekat ne vrada sa m po sebi u individualni tota litet; i negativno jedinstvo ima oba momenta svoje suprotnosti u dvama posebnim objektim a. Prema tome, hemijski objekat nije shvatljiv i bide je jednoga jestereflektovana bide nekog u drugog. — Ali,iz sama odredenost apsolutno drugo,sebe, sebe, pa je konkretni momenat individualnog pojma celine, koji je op§ta suStina, realni rod posebnog objekta. Hemijsk i objekat, a time i protivrednost njegove neposredne postavlje nosti i njegovog imanentnog individualnog pojma, jeste jedno stremljenje da se prevazide odredenost njegovog postojanja i da se d& egzistencija objektivnom totalitetu pojma. Stoga je hemijski objekat, doduSe, isto tako jedan nesamostalni objekat, ali tako da je on samom svojom prirodom napregnut prema nesamostalnosti i podinje proces samoodredujudi.

B .

Proces

1. Proces podi nje pretpostavkom da nap regn uti objekti, ma kako da su to prema sebi samima, napregnuti su pre svega upravo time jedni prema drugima, — jedan odnos koji se nazi va njihovim srodstvom. PoSto svaki hemijski objekat stoji po svome pojmu u protivrednosti prema vlastitoj jednostranosti svoje egzistencije, prema tome, teiti da ovu prevazide, jednostranost drugog i da tim uzajamnim poravnanjem i povezivanjem postavi realitet shodno pojmu, koji sadrzi oba momenta. Ukoliko je svaki postavljen tako da sam po sebi protivredi sebi i prevazilazi sebe, utoliko se oni samo pomocu spoljasnje sile zadrzavaju u odvojenosti jedni od drugih i od njihovog uzajamnog dopunjavanja. Sredina kojom se ti ekstremi povezuju zajedno jeste, prvo, po sebi bivstvuju 6a priroda oba ek strema, celi pojam, koji ih oba drii u sebi. Ali, drugo, posto oni u egzistenciji stoje jedan nasuprot drugom, to je njihovo apsolutno jedinstvo takode jedan jos formalni elemenat koji egzistira razlicito od njih, — elemenat prenoSenja, u kome oni stupaju u spoljasnju za jednicu jedan sa drugim. PoSto realna razlika pripada ekstremima, to je ta sredina apstraktna neutralnost, njihova realna mogudnost, — tako reci teorijski ele menat egzistencije hemijskih objekata, njihovog procesa i rezultata toga procesa; — u telesnome funkciju toga medijuma 146

ima voda; u duhovnome ukoliiko u njemu postoji analogon nekog takvog odnosa, treba da se smatra za taj medijum znak uopste i, blize, govor. Odnos objekata kao prosto prenosenje jeste u tome ele mentu, s jedne strane, neko mirno slivanje, ali je, s druge strane, isto tako neko negativno odnosenje, posto je konkretni pojam, koji da, objekata po stavljen u prenosenju realnost, cime jese njihova svode na njegovo u realne priro razlike jedinstvo. Time se njihova ranija samostalna odredenost pre vazilazi u jedinjenju koje odgovara pojmu, koji je u oba objek ta jedan te isti, -kroz to se otupljuje njihova suprotnost i napetost, cime strem ljenje u tome uzajam nom dopu njavanju dostize svoju mirnu neutralnost. Proces je na taj nacin ugasen; posto je protivrecnost pojma i realnosti izravnata, ekstremi zakljucka izgubili su svoju sup rotnost, oime su prestali da budu ekstremi jedan prema dru gome i prema sredini. Proizvod je jedan neutralni proizvod, to jest takav u kome sastavni delovi, koji se ne mogu vise nazivati objektima, nemaju vise svoju napetost, a time ni osobine koje su im pripadale kao napetim, ali u kojima se odrzala sposobnost njihove ranije samostalnosti i napetosti. Negativno jedinstvo neutraln oga polazi, naim e, od neke pretpostavljene diferencije; odredenost hemijskog objekta identicna je sa nje govim objektivitetom, ona je iskonska. Putem posmatranoga procesa ta je difere ncija prevazidena samo tek neposredno; stoga odredenost jo§ ne postoji kao u sebe apsolutno reflekto vana, prema tome, proizvod procesa je samo jedno formalno jedinstvo. 2. DoduSe, u tome su se proizv odu ugasili nap etost sup rotnosti i negativno jedinstvo kao delatnost procesa. Ali, posto je to jedinstvo sustinsko za pojam, a u isto vreme je i samo dospelo do egzistencije, to ono jo§ postoji, ali je istupilo izvan neutralnog objekta. Proces ne za raspiruje sam od sebe,a nije ukoliko je diferenciju imao se samo svoju opetpretpostavku, nju samu postavio. — Ta samostalna negativnost izvan objekta, egzistencija apstraktne pojedinacnosti, cije bice za sebe ima svoju realnost u indiferentnom objektu , napeta je u samoj sebi protiv svoje apstrakcije, je dna u sebi nem irna delatnost koja se, proidiruci sebe, okre6e prema spoljasnjosti. Ona se odnosi neposredno na objekat, cija mirna neutralnost jeste realna mogucnost njene suprotnosti; isti objekat sada je sredina neutralnosti koja je malopre bila cisto formalna, a sada je u samoj sebi konkretna i odredena.

Blifci neposredni odnos ekstrema negativnog jedinstva pre m a obje ktu je ste da se obje kat odre duje je din stv om i usled toga se razdvaja. To razdvajanje moie da se smatra, pre svega, za uspostavljanje suprotnosti napregnutih objekata, sa kojom je hemizam zapoCeo. Ali, ta odre dba ne saCinjava drugi ekstrem zaklju&ka, v e t pripada neposre dnom odnosu difere nciraju ceg principarealnost; sa sredinom , u kojoj koju princip daje sebi svoju neposrednu to je odredenost ima sredina u disjunktivnome zakljuCku u isto vreme, pored toga Sto je opSta pri roda predmeta, usled Cega je taj predmet i objektivna opStost i odredena posebnost. Drugi ekstrem zakljuCka stoji nasuprot spoljasnjem samostalnome ekstremu poje din afn osti; otu da on je isto tako sam ostalni ekstrem opStosti; stoga se razdvajanje koje u njemu doJivljuje realna neutralnost sredine sastoji u tome Sto se ona ne raspariava u jedne prema drugima diferentne, vec indijerentne momente. Time su ti momenti, s je dne strane, apstraktn a, ravnodu§na baza, a s druge strane njen oduhovljavajuti princip, koji sv ojim odvajanje m od baze zadobija isto tako formu ravnoduSne objektivnosti. Taj obje disjunktivni zakljuCak je totalitet u kojem je ista ktivna celina prikazana istohemizma tako kao sam ostalno negativno jedinstvo, potom u sre din i kao realno jedinstvo, — a naposletku hemijski realitet kao rastvoren u svoje apstrakt ne momente. U ovim apstraktnim onomentima odredenost nije, kao u neutralnome, dospela na do svoje reflekneiem drugom po sebi vratila u svoju apstrakciju, jedan sije-u-sebe, vet se iskonski odredeni elemenat.

3. Time su ovi ele m en tam i obje kti oslobo deni hem ijskog napona; u njih je putem realnog procesa postavljena prv obitna osnova one pre tp ostavke sa kojom je hemizam zapoceo. A ukoliko, dalje, s jedne strane, njihova unutrasnja odredenost kao takva jeste u sustini protivreCnost njihovog jednostavnog ravnodusnog opstojanja i njih kao odredenosti, p a je nagon ka spoljasnjosti, koji se razdvaja i postavlja napon u njen objekat i u neki drugi objekat, da bi imao takav neki objekat prema kome se on moie odnositi kao diferentan, na kome se cxn moze neutralizovati i svojoj jednostavnoj odredenosti dati postojeci realitet, utoliko se hemizam time vratio u svoj podetak u kome se objekti, koji su jedni prema drugim napeti, uzajamno traze, pa se potom pomoCu jedne form alne, spoljain je sredine udru zuju u nesto neutralno. S druge strane, hemizam se prevazi lazi tim vracanjem u svoj pojam i pre&ao je u jednu visu sferu. 148

C. PrelaSenje hemizma

Vec obicna hemija pokazuje primere hemijskih promena u kojima neko telo, na primer, dodeljuje jednom delu svoje mase visu oksidaciju, i time spusta neki drugi deo na nizi stu panj oksidacije, na kome to telo tek mote da ulazi sa drugim diferentnim u nekonaneutralno jedm jenje, telom, za kojekoje onomunejebiprimaknuto, bilo prijemcivo onom prvom neposrednom stupnju. Ono Sto se ovde desava sastoji se u tome sto se objeikat ne povezuje sa nekim drugim objektom prema nekoj neposrednoj, jednostranoj odredenosti, vec prema unutraSnjem totalitetu neke iskonske relacije postavlja pretpo stavku, koja mu je potrebna radi nekog realnog odnosa, i time daje sebi sredinu na osnovu koje povezuje svoj pojam sa nje govim realitetom; to je po sebi i za sebe odredena pojedinac nost, konkretni pojam kao princip disjunkcije na ekstreme , cije ponovno sje din je nje jeste delatnost istog negativnog prin cipa, koji se time vraca svojoj prvoj odredbi, ali kao objekti viran.

Sam hemizam jeste prva negacija ravnodusnog objektiv nosti i spoljasnjosti odredbe; on je prema tome, jos opterecen neposrednom samostalnoScu objekta i spoljasnjoScu. Stoga he mizam za sebe jos nije onaj totalitet samoodredivanja, koji proizilazi iz nje ga i u kome se on upravo prevazilazi. — Ona tri zakljuCka koja su se pokazala sacinjavaju njegov totalitet; prvi im a za sre din u fo rm aln u neutraln ost, a za ekstreme napre gnute obje kte, dru gi im a za sredinu proizvod prvog zakljuoka, realnu neutralnost, a za ekstreme razdvajajucu delat nost i njen proizvod, ravnodusni elemenat; a treci zakljucak jeste pojam koji se realizuje, koji postavlja sebi pretpostavku kojom je uslovijen proces njegovog realizovanja, — jedan zakljucak, koji za svoju su§tinu ima ono opste. Pa ipak, zbog neposrednosti i spoljasnjosti, u cijoj odredbi stoji hemijski oviproizvod se zakljucci nalaze napregnutih jedni izvan obje drugih. objektivitet, Prvi proces, ciji jeste jos neutralnost kata, gasi se u svome proizvodu, a jedna diferencijacija koja pridolazi spolja je ste ta koja ga ponovo raspaljuje; uslovi jen jednom neposrednom pretpostavkom , on se u njoj iscrpljuje. — Isto tako, iz dvaja nje difere ntnih ekstrem a iz neutralnoga, mora da polazi od uslova i podsticaja delatnosti koji pridolaze spolja , kao i njihovo razdvajanje u njihove apstraktne elemente. Ali ukoliko su takode oba sustinska momenta proces, s jedne stran e neutralizov anje, s druge strane izdva janje i redukcija, povezani u jednom te istom procesu, a sjedinjavanje 149

i otupljivanje napregnutih ekstrema je takode neko razdvaja nje na ekstreme, utoliko oni saCinjavaju dve razliine strane zbog spoljasnjosti koja jo§ lezi u osnovi; ekstremi koji se izluCuju u istome procesu jesu drugi objekti ili materije, a ne one koji se u njemu ujedinjuju; ukoliko oni ponovo diferentno proizlaze iz tog procesa, oni se m ora ju okre nuti prem a spoljaSnjosti; njihovo novo neutralizovanje jeste jedan drugi proces, a ne ono neutralizovanje koje se desilo u prvome procesu. Ali, ti razliCiti procesi koji su se pakazali kao nuzni jesu isto toliko stupnjeva kojima se prevazilaze spoljaSnjost i uslovIjenost, iz Cega proizlazi pojam kao totalitet koji je odreden po seb i i za sebe, a nije uslo vljen spoljaSnjoScu. U prvcrme procesu prevazilazi se spoljasnjo st uzaja m no diferentn ih ekstr e ma — koji saCinjavaju celokupni realitet — ili razlicitost po sebi bivstvujuCeg odredenog pojm a od njegove postojece odre denosti; u drugome se prevazilazi spoljaSnjost realnog jedin stva, sjedinjavanje kao samo neutralno; — taCnije, prevazilazi se formalna delatnost, pre svega, u isto tako formalnim bazama ili indiferentnim odredenostima, Ciji jeste unutrasnji pojam ona u sebe vraCena, apsolutna delatnost, kao delatnost koja se postavlja u sebe odredene realizuje u samoj sebi, to jest koja razlike, pa se tim posredovanjem konstituise kao realno jedin stvo, — jedno posredovanje koje, prema tome, jeste vlastito posredovanje pojma, njegovo samoodredivanje i, s obzirom na njegovu refleksiju u sebe iz toga, imanentno pretp ostavljanje. Treci zakljuCak, koji je, s jedne strane, ponovno uspostavljanje pre th odnih procesa, s druge strane prevazilazi jo§ poslednji momenat ravnoduSnih baza, — sasvim apstraktn u sp oljasnju neposrednost koja na taj naCin postaje vlastiti momenat posre dovanja pojma samim sobom. Pojam koji je time prevazisao sve momente svoga objektivnog postojanja kao spoljasnje i postavio ih u svoje jednostavno jedinstvo, tim e je potpuno osloboden objektivne spoljasnjosti, na koju se on odnosi samo kao neku nebitnu realnost; taj objektivni slobodni pojam jestenasvrha. Tre Ca glav

a

TELEOLOGIJA

Gde se opaza svrhovitost pre tp osta vlja se neki razum kao njen zaCetnik, dakle, za svrhu se zahteva osobena, slobodna egzistencija pojma. Teleologija se poglavito protivstavlja me150

hamzmu u kome je odredenost, postavljena na objektu kao sustinski spoljasnja, takva odredenost u kojoj se ne ispoliava nikakvo samoodredivanje. Suprotnost izmedu Causis efficientibus i Causis finalibus, prosto ucinskih i konacnih uzroka odnos i se n a onu ra zlik u na koju se, uze tu u konk retnoj formi’ svodi takode istrazivanje da li se apsolutna sustina sveta mora shvatiti kao slepi prirodni mehanizam ili kao neki razum koji fatalizma sa se odreduje prema svrhama. Antinomija izmedu i slobode odnosi se isto tako na suprotnost determinizmom mehanizma i teleologije; jer ono slobodno jeste pojam u svoioi egzistenciji.

Nekadasnja je m eta fizik a postupala sa ovim pojmovima kao i sa svojim drugim pojmovima; ona je delimice pretpostavIjala jednu predstavu sveta, pa se trudila da pokaze da se sa njom slaze jedan ili drugi pojam, a da je suprotni pojam nezadovoljavajuci, posto se na osnovu njega ta predstava ne da objasniti; delimice ta metafizika nije pri tom istrazivala pojam mehanickog uzroka i svrhe, koji po sebi i za sebe ima istine. Ako je to za sebe utvrdeno, onda moze objektivni svet da poka zuje i mehanicke uzroke i krajnje uzroke; njihova egzistencija nije merilo istinitoga, vec ono istinito jeste, naprotiv, kriteri jum o tome koja je od ovih egzistencija pra va egzistencija sve ta. Kao sto subjektivni razum pokazuje u sebi i zablude, tako objektivni svet pokazuje takode one strane i stupnjeve istine, koji su za sebe tek jednostrani, nepotpuni i samo pojavni odnosi. Ako se mehanizam i svrhovitost protivstavljaju, onda se oni upravo zbog toga ne mogu uzeti kao jednako-vre dni od kojih bi svaki za sebe bio neki tacan pojam i imao isto toliko vrednosti koliko i onaj drugi, pri cemu bi pitanje bilo samo — gde se moze p rim eniti jedan od njih, a gde onaj drugi. To podjednako vazenje obadvoga zasniva se samo na tome sto oni postoje, naime, sto ih mi po sedujemo oba. Ali, prvo nuzno pitanje jeste, posto su oni supro tni, koji je od njih dva istinit; da li drugoga. nije njihova — istina nesto trece, a viise pitanjeodglasi: ili: da pravo li je jedan njih istina Medutim, odnos — Ono sto se svrhovitosti pokazao se kao istina mehanizma. predstavilo kao hemizam uzima se zajedno sa mehanizmom

utoliko ukoliko je svrha pojam u slobodnoj egzistenciji a njoj se uopste protivstavlja nesloboda pojma, njegova utonulost u spoljasnjost; oboje, mehanizam isto kao hemizam, obuhvataju se, dakle, pod prirodnom nuznoscu, po§to u mehanizmu pojam ne egzistira u objektu, jer objekat kao mehanicki ne sadrzi samoodredivanje, a u hemizmu pojam ili ima neku napetu, je dnostranu egzistenciju, ili, ukoliko se on pokazuje kao jedin151

stvo koje napreie neutralni objekat u ekstreme, jeste sam sebi spoljaSan, ukoliko prevazilazi to rastavljanje. Ukoliko je viSe teleoloSki princip povezan sa pojmom ne kog izvansvetskog razuma i ukoliko ga je Stitila pobofcnost, uto liko se on izgleda viSe udaljavao od istinitog prouiavanja pri rode, koje zeli da sazna osobine prirode kao imanentne odrede nosti, ne kao jetude, i samo priznaje kao manje. a PoSto svrha sam takvo pojamsaznanje u svojoj egzistenciji, to poi-

moze izgledati Cudnovato Sto se saznanje objekata iz njihovog pojm a pokazuje upra vo kao neopravdano prekoraSenje u neki heterogeni elemenat, a mehanizam, naprotiv, za koji je odre denost objekta kao jedna odredenost koja je njemu spoljasnja i postavljena neiim drugim, vazi za imanentnije glediSte nego teleologija. Mehanizam, bar onaj obiCni, neslobodni, kao i he mizam, mora na svaki na£in utoliko da se smatra kao imanentan princip ukoliko je samo ono odredujuce spoljasnje opet jedino jedan ta kav objekat koji je spoljaSnje odreden i ravnoduSan prema takvom odredivanju, ili ukoliko je u hemizmu drugi objekat jedan isto tako hemijski odredeni objekat, uopSte ukoliko se suStinski momenat totaliteta uvek nalazi u necemu spoljaSnjem. Stoga ti principi ostaju unutar iste prirodne forme konacnosti; ali, mada oni ne zele da prekorace ono konacno i u pogledu pojava dovode samo do konacnih uzroka koji i sami zahtevaju da se ide dalje, ipak se oni u isto vreme proSiruju, delom u jedan formalni totalitet u pojmu sile, uzroka i u slicnim refleksionim odredbama, koje treba da oznacavaju neku prvobitnost, a delom putem apstraktne opstosti o nekoj sveukupnosti sila, o nekoj celini uzajamnih uzroka. Sam me hanizam pokazuje se kao neko stremljenje totaliteta time sto tezi da shvati prirodu za sebe kao neku celinu, kojoj za njen pojam nije potrebno nista drugo, — je dan totalitet koji se ne nalazi u svrsi i u onom vansvetskom razumu koji je povezan sa njom. vise uopste, Svrhovitost pokazuje, pre svega, kaoodreduje neSto spoljasnje kao neki raznovrsnost objekata razum, sekoji jednim po sebi i za sebe biv st vuju dim je din stv om , tako da ravnodusne odredenosti objekata postaju kroz taj odnos sustinske. U mehanizmu one postaju sustinske kroz £istu formu nuznosti, pri cemu je njihova sadrzina ravnoduSna, jer one treba da ostanu spoljaSnje, a samo razum kao takav [treba] da se zadovolji, posto on saznaje svoju povezanost, apstraktni identitet. Naprotiv, u teleologiji postaje vain om sadrzina, je r teleologija pre tpostavlja je dan pojam, nesto po sebi i za sebe odredeno, a time nesto samo odreduju6e, dakle, od odnosa razlika i nji152

hove uzajamne odredenosti, od form e razlikovala je u sebe nesto po sebi i za sebe odredeno, prema reflektovano jedinstvo, tome je dnu sadrzinu . Ali, ako je sadrzina inace konacna i beznafcajna, onda pro tivreci onom e sto ona treba da bude, je r svrha je po svojoj formi jedan u sebi beskonacni totalitet, — narocito ako je delanje, koje dejstvuje prema svrhama, pretpostavljen o kao i apsolutni je tako desto preapsolutna korevana volja za glupost zbograzum. toga Teleologija sto su svrhe koje je ona pokazala, kako kad, znacajne ili takode beznacajnije, te je svrhovna odnos objekata morao na taj nacin cesto da izgleda kao neka igrarija, posto se taj odnos pokazuje tako spoljasnji i stoga slucajan. Naprotiv, mehanizam ostavlja odredenostima objekata prema sadrzini njihovu vrednost slucajnih odredenosti, prema kojima je objekat ravnodusan i koje ne treba da imaju neko vise znacenje niti za objekte niti za sub je ktivni razum. Stoga taj princip u svojoj povezanosti spo ljas nje nu zn osti da je sv est o beskonaCnoj slobodi nas uprot teleologiji, koja postavlja beznaiajne i cak prezrenja dostojne stv ari iz svoga sa dr za ja kao nesto apsolutno, u cemu se opstij a misao moze naci samo beskonacno stesnjena, pa Cak i odvratno aficirana. Formalna zaostalost u kojoj se ova teleologija pre svega nalazi jeste to Sto ona dospeva samo do spoljasnje svrhovitosti. Posto je time pojam postavljen kao nesto formalno, to je za nju sadrzina takode nesto sto je pojmu dato spolja u raznovrsnosti objektivnoga sveta, — upravo u onim odredenostima koje su takode sadrzina mehanizma, ali kao nesto spoljasnje, slucajno. Zbog te zajednicnosti fo rm a svrh ovitosti sacinjava sama za sebe ono sustinsko u teleoloskome. U tome pogledu, ne uzimaju6i jos u obzir ra zliku izmedu spoljasnje i unutrasnje svrho vitosti, svrhovni odnos uopste pokazao se po sebi i za sebe kao — Teleologija, uopste uzev, ima visi prinistina mehanizma. oip, pojam u njegovoj egzistenciji koji je sebi i za sebe ono beskonacno i apsolutno, — princip koji, potpuno siguran u svoje samoodredivanje, apsolutnosldbode, je odstranjen iz spo ljasnje odredivosti mehanizma. Jedna od velikih Kantovih zasluga za filozofiju sastoji se u razlici koju je on postavio izmedu relativne ill spoljasnje svrhovitosti i unutrasnje svrhovitosti; u poslednjo] je on o 10 pojam zivota, id eju , i tim e je filozofiju uzdigao pozitivna iznad refleksivnih odredaba i iznad relativnog sveta metafizike, sto kritika uma cini samo nepotpuno, u jednom vrlo naopakom obrtu i samo negativno. — Napomenuto je da je supro 153

nost izmedu teleologij e i me hanizm a, pre svega, opS tij a su pro t nost izmedu slobode i nuinosti. Kant je u toj formi predstavio tu suprotnost medu i to kao treCi sukob antinomijama uma, transcendentalnih ideja. — Njegovo izlaganje, na koje je ranije bilo ukazano, ja cu navesti sasv im ukra tk o, posto je ono Sto je u njemu suStinsko tako jednostavno da neko opSirnije raspravljanje nije potrebno, a karakter Kantovih antinomija osvetljen je iscrp nije na drugom mestu. Teza antinomije koju ovde treba razmotriti glasi: Kauzalitet prema zakonima prirode nije jedini na osnovi kojeg se mogu izvesti pojave sveta sve skupa. Potrebno je da se radi njihovog objasnjenja pretpostavi jos kauzalitet pomoCu slo bode. Antiteza : Nema nikakve slobode, vec se sve u svetu dogada jedino po zakonima prirode. U dokazu se postupa, pre svega, apagoski, kao i kod ostalih antinomija, pretpostavlja se suprotnost svake teze; drugo, da bi se pokazalo ono protivrecno u toj pretpostavci, prihvata se, obrnuto, njena suprotnost, to jest dakle onaj stav koji treba okolisenje da se dokaze, i pretpostavlja istinit; — stoga se je celo dokazivanja moglo dasesekao ustedi; dokazivanje sastoji jedino u asertoricnom tvrdenju oba suprotna stava. Radi dokaza teze treba, naime, prvo pretpostaviti da nema drugog kauzaliteta osim kauzaliteta prema za konim a prirode, to jest prema nuznosti mehanizma uopste, ukljudujuci i hemi zam. Ovaj stav protivreci sebi zbog toga, jer se zakon prirode sastoji upravo u tome sto se nista ne desava bez dovoljno a priori odredenog uzroka koji, prema tome, sadrzi u sebi neki apsolutni spontanitet; — to jest ona pretpostavka, koja je sup rotna tezi, protivrecna je zbog toga sto protivreci tezi. Radi dokaza antiteze treba postaviti da postoji sloboda kao neka posebna vrsta kauzaliteta, da bi naprosto moglo zapoceti neko time i neki niz njegovih Ali posto jedno stanje, takvoa pocinjanje pretp ostavljaposledica. neko stanje [to jest stanje slobode] koje nema sa nikakve kauzalne povezanosti njendm prethodnim stanjem, to ono protivreci zakonu kauza liteta, prema kome jedinstvo iskustva i iskustvo uopste je je dino moguce; to jest pretpostavka slobode, koja je suprotna antitezi, ne moze da se uCini zbog toga sto protivreci antitezi. Prema sustini se ta ista antinomija .ponavlja u Kritici teleoloske moci sudenja kao suprotnost: da se svako proizvodesava po cisto mehanickim zakoni denje materijalnih stvari ma i da poneko njihovo proizvodenje nije mogu6e po tim 154

zakonima. — Kantovo resenje ove antinomije isto je kao i

opste resenje ostalih, naime, da um ne moie da dokaze ni jedan ni dru gi stav, posto mi ne mozemo imati neki odredujuci princip a priori o mogucnosti stvari prema Cisto empiriCkim zakonima prirode, — da stoga, dalje, oba stava ne treba da se shvate kao objektivni stavovi, vec kao subjektivne maksime,

je dne strane,

razmisljam

da ja, us prirodi prema principu treba uvek da prirodnog meha o svim dogadajima Cistog nizma, ali da to ne smeta da zgodno m prilikom istrazu jem neke priro dne form e pre m a jedno j drugoj maksimi, naime prema principu krajnjih uzroka, — kao da se sada te dve maksime, koje uostalom treba da su potrebne samo za ljudski um, ne bi nalazile u onoj istoj suprotnosti u kojoj se nalaze oni stavovi. — Kao sto je m alopre nap omenuto, na celom ovom stanovistu nije prouCeno ono sto jedino zahteva filozofski interes, naime, koji je od oba ta principa po sebi i za sebe istinit; medutim, za ovo stanoviste ne cini nikakvu razliku da li te principe treba posm atrati kao objektivne, to je st ovde kao spolja egzistirajuce odredbe priro de, ili kao proste maksim e nekog subjektivnog saznanja; — naprotiv, ovo je jedno subjektivno, to jest zgodnom prilikom primenjuje jednu sluCajno saznanje, vec kojeprema ili drugu maksimu, tome da li ih smatra podesnim za date objekte, inaCe ne postavlja pitanje o istinitosti samih tih odredaba, bilo da su one obe odredbe objekata ili odredbe saznanja. Otuda, ma kako da je Kantovo razlaganje teleoloskog principa nedovoljno u pogledu sustinskog stanovista,^ ipak 3e znaCajan polozaj koji Kant daje tome principu. Posto Kant pripisuje ta j princip reflektirajucoj moci sudenja, on ga cini jednim vezivnim srednjim clanom izmedu ops tosti um a i ^po jedinacnosti opazanja; dalje, on razlikuje onu reflektirajucu moc sudenja od odredujuce, koja prosto supsumira posebno po opste. Takvo opste koje je samo supsum iraj uce jeste nesto apstraktno, konkretno postaje svrh tek u neCern posebnome. sto Naprotiv, a je ste konkretno koje imau opste, drugome,

momenat posebnosti i spoljasnjosti u samom sebi, otuda je delatno, pa je nagon da sebe odbacuje od sama sebe. Pojam kao svrha jeste svakako jedan objektivan sud, u kome jedna odr ba jeste subje kat, naim e konkretn i pojam, kao odreden sami sobom, a druga odredba ni je s amo predi kat vec le sP ^ as^ a objektivnost. Ali svrhovni odnos nije zbog toga ne^o rejektirajuce sudenje, koje spoljasnje objekte posmatra samo P^em nekom jedtaitvu, kao ia ih je dao nelei razum rod.^ aase noc, saznanja, nego je svrhovni odnos ono istinito koje bivstvuje 155

po sebi i za sebe, koje objektivno sudi i apsolutno odreduje spoljaSnju objektivnost. Svrhovni odnos je usled toga neSto viSe nego sud; on je zakljudak samostalnog slobodnog pojma, koji se kroz objektivnost sliva sa samim sobom. Svrha se pokazala kao ono trece pre m a m ehanizmu i hernizmu; ona je njihova istina. PoSto sama svrha jos stoji unutar sfere objektivnosti ili neposrednosti totalnog pojma, je ona sebi jo§ aficirana spoljasnjoStu kao takvom, pa im atonasuprot je dan obje ktivni svet, na koji se ona odnosi. Sa te stra ne se mehaniCki kauzalitet, u koji uopSte treba uraCunati takode hemizam, jos pojavljuje kod toga odnosa svrhe, koji je spoljasan, ali kao ovome pod reden, kao po sebi i za sebe prevaziden. Sto se tice blizeg odnosa, mehaniCki objekat je kao neposredni totalitet ravnoduSan prema svojoj odredenosti, a time i prema tome da bude nesto odredujuce. Ta spoljasnja odredenost usavrsena je sada do samoodredivanja i time je sada vec posta v ljen pojam koji je u objektu samo unutrasnji ili, sto je isto, samo spoljaSnji; svrha je pre svega upravo sam taj pojam, koji je mehaniCkome spoljasnji. Tako je svrha i za hemizam ono samoodredujuCe, koje svodi na jedinstvo pojma onu spoljasnju odredivost kojom je ona uslovljena. — Iz toga proiz lazi priroda podredivanja obeju prethodnih formi objektivnoga procesa; ono drugo, koje se u njim a nalazi u beskonacnome progresu, je ste pojam koji je za njih postavljen pre svega kao spoljasnji, a koji je svrha; nije samo pojam njihova supstan cija, veC i spoljasnjost je za njih suStinski momenat, koji saCinjava njihovu odredenost. MehaniCka ili hemijska tehnika pruza se, dakle, sama od sebe, svojim kara kte rom da je spo ljasnje odredena, svrhovnom odnosu, koji sada treba blize razmotriti. A. S ub je ktiv na svrh a Subjektivni pojam je u centralitetu objektivne sfere, koja je neka ravnodusnost pre m a odredenosti, ponovo nasao i postavio pre svega negativnu tacku jedinstva, a u hemizmu objektivnost pojm ovnih odredaba, i tek time je on postavljen kao konkretan objektivan pojam. Njegova odredenost ili nje  gova jednostavna razlika ima sada u njemu samom odredenost spoljasnjosti, i njegovo jedmostavno jedinstvo je time jedinstvo koje se odbija od sama sebe i koje se u tome odrzava. Stoga je svrha subjektivni pojam kao sustinsko stremljenje i nagon da se postavi spoljaSnje. Pri tome ona ne podleie prelazenju. Ona 156

nije niti neka sila koja se ispoljava, niti neka supstanciia i uzrok, koja se manifestuje u akcidencijama i dejstvima. Sila ie samo neSto apstraktno uniutrasnje, dok se ona niie isDoliilaih ona ima pos tojanje tek u ispoljavanju, na koj e mor a bit i podstaknuta, a isto tako uzrok i supstancija; posto oni imaiu stvarnost samo u akcidencijama i u dejstvovanju, to je njihova delatnost prelaz, nasuprot kome se oni ne odrzavaju u slobodi Doduse, sv rh a se moze odred iti takode kao sila i kao uzro k ali ti izrazi ispunjavaju samo jedniu nepotpunu stranu njenog znacenja, ako ovi treba da se iskazu o svrsi shodno njenoj istini, onda je to moguce samo na jedan nacin, koji prevazilazi njihov pojam, kao neka sila koja samu sebe podstice na ispoljavanje, kao neki uzrok koji je uzrok sama sebe, ili £ije ie deistvo neposredno uzrok. Ako se ono svrhovito pripise nekom razumu , kao sto je malopre navedeno, onda je pri tom uzeto u obzir ono odredeno u sadrSini. Medutim, svrhu uopste treba shvatiti kao ono umno Ona ispoljava umnost zbog toga sto je u svojoj egzistenciji. konkretni pojam, koji drzi objektivnu razliku u svome apsolut nom jedinstvu. Stoga je ona u sustini zaklju ca k u samoj sebi. opSte Ona je ono jednako i to kao §toopsta sadrzi u sebi negativnost koje koja jesesebi odbija od sebe, pre ono svega delatnost, koja je utoliko jos neodredena; ali posto je ova de latnost negativan odnos prema samoj sebi, ona odreduje sebe neposredno i daje sebi momenat posebnosti, koja kao isto tako u sebe reflektovani totalitet forme jeste sadrzina nasuprot posta vljenim razlikama forme. Isto tako neposredno je taj negativitet, blagodareci svome odnosu prema samom sebi, apso lutna refleksija forme u sebe a pojedinacnost. S jedne strane, ta je refleksija unutrasnja opstost subjekta , a s druge strane je i utoliko je svrha jos nesto subjek refleksija prema napolju; tivno i njena je delatnost usmerena prema spoljasnjoj objek tivnosti.

naime pojam je u dala objektivnosti dosao k sa momSvrha sebi; jeodredenost kojukoji je ona sebi u objektivnosti jeste odredenost objektivne ravnodusnosti i spoljasnjosti odredenog bica; stoga njena negativnost koja se odbija od sebe je ste ta kva negativnost ciji mom enti, po§to su oni samo odredbe samog pojma, imaju takode formu objektivne ravnodusnosti jednih pre m a drugim a. — Vec su u form alnom sudu subjekat i predik at odredeni kao samostalni jedan prema drugome; ali njihova je samostalnost samo tek apstraktna opstost; sada je ona zadobila odre dbu objektivnosti; ali kao momenat pojma ta je savr§ena razlicnost uk ljuce na u jednost avno jedinstvo 157

pojma. Ukoliko je pak svrh a ova to ta ln a refleksija objektiv nosti u sebe, i to neposredno, utoliko je pre svega samoodre divanje ill posebnost kao prosta refleksija u sebe razlicita od konkretne forme i jeste odredena sadriina. Svrha je po tome konacna, mada je ona po svojoj formi beskonaCna subjektiv nost. Drugo, posto njena odredenost ima formu objektivne pretp ostavke, ravnodu§nosti, konacnost svrhe sastoji sesvrha sa teima s oblik tra nejedne ox tome sto ona ima p ared sobo m jedan objektivni, mehanifiki i hemijski svet, na koji se njena delatnost odnosi kao na nesto dato; njena samoodredujuca delatnost je ste na taj naCin u svome id entitetu neposredno sama sebi spoljaSnja, i isto je toliko refleksija u sebe koliko je refleksija pre m a napolju. Utoliko ona zaista ima jo§ neku vansvetsku egzistenciju, ukoliko joj naime protivstoji ona ob jektivnost, isto tako kao sto nasuprot tome ta obje ktivnost sto ji pre m a njoj kao neka m ehanicka i hem ijska celina, koju svrh a jos nije odredila i proie la . Stoga se kretanje svrhe moze izraziti tako, da je ono usmereno na to da ukine njenu pretp osta vku, to jest neposrednost objekta, i da objekat postavi kao odreden pojmom. To nega tivno odnoSenje prema objektu isto je tako negativno odnosenje prema samoj sebi, prevazilazenje subjektivnosti svrhe. Pozitivno, to je realizovanje svrhe, naime sjedinjavanje objektivnog bica sa njom, tako da je to bice sto je kao momenat svrhe odredenost koja je neposredno identicna sa njom, dato kao spolja&nja odredenost, i obrnuto, ono objektivno kao pret postavka postavlja se, naprotiv, kao odredeno pojmom. — Svrha je u samoj sebi nagon svoje realizacije; odredenost pojmovnih momenata jeste spoljasnjost; ali jednosta vnost iste u jedin stv u pojm a ruije prim ere na onome sto ona jeste, i stoga odluka se pojam odbija od sama sebe. To odbijanje jeste uopste odnosa negativnog jedinstva prema sebi, usled cega je to je dinstvo iskljucujuca pojedinacnost; ali tim iskljucivanjem ono samoodre se odlucuje ili ono se otvara, jer iskljucivanje jeste divanje, postavljanje sama sebe. S jedne strane, posto se subjektdvnost odreduje, ona se pretvara u posebnost, daje sebi neku sadrzinu koja, ukljucena u jedinstvo pojma, jeste jos unutrasnja sadrzina; ali to postavljanje, pro sta re fleksija u sebe, jeste, kao sto se pokazalo, neposredno u isto vreme neko pretpostavljanje; i u istom momentu u kome subjekat svrhe odreduje sebe, on je doveden u odnos sa jednom ravnodusnom spoljasnjom objektivnoscu, koju on treba da izjednaCi sa onom unutraSnjom odredenoscu, to jest da je postavi kao nesto sto je pojmom odredeno, pre svega kao sredstvo. 158

B. Sredstvo

Prvo neposredno postavljanje u svrsi jeste u isto vreme postavljanje necega unutraSnjeg, to jest necega odredenog kao postavljeno, a u isto vreme pretpostavljanje objektivnog sveta koji je ravnod usa n pre m a svrhovnom odredivanju. A li subiekapsolutno negativnote jedinstvo: tivnost odredivanje svrhe je jeste stoga nieno drugo prevazilazenje pretpostavke uopste* to prevazilazenje je utoliko vracanje u sebe , ukoliko se time prevazilazi onaj momenat prve negacije , postavljanje negativ noga nasuprot subjektu, spoljasnji objekat. Ali, prema pretpostavci ili pre m a neposrednosti odredivanja, prem a objektivnom svetu to je samo tek prva negacija, cak neposredna i otuda spoljasnja negacija. Stoga to postavljanje jos nije sama izvedena svrha, vec tek pocetak za to izvodenje. Tako odredeni objekat je tek sredstvo. Svrha se pomocu nekoga sredstva povezuje sa objektivnoscu, a u objektivnosti sa samom sobom. Sredstvo je sredina zakljucka. Svrsi je potreibno neko sredstvo radi svoga izvodenja, poSto je ona konacna, — sredstvo, to ce reci neka sredina spoljasnjeg postojanja, koje koja u isto vreme ima oblik nekog je ra vnodusno prem a svrsi i njenome izvodenju. Apsolutni pojam im a u samom sebi posredovanje tako, da prvo njegovo postavljanje nije pre tp ostavl ja nje , u cijem bi objektu ravno dusna spoljasnjost bila osnovna odredba; nego svet kao tvorevina ima samo formu takve spoljasnjosti, all njegovu osnovnu odredbu sacinjavaju upravo njegova negativnost i postavlje nost. — Prema tome, konacnost svrhe sastoji se u tome sto je njeno odredivanje uopste spoljasnje samom sebi, prema tome, njeno prvo odredivanje se raspada, kao sto smo videli, u jedno postavljanje i je dno pre tp ostavl janje ; stoga je negacija toga odredivanja samo s jedne strane vec refleksija u sebe, s druge strane, naprotiv, ona je samo prva negacija; — ili: sama ref-

leksija-u-sebe jeste takode sebi spoljasnja i refleksija prema napolju. Otuda je sredstvo form aln a sredina jednog formalnog zakljucka; ono je nesto spoljasnje prema ekstremu subjektivne svrhe, a otuda isto tako i prema ekstremu objektivne svrhe; kao sto je posebnost u formalnom zakljucku jedan ravnodusni srednji termin, na cije mesto mogu stupiti i drugi. Kao sto je, dalje, ta posebnost sredina samo po tome sto je u odnosu na jedan ekstrem odredenost, a u odnosu na drugi ekstrem je opste, dakle, svoju posrednicku odredbu ima relativno na os novu druge odredbe, tako je i sredstvo posrednicka sredina, 159

prvo, samo time Sto je neki neposredan objekat, drugo, tim e sto j'e sredstvo na osnovu za njega spoljaSnjeg odnosa prema ekstremu svrhe, — odnos koji je za sredstvo jedna forma prema kojoj je ono ravnoduSno. Stoga su pojam i objektivnost povezani u sredstvu samo spolj a&nje; sredstvo je utoliko jedan Cisto mehaniiki objekat. Odnos objekta svrsi jestekao jedna ili neposredni odnos koji je u prema pogledu svrhe, Sto premiisa je pokazano, refleksija u sama sebe, sredstvo je inherentni predikat; njegova je objek tivnost subsumirana pod odredbu svrhe koja je zbog svoje konkrecije opStost. Pomocu ove odredbe svrhe koja se nalazi u njemu, sredstvo je sada subsumirajuCe takode u odnosu pre ma drugom ekstremu objektivnosti koji je najpre joS neodreden. — Obrnuto, nasuprot subjektivnoj svrsi, sredstvo kao neposredni objektivitet ima opStost postojanja, Cega je joS lisena subjektivna pojedlinaCnost svrhe. — Po§to se tako svrha nalazi u sredstvu pre svega samo kao spoljasnja odredenost, to je sama svrha kao negativno jedinstvo izvan sredstva, kao sto je i sredstvo mehaniCiki objekat koji svrhu ima u sebi samo kao neku odredenost, a ne kao prostu konkrecdju totaliteta. Medutim, sama sredina kao ono sto povezuje mora da bude totalitet svrhe. Pokazalo se da je odredba svrhe u sredstvu u isto vreme refleksija u samu sebe; ona je utoliko formalni od nos prema sebi, po§to je odredenost postavljena kao realna ravnodusnost, kao objektivnost sredstva. Ali, upravo zbog toga taj, s jedne strane, Cisti subjektivitet je u isto vreme takode delatnost. — U subjektivnoj svrsi je negativni odnos pre m a samom sebi jos identiCan sa odredenoscu kao takvom, sa sadrzinom i spolja§njo§6u. Ali u poCetnom objektiviranju svrhe, jednom preinaC avanju jednostav nog pojm a, oni se mom enti razdvajaju ili, obrnuto, u tome se sastoji to preinaCavanje ili sam a spo lj aSnjost. Prema tome, cela ta sredina jeste sama totalitet zakljuCka, u kome apstraktna delatnost i spoljaSnje sredstvo ekstreme, Ciju sredinu saCinjava odredenost objektasaCinjavaju svrhom, a na osnovu te odredenosti je objekat sredstvo. — AM, dalje, opStost jeste odnos svrhovite delatnosti i sredstva. Sredstvo je objekat, po sebi totalitet pojma; ono nema snage otpora na suprot svrsi, kao sto je pre svega ima prema nekom drugom neposrednom objektu. Stoga je sredstvo za svrhu, koja je po stavljeni pojam, potpuno prodorno i prijemCivo za to prenoSenje, jer je ono po sebi identiiCno sa njom. Ali, sredstvo je sada i postavljeno kao ono sto je prodorno za pojam, jer u centralitetu ono je ne§to sto tezli ka negativnome jedinstvu; 160

ono je isto tako u hemizmu, kao nesto neutralno i kao nesto diferentno, postalo nesto nesamostalno. — Njegova nesamostalnost sastoji se ujpravo u tome, Sto je ono jedino po sebi tota litet pojma; ali, pojam je bice za sebe. Stoga objekat u odnosu prema svmsi im a k arakter da je nem ocan i da joj stoji u sluzbi; svrha je njegova subjektivnost ili dusa, koja u njemu ima svoju spoljasnju stranu. neposredno potcinjen svrsi, nije Objekat, na taj nacin je dan ekstrem zak ljucka, vec ta j odnos sacinjava je dnu njegovu prem isu. Ali, sredstvo im a takode jednu stranu, prema kojoj ono jos ima samostalnost u odnosu prema svrsi. Objektivnost koja je u sredstvu povezana sa svrhom jeste za ovu jos spolja5nja, posto je ona povezana sa svrhom samo neposredno; i otuda pretpostavka jos postoji. Zbog toga je delatnost svrhe pomocu sredstva jos usmerena protiv te pretpostavke, i svrha je upravo utoliko delatnost, nije vise samo nagon i stremljenje, ukoliko je u sredstvu momenat objektivnosti postavljen u svo joj odredenosti kao nesto spoljasnje i prosto jedinstvo pojma sada ima objektivnost kao takvu po sebi. C. Sprovedena svrha 1. Sv rh a je u sebe reflek tov an a vec u svome odnosu pre  ma sredstvu; ali njen objektivni povrata k u sebe jo§ nije po stavljen. Delatnost svrhe pomocu njenog sredstva jos je usme rena protiv objektivnosti kao iskonske pretpostavke, ona je upravo u tome sto je ravnodusna prema odredenosti. Ukoliko bi se dela tn ost opet sasto ja la samo u tome da se odreduje ne posredna objektivnost, utoliko bi proizvod opet bio samo neko sredstvo, i tako dalje u beskonacnost; proizilazalo bo. samo neko svrhovito sredstvo, ali ne objektivnost same svrhe. S oga svrha koja je delatna u svome sredstvu ne treba kao nesto spoljasnje da odreduje neposredni objekat, prema tome, taj objekat mora sam sobom da se slije u jedinstvo pojma; ik ona spoljasnja delatnost svrhe pomocu njenoga sredstva mora da se odredi kao pos redo van je i da se sama prevazi de. ^ Odno s d elatn osti svrhe pomoc u sredstav a prem a spolj asnjem objektu jeste pre svega druga premisa za^ c k a , neposredan odnos sredine sa drugun neposredan, je r sre din a im a u seba spoljasnji objekat 1 drugi etetrem jestJ isti takav objekat. Sredstvo je delotvomo i mocno prem a drugom ekstremu , je r je njegov o j odresam ood redu jucom delatmo§cu, a ovome je p 11 Nauka logike IH

1

denost, koju on ima, ravmoduSna odredenost. Njen proces u tom odnosu jeste samo mehaniCki ili hemijski proces; u toj objektivnoj spoljasnjosti pojavljuju se raniji odnosi, ali pod vlasCu svrhe. — Ti procesd, medutim, vracaju se sami od sebe u svrhu, kao Sto se pokazalo na njima. Dakle, pre svega, ako je odnos sre dstv a pre m a spoljaSnjem objektu , koji treba obraditi, zakljuCak, neposredanpoSto odnos, onda pokazala se on veC kao neki se svrha kao ranije njegovaprikazao prava sre dina i jedinstvo. Dakle, poSto je sredstvo objekat koji stoji na strani svrhe i u sebi ima njenu delatnost, to je mehanizam koji ovde postoji u isto vreme povratak objektivnosti u samu sebe, u pojam, koji je, m edutim, ve6 pretpo stav l jen kao sv rha; uto liko negativno odnosenje svrhovite delatnosti prema objektu nije spoljaSnje, vet je pro m ena i pre laz obje ktivnosti same po sebi u svrhu. Sto se svrha neposredno odnosi na objekat i pretvara ga u sredstvo, kao i to Sto ona tim sredstvom odreduje neki drugi nasilje, ukoliko se pokazuje objekat, to se moze posmatrati kao kao da je svrha sasvim druge prirode nego objekat i ukoliko su isto tako oba objekta samostalni totaliteti jedan prema dru posredan odnos prema ob gome. Ali, sto se svrha postavlja u jektu, pa izmedu sebe i objeirta umece neki drugi objekat, moze se smatrati kao lukavstvo uma. Konacnost umnosti ima, kao sto je primeceno, tu stranu da se svrha odnosi prema pretpostavci, to jest pre m a sp oljasnjosti objekta. U neposrednom odnosu sa objektom sama bi svrha stupila u mehanizam ili he mizam i time bi bila podvrgnuta sluCajnosti i propasti svoje odredbe, da bude pojam koji bivstvuje po sebi i za sebe. Ovako pak ona is tu ra napolje je dan obje kat kao sredstvo, puSta da se umesto n je on po tire sp oljasnjim radom, prepuS ta ga satiranju i zasticena njdme Cuva se od mehaniCkog nasilja. Posto je svrha konacna, ona osim toga ima neku konacnu sadrzinu; po tome ona nije nesto apsolutno ili naprosto neSto umno. Ali sredstvo je spoljaSnja sredina po sebi i koji za je sebe zakljucka, ostvarenje svrhe; stoga se na sredstvu ispo ljava umnost u njemu kao takva, da se odrzi u tome spoljaS njem drugom i upravo pomoCu te spoljasnjosti. Utoliko je sredstvo nesto sto je vise od kona&nih svrha spoljaSnje svrho vitosti; — plug je dostojniji postovanja nego Sto su neposredno ona uzivanja koja se pripremaju pomocu njega i koja su svrhe. Orude se odrzava, dok neposredni uiici prolaze i zaboravljaju se. U svojim orudima Covek poseduje mod nad spoljaSnjom prirodom, mada ioj je, pre m a svojim svrham a upravo potcinjen. 162

All, svrha ne samo da se drzi izvan mehanickog procesa vec se u njemu odrzava i jeste njegova odredba. Svrha kao pojam koji egzistira slobodno nasupro t objektu i njegovom procesu i koji je delatnost koja odreduje sam u sebe, shva se u njemu jedino sa samom sobom, posto je ona isto tako istina mehanizma koja bivstvuje po sebi i za sebe. Moc svrhe nad objektom jeste taj identitet koji bivstvuje za sebe, i delatnost sadrzina jeste svrhe je manifestacija identiteta. Svrha kao 0f re d-en °st koja bivstvuje po sebi i za sebe, koja se nalazi na objektu kao ravnodusna i spoljasnja, a njena delatnost je s jedne strane istinitost procesa i kao negativno jedinstvo jeste prevazilazenje privid a spoljasnjosti. Prema apstrakciji, ravno dusna odredenost objekta je ta koju isto tako spoljasnje zamenjuje neka druga odredenost; ali jednostavna apstrakcija odre denosti je u svojoj istinitosti totalitet negativnoga, konkretni pojam i pojam koji spoljasnjost postavlja u sebe. Sadrzina svrhe jeste njena negativnost kao jedno stavna u razlicita od svoga totaliteta kao sebe reflektovana posebnost, form e. Zbog te jednostavnosti, cija odredenost je po sebi i za sebe totalitet pojma, sadrzina se pojavljuje u realizovanju svr ostaje identicno. Teleoloski proces je prevodenje he kao ono pojma koji sto distinktn o egzistira kao pojam u objektivnost; po kazuje se da to prevodenje u neko pretpostavljeno drugo jeste stapanje pojma sama od sebe sa samim sobom. Sadrzina svrhe pak je ste ta j identitet koji egzistira u form i identicnoga. U svakom prelazenju se odrzava pojam, na primer, kada se uzrok pretv ara u posledicu, onda je uzrok ono sto se u posledioi sliva samo sa samim sobom; medutim, u teleoloskom prelazenju pojam je taj koji kao ta kav vec egzistira kao uzrok, kao apso lutno konikretno jedinstvo koje je slobodno prema objektivnosti u njenoj spoljasnjoj odredijivosti. Ona spoljasnjost u koju se svrha prevodi postavljena je, kao sto smo videli, vec sama kao momenat pojma, kao forma njegovog razlikovanja u sebi. Otuda svrha ima u spoljasnjosti a sa svoj vlastiti momenat; jedno stavna drzina, kao sadrzina konkretnog jedinstva, jeste form a svrhe i ta forma u razlicitim momentima svrhe, — kao subjektivna svrha, kao sredstvo i posredovana delatnost, i kao objektivna svrha, — ne samo sto po sebi ostaje jednaka nego takode egzistira kao ono sto ostaje jednako sebi. Stoga se o teleoloskoj delatnosti moze reci da u njoj kraj jeste pocetak, posledica je razlog, efekat je uzrok, da je teleoloska delatnost postajanje postaloga, da u njoj stupa u egzi stenciju samo ono sto vec egzistira itd., to znaci da su uopste sve odredbe odnosa koje pripadaju sferi refleksije ili nepoii*

163

srednog bi6a izgubale svoje razlike, te ono Sto se iskazuje kao drugo, kao Sto su kraj, posledica, dejstvo, itd., u svrhovnom odnosu nema viSe odredbu drugoga, ve£ je naprotiv postavlje no kao identiino sa jednostavnim pojmom. 2. Ako se sad proizvod teleoloS ke de latn os ti blize po sm at ra, onda on ima na sebi svrhu samo spoljaSnje, ukoliko je on apsolutna pretpostavka nasuprot subjektivnoj svrsi, ukoliko se naiime zastaje pri tome da se svrhovita delatnost svojim sredstvom odnosi prema objektu samo mehanidki, pa umesto neke njegove ravnoduSne odredenosti postavlja neku drugu, koja je za njega isto tako spoljasnja. Takva odredenost, koju neki ob je kat im a blagodareci svrsi, razlikuje se uglavnom od neke druge Sisto mehaniike [time], Sto onaj [objekat] jeste momenat jednog jedin stva, pre m a tome, m ada je ona [tj. odredenost] spoljaSnja objektu, ipak u samoj sebi nije neSto spoljasnje. Objekat koji pokazuje takvo jedinstvo jeste jedna celina prema kojoj su njeni delovi, njena vlastita spoljaSnjost, ravnoduSni, on je odredeno, konkretno jedinstvo, koje sje dinju je u sebi ra zlidite odnose i odredenosti. To jedinstvo, koje se ne moze shva titi na sadrzini osnovu jeste specifiine prirode sadrzina objekta inego kojeSto prema odredenoj neka druktija je vlastita sadrzina objekta, samo za sebe nije neka mehanicka odrede nost, ali je ono na objektu joS mehaniiki. Kao Sto su na tome proizvodu svrh ovite delatn osti sadrzina svrh e i sadrz ina objek ta jedna za drugu spoljaSnje, isto se tako i u drugim momentima zakljucka njihove odredbe odnose jedna prema drugima, — u sredini koja povezuje svrh ovita delatn ost i obje kat koji je sredstvo, a u subjektivnoj svrsi, u drugome ekstremu, beskona&na forma kao totalitet pojma i njegova sadrzina. Prema odnosu kojim se povezuje subjektivna svrha sa objektivnoscu, neposredan odnos je kako jedna premisa, naime odnos objekta odredenog kao sredstvo prema objektu koji je jos spoljasnji, tako i druga premisa, naime odnos subjektivne svrhe prema objektu koji se pretvara u sredstvo. Stoga zakljuiak ima nedo statak formalnog zakljudka uopste, da odnosi iz kojih se on sastoji nisu i sami izvedeni stavovi ili posredovanja, da oni upravo vec pretpostavljaju onaj izvedeni stav radi dijeg proizvodenja treba da sluze kao sredstvo. Ako posmatramo jednu premisu, neposredni odnos subjek tivne svrhe prema objektu koji time postaje sredstvo, onda se svrha ne moze odnositi neposredno na objekat; jer objekat je ne§to isto tako neposredno, kao i obje kat drugoga ekstrema, u kome svrha treba da se izvede pute m posredovanja. Ukoliko 164

su oni na taj nacin postavljeni kao razlicni, izmedu ove objektivnosti i subjektivne svrhe mora se umetnuti neko sredstvo njihovog odnosa; ali to sredstvo je isto tako jedan svrhom vec odredeni objekat, izmedu cije objektivnosti i teleoloSke odredbe ^ treb a um etn uti neko novo sredstvo i tako dalje u beskonacnost. Time je postavljen beskonacni progres posredo vanja. To istojosnalazi se u pogledu odnosa sredstava prema neodredenom objektu.druge Postopremise, su oni pot puno samostalni, to se oni mogu sjediniti samo u jednom trecem, i tako dalje u beskonacnost. — Ili obrnuto, posto premise vec pretpostavljaju izvedeni stav, to ovaj, kakav je na osnovu onih samo neposrednih premisa, moze biti jedino nesavrsen. Izvedeni stav ili pro izvod svrhovitog delanja nije nista drugo do jedan objekat odreden svrhom koja je za njega spoljasnja; on je prema to me ono isto sto je sredstvo. Stoga je u takvom proizvodu proizaslo samo jedno sredstvo, a ne jedn a izvedena svrha, ili svrha u njemu nije zaista postigla objektivnost. — Stoga je sasvim svejedno da li ce se jedan objekat, odreden spolj asnjom svrhom, po sm atrati kao izvedena svrha ili samo kao sredstvo; to je jedna relativna odredba, koja je za sam objekat spoljasnja, a nije objektivna. Prema tome, svi objekti na kojima je izvedena neka spoljasnja svrha jesu isto tako samo sredstva svrhe. Ono sto treba da se upotrebi radi izvodenja neke svrhe i da se u sustini uzme kao sredstvo, to jeste sredstvo, prema svojoj odredbi da biva troseno. Ali takode je prolazan i onaj obje kat koji treba da sadrzi izvedenu svrhu i da se prikaze kao njena objektivnost; on isto tako ne ispunjava svoju svrhu nekim mirnim postoianjem koje odrzava samo sebe, vec samo ukoliko se trosi, jer on samo utoliko odgovara jedinstvu pojma, posto se njegova spoljasnjost. to jest njegova obje ktivnost prevazilazi u tom jedinstvu. Neka kuca, neki casovnik mogu izgledati kao svrhe u odnosu na oruda koja su upotrebljena za njihovo proizvodenje: ali kamenje, stubovi ili tockovi, sekire itd., koji sacinjavaju stvar nost svrhe, ispunjavaju svrhu samo pomocu pritiska koji oni podnose, pomocu hem ijskih procesa, kojima su prepusteni sa vazduhom, svetloscu, vodom, i od kojih oni oslobadaju coveka, te pomocu svoga trenja itd. Oni, dakle, ispunjavaju svoje odredenje samo pomocu svoje upotrebe i habanja, i odgovaraju onome sto tre ba da bu du sam o putem svoje negaci je. ni nisu pozitivno sjedinjeni sa svrhom, posto imaju na sebi samoodredenje jedino spoljasnje, pa su samo relativne svrhe, i i su u sustini takode samo sredstva. 165

Te svrhe uopSte imaju, kao Sto je pokazano, neku ograni£enu sadrzinu; njihova je forma beskonaCno samoodredivanje pojma, koji se pomo£u te sadrzin e ograniiio do spolj aSnje pojedinafcnosti. OgraniCena sadrz in a £ini te svrh e neprikla dnim beskonafcnosti pojm a i pretvara ih u neistinu; ta kva odre de nost je ve6 kroz sferu nuznosti, kroz bide prepuStena bivanju i promenljivosti, pa je neSto prolazno. 3. Time proi zlazi kao rez ulta t da spo ljasnja svrhovitost , koja ima samo tek formu teleologije, dospeva zapravo samo do sredstva, a ne do neke objektivne svrhe, — jer subjektivna svrha ostaje kao neka spoljasnja, subjektivna odredba; — ili ukoliko je delotvoma, pa se ostvaruje, makar samo u sredstvu, subjektivna je svrha jos, povezana neposredno sa objektivnosdu, u nju je utonula; ona sama jeste neki objekat, a svrha, moze se reci, utoliko ne dospeva do sredstva, ukoliko je sred stvu potrebno izvodenje svrhe vec ranije, pre nego sto bi izvodenje moglo biti ostvareno pomodu nekog sredstva. Ali, u stvari, rezultat nije samo neka spoljasnja svrhovi tost, vec njena istina, unutrasnja svrhovitost i neka objektivna svrha. Spoljasnjost objekta, koja je samostalna u odnosu na pojam i koju svrh a pre tp ostavlja, postavljena je u toj pre tp ostavci kao neki nesustinski privid i takode je po sebi i za sebe vec prevazidena; stoga je delatnost svrhe zapravo samo prikazivan je toga privid a i njegovo prevazilazenje. — Kao sto se putem pojma pokazalo, prvi objekat postaje putem prenosenja sredstvo, posto je on po sebi totalitet pojma, a njegova odredenost, koja nije nista drugo do sama spoljasnjost, po stavljena je samo kao nesto spolja§nje, nebitno, otuda se na lazi u samoj svrsi kao njen vlastiti momenat, a ne kao neki koji je prema njoj samostalan. Na osnovu toga je odredba objekta kao sredstva naprosto neposredna odredba. Stoga za subjektivnu svrhu nije potrebno nikakvo nasilje ili drugo osnazenje objektu, osimrazjalnjenje, osnazenja sebie, da bisame ga pretv orila nasuprot u sredstvo; ta odredba odluka, svrhe jeste samo postavljena spoljasnjost objekta, koji se u njoj nalazi neposredno kao potcinjen svrsi i nikakve druge odredbe nema nasuprot njoj osim odredbe nistavnosti, bica po sebi i za sebe. Drugo prevazilazenje objektivnosti objektivnosdu razlicno je od prvoga ta ko da je ovo, kao prvo, svrh a u objektivnoj neposrednosti, usled £ega ono drugo nije samo prevazilazenje neke prve neposrednosti, ve£ obojega, objektivnoga kao neceg samo postavijenog i onoga neposrednoga. Na taj na£in se ne166

gativitet yra6a u sama sebe tako da je on isto tako ponovno uspost avl jan je objektivno sti, ali kao objektivnos ti koja ie sa njim identicna, i u tom uspostavljanju je u isto vreme takode postavljanje objektivnosti kao takve koja je odredena samo svrhom i koja je spoljasnja. Tim poslednjim taj proizvod ostaje, kao i ranije, takode sredstvo; onim prvim produkt ie objektivnost koja jesame identicna pojmom, u kojoj je realitet svrhesaona strana realizovana po kojoj jesvrha ona sredstvo. U izvedenoj svrsi sredstvo iscezava zbog toga sto bi ono bilo objektivnost koja je supsumirana pod svrhu samo tek neposredno, a koja se u realizovanoj svrsi nalazi kao povratak svrhe u samu sebe; dalje, time se takode samo posre dovanje, koje je odnosenje onoga spoljaSnjeg, delom gubi u konkretnom identitetu objektivne svrhe, delom u njemu kao apstraktnom identitetu neposrednosti postojanja. U tome je takode sadrzano posredovanje koje je bilo zahtevano za prvu premisu, za neposredni odnos svrhe prema objektu. Izvedena svrha je takode sredstvo i obrnuto, istina sredstva je isto tako to da bude sama realna svrha, a prvo prevazilazenje je takode drugo, kao Pojam, sto se pokazalo da druobje go ktivnosti sadrz i takode prv o vec prevazilazenje. naime, odreduje sebe; njegova odredenost jeste spoljasnja ravnodusnost, koja je neposredno u odluci odredena kao prevazidena, naime, kao unutraSnja, subjektivna, i u isto vreme kao pretp osta vljeni objekat. Njegovo dalje izlazenje iz sebe koje je, naime, izgledalo kao neposredno prenosenje i supsumcija objekta pod njega, u isto vreme je prevazilazenje one unutrasnje odredenosti spoljasnjega, koja je zatvorena u po jam, to jest koja je postavljena kao prevazidena, i u isto vreme prevazilazenje pretpostavke objekta; prema tome, ovo naizgled prvo prevazilazenje ravnodusne objektivnosti jeste' takode vec drugo, jedna refleksija-u-sebe, koja je prosla kroz posredovanje, i iz vedena svrh a. Posto se pojam ovde u sferi objektivnosti, gde njegova odredenost ima formu nalazi u uzaravnodusne spoljasnjosti, jamnom dejstvu sa sam im sobom, to prikaziv anje njegovog kretanja postaje tu dvostruko teze i zapletenije, jer je ono samo nep osred no u dvo strucen o, i uvek je nekoj e prvo takode nekoje drugo. U pojmu za sebe, to jest u njegovoj subjektiv nosti, nalazi se njegova razlicitost od sebe kao neposredni identi6ni totalitet za sebe; ali posto je ovde njegova odredenost ravnodulna spoljasnjost, to je u njoj identitet sa samim sobom takode neposredno opet odbijanje od sebe, tako da ono sto je 167

odreden o ka o njoj spolj aSnj e i ravnoduSn o je ste upra vo ona sama, a ona kao ona sama, kao u sebe reflektovana, jeste upravo svoje drugo. Samo ako se to fiksira shvata se objek tivni povratak pojma u sebe, to jest njegovo istinsko objektiviranje, — shvata se da svaki od pojedinacnih momenata, kroz koje potide to posredovanje, jeste i sam njihov celi zakljudak. unutraSnja Na pojma, na osnovutaj kojenaCin je on iskonska jedinstvo koje se odbijaspoljasnjost od sebe, svrha i njeno stremljenje napolje ka objektiviranju, jeste neposredno po stavljanje ili pretpostavka nekog spoljaSnjeg objekta; samo kao odredivanje je takode odredba nekog spoljaSnjeg objekta, objekta koji nije odreden pojmom, i obrnuto, ta odredba je samoo dredivanje, to je st prev azid ena spolj aSnjost, spolj aSnjost postavljena kao unutraSnja, — ili izvesnost nesustastvenosti spoljaSnjeg objekta. O drugom odnosu, o odredbi objekta kao sredstva, upravo je pokazano, kako je ona sama po sebi posre dovanje svrhe u objektu sa sobom. — Isto tako ono trece, mehanizam, koji se zbiva pod vlascu svrhe i objekat prevazi lazi objektom, jeste, s jedne strane, prevazilazenje sredstva,

objekta koji je vec postavljen kao prevaziden,a sprema ono je drugo prevazilazenje i refleksija-u-sebe, druge tome, stra ne je prvo odredivanje spoljaSnjeg objekta. Ovo prvo odre divanje jeste, kao Sto je napomenuto, opet u izvedenoj svrsi proizvodenje samo nekog sre dstva; posto subjektivnost konac noga pojma odbacuje sredstvo sa preziranjem, ona u svome cilju nije postigla niSta bolje. Ali ta refleksija, da je svrha postignuta u sre dstv u i da su u ispunjenoj svrsi odrzani sred stvo i posredovanje, jeste poslednji rezultat spoljaSnjeg sv rhovnog odnosa, u tome rezultatu ie on prevaziSao sam sebe i prikazao ga kao svoju istinu. — Treci zakljucak , koji je posmatran na posletku, odlikuje se time sto je on, pre svega, subjektivna svrhovna delatnost prethodnih zakljudaka, ali ta kode prevazilazenje spoljasnje objektivnosti, a time i spoljas totalitet u njosti uopSte samom sobom, i samim tim je on njegovoj postavljenosti.

Nakon Sto smo videli da subjektivnost, bice za sebe pojma, prelazi u njegovo bide po sebi, u objektivnost, to se, dalje, u objektivnosti ponovo pokazala negativnost bica za sebe pojma; pojam se u objektivnosti odredio tako da je njegova po ili kao jednostavno konkretno sebnost spoljasnja objektivnost, jedinstvo, Cija spoljaSnjost je njegovo samoodredivanje. K re  tanje svrhe je sada postiglo to da je momenat spoljasnjosti ne samo postavljen u pojmu, da pojam nije samo neko treba168

nje (Sollen) i stremljenje, nego je kao konkretni totalitet identican sa neposrednom objektivnoscu. Taj identitet jeste, s jedne strane, jednostavni pojam i objektivnost koja je isto tako neposredna, ali je s druge strane podjednako sustinski posredovanje, i samo na osnovu njega, kao posredovanja koje prevazilazi sam a sebe, on je ona jednostavna neposrednost; tako je pojam u sustini to, da se kao za-sebe-bivstvujuci iden titet razlikuje od svoje po-sebi-bivstvujuce objektivnosti i da na osnovu toga ima spoljasnjost, ali u tome spoljasnjem totalitetu da bude samoodredujuci identitet tog totaliteta. Tako je pojam sada ideja .

Treci

o ds e k

IDEJA Ideja je adekvatni pojam, ono objektivno istinito ili ono istinito kao takvo. Ako ne§to ima istine, ono je ima kroz svoju ideju, ili nesto ima istine samo ukoliko je ono ideja. — Izraz ideja upotrebljavan je inade cesto u filozofiji kao i u obi6nom zivotu takode za pojam, pa cak za prostu predstavu; »ja nemam jos nikakve ideje o tome pravnom sporu, toj zgradi tome predelu«, tim e se ne zeli da izrazi nista drugo do predstava. Kant je izraz: ideja ponovo vindicirao pojmu uma. — Po Kantu, pojam uma treba da bude pojam o bezuslovnome, ali u pogledu pojava transcendentan, to jest od njega se ne moze uciniti nikakva njemu adekvatna empiricka upotreba. Pojmovi uma treba da sluze za poim anje , a pojmovi razuma za razu mevanje opazaj a. — U stv ari, pak, ako su pojmovi razuma zaista pojm ovi, onda su oni pojmovi , — pomocu njih se poima, a razumevanje opazaja pomocu pojmova razuma bice neko poimanje. Ali ako je razumevanje samo neko odredivanje opazaja pomocu takvih odredaba kao, na primer, celina i delovi, sila, uzrok i tome slicno, onda razumevanje znafii samo neko odredivanje pomocu refleksije, kao sto se pod razume vanjem predstavljanje odredeno sasvim odredenemoze Culnezamisljati sadrzine;i samo kao kada neko, kome se oznaci put, da na kraju sume mora da ide levo, recimo odvrati: razumem, onda razumevanje ne moze da znaci nista drugo do shvatanje (Fassen) u predstavi i pamcenju. — Pojam uma je takode je

dan donekle nezgodan izraz; jer pojam je uopste nesto umno; i ukoliko se um razlikuje od razuma i pojma kao takvog, utoliko je um totalitet pojma i objektivnosti. — U tome smislu ideja je ono umno; — ona je ono bezuslovno, zato sto uslove ima samo ono sto se sustinski odnosi na neku objektivnost, ali na objektivnost koja nije odredena njim samim, ve6 na takvu, 171

koja se jo§ nalazi nasuprot njemu u formi ravnodusnosti i spoljaSnjosti, kao Sto je imala joS spoljaSnja svrha. PoSto se pak izraz ideja zadrzava za objektivni ili realni pojam i ra zlikuje se od samog pojma, a joS viSe od proste predstave, to je osim toga joS viSe za odbaciv anje ona ocena ideje, po kojoj se ideja smatra za neSto samo negativno, pa su to samo ideje. Ako su misli se o istinitim mislima kaze da nesto samo subjektivno i sluiajno, onda one nemaju svakako nikakve druge vrednosti, ali u tome one ne zaostaju za vremenskim i slucajnim stvarnostima, koje isto tako nemaju nikakve druge vrednosti osim vrednosti slucajnosti i pojava. Medutim, obrnuto, ako ideja ne moze da ima vrednost istine zbog toga sto je u pogledu pojava transcendentna, jer joj ne moze biti dat nikakav kongruentan predmet u Culnome svetu, onda je to cudan nesporazum, poSto se ideji osporava objek tivno vazenje zbog toga sto joj nedostaje ono sto saCinjava pojavu, neistinito bice objektivnog sveta. Sto se tiCe praktifnih ideja Kant uvida da »se ne moze naci nista stetnije i jednog filozofa nedostojnije od pro stackog pozivanja na iskustvo koje toboze stoji u opreci sa idejom. Samo to iskustvo ne bi uopste egzistiralo kada bi, na primer, drzavne institucije bile ustrojene u pravo vre m e shodno idejama, i kada umesto njih ne bi svaku dobru nameru osujecivali sirovi pojmovi, upravo zato sto su crpeni iz iskustva«. Kant smatra ideju za nesto nuzno, za cilj, koji mora da se postavi kao prauzor za neki maksimum i mora postojati teznja da se stanje stvarnosti sve vise priblizuje njemu. Ali, posto je proizasao rezultat da je ideja jedinstvo pojma i objektivnosti, ono istinito, to se ideja ne moze posmatrati samo kao neki cilj, kome se treba priblizavati, a koji sam uvek ostaje neka vrsta onostranosti, nego da sve stvarno po stoji (ist) samo utoliko, ukoliko ima u sebi ideju i izrazava je. Predmet, objektivni i subjektivni svet uopste ne samo sto treba da kongruiraju sa idejom, vec su oni sami kongruencija pojma i realnosti; ona re alnost koja ne odgovara pojm u jeste cista pojava, ono subjektivno, slucajno, proizvoljno, ono sto ne predstavlja istinu. Kada se kaze da se u iskustvu ne nalazi nijedan predmet koji potpuno kongruira sa idejom, onda se ideja protivstavlja stvarnome kao neko subjektivno merilo; medutim, ne moze se re6i sta nesto stvarno zaista treba da bude, ako se njegov pojam ne nalazi u njem u, i [ako] njegova objektivnost nikako nije saobrazna tome pojmu; jer bi to bilo nista. Doduse, mehanicki obje kat i hemijsk i objekat, kao 172

1 subi ek at bez d uha, pa i du h koji je svestan s amo konacnoga a ne svoje sustine, prema svojoj rezlicnoj prirodi, nemaiusvoj pojam, egzistentan u njima samima u njegovoj vlastitoj slobodnoj formi. All, oni mogu uopste biti nesto istinito samo utoliko ukoliko su sjedinjenje svoga pojma i realnosti, svoje duse i svoga tela. Celi ne kao drzaya, crkva , pre staju da egzis tiraju, o se ono raspadne njihovog pojma i njihove realnosti' covek, zivo, jedinstvo jeste mrtvo, ako se u njemu odvoje dusa i telo; mrtva priroda, mehanicki i hemijski svet, — ako se naime mrtvo uzme za anorganski svet, inace ono ne bi imalo mkakvog pozitivnog znacenja, — mrtva priroda, dakle, ako se razdvoji na njen pojam i njenu realnost nije ni§ta drugo do subjektivna apstrakcija neke zamisljene forme i neke besformne materije. Duh koji ne bi bio ideja, jedinstvo samog pojm a sa sobom, ■pojam koji bi za svoju realnost imao sam pojam, bio bi m rtvi duh, duh bez duha, neki m ate rija lan obj eKat. Bice je postiglo znacenje istine, posto je ideja jedinstvo pojm a i realn osti; bice je, dakle, sada samo ono sto je ideja. Konacne stvari su zato konaCne, ukoliko realnost svoga pojma nemaju potpuno u sebi samima, vec su im radi toga potrebne druge stvari, — ili, obrnuto, ukoliko su pretpostavljene kao objekti, prema tome, ukoliko imaju na sebi pojam kao spo lj asn ju odredbu . Na jvise sto kona cne stva ri u pogl edu te konacnosti postizu jeste spoljasnja svrhovitost. Sto stvarne stvari ne kongruiraju sa idejom, to je strana njihove konac prema kojoj su one nosti, neistinitosti, objekti, od kojih je svaki odreden prema svojoj razlicnoj sferi u odnosima objek tivnosti mehanicki, hemijski ili nekom spoljasnjom svrhom. Sto ideja nije potpuno obradila svoju realnost, sto je nepotpuno potcin ila pojm u, mogucnost za to zasniva se na tome sto sama ideja ima ograniienu sadrzinu, sto ona ma koliko da je sustinski jedinstvo pojma i realnosti, isto tako sustinski jeste i njihova razlika; jer jedino objekat jeste neposredno jedin sebi. Ali, ako neka stvo, to jest jedinstvo koje bivstvuje po stvar, na primer drzava, ne bi nikako bila primerena svojoj ideji, to jest upravo ako uopste ne bi bila ideja drzave, ako njen realitet, koji sacinjavaju samosvesni pojedinci, uopste ne bi odgovarao pojmu, onda bi se njena dusa i njeno telo bili odvojili; dusa bi odle te la u izdvojene regione misli, a telo bi se ra spalo na pojedinacne individualnosti; ali poSto pojam drzave tako sustinski sacinjava prirodu pojedinaca, to se on u njima nalazi kao tako muCan nagon, da su oni prinudeni 173

da ga makar i saimo u formi spoljasnje svrhovitosti prenesu u realnost, ili da ga kao takvog priznaju, inaSe bi morali propasti. Najgora driava, Cija realnost najmanje odgovara pojmu, ipak, ukoliko jo§ egzistira, joS je id eja; pojedinci se jo§ pokoravaju jednom pojm u, koji im a mo£i. Ali, ideja ima ne samo opStiji smisao istinitog bica, je dinstva pojm a i realnosti, vec odredeniji smisao subjektivnog pojma i objektivnosti. Naime, sam pojam kao takav je ste veC identitet sebe i realnosti; je r neodre deni izraz »realnost* ne znaCi uopSte niSta drugo do odredeno bide; a ovo im a pojam u svojoj posebnosti i pojedinaCnosti. Dalje, isto tako objekti vitet je to ta ln i pojam, koji se iz svoje odre denosti slio sa so bom u identitet. U onoj subjektivnosti je odredenost ili raz lika pojma jedan privid , — koji je neposredno pre vaziden i vratio se u bide za sebe ili u negativno jedinstvo, — inherentni predikat. Ali, u ovoj objektivnosti odre denost je postavljena kao neposred ni tota litet, kao spolj aimja celi na. Ide ja se pak pokazala kao pojam, koji se radi svoje subjektiv nosti ponovo oslobodio neposrednosti u koju je u objektu utonuo, i koji se razlikuje i od objektivnosti, koju, samo medutim, tako odreduje kojasvoje ima svoju supstancijalnost u tomeisto pojmu. Stoga je taj identitet s pravom odreden kao subjekt-objekt; da je on isto tako formalan ili subjektivan pojam, kao isto je objekat kao takav. Ali, to treba odredenije shvatiti. Poisto je doista postigao svoju realnost, pojam je ovaj apsolutni sud, Ciji se subjekat, kao negativno jedinstvo koje se odnosi na sebe, razlikuje od svoje objektivnosti i predstavlja njeno bice po sebi i za sebe, ali se suStinski odnosi pre m a njoj kroz samoga sebe, — stoga je samosvrha d nagon; — ali subje kat upravo zato nema objektivnosti neposredno u sebi, on bi tako bio samo u obje ktivnosti izgubljeni totalitet obje kta kao ta k vog; nego objektivnost je realizacija svrhe, jedna objektivnost koja je postavljena delatnoSdu svrhe, i koja kao postavljenost ima svoje opst oj anj e i svoju form u samo kao prozeta od svoga subjekta. Kao objektivnost ona ima na sebi momenat spoljasnjosti pojm a i stoga je uop§te strana konaCnosti, promenljivosti i pojavi, ali koja ima svoju propast u tome sto se vraca u negativno jedinstvo pojma; negativnost kojom se nje na ravnoduSna jednovandrugost pokazuje kao nesto nebitno i kao postavljenost jeste sam pojam. Otuda je ideja, bez obzira na ovu objektivnost, potpuno jednostavna i imaterijalna, jer spoljaSnjost postoji samo kao pojmom odredena i prim ljena u njegovo negativno jedinstvo; ukoliko ona opstoji kao rav174

nodusna spoljasnjost, ona je ne samo ostavljena na milost me hanizmu uopste, ve6 postoji samo kao ono prolazno i neistinito. — Dakle, m ad a ide ja ima svoju realnost u jedno j ma terija ln osti (M ateriatur), ipak ova nije neko apstraktno bice, koje opstoji za sebe nasuprot pojmu, ve6 postoji samo kao bivanje, kroz negativnost ravnoduSnog bica, kao prosta odredenost pojma. Iz toga proizlaze sledece blize odredbe ideje. — Prvo, ideja je jednostavna istina, identicnost pojma i objektivnosti kao opste, u kome su sup rotn ost i opstoj anj e posebnog razreseni u njegovu sa sobom identicnu negativnost i postoje kao je dnakost sa sam im sobom. Drugo, ideja je odnos za-sebe-bivstvujude subjektivnosti jednostavnog pojma i njegove od toga nagon da se razlicite objektivnosti; subjektivnost je u suStini prevazide razdvojenost, a objektivnost je ravnodusna postav ljenost, opstojanje koje je po sebi i za sebe nistavno. Kao taj odnos ideja je proces u kome se ona razdvaja u individualnost i njenu anorgansku prirodu i ovu prirodu ponovo vraca pod vlast subjekta i okrece je prema prvoj jednostavnoj opstosti. Identi&nost ideje sa samom sobom cini jedno sa procesom; misao koja oslobada stvarnost od privida besciljne promenljivosti i preobrazava je u ideju ne sme tu istinu o stvarnosti da predstavlja kao mrtvo mirovanje, kao neku prostu sliku, bledu, bez teznje i kreta nja , kao neki duh ili broj, ili kao neku apstraktnu misao; zbog slobode koju pojam u njoj po stize, ideja ima u sebi takode najoStriju suprotnost; njeno se mirovanje sastoji u pouzdanosti i izvesnosti sa kojima ona tu suprotnost veCito proizvodi i vecito savladuje, i u njoj se sliva sa samom sobom. Ali, pre svega, ideja je takode opet tek samo neposredno ili samo u svome pojm u; doduse, objektivna realnost je saobra zna pojm u, ali jo§ nije oslobodena do pojma, i pojam ne egzistira za sebe kao pojam. Tako je pojam zaista duCa, ali neposrednog, dusa postoji na naCin necega to jest njena odre denost nije kao ona sama, ona jos nije sebe shvatila kao dusu, nije u sebi shvatila svoju objektivnu realnost; pojam je kao neka duSa koja jos nije dusevna (seelenvoll). Tako je ideja, prvo zivot; pojam koji, razliCit od svoje objektivnosti, jednostavan u sebi, prozima svoju objektivnost i kao samosvrha ima u njoj svoje sredstvo i postavlja je kao svoje sredstvo, ali je u tome sredstvu imanentan i u njemu p redstavlja realizovanu sa sobom identicnu svrhu. Zbog svoje neposrednosti ta ideja ima pojedina cn ost za formu svoje 175

egzistencije. Ali, refleksija njenog apsolutnog procesa u sama sebe je prevazilazenje te neposredne pojedinaCnosti; time po jam, koji je kao opStost u njoj ono unutrasnje, pretvara spo lj a§njos t u opStost ili po stavlja svoju ob jektivn ost kao jed na  kost sa samim sobom. Tako je ideja, drugo, ideja istinitoga i dobroga, kao saznavanje i htenje. Pre svega, ideja jei dobro konaCno i konaCno htenje, kojima se istinito jos saznavanje razlikuju i oboje postoje samo u tek kao svrha. Pojam se oslobodio, najpre, radi sama sebe i dao je sebi za realnost tek samo neku apstraktnu objektivnost. Ali proces toga konaCnog saznavanja i delanja pretvara onu najpre apstraktnu opStost u totalitet i kroz to ona postaje potpuna obje ktivnost. — Ili, posm atrano sa dru ge strane, konacni duh, to jest subjektivni duh, Cini sebi pretp osta vku ne kog objektivnog sveta, kao Sto iivot im a je dnu ta kvu pretp o stavku; ali njegova se delatnost sastoji u tome da tu pretpo stavku ukine i da je pretvori u neSto postavljeno. Tako je za njega njegova realnost objektivni svet ili, obrnuto, objektivni svet jeste idealitet u kome on saznaje sama sebe. apsolutnu duh saznaje kao svoju istinuTrece, koja postoji po sebiideju i za sebe; beskonaCnu ideju, uistinu, kojoj kao su se saznanje i delanje izravnali, i koja je apsolutno znanje o samoj sebi.

Prva glava ZIV O T

Ideja zivota tiCe se jednog tako konkretnog i, ako se hoCe, tako realnog predmeta, da moie izgledati da se sa njom, prem a obiCnoj pre dstavi o logici, prekoraC uje njeno podruCje. Naravno, bi logika sam o forme misli, ondaako u njoj uopStesadriavala ne bi moglo bitiprazne, govora mortve nekoj takvoj sadriini kao Sto je ideja ili zivot. Ali ako je predmet logike apsolutna istina i ako je istina kao takva u saznavanju, onda bi se bar o saznavanju moralo raspravljati. Jer, obicno se pretp ostavlja da posle takozvane Ciste logike dolazi neka primenjena logika, — jedna logika koja ima posla sa konkretnim saztumjem, ne raCunajuCi psihologiju i antropologiju, Cije se uplitanje u logiku Cesto smatra za potrebno. Medutim, antropoloSka i psiholoSka strana saznavanja odnosi se na njegovu pojavu, u kojoj pojam sam za sebe jo§ nije u tome da ima 176

jednu sebi ra vnu objektivnost, to je st da ima za objekat sama sebe. Deo logike koji razmatra taj objekat ne pripada primenjenoj logici kao takvoj; na taj naCin bi se svaka nauka morala uvu6i u logiku, jer svaka je utoliko primenjena logika ukoliko se sastoji u tome Sto svoj predmet obuhvata u forme misli i pojma. — Subjektivni pojam ima pretpostavke koje se pre dsta vljaju u psiholoskoj, antropoloskoj i drugoj formi. Me dutim, u logiku spadaju samo pretpostavke cistoga pojma, uko liko one imaju formu cistih misli, apstraktnih sustastava, od redbe bica i suStine. Isto tako u pogledu saznanja, shvatanja pojm a od strane sama sebe, ne treba u logici ra zm atrati druge oblike njegove pretpostavke, vec samo onu koja i sama jeste ideja; ali ova se u logici nuzno mora razmatrati. Ta je pak pre tp ostavka neposredna ideja; jer posto je saznanje pojam, ukoliko je on za sebe samoga, ali kao subjektivno u odnosu pre m a objektivnome, to se pojam odnosi na ideju kao pretzivot. postavljenu ili neposrednu. Ali, neposredna ideja jeste Utoliko bi se nuznost razmatranja ideje zivota u logici zasnivala na nuznosti, koja je takode nekada priznavana, da se ovde obraduje konkretni pojam saznavanja. Medutim, ta se ideja, ono po sebi ideja nametnula vlastitom nuznoscu pojma; i za sebe istinito, jeste u sustini predmet logike; posto se ona mora posmatrati prvo u njenoj neposrednosti, to je treba shva tit i i saz na ti u toj od rede nos ti u kojoj je^ ona zivo t, da njeno razmatranje ne bi bilo nesto prazno i liseno odredbe. Mozda se moze samo primetiti, recimo, ukoliko se logiCko shvatanje zivota razlikuje od njegovog drugog naucnog shvatanja, pa ipak, ovde ne spada to kako se o zivotu raspravlja u nefilozofskim naukama, vec samo to kako treba razlikovati logicki zivot kao cistu ideju od zivota u prirodi koji se razmatra u filo zofiji prirode, i od zivota ukoliko on stoji u vezi sa d.uhom. — Onaj prv obitniji, kao zivot prirode, jeste zivot ukoliko je izbacen u spoljasnjost opstojanja, ukoliko u neorganskoj pri uslov, i kao rodi ima svoj oblikovanja. sto usuideji momenti neka raznolikost stvamih Zivot je bezideje takvih pretpostavki, koje postoje kao likovi stvarnosti; njegova pretpo stavka je poja m, kako je bio razmotren, s jedne strane kao subjektivan, a s druge strane kao objektivan. U pnrodi se zivot pojavljuje kao najvisi stupanj koji njena spoljaSnjos dostize time sto je ona usla u sebe i prevazilazi se u subjektiv nost. U logici je jednostavno bice u sebi ono koj e j e u i j zivot a dost iglo svoju se bi za ist a odgo var ajudu s ^ jw n jo s t pojam, koji se kao subje ktiv an ra m je pojavljuje, jeste dusa 12 Nauka logike III

177

samog Zivota; on je nagon koji sebi kroz objektivnost posre duje svoju realnost. PoSto priroda iz svoje spoljasnjosti dostize tu ideju, ona se uzdize iznad sebe; njen kraj nije kao njen pofe tak, ve6 kao nje na granica, u kojoj ona prevazilazi samu sebe. — Isto tako u ideji zivota momenti njegove realnosti ne dobijaju oblik spoljasnje stvarnosti, ve6 ostaju zatvoreni u formiMedutim, pojma. u duhu se zivot pojavljuje delom kao njemu protivstavljen, a delom kao postavljen u jedno sa njim, i to je dinstvo je opet od duha samog rodeno. Ovde, naime, zivot uopSte treba uzeti u njegovom pravom smislu kao prirodni Zivot, jer ono Sto se naziva ziv otom duha kao duha jeste nje gova svojstvenost koja stoji nasuprot golome zivotu; kao sto se govori takode i o prirodi duha, mada duh nije niSta prirodno i upravo je suprotnost prema prirodi. Dakle, zivot kao takav jeste za duh delimice sredstvo, tako ga duh sebi supro tsta vlja; delim ice je duh Zivi indiv id uum i zivot je njegovo telo; a delimice se to njegovo jedinstvo sa njegovom zivom telesnoScu rada iz njega samog kao ideal. Nijedan od ovih odnosa ne tice seniti logiSkog zivota, nekoga i logicki zivot ne mozesaseduhom ovde razmatrati kao sredstvo duha, niti kao njegovo Zivo telo, niti kao momenat ideala i lepote. — 2iv ot u oba slufiaja, kakav je kao prirod an i kako stoji u odnosu sa duhom, ima jednu odredenost svoje spoljasnjosti, u prvom slufaju blagodare6i svojim pretpostavkama, a to su druga oblikovanja prirode, a u drugom slucaju blagodareci svrhama duha i njegovoj delatnosti. Ideja zivota je za sebe slobodna od one pretpostavljene i uslovne objektivnosti, kao i od odnosa prema subjektivnosti. 2ivot, blize posmatran u svojoj ideji, jeste po sebi i za sebe apsolutna opstost; objektivnost koju zivot ima po sebi potpuno je proZeta pojmom , ona samo pojam im a kao supsta nciju. §t o se je kaosebi deo,celi ili ppojam; rem a pojam d rug oj jespolj njoj Ono refleksiji, imarazuliku samom u asnjemu sveprisutna du§a, koja ostaje jednostavan odnos prema samoj sebi i jedinstvena u raznolikosti koja pripada objektivnom bicu. Ta raznolikost, kao objektivnost koja je sebi spo ljasnja, im a neko ra vnod usno opst oj anj e, ko je u prostoru i v remenu, ako bi se ovi mogli spomenuti vec ovde, jeste neka sasvim raznolika i samostalna uzajamna rastavljenost (Aussereinander). Ali, spoljasnjost je u Zivotu u isto vreme kao jedno stavna odredenost njegovoga pojma; tako je dusa svuda prisutno izlivena u toj raznovrsnosti i u isto vreme ostaje na178

prosto jednosta vna jednost konkretnoga pojma sa samim so bom. — Na zivotu, na tome jedin stv u njegovog pojma u spo ljas njo sti obje ktivn osti, u ap solutno j mnozini atomisticke materije, naprosto se gase za misljenje, koje se pridrzava odredaba refleksionih odnosa i formalnoga pojma, sve njegove misli; sveprisutnost jednostavnoga u mnostvenoj spoljasnjosti je za refleksiju apsolutna protivrecnost i, ukoliko refleksija mora tu sveprisutnost da shvati u isto vreme iz opazaja zivota i da samim time prizna stvarnost te ideje, jedna nepojmljiva tajna, je r re fleksija ne shvata pojam, a pojam ne sh vata kao supstanciju zivota. — Ali, jednostavni zivot nije samo sveprisutan, vec je prosto-naprosto opstojanje i imanentna supstancija svoje objektivnosti, ali kao subjektivna supstancija on je nagon, i to specif icni nagon posebne razlike, a isto tako sustinski jedini i opsti nagon specificnoga, koji to svoje uposebnjavanje svodi na jedinstvo i u njemu ga odrzava. Zivot samo kao to nega tivno jedinstvo svoje objektivnosti i uposebnjavanja jeste zivot koji se odnosi na sebe, koji bivstvuje za sebe, jedna dusa. On je time u sustini nesto pojedinacno, koje se odnosi prema ob je ktivnosti kao prem a drugom , kao prem a mrtvoj prirodi. Sto ga se prvobitni su d zivota sastoji u tome da se on kao individualni subjekat izdvaja od objektivnoga i, posto se konstituise kao negativno jedinstvo pojma, cini pretpostavku neke neposredne objektivnosti. Stoga zivot treba posmatrati: prvo, kao zivi in div id uum , koji je za sebe subjektivni to talitet i k oji je pretpostav ljen kao ravnodusan prema jedn oj objektivnosti, koja kao ravnodusna stoji nasuprot njemu; drugo, zivot je zivotni proces prevazilazenja njegove pret postavke, postavlja nja prem a nje m u ravnodusne objektivnosti kao negativne, i ostvarenja sebe kao njene moci i negativnog jedinstva. Tim e se zivot p retvara u ono opste, koje predstavlja jedinstvo sebe sam a i svoga drugoga. Stoga je zivot trece, proces roda u kome zivot prevazilazi svoju upojedinjenost i odnosi se prema svom objektivnom postojanju kao prem a samom sebi. Dakle, ta j proces je, s jedne strane, vra  canje njegovome pojmu i ponavljanje prvog razdvajanja, po sta jan je jedn e nove i sm rt prve neposredne indi vidu aln ost i; ali, s druge strane, pojam zivota koji se udubio u sebe jeste postajanje pojm a koji se odnosi pre m a samom se i 1 oji egzistira za sebe kao opsti i Slobodan, prelaz u saznavanje. 12*

179

A. Zivi individuum 1. Poja m iiv ota ili op§ti iiv o t jes te nep osredn a ideja, pojam, kome je njegova obje ktivnost sao brazna; ali obje ktiv nost je saobrazna pojmu samo ukoliko je pojam negativno jedinstvo te spoljasn josti, to jest ukoliko je postavlja saobrazno sebi. Beskonabni odnos pojma prema samom sebi jeste kao kao negativnost samoodredivanje, njegova diremcija u sebe i u sebe kao ravnoduSnu opStost. subjektivnu pojedinainost Ideja iivota u svojoj neposrednosti jeste samo tek stvaralafcka opSta duSa. Zbog te neposrednosti njen prvi negativni odnos ideje u samoj sebi jeste njeno samoodredivanje kao pojma, — postavljanje po sebi, koje tek kao vracanje u sebe jeste bice-za-sebe, stvarala&ko pretpostavljanje. Na osnovu toga samoodredivanja opSti iivot je ne§to posebno; on se time razdelio u oba ekstrema suda, koji se neposredno pretvara u zakljuiak. Odredbe suprotnosti su opSte odredbe pojma, je r pojam je ta j kome prip ada razdvaja nje ; ali ispunjenje ovoga jeste ideja. Jedno je ono je din stv o pojm a i realdteta, koje je ideja, objektivnost. Ali kao neposredna, koja se ranije pokazala kao ona se ovde nalazi u drugoj odredbi. Tamo je ona bila jedin stvo pojma i realnosti ukoliko je pojam preSao u nju i samo se u njoj izgubio; pojam nije stajao nasuprot realnosti, ili, po§to je on za nju samo ono unutrasnje, on je samo jedna njoj spolja§nja refleksija. Stoga ona objektivnost jeste samo ono neposredno na neposredan nacin. Sada, naprotiv, objektivnost je samo ono Sto je proizaSlo iz pojma, tako da je nje na sustina postavljenost, da ona postoji kao negativno. — Objektivnost treba posmatrati kao dakle, kao aps stranu opstosti pojma, traktnu opstost, koja u sustini inherira samo subjektu i u formi neposrednog bi6a, koje je postavljeno za sebe, pa je ravnoduSna prema subjektu. Totalnost pojma, koja pripada objektivnosti, jeste utoliko, tako reci, ima samo pozajmljena; slednja samostalnost koju objektivnost nasuprot subjektupoje ono bide, koje po svojoj istini jeste samo onaj momenat pojma, a taj se pojam kao pretp ostavljaju ci nalazi u prvoj odredenosti jednoga po sebi bivstvuju6eg po stavljanja, koje jos ne postoji kao postavljan je, kao u sebe reflektovano jedinstvo*. Prema tome, pioiza£av§i iz ideje, samostalna objektivnost jeste neposredno bi£e samo kao predikat suda samoodredivanja pojma, — jedno bi6e koje se, doduSe, razlikuje od subjekta, ali koje je u isto vreme suStinski postavljeno kao momenat pojma. 180

Prema sadrzini ta je objektivnost totalnost pojma, kola meduti m nasu prot se bi ima njego vu subj ektivnos t ili neJ £ tivno Jedinstvo, koje sacinjava istinsku centralnost, naiTe njegovo slobodno jedinstvo sa samim sobom. Taj subjekat ie ideja u formi po jedinacnosti, kao prost ili negativni identitet sa sobom, ziv i in divid uum . dusa, kao zivot kao pocetni pojamprincip samoga sebe,Ovaj koji je, je upre sebisvega, potpuno odreden, princip, koji sam sebe pokrece. U svojoj jednostavnosti pojam sadrzi odredenu spoljasnjost zatvorenu u sebi kao prosti momen at . AH, dalje, ta je dusa u svojoj neposrednosti neposredno spo ljasnja i ima u samoj sebi neko objektivno bice, — svrsi potcinjenu realnost, neposredno sredstvo , pre svega objektivnost kao predikat subjekta; a pored toga ona je takode sredina zakljucka; telesnost duse jeste ono cime se ona povezuje sa spoljasnjom objektivnoscu. — Ono zivo ima telesnost pre svega ukoliko je ono realnost koja je neposredno identicna sa poj mom; ta realnost utoliko ima telesnost uopste od prirode. Po§to je pak ta objektivnost predikat individuuma i posto

je prim ljena uobjekta, subje ktivno jedinstvo, to njoj ne apripadaju ranije odredbe mehanicki ili hemijski odnos, jos manje apstraktne refleksivne odredbe celine i delova i tome slicno. Doduse, kao spolja§njost, objektivnost je sposobna za takve odnose, ali utoliko ona nije zivo postojanje; ako se ono zivo uzme kao neka celina koja se sastoji iz delova, kao nesto takvo na sta uticu mehanicki ili hemijski uzroci, kao meha nicki ili hemijski proizvod, bilo samo kao takav ili takode kao ono sto je od red eno nekom spolj asnjom svrhom, o nda se pojam uzima kao nesto spoljasn je zivome, a ono kao ne§to mrtvo. Posto je pojam njemu imanentan, to se svrhovitost zivoga mora shvatiti kao unutrasnja; pojam se u njemu nalazi kao odreden, razlicit od njegove spoljasnjosti, kao pojam koji u svomeTa razlikovanju spoljasnjost i identican sa sobom. objektivnost proziima zivoga jeste ona je jesredstvo organizam; i oruide svrhe, potpuno je svrhovita, posto njenu supstanciju sacinjava pojam; ali upravo zbog toga samo to sredstvo i orude su izvedena svrha, u kojoj je utoliko subjektivna svrha nepo sredno povezana sa samom sobom. Prema svojoj spoljasnjosti organizam je nesto mnogostruko, sastavljeno ne iz delova, vec iz udova, koji kao takvi a) opstoj e samo u ind ividu alitetu ; oni su odvojivi ukoliko su spolja§nji i ukoliko se po toj spoljas njosti mogu shvatiti; ali ukoliko se odvoje, oni se vracaju pod mehanicke i hemijske odnose obi£ne objektivnosti; b) Njihova 181

je spolja§njost suprotn a negativnom e je din stv u zivoga individualiteta; stoga je zivi individualitet nagon, da apstraktni mo menat odredenosti pojma postavi kao realnu razliku; pogto ta razlika jeste neposredna, ona je nagon svakog pojedinacnog, specijiCnog momenta da sebe proizvede i da isto tako svoju posebnost uzdigne do opstosti, da ukine dru ge koji su za nj spoljasnji, da sebe sebe iproizvede na njihov nacin, ali isto tako da ukine i sama da se pretvori u sredstvo za druge. 2. Taj proces zive individualnosti ogranicen je na nju samu, i jog pada potpuno unutar nje. — U zakljucku spoljaSnje svrhovitosti je njegova prva premisa, da se svrha odnosi nepo sredno na objektivnost i pretvara je u sredstvo, posmatrana malopre tako da u njoj svrha ostaje sebi ravna i vratila se u sebe, ali se objektivnost sama po sebi jog nije prevaziSla, stoga svrha utoliko nije u njoj po sebi i za sebe i to postaje tek u izvedenom stavu. Proces zivoga sa samim sobom jeste ona prem isa, ali ukoliko je ona u isto vreme izvedeni stav, ukoliko neposredni odncs subjekta prema objektivnosti, koja blagodaredi tome postaje sredstvo i orude, postoji u isto vreme kao negativno jedinstvo pojma samog po sebi; svrha se izvodi u toj svojoj spoljasnjosti time sto je ona njena subjektivna moc i proces u kome njena spoljasnjost pokazuje svoje samoukidanje i povratak u to njeno negativno jedinstvo. Nemir i promenljivost spoljasnje strane zivoga je manifestacija pojma u sebi, koji kao negativnost sam po sebi poseduje objektivnost samo ukoliko se njeno ravnodugno opstojanje pokazuje kao opstojanje koje prevazilazi sebe. Dakle, poiam se proizvodi svojim nagonom tako da je Droizvod, posto je pojam njegova sustina, sam ono proizvodilacko, naime. da ie proizvod samo kao spoljagnjost koia isto tako sebe postavlja negativno, ili kao proces proizvodenja. Ideja koju smo upravo sada razmatrali ieste pojam zivoga subjekta i njegovoga procesa; odredbe koje su u odnosu jedne prem a drugima jesu negativno jedinstvo pojma koje se odnosi na sebe i objektivnost, koja ie njegovo sredstvo, ali u kome se pojam vratio u sebe. Medutim, posto su to momenti ideje zivota unutar njegovoga pojma, onda to nisu odredeni pojmovrn momenti zivog in divid uum a u njegovoj realnosti. Ob

jektivnost ili telesnost zivog individuum a ieste konkre tni to talitet; oni momenti jesu strane iz kojih se konstituise zivotnost; stoga oni nisu momenti te zivotnosti koju je vec konstituisala ideja. Ali ziva objektivnost individuuma kao takva, pogto nju odusevljuje pojam i ona njega ima za supstanciju, 182

takode ima u sebi kao bitnu razliku takve odredbe koje su pojmovne odredbe, opstost , posebnost i pojedinacnost; stoga je oblik, u kome se oni ra zlikuju spoljasnje, izdeljen ili izrezan (insectum) prema njima. Time je oblik, najpre , opstost , cisto treperenje zivotnosti iskljucivo u samoj sebi, senzibilnost. Pojam opstosti, kako se on gore jeste prosta neposrednost, koja je takva samo kaopokazao, apsolutna negativnost u sebi. Taj ali pojam apsolutne razlike , kako je njegova negativnost u jedno stavnosti rastvorena i samoj sebi jednaka, doveden je u senzibilnosti do neposrednog opazanja. Senzibilnost je bice u sebi, ne kao aps traktna jednostavnost, vec jedna beskonacno odrediva receptivnost, koja u svojoj odredenosti ne postaje nesto raznoliko i spoljasnje, nego je prosto-naprosto u sebi reflektovana. Odre denost se nalazi u toj opstosti kao jednostavan princip; pojedinacna spoljasnja odredenost, neki takozvani utisak , vraca se iz svoje spoljasnje i raznolike odredbe u tu jednostavnost samoosecanja. Prema tome, senzibilnost se moze posmatrati kao postojanje duse koja biv stv uje u sebi, posto ona prima u sebe svu spoljasnjost, ali je svodi na savrsenu jednostavnost opsto sti koja je jednaka sa sobom. Druga odredba pojma jeste posebnost, momenat po stav ljene razlike; otvaranje negativnosti, koja je zatvorena u jednostavnom samoosecanju, ili u njemu je ideelna, jos ne realna odredenost; — iritabilnost. Zbog apstrakcije svoje negativno sti osecanje je nagon; ono odreduje sebe; samoodredivanje zivoga je njegov sud ili okonacenje, po kome se ono odnosi prem a spoljasn jem kao pre m a pretp ostavljenoj objektivnosti i nalazi se u uzajamnom dejstvu sa njim. — Prema svojoj posebnosti ono je delom vrsta pored drugih vrsta zivoga; formalna refleksija te ravnodusne razlicnosti u sebe jeste for malni rod i njegovo sistematizovanje; ali individualna reflek sija je u tome sto posebnost, negativnost njene odredenosti kao jedne usmerenosti prema napolju, jeste negativnost pojma koja se odnosi na sebe. Prema ovoj trecoj odredbi, ono zivo postoji kao pojedi nacno. Ta refleksija-u-sebe odreduje se blize tako da ono zivo predstavlja u iritabilnosti svoju spoljasnjost nasuprot sa mom sebi, nasuprot objektivnosti koju ono ima neposredno na sebi kao svoje sredstvo i orude, i koja je spoljasnje odrediva. Refleksija-u-sebe prevazilazi tu neposrednost, s jedne strane, kao teorijska refleksija, ukoliko naime negativnost postoji kao jednostavan m om enat senzibilnosti koji je u njoj bio razmo183

tren i koji safiinjava ose6anje; — s dru ge str ane kao re aln a refleksija, — po§to se jedinstvo pojma u njegovoj spoljaSnjoj objektivnosti postavlja kao negativno jedinstvo, reprodukcija. — Oba prv a momenta, senzibilnost i iritabilnost, jesu aps traktne odredbe; u reprodukciji je zivot ne§to konkretno i zivotnost; on tek u njoj, kao u svojoj istini, ima takode oseCanje i senzibilnosti, otpornost. Reprodukcija kao prost momenat a iritabilnost jeje negativnost samo ziva otpornost, tako da je odnos prema spoljaSnjem reprodukcija i individualna identifinost sa sobom. Svaki od pojedinacnih jeste u suStini tota litet svih mo m enata; nj ihov u razliku sacinjava ideelna odredenost forme, koja je u reprodukciji postavljena kao konkretni totalitet celine. Stoga je ta ceiina, s jedne strane, kao ono treCe, naime kao realni totalitet, protivstavIjena onim odredenim totalitetima, a s druge strane, ona je njihova po sebi bivstvujuCa sustastvenost i u isto vreme ono u Cemu su oni kao momenti sakupljeni ujedno, u cemu imaju svoj subjekat i svoje opstojanje. Sa reprodukcijom kao momentom pojedinacnosti postavlja se ono zivo kao stvarna individualnost, jedno bice za sebe koje se odnosi prema sebi, ali je u isto vreme realan odnos prem a spoljasnjosti, refleksija posebn osti ili iritabilnosti pre pre m a objektivnom svetu. Proces zivota ma necemu drugome, koji je zatvoren unutar individuuma prelazi u odnos prema pretpostavljenoj objektivnosti kao takvoj time sto se in div i duum pretvara u totalitet, jer postavljaju ci sebe kao subjek kao tivni totalitet, postavlja takode momenat svoje odredenosti odnos prema spoljaSnjosti. B. Proces zivota

Time Sto se svoga zivi individuum u samome sebi, se napreze protiv prvobitnog oblikuje pretpostavljanja i kao po on sebi i za sebe bivstvujuci subjekat pretpostavlja se pretpostavljenom objektivnom svetu. Subjekat je samosvrha, pojam koji u njemu potcinjenoj objektivnosti ima svoje sredstvo i subjektivnu realnost; subjekat je time konstituisan kao po sebi i za sebe bivstvujuCa ideja i kao ono sto je sustinski samostalno, u odno su p rem a kome pretpostavl jeni sp oljasnji svet ima samo vrednost negativnoga i nesamostalnoga. Ono zivo ima u svome samoosecanju tu izvesnost o po sebi bivstvujucoj nistavnosti drugobivstva koje mu je protivstavljeno. Njegov nagon je 184

potreba da prevazide to drugobivstvo i da sebi da istinu one izvesn osti Indiv iduu m kao sub jeka t jeste pre sve ga tek pojam ideje zivota; njegov subjektivni proces u sebi, u kome se on hrani iz sama sebe, 1 neposredna objektivnost, koju on po stavlja kao prirodno sredstvo shodno svome pojmu, posredovani su procesom koji se odnosi na potpuno postavljenu spo lj njega. aimjost, na ob jek tivni to tali tet koji stoji ravnodusno pored Taj proces pocinje sa potrebom, to jest sa moment tom da se ono zivo najpre odreduje, prema tome, postavlja se kao negiran o i tim e se odnosi pre m a jedno j objektivnosti koja je u odnosu na njega druga , ravnodusna, — ali da ono, drugo, isto tako u tome gubitku sebe nije izgubljeno, odrzava se u njemu i ostaje identitet pojma koji je jednak samom sebi; time ono zivo jeste nagon, da onaj za njega drugi svet postavi za sebe , jednakim sebi, da ga prevazide i da sebe objektivira. Na ta j nacin njegovo sam oodredivanje im a formu objektivne spoljasnjosti, i posto je u isto vreme identicno sa sobom, ono je apsolutna pro tivrecn ost. Neposredno oblikovanje jeste ideja u svome jednostavnom pojmu, objektivnost koja je saobrazna pojmu; tako je ono po priro di dobro. Ali posto se njegov ne gativni momenat realizuje u objektivnu posebnost, to jest posto se sustinski momenti njegovog jedinstva svaki za sebe realizuje u totalitet, to je pojam razdvojen u apsolutnu neje dnakost sebe sa sobom, a posto ie on u toj razdvojenosti isto tako apsolutni identitet, to ono zivo jeste samo za sebe ta razdvojenost, te ima osecanje ove protivrecnosti, koje je bol. Stoga je bol preimucstvo zivih priroda; posto su one egzistentni pojam, to su one jedna stvarnost beskonacne snage, tako da su u sebi negativnost sebe samih, da ta njihova nega tivnost jeste za n jih , da se one u svom drugobivstvu odrzavaju. — Kada se kaze da protivrecnost nije zamisljiva, onda je ona upravo u bolu zivoga cak stvarna egzistencija. To razdvajanje zivoga u sebi jeste osecanje, posto je raz dvajanje primljeno u jednostavnu op§tost pojma, u senzibil nost. Potreba i nagon pocinju od bola, i oni sacinjavaju prelaz. da individuum, onako kao sto je za sebe kao svoja negacija, isto tako postaje za sebe kao identitet, — jedan identitet koji postoji sam o kao negacija one negacije. — Id entite t koji se nalazi u nagonu kao takvom jeste subjektivna izvesnost o sa mom sebi, shodno kojoj se individuum odnosi prema svome sooljasnjem, ravnodusno egzistiraiucem svetu kao prema jednoj pojavi, jednoj stv arnosti koja je po sebi bespojmovna 185

i nesustinska. Ta stvarnost treba da u sebi dobije pojam tek pomodu subjekta , koji je im anentn a svrha. Ravnodusnost objektivnog sveta pre m a odre denosti i tim e prem a svrsi sac i njava njegovu spoljaSnju sposobnost da bude saobrazan sub je ktu ; ma koje spec ifikacije inade on im ao na sebi, njegova mehanidka odredivost, nedostatak u slobodi imanentnoga poj ma,Ukoliko sacinjavaju njegovu nemod nasuprot da se odrzi nasuprot — se obje kat nalazi zivome kao iivome. neka ra vno dusna spoljasnjost, on moze da na njega utide mehanidki; ali on tako ne dejstvuje kao na nesto zivo; ukoliko se on odnosi pre m a zivome, on ne dejstvuje kao uzrok, vec ga nadrazuje. Posto ono zivo jeste nagon, spoljasnjost pristupa njemu i ulazi u njega samo ukoliko se ona vec nalazi u njemu po sebi i za sebe; stoga se uticaj na subjekat sastoji samo u tome sto subje kat nalazi da mu odgovara spoljasnjost koja mu se pokazuje; — ona moze i ne biti saobrazna njegovome to ta lite tu , ipak ona mora odgovarati bar jednoj posebnoj strani u njemu, a ta se mogucnost nalazi u tome sto je subjekat nesto posebno upravo po svome spoljasnjem odnosu. nasilje prema Subjekat pak potrebi vrsi odnosi nad objektom, odreden u svojoj spoljasnjemukoliko i time se je on sam nesto spoljasnje ili orude. Njegov posebni karakter, nje gova konadnost uopste pada u odredeniju pojavu toga odnosa. — Ono spoljasnje u tome je ste proces objektivnosti uopste, mehanizam i hemizam. Ali, taj proces objektivnosti nepo sredno se prekida i spoljasnjost se preobrazava u unutrasnjost. Spoljasnja svrhovitost, koja se u ravnodusnome objektu proizvodi pre svega pomocu subjektivne delatnosti, prevazilazi se time sto objekat nije nasuprot pojmu neka supstancija, a zato pojam ne samo sto moze da postane njegova spoljasnja forma, ved se, shodno svome iskonskome identitetu, mora postaviti kao njegova sustina i imanentna prozimajuca odredba.

Stoga sa proces, savladivanjem prelazi u unutrasnji pomocuobjekta kojeg mehanicki individuumproces tako prisvaja objekat da ga lisava njegove samosvojne osobine, cini ga svojim sredstvom i daje mu svoju subjektivnost za supstanciju. Time se ta asimilacija sliva u jedno sa gore razmotrenim procesom reprodukcije individuuma; on se u tom procesu hrani najpre iz sebe, pretvarajudi svoju vlastitu objektivnost u svoj objekat; mehanidki i hemijski sukob njegovih dlanova sa spoljasnjim stvarima jeste jedan njegov objektivni momenat. Ono mehamcko i hemijsko u tome procesu podetak je raspadanja onoga zivoga. Posto je zivot istina tih procesa, a time 186

je kao zivo egzistencija te istine i njena moc, on prekoracuje njihove okvire, prozima ih kao njihova opstost, i njihov je proizvod potpuno odreden njime. To njihovo pr et varan je u zivu individualnost sacinjava vracanje ove individualnosti u samu sebe, tako da se produkcija, koja bi kao takva bila prelazen je u nesto drugo, pretvara u reprodukciju, u kojoj se za sebe ono Neposredna zivo postavljaideja identicnim sa sobom. je takode neposredni identite t pojma i realnosti, ali ne kao za sebe bivstvujuoi identitet; pomocu objektivnog procesa ono zivo daje sebi svoje samoosecanje; jer ono se u tome procesu postavlja kao ono sto ono jeste po sebi i za sebe, da u svom drugobivstvu, koje je postavljeno kao rav nodusno, bude ono sto je identicno sa sobom, negativno jedin stvo negativnoga. U tome slivanju individuuma sa svojom objektivnoscu, koja je najp re pre tp ostavljena kao za njega rav nodusna, on je, kao sto se na jednoj strani konstituisao kao stvarno jedinstvo, isto tako prevazisao svoju posebnost i uzdigao se do opstosti. Njegova se posebnost sastojala u razdvajanju, kojim je zivot postavio kao svoje vrste individualni zivot i objektivnost koja mu je spoljasnja. Prema tome, pomocu

spoljasnjeg zivotnog procesa zivot se postavio kao realan opsti zivot, kao rod. C. Rod Zivi individuum, izdvojen pre svega iz opsteg pojma zi vota, jeste jedna pretpostavka koja jos nije obistinjena sama sobom. Kroz proces sa svetom, koji je ujedno sa njim pretpo stav l jen, zivi indiv iduu m je postavio sama sebe za sebe kao negativno jedinstvo svoga drugobivstva, kao osnovu samoga sebe; on je na taj nacin stvarnost ideje, tako da se individuum sada proizvodi iz stvarnosti, kao sto je ranije proizlazio samo iz pojma, i da njegovo nastajanje, koje je bilo pretpostavl janje, sada postaje njegovo proizvodenje. Ali dalja odredba koju je zivi individuum zadobio putem prevazilazenja supro tn osti jeste da bude rod kao svoj iden 1 e sa svojim ranijim ravnodusnim drugobivstvom. Ta ideja in 1 viduum a jes te u s ustini u pos ebn java nje sam e seb e, pos o je ona taj sustinski identitet. To njeno razdvajanje jes e, prema totalitetu iz kojeg ona proizlazi, udvostrucenje mdaviduuma — pretp osta vl janje je dne objektivnosti koja je i e n 1(^ njim, i jedn o odnosen je zivo ga pre m a samom sebi a p nekom drugom zivom. 187

To opSte jeste tree: stupanj, iistina zivota, ukoliko je zivot jo§ zatvoren unutar sv oje sfere. Taj stu panj je ste individuumov proces koji se odnosi pre m a sebi, u kome je spolja3njo6t njegov imanentan momenat; drugo , sama ta spoljasnjost kao zivi to talitet jeste jedna objektivnost, koja je za individuum on sam, u kojoj ne kao ukinutoj vec kao opstojecoj , individuum ima Posto izvesnost o samom je odnos roda sebi. identitet individualnog samoosecanja u ne£emu takvom sto je u isto vreme jedan drugi samostalni individuum, taj odnos je pro tivrecnost; prema tome, ono zivo je opet nagon. — Doduse, rod je dovrsenje ideje zivota, ali pre svega on se jos nalazi u okviru sfere neposrednosti; stoga je ta opstost stvarna u pojedinacnom liku, — pojam, iija realnost ima formu neposredne objektivnosti. Stoga je 'individuum po sebi zaista rod, ali on nije rod za sebe; ono sto je za njega, to. je samo tek jedan drugi zivi indiv id uum ; pojam koji se ra zli kuje od sebe ima za predmet, sa kojim je identican, ne sebe kao pojam, vec jedan pojam koji kao ono zivo ima u isto vreme spoljasnju objektivnost za njega, jednu formu koja je stoga neposredno obostrana. Prema tome, identicnost sa drugim, opstost individuuma jeste samo tek unutrasnja ili subjektivna; stoga individuum ima zelju da postavi tu opstost i da sebe realizuje kao neSto opgte. Ali taj se nagon roda moze reaMzovati samo prevazilazenjem onih individualnosti koje su jos jedna prema drugoj posebne, pojedinacne. Pre svega, ukoliko ove jesu te koje, po sebi opste, zadovoljavaju napregnutost svoje zelje i koje se razlazu u svoju rodovsku opstost, utoliko je njihov realizovani identitet negativno jedinstvo roda, koji se iz podvojenosti reflektuje u sebe. Utoliko je rod individualnost samog zivota, proizvedena iz stvarne ideje, a ne vise iz pojma zivota. Pre svega, on sam jeste samo pojam, koji tek ima da se objektivira, ali stvarni pojam , — klica jednog zivog individuuma. Za obic sub noktiv opazanje u toj klici postoji ono sto je pojam, i tozivoga da je ni pojam ima spoljasnju stvarnost . Jer klica jeste

potpuna konkrecija individualnosti, u kojoj su sadrzan e sve njene razlione strane, osobine i rasclanjene razlike u njihovoj potpuno j odredenosti , i koja je pre svega imaterijalni, subjektiyni identitet, nerazvijen, jednostavan, i neculan; tako je klica celo ono zivo u unutrasnjoj formi pojma. Refleksija roda u sebe jeste sa te strane ono cime on zadobija stvarnost , posto se u njega postavlja momenat nega tivnog jedinstva i individualnosti, — razmnoiavanje zivih narastaja. Utoliko ideja, koja je kao zivot jos u formi neposred188

nosti, pada nazad u stvarnost, i ta njena refleksija je samo ponavljanje i beskonacni progres, u kome ona ne izlazi iz konaCnosti svoje neposrednosti. Ali, to vracanje u njen prvi po jam ima takode vis'll stranu, da je ideja ne samo prosla kroz posredovanje svojih procesa unuta r neposrednosti, vec je upra  vo time prevaziisla tu neposrednost i time se uzdigla u jednu visu formu svoga postojanja. Proces roda, naime, u kome pojedinacne (individue prevazilaze jedna u drugoj svoju ravnodusnu, neposrednu egzisten ciju i u tome negativnom jedinstvu izumiru, ima dalje za drugu stranu svoga proizvoda realizovani rod, koji se postavio identicnim sa pojmom. — U procesu roda propadaju izdvojene pojedina&nosti indiviidualnoga zivota; negativno jedinstvo, u kome se rod vraca u sebe, jeste isto tako, s jedne strane, proizvodenje pojedinacnosti, a s druge strane njeno prevazilazenje , prema tome predsta vlja rod koji se sliva sa sobom, opstost ideje koja postaje za sebe. U parenju izumire neposrednost zive individualnosti; smrt toga zivota jeste proizlazenje duha. Ideja, koja je kao rod po sebi, jeste za sebe, kada je prevazisla svoju posebnost, koja je sacinjavala zive narastaje, i time je dala sama sebi jednostavna opstost; sebiona jednu je i prema tako je idejarealnost koja sekoja odnosi kao ideja, ono opste koje za svoju odredenost i postojanje ima opstost, — ideja saznavanja.

Druga glava ID EJA S A Z N A V A N JA

Zivot je neposredna ideja ili ideja kao njen pojam koji jos nije realizovan sam po sebi. U svome sudu ideja je sazna vanje uopste. sebe, slobodno kao opstost pojam jeste ukoliko egzistira kao Pojam apstraktna ili kao zarod. Tako je pojam svoj Cisti identitet sa sobom, koji se tako razlikuje u samom sebi da ono razlikovano nije neka objektivnost, vec je isto tako oslobodeno radi subjektivnosti ili radi forme proste jednakostd sa sobom, a time je predmet pojma, sam pojam. Realnost pojma uopste jeste fo rm a njegovog postoja nja ; stalo je do odredbe te forme; na toj se odredbi zasniva razlika onoga sto je pojam po sebi ill kao subjektivan, sto je on kao utonuo u objektivnost, potom u Ideji zivota. U ideji zivota on se, doduse, razlikuje od svoje spoljasnje realnosti i postavljen je za sebe, ipak on to svoje 189

bice za sebe ima samo kao id entite t, koji je neki odnos prem a sebi kao utonuo u svoju sebi potiinjenu objektivnost, ili pre ma sebi kao imanentnoj supstancijalnoj formi. Uzdizanje pojma iznad zivota sastoji se u tome §to je njegova realnost pojmovna forma koja je oslobodena radi opStosti. Kroz taj sud ideja je razdvojena — na subjektivni pojam, 6ija realnost jeste on MiSljenje, sam, i na objektivni kojiideje postoji kao zivot. — za predmet jesupojam, odredbe ukoliko ona ima duh, samosvest samu sebe, i ukoliko njeno postojanje, to jest odredenost njenoga bica, jeste njena vlastita razlika od same sebe. M eta fizika duha ili, kao Sto se nekada radije govorilo, me tafizika duSe vrtela se oko odredaba supstancije, prostote, imaterijaliteta, — oko odredaba kod kojih je predstava duha iz empiritke svesti postavljena u osnovu kao subjekat, pa se po tom pitalo, kakvi se predikati podudaraju sa opazajima, — jedan postupak koji nije mogao da ode dalje od postupka u fizici da se svet pojava svede na opste zakone i refleksivne odredbe, posto je duh takode lezao u osnovi samo u svojoj pojavi; stavise, taj postupak je morao jos da zaostane iza fizikalne naucnosti. PoSto je duh ne samobeskrajno bogatiji od prirode, vec poSto njegovu sustinu safcinjava takode ap solutno jedinstvo pro tivstavljenoga u pojm u, to on u svojoj pojavi i svome odnosu prema spoljasnjosti pokazuje protivrecnost u njenoj najvisoj odredenosti, otuda se mora moci za svaku od suprotnih refleksivnih odredaba navesti neko iskustvo, ili iz iskustva doci do suprotnih odredaba putem formalnog zaklju civanja. Posto predikati koji se pokazuju neposredno na pojavi pripadaju pre svega jos empiri&koj psihologiji, to za metafizi£ko razmatranje preostaju zapravo samo sasvim uboge ref leksivne odredbe. — Kant se u svojoj kritici racionalne psihologije u pogledu te metafizike Cvrsto drzi toga da bi se ta nauka, ukoliko treba da bude racionalna nauka, i necim najmanjim sto bi se iz opazaja pridodalo op stoj predstavi samoempiriiku, svesti pretvorila bi bileiskustva. upropascene i njena racionalna cistocau i nezavisnost odpasvakog — Prema tome, ne ostaje nista drugo do prosta, za sebe u pogledu sadr zine potpuno prazna predstava: Ja, o kojoj se cak ne moze reci ni da je neki pojam, vec neka cista svest, koja prati sve poj move. Pomocu toga ja, ili takode toga ono (stvar) sto misli, ne zamislja se, prema daljim Kantovim zakljucivanjima, nista drugo do neki tramscendental ni su bje ka t misli = x, koje se saznaje samo pomocu onih misli koje su njegovi pred ikati, a o kome mi, kao odvojenom, nikada ne moiemo imati ni najmanji pojam; to ja sadrzi pri tome, prema Kantovom vlastitom izrazu, 190

tu nezgodnost sto se mi svagda, da bi ma kakav sud izrekli o njemu, vec moramo posluziti njime; jer ono nije toliko jedna predstava kojom se razlikuje neki poseban objekat, vec iedna njena fo rm a uopste, ukoliko ona treba da se nazove saznanJernParalog izam u koji upada racionalna psihologiia sa stoji se u tome sto se modusi samosvesti pretvaraiu u mislieove ra zumakao objektukaostoneka nju u»japojm kaoneko pojmove o nekom se ono shvata mislim« suStastvo koje misli stvar-po-sebi pa se na taj nacin iz toga sto se ja u svesti uvek pojavljujem kao subjekat, i to kao singularan , pored sve raznovrsnosti predstave identican, i koji se razlikuje od te raznovrsnosti kao spoljasnje, izvodi neopravdano da je ja neka sup stancija, dalje, da je nesto kvalitativno prosto i nesto jedno i nesto sto egzistira nezavisno od prostornih i vremenskih

stvari.

Ja sam ovo izlaganje iscrpnije razvukao zbog toga sto se iz njega jasno moze upoznati ne samo priroda nekadasnje metafizike o dusi, vec posebno i priroda kritike na osnovu koje je ona propala. — Metafizika duse je bila usmerena na to da odredi apstraktnu sustinu duse; ona je pri tom polazila prvobitno od opazanja. pa je njegovu empiricku opstost i onu spo ljasnju refleksivnu odredbu koja se nalazi na pojedinacnosti stvamoga uopste pretvarala u formu navedenih odredaba sus tine . — Kant je pri tom uopste imao pred sobom samo stanje metafizake svoga vremena, koja je poglavito ostajala kod takvih apstraktnih, jednostranih odredaba bez ikakve dijalektike; istinski spekulativne ideje starijih filozofa o pojmu duha on nije uzeo u obzir i nije ispitivao. U svojoj kritici onih odredaba Kant je sledio sasvim jednostavno Hju mov manir skepticizma, naime, da on fiksira to kako se ja pojavljujem u samo svesti, a od cega treba odbaciti sve sto je empiricko, posto treba da se sazna njegova sustina, — stvar po sebi; potom ne preostaje nista do ova pojava onoga: ja mislim, koje prati sve pred ni najmanjeg stave, priznati — o kome nema — ma Zacelo se mora da se se nema ni najmanjeg pojma pojma. niti o ja, niti o cemu, cak ni o samom pojmu, ukoliko se ne poima i ukoliko se zastaje kod proste, krute predstave i kod imena. — Cudnovata je misao, — ako se to inace moze nazvati nekom mislju, — da se ja vec moram posluziti tim ja, da bih o ja sudio; ono ja koje se sluzi samosvescu kao jednim sredstvom, da bi sudilo, to je zaista jedno x, o kome se isto tako ne moze imati ni najmanji pojam, kao ni o relaciji takvog sluzenja. Ali zaista je smesno da se ta priroda samosvesti, — sto ja misli samo sebe, sto se ja ne moze misliti, a da ono nije ja koje misli, 191

oznacuje kao neka nezgodnost i jedan cirkulus kao nesto pogreSno, — jed an odnos kojim se u n eposred no j empiridkoj sa mosvesti otkriva apsolutna, vedna priroda samosvesti i pojma, otkniva zbog toga Sto je samosvest upravo disti poja m koji po apsolutni odnos stoji, dakle, koji se empiriiki moze opaziti, prema samom sebi, koji se kao ra zdvaja ju ci (trennendes) sud pretv ara u pre dm et i jedino se sasto ji u tome Sto se tim e pret vara u cirkulus. — Neki kamen nema one nezgodnosti; ako on treba da se misli ili da se o njemu sudi, onda on pri tome ne stoji na putu samom sebi; — on je osloboden te nezgode da se radi toga posla posluzi samim sobom; izvan njega postoji neSto drugo Sto mora da preduzme taj trud. Nedostatak koji ove pre dstave, 'koje treba nazvati varvarskim, vide u tome Sto se pri miSljenju toga ja isto ja kao subjekat ne moze izostaviti, pojavljuje se potom, obrnuto, takode tako da se ja pokazuje samo kao subjekat svesti, ili da ja mogu sebe upotrebiti samo 'kao subjekat jednog suda, i da nedostaje opaiaj pomocu koga bi ono bilo dato kao jedan obje kat; ali da pojam jedne stvari, koja moze egzistirati samo kao subjekat, ne povlaci za sobom joS nikakav objektivni realitet. — Kada se za objektivnost zahteva spoljaSnji, odre deni opazaj u vremenu i prostoru, a taj opazaj jeste ono ciji se nedostatak prim ecuje, onda se zaista vidi d a se ipod objektivnoScu podrazumeva samo ona culna realnost, a uzdignutost iznad nje je uslov misljenja i istine. Ali, svakako, ako se ja shvati bespojmovno kao tista prosta predstava, na nadin kako mi u svakodnevnoj svesti izgovaramo »ja«, onda je ono apstraktna odred ba, a ne odnos njega samog koji sam a sebe im a za predm et; — ono je na taj nacin samo jedan od ekstrema, jednostrani subje kat bez svoje objektivnosti, ili ono bi bdlo takode samo objekat bez subjektivnosti, kada naime pri tome ne bi bilo one spomenute nezgode, sto se od ja kao objekta ne moze otkloniti sub je kat koji misli. Ali, u stv ari postoji ista nezgoda takode kod nesto, prve odredbe, kod J a kao kta ; jau misli ili ne§to drugo. Ova neodvojivost te subje dve forme, kojima se jasebe suprotstavlja sam sebi, pripada najsvojstvenijoj prirodi njegovog pojma i samog pojma; ona je upra vo ono sto K ant zeli da spreci, da bi pouzdano dobio samo predstavu koja se u sebi ne razlikuje, pa prema tome samo bespojmovnu predstavu. Tako nesto bespojmovno moze se, doduse, lako protivstaviti apstraktnim refleksivnim odredbama ili kategorijama ranije metafizike; — jer po jednostranosti ono stoji na istoj liniji sa njima, mada su ov e ipak jedan vi§i [rezultat]1 misl i; napro1 Doda o reda kto r.

192

tiv, ono izgleda utoliko oskudnije i praznije prema dubljim idejama starije filozofije o pojmu duse ili misljenja, na primer, prem a istinski spekulativnim Aristotelovim idejam a. Ako je Kantova filozofija istrazivala one refleksivne odredbe, onda je jos vise trebalo da is trazuje fiksiranu apstrakciju praznoga Ja, vajnu ideju stvari-po-sebi, koja se upravo zbog svoje apstrakdje pokazuje pre kao neSto potpuno neistinito; samo iskustvo okrdvljene nezgodnosti jeste empiricka cinjenica, u kojoj se izrazava neistinitost one apstrakcije. Kantova kritika racionalne psihologije spominje samo Mendelsonov dokaz o postojanosti duse i ja cu navesti jos njeno opovrgavanje toga dokaza, zbog znacajnosti onoga sto se tome dokazu protivstavlja. Taj se dokaz zasniva na prostoti duse, na osnovu koje ona nije sposobna da se menja, da u vremenu prede u neSto drugo. Kvalitativna prostota jeste ona gore razmotrena forma apstrakcije uopste; kao kvalitativna odrede nost ona je proucena u sferi bica, i bilo je dokazano da, na protiv, ono kvalita tivno, kao ta kva odredenost koja se apstrakt no odnosi na sebe, jeste upravo zbog toga dijalekticno i samo je pre la zenje u nesto drugo. Medutim, kod pojma je dokazano da, naprotiv, kada se posmatra odnosu na postojanost, zorivost i neprolaznost, on jesteu ono sto bivstvuje po sebinerai za sebe i sto je vecito, zato sto nije apstraktna prostota vec kon kretna, nije odredenost koja se apstraktno odnosi na sebe, vec je jedin stv o sama sebe i svoga drugoga, a u to drugo, dakle, on ne moie preci tako kao da bi se u njemu izmenio, upravo zbog toga sto to drugo, ta odredenost, jeste on sam, te stoga u tome pre la zenju on samo dolazi sebi samom e. — Kantova kritika pak suprots ta vlja onoj kvalitativnoj odredbi pojmovnog jedin stva kvantitativnu odredbu. Mada dusa nije neka raznolika jedno van dru gost i ne sadrzi neku ekstenzivnu velidinu, ipak svest ima neki stupanj, a dusa neku intenzivnu velicinu, kao i svako egzistirajuce; ali time je postavljena mogucnost prelaska u nista putem po step enog ilceza vanja. — Pa sta je ovo opovr bica, intenzivne gavanje drugo nego primena jedne kategorije velicine, na duh? — jedne odredbe koja nema nikakve istine po sebi i u pojm u je upravo prevazidena. Metafizika, — £ak, i ona koja se ogranicavala na fiksne pojmove razum a i koja se nije uzdigla do spekulativnoga 1 o prirode pojm a i ideje, im ala je za svoju svrh u da s a z n a istinu, i prouiavala je svoje predmete po tome da li su oni nestousti. nito ili ne, je su li su ps tan cij e ili fenome ni. All, p tove kritike nad tom metafrzikom sastoji se upravo u odstranjuje istrazivanja koja imaju za svrhu ono is ini , p 13 Nauka

logike

in

samu tu svrhu; ona uopste ne postavlja pitanje koje jedino ima znaCaja, da li jedan odredeni subjekat, ovde apstraktno ja predstavljanja , ima istine po sebi i za sebe. Medutim, ako se ostane kod pojave i kod onoga Sto se u svakodnevnoj svesti izdaje za Cistu predstavu, onda to znaCi odricanje od pojma i od filozofije. Ono Sto prekoraiuje pojavu u Kantovoj kritici znaCi pre le6 (Uberflie gend es) , i ono na Sto um ni
njegovog predstavljanja razlikuje ga od takve jedne stvari koja se pojavljuje kao dusa. — Pojam koji bivstvuje sam za sebe nuzno je dat ta'kode u neposrednom postoianiir u tome supstandjalnom identitetu sa zivotom, u svojoj utonulosti u svoju spoljasnjost, pojam se mora razmatrati u antropoloqiji All, x za antropolog iju mo ra da ostane tuda ona metafizi ka u kojoj se ova forma neposrednosti izjednacuje sa nekom dusevnom stvari, sa nekim atomom, sa atomima materije. — Antropologiji se mora prepustiti samo onaj mracni region u kome duh stoji pod, kako se to nekada zvalo, sidericnim i terestricnim uticajima, zivi kao neki prirodan duh u simpatiji sa prirodom i saznaje njene promene u snovima i s lutnjama, stanuje u mozgu, srcu, u ganglijama, u jetri itd., kojoj je jetri, prema Platonu, bog podario sposobnost predskazivanja, kako bi i bezumni deo bio zbrinut od njegove dobrote i ucestvovao u onome sto je uzviSeno, a nad tom sposobnoscu se uzdize samosvesni covek. U tu bezumnu stranu spada, dalje, odnos pred stavljanja i visa duhovna delatnost, ukoliko je ona u pojedinacnom subjektu potcinjena igri sasvim slucajnog telesnog svojstva, spoljasnjih uticaja i pojedinacnih okolnosti. Taj najniziima od svoj konkretnih oblika,visi u kome materijalnost, neposredni oblik jeu duh utonuo svesti. uU toj formi je slobodni pojam povucen iz objektivnosti kao za sebe bivstvujuce ja, ali odnoseci se prema njoj kao prema svome drugom, kao prema predmetu koji mu stoji nasuprot. Posto ovde duh nije vise kao dusa, vec u izvesnosti o samom sebi neposrednost bica ima za njega upravo znacenje necega nega tivnoga, to je onaj identitet, u kome se duh nalazi sa samim sobom u predmetnome, u isto vreme samo jos neko prividan je, posto ono predm etn o takode jos im a form u necega §to bivstvuje po sebi. Taj stupanj je predmet feno menologije duha, — nauke koja sto ji u sredin i izmedu nauke o prirodnome duhu i nauke o duhu kao takvom, a koja posmatra duh koji bivstvuje za sebe odnosu prema njegovom druu isto vremeodredeno, u njegovom koje je time kao sto je spomenuto, ne samo gom, kao objekat koji postoji po sebi, vec takode kao negirani objekat, — koja dakle posmatra duh kao pojavan, kao duh koji

se predstavlja na svojoj vlastitoj suprotnosti. Ali, visa istina ove forme jeste duh za sebe, za koga pre dm et koji za svest postoji po sebi ima formu njegove vlastite odredbe, predsta ve uopste; taj duh, koji dejstvuje na odredbe kao na svoje vlastite, na osecanja, predstave 1 misli, jeste utoliko beskonacan u sebi i u svojoj formi. Razm atranje ovoga stupnja pripada pravom u£enju o duhu, koje bi obuhva13*

195

talo ono Sto je predmet obiCno empiritke psihologije, ali koja, da bi bila nauka o duhu, ne treba da pristupa delu empiriiki, vet mora da se shvati naiuCno. — Duh na ovome stupnju jeste konatni duh, ukoliko je sadrSina njegove odredenosti jedna neposredna, data sadriina; nauka o tome duhu ima da izlozi tok u kome se on oslobada te svoje odredenosti i napreduje ka shvatanju istine, beskonacnoga duha. predm et, sto ji vec Naprotiv,svoje id eja duha, koja je logitki unutar Ciste nauke; stoga Cista nauka nema zadatak da vidi kako duh prolazi taj hod, kako je isprepletan sa prirodom, sa neposrednom odredenoS6u i sa materijalom ili predstavom, sto se razmatra u onim trima naulkama; ona ima taj put vec iza sebe ili, Sto je istina, naprotiv, ima ga pred sobom, — iza sebe ukoliko se logika uzima kao poslednja nauka, a pred sobom ukoliko se uzima kao prva nauka, iz koje ideja tek prelazi u pnirodu. Stoga u logiCkoj id eji duha je ste ja odmah slobodni pojam, kao Sto se to pokazalo iz pojm a prirode kao njene is ti ne, pojam koji je u svome sudu predmet samom sebi, pojam kao njegova ideja. Ali ni u tome obliku ideja jos nije zavrsena. Posto je ideja zaista slobodni pojam, koji sama sebe ima za predmet, to je ona neposredno, upravo zato Sto je nepo sredna, jos ideja u svojoj a time u svojoj kosubjektivnosti, naCnosti uopSte. Ona je svrha koja treba da se realizuje, ili to je sama apsolutna ideja joS u svojoj po javi. Ono sto ona trazi jeste ono istinito, taj identitet samog pojma i realnosti, ali ona to samo tek trazi; jer ona je ovde joS neSto subjektivno, kakva je najpre. Stoga je predmet, kojii postoji za pojam, ovde zaista takode jedan dati predmet, ali on ne stupa u subjekat kao objekat koji utice, ili kao predmet kakav je on kao takav sam za sebe, ili kao predstava, vec ga subjekat preinaCava u jednu pojm ovnu odredbu; pojam je taj koji se ispoljav a u predm etu, koji se u njemu odnosi na sebe, i koji nalazi istinu time sto u objektu daje ideja sebi svoju Dakle, je prerealnost. svega jedan ekstrem zakljuCka, kao pojam koji kao svrh a im a pre svega sama sebe za su bjektivni realitet; drugi ekstrem jeste granica subjektivnoga, objektivni svet. Oba ekstrema identiCni su u tome sto su ideja; na prvom mestu, njihovo jedinstvo jeste jedinstvo pojma, koji u jednom ekstremu postoji samo za sebe, a u drugom samo po sebi; drugo, realnost je u jednom ekstremu apstraktna, a u dru gome u svojoj ko nkre tno j spoljasnjos ti. — To jedin stvo po stavlja se putem saznavan ja; ono postoji pre svega samo kao sredina, jer subjektivna ideja jeste ta koja kao svrh a polazi od 196

sebe. — Doduse, saznajni subjekat odnosi se preko odredenosti svoga pojma, naime preko apstraktnog bica za sebe, na neki spo ljasn ji svet, a ll u apsolu tno j izvesnosti o samom sebi da bi svoju realnost u samom sebi, tu formalnu istinu, uzdigao do realne istine. On u svome pojmu ima celu sustastvenost obiektivnoga sveta; njegov je proces u tome, da konkretnu sadrzinu pojm om i, obrnu to po jam sveta kao postavi identican za sebe sakaoobjefctivnoscu. identicnu sa Ideja pojave je neposredno teoretska ideja, saznavanje kao takvo. Jer objektivni svet ima neposredno formu nepostednosti ili bica za pojam koji bivstvuje za sebe, kao sto ovaj postoji za sebe najpre samo kao apstraktn i pojam o samom sebi koji je jos zatvoren u sebe; stoga on postoji samo kao for ma; njegovu realnost, koju on ima u samom sebi, predstavljaju samo njegove proste odredbe opstosti i posebnosti; ali, ta for ma spolja dobija pojedinacnost ill odredenu odredenost, sa drzinu. A. Ideja istin itoga nagon. Jer ona je protiv Subjektivna ideja je pre svega recnost pojma, da on ima sebe za pre dmet i da za sebe bude realnost, a da predmet ipak ne bude kao drugo, samostalno prem a njem u, ili da njegovo razlikovanje od sebe nema u isto vreme sustinsku odrebu razlicnosti i ravnodusnog postojanja. Stoga nagon ima odredenje da prevazide svoju vlastitu sub je ktivnost, da svoju te k apstraktn u re alnost pretvori u kon kre tnu d da je ispuni sadrzinom sveta, pretpostavljenog od njegove subjektivnosti. — Sa druge strane, nagon se time odreduje ovako: pojam je doduse apsolutna izvesnost o samom sebi; ali nasuprot njegovom bicu za sebe stoji njegova pret postavka je dnog po sebi bivstvujuceg sveta, cije ravnodusno drugobivstvo, medutim, ima za izvesnost o samom sebi jedino

vrednost necega nebitnog; pojam je utoliko nagon preva zide do drugobivstvo i da u objektu neposredno opazadaidenti tet sa samim sobom. Ukoliko ta refleksija-u-sebe jeste prevazidena suprotnost i posta vljena po jedinacnost, koja je izdejstvovana za subjekta i boja se prvo pojavljuje kao pretpostavljeno bice-po-sebi, to je iz supro tn osti proizvedeni id entitet forme sa samom sob om, — jed an id en titet ko ji je time odreden k ao ravnodusan prema formi u njenoj razlicnosti i jeste sadrzina. Stoga taj nagon jeste nagon istine, likoliko se ona nalazi u saznavanju, dakle istine kao teoretske ideje u njenom pravom smislu. — Ako je objektivna istina doduse sama ideja kao 197

realnost koja odgovara pojmu i utoliko neki predmet moze imati ili nemati istinu u sebi, onda je, naprotiv, odredeniji smisao istine taj da je ona istina za subjektivni pojam ili u njemu, u zn anju. Istina je odnos (Verhaltnis) pojm ovnog suda koji se pokazao kao formalni sud istine; u tome sudu, predikat nije samo objektivnost pojma, vec povezujuce uporedivanje pojma ari i nje osti. jos — Ta a je teoukoliko on ne kaostvarn im arealizacija odredbu pojm rijska stv Forma subjektivnog pojm a .ili odredbu za subje kat — da bude njegova odredba. Posto je saznavanje ideja kao svrha ili kao subjektivna ideja, to negacij a sveta, koji je pretpos tavl jen kao svet koji b ivstvuje po sebi, je ste prva negacija; stoga izvedeni stav, u kome je ono objektivno postavljeno u ono subjektivno, ima pre svega takode samo to znacenje da je ono po sebi bivstvuju6e po stavljeno samo kao neSto subjektivno, ili samo u pojmovnoj odredbi, ali da zbog toga nije takvo po sebi i za sebe. Uto liko izvedeni stav dospeva samo do jednog neutralnog je dinstva ili do jedne sinteze, to jest do jednog jedinstva takvih [cini laca],1 koji su prvob itno odvoj eni i samo s u spoljasnje tako povezani. — Stoga, posto u tome sazna svoj objekat, ideja daje vanju pojam postavlja objekat kao sebi pre svega samo jednu sadrzinu Cija je osnova data i na kojoj je prevazidena sama forma spoljasnjosti. Utoliko to saznavanje jos zadrzava svoju konainost u svojoj izvedenoj svrsi; ono u toj svrsi u isto vreme jos nije postiglo svrh u i u svojoj istini jos nije dospelo do istine. Jer, ukoliko u rezultatu sadrzina ima jos odredbu neke date sadrzine, utoliko pretpo6tavljeno bi6e po sebi nasuprot pojmu nije prevazideno; prema tome u njemu se isto tako ne sadrzi ni jedinstvo pojma i realiteta, istina. — Cudnim nacinom je u novije doba ova strana konacnosti bila zadrzana d usvojena kao apsolutni odnos sazna nja, — kao da bi ono konadno kao takvo trebalo da bude ono apsolutno! Na tome se stanovistu objektu pripisuje neko nepoznato saznanja i to onostranost se stvarstvo-po-sebi, a time i stvarstvo-po-sebi istina, posmatra iza kao apsolutna za sazna vanje. Misaone odredbe uopste, kategorije, refleksivne odredbe, kao i formalni pojam i njegovi momenti, dohijaju na tom stanovistu polo zaj, ne d a su one po sebi i za sebe konacne odred be, vec da su one to u tome smislu, kao da su nesto subjektivno nasuprot onom praznom stvarstvu-po-sebi ; usvajanje toga od nosa neistinitosti saznavanja kao istinitoga odnosa jeste zabluda koja je u novije doba postala opste uverenje. 1 Dodao p revodil ac. — R ed.

198

Iz ove odredbe konacnoga saznavanja neposredno je jasno da je ono jedna protivrecnost koja ukida sama sebe, — pro tivrecnost jedne istine koja u isto vreme ne treba da bude istina, — jednoga saznavanja onoga sto jeste, koje u isto vreme ne saznaje stvar-po-sebi. Sa rusenjem ove protivrecnosti rusi se njena sadrzina, subjektivno saznavanje i stvar po sebi, to je st pokazu je setokom kao nesto neistinito. saznavanje svojim vlastitim da razresi svoju All, konacnost i timemora svoju protivrecnost; ono razmatranje koje mi izvodimo o saz navanju jeste jedna spoljasnja refleksija; ali ono samo jeste pojam koji je sebi svrha, koji, dakle, svojim realizovanjem izvodi sebe, i upravo u tome izvodenju prevazilazi svoju sub je ktivnost i pre tp osta vljeno bice po sebi. — Stoga se konacno saz nav anje mora po sm atra ti samo po sebi u njegovoj pozit ivnoj delatnosti. Posto je ova ideja, kao sto je pokazano, nagon pojm a da re alizuje sebe za sama sebe , njegova delatnost je u tome da od red i ob jek at i da se tim odredi van jem odnosi u objektu identicno prema sebi. Objekat je uopste ono prosto-naprosto odredljivo, i u ideji on ima tu sustinsku stranu da po sebi i za sebe nije nasupro t pojmu. Posto je ovo saznavanje jos a njega nije spekulativno, to pretp ostavljenasamo objektiv nost konacno, jos nema za taj oblik da je ona prosto-naprosto pojam u samom sebi, i da ne sadrzi za sebe niista posebno na sup rot pojmu. Ali, time sto pretp osta vl jena objektivnost vazi kao neka po-sebi-postojeca onostranost, ona sustinski ima odredbu cdredljivosti pomocu pojma zbog toga sto ideja jeste pojam koji biv stv uje za sebe i ono prosto-naprosto u sebi beskonacno, u kome je objekat po sebi prevaziden i svrha je jos jedino da se obje kat ukine za sebe; stoga ideja saznanja,^ za ista, pretpostavlja objekat kao po sebi bivstvujuci , ali^ sustin ski u tom odnosu da ona, siguma u samu sebe i u nistavnost te suprotnosti, u njemu dolazi do realizovanja svoga pojma. U zakljufiku, kojim se subjektivna ideja povezuje sa objek premisa ti ista form neposred nogu ov a ay anj a i vnoscu, odnosenjaprva. pojma prema je objektu, koji asmo upoznali odnosu svrhovitosti. Odredbena delatnost pojma nad objektom jeste neposredno prenose nje i rasprostiranje pojma hez otpora po objektu. U toj delatnosti pojam ostaje u cistome identitetu sa samim sobom; ali ta njegova refleksaja-u-sebe ima isto tako odred bu o bjek tivne nep osrednosti; on o sto je z a njeg njeg ova vla sti ta odre db a je ste isto tako neko btce, je r oin j prva negacija pretpostavke. Stoga, postavljena isto tako kao neka samo " nadenapretpostavk a, kao ne tanje necega datoga, u cemu se delatnost pojma upravo sastoji neposr

^

na

199

samo u tome da bude negativan prema samom sebi, da se uzdrzava i da s e u iin i pasivnim pre m a posto je6e m, kako bi se ono moglo pokazati kakvo je u samom sebi, a ne kako ga je subjekat odredio. Stoga se to saznavanje ne pokazuje u ovoj premisi cak ni kao neka prim ena logickih odredaba, vec kao neko njihovo prim anje kao i shvatamje kaona zateCenih, a odstrani njegova od delatn se pokazuje ogranicena to da samo preost dm eta neku subjektivnu prepreku, neku spoljasnju ljuSturu. To saz navanje jeste analiticko. a) Analitifi

ko

saznavanje

Ponekad se nalazi da je razlika izmedu analitidkog i sintetiCkog saznavanja navedena tako da ono prvo ide od poznatoga ka nepoznatome, a drugo od nepoznatoga ka poznatome. Medutim, ako se ova razlika razmotri blize, bice tesko da se u njoj pronade neka odredena misao, jos manje neki pojam. Mo ze se reci da saznanje pocinje sa nepoznatos6u, jer nesto sa cime coveksavec upoznat, on neto upoznaje. kode je pocinje onim poznatim; je jedan Obrnuto, tautoloskiono stav;ta — ono cim e saznanje po£inje, dakle, sto ono stv arno saznaje, upravo je usled toga neSto poznato; ono sto jos nije saznato i sto tek doonije treba da bude saznato jeste jos nesto nepoznato. Utoliko se mora reci da saznanje, kada je jednom pocelo, uvek napreduje od poznatoga ka nepoznatome. Ono cime se analiticko saznanje odlikuje odredilo se vec time da njemu kao prvoj premisi celoga zakljucka jo§ ne pri pada posredovanje, vec da je ono takvo neposredno sao pstavanje pojma u kome jos nema drugobivstva i u kome se delat nost otuduje (entaussert) od svoje negativnosti. Pa ipak ona neposrednost odnosa jeste sama zbog toga posredovanje, jer ona je negativni odnos pojma prema objektu, ali odnos koji ponistava sam sebe i time cini sebe prostim i identicnim . Ta refleksija-u-sebe jeste samo nesto subjektivno, jer u njenom posredovanju razlika postoji samo jos kao pre tpostavljena, po sebi bivstvujuca, kao razlicnost objekta u sebi. Odredba koja zato postaje kroz taj odnos jeste forma jednostavnog identi Stoga analiticko saznavanje ima teta, apstraktne opstosti. uopste za svoj princip taj identitet, a prelaz u drugo, povezi van je razlicnih [Cinilaca]1 iskljuceno je iz nje ga samog , iz njegove delatnosti. 1 Doda o prevodilac. — Red.

200

Pri blizem posmatranju pokazuje se da se u analitickom saznavanju polazi od nekog pretpo stavljeno g, dakle, od pojedinaCnog, konkretnog predmeta, bilo da je to neki za predstavu vec gotov predmet, ili da je on neki zadatak, nadme da je dat samo u svojim okolnostima i uslovima, ali da iz njih jos nije istaknut za sebe i prikazan u jednostavnoj samostalnosti. Analiza toga predmeta ne mozepredstave se sastojati tomesadrzati; da se takvo on prosto na posebne koje umoze razlaze razlaganje a shvatanje tog razlaganja jeste jedan posao koji ne bi spadao u saznavanje, vec bi se odnosio samo na neko blize poznavanje, na jednu odredbu unutar sfere predstavljanja. PoSto analiza ima za osnovu pojam, ona za svoje proizvode ima u sustini pojmovne odredbe, i to kao takve koje su sadrzane neposredno u predmetu. Iz prirode ideje saznavanja proizaslo je da se delatn ost subjektivnog pojm a mora posm atrati, s jedne strane, samo kao razvijanje onoga sto se vec nalazi u objektu, je r sam obje kat nije nista drugo do tota lite t pojma. Isto je tako jednostrano, ako se analiza predstavi tako kao da se u pie dm etu ne nalazi nis ta sto nije u njega uneto, kao sto je je dnostrano m isliti da se odredbe koje se dobijaju samo vade iz njega. Onu prvu predstavu, kao sto je poznato, izrazava subjektivni idealizam, koji u analizi uzima delatnost saznava nja samo za neko jednostrano postavljanje, izvan koga ostaje skrivena stvar-po-sebi; ona druga predstava pripada takozvanom realizmu, koji shvata subjektivni pojam kao neki prazni identitet koji misaone odredbe prima u sebe spolja. — Posto se pokazalo da analiticko saznavanje, pretvaranje datoga materijala u logicke odredbe, jeste oboje u jednome, jedno postavljanje koje se isto tako neposredno odreduje kao pret postavl ja nje , to se ono logicko moze zbog pretpostavljanja poja viti kao nesto sto je u pre dm etu gotovo, kao sto se zbog posta vljanja moze pojaviti kao proizvod jedne cisto subjektivne delatnosti. Ali, oba se momenta ne mogu odvojiti; ono lo gicko u svsvojoj formi, u koju analiza, postoji ak ako apstraktnoj samo u saznavanju, kao ga sto,uzdize obrnuto, ono nije samo nesto postavljeno, vec je nesto po-sebi-bivstvuju ce. Ukoliko je analiticko saznavanje pdkazano preinacavanje, ono ne prolazi kroz neke druge srednje clanove, vec je njegova odredba utoliko neposredna i ima upravo taj smisao da bude pre dm etu svojstv ena i da mu pripada po sebi, a otu da da bude shvacena iz predmeta, bez subjektivnog posredovanja. — Ali, dalje, saznavanje treba da bude takode neko napredoyanje, neko razvijanje razlika. No, posto je ono, prema odredbi koju ima ovde, bespojmovno i nedijalekticko, ono ima samo je nu 201

datu razliku, i njegovo se napredovanje obavlja jedino na odmaterijala. Analititko saznavanje izgleda ima neko imanentno napredovanje samo utoli'ko ukoliko se izvedene mi-

redbama

saone odredbe ponovo mogu analiziratd, ukoliko su one neSto konkretno; ono najviSe i poslednje ovoga analiziranja jeste apstraktna najvisa suStina, ili aipstraiktni subjektivni identitet — i nasupro t nje m u razlicnost. ipak,iskonskog to napre dovanje ni§ta drugo do samo ponavljanje Pa jednog delanja nije analize, naime, ponovno odredivanje onoga sto je vec primljeno u apstraktnu formu pojma kao ne£ega i konkretnoga nakon toga njegova analiza, potom iznova odredivanje onoga apstraktnog, sto je iz te analize proizaslo, kao necega konkretnog i tako dalje. — Ali, kako izgleda, misaone odredbe sadrze u sebi samima takode neki prelaz. Ako je predmet odreden kao celina, onda se svakako od njega ide dalje ka drugoj odredbi dela, od uzroka ka drugoj odredbi posledice itd. Ali, to ovde utoliko nije neko napredovanje, ukoliko celina i delovi, uzrok i posledica predstavljaju odnose, i to za ovo formalno saznavanje tako gotove odnose, da se jedna odredba nalazi sustinski vezana za drugu odredbu. Predmet koji je odreden kao uzrok, ili kao deo, time je odreden celim oldnosom, vec obema njegovim stranama. Mada je taj odnos po sebi nesto sinteticko, ipak je za analiticko saznavanje ta poveza nost isto tako samo nesto dato, kao i druga povezanost njego vog materijala, i stoga ne spada u njegov vlastiti posao. Da li se takva povezanost inace odreduje kao nesto apriomo ili kao nesto aposteriorno, to je pri tom svejedno, ukoliko se poveza nost shvata kao neka nadena veza, ili, kako se to takode nazivalo, kao neka 6injenica svesti, da je sa odredbom: celina po vezana odredba: deo itd. Mada je Kant postavio duboku napomenu o sinteti6kim nacelima a priori, pa je kao njihov koren spoznao jedinstvo samosvesti, dalkle identitet pojma sa sobom, on ipak uzima od fo rm alne logike kao date: odredenu poveza nost, relacione i sama sintetnka njihovajedin bi dedukcija morala pojmove biti izlaganje prelaza onog nacela; jednostavnog stva samosvesti u ove njegove odredbe i razlike; ali Kant je sebi ustedeo trud oko pokazivanja toga zaista sintetickog napredovanja, pojm a koji proizvodi sama sebe. Kao sto je poznato, aritmetika i, opstije, nauke o diskretnoj velicini prvenstveno se zovu analiticka nauka i analiza. Njihov naci n saznanja je u stv ari naj iman entni je anali tican, pa uk ratko treba razmotriti na cemu se to zasniva. — Ostalo analiticko saznavanje pocinje od nekog korikretnog materijala, koji ima u sebi neku slucajnu raznolikost; od toga materijala zavisi sva 202

razlika sad rzine i na pre do va nja ka dal joj s adrzini . Naprot iv, aritmeti'6ki i algebarski materijal jeste nesto sto je vec u6injeno potpuno apstraktnim i neodredenim, na cemu je ponistena svaka osobenost odnosa, za koje je, prema tome, svaka odredba i veza nesto spoljasnje. Takvo nesto jeste princip diskretne velicine, je dan . Taj atom, lisen odnosa, moze da se mnostvo umnozi u neko se spolja odredijeste i ujedini brojnost; to umnozav an jei da i ogranicavanje jednou neku prazno napredovanje i odredivanje koje ostaje kod istog principa apstraktnog »jedan«. Kako se dalje brojevi povezuju i odvajaju, zavisi jedino od postavljanja onoga ko saznaje. Velicina je uopste kate gorija unutar koje se pra ve te odredbe, — sto je odredenost koja je postala ravnodusna , tako da predmet ne ma nikakve odredenosti koja bi mu bila imanentna, koja bi, dakle, bila data saznavanju. Ukoliko je saznavanje, pre svega, dalo sebi neku slucajnu razlicnost brojeva, utoliko oni saci njavaju materijal za dalju preradu i raznovrsne odnose. Takvi odnosi, njihovo iznalazenje i obradivanje, kako izgleda nisu nista imanentno analitickome saznavanju, vec su nesto slu cajno i nesto dato; kao sto se i doista ti odnosi, i one operacije jedni za drugima kao koje se na odnose, neku obicno izlazu povezanost. ne njih primecujuci unutrasnju Ali, lako razlicni, se moze saznati jedan rukovodeci princip, i pri tome on jeste ono imanentno analitickom identitetu, koji se na onome razlicjednakost; napredovanje se sastoji u renome pojavljuje kao dukovanju onoga nejednalkoga na sve vecu jednakost. Da damo jedan prim er iz prvih elem enata, tako je sabiranje objedinjavanje (Zusammenfassen) sasvim slucajno nejednakih brojeva, mnozenje je naprotiv objedinjavanje jednakih brojeva, nakon cega sledi jos odnos jednakosti brojnosti i jedinstva i nastupa odnos stepena. Posto je pak odredenost predmeta i odnosa postavljena odredenost, to je dalja operacija sa njima takode potpuno

analiticka, i otuda analiticka nauka koliko za datke. Analiticki teorem vecima samneza toliko sebe sadrzi teoreme zadatak kao resen, te sasvim spoljasnja razlika, koja pripada obema stranama koje on izjednacuje, jeste tako nebitna, da bi ta kav jedan teorem izgledao kao neki triv ijaln i identitet. Doduse , K an t je oglasi o sta v 7 + 5 = 12 za jed an sintetican stav, jer je jedno isto predstavljeno na jednoj strani u formi mnogoga, kao 5 i 7, a na drugoj strani u formi jednoga, kao 12. Ali, ako ono analiticko ne treba da znaci ono sasvim ap stra kt no ide nticn o i tau tolosk o 12 = 12 i ako u njem u treba da bude nekog napredovanja, onda mora da postoji neka raz203

lika, ali ipak takva, koja se ne zasniva na nekom kvalitetu, na nekoj odredenosti refleksije, a jo§ manje na odredenosti poj ma. 5 + 7 i 12 p re dst av lja ju skroz sasvim dstu sa drz inu ; u onoj strani izrazen je takode zahte v da se 5 i 7 objedine u jedan izraz, to jest da se onako kao Sto je pet nesto zbrojano, pri Cemu je pre kid anje bilo sasvim proizvoljno, pa se isto tako moglo dalje brojati, sada treba se dodati broji dalje naCin sa odredenjem da jedinica koje da treba moranabitiistisedam. Ono 12 predstavlja, dakle, rezultat od 5 i 7 i jedne operacije, koja vec postavljena predstavlja po svojoj prirodi jedno sasvim spoljasnje, besmisleno delanje, tako da bi ga stoga mogla obavljati i neka masina. Ovde nema ni najmanje nekog prelaza ka necemu drugome; to je jedno prosto nastavljanje, to jest ponavljanje iste operacije pomocu koje su nastali 5 i 7. Dokaz jednog takvog teorema, — dokaz bi m u bio potreban kada bi on bio sin te tican stav, — sastojao bi se samo u operacijama produzenog zbrajanja, odredenog brojem 7, pocev od 5, i u saznanju podudarnosti toga dalje zbrojanog sa onim sto se inace zove 12, a sto opet nije nista drugo do upravo samo ono odredeno produzeno zbrajanje. Stoga se mesto forme za datka, zahteva operacije, naime teorema odmah bira forma iskazivanje samo jedne strane jednacine, koja bi saCinjavala teorem, a cija pak druga strana treba da se nade. Zadatak sadrii sadrzinu i navodi odredenu operaciju, koju sa sadrzinom treba izvesti. Operacija nije ogranicena nekim neobradljivim materijalom, koji poseduje specifiCne uslove, vec predstavlja jedno sp oljasnje, subjektivno delanje, cije odredbe ravnodusno prim a onaj m ate rijal na koji se one postavljaju . Cela razlika izmedu uslova koji su postavljeni u zadatku i rezultata u rese llju sastoji se jedino u tome sto je u rezultatu zaista sjedinjeno ili odvojeno na odredeni nacin, kako je u zadatku bilo naznaceno. Stoga je sasvim izlisno da se ovde primenjuje forma geometrijske metode, koja odnosi na sinteticne stavove, i da Ovaj se posle zadatka, osim se resenja, doda jos i neki dokaz. ne moze izrazaivati nista osim tautalogije da je resenje taCno, jer se operisalo onako kako je bilo zadato. Ako je zadatak da treba sabrati vise brojeva, onda je reSenje: da se saberu; dokaz pokazuje da je resenje tacno zbog toga sto je bilo zada to da se sabiira i sabiralo se. Ako zadatak sadrzi slozenije odredlbe i operacije, na primer, pomnoziti recimo decimalne broj eve, a resen je navodi samo i jedino mehanicko postupanje, onda je odista potreban neki ddkaz; ali dokaz ne moze biti niSta drugo do analiza onih odredaba i one operacije iz koje 204

resenje proizlazi samo od sebe. Ovim odvajanjem resenja kao jednog mehanickog postupanja i dokaza kao ponovnog secanja na prirodu predmeta koji treba obraditi i na prirodu same operacije, gubi se upravo preimucstvo analitickoga zadatka, naime, da se konstrukcija moze izvesti neposredno iz zadatka, 1 da stoga moze biti prikazana po sebi i za sebe kao razumna; na naoin konstrukciji se izricno nedostataikovaj kojidrugi je svojstven sintetickoj metodi. daje — jedan U visoj analizi, gde se sa odnosom stepena javljaju poglavito kvalitativni i od pojm ovnih odredenosti zavisni odnosi diskretnih velicina, zadaci i teoreme sadrze zaista svakako sinteticke odredbe; tu se za srednje Clanove moraju uzeti druge odredbe i drugi odnosi nego sto su neposredno navedeni u zadatku ili teoremu. Uostalom, i ove odredbe koje su uzete u pomoc moraju biti takve vrste da su zasnovane u uzimanju u obzir i razvijanju jedne strane zadatka ili teorema; sinteticki izgled dolazi jedino otuda sto vec sam zadatak ili teorem ne imenuje tu stranu. — Na prim er, zadatak: naci zhir potencija korenova jedne jednacine, resava se razmatranjem i onda povezivanjem funkcija, koje predsta vljaju koeficijente jednacine korenova. Odredba fu nk cija koeficijenata i njihovog spajanja, koja je ovde uzeta u pomoc, nije izrazena vec u zadatku, — inace je samo razvijanje potpuno analiticko. Tako je re senje jednacine Xm—1= 0 pomocu sinusa, a takode imanentno algebarsko reSenje pomocu razmatranja reziduma od X m—1— 1, po deljenog sa m, i takozvanih prim itiv nih korenova koje je, kao sto je poznato, pronaSao Gaus, — jedno od najvaznijih prosirenja analize u novije doba, — jedno sintetiCko resenje, je r one odredbe koje su uzete u pomoc, sinus ili ra zm atr anje rezidua, nisu neka odredba samog zadatka. O prirodi analize, koja razmatra takozvane beskonacne di ferencije promenljivih velicina, o prirodi diferencijalnog 1 mtegralnog racuna raspravljalo se iscrpnije u prvom delu ove je d n a Logike. Tamo je bilo pokazano osnovishv lezi kv alitativn a velicinska odredba dakojovde a seu moze atiti je o pojmom. Prela z od velicine kao takve na tu kvalita tivnu veliCinsku odredbu nije vise analitidki; stoga matematika sve do danasnjeg dana nije mogla doci do toga da one^operadje koje se zasnivaj u na tome prelazu °P^avda sama ^b om , ] matemati Cki nacin, je r prelaz nije m atem aticke _ J nic, kome se pripisuje slava da je od raCuna sa heskonacmm diferencijama stvorio jedan kalkul, i zvrsio je, ka0 ^ J e ^ de tamo navedeno, prelaz na jedan nacin koji ni zadovoljava i koji je isto tako sasvim bespojmovan kao sto je

205

nematematicki; mcdulim, kad se laj prelaz jednom pretpostavi, — a prema danasnjem stanju nauke on nije nista viSe do jedna pretpostavka, — onda je dalji razvoj (Verfolg) svakaiko samo jedan niz obiCnih operaeija. Napomenuto je da analiza postaje sin te ticka ukoliko dolazi do odredaba koje nisu vise posta vljene samim zadacima.

Medutim, prelazak od od analitiCkog na sintetickonasaznava nje lezi u opSti nuznom prelasku forme neposrednosti posre dovanje, od apstraktnog identiteta na razliku. Ono analitiCko zaostaje u svojoj delatnosti kod odredaba uopSte, ukoliko se one odnose na same sebe; ali, blagodaredi svojoj odredenosti one su suStinski takode takve prirode da se odnose na neSto drugo. Vet je napomenuto da, m ada analiticko saznavanje napreduje u takvim odnosima koji nisu neki spolja dati ma terijal, vec su misaone odredbe, to ono ipak ostaje analitiCko ukoliko su za njega ovi odnosi takode dati odnosi. Ali, po§to je apstraktn a identiCnost, koju to saznavanje je dino sm atra svojom, u suStini identicnost razliditoga, to mu ova takode i kao takva mora pripasti, pa takode i poveza nost mora da postane za subjektivni pojam kao njime postavljena i sa njime identicna. b) S i n t e t i c k o

saznavanje

Analiticko saznavanje je prva premisa celog zakljutka, — odnos pojma prema objektu; stoga je identitet odredba koju ono saznaje kao svoju, i ono je samo shvatanje onoga sto jeste. Sinteticko saznavanje je usmereno no poim a nje onoga sto jeste, to jest [na to], da shvati raznovrsnost odre daba u njihovom jedinstvu. Stoga je ono druga premisa zakljuCka u kome se dovodi u odnos ono raznoliko kao takvo. Njegov cilj je zbog toga nuZnost uopste. — RazliCiti elementi neposredan

koji su odnosu povezani delimiceu uodnos jednom u tom oni—su povezani isto tako sudovedeni kao sto odnosu; su* ravnodusni i samostalni jedan prema drugome; ali, delimice, oni su povezani u pojm u; ovaj je njihovo jednostavno ali odre deno jedinstvo. Ukoliko pak sintetitko saznavanje prelazi pre svega od apstraktnog identiteta na odnos, ili od bica na refleksiju, utoliko ono nije apsolutna refleksija pojma, koju pojam saznaje u svom predmetu; realnost koju pojam daje sebi jeste prvi stupanj, naime, navedena identi&nost razliditih kao takvih, koja je otuda u isto vreme joS unutraSnja i samo je nuz nost, nije subjektivna, koja bivstvuje za sebe samu, otuda 206

jos nije pojam kao takav. Stoga sinteticko saznavanje ima doista za svoju sadrzinu takode pojmovne odredbe, objekat se postavlja u njima; medutim, one stoje tek u odnosu jedne prema drugim a, ili se nalaze u neposrednom. jedinstvu, ali time upravo ne u onom jedinstvu na osnovu koga pojam po stoji kao subjekat. sacinjava sintetickog saznavanja; posto ta realnaTostrana ideje konacnost u njemu jos ima identitet kao unutrasnji, to njene odredbe jos postoje kao sebi spoljasnje; posto ona ne postoji kao subjektivnost, to onome osobenom koje pojam poseduje u svom e predm etu jos ned ostaje pojedinacnost, i do duse ono sto pojmu odgovara u objektu nije vise apstraktna vec odredena forma, dakle posebnost pojma, ali njegova poje dinacnost jos je neka data sadrzina. Stoga sinteticko sazna vanje pretvara zaista objektivni svet u pojmove, ali mu daje formu samo prema pojmovnim odredbama, pa mora da nade objekat prema njegovoj po jedinacnosti, prema odredenoj odre denosti; ono samo jos nije odredujuce. Isto tako to saznanje nalazi stavove i zakone i dokazuje njihovu nuznost, ali ne kao neku nuznost stvari po sebi i za sebe, to jest na osnovu pojma, vec kao nuznost saznanja koje napreduje u datim odredbama, u razlikama pojave, i za sebe saznaje stav kao jedinstvo i odnos, ili na osnovu pojave saznaje njen osnov. Sada treba da razmotrimo blize momente sintetickog saz navanja. 1. Definicija Ono prvo jeste da se objektivnost koja je jos data pretvara u jednostavnu formu, kao prvu, dakle u formu pojma; stoga, momenti ovoga shvatanja nisu neki drugi nego momenti poj ma: opstost, posebnost i pojedinacnost. — Ono pojedinacno jeste sam obje kat kao neposredna predstava, ono sto treba da se definise. Ono opste objekta pojedinacnog pokazalo se u odredbi objektivnoga suda ili suda nuznosti kao rod, i to kao najbliZi rod, ono opste, naime, sa ovom odredenoscu koja je ujedno princip za razliku onoga posebnoga. Tu razliku pred met ima u specificnoj diferenciji, koja se pretvara u odredenu vrstu i koja zasniva njegovu disjunkciju prema ostalim vr stama. Posto na taj nacin svodi predmet na njegov pojam, defi nicija otklanja njegove spoljasnjosti koje su potrebne radi egzistencije; ona apstrahuje od onoga sto pridolazi uz pojam 207

u njegovoj rcalizaciji; na osnovu fega on stupa, na prvom mestu, u ideju i, na drugom mestu, u spoljasnju egzistenciju. Opisivanje je za predsta vu i prima tu obimniju sadriinu koja pripada re alite tu . Ali, definic ija svodi to bogatstvo raznovrsnih odredaba opazenoga postojanja na najprostije momente; Sta je forma tih prostih elemenata i kako su oni odredeni jedni na suprot drugima, to shvata je sadriano u pojmu. se, kao sto je navedeno, predmet kao opSte, kojeTime je ujedno u sustini neSto odredeno. Sam predmet je ono tre6e, ono pojedinacno, u kome su rod i uposebnjenje postavljeni u jedno, pa je po stavljeno ne§to neposredno, §to je izvan pojma, po§to on jo5 nije samoodreduju6i. U onim odredbama, u formalnoj razlici definicije, pojam nalazi sama sebe i u njima poseduje realnost koja mu odgo vara. Ali, poSto se 'u toj realnosti jos ne sadrzi refleksija pojm ovnih m om enata u same sebe, pojedina6nost, po§to obje  kat, prema tome, uikoliko je u saznavanju, jo§ nije odreden kao subjektivan, onda je saznavanje, nasuprot tome, subjek tivno i poseduje neki spoljasnji poCetak, ili, zbog svoga spoljasnjeg pojedinainom, ono jesluCajno. subjektivno. je sadrzina pocetka pojma unesto dato i nesto TimeStoga je sam konkretni pojam nesto sluCajno u dvostrukom odnosu, jednom prem a svojoj sadrzini uopSte, a drugi put pre m a tome koje sadrzinske odredbe onih raznovrsnih kvaliteta, koje predmet ima u spoljasnjem postojanju, treba da se odaberu za pojam i da sacinjavaju njegove momente. Ovaj drugi obzir treba da se blize razmotri. Naime, posto pojedinacnost kao odredenost po sebi i za sebe lezi izvan vlastite pojmovne odredbe sintetidkog saznavanja, ne postoji nijedan princip, koje strane predmeta treba da se smatraju kao one koje pripadaju njegovom pojmovnom odredenju, a koje samo spoljasnjoj realnosti. To kod definicija sacinjava jednu teskocu, se jedna za torazlika. saznanje Ipak se pri tome morakoja praviti — ne moze proizvodima Prvo, ootkloniti. samosvesne svrhovitosti definicija se lako moze na6i; jer svrha kojoj oni treba da sluze jeste jedna odredba koja je stvorena za subjektivne odluke i sadinjava suStinsko uposebnjenje, for mu onoga §to egzistira, do koje je ovde jedino stalo. Ostala priro da m ate rijala svrh e ili dru ge spoljasnje osobine jesu, uko liko odgovaraju svrsi, sadriane u njenoj odredbi, ostale su za nju nebitne. Drugo, geometrijski predmeti su apstraktne odredbe prostora; apstrakcija koja lezi u osnovi, takozvani apsolutni pro208

stor, izgubila je sve ostale konkretne odredbe i sada ima dalje samo takve oblike i figuracije, kakve se u prostoru postavljaju; stoga su geometrijski predmeti u sustini samo ono sto treba da budu; njihova pojmovna odredba uopste i, blize, njihova specificna diferencija ima u njima svoju jednostavnu neometanu realnost; utoliko oni jesu isto sto i proizvodi spo ljasnje svrhovitosti, kao sto se oni u tome podudaraju takode sa aritmetickim predmetima, kojima isto tako lezi u osnovi samo odredba koja je u njih bila postavljena. — Doduse, pro stor im a jos i druge odredbe, trojstvo njegovih dimenzija, njegov kontinuitet i deljivost, koje se u njega ne postavljaju tek putem spoljasnje odredbe. Ali, ove odredbe pripadaju prim ljenom m aterijalu i neposredne su pretpostavke; tek spaja nje i zaplitanje onih subje ktiv nih odredaba sa ovom osobenom prirodom njihovoga tla, u koje su one unete, proizvode sinteticke odnose i zakone. — Kod odredaba broja, posto njima lezi u osnovi jednostavni princip jedinice, spajanje i dalje odredivanje jesu potpuno samo nesto postavljeno; naprotiv, odredbe u prostoru, koji je za sebe jedna kontinuirana jednovandrugost, razilaze se jos dalje i imaju jednu realnost, razlicnu od njihovog pojma, ali koji vise ne spada u neposrednu definiciju. Ali, trece, sa definicijama konkretnih objekata kako pri rode tako i duha stvar izgleda sasvim drukcije. Takvi pred meti su uops te za predstavl janje stvari sa mnogim osobinama. j 0 pre svega stalo do toga da se shvati sta je njihov naj blizi ro d i, onda, sta je njihova specificna diferencija. Stoga treba odrediti koja od mnogih osobina pripada predmetu kao rod, a koja mu pripada kao vrsta, osim toga, koja od tih oso bina jeste sustinska; a rad i ovoga poslednjeg potrebno je da se sazna u kakvoj vezi stoje one jedne sa drugima, da li je jedna vec postavljena sa drugom. Medutim, za to jos ne postoji nikakav drugi kriterijum osim samog postojanja^ — Sustastvenost osobine za definiciju, u koju ona odredenos treba da bude stavljena kao j edno stavna nerazvijena t jestpo e njena opstost Ali opSt ost jes te u po stojan ju ci sto empiricka — ops?S t u v re m L u , da li j e os obi na tr ajna dok se ost ale pok azuiu u opstoj anj u celine kao prolazne, — ili je dn a o pstost koja nroizlazi iz uporedivanja sa drugim konkretmm celinama i koja n^naTl azi za/edm anost Ako paV; T l m S kao zajednicku osnovu totalm habitus, ka . , pre dstavlja, onda refle ksija treba da ga objedim u jednu prostu misaonu odredbu i da shvati jednostavni karakter takvog 14 Nauka logike III

9 00

totaliteta. Ali potvrda da neka misaona odredba, ili neka pojedina&na neposredna osobina, satinjav a prostu i odre denu su§tinu predmeta, moze biti samo neko izvodenje takve odred be iz konkre tn og svojstva. A za to bi bila potrebna je dna ana liza koja preinafava neposredna svojstva u misli i koja ono konkretno tih svojstava svodi na neSto prosto, — jedna ana liza koja je vi§a od razmatrane ona nejo§ bi odrzava trebalo da bude apstrahuju6a, vec da uanalize, onomejeropstem ono odredeno konkretnoga, da ga ujedinjuje i pokaze zavisnim od proste misaone odredbe. Ali odnosi raznovrsnih odredaba neposrednog postojanja (Daseins) prema prostom pojmu bili bi takvi teoremi kojima bi bio potreban dokaz. Medutim , poSto definic ija kao prvi, jos nerazvijeni pojam treba da shvati prostu odredenost pred meta, a to shvatanje treba da bude neSto neposredno, to ona radi toga moie da upotrebi samo jednu od njegovih neposrednih takozvanih osobina, — jednu odredbu Sulnog postojanja ili predstave; njeno putem apstrakcije obavljeno upojedinjavanje safiinjava tada jednostavnost, i pojam je radi opstosti ipod suStastvenosti na empirifiku na istrajavanje izmenjenimupucen okolnostima, i na opstost, re fle ksiju koja trazi pojmovnu odredbu u spoljaSnjern postojanju i u predstavi, to jest onde gde se ona ne moie naci. — Stoga se definisanje samo od sebe odrice takode pravih pojmovnih odredaba, koje bi u sustini bile principi predmeta, pa se zadovoljava Qznakama, to jest odredbama kod kojih je suStastvenost ravnodusna za sam predmet, i koje naprotiv imaju jedino svrhu da za neku spoljasnju refleksiju budu oznake. — Takva je dna pojedinacna, spoljasnja odredenost suvise je neskladna sa konkretnim totalitetom i sa prirodom svoga pojma, a da bi mogla biti odabrana za sebe i uzeta za to — da bi neka konkretna celina imala u njoj svoj istinski izraz i odredbu. — Prema Blu m enbahovoj1 napomeni, na primer, uvce [donji meki deo uha] je ne§to sto nedostaje svim drugim zivotinjama, prema tome, ono bi se s punim pravom, pre m a uobiiaje nom nacinu izra zavanja 0 zajednidkim i specifidnim oznakama, moglo up>otrebiti u definiciji fiziCkog 6oveka kao njegov specifiSni karakter. Ah kako se takva sasvim spoljasnja odredba odmah pokazuje neskladnom sa predstavom totalnog habitusa fizickog coveka 1 sa za htevo m da poj movna odr edba treba da bude nest o sustinsko! Sasvun je slucajno da li one oznake koje su unete u 1 Blum enba h, Joh. Fridr ., 1752—1840, profesor u Jeni, znaCajan za uporednu anatomiju i fiziologiju. 21 0

definiciju predstavljaju samo takva cista ispomagala za nevolju ili se pa k viSe prib lizu ju priro di jednoga principa Na njima se zbog njihove spoljasnjosti takode moze videti da se u pojmovnom saznanju nije poslo od njih; naprotiv, pronalazenju rodova u prirodi i u duhu prethodilo je neko mutno osecanje, neki neodredeni ali dublji smisao, neko naslucivanje sustinskoga, pa je — tek Posto onda je za pojam razum upotrazena odre dena spoljasnjost. postojanjuneka stupio u spoljasnjost, on se razvio u svoje razlike i ne moze biti na prosto vezan za je dnu pojedinacnu od takvih osobina. Osobine kao spoljasnjost stvari jesu spoljasnje same sebi; u sferi po jave pokazano je povodom stv ari sa mnogim osobinama da se one zbog toga pretvaraju u sustini cak u samostalne materije; duh, posmatran sa istog stanovista pojave, pretvara se u agre gat od mnogih samostalnih snaga. Pojedinacna osobina ili snaga prestaje na osnovu toga stanovista, gde se ona postavlja kao ravnodusna prema drugima, da bude karakterisuci princip, cime se gubi odredenost kao odredenost pojma uopste. Na konkre tn im stv arim a javlja se pored razlicnosti oso bina je dnih pre m a Pojam dru gimua prirodi jos i i razlika izm edu njegovog u duhu ima neko pojma spo i ostvarenja. ljasnje prikazivanje u kome se njegova odredenost pokazuje kao zavisnost od spoljaSnjega, kao prolaznost i neprikladnost. Stoga nesto stvarno zaista pokazuje na sebi sta ono treba da bude, ali ono isto tako moze pre m a negativnom pojmovnom sudu i da pokaze da njegova stvarnost odgovara tome pojmu samo nepotpuno, da je ona rdava. Posto pak definicija treba u jednoj neposrednoj osobini da navede odredenost pojma, to ne postoji nikakva osobina protiv koje se ne moze navesti neki slucaj (Instanz), u kojem doduse celi habitus omogucuje da se sazna ono konkretno sto treba definisati, ali se ona osobina koja se uzima za taj karakter pokazuje nezrelom ili pomucenom. jednojcoveku rd avojdostojnom biljci, jednom rdavom zivotinjskom rodu, u Unekom preziranja, u nekoj rdavoj drzavi, nepotpune su ili sasvim ponistene one strane egzistencije koje su inace mogle biti uzimane za definiciju kao ono sto odlikuje i kao sustinska odredenost u egzistenciji takvoga konkretnoga. Ali rdava biljka, zivotinja itd. ostaje jo§ uvek biljk a, ziv otinja itd. Ako, stoga, treba da se u defi niciju unese i ono rdavo, onda empirifikome pretrazivanju izmicu sve osobine koje hi ono htelo smatrati kao sustinske, na osnovu slucajeva nakaza kojima one nedostaju, na primer, bitnost mozga za fiziSkoga coveka na osnovu slucaja akefala, 14*

211

bitnost zaStite zivota i svojine za drzavu na osnovu slucaja despotskih drzava i tiranskih vlada. — Ako se protiv sluiaja (Instanz) zadrzi pojam, pa se on, odmeren na pojmu, oglasi za rdav egzemplar, onda pojam nema viSe svoju potvrdu u pojavi. Ali, sam ostalnost pojm a protivna je sm islu definicije, koja treba da bude neposredni pojam, a otu da svoje odredbe mole za predmetesamo uzimatiStosamo i opravdati na onome je izv neposrednosti li je njena e t dato. — Dapostojanja sadrzina po sebi i za sebe istina ili sludajnost, to lezi izvan njene sfere; ali formalna istina, podudarnost izmedu pojma, koji je subjektivno postavljen u definiciji, i nekog stvarnog predmeta, koji je izvan njega, ne moze da se utv rdi zato sto pojedinadni pre dm et moze d a bude takode rdav. Sadrzina definicije uzeta je uopste iz neposrednog posto janja , a poSto je neposredna, ta sadrzin a nema nikakvog opra vdanja; pitanje o njenoj nuznosti odstranjeno je na osnovu porekla; u tom e Sto definic ija izrazava pojam kao neSto disto neposredno, nalazi se odricanje od toga da se on sam pojmi. Stoga definicija ne predstavlja niSta drugo do formalnu od

redbu sebe, pojmatonajestjednoj sadrzini, refleksije pojma u sama bez datoj njegovog bicabez za sebe. Ali, neposrednost uopSte proizlazi samo iz posredovanja, otuda ona mora da prede ka posredovanju. ILi, sadrzinska odredenost, koju sadrzi definicija, zbog toga Sto je odredenost jeste ne samo neSto neposredno, vec je neSto posredovano njenim drugim; otuda definicija moze da shvati svoj predmet samo pomocu suprotne odredbe, i zato mora da prede u podelu. 2. Podela Ono opSte mora se uposebiti; utoliko se nuznost podele v e t sama nalazi u onome poStoda prede definicija podinje sa posebnim, to opStem. se njena Ali, nuznost u podelu nalazi u posebnome, koje samo za sebe ukazuje na neko dru go posebno. Obrnuto, ono posebno odvaja se upravo u tome od opStega, time Sto se odredenost fiksira u potrebi njenog razlikovanja od odredenosti koja je za nju druga; time se ono opste pretpo stavlja za podelu. Stoga je tok, doduSe, takav da se pojedinacna sadrzina definicije uzdize kroz posebnost ka ekstremu opstosti, ali se sada opStost mora uzeti kao objektivna osnova, pa se polazeci od nje podela prikazuje kao disjunkcija opstega, kao prvoga.

212

Time nastaje jedan prelaz koji je odreden formom pojma posto se odvija od opstega pre m a posebnome. Definicija sama za sebe jeste nesto pojedinacno; neka mnozina definicija pri pa da mnozini predm eta. Napredovanje od opstega ka poseb nome, koje pripada pojmu, jeste osnova i mogucnost jedne sinteticke nauke , jednog sistema i sistematskog saznavanja. Prvi je zahtev za to,jednoga kao sto je opsteg. pokazano, poceti sa predmetom u formi Akoda jetreba u stvarnosti, bilo stv arn osti priro de ili stv arn osti duha, subjektivnom e, prirodnome saznanju data konkretna pojedinacnost kao ono prvo. onda tome nasuprot u saznavanju koje je bar utoliko neko poim anje ukoliko za osnovu im a form u pojma, mora ono prvo da bude ono prosto , nesto izdvojeno iz konkretnoga, jer pred met samo u toj formi ima formu opstega i koje se odnosi na sama sebe i onoga prema pojmu neposrednoga. Protiv toga toka u naucnome moze se, mozda, pomisliti da, posto je opazanje lakse nego saznavanje, to za pocetak nauke treba uzeti takode ono opazljivo, dakle konkretnu stvarnost, i da je taj put priro dniji nego onaj koji pocinje od predmeta u njegovoj apstrak tnos ti, pa o datle, obrn uto nap redu je ka njegovom uposebnjenju i konkretnom upojedinjenju. — Ali, posto treba da se saznaje , to je poredenje sa opazanjem vec odluceno i napusteno, te se moze samo pita ti sta treba u granicama sazna vanja da bude ono prvo i kakav treba da je rezultat; ne za hteva se vise neki put koji odgovara prirodi , vec put koji odgovara saznanju. — Ako se pita samo o lakoci , onda je bez daljega jasno samo od sebe da je za saznanje lakse da shvati apstraktnu prostu misaonu odredbu nego ono konkretno, koje pre dsta vlja je dan m nogostruki spoj takvih misaonih odredaba i njihovih odnosa; i to konkretno treba da se shvati na taj nacin, a ne vise kako je dato u opazanju. Po sebi i za sebe ono opste jeste prvi pojmovni momenat, jer opste je ono prosto , a posebno jeste tek ono sledece, jer posebno je ono posredovano; i, obrnuto, ono prosto jeste ono opsti je, a ono konkretno kao po sebi razlicito, prema tome kao posredovano, jeste ono sto vec pre tp ostavlja prelazak od necega prvoga. Ova se napomena odnosi ne samo na poredak kretanja u odredenim formama definicija, podela i stavova, vec takode na poredak saznanja uopste i samo s obzirom na razliku izmedu apstraktnog i konkretnog uopste. — Stoga je, na primer, pri ucenju citanja pametnije poceti ne sa citanjem celih reci ili takode celih slogova, vec sa elementima reci i slogova i sa znacima apstraktnih tonova; u azbucnom pismu vec je izvrsena 213

analiza konkretne reci u njene apstraktne tonove i njihove znake; upravo po tome uCenju Citanja postaje prvo zanimanje apstraktnim predmetima. — U geometriji ne treba pocinjati nekim konkretnim prostomim oblikom, vec sa taCkom i linijom i potom dalje sa ravnim figurama, a medu ovim a ne sa poligonima, ve6 sa trouglom, medu krivim linijama sa krugom. fizici treba U pojedinacne prirodne osobine ili materije seda one se oslobode od njihovih raznolikih preplitanja u kojima nalaze u konkretnoj stvarnosti, pa da se prikazu sa prostim, nuznim uslovima; i one su nesto opazljivo, kao i prostorne figure; ali njihovo opazanje treba tako pripremiti da se one pre svega pojave i fiksiraju oslobodene svih m odifikacija usled okolnosti koje su za njihovu vlastitu odredenost spoljasnje. Magnetizam, elektricitet, vrste gasova itd. jesu takvi predmeti Cije saznanje dobija svoju odredenost jedino time sto se oni shvataju kao istrgnuti iz konkretnih stanja u kojima se po javlju ju u stvarn osti. Naravno, eksperim ent ih za opazanje prikazuje u jednom konkre tnom sluca ju; ali, da bi bio naucan, eksperimenat mora delimice da radi toga uzme samo nuzne uslove, a delimice se mora vise puta ponoviti da bi ono neodvojivo konkretno ovih uslova pokazao kao nesustinsko time Sto se oni pojavljuju Cas u jednom konkretnom obliku, Cas u drugom, Cime za saznavanje preostaje samo njihova apstraktna forma. — Da spomenemo jos jedan primer! Tako bi moglo izgledati kao prirodno i smisleno da se boja posmatra prvo u konkretnoj pojavi animalnog subjektivnog Cula, potom izvan subjekta kao neka avetinjska pojava koja lebdi i naposletku u spoljasnjoj stvarnosti, fiksirana na objektima. Ali, za sazna nje je opsta i time istinska prva forma ona srednja medu navedenim, kao sto boja lebdi izmedu subjektivnosti i objek tivnosti kao poznati spektar, jos bez ikakvog zaplitanja sa subjektivnim i objektivnim okolnostima. Ove poslednje okol nosti su za Cisto posmatranje prirode ovoga predmeta, najpre, samo smetnja, jer se one odnose kao uCinski uzroci, te otuda izazivaju neodluCnost da li odredene promene, prelazi i odnosi boje im aju osnov u njenoj vlastitoj specifiCnoj priro di ili se naprotiv moraju pripisati bolesnoj specifiCnoj svojstvenosti onih okolnosti, zdravim i bolesnim posebnim afekcijama i uticajima organa subjekta, ili hem ijskim, vegetabil nim, animal nim silama objekta. — Mnogi i drugi primeri mogli bi se na vesti iz saznanja organske prirode i saznanja o svetu duha: svuda mora ono apstraktno da saCinjava poCetak i elemenat u kome se i od koga se rasprostiru posebnosti i obilni oblici konkretnoga. 214

Doduse, kod podele ili kod posebnoga javlja se zapravo njegovo razlikovanje od opstega, ali to opste vec je i samo nesto odredeno i time samo jedan clan neke podele. Stoga za njega postoji jedno opste koje je vise; ali za ovo opste postoji opet neko vise opste, i tako dalje u beskonacnost. Za saznanje koje se ovde razmatra ne postoji nikakva imanentna granica, posto ono onome polazi sto od je datoga, a form apstraktn e opstosti svojstvena za njega prvo.a Prema tome, ma koji jeste pre dm et koji izgleda da im a neku elem entarn u opstost pretvara se u predmet jedne odredene nauke, i utoliko je apsolutni pocetak ukoliko se pre tp ostavlja upoznatost pred stave sa njim, a on se za sebe uzme kao nesto za sta nije potrebno nikaikvo izvodenje. Definicija ga uzima kao jedan neposredan predmet. Dalje napredovanje od njega je pre svega podela. Za to napredovanje bio bi potreban samo jedan imanentan princip, to jest jedan pocetak od opstega i od pojma; ali saznavanju koje se ovde posmatra nedostaje takav princip, jer ono ide samo za formalnom odredbom pojma bez njene refleksije-u-sebe, a otuda sadrzinsku odredenost uzima iz datoga. Za ono posebno koje se javlja u podeli ne postoji nikakav vlastiti osnov, niti u pogledu onoga sto [treba da] sacinjava osnov podele, niti u pogledu odredenog odnosa koji treba da im aju clanovi disjunkcije jedni prema drugima. Stoga se u tome pogledu posao saznavanja moze sasto ja ti jedino u tome da, delimice, ureduje ono posebno koje je pronadeno u empirickom materijalu, a delimice da putem uporedivanja pronade njegove opste odredbe. Ove opste odredbe vaze tada kao osnovi podele, koji mogu biti raznoliki, kao sto, tome shodno, mogu isto tako posto jati i raznovrsne podele. Uzajam ni odnosi clanova jedne podele, odnos vrs ta, im a samo tu opstu odredbu da su oni odredeni jedni nasuprot drugima prem a usvojenom osnovu podele; kada bi se njihova razlicnost zasnivala na nekom dru gom obziru, onda oni ne bi bili jedni drugima koordinirani po istoj liniji. Zbog nedostajanja principa odredenosti-za-sama-sebe, zakoni za taj posao podele mogu se sastojati jedino u formalnim, praznim pra vilim a koja ne vode nicemu. — Tako vidimo da je postavljeno kao pra vilo da podela m ora iscrpsti pojam, ali, u stvari svaki pojedinacni clan podele mora da iscrpi pojam. Medutim, misli se zapravo na odredenost pojma, koja treba da se iscrpi; ali kod empiricke raznovrsnosti vrsta, koja je u sebi lisena odredbe, iscrp nosti pojm a nista ne doprinosi to da li je tih vrsta pronadeno vise ili manje; na primer, za 215

iscrpnost roda je svejedno da li ce se pored 67 vrsta papagaja pronadi jo$ jedno tuce dru gih . Zahte v iscrpnosti moze znaciti samo tautoloSki stav, da sve vrste treba potpuno da se navedu. — Kod proSirenja em pirifikih znanja moze se vrlo lako desiti da se pronadu vrste kojima ne odgovara usvojena odredba roda, poSto se ta odredba desto usvaja vise prema nekoj nejasnoj pre dsta oznaci vi o celome nego pre a vise m anje pojedinadnoj koja habitusu treba izridito da msluzi za iliodredbu roda. — U takvom bi se sludaju morao izmeniti rod i moralo bi biti opravdano to da se neka druga bro jn ost vrsta posm atra kao vrsta jednog novog roda, to jest rod bi se odredio na osnovu onoga sto se sastavlja ma iz kakvog obzira, koji se hoce prih vatiti kao jedinstvo; pri tome bi sam taj obzir bio osnov podele. Obrnuto, ako se ostane pri prv obitno usvojenoj odre  denosti kao svojevrsnosti roda, iskljucio bi se onaj materijal koji se kao vrsta zeleo da poveze ujedno sa ranijim vrstama. Ovakva delatnost (Treiben) bez pojma, koja jedanput usvaja jednu odreden ost kao sustinski momenat roda, pa se prem a tome posebnosti povode pod rod ili se iz njega iskljucuju, a drugiput se pocinje sa posebnim, pa se u njegovom udruzivanju rukovodi opet nekom drugom odredenoscu, stvara pojavu neke igre samovolje, kojoj je prepusteno koji ce deo ili koju stranu konkretnoga zadrzati i po njoj rasporedivati. — Fizicka priro da pokazuje sama od sebe ta kvu slu cajn ost u princip im a podele; usled svoje zavisne, spolj aimje stv arnosti, ona stoji u raznolikoj povezanosti, koja je za nju isto tako data; otuda se nalazi mnostvo principa prema kojima ona moze da se podesava, dakle, u jednom nizu svojih formi upravlja se prema jednom principu, a u drugim nizovima pre m a dru gim princi pima, pa isto tako proizvodi i mesa na dvospolna bica, koja u isto vreme idu na razne strane. Usled toga se desava da se na jednome nizu prirodnih stvari pokazuje kao vrlo karakteristicne i bitne neke oznake, koje na adrugim prirodnim stvarima postaju beznaCajne i besciljne, time postaje nemoguce pridrz avanje jednog principa podele takve vrste. Opsta odredenost empirickih vrsta moze biti samo takva da su one uopste razlicite jedne od drugih, a da nisu suprotstavljene. Ranije je pokazana disjunkcija pojma u njenoj odre denosti; ako se posebnost prihvata bez negativnog jedinstva pojma kao neka neposredna i d ata posebnost, onda razlika ostaje samo kod ranije razmotrene refleksivne forme razlicno sti uopste. Spoljasnjost, u kojoj se pojam poglavito u prirodi 216

nalazi, unosi potpunu ravnodusnost razlike; otuda se kao jedna cesta odredba za podelu uzima broj.1 Ma kako slucajno da je ovde ono posebno nasuprot onome opstem, pa otuda i podela uopste, ipak se moze pripisati jed nom instinktu uma, ikada se u ovom saznavanju nadu osnovi podele i [same]2 podele koje se pokazuju saobraznije pojmu, zivotinja, ukoliko dopustaju zubi culnei osobine. Kod primer, orude zatohranjenje, kandze, upotrebljavaju se u na sistemima kao znatno ozbiljniji osnov podele; oni se shvataju naj pre samo kao strane, na kojim a se lakse mogu istaci oznake za subjektivni cilj saznanja. A, u stvari, u tim se organima nalazi ne samo jedno razlikovanje koje pripada nekoj spoljasnjoj refleksiji, vec su oni ona zivotna tacka animalne individualnosti gde se ona sama, za razliku od drugoga u pri rodi koja je za nju spoljasnja, postavlja kao pojedinacnost koja se odnosi na sebe i koja se izdvaja iz kontinuiteta sa dru gim. — Kod biljke oplodni organi sacinjavaju onu najvisu tacku vegetabilnog zivota kojom ona ukazuje na prelaz u polnu razliku, a time u individualnu pojedinacnost. Stoga se sistem s pravom obratio na tu tafiku za jedan osnov podele, koji do duse nije dovoljan ali je dalekosezan, i time je polozio u osnovu jednu odredenost koia nije samo odredenost za spo ljasnju refleksiju radi uporedivanja, vec je po sebi i za sebe najvisa odredenost za koju je biljka sposobna.

3. Teorem 1. Treci stupanj ovoga saznavanja, koje napreduje prema pojm ovnim odredbama, jeste prelaz posebnosti u pojedinac nost; pojedinacnost sacinjava sadrzinu teorema. Prema tome, ono sto ovde treba razmotriti jeste ona odredenost Jcoja se odnosi na samu sebe, razlika predmeta u samom sebi i uzaja dnu m ni odredeno odnos razlicitih Definicija sadrzidrugim samo je st, podela odredenosti. sadrzi odredenost nasuprot odredenostima; u upojedinjavanju predmet se u samom sebi razdvojio. Ukoliko definicija ostaje kod opsteg pojma, utoliko je, tome nasuprot, u teore m im a saznat u njegovom realitetu, u uslovima i formama njegovog realnog postojanja. Stoga zaje dno sa definicijom teore m prikazuje ideju koja predstavlja jedin stv o pojm a i realnosti. Ali ono saznavanje, koje se ov e 1 Tj. broj necega kara kter istiin og, na primer, prasnika.

Red.

1 Dodao prevodilac. — Red. 217

razmatra i koje se jos shvata u trazenju, utoliko ne dospeva do toga prikazivanja ukoliko kod njega realnost ne proizlazi iz pojma, dakle, ne saznaje se nje na zavisnost od pojma, a time ni samo jedinstvo. Teorem je prema navedenoj odredbi ono istinski sinte ticko jednog predmeta ukoliko su odnosi njegovih odredenosti nu&ni, zasnovani identitetu to jest u unutrasnjem pojma. Ono sintetiiko u definiciji i podeli jeste jedna spolja primljena

veza; ono sto se nalazi (das Vorgefundene) dovodi se u formu pojma, ali kao nadena sva se sadrz ina samo pokazuje; a teorem treba da se demonstrira. Posto ovo saznavanje sadrzinu svojih definicija i odredaba ne dedukuje, to se cini da bi ono moglo sebi ustedeti i dokazivanje onih odnosa, koje izrazavaju teoremi, pa da se u tome pogledu isto tako zadovoljava opazanjem. Ali, ono cime se saznavanje razlikuje od prostog opa zanja i od predstavljanja jeste fo rm a pojm a uopste, koju ono dodeljuje sadrzini; to se postize u definciji i podeli; ali posto sadrzina teorema proizlazi iz pojmovnog momenta pojedinac nosti, to se ona sastoji u odredbama realnosti, koje nemaju vise za svoj odnos samo jednostavne i neposredne pojmovne odredbe; u pojedinacnosti pojam je presao u drugobivstvo, u realnost, usled cega on postaje ideja. Prema tome, sinteza koja se sadrzi u teoremu nema vise za svoje opravdanje formu pojma; ona je je dna veza kao veza razlicnih; stoga jedinstvo koje time jos nije postavljeno treba tek pokazati, — prema tome, dokazivanje ovde postaje potrebno samom ovom saz nanju. Pre svega, pri tome se pokazuje teskoca da se odredeno razlikuje koje se od odredaba predmeta mogu uneti u defini cije, a koje pak moraju da se stave u teoreme. O tome ne moze da postoji nikakav princip; izgleda kao da se takav princip nalazi mozda u tome da definiciji pripada ono sto neposredno pripada jednom predmetu, a o ostalome kao necemu posredovan om tek treb a pokazati [nj egovo]1 posr edovanj e. Al i, sadr zina definicije jeste uop§te odredena, a usled toga je i sama sustinski posredovana sadrzina; ona ima samo neku subjektivnu neposrednost, to jest subjekat cini jedan proizvoljan pocetak i dopuSta da neki pre dm et vazi kao pretpostavka. Posto je pak to uopste jedan u sebi konkretan predmet i ta kode mora da se podeli, to se dobija mnoStvo odredaba koje su po svojoj prirodi posredovane, pa se usvajaju kao nepo sredne i nedokazane ne na osnovu nekog principa, vec jedino 1 Dod ao reda ktor.

218

prem a subjektivnoj odredbi. — Takode se kod Euklida, koji je s pravom u ovoj sintetickoj vrs ti saznav an ja od vajkada bio priznat kao majstor, nalazi pod imenom aksioma jedna pre tp osta vka o para lelnim linijama, za koju se smatralo da joj je potreban dokaz, pa se pokusavalo na razne nacine da se taj nedostatak nadoknadi. Verovalo se da ce se u ponekim drugim teoremima ne bi trebalo posredno usvojiti, otkriti vec bipretpostavke ih trebalo koje dokazati. Sto se ne tice onog aksioma o paralelnim linijama, o tome se moze primetiti da se upravo u njemu zaista moze uvideti pravi Euklidov um, koji je tacno ocenio elem enat kao i prirodu svoje nauke; dokaz toga aksioma trebalo je da se izvede iz pojma paralelnih lini ja; ali takvo dokazivanje isto tako ne spada u njegovu nauku kao ni dedukcija njegovih definicija, aksioma i uopste njego vog predmeta, samog prostora i njegovih prvih odredaba, dimenzija; — posto jedna takva dedukcija moze da se izvede samo iz pojma, a pojam se nalazi izvan one specificnosti Euklidove nauke, to su za ovu potrebne pretpostavke, relativni prv i [poceci]1. Aksio m i, da ovom prilikom spomenemo i njih, spadaju u istu klasu. Oni se obicno neopravdano uzimaju kao apsolutno prvi, kao da njim a po sebi i za sebe nije potreban nikakav dokaz. Kada bi to stvarno bilo tako, onda bi aksiomi bili 5iste tautologije, posto se samo u apstraktnom identitetu ne nalazi nikakva razlicnost, dakle i nije potrebno nikakvo posredo vanje. Ali, ako su aksiomi vi§e nego tautologija, onda su oni jer za onu nauku kojoj sluze stavovi iz neke druge nauke, kao aksiomi oni treba da budu pretpostavke. Stoga su aksiomi zapravo teoremi, i to najcesce iz logike. Aksiomi geometrije je su takve leme, logicki stavovi, koji se uostalom priblizuju tautologijama zbog toga sto se odnose jedino na velicine i stoga su u njima izbrisane kvalitativne razlike; o glavnom aksiomu, o cisto kvantitativnom zakljuSku bilo je re5i gore. — Stoga je aksiomima, istoi tako kao ipotreban definicijama posm atranim po sebi za sebe, nekii podelama, dokaz, a samo se zbog toga ne pretvaraju u teoreme, jer se oni kao relativno prv i usvaja ju kao pre tp osta vke za jedno izvesno stanoviste. U pogledu sadrzine teorema treba sada podvuci blizu raz liku da, posto se ta sadrzina sastoji u jednom odnosu odre denosti realiteta pojma, ovi odnosi (Beziehungen) mogu biti vise ili manje nepotpuni i pojedinacni odnosi (Verhaltnisse) pre dm eta ili pak je dan ta kav odnos koji obuhvata celu sadr1 Doda o prevod il ac. — Re d.

219

zin u realiteta i izrazava njen odredeni odnos. Ali, je din stv o potp unih sadria jn ih odreden osti jednako je pojm u; stoga sam

stav koji sadrzi jedinstvo jeste opet definicija, ali koja ne izraiava samo neposredno primljeni pojam, ve6 pojam koji je ra zvijen u njegove odredene, re aln e razlike, ili njegovo potpuno postojanje. Stoga oboje zajedno prikazuju ideju. Ako geometrije, se blize uporede jedne sintetifike a narodito onda teoremi ce se pokazati ta razlikanauke, da neki od njenih teorema sadrze samo pojedinacne odnose predmeta, a drugi sadrze takve odnose u kojima je izrazena potpuna odredenost predmeta. Vrlo je povrsno shvatanje, ako se svi stavovi smatraju kao po vrednosti medu sobom jednaki zato sto uopste svaki sadrzi neku istinu, pa je u formalnom toku. u povezanosti dok azivan ja, pod jedn ako bitan. Raz lika u pogle du sadrzine teorema najtesnje je povezana sa samim tim tokom; nekoliko drugih napomena o tome toku posluzide tome da se blize rasvetli ona razlika kao i priroda sintetickog sazna vanja. Pre svega u Euklidovoj geometriji, koja, kao reprezentant sintetioke metode, o kojoj ona daje najsavrseniji uzor, treba teorema, da sluzi kao odzavajkada je slavljen raspored u sledu kojimprimer, se uvek svaku teoremu nalaze kao vec ranije dokazani oni stavovi koji su potrebni za njenu konstrukciju i dokaz. Ta okolnost odnosi se na formalnu doslednost; ma kako da je ta doslednost vazna, ipak ta okolnost viSe pogada spoljasnji raspored svrhovitosti i sama za sebe nema nikakve veze sa sustinskom razlikom izmedu pojma i ideje u kojoj lezi jedan visi princip nuznosti napredovanja. — Defi nicije, naime, sa kojima se pooinje, shvataju culni predmet kao neposredno dat i odreduju ga prema njegovom najblizem rodu i specificnoj razlici, koji isto tako jesu proste, neposredne odredenosti pojma, opstost i posebnost, cijd odnos nije razvijen dalje. A poCetne teoreme ne mogu se pridrzavati nicega osim takvih neposrednih odredaba, kao sto su one koje su sadrzane za visnost moze u definicijama; isto tako se njihova uzajamna odnositi pre svega samo na ovo opste, da je uopste jedna odredena drugom. Tako se prvi Euiklidovi stavovi o trouglima odnose samo na kongruentnost, to jest [na pitanje]1 koliko delova jednoga trougla moraju biti odredeni da bi uopste bili odredeni takode ostali delovi jednoga te istoga trougla, odnosno celina. To sto se dva trougla uporeduju jedan sa drugim i sto se kongruentnost vidi u poklapanju je ste zaohilazan put, potreban metodi koja mora da upotrebljava culno poklapanje 1 Dodao p revodilac. — Red. 220

umesto misli: odredenost. Inace, posmatrani za sebe, sami oni teoremi sadrze dva dela, od kojih se jedan m oze sm atrati kao po jam, a drugi kao realnost, kao ono sto pojam upotpunjava do realnosti. Naime, ono potpuno odredujuce, na primer, dve strane i zatvoreni ugao, za ra zu m je vec celi trougao: radi njegove potpune odredenosti nije potrebno nista dalje; ostala dva uglaStoga, i treca tostrana jesu teoremi suvisak realnosti nadzapravo odredenoscu pojma. sto oni cine jeste to da oni svode na najprostije uslove culni trougao, za koji su svakako potrebne tri strane i tri ugla; definicija je spom enula uopste samo tri linije, koje zatvaraju ravnu figuru i pretvaraju je u trougao; tek teorean sadrzi izricno odredenost uglova na osnovu odredenosti strana, kao sto i ostali teoremi sadrze zavisnost ostala tri dela od tri takva dela. — Medutim, potpunu odre denost velicine trougla prema njegovim stranama u samom sebi sadrzi Pitagorin teorem; tek ovaj teorem jeste jednacina st ra na tro ug la 1, posto pre th od ni teo rem i2 dovode uopste do neke odredenosti njegovih delova jednih prema drugima, a ne do neke jedn acine. Stoga je taj stav potpuna, realna definicija trougla, naime, pre svega pravouglog trogla, koji je u svojim razlikama najprostiji i stoga najpravilniji. — Ovim stavom Euklid zavrsava prvu knjigu, posto je taj stav u stvari dostignuta savrsena odredenost. Tako on zavrsava i drugu knjigu, — nakon sto je pre toga sveo na ono jednoobrazno nepravougle trougle koji su skopcani sa vecom nejednakoscu, svodenjem pravougaonika na kvadra t, — jednom jednacinom izmedu ono ga jednakoga samom sebi, kvadrata, i onoga u sebi nejednakoga, pravougaonika; tako u Pitagorinom teoremu hipotenuza, koja odgovara pravom uglu, onome sto je jednako samom sebi, sacinjava jednu stranu jednacine, a drugu sacinjava ono sto je nejednako, naime dve katete. Ona jednacina izmedu kvadrata i pravougaonika lezi u osnovi druge definicije kruga, — koje je opet Pitagorin teorem, samo ukoliko se kate te uzmu kao promenljive prva jednacina jeste upravo u onom odnosu velicine; prema kruga u kome se culne odredenosti jednacini, uopste nalaze dve razlicite definicije kupnih preseka jedna pre m a dru goj. To istinsko sinteticko napredovanje je prelaz od opStega na pojedinacnost, naime na ono sto je odredeno po sebi i za 1 To jest: tek ovaj teor em jednaCinom iskazuje odnos strana (p ra vouglog) trougla. — Ured. 2 U srcin alu pogreSno stoji Se iten (strane). Uporedi rusko izdanje 1972. — Red. 221

sebe ili na jedinstvo predmeta u samom sebi, ukoliko se pred met raspao na svoje sustinske realne odredenosti i ukoliko je postao razlicit. Medutim , sasvim nep otpuno, obicno napre do vanje u drugim naukama jeste takvo da, doduse, pocinje od neCega opsteg, ali njegovo upojedinjavanje i konkretizovanje je su samo neka primena opstega na materijal koji je dosao od nekudajedan drugde;empiridki ono istinski taj naCin dodatak.po jedinacn o u ideji jeste na Ma kako da je teorem po sadrzini nepotpuniji ili potpuniji, on mora da bude dokazan. On je odnos realnih odredaba koje nemaju odnos pojmovnih odredaba; ako one imaju taj odnos, kao sto on moze biti pokazan u stavovima koje smo oznacili kao druge ili kao realne definicije, onda ove upravo zbog toga jesu, s jedne strane, definicije, ali po§to se njihova sadrzina u isto vreme sastoji iz odnosa realnih odredaba, a ne samo u odnosu jednog op§teg i proste odredenosti, njima je, u poredenju sa takvom prvom definicijom, potreban dokaz, i sposobne su za njega. Kao realne odredenosti one imaju formu ravnodusno postojecih i razlicnih; otuda one nisu nepo sredno jedno;jedinstvo zbog togau treba njihovo Neposredno prvojpokazati definiciji je ste posredovanje. jedinstvo, prema kome se ono posebno nalazi u opstem. 2. Posredovanje, koje sada treba blize razmotriti, moze da bude prosto ili da prolazi kroz vise posredovanja. Clanovi koji posre duju stoje u vezi sa clanovim a koji tr eba da se posreduju; ali posto nije pojam to iz Cega se izvodi posredovanje i teorem u ovom saznanju, kome je uopste tud prelaz u ono suprotno, to se posrednifike odredbe moraju pribaviti od negde drugde, bez pojma povezanosti, kao privremeni materijal za sklop dokaza. Ta priprema jeste konstrukcija. Medu odnosima sadrzine teorema, koji mogu biti vrlo raznovrsni, moraju se sada navesti i predstaviti samo oni koji sluze dokazu. To pribavljanje materijala ima svoj smisao tek u dokazu; samo po sebi ono izgleda kao slepo i bez pojma. Doduse, kasnije se kod dokaza uvida da je bilo svrsishodno da se u geometrijskoj figuri, na primer, povlace takve druge linije kao sto konstrukcija naznaCuje; ali kod same konstrukcije moramo se slepo pokoravati; stoga je ta operacija sama za sebe bez razuma, posto jos nije izrazena svrha koja je rukovodi. — Svejedno je da li se ta operaoija preduzima radi pravog teorem a ili nekog zadatka; tako kako ona najp re izgleda, pre dokaza, ona nije nesto Sto je izvedeno iz odredbe 222

koja je data u teoremu ili zadatku, otuda je neko besmisleno delanje za onoga koji jos ne poznaje svrhu, ali je uvek delanje dirigovano samo nekom spoljasnjom svrhom. To sto je u pofietku jos tajna, pokazuje se u dokazu. Do kaz, kao sto je navedeno, sadrzi posredovanje onoga sto je u teoremu izreceno kao povezano; tek se pomocu toga posredo pokazu je kao nuzna. vanja je konstruk cija zata povezanost sebe bez subjektivnosti pojma, takoKao je sto dokaz jedno subjektivno delanje bez objektivnosti. Naime, posto sadrzajne odredbe teorema nisu u isto vreme postavljene kao pojmovne odredbe, vec kao dati ravnodusni delovi koji stoje jedni prema drugima u raznolikim spoljasnjim odnosima, onda je samo form alni, spoljasn ji pojam ono u cemu se pokazuje nuznost. Dokaz nije neka geneza odnosa koji sacinjava sadrzinu teo rema; nuznost postoji samo za uvidanje, a ceo dokaz radi subjektivnog cilja saznanja. Zbog toga on uopSte jeste spoljas to jest zanja refleksija, ona koja izvana ide prema unutra, kljuc uje na osnovu spolj asnjih. okolnosti na un utras nje strane odnosa. Okolnosti koje je prikazala konstrukcija jesu jedna posledica prirode pre dm eta, a ovde se one, obratno, pretv ara ju u osnov i u posrednicke odnose. Zbog toga srednji termin, ono trece, u kome se u teoremu povezani termini prikazuju u svome jedinstvu, a koje cini nerv dokaza, jeste samo takvo nesto na cemu se ta veza poja vljuje , te je spoljasnja. Posto je red pre m a kom e se vrs i ovo dokazivanje upravo obm uti red prirode stv ari, to je ono sto se u nje m u sm atra kao osnov jedan subje ktiv an osnov, iz koga priro da stv ari proizlazi samo za saznavanje. Iz dosadasnjeg izlaganja je jasna nuzna granica ovoga saznavanja, koja se vrlo cesto pogresno shvatala. Blistavi pri mer sinteticke metode jeste aid ona je geometrijska na uk a neumesno piimenjivana i na druge nauke, cak i na filozofiju. Geometrija je nauka o velicini, otuda je form alno zakljuci vanje za nju najpodesnije; posto se u njoj posmatra cisto kvantitativna odredba, a od kvalitativne odredbe se apstrahuje, to se ona moze drzati unutar form alnog id entiteta , bespojmoynog jedinstva, koje pre dsta vlja je dnakost i pripada spoljasnjoj apstrahujucoj refleksiji. Predmet, prostorne odredbe, jesu vec takvi apstraktni predmeti koji su pripremljeni za tu svrhu da imaju potpunu konacnu, spoljasnju odredenost. S jedne strane, ta nauka, zahvaljujuci svom apstraktnom predmetu, ima tu uzvisenost da je u tim praznim tihim prostorima uklonjena boja, a isto tako su iscezle druge culne osobine, dalje,

223

(la u njoj cuti svako drugo interesovanje koje blize zanima ziva individualnost. S druge strane, apstraktni predmet je jos prostor, dulno koje je neculno; — opaiaj je uzdig nut u svoju apstrakciju, prostor je jedna fo rma opaianja, ali je jo5 opazaj, — nesto culno, jednovandru gost same Culnosti, njena cista b espojmovnost. — U novije vrem e se dosta Culo kako se go vori oucstvo izvrsnosti geometrije te joj strane; za njeno preim oglaSavalo se tosa Sto u osnovi leii najvise culno opa zanje, pa se Cak verovalo da se njena visoka nauCnost temelji na tome, i da njeni dokazi poCivaju na opazaju. Protiv ove povrSnosti potrebno je povrSno podsetiti na to da nijedna nauka ne nastaje pomocu opazanja, vec jedino po mocu mis ljenja. OCiglednost koju ima geometrija, zahvaljujuci svom jo§ Culnom m ate rija lu , daje joj je din o onu stranu evidencije koju uopste ono Culno ima za nemisaoni duh. Stoga se, na zalost, ta Culnost materijala njoj uracunava kao neko prei mucstvo, dok ona upravo oznaCava niskost njenog stanovista. Samo apstraktnosti svoga Culnog predmeta geometrija duguje svoju sposobnost za neku nauCnost i veliko preimuCstvo pred onim zbirkama znanja imaju koje se isto takoCulnost rado nazivaju i za svoju sadrSinu konkretnu koja senaukama moze osetiti, a koje samo na osnovu reda, koji one teze da unesu, pokazuju neko daleko nasluCivanje i aluziju na zahteve pojma. Samo time Sto je prostor geometrije apstrakcija i praznina hivstvovanja jednog izvan drugoga (des Aussereinanderseins), moguce je da se u njegovu neodredenost ucrtaju fdguracije tako da njihove odredbe ostaju jedne izvan drugih u stalnom mirovanju i ne poseduju u sebi nikakav prelaz u ono suprotno. Nauka o njim a je ste usled toga pro sta nauka o konacnome, koje se uporeduje prema veliCini i Cije jedinstvo jeste spo lj ain je jedinstvo, jednako st. Ali, posto se sad kod toga figurisanja polazi u isto vreme od razliCitih strana i principa i nastaju razli&te figure za sebe, to se ipak pri njihovom upoinkoredivanju pokazuje takode kvalitativna nejednakost i menzurabilnost. U njima geometrija biva gonjena iznad konacnosti, u kojoj je ona napredovala tako pravilno i sigurno, ka beskonacnosti — ka izjednaC avanju figura koje su kvalitativno razliCne. Tu prestaje njena evidencija sa one strane, ukoliko joj inaCe u osnovi lezi Cvrsta konaCnost i ona nema nikakva posla sa pojmom i njegovom pojavom, sa onim prelazom. Tu je konaCna nauka dospela do svoje granice, posto nuznost i posredovanje onoga sintetiCkoga nisu vi§e zasnovani samo u pozitivn om identitetu, veC u negativnom identitetu. 224

Kada geometrija, kao i algebra, kod svojih apstraktnih, cisto razumskih predmeta uskoro nadlaze na svoju granicu! onda se za ostale nauke sintetieka metoda pokazuje od pocetka utoliko nedovoljnija, a najnedovoljnija kod filozofije. U po gledu definicije i podele vec se pokazalo ono sto tu spada; ovde bi trebalo govoriti samo jos o teoremu i dokazu; ali osim pre tpostavke definicije i podele, a ta pre tpostavka vec zahteva i pretpostavlja dokaz, postoji dalje ono nedovoljno u njihovom polozaju uopste prema teoremima. Taj polozaj je uglavnom znacajan kod iskustvenih nauka, kao sto je, na primer, fizika, kada one hoce da sebi daju formu sintetickih nauka. Tada je put ta kav da se na celo moraju postaviti re fleksivne odredbe 0 posebnim silama ili inace unutrasnjim i sustinskim formama, koje proizlaze iz nacina analiziranja iskustva i koje se mogu opravdati samo kao rezultati, da bi se u njima posedovala opsta podloga koja se posle toga prim enju je na ono pojedi nacno i u njemu se pokazuje. Posto te opste podloge za sebe nemaju nikakvog oslonca, to se na njih za prvi mah mora pristati ; ali tek se na izvedenim posledicama (Folgerungen) prim ecuje da one sacin ja vaju pra vi osnov onih podloga. Takozvano objasnjenje i dokaz onoga konkretnoga koje je uneto u teoreme pokazuju se, delom, kao neka tautologija, delom kao neko zamrsavanje pravog odnosa, a delom takode da je to zamrsavanje sluzilo da se prikrije obmana saznavanja, koje je iskustvo primilo jednostrano, cime je ono jedino moglo da zadohije svoje proste definicije i osnovne stavove, i koje odstranjuje opovrgavanje na osnovu iskustva time sto iskustvo ne prihvata i ne priznaje u njegovom konkretnom totalitetu, vec kao primer, i to s one strane koja je korisna za hipoteze 1 teoriju. U tom e podre div an ju kon kretnog isku stva pretpostavljenim odredbama pomracuje se podloga teorije i pokazuje se samo sa one strane koja je u skladu sa teorijom, kao sto se uopste time vrlo otezava da se konkretni opazaji mogu nepristrasno posmatrati za sebe. Samo ukoliko se ceo tok po stavi na glavu celina dobija pravi odnos, u kome se mogu pregle dati povezanost razloga i posledice i ispra vnost preobra zavanja opazaja u misao. Stoga je je dna od glavnih teskoca kod studiranja takvih nauka u tome da se u njih ude; to se moze dogoditi samo tako sto covek slepo usvaja pretpostavke i, bez mogucnosti da sebi napravi neki dalji pojam o njima, cesto cak jedva neku odredenu predstavu, u najbolju ruku neku mutnu sliku fantazdje, privremeno urezuje u pamcenje odredbe o pretpostavljenim silama, materijama i njihovim hi15 Nauka logike III

225

pote tifn im oblicima, pra vcim a i okre ta njim a. Ako se zahteva nuznost i pojam prebpostavki, da bi se one usvojile i priznale, onda se dalje od poCetka ne moze poCi. Napred je bila pnilika da se govori o nepogodnosti prim ene sintetiCke metode na strogo analitiCku nauku. Volf je proSirio tu primenu na sve moguCe vrste saznanja, koje je on privukao u filozofiju i matematiku, — znanja koja su, delom, po svojoj priro di sasvim analiticka, delom su takode po svojoj priro di sluCajna i Cisto zanatska. Kontrast jednog takvog lako shvatljivog materijala, koji po svojoj prirodi nije sposoban da se strogo i nauCno obraduje, sa krutim nauCnim zaobilaznim pu tem i zastorom pokazao je sam za sebe nespretnost takve pri mene i diskreditovao je.* Pa ipak, ta zloupotreba nije mogla da poniSti veru u valjanost i sustastvenost te metode za neku nauCnu strogost u filozofiji; Spin ozin primer u izlaganju nje gove filozofije vaiio je jo§ dugo vremena kao neki uzor. Ali, u stvari, Kant i Jakobi su opovrgli celokupan naCin nekadaSnje metafizike, a time i njenu metodu. Kant je na svoj nacin po kazao da sadrzina one metafizike dovodi putem stroge deantinomija, monstracije osobenostoosvetljena na odgovarajuCimdomestima; ali KantCija nijejerazmiSljao prirodi samog tog demonstniranja, koje je vezano za jednu konaCnu sadrzinu; medutim, jedno mora da padne sa drugim. U svojim Osnovima prirodne nauke sam Kant je dao jedan primer obradivanja jedne nauke, koju je on n a taj naCin nam era vao da vin dic ira filozofiji, kao jedne refleksivne nauke i po njenoj metodi. — Dok je Kant napao raniju metafiziku vise prema materiji, * Na primer, Volfovi Osnovi gr ad ev in st va ; os mi t eo r em glasi: prozor mora biti toliko 5Irak da se na njemu dve osobe mogu udobao nasloniti jedna pored druge. Dokaz: jer Cesto se de§ava da Covek nalegne na prozor sa nekom drugom osobom i da pogleda okolo. PoSto pak gradevinar treba u svemu da zadovolji glavne namere vlasnika (§1), to on mora i prozor da napravi tako Sirok da se na njemu dve osobe mogu udobno nasloniti jedna pored druge. Sto je i trebalo dokazati. Od iistog plsca, Osnovi fortifikacije, drugi teorem glasi: Kada neprijatelj logoruje u blizini, pa se nasluCuje da Ce pokuSati da putem neke pomoCi zauame tvrdavu: onda se oko cele tvrdave mora povudi neld kruzni rov. Dokaz: Kruini rovovi spreCavaju da neko spolja moie prodreti u logor (311). Oni, medutim, koji hoCe da osvoje tvrdavu, teie da prodru u logor spolja. Ako se, prema tome, 2eli da se oni spreCe, onda se oko logora mora povuCi jedan kruzni rov. Zbog toga, ako neprijatelj logo ruje u blizini, pa se nasluCuje da Ce on pokuJati da putem neke pomoCi zauzme tvrdavu, onda se logor mora zatvoriti u kruine rovove. Sto je i trebalo dokazati.

226

dotle je Jakobi napao poglavito u pogledu njenog nacina demomstriranja, pa je vrlo jasno i vrlo duboko istakao onu tacku do koje je stalo, naime, da je takva metoda demonstracije potpuno vezana za krug krute nuznosti konaSnoga, te da slo boda, to jest poja m i sa njim sve sto je istinito, lezi s one strane te metode, kao nesto za nju nedostizno. — Prema Kantovom vlastiti materijal metafizike jeste sto se u je vodi rezultatu, u pro tivrecnosti, a nedostatak saznav an jaono sastoji njegovoj subjektivnosti; pre m a Jak obijev om rezultatu, to dolazi od metode i celokupne prirode samog saznavanja, koje shvata samo neku vezu uslovljenosti i zavisnosti, usled Sega se pokazuje nepodesnim za ono sto postoji po sebi i za sebe d sto je apsolutn a istina. U stv ari, posto je princip filozofije besko nacni slobodni pojam i sva njena sadrzina pociva jedino na njemu, to metoda bespojmovne konacnosti nije podesna za taj pojam. Sinte za i posredovanje te metode, dokazivanje, doseze samo i jedino do jedne nuznosti koja stoji nasuprot slobodi, — naime, do identicnosti zavisnoga koja postoji samo po sebi, bilo da se shvati kao unutrasnja ili kao spoljasnja, a u kojoj ono sto sacinjava u njoj realnost, ono razlicito i sto je stupilo razlicno, koje je u egzistenciju ostaje prosto-naprosto nesto samostalno, pa otu da nesto konacno. U njemu, dakle, sam taj identitet ne dospeva do egzistencije i ostaje samo nesto unutraSnje, ili je on ono samo spoljasnje, posto je njegova odre dena sadrzina njemu data; — sa oba stanovista taj je identitet nesto apstraktno, nema realnu stranu na samom sebi i ndje postavljen kao po sebi i za sebe odreden identitet; prem a tome, iz ovog saznavanja je iskljuSen pojam o kojem se jedino radi i koji je ono po sebi i za sebe beskonacno. U sintetickom saznavanju, dakle, ideja dostize svoju svrhu samo utoliko sto poja m pre m a svojim momentima identiteta i prema realnim odredbama, ili prema opstosti i posebnim razlikama, — dalje, takode kao identitet koji je povezanost i zavisnost razlicnoga, — postaje za pojam. Ali taj njegov pred met njemu ne odgovara; jer pojam ne postaje kao svoje jedin stvo sa sa mim sobom u svome predm etu ili u svojoj realnosti; u nuznosti se nalazi identitet pojma za sebe, ali u njemu [ona] sama nije odredenost, vec kao neki njemu spo

lj a§nji m aterijal, to je st m ate rijal koji nije odreden pojm om i u kome, dakle, pojam ne saznaje sama sebe. Dakle, uopste pojam nije za sebe, pre m a svorn je din stv u niije u isto vrem e odreden po sebi i za sebe. Zbog toga u ovome saznanju ideja jos ne dostize is tinu zbog neadekvatn osti pre dm eta subjektiv15*

227

noun pojmu. — Ali, sfera nuznosti je vrhunac bi6a i refleksije; ona prelazi sama po sebi i za sebe u slobodu pojma, unutraSnji identitet prelazi u svoju manifestaciju, koja je pojam kao po jam. Kako se zbiva po sebi ovaj prelaz iz sfere nuznosti u pojam pokazano je pri razm atranju sfere nuznosti, kao sto se on u poCetku ove knjige takode prikazao kao geneza pojma. realnost et pojma, Ovde ima upolozaj da prelazi bude sada ili predm kao Stonuznost se i pojam koji ona pokazuje kao pred met pojma. Ali sam prelaz je isti. On je ovde takode samo tek po sebi i jos lefci u naSoj refleksiji izvan saznanja, to jest jos je sama njegova unutrasnja nuznost. Samo rezultat postoji za njega. Ukoliko je pojam sada za sebe pojam koji je po sebi i za sebe odreden, ideja jeste pra kticna ideja, delanje. B. Id eja dobroga

Posto je pojam, koji je predmet samoga sebe, odreden po sebi i za sebe, to je subjekat odreden za sebe kao pojedinacno. Kao subjektivno, pojam opet ima za pretpostavku jedno po nagon da sebi i za sebe bivstvujuce drugobivstvo; pojam je sebe realizuje, svrha koja sama sobom zeli da u objektivnom svetu da sebi objektivnost i da se ostvari. U teorijskoj ideji subjektivni pojam kao ono opste, po sebi i za sebe bezodred beno, stoji nasuprot objektivnome svetu, iz koga uzima za sebe odredenu sadrzinu i ispunjenje. Medutim, u prakticnoj ideji pojam kao nesto stv arn o stoji nasuprot stvarnom e; aid izvesnost 0 samom sebi, koju subjekat ima u svojoj odredenosti po sebi 1 za sebe, jes te je dn a izvesn ost o njegovoj stv arn os ti i o nestvarnosti sveta; za subjekat je nistavno ne samo drugobivstvo sveta kao apstraktna opstost, ve6 i njegova pojedinacnost i odredbe njegove pojedinacnosti. Tu je subjekat sam sebi dodelio objektivnost; njegova odredenost u sebi jeste ono objek

tivno, on jemalopre opstost koja isto tako nanesto protiv,jeronaj objeje ktivni svetposve je steodredena; samo jos postavljeno, nesto neposredno na razne nacine odredeno, ali posto je odredeno samo neposredno, ono je liseno jedin stv a pojm a u sebi i za sebe je nistavno. Ta odredenost, koja se sadrzi u pojmu, koja je sa njim jednaka i obuhvata u sebi zahtevanje pojedinaCne spoljasnje stvarnosti, jeste dobro. Ono se pojavljuje sa dostojanstvom da je apsolutno, jer ono je to ta lite t pojm a u sebi, ono objektivno koje je u isto vreme u formi slobodnog jedinstva i subjektiv nosti. Ideja dobroga jeste viSa od ideje razmotrenog sazna228

vanja, jer ana ima ne samo dostojanstvo opstega, vec i dostojanstvo prosto-naprosto stvarnoga. — Ona je nagon, ukoliko je to stv arno jos subjektivno, koje postavlja samo sebe, a u isto vreme nema formu neposredne pretpostavke; njen nagon da sebe realizuje nije zapravo da sebi da objektivnost, — ona ima objektivnost u samoj sebi, — vec samo tu praznu formu neposrednosti. — Stoga delatnost svrhe nije usmerena prema sebi, da bi u sebe primila neku datu odredbu i da bi je prisvojila, vec upravo da bi postavila vlastitu odredbu i da bi posredstvom pre vazilazenja odredaba spolj asnj eg sveta dala sebi realnost u formi spoljasnje stvarnosti. — Ideja volje, kao ono samoodredujuce, ima za sebe sa drzinu u samoj sebi. Ta sadrzina je, doduse, odredena sadrzina, i utoliko je nesto ko nacno i ograniceno; samoodredenje je u sustini uposebljenje, po§to je re fle ksija volje u sebe kao negativno jedinstvo uopste takode pojedinacnost u smislu i^kljucivanja i pretpostavljanja necega drugoga. Pa ipak, posebnost sadrzine je, pre svega, beskonacna zahvaljuju ci form i pojma, cija vla stita odredenost je ta sadrz in a i koji u njoj im a svoje negativno jedinstvo sa samim sobom, pa time poseduje ne samo nesto posebno, vec konacnost sadr i svoju beskonacnu pojedinacnost. Spomenuta zine u prakticnoj ideji jeste jedno te isto sa time sto je ona najpre jos neostvarena ideja; pojam je za sadrzinu ono sto bivstvuje po sebi i za sebe; on ie ovde id eja u formi objektiv nosti koja bivstvuje za samu sebe; s jedne strane, ono subjek tivno zbog toga nije vise samo nesto post avl jeno , proizvoljno ili slucajno, vec nesto apsolutno; ali, s druge strane, ta forma eazistencije, bice za sebe , jos nema i formu bica po sebi. Ono sto se na taj nacin u pogledu forme kao takve pojavljuje kao suprotnost, pokazuje se na form/i pojma. koja ie reflektovana u jedno stavni id ent it et, to jest na sadrzini, kao niena jedno stavna odredenost; ono dobro, premda vazi po sebi i za sebe. ieste usled toga neka posebna svrha, koia. medutim, ne treba da dobije svoiu istinitost tek kroz realizaciju, nego je vec za sebe ono istinito. Sam zakljucak neposredne realizacije ovde nije potrebno blize izvoditi; on je potpuno samo gore ra zm otren zakljucak svoljasnie svrhovitosti ; razliku sacinjava samo sadrzina. U spoliasnioi svrhovitosti kao formalnoj sadrzai ie bio neodreden konacan sadrzai uopste: ovde je on, doduse, takode konacan, ali je kao takav u isto vreme apsolutno vazeci. Ali, u pogledu izvedenog stava, ostv arene svrhe, ja vlja se jedna nova razlika. Konacna svrha dospeva u svome realizovanju isto tako 229

samo do sredstva; poSto ona nije v e t u svom poietku neka po sebi i za sebe odredena svrha, to ona i kao izvedena ostaje neSto takvo sto nije po sebi i za sebe. Ako je dobro takode opet fiksirano kao neSto konacno i ako je u suStini takvo, onda ni ono ne moze, bez obzira na svoju unutraSnju beskonainost, da izbegne sudbinu konacnosti, — sudhinu koja se poja u mnogim a. Ono dobro jesv ste bro vljuje zahvaljujuii onomform e stoamono jesteizvedeno u subjektivnoj rsi,do u svojoj ideji; izvodenje mu daje neko spolja§nje postojanje; ali, poSto je to postojanje odredeno samo kao po sebi i za sebe nistavna spoljasnjost, zato je dobro postiglo u njoj samo jedno sluiajno razorivo postojanje, a ne ostvarenje (Ausftihrung) koje odgovara njegovoj ideji. — Dalje, posto je ono po svojoj sadr zini neSto ogranifieno, to postoje takode raznovrsna dobra; egzistentno dobro nije podlozno samo razoravanju usled spoljaSnje slucajnosti i usled zla, vec usled kolizije i sukoba samoga dobra. Sa strane objektivnog sveta, koji je pretpostavljen dobru i u 5ijem se pretpostavljanju sastoji subjektivnost i kona£nost dobroga, a koji kao drugaciji ide svojim vlastitim putem, samo izvodenje dobroga izlozeno je sm etn jam a, pa cak i nemogu6nosti. Na taj nacin, dobro ostaje jedno trebanje; ono jeste po sebi i za sebe, ali bice kao poslednja, apstraktna neposrednost ostaje nasuprot njemu takode odredeno kao ne bice. DoduSe, id eja savrsenog dobra je ste jedan apsolutni postulat, ali ne viSe nego postulat, to jest ono apsolutno optere6eno odredenoScu subjektivnosti. To su jo§ dva suprotna sveta, jedan je carstvo subjektivnosti u cistim prostorima mi sli, a drugi je carstvo objektivnosti u elementu jedne spo ljasnje raznolike stvarnosti, koja je neotvoreno carstvo mraka. Potpuno izobrazenje (Ausbildung) nerazresene protivrecnosti, one apsolutne svrhe, nasuprot kojoj nesavladljivo stoji granica ove stvarnosti, blize je razmotreno u Fen ome nologiji du ha1. Posto ideja sadrzi u sebi momenat savrSene odredenosti, to drugi pojam, prema kome se odnosi pojam u njoj, ima u svojoj subjektivnosti u isto vreme momenat jednoga objekta; stoga se ideja ovde pojavljuje u obliku samosvesti i sa te strane podudara se sa prikazdvanjem te samosvesti. Medutim, ono Sto jo§ nedostaje praktifcnoj ideji jeste mo menat same istinske svesti, naime, da je momenat stvarnosti u pojmu sam za sebe dostigao odredbu spoljaSnjeg bi6a. — Taj se nedostatak moze posmatrati i tako, da praktiin oj ideji 1 Moralno shv atan je sveta: 1974), str. 350 i dalje. —Red.

230

u srpskohrvats kom

izdanju

(BIGZ,

jos nedostaje mom enat teorijske ideje. U teorijskoj ideji, nai me, na strani subjektivnog pojma, koji biva opazen od pojma u sebi, stoji samo odredba opstosti ,■ sazna vanje zna sebe sa mo kao shvatanje, kao za sebe samu neodredenu identicnost pojma sa samim sobom; ispunjenje, to jest po sebi i za sebe odredena objektivnost jeste za nju nesto dato, a ono istinski bivstvujuce jeste stv arnost, koja postoji nezavisno od subjektivnog postavljanja. Medutim, za prakticnu ideju ta stvarnost, koja joj se u isto vreme protivstavlja kao nesavladljiva pregrada, vazi kao ono po sebi i za sebe nistavno sto svoju pravu odredbu i jedinu vrednost treba da dobdje tek kroz svrhe dobroga. Stoga sama volja jedin o om eta pos tizan je svog a cilj a tim e sto se odvaja od saznavanja i sto spoljasnja stvarnost za nju ne dobija formu istinski bivstvujucega; zato ideja dobroga moze naci svoju dopunu jedino u ideji istinitoga. Ali, ona vrsi taj prelaz sama sobom. U zakljucku delanja jedna pre m isa jeste neposredni odnos dobre svrhe prema stvarnosti, kojom ona ovladava i usmerava [je] u drugoj pre misi kao spoljasnje sredstvo pro tiv spoljasnje stvarnosti. Do bro je za subje ktiv ni pojam ono objektivno; stv arnost se u svome postojanju suprotstavlja dobru kao neprevladljiva pre grada samo ukoliko ona jos ima odredbu neposrednog posto janja, a ne necega objektivnoga u smislu bica po sebi i za sebe; ona je upravo ili zlo ili ono ravnodusno, sto je samo odredivo, a sto nema svoju vrednost u samom sebi. Ali to apstraktno bice, koje u drugoj premisi stoji nasuprot dobrome, vec je prevazisla sama prakticna ideja; prva premisa njenog delanja jeste neposredna objektivnost pojma, prem a kojoj svrha prelazi u stvarnost bez ikakvog otpora i nalazi se u prostom, identicnom odnosu sa njom. Utoliko, dakle, treba samo povezati misli obeju nje nih premisa. Uz ono sto je objektivni pojam u prvoj prem isi neposredno vec izvrsio, pridolazd u drugoj premisi pre svega samo to da se to postavlja putem posredovanja, prem a tome, za njega. Kao sto je u odnosu svrhovitosti uopste izvedena svrha, doduse, takode opet samo jedno sredstvo, ali je, obrnuto, sredstvo isto tako izvedena svrha, tako se druga premisa u zakljufiku dobroga takode vec nalazi po sebi neposredno u prvoj premisi; ali ta neposrednost nije dovoljna, te se druga premisa vec postulira za ono sto je prvo; — izvodenje dobroga nasuprot nekoj drugoj stvarnosti, koja stoji nasuprot, jeste posredovanje koje je sustinski nuzno za neposredni odnos i za ostvarenost dobroga. Jer izvodenje je samo prva negacija ili dru gobivstvo pojma, objektivnost, 231

koja bi bila neka utonulost pojma u spoljasnjost; druga nega cija je prevazilazenje toga drugobivstva, i tek time se nepo sredno izvodenje svrhe pretvara u stvarnost dobroga kao poj ma koji bivstvuje za sebe, poSto pojam u dobrome postaje identitan sa samim sobom, a ne sa necim drugim, prema tome, postavlja se jedino kao Slobodan. Ako pak svrh a dobroga time ipak ne koje bi bila izvedena, ondasvoje je todelatnosti, vracanje pojma na sta noviste pojam ima pre — stanoviste stvarnosti koja je odredena kao nistavna, a koja se ipak pret postavlja kao realna, — jedno vra canje koje se pretvara u progres u rd avu beskonacnost, svoj osnov im a samo u tome sto se u prevazilazenju one apstraktne realnosti to prevazila zenje isto tako neposredno zaboravlja, ili sto se zaboravlja da je ta re alno st up ravo vec pretpo stavl jen a kao po sebi i za sebe nistavna, ne kao objektivna, stvarnost. To se ponavljanje pretpostavke neizvedene svrhe otuda posle stv am og izvodenja svrhe odreduje i tako da se subjektivno drzanje objektivnoga pojma re pro dukuje i ovekovecuje, cime se konacnost dobroga pokazuje kao trajn a istina, kako pre m a svojoj sad rzini tako i prema svojoj formi, kao Sto se njegovo ostv are nje naprosto pokazuje uvek samo kao je dan pojedinacan akt, a ne kao opsti akt. — U stvari, ta se odredenost u ostvarivanju dobra prevazisla; ono sto jos ogranicava objektivni pojam jeste njegov vlastiti pogled o sebi, koji iscezava kroz refleksiju o tome sta je njegovo ostvarenje po sebi; tim svojim pogledom on stoji jedino sam sebi na putu i zbog toga mora da se usmeri protiv sama sebe, a ne protiv sp oljasnje stvarnosti. Naime, delatn ost u drugoj prem isi, koja proizvodi samo neko jednostrano bice za sebe, usled cega se proizvod pojav ljuje kao nesto subjektivno i pojedinacno, u cem-u se, prema tome, ponavlja prva pretpostavka, — jeste uistinu isto tako postavljanje po sebi bivstvujuceg identiteta objektivnoga poj ma i neposredne stvarnosti. Ova neposredna stvarnost jeste odredena pretpostavkom da ima samo neku realnost pojave, da bude po sebi i za sebe nistavna i apsolutno odredijiva ob jektivnim pojmom. Posto se delatnoscu objektivnog pojma menja spoljasnja stvarnost, cime se prevaziilazi njena odredba, to joj se upravo time oduzima cisto pojavna realnost, spoljas nja odred i jivost i nistavno st, a time se ona postavlja kao po sebi i za sebe bivstvujuca. U tome se uopste prevazilazi pret postavka, naime, odredba dobroga kao neke cisto subjektivne svrhe, koja je po svojoj sadrzini ogranicena, nuznost da se ona realizuje tek pomocu subjektivne delatnosti, pa i sama 232

ta delatnost. U rezultatu posredovanje prevazilazi samo sebe; to je jedna ne p os re d no s t koja nije ponovno uspostavljanje pretpostavke, vec je upravo nje na prevazidenost. Time je ideja po sebi i za sebe odredenoga pojm a postavljena da ne bude vise samo u delatnom subjektu, vec isto tako kao neka nepo sredna stvarnost, a ova, obrnuto, onakva kakva je u saznanju, da bude kao istinski bivstvujuca objektivnost. Pojedinacnost subjekta, kojom je on opterecen zahvaljujuci svojoj pretpostavci, dscezla je sa pretpostavkom; subjekat sada postoji, pre ma tome, kao Slobodan op st i i d e n t i t e t sa samim sobom , za koji je objektivnost pojma isto tako dat a, neposredno za subje kat po st o je c a objektivnost, kao sto subjekat zna za sebe kao za pojam koji je odreden po sebi i za sebe. Time je u ovome rezultatu sa zn an je uspostavljeno i ujedinjeno sa prakticnom idejom; u isto vreme je zatecena stvarnost odredena kao izve dena apsolutna svrha, ali ne prosto kao objektivni svet bez subjektivnosti pojma, kao u saznavanju koje trazi, vec kao objektivni svet, ciji unutrasnji osnov i stvarno opstojanje jeste pojam . To je apso lutn a ideja.

,

Treca glava A PSO LU TNA ID EJA

Kao sto se pokazalo, apsolutna ideja je identitet teorijske i prakticne ideje, od kojih je svaka za sebe jos jednostrana i samu ideju ima samo u sebi kao neku trazenu onostranost i nedostizan cilj; — otuda je svaka jedna sinteza stremljenja , koja ideju isto tako u sebi ima kao sto je i nema , prelazi sa jedne misli na dru gu, ali obe misli ne povezuje, vec ostaje u njihovoj protivrecnosti. Apsolutna ideja kao umni pojam koji se u svojoj realnosti sliva jedino sa samim sobom jeste zbog te neposrednosti njegovog objektivnog identiteta, s jedne strane, vracanje u zivot; ali ona je tu formu svoje neposred nosti isto tako prevazisla, pa je najvisa suprotnost u sebi. Po jam nije samo dusa, vec je Slobodan subjektivan pojam koji postoji za sebe i stoga im a licnost , — praktican, po sebi i za sebe odredeni, objektivni pojam, koji je kao lice (als Person) neprodorna, atomska subjektivnost, — ali koji isto tako nije iskljuciva pojedinacnost, vec je za sebe opstost i saznavanje i u svome drugome ima za predmet svoju vlastitu objektiv nost. Sve ostalo jeste zabluda, mutnoca, mnenje, stremljenje, 233

samovolja i prolaznost; jedino apsolutna ideja jeste bice, neprolazan iivot, istina koja zna sebe i jeste sva istina. Apsolutna ideja jeste jedini predmet i jedina sadrzina filozofije. Posto ona sadrzi u sebi svu odredenost, i poSto je njena sustina to da se vraCa sebi kroz svoje samoodredivanje ili uposebnjavamje, to ona ima razna uobliCenja, a posao je filozofije da u njima saznajenjenog ideju. Priroda i duh (Dasein), su uopste umetrazliCiti naCini prikazivanja postojanja, nost i religija su njeni razni nafiini da sebe shvati i da sebi da odgovarajuCe postojanje; sa umetnoSCu i sa religijom filo zofija iima istu sadrzinu i istu svrhu; ali filozofija je najviSi nadin shvatanja apsolutne ideje, jer je njen naCin najviSi — pojam. Stoga filozofija obuhvata u sebi ona uoblicenja re aln e i idealne konaCnosti, kao i be.^konacnosti i svetosti, pa shvata i njih i samu sebe. Izvodenje i saznanje tih posebnih nacina jeste dalji posao posebnih filozofskih nauka. Ono logicno apso lutne ideje moze takode da se nazove jednim njenim nadinom; ali po§to naCtn oznacava jednu posebnu vrstu, jednu odrede nost forme, to je ono logiSno nasuprot tome onaj opsti nacin u kojem svi sama posebni naCini Cistoj prevazideni ideja jestesuona u svojoj sustini,i skriveni. kao sto jeLogiCka ona u prostom id entite tu zatvore na u svoj pojam i joS nije usla u privid anje u nekoj odredenosti forme. Stoga logika izlaze samokretanje apsolutne ideje samo kao iskonsku rec, koja je jedno ispoljenje, ali takvo, koje je kao neSto spoljasnje opet neposredno iSCezlo, dok u isto vreme ideja jeste; ideja je, dakle, u tome samoodredivanju jedino da bi sebe shvatila; ona je u cistoj misli, u kojoj razlika jos nije drugobivstvo, vec jeste i ostaje sebi potpuno providna. — Pre m a tome, logiCka ideja ima za svoju sadrzinu sebe kao beskonacnu formu, — onu formu koja utoliko saCinjava suprotnost prema sadrzini, ukoliko je sadrzina odredba forme koja je vra6ena u sebe i prevazidena u id entite tu , tako da ta j konkre tn i id entite t stoji nasuprot identitetu koji je razvijen kao forma; ta sadrzina ima oblik neCega drugoga datoga nasuprot formi, koja kao takva apsolutno stoji u odnosu i Cija je odredenost u isto vre me postavljena kao privid. — Sama apsolutna ddeja, blize [posmatrana]1 , ima za svoju sad rzinu samo to da odredb a forme jeste njen vlastiti zavrSeni totalitet, Cisti pojam. Odre denost ideje i celokupni tok te odredenosti saCinjavali su pred met logiCke nauke, a iz toga toka proizaSla je sama apsolutna ideja za sebe; ali za sebe se apsolutna ideja pokazala tako 1 Dodao p revodilac. — Red .

234

da odredenost nema oblik neke s a d r zi n e , vec naprosto kao foTiTici, tako da ideja, prema tame, postoji kao naprosto op st a ideja. Dakle, ono sto ovde jos predstoji za razmatranje nije pre m a tome neka sadrzina kao takva, vec ono opste u nienoi formi, — to jest m e t o d a . J Metoda moze najpre izgledati kao prosti nacin saznavanja, i ona ima u stvari prirodu takvoga nacina. Ali na&in kao me toda nije samo jedan po sebi i za sebe odredeni modalitet bica, vec je kao modalitet saznavanja postavljen kao odreden pojm om i kao forma, ukoliko je ona dusa svake objektivnosti i ukoliko sv ak a in ace odred ena sadrzina ima svoju istinu je dino u form i. Ako se opet usvoji da je sadrzina data metodi i da ima svojevrsnu prirodu, onda metoda u takvoj odredbi jeste, kao i ono logicko uopste, je dna samo spoljasnja forma. Ali, protiv toga se moze pozvati ne samo na osnovni pojam o logickome, vec je celokupni njegov tok, u kome su se pojavili svi oblici jedne date sadrzine i objekata, pokazao njihov prelaz i njihovu neistinitost, te mesto sto bi neki dati objekt mogao biti osnova pre m a kojoj bi se apsolutna form a odnosila samo kao i sluSajna odredba, istina. forma Izse toga upravo pokazala kao spoljasnja apsolutna osnova i poslednja je proizasla metoda kao pojam koji zn a sebe samoga, koji ima za predmet sebe kao ono apsolutno, kako ono subjektivno tako i ono objek tivno, prema tome, kao cisto slaganje pojma i njegove realno sti, kao neka egzistencija, koja je sam pojam. Prema tome, ono sto se ovde mora razmatrati kao metoda je ste samo kretanje samog pojm a, cija je priro da vec saznata, ali pre svega sada sa znacenje m da je pojam sve, a njegovo kretanje opsta apsolutna delatnost, samoodredujuce i samorealizirajuce kretanje. Zbog toga se metoda mora priznati kao opsti, unutrasnji i spoljasnji nacin bez ogranicenja i kao apso lutno beskonacna snaga, kojoj se ne bi mogao odupreti nikakav objekat, ukoliko se on prezentira kao neki spoljasnji objekat, koji je za um dalek i od njega nezavisan, koji bi u odnosu na nju mogao biti posebne prirode i koji ona ne bi mogla prozeti. Zbog toga je metoda dusa i supstancija, pa bilo koje nesto jeste sh vaceno i u njegovoj istini saznato samo ukoliko je potp uno pot£injeno metodi; ona sama je vlastita metoda svake stvari, jer njena delatnost jeste pojam. To je takode pravi smisao njene opStosti; pre m a refleksivnoj opstosti ona se uzima samo kao metoda za sve; ali prema opstosti ideje ona je ne samo na&in saznavanja, na&in pojma koji zna subjektivno sebe, vec i objektivan nacin ili upravo supstancijalnost stvari, 23 5

— to jest pojmova, ukoliko se oni, pre svega, pokazuju predstavi i refleksiji kao drugi. Zbog toga je metoda ne samo najviSa sila ili, Stavise, jedino i apsolutna sila uma, vec takode njegov najviSi i jedini nagon, da sam sobom u svemu nade i sazna sama sebe. — Time je, drugo, navedena takode razlika izmedu metode i pojm a kao ta kvog, posebn ost metoda. Onako kako je pojam refleksija bio razmatran sebe,m onkoji se pokazao neposrednosti; ili za poja razmatrau svojoj taj pojam padao je u nose zn anje. Metoda je samo to znanje, za koje pojam postoji ne samo kao predm et, vec kao njegovo vlastito, subjektivno delanje, kao instrument i sredstvo saznajne delat nosti, razlikujuci se od nje, ali kao njena vlastita sustastve nost. U tragalafikom saznanju metoda je isto tako postavljena kao orude, kao jedno sredstvo koje stoji na subjektivnoj strani, posredstvom koga se m etoda odnosi pre m a objektu. U torn zakljucku subjekat je jedan ekstrem, a objekat drugi, i subje kat se pomocu svoje metode povezuje sa objektom, ali se za sebe u njemu ne povezuje sa samim sobom. Ekstremi ostaju razlicni, jer subjekat, metoda i objekat nisu postavljeni kao jedan id enticni pojam; stoga je zakljucak uvek formalni za kljucak; premisa u kojoj subjekat postavlja formu na svoju stranu kao svoju metodu jeste jedna neposredna odredba i zbog toga sadrzi, kao sto smo videli, odredbe forme, definicije, podele itd. kao ainjenice koje su zatecene u subjektu. Napro tiv, u istinskom saznavanju metoda nije samo jedno mnostvo izvesnih odredaba, vec po sebi i za sebe odredenost pojma, koji je sre din a samo zbog toga sto im a isto tako znacenje objektiv noga, koje otuda ne samo sto u izvedenom stavu postize po mocu metode neku spoljasnju odredenost, vec je postavljeno u svome identitetu sa subjektivnim pojmom. 1. Pre m a tome, ono sto sac injav a me todu jes u odred be samoga pojma i njihovi odnosi koji se sada moraju razmatrati svega. u znacenju metode. — Prema tomebilo se,reci u pre mora poceti odredaba sa pocetkom. je vec pocetku O pocetku same ove Logike, kao i malopre povodom subjektivnoga saznavanja, i pokazano je da pocetak, ako se ne ucini profizvolino i sa nekom kategorickom nesvesnoscu, moze zaista izgledati da priciniava mnoge teskoce. ali ie ipak vrlo iednostavne prirode. Zato sto ie on pocetak, niegova .ie sadrzina nesto ncnosredno, ali takvo koie ima smisao i formu avstraktue ovStosti. Bilo da ie on inace sadrzina bi<5a ili sustine ili vojrnn. °n ie utoliko nesto vrihvaceno, nadeno, asertorxeno. ukoliko ie nesto neposredno. Ali, nc prvom mestu, poCetak nije nesto 236

neposredno culnoga opazanja ili predstavljanja , vec je nepo sredno misljenja, koje se zbog svoje neposrednosti moze nazvati takode natculmm, Ono nepo unutrasnjim opazanjem. sredno culnoga opazanja jeste nesto raznovrsno i pojedinacno. Medutim, saznavanje je poimajuce misljenje, stoga je njegov pocetak takode samo u elementu misljenja, — nesto jednostavno i opste . — O toj formi bilo je govora ranije povodom definicije. Kod pocetka konacnoga saznavanja se isto tako opstost priznaje kao sustinska odredba, ali shvacena samo kao misaona i pojmovna odredba u suprotnosti prema bicu. U stvari, ta prva opstost jeste jedna neposredna opstost, i zbog toga ima isto tako znacenje bica; jer bice jeste upravo taj apstraktni odnos prema samom sebi. Bicu nije potrebno nikakvo drugo izvodenje, kao da bi ono pripadalo onom apstraktnom u definiciji samo na osnovu toga sto je uzeto iz culnoga opazanja, ili od nekud drugde, i ukoliko se pokazuje. To pokazivanje i izvodenje odnosi se na jedno posredovanje, koje predsta vlja vise od samog pocetka, pa je takvo posredovanje koje ne pripada misaonom poimanju, nego je uzdizanje pred stave, empiricke i rezonujuce svesti na stanoviste misljenja. Prema uobicajenoj suprotnosti misli ili pojma prema bicu izgleda kao neka vazna istina to da misli za sebe ne pripada jos nikakvo bice, i da bice im a neki vla stiti osnov, koji je nezavisan od same misli. Medutim, jednostavna odredba bica je po sebi tako siromasna, da je vec zbog toga ne treba mnogo uznositi; ono opste jeste direktno samo to neposredno, je r ono kao apstraktn o je ste takode samo apstraktn i odnos pre m a sebi, koji je bice. U stv ari, zahtev da bice treba poka zati ima jedan drugi unutrasnji smisao, u kome se ne nalazi samo ta apstraktna odredba, vec se time misli zahtev realizo vanja pojma uopste, koje se ne nalazi u samom pocetku, vec je upravo cilj i posao celokupnog dal j eg razvoja saznavanja. Dalje, posto sadrzina pocetka treba da bude opravdana pokazivanjem u unutrasnjem ili spoljasnjem opazanju i da bude potv rd ena kao nesto istinito ili tacno, to se time ne misli vise fo rma opstosti kao takva, vec njena odredenost, o kojoj je potrebno da se odm ah govori. Potv rdiv anje odredene sadrzine, kojom se cini pocetak, lezi izgleda, pozadi pofietka; a u stvari potv rd ivanje tr eba posm atra ti kao id enje napred, ako ono naime pripada poimajucem saznavanju. Prema tome, za metodu pocetak ima samo tu odredenost da bude ono jednostavno i ono op§te; upravo to je odredenost, zbog koje pocetak jeste nepotpun. OpStost je cista, jednostavni 237

pojam, a metoda kao njegova svest zna d a je opStost samo momenat i da pojam u toj opStosti nije odreden po sebd i za sebe. Ali, sa tom sveScu, koja bi ielela da poCetak vodi dalje samo zbog metode, metoda bi bila neSto formalno, Sto je po stavljeno u spoljaSnjoj refleksiji. Medutim, poSto je metoda objektivna, imanentna forma, to ono neposredno poCetka mora u samom daAli bude manjkavo danjemu sebe da lje vodi. onoono op Ste ne v a iii obdareno u apso lutno jnagonom m etodi

kao neSto samo apstraktno, ve6 kao objektivno opste, to jest kao po sebi konkretni totalitet, ali on jo§ nije postavljen, jos ne postoji za sebe. Cak apstraktno opSte kao takvo, posmatrano u pojmu, to jest prema svojoj istini, nije samo ono prosto, ve6 kao nesto apstraktno ono je ve£ postavljeno kao skopfano sa nekom negacijom. Zbog toga i ne postoji, bilo u stvarnosti ili u misli, niSta tako prosto i tako apstraktno kao Sto se to obiCno zamiSlja. NeSto takvo prosto jeste Cisto mnenje, koje ima svoj osnov jedino u nemanju svesti o tome sta u stvari postoji. — Malopre je ono poCetno odredeno kao ono neposredno; neposrednost opStega je ste ono isto 5to je ovde izrazeno kao bice po sebi, bez bica za sebe. — Stoga se zaista moie re6i da se svaki poCetak mora uCiniti sa onim apsolutnim, kao Sto je i svako napredovanje samo njegovo prikazivanje, ukoliko ono Sto bivstvuje po sebi je ste pojam. Ali zbog toga sto postoji jedino tek po sebi, ono isto tako nije ono apso lutno, niti je postavljeni pojam, a takode ni ideja; jer ovi su upravo to da bice po sebi jeste samo jedan apstraktan, je dnostran mom enat. Stoga napredovanje nije neka vrsta suviSka; ono bi to bilo kada bi ono podetno bilo uistinu ve6 ono apsolutno; napredovanje se, naprotiv, sastoji u tome sto ono opSte odreduje samo sebe i jeste za sebe ono opSte, to jest isto tako je pojedinaCno i subjekat. Jedino u svome dovrSenju ono je apsolutno. sebi kon-a se podsetiti na takav to da da poCetak, koji je po Slobodan, kretniMoSe totalitet, moze kao bude takode njegova neposrednost moze da ima odredbu jednog spoljaSnjeg uopste pokazali su postojanja; klica zivoga i subjektivna svrha se kao takvi poCeci, otuda su oboje nagoni. Naprotiv, ono neduhovno i ono nezivo jesu konkretni pojam samo kao realna mogu6nost; uzrok je najviSi stu panj na kome konkretn i pojam kao poCetak u sferi nuznosti ima neposredno postojanje; ali uzrok jo§ nije neki subjekat, koji se kao takav odrzava takode u svome stvamom realizovanju. Sunce, na primer, i uopste sve Sto nije zivo jesu odredene egzistencije, u kojima realna mo23 8

guCnost ostaje jedan unutraSnji totalitet , pa su u njima mo menti totaliteta opet postavljeni u subjektivnoj formi, i ukoliko se realizuju, oni postizu neku egzistenciju pomocu drugih telesnih individ.ua. 2. Kon kr etn i tot ali tet , ko ji Cini poCetak, ima kao tak av u samom sebi pocetak napredovanja i razvoja. Kao nesto kon~ prve neposred kretno, totalitet je u sebi razlicit; ali zbog svoje nosti oni prvi razliCiti jesu pre svega razni (Verschiedene). Medutim, ono neposredno, kao opstost koja se odnosi na sebe, kao subjekat jeste takode jedin stvo ovih raznih. — Ta reflek sija je prvi stupanj dal j eg k retanja, — nastupanje diferencije, sud, odredivanje uopste. Ono bitno jeste da apsolutna metoda nalazi i saznaje odredbu opstega u njemu samome. Razumsko konacno saznavanje postupa pri tome tako sto sada isto tako spoljasnje ponovo prima od konkretnoga ono sto je izostavilo pri apstrahuju cem proizvodenju onoga opstega. Naprotiv, apso lutna metoda ne ponasa se kao spoljasnja refleksija, vec ono odredeno uzima iz samog svog predmeta, po§to je ona sama njegov imanentni princip i njegova dusa. — To je ono sto je Platon stvari posmatra same po od saznavanja, da sebi i zazahtevao sebe, delom u njihovoj opstosti, a delom da ne skrece

od njih i da se laca okolnosti, primera i uporedivanja, vec da je din o n jih im a pred sobom i da ono sto je u njim a im anentno dovede do svesti. — Utoliko je metoda apsolutnoga saznavanja analiticka. Sto ona dalju odredbu svoga pocetnog nalazi potpu no samo u njemu, to je apsolutna objektivnost pojma, a me toda je izvesnost te objektivnosti. — Ali, ta metoda je isto tako sinteticka, posto se nje n predm et, odreden neposredno kao jednostavno opste, pokazuje kao nesto drugo, usled one odredenosti koju on ima u samoj svojoj neposrednosti i samoj opstosti. Pa ipak, taj odnos necega razliCnoga, koji predmet na taj naCin ima u sebi, nije vise ono sto se zamislja kao sinteza kod konacnoga saznavanja; vec usled svoje isto tako analitiCke pojm u, taj odnos se potpuno odredbe uopste, da je on odnos u razlikuje od toga sinteticnog. Ovaj isto toliko sintetican koliko i analitiCan momenat su da, kojim se ono pocetno opste odreduje iz samoga sebe kao svoje drugo, treba nazvati dijalektickim. Dijale ktika je jedna od onih starih nauka koja je najcesce pogresno shvatana u metafizici modernih i onda uopste zahvaljujuci popularnoj filozofiji, kako starih tako i novijih. Diogen Laercanin kaze o Platonu da je bio osnivaC trece nauke koja spada u filozofiju, dijalektike, kao sto je Tales bio osnivaC filozofije prirode, a 239

Sokrat osnivaC filozofije morala, — jedna zasluga koja je pre ma tome od starog doba smatrana Platonovom najviSom zaslugom, a koju Cesto potpuno zanemaruju ba§ oni koji o njemu najviSe govore. Cesto su dijalektiku smatrali kao neku veStinu, kao da ona poCiva na nekom subjektivnom talentu, a da ne pripada objektivnosti pojma. Kakav oblik i kakav rezulta t je dijalektika zadobila u Kantovoj filozofiji,Mora to jeseveC pokazano na odredenim primerima njenog uCenja. smatrati kao beskrajno vazan kora'k to Sto je dijale ktika ponovo bila priznata kao neophodna za um, mada se mora izvuci suprotan rezultat u odnosu na onaj koji je odatle proizaSao. I pored toga sto se dijalektika obicno pokazuje kao nesto sluCajno, ona obiCno ima tu blizu formu sto se o nekom pred metu, na primer o svetu, kretanju, taCki itd., pokazuje da njemu pripada neka odredba, na primer, prema redu pomenutih predmeta, konaCnost u prostoru ili vremenu, biti na tome mestu, apsolutna negacija prostora, — ali da mu osim toga isto tako nuzno pripada suprotna odredba, na primer, beskonaCnost u prostoru i vremenu, ne biti na tome mestu, odnos prema prostoru, prostomost. skola primenjivala je svoju dakle, dijalektiku poglavito uStarija odnosu elejska na kretanje, Platon je Cesto primenjdvao u odnosu na predstave i pojmove svoga doba, naroCito sofista, ali takode u odnosu na Ciste kate gorije i refleksivne odredbe; obrazovani pozniji skepticizam protegao je dijale ktiku ne samo na neposredne takozvane cinjenice svesti i maksime obiCnoga zivota, vec takode na sve nauCne pojmove. ZakljuCak koji se izvodi iz takve dijalektike jeste uopste protivrecn ost i nistavnost postavljenih tvrdenja. A to se moze desiti u dvostrukom smislu, — ili u objektivnom smislu, da se predmet koji je na taj naCin protivreCan u samom sebi, ukida (sich aufhebe) i jeste ni§tavan, — takav je bio, na primer, zakljuCak Elejaca, po kojim se odricala istinitost sveta, kretanja i taCke, na primer, — ili pak u subjektivnom smislu, da je saznavanje manjkavo. Pod poslednjim zakljuCkom ili se podrazum eva da je samo ova dijale ktika ta koja pokazuje fokus jednog laznog privida. To je obiCno shvata nje takozvanog zdravog ljudskog razuma, koji se pridrzava Ctilne evidencije i uobidajenih predstava i izreka, katkad mimije, — kao sto je Diogen-pas pokazivao slabu stranu dijalektike kretanja nemim kretanjem gore-dole, — ali Cesto se zbog dijalektike razjari, bilo samo kao zbog neke gluposti ili, ako se tiCe moralno vaznih predmeta, kao zbog nekog bezakonja, koje tezi da pokoleba ono sto je u suStini Cvrsto, pa uCi kako da se poroku daju raz240

lozi, jedno sh va tan je koje se jav lja u Sokrat ovoj dija lekti ci nasuprot sofistickoj dijalektici, i jedan gnev koji je, obrnuto, opet samog Sokrata stao zivota. Ono prostacko opovrgavanje dijalektike, koje, kao Sto je cinio Diogen, miSljenju suprotstavIja culnu svest i misli da u njoj ima istinu, mora se prepustiti samom sebi, ali ukoliko dijalektika ukida moraine odredbe, mora se poverenje u um, dai ce on znati da ove opet uspostavi, aliimati u njihovoj istinitosti svesti o njihovom pravu, no takode i o njihovoj granici. — Drugim re£ima, rezultat subjektivne nistavnosti ne odnosi se na samu dijalektiku, vec napro tiv na ono saznanje protiv kojeg je ona usmerena, — a u smislu skepticizma i tako isto u smislu Kantove filozofije, na saznavanje uopSte.

Glavna predrasuda ovde je da dijalektika ima samo neki sto ce odmah dobiti svoju blizu odredbu. Pre svega, o navedenoj fo rm i, u kojoj se dijalektika obicno poja vljuje , treba prim etiti d a se, pre m a toj formi, dijalektika i njen rezultat odnose na predmet, koji se razmatra, ili takode na subjektivno saznavanje, pa nje ga ili pre dm et proglaSava niStavnim, dok tome nasuprot one odredbe, koje se pokazuju na predmetu kao trecem, ostaju neprimecene i pretpostavljene su kao vazece za sebe. Beskrajna je zasluga Kantove filozo fije sto je skrenula paznju na to nekriticko postupanje i time dala podstrek za ponovno uspostavljanje logike i dijalektike u smislu razmatranja misaonih odredaba po sebi i z a sebe. Pred met onakav kakav je bez misljenja i pojma, jeste neka pred stava ili takode neko ime; u misaonim i pojmovnim odredbama pre dm et je ste ono Sto on jeste. Stoga je u stvari stalo jedino do njih; one su pravi predmet i sadrzina uma, i tako nesto sto se inace za razliku od njih podrazumeva pod predmetom i sadrzinom vazi samo na osnovu njih i u njima. Stoga se ne sme shvatiti kao krivica nekog predmeta ili saznavanja to sto se oni usled nekog svojstva ili neke spoljasnje veze pokazuju dijalekticnim. Na taj nafcin, i jedno i drugo zamislja se kao neki subjekat u koji su unete odredbe u formi prikaza, osobina, samostalnih opstosti, tako da se one, kao postojane i za sebe pravilne, te k usled tu deg i slucajnog vezivanja u trecem i od trecega postavijaju u dijalekticke odnose i u protivrecnost. Takav spoljasnji i nepokretan subjekat predstavljanja i razuma, isto onako kao i apstraktne odredbe, umesto da se mogu sma trati za ono poslednje, Sto sigumo ostaje da lezi u osnovi, moraju se, naprotiv, posmatrati cak kao neSto neposredno, kao neSto upravo pretpostavljeno i neSto poCetno, koje, kao Sto je negativan rezultat,

16 Nauka logike IH

241

ranije pokazano, mora samo po sebi i za sebe da podle^e dijalektioi, jer se mora shvatiti kao pojam po sebi. Tako se sve suprotnosti koje su primljene kao nepokretne, kao na primer, konadno i beskonaCno, pojedinafino i op§te, ne nalaze u protivretnosta recimo blagodaredi nekoj spoljaSnjoj vezi, vec su naprotiv, kao Sto pokazuje razmatranje njihove prirode, same po i za jesu sebe proizvod pre lazenje;vlasinteza i subje kat njihovog na kome pojma. se one pojasebi vljuju stite refleksije Ako bespojmovno posmatranje zastaje kod njihovog spoljaSnjeg odnosa, izoluje ih i ostavlja ih kao 5vrste pretpostavke, to ih naprotiv pojam, koji uotava njih same, pokrece kao njihova dusa i isti&e njihovu dijalektiku. A to je samo ono ranije oznaceno stanoviSte po kome se neko opste prvo, posmatrano po sebi i za sebe, pokazuje kao drugo samoga sebe. Shvacena sasvim uopste, ova odredba moze da se uzme tako da je ovde ono Sto je najpre neposredno time dato kao posredovano, kao u odnosu pre m a drugom, ili da je ono opSte dato kao neSto posebno. Prema tome, ono drugo Sto je tim e nastalo jeste ono negativno prvoga i, posto unapre d prvo negativn o. Ono uzimamo u obzir dalji strane tok, ono propalo no je sa te negativne u drugome, ali neposred to drugo nije u suStini ono prazno negativno, ono niSta, koje se uzima kao obicni rezultat dijalektike, ve£ ono jeste drugo prvoga, ne gativno onoga neposrednog; dakle, ono je odredeno kao ono posredovano, — uopSte sadrzi u sebi odredbu prvoga. Prema tome, ono prvo je suStinski takode sacuvano i odrzano u onome Sto je drugo. — Zadrzati ono pozitivno u njegovom negativ nom, sadrzinu1 pretpostavke u rez ultatu, to je o no najvaznije u umnome saznavanju; u isto vreme dovoljna je najjednostavnija reflek sija za to da bismo se uve rili u aps olut nu istini tost i nuznost toga zahteva, a Sto se tice pimera za dokazivanje toga, celokupna logika se sastoji u tome. posredovano, tome,iliono sadaneposredno postoji jeste ono takode koje Prema je najpre, istostotako uzeto, jedna prosta odredba, jer* posito je u njemu propalo ono prvo, postoji samo ono drugo. Ali, posto je i ono prvo sadrzano u drugome, a drugo jeste istina prvoga, onda se to jed instv o moze izrazi ti kao jedan stav, u kome je ono neposredno postavljeno kao sub jekat, a ono posredovano kao njegov predikat, na prim er: ono konadno jeste beskonacno, jedno je ste mnogo, ono pojedinacno 1 U originalu st oji de m Inhalt, Sto je svakako pogreSno, a trebalo bi den Inhalt, kao Sto smo i preveli. —Red.

242

jeste ono opste. Ali, neadekvatna form a takvih stavova i su dova pada u oci sama od sebe. Povodom suda je pokazano da je njegova form a uopste, a najviSe neposredna form a pozitivnoga suda, nesposobna da primi u sebe ono spekulativno i isti nu. Moralo bi se isto tako dodati bar njegova najbliza dopuna, negativni sud. U sudu ono prvo ima kao subjekat privid nekog samos talnog opstoj anj a,drugom; dok je ono u pra vo u svomu predik atu kao svome doduse, ta prevazideno se negacija nalazi sadrzini onih stavova, ali njihova pozitivna forma protivreci sadrzini, prema tome, ne postavlja se ono sto se sadrzi u njima, a upravo bi to bila namera da se upotrebi jedan stav. Dalje, druga odredba, negativna ili posredovana u isto vreme je posredujuca. Ona se najpre moze shvatiti kao prosta odredba, ali po svojoj istinitosti ona je neka veza (Beziehung) ili odnos (Verhaltnis); jer ona je ono negativno, ali negativno pozitivnog a, i sadrzi ga u sebi. Dakle, ona je drugo ne kao dru go necega prema cemu je ona ravnodusna, —■ona tada ne bi bila ni drugo, niti neka veza ili odnos, — vec je drugo sama po sebi, drugo nekojeg drugoga; zbog toga ona sadrzi u sebi svoje kaoprvo protivrecnost postav vlastito drugo, je — Posto ona ili ono neposred ljena dijalektika same prema sebe. tome no jeste pojam po sebi, a otuda je takode samo po sebi ono ne

gativno, to se dijalekticki momenat kod njega sastoji u tome sto razlika, koju ono sadrzi po sebi, i u njem u postoje postav  ljena. Naprotiv, samo ono drugo jeste ono odredeno, razlika ili odnos; stoga se dijalekticki momenat kod njega sastoji u tome sto postavlja jed ins tvo, koje se u njemu sadrzi. — Zbog toga, ako se ono negativno, ono odredeno, odnos, sud i sve odredbe koje potpadaju pod taj momenat ne pokazuju vec sami za sebe k ao p ro ti vredno sti i kao dijalek ticni, onda je to puki nedostatak misljenja, koje ne povezuje svoje misli. Jer mate rijal, suprotne odredbe u jednom odnosu vec su postavljene i postoje za m isljenje. Ali, form alno miSljenje cini id entite t svo jim zakonom, pusta da pro ti vrecna sadrzina koju ono ima pred sobom pada u sferu predstavljanja, u prostor i vreme, u kojima se ono sto protivreci drzi u koegzistiranju i sukcesiji jedno izvan drugoga i tako stupa pred svest bez uzajamnog dodira. Formalno misljenje o tome stvara sebi odredeni osnovni stav, da se protivrecnost ne moze misliti; a u stvari, misljenje protivrednosti je sustinski momenat pojma. Formalno misljenje fakticki takode misli protivrednost, samo odmah odvraca pogled od nje i u onome kazivanju prelazi sa nje same ka apstraktnoj negacija. 16*

243

Razmotrena negativnost saCinjava u kretaiku preokreta tanju pojma. Ta negativnost je prosta tacka negativnog odnosa prem a sebi, najd ublji izvor sv ak e delatnosti, zivog i duhovnog samokretanja, dijalektika du§a, koju sve Sto je istinito ima u samom sebi i ono jeste istinito jedino na osnovu nje; jer jedino na toj subjektivnosti poCivaju prevazilazenje supro t nosti izmedu i realiteta i ono negativnoga, jedinstvo koje istina. — Ono negativno, negativno dojekojeg smo drugopojma dospeli, jeste ono prevazilazenje protivrecnosti, ali, isto tako kao ni protivrecnost, nije neko delanje neke spoljasnje reflek sije, vet je najd ublji, najo bje ktivniji m om enat zivota i duha, na osnovu kojeg postoji ono slobodno. — subjekat, litnost, Odnos negativnoga prema samome sebi mora se posmatrati kao druga premisa celoga zakljucka. Ako se odredbe analiticko i upotrebe u njihovoj suprotnosti, onda se sintetitko prva premisa moze sm atra ti kao analititki momenat, jer se ono ne posredno u njoj odnosi neposredno prem a svome drugome i stoga prelazi u drugo ili je staviSe preslo, — mada je taj odnos, kao Sto je ve6 napomenuto, upravo zbog toga takode sinteticki, drugo. Druga je r ono u sta on prelazi je ste njegovo premisa koja je ovde razmotrena moze da se odredi kao sinteticka, je r ona je odnos onoga razlicitoga kao takvog prema svome razlicitom. — Kao sto je prva pre m isa m om enat opstosti i prenosenja, tako je druga premisa odredena pojedinacnoscu koje se odnosi prema drugom najpre iskljuCujuci i kao sama za sebe i razlicita. Ono negativno pojavljuje se kao ono sto posreduje, jer ono sadrzi u sebi samoga sebe i ono neposredno, cija je ono negacija. Ukoliko se obe ove odredbe uzmu ma u kome odnosu kao spoljaSnje povezane, ono negativno je samo ono form alno koje posreduje; ali, kao apsolutna negativnost, negativni mo menat apsolutnoga posredovanja je ono jedinstvo koje je sub jektivnost i dusa. U ovoj tacki preokreta metode tok saznavanja vraca se u isto vreme u sama sebe. Ova negativnost kao protivrecnost koja prevazilazi samu sebe jeste uspostavljanje prve neposred nosti, jednostavne opstosti; je r drugo drugoga, negativno nega tivnoga, jeste neposredno ono pozitivno , ono identicno, ono opste. Ovo drugo neposredno je u celom toku, ako se uopste hoce brojati, ono trece pre m a prvoj neposrednosti i prem a posredovanome. Ali ono je tre6e takode prema onome negativnome, koje je prvo ili formalno, i prema apsolutnoj negativ nosti ili prema onome negativnom koje je drugo; ukoliko je pak ono prvo negativno vec dru gi term in, utoliko se ono sto 244

je odbrojano kao trece moze odbrojati takode kao cetvrto, te da se apstraktna forma shvati kao cetvorostrukost umesto kao trostrukost; na taj nacin je ono negativno, ili razlika, odbrojano kao jedno dvojstvo. — Ono trece ili ono cetvrto jeste uopste je dinstvo prvoga i drugoga mom enta, neposrednoga i posredovanoga. — Da to trece jeste ovo jedin stv o, kao i da cela forma trostrukost,

metode jeste to je doduse potpuno samo samo povrsna, spoljasnja strana nacina saznavanja, ali i sto je pokazala tu stra nu , i to u odre den i joj prime ni, — jer, kao st o je poznato, sama ap stra ktn a form a broj a po stavljena je vec rano, ali bez pojm a i stoga bez posledice, — to se isto tako mora smatrati kao jedna beskrajna zasluga Kantove filozofije. Za kljucak, koji je takode ono trostruko, uvek je prizna van kao opsta forma uma, ali on je delom smatran uopste kao neka sasvim spoljas nja forma, kao forma koja ne odreduje prirodu sadrzine, a de lom, posto se on odvija u formalnom smislu samo u razumskoj odredbi identiteta, njemu nedostaje sustinski, dijalekticki mo menat, negativnost; ali dijalekticki momenat se javlja u trostrukosti odredaba, jer ono trece jeste jedinstvo dveju prvih odredaba, a ove prve odredbe, posto su razlicite, mogu biti u je din stv u samo kao prevazidene. — Doduse, formalizam je isto tako ovladao trostrukoscu i pridrzavao se njene prazne seme; tu je formu ucinila dosadnom i zloglasnom ona plitka razuzdanost i praznina modernog filozofskog takozvanog konstruisanja, koje se sastoji jedino u tome sto svuda prikacinje onu formalnu semu bez pojma i imanentne odredbe i upotrebljava je ra di nekog spolj asnj eg reda. Ali, usled bljutavosti te upotrebe ona ne moze nista izgubiti od svoje unutra snje vrednosti, pa se uvek m ora visoko ceniti to sto je, pre svega, pronaden makar samo nepojmljeni oblik umnoga. Tacnije, ono trece jeste ono neposredno, ali na osnovu prevazila ze nj a posredovanja, ono prosto na osnovu prevazilazenja razlike, ono pozitivno na osnovu prevazilazenja negativ noga, pojam, koji se kroz drugobivstvo realizovao, a prevazilazenjem ove realnosti slio se sa samim sobom i uspostavio je svoju apsolutnu realnost, svoj jednostavni odnos prema sebi. Stoga je ovaj rezultat istina. On je isto tako neposrednost koli ko i posredovanje; — ali ove forme suda: ono trece jeste ne posrednost i posredovanje, ili, ono je njihovo jedi nstvo , nisu u stanju da shvate taj rezultat, jer on nije neko trece koje miruje, vec upravo kao to jedinstvo jeste ono sa sobom samim posredujuce kretanje i delanje. Kao sto ono sto pocinje jeste ono opste, tako je rezultat ono pojedinacno, ono konkretno, 245

subjekat; Sto ono poCetno jeste po sebi, rezultat je isto tako za sebe, ono opSte postavljeno je u subjektu . Oba prva momenta trostrukosti jesu apstraktni, neistiniti momenti, koji su upravo

zbog toga dijalekticki i na osnovu te svoje negativnosti pretvaraju se u subjekat. Sam pojam je, pre svega za nas, isto tako ono opSte koje bivstvuje po sebi, kao i ono negativno koje biv stvuje za sebe,ono kaoopSte, sto je koje takode ono trece i za sebe bivstvujuce, prolazi kroz po svesebi momente zakljuCka; ali ono trece jeste izvedeni stav u kome je pojam posredstvom svoje negativnosti posredovan sa samim sobom, a time je kao ono opste i identicno svojih momenata postavljen za sebe.

Ovaj rezultat, kao celina koja je uSla u sebe i koja je ticna sa sobom, ponovo je dao sebi formu

iden

Prema tome, on sam jeste sada nesto onakvo kao sto je sebe odredilo ono podetno. Kao jednostavan odnos prema sebi on je nesto opste, i ona negativnost, koja je sacinjavala njegovu dijalek tiku i njegovo posredovanje, sazela se u toj opstosti isto tako u jednostavnu odredenost, koja ponovo moze da bude neki po neposrednosti.

cetak. Moze izgledati to saznavanje da bude nekanajpre njegova analizadai da otuda oDet rezultata mora da mora izlozi one odredbe i njihov tok, kojim je rezultat nastao i koji je razmatran. Ali, ako se obrada predmeta zaista vrsi na taj analiticki nacin, onda ona pripada onom stupnju ideje koji je gore razmatran, tragalackom saznavanju, koje o svome pred metu samo pokazuje sta jeste, bez nuznosti njegovog konkretnog identiteta i bez pojma toga identiteta. Ali, metoda istine, koja poima predmet, jeste doduse i sama analiticka, kao Sto je pokazano, posto ona potpuno ostaje u pojm u, ali ona je isto toliko sinteticka, jer zahvaljujuCi pojmu predmet postaje dijalektican i odreduje se kao drugi predmet. Na novoj osnovi, koju sacinjava rezultat kao sadasnji predmet, metoda ostaje ista kao kod prethodnog predmeta. Razlika se odnosi jedino na odnos osnove kao takve; doduse, ona je osnova i sada, ali njena nepo srednost je samo forma, jer ona je u isto vreme bila re zultat; stoga njena odredenost kao sadrzina nije vise nesto prosto prim ljeno, vec je nesto izvedeno i dokazano. Tek ovde sadrzina saznavanja kao takva ulazi u krug raz ma tran j a, je r ona sada kao izveden a pripad a metodi. Sama metoda se na osnovu toga momenta prosiruje u sistem. — Za nju je poCetak u pogledu sadrzine morao biti najpre potpuno neodreden; utoliko se ona pokazuje kao jedino formalna dusa za koju i pomoCu koje je poCetak bio odreden iskljuCivo samo 246

po svojoj formi , naime, kao ono neposredno i ono opste. Na osnovu pokazanoga kretanja predmet je dobio za sama sebe jednu odredenost koja je neka sadrzina , posto je negativnost koja se sazela u jednostavnost prevazidena forma, pa, kao jednostavna odredenost, stoji nasu prot svome razvoju, pre svega, samoj svojoj suprotnosti prema opstosti. Postotojegapak odredenost najbl'iza istina kao neodredenog pocetka, ona takudi kao nesto nesavrseno, i samu me todu koja je, polazeci od njega, bila samo formalna. To se moze izraziti kao zahtev, koji je sada odreden, da pocetak, posto jc u odnosu na odredenost samog rezultata nesto odredeno, ne treba shvatiti kao nesto neposredno, vec kao nesto posredo vano i izvedeno, sto moze izgledati kao zahtevanje beskonacunazad, kao nog progresa koji u dokazivanju i izvodenju ide sto iz novog pocetka, koji je zadobijen, takode proizlazi jedan rezultat, blagodareci toku metode, tako da se napredovanje nastavlja isto tako napred u beskonacnost. Vec je vise puta bilo pokazano da beskonacni progres uopste pripada bespojmovnoj refleksiji; apsolutna metoda, koja za svoju dusuprogres. i svoju sadrzinu ima vec pojam, ne moze da kao vodi sto u su beskonacni Pre svega, takvi poceci, bice, sustina , opstost , mogu izgledati da su takve vrste da imaju potpunu opstost i besadrzajnost koja se zahteva za jedan potpuno fo rm alan pocetak, kakav on treba da bude, te stoga kao apsolutno prvi poceci ne zahtevaju i ne dopustaju nikakvo dalje kretanje unazad. Posto su oni cisti odnosi prema samima sebi, posto su nesto neposredno i neodredeno, to oni svakako nemaju u sebi onu razliku, koja je u nekom drugom pocetku odmah postavljena izmedu opstosti i njegove forme i njegove sadrzine. Ali sama neodredenost, koju ti logicki poceci imaju za svoju jedinu sadrzinu, jeste ono sto sacinjava njihovu odre denost; ova odredenost se sastoji, naime, u njihovoj negativ nosti kao prevazidenom posredovanju; posebnost prevazidenog posredovanja daje takode njihovoj neodredenosti neku poseb nost, kojom se bice, sustina i opstost razlikuju uzajamno. A odredenost koja im pripada jeste, cim se oni uzmu za sebe, njihova neposredna odredenost , kao i odredenost ma koje sa drzine, pa joj je stoga potrebno neko izvodenje; za metodu je svejedno da li se odredenost uzima kao odredenost forme ili kao odredenost sadrzine. Zbog toga za metodu ne zapocinje u stvari neki novi nacin time sto se prvim od njenih rezultata odredila neka sadrzina; ona time ostaje isto toliko formalna kao i ranije. Jer, posto je metoda apsolutna forma, pojam koji zna 247

sama sebe i sve kao pojam, to ne postoji nikakva sadrzina koja bi stu pila nasuprot njoj i koja bi je odre dila kao je dnostranu spolj aln ju formu. Stoga, k ao Sto bes ad rza jno st onih poCetaka ne Cini od njih apsolutne pofetke, isto tako ni sadrzina nije ta koja bi kao takva vodila metodu u beskonaCni progres unapred ili unazad. S jedne strane, odredenost koju ta metoda proizvo di za jesebe svome rezultatu jeste onaj momenat na osnovu po koga onauposredovanje sa sobom i pretvara neposredni cetak u neSto posredovano. — Ali, obratno, odre denost je ste ono kroz sto prolazi to posredovanje metode; metoda se kroz sadrzinu kao kroz neko prividno drugo same sebe vraca ka svom pocetku, tako da ona ne samo sto tu sadrzinu ponovo uspostavlja, ali kao odredenu, ve6 je rezultat isto tako prevazidena odredenost, prema tome, takode ponovno uspostavljanje prve neodredenosti, u kojoj je ona zapoCela. Ta metoda postize kao jedan sistem totaliteta. U toj odredbi se ona mora jos razmotriti. Kao sto je pokazano, sama odredenost, koja je bila rezul tat, jeste jedan novi pocetak, zbog forme jednostavnosti u koju se sazela;upravo posto setom taj odredenoscu, pocetak razlikuje prethodnog pocetka to od se svoga saznanje odvija dalje od sadriine do sadrzine. Na prvom mestu, to napredovanje se odreduje time, da ono pocinje od prostih odredenosti, a naredne odredenosti postaju sve bogatije i konkretnije. Jer rezultat sa drzi svoj pocetak i razvoj pocetka obogatio ga je jednom novom odredenoscu. Ono opste saCinjava osnovu; zbog toga napredo vanje ne treba shvatiti kao neko proticanje od jednog drugog ka jednom drugom. Pojam se u apsolutnoj metodi odrzava u svome drugobivstvu, ono opste u svom uposebnjenju, u sudu i u realnosti; n a svaki stup anj dal j eg odre diva nja to opst e uzdize celokupnu masu svoje prethodne sadrzine i kroz svoje dijalekticko napredovanje ne samo sto ne gubi nista, niti ostavlja nesto iza sebe, nego sve steceno nosi sa sobom, pa se obogacuje i zgusnjava u sebi. Ovo prosirivanje moze se smatrati kao momenat sadrzine, a u celini kao prva premisa; ono opste preneto je u obilje sadr zine, ono je neposredno sacuvano u njemu. Ali, taj odnos ima i drugu, negativnu ili dijalekticku stranu. Obogacenje napreduje po nuznosti pojma, njega pojam odrzava, i svaka odredba je je dna refleksija u sebe. Svaki novi stupanj izlazenja izvan sebe, to jest daljeg odredivanja je ste takode jedno ulazenje u sebe, a veca ekstenzija jeste isto tako viSi intenzitet. Stoga ono najbogatije jeste ono najkonkretnije i a ono najsubjektivnije, 248

sto se vraca u najjednostavniju dubinu jeste ono najmocnije i najobuhvatnije. Najvisi, najzaostreniji vrh jeste cista licnost, ko ja jedino blagodareci apsolutno j dijal ektici , koja je njena priroda, isto ta ko sve obuhvata i drzi u sebi, jer se ona pretva ra u ono sto j e naj slobodni je, — u jednostav nost, koja je prva neposrednost i opstost. napredovanja taj nacin, svakiod korak daljem odredivanju,Naposto se udaljuje neodredenog pocetka, ujeste takode povratno pribl izavan je pocetku, prema tome, ono sto najpre moze izgledati kao razlicno, za snivanje pocetka koje ide unazad i njegovo dalje odredivanje koje ide napred, pada jedno u drugo i jeste isto. Ali, metoda koja se time uvija u jedan krug ne moze u nekom vremenskom razvoju anticipirati to da je pocetak vec kao ta kav nesto izvedeno; za pocetak je u nje  govoj neposrednosti dovoljno to sto je on jednostavna opstost. Ukoliko on to jeste, on ima svoj potpuni uslov; i ne treba se izvinjavati sto se on moze priznati samo provizorno i hipotetic ki. Sve sto bi se moglo navesti protiv njega, — recimo o granicama ljudskog saznanja, o zahtevu da se instrumenat sazna vanja kriticki ispita pre no sto se pride stvari, — jesu pr etpo stavke, koje kao konkretne odredbe povlace za sobom zahtev svoga posredovanja i zasnivanja. Posto one time nemaju for malno nikakvog preimucstva u odnosu na pocetak sa stvarju, pro tiv koga one prote stu ju , a zbog konkre tn e sadrzine upravo im je potrebno neko izvodenje, to se one moraju uzeti samo kao sujetne pretenzlje, da se njima mora pokloniti vise paznje nego necem u drugome. Te pretp ostav ke im aju neis tinitu sa drzinu, jer one to sto je poznato kao konacno i neistinito pretvaraju u nesto neoborivo i apsolutno, naime, neko ograniceno saznavanje, koje je nasuprot svojoj sadrzini odredeno kao for ma i kao instrumenat; samo to neistinito saznavanje jeste ta kode forma, zasnivanje, koje ide unazad. — Metoda istine ta kode zna pocetak kao nesto nesavrseno, posto je on pocetak, ali u isto vreme ona to nesavrseno uopste zna kao nesto nuzno, je r is tina je ste samo dolazenje-samom -sebi kroz negativnost neposrednosti. Ono nestrpljenje, koje hoce da se nalazi nepo sredno u apsolutnome i da bude jedino izvan odredenoga, bilo da se ovo neodredeno zove pocetak, objekat, konacno, ili ma u kojoj formi da se inace shvati, nema kao saznanje nista pred sobom do ono prazno negativno, apstraktno, beskonacno, — ili jedno zami sl jeno (gemeintes) apsolutno, koje je nesto zamisljeno zato sto nije po stavljen o, nije shvaceno; ono se moze shvatiti jedino posre dovan je m saznavanja; u tome posredo249

vanju su opSte i neposredno jedan momenat, a sama istina nalazi se samo u razvijenom toku i zavr§etku. Svakako, za subjek tivnu potrebu [proi stekl u iz]1 nepozna vanja i njegov og ne strpljenja moze se unapred dati neki pregled celine, — putem neke podele za refleksiju, koja o opstem navodi poput konacnog saznavanja ono posebno kao nesto sto postoji (Vorhandenes) i [za sto mo6]2 se u nauci mora oCekivati. ovo daje samo sliku je rIpak, istinski prelaz od jednu opstega predstavljanja; na posebno i na celinu, koja je po sebi i za sebe odredena i u kojoj samo ono prvo opste je po svojoj istinskoj odredbi opet momenat, jeste tud onom nafinu podele i jedino je posredo vanje same nauke. Na osnovu pokazane priro de metode, nauka se prikazuje kao neki u sebi zatvoreni krug, u £iji pocetak — jednostavni osnov — posredovanje savija natrag svrsetak; pri tome, taj krug je jedan krug krugova; jer svaki pojedinacn i clan, kao ono sto je metoda nadahnula, jeste refleksija-u-sebe, koja, vracajuci se u pocetak, u isto vreme je pocetak jednog novog clana. Odlomci toga lanca su pojedinacne nauke, od kojih svaka —

posle, ima samo ima pre, jednoa upre i jedno ono samom svom zakljuckuili, tacnije po kazu receno, je svoje posle. Tako se i logika u apsolutno j ideji vra tila tome jed nostav nom jedinstvu, koje je njen pocetak; cista neposrednost bica, u kome se najpre svaka odredba pokazuje kao izbrisana ili izostavljena putem apstrakcije, jeste ideja koja je putem posredovanja, naime putem prevazilazenja posredovanja dospela do svoje adekvatne jednakosti sa sobom. Metoda je cisti pojam, koji se odnosi jedino prema samom sebi; stoga je ona jedno stavni odnos prema sebi, koji je bice. Ali ono je sada takode sebe poima, bice kao konkretni ispunjeno bice, pojam koji tota litet , ‘koji je isto ta ko p otp un o intenzivan. — O ovoj ideji treba u zakljucku napomenuti samo jos to da je u njoj, prvo, logicka nauka shvatila svoj vlastiti pojam. Kod bica, kod pocet ka njene sadrzine, njen pojam se pokazuje kao neko bicu spo ljasnje znanje u subjektivnoj refleksiji. Ali, u ideji apsolutnoga saznavanja pojam je postao njena vlastita sadrzina. Ona sama je cisti pojam, koji ima sebe za predmet, i koji se, time sto kao predmet prolazi za sefbe kroz totalitet svojih odredaba, izgraduje u celinu svoje realnosti, u sistem nauke, i zavrsava time da shvata to poimanje sama sebe, prema tome, da preva zilazi svoj polozaj kao sadrzinu i predmet i da saznaje pojam 1 Dodao urednik. * Dodao urednik.

250

nauke. Drugo, ta je ideja jos logicka, ona je zatvorena u cistoj misli, nauka jedino bozanskog pojma. Doduse, samo sistematsko izvodenje jeste jedna realizacija, ali je zadrzana unutar te iste sfere. Posto je cista ideja saznavanja utoliko zatvorena u subjektivnosti, ona je nagon da prevazide tu subjektivnost, pa cista istina kao poslednji re zultat postaje takode pocetak jedn e druge sfere i nauke. Potrebno je jos samo da se ovde naznaci taj prelaz. Naim e, posto se id eja postavlja kao apsolutno jed instvo cistoga pojma i njegove realnosti, prema tome, sazima se u ne posrednost bica, to ona kao totalitet jeste u toj formi priroda. — Ali, ova odredba nije neka postalost i prelaz, kao sto se, pre m a gore recenome, subjektivni pojam u svome to talitetu u zivot. Cista ide pretvara u objektivnost, a subjektivna svrha ja, u kojoj je odredenost ili re aln ost samog pojma uzdignuta do pojma, je ste upra vo apsolutno oslobodenje, za koje ne postoji vise nikakva neposredna odredba koja nije isto tako i po stav ljena i pojam; stoga se u toj slobodi ne desava nikakav prelaz; prosto bice, za koje se id eja odreduje, ostaje za nju potpuno providno i je ste pojam koji u svojoj odredbi ostaje kod sama sebe. Dakle, prelazenje ovde treba shvatiti upravo tako da ideja samu sebe slobodno otpusta, apsolutno sigurna u sebe i mirujuci u sebi. Zbog te slobode je isto tako fo rm a njene odre denosti potpuno slobodna, — spoljaSnjost prostora i vremena, koja bivstvuje apsolutno za samu sebe bez subjektivnosti. — Ukol'iko ta spoljasnjost postoji samo shodno apstraktnoj nepo srednosti bica i ukoliko je svest shvata, ona je kao cista objek tivnost i spoljasnji zivot; a u ideji ostaje ona po sebi i za sebe totalitet pojma i nauka u odnosu bozanskog saznavanja prema prirodi. Ali ta najprismija odlu ka ciste ideje, da sebe odredi kao spoljasnju ideju, time postavlja sebi samo posredovanje, iz kojeg se pojam uzdize kao slobodna egzistencija koja se iz spoljasnjosti vratila u sebe, u nauci o duhu sam zavrsava svoje oslobodenje i nalazi najvisi samom sebi u logickoj nauci kao cistom pojmu koji pojam poima osebe.

N AP OMENA REDAKTORA

Cinjenica da smo tako dugo cekali na srpskohrvatsko izdanje Nauke logike (»Velike logike«) u tri knjige, fundamentalnog dela Hegelovog sistema filozofije, nije uopste slucajna. Ovo je delo verovatno najteze razumljivo od svega sto je Hegel napisao. Mnogobrojna su mesta koja se mogu oznaciti, kako je i Lenjin cinio, kao ta m na i zamrsena. Sadrzajnim teskocam a pridruzuju se isto tako i jezicke. Ni u jednom Hegelovom delu nema toliko mnogo specificnih filozofskih izraza, koje je vrlo tesko, a katkad cini se i nemoguce adekvatno prevoditi, usled cega se prilikom prevodenja mora pribegavati kovanicama, koje kao da predstavljaju nasilje nad jezikom i kojima ponekad kao da je tesko uhvatiti pravi smisao onoga sto je veliki filozof rekao. U stvari, to je uslovljeno i okolnoscu da je Hegel u ovom svom delu, koje je zamislio kao glavni deo vlastitog filozofskog sistema, i sam upravo jos izgradivao i produbljivao svoju misao, stvarajuci pri tome svoj jezik i mozda eksperimentisuci njime. Otuda prevodilac mora imati grdne muke. To su lako uvidali, vec posle rela tivno malog broj a stra na, oni koji su pokusavali da ovo delo ucine dostupnim nasim citaocim a. Nije bilo nim alo lakse u ovom slu caju ni redakto ru , koji je morao da uporeduje prevod s srcinalnim tekstom u raznim izdanjima (jer postoje razlike), pa i s prevodima na neke druge jezike, iduci od reci do reci i pazljivo ispravljajuci mnogobrojne omakse i neadekvatnosti nastale delimicno usled nedoslednog pre vodenja odredenih term ina, o cemu se kod Hegela mora 253

strogo voditi raCuna, delimiino moida i prilikom kucanja ili pre kucavanja (jer prevodilac ofcigledno nije vi5e im ao snage da pregleda i ispravi tekst prevoda) itd. Nadam o se da napori ipak nisu bili uzaludni. Jedno od najznafajnij'ih dela svetske filozofske literature sada je dostupno Citaocima na srpskohrvatskom jeziku. Ono ce nesumnjivo imati uticaja na dalji razvoj naSe filozofske misli. Radi bol j eg razum evan ja i tumaCenj a teks ta ovog Hegel ovog dela prilaiemo refinik, koji sadrii skoro sve vainije i specifiCne nemadke izraze koje Hegel koristi, s njihovim odgovaraju6im znaienjima u srpskohrvatskom jeziku, uglavnom pre ma upotrebi u ovom izdanju Nauke logike.

RECNIK

Abs to ss en — odbijanje, otiskivamje ab st ra kt se i ns ol le nd es — koje treba da je apstraktno Al lg eg en wa r t — sveprisutnost Al lg em ei nhe i t — opStost Al lh ei t — celokupnost, sveukupnost A m - E t w as - Se i n — bivstvovanje u (na) nedemu And er ss ei n — drugobivstvo, drugohitak, drugost An d er s we r de n — predrugojafiavanje, preinadavanje And er un g — izimena, me n janje , promena, preinadavanje Anf ang en de s — ono poCetno Anf ang sg ri in de — osnovi an i hm — na njemu, na sebi, u sebi, u njenmi an i hm se l bs t — u njemu samom, po (u) sebi samam, po njemu samom an ihn en s el bs t — same po sebi, u njima samim A n- ih m - Se i n — bivstvovanje u njemu Ans cha uun g — (neposredno) opaiainje Ans che in — izgled Ans ic h (An -s ic h) — ono po sebi, posebitost A n- si ch - Be st i mm t s ei n — odredenost po sebi An s ic hb es ti mm t se in — odredenost po sebi, pose bid na odredenost Ans ic hs ei end e — ono Sto bivstvuje po sebi ans ic hse ie ndes (an-sich-seiendes) — koje bivstvuje po sebi, po sebi biv stvujuce, posebi&no

Ans ic hs ei n (Ansich-sein) — bice po sebi, posebidnost An - si ch -s ei n — bice po sebi, bivstvovanje po sebi Ans ic hse in des Sei ns — posebidnost bica Ans t os s — poticaj an -u nd -f i ir -s ic h — po sebi i za sebe An und fi ir si chs ei en de — ono Sto bivstvuje po sebi i za sebe, po sebi i za sebe bivstvujuce

An - un d- fi i rs ic h- Se i en de — ono Sto bivstvuje po sebi i za sebe, po sebi i za sebe bivstvujuce

An -u nd -F i ir si chs ei en de — po sebi i za sebe bivstvujuce An - und -F ii rs ic hs ei n — bide po sebi i za sebe A n- un d -f ii r- s i ch - se in — bice po sebi i za sebe an und fi ir si ch se l bs t — sam po sebi i za sebe An za hl — brojnost, odredeni broj at t ra hi e rt w er de nd e — koji bivaju atrahirani (privladeni) Auf ge ho be ne — ono prevazideno, ono ukinuto auf geh obe nes — prevazideno, ukinuto 255

Aufg eho ben se in — prevazidenost, ukinutost Auf ge ho be nw er de n — prevazilazenje, bivanje prevazidenim Auf heb en — prevazilazenje, ukidanje (uz oduvanje), uniStavanje Auf lds ung — (raz) reSenje, razlaganje, rastvaranje, ukidanje Aus ei nan der le gun g — razdvajanje, analiza Aus ei nan der sei n — eksteriomost, jednovandrugost Aus se re in and er — ono (Sto je) odvojeno jedno od drugog, eksteriomo, jednovan drugo, uzajamno ras tav lje no

Ausse sere reina in and — jednoost, vanjedno drugogbivstvujude Aus ndeerrsse eiie n nde — seksteriom vandru gost, bivstvo vanje jed nog izvan drugoga

Au ss er li chk ei t — spoljaSnjost, spoljaSnja strana Aus se rl ic hse in — spoljaSnje bivstvovanje, spoljaSnjost Aus se r- si ch -g eh en — izlazenje izvan sebe auss ers ic hse ien des — izvansebno (izvan sebe) bivstvujude Aus se rs ic h- se ie nde s — ono Sto bivstvuje izvan sebe Aus ser si chs ein — bice izvan sebe, izvansebnost, bivstvovanje izvan sebe, eksteriomost

Auss er ung — ispoljenje, ispoljavanje, izjava, pokazivanje Au ss er we se nt l ic hes — vansuStinsko Bed in gt se in — uslovljenost Bedi ngung — uslov Beg ehr en — zudenje, prizeljkivanje Begr eif en (Begri ff) — poimanje (pojam) Beg ren zen — ogranicavanje Be gr en zt we rd en — ogranidavanje, bivanje ogranidenim Beg ren zung — ogranidenje Beg ri ff sb es ti mmu ng — odredba pojma, pojmovna odredba Beg rund et es — ono (Sto je) osnovano, zasnovano, Sto ima osnov Beha rr en — postojanost, istrajavanje Bei sic hsei n (Bei-sich-sein) — prisebnost, bivstvovanje (bide) pri sebi Bes chaf fe nhei t — svojstvo, svojstvenost, karakter, osobenost, stanje Bes ch ra nkt he it — ogranidenost Bes chr anku ng — ogranidenje Bes onde rhe it — posebnost Beso nder ung — uposebnjavanje, uposebljenje, uposebljenost Bes teh en — opstojanje, postojanje, postojanost, opstojnost, prebivanje, sastojavanje, sastav

bes te hend es — opstojede, koje opstoji Be st im mb ar ke i t — odredivost be st — odredeno bide Be stim immt mtes heiSein t — odredenost be st im mt se ie nd — odredeno bivstvujuci Bes t imm t se i n — odredenost, odredeno bide Be st im mt we rd en — biv anj e (postajanje) odredenim, primena odredbe, odredivost, odredivanje, odredenost

Bes ti mmung — odredba, definicija, namena bes ti mmung sl os — neodredeno, bezodredbeno Best immung sl ose s — ono bezodredbeno, Sto je bez odredbe Bes ti mmun gsl osi gke it — bezodredbenost, liSenost odredbe, neodredenost

bew us st — svestan, poznat Bew uss tl os ig kei t — besvesnost, odsustvo svesti 256

Bez ie hen — odnoSenje, povezivanje Be zi ehu ng — odnos, saodnos, veza, povezivanje bezi ehung sl os — bezodnosajno, liSeno odnosa Bez ieh ungs los es — ono (Sto je) bez odnosa, bezodnoSajno, bezodnosno Bez ie hun gs lo si gke it — odsustvo odnosa, bezodnosajnost, bezodnosnost Bez oge nes — ono koje (Sto) se odnosi, ono Sto je u odnosu Dan ebe n — susedstvo, jedno pored drugoga Das ei ei n end— es postojanje, — postojece, ono Stobice, postoji Das odredeno ono Sto postoji tu — bestehendes Dasein — opstojece postojanje (bice) — best imm tes Das ein — odredeno p ostojanje (bice) — unbestimmtes Dasein — neodredeno postojanje (bice, tubiCe) Das ei n als b es ti mm te s Sein — postojanje kao odredeno bice Da se in -f Hr- And er es — postojanje za drugo Das hei t — tostvo, ovost Da s- Se l bi gk ei t — istost onoga (Sto je) to, to-istost De nk fo rm — forma misli De rh ei t — tajstvo De r- Se l bi gk ei t — istost onoga (Sto je) taj, taj-istost Di ehe it — tastvo Di es el bi gk ei t — istost, istovetnost Di e- Se lb i gk ei t — istost onoga (Sto je), ta, ta-istost Din g — predmet (culni, pojedinacni), stvar Di ngh ei t — predmetnost, stvarstvo Di re mt io n — cepanje, podvajanje Du rc hd ri nge n des Du rc hdr in gen s — prozimanje prozimanja Dur ch dr in gun g — prozimanje

Eig ens cha ft — osobina Ein Eins — jedinstveno jedno Ei nbi ld en — uobrazavati, ugraditi (das) Eine — ono (Sto je) jedno (die) Eine — jedinstvena, ona (Sto je) jedna Einf ache s — ono prosto, jednostavno, prostota Ei nhe it — jedinica, jedinstvo Ein hei t von Eins — jedinstvo jedinice, jedinica jedinic& (das) Einige — ono jedino (jedinstveno) Eins — jedno, jedan, jedinica, jednota — viele Eins — mnoga jedna, mnoge jedinice

Ei nsi uvid, saznanje Ein sscht ein — — jednost, jedinstvo Ei te il ung sg ru nd — osnov podele E iw i rk en — uticanje Ein zel hei t — pojedinaCnost Em pf i nd un g — oseCaj, oset Ens — bice, bitak Ent aus se ru ng — ospoljenje, otudenje En tg eg en ge se tz t es — suprotno, suprotstavljeno En t ge ge ns et zun g — suprotstavljanje, protivstavljanje Ent hi il lu ng — razotkrivanje En t st ehe n — nastajanje Ent sc hl uss — odluka 17 Nauka logike HI

257

En t wi ck l ung — razvijanje, razvoj Eri nner ung — seCanje, udubljivanje, pounutraSnjenje Ers chei nung — pojava, izgled Exi st ie re nd es — egzistentno biCe, ono Sto egzistira Fe st se in -S ol le nd es — ono Sto treba da je postojano (Cvrsto) Folg erung — konsekvencija, posledica Fo rm be st im mu ng — formalna odredba, odredba forme Fo rmb ez ie hun g — odnos forme For mei nhe it — jedinstvo forme Fo r mt dt ig ke i t — formalna delatnost Fo rmu nt er sc hi ed — razlika po formi, formalna razlika For tga ng — napredak, napredovanje, tok For tge gang ens ei n — uznapredovalost, odmaklost u napredovanju For tge hen — napredovanje fi ir -e i n- An de re s zu sei n — biti za nekoje drugo, postojati za neSto drugo

fi ir -Ei nes — za jedno, za neko (neSto) jedno Fi ir -Ei nes -s ei n (Fi ir -ei nes -s ei n) — za neko jedno biti, bivstvovati za jedno (bit i-za -jed no)

Fii r-Ei nes zu sei n — bivstvovati za jedno Fi ir -e s- se in — biti (biCe) za njega Fii rs ic hbe st imm te s — za sebe odredeno Fi ir si ch bes ti mmt se in (F i ir -s i ch- be st im mt se i n) — odredenost za sebe Fur sich ien des (Fii rsi chsei endes ) — koje (Sto) bivstvuje za sebe, za sebe se bivstvujuCe fur -s i ch- se i end es — za-se-bivstvuju6e, samostalno bivstvujuCe, Sto biv stvuje za sebe

Fi ir -s ic h-s ei n-s ol le n — ono Sto treba da postoji samostalno (za sebe) Gedankenbestimmung — odredba misli Gedankendinge — zamisli, miSljevine, fikcije Gedankenlosigkeit — besmisaonost Gegeneinanderstellen — stavljanje jednog u odnos prema drugima Gegensatz — suprotnost, protivstav Gegenstoss — protivudar, kontraudar, suprotno dejstvo Gegenteil — protivnost, suprotnost geg eni ib ers te hend es — protivstojeCe, nasuprot stojeCe, naspramno Gegenwdrtiges — sadaSnje, prezentno, neposredno dato, prisutno Gegenwirkung — proti vdejst vo Geist — duh Gemeinschaft — zajednica gemei nsc haft li ches — zajedniCno Gesetztsein — postavljenost Gesetztwerden — postavljanje bivati postavljen Gestalt — lik, oblik Gestaltungen — uobliCenja Geteiltsein — podeljenost, izdeljenost Gewalt — nasilje, moc Gewissheit — izvesnost, pouzdanost, uverenost Gewordensein — postalost, postalo biCe gew us st — saznat Gleichseiendes — ono Sto jednako bivstvuje, jednako bivstvujuCe

258

Gleichsetzendes — ono Sto se postavlja fcao jednako Greuze — granica, meda Grosse — velifcina Grossenbestimmtheit — odredenost velidina Grund — osnov, razlog, uzrok Grundbestimmung — osnovna odredba Grundbeziehung — osnovni odnos Grundlage — osnova, podloga Grundloses — Grundsatze — neosnovano na£ela, osnovni stavovi Grundverhaltnisse — osnovne srazmere Halt ung — stav, drzanje Han dgr ei fl ic hke it — opipljivost Her aus gega ngen sei n — izaslost, proizaSlo bice Hera usg ehen — izlazenje her aus kl aub en — iS£a6kati, isCeprkati, ispahir6iti Her vo rb ri nge n — proizvodenje Hinaus — izvanost, ono izvan, izlazenje Hina usge hen (i iber sich) — izlazenje (izvan sebe), prevazilazenje (sebe), uzdizanje (iznad sebe)

Hinau sge hen ii ber — prelazenje preko, nadmasivanje, izlazenje iznad, prevazilazenje

hi na us ko mme n ii ber — prekoraSiti, prevazilaziti Hin aus sch ic ken ii ber sich se l bs t — odaSiljanje izvan sama sebe Hinaus sei n ii ber — biti iznad, bivstvovanje iznad Id ea li ta t — idealitet, idealnost Ide ell es — idejno, ideelno In -e i n- Ei ne s- s et ze n — postavljanje u neko jedno In ha lt s be st i mmu ng — sadrzinska odredba In ha l ts ve rs ch ie de nhe i t — sadrzinska razlika in sich gegangen — uSao u sebe, udubio se u sebe Ins ich gehe n — ulazenje u sebe Ins ic hse ie nde s — ono Sto bivstvuje u sebi, u sebi bivstvujuce Insi chse in — usebicnost, bice u sebi, unutraSnjost In -s ic h- re fl ek ti er ts ei n — reflektovanost u sebe ist als — dat je (pokazuje se, postoji) kao Jens ei ts — onostranost, drugi svet, svet suStina K ra ft — sila, snaga Le hr sa t z — teorem, postavka, pou£ak Man ni gf al ti gke i t — raznovrsnost Ma ss be st im mu ng — mema odredba Mas sbe zi ehu ng — memd odnos Mass gro sse — mema velicina Mas sv er hd l tn is — mema srazmera Mehr er es — mnogi, mnozina, viSak Mehr hei t — mnoStvo, mnozina, mnogost, vecina Menge — mnozina, mnoStvo, svetina Mit te il ung — saopStavanje, dostavljanje, prenoSenje 17*

259

Nac hei nan der — sukcesivnost Ne ben ei nan der — koegzistencija, naporednost, jedno do drugog Neb en ei nan der se in — koegzistencija, naporednost Nega ti on — negacija, negativnost

— sich auf sich beziehende Negation — negativnost koja se odnosi na sebe (prema sebi) Neg ie rt se in — negiranost Ne gi er tw er de n — negiranje Nich tan si chs ei n — neposebiCnost, bide koje nije po sebi Ni ch tb eg re nz ts ei n — neograniCenost Ni cht bes te hen — neopstojanje, neopstojnost Nic ht das ei n — nepostojanje, neegzistencija Nic hti ges — niStavno Ni cht ig ke it — niStavnost Ni cht -k on nen — ne-mod Nic ht se ie nde s — nebivstvujude Ni cht sei n — nebide Ni ch ts ei n- fi ir -A nd er es — nebice za drugo

Pot en z — stepen, potencija Po t en zb es ti mmu ng — odredba stepena, stepenska odredba Po t en ze nb es ti mmt he i t — odredenost potencija (stepen&) Po t en ze nb es t im mu ng — odredba stepena (potencija) Pot en ze nf unk ti on — stepena (stepenska) funkcija, potencijska funkcija Po te nz ve rh al tn is — odnos stepena, potencijska srazmera, srazmera potencije Pr od uz ie rt we rd en — proizvodenje Quanta — kvanti Quantitatsbestimmtheit — kvantitativna odredenost Quantum — odredeni broj, kvant Re fl ekt ie rt sei n in sich — reflektovanost u sebe (sebi) Ref l ekt ie rt se i n in sich se l bs t — reflektovanost u sebi samoj (samom) Re fl ex — refleks, odraz Ref le xi on in ande res — refleksija u drugo Ref le xi on in sich — refleksija u sebe (sebi) Re fl exi ons -B es ti mmu ng — odredba refleksije — Bestimmung der Reflexion — odredba refleksije

Re fl exi ons be st im mun g — refleksivna odredba, odredba refleksije ref le xio nsl os — nerefleksivno Ref xi ons al tn— is sevraCanje — refleksivni Rucle kke hr ve inrh sich u sebeodnosi Sache — stvar (opSta), suStina, ono bitno Sache selbst — sama stvar Satz — reCenica, stav Seiendes (an sich Seiendes) — bivstvujuce, pojedinaCno biCe (po sebi bivstvujuCe)

Schein — privid Scheinen — prividanje, sijanje, odsjajivanje, odraiavanje Scheinendes — ono Sto se privida Schlechtunendliches — rdavo beskonaCno Schliessen — zakljuCivanje 260

Schlussatz — izvedeni stav, konkluzija Schranke — granica, ograniCenje, okvir, pregrada, ograda, meda Seelending — duSevna stvar Sein — bice, bivstvovanje, postojanje se ie nd -f ii r- An de r es — bivstvujuci za drugo Sein-fiir-Anderes — bice (bivstvovanje) za drugo Sein-fiir-Eines — bice (bivs tvova nje) za (neSto sto je) jedno Sein-nach-Aussen — bice (bivstvovanje) prema vani (spoljasnjosti) Selbst — samstvo, sopstvo, samost Selbstauflosung — jastvo, samoukidanje Selbstdndigkeit — samostalnost Selbstbestehen — samopostojanje, samoopstojnost, samodovoljnost Selbstbestimmende — samoodredujuce Selbstbestimmung — samoodredenje, samoopredeljenje Selbstbewegung — samokretanje Selbstdenken — samomisljenje, misljenje sebe Selbstgefiihl — samoosecanje Selbstzersplitterung — samorascepkavanje Setzen — postavljanje Sich-als-Eines-Setzen — postavljanje sebe kao jednoga Sichaufheben — samoprevazilazenje, prevazilazenje sebe sich auf sic h be zi eh end es — koje se odnosi na sebe Sich-Ausserlichsein — sebi spoljasnje bice Sichselbstgleichheit — samojednakost, jednakost sebi samom Sich-selbst-setzen — samopostavljanje, postavljanje sebe sama Sich-selbs t-Voraussetz en — samopretposta vljanje, pretpostavl janje sebe sama

Sich-setzen — postavljanje sebe Sich-Voraussetzen — pretpostavljanje sebe Sichwissen — znanje za sebe, samopoznavanje Sollen — trebanje Solizitieren — pobudivanje, uzbudivanje, pokretanje, drazenje Stammbegriffe — osnovni pojmovi Stoff — tvar, gradivo, grada Tat — cin, delo Tdtigkeit — delatnost Totalitdt — celokupnost Trennung — odvojenost, odvajanje Trieb — nagon, impuls, pobuda Tun — delanje, tvorenje, cinjenje Vbereinander — jedno iznad drugog Vbereinstimmung — podudarnost, saglasnost Vbergang — prelaz Vbergehen — prelazenje Vbergegangensein — preSlost (jednoga u drugo) Vbersteigen — prevazici, preci, prelaziti Vbertreffen — prevazici, nadmaSiti Umschlagen — preokretanje Unbegrenztheit — neogranicenost Unbemerkbares — ono neprimetno Unbeschranktes — (ono) neograniCeno Unbezogenes — ono nepovezano, neodnoseno (sto nije u odnosu) 261

(verendlichtes) Unendliches — (okonafceno) beskonaCno Ungetrenntheit — neodvojenost Unmittelbarkeit — neposrednost Unterscheidendes — odlikujuCe, razlikujuce Unterschied — razlika unterschieden — razliCit Unterschiedenheit — razlika, razliCitost, razlikovanost Unterschiedslose — bezrazliCno, ono Sto je bez razlike Untersatz — druga (mala) premisa zakljuCka Ununterscheidbarkeit — nerazlikovanje, nerazliCitost Ununterschiedenes — ono (Sto je) nerazlikovano Ununterschiedenheit — nerazlikovanost Unvollendetes — nezavrSeno, nezavrSenost Unwirklichstes — ono najnestvamije Ursachlichkeit — uzroCnost Urteilskraft — moC sudenja Veranderung — promena, menjanje Verbindung — veza Vereinzelung — upojedinjenost, upojedinjavanje, individualizacija Verendlichung — (p)okonaCenje, pretvaranje u konacno (ono sto ima kraja)

Verhalten — ponasanje, odnosenje Verhaltnis — odnos, relacija, (s)razmera, stanje stvari Verhdltnisbestimmung odredbasrazmere relacije (odnosa) Verhaltnisexponent — — eksponent V erhaltnisloses — nesrazmerno, bez srazmere, bez relacije Verhdltnismass — mera srazmere Verlauf — tok, proces, razvoj V er mitt elt sein — posredovanost Vermittlung (Vermitteln) — posredovanje Verneinung — odricanje, poricanje, negiranje Vernunft — um verschieden — razliCno, drugaCije Verschiedenheit — razliCnost, razlika, raznovrsnost, raznost Verschwundensein — iSCezlost Versdhnung — izmirenje Verstand — razum Verwirklichtsei n — ostvarenost Vieles — mnoStvo Vielheit — mnozina, mmoStvo, mnoStvenost Vorgefundenes zateCeno, nadeno, ono na sto se nailazi Vorhandenes ——prisutno, postojeCe Vorhandensein — p>ostojanje Vorstellung — predstava Wahrheit — istina Wahlverwandschaften — izborna srodstva Wahrnehmung — opazanje Wechsel — smena Wechselbestimmendes — uzajamno odredujuce Wechselwirkung — uzajamno dejstvo Weitlauf igkeit — rasplinutost Werden (In-Eins-Werden) — bivanje, postajanje (pretvaranje u jedno) 262

Werdendes — bivajuce, ono sto biva (postaje) Wesen — sustina, suStastvo, bit, bice Wesenheit — bitnost, odredena suStina, odredba sustine Wesentlichkeit — sustastvenost, bitnost, sustinskost Wesenloses — nesustinsko, nebitno (Sto je bez suStine) Widerspruch — protivrecnost Widerstreit — sukob, opreka Wirksamkeit — delotvomost, dejstvo Wirkung — posledica, efekat, dejstvo Ze i tl ic hk ei t — vremenitost Zug run deg ehe n — propadati, vratiti se u osnov Zu mut ung — pretpostavka Zuri ic kbe ugun g in sich — povijanje natrag u sebe, refleksija u sebe Zu ri ic kg ek eh rt se in in sich — posuvracenost u sebe, okrenutost nazad u sebe

Zu sa mme nf as se n — spajanje, sazimanje, obuhvatanje Zu sa mme nf li es se nd e — koji se slivaju ujedno Zu sa mme nf ii gen — spajanje, sastavljanje Zus amm en ge fi ig t se in — sastavljenost Zus amm eng ef lo ss ens ei n — slivenost Zu sa mme ng ey an ge ns ei n — slivenost Zu sa mme ng eh en m it sich — sazimanje, slivanje, spajanje, stapanje sa sobom

Zu sa mme nh an g — sklop, povezanost Zu s amm en s te ll en — uporedivanje Zu sa mme nz ah le n — sabiranje Zu st an d — stanje Z w ec k — svrha, cilj Z w ec kb es ti m mu ng — odredba svrhe Zw ec kb ez ie hu ng — svrhovni odnos, odnos svrhovitosti, odnos svrhe Z we ck ta t ig ke i t — svrsishodna delatnost.

263

SADR2AJ U vod — — — — — — — — — — — — — — — O pojmu uopSte — — —— — — — — — — — — — Po dela — — — — — — — — — — — — — — —

7 9 26

Prvi odsek Subjektivnost

P oj a m

—

—— — — — — — —

— — —

PRVA GLAVA — — — — —— — — — —

A. OpSti pojam —

—

— ——

—

—

—

— — —

20

— —

30

—

31

—

B. Pos ebni p oj am — — — — — — — — — — — 35 Napomena —— — —— — — — — — — — 41 C. Poj edi nac no

— — — ——

— —

— — —

— —

46

DRUGA GLAVA

Sud

— —

—

— —

—

——

— — — —

—

—

—

50

A. Sud postojanja — — —— — — — — — — — 57 a) Po zi tivn i sud — — — — — — — — — — — 57 b) N eg at iv ni sud — — — — — — — — — — — 61 — — — — — — — — — — 67 c)BeskonaCni sud B. Sud refleksije

— — ——

—

— — —

—

— —

68

a) S in gu la m i sud — — — — — — — — — — — 69 b) Partik ularni sud — — — — — — — — — — 70 — — — — — — — — — — 71 c)Un iverzaln i su d C. Sud nuinosti a)

264

—

—

KategoriCki sud

—

—

—

— — —

—

—

—

—

—

— — — — —

—

—

— —

74

75

Strana

b) HipotetiCki sud D.

c) Di sj un kt iv ni sud Sud pojma ——

—

— — —

— — —

— — —

— — — — — — — —

— — — — — —

— — — — — —

— — — — — — — — —

— — — — — — — — —

a) AsertoriCki su d — b) ProblematiCni sud — c) ApodiktiCni sud —

— — — — — — — — —

76 77

81 82 83 85

TRECA GLAVA Z a k l j u 6 ak —

——

—

— — —

— — —

— — —

A. Za kl ju da k po s to j an j a — — — — — — — — — — a) P rva fi gu ra zakljuCka — — — — — — — — — b) Druga figu ra: B -E -A — — — — — — — — — c) Treca figura : E-A -B — — — — — — — — — d) Cetvrt a figur a: A -A -A , ili matem atic ki zakljuCak — — N ap om en a —— — — — — — — — — — — B. Za kl j uc ak

r ef le ks ij e —

—— —

a) Za klj uc ak sv eu ku pn os ti — — b) ZakljuCak in du kc ij e —— — c) ZakljuCak an al og ij e —— —

C. Za kl ju ca k nu tn o st i —

—— —

a) KategoriCki zakljuCak b) HipotetiCki zakljuCak c) D is ju nk ti vn i zakljuCak

—— — —— — —— —

— — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — — —

— — —

86 88

89 96 99 10 1

103 107

— —— 108 — — — 110 — — — 112 — — — — — — — — — — — —

115 116 118 121

Drugi odsek Objektivnost

—— — — — —

— — —

— — —

12 5

PRVA GLAVA

Mehanizam—

——

A. Meha nid ki o bj ek at

— —

— — —

— — —

— — —

*30

—— —

— — —

— — —

13 1

B. Meha ni dki pr oc es— — —— — — — — — — — a) Fo rm ala n mehaniCki proces — — — — — —— b) Re ala n mehaniCki proces — — — — — — — c) Proizvod mehaniCkogproce sa — — —— — — —

C. A ps ol ut ni me ha ni za m— —

— —

—

——

— —

a) Centar — — — — — — — — — — b) Zakon — — — — — — — — — c) Prelaz ak mehan izma — — — — — — —

133 13 5 137 140

140 140 14^ “

144

265

Strana

DRUGA GLAVA

Hemizam — — — — —— — — — — A. He mi js ki ob je ka t— — —— — — — — — — B. Proc es

—

—

—

— ——

—

— —

—

—

C. Pr el ai en je he mi zma

— ——

—

— — — —

145 145

——

14®

——

l 4^

TRECA GLAVA

Teleologija

—

— — ——

—

—

—

—

—

—

— ——

—

—

—

—

—

——

A. Subjektivna svrha B. Sred stvo

—

C. Sprovedena

Ideja

—

— —

svrha

—

— —

— ——

—— — —

— —

—

—

— —

TreCi odsek — — — —

— —

— — —

— —

—

150 156

— —

159

——

161

— — —

171

PRVA GLAVA Ziv ot

— — — — — — — — — — — — — — — 176 A. Zi vi i nd iv id uu m — — — — — — — — — — — 180

B. Proc es i i v ot a— C. Rod

— —

—

—

— —

—

—— — — —

—

—

—

— —

— — —

—

—

—

184

— —

187

DRUGA GLAVA

I dej a

saznav>anja

A. Ide ja is ti ni to ga —

— ——

—

—

—

—

—

——

189

— ——

—

— —

—

—

——

197

— — — — —

— — —— —— — — — —

a) AnalitiCko sa zn av an je b) SintetiCko sazna vanje 1. D e fi ni ci ja — — 2. Podela — — — 3. Teorem — — — B. Ide ja dobro ga—

— —

—— —— —— —— ——

——

— — — — —

—

— — — — — —

— — — — — —

— — — — —

— —

—

—

200 206 207 212 217 228

TRECA GLAVA

A p so l u t na

i d ej a —

— ——

Napomena redaktora — — —— ReCnik — — — — — — — —

266

— — —

—

— —

— ——

233

— — — — — — 253 — — — — — — 255

G. V. F. Hegel, NAUKA LOGIKE, III. Omot i korice: Stevan Vujkov. Tehnicki urednik: Ruzica VukaSinovic-Stanisavljev. Lektor: Marija Vukovic. Izdaje i Stampa: Beogradski izdavaCko-grafiCki zavod, Beo grad, Bulevar vojvode Misica, 17. Za izdavaCa: Vladimir Stojsin. Tiraz 5.000. Beograd, 1979.

U pripre

mi

Pl ato n: FIL

EB

Ari st ot cl : R ET O R IK A Pl ot i n: ENE Auaust

AD E

in : O DRZ

Ari st ot cl — I . Kant

AV I BOZJOJ

FIZIKA

— K RITIK

A PRAKTI

C-

NOG UMA D.

H jum

—

RASP

RAVA

0

LJUDSKOJ PRIRODI V. Dil ta j — RIJS

IZG

KOG

VNIM

RA DN JA ISTO-

SVETA U DUHO-

NAU

KAMA

C . S. Per s —

IZAB

L.

—

Gol

dman

RA NI SP SK RIVE

ISI NI

BO G E . Bloh F.

—

DUH

Ko pls ton — LO ZO FIJE, I-

Hcr akl i t —

UTOPIJ

FRAG

Vol te r — FILOZO I . Kant

—

E

ISTORIJA FI II I

ZASNIVA

M ENTI FSKA

PI SMA

NJE M

E

TAFIZIKE MORALA ar — NOVI NAUCNI DUH E. Fink — EPILOZI PESNISTVU Vasubanthu — TRIMSIKE (izreke o budizmu) G.

Basl