BANKARSKO BANKARS KO PRA PR AVO -Banke su finansijski posrednici koji nude kredite, sakupljaju slobodna novcana sredstva, nude usluge placanja, kao i dodatne usluge. Banke su dakle, finansijski posrednici, a glavna funkcija finansijs finansijskih kih posrednik posrednikaa je obezbedjen obezbedjenje je mehanizma mehanizma kojim kojim se novc novcana ana sredstva sredstva transferis transferisuu i alociraju prema produktivnijim mogucnostima.
1.Pojam bankarskog prava -Pojam -Pojam bank bankarsko arskogg prava u kontinent kontinentalnom alnom pravu obuh obuhvata vata pravni pravni položaj položaj bank banke, e, organiza organizaciju ciju banaka i bankarske poslove. U našem pravu, bankarsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se reguliše pravni položaj status! bankarskih i drugih organizacija organizacija koje obavljaju bankarske poslove, kao i pravne norme kojima se ure"uju bankarski poslovi. Prema tome, bankarsko pravo pripada delom javnom pravu pravni položaj banke - imperativne!, imperativne !, i delom delom priva privatno tnom m pravu pravu bankarski poslovi i bankarski ugovori - dispozitivne!. 2.Nacionalni izvori bankarskog prava -#!Zakoni su osnovni nacionalni izvori bankarskog prava$ - uredjuje pravni polozaj %B& i odnos sa drzavnim organima i medjunarodnim a)Zakon o NBS organizacijama. b*)Zakon o bankama - ure"uje pravni položaj banke. c)Zakon o stecaju i likvidaciji banaka i drustava za osiguranje d)Zakon o osiguranju depozita e)Zakon o platnom prometu f)Zakon o sprecavanju sprecavanju pranja novca i finansiranja terorizm terorizma a i*)Zakon o obligacionim odnosima ure"uje zaklju'ivanje i izvršavanje bankarskih ugovora. (ao i
ugovorno pravo uopste, bankarsko ugovorno pravo se zasniva na nacelu slobode ugovaranja ili autonomiji volje, i manifestuje se kroz dva osnovna oblika$ slobodu da li zakljuciti ugovor i slobodu odredjivanja sadrzine ugovora. j)Zakon o privrednim privrednim drustvima k)Zakon o menici l)Zakon o ceku
)!Podzakonski aki su pretezno regulatorno-organizacionog karaktera, pa su im norme naj'eš*e imperativnog karaktera. +onosi ih %B& u razli'itim oblastima svog delovanja$ monetarne politike, emisije novca, kontrole banaka, izdavanje dozvola za rad, itd. o o su npr$ a)Odluka o upravljanju rizicima b)Odluka o visni eskontne stope NBS c )Odluka o adekvatnosti adekvatnosti kapitala
!Bankarski obi!aji su pravila koja primenjuje relativno veliki broj banaka kod svih poslova odre"ene odre"ene vrste, vrste, i to u jednom jednom relativno relativno dugom vremensko vremenskom m periodu. periodu. (odifikac (odifikacija ija bankarski bankarskihh obi' obi'aj ajaa je spro sprove vede dena na kroz kroz dela delatn tnos ostt e"u e"una naro rodn dnee trgo trgovi vins nske ke komo komore re u Pari Parizu zu ink inkas aso, o, dokumenta dokumentarni rni akreditiv akreditiv,, garancije! garancije!,, i kroz delatnos delatnostt (omisije (omisije U% za ujedna'av ujedna'avanje anje pravila pravila me"unarodnog trgova'kog prava U%/0123!. 4!Op"i #slovi poslovanja stvaraju same banke, koriste*i se na'elom slobode ugovaranja, u cilju ujedna'avanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja. %ajcesce ih donose udruzenja banaka. 5!$ipski i %orm#larni #govori su tako"e stvoreni od strane samih banaka, individualno ili u okviru udruzenja banaka. 6vi ugovori ubrzavaju i ujedna'avaju bankarsko poslovanje. %jihova karakteristika je da banka definiše sadržaj ugovora, dok druga strana ima samo slobodu da prihvati ugovor ili ne. +akle, u potpunosti je iskljucena mogucnost individualnog individualnog pregovaranja.
#
&'.()*+,NARO*N- -ZVOR- ZNA/A+ ()*+,NARO*N) R)0,A$-V) -6bavezuju same drzave, kao subjekte medjunarodnih odnosa, a ponekad neposredno i lica koja zive zive na njihov njihovim im terito teritorij rijama ama.. %ajzna %ajznacaj cajnij nijii su mdj#narodn konvncij i mdj#narodni obicaji. -7a poslovanje finansijskog trzista, narocito njegovog monetarnog dela, posebno su znacajne konvencije kojima su osnovane osnovane specijalizovane specijalizovane finansijske finansijske organizacije pri pri U% edjunarodna banka za obnovu i razvoj, 8, edjunarodna finansijska korporacija!. Zna!aj me"unarodnih finansijskih organizacija je doprinos me"unarodne zajednice u staranju o stabilnosti finansijskog poslovanja u odnosima izme"u država, kao i davanju i naplati kredita izme"u njih. %jihovo poslovanje, odluke i pravila ovih organizacija mogu bitno uticati na kurseve deviza, kreditnu sposobnost, politiku drzava i na medjunarodnu trgovinu 9o:. 6d znacaja su i konvencije kojima su uredjene oblasti 9o: - Znvsk konvncij o rasiranoj i sopsvnoj sopsvnoj mnici 314'567 314'567 Znvsk Znvsk konvncij konvncij o ck# #;#!. u su i konvencije u materiji kono konosm sman ana, a, Bern Bernsk skaa ko konv nven enci cija ja o prev prevoz ozuu robe robe zele zelezn znic icom om,, 7ene 7enevs vska ka konv konven enci cija ja o medjunarodnom prevozu robe drumom. -
&:.BANKARSKA &:.BANKAR SKA R)0,A R)0, A$-VA $-VA ,SA -1egulativa bankarske oblasti na podrucju U&2 razvijala se kao odgovor na finansijske krize. 6buhvata nekoliko kljucnih podrucja$ 16Zasia dpoziara i nji;ovi; dpozia - regulisanje ovog podrucja je bitno zbog nuznosti obavljanja transakcija preko banaka i zbog visine depozita koji ljudi drze u bankama. 26(onarna i %inansijska sabilnos - Posto kolicina i frekventnost finansijskih transakcija mogu da uticu na stanje ekonomije u zemlji, veoma je vazno da se pri placanjima obezbedi visoka strucnost i sigurnost, i tako stvori javno poverenje u strucnost i sigurnost banaka, a preko njih i kontrola monetarnog i finansijskog sistema. '6)%ikasan i konk#rnan %inansijski sism - cilj je stvaranje pravnog okvira koji ce podstaci efikasno i konkurentno poslovanje banaka i osigurati adekvatan nivo bankarskih usluga potreban ekonomskom trzistu. :6Zasia klijnaa i njgovog inrsa - stiti se u razlicitim aspektima njegovog odnosa sa bankom. -Pod uticajem finansijske krize )>>?. godine, predlozene su mere pojacane kontrole banaka i veci nadzor u oblasti kapitala banaka, rezervi i rizika. Predsednik je predlozio reglatornu reformu, a (ongers je prihvatio i tice se sledecih mera$ a!Bankama ce se ograniciti ili cak zabraniti angazovanje u pojedinim aktivnostima aktivnostima hedge fonds! b!Predlozeno je ogranicavanje obima finansijskih institucija. 8ormiran je &avet za nadzor finansijskih usluga, na celu sa ministrom finansija, u ciji sastav ulaze svi predstavnici svih
)
regulatornih institucija na americkom finansijskom trzistu. 7adatak &aveta je da monitoringom rizika odluci da li je doslo do njegovog prelivanja na trziste. oze ograniciti rast ili velicinu finansijskih kompanija ako njihova povezanost predstavlja ozbiljnu pretnju po ekonomiju. c!8ormirana je 2gencija za finansijsku zastitu potrosaca koja ce donositi pravila i kontrolisati poslovanje finansijskih finansijskih institucija institucija u oblasti hipotekarnih hipotekarnih kredita, kreditnih kreditnih kartica i dr. dr. d!1egulisane su institucije koje daju podrsku finansijskom trzistu rejting agencije koje daju misljenja o rejtingu, narocito finansijskih instrumenata i pruzaju savetodavne usluge!.
&<.-SA(SK- BANKARSK- S-S$)( - N+)0OVO R)0,-SAN+) -Baz -Bazir iraa se na nkamanom princip# koji je vazeci u islamu. &erijatsko pravo se oslanja na (uran i vladaju se pravilima obicajnog prava šarije!, a po njima je zabranjeno placanje ribe kamate!. Uskladjenost poslovanja banaka sa verskim pravilima kontrolise poseban šerijatski odbor odb or kao vrsta vrsta nad nadzor zornog nog odb odbora ora,, koji koji mora mora biti biti kon konsul sultov tovan an prilik prilikom om realiz realizaci acije je svake svake bankarske transakcije. transakcije. Ukoliko banka u islamskom bankarstvu bankarstvu želi da razvije odre"enu bankarsku bankarsku uslugu ili proizvod, ne sme da prima ili traži isplatu kamate. 7bog ovakvih pravila banke su resenje nasle u ponudi bankarski usluga ili proizvoda koji su sustini sakrivaju kamatu koju inace, u zapadnom bankarstvu, banka placa deponentima kao nadoknadu za koriscenje sredstava u kreditnim poslovima. Banke Banke obe obezbe zbe"uj "ujuu sreds sredstva tva preko preko tekuci tekucihh i stedni stednihh racun racunaa koji koji su beskam beskamatn atni. i. &redst &redstva va obezbedju obezbedjuju ju po dva osnova. osnova. Prvi je da se rac#ni ovaraj# ili kao rac#ni povrnja ili kao tako da banka garantu garantuje je za sreds sredstva tva na racunu racunu.. *r#gi nacin je bskamani zajmovi banci , tako podla rizika , pa banka otvara racun i prima sredstva klijenta ali mu omogucuje da ucestvuje u podeli dobiti koju koju banka ostvari investiranjem investiranjem njegovih sredstava, sredstava, ali i u mogucem gubitku. gubitku. 7arada za deponenta umesto kamate! na deponovana sredstva, kao i kamata koju bi trebalo da plate debitori u kreditnom kreditnom poslu, nalazi se u projektu projektu koji banka sa klijentima klijentima zajedno gradi. gradi. -(#ra (#raba ba;a ;a; ; je posao koji se javlja u nekoliko varijanti, a predstavlja primer uobi'ajno koriš*enih aranžmana koji sakrivaju dobit odnosno kamatu u islamskom bankarstvu, vezanu za plasman banke. %pr, u dogovoru sa klijentom, banka kupuje robu koju klijent naruci, u svoje ime i za svoj racun, a potom je po visoj ceni preprodaje klijentu. Postoji i mogucnost partnerskog odnosa banke i klijenta, gde osnivaju zajednicko drustvo ortakluk!, pa zajedno ulazu kapital i rad, odnosno upravljanje od strane klijenta i dele dobit po utvrdjenoj stopi!, odnosno gubitak. Osnovni principi (#raba;a; posla s# - dobit u ortakluku, odnosno zajedni'kom projektu, se moze deliti u bilo kojoj dogovorenoj proporciji, ali se i gubitak deli u istoj proporciji. %ije dozvoljeno unapred odrediti fiksnu sumu dobiti za bilo koju stranu.
&=.(O*)RN-ZOVAN+) PRAVN-> PRAV-A , OBAS$- ?-NANS-+SKO0 $RZ-S$A ), -%akon uvodjenja eura #;;;. godine, clanice =U su ujednacile zakonodavne, administrativne i fiskalne barijere. 6vim ujednacavanjem, nastao je problem u oblasti 9o:, gde su se primenom nacela zastite nacionalnog interesa, suptavali strani ulagaci. +a bi se ovaj nedostatak otklonio, ucinjena su dva koraka$ a!Uvodjenje Plana pos#paka %inansijski; #sl#ga kojim su uvedene mere razumne kontrole i nadzora banaka, 9o: i investicionih firmi. b!Promn # oblasi ;nik donosnja i implmnacij vropskog zakonodavsva . 6vaj zadatak je poveren %aucnom odboru, ciji je predsedavajuci bio am%al#si. %jegov izvestaj je predlozio novi, cetvorostepeni pristup =U regulativi, koji pravi razliku izmedju cetiri nivoa u donosenju zakonodavstva$
31. nivo6 predstavlja osnovne principe, tj. pravni okvir i osnovni principi u +irektivama koje se donose u redovnoj proceduri i za koje se pretpostavlja da ce ostati relativno stabilni neko duze vreme. 32. nivo6 predstavlja implementiranje mera za ostvarivanje prvog nivoa zakonodavstva koje se usvajaju i kao tehnicke mere, radi odrzavanja koraka sa trzistem i nagledanje razvoja. Proces ukljucuje rad &pecijalnog kontrolnog odbora i relevantne nacionalne i evropske nadlezne organe. 3'. nivo6 7aokruzivanje inicijative nacionalnih nadzornika, donete da osiguraju doslednije i lakse usaglasavanje na nacionalnom nivou. :aznu ulogu ima /=B&. 3:. nivo6 (omisija =U bi proverila saglasnost zakona drzava clanica sa zakonodavstvom =U.
[email protected] ), OB+)*-N+AVAN+) PRAV-A POSOVAN+A ZA BANK) -+onosenjem Prv bankarsk dirkiv Sava ), , omoguceno je bankama da osnivaju svoje filijale u drugim drzavama clanicama, definisan je pojam banke kao kreditne institucije i uvedeno je razgranicenje od drugih finansijskih f inansijskih institucija. institucija. Uveden je =vropski pasos &=P! dokumentom @hit @h itee pape paperr, ko koji ji je ujed ujedna naci cioo prav pravil ilaa za rad rad bana banaka ka na pros prosto toru ru =U. =U. a prav pravil ilaa su implementirana u bankarsku regulativu donosenjem +ruge bankarske direktive. +o kodi%ikacij bankarskog prava ), , doslo je *irkivom 255512 kojom su se delatnosti banke prosirile i na polje 9o: 9o:,, ucesca u radu osiguranja, savetodavne usluge u oblasti preuzimanja i udruzivanja putem akcija, poslovi portfolio menadzera i investicionog savetnika. ime su prosireni i standardi &=P-a na nove delatnosti. 6vom direktivom su uvedena su osnovna nacla bankarskog prava ), $ 167abrana diskriminacije u koriscenju slobode otvaranja radnje i slobode pruzanja usluga, bez obzira na drzavljanstvo ili sto poslovna jedinica nije osnovana u clanici u kojoj posluje 269armonizacijom nacionalnih propisa ne ukidaju se razlike u statusu kreditnih ustanova i njihovih ciljeva propisanim nacionalnim zakonodavstvima. 9armonizacija se vrsi samo u meri nuznoj i dovoljnoj da se zastite stednja i jednakost uslova konkurencije, obezbedjujuci$ obezbedjujuci$ a!Uzajamno priznavanje sistema dozvola i nadzora nad savesnoscu poslovanja b!ogucnost izdavanja izdavanja jedinstvene dozvole dozvole priznate u celoj =7 c!%adzor nad savesnoscu poslovanja koji vrsi maticna m aticna drzava clanica -&lobodu otvaranja imaju sve kreditne ustanove koji imaju dozvolu za rad i koje imaju propisan nadzor nad savesnoscu poslovanja. 0lavni oblici nadzora koji se uspostavljaju nad bankama su$ a6upravni nadzor - nadzor od ulaska do izlaska sa trzista b6nadzor nad savesnoscu poslovanja +ozvola koju jednom dobije kreditna ustanova od nadležnih vlasti u skladu sa ovom +irektivom, ima važnost u celoj =U, a ne samo u 'lanici u kojoj je dozvola data. Postoje*a klauzula o reciprocitetu nema dejstva.
&.*) AROZ-+)V AROZ-+) VA 0R,PA 8inansijska kriza koja je nastala )>>?. pokazala je kako nestabilnost može da se proširi preko finansijskog sistema u realnu ekonomiju i uništi privredni rast. U =vropi, u cilju kriti'kog osvrta i identifikacije problema na finansijskom tržištu, od strane =vropske komisije formirana je +e 3arozijeva grupa. %jen zadaak j bio da sacini prdlog za nov# organizacij# nadzora nad rzism ),7 da #vrdi slabosi i ndosak7 i s im # vzi prdlozi rsnja za poboljsanj i izgradnj# nov ar;ik#r rg#laornog i nadzornog okvira. Preporuke grupe su pretocene u zakonodavnu aktivnost, koja je dovela do toga da se kontrola vrsi na nivou =U$
4
#!Rg#lisanj visin kapiala # %inansijskim insi#cijama A
&4.NOVA S,P)RV-ZORSKA KON$ROA ?-NANS-+SKO0 $RZ-S$A ), -+a bi finansijsko trziste opstalo, neophodna je i stroga kontrola. , om cilj# j izgradjna nova ar;ik#ra s#prvizij koja rba da doprins sig#rnom7 ransparnnom i odgovornom %inansijskom sism# # sl#zbi konomij i dr#sva. 6d janua januara ra )># )>##. #. =vrops =vropska ka unija unija ima tri nov novaa organ organaa zaduže zadužena na za superv supervizi iziju ju 3)#ropan S#prvisorC S#prvisorC A#;ori A#;oriis is )SA6 koji pokrivaju bankarsko poslovanje, osiguranje i penzijske fondove, kao i trzista 9o:. 9o:. 6vi organi nadzora rade u saradnji sa supervizorskim organima svake od zemalja 'lanica. =&2 pociva na nacelu koordinacije i ima ovlascenja da$ a6+onose posebna pravila za nacionalne nadzorne organe i finansijske institucije b6Preduzima mere kojima se deluje u hitnim slucajevima, sa pravom na zabranu pojedinih finansijskih instrumenata c61esava sporove i posreduje izmedju nacionalnih nadzornih organa doslednost primene prava =U d66cenjuje -8ormiran je i )vropski odbor za sismski rizik 3)SRB67 pod okriljem =/B, na cijem celu je predsednik =/B. 6dbor priprema analize i donosi ocene postojanja sistemskog rizika, izdaje upozor upo zorenj enjaa i prepor preporuke uke,, ali nema nema ov ovlas lascen cenje je za direkt direktnu nu implem implement entaci aciju ju svojih svojih akata. akata. Sismski rizik je je rizik od poremecaja u finansijskom sistemu, sa potencijalom da ima ozbiljne negativne posledice na unutrasnje trziste i realnu ekonomiju.
15. BAZ) 6snovali su ga guverneri centralnih banaka C-#> zemalja #;?5!, kao (omitet organa kontrole nad bankama. 0me je dobio po mestu sastajanja, odnosno Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu B0&!. 6snovan je sa ciljem objedinjenja bankarske regulative velikih finansijskih centara. -(omitet ne raspolaze nikakvim formalnim nadnacionalnim kontrolnim ovlascenjima, ali i pored
5
toga, preporuke Bazelskog komiteta su imale snazan uticaj na stvaranje nove bankarske regulative. :ecina tih preporuka je pretocena i pravno formalizovana kroz direktive =U. /iljvi Bazlskog komia su$ #!Promovisanje i unapre"enje stabilnosti finansijskog sistema )!&igurnost poslovanja banaka !inimalni standardi kapitala 4!(onzistentnost supervizije opšti principi supervizije! 3Bazl -6 - Posle nastupanja globalne duznicke krize osamdesetih godina proslog veka, Bazelski komitet je izrazio zabrinutost i ukazao da se koeficijent adekvatnosti kapitala velikih medjunarodnih banaka pogorsava i da je istovremeno uvecan rizik poslovanja upravo zbog prezaduzenosti. & tim u vezi, objavili su dokument Principi kontrole banaka koji je sadrzao osnovne principe za podelu odgovornosti kontrole izmedju domace kontrolne vlasti i maticne vlasti, a koji je predstavljao nastavak i doradjenu verziju dokumenta (onkordat iz #;?5 godine. =U je donela +irektivu kojom je preuzela ove dokumente u svoje zakonodavstvo. -edjutim, to nije donelo dovoljno dobre rezultate, pa je #;DD godine (omitet usvojio i objavio Bazl -, poznat kao Sporaz#m o kapial#. Bazl - prdsavlja minim#m sandarda za izrac#navanj kapiala banaka i njim j prpor#cna sopa od D za adkvanos kapiala7 a akodj s# da i osnov modologij za mrnj i pracnj rizika # poslovanj# . Usled sveopsteg prihvatanja, Bazel 0 je ugradjen u dve direktive =U iz #;;. godine. edjutim, Bazel 0 je imao i ndosak koji s# s icali primn minimalnog sandarda za kapial na sv bank bz obzira na nji;ov# vlicin#7 kao i #vodjnj krdinog rizika kao jdinog koji j podvrgn# posbnoj modologiji. i nedostaci su uslovili donosenje Bazela 00.
&11. BAZ) --%ovi sporazum o kapitalu, iako je predlozen #;;;. godine, postao je obavezujuci tek )>>? god. &adrzina sporazuma je bazirana na tri medjusobno povezana skupa pravila 3ri s#ba69 #!(inimalni za;vi za kapialom A uvedena je novina u odnosu na prethodni sporazum - pored postoje*eg krdinog rizika uvode se rEi"ni i opraivni, a za upravljanje rizicima formiraju se posebna odeljenja. )!S#prvizorski nadzor - zahteva se pop#na ransparnnos koja podrazumeva nove metodoligije izveštavanja supervizora. !$rzisna disciplina - uvodi se javnos podaaka o kapitalu, merenju i upravljanju rizicima prema svim ucesnicima na finansijskom trzistu. %ovim 7akonom o bankama iz )>>5.god, uneti su osnovni principi dati u Bazelu 00. %ajzna'ajnije je prepoznavanje novih vrsta rizika, opraivnog i rEi"nog . Pored toga, zakon je uveo obavezu formiranja posebnih odeljenja za upravljanje rizikom. Uz nove nadležnosti koje su poverene %arodnoj banci &rbije, uvedena je obavza dosavljanja izv"aja koje prate savremeni koncept upravljanja rizicima i adekvatnosti kapitala.
12.BAZ) ---%astao je kao direktan odgovor na aktuelnu finansijsku krizu, ali i kao kontinuirani napor Bazelskog komiteta da oja'a regulatorni okvir banke, superviziju banaka i funkciju upravljanja rizicima. Predstavlja globalni regulatorni okvir za stabilnije banke i bankarske sisteme, koji se sastoji iz seta reformskih mera za podrsku osnovnom konceptu Opor krizi prko #pravljanja rizicima i ransparnnosi # rad#. 7asniva se na tri okvira mera u kojima deluje$ 16(r za s#sinsko podizanj kvalia kapiala bank7 sa mnogo vcim #smrnjm na akcionarski kapial za apsorbovanj g#biaka.
E
26Ob#;vanij pokrivanj rizika7 narocio prma rzis# kapiala. Banke moraju drzati odgovarajuci kapital za manje likvidnu aktivu i za kredite sa duzim rokovima drzanja. '6,vod s sandardi za jac# s#prvizij#7 #pravljanj rizicima i objavljivanj. -6snovna zamisao Bazela 000 je ocuvanje kapitala i poostravanje pravila o upravljanju likvidnoscu, sve u cilju uvodjenja sigurnosne mreze za bankarski sistem. Fto se ti'e našeg prava, prvo se mora završtiti potpuna implementacija i primena standarda Bazela 00. %ovi dokument je pokazatelj u kom smeru poslovanje bankama mora da se nastavi.
1'.Pojam bank # na"m prav# -Banka predstavlja najznacajniju finansijsku organizaciju koja se bavi prikupljanjem slobodnih novcanih sredstava od privrede i stanovništva i na bazi tako prikupljenih sredstava daje kredtite zainteresovanim pravnim i fizi'kim licima, dakle ima ulogu finansijskog posrednika. Pored toga banke pružaju i brojne druge finansijske usluge svojim klijentima kojima olakšavaju i obrzavaju obavljanje razli'itih finansijskih transakcija u poslovanju i svakodnevnom životu. U pravnoj teoriji, banka je finansijska organizacija koja za predmet poslovanja ima zakljucivanje i izvrsavanje bankarskih poslova. Zakon o bankama d%ini" bank# kao akcionarsko društvo sa sedištem u 1&, koje ima dozvolu %B& za rad, i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge poslove u skladu sa 7akonom. Banka je privredni subjekt koji se profesionalno bavi bankarskim poslovima. 6na je 2+, što zna'i da u drugom organizacionom obliku ne može postojati. ora da ima dozvolu za rad %arodne banke i sedište na teritoriji 1&. -+efinisana je banka za posbn namn koja se osniva na zahtev 2gencije za osiguranje depozita, na odredjeno vreme, radi prenosa celokupne ili dela imovine i obaveza banke kojoj je %B& oduzela dozvolu za rad. -Pored ovog, definisan je i pojam Fsran bankG. o je pravno lice sa sedištem van 1&, koje je osnovano u skladu sa propisima države porekla i upisano u registra banaka te države, poseduje dozvolu za rad, i obavlja kreditne i depozitne poslove. 1:.Pojam bank # prav# ), -Pravo =U je banku definisalo kao krdin# insi#cij# i time je razdvojilo od pojma finansijske institucije npr holding kompanije!. Banka je institucija koje se bavi depozitnim poslovima, prima u depozit štedne i druge uloge od GpublicH i svojih komitenata, a daje kredite u svoje ime i za svoj ra'un. 0zraz public A pribavljanje sredstava kao novi kapital. Primanje depozita i poslovanje sa depozitom i kreditnim poslovima. (reditna institucija je preduze*e 'ija se delatnost sastoji u tome da prima u depozit štedne i druge uloge i ostala povratna sredstva u novom kapitalu od publike i svojih komitenata i da u svoje ime i za svoj ra'un trguje sa tim sredstvima. ozemo zakljuciti da je banka u pravu =U definisana preko odredjenih bankarskih poslova. 8inansijske institucije A kao osnovnu delatnost imaju finansijsku delatnost, ali ne primaju depozite. Primanj dpozia i davanj krdia za sopsvni ra!#n i # svoj im predstavlja osnovnu delatnost privrednog subjekta koje generano smatramo bankom. &1<.VRS$) BANAKA OSNOV- PO*)) BANAKA 6snovna podela banaka u svakom bankarskom sistemu je podela na$ 1)Centralne (emisione) banke - kljucne finansijske institucije u monetarnom sistemu jedne zemlje. 6snovna funkcija centralne banke je misiona %#nkcija. 6na vrši emisionu funkciju, reguliše koli'inu novca u opticaju, vodi kreditnu i monetarnu politiku. 6na ima zakonski monopol na izdavanje novca, odnosno emituje nov'anice i gotov novac, regulišu koli'inu novca u opticaju,
?
vode monetarnu politiku, vrše nadzor nad poslovanjem poslovnih banaka, i vrše druge poslove koji su utvr"eni 7akonom. %pr %B&. /entralna banka je odgovorna i za me"unarodnu likvidnost zemlje i stabilnost kursa nacionalne valute. 2) Poslovne (komercijalne) banke su finansijske institucije koje zaklju'uju i izvršavaju bankarske ugovore, kao i druge bankarske poslove. -Prema vrsti poslova poslovne banke se dele na$ 1)Opšte banke koje se bave svim bankarskim poslovima. 2) Hipotekarne, založne, i depozitne koje se bave samo odre"enim vrstama bankarskih poslova.
&1=./)N$RANA BANKA H PO+A( -/entralne banke su kljucne finansijske institucije u monetarnom sistemu jedne zemlje, neophodne za monetarnu suverenost. 6snovna funkcija /entralne banke je emisiona funkcija. 6na podrazumeva emitovanje nov'anica i gotovog novca, kao i regulaciju koli'ine novca u opticaju. 6sim toga, utvr"uje projekcije kreditne politike, stara se o likvidnosti komercijalnih banaka, kontroliše njihov rad, a odgovorna je i za me"unarodnu likvidnost države i stabilnost kursa nacionalne valute. -/entralna banka je samostalna u svom radu., a ta samostalnost mora biti$ #!Prsonalna - imenovanje guvernera i rukovode*ih organa, i samostalnost u donošenju odluka. )!?inansijska - razdvojenost monetarne politike /entralne banke od fiskalne politike džave. !Polii!ka - samostalnost u formulisanju ciljeva i sprovo"enju potrebne politike. Uglavnom u svim zemljama egzistira samo jedna takva banka kod nas %arodna banka &rbije! ili u =U- =vropska centralna banka. U pojedinim federalnim državama postoje centralno- bankarski sistemi, u kojima više koordiniranih institucija obavlja funkcije centralne banke.
&1@.)VROPSKA /)N$RANA BANKA PR-(ARN- /-+ - ZA*A/-=vropska centralna banka =/B! predstavlja centralnu instituciju monetarne politike =U, zajedno sa sistemom centralnih banaka država 'lanica. %astala je kao rezultat potrebe da se harmonizuje i priblizi monetarna politika 'lanica =U. 6snovana je #;;D, a sediste se nalazi u 8rankfurtu. -Primarni cilj )/B j sabilnos cna . Pored osnovnog cilja, Ugovor o stvaranju =vropske zajednice, ovlaš*uje =/B da podrži opštu ekonomsku politiku u 7ajednici. Pod ciljevima 7ajednice navedeni su$ smanjnj nivoa nzaposlnosi i spr!avanj in%lacij . 6snovni zadaci na kojima se bazira ostvarenje tog cilja su$ a!*%inisanj i implmnacija monarn poliik za vrozon# b!Objdinjnj ranskacion %#nkcij c!,pravljanj sl#zbnim rzrvama za vrozon# d!Pojdnosavljnj sisma placanja -Posle uvodjenja evra #;;;., =/B dobija nove zadatke$ &)misioni H =/B ima ekskluzivno pravo na izdavanje i obezbe"ivanje nov'anica evra &Saisicki H u saradnji sa drugim finansijskim institucijama, skuplja statisti'ke podatke neophodne za ispunjenje zadataka preko ovlaš*enih nacionalnih centralnih banaka ili ekonomsih agencija &?inansijska sabilnos i s#prvizija H =/B ima ovlaš*enja u kontroli postoje*ih kreditnih institucija i odgovornost za održanje stabilnosti finansijskog sistema. &(dj#narodna saradnja i saradnja #n#ar vrozon H obaveza saradnje sa relevantnim institucijama i telima =U. #D.%B& - 6&%6:%2 6:32&/=%<2
D
-%B& je centralna banka 1&. %jen položaj, organizacija, ovlaš*enja i funkcije utvr"eni su 7o%B. 6na je pravno lice, ima statut, samostalna je i nezavisna, a za svoj rad odgovara %&. 7a njene obaveze jem'i 1&. 6snovni cilj %B& su postizanje i održavanje stabilnosti cena, borba protiv inflacije, kao i o'uvanje finansijske stabilnosti. -6vlaš*enja %B& koja su joj poverena 7akonom$ #!Utvr"ivanje i sprovo"enje monetarne i devizne politike )!&amostalno vo"enje politike kursa dinara i utvrdjivanje, uz saglasnost vlade, rezim kursa dinara !/uvanje i upravljanje deviznim rezervama 5!0zdavanje nov'anica i kovanog novca ?!0zdavanje i oduzimanje dozvola za rad poslovnih banaka i drugih finansijskih organizacija i vršenje kontrole nad njima
&14.NBS H OR0AN16-zvrsni odbor A 'ine ga$ guverner, direktor Uprave za nadzor i viceguverneri %B&. 6snovni zadatak je #vrdjivanj monarn poliik , a u okviru toga posebno utvrdjivanje uslova i nacina izdavanja kratkorocnih hartija od vrednosti, poltiku kursa dinara, upravljanje deviznim rezervama, eskontna stopa, obavezna rezerva, likvidnost banaka, stabilnost finansijskog sistema. +onosi propise na predlog Uprave za nadzor. &astajanje najmanje jednom mesecno. 6dluke vecinom pristunih. 6dlucuje glas guvernera. 260#vrnr - Preko licnosti guvernera, centralna banka ostvaruje princip personalne nezavisnosti. On zas#pa i prdsavlja NBS . Bira ga %& na period od E godina, sa mogucnoscu ponovnog izbora. Predlaze %& kandidate za viceguvernere, a kasnije jednog imenuje za svog zamenika. Nadlzan j i odgovoran za osvarivanj ciljva NBS7 a posebno za sprovodjenje odluka 0zvrsnog odbora i &aveta, organizaciju i poslovanje %B&. 1adi obavljanja poslova donosi propise i opste akte, kao i pojedinacne akte. 7a guvernera može biti izabrano lice koje je držaljanin &rbije i koje ispunjava posebne uslove vezane za nespojivost fje guvernera sa drugim fjama. '6,prava za nadzor - na celu se nalazi dirkor koga bira %arodna skupština na predlog odbora za finansije na period od E godina. ,prava vrsi nadzor nad %inansijskim insi#cijama. +onosi propise i pojedinacne akte, nalaže i preduzima mere prema finansijskim institucijama. :6Sav - bira se na prdlog odbora za %inansij NS predsednik I 4 'lanaJ 5 godina!, a cine ga istaknuti strucnjaci u oblasti finansija. &avet na predlog 0zvrsnog odbora donosi statut %B&, strategiju upravljanja deviznim rezervama, rezim kursa dinara. Usvaja finansijski plan i godisnji racun %B&, utvrdjuje visinu zarade guvernera i viceguvernera. %ajmanje dva puta godisnje podnosi %& izvestaj o svom radu. &astaju se najmanje jednom u dva meseca, a odluke se donose vecinom, bez prava uzdrzanja. 25.Op" bank -Bave se svim bankarskim poslovima, a karakteristicne su za &@0. 0maju svoje prednosti ekonomske krize! ali i mane odsustvo specijalizacije i siroko delovanje poskupljuju poslovanje!. Komrcijaln bank H za predmet svog poslovanja imaju zaklju'ivanje i izvršavanje bankarskih ugovora i drugih bankarskih poslova. 21.*)POZ-$NOKR)*-$N) BANK) -8unkcija je kreditiranje privrede i stanovnistva. %jihova osnovna delatnost jeste prikupljanje kratkoro'nih depozita iz razli'itih izvora, ali posebno od pravnih lica odre"ene privredne grane. 0z tako prikupljenih sredstava ove banke pove*avaju nov'anu masu. 0z prikupljenih sredstava one
;
odobravaju kredite nosiocima privredne aktivnosti kojima su sredstva neophodna za razvoj delatnosti. %aj'eš*e se ovaj efekat, koji stvaraju depozitno-kreditne banke naziva sekundarna emisija novca. &akupljaju slobodna novcana sredstva i vrseci sekundarnu emisiju novca, odobravaju kredite nosiocima privrednih aktivnosti. %jihova dobit predstavlja razliku izmedju aktivne i pasivne kamate. Povecanje novcane mase koja nastaje davanjem kredita direktno utice na robno-novcane odnose, stabilnost kursa nacionalne valute, a samim tim i na celokupnu privredu. 7bog ove bitne uloge, banke se moraju striktno drzati nacela i principa bankarskog poslovanja. U svom poslovanju se moraju rukovoditi na'elom isplativosti svojih poslova uz minimiziranje troškova i svo"enje eventualnih rizika u poslu na najniže okvire.
22.Spcijalizovan bank -0ako se mogu baviti svim vrstama bankarskih poslova, one se iskljucivo ili pretezno bave samo odredjenim vrstama bankarskih poslova. o su hipotekarne, depozitne, zalozne, za kreditiranje izvoza itd. (arakteristicne su u anglosaksonskim zemljama. 2'.)vropsk rgionaln bank #! Evropska banka za obnovu i razvoj !B"#) sa sedištem u 3ondonu je osnovana #;;#. god. sa zadatkom da podsti'e prelazak na tržišno privre"ivanje, kao i da unapre"uje privatno preduzetništvo u zemljama /entralne i 0sto'ne =vrope. )! Evropska investiciona banka !$B) je najstarija evropska banka, sa sedistem u 3uksemburgu. 6snovana je sa zadatkom da finansira projekte kako bi doprinela uskla"enijem razvoju =vrope. %jena specifi'nost je što ona deluje i kao banka, i kao izvršni finansijski organ. 6dobravanjem zajmova i davanjem garancija, =0B olakšava finansiranje projekata u svim oblastima privrede$ razvoj manje razvijenih podru'ja, modernizaciju privrednih društava, zajedni'ke projekte država 'lanica... ! ordijska investiciona banka ima sediste u 9elsinkiju 5 zemalja!. /ilj joj je finansiranje i olaksavanje finansiranja investicionih projekata kao i izvoznih poslova. 4! !anka za razvoj "aveta Evrope finansira projekte iz oblasti socijalne politike, pre svega projekte koji otvaraju mogu*ost zapošljavanja na podru'jima koja su stradala u ratom zahva*enim zonama ili u zonama prirodnih i ekoloških nesre*a. Projekti se odnose na otvaranje mogu*nosti zapošljavanja, smeštaj izbeglica, zdravstveno zbrinjavanje, obrazovanje i stru'no osposobljavanje, izgradnja infrastrukture itd. Banka odobrava zajmove i za formiranje malih i srednjih preduze*a, za projekte zaštitie okoline, modernizaciju seoskih naselja.
2:.Poslovno im bank -o je ime pod kojim banka posluje. Pored opstih, za banku vaze i posebna pravila. %aziv KbankaH je zašti*en naziv, koji mogu koristiti samo one finansijske organizacije, kojima je to 7akonom dopušteno. U našem pravu taj naziv mogu koristiti samo organizacije koje su po zakonu organizovane kao banke, dok je drugim privrednim subjektima i finansijskim organizacijama to zabranjeno. o je i pravo i obaveza da se koristi naziv banka. 2<.Sdi" bank -o je mesto iz koga se upravlja poslovima banke kao 2+-a. 6dredjuje se osnivackim aktom.
#>
&2=.*)A$NOS$ BANK) - ZABRANA POVR)*) KONK,R)N/-+) -Banka kao dobitna organizacija, samostalno obavlja delatnost za koju je registrovana. +elatnost obavlja radi sticanja dobiti. o su$ a!depozitni, kreditni i devizni poslovi b!poslovi platnog prometaJ c!poslovi sa 96: d!izdavanje platnih kartica, garancija i drugih obezbe"enja garancijski posao! e!kupovina, prodaja i naplata potraživanja faktoring, forfeting! f!brokersko-dilerske poslove g!zastupanje u osiguranju uz saglasnost %B&! -ozemo razlikovati dve grupe poslova - apsol#n i rlaivn bankarske poslove. Apsol#ni bankarski poslovi su oni koje moze obavljati samo banka, a drugima je to zabranjeno. o su primanj dpozia, davanj krdia, izdavanj plani; karica . Rlaivni bankarski poslovi su oni koje mogu obavljati banke, ali i drugi subjekti, uz odobrenje %arodne banke. o su$ davanje depozita, uzimanje kredita, devizni i menja'i poslovi, poslovi sa hartijama od vrednosti, brokersko-dilerski poslovi, izdavanje garancija, kupovina, prodaja i naplata potraživanja...
Zabrana povrd konk#rncij9 7akon o zaštiti konkurencije na tržištu A ovim zakonom ure"uje se zaštita konkurencije radi obezbe"ivanja ravnopravnosi #!snika na rEi"#7 a u cilju podsticanja ekonomske efikasnosti i ostvarivanja ekonomskog blagostanja društva u celini. -Povrd# konk#rncij7 prema 7o7(n predstavljaju aki i radnj privrdni; s#bjkaa i dr#gi; pravni; i %izi!ki; lica7 koj oni prd#zimaj# odnosno donos # cilj# poslovanja na jdinsvnom rEi"# Srbij7 a pri om nar#savaj# ravnopravnos dr#gi; s#bjkaa na jdinsvnom rzis#. Pored ovog zakona, ovu materiju regulise i 7oB koji predvidja da je banci zabranjeno da$ 16Zaklj#c#j sporaz#m kojima s bino sprcava7 ogranicava ili nar#sava konk#rncija 26Zlo#porbljava dominanan polozaj '6Sprovodi koncnracij# kojom s bino spr!ava7 ograni!ava ili nar#sava konk#rncija , i to naro'ito da je sprovodi stvaranjem, odnosno ja'anjem dominantnog položaja na finansijskom tržištu. -7a kontrolu je zaduzena %B& koja raspolaze merama za sankcionisanje. %B& moze kod utvrdjivanja povrede pribaviti i misljenje organizacije za zastitu konkurencije.
[email protected]/- BANK) - OSN-VA/K- KAP-$A -Banka se osniva samo # %ormi A* . 6snivaci mogu biti domaca i srana pravna i %izicka lica , uz postovanje principa reciprociteta. +a bi neko osnovao banku, mora ispuniti niz uslova koje propisuje %B&. Posebno se ceni boni osnivaca. (od pravnih lica se ocenjuje profitna, finansijska i operativna stabilnost, kao i poslovna reputacija. (od fizickih lica, ocenjuje se imovinsko stanje i poslovna reputacija. 6snivacki kapital moze biti novcanog i nenovcanog karaktera. 6snivaci mogu pristupiti osnivanju samo sopsvnim novcanim srdsvima , što podrazumeva da se ona ne sastoje od pozajmljenih nov'anih sredstava. inimalan iznos novcanog dela osniva'kog kapitala iznosi 15 miliona vra u dinarskoj protivvrednosti. %enovcani deo se izrazava u novcu na osnovu procene. 7a osnivacki kapital vazi opsi princip oc#vanja vrdnosi osnovnog kapiala , zbog toga osniva'i banke ne mogu
##
povla'iti sredstva uložena u osniva'ki kapital banke. Banka radi stabilnog poslovanja i sigurnosti ima zakonsku obavezu da održava propisani iznos kapitala.
2.Osniva!ki ak i sa# bank -6snivanje zapocinje donosenjem osnivackog akta banke, posle cega se nalazi u stanju preddrustva. 6snivackim aktom se uredjuju najznacajnija pitanja za osnivanje, organizaciju i poslovanje banke 0me, sediste, broj i vrednost akcija, poslove, pokrice gubitaka!. Pored akta o osnivanju, banka mora imati i statut. &tatut je opsti akt kojim se detaljno uredjuje pravni status banke, njenu organizaciju, upravljanje i poslovanje. &tatut utvrdjuje organizaciju i nacin poslovanja, pitanja o kojima odlucuje skupstine banke, mere i odgovornost organa banke za obezbedjenje likvidnosti i solventnosti banke, ovlascenje za zastupanje banke... 24.POS$,PAK OSN-VAN+A BANK) KARAK$)R - $OK POS$,PKA -Odvija s prd NBS7 a primnj#j# s norm za opsi #pravni pos#pak . %B& odlucuje resenjem koje je konacno. Protiv donetog resenja moze se voditi #pravni spor. -Postupak osnivanja se odvija u dve faze$ Prva %aza je podnosnj za;va za prliminarno odobrnj i ona se naziva pos#pak za osnivanj bank. *r#ga %aza je pos#pak za dobijanj dozvol za rad . 6ba postupka se vode samosalno. %B& donosi posebno rešenje kojim se odobrava, odbija ili odbacuje podneti zahtev za svaju fazu postupka.
'5.POS$,PAK ZA PR)-(-NARNO O*OBR)N+) ZA OSN-VAN+) BANK) -%akon zaklju'enja #govora o osnivanj# , osniva'i banke podnose za;va za prliminarno odobrnj za osnivanj bank uz koji se prilazu potrebna dokumenta podatke o osniva'ima banke, osniva'ki akt i predlog statuta, izjavu da *e uplatiti nov'ani deo osniva'kog kapitala, podatke o licima koja *e imati u'eš*e u banci...!. %B& je duzna da u roku od 45 dana od prijema zahteva, oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost za dobijanje rešenja o davanju preliminarnog odobrenja za osnivanje banke. 6 zahtevu guverner %B donosi rešenje koje je kona'no. 7ahtev moze prihvatiti, odbiti ili odbaciti. Ukoliko se u navedenom postupku utvrdi da nis# isp#njni svi zakonski #slovi potrebni za osnivanje banke, donI s r"nj kojim s odbija za;v za prliminarno odobrnj za osnivanj bank. 6snivaci banke kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbacen, odbijen ili je dato preliminarno odobrenje prestalo da vazi, n mog# ponovo podni ovaj za;v # rok# od jdn godin od dana odbacivanja, ili odbijanja tog zahteva, odnosno od prestanka važenja preliminarnog odobrenja. -Ako s# zakonski #slovi isp#njni7 g#vrnr donosi poziivno rsnj i daj s prliminarno odobrnj za osnivanj. 6snivaci banke su duzni da u roku od =5 dana %B& podnesu za;v za izdavanj dozvol za rad . 1ok je prekluzivan i u slucaju propustanja, preliminarno odobrenje prestaje da vazi. %akon dobijanja preliminarnog odobrenja, a pre upisa banke u registar privrednih subjekata, osniva'i mogu u ime banke preduzimati odre"ene poslove, koji su samo u vezi sa ispunjavanjem neophodnih uslova za osnivanje.
#)
'1.POS$,PAK ZA *OB-+AN+) *OZVO) ZA RA* -%akon završetka prve faze postupka osnivanja banke i dobijanja rešenja o davanju preliminarnog odobrenja , osniva'i banke moraju u roku od =5 dana od dana dobijanja preliminarnog odobrenja, da %arodnoj banci podnesu za;v za dobijanj dozvol za rad bank . +ruga faza postupka osnivanja zapo'inje podnošenjem za;va za dobijanj dozvol za rad , uz #slov da podnosilac ima r"nj o prliminarnom odobrnj# i da ga podns blagovrmno . Uz zahtev podnose dokaze da su obezbedili novcana i ostala sredstva potrebna za rad, da su angazovali spoljnog revizora, podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke. 6 zahtevu %B& odlucuje u roku od '5 dana od dana prijema urednog zahteva. 2ko su uslovi ispunjeni, guverner donosi pozitivno resenje. U slucaju odbijanja ili odbacivanja, ne mogu podneti zahtev u narednih godinu dana u roku od 1 godin od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva!.
'2.Osniva!ka sk#p"ina bank -oze se odrzati najkasnije > dana od prijema resenja %B& o izdavanju dozvole za rad banke. /ine je osnivaci, a velicina glasova je srazmerna velicini udela. %a osniva'koj skupštini, )L vecinom se donosi statut, biraju se predsednik i 'lanovi upravnog i izvršnog odbora, usvajaju programi aktivnosti banke, poslovna politika, i donosi se odluka o prvom izdavanju akcija. 6sniva'i su dužni da usvojene akte dostave na saglasnost %B&, u roku od 5 dana od dana njihovog usvajanja. %B& se izjasnjava o davanju saglasnosti u roku od E> dana. ''.,pis # rgisar -Upis u registar je radnja kojom banka sti'e svojstvo pravnog lica modus aMuirendi!. %akon dobijanja rešenja o saglasnosti %B& na akte koji su usvojeni na osnivackoj skupštini, osniva'i su dužni da u roku od > dana podnesu prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata. Uz prijavu za upis prilazu se dokumenta ugovor, dokaz o uplacenim sredstvima, saglasnost %B&!. -+onosi se resenje o upisu koje su osnivaci duzni da dostave %B& u roku od 5 dana. Ukoliko se u ovom postupku utvrdi nistavost registracije banke, i njeni poslovi su nistavi. %akon donosenja resenja o nistavosti, banka se brise iz registra, a akcionari su solidarno odgovorni za namirenje potrazivanja poverilaca banke. ':.KAP-$A BANK) OPS$) NAPO()N) -(apital s kojim banka raspolaze delom je njen sopsvni, a delom kapial kojim raspolaz na osnov# #govora sa njnim klijnima . &astoji se od osnovnog i dop#nskog kapitala. inimalni je 15 miliona vra . Banka je dužna da održava propisani iznos kapitala radi sabilnog i sig#rnog poslovanja, odnosno radi isp#njnja obavza prma povriocima. %acin izracunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala banke izracunava se prema metodologiji koju propisuju %B&. Pokazalj adkvanosi kapiala prdsavlja odnos izm8# kapiala i rizi!n akiv bank 3rizici6. %arodna banka može da odredi da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude ve*i od propisanog ako kontrolom boniteta i zakonitosti poslovanja banke, utvrdi da su vrsta i stepen rizika kojim se banka u poslovanju izlaže, ve*i od dozvoljenih. Pova*ani pokazatelj adekvatnosti kapitala banke odre"uje se pove*anjem visine kapitala ili smanjenjem nivoa rizi'ne aktive.
Sandardi adkvanosi kapiala su nastali radi ujedna'avanja bankarskih pravila o kapitalu na me"unarodnom nivou, radom Bazlskog komia za bankarski nadzor . Bazelski komitet je
#
utvrdio merila kojima se iskazuje koliko je kapitala potrebno u finansijskoj strukturi banke. 7aklju'ena su dva sporazuma$ #!Bazl -, a potom i =vropska direktiva - utvrdio stopu od DN za adekvatnost kapitala, kao stopu optere*enja kapitala pri izloženosti rizicima. 6vako jedinstveno data stopa ujedno je bila i osnovni razlog za kritike, jer je stanovište banaka bilo da je neprihvatljivo da stopa adekvatnosti kapitala bude ista za sve poslove i sve veli'ine banaka. )!Bazl -- - donešen zbog potrebe za ve*om fleksibilnoš*u i osetljivoš*u kapitala na rizik. Umesto zadatog minimalnog kapitala, bian posaj sam procs #pravljanja rizikom #n#ar pojdina!n bank. 6n uvodi jos dve vrste rizika, pored krdinog, a to su opraivni i rzisni. Bank primnom posbni; modologija izrac#navaj# odnos rizika i prinosa # svakoj pojdinacnoj ransakciji i pri om izrac#navaj# adkvanos kapiala. Bazl - i Bazl -- kapial d%ini"# kao jdinsvo 2 njgova dla . Prvi deo 'ini Osnovni kapial koji se sastoji iz stalnog kapitala akcionara i rezerviJ drugi deo je *odani kapial kojeg 'ine$ upla*eni deo po osnovu prioritetnih akcija, rezerve banke za rizike, subordinirane obaveze. !Bazl --- - uvodi kategoriju zajdnickog akcijskog kapiala . U njega ulaze kapital od prodaje obicnih akcija, zadrzana dobit, dodatni kapital od sopstvenih akcija i premija. +odatni nivo kapitala cine finansijski instrumenti koje su banke emitovale, akcijska premija, rezerve za kreditne gubitke. inimum adekvatnosti kapitala, kao odnos ukupnog kapitala i rizikom pokrivene aktive i dalje je ostao na DN. 7ahteva se kvalitetniji kapital, bolje pokri*e rizika i posebne dodatne rezerve kapitala.
&'<.OSNOVN- - *OP,NSK- KAP-$A Osnovni kapial cin9 16 #placni do akcionarskog kapiala po osnov# obicni; i priorini; akcija prioritetni kod isplate dividendi, ali bez prava glasa!, 26 misiona prmija od i; akcija razlika izmedju prodajne i nominalne cene, kapitalni višak!, '6 sv vrs rzrvi %ormiran na r dobii , :6 do nraspordjn dobii #p#In # kapial, <6 kapialni dobiak osvarn na osnov# sicanja i o#8nja sopsvni; akcija. *op#nski kapial cin9 16 #placni do po osnov# priorini; k#m#laivni; akcija sve neispla*ene dividende iz ranijih godina kumuliraju!, 26 misiona prmija od i; akcija7 '6 do rvalorizovan rzrv, :6 rzrva iz dobii za ops bankarsk rizik7 <6 s#bordiniran obvz sredstva koja imaju karakteristike i kapitala i obaveza banke!. -6snovni kapital ima dvojaku funkciju$ a!Srdsva za poslovanj bank b!0aranni %ond za povrioc Upravljanje bankom koje *e konstantno pove*avati kapital banke i obezbediti dobit, smatra se dobrim upravljanjem.
#4
'=.POKAZA$)+ A*)KVA$NOS$- KAP-$AA - O0RAN-/)N+) , RASPO*)Potreba kontrole upravljanja kapitalom banke od strane akcionara uvodi adekvatnost kapitala. -Pokazalj adkvanosi j odnos izmdj# kapiala i rizicn akiv bank . Rizicna akiva bank j zbir knjigovodsvni; vrdnosi pozicija bilansn akiv i vanbilansni; svaki pomnozni; pondrima 3zinskim ko%icijnima6 krdinog i rzisnog rizika. Ponder kreditnog rizika se odredjuje na osnovu klase izlozenosti i nivoa njenog kreditnog kvaliteta. %B& moze odrediti da pokazatelj adekvatnosti kapitala banke bude veci od propisanog. NBS j propisala da j 12D. -Upravljanje kapitalom rezultira dobitkom ili gubitkom na kraju svake poslovne godine. 7avisno od postignutih rezultata, ukoliko postoji dobit, može se vršiti i njena raspodela. e"utim, zakonodavac ograni'ava u pojedinim zakonom utvr"enim slu'ajevima raspodelu dobiti. Ogranicnj raspodl dobii moze postojati kod isplate dividendi akcionarima ili isplate ucesca u dobiti organima upravljanja i zaposlenima u banci. o ce se desiti$ 16 kada banka svoju likvidnost ne održava u skladu sa propisima %arodne banke &rbije 26 kada zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost u skladu sa propisima %arodne banke &rbije '6 ako nije otklonila slabosti i nedostatke koje je naložila %arodna banka u vezi sa iskazivanjem poslovnih promena :6 nije postupila u skladu sa nalozima za otklanjanje nepravilnosti <6 ukoliko %arodna banka to odredi svojom korektivnom merom. U slu'aju da ukupan iznos isplata, koje se odnose na isplatu dividende akcionarima ili drugih davanja iz dobiti banke prelazi #>N kapitala banke, ili bilans uspeha iskazuje gubitak, banka raspodelu navedenih isplata može vršiti samo uz prethodno odobrenje %arodne banke.
&'@.POS)BNA PRAV-A O S$-/AN+, AK/-+A BANK) - Akcionari7 kao !lanovi bank7 na osnov# svoji; #loga si!# odgovaraj#I akcij bank . U pogledu akcija vaze pravila koja reglisu materiju 9o:, 7oP+ ali i posebna pravna pravila. Nisav j svaki pravni posao ciji j prdm davanj krdia7 avansa7 jmsva ili garancij bank radi dirknog ili indirknog sicanja akcija bank. Sicanj s mora izvr"ii sopsvnim srdsvima. Sva lica koja zl da skn# akcij sa pravom glasa koj im donos glasacka prava pocv od
#5
&'.S$-/AN+) SOPS$V)N-> AK/-+A -Sopsvn akcij s# akcij ciji j vlasnik samo A* koj i; j izdalo . Sopsvna akcija js akcija koja # sbi sadrEi !lanska prava i obavz7 te se stvara situacija da po pribavljanju akcija koje je izdalo, društvo postane 'lan u samom sebi. Pri uredjivanju rezima sopstvenih akcija, mora se voditi racuna o naclima da s # dr#svo mora #ni co #pisani osnovni kapial , i na!lo oc#vanja vrdnos osnovnog kapiala . 6vaj rezim uredjuje 7oB. U praksi se dešava da društvo otkupljuje sopstvene akcije iz razloga održavanja sopstvenog kapitala, što skoro redovno zna'i da društvo ima poteško*e u poslovanju i na taj na'in se blokira deo kapitala. -Banka n moz sicai sopsvn akcij #pisom . -z#zno7 banka moE da si! sopsvn akcij7 ukoliko se radi o akcijama koje su akcionari ponudili u sekundarnoj prodaji i ako je ispunjen zakonski uslov. Zakonski #slov za sicanj sopsvni; akcija # sk#ndarnoj prodaji j sl#caj da bi s prodajom i; akcija dr#gim licima nanla znana sa akcionarima bank. Sopsvn akcij moz sicai samo srdsvima iz dobii bank7 #z pr;odn# saglasnos NBS. Bez saglasnosti, pravni posao sticanja je nistav. Banka je duzna ih o#dji # rok# od godin# dana , a ako to ne ucini duzna je da ih povuce i ponisti.
&'4.PO+A( R-Z-KA -Rizik j vrovanoIa g#bika 3smanjnj dobii67 koja nasaj kao rz#la djsva nizvsni; !injnica # poslovanj# bank. &a aspekta banke, svaka neizvesna 'injenica u bankarskom poslovanju predstavlja rizik. Osnovni izvor rizika j # %#nkciji krdinog posrdovanja . Banke se obavezuju da identifikuju, mere i procenjuju rizike kojima su izložene u svom poslovanju i da upravljaju tim rizicima. ,pravljanj rizicima je skup aktivnosti koji se ogledaju u propisivanju procedura za identifikovanje, merenje, procenu, kontrolu i osiguranje rizika sto su banke i duzne prema 7oB!. 6vakvom analizom se uspostavlja odnos rizika prema dobiti banke, a zatim i prema sopstvenim sredstvima koja obezbe"uju solventnost. Banka je duzna da organizuje posebnu organizacionu jedinicu ciji je osnovni zadatak upravljanje rizicima.
&:5. VRS$) R-Z-KA - R-Z-K -KV-*NOS$#!(reditni rizik 5!1izik izlozenosti banke )!1izik kamatne stope E!6perativni rizik !+evizni rizik ?!Pravni rizik 4!1izik likvidnosti Rizik likvidnosi j rizik mog#cnosi nasanka ngaivni; %kaa na %inansijski rz#la i kapial bank #sld nsposobnosi bank da isp#njava dospl obavz. 6drzavanje likvidnosti je zakonska obaveza banke. &matra se da je banka nlikvidna ako nema dovoljno nov'anih sredstava da svoje dospele obaveze izmiri u utvr"enim rokovima. Banka je obavezna da svojom imovinom i obavezama upravlja na na'in koji *e omogu*iti da u svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze likvidnost! i da trajno ispunjava sve svoje obaveze solvetnost!. o uspeva uz pomoc adekvatnih sistema za merenje, pracenje i kontrolisanje rizika likvidnosti.
#E
&:1.KR)*-$N- R-Z-K $o j rizik mog#cnosi nasanka ngaivni; %kaa na %inansijski rz#la i kapial bank #sld nizvrsnja obavza d#znika prma banci .
$rEi"ni rizik H rizik g#bika # bilansnim i vanbilansnim pozicijama koji nasaj iz kranja rEi"ni; cna. &:'.R-Z-K -ZOZ)NOS$- BANK) Odnosi s na izloznos bank jdnom lic# ili gr#pi povzani; lica 3 velika #>N, najveca )5N! i na lica povzana sa bankom ne sme preci 5N pojedinacno, odnosno )>N ukupno!. Povzana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od slede*ih uslova$ #! da su dva ili više pravnih ili fizi'kih lica povezana tako da jedno od njih ima u'eš*e u drugom pravnom licu, )! da su dva ili više pravnih ili fizi'kih lica me"u kojima ne postoji odnos me"usobnog u'eš*a povezana tako da usled pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja jednog lica, do"e do pogoršanja ili poboljšanja finansijskog položaja drugog ili drugih lica, ! da su pravno i fizi'ko lice povezani tako da je fizi'ko lice punomo*nik pravnog lica, 4! da su dva ili više pr.ili fizi'kih lica povezana tako da je fizi'ko lice 'lan upravnog ili izvršnog odbora drugog ili drugih pravnih lica.
#?
-zloznos bank prma jdnom lic# j #k#pan iznos porazivanja 3krdii7 #laganja # d#Eni!k ;arij7 garanacij7 vlasni!ki #lozi6 i vanbilansni; savki koji s odnosi na o lic ili gr#p# povzani; lica. 0zloženost banke je ukupan iznos potraživnja koji se odnosi na pomenuta lica. %ajve*a izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica, smatra se kredit, odnosno drugo potraživanje i garancija koji ukupno iznose do )5N kapitala banke. 7bir velikih izloženosti ne može biti manji od 4>>N niti ve*i od D>>N kapitala banke. ica povzna sa bankom A 16 clanovi bankarske grupe u kojoj je banka 7 26 lica sa ucescem u banci ili clanu bankarske grupe, '6 lica u upravnom ili izvrsnom odboru u banci ili bankarskoj grupi. 6snovno je pravilo da izloženost banke prema licima povezanim sa bankom ne sme pre*i 5N kapitala banke. Ukupna izloženost prema ovim licima ne sme pre*i )>N kapitala banke. U svom poslovanju, banka ne može licu povezanom sa bankom, kao ni zaposlenom u banci, odobriti uslove koji su povoljniji od uslva odobrenih drugim licima koja nisu povezana sa tom bankom. ::.OP)RA$-VN- R-Z-K -o je mog#Inos nasanka ngaivni; %kaa na %inansijski rz#la i kapial bank #sld prop#sa # rad# zaposlni;7 nodgovaraj#Ii; #n#ra"nji; procd#ra i procsa nadkvanog #pravljanja in%ormacionim i dr#gim sismima kao i #sld nprdvidivi; ksrni; doga8aja. %B& propisuje kriterijume za identifikovanje, merenje i procenu rizika i procedure za upravljanje rizicima.
:<.Razvoj odnosa banka klijn -Pre prvog svetskog rata, banke su birale klijente, a oni su bili malobrojni i izuzetno bogati. Posle @@0, doslo je do ubrzanog privrednog razvoja i povecanja broja klijenata. %jihov odnos se zasnivao na depozitno-kreditnoj relaciji. 1azvoj aktivnosti banaka je prosirio te odnose i na konsultantske i bankarsko-usluzne. 6samdesetih godina je doslo do kretanja velikih suma gotovog novca stecenog kriminalom, pa su donete konvencije U% i &= o sprecavanju pranja novca, a doprinos je dao i Bazel 0. %a taj nacin, promenjena je pravna priroda odnosa banka-klijent, koji je do tada bio striktno ugovoran odnos. -U ovaj odnos je uneto dosta prinudnih normi koji mu daju javni karakter. 6dnos banka-klijent nastaje u trenutku zakljucenja jednog ili vise razlicitih ugovora izmedju banke i klijenta. Pravni okvir za borb# proiv pranja novca i proiv %inansiranja rorizma unosi nove odnose i nova pravila u odnosu klijent A banka. U novim pravilima, banka je obavezna da u slu'ajevima neuobi'ajnih transakcija, sumnjivih transakcija, kad je njen klijent rizi'an, primeni utvr"ene mere i procedure koje su deo navedenih akata. o tada postaje odnos koji delom pripada javnom pravu, tj. odnos koji je ure"en prinudnim propisima. Banka o s#mnjivim ransakcijama obav"ava Narodn# bank# Srbij7 a ona dalj israEn organ. :=.PO+A( K-+)N$A -Klijn j svako lic koj j7 po osnov# razlicii; #sl#ga bank7 # odnos# sa bankom . 0mamo i zakonsku definiciju 7oB!, prema kojoj je klijn bilo koj lic koj korisi ili j korisilo #sl#g bank ili lic koj s obrailo banci radi laksg koriscnja #sl#ga i koj j banka kao akvo idni%ikovala.
#D
:@.KARAK$)R-S$-K) O*NOSA BANKAK-+)N$ #!$o j #govorni odnos - %astaje, razvija se i prestaje u skladu sa saglasnoscu volja koje obe strane ugovorno regulisu i na nacelu autonomije volje i slobode ugovaranja za stranke. )!Prdm bankarskih ugovora naj'eš*e 'ine novac i nov'ana potraživanja, a klijent moze biti pravno lice privredno-pravni! ili fizicko lice gradjansko-pravni karakter ugovornog odnosa!. !Pravna priroda njihovog odnosa u neposrednoj je vezi sa vrstom ugovornog odnosa. +anas se zbog velikog broja usluga koje banka nudi ovaj odnos gradi na osnovu unapred odre"enih pravila za svaki od ugovornih odnosa. Naj!"I s sklapaj# %orm#larni ili ipski #govori7 kojima s #brzava poslovanj i obzb8#j vIi spn sig#rnosi #govorni; srana. %a sve ugovore koje banka sklapa sa klijentom, primenjuju se opsi #slovi poslovanja. 6pšti uslovi poslovanja banke koriste se radi ujedna'avanja i standardizovanja sopstvenog poslovanja.
&:.O*NOS K-+)N$A - BANK) KAO ZAKONSKA OBAV)ZA ZAS$-$A K-+)N$A -Banka u odnosu sa klijentom, pored ugovornih obaveza, koje mora da ispuni iz nastalog ugovornog odnosa, ona ima i obaveze prema klijentu zakonom utvr"ene. 7akonska obaveza banke je da prema svim klijentima primenjuje odredbe prinudnih propisa. 6ni se odnose na sve klijente banke i sadrže zahteve koje banka ispunjava u odnosu na$ 1! zastitu klijenata, 26 obaveze objavljivanja opstih uslova poslovanja, '6 jedinstvenog nacina obracuna i objavljivanja troskova, :6 obavestavanje klijenata. -7astita klijenta je uredjena sa dva aspekta. Prvi s odnosi na pravo klijna bank da pris#pa svim podacima na koj ima pravo povodom zaklj#cnog #govora sa bankom i # sklad# sa opsim pravilima poslovanja bank. &voje pravo ostvaruje putem za;va za pris#p dok#mnima i banka je dužna da takav zahtev usvoji i klijentu bezbedi pristup. -*r#gi aspk ic s prava bank da slobodno odl#!#j o izbor# klijna7 odnosno sa kojim klijnom c zaklj#cii #govor. o zna'i da je banka obavezna da obavesti svoje nadzorne organe %B&! o transakcijama koje su sumnjive, tako što od svog klijenta traži dodatne informacije o njegovoj identifikaciji i identifikaciji same transakcije. 6vo je pre svega znacajno u pogledu sprecavanja pranja novca i finansiranja terorizma, jer stiteci svoje poslovanje od takvih klijenata, banka stiti sve svoje klijente. Pravo banke na izbor klijenta ure"eno je u skladu sa standardima za borbu protiv pranja novca i finansiranje terorizma.
&:4.OBAV)ZA OB+AV+-VAN+A OPS$-> ,SOVA7 OBAV)S$AVAN+) - PR-0OVOR -6snovna obaveza banke u odnosu sa klijentima je objavljivanj op"i; #slova poslovanja . oraju se objaviti javno, na vidnom mestu u svojim prostorijama i to najkasnije #5 dana pre njihove primene. 6pšti uslovi poslovanja su sastavni deo ugovora koji zaklju'uju banka i klijent. 0z toga proizilazi još jedna obaveza banke, da na zahtev klijenta, daje odgovaraju*a objašnjenja i instrukcije u vezi opštih uslova poslovanja. $o s# sandardni #slovi poslovanja koji s primnj#j# na sv klijn prilikom #sposavljanja poslovni; odnosa izm8# klijnaa i bank opšti uslovi za uspostavljanje odnosa izme"u banke i klijenta, postupak komunikacije me"u njima i opšti uslovi za obavljanje transakcija!. %a zahtev klijenta, banka je obavezna da da objasnjenja i instrukcije opstih uslova poslovanja.
#;
-Banka j obavzna na javnos # rad#7 mora imai inrn sranic# na kojoj objavljuje podatke o banci imena vlasnika, clanovi upravnog i izvrsnog odbora i njihovo svojstvo!. %a zahtev klijenta, banka je duzna da mu obezbedi informacije o stanju njegovog kredita, odnosno depozitnog racuna i druge povezane informacije. -Prigovor klijna Klijn ima pravo na prigovor # sl#caj# da smara da s banka n pridrzava obavza iz zaklj#cnog #govora. Prigovor se može uputiti kada$ #! klijent smatra da se banka ne pridržava dobrih poslovnih obi'aja )! banka posluje suprotno od objavljenih opštih uslova poslovanja ! banka se ne pridžava zaklju'enog ugovora. Prigovor se upucuje rukovodiocu organizacione jedinice banke koji je duzan da odgovori u razumnom roku. (ontrolu u pogledu na'ina na koji se sprovode zaklju'eni ugovori sa klijentima, a naro'ito pravila utvr"ena u opštim uslovima poslovanja, vrsi %B&.
<5.Odr8ivanj bankarsk ajn Bankarsk# ajn# moEmo odrdii kao obavz# bank da c#i o svim cinjnicama i podacima koji s odnos na klijna7 a o kojima j skla saznanj #n#ar poslovn vz sa klijnom i pravo bank da #skrai davanj in%ormacij7 odnosno odavanj podaaka koji s odnos na prdm bankarsk ajn7 osim ako banka nij obavzna dai in%ormacij# prma zakon# ili po posbnom pravnom osnov#. -Prdm bankarsk ajn js# sv cinjnic i procn o klijnima o kojima banka ima saznanja. %a pravo cuvanja bankarske tajne, banka se moze pozvati u gradjansko-parnicnom postupku, ne u krivicnom ili izvrsnom postupku. <1.RAZ0RAN-/)N+) BANKARSK)7 POSOVN) - S,ZB)N) $A+N) -Pod poslovnom ajnom smatraju se sv cinjnic o poslovanj#7 odrdjn osnivackim akom ili dr#gim akima dr#sva za koj# j ocigldno da bi pro#zrokoval znan# s# privrdnom dr#sv# ako dodj# # posd rcg lica. Poslovna tajna se odre"uje u odnosu na poslovanje društva i njihovo odavanje bi pri'inilo štetu društvu kao celini. 6snov razlikovanja bankarske i poslovne tajne je zasia inrsa . (od povrede bankarske tajne, narusava se poslovna veza izmedju klijenta i banke steta na nivou njihovih medjusobnih odnosa!, a kod povrede poslovne, steta nastaje za samo privredno drustvo. -Sl#zbna ajna je vrsta drzavne tajne. 6na obuhvata podatke koji su prikupljeni i koriste se za potrebe javnih sluzbi, a cije cuvanje propisuje zakonom ili drugim podzakonskim aktima.
<2.Bankarska ajna i njno m8#narodno odr8nj -6snovno pravilo je da u me"unarodnom regulisanju pravila bankarske tajne 'lanice nisu u obavezi da otkrivaju podatke koji se smatraju tajnom. Ukoliko je to u interesu zajednice, 'lanice se ne mogu pozivati na bankarsku tajnu, a sve u cilju prevencije štetnih finansijskih delovanja. -(onvencija &= koja se odnosi na pranje novca, zaplenu i oduzimanje imovinske koristi ste'ene krivi'nim delima, kao i na finansiranje terorizma je posebno zna'ajna. 6na je zasnovana na nizu me"unarodnih propisa$ (onvenciji &= o privremenom oduzimanju imovine ste'ene krivi'nim delima, (onvenciji U% protiv organizovanog kriminala, (onvenciji U% protiv korupcije. <'.BANKARSKA $A+NA - OSOBO*+)N+) O* OBAV)Z) N+)NO0 /,VAN+A -Banka mora objavii koj podak i dok#mn smara bankarskom ajnom i odgovorna j za pos#panj sa podacima koj j na aj nacin zasiila. %ajveci pomak u oslobodjenju od
)>
cuvanja bankarske tajne ucinila je U&2 dokumentom GPatriot act )>>#H, koji je diplomatskim pritiskom primenila i na &@0. -Oslobodjnj bank od c#vanja bankarsk ajn odnosno mogucnost da otkrije podatke koji se smatraju bankarskom tajnom moze nastati$ a!, sl#caj# kada zakon na o obavz#j b!, sl#caj# kada j #sanovljna obavza saopsavanja podaaka javnosi c!, sl#caj# kada j # inrs# bank da s nki ajni podaci saops d!,z odobrnj klijna U ovim slu'ajevima banka je u obavezi da podatke saopšti i ne odgovara za povredu pravila o bankarskoj tajni.
<:.BANKARSKA $A+NA PR)(A ZoB -Bankarska tajna se definise kao poslovna tajna i uvrdjuje se polje njene primene na$ a63icni podaci, finansijsko stanje, transakcije, vlasnistvo ili poslovne veze klijenata b6Podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim racunima c6+rugi podaci do kojih banka dodje u poslovanju sa klijentima -Pored definisanja bankarske tajne, uvedena je i obaveza 'uvanja bankarske tajne. 6baveza cuvanja bankarske tajne koja postoji za odredjena lica ne prestaje ni posle prestanka statusa na osnovu koga su ostvarili pristup podacima. 6baveza 'uvanja bankarske tajne zna'i da podatke koji se smatraju bankarskom tajnom ne mogu saopštavati tre*im licima niti ih koristiti protivno interesu banke i njenih klijenata, niti mogu tre*im licima omogu*iti pristup tim podacima. $ajn# moz saopsii samo #z pismno odobrnj og klijna . Banka je oslobodjna cuvanja bankarske tajne uvek kada saopstava podatke koje zahtevaju nadlezni sudovi, organi za sprecavanje pranja novca i kada je neophodna saradnja sa drzavnim organima koji vrse kontrolu finansijskog trzista. 6vi podaci se mogu koristiti samo u te svrhe i zabranjena je njihova dalja zloupotreba. -Bankarskom ajnom s n smaraj# $ 16
&<<.ZA+)*N-/K- PR-N/-P- , R)V-Z-+- BANAKA -Banke su dužne da o svom poslovanju vode posred uobi'ajnih frinansijskih izveštaja, i posebne izveštaje i evidencije o visini kapitala, likvidnosti, rizicima, kao i da za njih na kraju svake poslovne godine obezbede reviziju. Rvizija j pos#pak ispiivanja i ocn %inansijski; izvsaja. 6snovne principe u ovoj materiji ustanovio je Bazelski komitet. Principi pomazu uspostavljanju efikasnog sistema kontrole banaka u jednoj zemlji, stvaraju uslove za postizanje objektivnosti i mogucnosti za uporedjivanje bankarskih sistema u zemljama koje usvoje ove principe. Uspostavljanjem principa bankarske kontrole, stvoren je standard za valjano, razborito upravljanje i kontrolu banaka. -Procenama bankarskih sistema uglavnom rukovode 8 i &vetska banka. =U je, radi primene Bazela 00, donela +irektivu o kontroli na konsolidovanoj osnovi obavezna kod bankarskih grupa!. ZoB j #vdna obavza vodjnja %inansijsk vidncij i izvsavanja NBS7 kao i obavza rvizij # bankama # sklad# sa Bazlskim sporaz#mima.
)#
Banka ima zakonsku obavezu da pripremi i podnese izveštaje %arodnoj banci da bi se omogu*ila procena finansijskog stanja banke i njenih podre"enih društava na pojedina'noj i konsolidovanoj osnovi.
&<=.-N$)RNA R)V-Z-+A 1evizija u bankama se vrši na dva nivoa. Prvi nivo je inrna rvizija, a potom sledi drugi nivo A rvizija od sran spoljnog rvizora . 7akon navodi i slu'ajeve u kojima se zahteva i posebna revizija. --nrna rvizi s organiz#j kao posbna organizaciona jdinica # okvir# bank , a njeni osnovni zadaci su$ 166cenjivanje adekvatnosti i pouzdanosti sistema unutrasnjih kontrola banke i funkcije kontrole uskladjenosti poslovanja banke 266bezbedjenje kontrole i identifikacije rizika '6Utvrdjivanje slabosti u poslovanju banke i zaposlenih, i predlaganje mera za njihovo otklanjanje :66drzavanje sastanaka sa upravnim odborom banke i odborom za pracenje poslovanja banke <61edovno pripremanje izvestaja o aktivnostima unutrasnje revizije i dostavljanje upravnom odboru banke, kao i odbori za pracenje poslovanja banke -Osnovni 3zajdnicki6 principi na kojima se zasniva interna kontrola i na osnovu kojih vrši svoje zadatke su$ a!Princip rajnosi - Banka treba da ima trajnu funkciju interne revizije i da obezbedi sve neophodne uslove i sprovede mere kako bi se kontinuirano odvijala. b!Princip nzavisnosi - 8unkcija interne revizije banke mora biti nezavisna od aktivnosti koje se ispituju i takodje nezavisna u odnosu na svakodnevni proces interne kontrole. c!Princip nprisrasnosi - 6bavlja svoje zadatke objektivno i nepristrasno, tj.bez predsrasuda i uplitanja sa strane. d!Princip pro%sionaln kompncij - 7nanje i strucnost moraju biti adekvatni zadacima. -0nterna revizija ima pravo uvida u sve dokumente banke i njenih podredjenih drustava, kao i clanova bankarske grupe, pravo da bez ogranicenja vrse nadzor nad poslovanjem banke i da ucestvuju na sednicama upravnog odbora i njenih odbora. &voje izvestaje o radu podnosi odbor# za pracnj poslovanja bank i #pravnom odbor# bank, a izvestaje o adekvatnosti upravljanja unutrasnjoj kontroli.
<@.SPO+NA R)V-Z-+A -$o j konrola poslovanja bank od sran rvizora koji j # posbnom pos#pk# imnovan. Banke su obavezne da angazuju spoljnog revizora, a isto vazi i za bankarske grupe i holding.0zbor se vrsi sa lis rvizora koju sastavlja %B&, donosi se resenje o imenovanju i u roku od #5 dana obavestava se %B&. -ic koj r#kovodi rvizijom bank i popis#j izvsaj spoljnog rvizora mora imai najvis pro%sionalno zvanj # oblasi rvizij7 ' godin isk#sva # obavljanj# poslova rvizij i mora bii nzavisno od bank. &poljni revizor ne moze biti lice ciji prihod od revizije banke predstavlja vise od polovine njegovih ukupnih prihoda, kao ni lice koje je vec obavilo revizije za tu banku, niti lice koje vec vrsi konsultantske usluge za tu banku. -1evizija na konsolidovanoj osnovi je obavezna za bankarsku grupu, a rok za dostavu %B& je #5> dana. Spoljni rvizor sacinjava izvsaj i daj misljnj o tome da li su godisnji finansijski izvestaji banke sacinjeni u skladu sa medjunarodnim standardima, zakonom i propisima %B&,
))
kao i da li istinito i objekitvno prikazuju finansijski polozaj banke, rezultate poslovanja i novcane tokove za tu godinu po svim materijano znacajnim pitanjima. Pored toga, daje upravnom i izvrsnom odboru banke, kao i %B&, misljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrasnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i sistemu unutrasnjih kontrola. -Banka ima obavezu da %B& dostavi pojedinacne finansijske izvestaje sa izvestajem spoljnog revizora za prethodnu godinu, u roku od 125 dana od zavrska poslovn godin . 2ko %B& ne prihvati izvestaj, nalozice drugom revizoru da sacini novi o trosku banke. Banka ima obavezu objavlijvanja izvestaja spoljnog revizora u najmanje jednim dnevnim novinama.
<.Posbna rvizija -%B& je moze zahtevati i imenovati posebnog revizora ako su njihovi izvestaji netacni ili su zakljucili transakcije koje su po banku mogle imati stetu ili su vec imale znatnu stetu. Banka ili clan bankarske grupe duzni su da tom revizoru dostave, bez odlaganja i ogranicenja, sve podatke i dokumente neophodne za reviziju i da mu pruze svu potrebnu pomoc, a banka snosi i troskove. <4.,pravljanj bankom od sran akcionara -,pravljanj bankom od sran akcionaraosniva!a vr"i s prko sk#p"in. Oni o !in srazmrno vrdnosima svoji; akcija # dr#"v#7 # sklad# sa osniva!kim akom i sa#om. 2kcionari svoja upravlja'ka prava mogu vršiti nposrdno ili prko svog zas#pnika . 6nima koji imaju #N ili vise akcija sa pravom glasa obicne!, statutom se mora omoguciti da neposredno vrse pravo glasa. &tatutom banke se može utvrditi i da u radu skupštine mogu u'estvovati samo akcionari koji imaju odre"eni broj akcija. ada se malim akcionarima mora omogu*iti da svoje akcije udružuju i da u'estvuju u skupštini preko svog zajedni'kog zastupnika. =5.OR0AN- BANK) a!&kupština b6Upravni odbor c60zvrsni odbor d66dbor za reviziju pra*enje poslovanja banke! 66dbor za upravljanje aktivom i pasivom %6(reditni odbor g6+rugi odbori banke - mogu postojati ako se tako predvidi statutom. -Banka podnosi %B& zahtev za davanje prethodne saglasnosti na imenovanje clana upravnog odbora, a prihvatice se$ #!2ko nije clan bilo kog organa upravljanja druge banke )!2ko nije u prethodne godine bio na celu banke kojoj je oduzeta dozvola za rad ili pokrenut stecajni postupak !2ko nije krivicno osudjivan tako da je nepodoban za obavljanje te funkcije -1adi izbegavanja sukoba interesa, clanovi upravnog i izvrsnog odbora dostavljaju upravnom odboru banke podatke o svojoj i imovini clanova svoje porodice cija vrednost prelazi #>.>>> hiljada evraJ podatke o pravnom licu u kojem ucestvuju u upravljanju ili rukovodjenju, ili imaju ucesce.
=1.Sk#p"ina bank -Sk#psina bank j organ akcionara 3akcij s pravom #pravljanja6. 7aseda najmanje jednom godisnje, o tome obavestava %B& ciji predstavnik moze prisustvovati. %adleznosti skupstine su$ a!Usvaja poslovnu politiku i strategiju b!+onosi statut potrebna saglasnost %B&! i donosi poslovnik o radu c!Usvaja godisnji racun banke i odlucuje o upravljanju dobiti i pokricu gubitaka
)
d!6dlucuje o povecanju kapitala e!0menuje clanove i predsednika upravnog odbora i odredjuje im naknadu f!6dlucuje o statusnim promenama i o prestanku rada banke g!0menuje i razresava spoljnog revizora &=2.,PRAVN- - -ZVRSN- O*BOR- BANK) -$o s# organi #pravljanja # banci . Olanovi #pravnog odbora mogu se birati iz redova osniva'a ili akcionara, ali i iz redova nezavisnih lica. &astoji se od najmanje 5 clanova od kojih je najmanje #L iz reda nezavisnih lica 3nzavisnim od bank smaraj# s lica koja nmaj# dirkno ili indirkno vlasnisvo # banci7 ni # !lan# bankarsk gr#p # kojoj j a banka6. /lanovi upravnog odbora moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuce kvalifikacije, a najmanje clana iskustvo iz oblasti finansija. Olan upravnog odbora banke ne može biti 'lan izvršnog odbora banke. Nadlznosi #pravnog odbora s# $ 16&azivanje sednice skupstine banke, pripremanje predloga odluka i sprovodjenje usvojenih 26+onosenje akata kojima se sprovodi poslovna politika banke :6Bira i razresava predsednika i clanove izvrsnog odbora i drugih odbora! <63imitira iznos do kog izvrsni odbor moze da odlucuje o plasmanima i zaduzenjima banke =6+aje prethodnu saglasnost za izlozenost banke jednom licu ili grupi lica preko #>N, odnosno za povecanje izlozenosti preko )>N @6 %adzire rad izvrsnog odbora, usvaja njegove izvestaje i donosi poslovnik o njegovom radu 6Usvaja program i plan unutrasnje revizije banke 46Uspostavlja sistem unutrasnjih kontrola 156Utvrdjuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i za upravljanje rizicima. Upravni odbor banke odgovoran je da poslovanje banke bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima %arodne banke &rbije, kao i aktima i drugim procedurama koje utvrde organi banke.
-ZVRJN- O*BOR -zvrsni odbor bank j opraivni organ #pravljanja7 a cin ga najmanj dva clana #klj#c#j#ci i prdsdnika koji prdsavlja i zas#pa bank# #z #sanov# s#popisa 3jdnog clana izvrsnog odbora6. -zvrsni odbor organiz#j poslovanj bank i vrsi dnvni nadzor nad akivnosima zaposlni; # banci. %jegove funkcije su$ a60zvrsavanje odluka skupstine banke i upravnog odbora banke b66bezbedjivanje zakonitosti rada banke c66dlucuje o plasmanima i zaduzenjima banke, kao i o izlozenosti banke jednom licu d6Primenjuje poslovnu strategiju banke i utvrdjuje organizacionu strukturu 60dentifikuje i meri rizike, i primenjuje principe upravljanja rizicima ;60nformise upravni odbor o nepravilnostima i pogorsanju finansijskog stanja i podnosi izvestaje. &='.O*BOR- BANK) -Odbor za pracnj poslovanja bank 3rvizij#6 cine najmanje tri clana, od kojih dva moraju biti iz upravnog odbora, sa iskustvom iz oblasti finansija, a najmanje jedan iz kruga nezavisnih lica. Odbor za praInj poslovanja bank poma" #pravnom odbor# bank # nadzor# nad radom izvr"nog odbora bank i zaposlni; # banci. +uznosti su$ 162nalazira godisnje i druge izvestaje koji se podnose upravnom odboru 262nalizira i usvaja predloge politika i procedura u vezi sa upravljanjem rizicima
)4
'6 %ajmanje jednom mesecno izvestava upravni odbor o nepravilnostima :6 %a predlog upravnog ili izvrsnog odbora razmatra ulaganja i aktivnosti banke <6Predlaze spoljnog revizora banke sa kojim razmatra godisnje revizije finansijskih izvestaja -(ada uoci neke npravilnosi # poslovanj# bank , obavezno predlaze upravnom odboru da ih otkloni i da zakaze vanredno zasedanje skupstine u slucaju da ustanovljene nepravilnosti mogu imati teze posledice na poslovanje banke. -Krdini odbor je obavezan i odlucuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrdjenim aktima banke.
Odbor za #pravljanj akivom i pasivom prati izlozenost banke rizicima koji proizlaze iz strukture njenih bilansnih obaveza i potrazivanja i vanbilansnih stavki, i predlaze mere za upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti. =:.,pravljanj bankom # rg#laivi ), -Proces upravljanja se odvija na dva nivoa. Prvi je upravljanje od strane akcionara, a drugi je neposredno izvrsavanje volje akcionara koje se odvija preko organa upravljanja banke. U =U je uveden pojam korporativnog upravljanja koje bi mogli odrediti kao skup normi kojima se utvrdjuju pravila koja se primenjuju u regulisanju odnosa vlasnicke i upravljacke strukture privrednih drustava i odnosa drustva prema trecim licima koja ostvaruju interes u poslovanju kompanija stejkholderi!. 6vo pitanje je regulisao Bazelski komitet koji je doneo dokument G
Konrola #!"Ia 3sicanja vlasni"va6
)5
Sicanj akcija bank sa pravom #pravljanja nalazi s pod konrolom NBS i porbna j njna saglasnos kod sicanja
=.()R) ZA O$KAN+AN+) N)PRAV-NOS$- - ZAKON-$OS$-
)E
-Ukoliko u neposrednoj kontroli %B& utvrdi da banka nije postupala u skladu sa zakonom propisima %B ili drugim propisima, kao i standardima opreznog bankarskog poslovanja, preduzece odredjene mr o cijem se sprovodjenju donosi resenje koje pociva na diskrecionoj oceni %B&. %arodna banka &rbije može, nezavisno od preduzete mere, banci, kao i 'lanu upravnog i izvršnog odbora banke, izre*i nov!an# kazn#. #!Pismna opomna - utvrdjene su nepravilnosti koje nisu bitno uticale na njeno finansijsko stanje, ali bi mogle ako se ne otklone. Pismena opomena sadrži i rok za otklanjanje nepravilnosti koje su utvr"ene u kontroli. )!Nalogodavno pismo A upu*uje se banci u 'ijem su poslovanju kontrolom utvedjena postupanja, odnosno nepostupanja suprotna propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koja bi mogla ugroziti njeno finansijsko stanje. !-zricanj naloga i mra za oklanjanj #vr8ni; npravilnosi 3r"nj o nalozima i mrama6 banci se nalaze da u odredjenom roku sprovede jednu ili vise aktivnosti radi otklanjanja nepravilnosti ili nezakonitosti u poslovanju. 4!Prin#dna #prava A a6 ako su kontrolom poslovanja banke utvrdjena neLpostupanja suprotna propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja koja su ugrozila njeno finansijsko stanje ili interese deponentaJ b6 postoji mogucnost da banka bude kriticno potkapitalizovanaJ c6 banka je kriticno potkapitalizovana kapital nizi za #L) ili vise!, a radi se o sistemski znacajnoj banciJ d6 finansijsko stanje se pogorsalo u roku za izvrsenje naloga iz resenja o nalozima i merama. 1esenjem se imenuju dva prin#dna #pravnika, odredjuje se rok trajanja prinudne uprave 3najd#z = ' msca6. Pokapializovana banka je banka 'iji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od propisanog, odnosno 'iji je kapital niži od propisanog. Znano pokapializovana banka je banka 'iji je pokazatelj adekvatnosti kapitala za #L ili više niži od propisanog, odnosno 'iji je kapital za #L ili više niži od propisanog. 5!Od#zimanj dozvol za rad -U slucaju da je kapital nizi od propisanog potkapitalizovana banka!, %B& donosi korektivne mere koje su zasnovane na diskrecionoj oceni %B&. Potkapitalizovana i znatno potkapitalizovana banka kapital je nizi od #L do #L)! ne mogu obavljati odredjene aktivnosti. Odl#k# o mri koju preduzima prema banci u 'ijem je poslovaju utvrdila nepravilnosti, %arodna banka donosi na osnovu diskrcion ocn . Pri donošenju odluke u obzir se uzimaju$ #! težina utvr"enih nepravilnosti )! pokazana spremnost i sposobnost organa banke da otklone utvr"ene nepravilnosti, ! stepen kojim banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje bankarskog sistema.
=4.Organizacioni dlovi bank -Unutrasnja organizacija se uredjuje statutom. 6rganizacioni delovi mogu biti glavne filijale, poslovnice, predstavnistva u inostranstvu. 8ilijale i druge organizacione oblike, banke mogu otvarati na osnovu odluke skupstine, odnosno izmene i dopune statuta. U roku od D dana od otvaranja, obavestavaju %B&. -?ilijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, u kojem se mogu obavljati svi poslovi za koje je banka registrovana. 6dgovornost za poslovanje filijale, u zemlji i u inostranstvu, u potpunosti preuzima banka koja ju je osnovala.
)?
Banka moze osnovati i svoja prdsavnisva, koja nemaju status pravnog lica i banke ne mogu preko njih obavljati bankarsku delatnost, vec mogu samo istrazivati trziste i predstavljati banku.
[email protected]$VARAN+) ?--+A) -- PR)*S$AVN-S$VA , -NOS$RANS$V, U okviru organizovanja svog poslovanja, banke mogu otvarati filijale ili drugi organizacioni oblik, na osnovu odluke skupštine banke odnosno na osnovu izmene i dopune statuta. Pri tome su obavezne da u roku od D dana od dana otvaranja filijale ili drugog organizacionog oblika, obaveste o tome %arodnu banku. U slu'aju da banka donese odluku da želi da otvori filijalu ili predstavništvo u inostranstvu, mora da se obrati %arodnoj banci sa zahtevom za dobijanje saglasnosti na odluku o otvaranju filijale ili predstavništva u inostranstvu. Banka je dužna da %B podnosi godišnji izveštaj o poslovanju filijale ili predstavništva u inostranstvu i da je bez odlaganja obavesti o svim promenama koje se odnose na njihove aktivnosti. Ukoliko ne ispunjava utvr"ene uslove ili tokom rada prestane da ih ispunjava, može se oduzeti data saglasnost za otvaranje filijale ili predstavništva od strane %arodne banke.
[email protected]$VARAN+) PR)*S$AVN-S$VA S$RAN) BANK) , SRB-+-+a bi se predstavništvo moglo registrovati, neophodno je da se dobije r"nj %arodne banke kojim se daje saglasno za njgovo ovaranj . Uz zahtev, strana banka dostavlja dokumenta o svojim podacima i predlozena resenja za predstavnistva potvrda regulatornog tela države porekla da banka ima dozvolu za rad i potrebno ovlaš*enje za otvaranje predstavništva u 1&, podatke o imenu, pravnom statusu i sedištu strane banke, kopiju osniva'kog akta banke, podatke o finansijskom stanju banke, predloženo ime i sedište predstavništva strane banke, program rada predstavništa, izjavu strane banke kojom potvr"uje da preuzima obaveze koje proisteknu iz poslovanja predstavništva!. Prdsavnisvo s n moz bavii dpozinim7 krdinim i dr#gim poslovima koji m# nis# dozvoljni. %B& od#zima saglasnos ako srana banka izg#bi dozvol# za rad 3sranoj banci dozvola za rad prsan da vaEi # drEavi porkla6 , ako podns za;v za brisanj prdsavnisva sran bank iz rgisra ili ako s prdsavnisvo bavi ndozvoljnim poslovima.
@2.,dr#Enj banaka -Udruženje banaka se osniva ugovorom o osnivanju, koji sadrži naziv, delatnost i sedište, zastupanje i odgovornost udruženja u pravnom prometu, kao i druga pitanja koja su zna'ajna za osnivanje. 0ma svojstvo pravnog lica i upisuje se u registar. Prilikom zakljucivanja sporazuma mora se voditi racuna o trzisnoj konkurenciji. &porazumi sa drugim bankama se zaklju'uju radi unapre"ivanja sopstvenog poslovanja i uskla"ivanja delatnosti. @'.Bankarska gr#pa -o je jedan od vidova povezivanja banaka u cillju povecanja dobiti. ogu se povezati putem ucesca u kapitalu, putem ugovora ili putem kapitala i ugovora. Povezano drustvo je genericni pojam za maticno i zavisno drustvo. Pod bankarskom grupom se podrazumeva grupa drustava koju
)D
cine iskljucivo lica u finansijskom sektoru banka, drustvo za osiguranje, pokrovitelj emisije 9o:, brokersko-dilersko drustvo...! i u kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najviseg maticnog drustva ili svojstvo zavisnog drustva. 7a udruživanje u bankarsku grupu, osnovni uslov je da su lica koja se povezuju sva iz finansijskog sektora.
@:.Bankarski ;olding -9olding je oblik povezivanja privrednih drustava u kome jedno drustvo upravlja drugim drustvima na osnovu posedovanja kapitala u njima. Pored upravljanja bavi se i investicionom delatnoscu na korporativnoj osnovi sticanje ucesca u kapitalu u drugom drustvu putem akcija, udela ili zamenljivih obveznica!, i raspolaganjem 9o:. -Bankarski holding je definisan kao najvise maticno drustvo u bankarskoj grupi koje nije banka. ko se najviše mati'no društvo ne može pouzdano utvrditi, utvr"uje ga %B&. 6n je finansijska grupacija, ali odlika mu je sto deluje kao aktivno investiciono drustvo koje kontolu obezbedjuje zahvaljujuci posedovanju kapitala u njima funkcija aktivnog upravljanja!. @<.Pojam i vrs sa#sni; promna -Pod statusnom promenom se podrazumeva promena privrednog društva, pri kojoj dolazi do njegovog sjedinjavanja sa drugim privrednim društvima ili privrednim društvom, ili njegove podele na dva ili više privrednih drustava. 0maju tri vida, spajanje, podela i odvajanje. -&pajanje privrednog drustva je statusna promena pri kojoj privredna drustva koja se spajaju ne prestaju u postupku likvidacije. oze se javiti kao spajanje uz pripajanje i spajanje uz osnivanje. -Podela privrednog drustva je takva statusna promena pri kojoj se jedno drustvo deli na dva ili vise novih drustava, prenosi na njih svoju imovinu, a samo prestaje da postoji. dana od dana prijema urednog zahteva. -Pripajanje banke je statusna promena u kojoj jedna banka prestaje da postoji, bez postupka likvidacije, prenoseci svu svoju imovinu univerzalnom sukcesijom na banku sticaoca uz zamenu za njegove akcije. Banka kojoj se pripaja druga banka podnosi zahtev %B& za davanje saglasnosti za pripajanje. 6na je duzna i da izmeni svoj osnivacki akt. Uz zahtev, dostavlja i druge potrebne dokumente. %B& daje saglasnost ako pripajanje ne ugrozava finansijsko stanje banke kojoj se pripaja druga banka, ako pripajanje ne ugrozava sistem upravljanja rizicima banke kojoj se pripaja, ako je pripajanje ekonomski opravdano. 6 zahtevu odlucuje u roku od ;> dana. @@.Prsanak bank H od#zimanj dozvol za rad -Banka prestaje sa radom kada prestane da vazi njena dozvola za rad. o su slucajevi$ 6duzimanja dozvole za rad
);
+obrovoljnog prestanka rada banke &tatusne promene banke 2ko se osnivacka skupstina ne odrzi u propisanom roku Banka u roku ne dostavi zahtev za upis u registar privrednih subjekata.
-+ozvolu za rad oduzima svojim resenjem guverner %arodne banke kada$ #!Banka je kriticno potkapitalizovana )!Banka %B& ne omogucuje da izvrsi kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja !Banka E meseci neprekidno obustavlja primanje depozita ili odobravanje kredita 4!Prinudna uprava ne sprovodi plan aktivnosti ili je utvrdjeno da takav plan ne moze otkloniti nepravilnosti i popraviti njeno finansijsko stanje 5!(apital ima kriticno nizak stepen likvidnosti -(ada %B& oduzme banci dozvolu za rad, odmah donosi resenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stecajnog postupka, odnosno resenje o likvidaciji i istim imenuje 2genciju za osiguranje depozita kao administratora. 1ešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje ste'ajnog postupka nad bankom, donosi se samo kada su obaveze te banke ve*e od njene imovine. &vi racuni banke se blokiraju i izrice se mera zabrane raspolaganja imovinom banke do upisa 2gencije kao administratora u registar privrednih subjekata.
>
,0OVOR- BANKARSKO0 PRAVA Obavljanjm svoj dpozino krdin dlanosi7 bank s#paj# # #govorn odnos sa dr#gim pravnim i %izi!kim licima. U bankarskim poslovima, ugovorne strane naj'eš*e jedna od druge potražuju odnosno duguju isplatu odre"ene nov'ane svot, pa s novac smara kao rdovni prdm bankarski; poslova. (ao poseban predmet trebalo bi izdvojiti poraEivanja iz ;arija od vrdnosi i poraEivanja kamaa. Ponekad su predmet posla i #sl#g koje banke izvršavaju tre*im licima po nalogu svojih klijenata. Banke sklapaju veliki broj ugovora istog tipa i pretežno istog sadržaja, pa ta pravila koja su identi'na za odre"ene vrste poslova ujedna'avaju se i donose kao pisana pravila poznata pod nazivom op"i #slovi poslovanja. %aj'eš*e se zaklj#!#j# po pris#p#, prihvatanjem opštih uslova poslovanja koji su sastavni deo ugovora. Uvek se zaklju'uju # #naprd priprmljnoj pisanoj %ormi. %aj'eš*e se sklapaju kao ugovori in#i# prsona, kao ugovori kod kojih su li'na svojstva jedne ugovorne strane odlu'uju*a za nastanak ugovora kreditna sposobnost klijenta i sli'no!. Bankarski dpozini poslovi A su takvi bankarski poslovi kojima banka vrši prikupljanje slobodnih nov'anih sredstava, i njima kasnije slobodno raspolaže i koristi za kreditnu funkciju. u spadaju$ ugovor o nov'anom depozitu, ugovor o deponovanju 96:, ugovor o ulogu na štednju, ugovor o teku*em ra'unu. Krdini poslovi H su poslovi u kojima banka stavlja na raspolaganje svom klijentu odre"enu svotu novca ili svoj kredibilitet. u se ubrajaju nov'ani krediti i krediti odgovornosti. Bankarski uslužni poslovi A poslovi kod kojih banka P6 %236CU &:6C (30<=%2 07:1F2:2 6+1==%= U&3UC= 1=Q= 30/U akreditiv, bankarska garancija, izdavanje hartija od vrednosti, platni promet, otkup nov'anih hartija...!.
BANKARSK- *)POZ-$N- POSOV&1.PO+A( ,0OVORA O NOV/ANO( *)POZ-$, -,govor o nov!anom dpozi# j #govor kod kojg s dponn obavz#j da kod bank poloEi odr8ni nov!ani iznos koji s banka obavz#j da primi7 !im si! pravo raspolaganja dponovanim nov!anim iznosom i d#Ena j da ga vrai prma #slovima prdvi8nim #govorom. ,govor o nov!anom dpozi# j #govor kojim s banka obavz#j da primi 7 a dponn da poloEi odr8ni nov!ani iznos.
#
Banka dobija pravo raspolaganja deponovanim novcanim iznosom i duzna je da ga vrati prema uslovima predvidjenim u ugovoru. Predmet ugovora je novac. 7a ugovor o nov'anom depozitu bitna je saglasnost obe strane o polaganju odre"enog nov'anog iznosa gotovinski ili bezgotovinski! uz istovremeni prenos prava raspolaganja novcem sa deponenta na banku. Ugovor je konsns#alan, dvosrano obavzan . +eponent preuzima obavezu polaganja odre"enog nov'anog iznosa zbog ban'ine recipro'ne obaveze pla*anja kamate, a ne zbog sigurnosti koju postiže polaganjem novca kod banke. o bi postigao i sklapanjem ugovora o sefu. Bitno je da se u trenutku zakljucenja utvrdi u apsolutnom iznosu, novcani iznos strana ili domaca valuta! koji je predmet ugovora, kao i nacin uplate na racun. Ugovorne strane su dponn i dpoziar. Ban!ina obavza placanja kama nasaj L lg # rn#k# zaklj#cnja. 6snovna svrha ugovora za banku je mogu*nost raspolaganja sredstvima.
&2.PRAVNA PR-RO*A ,0OVORA O *)POZ-$, -
&'.VRS$) ,0OVORA O BANKARSKO( NOV/ANO( *)POZ-$, 0 Prema vrmn# raspolaganja dponovanim novcm , razlikuju se dpozi po vi8nj# i oro!ni dpozi. #!*pozii po vi8nj# gde deponent može u svakom trenutku raspolagati deponovanim sredstvima u celosti ili delimi'no, kako preko ra'una nov'anog depozita tako i nalogom za isplatu. Banka mora sredstva depozita koristiti tako da svakog trenutka može ispuniti zahteve svojih deponenata za povracaj novca. 6dlika je niza kamata. )!Oro!ni dpozi daje banci punu slobodu raspolaganja deponovanim novcem u ugovorenom roku. +eponent ne može raspolagati depozitom pre isteka ugovorenog roka, nego samo i isklju'ivo nakon isteka ugovorenog roka osim u slu'aju raskida ugovora!. 00 kriterijum deli ugovore na #govor sa okaznim rokom i #govor bz okaznog roka . #! Nov!ani dpozi sa okaznim rokom gde deponent može raspolagati deponovanim sredstvima tek po proteku otkaznog roka, koji po'inje da te'e od trenutka kad deponent otkaže ugovor. U tom slu'aju ban'ina obaveza vra*anja deponovanih sredstava dospe*e tek istekom ugovorenog otkaznog roka. )! Nov!ani dpozi bz okaznog roka7 deponentu pripada pravo da u svako doba zahteva vra*anje deponovanih nov'anih sredstava kod ugovora po vi"enju. U slu'aju oro'enog depozita, bez otkaznog roka, to pravo stii'e ali po isteku oro'enog, ugovorenog roka.
)
000 kriterijum podele utvr"uje se prema tome da li je prilikom sklapanja ugovora, ugovorena namna za koju korisnik banka! može koristiti deponovani novac$ #!Namnski nov!ani dpozi kod koga banka može koristiti deponovana sredstva samo za ugovorenu namenu. 2ko koristi nenamenski, deponent može otkazati ugovor i zahtevati naknadu štete. )!Nov!ani dpozi bz posbn namn je onaj gde banka deponovani novac može koristiti u bilo koje svrhe. 2ko ugovorom nije druga'ije predvi"eno, smatra*e se da je zaklju'en ugovor o bankarskom nov'anom depozitu po vi"enju, bez otkaznog roka i bez posebne namene.
:.ZAK+,/)N+) - ?OR(A ,0OVORA O BANKARSKO( NOV/ANO( *)POZ-$, - Ugovor o nov'anom depozitu zakonodavac je izri'ito predvideo i uredio kao samosalan i ipi!an ugovor bankarskog prava, te je stoga i imnovan. o je konsns#alan #govor jer se smatra zakljucenim vec u trenutku kada su se banka i deponent obavezali na prijem odnosno polaganje novcanog iznosa, a ne u trenutku kad se ono izvrsi. o je dvosrano obavz#j#ci #govor, jer deponent preuzima obavezu polaganja odre"enog nov'anog iznosa, a banka se obavezuje da isti iznos vrati i deponentu plati kamatu. %ije predvidjena posebna forma, pa se smatra n%ormalnim #govorom . 0pak, zakljucenje prati sastavljanje pisan isprav unapred pripremljen formular!. Ukoliko je zakljucen na period duzi od # godine, deponent moze traziti izdavanje cri%ikaa o novcanom dpozi# 3 9o:, ali ne reprezentuje pisanu formu ugovora!.
&<.OBAV)Z) - PRAVA BANK) -Z ,0OVORA O NOV/ANO( *)POZ-$, 16 Obavza ovaranja i vo8nja ra!#na dponn# 3rdovna obavza6 (ako bi banka A depozitar, omogu*ila deponentu da izvrši polaganje odre"enog nov'anog iznosa, dužna je da otvori ra'un. Ovaranj ra!#na zna'i odre"ivanje broja ra'una i uvo"enje u evidenciju u elektronskom ili materijalnom oblikua!. Banka je dužna da u koristi i na teret ra'una upisuje sve uplate i isplate, sva potraživanja i dugovanja koja poticu iz poslova koje deponent ima sa bankom i sa trecim licima. Razlika izm8# nov!anog dpozia i k#Ig ra!#na $ kod dpozinog ra!#na se podrazumeva obaveza polaganja odre"enog nov'anog iznosa i odre"ena stalnost salda. (od k#Ig ra!#na ne postoji obaveza polaganja odre"enog nov'anog iznosa, te je prisutna stalna promenjljivost salda. Pored toga banka ima pravo da za vo"enje teku*eg ra'una napla*uje proviziju, dok za vo"enje ra'una nov'anog depozita to pravo nema, ali ima obavezu pla*anja kamate na deponovana sredstva. 26 Obavza izvr"avanja naloga dponna 3salna obavza6. Banka je dužna da izvršava sve deponentove naloge iz ugovora, a najvažniji se ti'u raspolaganja sredstvima na ra'unu. %aj'eš*e su to nalozi za uplatu i isplatu deponovanih sredstava. Banka je dužna, da u granicama raspoloživih sredstava i zavisno od vrste ugovora, vrši isplate sa ra'una po nalogu deponenta ili drugog ovlaš*enog lica A o zna!i da s nalozi izvr"avaj# # granicama raspoloEivi; srdsavaM esto izvršenja naloga je sedište banke. '6 Obavza obav"avanja prdsavlja obav"avanj dponna o svakoj promni koja nasan na ra!#n#. Banka je obavezna da obaveštava deponenta o svakoj promeni stanja na ra'unu, a o saldu ra'una dužna je da ga obavesti krajem svake godine.
:6Obavza vraIanja dponovanog nov!anog iznosa 3osnovna i rdovna obavza6. Banka je dužna da prema uslovima ugovora deponentu vrati isti nov'ani iznos koji je primila. 7avisno od ugovora, banka može imati obavezu da deponovani novac vrati odjednom, ili na rate po odre"enoj dinamici. %a'in i vreme vra*anja deponovanog novca zavisi*e od vrste ugovora koji je zaklju'en. <6Obavza plaIanja kama se ogleda kroz obavezu banke da pla*a nakandu za koriš*enje tu"eg novca. 6va naknada se izražava u obliku kamate koja, ako nije predvi"ena ugovorom, predstavlja zakonsku zateznu kamatu. -Prava bank$ a6Pravo na slobodno raspolaganj dponovanim srdsvima 3osnovno pravo6. Banka ovim pravnim poslom stvara finansijsku podlogu za kreditiranje svojih klijenata. 6vo pravo banke odgovara obavezi deponenta da deponuje odre"eni nov'ani iznos. Pri ostvarivanju ovog prava banka je ograni'ena odredbama ugovora koje se ticu roka u kome se može raspolagati novcem i namene koriscenja.
b6Pravo na pokriI i kama# banka sti'e u slu'aju da na ra'unu deponenta nema dovoljno sredstava za izvršenje njegovog naloga dugovani saldo!. Banka tada sti'e pravo na pokri*e za iznos prekora'en po ra'unu, pa kao kreditor tada sti'e i pravo na kamatu za taj iznos. =.Pl#rali ra!#na nov!anog dpozia -oze postojati vise sklopljenih ugovora o novcanom depozitu koji mogu biti isti, ali i razlicitih vrsta. &vaki racun ima sopstvenu pravnu samostalnost i banka ne moze bez saglasnosti deponenta vrsiti njihovo medjusobno prebijanje. [email protected]+A(7 ?OR(A - VRS$) ,0OVORA O ,O0, NA S$)*N+, -,govor o #log# na "dnj# j #govor kojim banka si! pravo raspolaganja nov!anim srdsvima koja s# #loEna na "dnj#7 #z obavz# da a srdsva zajdno sa kamaom vrai #laga!# na njgov za;v. (amata se obra'unava godišnje unazad, tj. #. decembra svake godine. 6vaj ugovor predstavlja posbn# vrs# #govora o nov!anom dpozi#7 jer banka slobodna sredstva prikuplja sa ciljem da ih dalje koristi za kreditne i druge bankarske poslove. 6snovna sli!nos ovih ugovora je u tome što se banka u oba slu'aja pojavljuje kao depozitar, koji je ovlaš*en u skladu sa ugovorom da se koristi deponovanim sredstvima, odnosno sti'e pravo raspolaganja istim. 6snovna razlika sastoji se u tome što pri zaklju'enju ugovora o ulogu na štednju nastaje obaveza banke da izda posebnu pisanu ispravu A štednu knjižicu. 6baveza izdavanja posebne pisane isprave ne postoji pri zaklju'enju ugovora o nov'anom depozitu. ako"e, razlikuje se 0 pra*enje stanja. (od #govora o #log# na "dnj# ono se vrši kroz #pis # "dn# knjiEic# 0 kod njega n moE doIi do ngaivnog salda koji je mogu* kod nov'anog depozita. Postoji 0 razli'itost ugovornih strana jer se u ulozi deponenta kod ugovora o ulogu na štednju pojavljuje fizi'ko lice, a kod ugovora o nov'anom depozitu deponenti mogu biti 0 pravna lica. Banka je nakon zakljucenja ugovora duzna da izda posebnu pisanu ispravu - stednu knjizicu. *ponn moz bii samo %izicko lic i n moz doci do ngaivnog salda. -6vo je imnovan #govor i nije predvidjena posebna forma 3n%ormalan6, ali se u praksi banaka zaklju'uje na unapred pripremljenom formularu. Ugovor se smatra sklopljnim # rn#k# kada banka izda sdn# knjizic#7 što je vezano za trenutak polaganja odre"enog nov'anog iznosa na otvoreni štedni ra'un kod banke, pa se smatra da je ovo ralan ugovor.
4
-Prema kriterijumu vremena raspolaganja novcem, mogu biti orocni omogu*uje banci slobodno raspolaganje sredstvima štednje u unapred odre"enom vremenskom periodu! i po vidjnj# ulaga' ima pravo da zahteva isplatu sredstava u svako doba! . ogu biti sa okaznim rokom ili bz okaznog roka. Pretpostavlja se da je sklopljen po vidjenju.
.Sdna knjiEica -Jdna knjiEica j pismna isprava koj# izdaj banka #laga!#7 a # koj# s #pis#j# #pla i ispla novca po #govor# o #log# na "dnj#. 0ma dvojaku funkciju$ a!dokaz o posojanj# i visini #loga na "dnj# b!lgiimacioni karakr -Ftedna knjižica naj'eš*e glasi na ime, ali može da glasi i na donosioca. Po svojoj pravnoj prirodi, ona je kvalifikovani legitimacioni papir, a u nekim pravima i 9o:. Prenosi se ustupanjem cesija!, odnosno predajom tradicija!. Jdna knjiEica prdsavlja dokaz o #plaama - isplaama. &4.OBAV)Z) - PRAVA BANK) -Z ,0OVORA O ,O0, NA S$)*N+, 16Obavza izdavanja sdn knjizic je osnovna obaveza i nastaje u trenutku zakljucenja ugovora o ulogu na stednju. 6na je dokaz da je ugovor sklopljen 0 pretpostavka je za ostvarenje prava ulaga'a. 26Obavza primanja #plaa i isplaa. 0splate vrsi samo do nivoa raspolozivih sredstava. &ve uplate i isplate moraju biti pracene upisom u stednu knjizicu, uz pecat i potpis ovlascenog lica. '6Obavza placanja kama - visina zavisi od ugovora, a ako nije utvrdjena u ugovoru, pretpostavlja se ona koja je odredjena u 6UP. 6snovno pravilo je da se u ugovoru o ulogu na štednju odre"uje kamatna stopa na osnovu koje se izra'unava kamata za ulaga'a. 6bracunava se jednom godisnje. -6snovno pravo bank je pravo da slobodno raspolaz srdsvima #loznim na sdnj#. 6grani'enja slobode raspolaganja mogu postojati, zavisno od vrste ugovora o ulogu na štednju, kako u pogledu vremena raspolaganja oro'ena štednja 0 štednja po vi"enju! tako 0 u pogledu namene uloženih sredstava.
Prsanak #govora A ukoliko je zaklju'en na odre"eno vreme, prestaje istekom vremena na koje je zaklju'en. Ukoliko je zaklju'en na neodre"eno vreme, može prestati otkazom jedne od #govorni; srana. &15.PO+A( - VRS$) ,0OVORA O *)PONOVAN+, >AR$-+A O* VR)*NOS$-,govorom o dponovanj# >oV banka s obavz#j da c pr#zi >oV radi c#vanja i vrsnja prava - obavza koj s # vzi sa im za;vaj#7 a dponn s obavz#j da c za o plaii naknad#. 6vaj ugovor predstavlja vrstu nnovcanog dpozia , a osnovna svrha mu je c#vanj >oV. Banka pored obaveze cuvanja ima i obavz osvarivanja prava i isp#njavanja dr#gi; obavza iz prdmni; ;arija.
5
-(od #govora o zavornom dpozi# banka preuzima samo obavezu cuvanja 9o: u zatvorenom 0 posebnom omotu!. Banka je dužna da na osnovu ovog ugovora, nepromenjeni zape'a*eni omot, u kome se nalaze hov vrati u nepromenjenom stanju, tj.u stanju u kome ih je primila. -(od ovornog dpozia banka preuzima 9o: ali preuzima i obaveze rukovanja i poslovanja deponovanim 9o:. (od obe vrste ugovora, 9o: se moraju identifikovati, individualizovati i odvojiti od drugih 9o: 3odvojni dpozi6 . (od zbirnog7 za razliku od odvojenog, banka prima u depozit istovrsne 9o: razlicitih deponenata i mesa ih sa depozitima drugih deponenata. -Po pravnoj prirodi, ovaj ugovor predstavlja vrstu ugovora o nenovcanom depozitu. o je imenovan, konsensualan, neformalan i dvostrano obavezujuci.
&11.OBAV)Z) - PRAVA BANK) PO ,0OVOR, O *)PONOVAN+, >oV 16 Obavza !#vanja dponovani; >oV H Banka je u obavezi da 'uva deponovane 96: 0 tu svoju obavezu vrši 0 kod zatvorenog 0 kod otvorenog depozita. 6dgovorna je da 'uva 96: sa stru'nom pažnjom 0 brižljivoš*u. 6dgovara po principima objektivne odgovornosti bez obzira na krivicu!. 26Vrsnj prava i obavza po dponovanim >oV - jedino kod ugovora o otvorenom depozitu. Banka pruza specijalizovanu i strucnu uslugu i moze se reci da se nalazi u polozaju nalogoprimca. +a bi banka mogla da upravlja 96: 0 da ostvaruje prava iz njih, potrebno je da na to bude ovlaš*ena. 6stvarivanje prava iz deponovanih 96: zna'i da *e, npr. Banka od dužnika iz deponovanje hartije, zahtevati isplatu odgovaraju*e svote, odnosno da *e morati da prema tre*im licima poreuzima pravne poslove. u spadaju naplacivanje dospelih kamata, dividendi, potrazivanja, pravo glasa na skupstini... '6Obavza napla dospli; ;arija H napla*ivanje svih potraživanja po njima, pre svega glavnicu, odnosno iznos na koji hartija glasi. :6Obavza savljanja na raspolaganj naplacn svo novca - u slucaju da deponent ima otvoren racun novcanog depozita, vrsi se upisom u korist njegovog racuna. 2ko nema, banka obavestava deponenta o izvrsenoj naplati i na njegov zahtev izvrsava isplatu. <6Obavza obavsavanja dponna o za;vima rci; lica - tre*e lice može da istakne zahtev ili prigovore banci u pogledu deponovanih 96:. Banka ne može da udovoljava ovim zahtevima, ve* je dužna 0 odgovorna da o tome bez ikakvog odlaganja 0 na siguran na'in obavesti deponenta. Banka time stiti interese deponenta u odnosu na tre*a lica. =6Obavza vracanja >oV - u svako doba, na zahtev deponenta, u mestu deponovanja.6snovno je pravilo da ih vra*a deponentu u stanju u kojem ih je primila, što je u potpunosti mogu*e kod zatvorenog depozita. Banka može deponentu da vrati umesto deponovanih hartija 0 odre"enu sumu novca koja po pravilu treba da bude u visini njihove vrednosti. 9artije može vratiti samo deponentu, njegovim pravnim sledbenicima ili licima koje deponent odredi, 'ak 0 onda kada je iz samih hartija vidljivo da one pripadaju tre*im licima. Prava bank9 a6Pravo na naknad# - u obliku provizije, kod otvorenog depozita provizija je visa. b6Pravo na zadrzavanj >oV - ako deponent ne isplati naknadu za izvršene usluge po zaklju'enom ugovoru. Prsanak9 izvršenjem ugovorene bankarske usluge 0 vra*anjem deponovanih 96: 0 istekom roka na koji je zaklju'en.
E
&12.PO+A( - VRS$) ,0OVORA O $)K,/)( RA/,N, ,govorom o k#cm rac#n#7 banka s obavz#j da nkom lic# ovori posban rac#n i da prko njga prima #pla i obavlja ispla # granicama njgovi; raspolozivi; srdsava i odobrnog krdia. Klijn s obavz#j da plai provizij# i naknad# posbni; roskova za izvrsn #sl#g. -eku*i ra'uni se koriste za obavljanje platnog prometa. &va fizi'ka 0 pravna lica obavljaju preko teku*eg ra'una svoja pla*anja, kako bi uopšte mogli zakonito poslovati 0 izvršavati svoje obaveze. Svr;a #govora sastoji se u tome da se putem ili pomo*u teku*eg ra'una omogu*i deponentu da prima pla*anja u njegovu korist, koja za njega obavljaju tre*a lica 0 da sam obavlja pla*anja u korist tre*ih. &a aspekta banke, smisao ugovora je u pružanju stru'ne bankarske usluge vo"enja ra'una uplata 0 isplata za klijenta uz naknadu. Razlika # odnos# na #govor o nov!anom dpozi# kod koga je osnovni smisao deponovanje odre"enog nov'anog iznosa radi ostvarivanja prava raspolaganja deponovanim sredstvima, a kod teku*eg ra'una je to pružanje bankarske usluge. Vrs9 ogu biti za placanje u sranoj ili u domacoj val#i dinarima!. 1azlikujemo tekuce racune u uzem i u sirem smislu žiro racun!. (od #govora o k#cm rac#n# # #zm smisl#, banka preuzima obavezu izvrsavanja naloga korisnika i prko nivoa raspolozivi; srdsava . o zna'i, da banka redovno, shodno uslovima svog poslovanja, odobrava kreditna sredstva korisniku za pokrivanje negativnog salda. Po zakonskoj pretpostavci bankarski ugovori o teku*em ra'unu su ugovori sa odobrenim kreditom. 7a razliku od toga, kod Eiro rac#na7 izvrsava nalog samo do nivoa raspolozivi; srdsava 3poziivni saldo67 bez mogu*nosti stvaranja negativnog salda. +alja podela je moguca na ugovore sa otkaznim i bez otkaznog roka, a osnov podele je vreme raspolaganja sredstvima. -6vaj ugovor spada u posebnu vrstu imnovani; bankarskih poslova. ora biti zaklju'en u pismnoj %ormi. 6va forma je konstitutivna 0 smatra se srogo %ormalnim ugovorom. 7aklju'uje se na osnovu unapred pripremljenog pismenog obrasca.Po nekim karakteristikama blizi je ugovor o nalogu nego ugovoru o depozitu. Ugovor je konsensualan i mora biti zakljucen u pisanoj formi ad solemnitatem!.
&1'.OBAV)Z) - PRAVA BANK) PO ,0OVOR, O $)K,/)( RA/,N, 16Obavza ovaranja k#cg rac#na - ekuci racun konto! je evidencija u koju se upisuju novcana potrazivanja vlasnika racuna prema banci i banke prema korisniku racuna, te se iskazuje kona'na svota saldo! potrazivanja odnosno žiralnog novca. o zna'i da banka odre"uje broj ra'una 0 saopštava ga korisniku te uspostavlja evidenciju u materijalnom ili elektronskom obliku. Uz ovu obavezu stoji i obaveza izdavanja identifikacione kartice. 26Primanj #plaa i vrsnj isplaa - uplate mogu vrsiti sam korisnik, ali i treca lica. (ada primi uplatu, banka je obavezna da je uknjiži u korist teku*eg ra'una 0 obavesti korisnika o novom saldu. (lijent može da ovlasti 0 neko drugo lice da raspolaže sredstvima sa ra'una, ali se pri tom, mora deponovati potpis punomo*nika kod banke. 7a slucaj da je korisnik kod iste banke otvorio vise tekucih racuna, oni se prebijaju, što zna'i da nicu samostalni za razliku od ra'una kod ugovora o nov'anom depozitu. '6Obavza izvrsavanja korisnikovi; naloga - banka pruza strucne usluge rukovanja i poslovanja sredstvima klijenta na osnovu naloga korisnika ili lica koje je ovlastio. %alozi za placanje mogu
?
biti opsti koji se redovno javljaju u odre"enim vremenskim periodima$ struja, stanarinaR! i pojedinacni konkretni nalog za svaki pojedina'ni slu'aj!.
:6Obavza dosavljanja izvoda korisnik# - banka dostavlja klijentu izvod o svakoj promeni salda tekuceg racuna putem izvoda, jer se tek na taj na'in klijent obaveštava o stanju svog salda 0 ovogu*uje mu se da ga odobri ili ospori, za šta ima rok #5 dana. Prava bank$ a6Pravo na provizij# H banka ima ovo pravo po samom zakonu, što zna'i 0 ako ne bi bilo ugovoreno, pretpostavlja se. Banka je ovlaš*ena da sama, bez prethodne saglasnosti korisnika, svoje pravo na proviziju ostvari oduzimanjem odgovaraju*e svote novca sa teku*eg ra'una korisnika. b6Pravo na naknad# posbni; roskova oni koji nisu neophodni i oubicajeni pri ispunjenju usluge banke u redovnom toku stvari. c6Pravo bank na raspolaganj srdsvima na k#cm rac#n# Prsanak #govora9 istekom vremena na koje je zaklju'en ili otkazom jedne od ugovornih strana.
KR)*-$N- POSOV&1:.PO+A( - ZNA/A+ ,0OVORA O KR)*-$, $o j #govor kojim s jdna srana 3krdior6 obavz#j da I dr#goj srani 3dbior6 savii na raspolaganj odr8n# s#m# novca7 ili da I za nj# pr#zi odgovornos prma rIm lic#7 dok s dr#ga srana obavz#j da I dobijn# s#m# korisii # sklad# sa #govorom i da I j po prok# roka vraii sa kamaom 3novcani krdi67 odnosno plaii provizij# 3kod krdia odgovornosi6. Pored novcanog, postoji i kredit odgovornosti. ZOO9 ,govor o krdi# j akav #govor kojim s banka obavz#j da korisnik# krdia savi na raspolaganj odr8ni nov!ani iznos7 na odr8no vrm7 za nk# namn# ili bz #vr8n namn7 a korisnik s obavz#j da banci plaIa #govorn# kama# - dobivni novac vrai # vrm - na na!in kako j o #vr8no #govorom H NOVAN- krdi. Krdi O*0OVORNOS$- H njim banka n #s#pa svoja nov!ana srdsva7 ngo korisnik# savlja na raspolaganj svoj krdibilig. %a taj na'in se omogu*uje korisniku da do"e do sredstava ili ispuni svoje nov'ane obaveze prema tre*im licima bez upotrebe gotovog novca meni'ni kredit!. -Zna!aj krdia9 (redit je jedan od oblika reprodukcije kapitala, i vladajuceg i dominantnog uticaja finansijskog kapitala. 0ma i socijalnu funkciju, jer kreditima gradjani zadovoljavaju razlicite potrebe.
1<.Vrs krdia #!%amenski i nenamenski krediti )!(rediti s obzirom na trajanje roka otplate - na neodredjeno vreme revolving!J kratkorocni # godina!J srednjorocni do 5 godina!J dugorocni 5-#> godina!.
D
!Privredni i potrosacki krediti - privredni se daju privrednim drustvima i drugim privrednim subjektima radi ostvarivanja odredjenih ciljeva investicioni, krediti za sanaciju, za obrtna sredstva!, a potrosacki gradjanima radi nabavke odredjene vrste robe. 4!(rediti s obzirom na nacin kojim se korisniku sredstva daju na raspolaganje - gotovinski isplata odre"ene svote novca! i bezgotovinski kredit prijenos sredstava na njegov ra'un!. akodje, banka moze novcana sredstva preneti na trecu osobu za racun korisnika ili izdati korisniku cek ili kreditno pismo. 5!(rediti uz sredstva obezbedjenja vracanja - stvarna sredstva zaloga, hipoteka! i personalna pisano jemstvo, avaliranje menice!.
&1=.PRAVNA PR-RO*A ,0OVORA O KR)*-$, Ugovor o kreditu je proistekao iz gra"ansko-pravnog ugovora o zajmu. e"utim, on je razvio specificna obelezja koja su ga svrstala u imonovane ugovore i odvojile od zajma. 1azlike u ondosu na ugovor o zajmu$ - # pogld# s#bjkaa9 kod ugovora o zajmu, zajmodavac može biti bilo koje fizi'ko ili pravno lice, a kod ugovora o kreditu to je po pravilu banka. - # pogld# prdma9 predmet ugovora kod zajma je novac ili druga zamenljiva stvar, a kod kredtita je to novac. Postoji 0 kredit odgovornosti 'iji je predmet meni'na radnja. - # pogld# plaIanja naknad9 ugovorom o zajmu može ali ne mora biti ugovorena naknada, dok kod ugovora o kreditu, banka uvek 0 kad nije ugovorena, ima pravo na naknadu, kamatu za prijenos prava koriš*enja nov'anim sredstvima. +ve teorije o trenutku zaklju'enja ugovora- Konsnz#alna orija - to je trenutak saglasnosti volja ugovornih strana. Prihva*ena 0 u našem pravu uz obavezu pisane forme 0 bitnih elemenata utvr"enih u zakonu. Ralna orija H trenutak predaje novca korisniku.
[email protected]+,/)N+) - ?OR(A ,0OVORA O KR)*-$, -6vo je imnovan i konsns#alan #govor nastaje u trenutku saglasnosti volja obe ugovorne strane! i ima obavzn# pisan# %orm# te spada u formalne ugovore. U praksi banke se pojavljuje kao #naprd priprmljn %orm#lar. 6bavezna suglasnost oko bini; lmnaa #govora - ugovorom se moraju utvrditi novcani iznos kredita u dinarima ili drugoj valuti!, uslovi davanja kredita rok, na'in prenosa kreditnog iznosa!, uslovi koriscenja kredita namenski ili nenamenski! i uslovi vracanja kredita u roku, rate, celokupan iznos!. o je ugovor in#i# prsona7 jer se zasniva na ban'inom poverenju prema klijentu, poznavanju prilika, osobina njenog klijenta i dvosrano j obavzan . S/rdo H verovati, vera, poverenje. Osnov ovog #govornog odnosa j povrnj.
&1.OBAV)Z) - PRAVA BANK) -Z ,0OVORA O KR)*-$, 16Obavza savljanja na raspolaganj krdinog iznosa - je obaveza vezana za nov!an krdi 0 to je osnovna i jedina obaveza banke kod ovih kredita i vrsi se isplatom ili prenosom sredstava na racun korisnika kredita. %astaje u trenutku zaklju'enja ugovora o kreditu.
;
26Obavza izvrsavanja dr#gi; radnji krdinog karakra - javlja se kod krdia odgovornosi gde se banka obavezuje na izvrsenje odredjenih 3mnicni;6 radnji7 a to su najcesce radnje avaliranja7 akcpiranja7 skonovanja >oV. Avalirai mnic# znaci potpisati se na menici kao jemac. Akcpirai mnic# znaci obvezati se na pla*anje prihvatiti! menice pismenom zabeleškom na samoj menici. )skonovanj mnic predstavlja radnju primaoca menice kojom on prodaje menicu pre roka dospe*a radi pribavljanja gotovine i rešavanja problema insolventnosti. Prava bank$ a6Pravo na povracaj krdinog iznosa b6Pravo na kama# H zakonsko pravo banke 0 ono postoji 0 kad nije posebno ugovoreno. Kamaa prdsavlja cn# #porb krdia i obuhvata naknadu za uslugu banke, troskove i naknadu za rizik posla, a moze biti ugovorena kao fiksna ili promenljiva. ože biti ugovorena ili u skaldu sa zakonom zatezna kamata!. c6Pravo na srdsva obzbdjnja krdia - samo ukoliko je ugovorom o kreditu predvidjeno. %a osnovu ovog prava, banka može zahtevati od korisnika kredita da joj pruži sredstvo obezbe"enja kojim se osnažuje njegova obaveza vra*anja kreditnog iznosa zaloga, hipoteka,jemstvo!. d6Pravo na konrol# krdia - ako je ugovoren namenski kredit. Ukoliko utvrdi da se sredstva ne trose namenski, moze primeniti ugovorne sankcije ili raskinuti ugovor na stetu korisnika. &14.PR)S$ANAK ,0OVORA O KR)*-$, -Prestaje prema opstim pravilima, ali su predvidjena i dva posebna slucaja$ okaz #govora o krdi# od sran bank i od#sajanj od #govora od sran korisnika krdia .
Okaz #govora o krdi# od sran bank Ugovor o kreditu prestaje ispunjenjem obaveze vra*anja kredita, kao redovan na'in prestanka ugovora, pri 'emu se primenjuju opšta pravila o ispunjenosti nov'anih obaveza. Banka, pre isteka ugovorenog roka može otkazati ugovor o kreditu u slede*im slu'ajevima$ #! ako je re' o namenskom kreditu, a banka je u kontroli utvrdila da je korisnik iskoristio kredit nenamenski, odnosno suprotno ugovorenoj nameni, )! ako je banka utvrdila insolventnost korisnika kredita, bez obzira na vrstu kredita koji se koristi, ! zbog prestanka pravnog lica statusne promene i sl.! ili smrti fizi'kog lica, ako bi time banka došla u bitno nepovoljniji položaj Od#sajanj korisnika od #govora o krdi# -(orisnik kredita može odustati od ugovora o kreditu, pre nego sto pocne da koristi kredit, tj. pre nego što je po'eo raspolagati iznosom koji mu je banka dala na raspolaganje. U tom slucaju, duzan je da naknadi banci eventualnu stetu koju dokaze da je pretrpela. (orisnik može vratiti kredit i pre roka odre"enog za njegovo vra*anje, ali o tome mora blagovremeno da obavesti banku, i dužan je da nadoknadi banci štetu, ako ju je pretrpela. U slu'aju prevremenog vra*anja kredita, banka nema pravo da obra'una kamatu od dana vra*anja kredita do dana kada je kredit, prema ugovoru, trebalo vratiti.
4>
PO+)*-N- POS)BN- KR)*-$N- POSOV&25.PO+A( - ZNA/A+ ,0OVORA O AK/)P$NO( KR)*-$, -2kceptni kredit predstavlja tipi'ni krdi odgovornosi , kojim s banka obavz#j da I akcpirai mnic# koj# njn klijn b#d izdao i na nj# v#kao7 i pri;vaa da7 kao akcpan7 mnic# isplai o njnoj dosplosi. Korisnik akcpnog krdia 3klijn bank6 s obavz#j da I banci obzbdii pokriI # visini akcpiranog iznosa i plaii provizij#.
(nica 96: po naredbi kojom njen izdavalac trasat! izdaje bezuslovni nalog drugom licu trasatu! da korisniku isprave remitentu! isplati odre"enu svotu novca ili sam izdavalac obe*ava da *e izvršiti tu isplatu. Akcpirai A obavezati se na pla*anje menice pismenom zabeleškom na samoj menici. 6vo je tipi'an krdi odgovornosi , za koji banka klijn# n #s#pa nov!ana srdsva7 vI m# na raspolaganj savlja svoj krdibili7 odnosno poslovni #gld. %a ovaj na'in se pove*ava bonitet i kvalitet klijentove menice. %= U&UP2
Akcpom mnic banka posaj glavni mni!ni d#Enik , što zbog ve*eg boniteta menice omogu*uje korisniku akcepta lakše dobijanje eskontnog kredita kod druge doma*e ili strane banke. (orisnik kredita, može akcpiran# mnic# skonovai kod iste ili druge banke uz umanjenje za diskont! i odmah do*i do gotovog novca ili takvom menicom korisnik može pla*ati robu i usluge svojim poveriocima. Ukoliko menicu akceptira neka visokorangirana banka, onda se ona u spoljnotrgovinskom prometu prihvata kao gotov novac. P10=1$ U:67 6P1== %2 (1=+0T Ukoliko klijent banke želi da do"e do gotovog novca, nužno je da podnese zahtev za dva kredita$ prvo za akcpni krdi , kojim osnažuje menicu koju je izdao i vukao na svoju banku, a potom i za skonni krdi. ime se i uo'ava razlika izme"u akceptnog i eskontnog kredita, jer se prvim banka samo obavezuje da akcpira prznovan# mnic# , a kod skonnog da j ok#pi #z diskon7 klijn na ovaj na!in dolazi do goovog novca. 6vaj kredit se uglavnom koristi za pokrivanj srdnjorocn nlikvidnosi klijnaa bank 3najmanj ' msca6. Pogodan je za klijenta jer mu je kamata povoljnija, a za banku jer ne mora da angazuje novcana sredstva, ve* ima obavezu da ih samo drži u rezervi ukoliko bi, eventualno došlo do naplate akceptirane menice. &pecifi'ni kratkoro'ni kreditni posao.
4#
Banka, ovim kreditom stavlja na raspolaganje svoj poslovni ugled. 6n se, po pravilu, odobrava samo klijentima sa kojima banka ima odnos punog poverenja i dugogodišnju uspešnu saradnju. &ve re"e se u praksi banaka, ugovor o akceptnom kreditu zadržava u svom elementarnom obliku, jer tada klijent svoju akceptiranu menicu može upotrebiti samo kao sredstvo pla*anja ili sredstvo obezbe"enja. 6d banke, klijenti sve 'eš*e zahtevaju da pored akceptiranja, banka preuzme i obavezu eskontovanja, kako bi što brže i jednostavnije došli do gotovog novca.
&21.OBAV)Z) - PRAVA BANK) PO AK/)P$NO( KR)*-$, 7aklju'enje ugovora o akceptiranju je osnov nastanka obaveza za banku, a prava za korisnika kasnijeg ugovora o akceptnom kreditu. Po ugovoru o akceptnom kreditu, banka preuzima slede*e obaveze$ 16Obavza akcpiranja mnic A proizilazi iz zaklju'enog ugovora o akceptnom kreditu i banka je u obavezi da je izvrši u vreme i na na'in predvi"en ugovorom. Ukoliko su predvidjena sredstva obezbedjenja, banka izvrsava svoju obavezu tek kada ona budu polozena. 2kceptiranje se vrsi do visine iznosa na koji je zakljucen akceptni kredit. 26Obavza vracanja akcpiran mnic korisnik# - korisnik akceptiranu menicu moze upotrebiti kao sredstvo placanja ili sredstvo obezbedjenja. o stvara obavezu banke, a ujedno i pravo korisnika da zahteva, po prezentaciji menice na akcept, njeno vra*anje. '6Obavza izvrsnja dodani; mnicni; radnji - nastaje ukoliko je banka ugovorom preuzela obavezu da akcepitranu menicu primi u eskont ili je eskontuje u drugoj banci. -Prava bank su$ a6Pravo na akcpn# provizij# - postoji i kada nije posebno ugovoreno. b6Pravo na pokric A proizilazi iz 'injenice da banka po ugovoru o akceptnom kreditu preuzima samo obavezu akceptiranja menice, a ne i isplate odre"ene svote novca sem u slu'aju eskonta!. (orisnik kredita je zato duzan da obezbedi pokrice banci pre dospelosti menice. &matra se da ova obaveza korisnika dospeva najkasnije jedan dan pre dospelosti menice. c6Pravo da za;va srdsva obzbdjnja od korisnika krdia - ako je to ugovorom predvidjeno.
22.,govor o krdi# na osnov# zalog >oV -o je ugovor kojim banka odobrava kredit u odre"enom iznosu na osnovu zaloge 96: novcane i robne! koje pripadaju korisniku, ili tre*em licu koje na to pristane žirant!. 6vaj ugovor se smatra vrstom lombardnog kredita. (orisnik se obavezuje da 9o: predvidjene za zalogu prenese na banku predaja, cesija, indosament!. Banka ima pravo na prodaju zalozenih 9o: ako korisnik ne vrati kredit po dospelosti. Banka moze svoja prava iz zaloge ostvariti i ostvarivanjem prava iz 9o:. o je imenovan, konsensualan, dvostranobavezan, teretan i formalan ugovor. (amata je visa nego kod novcanih kredita, a na njenu visinu uticu i troskovi cuvanja zalozenih hartija. -Banka ima obaveze stavljanja ugovorenog kreditnog iznosa na raspolaganje i obavezu vracanja zalozenih 9o: korisniku kredita. Prava banke po ovom ugovoru su pravo na povracaj kreditnog iznosa, pravo na kamatu i pravo na predaju 9o:. &2' - 2:. )SKON$N- POSAO PO+A( - KARAK$)R-S$-K) OBAV)Z) - PRAVA BANAKA
4)
)skon fracnuska re' koja ozna'ava obra'unavanje,odnosno odbitak interesa kada se isplata menice vrši pre njenog roka dospe*a, odnosno kada se njena nominalna vrednost umanjuje za kamatu do roka dospe*a. :rsta kratkoro'nog bankarskog kredita. ,govorom o skonnom krdi# imalac odr8n >oV prodaj is#7 pr njn dosplosi7 banci. Prdm skona s# po pravil#7 ndospl ;arij od vrdnosi7 posbno mnic i !kovi7 iako j mog#I da s skon#j# i dr#g ;arij 3varani7 obvznic6. =ksontni posao ima pre svega krdin# %#nkcij#, jer banka kupuje od klijenta nedospela potraživanja i na taj na'in mu odobrava kredit. ,sl#!ajvima nsa"ic porbni; nov!ani; srdsava ban!in klijn !so #s#pa banci ndospla poraEivanja i ndospl >oV. Banka kao proiv!inidb# za prnos prava svojin nad skonovanom mnicom plaIa nominaln# vrdnos mnic #manjn# za diskon 3 koji ob#;vaa visin# ndospl kama7 bankarsk# provizij# i ro"kov6. Na aj na!in imalac mnic podn na skon7 dolazi do goovog novca. 6snovna namera banke je sticanje hartija zbog njenog prava na diskon. :isina novcanog iznosa koji banka isplacuje klijentu zavisi od boniteta 9o: koje se isplacuju, ali i od boniteta, platezne i kreditne sposobnosti duznika po tim hartijama. =skontni posao je osoben posao, a u sebi sadrzi elemente vise pravnih poslova, narocito kupovine 9o: i kreditiranja. 7a popunjavanje pravnih praznina primenjuju se pravila vezana za prodajni ugovor.
PR-()R9 Preduze*e prodaje roku sa odre"enim rokom pla*anja. Prodavac robe od svog kupca za vrednost isporu'ene robe dobija menicu sa ugovorenim rokom pla*anja. 2ko poverilac za prodatu roku ili izvršenu uslugu primi menicu sa rokom dospe*a za naplatu za , 5,#> ili više meseci od dana prijema menice, on može u slu'aju potrebe za gotovim novcem, naplatiti menicu i pre roka njenog dospe*a. akva naplata se vrši putem eskonta kod banke ili druge finansijske institucije koje se bave davanjem kredita. Banka prima menicu u eskont, tako što imaocu menice ispla*uje nominalnu vrednost menice umanjenu za eskontnu stopu od dana isplate do dana dospe*a raka za naplatu. Obavz i prava bank po skonnom posl# -Banka ima obavz9 16 obavza ispla skonovan s#m A banka ovu obavezu izvršava po pravilu gotovinskom isplatom. =skontna suma na koju je banka obavezna ispla*uje se tako što se od meni'ne ili 'ekovne sume odbije iznos diskonta, koji predstavlja me"ukamatu od dana isplate do dana dospelosti hartije. Pored diskontnog iznosa, banka odbija i iznos bankarske provizije na koju ima pravo kao i iznos troškova. 26 obavza napla skonovan ;arij H proizilazi iz suštine eskontnog posla kojim je banka postala vlasnik eskontovane hartije. 6na može da 'eka njen rok dospelosti i da je realizuje kao poverilac naplatom od dužnika iz eskontovane hartije. 6na ima obavezu da je podnese na naplatu o dospelosti, odnosno uredno je naplati. &ve vreme, do roka dospelosti, mora vodtiti ra'una o zaštiti interesa korisnika eskonta. Prava bank9 16 Pravo bank na diskon9 ujedno je i osnovna svrha ugovora o eskontu kojim banka zara"uje na ovom uslužnom poslu. 6vo pravo objedinjuje pored umanjenja eskontne sume hartija i bankarsku proviziju i troškove. 26 Pravo bank na prnos prava na ;ariji i prava iz ;arij H nastaje zaklju'ivanjem ugovora o eskontu, a prava se prenose predajom hartija banci. 6snovno pravilo je da se menica prenosi indosamentom, tj.pismenom izjavom na pole"ini menice kojom indosant svojim potpisom prenosi prava iz menice na drugo lice indosatara, što je u ovom slu'aju
4
banka. Ukoliko hartija ne bi imala potpis korisnika eskonta, ona se po pravilu prenosi prostom predajom tj. tradiciom. '6 Pravo na povrani za;v po skonnom posl# H banci se priznaje pravo na povratni zahtev prema korisniku eskonta, ako eskontovane hartije banka nije uspela da naplati, tj.u situaciji kad je ostvarivanje neih prava po eskontnim hartijama ugroženo kao i kad eskontovane hartije nisu mogle biti napla*ene. 0 korisniku se u tom slu'aju priznaje pravo na povra*aj eskontovane hartije.
&2<.,0OVOR O ?OR?)$-RAN+, ,govor o %or%iranj# j #govor kojim s vr"i prodaja ndospli; nov!ani; poraEivanja #z dogovorn#7 pa#"aln# cn# i #z isklj#!ivanj7 odnosno odricanj banci prava na rgrsni za;v prma komin#7 # sl#!aj# da poraEivanja nis# naplaiva. erimin %or%i zna'i odricanje od prava na regres. 6vi ugovori sadrže odredbu o isklju'enju regresne odgovornosti prodavca tražbine komitent-klijent! prema kupcu banka-forfeter! koja se odnosi na bonitet potraživanja, dok za veritet istinitost! potraživanja uvek odgovara prodavac. Upravo odricanje od regresnog zahteva se smatra najve*om specifi'noš*u ovog posla, u odnosu na eskont. %a ovaj na'in se prenosilac potraživanja osloba"a svakog rizika, a odgovoran je samo za postojanje potraživanja. Prdm #govora je uvek neko poraEivanj sa d#goro!nim dospIm. Banka kao primalac tog potraživanja snosi rizik u slu'aju da ono ne bude napla*eno od tre*eg lica. Banka gubi pravo regresa u slu'aju da ne naplati potraživanje prema ranijem imaocu. 0maju*i u vidu da su cedirana potraživanja ve*a od date gotovine prodavcu za iznos kamate, provizije i troškova! banka time ostvaruje prihod u visini razlike izme"u cediranih potraživanja i date gotovine. Potraživanja koja banka otkupljuje su nedospela, a 'esto proizilaze iz razli'itih ugovornih odnosa ugovora o isporuci odre"ene opreme, kompletnih industrijskih objekata i ure"aja, iz ugovora o izvo"enju investicionih radova!. +o zaklju'enja ovog ugovora dolazi i u slu'aju kad domaIi izvoznik nema sredstav da finansira neki izvozni posao ili odre"eni objekat, pa svoje potraživanje koje ima prema tre*em licu stranom uvozniku! ustupa banci da bi na ovaj na'in pribavio gotovinska sredstva pla*anja. ime se omogu*uje povoljno finansiranje odre"enog privredno pravnog subjekta.
?oram i zaklj#!nj #govora Uo8 je složen pravni posao, i spada u neimenovane ugovore. Posbna vrsa skona. +vostrano je obavezan i zaklju'uje se intuitu personae izme"u banke i ban'inog komitent, a u cilju ostvarivanja odre"enog potraživanja od tre*eg lica, gde je na banku-forfetera, takvo potraživanje preneo ban'in klijent. o je aleatoran pravni posao iz razloga što banka kod preuzimanja potraživanja ulazi u rizik nemogu*nosti njegove naplate. Banka se obavezuje da *e snositi štetne posledice u slu'aju da ne ostvari mogu*nost naplate potraživanja koje je preuzela od svog komitenta. 8orfetni posao se naj'eš*e sre*e u m8#narodnom prom#. ,csnici su$ domaci izvoznik prodavac-proizvo"a'-komitent! koji ustupa svoje potraživanje, srani #voznik7 banka 3%or%r6 koja od svog komitenta doma*eg izvoznika! kupuje nedospelo novcano potraživanje uz odre"eni diskont koji tereti komitenta i uz odricanje prava na regres, u slu'aju nemogu*nosti naplate od re*eg lica i banka sranog #voznika.
44
Zna!aj ovog instrumenta je višestruk. -z #gla izvoznika7 on odmah napla*uje svoje potraživanje velike vrednosti, 'ime zna'ajno ubrzava obrt angažovanog kapitala. 6tklanja rizik gubitaka zbog smanjene likvidnosti, ali i druge tržišne rizike kao i politi'ki rizik, rizik transfera ili rizik naplate potraživanja. Pogodnosti za #voznika jednostavniji transfer novih i skupih tehnologija iz razvijenih zemalja, što je bitna pretpostavka za razvoj doma*e tehnologije. -&to se tice tehnike forfetiranja menicnih potrazivanja, imamo dve situacije. 2ko je u pitanju trasirana menica izdata od izvoznika, a akceptirana od uvoznikove banke, tada se odricanje od prava regresa moze uneti kao menicna klauzula Gbez regresaK. & obzirom da 7enevska konvencija sprecava da se na ovaj nacin ostvari cilj forfetiranja, mora se ugovoriti zabrana regresa, a forfeter se mora obavezati da u eventualnom prenosu ove menice prenese i tu zabranu. U drugoj situaciji, kada imamo sopstvenu menicu, nema obaveze trasata da o dospelosti plati menicu nego trasant sopstvene menice odgovara onako kako odgovara akceptant trasirane menice. 2ko nema trasata, nema ni trasiranja, a samim tim ni odgovornosti za naplatu nekog drugog menicnog duznika.
2=.,0OVOR O ?AK$OR-N0, ,govor kojim jdna srana7 %akor 3#glavnom banka67 pr#zima #z naknad# poraEivanja koja dr#ga srana 3klijn6 ima prma rIim licima7 #pravlja njima i pri om vr"i dr#g %akor #sl#g 3napla#7 garancij#6 koj s# # vzi sa naplaom poraEivanja. 6vim ugovorom se mogu prenositi postoje*a i buduca potrazivanja iz ugovora o prodaji robe, odnosno ugovora o vršenju usluga, tj. ona potraživanja koja proizlaze iz poslovne aktivnosti klijenta. U suštini predstavalj otkup tu"ih potraživanja dugova!, tj. finansiranje putem faktoringa predstavlja specifi'an oblik pribavljanja sredstava i to putem prodaje potraživanja. %a primer, prilikom prodaje odre"ene robe nastaju potraživanja prodavca prema kupcu, koja je ovaj dužan da izmiri u odre"enom vremenskom roku. 6tkup potraživanja vrši se pre roka dospe*a. Pri tome, preduze*e faktoring banka! odmah ispla*uje deo potraživanja u visini od D>N preduze*u klijentu, dok preostali )>N koristi za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strne faktoring preduze*a. 8aktoring preduze*e uglavnom napla*uje proviziju u odre"enom N od iznosa potraživanja faktoring usluge, što uklju'uje i rizik i kamatu kreditiranja klijenta od momenta otkupa do naplate potraživanja. Bank ok#plj#j# d#gov ako "o isplaI#j# prodavc# odma; iznos njgovog poraEivanja #manjnog za #govorni procna. 8aktoring je 'esto isplativ za prodavca jer poboljšava njegovu likvidnost tako što on dolazi do gotovine pre roka dospe*a, a tako"e ga osloba"a i raznih finansijskih rizika koji bi se vremenom javili. 8aktor kupac potraživanja -banka! sebe osigurava tako što ova potraživanja moraju biti dobrog boniteta i pokrivena raznim garancijama, tako da on na taj na'in minimizira preuzet kreditni rizik, tj.nemogu*nost naplate datog duga o roku dospe*a. 8aktoring ima %#nkcij %inansiranja, obzbdjnja napla i #pravljanja porazivanjima izvoznika, a naro'ito malih i srednjih preduze*a. ?#nkcija %inansiranja se ostvaruje tako sto se faktor obavezuje da ce klijentu staviti na raspolaganje odredjenu svotu novca za ustupljena potrazivanja, a moze se ostvariti avansno ili diskontno. Pravi ekonomski efekat ovog posla dobija se tek naplatom potraživanja od dužnika. 8aktor finansira klijenta tako što mu odmah isplati potraživanje, a tek nakon dospe*a tog potraživanja, faktor može da se namiri od klijentovih dužnika. ?#nkcija obzbdjnja napla vrsi se tako sto banka preuzima odgovornost za naplatu potrazivanja od duznika. ?#nkcij# #pravljanja porazivanja cine usluge vodjenja knjigovodstva, ispitivanja kreditne sposobnosti duznika, opominjanja duznika...
45
-Vrs$ postoje pravi i nepravi faktoring. (od pravog %akoringa , banka faktor! ima obavezu da klijentu ponudi što više svojih usluga i sadrži sve tri funkcije A finansiranje, upravljanje potraživanjima i preuzima rizik nenaplativosti del credere!. 7na'i, kod pravog f. faktor preuzima rizik naplativosti ustupljenih potraživanja , odnosno rizik platežne nesposobnosti klijentovog dužnika. Npravi %akoring H faktor banka! ne preuzima del credere funkciju. Pri ovom ugovoru, sam klijent jam'i faktoru na osnovu posebnog sporazuma da *e naplata od dužnika biti mogu*a. 6vde rizik naplativosti ustupljenog potraživanja ostaje kod klijenta. o je slozen ugovor koji u sebi ima elemente cesije odredbe 766 o cesiji se i primenjuju!, forfetiranja, akreditiva, ugovora o delu... &to se tice medjunarodnog regulisanja, to se vrsi u dva pravca, svaranjm mdj#narodni; #dr#znja j kl#bova %akora koji stvaraju formulare i opste uslove za faktoring, i regulisanjem putem Konvncija o mdj#narodnom %akoring# . 6vde se pojavljuju kupoprodajni ugovor izme"u klijenta prodavca! i dužnika kupca!, pa potpisani faktoring ugovor izme"u 8aktora i (lijenta prodavca iz osnovnog ugovora!.
,S,QN- BANKARSK- POSOV-
&2@.*OK,()N$ARN- -NKASO PO+A( - PR-VR)*NA ,O0A --nkaso poslovi su usluzni bankarski poslovi kod kojih banka preuzima obavezu da naplacuje klijentima potrazivanja u zemlji ili inostranstvu, a klijent se ovim ugovorom obavezuje da plati proviziju za izvrsenu uslugu. Najznacajniji j dok#mnarni inakso kod kojg banka pr#zima obavz# da po nalog# i za rac#n svog klijna 3nalogodavcaprodavca6 naplai njgovo porazivanj prma rcm lic# 3rasa#k#pc#67 #z prdaj# odrdjni; dok#mnaa na osnov# koji; on moz raspolagai robom7 dok s klijn obavz#j da joj za izvrsn# #sl#g# plai provizij#. (od inkaso poslova banka naj'eš*e posluje u ime i za ra'un klijenta, kao punomo*nik koji je inkasant klijenta. (od ovih poslova banka se naj'eš*e bavi naplatom menica, 'ekova, obveznica i drugih 9o:, kao i poslovima naplate potraživanja putem prezentacije robnih dokumenata. -o je neimenovani ugovor. Ugovor o dokumentarnom inkasu spada u ugovore o nalogu, ali se razlikuje po tome sto se ne mogu zakljuciti bez izricitog prihvata banke. 6snovna funkcija mu je omogucavanje efikasnog nacina placanja. 6bi'no se pla*anje putem dokumentarnog inkasa vrši u slu'ajevima kada se ugovorne strane dobro poznaju pa prodavac ne sumnja u savest i platežnu sposobnost kupca. Pored toga, angažovanjem banke kao profesionalne organizacije, snižavaju se troškovi naplate, a obezbe"uju stru'nost i brzina njihovog izvršenja. +okumentarni inkaso je i sredstvo obezbe"enja, naro'ito kad se do robe može do*i jedino otkupom dokumenata, a što je izraženo kod prevoza robe pomorskim putem.
4E
+okumentarni inkaso se javlja u m8#narodnom plaIanj#.
*ok#mnarni inkaso je instrument me"unarodnog pla*anja koji podrazumeva poveravanje naplate dokumenata naj'eš*e komercijalnih dokumenata! banci. Banka predaje dokumenta dužniku uz njihovo pla*anje ili uz akceptiranje priložene menice. +okumentarni inkaso je jedan od instrumenata platnog prometa sa inostranstvom u kome je banka posrednik izme"u dva partnera. Banka preuzima obavezu da *e po nalogu i za ra'un svog komitenta prodavca, nalogodavca! naplatiti nov'ano potraživanje koje ima prema tre*em licu kupcu! uz istovremenu predaju odre"enih dokumenata. Clavne prednosti$ pouzdanost pla*anja jer banka peuzima komunikaciju sa stranim bankama i obavlja samo pla*anje po inkasu, za uvoznika predstavlja jednostavno i troškovno povoljno pla*anje i finansiranje uvoznog posla, a za izvoznika je povoljan pre svega kada se nabavka radi za bonitetnog kupca. 0nkaso se naj'eš*e koristi u me"unarodnim poslovima. Putem inkasa mogu se naplatiti sva potraživanja klijenata u inostranstvu, bez obzira po kom osnovu su potraživanja nastala za izvezenu robu, izvršene usluge, prouzrokovanu štetu..!. Procs plaIanja po inkas# - prvo, mora postojati sporazum izme"u kupca i prodavca za pla*anje dokumentarnim inkasom. 7atim, prodavac kao inicijator posla upu*uje instrukcije svojoj banci da, nakon ispunjenja uslova izvršenog pla*anja od strane kupca ili akceptiranja menice! kupcu preda dokumenta. Prodav'eva banka zajedno sa inkaso instrukcijama dostavlja dokumenta inkaso banci banci kupca!. 0nkaso banka informiše svog klijenta o prispe*u dokumenata, kao i o uslovima iz inkaso instrukcija koje je potrebno ispuniti kako bi mogao da ih preuzme. %akon što kupac ispuni uslove izvrši pla*anje ili akceptira menicu!, njegova banka mu predaje dokumenta, nakon 'ega inkaso banka banka kupca! obaveštava i vrši prenos sredstava na banku prodavca sa instrukcijama za odobrenje ra'una prodavca. &2.S-/NOS$ - RAZ-K) -Z()*+, *OK,()N$ARNO0 AKR)*-$-VA - -NKASA 16 1azlika je u tome sto se kod inkasa banka obavezuje da preda dokumente kupcu nakon placanja cene ili akceptiranja menice, a kod akreditiva banka se obavezuje da izvrsi placanje nakon ispitivanja i prihvatanja dokumenata. 26 +ruga razlika je u pogledu lica koje je nalogodavac - kod inkasa to je prodavac, a kod akreditiva to je kupac. '6 &to se tice ispitivanja saobraznosti dokumenata, kod inkasa banka nema obavezu ispitivanja saobraznosti dokumenata ve* samo proverava njihovu podudarnost u vrsti i broju prema nalogu koji joj je dao prodavac iz osnovnog posla, pri 'emu on nema interes da se oni posebno proveravaju. (od akreditiva procedura je slozenija i povlaci odgovornost banke, jer ona radi u interesu kupca koji je posebno zainteresovan za ispravnost dokumenata. :6
4?
24.*ok#mnarni inkaso H izvori prava -:ecina nacionalnih zakonodavstava ne regulise ovu materiju zakonskim normama, a ni specijalni zakoni iz oblasti bankarskog prava. edjunarodna trgovinska komora je #;5E donela +dnoobrazna pravila za inkaso , koja su imala nekoliko revizija. ogu se primenjivati i za unutrasnji inkaso. 6va pravila su dispozitivna. 6snov primene ovih pravila je volja u'esnika, pa ona postaju sastavni deo ugovora o dokumentarnom inkasu samo uz saglasnost ugovara'a. U nasem pravu, primenjuju se pravila utvrdjena za medjunarodna placanja, tj.primena jednoobraznih pravila za inkaso, mogu*a je i za unutrašnji inkaso, uvek kada se na njih strane pozovu 'ine*i ih time sastavnim delom ugovora. '5.*OK,()N$ARN- -NKASO ,/)SN-/- , POS, 16Nalogodavac za izvr"nj inkasa - je poverilac iz osnovnog posla, odnosno prodavac iz kupoprodajnog ili drugog trgova'kog posla. 6n izdaje nalog svojoj banci i njime je ovlaš*uje da u njegovo ime i za njegov ra'un, od kupca trasata! naplati kupoprodajnu cenu za isporu'enu robu uz istovremenu predaju dokumenata. o su obi'no robna dokumenta koja ovlaš*uju kupca da isporu'enu robu preuzme i njome raspolaže. 26Banka koja prima nalog 3dosavna banka ! i Banka koja vr"i napla# 3inkaso banka6 - može izvršiti naplatu sama ili preko korespodentne banke. Ukoliko u sedištu dužnika kupca-trasata! banka nema filijalu, mora da angažuje drugu sebi korespodentnu banku, radi naplate. +ostavna banka tako drugoj banci koja se nalazi u sedištu dužnika inkaso banka! izdaje nalog sa potrebnim instrukcijama i dostavom potrebnih robnih dokumenata. 0nkaso banka napla*uje od kupca kupoprodajnu cenu u skladu sa primljenim nalogom i predaje mu, po naplati, robna dokumenta. '6$rasa je dužnik iz osnovnog posla, odnosno kupac. Uslovljen je tako da robne dokumente može da dobije tek pošto izvrši pla*anje, koje je dogovoreno u osnovnom poslu. Banka za svoju uslugu ima pravo na proviziju, a obavezna je da postupa u skladu sa prihva*enim nalogom i datim instrukcijama. U njenu obavezu spada i uru'ivanje dokumenata trasatu uz istovremenu naplatu potraživanja, u skladu sa nalogom. Po izvršenom poslu, banka je u obavezi da podnese ra'un i preda napla*eni iznos svom nalogodavcu.
'1.*ok#mnarni inkasovrs a!Nrobnirobni - (od nerobnog podrazumeva se naplata potrazivanja u obliku 96:, a kod robnog uz robne dokumente, sto ne zabranjuje postojanje i 9o:. b!Nosroloro - zavisi od mesta izvrsenja posla. %ostro inkaso je onaj gde domaca banka naplacuje od stranog duznika, a loro gde strana banka naplacuje strana potrazivanja od domaceg duznika. c!*ok#mnarni inkaso sa placanjm # goovom pri isk#p# dok#mnaa - zavisno od nacina izvrsenja posla i obaveze banke. (od ovog inkasa, banka je obavezna da prati naplatu potrazivanja i ne sme da preda robna dokumenta dok se placanje ne izvrsi u celosti. c#!*ok#mnarni inkaso sa prdajom dok#mnaa #z akcp mnic A predaja dokumenata nastaje tek po akceptiranju menice.
'2.PO+A(7 PR-VR)*NA ?,NK/-+A - -ZVOR- PRAVA AKR)*-$-VA
4D
Akrdiiv j bankarski posao kojim banka pri;vaa za;v nalogodavca i ovara akrdiiv7 kojim pr#zima obavz# da korisnik# isplai odrdjn# novcan# svo#7 pod #slovom da # odrdjnom vrmnskom priod# b#d# isp#njni #slovi prdvidjni za ovaranj akrdiiva. 2ccreditivum A pismeni dokument kojim se neko lice ovlaš*uje da na odre"enom mestu može naplatiti iznos koji je ozna'en u ispravi. %ajznacajniji vid akreditiva je dok#mnarni akrdiiv koji podrazumeva podnosenje dokumenata kao uslova za ispunjenje akreditiva, odnosno isplatu odredjene novcane svote . *ok#mnarni akrdiiv s zasniva na prodajnom ili dr#gom #govor# i osnovna m# j %#nkcija da omog#Ii izvr"nj %inansijsk obavz 3povod za nasanak j privrdni #govor6. Privredna funkcija dokumentarnog akreditiva predstavlja sigurnost u poslu prodaje. -Prodavac ima obezbedjenu sigurnost i brzinu naplate, jer mu pored kupca odgovara i poznata banka, i on isporucuje robu kada bude obavesten da je otvoren akreditiv u njegovu korist, pa je time otklonjen rizik nenaplate cene robe i troškova transporta. ako"e mu omogu*uje da da do cene robe do"e odmah po predaji ugovorenih dokumenata, tj. dok je roba još na putu, pre nego što je stigla do kupca. K#pac je siguran da prodavac ne može dobiti cenu robe ako je uopšte nije isporu'io ili je nije isporu'io blagovremeno. +okumentarni akreditiv pruža kupcu i mogu*nost kupovine robe na kredit. %avedene pogodnosti koje pruža akreditiv za ugovorne strane, u'inile su da on postane nezamenljiv na'in pla*anja i u me"unarodnom prometu, gde je poznat kao m8#narodni dok#mnarni akrdiiv. +okumentarni akreditiv postoji kada je banka obavezna da isplati korisniku akreditiva odre"enu nov'anu svotu pod uslovom da joj budu podneti dokumenti prema uslovima utvr"enim u akreditivu.
-zvori prava -&amo je mali broj zemalja posebnim odredbama u trgova'kom ili gra"anskim zakonima regulisao posao dokumentarnog akreditiva. 0pak, regulise ga i nas 766, kao jedan od retkih nacionalnih propisa koji ure"uju ovu materiju. 7na'ajna je primena u me"unarodnom platnom prometu. %a medjunarodnom nivou, regulisan je +dnoobraznim pravilima i obicajima za dok#mnarn akrdiiv koja su doneta u skopu e"unarodne trgovinske komore u Parizu, koji su vise puta revidirani. ''.VRS$) AKR)*-$-VA 16Opozivi pretpostavlja se po 766! - nalogodavac ili banka mogu da ga opozovu ili izmene. %ašim 766 pretpostavka je da je opoziv, ako druga'ije nije ugovoreno. e"unarodna pravila imaju obrnutu pretpostavku A da bi bio opoziv mora se izri'ito ugovoriti. 26Nopozivi - obaveza akreditivne banke prema korisniku ili neki drugi elementi akreditiva ne mogu se opozvati ni izmeniti bez saglasnosti svih zainteresovanih strana. '6Prnosivi - ovlascuje korisnika da od banke zahteva stavljanje akreditiva na raspolaganje jednom ili vise korisnika. ora biti naznaceno da je prenosiv. :6Nprnosivi - korisnik akreditiva nije ovlascen da svoja prava iz akreditiva prenese drugom licu. o zna'i, da *e ova vrsta akreditiva obavezati bankuk na isplatu jedino u odnosu na korisnika koji je ozna'en u akreditivu, a ne drugim licima. <6Sand bC akrdiiv - ne realizuje se redovno vec samo u slucaju da se cena iz ugovora ne plati na ugovoreni nacin. o je zamena za osiguranje, karakteristican je za U&2.
4;
=6Roaivni 3rvolving6 akrdiivi - koristi se kod trajnih poslovnih odnosa. %e mora se svaki put izdavati novi nalog za otvaranje novog ili povecanje postojeceg akreditiva. @6Nosro akrdiivi 3odlazci6 A otvara se u uvozu,otvara ga domaci uvoznik u korist stranog izvoznika. 6oro 3dolazci6 - 6tvara inostrani uvoznik u korist domaceg izvoznika.
&':.OSNOVNA NA/)A AKR)*-$-VNO0 POSA Primenom ovih na'ela na jednoobrazan na'in, obezbe"uje se pravna sigurnost i jednakost svih u'esnika u akreditivnom poslu. 16Naclo a#onomij akrdiiva - pravni odnos iz akreditivnog posla odnos banke i korisnika i odnos unutar akreditivnog posla! je pravno odvojen i nezavisan od osnovnog posla, koji je povod za njegov nastanak. 6dvojenost od osnovnog posla podrazumeva da su akreditivi po svojoj prirodi odvojene transakcije od prodajnih i drugih ugovora na kojima mogu biti zasnovane. Akrdiiv j kao pravni posao odvojn7 pravno nzavisan i samosalan od odnosa nalogodavca i korisnika iz osnovnog #govora koji j bio povod za nasanak akrdiivnog posla. 26Naclo poslovanja dok#mnima7 a n robom 3dokrina srog saobraznosi ! - banka u ispunjenju svoje obaveze prema korisniku ispituje jedino podnete dokumente, a ne robu ili usluge na koje se dokument mogao odnositi. '6Naclo samosalnosi odnosa # akrdiivnom posl# A unutar ovog posla nastaje više samostalnih pravnih odnosa. o su odnosi izme"u nalogodavca i akreditine banke, potom odnos izme"u banke i korisnika akreditiva. U cilju uspešnijeg izvršenja akreditivnog posla javlja se i odnos izme"u korespodentnih banaka. &amostalnost odnosa unutar akreditiva zna'i da se ne mogu u jednom odnosu isticati prigovori koji poticu iz drugog odnosa.
&'<.,/)SN-/- , POS, *OK,()N$ARNO0 AKR)*-$-VA Ugovor o akreditivu je ugovor izme"u nalogodavca kupca! i banke nalogoprimca! u korist tre*eg lica prodavca! koji bi morao biti u skladu sa ugovorom ili ugovornom klauzolom o pla*anju akreditivom. +akle, u poslu u'estvuje najmanje , ali može i više lica. Nalogodavac iz akrdiivnog #govora po pravilu je k#pac iz osnovnog kupoprodajnog ugovora koji se obavezao na pla*anje akreditivom. Korisnik akrdiiva je prodavac iz osnovnog posla. Banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv je akrdiivna banka. e"utim, uz akreditivnu banku, za izvršenje akreditiva se mogu angažovati i druge, njoj korespodentne banke. 6ve banke se naj'eš*e javljaju u ulozi aviziraj#I-noi%iraj#I ili kon%irmiraj#I banke. a!%alogodavac kupac! je lice koje banci izdaje nalog za otvaranje akreditv u korist poverioca. b!(orisnik prodavac! je lice u 'iju korist se otvara akreditiv kod banke. c!2kreditivna banka je banka koja prihvata nalog i otvara akreditiv. d!(orespodentna banka - koja se za izvršenje akreditiva može angažovati uz akreditivnu banku.
5>
akreditiv i ne preuzima nikakvu obavezu u pogledu isplate akreditivne sume. Po posebnom ovlaš*enju ova banka može preuzeti i obavezu isplate akreditivne sume ali tada postaje konfirmiraju*a banka. Kon%irmiraj#ca 3povr8#j#Ia6 banka, korespodentna banka preuzima po nalogu od akreditivne banke, obavezu prema korisniku akreditiva da *e mu po prezentaciji dokumenata isplatiti akreditivnu sumu. Preuzimaju*i ove obaveze konfirmiraju*a banka stvara sopstvenu, samostalnu pravnu obavezu prema korisniku akreditiva u pogledu isplate akreditivne sume. Ugovor o akreditivu je složen pravni posao u kojem nastaje više pravnih odnosa, od kojih su dva osnovna$ odnos nalogodavca i akreditivne banke, i odnos izme"u akreditivne banke i korisnika. Postoji i pravni odnos nalogodavca i korisnika akreditiva koji je privrednopravni, ali je važan za otvaranje akredtitiva, jer na osnovu akreditivne klauzule u ugovoru iz osnovnog posla stvara se osnov za nastanak akreditivnog pla*anja.
&'=.PRAVN- O*NOS -Z()*+, NAO0O*AV/A - AKR)*-$-VN) BANK) 6dnos izme"u nalogodavca i banke je prvi odnos koji nastaje nakon sklapanja osnovnog ugovora. %astanak ovog odnosa pokre*e nalogodavac tako što *e povodom preuzimanja obaveze pla*anja SSakreditivomSS u osnovom ugovoru, od banke zahtevati otvaranje akreditiva. -6dnos nalogodavca i akreditivne banke je odnos ugovornog karaktera, koji nastaje kada banka prihvati nalog svog nalogodavca klijenta! da otvori akreditiv. Ugovor o otvaranju dokumentarnog akreditiva je pravno nezavisan od osnovnog posla. 6vim ugovorom se nalogodavac obavezuje da za izvršenu uslugu banci plai provizij# i naknadi ro"kov7 a banka se obavezuje da *e korisnika 3prodavca6 obavsii o ovaranj# akrdiiva i isplaii m# akrdiovan# s#m# nakon prijma dok#mnaa . Banka može prihvatiti nalog i kada nalogodavac nema pokri*a, pa *e ga na taj na'in kreditirati do isplate akreditovane sume.
&'@.PRAVN- O*NOS KOR-SN-KA AKR)*-$-VA - AKR)*-$-VN) BANK) 6tvaranjem akreditiva, akreditivna banka preuzima 'vrstu i samostalnu obavezu prema korisniku akreditiva, da *e prema prema uslovima iz akreditivnog naloga, honorisati isplatiti! dokumente koje on bude podneo. -6vaj odnos se uspostavlja od dana kada je korisniku akreditiva saopšteno da je otvoren akreditiv, odnosno od trenutka prijema obaveštenja o otvaranju akreditiva. 6dnos zapo'inje tako što banka obaveštava korisnika da je u njegovu korist otvorila akreditiv. 6d momenta prijema obaveštenja, banka pr#zima obavz#7 a korisnik si! pravo da od bank za;va ispla# garanovan s#m7 na na!in i pod #slovima #vrdjnim # obav"nj#. &adržaj akreditivne obaveze banke pored isplate odre"ene nov'ane svote može se sastojati i u akceptiranju ili eskontu korisnikove menice. 6vaj odnos je samostalan u odnosu na ugovor o otvaranju akreditiva, pa je obaveza banke prema korisniku odre"ena isklju'ivo sadržinom obaveštenja. Obavza akrdiivn bank j #slovna , što zna'i da korisnik akreditiva može zahtevati isplatu akreditivne sume ako ispuni sve uslove predvi"ene u obaveštenju o otvaranju akreditiva.
&'.PRAVN- O*NOS- -Z()*+, KOR)SPO*)N$N-> BANAKA Odnos korspondnni; banaka i korisnika9
5#
Korspodnn bank su banke koje akreditivna banka angažuje u izvršenju akreditiva. 6dnos izme"u banaka je nezavisan od ugovora o otvaranju akreditiva, i predstavlja posebnu vrstu ugovora o nalogu. , odnos# prma korisnik#7 aviziraj#Ia banka se javlja kao punomocnik akreditivne banke, pa je za neizvršenje obaveza odgovorna samo akreditivnoj banci. 6na samo upu*uje obaveštenje korisniku o tome da je akreditivna banka otvorila akreditiv u njegovu korist. 6na ne supa u ugovorni odnos sa korisnikom akreditiva, tako da korisnik prema toj banci nema nikakav zahtev za isplatu sredstava, ve* samo prema akreditvnoj banci. 2ko se korespodentna banka javlja u ulozi kon%irmiraj#I bank , tada se ona obavezuje ne samo da *e obavestiti korisnika o otvaranju akreditiva, ve* *e i preuzeti i obavezu isplate akreditivne sume. 6na kao komisionar, preuzima 'vrstu i samostalnu obavezu prema korisniku akreditiva da *e ispuniti akreditivnu obavezu ako korisnik ispuni akreditivne uslove. %a odnos korisnika i konfirmiraju*e banke primeni*e se sva pravila koja se utvr"uju za odnos korisnika i akreditivne banke. U slucaju neizvrsenja obaveza, korisniku solidarno odgovaraju i akreditivna i konfirmirajuca banka. 7a usluge koje pružaju, korespodentne banke imaju pravo na proviziju i naknadu troškova, kao i novcano pokrice za isplatnu funkciju. Pravni odnosi izm8# korspodnni; banaka Odnos akrdiivn bank i aviziraj#I bank zasniva se na nalogu kojim se aviziraju*a banka ovlaš*uje na pružanje usluga u pogledu obaveštavanja korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva. +akle, ona isputa kao punomo*nik akreditivne banke, pa je za eventualno neizvršenje obaveza odgovorna samo akreditivna banka. Odnos kon%irmiraj#I i akrdiivn bank konfirmiraju*a banka istupa u svoje ime ali za ra'un akreditivne banke. 6na preuzima pored obaveze da obaveštavanje korisnika o otvaranju akreditiva i obavezu isplate akreditivne sume uz kontrolu ispunjenosti uslova iz akreditiva. U slu'aju eventualnog neizvršenja obaveza, korisniku solidarno odgovaraju i akreditivna i konfirmiraju*a banka. (orespodenten banke imaju pravo na proviziju i naknadu troškova, kao i nov'ano pokri*e od akreditivne banke za isplatnu funkciju.
Odnos izm8# nalogodavca i korisnika akrdiiva 2kreditivna klauzula 'ini sastavni deo ugovora o prodaji kojom se odre"uje na'in pla*anja. 6dnos prodavca i kupca je pravno potpuno odvojen od pravnih odnosa koji nastaju u vezi sa otvorenim akreditivom. 6dnos iz osnovnog ugovora je trgova'kog karaktera i odvojen je od ugovora o dokumentarnom akreditivu. '4.OBAV)Z) BANK) PR- R)A-ZA/-+- *OK,()N$ARNO0 AKR)*-$-VA a6Obavsavanj korisnika o ovaranj# akrdiiva A do trenutka obavestavanja banka za ovu obavezu odgovara samo nalogodavcu. 6bavezu banka izvršava sama, pa direktno obaveštava korisnika ili posredstvom korespondentne banke. 6na je odgovorna za naknadu štete ako navedenu obavezu ne izvrši na vreme- tj.ne obavesti korisnika da je u njegovu korist otvoren akreditiv. b6-spiivanj prznovani; dok#mnaa i isp#njnosi dr#gi; #slova iz akrdiiva A svodi se na ispitivanje formalne saglasnosti podnetih dokumenata sa uslovima akreditiva, strogo u granicama primljenog naloga. 0spitivanje ispunjenosti drugih uslova se odnosi na druge uslove iz akreditiva, ako ih ima. Banka ne ispituje sadržinsku materijalnu! ispravnost dokumenata, odnosno da li iskazi u dokumentima odgovaraju stvarnom realnom! stanju robe na koju se odnose. Posebna
5)
pravila ispitivanja dokumenata sa razumnom pažnjom, da su me"usobno usaglašani i u skladu sa odredbama akreditiva. 8ormalna saglasnost dokumenata i blagovremena predaja.
c6Obavza plaIanja #z pr#zimanj dok#mnaa A kad banka sa razumnom pažnjom ispita korisnikove prezentovane dokumente i ukoliko odgovaraju uslovima akreditiva, obavezna je da ih honoriše isplati! ili preuzme nenov'ane radnje u formi akceptiranja ili eskontovanja menice. Ukoliko je banka, koja je ovlaš*ena, na osnovu urednih dokumenata i ispunjenosti drugih uslova iz akreditiva, platila, nalogodavc j obavzan da ramb#sira bank# 3naknadi isplaIni iznos6 i da pr#zm dok#mn. d6Prdaja ;onorisani; dok#mnaa - obaveza banke da preda dokumenta svom nalogodavcu. (ada je akreditivna banka ujedno i isplatna, predaja dokumenata se vrši odmah nalogodavcu po akreditivu. 2ko dokumenta honoriše korespodentna banka, dužna je da ih preda akreditivnoj, a ova ih predaje nalogodavcu. &:5.PO+A( - ZNA/A+ BANKARSK) 0ARAN/-+) -o je instrument, odnosno personalno sredstvo obezbedjenja, kojim se banka obavezuje da korisniku poverilac! isplati odre"enu sumu novca, ukoliko nalogodavac dužnik! ne izmiri svoje obaveze. S#"ina bankarsk garancij j da s banka obavz#j da I korisnik# garancij 3kao povrioc# iz osnovnog posla6 isplaii odr8n# s#m# novca7 #koliko ban!in klijn 3kao d#Enik iz osnovnog posla6 n izmiri svoj #govorom pr#z obavz. +akle, banka se ne obavezuje da *e ispuniti dužnikove obaveze iz ugovora, ve* da *e isplatiti odre"enu svotu novca korisniku, ako nas#p razli!i vrs rizika7 odnosno kada s odr8ni posao n razvija normalno. ?#nkcija j # obzbdjnj# porazivanja i danas se veci privredni poslovi ne mogu zamisliti bez nje. Prema 766, bankarska garancija s d%inis kao pismna isprava kojom s banka obavz#j prma primaoc# garancij 3korisnik#6 da c m# za sl#caj da m# rc lic n isp#ni obavz# o dosplosi7 izmirii obavz# ako b#d# isp#njni #slovi navdni # garanciji. 0pak, ova definicija je dobila mnogo kritika.
&:1.PRAVN- O*NOS- , POS, BANKARSK) 0ARAN/-+) U odnosima vezanim za bankarsku garanciju pojavljuju se najmanje lica$ nalogodavac7 banka i korisnik garancij . 0zme"u ovih lica nastaju tri odvojena pravna odnosa$ -Odnos nalogodavca i bank nastaje tako što banka prihvati nalog svog klijenta da u skladu sa uslovima sadržanim u nalogu, izda odre"enu garanciju. Nalogodavac j klijn bank i on j #jdno d#Enik iz osnovnog posla7!ija s !inidba Eli poja!ai garancijom koj# I izdai banka. o je vrsta ugovora o nalogu, dvostrano obavezan, jer se nalogodavac, klijent banke, obavezuje da *e za izvršenu uslugu banke platiti proviziju. U slu'aju realizacije bankarske garancije, banka ima pravo rgrsa prma nalogodavc#. -Odnos bank garana i korisnika garancij nastaje time sto banka dostavlja garanciju korisniku i on je prihvata. Ugovor je jednostranoobavezujuci, jer je banka dužnik po garanciji. Ona s obavz#j da I pod garancijom prdvi8nim #slovima isplaii odgovaraj#I# svo# novca 3garanni iznos6 a korisnik j samo pri;vaa bz pr#zimanja dr#gi; obavza. 2ko je u pitanju kauzalna bankarska garancija, banka ce izvrsenje svoje obaveze usloviti dokazivanjem
5
