Naziv škole
SEMINARSKI RAD Tema: Magija, nauka i religija
Profesor-mentor:
Student:
Decembar,2011.
1
SADRA! "#$D............................................................................................................................% 1Ma&'(a, nau)a, re*'&'(a...............................................................................................+ 1.1Koncet re*'&'(e....................................................................................................... 1.2Nastana) ma&'(e..................................................................................................... 2$dnos ma&'(e, nau)e ' re*'&'(e................................................................................../ a)*(ua)....................................................................................................................11 'teratura....................................................................................................................12
2
UVOD Ne postoji ni jedan narod, ma kako bio primitivan bez religije i magije. Niti postoji i jedna vrsta primitivnih ljudi kojoj nedostaje naučni stav ili nauka. Magija i nauka, odnosno religija, idu zajedno. Dakle on zastupa ideju da u svakoj zajednici mogu se uočiti dva jasno izraena domena: duhovni i svetovni, drugim rečima ! domen magije i religije i domen nauke. Mali Malino novs vski ki je pred predst stav avni nikk antr antrop opol ološ oško kog g "unk "unkci cion onal aliz izma ma i zače začetn tnik ik klas klasične ične evolucionističke teorije društvenog razvoja, njenih istorijskih premisa i metodološkog postup postupka ka.. #lavn #lavna a slabos slabostt "unkci "unkciona onaliz lizma ma predst predstavl avlja ja upravo upravo njegov njegovo o osnovn osnovno, o, $antiistorijsko$ polazište: ono negira $dijalektiku razvoja$, štaviše poriče mogu%nost istorijskog objašnjavanja razvoja društva i kulture na opštem planu, a time i teorijsku potrebu za ovom vrstom objašnjenja. Metodološki skepticizam u pogledu mogu%nosti da se rekonstruiše stvarna istorijska prošlost recentnih primitivnih društava na drugim kontinentima doveo je do toga da se zapadni "unkcionalistički antropolozi ponašaju kao $apstraktni empiričari$ koji $meta"izički negiraju$ postojanje ostataka, preitaka rani ranijih jih etap etapa a razv razvoj oja, a, prev prevaz azi&e i&eni nih h druš društv tven enih ih odno odnosa sa i oblik oblika a kult kultur ure. e. Neki Neki "unkcionalisti kritikuju koncept $ostataka$ u metodologiji evolucionističkih etnologa iz '(' veka, smatraju%i ga neupotrebljivim ili štetnim. Takvu kritiku izneo je Malinovski ) argumentuju%i da ukoliko $kulturni "osili$, $ostaci$ uopšte postoje i odravaju se u datom socijalnom i kulturnom sistemu, to je otuda što odgo odgova vara raju ju neko nekojj aktu aktuel elno nojj ili, ili, pak, pak, traj trajno nojj druš društv tven enoj oj potr potreb ebi.i. *tet *tetno nost st pojm pojma a $ostatka$ iz prošlosti u antropologiji ogleda se u tome što on "igurira kao $lano metodološko sredstvo u rekons rekonstru trukc kciji iji stupnj stupnjeva eva evoluc evolucije ije$$ i ujedn ujedno o pogreš pogrešno no usmera usmerava va posmat posmatran ranje je na terenu: umesto da trai sadašnju "unkciju nekog kulturnog "enomena, istraivač se usredsre&uje na njegov prividni arhaizam i zanemaruje stvarni kontekst u kojem taj "enomen ima "unkciju i značenje. +staci predstavljaju istorijski dokazni materijal, oni svedoče o $univerzalnosti$ pojava i njihovom $zakonitom$ javljanju u razvoju prvobitnog društva. Drugim rečima, sirvivali potvr& potvr&uju uju dijale dijalekti ktiku ku razvo razvoja ja u istori istoriji ji preobr preobraa aajj i smena smena načina načina proizv proizvodn odnje, je, 1
V.Malinovski, Magija,nauka,religija, 1981.str.268
3
odgova odgovaraj raju%i u%ih h oblik oblika a društv društveni enih h odnosa odnosa i oblikoblik- svesti svesti nemin neminovn ovno o su pra%eni pra%eni odr odrav avan anje jem m
izve izvesn snih ih
elem elemen enat ata a
pret pretho hodn dne e
razv razvoj ojne ne
etap etape e
i
"orm "ormac acijije. e.
unkci unkcion onali alistič stički ki stav stav prema prema istori istorijiji i razvoj razvoju/p u/prog rogres resu u u njoj njoj on kvali"i kvali"ikuj kuje e kao agnosticizam. 0"irmativni stav prema istoriogra"iji, koji se u radovima "unkcionalista svodi na deklaracije o potrebi koriš%enja svih vrsta raspoloivih istorijskih izvora, prividan je: budu%i da ti antropolozi uglavnom proučavaju tzv. primitivna i tribalna društva u kojima su takvi izvori oskudni i u velikoj meri nepouzdani 1npr. oralna tradicija2 ili uopšte ne postoje 1pisana dokumenta arheološka svedočanstva2, oni u praksi odustaju od ovih načela i svakog rada na rekonstrukcijama, ograničavaju%i svoj interes na opisivanje sadašnjeg stanja i konstatovanje aktuelne "unkcije nekog socio/kulturnog "enomena. 3remda je 4uliši%eva kritika "unkcionalističke teorije doktrinarna i ideološka, a ne epistemološka, ona sadri i poneko zdravo zrno. +dbacivanje rekonstrukcije istorije, koje je u antropologiji usledilo kao reakcija na neuspeh evolucionističkog istorizma, moe se razumeti, ali ne i opravdati do kraja jer je sva istorija nuno rekonstrukcija, a stepen uverljivosti odre&ene rekonstrukcije zavisi od raspoloivih raspoloivih podataka. podataka. 0ko su etnolozi iz '(' veka bili odve% nekritični nekritični prema sopstvenim rekonstrukcijama i eksplanatornim modelima razvoja 1stadijumi evolucije ciklusi2 kojima su, bilo oni sami ili njihovi sledbenici, pridali normativni karakter, ne znač značii da je svak svakii napo naporr u tom tom prav pravcu cu unap unapre red d osu&e osu&en n na neus neuspe peh h i stog stoga a nepotreban.
4
1 Magi Magija ja,, nau nauka ka,, rel relig igij ija a 3o Malinovskom, magija 5niče iz ideje o izvesnoj magičnoj, bezličnoj sili, koju neki nazivaju nazivaju mana, neki arungvilta arungvilta a indijanska indijanska plemena u 0merici 0merici vakan, vakan, orenada, orenada, manitu i gotovo su univerzalna ideja na koju se nailazi gde god nastaje magija. 3rvobitnim religijama, dakle i magiji i animizmu Malinovski pripisuje karakter 5kolektivne svesti6 7. 8ajednica doprinosi "ormiranju prvobitnih opštih predstava, uključuju%i tu i totemizam. Malinovski de"iniše totemizam kao 5blizak odnos za koji se pretpostavlja da postoji izmedju grupe srodnih ljudi, s jedne strane i vrsta prirodnih i veštačkih predmeta, s druge strane, i ti se predmeti nazivaju totemima odredjene grupe. +n zapaa da primitivan čovek. mnogo više od civilizovanog, zavisi od grupe s kojom je u direktnom kontaktu i radi praktične saradnje i radi umne solidarnosti, tako da je primitivna religija bila u sustini stvar zajednice više nego pojedinca. 8a shvatanje razlike religije i magije Malinovski predlae uporedjivanje obreda koji se vrše pri rodjenju deteta 1da bi se sprečila smrt deteta2 s drugim tipičnim običajem ! obredom kojim se slavi rodjenje deteta. +vo nam pomae da shvatimo sloeni odnos 5izmedju magije i religije6 Dok su u magijskom aktu ideje i ciljevi uvek jasni, otvoreni i odredjeni u r eligijskom obredu nema svrhe koja je upravljena prema kasnijem dogadjanju. 9 regijskom obredu dominira njegova sociološko/duhovna "unkcija, u magijskom, biološko/vegetativna egzistencijalna "unkcija. tvar je u tome sto u primitivnim uslovima 5tradicija od najve%eg značaja za zajednicu6 Dakle, red i civilizacija mogu da se odre samo strogim pridravanjem znanja predhodnih generacija. vako popuštanje slabi jedinstvo grupe i ugro&ava njenu kulturu, pa je stoga to društvo 5svoju tradiciju učinilo svetom6. (z ovoga proizilazi jednostavan zaključak: magijska radnja ima cilj koji je praktičnog karaktera, pa je stoga ona okrenuta budučnosti, religijska radnja nema nikakav drugi cilj osim da očuva i integriše ljude zajednice pa je stoga okrenuta sopstvenioj tradiciji, kulturi i prošlosti. (pak, suprotno verovanju Malinovskog u mnogim običajima postoji preplet magijskog i religijskog. 2
B.Malinovski, Magija, nauka, religija, 1981.str.4
5
Magija Magija se usko usko vee vee za pojam pojam mana. Mana je prvi prvi put sistemat sistematski ski locirana locirana i proučena u Melaneziji, odakle potiče i naziv, ali se u potpuno istom obliku, a pod različitim imenom, javlja me&u društvima lovaca/skupljača širom sveta. (ako treba biti oprezan prilikom univerzalizacije pojma mane, registrovano je čak ;< različitih imena za =manu> u isto toliko različitih društava. Malinovski navodi kako se na ideju mane nailazi gde god nastaje magija.? +vo verovanje u pozitivnu ili negativnu mo% izvesnih meta"izičkih koncepata bez dodira sa empirijskim činjenicama ve% nekim =nevidljivim> svojstvima i 4olakovski naziva =zaostatkom magijskog mišljenja> 14olakovski );@A: ??2. Njegov sunarodnik sjajno %e se zapitati da li iko =od nas> zaista veruje da su njegove telesne slabosti ili smrt čisto prirodne pojave, =samo jedan nevaan doga&aj u beskrajnom lancu uzroka> i navodi kako i za najracionalnije =civilizovane> ljude zdravlje, bolest i smrt tako&e =lebde u nejasnoj emocionalnoj magli, koja izgleda i zgleda da postaje guš%a i neprobojnija što su sudbonosni oblici blii> A.
1.1 1.1 Konc Koncep eptt reli religi gije je
9 svakoj religiji nailazimo na verovanje u neku mo% koja je u potpunosti različita od mo%i čoveka. Takvoj mo%i nije ništa nemogu%e, bilo gde i bilo kada, a onaj koji veruje u tu mo% i sam se ose%a jačim. Bilo da je apsolutna mo% shva%ena kao lična ili bezlična, muška ili enska, vidljiva ili nevidljiva, u čoveku ili izvan njega, doba ili zla ! baš zato što se razlikuje od mo%i čoveka i što je beskrajno prevazilazi ona je za njega mistična, početak svake vere je ose%anje tajne. (skustvo apsolutne i mistične mo%i je starije od svih verskih sistema: ono se neiscrpljuje ni u oblicima prirodnog verovanja ni u obja objavl vlje jeno nojj veri veri u jedn jednog og ili ili više više Bogo Bogova va.. voj voje e isku iskust stvo vo sa apso apsolu lutn tnom om mističnom mo%i vernici izraavaju na raznolike načine, ali njihovi oblici jesu: ). kongitivni, 7. emocionalni, ?. akcioni, A. mistični. (storijski oblici izraavanja tog iskustva su: a2 mit, b2 ritual, c2 verska zajednica, d2 verska ličnost. Cerovanje u apsolutnu i mističnu mo%, iskustvo sa njom i oblici
3
Isto,str.35 Isto,str.44
4
6
izraavanja imaju odredjeno značenje, značaj ne samo za pojdinca nego i za grupu, društvo i kulturu. 3rema tome religijom se moe smatrati svako verovanje u apsolutnu i mističnu mo%, iskust isk ustva va sa tom mo%i mo%i moe moe da izraa izraava va na kongit kongitiva ivan, n, emocij emocijala alan, n, prakti praktičan čan i mističan način. ticanje i izraavanje iskustva sa tom mo%i ima za čoveka odredjeno značenje, a za zajednicu odredjen značaj. 9niverzalna struktura religije postaje jasna kada se očisti od svih pojedinosti koje je čine nepreglednom.
1.2 1.2 Nast Nastan anak ak magi magije je
edno je sigurno, kae Malinovski, da magija nije nastala iz apstraktnog pojma univerzalne mo%i, koji se kasnije primenjivao na konkretne slučajeve. 5+na je, bez sumnje, nastala nezavisno u više slučajeva6. Dakle, magija nastaje iz iskustva i ima sasvim praktičnu ulogu i svrhu. 9 tome se magija razlikuje od prvih oblika religijskih verovanja kao što je animizam, to jest verovanje u duhovna bi%a, koje nastaje iz straha ranog čoveka, kako od smrti, tako i od mnogih prirodnih "enomena koje ne moe da razume i objasni. Telo i duša divljaka su pod stalnim pritiskom i terorom, koje koje savr savrem emen enii čove čovekk ne moe moe ni da zami zamisl sli.i. 3red 3red opas opasno noš% š%u u od prir prirod odni nih h i natprirodnih sila, ljudi na tom stupnju razvoja, reaguju poput ivotinja zbijaju se u krda, sa eljom da jedni drugima budu što blii, kako bi sa drugima ublaili strah i podelili toplotu. Dosta Dosta rano rano je me&u me&u etnolo etnolozim zima a uočen uočeno o da primit primitivn ivne e grupe grupe i prasta prastare re ljudsk ljudske e zajednice gaje kultove pojedinih biljaka i ivotinja, koje za njihove pripadnike imaju ulogu svetog i nedodirljivog objekta zaštite ! totema. Totem je zajednički simbolički zaštitnik pred silama i pretnjama koje čovek ne moe da razu razume me i pojm pojmi.i. Tote Totem m iska iskazu zuje je i čvrs čvrstu tu vezu vezu poje pojedi dinc nca a i grup grupe. e. 3oje 3ojedi dina nacc jednostavno ne moe da opstane bez grupe. 8bog toga je najtea mogu%a kazna za čoveka izgon, progonstvo iz plemena. To nije samo osuda na smrt, to je gore od smrti. 0li, ko u plemenu zna šta ljudima valja činitiE amo najstariji ili oni koji su pokazali ili pak nasledili neka magijska ume%a. 8ato, kako su pokazala etnološka istraivanja
7
starih i divljih australijskih plemena, mo% poseduju i ljudima vladaju oni koji znaju magiju, taj nevidljivi i nedokučivi oblik mo%i. ama reč magija i njoj odgovaraju%e reči kao što su čini, čarolija, opčiniti, oma&ijati, sadre verovanja u čovekove tajanstvene mogu%nosti. Magija daje čoveku praktičnu mo% nad izvesnim stvarima. Tako je i kralj morao biti neko ko je bio sposoban manje da vlada eljama ljudi, a više da nadvlada elje nevidljivih sila i mo%i i da osigura njihovu naklonost. 4ralj je odgovoran za dovoljnost i sigurnost hrane. +n prvi počinje da lovi, on prvi mora da proba hranu. +tud tzv. običaj prvog vo%a ! tek kad je kralj nešto prvi pojeo ostali mogu mogu da korist koriste e tu hranu hranu bezbed bezbedno. no. 9 takvim takvim,, po opstan opstanak ak plemen plemena a ključ ključnim nim situacijama, kralj na sebe preuzima prvi rizik. Nakon toga on moe svom plemenu da kae: 50 sada vi moete da jedete6. 9 drevnim društvima kraljevski put do mo%i i vlasti vodio je kroz razumevanje okultnih mo%i i poznavanje vremena i uslova povoljnih za njih. vi drevni narodi su verovali u postojanje magične mo%i. 3o pravilu su najstariji u plemenu bili prirodni tumači takve mo%i. 9 posve%eni krug onih koji su posedovali magičnu mo% mogli su da u&u i pojedinci koji su posedovali ili pokazali izvesne neuobičajene sposobnosti 1u parapsihologiji se danas takvi ljudi nazivaju ekstrasensima2. +snovu magijske mo%i čini strah, kao što je njena glavna uloga u društvu da učvrsti običaje. 3ripadnik primitivnog društva koji bi se usudio da ne sledi način ivota svojih predaka privukao bi na sebe bes i ljutnju okultnih, magijskih sila. 0li, ukoliko je više privren običajima svojih predaka, utoliko više %e te njemu nepoznate sile, kojih se plašio, biti na njegovoj strani. Tako je magijska mo% delovala u odnosu na grupu kao osnovn osnovna a kohez kohezion iona a snaga snaga za očuva očuvanje nje običaj običajima ima i tradic tradicijo ijom m uspost uspostav avlje ljenih nih i ritualima zahtevanih socijalnih obrazaca ponašanja. (z svega ovoga se moe zaključiti da različiti oblici i modeli magijske mo%i uvek imaju jak konzervativni naboj i kon"ormistički karakter. #lavni cilj magijske "ormule mo%i je odranje tradicije. Tradicija, koja suvereno vlada u primitivnim civilizacijama, kao što konstatuje Bronislav Malinovski, očito se uspostavlja oko magijskog rituala i kulta.
8
+dgovaraju%i na pitanje kakva je kulturna "unkcija magije, Malinovski kae da je 5"unkcija magije da ritualizira čovekov optimizam, da pojača njegovu veru u pobedu nade nad strahom6. ( dodaje, da se iz perspektive sigurnosti razvijenijih civilizacija lako uočava sirovost i bezvrednost magije. 50li bez njene mo%i i rukovo&enja rani čovek ne bi mogao da savlada svoje praktične teško%e, niti bi mogao da napreduje do viših stupnjeva civilizacije. 8bog toga se u primitivnim društvima magija svuda pojavljuje i otuda proizilazi njena ogromna mo%6.
2 Odno Odnos s mag magij ije, e, nauk nauke e i reli religi gije je oš je Malinovski primetio da je tradicija za $primitivnog$ čoveka $neprocenjiv rezultat zaple aplete ten nog isk iskustv stva njeg jegovih ovih pre predak daka$ ali i svet sveta a stv stvar koja koja ima ima $ore $oreol ol neprik neprikosn osnove ovenos nostiti i pečat pečat natpri natprirod rodnog nog$. $. Malino Malinovsk vskii ne kae kae otkud otkud $tradic $tradiciji iji$$ ovi neob neobič ični ni atri atribu butiti,, ali ali jasn jasno o je samo samo po sebi sebi da kata katalo logo gom m isku iskust stva va simb simbol olič ički ki raspolau preci / bivši članovi zajednice koji su činom umiranja prešli na područje svete imanencije. 4analom tradicije istovremeno teče ambivalentna materija: baština praktičnog iskustva koja se svakodnevno nanovo potvr&uje u svojoj primenljivosti, i svetost ljudi koji su je predali a sada se nalaze u carstvu mrtvih pa su, stoga, sui gene generi riss svet sveta, a, i natp natpri riro rodn dna a bi%a bi%a.. 8ato 8ato trad tradic icijija a ima ukus ukus sakr sakral alno nost stii a njen njeno o pošt poštov ovan anje je obav obavez ezu u reli religi gijs jske ke norm norme. e. 3rec 3recim ima a se dugu duguje je tolik toliko o mnog mnogo o da se komunikacija sa njima čini svrhovitim uslovom "unkcionisanja cele zajednice. 3ostoje hipersenzibilne osobe koje su veoma podlone uticajima negativne energije. Budu%i da je upravo snaga koju poseduju misli i emocije ta nemerljiva energija koja ne >priznajeF prostorno/vremenske zakonitosti dovoljno je imati i negativne misli pa da se mentalnim putem postigne eljeni cilj. Govek, na drugoj strani, moe svojim negativnim mislima da proizvodi negativne e"ekte iako ih stvarno ne eli. Tako je po savremenom shvatanju crne magije kod nas svaki čovek latentni crnomagičar, a istovremeno i potencijalna rtva.
9
Hepe Hepert rtoa oarr crno crnoma magi gijs jski kih h delo delova vanj nja a je veom veoma a razn raznov ovrs rsta tan, n, pome pomenu nu%u %u samo samo najzastupljenije postupke. To su pre svega, različiti slučajevi tzv. >nagazne magijeF koja se sastoji u stavljanju odre&enih predmeta, materija i supstanci kao što su igla, krv neke ivotinje 1crni petao, pas, mačka2, menstrualna krv na mesto koje >rtvaF mora sigurno da nagazi 1prag, kapija2. tavljanje ovih magijskih sredstava u jelo, pi%e ili na odre&eno mesto sa kojim je >rtvaF u neposrednom kontaktu. paljivanje kose, nokt noktiju iju,, delo delova va gard garder erob obe, e, osta ostata taka ka hran hrane, e, klas klasič ični ni su prim primer erii crno crnoma magi gijs jsko kog g delovanja mogu imati različite ciljeve koji se "ormulišu prilikom obavljanja rituala i namenjuju >rtviF. 4ao posebno e"ikasni koriste se predmeti koji su bili u vezi sa umrlim. To su, pre svega, voda u kojoj je okupan mrtvac, mrtvački prsten, zemlja sa groba, neki deo ode%e koji se koriste npr. za progledavanje i zatvaranje. +vi postupci mogu biti kombinovani u jednom crnomagijskom ritualu a mogu se i samostalno izvoditi. 9 ljubavnoj magiji cilj je da se oma&ija izabrani, dok se na iste, navedene načine moe izazvati i bolest ili neka nesre%a.
1
Zaključak 0ntropolog Bronislav Malinovski u knjizi >5Magija, nauka i religijaF ističe istorijsko/ etnološki karakter magije: 59deo primitivnog čoveka je u znanju, njegova društvena proizvodnja, njegovi običaji i vjerovanja su neprocenljivi rezultati zapletenog iskustva njegovih predaka koji su skupo pla%eni i koji se moraju odravati po svaku cenu. Takva verovanja i običaji, koji oko tradicije stavljaju oreol neprikosnovenosti i pečat natprirodnog, slue za odravanje one vrste civilizacije u kojoj su se razvili.F Cerovanje naroda u natprorodno kroz vekove i epohe, ogleda se i kroz knjievnost. #eteov aust prodaje dušu &avolu, dok *ekspirov Magbet postaje rtva veštičijeg proročanstva. +no što moe biti pouka jeste to da je Magbeta slomilo psihološko delov delovanj anje e proroč proročans anstva tva na njegov njegovu u samosv samosvest est.. +n posta postaje je rtva rtva prazno praznover vernog nog straha. Hazlog Hazloga a zbog zbog koga koga se i današn današnje je savre savremen meno o društv društvo o opred opredjel jeljuj juje e da pojed pojedine ine doga&aje objašnjava natprirodnim moda lei u činjenici da ubice, u ve%ini slučajeva, najave svoj zločin, ali ih najčeš%e niko ne uzima za ozbiljno dok šteta ne bude učinjena. (ako mnogi i dan danas vjeruju da je crna magija uzrok mnogih nesre%a, ono u čemu se slau i nauka i religija jeste da je >čaranjeF učinkovito samo u onim zajednicama koje u to veruju. +no što je za sada sa sigurnoš%u dokazano jeste da čovek moe posedovati >&avolju mo%II da drugome nanese zlo.
1
iteratura ). B.Malinov B.Malinovski, ski, Magija, Magija, nauka nauka i religija, religija, 7JJA. 7JJA. 7. ovan ovan Krdeljan Krdeljanovi% ovi%,+ ,+ počec počecima ima vere i o drugim drugim etnološk etnološkim im proble problemim mima, a, Beograd, );?<. ?. 3. Durli%, Durli%, 4ult mrtvih mrtvih kao osnova osnova za odre&en odre&ene e religije religije Claha, vrljig vrljig,, );;L. A. H. 4azimirov 4azimirovi%, i%, Tajanstve Tajanstvene ne pojave pojave u našem narodu, narodu, 8emun, 8emun, );<@. );<@.
1
