1. OPSTA RAZMATRANJA O DIPLOMATIJI
Kod reci ,,diplomatija’’ treba razlikovati kolokvijalno i tehnicko znacenje. 1) Kolokvijalno znacenje moze biti pozitivno i negativno: - U pozitinom smislu diplomatskim se naziva svaka radnja r adnja ili postupak koji odlikuje takt i spretnost. - U negativnom smislu diplomatija pociva na lukavstvu, spletkarenju i neiskrenosti. Ipak, diplomatija to nije, jer se u diplomatskom svetu pre svega ceni iskrenost. Bez korektne komunikacije nema uspesnog obavljanja diplomatskog posla. Kako Bizmark kaze: ,,Ako treba da zavaras ljude – reci istinu.’’ a bi diplomata bio savrsen, on mora da poseduje znanje iz raznih oblasti, da poznaje strane jezike, pogotovo jezik jezik drzave u kojoj vrsi vrsi !unkciju. "ora da poseduje poseduje sve vrline duha i tela. tela. 2) U e!nicko" #"i#l$ diplomatija jeste delovanje subjekta medjunarodnog prava i medjunarodnih odnosa u svrhu vodjenja i odrzavanja spoljne politike. #na je vestina ciji je osnovni cilj da sprovede spoljnu politiku na miran nacin. #na stiti i promovise jedan javni interes interes u odnosu na drugi. drugi. $esto se kaze da je diplomatija nauka. iplomatija je jedna stvar, stvar, a nauka o diplomatiji druga, jer ona kao i drugi !enomeni ! enomeni moze biti predmet naucne obrade. Uobicajena je periodizacija diplomatije na povremenu i sporadicnu koja je trajala do %&. veka, i stalnu diplomatiju koja se javlja u %&. veku. 2. SPORADI%NA& PO'R(M(NA DIPLOMATIJA
U prvom periodu diplomatija je bila povremena. 'tare drzave tezile su uspostavljanju vlasti nad drugim narodima i drzavama, gajeci negativan odnos prema strancima. $ak ni to nije iskljucivalo diplomatiju. 1) Dzave na i#ok$& A#iija i (*i+a, preduzimale su diplomatske korake sa ciljem odrzavanja svoje dominantne pozicije. (sirski kraljevi uspeli su da izazovu razdore u brojnim koalicijama protiv (sirije, posebno tokom dinastije 'argonida. (sirski vladari, posebno (surbanipal, koristili su diplomatiju u brobi protiv vavilonskog carstva. iplomatija je koriscena i da bi se ojacala pozicija drzave, pa su (sirci cesto oslonac trazili u saveznistvu sa egipatskim !araonima kako bi se oslobodili zavisnosti od )avilona. )avilona. *araon +amzes II je posle dugih ratova povodom poseda u (ziji sklopio sklopio ugovor o miru sa hetitskim kraljem atusilom III, %/. god p.n.e. 2) Saa Kina je davala prednost diplomatiji nad ratom. Kon!ucije je smatrao da je uzejamno poverenje koje se izgradjuje diplomatijom vaznije od rata, a "encijus da je rat veliki zlocin koji cine vladari. U 'taroj Kini postojali su obicni glasnici i poslanici, a diplomatsku !unkciju obavljali su glasnici. r atu i diplomatiji je ,) Saa In-ija bila je podeljena na preko %00 kraljevstva, a ratu posvecivana velika paznja. paznja. iplomatija se odvijala odvijala i van granica granica Indije. Indijski kraljevi kraljevi slali su svoje poslanike persijskom kralju Kiru, kao i rimskim imperatorima Klaudiju i (vgustu. (vgustu. Iako su Indusi poslanike smatrali javnim spijunima, oni su cenili njihovu ulogu. #ni su otkrivali namere stranih vladara, obavestavali svog vladara o stanju u susednim zemljama, sklapali su prijateljske veze, resavali medjunarodne sporazume mirnim putem. %
) U Saoj /ckoj vec u epovima Ilijada i #diseja pominju se diplomatski predstavnici. 1rci su pravili razliku izmedju glasnika heralda koji su bili prosti prenosioci vesti i poslanika ovlascenih da pregovaraju. 2oslanici su birani na narodnoj skupstini i opremani su pismenim instrukcijama u posebnom dokumentu koji se zvao diploma. 3aziv ovog dokumenta predstavlja koren reci diplomatija. 0) U Sao" Ri"$ dva organa imala su odlucujucu ulogu u preduzimanju diplomatskih aktivnosti: Kole*ij$" #ve#enika i Sena. Uloga kolegijuma svestenika je bila toliko znacajna da se moze nazvati rimskim diplomatskim korom. +imski 'enat je odasiljao i primao predstavnike drugih drzava koji su se nazivali legati. 2adom republike vodjenje diplomatskih aktivnosti prelazi na rimskog imperatora. je smatran predstavnikom vladara i vodio je pregovore u njegovo ) U 'izaniji +o#lanik je ime, u granicama punomocja. iplomatija je bila razradjena sa ciljem da kod stranih poslanika stvori utisak o moci m oci )izantije. )izantije. 'trani poslanici su na putu do Konstantinopolja vodjeni najnepristupacnijim putevima, pored najjacih utvrdjenja kako bi se obeshrabrili u osvajackim planovima. )izantija )izantija je o stranim poslanicima poslanicima vodila dosta racuna, racuna, cak i vise nego o svojim. 'trani poslanici boravili su o trosku )izantije, )izantije, i o njima se brinuo poseban ured za varvare. ) Pa+#ka -i+lo"aija delovala je sa ciljem jacanja svetovne uloge pape i papske drzave. 2apa je na raspolaganju imao dve vrste sredstva: %4 'redstva koje su primenjivale i svetovne drzave uz dodatnu meru bezobzirnosti 5lukavstva, prevare, lazi4. 'a svim tim negatvnostima negatvnostima prevazisla je i svetovne svetovne vladare tog doba. doba. 4 'redstva koja su oslonjena na duhovni i verski autoritet papa. 2apska diplomatija imala je i jednu prednost u odnosnu odnosnu na svetovnu 6 disciplinovan disciplinovan kadar svestenstva svestenstva i vernika. diplomatiju. "uslimanske drzave su slale 3) Aa+i su i pre uvodjenja islama praktikovali diplomatiju. specijalne jedinice u razlicite srhe 6propagiranje islamske vere, dostavljanje obavestenja o pocetku neprijateljstava neprijateljstava itd. 2ravila se razlika izmedju glasnika 5rasul4 i ambasadora ambasadora 5sa!ir4. 1lasnik je imao religijsku konotaciju, a ambasador je oznacavao medijatora. 4) "edju svetovnim diplomatijama tog doba, prednjacile su 5ienca i 'enecija . 7a te male ali bogate trgovacke gradove, diplomatija je bila najmocnije sredstvo za ocuvanje drzave i trgovine. )enecijanska diplomatija se narocito odlikovala odlicnom organizacijom organizacijom i odabirom kadrova. 2oslanici su regrutovani iz aristokratskih krugova. elili su se na e-ovne a"6a#a-oe i polasku u diplomatsku misiju od od vlade dobijali izvane-ne a"6a#a-oe. (mbasadori su na polasku pismo sa instrukcijama o radu. radu. 2ored ambasadora, )enecija je imala i +o#lanike nize* an*a koji su se obicno zvali #ekeai. 2oslanici )enecije )enecije slali su vladi periodicne izvestaje, a na kraju diplomatse misije podnosili su sednici 'enata zavrsni izvestaj.
) U Saoj /ckoj vec u epovima Ilijada i #diseja pominju se diplomatski predstavnici. 1rci su pravili razliku izmedju glasnika heralda koji su bili prosti prenosioci vesti i poslanika ovlascenih da pregovaraju. 2oslanici su birani na narodnoj skupstini i opremani su pismenim instrukcijama u posebnom dokumentu koji se zvao diploma. 3aziv ovog dokumenta predstavlja koren reci diplomatija. 0) U Sao" Ri"$ dva organa imala su odlucujucu ulogu u preduzimanju diplomatskih aktivnosti: Kole*ij$" #ve#enika i Sena. Uloga kolegijuma svestenika je bila toliko znacajna da se moze nazvati rimskim diplomatskim korom. +imski 'enat je odasiljao i primao predstavnike drugih drzava koji su se nazivali legati. 2adom republike vodjenje diplomatskih aktivnosti prelazi na rimskog imperatora. je smatran predstavnikom vladara i vodio je pregovore u njegovo ) U 'izaniji +o#lanik je ime, u granicama punomocja. iplomatija je bila razradjena sa ciljem da kod stranih poslanika stvori utisak o moci m oci )izantije. )izantije. 'trani poslanici su na putu do Konstantinopolja vodjeni najnepristupacnijim putevima, pored najjacih utvrdjenja kako bi se obeshrabrili u osvajackim planovima. )izantija )izantija je o stranim poslanicima poslanicima vodila dosta racuna, racuna, cak i vise nego o svojim. 'trani poslanici boravili su o trosku )izantije, )izantije, i o njima se brinuo poseban ured za varvare. ) Pa+#ka -i+lo"aija delovala je sa ciljem jacanja svetovne uloge pape i papske drzave. 2apa je na raspolaganju imao dve vrste sredstva: %4 'redstva koje su primenjivale i svetovne drzave uz dodatnu meru bezobzirnosti 5lukavstva, prevare, lazi4. 'a svim tim negatvnostima negatvnostima prevazisla je i svetovne svetovne vladare tog doba. doba. 4 'redstva koja su oslonjena na duhovni i verski autoritet papa. 2apska diplomatija imala je i jednu prednost u odnosnu odnosnu na svetovnu 6 disciplinovan disciplinovan kadar svestenstva svestenstva i vernika. diplomatiju. "uslimanske drzave su slale 3) Aa+i su i pre uvodjenja islama praktikovali diplomatiju. specijalne jedinice u razlicite srhe 6propagiranje islamske vere, dostavljanje obavestenja o pocetku neprijateljstava neprijateljstava itd. 2ravila se razlika izmedju glasnika 5rasul4 i ambasadora ambasadora 5sa!ir4. 1lasnik je imao religijsku konotaciju, a ambasador je oznacavao medijatora. 4) "edju svetovnim diplomatijama tog doba, prednjacile su 5ienca i 'enecija . 7a te male ali bogate trgovacke gradove, diplomatija je bila najmocnije sredstvo za ocuvanje drzave i trgovine. )enecijanska diplomatija se narocito odlikovala odlicnom organizacijom organizacijom i odabirom kadrova. 2oslanici su regrutovani iz aristokratskih krugova. elili su se na e-ovne a"6a#a-oe i polasku u diplomatsku misiju od od vlade dobijali izvane-ne a"6a#a-oe. (mbasadori su na polasku pismo sa instrukcijama o radu. radu. 2ored ambasadora, )enecija je imala i +o#lanike nize* an*a koji su se obicno zvali #ekeai. 2oslanici )enecije )enecije slali su vladi periodicne izvestaje, a na kraju diplomatse misije podnosili su sednici 'enata zavrsni izvestaj.
,. STALNA DIPLOMATIJA
2rva stalna diplomatska predstavnistva vezuju se za +a+#ke +e-#avnike $ 'izaniji u &. veku. #ni su dugo bili predstavnici pape kod patrijarha glavnih crkva u $arigradu, a tek nakon osamostaljenja rimske kurije poceli su da deluju na 'ultanovom dvoru. 2rva samostalna diplomatska predstavnistva javljaju se u Ialiji, kada je milanski vojvoda *rancesko '!orca poslao u jenovu stalnog diplomatskog predstavnika. Krajem %&. veka ova praksa prelazi granice Italije. Italije. 'enecija je, potom, dvojicu trgovaca imenovala za podambasadore, a nekoliko nekoliko godina kasnije ialijan#ki *a-ovi7-zave *a-ovi7-zave su !ormirali stalne diplomatske misije u 8ondonu, 2arizu i na dvoru Karla &. *ormiranje stalnog diplomatskog osoblja dovelo je do !ijea!ije $ +o#lan#v$, tako da se u %9. veku tacno razlikuje poslanik od obicnog agenta ili rezidenta. #dlucujucu ulogu u tome imala je *rancuska. Ka-inal Ri#elje, ministar kralja 8uja %., osnovao je "inistarstvo spoljnih poslova kao centralni organ za vodjenje medjunarodnih odnosa i postavio osnove stalne diplomatske sluzbe kao dela drzavne uprave. 2oseban zamah diplomatija dobija u vreme L$ja 1. U#anovljena je na-lezno# o*ana za vo-jenje "e-j$nao-ni! o-no#a koja vazi i -ana# : )odjenje spoljnih poslova pripada kralju, pitanja pitanja spoljne politike raspravljaju se u vijecu, zakljucke zakljucke sprovode drzavni drzavni sekretari. Kralj imenuje drzavne sekretare i ambasadore. #bavlja seriju poslova koji danas spadaju u delokrug ministra inostranih poslova. U %. veku $#anovljene #$ $ 5anc$#koj i kla#e -i+lo"a#ki! -i+lo"a#ki! +e-#avnika : ambasadori koji su mogli biti izvanredni i redovni, izvanredni poslanici i rezidenti. #vaj model sledile su skoro sve evropske drzave. "edju zadnjim evropskim drzavama koje su pribegle uspostavljanju stalnim diplomatskim odnosima bile su: +usija i ;urska. - 2rve poslanike R$#ija salje u zapadnu
. RAZ'OJ DIPLOMATSKO/ PRA'A
iplomatsko pravo je -eo "e-j$nao-no* javno* +ava .;ako da o diplomatskom pravu kao skupu pravnih pravila moguce je govoriti tek od nastanka medjunarodnog javnog prava. Ipak, oduvek postoje odredjena pravila koja su se ticala polazaja poslanika, ali po svojoj prirodi to nisu bila obicajna pravila medjunarodnog prava, vec pravila nacionalnog prava koja su se podudarala. 3ajstarije pravilo, koje poznaju svi stari narodi koji su odasiljali i primali diplomatske predstavnike jeste ne+ove-ivo# +o#lanika. U 'taroj 1rckoj i +imu oni su bili svete stvari. ;akodje, mnoge drzave su odgovarale jednakom merom ukoliko se povredi neprikosnoenost njihovih poslanika.Ipak, ovo pravilo je trpelo o-e-jeno o*anicenje, koje se tice zivota i !izickog integriteta poslanika. 3a primer Ured za varvare u )izantiji je nadzirao strane poslanike. #ni su imali stalnu pratnju koja se vise starala o tome da ne ostvare nepozeljne kontakte nego o njihovoj bezbednosti. ;akodje, na #tomanskom dvoru poslanik je morao skinuti svo oruzje, obuci divansko odelo, u kom bi ga dva dvorjanina vodila pred sultana, a potom ga vukla za rukave da mu se pokloni. U tako strogim pravilima dvora bilo je tesko ne povredti dostojanstvo diplomata. 2ravilo o nepovredivosti diplomata bilo je poznato i i#la"#ko" +av$. iplomate su bile izuzete od placanja poreza, imale su pravnu zastitu licnosti i njegove, movine i bezbedan povratak. Uzivali su ta prava pod uslovom da se ponasaju posteno. Ukoliko bi se npr bavili spijunazom mogli su privremeno biti uhapseni. 2ravila su se lagano kristalizovala u praksi drzava u obliku obicajnog prava. U %= i 0 veku izvrseno je nekoliko kodi!ikacija koje sadrze pravila diplomatskog prava, ali one vise predstavljaju teorijska misljenja, i nisu obavezna. 7vanicne kodi!ikacije diplomatskog prava koje se donose od polovine 0. veka za predmet imaju dva dela: 1) M$lilaealn$ -i+lo"aij$ koja je vezana za na#anak "e-j$nao-ni! o*anizacija 2) Ta-icionaln$ 6ilaealn$ -i+lo"aij$ na elaciji -zava7-zava %4 2ojava medjunarodnih organizacija izgradila je "$lilaealn$ -i+lo"aij$ . 2od multilateralnom diplomatijom podrazumeva se predstavljanje drzava u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama. onete su dve konvencije o statusu predstavnika drzava i sluzbenika U3 i specijalizovanih agencija: Konvencija o +ivile*ija"a i i"$niei"a UN 814)& i Konvencija o +ivile*ija"a i i"$niei"a #+ecijalizovani! a*encija 814). ;akodje, doneta je i Konvencija o +e-#avljanj$ -zava $ o-no#i"a #a "e-j$nao-ni" o*anizacija"a 140. *o-ine. #na uredjuje pitanja tri oblika multilateralne diplomatske aktivnosti: %4 misije pri medjunarodnim organizacijama, 4 delegacije pri organima organizacije i na kon!erencijama pod okriljem organizacije, 4 delegacije posmatraca pri organima i na kon!erencijama. 4 rgi deo cine konvencije koje za predmet imaju a-icionaln$ 6ilaealn$ -i+lo"aij$ , ad hoc i stalnu. (d hoc diplomatija je uredjena Konvencijo" o #+ecijalni" "i#ija"a 140, i radjena je prema pravilima koja vaze za stalnu diplomatiju. #snovni instrument u diplomatskom pravu je Konvencija o -i+lo"a#ki" o-no#i"a iz 141 . #na >
sadrzi pravila o bilateralnoj dilomatiji i sluzi kao model za pravila o ad hoc i multilateralnoj diplomatiji. Ima univerzalan domasaj i odnosi se na sve drzave. 10. S(5 DRZA'( Se9 -zave je vrhovni organ zastupanja drzave u medjunarodnim odnosima. O+#e 9$nkcije #e9a -zave #$ : %. proglasenje rata i mira, . sklapanje medjunarodnih ugovora i . odasiljanje i primanje diplomatskih predstavnika. Uce#ce #e9a -zave $ "e-j$nao-ni" o-no#i"a "oze 6ii azlicio. #d predsednickog modela, gde je se! drzave najvisi organ zastupanja, do kabinetske vlade gde je vodjenje diplomatskih odnosa u nadleznosti ministra inostranih poslova. "edjunarodno pravo sve se!ove drzava tretira na isti nacin bez obzira na njihova ustavna ovlascenja. Ulo*a #e9a -zave #e "enjala oko" ve"ena . U doba apsolutizma se! je preduzimao sve vaznije radnje koje se ticu medjunarodnih odnosa. U periodu od zavrsetka Beckog kongresa %/%&. do pocetka 2rvog svetskog rata njegova uloga se znatno smanjila.rugi svetski rat oznacio je bujanje aktivnosti se!a drzave u medjunarodnim odnosima. U kla#icno" "e-j$nao-no" +av$ +o#ojala je +o-ela vla-aa +o azlicii" kieij$"i"a. U vreme kada je crkva igrala znacajnu ulogu u politicnom zivotu vladari su nastojali da dobiju verske titule. ;ako je !rancuski kralj nosio titulu vrlo hriscanski kralj, spanski kralj-katolicki kralj, portugalski-vrlo verni kralj. Se9 -zave "oze 6ii inoko#ni ili kole*ijalni& kao i na#le-ni i iz6oni. U praksi preovladjuje inokosni se! drzave, mada je bilo slucajeva i sa kolegijalnim. anas kolegijalni se! drzave postoji u 'vajcarskoj i Bosni i ercegovini. Izborni se! drzave karakteristican je za republiku, a nasledni za monarhiju. Pavo za#$+anja +i+a-a #vano" #e9$ -zave& tj ne pripada onom ko je !unkciju izgubio na neustavan nacin. 3eustavni nacini dolaska na polozaj se!a drzave nisu retki, a da bi zaista mogao da zastupa drzavu treba da bude priznat od drugih drzava. U "ona!i#icki" -zava"a& +ava koja +i+a-aj$ #e9$ -zave $zivaj$ i e*eni 6 lica koja vrse !unkciju umesto zivog ali nesosobnog, ili maloletnog vladara. -a bi se! drzave delovao u medjunarodnim odnosima, nje"$ ne e6a +$no"ocje , vec izjave se!a drzave obavezuju drzavu. ;o moze biti: proglasenje ratnog stanja, zakljucenje mira, prijem pisama stranih diplomatskih predstavnika, vodjenje pregovora, rati!ikovanje medjunrodnih ugovora itd. :Polozaj #e9a -zave $ ino#an#v$ 7 'e! drzave prilikom sluzbene posete u drzavi prijema uziva olaksice, privilegije i imunitete. #vo se primenjuje kada deluje u javnom svojstvu kao organ drzave, dok nije potpuno jasan njegov polozaj kada deluje u privatnom svojstvu. ;o znaci da se! drzave ima +o#e6an +olozaj u stranim drzavama, a o-like o* +olozaja #$ : %. licna neprikosnovenost, . izuzece jurisdikcije od organa stranih drzava . nepovredivost stana >. sloboda opstenja &. pocasti i povlastice &
3jegova licna nepovredivost znaci da se! drzave treba uzivati zastitu od ma koje povrede na njegov zivot, telesni integritet, cast i dostojanstvo. ;akodje, u novije vreme on je zasticen i od pismenih i usmenih uvreda i kleveta. :I"$nie #e9a -zave 7 'e! drzave ima kivicno+avni i *a-jan#ko+avni i"$nie. 7Kivicno+avni i"$nie odnosi se na bilo koji akte se!a drzave, bilo da je ucinjen u privatnom ili javnom svojstvu. )azi misljenje da munitet ostaje na snazi i kada prestane !unkcija se!a drzave. 7/a-jan#ko+avni i"$nie nije svuda u praksi isti. 3eke drzave ga priznaju u onim slucajevima kada nastupa kao nosilac vrhovne vlasti, dok ga druge priznaju u svim slucajevima. Bez obzira na razlike, svuda vazi princip da se u parnici ne predzimaju nikakve radnje dok se! drzave boravi u drzavi u vrsenju sluzbene !unkcije. 1. 'LADA I S(5 'LAD(
Kao organ za odrzavanje medjunarodnih odnosa mogu se javiti i vla-a kao celina i #e9 vla-e. Po- vla-o" kao celino" podrazumeva se kolegijalno telo koje je ovlasceno da izrazi volju drzave u medjunarodnim odnosima. Se9 vla-e se takodje smatra ovlascenim da izjavljuje volju u ime drzave. 'e! drzave smatra se predstavnikom svoje drzave i za preduzimanje akata u vezi sa zakljucenjem ugovora nije "$ +oe6no +$n"ocje. Institut za medjunarodno pravo doneo je ezol$cij$ iz 2;;1. godine koja se tice i"$niea #e9a -zave. 3jime se predvidja da se! vlade uziva jednake imunitete i licnu nepovredivost kao i se! drzave uz smanjen obim pocasti. 1. MINISTAR INOSTRANI< POSLO'A Mini#a ino#ani! +o#lova jeste clan vlade zaduzen za vodjenje medjunarodnih odnosa. 2ored se!a drzave i se!a vlade on je jedini drzavni !unkcioner koji je ovlascen da izjavljuje volju drzave u medjunarodnim odnosima. "inistar spoljnih poslova rukovodi spoljnom poltikom jedne drzave. 3jegove izjave i akti obavezuju drzavu cije ime su dati. 2itanje ovlascenja ministarstva spoljnih poslova nije reseno u praksi. =ian#ka +ak#a smatra da samo ministar inostranih poslova, njegov zamenik ili podsekretar za spoljne poslove mogu da preduzimaju akte i daju izjave u ime ministarstva. (vo+#ka +ak#a smatra da svaki !unkcioner ima ovlascenje da deluje u ime ministarstva ako radi ili se poziva da radi u ime ministarstva. Ova azlika izazava #e $ 9o"i noa. 3ote britanskog ministarstva predstavljaju licno pismo, a evropskog ne nose potpis nego samo pecat ministarstva. Na-lezno#i "ini#a ino#ani! +o#lova je#$ : izdavanje nota i ostalih oblika komunikacije sa drugim drzavama, izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi sa odnosima sa stranim drzavama, predlaganje se!u drzave diplomtskih predstavnika, rukovodjenje diplomatskim i konzularnim predstavnistvima u inostranstvu itd? 9
"inistar inostranih poslova kada boravi u inostranstvu uziva +olozaj kao i #e9 -zave , uz smanjene pocasti. ;ri bitne cinjenice opravdavaju njegov takav polozaj: %. odgovornost za obavljanje diplomatskih aktivnosti drzave, . predstavljanje vlade na medjunarodnim sastancima, . potreba da slobodno putuje bez ometanja vladinih aktivnosti. 13. PR(DSTA'NI%KO T(LO& 'OJNI KOMANDANTI& PR(DSTA'NI%I DRZA'A U POSTUP%IMA PR(D M(DJUNARODNIM SUDO'IMA I AR=ITRAZAMA Pe-#avnicko elo u nacelu ne spada u unutrasnje organe za vodjenje medjunarodnih odnosa, ali zbog polozaja koji ima u parlamentarnom sistemu ipak zasluzuje da u sirom smislu bude organ za odrzavanje medjunarodnih odnosa. 3aime, predstavnicko telo je srediste u kom se !ormira volja drzave, koja se izrazava u vidu aktinosti se!a drzave, se!a vlade i ministra inostranih poslova. 'ojni ko"an-ani u doba rata mogu svojim radnjama obaveziati drzavu. +ecimo, oni zakljucuju ugovore o kapitulaciji, tj ugovore o predaji oruzane sile, kao i ugovore o opstem primirju. 3jihovo ovlascenje za zakljucivanje ugovora aktivira se izbijanjem oruzanog sukoba, a prestaje okoncanjem oruzanog sukoba. Pe-#avnici -zava $ +o#$+ci"a +e- "e-j$nao-ni" #$-ovi"a i a6iaza"a7 U postupcima pred medjunarodnim sudom drzavu predstavlja agent ili zastupnik. ( agentima mogu pomagati savetnici ili advokati. 1lavna !unkcija agenta jeste odrzavanje kontakta sa 'udom. 3jegove izjave obavezuju drzavu. 2ravila suda sadrze nekoliko odredaba koje se ticu agenta: -3akon sto je pokrenut postupak pred 'udom, agent preduzima sve korake u ime stranke -(ko je postupak pokrenut tuzbom ime agenta tuzioca mora biti navedeno u tuzbi. -(ko je postupak pokrenut noti!ikacijom posebnog sporazuma, ime agenta navodi stranka koja upucuje noti!ikaciju 'udu. -3akon poslednjeg izlaganja koje stranka ucini u usmenom postupku, njen agent procitace konacne zahteve te stranke. Kopija pismenog teksta ovih zahteva bice upucena 'udu i preneta drugoj strani. -(gent se imenuje po pravilu na poseban slucaj, ali je moguce da drzava odredi generalnog agenta koji je predstavlja u svim sporovima pred 'udom -(genta odredjuje po pravilu se! drzave ili ministar inostranih poslova
14.USPOSTA'LJANJ( DIPLOMATSKI< ODNOSA& 'IS(STRUKO ZASTUPANJ(
2ravo poslanstva oduvek je #"aano ai6$o" #$veeniea , i po pravilu pripada suverenim drzavama. 7Ko- +e#onalni! $nija pravo poslanstva pripada svakoj clanici unije pojedinacno. 7Ko- ealni! $nija koje nastupaju kao celina, pravo poslanstva poseduje unija. 7Kon9e-eacija, s obzirom da nije poseban subjekt u medjunarodnom pravu vec zajednica drzava, pravo poslanstva poseduje svaka clanica kon!ederacije. Izuzetak je bila 3emacka kon!ederacija gde je i sama kon!ederacija imala pravo poslanstva. 7U 9e-ealni" -zava"a , pravo poslanstva pripada !ederaciji, a ne !ederalnim jedinicama. U pozitivnom medjunarodnom pravu, pravo poslanstva nije vezano samo za drzave, vec ga poseduju i vladine medjunarodne organizacije. 7ato je ispravnije da se pravo poslanstva vezuje #a #$6jekivie u medjunarodnom pravu nego za suverenitet. Uspostava diplomatskih odnosa podrazumeva #a*la#no# -ve ili vi#e -zava. Uobicajeni nacin za to jeste ovaanje #alne -i+lo"a#ke "i#ije na teritoriji druge, sto ne mora uvek da se podrazumeva. #tvaranje te misije odredjuju politicki interesi i ekonomski kapacitet drzave, jer odrzavanje te misije trazi i !inansijska sredstva. 3pr Kirgistan je uspostavio diplomatske odnose sa preko /0 zemalja, od njih je 9 uspostavilo stalne misije u toj zemlji, dok je Kirgistan otvorio %0 u tim zemljama. )elika Britanija uspostavila je diplomatske odnose sa > zemalja, a nije otvorila stalna diplomatska predstavnistva. 'i#e#$ko za#$+anje 6 postoji kada je diplomatski predstavnik akreditovan u vise zemalja, a sediste diplomatske misije se nalazi u jednoj od njh. -)elika Britanija je %=9. otpavnika u 2ekingu imenovala i za ambasadora u "ongoliji -#samdesetih godna @ugoslavija je imala diplomatske odnose sa 9 zemalja u kojima su se!ovi misije imali sediste u drugim zemljama -'ampion je Belgija koja je %==. imala = ambasadora akreditovana u vise drzava.
/
2;.SASTA' DIPLOMATSK( MISIJ(& DIPLOMATSKO OSO=LJ( MISIJ( 7U #a#av -i+lo"a#ke "i#ije ulaze: %. se! misije, . diplomatsko osoblje, . administrativno i tehnicko osoblje, >. posluzno osoblje. 'truktura diplomatskog predstavnistva po pravilu obuhvata: politicki sektor, ekonomski, stampu, kulturu i in!ormisanje, konzularnu sluzbu, vojnog izaslanika i administrativno-tehnicku sluzbu. rzava podelu na sektore i izbor diplomatskih predstavnika vrsi na nacin koji joj se cini prikladan. U vezi sa sastavom misije teskoce mogu doci kod njene 6ojno#i. 3aime, u medjunarodnom pravu ne postoji pravilo koje resava to pitanje. Broj osoblja misije utvrdjuje se sporazumom drzava. Ukoliko sporazum ne postoji, drzava kod koje se akredituje moze zahtevti da se taj broj krece u granicama razumnog i normalnog. U suprotnom moze doci do spora koji nije lako resiti, jer je kriterijum razumnog i normalnog subjektivan, a drzava prijema odlucuje sta je razumno i normalno. -Di+lo"a#ko o#o6lje cine: 'e! misije i clanovi osoblja sa diplomatskim statusom. Se9ovi "i#ije dele se prema konvenciji na tri klase: %. ambasadore ili nuncije akreditovane kod se!ova drzava i se!ove misija odgovarajuceg ranga . poslanike, ministre ili internuncije akreditovane kod se!ova drzava i . otpravnike poslova akreditovane kod ministra inostranih poslova. 1. 2rema Beckom pravilniku samo su a"6a#a-oi posedovali reprezentativni karakter. 2ored niza ceremonijalnih prava i prava na najvise pocasti, smatralo se da zastupaju samu licnost svoga suverena. anas je takva pozicija ambasadora izgubila osnov pre svega zato sto se reprezentatvni karakter priznaje diplomatskoj misiji, a ne se!u misije. Beckim pravilnikom, ambasador je bio rezervisan samo za velike sile, dok su ostale drzave se!ove misija mogle imenovati u rangu poslanika ili ministara. anas gotovo sve drzave se!ove diplomatskih misija imenuju u rangu ambasadora, iako konvencija ne pravi razlike izmedju njih. opusta samo razliku u pogledu prezeanse i etikecije. Konvenciija u prvu klasu svrstava i n$ncije 6 stalni i redovni ambasadori 'vete stolice koji se odasilju radi obavljanja redovnih diplomatskih odnosa. 2ored nuncija, prakse 'vete stolice poznaje i le*ae 6 diplomate iz reda kardinala koji se salju u katolicke zemlje u misijama koje su pretezno crkvene prilike. 2. +azlika izmedju se!ova misije prve klase i se!ova misije druge klase odnosno +o#lanika& "ini#a ili inen$ncija je +akicno ne#ala . U savremenoj praksi razlika se svodi na ceremonijalna prava i pocasti. 'e!ovi misija druge klase nemaju poput ambasadora pravo na predikat ekselencije, osim ako tu titulu nemaju po nekom drugom osnovu. ,. 7a razliku od prve dve klase o+avnici +o#lova akredituju se kod ministra inostranih poslova. 3jih treba razlikovati od privremenih otpravnika poslova. 2rivremeni otpravnik nije =
akreditovan u tom svojstvu vec je to clan misije koji vrsi duznost se!a misije u slucaju ako je mesto se!a misije upraznjeno ili ako je se! misije sprecen da vrsi svoje !unkcije.
21. SA/LASNOST DRZA'( PRIJ(MA
rzava imenovanja ima pravo da vrsi izbor se!a dilomatske misije, a drzava prijema ima pravo da se izjasni da li je nominovano lice prihvatljivo. rzava odasiljanja treba da proveri da li je lice koje namerava da postavi za se!a diplomatske misije pozeljna licnost u drzavi prijema. U slucaju pozitivnog odgovora drzava prijema daje agreman. #na ima pravo da da ili odbije agreman bez obrazlozenja. 2ostavljanje se!a misije sastoji se iz dva akta: 1) ne9o"alne +ovee -a li je o-e-jena licno# +i!valjiva ko- -zave +ije"a. 2) ne9o"alne in-ikacije o- -zave +ije"a -a je a o#o6a +i!valjiva > a*e"an. +azlozi za odbijanje agremana su mnogobrojni. ele se na razloge koji se ticu odnosa izmedju dveju drzava i razloge koji se odnose na licnost predlozenog predstavnika. rzava odasiljanja postavlja se!a diplomatije tek kad dobije agreman. ( smatra se da je se! drzave preuzeo tu !unkciju tek kad podnese akreditivna pisma ili noti!ikuje svoj dolazak i podnese prepis svojih akreditivnih pisama ministarstvu inostranih poslova. (greman se trazi samo za se!a misije, mada je americki 'tejt department ustanovio takvu tehniku da odredjuje i klasi!ikaciju osoblja ambasade. 22. ADMINISTRATI'NO7T(
%0
2,. DILOMATSKI KOR
iplomatski predstavnici akreditovani u jednoj zemlji predstavljaju -i+lo"a#ki ko. #ni ne predstavljaju pravno lice, vec skup nezavisnih lica izmedju kojih postoji moralna veza na pravima i interesima njihovih doticnih drzava. iplomatski kor nastupa kao celina u ceremonijalnim desavanjama, a retko i sa politickom konotacijom. 3a celu diplomatskog kora nalazi se -oajen, koji se odredjuje na osnovu dva kriterijuma: %) +i+a-a najvi#oj kla#i -i+lo"a#ki! +e-#avnika > a"6a#a-oi"a. 2) -an i ca# +e$zi"anja 9$nkcije U slucaju opozivanja agremana, drzava imenovanja povlaci diplomatskog predstavnika. (ko tako ne ucini drzava prijema ce ga proterati kao obicnog stranca. Ukoliko drzava imenovanja ne opozove diplomatskog predstavnika on skoro momentalno gubi prvilegije i imunitete. ;o znaci da u roku od >/ ili & casova mora da napusti teritoriju drzave prijema. 2. 5UNK%IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA
#snovne !unkcije diplomatskih predstavnika su: 1) Pe-#avljanje -zave koja ake-i$je ko- -zave ko- koje #e ake-i$je 6 iplomatska misija predstavlja drzavu imenovanja u drzavi prijema. "isija je ovlasceni predstavnik svoje vlade u komunikaciji sa drzavom prijema. 've radnje diplomatskih predstavnika smatraju se aktima drzave imenovanja. Izuzetak su jedino radnje koje su nespojive sa !unkcijama misije, a to su prema svatanju )elike Britanije, aktivnosti radi sticanja !inansijske koristi 5prodaja avionskih karata, turistickih usluga itd.4. Ukoliko se diplomatski redstavnik svojom aktivnoscu mesa u unutrasnje poslove drzave prijema obicno se taj diplomatski predstavnik poglasava za persona non grata. 2) Za#ia inee#a -zave koja ke-i$je $ -zavi ko- koje #e ake-i$je 6 #vde postoji jedan opsti uslov a to je da se zastita domacih !izickih i stranih lica obavlja u skladu sa pravilima medjunarodnog prava. #d posebnog znacaja jeste zabrana mesanja u unutrasnje stvari drzave prijema, odnosno postovanje norma i institute drzave prijema. 2osebno se insistira na postovanju pravnih lekova u sudskim postupcima koji se vode pred sudovima drzave prijema. ,) Pe*ovaanje ko- vla-e koja #e ake-i$je 6 2redstavnicima drzave smatraju se se!ovi diplomatskih misija. 3jihova !unkcija je ogranicena u dvostrukom smislu. +atione materiae 6 odnosi se samo na ugovore izmedju drzave prijema i drzave imenovanja. +atione valorem 6 ogranicena je svrhom usvajanja ugovora ) O6ave#avanje o $#lovi"a i azvoj$ -o*a-jaja $ -zavi ko- koje #e ake-i$je i +o-no#enje izve#aja o o"e vla-i -zave koja ake-i$je 6 ;o znaci da diplomatski predstavnik prikuplja sva obavestenja o stanju stvari u drzavi prijema i na zahtev nadleznih organa u drzavi prijema daje in!ormacije o stanju stvari u svojoj zemlji. 2redmet ove !unkcije su sve politicke, kulturne,ekonomske i socijalne aktivnosti u drzavi prijema. %%
0) Una+e-jenje +ijaelj#ki! o-no#a i azvijanje +ive-ni!& k$l$ni! i na$cni! o-no#a iz"e-j$ -zave koja ake-i$je i -zave ko- koje #e ake-i$je #sim njih diplomatska misija moze obavljati i druge !unkcije, koje su podeljene u dve grupe: 1) Do-ane 9$nkcije -i+lo"a#ke "i#ije na osnovu sporazuma drzave rijema i drzave odasiljanja: registracija smrti, rodjenja i brakova svojih drzavljana, izdavanje oasosa, overa isprava itd? 2)'ane-ne 9$nkcije -i+lo"a#ke "i#ije , gde diplomatska misija jedne drzave zastupa interese trece drzave koja nema misiju u drzavi prijema. 20.PROSTORIJ( DIPLOMATSK( MISIJ( Po#oije -i+lo"a#ke "i#ije jesu zgrade ili delovi zgrada i okolna zemljista koja se koriste za potrebe misije, ukljucujuci i rezidenciju se!a misije. ;e prostorije su ne+ove-ive , tako da organi teritorijalne drzave mogu da udju u prostorije samo uz pristanak se!a misije ili lica koje ga zamenjuje. a bi se izbegla zlopotreba u tumacenju ko zamenjuje se!a misije, Konvencija utvrdjuje da !unkciju se!a misije ukoliko je njegovo mesto upraznjeno ili je sprecen da vrsi svoju !unkciju zamenjuje o+avnik +o#lova a- inei". 3jegovo ime saopstava se ministarstvu inostranih poslova drzave kod koje se akredituje. Ne+ove-ivo# +o#oija je a+#ol$ne +io de. ;o znaci da nije dozvoljen ulazak organa teritorijalne drzave u prostorije diplomatske misije ni radi sprecavanja izvrsenja krivicnog dela ili preduzimanja radnji radi kaznjavanja pocinioca krivicnog dela, bez odobrenja se!a misije. U slucaju teze povrede nepovredivosti diplomatskog predstavnistva drzava imenovanja najcesce reaguje prekidom diplomatskih odnosa. rzava prijema ima o6avez$ -a +e-$z"e #ve "ee koje bi sprecile naslan ulazak prostorije diplomatske misije, njhovo ostecenje, narusavanje mira, povredu dostojanstva dilomatske misije od strane privatnih lica ili grupa. 3arusavanje mira obuhvata veliki broj radnji i utvrdjuje se u konkretnim okolnostima, pa se time npr smatrala glasna muzika ispred vatikanske ambasade u 2anami. 2ovredom dostojanstva ne smatraju se protesti i izrazavanje neslaganja sa politikom drzave imenovanja, ali bi povredu dostojanstva predstavljalo paljenje zastave drzave ili slike se!a drzave. 3epovredivost prostorija obuhvata i namestaj i druge predmete koji se u prostorijama nalaze, pa i prevozna sredstva. So #e ice +e#anka ne+ove-ivo#i ona ne prestaje i kada se okoncaju diplomatski odnosi. (rhiva i dokumenti misije nepovredivi su u svako doba ma gde se oni nalazili.
%
2.AR
2ravilo je da su arhiva i dokumenti diplomatske misije nepovredivi u svako doba ma gde se nalazili. Konvencija sadrzi posebno pravilo koje se odnosi na njihovu nepovredivost: 3epovredivost arhiva i dokumenata podrazumeva dve obaveze drzava prijema: 1) -a njeni #l$z6enici ne "o*$ +lenii a!iv$ & i#+iivai #a-zin$ a!ive nii je o6javljivai 2) -a +e-$zi"aj$ "ee a-i #ecavanja +vani! lica -a a!iv$ za+lene ili +ove-e njen +oveljivi kaake. 2ravilo o nepovredivosti arhive dokumenata obuhvata i sluzbene arhive i dokumente kao i privatne arhive i prepisku diplomata. @edini izuzetak jesu delovi arhive u kojima se priznaje jurisdikcija drzave prijema. 3epovredivost vazi i za slucaj prekida diplomtskih odnosa. U takvim slucajevima obicno se do transportovanja dokumenata u misiji ostavlja jedan cinovnik u svojstvu cuvara. 2. OLAKSI%( U RADU MISIJA I SLO=ODA KR(TANJA
rzava ima obavezu da pruzi +o"oc -i+lo"a#koj "i#iji sa ciljem njenog normalnog !unkcionisanja. 3pr u toku uspostavljanja misije drzava prijema ce drzavi koja akredituje olaksati da na njenoj teritoriji stice prostorije koje su neophodne za misiju, a takodje ce pruziti i pomoc clanovima misije da dobiju odgovarajuce stanove. rzava prijema clanovima misije obezbedjuje #lo6o-$ keanja na svojoj teritoriji. ( ogranicenje slobode kretanja uspostavljeno je na dva nacina: 1) in-iekno 6 proglasenjem velikih podrucja za zone bezbednosti. 2) -iekno 6 ogranicenjem slobode kretanja stranih diplomatskih predstavnika na usko podrucje oko sedista misije. "isija ima i #lo6o-$ o+#enja. ;o znaci da u opstenju sa vladom i drugim misijama i konzulatima ima sva odgovarajuca sredtva komunikacije. @edino ne moze koristiti otpremnu radio stanicu bez saglasnosti drzave prijema. Konvencijom je utvrdjeno da su nepovredive sve #l$z6ene +e+i#ke "i#ije. ;akodje, nepovrediva je -i+lo"a#ka +o#a.8ice koje je ovlasceno da nosi diplomatsku postu je -i+lo"a#ki k$i . I on uziva neprikosnovenost tako da ne moze biti podvrgnut nikakvoj vrsti hapsenja niti pritvora. 2ostoje dve vrste tih kurira 6 stalni i ad hoc, a razlika je u trajanju tog statusa i imuniteta. 'tatus ad hoc kurira prestaje kada primaocu preda valizu. 'alize misije ne smeju biti otvarane niti zadrzavane. ( paketi koji sacinjavaju valizu moraju nositi vidljivu spoljnu oznaku o svom karakteru i smeju sadrzati samo one dokumente koji su namenjeni za sluzbenu upotrebu misije.
%
23.N(PRIKOSNO'(NOST DIPLOMATSKI< PR(DTA'NIKA
8icnost diplomtskog agenta je neprikosnovena. ;o znaci da on ne moze biti podvrgnut nikakvoj vrsti !a+#enja ili +ivoa, a drzava mora da preduzme sve mere kako bi sprecila nanosenje uvreda njegovoj licnosti i njegovom dostojanstvu. iplomatski agent ne moze biti podvrgnut "ea"a koje +e-#avljaj$ -iekn$ +in$-$. Izuzetak od tog pravila postoji kada se mere prema agentu preduzimaju radi srecavanja izvrsenja teskog kivicno* -ela. Konvencija na"ece o6avez$ -zava"a ugovornicama da u svojim nacionalnim zakonodavstvima inki"ini#e +ove-$ ovo* +avila. Konvencija o sprecavanju i kaznjavanju krivicnih dela protiv lica pod medjunarodnom zastitom siroko odredjuje -ela koja #e #"aaj$ kaznjivi". ;o su krivicna dela protiv lica pod medjunarodnom zastitom koja predstavljaju ozbiljnu pretnju za odrzavanje normalnih diplomatskih odnosa. 2o svojoj prirodi to su obicni zlocini koji imaju medjunarodni znacaj pa ne mogu biti kvali!ikovani kao politicka krivicna dela. U anticko doba imunitet predstavnika svodio se na zabranu lisavanja zivota, a u danasnji smisao poceo se !ormirati u %9. i %. veku. #bicno se kao primer navodi slucaj spanskog ambasadora "endoze, u
iplomatski predstavnici u drzavi prijema poseduju #$-#ki i"$nie. 3aravno zakoni te drzave vaze za sva lica koja se nalaze na njenoj teritoriji pa i za diplomatske predstavnike, ali u slucaju da prekrse zakon oni ne mogu biti podvrgnti vrsenju jurisdikcije sudskih organa te drzave. 7ato se kaze da su zakoni drzave prijema u odnosu na diplomatske predstavnie le? i"+e9eca. 2ostoji razlika u obimu krivicnopravnog i gradjanskopravnog imuniteta. Kivicno +avni i"$nie diplomatskih predstavnika je apsolutan, i to u dvostrukom smislu. 2rvo, ne odgovara ni za najteza krivicna dela ucinjena na teritoriji drzave prijema. rugo, diplomatski predstavnik se ne moze odreci krivicnopravnog imuniteta. Imunitet mu se ne dodeljuje ad personam, vec kao predstavniku drzave, tako da se tog imuniteta moze odreci samo drzava. iplomatskom predstavniku ne mogu biti izrecene sankcije za krsenje pravne norme, tako da je za njega nacionalno krivicno zakonodavstvo leA imper!ecta. 3eka vrsta zamene za nemogucnost izricanja sankcija jeste proglasenje za nepozeljnu licnost i nalog za napustanje drzave prijema. 7a razliku od krivicnopravnog, *a-jan#ko+avni i"$nie je relativan. 3aime, pravila o gradjanskopravnom imunitetu se ne primenjuju u sledecim slucajevima: %>
1) Svana $z6a koja #e o-no#i na +ivane ne+oken#i na eioiji -zave ko- koje #e ake-i$je& osim ako diplomatski predstavnik tu nepokretnost poseduje za potrebe misije. 2) T$z6a koja #e o-no#i na na#le-je , a u kojoj se diplomatski predstavnik javlja kao izvrsilac testamenta, administrator, naslednik ili legator po privatnoj osnovi a ne u ime drzave. ,) T$z6a koja #e o-no#i na #lo6o-ne +o9e#ije koje diplomatski predstavnik vrsi u drzavi koja se akredituje nevezano za njegove sluzbenu !unkciju. #vo je u sukobu sa odredbom clana > Konvencije, gde je diplomatskim predstavnicima zabranjeno da u drzavi kod koje se akredituje vrse delatnost radi licne zarade. ;ako da se ovo moze odnositi na neku delatnost u dobrotvorne svrhe. #sim toga diplomatski predstavnik se "oze o-eci i"$niea u gradjanskom i upravnom postupku. ,;. PRI'IL(/IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA
ugo vremena privilegije diplomatskih predstavnika nisu bile regulisane, tako da su se razlikovale od zemlje do zemlje. anas konvencija regulise privilegije diplomatskih predstavnika, i one danas predstavljaju obavezu drzave prijema. Di+lo"a#ki +e-#avnik o#lo6o-jen je #vi! +oeza i ak#i. #va odredba ogranicena je na neposredne poreze, tako da se ne o#lo6a-ja o-@ - posrednih poreza tj poreza koji su ukljuceni u cenu robe ili usluge. - poreze koji se odnose na njegovu privatnu nepokretnu imovinu na teritoriji drzave prijema, - nalsednih taksi - taksi na prihode koje ostvaruje nezavisno od !unkcije diplomatskog predstavnika. iplomatski predstavnik o#lo6o-jen je o- carina, taksi i drugih dazbina: - pedmeta namenjenih za sluzbene potrebe - predmeta namenjenih za licnu upotrebu predstavnika i clanova njegove porodice koji cine domacinstvo, ukljucujuci i smestaj. ;akodje, se! misije i diplomatski predstavnici ne podlezu ogranicenjima u pogledu vrednosti imovine koju uvoze u navedene svrhe. 3jihov licni +lja* ne +o-leze +e*le-$. #d toga postoji izuzetak u slucaju ozbiljne sumnje da se radi o zloupotrebi ovog pravila. ,1. IMUNIT(TI DRU/I< %LANO'A OSO=LJA MISIJ(
#sim diplomatskih agenata, imunitete uzivaju i drugi, nediplomatski clanovi osoblja. 1) %lanovi +oo-ice -i+lo"a#ko* a*ena uzivaju imuitete, pod uslovom da nisu drzavljani drzave prijema i da su clanovi domacinstva diplomatskog agenta. 2ojam porodice razlikuje se od drustva do drustva, a prema standardima '( clanovi porodice jesu suprug5a4 clana misije, njihova deca koja nisu starija od % god, nisu u braku i zive u zajednickom domacinstvu. ;akodje i deca koja nisu starija od god, ne zive u zajednickom domacinstvu ali su redovni studenti. 2) %lanovi a-"ini#aivno* i e!nicko* o#o6lja "i#ije , kao i clanovi njihovih porodica koji cine deo njihovog domacinstva ako nisu drzavljani drzave prijema. Uzivaju pun krivicnoprani imunitet, i samo !unkcionalni imunitet od gradjanskog i upravnog sudstva, tj imunitet za postupke koji su ucinjeni na vrsenju njihovih !unkcija. %&
,) %lanovi +o#l$zno* o#o6lja misije pod slovom da nisu drzavljani drzave kod koje se akredituje, uzivaju !unkcionalni imunitet. %lanovi +ivane +o#l$*e clanova misije ne uzivaju imunitete i privilegije na osnovu medjunarodnog prava. ,2.PRA'NI OSNO' IMUNIT(TA I PRI'IL(/IJA
2ostoje tri teroije o pravnom osnovu imuniteta i privilegija diplomatskih predstavnika: 1) Teoija ek#eioijalno#i 6 3ju je !ormulisao 1rocijus. #na se zasniva na tome da se diplomatski predstavnik nalazi van teritorijalne drzave, i da je pravno vezan za drzavu odasiljanja. 7bog toga ne podleze teritorijalnim zakonima poput obicnih stranaca. Kada je ta teorija primenjivana smatralo se da vladar kada boravi u inostranstvu pravno nalazi van zemlje u kojoj boravi. #va teorija je danas ugavnom odbacena. 2) Teoija e+ezenacije 6 #va teorija potice iz srednjeg veka kada je ambasador smatran za licnog predstavnika svog suverena. 'matralo se da svaki akt protiv licnog integriteta dilomatskog predstavnika predstavlja i akt protiv samog vladara. ,) Teoija 9$nkcionalne +oe6e 6 #va teorija osnov imuniteta i privilegija vidi na razlozima prakticne prirode. 3aime, oni su uslov da bi diplomatska !unkcija mogla normalno i nesmetano da se obavlja. U pozitivnom pravu u privilegijama i imunitetima diplomatskih predstavnika prepoznaje se "e#ovii $icaj eoije e+ezenacije i eoije 9$nkcionalne +oe6e. ,,.O=A'(Z( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA
iplomatski predstavnici uzivaju +ivile*ovan +olozaj, pa su samim tim izuzeti od pravnih pravila unutrasnjeg ili medjunarodnog prava. 3jima ne mogu da se izreknu sankcije za krsenje pravnih pravila kao ostalim prekrsiocima. Ipak, postoje nekoliko o#novni! o6aveza u vrsenju aktivnosti diplomatskh predstavnika: 1) Ne"e#anje $ $n$a#nje +o#love -zave +ije"a 6 3ajcesci oblici mesanja jesu: - davanje saveta zvanicnicima drzave prijema u toku diplomatske komunikacije - komunikacija sa osobama sa kojima diplomatski predstavnik nije ovlascen da komunicira - radnje u rasponu od onih usmerenih na svrgavanje vlade drzave prijema do izrazavanja kritickog misljenja o politici vlade drzave prijema. 2) Po#ovanje $n$a#nje* +ava -zave +ije"a 6 #va obaveza odnosi se na unutrasnje pravo u celini. iplomatski predstavnici posebno su duzni da postuju temeljne odredbe unutrasnjeg prava koje cine javni poredak drzave prijema. 2ovrede tih odredaba smatraju se narocito teskim. ,) Po#ovanje -zave +ije"a i njeni! in#i$cija > rzave drze do svog dostojanstva i u slucaju da diplomatski predstavnik svojim ponasanjem povredi dostojanstvo drzave traze njegovo povlacenje. ) Koi#cenje +o#oija -i+lo"a#ke "i#ije $ zakonie #v!e 6 ;o znaci da se prostorije misije ne smeju upotrebljavati za ciljeve koji nisu u skladu sa !unkcijama misije.
%9
,. PR(STANAK 5UNK%IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA
*unkcija diplomatskog predstavnika moze prestati iz -ve *$+e azlo*a. 1) Pv$ *$+$ cine azlozi koji ni#$ ne+o#e-no vezani za -i+lo"a#ko* +e-#avnika . +ec je o prekidu diplomatskih odnosa koji dovode do prestanka !unkcije diplomatskih predstavnika. %4 @ednostanim aktom drzaa izmedju kojih postoje diplomatski odnosi 4 Izbijanjem rata izmedju drzava koje imaju uspostavljene diplomatske odnose 6 U tom slucaju drzava prijema je duzna da da olaksice da bi lica koja uzivaju diplomatske privilegije mogla u sto kracem roku da napuste drzavu prijema 4 3estankom jedne od drzava izmedju kojih su uspostavljeni diplomatski odnosi 2) D$*$ *$+$ cine azlozi koji #$ ne+o#e-no vezani za -i+lo"a#ko* +e-#avnika. #vi razlozi dovode do prestanka !unkcije diplomatskog predstavnika, ali ne diraju diplomatske odnose izmedju dve drzave. %4 #pozivanje diplomatskog predstavnika od drzave imenovanja 6 #pozivanje se vrsi izdavanjem opozivnog pisma koje diplomata predaje se!u drzave ili ministru inostranih poslova. 4 3oti!ikacijom drzave koja akredituje drzavi prijema da su !unkcije diplomatskog predstavnika prestale 6 #vo je standardan nacin prestanka, kada istekne vreme imenovanja na diplomatsku !unkciju. 4 3oti!ikacijom drzave prijema drzavi koja akredituje da ta drzava odbija da prizna diplomatskog predstavnika za clana misije >4 Istekom roka na koji akreditovno pismo glasi kada je ono dato sam za odredjeni period &4 'mrcu diplomatskog predstavnika ,0./(N(ZA I POJAM SP(%IJALN( MISIJ(
'talne diplomatske misije vezuju se za velike "e-j$nao-ne kon*e#e i kon9eencije . 2raksa njihovih odrzavanja je dovela do konstituisanja posebnih pravila kojima bi bila regulisana materija specijalnih misija. #ne dozivljavaju renesansu u drugoj polovini proslog veka. emokratizacija politickih sistema drzava dovela je do diplomatije koja se odvija nezavisno od redovnih diplomatskih odnosa. 2ored toga, cesto se salju specijalne "i#ije ek#+e#ko* +o9ila, umesto da se salju instrukcije diplomatskm misijama u inostranstvu kako bi uspesno obavile zadatke za koja su potrebna specijalisticka znanja. S+ecijalna "i#ija se de!inise kao privremena misija koja predstavlja drzavu koju jedna drzava upucuje u drugu drzavu, uz njenu saglasnost, radi pregovaranja o odredjenim pitanjima. 'ledeci elementi cine pojam specijalne misije: %4 'pecijalnu misiju salje drzava koja je subjekt medjunarodnog prava, u drugu drzavu koja je to isto. 4 3ije odgovorna za odrzavanje regularnih diplomatskih odnosa izmedju drzava. %
4 "oze biti poslata u drugu drzavu samo ako je za to unapred data saglasnost. >4 #na je privremenog karaktera
2ostoje tri osnovne razlike izmedju specijalne misije i diplomatske i konzularne misije. %4 1lavni clanovi specijalne misije mogu imati i visi i nizi rang u odnosu na onaj koji u drzavi prijema poseduje se! diplomatske ili konzularne misije. 4 $iljevi specijalne misije mogu biti od vece ili manje vaznosti od ciljeva diplomatske ili konzularne misije 4 'pecijalne misije su privremene prirode. ,.PRA'NI POLOZAJ SP(%IJALN( MISIJ(
Komisija je %=9 godine usvojila konacni nacrt konvencije o specijalnim misijama, koji se sastojao iz &0 clanova sa komentarima. %=9=. godine Konvenciju u specijalnim misijama usvojila je 1eneralna skupstina. 2ravila konvencije !ormulisana su sa osloncem na Konvenciju o diplomatskih odnosima iz %=9%. godine. - Dve ili vi#e -zava "o*$ +oje-inacno ili i#ove"eno $+$ii #+ecijalne "i#ije $ -$*$ -zav$& kako bi zajednicki razmatrale neko pitanje od interesa za sve njih. - S+ecijalne "i#ije iz -ve ili vi#e -zava "o*$ #e #a#ai na eioiji ece -zave ako za o -o6ij$ njen +i#anak. - Dzava i"enovanja i"en$je clanove #+ecijalne "i#ije tek kada drzavi prijema dostavi podatke o broju i sastavu specijalne misije, a narcito i imenima i svojstvima lica koja zeli da imenuje. rzava prijema moze odbiti da primi specjalnu misiju ciji broj clanova prema njenom misljenju nije razuman, a takodje moze i da odbije da primi bilo koje lice u svojstvu clana specijalne misije. - So #e #a#ava ice, specijalna misija se sastoji iz predstavnika drzave imenovanja, diplomatskog osoblja, administrativno-tehnickog i posluznog osoblja. - O #e-i#$ #+ecijalne "i#ije dogovaraju se sporazumno drzava imenovanja i drzava prijema. Ukoliko ne postignu sporazum, sediste specijalne misije je u mestu u kom je sediste ministarstva inostranih poslova drzave prijema. - 2ostoji razlika u pogledu #lo6o-e keanja izmedju clanova diplomatske misije i specijalne misije. 3aime, clanovi specijalne misije nemaju opstu slobodu kretanja i putovanja na teritoriji drzave prijema vec je ona !unkcionalno uslovljena 6 onoliko koliko je to potrebno za obavaljanje !unkcije specijalne misije. - 'to se tice i"$niea i +ivile*ija uspostavljena je analogija sa clanovima diplomatske misije. -5i#kalno o#lo6o-jenje je ograniceno, i to karakterom i trajanjem !unkcije specijalne misije. - 7a razliku od diplomatske misije, +o#oije #ecijalne "i#ije ne obuhvataju privatne prostorije clanova specijalne misije, rezidenciju. - $lanovi specijalne misije uzivaju kivicno+avni i"$nie , ali postoji razlika u pogledu *a-jan#ko+avno* i"$niea . 3e poseduju imunitet u slucaju $z6e za #ee na#ale %/
z6o* #$-aa izazvanog vozilom koje je zainteresovano lice koristilo u vreme kada nije vrsilo sluzbene duznosti.
,.PR(STANAK SP(%IJALN( MISIJ(
Kao nacini +e#anka #+ecijalne "i#ije u Konvenciji se navode: %4 'porazum zainteresovanih strana 4 Izvrsenje zadatka specijalne misije 4 Istek roka predvidjen za specijalnu misiju >4 'aopstenje drzave imenovanja da povlaci odnosno opoziva specijalnu misiju &4 'aopstenje drzave prijema da specijalnu misiju smatra okoncanom 2ravila navedena u Konvenciji o specijalnim misijama simetricna su pravilima Konvencije o diplomatskim odnosima. ;o dovodi do zakljucka da su ova pravila mogla biti !ormulisana u !ormi protokola ili aneksa uz Konvenciju o diplomatskim odnosima. Ipak doneta je posebna konvencija, i to iz +avno+oliicki! azlo*a 6 da se uvazi cinjenica da specijalne misije imaju vazno mesto u medjunarodnim odnosima. ,3. ISTORIJSKI RAZ'OJ KONZULA
'matra se da su konzuli ustanova koja potice iz anicko* -o6a. ;o se moze smatrati tacnim ako se konzuli shvate u naj#ie" #"i#l$ kao lica koja su na teritoriji druge drzave delovala u trgovackim stvarima u krugu stranaca. (li ako se konzuli shvate u "o-eno" znacenj$, kao predstavnici drzave u drugoj drzavi, konzuli su ustanova koja potice iz %9. veka, nastala u apsolutistickim monarhijama. Ustanove koje se iz antickog doba poistovecuju sa konzulima jesu +o#ae# i +ok#eni. #ni su delovali kao sudije u sporovima izmedju stanovnika kolonija koje su se bavile trgovinom na teritorijama stranih drzava. U to doba oni nisu bili predstavnici drzava, vec +e-#avnici *ovacki! kolonija. Konz$li +o#aj$ -zavni +e-#avnici $ 1. vek$ . ;ada postaju javni sluzbenici kojima je drzava dala diplomatske !unkcije kao i privilegije i imunitete. U +voj +olovini 1. veka konz$li *$6e -i+lo"a#ke 9$nkcije pod uticajem: -a!irmacije principa nacionalnog suvereniteta, koji cini neprimerenim vr senje krivicne i gradjanske jurisdikcije na teritoriji druge drzave - konstituisanja stalnih diplomatskih misija koje preuzimaju odrzavanje politickih odnosa drzava. ;ako sudske i diplomatske !unkcije koje su imali konzuli prestaju, i oni se !ormiraju kao +e-#avnici -zave i njeni! *a-jana $ o6la#i *ovine& in-$#ije i +lovi-6e .
%=
,4. POJAM I 'RST( KONZULA Konz$l je lice ovlasceno da obavlja konzularne !unkcije u svojstvu predstavnika jedne drzave na teritoriji druge drzave. (le"eni ove de!inicije su: %. Konzula postavlja drzava odasiljanja . 2rihvaceni su u tom svojstvu od strane drzave prijema . #vlasceni su da vrse konzularne !unkcije Konz$li #e "o*$ +o-elii na osnovu dva kriterijuma, i to na: %. )rste konzula . Klase konzula Konzuli se dele na -ve v#e konzula. 1. Kaijeni konz$li - Konzuli jesu drzavni sluzbenici koji posao obavljaju u skladu sa pripadajucim pravima i obavezama. 2odlezu upravnoj disciplini, primaju platu za svoj rad, drzavljani su drzave imenovanja, i nisu angazovani ni u jednoj drugoj aktivnosti na teritoriji drzave prijema. 2. Poca#ni konz$li 6 3e podlezu upravnoj disciplini, ne primaju platu i regrutuju se iz poslovnog sveta drzave prijema. @avljali su se predlozi da se ustanova pocasnih konzula ukine. ;o misljenje je podeljeno i u praksi, neke drzave odasilju i primaju pocasne konzule, dok ih neke odbijaju. Konvencija se zato opredelila za kompromisno resenje 6 posvetila je posebnu III glavu pocasnim konzulima, i te odredbe se ne primenjuju u drzavama koje ne prihvataju pocasne konzule. Konzuli se, prema Konvenciji, dele na cetiri klase: generalne konzule, konzule, vicekonzule i konzule agente. rzave ugovornice vezane su ovom klasi!ikacijom u odnosu na se!ove konzularnih predstavnika, ali zadrzavaju slobodu da odrede nazive konzularnih sluzbenika i drugih zaposlenih prema svom nahodjenju.
0
;. KONZULARNA MISIJA I UPOSTA'LJANJ( KONZULARNI< ODNOSA
va bitna pitanja vezana za konzularnu misiju jesu: 1. S$k$a konz$lane "i#ije 2. =ojno# konz$lane "i#ije %. Konvencija, kada govori o delovima #$k$e konzularne misije, koristi izraze: - 'e! konzulata, - Konzularni !unkcioner, - Konzularni sluzbenik, - $lan posluznog osoblja, - $lan kozulata, - $lan konzularnog osoblja 'e! konzulata i konzularni !unkcioner jesu clanovi konzularnog osoblja ovlasceni da vrse konzularne !unkcije. Konzularni sluzbenici jesu clanovi konzularnog osoblja koji vrse administrativne i tehnicke poslove konzulata. $lan posluznog osoblja je lice koje vrsi posluzne delatnosti. 2.=ojno# konz$lane "i#ije ispoljava se u dostrukom smislu: 1. =ojno#i konz$lano* o#o6lja - #bicajno pravo nije poznavalo pravilo o broju konzularnog osoblja. Konvencjom je utvrdjeno da taj broj, ako nema sporazuma, treba da se krece u granicama razumnog i normalnog s obzirom na okolnosti i uslove koji vladaju u konzularnom podrucju. ' obzirom da je taj kriterijum subjektivan, optimalno resenje je da se taj broj odredi sporazumom. 2. =oja konz$laa $ -zava"a koje #$ $#+o#avile konz$lani o-no# 6 U %=. i prvoj polovini 0. veka postojale se izrazite razlike u pogledu broja konzulata. ;ridesetih godina '''+ je !ormulisao princip pariteta, po kom broj konzulata drzave odasiljanja na teritoriji '''+ mora biti jednak broju sovjetskih konzulata u odnosnoj drzavi. 3a taj princip su se pozvale i druge drzave 5Iran i Britanija, Kina i Indija?4. #vaj princip Konvencijom nije izricito !ormulisan, ali lezi u osnovi odredbe da drzava prijema moze zahtevati da se taj broj krece u granicama onoga sto se smatra razumnim i normalnim. U#+o#avljanje konz$lani! o-no#a > vrsi se na osnovu sporazuma zainteresovanih strana. 'porazum drzava o uspostavljanju diplomatskih odnosa podrazumeva i sporazum za uspostavljanje konzularnih odnosa. akle, za uspostavljanje konzularnih odnosa ne trazi se speci!ican sporazum, ali je pristanak drzave prijema neophodan za otvaranje konzulata, sediste i konzularno podrucje promene ukoliko dodje do promene sedista konzulata. 2rvilo je da se konzularni odnos uspostavlja izmedju -zava koje #e "e-j$#o6no +iznaj$ , mada je bilo i izuzetaka. 3pr kada je jedan broj drzava zadrzao konzularna predstavnistva u nepriznatoj ;urskoj +epublici 'everni Kipar.
%
;akodje, konzularne odnose uspostavljaju i eniei koji ni#$ -zava . 3pr 'pecijalni administrativni region ong Konga u nekim drzavama ima zvanicne delegacija koje obavljaju ogranicen broj trgovackih konzularnih !unkcija.
1. OLAKSI%(& PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI KONZULATA
2od konzularnim prostorijama podrazumeva se zgrada ili deo zgrade koja se koristi za sluzbene potrebe konzulata. Ukoliko konzulat koristi celu zgradu, konzularne prostorije obuhvataju i pripatke poput dvorista i baste. 2ripaci podlezu istom pravnom rezimu. Konzularne prostorije ne obuhvataju rezidenciju se!a konzularne m isije. rzava prijema ima obavezu da omoguci drzavi imenovanja da na njenoj prostoriji stekne prostorije za rad konzulata, ali ta obaveza je postavljena blaze nego kod diplomatskih predstavnika. Konz$lane +o#oije #$ ne+ove-ive . ;o podrazumeva dve obaveze drzave prijema: %4 #bavezu da onemoguci svoje predstavnike da udju u konzularne prostorije bez pristanka se!a konzulata, lica koja on odredi ili se!a diplomatske misije. U slucaju pozara ili druge nesrece koja zahteva zastitne mere, dozvola se podrazumeva. 4 #bavezu drzave prijema da preduzme sve mere da spreci nasilan ulazak u prostorije konzulata ili njihovo ostecenje, narusavanje mira konzulata ili povredu dostojanstva. 3epovredivost konzularih prostorija ne odnosi se na pocase konzulate. rzava prijema jedino je u obavezi da ih zastiti od upada, nanosenja stete ili povrede dostojanstva. rzava ima pravo na koriscenje za#ave i *6a. 7astava se moze istaci na zgradi konzulata, rezidenciji se!a konzulata i na njegovim prevoznim sredstvima kada se koriste u sluzbene svrhe. 2. N(PO'R(DI'OST KONZULARN( AR
Konzularna arhiva i dokumenti nepovredivi su u svako doba ma gde se oni nalazili. 3epovredive su i kada se nalaze van konzularnih prostorija. 3epovredivost se odnosi i na a!iv$ +oca#ni! konz$laa , ako je odvojena od posebnih spisa, a posebno od privatne prepiske se!a konzulata i svakog lica koje radi sa njim, kao i od dokumenata koji se odnose na njihovo zanimanje ili privrednu delatnost. #vo pravilo vazi i u -o6a "ia i $ -o6a aa . akle, i u slucaju oruzanih sukoba drzava je duzna da postuje i stiti konzularne prostorije kao i konzularnu arhivu. 3epovredivost konzularne arhive je univerzalno priznata, i njena povreda povlaci preduzimaje mera koje znace satis!akciju. Konzularna arhiva obuhvata #ve -ok$"ene i o#ale +a+ie konz$laa . 2od dokumentima se podrazumeva bilo koji papir koji ne ulazi u sluzbenu korespondenciju. okumenti koji se ticu gradjanskog statusa ne podlezu pravilima o nepovredivosti 5uverenje o rodjenju, braku ili smrti koje konzul izdaje4, jer se koriste u postupcima ciji je cilj da utvrde prave cinjenice i dogadjaje.
2od konzularnom arhivom podrazumeva se i a!iva $ elekon#ko" o6lik$ , mada to Konvencija izricito ne utvrdjuje, s obzirom da kada je usvojena, to nije bilo poznato.
,. SLO=ODA KR(TANJA I SLO=ODA OPST(NJA Slo6o-a keanja > 'loboda kretanja konzularnih predstavnika analo*na je #lo6o-i keanje -i+lo"a#ki! +e-#avnika. 'matra se da je to neopodno za normalno obavljanje njegove !unkcije. 2ostoje shvatanja po kojim slobodu kretanja treba ograniciti na odredjeno konzularno podrucje, pa je tako A$#alija na ko9eenciji $ =ec$ podnela amandman pa kom se sloboda kretanja konzularnog predstavnika ogranicava na podrucje u kom vrsi svoju !unkciju. Ipak, sloboda kretanja moze biti ogranicena tako sto ce biti zabranjen $lazak $ o-e-jen$ zon$, iz razloga nacionalne bezbednosti drzave prijema. Slo6o-a o+#enja 6 Konvencijom se garantuje sloboda opstenja konzulata za sve sluzbene svrhe. 2ostoje dve vrste opstenja: 1) O+#enje #a vla-o"& -i+lo"a#ki" "i#ija"a i -$*i" konz$lai"a -zave i"enovanja 7 U tu svrhu konzulat moze upotrebljavati sva odgovarajuca sredstva opstenja, ukljucujuci i diplomatske ili konzularne kurire, valizu i poruke sa kodeksom ili si!rom. @edino otpremnu radio stanicu moze koristiti samo uz pristanak drzave. 7a razliku od diplomatske valize koja ne sme biti ni zadrzana ni otvarana, konzularna valiza se moze otvoriti ukoliko postoji sumnja da sadrzi druge predmete osim sluzbene prepiske i dokumenata, i to u prisustvu ovlascenog predstavnika drzave imenovanja. 2) O+#enje #a o*ani"a -zave +ije"a - Konzuli po pravili opste sa na-lezni" vla#i"a #vo* konz$lano* +o-$cja. Konvencijom je predvidjeno da mogu opstiti i sa cenalni" o*ani"a& ako to dopustaju propisi i praksa drzave. 2raksa je u tom pogledu razlicita. 3egde konzuli imaju pravo opstenja sa centralnim organima samo posredstvom diplomatskih predstavnika drzave prijema. 3egde je to pravo ograniceno samo na slucajeve kada u drzavi nema diplomatskog predstavnistva drzave imenovanja. 'to se tice opstenja konzula #a -zavljani"a -zave +ije"a ili -zavljani"a eci! -zava koje i"aj$ +e6ivali#e na eioiji -zave +ije"a , konzuli moraju imati slobodu da opste sa drzavljanima drzave imenovanja i odlaze kod svih u vrsenju svojih sluzbenih !unkcija. .LI%NA N(PO'R(DI'OST KONZULA
Konzuli uzivaju licnu nepovredivost u ogranicenom smislu. 3aime, mogu biti u zatvoru ili pritvoru samo u slucaju teskog krivicnog dela. Uz to, oni mogu biti hapseni i podvrgnuti drugom obliku ogranicenja licne slobode #a"o $ +o#$+k$ izv#enja +avo#nazna #$-#ke o-l$ke.
rzava prijema je -$zna -a o6ave#i #e9a konz$laa u slucaju hapsenja clana konzularnog osoblja ili pokretanja krvicnog postupka protiv njega.Ukoliko se radi o hapsenju se!a konzulata, drzava prijema treba diplomatskim putem -a o6ave#i -zav$ i"enovanja. $injenica da je konzul predstavnik drzave, a da poput diplomatskog predstavnika ne poseduje potpunu nepovredivost moze dovesti do +oiv"ea -zave i"enovanja u slucaju da drzava prijema preduzme mere protiv konzula, pogotovo u zaostrenim odnosima. ;ako je npr britanska policija uhapsila iranskog konzula jer se nije odazvao pozivu zbog navodne kradje, a onda je iranska revolucionarna garda zaustavila automobile britanskog diplomate, tukla ga, da bi potom bio podrgnut sudskom postupku. 0. PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI KONZULA Konzuli poseduju imunitet u sudskom i upravnom postupku u drzavi prijema. ;aj imunitet je 9$nkcionalne +io-e, sto znaci da je vezan za -ela izv#ena $ o6avljanj$ konz$ani! 9$nkcija. U aktima preduzetim van svoje !unkcije oni podlezu nadleznosti organa drzave prijema. ’2ostoji veza izmedju akata izvrsenih u konzularnoj !unkciji’’ i ’sluzbenih akata’’. ;a veza se napusta kada je konzul drzavaljnanin drzave prijema. U tom slucaju njemu se priznaje imunitet #a"o za #l$z6ene ake preduzete u vrsenju konzularnih !unkcija. ;o znaci da se konzulu priznaje imunitet ako ucini prekrsaj dok vozi automobil kako bi posetio drzavljanina drzave imenovanja, a ne bi mu se priznavao taj imunitet da je drzavljanin drzave prijema. akle, ne priznaje mu se imunitet za akte pomocne prirode koliko god bili u vezi sa konzularnom !unkcijom. 'udski, gradjanski i krivicni imunitet konzula je elaivne +io-e. /a-jan#ki i"$nie konzula je ogranicen jer se ne primenjuje u slucaju gradjanskog postupka: %4 pokrenutog na osnovu ugovora koji je neki konzul zakljucio u licnom svojstvu 4 koji je pokrenulo neko trece lice za stetu nastalu iz nezgode koju je u drzavi prijema prouzrokovalo neko vozilo, brod ili vazduhoplov. Konzuli se precutno mogu odreci imuniteta. Konzuli su podvrgnuti o6avezi #ve-ocenja u sudskim i upravnim postupcima pred organima drzave prijema. (li u slucaju da odbiju svedocenje, protiv konula se ne moze primeniti nikakva sankcija ili mera. Konzuli nisu duzni da svedoce o cinjenicama koje se odnose na vrsenje njihovih !unkcija niti da pokazuju prepisku i dokumenta koji se odnose na vrsenje !unkcije. Konzuli poseduju i niz privilegija. #slobodjeni su 9i#kalni! -az6ina, i to ne+o#e-ni! +oeza. ( to oslobodjenje se ne odnosi jedino na: konzule koji su drzavljani drzave prijema i konzularne sluzbenike koji su angazovani u bilo kojoj pro!esionalnoj aktivnosti koja je odvojena od njihovih konzularnih !unkcija. #slobodjeni su caina. ;akodje, nji!ov +lja* moze biti pregledan samo u slucaju ozbiljne sumnje da sadrzi predmete ciji je uvoz i izvoz zabranjen u drzavi prijema, a taj pregled moze se obaviti samo u prisustvu konzularnog !unkcionera. Poca#ni konz$li uzivaju manji obim imuniteta i izuzeca od jurisdikcije drzave prijema. +ecimo, pravilo o nepovredivosti prostorija je kod njih blaze postavljeno, takodje i pravilo o >
licnoj nepovredivosti se ne odnosi na pocasne konzule. 2rivilegije i imuniteti ne priznaju se clanovima porodice pocasnog konzula.
. 5UNK%IJ( KONZULA
"edjunarodno pravo dugo nije odredjivalo sadrzaj konzularnih !unkcija. ( o odredjivanju konzularnih !unkcija postoje dva misljenja. Pe"a +vo", nije ni potrebno ni moguce navoditi konzularne !unkcije konvencijom vec tu stvar treba prepustiti zainteresovanim drzavama. Pe"a -$*o", Konvencija treba da utvrdi !unkcije konzula na opsti nacin i da navede najvaznije !unkcije konzula. Konvencija se opredelila za ece e#enje u obliku en$"eaivne -e9inicije konzularnih !unkcija. #na je ipak podvrgnuta kritici jer ne obuhvata sve konzularne !unkcije, zato i dalje postoji potreba za o+#i" +oj"o" kon$z$lani! 9$nkcija . 2rema njemu: *unkcija konzula je da unutar svog konzularnog podrucja brani prava i interese drzave odasiljanja njenih drzavljana id a pruza pomoc drzavljanima drzave imenovanja, kao i da vrsi druge !unkcije utvrdjene medjunarodnim sporazumim ili !unkcije koje su im poverene od strane drzave odasiljanja. $lanom &. Konvencije utvrdjuju se konzularne !unkcije: 1) Za#ia inee#a -zave i"enovanja i njeni! -zavljana& 9izicki! i +avni! lica& $ -zavi +ije"a. 2) Po"a*anje azvoja *ovin#ki!& ekono"#ki!& k$l$ni! i na$cni! o-no#a iz"e-j$ -zave i"enovanja i -zave +ije"a i $na+e-jenj$ +ijaelj#ki! o-no#a "e-j$ nji"a. 2omaganje razvoja ekonomskih i trgovinskih odnosa je tradicionalna !unkcija konzula, a kulturnih i naucnih u novije vreme. (ktivnost konzula na kulturnom polju cesto se vrsi preko kulturnih centara i domova kulture. rzave sa razvijenom turistickom privredom, konzulate koriste i za turisticku propaganda. Konzulati se mogu koristiti iskljucivo za propagandu, a ne i za neke komercijalne aktivnosti poput prodaje karata, prodaje turistickih aranzmana i slicno. ,) O6ave#avanje o $#lovi"a i azvoj$ *ovin#ko*& +ive-no*& k$l$no* i na$cno* zivoa -zave +ije"a& i +o-no#enje izve#aja o o"e -zavi i"enovanja. ) Iz-avanje +a#o#a i +$ni! i#+ava -zavljani"a -zave i"enovanja& kao i viza i -$*i! o-*ovaaj$ci! -ok$"enaa lici"a koja zele -a +$$j$ $ -zav$ i"enovanja . Konzuli izdaju pasose drzavljanima drzave imenovanja koji se nadju na teritoriji drzave prijema bez pasosa. Konzuli po pravilu izdaju regularne pasose, dok diplomatske pasose izdaju drzavni organi poput ministarstva policije ili inostranih poslova. Uvodjenjem elektronskih pasosa, ova !unkcija konzula prestaje, jer konzulat ne raspolaze opremom za izdavanje ovih pasosa. 'to se izdavanja viza tice, razvila se dvojaka praksa. U vecini zemalja to je !unkcija konzula, dok je u &
nekim potrebno odobrenje nadleznih drzavnih organa za izdavanje viza pojedinim kategorijama stranaca. 0) P$zanje +o"oci i +o+oe -zavljani"a& 9izicki" i +avni" lici"a -zave i"enovanja . #va !unkcija obuhvata sirok spektar aktivnosti. U osnovi, svodi se na to da konzuli prate da li drzava imenovanja i njeni gradjani i pravna lica uziaju sva prava koja im pripadaju po zakonodavstvu drzave prijema i medjunarodnim ugovorima koji su na sazi, i da preduzimaju mere u slucaju povrede tih prava. Konzuli po pravilu pomoc pruzaju pojedincima, ali u izuzetnim situacijama kao sto su elementarne nepogode, ratovi mogu pruzati pomoc i grupama drzavljana drzave imenovanja. Konzuli u vrsenju ove !unkcije preduzimaju brojne radnje: pruzaju savete !izickim licima u sporovima sa vlastima drzave prijema, posecuju zatocene drzavljane drzae prijema, pomazu tim licima u postupcima pred organima drzave prijema itd? ) Delanje $ #voj#v$ 6eleznika i #l$z6enika *a-jan#ko* #anja i v#enj$ #licni! 9$nkcija& kao i v#enje 9$nkcija a-"ini#aivne +io-e. @avnobeleznicka !unkcija konzula obuhvata uzimanje zakletvi od drzavljana drzave imenovanja, overavanje razlicitih akata i potpisa, ispitivanje svedoka, overavanje i prevod dokumenata i slicno? #va !unkcija zavisi od nacionalnih propisa. U kontinentalnom sistemu, konzul ima znatno sire !unkcije javnog beleznika nego u common laC sistemu. U common laC sistemu !unkcija javnog beleznika ogranicena je na overavanje privatnih dokumenata i potpisa. ) Za#ia inee#a -zavljana -zave i"enovanja& 9izicki! i +avni! lica& $ +o*le-$ na#le-jivanja na eioiji -zave +ije"a. ;radicionalna !unkcija konzula jeste zastita imovine umrlog drzavljanina. 2ostoje razlike u pogledu merodavnog prava koje se tu primenjuju. @edna grupa drzava za merodavno pravo uzima pravo drzave prijema, druga ravo drzave imenovanja. ;reca grupa drzava kombinuje ova dva prava s obzirom na vrstu imenovine, odnosno da li se radi o pokretnoj ili nepokretnoj imovini. Buduci da ne postoji opsteprihvaceno pravo koje se primenjuje, ovo pitanje regulise se konzularnim konvencijama #ne ovo pitanje regulisu na dva nacina: Pe"a je-no", konzul je ovlascen da zaostavstinu popise, njome upravlja i raspodeli nasledicima po pravilu drzave imenovanja. Pe"a -$*o", zaostavstinom upravljaju i raspodeljuju je vlasti drzave prijema, a konzul ima samo pomocu ulogu u tim radnjama. 3) Za#ia inee#a "aloleni! lica i +o#lovno ne#+o#o6ni! lica ka-a #e za nji! za!eva $#anovljenje #aaelj#va. #na pociva na dve obaveze: %4 #bavezi drzave prijema da saopsti nadleznom konzulatu da bi trebalo postaviti staratelja 4 #bavezi konzulata da zastiti interese tih lica. 4) Za#$+anje -zavljanja -zave i"enovanja i +e-$zi"anja "ee za o6ez6e-jenje za#$+anja a-i oc$vanja +ava i inee#a i! -zavljana $ #l$cajevi"a ka-a z6o* o-#$no#i ili iz -$*i! azlo*a ne "o*$ 6anii #voja +ava i inee#e. 1;) Do#avljnje #$-#ki! i van#$-#ki! akaa ili izv#avanje za"olnica. 11) '#enje +ava konole i in#+ekcije na- +o"o#ki" i ecni" 6o-ovi"a koji i"aj$ nacionalno# -zave i"enovanja in a- avioni"a $+i#ani" $ oj -zavi in anji!ovo" +o#a-o". 12) P$zanje +o"oci 6o-ovi"a& la-ja"a i avioni"a& +i"anj$ izjava o +$ovanj$ i! 6o-ova i la-ja& i#+iivanj$ 6o-#ki! +a+ia 9
1,) '#enje #vi! -$*i! 9$nkcija koje -zava i"enovanja +ovei konz$la$& a koje zakoni -zave +ije"a ne za6anj$j$. *unkcije konzula imaju nekoliko bitnih karakteristika: %. odlikuju se sirinom i ekstenzivnoscu . siroko su !ormulisane i dopustaju drzavama da ih preciziraju, prosire ili suze . vrsenje konzularne !unkcije podvrgnuto je regulativi unutrasnjeg prava >. konzularne !unkcije su vezane za nepoliticke aktivnosti drzave i njenih drzavljana.
. PR(STANAK 5UNK%IJ( KONZULA
Konvencija o konzularnim odnosima navodi nekoliko relevantnih nacina prestanka !unkcije konzula: 1) Sao+#enje -zave i"enovanja -zavi +ije"a -a #$ +e#ale 9$nkcije konz$la 6 rzava imenovanja moze konzula, kao i bilo kog drzavnog sluzbenika opozvati, razresiti duznosti ili rasporediti u drugu !unkciju. +azlozi prestanka po ovom osnovu su najcesce: napustanje posla, krivicno gonjenje od nadleznih organa drzave prijema, ostavka konzula itd? 2) Povlacenje" e*zekva$e . ;o konzula cini personom non grata. +azlozi za to mogu biti dvojaki: 7 Razlozi koji #e ic$ #a"o* konz$la 6 to su najcesce nedozvoljene spijunske aktivnosti konzula, mesanje u unutrasnje poslove prijema ili druge aktivnosti zabranjene medjunarodnim pravom 7 Razlozi koji #e ic$ -zave i"enovanja - nezadovoljstvo drzave prijema politikom drzave imenovanja, namera drzave prijema da prekine konzularne odnose, ili namera da broj konzularnog osoblja svede na razumnu i normalnu meru. ,) Sao+#enje" -zave +ije"a -zavi i"enovanja -a je +e#ala -a #"aa o-no#no lice clano" konz$lano* o#o6lja . 3ekoliko cinjenica koje su nezavi#ne o- licno#i konz$la mogu uticati na prestanak konzularne !unkcije: 1) Ne#anak -zave 6 po pravilu dovodi do prestanka !unkcije konzula, mada je bilo slucajeva gde drzava imenovanja dopusta rad konzula drzave koja je prestala da postoji 2) Tan#9e -ela eioije -zave +ije"a koje je 6ilo konz$lano +o-$cje. ,) Poiv$#avna +o"ena vla-e $ -zavi +ije"a koju drzava imenovanja ne priznaje. U tom slucaju lice koje je poslato kao konzul od strane nepoznatog rezima nije konzul u pravom smislu reci.
3.RAZLIKA IZM(DJU DIPLOMATSK( I KONZULARN( ZASTIT(
+azlika izmedju diplomatskih i konzularnih !unkcija je veo"a #$+ilna. #psta razlika po kojoj su diplomatski predstavnici nadlezni u politickoj oblasti, a konzularni u ekonomskoj ili komercijalnoj danas je izgubila znacaj, jer se i diplomatski bave razvojem ekonomskih odnosa. Ipak, razlika se temelji na azlicii" "eo-i"a i nivo$ na ko"e #e +e-$zi"a@ 1) Ko- -ilo"a#ke za#ie drzava u stvari stupa u odnos sa drzavom stetnikom na "e-j$nao-no" nivo$ umesto ostecenog domaceg lica. *izicka i pravna lica ne poseduju sposobost da neposredno pokrenu medjunarodne mehanizme u cilju zastite svojih prava i interesa. Di+lo"a#ka za#ia je +avo& a ne o6aveza drzave, i da bi je drzava vrsila potrebno je da osteceno lice iscrpe sva unutrasnja pravna sredstva. 2) Konz$lana za#ia je obaveza kozula. 7astita prava i interesa drzave odasiljanja i njenih !izickih i pravnih lica je i svrha postojanja ove ustanove. 7a r azliku od diplomatske zastite ostvaruje se na nacionalno" nivo$ drzave stetnika u postupkom pred njenim organima. Konzul nije za"ena o#eceno* lica vec samo pruza pomoc u radnjama i postupcima koje to lice pokrece. 7ato bi se konzularna zastita pre mogla odrediti kao konz$lana +o"oc i +o+oa.
/
4. SPOLAJSNJI OR/ANI PR(DSTA'LJANJA > POJAM I KARAKT(RISTIK( Po- "$lilaealno" -i+lo"aijo" podrazumeva se predstavljanje drzava u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama. #snovni odnos ovde se uspostavlja izmedju drzave clanice i medjunarodne organizacije, sto mu ne daje strogo multilateralni odnos. "ultilateralni odnos je pre odnos izmedju drzava clanica organizacija medjusobno, a ne odnos izmedju organizacije i clanice. (ktivnost medjunarodnih organizacija nemoguce je zamisliti bez +e-#avnika -zava. ;akodje, za normalan rad predstavnika, neophodan je njihov -i+lo"a#ki #a$# . @os su +eece "o-eni! o*anizacija utvrdile takav status predstavnika drzava takvih tela, odnosno da uzivaju imunitete i privilegije 6 clanovi "edjunarodne !inansijske kontrolne komisije za 1rcku, clanovi 'talne komisije za +ajnu osnovane nemacko-!rancuskim sporazumom %/0>, sluzbenici
=
0;. KON'(N%IJA O PR(DSTA'LJANJU DRZA'A U NJI
Komisija za medjunarodno pravo U3 je %=9. god na svoj dnevni red stavila pitanje predstavljanja drzava univerzalnih medjunarodnih organizacija. %=% godine Komisija je nacrt Konvencije dostavila 1eneralnoj skupstini, a godinu dana kasnije sazvana je diplomatska kon!erencija radi njenog usvajanja. Pavila ove konvencije mogu se podeliti u dve grupe: Je-n$ *$+$ cine pravila koja se ticu stalnih misija. #na su uglvnom izraz obicajnog prava i kao takva deluje erga omnes. D$*$ *$+$ cine pravla Konvencije o posmatracima pri organima U3 i delegacijama pri organima medjunarodne organizacije. 2ostoje dve razlike izmedju Konvencije o predstavljanju drzava i Konvencije o diplomatskim odnosima: %4 Konvencija o predstavljanju drzava u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama ne #a-zi +avilo o +o*la#enj$ +e-#avnika #a +e#ona non *aa . U slucaju da lice koje uziva imunitet krsi krivicno zakonodavstvo drzave sdista, drzava imenovanja je duzna da se odrekne imuniteta ili da se to lice opozove. 4 Neje-nak je #a$# +o#oija koje koi#i -ele*acija . 3aime, privatni smestaj delegacije i clanova diplomatskog osoblja delegcije uzivaju neprikosnovenost i zastitu, dok zvanicne prostorije zbog pravne praznine Konvencije nemaju takav status. #va konvencija razlikuje tri oblika multilateralne diplomatije: 1) #alne "i#ije +i "e-j$nao-ni" o*anizacija"a 2) +e-#avnike -zava na "e-j$nao-ni" kon9eencija"a koje #aziva "e-j$nao-na o*aniacija ,) +o#"aacke "i#ije -zava neclanica 01. STALN( MISIJ( PRI M(DJUNARODNIM OR/ANIZA%IJAMA
rzave clanice, imaju pravo, a ne obavezu da uspostavljaju stalne misije pri medjunarodnoj organizaciji. ;o uspostavljanje vrsi se jednostranim aktom u !ormi noi9ikacija na-lezno" o*an$ o*anizacije . 0
Noi9ikacija treba da sadrzi relevantne cinjenice koje se ticu imenovanja clanova misije, polozaja, zvanja, ranga, podatke o clanovima domacinstva i drgim licima stalne misije. Po- na-lezni" o*ano" se podrazumeva generalni sekretar ili direktor medjunarodne organizacije. Ake-iivna +i#"a se!a misije daju se! drzave, predsednik vlade, ministar inostranih poslova, ili drugi nadlezni organi drzave imenovanja 5 u praksi su to najcesce se!ovi odgovarajucih resora4. Mi#ij$ o#i" #e9a "i#ije cine i diplomatsko osbolje, administrativno i tehnicko osoblje i posluzno osoblje. Broj osoblja ne treba da prelazi okvire razumnog i normalnog s obzirom na !unkciju #rganizacije, potrebe misije i okolnosti i uslove u drzavi.
02. 5UNK%IJ( STALN( MISIJ(
Konvencija utvrdjuje nekoliko glavih !unkcija stalne misije: 1) Pe-#avljanje -zave i"enovanja +i "e-j$nao-noj o*anizaciji . rzava clanica posredstvom stalne misije, komunicira sa #rganizacijom i njenim organima. "isija preduzima radnje u ime i na racun drzave koja ju je imenovala. 2) O-zavanje veza iz"e-j$ -zave i"enovanja i o*anizacije. #vo je osnovna !unkcija stalne misije. ,) 'o-jenje +e*ovoa #a O*anizacijo" i $ okvi$ O*anizacije . ;o znaci da se! stalne misije moze voditi pregovore i preduzimati izvesne radnje u vezi sa zakljucenjem ugovora. ) U+oznavanje #a -elano#c$ O*anizacije i +o-no#enje izve#aja o o"e vla-i -zave i"enovanja. 0) Za#ia inee#a -zave i"enovanja $ o-no#$ na O*anizacij$. ) Ra- na o#vaivanj$ ciljeva i nacela O*anizacije #aa-njo" #a O*anizacijo" $ okvi$ O*anizacije. #laksice, privilegije i imuniteti stane misije se kao i kod diplomatskih predstavnika mogu podeliti u dve grupe: %4 #laksice, privilegije i imuniteti stalne misije 4 #laksice, privilegije i imuniteti clanova stalne misije Imuniteti predstavnika drzava pri medjunarodnim organizacijama slicni su imunitetima dilomatskih predstavnika, ali imaju i odredjene speci!icnosti: - 3jihov imunitet je iskljucivo !unkcionalne prirode - 2ostovanje njihovih imuniteta nije samo interes drzave odasiljanja vec i medjunarodne organizacije - 3adlezni organi organizacije imaju obavezu da vode racuna o postovanju privilegija i imuniteta predstavnika drzava od strane organa drzave sedista. 0,. D(L(/A%IJ( PRI OR/ANIMA M(DJUNARODN( OR/ANIZA%IJ( I NA KON5(R(N%IJAMA
%
Konvencija utvrdjuje da drzava ima pravo da uputi delegaciju u organ medjunarodne organizacije ili na kon!erenciju. #dasiljanje delegacija po pravilu je ezevi#ano za -zav$ clanic$. elegacija koju drzava clanica upucuje u organ je +ive"ena "i#ija za razliku od stalne misije pri medjunarodnoj organizaciji. Ipak, u pogledu privilegija i imuniteta nema razlike izmedju statusa delegacija pri organima medjunarodne organizacije i na kon!erencijama sa jedne strane i stalnih misija pri medunarodnim organizacijama sa druge strane. Konvencijom je utvrdjeno da predstavnici drzava clanica pri glavnim i pomocnim organima U3 poseduju #le-ece +ivile*ije i i"$niee@ %4 Imunitet od licnog hapsenja ili zadrzavanja ili zaplene njihovog licnog prtljaga , kao i saki sudski imunitet ukoliko se tice njihovog delovanja u svojstvu predstavnika. 4 3eprikosnovenost svih pismena i dokumenata. 4 2ravo upotrebe si!re, kao i pravo primanja dokumenata po kuriru ili u zapecacenim valizama. >4 #slobodjenje svih ogranicenja useljavanja, svih !ormalnosti prijave stranaca &4 #laksice u pogledu monetarnih i deviznih propisa 94 2rivilegije koje nisu izlozene, a uzivaju ih diplomatski agenti, izuzev oslobodjenja od carine na uvezene predmete. Konvencija o predstavljanju drzava u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama univerzalnog karaktera imunitete prosiruje i na predstavnike drzava neclanica. 0. POSMATRA%I PRI OR/ANIMA UN I NA KON5(R(N%IJAMA
rzave neclanice razvile su praksu upucivanja posmatrca u sediste U3 u 3jujorku u njenu kancelariju u 7enevi. 2rva drzava koja je uputila stalne posmatrace u sediste U3 bila je 'vajcarska %=>9 god, a tu praksu su sledile i druge drzave koje nisu bile clanice, poput (ustrije, *inske, Italije, @apana? #vaj institut nastao je u samoj +ak#i O*anizacije UN, 2ovelja U3 a ni 'porazum o sedistu organizacije ne predvidjaju stalne posmatrace. Konvencijo" o +e-#avljanj$ -zava u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama unose se -ve novine $ "aeij$ +o#"aaca pri organima medjunarodne organizacije: %4 Konvencija utvrdjuje pravo drzava neclanica da upucuju delegacije posmatraca u organ ili na kon!erenciju. 4 Konvencija izjednacava status posmatraca drzava neclanica sa delegacijama drzava clanica pri organima medjunarodnih organizacija. U praksi U3 ustanovljeno je nekoliko kae*oija +o#"aacki! "i#ija@ %4 2osmatracke misije specijalizovanih agencija koje su uspostavile vezu sa organizacijom 4 2osmatracke misije vladinih organizacija koji status sticu na osnovu rezolucije 1eneralne skupstine poput (rapske lige,
4 2osmatraci nevladnih organizacija koji raspolazu javnopravnim ovlascenjima, kao sto su "edjunarodni komitet $rvenog krsta itd.
2osmatracke misije imaju raznovrsne aktivnosti, osim sto ne "o*$ -a *la#aj$ niti +o-no#e +e-lo*e +oce-$alne +io-e.
00. SILA ZASTITNI%A U DIPLOMATSKOM PRA'U Sila za#inica jeste drzava koja zastupa interese druge drzave i njenih drzavljana u trecoj drzavi. 'matra se da je na#ala $ 1. veku kada je !rancuski kralj stitio hriscanske vernike od #tomanske imperije. U %/. veku kao zastitnica pravoslavnih vernika javlja se +usija. U slucaju prekida diplomatskih odnosa izmedju dve drzave ili u slucaju potpunog ili privremenog zatvaranja diplomatse misije: %4 rzava koja akredituje moze da poveri na cuvanje prostorije misije nekoj trecoj drzavi koju prihvati i drzava prijema 4 rzava slanja moze da poveri zastitu svojih interesa nekoj trecoj drzavi koju prihvati i drzava prijema (le"eni #ile za#inice@ %4 'ila zastitnica deluje u uslovima nepostojanja ili suspenzije diplomatskih odnosa izmedju dve drzave po bilo kom osnovu. 4 7a delovanje u svojstvu sile zastitnice neophodna je saglasnost obe drzave 4 (ktivnost sile zastitnice tice se prevashodno zastite interesa koji ulaze u domen rada diplomatskog predstavnistva. Ipak, ova ustanova ima i odredjene slabosti: %4 'ila zastitnica ne brine o interesima drzave koju stiti na isti nacin kao sto brine o sopstvenim 4 (ngazovanje sile zastitnice moze biti praceno i zahtevom protivcinidbe drzave koja se angazuje Ulogu sile zastitnice u novije vreme najcesce je preuzimala 'vajcarska. U toku rugog svetskog rata tu ulogu je preuzela u oko 00 slucajeva. 2osle rugog svetskog rata tu ulogu je obavljala u 9 slucajeva.anas to cini u 9 slucajeva.3ekada je moguce da i dve drzave nastupaju u ulozi sile zastitnice. 3pr interese '( u Iranu stite 2akistan i 'vajcarska. #d sile zastitnice treba razlikovati kada jedna drzava pruza konzularnu zastitu drugoj na teritoriji trece. 1) Ta-a -zava na cijoj #e eioiji #ie inee#i -*e -zave ne "oa -ai #voj +i#anak
2) U#lov za +o#ojanje ove za#ie nije ne+o#ojanje -i+lo"a#ki! o-no#a. "oguce je da drzave maju uspostavljene diplomatske odnose, ali cesto jedna od njih nema diplomatsku misiju na teritoriji druge.
0. SILA ZASTITNI%A U
'ila zastitnica u humanitarnom pravu jeste neutralna drzava koja u oruzanom sukobu izmedju dve drzave obavlja sledece !unkcije: %4 'titi interese jedne strane u oruzanom sukobu, pogotovo interese koji se ticu ratnih zarobljenika, ranjenika i civilnog stanovnistva te strane 4 3adgleda primenu cetiri 7enevske konvencije o zastiti zrtava rata iz %=>=. 4 2ruza dobre usluge u slucaju razlika u tumacenju zeneskih konvencija izmedju strana u sukobu >4 2redstavlja kanal za komunikaciju strana u sukobu 7a obavljanje duznosti zastitnice neophodna je saglasnost strane cije interese zastitnica stiti. ruga strana u sukobu je duzna da u najvecoj mogucoj meri olaksa aktivnosti sile zastitnice. 3adleznosti koje su dodeljene sili zastitnici obavljaju: njeno -i+lo"a#ko i konz$lano o#o6lje i -ele*ai koje imenuje iz reda svojih drzavljana ili drzavljana drugih neutralnih drzava. #ni su ovlasceni da posete sva mesta na kojima se nalaze zasticena lica, mogu slobodno razgovarati sa zasticenim licima. ( njihove posete po pravili mogu biti ogranicene. I sama aktivnost sile zastitnice moze biti +ive"eno $#kacena u slucaju imperativnih vojnih razloga, a u praksi se kao osnov uskracivanja cesto navode razloge bezbednosti. 0. ZAJ(DNI%KO ZASTUPANJ(
)ise drzava mogu akreditovati isto lice u svojstvu se!a misije u nekoj drugoj drzavi. ;oj praksi pribegavaju neke "iko-zave. Po- "iko-zava"a +o-az$"evaj$ se !ormalno suverene drzave koje odlikuje mala teritorija i neznatno stanovnistvo. U > km. >
+azumljivo je da vecina tih drzava ne ucestvuje u medjunarodnoj diplomatiji kao vece drzave bilo zbog nedostatka sredstava ili odsustva politickih razloga. Kod zajednickog zastupanja mikrodrzava razlikujemo dva slucaja: 1) Ka-a -ve ili vi#e -zava zaje-nicki i"en$j$ je-no* +e-#avnika. 2) Ka-a "iko-zava +ovei nekoj -$*oj -zavi -a $ njeno i"e o6avlja -i+lo"a#ke o-no#e #a eco" -zavo". #d novijih ugovora moze se navesti ugovor iz"e-j$
03. OR/ANI DRZA'( U MAT(RIJI OD/O'ORNOSTI ZA PROTI'PRA'N( AKT(
2redstavljanje drzave u medjunarodnim odnosima povereno je relativno malom broju organa drzave. 2rema clanu >. 2ravila o odgovornosti drzava za protivpravne akte po medjunarodnom pravu, drzava odgovara za radnje svojih organa: %4 +adnja nekog organa ce se smatrati aktom drzave po medjunarodnom pravu nezavi#no oo*a -a li aj o*an o6avlja zakono-avn$& izv#n$ ili #$-#k$ vla# , ili neku drugu !unkciju, nezavisno od toga koji +olozaj aj o*an i"a u organizaciji drzave, nezavisno da li je u pitanju o*an cenalne vla#i ili neke eioijalne je-inice. 4 #rganom ce se smatrati #vako lice ili elo koje i"a akav #a$# +o $n$a#nje" +av$ -zave. Irelevantno je da li je organ delovao u okviru svojih ovlascenja, ali da bi se radnje tih lica ili grupe lica pripisali drzavi neo+!o-no je -a je -zava i"ala "e$ konole na- i" lici"a. 04. SLUZ=(NI%I M(DJUNARODNI< OR/ANIZA%IJA
'luzbenicima prvih medjunarodnih organizacija priznavan je diplomatski status. I u pozitivnom medjunarodnom pravu su konstituisane privilegije i imuniteti za sluzbenika medjunarodnih organizacija, prevashodno u odnosu na U3 i sa njima povezane medjunarodne organizacije i njihove sluzbenike. UN je#$ najvaznija "e-j$nao-na o*anizacija i sediste citave porodice organizacija. ;ako pravila o privilegijama i imunitetima U3 sluze kao model za druge organizacije koje nisu u sistemu U3. 2od #l$z6enici"a se podrazumevaju lica koja na osovu relevantnih pravnih pravila deluju u ime i za racun medjunarodne organizacije. Buduci da organizacija nema svoje stanovnike, sluzbenici se regrutuju iz redova drzavljana drzava clanica.
&
Sl$z6enici o6$!vaaj$: !unkcionere, osoblje organizacije, clanove medjunarodnih snaga bezbednosti i snaga za ocuvanje mira, eksperte i tehnicka lica, savetnike, medijatore, arbitre, i sudije medjunarodnog prava. "edjunarodne sluzbenike u odnosu na diplomatske predstavnike odlikuje nekoliko +o#e6ni! o6elezja@ %4 #ni su drzavljani drzava clanica ili neclanica, ukljucujuci i drzavu na cijoj je teritoriji sediste organizacije 4 eluju na teritoriji drzave sedista i drzava clanice organizacija 4 'peci!ican polozaj sluzbenika ima dva cilja: - da se medjunarodnim sluzbenicima omoguci obavljanje poslova bez uticaja i kontrole bilo koje drzave - da ojaca prestiz i poziciju medjunarodnih sluzbenika.
;. PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI M(DJUNARODNI< SLUZ=(NIKA
2rivilegije i imuniteti medjunarodnih sluzbenika dizajnirani su po ugledu na diplomatske predstavnike. Ipak, postoje dve razlike izmedju ove dve vrste privilegija i imuniteta: 1) Ko- -i+lo"a#ko* i"$niea , dilomatski predstavnici su izuzeti iz jurisdikcije drzave u kojoj je diplomatski predstavnik akreditovan, kroz koje je u tranzitu ili u kojima pregovara. Ko- "e-j$nao-no* i"$niea medjunarodna organizacija je izuzeta od jurisdikcije bilo koje drzave clanice ili neclaice ukljucujuci i nacionalnu drzavu medjunarodnog sluzbenika. U tom smislu, medjunarodni imunitet je znatno siri od diplomatskog. 2) Me-j$nao-ne i"$niee ne $zivaj$ #vi "e-j$nao-ni #l$z6enici $ +$noj "ei . ele se na dve grupe: - *unkcionere ili sluzbenike viseg ranga: sudije "edjunarodnog suda pravde i drugih medjunarodnih sudova, izrsni se!ovi i generalni sekretari, komandatni medjunarodnih bezbednosnih snaga za ocuvanje mira, eksperti u misijama organizacije, konsultanti i savetnici koji ne predstaljaju drzave clanice, ambasadori i predtsavnici drugih medjunarodnih organizacija. Izjednaceni su sa diplomatskim privilegijama i imunitetima. 2rivilegije ove grupe odlikuje !unkcionalni element, element prestiza i element reprezentativnosti. - #bicne sluzbenike: ;u spadaju sluzbenici nizeg ranga koji se regrutuju medju drzavljanima drzave sedista orgaiacije i cesto na odredjeno vreme. #ni su !unkcionalne prirode, i njihov imunitet ne ukljucuje element prestiza i reprezentativnosti. Blizi su konzularnim imunitetima. 1. PRA'NA PRIRODA OR/ANIZA%IJA UN
9
#rganizacija U3 stvorena je sa na"eno" -a izv#ava 9$nkcije i $ziva +ava koja se mogu objasniti samo time ima svojstva medjunarodne licnosti i sposobnost da deluje na medjunarodnom planu. a bi oranizacija U3 bila sposobna da u medjunarodnoj zajednici izvrsava obaveze bilo je neophodno da joj se na teritorijama drzava clanica prizna pravna sposobnost i imuniteti. %lano" 0 Povelje: predvidjeno je da na teritoriji svakog svog clana organizacije uziva povlastice i imunitete koji su joj potrebni za postizanje ciljeva. 3ijedna odredba 2ovelje U3 ne predvidja izricito subjektivitet U3 u smislu medjunarodnog prava. 2rvih godina postojanja U3 smatralo se da bi to znacilo i priznavanje nadrzavnosti #rganizacije U3. %lan 1;, ustvari, konstituise subjektivitet U3 u smislu unutrasnjeg prava. 3a osnovu njega clanice su se obavezale da stvore uslove da #rganizacija U3 uziva na njihovim teritorijama pravni status koji joj omogucava da vrsi svoje !unkcije. U nekim drzavama ovaj clan predstavlja samoizrsujucu odredbu, a nekima treba doneti posebn akt da bi se status U3 kao takav priznao.
2. PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI UJ(DINJ(NI< NA%IJA 1) Ne+ove-ivo# +o#oija > 2rostorije U3 su nepovredive. 7ajedno sa njima nepovredivost uzivaju i rezidencije generalnog sekretara i stanovi visih sluzbenika #rganizacije. 3epovredivost podrazumeva obavezu drzave domacina da se uzdrzi od akata jurisdikcije u odnosu na prostorije, kao i da pruzi zastitu od uznemravanja i upada vlasti i privatnih lica. 2) Ne+ove-ivo# a!iva 6 (rhiva organizacije U3, kao i svi dokmenti koji joj pripadaju ili koje ona sadrzi, nepovredivi su. #rganizacija u pogledu komunikacije ima pravo da koristi kablograme, telegrame, radio-telegrame, tele!otogra!ije, tele!onske veze i druge nacine komunkacije. ;akodje, ima pravo na upotrebu si!re, kao i slanje i primanje poste po kuririma i valizama. -'to se tice poreza, U3 je ooslobodjena svakog neposrednog poreza, carina, kao i svih uvoznih i izvoznih dazbina koji sluze za sluzbenu upotrebu. ,.PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI SLUZ=(NIKA UJ(DINJ(NI< NA%IJA
2od osobljem U3 podrazumevaju se lica zaposlena u bilo kom glavnom ili pomocnom organu, angazovana sa punim radnim vremenom ili duzim radnim vremenm ili cija su imena noti!ikovana drzavama clanicama. 1eneralni sekretar odredjuje kategoriju sluzbenika koji uzivaju privilegije i imunitete i tako sacinjenu listu podnosi 1eneralnoj skupstini U3, kao i vladama svih drzava clanica. /enealni #ekea i svi njegovi pomocnici kao i bracni drug i maloletna deca uzivaju priilegije, imunitete, oslobodjenja i olaksice koje #$ -ae #e9ovi"a -i+lo"a#ki! "i#ija. Izmedju njih i obicnih sluzbenika postoji razlika u sudskom imunitetu.
