FAZE NAUCNOG ISTRAZIVANJA
1. Uvod – defini definicija cija naučnog naučnog istraživan istraživanja ja
Naučno istraživanje predstavlja sistematsko, plansko, objektivno, valjano i cilju usmereno teorijsko ili empirijsko ispitivanje nekog problema, prema odre određe đeni nim m meto metodo dolo lošk škim im prav pravil ilim ima, a, čija čija je svrha svrha da se pruž pružii pozd pozdan an i preciz precizan an odgovo odgovorr na unapre unapred d postav postavlje ljeno no pitanj pitanje. e. Kako Kako postoj postojii mnoštv mnoštvo o raznorodnih naučnih istraživanja, tako je nastalo i više klasifikacija istih, prema raznim kriterijumima. Jedna od osnovnih podela naučnih istraživanja jeste na: - teorij teorijsko sko i empiri empirijsk jsko o (prema (prema prirod prirodii istra istraživ živanj anja) a) - fundam fundament entaln alno o i primen primenjen jeno o (prema (prema cilju cilju istra istraživ živanj anja) a) - eksplo eksplorat rativn ivno o i usmereno usmereno prover proverava avanju nju hipot hipoteza eza (prem (premaa funkcij funkciji) i)
2. Faze Faze naučno naučnog g istraž istraživa ivanj nja a
Svako naučno istraživanje je, zapravo, standardizovano rešavanje problema, koje ima više međusobno logično povezanih faza.
2.1 Uočavanje i formulacija formulacija problema
U strukturi naučnog istraživanja jedan od ključnih početnih postupaka jeste jasno i precizno definisanje problema samog istraživanja. Naučni problemi se obično dele u dve velike klase: empirijske (ozbiljna pitanja o predmetima koji sačinjavaju domen jedne nauke) i teorijske (ili pojmovni problem – pitanja o kakvoći kakvoći zasnovanosti zasnovanosti pojmovnih struktura) struktura) probleme. Postoji više načina na koji se susrećemo sa problemom. a) Kroz obavljanje prakse . Na primer, bibliotekar koji svakodnevno radi sa korisnicima pružajući im usluge pronalaženja željene literature iz bibliotečkog fonda, može da osmisli istraživanje koje bi pokazalo koja vrsta literature je najtraženija među korisnicima određenog uzrasta.
b) Uočavanjem protivrečnih rezultata istraživanja neke pojave. Na
primer, bibliotekar može da naiđe na rezultate različitih istraživanja na temu ..................... c) Uočavanjem praznine u našem znanju. Mnoge praznine se mogu ,,popuniti’’ izučavanjem literature, ali je moguće da ćemo naići na slučaj kada ne postoji odgovarajuće objašnjenje empirijski utvrđenih činjenica. Istraživač može da nađe više različitih pretpostavki o problemu i upravo to može da ga podstakne da osmisli istraživanje kojim će pokušati da da svoj doprinos nalaženju odgovora. Problem treba formulisati što jasnije i preciznije, što neminovno vodi sužavanju prvobitnog istraživačkog interesovanja.
2.2 Cilj istraživanja i postavljanje hipoteza
Jedan od načina da se problem suzi i konkretizuje jeste definisanjem ciljeva istraživanja. Cilj istraživanja može biti teorijski i/ili praktični. U zavisnosti od izbora problema, definisanih ciljeva istraživanja, ali i ličnih afiniteta, istraživač može da se opredeli za kvalitativan ili kvantitativan pristup. Važan korak u daljem usmeravanju istraživanja predstavlja postavljanje hipoteza. Hipoteza je nedokazana tvrdnja ili pretpostavka o postojanju izvesne pojave ili o povezanosti određenih pojava, koja počiva na izvesnim znanjima, iskustvu ili logici. Naime, istraživač pokušava da unapred, pre izvođenja istraživanja, ponudi probno objašnjenje problema, odgovor na postavljeno istraživačko pitanje. Pri tome se oslanja na rezultate ranijih istraživanja, na teorijska znanja i na logičko rasuđivanje.
2.3 Metode i instrumenti istraživanja
Nakon definisanja problema i ciljeva istraživanja, te postavljanja hipoteza, istraživač treba da se opredeli za metodu istraživanja koja će odgovarati postavljenim ciljevima istraživanja i pomoću koje će se moći proveriti postavljene istraživačke hipoteze. Izbor metode istraživanja: - Anketno istraživanje
-
Individualni intervjui Grupni intervju Analiza sadržaja Istoriografski metod Komparativna metoda Eksperiment Analiza slučaja
Da bismo neko istraživanje realizovali, potrebni su nam određeni instrumenti. Pod instrumentima podrazumevamo metodološki osmišljena sredstva koja nam omogućuju da sistematski prikupimo podatke u skladu sa istraživačkim zadacima i ciljevima. Različite istraživačke metode imaju različite instrumente. U anketnom istraživanju kao instrument se koristi anketa. U intervjuima se koriste različiti tipovi intervjua: struktuirani, polustruktuirani, nestruktuirani intervju. Svaki instrument u osnovi ima tri sastavna elementa: tehnički element – svaki instrument predstavlja i svojevrsnu tehniku istraživanja saznajni element – svaki instrument mora da iscrpi istraživački problem organizacioni element – za realizaciju svakog instrumenta potrebno je rešiti niz organizacionih, kadrovskih, administrativnih i drugih pitanja.
2.4 Prikupljanje i analiza podataka
Sve prethodno opisane faze su neophodna priprema za sprovođenje istraživanja koje se sastoji u prikupljanju i analizi podataka. Prikupljene podatke obrađujemo i analiziramo odgovarajućim statističkim postupcima. U ovom postupku se zavisno od metode i prirode podataka koristi čitav niz, neretko i složenih, tehnika koje nam daju odgovore na postavljena pitanja. Proces analize podataka najčešće podrazumeva: - kategorizaciju i klasifikaciju empirijskog materijala - komparaciju prikupljenih informacija po različitim kriterijumima - proveravanje i preispitivanje hipoteza - utvrđivanje veze i odnosa između elemenata odnosno pojava - testiranje i proveru mogućih zaključaka
Svrha obrade i analize podataka je crpljenje informacija neophodnih za sticanje odgovora na pitanje zbog kojeg se istraživanje preduzima. Dobijeni podaci moraju imati i određena svojstva: pouzdanost, verodostojnost, tačnost i značajnost.
2.5 Rezultati istraživanja
Krajnji rezultat, finalni proizvod naučnog istraživanja je usmeno saopštenje ili pisani naučni rad, izveštaj u kojem se na pregledan, obuhvatan, koncizan i precizan način saopštavaju odnosno izlažu rezultati istraživanja i daju teorijska objašnjenja istraživane pojave. Pri odabiranju glavnih rezultata, treba se rukovoditi postavljenim problemom istraživanja, hipotezom i postavljenim ciljevima.
3. Zaključak
Pronalaženje rešenja problema ili odgovora na dato pitanje na logičan, uređen i sistematski način definiše jedno naučno istraživanje. Svrha naučnog istraživanja jeste da poveća znanje unutar neke discipline ili oblasti, da služi razvoju teorija, praktične primene i razvoja alata za istraživanje.
