Elektronsko obrazovanje

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

Tema: Elektronsko obrazovanje sa fokusom na

obrazovanje na daljinu

Nastavnik: Prof. dr Gordana Milosavljević Student: Nemanja Mališić

Beograd, maj 2013

SADRŽAJ

SADRŽAJ..................................................................................................................2 ELEKTRONSKI RAČUNARI U NASTAVI I UČENJU...............................................3 Karakteristični faktori primene kompjutera u nastavi i učenju...............................4 Klasifikacija tipova obrazovnog računarskog softvera..........................................4 OBRAZOVANJE NA DALJINU.................................................................................7 Efikasnost obrazovanja na daljinu.........................................................................9 Kako se obavlja obrazovanje na daljinu................................................................9 Koja je tehnologija najbolja..................................................................................10 Efikasno obrazovanje na daljinu..........................................................................10 Glavni učesnici u obrazovanju na daljinu............................................................10 Kako se organizuje nastava preko računara i koji su softveri najbolji.................13 Moodle...................................................................................................................... 13 Atutor........................................................................................................................ 14 IBM Lotus LMS......................................................................................................... 14 Blackboard................................................................................................................ 14 Softveri za edukativne ustanove...............................................................................15

Nastavna - edukativna jedinica – osnovni element nastavnog sadržaja ...........20 Održavanje nastavnog materijala uz pomoć obrazovnog računarskog softvera........21

ZAKLJUČAK...........................................................................................................22 REFERENCE:.........................................................................................................23

2

ELEKTRONSKI RAČUNARI U NASTAVI I UČENJU Modernizacija nastave i učenja predstavlja oblik unapređivanja rada obrazovanju, zasnovano na uvođenju sistema obrazovanja u tehnološko okruženje informatičkog društva. Svaka civilizacijska epoha dala je svoje obeležje sistemu obrazovanja. U tom smislu, logično je, iznalaziti rešenja za promene u obrazovanju koje su rezultat naučno – tehnološkog progresa. Elektronska komunikacija je dala obeležje informatičkoj epohi, pa je razumljivo razmatrati promene u nastavi i učenju, odnosno u obrazovanju, pod uticajem te, nove kulture komunikacija. Kompjuter, kao tehničko sredstvo, simbolizuje informatičku eru i elektronsku kulturu komunikacija. Danas se, sa pravom, može govoriti o svestranoj primeni kompjutera u obrazovanju, praktično u svim delovima tog komleksnog sistema. Uža primena kompjutera u obrazovanju je primena u nastavi I učenju. I posle višegodišnje primene kompjutera u obrazovanju, još se istražuje njegova racionalna primena i efekti te primene na obrazovne rezultate. Nastava uz pomoć kompjutera (computer-assisted instruction, computer-based instruction, computer – aided instruction) odnosi se na modernizaciju nastave, koja je primenu kompjutera u te svrhe, označila još početkom šezdesetih godina. Od otkrića kompjutera (1944. godine), pa do njegove primene u nastavi i učenju (1959. godine), kompjuteri su uveliko našli primenu u mnogim drugim delatnostima i sferama ljudskog rada. Grupu nastavnih sredstava kojoj pripada kompjuter uslovno možemo nazvati univerzalnim nastavnim sredstvima. Razlozi da ih nazovemo univerzalnim mogu se naći u činjenici što učenici pomoću njih, uz pomoć ili bez pomoći nastavnika, mogu povremeno sticati znanja, rešavati postavljene zadatke, obaveštavati se o tome kako u radu napreduju; što su ona programirana tako da mogu komunicirati sa učenicima na individualnoj osnovi, pružati im pomoć razne vrste, dati čitav sistem znanja iz različitih oblasti, a takođe omogućiti učenicima da se pripremaju za polaganje parcijalnih ili završnih ispita; što njihova upotreba uključuje i neka klasična nastavna sredstva, s jedne strane, i isključivanje (u svrhu racionalizacije) jednog broja klasičnih nastavnih sredstava, s druge strane. Ona pomažu učeniku da istovremeno posmatra, sluša, razmišlja i obavlja određene radnje. Moderna univerzalna sredstva znatno smanjuju broj nastavnih sredstava koja je u klasičnoj nastavi iskorišćavao nastavnik i tome doprinosi racionalizaciji, intenzifikaciji i modernizaciji nastave. Tako, na primer, jedna kompjuterizovana mašina za učenje može kvalitetno da prezentuje bilo koji nastavni sadržaj dajući sliku, ton, tekst, crtež, grafikon i sl. Ona može da zahteva od učenika da obavljaju određene radnje, ponavljaju sadržaje, rešavaju zadatke, postavljaju pitanja i vode raspravu sa mašinom. Mašina je u stanju da prezentuje znanje, da prati rad učenika, pomaže mu, vrednuje ono što on radi i daje mu povratnu informaciju. Sve ovo govori ne o svemoći mašine već o njenoj univerzalnosti, a kolika će biti njena obrazovna moć zavisi od toga koliko je znalački programirana, ko i kako njom upravlja i posebno koje mesto mašina ima u calokupnom nastavnom procesu. Nema sumnje da kompjuteri poslednje generacije pružaju mogućnosti nastavniku da podiže kvalitet poučavanja i da obezbedi dvostranu komunikaciju u nastavi. Multimedijska prezentacija doprinosi lakšem održavanju discipline u nastavi i kreiranju pedagoških situacija u kojima će dolaziti do izražaja odgovornost učenika 3

za uspeh nastave i učenja.Učenici marljivije prate multimedijsku prezentaciju, bolje pamte nastavne sadržaje (naročito one koji se teže uče slušanjem i čitanjem) i aktivnije učestvuju u procesu saznanja novih sadžaja. Brže sticanje znanja pruža mogućnost učenicima da razmišljaju, analiziraju i zaključuju; da se više posvete učenju istraživanjem, otkrivanjem i rešavanjem problema i da na taj način daju veći doprinos svome razvoju. Posebno je značajno spomenuti da se savremenim kompjuterima mogu koristiti učenici kod kuće i na taj način sticati raznovrsna znanja koja su u vezi s nastavnim planom i programom i šire. U zemljama koje masovno proizvode i prodaju kompjutere proizvodi se i odgovarajući softver. Kolika će vrednost multimedijskog softvera biti za područje obrazovanja nije potrebno posebno naglašavati, ali je nužno istaći da će se tim ostvariti značajne uštede u budžetima, jer će multimedijski softver zameniti mnoga klasična nastavna sredstva, dati snažan podsticaj uvođenju inovacija u nastavu i podizanju kvaliteta nastave i učenja. Sve ovo govori da se obrazovna ustanova mora više okrenuti kompjuterskoj tehnologiji, pripremati nastavnike za njenu upotrebu i stvoriti situaciju u kojoj će kompjuter imati onu funkciju koju ima u drugim delatnostima kao što je industrija, društvene delatnosti, poljoprivreda itd. Biće loše za obrazovnu ustanovu i za društvo ako ona bude sporije uvodila ove novine koje već godinama egzistiraju u oblastima za koje priprema kadrove. [1] Karakteristični faktori primene kompjutera u nastavi i učenju Ideja da se kompjuteri koriste za učenje nisu nove. Već više od trideset pet godina naučnici i stručnjaci se intenzivno bave temom kompjuter u nastavi i učenju. Interesovanje za primenu kompjutera kao nastavnog sredstva datira još od tih dana. Postignuti rezultati u primeni kompjutera u nastavi i učenju i pored značajnih ostvarenja, često su i osporavani tvrdnjama da se u tim rešenjima uočavaju neki pedagoški nedostaci. Osuda od strane nekih kritičara za tu vrstu inovacije u obrazovanju, išla je tako daleko da su tvrdili da je kompjuter samo “programiran gramofon”. Primerima se mogu potkrepiti činjenice da unošenje kompjutera u obrazovne procese ukazuje na promene u načinu kako studenti u učenici uče. Brojne studije, na primer, objašnjavju da deca imaju pozitivan stav o aktivnostima u kojima koriste kompjuter i da oni osećaju smisao nezavisnosti dok rade sa kompjuterom i satisfakciju u njihovoj sposobnosti da kontrolišu tehnologiju. U izveštajima o sprovedenim istraživanjima govori se o višem nivou motivacije u dečijem radu na kompjuterima, ili, učenici uče i više koristeći kompjutere, ali oni tada uče i brže. Suština primene kompjutera u nastavi i učenju leži u svrsishodnoj pragmatici, kao medijumska pomoć u procesu učenja i to da se cilj i sadržaj učenja ostvare na primeren i organizovan način. Naravno, taj medijum nije prvenstveno kompjuter, već obrazovni računarski softver (Educational software – Teachware), ili kako se još često u literaturi sreće, didaktički softver. Klasifikacija tipova obrazovnog računarskog softvera Obrazovanje, kao društvena delatnost od posebnog značaja je pravi izazov za informatizaciju. Informatizacija obrazovanja predstavlja kompleksan i specifičan proces koji se mora detaljno planirati i etapno realizovati po raznim segmentima u

4

strukturi i procesima sistema obrazovanja. Osnovni prioritet je dat opisu softvera, odnosno metodici njegovog korišćenja. Softver u ovoj oblasti predstavlja intelektualnu tehnologiju koju ćemo zvati obrazovni računarski softver, pod kojim podrazumevamo programske jezike i alate, određenu organizaciju nastave i učenja, koja se bazira na logici i pedagogiji. Tako pod pojmom obrazovni računarski softver podrazumevaju se kako gotovi računarski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadržaja nastave, tako i programi koji pomažu i usmeravaju individualnu fazu učenja. Obrazovni računarski softver sadrži različite nastavne programe namenjene određenim korisnicima. Iskustvo u nekim razvijenijim zemljama govore da je potrebno da se obrazovni računarski softver primenjuje i razvija pod značajnim uticajem posebne metodike nastave uz pomoć kompjutera, što je posledica manjkavosti uočene kod mnogih, do sada, primenjenih obrazovnih računarskih softvera. Ipak, ne treba zaključiti da uopšte nema zadovoljavajućeg korišćenja softvera te vrste. I u svetu i kod nas, obrazovni računarski softveri se nude za različite namene. U SAD, Engleskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj i nekim drugim zemljama postoje obrazovni računarski softveri koji nisu usmereni ka obrazovnoj ustanovi, već su namenjeni isključivo za individualni rad i učenje. Takođe, postoje softveri koji su namenjeni različitim oblicima i sadržajima funkcionalnog obrazovanja, kao što su seminari – kursevi iz pojedinih oblasti, obuka za određeni posao i slično. Postoji veliki broj klasifikacija, rangiranja i načina vrednovanja obrazovnog računarskog softvera. U svim datim klasifikacijama za kriterijume sistematizovanja autori uzimaju tipove modela, struktura i funkcija obrazovnog računarskog softvera. Izložene su klasifikacije i rangiranja obrazovnog računarskog softvera koje potiču od: pedagoško – psiholoških kriterijuma (funkcije u procesu obrazovanja), kibernetičkih kriterijuma (samostalnost u upravljanju), informatičko – računarskih kriterijuma (načini korišćenja kompjutera), didaktičko – metodičkih kriterijuma (metode učenja). U većini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera ali je u zavisnosti od kriterijuma klasifikacije i rangiranja objašnjjena njihova posebnost. Navodimo primer klasifikacije tipova obrazovnog računarskog softvera prema pedagoško – psihološkim kriterijumima. Razvrstavanje je izvršeno na bazi pedagoško psiholoških funkcija softvera u procesima obrazovanja, to je npr. u ruskoj teoriji i praksi opšteprihvaćena taksonomija obrazovnog računarskog softvera: 1.

za razvoj veština i navika;

2.

nastavnički programi;

3.

programi za modeliranje različitih situacija;

4.

programi bazirani na modelima i metodama igara;

5.

programi za samostalno obrazovanje – učenje.

U klasifikaciji prema kibernetičkim kriterijumima osnov je princip samostalnosti u upravljanju korisnika tokom svog obrazovanja uz kompjuter. Ideja za ovu klasifikaciju polazi od sledećeg: da bi korisnici svoje obrazovne i radne ciljeve ostvarili, potrebno je

5

da sami oblikuju sadržaj programa i upravljaju sredstvima informatičke tehnologije. Stepen samostalnosti i upravljanja korisnika u učenju je različit i kreće se od vođenog, ili upravljanog, procesa učenja, pa do primene ekspertnog sistema–inteligentnih tutorskih sistema. Tipovi obrazovnog softvera su ovde tako rangirani da se u datom rasponu povećava stepen samostalnosti korisnika u upravljanju procesom obrazovanja, odnosno učenja. Manje samostalan rad korisnika, je onaj, koji je više definisan obrazovnim računarskim softverom, a više samostalan rad je onaj kod kojeg softver omogućuje da korisnik sam upravlja i strukturira proces svog učenja i rada. Tipovi obrazovnog računarskog softvera: 1. upravljački obrazovni računarski softver 2. tutorski obrazovni računarski softver 3. dijagnostički obrazovni računarski softver 4. obrazovni računarski softver za vežbanje 5. obrazovni računarski softver tipa banke podataka 6. obrazovni računarski softver tipa eksperimenta 7. obrazovni računarski softver simulacije 8. softverski alati i ekspertni sistemi.

6

OBRAZOVANJE NA DALJINU To je uži pojam od pojma elektronsko učenje mada imaju pojedine zajedničke karakteristike. Obrazovanje na daljinu je nastavni proces organizovan u funkciji sticanja znanja, umenja i veština učenika/studenta pri čemu se komunikacija između aktera nastavnog procesa u određenom stepenu odvija uz pomoć različitih medija i tehnologija (štampani mediji, radio, telefon, televizija, računar). Programi obrazovanja na daljinu često su nastajali kako bi se prevazišla neka barijera (prostorna, vremenska, fizička). Obrazovanje na daljinu je složen proces koji zahteva kreiranje podsticajnog okruženja za učenje jer predavač i studenti pretežno ne dele isti fizički prostor. Komunikacija je uslovljena kako izborom nastavnih metoda tako i prirodom tehničkog sredstva (medija) uz pomoć koga se odvija.

Obrazovanje na daljinu može se realizovati na svim nivoima obrazovanja, a najviše je zastupljeno u okviru programa za obrazovanje odraslih i u okviru visokog obrazovanja. Može se realizovati uz pomoć svih dostupnih medija i tehnologija koje služe kao nastavni materijali (npr. štampani materijali, zvučni zapisi, video zapisi), kao komunikaciona sredstva (npr. telefon, audio-konferencija, video-konferencija), kao komunikacioni kanali (npr. radio, poštanske usluge, TV, računar). Obrazovanje potpomognuto informacionim tehnologijama podrazumjeva najmanje tri osnovne komponente: Kompjuterski podržano učenje (Computer Assisted Learning - CAL) Kompjuterski podržano istraživanje (Computer Assisted Research) Učenje na daljinu (Distance Learning - DL) 1. Kompjuterski podržano učenje se najčešće koristi i veoma je pogodno za ostvarivanje interakcije između učenika i računara kako bi se unapredila postojeća tehnologija učenja, nastava učinila očiglednijom, dinamičnijom i interesantnijom uz angažovanje više učeničkih čula u sticanju novih znanja. Kompjuterski podržano učenje uključuje multimedijalni obrazovni softver, računarske simulacije, virtuelnu realnost, veštačku inteligenciju i dr. Korišćenjem informacionih tehnologija predviđeno je individualno sticanje znanja, stalna povratna informacija i praćenje napredovanja učenika što nastavniku pomaže da realnije vrednuje znanje učenika i da ih upućuje na druge didaktičke medije kako bi uspešnije ovladali novim znanjima. Kompjuterski podržano učenje se koristi relativno dugo u obrazovanju, ali se u poslednjih pet godina kompjuterska tehnologija značajno usavršila tako da je obrazovni softver od jednostavnih DOS aplikacija usavršen do trodimenzionalne virtuelne realnosti kojom se podiže unutrašnja motivacija studenata i postaju veoma interesantni. 2. Kompjuterski podržano istraživanje se, danas, značajno koristi, na visokoškolskim institucijama za teorijska istraživanja literature iz različitih oblasti i za empirijska istraživanja uz upotrebu adekvatnog statističkog softvera (STAT VIEW, SPSS i sl.). Teorijsko istraživanje literature skoro je nezamislivo bez upotrebe kompjuterske tehnologije, jer se, danas, skoro sve značajnije knjige, radovi, studije i zbornici sa stručnih i naučnih skupova prevode u elektronska izdanja i smeštaju na WEB portale izdavačkih kuća, fakulteta, biblioteka, škola i sl. 7

Trend brzog dolaženja do svih značajnijih informacija korišćenjem pretraživača na globalnoj računarskoj mreži nastaviće se i u sledećoj deceniji kada se očekuje da će zavodi za izdavanje udžbenika i drugi izdavači ponuditi svoje knjige u elektronskom izdanju. 3. Učenje na daljinu korišćenjem kompjutera, telekomunikacija, kablovske televizije sve se češće primenjuje u obrazovanju. Mnogi univerziteti u svetu su, u želji da ujednače nivo znanja koji se daje učenicima, umesto dosadašnje prakse po kojoj su profesori putovali na druge fakultete, uveli praksu razmene ideja korišćenjem telekomunikacione tehnologije. Naime profesori drže predavanja na matičnom fakultetu, a to se prenosi putem interneta na druge lokacije. Time je ostvarena dugogodišnja namera rukovodilaca u obrazovanjau da umesto ljudi putuju ideje, što znatno smanjuje materijalne troškove fakulteta. Obrazovanje na daljinu predstavlja instrukcioni način rada sa učenicima koji ne zahteva prisustvo učenika i predavača u istoj prostoriji. Razvoj obrazovanja na daljinu datira od polovine prošlog veka kada su korišćene radio emisije i dopisna škola kako bi obrazovanje bilo dostupno i onim sudentima koji nisu mogli da se transportuju do škola ili nisu mogli svakodnevno da prisustvuju nastavi.

Slika 1 Osnovne komponente informacionih tehnologija u obrazovanju U uslovima brzih tehnoloških promena i promenljivih tržišnih uslova, američki obrazovni sistem je imao zadatak da obezbedi povećane obrazovne mogućnosti bez povećanja materijalnih sredstava. Mnoge obrazovne ustanove na ovaj izazov odgovaraju razvojem programa daljinskog obrazovanja. Na svom osnovnom nivou, daljinsko obrazovanje se odvija kada su nastavnik i učenici fizički odvojeni velikim rastojanjem i kada se za premošćavanje ovog jaza koristi tehnologa (tj. govor, video, podaci i štampa), često u skladu sa komunikacijom licem u lice. Ove vrste obrazovnih programa odraslim osobama mogu pružiti drugu šansu za dobijanje fakultetskog obrazovanja, mogu dopreti do onih koji su ograničeni vremenom, udaljenošću od fakultetskih centara ili fizičkom hendikepiranošću, a mogu i osvežiti znanje i usavršavati se u skladu razvojem nauke i tehnologije u svojoj delatnosti.

8

Efikasnost obrazovanja na daljinu Veliki broj ljudi uključenih u obrazovanje traži odgovor na pitanje da li učenici koji uče na daljinu mogu da nauče gradivo isto kao i učenici kojima se predaje na tradicionalan način licem u lice. Istraživanja koja porede obrazovanje na daljinu i nastavu licem u lice, pokazuju da predavanje i učenje na daljinu može biti jednako efikasno kao i tradicionalna nastava, pošto metode i tehnike koje se koriste odgovaraju zadacima nastave, postoji interakcija između studenata a postoji i blagovremena povratna veza između predavača i učenika. Kako se obavlja obrazovanje na daljinu Osobi koja obavlja obrazovanje na daljinu stoji na raspolaganje široka paleta tehničkih mogućnosti. One se mogu podvesti u četiri glavne kategorije: Glas – Audio alati za nastavu obuhvataju interaktivne tehnologije kao što su telefon, audiokonferenciranje i kratkotalasni radio. Pasivni (tj. jednosmerni) audio alati podrazumevaju trake i radio. Video – Video alati za nastavu obuhvataju nepokretne slike kao što su slajdovi, prethodno pripremljene pokretne slike (npr. film, video traka) i pokretne slike u realnom vremenu kombinovane sa audiokonferenciranjem (jednosmerni ili dvosmerni video sa dvosmernom audio komunikacijom). Podaci – Računari šalju i primaju informacije elektronskim putem, te se zbog toga izraz “podatak” koristi da opiše ovu široku katergoriju alata za predavanje. Primene računara za obrazovanje na daljinu jesu različite i mogu uključivati: a) Nastava pomognuta računarima (Computer-assisted instruction - CAI) – koristi računar kao samostalnu mašinu za prezentovanje pojedinačnih lekcija. b) Nastava upravljana računarima (Computer-managed instruction - CMI) – upotrebljava računar za organizovanje nastave i praćenje rezultata učenika i njihovog napretka. Sama nastava ne mora se izvoditi računarom, iako se CAI često kombinuje sa CMI. c) Obrazovanje posredovano računarima (Computer-mediated education - CME) – predstavlja računarske aplikacije koje omogućavaju prenos predavanja. Primeri: elektronska pošta, faks, konferencijska veza pomoću računara u realnom vremenu i World-Wide Web aplikacije. Štampani materijal – je osnovni element programa za obrazovanje na daljinu i baza iz koje su svi ostali sistemi proistekli. Na raspolaganju su štampani materijali u različitim oblicima, uključujući: udžbenike, priručnike, knjige sa vežbama, programe kurseva i materijale za detaljna proučavanja.

9

Koja je tehnologija najbolja Iako tehnologija ima ključnu ulogu u prenosu obrazovanja na daljinu, nastavnici se moraju usredsrediti na rezultate nastave, ne na tehnologiju prenosa. Ključ za efikasno obrazovanje na daljinu jeste usredsređivanje na potrebe učenika, zahteve sadržaja i ograničenja na koja nailazi predavač, i to pre odabira načina za prenos. Obično, ovakav sistematičan pristup rezultuje kombinacijom medijuma, od kojih svaki služi određenoj svrsi. Na primer: a) Dobra štampana komponenta može obezbediti veći deo osnovnog nastavnog sadržaja u obliku teksta kursa, kao i štiva za čitanje, programa i redovnih dnevnih rasporeda. b) Interaktivno audio i video konferenciranje može u realnom vremenu pružiti interakciju licem u lice (ili jednovremenu glasovnu). Ovo takođe predstavlja odličan i ekonomičan način za uključivanje učesnika koji su gosti ili koji su eksperti za određeni sadržaj. c) Konferencijska veza preko računara ili elektronska pošta mogu se koristiti za slanje poruka, izveštavanje o odrađenim zadacima i za ostala sporazumevanja sa jednim ili više polaznika na nastavi. Takođe se može koristiti za poboljšanje interakcije između učenika. d) Prethodno snimljene video trake mogu se upotrebiti za predavanje lekcija i za vizuelno oblikovan sadržaj. e) Faks se može koristiti za distribuiranje zadataka, najskorijih objava, za primanje zadataka učenika i za pružanje pravovremenog odgovora. Upotrebom ovog integrisanog pristupa zadatak pedagoga i nastavnika jeste da pažljivo odaberu neku od tehničkih mogućnosti. Cilj je da se napravi kombinacija nastavnih medijuma koji ispunjavaju potrebe onih koji uče, tako da oni budu efikasni što se tiče izvođenja nastave i ekonomični. Efikasno obrazovanje na daljinu Bez izuzetka, efikasni programi za obrazovanje na daljinu počinju pažljivim planiranjem i usredsređenim razumevanjem potreba kurseva i potreba učenika. Odgovarajuća tehnologija se jedino može odabrati nakon što se ovi elementi razumeju do detalja. Nema nikakve misterije u načinu na koji se vrši razvoj efikasnih programa za obrazovanje na daljinu. To se ne dešava spontano. Oni se razvijaju kroz naporan rad i posvećen trud mnogih pojedinaca i organizacija. Zapravo, uspešni programi za obrazovanje na daljinu počivaju na stalnom i zajedničkom trudu studenata, fakulteta, pomagača, osoblju za podršku i administratora. Glavni učesnici u obrazovanju na daljinu Naredni deo ukratko opisuje uloge ovih ključnih učesnika u poduhvatu obrazovanja na daljinu i izazove sa kojima se susreću.

10

Učenici – Ispunjavanje nastavnih potreba učenika predstavlja kamen temeljac svakog programa za obrazovanje na daljinu i test prema kome se procenjuje svaki trud u ovom polju. Bez obzira na obrazovni kontekst, glavna uloga učenika jeste da uči. I pod najboljim okolnostima ovo predstavlja obeshrabrujući zadatak koji zahteva motivaciju, planiranje i sposobnost za analiziranje i primenu nastavnog sadržaja koji se uči. Kada se nastava obavlja na udaljenosti, pojavljuju se dodatni izazovi jer su učenici često razdvojeni od ostalih koji mogu da razmenjuju iskustva i interesovanja, imaju malo mogućnosti, ako u opšte i imaju mogućnost da sarađuju sa predavačima van časa i moraju se osloniti na tehničko povezivanje kako bi premostili jaz koji razdvaja polaznike na predavanju. Fakultet – Uspeh svakog truda za obrazovanje na daljinu u mnogome počiva na fakultetu. U tradicionalnoj učioničkoj postavci, odgovornost nastavnika podrazumeva sastavljanje sadržaja kursa i razvijanje razumevanja za potrebe studenata. Kada je u pitanju obrazovanje na daljinu dolazi do suočavanja sa posebnim izazovima. Na primer, nastavnik mora da: a) Razvija razumevanje karakteristika i potreba učenika koji se obrazuju na daljinu sa malim neposrednim iskustvom i sa ograničenim kontaktom lice u lice (ako ga uopšte i ima). b) Prilagođava način predavanja uzimajući u obzir potrebe i očekivanja višečlane, često raznovrsne publike. c) Razvija radno razumevanje tehnike za prenos, dok ostaje fokusiran na njihovu ulogu u nastavi. d) Efikasno funkcioniše kao vešt pomagač kao i osoba koja obezbeđuje sadržaj. Pomagači – Nastavniku je često od velike pomoći oslanjanje na pomagače koji služe kao most između učenika i nastavnika. Da bi se postigla efikasnost, pomagač mora razumevati potrebu učenika da budu usluđeni i očekivanja nastavnika. Što je najvažnije, pomagač mora biti voljan da prati upute koje je ustanovio nastavnik. Kada to budžet i sredstva dopuštaju, uloga prisutnih pomagača povećala se čak i na predavanjima za koje oni imaju malo iskustva iz te oblasti, ako ga uopšte i imaju. U najmanju ruku oni vrše podešavanje opreme, sakupljaju zadatke, nadgledaju ispite i deluju kao oči i uši nastavnika na datom mestu. Osoblje za podršku – Ovi pojedinci predstavljaju nevidljive heroje poduhvata obrazovanja na daljinu i oni osiguravaju efikasno baratanje mnoštvom detalja potrebnih za uspeh programa. Najuspešniji programi obrazovanja na daljinu sjedinjuju u sebi funkcije servisa za podršku prijavljivanja učenika, kopiranja materijala i distribucije, naručivanja udžbenika, obezbeđivanje odobrenja za kopiranje, olakšavanje planiranja, obradu izveštaja o ocenama, upravljanje tehničkim resursima itd. Osoblje za podršu zaista predstavlja vezivni element koji održava napor u obrazovanju na daljinu isplativim i funkcionalnim. Administratori – Iako administratori obično imaju ulogu u planiranju institucionalne komponente programa za obrazovanje na daljinu, oni često gube kontakt ili prepuštaju kontrolu tehničkim vođama jednom kada program

11

profunkcioniše. Efikasni administratori obrazovanja na daljinu više su nego ljudi od ideje. Oni predstavljaju tvorce usaglašavanja, donosioce odluka i recenzente. Oni blisko sarađuju sa tehničkim osobljem i osobljem za podršku, osiguravajući efikasnu primenu tehničkih resursa za dalji napredak akademskog zadatka institucije. Najvažnije od svega, oni održavaju akademski način usredsređivanja na problem, shvatajući da je zadovoljavanje nastavnih potreba učenika, koji se obrazuju na daljinu, njihova krajnja odgovornost. Оbrаzоvаnjе nа dаljinu prеdstаvljа instrukciоni nаčin prеdаvаnjа kојi nе zаhtеvа prisustvо nаstаvnikа i učеnikа (studеnаtа) u istој prоstоriјi. Zаhvаljuјući tеhničkо-tеhnоlоškоm nаprеtku, pоsеbnо uvоđеnjеm i rаzvојеm Intеrnеtа оbrаzоvаnjе nа dаljinu је оstvаrilо kvаlitаtivni skоk i nаgоvеstilо оzbiljnе prоmеnе u didаktičkо-mеtоdičkој оrgаnizаciјi klаsičnih škоlа u rаzviјеnim zеmljаmа vеć krајеm prоšlоg vеkа. Оbrаzоvаnjе nа dаljinu је dаnаs rеаlnоst kоја uspеšnо kоnkurišе „nаstаvi licеm u licе“, а u nеkim еlеmеntimа imа u оdnоsu nа nju i niz prеdnоsti. Bеz оbzirа nа tеlеkоmunikаciоnе mеdiје kојimа sе оbеzbеđuје оbrаzоvаnjе nа dаljinu mоgu sе idеntifikоvаti оsnоvnе kаrаktеristikе i tо: 

rаzdvојеnоst učеnikа i nаstаvnikа u fаzi učеnjа,



dvоsmеrnа kоmunikаciја izmеđu nаstаvnikа i učеnikа,



pоstојаnjе stаlnih ili pоvrеmеnih zаdаtаkа kоје nаstаvnik dаје učеnicimа,



uštеdа u vrеmеnu,



pоvrеmеnе kоnsultаciје u istim prоstоriјаmа,



sаmоstаlnоst učеnikа u istrаživаnju litеrаturе,



uјеdnаčаvаnjе nivоа dоbiјеnih sаznаnjа nа rаzličitim univеrzitеtimа i škоlаmа,



mоgućnоst аngаžоvаnjа nајbоljih stručnjаkа iz оdrеđеnih оblаsti,



kоrišćеnjе višе didаktičkih mеdiја,



flеksibilаn rаspоrеd оbаvеzа,



аktivnо učеšćе učеnikа u оrgаnizаciјi rаdа i dr.

Nоvе tеlеkоmunikаciоnе tеhnоlоgiје оmоgućuјu dаklе, dа sе svаki nаstаvni prоgrаm i učеnjе rеаlizuјu u bilо kоје vrеmе, nа bilо kојеm mеstu i u izvоđеnju nајbоljih stručnjаkа i didаktičаrа sа cеlе Plаnеtе. Timе sе mоžе znаtnо pоvеćаti еfikаsnоst učеnjа, pоbоljšаti intеrаkciја i оstvаriti аktivniја pоziciја učеnikа u nаstаvnоm prоcеsu. Zа kоrišćеnjе sаvrеmеnе tеlеkоmunikаciоnе tеhnikе, rаčunаrа i rаčunаrskе оprеmе pоtrеbnа su znаtnа mаtеriјаlnа srеdstvа, аli i оdgоvаrајućа znаnjа kоја učеnici (studеnti) prеthоdnо mоrајu imаti. Nеpоdеljеnа su mišljеnjа stručnjаkа u

12

оvој оblаsti dа је invеstirаnjе u mоdеrnе tеhnоlоgiје оprаvdаnо. Čеtiri оsnоvnа rаzlоgа zа kоrišćеnjе nајmоdеrniје tеhnоlоgiје zа pоtrеbе оbrаzоvаnjа nа dаljinu: 

pоbоljšаvа sе pristup оbrаzоvаnju i оbuci,



pоdižе sе kvаlitеt učеnjа,



smаnjuјu sе trоškоvi оbrаzоvаnjа i



pоvеćаvа sе еkоnоmičnоst оbrаzоvаnjа.[1]

U sаvrеmеnој nаstаvi multimеdiјаlni pristup imаćе svе višе mеstа. Nаstаvnici kојi pristupајu nаstаvi stvаrаlаčki prеuzimаćе mаtеriјаlе sа Intеrnеtа i drugih mrеžа i prilаgоđаvаti ih kоnkrеtnim pоtrеbаmа sаdržаја nаstаvnоg prоgrаmа kојi rеаlizuјu. U tоm pоglеdu zа nаstаvu nа svim nivоimа оbrаzоvаnjа pоstоје brојnе mоgućnоsti i bеz оgrаničеnjа. Оnо štо је pоtrеbnо оbеzbеditi zа оbrаzоvаnjе nа dаljinu su: finаnsiјski, tеhnički, prоstоrni i kаdrоvski uslоvi. Kako se organizuje nastava preko računara i koji su softveri najbolji Primena računara u savremenom obrazovanju je veoma raznovrsna. Međutim, brojni stručnjaci su razmišljali kako da olakšaju organizaciju nastavnih aktivnosti putem računara i iz tih razmišljanja su proizašli specijalni softveri namenjeni nastavi na daljinu - sistemi za upravljanje učenjem (Learning Managaments Systems). Postoji veliki broj ovih sistema od kojih za neke treba platiti dozvolu za upotrebu a postoje i oni koji su besplatni. Ovde ćemo vam prikazati nekoliko takvih sistema:

Moodle Moodle je besplatan, fleksibilan i brz sistem za upravljanje elektronskim učenjem otvorenog koda. Ima podršku za dve baze: MySQL i PostgreSQL. Ima podršku za velik broj jezika, a postoji lokalizacija i na srpski jezik. Ovaj sistem je kreiran na osnovu jasnih pedagoških principa kako bi se nastavnicima pomoglo da što lakše kreiraju efektivne virtuelne zajednice. Moodle je za kratko vreme postao jedan od najpopularnijih besplatnih sistema otvorenog koda koji je okupio zajednicu od preko 100.000 registrovanih korisnika koji govore preko 70 jezika i dolaze iz preko 150 zemalja. Jednom godišnje u Velikoj Britaniji organizuju se dani korisnika Moodle (konferencija sa pratećim radionicama). Podrška za stručnjake iz oblasti obrazovanja koji žele da koriste ovaj sistem je organizovana putem foruma na Internet prezentaciji Moodle. Kreator ovog programa je Martin Dugijamas (Martin Dougiamas) iz Australije, ali je lista onih koji su doprineli razvoju ovog sistema svaki dan sve duža. Na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji (koji je 1988. razvio prvi kurs za računarski posredovanu komunikaciju) 2005. je odlučeno da se kao okruženje za elektronsko učnje na daljinu koristi Moodle. Primena ovog softvera započela je i na našim univerzitetima kroz različite inicijative i projekte.[2]

13

Atutor ATutor je besplatan sistem za upravljanje učenjem i sadržajem otvorenog koda dizajniran za potrebe prilagođavanja obrazovne ponude i povećanja dostupnosti obrazovanju. Administratori mogu jednostavno da ga instaliraju i da po potrebi pristupe nadogradnji. Predavači mogu nakon prikupljanja nastavni sadržaj uklopiti u paket i distribuirati onlajn. Atutor podržava SCORM 1.2 standard. Kao glavne prednosti ovog alata navode se kompatibilnost sa SCORM 1.2 formatom, što je važno za razmenu kurseva, brzinu, dostupnost i laku instalaciju i održavanje. Ovaj sistem je izradio Univerzitet u Torontu (University of Toronto). [3]

IBM Lotus LMS IMB Lotus LMS je proizvod kompanije IBM koja je takođe radila na sistemima za upravljanje učenjem: IBM Lotus Learning Management System (LMS) i IBM Workplace Collaborative Learning su prvi put proizvedeni 2003. Ovaj softver omogućava onlajn učenje i organizovanje nastave s udaljenih mesta. Moguće je pripremati hibridne (mešovite, distribuirane) programe obrazovanja i služi kako za tradicionalni način organizovanja nastave, tako i za obrazovanje na daljinu.[5]

Blackboard Blackboard se smatra jednim od najrasprostranjenijih alata za elektronsko učenje i učenje na daljinu koji se na tržištu pojavio nakon osnivanja kompanije Blackboard 1997. Da bi se stekao uvid u složenost aktivnosti treba napomenuti da je kompanija već nakon pet godina rada imala oko 400 stručnjaka i konsultanata koji se bave obrazovanjem, hardverskim komponentama, kreiranjem nastavnih sadržaja, razvojem softvera i sl. Rezultat čini više softverskih proizvoda i usluga namenjenih mnogim akademskim i drugim institucijama koje imaju potrebu za dodatnim obrazovanjem svojih kadrova. Prema poslednjim podacima licencu za korišćenje ovih softverskih paketa i usluga ima 1200 obrazovanih institucija visokog obrazovanja u svetu. S obzirom na cenu usluge korišćenja ovog softverskog paketa sve više institucija se opredeljuje za besplatne softvere. [4]

14

Slika 2 Softveri u organizaciji nastave preko računara [2][3][4][5]

Softveri za edukativne ustanove Kako bi učenici mogli da postignu maksimalne rezultate u učenju danas, potrebno je koristiti sve mogućnosti savremene tehnologije. Korišćenje testiranja putem računara, materijala za učenje i informacija preko školskog sajta, poručivanja knjiga preko on-line biblioteke, učenjem na daljinu konceptom e-learninga i korišćenje informacionog sistema unutar škole u mnogome može pomoći boljem napredovanju učenika, pa samim tim i škole. Kako bi pomogli efikasnijem razvoju školstva kod nas, LINK group d.o.o. - međunarodni centar za edukaciju i informatiku je kreirao nekoliko softverskih rešenja: Software za učenje i testiranje (Testing and Learning Software – TLS) je programsko rešenje koje omogućava učenje putem računarskog testiranja. Ovaj program omogućava nastavnicima i školi jednostavno i lako kreiranje testova, organizovanje kontrolnih zadataka i vežbi, centralizovanje baze znanja pitanja, automatizovan pregled i analizu postignutih rezultata. Softver se osim testiranja koristi i za učenje tako što za svako pitanje, ukoliko učenik ne odgovori tačno, na ekranu se pojavljuje objašnjenje pitanja zajedno sa tačnim odgovorom. Pored toga, automatski se računa broj osvojenih poena i ocena prema kriterijumima koje su unapred odredjeni. Na taj način je omogućeno testiranje čitavog razreda odjednom, ispravka testa i ocenjivanje. Izbegava se subjektivnost prilikom ocenjivanja, skraćuje period utrošenog vremena, izbegava se nezadovoljstvo učenika (odmah znaju gde su pogrešili, kakav su odgovor trebali da znaju i zašto) i povećava autonomnost i zadovoljstvo profesora u toku rada.

15

Biblioteka software je razvijen za potrebe školskih biblioteka, bez obzira na njihovu veličinu i način rada, i sadrži sve neophodne elemente za efikasno upravljanje radom biblioteke: unos nove literature, unos pripadajućih serijskih brojeva za više primeraka jedne knjige, praćenje evidencije za različite vrste literature (knjiga, skripa, časopis, CD), iznajmljivanje literature korisnicima, vraćanje literature u biblioteku, vođenje evidencije o ukupnom i trenutno raspoloživom broju primeraka određene knjige, brisanje knjige iz biblioteke uz očuvanje istorije, produžavanje roka već izdate literature, pregled izdate literature, statistiku korišćenja. Posebna pogodnost je lako povezivanje biblioteke sa Internetom i prikaz svih relevatnih podataka iz biblioteke na web sajtu. Time se svim članovima i korisnicima biblioteke omogućava jasan uvid od kuće, preko Interneta u broj knjiga koje trenutno koriste kao i datumu pozajmice i datumu vraćanja za svaku od njih. Content Management Server (CMS) - Od velike važnosti za školu je da poseduje Internet prezentaciju koju mogu videti svi ljudi priključeni na Internet-učenici, nastavnici, roditelji i naravno potencijalno sponzori i donatori. Škola koja poseduje odličnu Internet prezentaciju je danas prava retkost. LINK CMS korisnicima nudi kompletan alat za izradu sadržaja, isporuku, razvoj i upravljanje prezentacijom škole. Posebno se ističe mogućnost da osoblje škole samostalno i lako uredjuju svoj Web sajt, a da učenici, roditelji i preko Interneta vide promene rasporeda časova, zadate domaće zadatke ili spisak lekcija (i njihov sadržaj) koji su se tokom dana radile u školi. Distance Learning System (DLS) E-learning platform - sistem za učenje na daljinu je zasnovan na korišćenju savremene tehnologije u gotovo svim elementima procesa učenja. Učenje u mreži računara preko Interneta, odnosno Intraneta predstavlja osnovnu ideju ovog sistema. Ovo softversko rešenje zadovoljava sve buduće očekivane potrebe učenika i njihovih roditelja. LINK DLS omogućava rad „na zemlji“ i kompletno upravljanje školom na Internetu kao i ostvarivanje dvosmerne komunikacije i razmene podataka. Informacioni sistem škole (IS) - je projektovan da zadovolji potrebe poslovanja obrazovnih ustanova. IS omogućava integrisanje svih značajnijih aktivnosti vezanih za nastavu i ostale poslovne procese na edukativnim ustanovama od rasporeda časova, održavanja nastave, elektronskih dnevnika, vodjenja dokumentacije do ispitnih rokova i plaćanja školarina. Nastavnici su u mogućnosti da elektronski unose nastavni plan, dnevnik nastave, pripremaju, dodeljuju i ocenjuju radove, testove i pismene ispite. Na taj način pojednostavljuje se funkcionisanje obrazovne ustanove i smanjuje broj papira i dokumentacije unutar same ustanove.[6]

16

Slika 3 Sistem za učenje na daljinu Brza pretraga Brza pretraga je funkcionalnost koja omogućava lakše pronalaženje određene knjige ili autora u slučaju velikog broja unosa. Dovoljno je da se za selektovanu tematsku celinu (naziv, autor, izdavač i dr.) unese jedno ili nekoliko početnih slova na osnovu kojih će se dobiti rezultat samo po tom kriterijumu. Na primer, brza pretraga po nazivu knjige sa zadatim uslovom “C” kao rezultat će dati sve knjige čiji naziv počinje sa slovom C. 1. Unos nove literature 2. Unos nove literature u biblioteku podrazumeva unos: 3. Naziva literature, 4. Imena autora, 5. Izdavača, 6. Vrste literature, 7. Datuma izdanja literature, 8. Broj strana, 9. Cene,

17

10. Opisa literature, 11. Eventualne napomene. Za jednom unetu literaturu moguće je lako uneti serijske brojeve za svaku literaturu. Takođe, na istom mestu za svaku selektovanu knjigu moguć je uvid u listu članova koji trenutno imaju tu knjigu na korišćenju, bez potrebe za otvaranjem novih prozora i kontrola. Iznajmljivanje literature Iznajmljivanje literature omogućeno je kako studentima (odnosno učenicima), tako i zaposlenima unutar preduzeća (nastavnicima, profesorima i dr.). Za svakog korisnika pri iznajmljivanju knjige, moguć je uvid u već izdate knjige sa datumom pozajmice i serijskim brojem knjige. Unose se takođe rok vraćanja i datum pozajmice knjige. Export u Microsoft Excel Funkcionalnost koja omogućava eksportovanje podataka dobijenih brzom pretragom ili na bilo koji drugi način, u program Microsoft Excel radi kasnije dalje obrade, analize, štampe i sl. Biblioteka na Interentu Nove tehnologije koje su korišćene u izradi softver biblioteke omogućavaju efikasno i lako povezivanje biblioteke sa Internetom i prikaz svih relevatnih podataka iz biblioteke na web sajtu. Time se svim članovima i korisnicima biblioteke omogućava jasan uvid od kuće, preko Interneta u broj knjiga koje trenutno koriste kao i datumu pozajmice i datumu vraćanja za svaku od njih. Čuvanje istorije knjiga Jedna od važnih karakteristika svake biblioteke je i čuvanje istorije svih knjiga koje su se koristile u biblioteci, što podrazumeva čuvanje podataka o upotrebi i onih knjiga koje se više ne nalaze u biblioteci (bilo da su izbrisane ili uništene). Pregled izdate literature Pregled izdate literature u svakom trenutku daje prikaz svih knjiga koje su izdate, kao i podatak koji korisnici drže određene knjige. Na raspolaganju su i podaci o datumu pozajmice, kao i predviđeni rok vraćanja knjige. Statistika korišćenja Statistika korišćenja je značajan element biblioteke, koji daje podatke o frekevenciji korišćenja određene literature, kao i broju pozajmica pojedinih članova.Dobijeni statistički podaci se koriste u daljem širenju i razvoju biblioteke, kao i planiranju nabavke novih primeraka najčešće korišćenih knjiga.

18

Tehnologija Softver je izrađen primenom najsavremenjih softverskih rešenja, Visual Studio.NET tehnologija, korišćenjem jezika C# (C sharp) i povezivanjem na bazu podataka MySQL. Minimalni hardverski zahtevi su: 

Procesor Pentium na 200 MHz,



128 MB RAM-a i



100 MB slobodnog prostora na hard disku.

Softver za biblioteke je već operativan i koristi se za upravljanje bibliotekom u nekoliko škola i visokoškolskih ustanova. Sve navedene karakteristike i terminološka rešenja su samo jedna od verzija. Korisnici sistema Sistem pokriva potrebe sledećih glavnih grupa korisnika: Autori, predavači, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici, administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori sistema, menadžeri obuke, studenti, polaznici kurseva, učenici, zaposleni u kompanijama. Glavni elementi Distance Learning sistema: 

sistem kreiranja kursa,



sistem za pripremu kursa - vodjenja kroz kurs,



sistem testiranja,



sistem praćenja napredovanja korisnika i



sistem praćenja statusa korisnika.

Podsistemi: 

podsistem za evidenciju korisnika,



podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima,



podsistem za kreiranje materijala za učenje,



univerzalni podsistem prikaza materijala,



podsistem za testiranje,



podsistem bodovanja, praćenja napredovanja,

19



podsistem praćenja korišćenja,



podsistem organizacije kurseva,



podsistem komunikacije i obaveštavanja,



hijerarhija pristupa,



podsistem kvaliteta i



stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).

Mogućnost isporuke gotovih sadržaja Distance Learning System može biti kompletno pripremljen za potrebe svake organizacije za održavanje DL kurseva u sledećih nekoliko oblasti: 1. Računarstvo 2. Strani jezici 3. Prodaja 4. Menadžment 5. Marketing 6. Kvalitet itd. Mogućnost izrade nastavnih sadržaja po zahtevu Stručnjaci su u mogućnosti da u kratkom roku u saradnji sa kompanijom izrade nastavne sadržaje koji bi se koristili za potrebe interne obuke kadrova iz oblasti poslovanja (poznavanje proizvoda, procedura sistema kvaliteta, načina prodaje itd.)

Nastavna - edukativna jedinica – osnovni element nastavnog sadržaja Nastavna jedinica odgovara nastavnom sadržaju jednog do dva časa osnovne obuke u zavisnosti od tematike i sastoji se iz: 

Nastavnog sadržaja,



Testova za svaki sadržaj,



Vežbanja,



Pratećih materijala za učenje,



Zadataka uz sadržaj i 20



Multimedije

Održavanje nastavnog materijala uz pomoć obrazovnog računarskog softvera U poslednje vreme, u našoj zemlji počinju da se realizuju ideje o novom sistemu nastave, sistemu učenja putem obrazovnih računarskih softvera (ORS-a). ORS predstavlja kompjuterski program specijalno namenjen sadržaju nastave, a projektovan u cilju poboljšanja nastave i razvijanju individualnosti učenja. Rešenje koje se nudi u ovom tekstu predstavlja implementaciju izabranog ORS-a i njegovu verifikaciju - potvrdu, kao novog modela nastave, putem eksperimentalnog istraživanja. Istraživanje je sprovedeno u Srednjoj muzičkoj školi "Josif Marinković" u Zrenjaninu sa učenicima III razreda, Teoretskog i Instrumentalnog smera. Na osnovu rezultata koji su dobijeni istraživanjem, može se zaključiti da primena ORS-a pospešuje komunikaciju između nastavnika i učenika, u nekim slučajevima zamenjuje nastavnika, a može da motiviše čak i one učenike kod kojih su se sve druge metode pokazale manje uspešne. Veoma je bitno da upotreba računara povećava individualizaciju nastave, čime se povećava kvalitet učenja. Učenici su obično oduševljeni i prihvataju da uče iz elektronskog nastavnog materijala. Svaki učenik obrađuje teme tempom koji mu odgovara, ponavlja i istražuje na svoj vlastiti način.

21

ZAKLJUČAK Na našim prostorima obrazovanje na daljinu se nije razvijalo na onaj način i onim intenzitetom kao u drugim sredinama. Zapadne zemlje su npr. u okviru svojih obrazovnih sistema razvijale različite oblike i forme obrazovanja, između ostalih i obrazovanje na daljinu, a u skladu sa svojom ekonomijom, kulturom, geografskim uslovima i dr. U mnogoljudnim zemljama kao što su Indija, Kina, Brazil, Australija, tradicija obrazovanja na daljinu je vrlo popularna, živa i duga pre svega zbog geografskih faktora. U Jugoistočnoj Evropi razvoj takvih programa nije podstican usled uticaja postojeće ideologije, koja je "uprosečavala" i "ujednačavala". Nisu postojali alternativni oblici obrazovanja, niti podsticane alternativne forme bilo čega. Učenje na daljinu i otvoreno učenje su upravo takvi, nestandardni i neformalni oblici obrazovanja. To je pristup obrazovanju gde akcenat nije na formi već na sadržaju i gde je važno povećati obuhvat a pri tome ne zanemariti kvalitet. Na našim prostorima takve obrazovne forme često su shvatane kao dodatni vid učenja a ne kao dodatna vrednost postojećeg sistema obrazovanja.[7] Važno pitanje je i da li postoji interes, motivacija i spremnost da se nešto novo nauči i sazna na ovakav način, uz posredovanje IKT-a. Ako se pitamo da li takva interesovanja postoje kod nas, može nam pomoći istraživanje koje je 2003. realizovao tim sa Učiteljskog fakulteta u Beogradu. To su još uvek neobjavljeni rezultati pa će biti naveden samo ovaj koji je interesantan za našu temu interesovanje za obrazovanje na daljinu. Od 1104 ispitanika - studenata i učitelja Učiteljskog fakulteta, na pitanje:Kada biste imali mogućnost izabrali biste: 

tradicionalni način učenja



obrazovanje na daljinu



kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu,

849 (76,9%) ispitanika je odgovorilo - kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu. Ohrabrujuće je to što interesovanje postoji, a naročito to što je ono najveće baš za onaj vid obrazovanja na daljinu koji u svetu trenutno beleži najviše uspeha - takozvanu distribuiranu nastavu. Ovaj termin odnosi se na kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu, gde su uključeni najbolji elementi i jednog i drugog oblika obrazovanja. Pri interpretaciji ovog rezultata treba imati u vidu i da studenti i učitelji iz naše zemlje mahom nisu imali iskustva sa obrazovanjem na daljinu, ali ipak, pokazuje se, prepoznaju njegove prednosti (pre svih visok stepen fleksibilnosti koju ono nudi). Ovo istraživanje je pokazalo i da samo 22% ispitanika u potpunosti veruje da dostignuća stečena putem obrazovanja na daljinu treba da budu vrednovana ravnopravno sa dostignućima stečenim putem tradicionalnog učenja, dok se dodatnih 40% uglavnom slaže sa tom konstatacijom. Kod nas se još uvek ne veruje da se na ovaj način može steći isti kvalitet obrazovanja kao na tradicionalan

22

način. Mnogo njih smatra da obrazovanje na daljinu nema isti status kao tradicionalno obrazovanje pa je i to prepreka njegovom razvoju.[8]

REFERENCE:

[1]

Vilotijević S. (1999), Srpska akademija nauka i umetnosti, Napredno obrazovanje, Beograd

[2]

http://moodle.com/ (last visited 12. 01. 2009)

[3]

http://www.atutor.ca/ (last visited 12. 01. 2009)

[4]

http://www.blackboard.com/ (last visited 12. 01. 2009)

[5]

http://www-01.ibm.com/software/lotus/products/learning-managementsystem/ (last visited 12. 01. 2009)

[6]

http://www.link.co.rs/cms/preview/prikazInformacije.php (last visited 17. 01. 2009)

[7]

http://www.bos.org.yu/cepit/evolucija/ (last visited 21. 01. 2009)

[8]

Mandić D, Ristić M, (2006), Medigraf, Web portali i obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja kvaliteta nastave, Beograd

23