2 (Osnovne Faze CAD Modeliranja)

Poglavlje 2

Osnovne faze CAD modeliranja

1-2

_________________________________________________________________________________________________________

P oglavlje

22

O S N O VN E FA Z E C A D MO D EL IR A N J A

2-2

Kompjutersko crtanje i konstruisanje

_________________________________________________________________________________________________________

u

Faze CAD modeliranja

M

odeliranje u projektovanju putem ra~unara je sloèn proces koji se sastoji od vi{e me|usobno povezanih faza. Ne moè se smatrati da je to samo proces pra}enja instrukcija ra~unaru, jer je neophodno da tom procesu prethodi nekoliko veoma bitnih faza. CAD modeliranje proizvoda predstavlja skup aktivnosti koje se sagledavaju kroz faze definisanja osnovnih stilskih re{enja, prora~una, konstruisanja i simulacije pona{anja, izrade probne serije i ispitivanja. Ima za cilj da tehni~ki defini{u proizvod, koji zadovoljava funkcionalne, estetske i standardne bezbednosne norme [71]. U osnovne faze projektovanja spadaju: u

Postavka zadatka na osnovu definisanog problema

Prva faza modeliranja predstavlja formulisanje projektnog zadatka na osnovu definisanog problema. Treba je naro~ito ozbiljno i detaljno prou~iti, jer gre{ke nastale u ovoj fazi uslovljavaju uzaludno utro{en rad u ostalim fazama izrade projekta. Pravilnim postavljanjem zadatka precizno se utvr|uju odnosi izme|u u~esnika u izradi projekta. Postavkom zadataka treba obuhvatiti specifikaciju modela, tj. precizni opis parametara, ograni~enja, uslova i pretpostavki, ciljeva i zahteva koje projekat treba da ostvari na oblikovanju geometrijskog modela. Neophodno je zatim definisati ulazne veli~ine, odnosno ustanoviti najmanji broj ulaznih parametara koje su dovoljne za re{avanje problema. Pored toga, potrebno je definisati izlazne veli~ine preko opisa o~ekivanih rezultata. u Koncepcija

rada i metodologija grafi~kog projektovanja objekata

Projektant, u svakom trenutku mora imati jasnu viziju niza zahvata koji ga na {to brì i racionalniji na~in dovode do èljenog modela, odnosno standardne tehni~ke dokumentacije. Trodimenzionalni objekti u inènjerstvu se obi~no kreiraju pomo}u skica. Proces modeliranja po~inje od koncepcije (ideje), opisivanjem objekta pomo}u 2D crteà i njegovom specifikacijom. Sve do skora ovaj 2D posao je ra|en ru~no, opisivanjem 3D modela [51]. Projektanti su koristili olovku i papir za kreiranje crteà modela. Ovi crteì su bili dati putem ortogonalnih ili kosih projekcija. Danas je mogu}e ra~unarski (u zavisnosti od softvera), sa ili bez skica, direktno kreirati 3D model da bi se na osnovu njega, izvukli podskupovi, tj. 2D projekcije. Za to je potrebna rutina, a ona se sti~e iskustvom. Pored pove}anja kvaliteta i brzine neposrednog konstruisanja modela, {to je samo jedan deo procesa projektovanja, kori{}enje ra~unara za projektovanje nudi ~itav niz drugih pogodnosti za organizaciju konstrukcione i izradu prate}e, tehnolo{ke dokumentacije. Prva prepreka, odnosno mesto gde se putevi mnogih razilaze, je odabir softvera. Preovladava prete`no softver za 2D crtanje druge generacije sa 3D dodacima, sa softverom tre}e generacije koji u startu polaze od 3D modela objekta, {to je po mi{ljenju mnogih projektanata jedino adekvatno re{enje. Ako je jasno {ta je cilj, a uz to je prisutno saznanje koje performanse potencijalni softver poseduje, naro~ito grafi~ke, na projektantu je da na|e pravi na~in da realizuje postavljen zadatak. Zadatak softvera za grafiku koji podràva rad CAD sistema je da [1]:


Poglavlje 2

3-2

_________________________________________________________________________________________________________

p p p

kreira nove i poziva postoje}e crteè i prikazuje ih na interfejsu, kreira model predmeta na osnovu postoje}ih crteà (skica) predmeta i omogu}i snimanje crteà (modela) u sopstvenu ili spoljnu memoriju ra~unara.

Ovaj softver se naziva interaktivna ra~unarska grafika – ICG . U njemu, centralno mesto zauzima aplikacioni program. Ovo je korisni~ki program koji uzima u obzir modele fizi~kih objekata, i preko osnovnog softvera za grafiku prikazuje ih na periferijskim ure|ajima: monitoru, printeru, projektoru itd. Posebno je stvoren za svaku oblast inènjerstva, iako postoje i “univerzalni” aplikacioni programi, koji pokrivaju {iru klasu inènjerskih zadataka. Primeri aplikacionih programa odnose se na: ra~unarsku grafiku u projektovanju (vektorsku ili rastersku), simulatore kretanja (leta), grafi~ko prikazivanje podataka, matemati~ke analize, itd. u Re{avanje

problema

Re{avanje problema moè se definisati kao proces dobijanja izlaznih veli~ina-rezultata na osnovu zadatih ulaznih vrednosti. U ovoj fazi problem se re{ava sa ~isto stru~ne strane gledi{ta. Va`no je ista}i da u ovoj fazi problem mora biti jasno predo~en u svim njegovim detaljima. On se lak{e re{ava i u vremenskom i u resursnom domenu, ako se uzima u obzir celokupni problem, prvenstveno vode}i ra~una o njegovim ~iniocima. Rad se olak{ava ako se problem re{ava modularno, po zasebnim delovima – koji su me|usobom relativno zavisni i koji se mogu re{avati redno i/ili paralelno. Ovakvim pristupom problemi se mogu re{iti sa velikom izvesno{}u, ako je uklju~en i koordiniran timski rad. Modularnost obezbe|uje da se istestiran modul prilago|ava i re{ava u vi{e varijanata. Kod ove faze CAD projektovanja modela rad se svodi naj~e{}e na 3D grafi~ko modeliranje. u Verifikacija

re{enja

Nakon sagledavanja jedne, ili nekoliko projektnih varijanata, vr{i se njihovo vrednovanje (evaluacija). Kriterijum za vrednovanje moè biti vrednost objekta u realizaciji (vrednost materijala uve}ana za predvi|ene tro{kove izrade), gabariti, servisibilnost, mogu}nost nabavke materijala itd. Kada se izabere najbolje (optimalno) konstrukciono re{enje proizvoda, pristupa se daljim inènjerskim analizama. Vrednovanje se svodi na vrednovanje dobijenog re{enja modela. Analiza metodom kona~nih elemenata (FEA) [50], ili metodom grani~nih elemenata, omogu}uje sagledavanje rasporeda optere}enja na modelu, toplotnih, elektromagnetskih ili drugih polja dejstva, karakteristika stabilnosti sistema, nivoa vibracija i buke itd. Odgovaraju}i softver tipa CAE uzima u obzir geometriju, po~etne i grani~ne uslove optere}enja. Na izlazu, omogu}uje projektantu da sagleda pona{anje modela u simuliranim uslovima optere}enja. Metoda kona~nih elemenata postala je dominantan koncept u numeri~koj analizi konstrukcije [79] zbog relativne jednostavnosti, jasnog fizi~kog zna~enja i matemati~ke zasnovanosti. Inènjerska analiza u principu obuhvata:


4-2

_________________________________________________________________________________________________________

p p p p

tehno-ekonomsku analizu, analizu zapremine, mase, teì{ta, momenata inercije, analizu objekata metodom kona~nih elemenata i simulaciju poloàja (kretanje) predmeta u radnom prostoru.

Od ovih faza u projektovanju i verifikacije re{enja pa`nja je usmerena prete`no na geometrijskoj analizi. Prvi korak je grafi~ko modeliranje predmeta koje predstavlja matemati~ki opis modela i njegov grafi~ki prikaz. Jedna {ema procesa projektovanja i konstruisanja modela proizvoda prikazana je na sl. 2.1.

Uo~avanje Uo~avanjeproblema problema Orijentacija Orijentacija

Opaàti Opaàti Vizija Vizija

Definisanje Definisanjeproblema problema

Prona}i Prona}isli~nost sli~nost

Postavljanje Postavljanje zadatka zadatka

Problem Problempostavljen? postavljen?

POSTUPAK MODELIRANJA

Zadovoljava? Zadovoljava?

Ne

Da

Koncipiranje Koncipiranje

Formirati Formiratimodel model

Da

Testirati Testiratimodel model Zadovoljava? Zadovoljava?

Ne

Oblikovanje Oblikovanje Ne Da

Ne

Da

Razrada Razrada

Eksperimentisati Eksperimentisati

Da

Prou~iti Prou~itirezultate rezultate

Ne

Projektovanje Projektovanje proizvodnih proizvodnihpodloga podloga

TEHNOLOGIJA RE[AVANJA PROBLEMA

Koncipirati Koncipirati

Ne

Da

Snimanje Snimanjestanja stanja Prou~avanje Prou~avanjestanja stanja Stanje Stanjeocenjeno ocenjeno

Ne

Da

Koncipiranje Koncipiranjere{enja re{enja Koncept Konceptprihvatljiv? prihvatljiv?

Ne

Da

Oblikovanje Oblikovanjei irazrada razrada

Preslikati Preslikati Da

Zadovoljava? Zadovoljava?

Ne

Sprovo|enje Sprovo|enjere{enja re{enja Rezultati Rezultatiostvareni? ostvareni? Da

Usavr{avanje Usavr{avanjepostupka postupka

Sl. 2.1 Proces projektovanja i konstruisanja kao proces re{avanja problema geometrijskog modeliranja i tehnologije [71]

Ne

Poglavlje 2


5-2

_________________________________________________________________________________________________________

u Geometrijsko

CAD modeliranje

Pedesetih godina zapo~et je rad na grafi~kom modeliranju u oblasti ì~anih modela i poligonalnih povr{ina. Najve}i deo napora u teoriji ra~unarskog projektovanja do sada se ulagao u ~isto geometrijsku interpretaciju objekata [31]. Geometrijsko modeliranje 3D [51] je ure|en skup postupaka, koji se odnosi na konstruisanje, promenu i predstavljanje fizi~kih objekata u ra~unarskom obliku (sl. 2.2). Prikazivanje objekata pri geometrijskom modeliranju moè se ostvariti pomo}u: p p

dvodimenzionalnog (2D) modela i trodimenzionalnog (3D) modela.

Sl. 2.2 Geometrijski model zapreminskog objekta

(3D_16.dwg)

Generatori geometrijskih 3D modela omogu}avaju kreiranje virtuelnih objekta tj. prototipova budu}ih proizvoda, pre nego {to se oni i stvarno realizuju. Koristi se da bi se opisao objekat i/ili simulirala dinamika njegovog pona{anja. Geometrijsko modeliranje obuhvata: analiti~ku geometriju, teoriju vektora, topologiju, teoriju skupova i ra~unarske metode. Ovo modeliranje obezbe|uje opis modela koji je analiti~ki, matemati~ki i apstraktan. Ra~unarsko grafi~ko modeliranje rapidno raste u mnogim oblastima. Najpoznatija je oblast CAD/CAM, ali je pro{irena i na: animaciju, simulaciju, vizuelizaciju, robotiku, virtuelnu realnost itd. Na taj na~in mogu se simulirati pouzdanost, finansijski efekat, veli~ina, napon i druge funkcije kao {to su brzina, pronalaènje teìne, potro{nja energije i sl. CAD sistem se u principu moè smatrati ra~unarskim programom za geometrijsko modeliranje. 3D grafika kao osnova geometrijskog modeliranja se pojavila 60-ih godina, pro{log veka, najpre u oblasti automobilske i vazduhoplovne industrije. Njena primena iziskivala je ra~unare velikog kapaciteta. Otkri}em sketchpad-a – table za skiciranje (1962. god.), otvoreno je novo polje u ra~unarstvu, jer je korisniku omogu}eno neposredno grafi~ko komuniciranje sa ra~unarom. Za takvu grafi~ku komunikaciju koristi se pero (Lightpen) i vizuelni displej CAD sistema. Ovaj pronalazak naro~ito je vezan za 2D ortogonalnu geometriju. Danas se 3D geometrijsko modeliranje koristi na mnogo na~ina, pored inènjerskih i u vi{e drugih oblasti, kao {to su [8]: medicina, energetika, nuklearna fizika, kosmologija, balistika, kinematografija i sl.


6-2

_________________________________________________________________________________________________________

Zna~aj te primene je kako u znatnom skra}enju vremena geometrijskog predstavljanja objekata, tako i zbog mnogo ve}ih mogu}nosti realnog sagledavanja delova u prostoru. Ovo je veoma bitno pri definisanju spolja{njih povr{ina objekta, gde se sagledavanjem prikaza 3D objekata na ra~unaru mogu uo~iti nedostaci ili potencijalne gre{ke, pristupiti i njegovoj korekciji bez prethodne prototipske realizacije. Kod ra~unarskog projektovanja rad unutar 3D grafike se svodi na rad unutar prostornih konvencija. Npr. program za projektovanje tipa AutoCAD je uskla|en za rad sa 3D geometrijom preko odgovaraju}eg koordinatnog sistema i konstrukcione ravni. Tu je i kreiranje, primena i manipulacija 3D primitivima koji sluè za formiranje: ì~anih, povr{inskih ili solid modela. 3D koncepti se koriste u svakom aspektu rada sa CAD sistemima, kod ma{inskih i drugih tehnologija. Uz njihovu pomo} se kreira osnova za inènjerske crteè sa vi{e pogleda; koriste se kao alati preko kojih se opisuje deo, za kinematsko spajanje delova, za integraciju elemenata u 3D sklopove, i sl. Vaàn aspekt 3D modeliranje je fotorealizam objekata koji omogu}ava da se prikaù realisti~ne slike proizvoda pre nego {to se on realizuje. Timovi ljudi koji rade na geometrijskom modeliranju moraju da imaju visok nivo me|usobne “ 3D komunikacije”, da bi povezali fazu 3D projektovanja sa analizom, proizvodnjom i fazom dokumentovanja proizvoda. Danas je mogu}e izvr{iti potpunu integraciju 2D faze projektovanja i procesa 3D modeliranja. Ovakav vid komunikacije pobolj{ava ìvotni ciklus proizvoda, pro{iruje kvalitet proizvoda i obezbe|uje visok nivo integracije u projektovanju proizvoda i procesa proizvodnje. u

Tipovi grafi~kog CAD modeliranja

U ra~unarskoj grafici postoje osnovni grafi~ki entiteti za geometrijsko modeliranje. Tri osnovna tipa geometrijskih modela koja se koriste u projektovanju su: p p p

ì~ani (skeletni), povr{inski i solid modeli (puna tela).

Savremeni 3D CAD sistemi za modeliranje omogu}uju da se 2D geometrijske projekcije kreiraju automatski, nasuprot ranijim CAD sistemima, koji su po~injali sa 2D ì~anim modelima i kreirali svaki pogled kao posebnu sliku u ravni. Da bi opisao geometriju predmeta, konstruktor koristi naredbe za pozivanje osnovnih geometrijskih elemenata (ta~ka, prava, ravan itd.). Skup ovih entiteta, zajedno sa alfanumeri~kim karakterima i specijalnim simbolima, ~ine aplikacioni model. Pored osnovnih entiteta, mogu se koristiti i tzv. “primitivi”, tj. tipizirani elementi geometrije, npr. cilindar, kupa, lopta, paralelopiped i sl. Projektant, koriste}i mogu}nosti generisanja povr{inskih i/ili solid grafi~kih elemenata, defini{e model predmeta, posredstvom aplikacionog programa. Transformacije omogu}uju da se menja izgled predmeta na radnoj povr{ini i u bazi podataka, da bi se brè do{lo do kona~nog modela. Osnovne geometrijske transformacije su: p

kopiranje, rotacija, translacija, skaliranje itd.

Poglavlje 2


7-2

_________________________________________________________________________________________________________

Pored toga, projektantu se omogu}uje da po izboru izvr{i operacije modifikovanja u smislu: p p p

zamene, brisanja ili drugog sloènijeg na~ina modifikacije dela ili celog

2D

odnosno

3D

modela.

Ulazne funkcije i komande programskog CAD paketa su vrlo va`ne grupe metoda i postupaka geometrijskog modeliranja, jer omogu}uju projektantu efikasno uno{enje naredbi i podataka u CAD sistem. u Konturno

predstavljanje objekata putem ì~anih modela

Sedamdesetih godina 20-tog veka javljaju se 3D ì~ani i povr{inski modeli koji donose napredak u odnosu na 2D geometriju. Najjednostavniji na~in predstavljanja 2D i 3D objekata u virtuelnom prostoru je pomo}u jednostavnih 2D entiteta logi~ki pore|anih u ravni ili 3D oblasti. @i~ani objekti su jednostavni skeletni modeli bez povr{ine i zapremine, sa vrlo jasnom konturnom strukturom ivica i temena. Primena im je danas ograni~ena (ali zna~ajno prisutna) i odnosi se, uglavnom, na mogu}nost lakog povr{inskog modeliranja za ve} formiran ì~ani model. Sa druge strane ovi modeli zahtevaju manje memorije nego sli~ni modeli oblikovani na osnovu solid modeliranja.

Sl. 2.3 Matemati~ko predstavljanje linearnog i nelinearnog mesto ta~aka u ravni

2D

entiteta kao geometrijsko

8-2


_________________________________________________________________________________________________________

u Povr{insko

modeliranje objekata

@i~ani model je komponovan od linija i krivih koje predstavljaju ivice (sl. 2.3). Poligonalna {ema povr{inskog modela bazira na topolo{koj strukturi podataka. Ovakva struktura je u osnovi razvijena da bi se, kreirala i osen~ena ili render slika objekta, izvr{ila animacija i ispitivala vidljivost objekata na/ili u modelu. Rezultat Pierr Bezierovog (Bejsie) rada je matemati~ki oblik 2D i 3D funkcija [32], koji autoindustrija Renault upotrebljava od 1972. za konstrukciju skulptorne povr{ine karoserija automobila (o ovim povr{inama videti u referenci [32]. Od tog perioda, programeri u ra~unarskoj grafici i ostalim oblastima CAD–a, po~inju rad na dva polja grafi~kog modeliranja koji se odnose na ì~ane modele i poligonalne mreè [10]. Modeliranje tog doba po~ivalo je na uspe{nom geometrijskom modeliranju, sa primetnom ekspanzijom u oblasti “unutra{njeg” projektovanja metodom kona~nih elemenata. Sa druge strane, proizvodnja je po~ela pojavom ma{ina sa numeri~kim upravljanjem CNC. To je zahtevalo nov na~in shvatanja informacije konture dela, koja je morala da bude definisana iz inènjerske grafike matemati~kim putem. Ovaj posao nije bio mogu} dok nije bio definisan specijalni jezik, koji je razvijen da procesira informacije o konturi iz crteà u formatu koji je kompatibilan ra~unarima. Sredinom 60-ih (1967.) D.T.Ross (Ros) sa MIT-a je razvio napredni kompajler za grafi~ko programiranje. Steven A. Coons (Kuns, 1963-65.) tako|e sa MIT-a i James C. Ferguson (Ferguson, 1964.) za kompaniju Boeing rade na va`nom projektu skulptornih analiza povr{ina. Rezultat je veoma vaàn za modeliranje objekata i predstavljen je tzv. ivi~nim modelima povr{i. Razvoj po~inje i u General Motors-u, Douaglas-u, Lockheed-u, McDonnell-u. Implemantacija “C” tehnologije je intenzivno nastavljena pojavom numeri~ki kontrolisane NC-tehnologije u industriji. Pressman (Presmen) i Williams (Vilijams, 1977.) i Niels Olesten (Olisten, 1970.) prezentuju NC tehnologiju posredstvom CAD/CAM projektovanja. Novo polje istraìvanja povr{inskih modela 60-ih godina, obuhvata parametarsku geometriju koja uklju~uje tzv. Kunsove bikubne poligonalne plo~ice (“zakrpe”) i Bejzieove specijalne povr{ine. Najpoznatije “zakrpe”, pored pomenutih su: Fergusonov i B-splajn, itd [31], [32]. Parametarske povr{i su se razvile da bi zamenile klasi~ne loft-ing tehnike u brodogradnji, automobilskoj industriji i avioindustriji. Teorijski rezultati ovih istraìvanja doneli su zna~ajne aplikacije, koje se i danas koriste za grafi~ko modeliranje veoma sloène geometrije proizvoda. Za razliku od naprednijih solid modela, povr{inski modeli su kreirani kao ure|en skup poligonalnih povr{ina. AutoCAD, kao referentni program, dozvoljava male konverzije izme|u razli~itih tipova modela, kao {to je slu~aj sa solid i povr{inskim i konturnim modelima. Ovim programom se ne moè izvr{iti konverzija konturnih modela u povr{inski i povr{inskih u solid, ali se moè razloìti sloèniji povr{inski model na 3D povr{inske primitive. Isto tako i solid primitiv na regione (povr{ine), a ako se dalje razlaè region, dobijaju se krive u 3D oblasti. U slu~aju da je projektantu dovoljna samo 3D kontura, ona se moè uvek dobiti i preko ì~anog i preko povr{inskog, odnosno solid modela. Povr{inski modeler u AutoCAD-u je razli~it od solid modelera, s obzirom da AutoCAD koristi hibridnu bazu podataka [51]. Kod ve}ine hibridnih modelera strategija je da se podrì vi{i nivo tzv. konstruktivne solid geometrije (CSG) hijerarhije stabla (za solid modele), koji onda mogu biti preba~eni u niì nivo, u tzv. NURBS-povr{ine (neuniformni racionalni B-splajnovi).


Poglavlje 2

9-2

_________________________________________________________________________________________________________

Sl. 2.4 Diskontinualna kriva interpolirana metodom

2D

kubne interpolacije

Za povr{insko modeliranje koristi se jedan skup primitiva, a za solid modeliranje drugi skup. Svaki ima razli~ite funkcije i koristi razli~ite algoritme za modeliranje, odnosno generisanja primitiva.

Sl. 2.5 Povr{inski u

3D

grafik lopte kreiran na osnovu parametarskih jedna~ina

Mathcad-a

Modeliranje punih tela

Pravi solid modeler je relativno nov. Cilj ovog modelera je da generi{e jasnu i kompletnu geometrijsku predstavu “~vrstog” 3D objekta ili punog tela. Solid model, pored toga {to sadrì opis izgleda objekta sa bilo koje ta~ke u prostoru, sadrì i opis


10-2

_________________________________________________________________________________________________________

objekta i dodatne informacije o njegovom obliku, gabaritu i, eventualno, o svojstvima materijala od kojeg je sastavljen (simuliran). Ovi puni modeli sadrè detalje o masi objekta, momentu inercije, zapremini ili teì{ta tela. Pored toga, podaci o 3D modelu mogu da se procesiraju do numeri~kih ma{ina ili do softvera za analizu, metodom kona~nih elemenata, ~ime se pro{iruje upotreba 3D modela. Potpuni 3D model pruà jedinstvenu prednost: preko rada i studiranja geometrije od koje se sastoji model, mogu se eliminisati gre{ka i dvosmislenost koje se obi~no javljaju kod 2D predstava trodimenzionalnih delova, ili kod 3D povr{inskih modela. Za modeliranje putem solida, kod AutoCAD-a se koristi tehnologija kao {to je ACIS, koja sadrì skup primitiva na osnovu kojih se komponuje sloèniji model. Kod modeliranja postoje nekoliko {ema za predstavu: grani~na reprezentacija (B-rep), konstruktivna geometrija punog tela (CSG), hibridni modeli i sl.

Sl. 2.6 Matemati~ki definisan osen~eni 3D model ba~vastog prstena, Potpuni solid model obezbe|uje vi{e informacija nego povr{inski model. Ove informacije mogu se dalje koristiti za simulaciju napona, ili za termi~ku analizu i testiranje, ili, kao {to je re~eno, kao izlaz za kreiranje koda za numeri~ke ma{ine na kojima }e se deo izraditi. Ovakvi modeli, dakle, predstavljaju podlogu za potpuniju inènjersku analizu i verifikaciju CAD modela putem odgovaraju}e CAE tehnologije. u Referentni

pojmovnik: Osnovne faze CAD modeliranja

– Crtanje objekata u ravni. Podrazumeva, pre svega, dvodimenzionalno (2D) tehni~ko crtanje, na pripremljenoj radnoj povr{ini. Object – Objekat. U ra~unarskoj CAD terminologiji re~ objekat podrazumeva jedan ili ure|en skup entiteta ili sloènijih delova koji formiraju logi~nu dvodimenzionalnu (2D) ili trodimenzionalnu (3D) formu u virtualnom Drawing

prostoru. Tako npr. objekti mogu biti linije, poligoni, sferni oblici, sloèni solidi, povr{inski modeli, tekstovi i sl. U tradicionalnoj terminologiji smisao objekta je druga~iji. Naime, on predstavlja pojavu koja ima zapreminu, masu i nalazi se u realnom prostoru. Tako susre}emo objekte kao {to su zup~anici, zgrade, drve}a, kamenje, mostovi, vratila, elektronska kola, i sli~no.

Poglavlje 2


11-2

_________________________________________________________________________________________________________

– Predstavlja osnovni fajl (polazni, pripremni) od koga se startuje u radnoj sesiji 2D ili 3D konstruisanja; moè sadràti ve} definisane parametre na elementarnom nivou, kao {to su: pode{ena radna povr{ina i lejeri, pa sve do skupa informacija koji uklju~uju i nezavr{ene objekte na kojima se kasnije vr{i primena neophodnih komandi za finalizaciju objekata. U daljem radu ovi fajlovi su formata *.dwg. Pointer – Obi~no se odnosi na strelicu, kon~anicu ili drugi simbol na interfejsu. Pointer ili grafi~ki kursor sluì za lociranje ta~aka, crtanje ili selekciju objekata. Kretanje mu se naj~e{}e kontroli{e pomo}u mi{a ili preko tastature. Mouse-digitazer – Digitajzer-mi{ sa dva tastera i to~ki}em ili sa tri tastera. Levi taster se koristi za izbor komandi ili drugih opcija. Pritiskivanje desnog tastera mi{a zamenjuje pritisak na tipku sa tastature Enter (u daljem tekstu enter) ili otvara pomo}ni (iska~u}i) meni ili tzv. pop-up meni. Shortcut – Pre~ica. Programska ikona (ikonica) na Windows-ovoj radnoj povr{ini. Program se, zavisno od pode{avanja, pokre}e dvoklikom na ovaj simbol. Startup – Dijalog boks za startovanje programa. Odre|uje da li se otvara postoje}i crte` ili po~inje rad na izradi novog crteà (modela) kori{}enjem jedne od ponu|enih opcija. Template File – Uzorni fajl koji sadrì odre|ene informacija u vidu pode{enih parametara fajla (objekta). Formata je *.dwt. JUS – Nacionalni standard za propisivanje tehni~kih i drugih normi. ISO (International Standard Organization) – Internacionalna organizacija za standardizaciju. Drawing window – Prostor za crtanje, tj. ravan na kojoj se edituje crte`. Menu bar – Linija menija. Sadrì standardne AutoCAD-ove menije. Prototip File

– Paleta standardnih alata. Obezbe|uje pristup naj~e{}e kori{}enim komandama programa. Mnogi od tih alata se susre}u i u drugim Windows aplikacijama. Object Properties toolbar – Paleta za osobine objekata. Obezbe|uje pristup paletama alata za analizu i izmenu osobina objekata. Command line area – Komandna linija za unos komandi i sistemskih promenljivih. Dialog box – Kontrolni prozor, dijalog boks ili dijalog. Prikazuje zahteve za unos (odzivnike), kontrolu i poruke (tool tips) u vezi komandi i sistemskih promenljivih. Pop-up menu - Pomo}ni (“iska~u}i”) meni. Meni ~iji sadràj zavisi od izabranog objekta, a prikazuje se pritiskom na desni taster mi{a. Minimize/Maximize button – Tasteri za minimizaciju (na nivou ikone) i maksimizaciju interfejsa AutoCAD-a. Pored njih je i ikonica za regularan izlazak programa iz operativne memorije (Close). Scroll bars – Horizontalna i vertikalna linije za pomeranje (skrolovanje) radne povr{ine. Scroll box – Kliza~ du` linije za pomeranje radne povr{ine. Status bar – Statusna linija. Sadrì kontrolne opcije za razne reìme editovanja, prilikom crtanja i modeliranja (SNAP, GRID, ORTHO, POLAR, OTRACK, LWT, MODEL/PAPER). Coordinate display – Prikazuje koordintne vrednosti unete ta~ke (vektor). UCS icon – Ikona korisni~kog koordinatnog sistema. Command area size bar – Pove}anje/smanjenje povr{ine komandne linije, putem pointera, u horizontalnom pravcu. Command area scroll bar – Tasteri sa strelicama za horizontalno pomeranje povr{ine komandne linije. Standard toolbar

2 (Osnovne Faze CAD Modeliranja)

Recommend Documents