Bolesti pcela

Sumlja, reakcija, terapija i preventiva p~elara prakti~ara

Milan Jovanovi}

Bolesti uzrokovane bakterijama

• Ameri~ka kuga legla • Evropska kuga legla • Druge bakterije

Parazitski krpelji

• Varoza

Bolesti uzrokovane gljivicama

• Kre~no leglo Bolesti uzrokovane protozoama

Ko{ni~ina buba Sindrom nestajanja p~ela - CCD

• Nozemoza 2

Zdravo leglo

3

Zdravo leglo

4

Zdravo leglo

5

Zdravo leglo

6

Zdravo leglo

7

Zdravo leglo

8

Zdrava p~ela

9

Zdrava p~ela

10

Ameri~ka trule` legla

11

Ameri~ka trule` legla Uzro~nik • Uzro~nik je bakterija Paenibacillus larvae, {tapi}astog oblika veli~ine 2,55µm x 0,5-0,8µm • Napada isklju~ivo leglo radilice, matice i trutova • U isu{enom stanju opstanu najmanje 35 godina a najvi{e 79 (Hachiro Shimanuki and David A. Knox)

• Bolest se karakteri{e klini~kim znacima na poklopljenom leglu 12

Ameri~ka trule` legla Ra{irenost • Umerena i subtropska oblast svih kontinenata • Nema je u ve}em delu Ju`ne Amerike, Afrike, Malajskog arhipelaga, indijski podkontinent • Srbija i Crna Gora

13

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Detaljan pregled u rano prole}e, pre naglog razvoja i uno{enja zna~ajnih koli~ina nektara • Ako se u samo jednom dru{tvu otkrije, 4 km izolacija • Tutkalo i ukvarena riba • Ka{asta masa

14

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Uginule larve posle mesec dana se sasu{uju

15

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje • Jezi~ak

16

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje

17

Ameri~ka trule` legla Otkrivanje(Holstov test) • Ukoliko je sumljiva ljuspa ili larva ona se otopi u 3-4 mll vode i doda se 1% mleka u prahu(epruveta) • Epruveta se drì na temperatuti od 37 úC • Ako se rastvor izbistri posle 10-20 munuta, onda su prisutne spore Paenibacillus larvae 18


Putevi preno{enja zaraza • • • • • • • • •

Grabe` Naletanje Preno{enjem okvira Prihrana zaraènim medom Nedezinfikovane ko{nice Ruke Oprema i sitni alat Satne osnove Rojevi koji poti~u iz zaraènih dru{tava 19


Kako dolazi do zaraze • Samo u mladim larvama spore klijaju • Nakon 53 sata od izvodjenja larve iz jajeta spora nije u stanju da izazove infekciju • Kada dodje do klijanja imamo “vegetativni oblik” bakterije kojim se zaraza ne prenosi • Sa hranom dolazi u organizam larve i klijanje traje 1 dan a umnoàvanje se nastavlja u srenjem crevu akroz zid debelog creva bakterija dospeva u telesnu {upljinu larve 20


Suzbijanje • Radikalno uni{tavanje, spaljavanjem p~ela i legla • Ko{nice i oprema se opaljuju let lampom i rastvorom 2% ìve sode

21


Engleska

U [vajcarskoj je od 1908-1933 sa 7% na 1%

Suzbijanje • Natrijum-sulfatijazol(0,51,5gr u 5-15 l secernog sirupa) • Oksitetraciklin(0,25g-0,4g u 5l sirupa) • 20.oktobra 2005Tilosin(200gr na 20 gr secera, na svakih 7 dana, 3 puta u rano prole}e) • Pra{kasto • Biljna mast 22

Evropska trule` legla

23


Uzro~nik • Bakterija Melissococcus pluton lancastog oblika 0,5-0,7µm x 1µm, kao sam , u paru ili lancu(ne formira spore) • To je oboljenje otklopljenog legla ali se uginule larve mogu na}i i u poklopljenim }elijama • Zaraàvanje larvi traje do starosti od 48 sati i to putem hrane, a umnoàva se unutar srednjeg creva • Sekundarne bakterije mogu ubrzati uginu}e(Bacterium eurydice, Bacilus alvei i24 Streptococcus faecalis)

Evropska trule` legla Otkrivanje

• Larva strada pri starosti od 4-5 dana

25


Otkrivanje • Ako p~ele poklope }elije sa larvama poklop~i}i postaju ugnuti i na njima se mogu pojaviti rupice

26


Otkrivanje

• Uginule larve omlitave, poprime ù}kasto braon boju, odaju}i odvratan, kiselkast zadah. Mada ~esto mirisa i nema ili je slab

27


Suzbijanje • Uni{tavanje je najbolje ali nije ovde ekonomski opravdano pa se koristi “[ok roj” metoda

28

Evropska trule` legla Suzbijanje • Sterilisati nastavke let lampom • Sa}e dezinfikovati esencijom(150 ml po nastavku), a ramove ostaviti posle toga na promaji 24h 29


30


Suzbijanje • Terapija antibiotikom nije preporu~ljiva • Koriste streptomicin i teramicin {to ranije u prole}e • Streptomicin 0,5 g /1 litar {.s • Teramicin 0,5-1g rastvori se u malo vode pa se doda u 500 ml {e}ernog sirupa 31

Ostale, manje opasne bakterije koje se javljaju kod p~ela

• Spiroplazmoza(javlja se i kod drugih insekata a i biljaka, nadjene u hemolimfi odraslih p~ela) • Mikoplazmoza(nalaze se u kanalima hipofaringealnih `lezdi p~ela radilica) • Pseudomonas apiseptica(nadjena je u hemolimfi odrasle p~ele,infekcija je prolazna a ova bakterija moè se na}i u zemlji{tu oko p~elinjaka) • Bacilus pulvifaciens(obolele larve su svetlo braon do ùte boje i p~ele ih brzo izbace) • Hafnia alvei(bakterija koja se naj~e{}e sre}e u zajednici inficiranoj varoom destruktor) 32

Kre~no leglo

33

Kre~no leglo

Uzro~nik • Gljivica Ascosphera apis koja predstavlja organizam sa razdvojenim polovima i kod koje se stvaraju spore(veli~ine 5,8µmµm) samo onda kada dodje do spajanja sa micelijom suprotnog pola • Micelije su dugi kon~asti organizmi bele boje koji isklijavaju u vidu pupoljka iz spore • Tela{ca u kojima se formiraju spore imaju sivozelenkastu boju • Svaka larva koja ugine i koja stvara ciste formira oko 10*-10* spora 34

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva • 3-4 dana stare p~elinje i trutovske larve su najosetljivije na spore Ascosphera apis • Prehladjivanje(sa 35úC na 30 úC) • Mumije zveckaju ako se okvir protrese • Mumije su hrapave krte, lomljive • U zemlji{tu spore ostaju dugo aktivne a na sa}u i opremi i posle 15 godina • Velika uloga naslednog faktora pogotovo krvno srodstvo • Stara matica i bezmaci • Pove}ana koli~ina legla i smanjen 35 broj p~ela

Kre~no leglo

Otkrivanje, na~ini zaraze, {irenje i preventiva • Nelatanje p~ela predstavlja na~in {irenja • Preko zime spore mogu ostati u mednoj voljcu p~ele • Slaba ventilacija i vlaga pogoduju • Zagadjenost vazduha i pove}ana kiselost ki{a • Drugi faktori, kao {to su zaraènost virusima i bakterijama, trovanje uti~u na neadekvatno hranjenje larvi a to dovodi do efekta “zahla|enja” 36

Kre~no leglo

Suzbijanje

• 4% rastvor formalina ubija spore • Temperatura preko 85úC i preko 16úC • Rastvor 0,7% timola spre~ava rast Ascospfera apis • Askotom(100ml leka u 30l sirupa, ili 100ml leka u 5 litara slatke vode, 3 puta u razmaku od 5 dana)

37

Nozemoza

38

Nozemoza(Nosema)

Uzro~nik • Praìvotinja Nosema apis, otkrivena 1758 a opisana 1909(Zender) • Veli~ina 4,5-6µm x 2-3µm • Potrebno je od 20-90 spora po p~eli • Spore nosema ceranae su u proseku manje za oko 1µm • Napada zid srednjeg creva matice, radilice i trutova • Napada isklju~ivo odrasle p~ele, a leglo nije podlo`no infekciji • Infekcija nastaje preko usnog otvora 39 • Klima, vlaga

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje • Znaci bolesti uglavnom nastaju pred uginu}e:abdomen je uve}an usled nakupljanja sadràja nesvarene hrane • P~ele skaku}u ra{irenih krila, ~esto se skupe u grozd u blizini • Izmet je te~an, ùto sme|e boje • U toku zime p~ele uginjavaju uglavnom unutar ko{nice pa se mogu na}i na podnja~i 40

Nozemoza(Nosema)

Otkrivanje • Bolesne p~ele imaju smanjeni sadràj azota u masnom tkivu 6mg,za razliku od zdravih od 1423mg • Do dizenterije dolazi zbog uve}anog sadràja vode kod inficiranih p~ela • Spore se {iri izmetom odraslih p~ela tako {to ih mlade p~ele ingestiraju prilikom ~i{}enja • Srednje crevo ima prljavo belu boju 41

Nozemoza(Nosema)

Opstanak

• U medu drànom na hladno spore ostaju aktivne 2-4 meseca • U medu zagrejanom na 59-60úC propadaju za 10 minuta • U spoljnoj sredini (jun-novembar) zadràvaju aktivnost od 5-6 nedelja • U zemlji od 44-71 dan • U vodovodnoj sredini spore mogu da opstanu 113 dana 42

Nozemoza(Nosema)

Uni{tenje • Struje}a vodena para uni{tava spore za 1 minut • Ako su u vodi, posle zagrevanja vode na 58úC i drànja 10 minuta one nestaju • Direktna sun~eva svetlost 15-32 ~asa, a ko su u vodi na suncu 3550 sati • Sa}e zaraèno 80% sir}etna kiselina — 150 ml po nastavku od 3-6 dana 43

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje • Fumagilin ili Fumidil B(20g na 25 litara sirupa, to je za 10 dru{tava) • Nozecid ili nozamevat(50mll u 12,5 l sirupa i 500ml u hranilcu 5 puta u razmaku od 5 dana; ili za dezinfekciju sa}a 50mll sa 5 l vode • Apiherb • Sir}etna kiselina • Protofil • Pelin(Artemisia absinthium ili Artemisia cinae Willkomm) • Krystyna Pohorecka, 2004 • Grupa istraìva~a sa univerziteta u Gizi,Egipat,2007 44

Nozemoza(Nosema)

Suzbijanje

• 1 kg {e}era+1kg kvasca+400 mll vode skuvati u loncu od 10 litara i to pome{ati sa 5,25 l invertovanog gustog scernog sirupa • + 19 kg {e}era u prahu • + 55 mll ekstrata pelina u prvu masu • + 68 g sitno mlevene ljute paprike Ekstrat pelina • U prole}e beremo mlado li{}e pelina, osu{imo i stavimo u paprnate vre}e • U toku jula kad pelin procveta(poùti) beremo cvetne grane i li{}e i osu{imo • 70% julskog branja i 30% proletnog stavljamo u tegle i napunimo do 2/3 45 • Tegla se dopuni alkoholom 40 stepeni i odstoji 20 dana

Varoa destruktor

46

Biologija i morfologija

• • • • •

@enka(1,1x1,6) Mu`jal(0,75x0,9) Oblik Boja êtiri para nogu

47

Pojava i {irenje

• • • • • • • •

Jawa, Indonezija (1904) Japan (1909) Singapur (1944) Isto~ni delovi SSSR-a (1952) Pakistan (1955) Kina (1959) Bugarska (1967) êhoslova~ka (1972)

• • • • • • • •

Rumunija (1975) Jugoslavija (1976) Poljska (1976) Turska (1979) SAD (1987) UK (1992) Ju`na Afrika (1997) Novi Zeland (2000) 48

Razmnoàvanje

• Radili~ko leglo(20 ~asova pre zatvaranja) • Trutovsko(40 ~asova pre zatvaranja) • 60-70 sati po zatvaranju leè prvo jaje(mu{ko7) a 24 ~asa posle (ènsko14), 1-5 jaja • Dolazi do poklapanja razvoja mu`jaka(6,5 dana) i ènke(5,5 dana)

• Parenje, brat-sestra • Oko 80% ènki polaè jaja u jednom ciklusu,15-20% dva puta a ima do 7. • De{ava se da samo posle nekoliko sati infestira novu larvu

49

Razmnoàvanje

• @enka leti ìvi oko 2 meseca, jesen-zima-prole}e oko 5 vi{e • Klimatski uslovi uti~u na intezitet zaraze(33st.celz-2.4, 35 st.celz-samo 0.9) • Varoa odgajana u trutovskom leglu da}e 2,28 }erki ako u|e u radili~ku }eliju a 3,67 ako opet u|e u trutovsku.

• Ako je majka odgajana u radili~kom leglu i u|e u radili~ko sa}e 1,92 k}eri a ako u|e u trutovsko da}e 2,48 k}eri.

50

Stepen reprodukcije Simulacija prema DeGrandi Hofmanu i R .Curry-ju

Pretpostavka — 1. aprila imamo 2000 varoa Primer 1: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,2 4 godine bez tretiranja Primer 2: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,5 malo vi{e od 1 godine Primer 3: Stepen reprodukcije tako oplo|enih }erki = 1,7 ve} iste jeseni slabe i ne prezimljavaju

51

Dinamika {irenja zavisi od: Spolja{njih faktora • Gustina zajednica po kilometru kvadratnom(ako je 10 zajednica/km.kv. onda je veoma opasno, svetski prosek 1/km.kv) • Pa{nih uslova,horizontalna i vertikalna transmisija(rastojanje najmanje 1m, vertikalni sistem odbrane), izdr`ljivost krpelja van ko{nice(na|eno je da krpelj moè preìveti na cvetu i pre}i na p~elu posle 5 dana…Hartwig,Jedruszuk,’87, a Kevan(1990) je izvestio da je na Floridi na{ao ìvog krpelja na cve}u uveènog iz Ju`ne Amerike, Pettis i sar(2003) izve{tavaju da je u Dòrdìji na|ena ìva varoa na odse~enom cve}u koje je uveèno iz Holandije) , brzina prirodnog {irenja se kod nas procenjuje na oko 6 km/godini, dok je u Nema~koj npr. 2-3/godini

52

Dinamika {irenja zavisi od: Reprodukcije a ona od Unutra{njih faktora • Plodnost ènke, 6 puta ulaz,mali broj spermatozoida(Harbo, Harris, 1999), mogu}e je da brzina rasta bude 39-40% za 12 dana • 30-60% se smanjuje razvitak ako se skrati period razvitka radilice ili truta za samo 10%...(Wilkinson i Smith, 2002) • Higijenskih sposobnosti • Sposobnosti samo~i{}enja(grooming) 53

Konvencionalno p~elarenje(Amitraz, Kumafos,fluvalinat)

Organsko p~elarenje

54

Konvencionalno p~elarenje

55

Organsko p~elarenje

56

Stepen zaraènosti Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema broju prirodno opalih varoa Kontrolni papir postaviti danas npr. u 10 ~asova posle 3 dana

Brojati i svetle i tamne varoe i broj podeliti sa 3 Granice i stepen o{te}enja Jesen: manje od 10 dnevno Zima: manje od 1 dnevno

57

Stepen zaraènosti Prema Dr.Wolfgangu Ritteru, Dr.Gerhardu Liebigu i Dr. Ralph Buchleru

Prema uzorku p~ela - Najmanje 300 p~ela iz medi{ta stresti u plast. teglu - Na 1 l vode 1 supena ka{ika deterdènta - Tegle uvezati u centrifugu i okretati 30 minuta %=broj varoa/broj p~ela x 100 Granice i stepen o{te}enja Juli: manje od 1%

58

Organsko p~elarenje

59

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost)

60

RAM GRADJEVNJAK(efikasnost) • Zavisi od broja ènki koje su uspele da preìve suzbijanje predhodne godine, ali kaè da je efikasnost oko 50%….(Dr. Jovan Kulin~evi},2006) • Sa dva odsecanja efikasnost ide do 99,4%......(Dr.Mark Goodwin,2001) • Holandska studija pokazuje efikasnost 93-95% ……(Calis i sar.,1997) • Tretiranje mravljom kiselinom u avgustu i septembru pokazalo je da 3,5 puta manju zaraènost imaju zajednice koje su bile podvrgnute biotehni~koj metodi odsecanja poklopljenog trutovskog legla u prole}e………….(Anton Imdorf i sar., Liebefeld) 61

Anton Imdorf i sarad.,Libefild

62

RAM GRADJEVNJAK , CILJ

63

Organsko p~elarenje

64

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA [TA POSTI@EMO? - Odvajamo deo krpelja od mati~nog dru{tva, Apitol - Smanujemo rizik od mogu}e interkolonijalne transmisije virusa, gljivica, protozoa i bakterija koje bi se mogle na}i u sa}u i medu. 65

FORMIRANJE PAKETNIH ROJEVA APITOL 10 grama(kesica) se pome{a sa pola litra vode i 150 grama {e}era

-

70 mll ove me{avine ide na 1,7 kg p~ela

- 80 mll ove me{avine ide na 2 kg p~ela EFIKASNOST

95 — 99%

66

Sledi najbitniji period uni{tavanja krpelja (DRUGA POLOVINA JULA-POÊTAK AVGUSTA)

67

Efekti na larve • Parazitiranje od 1-3 krpelja smanjuje za 10% teìnu, vi{e od 3 - 22% • 1-3 krpelja po larvi-13% manje hipofaringealne `lezde, vi{e od 3-31% • 27% je gubitak proteina u hemolimfi ako imamo 1-3, a 50% vi{e od 3

68

Efekti na p~ele

• Individualna jedinka varoe u proseku popije dvevno oko 0,25 mikrolitara hemolimfe(Moritz, 1981) • Fluri sar. Su utvrdili da zimske p~ele starosto od 12-165 dana imaju 32-40% vitalogenina od ukupnih proteina ili 250750µg • 8µg vitalogenina dnevno, 31-93 dana ìvota • Dolazi do prenosa virusa, preko usnog aparata(Virus akutne paralize, def.krila,obla~astih krila,ka{mirski,egipatski,me{inasto leglo,p~elinji virus X,duginih boja) • Eksperimentalno je dokazano da p~ele zaraène virusom i bez varoe prilikom 69 hranjenja larve mogu da prenesu virus(Engleska)

Organsko p~elarenje

70

MRAVLJA KISELINA (na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Spu`vastom krpom(20x20x0,5) Koncentracija 60% - Odozgo na satono{e - 1,5 — 2 mll po ulici p~ela, hladne kiseline, oko 4 st,celz. - Ponoviti 3 puta u razmaku od 5 dana - Dva bloka i to : PRVI OD 1 DO 15 AVGUSTA DRUGI OD 15 DO 30 SEPTEMBRA

71

MRAVLJA KISELINA (na~in primene po Imdorfu i sar., Stanimirovi}, Dobri}) Vreme primene - Ako je spoljna temperatura 12 — 20 st. celz. DANJU - Ako je spoljna temperatura 20-25 st. celz. NO]U ILI RANO IZJUTRA - Ako je spoljna temperatura ve}a od 25 st. celz. 72

RANO IZJUTRA

MRAVLJA KISELINA (svodjenje koncentracije 85% na 60%)

Da bi smo dobili 100 mll 60% mravlje kiseline, treba 70 mll 85%-ne kiseline sipati u 30 mll destilovane vode NE VODU U KISELINU, VE] KISELINU U VODU Kiselinu kupovati preko ovla{}enih veter. apoteka, u originalnom pakovanju od 1 l(85%)

73

MRAVLJA KISELINA EFIKASNOST

• • • • • •

90- 95% …..Imdorf sar., Bern inst.Liebefeld 71 % , Dr. Jovan Kulin~evi}, Srbija 92 %, Stepani{vili, Gruzija 90-94%, Smirnov, Rusija 61-98%, Stanimirovi}, Dobri}, Srbija 94,2%,Nicholas W. Calderon 74

MRAVLJA KISELINA (mere opreza) • Opasna je po zdravlje jer ima jako nadraùju}e delovanje na o~i i disajne organe • Na koì stvara opekotine pra}ene ja~im svrabom • Pare mravlje kiseline ne smeju biti u blizini otvorenog plamena jer mogu izazvati eksploziju • Ako kojim slu~ajem dospe u o~i ISPIRATI VODOM 15 MINUTA i hitno oti}i lekaru • Nositi rukavice i za{titne nao~are i paziti na smer vetra • Posude sa kiselinom moraju biti jasno obeleène i dràne na bezbednom mestu(najbolje uvek koristiti originalnu ambalaù) • NIKADA ne sipati VODU U KISELINU ve} KISELINU U VODU.

75

Organsko p~elarenje

Apigard

76

APIGARD Vita (Europe)

Alternativa za mravlju kiselinu - Gel na bazi timola(od 50 grama — 12,5 grama timola) - Pona{anje gela: njegove pore se u zavisnosti od temperature skupljaju i {ire - Dejstvo dvojako: mirisno i kontaktno jer p~ele raznose gel po ko{nici - Dozvoljen je za organsko p~elarenje - Prednost je kod visokih temperatura >25 st.celz

77

Efikasnost APIGARDA Oko 90% - Dr. Ralph Buchler Mana: jedino cena

78

Organsko p~elarenje

79

OKSALNA KISELINA (Prema Dr.A. Nenetti, DR. A.Imdorf I sar., Dr. Eva Redemacher)

• Organska kiselina, nema pojave rezistencije • Prirodan sastojak meda, od 8-300mg/kg a mnogo vi{e je ima u povr}u i vo}u(spana},lucerka, zelene jabuke, zeleno gro`|e), od 300-17000 mg/kg • Prvi put protiv varoe 80’-tih godina u SSSR-u • ’94 jedna studija objavljena u [vajcarskom ~asopisu zainteresova-la nau~nike {irom sveta da usmere ve}u pa`nju ka OK • Razvijene metode nakapavanja, prskanja, sublimacija ili isparavanje • Na~in dejstva jo{ nepoznat-pretpostavka, kontaktno • Koncentracije {e}era bitna • Doza otrovnosti - 57,1 mikrogram/p~eli

80


Metoda nakapavanja (na~in pripreme i primene)

1 litar {e}ernog sirupa 1:1 + 35 grama dihidrata OK - Sirup da bude mlak pre sipanja OK(temperatura tela) - Mu}kati do potpunog rastvaranja kristala - P~ele nakapavati mlakim rastvorom

Doza: 5 mll po jednoj ulici p~ela ili u proseku SLABA — 30 mll, SREDNJA — 40 mll, JAKA — 50 mll

81


OPREZ ! • 1dm²=123-129 p~. • Db>2,7dm x 4,2dm, sa jedne strane od 878915 p~. X 2=17561831p~. ± 42-250 • U 40mll rastvora(3,5% rastvora) ima 0,175 grama =175000µg • 175000/17561831=92,84-99,65µg • 100µg je bezbedna granica 82


EFIKASNOST Od 95-98% • Dr.Redemacher, • Dr. A. Imdorf, • Dr. G. Liebig Dr.A.Nanetti, 83


Metoda nakapavanja (mere opreza) • Temperatura najmanje 4 st.celz. • Ukapavanje rastvora direktno na p~ele izme|u ramova • Kori{}enje sveè napravljenog rastvora koji je stajao do 6 meseci na temperaturi do najvi{e 15 st. celz. • Obavezna za{titna maska, rukavice I nao~are 84

Copyright©Milan Jovanovi}, 2007

Pregled • • • • • • •

Istorija Anatomija odrasle jedinke @ivotni ciklus [tete po p~ele i zajednicu [irenje Dijagnostika Suzbijanje i Menad`ment 86

• Postojbina • Otkri}e • Rasprostranjenost

87

Afrika

Po Neumann i Elzenu(2003) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Ju`noafri~ka republika Bocvana Zimbabve Zambija Angola Tanzanija Demokratska R. Kongo Republika Kongo Uganda Kenija Etiopija Eritrea Centralno Afri~ka Rep. Nigerija Gana Gvineja Bisau Senegal Egipat Namibija

88

Sjedinjene Ameri~ke Dràve

Po Neumann i Elzenu(2003) 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Florida (1998) Ju`na Karolina (1998) Dòrdìja (1998) Severna Karolina (1998) Nju Dèrsi (1999) Maine (1999) Pensilvanija (1999) Minesota (1999) Ajova (1999) Viskonsin (1999) Masa~usets (1999) Ohajo (1999) Mi~igen (1999) Luizijana (2000) Njujork (2000) Severna Dakota (2000) Tenesi (2000) Indijana (2000) Vermont (2000) Marilend (2001) Virdìnija Delaver (2001) Ilinois (2001) Misuri (2001) Misisipi (2001) Arkanzas (2002) Alabama (2002) Kentaki (2002) Zapadna Virdìnija(2003)

89

Kanada

Manitoba(2002) Alberta(2006)

90

Po Neumann i Elzenu(2003)

Australija

• Novi Ju`ni Vels (2003) • Kvinslend (2003)

91

Meksiko (26 Oktobar,2007)

92

• Duìna je od 5-7 mm • @enka je naj~e{}e 5.7± 0.02mm • Mu`jak je ne{to manji naj~e{}e 5.5 ± 0.02 mm • @enka je te{ka 14.2 ± 0.2 mg • Mu`jak 12.3 ± 0.2 mg • Boje je braon tamno do crne • Oklop je veoma ~vrst i jak • @ivotni vek (12,16) • Prvog ili drugog dana dobija sposobnost da leti, a kako stari slabije se kre}e i radijus letenja se smanjuje • Moè da leti i do 10 km, ali mu`jak ima bolje leta~ke 93 sposobnosti

• Odnos broja mu`jaka i ènki je pribli`no jednak • @enka je zrela za parenje posle nedelju dana • Parenje se obavlja naj~e{}e jednom • Svetlost je smetnja • 5-6 dana moè ìveti bez vode i hrane • Na 21³C smanjuje joj se aktivnost, a na 18,3³C postaje potpuno nepokretna 94

95

• 1,4 x 0.26 • 1/3 od p~.j. • Naprsline, pukotine..

• Period jajeta od 1-6 dana, naj~e{}e od 2-4 • >50% vl.vazd >nema razvitka • Idealno 60%

96

• • • •

Voskov moljac i larva SHB, 3 para nogu 10-16 dana traje stadijum Duìna po izleganju je oko 9,5 x 1,6mm Hrani se medom, polenom i mla|im larvama p~ele radilice • Za razliku od odrasle jedinke larvu privla~i svetlost • Na kraju stadijuma zlazi iz ko{nice puzi 200 metara i vi{e ako treba

97

• Naj~e{}e pada na oko 90 cm od ko{nice i zariva se u dubinu oko 10 cm • Najbolje je joj godi zemlji{te sa 5-25% vla`nosti • Najvi{e joj odgovara glinena zemlja • Na 30³C preìvljava 100% larvi, na 20³C-50%, a na 10³C larva ne preìvljava

98

• Od 15 do 60 dana, naj~e{}e 2-4 nedelje

99

Najve}e {tete dolaze od larve • • • • •

Jede med Jede polen Jede larve Pravi tunele po sa}u Zaga|uje med

100

101

Odrasla jedinka svojim izmetom zaga|uje med. Dolazi do kisele reakcije i fermentacije meda pa med dobija miris “trule pomorandè • [tete po zajednicu nisu izraène ako postoji samo nekoliko jedinki • Da bi preuzele prostor i uni{tile zajednicu mora ih biti mnogo vi{e • Nukleusi, oplodnjaci najvi{e ugroèni 102

• Uvoz rojeva • Uvoz matica • Uvoz vo}a

Odraslu jedinku posebno privla~i ananas pa gro`|e, mango i bostan. Banana i grejfrut su manje privla~ni. 103

• Ukoliko je zaraza velika, pri otvaranju odrasle jedinke se vide na poklopnoj dasci ili kako prelaze preko satono{a • Ukoliko je zaraza manja vadi se ram po ram i pa`nja se usmerava na tamna mesta, pukotine, podnja~u. • Obavezno obratiti pa`nju prvo na: • 1. Duìnu (5-6 mm) 2. Boju (braon tamno do crne) 3. broj pari nogu (3 para) 4. Krila (kra}a su od trupa) 5. Antene 6. Razdeljen prednji i zadnji deo Tek onda obavestiti veterinarsku stanicu

104

• Hemijski • Mehani~ki • Geneti~ki

105

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana, varoa 42

106

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana, varoa 42

107

/ Hemija • CeckMite+, 14 dana

108

/ Hemija • GardStar 40% , aktivni sastojak permetrin 1,7 mll GardStara40 +1,4 litra vode , to je za 2 ko{nice

109

/ Hemija Skladi{teni ramovi

• Phostoxin • Zamrzavanje na -12³C ubija sve stadijume jedinke

110

/ Mehani~ki • Hood Bittle trap • West Bittle trap • Petri Di{ trap

111

/ Geneti~ki

112

Sindrom nestajanja p~ela Colony Collaps Disorder (CCD)

113

/ CCD Alarmantan izve{taji

• Broj p~elinjih dru{tava je sa 5 miliona, 1940 pao na samo 2,5 miliona 2006 • P~elinje zdravlje je sve slabije, posebno od 1980g. • Opra{ivanje biljaka je u padu • Isto~na obala krajem 2006 trpi velike gubitke, a kasnije se ova pojava {iri i na druge dràve. • 24% od 386 profesionalaca gubi vi{e od 50% dru{tava, neki ~ak i do 90% • [teta u 2007 oko 150 miliona $ • Slede izve{taji iz Kanade(5 provincija), Francuske, [panije 114 i Brazila

/ CCD 2007 formirana CCD radna grupa • Kolumbija univerzitet(4-5-4 sekvenca) • Ilinois univerzitet( genetska analiza) • Beltsvil laboratorija-Patolo{ke analize, paraziti i nivo nozemoze • Pen Stejt univerzitet-identifikacija virusa i patogena • Edgevud-identifikacija virusa • Odsek ministarstva poljoprivrede u Pensilvaniji-Autopsija odraslih p~ela 115

/ CCD Simptomi • Javlja se uglavnom u kasnu jesen ili zimu • Nestajanje odraslih p~ela iz ko{nice • Na letu i ko{nici nadje se veoma malo uginulih p~ela • Napu{tena ko{nica sa poklopljenim leglom • Prisustvo meda koje nije bilo plen grabeì

116

/ CCD

Selidba

STRES

Teorije uzroka (Sklop vi{e faktora) • Pretpostavka je da je primarni uzrok stres • Hemijske rezidue i kontaminacija • Patogeni ili paraziti • Nedostatak genetske varijabilnosti • Jednoli~na ishrana • GMO(brzo isklju~en) 117

/ CCD Veliki gubici u istoriji • • • • • • • • • • •

1868 - Kentaki(Tenesi) 1872 i 1810 - Australija 1915-Florida i Kalifornija 1917-SAD i Kanada 1970 — Meksiko 1975 — Australija 1977 - Meksiko 1978 — Florida 1995,1996 — Pensilvanija 1999,2000 — Francuska 2002,2003 — [vedska i Nema~ka

118

/ CCD Dosada{nji rezultati

• Stres • Jednoli~na monoflorna hrana • Varoa i nosema ceranae • Virusi

119

/ CCD Dosada{nji rezultati

U uginulim p~elama prona|ene slede}e promene • Unutra{nji organi su nabrekli i crni • Rektum je abnormalno pun, sa delimi~no svarenim polenom • Crne ta~kice na ào~noj `lezdi

120

/ CCD Zadnji rezultati, oktobar 2007

121

/ CCD Zadnji rezultati, oktobar 2007

122

/ CCD

Slede}i rezultati se o~ekuju marta 2008

123

/ CCD

HVALA VAM NA PA@NJI

124

Bolesti pcela

Recommend Documents