UNIVERZITET EDUCONS FAKULTET ZA USLUŽNI BIZNIS SREMSKA KAMENICA
SEMINARSKI RAD I PREDMETA MEĐUNARODNE FINANSIJE TEMA: DEVIZNI KURS
SREMSKA KAMENICA 2729/07
MARKO KARANOVIĆ
13.05.2009 2584/07
MAJA SAMARDŽIĆ
SADRŽAJ
2
UVOD Devizni sistem čini skup načela i na njima zasnovanih zakonskih propisa, mera i instrumenata kojima se reguliše način poslovanja devizama: devizni kurs, mogućnosti i uslovi sticanja, držanja i korišćenja deviza, način njihove međusobne zamene i zamene za domaći novac i sl. U svakodnevnom životu se često susrećemo sa pojmovima kao što su: devizni kurs ili skok cene (vrednosti) neke valute u odnosu na neku drugu valutu. Da bi definisali devizni kurs moramo pre svega da vidimo kako ( na koji način ) dolazimo do kontakta sa ovim pojmom ili do situacija gde nam je neophodno poznavanje pomenutog pojma. Ta situacija bi, svakako bila proces međunarodne trgovine ili u uproštenom smislu situacija kada pojedinac koji živi i radi u jednoj zemlji u kojoj je na snazi određena valuta želi da kupi robu u drugoj zemlji u kojoj je na snazi neka druga valuta. U ovom slučaju onaj ko želi da kupi robu iz neke zemlje ili područja u kojem je na snazi različita valuta u odnosu na domaću valutu tog koji želi da kupi taj inostrani proizvod mora da zameni svoju valutu za valutu te zemlje i da tek onda izvrsi kupovinu. Pri menjanju jedne valute za neku drugu dolazimo do pojma devizni kurs. Dakle devizni kurs predstavlja vrednost jedne valute izraženu u nekoj drugoj (domaćoj) valuti! Većina država u svetu ima svoju sopstvenu valutu: SAD imaju dolar, u Evropskoj monetarnoj uniji valuta je euro, u Japanu jen, u Rusiji rublja, u Brazilu real, u Indiji rupi, u Srbiji dinar itd. Trgovina među državama podrazumijeva međusobnu razmenu različitih valuta. Ako neka crnogorska kompanija kupi stranu robu, usluge ili finansijske instrumente npr. iz Amerike, to znači da se evri moraju razmijeniti za stranu valutu tj. za američke dolare. U praksi će se vrlo retko dogoditi da vlada neke zemlje prepusti svoj devizni kurs slobodnom "plutanju", odnosno fluktuiranju, jer sve vlade pokušavaju da kontrolišu devizne kurseve na neki način. Vlade zemalja u svetu uglavnom koriste sistem upravljanja deviznim kursem na osnovu kojeg dozvoljavaju da devizni kurs fluktuira samo u malom iznosu u okviru uskog opsega. Jednom kada devizni kurs dostigne najniži limit, centralna banka interveniše u cilju vraćanja deviznog kursa na raniji nivo. Neki autori nazivaju ovaj sistem na koji utiču vlade zemalja i kao prljavo fluktuiranje.
3
1. POJAM DEVIZNOG KURSA Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursom. Od deviznog kursa treba razlikovati devizni (valutni) paritet, koji predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vučenja, nekoj stabilnijoj i važnijoj nacionalnoj valuti i sl. U normalnim prilikama devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta, kao osnove. Nekada se valutni paritet utvrđivao samo u odnosu na zlato. Međutim, posle drugog svetskog rata, zemlje su ga izražavale alternativno – u zlatu ili SAD dolarima kao čvrstoj valuti. Devizni kurs uspostavlja vezu između nivoa cena u zemlji i inostranstvu; pomoću njega se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu i domaće cene iskazuju u devizama. Time se omogućava poređenje cena; na duži rok razlike u cenama dovode do usmeravanja faktora proizvodnje u one sektore u kojima je nacionalna privreda efikasnija, a drugi sektori se prepuštaju uspešnijim inostranim proizvođačima. Tako dolazi do međunarodne podele rada. Postoji razlika u deviznim kursevima koje utvrđuju neke zemlje i kurseva koji se formiraju pod uticajem ponude i tražnje na svetskom tržištu. Devizne kurseve mnoge zemlje utvrđuju zvanično, polazeći od interesa i ciljeva svoje ekonomske i devizne politike, pri čemu veoma često dolazi do izražaja regulisanje razmene i plaćanja sa inostranstvom. Međutim, vrednost deviza jedne zemlje na svetskom tržištu ne zavisi od zvaničnog kursa dotične zemlje, nego od njihove kupovne moći. Iskazivanje kurseva u kome se navodi koliko je potrebno jedinica domaće valute za jedinicu ili sto jedinica strane valute, koje primenjuju sve zemlje izuzev Velike Britanije, naziva se direktno notiranje. Indirektno notiranje, koje se primenjuje u Velikoj Britaniji, izražava se odnosom koliko se strane valute dobije za domaću valutu. Teorije o deviznom kursu (I): Teorija pariteta kupovne snage Devizni kurs se uspostavlja na onom nivou na kojem se izjednačava kupovna moć u zemlji i inostranstvu.
4
Zbog toga što se, prema ovoj teoriji, devizni kurs menja u skladu sa relativnim cenama, ova teorija o formiranju deviznog kursa naziva se i teorijom inflacije. Teorije o deviznom kursu (II) Prema platnobilansnoj teoriji, cena deviza, odnosno devizni kurs, formira se pod uticajem ponude i tražnje, kao i svaka druga cena. Prema teoriji o paritetu kamatnih stopa, ponuda i tražnja deviza ne moraju poticati samo od izvoza i uvoza robe i usluga, već i od pretvaranja finansijskih fondova iz jedne valute u drugu.
2.POLITIKA DEVIZNOG KURSA
Pođimo od kraja: politika deviznog kursa ima dva cilja: Uspešna politika deviznog kursa treba simultano da obezbedi da domaće cene miruju, a da se izvoznicima zbog toga ne smanjuje konkurentnost. U slučaju da je domaća inflacija veća nego u svetu, ovi ciljevi postaju konfliktni, jer prvi nedvosmisleno znači da bi nominalan, tržišni kurs trebalo da bude stabilan, dok bi drugi cilj zahtevao da realan kurs bude stabilan, što će reći da se od prvog cilja odustane, te da tržišni kurs počne trajno da depresira. Bilo kako bilo, jedno je jasno, a to je da uspešna politika kursa mora barem da izbegava da stvari krenu u suprotnom pravcu, te da realni devizni kurs apresira, dakle da valuta postane precenjena, jer to vodi rastu spoljnotrgovinskog deficita i padu deviznih rezervi, što kompromituje kredibilitet ekonomske politike.
Postoje 2 načina izražavanja deviznog kursa i to kao: 1. Direktno notiranje (evropska konvencija) - Kada se devizni kurs posmatra kao cena jedinice strane valute iskazana u jedinicama domaće valute. Npr. 1 dinar = 0,0125 evra 2. Indirektno notiranje (britanska konvencija) – Kada devizni kurs posmatramo kao cijenu domaće valute izraženu u jedinicama strane valute. Npr. 1evro = 80 dinara Oba načina izražavanja deviznog kursa su ispravna, a zastupljenost jednog ili drugog načina izražavanja, stvar je konvencije tj. sporazuma.
5
DEVIZNI KURS ZAVISI OD: • Stanja tekućeg bilansa (uravnote`enosti izvoza i uvoza) • Obilja prirodnih resursa • Tehničke opremqenosti privrede • Stepena uposlenosti faktora proizvodwe • Ciljeva socijalne, investicione i kreditne politike • Mogućnost odobravanja kredita inostranstvu • Urednost servisiranja spoljnih obaveza • Visina monetarnih rezervi • Nivo carinske i necarinske zaštite
3. REALAN DEVIZNI KURS Šta je to realni devizni kurs? „Uzmimo slučaj čoveka koji se najpre popne dva metra uz nasip, a zatim se spusti tri metra. Da li će se udaviti ili neće, zavisi od toga gde se nalazio pre nego što je počeo da se penje. Isti problem nastaje kada treba da utvrdimo da li je neka valuta potcenjena ili precenjena.” Realan je onaj kurs koji izjednačava opšti nivo cena u zemlji sa opštim nivoom cena u inostranstvu, koji obezbeđuje paritet kupovne moći. Pri realnom deviznom kursu proizvodi čija je cena u zemlji relativno niža moći će rentabilno da se izvoze, a uvoziće se proizvodi čija je cena relativno viša u zemlji nego u inostranstvu. Realan devizni kurs je obračunska kategorija, a izračunava se tako što se nominalni kurs – dakle onaj sa tržišta, dakle kurs od 94* dinara za jedan evro – koriguje rastom cena. Prema tome, svaki nominalni kurs postaje realan kada se dvostruko deflacionira (kada se najpre podeli indeksom domaćih, pa zatim indeksom inostranih cena). Sledi da onaj ko tvrdi da kurs nije realan ne zna šta govori.
4. PROMENE DEVIZNOG KURSA
6
Za uspeh u međunarodnim poslovima je potrebno znati kakve se promene deviznih kurseva mogu očekivati u budućnosti. Npr. ukoliko valuta u kojoj smo se zadužili ojača – teret našeg duga će se povećati, ukoliko valuta u kojoj smo odobrili kredit oslabi – istopiće se deo naših potraživanja. Povećanje deviznog kursa predstavlja smanjenje vrednosti nacionalne valute i obrnuto, smanjenje deviznog kursa predstavlja povećanje vrednosti. Ukoliko se povećanje/smanjenje deviznog kursa vrši odlukom nacionalne monetarne vlasti – radi se o devalvaciji/revalvaciji. Ukoliko do toga dolazi zbog kretanja na deviznom tržištu, govorimo o depresijaciji/apresijaciji.
5. VALUTA -Valuta, to jest njen realan kurs, može biti precenjen ili potcenjen… Ako je realni devizni kurs precenjen, to znači da je na domaćem deviznom tržištu dinar skup (a dolar, ili evro, jeftin). Tada se isplati kupovati devize i baviti se uvozom, jer se uvozna dobra jeftino nabavljaju, a sve skuplje prodaju, jer domaće cene rastu brže od inostranih. Iz istog razloga izvoz se ne isplati, jer se prodajom deviza od izvoza dobija uvek ista količina dinara. -… u odnosu na šta? Kurs je precenjen (potcenjen) u odnosu na ravnotežni devizni kurs. Kolika je ravnotežna vrednost kursa niko tačno ne zna, ali to i nije tako preterano važno. To se može izračunati, ali prevazilazi gradivo ove male prolećne škole deviznog kursa. Ono što jeste važno je da se shvati princip: ravnotežni devizni kurs je onaj koji omogućava da platni bilans zemlje bude u ravnoteži, ali ne u svakom trenutku, nego u trenutku dospeća međunarodnih obaveza. Dakle, ako je zemlja neto-dužnik, realni kurs sigurno je precenjen, te zemlja mora da depresira valutu da bi ostvarila suficit, otplatila dug i
7
uravnotežila platni bilans u zadatom intervalu. Tako rade sve otvorene tržišne privrede sveta, uključujući i najjače među njima. KONVERTIBILNE VALUTE Konvertibilnom valutom se naziva ona valuta koja se relativno lako moze zameniti za drugu valutu ili zlato. Treba razlikovati klasicnu i savremenu konvertibilnost. Savremena ne podrazumeva zamenjivost za zlato, već za neku drugu konvertibilnu valutu. Konvertibilnost nacionalne valute stvara povoljnije uslove za uspostavljanje ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Olaksava i stimuliše spoljno trgovinsku razmenu jer omogućava multilaterizam u medjunarodnim plaćanjima. Da bi jedna valuta bila konvertibilna ona mora da bude prihvaćena od strane nerezidenata, mora da bude stabilna, jaka...
8
5.1. MOŽE LI SE RAVNOTEŽNA VREDNOST KURSA PROMENITI? Može. Ako zemlja ima tetku, iz čijeg će nasledstva otplatiti dug, ravnotežna vrednost kursa se menja, tako da se može ispostaviti da domaća valuta i nije baš toliko precenjena. Isti princip važi i u slučaju da zemlja ima međunarodnu podršku, pa joj otpišu dugove: ravnotežni kurs približiće se njegovoj realnoj vrednosti. Važi i obrnuto: ako zemlja ima tetku, ili međunarodnu podršku, pa reši da im gura prst u oko, može da se desiti da nas se tetka odrekne preko novina, a međunarodna zajednica da to isto učini na nekom websajtu, te da se ravnotežni kurs vrati na svoj pređašnji, nepovoljniji nivo. Ravnotežnim deviznim kursom se naziva onaj kurs pri kojem se obezbeđuje uravnoteženost platnog bilansa, odnosno ujednačavanje ponude i tražnje deviza.
5.2. KAKO DA UTVRDIMO DA JE VALUTA PRECENJENA? Lako. Ako se sistematski, dakle svake godine, u dugom intervalu, pravi deficit na tekućem računu, valuta je sigurno precenjena u odnosu na svoj ravnotežni nivo. U Srbiji se tako poslednjih šezdeset godina skoro neprekidno beleži platnobilansni deficit, a kada dugovi dođu na otplatu mi napravimo neki međunarodni skandal i tako odložimo svoje obaveze do daljnjeg. No, ako pogledamo kako se deficit kretao nakon 5. oktobra 2000. godine, videćemo da se stvari ubrzano pogoršavaju, te da je deficit od 1,8 milijardi dolara u narednoj, 2001 iznosio 2,8, da bi zatim porastao na 3,2 i konačno, prošle godine dostigao čak 4,5 milijarde dolara… Deficit na tekućem računu dostigao je rekordnih 12% BDP (bruto domaćeg proizvoda), što ukazuje na da je precenjenost (1) nedvosmislena i (2) rastuća. Ukoliko je devizni kurs ispod nivoa koji se može označiti kao realan, onda je (u uslovima direktnog notiranja) domaća valuta precenjena, a strana valuta potcenjena.
9
Kada se za domaći novac kupi strani po ceni koja je niža od realne (po deviznom kursu koji je niži od realnog) onda se obezbeđuje veća kupovna moć u inostranstvu nego u zemlji. Cene strane robe preračunate u domaću valutu po takvom kursu postaju niže, što povećava interes da se uvozi. I oni strani proizvodi koji bi pri realnom deviznom kursu bili skuplji od domaćih, uz niži devizni kurs postaju konkurentni na domaćem tržištu. Na drugoj strani, neki proizvodi koji bi se inače mogli rentabilno izvoziti uz realni devizni kurs, postaju nekonkurentni na stranom tržištu. U ovakvim uslovima, dolazi do rasta uvoza i smanjenja izvoza, što dovodi do deficita PB.
5.3.TVRDI SE DA DEPRESIJACIJA NEĆE POVEĆATI IZVOZ, JER NEMAMO ŠTA DA IZVEZEMO…. Činjenica je je srpski izvoz pao na najniže moguće grane, ali to nimalo ne dovodi u pitanje potrebu da se vodi politika konkurentnog deviznog kursa. Iskustva zemalja koje su se ozbiljno pozabavile reformama upravo govore da mi u ovom trenutku i ne treba da imamo šta da izvezemo, već da treba da stvaramo ambijent u kome će to da učine oni koji to znaju da rade. Recimo, da to učine strateški investitori, kojima depresijacija nacionalne valute deluje kao povoljan vetar u leđa. U Mađarskoj, recimo, 70% izvoza obavljaju nove velike mađarske firme – Boš, Filips, Simens, Hitači, Nokia, Daewoo, Opel, Audi, Pakard… koje su došle upravo zato što su sve mađarske vlade postavljale ljude koji – ne samo da su znali – već su imali političku hrabrost i viziju kako da privuku strateške investitore, dakle da privuku one koji donose kapital, tehnologiju, izvozne kanale, otvaraju nova radna mesta, plaćaju ogromne poreze. Jednom rečju, vodili su zemlju što dalje od zone ratova, sirotinje i besmisla. Permanentna depresijacija forinte, koja je u nekim godinama čak i premašivala iznos od 2% mesečno, dakle preko 25% godišnje, bila je jedna od tih ključnih mera kojima su uspeli da privuku (i zadrže) strateške investitore. Ali ostaje drugi deo argumenta – a to je da će depresijacija svakako pomoći postojećim izvoznicima, dok bolji ne stasaju, dok će istovremeno smanjiti postojeći uvoz, a taj deo priče niko i ne pominje. Da bismo otkrili zašto, treba najpre da postavimo pitanje…
10
5.4.KOME TO ODGOVARA DA VALUTA BUDE PRECENJENA? Najpre, odgovara siromašnima i onima koji žive od fiksnih primanja, jer se sa dinarima koji sve manje vrede ipak može kupiti sve veća količina deviza ili uvozne robe. Ovaj deo populacije objektivno gubi ako uvozna roba poskupljuje, a domaće, jeftinije, nema; no, taj problem svako tržište rešava tako što skuplji uvozni proizvodi ustupaju mesto jeftinijim (korejskim, bugarskim itd.), ili tako što se ubrzano aktivira domaća proizvodnja. Što bi bio i cilj ekonomske politikeu toj oblasti. Nadalje, precenjen dinar odgovara uvoznom lobiju, tradicionalno jakom igraču u srpskoj politici, inače jako naklonjenom ublažavanju nedaća siromašnih. Konačno, ovakav režim odgovara firmama koje ne izvoze I koje su na ivici rentabilnosti, jer su uvozni repromaterijal sve jeftiniji. Svima ostalima ovakva politika je štetna: država gubi devizne rezerve i rekomerno zadužuje potomstvo; izvoznici gube potencijalno rastuće zarade, a vlasnicima deviznih štednih uloga kupovna moć njihovih ušteđevina stalno pada.
5.5. POTCENJENOST DOMAĆE VALUTE
Domaća valuta je potcenjena kada je (pri direktnom notiranju) devizni kurs iznad realnog. Pri takvom kursu kupovna moć u zemlji je veća nego u inostranstvu. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje, što dovodi do smanjenja broja stranih proizvoda koji su konkurentni na domaćem tržištu. To povećava interes da se izvozi. Može imati negativne efekte na nacionalnu privredu, naročito ako se praktikuje u dužem periodu. Naime, može da dovede do do neracionalnog usmeravanja faktora proizvodnje u sektore koji će moći da opstanu samo uz nerealno visok devizni kurs, koji ih štiti od konkurencije iz inostranstva i koji im obezbeđuje nerealno visok iznos domaćeg novca za devize ostvarene izvozom.
11
6. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA U zavisnosti od toga kako se utvrđuje, devizni kurs može biti fiksni i fluktuirajući. - Fiksni devizni kurs određuje država i on je po pravilu jedinstven. Omogućava pouzdanost planiranja uvoza i izvoza zbog relativne nepromenjivosti Najčešće nije realan Stvara suficit ili deficit platnog bilansa - Pod fluktuirajućim ili plivajućim deviznim kursom podrazumevamo onaj devizni kurs koji se formira na deviznom tržištu. Realan je (formira se na bazi odnosa ponude i tražnje) Neizvestan je i nepogodan za planiranje Uravnotežava platni bilans štiti privredu od fluktuacija cena na svetskom tržištu često su špekulativnog karaktera Primena fiksnih deviznih kurseva ima svojih dobrih, ali i loših strana. Pozitivne strane fiksnog deviznog kursa su: • • • • • • •
pouzdana osnova za kalkulacije u uvoznim i izvoznim poslovima olakšano utvrđivanje rentabilnosti investicionih ulaganja smanjenje rizika u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom podsticanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa stranim partnerima zaštita nacionalne privrede od kratkoročnih i stihijskih poremećaja na svetskom tržištu povećanje interesa stranaca da "drže" nacionalnu valutu suženje prostora za špekulativne poslove.
Nedostaci fiksnog deviznog kursa su: • • • • • • •
podređivanje nacionalne ekonomske politike potrebi održavanja datog deviznog kursa neophodnost mera za usklađivanje nivoa cena u zemlji sa nivoom cena u inostranstvu odgađanje neophodnih prilagođavanja nacionalne privrede izmenjenim okolnostima u svetskoj privredi neuravnoteženost platnog bilansa stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola slabi efekti monetarne politike potreba držanja većih monetarnih rezervi 12
• •
precenjenost nacionalne valute mogućnost da se devalvacijom ili revalvacijom, preko noći, izvrše velike promene deviznog kursa, što može da izazove krupne poremećaje u poslovanju.
Pozitivne strane fluktuirajućeg deviznog kursa su sledeće: • • • • • • • •
veća autonomnost u vođenju ekonomske politike uravnoteženje platnog bilansa blagovremena upućenost domaće privrede na potrebna prilagođavanja u skladu sa promenama u svetskoj privredi nepotrebnost preduzimanja mera radi usklađivanja nacionalnog nivoa cena sa nivoom cena u inostranstvu, pošto tu funkciju obavlja sam kurs smanjena potreba držanja velikih monetarnih rezervi nije neophodna stroga spoljnotrgovinska i devizna kontrola bolji efekti mera monetarne politike sprečava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute.
Fluktuirajućii devizni kurs ima, naravno, i nedostataka: • • • • • •
nema čvrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih i uvoznih poslova ne obezbeđuje postojane kriterijume za ocenu investicionih ulaganja povećava rizik u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom izlaže domaću privredu nekontrolisanom uticaju svih kratkoročnih i stihijskih promena na svetskom tržištu obeshrabruje zaključivanje dugoročnih poslovnih aranžmana sa stranim partnerima širi se prostor za obavljanje špekulantskih poslova.
Na osnovu ovoga se vidi da oba tipa deviznog kursa imaju i dobrih i loših strana. Zbog toga se javila potreba iznalaženja nekog trećeg rešenja, koje bi u što većoj meri obezbedilo pozitivne strane i čvrstih i promenljivih deviznih kurseva, sa snažnim uticajem centralne banke na deviznim tržištima. Pored podele na fiksne i fluktuirajuće, prema broju deviznih kurseva koji se istovremeno primenjuju u mikrosistemu dele se na: • •
jedinstvene i višestruke (diferencijalne).
Ukoliko za sve vrste plaćanja sa inostranstvom važi isti kurs, reč je o jedinstvenom kursu. Moguće je, međutim, da se za različite vrste plaćanja primenjuju različiti kursevi: jedan za uvoz, drugi za izvoz, jedan za robna, jedan za nerobna plaćanja, jedan za hranu i sirovine, drugi za gotove proizvode, a treći za luksuznu robu i sl. U tom slučaju, radi se o
13
višestrukim deviznim kursevima. Opravdanje za primenu višestrukih deviznih kurseva može biti potreba da se pojedini delovi nacionalne privrede dovedu u bolji položaj, time što bi za njih važili povoljniji kursevi.
Podela deviznog kusra vrši se i prema legitimnosti tržišta na kojem se primenjuju: • • •
Zvanični Cni Sivi
7. FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA
Osnovne funkcije deviznog kursa su: 1. Služi za preračunavanje vrednosti ekonomskih transakcija između subjekata različitih zemalja, koje su iskazane u nacionalnim valutama; 2. Upoređuje cijene međunarodnih dobara, kao i cijene proizvoda i usluga namenjenih za domaće tržište i spoljnotrgovinsku razmenu; 3. Predstavlja jedan od najvažnijih parametara u uspešnoj alokaciji resursa; FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA U MEĐUNARODNIM PLAĆANJIMA: • • • • • •
Omogućava međunarodnu razmenu Uspostavlja vezu između dva sistema cena Uspostavlja vezu između dva monetarna sistema Zaštitna funkcija Defanzivni protekcionizam Ofanzivni protekcionizam
14
8. OBELEŽJA I FAZE UPRAVLJANJA RIZIKOM DEVIZNOG KURSA Savremena literatura valutni rizik najčešće definiše kao potencijalni gubitak na otvorenoj deviznoj poziciji i potraživanjima i imovini koji glase na inostrane valute Valutni rizik se javlja u tri različite varijante: 1. Transakcioni, 2. Translacioni, 3. Ekonomski rizik Da bi se ostvario uspešan menadžment valutnog rizika, zlatno pravilo je – identifikovati potencijalni rizik, izmeriti ga i staviti ga pod kontrolu banke. Savremeni akademski izvori produbljuju navedene tri faze navodeći sledeće aktivnosti: 1. Identifikovanje bilansnih pozicijakoje su, ili će biti, izložene valutnom riziku, 2. Definisanje vrste izloženosti riziku deviznog kursa, 3. Analiza potencijalnih valutnih udara, 4. Definisanje strategije zaštite od rizika deviznog kursa, 5. Inplementacija valutne strategije u ukupan finansijski menadžment banke, 6. Selekcija adekvatne hedžing tehnike
15
9. ZAKLJUČAK
Povećavanje i smanjivanje deviznog kursa ne treba mešati sa potcenjenošću i precenjenošću nacionalne valute. Potcenjenost i precenjenost označavaju određeno stanje, i pokazuju da li je kurs ispod ili iznad realnog deviznog kursa. Devalvacija, depresijacija, revalvacija i apresijacija predstavljaju određene promene deviznog kursa.
16
LITERATURA
1. Prof.dr Kostadin Pušara: “Međunarodne finansije“, Beograd 2000 2.
17
