.--
-- i jOG,~ il
DRAGAN R. SIMIC
NAUKA o BEZBEDNOSTI SAVREMENI PRISTUPI BEZBEDNOSTI
..:-~~..•.
•'" i) n >, i':~ .• .Y' v~STA. .)..~-.t~
.!,;;~~.
'~'o"'A'l
",)1
(:;';; BErF?",~ ~~
~!~.~, L:J".~ X••.!.~~
r» "".
\~."
c
'>
.b /,
~,•.,...!
~'/,7
"~~,,:'
b~S)ffi;OroKA
tMlCYJl'JETA n07U1TI-f'
IIi'],6p.
_/;/)163 BEOGRAD·
2002
NAUKA 0 BEZBEDNOSTI SA VREMENI
PRISTUPI
BEZBEDNOSTI
Autor dr DRAGAN R. SIMIC
Recenzenti prof. dr Miroslav HADZIC prof. dr Johan GALTUNG
SADRZAJ Urednik dr Bogoljub MILOSAVUEVIC
Z({ izdavace Zoran KNEZEVIC Prof. dr Mijat DAMJANOVIC
Strana Rec unapred - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9 UV od - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11 I. Promene u sistemu ili promena sistema? - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15 II. Osnovni uzroci i uslovi preoblikovanja zamisli bezbednosti - - - - - - 21 III. Napustanje misljenja i ponasanja u obrascu "bezbednosne dileme"? 25 IV. Nacionalna bezbednost i nacionalni interes: vazniji vidovi - - - - - - - 29 V. Razliciti pristupi prornisljanju bezbednosti i preoblikovanje zamisli bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35 VI. 0 pojmu i znacaju bezbednosne zajednice - - - - - - - - - - - - - - - - - - 45 VII. Svetski interesi i svetska bezbednost - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 49 VIII. "Kriticki pristupi" bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 55 IX. Omedivanje predmeta (istrazivackog polja) nauke 0 bezbednosti - - 59 X. Raznoliki pristupi promisljanju bezbednosti: "struje" unutar glavnih tokova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 65 XI. Zamisao saradnje u bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 83 XII. Zajednicka bezbednost u Evropi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 103 XIII. Zakljucak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 131 Conclusions - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 135 DOKUMENTI
Izdavaci Javno preduzece Sluzbeni list SRJ Beograd, Jovana Ristica I Fakultet politickih nauka, Beograd
Organizacija ujedinjenih nacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Povelja Ujedinjenih nacija (1945) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) 1. Zavrsni akt Konferencije 0 bezbednosti i saradnji u Evropi (1975) 2. Pariska povelja za novu Evropu (1990) - - - - - - - - - - - - - - - - - - 3. Lisabonska deklaracija 0 zajednickom i sveobuhvatnom modelu bezbednosti za Evropu u dvadeset prvom veku (1996)- - - - - - - - -
141 141 147 152 161 5
Strana 4. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), Istambul, 1999 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 164 Zapadnoevropska unija (ZEU) 1. Zemlje clan ice Zapadnoevropske unije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 179 2. Petersberska deklaracija (1992) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 180 Evropska unija (EU) 1. U govor 0 Evropskoj uniji (Mastriht, 1992) - - - -- - - - - - - - - - - - 187 2. Britansko-francuski samit (St. Malo, 1998) - - - - - - - - - - - - - - - - 193 3. Evropski savet (Keln, 1999) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 194 4. Konferencija 0 obavezama na osnovu potreba (Brisel, 2000) - - - - 196 5. Evropski savet (Nica, 2002) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 200 Organizacija severnoatlanskog ugovora (NATO) 1. U govor Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO), 1949 - - - - 207 2. Strateski koncept saveza (1991) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 210 3. Poziv naPartnerstvo zamir (1994)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 221 4. Vasingtonska deklaracija (1999)- - - - - - - - - - - - - - - - - - _':. - - - - 222 5. Odnosi Nato - Rusija: novi kvalitet (Rim, 2002)- - - - - - - - - - - - - 223 6. Potpisnici okvirnog dokumenta Partnerstva za mir - - - - - - - - - - - 226 Izabrana literatura - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 227
6
CONTENTS Page Introduction - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - I Changes within the System or the Change of the System? - - - - - - - - II Causes and Conditions for Transformation of the Security Concept - III Thinking and Behavior according to the Security Dilemma Paradigm IV National Security and National Interest - - - - - - - - - - - - - - - - - - - V Different Approaches to Security Thinking and Security Thinking Reshaping - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - VI Notion and Significance of "Security Community" - - - - - - - - - - - VII World Interests Concept and World Security - - - - - - - - - -.- - - - - VIII Critical Approaches to Security - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - IX Defining the Subject of the Science on Security - - - - - - - - - - - - - X Different Approaches to Thinking of the Security: Currents within the Main Streams - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XI Cooperative Security Concept - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XII Security Issues in Europe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - XIII Conclusions - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Documents - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Literature - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
11 15 21 25 29 35 45 49 55 59 65 83 103 131 141 227
7
REC UNAPRED U zivotu najcesce ne biramo povod za preduzimanje nekog poduhvata: "slucaj komedijant" (izraz M. Crnjanskog) je udesio da ovo bude istovremeno i nastavakjednog ranijeg nap ora u pokusaju odgonetanja medunarodne stvarnosti na prelasku iz veka u vek i novi miienijum. Rec je, nairne, 0 mojoj knjizi Poredak sveta u kojoj sam, analizirajuci odlike svetskog sistema i poretka u vremenu posle .Jiladnog rata," manje paznje posvetio mestu vojnostrateske strane u procesu preoblikovanja ukupne zamisli i sistema bezbednosti. Premda se pitanja rata i mira nalaze u samom srcu nauke 0 rnedunarodnim odnosima, u meduvremenu je na Fakultetu politickih nauka, pri Katedri za medunarodne studije, u skolskoj 200112002. godini pocela nastava iz predmeta pod nazivom "Globalna i nacionalna bezbednost". Nisam propustio takav sticaj okolnosti i cast da upravo ja odrzim vecinu predavanja kojima se, izmedu ostalog, prvi put u istoriji naseg fakulteta i Beogradskog univerziteta utemeljuje nauka 0 bezbednosti. Tokom mnogih podsticajnih susreta koje sam imao sa studentima IV godine rnedunarodnih studija, odlucio sam da i u pis an om obliku dam vlastiti doprinos, nadam se, boljem razumevanju zamisli, sistema i funkcija savremene bezbednosti. Udzbenicka namena ove knjige presudno je opredelila njen sadrzaj otud sam zamolio kolegu Dragana Zivojinovica da priredi i odgovarajuce dokumente koji se bave ovim pitanjima a koji, po nasoj zajednickoj oceni, mogu da budu korisni u izucavanju najnovijih pristupa kao i bezbednosne zbilje. To da je nauka 0 bezbednosti danas, i u doglednoj buducnosti, istovremeno i nauka 0 opstanku coveka i drustva, kao sto mi je obrazlagao profesor Johan Galtung, uverio sam se nakon istrazivanja i pisanja ove knjige. Omedivanje velikog broja pitanja, od kojih pojedina "pokrivaju" Citave oblasti, u znatnoj meri je odredilo i sam istrazivacki pristup. U teznji da se 9
sazetirn iskazom isnese obilje cinjenica, nuzno se pretpostavlja visoka teorijska kultura ciraoca, a koju bi studenti zavrsne godine fakulteta trebalo barem u izvesnoj meri da poseduju. U tom pogledu, uprkos napora autora da pojednostavi izlaganje, ponekad se neizbezno zapada u poznatu Horacijevu gresku: Brevis esse laboro, obscurus fio ("Hoeu da budem kratak, postajem nejasan"). Otuda se u ovakvoj analizi cesto srnenjuju naucno-teorijska i filozofska razmatranja predmeta izucavanja sa jezgrovitim jezikom ogleda ili sabijenim, iskricavim metaforama. Izbor karata ucinio je dr Milomir Stepic, nas vodeci geograf i geopoliticar - prijateljima se ne zahvaljuje na pornoci, nego im se dobrim uzvraca. Dragocene opaske na tekst dao je prof. dr Bogoljub Milosavljevic, vrstan znalac predmeta ovog istrazi vanja. Najposle, da knjiga Nauka 0 bezbednosti dode do citalaca pobrinuo se izdavac koji je svojom delatnoscu vec obogatio nasu nauku i kulturu. Fakultet politickih nauka je sve vreme i istrajno podrzavao citav poduhvat. Pisanje sam zapoceo II mojoj rodnoj Medvedi u Ieto 200 I. godine, a priveo kraju u Beogradu, maja 2002.
U Beogradu,
10
1I. VII 2002.
D.R.S.
UYOD Cilj ove knjige je da istrazi, razmotri i objasni promene .zbiljske istine stvari" (Makijaveli) II medunarodnim odnosima posle .Jiladnog rata" koje su dovele, izmedu ostalog, i do preoblikovanja ukupne zamisii bezbednosti. 10s odredenije, da u izmenjenim, ponekad herrneneuticki neuhvatljivim okolnostima poslednje decenije "kratkog" dvadesetog veka, koje Hobsbaun (Hobsbawn) oznacava "razdobljem krajnosti", Rozenau (Rosenau) vremenima "globalne uzburkanosti", a Bzezinski (Brzezinski) "opstim metezorn", pokusa da prepozna glavne uzroke koji uticu na pojedinacnu, grupnu, nacionalnu, medunarodnu i globalnu bezbednost. Prornisljanje bezbednosti je sve manje povlastica uskog sioja drustvenom (citaj: drzavnom) podelom zaduzenja predodredenih pojedinaca i ustanova. U meduvrernenu, veoma su izmenjeni zamisao bezbednosti i, posebno, njeni do sada manje poznati izazovi i pretnje koje ugrozavaju ne sarno drzavu, nego i pojedince, drustvene grupe, .anarhicno drustvo drzava" (Bull) u celini ili pojedine njegove delove i, sve vise, global no drustvo u nastajanju, doveli do zahteva i opravdanja najsireg zanimanja svih onih koji osecaju i misle da ih ova pitanja doticu. U mnogim sredinama, pri institutima, katedrama i citavim univerzitetima, izucavanje bezbednosti je vec ustanovljeno kao - Nauka 0 bezbednosti. Pojedini izazovi, kao sto su oni iz skupa tzv. transnacionalnih - globalnih izazova i pretnji, izjednacavaju dostizanje, ocuvanje i unapredenje bezbednosti sa opstankom coveka i Ijudskog drustva, pa cak i zivota na Zemlji. Otud je i ovaj napor jos jedan u nizu pokusaja da se misiima, u pokusaju razumevanja, razlozi i previada ona moc koja nije u sluzbi .Jepog, istinitog i dobrog" (Y. Soiovjev). U ekonomski razvijenom .zapadnom svetu", kao i u sklopu tzv, evroazijskih ucenja, posebno u Rusiji i Kini, vec vise od dye decenije razvija se prornisljanje bezbednosti u znatno obuhvatnijim okvirima, koji zahvataju, ponekad bezobalno, gotovo sva pitanja drustvenih i jednog broja sa druII
stvenim .xlcdirnih'' prirodnih nauka, trazeci pri svernu tome sa manje ili vise uspeha oslonac u filozofiji i u metafizici. Dotle su pojedinci i citavi narodi nastanjeni u balkanskom "procepu svetova" koji su narocito u protekloj deceniji in vivo, kao dramatis personae, doziveli korenito preoblikovanje zamisli i prakse bezbednosti, uglavnom ostali zarobljenici njenih tradicionaInih obrazaca razurnevanja i, sto je bilo po njih pogubno, najvece zrtve takvog misljenja i ponasanja, Ljudima i narodima zahvacenim vise od drugih kovitlacima "nervozne dogadajne istorije" (Brodel), koje je, izmedu ostalog, geografski polozaj gotovo sudbinski bacio u "vrtlog balkanizacije" (M. Stepic), neizvesnost je postal a stalan nacin zivota I, a neocekivani dogadaji "opste mesto", Naprezanje osecanja do krajnjih granica podnosljivosti ostavljalo im je malo ili nimalo prostora da pornocu moci razuma domisle uzroke vlastitog udesa u celini. Doduse, u tom pogledu nisu predaleko orisli ni oni koji su sa "bezbedne" udaljenosti, nenamerno, a cesto i svesno, svojom delatnoscu ucestvovali u stvaranju i odrzavanju ovdasnjeg kosrnara. U pravom silestvu saveta i posrednickih napora, malo njih je zaista shvatalo da u pogledu bezbednosti i mira u danasnjern sve globalizovanijem svetu nema "odvojenih" pitanja i dogadaja, sarno lokalnih i1i sarno regionalnih kriza, vec da je rec 0 "spojenim sudovirna" i da je "sve sa svim u vezi". Svejedno je, dalje, da Ii ove i ovakve tokove i procese objasnjavarno kao propratne posledice slozene i uvecane rneduzavisnosti, proizvode neslucenog tehnoloskog dinamizma, ishode .riezadrfive" globalizacije ili nekako drugacije.
bednosti, nisu od velike pornoci u naporu da se rastumace i objasne ovi "brodelovski" dogadaji, .Jcratkotrajni bljeskovi", koji se vracaju u tamu iz koje su nenadano izbili. Nepostojanje pouzdanih obrazaca tumacenja ne daje, dalje, osnov ni za ozbiljna, naucno utemeljena, dugorocna predvidanja. Otuda, u prilozima najveceg broja naucnika i "praktieara" koji se bave veoma izmenjenom zamisli, ali i sistemima bezbednosti u okolnostima posle "hladnog rata", nalazimo tako malo preko potrebnog podsticajnog razjasnjavanja stvari, a tako mnogo "praznoslovljenja krupnim recirna" (M. Beekovic). Pomenuto tumaranje je narocito vidljivo u nernogucnosti da se izvrsi bilo kakvo trajnije razvrstavanje i objasnjenje uzroka, cinilaca, pojava ili dogadaja pornocu kojih se tezi dokazivanju uticaja "tektonskih promena" koje su se zbile u medunarodnim odnosima posle .Jiladnog rata", na nuznost preoblikovanja zamisli i sistema bezbednosti. Takvi prilozi se uglavnom iscrpljuju u nabrajanjima svih dostupnih einjenica, kao i u pravljenju "skela" od pretpostavki i analitickih sredstava uglavnom nepovratno proslih odnosa i stanja. Kada se takva "zgrada saznanja" zavrsi, stvarnost odavno ne stanuje u njoj.
U pogledu promisljanja i shvatanja stvarnog stanja bezbednosti, u svetu koji se tehnoloski skupio/ ali je jos daleko od politickog saglasja po mnogim sudbinskim pitanjima, teoreticari su u najboljern slucaju u stanju da ad hoc i post festum uglavnom opisuju pojedine dogadaje. Pri tome se cini da nije pod upitom jedino spoznaja da je sve neizvesno. Mnogi procesi, nairne, zapocinju i nestaju iznenada, razvijajuci se cesto u odnosu medusobnog iskljucivanja. U njihovom razumevanju postojeca saznanja koja se ticu, na primer, medunarodnog zivora ili medunarodnog sistema, kao i dosadasnjih shvatanja bezJ Rosenau, J. N., The Dynamism of a Turbulent World, objavljeno u: Klare and Chandrani, World Security, Third Edition, New York: SI. Martin's Press, 1998, p. 19. 2 Odredujuci globalizaciju kao "sirenje kapitalizrna slobodnog ldisla prakticno na sve zernlje u svetu", Tomas L. Fridmen (Thomas L. Friedman), kolumnista .Njujork Tajmsa" i pisac poznate knjige The LeXUJ and The Olive Tree, razlikuje "dve runde" ovog, kako kaze, .medunarodnog sistema koji je nasledio IZV. hladni rat". U prvoj fazi, koja je trajala od sredine XIX veka do kraja I svetskog rata, odnosno Oktobarske revolucije i Velike svetske ekonomske krize 1929. godine, svet se skupio od velicine .ogromno'' (large) do velicine "srednjc" (medium). U drugoj fazi, kojaje zapocela posle "hladnog rata" i pad a Berlinskog zida 1989. godine i jos uvek traje, svet se skupio od velicine "srednje", do velicine "malo" (small). To se sve, po njegovom misljenju, dogada kao posledica smanjivanja cena transporta, zahvaljujuci telegrafu, telefonu, zeleznici, a danas pomenuti proces ubrzava i razgranava upotreba mikrocipa, interneta, satelita, mobilnog telefona (Friedman, T. 1., The Lexus and the Olive Tree, New York: Farrar Straus Giroux, 1999).
12
13
I. PROMENE U SISTEMU ILl PROMENA SISTEMA? Neste vise od 350 godina vJadaJa je reJativna predvidivost u medunarodnim odnosima. Nju je presudno usJovJjavaJo postojanje sistema drzava kao gJavnog, dugo i jedinog skeJeta svetskih odnosa. Od pre nekoJiko decenija zapoceti proces "racvanja gJobaJne strukture.t' ' kako to ispravno primecuje Rozenau, uveo je podjednako strucnjake, politicare aJi i najsiru javnost u "sizofreno" stanje. Sistem su verenih drzava (state centric world), nairne, i dalje postoji i tvori svojevrsni "prvi svet u svetu". S druge strane, medutirn, na "pozornicu" stupaju u sve znacajnijim ulogama i desetine hiljada drugih, novih subjekata, cinilaca-ucesnika, nastojeci da dosegnu ulogu i znacaj "igraca" (Bzezinski), Pojedinci, poddrzavni, naddrzavni, transnacionalni, multinacionaJni, globaJni i drugi subjekti i cinioci izgraduju na podlozi nezaparncenog tehnoloskog napretka "drugi svet u svetu" (multicentric world), ovoga puta ne same rnedunarodnih, nego upravo svetskih i globalnih odnosa (Tabela I). Ovako veliki broj subjekata medunarodnih i svetskih odnosa deluje u razdobJju u kom je tesko prepoznatJji va nekakva "reJjefnija" gJobaJna struktura, u kom sc ne odvijaju poznati procesi i u kome, kao stoje vec receno, nema pouzdanih modeJa i obrazaca ponasanja i tumacenja medunarodnog zivota i sve globalizovanije svetske politike. Umnozene protivrecnosti se ispoljavaju na razlicite nacine. Rozenau 0 tome kaze sledece: .Dosadasnji sistem drzava je manje odlucujuci, aJi je i dalje nezaobilazan i mocan; drzave se menjaju, ali ne iscezavaju sa scene; u tom smislu, suverenost drzava je erodirala, ali se i dalje energicno i ubedljivo iskazuje. Vlade postaju sJabije, ali i daJje vise ili manje uspesno nose svoj teret odgovornosti; javnost u pojedinim slucajevima izrazava velike zahteve, da bi pod drugim okolnostima krotko pristajala da se potcini volji politickih elita; drzavne granice relativno 3
Isto, strana 25,
~~~.-~ @~~'~~."-:~,", ",'/.
~w BEOl1'A,Q'
0
'
15
Tabeia 1 STRUKTURA
I PROCESI U "OVA SVETA SVETSKE POLITIKE" Svet zasnovan na drzavama kao glavnirn jedinicama
Mnogosredisan
Broj glavnih aktera
Manje od 200
Stotine hiljada
Prvenstvena aktera
Bezbednost
Autonomija
preokupacija
svet
Osnovni ciljevi aktera
Ocuvanje teritorijalnog integriteta, fizicka bezbednost
Krajnje sredstvo za ostvarivanje ciljeva
Oruzana
Normativni
Procesi, posebno oni koji ocuvavaju suverenitei i vladavinu prava
Ishodi, posebno oni koji uticu na sirenje Ijudskih prava, pravdu i uvecanje bogatstva
Nacini saradnje
Forrnalni rnoguce
Privrernene
Pravila kojirna se ureduju odnosi izrnedu aktera
Redovno diplornarsko opstenje
Ad hoc
Raspodela aktera
Hijerarhijski moci
Relati vna jednakost kada su u pitauju pocetni polozaji
prioriteti
rnoci izrnedu
Uvecanje
svetskog
udruzivanje
Zadavanje saradnje potcinjavanje
sila
savezi kada je to
po rasporedu
trZista,
podsistema ili
koalicije
Sredista odlucivanja
Velike sile
Akteri, nosioci novog, sa eekstenzivnim izvorima
Insti tucional izacija
Dobro utemeljena
Kojaje
Osetljivost
Relativno
Relativno
Kontrola
za promene nad ishodirna
Osnove struktura odlucivanja
niska
Usredsredena Formalni
autoritet,
na pomolu visoka
Difuzna pravo
Razliciti tipovi autoriteta, delotvorno vodstvo
James N. Rosenau, Turbulence in WorLd Politics: A Theory of Change and Continuity, Princeton: Princeton University Press, 1990, p. 250.
uspesno zadrzavaju nepozeljne izvan, ali su, istovremeno, propustijivije za najrazlicitije uticaje vise nego ikada ranije; osporava se znacaj fizickog prostora i geopolitickog nacina razrnisljanja, ali je teritorija i daije glavno pitanje .,4 za rnnoge naro d e ... Uprkos tesko pojmljivorn ubrzanju koraka globainog preobrazaja i uz say rnetez novih i starih subjekata, dva uporedna toka su, mada u ponecernu i medusobno suprotstavljena, ipak dovoljno uocljiva: u odnosu tesne meduzavisnosti, naime, odvijaju se istovremeno globalizacija i fragrnentacija - kao takozvanafragmegracija ("fragmegration" - Rozenau). Premda se na taka v nacin cini misaono nasiije nad skoro nerazrnrsivorn "stvarnOIll stvarnoscu" medunarodnih odnosa, ill ultima analisi, subjekti novonastajucih globalnih odnosa iz "oba sveta svetske politike" mogu se, na osnovu stepena opstosti, razvrstati u najmanje tri grupe: Drzave i medunarodne organizacije su po obuhvatu najsir, a po snazi, i dalje najmocniji subjekti; Orugi .mivo" ili grupu sacinjavaju veze i odnosi koji se uspostavljaju izrnedu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, ali i etnickih zajednica i brojnih drugih kolektiviteta, na jednoj, i pojedinaca, na drugoj strani; Konacno, medunarodnirn i globalnirn izazovima i pretnjama sa "najnizeg nivoa" odgovaraju pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetske politike i globalnih odnosa u nastajanju. (Tabela 2) Pojedinci, inace, deluju i uticu na .macionalne, medunarodne i globalne poslove i odnose" preko i kroz sve os tale subjekte - drzave, medunarodne organizacije, multinacionalne organizacije, transnacionalne organizacije i pokrete, etnicke, verske i druge zajednice, interesne grupe. Medutirn, upravo je cin uvodenja poje-linca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona .rasedna linija", differentia specifica novog globalnog bezbednosnog poretka in statu nascendi naspram svih sadasnjih i predasnjih organizacionih nacela i oblika nacionaine i medunarodne bezbednosti. Ovde se, pre svega, imaju na umu posiedice koje na zamisao i praksu dostizanja, ocuvanja i unapredenja bezbednosti proizvodi toliko veliki broj subjekata u novenastalim okoinostima posle .Jiladnog rata". Rec je, posebno, 0 cinjenici da su, usled vec pominjanih tehnicko-tehnoloskih dostignuca, kao i zbog usvajanja dcmokratskih vrednosti kocl vclikog broja drustava u posiednjim decenijama XX stoleca, ljucli kao pojedinci sada u stanju da pozvanije i delotvornije nego ikada pre promisljaju i ocenjuju ne sarno vlastiti ili polozaj sloja, grupe ili zajeclnice kojima pripaclaju, nego da se bave i aktuelnom stvarnoscu, procesima i dogadajima koji se odvijaju u medunarodnirn i svetskim odnosima. Zahvaljujuci ovakvoj promeni, koju je po Rozenauu uzrokovala "revolucija 4 ~'A1.\·;r-
16
lsto, strana 18. -:-,;~:,:r~-:'l-n~i\
., lIe:" ~,!,.!li.:·:t.n~Hhyg.•...• j L.t:{':':~"':"t';•.)jy
::,.1:· .•...;.1:"::.•; :....T.·:.I:!rt'.
1/ r t./' 01
17
Tabela 2 CETIRI PRISTUPA BEZBEDNOSTI
Pristupi bezbednosti
lzvori nesigurnosti
Mnogi: Ncogranicena sarnoodbrana
verovatno
neodvojivi Ijudske prirode
od
Svetski politicki sistern Zasnovan na drzavama kao glavnirn jedinicarna; nacionalni interesi i ri valst va, strah
Mnogi; rnozda neodvojivi od ljudske prirode, ali pojacani oruzjern
Zasnovan na drzavarna kao glavnim jedinicama; ogranicena saradnja na osnovu obostranih interesa
Medunarodna bezbednost
Haoticni svetski sistern; nedostatak prava ili uobicajenih pos tu paka za ocuvanje zajednicke bezbednosti
Medunarodno politicko udrufivanje; regionalna ili svetska vlada
Ukidanje
Oruzje; licna i nacionalna pohlepa i nesigurnost
Razliciti izbori: od pacifistickih drfava do modela slobodarskog globalnog sela
Ogranicena sarnoodbrana
rata
Izvor zamisli: A. Rapoport
Strategija naoruzavanja
Posedovanje mnogih ili svih vrsta zastita od prelnji
Osnovni nacini cuvanja mira Naoruzane drzave, zastrasivanje, savezi, ravnoteza
Standard
Mir POl110CU snage
snaga
Ogranicene kolicine i vrste oruzja u cilju ocuvanja vlastite rnoci: napetost
Naoruiane drzave: odbrambene moci, nedostatak napadackih sposobnosti
Mir kroz ogranicenu napadacku moc
Medunarodne Pre nos oruija i snage za vlasti na stvaranje i medunarodne odrzavanje snage mira
Odstanjivanje oruzja
Nedostatak moci; nedostatak straha; pojedinacni kolektivni pacifizarn
Nairne, nap red no obrazovanje, upotreba racunara i interneta, najsira moguca dostupnost sredstava strucnog kao i masovnog obavestavanja, putovanja na kojima se razrnenjuju i sticu nova saznanja i druge slicne promene, omogucile Sll ljudima, nekima mnogo vise a drugima znatno manje, da budu pozvani posmatraci i analiticari, pa cak i ucesnici procesa i dogadaja II svetu koji se zgusnuo (time and space compression). Stanovnici koji zive na jednom kraju Zernlje, "oprelllijeni" sposobnoscu ucenja iz knjiga i POlllOCU slika, koji su uz to ovladali znatno sirirn saznajnim poljima, u stanju SLI da relativno pouzdano predvidaju buduca kretanja 1I medunarodnirn odnosirna i svetskoj politici. Protestvujuci, na primer, protiv nekog lokalnog sukoba i1i teroristickog napada koji su se dogodili na sasvirn drugom delu Planete, oni jasno prepoznaju posledice koje taj konkretni dogadaj irna ili moze da ima na njihovu pojedinacnu, nacionalnu i globalnu bezbednost. To II znatnoj meri "objasnjava" odlike izmenjenih prilika sveta 1I korne zivimo. Odnosno, kada govorimo 0 bezbednosti, moramo uvek biti svesni postojanja tesne rneduzavisnosti, kao i odnosa rnedusobnog uslovljavanja izrnedu pojedinacne. grupne, nacionalne, medunarodne i globalne bezbednosti. Tim putern, razurne se, veoma se menjaju zamisao i sistem bezbednosti.
Mir pornocu prava i univerzalne kolekrivne odbrane
i
Mir pornocu miroljubi vosti
(1992)
u vicnosti" (skill revolutionl.i pojedinci, nazalost ne svi u istoj meri, pouzdano utvrduju na koji nacin svojom delatnoscu mogu da uticu na medunarodne i globalne poslove, kao i na ishode procesa koji Sll u toku. 5
18
1.f1O,
strana 21.
19
II. OSNOVNI UZROCI I USLOVI PREOBLIKOVANJA ZAMISLI BEZBEDNOSTI Potreba za "prevrednovanjem svih vrednota" (Nice) u prornisljanju bezbednosti, jednog od svega nekoliko pojmova sa najizrazenijorn afektivnom vrednoscu, javlja se u svetskoistorijskom razdoblju medunarodnih odnosa i globalizovane svetske politike u nastajanju, koje se, uz navedene erte, odlikuje i osobinama tzv. novog srednjovekovlja.P Rec je, kao sto je poznato, 0 modelu "umnozenih Iojalnosti i preklapajucih autoriteta", koji se svojevremeno razvio na podlozi slozenih odnosa koji su vladali izmedu Rirnokatolicke erkve kao univerzalisticke institucije, slabasnih srednjovekovnih drzava sa neustanovljenom sredisnjorn vlasti i osionih feudalaea. Taj istorijski model moze da posluzi pri objasnjavanju stanja u savremenim medunarodnirn odnosima, u kojima, primera radi, pojedinae koji zivi u nekoj od drzava Zapadne Evrope ima .Jznad sebe", po liniji hijerarhije, prvo, lokalne vlasti, institucije i organizaeije, potom, administrativno-upravni .Levijatan" drzave na cijo] teritoriji je nastanjen, tj. ciji je gradanin ili podanik. Od njega se, takode, ocekuje da ispolji odredenu potcinjenost i prema nadnaeionalnim organima EU, kao i prema ostalim rnedunarodnim organizaeijama sa UN na vrhu. Jedina sustinska razlika od srednjovekovnog sistema .umnozene Iojalnosti i preklapajucih vlasti,,7 ogIeda se u tome sto je osnovno, organizujuce nacelo tadasnjih odnosa, bilo versko po svojoj prirodi, dok je danas svetovno.f
o slozenoj meduzavisnosti koja se danas otelovljuje i kroz uporedne proeese ekonomske, politicke i kulturne gIobalizaeije vec je mnogo pisano. Izlozeni stavovi i saznanja 0 ovoj, unekoliko pomodnoj temi, ne pruzaju 6 Bull, H., The Anarchical Society - A Study of Order in World Politics, London: Macmillan, 1995, p. 245. 7 Isto. s Sirnic, D., Poredak sveta, Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 1999, strana 214.
21
dovoljno pouzdanu podlogu za obuhvatno i produbljeno razumevanje pojave. Potrebno je, nairne, posebno i dodatno izuciti uticaj ovakve meduzavisnosti i globalizacijskih "talasa" na zamisao i sistem bezbednosti. Odgovori na cetir: pitanja podjednako racno ukazuju na prirodu konkretnog pristupa istrazivanju i prornisljanju bezbednosti i osvetljavaju kljucna mesta njene zarnisli. Istovremeno, pomocu njih vrsi se usrneravanje II praksi prema izgradnji odgovarajuceg sistema bezbednosti, koji, II pogledu svojih funkcija, treba uspesno da se .mosi" i utice na stanje bezbednosti, od pojedinacne do globalne. To su sledeca pitanja: - Ko je ili sta je objekat bezbednosti? - Kakvaje
priroda pretnje?
- Ko je odgovoran
(ko se stara) za bezbednost?
- Kojim se postupcima, preduje bezbednost?9
sredstvima
i nacinima
dostize, cuva i una-
Upravo zato sto danas na postavljena pitanja nije lako dati odreden i jasan odgovor, jedna od glavnih nepoznanica medu akademski obrazovanirn istrazivacirna bezbednosti i politickirn odluciocirna jeste kako pouzdano odgonetati veoma izmenjenu prirodu bezbednosnih izazova i pretnji, znacaj i znacenja bezbednosti u razdoblju posle bipolarizma i ,.hladnog rata". Dokje, na primer, u vremenu od cuvenog Cercilovog govora II Fultonu, do sarnoraspustanja SSSR, protivnik obema stranarna bio poznat, a pretnja jasna u strasnoj izvesnosti termonuklearnog unistenja Ijudskog roda, dotle se vecina danasnjih bezbednosnih izazova i pretnji najtacnije rnoze iskazati kao, da parafraziramo Gvin Prinsa (Gwyn Prins), "stanje pod pretnjom ili osecanje pretnje bez poznatog neprijatelja".10 Pored toga sto su izazovi i pretnje hladnoratovskog razoblja bili poznati, moze se kazati i ocekivani, relativnoj stabilnosti i predvidivosti tadasnjnih medunarodnih odnosa je doprinosilo i to sto je gotovo iskljucivi objekat, ali i subjekat bezbednosti i obezbedenja bila suverena drzava, kao glavni deo rnedunarodnog sistema drzava od blizu dvesta jedinica, sistema ciji su temelji postavljeni i koji je sustinski neizmenjen, postojao od Vestfalskog mira 1648. godine pa sve do nasih dana. U razdoblju dvosredisnog (bipolarnog) medunarodnog sistema vazilo je, prema najvecern broju istrazivaca bezbednosti, njeno odredenje kome je ona "objektivno stanje", "subjektivno osecanje" ili .uverenje";' tako da se 0 bezbednosti moglo govoriti onda kada .mema pretnji usvojenim vred-
FO
9 Terriff, T., Security Studies Today, Cambridge: PolilY, 1999. 10 Prins, G., The Four-Stroke Cycle in Security Studies, .Jnternational Affairs 74", no. 4, October, 1998, p~. 794-795. I Dirnitrijevic, Y., Pojam betbednosti u medunarodnim odnosima, Beograd: Savez udruzenja pravnika Jugoslavije, 1973. str, 43.
22
nostima". 12 Moze se kazati da se jasno raspoznavao ne sarno objekat bezbednosti, nego i priroda pretnji, kao i subjekat koji se starao da odredenim postupcima, nacinima i sredstvima otklanja opasnosti i osigurava pozeljno stanje usvojenih vrednosti, kao i osecanje spokojstva. 0 cernu je, zapravo, rec? Jos od vremena ustanovljavanja medunarodnog sistema drzava (state system), kao i tokorn citavog razdoblja bipolarizma, stvarnost bezbednosti je osvajana gotovo iskljucivo vojnim pojmovima, a glavni objekat i subjekat zamisli i sistema bezbednosti bilaje suverena drzava. Drzave su, na taj nacin, sarno putem uvecanja vlastite vojne m06 ili pristupanjem odgovarajucirn savezima, nastojale da sasvirn iskljuce ili u najvecoj mogucoj meri smanje mogucnost "poraza u oruzanorn sukobu". Za sve druge objekte bezbednosti pojedinca, drustvenu grupu, odredenu biosocijalnu zajednicu, narod, naciju, medunarodno drustvo drzava, kao i za global no drustvo u nastajanju, bilo da je pretnja fizicka ili p:siholoska, realna ili zamisljena, bliska ili prikrivena, spoljna ili unutrasnja 3 - bezbednost tog .relevanmog objekta bezbednosti u pitanju" tradicionalno je, takode, odredivana odnosom izmedu pretnji i sposobnosti da im se odgovori. .Kljucevi" za dostizanje, ocuvanje i unapredenje bezbednosti na bilo korn nivou i bilo kog objekta bezbednosti bili su, sledstveno tome, u rukama drzave. Buduci, da tako misljena bezbednost lez.i u preseku pretnji i sposobnosti.!" sledi da u situaciji kada pretnje prevazilaze rnogucnosti "relevantni objekat bezbednosti u pitanju" postaje "pozivajuca zrtva:" 15 u suprotnom, kada sposobnosti nadilaze pretnje, sameravanjem bezbednosti sarno merilima rnoci i misljenjern i ponasanjern u obrascu "bezbednosne dilerne", otvaraju se dalje, kao sto je poznato, ad infinitum, novi krugovi nadmetanja drzava, u povecanju pretezno vojne moci. U slucaju sistema drzava, a sledeci tradicionalni, "realpoliticki" pristup pitanjima bezbednosti, proizlazi da drzava kao "relevantni objekat bezbednosti" vlastitu bezbednost trazi i nalazi u vlastitoj vojnoj moci, u slabosti protivnika i/ili sopstevenoj snazi.16 Jos odredenije, od svih opasnosti koje prete osnovnim dobrima i usvojenim vrednostima drzave kao institucije u uzern srnislu, i drzavi kao politickoj zajednici, prevashodno se vodi racuna 0 najstarijoj i najpoznatijoj - uspesnorn oruzanorn napadu strane drzave, 17 tj. 0 ratu i 0 porazu. 12 Wolfers, A., National Security as an Ambiguous Symbol, .Political Science Quarterly;" vol. 67, no. 4, December 1952, p. 485. 13 Davis, B., Complex Insecurity: Implications of a Sobering Metaphor; International Studies Quarterly 40, no. 4, December, 1996. 14 Nelson, D. N.. Great Powers and Global Insecurity navedeno prema: Europe's New Security Challenfises, London, 200 I, p. 356. /SIO, strana 356. t6 Aron, R., Paix et Guerre ellIre les Nations, Paris: Caiman-Levy, 1962, p. 82. 17 Dimitrijevic, Y., op.cit., strana 40.
23
Najposle, doslovno sledeci vec izlozene osnovne postavke takve, tradicionalne zamisli bezbednosti, drzava je bezbedna sarno onda kada ostvari ravnotezu izrnedu vojnih pretnji i vlastite vojne sposobnosti da na njih odgovori. U ovom slucaju je prevashodno rec 0 strategijskoj nacionalnoj i drzavnoj bezbednosti. Stoga je ispravnije kada se govori 0 bezbednosti u razdobJju .Jiladnog rata", upotrebljavati pojam strategija u njegovom klasicnorn znacenju, nego sintagmu studije bezbednosti sa njenim danasnjirn znacenjskirn sadrzajern.
III. NAPUSTANJE MISLJENJA I PONASANJA "BEZBEDNOSNE DILEME"?
U OBRASCU
Ponasanje
drzava tokom citave istorije medunarodnih odnosa, kao i u razdoblju, odlikuju takve delatnosti koje su usmerene na dostizanje bezbednosti pre kroz uvecanje vlastitih sposobnosti, nego putem smanjivanja pretnje (threat abatement), kroz tzv. zajednicko delovanje i, pre svega, saradnju u pitanjima bezbednosti. Kada se, rnedutirn, bezbednost odreduje kao odsustvo pretnji, ili kao sposobnost da se odvrati pretnja u, sto je najznacajnije, odnosima neprekidnog nadmetanja u moci i uravnotezavanja snaga, onda je neizbezno razrnisljanje i ponasanje u obrascu bezbednosne dileme. Nije zgoreg, jos jedanput, razmotriti sadrzinu ovakvog misljenja i ponasanja u pitanjima bezbednosti, jer i danas, nairne, ima onih koji smatraju da glavni subjekti medunarodnih odnosa, svejedno da Ii to priznaju ili ne, deluju u okvirima bezbednosne elileme. Nije tesko zakljuciti da takva stanovista dolaze iz tabora pobornika realistickog pristupa medunarodnim odnosima. Za realiste, kao sto je poznato, sistem drzava i dalje predstavlja okosnicu, skelet svetskih odnosa, pri cernu strateska kalkulacija cini samu srz misljenja bezbednosti drzava clanica sistema. Neki oel njih dopustaju mogucnost da medunarodne organizacije igraju drugorazrednu ulogu, da posreduju izvorno drzavnu volju (Bull), ali odbacuju ocene da je sistem drzava zastareo (Falk) i da je u fazi svog "istorijskog, strateskog odstupanja pred izazovima i pretnjama kojima objektivno vise nije dorastao", kako tvrde globalisti. Neorealisti, strukturalisti i neostrukturalisti se, na primer, slazu da je sistem drzava ozbiljno napadnut krupnim promenama u medunarodnim odnosima i, posebno, posledicama koje uzrokuju uvecana i slozena meduzavisnost i gJobalizacija. One, izrnedu ostalog, uslovIjavaju i pomenuti proces tzv. racvanja globalne strukture. Isti au tori smatraju daje sistem drzava, uz neophoelna prilagodavanja u praksi do kojih tzv, hladnoratovskorn
24
25
ce neminovno doci, za sada, kao i u doglednoj buducnosti, nezamen-ljivo osnovno nacelo organizacije medunarodnih odnosa i svetske politike. Samo .meuralgicno jezgro bezbednosne dilerne" (security dilemma) najtacnije je i u najkracern, odredio Robert Dzervis (Jervis) tvrdnjom da je bezbednosna dilerna situacija u kojoj "postupci pornocu kojih jedna drzava pokusava da povecava vlastitu bezbednost umanjuju pri tome bezbednost drllgih".18 Postojanje bezbednosne dileme, obrazlaze Dzervis navedeno odredenje, podrazumeva takvu situaciju, u kojoj, cak i kad se drzave naoruzavaju s ciljern sarnoodbrane, one samim tirn (ipso facto) umanjuju bezbednost svojih suseda porneranjern "klackalice" ravnoteze moci na svoju stranu. Susedi i drugi ce, sledeci istu lcgiku, biti prinudeni da zbog osecanja ugrozenosti uvecavaju vlastitu rnoc s ciljem ponovnog uspostavljanja ravnoteze. Zaviseci najcesce od hirovitih promena osecanja ugrozenosti i nadrnoci, pre nego od zasnivanja delatnosti na osnovama sagledavanja stvarnog stanja "medllnarodne stvari" ("verita effetualle delle cose" - Makijaveli), milenijurnski staro razmisljanje i ponasanje 1I kljucu bezbednosne dileme, nije dovelo do stabilnih medudrzavnih odnosa i trajnog mira. Naprotiv. Usko shvatajuci bezbednost samo 1I njenorn vojnorn vidu, u obliku strategijske nacionalne bezbednosti, pri cemu se i sposobnost ipretnja iskazuju u vojnoj dimenziji, bezbednost se jednoznacno i jednosmerno vezivala za uvecanje moci, a skoro potpuno se previdalo da u vec neznatno siroj ravni shvatanja ona moze biti delotvornije vezana za "smanjivanje pretnji".19 Taj tradicionalni pristup bezbednosti pocivao je na uverenju da se samo putem povecanja vojne moci moze dostici ili povecati bezbednost, odnosno smanjiti verovatnoca poraza, Po tom shvatanju, kada je verovatnoca poraza u ratu za jednu drzavu ravna nuli, onda je ta drzava "apsolutno" bezbedna, nezavisno od verovatnoce rata. Rat i nasilni sukobi su u ovakvom pristupu, kao sto se moze videti, "uknjizeni" u bezbednosni predracun bilo koje drzave. Najpozeljniji i skoro jedini oblici saradnje u bezbednosti glavnih subjekata .anarhicnog drustva drzava" praktikovani su kroz tzv. razlicite strategije medunarodnog osiguranja: vojne ili dinasticke saveze, paktove, rudirnentarne regionalne sisteme bezbednosti. Zagovornici realistickog pristupa, pozivajuci se na "stvarnu stvarnost", ispustaju iz vida upravo jedan krupan, praktican nedostatak ovakvog razrnisljanja i ponasanja. Premda, nairne, vojnicko snazenje jedne drzave, svejedno da Ii se do njega dolazi samostalno ili putem udruzivanja u paktove ili saveze, ponekad i samo uz dobijanje bezbednosnih garancija od neke od velikih sila, zaista moze da smanji izvesnost 18
Jervis, R., Cooperation Under the Security Dilemma, "World Politics" 30, January, 1978, p.
19
Nelson, D. N., op. cit.
76.
26
poraza, ali takvi postupci istovremeno izazivaju drugu stranu, cime ponistavaju bezbednosni ucinak napora drzave 0 kojoj je rec. Dovodenjem na ovakav nacin u vezu pojmova bezbednost i rnoc, postavljaju se i neka druga pitanja: dobro je poznato, naime, da je uprkos mnogobrojnim pokusajima te vrste, tesko tacno i pouzdano meriti moc, pa cak i vojnu koja se, inace, II znatnom broju svojih vidova i cinilaca moze i egzaktno iskazati. Otud je stvarni odnos moci, najvise zbog pornenute nepouzdanosti u merenju, vidljiv tek u ratnom sukobu - sto ce, izrnedu ostalog, reci da ni najveca, apsolutna bezbednost ne lezi u gornilanju tradicionalnih vidova moci. Dalje, bez obzira na to, kako se pravda uvecanje vlastite moci, cak i kada je iskreno weduzeto s ciljern sarnoodbrane, takvi postupci uvek proizvode protivmere.-O Nikad u potpunosri iskorenjiva iracionalnost politickih odlucilaca u opazanju rnoci, tude i svoje, uzrokuje stalnu teskobu, neizvesnost i strah u pogledu vlastite bezbednosti. Na taj nacin, misljenje i delovanje u kljucu bezbednosne dilerne predstavlja, slikovito kazano, samo kretanje kroz rnanji ili veci broj koncentricnih krugova, putern kojih se neizbezno stize i do sarnog sredista, krajnjeg i najpouzdanijeg odrneravanja snaga - rata. Mnogo je, nazalost i previse, prirnera u istoriji medudrzavnih odnosa koji potvrduju istinitost navedenog stanovista. Jedan od najpoznatijih slucajeva te vrste navodi Tukidid u Peloponeskom ratu - Lakedemonjani su "odglasali" prethodno sklopljene mirovne ugovore iz srraha (Phobos) od neumerenog jacanja svog jedinog takrnaca u tadasnjem helenskom svetu talasokratske Atine, i usli u rat sa njom i njenim saveznicima.r '
20 Dirnitrijevic, v., op. cit., sir. 41. 21 Durie, M. N., Istorija helenske knjiievnosti, Beograd: Narodna knjiga, 1951.
27
IV. NACIONALNA
BEZBEDNOST I NACIONALNI VAZNIJI VIDOVI
INTERES:
Sredisnja zamisao najsireg realistickog pristupa i iz njega nastalih preoblikovanih pravaca i skola, jeste zamisao nacionalne bezbednosti. koja je ranije cesto oznacavana i kao spoljna bezbednost drzave. Premda je odbrana teritorije od napada i stetnih uticaja koji dolaze spolja jedna od osnovnih funkcija drzave, takvo razrnisljanje i shvatanje nacionalne bezbednosti je preusko. Zamisao nacionalne bezbednosti, kao i sistem nacionalne bezbednosti, obuhvataju mnogo siri sadrzaj od same odbrane od spoljnih opasnosti i stetnih uticaja. Strucnoj i siroj javnosti su, inace, dobro poznate teskoce pouzdanog i tacnog odredivanja znacenjskog sadrzaja ovog pojma: pocev od toga da, na primer, pojedini au tori ne prave potrebno razlikovanje izmedu drzavne i nacionaine bezbednosti. Nikada se, naime, pouzdano ne zna, ukoliko se prethodno ne razjasni na koji se relevantni objekat bezbednosti misli: na drzavu kao ustanovu u uzern smislu, na etnicki odreden i po pravilu vecinski narod u njoj, na politicku zajednicu svih drzavljana iIi, sto je najpozeIjnije, na sve gradane, clanove drustva 0 kome je rec, nezavisno od njihove etnicke, verske, socijetalne i ideoloske pripadnosti. Pojam bezbednosti, deci nacin:
neki od istrazivaca
iz ove oblasti definisu na sle-
- Bezbednostje, U objektivnom - pogledu, odsustvo pretnji usvojenim vrednostima, a u subjektivnom pogledu, znaci odsustvo straha da ce te vrednosti biti napadnute (Arnold Wolfers); - U slucaju bezbednosti, razgovor se vodi 0 teznji ka slobodi bez pretnji. Kada se ova rasprava rice medunarodnog sistema, bezbednost se odnosi na sposobnost drzava i drustava da ocuvaju njihovu nezavisnu samobitnost i njihov funkcionalni integritet (Barry Buzan);
29
- Postojanu bezbednost mogu da dostignu sarno oni Ijudi i grupe koji je ne uskracuju drugima; bezbednost se moze dostici ako se razumeva kao proces emancipacije (Booth and Wheeler). Nesaglasnost se javlja i u pogledu nabrajanja vrednosti koje se stite, odnosno obezbeduju, ili im se tezi, da bi se, kako Kenan kaze.. "ocuvala fizicka netaknutost nacionalnog zivota".22 U korpus 'pomenutih vrednosti koje se cuvaju i unapreduju delovanjern, kroz i putem sistema nacionalne bezbednosti, najcesce se ubrajaju: opstanak u svom najsirern znacenju, opstanak drzave, nacionalni opstanak, fizicko samoodrzanje, teritorijalni integritet, politicka samostalnost, kvalitet zivota i druge. Ovde jos treba kazati i to da je R~am nacionalne bezbednosti, poput mnogih drugih pojmova, "otvoren" 2 ida, zavisno od prornene okolnosti, vremena i mesta, ukljucuje ili iskljucuje pojedine nove i neke "stare" vrednosti. Amin Hewedy, tako, odreduje nacionalnu bezbednost kao delatnost nacionalnih drzava kojom one, 1I skladu sa svojim drustvenim mogucnostima u sadasnjosti i buducnosti, uzirnajuci globalne promene i razvoj, stite vlastiti identitet, opstanak i interese. U studiji Medunarodna sigurnost, Anton Grizold rasclanjuje ovo odredenje na: (I) posebne delatnosti (pri vredne, kulrurne i druge), koje preduzimaju drzave radi zastite i odbrane pred bilo kojim ugrozavanjern iz okruzenja; (2) bezbednosne delatnosti drustva moraju biti u skladu s njegovim drustvenim mogucnostima (inace rnoze doci do opasnosti); (3) takve delatnosti treba kratkorocno i dugorocno planirati, kao i uskladivati s globalnim i regionalnim prornenama u svetu. Grizold daje i svoju definiciju nacionalne bezbednosti: Nacionalnu bezbednost najopstije odredujerno kao bezbednost politickog naroda; njen sadrzaj obuhvata: bezbednost nacionalne teritorije (ukljucujuci vazdusni 22 Kennan, G. E, Realities of American Foreign Policy, New York, 1966. p.ll, navedeno prerna: Dimitrijevic, Y., op. cit., str. 20. Prirnera radi, pojedini autori kada govore 0 bezbednosti, rnisle na nacionalnu bezbednost. Tako, Voller Lipman (Waller Lippman), u doslednom .reatistickorn" duhu, odreduje bezbednost na sledeci nacin. ..Jedna nacija je bezbedna sve dok ne mora da invuje sustinske vrednosti ukoliko !eli da izbegne rat, a ako je napadnuta sposobna jc da ih odbrani pobedom u jednorn takvorn sukobu". 23 U govoru 0 stanju nacije koji je arnericki predsednik Dzordz Bus (George W. Bush) odrzao 29. januara 2002. na zajednickorn zasedanju oba doma Kongresa, bilo je reci i 0 pitanjima bezbednosti, Bus jc oznacio "bezbednosl arnericke nacije kao priori lei njegove adrninistracije". Dnevni red arnericke bezbednosti obuhvata sledece tacke: odbrana zemlje (vojni budzet za ovu godinu je povecan na 379 milijardi dolara), bezbednost gradana ("Amerika nije vise zasticena ogromnim okeanirna"), zdravstvena bezbednost (posebno borba protiv bioterorizma, ulaganja u pronalazenje vakcine protiv antraksa i drugih smrtonosnih bolesti), ekonornska bezbednost ("Kada Amerika radi, Amerika napreduje - tako moj plan ekonornske bezbednosti moze biti iskazan u jednoj reci: posao"). Kao osnovu za razvoj ekonornije on, takode, istice, reformu obrazovanja, dostupnost energije, dalje sirenje slobodne trgovine i zdravu poresku politiku, a istice i potrebe bezbednosti u penzijama i socijalnu bezbednost. Kao sto se moze videti, okolnosti nastale posle dogadaja od II. IX 2001. uticale su na prilagodavanje zarnisli i sistema bezbednosti starim i novim izazovima i pretnjama. The President's Slate of the Union Address, Internet, 1/30102, http://WWw. whitehouse.gov Inewsireleases/2002J01/20020129-hlml.
30
prostor i teritorijalne vode), zastitu zivota Ijudi i njihovog vlasnistva, ocuvanje i odrzanje nacionalne suverenosti i ostvarivanje osnovnih funkcija drustva (socijalno-ekonomske, drustveno-politicke, kulturne, ekoloske, privredne i druge). Sa teskocarna i nesaglasnostima se srecerno i u pokusaju odredivanja znacenjskog sadrzaja pojma nacionalni interes. Kao sto istice prof. A. Miletic, .Jconcept nacionalnog interesa je usao u politicku teoriju tek posle duge upotrebe u politickoj praksi ... pre nego sto je postao instrument politicke analize, on je bio crude politickih borbi". To je, izrnedu ostalog, uticalo na zauzimanje veoma suprotstavljenih stanovista 0 ovoj zamisli; sasvim je II pravu Flathman kad tim povodorn tvrdi da "danas ima malo termina u politickoj raspravi upotrebljavanih na razlicitiji i promenljiviji nacin".14 Razrnimoilazenja se javljaju kako u pogledu odredenja sadrzine i prirode koncepta nacionalnog interesa, tako i u pogledu njegovih subjekata. Interes (kerdos), pa tako i nacionalni interes, odreduju se polarizovano, u krajnostima: kao iskljucivo subjektivne, odnosno, kao iskljucivo objektivne kategorije. Da zbrka bude veca, cesto se umesto interesa upotrebljavaju pojmovi nacionaInih "ciljeva", "vrednosti", "svrhe" i slicni (Brower, Schleicher, Hoisti i drugi). Ako bismo, dalje, dosledno postovali terrninolosku preciznost, pravilnije je nacionalni interes, s obzirorn na znacenja nation j national u engleskom jeziku i, pre svega, uvazavajuci njegove subjekte i sadrzinu. nazivati driavnim ili drustvenim interesom. U tipicne predstavnike shvatanja nacionalnog interesa kao objekti vne kategorije mogu se ubrojati dye skole: realisticka, narocito u pristupu Hansa Morgentaua (Hans Morgenthau), kao i sistemska na nacin na koji je ovu zarnisao u okviru svoje teorije razvio Morton Kaplan. Morgentau, kao sro je dobro poznato, odreduje nacionalni interes u terminima sile, kao zvezdu vodilju drzavne politike, on je, pri tom, jos i .mepromenljiv u vremenu i prostoru" 25 Dok doktrinarni realisti filozofsko-antropoloski zasnivaju svoje stavove u vecitoj i nepromenljivoj Ijudskoj prirodi, u coveku i njegovirn 7.ajednicama svojstvenoj volji za rnoc, dotle zagovornici sistemskog pristupa u izucavanju medunarodnih odnosa i nacionalnog interesa takvo "objektivno" utemeljenje ove zamisli vide u sistemu, njegovoj strukturi i odlikama, kao i u potrebama koje proisticu iz sistemu imanentne teznje da se odrfi u ravnotezi, proizvede interes (nacionalni interes u ovom slucaju), koji i nije nista drugo nego zadovoljavanje tih potreba nametnutih sistemom. Hofman se, inace, s pravom podsmehnuo ovakvom Kaplanovom apsolutizovanju 24 Miletic, A., Nacionalni interes II americkoj teoriji, medunarodnili odnosa, doktorska cija, Fakultet politickih nauka, Beograd, 1977. 25 Morgenthau, H., Politics among Nations, 5'h ed. rev., New York: Knopf, 1975.
diserta-
31
sistema, uporedivsi neumitnost njegovog delovanja i uticaja sa ornnipotencijorn nekakvog implicitnog bozanstva. Na drugoj strani, po broju pristalica zastupljenija subjektivna shvatanja nacionalnog interesa, koji neki zovu i javni interes, izjednacavaju ga sa drzavnirn interesorn, a u pojedinim krajnjim turnacenjima i sa onim sro odluce zvanicni donosioci odluka (decision makers). Najpoznatiji preclstavnici takvih shvatanja (Snyder, Sapin i Bruck, na primer) srnatraju, naime, da je nacionalni interes sve sto ti donosioci odluka odluce, oelnosno one sto oni srnatraju da nacionalni interes jeste.
Cak i oni koji surnnjice zamisao nacionalnog interesa da nije izasla iz odezde mita, ne odricu joj vrednost bar kao sreelstvu politicke akcije u odnosima drzava. lake je, naime, nacionalni interes tesko upotrebljiv kao delotvor no sredstvo politicke analize, 0 njernu se, u najmanju ruku, mora voeliti racuna kao 0 politickoj cinjenici (Frankel). U tom pogleelu je koncept nacionalnog interesa nezaobilazan i u razrnatranju bezbednosti uopste i, nacionalne bezbednosti, posebno. prostora.f"
Krajnosti ova dva pristupa u izvesnoj meri miri Aron, koji smatra da je koncept nacionalnog interesa upotrebljiv u ogranicenoj meri jer, po njernu, ukazuje na neke dugorocne ciljeve drzave i podseca gradane na to e1a su clanovi jedne trajnije politicke zajednice.r? Po Aronu je, sto je za ovaj ogled znacajno pomenuti, bezbeelnost uz slavu i ideju, jedan od nadistorijskih nacionalnih interesa svake drzave.:n Prernda je ovaj, kao i svaki drugi koncept, nuzno "otvoren", bez jedne zauvek date sadrzine, zavisan od skoro nepojamno slozenib uslova vremena i mesta, najcesce se, nekael kao iskljuciva i najvaznija, a nekad i kao prva izrnedu drugih vrednosti, istice nacionalno samoocuvanje, tj. nacionalna bezbednost.
Nacionalna bezbednost je, koel ogromne vecine pisaca .mesvodivo jezgro nacionalnog interesa".
0
ovoj terni,
Stavise, podjednako strucnjaci, politicki odlucioci, kao i drugi zainteresovani, cesto poistovecuju koncepte nacionalnog interesa i nacionalne bezbednosti. Tako se i dogada da se pri odredivanju sadrzaja nacionalnog interesa, vrednosti, odnosno ciljeva koji se cuvaju iIi cijern se ispunjenju tezi, pored navedenog sarnoocuvanja, tj. bezbednosti, isticu i zivotni standard, ekonomsko blagostanje ili napredak, zatim unutrasnja i medunarodna stabilnost, prestiz.. Preklapanje sadrzaja nacionalnog interesa sa sadrzajern tradicionaInog koncepta bezbednosti je gotovo potpuno. Otuda je nacionalna bezbednost ugaoni kamen koncepta nacionaInog interesa kod mnogih autora. Kao sto zakljucuje prof. A. Miletic u studiji 0 nacionalnom interesu u americkoj teori!i medunarodnih odnosa, nacionalni interes je uvek konkretan (questio facti). 8 JaIov je posao, po njemu, traziti neki opsti, metafizicki shvacen, pojam nacionalnog interesa odreden van konkretnog vremena i 26 Aron, R., op.cit., pp. 82, 101. 27
Isto.
28 U pomenutom govoru 0 stanju nacije, arnericki predsednik Dzordz Bus je konkretno (questio facti) postavio .Jri velika cilja za Ameriku": "Mi cerno pobediti u ovom ratu (rec je 0 ratu protiv talibanskog refirna u Afganistanu - prim. D. S.); mi cerno zastiti nasu domovinu i mi cerno oi.iveti nasu ekonomiju". The President's Slate of the Union Address.
32
29
Miletic, A., op. cit., strana 614.
33
Y. RAZLICITI PRISTUPI PROMISLJANJU BEZBEDNOSTI PREOBLIKOVANJE ZAMISLI BEZBEDNOSTI
I
Tradicionalni realisticki pristup medunarodnim odnosima ozbiljno je uzdrman jos ranih sedamdesetih godina XX veka stanovistima pobornika tzv. neoliberalnog institucionalizma iii, jednostavnije, liberalnog institucionalizma. Do otprilike dye decenije pre okoncanja sukoba izrnedu Istoka i Zapada, najveci broj rasprava koji se vodio 0 bezbednosti naseg kontinenta, kao i 0 obliku i strukturi "evropske bezbednosne gradevine" u nastajanju, zavrsavan je zakljuccima 0 potrebi da se prevazide tradicionalna, hladnoratovska usredsredenost na vojnu moc i nacionalnu teritorijalnu odbranu. Postojao je tada u Evropi, vise nego u drugim delovima tragicno podeljenog sveta, sudbonosni nalog podjednakog znacaja za opstanak i bezbednost: da se izbegne dalji sunovrat i ulazak u poslednji krug nuklearne bezbednosne dileme. Na vrhuncima bezurnne trke u naoruzavanju, na vrsnoj tacki starog bezbednosnog obrasca, posle ozbiljnih istrazivanja i razgovora u senci nuklearnog holokausta, ponudene su i neke drugacije ideje i zamisli bezbednosti. Takav, novi, bezbednosni obrazac je zasnivan na Zivotnoj neophodnosti razvijanja saradnje izmedu clanica rnedunarodnog drustva. Bilo je reci, nairne, o stvaranju uslova za unapredenje veza i razmenu obavestenja s ciljem uspostavljanja poverenja, potom 0 uspostavljanju zajednickih nacela, normi i pravila za obuzdavanje agresivnog ponasanja, kao i 0 naporima za stvaranje osnova za kolektivno delovanje, predupredivanje sukoba, upravljanje krizama i izgradnju mira sa, sto je najvaznija novina, bezbednoscu pojedinca kao "izvorom i utokorn" bilo koje zamisli i sistema bezbednosti.Y 31l Gartner, H. (ed.), Erich, Boulder, 2001, p. 3.
Europe's New Security Challenges, London:
Hyde-Price,
Adrian and Reiter,
35
Propitivanjem osnovnih postavki liberalnog institucionalizma 0 bezbednosti, istovrerneno se pruza prilika i za sagledavanje novog, prosirenog i produbljenog koncepta bezbednosti u veorna izmenjenim okolnostima posle Hlaclnog rata. Pojava nekoliko teoreticara koji pripadaju ovom pravcu istrazivanja i promisljenja drustvene i medunarodne stvarnosti se, naime, vrernenski podudara sa krajem pedesetogodisnjeg sukobljavanja c1va vojnopoliticka saveza kad je rec 0 "dogadajnoj istoriji" (Brodel) ali, sto je jos vaznije, sadrzinski se poklapa i sa ociglednom i zabrinjavajucorn nesaglasnoscu do tada preovladujuce zamisli bezbeclnosti, s jedne, i prirode novih bezbednosnih izazova i pretnji koji Sll se pojavili u srniraj proslog veka, s druge strane. Liberalni institucionalisti prihvataju mnoge od terneljnih postavki zagovornika .realizma'': na primer, postavke cia je preovladujuce stanje u medunarodnom sisternu, stanje auarhije, kao i da odnose u takvorn "anarhicnom drustvu driava,,31 sustinski odlikuje politika sile. Dok "realisti", kao sto je poznato, strukturalnu anarhiju medunarodnog sistema smatraju neizbeznorn i nepromenljivom posledicorn ostrog razlikovanja izmedu unutrasnje i spoljne politike, pri cemu je, po njima, u unutrasnjirn odnosima mcguce dostici pravdu, zajednistvo, dernokratiju i drustveni napredak, a ne i izvan drzave, 1I nedostatku sredisnjeg autoriteta (u rnedunarodnom sisternu drzave su osudene na samopornoc 1I teznji da osiguraju opstanak), dotle liberaini institucionalisti odbijaju da prihvate njihove zakljucke u pcgledu mogucnosti prevazilazenja takvog stanja 1I medunarodnim odnosirna. Tako Dzervis, Kiohejn (Keohane), Naj (Nye), Bauman (Baumann) i drugi ukazuju na znacaj inedunarodne saradnje, posebno one koja se ispoljava kroz njene multilateralne oblike i institucionalno udruiivanje, kao najdelotvornijeg nacina za prevazilazenje nasilnih sukoba u odnosima naroda i drzava. Zagovornici liberalnog institucionalizma II prvi plan isticu politicku, ekonomsku i kulturnu saradnju u odnosima "slozene meduzavisnosti" izrasle, pre svega, na podlozi neslucenog tehnicko-tehnoloskog napretka, a potiskuju usredsredenost "realista" sarno na nacionalnu bezbednost, politiku sile i vojnu moc. U razmatranju ukupnih medunarodnih odnosa i svetske politike, a posebno u pogledu pojedinacne, grupne, nacionalne, regionalne, medunarodne i globalne bezbednosti, liberalni institucionalisti veliki znacaj i ulogu u procesu "racvanja globalne strukture,,32 pridaju i tzv. nedriavnim c'iniocima i subjektima. Kada, inace, govore 0 cmiocirna moci jedne drzave, subjekta "sistema u kome ekonomska meduzavisnost prisiljava, gde je mreza zajednickih pravila i ustanova gusta, gde je rat izgubio nekadasnji znacaj zbog nuklearne opasnosti".33 Naj i njegovi istornisljenici naglasak stavljaju na tzv, nove Bull, H., op. cit. n Rosenau, J. N., op. cit. 33 Bull, H., op.cit., p. X-Xl. 31
36
izvore iIi, pravilnije, nove vidove ispoljavanja moci u medunarodnirn odnosima. Moc jedne drzave nije vise, po njima, presudno odredena samo velicinom teritorije, brojem stanovnika, vojnom moci, bogatstvom u tzv. grubim sirovinama i izvorima energije. Znacajni izvori moci u medunarodnim odnosima su i stepen tehnicko-tehnoloskog razvoja, obrazovna i starosna struktura stanovnistva i, pre svega, njene nove dimenzije se iskazuju kroz slozenu rneduzavisnost svih subjekata i cinilaca - ucesnika u medunarodnim odnosima i svetskim poslovirna, preko uticaja koji, na primer, neko ima na donosenje odluka u radu medunarcdnih organizacija. Novi vidovi ispoljavanja moci u medunarodnirn i globalnim odosirna su, dalje, privlacnost kulturnih dobara, ideologije, nacina razrnisljanja i zivota itd., ukratko privlacnost ukupnog civilizacijskog obrasca. Moc se, zakljucuje Naj, jednostavno "razlila" na nove izvore i dimenzije (diffusion of power).34 On primecuje da se rnoc u medunarodnirn odnosima "pomerila" ne samo od zvanicnih, drzavnih subjekata ka "privatnim", nego i od "bogatih u novcu" (capital rich), prema "bogatim 1I informacijarna" (information rich). Nedodirljiva, istovremeno i teze rnerljiva moc, danas preteze nad tradicionalnim izvorima i dimenzijama rnoci koje se, kao sto je poznato, najsazetije iskazuju kroz ukupni drustveni proizvod i pokazatelje vojne moci. Naj opravdano istice i da Sli se, 1I skladu sa promenjenom prirodom moci, izmenili i nacini pornocu kojih jac: primoravaju slabije da "ucine one sto oni inace ne bi uradili". Ponekad, na primer, kad je u pitanju danasnja nesurnnjiva i siroka privlacnost kulturnih dobara i ideologije Zapada, slabi i oni koji se tako osecaju u velikoj meri se poistovecuju sa jacim, podrazavajuci (mimezis) dragovoljno njegov sistem vrednosti. Pomenuti okvir u kome je doslo do "racvanja globalne strukture", podrazurneva pored drzava, rnedunarodnih organizacija, multinacionalnih korporacija i hiljade nevladinih organizacija, skupova "poddriavnih subjekata", i pojedince kao samostalne ucesnike, subjekte medunarodnog sistema i globalnih odnosa. U sisternu tzv. slozene meduzavisnosti "tvrda moc" (hard power), olicena najpre u materijalnirn izvorima i rnogucnostima koji se, inacc, najubedljivije iskazuju, osim putern ukupnog drustvenog proizvoda i kroz vojnu rnoc, biva potiskivana iz prvog plana .zracenjern" ekonornsko-finansijske, tehnicko-tehnoloske i komunikacijsko-infor mativne, politicke i svojevrsne "demokratsko-drustvene" moci. Irnajuci, pored ostalog, i ovo na umu , liberalni institucionalisti stavljaju naglasak na nevojne dimenzije bezbednosti; odbrana teritorije (territorial defense) vojnim sredstvima ostaje i dalje, razume se, u sredistu zanimanja teoreticara i prakticara bezbednosti - tradi34
Nye, J. Jr., Soft Power; "Foreign Policy", Fall. 1990, p.154.
37
cionalno prornisljanje bezbednosti biva, medutirn, "propitivano" i osporavano mnogobrojnim novim, nevojnim, i nedrzavnirn iiazovima i pretnjarna. Izrnenjena stvarnost medunarodnih odnosa je postavila pred politicke odlucioce, potom i pred istrazivace i teoreticare, jos sredinorn XX stoleca i tzv. transnacionalne i globalne izazove i pretnje koji po svojoj osnovnoj prirodi nisu, ili nisu iskljucivo vojni - i, sto je rnozda jos znacajnije, na njih se - ne rnoze uspesno odgovoriti samo upotrebom vojne moci. Takvi novi izazovi i pretnje koji svojom veoma izmenjenom prirodom otvaraju i pitanja novih/starih "referentnih objekata bezbednosti", kao i pitanja ko, na koji nacin i kakvim sredstvima moze uspesno da irn odgovori jesu brojni. Najpre, to su problemi koji se ticu stanovnistva (nekontrolisani i neravnomerni rast, migracije koje su najcesce uzrokovane siromastvom); gotovo nepojamno produbljivanje jaza izrnedu bogatih i sirornasnih - sve izrazenije podele unutar drustava po merilu materijalnog bogatstva, podjednako u razvijenim i nerazvijenim zemljama, iscrtavaju drukcije i dublje rasedne linije nego sto to pokazuju nekadasnja shematizovana grosso modo razlikovanja izrnedu bogatog i razvijenog Severa i sirornasnog i nerazvijenog Juga; .xliljem Zemaljskoga sara" (prof. Z. Rakocevic), stvaraju se ostrvca prebogatih i okeani sirornasnih (Ignatio Ramonet). Ekoloski problemi su sve tezi: zagadivanje vazduha, zemlje, velikih vodenih rnasa i vodotokova, globalno zagrevanje koje stvara efekat tzv. staklene baste, sirenje ozonskih rupa, sve izrazenija nestasica pitke vode, pojava takozvanih pretnji bez neprijatelja u obliku prirodnih/ekoloskih katastrofa izazvanih najcesce covekovirn neodgovarajucim i neodgovornim odnosom prema prirodnom okruzenju i drugim zivim organizmima. Danas su svakako najozbiljniji izazovi i pretnje medunarodnog i globalnog terorizma (mnogostruko uzrokovani politickim, ekonomskims' verskim, kulturno-civilizacijskim, podstaknuti cak i ekoloskirn razlozimaj.f sa najneocekivanijim vidovima ispoljavanja, kakvi su, na primer, realna opasnost od tzv. hernijskog i bioloskog terorizma36 ili sirenje oruzja za masovno unistavanje. Konacno, tu su organizovani rnedunarodni kriminal, trgovina drogom i belim robljern; problem kvaliteta i kolicine hrane (isposcavanje obradivih povrsina, posledice po ljudsko zdravlje koje 35 Mogucnost da nuklearno oruzje dode u posed terorista, predstavlja nocnu moru ne sarno za stratege nacionalne, medunarodne i globalne bezbednosti, nego i za sve "clanove posade naseg camca" (Zernlje). Da je takav strah nazalost osnovan, govori i nedavno objavljeni tekst u casopisu "The World Today": premda nuklearni materijal nije lako dostupan, pisac ovog osvrta ipak upozorava na opasnost od njegove zloupotrebe. Za najvecu mogucu obazrivost dovoljne su sledece cinjenice: prema dostupnim podacima danas u svetu ima oko 250 tona vojnog plutonijuma i 1700 tona obogacenog uranijuma za vojne svrhe, kao i dodatnih kolicina za tzv. civilnu upotrebu. Schaper, A., Dirty Weapons, "The World Today", January 2002, pp. 18-20. 36 U napisu pod naslovom Bioweapon Badlands, navodi se kao primer stanje u jednorn institutu blizu Alma Ate, Kazahstan. Tamo se, nairne, bocice antraksa cuvaju u kutijama za kafu koje su srnestene u cetrdeset godina starim frifiderima osiguranim od neovlascenog otvaranja obicnim katancima. Guterl, F. and Conant, E., Biaweapon Badlands, "Newsweek", February 25'h, 2002, pp. 10-\3.
38
izaziva primena genetskog inzenjennga u proizvodnji hrane itdii iscrpivost postojecih izvora energije (nafta, zemni gas, najrazlicitije rude). Uz sve ove ukratko navedene, transnacionalne i globalne (opsteljudske!) bezbednosne izazove i pretnje, neophodno je razmotriti i neke druge promene koje su dale osnova sranovistirna liberalnih institucionalista i, posebno, uzrokovale i opredelile pravac i dubinu redefinicije tradicionalnog koncepta bezbednosti. Vec je pocetkorn sedamdesetih godina dvadesetog stoleca bezbednost drzava i drugih subjekata (poddrzavnih i naddrzavnih, vladinih i nevladinih) trazena u visestranoj medunarodnoj saradnji, institucionalizmu, delovanju transnacionalnih i multinacionalnih aktera: iskljuciva uadleznost u pitanjima bezbednosti je jos tad a delimicno izrnestena izvan drzavnih institucija; istovremeno, sve se manje odredivala sarno stanjem vojne moci zemlje 0 kojoj je rec - buduci da i izazovi i pretnje, kao sto je kazano, nisu vise bili pretezno usmereni samo na drzave s jedne, i nisu vise bili pretezno vojne prirode, s druge strane. "Real isticka" zamisao bezbednosti se pokazala kao istovremeno preuska i iskljuciva u vreme kada, inter alia, sisternsko-funkcionalisticki pristup i ponasanje u skladu s njim "ozraeuju" sveukupne drustvene, medunarodne i globalne odnose. Najraznovrsnija saradnja prernrezava medunarodni politicki, ekonomski i kulturni zivot, sto sve dovodi i do velikog obima razmene materijalnih dobara, ideja i drugih kulturnih dostignuca unutar tehnoloski ujedinjenog sveta. Pravovremeno obavesten, pri tome i relativno obrazovan pojedinac sada ucestvuje u svetskim poslovima sa izrazenorn svescu i saznanjem kakve drustvene u uzern smislu, ali i medunarodne i globalne posledice moze da ima neka njegova delatnost na jednom kraju Planete, na politicka zbivanja, procese i bezbednost ostalih pojedinaca, drustvenih grupa i naroda koji zive na sasvim drugom kraju Zeml~e. Ova svojevrsna "revolucija u vicuosti " (Skill Revolution - Rozenauj' uvodi pojedince ne sarno kao ucesnike, nego i kao subjekte svetskih poslova: ona, dalje, kako tvrdi Rozenau, "osvetljava stepen do koga naucna i tehnoloska dostignuca stvaraju nove mogucnosti gradanirna da prosire svoj uticaj". 39 37 Isti casopis je u pogIedu stanja izvora energije na pocetku 21. stoleca, objavio zanimljiv napis: za razliku od ranijih cesro navodenih procena po kojima se rezerve nafte u svetu krecu oko 650 biliona barela, danas su zahvaljujuci usavrsenim nacinirna merenja (najprefinjenijim sondama i senzorima), utvrdene kolicine "crnog zlata" od oko jedan trilion barela. Prema tim pokazateljirna, najvece rezerve poseduje Saudijska Arabija (oko cetvrtinu svih svetskih rezervi), dok sarno SAD dnevno kupuju i trose trecinu ukupnih kolicina nafte koja se pojavi na svetskom triistu. Po regionima, zemlje Srednjeg istoka raspolazu sa blizu 700 biliona barela; Srednja i Juzna Amerika poseduju skoro 90 biliona barela: drzave Afrike (pre svih Nigerija i Angola) imaju oko 75 biliona barela; istocna Evropa i zemlje bivseg SSSR-a nesto manje od 60 biliona bareIa; rezerve nafte na Dalekom istoku i Okeaniji se procenjuju na 44 biliona barela, a u Zapadnoj Evropi ove rezerve iznose oko 19 biliona. "Newsweek", Special Double Issue, April 8115,2002, pp. 34-69; Morse, E. L. and James, R., The Battle for Energy Dominance, "Foreign Affairs", MarchlAril, 2002, pp. 16-31. 3 Rosenau, J., N., op.cit., p. 21. 39 /SIO, str, 22.
39
Realpoliticki koncept bezbednosti se u poslednjim decenijama XX veka, kao sto je vec receno pokazao, preuskim i iskljucivim, cak i u pogledu same nacionalne bezbednosti koja zahvata njegovo "nesvodivo jezgro". Takozvana poslemedunarodna dinamika (Postinternational Dynamics) izaziva takvu pometnju u odnosu na cije se izazove drzavne institucije, utvrdeni i uhoclani procesi kao i zakonski okviri pokazuju delimicno prevazidenim. 0 cernu je rec? Drzavna pitanja u uzern smislu, pre svega nacionalna bezbednost (podjednako njena zamisao i sistem), ne podrazumevaju sarno bavljenje nacionalnorn drzavorn kao stozerorn oko koga se sve vrti. Ukoliko se, kako tvrdi Danijel Nelson, pri tome imaju na umu i siri nacionalni interesi u danasnjern vremenu, onda se paznja nuzno sve vise usmerava i na poddrzavne i naddrzavne cinioce, transnacionalni biznis i institucije koje ga podrzavaju.40 Pornenute kriticne funkcije, koje sve vise uticu na nacionalnu bezbednost i nacionalni interes, izrnestene su ne sarno u pravcu multinacionalnog biznisa, nego i prema svetski rasirenim sindikatima kriminala, globalnim rnedijirna, medunarodnim finansijskim institucijama i .Levijatanu" sacinjenom od nevladinih organizacija."! ("Bruto kriminalni proizvod", ostvaren u poslovima gotovo globalno organizovanog kriminala, dostigao je krajem devedesetih godina XX veka trilion americkih dolara, sto je, inace, vise nego bruto drustveni proizvod ostvaren u bilo kojoj suverenoj drzavi sveta, s izuzetkom SAD i Japana). U mnogo slucajeva, takve "izvandrzavne" institucije i organizacije ispunjavaju pomenute funkcije ponekad uspesnije i od samih drzava. lake prema stanovistirna zagovornika liberalnog institucionalizma, drzave i dalje ostaju osnovne jedinice organizovanja ljudskog drustva, kao i odlucujuci subjekti od kojih najvise zavise medunarodni i globalni mir i napredak, cinjenica je da politicke, ekonomske, drustvene i bezbednosne funkcije u ljudskom organizovanju vise ne ispunjavaju sarno drzave.42 S druge strane, kad je rec 0 uticaju, in ultima analisi, unutrasnjeg stanja stvari tj. "unutrasnjih cinilaca" na bezbednost, novi bezbednosni obrazac ima za svoje ugaone kamenove postovanje ljudskih i manjinskih prava, ocuvanje zivome sredine, politicku demokratiju i sa njom povezanu politicku stab ilnost institucija kao i zajerncene procedure i procese. Resavanje socijalnih pitanja i ocuvanje kulturne i verske samobitnosti pojedinih drustvenih zajednica je pod nazivom "socijetalna bezbednost", takode, posebno isticano u poslednjoj deceniji XX stoleca. Nelson, O. N., Great Powers and Global Insecurity, navedeno prema: Europe's New Security p. 353. I lsto, str. 353. 42 Elkins, OJ .. Beyond Territoriality: Territory and Political Economy in the Twenty - First Century, Toronto: University of Toronto Press, 1995, pp. 121-146 40
Pojedinacno i zajedno, navedeni unutrasnji cinioci danas u stvarnosti presudno odreduju kako nacionalnu, tako i usko shvacenu drzavnu bezbednost. U ovom slucaju moze da se govori, primera radi, i 0 manje ili vise izrazenoj napetosti koja postoji u odnosima izmedu drustva i drzave. Kad je u pitanju bezbednost, rec je 0 odtiosu izmedu socijetalne i usko shvacene driavne ilili nacionalne bezbednosti. "Smanjivanje protivrecnosti izmedu drzavne i socijetalne bezbednosti jeste preduslov uspesne nacionalne bezbednosne pOlitike,,43, ispravno je zakljucio Beri Bazan. Razlikovanja u pristupu pojedinih zagovornika liberalnog institucionalizma pitanju 0 ciniocima tzv. socijetalne bezbednosti su od manjeg znacaja za ovu raspravu: prirodu odnosa drustva i vlastilautoriteta sustinski odreduje, zapravo, odgovor na pitanje: da Ii svi pojedinci, drustvene, etnicke i verske grupe dozivljavaju konkretnu drzavnu strukturu vlasti i politicku zajeclnicu kao "svoju" i time joj, sledstveno, daju legitimitet? Ovo je, inace, fundamentum divisionis i za Bazana u razlikovanju koje on pravi izrnedu "slabih" (weak) i "snaznih" (strong) drzava. Svuda tame gde delovi drustva, svejedno da Ii je rec 0 etnickom, verskom iIi, usko shvacenorn socioekonomskom ili politsocijalnom polozaju, organizovani kao grupe, politicke partije ili pokreti, ne dozivljavaju i ne priznaju postojece organe drzavne vlasti kao "svoje" i traze veca prava unutar postojece politicke zajednice i drzave ili teze odvajanju od nje, takve drustvene i drzavne zajednice nemaju po Bazanu unutrasnju snagu - ranjive suo U tom smislu, Holsti s pravom izjednacava "unutrasnju snazu" sa "sposobnoscu drzave da obezbedi unutrasnju politicku legitimaciju"~4. Povodom ovog pitanja vecina teoreticara bezbednosti se slaze da su u posebno osetljivom polozaju one drzave koje su etnicki i verski heterogene a, pri tom, svoj osnovni organizujuci politicki princip ustanovljavaju ne na politickorn identitetu, ili na "principu gradanstva", nego ga zasnivaju na posebnim kolektivnim identitetima - nacionalnom, etnickorn, verskom, rasnom, klasno-socijalnom, ponegde cak i pol nom i starosnom. Po ovakvim shvatanjima, za stabilnost, odnosno, u ovom slucaju za 'lunutrasnju snagu" jedne drzave, vazan preduslov je prethodna denacionalizacija ili deetnicizacija koncepta drzave, a to posebno vazl, razume se, u slucajevirna multietnickih i multikonfesionalnih drustava, 0 tome da Ii je i na koji nacin rnoguce pomiriti istovremeno clemokratski oblik politickog vladanja sa nacionalnim karakterom drustvenog i drzavnog uredenja, Bazan i Holsti nisu raspravljali; na to se pitanje, inace, ne moze valjano odgovoriti ako se pre toga ne uzmu u obzir razlicita odredenja pojma nacije, posebno shvatanja 0 nacinu nastanka nacije, na Zapadu, s jedne, i u srednjoj, jugoistocnoj i istocnoj Evropi, s druge strane.
Challenrs,
40
43 Buzan, B., Societal Security, the State and lnternationaliration, objavljeno u: Waever, O. et a\.: Identity, Migration, and, the New Security Agenda in Europe, London, Pinter, 1993, p. 57. 44 Navedeno prema: Europe's New Security Challenges, p. 7.
41
Zbog prenebregavanja da se suoci sa razlikama koje postoje povodom pristupa ovom pitanju, jedan broj autora je skliznuo u povrsna uopstavanja, ne razumevajuci dovoljno postojece protivrecnosti, a cesto i u nadmeno deljenje pouka drugima sta je, a sta nije nacija, kao i koliki znacaj ima resavanje "nacionalnog pitanja" i ocuvanje etnickih samobitnosti ovakvih mnogobrojnih biosocijalnih zajednica za svako pojedino drustvo i medunarodne odnose u celini. Upravo isticanje znacaja tzv. socijetalne bezbednosti, a u njenom okviru i vaznosti etnoverske samobitnosti, govori 0 nastojanju privrzenika liberalnog institucionalizma da sveobuhvatno prornisljaju 0 bezbednosti. Poslednju deceniju XX veka u rnedunarodnim odnosima i svetskoj politici obelezili su, takode, i novi vidovi nasilnih sukoba: osim dobro poznatih ratova izmedu drzava tokom XVIII i XIX veka, kao i dva svetska rata u XX veku, nase vreme donelo je i vec pornenute ratove trece vrste (Wars of the Third Kind, Holsti),45 a sam pocetak XXI stoleca nagovestio je jos i ratove cetvrte generacije, koje neki nazivaju' i tzv. nedrzavnim-asimetricnim nasilnim sllkobima.46 U slucaju ratova trece vrste, rec je 0 unutrasnjirn sukobima najcesce uzrokovanim etnoverskirn razlozima, ili sukobima koji su izbili usled borbe za izrazeniju autonomiju, veca prava ili za odvajanje od vec postojece drzave putem njenog razbijanja. Unutrasnji ratovi predstavljaju u nase doba novu bezbednosnu pretnju koja zahteva drukcije odgovore od dobro poznatih klasicnih, vojnih sredstava - iako su po mestu izbijanja takvi nasilni sukobi unutrasnji, posledice ovakvih ratova 45
ISla, str. 7.
46 Istrajno braneci tezu 0 sukobu civilizacija, Semjuel P. Hantington i dalje, narocito posle dogadaja od 11. septembra 2001, a u skladu sa njegovim ranije iznesenim tvrdnjama 0 prirodi, ulozi, mestu kao i odnosu islama prema drugim kulturno-civilizacijskim grupama, oznacava savremeno razdoblje medunarodnih odnosa kao "doba muslimanskih ratova", Ovakvi sukobi su, po njemu, zamenili nadmetanje vojno-politickih saveza, naroda i drZava iz vremena .Jiladnog rata"; muslimanski su, jer bar jedna od strana ili ucesnika u sukobu ispoveda ovu veru. .Muslirnanski ratovi" podrazumevaju sve oblike nasilja: teroristicke akcije, gerilsko ratovanje, gradanske ratove i oruzane medudrzavne sukobe. Hantington navodi niz primera kojima potkrepljuje ovu svoju tezu: "doba muslimanskih ratova" zapocelo je 1980. rnedudrzavnim ratorn izmedu Irana i Iraka; tokom osarndesetih godina, takode, u Afganistanu tarnosnji Muslimani vode gerilski rat protiv sovjetskih trupa; poslednja decenija XX veka zapocinje napadom Iraka na Kuvajt i odgovorom medunarodne koalicije na tu agresiju - veci broj muslimanskih zemalja se prikljucio ovoj akciji. U devedesetim godinama do nasilja je doslo izmedu Muslimana i nemuslimana u Bosni i Hercegovini, Ceceniji, Azerbejdzanu, Tadzikistanu, Kasmiru, Indiji, na Filipinima, u lndoneziji, Sudanu, Nigeriji, na Kosovu i u Metohiji, na Bliskom istoku. Po ovom uglednom profesoru medunarodnih odnosa sa Harvarda, to nije sve: Muslimani su u razdoblju ad 1983. do 2000. odgovorni bar za II od 16 najvecih akata medunarodnog terorizma; pet ad sedam drZava koje Stejt department optuzuje za podrsku terorizmu su rnuslimanske; najposle, prema podacima Medunarodnog instituta za strategijske studije (IISS), od 32 vojna sukoba koji su vodeni tokom 2000. godine, Muslimani su ucestvovali u dye trecine. Huntington, S. P., The Age of Muslim Wars .Nesweek ". Special Davos Edition, December 2001, p. 8.
42
trece vrste uticu na bezbednost u njihovom blizern i sirem okruzenju, kao i na medunarodnu bezbednost. (Slika I)
g~ "If
4€~
o kme cka o hi,Mlu D
I.ap.u.hlll
[E!]
latinuan'knll.:a
81 Im!!J _
pravoxlavna islarusku arri~ka
[I!] jupanska
o
bmJislitk::a
~
,
Y/b
Slika I. Civilizacije (prema Hantingtonu) - rnogucnost .rutova trece vrste" u koruaktnirn zonama Izvor: S. P. Hantington, Sukob civilitacija ipreoblikovanje svetskog poretka
U tako izmenjim okolnostima, primera radi, postoje cetiri glavna pro'cesa koji se odvijaju u danjasnjern svetu, a koji po misljenju Dzozefa Naja znatno ogranicavaju upotrebu vojske i strategije ravnoteze moci kao tradicionalih sredstava uspesne bezbednosne politike drzava: - jacanje privredne meduzavisnosti drzava (snazi potrebu za uspostavljanjem delotvornih veza medu njima); - proces modernizacije i urbanizacije, kao i razvoj komunikacija u zemljama u razvoju (podsticu prenos moci iz drzavne uprave na privatne sektore); - sirenje vojne tehnologije kojom se povecava i moc privredno nerazvijenih zemalja; - promena redosleda resavanja aktuelnih pitanja u svetskoj politici (resavanje mnogih pitanja transnacionalne rneduzavisnosti zahteva kolektivno ucesce i saradnju drzava).
43
VI. 0 POJMU I ZNACAJU BEZBEDNOSNE
ZAJEDNICE
Verovatno najveci izazov realistickorn pristupu bezbednosti, posebno razrnisljanju i deiovanju II kljucu tzv, bezbednosne diieme, postavio je krajem pedesetih godina XX veka Karl Dojc (Karl Deutsch) sa saradnicima. Na osnovu saznanja dobijenih iz obimnog empirijskog istrazivanja odnosa naroda i drzava Severnoatianskog regiona, on je kao resenje za uspostavljanje trajne i stabilne miroljubive saradnje predlozio vlastitu zamisao/model "bezbednosne zajednice", Dojc, a nesto kasnije i Rozenau su, u osnovi, zamisao "bezbednosne zajednice" utemeljili u ideji i praksi medunarodne saradnje koja u odredenim, povoijnim, okolnostima prerasta u medunarodno udruzivanje. Glavni cilj udruzivanja naroda i drzava u "bezbednosne zajednice" je, po Dojcu, prevazilazenje razrnisljanja i ponasanja u obrascu bezbednosne dileme: ovo, sarno naoko izlisno tumacenje na prvi pogled jasnih stvari, zapravo najtacnije pokazuje sta sustinski novo u ukupnoj zamisli bezbednosti donosi model bezbednosne zajednice. Razrnisljanje i ponasanje onih koji su udruieni u jednu bezbednosnu zajednicu ne pretpostavija bezbednost u odnosima izrnedu njenih clanica na tradicionalan nacin, tj. ne vidi je u preseku pretnji i sposobnosti, odnosno izazova i odgovora. Po zagovornicima modela "bezbednosne zajednice", vlastita bezbednost se ne dostize putem uvecanja moci, pornocu vrsenja priprema za rat ili nasilje velikog obima, uz podizanje ukupne vojne sposobnosti II odnosu na pretpostavljene protivnike. Najposle, bezbednosna zajednica kao zajednica bez rata (no-war community), ne podrazumeva sarno iskljucivanje rata u stvarnosti medusobnih odnosa njenih clanica. nego, sto je mozda jos znacajnije, i konceptualno odbacuje oslanjanje i racunanje na vojnu mOGu odnosima unutar zajednice. "Bezbednosna zajednica je skup ljudi koji su se udruzili. Pod udruzivanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije, duha zajednistva i uspostavljanje snaznih i siroko rasprostranjenih institucija i delatnosti dovoljnih da osiguraju... pouzdanu miroljubivu saradnju izrnedu njenog 45
stanovnistva, Pod duhom zajednistva mislimo na verovanje ... da zajednicki drustveni problemi moraju i mogu biti razreseni kroz procese miroljubive saradnje koja daje sigur nost da se clan ice nece medusobno fizicki boriti, nego sukobe resavati na neki drugi nacin,,47, definise Dojc ovaj novi moelel saraelnje u bezbeelnosti. Pored ovog, u raspravama 0 medunarodnim oelnosima, bezbeelnosti i stuelijama mira mnogo navodenog odredenja, paznju zasluzuju i e1efinicije nekih e1rugih kljucnih pojmova koji obelezavaju preoblikovanu zamisao bezbednosti: .Bezbednosni rezimi (Security regimes) nastaju kada grupa drzava saraduje u upravljanju spornim pitanjima s ciljem izbegavanja rata, nastojeci da smanje bezbednosnu dilernu tako sto uz isrovrerneno samostalno delovanje uzimaju u obzir i ponasanje drugih" (R. Jervis).
.Bezbednosni kompleks (Security complex) ukljucuje grupu drzava ciji su bezbednosni problemi toliko blisko povezani, da se njihove nacionalne bezbednosti ne mogu stvarno razmatrati odvojeno jedne od drugih" (B. Buzan). Usvajanje zajednicke bezbednosti (Common security) kao organizujuceg nacela u naporima da se umanji rizik od rata, ogranici naoruzavanje i krene ka razoruzavanju, znaci, u principu, da ce saradnja zameniti konfrontaciju u resavanju sukoba interesa. Ovo ne znaci ocekivanje da razlike izrnedu naroda treba da nestanu ... Zadatak je sarno osigurati da ovakvi sukobi ne dovedu do rata, ili priprema za rat. To znaci da narodi moraju da shvate da odrzavanje svetskog mira ima prvenstvo u odnosu na njihove vlastite ideoloske ili politicke stavove" (Palme Report, 1992). Karl Dojc razlikuje tzv. amalgamiranu bezbednosnu zajednicu, gde se vise drzava udruzujeputem stvaranja zajednickih ustanova i, kao labaviji oblik odnosa, tzv. pluralisticku bezbednosnu zajednicu. Zanimljivo je da je on "svaku, razumnu dobra integrisanu nacionalnu drzavu", uzimao kao primer "amalgamirane bezbednosne zadnice". Za razliku od amalgamirane, pluralisticka bezbednosna zajednica podrazumeva stanje odnosa izrnedu "neamalgamiranih" drzava, ali ciji se vrednosni sistemi medusobno ne iskljucuju, a zajednicki identitet im omogucava visok nivo veza i saradnje, razmene rnisljenja i bliskosti u odnosima. Ovakvo stanje obezbeduje najvisi moguci nivo sigurnosti za svaku drzavu clanicu pluralisticke bezbednosne zajednice, pri kome se moguci medusobni nasilni sukobi uvek mogu izbeci pornocu pregovora. Sledeci osnovne postavke Dojcovog modela bezbednosne zajednice, politicke razlike izrnedu drzava clanica pluralisticke bezbednosne zajednice su dopustene, ali se postojanjem mogucnosti uvida u proces donosenja odluka kod druge ili ostalih drzava clanica, kao i putem
Press,
46
47 Deutsch, 1957, p. 5.
K., Politi~al Community and Nort Atlantic Area. Princeton:
Princeton
University
postupaka tzv. uhodane razmene misljenja, moze delotvorno pojedine razlike ne prerastu u nasilne sukobe.
preduprediti
da
Pri svemu ovorne, nacionalna suverenost svake pojedine drzave nad pitanjima bezbednosti i odbrane unutar pluralisticke bezbednosne zajednice nije prepreka za udruzlvanje i za izgradnju odnosa zajednistva. Za takvu kakvocu odnosa, za razliku oel amalgamirane bezbednosne zajeelnice, nije neophodno ustanovljavanje bilo kakve meduvladine masinerije, sacinjene oel institucionalnih struktura i unapred preelvidenih postupaka. Recju, plural isticka bezbeelnosna zajednica ne pretpostavlja postojanje i izgradnju formalnih saveza i pratecih institucionalnih okvira kako bi se omogucilo uspostavljanje odnosa saradnje. Ovde se, da ne bude zabune, ne misli na bliskost U odnosima naroda koju zagovara, na primer, Fjodor Mihajlovic Dostojevski kad u zanosu kaze da: "Vi verujete, a ja s varna, u one sto je opsteljudsko, tj. da ce jednom pred svetlosu razuma i svesti pasti priroelne pregrade i predrasude koje do danas sprecavaju prirodno opstenje nacija, zbog egoizma nacionalnih zahteva, i da ce samo tada naroeli poceti da zive istim duhom i nacelorn, kao braca, tezeci razumno i s Ijubavlju opstoj harmoniji.'.48 Ciljevi zagovornika saradnje u bezbednosti kroz srvaranje "plural istickih bezbednosnih zajednica" ocevidno su skromniji, ali su, i to treba naglasiti, blizi odlikama ljudske prirode i saglasniji su sa stvarnim stanjem u medunarodnorn sistemu i rnedunarodnim odnosima. To je one zrnce koje daje nekakvu nadu da bi razvijanjern veza izrnedu vise regionalnih "plural is: tickih bezbednosnih zajednica", proces u kome danas u pogledu zamisli, ali i u pogledu prakticnih resenja, prednjaci transatlantska bezbednosna zajednica, mogao da dost~ne vrhunac u stvaranju "globalne pluralisticke bezbednosne zajednice".4 Na taj nacin bi se u najvecoj meri izbegle zamke bezbednosne dileme u medudrzavnim odnosima 0 cernu je, inace, vec bilo reci. Bezbednost bi se, nairne, dostizala, cuvala i unapredivala pornocu razvijanja poverenja i kroz saradnju, zajednickim delovanjem svih na smanjivanju pretnji (threats abatement), a ne na tradicionalna nacin, gde se bezbednost, navodno, dostizala uvecavanjern vojne moci pojedine drzave ili udruzivanjem u vojno-politicke saveze, sto je sarno beskonacno produzavalo trku za uvecavanjern moci a provera stvarnog stanja stvari dozivaljavala u ratnim sukobima. Premda do sada poznata iskustva meduljudskih i rnedudrzavnih odnosa ne daju veliku nadu za dostizanje stanja odnosa koje odlikuju zamisao pluralisticke bezbednosne zajednice i, jos manje, amalgamirane bezbednosne zajednice, to ne znaci da im ne treba srcem i svim snagama teziti. 48 Dostojevski F. M., Dnevnik pisca za 1877. godinu, navedeno prema: Milosevic, N., Dostojevski kao mislilac, Beograd: Beletra, 1982, strana 146. 49 Kozlodziej, E. A., and Kenet, R., (eds.), Coping with Conflict After the Cold War, Baltimore: Johns Hopkins
University
Press. p. 390.
47
VII. SVETSKI INTERESI I SVETSKA BEZBEDNOST Prethodno obrazlaganje postavki na kojima se zasniva zamisao "pluralisticke bezbednosne zajednice" pokazuje, izrnedu ostalog, da drzave i narodi uvazavaju postojanje i opstijih interesa nego sto su to vekovima isticani i branjeni sarno nacionalni iii usko shvaceni drzavni interesi. Stavise, da postoje interesi cije postovanje predstavlja conditio sine qua n011 postovanja upravo nacionainih i drugih posebnih in teresa koji imaju vrednost za pojedince, grupe i sire biosocijaine i drustvene zajednice. Razvijanje odnosa koji odiikuju svetsko drustvo, dalje, postavilo je uz vec podrobno izucene medunarodne interese, medunarodnu bezbednost i rnedunarodno drustvo drzava, i pitanja svetskih interesa i koncepta svetske bezbednosti. Zamisao svetske bezbednosti, nairne, prevaziiazi konceptualna i stvarna ogranicenja inace nezaobiiaznih ustanova medunarodne bezbednosti i razrnisljanja u "geopolitickorn, geostrategijskom ili sarno geoekonomskom kljucu", ma koliko pomenuti kljucevi "otvarali" cak i sarno nesvodivo jezgro svetske politike. Zamisao svetske bezbednosti podrazumeva podjednako ekonomsku stranu koliko i politicku, kuiturnu kao i materijaine vrednosti; ona uz eticki aitruizam ne skianja pogled ni sa amorainog egoizma i uvazava, u najmanju ruku ravnopravno, nevladine aktere kao i drzave u ukupnim svetskim poslovima50. Osnovano moze da se govori 0 slicnorn odnosu nacionalnih in teresa i nacionaine bezbednosti, s jedne, i svetskih interesa i svetske bezbednosti, s druge strane. Koncept svetskih interesa za razliku od zamisli nacionalnog interesa stavlja teziste napotrebe coveeanstva kao celine ion, treba da obezbedi okvir za pomirenje i arbitriranje izmedu suprotstavljenih nacionalnih, medunarodnih i podnacionainih interesa. Svetskije,jer prostorno obuhvata interese svih 50 Brown, S., World Security and the Changing Dimensions of Security. navedeno prema: World Security .., op. cit., p. 16.
49
Ijudi i naroda na Zemlji; istovremeno je i globalan zbog opsteg znacaja pitanja na koje se odnosi. Zamisli svetskih interesa, svetske bezbednosti kao i globalnih interesa i globalne bezbednosti, ne podrazurnevaju poricanje ili potiskivanje naeionalne bezbednosti, drzavne bezbednosti, kao i naeionalnog i drzavnog interesa .. n.:e jc, naimc, 0 prorncni II rccloslcdu; II izrncnjcnim okclnostirna rncdunarodnih odnosa i globalizovane svetske politike, svetsko i global no u pojedinim pitanjima prethode naeionalnom i drzavnom. AVO posebno kad je rec 0 svetskim interesima koji se ticu podjednako covecanstva u eelini, svakog pojedinea, ali i drzave. Povodom nesaglasnosti izrnedu potreba narasle slozene rneduzavisnosti u globalnom drustvu in statu nascendi, i sistema naeionalnih drzava je vec bilo govora u ovom ogledu - rec je 0 ociglednoj krizi svetskog javnog poretka. napetosti izrnedu transnacionaIne ekonomije i naeionalnih politika, sudaru ekologije i politike. Primera radi, LIZ istovremeno postojanje preko 3.600 naroda, naeija i etnickih grupa, koje zive u nesto manje od dye stotine drzava, sintagma "stabilni sistern naeionalnih drzava" zvuci gotovo kao oksimoron: najposle, zamisao i praksa postovanja Ijudskih prava dovodi u pitanje tradieionalno shvatanje suverenosti drzave. Jedan od prvih redosleda svetskih interesa predlozio je Sijom Braun (Seyom Brown).51 Na sarnom vrhu je, po njernu, sverski interes opstanka ljudske vrste: ocevidno da je bez mnogo razrnatranja ovo interes i uslov ostvarenja svih drugih in teresa i vrednosti. Teske je, naime, ne sloziti se da ovaj interes ima prvenstvo nad najrazlicitijim nacionalnim, verskim, potom posebnim ekonomskim i kulturno-eivilizaeijskim interesima. Opstanak ljudske vrste u dobrom stanju duha i tela stanovnika Planete ugrozen je ria mnogo nacina: pocevsi od apokaliptickog nuklearnog oruzja koje je razrnesteno tako da "pokriva" svaku tacku na Zemlji, pa do poremecaja prirodnih ravnoteza izrnedu nacete biosfere i tokova obnavljanja zivog sveta.52 Eksperimenti vezani za genetska preoblikovanja ne samo Ijudske vrste, nego i biljnog i zivotinjskog sveta, kao svojevrsno nasilje nad ustanovljenim i ustaljenim zivotnim redom stvari vec drarnaticno prete Ijudskoj vrsti neizbeznim poremecajirna cije je krajnje poslediee u ovom trenutku lsto, sir. 11-15. U arnerickorn casopisu "Foreign Policy" koji izdaje Karnegijeva zaduzbina za medunarodni mir, nedavno se pojavio zanimljiv nap is iz ove oblasti: u rubrici Inbox, raspravlja se 0 protivrecnirn stavovirna profesora statistike sa Arhus Univerziteta (Danska), Pur Bjorn Lornborga (Poor Boorn Lornborg), iznetirn u njegovoj nedavno objavljenoj knjizi The Sceptical Environmentalist, London, Cambridge University Press, 2001. Profesor Lomborg smatra, naime, da se stanje ~ovekove okoline popravlja, a ne pogorsava! On iSli~e da su predvidanja 0 neizbeznim sudbonosnim posledieama "globalnog zagrevanja" bez utemeljenja u stvarnosti: kisele ki~e ne ubijaju sume i ne zagaduju jezera, tvrdi ovaj Danae. "Nama su 0 tome pogresnu predstavu stvorili," veli Lomborg, "mediji i IZv. zeleni lobi". Greens with Envy, "Foreign Policy". Issue 129. March/April. 2002, p: 13. 51 52
50
tesko i predvideti. U trei za povecanjern porizvodnje, na primer, mnoge multinaeionalne kompanije vodeci pre svega racuna 0 vlastitim interesima, na razne nacine i na dufi rok ugrozavaju opstanak svih. Kao sto je i samit u Rio de Zaneiru 1992. godine pokazao, ovakvi svetski interesi se moraju braniti kroz svetske proeese, kao i pornocu svetskih institueija. Smanjivanje ubijanja i elirninisanjc drugih krajnje bruralnih nacina postupanja sa ljudima je, po B raunu, nareclni svetski interes. Ljudsko drustvo je napreclovalo, srecorn, clo tacke kada ubijanje, necovecno i okrutno postupanje sa bilo kojim ljuclskim bicern nisu samo, i nisu cak ni prvenstveno, unutrasnja stvar bilo koje drzave. Dalje postojanje nedemokratskih drzava kao i povremeno kljucanje pravih .Jcazana meduetnickih i meduverskih sukoba" koji svojom atavistickorn zestinom razvejavaju mnoge iluzije antropoloskih optimista 0 mogucnostima poboljsanja ljudske prirode, opravdavaju nastojanja medunarodne zajednice da, preko za to nadleznih medunarodnih organiiaeija i rnedunarcdnih sudova, nepristrasno rade na humanizovanju odnosa medu Ijudima.53 Nepostojanje uslova za zdrav zivot svih Ijudi54 moze da bude uzrok za izbijanje najrazlicitijih nasilnih drustvenih sukoba, koji u zavisnosti od obirna i okolnosti u kojima izbijaju, rnogu cla predstavljaju i ozbiljne naeionalne, medunarodne i globalne bezbednosne pretnje. Premda se pravo na zclrav zivot zasniva na osnovnoj etickoj pretpostavei, razlog cla one bucle na ovakav nacin poclignuto na nivo "svetskog interesa" lezi, izmedu ostalog, 1I uverenju da nije dovoljno obezbecliti samo nepovredivost ljudskog zivota od fizickog nasilja - zivot dostojan coveka podrazumeva i rnnoge druge pogoclnosti: na primer, pravo na nezagadenu vodu u dovoljnim kolicinirna, pravo na zdravu hranu, cist vazduh, pravo na skloniste od vremenskih nepogoda, na 53 Nedavno je profesor Grem Njumen (Greem Newman) sa arneriekog univerziteta u Albaniju (Criminal Justice School), izneo rezultate istrativanja 0 odnosu slope krirninaliteta i visine dohotka u pojedinim zernljarna. Po njegovim nalazirna, zemlje koje se nalaze negde u sredini spiska drzava po velicini dohotka imaju najvisu stopu krirninaliteta, dok je kod onih sa najvisirn dohocima takva stopa najniza. Primera radi, najvisu stopu krirninaliteta u svetu imaju: Kolurnbija, Argentina, Kostarika, Estonija, Uganda. Radom policije najmanje su zadovoljni stanovnici Rusije, Bolivije, Kirgistana, Letonije, Litvanije, Najvecu stopu ubistava u poslednjoj deceniji u svetu imaju Juzna Afrika, Kolurnbija i Albanija. Zanimljivo je da najveci broj uhapsenika imaju SAD i Ruska Federacija: na 100.000 ljudi, u SAD je u zatvorima nesto manje od 700 pritvorenika, dok u Ruskoj Federaciji broj liea koja su lisena slobode prelazi 600. Crime and Punishment, "Foreign Policy", Issue 127. November/December 2001. pp. 28·29. 54 U intervjuu sa direktorom Svetske zdravstvene organizacije, gospodom Gro Harlem Bruntland (Gro Harlem Brundtland), koji je objavljen u ~asopisu "Foreign Policy", izneta je lista sa redosledom najboljih zdravstvenih sistema u svetu, Oeenjivanje se zasnivalo na sledecirn merilima: prosecni opst] nivo zdravlja stanovnistva: .zdravstvena jednakost" i .zdravstvena odgovornost": pruzanje zdravstvenih usluga u odnosu na kontrolne grupe kao sto su: zene. stariji, nacionalne i rasne manjine; pravicnost u finansijskirn doprinosima za zdravstveni sistem. Pornenuta lista izgleda ovako: I) Francuska; 2) Italija; 3) San Marino; 4) Andora; 5) Malia; 6) Singapur; 7) Spanija; 8) Oman; 9) Austrija; 10) Japan· kao ~to se moze videti re~ je, sa izuzetkom SAD. 0 privredno najjacirn zemljama svera. The Global Warfor Public Health. "Foreign Policy", January/February, 2002. pp. 24·36.
51
odgovarajucu zastitu od bolesti. Interes je svih, dakle, svetski interes, da se. izmedu ostalog, spreci sirornastvorn podstaknuto nekontrolisano kretanje stanovnistva ka sredinama materijalnog blagostanja; konacno, 1I borbi za ocuvanje prirodne sredine i sarnog zivota na Zemlji neophodno je ucesce pre svih bogatih, ali i sirornasnih. Teske je, medutim, ocekivati dobrovoljnu saradnju u ovako po obuhvatu i dubini nuzno globalnom naporu, od onih koji uzivaju samo pravo na fizicko postojanje, liseni vecine drugih uslova zdravog i coveka dostojnog zivota. Zastita gradanskih prava nije neodvojiv deo zamisli sarno pojedinacne, nego i nacionalne i svetske bezbednosti; drustva koja ne utemeljuju institucije i procese vladanja na dobrovoljnom pristanku onih kojima se vIada, ugrozavaju na kraci ili duzi rok bezbednost na svim nivoima - pocev od pojedinacne, grupne, nacionalne, medunarodne, svetske, zakljucno sa globalnom. Otuda, postovanje minirnuma gradanskih, politickih, ekonomskih i kulturnih prava predstavlja naredni svetski interes. Drzave se, razurne se, razlikuju u pogledu stanja gradanskih prava ali ako se u tom pogledu ide znatno ispod jednog opsteusvojenog praga, stvaraju se izvori za izbijanje nasilnih sukoba cime se ugrozava stabilnost kako konkretnog unutrasnjeg, tako i medunarodnog poretka. Postovanje prava naroda i mnogobrojnih etnickih grupa na kulturnu razlicitost, razlicite nacine zivota i posebne vidove drustvene organizacije Braun odreduje, takode, kao "svetski interes". Raznolikost puteva u trazenju najpovoljnijih oblika drustvene organizacije, kao i razvijanje osobenih ukupnih civilizacijskih modela, doprinosi stabilnosti i bezbednosti svih ljudi i naroda. Braun opravdano stavlja postovanje pomenutog bogatstva u raznolikosti pre interesa bezbednosti koja se dostize navodno tek u svetskoj drzavi, ili u, od neizbeznih ;,neravnina" potpuno .Jspeglanom," svetskom drustvu. On u tom smislu zakljucuje da se cak ni interesi bezbednosti centralizovane i unitarne svetske drzave, ili interesi postovanja moralnih nacela potpuno otvorenog, svetskog drustva bez granica, ne mogu pretpostaviti ovom "svetskom interesu,,55 i opravdano, bez postojanja razlicitosti i suprotnosti nema dijalekticke borbe, pa sledstveno tome ni misljenja, kretanja i razvoja. Postojanje sarno jednog kulturno-civilizacijskog modela koji bi obuhvatio sve ljude i sve narode, svejedno da Ii je dobrovoIjno prihvacen ili nametnut, nije sarno nasiIje nad stvarnom stvarnoscu medunarodnih i svetskih odnosa, nego je, istovremeno i poricanje zakona dijalektike. Decentralizacija nacionalnih i globalne politike nije podsticajna sarno za kulturnu raznovrsnost i sveopsti stvaralacki zamah, nego ona delotvorno predupreduje moguce nasilne sukobe nezadovoIjnih drustvenih, etnickih, verskih, kulturnih ili interesnih grupa u ispoljavanju vlastite sarnobitnosti. 55
52
Is to, strana 13.
Neodgovoran odnos prema prirodnoj sredini, prema tzv. darovima prirode, proizvodi posledice u sirern prostoru i kroz vreme; cesto na prvi pogled nije moguce uociti kako neobaziranje na dugorocne posledice, kratkovido i sebicno zadovoljavanje posebnih interesa, u krajnjem ishodu ugrozava interese svih Ijucli i naroda. Otuda je, po Braunu, zastita zivotne sredine nesurnnjiv "svetski interes". Najposle, postovanje "svetskog interesa" koji Braun naziva "sirenje uracunljivosti/odgovornosti", prethodi i u velikoj meri uslovljava postovanje svih ranije pomenutih svetskih interesa. .Llracunljivo ponasanje" podrazumeva da svi oni (drzave i svi ostali subjekti rnedunarodnih i svetskih odnosa), koji uticu na bezbednost ili na dobrobit drugih, treba da budu odgovorni prema onima na koje subjektivno i objektivno deluju, posebno ako pri tome mogu da im nanesu dusevnu patnju ili da ih fizicki povrede. Srecorn, ovde se ne krece ex nihil, buduci da Sll izvesni "odnosi odgovornosti" vec ustanovljeni: na primer, u pogledu kontrole naoruzavanja, medunarodne trgovine, upravljanja prirodnom okolinom (zajednickirn dobrima: okeanima, morima, rekama, atmosferom i spoljnim ornotacern Zemlje),56 u uredivanju medunarodnog saobracaja i veza, kao i u oblasti Ijudskih prava. Posebno su zemlje i narodi, clanice Evropske unije, napredovali u normativnom i stvarnom uredivanju odnosa kojima se ispoIjava visok stepen humane i rnedunarodne odgovornosti prema "drugima", kao i prema zajednickirn dobrima. tome svedoci, inter alia, i postojanje "rezima" kojima se, na primer, ureduju odnosi u medunarodnoj trgovini, monetarno-finansijskom poslovanju, bankarstvu. (Serna 1) Postovanje svih navedenih "svetskih interesa" nije sarno preduslov za dostizanje i ocuvanje pojedinacne, svetske i globalne bezbednosti u izmenjenim medunarodnim odnosima, nego je u jednakoj meri preduslov i za ostvarenje i unaprertenje nacionalnih bezbednosti clanica "anarhicnog drustva drzava" (Bull).
a
56 Haas, P. M., Saving tire Mediterranean: Tire Politics of International Environmental Cooperation, New York: Columbia University Press, 1990; Young, O. R.,lnternational Cooperation: Bouilding Regimesfor Natural Resources and tire Environment, Ithaca: Cornell University Press, 1989.
53
Serna 1: Redosled svetskih interesa (po S. Brownu)
OPSTANAK
LJUDSKE VRSTE
•
SMANJIVANJE UBIJANJA I ELIMINISANJE DRUGIH KRAJNJE BRUTALNTH NACINA POSTUPANJA SA LJUDIMA
t POSTOJANJE USLOVA ZA ZDRAV ZIVOT SVIH LJUDI
t ZASTITA GRADANSKIH PRAVA
t POSTOVANJE PRAVA ETNICKIH ZAJEDNICA NA RAZLICITOST
• •
ZASTITA ZIVOTNE SREDINE
URACUNLJIVO PONASANJE ("SIRENJE URACUNLJIVOSTI")
VIII. "KRITICKI PRISTUPI" BEZBEDNOSTI Ako se razvrstavanje savremenih pristupa promisljanju bezbednosti vrsi na osnovu vremena njihovog pojavljivanja onda, treca "prostrana crkva" (broad churchr", obuhvata najnovija idejna strujanja postmarksizina. feminizma, mirovnih studija i postmodernirma. Sredinom osamdesetih godina XX stoleca, nairne, u okviru pristupa tzv. .Rritickih studija bezbednosti," au skladu sa sve osetnijim "uranjanjem" medunarodnog sistema suverenih drzava u "sirine i dubine" globalnog drustva u nastajanju, u pitanje su bile dovedene gotovo sve postavke ne sarno "tradicionalne skole", nego i liberalno-institucionalistickog prornisljenja bezbednosti. lake je liberalni institucionalizam, kao posebno uticajan pravac u studijama bezbednosti u Evropi, svojevremeno predstavljao okvir i za podsticajne rasprave iz savremenih medunarodnih odnosa koje se odnose, na primer, na pojavu multilateralizma, kao i na one koje su se bavile tzv. demokratskom teorijom mira, u toku preoblikovanja ukupnog koncepta bezbednosti jasno su se pokazale i neke od njegovih neotklonjivih slabosti. Pre svega, time sto predstavnici liberalnog institucionalizmam, kao sto je u ovom ogledu vec izlozeno, prihvataju osnovne postavke realizma 0 anarhicnoj prirodi odnosa u medunarodnom drustvu, potom i zato sto njegovi zagovornici iznose stavove 0 anarhicnoj strukturi samog medunarodnog sistema u kojem politika sile ima preteznost, znaci da do radikalnog raskida sa nasledem .jradicionalnog shvatanja bezbednosti" zapravo nije ni doslo. To je, inace, priznao i jedan od njegovih vodecih zagovornika, Robert Kiohejn, kazavsi da .Jiberalni institucionalizam istovremeno podjednako duguje realizmu i liberalizmu".58 Ovakvu svojevrsnu sintezu neorealizma i neoliberalnog institucionalizma (neo-neo synthesis), Dzon Rugi (John Ruggie) je nazvao neoutilitari57 Op. cit., p. 31.
58 lsto.
54
55
zam (neoutilitarianism). Ni za kriticke opaske na racun liberalnog institucionalizma, medutirn, koji je u pokusaju da prekoraci vlastitu senku ipak ostao zarobljenik preuzetih pocetnih pretpostavki "realizma," ne moze se osnovano tvrditi da dolaze iz dosledne i unutar sebe neprotivrecne skole misljenja; naprotiv, izmedu pojedinih struja, sastavnih del ova kritickog pristupa kao i srodnih skola i pravaca, linija razgranicenja po mnogim pitanjima gotovo i cia ne postoji. U tom pogledu, teorija iIi, u pojedinim slucajevima, antireorija i .xtestrukcija u misljenju" verno odrazavaju duh vremena koje, odbacivsi .zastarelu" filozofiju zajedno sa metafizikom, zivi u clogadajnoj pometnji, uterneljujuci misljenje i delanje na uzburkanoj povrsini "postmodernog sveta". Osim sto zajednicki dele stay odbacivanja kljucnih ontoloskih pretpostavki realizma i liberalnog institucionalizma, glavne struje kritickog pristupa metodoloski, episternoloski i konceptualno lice pre na razliveno prostranstvo koje se pruza u beskraj, nego na ureden tok. Zagovornici kritickih pristupa odbacuju pojam anarhije kao odredujucu odliku medunarodnih odnosa; umesto drzave u toj ulozi, kao "referentne objekte bezbednosti", oznacavaju drustvene grupe i pojedince (kod postmarksista to su drustvene klase). Pri svemu tome, oni naglasavaju i ulogu nedrzavnih subjekata, kao i nevojne vidove bezbednosti. U pogledu novih vidova bezbednosti, predstavnici kritickih pristupa su dali najveci doprinos usaglasavajuci teoriju i srvar nost. Oni su, zapravo, postavili osnove za bitno drugacije prornisljanje bezbednosti utiruci na taj nacin put za preoblikovanje njene ukupne zamisli, svejedno da Ii prihvatarno ili ne njihovo naucno i ne tako strogo odredivanje pojma emancipacije, kojim oni, inace, tumace najsire shvacenu socijetalnu dimenziju bezbednosti. Tek je, naime,' doprinosom kritickih pristupa uspesno preden put od strategije do studija bezbednosti; razume se da takvo cesto, bezobalno, sirenje "polja" bezbednosnih studija otvara i neka druga ozbiljna naucnometodoloska i teorijska pitanja i nedoumice. Zagovornici kritickih teorija, dalje, na drugaciji nacin postavljaju i pitanja in teresa i identiteta - oni sire i dublje prornisljaju ove kategorije u odnosu na racionaliste i utilitariste, uvodeci u svoja razmatranja ulogu i znacaj idejne podloge, pojedinacnu i kolektivnu psihologiju, antropoloska saznanja itd. Slicno kao sto Ken But (Booth) u svom presirokorn odredenju kaze da je emancipacija "oslobodenje Ijudskog bica od pritisaka i iskoriscavanja", uterneljivac istrazivanja mira, Johan Galtung, pretnje bezbednosti uocava pre svega u postojanju tzv. strukturalnog nasilja.59 Galtungovo podsticajno 59 Galtung, J., Violence, Peoce, pp. 110-111 (prema: Sirnic, D., Pozitivan mir; Beograd: Arhiv Kljakic, str. 73).
56
odredenje "strukturalnog nasilja" predstavlja verovatno najubedljiviji primer koji pokazuje istovrerneno prednosti, ali i nedostatke "kritiekih pristupa" bezbednosti kao i ukupnoj drustvenoj zbilji. "Strukturalno nasilje" postoji, tvrdi ovaj Norvezanin, "uvek i kada su Ijudska bica pod takvim uticajern da je njihova sornatska i mentalna potvrda ispod njihove moguce reaJizacije".60 "Siromastvo, nepravda, unistavanje prirodne sredine i sukob deluju rnedusobno na slozene i potentne nacine" stoji, inace, zapisano i u jednom od izdanja Kornisije za prirodnu sredinu i razvoj Organizacije ujedinjenih nacija. "Kritickim pristupirna" redefinisanoj zamisli bezbednosti otvara se jos jedno izuzetno vazno pitanje savremenih studija bezbednosti. Rec je 0 nastojanju da se pouzdano odredi kada jedno drustveno pitanje, i jedno pitanje uopste, postaje bezbednosno pitanje. Odnosno, koja sve pitanja, koji izazovi i u kom trenutku postaju bezbednosni izazovi i pretnje u stvarnosti, pa sJedstveno tome i odgovarajuci predmet za proucavanje u studijama bezbeclnosti.
60
lsto.
57
IX. OMEDIVANJE PREDMETA (ISTRAZIVACKOG NAUKE 0 BEZBEDNOSTI
POLlA)
Veoma izmenjena priroda bezbednosnih izazova i pretnji otezavaju, takode, i utvrdivanje pravog sredista, kao i odredivanje granica predmeta istrazivanja studija bezbednosti kao nauke. Bez usredsredivanja nauke 0 bezbednosti na odredena, same za nju svojstvena pitanja i probleme, postoji opasnost da se ukupan koncept razlije 1I sirine nauke 0 drustvu iIi, vrati u njegove "preterano uske i preterano vojne,,61 okvire i vidove, tj. da se svede na vojnu strategiju koja se, kao sto je poznato, pretezno zanima upotrebom prinudne sile s ciljem postizanja politickih ciljeva. Kao svojevrsna "povezujuca nauka", koja spaja unutrasnju i spoIjnu politiku, zatim, ratovodstvo i ~ojnu strategiju sa politickorn ekonomijom, politickim studijama i .mormativnom drustvenorn teorijom", fiIozofiju sa psihologijom i antropologijom, ako tome dodamo neophodna saznanja, na primer, hemije i biologije, za nauku 0 bezbednosti nije lako da postavi jasne granice protezanju vlastitog prosirenog koncepta, i da na taj nacin ocuva saznajnu neprotivrecnost i analiticku tacnost. Da je pitanje tacnog utvrdivanja predmeta istrazivanja za nauku 0 bezbednosti ne sarno metodolosko i episternolosko, nego i ontolosko, slaze se vecina onih koji prornisljaju ovaj koncept u novim okolnostima. Dzil Stins (Jill Steans), na primer, osnovano smatra da nediskriminativno sirenje koncepta bezbednosti pretvara ovu nauku u krajnjem ishodu u nekakve studije ili disciplinu koja je "sve i nista", lake nauka 0 bezbednosti, nuzno za njen pocetni stadijum razvitka, eklekticki obuhvata, kao u "kengurovoj torbi", saznanja nauke 0 medunarodnirn odnosima, politicke nauke, istorije, politicke ekonomije, sociologije, psihoIogije, pojedinih prirodnih nauka, filozo6\ 129-153.
Ullman, R., Redefining Security, "International
Security", 8, no. I, Summer 1983, pp.
59
fije uz, naravno, ratovodstvo i vojnu strategiju, tacno utvrdivanje predmeta istrazivanja se ipak postavlja kao conditio sine qua 110n njenog ustanovljavanja kao nauke. Za vecinu onih koji izucavaju bezbednost, zahvaljujuci pomenutim veoma izmenjenim okolnostima, ona se sve manje poistovecuje samo sa strategijskom nacionalnom bezbednoscu; neki, medutim, i dalje ne prave neophodnu razliku izmedu bezbednosnog izazova, bezbednosne pretnje i bezbednosnog pitanja. Stavise, i oni koji se navodno zalazu za metodolosku i pojmovno-kategorijalnu strogost nauke 0 bezbednosti, pomenute kovanice cesto "strucno" upotrebljavaju kao sinonime. Znacaj tacnog utvrdivanja sadrzaja bezbednosnog pitanja za ovu nauku najpre je istakao Beri Bazan u cuvenom delu Ljudi, driave i strati (People, States and Fear)62 On je upozorio na opasnost od nekritickog sirenja polja izucavanja nauke 0 bezbednosti, posebno kada je rec 0 sve prisutnijim i sve brojnijim ekoloskirn pitanjima i problemima: ne poricuci im ogroman znacaj za zivot coveka i drustva, on je ukazao na potrebu pouzdanog utvrdivanja kada jedan ekoloski problem predstavlja .Jegitimno polje" (predmet) istrazivanja za nauku 0 bezbednosti. Primera radi, po zagovornicima prosirenog koncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu sredinu, jeste istovremeno i bezbednosni problem. Na drugoj strani su oni koji obazrivije isticu da samo ona ekoloska pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobe izmedu organizovanih politickih zajednica mogu da se kvalifikuju kao bezbednosna pitanja,63 te da se kao takva izucavaju u okviru nauke 0 bezbednosti. Negde, na sredini, izmedu ovakvih krajnjih shvatanja je misljenje Nor mana Majersa (Norman Mayers) koji smatra da uprkos cinjenici kako svaki ekoloski problem ne vodi nuzno nasilnom sukobu moze se, ipak, naci uzrocna veza na duzi rok izmedu ekoloskih pitanja i promena u politickorn delovanju.P" Homer Dikson (Thomas Homer-Dixon) je ovakav stay pojasnio izdvajanjem tri grupe ekoloskih izazova i pretnji bezbednosti: prva grupa se odnosi na medudrzavne sukobe koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskoriscavanja neobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora; drugoj grupi pripadaju pokreti stanovnistva velikog obima koji su uzrokovani "ekoloskim udarirna," a koji mogu da vode sukobima suprotstavljenih inter.esa i grupa sa razlicitim etnoreligijskim identitima, i, treca grupa se odnosi na urusavanje drustvenih ustanova i na unutrasnju "socijetalnu nestabilnost" koje imaju veliku izve-
snost da prerastu u nasilne sukobe a koje su uzrokovane ugrozavanjern veceg broja stanovnika zbog osirornasivanja pojedinih prirodnih izvora energije i sirovina, zagadivanja okoline, klimatskih promena, itd.65 U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvim drugom kraju, Mark Levi (Marc Levy) i, posebno Danijel Dedni (Daniel Deudneu), tvrde kako povezivati nil. ovaj nacin ekoloske probleme i nacionalnu bezbednost, tj. .rnilitanzovari ih", rnoze da dovede do ozbiljne konceptualne kao i politicko-delatne zabune II poimanju bezbednosti. Najposle, po nasern misljenju, najupecatljiviji primer neodrzivosti bezobalnog sirenja .Jstrazivackog polja" nauke 0 bezbednosti dolazi iz redo va privrzenika tzv. kritickih pristupa; malo koje bi pitanje drustvenih odnosa, unutrasnjih, medunarodnih kao i globalnih, naime, ostalo izvan legitimnog zanimanja ovako prosirenog koncepta nauke 0 bezbednosti, ukoliko bismo prihvatili sve posledice koje proisticu, iz ranije navedenog Galtungovog odredenja "strukturalnog nasilja". Otuda je od sustinskog znacaja za predmet nauke 0 bezbednosti da se pouzdano odredi kada i na koji nacin mnogobrojni novi izazovi medu kojima su i tzv. pretnje bez neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) predstavljaju i stvarnu bezbednosnu pretnju - legitimno polje proucavanja (predmet proucavanja), kao i osnovu za preduzimanje odgovarajucih zastitnih radnji. Za taka v naum nije od velike koristi, na primer, nedovoljno odreden stay Gvina Prinsa, po kome je vec sarno "postojanje pretnje odredujuca crta bezbednosnog problema". 66 Nasuprot navedenorn Prinsovom stavu koji dopusta skoro potpunu slobodu u odredivanju koji su sve bezbednosni izazovi istovremeno i bezbednosne pretnje, Dzozef Naj i Sin Lin-Dzons (Sean Lynn Jones), podstaknuti nediskriminativnim sirenjem predmeta nauke 0 bezbednosti, tvrde kako su: "sredisna pitanja studija bezbednosti pitanja koja su povezana sa medunarodnim nasi~em, kao i da je referentni objekat i subjekat bezbednosti suverena drzava".
65 62
Buzzan B., People, States and Fear. 2nd ed., London: Harvester Wheatsheaf, 199 I.
63 Prins, G. and Stamp, R., Top Guns and Toxic Whales: The Environment and Global Security, navedno prema: Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 33. 64 Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 33.
60
.
Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje izostrava ovo svojevrsno svodenje nauke 0 bezbeclnosli na jednu, u pogledu predmeta, "prosirenu strategiju", odredujuci je kao: "istrazivanje uslova koji cine verovatnijom upotrebu sile, nacin na koji upotrcba sile pogada pojeclince, drzave i drustva, i posebne postupke koje drzave usvajaju u nameri da se pripreme ili ukljuce u rat".68 Isto, strana 33.
Prins, G., The Four-Stroke Cycle ill Security Studies, "International Affairs 74" noA, October, 1998, p. 793. 67 Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 35. 66
68
lsto, strana 35.
61
Kao sto se iz recenog moze zakljuciti, nauka 0 bezbednosti, sistem bezbednosti, kao i zamisao bezbednosti, suoceni su sa velikom dilemom: s jedne strane, tradicionalno odredenje bezbednosti koje je preovladivalo skoro 1I potpunosti 1I proteklim stolecirna ne daje potreban osnov za pouzdano objasnjenje mnogostrane, veoma izmenjene i skoro nepojamno slozene prirode pojedinacne, nacionalne, rnedunarodne i nastajuce globalne bezbednosti. S druge strane, cesro i nediskriminativno sirenje definicije bezbednosti kao i predmeta, polja izucavanja nauke 0 bezbednosti preti da ucini citav koncept rastegljivim i potpuno nepodesnim za naucnu analizu.
paka i drzavnicke delatnosti (Hajd-Prajs najistaknutijeg predstavnika ovakvog misljenja i delanja vidi u politici koju je vodio knez Meternih); najposle, treci "dnevni red" sadrzi pitanja koja se ticu istrazivanja uslova mira (ovde se navodi kao idejni podsticaj filozofija Imanuela Kanta: premda, Hajd-Prajs ne bi pogresio, ni da je trecu grupu, "dnevni red-pitanja", vezao za ime norveskog istrazivaca mira Johana Galtunga).70
Da bi, dalje, koncept kao takav bio .ucelovljen" (Radomir D. Lukic), uprkos pornenutoj dilemi, ona (zamisao) svakako treba da ukljuci 1I svoj predmet, pored istrazivanja uzroka sukoba i samih nasilnih sukoba izrnedu organizovanih politickih zajednica, i us/ove koji pogoduju odustajanju od upotrebe site i koji ustanovljavaju odnose trajnog mira i plodotvorne saradnje. Receno jezikom Johana Galtunga, nauka 0 bezbednosti treba da II sadrzaj svog predmeta ukljuci grosso modo obe dimenzije: negativan (uzroci rata, itd.), ali i pozitivan vid (mir i saradnja, odnos demokratije i mira, bezbednosti i udruzivanja, kao i, najsire, teoriju stabilnog i demokratskog mira). Zadatak daljeg rasclanjivanja i izostravanja predmeta nauke 0 bezbednosti tek stoji pred istrazivacirna 11 nastupajucern veku treceg milenijurna. Najposle, odredenje koje ne prenebregava veoma izmenjenu prircdu i povecan broj bezbednosnih izazova i pretnji a, istovremeno, zadrzava saznajnu neprotivrecnost i analiticku preciznost, dao je Adrijan Hajd-Prajs (Adrian Hyde-Price) kazavsi da su u sredistu nauke 0 bezbednosti: "pretnje vrednostima i nacinu zivota &olitiekih zajednica, zajedno sa sukobima, posebno nasilnim sukobima", Hajd-Prajs je jednim ovakvim odredenjem uspeo da izbegne opasnost "obezbednjivanja" (securitization) skoro svih drustvenih pitanja, ali i nepotrebno svodenje nauke 0 bezbednosti na njen i dalje najvazniji, razume se ne vise i jedini, ponekad i ponegde ni prvenstveni, predmet istrafivackog zanimanja - nasilne drustvene sukobe. Sa ovako odredenom sadrzinorn predmeta istrazivanja i izucavanja nauka 0 bezbednosti je, inter alia, i u samom "srcu" studija medunarodnih odnosa. Da stvari povodom odredivanja sadrzaja predmeta nauke 0 bezbednosti nisu niti jednostavne, a do sada ni dovoljno razjasnjene, govori i Hajd-Prajsovo razlikovanje tri "dnevna reda" pitanja savremenih "studija bezbednosti": prvo, rec je 0 upotrebi vojne sile za postizanje politickih ciljeva (dnevni red" koji najsazetije odslikava teoriju ratovodstva i nacin razmisljanja Karla fon Klauzevica); drugo, "dnevni red" koji se odnosi na shvatanja i upravljanje bezbednosnim pretnjama, rizicima i izazovima putem diplomatskih postu69
62
lsto, str. 40.
70
Isto, sir. 49.
63
X. RAZNOLIKI PRISTUPI PROMISLJANJU BEZBEDNOSTI: "STRUJE" UNUTAR GLAVNIH TOKOVA Jos jedanput se valja, ukratko, osvrnuti na odlike najpoznatijih pristupa ovom "osporavanom konceptu"; pri tome ce biti izlozene i "podvrste" u okvirima tri ranije podrobno razmatrana glavna pravca: "realizma", "liberalnog institucionalizma" i "kritickih teorija,,7i Unutar najsire postavljenog realistickog pristupa,72 danas se u nauci 0 bezbednosti izdvaja nekoliko "struja": pored klasicnih stavova predstavnika ove skole, na primer, ucenja Kara (E. H. Carr) i Morgentaua, svakako treba pomenuti i neorealiste poput Keneta Vo1ca (Keneth Waltz) i Miarsajmera (John Mearshieimer). Kljucne pretpostavke na kojima se temelji pristup predstavnika neorealisticke struje studijama bezbednosti su: slicno "doktrinarnim realistima" i oni smatraju da je anarhicnost glavna odlika medunarodnog sistema; razlikuju se u pogledu odredivanja uzroka takvog stanja. Po njima, dalje, takav medunarcdni sistema ne mora da bude nuzno haotican: njihovo shvatanje anarhicnosti se odnosi, pre svega, na nepostojanje sredisnog autoriteta koji bi imao sposobnost da delotvorno kontrolise ponasanje drzava. Drzave, medutim, pretendujuci kad god im je to moguce na "punu" suverenost, neizbezno razvijaju sposobnost s ciljem odbrane i uvecanja vlastite moci. Tako one, nezavisno od stvarnih namera, postaju medusobno "opasne".
Neizvesnost, koja vodi i nedostatku poverenja, prirodenaje medunarodnom sistemu kao takvom. Drzave, najposle, ne mogu nikada biti sasvim sig71 Sazet prikaz nekoliko najpoznatijih "struja", unutar tri, ranije izlozena, glavna pristupa bezbednosti, datje prema udzbeniku: Smith, S. and Baylis, 1.. Globalization of World Politics, New York: Oxford Press, 2001, pp. 257-275. 72 Iscrpnu studiju 0 realistickorn pristupu medunarodnim odnosima napisao je: Guzzini, S., Realism in International Relations and International Political Economy ... , London: Routhiedge, 1998.
65
LIme u krajnje namere svojih suseda i, prema tome, moraju da budu uvek u "borbenom stavu". Neorealisti smatraju da drzave zele da ocuvaju vlastitu nezavisnost i suverenitet, pri cernu je, opstanak najvaznija pokretacka sila njihovog ponasanja, delovanja i poimanja bezbeelnosti. lako su one svojevrsni racionalni organizrni, uvek ce postojati mogucnost da se naprave pogresne procene stanja. U svetu u korne, ipak, postoji nesavrseno i nepotpuno medusobno obavestavanje, moguci protivnici ce, na primer, uvek imati podsticaj ela namerno lazno predstave vlastite sposobnosti i tako ostave protivnike u nedoumici. Po neorealistima, sve receno utice da se drzave agresivno ponasaju u medusobnim odnosirna; sledeci kljucne pretpostavke ove struje u pristupu bezbednosti, nacionalna bezbednost ili nebezbednost je u najvecoj meri proizvod odlika strukture sarnog medunarodnog sistema. To je, uostalom, razlog zbog koga se zagovornici ove struje nazivaju i "strukturalnim real istima", Relativna trajnost "strukturalne anarhije" ne daje mnogo nade da ce buduci odnosi u svetskoj politici biti liseni politike sile i nasiIja, jer takvo ponasanje, naime, neizbezno proishodi iz odlika strukture medunarodnog sistema. Miarsajmer, na primer, 1990. godine u poznatom ogledu podnazivom Povratak u buducnost (Back to the Future), sasvim protivno tad a preovladujucern optimizmu u pogledu mogucnosti da se uspostavi trajni i stabilni mir u svetu posle .Jiladnog rata" (kome su, inace, narocito bili skloni arnericki teorericari i politicari) predvida povratak tradicionalne politike visestrane ravnoteze snaga. Sukobi posle .Jiladnog rata", razdoblja koje Miarsajmer ocenjuje kao istorijsko doba mira i stabilnosti, izbijace uglavnom zbog etnickih, verskih i nacionalnih suprotnosti. Neorealisti, medutim, ne odbacuju mogucnost uspostavljanja odnosa saradnje izrnedu drzava. Takvi odnosi, po njima, imaju i svoje "granice". "Nadmetanje u bezbednosti" je jedina stalna i nepromenljiva crta, a ratovi su poput kise u prirodi, uvek prisutna mogucnost u zivotu anarhicnog medunarodnog sistema drzava. Ovakva nevesela slika, kao sto se rnoze videti, ne daje mnogo osnova za verovanje u mcgucnost uspostavljanja istinskog i trajnog mira u medunarodnim odnosima. Za razliku od ovakvog "strukturalno neotklonjivog" pesimizrna koji isijava iz stavova Volca i Miarsajmera, unutar neorealistickog, odnosno neostrukturalistickog pristupa, unekoliko drukcija stanovista zagovaraju privrzenici tzv. kontingentnog realizma (tj. oel konkretnih okolnosti zavisnog realizma). Ono sto ovu struju izdvaja i eini posebnom jeste shvatanje da "protivno uobicajenom uverenju, snazna opsta sklonost protivnika da se nadrnecu nije neizbezna logicka posledica osnovnih pretpostavki strukturalnog realizma".73 Upravo se, tvrdi Glaser, u velikom broju slucajeva nacionalni 73
66
Glaser, Globalization of World Politics ... , op. cit ; p. 259.
ciljevi, dostizanje ili ostvarenje bezbednosti mogu najbolje postici pornocu poiitike saradnje, pre nego kroz nadmetanje. Kao sto sledi iz ovog stanovista, i bezbednostje zavisna od okolnosti koje preovladuju u sistemu u odredenorn vremenskom razdoblju, "Kontingentni (zavisni) realisti" osnovano prigovaraju strukturalnirn realistima zbog najmanje tri razloga. ani, pre svega, poricu stanoviste srrukturalnih realista da je nacimetanje izrnedu drzava nerazdvojivo od "sllstine njihovog bica", pa samim rim i neizbezno. Drzave, naime, uprkos tome sto su u anarhicnorn medunarodnom sistemu upucene na sarnopomoc, nisu istovremeno osudene na neprekidno rnedusobno nadmetanje koje vrhuni ratom. Suocene na primer, sa neizvesnostima trke u naoruzavanju, drzave rnogu promisljeno ela ostvare svoje nacionalne interese i dostignu bezbednost putem saradnje, zajednickim radom, pre nego kroz naelmetanje. Ovakvo shvatanje je, na srecu po sve narode i ukupno covecanstvo, preovladalo na vrhuncu hladnoratovske trke u naoruzavanju. Nepodnosljiva neizvesnost je naterala obe velike sile ela putem saradnje i kroz pregovore ostvare i unaprede vlastitu, medunarodnu i globalnu bezbeelnost. Strukturalni realisti, elalje, naglasavaju da saradnja, inace, a narociro posle .Jiladnog rata", nije moguca zbog nastojanja drzava cia u rnedusobnirn odnosima ostvare relativnu prednost ne obaz iruci se pri tome na apsolutnu dobit kojaje u odnosima saradnje gotovo izvesna za svakog njenog ucesnika. .Kontingentni realisri", medutirn, ispravno smatraju da drzave upravo iz razloga vlastite bezbednosti, kada nastoje da se ponasaju racionalno i s ciljem prevazilazenja razrnisljanja i delovanja u obrascu "bezbednosne dilerne", ne nastoje, i ne treba cia nastoje, na ostvarivanju relativne prednosti nad drugima. Sarno tako se moze saradivati u interesu mira i bezbednosti - istrajavanje na postizanju "maksimalnog relativnog dobitka", vodi u beskrajno nadmetanje, nasilne sukobe i ratove. Konacno, potpuni paritetje nedostizan u odnosima po merilu moci nejednakih subjekata medunarodnih odnosa. Najposle, strukturalni realisti u odbacivanju saradnje preteruju kada prenaglasavaju mogucnosti prevare u odnosima izrnedu drzava, kao i njihove sklonosti da se uvek tako ponasaju. Takva opasnost, razurne se, postoji ali trka u naoruzavanju i ponasanju u kljucu "bezbednosne dilerne" predstavljaju nesumnjivo veci rizik za bezbednost drzave 0 kojoj je rec. Iz kazanog se moze zakljuciti da "pragmatieni optimizam" koji ispoljavaju "kontigentni realisti" u pogledu izvesnosti odnosa saradnje izrnedu drzava irna cvrsce utemeljenje u stvarnosti, ali i u teoriji, nego "realni pesimizarn" kojim se odlikuje misljenje "strukturalnih realista", Da je povecanje saradnje s ciljem poboljsanja bezbednosti, ako ne i potpunog prevazilazenja "bezbednosne dilerne" u odnosima drzava pozeljno i mcguce, smatraju i neki drugi zagovornici "strukturalnog realizrna". Primera radi, ne dovodeci u pitanje istinitost osnovnih pretpostavki neorea-
67
lizma, Beri Bazan ukazuje i na neke nove odlike ponasanja drzava u poslednje dye decenije XX veka. Izvesnost nuklearnog holokausta, prinudila je glavne i os tale subjekte agresivnog nadmetanja za sto veci komad moci u medusobnirn odnosima, da u jednom trenutku prihvate sudbinsku nuinost medusobne saradnje. Vodene racionalnom spoznajom neizbeznog ishoda, drzave su . u svorn ponasanju, kroz voljnu i nevoljnu saradnju, dostigle odredenu zrelost i u postojecoj anarhicnoj strukturi medunarodnog sistema. Ta, kako ju je Bazan nazvao, .zrela anarhija" (mature anarchy),74 odlikuje se priznanjem drzava kako postoje valjani razlozi da, upravo zbog vlastite nacionalne bezbednosti, treba da uzmu u obzir "bezbednosnu racunicu" i interese bezbednosti svojih suseda i sireg okruzenja - drugim recima, da u novim okolnostima medunarodna bezbednost prethodi, predstavlja preduslov za dostizanje, ocuvanje i unapredenje nacionalne bezbednosti. Bazan jos s pravom upozorava kako neuvazavanje ove svojevrsne "bezbednosne meduzavisnosti", odnosno meduzavisnosti nacionalnih bezbednosti, u krajnjem ishodu rnoze da bude kobno najpre po drzavu koja se tako ponasa. Kao primer iz stvarnosti, on navodi nordijske zemlje koje su posle mnogo vekova medusobnog ogorcenog vojnog nadmetanja, izgradile bezbednosnu zajednicu. Kad je rec 0 ver ovatnoci da se jedno ovakvo sazrevanje anarhicnih medunarodnih odnosa nastavi i prosiri na citav svet, Bazan je nesto obazriviji u predvidanju. Drugi poznati slucaj uspostavljanja odnosa bezbednosne saradnje i bezbednosne zajednice dogodio se u Zapadnoj Evropi.75 Vec posle potpisivanja Rimskih ugovora 1957. godine, novi odnosi zajednistva poceli su sve vise da zamenjuju stoleca neprijateljstva - razume se da nesporazumi i sukobi interesa nisu nestali iz odnosa ovih zemalja i naroda: postignuta je, medutim, puna saglasnost da se svi sukobi resavaju miroljubivim sredstvima, Neporeciv uspeh u izgradnji i u unapredenju odnosa zajednistva unutar Evropske zajednice, danas Evropske unije, ohrabrili su zagovornike .zrele anarhije" da predloze i rade na sirenju odnosa bezbednosne zajednice na ostala podrucja u Evropi i u svetu. U tom smislu ce ukljucivanje drugih naroda i drzava "starog kontinenta" u porodicu evropskih naroda unaprediti njegovu ukupnu bezbednost, jer je, inter alia, poput mira i bezbednost nedeIjiva, tj. i ona "radi" na principu "spojenih sudova". \ D~k, kao sto smo videli, neorealisti odricu medunarodnim ustanovama sposobnost i mogucnost da znacajnije doprinesu ocuvanju mira, dostizanju i unapredenju bezbednosti, zagovornici liberalnog institucionalizma, upravo suprotno, institucijama namenjuju glavnu ulogu u ocuvanju medunarodne 74 75
68
Buzan B., People, States and Fear ... , p. 208. Sutu, lort-Anri, Neizvestan savez - istori]a evropske iajednice, Beograd: Klio, 2001.
bezbednosti. Liberalni institucionalisti, Kiohejn i Martin, na primer, prihvataju mnoge pretpostavke neorealizma 0 trajnom znacaju vojne moci u medunarodnim odnosima ali, naglasavaju oni, institucije su, ipak, u stanju da obezbede potreban okvir za saradnju koja rnoze da pomogne u pre vazilazenju opasnosti koje sobom nosi tzv. bezbednosno nadmetanje medu drzavarna. Buduci da je, inace, vec podrobno raspravljano 0 odlikama pristupa bezbednosti kod liberalnih institucionalista, unutar ovog najsire shvacenog pravca paznju zasluzuje narocito .reorija demokratskog mira". Ova struja, koju je strogo naucno govoreci tesko smatrati za teoriju, polazi, takode, od neophodnosti postojanja demokratskih ustanova i postupaka kao preduslova za nacionalnu, medunarodnu i globalnu bezbednost. Zagovornici "teorije demokratskog mira" su jos osamdesetih godina XX veka izneli skup shvatanja po kom drzave sa demokratskim uredenjima ne ratuju izmedu sebe. Takva teza, naravno, nije nista novo u istoriji politicke misli. Najpoznatiji predstavnici ove liberalne struje u XX veku, Majkl Dojl (Michael Doyle) i Brus Raset (Bruce Russett), nalaze teorijsko-filozofska ishodista za ovakva svoja uverenja u stavovima Irnanuela Kanta, iznetim posebno u njegovom slavnom ogledu 0 vecnom miru iz 1795. godine. Sledeci skoro doslovno stanovista ovog korifeja nernackog klasicnog idealizma, Dojl smatra da, na primer, drustva koja su institucionalno, pravno i proceduralno ostvarilaJdostigla istinsko demokratsko predstavljanje, ispoljavaju privrzenost postovanju Ijudskih prava i, pri tome su, ukljucena u sistem transnacionalne rneduzavisnosti, samim tim su sklonija miru (peace prone COUIJtries) od drugih drustava, Obrnuto, drustva bez takvih odlika, nedemokratske drzave, znatno eeSce ratuju protiv demokratskih drustava, kao i medusobno (war prone countries). Istine radi, tezu 0 miroljubivoj prirodi demokratskih drustvenih i drustvenih uredenja su iznosili jos anticki filozofi Platon i Aristotel. Stay da demokratija kao oblik drustvenog uredenja i sistem vrednosti kojima tezi, predstavlja jedan od najvaznijih preduslova mira, potvrdila je politicka istorija u mnogobrojnim slucajevima - za nas ogled je posebno znacajno dovodenje u vezu medusobnog uslovljavanja demokratije, mira i bczbednosti. Upravo II toj tacki dodira sazirna se i najveci doprinos "teorije demokratskog mira". 76 Zagovornici ove struje unutar liberal no institucionalistickog pristupa bezbednosti ne iskljucuju, ipak, i neke druge uticaje na spoljnopoliticke 76 Lord Robert Skidelski, pisac nedavno objavljene studije iz oblasti rnedunarodnih odnosa (John Maynard Keynes, Figthing for Freedom, 1937-1946, New York, Viking Press, 2001), povodorn tzv, teorije dernokratskog mira kaze: "Argument da demokratije nikada ne ratuju izrnedu sebe, trebalo bi uzimati sa sumnjom. Slobodna trgovina ne jam~i autornatski prijateljstvo medu narodima i drzavama. kako su Iiberali XIX stoleca pitorno verovali. Dok god budu postojale nacionalne drzave, postojace i sukobi nacionalnih interesa, pa sarnim tirn i mogucnost izbijanja rata. Imbalance of Power, "Foreign Policy", Issue 129, March/April. 2002. pp. 46-55.
69
poteze drzava u medunarodnim odnosima i "globalizovanoj svetskoj politici". Brus Raset u tom smislu ne odbacuje u potpunosti pretpostavke realistickog pristupa po kojem se drzave u znatnoj, ponekad i odlucujucoj meri rukovode razlozirna politike moci i "strategijskim" racunorn, zanemarujuci pri tom postojanje ideoloske bliskosti i postovanja zajednickih demokratskih vrednosti. Poput drugih liberalnih institucionalista, on zastupa jedno odmereno, optimisticko stanoviste - sirenje dernokrarskih poredaka nece ukloniti sve, pa mozda ni vecinu ratova i nasilnih sukoba za koje sada znamo i koji nas "ocekujll" u buducnosti, ali ce svakako doprineti da svet u kome iivimo bude mesto sa manje nasilja nego sto bi inace bio. U okviru liberalnog institucionalizma, kolektivna bezbednost, kao ustanova medunarodne bezbednosti, teorijski je, i u stvarnosti, najprisutniji koncept i model. Zapravo, ukoliko ne pravimo potrebnu razliku izrnedu kolektivne odbrane i kolektivne bezbednosti, onda ovakve ideje kao i konkretni oblici udruiivanja radi odbrane i s ciljem povecanja bezbednosti postoje odkad se drzave medusobno nadrnecu i saraduju, Jos od najranijih vremena je, naime, drzavarna bivalo jasno da njihova vlastita nacionalna bezbednost zavisi, a ponekad je, presudno odredena, rnedunarodnorn odnosno, bezbednoscu njihovih suseda ili sireg podrucja. Danas, u vremenu "global izovane svetske politike" rnedunarodna i globalna bezbednost su, kao sto smo vec ranije utvrdili, nuzni preduslovi za dostizanje, odrzanje i unapredenje nacionalne bezbednosti, a u pojedinim pitanjima joj i prethode. To da je .sistem saveza" bio i ostao vazan cinilac moci bilo koje drzave gotovo da i nije potrebno posebno isticati.77 Ipak, kolektivna bezbednost 0 kojoj nameravarno da govorimo u okviru ovog sazetog prikaza razlicitih pristupa bezbednosti, kao i zamisao na koju se najcesce i sa najvise saglasnosti misli kada se pomene sintagma kolektivna bezbednost, odnosi se na "zajednieko obezbedivanje, bez unapred odredenog protivnika, usmereno unutra i zasnovano na obavezi priticanja u pomoc onom subjektu koji je zrtva agresije bez obzira na to koji drugi pripadnik nasrce na njegovu nacionalnu bezbednost".78 Ova zamisao usavrsene ravnoteze snaga ne podrazumeva "mehanieki" skup nacionalnih bezbednosti drzava clanica sistema, nego ukljucuje i sistem za ocuvanje i unapredenje, sto pokazuje primer OUN i nekih univerzalnih vrednosti. U svakom slucaju, kada se odbaci pocetno ideolosko ushicenje ovim sistemom koje je bilo prisutno neposredno iza Prvog i Drugog svetskog rata i, pri tome, uzmu u obzir podjednako nedostaci zamisli i dosadasnja iskustva Drustva naroda i Ujedinjenih nacija, ondaje "uredeno uravnotezivanje rnoci
70
77
Kenedi P., Uspon i pad velikih sila, Beograd-Podgorica: Sluzbeni list SRJ/CID, ) 999.
78
Dimitrijevic, V.. op. cit., strana 53.
putem ustanova hiiIJe ,,79 .
bolje od neuredenog
uravnotezivanja
u uslovima
anar-
Glavni cilj ustanovljavanja nekog sistema kolektivne bezbednosti bio bi prema "realistiekom" poimanju .zbiljske istine rnedunarodne stvari" (Makijaveli) slican opstern pristupu liberalnog institucionalizma i idejnim postavkama tzv. demokratskog mira - da se poboljsa "bezbednosno nadrnetanje"SO putem smanjivanja izvesnosti da se spirala neprijateljstava nenarneravano pretvori u rat. Zagovornici zamisli i sistema kolektivne bezbednosti, kao sto je poznato, uzimaju u obzir i osnovne postavke tzv. realpolitike kao i "racunicu moci"; odbijaju, medutim, da prihvate krajnje posledice koje proisticu iz prirode i strukture rnedunarodnog sistema po kojima su drzave u rnedusobnim odnosima trajno osudene na sarnopomoc - Injis Klod (Ignis Claude) i njegovi istornisljenici su, na primer, pokusavali da dokazu kako na ponasanje drzava takode uticu i unutrasnja politika, pojedina uverenja, kao i obicajna i pravna pravila: recju, uz .materijalne'' prepostavke, i ideje su po njima od velikog znacaja i uticaja. Drzave, primera radi, prihvataju da se, po Kuphanu (Kupchan), obavezu na postovanje odredenih pravila s ciljern odrzanja stabilnosti i, kad je to potrebno, zajednickog delovanja na zaustavljanju agresije. Kolektivna bezbednost, po ovakvim shvatanjima, a za razliku od ravnoteze snaga, ustanovljava tri nova nacela medudrzavnih odnosa koja su po njirna od presudnog znacaja za mil' i bezbednost: Prvo, drzave koje se formalno i neformalno udruze i stvore sistem kolektivne bezbednosti moraju da se odreknu upotrebe vojne sile s ciljem izmene status quoa u rnedusobnim odnosima, kao i da izricito prihvate zahtev da sve svoje nesporazume i sukobe treba da resavaju miroljubivim sredstvima. Promene u medunarodnim odnosima su, razume se, moguce samo putem pregovora zainteresovanih strana; Drugo, drzave obuhvacene sistemom kolektivne bezbednosti nuzno treba da prosire zamisao vlastite nacionalne bezbednosti i da uzmu u obzir interese medunarodnog drustva u celini. To konkretno znaci da su drzave clanice sistema duzne da se bez odlaganja, zajednicki suprotstave agresoru neodoljivom silom, ma 0 kojoj zemlji daje rec; Trece, po mnogim zagovornicima zamisli kolektivne bezbednosti, najvaznije nacelo odnosi se na razvijanje poverenja i prevazilazenje straha u odnosima drzava. Kao sto Klod ispravno istice, da bi na takvom konceptu utemeljen sistem kolektivne bezbednosti bio uspesan zavisi i od toga u kojoj 79 Kupchan, C., and Kupchan, C; Concerns, Collective Security and the Future of Europe, "International Security", ) 6, 1991.
80 Smith, S.ard Baylis, J., op. cit., p. 264. 71
meri su drzave spremne da povere svoju sudbinu ustanovi ovog usavrsenog oblika ravnoteze snaga.81
teorijsko-filozofske sirine i obuhvata, "stiglo je" u studije upravo iz kruga "alternativnih shvatanja,,85 bezbednosti. .
Da se, uprkos svernu napred recenorn javljaju problemi cak i u vezi s osnovnim obavezama drzava koje proisticu iz pristupanja ovakvom ugovoru (casus foederis), 82 ukazuje i Dzon Mijarsajrner navodeci devet neotklonjivih nedostataka zamisli i sistema kolektivne bezbednosti.P '
Svojevrsni .Jiibridni, nomadski diskurs" u studijarna bezbednosti uocava se vec u tzv. socijalno-konstruktivistickoj teoriji; zapocinjerno ovaj sazet prikaz nekoliko najpoznatijih struja iz trece grupe prisrupa, bas socijalno-konstruktivistickorn teorijom, jer ona po svojim osnovnim pretpostavkama predstavlja most izmedu neorealistickih shvatanja na jednoj i, "alternativnih pogleda" na bezbednost, na drugoj strani. Jedan od najpoznatijih predstavnika socijalnog konstruktivizma, Aleksandar Vend (Alexander Wendt), primera radi, prihvata pretpostavku da su drzave i dalje kljucni "referentni objekti" i subjekti medunarodne politike i medunarodne bezbednosti; on, takode, ne porice postojanje anarhicnih odnosa u medunarodnom sistemu drzava, zatirn, cinjenicu kako drzave cesto povecavaju ne samo odbrambenu nego i ofanzivnu moc, kao i da u primordijalnoj teznji da prezive, tj., da opstanu, one u stanju "egzistencijalnog grca", iako nastoje da misle sebe u sistemu i sistem kao celinu racionalno, uglavnorn sumnjaju u iskrene namere drugih drzava. "Socijalni konstruktivisti" srnatraju, dalje, da odlike medunarodnog sistema presudno odreduje ponasanje drzava - ipak, za razliku od neorealista ili neostrukturalista, oni isticu da "struktllra predstavlja proizvod ne sarno strogo uzevsi materi~alnih cinilaca moci, nego je u vecoj meri odredena drustvenim odnosima".8
Za drzave je tesko, po njernu, a cesto i nernoguce da naprave razliku izmedu napadaca i zrtve u jednom medunarodnom sukobu sto, uostalom, pokazuju mnogobrojni primeri; .Rolekrivna bezbednost", dalje, podrazumeva da je svaka agresija neopravdana, s druge strane postoje uslovi pri kojima je pobeda u sukobu protiv suseda agresora opravdana; pojedine drzave su iz istorijskih ili ideoloskih razloga bliski prijatelji, te je malo verovatno da ce se pridruziti bilo kojoj koaliciji protiv vlastitih prijatelja; postojanje istorijskih neprijateljstava, takode, u odnosima izmedu clanica sistema kolektivne bezbednosti u velikoj meri uslozava njegovu delotvornost; drzave, kao sto iskustva nazalost pokazuju, cesto imaju sklonost da izvrdavaju ueesce u ravnomernoj raspodeli troskova i tereta zaustavljanja i katnjavanja agresije i agresora; teskoce se javljaju i u naporu da se osigura brzi odgovor agresiji zbog nepostojanja zelje drzava da se ukljuce u radnje kojima bi se sukobi predupredi1i; drzave su, zatim, nevoljne da ucestvuju u kolektivnim akcijama zbog izvesnosti prerastanja lokalnih u medunarodne sukobe; postovanje suvereniteta, najposle, otezava donosenje odluka kod pojedinih drzava kojima bi se one momentalno pridruzile koaliciji protiv napadaca i, na sam om kraju, Miarsajmer skrece paznju na cinjenicu da zamisao i sistem kolektivne bezbednosti sadrze jednu unutrasnju protivrecnost: upotreba vojne sile se smatra za "odvratan cin" a, ipak, drzave moraju da se oslone na nju S ciljem odbrane od agresije.84 U uslovima globalizovane svetske politike i postojanja globalnih bezbednosnih izazova i pretnji, narocito zbog sustinskih promena u shvatanju bezbednosti koje su se odrazile i kroz preoblikovanje njene ukupne zamisli, i sistem i zamisao kolektivne bezbednosti na pocetku XXI veka stoje pred temeljnim preispitivanjem i preoblikovanjem. Nekoliko podsticajnih struja unutar trece, .majprostranije crkve", tzv. kriticke teorije, obogatilo je promisljanje bezbednosti krajem XX veka. Zapravo, ono sto je novo, premda najcesce bez potrebne naucne strogosti ;. 81
1.r1O, strana
83 Mearsheirner, J., The False Promise of lnternational lnstitutions, "International 1994/1995, pp. 5-49. 84 Isto.
72
Drustvene strukture u turnacenju "socijalnih konstruktivista" sacinjene su od zajednickog znanja, razumevanja i ocekivanja, materijalnih izvora u uzern smislu, kao i od konkretnih delatnosti; prema tome, smatraju zagovornici ove struje, ukoliko prornenimo nacin na koji prornisljamo medunarodne odnose, to moze, izmedu ostalog, da dovede i do temeljnog zaokreta prema vecoj medunarcdnoj bezbednosti. Jos odredenije: ideje, predstave i znacenja, po "socijalnim konstruktivistirna", presudno odreduju ponasanje drzava - njihovom promenom, menja se i sustina strukture koja je, kao sto smo utvrdili, njihov proizvod. Aleksandar Vend iznosi dokaze u prilog istinitosti ove pretpostavke na sledeci nacin: ponasanje i razmisljanje drzava II kljucu tzv. bezbednosne dileme je, po njemu, posledica drustvenim ciniocima oblikovane strukture, pri cernu, na primer, drzave u krajnjoj liniji pribegavaju ostvarenju svojih interesa u pojmovima odnosno postupcirna sarnopomoci pre svega zbog nepoverenja u iskrene namere drugih, a ne zbog po njih nepovoljnih pokaza-
264.
0 znacenju sintagme Casus fuederis, podrobnije u: Krivokapic, B., Leksikon medunarodnog Beograd, Radnicka stampa/lnstitut za uporedno pravo, 1998, strana 52. 82
prava,
bezbednosti
Security",
19,
85 Umesto da kao vecina aurora, .jrecu grupu" zovu tzv. kritickirn teorijama bezbednosti, Smit i Bejlis (Smith and Baylis) sve "ostale" struje, uz "tradicionalne", realisticke i liberalno-institucionalisticke pristupe, podvode pod zajednicki naziv: .Alter nativni pogledi na medunarodnu i globalnu bezbednost", navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 265. 86
Smith and Baylis, up. cit., p. 265.
73
telja koji su izrazeni u strogo materijalnim, "objektivnim", ciniocima moci, Nasuprot tome, bezbednosne zajednice, tamo gde su zasnovane, temelje se pre svega na medusobnorn poverenju drzava clanica koje podrazumeva da ce sve sukobe interesa do kojih nerninovno dolazi i unutar takve zajednice, res avati iskljucivo miroljubivim sredstvima. Pri vrzenici ove struje II studijarna bezbeclnosti su, svakako, u pravu kad tvrde da politika sile (power politics) utice II velikoj meri na ponasanje drzava u medunarodnim odnosima pa i II globalizovanoj svetskoj politici, ali da se time ne mogu sveobuhvatno objasniti i preclstaviti rnedunarodni odnosi u svim njihovim vidovima ispoljavanja, i u celini. Na ponasanje drzava, kao sto ispravno prirnecuju, uticu i zamisli 0 vladavini prava, icleje i koncepti saradnje putem medunarodnih ustanova i organizacija, kao i ogranicenja koja narnece medunarodni moral. To se, nazalost, oseca znatno manje od uticaja obrasca i prakse politike sile na ponasanje drzava. Premda ukazuje na znacaj drustvenih cinilaca, naspram strogo materijalnih, u nastanku i oblikovanju strukture medunarodnih odnosa, Vend nije veliki optimista u pogledu izvesnosti da se dogode pozeljne prornene u samoj "socijalnoj konstrukciji sistema", koje bi istovremeno dovele i do vece bezbednosti. Ponekad, veli on, najteze je, ako ne i nernoguce, promeniti upravo ideje, predstave, znacenja - recju, nacin misljenja; tesko je, posle svih iskustava koje nam pruza istorija medunarodnih odnosa, ne sloziti se sa ovakvom neveselom ocenom. Doduse, mnogobrojnijim optimistima koji tvrde da pomenuti drustveni cinioci (ideje, predstave, znacenja, zajednicka uverenja) presudno uticu na ponasanje drzava i da se ciljevi unutrasnje i spoljne politike najcesce lakse ostvaruju putem uredene saradnje, nego kroz beskrajno nadmetanje u borbi za moc, podsticaj je dao sredinom i krajem osamdesetih godina XX stoleca M. S. Gorbacov. Kao sto je poznato, njemu je uspelo da u najvecoj meri, snagom drustvenih cinilaca, temeljno preoblikuje tadasnju materijalnu strukturu. Drugo je pitanje koje, inace, "socijalni konstruktivisti" ne postavljaju: da li bi bilo moguce da .zajednicko razumevanje" kako je kraj hladnog rata neminovan bude delotvorno u krajnjem ishodu nadmetanja dva vojno-politicka saveza, bez posustajanjajednog od takmaca te trke za globalnu nadrnoc upravo u pokazateljima materijalne strukture? U dosadasnjoj
politickoj
istoriji, "slucaj Gorbacov" je pre svojevrsni koji ubedljivo pokazuje odnos drustvenih i materijalnih cinilaca kao i njihov uticaj na strukturu medunarodnog drustva drzava i globalizovane svetske politike. Ukoliko je, uopste, osim in ultima analisi osnovano praviti ostru razliku izmedu strogo materijalnih i drustvenih cmilaca. pa sledstveno tome razlikovati ove dye strukture koje su njihov proizvod.
argumentum in extremis, nego primer
74
Pretpostavke koje predstavljajllfundamentwl1 divisionis izrnedu tradicionalnog i liberalno-institucionalistickog pristupa, s jedne, i "rastresitog" skupa kakav je tzv. kriticka teorija bezbednosti, s druge strane, odnose se prvenstveno na mesto i ulogu drzave: dok je, nairne, drzava za realiste, neorealiste, neostrukturaliste i liberalne institucionaliste, cak i za, kao sto smo utvrdili ranije, "socijalne konstruktiviste", glavni subjekt i objekt bezbednosti u svim njenim vidovima i na svim nivoima, dotle zagovornici .Jcritickog pristupa" zapocinju njihovu redefiniciju zamisli bezbednosti upravo poricanjem znacaja drzave. Stavise, ne sarno da po njirna drzava nije vise glavni subjekt i objekt bezbednosti, nego je ona, posebno u novonastalim okolnostima, postala uzrok ideo problema nesigurnosti u medunarodnom sisternu; iako je u stanju da osigura bezbednost .Jspod i iznad" sebe, drzava istovremeno moze cia bude i .Jzvor nesigurnosti za njene gradane".87 Kao sto smo ranije poclrobno izlofili, zagovornici .Jcriticke teorije" smatraju da studije bezbednosti istrazivacku paznju treba cia usreclsrecle na pojedince i skrajnute drustvene grupe, kao i da se bave mogucnostima ljuclske emancipacije i prevazilazenja odnosa "strukturalnog nasilja". Prigovori ovom pristupu upucivani su pretezno zbog "maglovitosti" nekih njegovih osnovnih pretpostavki i pojmova - pored zalaganja za korenite drustvene promene, ove "teorije napretka", "politike nade" i "politike otpora", ne sadrze i ne daju prakticno upotrebljiva resenja za probleme na cije postojanje s pravorn ukazuju. Metodoloski posmatrano, veliko je pitanje koliko ovakve teorije u cijem je sredistu pojedinac, mogu da budu od koristi u analizi medunarodne i globalne bezbednosti. Doduse, sve to odgovara razlikovanju izmedu .reorfja za resavanje problema" i "kritickih teorija", koje cini Robert Koks (Cox). On srnatra dajedino .Rriticke teorije" iskreno teze promeni postojecih odnosa i ustanova, dok realisti, neorealisti, liberalni institucionalisti i socijalni konstruktivisti sarno pokusavaju cla poboljsaju stanje i rese pojedine probleme unutar postojeceg okvira koji ne clovode u pitanje. Otuda, po nasern rnisljenju, .Jcritickoj teoriji" treba "oprostiti" utopijsku energiju koju nesumnjivo nosi jer je takva energija pokretacka snaga bez koje nije moguca nijeclna temeljna drustvena promena. Narocito mesto u okviru "alternativnih pogleda" na bezbednost, od pojedinacne clo globalne, pripada ferninistickoj struji. Uglavnom zagovornice ovog pristupa bezbeclnosti dele sve pocetne pretpostavke "kriticke teorije", ali i ukazuju na cinjenicu cla se izucavanje medunarodne politike uopste, i medunarodne bezbednosti posebno, vrsi sa stanovista muskeg del a stanovnistva. En Tikner (Ann Tickner), na primer, istice da se zene retko pominju u po obimu znatnoj literaturi 0 bezbednosti iako, sto je ocevidno, drustveni sukobi uticu i na zene, kao i na muskarce. Ovde skoro da i nije 87 Isto, strana 266.
75
potrebno reci kako najveci broj povredenih i izbeglica u ratovima Cine zene i deca. U najmanju ruku je nenaucno i nemoralno u jednoj tako osetljivoj i sve znacajnijoj oblasti Ijudskog prornisljanja i delovanja zanemarivati poglede i interese vise od polovine covecanstva. Na taj nacin mogu studije bezbednosti da budu dovoljno obuhvatne, a redefinicija zamisli potpuna; kao sto, uostalom, Dzil Stins istice tvrdeci da: .Redefinisanje bezbednosti ... ukljucuje promisljanje militarizma i patrijarhalnosti, nezadovoljavajuci razvoj i unistavanje zivotne okoline. On (redefinisan koncept bezbednosti, prim. pisca) ukljucuje prornisljanje odnosa izrnedu siromastva, dugova i rasta stanovnistva. On ukljucuje i razrnisljanje 0 resursima i kako su oni raspodeIjeni".88 U okviru "kriticke teorije", najvece novine donosi postmoderno
prom-
iiljanje bezbednosti. Na ovorn primeru su najvidljivije krajnje posledice "raspadanja dijalektike mod erne i otpisivanja arogantnog gospodstva Jednog povlascenog Logosa".89 Upravo su "rastakanje umnogjezgra moderne" i zalaganje za tzv. hibridni diskurs bili ona podloga na kojoj su sezdesetih godina Derida, Liotar, Puko, Bodrijar, Delez i drugi "dekonstruisali teoriju" i poricali mogucnost dostizanja i postojanja bilo kakvog objektivnog znanja. Ove napomene su bile neophodne da bi se, u najkracern, razgranicio prevratnicki duh postmoderne u odnosu na filozofsko, naucno i teorijsko rnisljenje moderne. Kao sto ispravno primecuje i Miarsajmer, ove dye episternoloske strukture (ideje 0 znanju) se sustinski razlikuju : "tamo gde realisti vide ucvrscen i saznatljiv svet, postmodernisti govore 0 mogucnosti beskrajnih tumacenja sveta oko njih ... nema stalnosti, nema utvrdenih znacenja, nema sigurnog tla, nema velikih tajni niti krajnjih struktura niti istorijskih granica ... postoji sarno turnacenje ... Ne treba da cudi, stoga, sto su se postmodernisti opredelili za tzv. nomad ski diskurs, tj. potpuni relativizam u odnosu na istinu i cinjenice - koliko ljudi, toliko i istina. Ono sto je po postmodernistima vazno tice se "energetskog isijavanja jezika", a ne ideja, intersubjektivno proverIjivog znanja.
":0
Kad je ree 0 promisljanju bezbednosti "govor realizma" (diskurs realizrna) je kao "govor moci" sredisni problem i uzrok medunarodne nesigurnosti.l'! Takav govor je u proslosti, jednako kao i danas, isticu postmodernisti, podsticao nadmetanje drzava u uvecanju moci, sto je sve neizbezno u krajnjem ishodu dovodilo do ratova; uravnotezivanje moci kroz naoruza88 Steans, J., Gender and International Relations: An Introduction, Cambridge: Polity Press, 1988, navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 267.
Pohvale je vredno njihovo, makar na recima, zalaganje da se u okviru studija bezbednosti istrazuju i pitanja kakva su, na primer, povecanje nesigurnosti uzrokovane ucescern drzave u poslovima vojne industrije, zatim, problem preteceg stanja globalne ekonomije po mir i bezbednost, kao i pitanje svakovrsnog nasilja nad skrajnutim drustvenirn grupama. Ukoliko je ostvarenje .Jcornunitamih ideala" prilicno daleko, za pocetak je vise nego dovoljno da svi Ijudi usvoje u vlastitom ponasanju "politiku otpora" stanju tesko ugrozene bezbednosti. Dzirn Dzordz (Jim George) obrazlaze ovakvu "politiku otpora" mogucnoscu ljudi da kao "subjekti u jednom objektivnom svetu anArhicne politike sile izmene odnose moci i preokrenu nesvodive realnosti. U takvim novim okolnostima bi postalo moguce da se kaze ne, pita zasto i razume kako ... Ljudi mogu, primera radi, da pruzaju otpor steti koju prouzrokuje krajnji nacionalizam ili iluzornoj izvesnosti teorije nuklearnog zastrasivanja. Oni (ljudi) mogu da preduprede unistavanje njihovih drustvenih i ekoloskih struktura u ime ekonomskog racionalizma; oni mogu da se oclupru rasizmu i seksizmu i iskoriscavanju skrajnutih i razlicitih; mogu da istrajavaju na ueeseu u donosenju odluka koje odreduju zivotne prilike. Na ovaj nacin, politiku otpora je moguce prosiriti kroz proces demokratizacije II realitetima gde to pre nikada nije cinjeno: u porodici, na radnom mestu, u kulturnom stvaranju".92
89
Ovo objasnjenje "politike otpora" u tumacenja Dzirna Dzordza, socioloski siroko i, pre svega, utopijski podsticajno otvara nove prostore za
91 Ashley, R. K., The Poverty of Neorealism, navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 267.
92 George, J., Discourses of Global Politics: A Critical (Re)lntroduction to International Relations, Boulder, Col., Lynne Rienner, 1994.
Derida, Z., Glas i fenomen, Beograd: IIC SSO Srbije, 1989 (Program bibliotekc .Filozofska postrnoderna", odstampan na klapnama knjige). 90 Smith and Baylis, op. cit .. p. 267.
76
vanje i stvaranje saveza, nairne, ne donosi mir. Otuda, jedini nacin da se ovakva slepa izvesnost prevazide je, po njima, zamena "govora rnoci" potpuno drukcijim "govorom zajednistva", Postmodernisti naglasavaju da ce prevladavanje tzv. soft vera koji se zasniva na .Romunitamim pravilima i vrednostima" dovesti do saradnje, mira i sklada u odnosima drustava. Nerna, dakle, povlascenog turnacenja stvarnosti, medunarodne politike, pa ni bezbednosti - nije tesko sloziti se sa postrnoder nistickirn obrazlozenjern ovakvog stanovista: skoro nepojamna slozenost i neodredenost ljudskog ponasanja, uz njegove raznovrsne, cesto suprotstavljene i protivrecne kulturne, verske, istorijske i jezicke .varijacije'', u velikoj meri im daju za pravo. I zaista, preterano pojednostavljivanje i redukovanje stvarnosti s ciljem stvaranja teorijskih modela ili "okvira razumevanja" sa najsirim vazenjern, cini ih prakticno potpuno neupotrebljivim, .meosetljivim'' za beskrajnu slozenost .zbiljske istine stvari". U .Jedenim pustinjama apstrakcije" (Adorno), dodajmo, tesko je prosiriti i produbiti zamisao bezbednosti u uslovima narastajuce meduzavisnosti i slozcnosti "globalizovanog zivota" i globalizovane bezbednosti posebno.
77
istrazivanje studijama bezbednosti, bez cega bi njihovo preoblikovanje u celini bilo tesko izvodivo. Tek su, naime, predstavnici tzv. alternativnih pogJeda na bezbednost, od pojedinacne do globalne, posebno zagovornici feminizma i filozofi postmodernisti, odlucujuce opredelili prelazak sa strategije na nauku 0 bezbednosti. U tom pogledu su, upravo oni, izrnedu drugih, i najvernije odrazili duh vremena i ukupnih promena koje su se zbile na kraju XX veka. Kad je rec 0 bezbednosti, skoro svi pojmovi i dotadasnji obrasci su stavljeni u pitanje i s pravom, do promena je doslo i u pogledu objekta i subjekta bezbednosti, ali i u odnosu na veoma izmenjenu prirodu pretnji. Na primer, rnoguce delotvorne odgovore ce odredivati i izmenjeni vidovi sukoba o kojima se za sada uglavnorn iznose manje ili vise utemeljene pretpostavke. Najposle, "globalistieki pogledi" na medunarodnu i bezbednost uopste predstavljaju najozbiljniji izazov "tradicionalnom", realistickom i neorealistickorn pristupu; pisci koji sebe smatraju pripadnicima tzv. skole globalnog drustva, polaze od pretpostavke da je sistem suverenih driava vee ustupio mesto globalnom drustvu. Kao posledica globalizma i, posebno, zahvaljujuci delovanju globalizacije u poslednjoj deceniji XX veka, neki govore i 0 postojanju odnosa globalne zajednice koja u svoj sastav, pre svega, obuhvata kao osnovne jedinice pojedince, pa tek onda i narode, drustvene grupe, itd. Ima i onih koji smatraju da sistem suverenih drzava prerasta u svetsku zajednicu pojedinaca ponajvise ucinkorn medunarodnog prava i medunarodnih organizacija koje je pridrzavaju - novi subjekti, po njima, preobrazavaju medunarodno pravo iz medudrzavnog u pravo svetske zajednice (the law of world community); transnacionalno pravo (transnational law); zajednicko pravo covecanstva ~the common law of mankind) ili, najsire, u svetsko pravo (world law).9 Ono sto se u ovom trenutku pouzdano moze tvrditi je da gusta rnreza veza globalnog ekonomskog sistema, globalnih finansija, komunikacija i informacija, vec pomenutih rnedunarodnih, multinacionalnih i transnacionalnih subjekata, uz globalnu kulturu u nastajanju, povezuje sve ljude sveta rnirno postojecih drzavnih granica. Globalno drustvo je po ovakvirn shvatanjima proizvod globalizacije u svim njenim vidovima ispoljavanja; kao takvo one se suocava i sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama: nekontrolisanim i neravnomernim rastom stanovnistva, sirornastvom, terorizmom, sirenjern oruzja za masovno unistavanje, izvesnoscu globalne ekoloske Hirosime, nestasicorn pitke vode i hrane. Istorijski probrazaj ljudskog drustva na pocetku XXI veka, uprkos vec odmaklom hodu globalizacije koja se odvija na podlozi tehnicko-tehnoloskog napretka, nije jos doyen do jasnih i trajnih oblika i institucija organizacije globalnih odnosa i globalne politike. Zagovornici tzv. globalistickog 93 Sirnic, D., Poredok sveta, str. 209, 210.
78
pristupa medunarodnoj bezbednosti se slazu u oceni da tradicionalno usredsredivanje na nacionalnu ili drzavnu bezbednost i suverenitet ne odrazava i dalje radikalne promene koje su u toku. Saglasni su, takode, i u usmeravanju paznje na pojedinacnu i bezbednost grupa unutar globalnog drustva. Razlike unutar ove struje javljaju se, rnedutirn, u pogledu odgovora na pitanja ko i na koji nacin, odnosno pornocu kojih i kakvih sredstava, maze i treba da osigura bezbednost pojedincima i drustvenirn grupama kao glavnim "referentnim objektima bezbednosti" u globalnom drustvu? Najednoj strani su oni koji smatraju da su promene 0 kojimaje bilo vec reci takvog obima i tolike dubine, da sistem drzava samo "hramlje",94 zaostajuci nedopustivo "novom politikom globalne odgovornosti" ili, drugim recima, "globalnim izazovima se delotvorno moze samo globalno odgovoriti", Prema ovakvom razmisljanju, pitanja kao sto su globalna nejednakost, sirornastvo, ekoloski "potresi", Ijudska prava, manjinska prava, demokratija, pojedinacna i grupna bezbednost, prevazilaze moci drzave i sistema drzava u odstupanju da ih valjano resavaju i rese. Autori koji zastupaju pomenuta gledista, medutim, ne navode jasno: ko je umesto drzava, u global nom drustvu u nastajanju, u stanju da osigura bezbednost pojedincima i grupama u slucajevima kada su oni suoceni sa "starim" i "novim" bezbednosnim pretnjama i globalnim izazovima? Rec je 0 tome, naime, da kada govorimo 0 stanju, pomenuti izazovi i pretnje zaista postoje; to stanje .zahteva" vrsenje bezbednosnih juncoj« od nekakvog globalnog sistema bezbednosti, koji, medutim, jos nije izgraden. Osim sto pominju, kao posledicu globalizacije, uvecanje broja "globalnih drustvenih pokreta" i jacanje "globalne svesti", ostaje nedovoljno jasno ko danas, kao i ko ce u buducnosti, preuzeti globalnu odgovornost za globalnu bezbednost? To svakako, po njima, ne mogu da budu nacionalne drzave koje je zahvatio proces unutrasnjeg rastakanja strukture i funkcija - stavise, i Martin So (Martin Shaw), govoreci 0 "krizi zapadnog civilnog drustva", njene uzroke vidi u tesko otklonjivoj krizi porodice i crkve, kao i u prezivelosti ustanove kakva je monarhija. Kao posledica toga, veli on, "eitave zajednice, ukljucivsi sela i gradove, etnicke grupe, njihove nacine zivota, tradicije i oblike drustvenog organizovanja izlozeni su pretnji, zajedno sa zivotima i blagostanjem pojedinaca".95 U takvim izmenjenim uslovima, rnedunarodnu i globalnu bezbednost ne ugrozavaju medudrzavni sukobi kao nekada; novi, gotovo iskljucivi oblici nasilnih sukoba su sukobi unutar pojedinih drzava, najcesce uzrokovani nacionalizmom, verskim ili etnickirn suprotnostima. Rec je 0 nasilnim sukobima koji su obelezili poslednju deceniju XX veka. Za razliku od Hoistija koji 94
Smith and Baylis,
95
Isto.
op. cit., p. 269.
79
se ne bavi podrobnije istrazivanjem uticaja globalizacije na oblike nasilnog sukobljavanja, Meri Kaldor, na primer, srnatra da se ti "novi ratovi" (the new wars) rnogu jedino razurneti u .Ronrekstu globalizacije": ideoloski i teritorijalni sukobi ranijih vremena su, po njoj, zamenjeni "politickim sukobljavanjem izmedu ... kosmopolitizma zasnovanog na ukljucivim multikulturnim vrednostima i politike posebnih identiteta".96 Sve to je, po misljenju Meri Kaldor, zapravo, sukob izmedu onih koji su ukljuceni u tokove globalizacije, i ostalih koji su iz njih iskljuceni. Glavne nedoumice medunarodne zajednice u slucajevima pretnje bezbednosti pojedincima i drustvenim grupama su, navodno, razresene istorjiskim preoblikovanjem ljudskog drustva u globalno drustvo - sledeci i braneci opsteprihvacene vrednosti zivota u Ijudskom drustvu, najposle, briga za ljudska, pojedinacna, grupna (kolektivna) prava je ocekivana i opravdana. 0 tome da li i nad onima koji se staraju i preduzimaju radnje u \ slucajevima krsenja Ijudskih i manjinskih prava postoji demokratski nadzor, \ ovi autori nisu pisali. . Vec je, inace, raspravljano 0 napetosti koja se javlja izmedu sistema drzava i globalnog drustva u nastajanju. To da sistem drzava vise nerna iskljuciva prava u pogledu staranja, osiguranja i unapredenja bezbednosti, od pojedinacne do globalne, posle svih iskustava poslednjih decenija, kao i izvrsenih promena u procesu preoblikovanja same zarnisli bezbednosti, je "opste mesto". Nesporno je, takode, da se pojedinacna bezbednost opravdano nalazi, tj. tvori, nesvodivo jezgro bilo kog pojedinog nivoa bezbednosti, kao i bezbednosti u celini - njeno ugrozavanje ili cak nepostojanje obesmisljava sve os tale nivoe bezbednosti, ukoliko je neki od njih i dostignut: preko grupne, nacionalne, regionalne, medunarodne do globalne. Veliki je doprinos, po nasern misljenju, "alternativnih pogleda" na bezbednost, i posebno zagovornika globalistickog pristupa, sto je bezbednost pojedinca konacno cvrsro utvrdena u srediste zamisli bezbednosti na svakom nivou. Premda Antoni Gidens (Anthony Giddens) prornisljanje bezbednosti zagovornika globalnog drustva naziva "utopijskim realizrnom",97 njihovo zalaganje za izgradnju .movog kosmopolitskog globalnog bezbednosnog poretka" zasluzuje paznju. Ostvarenje jednog takvog poretka, koliko god taj cilj sada izgledao udaljen i skoro neodostizan, utopijski, vredan je svakog napora i .Jconfucijanske istrajnosti". Pojedine ocene "globalista", nairne, podjednako kad je rec 0 odlikama korenito preoblikovanih medunarodnih odnosa i globalizovane politike, kao i kad se radi 0 izgledirna daljeg razvoja zapocetih promena, utemeljene su vise u "stvarnoj stvarnosti", nego sto 96
lsto.
Giddens, A., The Consequences o] Modernity: Self and Society in the Late Mudern Age, Cambridge: Polity Press, and Stanford, California: Stanford University Press, 1990, pp. 154-158. 97
80
neizbezno sadrze, kao svaka zamisao usmerena prema horizontima buducnosti uostalom, .morrnativne projekcije pozeljnog". 0 cernu je, zapravo, rec? Globalisti, pornalo poneseno, na podlozi ucinka dosadasnjeg i izvesnog buduceg ucinka globalizacije u svirn vidovirna njenog ispoljavanja, predvidaju razrastanje i prosirivanje aktuelnih "bezbednosnih zajednica". Podsticaj takvim predvidanjima predstavlja i nastajanje, kako tvrdi So u knjizi Globalno drustvo i medunarodni odnosi (Global Society and International Relations),98 gigantske po prostornom obuhvatu severne 'bezbednosne zajednice. Ta zajednica treba da se siri, u interesu globalnog mira, tako da prevazide svoj evroatlantski nukleus i obuhvati istocnu i jugoistocnu Evropu, drzave _ bivse republike SSSR, preko Japana, novoindustrijalizovanih zemalja istocne Azije, sve do Australije. So je, dalje, uveren da ce ovakva "bezbednosna zajednica" u svom buducern sirenju obuhvatiti i Kinu, Indiju, Egipat i Juznoafricku Uniju. Zanimljivo je, uzgred, da ovaj pisac ne pominje izricito Rusku Federaciju kao rnogucu clanicu jedne ovakve "bezbednosne zajednice". Po svom nacinu nastanka i ciljevima kojima tezi, globalna bezbednosna zajednica iIi, kako je So naziva, .movi kosrnopolitski globalni bezbednosni poredak", utemeljen je na pretpostavkama koncepta saradnje u bezbednosti - "kooperativne bezbednosti" - (Cooperative Security Concept) koji je, izmedu drugih, ubedljivo obrazlozio profesor Ricard Koen u studiji Saradnja II bezbednosti: novi horizonti za medunarodni poredak (Cooperative Security: New Horizons for International Order). 99 Jedan broj pisaca ima 0 globalizaciji, rnedutim, drukcije rnisljenje u pogledu sadasnjeg stanja i uloge drzave u buducnosti, jer smatra da se i ona (drzava) preobrazava pod uticajern preovladujucih tokova u medunarodnim odnosima i svetskoj politici. Uprkos veoma dubokim promenama driava, po njima, ostaje i dalje stoier i u sadasnjoj zamisli bezbednosti; stavise, nema govora 0 smanjivanju njene uloge, a jos manje je istinita ocena kako je drzava zastarela da bi se delotvorno suocila s novim bezbednosnirn izazovima i pretnjama. Zagovornici ovakvih shvatanja smatraju, nasuprot "globalistima", da upravo "sistern drzava" moze delotvorno da odgovori na globalne izazove i pretnje; oni, doduse ne spore cinjenicu daje covecanstvo kao celina suoceno sa U ovom ogledu vec vise puta navodenim globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama, kao i da smo svi u tom pogledu "posada istog camca". Ricard Folk (Richard Falk), primera radi, kao jedan od zastupnika teze o prezivelosti drzave kao glavnog organizujuceg nacela u novim uslovima, u 98
Smith and Baylis, op. cit., p. 270.
Cohen, R. and Mihalka, M., Cooperative Security: New Horizons Jor International Order, "The Marshall Center Papers", No.3, 2001. 99
81
sustini brani sistem suverenih drzaval 100 Iako ne pripada onim istrazivacima koji su se zanimali prvenstveno za proces globalizacije, Hedli Bul, takode, smatra da uprkos odnosima .movcg srednjovekovlja" koji se odlikuju "preklapajucim autoritetima i umnozenim lojalnostirna", jedino drzave irnaju neophodna, dragocena iskustva, znanja i sredstva da za kratko vrerne, ukoliko za to postoji prethodna politicka volja, ucine odlucujuce korake u suocavanju i sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama. S istern drzava nije uzrok, po Bulu, a jos manje je prepreka, resavanju ovog skupa bezbednosnih problema. Stavise, zakljucuje pisac Anarhicnog drustva (The Anarchical Society), dok god stvara uslove u kojima jaca svest 0 zajednickirn interesima i vrednostima, kao i potrebu postovanja zajednickih pravila i ustanova rnedunarodnog poretka, za sistem drzava nema valjane zamene.l'" Da i u okviru "radikalnog mesijanskog modela",102 koji, kao sto je poznato, podrazumeva globalni centralizam kao osnovno nacelo politicke organizacije covecanstva. ima mesta za prvorazrednu ulogu drzave, smatra i Jan Klark (Ian Clarck) u knjizi Globalizacija i teorija rnedunarodnih odnosa (Globalization and International Relations Theory). Po Klarku, "pitanje koje treba da bude upuceno studentima savrernenih studija bezbednosti nije da Ii bezbednost treba da bude redefinisana tako da pojedinci ili drustva budu alternativa drzavi, nego kako da se delatnost drzave preoblikuje kako bi uzela u obzir Ijudska prava i drustveni identitet".J03 Zagovornici pogleda slicnih navedenom Klarkovom stanovistu smatraju, dakle, da drzave ne iscezavaju u novim uslovima, nego se samo prilagodavaju i pripremaju da uspesno odgovore izmenjenim, novim bezbednosnim izazovima i pretnjama. Ono sto je znacajno, jeste cinjenica da ni ovi pomenuti, inace malobrojni, privrzenici "teorije globalnog drustva", takode, II pojedincima i drustvenim grupama vide glavne "referentne objekte bezbednosti". To, dalje, govori da cak i oni koji drzavu smatraju za stozer ukupne i bezbednosti na svim nivoima, ne mogu da poreknu uvecan znacaj pojedinacne, drustvene, "socijetalne" i globalne, naspram usko shvacene drzavne bezbednosti. Jedno ovakvo stanoviste, kao sto primecuje Dzon Bejlis (John Baylis),104 stavlja pod sumnju izvesnost da ce sirenje "globalnih norrni" stvoriti saglasnost neophodnu za izgradnju globalnog drustva sposobnog da ljudima i narodima donese vise mira i bezbednosti. 212-223.
100
Sirnic, D., Poredak sveta, str.
101
Bull, H., The Anarchical Society - A Study oj Order in World Politics, London: Macmillan,
1995.
290.
102
lsto, strana
Ill)
Clark, I., Globalization and lnternational Theory, Oxford: Oxford University Press, 1999, p.
104
Smith and Baylis, op. cit., p.
XI. ZAMISAO Koncept tZV.kooperativne
SARADNJE
U BEZBEDNOSTI
bezbednosti (Cooperative Security Concept)
Jezicku kovanicu sa engleskog, "Cooperative Security," prevodirno na srpski jezik u znacenju saradnja II bezbednosti, s namerom da se naglasi razlika izmedu dostizanja, ocuvanja i unapredenja bezbednosti putern nadmetanja u povecanju moci, s jedne, i dostizanja, ocuvanja i unapredenja bezbednosti pornocu ili kroz saradnju, s druge strane. Na ovaj nacin, istovremeno, cinimo razlicitirn teorijski model kao i sistem saradnje u bezbednosti, kakve smo ih, inace, upoznali u sutonu XX veka, od mnogobrojnih ranijih, slicnih primera u istoriji odnosa naroda i drzava. Saradnja izrnedu drzava u bezbednosti, nairne, postoji od najranijih nama poznatih vremena; doduse, ona je u istoriji znatno reda pojava koja se gotovo iskljucivo javljala u obliku stvaranja saveza drzava s ciljem uvecanja moci u odnosu na poznatog protivnika. Ono sto je ovde posebno vazno istaci, jeste cinjenica da su takvi, po pravilu odbrambeni ili napadacki savezi, trajali kratko, cesto ni toliko dugo koliko je trajao zajednicki razlog ili opasnost koja ih je proizvela. Skoro iskljucivo interesni sadrzaj (kerdos) ovakve saradnje kroz udruzivanje snaga, uglavnom nije podrazumevao postojanje vrednosne bliskosti kao vaznog preduslova za zajednicko staranje 0 bezbednosti; veoma retko je ukljucivao i svest 0 zajednickoj buducnosti kod zainteresovanih strana. Naprotiv, istorija medudrzavnih odnosa poznaje citavo silestvo primera verolomnih raskida saveza, gazenja datih obecanja - uvecanje vlastite moci u "prirodnom stanju" odnosa izrnedu drzava bio je najcesci poticaj za ovakvo delovanje subjekata "anarhicnog drustva drZava".l 5 Kada saraduju na pomenute nacine, drzave, poput zivih organizama, u strahu procenjuju svaka svoj potez kao i poteze drugih merilima moci. S ciljem opstanka ovih
125.
82
270.
105
Bull, H., The Anarchical Society ... , op. cit.
83
