Škola
BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
Seminarski Seminarski rad
Tema:
Buđzetska kontrola
Mentor: Dr Dragan Jerinić
Student: Terzić Miroslav 1E1/0006/07
2009.
Budzetska kontrola Zavrsni racun budzeta se odvija u dve faze,to f aze,to su zavrsni racun budzeta i kontrola kontrola izvestaja izvestaja budzeta. budzeta. Zavrsni racun budzeta predtavlja racun kojim se na kraju budzetske godine podnosi izvestaj o ostvarenim prihodima i rashodima r ashodima odnosno izvrsenju same budzetske akivnosti.Time se predtavnickom telu daje mogucnost da vidi kako je izvrsna vlast u praksi ostvarila budzetske budzetske ciljeve. ciljeve. Zavrsni racun po smernicama ministarstva sacinjavaju indirektni korisnici budzeta,a zatim taj racun,najkasnije do februara predaju direktnim korisnicima budzeta. Po dobijanju zavrsnih racuna od indirektnih korisnika,direktni ko risnika,direktni korisnici budzeta dostavljaju ga ministarstvu finansija a ministarstvo minis tarstvo potom pravi nacrt zavrsnog zavrsnog racuna racuna najkasnije najkasnije do marta marta a vazi za prethodnu prethodnu godinu. godinu. Zavrsni racun budzeta ima se sastoji iz tri dela,to su: -opsti deo -poseban deo -bilans stanja Kontrola izvestaja budzeta je veoma znacajna u izvrsenju i zvrsenju budzetskih budzetskih ciljeva.O ciljeva.Ona na treba treba da bude bude raznovr raznovrsna sna id id a kontrol kontrolise ise sva sva ona ovlascena lica koja bi mogla da manipulisu budzetskim sredstvima.Kontrole se po kritrijumima dele na: -kontrole prema vremenu -kontrole prema metodu -kontrole prema subjektima -kontrole prema organima koji je vrse
Prema organima koji je vrse,kontrola moze biti,politicka,upravna i racuno-sudska kontrola. Politicku kontrolu vrsi telo koje je donelo budzet,a ovom kontrolom se proverava izvrsenje budzeta uporedjivanjem zavrsnog racuna i stanja u budzetu. Upravna kontrola se sastoji iz toga sto visi upravni organ kontrolise nizi i sve tako do najnizeg,doj najvisi upravni organ kontrolise obicno minister. Racunsko-sudska kontrola je takva kontrola koja je potpuno ne zavisna od upravnih organa,i obicno nastaje kao samostalni organ u okviru ministarstva finansija.
Savremene teorije budzeta Iako su savremene privrede mesovite,sve vise ucesca u drustvenom sektoru predstavlja ucesce javnog sektora koje je ne zaobilazno,jer predstavlja izvor koriscenja javnih potreba i odbara.Zadatak javnih prihoda je da najbolje izbalansira javne prihode i rashode,te rashode,te da na najbolji najbolji nacin nacin alocira budzetska budzetska sredstva. sredstva. Javni sektor ima veliku funkciju na privredu u makroekonomskom,mikroekonomskom makroekonomskom,mikroekonom skom i socijalnom smislu.Najvaznije funkcije budzeta jesu:alokativna o kojoj smo s mo vec govorili,disstributivna,stabilizaciona.Ove funkcije su cesto suprostavljene,pa je nekada tesko pronaci pr onaci ravnotezu izmedju pomenutih pomenutih funkcija. funkcija. Da bi se ostvarila ravnoteza u koriscenju kor iscenju budzetskih funkcija u cilju ostvarivanja budzetskih ciljeva,danasnje finansije koriste metode diskrecione mere fiskalne politike,automatske politi ke,automatske stabilizatore kao i mere budzetskih ravnoteza.
-Diskrecione mere fiskalne politike predstavljaju mere koje su u svakom trenutku na raspolaganju izvrsnim organima a najcesce vladi i uglavnom se koristi kori sti u kombinaciji sa sredstvima monetarne politike.Ova politike.Ova mera se ogleda ogleda u povecanju povecanju poreskih stopa,poreskih stopa,poreskih podsticaja podsticaja i drugih mera.Ove mera.Ove mere se koriste koriste radi ostvariv ostvarivanja anja ekonomske stabilnosti i to najcesce kod nefleksibilnih poreza. -Automatski stabilizatori su takvi stabilizatori koji su s u ugradjeni u sam poreski system drzave,koji automatski reaguju na neku makroekonomsku promenu.Najtipicniji promenu.Najtipicniji primer je porez na promet pr omet ili PDV ,koji sa porastom ili smanjivanjem cmaloprodajne cene u istoj meri reaguje. U savremenim budzetskim teorijama,posebno su se probile prob ile sledece teorije: -Teorija sistematskog budzetskog deficita,po ovoj teoriji deficit u budzetu je sasvim sasvim normalna normalna stvar,a stvar,a deficitarnim deficitarnim finansiranje finansiranjem m drzava treba da pokrije nepovoljna kretanja u opstoj ops toj traznji,takodje trajanje deficita nije odredjeno vremenski -Teorija ciklicnog budzeta,ova teorija polazi od toga da je budzetska politika politika u tesnoj vezi sa ekonomsk ekonomskim im stanjem,te stanjem,te da budzetsk budzetsku u politiku politiku treba planirati planirati na osnovu stanja privrede privrede u duzem vremenskom periodu.Istrazivanjem ove teroije je utvrdjeno da se privredni privredni tokovi tokovi realizuj realizuju u u vidu privredni privrednih h ciklusa ciklusa koji traju traju u rasponu od sedam do deset godina. -Teorija stabilizacionog budzeta,ova teorija se oslanja na ugradjene automatske stabilizatore ugradjene u javne prihode i rashode.Oni koji podrzavaju ovu teoriju zalazu se za to t o da drzava ne treba da diskreciono utice na fiskalnu politiku,vec da treba tr eba da prepusti da se finansijski tokovi automatski prilagodjavaju ekonomskom stanju.Po ovoj teoriji kada dodje do povecanja drustvenog proizvoda GDP-a ,dolazi i do povecanog priliva finansijkih fi nansijkih sredstava i smanjenja
rashodnih transfera i obrnuto.Ova obr nuto.Ova teorija je imala veliku primenu pocetkom pocetkom devedesetih devedesetih u zemljam zemljamaa EU. EU. -Teorija kompenzatornog budzeta,glavni cilj ove teorije je postizanje postizanje pune zaposlenosti zaposlenosti kao faktora faktora proizvodnje. proizvodnje.Po Po ovoj ovoj teoriji teoriji u fazi depresije,treba povecati nivo potraznje do te granice kada agregatna traznja dostigne nivo koji odogovara drustvenom proizvodu proizvodu vreme vreme pune zaposlenosti zaposlenosti.Ova .Ovajj cilj cilj moze moze da se ostvari smanjenjem povecanjem rashoda a ne menjanjem poreskih stopa,ili ne menjanjem rashoda a povecanjem poreskih stopa. st opa. -Teorija cistog ciklusa,ovom teorijom se utvrdjuje uticaj budzetske politike politike na drustveni drustveni proizvod,iza proizvod,izazvani zvani automatskim automatskim ili diskrecionim merama.Ovom teorijom treba utvrditi uticaj budzetske bu dzetske politike politike posebno posebno na privatni privatni privredni privredni sektor. sektor. -Na osnove teorije cistog ciklusa,uz odredjene izmene i objasnjenja govori o potrebi potreb i da politika budzetske ravnoteze ili ne ravnoteze bude u cilju cilju postizanja postizanja ukupne ekonomske ekonomske razvnoteze, razvnoteze,aa ne samo ravnoteze privatnog sektora. Budzet kao glavni finansijski instrument odrzava stepen integrisanosti jedne organizacije.Procedure u toku koje nastaje budzet izrazavaju izrazavaju odnos politickih politickih snaga snaga i institucij institucijaa koje koje uticu uticu na njegov nastanak.Jedna od najbitnijih institucija finansiranja javnih rashoda je budzet.Pojam reci budzet potice od latinske reci “bulga”,sto u prevodu znacci kozna torba.Budzet je ustvari,plan prihoda i rashoda rashoda drzave drzave na neko neko odredje odredjeno no vreme, vreme,koje koje obicno obicno traje traje jednu godinu.Moz godinu.Mozee se reci da budzet budzet predstavlja predstavlja dokument dokument kojim se uredjuju planovi rashoda drzave.Danas se budzet definishe kao pravni akt ili ili zakon.U zakon.U Republici Republici Srbiji,budze Srbiji,budzett se smatra kao zakon zakon i usvaja se kao i ostali zakoni. Budzet kao zakon je sirok pojam,sadrzi elemente drugih zakona i veoma je kompleksan bilo das u u pitanju javni prihodi ili
rashodi.Samim tim dolazimo da zakljucka da budzet ima i mnoge funkcije,nacela,procedure i drugo.
Funkcije budzeta Funkcije budzeta se ogledaju kroz ciljeve koje drzava zeli da postigne delovanjem delovanjem budzeta u toku jedne godine.Mozem godine.Mozemo o nabroja nabrojati ti sest osnovnih funkcija budzeta: -politicka funkcija budzeta -planska funkcija budzeta -pravna funkcija budzeta -ekonomska funkcija budzeta (alokativna, redistributivna i stabilizaciona funkcija) -finansijska funkcija budzeta -kontrolna funkcija budzeta Politicka funkcija budzeta se igleda u tome kako se donosi don osi budzet i kakv ima uticaj na siroke sfere sfe re gradjanstva.Kako ga po pravilu donosi predstavnichko telo,ocigledan je sirok uticaj zainteresovanih za vodjenje budzetske politike. Planska funkcija budzeta je ustvari plan da se s e budzet usvaja krajem tekuce godine za narednu kako bi se mogli isplanirati svi prihodi rashodi. Pravna funkcija budzeta se ogleda u tome,da budzet kao pravni akt,odnosno zakon za sobom povlaci i odredjene zakonske obaveze ,prava i posledice. Ekonomska funkcija budzeta za nas je najzanimljivija.Ona se ogleda u instrumentima koje drzava koristi za ostvarivanje ost varivanje svojih ekonsomskih ciljeva u obliku prihoda i rashoda. r ashoda. Ekonomska funkcija budzeta se dalje deli na alokativnu,redistributivnu i stabilizacionu funkciju.
Efekti budzeta,tj njegova funkcija dolazi do izrazaja onda kada se izvrsi raspodela sredstava. Redistributivna funkcija budzeta se ostvaruje kroz preraspodelu drushtvenog proizvoda preko javnih prihoda Stabilizaciona funkcija za sobom povlaci vise vis e tumacenja.Ranije se smatralo da je budzet u potpunosti u ravnotezi i potpuno je iskljucena mogucnost da se javi suficit,odnosno deficit.Medjutim modernim tumacenjem ,doslo se do zakljucka da suficit,odnosno deficit nisu iskljuceni kao mogucnost,ali se tezi ka ravnotezi na nivou privrede u celini,tako da je ravnoteza moguca ne samo prilivom novca od poreza,v poreza,vec ec i javnim zajmovima zajmovima i kreiranjem kreiranjem novca,a pri tom se mogu koristiti koristit i sredstva koja su akumulirana za vreme privrednog rasta,tj za vreme budzetskog suficita.Tezi se ka tome da se pravilnom alokacijom budzetskih sredstava omoguci rast privrede. privrede. Tako dolazimo da zakljucka da budzet ne treba usko posmatrati,vec da treba da se ostvaruje os tvaruje budzetska ravnoteza u ciklicnim kretanjima.Znaci da finansiranje budzeta ne mora biti samo od poreza,vec poreza,vec i od javnih javnih zajmova,k zajmova,kreiranj reiranjaa novca novca i slicno. slicno. Finansijka funkcija budzeta se ostvaruje stalnim trganjem za budzetskom budzetskom ravnotezom. ravnotezom. Kontrolnu funkciju budzeta odlikuje kontrola ovlascenog organa nad vlascu u toku primene pr imene budzeta.
Budzetska nacela -Nacelo jedinstva nalaze da ceo budzet bude b ude prikazan jednim dokumentom,odnosno da sve teritorijalne jedinice budu prikazane u
jednom budzetu.Na budzetu.Na ovaj nacin se ostvaruje ostvaruje laksa kontrola kontrola bidzeta bidzeta kao i uvid u njega.Postoji mogucnost da se u vanrednim situacijama odstupi od ovog nacela,a to su situacije kada se donosi vanredni budzet,usled budzet,usled npr rata,prir rata,prirodnih odnih ne pogoda pogoda i sl. -Nacelo periodicnosti budzeta obezbedjuje da se budzetske b udzetske operacije odnose na budzetsku godinu koja se najcesce poduara sa kalendarskom. -Nacelo ravnoteze nalaze da prihodi i rashodi budu u ravnotezi u toku jedne budzetske godine.To prakticno znaci da ako ravnoteza ne postoji dolazi do suficita suficita (viska sredstava) sredstava) ili deficita deficita (manjka (manjka sredstava) .U nacelu ravnoteze budzeta evropske unije,stoji da je zabranjeno deficitarno finansiranje,odnosno da je zabranjeno uzimanje zajmova da bi se pokrio deficit. -Nacelo univerzalnosti zabranjuje da se odredjena budzetska sredstva koriste za spajanje ili finansiranje fi nansiranje odredjenih izdataka.Po ovom nacelu se predpostavlja das u u budzetu prikazani i javni prihodi i javni javni rashodi.On rashodi.Onii mogu mogu biti biti prikazani prikazani na dva dva nacina:metodom bruto budzeta i metodom neto budzeta.Bruto b udzeta.Bruto budzet predstavlja predstavlja kompletne kompletne javne prihode i rashode.Pri rashode.Prikazi kazivanj vanjee bruto budzeta je daleko daleko primenljivij primenljivijee jer obezbedjuj obezbedjujee bolji bolji uvid uvid u njega i primenu.Za razliku od bruto br uto nacina prikazivanja,neto prikazivanje prikazivanje budzeta budzeta se realizuje realizuje tako sto se od rashoda rashoda odbiju prihodi ili obrnuto obrnuto i tako se samo samo prikaze prikaze visak ili manjak manjak prihoda nad rashodima za svaku delatnost,odnosno budzetskog korisnika. -Nacelo tacnosti ili realnosti,zahteva da se sto tacnije i realnije prikazu javni prihodi javni rashodi koji se iskazuju iskazuju u budzetu.O budzetu.Ovo vo nacelo insistira na tome da se pojave sto s to manje razlike izmedju planiranih planiranih i ostvarenih ostvarenih prihoda odnosna rashoda,da rashoda,da bi se to izvelo izvelo potrebno je jako jako dobro dobro poznavan poznavanje je svih svih faktora faktora koji uticu uticu na visinu visinu javnih prihoda i rashoda. rashoda.
-Nacelo specijalizacije postavlja kao zahtev da prihodi i rashodi moraju da se koriste na osnovu os novu odredjene specifikacije koja ce da ostvari da se sredstva sre dstva iz budzeta koriste na sledece nacine: u utvrdjenom iznosu,za utvrdjenu svrhu i u okviru odredjenog vremenskom periodu. -Nacelo jasnoce budzeta podrazumeva da se jasno i precizno definisu,odnosno grupisu javni prihodi prema pr ema svojim izvorima i javni rashodi rashodi prema prema svojoj svojoj nameni nameni.Priho .Prihodi di se ubrajaju ubrajaju od stanovnistva ili privrede. -Nacelo javnosti budzeta podrazumeva da se putem put em sistema za siroko javno informisanja da jasan u uvid u sistem javnih prihoda i rashoda.Na taj nacin se omugucuje o mugucuje poreskim obveznicima da vide velicinu javnih prihoda i rashoda.Uvid r ashoda.Uvid u budzetski system mozemo ostvariti putem sluzbenog glasnika ili na zvanicnom z vanicnom veb sajtu vlade. U budzetska nacela evropske unije ukljucuje se jos i nacelo specifikacije.Ovo nacelo zahteva da se svaki izdatak iz budzeta precizno precizno i jasno definise kako bi se izbegle izbegle bilo bilo kakve kakve nejasnoc nejasnoce. e.
Budzetska procedura Budzetska procedura predstavlja skup poslova vezanih za izradu budzeta,donosenje budzeta,izvrsavanje budzeta i kontrolu budzeta. budzeta. Proces za izradu budzeta se sastoji od: -inicijative za izradu budzeta -metode planiranja javnih prihoda i javnih rashoda -pripreme budzeta (ministarstvo finansija) -pripreme predracuna rashoda -procene obima prihoda
-Vlada razmatra nacrt budzeta i utvrdjuje predlog budzeta -Skupstina razmatra i usvaja budzet U najvecem broju drzava inicijativa za donosenje budzeta je data najvisem izvrsnom organu koji je predvidjen za to.Uglavnom je rec o ministarstvu finansija a postoji i mogucnost postojanja ministarstva za budzet. Najpre je potrebno potrebno dobro isplanirati isplanirati javne prihode i rashode.Sa rashode.Sa ovog aspekta postoje dva nacina tumacenja planiranja javnih prihoda i rashoda.To su metoda direktnog procenjivanja i metoda automatskog procenjivanja. Kod direktnog procenjivanja se uzimaju rashodi i prihodi iz iz prethodne prethodne budzets budzetske ke godine te se oni samo samo modifik modifikuju uju u okviru planiranih planiranih promena promena u nastupajuc nastupajucoj oj budzetsk budzetskoj oj godini. godini. Metod automatske procene se zasniva na metodu da se koriste podaci za predposta predpostavlje vljenu nu godinu godinu a ne prethodn prethodnu…ali u…ali je ovaj ovaj metod metod ne pouzdan pa se retko koristi. Normativni Normativni metod se sastoji sastoji u tome tome da se pronadju pronadju najbolja najbolja resenja resenja na osnovu stanja drzave,organa vlasti,ustanova i sl. pa da d a se na osnovu toga proceni javnim prihodaima i rashodima. Budzet sastavlja organ uprave,a to je u savremenim s avremenim drzavama vlada,zatim se planiranje budzeta prebacuje na organ uprave ministarstvo finansija ili ministarstvo za budzet,zatim b udzet,zatim swaki budzetski budzetski korisnik treba organu uprave da predlozi predlozi predracun predracun rashoda planiranih na osnovu ranijih godina g odina a u okviru zakona.Kada se pripreme svi elementi,pistupa se postupku nacrta budzeta.U nacrtu budzeta se ocenjuje se opravdanost pojedinih rashoda budzetskih budzetskih korisnika.N korisnika.Nacrt acrt budzeta budzeta se radi tek tek onda onda kada kada drzavn drzavnii organ usaglasi rashode sa svim organima,ustanovam org anima,ustanovamaa i budzetskim korisnicima,a posle izrade nacrta budzeta,on se salje vladi,gde ga nadlezni organi proveravaju i kada se budzet b udzet razmotri,on se dalje salje parlamentu tj skupstini na uvid i usvajanje.
Donosenje budzeta U vecini savremenih drzava budzet donosi skupstina po vec ustaljenoj proceduri za donosenje do nosenje zakonskih akata.Usvojeni budzet se sastoji od opshteg i posebnog dela.Osnovni deo se sastoji od podataka podataka ukupnih ukupnih javnih prihoda i rashoda,i rashoda,iznosu znosu budzetske budzetske reserve,prava i obaveza nadleznih organa u izvrsenju budzeta i mere kako bi se odrzala odr zala budzetska ravnoteza.
Privremeno finansiranje Zbog toga sto je postupak p ostupak usvajanja budzeta veoma obiman posao koji dugo traje,moze se desiti da se budzet ne usvoji do kraja godina koja prethodi godini za koju se budzet donosi.Ukoliko se to desi,potrebno je privremeno finansiranje javnih rashoda.Privremeno finansiranje nebi smelo da traje duze od tri mesexa eventualno sest meseci,i tada se usvajanje budzeta vrsi za tekucu godinu,Ukoliko se ni tada ne usvoji budzet,onda b udzet,onda drzava ima veoma ozbiljan politicki problem.Da problem.Da bi se odredio iznos javnih prihoda kako bi se privremeno privremeno finansirali finansirali javni rashodi,u rashodi,u javnim javnim finansijama finansijama se koriste koriste tri metoda za njegovo odredjivanje. -metod budzetskih dvanaestica,koji predvidja prosek budzetske potrosnje potrosnje za svaki od dvanaest dvanaest meseci meseci u prethodnoj prethodnoj godini. -metod rekondukcije,koji predvidja da se za svaki mesec privremenog privremenog finansiranja finansiranja trosi onaj iznos koji je je potrosen potrosen u prethodnoj prethodnoj godini godini uz korekciju korekciju zbog stope inflacije. inflacije. -metod akontacije,kojim se u toku prva tri meseca budzetskim korisnicima odobrava kredit jednak iznosu sredstava namenjenih za taj period u kome nije donesen budzet.
Izvrsenje budzeta
Izvrsenje budzeta je ustvari prikupljanje prihoda plus finansiranje drzavnih i javnih potreba potreb a prikupljenim prihodima,te se tako pojavljuju racunopolagaci i naredbodavci. Naredbodav Naredbodavci ci u uglavnom uglavnom organi organi javne javne uprave,odno uprave,odnosno sno lica koja su ovlascena u njima da upravljaju imovinom drzave da skupljaju prihode i donose odluke kako ce se isti alocira alocirati. ti. Racunopolagaci su takodje organi uprave i lica ovlascena u njima,ali odvojena od naredbodavaca,koja upravljaju sredstvima odobrenim od naredbodavaca,odnosno upravljaju finansijskim sredstvima radi likvidiranja i izvrsenja odredjene odluke naredbodavca. Naredbodav Naredbodavac ac je uglavnom uglavnom minister minister odredjen odredjenog og budzet budzetskog skog korisnika,dok je racunopolagac uglavnom racunovodstvo tj njegov rukovodilac,ali je obavezno da naredbodavac i racunopolagac budu razdvojeni.
Koriscena literature: -Javne finansije teorija i praksa, p raksa, Dr Marko Radicic, Dr Bozidar Raicevic -Evropska ekonomska integracija, prof Miroslav Jovanovic -Privredni sistem i ekonomska politika,Mr Sofija Adzic - www.wikipedia.org
