Intenzitet boje se može definisati kao osobina vizuelnog osećaja prema kojoj se površina koja se posmatra doživljava kao manje ili više hromatična. Boja je optički fenomen, čulni utisak saopšten mozgu od strane oka. Boja predstavlja rezultat međusobnog dejstva (interakcije) svetlosnog izvora, objekta i posmatrača odnosno sistema vida. Razlikujemo: 1. odnosne – pripadajuće boje (related color) boje objekta ili površine koje se percipiraju u zavisnosti od drugih boja 2. neodnosne – nepripadajuće boje (unrelated color) boje objekta ili površine koje se percipiraju neovisno od drugih boja SVETLOST je osnova viđenja boja Svetlost može biti monohromatska i polihromatska Monohromatska (mono- jedna, hroma- boja) je svetlost jedne, tačno defnisane talasne dužine. To je prosta svetlost, koja se ne može razložiti. Polihromatska (poli-mnogo, više) svetlost je složena svetlost sastavljena iz više prostih svetlosti. Svetlost predstavlja elektromagnetni talas karaterisan talasnom dužinom odnosno frekvencijom. Frekvencija je fizička veličina kojom se izražava koliko se broj puta ponovio neki periodični događaj u određenom vremenskom intervalu Talasna dužina predstavlja dužinu jednog ciklusa elektromagnetnog talasa. Sunce, užareni metali, lampe, fluorescentne lampe emituju belu svetlost -Svetlost emitovana od strane svetlosnog izvora može se opisati preko relativne snage i talasne dužine -Kriva relativne spektralne raspodele snage predstavlja zavisnost pomenutih veličina.
Boja, kod crnih tela, odnosno kriva spektralne distribucije snage zavisi isključivo od njihove temperature nikako od njihovog sastava. Primer crnog tela – tungstenova lampa/sijalica sa užarenim vlaknom Krive spektralne raspodele snage crnih tela – 2856 K (tungsten lampa), 5000 K (sunčeva svetlost), 10 000 K (svetlost monitora) Svetlosni izvori nekontinualnog i uskog spektra zračenja : - Živine lampe - Neonske lampe - Natrijumove lampe Iluminanti predstavljaju standardizovane tabelarne vrednosti koje reprezentuju spektralnu raspodelu snage karakterisitčnu za neki izvor svetlosti Izvor (svetlosti) – svetlost dostupna u fizičkom obliku čija se kriva spektralne raspodele snage može eksperimentalno odrediti. Postaje standardni izvor nakon egzaktnog definisanja krive spektralne raspodele snage Izvor predstavlja fizički emiter vidljive svetlosne energije Bazirani ili na fizičkom svetlosnom izvoru – npr. crnim telima ili statističkoj prezentaciji (predstavi) merene svetlosti Razlikujemo: A,C, D (D65, D50) i F (F2, F8 i F11) iluminante Iluminanat A odgovara emisiji svetlosti od strane užarenog tela – crnom telu temeperature boje od 2856 K Iluminan C – modifikovani (izmenjeni iluminat A) – odgovara svetlosnom izvoru dnevne svetlosti odnosne temperature boje od 6774 K Serija iluminanata D – predstavljaju simulaciju dnevne svetlosti – predstavljaju statističku reprezentaciju velikog broja merenja dnevne svetlosti D65 ---- 6504 K – primena u kolorimetrijskim merenjima D50 ---- 50o3 K – primena u grafičkim aplikacijama Iluminanti F (12 različitih) – fluorescentne lampe F2 --- 4230 K F8 --- 5000 K F11 --- 4000 K ...bilo je nesto od ovoga.
Reflektovana svetlost je uvek manjeg intenziteta nego upadna, jer deo energije upadne svjetlosti prelazi u drugu sredinu. Totalna refleksija nastaje kada svjetlosni zrak koji se širi iz optički gušće u optički ređu sredinu pada na granicu tih sredina pod uglom većim od graničnog ugla . Talasna dužina jednog svetlosnog talasa utoliko je veća ukoliko je manji indeks prelamanja sredine kroz koju se talas prostire Kratkovidnost, dalekovidnost i astagmatizam su direktna posledica oblika rožnjače Osnovna uloga očnog g g sočiva jeste prilagođavanje (akomodacija) Štapići su prečnika oko 2 nm (nanometra), brojni su. Svaki čepić ima zasebnu vezu sa optičkim nervima. aktiviraju se na svetlosne signale male snage – manje od 1 cd/m2
Čepići su širi su od štapića, prečnik im je 5 nm i malobrojniji su. Štapići nemaju zasebnu vezu sa optičkim nervom, već se više štapića spaja u jednoj tački, a zatim povezuje sa optičkim nervom. aktiviraju ih svetlosni signali veće snage – npr. veći od 100 cd/m2
Najveća koncentracija čepića je u žutoj mrlji (u kojoj nema štapića) Razlikuju se 3 vrste čepića L, M i S - L – osetljivi su na duge talasne dužine (long) - M – osetljivi su na srednje talasne dužine (middle) - S – osetljivi su kratke talasne dužine (short) “Tamna adaptacija” Nastaje prilikom nagle promene osvetljenja odnosno usled naglog smanjenja osvetljenja (primer – prelazak iz osvetljene prostorije u zamračenu) -Adaptacija podrazumeva povećanje osetljivosti , odnosno aktiviranje štapića umesto čepića “Svetla adaptacija” Inverzan proces tamnoj adaptaciji – promene u sistemu vida koje adaptaciju sistema čula vida promenama nastalim u količini osvetljenja (primer – prelazak iz tamne prostorije u osvetljenu) “Hromatska adaptacija” -Moguće je definisati kao promene koje nastaju u sistemu vida sa ciljem “eliminisanja” efekata koje izazivaju promene spektralnih karakteristika svetlosnog izvora na boju posmatranog objekta
Protanopija (PP) – nedostatak L fotopigmenta, odnosno nedostatak receptora za crvenu svetlost. Ogleda se u nemogućnosti razlikovanja crvenih i zelenih nijansi. Deuteranopija (DP) – nedostatak M fotopigmenta tj. receptora za zelenu svetlost. Takođe se manifestuje kao nesposobnost razlikovanja crvenih i zelenih nijansi. Tritanopija (TP) – nedostatak S fotopigmenta (receptora za plavu svetlost), tako da je nemoguće razlikovati žute i plave nijanse. Protanomalija (PL) – smanjena osetljivost receptora za crvenu svetlost ili pomerena absorpcija L čepića ka kraćim talasnim dužinama Deuteranomalija (DL) – smanjena osetljivost receptora za zelenu svetlost ili pomerena absorpcija M čepića ka većim talasnim dužinama Tritanomalija (TL) – smanjena osetljivost receptora za plavu svetlost ili pomerena absorpcija S čepića ka većim talasnim dužinama Ton boje se može definisati kao osobina vizuelnog osećaja prema kome se površina koja se posmatra doživljava kao neka od opaženih boja: crvena, žuta, zelena ili plava, ili kao kombinacija dve od njih. Prema tonu boje razlikujemo ahromatske i hromatske boje. - Hromatske boje definišu se kao one koje poseduju ton (koji im je i jedno od glavnih obeležja). - Ahromatske boje su one koje nemaju ton. Kada je reč o svetlini, razlikuje se pojam relativne svetline i pojam apsolutne svetline. - Apsolutna svetlina p se može definisati kao osobina vizuelnog osećaja prema kojoj se površina koja se posmatra doživljava kao da emituje više ili manje svetla. - Relativna svetlina definiše kao svetlina površine ocenjena u odnosu na svetlinu slično osvetljenog objekta koji se doživljava kao beo ili visoko refleksan. Ukoliko raste jačina osvetljenja: ...apsolutna svetlina će se menjati, dok će relativna ostati konstantna. Sjaj je psihološka interpretacija sjajnosti, odnosno njen subjektivni doživljaj Sjajnost se defniše za svaku elementarnu površinu, bez obzira da li je ona deo primarnog,sekundarnog svetlosnog izvora ili imaginarne površine . Intenzitet boje se može definisati kao osobina vizuelnog osećaja prema kojoj se površina koja se posmatra doživljava kao manje ili više hromatična. - U domenu odnosnih (pripadajućih boja), za stimulus određene hromatičnosti i određenog faktora svetline, intenzitet boje obično raste sa povećanjem sjaja
Hroma (hromatičnost) se može definisati kao intenzitet boje površine posmatran u odnosu na svetlinu slično osvetljene površine koja se doživljava kao bela ili visoko refleksna. Metamerizam se može definisati kao efekat da dva spektralno različita stimulusa izgledaju identično datom posmatraču, odnosno izazivaju identičan vizuelni podražaj. Metameri – Stimulusi različitih spektralnih karakteristika, ali istih trisimulusnih vrednosti. Munsellov cilj je bio organizovati boje preko svetline, tona boje i hrome CIE je kasnije 1976. godine preporučila mnogo uniformniji prostor boja zasnovan na transformaciji tristimulusnog prostora (CIE L*a*b) DIN 6164 sistem Nemacki standard Ovaj sistem boja takođe definiše karakteristike poređenjem sa bojama zamišljenog obojenog kruga. -Prema DIN-u boje su definisane tonom, zasićenjem i zatamnjenjem umesto svetline. Huntov model može biti primenjen na:... neodnosne boje i odnosne boje. CIE CAM02 Definise odnosne relacije za opisivanje nedostataka (anomalija) okruženja Osnovna razlika između CIE Lab i CIE Luv sistema je u primenjenom modelu hromatske adaptacije. CIE 1976 L*a*b* predstavlja trodimenzionalni prostor boja sa tri ortogonalne koordinate definisane sledećim relacijama:
Razlika u boji j između dva posmatrana stimulusa (obojena objekta) – L1*a1*b1* i L2*a2*b2* predstavljena je sledećom relacijom:
