Paramahansa Jogananda - Nauka Religije

Par.lmahansa Joganandn Ajnštajn je jednom prilikom izjavio: "Nauka bez reli­ gije je hroma, a religija bez nauke slepa." Filozofi i nau­ čnici su vekovima po�ušava1i da razumeju vezu izmedu bioloških procesa u telu i ljudske psihe. Uprkos ogromnom napretku naučnog saznanja,

7 apadna ..

filozofija ostaje i da­

lje na nivou spek\llacije u odgovoru na izazovne zagonetke živO!a - "Ko sam ja? Zašto sam ovde?'" Nauka Religije uklanja vctove dogmatičnih doktrina i

formalnosti, i pokazuje da odgovori na konačna pitanja nauke i religije ne leže u suvopamom skolastičnom istraži­ vanju iJi s1cpom verovanju, već da

SC

mogu otkriti jedino

kroz ek spanziju svesti. Pragmatični pristup Paramahanse Joganande redefiniše religiju na osnovi, koja je istovreme­ no univen:a!na i intenzivno lična. On u opštim cnama opi­ suje metode kojima se može dostići stanje proširene svesti, i ispi1Uje relativnu efikasnost različitih prilaza, od tradicio­ nalnih intelektualnih i religioznih učenja, do metafizičkih principa i praksi koje vode izvan svc.snog i podsvesnog uma ka kosrničkoj svesti. ,. Ova mala knjigu IIIIlli objašnjenje !lIIil'enI/IlIa. Njena vrednosI se Ile može procenili rečima.

0110 nujmillije ŠIO

možemo du prime/imo II učcnjima PI/mmu/umsa iogallalldc,

0(1 učenju cl'rop.rkilr filozofa. kao ŠIO SII 8ergsOI/, Hegel i dmgi, jes/c da SII OIlU prugmllličlla, a Ile spekulativIla, čak i kuda se bm'c kmj lljim (iomctima mCll/fizike. ,. zu razliku

II predgovora Daglasa Granta Daf Einslija, britanskog diplomate i filozofa

)lifa Lumina

EDICIJA

MOKS"

,

•

NAUKA

RELIGIJE

Paramahansa Jogananda

Prevod sa engleskog; Goran Boričić i Nebojša Petrušić

Paramahansa Jogananda

Beograd, 25. juli 1999.

v

Naslov originala: THE SCIENCE OF RELIGION by Paramahansa Yogananda Copyright @ Self-Realization Fellowship Founded in 1920 by Paramahansa Yogananda Copyright e za YU 1999. Alfa Lumina Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava izdavač.

hM.."',

Alfa Lumina

Urednik: Goran Beričić

SADRZAJ PredgOtJOT

•

Uuodna rei! Uuod .

.

•

.

•

•

.

•

•

.

•

•

•

.

•

.

.

•

.

Lekcura: Nebojša Petrušić Korekcura: Goran Baričić Kompjurerska priprema: Slolxx:lanka Kalauzović

Štampa: Luka štampa, Beograd Prvo izdanje Beograd, TIraž: 550

1999.

•

.

•

•

•

•

•

•

•

.

•

•

•

•

•

.

•

•

•

.

•

.

•

.

•

•

.

.

•

.

.

•

.

•

•

•

•

.

•

•

•

•

•

•

•

•

•

•

.

.

.

. . VI1

.

.

.

•

•

•

•

•

.

II 13

Prvo poglavlje 18 l. Univerzalnost, neophodnost i jedinstvenost religije .

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

•

•

.

.

.

•

.

.

•

•

.

•

•

Zajednički cilj �ivota. Univerzalna definicija religije . Šta znači biti religiozan. Religija nas "vezuje" blagona­ klonim zakonima. Religija jc stvar osnovnih načela . Univerzalna religija je neophodna u praksi. Drugo poglavlje 31 2. Bol, zadovoljstvo, i Blaženstvo: međusobne razlike .

Prevod sa engleskog: Goran Baričić, Nebojša Petrušić

•

•

.

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Osnovni uzrok bola i patnje. Neposredni uzroci bola. Zadovoljstvo je dvostruka svest. Zamenjivanje sredstva sa ciljem. Blaženstvo-Svest se javlja po prekidu p:>isto­ većenosti sa telom. Treće poglavlje 3. Bog kao Blaženstvo .

.

.

.

.

•

.

.

.

•

•

.

• • • . • •

.

.

.

.

.

.

.

41

Zajednički motiv svih aktivnosti. Jedino Blaženstvo­ Svest može uspešno utišati uzbuđenje. Šta je Bog? Do­ kaz Božijcg p:>stojanja leži unutar nas. Religija postaje univerzalno neophodna tek kada se Bog pojmi kao

Blaženstvo. U Bogu iliBlaženstvo-Svesti naše duhovne težnje pronalaze ispunjenje. Velika pozornica živora. -

Cetvrto poglavlje 4. Četiri osnovna religiozna metoda .

.

.

.

•

_

.

_

_

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

_

.

.

.

55

Potreba za religioznim metodima. "Bo�ji sin" i "Sin čovečji" Poreklo sektaštva. Četiri osnovna religiozna metoda: l. Intelektualni metod. 2. Metod predanosti. J. Metod meditacije. 4. Naučni metod ili Joga. Fizio­ loška objašnjenje naučnog metoda. Rezultat prakti­ kovanja naučnog metoda je sloboda od telesnih i men­ talnih uznemirenja. Neprekidna praksa naučnog meto­ da vodi do Blaženstvo-Svesti ili Boga. Naučni metod radi neposredno sa životnOm silom. Peto poglavlje 77 5. I nstrumenti saznanja i teorijska vrednost religioznih meux.la .

.

.

.

.

.

_

•

.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

_

.

.

.

.

.

Tri instmmenta saznanja: 1. Opažanje. 2. Z'lključivanje. J. Intuicija. Intuicijom Bog može da sc ostvari

II

svim

Svojim aspektima.

Oautoru

.

.

.

.

.

•

•

•

•

•

•

•

•

.

•

•

•

.

.

•

.

,

•

.

.

.

.

.

87

Predgovor Daglasa Grant DaJEinslija (1865-1952) (engleskog političara, pesnika i filosofa; delegacn na Medunarodnom kongresu filosofije Ilniverzilecn HanJard)

Ova mala knjiga nudi ključ univerzuma. Njenu vrednost je nemoguće proceniti rečima, bu­ dući da se unutar ovih uskih korica nalazi cvet Veda i Upanišada, suština Patandalija, najistaknutijeg zastup­ nika Joga filosofije i metoda, i misao Šankare, najvećeg uma koji je ikada obitavao u smrtnom telu. Sve ovo je javnosti pruženo na uvid po prvi put. Ovo je promišljena izjava nekoga, ko je na Istoku, nakon mnogo lutanja, konačno pronašaoodgovorsvet­ skih zagonetki. Hindus je celom svetu razotkrio Istinu. Prirodnoje što je tako, kada uzmemo u obzir da je Hin­ dus, pre više od pet hiljada godina, u vreme kada su pra­ oci Britanaca i Gala, Grka i Latina, lutali prosuanimšu­ mama Evrope II potrazi za hranom kao istinski varvari, već bio zauzet razotkrivanjem misterije zivota i smrti, za koje sada znamo da čine jedno. Ono najvažnije što možemo da primetima kod učenja Paramahansa Joganande, za razliku od učenja evropskihfilosofa, kaOšlosu Bergson, Hegel idrugi, jeste dasu ona praktična, a ne spekulativna, čak i kada se bave krajnjim dometima metafizike. Razlog je taj, što su

9

8

hindusi,jedini II čovečanstvu, prodrli iza vela, posedujući manje koje zapravo nije filosofsko, tj., kojeljubi mudrost, već je sama mudrost. Jer, kada se iskazuje u I.enninima verbalne dijalektike,ovo znanje se nužno izlaže kritika­ ma filosofa čiji se život i sastoji II tome, kao što je rekao Platon, da neprestano raspravljaju. Istina ne može da se iskaže rečima, a kada se reči koriste, čak i ako su Šan­ karine, cltri umovi će uvek pron3ći pukotinu za napad. Ono �to je konačno, ne može sadržavati beskonačno. Istina nije večna rasprava; ona je Istina. To znači, da se jedino stvarnim ličnim ostvarenjem, pomoću praksi i metoda IX>put ovih koje nudi Paramahansa Joganancla, Istina, bez ikakve sumnje, može spoznati. Ceo svet žudi za blaženstvom, kao štO Paramahansa Jogananda govori i dokaZUje, ali je većina obmanuta željom za zadovoljstvima. Ni sam Buda nikada nije jasnije rekao, da je zelja, usled neznanja, ono što vooi II močvaru patnje, u kOjoj seogromna većina čovečanstva bespomoćno koprca. Medutim, Buda nije uspeo da sa podjednakom jasnoćom izrazi poslednji, oo četiri načina ulaska u sta­ nje blaženstva za kojim žudimo. Ovaj četvrti način je neuporedivonajlakši, alijeza njegovo praktičnodostig­ nuće potrebno vodstvo iskusnog znalca. Ovaj iskusni znalac je sada među nama, da bi Zapadu pružio tehniku, jednostavna pravil a, kojasu drevni indijski filosofi veko­ vima prenosili sa kolena na koleno, i koja vode d o ostvarenja, ili stanja trajnog blaženstva. � hinduskoj misli i praksi se uvek naglašava da je ovaj neposredan kontakt oo velikog značaja. Sve do danas, bio je svima onemogućen, sem onima koji su bili dovoljno srećni da žive u Indiji. Sad, kada ga imamo na Zapadu, zapravo, pred svojim vratima, zaista bi bio lud

onaj ko bi izbegavao, ili, ko ne bi mario da sc okuša u praksi kojaje većsama posebi duboko blažena. "Daleko je čistija ta blaženost, od najvećeg uživanja koje nam um, ili neko od naših pet čula, moze ikada priuštiti," kako ParamahansaJogananda istinoljubivo izjavljuje, i dooaje, "ne želim nikome da pružam nijedan drugi do­ kaz ove istine, nego što može da mu pruži sopstveno iskustvo. " Prvi korak moze da se učini čilanjemove male knji­ ge; ostali, koji su poncbni za dospevanje do potpunog stanja blaženstva, će prirodno uslediti. Završavam citiranjem nekoliko stihova iz svoje poe­ me "Jovan od Damaska", u kojoj pokušavam da kroz poeziju ukažem na ono štO jc u ovoj knjiti postignuto. Govori Buda, koji jc za nas Paramahansa Jogananda, pošto "Buda" jednostavno znači "Onaj koji zna."

Dugo, dugo sam luuzo, tx!vao je, Okovima veza n, li iiwtill1a 1 pamjama neizbrojnim, Griien zubima otTOtmim, Sopstva II p lamenu, poma mne ielje. Otkriven, ofkriven je, Uzrok, pevao je, Sopstva lt tJ/amcnt/, neukrorive želje. Kuće, o, Arhitekta, za mene, NiktuJ. više neće bili gradcne. Slomljene su tvoje grede, rasti/reni

Sasvim podl�pirači ftJOga krooa: Nećeš mi više kuću. graditi iZflOtla. Moja je NinJaTla, moja; unutar Mog obzorja leži, ispred očiju mojih.

!o

Da hoću odmah, odmah mog.. bih, Zauvek da odem tih, U blatensruo uečno, bet [raga ta sobom, Ni OtIde, niri bilogde pred robom. Ali ja ljuba" lebi nosim, ljubav; tato salekaj, ĆOtJečansrvo, sebe radi, Rukama mojim most da se sagradi, Da gapredeš, ako želiJ, jer maiefda stekneš Slobodu dn radanje i smr1 i patnju hbegneš, l tako tJečno bIatensftJO dosegne!. Mostogradilac je medu nama. Sopstvenim rukama će izgraditi most, ako zaista zatražimo da to i učini.

LonLlon, Eng/da Februar 1927.

v

UVODNA REC Vš i e desetina godina pre nego što se rasplamsalo interesovanje za Istocnu psihologijU i religiju, Parama­ hansa Jogananda (1893-1952) je započeosvoje životno delo donošcnja večne duhovne nauke Indije u zapadni svet. 1920. godine bio je pozvan u Sjedinjene Države, kao predstavnik Indije na medunarodnoj konferenciji religioznih lidera u BoSlonu. Predavanje koje je tom prilikom održ30, njegov prvi govor u Americi, ubno na­ kon toga je objavljen pod nazivom Nauka rcligije. Od cada se objavljuje na još sedam jezika, i koristi kao udžbenik na koledžima i univerzitetima. Nauka religije je krajnje jednostavno i sažeto zi laganje o zajedničkom cilju svih istinskih religija, i četiri glavna puta koji vode do njegovog postignuća. To je univer­ zalna poruka, koja se ne zasniva na dogmatskim verova­ njima, već na neposrednom uvidu u Stvarnost, do kojeg se stile putem prakse drevnih naučnih tehnika medita­ cije.

NAUKA REliGIJE Uvod Svrha ove knjige je da ukratkoprikai:c kakobi trebalo shvatiti religiju, da bi mogli da je u(XJznamo kao univer­ zalno i pragmatično neophodnu. Takođe, dlj joj je da predstavi onaj aspekt ideje Boga koji neposredno utiče na motive i aktivnosti svakog trenutka II našem iivQtu. Istina jc, da je po svojoj prirodi, i aspektima, Bog beskonačan. Takođe je istina, da je pokušaj da se de­ taljno opiše, kakav je Bog. dokle god je tO llsaglasllosti s razumom· samo još jedan pokazatelj ograničenosti ljudskog lima II pokušaju da dosegne Boga. ip:lk, isto je tako istinito da ljudski um, i pored svih nedostataka, ne moze da bude miran, zadovoljavajući se II potpunosli onim što je konačno. Um prirodno teži da objasni ono što je ljudsko i konačno II svetlu onoga što je nadljudsko i beskonačno- onoga što oseća, ali ne moze da izrazi, što u njemu prećumo postoji, ali pod nekim okolnostima odbija da bude jasno vidljivo. Naša uobičajena zamisao Boga je da je On: nad­ ljudski, beskonačan, sveprisutan, sveznajući, i tome slično. Postoje mnoge varijacije ove o�te ideje. Neki Boga proglašavaju ličnim, drugi Ga vide kao bezličnog. Ono što se posebno ističe u ovoj knjizi je, da, ma kakva da nam je zamisaoo Bogu, onaje beskorisna, ako ne uti­ če na naše svakodnevno ponašanje, ako život u svakod­ nevici ne crpi iz nje nadahnuće, i ako se ne uvidi da je univerzalno neophodna.

14

Ako &ga nedoiivljavamo tako, da se bez Njega ne možemo snaći II zadovoljenju neke potrebe, II našim odnosima sa ljudima, II zaradivanju novca, II čitanju knjige, II polaganju ispita, II obavljanju najtrivijalnijih ili najuzvišenijih duznosti, tada jc jasno da izmedu Boga i života nismo osetili nikakvu povezanost. Bog moze da bude, i beskonačan, i sveprisutan, sve­ znajući, ličan, milostiv, ali ove ideje nemaju toliko sna­ žan uticaj, koji bi nas naterao da koraknemo II potragu za Njim. U živOlU možemo i bez Njega, isto kao i sa Njim. On može da bude beskonačan, sveprisutan, i slično, ali II našem radnom, užurbanom životu, mi ove ideje ne možemo neposredno i praktično da iskoristimo. Ovim idejama se vraćamo samo kada II mosofskim i poetskim delima, umetnosti i idealističkim besedama, težimo da opravdamo konačnu čeinju za nečim ono­ manim; kada sc, pored našeg celokupnog znanja, kaje toliko uzdižemo, zbunimo pri p:Jkušaju da objasnimo neke od mljabičnijih pojava u univerzumu; ili, kada se nasukamo na promenljivosrima sveta; "Molimo se Večno Milostivom kada zaglibimo," kako istočna mak­ sima kaže. Inače, izgleda da se u našem prozaičnom svetu sasvim dobro snalazimo i bez Njega. Ćini se dasu ove stereotipne zamisli sigurnosni vendi našeskučene ljudske misli. One Ga objašnjavaju, ali nas ne gone da Ga potražimo. Nedostaje im snaga moti­ vacije. Kada Boga nazovemo beskonačnim, sveprisut­ nim, svemilostivim i sveznajućim, to ne mači da Ga neizostavno i [Taiimo. Ove zamisli udovoljavaju inte­ lektu, ali ne umiruju i dušu. Ako ih poštujemo i negu­ jemo u svom srcu, mogu nam donekle otvoriti duh mogu nas učiniti moralnim i predanim Njemu. Među­ tim, pomoću njih nećemo osetiti Boga kao nešto svoje

15

- nisu nam dovoljno bliske. One udaljavaju Boga od svakodnevnih briga sveta. Kada se nađemo na ulici, II fabrici, za tezgom, ili u kancelariji, ove ideje imaju prizvuk otuđenosti. Ne zbog toga što smo zaista mrtvi za Boga i religiju, već zato što nam O njima nedostaje odgovarajuća koncepcija - koja se može utkati u strukturu svakodnevnog života. Naša zamisao Boga treba da nam bude svakodnevna, čak šta­ više, neprestana smemica. Upravo takva zamisao Boga bi trebalo da nas podstakne da Ga potražimo usred sva­ kodnevnog života. To je ono što smatramo pragmati­ čnom i motivišućom koncepcijom Boga. Boga i religiju treba preneti izokvira verovanja u okvir svakoclnevnog života. Ako ne istaknemo neophodnost Boga II svakom aspektu zivota, i potrebu za religijom II svakom trenutku našeg postojanja, Bog i religija tada iskaču iz duboko usađenog toka našeg svakodnevnog razmišljanja, i postaju doživljaj "jednom nedeljno". Iza prvogdela ove knjige stoji pokušaj da sc objasni, kako, da bi razumeli da su Bog i religija zaista neophodni, moramo posebno da istaknemo onu ideju i jednog i drugog, koja je od najvećeg značaja za glavni cilj naših svakodnevnih i neprestanih aktivnosti. Ova knjiga ima za cilj da ukaže na univerzalnost i jedinstvo religije. Tokom raznih epoha bilo je različitih religija. Oko njih su plamtele žučne rasprave, dugi ra­ tovi, i brojna krvoprolića. Jedna religija se suprotstav­ ljala drugoj, a sekta se borila protiv sekte. Ne samo da postoje razne religije, već unutar iste religije postOjiširo­ ka raznolikost sekti i mišljenja. Ipak, javlja se pitanje: "Ako postoji samo jedan Bog, otkud potreba za tolikim religijama?"

16

Može se obrazlagati daporeklo različitih religija, kao ŠlQ su hinduizam, muhamedanstvo i budizam azijata, hrišćanstvo zapadnjaka, i slično, od ređuju različiti stup� njevi intelektualnog razvoja i specifičan mentalitet poje dinih nacija, zahvaljujući drugačije m geografskom položaju i okolnostima. Ako religijom sm�llTamo samo prakse, odredena načela, dogme, običaje i konvencije, tada može postojati osnova za postojanje tolikih religija. Ali, ako religija prvenstveno označava Bogosvest, ili ostvarenjeBoga, i iznutra i spolja, a tek na drugom mestu strukturu sačinjenuod ve rovanja, načela i dogmi, tada, strogo uzevši, u svetu postoji samo jedna re ligija, je r postoji samo jedan &g. Mo�e se reći da razni običaji, načini bogosluienja, načela i konvencije, fomliraju osnov za nastanak razlil čitih ve roispovesti i sekti, koje se zasnivaju na toj jedinoj religiji. Ako sc religija shvati na ovaj način, tada se, i samo tada, može tvrditi da je ona univerzalna; jer, ni­ kako nije moguće proglasiti univerzalnim pojedine obi­ čaje i konvencije. Unive rzalnim sc može proglasiti samo onaj element kojije zajednički svim religijama; moremo od svakoga da tražimo da ga prihvati i sledi. Tada se zaista može re ći da religija nije samo neophodna, već isto tako i univerzalna. Svi mogu da slede istu religiju, je r samo jedna i postoji - budući da je univerzalni ele­ me nt II svim re ligijama jedan isti. U ovoj knjizi sam se potrudio da pokažem, da, kao

ŠW je Bogjedan, svima neophodan, iswje takoi re/igijajedna,

neophodna i univenalna. Samo putevi do nje mogu na počelku, u nekom pogledu da se razlikuju. Zapravo, nelogično je reći da postoje dve religije, kada postoji samo jedan Bog. Mogu da postoje dve ve roispovesti ili sekte, ali religija je samo jedna. Ono štO sada zovemo

17

različitim religijama, treba videti kao različite veroispo­ vesti i sekte jedinstvene univerzalne religije. Takođe. ono što sada nazivamo različitim veroispovestima, tre­ balo bi razvrstati kao različite ogranke kultova ili vera. Ako se jednom upoznamo sa značenjem reči "rcligija", koje ću sada detaljno da izložim, bićemo, prirodno, veoma obazrivi u njenoj upotrebi. Ograničenost u gledištima ljudije ono zbog čega se ne uviđa univerzalni element, koji je osnova takozvanih različitih religija sveta, a to je uzrok mnogih zala. Ova knjiga pruža psihološku definiciju religije, a ne pre dmetnu, koj a se te meIii na dogmama i načelima. Drugim rečima, njen cilj je da religiju pretvori u istraži­ vanje naše gcelokupnog unutrašnjeg bića i stava, a ne u puko poštovanje određenih pravila i propisa.

lB

19

PRVO POGLAVLJE UnWermi1UJst, neophod1UJst i jedinstvenost religije Zajednilki cilj živela Pre svega, moramoznati štaje religija. Tek tada mo­ žemo da sudimo da li je neophodno da svi budemo reli. gtozm. Akonema potrebe, nema ni aktivnosti. Iza svake naše aktivnosti postoji cilj zbog kojeg je obavljamo. U svetu ljudi vrše razne aktivnosti da bi postigli razne ciljeve; ciljevi koji odreduju aktivnosti ljudi su mnogostruki. Ali, postoji li neki zajednički i univerzalni cilj celo­ kupne aktivnosti svih ljudi sveta? Postoji li neka zajed­ nička, najviša potreba svih nas, koja nas podstiče na sve aktivnosti? Kratka analiza motiva i ciljeva ljudskih aktivnosti u svetu pokazuje. da. premda čovek ima hiljadu najprečih i trenutnih ciljeva, zavisno oo osobe­ nosti zanimanja ili profesije kojoj se posvećuje, krajnji cilj kojem su svi ostali podređeni - je poni!tenje bola i žudnje, i dostignuće trajnog Blaženstva. Možemo li trajno da okončamo bol i žudnju, i zadobijerno Blažen­ stvo, posebno je pitanje; ali ipak, očigledno je da u svim aktivnostima pokušavamo da umaknemo bolu i osetimo zadovoljstvo. Zašto čovek služi kao šegrt� Zato štO želi da postane stručnjak u nekom poslu. Zašto se upušta baš u taj posao? Zato štO njime može da zaradi novac. Zašto bi se .

�

uopšte zarađivao novac? Zato što će zadovoljiti lične i porodične potrebe. Zašto bise potrebe ispunjavale? Zato štO ĆC se time odstraniti bol i zadobiti sreća. Sreta, zapravo, nije isto što i Blaženstvo. Svi dlja­ mo na Blaženstvo, ali usled velikog slepila, umišljamo da je tO Blaženstvo ono što doživljavamo kao zado­ voljstvo i sreću. Kako je do toga došlo, sada ćemo videti. Krajnji motiv jc zaista Blažcnstvo, koje oseća­ illO iznutra. Međutim, srcća· ili zadovoljstvo· se po­ javila namesto Blaženstva, zahvaljujući našem nera­ zumcvanju, tc je zadovoljstvo počelo da se smatra krajnjim motivom. Iz toga vidimo da st.' naš krajnji cilj sastoji od ispu­ njenja neke potrebe; odstranjenja nekog oo\a, fizičk�g iH mentalnog, od najslabijeg do najjačeg; i dostizanja Blaženstva. Ne ispitujmo dalje zašto treba dostići Bla­ ženstvo, jer se nikakav odgovor ne može dati To jc naš krajnji cilj, ma šta radili - ulazili u neki posao, zarađivali novac, tražili prijatelje, pisali knjige, sticali znanje, vla­ dali carstvima, poklanjali milionske donacije, istraživnli zemlje, tragali za slavom, pomagali siromašnima, posta­ jali filamropi, ili se prihvatali mučeništva. Uz t�, �. bzaće sc, da, kada Strogo vodimo računa o svom Istln· skom cilju, traganje za Bogom Z(l nas postaje stvam� činjenica. Možda će se proći kroz milion koraka bez�r�! ; ahivnosti i motivacija u međuvremenu, ah krajnji motiv je uvek isti - dostignuće trajnog Blaženstva, pa makar la bilo kroz dugi nil akcija. ČOvek obično voli da na puru do cilja prooužava tim nizom. Možda će izvršiti samoubistvo da okonča neki bol, ili počiniti ubistvo da bi odsrranio nek-u pojavu žudnje.il� bola, ui neku užasnu ranu sa srcu, misleći da će time postiĆi stvarno zadovoljenje, ui olakšanje, koje zamenjuje sa

20

21

Blaženstvom. No ipak, ono što treba primetiti jeste da je i loistavetnastremljenje (iako pogrešno) kakrajnjemcii ju. Neko mole da kaže: "Mene uopšte ne zanima ni zadovoljstvo, ni sreća. Zivot živim da bi nešto ostvario, da bi postigao uspeh." Drugi kaže; "Želim da II svetu činim dobra dela. Nije me briga da li patim." Ali, akose zagledate II umove tih ljudi, videćete da jc tu posredi identičnostremijenje ka cilju,sreći. Da li prvi čovek želi uspeh II čijem JX)Stignuću nema zadovoljstva isreće! Da li drugi zeli da čini dobro drugima, a da sam ne oseti sreću II tome! Očigledno ne. Njima možda neće smetati ni da im drugi nanese hiljade fizičkih bolova ili men­ talnih patnji, ni situacije koje obično iskrsavaju lokom potrage za uspehom, ili činjenja dobra drugima. Ali, pOOro II uspehu prvi pronalazi veliko ispunjenje,a drugi intenzivno uživa u sreći dobročinstva, prvi traga za uspehom, dok drugi traga za blagostanjem drugih, uprkos nevoljama na kaje usput nailazi. Čak i najnesebičniji motiv i najiskrenija namera da se unapredi blagostanje čovečanstva, njega samogradi, proistekla je iz prvobitne (dnje za pročišćenom ličnom srećom, bliskoj Blaženstvu. Ipak, to nije sreća uskog­ rudog sebičnjaka. To je sreća otvorenog tragaoca za tim "čistim sapsevom", koje se nalazi u vama, u meni, i u svima. Ova sreća je Blaženstvo,malo pomeŠ3no sa ne­ kim osećanjima. Zbog toga altruista, sa čistim Blažen­ stvom kao motivom za altruističku aktivnost,ne podle� že uskogrudaj sebičnosti, jer čovek ne može sam za sebe osećati čisto Blaženstvo,ako nije dovoljno otvoren da želi i teži ka Blaženstvu drugih. To je univerzalni zakon. •

Ullivenailla definicija religije Stoga, akose ljudski motiv ka aktivnosti proprati do samog izvora, videće se da je krajnji motiv isti kod svih - otklanjanje bola i dosezanje Blaženstva. Pošto je ovaj cilj univerzalan, njega treba smatrati najneophodnijim. Naravno, za čoveka je religija 0110 što je za njega univer­ zalno i najpotrebnije. Otuda, suJrina religije sc saswji lt

lrajnom ods!ranjenjll bola i oSIvarenju BlažensItJa, ili Boga.

Takođe, aktivnosti koje moramo da prihvatimo radi trajnog odstranjenja bola i ostvarenja Blaženstva ili Boga, nazivaju se religioznim. Ako religiju shvatimo na ovaj način, njena univerzalnost tada postaje očigledna. Jer, niko ne mo�e poreći da trajno želi da izbegne bol i dosegne trajno Blaknstvo. Ovo mora da bude opšte prihvaćeno,jer niko ne može da IXlrekne til istinu. Samo čovekovo postojanje je obavijeno time. Svi žele da žive zato što vole religiju. Čak i ako čovek počini samoubistvo, i to čini zato što voli religiju; jer, misli da ćc tim činom dostići srećnije stanje od onoga u kojem sc zatekao. U svakom slučaju, misli da će bici oslobođen izvesnog bola koji ga muči. Njegova religija je u ovom slučaju nemilosrdna, no ipak je religija. Cilj mu je potpuno ispravan, isti kao i cilj svih ljudi; jer, svi ljudi žele da zadobiju sreću, ili Blaženstvo. Medutim, njegov način nije mudar. Usled neznanja, ne zna šta će ga dovesti do Blaženstva, cilja svih ljudi.

Šta z1Jači biti religio%lHl Na taj način je u izvesnom smislu svaki čovek u svetu religiozan, s obzirom da svako pokušava da odstrani

22

žudnju i 001 i zadobije Blaženstvo. Svi streme ka istom cilju. Ipak, strogo rečeno, samo je nekolicina II svetu religiozna, jer samo nekolicina. iako ima isti cilj kao i svi ostali, zna najdelocvomiji način za trajno odstranjenje svih boli i žudnji. telesnih, umnih i duhovnih· i zadobijanje istinskog Blaženstva. Istinskipoklonik ne moiedasedrli kruto ograničene ortodoksne koncepcije religije, iako je [a koncepcija, na neki neooređen način, povezana sa koncepcijom koju ja iznosim. Ako izvesno vreme ne posećujete crkvu ili hram, ili ne prisustvujete njihovim ceremonijama ili obredima, bezobzira na toštose usvakodnevnom životu ponašate religiOzno, tako što ste mimi, staloženi, kon­ centrisani, dareilj ivi, što crpite sreću iz najmučnijih situ· adja, obični ljudi, naglašene ortodoksne ili uskogrude sklonosti tada klimaju glavom i obznanjuju, da, iako pokušavate da budete dobri, smireni, s tačke gledišta religije, ili u Božjim očima, "skrećete sa pravog puta" ,jer u poslednje vreme niste obišli sveta mesta. Dok, naravno, ne može da postoji ni jedan prihvat­ ljiv izgovor zbog trajnog udaljavanja sa takvih svetih mesta, s druge strane, ne može da postoji ni jedan oprav­ dan razlog zbog kOjeg bi se neko smatrao religioznijim zatO što posećuje crkvu, ako u isto vreme ne mari da u svakodnevnom životu primenjuje principe koje religija podržava, oonosno one koji se pokazuju najbimijirn za postignuće trajnog Blaženstva. Religija nije udešena klupama II crkvi, niti je zavijena u ceremonijekoje se II njoj izvode. Ako imate stav dubokog poštovanja, ako svakodnevni život uvek živite s namerom da u njega unesete nepomućenu Blaženstvo-Svest, izvan crkve ćete biti isto toliko religiozni kao i u njoj.

23

Naravno, ovo ne treba razumeti kao argument za napuštanje crkve, koja je obično umnogome stvarna pomoć. Stvar je u tome da radi zadobijanja večne sreće, van crkvenih sali treba da uložice upravo onaj napor koji, ostavljale iza sebe dok iz crkvenih klupa pasivno uživate u propovedi. To ne znači da slušanje nije dobro, na svoj način; jer zasigurno jeste.

Religija Ilas 4'vezuje" blago1laklollim wkollima Rcč "religija" je izvedena iz latinskogreligiarc, vezati. Sea vezuje, koga vezuje, i zašto? Ako ost3vimo po strani svako ortodoksno objašnjenje, sasvim je jasno da smo "mi" ti koji smo vezani. Šta nas vezuje? Ne lanci i okovi, naravno. Može sc reći da nas religija vezuje jedino pravilima, zakonima i z..1.htevima. A zašto? Da bi načinila od nas robove? Da bi nas lišila prava na slobodno mišljenje i aktivnost, koje nam po rodenjll pripada? To je van pameti. Kao štO jt! za religiju potreban ispravan motiv, tako i njen motiv da nas "veže" mora biti dobar. Kaknv je tO motiv? Jedini logičanodgovor koji možemo da pružimo je da nas religija vczuje pravilima, zakonima, znht
Z4

odbojan? Očigledno je da su ostali motivi, ako ih ima, podređeni pomenutom. Nije li definicija religije koja je već izložena, II sagJasju sa pomenutim motivom reči "vezati", II korenu značenja religije? Rekli smo da se religija delom sastoji II trajnom poništenju bola, bede, patnje. Ali, otarasiti se nečega, kao što je bol, ne može biti osnov religije; ona se mora zasnivati i na čvrstom držanju za nešto drugo. Ne može biti isključivo negativne prirodc, već mara biti i pozitivna. Možemo li se trajno osloboditi bola, a da se ne držimo onoga što je njemu suprotno - Blaženstva? Iako Blaženstvo nije baš tačan antonim za bol, ono je, II svakom slučaju, pozitivna svest koje se možemo čvrsto držati da bi se oslobodili bola. Ne moiemo, naravno, zauvek visiti II vazduhu neutralnog osećanja, koje nije i ija ni bol, ni njegova suprotnost. Ponavljam, da se relg ne sastoji samo u poništenju bola i patnje, već i u dostizanju Blaženstva, ili Boga (da su Blaženstvo i Bog u izvesnom smislu sinonimi, biće objašnjeno kasnije). Ispitujući, dakle, motiv u korenu značenja religije (vezivanja), dolazimo do iste definicije religije do koje smo stigli analizom čovekove motivacije za aktivnost.

Religija je stvar ostIOvtlih načela Re\igijaje stvar osnovnih načela. Ako je naš osnovni motiv traženje Blaienstva, ili sreće, ako ne vršimo ni jednu aktivnost, ne živimo ni jedan trenutak, koji, na kraju, nije određen ovim prvobitnim motivom, zar tada ne mozemo da kažemo da je ova žudnja najdublje ukorenjena u ljudskoj prirodi! Uz to, šta religija može da bude akonije mkana u najdublje ukorenjenu žudnju

Z5

ljudske prirode? Religija se, ako će biti nešto od životne vrednosti, mora zasnivati na životnom instinktu ili žudnji. Ovo je a priori odbrana koncepcije religije, izlo­ žene u ovoj knjizi. Ako neko primeti da postoje mnogi drugi ljudski instinkti (društveni, samoOOržavajući, i njima slični) pored zudnje za srećom, i, upita zašto ne bi objašnjavali religiju i u svetlu tih instinkata, odgovor je da su ti instinkti ili podređeni instinktu traženja sreće, ili su toliko neraskidivo povezani sa njim da ne mogu bitnije da utiču na naše objašnjenje religije. Vratimo se još jednom na prethodni argument, tOt!ek u je religija ono šco je :z:a njega univerzalno i najneo­ phodnije. Akoonošto je najpotrebnije i što je univerzalno za njega nije religija, šta bi ona mogla da bude! Ono što je najslučajnije i što je promenljiva, ne može biti religija, naravno. Ako pokušamo da od novca stvorimo jednu jedinu stvar koja će zahtevati našu pažnju II životu, tada nam novac postaje religija - "dolar je naš Bog". Domi­ nantni životni motiv, koji god da je, za nas je religija. Ostavimo ovde po strani ortodoksno objašnjenje, jer principi aktivnosti - a ne intelektualno propovedanje dogmi ili održavanje ceremonija - tačno utvrđuju, bez potrebe za našim !ičnim reklamiranjem, kojoj religiji pripadamo. Ne moramo da čekamo ni teologa, ni minist­ ra, da nam odredi sektu ili religiju - naši principi i aktiv­ nosti imaju milion jezika kojima će to reči i nama iostalima. Onošto je značajno u tome je da u pozadini bila čega što obožavamo sa slepom isključivošću, uvek leži jedan fundamentalni motiv. Odnosno, ako novac, posao i nabavljanje potrepština ili životnog luksuza, pretvorimo u "početak i kraj" svog postojanja, primećuje se da u pozadini naših aktivnosti ipak leži jedan dublji motiv:

26

27

ovome težimo da bi otklonili bol i dencH sreću. Ovaj fundamentalni motiv je stvarna religija čovečanstva; ostali sporedni motivi tvore pseudo-religije. Zato što nije shvaćena na univerzalan način, religija se smešta II nebu pod oblake, ili je mnogi ljudi smatraju pomodnom razonodom žena, ili starih i ncjakih.

UniverzabIO religija je neophod1la u praksi Iz toga vidimo da je Univerzalna Religija (ili religija koja se shvata na ovaj univerzalni način) praktično, ili pragl1uuitno neophodna. Njena neophodnost nije vdtačka, niti usiljena. Iako se potreba za njom oseća u srcu, ipak je. nažalost, nismo uvek potpuno svesni. Da jesmo, bol bi odavno iščezao iz sveta. Jer, obično će čovek ono zašta misli da je zaista neophodno, pokušati da pronade po svaku cenu. Misli li čovek da je zara­ divanje novca zaista neophoonoza izdržavanje njegove porodice, on neće prel..'1ti da se izloži opasnosti kako bi ga obezbedio. Zalosno je što ne smatramo religiju neophodnom na isti takav način. Umesto toga, posmatramo je kao neki ukras i dekoraciju, a ne kao sastavni deo čovekovog život3. Veoma je žalosno i [O, što je svaki čovek u ovom svetu, pored toga što je njegov cilj u suštini religiozan, budući da se uvek trudi da oosrrani žudnju i dostigne sreću, zahvaljujući nekim ozbiljnim greškama, ipak zaveden i naveden da posmatra istinsku religiju, čiju smo definiciju upravo pružili, kao nešto od sporednog značaja. Šta je ovome uzrok? Zašto ne osećamo stvarnu neo­ phodnost umesto prividne beznačajnosti? Odgovorje: pogrešni putevi društva i naše prianjanje za čula. •

Društvo II kojem se nalazimo je ono što II nama usađuje osećanje da su razne stvari potrebne. Razmotri­ mo uticaj ljudi i okolnosti. Ako želite da poistočnjačite Zapadnjaka, stavite ga medu Azijate; ili, ako žeilte da pozapadnjačite Istočnjaka, nastanitegamedu Evropljane - i pogledajte šta će se desiti. Dešava se nešto očigledno, čak neizbežna. Ćoveku sa Zapada polako !X>Činju da se dopadaju običaji, navike, odeća, način života i mišijenja, i način na kojise posmatraju stvari na Istok.'U, dok čoveku sa Istoka počinju da se dopadaju pomenute stvari na Zapadu. Njima se čini da se sam standard istine menja. Pa ipak, oko jednog će se većina ljudi složiti - da je njihov svetavni život sa svim svojim brigama i zado­ voljstvima, blagostanjem i nesrećama, vredan življenja. Medutim, retko da će nas iko podsetiti na neophodnu potrebu za Univerzalnom Religijom, pa je zato i nismo sasvim svesni. OČigledno je istina da čovek retko posmatra stvari izvan kruga.u .kojem živi. Sve što spada u njegov delo­ krug, on opravdava, sledi, oponaša, s {im se nadmeće i misli da je to merila mišljenja i ponašanja. No, ono što prevazilazi njegov domet shvatanja, on previda, ili nipodaštava vrednost tog'l. Advokat će, recimo, veličati i biti najrevnosniji prema nečemu što se tiče zakona; njemu će druge stvari, po pravilu, biti manje značajne. Pragmatična, odnosno praktična neophodnost Univerzalne Religije se čcsroshvata samo kao teorijska potreba, budući da se religija smatra predmetom od intelektualnog značaja. Ako religiozniideal poznajemo isključiVO intelektom, tada mislimo da smo ga dostigli, i da se od nas ne trazida ga živimo i ostvarimo. Na!a velika greškaještQ brkamo pragmatičnu sa teo­ rijskom neophodno,šću. Mnogi bi verovatno priznali,

29

28

porazmis!ivši, da Univerzalna Religija nije ništa drugo do rrajno poništenjc rola i svesno ostvarenje Blaženstva, ali malo ko razume i značaj i praktičnu neophodnost koju ta religija nosi sa sooom.

Paramahnnsa Jog:lnand:1 sa nekoliko delegata na Internacionalnom kongresu religijskih liberal
o

Dom jedinstva, mesto odrlavanja Internacionalnog kongresa religijskih liberala

30

DRUGO POGLAVLJE Bol, wdovoljstvo i Blaženstvo: međusalme raz1ik Osnovni uzrok bola i pa1nje Sada je potrebno da istražimo osnovni uzrok bola i patnje. mentalne i fizičke, u čijem se poništenju Univer­ zalna Religija delom sastoji. Pre svega, iz našeg zajedničkog iskustva [feba da jc očigledno, da smo uveksvcsni sebe kaoaktivne sile koja obavlja sve naše umne i telesne aktivnosti. Mi zaista obavljamo mnogo različitih funkcij" - opaž:lnje, mišlje­ nje, pamćenje, osećanje, delanje, i lome slično. Ipak, možemo da primctimo, da u osnovi ovih funkcija leži "ego", ili "sopstva", koje njima upravlja, a za scbe misli da ga celokupno prošlo i sadašnje postojanje, suštinski nije nimalo promenilo. Biblija kaže: "Zar ne mate da ste hram Bažiji, i da Duh BoZiji obitava tl vama!"·. Svi mi smo kao indivi­ due, mnogobrojna reflektovana duhovna Sopstva uni­ verzalnog blaženog Duha - Boga. Baš kao što se pri reflektovanju vode II brojnim posudama, pojavljuje mnogo odraza jednogjedinogsunca, takoje i čovečan­ stvo prividno podeljeno na mnogo duša, koje nasta­ njuju ova telesna i umna vozila, pa su na taj način spolja odvojene od jedinstvenog univerzalnog Duha. U

) Korinćanima 3; 16

.

33

32

stvarnosti, čovek i Bog su jedno, fl odvojenost je samo prividna. No, budući da smo blagoslovena i ref1cktovana duhovna Sopstva, zoog čC!,'dlozni fizičkom i mentalnom bolu i patnji! Radi se o [ome, da je duhovno Sopstva sebe prekrilo ovim sadašnjim sta� njem (ma kako da jc doo\o do lOga), poistovećujući se sa prolaznim [elesnim vozilom i nemimim umom. Poj­ stovećujući se na taj način, duhovno Sopstva oseća ža­ lost ili oduševljenje, već II skladu sa odgovarajućim stanjem tela i uma, bilo ono nezdravo i neprijatno, ili zdravo i prijamo. Zbog ovog poistovećenja, Sopstva je neprestano uznemireno njihovim prolaznim stanjima. Uzmimo za primer slikoviti prikaz poislovećcnja: majka koja se duboko poistovećuje sa svojim jedinim detetom, pati i oseća snabn hol čak i ako samo načuje, bilo da su to glasine ili istina, da je njeno dete mrtvo. Dok medutim, verovatno neće osećati takav bol ako čuje o smrti deteta majke iz susedstva, sa kojim sc nije pois{ovetila. Sada možemo da zamislimo svest kada je poistovećenje stv}lmo, a ne simbolično. Prema tome,

oseĆimjel)()islOOećenja sa prolaznim relom i nemirnim umom je iz.!XlT i koreni!i uvuk patnje naJeg duhovnog Sop5wa.

Shvativši da je poistovećenje duhovnog Sopstva sa telom i umom glavni uzrok bola, trebalo bi da se prihvatimo psihološke analize neposrednih i trenutnih uzroka bola i sagledavanja razlika izmedu bola, zado� voljsrva, i Blaženstva.

Neposredni uzroci bola Usled ovog poistovećenja, čini se da duhovno Sopstva poseduje ooredene težnje � mentalne i fizičke. Želja ta ispunjenjem ovih težnji stvara potrebu, a potreba izaziva 001. Potom, ove težnje ilisklonosti, mogu biti prirodne ili veštačke, pri čemu prirodne težnje izazivaju prirodne potrebe, dok vcštačkc težnje izazivaju veštačke potrebe. Veštačka potreba vremenom postaje prirodna, utem navike. Kakva god da je potreba, ona izaziva boL J? Sto više potreba imamo, tim je pre moguća pojava bola; jer, što više potreba imamo, to ih je teže ispuniti, a što više te potrebe ostaju neispunjene, većije bol. Povećajte broj želja i potreba, i time ćete povećati i bo\. Prema tome, ako nema izgleda za trenutno ispunjenje želje, ili ako ona na ide na prepreku, bol se pojavljuje trenutno. A šta je želja? Ona nije ništa drugo do novo stanje "uzbudenja" koje um sam sebi nameće - njegov hir izazvan udruživanjem sa odredenom stvari. Prema tome, icija, OOno5no, IImnoiel1l1 stanja Ilmnogu:l:inu1enja, uzrok je boja i Luge. Želja je takođe uzrok pogrešnog nastojanja da potrebe ispunjavamo. tako štO ih prvo stvaramo i uvećavamo, a zatim pokušavamo da ih zadovoljimo objektima, umesto da ih smanjujemo na samom početku. Može se učiniti da je bol ponekad izazvan, a da ne postoji želja koja bi mu pre thodila - na primer, bol usled rane. Medutim. ovde bi trebalo primetiti da je želja da budemo zdravi, koja je svesno ili nesvesno prisutna II našem umu i iskristalisana II našem fiziološkomorganiz­ mu, II suprotnosti sa pomenutim slučajem stanja bolesti, odnosno, bola usled rane. Tako, kada određeno

34 uzbuđeno stanje uma II obliku neke želje, nije zadovo� ljeno ili odstranjeno, nastaje bol. Na isti način kao što vodi ka bolu, želja vodi i ka zadovoljstvu, s jedinom razlikom, što II prvom slučaju, potreba koju želja nosi sa sobom nije zadovoljena; dok II drugom slučaju, izgleda zadovoljena prisutnošću spoljašnjih objekata. Međutim, ovo prijamo iskustvo, koje se javlja usled ispunjenja potrebe putem objekata, ne ostaje, već š i čezava, a mi zadržavamo jedino sećanje na objekte za koje se činilodasu otklonili potrebu. Otuda, želja za tim objektima, unen) II sećanje, II budućnosti ponovo oživljava, i javlja sc osećanje potrebe, koja, ako se ne ispuni, ponovo vodi do bola.

Zadovoljstvo je dvostruka svest Zadovoljstvo je dvostruka svest - sačinjena od "uzbuđene svesti", koja se tiče posedavanja željene stvari, i svesti da više nema osećanja bola usled njenog nedostatka. U toj svesti postoji i element osećanja i element misli. Ova dn.ga, "svCst kontrasta", odnosno celokupna svest ("kakosamosećao bol kada nisam imao željeniobjekat, i kako sada više nema bola, jcr sam dobio onošrosam tražio") , je onošco u najvećoj meri daje draž zadovoljs[vu. Iz toga vidimodasvcst oporrebiprethcxfi prijatnoj svesti - a svest daje potreba ispunjena je njcn sastavni deo. Prema mme, prijama svest jc povezana sa potrebom i njenim ispunjenjem. Um je tošto stvara i ispunjava potrebu. Velika je greška smatrati da odredeni objckat sam po sebi pruža zadovoljstvO, pa ideju o tome uskladištiti u

35 umu, II nadi da će stvarna prisutnost tog objekta ispuniti potrebu II budućnosti. Ukoliko hi objekti sami po sebi pružaH zadovoljstvo, tada bi ista odeća ili hrana uvek prijala svakome, što nije slučaj. Ono što se naziva zadovoljstvo je tvorevina uma -

zaJudujuća svest koja dovodi do udm.denja. ona zavisi od zadovoljenja prefhodnog 5tanja ll. kojem postoji želja i od prisutne svesti o kontrastu. Što se više za nešto misli da izaziva prijatnu svest, i što se više II umu gaji zelja za time, veta jc mogućnost da se žudnja usmeri samo na tu stvar, za čiju prisutnost se misli da donosi zadovoljStvo, a odsustvo osećanje potrebe. I jedno idrugoocl ovih stanja svesti vodi do bola. Stoga, ako zaista lelimo da umanjimo bol, moramo, koliko godje (omoguće, umpo:stepenooslo!xxJitisvihzelja i oseć.."Inja potrebe. Ako se zelja, za koju sc pretpostavlja da će otkloniti potrebu za odredenom srvari, odbaci, obma­ njujuta uzbudujuća svest o zadovoljstvu se neće p:Jjaviti, čak i akose rascvar nekako pojavi ispred nas. Ali, umesto da oslabljujemo i umanjujemooseĆ3nje potrebe, miga po navici pojačavamo, i po zadovoljenju jedne, stvaramo nove i razne potrebe, Što ima za posle­ dicu �elju da ih sve zadovoljimo. Na primer, da bi izbegli nedostatak novca, krećemo sa poslovanjem. Da bi vodili posao, moramo da vodimo računa o hiljadama potreba i neophodnosti koje poslovanje z i s i kuje. Svaka potreba i neophodnost,jedna za drugom, sobom povlači druge potrebe i zahteva više pažnje, i tako nadalje. Tako vidimo da se prvobitna bol, koju donosi potre­ ba za novcem, hiljadu puta pojačava stvaranjem drugih potreba i interesa. Naravno, ne znači da je poslovanje i zarađivanje novca loše ili nepotrebno. Stvar je u rome, da je želja za stvaranjem sve većih i većih potreba loša.

36 Zamenjivanje sredstva sa ciljem Ako se, II pokušaju da se radi nečega zaradi novac, novac pretvori II cilj, naše ludilo počinje. Jer, sredstvo postaje d l j, a pravi cilj se gubi iz vida. r tako ponovo otpočinju naši jadi. U ovom svetu svako obavlja svoje odgovarajuće dužnosti. Razmotrimo ponovo, pogod· nosti radi, pomenuti primer. Porodični čovek mora da zarađuje novac kako bi mogao da izdržava svoju porodicu. On kreće II neki posao i počinje da se stara oko pojedinosti kojima će ga pospešiti. No, šta se često, nakon izvesnog vremena, dešava� Poslovanje uspešno leče, a novac se možda nagomilava, sve dok ga ne bude mnogo više nego što je neophodno za s i punjenje ličnih i porodičnih potreba. Dešava se jedna od ove dve stvari: ili se novac zara­ đuje radi samog novca, pa se u zgrtanju javlja posebno osećanje zadovoljstva, ili se može desiti da hobi rukovo­ đenja poslom radi samog poslovanja opstaje ilise još više uvećava. Vidimo da je u oba slučaja sredstvo za suzbija­ nje prvobitnih potreba · Što je biocilj - p05talo cilj samo za sebe: novac ili poslovanje su postali cilj. ili, može se desiti da se stvaraju nove i nepotrebne potrebe i da se ulaže trud da im se izađe II susret "stvari­ ma". U svakom slučaju, sama naša pažnja se odvlači sa Blaženstva (koje, naravno, zamenjujemo sa zadovo­ ljstvom i tada nam ono postaje ci l j) . Tada svrha zbog koje smo navodno započeli posao postaje manje bitna od stvaranja i uvećanja imovnog stanja i sredstava. Uz i ovnog stanja i sred­ to, II korenu stvaranja i uvećanja m stava postoji želja za time, kojaje uzbuđenje ili osećanje, a takođe imentalna slika iz prošlosti u kojoj su ovi uslovi davali povod zadovoljstvu.

37 Prirodno, želja traži ispunjenjeovirn uslovima: kada je ispunjena, javlja se zadovoljstvo; kada nije ispunjena, javlja se bol. Takođe, po.šcose zadovoljstvo, kao što smo već primctili, rađa iz želje, a ima veze sa prolaznim stvarima, ono dovodi do uzbuđenja i bola kada te stvari nestanu. Tako otpočinju naši jadi. Da rezimiramo: oo prvobitne svrhe poslovanja, odnosno s i punjenja telesnih potreba, okrećemo se sredstvu . bilo samom poslovanju iH zgrtanju bogatstva koji iz njega proizlazi · ili, ponekad, stvaranju novih potreba; CI pošto II svemu ovome pronalazimo zadovo­ ljstvo, lako nas ugrabi bol, koji je, na šta smo ukazati, uvek posredan ishcxl zadovoljstva. Istina koja važi za zarađivanje novca, takođe važi i Z<.1 svaku aktivnost koja se obavlja II svetu. Kad gcxl !
38 Iz toga vidimo da je !elja koren svakog jada, koji se javlja usled osećanja poistovećenosti Sopstva sa umom i telom. Stoga, ono što treba da uradimo je da okontamo tJezanoS!, prekidajući osećanje poiscooećenDsti. Treba samo da prekinemo uze vezanosti i poistovećenosti. Kao što je Upravnik Velike Scene odredio, mi treba da igramo svoje uloge na svetskOj sceni celukupnim umom, inte­ lektom i telom, alida iznutra ostanemo nedirnuti i neu­ znemireni svešću o zadovoljstvu i bolu, kao glumci sa obične scene.

Blaienstvo-Svest sejavlja po prekidu poistovećellosli sa telom Kada smo bestrasni i kada smo prekinuli sa poisto­ većivanjem, u nama se javlja Blaženstvo-Svest. Sve dok si čovek, ne možd da budeš bez želja. Kao čovek, kako onda možešda ostvariš svoju božanskost! Ispočetka imaj razumne želje, potom podstiči svoje želje ul plemenitijim stvarima, sve vreme pokušavajući da dostigneš Blažen­ stvo-Svest. Osetićeš da uže tvojih individualnih veza­ nosti za razne želje automatski puca. Takoreći, na kraju će vas mirno središte Blaženstva naučiti da se odreknere veze sa sopstvenim sitnim željama ida osećate samo one za kOje se čini da h i u vama pobu­ duje uzvišeni zakon. ZatO je Isus Hrist rekao; "... Neka ne bude moja volja, nego Tvoja."· Kada kažem da je dOStići Blaženstvo univerzalni cilj religije, ne mislim pritom da je Blaženstvo ono što se

t) po Luki 22:42

39 obično naziva zadovoljstvo, ili ono intelektualno zado­ voljenje kOjedolazi sa ispunjenjem zelje i potrebe, i koje je pomešano sa uzbuđenjem. kao kada kažemo da smo prijatno uzbuđeni. U Blaženstvu nema uzbuđenja, nici je ono svest o kontrastu: "Moj bol ili potreba su otklo­ njeni prisumošću takvih i takvih objekata". Onoje svest savršenog spokojstva - svest naše mime prirode, nepo­ mućena nametljivom svešću da više nema bola. Jedna ilustracija će jasno pokazati o čemu se radi. Ja imam ranu, i osećam bol; kada se zaleči, osećam se prijatno. Ova prijatna svest se sastoji od uzbuđenja ili osećanja, i neprestane svesti o misli da više ne osećam bol usled rane. Iako čovek koji je dostigao Blaženstvo može da zado­ bije fizičku ranu, kada se ona izleči, on zna da njegovosta­ nje spokojstva nije bilo uznemireno ni dok je rana postO­ jala, niti da se vratilo kada je izlečena. On oseća da je na proputovanju kroz univerzum bola-prijatnosti s kojim zapravo nema nikakve veze, i koji ne moze nici da pore­ meti, nitida uzdignespokojno iblaženostanje, koje u nje­ mu neprekidno struji. Ovo stanje Blažcnstva je oslobo­ deno sklonosti i uzbuđenja kojisu deoUldovoljstva i bola. U Blaženstvu svesti postoji jedan aspektpozirivnosti i jedan aspekt negacije. Aspekt negacije je odsustvo svesti zadovoljstva-boli; pozitivni aspekt je transcen­ dentalno stanje zuzetnog i mira, koje u sebi uključuje svest velike ekspamije i "svega u Jednome, Jednoga u svemu". Ono ima svoje stupnjeve. Iskreni tragalac za stinom i iskusi nakratko to stanje. Vidilac ili prorok je neprekidno ispunjen njime. Budućida zadovoljstvo i bolporiču iz zelje ipotrebe, naša dužnost bi trebalo da bude - ako zelimo da dosti­ gnemo Blaženstvo - da oobacimo sve želje, sem one za

40

Blaženstvom, svojom stvarnom prirodom. Ako je sav naš napredak naučni, društveni i politički vođen ovim jedinim zajedničkim univerzalnim ciljem (ukla­ njanjem oola) , zašto bi unosili nešto sa strane (zado­ voljstvo) i zaboravljali da budemo trajno utemeljeni II onome što je spokojstvo ili Bla�enstvo? Onaj ko uživa II blagodcti zdravlja će neizbežna ponekad osećati bol usled lošeg zdravlja, jer prijatnost zavisi od stanja uma, naime, od ideje o zdravlju. Nije Jaše biti dobrog zdravlja, niti jc lošc ka tome težiti. Ali biti vezan za zdravlje, biti iznutra obuzct njime, jeste ono čemu treba zameriti. Jer, tako živeti, značilo bi udovo­ ljavati želji, �to vodi u lUgU. Moramo težiti zdravlju, ne zbog zadovoljstva koje ono pruža, već zatOšto omogućava obavljanje dužnosri i ostvarenje na�eg cilja. Povremeno, zdrljašnjeg ili unutrašnjeg. ono je prirodno stanje Dil/Ul. Zato se ono ne plaši da će mu sc bilo koje drugo stanje suprotstaviti. Ono će zauvek neprestano proticati, II poraZlJ i uspehu, u zdravlju i bolesti, bogatstvu i siromaštvu. �

�

•

TREĆE POGlAVLJE Bog ko.o Bln.ženstvo Zajednilki 11Ioliv svih aktivnosti Prethodno psihološko razmatranje bola, zadovoljs­ tva, i Blaženstva će, uz pomoć naredna dva primera, pružiti jasnu sliku moje zamisli o najvišoj zajedničkoj neophodnosti i Bogu, koja je uzgred pomenuta na početku. Na početku sam napomenuo da ćemo, ako pobliže pogledamo aklivnosti ljudi, videti da je jedina osnovna i univenaIna motivacija zbog koje ih čovek obavlja poni�tenje bola i ostvarenje Blaženstva, ili Bogfl. koje iz toga sledi. Prvi deo motiva, poništenje bola, je ncšto što, ako osmotrimo motive svih dobrih i svih loših dela koje se u svetu de�avaju, ne možemo da poreknemo. Uzmimo za primer osobu koja �eli da izvrši samou­ bistvo, i istinski religioznog čoveka koji je ravnodušan prema stvarima u svetu. Nema sumnje da obojica pokušavaju da se oslobode bola koji ih pritiska; obojica pokušavaju trajno da okončaju bol. Drugoj e pitanje da li su uspešni II tome, ali po pitanju njihovih motiva, postoji jedinstvo. Ali, zarsu sve aktivnostineposrednopodstaknute že­ ljom za dos[jz."mjem trajnog Blaženstva, ili Boga, drugog zajedničkog motiva svih aktivnosti! Da lije neposredan dlj zločinca dostizanje Blaženstva! Teško. Razlog za ovo je obrazložen u razmatranju o zadovoljstvu i blaženstvu .

43

42

Videli smo da je usled poistovećenja sa telom duhovno Sopstva potpala pod naviku da se predaje željama i stvaranju potreba usled toga. Ove želje i potrebe vode do bola, ako nisu zadovoljene objektima . a do zado­ voljstva, ako su zadovoljene. Medutim, ovde čovek čini kobnu grešku. Kada je potreba ispunjena, čovek iskusi prijamo uzbuđenje, i, nažalost, svoj pogled usmerava samo na objekte koji :i tazivajuovo uzbuđenje, i pretpostavlja da su oni glavni uzrok njegovog zadovoljstva. Potpuno zaboravlja da je prethodno doživljavao uzbuđenje II vidu želje II sop­ stvenom umu, a da je kasnije II umu doživeo drugo uzbu­ đenje koje je zamenilo prvo, II obliku zadovoljstva, za koje se čini da ga izaziva pojava objekata. Prema tome, zapravo se II istom umu pojavilo jedno uzbuđenje. kaje je bilo zamenjeno drugim. Spoljašnji objekti su samo pojave - oni nisu uzrok. Zelja jednog siromaha za poslasticom moze biti zadovo­ ljena običnim slatkišem, i ovo ispunjenje će izazvati :tadovoIJStvo. Ali, neki bogataš će svoju �e1ju za posla­ sticom možda zadovoljiti samo najboljim tortama, a ispunjenje će i u ovom slučaju pružiti isti zadovoljstvo. Prema lOme, da li zadovoljstvo zavisi od spoljašnjih objekata, ili od stanja umar Zasigurno od ovogdrugog. Međutim, zadovoljstvo je, kao što smo rekli, uzbu­ đenje. Zato se nikada ne može opravdati uklanjanjem uzbuđenja u želji putem drugog uzbuđenja, naime, onog koji se oseti u zadovoljstvu. Zato što ovo činimo, našim uzbuđenjima nikad kraja, i zato naš bol i jad nikada ne prestaju. v

Jeditla Blaženstvo-Svest može uspešno utišati uzbllđe'lje Ono što treba da učinimo je da Ilmamo uzbuđenje koje postoji u želji, a neda ga podstičemo iprodužavamo uzbuđenjem u zadovoljstvu. Ovo smirivanje može uspešno da omogući jedino Blaienstvo-Svest, koje nije neosct!jivost, već superiorno stanje ravnodušnosti. i prema bolu, i prema :tadovoljstvu. Svako ljudsko biće teži da dosegne Blaienstvo ispunjenjem želje. ali se greškom zaustavlja na zadovoljstvu; zato njegovim željama nikad kraja, a njega odnosi vrtlog bola. Zadovoljstvo je opasna varka. pa ipak, ovo prianja· nje za zadovoljstvo je ono štO postaje naš motiv za buduće aktivnosti. Pokazalo se daje ovo jednako zavod· ljivo kao fatamorgana II pustinji. Budući da se zado· voljstvo, kao što smo već rekli, sastOji od svesti uzbude­ nja, plussvesti kontrasta da više nema bola, kada ciljamo na zadovoljstvo umesto na Blaženstvo, spremamo se da strmoglavce uletimo II ciklus postOjanja lišenog znanja koje donosi zadovoljstvo i bol u neprekidnom nizu. Zapadamo u duboku depresiju zbog promene našeg ugla posmatranja, od Blaženstva do zadovoljstva. Tako vidimo. da, iako je stinski i cilj čovečanstva poništenje bola i dostizanje Blaženstva, čovek, zahvalju­ jući kobnoj grešci, usled pokušaja da izbegne bol, juri:ta nečim zaludlljllćim, što se naziva zadovoljstvo, zame­ njujući ga sa Blaženstvom. Da je dostizanje Blaženstva, a ne zadovoljstva, uni­ verzalna i najviša potreba, posredno dokazuje činjeni­ ca da čovek nikad nije zadovoljan samo jednim objek­ tOm zadovoljstva. On uvek leti odjednogdodrugog: od novca do haljine, od haljine do vlasništva, posle toga

44

do supruiničkog zadovoljstva · to je neumorno nastav­ ljanje. I tako on neprekidno upada u bol, iako želi da ga izbegne, na način za koji an ffiislida je ispravan. pa ipak, čini se da II njegovom srcu uvek ostaje neka nepoznata i nezadovoljena težnja. Međutim, religiozan čovek (drugi primer koji sam nameravao da pokažem), uvek želi da usvoji ispravan religiorninačin kojimmožedoći II dodir sa Blaženstvom, ili Bogom. Naravno, kada kažem da je Bog Blaženstvo, pritom mislim ida je večno postojeći i da je takođestJe..sum Svog blaženog postojanja. A kada želimo Večno Blaženstvo iJi Boga, podrazumevase da takođe želimo večno, besm­ rtno, ncpromenljivo, uvek-svesno postojanje. Dasvako od nas, od najv�eg do najnižeg, želi da obitava u Blaženstvu, dokazano je a priori, a takode i razmatra­ njem motiva i aktivnosti čoveka. Da ponovimo argument na malo drugačiji način: pretpostavimo da neko viJe biće side među nas i kaže svim ljudima na zemlji: "O, stvorenja svela, darovaću vam večne patnje i jad uz večno postojanje. Hoćete li tO uzetU" Da li bi se to nekome dopalo? Nikome. Svi žele večno Blaženstvo (Anarn:/u) , uz večno postojanje (Sac). Zapravo, razmatranje motiva sveta takođe pokazuje da ne postoji niko ko ne bi želeo Blaženstvo. Isto tako, nikome se ne dopada moguće poništenje u budućnosti: snesemo se i pri samoj pomisli, ako nam se tO predloži. Svi žele da postoje trajno (Sat). Medutim, da nam se ponudi večno postojanje be-z svesti o tom posto­ janju, mi bi to odbili. Jer, koga će biti da prigrli postojanje, u dubokom snu? Nikoga. Svi želimo svesno postojanje. Ukratko, svi želimovečno, blaženo, svesno postoja­ nje: Sat-ac-Ananda (Postojanje-Svest-Blaženstvo). To

45

je hindusko ime za Boga. Ali, samo radi pragmatičnog razmatranja, ističe�o blaženi aspekt Boga, izostavlja­ jući aspekte Sat i Cit, odnosno, svesno postOjanje (a takođe iNjegove druge aspekte na kojima se ovde nismo zadržali) .

Štaj.Bog? Šta je Bog? Da je Bog nešto drugo do Blaženstvo ­ da Njegov dodir u nama ne z i aziva Bla�enstvo već nam pričinjava samo bol; ili pak, da Njegov dodir ne odagnava bol- zar bi Ga želeli! Ne. Ako je Bog nešto od čega nemamo koristi, miGa ne �elimo. Ima li koristi od Boga koji uvek ostaje nepoznat i čije nam se prisustvo ne manifestuje iznutra, bar II nekim životnim okol­ nostima? Koju god zamisao Boga oformili upotrebljavajući razum (kao što je: "On je transcendentan", ili " On je imanentan"), ona će uvek ostati neodređena i nejasna, sem akose taista ne oscti kao takva. Zapravo, mi držimo Boga na sigurnom odstojanju, ponekad Ga shvatajući kao obično lično biće, pa opet teorijski misleći o Njemu kao da je unutar nas. Zbog ove nejasnoće u našoj ideji i iskustvu koje se tiču Boga nismo u stanju da pojmimo stvarnu potrebu za Njim i pragmatičnu vrednost religije. Ova mutna [eorija i ideja ne uspeva da nas ubedi. Ona ne menja naš život, ne utiče na naše ponašanje na primetan način, niti nas tera da spoznama Boga.

46

DO/laz Boiijegpostojanja leži unutar nas Šta Univerzalna Religija kaže o Bogu? Ona kaže da dokaz o postOjanju Boga leži unutar nas. To je unut� rašnje iskustvo. Sigurno možete prizvati II sećanje bar jedan trenutak iz vašeg života kada Sle, II molitvi ili bogosluienju, osetili da su okovi tela skoro iščezli, da se dualnost iskustva - zadovoljstvo i bol, sitne ljubavi i mržnje, i tome slično - z i gubila iz našeg uma. Čisto Blaženstvo i spokojs(Q je navirala II vaše srce i vi ste uživali II nepomućenom miru - Blaženstvu i zadovolj. nosti. lako svi ljudi ne oscte često ovu vrstu višeg iskustva, ipak, nema sumnje da su svi ljudi, ponekad, II molitvi ili II raspolo�enju bogos!uzcnja ili meditacije, uživali nekoliko trenutaka potpunog mira. Nije li to dokaz postojanja Boga? Koji neposredan dokaz o postOjanju i prirodi Boga možemo da pružimo, do postojanja Blaženstva unutar nas u stvarnoj molitvi ili bogosluženjll? Mada, postoji kosmološkidokaz posto� janja Boga � od posledice dolazimo do uzroka, od sveta do njegovog Stvaraoca. Isto tako, postoji i tcleolo!ki dokaz � od [elasa (plana, adaptacije) u svetu, dolazimo do Vrhovne Inteligencije koja pravi plan i adaptaciju. Postoji i moralni dokaz � od savesti i osećanja savršenstva dolazimo do Savršenog Biča kome dugujemo svoju odgovornost. Ipak, moramo priznati da su ovi dokazi, manje�više, proizvod zaključivanja. Ne možemo potpuno i nepo� sredno spoznati Boga ograničenim moćima intelekta. Intelekt pruža samo delimično i posredno viđenje stvari. Posmatrati nešto jmelektualno ne znači videti to biva­ jući jedno sa tim: tO znači posmatrati nešto bivajući

47

oovojen oo toga. Međutim. intuicija, koju ćemo kasnije objasniti, je neposredno shvatanje istine. Blažcnstvo� Svest, ili Bogosvesr, ostvaruje se u intuiciji. Nema ni rrunkesumnje u pogledu apsolutne istovet� nosti Blaienstva�Svesti i Bogosvesti, jer kada dosti� gnemo tu Blaženstvo�Svest, oseĆ3mo da se skučena individualnost transfomlisala i da smo sc izdigli iznad dllalnosti beznačajnih ljubavi i mržnji, zadovoljstva i boli, i da smo dostigli nivosa kojeg mučnina i ništavnost obične svesti postaje upadljivoočigledna. Uz to, takode oscćama unutrašnju ekspanziju i sveobgrljujuću simpatiju prema svemu. Buka sveta iščezava, uzbuđenje ncstaje, i čini se da nam svest "svega u Jednome i Jednoga u svemu" postaje jasna. Izranja veličanstvena vizija svetlosti. Sve nesavršenosti, sve krutosti, [onu u ništavilo. Izgleda kao da smo prevedeni u drugu oblast, izvor nepresušnog Blaženstva, polazište neprekidnog kontinuiteta. Nije li onda Blaženstvo� Svest s i tošto i Bogosvest u kojoj sc pojavljuju pomenuta stanja ostvarenja! Prema tome, Bog se ne može lakše pojmiti, nego kao Blaženstvo, ako pokušamo da !ta dovedemo u domen iskustva mira kod svih. Bog tada neće više biti pret� postavka oko koje bi se teorctisalo. Nije li ovo plemenitija koncepcija Boga? Opažamo Ga kako se u našim srcima manifestuje II formi Blaženstva u medi� taciji � u·jnolitvenom ili posvećenom raspoloženju.

48

Religija postaje univerzalno neophodna tek kada se Bogpojmi kao Blaženstvo Tek kada pojmimo Boga na ovaj način, kao Blažen­ stvo, tek tada možemo proglasiti religiju univerzalno neophodnom. Jer, niko ne može da porekne da želi da dostigne Blaženstvo, te ako želi da ga dostigne na pravi način, biće religiozan, približavajući se i osećajući Boga, koji se opisuje kao vrlo blizak njegovom srcu, kao Blaženstvo. Ova Blaženstvo-Svest ili Bogosvest može da prožme sve naše aktivnosti i raspoloženja, samo ako joj dozvo­ limo. Ako možemo čvrsto da se uhvatimo toga, moći ćemoda sudimoo relativnoj religioznoj vrednostisvake čovekove aktivnosti i motiva na ovoj zemlji. Kadajednom budemo ubedeni da je dostignuće ove Blaženstvo-Svesti naša religija, na�a svrha, naš konačni cilj, tada će ove sumnje u pogledu raznovrsnih učenja, naloga i zabrana, različitih vera u svetu, nestati. Sve će se objašnjavati u skladu sa nivoima razvoja radi kojih je sve to i nastalo. Istina će žarko zasijati, misterija postojanja će biti rešena, i rasvediće se pojedinosti našeg života, njegove razne aktivnosti i motivacije. Moći ćemo da odvojimo golu istinu od spoljašnjih primesa religioznih doktrina i da uvidimo bezvrednost konvencija koje veoma često zavode ljude i stvaraju razlike medu njima. Osim toga, akose religija shvata na ovaj način, nema čoveka u svetu - bez obzira da li je dečak, mladić, ili sta­ rac - koji je ne može praktikavati, ma koji bio njegov ži­ votni položaj - bio to student, radnik, advokat, doktor, stolar, učenjak, i l i filantrop. Ako uklanjanje osećanja potrebe i dostizanje Blaženstva predstavlja religiju,

49

postoji li neko ko ne pokušava da bude religiozan i ko neće pokušati da to bude II još većoj meri, ako mu se uka�e na odgovarajuće metode! Ovde se ne javlja pitanje raznolikosti religija ; Hti· stove, Muhamedove ili Šri Krišnine. Svako II svetu neizbežna pokušava da bude religiozan, i može da teži da to bude još pmpunije, prihv3tanjem odgovarajućeg načina. Ovde nema razlike izmedu kasti i veroispovesti, sekte i verc, odeće i klime, godina i pola, profesije i po_ lofaja. Jer, ova religija je univerzalna. Ako bi rekli da svi ljudi sveta treba da priznaju Šri Krunu kao svog Spasitelja, da li bi hrišćani i muhame­ danci to prihvatili? Akood svih zatražite da uzmu Isusa za svog Gospoda, da li bi svi hindusi i muhamedanci to učinili! Takođe, ako pozovete sve da prihvate Muha­ meda kao svog Proroka, da li bi se svi hrišćani i hindusi složili sa tim? Meducim, ako kažete "O, moja hrišćanska, muha­ medanska i hincluska braćo, vaš Gospod &g je Večno­ Blaženo Svesno Postojanje (Biće)", neće li oni to prih­ variti! Zar je moguće da oni toodbiju? Neće lioni tvrditi da je On Jedini koji može stati na kraj svim njihovim patnjama? Niko ne može da izbegne ovaj zaključak, govoreći da hrišćani , hindusi i muhamedanci nemaju predstavu o Isusu, Kruni, i Muhamedu kao o Gospodu &gu - za njih se misli da su samo barjaktari Boga, ljudske inkar­ nacije boŽ3nskosti. Šta ako neko zaista i misli na ovaj način? Nisu fizička tela Isusa, Krune i Muhameda, ono što nas prvenstveno zanima, niti nas se mnogo tiče istorijsko mes[Q u kojem su živeli. Nisu nam posebno značajni ni zbog drugačijih i zanimljivih načina na koji su propovedali istinu. Duboko

50

ih

51

poštujemo zato što

Sit

spoV1illi i osetili Boga. To je

činjenica njihovog istorijskog postojanja i raznolikih načina z i ražavanja stine i koja nas zanima. Nisu li svi oni ostvarili Boga kao Blaženstvo i otkrili i pobožnost! Nije li ovo stvarnu blaženost kao stinsku i među njih da i ne pomi­ dovoljna spona jedinstva z njemo ostale aspckte Boga i istine koje su možda ostva­ rili i izrazUi� Zar ne bi bilo prirodno da hrišćanin, hindus i muhamedanac oseti privlačnost prema proroku ovih drugih, budući da su svi dostigli Bogosvest1 Bog ujedi­ njuje sve religije, pa je ostvarenje Njega kao Blaženstva ono što sjedinjuje svest proroka svih religija." �

U Bogu ili Blaienstvu Svesti naše duhovne teilije pro,lGlaze ispunjenje Ćovek ne treba da misli da je ova koncepcija Boga previše apsrrakma, i da nema veze sa našim duhovnim nadama i težnjama, koje zahtevaju koncepciju &ga kao ličnog biča. To nije koncepcija o bez]ičnom biću, kako se uglavnom tumači, niti o ličnom biću, usko posmatrano. Bog nije osoba, kao što smo mi, usled svoje stešnje­ nosti. Naše biće, svest, osećanja, volja, ima samo delić sličnosti sa Njegovim Bićem (Postojanjem), Svešću, i .) Blaženstvo·Svest se posebno ističe u rzv. ateisričkim reigi l jama. poput Budizma. Budistička Nirvana nijc, kako mnogi zapadni pisci pogrešno pretpostavljaju, gašenje svetlosti, utrnuće posta­ janja. Tačnije to je stanje u kojem je ograničena individualnost uniitena, i mmscendcntan mir u univerzalnosti dostignut. Ovo ,

je upravo ono do čega dolazi u uzvišenom Blaženstvu svesti, iako Budisti tome ne pridaju naziv Bog.

Blaienstvom. Onjeosoba u transcendentalnom smislu. Naše biće, svest i osećanja su ograničeni i empirijski; dok su Njegovi neograničeni i transcendentaini. On poseduje bezlični i apsolutni aspekt, ali ne bi smeli da mislimo da je van domašaja svih iskustava - čak i našeg unutrašnjeg. On se kod svih pojavljuje u s i kustvu mira. Ostvaru­ jemo ga u Blaženstvu svesti. Ne moie da IX>Sroji nijedan neposredniji dokaz Njegovog postojanja.U Njemu kao Blaženstvu naše nade i teinje pronalaze ispunjenje, a naša predanost i ljubav svoj objekat. Zamisao ličnog bića koja nije ni.štadmgo nego preu­ veličanost nas samih, nije nam potrebna. Bog može da bude ili da postane bilo kakav - ličan, bczličan, svemi­ lostiv, svemoguć, islično. Ali, mi tome ne treba da prida­ jemo pažnju. Koje god zamisli da se prihvatimo, tO tačno odgovara našim namerama, nadama, tcžnjama i nakm savršenstvu. Ne treba misliti da će ova zamisao Boga od nas stvoriti idealističke sanjalice, raskidajući naš odnos prema dužnostima i odgovornostima, radostima i pat­ njama u praktičnom svetu. Ako je Bog Blaženstvo, a mi težimo Blaženstvu da bi ga spoznali, ne treba da zapo­ stavljamo dužnosti i odgovornosti II svetu. Dok ih obavljamo, možemo i dalje osećati Blaženstvo, jer ih ono nadilazi, pa ga one ne mogu docaći. U Blaženstvu transcendiramo radosti i patnje sveta, ali ne i obavezu da obavljamo svoje propisane dužnosti u svetu. Ćovek Samoostvarenja zna da je Bog Delatelj. Sva snaga za obavljanje aktivnosti se u nas uliva iz Njega. Onaj koje usredišten u svom duhovnomSopstvu, oseća da je neprisrrasni posmatrač svih aktivnosti - bilo da gleda, sluša, oseća, miriše, kuša, ili prolazi kroz razna

52

53

druga iskustva na Zemlji. Uronjeni u Blaženstvo, takvi ljudi žive svoj život u skladu sa Božjom voljom. Kada se neguje nevezanost, skučeni egoizam išče­ zava. Osećama da igramo dodeljene nam uloge na svetskoj sceni, iznutraostajući netaknuti dobrim i zlim, ljubavlju i mrinjom, koje igranje uloge nosi sa sobom.

Velika pozornica života Zaista, svet sc može porediti sa pozornicom u svakom

pogledu. Upravnik scene odabira ljude koji će mu pomoći da realizuje neku predstavu. Pojedincima dode­ ljuje odredene uloge; svi rade po njegovim uputstvima. Upravnik scene jednom daje ulogu kralja, drugom ulogu ministra, uećemslugc, a nekom ulogu heroja, itd. Neko mora da igra tužnu ulogu, neko radosnu. Ukoliko svaki čovek igra svoju ulogu prema uput­ stvima upravnika scene, tada predstava, sa raznim komičnim, ozbiljnim i tužnim delovima postaje uspd:na. Čak ibeznačaj ni delovi m i aju svoje nezamenljiva mestO u odigravanju predstave. Predstava je uspešna ako se svaka uloga savršeno odglumi. Svaki glumac igra svoju ulogu patnje iJi zadovoljscva realistično, i spolja deluje da ga to dotiče. Medutim, iznutra ga ne dotiče ni to, ni osećanja koja oslikava . ljubav, mrinju, �elju, pakost, ponos, poniz­ nost. Ali, ako se glumac, tokom igranja uloge, poistoveti sa nekom situacijom ili nekint"osećanjem koje ispoljava u predstavi i izgubi svoju individualnost, smatrate se da je budalast, najblaže rečeno. Postoji jedna priča koja će ovo jasno pokazati.

Jednom se II kući oogatog čoveka igrala predstava Ramajana*. U toku predstave se otkrilo da je nestao čovek koji je trebalo da igra ulogu Hanumana (maj­ muna), Raminog prijatelja�pratioca.·· U svojoj nevolji, upravnik scene se dohvatio ružnog tupavka, po imenu Niikamal, i pokušao da ga nagovori da odigra ulogu Hanumana. Niikamal je isprva odbio, ali je bio prisiljen da se pojavi na sceni. Njegova ružna pojavaje izazvala bučan smeh kod gledalaca i oni su II šali počeli da viču: "Hanuman, Hanuman!" Nilkamal nije Ovo mogao da podnese. Zaboravio je da je to samo predstava, i II ogorčenju vikao: "Zašto me, gospodo, zovete Hanuman! Zašto se smejete? Ja nisam Hanuman. Upravnik scene me je nalcrao da se pojavim ovako." U ovom složenom svetu naši životi nisu ništa drugo do uloge. Ali, avaj! Mi sc poistovećujemo sa pred­ stavom, iotuda osećamogađenje, patnju i zadovoljstvo. Zaboravljamo uputscvo i nalog Upravnika Velike Scene. U činu življenja svojih života - igranju svojih uloga mislimo da su sve naše patnje i zadovoljsrva, ljubavi i mrinje, stvarne - jednom rečju, postajemo vezani, usiljeni. ova pozornica sveta nema ni početak, ni kraj. Svako treba da gra i svoju ulogu, kako je propisao Upravnik Velike Scene, bez gunđanja; da igra, same predstave radi; da se ponaša tužno kada igra ružne uloge, ili .) Dramsko ddo koja se zasniva na drevnom, istoimenom sarukrit5kom epu (prim. itd.) ..) Centralna sveca figura Ramajane (prim. i�d.)

54 zadovoljno kada igra prijatne uloge, ali da se iznutra nikada ne poistoveti sa predstavom. Niko ne treha da želi da igra ruđu ulogu. Kada bi svako II svetu igrao ulogu kralja, sama predstava bi izgubila smisao i :z:načenje. Onaj kojije dostigao Blaženstvo-Svest, zna da je svet pozornica i igra svoju ulogu najbolje što može, ne zaooravljajući Upravnika Velike Scene, Boga, i, znajući i osećaj ući Njegov plan i uputstvo.

•

CETVRTO POGLAVLJE tetiri OS1Ultf/Ul religWzna metoda Potreba za religioznim metodima U I, IT i III poglavlju smo videli da je poistovećenje duhovnog Sopstva sa telom i umom, osnovni uzrok našeg bola, patnji i ograničenja. Usled ovog poistove­ ćenja, doZiv\javljamo nadražaje kao što su bol i zado­ voljstvo, i gotovo smo nesvesni stanja Blaženstva, ili Božanske svesti. Takođe, videli smo da suština religije leži u trajnom poništenju takvog bola, i u dostignutu čistog Bla!enstva, ili Boga. Kao što na zatalasanoj vooenoj površini ne može da se vidi pravo obličje sunca, rako ni istinska blažena prirooa duhovnog Sopstva, koje je ooraz Univerzalnog Duha, ne može da se prepozna, usled talasa uznemi­ renja, do kojih dolazi zbog pois[Qvećenja Sopstva sa promenljivim stanjima tela i uma. Kao što voda u pokretu zobličava i pravu sliku sunca, tako i uznemi­ rujuća stanja uma, usled poistovećenja, izobličavaju istinsku, večno blaženu priroou unutrašnjeg Sopstva. Svrha ovog poglavlja je da izloži najlakše, najracio­ nalnije, i najosnovnije metode, koje svako može da praktikuje. Ovi metodi oslobađaj u večno blaženo duhovno Sopstvo odšteme povezanosti i poistovećenja sa prolaznim telom i umom. Time dovode do trajnog uklanjanja bola, idostizanja Blaženstva, što jeste osnova religije.

56

57

I Jedan od prvih skupova koji je Paramahansa Jogananda odr!.:'lo ispred internacionalnog scdi�ta SRF-a tl Los Andclesu, 1925.

Internacionalno sedište Društva

Paramahansa Jogananda u Njujorku, 1926. ,

za

samorealizaciju, 1982.

5B

Prema tome, osnovni metodi koje ćemo razmotriti su religiozni, i uključuju religiozne aktivnosti, jer jedino pomoću njih Duhovno Sopstva može da se oslobodi poistovećenostisa telom i umom, a samim tim i bolom. Time mu se omogućuje dostizanje trajnog Blaženstva, ili Boga.

"BoiJi sin" i "Sin čovečji" Kada je Hristscbe proglašavao "Božjimsinom", mislio je na Univerzalni Duh koji obitava u njemu. U Jovanovom jevandelju, 10;36, Isus kaže: "Za onoga koga je Otac posvetio i IX>Slao u svet . . . rekao sam; ja sam sin Božji". Medutim, kada je u drugim prilikama koristio frazu "Sin čovečji", mislio je na fizičko telo, čovekov izdanak, telo kaje se rada iz drugog ljudskog tela. Na primer, u jevandelju po Mateju, 20; 18·19, Isusgovori učenicima; "Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin čovečji biće predan prvosvcštenicima . . . predaće ga paganima . . . da ga razapnu." U jevandelju po Jovanu, 3;5·6, Hrist kaže; "Ako se kone rodi vodom (okcanskom vibracijom Om, iliAmin, Svetim Duhom, Nevidljivom Silom koja podržava čitavu kreaciju; Bogom u svom imanantnom aspektu Stvaraoca) i Duhom, ne može ući u Carstvo Božije. ŠtO je rooenood tela . rclo je, a šroje rođenood duha · duh je". Ove reči znače, da sve dok ne možemo da transcendiramo telo, i ostvarimo sebe kao Duh, nećemo moći da uđemo II carstvo Božije, ili stanje tog Univerzalnog Duha.

59

Odjek ove misli nalazimo i II sanskritskom stihu iz hinduskih spisa: "Ako mozeš da transcendiraš telo i doživiš sebe kao Duh, bićcš večno blažen, olobođen svakog bola." Vidite, postoje četiri osnovna, univenaIna metoda. Ako ih se dtiimo II svakodnevnom životu, oni blagovremeno oslobađaju duhovno Sopstva okova tela i mentalnih omotača. pod ova četiri tipa religioznih meuxia, podrazumevam sve religiozne prakse, na koje je ikada upućivao bilo koji svetac, učitelj, ili Božiji prorok.

Poreklo sektaštva Proroci su religiozne prakse osmišljavali u formi doktrina. Ljudi ograničenog intelekta, ne uspevajući da shvate pravi smisao ovih doktrina, prihvataju njihovo egzoterično ili spoljašnje značenje, i postepeno sc glibe u formama, konvencijama, i strogim praksama. Sektaš­ tvo potiče iz toga. Odmaranje od rada na subotnji dan, pogrešno je tumačena u smislu odmaranja od svake vrste rada, čak i religioznog. Ovo je opasnost koja preti ljudima ograni­ čenog razumevanja. Treba da shvatimo da nismo mi stvoreni radi subote, već da je subota stvorena radi nas. NismoS{voreni za pravila, već su pravila stvorena zbog nas - kako se menjamo mi, rakose menjaju i pravila. Mi treba da se držimo suštine nekog pravila, a ne dogma­ tična njegove forme. Promena formi iobičaja za mnoge predstavlja preo­ braćanje iz jedne religije u drugu. Pored svega toga, najdublji srnisaosvihdoktrina raznih prorokaje u suštini isti. Mnogi ljudi ovo ne razumeju.

60

Podjednaka opasnost postoji i u slučaju intelektual­ nih velikana; oni pokušavaju daspoznaju Najvišu Istinu jedino intelektom. Međutim, Najviša Istina moze da se l Realizacija je nešto Što se spozna jedino reaizacijom. razlikuje od pukog razumevanja. Ne postoji način da intelektualno shvatimo sladak ukus šećera, ako ga ne okusimo. Isto tako, religiozna spoznaja proizlazi iz najdubljeg iskustva sopstvene duše. OVQse, dok težimo da saznamo nešto o Bogu, religioznim dogmama, i moralnosti, često zaboravlja. Retko tcžimo da to spozna­ mO kroz unutrašnjke religiozno iskustvo. Žalosno je što ljudi velike intelektualne snage, koji uspešno koriste razum dok otkrivaju duboke istine prirodnih nauka i drugih oblasti saznanja, misle da će intelektom na isti način moći da shvate najviše religiozne i moralne istine. Zalosna je i {o, što intelekt, odnosno razum ovih ljudi, često postaje prepreka, ume­ sto da im bude pomoć za razumevanje Najviše Istine, koja može da se spozna samo na jedan način - da se živi. Razmotrimo četiri metoda koji karakterišu religiozni razvoJ. •

ČETIRI OSNOVNA RELIGIOZNA METODA 1. Inlelekt11Lllni metod Intelektualni metod je prirodni metod koji je najuobičajeniji, ali ne dovooi brzo do ostvarenja cilja. Intelektualni razvoj i napredak su prirodni, i stoga zajednički svim racionalnim bićima. Samosvesno razumevanje je ono što nas razlikuje od nižih životinja, koje jesu svesne, ali nisu samosvesne. Posmatrajući stepene i procese evolucije, vidimo da i živo­ svest postepeno postaje samosvest, proizlazeći z tinjske svesti. Svest postepeno pokušava da se oslobodi i spozna samu sebe. Tako se pretvara u samosvest. Do ove promene dolazi usled neminovnosti evolucije, a univerzalni nagon ka intelektualnom traganju, postoji zbog ove evolutivne težnje. Duhovno Sopstva, koje se poistovećuje sa raznim stepenima i tipovima telesnih i mentalnih stanja, pokušava, postepeno i prirodno, da se samom sebi, vrati kroz sebe. Ostvarenje svesnih misaonih procesa, jedan je od metoda kojih se duhovno Sopstva prihvata, da bi nadišlo spuravanja reia i uma. Napor koji duhovno Sop­ stva vrši da se vrati sebi - svom izgubljenom stanju . razvijanjem misaonih procesa, je prirodan. Ovo je svetovni proces. Univerzalni Duh se ispoljava u različitim stepenima razvoja, od nižih ka višim. U steni i zemlji ne postoji svest kakvu mi doživljavamo. Kod drveća postoji vegetativni

62

63

rast, približavanje �ivotu, ali ipak ne postoje nesputan život i svesni misaoni procesi. U iivotinjama postoji �jvot, a takade i svest o njemu. U čoveku, tački kulmi� nacije, postoji život, svest o njemu, a takođe i svest o Sopstvu (Samosvest). Stoga je za čoveka prirodno da se razvija putem razmišljanja i rasuđivanja, dubokogproučavanja knjiga, izvornog istraživačkog rada, i marljivog istraživanja uzroka i posledica II prirodnom svetu. Što sc čovek dublje angažuje II misaonim procesima, sa većom sigurnošću može da se kaže da se koristi "metodom" koji ga je i doveo do onoga ,štO on pred­ stavlja II evolutivnom procesu svetskog toka (drugim rečima, metodom putem kojeg se svest razvija II Samo­ svest) ; i još određenije, da se, svesno ili nesvesno, pri­ bližava SoPStvu. Jer, II mislima se u:z:dižemo i:z:nad cela. Promišljeno upražnjavanje ovog metoda donosi sigurne rezultate. lako upotreba misli tokom učenja, zarad sticanja znanja u posebnoj oblasti, donekle pospe­ šuje Samosvest, efikasnost takve upotrebe misaonih procesa ne lllože da se meri sa onom čiji je jedini cilj transcendiranje tcla i spomaja Istine. U Indiji sc najviša (orma intelektualnog metoda naziva Đnana}oga - dostizanje istinske mudrosti putem prisećanja i razlučivanja, II obliku kao što je neprestano podsećanje sebe: "Ja nisam telo. Prolazna igra kreacije ne može da utiče na moje Sopstva. Ja sam Duh." Jedan od nedostataka ovog metoda je II rome, što je za duhovno Sopstva tO veoma spor način da se realizuje. Može da zahteva mnogo vremena. Premda duhovno Sopstvo putem ovog metoda počinje da dostiže razume­ vanje Samosvesti, ono i dalje biva uključeno II niz prolaznihmisaonihprocesasa kojimanema nikakve veze. I

Spokojstvo Duha je neštO što prevazi l azi misli i telesne senzacije, mada se, kada se jednom dostigne, preliva u njih.

2. Metodpredanosti Ovaj metod se sastoji u pokušaju da svoju pažnju usredsredimo na jedan objekat ili misao, umesto na različite misaone tokove i na faZllI! teme (kao kod intelektualnog metoda). Metod predanosti uključuje sve (orme obožavanja, kao što je molitva (iz koje bi treb..,lo ukloniti sve misli o svetovnim stvarima). Duhovno Sopstvo treba da produbi svoju pažnju i da je sa dubokim poštovanjem usredsredi na izabrani objekat koncentracije. Nije važno da li je to misao o !ičnom Bogu, iH bezličnoj Sveprisut­ nosti. Najvažnije je da se poklonik najo:z:biljnije usred­ sredi na jednu posvećenu misao. Putemovog procesa, duhovnoSopsrvo se postepeno oslobada mnogih uznemiravajućih misli - sekundarnih pojava umemirenja - čime dobija vreme i mogućnost da spontano postane svesno sebe. Kada molimo iskreno, zaboravljamo sve telesne senzacije i uklanjamo sve nametljive misli, koje pokušavaj u da nam odvuku pažnju. Dubinom naše molitve, intenzivira seoseĆ3nje zado­ voljstva, i to postaje kriterijum kojim sa..sledavamo koliko smo se približili Blaženstvu-Bogu. Om telesne senzacije ostavimo za sobom, i obuzdamo zabludele mi­ sli, superiornost ovog metoda nad prethodno pamenu­ tim postaje očigledna. Ipak, ovaj metod pokazuje i izvesne nedostatke i otežavajuće okolnosti. Usled dugotrajne privrženosti i

64

robovanja duhovnog Sopstva telu, te duboko uko­ renjene loše navike, ono bezuspešno pokušava da izvuče svoju pažnju van delokruga telesnih i mentalnih sen­ zacija. Ma koliko neko želeo da se moli, ili da se čitavim svojim srcem angažuje nekim načinom obožavanja, njegovu pažnju nemilosrdno okupiraju nametljive tele­ sne senzacije i prolazne misli koje se javljaju z i sećanja. Pri molitvi smo često potpuno obuzeti razmatranjem okolnosti koje bi joj pogodovale, ili smo takođe i suviše spremni da se oslobodimo svake lelesne neugodnosti. Pored svih svesnih napora, loša navika, koja je postala naša druga priroda,gospodari željama Sopstva. I j:X)red naše žeije, um postaje rasejan, i, da parafraziram: "Gde god da je tvoj um, tuje i tvoje srce". Rečeno namjeda se molimo Bogusvim 5Vojimsrcem. Umesto toga, obično se molimo, a um i srce nam odvlače lutajuće misli i čulni utisci.

3. Metod meditacije Ovaj i naredni metod su potpuno naučni, i obu� hvataju praktični kurs vežbanja. Nalažu ih veliki mudraci koji su ostvarili istinu [Okom svojih života. ja sam učio od jednog takvog mudraca. U ovim metodima nema ničeg misterioznog, niti bilo čega štetnog, čega bi trebalo da se pribojavamo. Ovi metodi su laki, ako se čovek na pravi način upoznao sa njima. Videće se da su univen.alno istiniti. Praktični doživljaj spoznaje je najoolR dokaz njihove vrednosti i pragmatične koristi. Redovnim upražnjavanjem procesa meditacije, možemo se dovesti u stanje "svesnog sna". Ovo mimo

65

i prijatno, lIspokojavajuće stanje, obično doživljavamo neposredno pre zapadanja u dubok san i približavanja nesvesnom, ih pri izlasku iz sna i pribižavanja l svesnom stanju. U ovom stanju svesnog sna, oslobađamo se svih misli i spoljašnjih telesnih senzacija, te se Sopstvu omogućujc da sc priseti sebe. S vremena na vreme, ono ulazi u stanje Blaženstva, u skladu sa dubinom i učestalošću prakse meditacije. U ovom stanju privremeno laboravljamo i osloba­ đamo se telesnih i mentalnih smetnji koje odvlače pažnju Sopstva. Ovim procesom meditacije, spoljašnji ili čulni organi se kontrolišu umirivanjem voljnih nera­ va, kao prilikom spavanja. Ovo stanje mcditacije je početno, ali ne i krajnje stanje prave meditacije. Tokom svesnog sna učimo da kontrolišerno samo spoljašnje, ili čulne organe. jedina razlika z i medu običnog sna i meditacije leži u tome, što su u prvom slučaju čuIni organi pod automatskom kontrolom, dokse u drugom slučaju voljno kontrolišu. Ipak, u ovoj ranoj fazi meditacije, duhovnoSopstvo još uvek ometaju nevoljni i unutrašnji organi. Na primer, pluća, srce, i drugi delovi tela, la koje pogrešno pretpostavljamo da su izvan naše kontrole.· Moramoda tražimo bolji metodcxiovog. jer, sve dok duhovno Sopstvo ne mo�e da po volji prekine sve telesne senzacije - čak i unutrašnje, usled kojih se pojavljuju misli - već i dalje podleže ovim smetnjama, ·Mi retko kada naučimo ono �to su vdiki sveci i Učitelji mali, bkoda oomorimoove unumlšnje organe. zbog pretpostavke da su liVan koncro!e, oni se prcopterečuju radom, i najednom se zaustavljaju, a mi to dennišemo kao "smn" ili "veliki san".

66

6)

ono neće moći da uspostavi kontrolu, niti će moći sebi da omogući vreme i priliku da spozna sebe.

blaženost, usudujemse da tvrdim, od najvećeg uživanja koje nam um ili neko od naših pet čula mogu ikada pnllstLtJ. .

4. Naučni metod iliJoga Sveti Pavleje rekao: "Ja umiremsvakidan". * Ovim je hteo da kaže da je poznavao proces kontrolisanja unutrašnjih organa, i da je svoje duhovno Sopstva mogaosvojevoljnoda osiolxxIi tela i uma , ovo iskustvo obični, ncizvežbani ljudi, osećaju jedino II trenutku konačne smrti. kada se duhovno Sopstva oslobađa iznošenog tela. Prema tome, praktičnim i redovnim upražnjava­ njem ovog naučnog metoda··, Sopstva može da se doživi kao odvojeno od tela, bet nLlstulJanja kona�ne

smrti.

Izloiiću samo opštu ideju ovog procesa, uz pravu naučnu teoriju na kojoj se zasniva. Ovo što izlažem je moje ličnoiskusrva. Mogu da tvrdim da će se ovaj metod pokazati kao univenaino istinit. Takode, mogu slobod­ no da kažem, da se (okom praktikovanja ovog metoda, oseća intenzivno Blaženstvo, koje je, kao što sam pokazao, naš krajnji cilj. Praktikovanje ovog metoda je samo po sebi izuzetno prijatno. Daleko je čistija ta *1 Korinćanima, 15:31 **Naučnimetod koji se pom i nje ovde i u preostalom delu knjige je

Krija Joga,

drevna duhovna nauka koja uključuje zvesne i

jogičkt [ehnike meditacije. Ovim tehnikama je podučavao Para­ mahansa Jogananda u Lekcijama Drn!!tIa za (prim. izd.)

Samoos!tlarenje.

�

.

.

Ne želim nikome da pružam nijedan dmgi dokaz ove istine, nego što može da mu pruži sopstveno iskustvo. Što strpljivije i redovnije neko praktikuje ovaj metod, više će osećati da je intenzivno i trajno učvršćen u Blaženstvu. Usled istrajavanja loših navika, svest telesne egzi­ stencije, zajednosa svim sećanjima, povremeno oživlja­ va i suprotstavlja se ovom spokojstvu, Međutim, ako čovek vežba redovno, \JZ produž;tv;tnje vremenskog perioda pmkse, moZe se gar::mtovati da će se tokom vre­ mena naći u nac\svesnom stanju Blaženstva. Ipak, nt: treba preuranjeno zmnišljati moguće rezul­ tate do kojih proces može da dovede, a onda, posle krat­ kog pokušaja, prekinuti praklikovanje metoda. Da bi zaista napredovali, neophodni su sledeći uslovi: pre svega, ljubav i pažnj;! prema predmelu koji treha da se spozna; nakon toga, želja za spoznajom II najozbiljnijem duhu ispitivanja; i kao treće, postojanost sve dok se željeni cilj ne postigne. Ako pređemo samo deo puta, i posle kratke prakse napustimo metod, željeni rezulat neće uslediti. Početnik u duhovnim praksama, koji preuranjeno pokušava da prosudi iskustva stručnjaka (učitelja i proroka svih epoha), nalik je detetu koje pokušava da zamisli kako izgledaju postdiplomske studije. Veoma je žalosno, što su ljudi spremni da najvredniji deo svoga naJXlra i vremena utroše na snabclevanje potrebama za svctov
•

68

da je vredno truda, uz strpljenje ostvariti i doživeti istinu, koja nesamoda uliva noviclah II njihov život, vcćmudaje i poseban značaj. Ljudsku pažnju čestoduže drže IXJgreŠno usmereni napori, nego oni pravilno usmereni. Pomenuti metod praktikujem već dugi niz gooina, i, kako vreme prolazi, sve više oscćam radost stanja trajnog j neiscrpnog Blaženstva. Trebalo bi da imamo na umu da je duhovno Sopstva II okovima tela, već ko zna koliko godina. Ono ne može da se oslobodi za jedan dan, niti kralka i površna praksa ovogmetoda moze čovekadadovede do najvišeg stanja Blaženstva, ili da mu obezbedi kontrolu nad unutra� šnjim organima. Potrebna jc duga, duga praksa, sa strpljenjem. ip..1k, može se garantovati, da će upražnjavanje ovog procesa doneti veliku radost čiste Blažcnstvo-Svesti. ŠtO ga više praktikujemo, brle dostižemo Blažensrva. Želeo bih, da sc bo ttagaoci za Blaženstvom, što svi mi jesmo, potruditc da i sami doživitc tu univerzalnu istinu koja postoji II svemu, i koju svi mogu da oscte. Ovo sranje nije ničiji izum. Ono već postoji. Jcdnostavno treba da ga otkrijemo. Nemojte, sve dok niste proverili ovu istinu, ravno­ dušno gledati na ovo štO pišem. Možda ste se umorili slušajući razne tcorije, od kojih nijedna do sada nije imala bilo kakav neposredan uticaj na vaš život. Ovo nije nikakva teorija, već ostvarena istina. Pokušavam da vam pružim sliku onoga što zaista može da se doživi. Imao sam veliku sreću, da pre mnogo godina učim ovu svetu, naučnu istinu od velikog indijskog sveca·. •

Svami Šri Juktešvar, gum ParamahanseJoganande (prim. izd.)

69

Možda se pitate, zašto sam ovako nametljiv, zašto vašu pažnju usmeravam ka ovim činjenicama. Imam li neki sebičan interes? Na avaodgovaram potvrdno. Zelimda vam pružim ovu s i tinu, u nadi da ću zauzvratosetiti čistu radost, iz znanja da sam vam pomogao da i sami otkrijcte sopstvenu radost u [Oku praktikovanja, i u njenom ostvarenju. •

Fiziološko objašlljenje ,zaUČflOg metoda Sada moram nakratko da zadem u oblast fiziologije, jer će nam ona omogućiti razumevaje metoda, makar uopšteno. Pokloniću pažnju radu glavnih centara, i električnom toku kroz njih, koji z i mozga ide ka spoljaš­ njim (ču Inim) i unutrašnjim organima, održavajući njihovu životnu vibraciju. Postoji šest glavnih centara kroz koje se pranična struja (vitalna struja ili životni elektricitc[)· iz mozga prazni širom nervnog sistema. Ovi CCntri su: 1. 2. 3.

•

Medula centar Cervikalni centar Dorzalni centar

4. Lumbalni centar •• 5. Sakralni centar 6. Kokcigealni centar

Inteligenma, energija suptilnija od atoma (prana) ili životna

sila), kojtl pokreće i oc:!ržtlv:'! život u telu (prim. hd.) •• U prevodu na n� jezik: 1. Moždinski (centar u produ!cnoj

moMini), 2. Vrami,

(prim. izd.)

3. Ledni, 4. SlabinsJd, 5. Krsni, 6. Tnični

70

Mozak je vrhovna električna centrala (najviši cen, car). Svi centri su međusobno povezani i rade pod uticajem najvišeg centra (moidanih ćelija). Moždane ćelije prazne životnu struju, odnosno elektricitet, kroz ove centre, a ovi redom prazne elektricitet ka raznim eferentnim i aferentnim nervima, koji II odgovarajuće centre prenose mQ[ome impulse i senzacije dodira, vida, icd. Ovaj električni tok iz mozga je život organizma (njegovih unucrašnjiih i spoljašnjih organa ). Upravo kroz ovaj električni medijum naši čulni utisci stižu do mozga i izazivaju misaone reakcije. Ako Sopstva želi da uspešno prekine uznemirava­ juće utiske telesnih senzacija (koje takođe izazivaju pojavu nizova misli), ono mora da kontroliše i koncen­ triše električni tok, i da ga povuče iz nervnog sistema kao celine, ka sedam glavnih centara (uključujući i mozak) , kako bi spoljašnjim i unutrašnjim organima moglo da pruži savršen odmor. Tokom spavanja, električna provodljivost između mozga i čulnih organa je delimično inhibirana, pa obične senzacije zvuka, dodira i ostalog, ne stižu do mozga. Međutim, pošto ova inhibicija nije potpuna, dovoljno jaki spoljašnji nadražaj i ponovo uspostavljaju ovu električnu provodljivost i prenose je do mozga, budećiosobu. Ipak, tokom'spavanja uvek posoji stabilan električni tok u unutrašnjim organima (srcu, plućima i drugim) , tako daoni nastavljaju svoje rim1ično krctanje i rad.

71

Rezultatpraktikovanja lIaučnog meloda je sloboda od telesnih i mentaltlih uZllemirellja Budući da kontrola Hvotnog elektriciteta lokom spavanja nije potpuna, remete je telesne senzacije neugodnosti, bolesti, ili snažni spoljašnji nadražajL Me­ đutim, naučnim procesom konuole, koji ovde ne može biti detaljnoopisan, mi istovrcmenomoiemoda kontro­ lišemo i spoljašnje i unutrašnje organe sopstvenog siste­ ma, na savršen način. Ovo jc konačni rezultat prakse. Ipak, ponekad je neophodno da prođe dugi niz godina, dok sc nc dostigne ovakva savršena kontrola. Kaoštosu posle spavanja (koje je odmor) spoljašnji organi okrepljeni, tako i posle odmora, koji se javlja kao rezultat praktikovanja naučnog metoda, unutrašnji organi bivaju ispunjeni novom živomom snagom. Pored toga, kao posledica povećane mage njihovog rada, pro­ dužava se živO(. Kao Što se ne plašimocla će, ako zaspimo, naši čuIni organi ostati u inertnom stanju, s i to tako ne treba da se plašimo da praktikujemo svemu smrt, odnosno, da odmorimo unutrašnje organe. Smrt će tada biti pod našom kontrolom. Jer, čim pomislimo da je ova telesna kuća nepodobna ioronula, moći ćemo da je napustimo po svojoj volji. "Poslednji neprijatelj koji će se uništiti biće smrt." * Proces može da se opiše na ovaj način: Ako je telefonska centrala u gradu trajno povezana žicama sa različitim delovima grada, ljudi koji sa tih mesta telefoniraju, uvek mogu, čak i protiv volje nadležnih organa glavne telefonske centrale, slati poruke svojoj • Prva Korinćanima 15:26

n

centrali, kroz medijum električne struje koja teče među­ povezanim žicama. Ako glavna centrala želi da prekine komunikaciju sa različitim ograncima, ona može da sključi i glavni električni prekidač, i takoda zaustavi tok ka različitim gradskim četvrtima. Slično tomc, naučni metod nas uči procesu kojinam omogućava da ka našemcentrajnom delu (kičmi i mozgu) povučemo životnu struju koja se prazni kroz organe i druge delove našeg tela. Proces sc sastoji II namagneti­ savanju kičmene moždine i mozga, koji sadrže sedam glavnih centara, a rezultat je vraćanje rasprostrtog �ivo· tnog elektriciteta ka prvobitnim centrima pražnjenja, tc iskustvo istog II formisvetlosti. U ovom stanju duhov­ no Sopstva može svesno da se oslobodi [clesnih i men­ talnih uznemirenja. Duhovno Sopstva, takoreći, čak i protivno svojoj želji, biva uznemireno izveštajima dve klase ljudi � gospode (misli) i niže klase (telesnih senzacija). Da bi prekinulovezu sa njima, sve što Sopstva treba da uradi, je da povuče električni tok iz telefonske žice ka central; nom izvoru, isključivanjem prekidača (praktikavanjem četvrtog metoda) , i da tada uživa u olak!anju. Painja je IUljveći upravljat i pokrecač energije. Ona je aktivan uzrok pra�njenja životne struje elektriciteta iz mozga, ka senzornim i motornim nervima. Na primer, putem moći pažnje, dosadnu muvu teramo OCI sebe pražnjenjem električne struje duž motornih nerava, stvarajući tako željeni pokret ruke. Ukazujem na ovaj primer da bih vam pružio ideju o moći kojom električni cak našeg sistema može da se kontroliše i povuče natrag ka svojih sedam centara. Ovih sedam zvezdolikih (astralnih) mo�danokičme� nih centara, i misterije koje ih prate, upravo su ono što

)3

se pominje u Biblijskom Otkrivenju. Sveti Jovan je otpe� čatio skrivene otvore sedam centara i uzdigao se do istinskog razumevanja sebe kao Duha. "Napiši, dakle, šta si video . . . tajnu sedam zvezda." *

Neprekidna praksa llaublOg metoda vodi do Blaženstva Svesti ili Boga Na kraju, želim da opišem prirodu stanja koja se p::ljavJjuju kada je električni lak lJOt/Jimo kontrolisan. U početku se u toku namagnctisavanja kičmenog stuba oseća jedna uuzemo primamljiva senzacija. Ali, nepre­ kidna i duga praksa dovodi do svesnog Blaženstva, koje poništava uzbuđenje izazvano našom celesnom svešću. Ovo blaženo stanje je opisano kao naš univerzalni cilj i najviša potreba, jer smo u njemu zaista svesni Boga, ili Blaženstva, i osećama ekspanziju našeg istinskog sopstva. StO je čeŠĆe ovo skustvo, i. što više naša ogra� ničena individualnost gubi na snazi, brle se dostiže sta� nje univenalnosti, bide je i mnogo neposrednije naše zajedni§tvo sa Bogom. Religija zaista nije ništa drugo do utapanje naše individualnosti u univerzalno. Stoga, u svesnosti ovog blaženog stanja, mi se uzdiiemo stepenicama religije. Napuštamo zagadenu atmosferu čula i lutajućih misli, i stižemo u oblast nebeskog Blaženstva. Ovim procesom spoznajemo ono što će se pokazati kao univenaino istini[Q; Kada, uz konstantnu praksu, svest ovog blaženog stanja duhovnog Sopstva postane •

Otkrivenje I : 19, 20.

74

stvarna, uvek se nalazimo u svetom prisustvu blaženog Boga u sebi. Tada svoje dužnosti izvrŠ3vamo bolje, više gledajućisame dužnosti, nego svoj egoizam i sves{o bolu i zadovoljstvu koja iz njega proizlazi. Tada možemo da rešimo misteriju p:>stojanja i da shvatimo stvarni smisao života. U učenjima svih religija, bez obzira da li je u pitanju h.rBćanstvo, islam, ili hinduizam,jedna istinase posebno ističc; Sve dok čovek ne spozna scbe kao Duh, izvorište Blaženstva, ograničen je ovozemaljskim konceptima i podložan je neumoljivim zakonima prirode. Spoznaja sopstvenog istinskog bića donosi mu vcčnu slobodu. Boga možemo spoznati jedino sopstvenom spozna­ jom, jerje naša priroda ista kao i Njegova. Akose meto­ di, koji se ovde predlažu, nauče i ozbiljno praktikuju, spoznaćete da ste blažcni duh i ostvaričete Boga. Metodi koji su pruženi u ovoj knjizi obuhvataju sve moguće načine kojisu sllštinski za ostvarenje Boga. Oni izuzimaju hiljade konvencionalnih pravila i nebitnih praksi, koje nalažu takozvane razne religije, jer se neke tiču razlika umne strukture pojedinca, što ih čini manje važnim, mada nipošto nepotrebnim. Uz to, pošto se tokom praktikovanja ovih metoda pojavljuju i razne druge prakse, pomenutim nije potrebno pridavati posebnu pažnju u knjizi ovako malog obima..

Naučni metod radi l1eposredno sa životnom sirom Superiornost ovog metoda II odnosu na druge, leži II činjenici da on radi upra.vo sa onim što nas vezuje za našu ograničenu individualnost · sa živo tnom silom.

)5

Umesto da se vrati i apsorbuje II ekspanzivnu samo­ svesnu silu Sopstva, životna sila se obično kreće spoija, odriavajući telo i um uvek II pokretu, i uznemiravajući duhovno Sopstva tdesnim senzacijama i prolaznim mislima. PoštO se životna sila kreće spolja, senzacije i misli uznemiravaju i remete mirnu sliku Sopstva, ili Duše. Ovaj metod nas uči kako da životnu silu okrenemo unutra. Prema tome, on je direktan i neposredan. Vodi nas pravo do svesti Sopstva, Blaženstva-Boga. Ne zahteva posrednu pomoc. Zadatak ovog metoda je da kontroliše i usmerava lok životne sile, putem kontrolisanja i regulisanja same njene manifestacije, koja je nama poznata i neposredno očigledna. Drugi metodi kao pomoć koriste intelekt, ili misaone procese, da bi kontrolisali životnu silu, u cilju da se izazove Bla�ens[Vo i drugi aspekti svesti Sopstva. Treba primetiti da svi religiozni metodi u svetu, direktno ili indirektno, prećutno ili izričito, nalažu kontrolu, regulisanje, i okretanje životne sile, kako bi mogli da transcendiramo telo i um, ispoznamoSopsrvo u svom prirodnom stanju. Ćetvrti metod životnu silu direktno kontroliše njome samom, dok ostali metodi čine to indirektno, uz posredovanje nečeg drugog misli, molitve, dobrih dela, obožavanja, ili "svesnog sna". Prisutnost života u čoveku predstavlja postojanje; odsutnost života predstavlja smrt. Prema tome, metod koji neposrednu silu života uči da kontroliše sebe, mora biti najbolji od svih. Učitelji različitih epoha i podneblja, preporučivali su metode, koji su bi l i prilagođeni mentalnOj strukturi i životnim uslovima ljudi medu kojima su �iveli i

76

propovedali. Neki su isticali molitvu, neki osećanja, neki dobra dela, neki razum i misao, neki meditaciju. Ali njihovi motivi su bili isti. Svi su smatrali da lelesna svest treba da se prevaziđe, okretanjem životne sile unutra, i da Sopstvo treba da bude ostvareno onako, kako se sunce pojavljuje na površini mirne, neustalasanc vode. Njihov cilj je postizanje onoga na štačetvrti metod ukazuje direkmo, bez pomoći ičega posrednog. U isto vreme, treba primetiti, da praktikovanje ovog metoda ne sprečava usavršavanje intelekta. izgrađi­ vanje mllskulature. i aktivnosti društvenog i korisnog života · života najplemenitijih osećanja i motiva. posvećenih dobrim delima. Zapravo, svestrani trening treba propisa ti svima. Sigumo je da će la pre potpomoći nego što će usporiti praktikavanje mcwcb. Jedino što se zahteva, jesle da se odlii tačka gledišta. T.'lda će sve aktivnosti i celokupan rad, ići čoveku u korist. Suština ovog procesa je temcljno razumevanje život· ne silc, koja odriava čovekov (elesni organizam, i čini da on vibrira životom i energijom. I

PETO POGIAVLJE InstrumenJ.i saznanja i teorijSM vrednost religWznih metoda Univerzalnost i potreba za religioznimidealom (večnog postojanja, večno svesnog Blaženstva-Boga) i praktični metodi za njegovo dostizanje, razmatrani su u prethodnim poglavljima. Sada želimo da razmotrimo vrednost metooa. Metodi su u suštini praktični, i ako h i sledimo, ideal će neminovno biti dostignut, bez obzira da li se bavimo teorijama ili ne. Njihova vrednost sc pokazuje kroz sam praktičan rezultat, koji je opipljiv i stvaran. Da razumemo, izlaganje teorijske osnove vrednosti nije zaista neophodno. Svejedno, tek da bi zadovoljili druge, razmatramoapriori vrednost (corija saznanja, na kOjima se zasnivaju ovi metodi, kako bi njihovu vred­ nost prikazali i teorijski. Ovoće nas dovesti doepistemološkogpitanja: Kako, i do koje mere, mozemoda spoznamo ideal, istinu! Da bi pokazali način spoznaje ideala, moramo da razmo­ trimo način na koji spoznajemo aktuelni svet. Moramo da se pozabavimo načinima spoznavanja sveta. Tada ćemo videti da li je proces spoznavanja sveta s i ti kao proces spoznavanja ideala, da li je stvarni svet odvojen od ideala, ili, d a li potonji prožima prethodni . jer se jedino proces upoznavanja sa njima razlikuje. Pre nego što nastavimo dalje, razmotrimo "instru­ mente" saznanja · put kojim nam se omogućuje sazna­ nje sveta. Postoje tri instrumenta, ili načina saznanja: opažanje, zaključivanje i intuicija.

79

TRI INSTRUMENTA SAZNANJA 1.

OPaža"je

Naša čula su, takoreći, prozori kroz koje dolaze spoljašnji nadražaji i utiču na um, kojipasivno prima ove impresije. Ako um ne radi, nijedan spoljašnji nadražaj koji dolazi kroz prozore čula ne može da utiče na njega. Um sc, pored toga što uspostavlja veze sa nadra­ žajima, koje prima kroz različita čula, takode skladišti njihove uticaje u obliku impresija. Ipak, ove impresije ost
Sada sc javlja pitanje: Može li Stvarnost (ideal, večno svestan, večno postojeći, Blaženstvo-Bog) biti spoznat ovakvom vrstom opažanja? Da li je proces saznavanja sveta (putem opažanja) primenljiv II slučaju saznavanja najviše istine? Znamo da intelekt može da radi samo sa onim čime gasnabdevaju čula. Izvesnoje da nam čula pružaju samo naclražaje kvaliteta i raznovrsnosti. Pored toga što čula obezbeduju raznovrsne utiske, i sam intelekt se bavi razlikama i ostaje II tom domenu. lako moze da razmišlja o "jedinstvu II različitoS[j", on ne može da bude jedno sa timc. U [Ome jc njegov problem. Intelektualno opažanje ne može zaista da pruži spoznaju istinske prirode Univerzalne Supstance, osnove raznovrsnih manifestacija. Ovo je presuda samog razuma. Kada se buddIti okrene Sllmom sebi, da proceni koliko je sposoban da spozna Stvarnost inerpretadjom utisaka čula, uvida da je beznadeino sputan unutarčulnogsvera. Nema rupe kroz koju moze krišom da viri u natčulni svet. Neko moze da kaze, da iz razloga što udaramo blfa­ nični klin izmedu čulnih i natčulnih svetova, razum ne može sebe da dovede u poziciju da poveruje kako ima bilo kakvo manje o natčulnom. Isti kaže, da ako smatramo da se naečulna manifestuje u čulnom, tada ćemo intelektualnom spoznajom čulnog - uz ono što se njega tiče (svrhovitosti l i i adaptacije) i svih pojedinosti i raznovrsnosti intelektualnih procesa - spoznati da se naečulno manifestuje kao "jedinstvo u različitosti". Medutim, mofe da se javi pitanje, kakva je priroda ovog "saznanja"! Da li je to samo jedna ideja u mozgu, ilije II pitanju viđenje istine Gedinstva u različitosti) licem u lice, neposredno i direkmo! Da li ovaj oblik saznanja

80 donosi isto ubeđenje, do kOjeg b i došlo sjedinjenjem sa istinom? Ne, sigumo,jerjc ovo saznanje nepotpuno; ono je kao gledanje kroz obojene naočari. Natčulni svet to nadilazi. Ovosu a priDIi argumenti, protiv opaianja, kao instrumenta saznanja Stvarnosti, ili Boga. Vidimo da ni kroz iskustvo mira ne možemo da dostignemo ovo blaženo slanje, koje jc Stvarnost i sam ideal (kao što jc pokazano II prethodnim poglavljima) , sve dok se II matn9i meri ne izdigncmo iz nemirnog. opaŽ<:ljnog stanja. Sto više uznemirujuća opabnja i unutrašnje misli ostavljamo ila sebe, veća jc mogućnost da osvane nadsvesno stanje Blaženstva, ili Blaženstvo­ Boga. Izgleda da se obično opažanje i Blaženstvo II svako­ dnevnom iskustvu uzajamno isključuju. Ipak, nijedan od naših metoda se ne zasniva na običnom opažanju, tc je zato nesposobnost opažanja da spozna Stvarnost nevažna.

2.

Zaključivanje

Ovo je drugi način dobijanja saznanja iz sveta. Medutim, i samo zaključivanje se zasniva na iskustvu, na opažanju, bez obzira da li je deduktivno ili indu­ ktivno. U našem iskustvu, otkrivamo da, gde god ima dima, ima i vafre. Scoga, kad god vidimo dim, zaklju­ čujemodaje (lJ i vana. Ovo je deduktivnozaključivanje. Medutim, ovakvo zaključivanje je moguće samo štO smo imali prethodno iskustvđ (opažanje) , da se dim pojavljuje zajedno sa vatrom. Kažemo da je z i vesna vrsta bacila uzročnik kolere. Otkrivamo uzročnu povezanost bacila i kolere, i odmah

81 induktivno zaključujemo, da će, gde god dođe do pojave badla, biti prisutna i kolera. Dok medutim postoji prelaz sa poznatih slučajeva kolere na nepoznate, zaključiva­ njem ipak ne dobijamo nijednu novu činjenicu, premda slučajevi mogu biti novi. Sama mogućnost utvrdivanja uzročne povezanosti izmedu izvesnih vrsta bacila i kolere je bila zavisna od posmatranja (opažanja) specifičnih slučajeva. Prema tome, zaključivanje se u krajnjem pogledu zasniva na opabnju. Od slučajeva iz kojih izvodimo zaključak, ne dobijamo nikakvu novu stinu i - ništa što bi zaista bilo novo, što se nije otkrilo u posmatranim slučajevima. U posmatranim slučajevima, bacile prati kolera. U izvedenim slučajevima, takade, bacile prali kolera. Nema nove istine, iako su slučajevi sveži i novi. Bez obzira koje oblike mišljenja, rasuđivanja, zak­ ljučivanja ili imaginacije koristimo, još uvek se ne susrećemo licem u lice sa Stvarnošću. Razum i mišljenje mogu da razvrstaju i sistematizuju činjenice iskustva. Razum može da se trudi da stvari vidi kao edinu. Može da pokušava da prodre u misteriju sveta. Međutim, njegov napor ometa ono sa čime on radi - činjenice iskustva, čulni utisci. To su jednostavne, neumitne či­ njenice, nepovezane, i ograničene našim sposobnostima opažanja. Ove stvari više ometaju misaone procese, koji su sami po sebi neprekidni, nego Što ih potpomažu. Prvi religiozni metod je, kao što smo pokazali, intelektualni metod, koji koristi misaone procese da bi spoznaoStvamost - stanje Blaienstva iostvarenje mira. Međutim, on nije uspešan. Ometaju nas telesna opažanja. Misaoni procesi nas, takođe, zbog toga Što rade sa različitim, nestalnim čulnim utiscima, spreča­ vaju da ostanemo duže u stanju koncentracije. Zahva-

-==

83

82 ljujući tomc, ne uspevamo da dostignemo svest jedin­ stva II različitosti. Dobra osobina intelektualnog metoda je što, prilikom apsorbovanosti II misaonom svetu, II izvesnom stepenu transcendiramo rclesne senzacije. Medutim, ovo je samo privremeno. U preostala dva melOda, predanosti i meditacije, misaonih procesa je manje, ali SlI ipak prisutni. U metoou predanosti (0000500. II ritualnom ili ceremo­ nijalnom obožavanju, i l...'ljedničkoj ili individualnoj molitvi), mnogi misaoni procesi se angažuju za pripremanje pogodnih uslova. Ipak, postoji pokušaj koncentracije na odredeni predmet obožavanja ili molitve. Koliko se raznovrsnost II misaonim procesima nadzire i sprečava, toliko je metod predanosti uspešan. Nedostatak jc IIovome: usled loše navike, koja sc tokom godina ukorenila, naša koncentracija nije duboka, te zato ostavlja mogućnost da razni misaoni procesi otpočnu čak i pri najmanjoj smetnji. U metodu meditacije (pri kojem se spoljašnje fOffilalnosti, konvencije i obredi ostavljaju po strani, čime sc sprečava mogućnost da se misaoni procesi pokrenu tako lako bo u metodu predanosti), koncen­ tracija je učvršćena na jedan objekat misli. Tada sc postepeno pojavljuje težnja da sferu misli ostavimo iza sebe i zakoračima u sferu intuicije. koju ćemo dalje razmatrati.

•

3. Intuicija Do sada smo razmotrili instrumente i procese sa:manjaovogčulnogsveta. Intuicija, kojom sesada ba-

virno, je proces putem kojeg spoznajemo natčulni svet - svet koji nadilazi čula i misli. Istina je da se natčulno ispoljava II čulima i kroz njih, i da potpuna spoznaja čulnog predstavlja spoznaju natčulnog, ali u procesu njihovog saznavanja sigurno postoje razlike. Da li smo sposobni da spoznamo čak i čulni svet u potpunosti, jedino putem opažanja i mišljenja! Ne, sigurno. Beskonačan je broj činjenica, stvari, zakona i povezanosti II prirodi i II na�em sopstvenom organizmu, koje joo uvek predstavljaju L.'lpečaćenu knjigu za čove­ čanstvo. Prema tome, daleko ćemo manje biti II stanju da natčulna carstvo spuznama putem opabnja i mišljenja.

Intuicija dolazi izmma, misao spolja. Intuicija l)nlia vill/mje Swarnos[j lice1ll u iice, dok misao pntia ilulirekll10 videnje. lnlllicija nekim čudnim saosećcmjem vidi Swarnost 1/ njenoj lJO!pullosri, dok je misao komada na delooe, i ra.splIrčava.

Svaki čovek poseduje moć intuicije, kao što poseduje moć razmmjanja. Isto kao što može da se poboljšava mišljenje, može i da sc razvija intuicija. U intuiciji smo uskladeni sa Stvarnošću - sa svetom Blažcnstva, sa "jedinstvom II različitosti", sa unutraš­ njim zakonima koji vladaj u duhovnim svetom, sa Bo· gomo Na koji način znamo da postojimo? Kroz čulno opažanje? Da li nam prvo čula kažu d a postojimo i odakle se pojavljujesvesco postojanju! Nikada ne može da bude lako, jer sam pokušaj čula da nam omogući spoznaju postojanja, već nužno pretpostavlja svest o postojanj u. tulo ne mo�e da poseduje svesnu pažnju o nečemu, a da mi prethodno ne :mamo da postojimo u samom činu čulnog opažanja. _

84

Da li nam zaključivanje, misaoni procesi, govore da postojimo? Ne, sigurno. Jer, građa misli se neminovno sastoji od čulnih utisaka, koji, kao što smo upravo usta­ novili, ne mogu da nam služe kao dokaz o postojanju, budući da sami nužno pretpostavljaju osećanje posto­ janja. Kada, poredeti sebe sa spoljašnjim svetom, nasto­ jimo da mislimo ili zaključujemo da postojimo II njemu, II samom činu mišljenja i zaključivanja je već prisutna svest o postojanju. Kako onda, ako čula i misli nisu uspešni, znamo da postojimo? To možemQ znati jedino n i tuicijom. Ovakvo saznavanje je jedan oblik intuicije. Ono nadilazi čula i misli · ono omogućuje njihovu pojavu. Veoma je teško definisati intuiciju, jer je ona suviše bliska svima nama. Svi je osećamo. Zar ne znamo šta je svest O postojanju? Svako tO zna. Ona je i suviše poznata da bi dopustila definiciju. Pitajte nekoga na koji način zna da postoji. Zane meće. On to zna, ali ne može da definiše. Moie da pokuša da objasni, ali njegovo obja­ i tu­ šnjenje ne otkriva šta znutra i oseća. Ovo je odlika n icije u svim oblicima. Četvrti religiozni metod, koji je objašnjen u prethod­ nom poglavlju, zasniva se na intuiciji. Što se ozbiljnije bavimo njime, obuhvatnija i čvršća će biti naša vizija Stvarnosti-Boga. Intuicijom, čovečanstvo doscže Božansko, čulno se i roljava povezuje sa natčulnim, oseĆIl sc da se natčulno s u čulnom i kroz njega. Uticaj čula iščezava. Nametljive misli nestaju. Blazenstvo-Bogseostvaruje. Svest "svega u Jednom i Jednog u svemu" osvanjuje. Intuicija je to što su svi veliki učitelji i proroci sveta imali. Kada se treći, ili metod meditacije, ozbiljno prakti­ kuje, kaošto je objašnjeno u drugom delu, on nas takođe

85

prenosi u oblast intuicije. Ali, on je pomalo zaobilazan, i običnozahteva više vremena da u nama izazove nepre­ kidno stanje intuitivnih ili realizacionih procesa.

Itltuicijom Bog može da se ostvari u svim Svojim aspektima Prema tome, n i tuicijom Bog može da se ostvari II svim Svojim aspektima. Mi ne posedujemo čulo koje može da nam otkrije znanje o Njemu. Ćula pružaju jedino saznanje Njegove manifestacije. Nijedna misao ili zaključak ne moze da nam omogući spoznaju Njega kakav zaista jeste, jer misao ne mo�e da prevaziđe podatke čula. Misao jedino moze da razvrstava i interpretira impresije čula. Pošto čula ne mogu, samim tim ni misao (koja zavisi od njih) ne može da nas odvede do Boga. Prema tome, treba da se okrenemo intuiciji, da bi spoznali Boga, Nje­ govo Blaženstvo i druge aspekte. Ipak, mnoge prepreke stoje na putu ove intuitivne tačke gledišta - ostvarenja istine. Ovo su neke od njih: bolest, mentalna nesposobnost, sumnja, lenjost, svetov­ na razmišljanje, pogrešne ideje i nepostojanost. Ove osobine mogu biti, ili inherentne, ili izazvane i pojačane udruživanjem sa drugim osobinama. Naše inherentne tendencije {samskare} ka izvesnim slabosti­ ma, mogu da se prevaziđu naporom snazne volje (puru­ shakara). Koristeći snagu volje, možemo da prevazi­ đema sve svoje slabosti. Uz ispravan napor i uz druženje sa dobrim ljudima, Božijim posvećenicima, možemo da iskorenima loše navike, i stvorimo dobre. Sve dok ne stupimo u vezu sa onima koji su videli, osetili i ostvarili

87

86

istinsku religiju II svojim životima, ne možemo da imamo pravo saznanje religije i onoga na čemuse njena univer­ zalnost i neophodnost zasniva. Duh ispitivanja postoji II svakome. U svetu je svako tragalac za istinom. Ona je čovekovo besmrtno naslede, koje on traži, slepo ili mudro, sve dok ga II potpunosti ne povrati. Nikad nije kasno za oporavak. "Tražite, i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se." *

o autoru "Ideal ljubavi prema Bogu i služenja čovečansw« potpuno se ispo/jio u žiootu Paramahansa Joganande . . . lako je veći deo svog života pTO\!eo van Indije, on ipak 'tau�ima svoje mesto medu naIim velikim svecima. Njegov rad se i dalje razvija sa sve većom svetloUu trači, privlačeći ljude iz wili krajeva sveta na SlatU hodočašća ka Duhu." .z i počasnog govora Vlade indijc, povodom izdavanja komemorativne poštanske marke u čast Paramahansa 1oganande, na dvadesetogod�njicu njegove smrti.

• jev. po Mateju 7:7

Paramahansa Jogananda se rodio pod imenom Mu� kunda Lal Go!, 5. januara 1893. godine, u sevemoin­ dijskom gradu Gorakpur, koji se nalazi u podnožju Himalajskih planina. Još od najranijih godina, bilo je jasno da je njegov zivot predodređen za božansku sud­ binu. Prema pričama onih koji su mu bili najbliži, još kao dete je ispoljavao dubinu svesnosti i iskustvo duhovnog, koje je bilo nadasve z i nad uobičajenog. Kao mladić je tragao za mnogim indijskim mudracima i svecima, nadajući se da će pronaći prosvetljenog učite­ lja, koji će ga voditi u potrazi njegove duše. 1910. godine, u sedamnaestoj godini zivota, susreo je duboko poštovanog Svami Sri Juktešvara i postao •

88 njegov učenik. U blizini ovog velikog učitelja Joge proveo je veći deo narednih deset godina, nailazeći na strogu, ali ljubavlju ispunjenu disciplinu. Nakon što je 1915. godine diplomirao na Univerzitetu ll Kalkuti, fonnalno se zavetovao kao monah poštovanog Indij­ skog monaškog reda Svamija, gde je primio ime Joga­ nanda (koje označava Blaženstvo,Anandu, krozbožan­ sko sjedinjenje, jogu) . 1917. godine, Sn Jogammda je započeo svoj životni tad, osnovavši "kako živeti" školu za dečake, II kojoj su se moderni obrazovni metodi kombinovali sa joga treningom i instrukcijama II vezi duhovnih ideala. Tri godine kasnije bio je pozvan da učestvuje kao delegat na Kongresu Religijskih Liberala, kojise održavao u Bos­ tonu. Njegovo obraćanje Kongresu, O "Nauci religije". srdačno je prihvaćeno. Narednih nekoliko godina, održavao je preda­ vanja i podučavao na Istočnoj obali, a 1924. je zapo­ čeo seriju predavanja širom čitavog kontinenta. Ja­ nuara 1925. godine je u Los Andelesu otpočeo seriju dvornesečnih predavanja i lekcija. Kao i na drugim mestima, njegovi govori su dočekani sa intereso­ vanjem i aplauzima. Los Ande/es Tajms) je dostavio sledeći zveštaj: i "Filharmonijski auditorij um je pri­ sustvovao neverovatnom spektaklu o d nekoliko hi­ ljada ljudi . . . jedan sat pre zvaničnog otvaranja preda­ vanja, dvorana sa 3000 sedišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta". " Kasnije u toku iste godine, Sri Jogananda je u Los Anđelesu osnovao Internacionalno sedište Društva za Samoostvarenje, zajednice koju je oformio 1 920. godine, da bi raširio svoja učenja o drevnoj nauci i fi1osofiji Joge i njenim, vremenom osveštanim, meto-

89 dima meditacije. * Tokom sledeće decenije, putovao je vrlo intenzivno, održavajući govore u glavnim gradovima širom zemlje. Među onima koji su postali njegovi učenici, bilo je mnogo istaknutih pojedinaca iz oblasti nauke, biznisa i umetnosti, uključujući poznatog hortikulturistu Lutera Burbanka, sopran Metropoliten Opere Amelitu Gali-Curči, Margaret Vilson, ćerku predsednika Vudrov Vilsona, pesnika Edvina Markajma, i dirigenta simfonijskog orkestra, Leopolda Stokovskog. Posleosamnaestomescčne tumejepo Evropi i Indiji, 1935-36. godine, postepeno je prestajao da održava javna predavanja širom zemlje, jer je želeo da se posveti izgradnji trajne fondacije za svoj rad širom sveca, i svojim spisima koji bi nosili poruku budućim generacijama. Njegova životna priča, Autobiografija jednog jogija, objavljena jc 1946. godine. Neprekidno objavljivana od tada, knjiga jc prevođena na mnoge jezike, i stekla je renome modernog spirituainog klasika. Danas, duhovni i humanitarni rad koji je otpočeo Paramahansa Jogananda, nastavlja se pod rukovod­ stvom Šri Daja Mate, jedne od njegovih prvih i najblis­ kijih učenika. Ona je predsednica Društva za Samo­ osrvarenjel)ogoda Satsanga Društva Indije, od 1955. •

·Posebna staza meditacije i Bogosjcdinjcnja, kojoj je podučavao ParamaharuaJogananda, poznatajc po:l narivom Krijajog(l, sveta duhovna nauka, koja je potekla u Indiji pre vije hiljada godina. Šri}oganandina knjiga, "Aumbiografija jednogjogija", daje opšti uvod u filosofiju i metode Krija Joge. Detaljne instrukcije su dostupne kvalifikovanim učenicima njegovih Lekcija Dnd'wa za SamoosHlarenje.

90

91

godine. '" Pored objavljivanja Paramahansa Joganan­ dinih knjiga, njegovih predavanja, spisa i neformalnih govora, uključujući obimnu seriju Lekcija DndttJa za Samooswarenje za proučavanje kcxl kuće, društvo uvodi članove Društva za Samoostvarenje II prakse Šri]oga­ nandinih učenja. Društvo takođe nadgleda svoje hra­ move, odmorišta i centre za meditaciju širom sveta, kao i monaške zajednice Reda Samoostvarenja, i koordinirn rad Svetskog Molltvenog Kruga, koji služi kao kanal koji potpomaže iscelite\jsku energiju da dođe do ljudi sa fizičkim, psihičkim i duhovnim problemima, i podstiče harmoniju među nacijama. Posle smrti 1952. godine, Paramahansa Jogananda je priznat kao jedna istinski velika duhovna ličnost dv:l­ desetog veka. Svojim univerzalnim učenjem i životnim primerom, pomogao je ljudima svih rasa, kultura i veroispovesti, da u svom životu ostvare i potpunije izraze [epotu i plemenitost ljudskogduha. U članku o Joganan­ dinom životu i radu, dr Kvinsi Hou, Jr., profesor drevnih jezika na Skrips Koledžu, piše: "Paramahansa Joga­ nanda Zapadu nijedoneo samo večno ndijsko i obećanje Bogoostvarenja, već i praktičan metod kojim duhovni aspiranti iz svih društenih krugova mogu ubrzano napredovati ka cilju. U Zapadnom svetu prvobitno uvažavana samo na najuzvišenijem i najapstraktnijem nivou, duhovna zaostavština Indije je sada kao praksa i iskustvo dostupna svima koji žude za spoznajom Boga, ne s one strane, već ovde i sada . . . Jogananda je znanje o najuzvišenijim metodima kontemplacije učinio dostupnim svakome". •

•

U Indiji je rad Paramahansa Joganande poznat kao Jagoda

Satsanga Društvo.

Ostala izdanja Biblioteke "Alfa Lumina": EDICIJA "SOLALEM" Mion: Očima spjritua/nog orla

\'om može promenili živoi! Zbirka gnostičkih uvida i vizija nastalih u vatri

Ova knjiga

intuicije primljcnih kroz snove, mistična iskustva i duboku mcditaciju. Uvidi u ovoj knjizi su direktni i vrlo

rea ln i i pomoći će vam da promenite svoj život i spoz­ nate sebe. KJljiga: "Očima spiritualnog orlu" je kapitalno delo nacionalne svesti nastalo tl periodu kada su krvavi ratovi na prostoru bivše Jugoslavije razarali našu zemlju i razapinjah naše duše. Ona nosi u sebi duh i pečat tog vre mena, vremena svitanja i mučnog radanja svesti Novog Eona. On
vas i korenito promeniti vaš živo\ Zapanjen i u neverici i II šoku, na stranicama ove knj ige otkrićete Zivu Vatru Uskrsnuća koja će rasplamsati skriveni žar vaše duše i povesti vas ka spirilUalnom preobražaju. .

,

EDICIJA "MOKŠA" •

Sri juk/en'or: S�'eta Nauka "SI'ela Nauka" j e jedina knjiga Šri Juktcšvar Girija,

Učitelja

poznatog Joganande

Paramahllnse,

autora 0'Autobiografije jednog jogija". Knjiga je naps i ana

na molbu i :rupovest Mahavatam Babadija, sa kojim se

JukteŠ\'ar susreo 1894. god. u Alahabadu. Na molbu

9Z

93

ovog velikog sveca, Jukleh>ar je napisao kratku knjigu hinduskih svetih spisa. Uporednim citatima iz Biblije i

vida lečenje lo�ih navika itd. Posle ove knjige će vam . , : , biti Jasn? kohko �nažno podsvesne ideje tj. predubedenja . o bolesti I zdravlju snažno utiču na čoveka i da hronične

Sankja filosofije Indije, Šri Juktcšyar je pokazao da

su

mentalne i fIZičke bolesti imaju duboko korenje u

učenja blagoslovenog Isusa II suštini jedno sa Olkro­

podsvesti. Ova knjiga će vas podučiti kako da izlečite

venjima Vcda.

bolest vadenjem tih skrivenih korena, kroz istrajnu i

koja pokazuje bazično jedinstvo izmedu hrištanskih i

U uvodu knjige

Šri

Juktcšvar m3tcmatičlcim i

koncentrisanu primenu afirmacija.

astrološkim proračunima ubedljivo dokazuje da je doba

Kali Juge, doba mmka i neznanja. daleko iza nas i da je vreme

II

kome se svet sada nalazi vreme Dvapara

Juge, koju karaktcrišc ekspanzija znanja i razvoj

II

govori o Jn-ant/elju (vcČflim istinama) i nastoji da uspo­ stavi osnovne istine stvaranja, kao i da opiše evoluciju i involuciju sveta. Svest, Postojanje i Blaženstvo su najviša II

Donald VoJJers: Novčani magnetizam

svim

oblastima. Knjiga je podeljena na čctiri dela. Prvi deo

svrha ili cilj svih bića

EDICIJA "ANANDA"

lancu stvaranja i 10 je predmet

razmnlmnja drugog dela knjige. Treći deo govori o

Donald Voiters, poznatiji kao Svami Krijananda

�� direkt.ni učeni� Paramahanse Joganande. U knjizi

Novčani magnetizam", on iznosi najvažnije duhovne

princi� kojima se može privući "istinsko bogatstvo" , nlJ e samo u novcu, već u dubokoj unutrMnjoj ispu­ k?Jc nJenosti, pojedinca. Knjiga takođe sadrži metode i tehni­

meloMmn i poslupcima kojima se ostvaruju ova Iri životna cilja. Cetvrti deo govori o ot/uow!njimn onih koji

vot. Drugi deo knjige objašnjava kako da razvijete svoju

su postigli ova tri životna ideala i nalaze se veoma blizu

koncentraciju i prevaziđete barijere i zamke vašeg pod­

svog cilja.

svcsnog uma koje vas sprečavaju da ostvarite svoje cilje­

ke za privlačenje bogatstva, moći i uspeha u svačiji ži­

Paramnhansa lognnanda:

v �: Isto tako, objašnjava se snaga i značaj afirmacija i . njihova Ispravna primena. Ova knjiga će vam otkriti ka­

Naulno isceljuju& njirmacije

ko je to jezgrovito i nadahnuto rekao Krijananda: "KaJro da privučete ono Ito vam treba, ondo iwdJl �'nm treban.

Knjiga obrađuje primenu koncentracije i afirma­ cija

za

KRUA JOGA

isceljenje disharmonije tela, uma i duše kroz

razum, volju, osećanja i moli(VU. U knjizi su opisani skriveni duhovni zakoni koji deluju u pozadini bolesti i ozdravljenja. Opisana je do detalja tehnika Afirmacija onako kako je logananda preneo svojim učenicima u SRF-u. U knjizi su date i afirmacije koje je logananda kreirao za različite ci l jeve, npr: za lečenje uopšte, za mudrost,

za

materijalni i duhovni uspeh, za popravljanje

Krija Jogn

je doneta na Zapad 1920. god. od

�elikog indijskog učitelja, ParanJlliuznse Jognnande. On Je rekao: "Ja nisam poslat na Zapad od Hrista i velikih

ućitelja Indije da bih vas dogmatizovao sa novom teolo­ gijom. Isus je zalraiio od Babadija da pošalje nekog ovde da vas poduči nauci Krija Joge, da bi Ijlldi mogli da nnuće

95

94

dn se sjedine sa Bogom direktno. Želim da vam pomognem da dostignele skustvo i Njega upravo sada, kroz vašu svakodnevnu praksu Knja Joge. Vreme za spoznaju Boga je došlo!,

metode meditacije koje rade direktno sa energijom i svclću. Ovakav direktni prilaz karakteriSe Krija Jogu, po­ seban sistem meditacije podučavan od Joganande Pamma­ hanse. Uže gledano, Krija Joga je napredna Rađa Joga tehnika koja pojačava i obnavlja suptilne tokove životne teiu, i omogućava nonnalne ak1ivnosti srca i

pluta prirodnim uspomvanjcm. Kao rezultat toga, svest jc povučena ka višim nivoima percepcije, postepeno dono­ seći sa unutndnjim buđenjem blaženstvo i duboko zadovo­ ljstvo koje jc veće oo bilo kojeg iskustva koje um, čula

ili obične ljudske emocije mogu dati. Svi sveti spisi predstavljaju čoveka kao živu dušu, a ne kao trošno i l.:varljivo telo. Drevna nauka Krija

Joge.otkrila je način da dokaže ovu svetu istinu. Upu· ćujući na sigurnOSI i melodičnu efikasnost posvećene prakse Krija nauke, Paranlahansa Jogananda je izjavio:

"Ona radi lazo matematikn; ono Ile mofe promaJiii.

"

Krija Joga obuhvata period prethodnog prou· čavanja i meditacije da bi sc osoba pripremila fizički, mentalno i spiritualno

z..,

svesti. Kroz svakodnevnu praksu osoba uči da Oscti tokove energije u telu, da ih usmeri u različitc delove te];l i da ih povuče

II

kičmu. Redovna praksa takode

snagu volje.

Najbrži i najefikasniji pri l az cilju Joge koristi onc

II

usmeravanje energije unutra da bi se dostigla viša stanja

dOllosi mentalnu i frzičku retaksaeiju i razvija dinamič�"lI

ŠTA JE KRJJA JOGA?

energije

ojačava te[� i priprema ga za meditaciju, olalclavajući

�raksu Krija Joge.

KORAK I : OSNOVE Obuhvataju proučavanje ovih te/mika: l. TEHNIKE ENERGETrIACl]E: Omogućuju osobi da povuče $Vesno energiju ka telu iz Kosmičkog Izvora. Ova tehnika kontrole životne energije pročiŠĆava i

2. TEHNIKE KONCENTRACIJE: Pomažu da se razviju čovekovc skrivene snage kOIlCCmT
KO RAK

II

:

UCEN(ŠTVO

Sledeći korak je unulr�nje posvećivanje, izraženo spolja sa preuzimanjem inicijacije kao učenik Kriju učitelja i staze samoostvarenja. U toku Inicijacije

II

Učeništvo zreli učenici

dobijaju n:lprednije prakse Krija Joge.

3. TEHNIKE MEDITACUE: Pokazuju čoveku k3ko da koristi snagu koncentracije na najviši način

_

da otkrije

96 j razvije božanske kvalitete vlastitog Istinskog Bita. Tehnika meditacije omogućuje meditantu dublju Absor­ pciju

II

unutrašnje zvukove astralnog tela i

II

kosmički

zvuk AUM. Na taj način tehnika proširuje svcsnost izvan ograničenja tcla i uma do radosne realizacije svog besko­ načnog potencijala.

KORAK III : INICUACUA Posle svakodnevnog praktikovanja sve tri tehnike Krija Joge, učcnik može zahtevati da primi Krija Inici­ jaciju, koja se daje nekoliko pula svake godine II Ananda Asiziju II Italiji, i drugim lokacijama

II

Evropi i svelu.

Sa Krija Inicijacijom se takode učvršćuje odnos izmedu učenika i Gurua.

ME/ekti koj; dolaze posle prakJjkovanja Krije SII krajnji mir i blalen.stvo. Radost koja dolazi kroz Kriju je veća od radosti Ilajprijatnijih [aičkil, senuJcija sakupljenih zojedno. " "Kroz upotrebu Krija ključa, osobe koje ne mogu naterati dn/ge da veruju u božanstvo bilo kog loveka će na kraju ugledati punu božaflSfVenost svog istinskog bića." h ruJwpisa Paromahansa Joganande

Sve informacije i obaveštenja u veri Krija Joge moiete dobiti na adresu: Goran Boričić "Alfa Lumina" Poštanski fah 193 26000 Pančevo Tel: 013/47-427; 43-74\