^UVARI PRIRODE za drugi razred osnovne {kole
^UVARI PRIRODE za drugi razred osnovne {kole
SADR@AJ Vodi~ 3 Tvoja okolina 4–5 [ta ~ini prirodu 6 [ta je napravio ~ovek 7 @ivi svet 8–9 [ta ko jede 10 @abac Kraka 11 Kako raste suncokret 12–13 Biqna apoteka 14–15 Pratim kako se priroda mewa 16–17 Za{to je voda va`na 18 [tedeti vodu je lako! Radim to ovako... 19–20 Svaka kap vode je va`na 21 Ko zaga|uje vazduh 22–23 Duvanski dim je opasan 24 Zabraweno pu{ewe 25 Zemqi{te 26–27 Buka 28–29 Brinem o `ivotiwama iz svoje okoline 30 Ugro`ene `ivotiwe 31–32 Pri~a jednog ku}nog qubimca 33 Kako ~uvati prirodu 34 Blago koje nestaje 35 Od starih – nove stvari 36–39 Izlo`ba drve}a 40 Zdrav `ivot 41 Zdravo se hranimo 42 Znaci koji upozoravaju na opasnost 43 Je` u potrazi za pe~urkama 44–45 Bele`nica 46–51
VODI^ zadatak
crtamo i bojimo
razgovaramo
re{avamo
istra`ujemo
pravimo
igramo se
potrebno ti je
TVOJA OKOLINA Nacrtaj mesto na kojem se rado igra{, a koje se nalazi u blizini tvoje ku}e ku} e (stana). Ispri~aj kako to mesto izgleda. [ta ti se na tom mestu najvi{e dopada?
4
[ta bi trebalo uraditi da mesta na kojima se igra{ budu jo{ lep{a i da se na wima prijatno ose} a{? Evo nekoliko predloga.
Trebalo bi da se uredi park...
... da se napravi staza za vo`wu bicikala i rolera...
... da se postavi vi{e kanti za sme}e...
... da se zbrinu psi lutalice.
Oboj kru`i} pored predloga koji ti se najvi{e dopao. Kako bi ti ulep{ao svoju okolinu? Nacrtaj. Objasni za{to bi to bilo va`no za tvoju okolinu, a za{to za tebe.
5
[TA ^INI PRIRODU Priroda je sve ono {to te okru`uje. Ona mo`e biti `iva i ne`iva. @ivu prirodu ~ine biqke, `ivotiwe i ~ovek. Sva `iva bi}a se ra|aju, rastu i razmno`avaju. Da bi opstala, `iva bi}a moraju da di{u, piju vodu i da se hrane. Zato je za wihov `ivot va`na ne`iva priroda – vazduh, voda, zemqi{te i sunce.
Napi{i nazive `ivih bi}a koja `ive u tvojoj okolini.
Posmatraj sliku, pa napi{i nazive svega onoga {to pripada ne`ivoj prirodi.
Re{i ukr{tenicu. Dobi}e{ nazive uslova bez kojih ne bi bilo `ivota na zemqi.
2.
Vodoravno: 1. Naj~istiji je u {umama. 2. Krtica `ivi u...
1. 1.
Uspravno:
6
1. Ribe plivaju u... 2. Za wim se suncokret okre}e.
2.
[TA JE NAPRAVIO ^OVEK Sve ove predmete napravio je ~ovek. Za sve {to prave, qudi uzimaju materijal iz prirode.
Ova klupa napravqena je od drveta.
Ove makaze napravqene su od gvo`|a.
Ovaj most napravqen je od kamena.
Nacrtaj jedan predmet koji je napravqen od drveta i jedan koji je napravqen od metala.
Nabroj jo{ neke predmete koji su napravqeni od kamena.
7
@IVI SVET U tvojoj okolini `ive razne biqke i `ivotiwe. Pro{etaj parkom, livadom ili {umom, pa posmatraj `ivotiwe i biqke koje tamo `ive. U bele`nicu, koja se nalazi na kraju kwige, upi{i koje si biqke i `ivotiwe zapazio. Opi{i wihov izgled i pona{awe (koje su boje, kako se kre} u...).
Mali saveti
8
Dok istra`uje{, ne uznemiravaj svoje male susede. Ako podi`e{ kamen da bi saznao ko pod wim `ivi, vrati ga na mesto. Budi tih.
Za istra`ivawe u prirodi mo`e{ da koristi{ vodenu lupu. Napravi je uz malu pomo} odrasle osobe. Tom lupom mo}i }e{ da posmatra{ si}u{na bi}a koja `ive u tvojoj okolini.
Vodena lupa
– par~e kartonskog vaqka od toalet-papira – prozirna folija – gumica za tegle – malo vode
1. Neka ti neko od starijih pomogne da odse~e{ par~e vaqka (oko 3 cm).
2. Preko wega stavi prozirnu foliju, pa je pri~vrsti gumicom za tegle.
3. Okreni vaqak i na foliju sipaj nekoliko kapi vode.
4. Kroz vodenu lupu posmatraj si}u{na bi}a iz tvoje okoline (mrave, paukove, komarce...).
9
[TA KO JEDE @ivotiwe `ive na mestima na kojima ima hrane koja im je potrebna. @ivotiwe koje se hrane biqkama su biqojedi, one koje se hrane drugim `ivotiwama su mesojedi, a one koje se hrane i biqkama i `ivotiwama nazivamo sva{tojedi . Evo kako to izgleda u prirodi:
Zec jede kupus.
Lisica jede zeca.
Da li zna{? @irafa jede samo biqke. Wen je jezik vrlo tvrd i `ilav. Ona zato mo`e da jede li{}e sa bodqikavih biqaka, a da se ne povredi.
Orao jede lisicu.
Da li zna{? Takva veza `ivih bi}a u ishrani naziva se lanac ishrane. U lancu ishrane svaka biqka i `ivotiwa ~ini jedan deo. U prirodi postoji mnogo lanaca ishrane. Na po~etku svakog lanca uvek su zelene biqke.
Nacrtaj ono {to nedostaje u ovom lancu ishrane.
10
Postoje i biqke koje jedu meso. To su biqke meso`derke. One se hrane insektima. Biqke ih namame mirisom, ulove ih, a onda ih vare.
@ABAC KRAKA
Kre, kre, kre! Da vam se predstavim. Ja sam `abac Kraka. @ivim u Carskoj bari. U woj rastu barske biqke, `ive zmije, ribe i divqe patke. Ja najvi{e volim lokvaw jer na wemu le{karim i sun~am se. Oko mene zuje komarci i drugi insekti. Lovim ih zato {to su oni moja omiqena hrana. Kad vidim rodu, zaronim u baru. Uvek se od we krijem jer ona voli da jede nas `abe. Ne pla{im se samo roda. Strah me je i od qudi koji zaga|uju moju baru. Ako se voda u bari zagadi ili presu{i, `abe ne}e imati gde da `ive. Nadam se da se to ovde ne}e dogoditi zato {to je na{a bara Carska.
Gde `ivi `abac Kraka? Ko jo{ `ivi u toj bari? ^ime se `abac Kraka hrani? Koga se pla{i? Zbog ~ega?
Reši rebus.
Da li zna{? Ako je kamewe oko bare zeleno, bara nije zaga|ena. Ukoliko je kamewe oko bare klizavo i sme|e boje, bara je zaga|ena.
11
KAKO RASTE SUNCOKRET Da bi biqke rasle, potrebni su im: voda, vazduh, zemqi{te, sun~eva svetlost i toplota. Biqke same sebi prave hranu. Koren upija iz zemqe vodu i minerale. Sprovodi ih do stabla i daqe, do listova. U listovima se, uz pomo} sun~eve svetlosti, stvara hrana za biqku.
Ovo je semenka suncokreta. Da bi iz we nikla nova biqka, potrebne su voda i zemqa. Posle sejawa semenka nabubri i pukne.
Semenka pu{ta koren i biqka pomo}u wega iz zemqe uzima vodu i hranqive sastojke. Posle nekog vremena nad zemqom se po javquje izdanak. Sun~eva svetlost i toplota poma`u mu da raste.
Na stabqici suncokreta ni~u zeleni listovi, a na wenom vrhu veliki `uti cvet. U sredini zrelog cveta nalaze se semenke, koje su zbijene jedna do druge.
Semenke suncokreta su jestive. To je ukusna zdrava hrana koju vole i ptice. Od semenki suncokreta pravi se uqe.
12
Zrnasti cvet
– ~vr{}i karton veli~ine male sveske – zrna kukuruza (jedna ~a{a) – neoqu{tene semenke suncokreta (pola ~a{e) – lepak
Nacrtaj cvet suncokreta na ~vr{}em kartonu.
Reši ukr{tenicu.
Na latice koje si nacrtao zalepi zrna kukuruza.
Na sredinu cveta zalepi semenke suncokreta.
Reši zagonetku.
U poqu deda u sunce gleda, zelen mu skut, {e{ir mu `ut.
13
BIQNA APOTEKA Neke biqke se upotrebqavaju za pravqewe lekova. U na{im krajevima raste mnogo lekovitih biqaka: kamilica, nana, maj~ina du{ica i druge.
kamilica
nana
Napi{i nazive nekoliko lekovitih biqaka za koje zna{.
Kamilica Kamilica cveta u prole}e. Cvetove kamilice treba brati po sun~anom i suvom vremenu i stavqati ih u korpu, platnenu vre}icu ili kartonsku kutiju.
Cvetovi se su{e od ~etiri do osam dana u hladovini, rasprostrti po dasci, platnenoj krpi ili po papiru.
Posle toga stave se u teglu, a tegla se zatvori.
^aj od kamilice smiruje gr~eve u stomaku.
14
Pre nego {to krene{ da sakupqa{ lekovito biqe, trebalo bi da sazna{ kako biqke koje `eli{ da bere{ izgledaju. Mnoge biqke su sli~ne, pa ih je te{ko razlikovati.
maj~ina du{ica
Mirisni zave`qaj
– nekoliko osu{enih listova nane – komad platna – debqi konac
1. Na platno stavi osu{ene listove nane.
3. Zave`qaj stavi pored jastuka na kojem spava{. Prija}e ti mirisno uspavqivawe.
2. Ve`i koncem krajeve platna.
Reši rebus.
15
PRATIM KAKO SE PRIRODA MEWA U toku godine smewuju se ~etiri godi{wa doba: jesen, zima, prole}e i leto. S promenom godi{wih doba de{avaju se i promene u prirodi. Pove`i promene u prirodi sa odgovaraju} im godi{wim dobom.
PROLE]E
LETO
JESEN
ZIMA
16
Posmatraj jedno drvo u svojoj okolini. Napi{i naziv tog drveta.
Kako izgleda li{}e tog drveta? Nacrtaj ga.
Kako izgleda stablo? Nacrtaj ga.
Kakva je na dodir kora tog drveta (hrapava, glatka...)?
Ako to drvo ima plod, nacrtaj ga.
Prati promene koje se de{avaju na tom drvetu u razli~itim godi{wim dobima. U bele`nicu, koja se nalazi na kraju kwige, upi{i svoja zapa`awa. Prona|i u nekoj enciklopediji ili na Internetu jo{ podataka o drvetu koje posmatra{.
17
ZA[TO JE VODA VA@NA Voda je neophodna za `ivot svih `ivih bi} a – qudi, biqaka i `ivotiwa. Da bi ~ovek mogao da upotrebqava vodu, ona mora da bude ~ista. ^ovek vodu koristi za pi}e, pripremawe hrane, za li~nu higijenu, za prawe ve{a, sudova itd.
U prirodi nema dovoqno vode za pi}e. Zato vodu treba ~uvati i {tedeti.
Razmisli o tome koliko vode ti tro{i{. Koje bi navike mogao da promeni{, pa da na taj na~in doprinese{ da se voda u{tedi? Kako se pona{a{ dok pere{ zube? Zaokru`i slovo ispred odgovaraju} eg odgovora. a) Gledam se u ogledalu. b) Pu{tam da voda te~e iz slavine dok perem zube. v) Zatvaram slavinu dok perem zube.
Reši rebus.
18
[TEDETI VODU JE LAKO! RADIM TO OVAKO... Zatvaram slavinu dok perem zube. Tako se dnevno u{tedi onoliko vode koliko je potrebno za jedno tu{irawe.
Ne br~kam se u kadi, ve} se tu{iram. Pet minuta pod tu{em dovoqno je svima da budu ~isti.
Kap, kap, kap... Ima li dosadnijeg zvuka od vode koja nepotrebno kapqe iz slavine? Uvek treba dobro zatvarati slavinu i proveriti wenu ispravnost.
Vodu u kojoj operem vo}e mogu da iskoristim za zalivawe cve}a.
Na koji jo{ na~in mo`e{ da {tedi{ vodu?
19
Pro~itaj slede}e re~enice. Zelenom bojom oboj kvadrati} ispred one koja je ta~na. Tako }e{ dobiti jednu re~.
20
T
Kad se tu{ira{, tro{i{ mawe vode nego kad se kupa{ u kadi.
M
Ribama ne smetaju razne hemikalije koje se iz stanova i ku}a izlivaju u reke.
A
Vodom kojom pere{ vo}e i povr}e mo`e{ da zalije{ cve}e.
K
Na svetu svi imaju dovoqno vode za pi}e.
^
Va`no je da zatvori{ slavinu kad pere{ zube i sapuwa{ ruke.
Z
Svaka voda je dobra za pi}e.
N
Nijedna biqka ne mo`e `iveti bez vode.
O
Ako vodene mu{ice zuje nad rekom, to je znak da je voda ~ista.
Zamisli da si kap vode. Opi{i svoje putovawe od izvora do ~esme u tvojoj ku}i.
SVAKA KAP VODE JE VA@NA Povodom Svetskog dana voda – 22. marta – organizuj sa drugarima iz odeqewa i u~iteqicom akciju Svaka kap vode je va`na.
1. [ta je problem? Qudi tro{e mnogo vi{e vode nego {to im je potrebno i zaga|uju je. 2. Kako bi trebalo da bude ? Qudi bi trebalo da {tede vodu i da je ne zaga|uju. Ovom akcijom podseti}emo decu na zna~aj {tedwe, o~uvawa i za{tite voda.
– drvene bojice – pakpapir – stari ~asopisi – lepak za papir
3. [ta je na{ zadatak? Da izre`emo iz novina i ~asopisa sli~ice na temu {tedwe i ~uvawa vode. Da nalepimo sli~ice na pakpapir i ispi{emo bojicama nekoliko poruka o tome kako bi trebalo {tedeti i ~uvati vodu. 4. Ko }e {ta da radi? Pregleda}emo kod ku}e novine i ~asopise koje imamo. U wima }emo potra`iti sli~ice na temu {tedwe i ~uvawa vode. Izreza}emo sli~ice koje smo odabrali. 5. Kada }emo to da uradimo? Na Svetski dan voda, 22. marta. 6. ^ija nam je podr{ka potrebna da bismo ostvarili plan? Tra`i}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora. 7. Kako }e izgledati predstavqawe akcije? Na panoima u holu {kole izlo`i}emo plakate koje smo napravili. Na izlo`bu }emo pozvati nastavnike, |ake iz drugih odeqewa i roditeqe. Izve{taj o uspehu akcije: 21
KO ZAGA\UJE VAZDUH Vazduh je svuda oko nas. Svim `ivim bi}ima vazduh je neophodan za `ivot. Za na{e zdravqe veoma je va`no da udi{emo ~ist vazduh. Wega najvi{e ima tamo gde raste drve}e: u parkovima i {umama. Zato je va`no da {to vi{e vremena provodi{ u prirodi. Kad god mo`e{ – idi pe{ice. Predlo`i roditeqima da ti se pridru`e. Qudi ~esto zaga|uju vazduh. Najzaga|eniji je u gradovima zbog saobra}aja i fabrika. U vazduhu ima {tetnih gasova koje ispu{taju automobili i fabri~ki dimwaci. Na dimwake fabrika qudi stavqaju filtere da bi smawili zaga|ewe vazduha.
Kako se stvara ~a|
– staklena ~a{a – sve}a – {ibice – papirna maramica
U~iteqica treba da upali sve}u.
Napomena: Ovaj eksperiment izvodi u~iteqica.
Neka minut-dva dr`i ~a{u okrenutu nadole, iznad plamena.
Na unutra{wost ~a{e nahvata}e se ~a|.
Kada u~iteqica papirnom maramicom bude obrisala unutra{wost ~a{e, maramica }e biti crna od ~a|i.
^a| nastaje i kada sagoreva ugaq. Ona izlazi iz dimwaka i zaga|uje vazduh. 22
Qudi seku {ume, pa je i zbog toga sve mawe ~istog vazduha. Kakav je vazduh u tvojoj okolini?
Za Novu godinu bi trebalo kupovati jelku sa busenom. Na prole}e zamoli nekog od odraslih da ti pomogne da zasadi{ jelku na pogodnom mestu. Na taj na~in }e{ doprineti da u tvom kraju bude vi{e drve}a i ~istog vazduha. Na koji bi jo{ na~in moglo da se smawi zaga|ewe vazduha?
Da li zna{? Automobili su najve}i zaga|iva~i vazduha. U svakom trenutku na putevima u celom svetu nalazi se nekoliko stotina miliona automobila koji bez prestanka ispu{taju ogromne koli~ine otrovnih gasova.
23
DUVANSKI DIM JE OPASAN Duvanski dim je {tetan i za pu{a~e i za qude koji se nalaze u wihovoj blizini. On sadr`i otrovne materije i zato je opasan po zdravqe.
Kad u|e{ u zadimqenu prostoriju, mo`e se dogoditi da ti zasuze o~i, da se zaka{qe{, da ti bude muka od neprijatnog mirisa.
Mali saveti Da li zna{? Potrebno je oko godinu dana da se u zemqi razlo`i opu{ak cigarete.
24
Pu{ewe u zatvorenim prostorijama i na javnim mestima je zabraweno. Trebalo bi da se svi qudi toga pridr`avaju. Ako neko pu{i u prostoriji u kojoj boravi{, pozovi se na svoje pravo. Ti ima{ pravo na zdravu okolinu!
ZABRAWENO PU[EWE
Gospodine, ne}ete vaqda zapaliti cigaretu?
Ovde je zabraweno pu{ewe. Zar ne vidite znak?
Pa, mogu da zapalim dok ne poletimo, zar ne?
Kako bi ti zavr{io ovaj strip? Nacrtaj. Smisli neko upozorewe nameweno pu{a~ima.
25
ZEMQI[TE @ivim bi}ima je za `ivot neophodno zemqi{te. Biqke pomo}u korena upijaju iz zemqe vodu i druge materije. Neke `ivotiwe grade svoja skloni{ta u zemqi{tu ili na zemqi{tu.
Nabroj nekoliko `ivotiwa koje `ive u zemqi i nekoliko `ivotiwa koje `ive na zemqi. Qudi na zemqi{tu gaje biqke koje koriste u ishrani.
26
Nabroj jo{ neke biqke koje qudi koriste u ishrani.
Ko `ivi u zemqi Sa drugarima iz odeqewa istra`i koje `ivotiwe `ive u zemqi{tu u blizini {kole.
– stona lampa – kuhiwski sto – levak – tegla – lupa – grumen zemqe – sito
Da li zna{? Mo`da ti se ne dopadaju, ali crvi su vrlo korisni. Oni zemqi{te ~ine plodnim. Na zemqi{tu veli~ine fudbalskog igrali{ta pod zemqom ponekad radi oko milion crva.
1. U levak stavi sito, a u sito grumen vla`ne zemqe.
2. Levak stavi iznad tegle.
3. Ukqu~i lampu. Neka bude ukqu~ena sat-dva.
4. [ta }e se dogoditi? Kada se zemqa zagreje i po~ne da se su{i, sitne `ivotiwe koje `ive u woj zbog toplote }e po~eti da be`e i pada}e kroz levak u teglu.
5. Iskqu~i lampu, a sadr`aj tegle izru~i na ~ist beli papir.
6. Uzmi lupu i posmatraj `ivotiwe koje `ive pod zemqom u tvojoj okolini. Mo`e{ ih posmatrati i pomo}u vodene lupe.
Kad bude{ zavr{io istra`ivawe, `ivotiwice vrati u prirodu. Stavi ih na povr{inu zemqe u blizini {kolskog dvori{ta.
27
BUKA Buku stvaraju: automobilska sirena, glasna muzika, lupawe vratima, vika...
Opi{i kako se ose}a{ kada je oko tebe buka.
Qudi koji s bu~nim ma{inama rade u fabrici ili na ulici nose {titnike na u{ima.
M ALI SAVETI Nemoj da slu{a{ preglasnu muziku. Slu{awe preglasne muzike lo{e uti~e na sluh.
Posmatraj slike i ka`i ko proizvodi najve}u buku.
28
Neke prirodne pojave pra}ene su bukom. Veliku buku prave grmqavina i udar groma. List pada s drveta veoma tiho, gotovo ne~ujno.
Da li zna{? Nau~nici su otkrili da buka koju prave motori brodova smeta kitovima. Zbog buke kitovi gube apetit.
Koji zvuk najvi{e voli{ da ~uje{? Za{to?
Da li zna{?
Nacrtaj ne{to iz prirode {to pravi buku.
@ivotiwe brane i obele`avaju svoju teritoriju na razli~ite na~ine. Majmuni, lavovi i slonovi brane svoju teritoriju ogla{avaju}i se veoma glasno.
29
BRINEM O @IVOTIWAMA IZ SVOJE OKOLINE U uglu dvori{ta, pod suvim grawem i li{}em, mogu prezimiti je` i druge male divqe `ivotiwe: bube, pu`evi, razni insekti.
Zimski dani su kratki, pa je pticama koje nisu oti{le u toplije krajeve te{ko da prona|u hranu. Zato nahrani ptice iz svoje okoline. Plitke posudice napuni raznim zrnevqem i mrvicama hleba. Stavi ih na prozor ili ih oka~i na grane drve}a u blizini svoje ku}e.
Mali saveti Nasrtqive mrave mo`e{ oterati cimetom u prahu. Posavetuj roditeqe da ne koriste otrovni sprej protiv ovih insekata. Lavanda i nekoliko zrnaca bibera natera}e moqce da se isele iz tvog ormana.
30
Posle ki{e pa`qivo hodaj kako ne bi zgazio nekog pu`a ili ki{ni glistu koji ti se mogu na}i na putu.
Da li zna{? Bubamara je pravi usisiva~ za biqne va{i. Dnevno mo`e da pojede 100 tih biqnih {teto~ina. to~ina.
UGRO@ENE @IVOTIWE Za{to je odleteo ibis? U {umovito-mo~varnoj okolini Obedske bare nekada je `ivelo mnogo ptica. Me|u wima je bila i ~uvena dugonoga ptica ibis. Zbog isu{ivawa i po{umqavawa vla`nih livada, ibisi su nestali. Biqno i `ivotiwsko carstvo u bari i oko we bivalo je sve mawe i mawe. I druge retke ptice napustile su to pti~je carstvo. Ponekad ibisi navrate u Obedsku baru, ali ubrzo odlepr{aju.
Raspitaj se o tome da li u tvojoj okolini postoje retke biqne i `ivotiwske vrste. Saznaj ne{to vi{e o wima.
Crvena kwiga U svetu ima mnogo ugro`enih i retkih biqaka i `ivotiwa o kojima bi svi trebalo da brinu da ne bi nestale. Podaci o wima nalaze se u Crvenoj kwizi. Ona sadr`i duga~ak spisak ugro`enih vrsta kojima preti izumirawe i onih vrsta kojih je sve mawe. U ugro`ene `ivotiwe spadaju: crni nosorog, xinovska korwa~a, plavi kit, foka, slon, panda, tigar...
Da li zna{?
Da li zna{?
Runolist je i kod nas i u svetu za{ti}ena biqka. Raste na nepristupa~nim, kamenitim liticama Kopaonika.
Nosoroge ubijaju zato {to se wihovi rogovi upotrebqavaju u narodnoj medicini. U nekim delovima Afrike qudi poku{avaju da spasu tu retku `ivotiwu tako {to joj odsecaju rog. 31
Prona|i u osmosmerki nazive ~etiri ugro`ene `ivotiwe.
Z A F P I
Kada re{i{ rebus, dobi}e{ naziv jedne velike `ivotiwe koja je ugro`ena, a `ivi u moru.
T I G A R U
S [ N K
I L Z D R F O K A Z L N M P A U na{oj zemqi ugro`eno je vi{e `ivotiwa: mrki medved, ris, divokoza, suri orao, sivi soko i planinska {eva. Te vrste }e nestati ukoliko ih qudi ne budu za{titili. Koja ugro`ena `ivotiwa `ivi u tvom kraju? Zelenom bojom oboj kru`i}e pored sli~ica onih `ivotiwa koje su ugro`ene.
32
ris
veverica
mrki medved
krtica
komarac
zec
PRI^A JEDNOG KU]NOG QUBIMCA
1. Zovem se Pegica. Ja sam pas me{anac; imam tri godine. O meni brine devoj~ica Ta{a. Ona me svakog jutra, pre nego {to ode u {kolu, izvodi u park.
2. Tamo obavim sve {to je potrebno, a Ta{a uvek po~isti za mnom. Zato, kad god krenemo u park, nosi kesu i lopaticu.
3. U parku malo tr~im, malo se wu{im sa drugim psima, zalajem na ma~ka Tihomira i vratim se ku}i.
4. Ta{a onda ode u {kolu, a mene ~eka doru~ak.
5. Posle doru~ka malo dremuckam, malo se dosa|ujem.
6. Jedva ~ekam da se Ta{a vrati iz {kole. Ma{em repom kad ~ujem wene korake na stepeni{tu. Znam da }emo ponovo i}i u park. Voleo bih kada bi svi qudi brinuli o svojim qubimcima kao {to Ta{a brine o meni.
Kako devoj~ica Ta{a brine o svom ku}nom qubimcu? Za{to nosi kesu i lopaticu kad ku}nog qubimca vodi u park? ^emu se Pegica najvi{e raduje? Za{to? Ako ima{ ku}nog qubimca, ispri~aj kako o wemu brine{.
M ALI SAVETI Ku}ni qubimac nije igra~ka, ve} ne`no `ivo bi}e koje bi trebalo da ~uva{ i da brine{ o wemu. Ako nisi spreman za to, ne uzimaj ku}nog qubimca.
33
KAKO ^UVATI PRIRODU Posmatraj znake zabrane, pa ih pove`i sa odgovaraju} im mestima na ilustraciji.
Mali saveti Nikada ne bacaj otpatke po {umi! Male {umske `ivotiwe ponekad se zavuku u plasti~nu fla{u ili limenu konzervu. Tu mogu da se zaglave i uginu. Razbijena staklena fla{a mo`e da povredi `ivotiwe, a leti da izazove po`ar.
Mali saveti Kada ode{ na izlet u prirodu, za sobom pokupi sme}e. Ne vi~i da se `ivotiwe ne bi pla{ile. Ne beri cve}e. Ako ti se dopada, nacrtaj ga ili ga fotografi{i. 34
Da li zna{? Najve}e `ivo bi}e na Zemqi je drvo sekvoje. To drvo visoko je oko 90 metara, kao soliter od 30 spratova. Sekvoje `ive i do ~etiri hiqade godina.
BLAGO KOJE NESTAJE Energija koja pokre}e automobile, avione i brodove, koja slu`i za zagrevawe na{ih ku}a, napaja sijalice, {tedwak, bojler i fri`ider nastaje od nafte, ugqa i zemnog gasa. Nafta, ugaq i zemni gas poti~u iz prirode. Tog blaga nema u izobiqu i treba ga {tedeti da bi dugo trajalo. Od nafte se pravi i plastika (kese, fla{e, ~a{e...). Papir se pravi od drveta. Tro{e}i papir, svaki ~ovek uni{ti dva drveta godi{we. Razmisli o tome {ta se de{ava sa `ivotiwama koje su `ivele na drvetu (bubicama, pticama, vevericom) kada se drvo pose~e. Metalni predmeti se tako|e prave od blaga koje se uzima iz zemqe.
Mali saveti Iskqu~i TV i kompjuter kada ih ne koristi{. Zimi, pre nego {to povisi{ temperaturu grejawa, obuci se toplije. Koristi dnevnu svetlost dok je ima, ona je besplatna. Kada ide{ u kupovinu, ponesi platnenu torbu. Plasti~na kesa pravi se od nafte. Upotrebqava{ je kratko, ali ona dugo zaga|uje okolinu.
Da li zna{? ^esto otvarawe fri`idera pove}ava utro{ak struje. Pre nego {to otvori{ fri`ider, dobro razmisli o tome {ta iz wega treba da uzme{. Zatim ga otvori, uzmi ono {to `eli{, pa ga {to pre zatvori.
Smisli jo{ neki na~in za u{tedu energije.
Da li zna{? U svetu se koristi mnogo plasti~nih ~a{a. Kada bi se stavile jedna u drugu, mogao bi svakog dana da se napravi novi plasti~ni prsten oko Zemqe.
Reši rebus.
35
OD STARIH - NOVE STVARI [ta se de{ava sa stvarima koje svakodnevno baca{ u kantu za otpatke?
Sme}e iz kontejnera na deponiju odvozi kamion. Deponije su mesta koja se nalaze van naseqa. Na wih se odla`u stvari koje nam nisu potrebne.
Va`no je da ne stvaramo mnogo otpada i da ga odvajamo u posebne kontejnere: za staklo, papir, metal i plastiku. Tako razvrstan otpad mo`e da se upotrebi za pravqewe novih stvari. Postupak kojim se od starih stvari prave nove naziva se recikla`a. Recikla`a je zna~ajna zbog toga {to se pravqewem novih stvari od starih {tede prirodna bogatstva i energija, a tako se smawuje zaga|ewe okoline.
Mali saveti Pre nego {to baci{ neki predmet u sme}e, postavi sebi slede}a pitawa: Da li se mo`e ponovo upotrebiti? Da li se taj predmet mo`e popraviti? Da li je taj predmet nekome potreban? Ako je odgovor na neko od ovih pitawa potvrdan, onda taj predmet nemoj baciti. 36
Mali saveti [tedi papir tako {to }e{ pisati sa obe strane lista.
Popuwavaj sveske do kraja, na taj na~in }e{ spasti neko drvo.
Da li zna{? Proizvodi koji su napravqeni od starih stvari ozna~eni su ovim znakom.
Od recikliranih limenki mogu se ponovo praviti limenke, ali se mogu praviti i blatobrani za bicikl i razne druge stvari.
Re{i ukr{tenicu. Tako }e{ dobiti jednu va`nu poruku.
37
Uputstvo za pravqewe papira Od starog papira brzo i lako mo`e da se napravi novi.
38
– nekoliko listova novina ili stara sveska – par~e plasti~ne mre`ice – malo vode – dubqi pleh – sun|er
1. Iscepakaj stari papir na sitne komade, pa ih potopi u mlaku vodu.
2. Bi}e potrebno nekoliko sati da od wih nastane ka{a. (Ako ti se ba{ `uri, mo`e{ da zamoli{ nekog od odraslih da ovu smesu izme{a u blenderu.)
3. Na dno dubqeg pleha stavi plasti~nu mre`icu.
4. Dobijenu ka{u sipaj u pleh.
5. Zatim izvuci mre`icu i deo sme{e ravnomerno rasporedi po woj.
6. Na sme{u stavi list starog kalendara ili ~asopisa koji je {tampan na glatkom papiru.
7. Brzo preokreni mre`icu, i to tako da ona bude iznad sme{e, a list kalendara na dnu.
8. Pritisni mre`icu sun|erom i pokupi vi{ak vode.
9. Skloni mre`icu.
10. Kada se osu{i, papir lagano odvoj od podloge.
39
IZLO@BA DRVE]A Povodom Dana za{tite `ivotne sredine – 5. juna – organizuj sa drugarima iz odeqewa i u~iteqicom akciju Izlo`ba drve}a.
1. [ta je problem? Qudi uni{tavaju {ume. 2. Kako bi trebalo da bude? Qudi bi trebalo da ~uvaju i obnavqaju {ume.
– listovi recikliranog papira – tempere ili vodene bojice – malo vode – paleta – ~etkice – krpica
3. [ta je na{ zadatak? Da slikamo drve}e na recikliranom papiru i da priredimo izlo`bu. 4. Ko }e {ta da radi? Po{to svako od nas naslika drvo na recikliranom papiru, jedna grupa u~enika pripremi}e makaze, selotejp i ~iode, a druga }e najaviti izlo`bu. 5. Kada }emo to da uradimo? Na Dan za{tite `ivotne sredine, 5. juna. 6. ^ija nam je podr{ka potrebna da bismo ostvarili plan? Tra`i}emo podr{ku u~iteqice i {kolskog majstora. 7. Kako }e izgledati predstavqawe akcije? Na panoima u holu {kole izlo`i}emo svoje radove. Na izlo`bu }emo pozvati nastavnike, |ake iz drugih odeqewa i roditeqe.
Izve{taj o uspehu akcije: 40
ZDRAV @IVOT Zelenom bojom oboj kru`i} pored onoga {to smatra{ da je ta~no.
Boqe je jesti mnogo vo}a i povr}a nego jesti slatki{e.
Zube peremo posle svakog jela.
Beli hleb je zdraviji od crnog.
Boqe je jesti brzo nego sporo.
Treba preskakati doru~ak.
Treba jesti mnogo slatki{a.
41
ZDRAVO SE HRANIMO Da bi bio zdrav, mora{ zdravo da se hrani{. Hrana treba da bude raznovsrsna. Va`no je da dnevno pojede{ pet obroka – tri glavna obroka i dve u`ine. Recept za zdrav doru~ak 1. [oqom jogurta prelij nekoliko ka{ika ovsenih ili kukuruznih pahuqica.
2. Dodaj malo osu{enih klica p{enice, suvog gro`|a i komadi}e sve`e jabuke.
Daj svoj predlog za zdravu u`inu. [ta nije zdravo jesti? Ka`i {ta misli{ o tome.
Mali saveti Kada s roditeqima ide{ u kupovinu, zajedno pogledajte na pakovawu rok trajawa proizvoda. Ne kupujte namirnice na kojima pi{e da sadr`e ve{ta~ku boju. 42
Prijatno!
ZNACI KOJI UPOZORAVAJU NA OPASNOST Postoje znaci kojima se ne{to zabrawuje ili se wima upozorava na neku opasnost. Ti znaci naj~e{}e su naranxasti. Neke od znakova upozorewa mo`e{ videti na fla{ama i kutijama u kojima se nalaze sredstva za ~i{}ewe i odr`avawe higijene. Neki od tih proizvoda mogu da budu opasni i {tetni po prirodu i tvoje zdravqe. Ovaj znak se nalazi na proizvodima koji su zapaqivi – na dezodoransima, lakovima, bojama i sl.
Ovaj znak se nalazi na proizvodima koji mogu {tetno delovati na ko`u i o~i.
Ovo je znak koji upozorava na veoma otrovne proizvode.
Ovaj znak ozna~ava sredstva za ~i{}ewe i odr`avawe higijene koja mogu eksplodirati ako se mu}kaju ili se bace u vatru.
Ovaj znak upozorava na to da se proizvod nigde ne sme prosipati, jer mo`e da bude opasan po `ivotnu sredinu.
Nacrtaj znak za ne{to {to ti smatra{ opasnim.
43
JE@ U POTRAZI ZA PE^URKAMA Je` Bocko krenuo je u potragu za pe~urkama. Pridru`i mu se u ovoj igri koju mo`e{ igrati s drugarima. Za igru }e ti biti potrebne figurice iz igre Ne quti se, ~ove~e i kockica.
Sreo je krticu Crnku. Idi tri poqa napred. Spotakao se na limenku. Vrati se na po~etak.
Bocko se rastu`io {to je drvo pose~eno. Propusti jedno bacawe.
Je` Bocko sreo je zeca Brzi}a i malo je s wim popri~ao. Propusti dva bacawa.
44
Bocko se upla{io lisca Luke. Vrati se tri poqa unazad.
Zasladio se {umskim jagodama. Idi jedno poqe napred. Nai{ao je na plasti~nu kesu punu sme}a. Vrati se na poqe broj 13.
45
BELE@NICA
46
47
48
49
50
51
