Balkanska Magija Пејшнс Кемп

Библиотека “МАГУС” књига VI

Пејшнс Кемп

БАЛКАНСКА МАГИЈА РИТУАЛИ ЛЕЧЕЊА

Уредио и превео:

Александар Милинковић 3 index01.indd 3

10/2/2007 8:42:35 AM

4 index01.indd 4

10/2/2007 8:42:35 AM

Biblioteka MAGUS, knjiga VI Pejšns Kemp BALKANSKA MAGIJA Rituali lečenja Uredio i preveo Aleksandar Milinković Naslov originala: P. Kemp Healing Ritual Faber & Faber, London, 1935 Izdavač AUTOR AGENT d.o.o Kraljice Natalije 15, Beograd Za izdavača Milan Vidojević Dizajn korica i prelom Srđan Ilić Štampa MLADOST, Loznica Tiraž 1000 primeraka Prvo izdanje na srpskom jeziku, 2007 CIP –Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

5 index01.indd 5

10/2/2007 8:42:36 AM

6 index01.indd 6

10/2/2007 8:42:36 AM

После више од пола века, објављујемо први превод књиге енглеског слависте и истраживача, Пејшнс Кемп, једно од капиталних дела о нашој и балканској народној медицини и магији, духовности и обичајима. “...причала сам о књизи народне медицине балканских Словена, у којој описани рецепти и технике воде порекло још из раног хришћанства, до пре хришћанске митологије и до оријенталне културе Грчке и Византије. Питала сам Герду да ли је читала књигу? “Не”, одговорила је, смешећи се сумњичаво, “ја не верујем у такве ствари. Нисам мистик.” “Али то и није та врста књиге”, рекла сам, “то је књига једног дипломираног истраживача школе за славистику и антрополога, који је пропутовао читаву Југославију прикупљајући легенде и обичаје ...” Rebeka Vest, “ЦРНО ЈАГЊЕ И СИВИ СОКО” (Black lamb and gray falcon, 1936.)

7 index01.indd 7

10/2/2007 8:42:36 AM

8 index01.indd 8

10/2/2007 8:42:36 AM

САДРЖАЈ: I БАЛКАНСКА МАГИЈА Судњи дан Душа и тело Астрална путовања И срце има душу Бића из сенке Сиви јастреб и огњени змај Магијска знања Нечиста крв Егзорцизам на Балкану “Бубе” у уху Длака се длаком избија Шта се “не сме” и шта “није добро” “Уклете” болести Како се може “ограисати” Проклетства и клетве Вештичија апотека Демони куге Ветрови и болести Громови и месечина Намештање костију II Ритуали лечења Гост Кумство Братимљење Жртвовање Магија Обичаји Мерење Предсказивање Демони Уроци Ватре Лечење љуљањем

110 113 116 123 145 159 164 171 176 185 195 212

III

245 247 251 253

Балкански култови Тајна богумила Немањићи, врачеви и астрална вера Немањићи против безбожника Да ли су славе хришћанског порекла?

14 17 18 20 23 25 28 34 38 41 44 55 60 64 67 72 76 82 86 89

9 index01.indd 9

10/2/2007 8:42:36 AM



Демони луталице Белзебубови следбеници Како је ђаво градио Земљу? Пророчке књиге Моћ двоструке молитве Четрдест лековитих трава Сексуални живот на Балкану Иранско порекло наших митова?

256 257 259 262 266 268 271 273

IV

Древна магија и лечење Шаманизам на Балкану Врачеви и пророци Облици прорицања Врачеви и пророци Забрањене књиге Култ дрвета Свете биљке

280 282 285 287 295 301 307

V

Лекар и његови богови Дванаест вештица Хирурзи видари Демони болести Лечење срећом и тајнама

329 336 351 356

VI

Болести и лекови Грозница Кожне болести Чиреви Тумори, отоци Венеричне болести Гангрене и живе ране Ране Уједи Пуштање крви Парење и димљење Облози и превијање Хируршки захвати

369 377 387 394 399 405 408 415 421 423 427 441

10 index01.indd 10

10/2/2007 8:42:36 AM

I БАЛКАНСКА МАГИЈА Текстови које вам сада предајем на увид припремала сам са изузетним занимањем и задовољством. Живела сам неколико година у Србији, путујући кроз делове Балканског полуострва које насељавају јужни Словени, све до граница уз Грчку и Албанију. Народна медицина, о којој сам сазнавала на овим путовањима, припада долини реке Мораве у Србији, источној и централној Босни, долини реке Лим, јужној Далмацији, деловима Црне Горе и Македоније. За све то време могла сам да запазим и многе карактерне особине и посебне обичаје ових народа. Једна од основних карактеристика људи из ових крајева је изузетна способност да се у сваком тренутку прилагоде најразличитијим променама животних услова. Та њихова виталност се углавном ослањала на традицију, здрав разум и лично искуство. Њихову животну филозофију можда најбоље описују две типичне узречице: “у невољи и хром ће да 11 index01.indd 11

10/2/2007 8:42:36 AM

заигра”, или “боље да ти жалиш неког него да неко жали тебе”. Типично је, такође, да се старци на самрти углавном не жале, већ се сами припремају за последњи чин, као што се и умрло дете више не оплакује пошто се роди друго. Већина народних ритуала, на овај или онај начин, готово увек имају неке везе са здрављем. У болести се показују уобичајена осећања према болеснику, од потпуне равнодушности до сажаљења, што је карактеристично за људе који живе у тешким условима. У говору поводом доношења закона о јавном здрављу, 1878. године, др Владан Ђорђевић, пионир у проучавању народне медицине код Срба, описао је понашање српског сељака за време болести, посебно наглашавајући његов висок морал који је резултат услова сеоског живота, мислећи углавном на лошу исхрану, али и на опасности које доносе незнање, сујеверје и невешти народни лекари. Већи део поменутог говора данас би се могао применити на територије које су ушле у нову државу, области у које претходних десет до петнаест година, изузимајући ратове, није крочио ниједан европски лекар! Лекар у овим областима треба да буде особа са пуно такта. Раније је пацијент, са минимумом здравствене културе, умео да попије лек 12 index01.indd 12

10/2/2007 8:42:36 AM

заједно са хартијом у коју је био замотан. Чула сам и причу о некој жени које је попила боцу безбојног, готово безукусног лека и наставила да пије воду из ње, мислећи да је и раније у њој била вода. Уобичајено је да пацијент задржи остатак лека после оздрављења и даје га другим члановима породице у случају да се разболе, а да пре тога нису консултовали лекара. Преписани рецепти се носе као талисман, стављају уместо фластера, па чак и гутају са водом.

13 index01.indd 13

10/2/2007 8:42:36 AM

Судњи дан Верује се да човек пада у постељу или умире када му за то дође тренутак, односно када му је “суђено” или “записано”. Уколико му је судбина или срећа да се опорави, сигурно ће тако бити. У међувремену, било би несмотрено, ако не и грешно, борити се са неминовношћу. До једног тренутка човек се нада да може утицати на невидљиви и видљиви свет, а када сви покушаји падну у воду, остаје само разочарање. Тако тврде они којима је речено да нема много наде за оздрављење неког блиског рођака, па га одводе кући да тамо дочека смрт и углавном се труде да му омогуће што бољи крај. Један истраживач из осамнаестог века забележио је занимљиво запажање из разговора са далматинским сељацима. Због чега су, на пример, више вољни да плате лекару када је у питању животиња него човек? Цена лечења животиње је ниска, и, уколико се лечење не оконча повољно, зарада од продате козе ће бити већа од трошкова. Када је у питању човек, цена лекара је знатно већа, а неуспех у лечењу изазива додатне трошкове сахране. Док су се чланови једне породице ревносно молили 14 index01.indd 14

10/2/2007 8:42:36 AM

за оздрављење оболелог бика, њихова рођака је лежала у грозници изазваној последњим стадијумом туберкулозе. За њу се нико није ни молио, “јер је способна да се сама моли за себе, а бик је неука сирота животиња”. Опстанак читавог домаћинства зависио је у неку руку од бика, а од самртника је зависило само једно болесно дете. Ипак, болесној особи се пружа пуна помоћ и о њој се несебично брине читава породица све док постоји нада у излечење, али јој се не поклања готово никаква пажња у току последњих неколико дана или часова живота. Приче и празноверја се настављају и опстају, понекад различита од своје првобитне намене и значења. Разумевање природе разних веровања, народних прича и традиционалних пословица значајно је ако потиче из искуства или маште људи који их причају. Све што сељак зна о било којој религији, магији или метафизици допире до њега и преноси се даље углавном у облику прича и легенди у вези са библијским, митским или чудесним појавама и људима.

15 index01.indd 15

10/2/2007 8:42:36 AM



Душа и тело

Много пре Тејлора, Левија Брула, или Ловрића, један путник у Далмацији је написао: “Морлаци негују веровање у снове, и то је дефинитивно разлог тако великом броју празноверица...” Пошто их мртви рођаци посећују, молитве се следећег дана упућују душама умрлих. или се трага за несталим благом. Ако га не пронађу, благо је, кажу, нестало вољом ђавола. Није једноставно забележити снове људи, нарочито не оних чија су искуства током сна била најзанимљивија. Људи који озбиљно схватају снове избегавају било какве разговоре о њима. На тај начин они могу да препознају зло, као и да провере повољно пророчанство снова. Неки прихватају одређене снове као истините доживљаје, а други готово да не разликују те снажне импресије од стварности. Има их који сан дефинишу као специфично стање тела и духа, и оних који верују да током сањања душа одлази и враћа се. Варијација има колико и теоретичара. Очи, рекао је неко, када се затворе, могу отићи и посматрати ствари негде другде. “Све се своди на то да се душа одваја и одлази док само крв остаје; она је та која одржава живот.” Сматра се да човек који снива не подлеже ни покрету ни промени, али да ипак у сну повремено види ствари које објективно не постоје, да има визије. 16 index01.indd 16

10/2/2007 8:42:36 AM



Астрална путовања

Бића обдарена посебним способностима напуштају своја тела током ноћи и постају духови, змајеви или животиње. У околини Гусиња још увек се верује у постојање вештица. У другим крајевима сам се упознала са сећањима на змајеве, стухе, ведогоне, итд. Људе који током сна постају духови или животиње, бикови или змајеви или се обдарени натприродном снагом, боре са злим духовима, непријатељима својих села, доносиоцима олуја. Верује се да Вилењаци, заправо травари, такође имају способност кретања у сну, способност летења и мењања облика постојања. Разлика, не само лингвистичка, постоји између појма душа и дух. Човек издахне и његова душа га напушта. Четрдесет дана она лебди изнад гроба или близу старог дома. Ста се потом догађа? Постоји више разних веровања. Дух се понекад враћа телу. Термин душа се користи у смислу нечег вечног, трајног у човеку или је означено као авет, привиђење. Много мање се зна о значењу духа. У подручјима где постојеће легенде праве забуне због противречних веровања кад је реч о одредишту душе након смрти - њен одлазак 17 index01.indd 17

10/2/2007 8:42:37 AM

у рај или доњи свет, приањање уз тело у гробу, њеном опстанку у “мрачној кући”, њеној реинкарнацији у телу животиња, итд - отвара се простор веровања о вишеструкости душе. Једна стара жена ми је приповедала о лошем времену на дан годишњице смрти свог супруга. Да ли је веровала у живот након смрт? Не. Човек умире. Па ипак, он би се враћао у њене снове увек када би занемарила његов гроб. Уосталом, човек ретко сања живе. Птице нигде тако лепо не певају као у околини гробља; могуће је да мртви воле да их слушају у доколици, или што је још вероватније, то су душе умрлих: “И дајемо им (мртвима) храну... Поп тврди да су на небу, али ја не верујем. Како могу отићи на небо и бити овде?” На основу познатих веровања и народних прича произилази да се само мртво тело може вратити. То је изузетак који се намеће само у случајевима када се мора обавити нека занемарена или заборављена обавеза, или када се ради о испаштању грехова. Након тога се тело враћа у гроб.

18 index01.indd 18

10/2/2007 8:42:37 AM

И срце има душу Извесне биљке дају или увећавају снагу, чије је седиште у стомаку или “срцу”. То сам схватила када су ми неке биљке, делове животиња или амајлије описали као “силе” које су већ биле испробане и које је требало задржати. На жалост, нисам успела да сакупим податке који би ми помогли да дефинишем “технику” употребе “силе”. Снага, сила, врлина, су одабране речи да би се описале те посебне особине у људима, зверима, биљкама и стварима. “Снагу” не можемо поистоветити са духом, иако се дефиниција битно не мења. Камен нема душу, мада неки тврде да расте све док се не ишчупа заједно са кореном. Верује се да одређени камен има моћ или извесну снагу. Да би се спречила зараза, зло око или магија омирише се зној под пазухом или рука провучена између ногу,” јер ако се ради о сили, сила силу и избија”. Речено ми је да то увек треба урадити, јер је “добро за све”. Занимљиво би било знати да ли амајлија или магична биљка (на пример. биљка убрана на вече светог Јована, по месечини, после прорицања, итд.) дугују своју моћ неким посебним околностима или се само по томе 19 index01.indd 19

10/2/2007 8:42:37 AM

препознају. Извесне амајлије губе своју моћ после неког времена. Змијска кошуљица, на пример, има “снагу” само годину дана (Босна), слепи миш као чудотворан љубавни “стимуланс” успева само једном, мада након тога не сме бити непажљиво одбачен. Душа човека живи у срцу. Душа има два облика, сенку и дух; први облик препознајемо када је светло и топло, други само када је хладно. Уколико човек изгуби сенку, он престаје да дише. У сну сенка напушта тело и дух, а потом приповеда све што је видела на својим натприродним путовањима. Све потиче од главе. Она је центар кретњи других органа. Душа понире у тело, плућа и срце у виду ваздуха. Душа даје живот телу и не напушта здраво тело. “Душа му је у носу”, каже се за човека коме се смрт приближила. “Крв тече венама кроз тело, пречишћава се и истиче. Човек умире када артерије изумру, а тело не може да задржи ваздух, душу. Упоређујући различита веровања, занимљива је прича о жени која даје живот змији. Змија је увек невидљива и довољно брза да нестане и скрије се. Смрт, пошто је у смислу уништења и непостојања скоро несхватљива, има мање чврсте споне са телом него са психом. 20 index01.indd 20

10/2/2007 8:42:37 AM

Према опште прихваћеном веровању тело злог човека не подлеже труљењу. Оно лежи под земљом неизмењено или служи као основа новог живота, али не поседује душу. Ђаво, у чијој је моћи, испуњава празно тело крвљу и оно се буди ноћу као вампир. Док се не уништи, док се злокобни мехур не прободе добро зашиљеним црним трном или не спали, оно ће наставити да ужива у потајној телесној љубави, у стварању потомства. Може се пронаћи како у гробу пуши и опија се као и у животу, може бити рањаван, или да на својим честим путовањима од гробља до села поцепа чарапе у којима је био сахрањен.

21 index01.indd 21

10/2/2007 8:42:37 AM

Бића из сенке Душа, она која одлази у смрт, није увек у облику дух-душа. Сви духови и авети су слични међу собом по извесној неодређености, суптилности, невидљивости, неопипљивости. У исто време, сви су они крајње апстрактни или “спиритуални”. Тако и настају нејасноће у проучавању народне психологије. Објективно гледано, неистинита је тврдња да се народна психологија базира на постојању мноштва духова или седишта енергије, јер лаици се не баве посматрањем читавог ланца одабраних асоцијација, ван појединих ствари и случајева. То пружа слику нелогичног мишљења, јер признаје међусобно искључиве феномене, као што је присуство два стања, истовремено присуство на разним местима, постојање и живота и смрти, и све друге недоследности које налазимо у разним веровањима о невидљивом свету уопште. Могуће је да је овакав став, који нема везе са псеудонауком, систематизованим веровањима и рационализованим празноверјем, магијом и надрилекарством наслеђен из античких времена. Душа као сенка или “осенчена природа” је често предмет размишљања у чији оквир спада “хватање” и “сахрањивање” сенке, жртвовања у 22 index01.indd 22

10/2/2007 8:42:37 AM

циљу нешкодљиве враџбине, процене болести, пружања сигурности и остало. Вероватно да оваква разматрања оправдавају извођење специфичних обреда. Уколико особа изгуби сенку, надвлада је или од ње буде надвладана, или дозволи да ова падне на нечисто место она оболи или полуди. Повратак авети може такође бити у облику сенке. “Сеновити човек” је име за онога који је изгубио своју сенку и који лута без своје душе. Одраз, као и сенка, може бити ухваћен. Један од начина хватања злог ока је “виђење” одраза ока у здели воде. Стварање одраза на води је очишћење, умивање душе. Поглед у чисту воду је лек, а одраз у нечистој води је пут ка зарази. Нарочито зеленкаста стакла, као вода Дамаска, су “добра по здравље”. Обрнуто, деца и бремените жене не би смеле да виде свој одраз. Унутрашња (суштинска) душа, у индивидуалним случајевима, је изванредно танана, као влас косе; она је сићушна као зрно грашка; слична је пари, нејасног облика и величине; она је као језичак пламена. Неки је замењују са дахом. Не знам да ли икада подсећа на човека, чија је сенка нешто друго, или, што је вероватније, припада другом свету идеја. 23 index01.indd 23

10/2/2007 8:42:37 AM

Најупечатљивији облик душе је животиња или монструм, као перманентан облик унутрашње психе, конкретно опажен. “Душа живи у човеку и тананија је од косе; има стопала као у мрава и у облику је магле или паре.” Беличаста је, налик је на гуштера и невидљива; као ваздух је (Србија). Људско тело је кожа коју је змија свукла са себе, а душа је змија која је изашла из те коже. Тело човека се мења са годинама, али ћуд остаје иста. Душе злих људи претварају се у змије после њихове смрти. Благонаклона, обично невидљива, кућна змија је без сумње чувар пређашњег култа. Она је срећа куће. Змај одбацује своју кожу и крила када се појављује као човек. Из скорије збирке епских прича потиче и она о непријатељству јастреба и змије као старом симболу српскотурских сукоба. Сиви јастреб и огњени змај Војвода Јанко се са својом војском улогорио на Косову пред одлучујућу битку са Турцима, против султана Мурата. Јанков нећак, Бановић Секула, преузео је да извиди стање иза турских редова: “... Да ли ти, стриче, спремаш војску? Убрзо, мораш напасти. Главом нека ти влада разум, а 24 index01.indd 24

10/2/2007 8:42:37 AM

не Ђурађ Деспотовић или проклета му жена Јерина. Упитај бана Михајла: Шта беху наше древне сенке? Сутра око поднева донећу ти живот Мурата”. И оде да изазове султана. И док су још говорили, одједном, обојица нестадоше. Султан се претворио у сивог јастреба, Секул у змаја са шесторо крила. Сенке њихове душе су се борила на небесима. Обе су их војске гледале и чудиле се. Змај је ухватио јастреба и почело је рвање у облацима. Јастреб је вриснуо. Змај је полетео поново, направио један круг и уронио у српску војску. Затим је пао на Јанков шатор. Скупише се око шатора војници и замолише бана: Уби или змаја или јастреба: Не можемо више слушати њихове лелеке. Бан одговори: Шта беху наше древне сенке? Ђурађ (проклетог духа) рече: Никада нисмо узимали облик змаја, сви смо били сиви јастребови. Дохвати своју моћну стрелу и уби змаја. Змај паде, а Секул ће на то: “Шта уради, добри мој стриче? То је твој непријатељ Мурат...” Душа је бескрајно мала и драгоцена. У једној народној причи описује се змај који је живео на сигурном месту у једном бисеру, у гнезду другог змаја који се може само чудесном златном стрелом убити. У Босни се говори о бисеру у 25 index01.indd 25

10/2/2007 8:42:37 AM

јајету у гнезду неке птице, на одређеном дрвету. Прича подсећа на ону енглеску: “Три голуба и једна јаребица на дрвету крушке...” Када је Краљевић Марко убио Мусу Кесеџију распоривши га ножем, “окренуо се да га погледа и тада виде три јуначка срца у Мусе. Три ребра једно до другога. Једно је срце било мртво, друго као да је још трептало, док је на трећем отровна змија лежала. Када се покренула, мртви Муса скочи у грм. На то ће змија Марку. “Помоли се Краљевићу Марко. Да се пробудих док је Муса још био жив три стотине зала би те задесило”. Сузе грунуше Марку на очи: “Драги Боже! Види где убих човека бољег од себе!” И одсече главу Муси... Варијанте које налазимо у збирци епских прича Шаулића садржи сличне приче, али су речи змије другачије:’’ Да се змија пробудила исисала би Маркове очи”. А. Мазон преноси причу коју је забележио Неоплан. Марко је, по овој верзији убио копиле које му је јеврејка родила. Прича је овога пута у прози. Марко је сада у грудима угледао три змије и три голуба. Једна је змија била жива док су остале две спавале. Поређењем великог броја народних прича стиче се утисак да поменуте змије и голубови нису само поетске хиперболе. 26 index01.indd 26

10/2/2007 8:42:37 AM

“Јунаци се, каже Драгоманов” рађају са крилима и звездом у обрви, са три или девет срца у грудима”. У биткама ова три (или девет) срца чине једно срце. Када се последње (звано змија) пробуди, јунак постаје непобедив. На другим местима налазимо јунаке који поседују два срца и двоструку снагу. У Буковици причају да постоје људи који ноћу стичу два срца и удвостручују своју природну снагу. Магијска знања Некад дуси овладају људима дајући им облик животиње, често змије или сличног гмизавца, птице или инсекта. Дух вештице се појављује у тамним облицима и обично је у власти змије која ноћу извире из њених уста и прождире заспале мужеве. Јунак, или његов пријатељ, треба да преплаши девојку и изазове повраћање и избацивање змије, која је у међувремену положила своја јаја по читавом девојином телу. Вратићемо се занимљивој причи о нерањивости јунака. Ова се тема појављује у три модела: снага јунака зависи од магичног талисмана, чаробних масти или одевног предмета; јунак је рођен натприродним путем и може да промени пол; јунакова снага или 27 index01.indd 27

10/2/2007 8:42:37 AM

живот су “скривени” или на посебан начин заштићени. Сви ови типови су представљени у фолклору јужних Словена. Навешћемо једну причу са севера Тимочке крајине, која садржи неколико занимљивих епизода. Биле три девојке које никако нису могле да се удају, па су се договориле да се разиђу и да свака крене сама у свет. Прве две су успеле да напусте своју кућу, али обе су очеви сустигли и убили. Трећа, срећнија или пак лукавија је оцу дозволила да је прати до реке где га је преварила да падне са моста и удави се. Ишла је путем и тако стигла до три човека обешена о дрвеће поред пута, али још жива. Пружила им је по чашу воде, а они јој дадоше сваки по влас косе које треба да спали ако се нађе у невољи, и њихови духови (сенке) ће јој помоћи. Захваљујући томе савладала је своју прву препреку, змајевог јунака и наставила пут одевена у његову одећу. Следећи пут склопила је братски савез са злим Арапином, и открила тајну његове силне снаге. “Моја је снага”, рекао је, “у мојим великим ушима. Жива ватра и кипућа вода излази из једног и могу да у пепео претворе цео град, из другог врео ваздух излази. Отуда моја снага”. Док је још спавао девојка прво пробуши једно па друго уво, а затим му одсече главу. Још увек у мушкој одећи, дадоше 28 index01.indd 28

10/2/2007 8:42:38 AM

јој да ожени краљеву кћер. По наговору једне старице оде по савет до неке пећине. У првој одаји нападоше је дивље звери, у другој змије. Оба пута заштитила се косом својих обешених пријатеља. У последњој одаји нађе групу поспалих лопова чији је вођа држао дивљу патку на глави. Када је видела срце дивље патке, претворила се у мушкарца. Ова прича нас поново подсећа на симболе прождирања душе и магичног рођења, примања надприродне снаге, што све представља идеје блиске јужнословенском фолклору. Треба поменути и други циклус прича о метаморфози (слично Вуковим причама “Прометао” и “Немушти језик”). Посебна моћ мењања облика је само понекад у вези са једењем животињских органа или биљке, за разлику од моћи разумевања језика животиња, биљака и ствари, која је готово увек последица узимања магичне хране. То је више него прича. То је веровање и прихватљиво тумачење загонетних снага или знања. Корњачина јаја дају мудрост. Хајдучка трава, на пример, човеку који је носио комад те биљке испод пазуха, у торби или у металној амајлији као да је давала девет срца. Уједно је важила за моћан лек за исцељивање рана. 29 index01.indd 29

10/2/2007 8:42:38 AM

Магично зачеће, као и метаморфозе, постижу се употребом магичног биља или, најчешће, једењем срца, јетре, полних органа и понекад птичије кости, ређе других животиња: истих делова животињских тела, затим главе, коже, крљушти и пераја риба и змија. Познавање језика биљака и животиња се готово увек постиже њиховим једењем или учењем од птица или гмизаваца. Претходне приче намећу један закључак. Снага која се појављује у облику змије или птице, јајета или семена, ватре, ветра, итд, није јединка сама по себи. Такође и поред тога што се описује као душа, није ни душа. То је као једна врста талисмана, скривена делом у телу, а делом ван њега. Овде се преплиће известан број медицинских теорија. Неки лекови трују тј. истерују паразите или демоне, други умирују. Међутим, познато је да увек када се говори о демонској зарази налазимо и демонски лек који је противтежа демону или снази и даје карактер амајлије или талисмана. “Амајлија је гробница демона”, како ми је објаснио човек који у њих верује. Понекад је погодно место за скривање снаге оног који је поседује. Црногорци су раније, а можда и данас, носили сопствену пупчану врпцу за коју су веровали да им даје снагу и 30 index01.indd 30

10/2/2007 8:42:38 AM

чува од олова и челика све док је талисман на сигурном месту. Човек поседује моћ док поседује амајлију, али једном када је изгуби, не само да више не ужива њену заштиту, већ може да се нађе у правој опасности. Поред чињенице да она може бити употребљена против њега на било какав тајанствен начин, његов живот и судбина су врло тесно везани за тај драгоцени предмет. Када говоримо о каменим талисманима, поменимо др Бертолда који се бавио испитивањем да ли камен даје снагу или само штити од недаћа. Сећам се једне грчке приче неутврђеног извора о човеку који је носио своју душу у кожној торби. Постоји такође прича по којој пријатељи, када се разилазе или одлазе на разне стране, оборе дрво, сасеку пањ или одаберу камен и кажу један другом: Онај који се врати и пронађе овај пањ (или камен) у крви, знаће да су остали у невољи (или мртви). На овај начин се смрт човека предсказује уништењем, губитком или поразом објекта или дрвета. Људи у овим појавама виде више од предсказања. Одређени предмети су посебно чувани, јер уколико би се поломили несрећа би задесила и власника. 31 index01.indd 31

10/2/2007 8:42:38 AM

Предмети домаћинства се чувају, неки јер утичу на судбину домаћина, други пак што су везани за здравље осталих укућана. Међу појединим пастирским пламенима верује се да је смрт господара обавезно праћена смрћу стоке из стада током исте године. Апсолутну несрећу представља губитак или уништење талисмана: већином се амајлије носе скривене, пошто и оне као и њихови власници, могу подлећи магији или злим чинима. Живот и снага могу зависити од конкретног симбола. О томе говоре приче у којима је судбина тек рођеног детета већ предсказана. Особе посебних моћи “сложиле” су се да ће дете умрети “онда када изгори угарак храстовог дрвета”. По њиховом одласку, отац детета који је све пуким случајем чуо, узима још живи угаљ из ватре и пажљиво га чува. Син је одрастао, али и постао разочарање за своје родитеље. Отац експериментише са угљенисаним комадом дрвета, не би ли приметио какав утицај на сина и враћа га у ватру. Син, који је за тренутак остао, сам још више га гурну у ватру и кад је дрво изгорело он напрасно умире. о

Ова прича, познатија по мотивима мита “Малеагеру”, не мора обавезно бити

32 index01.indd 32

10/2/2007 8:42:38 AM

позајмљена из старијег грчког фолклора. Тачно утврђивање периода и ширење ове приче, као и добро позната словенска веровања о судбоносним рођењима су изузетан пример уношења култа - легенде у народну причу. Крв и друге телесне течности и излучевине представљају елементе за које се верује да у себи садрже суштину живота. Њиховим истискивањем из тела добре или зле силе се такође искључују што је добар разлог за примену пуштања крви или чишћења као прве мере код грозничавих стања; измет се сматра носиоцем заразе и пажљиво се избегава као нечист и опасан. Постоје различита веровања о табуима везаним за извесне биљке, или у вези са местом (света места, као сто су двориште цркве, раскрснице, свето дрво итд.). Нечиста крв Течности тела, заједнички често назване “крв”, могу да се убајате. Крв се може замрзнути, укиселити се, може постати отровна или “нечиста крв”. Само се у тим случајевима сматра разумним одвајање од крви. Нечиста крв, малокрвност или превише крви изазива главобољу. Епилепсија је “тешко обољење крви” и лечи се пуштањем крви. Крв може да оде 33 index01.indd 33

10/2/2007 8:42:38 AM

у главу и изазове главобољу, која се свуда лечи стављањем пијавице на слепоочнице. Дечије конвулзије лечене су апликацијом трава за које се верује да умирују узбуркану крв. Поганица је термин коришћен у деловима Херцеговине и Хрватске за стање после огреботине када крв не тече и постаје нечиста. Крв постаје основни извор виталности и чинилац свих експресија као и секреција. “И мушки и женски пелен треба помешати (мада се користи као тоник за крв) за људе који су у браку јер је њихова крв измешана. Тако се и крајњи биланс венчаних људи на “оном” свету лако може препознати. Стање крви и урина је важно са дијагностичког гледишта, чак и у случајевима злог ока. Гној из чира или ране је знак погане крви која се понекад објашњава као излучевина услед разарање ткива паразитима. Уколико се таква крв врати у систем, наступа смрт. Због тога се не изазива било каква кожна ерупција (од богиња или чира) јер увек постоји опасност да нечистоћа након тога доспе у срце (стомак) или око. Међутим налазимо и пуно изузетака овом правилу у лечењу кожних обољења. Код малих богиња и сличних болести сматра се повољним знаком појављивање промена на површини коже. Против краста се не предузима 34 index01.indd 34

10/2/2007 8:42:38 AM

ништа сем заштите очију. Код појаве реуматизма се наноси топао измет и бели лук, и уколико се на третираном месту појави црвенило верује се да болест напушта тело. Сваки од основних органа тела су носиоци посебног духа и значења. Јетра, панкреас, слезина, бубрези, и срце се користе у пророчанствима и у магији као “materia medica” и као амајлије. Јетра, као генератор крви, је драгоцен орган, мада су болести јетре слабо познате. За болести полних органа и бубрега се најчешће окривљују неумерен живот, дијета и ветар. Нека специфична обољења жучне кесе налазимо још у средњевековној медицинској литератури. Функција срца није много објашњена. Обично се претпоставља да је у вези са дисањем, али због његовог померања и средишњег положаја у телу, срце није име само тог органа, већ уобичајен назив за утробу и висцерални абдомен. Стога увек постоји могућност погрешног тумачења. Плућима се мање обраћа пажња. Ја нисам наишла ни на једно објашњење њихове функције. Сељаци скоро никада болест не приписују плућима већ бол у грудима описују као бол у мишићима или костима груди. Поново налазимо двозначност: термин џигерица који се користи и за плућа и за јетру. И зато народна изрека “кида ми се џигерица” 35 index01.indd 35

10/2/2007 8:42:38 AM

значи тежак кашаљ или акутни стадијум плућне болести. Здрављу стомака се поклања изузетна пажња. Замишља се понекад да је у облику хоботнице и да крећући се изазива болове, сакупљајући и пружајући своје пипке ка другим органима. Слично се замишља и материца. Tакође постоји и болест за коју се мисли да је изазива животиња у облику хоботнице. Код једног аутора сам пронашла и следећу белешку: “Мадрун матица, која личи на морског зеца или морског несташка чији се танани краци опружају, може да изазове различита обољења кроз све канале тела. Када се нађе у утроби изазива бол, а сврби кад пипци дођу у додир са оболелим органом. Људи често обољевају од “мадруна”, а симптоми су повраћање, жутило, констипација, отеклине, као и знаци обољења интестиналног тракта итд.” За лечење се користи дестилована вода, мента (“нана”), орашчић, сок од лозових бобица, итд., као и трљање стомака, груди, и грла ловоровим уљем. Мадрун, матица, матрун, мантрун, материца, метра, мадрон, уопштено означава унутрашњи бол, грчеве, надувеност, обољење јетре. У Босни је “матра” болест (оток) мушких полних органа. Друга значења су материца и “хистрија”. Да ли су она блиска првобитном тумачењу тешко је рећи. 36 index01.indd 36

10/2/2007 8:42:38 AM

Егзорцизам на Балкану Међу неколико забележених формула за истеривање ђавола издвајам једну која се најчешће користи: “У име Оца, Сина и Светога духа, Амин. Преклињем тебе матрун! Зашто мучиш тело слуге свевишњег? Ричеш као бик, скачеш као јелен, лајеш као пас, ричеш као лав, пливаш као риба, пузиш као змија, мучећи тело слуге свевишњег. Преклињем те матрун, врати се одакле си и дошао и не мучи тело слуге свевишњег...” Чак и најмања бића поседују душу. Животињски облик душе нас подсећа на форме демона, болести, демонских паразита и појединих органа тела. Болестима и деловима тела су дата имена животиња. Вероватно на основу нечег дубљег од просте сличности облика. На пример за речи мус, мускулус, Срби користе назив “миш”, “мишица”, или “кртица” за лоповску руку, док се за болест звану “скрофула” у Србији употребљавају називи “прасе”, “свиња”. У једној збирци рецепата из 1843. године помиње се болест краторија, курта... што је као 37 index01.indd 37

10/2/2007 8:42:38 AM

када пас уједе човека за стомак. Изгледа да је овај назив веома стар јер се још у дванаестом веку користи и као име за гангрену. Сродна животиња је крт, кртица, итд. У Ореховском, у Бугарској, отеклине које се у свим другим крајевима зову “кртови”, попки (скрофула?) лече се тако што се оболело дете натера да мокри на кртичњак, а онда се то блато ставља на оболела места. Неки од назива су настали захваљујући сличним особинама животиње и обољења. На пример, болест звана “мламоси” настаје када је дете сувише дуго изложено сунцу. Инсект “мламосница” је жуте боје. Болест звана “жаба” јавља се на језику у виду чирева са црним средиштем и подсећа на око жабе. Називи извора болести, посебно називи бића често су називи самих болести. Постоји обиље примера и тумачења да су изазивачи већине зараза код животиња, заправо духови животиња. Једно од најчешћих објашњења узрока бола или болести је ујед невидљиве животиње (уобичајени назив за скоро сваки акутни бол или напад, познат као змија). Албанци је зову “боле” (сарка), могуће од словенског бол, вероватније него 38 index01.indd 38

10/2/2007 8:42:38 AM

од појма “белуа”. У једном зборнику рецепата из осамнаестог века, читаоцу се објашњава “како да истера змију из човека”. Као лек се препоручује босиљак у сирћету, да би се избацила змија или било шта друго из човека.” Када би дете имало епилептични напад, каже Милићевић, жена из домаћинства би се пењала на кров куће и поздрављала првог пролазника именујући га: “Здраво Марко, слушај! Змија је данас ујела нашег Јована и неће вала више никада!” За свакога ко је исцрпљен болешћу или температуром каже се да изгледа као да га је змија ујела. Уобичајен назив за хемороид је клин, што у исто време значи ексер, колач, стуб. Чување таквих предмета је резултат страха од болести. Пример је дат код Вука где се под именом брус (тоцило) подразумева скарадан израз за анус. Он пише: “На бадње вече Босанци сакрију сва тоцила у кући да им деца не би боловала од хемороида”. Сви ови облици лечења у којима постоји нека веза између имена животиња и дела тела или болести и самог излечења изгледа нам као истинско народно лекарство, као спонтано објашњење настало у народу за које можемо судити да није под утицајем других, а ни античке науке. Болест може бити изазвана присуством животиње, нарочито демонске. Дух животиње, 39 index01.indd 39

10/2/2007 8:42:38 AM

као и дух вештице, може се осветити. Због тога је занимљиво и поштовање које се указује извесним бићима, извесним биљкама и извесним стварима, као што су на пример нокти, за које се сматра да изазивају хемороиде, или ватра, која може изазвати бурне ерупције на кожи. Рањена змија тражи освету или шаље болест, уколико се одмах не убије или се не убије на одређени начин (на пример, дрвеним штапом “отровним” за змије). Чак и мртва змија може бити опасна. Да би се изазвала смрт код непријатеља, треба убити змију и оставити је на његовом прагу, тада је сигурно да ће и он умрети као да га је змија ујела. “Бубе” у уху Занимљиво је да се најсветије животиње врло често користе у фармакологији. Постоји једна врста светог гуштера који се не сме повредити ни убити. Зарим, ласица чији дах је отрован као дах краставе жабе, уколико остане “удовица” или је уцвељена због смрти своје деце, ноћу се свети свом противнику. Њен дах може да исцели, а њена кожа се може користити као лековита облога. Слично је веровање за разне бубе, медведе, јелене, ласте и неке друге животиње. 40 index01.indd 40

10/2/2007 8:42:39 AM

Верује се да су шарлах, ушобоља, као и зубобоља, изазвани маленим црвима. Ове мале животињице живе у црвима и јетри, сишу срце и мозак. За “бубе у глави” се узима девет бубашвабиних ларви које морају бити из ћошкова куће, помешају се са машћу и стављају детету на главу. Када инсекти почну да гамижу по детињој глави избацују се чишћењем косе и шапутањем: “Напрат, напратинов, напратке (назад, назад) инсекти са главе где пијете његову крв, једете његов мозак, узимате му живот. Али крв његова није за пиће, мозак му није за ларву, као што му живот није за одузимање. Зато и не можете остати овде, већ идите (у море без дна итд, итд.). Ако је дете стварно оболело од те болести, сви ће инсекти помрети и дете ће бити излечено. (Можда лечење шарлаха у коме се препоручује да се пронађе девет власи у коси детета које треба појести, има у основи исти корен). Слична терапија се примењује у Бугарској. Болест препознатљива по красти, названој “мламоси”, која се формира на лобањи, лечи се на сличан начин, са инсектима (ларвама) истог имена. Сличан је назив и за извесне злоћудне организме који нападају децу. 41 index01.indd 41

10/2/2007 8:42:39 AM

Излечење зубобоље у неким српским и словенским варијантама обавља се уз једну врсту бајања: “Свети Петар је седео на камену и плакао. Исус му приђе и упита: Зашто плачеш, Петре? “Боли ме зуб”. Исус затим изговара: забрањујем ти црве да гризеш његов зуб или да се вратиш у његову главу...” Међу становницима далматинских острва “изид” (ујед) је унутрашња болест која доводи до опште изнурености. Fr. D’All Asta чуо је за причу о гуштеру као изазивачу ангине, односно упале грла. Према овом веровању, зли гуштер пружа свој језик до грла, жлезда и непца. Једини спас је да се гуштер убије. Тај посао је обављала нека вешта старица, тако што би грубо трљала спољну страну лакта палцем који би пљувачком облизивала. Када би се то место зацрвенело и отекло, ставила би мало ситно млевеног бибера на врх кашике и њиме додиривала упаљено место. Ово би пратиле молитве и лелек. У последње време сам приметила да и народни лекари модернизују своју терминологију. Тако је већ готово одомаћен и назив бацил, 42 index01.indd 42

10/2/2007 8:42:39 AM

бакцил, само што се он овде и даље користи у вези анималних веровања. Нека врачара у близини Сарајева је после магичног ритуала умиривала свог пацијента речима: “Сад те је напустио зли бакцил, драги мој.” Као општи принцип примитивне медицине Хофлер наводи смиривање опаког демона подношењем жртве, стављањем меда и мелема. Наравно, све зависи од тога шта се подразумева под жртвовањем и жртвом. Основни циљ је “намамити” паразите или демоне и ухватити их, а онда их или уништити или предати неком даље, што је, у основи, хомеопатски приступ. Длака се длаком избија Длака пса који је некога ујео користи се као замка за ситна створења за која се претпоставља да су уједом допрла у људски организам и могу изазвати обољење крви. По истом принципу, после уједа се користи и глава змије, као противотров. У многим примерима из Босне, Далмације и уже Србије, неопходно је сачувати део животиње која је наудила или пронаћи бар примерак животиње исте врсте. У исту категорију спада сазнање о важности уља шкорпије, о чему пишу многе древне књиге. Феномен хомеопатског третмана није 43 index01.indd 43

10/2/2007 8:42:39 AM

једноставан случај. Свакоме је познат начин “излучивања” температуре или смиривања бола топлотом. Утопљавањем ногу или целог тела глава се ослобађа крви. Једна од најпознатијих облога на југу справљана је од кане. На северу сам видела све врсте мелема, почевши од свеже огуљене коже животиње па до прженог лука. Лечење, можда данас већ ређе, али које сам имала прилике да видим, је премазивање стопала и шака, задњице и других делова тела, свежом крви живине, јежа, мачке, корњаче, или стављањем крвавих полутки животиње која је жива засечена. Примењује се и код модрице, нарочито “да исцели” модрицу, и вероватно је у вези са универзалним и често делотворним облагањем у свеже одрану овчију кожу. На острву Хвару сам пронашла један занимљив запис у случају лечења хемороида: “Топла крв мачке има способност извлачења крви из болесникове главе”. Следећи исти принцип, и траве се користе као облоге за ране, после чега се уништавају или се остављају да заразе неког непознатог. Слатке ствари, мед и млеко, стављањем у уста или на анус могу да излече од пантљичара. То је можда један од извора употребе лепљивих супстанци мед, смола, сируп, итд, као и наношења воћа на чиреве, ране или оболео зуб. 44 index01.indd 44

10/2/2007 8:42:39 AM

Када болест називамо именом животиње, може се говорити о паразитизму вучиће, вукрана, итд. Али козе, козице, баран и друге не припадају истој категорији. “Мачјак”, на пример, је име за мали плик на усни који се сматра последицом узимања хране коју је мачка већ јела. Лечење је логично. Узме се парче хлеба, стави се на усну и после да мачки да поједе. “Пасија грозница” се лечи купањем болесника, а затим поливањем пса истом том водом. Овај метод се примењује за лечење великог броја обољења, како у Европи, тако и на другим континентима. Постоје методе које се не базирају на логичном резоновању. Оне се делимично налазе у склопу демонске теорије обољења, а узрок се отклања вољом. Магија лечења може се заменити само истом том магијом или већом потрошњом метала у организму. Жива, која се најчешће користи у овим ритуалима, добија својство живог бића, демона. Када се противотров први пут магично припреми и узме, моћ прелази у руке жртве, или још вероватније лекара. Остатак живе се чува због евентуалне освете непријатељском чаробњаку или да се он учини немоћним. Када се припреме чини, живи се “наређује” да нагриза језик, очи, нос, и друге органе именоване особе и да изазове сифилис 45 index01.indd 45

10/2/2007 8:42:39 AM

(живеница). Када се жива узима као лек, знаци њеног дејства су бол и црна столица. Код смрти која је наступила услед врачања живом, види се метал који као црна трака истиче из уста. Занимљиво је, међутим, да се жива у Турској, користи против сифилиса. У Србији сам забележила још једну анегдоту која илуструје веровање да ствар или биће који изазивају болест могу и да лече. Младић је оболео од куге и током сна је “сазнао” да је заражен кугом у женском обличју. Захтевао је да му се у име Бога каже, зашто је баш њега одабрала да мучи. Куга му је одговорила: “Па то је грешка! Али не брини, излечићу те.” Објашњење је следеће: “Само онај кога куга жели да излечи може да је преболи. Када се обраћа човеку кога исцељује; она кашље свуда око њега, и болесник осећа како му ставља неку врсту лека и како му баја. Он је не види, јер му то куга не допушта. Ако не жели да помогне, онда му се и не јавља. Једноставно не занима је, и она остаје нема”. “Мачија длака”, рана на руци, исцељује се тако што се правом мачијом длаком три пута кружи изнад ране, уз понављање: 46 index01.indd 46

10/2/2007 8:42:39 AM

“Мачија длако, брзо пусти Убошћу те ја у кости Или ножем или силом Кад нећеш милом ти ћеш силом”. Још један изворни начин лечења сачуван је код “истеривања” паразита. Куга се протерује из села одговарајућим поклонима, остављеним ван сеоских граница. Зубобоља се истерује шећером или медом. Уобичајено је мишљење да ће једна ствар привући другу, сличних карактеристика. Црвени цветови се носе или се пије њихов чај да би се симулирала менструална крв, али никада да би се смањила или појачала менструација или било које крварење. Али када особа оболела од жутице “лечи” гледањем у пастрмку, у бакарној посуди, говоримо о методи прорицања. Резултат лечења није излечење у правом смислу већ се вероватније ради о преносу болести. Уколико риба угине и постане жута, сматра се да је болесник успео да пренесе своје жутило на рибу. Шафран и друго цвеће жуте боје, урин, сумпор итд., такође се, због своје боје, користе у лечењу жутице. Верује се да имају способност привлачења болести и на тај начин доводе до излечења; сумњам, ипак, да је ово веровање још увек сачувано. Лечење импетига (гнојави екцем) ватром и уопште оних болести које су праћене високом темературом припада посебној групи. 47 index01.indd 47

10/2/2007 8:42:39 AM

У примени са прорицањем представлају неку врсту катарзе, а сама ватра добија посебне моћи којима може да савлада ватру импетига. Топлота је лек за којим сељак најчешће посеже и онда када је исцрпљен температуром. “Огањ се огњем гаси” је популарна пословица и могуће је да је у вези са “церемонијом нове ватре”. Огањ поред значења “живи огањ, жива ватра” (дипхотхериа вулнерис, итд) означава високу темературу, температуру изазавану трбушним тифусом. У ствари, топлота тела, чак и изузетно велика, ретко се тумачи као болест и само се изузетно везује за друге симптоме обољења. Насупрот миљеницима, ватри и топлоти, зима и хладноћа готово увек изазивају страх. Болесник под температуром може имати грозницу и отуд осећаји хладноће. Пријатељи ће га зато уверавати да му је тело топло и да нема разлога за страх. Сматра се да је главни урзок болести баш то субјективно осећање хладноће. Очигледан пример коришћења топлоте против топлоте је случај када особа излаже рану, насталу услед опекотине, што ближе ватри, или на рану ставља топао пепео или топлу облогу као што је печен лук. Вероватно је тако мање свестан бола. Примитивније резоновање то објашњава као истеривање ватре ватром. Огањ, пламац, пожар итд, јака запаљења коже и болести које 48 index01.indd 48

10/2/2007 8:42:39 AM

доводе од сличног стања јављају се код детета чија је мајка током трудноће видела кућу или пласт сена у пламену, а није преузела заштитне мере које налажу обичаји. Пепео или угљен од тако виђене ватре се користи да би штитили дете кад се роди од било какве ватре. У близини Никшића сам чула како се “огањ” јавља код деце која се уплаше ватре (можда је то случаја и код детета “ин утере”) или код предугог гледања у ватру. Сећање подразумева стварање нове ватре. Велики број лечења оваквих бољки, као што су упале на кожи подразумева посипање угљеном. Тако справљен угљен ставља се на лице или тело. Слична веровања, о болестима изазваним гледањем у ватру као и дрвеће у које је ударио гром и које се запалило, присутна су код многих европских народа. (“Ватра Св. Аритонија”, “Дивља ватра”, итд). “Роска” (розаста крастава жаба) може својим дахом да убије. Лечење после њеног додира било је тзв. истеривање ђавола, процес драматилне магије и хомеопатски метод. Кад би дете било изложено даху овог полу-митског гмизавца, мајка би хватала живу жабу исте врсте, узимала нож и говорила: “Крастава, розаста жабо. Бори се! Падни у море и нестани!”. 49 index01.indd 49

10/2/2007 8:42:39 AM

Затим би почела да сече ножем, од главе наниже, а када би дошла до трбуха застала би и даље држећи нож у телу животиње и узвикнула “Бори се” и пљуснула је. Овај обред је са полуострва Пељешца описао Ховорка у Народној Медицини. У Босни се, такође, крв или тело краставе жабе, након обреда, по правилу ставља на болесника. Жива рана, живина, рак, вук рана, блага бољка, зверјинац итд. су термини за живе ране - отроване ране - лупус итд. Скоро опште прихваћен лек у Србији је обарен живи рак. У Херцеговини постоји веровање да је реч о врло ситним животињама, тананим као нити, које не само да продиру у крв, већ могу напасти и кост изазивајући њено труљење. Сматра се да постоји девет разних врста оваквог паразита. “Мушке” врсте су оне које нападају само једно место док “женски” паразити путују целим телом и изазивају ране свуда. “Ове власи” су веома дуге и често се умрсе у нози или костима и онда уграде као фине жице. Описују се као мали црв, као длака у рани. Овај се паразит сматра узроком рана које не престају да гноје и отуд не зарастају. У неким је крајевима то доведено у везу са теоријом заразе “ин утеро”, у случајевима где носећа жена не поштује локалне табуе. У Србији и Босни се верује да дете оболи ако је мајка шутнула пса, мачку, свињу или неку другу животињу током трудноће. Вукоједина, 50 index01.indd 50

10/2/2007 8:42:39 AM

змијоједина, пасоједина, итд, су болести које је изазвала мајка хранећи се месом животиње коју је убио вук, змија или пас. Болест може напасти и свакога ко поједе остатке које није појела звер. У Црној Гори обичаји налажу да трудница не сме јести месо животиње убијене ватреним оружјем или месо које је орао донео. Уколико ипак поједе, дете ће по рођењу имати ране по стомаку које се лече трљањем пепелом од изгорелих костију исте такве животиње. У случају „огња“, за који се верује да настаје када трудна жена види ватру, лечење се заснива на трљању рана угљем са те исте ватре. „Вукоједина“ су угљенисане кости лешине. Прах ових костију се посипа по кожи детета или се околина детета надими спаљеним крзном животиње (вук, пас, итд). Циљ је да се за лечење искористи оно што је у директној вези са узроком. Искључиви кривац беснила је, као што се тврди, присуство „малих“ бесних паса рођених у крви испод језика особе коју је ујео бесан пас. Одатле се могу истерати сечењем вене у том делу и истицањем густе, црне крви. У Хомољу се верује да увек постоји, и чека своју прилику, између седам и девет невидљивих «малих паса», али да их се не треба 51 index01.indd 51

10/2/2007 8:42:39 AM

бојати... Онај ко се родио истог дана када и бесан пас који га је ујео, на пример, заштићен је од болести. Опште је прихваћено мишљење да се ови паразити преносе уједом пса или преко руна овце, мада Трухелка („Љечништво по народној предаји босанској и по једном старом рукопису“) наводи пример маленог црва који живи у крви, а носилац је болести. Код уједа змија, сеоски лекар се углавном усредсређује на избацивање отрова и зацељивању ране. Пламац, врбанац, вјетар, у ужој Србији, укључујући запаљење очног капка, екцем лобање, трепавица, итд, изазивају мала створења, тања од власи косе. У неким крајевима су познати под именом „баље“ или „бадље“. Цигани из Босне верују да су најчешћи узрочници болести животиње или духови животиња које они различито замишљају. Лечење се заснива на врачању са намером да се код оболелог изазове визија животиње која је узрочник болести. У овим представама се ретко препознају стварне животиње, а понекад се за њих не може наћи одговарајући примерак у читавом животињском царству. Овакво веровање постоји и код Словена, мада они никада не приписују све болести животињама. 52 index01.indd 52

10/2/2007 8:42:40 AM

Када болест нагло поприми акутни облик, каже се да је оживела, жива рана, чак и реуматизам и шок (страва), зло око (урок) могу оживети. Тиме демон даје до знања да је опет активан. Предзнак болести су грчеви тела. Назив болести као што је мицина, ницина, (термин у вези са покретом или растом, бујањем) коришћен је у вези са чиром, црним приштом, отоком, а такође се сматра да су узрочници обољења животиње. Овакво стање се, према библији, често лечи полуткама живе жабе попрскане амонијаком, бибером, сирћетом или сувим биљем. Постоје и болести чији су преносиоци домаће животиње. Губа (лепра) може се сама од себе појавити, може настати услед проклетства или је могу пренети гуске. Лишај потиче од стоке. Други изазивачи – паразити животиња, на пример – преносе се узимањем воде или млека, или их преносе комарци, бубе, мишеви, ваши и друге животиње.

53 index01.indd 53

10/2/2007 8:42:40 AM

Шта се “не сме” и шта “није добро” Настанак одређене болести са утврђеним узроком тешко је спојиво са веровањима у животињске паразите, демоне и демонске животиње. Животиње и демони су само најневероватнији облици које болест поприма. Узроци могу бити бројни, а у исто време, како тврди Глук, болест се може идентификовати са узроком. Раније су људи много више веровали у чини и чаролије. За многе би болести говорили: ако је од Бога, нека је просто (опроштено). Сигурно је да су стари људи веровали у чини као у највећи лек, у сваком случају су их користили не би ли појачали дејство лека. Пре употребе било каквог лека ишли би код врачара да их ослободи урока и тек након тога би знали да ли им је лек помогао. Ово мишљење сам пронашла код једног аутора из северозападне Хрватске. Болест, без обзира како и чиме је изазвана, увек се сматра неком врстом казне. За душевна обољења, кретенизам, конгениталне деформације и хроничне болести у детињству обично се оптужују родитељски греси. Међу најтежим гресима су: рад на празник, запостављање свеца заштитника или обавезе 54 index01.indd 54

10/2/2007 8:42:40 AM

гостопримства, милостиња сиромасима и странцима. Овде је утицај светаца велики. У причи о порочном граду Троји свеци преклињу бога да пошаље болест у град и људи тамо заиста обољевају од дизентерије. Смрт, куга, колера и друге персонификоване болести су готово увек господње слуге. „Прво је постојала само Смрт... Онда је, на молбу Смрти, настала болест. Смрт, кажу, није желела да се људи само на њу жале...“ Што се тиче тога шта је грешно, а шта не, граница је постављена правилима уздржавања сваке врсте, која су чврсто уграђена у систем моралног понашања. „Када би знали зашто, можда бисмо и могли без тога“. „Људи живе колико и обичаји“. Ово су најједноставнији облици старих обичаја: „Бог неће опростити оно што човек тако често опрости“. Свака се заједница различито односи према обичајима. У екстремним случајевима, „обичаји“ – прерастају у навике. Оно што се у једном крају препознаје као обичај коме се приписују чисто практични или хигијенски разлози, негде другде је „само“ поштовање религије у ортодоксном смислу те речи. Изврстан пример су обичаји и строга правила везана за јело и за пражњења. Осим неких изузетака, људи верују да је болест последица невидљивих сила, међу којима чини и уроци играју важну улогу. 55 index01.indd 55

10/2/2007 8:42:40 AM

Болест се најчешће јавља као последица проклетства када се ради на празник или се гази по вилинској земљи. Наводим неколико од безброј мањих правила и табуа везаних за исхрану. Потпунија и боље класификована листа, за коју овде нема довољно места, несумњиво би помогла формирању неких општих закључака. Не треба држати црну мачку, нарочито ако грми, јести пре заласка Сунца (од тога оболева стомак), садити храст, сећи дрво храста, сећи или палити трешњино дрво, бити празног стомака када се чује птица кукавица. Када се огласи кукавица, треба везати чвор на панталонама или подвезицама, пити воду кроз петљу и њоме се касније опасати. (Ово је добро против пролећне грознице која се јавља због промене климе и исхране). Не ваља јести када се спрема на пражњење, пити млеко или јести јагњетину пре Св. Ђорђа, како због здравља тако и ради мртвих, или јести јабуке пре Петровдана. Не ваља водити љубав вече пред празник; не пије се вода на празан стомак, нити се ноћу или после поноћи пије вода која није мало одстајала. Воду треба донети по мраку. Када се човек пробуди током ноћи жедан, никако нек не пије воду; ако је попије, 56 index01.indd 56

10/2/2007 8:42:40 AM

она ће се у стомаку претворити у гној. Ко мора пити, нека прво три пута удари земљу лактом. Не ваља спалити кладу на којој су дрва сечена и пљунути у ватру, јер то доводи до похотности; нити је добро дозволити трудној жени да се приближи огњишту; дирати орахе на Божић – због страха од чира. Лежати у хладовини пре Св. Ђорђа – због страха од грознице током целе године; јести хлеб или другу храну на којој има плесни, због страха од сушице; заспати пре заласка сунца; бацати крила живине по путу, или уназад; седети на прагу; јести или молити се неумивен, мокрити на гробљу; опрати лице пре него што се ране оперу; седети укрштених ногу, газити по гробници или мртвом телу; јести са ножа или држати ватру ножем или кашиком – то може да изазове „санђије“ (запаљење плућне марамице). Не треба уклањати паучину пре поднева, газити по љускама од јајета, играти се змијском кожом, пити ноћу са потока или извора, „јер лако се с водом и демон попије“. Не сме се гледати у огледало ноћу. За децу, невесте и бремените жене правила имају још већу важност. Као што смо већ видели, велики број болести може се стећи још пре рођења. Поштовање ових правила још је у вези са свуда присутним духовима и демонима 57 index01.indd 57

10/2/2007 8:42:40 AM

или очувањем култова, посебно култа мртвих. Грех је мокрити по гробу, или је опасано, уобичајено је проливање вина у славу Бога за невидљиве душе пре него што се попије; опасно је спавати на гробу; не сме се облачити ништа што је некада припадало мртвом рођаку, итд. Читава серија правила везана за праг куће може асоцирати на ранију праксу сахрањивања у близини прага, што је још више појачано симболичким значењем прага. Изрека: „Урокљиво око седи на прагу“ подсећа нас да се магични и исцелитељски обреди често изједначавају. То уједно опомиње на моћ предака, обичај тражења урокљивог (злог), ока међу рођацима. Праг као граничник је подручје деловања демона. Подједнако су сложене и асоцијације огњишта, крова и надстрешница кућа, док су ограде, капије, септичке јаме и разни други, како покретни тако и непокретни кућни објекти, заштићени специфичном шифром. „Нечисти (демони) иду нечистима“ каже се. Уколико се поспе прљава вода у кући или близу ње, треба је покрити пепелом из огњишта. Највеће интересовање за овакве обичаје налазимо међу муслиманским живљем на Балкану. И образовани људи их врло озбиљно 58 index01.indd 58

10/2/2007 8:42:40 AM

прихватају, чак их допуњавају уз помоћ литературе, аналогије и теорије. Могуће је без претеривања сакупити и по стотину таквих табуа од само десетак људи једног града или села. Пошто су правила често међусобно контрадикторна, народ их се стриктно не придржава. “Уклете” болести Сваки од ових табу–правила упражњава се под посебним условима или у специјалним случајевима. Пошто је у природи народне психологије да преноси правила из једне ситуације у другу, оригинално значење табуа је често нејасно. Да би се правилно протумачили неопходно је и познавање средине у којој владају. На пример: извесна група правила забрањује трудници да додирује своје тело уколико размишља о храни коју не сме да једе. Ако помисли на свињетину, а руком додирне тело, то место на телу детета ће бити чекињасто као код свиње, итд. Чаролије о којима се овде говори, чаролија клетве и излечења, зависи од управљања вољом извршиоца, као и дефинисања објеката или жртве. Завет је традиција утврђена у име страдалника, симболична слика названа по њему. Восак, со, хлеб, вода или било шта друго коришћено у магичним обредима представља само субјекат. 59 index01.indd 59

10/2/2007 8:42:40 AM

Није потребно изрећи његово име већ је довољно имати га на уму, што је суштинско значење термина – наменити – „означити, одредити, именовати, поставити“. У свему овоме као да нема ничег симболичног, али у својој наједноставнијој форми представља чист израз жеље, пројекцију сврхе. Отуда постоји очигледна недоследност између чврстог уверења да свесно управљена мисао поседује снагу да особу или ствар стави под контролу друге особе и механичког поимања магичних снага описаних у самоклетви. Постоји универзалнистраходгласаумракуинепрепоручује се да му се одговара. Верује се да се само проклети јављају ноћу. Вода која се унесе после заласка сунца се прво држи над ватром не би ли је напустило „зло ноћи“. Притом се изговара чаробна формула: „Ви демони не можете ми ништа без мрака ноћи...“ За саму ноћ се каже да убија. Босанци и хрватски католици посвећују више пажње врачању, чаролијама, црној магији, сатанским удружењима: у основи идеје о болесним духовима углавном се разликују како по имену тако и у мањој или већој мери према степену персонификације. За све неуке припаднике различитих вера постоје читаве армије духова, а посебно место међу њима заузимају они који сишу крв (вампири). 60 index01.indd 60

10/2/2007 8:42:40 AM

„Змет“ може бити клетва или изузетно, чир на прсту. „Нежит“, „нежитак“, „нежид“, итд. термин коришћен у разним поступцима истеривања злих духова, је исти или баш сличан са „поганица“ – термин који некад означава реуматизам, лумбаго, артритис, зубобољу, (панаритиум), тумор и остало. Или може значити исто што и „напасник“, враг „сотона“, тј. демон. На острву Крку „нежидовничина“ је „црни пришт“. „Поганица“ (исто што и „сијевалица“ – резултат ударца, модрица) се такође може добити клетвом. То се онда зове „наседина“. Лечи се пуштањем крви, да би се oчистила погана крв која се накупила, или чинима. „Намет“ (бајалица, чини) се појављује као еквивалент вештици. „Чинилица“, вештица, жена која справља чини, у Босни може значити и душевни поремећај. „Поганица“ је исто што и „беочина“, „бело на оку“, „мрежина“, „бела магла“, итд, што је у ствари херпес корне. Она се може изазвати злим жељама, а нарочито као последица клетве човека који ју је изрекао, мада сам читала да може бити изазвана и механичким путем, ударцем на пример, или је ветар може нанети или црв донети; када је ово последње узрок препоручује се узимање белог и црног лука и разних трава. „Издат“, што може значити исто што и бајалица, употребљава се у Србији да означи јаке грчеве у утроби. 61 index01.indd 61

10/2/2007 8:42:40 AM

„Тресавица“ се јавља и као опис истеривања духова, а иначе је термин за грозницу, маларију и конвулзије. Ова имена су врло честа код готово свих болести необјашњиве природе. По правилу су увек описне, као еуфемизам за зле духове; „зло које се не може поменути“, „издајица“, „непријатељ“, „велике болести“, „стрина“, „сестра“, „љубазна“, „медена“ и остало. „Враг, вражица“ је општи појам за „ђавола“, „духа“. За грчеве („издат“) у Хомољу, болесника надиме или напаре и уколико поврати сматрају то добрим знаком. Или му врачара стави три зрна кукуруза, три зрна пасуља као и семе бибера на пупак и држи нож управљен оштрицом на доле, па каже: „Црна стрела јача од свих стрела, зашто си пустила косе, зашто си нагрдила лице? А зашто да не, кад те ја (нападам) с једним ножем, а ти мене са два...“ Милићевић наводи и следећи поступак у лечењу исте болести, коју он назива „наступ“: болесног натерају да пије воду из ступе, онда ступом круже три пута око његове главе, покрију га и оставе да спава. Ступа се остави окренута наопако целе ноћи. На исти начин се сипа вино кроз димњак у ступу и помало вина даје свако јутро деци као превентива „да не наступа“. Лечење ступом код стомачних болова и грозница налазимо 62 index01.indd 62

10/2/2007 8:42:40 AM

и код болести које нису познате под овим именом. Да ли се ради о погрешној аналогији или је у питању другачије порекло, не зна се. У једном другом ритуалу, болест се истерује овако: „наметнике“, „наметнице“ (она која навлачи зло), „нагазнице“, (она која се нагази), „напасница“ (нападач, непријатељ)... било да су планине, поља или мора, јеврејског, албанског, српског или циганског порекла... стари или млади“, мушког или женског рода...“ Како се може “ограисати” „Намет“ или „ненадња“ је изненадни напад (стомачни бол на пример). „Суграб“ је у исто време црвени осип (тајновита болест изазвана ходом по зачараном месту) и бајалица. У Србији се верује да су то места на којима су пас, мачка, или нека дивља животиња ископале земљу. „Ограисати се“ је у свакодневној употреби од осамнаестог века на даље, и значи наићи случајно на чаролију, као на пример: „или се јунак ограисао, ограсио на ком крстопућу...“ После заласка сунце не сме се змија убијати, не сме се мокрити ван куће, спавати испод ораха итд, јер би тиме „ограисао“. Уколико носећа жена нагази крв заклане свиње, њено ће дете имати црвене белеге. „Нагазити на чини, на врага, на шејтана“, значи бити омађијан. У Бугарској и 63 index01.indd 63

10/2/2007 8:42:41 AM

источној Србији, у речницима из деветнаестог века налазимо „уграмак, пограмак, ограма, урама“ итд, као турцизме. Геров наводи појмове: „урма“, „орама“, „нагазнице“, „нагаозвачка“, итд. За болести изазване злим духом користи се: „Налетишће“ и „витрушке“ – врста злог духа, злог ветра. Даље имамо „насељине“, када човек седне на погану ствар, или када му се она припије уз тело. Појам означава духове ношене ветром, као код Руса „насилк по ветру“; не треба их мешати са згрушаном крви код модрице – („насела крв“). Последица „ограма“ су најчешће реуматични болови, за које се оптужују виле, а узрок је ветар. У Бугарској, реуматизам се назива „ветар“, без обзира да ли га је донела вила или не. Слепило, глувоћа, епилепсија, парализа, грозница и реуматизам су неке од болести које шаље вила и могу их лечити само они који су у вези са овим створењима. Обољења се могу поделити на природна и натприродна. Натприродна се зову још „вила–болести“, „неверне–болести“ и „наметнуте болести“ магијом или уроком. Уколико се изађе ноћу у зло доба или се ноћу мокри на нечистом месту треба три пута због урока пре тога пљунути – ако се ипак оболи након тога, каже се да је зло надвладало 64 index01.indd 64

10/2/2007 8:42:41 AM

(урадсал). У Либјахову се такав болесник лечи чистом водом која се ван куће просипа уз речи: „из гомиле смећа си дошла, тамо се и врати“. Или се несрећном човеку даје колач преливен медом који он постави на место где мисли да се заразио и оставља га да умири „урама“. Тако треба даровати и уколико се мокри испод ружиног грма или било ког другог дрвета, а после добију болови у леђима, глави или ногама. У реону Нишаве за ову врсту болести (оградисање), бајалица, женски лекар посипа место шербетом и преклиње оне који су болест послали да је отклоне у име богатих поклона. Мед или медна вода се најчешће проливају као поклон „вилама“. „Намера“ се употребљава у истом смислу, као и да означи болест изазвану уроком. Дијагноза ових болести се поставља на основу одеће коју је човек имао на себи када је „добио“ болест, или доношењем извесних ствари – цвећа, ексера, потковица, чаше вина, воде, соли и хране – или на дотично место или под дрвеће које је обично у вези са духовима (као што су ружа, црни глог, врба, итд.). Духовима или дрвећу треба се обратити молитвом. Дарови се остављају преко ноћи и уколико се нешто измени (на пр. лист упадне у вино) очигледно је да је човек био очаран. Ти дарови се касније користе као лековити. 65 index01.indd 65

10/2/2007 8:42:41 AM

Проклетства и клетве



Друга група, различита од злих жеља и чини,

су проклетства и клетве. У ранијим временима, а данас у конзервативнијим срединама, „онај који се лажно заклиње умире без имена и корена, а онај који се праведно заклиње умире од страха“. У једном од најстаријих писаних докумената истиче се да је онај који се лажно заклиње осуђен да буде прогнан из своје заједнице, а када умре, сахрањује се без икаквих обреда или молитве, уз клетве призивача духова као и бројне сведоке чији број зависи од тежине случаја, а обично их је између педесет и сто. Локални обичаји и веровања регулишу клетве на разне начине. Клетве имају заштиту као и чини. Све такве изреке се завршавају супротном фразом или негацијом, као што се приликом сопствене или туђе болести или несреће обзирно дода „у здравље“ или нешто слично. Следеће клетве су узете из народних прича: „Брате Миле, нека те виле узму и дарују те великим боловима! Нека ти свраб изједе тело, нека те грло гуши, црне очи нек ти се напуне сузама, црвени тумор нека ти буде на нос, стомак пун рана, јетра пуна црва, нека ти срце постане камен, нека ти се тело веже у 66 index01.indd 66

10/2/2007 8:42:41 AM

грозан чвор тако да те сви гледају са чуђењем и гнушањем. Само тада нека ти душа напусти тело, да је нечастиви однесе у пакао: јер си пожелео да нашкодиш сестри својој...“ „Да се у здрављу вратиш у свој бели двор, чим стигнеш да легнеш болестан, и такав болан останеш годинама, стрњика нека ти прободе тело, гује нека се устреме и презиме у твојој глави, лето проводе под пазухом ти. Нећеш имати ни гроба ни споменика“. Ово је била клетва Св. Петке и Св. Недеље Вуку Вучковићу због пљачке манастира. После дванаест година болести мајка га је питала какав грех испашта, и чим је признао истину, душа му је напустила тело. Сахрањен је био, али земља га је поново дизала, а море га није хтело. Онда је мајка узела тело, спалила га и прах расула. Већ смо довољно примера дали да би се видело да се описани симптоми не могу схватити као обичне језичке хиперболе, већ као истине дубоко укорењене у народном веровању. „Виле“ (самовиле, самодиве) су духови природе разних облика, зависно од места која настањују: дрво, планине, реке, мора, облаке и остало. Често се називају „добрим“, „слатким“. У неким деловима зову их „вештице“. Понекад 67 index01.indd 67

10/2/2007 8:42:41 AM

су то зли духови, понекад добри, некад каприциозни и завидљиви, али су увек у вези са болестима, њиховим пореклом и лечењем. Они могу исцелити ране које су сами створили. Болести које ове нимфе доносе су типичне грознице, можда због аналогије са водом, али и костобоље, лудило и епилепсија. „Вила“ може одузети сенку човеку који свуда бесциљно лута као „мува без главе“. Могуће је да „врбанац“, назив за обољење коже, потиче од познате аналогије са врбом које се често јавља како у лечењу, тако и у митологији „виле“. За болести овог типа каже се да су их „виле“ послале. У Македонији, северној и западној Босни и у залеђу Далмације култ „виле“ налазимо бар у траговима, заједно са светим изворима који се у одређено време посећују и којима се упућују разноразне молбе, дарују поклони духовима и посредницима између њих и обичних људи. Неке одлике ових локалних култова подсећају на оне за које знамо да су у директној вези са култовима и чувањем успомена на мртве претке. „Виле“, као што смо рекли, су такође у вези са ветровима. Локално име за њих у Бугарској је „Вихрушке“ (ветрови). У југозападној Македонији верује се да постоје ветрови који су чувари њихових извора. „Добријица“ је такође еуфемизам за виле као за одређене болове. 68 index01.indd 68

10/2/2007 8:42:41 AM

„Добра“, у Бугарској се препознаје по отоку или запаљењу и лечи се рецитовањем: „Добрице, сестрице!“ (Самовиле), која завршава са: „Ветар те донео, нека те и одува!“ Онај који истерује зле духове може тражити савез „виле“ или одобрење бога, послушност коју јој духови пружају и врелину њене руке. Зато се каже: „Наше пријатељице самовиле су нас послале (к вама). Оне подижу гласове до неба и просипају сузе по земљи. Овде је прљаво, овде заудара, укрштају се свиње, кује рађају своје мале. „... Када прелом не зарасте назива се вилински слом, виловски улом, а у Далмацији смлата. Он се тада надими спаљеним травама на гомили ђубрета или на огњишту или се лечи чинима. С друге стране, „вјештице“ су увек зле или су људска бића насељена злим духовима којима је позната ђавоља магија. Али пошто се баве контра–магијом, тешко их је разликовати од „травара, лекара и врачева оба пола. Када се вештица открије или призна своје деловање, она више не може да лети и може своје умеће усмерити у правцу лечења травама и магијом. Исцелитељ је увек подложан магији. Један лекар из Сарајева је приметио да су жене, чим би дошле у болницу, често бацале у неки извор 69 index01.indd 69

10/2/2007 8:42:41 AM

киту рузмарина, увек као случајно, као заштиту од лекара или болести која је можда још ту остала после излечења других болесника. Сам ће вам лекар потврдити да сеоска деца скоро никада нису без неке амајлије, али кад иду на преглед код лекара често додају још понешто овим свакодневним. Обично избегавају лечење недељом и празником због мање или више небожанских моћи исцелитеља. Свештеници су привилеговани и виде вештице на њиховим састанцима у најсвечанијим тренуцима мисе или литургије. Онај који тог тренутка успе да додирне свештеникову десну ногу својом биће такође у стању да разликује све присутне зле духове, и због тога вештице плаћају редован мито свештеницима. Вештице оба пола, изазивају епидемије, невреме, глад, штету и краду кравама млеко, прича се већ генерацијама. Традиција каже да сишу крв „једу срце људи и деце, посебно свога соја“, јер „где би вештица, него међу своје?“ Уједи вештице и „мора“ (модрице „мора“ је обично неудата девојка која помаже вештици у њеним сеансама, или је дух који ноћу гуши) су препознатљиве болести, које се код деце јављају у виду кожних промена. Код одраслих је исход обично фаталан.

70 index01.indd 70

10/2/2007 8:42:41 AM

Вештичија апотека Све вештице и сродни зли духови имају своје дане и места где се састају. Обично су активне оне вечери пред неки празник, тако да се нарочити обреди изводе на дан Св. Вида, Св. Ђорђа, Св. Јована, Св. Петра и тако даље. У усменим предањима и из писаних докумената са неких суђења вештицама налазимо занимљиве описе ових састанака. Данас више ништа од тога не можемо допунити, али су записи и традиција довољно богате да покажу некадашње постојање тајних удружења у којима су практиковани и пагански ритуали. Вештицама је позната магија травама и опасним средствима за изазивање болести, љубави, мржње, лудила и несреће. У подручју Плав– Гусиње њихове се услуге користе код обреда са трудницама. Вештице могу да ослободе човека чини а познају и мелеме за многе бољке. У обредима се служе и најчуднијим средствима: дроге, изнутрице животиња, нокте исечене на петак, удне навлаке обрезаних Јевреја, длаке под пазухом и слично. У документу из седамнаестог века помиње се чувена маст вештица која омогућава летење (неколико тегли послатих на анализу у Загреб показале су да је маст сачињена од измета црне свиње). 71 index01.indd 71

10/2/2007 8:42:41 AM

Један савремени примерак чудотворне масти садржао је конопљино уље и свињску маст. Измет и сокови црних животиња су често помињани састојци. Стари Словени су користили извесне течне масти (линименте) да би сачували снагу – вероватно, између осталог, и уље од конопље. Урин вештица је био моћан лек против чаролија и проклетства. Стабла храста, мостови, раскрснице и млинови су омиљена састајалишта злих бића. Кртице, зечеви, црне животиње, крв, урин, метле, сита и други објекти у вези су са црном магијом, а могу се користити против њихових чини. Познато је да су и неки послови у вези са лечењем рађени директно са вештицама, али је њихов злобни карактер утицао на прекид сарадње и поред њиховог знања и поседовања мноштва лековитог биља. Све до краја осамнаестог века хрватске судије су захтевале отклањање чини с вештица које су оптужене. Био је то неписани закон, мада налазимо и писмене доказе у архивима Србије из прошлог века. Вештица као „мора“ гуши својим прстима. Ујутру се њена жртва буди тешко и осећа се уморном; крв која се сакупила у носу и грлу згуснула се као да се охладила. На врату се налазе мали модри трагови, као знак дављења, јер вештице имају малене руке као деца. 72 index01.indd 72

10/2/2007 8:42:41 AM

„Remedie quande la stregha mangia il cuore“, каже Ловрић, „e di mangiar un bovolo arroste che allora il cuor terna a rinasccere“. Фортис на својим путовањима упознаје многа веровања у вештице. Чак му је један очевидац рекао да је видео вештицу како вади срце уснулог човека. Жртва се пробудила и вештица је нестала, остављајући срце на ватри. Када се човек дигао, схватио је да му срце недостаје. Његов пријатељ, који је све видео, али није могао спречити вештицу, додао му је срце. Чим га је човек појео, био је онај исти. Жена ухапшена због враџбина 1639. године изјавила је у своју одбрану: „... Ово су моје чаролије и знам како да умирим бол стомака и жучног мехура. Чула сам да када човек има жутицу треба да се опере извесним травама како би болест отишла. Моје треће знање је када дете има глисте: изгњавим траве, ставим их у уље и направим завој. Ако дете оздрави добро је, ако не, мора да поднесе болест... Ако су спремни да спале све ово и друга знања, онда нека ме спале. Да, када се жена породи, ја одем к њој и урадим све што је потребно за њу и дете, а једва састављам крај с крајем да и своје дете одржим у животу“. 73 index01.indd 73

10/2/2007 8:42:41 AM

Вештица, њени духови, или један од њених духова може се настанити у човеку и мучити га тиме што му стално седи у стомаку и гребе га или му пошаље сличног себи у облику болести или му поједе срце док овај спава. Овај дух вештице је невидљив, али пошто се вештица често јавља у облику инсекта или гмизавца може бити и невидљив анимални демон. У Битољу се верује да летећа вештица поприма облик огњеног духа. У веровањима народа јужне Славоније налазимо додирне тачке између примитивног култа (без обзира о којем је реч) и система обожавања и персонификације тј. система у коме сваки природни облик има своју „личност“ (карактер), а понекад и властити дух или духа– чувара. Дани у недељи, значајни фестивали, литургије, и многи апстрактни појмови, добијају особине личности, као што су баба Коризма, баба Марта. Недеља је „мајка“ петка и суботе. Петак је мајка ватрене Марије и Св. Елијаха. Бог и Божић су млађа и старија божанства. Срећа и несрећа су карактери узети из народне приче, али идеја о њиховом објективном постојању није много различита од веровања у постојање светаца којима се приносе жртве, и за које је тешко рећи да ли су личности или апстрактни појмови. 74 index01.indd 74

10/2/2007 8:42:42 AM

„Пошалина, пошаст, редовница, прилепљива болест“, називи су заразних болести, а често се замишљају као личности, обично у облику жене која путује из једног у друго место. „Путник“ („жива рана“) тако се назива јер се шири тј. „путује“ целим телом. „Намер, намера, намерница“ итд. могу такође имати значење лица или ствари која путује. „Намера“ се користи као еквивалент за „чини“, за жељу, а понекад за специфичну болест, док „намерник“ дијалектички означава било ког путника или странца. Демони куге Епидемије су у причама истински персонификоване. Оне су носиоци болести. У причама их описују као породице које живе испод мора, великих језера, или у неком далеком другом свету. Најстарији опис „породице“ болести потиче из легенде „Богумил“ Нежит. Од њих се треба чувати као и од вештица и других злих духова. Секира се увече наслони на врата, део старе ципеле се баци у ватру, окачи се венац белог лука, врата се премажу катраном, угаљ се стави из огњишта на праг куће, док се кућни пси, нарочито уколико су црни или рођени под одређеном звездом, упозоре на ове последице чија се права имена 75 index01.indd 75

10/2/2007 8:42:42 AM

никад не изговарају. Њихов вођа се зове Куга. Има безброј прича о њеним путовањима, о томе како ће јахати изненађеног сељака до куће или се сакрити у кола да избегну псе чуваре. Колера, богиње и тифус имају сличан карактер. Познати су под разним именима и надимцима. „Страва“ је такође демон, мада не у потпуности персонификован. „Урок“, урочица, су такође чланови породице. Следећи пример наводим као типичан однос између поетске и праве персонификације: „Писмоноша се женио и позвао Руса (кожна болест) Добро јутро, драга Руса! Дођи да једеш и пијеш. Нећу да једем и пијем. Ни на твојој свадби да седим. Пронаћи ћу два обична листа калопера и две жуте траве Ошишаћу калопер и превити ране од Русе. Тако да се осуше, свену и да се повуку“. У Херцеговини су раније постојале чаролије за истеривање „Кука“ и „Коста“ (демон реуматизма), који су се употребљавале упоредо са другим методама. „Куга“, ћерка Св. Петке, се још понегде приказује као ружна нага жена, са врло дугом 76 index01.indd 76

10/2/2007 8:42:42 AM

црном косом, лицем изобличеним од тумора, са грудима црним и дугим ноктима као канџама без палчева, очима великим и црним, хрома и са једним веома дугачким зубом. То су одлике вође болести, некада куге, некада богиње, а понекад колере. Краус (Краусс) је показао да ова занимљива фигура подсећа на традиционалне представе ђавола. Болест позната као куга је још увек краљица болести: „Црна коса – заруђена уша, Мутно чело, тисно и лакомо, Мачије очи, разблудна погледа, Оштар носић пун змијина једа, Широка јој прождрљива уста. Жуто лице, ненавидно сухо, Од лиености подавите руке, Зајарила сивокастне стјуке...“ Опис куге често може бити и опис Смрти (такође женска личност у јужнословенском фолклору), чије су методе исте. И она, као традиционална вештица једе срце својих жртава. Према једној причи, смрт попрашује срце људи који више од двадесет година живе у греху, а заједно са прахом преносе кугу. У Србији се верује да куга гуши, пробада стрелама, гађа орасима оне које жели да убије или, као смрт, 77 index01.indd 77

10/2/2007 8:42:42 AM

убија додиром свог дугог кажипрста. Легенду о сестрама болести налазимо још у раној средњевековној литератури. Једна народна прича потврђује Краусову теорију. Краљ се женио неколико пута, али није имао деце. Напокон му је жена коју је пронашао у шуми родила три кћери. Касније му је признала да је била прерушени ђаво, и краљ је бацио децу у тамницу. Једном од његових наследника је поверовао да је краљ то учинио да би их заштитио због њихове изузетне лепоте, и ослободио их је тамнице. Ове девојке су биле жене - куге и одмах су почеле да пустоше свет. Краљ и његов двор су потонули у дубоко језеро док су куге журиле из једног у друго место. Свака се посветила једном континету, док су два „нова“ континента посећивале на смену. Никада нису смеле да се сретну јер би умрле. Легенда о породици – болести и дворцу или граду који је потонуо у језеро је једна од најстаријих. Без сумње, ђаво, што год се овде подразумевало под тим појмом, је касније додат. Сестре, куга и колера, према босанској легенди раде по договору; једна наставља пустош, коју друга оставља. Пре њихове појаве, непозната девојка је лутала по селима позивајући људе њиховим именима. Ко код би се одазвао, био би убијен кугом. Ипак, сви се слажу у томе да 78 index01.indd 78

10/2/2007 8:42:42 AM

је куга плашљива и „да ће једног дана осванути сунце и она ће нестати“. Сељаци у Славонији верују да је куга жена са козјим ногама. Козје ноге су такође атрибут „Виле“ и других демона. Куга има само четири прста на свакој руци, а око врата јој је списак жртава које је усмртила, голицајући их испод носа. Они којима би се десило да када кину, неко добаци „наздравље“ и онда кину још три пута, умрли би. Колера је, с друге стране, мала жена са само једним оком, једним ухом и два дуга зуба. Из њених ноздрва излази смртоносна пара и она убија својим дахом. Плод дрвета који личи на вучију шапу се окачи изнад врата да би се обе, куга и колера, одагнале. У Далмацији је био обичај да се окачи реп вука или неке друге звери. У једној бугарској песми се каже како је бог градио манастир и послао кугу („најбржу болест“) по невине душе – старе људе за темеље, младе људе за зидове, младе жене за грађу прозора, децу за попречни зид, итд. Када је отишла у Јанкову кућу није могла да уђе у двориште, јер су се Јанкови пси оштенили на Свету Недељу и препознали је и поред тога што се прерушила у Циганку. Бог јој је тада наредио да узме облик медведа, што је и учинила, претворивши се у језиву дивљу звер и на тај начин завршила свој задатак. 79 index01.indd 79

10/2/2007 8:42:42 AM

Као и смрт, куга у причама поседује књигу или кантар и као и смрт, позната је по томе што узима мито или служи човеку из захвалности или пријатељства. Против вариоле (великих богиња), колере и куге, без обзира која је најпознатија, предузимају се ове мере предострожности: свежа вода, огледало, чешаљ и со се оставе поред очишћеног огњишта преко ноћи или хлеб и вино, али даље од куће у жељи да оне тамо оду и заобиђу кућу. Или се болест наведе да заузме своје место у теретним колима, дају јој се дарови и остави негде у пољу, или у другој парохији са неколико печених пилића, кришком хлеба и флашом вина. Куга је Бог–родитељ онима који су рођени у суботу или Свету недељу, и на тај начин су имуни, па преузимају на себе извођење обреда у циљу заштите других од куге. Друго правило је да куга никада не напада чисту и уредну кућу.

80 index01.indd 80

10/2/2007 8:42:42 AM

Ветрови и болести Јужнословенски фолклор обилује чудовиштима, од којих су многи ослобођени посебних дужности, али су неки слични сестрама – болестима. Мушке персонификације болести су много ређе. Бугарске пастирице из Либјахова с времена на време је узнемиравао „дедејко“ („деда“) који лети напада њихове овце. Онда су ангажовали једног чаробњака који би ишао од овце до овце и протресао их. Чим би угледао дедејка, скочио би на њега, али би одмах пао на земљу као да је мртав. Пастири би га поливали водом и оживљавали. Дедејкова крв је нађена тамо где је његов штап ударио овцу, на њеним роговима или на земљи. Босански чобани имају сличног непријатеља „кравосаца“ (онај који сише краве), чија је крв у више боја. Када га нико не види, највеће му је задовољство да посиса млеко шарене краве. Виме тада отекне и крава липше. „Устрел“ је још један назив за болест стоке која у Србији (бар колико ја знам) није персонификована, али се у областима Бугарске верује да је то нека врста духа који јаше на главама животиња. За обољење се каже да их изазива ветар, јер ветар је значајан за многе духове. Одређена врста промена на кожи заједно са екцемом 81 index01.indd 81

10/2/2007 8:42:42 AM

и (ерзипелом) се назива црни, црвени, бели ветар. „Одбите од мене вјетар сотонски“ је херцеговачка изрека. Такође се каже да ветар појачано дува када се људска крв излије. Болести коју доноси ветар су познате под именом „добрињице“. У једном ритуалу чини се бацају речима: „С ветром дошао, с ветром нестао“. Налети ветра посебно су опасни када подижу облак прашине или лишћа. Они доносе грозницу. Реуматски болови су последица мешања ветра и крви или настају јер их је ветар захватио. Ветар је у вези са језом, стога и оштрим боловима у леђима и грудима који упозоравају на неко унутрашње обољење. Каже се да су ветрови продрли у тело. Промене на кожи („Сугреб“) доноси велики ветар – „Здухе“. У Босни и Херцеговини се сматра неучтивошћу „пустити ветар“. Код Вука Караџића налазимо једну анегдоту у којој он каже да, уколико би се то догодило у присуству Турчина, он би то сматрао за велику увреду, а још ако би пушио, тог момента би бацио лулу и поново је напунио. Они који управо тада једу повратили би. Нарочито се грознице доносе са ветром. У Херцеговини се верује да је грозница лепљива материја која трује и изазива повраћање. „Надун“, „дунути“ (дисати, дувати) је назив за разна обољења, 82 index01.indd 82

10/2/2007 8:42:42 AM

укључујући и она која су изазвана тако што је неко дисао над граном, мада је то чешће демонска болест изазвана ветровима сотоне или другим демонима. У потпуно другом смислу, може да значи отеклину. Шуљеви и киле код деце су изазване ветром и за профилаксу се користи ђумбир остављен у ракију неколико ноћи. То је најбољи лек за унутрашње ветрове“ – сигурно да је делотворан лек јер не дозвољава нечистом ваздуху да продре у тело без обзира какав ваздух човек удише, чак и у најнездравијој средини. Обољење ока долази од ваздуха („калуп од арије“ – Хвар), ветрови (вјетар – Босна), док „задух“ у јужним дијалектима значи кашаљ. На Мљету сам чула како се у случају зубобоље треба трајно молити богу да ветар изађе из зуба. И овде се, као и у многим другим случајевима, речи ваздух и ветар користе у смислу духова. Друга молитва за излечење болести гласи: „Да ли од чини или од мора, или од воња или од дубина земље, учини, Исусе Христе, спаситељу наш, нареди да „нежит“, „сичец“ и ветар изађу из утробе и главе свог слуге...“ Ова молитва као и сличне имају своје прототипове у ранијим јужно-словенским писаним молитвама чак и у грчким рукописима. 83 index01.indd 83

10/2/2007 8:42:42 AM

Ветар доноси вариолу и варичелу, и друге заразе (Босна). Глас божији допире из вихора, али и вештице јашу кроз ветар који је знак њиховог присуства. У једном случају из 1750. године жена је изјавила пред црквеним судом у Загребу да ју је захватио снажан ветар када је излазила из куће. Осетила је грч у десној руци и нози, и јак ударац у раме који ју је оборио на земљу. Један босански стих овако описује болести ветра: „Постоје многе исцелитељске чини које лечи ветар. Могу ти помоћи, пријатељу Јер речи мудрости лече болест“ Ветар има значајну улогу у животу сељака и примораца. Постоји обично велики број посебних мање или више локалних назива за разне ветрове, зависно од њиховог правца, годишњег доба и карактера. Међу њима има и оних који су обележени као нездрави и злослутни. Постоје многе легенде о ветровима. Углавном ветром потиче из једне велике пећине, понора или планине. Понекад се и за болести верује да живе у пећини. Зли дуси проклетих су ти који стварају ветар. Ветар долази од змаја из језера над којим излази сунце или 84 index01.indd 84

10/2/2007 8:42:42 AM

из велике провалије. Када дува из одређених мочвара доноси грозницу, због распадања тела мртвог змаја (Србија). У ранијим се временима говорило да када дува из правца Сарајева, доноси кугу. Громови и месечина Гром, такође има одређени значај у легендама и теолошким списима. Средњовековне књиге су садржавале описе временских прилика као и молитве грому, створене према заједничком календару, а понекад молитве грому и чаролије као и чини за одвраћање грома. Неки стари текстови имају сличност и са Византијским изворима, али би било занимљиво упоредити их са традиционалним познавањем времена. Грому се не приписују неке посебне болести, сем његовог добро познатог деловања, али он има удела и у лечењу. „Стреле грома“ су такође опште познате. Ово је молитва која се изговара у Босни при ливењу олова: „Дођи Св. Илија громовниче. Са собом поведи брата свог Пантелију, да збришеш страву громом и спалиш је муњом“. У истом обреду се стрела грома, односно комад кварца, ставља у воду (стара Србија). Вода којом се прелива стрела грома даје се епилептичару и детету које има конвулзије. 85 index01.indd 85

10/2/2007 8:42:43 AM

Месец има моћ привлачења. Поседује велику снагу и верује се да једе извесне ствари, посебно јаја, и изазива страх и поштовање, а негде га називају оцем или дедом. Месец може подарити младост и плодност, али је понекад злоћудан: поткрада кокошија гнезда, може да исиса снагу из мале деце или да избацује смртоносне стреле. Зато је опасно спавати на месечини. „Зрак“ означава месечину, а користи се и као термин за обољење које настаје због утицаја месеца на организам. Ипак месец поседује извесну исцелитељску моћ. На пример, када је млад месец, треба додирнути увећану слезину три пута осовином запрежних кола и рећи: „Млади месече, стари ти забрањује да једеш ракове и рибу, већ узми моју слезину“. Сунце поседује снагу, може одапињати стреле и изазвати болест. Мартовско сунце се, уопште, сматра нездравим. Па ипак, сунце даје снагу и позната је изрека да ће кућа без сунца подлећи болести. И звезде имају своју жаоку. Од спавања на роси отиче глава, грло постаје болно, а очни капци надувени, то је један од узрока дифтерије или „грознице“. Маларија настаје због влажне морске измаглице (Далмација), мушица комараца, лептирица. Вода, као што смо већ поменули, још је један извор заразе. 86 index01.indd 86

10/2/2007 8:42:43 AM

Наишла сам на један посебно занимљив опис влажности као узрока обољења: „Дању и ноћу тече вода којом плове разне болести. У једном часу она је извор заразе, у другом је лековита, у трећем, уколико је пијете, изгубићете свест, у четвртом ће вам донети заборав. Извори из земље су као млеко женских дојки. Није увек исто, уствари, млеко тече из седам различитих токова груди од којих је шест слатко а седми је горак“. О деловању наркотика, осим у неколико случајева, нисам могла да сазнам. Смиривање и излечење је искуствено познато; неки лекови се узимају хомеопатски, мада нема уопштених правила.

87 index01.indd 87

10/2/2007 8:42:43 AM

Намештање костију Ово је такође показатељ да је народна медицина потекла из разних извора, што је доводи у блиску везу и са античком медицином. Ни лекови ни методе лечења се не могу дефинисати ни као наука ни као сујеверје јер се ове две категорије преплићу. Сви болови услед прелома или намештања после механичке повреде неког органа третирају се на основу аналогије. Само се у случају рана које остављају могућност другог узорка повреде, или екстракције страног тела, искуственом третману додају понекад чаролије. Велики број чини постоји за разне дислокације, спуштен палатум (непце), дислоциран пупак, фрактуре, уганућа, модрице и остало. Дислокација се решава намештањем дислоцираних делова или стављањем гипса. Унутрашње ране се третирају лоптицама крзна и воска који се прогута у нади да ће обложити рану и тако је затворити. Пуштање крви је често коришћена метода код унутрашњих лезија, док се крварење непознате природе (некада објашњено као животиња или зао дух који се храни), као код туберкулозе, дизентерије, хемороида и друго, ретко лечи на неки специфичан начин. Ово су пратећи симптоми за које ће сеоски лекар признати да не може да их савлада. 88 index01.indd 88

10/2/2007 8:42:43 AM

Уклањањем катаракте или мрене са ока је изузетак од правила, пошто се понекад хирушки уклања уз бајање. Интервенцију, у овом случају, увек изводи жена јер се мушки хирурзи ослањају једино на инструменте и вештину. Мрена се такође везује за зле снаге и ту се примењују чини. Губитак вида је карактеристично кажњавање за грех, последица односа са вилом, резултат атмосферског феномена или самог урока. Механичке дислокације представљају занимљиву студију. Подизање терета, тежак физички рад и падови изазивају истезање леђа и трбушних мишића што се обично лечи масажом. И стомак може бити дислоциран. То обично изазива: грчеве, дијареју или чак дизентерију. Струња се дефинише као „болест“ током које стомак постаје хладан и помера се напред – назад. Човек се истргне када подигне нешто тешко, „па се струни“. Ово је у вези са неодређеним идејама о протоку крви, нарочито ако је један од симптома лупање срца или грчевито трзање абдомена (види поглавље III). Неопходно је померени орган вратити на своје место („наравнати, градити, наместити“). Дислокација се често јавља код деце услед наглог скакања. Спуштања материце, чест случај после порођаја, лечи се масажом и 89 index01.indd 89

10/2/2007 8:42:43 AM

превијањем. Спуштање непца или епиголитиса (поклопац гркљана), (када спадне реса смањи се врат, спадне врат, падне непце, итд.) је облик крајника код деце или локалног запаљења грла. Скоро у сваком селу постоји бар једна старица која то лечи тако што пробуши отечен крајник својим прстом или подизањем детета са земље с прстом у његовим устима или подизањем детиње главе или неким другим ефикасним начином. Последице шока или удара могу бити озбиљне. Унутрашња рана се сматра много озбиљнијом од оне која се појављује на кожи. Кад ове потоње крв се згрушава под кожом и постоји опасност да таква дође до „срца“, када рана почиње да зараста. Ударац у главу, образ или обрве може изазвати руптуру или шуљеве. Снага ударца доводи до тога да дебело црево пробије бешику и појави се између ногу, а то се догађа женама које носе тешке ствари или их неко повуче за косу. Од свих органа сељаци највише пажње поклањају срцу и утроби, јер их сматрају суштинским органима, битнијим од главе или очију. Већина метода за које сам сазнала имају за циљ да спрече да болест захвати стомак или главу. 90 index01.indd 90

10/2/2007 8:42:43 AM

Грозница се углавном везује за главу. Главобоља је озбиљан симптом и представља болест. Јака главобоља је знак грознице, или, како кажу, и сама је грозница. У једном чину истеривања изговара се ова реченица: „... и свака друга болест која се настанила у његовој (НН) глави...“ Овај орган се третира веома обазриво и отуда се бројни методи лечења чешће односе на лечење главе, него других органа. Тифус је „велика болест стомака, али и главе“. Очи су једини органи који заслужују посебну пажњу након открића пустула (бубуљица) изазваних вариолом. Када се остали симптоми богиња препознају, њихово појављивање убрзава се тако што се болесник лечи вином и „крмезом“ (Србија). Срце се углавном опажа као орган дисања и често је склоно поремећају и убрзаном раду. Једва да се нешто зна о његовој функцији и болестима. У Србији и Војводини се код болести срца узима говеђе срце, пресеца на пола и прислања на обрву. Крв која се из њега слива са језиком се покупи и прогута. Затим се говеђе срце испече и на порције једе следећих четрдесет дана. У истим тим областима, и у 91 index01.indd 91

10/2/2007 8:42:43 AM

Црној Гори против убрзаног лупања срца узима се парче сирове говедине „која се миче“ и једе са шећером. Известан број болести настаје услед јаких емоција или меланхоличног стања духа.

„Од јада је заболела глава А од главе у срце додало.“

Тежак рад, узнемиреност и туга су узроци туберкулозе или дуготрајног пропадања. „Верем“ (сушица) настаје у стомаку због љубоморе. У почетку болесник може још да једе, али касније губи снагу и апетит. Лева страна отиче и појављује се тврди оток. Срџба и узбуђење (стање раздражљивости и љутње) могу угрозити здравље. Оболеле жене, деца и некад мушкарци говоре о посебној болести која је изазвана тиме што нису добили одређену храну коју су тражили. Незадовољство уопште директно утиче на здравствено стање. Тешко је помирити ове симптоме акутне осетљивости с чињеницом да је маса популације већ толико огуглала на оскудицу. Незадовољена љубав или жеља такође штетно делују на здравље.

92 index01.indd 92

10/2/2007 8:42:43 AM

«Понуде» или «даће» на гробу, 1928. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

93 index01.indd 93

10/2/2007 8:42:46 AM

Амулети из Скопља, Призрена, Пирота и Пећи

94

10/2/2007 8:43:27 AM

index01.indd 94

Вотивни предмети, Славонија, 1933. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

95 index01.indd 95

10/2/2007 8:43:42 AM

Делови одеће болесника остављени на дрвету, Банат, 1928

96 index01.indd 96

10/2/2007 8:43:56 AM

97

index01.indd 97

10/2/2007 8:44:15 AM

Прављење ватре, Србија (Фото: Етнографски музеј, Београд)

98 index01.indd 98

10/2/2007 8:44:15 AM

Напомене и извори: 1. E.G. Bolte and Polivka, Anmerkungen zu d. Kinder und

Hausmarchen der Bruder Grimm, I, str. 133, 385, III, str. 439, 440, itd.; A. Aarne, Verzeichnis d. Marchentypus, Typus 302, 305, 332, 670, itd.; Grundvicg, Danske Folkaevartyr, II, str. 7, 9; V. Čajkanović, Srpske Narodne Pripovetke (1927), str. 14, 32, 194; Petranović, Srpskc Narodne Pesme, 2, 383; Vuk Karadžić, Srpske Narodne Pjesme, I, 273, 370, itd.; Srpski Etnografski zbornik, XXXI, str. 120; Arhiv za Albanske starine, I, str. 74; Zbornik za Narodno Umotvorenie, VII, str. 159; cf. Panzer, Studien, Beowulf, I (1910), str. 16; J. Kohler. Der Ursprung der Melusincsage (1895), itd.

2. Zbornik za narodni život i Običaji Južnih Slovena, XIX, str. 151.

3. Zbornik za narodni život i Običaji Južnih Slovena. XIX, str. 151; D. Marinov, Vera i Religiozni narodni običaj, Sbornik za Narodno Umotvorenie, XXVII (1914), sir. 224, 225. “

4. J.M. Pavlović, Život i običaji narodni u Kragujevačkoj Jasenici; Srpski crnografski zbornik, XXII, str. 251.

5. J.M. Pavlović, Život i običaji narodni u Kragujevačkoj Jasenici.

6. Zbornik za narodni život i običaji Južnih Slovena. XXI, str. 12-16.

7. Vuk Karadžić, Lexicon v. sjcnovit. 8. T. Dragičević, Narodne praznovjerice (Žepče), Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, XX (1908), str. 135.

9. N. Šaulić, Srpske narodne pjesme. (1929). 10. Vuk Karadžić, Srpske narodne pjesme, II, str. 67. 11. A. Mazon, Contes Slaves de la Macedonie SudOccidentale i Pariz, 1923), str. 92, itd.

99 index01.indd 99

10/2/2007 8:44:15 AM

12. Dragomanov, Sbornik na narodno umotvorenie, VII (1892), str. 154, 159; Makedonija, br. 42

13. V. Ardalac, Bukovica (u Dalmaciji); Zbornik za narodni život i običaji Južnih Slovena, VII, str. 276.

14. V. Čajkanović, op. cit., str. 44 i beleške. 15. Dialektološki zbornik, II, str. 436; cf. A. Aarne,

Verzeichnis d. Marchentypus, Typus 302; Bolte i Polivka, op. cit. III, str. 434, itd.

16. Cf. D. Marinov, Vera i religiozni narodni običaji;

Sbornik na narodno umotvorenie, XXVIII (1914), str. 106: Zbornik za narodni život i običaji Južnih Slovena, I. str. 10 pnssim; VII str. 280; M. Arnaudov, Sbornik na narodno umotvorenie, XXXVIII (1930), str. 16 ild.; Sbornik za oarodno umotvorenic (1916). str. 153; Vukmić. Kako čeljade može postati vukom; A. Aarnc, Der Tierspra-chenkundige Mann. XV, str. 64. 65, 28-30; Archiv de Vercins fur Sicbcnburglsehe Landeskunde, XXXIII (1906). Tipične priče videti kod Grima, 17. L18; Bolte i Polivka op. cit. I. str. 133, III, str. 434; A. Aiirne, Verzeichnis d. Marćhentypus, Typus 366, 612, 670, 302.

17. Uporedna verovanja sa primerima mogu se videti u

knjizi: O. Berthold, Der Unvcnvundbarkcit in Sage und Aberglauben d. Griechen (Religionsgeschichtliche Versuche un Vorarbcitcn, Ikl. II). ix. i. Dragičević, op. cit. str. 450.

18. Cf. Rovinski, Černogorja, II, str. 330. 19. V. Đorđević, Narodna medicina u Srba. Letopis Matice Srpske. knj. 114 (18720.

20. Ibid. str. 18. 21. IV. ITAH Asta, Narodna Medicina (Hrvatsko primorje), Zbornik za narodni Život i običaji Južnih Slovena, XXVI 100 index01.indd 100

10/2/2007 8:44:15 AM

(Almanaco Fiumiano, 1875); M. Medić, Četiri ljekaruše; V. Ardalac, Basne (iz Bukovice).

22. Bik, bičić, seksualni organi mladog bika; guska.

zadnjica; gušter. guščer, kuščar, itd., mišić; jež, materica; kanji, obrve; kobilica, grudna kost kokoši; vratna kost čoveka; knjist, prst ruke; knjist, insekt; mišić, gušter: lisa, bolest skalpa ili brade što dovodi do opadanje dlake; metilj. bolest jetre ovaca i druge stoke; metiljka, bolest oka, katarakta; magarac, magarica, jak kašalj; mačka, prehlada nosa; pauk. sifilis; prasići, otok iza ušiju; ospice, variola; trud, čir; gusenica, tumor noge kod stoke; žaba, žabica, otok grla, angina; žabka, žalva, fislula; zvjerinac, herpes.

23. Cf. Bratić T., Ljekaruša iz 1843. godine; Glasnik

zemaljskog muzeji u Sarajevu, XX (1908); V. Jagić, Enlstehungsgeschichte d. kirchcn slwisclicn Sprachen (1913), str. 305, cf. Bulgarska starina, I.

24. Sledeća imena označavaju različite vrste natprirodnih

bića koja mogu izazvati mnoge bolesti ili nedaće. Veći broj ovih imena su ujedno i imena bolesti. Beštija, brodnica, coprnja (ica), čuma, čumica, duh. loš duh, zao duh, izdat, izdajnica, jude, kamenice, okameni, okamenica, kuga, krivo ako, karan, karakandžeri, krvopilica....

101 index01.indd 101

10/2/2007 8:44:15 AM

102 index01.indd 102

10/2/2007 8:44:15 AM

II

РИТУАЛИ ЛЕЧЕЊА Ритуални календар лечења садржи обреде за готово сваку сезонску свечаност. Изабрала сам само неколико таквих обреда лечења. Ритуали који су у функцији лечења могу се поделити на: Ублажење (ту спадају сви облици мољења или жртвовања, размене, избављења, завета, религиозни чин причести, испуњење моралних обавеза, а посебно склапање савеза са узрочником болести); Истеривање ђавола (претња и присила, непријатељско понашање, обреди окруживања и дељења, истицање моралних и легалних обавеза, нпр. жртвовање и дељење, причешће, усвајање, испуњавање одређених услова, употреба апотропеје, кађење итд.); Преношење или уништавање болести, обреди прелаза, катарактични обреди, обреди обожавања и идентификације. Наравно, ови обреди нису у пракси потпуно одвојени јер је очигледно да се сваки посебни обред и сваки култ може сврстати у више оваквих категорија. 103 index01.indd 103

10/2/2007 8:44:15 AM

Ритуално купање може се окарактерисати као обред прелаза, као причешће, као начин склапања полумистичног, полузаконитог савеза, али и као чин насиља или чин заклињања. Кађење је катарактична метода, али може да буде и метод истискивања. Преношење болести и ослобађање од ње најчешће је повезано са чином испаштања, приношењем жртве, или је пропраћено очишћењем. Обреди отварања, жртвовања, замене, и други, који су често веома слични и у којима се налазе и основе законитих појмова, могу се обухватити Ван Генеповом (Van Gemmep) категоријом обреда прелаза. У том смислу, према хипотези, сваки обред лечења је обред прелаза, од болести ка здрављу, међутим обред агрегације, да употребимо Ван Генепов израз, је исправно замењен са церемонијалним чишћењем. Стога, не би требало ићи предалеко са овим аналогијама. Сам Ван Генеп говори о специфичном случају, о „отварању“ близанца мртвог човека, али као што сам ја показала, вештачко сродство има главну улогу у таквим ситуацијама. Код лечења епилепсије, где се мења одећа, где жртва иде гола итд, сва пажња је усмерена ка ослобађању од болести и на жртву која 104 index01.indd 104

10/2/2007 8:44:15 AM

замењује оболелог (као у примеру где се кошуља болесног човека обмота око пилета и сахрани са њим). Сваки случај треба посматрати засебно. Лечење магијом се састоји од вербалне формуле или ритуалног деловања. Одређене активности су намењене ономе ко моли или врача. Ако ништа друго бар му је одређен положај тела, или кретање руку, или тачан положај очију. Ритуално кретање, узимање лекова итд, може бити појачано молитвом или бајањем. У комбинацији молитве и ритуалног кретања, као симболичном представљању формуле, снага и упечатљивост наглашава се магичним речима и покретима руку. Ако нема формуле, по правилу, обред се изводи у потпуној тишини. Обреди који захтевају тишину изводе се на посебним местима и односе се на култ духова, демона или утвара. Приношење жртве дрвету, сахрањивање жртви и сви обреди на гробљу одвијају се у потпуној тишини. Када се обред заврши, брзо се у тишини напушта место, без освртања. Погрешно је тражити најпримитивнију основу за сваки обичај. Одређена понашања, понекад скоро механичке реакције, чак и када 105 index01.indd 105

10/2/2007 8:44:15 AM

су одавно уобичајене, изгледа да у основи имају атавистички инстинкт. Сложенији и развијенији елементи обичаја подједнако доприносе лечењу. Законске и сродничке везе, као и церемоније које из њих произилазе (које припадају савршенијем друштву и чији се опис често може наћи у историјским записима, једнако као и више форме религијских осећања), директно се користе и у терапијске сврхе. Терапеутски поступак је обично специфичан поступак, развијен из општијих апотропеичких или специфичних култних ритуала, или је прихваћен из других техничких поступака, или из магије повезане са другим поступцима. Друштвени, законски, медицински, магијски и религијски обичаји међусобно се преплићу, а да су сви у исто време засновани на идентичним или сличним појмовима. Ове међусобне промене могу бити изузетно сложене, тако да ћу ја за сада описати само неколико терапеутских обреда као пример за преношење и сличност ритуалних елемената. У Драгачеву епилепсија се лечи водом у којој је за време помрачења „ухваћен“ одсјај Сунца или Месеца. Вода се помеша са брашном самлевеним у глуво доба ноћи, а колач се испече на отвореном, под сјајем сунца, и 106 index01.indd 106

10/2/2007 8:44:15 AM

поједе. У Источној Србији се обавља и посебан ритуал за време помрачења. Вода и колачи који се користе током ове церемоније имају лековиту моћ. Мисли се да су овакви и слични обреди, који се изводе у време помрачења, везани за приношење жртви. У Левачу, као лек против епилепсије, служи пшенични колач, који домаћица меси лицем окренута у правцу Месеца за време помрачења. Колач је назван „изед“, што означава да је реч о смањивању или изједању Месеца (по предању, Месец су појеле аждаје, или су то учинили врачеви магијским формулама). За време помрачења Месеца „човек треба да стоји мирно, да узме мало земље која се налази испод његове леве ноге и да је сачува као лек“. У случају болести, треба потопити ову земљу у воду и дати је болеснику да пије. За време помрачења Сунца, треба умесити колач од брашна и пљувачке. Када наступи помрачење Месеца, три старе врачаре састају се у кући најмлађе. Узимају бакарну посуду (која је била свадбени поклон удовца, истовремено и кума), односе је у двориште, стављају на софру, постављену између две воћке, или између две гране забодене у земљу, али тако да сенка не пада на 107 index01.indd 107

10/2/2007 8:44:16 AM

посуду, и сипају воду у њу. Када се помрачени Месец три пута одрази у води, најстарија жена стане напред, крсти се, клечи у правцу Месеца, расплиће косу и отвара хаљину са десне стране. Вади из појаса свој нож са црном дршком, љуби земљу на три места, па над водом са оштрицом ножа чини покрете који симболизују крст. Друге две клече иза ње, најмлађа са леве стране, и у потпуној тишини затворених очију све три мешају кукурузно брашно које се налази у посуди. Када се помрачење заврши, најстарија жена узима квасац, најмлађа посуду, средња гране, а затим се враћају у кућу. У шкрињу ставе квасац и гране, па је покрију тканином, а на врх ставе наопако окренуту посуду. Следећег петка, у поноћ, састају се у кући удовца где секу и припремају гране, а у суботу у кући најмлађе жене пале ватру. Када ватра потпуно догори, на њих стављају половине штапа унакрст, а преко овога крста две гране са воћке које су користиле за време помрачења, па их све спале. Најстарија жена одлази до спремнице, левом руком узима припремљени новчић који се налази испод посуде, окреће посуду другом руком, над њом чини покрете који симболизују крст, ставља новац у њу, да би га на крају умесила у колач. Жар се лагано претресе и посуда стави на 108 index01.indd 108

10/2/2007 8:44:16 AM

њега. Док се једна страна суши, жене све раде у тушини, а када најстарија окрене колач, размене међу собом ножеве. На крају најстарија жена враћа посуду у спремницу и прекрива је. Ватру остављају да гори и даље, а оне се растају без иједне речи. Следеће суботе друга жена понавља исти поступак, а на трећем састанку најмлађа ставља колач да се суши. Када је колач сув, она диже посуду и ставља је на сред собе. Када се охлади, све три редом љубе колач, а најстарија говори: „Квасац је ускиснуо, уништио је камен, осушио реку и растерао болест!“ Посуда се поново ставља у спремницу и покрива тканином. Три старе жене простиру чаршаве по поду и лежу на њега одевене. Рано ујутру устају, износе чаршаве напоље и одлазе на поток. Када их оперу, одлазе кући. Откривају колач, ударе га три пута, љубе се изнад њега и кидају га на три дела. Парчићи овог колача се на дан духова дају онима који пате од констипације, грудобоље, или онима на које су бачене чини. Други који би желели да стекну моћ лечења, користе помрачење да посвете специјално искован нож, са црном дршком, помоћу воде у којој се одражава помрачени Месец. Формула гласи: 109 index01.indd 109

10/2/2007 8:44:16 AM

„Као што теби, Божија светлости, ни нибеса ни але не могу штете нанети, тако ни болест не може учинити ништа ономе на кога се овај нож положи. Ојачај га, Месече, учини моћним, благослови га, Месече“ (три пута). ГОСТ У јужнословенском друштвеном закону и структури, три особе су имале посебно место, које се налазило изнад природног и венчаног сродства, изнад спрега које повезују чланове племена, клана или села: гост, побратим и кум, тј. особе са којима је свечано склопљен привремен или трајан савез. Гост не само што може да донесе срећу или несрећу или болест, већ може и да је однесе. Просјаци, тачније скитнице које просе имају своју улогу. У многим местима они добијају одећу умрлих и друге обележене предмете. Разни предмети у којима је болест затворена дају им се тајно, или се бацају за њима у воду коју они пређу, или се чисте испред врата док они пролазе. Понекад они чак могу извести обред за болесног, на пример када је битно да обред изведе неко кога пацијент никада раније није видео. Поред људске милосрдности, ово је други разлог због кога се просјацима даје 110 index01.indd 110

10/2/2007 8:44:16 AM

посвећена храна. Некада је присуство странца, који је морао да буде просјак, било скоро главно обележје славе. Са одласком странца, и болест је напуштала кућу, једино не знам да ли је то значило да ће он због тога патити. Вода у којој се болесник купао, просипа се на комшијску стазу, јер он може бити одговоран за зле очи или чини. Овај мотив се може илустровати следећом бајалицом, када се неко купа са старим бакреним новчићем: „Стари новчићу, даћу те слепцу да те потроши. Купао си се са урокљивом особом. Бог ће подарити да урок оде са тобом. Мени не треба бакарни новчић. Само да ме урок напусти“. Ако је болест заразна то пружа могућност да се непријатељу узврати болест. Једна Црногорка ми је испричала следећу бајалицу против запаљења груди: „У лето, од ручка до вечере, иди напред далеко од мене под страшним именом Бога. Даље не можеш отићи. Пређи боли на траву и камење. То је твоје право место, то је твоје скровиште, твоје уточиште“.

111 index01.indd 111

10/2/2007 8:44:16 AM

Ако желите можете додати: пређи на пенис тога-и-тога, или пређи на груди тога-и-тога, а ако знате да су они послали болест, или ако желите да повредите неког, потпуно је свеједно. За Божић, нико не напушта кућу док се не појави положајник, срећни пролазник, било човек или животиња која прва пређе праг. С намером да се осигура срећа, обичај је да се са комшијом претходно договори да он преузме ту улогу. Када положајник уђе у кућу, предвиђене су одређене церемоније. Посипање зрневљем, жртвено преливање и забава госта, што подразумева и јело и пиће. Положајник остаје исти, из године у годину, све док кући доноси срећу. Ако догађаји изневере његове добре намере, гост се мења; тако су судбине домаћина и госта тесно повезане, и без сумње они деле заједничку одговорност. Тамо где се стари обичаји више не упражњавају, члан породице, најчешће једно од најмлађе деце, се тихо искрада у зору из куће и врати се као гост, што бар спречава долазак неке нежељене и несрећне особе. Странца, који путује и пролази кроз разна места, често моле за посебне услуге. Жене понекад излазе у гомилама молећи њега или њу да погледа њихову децу, али не само због тога што путник у градском оделу може бити доктор или бар образован човек. 112 index01.indd 112

10/2/2007 8:44:16 AM

Једном приликом када су се сви покушаји излечења показали неуспешним, а знало се да се доктор налази у непосредној близини – баш у то време специјална здравствена комисија је прегледала школску децу – добила сам одговор: „Од какве су користи доктори? Довољно је само да погледа моје дете, само да га додирне“. КУМСТВО Кум има много одређенији законски статус од странца. Читава група обичаја односи се на ову особу. Он учествује на крштењу, при обреду шишања, при давању имена, на свадби, приликом измирења или склапања савеза, и свим овим дужностима он се обавезује на посебан однос савезништва, заштите, покровитељства према другој особи и његовој породици, која њему узвраћа испуњавањем одређених дужности. Кум изводи церемонијално шишање свог кумчета, у складу са црквеним обичајем, а на главу свог кумчета ставља нову капу – највероватније некадашњи симбол племена, а у сваком случају заштитну одећу са посебним својствима и значењима – затим даје и прима одређене поклоне који сведоче о склопљеном кумству. Верује се да се на тај начин коса детета предаје владајућем духу или анђелу чувару, који 113 index01.indd 113

10/2/2007 8:44:16 AM

је повезан са духом предака. Коса се пажљиво сакупи, не сме да падне на земљу, и чува се у тканини. Касније се замочи у восак, па се тако остави или се закопа испод младог ружиног дрвета. Дете о коме је реч пролази кроз обред прелаза. Укорењено је веровање да је дете незаштићено све док се не крсти и не добије надимак који га штити. Обред шишања такође учвршћује дететову сигурност, јер се верује да се овим чином установљује његов идентитет и учвршћује веза са заштитником, који постаје одговоран за њега. Нејака деца се крштавају на брзину, а тамо где је обредно шишање изгубило своје првобитно значење, постало је нека врста обреда који се врши из предострожности код болешљиве деце. Када се роди болешљиво дете или дете родитеља чија деца умиру, поштује се обичај који се изводи изван куће, тј. на раскршћу путева. Отац или жена која носи дете моли првог пролазника да буде детету кум. Понекад се дете оставља док не наиђе неко ко ће га узети и усвојити или прихватити као кумче, и тако ставити под своју заштиту. На Косову, дете се пажљиво обмота и положи, лицем ка земљи и главом ка истоку. Онај ко пронађе дете, окреће га уз благослов за дуг живот. 114 index01.indd 114

10/2/2007 8:44:16 AM

Улога спасиоца јасно се види у албанском обичају који наводи Хан. На церемонијалном измирењу чланова крвног феуда, жене у колевкама доносе децу која ће бити заштићена и стављају их тако да им главе буду окренуте према западу. Окретање детета тако да му глава буде у правцу Истока, знак је прихватања детета и симбол ослобађања од смрти, а у овом случају извињење. Посебан однос између заштитника и штићеника, који је наглашен у описима примитивних друштава, био је карактеристичан и за народе са Балкана; помиловани убица, човек чији је живот поштеђен, или који је тражио заштиту или неки посебан благослов – што све мора да се изведе на посебан начин – постајао је доживотни и поверљив савезник заштитника, а заштитник је стицао велико поштовање и бригу свих чланова заједнице. Традиционални обичаји налажу да група из које потиче убица треба да да одређен број дечијих заштитника и крвне браће, у зависности од тога колико живота дугују, да би их увређена особа и његови рођаци примили на уобичајен начин. Склапање светог савеза 115 index01.indd 115

10/2/2007 8:44:16 AM

није само средство за успостављање мира већ и врста казне. Убица ставља себе и своју децу на милост човеку коме је учинио неправду. Када дође до извињења успоставља се нови однос. Могуће је да се некада давно, током тих расправа, у замену за живот нудио живот, и да је од увређене групе у потпуности зависило да ли ће поштедети или помиловати децу. Само посебном церемонијом могао се мир склопити без проливене крви. Светковина, која је обично долазила после свега обухватала је приношење жртви и сећање на умрлог. Временом, ови обичаји Јужних Словена су искорењени; међуплеменска борба више није ствар целог племена. У описима церемонија често недостају многи детаљи, а и нарочито важан детаљ који би нам тачно показао како кум прихвата децу. Ипак, повремено се помиње симболични чин устајања из мртвих. Вршећи испитивања открила сам да је понегде још запамћен у традицији. БРАТИМЉЕЊЕ Ако је рођак умрлог рођен истог дана или истог месеца кад и преминули, још увек жив он 116 index01.indd 116

10/2/2007 8:44:16 AM

се мора спасити (у народу „отварати“ – прим. прев.). У складу са обичајем, неколико дана након погреба одводе га на гроб (обично на безимени гроб), где га делимично закопавају или везују. Онај који га одатле одвеже или ослободи постаје његов брат. Понекад би двоје заједно везивали, спуштали унутра а затим подизали. Обред се састојао од уобичајене молбе за братством и помоћи, и уобичајеног прихватања, а церемонија устајања из гроба праћена је споразумом о побратимству. Епилептичари су лечени помоћу костију мртвих на безименим гробовима. Уједи змија, костобоља и зле очи лечени су делимичним закопавањем (често у гробове) или земљом из гробова, за коју се сматрало да делује успављујуће. За уобичајене елементе ритуалног лечења сматра се лечење на земљи, а затим врач подиже и окреће оболелог. Обреди у којима се пролази кроз рупе или обруче или испод њих, спадају у исту врсту обреда прелаза, али се сада не може одредити да ли је првобитна намена ритуала посвећена рођењу или ускрснућу. Обреди који су се изводили ради спасења од смрти садржали су и старе формуле за усвајање или склапање савеза. Начини на који су склапана побратимства, разликовали су се у зависности 117 index01.indd 117

10/2/2007 8:44:16 AM

од услова или циља савеза. Побратимство је могло да се склопи једноставно због тога да би се ојачало или улепшало другарство; да би особа која нема брата стекла брата (нпр. да би учествовао на његовој свадби); да би се тражила заштита или као резултат већ добијене помоћи; или приликом тражења милости у борби; да би се стекао пријатељ из другог села или племена; приликом склапања мира или савеза између група или особа, нпр. после међуплеменске борбе итд. Особама супротног пола оно је обезбеђивало платонско другарство, а могла га је тражити девојка од првог незнанца кога сретне на путу. Склопљено између мужа и жене, дозвољавало је мушкарцу да се поново ожени. Оваква веза није се разликовала од крвног сродства, тако да се рођаци из различитих група нису могли женити између себе. Ова забрана је важила за неколико генерација; с тим што су се та ограничења разликовала, а није ми познато да је вештачко сродство икад некоме омогућило право на својину или наследство, осим у случају да се састављао посебан тестамент или уговор, или да је учињен поклон. Обред је морао обухватити само понешто или све од наведеног: стављање крстића у цркву 118 index01.indd 118

10/2/2007 8:44:16 AM

у присуству свештеника, са или без сведока; испијање вина из исте чаше или заједничко ломљење хлеба; заклињање и љубљење иконе; давање свечаног обећања и руковање; мешање крви, или тако што свако пије крв оног другог помешану у чашу вина, или тако што крв са руке или прста једнога пада на рану другога; заклињање над оружјем или над јеванђељем. Код потпуне церемоније два човека припреме снопове бокора, причврсте за њих златник или сребрњак и вежу их црвеним концем. У присуству гостију сваки испије чашу вина помешану са крвљу оног другог, корачaју до централне ватре, грле се и љубе руке један другоме, размењују своје снопове бокора, благослове један другог, размењују поклоне и присутни им честитају. На крају млађи брат или онај који моли, приређује гозбу, а дужност старијег је да му следеће године узврати. У цркви, или док се заклињу испред иконе, браћа држе воштане свеће, а понекад држе сноп босиљка иза ушију. Ове ствари се размењују. Свештеник чита пригодну молитву и благослови их, обавија их каишем или држи своју мантију над њима, шкропи их светом водицом итд. Понекад се они обмотавају посебном мантијом. Крштење у истој води, заједничко одлажење на светилиште, или заједничко купање у реци свезало је чвор побратимства, као да их је 119 index01.indd 119

10/2/2007 8:44:17 AM

иста жена дојила – тема популарна у народном предању. Побратимство се склапа када болестан човек сања неку особу и тражи њену помоћ. Један од обреда одвија се на следећи начин: Болестан човек лежи на леђима на гробу; његов брат му ставља крст (који се понекад чува у црквама и манастирима специјално за ову прилику) на чело, други на недра, трећи на десну руку и то наопачке. Болесник узима крст са десне руке, окреће га, љуби и даје другоме уз речи: „Брате прими крст божији“. Други му одговара: „Узимам га и нека ти Бог и његов крст помогну.“ Затим узима крст са чела и с недара. Вино се сипа преко ова три крста у чашу, и њих двојица пију у здравље један другог три пута. Након овога сви приступају јелу, а следећег празника болесник са поклонима иде у посету свом брату. Да би се овај обред извео није неопходан одлазак у цркву. Верује се да је човек у опасности уколико умре неко ко је рођен истог дана или месеца кад и он (особе рођене истог дана, месеца, зову се једноданчики, једномесечники – прим. прев.). Уколико је та особа сахрањена у удаљеном месту, у чарапи се доноси земља са његовог гроба и меша се са земљом црницом која је узета са два 120 index01.indd 120

10/2/2007 8:44:17 AM

безимена гроба са оближњег гробља. Затим се окопа око корена ораховог дрвета па се ту стави чарапа са земљом и сипа се чаша вина. Срп је с једне стране закачен за корен дрвета и чарапу, а сa друге за ногу угрожене особе. На крају се он ослобађа и спасава. Свећа која се пали на почетку церемоније оставља се да гори. Мајка или нека друга жена спасавају (или отварају – прим.прев.) човека рођеног истог месеца или истог дана са преминулим на тај начин што га мере штапом направљеним од дрвета дивље руже. Увече она носи штап на гроб и оставља га тамо уз речи: „Не тражи мог Јована, о Петре! Он ти није потребан, имаш тамо већ доста пријатеља“ – и набраја имена умрлих рођака – „али ако баш мораш да дођеш по њега, зауставићете ово ружино дрво, зато не долази овамо.“ Сутрадан рано ујутру, она доноси чашу вина, у њу ставља земљу са њиховог тла и са два безимена гроба и даје је болеснику који стоји на улазу гробља. Када он то попије, враћају се кући околним путем. После посмртне церемоније, рођак умрлог, који је рођен истог месеца и који се мора спасити, везује се железом за леш и то тако што се везују њихова стопала. Неко други стоји поред мртвог човека и одговара уместо 121 index01.indd 121

10/2/2007 8:44:17 AM

њега. Жив човек говори: „Прими Бога и Светога Јована да извадиш жива роба из мртвог гроба.“ Други одговара: „Примам Бога и Светог Јована да извади жива роба из мртвог гроба.“ Човек се одвезује и тиме је церемонија, која се изводи ради предострожности, завршена. Не практикује се често отварање од стране побратима, а и када се то чини примењује се на ограничен број људи. Понекад су само чланови исте породице могли бити побратими, а понекад је таква веза могла бити склопљена између било кога у селу. Може се претпоставити да је овај обичај некада покривао много шире подручје, с обзиром да се јавља у местима која су међусобно врло удаљена. Многе чињенице нам детаљно указују на синтезу ритуала. Понекад се пре обреда изводи церемонијално купање болесника (или најчешће детета), његовог будућег брата и врачаре која надгледа лечење. С намером да се пронађе одговарајући брат, понекад се приступа прорицању помоћу олова, или бацањем живог угља у воду. Побратимство се склапа на један од начина који оправдавају усвојење брата уопште и најчешће се одвија према форми коју је установила црква. Није нужно да се 122 index01.indd 122

10/2/2007 8:44:17 AM

оно одиграва на гробљу. У хомољској области спасилац не изводи само симболично отварање окова, већ свог „брата“ провлачи испод ланца, или кроз обруч направљен од гране дрвета дивље руже која се прво расцепи, или испод гране дрвета повијене до земље тако да чини лук. У Сокобањи, за склапање побратимства обично је довољна обострана жеља и пролажење испод ланца. Код Албанаца додиривање ланца даје изгнанику право на уточиште, а газда домаћинства аутоматски добија право на бесу. Ако поклоник на путу за манастир Јован од Риле није у стању да пузећи прође кроз отвор у одређеном камену, као што обичај налаже, па му други пружи руку да би му помогао, они одлазе код свештеника да благослови њихово случајно побратимство. У Хомољској области уобичајено је чишћење водом, укопавање предмета коришћених приликом обреда или бацање у воду да отплове, кађење, испијање напитака од угља који је коришћен за врачање. ЖРТВОВАЊЕ Обред „отварања“ може се обавити и на следећи начин: Уочи празника, врачара рашчисти земљу око жбуна дивље руже која је процветала те године, поспе пепео на корен и остави комад хлеба 123 index01.indd 123

10/2/2007 8:44:17 AM

или проје. Затим се прекрсти и идући унатраг понавља: „Ја вас гледала (мисли се на младице дивље руже), ви мене и њега не гледали.“ Идући, понавља ове речи све док не угледа живог створа. Онда стане, окрене дрвету леђа, прекрсти се левом руком и каже: „Као што је он вас гледао, и ви њега гледајте.“ Чим то каже, напушта то место не осврћући се. Сутрадан, пре него што сване, особа која ће отварати болесника, болесник и болесникова мајка, одлазе до жбуна. За ову прилику мајка је спремила лонац воде коју је у поноћ захватила на реци, киту босиљка, кадионицу и грумен тамњана, ланац и две воштане свеће. Болесник заложи ватру близу дрвета, а може и неко други да заложи уместо њега. Врачара разгледа пепео који је дан раније посула. Ако хлеба нема, а по пепелу се не виде трагови, она каже да је ту био двоножац. Ако се види траг животиње она каже да је био четвороножац, а болесник треба да одреди да ли је била птица или животиња. Мајка ставља лонац воде на ватру, а врачара свлачи болесника и оставља га само у кошуљи. Затим одабере најдужу грану (врачара) из жбуна, расцепи га и веже црвеним вуненим концем. Побратим упали свеће на ватри, па једну даје болеснику. За то време мајка припрема тамњан и даје кадионицу врачари, која кади дрво болесника и 124 index01.indd 124

10/2/2007 8:44:17 AM

побратима. Потом, она окива пацијента у окове и казује ритуалне речи побратиму: „Прими Бога и Светог Јована и пусти жива рода из мртва гроба“. На то побратим скида окове и одговара на уобичајен начин. Врачара шири расцепљен прут, држи обруч између браће и понавља формулу, на коју побратим одговара провлачећи болесника кроз обруч десном руком. Да би оздрављење уследило неопходно је да он прође кроз обруч а да га не додирне главом. Мајка и побратим се удаље. Врачара скида болеснику кошуљу и држећи обруч над његовом главом сипа воду из лонца на његову главу и тело: „Откачимо болесно од здравог, тврдо од меког, воду од земље, знано од незнаног, љубљено од нељубљеног, мртво од живог, месец од звезде и дигнемо на ноге нашег НН“. Затим подигне болесника који је дотад чучао, обуче му кошуљу и пита га шта воли. На то он отвори птицу или животињу коју је одабрао. После овога болесник се обуче, угаси ватру и сви одлазе кући, оставивши лонац и ону киту босиљка под дрветом. Заједно ручају, а за време ручка обе свеће горе. После ручка врачара каже побратиму име животиње која се болеснику приказала на пепелу. Побратим мора донети ту животињу у року од седам дана. Врачара скува 125 index01.indd 125

10/2/2007 8:44:17 AM

мозак, очи и језик у води са сољу, и побратими узимају по три гутљаја од супе. Остатак мора да поједе болесник у року од три дана: првог дана језик, другог очи, а трећег мозак. Све остало од животиње врачара и побратим односе тајно под оно дрво. Кад стигну до дрвета, прекрсте се и кажу: „Добро вече нашем НН“. Побратим ископа рупу, а врачара спусти леш од животиње у њу с речима: „Земљи црној дајемо: мозак за мозак, очи за очи, ноге за ноге, а земља нама да дâ: здравље и весеље, смех и шалу, говор и разговор, да однесемо нашем НН“. Побратим ово исто понови три пута, прекрије земљом тело, па на то место ставе лонац и босиљак и кажу: „Тебе умртвимо, НН оживимо“. Када се прекрсте, враћају се назад, водећи рачуна да их нико не види. Долазе до болесникове куће, побратим лупне у врата ногом и руком и каже: „Отварај рајска врата!“ Мајка изнутра пита: „А шта носите?“ – „Носимо у место ноћи – дан, у место плача – смех, место туге – шалу, у место болести – здравље за нашег брата ММ“. Уђе код болесника који треба да пита: „Које добро?“ Побратим каже: „Доносимо ти дан, смех, шалу, радост и здравље – на!“ Па му као пружи све те поклоне и пољубе се. У другом крају Србије врачара веже 126 index01.indd 126

10/2/2007 8:44:17 AM

болесника за крст безименог гроба, или га окује на раскршћу или код накалемљеног дрвета, и док отвара и затвара оков – коњски оков – понавља са побратимом уобичајена питања и одговоре три пута („Да ли ме примаш“ итд. итд.) Болесник се окупа у обајаној води и „остави болест иза себе.“ У Бугарској, у ковчег са лешом се стави тежак камен који припада човеку рођеном истог месеца или дана кад и преминули. Побратим који отвара болесника легне поред ковчега. Док устаје он говори: „Дајем ти овај камен за брата и узимам тога-и-тог да буде мој брат. Отварање не мора увек изводити побратим, већ то може чинити и мајка болесника или нека мудра жена. Она то може учинити на следеће начине: тако што сребрни новчић преполови на прагу куће, па једну половину закопа у гроб мртвог детета, или тако што камен исте тежине као и болесник стави на гроб, или што стави свећу исте тежине, или окивањем живог за леш, или окивањем болесника на гробу, након чега следи његово ослобађање. Једноданчићи могу бити задвојени док су обојица још живи тако што им се дâ да поједу жуманце од јајета док стоје на супротним 127 index01.indd 127

10/2/2007 8:44:17 AM

странама потока (Македонија). У Жагубици болесник и побратим на прагу куће заједно једу зашећерено јаје. Други обреди ову замену врше помоћу замишљања. Док мртво дете још лежи у кући, направе се две свеће величине мртвог и живог једноданчета, па се вежу две ките босиљка – једна црвеним, а друга црним концем. Живо дете лежи поред леша. Жена се прекрсти, упали свеће, па их са китама босиљка стави поред дечјијих глава. Лупне по телу и каже: „Када се вас двоје сретнете, волите једно друго.“ Промени ките босиљка, тако што црвену која припада живом да мртвом једноданчету. Другу даје дететовој мајци, која мора да је чува да пази да је дете никада не види. Исти обред се може извести после сахране, на гробу. Букет босиљка, везан црним концем, се оставља преко ноћи на гроб, а црвени се касније закопа у гроб. Живо дете се везује и закључава катанцем за крст на гробу. Необично је што врба може заменити умрло дете. Исеку се два штапа један дужине живог детета, а други дужине сенке дрвета и подне. Остали део обреда, укључујући и остављање ките цвећа мртвог детета преко ноћи на дрвету и закопавање друге поред корена дрвета, истоветан је са обредом који се изводи на гробу. Очекује се да се врба касније осуши.

Други метод лечења дуге и хроничне

128 index01.indd 128

10/2/2007 8:44:17 AM

болести је следећи: Рођак пацијента исече прут са дивље руже који мора да буде дугачак као и болесник и закопа га тајно у гроб преминулог члана породице. Затим узме мало земље са гроба у кашику и однесе је кући. Пацијент узима кашику преко прага и носи га на раскршће многих путева. Ту стане и сипа земљу у чашу вина, ломи кашику изнад своје главе, баца делове иза себе преко своје главе и брзо трчи кући не осврћући се. Свако јутро у свитање пије мало вина. Али то није све. Улога коју имају два дрвета – дрво дивље руже и дрво врбе повезани су са вилама и лечењем уопште – подсећа нас на размењивање венаца од врбе и љубљење кроз њих на славама. Тако дечаци и девојчице склапају вештачке родничке односе или пријатељства (нпр. на Светог Јована, Светог Тому итд.). У Русији је заједничко купање на Светог Јована повезано са кумством. Најпогодније време за склапање побратимства је вече уочи Светог Јована или на самог Светог Јована, пошто је Јован Крститељ покровитељ вештачког сродства. Код Балканаца одлазак у поља био је повезан са болешћу. У Срему, на Вазнесење, болесник је спавао напољу где расте јасенак, а поред њега 129 index01.indd 129

10/2/2007 8:44:17 AM

су се налазили хлеб, вода и вино. Следећег дана, сваки инсект пронађен испод корења биљака даје се као лек. У Бугарској, на празник Русије или Самовиле, виле тј. уочи празника – датум варира па ће Вазнесење служити као пример – особа која пати од болести вила одлази на поље где расте јасенак – вилино растиње, и то са особом супротног пола која жели да му постане брат или сестра. Понесе се грана и вино, а један цвет се надвије над посуду са чистом водом, поред које болесник лежи и спава док други посматра. Након једног сата цвеће би требало да увене, а особа која седи будна да покрије посуду новом тканином. Следећег јутра пре свитања, проверава се положај цвећа, да би се утврдило да ли га је посетио дух, а болесник испија воду са свим што је у њу пало преко ноћи. У Босни, особа која има грозницу одлази на брзи поток са угљем из ватре и главицом лука и зове по имену последњег из породице који је преминуо: „О ти! Када устанеш и упалиш ватру са овим угљем и поједеш ову главицу лука, тада ће моћи грозница да ме прође“, и баца угаљ и лук у воду. (Сличан обред са бацањем угља и лука у воду и са сличном формулом, али без помињања преминулог рођака, постоји у Србији). Или, 130 index01.indd 130

10/2/2007 8:44:18 AM

болесник расцепи младу грану врбе и направи од ње или од стабљике коприве обруч, навуче га преко главе и скине код ногу. Онда на стабљику уреже онолико зареза колико је напада грознице имао, бројећи: „Једна грозница, две грознице...“ Затим бројећи уназад одсеца зарезе, а обруч окачи иза ватре да се осуши, баш као у Србији, где након што је побратим помогао свом брату да се провуче кроз обруч од дрвета дивље руже, качи обруч у димњак или испод надстрешнице на 40 дана, а после 40 дана га бацају у реку да отплови или га закопају. Ако се формула за отварање изговори у другим приликама, она не може да делује. Да би се сачувало новорођенче, ископа се рупа на оном месту где је оно први пут додирнуло земљу. У рупу се стави „глава“ вретена, сребрни новчић, комад злата и ђон од старе ципеле нађен негде на путу. Жена три пута каже: „Земљо, мајко Божија! Дајем ти главу за главу, тело за тело, злато за злато, новац да искупиш робу из гроба, а ђон за сигурност“. Жртвовање отварања може бити један од основних појмова жртвовања. У Бугарској је замена за болесника црни ован који се ритуално убија и једе. У Родопима црни ован се везује за леш особе преминуле од куге: на очи 131 index01.indd 131

10/2/2007 8:44:18 AM

му се ставља повез, а затим се одвезује и води у друго село. У Грлишту, за време епидемије дизентерије ритуално се убија црно пиле, а затим следи речак коме присуствује читаво домаћинство. Да би избегли могуће неспоразуме приликом преласка на друге обреде жртвовања, као критеријум који ће одређивати да ли је у питању жртвовање или не служиће нечија намера или разлог за посвећивање. Познати су ови облици жртвовања: жртвено пиће; прилог крви али без ватре; полагање предмета на олтар; храњење духова; давање милостиње; заједничко обедовање итд. Спаљивању жртве се није придавала важност. Постоје докази по којима је спаљивање жртава било познато давним прецима Словена, а о спаљивању у новије време тешко да може да се говори као о жртвеном. Стари Словени су као жртве приносили човека, животиње, воће, цвеће, семе, мед, млеко итд. и те жртве су чинили у славу виших богова, духова подземља, предака и духова природе. Прокопијус помиње жртвовање вола и других животиња у славу бога свемира и грмљавине. Тројановић ово повезује са новијом праксом да се во посвети Светом Илији, а 132 index01.indd 132

10/2/2007 8:44:18 AM

затим заједнички поједе. Жртвовање у славу духова је овде од посебне важности, пошто је популарна медицина блиско повезана са оваквим култовима. Источни Словени су имали свето дрво коме су приносили жртве и где су се заклињали. То подсећа на обичај Јужних Словена који се зове заветине. Тада се или корен дрвета пошкропи крвљу или се организује заједнички обед под гранама дрвета. Тимочки Власи у пролеће, под сеоским дрветом, убију јагње и пусте да крв отече у рупу ископану код корена дрвета. У житијама Светог Теодосија у Бугарској (од грчког аутора из XИX века), извесни Теодорит, следбеник масалианског јеретика Акиндина, установљује у Трнову култ храстовог дрвета. Он се састојао у обожавању и жртвовању овце дрвету, а све у име њиховог здравља. Стари јужнословенски запис каже: „Не само да треба уништити све облике идола и сасећи олтаре, тј. храмове ископати, већ никаквог трага идолатричног обожавања не сме остати ни на једном месту, ни у шуми, ни у храстовој шуми, ни на дрвећу...“ Вук помиње сеновито дрво у Грбављу, које не сме да се посече, јер онај ко га посече доживотно ће бити болестан. Ако се то ипак догоди, онај 133 index01.indd 133

10/2/2007 8:44:18 AM

који га посече требао би истом секиром над тим пањем да одсече главу кокошки. Када се деси да умре овца или коза која је имала младе, херцеговачки пастири качили су њено тело на дрво и остављали га ту да трули. Веровали су да то штити остало стадо од смрти, а и да побољшава плодност дрвета. Мисли се да су Јужни Словени да би очистили село или област, приносили људске жртве језерским и речним демонима. У старој Србији се веровало да су бикови чувари језера. Њима се бацао новчани прилог пре него што се приступало купању оваца, које су пастири пратили пуцањем из пушке. Постоји безброј локалних обичаја приношења жртава води. Приносила се крв, биљке, новац, семење и то за добро стоке или за кишу и плодност. Понекад се у воду бацају слике или зелене гране, и мада је то карактеристично за годишње светковине или за периоде суше; често се уобичавало да се то ради у апотропеичке или лековите сврхе. Пре него што пређу мост, људи бацају облутке у воду или каче конац од одеће на жбун поред воде. У Босни и Херцеговини суботом се избегавају језера због тога што она тада узимају живот. У областима где се јавља 134 index01.indd 134

10/2/2007 8:44:18 AM

култ виле, тачно су одређене понуде које треба принети одређеног дана сваког пролећа. „Када је дошао до обале језера он се окренуо надесно и налево помолио се једном Богу и изговорио име Светог Николе. Тада је зајахао преко језера без дна. Али када је дошао скоро до пола Сара, његов коњ, почео је да тоне А он сам, дете још, скоро се удавио. Али се Огњен сетио на време: извадио је мач и пробо коња тамноцрвена крв прскала је из његових груди: На овај начин је прешао на другу обалу.“ (Цит. Милићевић) Троглава ала је живела у језеру. Већ смо приметили да але живе у језерима и мочварама. Локалне легенде су спојене у огромни циклус „Свети Ђорђе и аждаја“. Ова легенда нема утицаја на начин прославе славе, нити на церемоније повезане са водом и алама. Она остаје само легенда. Ове приче које без икаквих додатних објашњења установљују праксу приношења жртви, помажу нам да лакше схватимо и постанемо ближи самој идеји.

135 index01.indd 135

10/2/2007 8:44:18 AM

Предмети који се доносе на лековите потоке и изворе типични су жртвени предмети. У Босни се пуна рука пшенице, хлеба и соли баца у реку Босну, док приносилац жртве изговара: „Ово дајем рибама и воденим животињама, да би ми драги Бог могао подарити здравље“. Много је расправљано о пореклу обичаја да се поред светих извора и потока остављају стара, изношена одела. Јасно је да многи то раде с намером да води или демону направе почасни поклон, пошто сам чуо како се говори да уколико би неко ове ствари однео, извор би или пресушио или би престао да лечи. Милићевић пише да су се Срби купали у реци да би излечили грозницу и ту су остављали новац или комаде одеће уз речи: „Ово је за Чамалицу (грозницу)“. Иначе, чини ми се да чудни прилози као што су коса, дроњци, нокти и сл. који се приносе води, дрвећу, камењу, мостовима итд., немају жртвени значај, већ да они иду као додатак правој жртви, а временом могу постати њена замена. Сигурно је да ће онај ко ове предмете помери, оболети од болести коју је имао човек који је те ствари ту оставио; али се популарна објашњења оваквог веровања разликују. Неки једноставно кажу да је „грех“ то учинити; други држе да су ти дроњци сама болест па их је 136 index01.indd 136

10/2/2007 8:44:18 AM

опасно чак и додирнути („Погледај све болести које су људи овде оставили! Не додируј их! Оне су грознице и дрхтавице.“). Понуде оних који су се држали ових обичаја биле су храна, новац, цвеће, најчешће уз додатак неког личног предмета у случају болести. Постало је потпуно уобичајено мишљење о могућности преношења болести, о могућности скретања болести као и уверење да се особа може идентификовати на основу дарова које приноси и обреда које изводи. Да би доктор спремио лек, неопходан му је неки конкретан предмет или кључ, нарочито ако сам пацијент није присутан. Приликом оваквих процедура, у воду се прво ставља белег чији је задатак да расхлади живи угаљ, који служи против „злих очију“. Он је посреднији и средство идентификације. Може се рећи да ове ствари имају исто значење као и име дародавца написано на посвећеном прилогу. Подаци се бележе када се полаже заклетва, објављује проклетство, склапа уговор, или приликом закључивања одређених обреда, посебно оних који имају широко друштвени или законски садржај. Стари церемонијал проклињања био је јавни догађај, на коме су сви присутни бацали шљунак на гомилу, и тиме порицали одговорност и уједно клели онога који је згрешио. Након 137 index01.indd 137

10/2/2007 8:44:18 AM

тога, свима који су туда пролазили, обичај је налагао да додају камен на гомилу (то је важило и за надгробне споменике, нарочито убица, самоубица итд.). Ова јавна клетва одржала се до недавно у развијенијој форми у југоисточној Србији. Њу је пратила церемонија налик слави, чији циљ је био да у заштиту живих и мртвих чланова породице проклетог позове заштитника или свеца чије се име слави. Клетва је изрицана онда када није било могуће утврдити ко је одговоран за крађу, губитак жетве или имовине, или за пожар. Што је више људи учествовало у церемонији, то је клетва била тежа, као што је била и већа вероватноћа да је онај који је учинио неправду међу њима. Ти споменици у облику пирамиде од камена (познате као гомиле, проклетије, теми, натеми, или анатомије, громади итд.) могу се наћи у целој земљи. Виђала сам како се о стварима од свакодневног значаја одлучује бацањем камења на гомилу. И у оваквим случајевима и у случајевима жртвовања крви за болест најчешће сам наилазила на „теорију“ стварне заразе, па чак и кад се радило о очигледном жртвеном убијању и сахрањивању створења на које је болест пренета. Сељаци често говоре о враћању нежељене болести, а најбоље место за сигурно 138 index01.indd 138

10/2/2007 8:44:18 AM

отресање болести је оно, за које се може рећи да је родно место болести. Ипак, понављам, уз овакве поклоне често иду прави поклони или жртве чији задатак је да умире болест и које се понекад називају мамцем, а које, као најважније, треба прво примити. С друге стране, остављање вина итд. испод дрвета или изван куће је начин на који се предсказује, у смислу у коме ми разумемо предсказивање, на пример пре него што изаберемо место на коме ћемо саградити зграду или насеље. Као што сам поменула и вода се може преко ноћи оставити напољу, да би је посетили духови и оставили лек у њој. Када се вино или сируп сипају у рупу, на обајану земљу преко корена дрвета, тада је сигурно да је то жртвено преливање и ништа више. Разноврсност жртвених обреда – посвећивање и убијање, уништавање ватром, сахрањивање или зазиђивање живе жртве, бацање у воду, остављање на олтару или на знаменитом месту, жртвено преливање, заједничко обедовање и слично – је исцрпно испитао проф. Тројановић. Главни задатак његове класификације није само илустрација начина лечења, због тога што се код скоро свих облика жртвовања о којима он говори ради о споју болести и магије и њиховим узајамним покушајима надмудривања. Болести, које смо 139 index01.indd 139

10/2/2007 8:44:18 AM

овде помињали, а у чије име се чини жртва су: куга, колера, гука, дизентерија, епилепсија, мале богиње, устрел и страва и још неколико других, као и болести које нападају домаће животиње. Један од најзанимљивијих примера, које овај аутор наводи, је жртвовање за било коју болест, а што се назива „Даће“ за болест. „Даће“ значи понуде, и обично је реч о понудама хране које се на погребним церемонијама приносе за умрлог итд. Овај обред, вероватно повезан са погребним обичајима, изводе жене Влаха из Зидије. Оне доносе храну, пиће и букете цвећа на раскршћа, посвете те поклоне и оставе их тамо, па затим беже одатле не гледајући около и не проговарајући. Ови поклони су намењени болести и не сме их нико дирати. У циљу лечења од епилепсије изводи се посебан обред, који се завршава ритуалним одсецањем главе црног петла над болесниковом кошуљом. Птица се умота у кошуљу и закопа у безимени гроб над којим су се изводили и други обреди. У стара времена уместо црног петла, и у случају лечења од епилепсије, и приликом приношења жртве води, морала се принети људска жртва. Ми, међутим, не можемо тврдити са сигурношћу да је то увек било 140 index01.indd 140

10/2/2007 8:44:18 AM

тако, нити можемо поуздано закључивати да је једно време људска жртва била правило које је касније замењено жртвом у виду животиње. Жртвовање се могло обављати и са жртвовањем крви неког мање племенитог створа, петла, козе или овце, па чак и мачке. Отварање може бити извршено на сличан начин. Такође је вероватно да је овакав лек против епилепсије неки облик жртвеног отварања. Остављање делова тела пилета испод одговарајућих делова тела пацијента је само начин на који се уствари врши закопавање болесникових мера. Док пацијент спава, ухвати се црни петлић који још није закукурикао и одсече му се глава над епилептичарем. Глава се стави изнад човекове главе, ноге и канџе испод његових ногу, а тело испод човековог појаса. Мера (мери се канапом итд.) у исто време представља и демона–болести и самог човека, а могуће је да се жртва приносила да би их заштитила од опасних последица које су могле уследити због губитка човековог идентитета. Жртвовање или посвећивање човекових мера, често је праћено посебним обредом прелаза или обредом васкрсења, окретањем одеће наопачке, облачењем нове одеће, дизањем са земље, окретањем у круг, пролажењем кроз 141 index01.indd 141

10/2/2007 8:44:18 AM

обруч или рупу итд. У случају да се овај обред изводи на отвореном, по завршетку, људи се враћају кућама различитим путем. Тешко је замислити друштво установљено на начин на који је највероватније било рано словенско друштво, у коме је жртвовање људи – али не странаца, робова – било уобичајено као домаћи обред. Тешко је поверовати да је њихово свакодневно живљење заиста могло да зависи од жртвовања чланова породице. Могуће је да су Јужни Словени, као што се верује, убијали старце и понекад децу, али је неизвесно колико су то уобичајавали у време насељавања, када су се кућни обреди развијали. Основни принципи раног закона били су спасење и надокнађивање, а вероватно је да није постојао јасан прелаз са опште праксе жртвовања људи на праксу жртвовања животиња. У одређеним обредима животиње су се жртвовале и у време приношења људских жртава. С друге стране, човек ће умрети ако се његова сенка или мера сахрани, приликом обред који има за задатак утемељење нечега. Нпр. у Ливну му не би дали више од 24 сата живота; али не сматрају необичним ако погреше за који месец, па чак и годину дана. Али у свим овим случајевима не води се рачуна о томе да се направи исправна замена. 142 index01.indd 142

10/2/2007 8:44:19 AM

Животиње такође могу бити замена за животиње, као што једна жртва може да замени више жртава. За време епидемије, одређена овца се може заклати за добро целог стада. Сигурно је да је ритуални обред пастира, у коме се на трпезу износи јагње или овца, а који се изводи почетком пролећа, повезан са „здрављем“ животиња и људи. Овде бих поменула и предводника стада или чопора, украшеног тако да на себе привуче „зле очи“, као и обичај да се ован са необичним роговима чува, да се не коље и продаје итд. итд. Жртвовање за болест је готово увек испреплетано са другим идејама. Да би излечио грозницу, човек узме мало воска, мало соли и нешто јечма или зоби, па три пута обиђе младо врбово дрво уз речи: „Зоб дајем коњу, со волу, и женим моју грозницу врбовим дрветом“. Он затим прибије грумен воска уз дрво, испод поспе зрно и со и трчи кући без окретања уназад. Други поступак, који се користи у случају многих болести изгледа овако: узме се главица лука, испече се и пре сванућа се однесе до врбовог дрвета, где се човек протресе и каже: „Ја не стресам са себе росу, већ своју грозницу“ (три пута). Тада стави лук на место где се дрво рачва и каже: „Кад ова главица 143 index01.indd 143

10/2/2007 8:44:19 AM

проклија, тада грозница може да ме узме“. Затим поново узме комад лука испеченог у сумрак, изађе напоље и усмери поглед на светлост ватре у даљини, говорећи: „Има ватре и тамо вила жени свог сина и зове ме на венчање. Ја не могу да идем, али шаљем своју грозницу и ову главицу лука.“ Баци главицу у правцу светлости и улази унутра. Идеја о повезивању преносника болести са жртвовањем лепо је илустрована трећим Милићевићевим примером о лечењу реуматизма. Узме се колач од пшеничног или кукурузног брашна и држи се према делу тела где се осећа бол. Колачем се три пута удари глог уз речи: „Реуматизам дрвету, а мени престанак.“ Колач треба оставити на дрвету. Тројановић у жртвовање убраја бацање воска у ватру након обреда за лечење гука. Намера жртвовања је јаснија када се на пример у грозници, болесник пре сванућа окупа на раскршћу, извади стуб са угла ограде, стави јаје у рупу која је остала од стуба, стави стуб на друго место и отрчи кући. То је сећање на жртвене које се приносе граници – најчешће јаја или животиње, а на жртве које се сваке године приносе у част прве бразде. Ако покушамо да се вратимо на извор настанка животињских и биљних лекова који нас и воде до горе поменутих употреба жртве, добићемо слабе резултате, јер изгледа неопхо144 index01.indd 144

10/2/2007 8:44:19 AM

дно и добро познавање високо развијеног култа ђавола и тачно познавање употребе одређених лекова за одређене болести. Нећемо порицати да је жртвовање и њене крви, али се не може одредити колико се, џигерица једе зато што је пуна крви, па механички снабдева тело са оним што му недостаје, а колико, с друге стране, разлог може бити у некој апстрактној замисли о могућој крвној мани. Знајући за лековитост хименалне крви, обичај је у Србији да се сифилис лечи сједињавањем са девицом. Али како се на тај начин болест и преноси, то као да никоме не смета. Постоји низ лекова који се заснивају на принципу слично–за–слично, па се против реуматизма користе животињске ноге, једе се срце против болног дисања итд. МАГИЈА Под законом, сељак разуме дужности и емоције које су иначе подељене на различите религиозне, друштвене и законске обичаје, а који чине да постоји разлика и у врсти и у интензитету између моралних императива и највиших закона природе или бога. У сељаковој етици или метафизици сви они су једно; његов закон (обичај, адет) чине сви обичаји или околности које се не могу избећи. Рећи да је узимање отрова непажњом кршење закона, 145 index01.indd 145

10/2/2007 8:44:19 AM

као што су то инцест или убиство, било би претерано. Па ипак, постоје заједнице које не праве јасну разлику између идеје о моралној одговорности и правила самозаштите. У високо моралном друштву тог типа у Шумадији, отприлике пре једне генерације, најстриктније су се придржавали очигледно површних договора, нарочито у периодима после пораза које је често пратила општа морална слабост. Укратко, разлика између навика и морала је само у степену интензитета. Ако би нам пошло за руком да нешколованом сељаку на прави начин објаснимо идеју о приоритету законске свести, с једне стране, и идеју о магијској принуди, с друге, његов одговор би вероватно био да ту не постоји нека фундаментална разлика. То је његов одговор на посебна питања о конкретним случајевима. Церемонија отварања је такав случај, где се срећу законски и магијско–религиозни ритуал. Није важно одредити тренутак интеракције или прелажења. Силе болести и натприродног света су подређене законским обавезама, без обзира да ли је то због тога што законска процедура има основу у примитивној магији, а законски обреди су заузврат допринели стварању саме магије. Појам који је изворно анимистички или антропоморфистички сам то доказује. Примање поклона или заједнички обед утврђује савез; 146 index01.indd 146

10/2/2007 8:44:19 AM

усвајање или тражење заштите на основу измишљене сродничке везе укључује исте обавезе према натприродном бићу као и према човеку; и заклетва и свечано обећање обавезује; клетва може деловати; декларација са захтевима написаним на прописани законски начин отвара могућност договора. У пракси, сељак је нагнан у дуализам, који може искривити изворну вредност институција. По правилу, нити је он толико образован да у његовој религији, у његовом хришћанству, нема празноверја, нити је толико некритичан да магију не призива у помоћ својој вери. У исто време, он чува своју магију – процеси који за резултат имају делимично чудне, али жељене последице, и то помоћу елемената који нису засновани ни на религијском веровању, ни у људској вештини, нити се могу разумно објаснити као одређено деловање на материју – да би њоме остварио циљеве од личног интереса, који се разликују од вишег реда емоционалних или духовних потреба. Ма како он био сигуран у своју магију, њено упражњавање је повезано са несигурношћу, пошто се бави стварима које он не може видети, које се њему чине свете па чак и делимично изазване нељудским фактором, које он својим чулима не може директно спознати. Или му се чини, као да иза свега тога стоји нека 147 index01.indd 147

10/2/2007 8:44:19 AM

сила са којом обични човек нема директних, интелигибилних средстава комуникације. Поступци које фолклористи понекад групишу под заједничким именом магије подељени су код сељака. На пример, бајање је појам који се донекле може објаснити речју „врачање“. То је вештина лечења изговарањем бајалице – скоро увек се односи на духове – уз одговарајуће покрете или понашање од стране онога што је стекао посебну врлину. У Србији, врачање је вештина прорицања узрока болести, и обично, снабдевање одговарајућим леком. Овај појам се често користи и у много општијем смислу. Али ми говоримо о „врачању назад“ болести или чини (заврачати итд.). Лечење је посебно лечење с биљним лековима. Чарање (чињење, итд.) је вештина отклањања или померања чини, са или без помоћи духова. Магија је далеко ређа реч и најчешће се примењује када се ради о злобним намерама и демонским утицајима. Гатање је једноставно прорицање среће, уз помоћ карата, жице, бројанице, олова и воде итд. Свако ко се истиче по својој вештини гатања, користи један одређен метод који има своје посебне професионално име. Магија духовних бића је лично усмерена и зато мора бити спречена сличном магијом. С друге стране, одређен број ритуала и клетви, 148 index01.indd 148

10/2/2007 8:44:19 AM

који по свом облику на први поглед изгледају „магијски“, сви сељаци не разумеју на тај начин. Они припадају његовом религијском сећању, сфери много сложенијих и мање схватљивијих реакција. Годишње, породичне и племенске церемоније су сада део закона и обичаја, и поштују се са свом религиозном емотивношћу. Узгредна магија, на пример, магија лечења, није обичај; она није обавезна у било ком смислу; њени циљеви су практични, а њени резултати су унапред предвиђени и особођени случајности. Она није заснована ни на каквом осећању дужности; није регулисана, тако да оно што ми нејасно дефинишемо као религију и магију може бити обухваћено истим ритуалом. Магијски део укључује више од антидруштвених циљева и скоро је замена за личну религију, о којој као по правилу сељак не води много рачуна. Његова стварна „религија“ везана је за рад групе, и тај давни инстикт, по коме су интереси групе и верност истој изнад личних интереса, невероватно је изражен. Сељак може стварно веровати учењу цркве, обећаном спасењу, обавези исповедања, последицама учињеног греха; али ако обичај, интерес групе затражи кршење ових правила, тражећи непријатељеву крв, извршење освете, пропуштање причешћа, он ће се жртвовати и то учинити, уз искрено признање да се 149 index01.indd 149

10/2/2007 8:44:19 AM

плаши проклетства и да се нада да ће му се касније указати прилика за искупљење. Што је заједница ограниченија и патријархалнија, ова тенденција је израженија. Дакле, на основу става, реакција и говора, може се уочити разлика коју сељак прави између магије усмерене ка личном интересу, у коју спада и магија лечења, и осећања заједништва и религиозног искуства, које припада закону и обичају, а чији је основ у деловању групе и у неколицини домаћих обичаја које дата заједница практикује. Није ми намера да закључим да у свему овоме има узвишеног мистицизма или етичности. Ја користим субјективни критеријум који је нужно несигуран. Када патријархални сељак каже за обичај да је свети или да је императив, без обзира да ли он зна или не зна његову сврху, сигурно је да он прави разлику између праксе која није обавезна, већ је корисна, и за коју се увек може наћи неки разлог. Овај вид моралне дужности или друштвене солидарности суштински је за сељакову „религију“. Чак и када је заједница позвана да протера невољу или призове кишу, учесници се понашају необично озбиљно, и то је једино што могу описати као религијски занос, какав је виђен приликом извођења чисто друштвеног или законског обичаја. Ово је основа појма о светости сваког рада, пошто су се под ранијим 150 index01.indd 150

10/2/2007 8:44:19 AM

условима економије села до неслућеног степена развиле идеје сарадње међусобне зависности и породичног јемства. Одатле их је наследио независни ситнопоседник, који је често изгледао заокупљен само сопственим интересима. Тачно је да неки религијски облици улазе у праксу лечења, али не и сва осећања везана за религиозни чин. Лекари, вештице и болесник ступају у контакт са духовима и приносе им понуде. И мада увек страхују да се духови не увреде, не односе се према њима као према боговима које обожавају, већ као према мистериозним бићима са којима је боље бити у пријатељским односима. Ретко кад сељак користи посебну реч за молитву – нпр. црквену молитву – посебно за истеривање ђавола и посебно као лековиту формулу. Иста реч се преноси на конкретан предмет: на бокал вина украшен цвећем, који се за време венчања носи испред младе; на посвећене понуде, на записану басму, укључујући и саму басму и њен случај. Али раније, (ово је данас ређе) када се болесник у потпуности достојанствено исповеди и заузврат затражи од сваке особе опроштај, анализа његовог понашања биће изузетно сложена, чак и у случају да се свештеник на литургији пред свим људима заузме за њега, с надом да ће се он опоравити или да ће му душа лако наћи пут. 151 index01.indd 151

10/2/2007 8:44:19 AM

Крстоноше, Крстоход, Литија и Заветине су типични примери групних обреда Јужних Словена, више карактеристичне за Источне и Јужне него за Западне области. Основне карактеристике литија или крстоноша су процесија око села или око земље која припада групи, посећивање светих места, крстова или дрвета на којима се сваке године уреже ново обележје или крст, или се стари пробуди, и заједнички обред на отвореном испод главног дрвета или крста. Процесију и церемонију може водити свештеник или сва црквена лица. Младићи или дечаци обично корачају непосредно иза оних који носе крстове, барјаке, иконе итд., који припадају цркви, а за њима следе други са или без породичних икона или крстова или посебно припремљених крстова итд. Барјаци и иконе су обично окићени цвећем и лишћем. На тај дан се могу давати свечане заклетве. У Србији Заветине су одређени дан који заједница или породица слави против беде, суше, болести, ватре итд., а који се касније слави сваке године. Ретко кад процесија иде око целог села, већ се скупљају испод посебног дрвета или крста. Док на литијама учествује скоро цело село, а од недавно и девојке се придружују процесији, на заветинама учествују само главе кућа. Запис је дрво или крст села, који је раније био место на коме су се одрасли скупљали да 152 index01.indd 152

10/2/2007 8:44:19 AM

разговарају и деле правду. Запис у исто време значи и крст или знак урезан на дрвету. Село може имати више записа, али један ће увек бити значајнији од другог, а на чијој земљи се један од њих налази сматра се срећним. Запис је обично урезан на западној страни дрвета, тако да је окренут ка челу процесије која се креће са истока, у правцу у коме је церемонијално изведено прво орање итд. Када стигну до записа процесија стаје и говоре се молитве, или свештеник чита јеванђеље. Понекад се читање подели на четири дела, а између делова свако заузима друго место, тако да су сви наизменично прошли сва главна места. Након тога, обично оне жене које не учествују у процесији, а задужене су за освежење, приносе мушкарцима вино или ракију. Жртвено пиће се сипа у дно стабла дрвета. Затим настављају ход, свештеник и његови помоћници певају, а народ с времена на време одговара – „Боже, имај милости“ итд. Цела литургија се може извести на отвореном испод главног записа. На крају, сви присутни приступају обеду, који се одиграва на отвореном. Један од виђенијих људи, на кога је ред, назива се домаћином године. Он често бира наредног домаћина. Цела церемонија се тумачи као обред посвећен здрављу и доброти свих живих чланова заједнице, и каже се да је супротна од славе, на којој се мртви посебно 153 index01.indd 153

10/2/2007 8:44:20 AM

помињу. Ја не мислим да је оваква подела од великог значаја, посебно када се зна да је сеоска или породична слава један од облика заветина. Изгледа да се литије разликују по томе што је наглашеније учешће цркве и што подсећају на неку врсту молитве, нпр. за кишу, за добру жетву. Даље, слава не занемарује живе, мада их ретко помиње по имену, осим када кум или гост говори у здравље домаћина и чланова његовог газдинства, у складу са обичајима. Међутим, забележен је случај када су помињана имена живих. Ни имена мртвих се не изговарају на слави. Тачно је да се сеоска слава и полуцрквена литија баве првенствено здрављем заједнице, а само узгред плодношћу поља или живине. Учесталост ових обичаја у доба када ниче прва пшеница, између Ускрса и Тројице све до дана светог Петра, очување култа у вези са дрвећем, жртве љеванице подарене земљи, у вези са жртвовањем крви, разне навике као: чашћење вином и другим пићем, млеком, сиром, итд, затим благосиљање семена и соли на дан светковина, да би се чували за случај болести или за храну животиња – чине значајне елементе традиције. Болеснике би тих дана износили напоље да би пролазници закорачили преко њих, али то није основни разлог ритуала. 154 index01.indd 154

10/2/2007 8:44:20 AM

У Црној Гори и Далматинској загори био је, а још и данас је, обичај да такве процесије пређу два или три пута преко пољана, између Ускрса и Тројице, док се у Боки тај обичај свео на процесије по селу које су организовали попови на дан већих празника, слично као у српском обичају крстоноше. Породична и сеоска „прислава“ је слављење једног посебног свеца. Заветине се повезују са болешћу или несрећом у прошлости или треба да штите од епидемија, олуја, паразита, или „за говеда, овце, децу, итд“. Неки пут се такви обичаји одржавају и славе генерацијама, неки су уведени у последње време, а временом су неки и напуштени. Некада се велике породице договоре да уведу различите славе, тако да имају повода да посете једни друге. Кад породица или село постану сувише оптерећени обавезом разних славних дана, тада ће нека нова болест или несрећа бити савладана новим даровима свецу који је већ много слављен, а понекад се истога дана слави двојна слава за спасење најближих. Различити извори локалних обичаја често се огледају по начину по коме се извршавају. На пример, заветине у сећање на кугу, изводе се паљењем нове ватре и протеривањем говеда кроз тунел, и сваке године се понављају као посебна церемонија. 155 index01.indd 155

10/2/2007 8:44:20 AM

На другим местима, истом аналогијом, постоје обреди призивања кише. У местима где често влада суша као у Херцеговини, годишња литија је нарочито усмерена ка призивању кише. Близу Бара, сви насељеници, било католици, православци, или муслимани, иду у процесији уз Румију, носећи крст из неког манастира, до једне старе цркве где је сада језеро. То се догађало на дан Свете Тројице. Вода овог језера би се благословила и пила се за здравље, а лековите траве су се сабирале у околини. Само су људи хришћанске вере носили крст три пута око цркве, а муслимани су с поштовањем стајали по страни. Кад је процесија прошла кроз село ка планини, људи су износили јело и пиће, а некад су правили и праву гозбу. Затим се приређује опште славље с игром, јелом и разним забавама, а седам домаћина славило је у својим кућама називајући то њиховим заветинама или крсним именом. У многим пастирским крајевима, обред ношења крста који се разликује од других слава, дешава се на сам дан или око Вазнесења, а врхунац тог обреда је одлазак на пашњаке и благосиљање оваца и стоке светом водом. Обичаји постоје у вези с мужом оваца и клањем јагњади на Ђурђев дан, или одласком чобана на летњу испашу. Било какво да је 156 index01.indd 156

10/2/2007 8:44:20 AM

посебно порекло заветине, њен је смисао да се слави ради чувања традиције и увек на исти дан. Процесије ношења крста су у вези са благосиљањем ливада и њиве. Такве славе се дешавају као календарска слава и свака може да се понови у случају потребе. Обичај да се означи граница ходањем око ње, постаје компликована правна церемонија, а понекад годишњи догађај. Омеђена подручја на којима се налазе неки свети објекти (дрвеће, крстове, камење, гробови) јесу боравишта духова; ограда или зид дворишта, јарак или насип који деле поља, све границе су место за духове. Сама земља има магична својства. У таквим приликама заклетва сведока била би чвршћа ако је изражена на том месту. Сличним обредима дарују се поклони земљи, а ходањем око ње осигурава се својина и снага. Процесије или кружење прате и зли духови. Изговарајући чаробне речи човек хода око дрвета, и нико не воли да му тада други пређе преко ногу или његове сенке, преко детета или нечега што се тада прави, вретена или теста за хлеб. Ако се то догоди, власник замоли пролазника да се врати корак уназад. Обреди процесије повезани су са територијалним власништвом појединца или са заједничким насељавањем. Изгледа да ти обичаји не потичу од давнина, иако тај основни концепт мерења, ходања и кружења припада 157 index01.indd 157

10/2/2007 8:44:20 AM

примитивној заједници. Познато је да се за време погребних обреда коло играло уназад, али тај обичај је можда имао и друго значење осим жаљења. Такво окретање нормалног реда је слично окретању одела, постављању предмета наопако итд., па је могуће да је све то намењено чувању живих или од смрти или од мртвих. Ако кружење у једном смеру везује и утврђује, онда кретање на супротну страну одвезује и ослобађа. Проф. Ђорђевић цитира из епа о Краљевићу Марку: „Обрну се и два и три пута сав се чардак из темеља тресе...“ Изгледа да је то пример обичног и изразитог гатања. Утисак је непосредан и указује на стратегију, што се види у Марковом преображењу. Реч је о промишљеном поступку као што је ходање око Јерихона, а не о некој неодређеној жељи за смрћу непријатеља. У Босни, када неко жели непријатељу зло, прође три пута преко своје њиве, у правцу сунца, позове три пута непријатељево име и пљуне у ватру. После смрти од колере стави се неки предмет на мртво тело за неко време, а после се носи три пута око тела и око куће. Међу пастирима од истока до запада и у Македонији мртва животиња се носи око овчијег тора или стада да би се тако спречила епидемија или 158 index01.indd 158

10/2/2007 8:44:20 AM

смрт стоке. Када дете тешко дише, ставља се у зору на ручни млин и окреће се три пута, али у супротном правцу од оног на који се меље. Босански обичај који се до данас помиње бележи начин на који се присваја комад земље. Потражилац, пред неколико сведока узме груду земље са бразде њиве и носи је око границе поља за коју мисли да после тога означава његов посед: то је важило као заклетва. Обичаје заштите и лечења предузимала је цела заједница, или у случајевима епидемије, њени истакнути представници. ОБИЧАЈИ Према разним обичајима у Босни лек против куге је орање у круг; орање се обавља са дванаест дечака и дванаест девојака, и то нагих, у поноћ или у недељу после младог месеца. Милићевић говори о орању око села, тако што близанци воде црне волове близанце. У новије време исти начин кружног орања примећен је у Хрватској. У Црној Гори, у случају епидемије стоке, све животиње су истеривали на ливаде. Два брата која су рођена један за другим орала су у круг са два пара волова – такође рођена један за другим, – али у супротним правцима. Када се плугови сретну пастири запуцају из пушке 159 index01.indd 159

10/2/2007 8:44:20 AM

изнад воловских глава, а ови побегну кући. Обичај је одавно изумро, али се упражњавао у Црној Гори и Србији, и често се помиње у народним обичајима. Минијатурни златни плугови направљени су у ту сврху у близини Лебана. У источним деловима Србије, кад би се појавила чума, млађи близанци би водили црне волове близанце око села. У околини Дрима, за исту сврху увече се цело село сакупљало у некој напуштеној кући, где су жене по реду ткале део по део сукна. У зору или пре изласка Сунца носиле су ту тканину у процесији три пута око села певајући: „Чумо, не долази овамо, ми ћемо те сахранити“, а тканину су на крају закопале на територији другог села. Заштитне мере у Хрватској биле су да се на Русалну среду вуче конац с преслице око читаве куће и поседа. Орање у круг је било познато у Велесу и другим местима у Македонији као заштита од куге и природних несрећа, а у западној Бугарској се користило за осигурање ново основаног села. Маринов објашњава да су ти обичаји ретки због тешкоћа у проналажењу близанаца, а по његовој процени та би церемонија захтевала стрпљење и додатна средства заједнице. Орало се у три концентрична круга око села, усред ноћи, помоћу два нага, млада близанца орача, који су вукли пар волова близанаца, не више 160 index01.indd 160

10/2/2007 8:44:20 AM

од три године старих и нико није смео да види то орање и ником није било дозвољено да уђе или да изађе из села. Осим тога, плуг је морао да буде направљен од посебног материјала; дрвени делови били су од дрвета, које је имало двојно стабло од корена, а гвоздени делови од гвожђа сакупљеног у девет различитих округа које су ковали близанци ковачи. Одмах се примећује да такво обредно орање личи на оно у старој Италији: карактеристично је орање у круг, орачи близанци и црни волови близанци. Јужни Словени су познавали орање пре него што су дошли у додир са романизованим народом на Балкану. Слични обичаји постојали су у Русији, а још су познати у Индији. Није ми позната историја тих обичаја. Групе каже да је циљ тих обичаја у Грчкој био да се пробуде демонске снаге и да се супротставе злим силама, а да се отуда развио култ Деметре и Хермеса, који се може упоредити са етрурским мистеријама. Међу Словенима овај обичај је делимично сачуван. То никада није сезонско славље, а обичаји првог орања у години имају сасвим друкчије значење, док је код германских народа сезонски обред обично у Пепелну среду или понедељком. Неки од Јужних Словена и Чеси, који су вероватно били под германским утицајем, такође приређују такве обреде у пролеће. Кролмус каже да у пролеће код Чеха 161 index01.indd 161

10/2/2007 8:44:20 AM

млади орачи упрегну у плуг нагу девојку и црну мачку. Ту мачку закопају живу на крају бразде. Овај обичај је био познат и у многим деловима Русије. Тај обред приказује Терешченко као типичан белоруски, а циљ му је био заштита од епидемија. У процесји жена и девојака, једна старија жена се нага упрегне у плуг. Све жене носе шерпе и лонце којима праве галаму, прате их девојке које носе српове и косе и тако вичући истерују кугу која убија стоку. Свака животиња која изађе из реда процесије одмах се убија. Изору се три бразде. Две ватре се упале на супротним странама села. Девојке се скупе код једне а жене код друге ватре, а девојке вуку плуг око села. Потом, нага жена трчи око села носећи црног петла, кога баца живот у ватру. После тога, жена се упрегне у плуг и поново направи три кружне бразде. И Руси и Немци пуне бразде песком и пепелом. Ови обичаји имају одређену сличност са оним везаним за нову ватру против епидемија, које обично изводе мушкарци. У многим случајевима, жене, тј. девице или старице које немају више менструацију, воде плугове. Оне су обично наге и распуштене косе. Међу Јужним Словенима постоји тенденција да њихову улогу преузму младићи (као у Италији). 162 index01.indd 162

10/2/2007 8:44:20 AM

Жене учествују у обредима с ватром, али само паљење ватре остављено је мушкарцима. Исти елементи овог обреда виде се у следећем: у Западној Бугарској трудна жена која се плаши превременог порођаја била би „заорвана“ (заорана). То је радила друга жена која је знала тачно обред, а звала се заорвача. Она узме нож плуга и оре земљу око трудне жене која стоји право, идући у круг с десна на лево и завршавајући управо на оном месту одакле је почела. После три круга, ивица ножа се опере над посудом с водом, а три кашике се држе окренуте на доле, над водом, тако да се касније она поново скупља у посуду. Девет зрна пшенице, која су раније била стављена у уста труднице, додају се томе, а она се опере истом водом и прогута зрна. Кад дође време рађања, она мора да буде „разорана“, исти обред се понавља, с разликом да орање буде с лева на десно. Венчање је такође обред у коме окруживање понекад има улогу и изгледа да постоји веома велика предрасуда у вези с венчањем кад је у питању нека болест или мана. „Бог с венчањем да се неко болестан жени, јер онда та болест неће никада проћи“.

163 index01.indd 163

10/2/2007 8:44:20 AM

МЕРЕЊЕ Мерење болесника може да послужи за дијагнозу, прогнозу и само лечење. Код прогноза може се користити у скоро сваком случају. Као дијагноза и лечење примењује се обично код болести више или мање натприродног порекла, нарочито код „страве“ (болести изазване страхом или шоком), урока (зле жеље, злобан поглед) и епилепсије; неки пут и код грознице, посебно оне изазване магијом, код грлобоље, отеклина и многих других болести и то у крајевима где се тај начин често употребљава. Тај се посао поверава изабраним особама, старијим женама које знају магичне речи које прате обред. На пример, болесник обавести старицу да је претрпео неки шок или да је узнемирен; да му срце лупа високо у грлу или сувише брзо, да нема апетита, итд. старица доноси конац или плетиво, метлу и нож. Пацијент устане, састави стопала, испружи руку у висину рамена. С концем, изговарајући свете речи старица га мери прво од леве пете до браде и око главе и од врха десног средњег прста руке до врха левог средњег прста. После сваког мерења конац пресече ножем уз речи: „Овако те сечем, нездрава болести, овако те одсецам од НН“. За време другог мерења она крај првог конца држи у руци. Разлика у дужини између два мерења од 164 index01.indd 164

10/2/2007 8:44:20 AM

леве пете до десне руке и од краја десне пете до леве руке, даје дијагнозу и прогнозу. Затим, још увек бајајући, старица умотава ова два конца у истом правцу повећавајући клупко док не добије малу лопту без чворова. Још је држи у левој руци, док десном узима метлу и чисти пацијента и око њега од главе до пете. Кретање су све према доле. Тада ходајући напред–назад, енергично почисти ваздух око болесника и на крају под. Њено бајање постаје гласније и разумљиво: „Одлази Страво, бежи одавде, без трага напусти НН“. Потом ножем сече ваздух око пацијента у знаку крста, од главе до пете и око главе, ритмично се клањајући и исправљајући. Болесник може сада да се одмори и седне, али не сме да говори док старица не одмота клупко, уздахне над њим, каже нешто преко њега и поново га замота. После тога стави жеравицу изнад које седне болесник са шареном сукњом или ћилимом изнад главе и удише дим. Пепео који остаје баци се у посуду с чистом водом; мало воде треба попити и користити за прање лица и руку, а остатак се баци око корена младе шљиве. Тај обичај има много варијација. Према неким конац треба да је црвен или црн. Није увек спаљен, већ може да се носи као амајлија или филакто. Нож је обично посебан, с црном дршком, нож којим се убија стока или потпуно нови нож. Разлике су обично и у томе што се 165 index01.indd 165

10/2/2007 8:44:21 AM

неки део процедуре изостави или се користе потпуно друкчије бајалице. Од муслиманских жена чула сам молитве из Корана. Друге жене на крају понављају: „Одсекла сам те! Одсекла сам те“ (Страво или Уроку). Или: „Одсечена си. Одсекла те та и та“, итд. Дете које има рахитис мерило се светом свећом. У Босни, другог фебруара, на дан Свете Маргарете, људи узимају свеће у цркви да се благослове. Око свеће обмотавају вуну или памучни конац. Кад се врате кући, они измере ручне зглобове и вратове деце овим концем, па су га некад бацали у ватру, одмах, а сада га деца понекад носе око врата као амајлију док га не одбаце и спале у ватри говорећи: „Жеравице, жеравице, однеси моју болест у твоју земљу“. Свеће су служиле у случају да неко умре у кући. Обичај одсецања конца и мерења болесника обично је познат као сецкање, или одсецање крајчица (красница), итд. Употребљава се за Страву и друге демонске болести, као и за дечије заушке и друге вратне болести. Крајнице итд. могу се употребити као имена за те болести. Скрата, што значи болест без болова, лечи се мерењем и сечењем на два начина. Прво болесник лежи на трбуху са испруженим рукама. Две старе жене узимају стари конац и понављају: „Бог и Света Марија да помогну“. 166 index01.indd 166

10/2/2007 8:44:21 AM

Измере дете од главе до пете и од краја десног средњег прста до краја левог. Ако је даљина иста, то је знак здравља. Конац се онда смота, исече на комаде на прагу врата и стави се прекрштен око болесног детета, и то на четири места. Тај конац жена почисти метлом певајући: „Дођи, болу и скрато, у планине и воду“. Комадићи конца се скупе и избаце напоље одакле је болест и дошла. Друго, болесник може лежати на леђима и бити измерен од десног ножног великог прста до краја средњег прста леве руке, и од десне руке до леве ноге на исти начин. У Црној Гори, као лек за жутицу, болесник се измери три пута попреко, то јест, узимајући највећу дужину од главе до пете, и ширину од левог до десног средњег прста, када су руке раширене. Затим може бити провучен кроз купиново грмље, или између два грма која заједно близу расту, или испод грана које су тако спојене са тлом да граде лук. Када сам то видела, прогноза није била направљена после мерења и конац није био исечен. Критеријуми прогнозе варирају. Док једни кажу да, ће болесник умрети ако су два конца једнака, други то узимају као добар знак. У долини Лима разлика у дужини може значити да је човек болестан. У многим случајевима 167 index01.indd 167

10/2/2007 8:44:21 AM

сам приметила да је само мерење болесника знак здравља и стимулације. У Ломском округу у Бугарској познати су следећи цитати: „Ако има стра (страха) ти мање растеш, ако га нема ти више растеш. Нек стра изађе из НН из његове главе и ушију, очију и носа, устију и зуба, из ноге и трбуха, прстију и пета и да пође у пусту планину“. Кад говоримо о мерењу, може се додати да трудне жене у тачно одређено време мере своје стомаке и предвиђају нешто о порођају или о полу детета. Мерење главе у средњем веку имало је јавни значај, пошто се у Турској порез плаћао по мери главе, обиму и висини, као знак старости. Иначе мерење, вагање и познавање старости неке особе раније се сматрало за несрећу. Ако би неко био тачно измерен, ускоро би умро. Измерено дете неће расти. У неким крајевима Србије када кројач узме мере својој муштерији каже јој: „На здравље“. Мерења су неопходна за давање урока, за љубавне чини да се постигне снага над непријатељем. Мерење отиска стопала такође ће служити. Мокрењем о нечијем отиску стопала добија се јак утицај на тог човека. Већ сам навела случајеве кад се мерење користи као спасење болесника од смрти. 168 index01.indd 168

10/2/2007 8:44:21 AM

Пријатељ ме је обавестио како је у Трансилванији јеврејски обичај да се за Нову годину измери нови гроб и да се од конца употребљеног за мерење направи свећа, али није знао зашто. Секу се и танке гране лешниковог или ружиног дрвета дужине неког епилептичара и ставе се на непознати гроб као лек. Овај обичај је вероватно повезан са обредима спасења. Мере или тежина власника нове куће узимају се у камену, дрвету или гвожђу и укопавају се у темеље куће или испод прага као одбрана против духова (Битољ). Мерење је у суштини магијски чин. Главни зидар измери сенку странца својим оком, када овај прође поред грађевине, па онда узида конац или гранчицу одговарајуће дужине. Дијагностичко мерење узима се од одсутних особа (Босна). Истина је да мајстор занатлија тачно израђује ствари узимајући мере само од ока, такође и музичке инструменте, али када се ради о магијском чину, мерење није савршено тачно. Особа која има напад болести обично се мери или вуче около кад лежи. Мери се ножем или неким штапом. Разрађене мере за падавицу дао је Големнов. Епилепсија, припадчива болест, падвиц, срк, мараз, детска болест може имати различите 169 index01.indd 169

10/2/2007 8:44:21 AM

облике, више од петнаест, али су уопштено лечи по следећим принципима. Измере се болесникова висина и ширина и добију се две дужине конца. Исеку се нокти с прстију на рукама и ногама, увојци косе се укрштено исеку са пет места на глави и са других косматих делова тела, стварајући тако двадесет седам тачака на телу; сви ти одресци заједно са траком пажљиво се умотају и скупе у лопту умешану у восак. Тек тада лекар пушта крв из болесниковог врата, сакупља сву крв памучном тканином, помеша крв с ракијом у некој чаши и даје пацијенту да попије. Такође му даје да попије напитак од разних трава које расту у близини чисте текуће воде. Лекар тада мора да изведе посебну церемонију, да уништи клупко од воска, косе и ноктију, да би делимично осигурао лечење, а делимично да спречи да та болест пређе на њега, односи клупко од воска до усамљеног крушковог дрвета које расте на отвореном простору, над којим никад нема сенке ниједног другог дрвета. Окрене се леђима дрвету и, држећи руке иза леђа, оштрим ножем уреже знак у кору. Тад се окрене и изреже рупу у деблу тамо где је означио, па леђима окренут стави у њу клупко од воска. Церемонија се обавља у тајности и мора да буде потпуна тишина. Болесниково одело које је носио за време последњег напада (падавице) опере се 170 index01.indd 170

10/2/2007 8:44:21 AM

у води и пепелу и остави се да виси четрдесет дана у ћошку направљеном од три ограде или на клину за сено. Кад дете има падавицу, измере га док лежи на земљи са гранчицом дивље руже, коју касније обавију наизменично црвеном и плавом траком целом дужином и баце је у реку или бунар. Такође му дају у нешто да гледа: јаје, огледало или комадић шећера, а ако он погледа, закључе да је зло прешло на тај предмет. Овим се служе и други слични обреди. ПРЕДСКАЗАЊА Мерење је лек у случају задухе, сипње, крајчице (у Жепчи, Босна, врста плућног кашља). Болесник се измери лежећи као распет на раскрсници с бакреним новчићем под главом. Жена која га је измерила завеже конац у чвор и каже: „Ја сам завезала крајчицу на овај конопац“. Конопац и новчић се закопају на место где је болесник лежао. Још чуднији обичај пронађен је у новије време. Ако кокошка почне да гракће (што се некада догађа), то је врло лош знак и несрећа по власника. Много је начина да се спречи будућа несрећа, а један је да се узме кокошка и да се њоме премери дужина пода куће од огњишта до прага. Ако код последњег мерења глава кокошке изађе изван врата, онда се на самом прагу одсече. Други начин који сам 171 index01.indd 171

10/2/2007 8:44:21 AM

видела јесте да се баца птица преко крова куће. Неки пут је увијена у комад платна и закопана на месту где пада. На ток догађаја утиче и повољан предзнак. Лош знак – глас кукавице – може се избећи ако се ван куће не иде празног стомака. Пророштво које обично исприча будућност, може истовремено да утиче на догађај. Према томе није увек добро знати лоше вести унапред, пошто идеја као дух, тражи да се претвори у догађај. Јер истовремено се верује да ће се пророштво десити, иако се предузму нарочите мере. Пророштво није увек тражено из знатижеље. Гатање се употребљава прво да се докаже истоветност, које је само по себи лек или служи као лек, друго, да се искористе снаге које су створене приликом обреда и, треће, да се нађе погодан знак. По томе је могуће разумети многе пророчке технике, па и оне које примењују разни шарлатани и варалице. Условљавање предсказања је други начин утицаја на магију и њену снагу. Ја сам већ споменула како су у нашој сељачкој психологији извори тих утицаја различити, да сваки знак тог чудноватог рада има две стране. Сујеверје је логички резултат нетачног знања. Мислим да нико не може бити сигуран у којој мери неки 172 index01.indd 172

10/2/2007 8:44:21 AM

знак најављује неизбежан догађај, а у којој мери је последица спољних утицаја, колико је заиста предзнак, а колико само део магије. „Ајд’ отале, тице злокобнице, ти не коби мене и ђогана“. У церемонији за пролаз кроз рупу у дрвету секиром се расцепи дрво. Када болесник прође кроз расцеплину, дрво се увеже конопцем. Ако и када то дрво порасте и отворина зацели, тада и болесник оздрави. Тако је судбина човека и дрвета заједничка. Све се чини за оздрављење дрвета, а самим тим и човека. Многобројни ментални процеси имају за циљ препознавање и разумевање. То је научни крај примитивне спекулације. Идентификација или дефинисање омогућује боље упознавање. И најрационалнија особа се умири када му лекар саопшти тачну дијагнозу, болови који су задавали највише психичких тешкоћа су они који нису били тачно дефинисани. Халуцинације и бунила болесника изражавају конкретну стварност онога што их мучи, тако да су спремни да прихвате и физички бол ради лечења. Међу необразованим сељацима ови примитивни ментални инстинкти и интелектуалне тенденције углавном постају део њиховог нормалног размишљања. 173 index01.indd 173

10/2/2007 8:44:21 AM

Препознавање и разумевање дају снагу. Вештица или демон који су откривени губе снагу. Идентификације, примитиван метод дијагнозе, главни је принцип лечења. Упознати извор магије је основна и прва потреба. Болесник, као и болест, морају бити познати и именовани. Његово име, име његове мајке, мистични број, његове звезде па и цео хороскоп, неки пут су потребни. Помоћу белега врач може да лечи и из даљине. Када је човек нагазио ђавола, врачар може дати дијагнозу по кошуљи коју је болесник носио у то време. У Црној Гори, рођаци човека који живи у другом месту и пише да му се пупак померио, треба да узме једну пијавицу, напуни топлом водом већи суд, ту стави пијавицу и поклопи је чашом по средини тањира, и тад се именује човек који је одсутан. Обележавање и идентификација особа није увек најпотребнија и не игра увек пресудну улогу. Неопходно је напоменути да је неко име срећно или несрећно, да некрштено дете им необичне и слабе карактеристике, да се имена снажних животиња итд. бирају у случајевима критичних болести, да се имена Стојан и Стојана дају деци родитеља чија су раније деца умрла, а та деца касније треба да направе разне обреде, као на пример прављење ватре. 174 index01.indd 174

10/2/2007 8:44:21 AM

Различите амајлије као реп зеца, зуби вепра, кљешта јеленка, кашике итд. које се виђају на дечјем оделу, служе да одвуку пажњу са онога који је носи рађе на нешто друго; ово се не може применити на све амајлије или особене знаке, ко што су тетовирање, коралне куглице ношене „за здравље“ (у Босни) или златна минђуша која носи једино преживело дете својих родитеља. Тако се види да чар или чак лек има ефикасност само за одређену „намењену“ особу. Самим тим лична амајлија умире заједно са власником. Са друге стране, од болесника се очекује да сам даје дијагнозу. Место стварног или имагинираног бола, болест овог или оног органа, питања су којим се народни лекар–врач ретко бави. Сам чин гатања је магичан; то омогућавају разни услови и табуи, а резултати нису само информативни већ омогућавају и деловање, или су у најмању руку потентни. Мени је један Црногорац пристао да покаже тачке на раменима које му служе за предсказивање. Касније када су се на тим местима показале опекотине, мене је сматрао одговорном, а себе клео што се у то мешао.

175 index01.indd 175

10/2/2007 8:44:21 AM

ДЕМОНИ Дијагноза има утицаја на лечење, она је део, а понекад и читав третман. Такав је метод гатање водом, са истопљеним оловом, воском или жаром. Узрок, као и цео ток болести, одређује се према слици на води, после бацања жара. За урок врач узима комад по комад жара или нарочито дрво (ружино дрво) из ватре. Затим изговара опште молитве, обично православне молитве или благослов, направи знак крста над водом, и баци угаљ питајући, гласно или сасвим тихо, да ли је око било плаво, црно или зелено, од мајке, оца, сестре, странца итд. Када угаљ исплива врач препознаје одговор. Човек кога муче духови, направиће понуду (испред неког дрвета или другог сумњивог места) и каже: „Ако си стар, радујем ти се као оцу, ако си стара, као мајци“. Ако си млад, буди мој брат, ако си млада, буди ми сестра. Ако сте мушкарци, ево вам вина и ножеви, ако сте жене ево вам цвеће и јела“.

Чаролија или молба често садржи демонска

имена и предлаже већи број могућности. За намеру (злу жељу, односно болест насталу бацањем злих чини): „Са планина, поља или мора; Јеврејин, Албанац, Србин или Циганин: ако си стар и 176 index01.indd 176

10/2/2007 8:44:22 AM

мушко буди по Богу мој отац, ако си женско по Богу, буди ми мајка... Високо као само небо, широко као шарина земља, посети дрвеће и стене и донеси нам здравље и године, живот и срећу нашем НН. Ја ти се молим, ослободи му руке и ноге, он није знао, погрешио је. Зла болести, зашто си се наљутила?“ „Уништивши ме худници, направи, од планина алских (але), од таласа, некрштених, нерођених, са алама и другим злим дусима“. Циљ бајања је извлачење болести из тела до површине како би се могла лечити. Основна намера прорицања, међутим, више је прогноза него дијагноза. Налетнице, врсте женских демона, никад се не нађу саме у мушком телу. Ако истеривач духова зна колико их има, треба му дати да држи парче папира и да истера ђаволе у пакао тако да они прођу кроз папир; када су сви прошли, наћи ће се 360 рупа на папиру. Болест, на пример хронична главобоља, назван „мамка“, позната још као женски демон, мора се намамити да изађе из главе. Користе се следеће речи:

„Мамко, бела ли си, Мамко, црвена ли си... Ако си бела, иди на бело цвеће...“ 177

index01.indd 177

10/2/2007 8:44:22 AM

Популарни сеоски обичај, који се сачувао до средине прошлог века, садржао је испитивање кривице помоћу ужареног гвожђа у води. У Црној Гори многе расправе су се тако решавале, наравно, ако се странке сложе, јер је званично тај метод био на лошем гласу у првим кодексима. Поп прво благослови воду и замоли је да открије истину. Усијно гвожђе се тада баци у посуду с водом, човек који је хтео да докаже своју невиност треба да га извуче. Понекад се метод користио и за врачање. Често се употребљавао за проналажење особе која је нешто украла или нанела штету, гледала у карте, пасуљ и восак, па и олово. Такви обреди с водом упражњавали су се у време неког већег славља или у критичним периодима живота. Било је потребно имати „целу“ воду; зато је често вађена пре зоре – да би се „одморила“ пре употребе. Овај метод је коришћен за почетну дијагнозу болести, после чега старица изводи обред и препоручује лек. Тако се откривао узрок страве, урока, чари, намере итд. Типичан метод до детаља је следећи: стара жена, бајалица, врачара, узме три комада олова или испуцана метка и држећи их у десној руци издише над њима и нешто говори, затим прође њима три пута око главе болесника, затим кроз одело или појас и око колена или глежњева. Потом истопи први део олова у гвозденој кашики на чистом 178 index01.indd 178

10/2/2007 8:44:22 AM

жару. Болесник се у међувремену потпуно прекрије шареним платном или ћилимом. Када се олово истопи, врачара држи посуду с водом изнад болесникове главе или испред лица и убаци истопљено олово у воду. Све ово понови с другим комадима олова, држећи посуду прво изнад срца, а затим изнад ногу. После сваког овог извођења, олово се пажљиво извади из посуде и испита. Сваки комадић се упореди са неком животињом, дрветом, човеком, чудовиштем, местом итд. Болеснику се тада каже да пати од шока који је изазвао бесан пас, непријатељска особа, лоши снови или да је опседнут злом. Добар је знак ако олово, падајући у воду, нарочито бучно пљусне. То се сматра „сламањем болести“. Пливајући комадићи обично значе зле чини. Металне комадиће треба пажљиво сакрити испод зеленог дрвећа. Топљење олова и бацање у воду ради се уз бајање али нема неке посебне молитве за тај обред и није важно којим редом се она изговара. После овога може се извести и оглед са ужареним угљевљем. Три пута врачара подиже жеравицу и мрмљајући над њом баца га у воду с оловом. Ово се ради када се сумња да болесник није био уплашен природним путем, већ га је неко урекао. Врачара онда пресече машицама воду два пута, ако је хришћанка начини знак крста, а то раде и многе муслиманке. Болеснику се 179 index01.indd 179

10/2/2007 8:44:22 AM

дају три пуне кашике воде да попије, а остало се стави у одговарајућу посуду да попије три следећа јутра на празан стомак. Том водом он опере слепоочнице, чело, образе, врат, руке, унутрашњу страну лактова и колена. Оно што од воде преостане баци се под младу шљиву или друго дрво с воћем или под ружино дрво. Да би лечење било успешније, понавља се три пута за време последње месечеве фазе (Босна). У Босни такође постоје и друге верзије овог обичаја. Верује се, ако страва (вероватно животињски дух), оживи и запоседне човека, да ће он умрети. Вода треба да је „чиста“, па и олово и неупотребљени меци. Чим олово очврсне у води, мора се извадити и испитати, а вода се просипа преко стрехе, па се поново покупи у три посуде и њом болесник мора да се опере и да је попије. Олово (салитак) се увије у комадић платна с парним бројем новчића и остави се на раскршћу. Када се то платно развеже, демон ће прећи у особу која је то учинила. Тај обред се може појачати мерењем болесника који лежи на земљи испружених руку и ногу две старије жене дијагонално га измере, и, ако су мерења иста, његов случај је озбиљан. Болесник се затим прекрије маховином и упита: „Да ли би 180 index01.indd 180

10/2/2007 8:44:22 AM

волео да једеш маховину или да имаш страву?“ На то одговара да би волео да једе маховину. Иста се питања постављају када се прекрива пепелом и сеном. После тога болесник се очисти метлом, и то што је очишћено стави се поред њега. Сено и слама са метле исецкају се секиром у мале комадиће, све ђубре се покупи и стави у комад платна, па се дају неком странцу да изнесе из куће и баци. Много пута угаљ који се користио за ту церемонију баца се на раскршћу путева. Болесник мора преходати три пута преко ужареног угља, а врачара га мало покади тамјаном и прексти се. Млевени угаљ једе се осам дана. Неки се моле Светој Марији када бацају угаљу у воду, затим ножем окруже шерпу и направе крст у води говорећи: „Ја не сечем воду већ урок“. Према другом начину обреда узима се белег болесника и ставља у лонац воде. Ако тај белег, обично мали конац с његовог одела или прамен косе, плива на води, он ће се опоравити, ако пак отплива према западу и затим потоне, болесник ће умрети. Начин који се користи за све врсте болести у источној Србији је да се пошаљу три мале девојчице да донесу по мало вина из винског бурета. Увече се вино сипа у чаше, а потом се три ужарена комада угља убацују у вино. Болесник 181 index01.indd 181

10/2/2007 8:44:22 AM

се опере тим вином, затим га мало попије, а остатак проспе преко пса. У месту Жепче бацало се дванаест комада ужареног угља у воду и бројало се од 12 – 11, од 11 – 10, итд. и од 1 – 0. „Уроци и немоћ да изађу из њега до небеских висина и морских дубина“. Затим болесник ту воду пије. У месту Груада у малу чашу воде постављену близу срца убацује се седам или девет ужарених комада дрвета храста или дивље трешње. Врачара се прекрсти три пута говорећи: „Наша Госпа је дошла и донела здравље, она је одузела сваку болест од тебе“. „Комадићи угља се затим ваде из воде и бацају на ватру, док се део воде користи за прање, а део се просипа преко кокошке. Ако се она отресе те воде, то је добар знак. Чаша се потом окрене наопако и остави преко ноћи не дирајући је. Вода се прво прекрсти нарочитом молитвом. Три угља се изваде из ватре и убаце у воду, сваки пут уз молитву. Чаша се затим баци преко главе болесника овим речима: „Свако зло од тебе отишло; како се ово истрнуло, овако се свако зло истрнуло“. Угаљ се затим поново баца у ватру да изгори уз речи: „Као што је овај зажарио, тако нека сва срећа уђе у тебе“. Олово се такође 182 index01.indd 182

10/2/2007 8:44:22 AM

користио, стављано је у воду држећи чашу изнад болесникове главе. Салитак се преко ноћи стави болеснику под главу, следећег дана баци се преко рамена у лево, у реку, без освртања. Вода која се користила проспе се преко неке животиње. Када се она отресе те воде, „страха“ је напустила болесника. Ако би неко урекао дете, каже се: „Отац, Син и Свети Дух отерали су сваку болест далеко од тебе“. Прекрсте се предњим прстом, понављају молитву и затим кажу: „Нека се свака болест претвори у хладан камен и свако зло оде од тебе“. Неки пут угаљ се угаси само после прелиминарне дијагнозе топљеним оловом, које показује почетак страве. На Хвару, врачара ставља жар у металну посуду, болесник пређе три пута преко њега, врачара стави мало тамјана, и прекрсти се. Мало угља се затим иситни и прах се стави у јело, које се једе осам дана. Понекад се и сама вода у којој се барио угаљ пила као лек. Обред се може придодати бесконачном обреду. У следећем компликованом обреду (Жепче) почиње се процесом прорицања, али основна карактеристика је истеривање и ослобађање од зла. Мистериозна болест, против које се користи, обично се овде називала намет, бацање чини. Девет гранчица 183 index01.indd 183

10/2/2007 8:44:22 AM

различитог воћног дрвећа потопи се у воду која капље с млиновог точка који се окреће са два млина и уз то се говори: баје се 3 увратине 3 разне травке.Три ивера са три различита комада дрвета, запале се и убаце у воду. Овоме се дода различито мирисно цвеће, три чепа са три боце које припадају различитим људима, талог са три бурета, пет или девет шарених зрна грашка, гвоздени део плуга, ужарено гвожђе, ланци о које се обеси лонац над огњиштем, неочешљана вуна, делимично испредан конац, чешањ белог лука, биљка повратица, пет или девет семена од четрнаест врста поврћа и сребрни новчић којим се прекрсти вода, уз речи: „Господару, узми моју болест, водо, однеси моју болест“, итд. Све се ово припрема у широком котлу, усред ноћи, „кад духови највише шетају“. Онда болестан човек однесе котао до кокошињца, раскршћа или врела, и то у пролеће. Он се скине, узме нож са плуга, ланца и гвожђа, спусти их на земљу, стане на њих, чучне и каже: „Згазио сам врат свога непријатеља, нека се моја болест врати њему и нека ја будем чврст као гвожђе“. Човек који му помаже сипа воду у њега. „Водо, спери болест са њега, однеси је у брда и у воду.“ Човек тада облачи нову одећу, остављајући гвожђе и старо одело да се однесе после свитања, и одлази кући. Пре него што 184 index01.indd 184

10/2/2007 8:44:22 AM

стигне, неко стави комад гвожђа под његов праг да се спречи повратак болести. Исти обред се понавља две следеће ноћи, али се не користи сребрни новчић. УРОЦИ Категорија натприродних болести, од којих је једна група укратко поменута под општим поглављем „Сугреб“, грубо одговара терминима урок, страва, епилепсија (падавица, тешка болест, голема болест, оропадштина, итд.). Свако подручје има своје називе. Урок обично одговара злим очима (око, очи, зле очи, ударитина очи) или некој врсти злобе. Други одређују ове појмове као зле душе. На њих се мисли као на узрочне појмове, говори се о уроку страве или падавице, а могу имати значење неке врсте демона. Страва изгледа увек подразумева идеју нервног шока, али то је анимистичка категорија различита од урока. Може такође бити и последица ступања на магично, зло место, итд. Група појмова, која се повезује с епилептичним и сличним нападима, обично се разликује, иако природа и узорци ових болести теже да се стопе у две групе идеја. Идеја о демонској опседнутости веома је јасна. Ова три типа која, по народном веровању, одговарају трима болестима, могу бити или оштро раздвојена или испреплетана. 185 index01.indd 185

10/2/2007 8:44:22 AM

У свим случајевима налазимо анимистички концепт, натприродно порекло и сличност у лечењу. Преовладава пророчки обред. У страва–урок типу симптоми су бледило, губитак апетита, нервоза, несаница, слабљење, повремено повраћање, општа слабост или необично понашање. Некад је тешко одредити која је битна разлика између ове две болести. Не знам ни један крај где се урок искључиво користи за „зле очи“, у уском смислу речи. Обрнуто, народни лек из босне узима у обзир изглед болесникових очију; ако су оне „чудне“, или су замагљене и мутне, то је знак урока („зле очи“). Такође је тешко објаснити зашто се сугреб, када није повезана са осипом на коже, сродним болестима или другим врстама магија и чаролија, чешће не лечи на сличан начин, осим ако је довољна напомена да је то карактеристична вилинска болест. Трухелка каже: „Страва је оличење злог духа који у облику црва или неке друге животиње уђе у детиње тело“. Између осталих лекова, он напомиње да треба ишчупати и испитати корење Богородичне траве. Од свега што поједе црв, и болесник поједе мало. Када се пронађе добар корен, треба да се попије као декокт (врењем добијен екстракт), који тако служи за лечење. Има много примера у којима је ово средство погубно по паразита. Милићевић каже да се трава од изеда користи 186 index01.indd 186

10/2/2007 8:44:22 AM

за урок, уз речи: „Реци ми да ли је живот или смрт?“ Ако је корен изглодан, то је знак смрти. Слично лечење и прорицање помоћу корења познато је и код вештичјег уједа и код страве. Користи се велики број трава: трава од изједа, трава од урока, трава од страве, стравна трава, урочњак, итд. Користе се на разне начине, за димну дезинфекцију, као декокт, за јело, или служе као амајлија. У Жепчи и другим крајевима у Босни, корен биљке срченик пије се као лек против рана задобијених од вештице. Пре него што припреми лек, лекар прегледа биљке и увече распореди одређено корење за болесника. Зазива иљу речима: „Срченику, мала биљко, покажи истину: драга земљи, божија мајко, закљињем те богом, творцем свих девет небеса и девет чуда: окрени срце НН–а у ову биљку, да могу да видим шта није у реду с њим“ (три пута). Следећег јутра у зору, узме нож и ископа корен биљке да види да ли је цео или нагрижен. Корен стравне траве мора бити цео. Тема ватреног и воденог Урока или „очију“, вероватно представља траг неког одређеног веровања које је сада заборављено. Ово веровање је утицало на дијагнозу Урока. Када је болесникова мокраћа развођена, користи се 187 index01.indd 187

10/2/2007 8:44:23 AM

гвожђе за истеривање болести, уз речи: „Урок им два ока, једно водено, а друго ватрено. Старица је била у брдима и ископала је три рупе. Нека се водени Уроци у њима окупљају. Нек’ напусте болеснике“. Када је мокраћа црвенкасте боје, лекар узме посуду с водом, и са два прст покваси болесникове очи и главу, говорећи: „Урок има два ока, једно водено, а друго ватрено. Бакице, дођи у зору и однеси Урок у брда. Тамо где је Урок јео, не дај му да једе поново. Али пусти га да иде у брда. Ја гасим ватру водом. Да спасем болесника од Урока“. Вода се тад баци иза врата. С овим се може упоредити и следећи метод гатања. Увече се ископа биљка названа трава од изида и стави се у посуду с водом. Ако је вода следећег јутра црвена, особа на коју се односи пати од вештичијег уједа изида, и мора да попије ту воду. Ако се пронађе да је вода чиста, болесник је очигледно зачаран и не сме да попије воду, већ да покуша с неким другим лечењем. „Сан је отишао да спава, али Урок није спавао. Да је спавао, у сну би дошао до себе. Два ока, Два зла ока (два урока). Једно водено, а друго ватрено. Ја сам узела водено и сипала воду на ватрено. Дођите, уроци, уз земљу, као таласи уз и то, и воду и зелену траву“. 188 index01.indd 188

10/2/2007 8:44:23 AM

Овакве теме уз обредно купање, итд. могу се наћи дуж читаве територије и у целокупној народној књижевности о чинима, чак и у неким најранијим изворима. Веома чудна дијагноза наводи се у Бугарској. Кад човек има болове у крстима и леђима, мишићну напетост после физичког напора, они узму жуманце, ставе на човекова леђа и покрећу га једним прстом, све док се не издроби. То место се тада означи као право седиште бола, протрља се јајетом и увије се један дан. Јаја се често користе у гатању или за предсказивање кад се треба припремити за тражење блага. Тамне мрље на жуманцету обично су знак зла. У Турској магичној литератури пронашао сам бројне случајеве коришћења јаја. Опрезност у означавању и страх од зависти дубоко су усађени нагони. Питајте сељака колико има земље, његов уобичајени одговор ће бити: „Имамо око толико–и–толико дана орања“, обично умањујући праву вредност земље. Питајте га колико има говеда или оваца у стаду и он би, да нема урођене љубазности, одговорио: „Који је то твој посао?“ или би можда слегао раменима и рекао да не зна. Врчевић је забележио, а и ја сам виђала, да пастири, кад броје овце, користе лешников или дренов прут. 189 index01.indd 189

10/2/2007 8:44:23 AM

То је толико опрезно као и често прекомерно наглашавање колективног духа, које чини да се човек односи према свему у множини: „Ваша поља?“ „Да, наша.“ „Копате?“ „Копамо“. То им је обичај. Сељаку се не допада нико, странац или комшија, ко превише зури у његову стоку, треба да пустити да јој се он сам диви. На реч добронамерне похвале, може одговорити: „Како ти је зло нанела јадна стока, да јој се дивиш? Иди и диви се својој задњици“. Дивљење (чуђење), као и завист узрокују урок. На обилну летину, дрво које рађа изузетно добро, гледа се са сумњом. Верује се да децу посебне лепоте или доброте могу да урекну или убију виле. Пастири са херцеговачких планина неће убити рогату овцу или овна необичних рогова, нити ће држати козу међу својим овцама. Ован предводник се никад не стриже или му се руно на необичан начин шиша да би се разликовао од осталих животиња. Каже се да уроци настају када се неко нечему диви или чуди. Када се рибару диве због улова, он не може више да улови рибу“. Чула сам како деца говоре да је непристојно изражавати изненађење или претерано чуђење. Типични су следећи примери за лечење од урока. Када се мисли да је дете жртва урока, 190 index01.indd 190

10/2/2007 8:44:23 AM

мајка узме мало своје пљувачке на длан леве руке, баци течност у ватру (или пећ) и брише дететово лице говорећи: „Лева рука нема крста, нема урока на мом... (три пута). Бежи нечисти од нечистог. Овде је већа нечистоћа“ (три пута). Оне бришу дететово лице предњим делом своје кошуље говорећи: „Овим убрусом се брише невеста, кум се с истим сукном брише (три пута). Одлази, ...бежи нечисти, иди на црно брдо, где...“ Некад оне прво обришу свој полни орган кошуљом, па онда дететово лице, говорећи: „Бежи чудо од чуда, овде је већ чудо“. „Беле јаребице су пролетеле и донеле су бело млеко. Сипају га на камен, сипају га око камена. Једна рука везује рукав друге руке. Тестера сама сече уроке. Нека се уроци истопе као пчеле над цвећем, као масноћа на уљу, као пена на блатњавој води. Ми ћемо газити преко воде, натераћемо уроке да усахну и да се осуше и да се више не појављују“. Мајка узима дететову главу међу дланове, лиже га међу очи, и пљује преко његове главе, говорећи: „Урок седи на прагу“. Онда му лиже чело с лева на десно, пљује преко десног рамена и каже: „Урок седи испод прага“. 191 index01.indd 191

10/2/2007 8:44:23 AM

Понавља процес и каже: „Урок седи иза прага“, итд. У Груди се следеће чинило за дете када се препане (када се уплаши). Захвати се вода у нови лонац и стави да прокључа. Потом се лонац с водом стави наопако у чинију. Око лонца се стави девет комадића дрвета са стола. Ако се вода сакупи испод лонца, то је знак да је дете жртва. После неких петнаестак минута, подигну лонац и потопе комадиће дрвета. Вода се захвати рукама и баци преко дететове главе у три угла собе. Тада проспу воду говорећи: „Сунце залази у море и тера страх у планину“. Оперу дете преосталом водом и дају му да је пије из три пута. То се све ради предвече. Ако се мисли да је месец исцрпео дете, чине се исте ствари, али се каже: „Ако је болест дошла од страха или од месеца, нека све оде у планину и воду“. Гатање помоћу вруће воде сакупљене под преврнутим лонцем користи се за многе болести, а нарочито када се сумња на поремећај неког унутрашњег органа, што се често меша са ђаволском опседнутошћу. Трудна жена се провлачи кроз улар или узме неки предмет са рупом у средини који провуче преко главе све до стопала; на тај начин дете може да се избаци из стомака. Болешљиву бебу 192 index01.indd 192

10/2/2007 8:44:23 AM

пребацују две жене преко живице кроз неки отвор или једна другој додају у руке. Једна каже: „Дајем ти НН–а“, а друга одговара исто: „Дајем ти НН–а“. Ово се понови неколико пута док се дете преноси. У Темничу се за оштре болове (пробаде) у грудима ставља со на колена и рамена, а затим се наизменично лиже с једних и других по дијагоналној линији. Некада се ставља уместо соли прах црвене цигле. Често се стави и мед на прозор, увеже се ланцима, и полаже се кроз прозор. Против урока се око колевке са дететом, направи круг од тканине употребљене за прање мртваца, а затим се део те тканине намаже угљем и тако се црним пепелом направи знак на дететовом лицу. У судници се носио прстен да би се суђење обезбедило од урока. За мајчине уроке користиле су се свињска њушка испечена за Божић, ушице секире, ушице на игли, отварање ципеле, лобања или се новорођенче провуче кроз чељусти убијеног вука. Мокрење кроз нешто рупичасто или кроз сито такође има значај за лечење као и за црну магију. На Златибору је познато да се на божићно јутро, пре изласка сунца, животиње провлаче кроз неки обруч, а кокошкама се даје кукуруз у кругу начињеном од конопца. 193 index01.indd 193

10/2/2007 8:44:23 AM

Ови обичаји учестали за Божић и неколико других слава усмерени су против урока, за здравље, за добар принос, да се животиње не би изгубиле, итд. Пчеле се затворе у кошницу, која се повеже тек испреденим концем. Стока се преведе преко раскопане, издрљане земље. У Босни и Херцеговини лечење псећег уједа врши се тако што се пас пресече на два дела, а човек који је задобио ујед прође између те две половине затворених очију. Уобичајени начин зле магије је да се поставе делови неког гвозденог предмета, као што је на пример виљушка, тако да жртва прође између њих. После тога делови се опет саставе, и тако је жртва ухваћена. То се такође користи и за љубавне чини. Према наследнику Теопханеса, стари Бугари су имали обичај да пресеку пса на пола приликом склапања неког савеза. Нису познати никакви други детаљи о овом обичају. У обредима пролажења кроз нешто или преко нечег, у новом обреду с ватром, у мерењима, окруживању, магичним круговима, демаркацији, има чинова за утврђивање идентитета, предсказивање, поистовећивање с нечим или раздвајање, прочишћење, при чему се овај термин „прелазни обред“ користи у смислу апстрактне категорије. 194 index01.indd 194

10/2/2007 8:44:23 AM

ВАТРЕ У свету је веома распрострањен обичај, а на Балкану посебно, да болесник пролази кроз неку рупу, између грана дрвета, кроз отвор у стаблу или кроз обруч бурета. Код мухамеданских исцелитеља из Босне пронађен је посебно израђен дрвени предмет, четвртастог или кружног облика на коме су исписане одговарајуће чаролије. (Не знам да ли је ово уобичајено или је то особеност дервиша, који су иначе били склони падавицама и лудилу). Чинима су се најчешће лечиле ове болести: велики кашаљ, отеченост жлезда на врату, шкрофуле, грозница, осипи на кожи, рахитис, итд. У Црној Гори жутица се лечи тако што се човек провуче између два купинова грма који расту један до другог или се уплитањем грања направи свод до земље. Од биљака се најчешће спомињу купина или глог или ружино дрво, а некад и жалосна врб а и храст. Увек се дрвећу и другим предметима који се користе дају посебна значења јер готово све што постоји има своје значење и смисао, али како се обред изводи у разним околностима: у рупама на оградама, прозорима, у земљи, међу стенама, очигледно је да и сам тај чин пролажења кроз нешто, може да има лековито значење. У исто време представља и стваралачки контакт и чин поистовећивања са објектом. 195 index01.indd 195

10/2/2007 8:44:23 AM

Код обреда с ватром важно је да болесник прође кроз дим. У сезонском ватреном обреду сељаци из југоисточне Европе прескачу ватру што је могуће ниже. То може бити и посебан метод прочишћавања помоћу дима. Овај пример, као и улога светог дрвећа, подстакли су ме да испитам да ли су њихови поступци у функцији култног обреда. У области око реке Лим, кожна болест огањ („ватра“), која се препознаје по ватреној ужарености посебно коже лице, лечи се на овај начин. Новом ватром се упале две ватре једна до друге. Нова ватра се добије када се запали дрво. У деблу се издуби рупа дужине и обима једног прста и испуни се пушчаним прахом. Овде, као и у другим крајевима, када се нова ватра прави у сврху лечења, добар је знак ако се лако запали. Ако, после многобројних покушаја, ни једно дрво или сува трава, труло дрво или памук не почну да горе, то је знак да болест неће бити излечена. У исто време, као мера предострожности, пази се да се изабере сув материјал и да време буде лепо. То долази одатле што се процес прорицања може сматрати сувишним за лечење и обред нестаје као сам производ ватре. Једну од варијанти забележила сам у Црној Гори: жртве пожара би требало да 196 index01.indd 196

10/2/2007 8:44:23 AM

ударе по ватри са два кремена који држи иза леђа. Ни једна друга ватра се не пали и ништа више се не ставља на ране. У Госпићу, за Кресавац, врсту чира, упор, крес, пале се варнице изнад посуде са водом, која се држи изнад пацијента, тако да ове упадају у воду. У Габленцима се нова ватра употребљава као лек против страве. Прави се постављењем шипки око 50 центиметара дужине, у хоризонталан положај на два вертикална помоћна стуба, на којима се налазе две рупе које одговарају крајевима хоризонтално постављене шипке. Конопац се пребаци двапут преко хоризонталне шипке, док га држе два човека, док други држи у једној од рупа прегршт кучине. Поступак се изводи и са лимуновим дрветом, а ватра се прави помоћу кожног каиша. Овом ватром се запали гомила иверице и плодова белог глога. У Гацку се за красте ватра пали помоћу гвожђа на наковњу и са чекићем. Овакав начин лечења је специјалност Цигана, који ове услуге наплаћују. Прва варница служи да би се запалио комад памука, док се комад зелене предене вуне, неколико лимунових гранчица, девет гранчица купине, те пупољци дивље руже спаљују док се не претворе у пепео. Пепео се помеша са 197 index01.indd 197

10/2/2007 8:44:23 AM

свежом сланином и пером се наноси на чиреве у току три вечери, у сумрак, испод стрехе. Другом приликом сам обавештена да се ватра правила трењем сувог лимуновог дрвета или храста, или, једноставно, употребом дрвеног угља од лимуновог дрвета који се мешао са салом док се не добије маст. Нова ватра се прави у току епидемија које су захватиле мушкарце или стоку. У Неврокопу, ватра се прави од чемерике, док би људи, који је пале, требало да буду браћа, или најмлађи и најстарији брат у породици. Хоризонтална и попречна палица такође би требало да буду близанци, тј. направљени од грана које су израсле из истог корена и које су сушене најмање три године. Обред који сам пронашла код Плава служио је против кожних обољења или епидемија. Велика ватра се припрема од дрвета које се запали и постави на средину сеоске улице. Да би се у овом случају запалила ватра, потребан је велики напор и поступак не успева баш при сваком случају. То је био обичај о коме ми није дата потпуна информација. Изгледа да је посебно важно паљење два различита дрвета: дрен и свиба, лимуново дрво, или пепео и 198 index01.indd 198

10/2/2007 8:44:23 AM

лимун, или лимун и топола. Међутим, могуће је запалити ватру и без употребе два различита дрвета, а најчешће употребљавано дрво је лимуново, као и орах, буква, смрека, оморика и бор. Није јасно да ли постоје забране у овом смислу, осим неких упозорења о дрвећу које не би смело да се употребљава под било којим околностима. Ватра се, такође, може палити набијањем усправне стабљике на причвршћену хоризонталну даску, на усправном дрвету које се удара бакљом, или на диреку од врата, или трљањем две палице. Трагање за магичном формулом која се изговара при обреду завршило се неуспехом. У Лилековом опису стоји да је Циганин ковач мрмљао нешто. Чула сам хришћанске молитве, углавном нејасне, а говорили су их у току паљења нове ватре, да би се поново запалила ватра у огњишту (Босна). Жива ватра се добија трљањем дрвета, ударањем кремена, или ударањем кремена и челика; може се добити и пропуштањем сунчевих зрака кроз стаклену боцу са водом; или помоћу гвожђа. Ватра из дрвета се добија трљањем палице по другој равној палици која је постављена усправно; или повлачећи уже (конопац) напред назад, или пантљиком, или причвршћивањем 199 index01.indd 199

10/2/2007 8:44:24 AM

једног краја конопца за савитљиву грану која је чврсто забодена у земљу. Понекад је само један крај вретена у додиру са огњиштем, али у једном примеру ватра се добро палила само ако је хоризонтална шипка почела да гори на оба краја. Углавном се комад трулог дрвета ставља у прорез (када је хоризонталан), или на крај бушилице. Крај се заоштри секиром, зареже на крајевима, а може бити округлог, троугластог или хексагоналног облика. Барут се чврсто ставља заједно са трулим дрветом, али то може да значи да ће ватра бити слабијег интензитета. Врло тежак начин је да се исече танак слој са лимуновог дрвета који улази у другу дебљу даску, те се повлачи напред назад. Већ сам описала поступак са две усправне палице. Једна од могућности је да се узме и заобљена палица која је на једном крају знатно задебљана. Тањи крај се ставља у рупу на усправном диреку, док други крај долази у удубљење које је направљено у сувом деблу. Тањи крај се пружа око пола метра иза дирека, а обрће се помоћу конопца. Усправне палице углавном морају да буду јако причвршћене канапима и прибадачима. Огњиште могу да придржавају два помоћника који стоје на његовим крајевима. Ватра се, такође, може добити и помоћу точка. Ови обреди, када се примене на појединачне случајеве, изгледа да су непотпуни. 200 index01.indd 200

10/2/2007 8:44:24 AM

Када сам пронашла неке људе који се сећају да су чули приче о обредима у вези са ватром, који су одржавани у временима када је владала куга (помор) међу мушкарцима и стоком, била сам изненађена због податка који ми је дао човек испричавши ми нешто о лечењу које се састојало од ходања између две ватре и прскања рана са иситњеним дрвеним угљем. У исто време подједнако је добро и да болесник пузи испод корења ораховог дрвета; тако су се две идеје, на неки начин, спојиле. Ево и потпунијег објашњења: У току епидемије међу децом у Сетоњу, у Србији, пре шездесет или седамдесет година, две старе жене које су се обе звале Стана, одредиле су следећи обичај. Узима се бакарни лонац са „целом“ водом који држи једна жена, док друга има у руци браву са кључем. Прва пита: „Где си пошла?“ Друга одговара: „Идем око села да закључам несрећу“. Кључ се окрене у брави и све заједно се баца у воду. Старице круже око села три пута, стално понављајући исте речи. Све ватре се пале испред кућа. Два човека копају рупу с десне стране храста, копајући уједно и рупу испод корена и стављају дебелу даску у рупу, док другу постављају испред улаза. У глуво доба ноћи, старац и старица пале ватру, трљајући комаде 201 index01.indd 201

10/2/2007 8:44:24 AM

лимуновог дрвета један о други, те се пале две ватре с обе стране улаза у тунел. Једна старица са лонцем воде стоји на улазу у тунел, а друга, која је држала катанац са кључем, стоји на излазу где још једна жена држи лонац с млеком с леве стране. С десне стране стоји посуда са растопљеним салом. Људи пролазе кроз тунел, и сваки од њих се обележава гранчицом која је нагорела у ватри, па им се њоме направи крст на оба рамена. Када излазе из тунела требало би да гледају у посуду са салом. Деца пролазе кроз тунел заједно са родитељима. Сваки газда куће понесе кући неиспечени угаљ којим поново пали ватру на свом огњишту. Овај обред је описао В. Тителбах, чија је скица сачувана до данас. Овакви обичаји су углавном добро познати као у случајевима епидемије међу стоком, тако и у случају епидемија међу становништвом, али су и посебно повезани са онима претходно описаним. Још увек се одржавају и постали су годишње свечаности. Општа правила су: све ватре се пале изван села. Живу ватру пале две особе које чине пар. Углавном је паљење ватре привилегија мушкараца. Женама није дозвољено да их гледају на послу, иако не постоји никаква тајна у вези са оним што раде. Они који пале ватре морају да буду голи, а ако 202 index01.indd 202

10/2/2007 8:44:24 AM

су у питању старице или жене, њихове косе треба да су распуштене. Човек или људи који терају стоку између ватри такође морају бити голи. Двоје људи који пале ватре требало би да буду близанци, или рођени истог месеца, или би требало да буду имењаци, а могу бити и најмлађа деца истих родитеља. Могу да буду дечак и девојчица, али само ако су близанци, или браћа, рођена једно после другог. Понекад, ако пар не може да се пронађе у селу, бира се дечак који постаје побратим оном другом који је из друге заједнице, те тада могу да обављају посао заједно. У неким другим случајевима је забележено: три човека без деце; људи са различитим именима, који немају имењака у селу; четири човека; било која три рођака; три имењака; стари удовац и стара удовица; две старе жене које више немају менструацију; младић и девојка сличног имена, нарочито Стојан и Стана или Станка, пошто њихова имена симболично означавају крај куге (помора). Велика важност се придаје психичком здрављу и непорочности људи који пале ватру. Понекад се примењује и пост, као и сексуална апситененција пре паљења ватре. Исто може бити примењено и на све учеснике; грешан човек, нпр. убица, не може да прође кроз тунел, док би сви остали требало да се исповедају док 203 index01.indd 203

10/2/2007 8:44:24 AM

пролазе кроз њега. Дрвеће које се најчешће користе за потпаљивање су свиба, лимун, а врло често се користи и чешља (Дипсацус). Пале се две ватре, обично са две потпалице од посебног дрвета, које се постављају унакрст. Дрво које се користи за потапљивање, као и она која се пале трењем, у вези су с природом епидемије и требало би их упоредити са рецептима; иако, као што смо видели, ватра или варнице, или било која друга врста ватре може да послужи као лек, само ако се правилно употреби. У једном селу код Ужица, лешниково, лимуново или тополино дрво се употребљавају за русе, живи огањ, за које се паста прави изнад ватре са пепелом и салом.

У Ресави се лимун користи за потпаљивање

ватре за стоку, а рог за људе. На Копаонику се увек употребљава лимун, осим за ујед пса, а у случају спречавања беснила, пали се смрека. Друге врсте дрвећа које могу да се појаве као корисне биле би: лешник, храст и пепео од њих. Делови помоћу којих се пали ватра могу да буду спаљени, или се само диреци спаљују. На местима на којима се пали ватра, распаљују се и велике печурке или две свеће, као и бакље које су причвршћене за два дрвета која расту заједно. Тунел се копа у речном кориту, или 204 index01.indd 204

10/2/2007 8:44:24 AM

испод корена ораховог, храстовог, буковог или брестовог дрвета. Стока се спроводи између ватри и испод тунела, а код сложенијих одреда треба да пређе преко потока пре него што прође испод тунела. Ватре се углавном пале на излазу из тунела, иако распоред може да буде и обрнут; могу да буду постављене и унакрст: једна с десне стране улаза, а друга са леве стране улаза. Сам тунел иде у правцу истока ка западу или од запада ка истоку. Стока се обележава или додирује док излази, нагорелим палицама (онима која се користе за потпалу, или, много чешће, дрвцетом чешља и свибе). Стока може бити означена и угљем из ватре, стрелама или стреластом травом. Приликом неких обреда у Србији држи се жива змија на назубљеној палици, али употребљава се и нагорела гранчица чешље. Обележавање углавном обављају наги људи који су палили ватру. Коначно, гола жена или мушкарац, могу да играју око стоке и могу бити праћени до куће хицима из пиштоља. Људи кроз тунел, или том приликом цео обред обухвата само људе. Могу прво да прелазе преко воде или потока, али се и секира ставља испред рупе. Обруч од бурета се може додати тунелу, а може га и потпуно заменити. У неким местима у Бугарској рупа се издуби у великом деблу. 205 index01.indd 205

10/2/2007 8:44:24 AM

Означавају се исто као и стока, а даје им се и да поједу храну која је припремљена уз магичан обред, који обавља чаробница кувајући је над живом ватром. Храна је направљена од трава, брашна, дрена, а могу да се додају и сирће, бели лук и катран; али по правилу може да буде и посољено. Људи зуре у ватру и у истопљено сало или мед. Цео обред се обавља у потпуној тишини, а изгледа да правило налаже да обред треба одржати у поноћ после пира, у другој половини месеца. Међутим, обавља се и после подне, или пре зоре. Улазећи у тунел свака особа мора да изговори или да измрмља следећу реченицу: „Пређох реку и не удавих се. Пређох преко ватре и не опекох се“; или „Пређох преко секире и не посекох се, пређох преко ватре и не опекох се, зурих у сало и не удавих се“. Када су у питању деца или стока, реченицу изговарају уместо њих. Понекад се прави ватрени круг од запаљене конопље, док људи који стоје у кругу изговарају следеће: „Били смо у ватри и није нас спалила, били смо усред болести и нисмо се разболели“. Ватра од свећа се пушта да се угаси сама од себе или се гаси у току обреда. „Цела“ вода може да буде употребљена за гашење, после тога се употребљава за купање и пиће. Ватра може бити затрпана земљом или згрнута у тунелу. Пре него што се ово обави, угасе се и свеће. Угаљ из ватре се иситни и 206 index01.indd 206

10/2/2007 8:44:24 AM

стави у сточну храну. Место на коме је ископан тунел избегава се неко време после обреда. Изабрано место се често налази на граничном делу села. Тај дан може да постане дан славља. Годишњица од обреда не мора да подразумева понављање целог обреда, али се ипак слави, ако и славље на заветине, укључујући посебан колач и заједнички оброк. Зега помиње да се у Темничу, узправљене ватре, одржава и славље или сусрет у селу у главном Запису. Чак и дан у недељи када се обред одржао може да буде сачуван као „свети“ за следећу годину. У неким местима постоје већ припремљени тунели који служе за овакве сврхе. Ако није згодно прокопати тунел испод дрвета или у речном кориту, копа се ров који се прекрива даскама и земљом. Тунел може да буде велики колико да могу два вола да прођу кроз њега. Обољења која се лече на овакав начин углавном представљају опасне епидемије као што су мале богиње, дизентерија, кожна оболења, вукоједина, змијоједина (Херцеговина, Црна Гора). Нова ватра се прави као предострожност после појављивања бесног вука или бесног пса у селу. Новом ватром се лече и појаве различитих штеточина код оваца и стоке, а занимљиво је да се нова имена за штеточине везују за ватру и гром. 207 index01.indd 207

10/2/2007 8:44:24 AM

Претходно сам споменула случај да би људи који пале ватру требало да буду, или постану, браћа. У било ком случају требало би да се загрле, или да пију заједно пре и после паљеја ватре. Тако да највероватније, учествујући заједно у светом обреду, постају врло блиски и наклоњени један другом. С друге стране, побратимство настаје и поред огњишта, а пример из Бугарске потврђује идеју о светости ватре. На св. Јована (20. јануар), свештеник и неколико блиских рођака долазе у кућу човека који је предложио побратимство. Ватра на огњишту се дели на две посебне ватре, а даска се смешта између њих преко пута огњишта. Људи који би требало да се побратиме стају десним стопалима на крајеве табле. Пре почетка читања јеванђеља и молитви, свештеник их три пута за редом упита да ли верују у Оца, Сина и Светога Духа, и да ли верују у Ватру. У Планици за епилепсију, врачара посећује болесникову кућу и дели ватру на два дела и стоји изнад ватре. Други чланови породице провлаче болесника три пута кроз њене ноге и поред ватри. Отисак ноге, или траг неке животиње, па и инсект који се касније пронађе у пепелу преко ког је болесник прошао, дају му да их попије с водом. 208 index01.indd 208

10/2/2007 8:44:24 AM

Жива ватра се такође преноси око села или око стоке и чобана у току епидемије. Ватра се преноси на исти начин у случају хитних потреба, у току обреда који се различито зове: Оталија, Алалија, Лила итд, која се посебно одржава у пастирским областима, на Вазнесење, св. Јована, св. Петра, или на неку ранију славу која пада око Ускрса. Бакље од сушеног дрвета (трешње или бреза) нарежу се о назубљене палице. У Хомољској области име Алалија је дато великим ватрама које су запаљене од сламе; ватре се пале у самом селу или поред њега у част смрти, на почетку пролећног карневала. Људи играју око ватри и покушавају да једни друге повлаче преко ватри. Пастири, такође, силазе доле у село са својих пашњака, носећи бакље које се преносе у круг око села. Постоје и други слични обичаји на св. Јована, на Ускршње Вече, на св. Ђорђа или на сам Ускрс. Понекад се ватре пале на брдима која се налазе у близини села. Колико ја знам, ови обичаји су познати у северној Хрватској, у далматинском залеђу, у Словенији, Македонији, Бугарској и мање у Србији, углавном у пастирским крајевима. У данашње време није уобичајено да ватра која се пали у таквим приликама буде нова ватра. Уобичајено је прорицање; циљ гатања је углавном апотропеичке природе и често је у вези са здрављем, или спречавање бајања и напад вештица. 209 index01.indd 209

10/2/2007 8:44:24 AM

Пепео од ватри се чува за лекове или се даје да побољша плодност код животиња. Не само да се код ових обреда мења датум њиховог одржавања, већ постоји тенденција интеграције обреда у којима се појављује паљење ватре као део ритуала. Неки стручњаци сматрају да су обреди у којима се појављује ватра истог порекла. Арнаудов разликује два главна типа: једне који су лековити (катартички), и друге, егзорцистичке; од неких каснијих обичаја издвојио је оне који се славе у доба летњег солистиција и који се, по његовом мишљењу, понекад премештају у пролеће. Мандард је усвојио од Куна порекло потребе за ватром и порекло ватре св. Јована, те приписао сличне молитве. Професор Тројановић, који је скоро објавио вредну збирку обичаја везаних за ватру, чини се да прати исти мисаони пут, и разматра тему „ватрени круг сунчев диск“. Уочио је и нашао паралеле у ведској литератури, која није у стању да нам пружи прототип због свог датирања. Много очигледнија сличност између балканских и индуских обреда нове ватре могла би се уочити кроз везу са топљеним салом, за које је домаћи индијски врач научио да у њега треба пиљити, те да би томе требало подучити и остале чланове своје породице. 210 index01.indd 210

10/2/2007 8:44:25 AM

У једном одломку топљено масло од бивољег млека названо је „громом“ – термином који нисам успела да протумачим. Ови одломци се односе на жртве Агнију, и нисам сигурна да Тројановић има право што сматра да је потреба за ватром жртвеног карактера, већ се жртвени карактер појављује као спорадичан. Индијски обред, надаље, захтева три до пет ватри, док је карактеристика обреда које смо ми овде разматрали пролажење између две ватре и кроз тунел или обруч. Постоје примери који су нам ближи и кориснији за упоређивање. Међу њима се налази један, мање познат, обред са Медитерана (обред Куртес), који је повезан са громом и по коме су Грци заштитници стоке; овај обред ће оставити важан део нашег обреда у коме ватру пале близанци. С друге стране, требало би имати у виду и култове Скитије, Сарматије и других народа који су долазили у додир са Словенима, као и друге обичаје које компаративно мало познајемо. Тројановић, такође, доводи у везу кружно орање са ватреним кругом, али, поредећи ове две ствари, скоро отпуно противречи својој ранијој тврдњи о орању. Помиње пример кошуље која се тка и шије у току дана, као део опреме која се користи у обреду са ватром, а може бити и упоређења са одећом што се преноси око села (горе описан обред). Ово подсећа на тежњу да 211 index01.indd 211

10/2/2007 8:44:25 AM

обред буде премештен и уопштен. Тројановић, такође, напомиње да „вероватно заветине датирају од дана када је жива ватра први пут запаљена“. Не постоји никакав запис у вези са овом претпоставком. Заветине се односе на било коју врсту потреба или прилика, а корени истих су често добро запамћени. ЛЕЧЕЊЕ ЉУЉАЊЕМ Неколико обреда „љуљања“ које сам успела да пронађем, како култ годишњег доба (пролеће), тако и посебни ритуали лечења, везани су за удаљене, углавном планинске делове Србије, Босне и делове Бугарске, а појављују се и међу Куцовласима. Тако да сам стекла утисак како је љуљање у данашње време правило међу пастирима. Понекад је оно посебно повезано са даном на који се слави св. Ђорђе, а савремено објашњење је да љуљање изазива бржи порођај, убрзава венчање, има анти–фебрилна својства и помаже добром здрављу. У Видину, у понедељак пре св. Тодора, кучићи се њишу да би се спречило беснило. Због недостатка материјала нисам у могућности да изведем чак ни најмањи закључак. У Црној Гори су ми рекли да су се људи превијали преко гране од дрвећа (ниједна посебна врста није споменута) да би спречили грозницу. Ретки описи које је могуће 212 index01.indd 212

10/2/2007 8:44:25 AM

пронаћи не улазе у детаље нити наводе речи песама које се говоре за време обреда. Колико је мени познато, кратки стихови се, углавном, односе на љубавнике који љуљају једно друго. У Хомољу и Македонији, током фебруара одржава се карневал посвећен мртвима; тада се млађи људи њишу због свог здравља и здравља стоке, како на конопцима, тако и на гранама дрвећа. Сваки младић, по правилу, њише своје девојке, или сестру, док жена њише једна другу. Много опаснија игра може да буде стајање на даскама које су постављене једна изнад друге а око њих су постављене секире. Међу пастирима и сточарима у Црној Гори, постоји обичај, на дан св. Ђорђа, да се младићи и девојке њишу, савијају, у зору, и пењу на свидино дрвеће, спуштајући се три пута за редом, те изговарајући сами за себе: „Моја лењост и поспаност нек оде теби, дрене, а мени нек дођу здравље и лепота“. Пре него што оду, погледају у дрво и понове три пута: „Дријене, дријене, остављам ти моју љеност и поспаност“.

213 index01.indd 213

10/2/2007 8:44:25 AM

Сличан обред пењања на дрвеће, може се видети у Босни, а претпостављам, и у другим пределима. Старији извештај о лажном венчању с дрветом, и имитирању дрвета, у пролећне празнике у Далмацији, чини ми се да поседује префињену симболику. Српски обичај, први пут забележен, оставља утисак еротичног мотива, али бих такође поменула и обредно шибање деце зеленим гранама, дреном, врбовим гранама итд, које би требало да буде корисно за здравље, а користи се и против лењости, те даје снагу и добро здравље. Јахање балвана и њихање су посебни лекови. Када се неко обеси о дрво и виси, тај обичај представља замену за њихање, а сматра се и леком против епилепсије. Обичај из шаманистичког лечења, који подразумева играње и падање у транс, појављује се и међу Власима, и вероватно је прихваћен и у неколико бугарских и српских заједница. Ови обичаји су изгледа омиљени јер се лако прилагођавају узбудљивом систему идеја. Пронађени су и код годишњих прослава Руслиа или Русаље.

214 index01.indd 214

10/2/2007 8:44:25 AM

Прављење ватре на посебној ступи (Извор: В. Тителбацх)

215 index01.indd 215

10/2/2007 8:44:43 AM

Проклетија, Сврљиг, 1916 (Фото: Етнографски музеј, Београд)

216

10/2/2007 8:44:59 AM

index01.indd 216

217

index01.indd 217

10/2/2007 8:45:13 AM

Анатема против непознатог злочинца , Сврљиг (према скици Н. Зега, Етнографски музеј, Београд)

Процесија око дрвета записа, у околини Београда, 1932.

218

10/2/2007 8:45:38 AM

index01.indd 218

Паљење ватре (оригиналан цртеж В. Тителбацх-а)

219 index01.indd 219

10/2/2007 8:46:06 AM

Различити начини паљења ватре у Бугарској и Македонији ((В. Тителбацх)

220 index01.indd 220

10/2/2007 8:46:38 AM

221

index01.indd 221

10/2/2007 8:47:09 AM

Церемонијална заштита од епидемије, Сетоње, Србија (В. Тителбацх, 1900.)

Годишња процесија за заштиту волова, Катун, Темнич, Србија

222

10/2/2007 8:47:55 AM

index01.indd 222

напомене и извори 1. Prateći dalje analizu: svi obredi, veći ili manji, mogu se svesti na određeni broj osnovnih faktora ritualnih pojedinosti, te mogu biti saopšteni u obliku formule ili mimetičke (podražavajuće) radnje, kao npr.: dodir sa predmetima koji poseduju svetovnu, magičnu primenu, ili mogućnost zastrašivanja; obredi zastrašivanja, kao što je mahanje oružjem, upotreba zastrašujućih pokreta, prizivanje onostranih sila; molba ili nagovaranje, sugerišući pokretanje duha ili bolesti; poricanje snage bolesti; prizivanje bolesti putem obećanja, ponuda, dobre i mirišljave hrane; odbijanje bolesti nuđenjem svega onog što je neprijatno, prljavo ili opasno; nameštanje tih predmeta zakivanjem, presađivanjem, zakopavanjem, sađenjem, zatvaranjem, pričvršćivanjem konopcem, ili amuletom, ili znakom, zapušavanjem, zakopavanjem izmeta itd.; simbolično ubijanje, probadanje, bockanje, zatvaranje, sečenje, tučenje, ili udaranjem pacijenta; ležanje na rukama, magično prolaženje, umirivanje, udaranje, trljanje, masaža, pritiskanje rukama, gnječenje, brisanje, zaplašivanjem bolesti drugom bolešću ili ranjavanjem; izbacivanje povraćanjem, uklanjanje, kijanje, puštanje krvi, udaranje, pljuvanje; spaljivanje, zagrevanje, prženje (kauterizacija), bacanje u vatru, pečenje; kruženje, ograničavanje, crtanje kruga, preiaženje, magični krugovi; merenje; pljuvanje na nešto ili u nešto; duvanje u nešlo ili oduvati nešto, bacanje, izlaganje; oblizivanje ili pranje, bacanje u vodu; parenje; kadenje (fumigacija); vezivanje, pravljenje čvorova, odvezivanje; prenošenje bolesti na drugu osobu ili životinju; hranjenje životinja; promena i razmena; gnječenje i gaženje; gnječenje zemlje; hvatanje bolesti u odeću, zakopavanje, bacanje ili uništavanje odevnih predmeta; istresanje bolesti iz odeće; jedenje ili pijenje lekova, magičnih recepata, pisanje imena, pijenje 223 index01.indd 223

10/2/2007 8:47:55 AM

ili jedenje hrane i vode iznad koje su napravljeni sveti ili magični znakovi; otkrivanje razloga bolesti, dijagnoza bolesti kako bi se uspostavila kontrola nad njom; ovo je praćeno posebnim brojnim transovima ili obredima pomoću kojih se uspostavlja kontrola; korišćenje ili preuzimanje korisnih moći, ili moći koje su suprotne bolesti; trovanje ili davljenje bolesti; brojanje, prebrojavanje u bajalicama i zagonetkama; udaranje kostima i zemljom iz groba; ziikopavanje u grob, žrtvovanje u grobu, različite upotrebe zemlje iz groba i ljudskih ostataka; okretanje, hodanje i igranje unazad; prevrtanje odeće naopačke; poružnjivanje, obeležavanje ili mazanje lica crnom bojom; obmanjivanjem bolesti promenom imena ili identiteta, promene profesije i mesta stanovanja; bežanje; upotreba opscenih reči iii pokreta; prizivanje „velikog čuda«; postavljanje tela u neprirodan ili neudoban položaj; iznenađivanje demona koji je zaposeo određenu osobu, skakanje, ispaljivanje pištolja, bacanje sa visine, iznenadno buđenje iz sna; stavljanje u vatru i gledanje u vatru; puzanje kroz nešto, provlačenje kroz nešto, preko nečeg; uručivanje preko ograde, žive ograde, preko praga; savijanje, trešenje, naginjanje, višenje, ležanje pod nekim teškim predmetom; igranje i pevanje u horu; ispaštanje, ispovedanje, post, gestovi ljubaznosti, molitve, obećanje itd.; obavezivanje, usvajanje, pobratimstvo, proklinjanje, jemstvo itd.; zajednički obroci, činovi agregacije (skupljanja), bratimljenje krvlju (razmena krvi), iskupljivanje; susreti sa posebnim osobama, pobožnim ili srećnim osobama, ili onima sa dvostrukom ličnošću; modelovanje i sipanje; hvatanje bolesti u uglju, novčićima, olovo ili gvožde, koji se bace u vodu; stvaranje i uništavanje izmišljene slike bolesti, ili njenog uzroka; pretvaranje bolesti u nešto drugo; hvatanje odraza bolesti u vodi, ogledalu itd.; prizivanje pomoći meseca, sunca, zvezda, drveća, duhova; novi vatreni obredi; oranje ili kruženje; venčavanje sa bolešću ili zaraženom osobom; upotreba venčanica i venčanih odelo; 224 index01.indd 224

10/2/2007 8:47:56 AM

oblizivanje od strane životinja, jedenje njihove hrane, pijenje vode iz njihovih usta; snošaj sa određenom osobom, devicama ili životinjama; upotreba ljudskog mleka; upotreba plodnih predmeta, svetih simbola, gvožda itd. 2. S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji, str. 44. 3. S.M. Grbić, Srpski narodni običaji iz sreza Boljevačkog, S.E.Z. XIV, str. 333, 334. 4. M. Milosavljević, Običaji srpskog naroda iz sreza Homoljskog, S.E.Z. XIX, str. 397401. U Bugarskoj, veštica (magionica) izmamljuje mesec, dok je u pomračenju, u sito, te posle razgovora s njim, dozvoljava mu da se vrati na nebo. Način na koji obavlja ceo obred i predmeti koje koristi slični su kao i oni gore navedeni; v. D. Marinov, Živa starina, I (1891), str. 52. Verovanje po kome veštice izazivaju pomračenje meseca, datira još iz srednjevekovnih izvora. 5. Čajkanović, Magično sedenje, Zbornik u čast Bogdana Popovića (1928); Godišnjica Nikole Čupića, XXXIV (1921), str. 2815; P. Bogatatirev, Polaznik u južnih Slavjan, Mađarov, Slovakov, Poljakov i Ukraincev, Lud Slovianski, III (gde Bogatatirev kritikuje Čajkanovića za navođenje kulta predaka i verovanje u teofaniju putem lečenja gosta). 6. V.D. Debeljković, Na Kosovu Polju, S.E.Z. VII, str. 179, itd., gde on kaže: „Konzura u slučiju kumstva, pojavljuje se kao običaj za zdravlje deteta«. Takođe i A. Hangi, Die Moslims in Bosnien-Hercegovina (Sarajevo, 1907), str. 127; K. Steiner u Gl. Z.M. XV; I.S. Jastrebov, Običai i pesni tureckih Serbov (1886), str. 460. Za veštačke odnose pogledaj T. Đordević, Uzimanje uroku u našem narodu (1929). Za zakletog brata A.N. Veselovski, Geterizm, Pobratimstvo, 225 index01.indd 225

10/2/2007 8:47:56 AM

Kumstvo u Kupalskoj Obrjadnosti, Žurnal Ministarstva Narod. Prosvjaščenja (1894); S.Si Bobčev, Živaja starina, II (1893), str. 3142; N.A. Načov Za pobratimstvo, Periodičesko Spisanie na Blgarskoto Knižovno Družestvo v Sredec. knj. XJLIX (1895). U plemenskim sukobima u Crnoj Gori, pre šezdeset do osamdeset godina, čovek je mogao sebi spasiti život, pozivajući svog suparnika na bojno polje u ime Sv. Jovana i deklarišući se kao kum, dok egzorcizam ponekad prisvaja formulu obraćanja bolest. Kada bolestan čovek ili lekar ili vila, pozivaju bolest na venčanje (npr. pri obraćanjima prave drveće, pri odlasku dete plače, itd.), sušiina ovoga jeste da se ne sme odbiti sveti zahtev za kumstvo, gostoljublje, ili u drugoj formuli, naziv posestrime. Formula, kao što je poziv za zaštitu ili prijateljstvo u ime Sv. Jovana, razmena poklona, deljenje hrane, lomljenje slame zajedno itd, vezane su za obične društvene ugovore, te u tom smislu jesu „magične«. 7. Postoji obična rečenica koju izgovaraju seljaci: ,,Od koga ćeš zatražili uslugu ako ne od mene, ko ti je pomogao ranije?« 8. N.A. Načov, op. cit. str. 51. 9. T.M. Bušetić, Narodna Medicina, S.H.Z. XVII, str. 5434. Vidi Stanojević, Zaglavak, S.E.Z. XX, str. 37. 10. Za tekstove o crkvenim obredima: Geitler, Euchologion Glagolski Spomenik Manastira Sinai Brda (Zagreb, 1882) (1622); M. Miličević, op. cit.; Srećković, Glasnik, 63, str. 273 itd.; N.A. Načov, op. cit.; V. Bogišić, Pravni Običaji u Slovena (1867) (1867), str. 1501; S.S. Bobčev, Živaja starina II (1893), str. 3142. Goar, Euchologion sive rituale graecorum (1730), str. 706.

226 index01.indd 226

10/2/2007 8:47:56 AM

11. V. Načov, op. cit. Običaji puzanja ispod nečeg mogu biti upoređeni sa Nordijskom ceremonijom bratimljenja u koju spada i puzanje ispod „konjskog ulara»; v. K. Weinhold, Altnordisches Leben (Berlin, 1886), str. 287. 12. M. Milosavljević, op. cit. str. 261, na raznim mestima u tekstu. 13. T.M. Bušrtić, Narodna medicina, S.E.Z. XVII, str. 564; v. fusnot str. 8995. v. Miličević, Život Srba seljaka, str. 339. 14. N.A. Načov, op. cit. str. 68. 15. S.M. Grbić, op. cit. str. 294301. 16. V. Sb. N.U. str. 127, itd. 17. D. Marinov, op. cit. III (1892), sir. 2803. 18. T.M. Bušetić, Narodna medicina, S.E.Z. XVII, str. 564, v. belešku, str. 92. Vidi dalje Sb. N.U. VII, str. 153 itd.; III, str. 275. 19. Vuk Karadžić, Život i običaji, str. 34. 20. D. Marinov, op. cit. I; V.N. Čolakov, Blgarskyi naroden zbornik, str. 39. 21. T. Dragičević, u Gl. Z.M. XXI. 22. v. M. Mijatović, Narodna medicina u Srba seljaka u Levču i Temniču, S.E.Z. XIII; T. Đordević, Učitelj (1897); Miodragović, Grada za narodnu pedagogiju, op. cit. str. 64, iid. 227 index01.indd 227

10/2/2007 8:47:56 AM

23. v. Sb. N.U. III, 275. 24. S. Šiškov, Rodopski starini, I (1867), str. 13. 25. S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji (1911), str. 39. 26. Vide Žitie i žiznj prepodob. Otca našego... Theodosija u Čtenie od Imp. Obščestvo Istoriji i Drevnosti Rossii, I (1860). 27. v. V.M. Niolić, Krajište i Vlasina, S.E.Z. XVIII. Za obred proklinjanja pogledaj S.S. Bobčev, Istorija na Staroblgarsko Pravo (1910), str. 391, Blgarsko Običaino'i Sqdebno Pravo (1917), str. 1003; N. Zega, Prokletija, Stožer (1930). 28. S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji (1911). 29. Ibid. str. 40, 41. 30.

Trojanović obrađuje do detalja ljudsko žrtvovanje

i žrtve pri gradenju temelja. Vidi takođ i M. Arnaudov, Vgradena nevesta (1920). Verovatno su se device u Sloveniji žive spaljivale da bi se umilostivila Kuga, v. P. Košir u V. Moderndorfer, Ljudska medicina med Koroškimi Slovenci (1926), str. 18. 31. M. Miličević, Život Srba seljaka. 32. T.M. Bušetić, Narodna medicina, S.E.Z. XVII. 33. Potreba za žrtvovanjem je jasno određena, i mora se priznati da je razlog žrtvovanja da ne možete dobiti nešto nizašta. Zahariev (Kjustendilsko KraiSće, Sb. N.U. 228 index01.indd 228

10/2/2007 8:47:56 AM

XXXII, str. 144) beleži jednu zanimljivu primedbu: „Kurbane, Kurbane treba da pravite vie, seljane, em po pet na malko, ako iskatee sveti Gorgja, sveti Ilija, sveti Petar Sveta Bogorodica i sveti Demitrija da vi čuvaju. A pa, kako ste zavanali, more potop če dode, te kamik vrz kamik nema da ostane... 34. Pri ispitivanju šta ljudi podrazumevaju pod ovom rečju (u kontekstu), dobijala sam objašnjenja kao što su „okrenuti«, „okrenuti na stranu«, „lečiti«, „lečiti bajalicama», itd. 35. Opis ovih običaja: M. Miličević, Slave u Srba, Godišnjica Nikole Čupića, I, str. 151 na raznim mestima u tekstu; S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji, str. 916, 181 passim; S.E.Z. op. cit. VII, XIX, itd.; L. Ilić-Oriovčanin, Narodni slavonski običaji (1847), str. 136, itd.; T.M. Bušetić, Temnić, S.E.Z. VI, str. 287, 288; M. Miličević, Život Srba seljaka, str. 127, itd.; S. Tomić, Skopska Crna Gora, S.E.Z. VI, str. 467, itd. 36. V. Vrčević, Pomanje srpske narodne svečanosti, Pančevo, 1888, str. 73, itd. 37. M. Karanović, Krsno ime i zavještina u Zmijanju, Gl. Z.M. XLIV, str. 8670. 38. Ivan-Jov. Išević Donjokrajski, Nošenje krsta, Godišnjica Nikole Čupića, XXIV (1905), str. 22047. 39. v. Vuk Karadžić, Srpske narodne pjesme, I, 580. 40. T. Dragičević, Gl. Z.M. (1907). 41. v. S.E.Z. XXXII, str. 3812. 229 index01.indd 229

10/2/2007 8:47:56 AM

42. S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji, str. 358; v. M. Miličević, Život Srba seljaka, str. 323 passim. Takođe uporedi običaj vezivanja lanene tkanine u krug oko crkava. 43. U Sb. N.U. XXX. 44. O. Gruppe, Grieehisehe Mythologie und Religionsgesehiehte (1906), II, str. 894, itd. Odlomak iz Diogenes Laertius (I, 109, H. Diels, Die Fragmente der Vorsokratiker, 1922, II, str. 185) naglašava motiv žrtvovanja. 45. Tereščenko, Bit Russkago Naroda, VI, 1848, str. 401; upor. Zelenin, op. cit. str. 669. 46. U Lomskoj oblasti, upor. Sb. N.U. XII. 47. Upor. T. Dragičević, Narodna medicina, Gl. Z.M. XXI, str. 468. 48. Upor. Gl. Z.M., str. 28, i Gl. Z.M. XV, loc. eit. 49. Upor. Gl. Z.M. IV; V, str. 168; XV, loc. cit.; VIII, str. 149, X, loc. cit.; I.S. Jastrebov, op. eit. str. 144. 50. Upor. Sb. N.U. XII, str. 145. 51. Upor. sa označavanjem stopalima koje je dao Strohal u Zb. XV, i, str. 135, itd. 52. v. Gl. Z.M. XXI. 53. v. Sb. N.U. XII, str. 126. 54. G. Golemnnov, Materiali po Narodna Medicina iz Gornjo — Orehovsko, Sb. N.U. XXX, str. 6, 7, 8. 230 index01.indd 230

10/2/2007 8:47:56 AM

55. Upor. Gl. Z.M. XXI, 1909, itd. 56. „Udalji se zlo predskazanje; ne proklinji mene niti moj zaliv«. Omen ili predskazanje, takođe mogu biti forme proklinjanja ili blagosiljanja. Ovim se misli da samo rođenje utiče na detetovu budućnost; pa čak ni ovo nije pravo predskazanje, već se gledaju svi dobri i loši predznaci sudbine (otuda običaji koji pripremaju njihovo pravo prihvatanje). Ova, možda „primitvna« veza između predskazanja, volja ili uticaja, preživljava kroz oblike kletvi, uroka, egzorcizma, zdravica, zaveta, itd., koji su izraženi u obliku direktne izjave, pre nego gramatički odgovarajućim oblicima kao što su konjuktiv ili imperativ. 57. Uporedi, na primer, prividno preživljavanje u oglasima sa naslovom „Borimo se protiv rascepa!«, na kojoj se vide dva čoveka koji se boksuju, ili drugi na kojima je čovek izboden noževima, kao i uobičajena slika đavola sa trozubcem. 58. U nedostatku pravog majčinog imena hodža koji baja upotrebljava ime „Marija«, te se naprave brojni proračuni koji bi trebalo da budu pouzdani. Poslednje proračunavanje bi naravno trebalo da bude napravljeno na dan i u tačan čas koji odgovara klijentovim pravim zvezdama. Ovo se podrobno i najpažljivije obavi. (Ceo postupak se može naći u turskim i arapskim knjigama iz astrologije i magije, koje kruže po Balkanu i Maloj Aziji). Iz njih su izvedene brojne bajalice, uglavnom upisane u kvadrate, koje odgovaraju željama u vezi sa zdravljem, srećom, brakom. 59. Upor.: ,,L'iatromantique... n'est autre ehose qifun melange, en proportions variables de divination et de magie. Les remedes deeouverts par eette divination etaient des viritables recettes magiques« (A. Bouehe Leelereq, Ilistoire de la 231 index01.indd 231

10/2/2007 8:47:56 AM

divination dans l'antiquite /187982/). 60. S.E.Z., XIII, str. 312; upor. str. 294. 61. V.M. Nikolić, Iz Lužnice i Nišave, S.E.Z. str. 277. 62. Studija o proricanju je napisana o jednoj oblasti u Bugarskoj, S.S. Bobčev, v. Bugarsko narodno običajno pravo, 1917, str. 103, passim; Istorija na staroblgarskoto pravo, 1910, str. 380 passim. Medu primerima iz Srbije i Hrvatske v. Zb. XXVI, str. 135, itd., XXI, loe. eit. 63. upor. M. Mijatović, op. eit. S.E.Z. XIII, str. 301. 64. Ibid. str. 319. 65. U Gl. Z.M. XXI, 1909, str. 462. Čula sam slične razbrajalice u Bosni i na drugim mestima. 66. N. Batalin, Gatanje na Grudi, Zb. VII. 67. Earić, op. eit. Gl. M.Z. X, str. 171. 68. Gl. Z.M. XXI, str. 462, itd. Skoro svako objašnjenje iz savremene magije i medieine pominje ove proeese, npr. Gl. Z.M. XV, XXI, 470, VII, 151, V, 71, XXI, 462; Zb. V, 93, VII, 151, itd. Sb. N.U. XII, 126. 69. v. supra, str. 51; Gl. Z.M. X, 503 passim; L. Gliek, u Gl. Z.M. IV, loe. eit.; Dragičević u Gl. Z.M. XXI, str. 461, 462; D'All Astra, op. eit.; Gl. Z.M. VI, str. 62; Sb. N.U. XXXIV, 1926, itd.

232 index01.indd 232

10/2/2007 8:47:56 AM

70. Ovaj metod prorieanja sam srela nekoliko puta u različitim oblastima. Truhelkina definieija strave mi nije direktno poznata. 71. Koren srčenika (verovatno Gentiana lutea), kada se koristi za oštre bolove u grudima, takođe je imenovana, proučena i izabrana na ovaj način. Uobičajeno je da se koreni i lukovice proučavaju i koriste u medicini da se vidi da li su zdrave. Prema nekim izveštajima baš ovu biljku su jele veštice; upor. Gl. Z.M. XXI, loc. eit. 72. Formula: „Urok ima dva oka„, jeste verovatno jedna od najpoznatijih bajalica, kako u tradiciji, tako i u pisanim izvorima. Za verziju koja je ovde data uporedi Zb. VII, str. 13. 73. Ibid. 74. V. Vuk Karadžić, Srpske narodne poslovic, 11637, 3323; upor. I. Zovko, op. ct. Zb. VI. 75. upor. „Karadžić«, I, str. 212. 76. M. Miličević, Život Srba seljaka, str. 299 (138). 77. N. Batalin, op. eit. Zb. VII. 78. Upor. S.E.Z. IX. 79. Upor. Van Gennep, Les Rites de Passage. 80. E. Lilek, Gl. Z.M. V. 81. v. I. Zahariev, Kjustendilsko Kraišče, Sb. N.U. XXXII, 1918, str. 147, 148. 233 index01.indd 233

10/2/2007 8:47:56 AM

82. Zanimljivo je da je ovaj metod opisan u ruskom Stoglavu, u XVI veku, npr. Almazov (Kazan, 1912, III): ,,U četvrtak na Strasnu nedelju stavljaju trulo drvo u drugi komad drveta, tako da sa oba kraja ostane trulo drvo; oba kraja trljaju sve dok se ne zapali, te tom vatrom osvetljavaju prag na kući, ili ispred kućnih vrata, ili pak ispred svojih radnji... te prema njihovom prastarom običaju hodaju kroz vatru sa svojini ženama i decom. 83. V. Titelbach, Intemat. Arch. f. Ethnographic, XIII, 1910, str. 2, 3. 84. S. Trojanović, Vatra, 1930, predstavlja kompilaciju izvora o običajima vezanim za vatru sa ninogo novih opisa kojima je prisu-stvovao sam autor, i na koje sam se slobodno pozvala. Drugi izvori su E. Lilek, Vađenje žive vatre u Bosni i Hercegovini, Gl. Z.M. V (1893); V. Titelbach, Internat.v Arch. f. Ethnographic, XIII (1900), str. I, passim; M. Miličević, Život Srba seljnka, str. 310, itd.; V. Titelbach, Roznecovani „živeho ohne« u tihoslovane, Česky Lid, V, 4 (1896), str. 341 itd.; N. Zega, Volovska Hogomolja, Glasnik Etnografskog muzeja u Beogradu, II (1927); F.S. Krauss, Slavische Feuerbohrer, Globus LIX (1891), str. 140 itd.; I. Zahariev, Kju-stendilsko Kraišče, Sb. N.U. sir. 147 passim; V. Decev, Sb. N.U. XIX, str. 90; Sb. N.U. XII, 156, str. 7-9; L. Pećo, Običaji i verovanja iz Bosne, S.E.Z. XXXII, str. 48; T.M. BuSetić, Temnič, S.E.Z. VI, str. 287-8. 85. N.A. Načov, Za pobratimstvo, str. 60-1. 86. S. Trojanović, Glavni srpski žrtveni običaji, str. 43, 44. 87. S.E.Z. XIX, op. cit. v. M. Miličević, Život Srba seljaka, str. 133, itd.; M. Arnaudov, Studie vrhu Blgarskite obradi i legendi, Spisa-nie na blg. akademia na Naukite, IV, 1912, str. 16 passim; N. Zega, op. cit.; S.E.Z. XXIII, str. 102, XIV, str. 333; Zb. X, 234 index01.indd 234

10/2/2007 8:47:57 AM

str. 1, 52, 1, str. 247 itd.; Sb. N.U. XII, str. 7-9; Zibrt, Seznam povr a zvyklosti pohanski z VIII veku (1894), str. 90-5; Voraček, Pohanski obsti u Bulhark, Slov. Sbornik (1883), str. 539, itd.; v. V. Haruzin, K vo-prosu o počitanie ognja, Etnog. Obzorenia (1906); G. Vinogradov, Samovračevenie i skotolečenic, Živaja Starina, XXIV (1915). 88. M. Arnaudov, Spisanie na Blg. Akademia na Naukite, IV, str. 30. 89. Upor. Kuhn, Herabkunft des Feuers, str. 50, i Mannhardt, Wald-und Feldkulte, I (1875-7), str. 519 itd 90. Npr. Satapatha-Brahmana, III, S.B.E. XXVI, str. 106, 169. 91. S. Trojanović, Vatra, str. 169. 92. Upor. V. Vrčević, op. cit. (Đurdev Dan) V.N. Čolakov, op. cit. str. 36-9; I.S. Jastrebov, op. cit. str. 162, 163; A.T. Iliev, Sbornik ot narodna umotvorenija, običai, I (1889), br. 245. 93. S.E.Z. XIX (28. februar). 94. Upor. V. Vrčević, op. cit. 95. Upor. M. Miličević, Život Srba seljaka, str. 288. 96. Najkompletniji izveštaji i istraživanja literature može se naći u M. Arnaudov, Kukeri i Rusalii (1920). Takode pogledaj M. J. Majz-ner, Dubočke Rusalje, Godišnjica Nikole Čupića, XXXIV (1921), str. 227; passim; S. Zahariev, Geografskoistorikostatističesko opisanie na T. Pazardžiškot Kaz (1870), str. 78. 235 index01.indd 235

10/2/2007 8:47:57 AM

Bibliografija Adamović, L. Biljnogeografske formacije zagorskih krajeva Dalmacije, Bosne, Hcrcegovine i Crne Gore (Rad Jugoslovenske Akademije, 1912-13). Adamović, L. Die Pftanzenwelt Dahnatiens (1911). Adamović, L. Dic Pftanzenwclt der Adrialander (1929). Adamović, L. Flora Jugoistočne Srbije (Rad, L908-11). Adamović, L. O Nazivima biljaka (Brankovo Kolo, 1899). Adžić, S.M. Lekovite biljke u Jugoslaviji (1930). Arambašin, J. Liječki rječnik (Split, 1912). Ardalac, V. Basne (iz Bukovice), Zb. XVII, pp. 357-64. Ardalac, V. Bukovica, Narodni život i običaji, Zb. IV, V, VII. Balarin, N. Gatanje na Grudi, Zb. III. Banović, S. O nekim biljkama dvije ljekaruše, Zb. XXVI. Banović, S. Pet tezačkih ljekarija od bolesti zuba, Zb. XXVIII. Barušić, F.Flora naše narodne pjesme (Školski Vjesnik, 1899, VI). Basanovič, Materiali za etnografija na Blgarija, Lomskija Okrug Otdeb Narod, medicina i medicinska stteverija, Sb. N.U. V. Balut, J. Građa za medicinsku terminologiju ( L887), Batut, .J. Knjiga o Zdravlju. Biljan, M. Gatanja (Gospić u Hrvatskoj), Zb. XIX. Biljan, M. Narodni lekari (vrači) (Gospić), Zb. XIII. Boranić, D. Đakovačka Ijekantša, Zb. XX. Bratić, T. Ljekaniša iz Skadra, 1843, GL Z.M. XII. Bratić, T. Narodno liječenje iz jedne Ijekantše iz 1843. godine, Gl. Z.M. XX. Bratič, T. Pabirci iznarodnc medicint u IIcrcegovini, GI. Z.M. XV. Bulat, P.K. Pogled na slovensku botaničku mitologiju - Zagreb, 1932. Bušetić, T.M. Narodna Medicina Srba Seljaka u Lcvču, S.E.Z. VII. D'All Asta, F. Narodna Medicina (Hrvatsko Primorje), Zb. XXVI. Delić, S. Kako se baji oganj, Gl. Z.M. V. Dežman, I. Riječnik liječničkog nazivlja (1868). Đordević, T. Otrovi (Misao, XXXIV). Đordević, T. Uputstvo za prikupljanje građe iznarodne medicine (1900).

236 index01.indd 236

10/2/2007 8:47:57 AM

Đordević, V. Narodna Medicina u Srba (Letopis Matice Srpske, knj. 114, 1872). Dragičević, T. Narodne Praznovjerice (Žepče), Gl. Z.M. XIX, XX. Dragičević, T. Narodni lijekovi, Gl. Z.M. XXI. Fazlović, Bajanja, Gl. Z.M. VII. Fazlović, Narodni lijekovi, G\. Z.M. VI. Georgiev, M. Bilkite o narodnata ni medicina (Medicinska Sbirka, I, kn. IV). Ginčev, S. Nešto po blgarska narodna medicina, Sb. N.U. III. Gluck, L. Hamajlije i zapisi u narodnom lekarstvu, Gl. Z.M. II. Gluck, L. Narodni lijekovi iz bilinstva u Bosni, Gl. Z.M. IV. Gluck, L. Narodno liječenje bjesnoće, Gl. Z.M. V. Gluck, L. O Stravi, Gl. Z.M. IV. Gluck, L. Skizzen aus der Volksmedicin (Wissenschaft, Mitteilungen aus Bosnien und Herzegovina, 1894, II). Golemanov, G. Materiali po narod, medicina iz Gorno— Orehovsko, sh N.U XXX (1914). Grbić S.M. Narodni Običaji u srezu Boljevačkom S.E.Z. XIV. Grđić - Bjelokosić, L. Iz naroda i o narodu (1891). Gundrum-Oriovčanin, Luičeva Lekaruša Zb. XIV. Haračić, A.M. Prilog za narodnu botaničku nomenklaturu (Glasnik Hrvatskog Narod. Društva, 1894). Hirtz, M. Rječnik narodnih zooloških naziva (1928). Hovorka, O. Narodna Medicina na poluostrvu Pelješcu, Gl. Z.M. XII. Hovorka, O. and Kronfeld, Vergleichende Volksmedizin (1912). Iliev, A.T. Rastitelnoto carstvo v narod, poezija, običaite, obredite i poverijata na Blgarite, Sb. N.U. 1892. Ivanišević, Fr. Poljica (u Dalmaciji) Narodni život i običaji, Zb. VIIIX Jovović, L. Crnogorski Prilozi, Zb. I. Jukić, J.F. Domaći Ljekar (1850). Jurišić, J. Nekoliko narodnih lekova, bajanja i verovanja iz Batočine (Glasnik Etnografskog Muzeja, 1931, VI). Klarić, I, Dvije narodne ljekarije, Gl. Z.M. VIII. Klarić, I. Kralje (u Turskoj Hrvatskoj), Zb. VI. Klarić, I. Narodna ljekarija iz Livna, Gl. Z.M. XI.

237 index01.indd 237

10/2/2007 8:47:57 AM

Košir i Moderndorfer, Ljudska Medicina med Koroskimi Slovenci (1926). Kotarski, J. Lobor, Zb. XX-XXIII. Kraus, Fr. Sudslawische Volksmedizin (Das Rote Kreuz, II, p. 3). Kuklinović, O Liječenju, Gl. Z.M. X. Kurelac, F. Imena vlastita i splošna domaćih životinja u Hrvatov i poneklo i Srbalj (Zagreb, 1867). Kurjaković, M. Molitve u Vrbovi, Zb. VIII. Lang, M. Samobor (Narodni život i običaji), Zb. XVI-XIX. Lilek, E. Norodna Medicina, Gl. Z.M. V. Lovretić, J. Bilje, Zb. XXI. Lovretić, J. Otok (n Slavoniji) Narodni život i običaji, Zb. II-VII. Lukić, L. Varoš, Zb. XXIV-XXVI. Matasović, J. Čini od uroka (Vinkovci, 1918). Medić, M. Četiri lekaruše, Zb. XIV. Medić, M. Lekarstvo Crnogorsko Zb. XX. Medić, M. Medicinske bilješke, Zb. XIX. Medić, M. Nečisna opoteka, Zb. XV. Medić, M. Povlačenje kao lijek, Zb. XVIII. Medić, M. Tri Lekaruše, Gl. Z.M. XVI. Mijatović, S.M. Narodna Medicina Srba Seljaka u Levču, S.E.Z. XIII. Miličević, M.Đ. Život Srba Seljaka (reprint, S.KZ. I). Milosavljcvić, S.M. Bolesti, njihova imena i način lečenja (Srpski Narodni Običaji u Srezu Omoljskom, S.E.Z. XIX. Nemičić, Medicinski Rječnik (Zagreb,1913). Nikolić, V.M. Narodno lekarstvo (u Lužnici i Nišavi), S.E.Z. XVI. Nuić, A. Narodna Medicina (Duvno u Bosni), Zb. XXI. Omerse, N. Zagovora knjiga Antona Petrića (Glasnik Zgodovinskog Društva v Mariboru, XVII). Oppenheim, F.W. Ueber d. Zustand der HeiUainde... d. Turkei Pančić, J. Botanika (1863). Pavić, B. Strava i uroci (Venac, XVI). Pavlović, I.M. Život i običaji naroda n Kragujevačkoj Jasenici u Šumadiji, S.E.Z. XXII. Pećo, Lj. Običaji i verovanja iz Bosne, S.E.Z. XXXII.

238 index01.indd 238

10/2/2007 8:47:57 AM

Petkov, S., Vatev, S., Javasev, A.. Stamboljev, S. Materiali po narod, Medicina v Blgarija, Sb. N.U. XXI. Petrović, A. Narodno bajanje u nekim selima u Kragujevačkoj Jasenici (Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, pp. 84-90). Petrović, A. Skopska Crna Gora (Lekari), S.E.Z. VII. Petrović, S. Lekovito bilje (Srpski Arhiv za celokupno lekarstvo, XXVI). Pichler, A. Prilozi poznavanju narodnih imena biljaka u Hercegovini (Mostar, 1905). Plemanov, T. Materiali po narod, Medicina, Sb. N.U. IV. Radulović, J. Iz narodne medicine u okolini Podgorice (Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, 1933). Šapkarev, Po narod, medicina i njenata nomenklatura v Makedonija (Sb.N.U. X). Sasel, J. Lečenje različitih bolesti (Glas, Zgodovinskog Društva v Mariboru, XVI). Schlosser, Flora Croatica (Zagreb, 1869). Skarić, D. Vračke (Lipovo Polje u Lici), Zb. XXIII. Steiner, K. Bosanska Narodna Medicina, Gl. Z.M. XV. Stern, B. Medizin, Aberglaube nnd Geschlechtsleben in der Turkei 2.vols. (Berlin, 1903). Šulek, V. Imenik Bilja (Zagreb, 1879). Truhelka, G. Die Heilhinde nach volkstittnlicher Ueberliefening mitAiisziigen an einer alten Handschrift (Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und Hercegovina, II, 1894). Truhelka, G. Narodna Medicina u Bosni, Gl. Z.M. I. Udziela, M.Ein Beitragzu Volksthierheilkunde in Bosnien (Materyaly antropologiczno-archclogiczne i etnografiche, I, 1896). Vatev, S. Blgarski medicinski rečnik (Medicina, 1894). Vatev, S. Uputstvo za skupljanje građe iz norodne medicine (translated in Narodno Zdravlje, 1900) (Bulgarian, Sb. N.U. XV),1898. Veljić, Đordević, Stefanović, Bušević, Običaji i verovanja iz Istočne Srbije, S.E.Z. XXXII. Visiani, De, R. Flora Dalmatica (1842). Vuksen, D.D. Jedan zbornik narodnih lijekova iz Boke (Glas.

239 index01.indd 239

10/2/2007 8:47:57 AM

Etnografskog Muzeja, IV 1926). Vuksen D.D. Jedan zbomik narodnih ljekova iz prošloga vijeka(Glas. Etnografskog Muzeja, III, 1926). Žić, I. Vrbnik na Otoku Krku, Zb. XV, VII, etc. Zovko, I. Narodna Demonologija, Gl. Z.M. IV. Zovko, I. Narodna jela i pića. Bolesti i lijekovi... po Bosni i Hercegovini, Zb. I. Zovko, I. Nekoliko narodnih Ijekova, Gl. Z.M. (1889-90). Zovko, I. Vjerovanja iz Herceg-Bosne, Zb. IV, VI. Žuljić, M. Narodna Medicina n Varešu (Bosna), Zb. XI.

Skraćenice S.E.Z. Srpski Etnografski Zbornik Zb. Zbornik za narodni Život i Običaji Južnih Slavena. Sb. N.U. Sbornik na Narodno Umotvorenie. Gl. Z.M. Glasnik Zemaljskog Muzeja u Sarajevu.

240 index01.indd 240

10/2/2007 8:47:57 AM

III БАЛКАНСКИ КУЛТОВИ Немањићи, врачеви и астрална вера. Катари, преписивачи балканских извора. Закон против вештица и врачара - трећи пут међу Србима. И Хрвати су били хришћани, “али варварски”. Словени судбини не верују. Корени магијских веровања. Ђаво никада не спава, или медицина уткана у митове. Одакле потиче моћ вештица и врачара? Народ који никада није склопио уговор с ђаволом У готово свим мени доступним историјама, народ коме сам посветила ову књигу описиван је као достојанствен и самосвестан. То је вероватно и једна од најважнијих одредница на којима почивају њихова првобитна вера и обичаји. Описујући обичаје Словена, један од најверодостојнијих старих хроничара, Прокопије, наводи податак да, и поред тога што су веровали у врховног бога, духове, демоне и нижа божанства, Словени нису веровали у судбину, нити у могућност да било која 241 index01.indd 241

10/2/2007 8:47:57 AM

натприродна сила директно утиче на људски живот. Не знамо поуздано шта је Прокопије овом необичном тврдњом намеравао да каже, осим, можда, да у то време идеје о судбини, култ судбине и култ предака, због којих су настали карактеристични ритуали, једноставно нису били познати или, да се словенска религија у бити разликовала од оне коју су неговали Грци. Када би се човек нашао у великој опасности, каже даље Прокопије, од болести или у рату, он би обећавао поклоне боговима, а уколико је ситуација била до те мере озбиљна, он би их заиста и приносио, надајући се да ће на тај начин откупити свој живот. Поред ретких литерарних извора, рана религија јужних Словена може се реконструисати искључиво из докумената каснијег датума, фолклора и археолошких проучавања која за наше потребе нису од велике помоћи. Код севернијих огранака словенске расе постоји обимна документација о паганском свештенству шаманистичког типа, о организованом култу, заснованом на темељима анимистичке магије, и о утврђеном ритуалу, календару и светилиштима. Нема доказа који би говорили о постојању тако високо развијеих система међу јужним Словенима, а трагови 242 index01.indd 242

10/2/2007 8:47:57 AM

идолопоклонства до данашњег дана нису добили конкретнију археолошку потврду. Потпунији извештаји историчара Хелмолдуса, о западним Словенима, и Нестора, о Русима, описују већи број локалних или племенских култова. Није међутим оправдано претпоставити постојање било каквог јединственог система међу свим Словенима. На југу, у базену доњег Дунава и у Илирији, први кораци ка хришћанству везују се за Хераклово доба. Према документима која нам стоје на располагању, изгледа да на овим просторима није постојала тако жестока и дуготрајна опозиција новом култу, као што је то био случај у Русији и Северној Европи. У Русији и Пољској двојна вероисповест и паганско свештенство трајали су све до касног средњег века. Између једанаестог и дванаестог века учињени су покушаји да се поново успостави стара вера на националној основи. Истина је да је у Бугарској устанак против Бориса (једанаести век) био под вођством антихришћана, али није нам познато да ли је већ постојало и активно свештенство, нити да ли је овај устанак представљао повратак словенских или асперушких тенденција. Све до коначног оснивања националне, аутономне бугарске цркве, чак све до прекретнице коју доноси синод у Трнову (седамнаести век), неодлучност 243 index01.indd 243

10/2/2007 8:47:57 AM

по питању вере била је очигледна не само у наизменичним приклањањима папи или патријарху, већ и у постојању и активностима бројних јеретичких секти, које не само што су биле толерисане, већ су и уживале значајне привилегије и биле веома утицајне. Деловање ових секти, најчеће гностичког карактера, претходи походима ортодоксног свештенства из десетог века, и заслужно је за њихово повлачење из области Паноније. Најранији извештаји словенских апостола у три наврата помињу паганске јеретике који су били страни Словенима. Ово се вероватно односило на ону мешавину светопавловске и еухитске доктрине, која се, од четвртог века, ширила по северном Балкану и до данашњих дана остала сачувана међу назаренима. Сиријске и јерменске колоније основане су у Тракији током седмог века, у време Константина. Јерменски монофизити и павлини живели су у близини Пловдива, Софије, Девола, Риле, Моглене, Ђустендила и неких мањих места, од једанаестог до тринаестог века. Драговиаци, познати као екстремни дуалисти, у југоисточној Македонији су постојали до десетог века, а македонски кудугери су деловали све до петнаестог века. Многе од ових локалних секти оставиле су трагове о себи и по именима места. 244 index01.indd 244

10/2/2007 8:47:58 AM

Тајна богумила Под различитим именима богумилство или бугарска јерес, мешавина павлинског и масалијанског учења, ширила се из неког удаљеног центра, највероватније Охрида (судећи по извештају Димитрија Хоматијана, архиепископа охридског, 1217 - 34.) или негде у Албанији (вероватно за време друге бугарске окупације). Ова веза пустила је дубоке корене у Босни, неко време угрожавала католичка подручја Далмације, а појавила се и у Хрватској у време када је локално племство прихватило Хонорија III. У Бугарској, у тринаестом веку, богумилство је умало признато као службена државна религија. У Рашкој је богумилство искрсло као једна од главних брига првих чланова династије Немањића, који су, по писању њихових биографа, спадали у најзагриженије поборнике и бранитеље православне религије. Такође је познато да у време Стефана Душана ова јерес још није била у потпуности искорењена. Касније је нашла фанатичне следбенике у Русији, где се богумилство задржало све до скоријег доба. Нема сумње да су Катари из Ломбардије и сродне секте из западне и средње Европе своје свето писмо преписивали директно из балканских извора, али бугарска јерес, каква се 245 index01.indd 245

10/2/2007 8:47:58 AM

појављује на северном Балкану, има специфичан карактер, који се може објаснити једино локалном модификацијом јерменског прототипа. Питање је да ли је она овде апсорбовала нехришћански елемент или се спонтано развила из народних веровања? Недостатак информација или жеља да се по сваку цену дискредитује јерес не може, међутим, бити разлог да се јеретици сматрају јединим кривцем народног сујеверја, настанка магије и обреда који претходе хриашћанству. ...”Зли манихејци и сви пагански Словени треба да се стиде јер тврде да је ђаво најстарији божји син” , пише Јован Егзарх. Синодик од Борила понавља анатему упућену богумилу Јеремији и осталима: “Они који у месецу јуну двадесет четвртога дана, на дан рођења Јована Крститеља, приређују магијске обреде и беру биље, и те ноћи изводе мистерије као што су хеленски обреди; они који кажу да је сатана створио све ствари, и који са кумирима призивају кишу и поздрављају све ствари које излазе из земље...” Сви рани документи о јеретицима стварају само конфузију када се ради о богумилима. У каснијима се једноставно тврди да ови јеретици славе ђавола и уз његову помоћ стварају чудеса. 246 index01.indd 246

10/2/2007 8:47:58 AM

Екстремно демократски карактер овог покрета имао је као последицу велику популарност у слојевима који су задржали обичаје и ритуале примитивне традиције. Већина скорашњих истраживача и даље ставља већи акценат на политички него на доктринарни утицај богумила. Постоји теорија да патарени и богумили у Босни, тринаестог и четрнаестог века нису имали сопствену јеретичку догму, већ су пре били политички дискредитовани чланови и отпадници православне вере. Ђаволови ученици Судећи по најранијем извештају о јереси у Бугарској (одговор патријарха Теофилакта Фотијаса бугарском цару, у чије је време покрет нарочито узео маха), ова веровања изгледа да одговарају онима која су постојала у јерменији два века раније, а каква су описали, на пример, Петар Хегуменос и Ђорђе Монакос. Није незанимљив податак који наводи овај други, да су павлинци били “сујеверни”, те да су се окретали крсту, који су иначе у осталим приликама проклињали, ради излечења од болести. Још 1211. Синодик од Борила тврди да се јеретици крсте, али не користе свету воду, јер им то доктрина њихове секте строго забрањује. 247 index01.indd 247

10/2/2007 8:47:58 AM

Мало после Фотијаса, Космас Пресбитер до детаља описује ширење аријанске јереси из Македоније, у време Петра Бориса, и учења свештеника богумила. Међу простим и необразованим светом јерес је пустила корена, а највећи део ове поповеди у истој је мери уперен и против несвесног православног свештенства и монаха пустињака. Укратко, богумили су хулили све црквене светиње, апостолско наслеђе и ауторитет хијерархије, као и све црквене обреде. Наизглед ненаметљиви и трезвени, они су се у својим кућама потајно молили шест пута дневно, користећи само оченаш. Нису се смејали, забављали, нити превише говорили, а њихова је трезвеност била толико прекомерна да Писан проклиње све оне који се залажу против телесног брака, меса и вина. Сматрају да није бог створитељ света, већ да је то дело ђавола, господара овог света, који је начинио земљу, човека, Сунце, звезде, ваздух, земљу, цркву и крст. Све што постоји они предају ђаволу, и све што се на земљи креће, што дише и не дише, они називају ђавољим. Захваљујући њему Христ и његови ученици могли су да стварају чудеса. Ђаволови следбеници су свуда и у свему, “јер држећи у рукама свете књиге они их тумаче у незнању и претворности” Образовање и боља служба свештеника и монаха по Космасу су једини лек против оваквог учења. 248 index01.indd 248

10/2/2007 8:47:58 AM

До сада смо овде описали: а) фанатично аскетске, антиномијске секте, б) народни покрет који се супротставља строгим правилима православне вере и тенденцију ка религијској анархији. Космас каже да је секта живела и радила мање више у тајности, да су њени обични чланови водили сасвим нормалан дневни живот, да је она могла постојати и међу свештеницима и монасима, а да они и не знају о чему се у ствари ради. Изгледа да је она пружила могућност настајању неке врсте феминистичког покрета тога доба. Богумилска црква није никада била организована, и никада није постала ништа више од антитезе етаблираној религији и феудалном друштву. Народна религија је неодређена, еклектична, а оно што жели да сачува од богумилства није доктрина, ни дуалистички концепт, већ подстицај ка анархији, демонологији и легендама. Могли бисмо узалуд тражити пуританске или аскетске елементе, а мистични је изражен на другачији начин, на пример у изненадном појављивању хезихијаста. “Двострука вера, или боље рећи многострана вера, влада међу њима (бугарским народом). Њихова религија је мешавина свих 249 index01.indd 249

10/2/2007 8:47:58 AM

могућих паганских и хришћанских учења, испреплитаних у најразноликију мрежу, кроз коју су нити богумилства чврсто проткане... За важну улогу коју ђаво и демони играју у бугарском фолклору добрим делом се има захвалити утицају богумилства.” Сваки култ који је икада цветао на Балкану, па чак и они који су оставили своје монументалне трагове пре словенске инвазије, култови хеленског и латинског паганизма, азијатски култови касне паганске империје, оставили су своја обележја. Ово би морало важити и за астралне култове авара, обреде који су донели Бугари, а можда и Кумани, Печенеги, и разна турска племена, која се појављују и нестају с времена на време. Православна црква је сама санкционисала више паганских култова. А каснија, детаљнија истраживања откривају колико је православље свештенике стављало под сумњу. Међутим, ако се детаљно испитају неки мање важни обичаји, за много већи број њих него што би се очекивало, испоставља се да потичу из најранијег хришћанског периода, али су, пошто дуго нису били коришћени, изједначени са сујеверјем. Овде спада, на пример, прочишћавање хране и нечистих животиња, благосиљање сваког извора, куће, предмета за домаћинство, егзорцизми који се врше у свакој прилици у којој постоје сумњиве 250 index01.indd 250

10/2/2007 8:47:58 AM

околности (као што је ископавање из земље старих новчића, судова, статуа и проналажење необичних стври уопште), молитве за пчеле, звери и дрвеће, пљување против урока за новорођену децу, итд, итд. Немањићи против безбожника У оваквим околностима народна религија се утврдила са династичким оснивањем Рашке у једанаестом веку, а представљала је мешавину старих паганских елемената, источњачке јереси и византијског православља. Управо је прочишћавање овакве религије био апостолски задатак Стефана Немање и његових наследника. То је трајало и у време Стефана Дечанског који се истрајно борио против “безбожника и пагана”. У међувремену мала заједница нарентијаца са жаром је оправдавала своје паганско порекло све до Порфирогеневог доба, па и касније. Свети Климент охридски пише о обожавању дрвећа, камења, духова и практиковању других о култних ритуала. Култ идола очувао се у Родопима (можда последњи траг религије старих Бугара), а живот Св. Ђорђа Иверског (једанаести век), хронике Доментијана (дванаести до четрнаестог века) и други списи, помињу 251 index01.indd 251

10/2/2007 8:47:58 AM

политеисте заједно са идолопоклоницима и јеретицима. Навешћу само неке од познатијих докумената: писма охридског епископа Теофилакта (једанаести век), “расправа” Космаса, коју смо у тексту већ цитирали, расправа Јована Рилског, прописи метрополита Јовановића (седамнаести век), енциклике (посланице) митрополита Ненадовића у осамнаестом веку, српско законодавство у деветнаестом веку, те читава серија црквених декрета и конституција католичке цркве у Далмацији и Хрватској, од десетог века до оснивања Загреба, 1805. Сви они, дакле, указују на постојање и развитак овог полухришћанства. “Они су били хришћани”, каже Томас од Салоне за давнашње становнике северне Хрватске, “али варварски”. Неких пет стотина година касније, вође реформе српске цркве поново су донели, готово дословце преписане законе Милутина и Стефана Душана против вампира, врачева и јеретика. Дакле, два реда међу богумилима, перфекти или иницирани, и верници или “хришћани, указују на суштинску разлику између народне религије и теологије, и изнад свега омогућују повратак “сеоском” култу.

Жртвена или причесна гозба, која представља

252 index01.indd 252

10/2/2007 8:47:58 AM

главну црту свих већих церемонија (слава, задушнице, заветине, бадњи дан, пролећно славље на дан светог Ђорђа итд.), установљена је у тесној вези са црквеним обредима. Гозбе у црквама строго су критиковане приликом неких каснијих посета српским и бугарским црквама, а чињеница да нису представљале никакав изузетак, већ правило и обред, налази потврду у католичким протоколима из обилазака источне Бугарске, 1640, где се каже да, на неким местима, људи доносе храну и пиће у цркву, и после литургије сви се заједно госте “као да чине жртву”, или “обред”, “а свештеници пију више од свих осталих”. Да ли су славе хришћанског порекла? Такав је био обичај и каснијих павликанаца, који на својим светиштима нису имали другога намештаја до трпезе која је служила потребама оваквих оброка. Али, то је био народни, а не религиозни обичај и у време регресија једнако се јављао међу правим православцима. Павлинци између Никополиса и Пловдива очували су “древни бугарски обичај доношења хране у кућу, где се сви сакупе на бучној гозби са играњем и певањем, а што су сматрали жртвеним обредом” (писмо католичког мисионара, 1622.). У данашње време, 253 index01.indd 253

10/2/2007 8:47:58 AM

обредне гозбе одржавају се у црквеним двориштима и на гробљу, али се и даље сматрају суштинским делом одређених светковина које се поклапају са онима у црквеном календару, и сматрају се религиозним чином. Не постоје документа која би показала непрекинуту везу у словенским подручјима са сличним обредима ранијег датума. Напротив, они су се појавили релативно касно, и историјски је веома тешко пронаћи корене институције славских гозби, који представљају делом добротворни оброк, какав је постојао у раним хришћанским обредима. У сваком случају, њен карактер и значење обновљени су у народном религијском животу. Одређене идеје које постоје у богумилском и павлинском учењу имају извесних сличности са претхришћанским схватањима, а тичу се демонологије и магије, те можда и природе двојног божанства и двојности људске душе. Масалијанство, базилова доктрина, онаква каквом је описује Еутимијус, у суштини веома подсећа на реформу хришћанства на бази демонологије и анимизма, пошто упорно истиче обезвређивање телесности, и бављење пре свега ђавољим активностима. Пселос такође помиње култ сатанизма у Тракији.

254 index01.indd 254

10/2/2007 8:47:58 AM

“Богумили кажу да демони лете сами од себе; неки од њих уђу у човека и уче га пороцима, воде га ка злочинима и злу, гмижу његовим телом и поред њега су и на његовом погребу, а затим чекају његово ускрснуће да би били кажњени заједно са њим. Не напуштају га ни када је на мукама. Масалијански јеретици кажу да се у сваком човеку налази демон. На ово, што нам се чини основним принципом јереси, питали смо, зашто онда човек, ако је мучен демонима, трчи до Христа и тражи помоћ? Речено нам је да ђаволи који живе у Христу воле крст као своје сопствено дело... А сједињење Светог тела и крви нашег Господа они називају жртвом демона који су у храму...” и тако даље у истом смислу. Имена неких од ових демона су забележена, и појављују се у егзорцизмима, али у сличним формулама усмене традиције помињање нечистог је углавном непрепоручљиво, а она имена демона која се дају пронаћи су измишљена и нису сатанистичка. Изузеци из овог правила могу се наћи у каснијим рукописима о егзорцизму који изгледа да потичу из западњачке магијске литературе.

255 index01.indd 255

10/2/2007 8:47:58 AM

ДЕМОНИ ЛУТАЛИЦЕ Корени магијских веровања. Ђаво никада не спава, или медицина уткана у митове. Одакле потиче моћ вештица и врачара? Народ који никада није склопио уговор с ђаволом. Да ли су прави корени нашег окултизма гностички култови Блиског истока и стари митови Јерменије и Ирана? Најмање се осећао утицај Византије. Бабунска реч и Душанов законик. И секс је опијум за народ. Ритуал иницијације у свете тајне Верова­ње да демони улазе у људе и све што је живо и све што је мртво припада најстаријим народним предањима. Демони улазе у тело кроз природне отворе на њему, уста, нос, уши, анус итд. као и кроз отворене ране. Лутајући ђаволи стално су на опрезу у потрази за местом у коме ће живети и оним чиме ће се бавити. Храна остав­љена на столу их привлачи, они улазе у незапуштене боце и празне чаше, завуку се у све што падне на зем­љу, а човек који пронађе и поједе ђаволов оброк вероватно ће оболети. Крију се и у одећи мале деце док их мајке купају, па није добро оставити скинуту одећу празном, већ је треба око нечега обавити док се поново не обуче. Одећа опседнутог човека треба да се истреса, баца или спа­љује. 256 index01.indd 256

10/2/2007 8:47:59 AM

Ђаволи харају по вешу који се остави на конопцу за суше­ње после заласка сунца. Белзебубови следбеници Може се догодити да их човек извуче из бунара у ведру воде или ископа из зем­ље. Они леже у заседи у хрпама смећа, у прашини која се скуп­ља по кућама, у иверју дрвета за ложе­ ње у дворишту, под млинским точком, на гумну, у жбуну, под злослутним дрвећем. Ако човек наиђе на такво место, посебно после смркава­ња, може се догодити да понесе ђавола са собом, пошто се овај залепи за њега. Тако долази до многих болести и других нево­ља које опседају се­љака. Други духови имају моћ поприма­ња различитих обличја и неки од њих одабирају неживе предмете који их привуку својом лепотом или вредношћу, и тако се деси да заведу на погрешан пут безазлене људе који касније нађу ове предмете. “Ја ћу се увући у ухо кра­љеве кћери и овладаћу њоме”, каже захвални ђаво човеку који га је спасао од чангризаве жене. “Затим се ти можеш понудити да је излечиш, и када дођеш, позови ме по имену да могу знати да си то ти, мој друже, и ја ћу затим изаћи, а краљ ће те наградити.” 257 index01.indd 257

10/2/2007 8:47:59 AM

Људи кажу даје ово један од начина исцелите­ љства, а свети учите­љи такође сматрају да су и вештице и они који лече и чине чудеса у савезу са самим ђаволима. “Они бацају чини, призивајући име Христа и светаца, да их се људи не би плашили и побегли од њих. Када би призивали имена ђаво­ља, нико им не би долазио.” Одакле потиче њихова моћ или њихова вештина? Да ли су они провели године у посту и молитвама и милосрђу, и по својим светим делима за награду од Бога добили чудесну моћ? Напротив, учио их је сам Белзебуб. “Оне жене које називају себе исцелите­љима и дају траве... зову се ученицама антихриста, слушки­њама ђаво­љим, које наводе на грех недужне душе људи.”

Латински писац из шеснаестог века каже

да су “наши људи” (из Далмације) веровали у сваковрсне демоне, а посебно у вештице, које затим до у дета­ље описује. Ђаво је понекад придобијао и универзалне духове других врста; и то, што је посебно индикативно, најчешће у оним областима у којима је неговано богумилство. И црква и јеретици вековима су проповедали уче­ње по коме су демони становници пакла. Јер као што се наводи у Енохијевој књизи, “Елуцидариум” (словенска верзија), и другим, посебно богу258 index01.indd 258

10/2/2007 8:47:59 AM

милским делима, Сатанини анђели пали су као киша кроз свемир, неки у подземни свет, испод Тиберијског мора (космичког океана, у коме се налазе тридесет и три кита који држе свет), неки су остали на зем­љи и завукли се у потоке и реке и дрвеће и шпи­ље (као прва деца Адама и Еве), а неки су остали да висе или лебде у ваздуху. “Они су постали демони који маме људе, а моћ оних других није досегла зем­љу, већ лебди кроз ваздух, и они су постали анђели и такође заводе људе. Али они нису исто што и ђаволи, јер ђаволи су црни, ватром опр­љени”, каже руска легенда. Све ово нема додирних тачака са универзалним динамизмом, који даје моћ и животну енергију предметима, а што је у основи сваке магије. Како је ђаво градио Земљу? Приписивање магијске праксе богумилима је вероватно такође део смишљене намере да се ова секта јавно оклевета и компромитује. Међутим, без обзира на то, њихова концепција свемира има доминантан магијски елемент. Постоје две главне космогонијске идеје које се по­јав­љују у митским приповеда­њима 259 index01.indd 259

10/2/2007 8:47:59 AM

јужних Словена: идеја о подели елемената међу свецима, и прича о ствара­њу божијег света и света његовог брата или пратиоца, ђавола. Прва би могла, али не нужно, одражавати неки много старији теогонијски мит: друга налази паралелне елементе у “богумилској” традицији. Вреди цитирати краћу верзију ове легенде (Босна), јер она илуструје магијска верова­ња слична онима која се налазе у основи популарне магијске праксе. Бог, уз помоћ ђавола, долази до комада зем­ље са дна првобитног океана, и од њега он начини копно. Ђаво, у својој завидности и злоби, убеди Бога да се одмори после својих дела, и док он лежи уснуо, подиже га у своје руке и однесе до руба острвског света да би га бацио у море. Међутим, држећи Бога у свом наручју, ђаво, тако ходајући, са њим образује крст, те је Бог могао благословити Зем­љу, а благослов се проширио у свим правцима. Даље, у причи се говори о томе како пчела чује ђавола говорећи да би Бог могао зауставити шире­ње копна само када би био дово­љно паметан да употреби крст. Иако је ова прича по својој конструкцији доста далеко од старијих прототипова, она је добар пример независне, готово аутоматске технике магијске снаге, која чак и не мора бити у потпуности својствена предмету који се користи. Извође­ 260 index01.indd 260

10/2/2007 8:47:59 AM

ње извесних покрета, или присуство одре­ ђених симбола, макар и случајно, дово­љно је да покрене ствари. Постоје и одређени обичаји и обреди, које смо запазили широм читаве такозване патријархалне зоне, али који варирају од места до места - као што је на пример забрана да се прекрсте ноге, користи десна или лева рука за врше­ње одређених радњи, или да се облачи одећа одређене боје (укратко, свеприсутна брига да се све учини на начин који одговара условима, у складу са неким унапред утврђеним правилом). Да таквих правила нема, зла сила би се могла несвесно активирати, или би човек могао на себи извршити неку врсту самопроклетства. Посебна брига се мора повести када су у пита­њу деца и домаће животи­ње, од којих се природно не може очекивати да схвате важност оваквих обичаја, те их је нужно спречити у чи­ ње­њу погрешних ствари. “Страх ме је ићи на четири стране света, и преко читаве зем­ље”, каже ђаво у једном грчком рукопису (шеснаести век) када силази да би узео зем­ље за ствара­ње човека. Стога он на­чини знак крста својим скиптром, говорећи: “Исток, Запад, Север, Југ”. Тако је сва зем­ља створена пре Бога. 261 index01.indd 261

10/2/2007 8:47:59 AM

ПРОРОЧКЕ КЊИГЕ Да ли су прави корени нашег окултизма гностички култови Блиског истока и стари митови Јерменије и Ирана? Најмање се осећао утицај Византије. Бабунска реч и Душанов законик. И секс је опијум за народ. Ритуал иницијације у свете тајне. Такозвана богумилска легенда о ствара­њу, са благим варијацијама, појав­љује се у Русији, Трансилванији, Добруђи, у Родопима, западној и јужној Бугарској, и на подручју које заузима средиште полуострва, у Македонији, Босни и Херцеговини, источној Србији и “старој” Србији, а вероватно и на другим местима. Нађена је и у рукописима из дванаестог века, у старим бугарским, руским, српским и босанским књигама. С једне стране постоје верзије сличне оној из Књиге Енохијине, пророка Исаије, и “Тајне Књиге” богумила. Са друге стране, ова легенда надовезује се на ланац космогонијских митова финско-угарских и уралско-алтајских народа, а традиционална верзије позната у словенском фолклору више наликује овом другом. Заним­љиво је поменути да се у једној старијој руској хроници веома слична космогонија 262 index01.indd 262

10/2/2007 8:47:59 AM

приписује Волхима (маги) из Кијева, много пре него што су се појавили први трагови богумилске апокрифне литературе у Русији. Битна је чи­њеница да се већи део апокрифне литературе од значаја за ствара­ње новог извора народних легенди на Балкану - као на пример Барухова Апокалипса, Јеванђе­ље Св. Томе, Палаја, Књига пророка Исаије итд. - јав­ ља у словенским верзијама, често значајно различитим од било ког познатог грчког оригинала, још у једанаестом веку, а можда и пре богумилства. Јеремији, богумилу, најчешће се приписује словенска верзија Елуцидариума. Ни овде се не може наћи одговарајући грчки прототип. У словенским верзијама није могуће са сигурношћу утврдити било какав траг мотива о склапа­њу савеза са ђаволом, нити онога о његовом по­јав­љива­њу над првобитном водом у обличју птице, те других битних дета­ља. Тек када се крене на запад, у Босну, може се са сигурношћу зак­ључити да је књижевни облик претходио народној причи. Иначе је потпуно јасно да су словенски писци сред­њег века у доброј мери користили народне изворе, без свести о било каквој недоследности доктрине, а затим тај материјал обликовали по сопственом нахође­њу. У почетку је, по руском писцу-монаху 263 index01.indd 263

10/2/2007 8:47:59 AM

из седамнаестог века, Свемоћни Бог обитавао у три одаје виших небеса. “Три одаје крста”, каже он у иконографском симболизму: “Цар без почетка, нестворен, неизрецив, нерођен, незачет, свеопшти, недељиви, бесмртни и нематеријални”, био је тамо пре почетка времена. Својом миш­љу учинио је да се роди његов Син. Јер отац није ни створен, ни зачет, а Син је зачет (рођен) али не створен. Свети дух је не-створен и не-зачет, али потиче од Оца. Син Божји створио је својом Речју и по наредби свога светога Оца сва створе­ња на небу, вид­љива и невид­љива. Како је говорио тако се све стварало од Светога Духа који је излазио са његових мудрих усана...” То је беспрекоран православни предговор причи о Бож­јем и ђаво­љем ствара­њу. Бугарски монах из једанаестог века (како га Јиречек идентификује) написао је хронику света која је сачувана и у српском рукопису. То је рана натурализација и адаптација различитих идеја. Пророку Исаији став­ља се визија читавог света, на анђеоском путова­њу у седму небеску сферу. На Божју заповест, Исаија је прикупио одабрани народ бугарски са северне обале Црног мора и одвео их у зем­љу која се данас назива Добруђом, где се он настанио и раширио своје царство. 264 index01.indd 264

10/2/2007 8:47:59 AM

Чини се да је ово дело богумила, а тиме се поткреп­љује теорија по којој је секта тежила да постане националистичка партија у сред­ њевековној Бугарској. Значајно шире­ње апокрифних књига преведених на словеносербски и бугарски није само заслуга богумилске секте. С друге стране, познато је да је веома мало византијске науке или историје нашло свој пут до ових језика. Највећи део сачуваних дела говори о астрологији и магији, о минералима и животи­ њама. Судећи по сачуваној литератури из ранијих времена, постојао је веома истанчан укус за фантастично и магијско. “Путовао сам по многим зем­љама, али нигде нисам видео толико врачева као у нашој зем­љи Бугарској, нити толико вештица и чароб­њака, којима људи долазе да би од њих добили лекове”, наводи писац из седамнаестог века. А на другом месту: “Има људи који причају: ‘Неко ме је проклео па немам потомака’; ‘У мојој кући постоји нека магија, па ми посао не напредује’; ‘Моја стока умире због неке магије’. Врачеви су говорили народу: ‘Иди на то и то место у кући и копај, тамо је магија’. Или: ‘Та и та особа бацила је чини на тебе’.”

265 index01.indd 265

10/2/2007 8:47:59 AM

Богумилским јеретицима, више него било којим другим, биле су приписиване апокрифне молитве и дела, као што је, на пример, “Легенда о крсту”, која представ­ља основу за молитве и полумагијске ритуале, не само у старим списима, већ и код модерних аутора. У Законику Стефана Душана поми­ње се “Бабунска реч” у контексту којим се очигледно изједначује са враџбинама, као што и каснији руски канон говори о “Булгарские басни”, у истом смислу. “Бабун” је вероватно био назив неке секте, вероватно богумилске, на подручју Србије, иако за то не постоје чврсти докази. Међу забра­њеним књигама, од којих се могу наћи и неке копије новијег датума, већина их је била грчког порекла, али би било тешко одредити у ком су периоду њихови садржаји модификовани у складу са локалним схватањима, или када су прешли у народну употребу. Што се тиче јужних Словена, у њиховој народној традицији може се наћи мало тога што директно одражава византијску псеудо-науку. Моћ двоструке молитве Када говоримо о богумилским молитвама и враџбинама, њима није било места у доктрини 266 index01.indd 266

10/2/2007 8:47:59 AM

секте, која је свела све врсте молитви на понав­ља­ње оченаша. У једној врсти служ­бе у катарском обреду, коју наводи Каниц (Цунитз), користе се почетни стихови Јеванђе­ља Св. Јована, благослов и захвалница, оченаш и двострука молитва - као понов­љено изговара­ ње оченаша. Ова двострука молитва је посебно карактеристична. Такав облик молитве препоручује се у опасна времена, на путова­ њима, против демона, приликом прелаже­ња мостова, итд, али се у народу не јав­ља често, односно није у раширеној употреби. Оченаш је заиста моћан али, као и у случају било које друге формуле, уобичајено је да се он понови три пута. Међутим, лако је утврдити да су различите друге, локалне молитве и бесмислене враџбине знатно чешће користе од речи праве молитве. То је помало необично и збуњујуће, с обзиром да су богумилске формуле заиста имале дуб­љег утицаја на народне обичаје и миш­ље­ње. Зашто је двострука молитва ипак остала по страни, ваљало би посебно истражити. Када се ради о природи људског физичког бића, фолклор се поново окреће псеудобогумилској легенди. Али, поред чо­века од блата и човека кога је ђаво направио, са Божјим 267 index01.indd 267

10/2/2007 8:47:59 AM

дахом, и поред идеје о двојној личности, постоји и веома раширено другачије верова­ње. По њему је људско тело начи­њено од гвожђа, крв од Црвеног мора, кости од камена, коса од траве, мозак од облака, дах од ветра, мисли од хитрости анђеоске, очи од сунца или ватре, и тако да­ље. Оваква инверзија скандинавског мита слична је алтајском митолошком предању, али се једнако појав­љује и у апокрифним причама о Адаму, а из њих је изведена и у Словенском разумнику (Елуцидариум). Следећа прича може се, колико знамо, наћи само у ужој Бугарској и у Македонији: Четрдест лековитих трава Пошто је обликовао првог човека, Господ га је оставио да се суши на сунцу и пошао по животни дух. Тада је ђаво (како кажу и татарски народи) из зависти нагрдио ову фигуру, и избушио на њој четрдесет и једну рупу. Тако, када је Господ дунуо у Адамове ноздрве, дах је изашао напо­ље кроз рупе. Он је убрао неке траве и запушио њима четрдесет рупа, а једну је оставио отвореном. “Зашто си”, упитао је први човек када је могао да проговори, “оставио ову рупу отвореном?”. “Та рупа је смрт”, одговорио му је створитељ. Ето због чега се умире. Душа 268 index01.indd 268

10/2/2007 8:48:00 AM

полако излази кроз ту рупу. Траве којима су остале рупе биле запушене, добре су за лече­ ње. Бог је рекао: “Када те заболи неки део тела, убери од ових трава и излечи се њима. Пиј их, пери се њима, раскужи се њима, умотај њима своје ране.” Први је човек знао те траве; његови синови су их знали, као и његови унуци и његови праунуци; али касније, мало по мало, оне су се почеле заборав­љати. Постоји много лековитих би­љака, али човек данас више не зна које су оне праве. Према рукопису (из шеснаестог века) Бог је, када је видео 41 рупу, изврнуо човека наопачке, а ране је оставио изнутра. Ђаво му је тада рекао: “Господе, када овај човек осети да га нешто боли изнутра, он ће се сетити тебе.” Тако је Бог изврнуо Адама и оставио ране изнутра, одакле је и потекла болест. Сатана је био тај који је смислио да се човек разболи и кука: “Ох, ох! Милости. О, Господе!” Овакав, наводно богумилски однос према телу и његовим манама и болестима, довео је до крајности народно схвата­ње да су у лече­њу једнако компетенти и свештеник и лекар. Чак се и у католичким подручјима 269 index01.indd 269

10/2/2007 8:48:00 AM

свештеник сматра исцелитељем и егзорцистом. Отресање свештеничке одоре над болесним или омађијаним, оми­љени је метод лече­ ња у деловима Хрватске и у Далмацији, а пуза­ње испод свештеничке мантије, по народном веровању, олакшаће жени трудове при порођају. Богумили су, како то легенда показује, приписивали све што је материјално утицају Сатане; а телесни бол је за њих, био не толико казна или несрећа, или демонска освета, као што народ мисли, већ тријумф телесног и принципа зла који је телесном, односно телу, својствен. Њихов метод лече­ња заснивао се на егзорцизму, али, наравно, без употребе светог уља или водице. Болест би се морала зауставити строгим постом, и, уколико је човек у великој, смртној опасности, одрица­њем од свих зема­љских поседа и свих брачних веза, потомства и рођака. Он би затим био духовно крштен, односно инициран у ред “перфецти”, додирима руку. Такав, иначе дуготрајан обред, описан је у једном латинском рукопису. Пошто би човек примио утеху, или оп­рост, учитељ би спустио руке на његову главу (или изнад главе, ако је у пита­њу била жена), и читао би уводну реч из Јовановог Јеванђе­ља. Сви присутни би, код одређених делова текста, одговарали 270 index01.indd 270

10/2/2007 8:48:00 AM

Оченашем, једном или два пута изговореним, погнутих глава и склоп­љених руку; човек који треба да буде инициран молио би за благослов. Он би затим понав­љао заклетве да ће живети савршено чистим и аскетским животом, а окуп­ љени би молили за његов пријем међу одабране. Ово је био обред цонсоламентума, после кога би иницирана особа предала сва своја добра заједници, а затим, уколико би преболела, живела би у чистоћи и апстиненцији до послед­ њег дана. Сексуални живот на Балкану Посебне заклетве на апстиненцију, чистоту, оданост, милосрђе или ходочашће давали би се­ љаци у болести, па чак и приликом припрема за магијски обред. Ови завети немају увек посебно побожан или етички карактер, већ пре садрже симболичку жртвену интенцију. Најчешћи завети односе се на одређени пост или свети дан, на избегава­ње одређене хране, или признава­ ње светости и недодир­љивости неке би­љке или жи­воти­ње. Углавном се, приликом полага­ ња оваквог завета, одреди и нека временска граница до које се он има поштовати, али се понекад дешава да завет важи до краја живота онога који се заветовао, а не ретко преноси се и на чланове његовог домаћинства, па чак и на 271 index01.indd 271

10/2/2007 8:48:00 AM

његове потомке. У Црној Гори и Котору дуго је постојао обичај да се посвећују мала деца, да би дуго живела, те она много година носе монашку одећу и придржавају се бар неких строгих правила реда, сличних монашким регулама. Али када би опасност прошла, овакво би се привидно посвеће­ње укидало, а можда је његов прави мотив пре био да се заплаши ђаво и отера од оних који носе обележја одабраних, него да се угоди Господу. У катарском обреду (према бечком рукопису), уколико је тачно да је из Бугарске био проширен на запад, усвојен је традиционални обичај, који није био, колико се зна, инспирисан никаквом православном идејом за ци­љеве ове врсте. Годиш­њи, или бо­ље рећи сезонски завети словенских се­љака, такође су по намери апотропеични. Апстиненција од сексуалног опште­ња практикује се међу јужним Словенима као и међу примитивнијим народима из сасвим одређених разлога. Обичај који прописује апстиненцију пре извесних светковина или постова понекад се мора најстроже поштовати. Некада је сексуални живот био регулисан у складу са сезонским радовима, делом због економских разлога, док се у редовима војске још увек сматра да коитус утиче на сма­ње­ње борбене готовости, иако се у пракси показало да може бити управо супротно. 272 index01.indd 272

10/2/2007 8:48:00 AM

Иранско порекло наших митова? Сва узвишенија или мистична уче­ња која се не тичу материјалног света, а која су постојала у богумилским и сродним уче­њима, давно су заборав­љена. Народна религија није ни гностичка, ни дуалистичка, нити је њена пракса аскетска, као што ни њен демонизам генерално није сатанистички. Досадаш­њим тумаче­њем истакли смо блискости новијих верова­ња са уче­њима из ранијих времена, те смо дошли до зак­ључка да је постојала јединствена основа, чиме се може објаснити и настанак јеретичких секти међу јужним Словенима. Материјал који поседујемо, легенде и литература, наводе нас да потражимо њихово порекло у гностичким култовима Блиског истока, у Јерменији и, посебно, иранским изворима, који су сродни са традицијама Централне Азије. Ме­ђутим, генерални зак­ ључак морао би бити да богумилство, као и целина народног хришћанства, много дугује локалном карактеру друштва у коме се најпре појавило као егзотични утицај, једнако као што народна традиција на Балкану много дугује суштинским идејама богумилства. Ни на једном степену културног развитка не може се десити да се на “утицаје” не изврши утицај. 273 index01.indd 273

10/2/2007 8:48:00 AM

Заним­љиво поређе­ње може се наћи међу недавно преобраћеним примитивним народима, као што је то случај са Хаухау религијом Маура или Тука са Фиџија. Обе ове доктрине настале су као мешавина хришћанских мисионарских легенди, паганских култова и нових тумаче­ња обеју религија. Ове две послед­ње јереси, ако их можемо тако назвати, такође су дуалистичке по тенденцији. Било би заним­љиво сазнати до које мере ово важи као правило када хришћанско уче­ње претрпи модификације од стра­не пре­ обраћеника.

274 index01.indd 274

10/2/2007 8:48:00 AM

275

index01.indd 275

10/2/2007 8:48:32 AM

Ритуал Олалија, Србија (Фото: Етнографски музеј, Београд)

«Росалија», Ђевђелија, 1932. 276 index01.indd 276

10/2/2007 8:49:03 AM

НАПОМЕНЕ 1) Dragomanov - Zabeležki vorhu slavjanske religioznoetičeski Legendi, II, Dualističeskoto mirovozrenie, sb. N.U. vidi str. 257, itd. 2) V. Marković, Pravoslavno Monaštvo i Manastiri u Sredonjevekovnoj Srbiji (1920.), str. 50. 3) Fermedžin, Acta Bulgariae Ecclesiastica, XVII, XVIII, XXX, itd. 4) Eutimius Zigabey, Panoplia Dogmatica, Adversus Bogomilos, CXXX, 13. 5) Veoma raširena narodna priča, koju sam čula u Bosni. Reprezentativna verzija naći će se u zbirkama narodnih priča koje navodim u daljem tekstu. 6) Kačanski, Pamjatniki Bolgarsako narodnogo tvorčestva (1882) Vasiljević, Spomenik (Srpske Kraljevske Akademije), XXXI. 7) L. Milić, Der Zauberteufel (1560.). 8) J. Porfiriev, Apokrifičeskija Skazanija, Sbornik, XVII (1877.) 9) Sličnosti između slovenskih, finskih i Centralno-azijskih kultova i mitologije prvi su zapazili naučnici koji su proučavali ruske običaje, a među njima P. Jakobi i prof. Aničkov. Ovaj drugi pre izlaže svoje teorije nego istorijski prikaz, ali postoji dokumentacija u njegovom delu “Jazyčestvo i drevnaja Rusi”(1914.), kao i u tekstovima novijeg datuma u časopisima “Slavia” i “Revue des Etudes Slaves”. Još relevantnije teorije izneo je M. Arnaudov u Sb.N.U.iv. ... 10) V. Močulski, Ruski Filolog (Vestnik, XVII (1887). 11) L. Stojanović, “Spomenik”, III (1890), 160-93 str. 12) Kačanovski 13) U “Beiträge zu den Theologischen Wissenschaften, IV (1887), pod naslovom: Ein Katharisches Ritual. Videti i kod F.C. Conybearea, “The key of truth”. 277 index01.indd 277

10/2/2007 8:49:03 AM

14) Slovenska verzija navodi sedam ili osam delova: u grčkoj i latinskoj nikada ih nema više od četiri, što je simboličan broj čoveka. 15) I. Ivanov, Bogumilski knigi i legendi (Sofija, 1925) str. 336. Porfiriev, Apokrifičeskija Skazanija, str. 45 (Skazanie kako sotvori Bog Adama). 16) Na primer, u “Hibbert Journal” za 1913, Hocart nudi originalnu teoriju o religiji na Fiđiju, u kojoj ima neverovatnih sličnosti, ne samo po temi o dvojnom stvara¬nju, već i u deta¬ljima koji opisuju uzrok Prvoga greha, odnose između Eve i Satane itd. Više o političkoj i socijalnoj podlozi bugarske jeresi videti kod V. N. Zlatarskog: “Istorija bugarske države”, Tom 1, str. 551 itd.

278 index01.indd 278

10/2/2007 8:49:03 AM

IV ДРЕВНА МАГИЈА И ЛЕЧЕЊЕ Како су жене постале главне “вештице” на Балкану? Древни словенски богови замењени култом биља и камења. Шаманизам на Балкану. Дар за магију. Облици прорицања. Врачеви и пророци. Забрањене књиге. Култ дрвета. Свете биљке У паганско и полупаганско доба, Словени су живели у малим, независним племенима, да би касније формирали не претерано чврсте савезе у оквиру територијалних граница. Грци дуго времена нису могли трговати са њима управо зато јер се они међу собом нису слагали и нису имали никакав централизовани ауторитет. Организова­ње сједи­њене државе Рашке поклапа се са оснива­њем државног хришћанства, а паганско царство је у Бугарској опстало релативно кратко време. 279 index01.indd 279

10/2/2007 8:49:03 AM

Племенски религијски култ вероватно је био продужетак домаћинског, односно породичног култа, који је ретко био у вези са специјализованим функцијама службеног свештенства. Домаћински култ потрајао је до данаш­њих дана. Глава домаћинства врши службу приликом церемонијала, а помоћ особе која није члан породице није битна. У церемонијама које ук­ључују читаво племе или село, главе домаћинства и племенске старешине такође играју важну улогу. Али, они немају потпуни монопол над свим ритуалима, а то се види у обредима које изводе групе без неког посебно одабраног вође, на пример, млади људи или старије жене исцелите­љке. ШАМАНИЗАМ НА БАЛКАНУ Не постоје значајнији докази о постоја­њу шаманизма на Балкану, и само би се случајно могло доћи до примера некаквог комбинова­ња функција свештеника, лекара и мага. У сеоским култовима, ове дужности су прилагођене одговарајућим посебним приликама, осим ако нису у домену надлежности локалних мудрих (старијих) жена. Жене које ви­ше немају менструацију, или удовице, могу бити одабране за врше­ње одређених обреда, али то је само 280 index01.indd 280

10/2/2007 8:49:03 AM

привремено свеш­тенство. Видов­њаки­ња посредује између припадника заједнице и света духова само када се од ње то затражи. Младићи који немају физичких мана могу учествовати само у неким ритуалним плесовима. Готово сваки култ има сопственог свештеника. Испу­ ње­ње сеоских завета и жртво­ва­ње светом дрвету села врше домаћини, а највиши свештеник у таквој прилици постаје домаћин села за ту годину. Мајка близанаца сматра се, кажу, изузетно чистом, а сами близанци имају посебне функције приликом одређених обреда. Прет­постав­љам да је овакво уређе­ње карактеристично за сеоске култове. Изгледа да је институција свештеничког монопола, било од стране хришћанске цркве, било од стране организованих паганских иултова, значила корениту друштвену промену, да су, на тај начин, одређени народни обичаји дискредитовани. Истраживања у Русији су потврдила да је тамо морала постојати чврста веза са азијским шаманизмом. У целини, карактеристике магијске праксе могу се бо­ље утврдити регионално него етнолошки. Разум­љива је, у том смислу, блискост руских и западних Словена са балтичким и финским народима са севера, док фолклор балканских Словена више наликује фолклору суседних народа са југа. 281 index01.indd 281

10/2/2007 8:49:03 AM

Дар за магију Током времена, догађало се да се религиозна осећа­ња развију на ритуалима наслеђеним из древних полумагијских обреда, а непосредна магија појав­љује се углавном као део система лечења, у коме, међутим, данас превладава емпиризам а магија се приме­њује рационално. Пагански је култ, рекло би се, признавао постоја­ње бесконачног броја локалних и племенских божанстава, везаних за разне људске активности, као што је рат, по­љо­прив­ реда, итд, или божанстава која су представ­ љала персонификације. Налазимо и подједнако важан култ дрвећа, каме­ња и воде у коме су, по некима, владали богови или духови. Словени са истока нису се могли закли­њати дрвећем, изворима или каме­њем (али су свештеници оптуженицима давали могућност избора суђе­ ња по лемешу, гвожђу или жлебу). Неколико раних хроничара поми­ње свето храстово дрво. Ме­ђутим, док је култ вегетације, водених духова и, до извесне мере, каме­ња, на Балкану задржао свој исконски карактер и значај - на жртвова­ ње дрвећу или на дрвећу, на пример, може се наићи у истом оном облику какав описује Хербор међу западним Словенима или Ибн Ростех у Русији - од култа богова заштитника, 282 index01.indd 282

10/2/2007 8:49:03 AM

из древног словенског пантеона, није остало ништа. Ни једно једино име неког словенског бога није са сигурношћу реконструисано, нити је пронађена икаква статуа или слика таквих божанстава. Судећи по целокупном до сада прикуп­ љеном материјалу, није немогуће зак­ључити да комплексни пантеизам других Словена који је захтевао етаблирано свештенство, није био типичан за религију јужних Словена. Док је на северу и западу свештенички култ надвладао над старијим религијским формама, код њих се чак и о култу светог дрвета говорило као о древном народном обичају, а не као о једној од свештеничких дужности. Сами свештеници давали су пророчанства и читали знаме­ња. А поред врше­ња служби, којима народ није имао приступа, или је могао присуствовати само у улози публике, они су на себе преузимали и задатак да персонификују божанства, не би ли завели неуки свет. У писаним изворима на Балкану, постоји безброј података о маговима, али се свештеници поми­њу само у конвенционалним извештајима о паганству, изузев докумената о Бугарима за време асперушког периода.

283 index01.indd 283

10/2/2007 8:49:03 AM

Две главне дужности свештенства биле су приноше­ње жртви и прорица­ње, и оне су, на северу, свештеника могле уздићи до положаја племенског вође. На Балкану је чита­ње знаме­ ња пратило крвну жртву.

284 index01.indd 284

10/2/2007 8:49:03 AM

Облици прорицања Свештеници су међу Источним и западним Словенима били засебна каста, са посебним повластицама. У дугачком списку појмова везаних за свештенство и врачеве, у старим изворима, као и у речницима савремених језика, називи различитих врста свештеника, магова и лекара указују пре на разлику у методу и функцији него на засебне професије. Дуго након што су овакви свештеници престали да постоје, на подручју на коме су живели јужни Словени постојали су називи за њихове сасвим одређене функције. У документима се они налазе измешани са именима која представ­љају грчке кованице. Магија вероватно није била обичан позив, односно за­нима­ње, већ је за њу човек морао имати дара, као што је то и данас случај. Међу старим Бугарима, на пример, други Симеонов син одао се магијским активностима, и веровало се да је умео да се претвори у било коју звер. Прокопије поми­ње прорица­ње свештеника приликом приноше­ња крвне жртве. Хелмолдус каже да су људи прибегавали таквим пророчанствима у свакој опасности. На светковинама они су се окуп­љали да би 285 index01.indd 285

10/2/2007 8:49:03 AM

чули пророчанства и принели жртве. Након приноше­ња жртве, жртвена крв поливала се по свештеницима, да би њихова пророчанства била истинитија... Јер миш­ље­ње је многих да се демон лакше ослобађа уз помоћ крви, а ако историјски подаци и не дају доказа о оваквој пракси међу јужним Словенима, дово­љно је истаћи да међу њима крвна жртва у ци­љу прорицања постоји и дан данас. Прорица­ње уз помоћ истоп­љеног гвожђа, воска или уг­љев­ља у води, став­ља­ња предмета у воду, затим са пепелом или изнутрицама, као и прорица­ње по случајним знацима и вероватно оно које је захтевало употребу канапа и чворова, били су познати у раном сред­њем веку и довођени су у везу са лече­њем; лече­ње би, стога, могло бити једна од главних функција дивинације из још давнијих времена. У најстарије методе дивинације, свакако, спада про­рица­ње помоћу вина и окрета­ња колача. Адам од Бремена каже: велики колач би се окретао по затвара­њу церемоније поводом зимског солстиција, а свештеник би чучао иза њега; по томе да ли је или не његова сенка била вид­љива посматрачима, зак­ључивало би се да ли ће наредна година бити плодна. Вук је описао модификован облик овог обичаја који је 286 index01.indd 286

10/2/2007 8:49:03 AM

постојао међу пастирима у Херцеговини, а тај је метод изгледа до готово постојао у југозападној Русији. Сам колач спада у ритуал понуда, или узимања брашна и меда, древни обред, повезан са поменом мртвима и задушни­цама. Жрец, или онај који жртвује, не помиње се тако често у документима о прошлим временима. У етимологији јужнословенских и руских извора најчешће се јав­ља појам свештеника, магоса, мантеиоса (видов­њака, мага). Волжба се јав­ља у старобугарском, у веома старим документима, у смислу магијских махинација. Оне су, што се може зак­ључити из различитих контекста, пре свега биле дивинацијског карактера. Врачеви и пророци Жене су се такође бавиле враџбинама, а касније су на том по­љу добиле готово потпуни монопол. Бугарско руски рукопис прави следећу дистинкцију: Врач је исто што и маг... волх’ви (пророци) су они који изговарају враџбине призивајући демоне. Овоме се наводу вероватно не може приписати универзално значе­ње, али он представ­ља доказ да су постојале засебне функције.

287 index01.indd 287

10/2/2007 8:49:03 AM

Магијске активности које се поми­њу у сред­њем веку, ук­ључују: врача­ње и изговара­ ње чини и егзорцизама; чара­ње са магијским формулама и баца­ње чини, добрих или лоших; прорица­ње будућности; завија­ње у траве или везива­ње чворова и конаца, и посебно умотава­ ње у смрд­љиве траве или траве изузетно јаког мириса; траварску магију и припрема­ње лекова; прорица­ње судбине; дивинацију уз помоћ риба, птица, семена, пасу­ља, воска, воде, ватре итд.; прорица­ње у екстатичном плесу; претвара­ње у животи­ње и лете­ње; гледа­ње у животи­њске изнутрице и плећку. У једном пасусу у бугарској Свјатослав Антологији, пише: Када вам се дете разболи, обратите се врачу и по детету испишете извесне богохулне речи. Такође, ако нешто са­њате, похитајте тумачу снова. Ако нешто изгубите, видов­њаку. Ако стрепите од непријате­ља, направите његову фигуру... У проповедима св. Хризостома се наводи: Када птице лете, они проучавају њихов лет, да ли оне лете на исток или на запад, десно или лево. Ако се врана појави и почне грактати, они паж­љиво ослушкују, проричући будућност или нечију судбину... 288 index01.indd 288

10/2/2007 8:49:04 AM

Нема сум­ње да је најранији метод лече­ња међу Словенима припадао магији и прорица­ њу, бар колико се из оскудних извора може зак­ључити. Познава­ње би­ља такође је било једна од магијских вештина, а магијско лече­ње настало је давно пре него што су се искуствене методе прошириле међу Словенима преко веза са другим народима. Тек у другој половини шеснаестог века (католички) бискуп Бара забранио је свештеницима да се баве како профаном медицином, тако и држа­њем гостионица, иако су фра­њевци у Босни и Далмацији већ имали дуготрајну традицију би­љне медицине, а у обалским градовима постојале су болнице и апотеке. У седамнаестом веку један бугарски писац упозоравао је људе да се чувају доктора који отварају ра­дње, продају лекове и сакуп­љају траве и имају своје шегрте. Када им болесник дође, они немају појма каквим леком да га лече, па му једноставно дају неку траву, а онда му на уста избије зелена пена па се отрује и умре. Лекарска рад­ња била је грчка и турска институција.

289 index01.indd 289

10/2/2007 8:49:04 AM

Најранији извори и историјски документи говоре нам да је медицина врачева и свештеника односила углавном на треман спо­љашњих делова тела. Лекови се, међутим, не поми­њу тако често. Филактериј је изгледа био више од амулета, а вероватно је да је умотава­ње у би­ љке претходило њиховој употреби за спре­ма­ ње лековитих напитака. Поред великог броја би­љака које су служиле као амулети, а чији је јак мирис растеривао зле духове, и поред практичне употребе би­љних мелема, било је и много би­љака које су се једноставно стављале на болесника, или изнад њега, и то не искључиво на саму рану, или површинско запа­ље­ње, или на оно место које проузрокује бол. Би­љке које се користе у магијској пракси, поседују мистериозне моћи. Дово­љно је само додирнути биљком неки предмет да би се те моћи активирале. Постоје би­љке које отварају катанце и браве, оне које својим додиром ожив­ љавају, оне које окаме­њују ако се на њих нагази, па чак и оне од чијег се додира умире. Зачеће Девице Марије десило се, по легенди, тако што ју је Анђео Габријел дотакао струч­ком боси­љка на који је Господ пренео свој дах. Ова се техника понав­ља и у ритуалном удара­њу зидова куће 290 index01.indd 290

10/2/2007 8:49:04 AM

стручком боси­љка, за време или после молитве. Постоји бескрајан број народних прича сличне партеногенезе. Народни лекар, који је у исто време и видов­ њак, додирује пацијента би­љком, а затим даје упутства за евентуалну да­љу употребу те би­ љке. То је био случај и са неким албанским траваром из околине Пећи, а који је, када је давао траве својим пацијентима, најпре њима благо додиривао главу или руке пацијента, и тек тада давао дета­љна упутства за припрему оваквог или онаквог еликсира или лека. Ово формално упознава­ње пацијента са би­љком изражава исту идеју коју у себи носи сакуп­ља­ње трава или припрема­ње лека за сасвим одређену особу, при чему се понекад користе чини или формуле у којима се налази име пацијента, или се одабира би­љка која ће одговарати неким особинама пацијента, као што су, на пример, женске би­љне врсте за жене, и мушке за мушкарце. На списку лекова налази се и велики број једноставних средстава које по себи не могу имати никаквог дејства, чак ни на епидерму. Из тих разлога, ако ни због чега другог, народни травар, за разлику од модерног лекара, мора сам доћи до би­љке, и носити је са собом, или је на посебан начин убрати. У Отоку, месту у Далмацији, доктори који су уживали највеће поштовање 291 index01.indd 291

10/2/2007 8:49:04 AM

или су били под заштитом нимфи, простирали су своје траве и правили лекове под старим ораховим дрветом. Доктор мора знати име свог пацијента, који му, опет, мора доћи лично, или послати неколико конаца са своје кошу­ље, или три власи из своје косе. Доктор би, пошто би изговорио неколико молитви, став­љао би­ љку на болесника. Међутим, ако би пацијент и послао неког другог доктору, би­љку је ипак морао примити на отвореном и сам је унети у кућу, чак и ако би био толико слаб да би га укућани морали изнети на рукама у двориште. Посредник са своје стране не би ни по коју цену смео ући у неку кућу пре него што би­љку преда пацијенту, иначе би би­љка изгубила своју моћ. Облага­ње травама, дакле, пред­став­ља само метод продуженог контакта, који се ина­че успостав­ља једноставним додиром би­љке. Медицински, анатомски и ботанички речник јужних Словена има локални карактер, и он је у извесној мери независан; док су, са друге стране, многи изрази који припадају овој терминологији заједнички осталим Словенима и несловенским народима. Речник је, што је још важније, из неког далеког ранијег доба, што се може зак­ључити како по елементима који су заједнички и осталим Словенима, тако и по познатим писаним изворима. Није тешко 292 index01.indd 292

10/2/2007 8:49:04 AM

доказати да велики, ако не и највећи, део приказаних искустава, као и један део магије, која није директно проистекла из древних култова, има полук­њижевну основу. Није, зато, изненађујуће да је и терминологија византијске медицине допринела грађе­њу овог речника. Урбана грчка култура широм Балкана оставила је значајне трагове у народној медицини. Приватне колекције рецепата које се још увек могу наћи у градским породицама трговачке класе, спадају у овај ред. У две овакве колекције које сам испитала поименице се поми­њу грчки доктори. Сред­њевековна српска и хрватска медицинска дела такође показују сличности са савременом народном медицином. Овакве се књиге лако могу повезати са грчким изворима, што је опште правило, иако не треба иск­ ључити ни могућност да су неке од њих записи усмене традиције, или да потичу из великог броја других извора, као што је то случај са многим приватним свескама и збиркама рецепата. Однос између учене и народне медицине постаје јаснији када се извесне одлике својствене византијској медицинској пракси појаве у народним обичајима. Понекад је могуће доћи до порекла неког лека, разматра­ њем његове карактеристичне примене, на 293 index01.indd 293

10/2/2007 8:49:04 AM

пример. Тако су они турско оријенталног порекла карактеристични по томе што се користе у раскужива­њу, иако је овај метод био познат и грчкој медицини. Вакцинација изгледа да такође долази из источних извора. Не би било оправдано томе придавати толику важност да народна медицина није до те мере и изузетно прецизна у рецептурама за лекове, све до дета­ља који наизглед сами по себи делују бесмислено. У зависности од болести или од би­љке која се за њено лече­ње користи, одређени делови би­љке користе се на одређене начине по утврђеном реду. Неке би­љке морају се користити у осушеном ста­њу, неке у свежем, под посебним околностима.

294 index01.indd 294

10/2/2007 8:49:04 AM

ЗАБРАЊЕНЕ КЊИГЕ Послед­њи писани подаци о византијској медицини потичу с краја осамнаестог века. Новаковић наводи податке о једном медицинском делу, преведеном са грчког, 1778, наводећи га као Плутархово, а онда почи­ње нагло да се повећава број превода немачких књига и књига домаћих писаца заснованих на немачкој науци, које ће кроз неко време представ­љати целину српско-хрватске медицинске литературе. Отприлике у исто то време, популарне књиге немачког порекла, ук­ључујући и модерније књиге о тумаче­њу снова и астрологији и прорица­њу судбине, почи­њу да стижу из Загреба и Земуна. Касније су се појавила бо­ ља дела чији су аутори били домаћи аутори, понекад и квалификовани лекари, од којих је најпознатији Пелагић, чији је примерак књиге имала свака писмена породица у Србији. Јагић је много касније подвукао чи­њеницу да су руске популарне књиге о би­љу биле углавном немачког порекла. Учена медицина свакако ос­тав­ља свој белег у традицији, а у Русији је релативно рано дошло до контакта са немачком медицином.

295 index01.indd 295

10/2/2007 8:49:04 AM

На почетку се оријентална магија почела ширити преко веза са Грцима. Управо су грчким магијским системима и биле упућене анатеме раних хришћанских учите­ља у Русији и на Балкану. Из објаш­ње­ња која се у разним преводима односе на делове који говоре о магијској пракси и сујеверју, могуће је зак­ ључити да се још увек сматрало да потичу из хеленских извора. Доста рано је направ­љена дистинкција између хеленског и грчког, при чему је ово прво коришћено у смислу паганског, а у словенским делима је преношено дословце. Грчка наука и псеудонаука представ­љене су у јужнословенским изворима преводима углавном из енциклопедијских дела, а посебно оних која говоре о астрологији, алхемији и науци о драгом каме­њу. Све ово спадало је у сферу белетристике. Традиционална наука о звездама и времену изгледа да је била независна. Засебни делови из древних књига нису разјаш­ њени, али упоредимо ли већи број текстова о сујеверју у грчким верзијама и одговарајуће словенске студије и канонске књиге, запазићемо да су у овим другим оне веома раширене и експлицитније писане, а налазе се уз домаћи речник са ма­њим бројем сложеница скованих по грчком моделу, и то углавном у пасусима који се односе на забра­њене књиге. 296 index01.indd 296

10/2/2007 8:49:04 AM

Извесно је да не постоје поуздан метод за истражива­ње локалних верова­ња. Истраживања народне магије и медицине било би непотпуно без упоредног прегледа писаних извора. Када се говори о јужнословенским књигама, што су каснијег датума, очигледнији је њихов народни карактер. Или је можда бо­ље рећи да се развијала популарна медицинска литература, која се једним својим делом директно ослањала на традицију, а затим се, поготово када је реч о лече­њу молитвама и егзорцизму, све више уда­ љавала од утврђених модела. Тешко је зак­ључити до које мере ове књиге представ­љају изворе народне науке, а у којој мери једноставно садрже преписе онога што је већ постојало у обичајима. Луићев Хербал, рукопис од педесет пет страна, на латинском и хрват­ском, на пример, изгледа да спада у категорију преписа. Са друге стране, они који су умели да пишу често су бележили и стручније савете свештеника и учених доктора. И католичко и православно свештенство учествовало је у овој размени и очува­њу зна­ ња. Један савременик овако је критиковао књигу о травама далматинског редовника из осамнаестог века: “Ио рестаи молто едифицато пер нон дир 297 index01.indd 297

10/2/2007 8:49:04 AM

сцандолеззато, цхе ил ностро Фрате сапессе qуалцхе римедио пер и мали Целтеци (цхе и Морлаццхи ассолутаменте нон ло фанно, перцхе мали симили нон си соно диссеминати нелла Назионе) е церте апплицазиони делле ноци мосцате алле парти вергогносе делле Донне пер ле цура дегли ефетти Истерици... Велики број медицинских рецепата може се наћи записан на маргинама и празним страницама свих врста старих књига, што указује на чи­њеницу да су они скуп­љани из свих могућих усмених и писаних извора. Они који су их записивали, били су најчешће ходочасници или путујући свештеници. Добар пример записива­ња може се наћи у збирци словенских трактата из седамнаестог века, која се налази у Британском музеју, а у коју је увршћено и писмо свештеника са ходочашћа по Истоку. У овом писму он своме братству ша­ље два нова рецепта за прав­ље­ње доброг мастила и пет медицинских рецепата. Преписива­ње или превође­ње дела која су више филозофског карактера у ово време почи­ ње опадати. Уместо њих, неколико народних збирки из касног осамнаестог и деветнаестог века копира италијанску и немачку медицину тог доба, каква је била позната на истоку. 298 index01.indd 298

10/2/2007 8:49:04 AM

Заним­љиво је посматрати како се кроз векове модификују примитивне и полуправославне молитве за болесне и егзорцизми, да би се коначно појавиле иск­ључиво као ритуали народног карактера. Анатемисане књиге из сред­њег века нису увек биле антиправославног карактера, већ сведоче о процесу прилаго­ђава­ња који је започео у то доба. Није уопште познато до које је мере у овом раздобљу био присутан утицај касније западне магије, од које се он у бити много не разликује, али мислимо да је културна изолованост источних племена Јуж­них Словена дово­љно јак разлог да се ова могућност сматра секундарном. Напротив, дошло се до открића да су далматински и хрватски доприноси овој литератури сродни са делима која воде порекло из главних центара јужнословенске и грчко-оријенталне магије, а који се налазе да­ ље на истоку. Овде је немогуће пронаћи икаквог трага нечијој личној спекулацији, а још ма­ње евентуалном изванредном мајстору псеудонауке. Писани извори само су узгредни. Вештина компликованих формула овде није никада била позната. Дијаграмске и сликовне формуле су ретке, а на њима се увек налазе различите представе крста, те неких стереотипних знакова и симбола, као што је то Соломонов знак итд. Од све магије која се налази у писаним делима, само је један ма­њи део постао традиција, уколико, а таква могућност постоји, и он није потекао из усмених преда­ња. 299 index01.indd 299

10/2/2007 8:49:04 AM

Нејасно је да ли су у неко време у прошлости, дуже и кохерентније молитве које се могу наћи у рукописима, а од којих неке носе непогрешиви печат локалног карактера, биле раширеније и познатије. Међутим, у данаш­ње време, извесно је да се ретко може наћи комплексна формула, или чак само нешто сложенија, а готово никоме није позната нека верзија која садржи више од једног или два чиниоца карактеристична за одговарајуће писане примерке, а пошто се зна да су ове књиге постојале још од десетог века, могуће је да су се, за дуже молитве, свештеници и други који су их користилии користили осла­њали на своје књиге. Рани записи о овим примерима значајни су по упад­љивој универзалној сличности. Нема сум­ње да је спорадичан посао преписива­ња започео на Балкану. Већина раног руског и јужнословенског материјала ове врсте има једнообразан карактер, који се не може наћи у другим областима фолклора или народне књижевности. Још је значајнија чи­њеница да магијски рецепти и облици егзорцизама за које се најпре сматрало да потичу из православ­ља, нису непознати и у католичким зем­љама. Када се ради о магијским враџбинама, оне су упад­љиво униформне. На Балкану је оријентално порекло добро познатих легенди поново оживело после новог продора мохамеданске културе. 300 index01.indd 300

10/2/2007 8:49:04 AM

КУЛТ ДРВЕТА Православ­ље Словена је у почетку имало црте екстремног аскетизма. У сваком случају, хришћанска култура није нудила нови материјал или основу за методе лече­ња, већ се практиковала искључиво посета болеснику, молитве и причест. Какав год да је био претхришћански систем, он је звани­ч­но проглашаван остатком паганизма, и никада није посматран у потпуности, независно од својих примитивних схватања. Да резимирамо резултате истражива­ ња: видов­њаци и свештеници старог времена користили су би­љке јаког мириса за спо­љаш­ њу и унутраш­њу употребу; тела и продукте животи­ња, птица, гмизаваца и риба; лекове и напитке у ци­љу изазива­ња сна, интоксикацију или абортус; стимулативе и отрове. Свакако је била позната и употреба извесних минерала, а посебно одређеног магичног камења и неких пигмената. Томе треба додати и свети­ ње везане за одређени култ, а посебно жртвене понуде, и, све до данас, велики број оних материјалних објеката односно предмета који, у дубоком поштова­њу простог човека према свим стварима које му служе, попримају снагу 301 index01.indd 301

10/2/2007 8:49:05 AM

и симбол свети­ње. Све ствари и жива бића третирају се са поштова­њем, и није чудно што су неки од њих изабрани за обожава­ње, или као предмети, односно бића која заслужују посебно обожавање или култ. Поштовање храстовог дрвета не значи да се храст неће користити за огрев. Због култа дрвета виш­ње грех је палити га или чак одсецати му гране; тиса је моћна и не сме се палити, али се сме одсецати њено гра­ње или се од њеног дрвета могу правити корисни предмети, судови, дршке, кутије, кошаре, као и крстови и амулети, који су посебно безбедни и доносе срећу. Глог се користи у магијске сврхе, као што је упокојава­ње вампира, препоручује се за прав­ље­ње дрвеног оруђа због својих магичних својстава, али према самом дрвету гаји се страхопоштова­ње и не сме се подсецати или посећи или ишчупати из зем­ље. Готово свуда се калем­ље­ње гране воћака на див­ље дрво, посебно на див­ље крушке и виш­ње, сматра племенитим чином, једном врстом милосрд­ ног дела. Чула сам за се­љака који калеми воћке ради искуп­ље­ња грехова. Тамо где се ритуални - по­љопривредни календар поштује у складу са традицијом, свако калем­ље­ње резервисано је за посебне дане, понекад са специјалном локалном етиологијом. Појединци често обележавају 302 index01.indd 302

10/2/2007 8:49:05 AM

ро­ђе­ње детета или животи­ње оплођујући дрво на овај начин. Стално сам наилазила, у уда­љеним и забаченим местима, на случајеве оплеме­ њива­ње див­љег дрвећа, без икаквог вид­љивог економског разлога. Мада знам да је у оваквој пракси присутан и сентименталан елемент, ипак се питам да ли се у позадини дарива­ња нове виталности дрвећу крије неко стварно култно значе­ње. Међутим, ова могућност изгледа да до сада није дово­љно разматрана, а ја сама још увек немам дово­љно података да бих могла формулисати теорију. Поштова­ње ствари уопште је нешто што је прирођено се­љаку. Све док је тако, било који предмет, колико год да је он уобичајен и прост, може по потреби послужити у магијске сврхе, иако сам по себи није свети­ња. Међутим, док је листа култних би­љака и животи­ња веома дуга, одговарајућа листа “злих” предмета, које човек никако не би смео дотаћи, далеко је ма­ њег обима. Треба при свему овоме имати на уму да инвентар сеоског домаћинства (мисли се на оно које још увек нема контакта са урбаном средином) није претерано велики, а 303 index01.indd 303

10/2/2007 8:49:05 AM

у планинама и у унутраш­њости Далмације у таквом се инвентару често не налазе чак ни оне најосновније ствари потребне за одржава­ ње веома једноставног и скромног начина живота. У таквим условима, оруђа и артефакти задржали су понешто од свог примитивног значе­ња. У екстремним слу­чајевима, уредност домаћинства и поспрема­ње прави је мали ритуал; сваки предмет има одређено место када није у употреби, њиме се паж­љиво рукује, и одлаже се у посебном положају који се мора поштовати. Метла, сито, лопатица за брашно, корито за меше­ње, ланци котла који виси над ог­њиштем, тиква, итд., сви ови предмети имали су своје ритуалне асоцијације у сваком народу. Није могуће размрсити познава­ње физичких својстава супстанци од њиховог значе­ ња у легенди или култу, а било би и једнако немогуће доћи до одговора на пита­ње да ли неки предмет, који се користи у дивинацији, или алатка, која ужива посебно поштова­ње, као што је то сито или секира, има извесну моћ која је њему директно приписана, или ту моћ добија кроз аналогну асоцијацију са неком другом категоријом идеја. Постоја­ње парне купе­љи утврђено је у веома раном периоду код Источних и Северних 304 index01.indd 304

10/2/2007 8:49:05 AM

Словена, али је заним­љиво да је после словенске инвазије, римско купатило потпуно нестало на северу Балканског полуострва, иако су јавна купатила била позната и Аварима. У данаш­ње време, турско купатило је ограничено на специфично културно подручје, на коме је био концентрисан скораш­њи азијатски утицај. Како се овај утицај сада повлачи, ова изврсна институција такође по­чи­ње да пада у заборав. Међутим, купа­ње и употреба паре ради презнојавања, тр­ља­ње и масажа, ма­ње или више симболичко пра­ње и купа­ње, као и намешта­ње полом­љених костију удова и облага­ње рана, спадају у најстарије ритуалне праксе које постоје међу Јужним Словенима. Археолошка налазишта сведоче о заце­љива­ њу рана и фрактура, али ми ништа не знамо о праисторијској трепанацији међу Јужним Словенима - јединим европским народима, уз Албанце и неке народе са Кавказа, који су ову праксу наставили до скора. Понуде и завети, ритуалне представе и пракса повезана са култовима плодности, били су основа мистичког лече­ња. Хидротерапија подразумева и обожава­ње водених духова, и, међу Литванцима, обожава­ње персонификованог елемента воде. Ниедерле овој листи додаје и употребу уља или масти који су 305 index01.indd 305

10/2/2007 8:49:05 AM

служили очува­њу снаге и здрав­ља, као и известан број источ­њачких зачина, познатих у древна времена.

306 index01.indd 306

10/2/2007 8:49:05 AM

СВЕТЕ БИЉКЕ Би­љке које су ушле у употребу у најстарија времена, имају посебан значај у ботаничкој митологији, и уживају нарочито поштовање, баш као што и догледи, упа­љачи, петролеј, возови, ватрено оружје и многи други дарови материјалне цивилизације скоријег датума, добијају своје место у модерном фолклору, а у неким случајевима попримају чак и магијскорелигијску улогу. Ватрено оружје је постало предмет посебне легенде; упа­љачи се понекад користе за па­ље­ње ритуалне ватре, док су шибице у овакве сврхе универзално обезвређене, итд. Пшеница, која се у сред­њем веку гајила само на веома ограниченом подручју, и чија употреба на почетку деветнаестог века још увек није била раширена у унутраш­њости Србије, има универзални ритуални значај, делом захва­ љујући и свом месту у хришћанском сакраменту. Истовремено, просо, које је много старија култура, овде нема никаквог зна­чаја. Пасуљ, маслине и, изнад свега, вино (односно лоза), који су ушли у употребу након првог контакта са медитеранском културом, са собом су донели и знамења која су прихваћена и да­ље проширена, док је медовина, коју су Словени почели користити доста касно, изашла из свакодневне 307 index01.indd 307

10/2/2007 8:49:05 AM

употребе, остав­љајући своје трагове у терапији и ритуалима. За кукуруз, међутим, нису везана посебна религиозна верова­ња, упркос његовом значају у сеоској економији. Медицина и дивинација биле су одувек веома еластичне у прихвата­њу иновација. Камфор (познат старогрчкој медицини), рицинусово уље, кинин, вазелин и слични препарати и лекови, често се користе али губе битку са средствима коришћеним у традиционалним методама лече­ња. Дуван (шеснаести век) и кромпир (осамнаести век) имају своје значајно место у MATERIA MEDICA, као што је то случај и са извесним металима и базама, у неким случајевима познатим византијској медицини, али углавном раширеним захва­љујући турском утицају, а у које спадају: жива, цинобер, стипса, сулфат бакар, графит, антимон, итд. Боје­ње косе је мера која се предузима против урок­љивог ока. Сујеверје прати сваку рад­њу повезану са тоалетом, а постоје и утврђена правила када и како се користи одређени козметички препарат. Ови обичаји много су раширенији међу мухамеданском популацијом, а од њих је, на пример, депилација прописана и мухамеданским законом. Такође се сматра да кана има медицинска својства. Код јаке 308 index01.indd 308

10/2/2007 8:49:05 AM

грознице (углавном тифусног карактера) кана се прокува у к­ључалој води, пусти се да се охлади, а затим јој се дода сок од неких двадесетак главица белог лука. Таква се мешавина поново загреје, а затим се став­ља на дланове и табане, на потпуно исти начин као при боје­њу, да би извукла температуру. Овај рецепт коришћен је и међу народима који су били у блиском контакту са исламском културом, а по аналогији, уместо кане, употреб­љаван је кинин у праху. С друге стране, неке би­љке имају полурелигиозно зна­че­ње, а да не представ­љају никакву економску вредност. Само неке од њих користе се у медицини у мистичном смислу. Друге, опет, имају мистично значење, а немају или су изгубиле медицинску вредност. Тако, на пример, SEMPERVIVIUM TECT, у Шумадији нема другог значаја сем да доноси срећу, а њена медицинска употреба практично је ограничена на Далмацију. Ирис је била света би­љка пре него што су њена хемијска својства постала позната; њена ретка употреба може се лоцирати према писаним изворима. Порекло данас веома раширене употребе разних минерала и пигмената није могуће тачно утврдити. Изгледа да је и ту значајну улогу имала трговина са оријентом, делом због тога 309 index01.indd 309

10/2/2007 8:49:05 AM

што се велик број тих материја редовно појав­ љује под турским именима, и због њиховог каснијег уврштава­ња у писане рецепте. Употреба козметике била је уобичајена код старих Словена. У данаш­ње време маза­ ње пигмената на кожу ограничено је на урбанизована подручја и мухамеданске центре; ту су, на пример, и цр­ње­ње зуба и обо­ље­ња на уснама често последице употребе крема за лице чији су састојци жива и антимон, а не симптоми сифилиса, као што се то понекад мисли. Међутим, тоници и лосиони редовно се користе за улеп­шава­ње коже и косе, а у јужној Србији, у долини Лима и другим крајевима, а посебно међу албанским жив­љем, коса се боји каном или ораховином, и то углавном деци. Уље или масти које су стари Словени мазали по телу, вероватно ради заштите од хладноће или убода инсеката, можда су имали и ритуалну сврху, а чи­њеница је да вештичје масти заиста постоје. Нисам била у ста­њу да откријем тачне састојке оваквог уља, али сам, мада не из сасвим поузданих извора, чула да се за справљање ове масти често користи уље коноп­ље. Црта­ње уг­љеном по лицу против урок­љивог ока, маскира­ње лица да би се заварала болест или несрећа, зацр­њива­ње и ра­њава­ње лица у 310 index01.indd 310

10/2/2007 8:49:05 AM

жалости и тако да­ље, спадају у исту ову групу обичаја. У болести, знак здрав­ља или амулета може се направити изнад коже, као, на пример, Соломонов печат. Стари Словени су, такође, облагали своја тела соковима смрд­љивих би­ љака и смећем, а могло би бити да слични методи лече­ња потичу од церемоније којом се истерују зли духови, или се од њих брани. Међу католицима у Босни, тетовирани украси, који имају нејасан профилактички циљ, праве се у великом броју разноликих геометријских облика; понекад се простиру чак од надланице па све до рамена и грудију. Лични украс још увек има мистично значе­ње, а могуће је да би анализа ових цртежа открила неку старију директну везу. Природно, амулети најчешће имају украсну функцијуи, корали за здрав­ље, крс­тови од светог дрвета, новчићи и меда­ље, обојене перле, мали талисмани од сребра, цвеће које се носи у коси, наруквице од живе коју носе муслимани у Босни, као и фини и скупоцени амулети каснијег датума. Такође, сваки део одеће има своју симболичку и практичну вредност у ритуалној магији. Појас невесте или мајке симболизује плодност. У источној Македонији појас се због тога тка тако да представ­ља дугу. 311 index01.indd 311

10/2/2007 8:49:05 AM

Уместо закључка: Међу Јужним Словенима и другим народима који живе на Балканском полуострву, данас постоји веома развијена медицинска пракса, која је, иако веома слична народној медицини и верова­њима других народа, ду­же задржала свој стварни социјални значај, и која, као што истражива­ња показују, још увек постоји и цвета у изолованијим крајевима. Она свакако веома дугује и полуученој оријенталној и сред­њевековној медицини. Извесно је да у овом систему не постоји конзистентност у лече­њу болести, јер се користе сви могући методи и лекови. Чак и ако се­љак позове ученог лекара, он ће вероватно, у исто време, покушати и са молитвом и чинима. Чак је вероватније да ће најпре покушати са овим другим. Истра­жујући различите третмане једне исте болести, наишли смо и на случајеве у којима се користе потпуно супротни третмани, при чему је њихов избор пита­ње укуса или једноставности примене. Подједнако може бити добар, кажу се­љаци. Оче­наш прочитан наопачке, или доза рицинусовог уља. Док друге области материјалне културе значајно варирају унутар једног подручја, и могуће их је класификовати у потпуно засебне типове, медицинска пракса је готово хомогена, 312 index01.indd 312

10/2/2007 8:49:06 AM

исти рецепти стално се појав­љују. Ипак, неки од њих су ограничени на одређене делове тог подручја. На пример, трепанација је била позната само у Црној Гори. Шиве­ње рана уз помоћ мрава (сличан метод се и данас користи у неким афричким племенима – прим. аут) такође је била специјалност Црногораца и Далматинаца са југа, као и употреба живе, олова, арсеника итд. Би­љна фармакопеја варира у зависности од локалне флоре, али се ни за једно подручје или културу не може издвојити неки засебан карактеристичан начин употребе би­љака. Из тог разлога мора се зак­ључити да је шире­ње народне медицине трајало вековима, потпомогнуто миграцијама и путницима, а у ма­њој мери и популарним књигама. Треба напоменути и то, да се новоуведени лек или метод лече­ња ретко проверавао: он би се, једноставно, уврстио у локалну праксу и евентуално модификовао у складу са већ постојећим идејама или средствима која се налазе надохват руке. Ово се очитује и у индискриминираној употреби симбола и свети­ња свих могућих вера, при чему се уопште не обраћа паж­ња на њихово страно порекло. Међутим, много је теже увести нови принцип хигијене, посебно ако није сагласан обичајима или веровању. Ово се нарочито односи на ред у кући, начин исхране, стандарде чистоће и дневне навике, 313 index01.indd 313

10/2/2007 8:49:06 AM

а посебно су очувани они најконзервативнији обичаји који се тичу материнства и односа према деци. Локална нош­ња, на пример, може утицати на то да ли ће се склапати бракови са девојкама и младићима из других села, као и која ће то села бити. Девојчина одећа се може сматрати неприкладном у суседној заједници, или се девојка, на пример, због лепе оде­ће која се носи у неком другом селу, може одлучити да одатле изабере мужа. У вези са (не)прихвата­њем оби­чаја и обележја суседа, навешћу пример Војводине. Њену популацију чине Срби, Бугари, Хрвати, Македонци, Црногорци, Мађари, Немци, Румуни и Украјинци, и промене националних друштвених обележја тамо је отишло веома далеко. Ипак, домаћинске разлике су још веома упад­љиве. У овако мешовитим заједницама може се већ по распореду зграда или општем изгледу куће утврдити којој националности од­ре­ђено домаћинство припада. Што се тиче прогреса у народној медицини, могу описати случај једног народног хирурга који је ту готово избацио из употребе застареле лекарске инструменте наслеђене од свог деде, и наручио већи број најмодернијих хируршких ножева и зубарског прибора преко неког илустрованог каталога. Не знам да ли је он 314 index01.indd 314

10/2/2007 8:49:06 AM

том приликом заменио и своје примитивне хируршке теорије модерним, међутим његова пракса се састоји из вађе­ња зуба, пушта­ња крви и, како он каже, иако ја то не могу доказати, операција у случају интерних обо­ље­ња. Изгледа да народна медицина не тежи да генерализује принципе емпиријске праксе. Извесни методи који у њој настају по аналогији са ученом медицином, дегенеришу се у неку врсту сугестивне или имитативне магије. Вакцинација, која представ­ља суштину прихваћеног емпиризма, користи се у веома ограниченом смислу, али је могуће да је из ње проистекло лече­ње по принципу клин се клином избија. Предрасуда није суштина народне медицине. Напротив: Сто људи, сто ћуди. Главна карактеристика овог система је да у њему има веома мало, или нема уопште, општих или непромен­љивих закона. Ово је сигуран лек, то је проверено средство, само су клишеи писаних књига и шарлатана, а никако став који су спремни да усвоје се­љаци, који никада много не очекују, и који ће стрп­љиво покушати са десетинама различитих рецепата, који су за њих једнако разумни и једнако несигурни. 315 index01.indd 315

10/2/2007 8:49:06 AM

Сеоска мудра старица, поносна што можда поседује тек делић више зна­ња од осталих, или један породични рецепт, који јој, ако је сиромашна, може донети некаквих средстава за живот, понекад се обавије велом мистерије и употреби оми­љени клише: Ако ово не помогне, онда ништа неће. То није толико хвалиса­ ње колико мера предострожности и при­зна­ње сопствене немоћи.

316 index01.indd 316

10/2/2007 8:49:06 AM

317

index01.indd 317

10/2/2007 8:49:36 AM

Унутрашњост српске куће, Заглавак, 1927. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

Огњиште, Заглавак, 1927. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

318

10/2/2007 8:49:52 AM

index01.indd 318

319

index01.indd 319

10/2/2007 8:50:10 AM

Продаја лековитог биља, Охрид, 1933. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

320 index01.indd 320

10/2/2007 8:50:10 AM

НАПОМЕНЕ: 1) Seoski obredi takođe ukazuju na samostalni razvitak. Nije istina da su samo nehrišćanski elementi doživljavali ponovni procvat nakon pada srednjevekovnog carstva. Narodna religija se u to vreme dalje razvijala i prilagođavala. Narodna religija ili ponekad narodna averzija prema religiji, kao i prema društvenim oblicima koji su cvetali pod okriljem feudalne crkve mora da je pustila nove izdanke mnogo ranije. Lokalni oblici seoskih kultova su, izgleda, relativno skorijeg datuma, i sadrže više od pukih ostataka drevnog paganizma. Slava je, recimo, tipičan primer domaćinskog, odnosno porodičnog obreda, za koji nije potrebno specijalno sveštenstvo. Ona je postala možda i glavni element religioznog života južnoslovenskih pravoslavnih zajednica, a teško je odumrla kod grupa druge veroispovesti. Ona predstavlja obradu, nastalu pod neobičnim okolnostima, strogo domaćinskog kulta čije su svešteničke dužnosti određene njihovom svekodnevnom društvenom funkcijom i statusom. Sličan litvanski obred takođe je bio, po tradiciji, striktno porodična stvar. Slava u sebi sadrži ideje i ceremonijalne elemente koje nalazimo i u najranijim izveštajima o slovenskim običajima, a koji su pripadali prethrišćanskom periodu - ali, po drugim svojim crtama i generalnom obliku, kakav nam je danas poznat, ona veoma nalikuje liturgiji, pa je moguće da je i nastala iz davnašnjih privatnih svetkovina, ili imitacija liturgije, možda u vreme dok su hrišćani još uvek bili manjina, a zatim je kao institucija ojačala u uslovima turske okupacije. Još uvek postoji tendencija da se sve ono čemu se ne može naći traga u crkvenoj instituciji, proglašava prehrišćanskim po poreklu. U svakom slučaju, prošlost nije uvek okamenjena. Dokle god se za neki običaj kaže da je još živ, odnosno dokle god se neki običaj upražnjava aktivno on, razumljivo, nije puki relikt prošlosti, već vitalni faktor aktuelnog života i psihologije. Narodna religija je mnogo složenija i bogatija nego što to može pokazati prosta rekonstrukcija primitivnih kultova. Od strogosti lokalne crkvene organizacije zavisi kolika će razlika postojati u vršenju obreda u odnosu na standardnu hrišćansku praksu, i do koje mere će se na nehrišćanski deo tradicije gledati kao na element koji nije u potpunosti u skladu sa zvaničnom verom. Prepušten samom sebi,

321 index01.indd 321

10/2/2007 8:50:10 AM

narodni duh stvara mešavinu različitih elemenata, pretvarajući je u jedinstveni zakon. Izvesno je da običaj, posebno religiozni običaj, ne nastaje kao direktan i neposredan odgovor na fizičko okruženje. Prilagođavanje zahtevima vladajuće klase, na primer, ne izražava se isključivo na ekonomskom planu. Ali, postoji tendencija da se pokušaju prilagoditi institucije pa čak i one koje upravljaju zajednicom materijalnim okolnostima. Zato su svi seoski kultovi preopterećeni željom za obezbeđenje životnih potreba i dobrim zdravljem. 2) Luitprandus Episc. Cremonensis, OPERA, III, 29. 3) Procopius, III, 13, 14 itd. Helmoldus, Chron. Slavorum, I, 52, itd. Thietmarus, Chronicon, I, 3. 4) A. Iliev, Bulgarski Zadušnici, Nadežda, I. Takođe, Vestnik Slov. Filologie a Starožitnosti, II. 5) D. Smirnov, I, 229. 6) Farlatti, Illyricum Sacrum, V, str. 265. 7) Vide Kačanovski. 8) Neki od najpoznatijih oblika spoljašnjih tretmana bili su u poznija vremena veoma rašireni. Uporedimo, na primer, rukopis iz četrnaestog veka, u kome stoji: “Ona počinje da umotava dete u obloge, i da ga umiruje pljujući na zemlju, terajući na ovaj način demona...”, i verziju “Kormčaje” iz osamnaestog veka: “ako neki čovek umotava čvorove ili korenje oko svoga vrata... ili stavlja

322

lonac sa vatrom i vodom na svoj stomak ili trlja stomak da ga ne bi boleo...” 9) J. Lovretić, Otok (u Slavoniji) narodni život i običaji, Zb. VII. 10) Od naučnih dela koja se cave egzorcizmima, a sa osvrtom na južnoslovenske izvore, kao i na neslovenske izvore, pogledati V. J. Mansikka, über Russiche Zauberformeln. Ja ću se ovde pozabaviti tim temama samo u pogledu njihovog odnosa sa savremenim idejama. Njihova kritička studija počinje sa V. Jagić (Starine) kao i Tihonravovim Pamjatniki Otrčenoi russkoi literatury. 11) Novaković, Bibliografija: Zaharijević, Georgije, Zercalo supružestva, to est Plutarha Herina slovo o Dolžnosti. 12) Prvo moderno medicinsko delo preveo je na srpski jedan Srbin iz Vojvodine, 1786. godine, a radi se o nemačkoj verziji A. A. Codet de Vaux. Dr A. Šević daje izveštaj o medicinskoj literaturi devetnaestog veka u Srpskom medicinskom arhivu, od januara 1930.

index01.indd 322

10/2/2007 8:50:10 AM

13) Tipičan spisak ovakvih izraza može se izvući iz Apostolskih kanona koji nose ime Jovana Egzarha iz Bugarske: ...Ostrolog... Ostronomija... Zemlemerija... Čarovnik... Gromnik... Molnija... Myslenik... 14) Lovrić, Osservazioni (1776.), str. 214. 15) Funkcije pravoslavnog sveštenika, kao iscelitelja i egzorciste, upotreba svetog ulja ili vode, polaganje krsta, relikvija i knjiga itd, sažeti su u belešci u Goarovom Euchologionu, str. 750. 16) Na Rakljanskom Polju postoji bor za koji kažu da je izrastao iz grane koju je u zemlju posadila Carica Milica kada je rođen car Lazar. J. Pančić, “Iz prirode”, str. 52. Ovakav način komemoracije nije naravno nepoznat ni u drugim krajevima sveta. 17) L. Niederle, Slovenske Starožitnosti, I, str. 127.

323 index01.indd 323

10/2/2007 8:50:10 AM

324 index01.indd 324

10/2/2007 8:50:10 AM

V ЛЕКАР И ЊЕГОВИ БОГОВИ Неки човек ишао шумом и на једном пропланку на­иђе на ватру на чијем се жару пекла риба. Када је појео рибу, у ушима је почело да му звони од чудне буке и непознатих гласова, за које је схватио да су гласови би­љака, животи­ња и каме­ња. Тако је он, слушајући, постепено на­ учио које болести може свака од њих да лечи. После повратка у своје село, постао је успешан исцелитељ. Виле су често покушавале да угрозе његов живот и мучиле су га јер се уме­шао у њихов посао, али је човек био дово­љно разуман и вешт да их избегне. Велики део његовог зна­ ња запамтили су и други, па је тако преношено са колена на колено, и на тај начин започела је традиција медицинске вештине. У овој типичној причи, добро познатој у разним крајевима, емпиријска медицина схваћена је као суштинско поз­нава­ње животи­ 325 index01.indd 325

10/2/2007 8:50:10 AM

ња, би­љака и каме­ња, те њихових лековитих својстава. Нема ту никаквих мистериозних елемената, изузев чудесног сусрета са натприродним бићима, која су можда у ближем додиру са природом од човека. У овим причама се такође подразумева да су и би­љке, животи­ње и каме­ње подједнако живи, и да поседују ма­ ње или више осет­љив и свестан дух. Постоји чврсто верова­ње да “свака болест има своју лековиту би­љку, само што нама нису познате све лековите би­љке.” Забележила сам и доста раширену причу о једној сиромашној старици, којој је богати паша саветовао да се бави медицином да би зарађивала за живот, јер више није била у ста­ њу да ради. Паша јој је показао како да задиви своје пацијенте мрм­љајући бесмислице. Он сам се, после много година разболео, и нико му није могао помоћи, све док, на крају, његови рођаци нису позвали исту ту старицу, која је у међувремену постала чувена по свом познава­њу медицине и успеху у лече­њу. Паша је оздравио и упитао је: “Коју си ми то траву дала?” “Па, господине, истину говорећи, убрала сам је на твојој капији, када сам долазила.” “Како си дошла до свог изврсног познава­ња медицине?” “Али, господине, па баш ви сте ме научили како да изигравам људе!” 326 index01.indd 326

10/2/2007 8:50:10 AM

Ова народна прича с друге стране, указује на морал, истакнут у изреци по којој нико не би требало да тражи или даје савет уколико сам у њега не верује. Дакле, апсолутно је неопходно веровати у лек и лекара. У ствари, ниједан народни лекар који држи до себе, неће препоручити враџбину или лек, уколико сум­ња да га нису позвали у доброј вери, и то не само зато што је нечија сумњичавост увреда за њега, већ зато што је у том случају и за скептика и за доктора опасно да се играју са магијским силама. Ово верова­ње би требало да важи и за обрнут случај, па би, по томе, на урок­љиво око био имун онај који у њега не верује дово­љно. Да ли је тако, ја не знам поуздано. Био једном неки човек, чувен у народу, који је, захва­љујући пријате­љству са Смрћу, постао најпознатији лекар на свету. Јер Смрт се са њим споразумела да, ако је види крај ногу пацијента, он слободно може предвидети и обећати излече­ње, и тада, претварајући се да га лечи и дајући му неку траву, може тражити накнаду за свој рад. Али уколико види да се Смрт налази крај главе пацијента, то је онда знак да је његова посте­ља одиста самртничка, и да ту нема више никаквог посла за њега. Тако се једном догоди да неки богаташ поша­ље по овог “лекара”, али када он дође, види како Смрт стоји крај 327 index01.indd 327

10/2/2007 8:50:10 AM

узглав­ља болесника. “Ко сам ја до црв у очима Бога?” - рече лекар. “Ја могу тек мало учинити уз његову помоћ, али против његове во­ље ја нити бих хтео нити бих могао ишта учинити. Ако је тако да по Божјој во­љи ти мораш умрети, онда ти ништа не може помоћи. Ако је по Божјој во­љи да ти преживиш, онда ћемо наћи некаквог лека за тебе. Колико ја знам и колико видим, твојој болести нема лека. Она је фатална. Али, ако Бог жели другачије, с тобом ће бити у реду.” Међутим, самртник га почне молити и молити, и обећавати му велике ствари, те доктор одлучи да учини све што је у његовој моћи. Најпре, он окрену свог пацијента, али Смрт поскочи и опет стаде крај његове главе. Доктор настави да овако окреће пацијента, те на крају, исцрпевши стрп­ље­ње Смрти, излечи га, јер она остави своју жртву и оде.

328 index01.indd 328

10/2/2007 8:50:10 AM

ДВАНАЕСТ ВЕШТИЦА Био опет, други један човек, кога су још као дете нимфе одвеле у планине и излечиле му грозницу и увеле га у своје тајне. Околности под којима се ово догодило такође су занимљиве. Дванаест вештица и један човек жуте браде, њихов пратилац, по ноћи су га одвели у неку планину, високу до облака, у којој су вештице и духови држали састанке. Сви су га поздравили као вилинског кра­ља. “Нама драг, а користан народу, ти ћеш бити доктор и помагач људима”. Научиле су га свим травама и лековима, али су га обавезале да никада за своје услуге не тражи више од једног гроша. Наредне ноћи пред­ став­љен је другој дружини духова, која му је подарила врбов прут, говорећи му да, ако му понестане трава, само нека покупи мало пепела са мајчиног ог­њишта. Нека стоји над пепелом, и када га три пута дотакне врбовим прутом нимфе ће сместа доћи к њему и донети му све што му је потребно. Они су га такође научили и овој молитви Св. Антону: Анто Боно Бонипарто. Анто санто велепанто: Анто сиго препориго. Анто манге церепанге: Анто сило сопарило: Анто тале дивидале: Анто леми натилеми: Анто пана дилована: Анто саку карасаку: Анто ванем устиамем. Подучили су га и још многим другим стварима. 329 index01.indd 329

10/2/2007 8:50:11 AM

Треће ноћи “добри духови” су се поделили у два реда, скинули дете до голе коже и наложили му да три пута прође између редова, притом га ударајући врбовим прућем, да би га грозница заувек напустила. Затим су му дали мали прут да распусти скуп. Он је њиме замахнуо на четири стране света, и вешци и виле су се распршили у разним правцима да би наносили штету људима, док је он отишао кући да лечи људе од болова које им ови изазивају. Још три наредне године он је наставио да лежи у посте­љи, иако је био потпуно здрав, али није ништа ни јео ни пио, изузев онога што су му ноћу доносили духови. Забележила сам ову причу готово дословно, јер садржи многе и често нејасне идеје. “Вештице” су овде изједначене са “вилама”. Тиме се потврђује да и благонаклони и зли духови могу да проузрокују болест, али и да владају лече­њем. Не даје се, међутим, никакво објаш­ње­ње због чега “вештице” откривају своје тајне, али се каже да с времена на време одаберу неколико људских пратилаца који им се допадну и њих уводе у своје ритуале. Постоји ли овде некакво сећа­ње на култ духа природе, у коме су људи иницијацијом, сличној иницијацији данаш­њих примитивних народа, склапали савез са овим бићима, задобијали њихово покровите­ љство, а тиме и специфично зна­ње и извесну 330 index01.indd 330

10/2/2007 8:50:11 AM

моћ? Када је болест проузрокована злим дела­ њем неке особе, као што је често случај, било да се ради о људском вешцу, вили или духу, онај који је изазвао болест требало би да зна и лек за њу; и заиста, само онај који је бацио чини може их и уклонити. Судије су, у сред­њем веку, наређивале оптуженим вешцима и вештицама да уклоне чини бачене на људе, јер су само они могли знати како се то ради. Слав­ље­ње персонификације куге није само плод страха, већ и верова­ња да је у њеним рукама и моћ да кугу уклони, односно заустави. Персонификације болести и пошасти у неку руку су и покровите­ љи њиховог лече­ња. С времена на време, нека од ових “бића” ће пренети своје зна­ње људским пријате­љима. Рођена у суботу, “божјадеца” Куге, не само да су безбедна од њене зле во­ље, већ поред тога имају и извесне способности лече­ња. Само онај кога је одабрао савет нимфи може постати пријатељ вила. Када човек осети овај нагон, он почи­ње да избегава људско друштво, лута по целу ноћ по шуми, прича сам са собом, и изненада, стога што га воде виле, постаје налик лудаку. Коначно он долази у контакт са нимфама и закли­ње им се на пријате­ љство. Уколико га најстарија од њих прихвати, односно, уколико она види да је он спреман да 331 index01.indd 331

10/2/2007 8:50:11 AM

се држи својих завета, дозволиће му да настави. Једна ће му вила показати све лековите би­ љке, друга ће га научити како да припрема своје лекове, и коме да их дâ а коме не. После свега тога допуштено му је да се придружи вилама у плесу, који је, као и људски, махнит, кружни плес са пева­њем и пљеска­њем рукама. Одабрани виле­њак, који је научио све њихове тајне, може са вилама слободно разговарати, а у славу његовог приступа реду, приређује се оргија. Таква је традиција најбо­ље очувана у Босни, Херцеговини и Црној Гори. Савез са САМОВИЛОМ поми­ње се у популарном облику егзорцизма, у коме се ВИЛА или ГОРСКА МАЈКА позива на венча­ње, и тражи се од ње да буде КУМИЦА или “сестра”. Један од најпознатијих оваквих егзорцизама је онај који изговара мајка детета које не може спавати или пати од дифтерије. У сутон, мајка са дететом у наручју стоји на кућном прагу и ша­ље плач, несаницу или болест вили, као госту на венча­ њу свог сина, или на поклон; итд., итд. Често се каже да само они који су били тешко болесни или их је ујела змија могу стећи способности лече­ња других људи. Ово је посебно случај са људима који су имали делиријске грознице или су дуго времена били без свести. Локални етнограф који је забележио 332 index01.indd 332

10/2/2007 8:50:11 AM

ово верова­ње каже да болесна особа “пада као у некакав транс, екстразу и постаје надах­нута (ветровита)... Здрав човек не може бити лекар (вра­жалц)”. Верује се да, поред духова, и животи­ ње поседују специјално зна­ње о би­љкама. Препоручује се да се ова чи­њеница користи на различите начине. Ако видите да се кор­њача гнезди и гради малу ограду око јаја, она ће, када се врати у гнездо, отворити ограду уз помоћ Би­љке која све отвара, и тако можете открити ову драгоцену би­љку и користити је. Многи су лекови случајно откривени, мада не би било поштено рећи да је се­љаку непознат експериментални метод. Народни лекар кога сам упознала у Далмацини испричао ми је како је видео једног старијег човека како припрема неки мелем, али није сазнао које би­љке за њега користи. После тога, он сам је покушао са више сличних би­љки док није погодио једну која је давала задово­ љавајуће резултате. У ствари, једна од озби­љних мана народне медицине је то што је она у целости експерименталне природе, и лекари се често не либе да испробавају сваку нову ствар за коју 333 index01.indd 333

10/2/2007 8:50:11 AM

им се учини да би могла деловати лековито. Овакве експерименте понекад подстичу снови, а понекад гласине. Један ми је мудар човек тако рекао: “Чуо сам да је смрв­љена кора неког дрвета добра за косу, али не знам које је то дрво. Треба испробати са многим дрвећем да би се сазнало које је оно право” (Пећ). Један писац каже да је затражио од своје мајке да му сакупи што више враџбина и података о лековитим травама из села у коме је живела. Она му је на то одговорила: “Можемо их ми сакуп­љати докле год ти во­ља, али их никада нећемо сакупити све. Јер, чим неко са­ња о овој или оној трави или враџбини, он ће је искушати наредног дана, те се број враџбина никада не може исцрпити, већ се само све више и више гомила”. У народној поезији често се поми­ње лече­ ње рана и болести, лекара (ећим, медик, врач, видар, доктор), углавном са мора, при чему се мисли на италијанског лекара, из градова на Јадранском мору. Ту су још и лекови, испира­ ње и облага­ње, абортуси и трова­ња, итд., док су успав­љујућа средства, отрови, лековите траве и вилински напици и натприродни лекови уобичајен материјал у романтичној прози или чудесним животима локалних светаца.

334 index01.indd 334

10/2/2007 8:50:11 AM

Лекар, у смислу доктора медицине, који нема везе са врачем или магом, поми­ње се први пут тек 804. године нове ере, у спису у коме се поми­ње извесни “јеврејски или словенски лекар”. Из сред­њег века подаци су такође оскудни. Пселлос бележи дасу сиријски и јерменски лекари у његово доба слати у Тракију да би се позабавили кугом, док се у вези са болницама такође поми­њу учени лекари. Није нам познато ништа о њиховим методима или вештини. Правна документа и расправе које су вођене међу лекарима у државама Јужних Словена, дотичу се тек приватних свађа по пита­њу накнаде за лече­ње болести или рана. Уобичајени изрази су: “издаци за лекове - или третман - и троше­ње времена”, а много ређе се налази реч доктор.

335 index01.indd 335

10/2/2007 8:50:11 AM

ХИРУРЗИ ВИДАРИ Документа су, дакле, сувише оскудна да би нам пру­жила дета­љније информације о лекарима или клиничкој пракси, која би указала на било какву заним­љивост локалног карактера. Међутим, у осамнаестом и раном деветнаестом веку настало је сасвим дово­љно материјала у овом предмету, и поми­њу се чак и имена многих доктора. Из ових извештаја можемо наслутити да је народна медицина, која је тада, изузев неколико странаца на пропутова­њу кроз ове крајеве и учених доктора из градова као што су Рагуза и Загреб, представ­љала целину зна­ња којим је становништво располагало, имала у доброј мери истоветан карактер какав јој се приписује у данаш­ње време. Још у давна времена, војна хирургија је процветала управо на основама народне медицине. Служба у руској и аустријској војсци отворила је још један канал за инфилтрацију неких метода учене медицине, а из те генерације, многи мушкарци који су у војсци били у санитетским јединицама, по повратку у своја села постајали су “доктори”, доносећи нове идеје и праксу, као на пример ињек­ције, како интравенозне тако и поткожне, уводећи нову фазу имитативних метода, које би кроз неки временски период евентуално истискивале старију традицију. 336 index01.indd 336

10/2/2007 8:50:11 AM

Вук Караџић каже: “У лече­њу спо­љаш­ њих повреда Црногорци су веома вешти... Наравно, немајући било каквог научног зна­ња, и лекарских инструмената, они често поша­љу човека на онај свет, а можда би таквога европски учени лекар успео бар спасти смрти, па макар га и оставио сакатог. Ипак, усуђујем се да кажем, да су они многе људе у потпуности излечили, којима би европски лекари засигурно спасили живот, али би их оставили бога­љима. Они своје мелеме за ране сами справ­љају од маслиновог у­ља, од козјег лоја и воска, а сакуп­љају и лековито би­ље. Међутим, ниједан Црногорац не ради то да би зарађивао за живот. И иако свако у овим крајевима мора имати некаквог зна­ња о исцелива­њу рана, ипак постоје и неки појединци који се сматрају мајсторима у овој вештини, и најчешће се то зна­ње преноси са оца на сина. У време борбе Срба за ослобође­ ње, овакви су природни доктори лечили ра­ њенике.” Вук настав­ља описујући праксу да се ра­њеном човеку дâ онолико ракије колико год он може попити, да би био неколико дана ма­ ње или више пијан и неосет­љив, и да би му за то време сеоски видар прегледао ране, извадио метке или извршио неку операцију уколико је она неопходна, а да при том пацијент не даје никаквог знака да је у болу. 337 index01.indd 337

10/2/2007 8:50:11 AM

Вук Врчевић, опет, отприлике из овог периода, доноси опис црногорског видара који пружа прву помоћ младићу који је задобио тешку рану на грудима. Доктор најпре сипа око два и по литра чисте јаке ракије на рану, а затим котр­ља човека, преврће га горе-доле и пушта да крв и ракија исцуре, као што се чини када се чисти буре. Оваква се операција понав­ ља неколико пута, све док не почне цурети само ракија без трага крви. После овог, прилично грубог третмана, рана се привремено замотава, а тек увече доктор наноси своје мелеме уз помоћ пера. Пре него што ће то учинити, он пита ра­њеника шта ће пити за време опоравка - ракију или вино - а затим још једном испира рану алкохолом за који се овај одлучи. Он потом објаш­њава да је тело поде­љено на гор­њу и до­ њу “комору”, и уколико гор­ња није очишћена од крви, она ће се унутра згрушати, неће моћи да кола и тако ће отровати болесника. Избор дезинфекционог средства (алкохола, ракије или вина) које ће одговарати ономе што човек пије, без сум­ње се врши да би се избегло меша­ње вина и ракије у организму, а то је и пример који илуструје идеје о структури људског тела. Извештаји оба Вука, као и бројних других писаца, пуни су хвале за сеоске хирурге у сваком погледу, док их мало има речи у корист 338 index01.indd 338

10/2/2007 8:50:11 AM

других народних доктора и врачева. Матавуљ, који је у другој половини прошлог века био веран хроничар сеоског живота, има другачију причу. “Не би било толико бога­ља, слепаца, ћопаваца и деформисаних људи у Далмацији, да није ‘емпирика’, који погоршавају болести, а посебно ране, својим чудесним мелемима, те људи постају неспособни за рад и спадају на просјачки штап... Хи­љаде свештеника, зем­ љопоседника, трговаца, и других бо­љих или лошијих људи (у ма­њим местима) скочили би у одбрану сеоских Ескулапа. Они би набројали као доказ хи­љаде примера како је овај или онај сеоски Ескулап излечио Павла и петра, када је доктор већ ‘дигао руке од њега’.” Др Прајндлбергер, из Сарајева, прегледао је пацијенте које су лечили сеоски хирурзи, а који су патили од болести очију, и његове оштре критике објав­љене су 1913.У данаш­ње време самоуки оператер (хирург) ретко је у ста­њу да уопште врши праксу. Могло би се претпоставити да је рационална терапија карактеристична за третман повреда и незгода чији су непосредни симптоми и узроци очигледни, као што су то ране и фрактуре; међутим, незгоде се могу приписати и натприродним утицајима, а њи339 index01.indd 339

10/2/2007 8:50:11 AM

хово споро излече­ње разним мистериозним узроцима. Дугогодиш­њи обичај може прерасти и сујеверје, те се мистична средства могу придружити практичним методама лече­ња. Спа­љива­ње чирева није нимало неуобичајено, али у Далмацини постоји враџбина при којој се пламени језици држе близу чира, тако да се може осетити врелина, док се изговара текст враџбине. Један албански доктор који приме­ њује иск­ључиво емпирију у својој пракси дао ми је препис за прав­ље­ње мелема за ране, од масти овце (женке). Пошто сам знала за неколико оваквих препарата који не захтевају иск­ључиво маст овце, упитала сам га да ли се може употребити и маст овна, мислећи да је то потпуно свеједно. Не, рекао ми је он јасно и гласно, маст женке овце свакако је најделотворнија, а ако не овце, онда женке козе. Он сам није никада користио маст овна, али ако нема друге и она може послужити. Ово је типичан случај преноше­ња традиције у облику у коме је она вероватно и настала игром случаја. Акумулација оваквих аналогија, и замена лекова по арбитрарном принципу сличности, стално прошире­њу обим народне медицине. У народној хирургији, више него у било којој другој грани медицине, очитује се важност имитативних практичних метода, утицај 340 index01.indd 340

10/2/2007 8:50:12 AM

индиректног контакта са ученом медицином. Тако је потребно испитати пулс и прегледати урин, што може ући у дијагнозу зачараности од стране урок­љивог ока, али и за аутентичније здравствене поремећаје. Хирургија обилује и примерима локалне инвентивности и индивидуалне вештине, што илуструје и Ховорка, описујући појас за повезива­ње прелома. Управо су у јужној Далмацији сакуп­љени неки од најинтересантнијих података о народној хирургији, а тамо она и да­ље цвета. Овде, у Далмацији, још увек се приме­њују старији методи италијанске школе; терминологија указује на јасан утицај учене медицине, а изуми чисто локалног карактера очигледно иду овим правцем. Опис народне хирургије који даје др Лилек Још увек је, тридесет година касније, важећи; а вештина хирурга које он поименице поми­ ње понекад се преноси и на млађе генерације, док њихова имена остају запамћена. И док др Лилек констатује да је један део праксе изашао из употребе (као на пример операција код обо­ ље­ња ко­њуктивитиса, киле итд.), ја сам чула за скораш­ње њихово постоја­ње у непосредној близини Стона. 341 index01.indd 341

10/2/2007 8:50:12 AM

Оно што генерално важи за ове народне хирурге је одсуство било каквих мистичних погледа. Типичан овакав пример је Перо Бан, сеоски доктор у малом селу изнад Гравозе. То је средовечан човек, изузетно интелигентан, који за једног се­љака прилично добро чита и пише. Он никада није нигде путовао, изузев када је служио војску, али пуно зна о свету из прича помораца и писама својих синова који живе у Америци. Своју вештину намешта­ња костију научио је од једног старијег хирурга, који је живео и умро пре више од десет година у истим брдима, повише Перовог села. Перо је потпуно искрено одговарао, пропитујући ме заузврат о методима који се приме­њују у пракси ученог лекара, показујући притом зачуђујуће добро познава­ ње модерне медицине, ако се узме у обзир како су мале могућности да до једног изолованог рибарског народа допру чак и најзначајнија научна открића, чак и ако се њихова села, као што је то случај са овим, налазе тако близу једном приближно модерном граду. Успешност у хируршкој пракси резултат је посебне природне надарености и дуготрајног рада, али у тој надарености нема ничег мистериозног, рекао ми је Перо. Наставио је да ми на здравим удовима свога детета показује како би лечио такав и такав случај, са савршеном стручношћу пријате­љски настројеног професионалца. Он је 342 index01.indd 342

10/2/2007 8:50:12 AM

свакако био најинтелигентнији и најпријатнији од свих народних лекара праве сеоске традиције са којима сам имала прилике да се упознам. Одбио је понуђени поклон: “Ја не узимам поклоне од својих болесних суседа”, рекао је, “а сигурно га нећу узети само зато што сам вам све ово испричао. Па нисам вас ни од чега излечио. Једино што ћу од вас затражити је да, уколико вам је заиста било од користи ово што сам вам испричао, кажете људима моје име. Ако сте богати, можете нешто дати фра­њевцима у граду.” Овде ја захвално испу­њавам један део свог обећа­ња. Дознала сам да су његови третмани сасвим аутентични, и да се у одсуству бо­љих доктора својом вештином користио да би помогао људима. У овим крајевима хирурзи се не плаше да поново наместе лоше сраслу кост или делимично залечену фрактуру. Иако се признаје да се фрактура ретко може излечити без задеб­ љава­ња око повређеног места, озби­љном се грешком и неуспехом сматра уколико удови, након завршеног третмана, не функционишу исто тако добро као и пре настанка прелома. “Међутим”, како ми је објаснио један од хирурга, “мишићи” се умеју везати у чворове, или се прик­љештити између костију, јер ви не можете видети где се шта тачно налази, а свако је 343 index01.indd 343

10/2/2007 8:50:12 AM

грађен мало другачије од других људи”. Сеоски доктор сматра себе неспособним да се позабави смрсканим фрактурама, или секундарним компликацијама, али је у исто време сум­њичав према ученим докторима, и сматра да они претендују на зна­ње какво смртник не може поседовати, и наглашава да сеоски доктори често успевају да излече људе које нису могли излечити учени лекари. Ипак, два-три оваква доктора, који живе у околини Дубровника, готово су престали да обав­љају своју праксу због лоших резултата, од којих је један, 1929. године, завршио смрћу пацијента. И док је велики број њих спреман да помогне кад год може, и не тражи за то никакву накнаду, много је и оних који нису ни толико вешти, ни толико алтруистички расположени колико је то, на пример, Перо Бан. Народни доктори данас углавном приме­ њују своје зна­ње као споредну професију. Мало је њих, ако их уопште и има, који у данаш­ње време живе иск­ључиво од тога. Старица из наведене анегдоте заиста је уобичајен случај, а често су такве жене истовремено и сеоске “бабице”. Други, који мож­да и и пуно знају, или им је чак хоби сакуп­ља­ње трава и повремено врше­ње медицинске праксе, сматрају да им је 344 index01.indd 344

10/2/2007 8:50:12 AM

испод части да се тиме баве за новац. Међу Црногорцима старије генерације, на пример, већина има велико искуство у војној медицини и пружа­њу прве помоћи, и исто толико зна­ ња о домаћој медицини колико и било који други врачар или видар, али они који се тиме професионално баве најчешће то чине јер нису способни за друге послове. Шћепан Мали Црногорски сасвим је добро живео од сакуп­ља­ ња трава, пре него што је драматично открио свој идентитет. “Нема тог позива који се тако добро плаћа међу једноставним и необразованим светом као што је лекарски позив... У својој младости упознао сам једног старца који је носио оружје у доба Шћепана пана. Он ми се клео да је таван у кући Вука Марковића, у којој је Шћепан био гост, био од краја до краја накрцан вином, у­љем, ракијом, медом, машћу, вуном и сваковрсним месом, а све су то били поклони које су болесници доносили Шћепану на поклон. Таван је по његовим речима толико био преоптерећен да су га морали одоздо подупрти додатним гредама да се не би срушио...” (Таван је вероватно представ­љао слабију структуру спрата испод самог крова.) Пошто је и сам био болеш­љив и слаб, Шћепан и није могао наћи себи неког другог посла међу ратоборним 345 index01.indd 345

10/2/2007 8:50:12 AM

Црногорцима, све док није одлучио да се прогласи Царем. Срела сам неколико народних лекара који су утврдили да су научили да се баве хирургијом само захва­љујући искуству. Црногорски историчар, говорећи о годинама које су уследиле непосредо после Кримског рата, каже: “Сви Кучи носили су са собом мелеме и повоје, али ако би се десило да код себе немају никаквог мелема, они би став­љали лишће разних би­љки на своје ране, бирајући тако оне под којима се рана најбо­ље и најбрже залечи. На тај начин, саме су их би­љке училе које су од њих најбо­ ље за ране, а искуснији људи умели су их разликовати и препознавати. За вештога би се рекло да је Тај и Тај имао ‘лаку руку’ за повија­ ње или намешта­ње повреда ра­њених људи. Међутим, највештији је био човек који је и сам био често ра­њаван, пошто је из сопственог искуства научио који му је третман најбо­ље помагао.” У старија времена од човека се очекивало да буде у ста­њу да се у највећој могућој мери брине сам о себи, и многи од метода лече­ња које ћемо навести, показаће да је често сам пацијент имао да на себи изведе прилично компликоване операције. 346 index01.indd 346

10/2/2007 8:50:12 AM

Изузев за врше­ње операција, кућни лекар је одувек била, а и данас је, жена. То је увек био случај у Далмацији и Црној Гори, и увек су жене те које се сакуп­љају око болесничке посте­ље и деле савете о свим лековима за које су чуле. Управо жене гаје лековите траве, сакуп­ љају оне које расту у див­љини у одређено доба године, као на пример између две светковине које се приређују Госпи; жене су те које сакуп­ љају разне остатке или необичне предмете да би их једног дана употребиле ако затреба, а овде спадају: крв прасета које се пече на Божић, власи са гриве првог ждребета црне кобиле, ембриони од абортуса крава и оваца, остаци магијских препарата коришћених у обредима, света вода, кошу­љице новорођенчади, одсечени нокти, у­ље шкорпиона, мрвице сакуп­љене на Божић, и још много штошта. Ова чи­њеница би се можда могла довести у везу са женским врше­њем апотропеичне магије божићних прослава, на пример (док постоји култ који је иск­ључиво резервисан за мушке чланове породице), а које је природно настало из њене улоге неговате­љице сопствене деце. Поред свих могућих огранака гинекологије и педијатрије, жене углавном држе монопол на по­љу чара­ња, врача­ња, прорица­ња и, у доброј мери, би­љне медицине. Свакако је права реткост да се један муш­карац бави регуларно правом магијском 347 index01.indd 347

10/2/2007 8:50:12 AM

вештином исце­ље­ња, која се назива БАЈАЊЕ. Чак и када мушкарци знају ове враџбине, ретко их користе. Наишла сам на огроман број жена које умеју да бајају, и то нису биле само старице. Готово није било оне која не зна макар најједноставније врсте лековитих трава, а многе су уживале локалну репутацију сјајних познавалаца медицине или су биле чувене по својим “лаким рукама”. Међутим, нисам упознала ниједну жену која врши операције, изузев оних безазлених, без крви, вађе­ња крајника, чишће­ња лаких рана и скида­ња скраме са површине ока. Муш­карци намештају кости, пуштају крв, ваде страна тела, ампутирају, оперишу килу, камен у бубрегу итд., а врше и операције очију. Исто је и са масажом, у којој мушкарци, захва­љујући физичкој снази, имају предност. Изгледа, међу­тим, да су примитивни методи вакцинације познатији женама. Понекад је комплексни ритуал подведен под мушки монопол. Од мушкараца сам добила највише података о жртвеним и ватреним церемонијама. Ипак, све то варира од места до места, и ту нема правила. Када се јави потреба за било којом врстом манипулације, на пример абдомена, онда углавном жене лече жене, док старе жене изгледа да могу лечити било који део мушког или женског тела а да не повреде сеоско схвата­ње моралности. 348 index01.indd 348

10/2/2007 8:50:13 AM

Постоје и мушке прима­ље, али то није никако уобичајен случај, док опет многи мушкарци постају специјалисти за иск­ључиво женске болести, и ја сам наилазила на ситуације у којима мушкарац, сеоски доктор, лечи ране на дојкама и сл. Доктор који дође у кућу сматра се почасним гостом, и поред своје накнаде, ако је затражи, добија и све најбо­ље за јело и пиће што у кући постоји. Током својих путова­ња нисам наишла на циганске докторе, иако је много Цигана који тргују амулетима и талисманима. Иначе, из лекарског позива није изузет ниједан народ или вера, и у лече­њу се не прави пита­ње поводом различите вероисповести. У неким приликама постоје преводиоци који посредују између доктора и пацијента који говоре различитим језицима. Доктор не мора увек и по сваку цену видети пацијента, дово­љан је и опис симптома, слова његовог имена и имена његове мајке, или део одеће, влас косе или нокат. Народни лекар данас може стећи многобројну клијентелу путем поштанске кореспонденције, али ово не важи као правило за правог сеоског лекара. Примивши новац преко поште, заједно са дета­љним описом симптома, напредни хоџа, на пример, припремиће и послати одговарајуће враџбине и чини, а травар сушено 349 index01.indd 349

10/2/2007 8:50:13 AM

коре­ње, мелеме или рецепт за справ­ља­ње потребног лека. Сам народни лекар, ук­ључујући ту и сеоске лекаре, понекад набав­ља своје лекове из уда­ љених крајева. Муслимански сеоски лекар, који се случајно нашао у јужној Далмацији, снабдева се сировим катраном из унутраш­њости Босне, своје постојбине, преко својих пријате­ља који раде на железници, јер нема повере­ња у друге врсте ове супстанце. Сеоски лекари које сам упознала у старој Црној Гори, траже од пастира да им доносе ретке траве које расту у планини, а ретке лекове које није лако набавити, као што су они који служе за изазива­ње абортуса, људи из градова наручују из околних села. Неку врсту сталне размене врше они који поседују ретке “драгоцености” као што су: конопац којим се обесио самоубица, кошу­љице ембриона и сличне ствари. Украт­ко, народна медицина је још увек прилично витална, иако се сада налази у кризи, исто важи и за сеоску медицину, а време, труд и новац утрошени на добија­ње овакве лекарске помоћи, сведоче нам о још чврстом верова­њу у њене методе.

350 index01.indd 350

10/2/2007 8:50:13 AM

ДЕМОНИ БОЛЕСТИ Има народних доктора који су познати широм зем­ље, као на пример, чувени Садик Садиковић, који је објавио и књигу. Један албански доктор који живи у близини Пећи, познат је широм Метохије и северне Албаније, а у своје време добијао је позиве и са Косова па чак и из Скоп­ља. Постоје породице које већ вековима уживају углед као представници овог огранка медицине, и чији се чланови и данас њоме баве: Медиковићи, Карамановићи, Лелковићи итд. Исцелите­ља карактерише нека посебна тајна, зна­ње или искуство, било да он приме­ њује рационална средства или ча­роб­њаштво, или обоје. Ово се може успешно комбиновати са неким природним талентом: видовитошћу, везом или пријате­љством са демонима болести, моћи раздваја­ња душе од тела. Моћ се може стећи тако што се излегне дух заштитник (петао после десет година излеже јаје, које треба четрдесетак дана носити под левом мишком да би се из њега излегао мали, послушни дух заштитник - дета­љи наравно варирају), или тако што се кажипрстом леве руке додирне рог пужа на јутро Задушница. Кажу да на овај начин видов­њаци у Бугарској и источној Србији 351 index01.indd 351

10/2/2007 8:50:13 AM

“добијају” исцелите­љски прст, или бо­ље рећи, егзорцистички прст. На Златибору жена стави мали прст леве руке на првог пужа у пролеће и каже: “Као што овај пуж повуче своје рогове назад у кућицу, тако нека се и свака болест на додир овог мог прста повуче”. Тада она добија способност лече­ња. Штап којим се раздвоји жаба од змије која се спремала да је поједе, поседује магијске и исцелите­љске мо­ћи. На Отоку, да би докторка (бајалица) имала среће у лече­њу, она треба да стане змији на врат и да јој кажипрстом леве руке притиска и гњечи главу све док ова не угине. Муслимански Шербетли у Македонији служио је као калфа шеику, постећи, молећи се и водећи беспорочан живот. Када би завршио са уче­њем, мајстор му је давао руку (ел вермак), односно предавао му своју моћ. Постоји сасвим оштра дистинкција између особа које има­ју чудесну или магијску надареност за лече­ње без лекова, и оних који користе природна средства. Укратко, са многих гледишта, за зна­ње се држи да је моћ. Иначе, не постоји никакав вео мистерије који обавија домаћег исцелите­ ља. Зна­ње може стећи свако, а тајне се преносе 352 index01.indd 352

10/2/2007 8:50:13 AM

потомцима или одабраним следбеницима. Међутим, открити некоме тајни таленат праве магијске или мистериозне природе, значи пренети, односно предати моћ, и стога се то чини пред саму смрт, или када неки старији доктор одлучи да се из одређених разлога повуче. Наравно, ретко ко може присуствовати сцени самртникове исповести. Изузев када су у пита­њу завети, није ми позната ниједна церемонија или обред иницијације при којима се одвија преноше­ње зна­ња или традиције и одговорности на другу особу, у којима је допуштено присуство посматрача. Народна медицина има својих превараната и шарлатана и самозваних врачева, али и своја строга правила, као и висок осећај одговорности према ближ­њем и према друштву у целини. Припадник старије овакве самоуке школе није могао одолети да ми не дâ неке информације, не због славе коју би му објав­љено име могло донети, већ због свести о томе да оно што ће ми рећи може бити од помоћи другим људима. Тешко је, међутим, добити тачне информације тамо где постоји магијски елемент који се не да занемарити. Неколико пута ми се десило да, када бих од некога добила податке значајне за ову студију, он најпре затражи од мене да се закунем да његову тајну нећу више никоме открити, или да је нећу открити или употребити 353 index01.indd 353

10/2/2007 8:50:13 AM

у истој области (страх од конкуренције), или да је нећу сама употребити. Затим, ако икада то зна­ње и употребим, то мора бити иск­ључиво у случају стварне потребе, за добробит других, у складу са традиционалним правилима и без икакве накнаде. Понекад су неки од ових људи заузврат тражили молитве, а онима који су бо­ ље разумели чиме се ја у ствари бавим, дово­ љна је била и идеја да ће се објавити њихово име или оно што су ме научили. Опште је прихваћено гледиште да је открива­ ње тајни лече­ња генерално чин милосрђа. Један старац, који ми је дао рецепт за дуговечност, објаснио је свој поступак следећим речима: “Јер ја сам у своје време одсекао неких тридесет или четрдесет глава. Пустите да сада кад год могу спасавам животе”. Муслимани су склони већој тајновитости, или макар према онима који не припадају њиховој вери, али и они преносе своје зна­ње из “севапа”, из захвалности за учи­ њену услугу, или у знак почасти коју указују специјалном госту. Од многих сеоских врачара или лекарки немогуће је било шта сазнати, или се у најбо­ љем случају из њих може извући опрезно формулисана прича. Оне се изговарају на све могуће начине: или им је свештеник забранио да 354 index01.indd 354

10/2/2007 8:50:13 AM

шире своје сујеверје, или су престале са обав­ља­ њем праксе, или су заборавиле своју вештину. Оне се плаше зле среће или, још горе, како кажу: “Ви господа не верујете у наше сеоске лекове. Они вам неће добро чинити”. Или: “Шта вам може рећи једна сиромашна старица? Лекари знају све бо­ље од нас”. У таквим случајевима, ако истраживач заиста жели да допре до суштине ствари, он ће морати да се или сам пријави као пацијент, или ће уместо себе послати некога коме може веровати. Понекад су одбијали и да ми пренесу садржај враџбина, због опсцених речи или гестова које оне садрже.

355 index01.indd 355

10/2/2007 8:50:13 AM

ЛЕЧЕЊЕ СРЕЋОМ И ТАЈНАМА Једном је један стари доктор на самрти посао по мене. Мало пре тога ја сам га посетила и разговарала са њим. Држао је моје руке у својима док ми је причао о би­љкама које је користио за лече­ње, а када је требало да ми исприча о томе како намешта кости и слично, показивао ми је, и поред своје изузетне слабости, на мојим удовима. Можда је сматрао да ми на тај начин преноси своју моћ, јер када сам ја, у страху да га претерано замарам, предложила да поново дођем када се буде бо­ље осећао, он је инсистирао да настави са започетим на свој начин. Жене из све три генерације његове породице већ су клечале на поду и кукале, њему је очигледно било веома стало да све то учини, и као да се помало надао да ће му тај чин донети опоравак и оздрав­ље­ње, или, како ми је његова кћи једног тренутка шапнула, ослободити му душу. (Ова појединост за мене је била изненађујућа, јер ови људи су били албански Муслимани и ја нисам знала да они држе до истих увере­ња по пита­њу самртничке исповеди). Старац је рекао: “Ако преживим, научићу те свему што знам и показаћу ти све. Али сада ја морам учинити што више могу, у случају да умрем. Закуни се да ћеш само за добро користити оно што ти кажем, да је не бих грешио пред Богом. Можда 356 index01.indd 356

10/2/2007 8:50:13 AM

ћеш ти умети да ми кажеш како да се излечим од ове своје болести и тако ћеш ми још већом мером узвратити. Тада ћу ти ја моћи све бо­ље да кажем. Али, у сваком случају, сада ти дајем своју тајну”. Другачији је случај био са мојим пријате­љем Рамом Смаилом, такође Албанцем, неочекивано стрп­љивим сарадником. Док сам лутала са њим по планинама у близини Пећи, он је брао разне би­љке које је познавао и објаш­њавао ми како се која од њих користи. Једног дана ми је рекао: “Ја одлазим у Азију. Ако сам ти потребан, вратићу се, или ћу ја доћи у твоју зем­љу, или ћу ти послати траве из Азије. Чиним то из пријате­ љства, јер ти си странац. И ја ћу бити странац у Азији. Нећу ништа да кажем било коме из ових крајева. Ти идеш уоколо ненаоружана, али оно што ти ја кажем биће ти оружје... Уосталом, ја одлазим, и није ни важно шта ћеш ти после тога радити”. Другим речима, могла сам наследити његову праксу, и, с обзиром да је имао више непријате­ља него пријате­ља, није га било брига ни да ли ћу побити читаво становништво када он оде. Многи су људи научили вештину намешта­ ња костију или масаже гледајући друге како то раде. Војни болничар или народни доктор 357 index01.indd 357

10/2/2007 8:50:13 AM

“фелтсцхер” типа, једнако је поштован као и самоуки или онај који своје зна­ње наследи по традицији. Један српски званични документ из 1836. поми­ње извесног Гаврила Савића и његову жену “који су, патећи дуго време од рана, научили разнородне лекове, лечећи се сами”. У ствари, свако ко зна неки лек или чаролију слободно је све применити, али и овде важи принцип, као и у свим другим стварима, да неки имају среће а неки не, и враџбина коју један успешно користи, може доживети неуспех ако је неки други изговара. Стога изузетна брига да се поштује монопол у поседова­њу оваквих тајни има и материјалну основу, поред оне сујеверне. Значајно је напоменути да се умногоме ово очитује и у ставу према свештеницима. Он свој значај има да захвали свом познава­њу молитви, чита­њу и писа­њу, а у много ма­њој мери било каквом верова­њу у дар Светога Духа који се преноси додиром његове руке. У одсуству свештеника, а када се укаже потреба за њим, не постоји никаква сум­ња да на његово место може доћи свако ко уме пристојно да опонаша његове речи и покрете приликом обреда. Свештеничка светост је привремена, а не апсолутна. Она није прирођена његовој личности, већ је стиче кроз контакт са светим предметима, или њиховим поседова­њем. Свеш­теничка мантија има многе моћи, а он сам је видовит у моменту дава­ња 358 index01.indd 358

10/2/2007 8:50:13 AM

причести. Али у свакодневном животу, по чему се он разликује од било код другог човека? Став дакако варира, али у данаш­ње време идеја о посебном зна­њу тежи да надвлада ону о постоја­њу посебне моћи. Неки сеоски лекари имају веома широко зна­ње о лековима. Хирурзи често комбинују би­љну медицину са својим осталим вештинама, али од свих оних који лече неколико болести мало их је који користе више од десетак, петнаест различитих лекова, а много је више оних који не користе више од два-три, понекад тврдећи да се њима може излечити свака болест. Специјализација је уобичајена. Постоје специјалисти за болести коже, за килу, за рак, за епилепсију, за тифус, за лече­ње рана, катаракта и тако да­ље. Поменимо и то да има трава које су познате готово сваком домаћинству. Бербери се претежно баве превија­њем рана, вађе­њем метака, пушта­њем крви, лече­њем венеричних болести и ва­ђе­њем зуба - и све то они раде и у данаш­ње време - у старој Србији, јужној Србији и на Косову, као и у Босни и Херцеговини, под условом да успеју да избегну уплита­ње локалних власти. Ови бербери су 359 index01.indd 359

10/2/2007 8:50:14 AM

углавном Муслимани, Турци, Албанци, понекад и Грци. Управо се међу њима, у њиховој пракси, могу пронаћи елементи оријенталне фармације. Иначе, њихова је пракса у доброј мери стереотипна, и наслеђује се. Већина њих још увек има старомодне инструменте, који се понекад налазе у породици већ неколико генерација - комплет бронзаних посуда, крав­љи рог, кружна или четвртаста бритва, клешта за вађе­ње зуба, жичани нож за брадавице, маказе и жилети за брија­ње. Све ово, уз додатак ножева за обрезива­ње, представ­ља комплет инструмената турске хирургије у овим крајевима. Сеоски лекар, с друге стране, ретко има било каквих посебних инструмената, већ користи обичне ножеве, оштро каме­ње, кристале, тр­ње, главе шећера, игле, новчиће и справе које може сам направити од дрвета. Ту и тамо нађе се и понека сребрна игла, која се чува за потребе акупунктуре и вакцинације. За наноше­ње мелема користи се перје. Врачар или врачара углавном се користе ножевима са црном дршком, који треба да се направи уз одређени ритуал. Остатак личног прибора одабире се међу предметима за свакодневну употребу. Бербери и путујући доктори имају утврђени ценовник услуга, а то је случај и са многим 360 index01.indd 360

10/2/2007 8:50:14 AM

сеоским специјалистима. Ако човек не може одмах платити, од њега се тражи да остави залог. Овакви специјалисти могу привући клијентелу из уда­љених крајева, и поприлично зарадити, иако у страху од рестрикција за које су, по њиховим речима, одговорни учени лекари и њихова љубомора. Већина њих набав­ља или припрема посебан лек за сваког пацијента; многи имају залиху свог стандардног мелема или лековитог средства; неки само дају савет и усмене рецепте. На Отоку је постојало ве­ рова­ње да ће лекар остати без заштите вила ако наплаћује за своје услуге више од предвиђене минималне накнаде. Они који пушу враџбине, а то су углавном муслиманске хоџе, такође имају фиксне тарифе. Пре него што су се појавили квалификовани лекари у Србији (1819. први), који су, све до оснива­ња Медицинског факултета у Београду 1920, студирали у иностранству (а у раније време били су то иск­ључиво странци), вештина лече­ња била је у рукама различитих самоуких доктора, народних лекара и путујућих специјалиста, као што су КАЛИАТРОИ са Епируса. Њихово је зна­ње било наслеђивано са оца на сина, путовали су углавном у групама, и то чак све до Босне и Србије. Чланови ове старе школе могу се још увек сусрести на уда­љенијим местима на 361 index01.indd 361

10/2/2007 8:50:14 AM

југу и у Албанији. У провинцијама које су биле под турском управом, исти је систем наставио да постоји све до веома скораш­њег времена, уз ту и тамо понеког оријенталног ученог лекара у градовима. Православни манастири такође су преузимали на себе бригу о болесним људима, посебно душевно поремећним, али су ретко нудили било какав метод лече­ња, изузев молитви и поста. Чак је и у Хрватској и Словенији европска медицина била позната само у већим градовима. Први квалификовани лекари у Србији били су Грци, Италијани и Аустријанци, који су лечили Обреновиће и ма­њи број веома богатих особа. Почетком деветнаестог века, Народни Совјет је доделио посебне дипломе и привилегије извесним самоуким људима, а посебно онима који су у војсци служили као медицинско особ­ље. Миличевић поми­ње ећима Тому Костића, сина сеоске вра­чаре, који је 1806. постао регуларни војни лекар са платом. Све су то били народни лекари. Службени архиви поми­њу 1813. године неког Грка из Смирне у Београду, жандарма који је био вешт у намешта­њу костију, па је чак захва­љујући томе добио и пензију 1835; извесног Саву Јовановића који је приме­њивао зна­ње стечено посматра­њем Б. Ц. Куниберта на 362 index01.indd 362

10/2/2007 8:50:14 AM

делу, а овај је био дворски лекар; бившег слугу грчког доктора у Смирни, који се специјализовао за кожне и венеричне болести - сви они, као и још многи други, имали су посебну дозволу за обав­ља­ње лекарске праксе. Једна законска наредба из 1836. утврђује накнаду за докторску визиту, као и бесплатно лече­ње сиромашних. Линдермајер бележи три главне операције које су у овом периоду вршили народни доктори: ампутацију, лихотомију и откла­ња­ње скраме са површине ока. Војна документа сведоче о изузетно успешном, иако грубом третману. Године 1829. Пирц ка­же да су сеоски лекари лечили повреде код којих би учена медицина вероватно донела одлуку о ампутацији, а они су их на свој начин лечили тако да не оставе за собом никаквог трага. Постоје подаци из 1824. о неком монаху Инћентију, са подручја Ужица, који је одсецао туморе и отеклине на врату, а да ниједан његов пацијент после тога није имао никаквих проблема и сви су умирали тек много касније, природном смрћу. Изгледа да су сеоски лекари водили регуларне болнице или клинике за лече­ње сифилистичних пацијената око 1836, и да су за то имали полуслужбене дозволе. Од манастира се захтевало да преузму бригу о болеснима и да лече душевно поремећене “методима који су им били познати”. Богати Турци такође су имали сопствене лекаре, а 363 index01.indd 363

10/2/2007 8:50:14 AM

ови су између осталих дужности имали и да припремају отрове за њихове непријате­ље. Иначе се већина осталог света за помоћ обраћала својим сеоским врачарама и траварима. Први српски владари деветнаестог века и сами су на­став­љали да их запош­љавају. Многи су чланови породице Об­ре­новића били болеш­ љиви, и Милошева кореспонденција сведочи о томе да је он, чији се домаћински живот мало разликовао од живота његових сиромашних поданика, често у помоћ позивао разне старице и Циганке ради лековитог би­ља, мелема и враџбина. За време избија­ња дизентерије у Крагујевцу 1823, саветовано му је да своме сину као профилактик даје урин мужјака козе, те поред тога још и “четири лубенице и неко младо коре­ње”. Његовој жени је 1834. савет старица препоручио да отечену слезину свога сина лечи млеком и белим луком. Милош је 1837. расписао потрагу за “неким од оних Турака, ако их још има живих, који знају добро лечити очи”, а у епидемији колере девет голих старица имало му је исткати кошу­љу, седећи у тишини крај ог­њишта, да би се испод те кошу­ ље провукао он и његова породица, а за њима и целокупна свита и војници из личне гарде. Међутим, упркос сопственим сујеверним схвата­њи­ма, Милош је основао националну санитарну и медицинску службу, и охрабривао и 364 index01.indd 364

10/2/2007 8:50:14 AM

подстицао рад страних лекара свим средствима која су му била у моћи, поред личног заузима­ ња за оне лекаре који су били у његовој служби. Он је први увео нешто што би се могло назвати превентивним мерама против инфекције, доносећи строге законе и декрете по пита­њу карантина и изолације заражених подручја. Послед­ња епидемија куге забележена је 181416, а по Милошевим наређе­њима штампана су и издата упутства како да се поступа у случају колере и избија­ња епидемија других болести. Тако, дакле, можемо зак­ључити да је народна медицина стотину година успевала да одоли конкуренцији модерне науке, и да је тек у послед­њих десет, двадесет година, почела показивати знаке убрзаног одумира­ње. НАПОМЕНЕ И ИЗВОРИ: 1) I. Zovko. 2) Ovu verziju “Prijatelja Smrti” prenosim iz zbirke narodnih priča V. Čajkanovića. 3) Gl.Z.M. (1890), str. 416. 4) V. M. Nikolić, “Narodna lekarstva (u Lužnici i Nišavi),” S. E. Z. XIII. 5) F. Kos, “Gradivo za zgodovinov Slovencev v srednjem veku” (1903.), II, str. 9. 6) Vuk Karadžić, “Crna Gora i Boka Kotorska”. 7) Vuk Vrčević, “Narodne pripovjesti i presude” (1890.), str. 145-8. 8) Preindlberger, “Prilozi narodnoj medicini”, Gl.Z.M. XII, str. 65. 365 index01.indd 365

10/2/2007 8:50:14 AM

9) O. Hovorka, “Narodna medicina na poluostrvu Pelješac”, Gl.Z.M. XII, str. 119. 10) Lilek: Gl.Z.M. V. 11) S. Mitrov Ljubiša, “Pripovjesti” (Pančevo, 1882.), str. 112-15. 12) M. M. Popović, “Pleme Kuči” (Beograd, 1904.), str. 108-9. 13) U ovakvim prilikama smatra se da bolesniku ne treba odbiti ništa od onoga što zatraži, i ako mu se nešto posebno jede ili pije, to se mora po svaku cenu dobaviti. Neki kažu da je upravo to stvar koja će ga izlečiti: ili će mu izvesno štetu naneti ako mu se bilo šta odbija. (Neispunjena želja ove vrste kažu da je loša za trudnice, kojima se ne sme odbiti ono što traže da jedu ili piju.) Potraga za nekim retkim predmetom za koji bolesnik misli da će ga izlečiti, dobro je poznata tema u pesmama i pričama. 14) J. Lovretić. 15) T. Đorđević, “Iz turskog folklora”, Godišnjica Nikole Čupića (1905.), str. 265 i dalje. 16) O istoriji narodne i učene medicine najpotpuniji izveštaji mogu se naći kod T. Đorđevića, “Iz Srbije Kneza Miloša”, (1929), koja sadrži u celini njegovo delo: “Medicinske prilike za vreme vlade Kneza Miloša” (1921). Pogledajte i: E. Lindermayer, “Serbien, dessen Entwicklung un Fortschritt in Sanitäts-Wesen” (Temišvar, 1876); Vl. Đorđević, “Istorija srpskog vojnog saniteta”, I (1879); M. Petrović, u Narodnoj Enciklopediji, str. 225 i dalje. O trepanaciji: S. Trojanović, “Šaronjanje u Crnoj Gori”, Delo, X (1896); “Die trepanation bei d. Serben”, Correspondenzblatt d. deut. anthrop. Geselch., No. 2 (1900); “Šaronjanje kod Srba” (Skoplje, 1922). O vakcinaciji: B. Stern, “Medizin, Aberglaube, und Gestlechleben in der Türkei” (1903); T. Đorđević, “Kalemljenje boginja u starije doba”, Glasnik Skopskog Učenog Društva, V, 2, str. 363-5; R. Jeremić, “Kalemljenje boginja u starije doba u Foči”, Glasnik Skopskog Učenog Društva, XI, str. 5; D. Midžović, “Kalemljenje boginja u okolini Gnjilana za vreme Turaka”, Glasnik Skopskog Učenog Društva, XI, str. 5. O veneričnim bolestima: B. Stern, već citirano; V. Mihajlović, “Istorija polnih bolesti u Srbiji do 1912. godine”, Biblioteka Centralnog Higijenskog Zavoda, No. 7.

366 index01.indd 366

10/2/2007 8:50:14 AM

Перо Бан, сеоски хирург, Далмација, 1930.

367 index01.indd 367

10/2/2007 8:50:31 AM

«Бајалица» Радојка Петровић из Драгобраћа, 1932.

368 index01.indd 368

10/2/2007 8:50:40 AM

VI БОЛЕСТИ И ЛЕКОВИ ГРОЗНИЦА У општем смислу овај појам обухвата болести које се крећу од тифуса до маларије. Појмови као што су грозница, добрица, ватра итд, обично се описују случајеви лакших облика фибрилних ста­ња, док се огањ, врућица, тешка грозница, тешка болест, велика болест и сл., користе за акутне облике. То је, уопштено говорећи, грозница која се јав­ља повремено, у налетима, и која је повезана са дејством воде и обредом дрвета. У Србији, као и у другим крајевима, хидротерапија је један од најстаријих поступака при лече­њу грознице, али су ефекти често повезани са присуством разних предмета у води (гвожђе, ланци, нокти, делови плуга, ножеви, ватрено оружје, вучији и лисичји реп или глава 369 index01.indd 369

10/2/2007 8:50:40 AM

и сл. Међу би­љкама које се обично користе у ове сврхе, могу се издвојити листови лешника, тополе, врбе, зове, а ма­ње је уобичајена употреба коре овог дрвећа. Хладна вода се користи с подозре­њем у неким деловима Србије, старе Србије и Босне, иако је чак и у овим крајевима, а чешће у Хрватској и Далмацији, њена употреба у ове сврхе већ одавно постала правило. У Далмацији сам забележила следећи рецепт: хладни облози се став­љају на обрве, слепоочнице и стомак, а беланце на сировој свили на пулс. Држи се строга дијета, иск­ључује се било какав алкохол, као и месо. Вино и ракија се сматрају најбо­љим и најпрактичнијим лековима, не само у случају прехлада, већ за било коју врсту грознице, као и за дизентерију. У већини случајева се код било које врсте грознице, зноје­ња и повећане температуре, узимају топли напици. У Хомо­љу се тифусна грозница лечи облозима од хладне воде или сирћета. Приме­њује се и купа­ње целог тела у млакој води у којој су помешане различите траве. После тога болесник седи поред ватре, прекривен топлим покривачима. Суво тр­ља­ ње целог тела, или тр­ља­ње помоћу воде, или масти, такође је један од честих лекова. Леђа се, или много чешће артерије на врату, руке и вене, пете и листови, као и слепоочнице обично 370 index01.indd 370

10/2/2007 8:50:40 AM

тр­љају мешавином путера, маслиновог у­ља и исит­њеног кинина, или зачинима и сир­ћетом, смешом од коре врбиног дрвета, исит­њеним белим луком са сирћетом, боровом смолом, кореном роткве помешаним са сирћетом, камфором или камфором у масти или ракији. Користе се и неки од следећих састојака, које налазимо код Милићевића: три четврт посуде јаког сирћета, два драма камфора, пет драма исит­њеног белог лука и пет драма у­ља. Листови смреке се иситне у авану и став­љају се на главу. У јужним деловима зем­ље често сам виђала да се на главу став­ља мешавина сирћета и зачина, а на пете се наноси дебео слој пасте од кане, углавном у случајевима назеба или грознице. Ако се дијагностицира сунчаница, мешавина фино исецканог белог и црног лука и маслиновог у­ља на тканини став­ља се на обрве и целу главу. Смеша од квасца, сирћета или топле воде наноси се на стопала (код грознице или грипа). И ови начини су широко распростра­њени. У различитим варијантама такође се појав­љују облози од квасца, сирћета или исецканог белог лука, за главу, руке и стопала. Исит­њен лук у сирћету став­ља се на стопала, дланове и обрве, док се цело тело пере сирћетом и водом. Следеће облоге ћу навести само да бих приказала различитост и распростра­њеност употребе. У Црној Гори се 371 index01.indd 371

10/2/2007 8:50:41 AM

на слепоочнице став­ља љуска од јајета, док се у Босни она држи међу прстима руке, или на грлу, а реп гуштера служи у профилактичке сврхе. У Далмацији се користи кошу­љица од јегу­ље. На острву Цресу народ обично хвата морске јегу­ље на плажи поред цркве, измрви их и помеша са мало бибера, те ову смесу став­ ља на плаву тканину и причвршћује на стопала. Пелен се користи широм Босне, Црне Горе и Србије, а вероватно и у другим крајевима, као лек или облог. Исит­њена љуштура рака или кор­ њаче користи се у Дувну. У Србији се понекад испече кор­њача, док се у Црној Гори и Србији, према неким другим извештајима, кор­њача отвара жива, зачини се бибером и тамјаном, те се став­ља на стопала. Крв кор­њаче се пије или се користи као облог. У Македонији и неким другим крајевима, углавном сам налазила да се једу свежи ракови, или се оставе да одстоје у ракији или у­љу, и тек тада се узимају против маларије или грипа. Али, по свему судећи, овај обичај није широко распростра­њен у овом делу света. Кребел споми­ње да радници са Волге хватају свеже речне ракове и једу их против маларије, а после тога пију много вотке. Ја нисам пронашла друге сличности међу јужнословенским изворницима. Препоручује се такође и шкорпионово у­ље. Користи се и 372 index01.indd 372

10/2/2007 8:50:41 AM

свежа крв. Зелена жаба се жива распори и став­ ља се на грло. Једнако исечено сало, помешано са белим луком, со­љу и пеленом, став­ља се на пете и вене. Комади исеченог кромпира са кафом наносе се на обрве, или кувани кромпири, као и улупана јаја са мало стипсе. Квасац наквашен сирћетом и попрскан исит­ њеним семеном веће роткве, став­ља се на пете и облог се редовно ме­ња. Коприва и листови Петаситес оффициналис став­љају се на главу. Квасац и бибер се наноси на бутине и стопала, или катран помешан са чађу или медом. И следећи лекови су познати: листови цвекле се став­љају око струка и ме­њају се ујутру и увече, три дана заредом. Требало би пити три капи млека жене која доји дете, помешане са живим јајетом. За најтеже облике грознице користе се плућа жабе нанизана на кончић, затим осушена и исит­њена - тако справ­љен напитак треба одједном испити са водом. Ту је и кипућа каша справ­љена од писанга и дузака. Вруће каше се пију као помоћ при зноје­њу. Жуманце од јајета се став­ља у литар старог вина, јак говеђи чај меша се са соком од лимуна а топла каша прави се од ракије, пелина, различка и листова кестена. Користи се и топла каша од коре врбе. Млађа зелена кора врбе, такође у каши, користи се и као купка, и као напитак. 373 index01.indd 373

10/2/2007 8:50:41 AM

Међу осталим лековима који се пију требало би издвојити: корен Colchicum autumnale у каши и у врло малим дозама, жуч зеца, ко­њска мува у плели­њем воску, хлебу или ракији, шпанска мува у ракији, и одређена количина листова и стаб­љика би­љке Salvia officinalis (каду­ља) која се остави да стоји под притиском у ракији. Многе од ових би­љака, требало би нагласити, могу да изазову повраћа­ње или као пургативи. Пилуле направ­љене од сока Euphorbia verid (млечар) и креда у праху, могли би се сматрати за описану мешавину. Корен Mercurialis parvensis једе се са медом или се узима исецкан у води. Узима се такође каша од би­љке Вератрум албум, или четврт литре ракије помешано са мастиком и шаком соли. Једе се и млади мед, понекад загрејан. У Херцеговини кувају бубреге и пију изворску воду. Да би се спречио пролив, Eruthraea centaurium се потопи у воду или се помеша са медом. Надим­љава­ње (у сврху очишће­ња, дезинфекције) чини се да потпада под магијска лече­ња. У случају грознице, поред уобичајених средстава за надим­љава­ње (фумигацију), у Босни се користи змијска кошу­љица спа­љена из три дела, као и зечији зуби. Inula helenium се такође спа­љује. Следећим примерима, нажалост, недостају називи трава и би­љака. Трава се причвршћује високо на руци; касније се то место 374 index01.indd 374

10/2/2007 8:50:41 AM

добро опере и на тај начин се грозница “истера”. Грозница се још лечи и испија­њем сопствене мокраће и тако се “исп­љује” из тела. Мокраћом се и маже и масира цело тело. Комад коже скинут са болесниковог стопала пије се заједно са шо­ љицом воде. Прави се колач од пљувачке узете са језика и зноја са пета и дланова болесника, те се даје оболелој животи­њи. Користе се и одређени поступци да би се спречила инфекција, када се препозна њена могућност. Најважнија дезинфекциона средства користе се за надим­љава­ње. У Босни и Херцеговини, Македонији и још неким крајевима, нарочито међу мухамеданцима, употреб­љава се корен овна (Inula helenium). Смола, гвожђе, бели лук, би­љке јаког мириса, људски зној и измет ефикасни су у лече­њу грозница, епидемија куге и душевних обо­ ље­ња. У Босни се пале смоласти борови и јеле у случајевима епидемије изван куће. У другим слу­чајевима цревне грознице пали се опала коса пацијенту, али тај обичај представ­ ља грех. Неколико лековитих трава спречавају инфекцију, а најчешће бели лук и бобице смреке. Предрасуде о узима­њу хране док је епидемија у току, или профилактичке мере против специфичних болести, могу се поклопити са обичајима религиозна заклетве и апстиненција. 375 index01.indd 375

10/2/2007 8:50:41 AM

Заклетве и апстриненцију обично препоручује сеоски лекар. По­што није до краја потврђено да се инфекција преноси само додиром и у директном контакту са оболелим, тешко је схва­ тити како узима­ње хране која је преостала од болесника, или држа­ње његове хране једну ноћ под јастуком, или пра­ње истом водом којом се и болесник купао, могу да спрече заразу. Такође, добро је познат и обичај закопава­ња ћупа са вином заједно са умрлим од туберкулозе (на четрдесет дана, годину дана или три године), а након тога се исто вино користи за лече­ње туберкулозе. Слични лекови су били коришћени и у случајевима лече­ња елефантијазе.

376 index01.indd 376

10/2/2007 8:50:41 AM

КОЖНЕ БОЛЕСТИ Низ акутних запа­ље­ња коже и осипа, као што је црисипела, познати су под именима: пламац, огањ, рисипела, мајасил, црвени ветар, склопац, набо­љак... Неки од лекова за ове болести се пију или ујутру или увече (лек за ујутру узима се на празан стомак). Пронашла сам да постоји лек који се најчешће узима у свим областима: два дела корена купине меша се са три дела провреле воде и кува до 1/5 садржаја. Каша од брш­љана, Arnica montana, користи се на исти начин или тамјан са кореном исте би­љке; стипса итд. Сви ови мелеми се највише користе за спо­љаш­њу употребу. Следећи лекови, који се користе за црвени ветар, вероватно спадају у берберске рецепте, али их користе народни лекари у области око реке Лима. Ти лекови садрже разне супстанце које се употреб­љавају у различитим мешавинама или посебно. Литар сирћета, један декаграм беле глине (врста која се користи за избе­љива­ње лица у козметици), пола декаграма стипсе, два декаграма црвене креде која се користи за обележава­ње оваца, пола главице белог лука, десет декаграма галенита (оловни 377 index01.indd 377

10/2/2007 8:50:41 AM

сулфид), пола декаграма барута, као и комад црвеног сапунастог камена (познатог као ићикардат “два брата”). Ови састојци се иситне у авану и дају врсту масти. Сличан рецепт ми је дат и у овом облику: два драма оловне глеђи, два драма сирћета, педесет драма ракије, једна драма ћеремента (овде означава металну црвенкастожуту супстанцу) и мало маслиновог у­ља. Ову смесу би требало постепено мешати наведеним редом и став­љати на упа­љена места два или три пута дневно. Трећу верзију овог лека ми је понудио народни лекар који је познат у околини Плава као “доктор”. Случајно, тај човек је био близак за локалним хо­џама и организовао је и обреде са ватром. Његов рецепт садржи оловну глеђ, маслиново у­ље, увенуо лимун и исит­њену стипсу. Сви састојци се добро помешају и смеси се дода мало сока од белог лука. Ове мешавине не треба загревати при процесу справ­ља­ња. Сиров катран, испран у девет свежих вода, полако се загрева и, када омекша, помеша се са исит­њеним сумпором и путером или са машћу (Црна Гора). Често се употреб­љавају и листови дувана премазани медом. У Црној гори се препоручује и став­ља­ње овог мелема после уназад изговореног Оченаша. 378 index01.indd 378

10/2/2007 8:50:41 AM

Међу би­љкама које се употреб­љавају у овим случајевима, најпознатије су Veronica Beccabunga (разгон) и Acanthus (црни штир) који се кува заједно са црним луком и пше­ ничним остацима у закисе­љеном млеку. Каша која се прави од целе би­љке Hellborus viridis служи и за спо­љаш­њу и за унутраш­њу употребу. Камилична вода се препоручује у Далмацији. Lappa maior и Petasites oficinalis појав­љују се често у каши или са киселим млеком. Коре­ње купине, које се полако кува, такође се врло често користи. У употреби су још: листови купине у маслиновом у­љу; ракија и барут, или сирће; камилица; струготина; паста која се справ­ља од пасу­ља; црвеница кувана у сирћету (Далмација). Листови брескве, исит­њени, а потом печени на говеђој масти, или листови би­љке која је позната под именом деветосиљ. Сало јазавца или исит­њене кошу­љице малих речних јегу­ ља. Черамидлија (пра­шак црвене боје, прашина од црепа), исит­њена и помешана са ракијом. Прашак направ­љен од листова Acer tatarium (Цyтус) или пасуљ самлевен у ручном млину у “супротном правцу”, тј. окрећући млин са десне на леву страну. Сматра се, у Херцеговини, да је веома тешко лечити пламац, а још теже ударац. Ова болест се лечи лишћем јасеновог дрвета које се потопи у води. Следећи мелеми се користе за лече­ње свих рана и кожних обо­ље­ња: од 379 index01.indd 379

10/2/2007 8:50:41 AM

комада несо­љене сланине, брш­љановог лишћа и прегрши тамјана направи се смеса, па се пали са гранчицама смреке; ту је још и смола смреке помешана са салом. Ова употреба сала заједно са смолом смреке, нашироко је позната. Свеж измет животи­ња или човека користи се такође као мелем, а ту спада и сви­њски измет. Добар је и јечмени квасац потоп­љен у маслиново у­ље. Било би немогуће дати кратак извод бајалица које се користе при лече­њу црвеног ветра. Следећа бајалица коју ћу навести готово је откривена у Србији и дужа је од свих које сам до сада пронашла, али је доста типична. Користи се при дим­ље­њу пацијента влажном плевом и сирћетом. “Свети Никола прође на плавом ко­њу; оседлао га плавим седлом; опасао га плавим коланом; окитио га палавим украсима; прегазио плаво море; уклонио плави ветар (три пута). Свети Никола прође на црвеном ко­њу; оседлао га црвеним седлом; опасао га црвеним коланом; окитио га црвеним украсима; прегазио црвено море; и однео црвени ветар (три пута). Свети Никола прође на белом ко­њу; оседлао га белим седлом; опасао га белим коланом; окитио га белим украсима; прегазио бело море; и однео бели ветар. Устук! Биће! Теби овде места нема! Одлази у бујицу галилејску. Где цркве нема; где 380 index01.indd 380

10/2/2007 8:50:41 AM

попа нема да поји; где свећа нема упа­љених; где славски колач се не сече; где стока не муче; где овце не блеје; где сви­ње не грокћу; где петлови не кукуричу; где пси не лају; где нема ничег. Окренуо сам те, повратио сам те. Устук! Буди ко зем­ља. Црвено црвенило, проклета грубост, ог­њена свирепост! (прекида се), поцрвенео (прекид), буди румен (прекида се), изгори као ватра. Спалио сам твоју децу, спалио сам твога деду (или мајку), спалио сам оца твога и спалио матер твоју, спалио и твог стрица, у браку сам спалио тетку твоју, и ујака твога, спалио сам твог чувара, спалио сам ти мајку чуварну, спалио сам ти снају, спалих ти и сестру, спалих ти зета; послах ти светло, испржих те, спалих те, спалих те потпуно. Попалих ти породицу!...” Болести типа вариоле као што су бубу­ љице, красте од бубу­љица и ране, могу бити називане изворним именима: красте, боги­ње, добри­њке итд. Могу се појавити као “велике”, “мале”, “црне”, “водене”. У овај низ спадају и мале боги­ње, али је лече­ње правих малих боги­ ња прилично ретко, јер су сматране за посебан случај, као неподобне за лече­ње. Из усмених и писаних извора практично је немогуће разликовати праву природу обо­ље­ња, осим ако се обо­ље­ње не види, или се патологија одређене болести не посматра са медицинског 381 index01.indd 381

10/2/2007 8:50:41 AM

становишта. Главни циљ лече­ња је готово увек - спречити кож­но обо­ље­ње да оде “на срце” или да се спусти на стомак (у случајевима екцема, херпеса и малих боги­ња). Када се појави унутраш­њи облик вариоле, циљ лече­ња је да се болест избаци на површину коже. Црно вино се пије са крмезом да би се спречило враћа­ње боги­ња или поновни осип. Повремено се приме­ њује и купа­ње у топлој води, а ређе купа­ње у хладној. У Херцеговини против болести која се назива велике красте, једе се мед који спречава да се оне појаве на унутраш­њој страни, док се на красте став­ља кисело млеко или овчија вуна са које није скинут мастан слој. У Варешу се бубу­љице скидају комадом чврстог папира или ивицом сребрног новчића, а понекад се узима крв из мишице. У случају “слатких” рана (ране настале од бубу­љица на лицу) став­ља се мед са шећером, а деца која пате од ове болести купају се у води у коју је потоп­љено гнездо богомо­љке. За обо­ље­ње коже главе, у Хрватској се хвата десет малих сардина које се прокувају у води. У многим крајевима у широкој је употреби и каша од руте и коре бреста. Такође се користи и уг­љенисан жир помешан са путером или кајмаком, меки­ње потопљене у топлу воду, или сапун направ­љен од масти јежа. За благи осип (импетиго) код мале деце, познат под именом крупа, користи се исит­њен балзам од жутог 382 index01.indd 382

10/2/2007 8:50:42 AM

шећера и доста пигмента скинутог са корена би­љке Рубиа тинцторум. Лече­ње разних врста краста се значајно не разликује, без обзира на њихову посебну природу и узрок. Такође је заним­љиво нагласити да се неки називи као што су жљезде, жљездине итд, понекад односе на вариолу, а понекад су истоветни са именима обо­ље­ња типа скрофула, дифтерије или увећаних жлезда и отеклина уопште. У осипе са видном иритацијом коже, као што су сугреб, свраб итд., спадају и екцем, а понекад и болести под именима “свраб” и “шуга”. Сматра се да је узрок ових обољења стајање или само пролазак кроз ватрени круг. Чак и тамо где оваква објаш­ње­ња нису дата, лече­ње наговештава везу са оваквим верова­ њима. Готово да је универзални лек тр­ља­ње осипа торбицом од козје длаке, која се после тога баца преко куће, нпр. од истока према западу. Често је у примени и обред операције под стрехом или у близини ђубришта. Козја длака се препоручује и као завој или апликација у неким другим случајевима. Али торба направ­љена од козје длаке може бити заме­ њена било којом другом торбом која такође има иста својства. У Босни је врло распростра­ 383 index01.indd 383

10/2/2007 8:50:42 AM

њена употреба разнобојних ствари уопште, а речено ми је да се свраб може тр­љати шареном торбом и бојеном рогозином. Козе су здраве животи­ње и ретко пате од болести очију, можда због тога што су њихове очи тако снажне, а и њихово млеко је јаче од крав­љег или овчијег. То је и једино рационално објаш­ње­ње које ми је било понуђено у вези са торбом од козје длаке. Међутим, када се са сугребом не јавља кожни осип, већ је последица хода­ња по нездравим местима, торба ће послужити као и сваки други универзални лек за осипе, као што је, на пример, комад тканине са младине венчанице или разне друге обојене ствари (нарочито нешто црвено или местимично обојено). У лекове спадају и сапун од катрана и слаб раствор од брш­љана, затим поташа од воде са црвеним бибером и апликације од црвеног пигмента (цукурта). У Врбнику је честа употреба масти од маслиновог у­ља, сумпора, пепела и креде, као и каша од див­ље цвекле и сумпорне воде која се пије. За шугу, у Дувну у Босни и јужним крајевима користе се стипса, со, сумпор, поташа, гареж, ракија и маслиново у­ље, сумпор у нафти или алкохолу, стипса у води, или само сумпор. У Србији употреб­ љавају кашу од корена кукуруза, урин помешан 384 index01.indd 384

10/2/2007 8:50:42 AM

са пепелом, бело вино кувано са сирћетом, со­ љу, у­љем и лишћем јоргована. У Хрватској се купају у млеку младе краве, која је оте­љена у зиму. Прво се у млеку прокува леска, а онда оно одстоји преко ноћи и изван куће (употреб­ љава се три јутра узастопно). Четвртог дана се употреб­љава само каша од брш­љана или чемерике, или урин са сумпором, који се такође пије. У Херцеговини се у зору купају у каши од би­љке Rhamnus frangula, која преко ноћи треба да одстоји испод стрехе. Употреб­љавају се још: урин приплодног пастува; маст печеног вука; барут и свеж милерам. Кора и цват храста се користе за различите врсте свраба, за скорбут и кожна обо­ље­ња главе, док се у Санџаку и у другим местима користи каша од храстове коре и препоручује се за косу и главу, као и за све врсте ћелавости. Говеђи свраб, говеђи лишај, козји кашаљ итд., у многим местима су индиковани као посебна врста свраба или скорбута. Постоје ко­њски, сточни и козји свраб. Често сам наилазила на назив губа, који се на југу користи да би се означила болест која долази од коза и других животи­ња. Верује се да болест долази од животи­ња, или је оне изазивају у случајевима када их неко удари. Губа (која означава и лепру) добија се од козе, или као казна за одрица­ње од 385 index01.indd 385

10/2/2007 8:50:42 AM

неког, а лечи се у­љем покуп­љеним од сала спа­ љеног на боровини. Црна шуга се добија од стоке, а лечи се водом у којој се налази главица белог лука и нешто барута. Лишај, назив који се користи описно за суве красте налик лишају, увек прати и црвенило коже, посебно када је пренет од стоке. За лече­ње се користе бале из уста бика или вола, као и свеже месо говечета. У Херцеговини би пацијента требало да оближе бик. Виђала сам да за исту болест у Србији дете треба да оближе пас. Друго објаш­ње­ње за појаву ове болести је слаба или нездрава крв. На Хвару верују да ако болест захвати главу, болесник може да изгуби разум. Као лек се користи мачка пресечена на пола! Њоме се облажу пете болесника да би се “извукла крв из главе”. Такође, пије се и сок од спа­љеног дрвета. У Далмацији тр­љају кожу соком од лимуна и беланцета, а љускама од јајета се покрива читаво тело док красте саме не отпадну. На красте се став­ља и исит­њена пухара (г­љива). У употреби су и лишајеви или каме­ње на коме лишајеви расту. Овакав камен може и да се иситни и попије са водом. За лечење се користе и већ поменуте врсте би­љака као што је Lecidea Geographica. У свакодневној употреби је би­љка Heliotropium europeum. Ко­ристи се и мајчина душица припремљена као каша. 386 index01.indd 386

10/2/2007 8:50:42 AM

ЧИРЕВИ Гнојни чиреви, фурункли и апсцеси, ук­ ључујући и поткожне, али и оне који се могу појавити на лицу и врату, заједно са црним приштом, обично се појав­љују под именима мицина, ницина, пришт, чир, поганица итд. У Црној Гори се болести овог типа описују као тешки чиреви, који у периоду од неколико сати порасту и постану црни. То је, углавном, резултат исхране поквареним месом, па га због тога називају још и месник. Изазивају велике болове, а ако се појаве на главу или стомаку могу да доведу до смрти пацијента. У Колашину се, на пример, у таквим случајевима одмах позива “лекар”. Он попрска чир барутом, а ако је чир на лицу, онда прво направи прстен начи­њен од тканине и сипа у њега барут. Да се не би запалила цела тканина, згодно је да се барут запали крајем од цигарете или ужареним уг­љем. Када се на овај на­чин изврши каутеризација, и када пацијент осети да је месо спа­љено, на место на коме се налази рана став­ља се лист дувана намазан медом, те се потом веже преко ране. Овде се не користи ниједна врста бајалица, осим ако је каутеризација пребрзо извршена, јер кажу да тада ниједно лече­ње не помаже. Уоп­штено гледајући, црни пришт подсећа на антракс, али принцип лече­ња за све сличне апсцесе и 387 index01.indd 387

10/2/2007 8:50:42 AM

чиреве састоји се у спа­љива­њу или став­ља­њу облоге која убрзава гноје­ње. Цео овај процес је праћен каутеризацијом и, ређе, отвара­њем чира инструментом. У Дувну (Босна), чир се каутеризује барутом како је претходно описано, да би се потом рана попрскала стипсом. Као мера предострожности, пре оваквог подухвата једе се мед са белим луком. Мед спречава да се болест прошири на срце. Користе се још свежа крв мачке, жучни мехур зеца, глава зеца и његово сало, црни петао или жаба (живи распорени), измет гуске и катран од бора на плавом папиру. Би­љни лекови се ређе користе. Словенски и албански народни лекари у југоисточним крајевима препоручују лишће или напитак од лишћа би­љке Sambucus ebulus (зова) за спо­ љаш­њу и за унутраш­њу употребу. Корен би­ љке Lappa communis кува се у млеку. Лишће брш­љана став­ља се са сирћетом. За чиреве се употреб­љава и напитак од семена или унутраш­ њег дела коре вргове (Bolecus agaricus). Цела би­љка, ук­љу­чујући и корен, Подаграриа иситни се и остав­ља на чиру током 24 часа, а после ње се користи Betonica officinalis. Локални назив за Aegopodium је Поганица трава. Ово је лек за реуматизам, обично познат под именом 388 index01.indd 388

10/2/2007 8:50:42 AM

поганица, што у овом случају значи “црни пришт”. Барут представ­ља оми­љено средство за лече­ ње: направи се рупа на комаду сувог хлеба и остави се да лежи на апсцесу, те се тако заштити површина око чира или апсцеса. Барут се затим стави у рупу од исеченог хлеба и запали. Уместо хлеба користи се и нечеш­љана вуна, а ако није на лицу, чир се уоквири тканином или вуном и запали се барут који се налази око тканине. Лажна каутеризација има миметичку примену. Ужареном лопатом маше се изнад апсцеса и неопходно је да пацијент осети топлоту на кожи. “Лекар” изговара следеће речи: “Призивам те приду (чиру), чим ватра прође не расти више. Нека нам помогну Свети Бог и Света Девица Марија”. Кристал, тоцило или метални новчићи се понекад загревају и став­љају директно на чир. Кристално каме­ње или тоцило загревају се до усија­ња и по њима се посипа сирће. Када је тако загрејано сирће се неколико пута наноси на чир. Неке облоге се справ­љају од жабе која се жива распори и поспе стипсом, затим од сви­ њских фекалија, шљиве која се преполови и напуни стипсом, од ланеног семена које се кува у млеку, или од комада врућег меса или сиришта 389 index01.indd 389

10/2/2007 8:50:42 AM

(бурага). За чир на деснима једна Циганка ми је дала утробу краставе жабе, у којој се налазило напола осушена шљива попрскана црвеним бибером, а све то се став­ља на образ. Чула сам једном пацијента у болници који се жалио: “Одсекли су ми прст! Да сам слушао оне сум­ њиве савете, могао сам да будем излечен кожом краставе жабе”. Кожа краставе жабе служи за лече­ње гангрене (Македонија). Црни пришт се понегде лечи и помоћу изг­ње­ченог врапца. Чула сам да се у Босни врапци користе за отеклине, али ово има, вероватно, и неке везе са врапцима који се користе за љубавне мађије. У Кра­љама, у Хрватској, погана (загнојена рана) лечи се људским изметом, а мицина (вероватно црни пришт) - дуваном, киселим купусом и медом. За остале отоке користи се шкорпијино у­ље или дуван и кисели купус. Мед и креда у ораховој љусци се став­љају преко чира. Црни пришт на руци отвара се златном иглом, или се угура у живу распорену жабу. Живи врабац се изг­њечи у авану и став­ља на чир. На чир се паж­љиво став­ља и бураг (сириште) било које животи­ње. Мелеми се користе да би се залечила рана настала после чира, а за остале апсцесе се користи печени лук. Димљење (фумигација) би­љком Nigella и медом или сирћетом врши се врло близу чира, а за црни пришт посебно се изводи димљење семеном од коприве. Много драстичнији метод 390 index01.indd 390

10/2/2007 8:50:42 AM

отвара­ња апсцеса је наноше­ње исит­њеног стакла. Када се апсцес у потпуности загноји и када је рана већ формирана, “живо месо” које може да настане лечи се кувамим смоквама које се попрскају сулфатом бакра или стипсом. За чиреве или апсцесе користе се љуске ораха, опи­ љци бакра, исит­њен сумпор, барут помешан са пљувачком и дрвени угаљ, или преполов­љени тестиси пса. Жуманце јајета и со став­љају се на апсцесе у раној фази да би сазрео, а такође и мед помешан са кредом (Црна Гора). Често се у исте сврхе користи сало говеда које се полако кува са со­љу и луком, све док се не направи каша. Препоручује се и па­ље­ње несеченим лимуном и лаписом (полудраги камен). На чир се такође, док не сазри (загноји се), могу став­љати главица белог лука или претходно промешани барут и сумпор. У Хомољима се око чира прави круг од исит­њеног лаписа, да се рана не би ширила. Да би апсцес или чир отворили, кува се ланено семе у млеку (може семе од бундеве), или врући напитак од унутраш­њег дела коре бреста. Када чир пукне, рана се испира унутраш­њим делом коре лимуна скуваном у млеку. Људске фекалије, крав­љи измет, се такође користе, али ми је речено да морају да буду свежи. Барут, пепео храста или бреста, катран од бора и стипса мешају се у једнаким количинама са пљувачком и кувају: комад плавог папира се 391 index01.indd 391

10/2/2007 8:50:42 AM

набоде на иглу, маст се стави преко њега, и све то заједно веже се преко апсцеса. Једна од могућности је и да се намаже смола од чемерике на плави папир и поспе сумпором. То се запали и стави на чир што је могуће топлије. Следећи списак лекова односи се код случајева чирева на глави: угрејани црвени бибер; сириште бика или овце; питоми брш­љан, заједно са зечијим салом; пржени празилук; свежи неслани сир; жива жаба; кисело млеко; мало печеног брашна помешаног са ракијом. За апсцесе, као што је чир на деснима, користи се свежа би­љка Malva rotundifolia (Црна Гора), маслиново у­ље, бели сапун, бели лук, или стипса. Ове супстанце се кувају заједно, додајући једну по једну наведеним редом (Пећ). Каша од кукурузног брашна и маслиновог у­ља став­ља се док је топла. Лишће од би­љака Solamun viola се користи за отоке. За било које гнојно обо­ље­ње користи се мешавина белог лука, соли, слеза, живинског измета; или мешавина од сушених смокава, квасца, сланине, соли и сапуна; или вруће маслиново у­ље и вода, од којих ће чир пући, те се на то касније став­ља мелем. За рану или оток на стопалу, за трн који је ушао у живо месо итд., - на повређено место се став­ља топла каша од измета на листу роткве, или листови и цветови од би­љака Sambucus nigella, Rumeh, Malva и Nigella, који се помешају се кукурузним 392 index01.indd 392

10/2/2007 8:50:43 AM

брашном, катраном и салом. Трава од прикојаса (Aegopodium или Peucedanum) намаже се медом и стави се на чир. Гној из загнојеног места користи се за спречава­ње шире­ња бола. Мало гноја може да се стави на гранчицу или новчић и потом баци. Чир се лечи и комадом сапуна који је био коришћен за умива­ње, отровним змијским зубом, гранчицом црног глога или неким другим лековитим средством. “Иди, иди, иди, не остав­љај трага за собом!”, изговарајући ово болесник би требало сваки пут да пљуне, и додирнувши камен да замиш­ља да болест одлази од њега. Ово се понав­ља три пута. За отоке и апсцесе би требало ухватити кртицу. Болесник постав­ља кртицу на зем­љу иза себе и лагано је подиже са рукама иза леђа. Кртица се став­ља у папирну кесу или левак направ­љен од пресавијеног папира. Кроз левак се затим сипа вода која се профилтрира и потом изручује у суд. Том водом болесник пере повређено место (Врело).

393 index01.indd 393

10/2/2007 8:50:43 AM

ТУМОРИ, ОТОЦИ Терминолошки се ретко прави разлика између отока и тумора па се врло често у исту групу сврставају и шкрофуле, ангина, заушке, обо­ље­ња лимфних судова уопште, па чак и кила (хернија). На основу рецепата за лече­ње обо­ље­ња не може се са сигурношћу утврдити природа болести, а ни мелеми нису строго одређени. Али према мом искуству, називи као што су оток, гуте, жлезде, желве, грлобол, врат итд, могу се разликовати са приличном сигурношћу уколико је познато који се лек примењује. За гушобо­љу, болна запа­ље­ња и отоке (ангина), користи се цела би­љка од сарађе (Polugonatium officinale - али су ми такође дати и називи P. multiflorum и P. verticillatum, који су се усталили у области у којој сам ја била. Назив сарађа је познат у Босни и Србији, тамо се ова би­љка користи за лече­ње шкрофула, али много више за болове у грудима и за гушобо­љу. У Врелу се употреб­љава напитак справ­љен од цвета зове и лишћа исте би­љке која служи и као облога. У Варешу се за гуте (шкрофула) орахово лишће кува у води, лист се скуван став­ља на 394 index01.indd 394

10/2/2007 8:50:43 AM

оболело место, а течност се пије. Врло често сам слушала да су орах и његово лишће “добри за крв”, “добри за срце” итд. Када ми је објаш­њавала како је купка са ораховим лишћем добра за јача­ње удова и да лечи рахитис, жена из околине Пећи је додала да орах и његово лишће чисте крв и црева и да су здрава храна, те се тако и купка и лек, као и језгро ораха, могу препоручити у случајевима сушице (туберкулозе). Напитак од малве се пије у случају шкрофула. Корен би­љке Lappa communis заједно са со­љу, кромпиром, устајалим врх­њем (павлаком) и кореном Petasites officinalis, исит­њени, подсећају на лек који се користи да би се изазвало сазревање обичног апсцеса. Лиш­ће и кора ораховог дрвета се кувају, потом се пошећере и наносе спо­ља; језгро ораха се једе са риб­љим у­љем и медом. Орахово лишће и бели лук се пеку на путеру, помешају са свежим изметом и наносе три пута на дан. За отекло ждрело се иситни ко­њска репа и помеша са боровим катраном “као и за ране”: Корен би­љке Carduus tuberosus, или Verbascum thapsus се једе (Плав). За шкрофуле се у води кува Ментха аqуатица, па се тако скувана би­љка наноси спо­ља, док се течност пије. Користи се и коприва кувана у свежем млеку, као и кисели каставац. У употреби је и још неопрана вуна острижена између зад­њих ногу овна. Корење 395 index01.indd 395

10/2/2007 8:50:43 AM

коприве или листови би­љке Parietaria officinalis, скувани у вину мешају се са со­љу, сирћетом и медом. Sambucus ebulus и S. nigra пеку се на масти са див­љом тиквом и би­љком Lappa maior. Други рецепти садрже мед и тамјан, бели лук, пиринач куван у млеку. Уз то, користе се и: напитак од би­љке Quercus sessiliflora, корен Малве, исецкана ко­њска репа заједно са квасцем, сок од цвекле са медом и нишадором. Корен би­љке Iris germanica меша се са камфором. Многи од ових лекова користе се за отоке уопште. За тумор или оток, у Дувну се користи пола литре прводестиловане ракије (патока), метилалдехид алкохол и со, и кувана коштана срж из копита мртвог ко­ња. За натечено лице справља се лек од исит­њеног лука помешан са со­љу и киселим млеком. Ова каша се наноси на тканину. Отоци и апсцеси који пуцају на било ком делу тела без неког од­ређеног разлога, лече се смесом од једнаких делова катрана, лоја, меда, соли и воска; ови састојци се мешају док се не створи нека врста масти. Слично је и у случају отица­ња тестиса: припреми се каша од корена Sumhutum officinale са млеком и медом, или фластер од опраног катрана, док је употреба као и код рана. Каша од Sumhutum-а се кува са млеком и наноси на тканину, а затим се утрљава као и сок од горких листова роткве. 396 index01.indd 396

10/2/2007 8:50:43 AM

Печена јаја, посута нишадором, користе се за болове или отоке, али и за лечење неплодности (Пећ). За болове при мокре­њу употреб­љава се див­ља нана или каша од исит­њеног и скуваног лука. Љи­љан и би­љка Scolependrium се утр­ љава у венерин брег, тестисе или пенис. Медић, као сличнну врсту лека, наводи исит­њен корен овнике (Inula helenium). У Варешу се за заушке или отоке на врату користи црвеница (црвена зем­ља) помешана са светом водицом. Том смесом се направи круг око отока и крст у њему, те се понав­ља одговарајућа бајалица. Код истих симптома, једна жена из Белог По­ља додирује оток са три мала камена, или оштрицом ножа, тупим делом секире, тоцилом, чеш­љем или мућкалицом; затим направи крст преко отока оштрицом секире говорећи: “Побегни, побегни, ово те је пресекло”, а онда удара секиром о праг, где се и обав­ља цео ритуал, у сумрак (то се понав­ља три пута). Нада­ље бајалица гласи: Зем­ља, зем­ља пресирач од Бога теби иловач да по­љубиш ласколац урока ударе Добри људи дадоше ручак, кључ не дадосмо. Око ране или апсцеса се може кружити ножем, сламом, или козјим рогом, изговарајући истовремено бајалицу: 397 index01.indd 397

10/2/2007 8:50:43 AM

“Чиреви, умножите се на камену или па­њу, али не на овоме човеку, ни на његовом телу. Јер ти виде ову вилу са козјим рогом и ножем. Пробијаћу те све до белих костију”. Врачара пробада сваки оток ножем, каже “здраво” и одлази. За чир кокошав она употреб­ љава кокошије перо којим истерује чир: “Нека ово кокошије перо нежно обрише чиреве, нека они на камен пређу, да више не боле и не сврбе, нека на камену остану колико хоће”. После тога се перо спа­љује изнад траве: “Кад ово перо сагори, нек такви постану и чиреви на овом човеку”. Беличасти отоци на језику или у унутраш­ њости уста (афте) који се називају јаштерице, лече се тако што пацијент седи поред ватре, пљује у лопату и том лопатом меша пепео у ватри. Неко би требало да га упита: “Кога то плашиш?”, а он да одговори: “Гуштера”. Све се понав­ља три пута. Оток на било ком делу тела лечи се и добро уму­ћеном смесом од по једне трећине мере у­ља, меда и жуманцета, која се загрева све док не проври (Травник).

398 index01.indd 398

10/2/2007 8:50:43 AM

ВЕНЕРИЧНЕ БОЛЕСТИ Вероватно је тачно да су се венеричне болести рашириле тек у новије време, а сада су познате и у крајевима у којима се до скора за њих није знало. У неким подручјима, нарочито тамо где је развијена исламска и урбана култура, ендемичне форме сифилиса су увелико постале познате појаве. О оваквим стварима се, вишема­ње, ћути, док се вид­љиви симптоми полних болести сврставају заједно са осталим кож­ним обо­ље­њима. Заним­љиво је напоменути да се и овде њихово лече­ње углавном подудара са лече­ њем у оријенталној медицини. Следећи рецепт ми је дао један мухамеданац, “доктор” који је лечио своје суседе користећи књижицу турских рецепата, а која је припадала његовом прадеди. Такође, сваки случај описан у књижици поклапа се са случајевима наведеним у бројним турским књигама рецепата старијег датума. “Узми једну драму каранфила, једну драму живе, једну драму растике (црни пигмент), две деке бакарног сулфата, две деке горког ораха и једну деку сушеног и исит­њеног лишћа би­љке (Asarum europeaum). Чим се ујутру пробудиш, пљуни на живу и добро је помешај са пљувачком. Затим, та два састојка помешај са остатком живе, а растику остави. Додају се 399 index01.indd 399

10/2/2007 8:50:43 AM

јако винско сирће и сок од лимуна. Направи мешавину и подели је на седам једнаких делова у облику ораха. Сваки комад се посебно стави на комад папира и постави се у калајисану чинију, а потом све заједно ставити у пећ. Бо­ље је да се два пута пече. Када се појави френга у устима, требало би извршити фумигацију (дим­ље­ње), тако да се стави мало жеравице на тигањ, унутра се баци комад горе поменуте мешавине и покрије се глава неком тканином. Без обзира на ком се делу тела појави болест, може се извршити фумигација истом мешавином. Ако се болест појави у устима или ждрелу, удише се дим, седам дана, сваки дан по једна од седам ‘пилула’. Дим се инхалира што је могуће више. Када је пилула изгорела, остави лонац са стране и лези у кревет. Добро се покриј и умотај. Ради то стално у току седам ноћи. Када прођу три дана, уста треб испрати. Водица за испира­ње уста се прави трећег дана од две деке стипсе и пола деке бакарног сулфата. Стипса се стави на парче гвожђа и држи изнад жара. Када то почне да цврчи, дода се још мало и све се добро испржи. Када се охлади, треба га добро иситнити, као брашно. Помешај затим смесу са лишћем купине и подели је на четири дела у води. Осмог дана се уста тиме поново испирају. 400 index01.indd 400

10/2/2007 8:50:43 AM

Болесник мора да буде гладан, да једе само поквашен хлеб без соли и квасца, несо­љену супу и свеже млеко. Требало би да избегава све што је топло, кисело или слано, и не би требало да има полни односа са женом у току четрнаест дана. После четр­наест дана ће бити потпуно излечен.” Моја асистентки­ња је једном приликом била позвана у Министарство здрав­ља, јер је један човек понудио на продају породичну тајну - вероватно је била у пита­њу фумигација уз помоћ живе. Скупу је требало да присуствује и дванаестак људи који би потврдили ефикасност лека на основу властитог излечења. Заним­љиво је поменути да је тајна, све док је тај човек није научио од своје мајке и решио да је прода (а Министарство је лек и одобрило за јавну употребу) чувана у породици током неколико генерација. Његова мајка је решила да је открије и прода тек када су дошли на ивицу беде. Берберски рецепти почи­њу испира­њем уста водицом од стипсе и у­ља чији су главни састојци жива и сублимат арсеника. Међу лековима који се пију пронашла сам мешавину горког ораха, брашна и воде, од које се праве куглице величине грашка. Узима се једна дневно у току четрдесет дана. Пола килограма 401 index01.indd 401

10/2/2007 8:50:43 AM

јечма, шака лимуна и влакно (“свила”) зрелог кукурузног клипа, кува се полако у литри воде све док јечам не омекша, те се пије одмах чим се појаве први знаци гонореје. У Херцеговини се сифилис у раном стадијуму лечи малим количинама смесе од два дела шећера и једног дела сумпора, чему може бити додато и мало бакарног сулфата; узима се седам дана или све док се не појаве бубу­љице на кожи. Ране се затим лече бакарним сулфатом и киселим млеком или расолом. Могу се посути со­љу и везати листом киселог купуса. Став­ља се и пепео наживо печеног јежа или мале шарке. Пилуле сумпора, бакар сулфата, живе, јечменог брашна и сока од лимуна, једу се једном до три пута дневно, док се пилуле од живе, арсеника, каранфила, јечменог жита и лимуновог сока користе за фумигацију. За фумигацију се користе и пилуле од живе, псеће длаке, арсеника, јечменог жита и сока од лимуна. Мало каранфилића, бакарног сулфата и осу­шеног белог псећег измета иситни се и помеша, затим се у малим количинама кроз сламку удува у грло оболелог; одмах после тога се попије чаша хладне воде. Ово се чини сваког дана, све док се болест не појави на површини коже. Тада се употреб­љава исти прашак који је сада помешан са киселим млеком; та се каша остави да стоји двадесет четири сата у бакатном лонцу, а након тога се утр­љава у кожу. Псећи 402 index01.indd 402

10/2/2007 8:50:43 AM

измет се користи за фумигацију, а псећа крв и месо за профилаксу. Фумигација само са живом позната је у многим крајевима, као и она са горким орахом, живом и брашном. Муслимани у Босни сами праве пилуле за фумигацију. За исту сврху, један старац из Дечана прави колаче - тешки су око 90 гр и имају по 7,5 цм у пречнику и висини; округлог су облика. На кући овог исцелите­ља, који има готово деведесет година, могу се видети како висе чизме, капути, оружје, једном речју, карактеристични предмети албанских брђана, а остав­љени су у залог за време лече­ња. Пилуле представ­љају мешавину живе и кокошијег или гушчијег измета, који се мешају понекад са смолом од чемерике; то се затим суши на сунцу, или пече на тихој ватри, на равној цигли или комаду гвожђа. Смеса се инхалира у току десет дана, а за то време болесник мора да држи строгу дијету, избегавајући со и месо. Следећи лек се узима три пута дневно, у току девет дана, у свим случајевима венеричних болести: пола литре ракије, нешто креде, стипсе, камфора и кашика маслиновог у­ља, помешају се и оставе да се укиселе или се девет инсеката који живе на бресту (стрижи буба) испеку у тига­њу и иситне, а потом се пију са ракијом. Пре неколико година, у крају око Смеде­рева, 403 index01.indd 403

10/2/2007 8:50:44 AM

један шарлатан је успео да тамош­њим се­љацима прода мешавину (напитак) са овим инсектима и исит­њеним стак­лом. Стерн поми­ње, да се у Турској, у коју убраја и делове који јој данас не припадају, кана користи заједно са антилуетичним лековима. Нисам, међутим, открила да је овакав случај забележен у традиционалној медицини крајева које он поми­ње, нити се, колико ја знам, кана користи за фумига­циј. Траве се такође користе за фумигацију, као што је, на пример, Седиум телепхиум, или једна друга, позната под именом френга трава.

404 index01.indd 404

10/2/2007 8:50:44 AM

ГАНГРЕНЕ И ЖИВЕ РАНЕ

Тумори, чир, гангрена, лупус, загнојене ране

итд, се углавном лече као посебни случајеви рана. Забележила сам догађај када је народни лекар одсекао канцерозну израслину са гор­ ње усне болесника и спалио рану усијаним гвожђем. Затим је нанео маст, а када се чир поново појавио на истом месту, ставио је на њега комад арсеника и привезао рану. Данас је овај “доктор” из Црне Горе чувен по лече­ њу рака путем одсеца­ња израслине и облага­ња ране зеленим смоквама “заједно са другим би­ љем”. Овај начин лече­ња је научио од некадаш­ њег хирурга на црногорском двору, Руса по пореклу. Да­ље шире­ње загнојене ране (жива рана) требало би спречити засеца­њем у круг. Следећа маст се посебно користи у случају рака: свежи путер, пчели­њи восак, вода, лој, као и мало тамјана; смеса се полако загрева и додаје јој се исецкан ендодерм би­љке Sambucus nigra мешавина се кува све док се не добије густа жута маса (Беране). Такође, готово су свугде позната лековита својства различка, а користи се у свим горе поменутим случајевима. Свеже лишће или исецкано и сушено став­ља се на оболело место. Следећи мелем користи се за “див­ље месо”: чаша белог вина, чаша маслиновог и куглица жутог пчели­њег воска помешају се и загревају 405 index01.indd 405

10/2/2007 8:50:44 AM

- облози се ме­њају сваких двадесет четири сата. У случају загнојене ране, као и оних које могу бити последица неке врсте трова­ња, народни лекар из околине Лима препоручује да се таква рана истр­ља стипсом, потом би пацијент морао да попије воду поме­шану са дуваном и да стави ноге у топлу воду. Ране се могу гнојити и због присуства малих црволиких паразита у крви, ра­њава­ња оружјем или због нелеченог јаког ударца итд. У тим случајевима ране се лече паром од воде помешане са пепелом брестовог дрвета. Боси­љак куван и потом обложен на рану такође уништава црве. У Херцеговини постоје струч­њаци који се баве оваквим случајевима и који одстра­њују загнојену кост коју су напали црви. Маст која се користи да би се рана отворила и да би се одстранило труло месо и гној, садржи следеће састојке: срж зове, корен купине, тамјан, смолу чемерике и маслиново у­ље. Сушени цветови би­љке по имену Verbascum попраше се по рани да би се отровали паразити. Када рана постане чиста и залечи се, на повређено место се наноси друга маст која се прави од сржи Sacimbus-a, пчели­ њег воска, маслиновог у­ља, смоле (чемерика), као и различитих врста би­ља. Апсцеси се лече прво са наведеном машћу, а када пукну, став­ ља се лист од боквице. Све остале ране лече се другом наведеном машћу, а став­ља се и корен 406 index01.indd 406

10/2/2007 8:50:44 AM

Verbascum-а заједно са маслиновим у­љем. Против паразита који се могу наћи у ранама користе се и: зелени гуштер, жуч јежа, женино млеко и исит­њена стипса, као и прах од исит­ њене шарке са бакарним сулфатом. Препоручује се дијета у којој се избегавају риба, алкохол, зелено поврће и кисело воће. Рак се такође лечи пилећом јетром исит­њеном и измешаном са шећером, у­љем од рака и соком од коприве, сланом поташом од воде, јетром црног петла, која се став­ља на рану док пацијент мора да буде у топлом и да седи поред ватре. Ако се користе плућа тек убијеног јаг­њета, није неопходно да болесник буде утоп­љен. У употреби су и сок од корена Malva-е (бели слез) куван у води и исит­ њен корен осушене коприве печен на масти.

407 index01.indd 407

10/2/2007 8:50:44 AM

РАНЕ

Ране се лече на различите начине у

зависности од тога да ли су од метка, оштрог предмета, итд. Да би се зауставило крваре­ње из ране, она се може чврсто држати прстима или јако везати. Познати су случајеви када је народни лекар успевао да задржи крваре­ње и из главне артерије. За спречава­ње крва­ре­ ња користе се паукове мреже, пухара (г­љива која као лек још увек има малу економску и комерцијалну важност), труло дрво, дуван, кора од лимуна, пепео, уг­љенисан памук или лан, као и вунена одећа, со, спа­љена и стара кожа итд. Сиров катран, седам или девет пута испран у води, полако се кува са ракијом и чува се за каснију употребу (Босна и Далмација). После воде, за испира­ње рана највише је употреб­ љавана ракија, затим урин, а понекад се користи и вино или хладна инфузија од врбиног лишћа. Сало од зеца, а - како сам чула у Босни - и сало од медведа, имају широко распростра­њену употребу при лече­њу и екстракцији страног тела из организма. У Херцеговини је обичај да се рана надими козјим салом, које се стави на жар. За козје сало се мисли да је добро у случајевима екстракције метака, трнова итд. После првог чишће­ња, пре 408 index01.indd 408

10/2/2007 8:50:44 AM

завија­ња, хирург став­ља маст, или покрива рану лишћем лековитих би­љака. У већини случајева који су ми познати, коришћене су би­љке: Вероница оффициналис, Бетоница оффициналис, Плантаго, Ерyтхраеа центаррум, Сyмхyтум, црна врба, затим сланина, или катран. Хајдучка трава (Бетоница оффициналис) се кува на путеру, води и боровој смоли. Маже се мед на листове боквице или дувана (Црна Гора). Стипса се прво калцинира, ситни и посипа по рани, или се користи исит­њен и осушен различак (листови) и уг­љенисан јеленски рог. Старија рана се лечи беланцетом помешаним са со­љу нанетом на тканину, или сви­њским изметом. У честој је употреби Још се користи глина помешана са ракијом, грнчарска глазура помешана са маслиновим у­љем, пиринач куван у сирћету, камфор и ракија нанесени на сирову (нечеш­љану) вуну, сенф (од слачице) са беланцетом, у­ље на листу киселог купуса, сок од брш­ља­новог листа помешан и печен са сланином, сушена коприва. Узме се по десет драма жутог воска, тамјана и белог сапуна, и три исит­њене брш­љанове бобице. Ово се полако меша све док смеса не згусне. Тада је треба ставити у хладну воду, извадити и гњечити све док не изађе сва вода. Кувају се заједно маслиново у­ље, борова смола (катран) 409 index01.indd 409

10/2/2007 8:50:44 AM

и исецкана срж зове, и такође се употреб­љавају као мелем. Следећи рецепт ми је дао један стари хирург из околине Дечана, напоми­њући да га је користио преко четрдесет година, те да је у доба док је још ту била турска власт, имао у кући и потурице ра­њенике: жути пчели­њи восак се загрева на тихој ватри док не постане мекан, са додатком маслиновог у­ља. Ова мешавина би требало да буде као крема, а додаје јој се исецкана срж би­ља Самбуцус, заједно са мало тамјана, или по же­љи боровог катрана. Цела смеса треба да буде добро умешана и мора се једно време крчкати. Рану би требало прво опрати што јачом ракијом. Исти хирург ми је напоменуо да је за вађе­ње метака ипак најбо­ ље обратити се берберину. А један Албанац ми је рекао да не користи ништа друго у таквим случајевима до стари козји сир, који спада у најбо­ље и најпрактичније мелеме за извлаче­ ње метка на површину. Други Албанац, који је радио као народни лекар - хирург и ветеринар у Врелу, а стално је путовао у Албанију и Црну Гору, дао ми је следећи рецепт: угреје се око пола литра маслиновог у­ља и дода се комадић боровог катрана (величине ораха), иста количина тамјана и овчијег сала и ма­ња куглица пчели­њег воска. (Он је користио више тамјана у својим рецептима него било који други народни лекар на ког сам наишла.) Ови састојци се један 410 index01.indd 410

10/2/2007 8:50:44 AM

по један додају и кувају на ватри; а смеси се додају још три траве које је он називао стог, пeсмтин, бар и хајл. Када маса постане чврста и кад се појаве лоптице на ивици тига­ња у ком се смеса кува, требало би је премазати преко чисте тканине, притиснути је, као што се ради при добија­њу сира, а затим је преместити у други суд - где се улупа кашиком, све док се не створи пена. За мене ово представ­ља пример колико муке треба да би се направио један мелем. Кува­ње, лупа­ње и припрема­ње трају најма­ње неколико сати; а понекад само кува­ње траје цео један дан и заврши се тек следећег. Овај лекар је знао где расте свака од трава које су му биле неопходне за прав­ље­ње мелема, и могао је да се њима редовно снабдева. Неопходно му је било да траве буду свеже и, из неких разлога, желео је да би­љке буду већ велике, можда због тога што није знао да их препозна у другом облику. Иако за лече­ње стоке постоји већ одређена тарифа, он није готово никад ништа узимао за свој труд, осим доброво­љних прилога или тек толико да покрије трошкове око лече­ња ране. У остале лекове за лече­ње рана спадају и листови различка, Melissa officinalis и прах од уг­ља. За озби­љније и веће ране користи се срж сви­њских костију или рогови од стоке помешани са беланцетом и мало исит­њеног 411 index01.indd 411

10/2/2007 8:50:44 AM

корена би­љке Sumhutum (гавез). Arum се такође употреб­љава за ране као и за туморе; Helleborus, тј. његов корен, се понекад став­ља у рану; љу­ љак Veronica се, осим за ране, употреб­љава и за кожне болести. У Албанији, Црној Гори и Херцеговини пронашла сам да се и ране и опасне модривце (подливи) често лече средством направ­љеним од свеже одране коже овце. Ово је, наравно, широм познат метод. У Црној Гори и у Метохији, видела сам да се кожа прво потапа у ракију, за случајеве убоја од падова и озби­љних рана, или за лече­ње модрица од ударца ко­ња, и сл. Маскалић у Далмацији означава неку врсту фластера, а у неким острвским дијалектима има значе­ње вуне (итал. масцалциа). Пушта­ње крви у случајевима модрица врши­ло се помоћу пијавица, и још се увек препоручује у неким деловима Хрватске, Босне и Херцеговине и још понегде. У случају сјевалице, поганице, настале као последица ударца или модрице, када се не пусти крв долази до инфекције. Прво се покуша са пијавицама, а ако тај метод неуспе, став­ља се маст или исит­њен корен ко­њске репе. За ране и чиреве овог порекла на ногама и рукама, изговара се одговарајућа бајалица. Упоредо се користи лишће би­љке Фрацинус еxцелсиор и шљивиног дрвета. Лишће се једе 412 index01.indd 412

10/2/2007 8:50:44 AM

или став­љају на повређено место. За модрице се користи и у­ље од јелена (који није старији од пет година), а које се добија из рога сагорелог на жару. То се помеша са ракијом и тамјаном и нанесе се на плави папир. Исит­њени суви листови би­љке Clematis vitalba, ако се користе у већим количинама, могу да направе рану. Ово је забележио С. Бановић на јадранској обали. Иста би­љка је позната многим се­љацима из различитих области као помоћ при избегава­њу војне обавезе - тако су ми рекли регрути. Упо­ треб­љавају се још и једнаки делови тамјана, морске соли и катрана (боровог) - они се мешају заједно на ватри док не омекшају и наносе се на плави папир; користи се и мед и тамјан, или мед помешан са беланцетом, корен жареће коприве помешан са со­љу, риба (Rhodeus amarus) са со­ љу, изнутрице тек убијене овце или козе. Завој од свеже животи­њске коже став­ља се на теже повреде, да би се разлила крв из модрице (подлива). Људски измет у урину или води пије се у исте сврхе. У Црној Гори за тешке подливе распори се овца и повређено место се покрије свежом изнутрицом. Приме­њује се такође и напитак од исит­њене жареће коприве и роске. Наишла сам и на употребу свеже одране коже црне мачке, топлог пепела храстовог дрвета у води и катрана бора. Смола чемерике и бора, 413 index01.indd 413

10/2/2007 8:50:44 AM

пчели­њи восак и пола чаше сирћета кувају се полако на ватри, а дода се и мало тамјана; мешавина се кува док не проври, а затим се стави на плави папир и наноси на рану. Опекотине се хладе винским сирћетом, а наноси се беланце улупано са ракијом. Други је рецепт да се вода прелије преко креде, затим се два дела воде помешају са једним делом маслиновог у­ља, и то се онда нанесе на опекотину. Паре­ње је познато у случајевима тежих подлива, на југу и на западу зем­ље, а споми­ње се и у источним деловима, где се користе со и лук, убојни камен (пигмент којим се маркирају овце), Lapis haematitis, оксид мангана који је иначе универзални лек. Обично се манган иситни и пије са ракијом, млеком или водом, али се може наносити и спо­ља, сув или помешан са неком течношћу. У Санџаку и лимској долини, на пример, користе се оба метода за лече­ње модрица (подлива), а помешан са млеком или ракијом, манган такође може бити употреб­љен да спречи крваре­ња, па се препоручује и за “женске тегобе”, за повећане одливе и haematurie. Забележила сам да је једна бабица из околине Берана, препоручивала овај камен у недостатку млека код доји­ља.

414 index01.indd 414

10/2/2007 8:50:45 AM

УЈЕДИ У природи нема много змија отровница, али се и неотровне врсте сматрају донекле опасним, јер могу да заскоче и нападну човека. Иначе ниједно домаћинство није без бројних рецепата против уједа отровница. Најчешћа прва помоћ у таквим случајевима је: исива­ ње отрова, пробада­ње места уједа, или чврсто везива­ње повређеног места, понекад и са обе стране ране, као и утр­љава­ње барута. Ретко се врши ампутација прстију на ногама и рукама на лицу места. Узимају се средства која изазивају повраћа­ње, а сматра се да није препоруч­ љиво спавати неко време после уједа. Може се преписати и дијета. Када се рана засече што је могуће дуб­ље, повраћа­ње се изазива пије­њем воде у коју је став­љена одређена количина дувана; затим се ујед лечи као било која друга очишћена рана (Плав). Рану треба расећи и испустити што је могуће више крви. Потом се рана подвезује и облаже исит­њеним белим луком потоп­љеним у сирћету. Повраћа­ ње изазива и шок од би­љке Sambucus ebulus (Scopolia atropoides), може се јести и бели лук, са ракијом и вином. Врши се и каутеризација, па­ље­њем трулог дрвета или барута преко ране. После испира­ња ране (која је претходно спа­ љена или отворена) сланом морском водом, па 415 index01.indd 415

10/2/2007 8:50:45 AM

затим брш­љаном и сирћетом, исцеди се сок од див­љих смокава и лука и нанесе. У Врбнику уједени не сме да заспи двадесет четири сата; рана се пробуши кореном стричка и веже. У Црној Гори сам забележила следећи рецепт: четири или пет џакова различитог би­ља у цвету, што је могуће више врста, кува се у води док би­ље не омекша. Воду би требало ме­њати осам пута. На крају се би­ље процеди и кува поново све док се количина не сма­њи на половину. Три четврт килограма боровог катрана и једна четвртина килограма пче­ли­њег воска се додају у течност, те се то кува док не остану две трећине целокупне количине и док маса не добије изглед меда. Наноси се док је још топло; употреб­љава се за модрице (подливе), ударце, чиреве и сл. Друге би­љке, које се користе за мелеме, мешају се медом или се користе саме. То су: Sonchus oleraus, Teucrum pollium, Trifolium pratense, Inule sqarosa, Prachupodium, Sambucus ebulus. Користе се још: креда и сумпор; гујина трава исит­њена; кувани топли јечам; сало јелена. Исит­њен корен Sambucus-а и смреке пије се по неколико капи тог сока. Глава змије која је ујела, веже се или пришије за рану - испод коже (Босна). Свеже људско семе (сперма) користи се само у изолованим деловима Србије. Класичан рецепт за змијско у­ље, или шкорпијино у­ље (против уједа шкорпије), може се пронаћи 416 index01.indd 416

10/2/2007 8:50:45 AM

готово свугде, али је ипак карактеристичнији за изолованије сеоске заједнице. Жи­ва змија, или шкорпија, став­ља се у стаклену посуду, до врха се наспе ракије, па се посуда затвори. Убрзо ће змија испустити сав отров у течност. Негде, уједени буши рану сребрном иглом, потом је покрије тканином натоп­љеном у у­ље. У Црној Гори шкорпија се став­ља у стаклену посуду са маслиновим у­љем и посуда се херметички зачепи, остав­ља да одстоји на сунцу све док се шкорпија не распадне; што је у­ље старије, то је бо­ље. Сок од би­љке Sempervivum tectorum се такође користи против уједа шкорпије. Кад је у пита­њу ујед змије на руци или стопалу, копа се рупа у зем­љи и рана се прекрије зем­љом - остави се да тако стоји сат или више. Исти поступак се приме­њује и за ујед паука који живи на зем­ љи, али не и за ујед “ваздушног паука”. Негде се за рану се везују кости којима се приписује магијско дејство, као и разно каме­ње; сматра се и да украсне шаре са змијске главе имају лековито дејство. Млада гранчица лешника се пресече на Светог Ђорђа, после заласка сунца, и користи се за тр­ља­ње ране као за прав­ље­ње магијског круга око ње. Негде, опет, врач узима гранчицу дрена, стави је у шуп­љу трску, тако да један крај изађе напо­ље, и тим крајем црта круг око ране: 417 index01.indd 417

10/2/2007 8:50:45 AM

Ово дрво што уништи змију, нек на дрво оде ујед где моје руке пролазе отров одлази ту болест силази нек иде зем­ља зем­љи нек оде отров са коже овог човека Бог прокле змију ти која пузиш на стомаку, идеш без ногу носиш ђавола у репу Бог нек потврди да ће те моја рука сатрти смирићеш се за ђаволом својим и стадом његовим ујединићу те с болом обоје умрите у руци мојој пре но што стигнеш до прага тај ђаво у твом репу нек нестане помоћу руке моје и Божје во­ље Болестан човек нек оздрави.” Призива­ње ђавола спада у уобичајено верова­ ње да змија носи отров, неки кажу “врага”, у свом репу, или да он излази на реп када змија угине. Велики број бајалица везаних за змијски ујед сачуване су, ма­ње-више у оштећеном облику, у сред­њевековним рукописима, и то у онима који су писани у славу св. Павла, или се односе на легенду о исце­ље­њу на острву Патмосу. Ујед пса и уједни других животи­ња, такође се санирају повезива­њем ране, каутеризацијом, изазива­њем повраћа­ња, али два за то најкарактеристичнија метода су: пушта­ње крви и употреба шпанске мушице. 418 index01.indd 418

10/2/2007 8:50:45 AM

Универзална прва помоћ је наноше­ње на рану изгрицканих половина пасу­ља или граш­ ка, заједно са пљувачком. Међутим, страх од преноше­ња беснила (бијес) подразумева много компликованије методе. Верује се да није свака особа подложнасамо беснилу, већ да и угриз здраве животи­ње може да буде фаталан. Имунитет је у неким случајевима потврђен ако се човек роди истог дана када и животи­ња о којој је реч. Ујед неке звери се јасно разликује од уједа змије или уједа неког инсекта (јад, отров). Крв се најчешће пушта из вене која се налази испод језика, а ређе из вене на врату или слепоочницама. Шпанска мушица је широм позната као лек против уједа пса, као и против гонореје. Мушица се пије цела у ракији, или се једе у комаду хлеба, или се, сечена и исит­њена, користи као састојак за друге лекове. Овај лек је дуго опстао у народној медицини, те прикуп­ ља­ње и примена мушице, иако не увек баш шпанске, постају лични монопол. Извесни Никола Симоновић из једног засеока на пет километара уда­љеног од пута Пећ-Беране, сакуп­ља неке “зелене мушице” по дрвећу на којем се роје, у ноћи на Св. Јована, те их обично покла­ња онима којима су неопходне. Каже да их сам лови у сумрак, и објаш­њава да то мора 419 index01.indd 419

10/2/2007 8:50:45 AM

да се уради на сасвим одређен начин. Уз то ми је дато и објаш­ње­ње да лек, ако пас који је изазвао рану није бесан, може изазвати јаке болове, повраћа­ње и болест. У случају беснила, мушице се узимају са ракијом, док се у случају гонореје иситне са орашчићем и помешају са водом. У другим местима, пак, неке старице хватају мушице, али није забележено да се приме­њују бајалице или било какви обреди. Често се пије и семе­ње чичка, сирово или исит­ њено и кувано у води. Употреб­љавају се и све врсте лука, универзалног лека. На пример, бели лук са би­љком Рута гравеоленс и со­љу, или лук са медом и сирћетом, који је одличан мелем за ране. Беле ваши из ружиних пупо­љака једу се у хлебу. Израштаји са би­љке Verbascum thapsus, исит­њени или у праху, представ­љају такође ефикасан лек. Ако је латинско име би­љке исправно, заним­љиво је да ми је један народни лекар, кога сам срела у лимској области, поменуо исту би­љку као одличан лек са антитоксичним дејством, а познато ми је да се користи и за шкрофуле. Ујед човека се лечи белим луком, сланином и боровим катраном који је испран три пута. Ујед вука се спа­љује смолом добијеном из дрвета чемерике (лучевина) али се претпостав­ ља да овај лек нема дејства у случају уједа било које друге животи­ње или бића, те ни за једну другу врсту рана. 420 index01.indd 420

10/2/2007 8:50:45 AM

ПУШТАЊЕ КРВИ Пушта­ње крви је некада био, а у неким крајевима је још увек, посао берберина. За то они углавном имају посебне инструменте (мали инструмент за сече­ње са кратком оштрицом која се налази на некој врсти опруге), или цилиндричан инструмент - нештер (са заврт­ њем), које користе широм Блиског Истока доктори старе школе. Народни лекар је такође практиковао, и још увек практикује, пушта­ње крви, али он користи и мали оштар нож, бријач или пијавице. Крв се испушта из слепоочница, с поти­љка, темена, испод језика и, много ређе, из отвора на нози или руци. Пушта­ње крви уз помоћ купица забележено је у местима која су имала додира са савременом медицином. У “операцији” пушта­ња крви користи се и рог неке животи­ње, мали бакарни лонац или чаша. Практикује се и суво пушта­ње крви купицама, као и прав­ље­ње крста и дуб­љег реза на кожи. Када чир нарасте, засеца се ножем, а крв се путша у чашу или шупаљ рог. При употреби рога, оператор онај ужи део запуши воском или прстом. Код сувог пушта­ња крви купицама, ваздух се може задимити па­ље­њем комада одеће или малог фити­ља у купици. Купица се став­ља на плућа или стомак. Било би вредно истражити, до послед­њег дета­ља, прилике 421 index01.indd 421

10/2/2007 8:50:45 AM

(обичаје) пушта­ња крви, и можда прикупити такве дета­ље из свих крајева, те би на тај начин била објаш­њена верова­ња која су везана за крв. Следећи примери се могу сматрати значајним само у најопштијем смислу. Пијавице се став­ љају на слепоочнице, у случају главобо­ље, болова у ушима, ош­трих болова у грудима и стомаку (пробади), прехладе, болова у леђима итд. Употреб­љавају се још и у случајевима кад треба одстранити крв из модрица и подлива, за отоке на врату, дифтерију, отоке на леђима и грудима, за болове у грудима који иду заједно прате грозницу. Крв се пушта и, засеца­њем вене испод језика, у случајевима главобо­ља, беснила и уједа пса, жутицу, прехладе и главобо­ље после тежих назеба. Зарез се прави и на зати­ љку, с тим да се то место претходно обрије. У случају уједа пса крв се пушта са врата и поти­ љка. Венска крв се пушта из руке или ноге у случају готово сваке болести која је повезана са недово­љно здравом крв­љу, ук­ључујући ту и главобо­ље. Рез се прави на удуб­ље­њу код лакта, а крв се испушта у шо­љицу или чашу. У левачу, приликом узима­ња крви са неког места на глави, везује се врат, а ако се крв узима из руке везује се врпца изнад лакта. Када отекне стомак, после теже грознице, сматра се да је то обо­ље­ ње слезине или јетре. У зависности на којој је страни тела обо­ље­ње, лекар прави рез на левој 422 index01.indd 422

10/2/2007 8:50:45 AM

или десној ресици на увету и испуштају по неколико капи крви. Оток се лечи став­ља­њем облога од боровог катрана намазаног на хлеб, а болестник пије напитак справ­љен од трава, као што су Artemisia, Malva и Marrubium. ПАРЕЊЕ И ДИМЉЕЊЕ Зноје­ње може бити изазвано купа­њем у врућој води, фумигацијом и паре­њем. Уобичајено је да се паре­ње обав­ља тако што се усијано гвожђе, или усијан камен, баци у велики лонац воде над којим болесник седи или је нагнут над њим. Овај, вероватно древан, а иначе непрактичан, начин загрева­ња воде и у терапеутске сврхе, данас се употреб­љава углавном за справ­ља­ње шербета и топлих алкохолних пића. Овако се некад загревала велика количина воде, када је било немогуће загрејати је над ватром, или када је посуда са водом била од дрвета, али је ствар у томе да се паре­ње у случају болести обав­ља на овај начин и данас, када више нема потребе за таквим поступком. Можда је разлог у томе што су “доктори” који препоручују паре­ња, углавном из неурбаних средина, а већином из планинских крајева. Ме­ђутим, ово сам виђала у градовима, на пример у Пећи. У случају хемороида или констипације, болесник седа на даску постав­ 423 index01.indd 423

10/2/2007 8:50:45 AM

љену између две столице - на којој је искружена рупа испод које се стави бакарни тигањ са водом. Паре­ње се обично приме­њује заједно са масажом и тр­ља­њем код артритиса, болова у мишићима итд., за које се често сматра да су вештичија работа или напад малигног обо­ље­ ња. Отуда можда за реуматизам назив поганица, како сам понекад чула. У Херцеговини, на пример, копају дубок ров и пале велику ватру у њој (овај поступак се још користи у Србији, као и у југозападним крајевима). Када се ватра угаси, став­ља се неколико врста би­љака на топао пепео (нпр. Conium maculatum, Helleborus niger) и пусти се да се добро угреју. Тада болесник легне у ров и покрије се. Један од могућих метода је и сипа­ ње кипуће воде преко сламе, на коју болесник легне и покрије се. За широм распростра­ њену опасну болест хронични артритис - која се приписује демонима, познатим као Кук и Кост - ископа се рупа и запали ватра изнад ње, те се два килограма различитих животи­ њских костију калцинује на ватри. Кипућа вода се поспе преко пепела, пацијент се спусти наг у рупу, прво прекривен би­љем и лишћем, а затим ћебетом, те се остави да тако лежи 424 index01.indd 424

10/2/2007 8:50:46 AM

неколико сати. Додају се и пијавице не би ли се истерали демони. За болове у крстима став­љају се угрејане цигле и каме­ње, док се за прехладе камен умота у тканину и став­ља на грло; исти поступак користи се и у случајевима диферије, плеуритиса и сл. Паре­ње водом у коју је став­ љено семе­њем ражи, изазива повећано зноје­ње и мокре­ње, те се такође приме­њује и код лече­ ња нефритиса. Фумигација се сматра заштитом од зараних прехлада, вештица, вештичијег уједа и урока. Онај на кога је бачен урок требало би да изврши фумигацију са нечим што припада особи која је бацила урок на њега; у случају страве, фумигација се врши делом тела неке животи­ње, неком ствари или предметом који је припадао ономе ко је бацио урок. Пронађено је да се болесник може кадити и нечим што њему самом припада; такође, со­љу која се измоли од особе која је бацила урок (на дете), те се со раствори у води и раствором се намаже (дечија) обрва. Међу би­љкама које се користе за кађе­ње налазе се још и: сунцокрет, Ruta graveolens, bor, Inula helenium, Mandragora officinalis, Parietaria officionalis, Aristolochia (rotunda), мокра плева и друге. За лече­ње далака (оток на стомаку) Миличевић наводи следећи поступак: тигањ са жаром преноси се од ог­њишта до ђубришта 425 index01.indd 425

10/2/2007 8:50:46 AM

и остав­ља се код ногу болесника који ту седи. Он инхалира дим од трава, сламе, белог лука, измета перади и гранчице са метле (скинута са до­њег дела за чишће­ње). Тада исцелитељ постав­ља руку на отеклину, те изговара бајалицу: “Шта ћеш јадан ту...” За обо­ље­ње очију, или “ако је црв у оку”, кађе­ње се врши семе­њем би­љке Huoscuamus niger. Против дизентерије, у Србији се болесник кади изметом и тамјаном. За исту болест користи се и паре­ ње угрејаним сирћетом које се проспе преко ужареног уг­ља; исти лек је и за констипацију. У овим случајевима болесник седи на дасци са отвором кроз који дим може да уђе у анус. За болове у стомаку, колику, и сл., кади се травама св. Јована, које се прикуп­љају на дан када се врши обред, магијски и медицински. То су следеће би­љке: балзам, каранфилић, издатки­ња итд., које, између осталог, изазивају и повраћа­ ње. Ћилибаром се кади у случајевима жутице. Кађе­ње се практикује и као помоћ жени при порођају, поготово за брже излаже­ње плода. Кађе­ње барутом се користи против крваре­ња из ушију. За болове у ушима исцепка се папир и потопи у восак, који се затим став­ља у ушну шуп­љину; на крају се остави дужи део папира и запали се тако да дим уђе у ушну дуп­љу.

426 index01.indd 426

10/2/2007 8:50:46 AM

ОБЛОЗИ И ПРЕВИЈАЊЕ Као што се кожне болести лече по угледу на санира­ње рана, тако и оштри болови у грудима, или стомаку, мишићни реуматични и акутни интерни болови, могу бити лечени као ударци и подливи. Тако да се може рећи да карактеристична терапија у овим случајевима подразумева употребу облога и пушта­ња крви. У Далмацији за велики број оваквих обо­ље­ња користе се фластери направ­љени од смоле и катрана, као и код модрица. Квадрела се спали и заједно са сирћетом наноси на тело; ако је бол у глави наноси се на стопала, вероватно да би повукла крв из главе. Употреб­љава се и мед намазан на лист дувана. Став­ља­ње коже и крзна, као и влажни облози, примена расхлађеног лишћа и тр­ља­ња у­љем, јесу поступци при лече­ њу тежих повреда. Лече­ње болова у грудима, грозница које су повезане са туберкулозом, и сл., подразумева зно­је­ње које се изазива пије­ њем врућег у­ља и вина, док се у исто време став­ ља вруће печено јаје на леђа. Код сличних обо­ ље­ња и за запа­ље­ња, плеуритис и међуребарну неуралгију, употреб­љава се врућ пепео који се мало расхлади водом, умота у тканину и став­ља на груди. Друга врста облога за груди прави се од фино истуцаног дувана, меда, тамјана, соли и прво-дестиловане ракије; састојци се поме­шају 427 index01.indd 427

10/2/2007 8:50:46 AM

и ставе се на плави папир. Квасац, сирће и бели лук измешају се и пеку заједно - то се наноси на шаке, стопала и главу, а у случају прехладе и грознице облога се стално ме­ња. За плеуритис Ловрић споми­ње облоге од топле цигле која се умота у тканину и став­ља на груди. Овај лек је још увек оми­љен. Кад оштрих болова у крстима, рамена се тр­љају медом, или се на крста став­ља врућа опека док болесник лежи на стомаку. Оштри болови, пробада­ња, могу се лечити и “невид­љи­вим” и “миметичким” поступцима. На пример, снажно се притисне нож на зем­љу, потом се склони и лизне се зем­ља која је остала на оштрици, док се у исто време говори: Ножу, скидам зем­љу са тебе језиком својим Тако ћу можда бити здрав као што сам некад био моја болест дође од ножа можда ће Бог дати да сада прође. Код оваквих бајалица уобичава се и овлашно забада­ње ножа у правцу где се бол налази. Следећи примери облога за груди, болове у леђима, и сл., можда ће потпуније илустровати аналогије; у већини случајева њихова употреба ни на који начин није ограничена на само једно обо­ље­ње. У­ље из јеленског рога (јелена не старијег од пет година) загреје се са ракијом и нанесе на плави папир, или се плави 428 index01.indd 428

10/2/2007 8:50:46 AM

папир набоде на иглу и преко њега се преспе маслиново у­ље или сланина. Користи се и боров катран који се омекша заједно са ракијом и стави на плави папир; или со и сирће. Заједно се кувају главица купуса и два лука, а додаје им се и омекшано сало брава, или се кувају јаја у љусци и мешају се са тамјаном и со­љу. Користи се и сирће са боровом смолом, или плави папир потоп­љен у ракију и попрскан тамјаном. Упала слезине и тумор лиенис могу се понекад лечити као и апсцеси или тумори, на пример спа­љива­њем са лапис инферналис, али су много чешћи они лекови које смо навели у претходном пасусу. Испече се колач од јечменог брашна, и док је још топао пресече се на пола, намаже медом, поспе тамјаном и наноси на оток. Семе­ње пелена, које се неко време остави да одстоји у квасцу и масти, наноси се као каша, док се сок од лубенице пије. Сирће и исит­њени бибер такође лече тумор. Оток би требало тр­ љати, свако јутро у току петнаест дана, са опраним салом и мало камфора. Главни састојци облога (фластера) су поново катран, смола, сало и тамјан. Један део лече­ња подразумева и терапију тр­ља­њем, масажом, притисцима и при томе би се могао применити положај пацијента који хода на рукама и ногама, док му на уста излази пљувачка. Облози за нефритис, 429 index01.indd 429

10/2/2007 8:50:46 AM

елефантијазу, итд., чини се да спадају у исту групу. Тако у Дувну (Босна), у случају водене болести, употреб­љавају изг­ње­чене бобице ариша, које се загреју у добром вину, те се користе као састојак за припрема­ње два колача који се везују с обе стране абдомена. Исти облог се став­ља неколико пута, а болесник би требало да се прочисти. Кардалгија, катар црева, колика и сл., чине низ озби­љних поремећаја који су грубо сврстани под називе као што су: стру­ња, струпа, желудац, пупак; развио се, померио, сврг­нуо, смасио; желудац, пупак, трбух, итд. Прва два са листе ових назива налазимо још у раним рукописима (једанаести и дванаести век) у потпуно истом значе­њу, а означавали су врсту интерног акутног напада. Етимолошки су сродни, тј. изведени из значе­ња “тру­ље­ ње”, “изазвати тру­ље­ње”, “покварити”, те су без сум­ње од глагола изведене речи. За неке органе се каже да су “померени”, “спуштени” или “откачени” у значе­њу да нека унутар­ња помера­ња појединих органа или утробе могу изазвати бол. Механички поступци при лече­ њу, тако, подразумевају помера­ње или враћа­ ње одре­ђених органа на своје место (градити трбух, наместити пупак, савити, итд.). Превија­ње је обично посао жена. Углавном 430 index01.indd 430

10/2/2007 8:50:46 AM

жене помажу и трудницама при порођају, или, после њега, па намештају и спуштену материцу. Завоји су, најчешће, направ­љени од неколико метара чврсто тканог материјала, који се везује врло јако; повези почи­њу ниско испод леђа, а понекад завршавају изнад пупка. У Србији, данас када се све више ограничава број деце, врше се побачаји дугим и исцрп­љујућим масажама; неке бабице после тога став­љају завоје, или у случајевима између два наставка операције”. Ово је, практично, једина помоћ после абортуса. У Босни сам забележила неке заним­љиве обичаје. Као мера предострожности у току трудноће, у случајевима када је жена пре тога имала спонтани побачај, жена би требало да оде до воденице и да са ње скине дугачку траву или тршчицу, те да се њоме повеже (опаше) и да води рачуна да следећих четрдесет дана не прелази преко потока. Или би требало да направи прстен од копита угинулог ко­ња и да га носи везаног уз струк и припијеног уз кожу. Кад некоме “спадне стомак”, сирово месо (углавном говедина) се излупа док не постане меко и став­ља се на до­њи део стомака. За хроничне случајеве, измет од перати се умути у равном колачу који се врућ стално став­ља на препоне. “Измет извлачи бол и оток из утробе, а стомак се враћа на своје место, јер не трпи измет”. Једна жена је купала болесника у топлој 431 index01.indd 431

10/2/2007 8:50:46 AM

води, масирала му тело у­љем све док се стомак не врати на своје место, а потом везивала да не би поново спао. Ако се користи месо, требало би га прво добро излупати и дуго кувати са ракијом и травама - на пример, би­љкама Curcum или Balsamit... Говедина је у опш­тој употреби у оваквим рецептима. Пронашла сам да је при­ме­њују у Црној Гори, Херцеговини и Босни. Говедина се такође употреб­љава и у случајевима када се некоме помери стомак као последица каквог истегнућа, али и из било ког другог разлога. Када се пронађе тумор на стомаку, измрви се хлеб и скува са медом и водом, за кашу. Да би се стомак вратио на своје место, користе се још два метода. Први подразумева неколико поступака. Комад хлеба се стави на пупак, те се фитиљ, свећа или шибице забоду у њега и запале. Хлеб се прекрије чашом, неком посудом или шо­љицом. Посуда се тако припије на кожу да ју је веома тешко скинути. Пракса се разликује од једног до другог случаја: неки га укла­њају на силу, док га други пусте да сам отпадне. Једна од могућности је да се масира стомак рукама и скупи на једно место испод посуде.

432 index01.indd 432

10/2/2007 8:50:46 AM

Други метод подразумева једну врсту баја­ ња, а упо­треб­љава се у југоисточним деловима зем­ље. Шо­ља или нека посуда се окрене и стави на равну чинију са кипућом водом. Ако се сва вода у чинији скупи испод посуде, то је знак да се стомак заиста померио, или да ће се болесник опоравити. Молитве и бајалице су углавном удружене са од­ре­ђеним обредом, као што је на пример: “О, Водо! Богом те закли­њем, зем­ љом и небом те закли­њем, ако је нешто лоше са његовим стомаком, врати га на његово место” - понав­ља се три пута. Наравно, болесника треба поми­њати по имету или мислити на њега. Понекад се препоручује воде на пена из воденице, или нека од “светих” водених струја, и сл. Међу предметима који се користе за лече­ ње путем извлаче­ња крви из пупка, могу се наћи: кафене шо­љице, бокали са уским грлом напу­њени топлом водом, па чак и метални та­ њир испод којег се пече хлеб. Када се став­ља врућ суд, ништа друго није потребно. Народни лекар из Левача масира стомак док артерије у њему не почну снажно да пулсирају. Мали суд се загрева на ватри да би се потом пљеснуо на стомак. Лекари такође став­љају и купице на месо, савијајући их тако да буду окренуте у правцу у који би стомак требало да се врати. 433 index01.indd 433

10/2/2007 8:50:46 AM

Чим се уклоне купице, савије се тканина и њоме се подвеже одређени орган, како би се задржао на свом месту, те се завеже и цео до­њи део стомака. У западним крајевима болесник се остави да лежи поред ватре док не проври вода. Лекар три пута дуне у купицу и урони је у кипућу воду. Она се затим став­ља на болесников стомак, преко одеће. Лекар масира место око купице и намешта га. Исти поступак се понав­ља неколико пута све док се орган не врати на своје природно место. На крају се став­ља фластер од катрана на плавом папиру. Каравласи у Босни лече сличне поремећаје мешајући прво мало зем­ље узете са прага у посуди са водом, у коју затим бацају шест комадића уг­љев­ља, те одмах покрију посуду да пара не би изашла. Изговара се бајалица заједно са овим обредом: “Колико дана у неде­љи толико уг­љев­ља у овој чинији. Чим се уг­љев­ље у овој води угаси, нек и болест овог НН, који ову воду попије, одмах нестане”. Прави се три пута крст над посудом и тек тада се вода попије. Негде, пак, лекар додирује болесников стомак, а потом и зем­љу, оштрицом ножа, изговарајући бајалицу, и коначно забија нож у зем­љу. Нож се остав­ља у зем­љи док болесник не заспи. Није без сличности и обред који се одржава на Отоку, у Славонији, за престанак болова (просади, сађије). Лекар узима шо­љицу пуну пепела који утр­ља у зем­љу, поред 434 index01.indd 434

10/2/2007 8:50:46 AM

тога стави нож и све покрије поклопцем. Затим окреће шо­љицу наопачке испод поклопца, па ножем боцка болесника око места где га боли, и потом лупка шо­љицом преко одеће, говорећи: “Одлазите, санђије, пробошће вас”. Три пута се изговара Оченаш и Света Маријо. Ако се после овог обреда покаже да је пепео напукао или се распршио, то би требало да буде знак да је у пита­њу иста болест. Трећи необичан ритуал при враћа­њу унутраш­њих органа на своје место је заиста врло заним­љив. У Кра­љама лекари тр­љају вене и артерије леве руке, у правцу од шаке ка лакту. У Варешу (Босна), лекар напипава артерију на леђима, узима је између палца и кажипрста, те прати правац крви у крв­ним судовима све до пазуха. У другим крајевима снажно се тр­ ља место између палца и кажипрста леве руке, или се масирају мишићи испод леве лопатице. Поново лекар својим палцем и кажипрстом узима болесников палац и кажипрст леве руке и притиска их на горе што је могуће јаче. Ако болесник није у ста­њу да издржи притисак, то би требало да буде знак да болује од стру­ње. У Србији лекар штипка место испод пазуха. Лекар масира артерије, почевши од до­њег дела палца и, пратећи унутраш­њу страну руке све до бицепса. Кад напипа место на којем 435 index01.indd 435

10/2/2007 8:50:46 AM

крвни судови су искочили и направили чворић, снажно га стисне прстима, док асистент јако при­чвр­шћује тканину на том месту. Потом болесник мора да лежи на левој руци, све док му рука не утрне. Завој се тада мало олабави, те болесник опет леже у исти положај. Није баш најјасније каква је веза успостав­љена између помера­ња унутраш­њих органа и крвних судова. Оријентални обичај на­пипава­ња пулса између палца и прста прихваћен је и у народној медицини, а најчешће га приме­њују, како сам приметила, лекари у Босни и Далмацији. Муслимански исцелитељ у Босни, на пример, који је пола народни а пола учени лекар, у оваквим случајевима користи писане рецепте, где се објаш­њава да се на левој руци може осетити пулсира­ње из стомака (махина), који он објаш­њава као природни механизам од ког потиче сва снага. Пулсира­ње аорте је, наравно, врло битно при дијагностикова­њу интерних поремећаја. У Авицениној систематизацији, венесекција је подударна са лече­њем базилик система У случајевима поремећаја јетре и слезине, на пример вена која се налази између сред­њег и домалог прста, може бити сечена леве и између палца и кажипрста десне руке. Слично се сматрало корисним и у случајевима болова јетре и поремећаја дијафрагме, као и за екстракцију на артерији с унутраш­ње стране 436 index01.indd 436

10/2/2007 8:50:47 AM

шаке. Они који су бо­ље упознати са сред­ њевековном медицином могли би да прате траг да­љим аналогијама, и да одреде која да­ ље веза постоји између проналаже­ња крвних судова за лече­ње болова у стомаку, те колико је овај метод изведен из праксе која је потекла од подражајног метода. О правој венесекцији у сличним слу­чајевима немам потребног зна­ња, нити сам икада чула за неки такав пример. Луксација, масаже итд, приме­њују се код артритиса, реуматизма, мишићних и неуралгичних болова, укочености... У случају симптома озби­љних прехлада, укочености, и оног што се­љак понекад описује као “учворава­ ње” мишића, лекар узима крај “чвора” између два прста и повлачи кожу и месо све док оток не спадне. Ако је бол у леђима, болесник лежи на зем­љи а лекар, или углавном неко дете, гази и гњечи болесно место голом петом. Када је масер теме­љан, таква масажа траје и више од једног сата. Код укочености, која је углавном последица прехладе, легне се на стомак, масер тр­ља све од обрва преко врата и поти­љка, рамена, руку, трупа, ногу, до пета. Код болова у крстима и лумбалном делу, пацијент лежи лица окренутог ка простирци, са ногама испод греде (да се не померају). Лекар, који у овом слу­чају треба да је снажне грађе, сада на под и постави 437 index01.indd 437

10/2/2007 8:50:47 AM

пацијента између колена, па га полако подиже на горе, заједно са простирком. Затим почи­ ње да га љу­ља са једне на другу страну, и када болесник најма­ње очекује, истеже му цело тело, све док се не чује да је нешто изнутра пукло. За натеклу жуч користи се исти поступак, само што се пацијенту вежу руке иза главе, или виси руку обешених за мердевине. Лекар га вуче надоле тежином свог тела и истеже га тако што се окачи рукама за његова стопала. D’All Astra објаш­њава да узрок извесним боловима у леђима може бити претерано истеза­ње или заглав­љива­ње меса међу костима. У том случају се болесник окрене да лежи на стомаку. Лекар му став­ља једну руку на врат, а другу на страж­ њицу, затим почи­ње да му повлачи месо на повређеном месту зубима, “као пас”; на крају се став­ља облог од катрана с обе стране леђа. Иако може бити болно, драстично истеза­ње је ефикасно за лече­ње артритиса. Један други поступак се користи код унутраш­њих повреда, и вредно га је споменути. Пацијент легне на стомак, док лекар масира крвне судове на врату, рукама, ногама и леђима. Затим се болесник окреће на леђа и мало савије ноге у коленима како би му се опустили стомачни мишићи. Доктор масира стомак и намешта одређени орган на његово место. Када је орган враћен, преко пупка се став­ља омотач од меканог материјала, 438 index01.indd 438

10/2/2007 8:50:47 AM

који се затим учврсти каменом тежине пет до шест фунти. После неког времена, камен се уклони а болесник се повеже великим комадом материјала, који је ушивен концем. Камен се поново стави на исто место и ту остави неко време. Код помера­ња унутраш­њих органа, или болова, карактеристична је масажа која се изводи прстима обе руке, од пупка на горе и надоле, притиском обе стране абдомена ка средини стомака. Међу мастима које се сматрају најпогоднијим у таквим случајевима, после маслиновог у­ља, могу се наћи различите мешавине у­ља са камфором, бибером, петролејом, сланом водом, сирћетом и ракијом. Следеће каша се наноси на пупак и преко ње се превије завој: вода, млеко, ракија, куница, петопрст и мало брашна испеченог на тига­ њу. Особа која припрема кашу требало би за то време да изговара “Света Маријо”, прво три пута, потом два па један пут, као каша се користи врућа палента, затим још два и три пута понав­ља исту молитву. У Далмацији, Босни, Херцеговини, и још понегде. На истој територији много се користи и у­ље од рузмарина као маст или као лек који се пије, углавном са шећером. Петролеј се такође пије, док се, судећи по неким изворима, многе лековите 439 index01.indd 439

10/2/2007 8:50:47 AM

траве које служе као диуретици, употреб­љавају и као уобичајени пургативи. За случај спуштеног стомака (стру­ња), грчева, или јаку поднадутост, у том региону користи се паре­ње. Лекари, такође, тр­љају тај део стомака у­љем, масирајући лево и десно од пупка, а потом на доле. Неке од траве потоп­љене у воду, које се користе у случајевима констипације и хемороида, могле би бити Salvia, Agrostis, Parietaria officionalis и Urtica. Паре­ње црвеним кристалом потоп­љеним у воду упо­треб­љава се као лек за прехладе, док се паре­ње димом сирћета на усијаној металној подлози користи за болове у уху.

440 index01.indd 440

10/2/2007 8:50:47 AM

ХИРУРШКИ ЗАХВАТИ

Слом­љене кости, различите врсте ишчаше­

ња и уганућа, лече специјалисти, чији се методи могу подвести под “рационалну” терапију. Ти људи су обично и нека врста ветеринара. Њихови методи се много не разликују. Преломи и уганућа се намештају постепеним масира­њем и извлаче­њем повређеног дела тела. Ако су у пита­њу велике кости, бутна или оне из раменог појаса, неки од њих приме­њују и операције. У случају слом­љеног ребра нисам наишла ни на један други поступак осим на паре­ње, тр­ља­ње, повезива­ње, као и наноше­ње гипса. Највећи део лекара, можда чак и сви, потопе прелом или угануће у врућу или слану воду, или га држе изнад паре. Када тр­љају повређено место користе маст, воду, слану воду, у­ље, загрејано у­ље и сл. Намешта­ње костију спада у дуготрајан посао, док је метод који се приме­њује експерименталан. Народни лекари не оклевају да поново сломе лоше намештен прелом и понове намешта­ње костију. Паре­ње, фумигација и употреба соли, који се уобичавају као припрема пред финално намешта­ње прелома, служе да би се омекшало ткиво у области прелома. Углед успешних лекара везан је за приче о чудесним излече­ њима слом­љених костију, али се не могу све баш дословно схватити. Најискренији хирурзи 441 index01.indd 441

10/2/2007 8:50:47 AM

признају да компликованије захвате више и не настоје да споје кости онако како су биле пре прелома. Хипертрофија је запажен случај. И сама сам виђала случајеве у којима је лекар налазио да је прелом превише компликован да би се предузимала било каква интервенција - тада се руке или ноге само напаре и повежу крзном, те се оставе да саме зарасту. (Један од тих случајева односио се на тежак прелом надлактице и подлактице услед пада са стене). Лекари настоје да се прелом споји без компликација, али не гарантују много више. Ретко се дешава да народни лекар дозволи да спаја­ње кости искомпликује сепса. Ране се углавном лече, а ако се примете знаци запа­ље­ ња, одмах се интервенише. Мора се признати да тежина прелома има највише везе са излече­ њем. У случају прелома руке хирург поступа на следећи начин: прво потопи руку у топлу воду у којој је растворена со (наглашавам да и пудер борне киселине може да послужи у исте сврхе као и со), потом је масира одозго на доле са обе руке, стално је држећи потоп­љену у млакој води. Поступак се понав­ља извесно време док ткиво не омекша. Затим доктор седа преко пута пацијента и почи­ње полако, са обе шаке, да му истеже руку у свом правцу. С времена на време проверава и упоређује ста­ње прелома са кости на здравој руци, загледајући и напипавајући. 442 index01.indd 442

10/2/2007 8:50:47 AM

Понекад помоћ­ник држи пацијента отпозади за рамена. Чим се лекару учини да је кост добро намештена, наноси се фластер (врста гипса) од масти, тамјана, у­ља и соли који су помешани са беланцетом и фино исецканим кореном би­ љке содула (Sumhutum). Преко тога се став­љају четири удлаге чије би ивице требало готово да се додирују, те се чврсто везују завојем који их спаја и држи на једном месту. Фластер и завоји се с времена на време ме­њају, а чим се примете први знаци упале, лече се сланом водом и масажом. Хирурзи користе инструменте који су им погодни за рукова­ње: јабука се став­ља под пазухом. У Црној Гори сам запазила да у случају прелома став­љају завој потоп­љен у слану воду. Многи познати хирурзи Албанци не користе ништа осим паре­ња повређеног места за време операције (употреб­љавају воду у коју је бачен усијан камен), док за повија­ње користе сирову и неопрану овчију вуну, а не став­љају удлаге нити било шта друго. У Црној Гори и Херцеговини сам пронашла да се користе листови младе коприве потоп­ љени у топлу воду, те да се прелом руке или ноге држи потоп­љен у истој води. Када је прелом намештен, став­ља се нечеш­љана вуна, а преко ње се поставе удлаге. У Србији се прави каша од трица и наноси се на вунену тканину, 443 index01.indd 443

10/2/2007 8:50:47 AM

па затим на повреду пре намешта­ња удлага. Не баш увек, али приметила сам да се употреб­ љавају лосиони и мелеми после намешта­ња прелома, за које се зна да омогућавају здраво зараста­ње. Најважнији састојак који се користи при преломима је беланце или неки од раније наведених састојака, који се употреб­љавају за прав­ље­ње фластера. Један од ранијих извештаја из српских рукописа, каже да се полом­љене кости на ногама и рукама прекривају слојем креде. Овај податак је заним­љив јер се налази и у упутству за справ­ља­ње фластера, гипса и облога у запад­ њачком начину лече­ња (Париз). Поступак није непознат ни у данаш­ње време. На југу сам чула да могу да послужи и гипси који се праве од му­ ља или глине, док се у Црној Гори гипс прави од исит­њеног дрвеног уг­ља. Изгледа да се и ко­ њска длака појав­љује као састојак за прав­ље­ње гипса, као и беланце и семе од коноп­ље. Премаз се прави и од семена лана, беланцета и исит­ њене стипсе. Такође би требало напоменути да се и реуматизам и кила лече речним му­љем; муљ се остави да се осуши на сунцу, те се носи као гипс. Овај поступак сам видела у Црној Гори и Босни, поред потока и река. Печена јаја и земља 444 index01.indd 444

10/2/2007 8:50:47 AM

се фино иситне и користе као гипс у случају прелома. После укла­ња­ња удлага став­ља се на прелом исит­њен Sumputum (гавез) скуван на млеку; остав­ља се да стоји на прелому двадесет четири сата. У исте сврхе користи се и Малва (слез) куван на млеку црне стеоне краве. Друга врста мелема се припрема од шест фино улупаних беланаца, помешаних са стипсом и со­љу; овај мелем се став­ља испод завоја од вуне у случају прелома или ишчаше­ња. Припрема се и гипс од соли помешан са квасцем, или исит­ њеним гавезом. Друге операције, којима би требало посветити паж­њу, односе се на ампутације, трансплантације, скида­ње наслага са очне јабучице, одстра­њива­ње камена из бешике, као и на операције херније и хемороида. Операције на оку су још увек уобичајене. Неке друге хируршке захвате забележила сам у Плаву. Тамо сам се сусрела са једним хирургом који ми је описао операцију каменца (подсећа на једну операцију Гидониан секте - Guidonian - описаном код Preindlbergera); причао ми је о томе како је његов отац оперисао камен у бубрегу помоћу танког ножа. Дета­љи овог хируршког захвата нису најјаснији, док човек који данас врши операције бубрега став­ља само топле облоге. Нисам чак ни сигурна да ли је било 445 index01.indd 445

10/2/2007 8:50:47 AM

у пита­њу обо­ље­ње бубрега или нешто друго. Још увек се могу пронаћи дета­љи о неким озби­ љним операцијама, или их памте неки људи, међутим, ови описи немају дово­љно корисних елемената. Може се претпоставити једино да су се обав­љале сличне операције, и да се још понегде могу срести, можда у Албанији - из које су потекли многи од ових народних обичаја и постали познати и међу Јужним Словенима. Трепанација (буше­ње отвора на костима главе) се користила у Далмацији и Црној Гори, све до почетка овог века, а можда и касније. Случајеви који су лечени на овај начин припадали су групи тешких оштеће­ња главе, главобо­љама и жутици. Обичај пушта­ња крви на темену или врху главе још увек се приме­ њује у овом облику (као и код трепанације): или, у области сагиталног шава на лоба­њи. Трепанација је била уобичајен поступак у Црној Гори у осамнаестом и почетком деветнаестог века, све док није забра­њена законом из 1856. Као и за већину озби­љних операција, пацијент се опијао ракијом, или га је држа­ло неколико људи. Лекар је користио и нож, закрив­љени нож, малу куку, шо­љу у коју је хватао крв, назуб­ љен цилиндар, сребрну кашику, перо или комад вуне да би спречио комаде кости да упадају у лоба­њску шуп­љину. Да би се заштитила шуп­ 446 index01.indd 446

10/2/2007 8:50:47 AM

љина, користио се прстен исечен од осушене тикве, док се шав правио свиленим концем. Држала се дијета неко време, а забележено је и да је један те исти пацијент био неколико пута подвргнут истој операцији у току свог живота. Жене и млади људи (испод четрнаест година), као и старији људи, врло су ретко, или нису никада, били подвргнути оваквом хируршком захвату. У свим овим операцијама употреб­љава се инструментаријум најпримитивније врсте. Комплетан прибор хирурга-берберина од пре двадесет година сачи­њавали су: два пара грубо направ­љених клешта, танка клешта за екстракцију зуба (која су се често ломила и била поправ­љена жицом или канапом), кукасти инструмент са дугачком дршком, комад бакарне жице са чвором на једном крају (служио је за испи­тива­ње), мали закрив­љени нож, каои обични ножеви и бријачи из његовог арсенала. Са таквим инструментима вадио је метке, отварао ране, пуштао крв, вадио камен из жучи и вршио неке ма­ње ампутације. У Црној Гори, хирург који је обав­љао трепанацију (отвара­ ње лоба­ње) користио је трепин (инструмент за отвара­ње лоба­ње), који су правили металски радници из тог краја, а могли су се наћи у разним величинама. Сребрне игле су се користиле 447 index01.indd 447

10/2/2007 8:50:47 AM

за пробада­ње, тетоважу и убриз­гава­ње, као и рогови. Масти су се наносиле на пера, папир; прашкови су се пропуштали кроз сламчице и стаб­љике би­љака, као и кроз папирне фишеке. Мере за лекове су се понекад одређивале према величини орахове или лешникове љуске. Уд­лаге се праве од било ког светлог дрвета; заши­ље се на крајевима, али се не морају обавезно шмирглати на ивицама. За завоје се више користи вуна него памук, али и лан ножа да послужи. За везива­ње се користи, као најпрактичнији, део тканине, који је обично у облику комада са ха­љине. За скида­ње скраме са ока користи се шећер у кристалу, оштар камен, или црвени свилени конац. Као импровизован клистир виђала сам грубу, шуп­љу стаб­љику.

448 index01.indd 448

10/2/2007 8:50:47 AM

Исцељивање, 1932.

449 index01.indd 449

10/2/2007 8:51:03 AM

Хоџа и народни лекар, Рашка, 1930.

450 index01.indd 450

10/2/2007 8:51:19 AM

Лечење на извору, Куманово, 1928. 451 index01.indd 451

10/2/2007 8:51:37 AM

Обредно шишање, околина Београда, 1928. (Фото: Етнографски музеј, Београд)

452 index01.indd 452

10/2/2007 8:51:54 AM

НАПОМЕНЕ И ИЗВОРИ: 1) Sličan recept zamenjuje plavi pigment crvenim, kiselo mleko koristi se umesto sirćeta, izostavlja se beli luk, a smanjuje količina crne supstance; pije se u slučaju “belog vetra” (ekcem), a služi za spoljašnju upotrebu pri oboljenju testisa, te se u takvim slučajevima nanosi u obliku obloga. 2) S.E.Z. XIX, v. bibliografiju. 3) V. str. 236. 4) Ubojiti kamen je, između ostalog, i čarobni kamen koji služi za lečenje. I magičan, kao i običan, kamen koristi se kao lek kada se preko njih prelije voda.

Registar latinskih naziva biljaka (prema priredivaču knjige) Acanthus ................................ Crni šlir Achillea millefolium .............. Hajdučka trava Aegopodium .......................... Poganica trava Arnica montana ..................... Brdanka, arnika Asarum europeaum ................ Kopitnjak Betonica officinalis ................ Betunika, ranilist, ranjak Clematis vitalba ..................... Divlja loza Colchicum autumnale ............ Mrazovnk, jesenji kaćun Conium maculatum ................ Kukuta, mišje zelje Erythraea centaurium ............. Kičica Euphorbla verid ..................... Mlečika, mlečar Fraxinus excelsior .................. Jasen (praslovenski naziv) Helleborus niger .................... Glavobolka Helleborus odorus .................. Kukurek Hyoscyamus niger ................. Bunika, zubnjak Inula helenium ....................... Oman, ovnak, veliko zelje Iris germanica ........................ Perunika, bogila Melissa officinalis .................. Matičnjak Mentha aquatica ..................... Konjski bosiljak 453 index01.indd 453

10/2/2007 8:51:54 AM

Nigella sativa ......................... Mačkov brk Pariciaria officinalis ............... Drenak, mrtva kopriva Plantago maior ....................... Bokvica Polygonatium officinale ......... Sarađa Rubia tinctorum ..................... Broć (praslovenska reč) Rumex acetosa ....................... Kiselica Ruta graveolens ..................... Ruta, rutvica Salvia officinalis .................... Kadulja Sambucus nigra ..................... Zova Sambucus ebulus ................... Burjan, avtika Sempervivum tectorum ......... Čuvarkuća, uzludobra Symphytum officinale ..................... Gavez Trifolium pratense ........................... Detelina Veratrum album .............................. Čemerika Verbascum ...................................... Divizma, jagorčac Veronica officinalis ........................ Razgon

БИБЛИОГРАФИЈА: Adamović, L. Bilnogeografske formacije zagorskih krajeva Dalmacije, Bosne, Hercegovine i Crne Gore (Rad Jugoslovenske Akademije, 1912-13). Adamović, L. Die Pftanzenwelt Dalmatiens (1911). Adamović, L. Die Pftanzenwelt der Adrialander (1929). Adamović, L. Flora Jugoistočne Srbije (Rad, 1908-11). Adamović, L. O Nazivima biljaka (Brankovo Kolo, 1899). Adžić, S.M. Lekovite Biljke u Jugoslaviji (1930). Arambašin, J. Liječki rječnik (Split, 1912). Ardalac, V. Basne (iz Bukovice), Zb. XVII, pp. 357-64. Ardalac, V. Bukovica, Narodni život i običaji, Zb. IV, V, VII. Balarin, N. Gatanje na Grudi, Zb. III. Banović, S. O nekim biljkama dvije ljekaruše, Zb. XXVI. Banović, S. Pet tezačkih ljekarija od bolesti zuba, Zb. XXVIII. Barušić, F. Flora naše narodne pjesme (Školski Vjes 1899, VI). Bassanovič, Materiali za etnografija na Bulgarija, Lomskija 454 index01.indd 454

10/2/2007 8:51:54 AM

Okrug Otdelt. Narod, medicina i medicinska sueverija, N.U. V. Batut, J. Građa za medicinsku terminologiju (1887). Batut, J. Knjiga o Zdravlju. Biljan, M. Gatanja (Gospić u Hrvatskoj), Zb. XIX. Biljan, M. Narodni lekari (vrači) (Gospić), Zb. XIII. Boranić, D. Đakovačka ljekaruša, Zb. XX. Bratić, T. Ljekaruša iz Skadra, 1843, Gl. Z.M. XII. Bratić, T. Narodno liječenje iz jedne ljekaruše iz 1843. godine, Gl. Z.M. XX. Bratić, T. Pabirci iz narodne medicine u Hercegovini, Gl. Z.M. XV. Bulat, P.K. Pogled na slovensku botaničku mitologiju Bušetić, T.M. Narodna Medicina Srba Se¬ljaka u Levču, S.E.Z. D’All Asta, F. Narodna Medicina (Hrvatsko Primorje), Zb. XXVI. Delić, S. Kako se baji oganj, Gl. Z.M. V. Dežman, I. Riječnik liječničkog nazivlja (1868). Đorđević, T. Otrovi (Misao, XXXIV). Đorđević, T. Uputstvo za prikupljanje građe iz narodne medicine (1900). Đorđević, V. Narodna Medicina u Srba (Letopis Matice Srpske, knj. 114, 1872). Dragičević, T. Narodne Praznovjerice (Žepče), Gl. Z.M. XIX, XX. Dragičević, T. Narodni lijekovi, Gl. Z.M. XXI. Fazlović, Bajanja, Gl. Z.M. VII. Fazlović, Narodni lijekovi, Gl. Z.M. VI. Georgiev, M. Bilkite o narodnata ni medicina (Medicinska Sbirka, I, kn. IV). Ginčev, S. Nešto po bulgarska narodna medicina, Sb. N.U. III. Glück, L. Hamajlije i zapisi u narodnom lekarstvu, Gl. Z.M. II. Glück, L. Narodni lijekovi iz bilinstva u Bosni, Gl. Z.M. IV. Glück, L. Narodno liječenje bjesnoće, Gl. Z.M. V. Glück, L. O Stravi, Gl. Z.M. IV. Glück, L. Skizzen aus der Volksmedicin (Wissenschaft, Mitteilungen aus Bosnien und Herzegovina, 1894, II). Golemanov, G. Materiali po narod, medicina iz GornjoOrehovsko, Sb. N.U. XXX (1914). Grbić, S.M. Narodni Običaji u srezu Boljevačkom, S.E.Z. XIV. 455 index01.indd 455

10/2/2007 8:51:54 AM

Grđić-Bjelokosić, L. Iz naroda i o narodu (1891). Gundrum-Oriovčanin, Luičeva Lekaruša, Zb. XIV. Haračić, A.M. Prilog za narodnu botaničku nomenklaturu (Glasnik Hrvatskog Narod. Društva, 1894). Hirtz, M. Rječnik narodnih zooloških naziva (1928). Hovorka, O. Narodna Medicina na poluostrvu Pelješcu, Gl. Z.M. XII. Hovorka, O. and Kronfeld, Vergleichende Volksmedizin (1912). Iliev, A.T. Rastitelnoto carstvo v narod, poezija, običaite, obredite i poverijata na Bulgarite, Sb. N.U. 1892. Ivanišević, Fr. Poljica (u Dalmaciji) Narodni život i običaji, Zb. VIII-X. Jovović, L. Crnogorski Prilozi, Zb. I. Jukić, J.F. Domaći Ljekar (1850?). Jurišić, J. Nekoliko narodnih lekova, baja¬nja i verova¬nja iz Batočine (Glasnik Etnografskog Muzeja, 1931, VI). Klarić, I, Dvije narodne ljekarije, Gl. Z.M. VIII. Klarić, I. Kralje (u Turskoj Hrvatskoj), Zb. VI. Klarić, I. Narodna ljekarija iz Livna, Gl. Z.M. XI. Košir i Möderndorfer, Ljudska Medicina med Koroskimi Slovenci (1926). Kotarski, J. Lobor, Zb. XX-XXIII. Kraus, Fr. Südslawische Volksmedizin (Rote Kreuz, II,p. 3). Kuklinović, O Liječenju, Gl. Z.M. X. Kurelac, F. Imena vlastita i splošna domaćih životi¬nja u Hrvatov i poneklo i Srbalj (Zagreb, 1867). Kurjaković, M. Molitve u Vrbovi, Zb. VIII. Lang, M. Samobor (Narodni život i običaji), Zb. XVI-XIX. Lilek, E. Narodna Medicina, Gl. Z.M. V. Lovretić, J. Bilje, Zb. XXI. Lovretić, J. Otok (u Slavoniji) Narodni život i običaji, Zb. II-VII. Lukić, L. Varoš, Zb. XXIV-XXVI. Matasović, J. Čini od uroka (Vinkovci, 1918). Medić, M. Četiri ljekaruše, Zb. XIV. Medić, M. Lekarstvo Crnogorsko, Zb. XX. Medić, M. Medicinske bilješke, Zb. XIX. Medić, M. Nečisna apoteka, Zb. XV. Medić, M. Povlačenje kao lijek, Zb. XVIII. Medić, M. Tri Lekaruše, Gl. Z.M. XVI. 456 index01.indd 456

10/2/2007 8:51:54 AM

Mijatović, S.M. Narodna Medicina Srba Seljaka u Levču, S.E.Z. XIII. Miličević, M.Đ. Život Srba Seljaka (reprint, S.E.Z. I). Milosavljević, S.M. Bolesti, njihova imena i način lečenja (Srpski Narodni Običaji u Srezu Omoljskom), S.E.Z. XIX. Nemičić, Medicinski Rječnik (Zagreb, 1913). Nikolić, V.M. Narodno lekarstvo (u Lužnici), S.E.Z. XVI. Nuić, A. Narodna Medicina (Duvno u Bosni), Zb. XXI. Omerse, N. Zagovora knjiga Antona Petrića (Glasnik Zgodovinskog Društva v Mariboru, XVII). Oppenheim, F.W. Ueber d. Zustand der Heilkunde... d. Türkei. Pančić, J. Botanika (1863). Pavić, B. Strava i uroci (Venac, XVI). Pavlović, I.M. Život i običaji naroda u Kragujevačkoj Jasenici u Šumadiji, S.E.Z. XXII. Pećo, Lj. Običaji i verovanja iz Bosne, S.E.Z. XXXII. Petkov, S., Vatev, S., Javasev, A., Stamboliev, S. Materiali po narod, Medicina v Bulgarija, Sb. N.U. XXI. Petrović, A. Narodno bajanje u nekim selima u Kragujevačkoj Jasenici (Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, pp. 84-90). Petrović, A. Skopska Crna Gora (Lekari), S.E.Z. VII. Petrović, S. Lekovite bilje (Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo, XXVI). Pichler, A. Prilozi poznavanju narodnih imena bi¬ljaka u Hercegovini (Mostar, 1905). Plemanov, T. Materiali po narod, Medicina, Sb. N.U. IV. Radulović, J. Iz narodne medicine u okolini Podgorice (Glasnik Etnografskog Muzeja, VII, 1933). Šapkarev, Po narod, medicina i njenata nomenklatura v Makedonija (Sb.N.U. X). Sasel, J. Lečenje različitih bolesti (Glas, Zgodovinskog Društva v Mariboru, XVI). Schlosser, Flora Groatica (Zagreb, 1869). Skarić, D. Vračke (Lipovo Polje u Lici), Zb. XXIII. Steiner, K. Bosanska Narodna Medicina, Gl. Z.M. XV. Stern, B. Medizin, Aberglaube und Geschlechtsleben in der Türkei. 2. vols. (Berlin, 1903). Šulek, V. Imenik Bilja (Zagreb, 1879). Truhelka, G. Die Heilkunde nach volkstümlicher 457 index01.indd 457

10/2/2007 8:51:54 AM

Ueberlieferung mit Auszügen an einer alten Handschrift (Wissenschaftliche Mitteilungen aus Bosnien und Hercegowina, II, 1894). Truhelka, G. Narodna Medicina u Bosni, Gl. Z.M. I. Udziela, M. Ein Beitrag zu Volksthierheilkunde in Bosnien (Materyaly antropologiczno-archeologiczne i etnograficze, I, 1896). Vatev, S. Bulgarski medicinski rečnik (Medicina, 1894). Vatev,S. Uputstva za skupljenje građe iz narodne medicine (translated in Narodno Zdravlje, 1900) (Bulgarian, Sb. N.U. XV), 1898. Veljić, Đorđević, Stefanović, Bušević, Običaji i verovanja iz Istočne Srbije, S.E.Z. XXXII. de Visiani, R. Flora Dalmatica (1842). Vuksen, D.D. Jedan zbornik narodnih lijekova iz Boke (Glas. Etnografskog Muzeja, IV 1926). Vuksen, D.D. Jedan zbornik narodnih lijekova iz prošloga vijeka (Glas. Etnografskog Muzeja, III, 1926). Žić, I. Vrbnik na Otoku Krku, Zb. XV, VII, etc. Zovko, I. Narodna Demonologija, Gl. Z.M. IV. Zovko, I. Narodna jela i pića. Bolesti i lijekovi... po Bosni i Hercegovini, Zb. I. Zovko, I. Nekoliko narodnih ljekova, Gl. Z.M. (1889-90). Zovko, I. Vjerovanja iz Herceg-Bosne, Zb. IV, VI. Žuljić, M. Narodna Medicina u Varešu (Bosna), Zb. XI.

СКРАЋЕНИЦЕ: S.E.Z. Srpski Etnografski Zbornik. Zb. Zbornik za narodni Život i Običaji Južnih Slavena. Sb. N.U. Sbornik na Narodno Umotvorenie. Gl. Z.M. Glasnik Zema¬ljskog Muzeja u Sarajevu. Drugi izvori za narodnu medicinu mogu se naći u navedenoj literaturi i drugim časopisima i publikacijama pomenutim u tekstu i beleškama.

458 index01.indd 458

10/2/2007 8:51:54 AM

459 index01.indd 459

10/2/2007 8:51:55 AM

460 index01.indd 460

10/2/2007 8:51:56 AM