Dizajn Multifunkcionalnog Nameštaja Namenjenog Za Opremanje Studentske Sobe. Diplomski-master Rad. Malić Dragan (Low)

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Grafičko inženjerstvo i dizajn

Malić Dragan

Diplomski - master rad Mentor: prof. dr Siniša Kuzmanović

Diplomski - Master rad Malić Dragan

Novi Sad, 2011.

UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA Grafičko inženjerstvo i dizajn

Malić Dragan

DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA Diplomski - master rad

Novi Sad, 2011.

Mentor: prof. dr Siniša Kuzmanović

УНИВЕ ЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ С z ФА АКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ Х НАУКА 21000 НО ОВИ СА Д, Трг Д оси итеја Обр радовића 6

КЉ ЉУЧНА ДОКУМЕН Д НТАЦИЈС СКА ИНФ ФОРМАЦ ЦИЈА Редни број, б РБР: Идентификациони број, ИБР: Тип доккументације, ТД: Т

Мон нографска пуб бликација

Тип зап писа, ТЗ:

Тексстуални штам мпани матери ијал

Врста рада, р ВР:

Дип пломски – мас стер рад

Аутор, АУ: А

Дра аган Малић

Ментор р, МН:

Про оф. др Синиш ша Кузмановић ћ

Наслов рада, НР:

Дизајн мултифун нкционалног намештаја н на амењеног за опремање о дентских соба а студ

Језик пуубликације, ЈП: Ј

Срп пски

Језик иззвода, ЈИ:

Срп пски

Земља публиковања а, ЗП:

Срб бија

Уже гео ографско подр ручје, УГП:

Војв водина

Година,, ГО:

2011.

Издавач ч, ИЗ:

Ауто орски реприн нт

Место и адреса, МА:

ФТН Н, Трг Досите еја Обрадовић ћа 6, Нови Са ад

Физички и опис рада, ФО: Ф (поглавља//страна/ цитата/таб бела/слика/графика//прилога)

Научна област, НО:

Граф фичко инжењ њерство и диззајн

Научна дисциплина,, НД:

Инд дустријски диззајн

Предметтна одредница а/Кqучне речи, ПО:

Нам мештај, мулти ифункционалност, студенттски смештај, развој конце епта производа, скрив вена функцио оналност

УДК Чува се е, ЧУ:

У би иблиотеци ФТ ТН у Новом Саду С

Важна напомена, н ВН Н: У раду р је систе ематички изв вршен процес развоја ко онцептног решења мул лтифункциона алног намеш штаја намење еног за опре еманје студе ентске собе е. Извршена је анализа фактора ф који уутичу на диза ајн намештаја а, као и ан нализа елемената дизајн на. Затим, те еоријски и практично описсан је процес истражи ивања, разво оја и дизајна а производа. Анализиран ни су усло ови становањ ња студената а у домовима а Универзите ета у Новом Саду, на основу чега су постављ љени циљеви и развоја. Ре езултат разво оја је конц цепт мултифу ункционалногг намештаја ккоји је предсттаљен у обли ику 3Д мод дела. За поттребе разво оја производ да извршено је истражи ивање односа префере енције боја и активности у студентској соби, чији је е циљ з дати просттор. одабир најадекватнијих боја за

Извод, ИЗ:

Датум прихватања п т теме, ДП: Датум одбране, о ДО: Чланови и комисије, КО О:

дник: Председ

Про оф. др Драгољ љуб Новакови ић

Члан:

мр Урош У Недељковић, доцент

Члан:

Потпис П ментора

Члан: Члан, ментор:

оф. др Синиш ша Кузмановић ћ Про

Обр разац Q2.НА А.06-05- Изд дање 1

UNIVERSITY OF NOVI N SAD z FACULT TY OF TECH HNICAL SC CIENCES 21000 NOVI N SAD D, Trg Dossiteja Obra adovića 6

KEY Y WORD DS DOCU UMENTAT TION Accession number, ANO: A Identification number,, INO: Docume ent type, DT:

Mon nographic Pub blication

Type of record, TR:

Texttual material, printed

Contentts code, CC:

Graduate – Maste er Thesis

Author, AU:

Drag gan Malić

Mentor, MN:

Proff. PhD Siniša Kuzmanović

Title, TI:: Dessign of multifun nctional furnitu ure intended fo or furnishing student s roomss Languag ge of text, LT:

Serb bian

Languag ge of abstract, LA:

Serb bian

Countryy of publication n, CP:

Serb bia

Locality of publication n, LP:

Vojvvodina

Publicattion year, PY:

2011.

Publishe er, PB:

Auth hor’s reprint

Publicattion place, PP:

FTS S, Trg Dositeja a Obradovića 6, 6 Novi Sad

Physical description, PD:

Graphic engineerring and design

(chapters/p pages/ref./tables/picctures/graphs/appe endixes)

Scientific field, SF:

Indu ustrial design

Scientific discipline, SD: S Subject//Key words, S/KW: S

Furn niture, multifun nctionality, stu udent accomm modation, prod duct concept deve elopment

UC Holding data, HD:

The library of FTS S, Novi Sad, Trg T Dositeja Obradovića 6

Note, N: In th his thesis the process p of devveloping a con ncept of multiffunctional furniture inten nded for furn nishing studen nt rooms wass systematica ally performed d. The analysis of facto ors which affe ect furniture design and analysis of design d elem ments was als so performed. Furthermore, theoretically and practicallly, the proccess of researrch, developm ment and desig gn of product was w also desccribed. Then, research was w conducted d with aim to ccollect data off living conditio ons in dent dormitories placed at University off Novi Sad, which w was basse for stud settiing product de evelopment go oals. The resu ult is a concep pt of multifuncctional furniture that is presented p in the form of 3 3D model. Fo or the purposses of prod duct developm ment research of relation be etween furnitu ure color prefe erence and activities in student s accom mmodation wa as performed,, aim was to select the most appropriiate color for student s living sspace.

Abstractt, AB:

Accepted d by the Scientific Board on, ASB: A Defende ed on, DE: Defende ed Board, DB::

President::

Proff. PhD Dragoljjub Novakovićć

Member:

mr Uroš U Nedeljko ović, docent

Member:

Menthor's sign

Member: Member, Mentor: M

Proff. PhD Siniša Kuzmanović

Ob brazac Q2.Н НА.06-05- Izd danje 1

BIOGRAFIJA Malić Dragan Datum Rođenja: 13.10.1986. Mesto: Novi Sad

Obrazovanje: 2001 - 2005. - Elektrotehnička škola„Mihajlo Pupin“, Novi Sad, elektrotehničar elektronike. 2005 - 2009. - Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Grafičko inženjerstvo i dizajn Prosek ocena u toku studija: 9,21 Bachelor rad na temu Projektovanje proizvodnog sistema za štampu velihih formata odbranio 2009.

Radno iskustvo: Januar 2011. - aktuelno. Dizajn i priprema štampe - Vlada APV, Uprava za zajedničke poslove pokrajinskih organa odsek štamparija 2007 - 2011. AIESEC - studentska organizacija Novembar 2009 - april 2010. Predsednik projekta sajma zapošljavanja „Career Days“ Novi Sad u organizaciji studentske organizacije AIESEC. Jun - oktobar 2009. Koordinator projekta „AIESEC WEEK“ - promotivno - edukacioni projekat čiji je zadatak organizacija edukativnih radionica vezanih za lični razvoj i prijem novih članova u organizaciju AIESEC. Maj 2008. - maj 2009. Podpredsednik za komunikacije lokalne kancelarije AIESC Novi Sad, jednogodišnji mandat. Zadaci: upravljanje brendom i svim ostalim vidovima komunikacije sa internim i eksternim ciljnim grupama kao i koordinacija osoba zaduženih za komunikacije na projektima kancelarije. Decembar 2007. - april 2008. Marketing menadžer sajma zapošljavanja „Career Days“ Novi Sad, rezultat rada je najuspešnija promocija sajma do tada zahvaljujući dobrom promotivnom planu i kvalitetnom marketing materijalu, što je rezultiralo velikom posećenošću sajma. 2006. i 2007. Letnja praksa u štampariji Grafprodukt, Novi Sad - na odeljenju završne grafičke obrade u periodu od 4 meseca.

Lične osobine: Vredan, uporan, ambiciozan spreman da učim i da razvijam znanja iz oblasti koje me zanimaju, odličan sam timski igrač sa velikim timskim iskustvom. Kreativnost mi je najjača osobina koju koristim kako u ličnom tako i u profesionalnom okruženju. Trudim se da budem inovativan u svemu čime se bavim i da preuzimam inicijativu. Posedujem znanja vezana za strateško planirenje, vođenje projekata i timova, kao i praćenje realizacije planiranih aktivnosti. Prema sposobnostima vođenja svrstavam se u osobe okrenute ljudima, težim da prilikom rada sa kolegama utičem na njihov razvoj, tako da otkriju i maksimalno iskoriste svoj potencijal. Profesionalna interesovanja: štampa velikih formata, grafički, web, dizajn nameštaja i enterijera, marketing prvenstveno oblast komunikacije i odnosi s javnošću kao i razvoj proizvoda, zatim upravljanje ljudskim resursima (HR) , očuvanje životne sredine.

Ostalo: Stipendista Fonda za mlade talente Republike Srbije generacija 2009/2010. Stipendista srpskog privrednog društva “Privrednik”, humanitarni fond “Privrednik” od 2008 godine. U sastavu tima “PRotagonisti” osvojio sam PRVO mesto na drugom PR takmičenju studenata Vojvodine 2011. koje je organizovalo Društva za odnose s javnošću Srbije na temu “Imidž moderne Vojvodine”.

Kontakt: e-mail: [email protected] telefon: +381 (64) 307 09 03 DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

SADRŽAJ: 1. PREDGOVOR

4

2. UVOD

5

3. FAKTORI KOJI UTIČU NA DIZAJN NAMEŠTAJA 3.1. CILJNA GRUPA 3.2. FUNKCIJA I NAMENA 3.3. FUNKCIONALNOST. FORMA PRATI FUNKCIJU 3.3.1. Skrivena funkcionalnost 3.3.2. Dual i multifunkcionalnost 3.4. ERGONOMSKI ZAHTEVI 3.4.1. Fizička ergonomija 3.4.1.1. Uobičajeni položaji na radnom mestu 3.4.1.2. Smernice za dizajn kancelarijskog nameštaja. Ergonomski saveti 3.4.1.3. Tabele ergonomskih standarda 3.4.2. Kognitivna ergonomija 3.5. ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA I ŽIVOTNI VEK PROIZVODA. 3.6. MORAL U DIZAJNU 3.7. MATERIJALI 3.7.1 Primena materijala u dizajnu nameštaja i lična dimenzija doživljaja materijala 3.8. PRISTUP PROIZVODNJI 3.8.1. Dizajn za proizvodnju (DFM)

7 8 10 13 15 15 17 18 21 23 27 30 36 39 42 44 49 49

4. ANALIZA ELEMENATA DIZAJNA 4.1. FORMA I SADRŽAJ 4.1.1. Elementi forme 4.2. NAČELA OBLIKOVANJA I DIZAJNA 4.3. ESTETSKA NAČELA – PRINCIPI DIZAJNA 4.3.1. Harmonija 4.3.2. Kontrast 4.3.3. Ravnoteža 4.3.4. Dominacija 4.3.5. Jedinstvo 4.3.6. Ritam 4.3.7. Proporcija. Zlatni presek 4.4. ELEMENTI OBLIKOVANJA 4.4.1 Tačka 4.4.2. Linija 4.4.3. Površina, oblik i prostor 4.4.5. Kompozicija 4.4.6. Dekoracija (šara, ornament) 4.4.7. Boja 4.4.7.1. Kontekst boja 4.4.7.2. Komunikativni kvalitet boje 4.4.7.3. Značenje boja u kulturama 4.4.7.4. Psihološke sugestije u vezi sa uticajem boja 4.5. DIZAJN KAO NOSILAC PORUKE

53 54 54 55 56 56 57 57 59 59 60 62 64 64 64 66 68 69 70 71 72 73 74 75

DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

2

5. PROCES ISTRAŽIVANJA,RAZVOJA I DIZAJNA PROIZVODA 5.1. FAZE PROCESA RAZVOJA DIZAJNA PROIZVODA 5.1.1. Tokovi procesa razvoja proizvoda 5.2. RAZVOJ KONCEPTA PROIZVODA 5.2.1. Koraci razvoja koncepta 1. Identifikovanje potreba korisnika 2. Specifikacije proizvoda 3. Generisanje koncepta 4. Izbor konceptualnog rešenja 5. Testiranje konceptualnih rešenja 5.3. IZRADA PROTOTIPA 5.3.1. Principi izrade prototipa 5.3.2. Tehnologije izrade prototipa 5.3.3. Planiranje izrade prototipova 5.4. MARKETINŠKI PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA 5.4.1. Proizvod kao instrument marketinga 5.4.2. Industrijski dizajn u funkciji marketinga 5.4.3. Funkcije industrijskog dizajna 5.4.4. Odnos između dizajna i ostalih elemenata proizvoda 5.4.5. Međuzavisnost dizajna i ostalih elemenata marketing miksa

78 81 82 84 85 85 89 90 96 98 101 101 102 104 105 105 105 106 106 108

6. PRAKTIČNI DEO 6.1. RAZVOJ KONCEPTA MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA ZA STUDENTSKI SMEŠTAJ 6.1.1. Identifikovanje potreba korisnika i postavljanje ciljeva razvoja proizvoda 6.1.2. Određivanje ciljnih specifikacija 6.1.3. Generisanje koncepta 6.2. VIZUELNO PREDSTAVLJANJE PREDLOGA KONCEPTA 6.2.1. Integrisan predlog konceptnog rešenja multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu 6.2.1.1. Rasklopivi krevet sa radnim stolom – modul m1 6.2.1.2. Prostor za odlaganje stvari – moduli m2, m3, m7 i m8 6.2.1.3. Sistem fioka i taburea - moduli m4, m5, m6 6.2.1.4. Sklopiva tabure/fotelja i stočić 6.2.1.5. Sistem polica - modul m9

110 112 112 119 119 120 120 123 124 126 130 133

7. ISTRAŽIVANJE. ODNOS PREFERANCIJE BOJE NAMEŠTAJA I AKTIVNOSTI U STUDENTSKOJ SOBI 7.1. UVOD U ISTRAŽIVANJE 7.2. TOK ISTRAŽIVANJA 7.3.OBRADA ZEZULTATA 7.4. REZULTATI 7.4.1. REZULTATI ZA DIMENZIJU ZASIĆENOST 7.4.2. REZULTATI ZA DIMENZIJU SVETLINA 7.4.3. REZULTATI ZA DIMENZIJU BOJA (IZVEDENA IZ TONA) 7.4.4. REZULTATI ZA DIMENZIJU VREME 7.4.5. KOMBINACIJE BOJA 7.4.6. DISKUSIJA 7.5. IZABRANE BOJE ZA MULTIFUNKCIONALNI NAMEŠTAJ NAMENJEN STUDENTSKOM SMEŠTAJU

141 142 143 145 146 146 147 150 155 155 157 160

8. ZAKLJUČAK

167

9. LITERATURA

169


3

1. PREDGOVOR

I

ndustrijski dizajn kao izrazito multidisciplinarna oblast obuhvata širok spektar znanja čak i naizgled nepovezanih oblasti. To ga upravo čini zanimljivim i nadasve izazovnim za proučavanje. Sama činjenica da moram savladati mnoga nova znanja privuklo me je da izaberem upravo ovu oblast za svoj diplomski – master rad. Danas bi životi mnogih ljudi bili nezamislivi bez nekog oblika dizajna. Praktično od jutra do večeri: kod kuće, na poslu, u slobodno vreme, tokom školovanja, kod lekara, u sportu, transportu ljudi i dobara, u javnoj sveri sve je dizajnirano namerno ili ne. U ovom vremenu dizajn određuje ne samo postojanje nekog predmeta već i samog sebe; kroz proizvode mi komuniciramo sa drugim ljudima, definišemo sebe u socijalnoj grupi, što obeležava naš položaj u društvu, drugim rečima dizajn je znak nekog vremena (perioda u istoriji). Zbog toga mnoge korporacije i institucije širom sveta sve više shvataju stratešku vrednost dizajna. Osoba koja se bavi industriskim dizajnom mora iznad svega biti svestrana. Industrijski dizajn je primenjena umetnost, ali i inženjerstvo, sigrno je da iziskuje određene kreativne napore koji zadiru u obe svere. Inženjerstvo je jasno struktuirano, analitično sastavljeno od seta formalnih procedura, ali dizajn se ne može jednostavno formulisati kao metod, on se oslanja na „vizuelno“ razmišljanje, skiciranje, modeliranje; na boju, teksturu i osećaj; na stvaranje karaktera proizvoda. Dizajn proizvoda obuhvata oba, zahteva odlične tehničke sposobnosti, da bi se stvorio proizvod koji funkcioniše dobro i sigurno uz odgovarajuću tržišnu cenu; zahteva odličan indstrijski dizajn da bi se postigao estetski doživljaj i veća procenjena vrednost. Dizajneri teže da spoje tehničko i estetsko, mešajući praktičnost sa emocionalnim užitkom, što ovu oblast čini vrlo zanimljivom jer predstavlja naizgled borbu, ali ipak je to unija između analitičkog i kreativnog. Popularna psihologija naglašava da su leva i desna hemisfere mozga podeljene u svojim ulogama, ljudima izrazito kreativnim desna hemisvera mozga je aktivnija dok je racionalnim osobama aktivnija leva hemisvera. Uspešni industrijski dizajneri naučili su da uspostave balans između ove dve hemisvere krećući se između umetnosti i inženjerstva. Za razliku od umetnosti koja je svrsishodna i lično motivisana, dizajn je okrenut prema klijentima i krajnjim kupcima koji mogu imati specifične zahteve i potrebe, koji se ponekad ne poklapaju sa ličnim izborom dizajnera. Dizajn mora biti potuno objektivan (za razliku od subjektivne umetnosti), sa jasno definisanom svrhom, ciljevima i rezultatima koji se mogu proceniti. Dakle, dizajn nije isto što i umetnost ali obuhvata mnoge njene discipline u svrhu dobijanja proizvoda i predmeta koji treba čevekov svakodnevni život da učine kvalitetnijim i da se u najvećoj mogućoj meri prilagodi nje njegovim psiho-fizičkim mogućnostima i ograničenjima. Na kraju krajeva dobar proizvod nije DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

samo rezlutat kreativnog naboja autora, već je taj dizajn podupret prilično analitičnim istraživanjima tržišta, javnog mnjenja, naučnim istraživanjima u oblasti tehnologije, psihologije, sociologije, ergonomije i mnogim drugim. Dizajn je aktivnost koja se svakako povezuje najviše sa kreativnošću, inventivnošću ali i tehnološkom inovativnošću, zapravo je kreativan proces koji se često poredi sa aktom stvaranja. Međutim, dizajn koji je uglavnom namenjen tržištu ne nalazi se u vakumu gde je potpuna sloboda izbora boja, oblika, materijala itd. Svaki dizajnirani objekat rezultat je razvojnog procesa na koji utiču brojni, ne samo umetnički, uslovi i odluke. Socio-ekonomski, tehnološki, posebno kulturni razvoj, zajedno sa istorijskom pozadinom i uslovima proizvodne tehnologije igraju jednako bitnu ulogu kao i ergonomski i ekološki zahtevi zatim ekonomski i politički interesi, umetničko-eksperimentalne težnje itd. Ništa više nije statično, dizajneri danas teže da optimizuju dizajn tako da najbolje zadovoljava zahteve tržišta, ali pre nego što je optimizacija gotova, ograničenja – sile koje utiču na dizajn odluke – pomeraju pravac ideje, zahtevaju redizajn, reoptimizaciju. Korisno je biti svestan ovih sila, jer one kreiraju kontekst u kome dizajn nastaje. Tržište, tehnologija, investiciona klima, okruženje i industrijski dizajn povezani su u jedan sistem. Dobar dizajner je uvek svestan razvoja tehnologije koja nastaje iz naučnih istraživanja, nove tehnologije su pogodne za privlačenje investicija. Potreba za smanjenjem negativnog uticaja na okruženje i u krajnjoj liniji održivom dizajnu. I na kraju u 21. veku potrošači žele više od proizvoda koji besprekorno funkcioniše uz odgovarajuću cenu, oni takođe žele zadovoljstvo, užitak što daje dizajnu i estetici veći prioritet (važnost). Dizajn ne stvara samo materijalnu realnost, već ispunjava i komunikacionu funkciju. U dizajn procesu dizajneri se fokusiraju na praktične funkcije proizvoda (funkcionalne i tehničke performanse) i socijalne funkcije proizvoda (pitanja operativnosti i zadovoljavanje potreba korisnika). Na primer stolice pružaju jasan uvid kako dizajn proizvoda mora uraditi više od čistog zadovoljavanja ergonomskih, ekonomskih konstrukcijskih, proizvodnih i ekoloških zahteva. Iako deluje kao vrlo jednostavan proizvod, pored pitanja o kakvoj vrsti stolice se radi - npr. stolica na radnom mestu, kod kuće, u javnom prostoru, školi, u vozilima da li je namenjena za kratkotrajno ili dugotrajno sedenje, za decu ili stare – dizajn ima uvek posla i sa konotacijim (odnosno, dodatnim emotivnim ili ekspresivnim značenjima) koje svaki predmet pa i stolica takođe sadrži. Koristeći primer stolice kao trona Umberto Eko (1972.) [1] objašnjava da je u ovom slučaju sedenje samo jedna funkcija od mnogih, koja je čak slabo zadovoljena. Ono što je mnogo važnije je to da tron projektuje veličanstvano dostojanstvo, može da uliva strahopoštovanje. Takva pravila u interpretaciji mogu biti primenjena i na druge vrste stolica. Kancelarijska stolica, na primer, trebalo bi da zadovolji ergonomske 4

zahteve po najvišim standardima, ali istovremeno da demonstrira korisnikovu poziciju u poslovnoj hierarhiji (sličnost sa tronom je vidljiva). Iz svega navedenog može se naslutiti ogromana količina znanja koja sačinjava ovu oblast, stoga su sastavljna četiri glavna principa industrijskog dizajna, koji su mi u ovom radu bili glavni stubovi za istraživanje teoriskih osnova i stvaranje konkretnog rešenja proizvoda. Navedena četiri principa su [2]: • FUNKCIONALNOST • ERGONOMIJA • EKONOMIJA • ESTETIKA Obzirom da živimo u svetu punom izazova, a jedan od najvećih je čovekov negativan uticaj na životnu sredinu, čije su posledice sve vidljivije, dodao bih još jedan princip - EKOLOGIJU. Povezanost funkcionalnosti i simbolizma možda se najviše vidi u arhitekturi, dizajnu nameštaja i enterijera. Kako je industijski dizajn široka oblast, uobičajeno je da se dizajneri specijalizuju za određene podoblasti. Na neki način sam se i ja odredio, izabravši dizajn nameštaja kao oblast koju ću detaljnije obraditi ovim radom. Ono što me je navelo da izaberem dizajn nameštaja, pored preferencija prema istom, je nezadovoljstvo stanjem na tržištu nameštaja u mom okruženju. Naime, primetio sam da je ponuda prilično jednolična, nude se komadi nameštaja koji su klasični, postoje varijacije u materijalima, dekoraciji i sl. ali suštinska razlika ne postoji, čini se da se konkurenti takmiče jedino u cenama

ali ne u inovativnim rešenjima koja će ih izdvojiti kao kvalitene. Po mom mišljenju valiki je nedostatak svežih ideja komada nameštaja koji rešavaju neke konkretne potrebe u stambenom prostoru na način koji prevazilazi njihovu osnovnu funkciju, unoseći u prostor i estetski kvalitet pored funkcionalnog. Takođe, čini se da se ne vodi računa o ergonomskim principima, odnosno prilagođavanju ljudskom telu, fizičkim i mentalnim mogućnostima korisnika. Proizvodi su ili krajnje estetski ili krajnje funkcionalni. Istražujući interesantna dizajnerska rešenja, privukla su mi posebnu pažnju rešenja komada nameštaja koji na maštovite načine rešavaju uobičajene probleme korisnika posebno u ograničenim malim prostorima, pri čemu koriste sve raspoložive resurse. Jednostavim potezima ovi komadi se transformišu, menjajući svoju funkciju za tren, uz to u prostor pored funkcionalnosti unose i estetsku vrednost. Ponuda ovakvog multifunkcionalnog nameštaja na našem tržištu gotovo da ne postoji, što zapravo može da predstavlja šansu za diferencijaciju od konkurencije. Ovakav nameštaj ne mora biti skuplji od konkurentskog, ključ je u dobroj ideji koja će ponuditi zadovoljenje konkretnih potreba korisnika, što će oni sigorno ceniti. Najviše sam upoznat sa potrebama koji se javljaju u studentskom prostoru koji je često vrlo oskudan, stoga sam u ovom radu razvio multifunkcionalni nameštaj upravo namenjen za male prostore u studentskom smeštaju, uz mogućnost primene u bilo kom malom stambenom prostoru.

2. UVOD

K

ljučna tačka u razvoju modernog nameštaja je analiza njegovog odnosa sa prostorom u koji ulazi kao i odnos između nameštaja i raspoloživog prostora što trenutno prolazi kroz duboke promene. Naše kulturne navike, aktivnosti i socijalne strukture se menjaju, što povećava potrebu za novim, fleksibilnim okruženjima. Sve je više stanovnika u gradovima gde su nekretnine vrlo slupe, zbog čega stanovnici žive u sve manjim prostorima, ovo je posebno specifično za studente. Kapaciteti domova su prepunjeni a i privatni smeštan je uglavnom manje kvadrature zbog uštede novca. Životni tempo je sve brži, vreme provedeno za održavanje prostora često predstavlja nepotrebno gubljenje vremena koje može, na primer, da se iskoristi za odmor. Dakle, primetni su veliki manjak prostora i manjak vremena, čije rešenje može da se traži u prostoru koji se na efikasan i fleksibilan način prilagođava svakodnevnim aktivnostima. Izazov je organizovati mali prostor tako da bude udoban, funkcionalan, vrlo efikasan za održavanje i uz sve to estetski privlačan. Obzirom da u tom prostoru korisnik provodi vreme u radu, odmoru, druženju, razonodi, treba sve elemente prostora predodrediti tako da je korisnik u centar i osnova svrha njihovog postojanja. Ovo se odnosi i na tehničke i estetske elemente kao što su na primer boje i oblici. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Da bi se ovakav ideal postigao potreban je multifunkcionalni prostor koji može podržati različite aktivnosti koje se obavljaju istovremeno, i koji može biti brzo adaptiran da podrži nove potrebe. U savremenom dizajnu nameštaja postoji težnja ka razvoju novih metoda, kako bi se pobeglo od navika da se prostor posmatra statički, a da nameštaj vidimo kao dinamičan, umesto samo kao deo fleksibilne celine. Nameštaj se ne bi trebao posmatrati izolovano već kao plastični objekat koji posreduje u odnosu ljudskog tela i fizičkog prostora. Nove mogućnosti dizajna mogu se pojaviti tamo gde se prostor i nameštaj integrišu kao deo jedne velike fleksibine celine. Kroz sinergiju sa drugim istraživačkim oblastima dobija se mogućnost da se dopune koncepti budućeg dizajna nameštaja kao integralnog dela prostora koje je otvoren i fleksibilan. U teroijskom delu rada, pokušao sam da opišem nameštaj iz više uglova, kako inženjerskog tako i umerničkog. Težio sam da na jednom mestu sakupim što više znanja koja se konkretno odnose na dizajn nameštaja, i da ih na kraju primenim na sopstvenom praktičnom rešenju. Svrha prvog poglavlja je da opiše što više faktora koji direktno ili indirektno utiču na proces stvaranja, upotrebe i samog postojanja nameštaja kao upotrebnog 5

predmeta koji prvenstveno služi za poboljšanje kvaliteta boravka u određenom prostoru. S tim u vezi prvo su obrađeni marketnig aspekti nameštaja kao proizvoda koji je namenjen određenoj ciljnoj grupi kaja ima specifične potrebe i zahteve koji u velikoj meri utiču na njegovu formu, funciju i namenu. U skladu sa temom obrađen je pojam multifunkcionalnosti i skrivene funkcionalnosti čiji su principi primenjeni u praktičnom delu rada. Nameštaj je predmet sa kojim čovek ima kontakt gotovo 24 sata dnevno, stoga se mora posebna pažnja posvetiti njegovom potpunom prilagođavanju čovekovim psihofizičkim osobinama kako bi svakodnevne aktivnosti bile podržane udobnošću a najpre očuvanjem zdravlja. Iz ovog razloga ergonomija, kao najbitniji faktor koji utiče na dizajn nameštaja, obrađena je sa posebnom pažnjim. Obuhvaćeni su kako fizički tako i kognitivni aspekti ergonomije. Opisana saznanja i podaci iz ove oblasti, posebno antropometrijska merenja, preporuke za položaje tela prilikom određenih aktivnosti kao i načini kako čovek organizje svoj prostor, poslužili su kao osnova praktičnog dela rada. Materijali kao još jedan od bitnih faktora, obrađeni su iz perspektive njihovog doživljaja i estetike na suprot njihovim tehnološkim svojstvima. Povezano sa ovim faktorom opisan je i takozvani moral u dizajnu, odnosno mogućnosti korišćenja dizajna za više ciljeve, između ostalog upotrebom tehnološki prihvatljivih materijala i procesa proizvodnje. Takođe, obrađeni su i pristupi proizvodnji sa akcentom na modularni dizajn i proizvodnju koji je poslužio kao osnova praktičnom rešenju. Nasuprot analitičkom, prvom teorijskom poglavlju, drugo poglavlje se bavi estetikom. U ovom delu rada opisana su načela oblikovanja, odnosno principi dizajna i elementi oblikovanja a sve to iz perspektive dizajna nameštaja kao tipičnog predstavnika industrijskog dizajna. Posebna pažnja posvećena je upotrebi boja, njihovim značenjem i uticajem na čoveka. Obzirom da nameštaj kao proizvod koji neko treba da kupi, potrebno je da dizajn pored oplemenjavanja prostora postane i sredstvo komunikacije, odnosno snažno tržišno oružije koje će proizvod izdvojiti od konkurencije. Ovaj aspekt dizajna je takođe obrađen u teorijskom delu rada. U trećem teorijskom poglavlju opisan je proces istraživanja, razvoja i dizajniranja proizvoda. Navedeni procesi su opisani kroz faze čijim praćenjem se može doći do kvalitetnog i potencijalno uspešnog proizvoda na tržištu. Opisane faze poslužile su kao svojevrstan “recept” prema kome je, u praktičnom delu rada, razvijen predlog multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu. Predstavljeni su i kasnije primenjeni neki od načina generisanja koncepta proizvoda, kao i pravljenje i svrha prototipa. Na kraju su posebno obrađeni marketing aspekti industrijskog dizajna, odnosno na koji način utiče na uspeh proizvoda na tržištu.


Praktični deo rada sastoji se iz dve celine: razvoja koncepta multifunkcionalnog nameštaja za studentski smeštaj; i istraživanja odnosa preferencija boja i aktivnosti u studentskoj sobi. Razvoj koncepta multifunkcionalnog nameštaja za studenstki smeštaj, tekao je prema preporučenim fazama opisanim u teorijskom delu. Prvi korak je istraživanje potreba korisnika (prethodno određene cilje grupe) i uslova u kojima žive. Naime, posećeni su studentski domovi u Univerziteta u Novom Sadu, pri čemu su obavljeni intervjui sa stanarima gde su pitanja bila vezana za uslove života i načine na koji koriste prostor. Na osnovu odgovora idetifikovane su potrebe koje su odredile pravac razvoja konceptnog rešenja. Zatim, prikupljeni su podaci o razpoloživom nemeštaju u sobama kao i njihovim dimenzijama. Na osnovu istraživanja postavljeni su ciljevi razvoja koncepta, kao i ciljne specifikacije koje se žele postići. Takođe sastavljeni su kriterijumi koji su poslužili za filtriranje i bolju organizaciju ideja, koje su na kraju dovele do predstavljenog rešenja nameštaja u formi troimenzionalnog prototipa. Zbog svoje kompleksnostii rešenje dizajna nameštaja podeljeno je na module koji su pojedinačno predstavljeni i detaljno opisani. Istraživački deo rada, imao je za cilj da odredi koje su boje nameštaja najadekvatnije za studentski smeštaj, odnosno koje su to boje koje će najpovoljnije uticati na svakodnevne aktivnosti koje prosečni student obavlja us svojoj sobi. Za potrebe ovog istraživanja napravljena je internet “flash” aplikacija, pomoću koje su prikupljeni podaci za obradu. Ispitanici su imali priliku da boje skicu nameštaja u tri boje, prema svojim afinitetima ali povezano sa aktivnostima koje obavljaju u sobi. Obradom razultata došlo se do zaključka koje su boje najviše birane za određene aktivnosti, zatim koje kombinacije boja su najčešće, i na kraju za koju aktivnost najviše ispitanice troše vreme u sobi. Dobijeni rezultati istraživanja doprineli su odabiru kombinacija boja u kojima bi nameštaj bio proizveden i dostupan u prodaji, što može dati prednosti u tržišnoj trci. Vodeći se spomenutim principima industrijskog dizjna, i čvrstom vezom teorijskih osnova i njihove praktične primene došlo se do predloga rešenja nameštaja za studentsku sobu koji na originalan, funkcionalan i fleksibilan način daje studentu mogućnost da svoj prostor koristi na najbolji, njemu prilagođen način. Iskreno verujem da bi predložano rešenja dizajna multifunkcionalnog nameštaja namenjenog za opremanje studentske sobe imalo uspeha na domećam ali i inostranom tržištu

6

3. FAKTORI KOJI UTIČU NA DIZAJN NAMEŠTAJA


7

3.1. CILJNA GRUPA

I

ndustriski dizajn i po svom nazivu nagoveštava svoju tržišnu orjentaciju, stoga se pre pokretanja dizajn-projekta određenog proizvoda mora istražiti tržište, po određenoj marketinškoj proceduri koja će doneti veoma vredne podatke, ključne za određivanje pravca razvoja proizvoda, na način koji može da garantuje uspeh na tržištu. Da bi istraživanje dalo najbolje moguće rezultate mora biti ciljano, zbog čega se potrošači dele na ciljne grupe. Podaci dobijeni istraživanjem ciljnih grupa daju nam važne smernice u razvoju proizvoda i predstavljaju jedan od osnovnih faktora koji određuju osobine budućeg proizvoda. Potrebe i prohtevi kupaca menjaju se i bez obzira na to koliko je određeni proizvod dobar, neće ga svi kupci hteti niti će biti spremni da plate istu cenu. Na primer na tržištu kućnog nameštaja, tip osobe koja kupuje luksuzne kožne garniture sa potpisom priznatog dizjnera dosta se razlikuje od tipa osobe koja kupuje obične sofe; njihovi razlozi za kupovinu su različiti (stil i prestiž naspram ekonomičnosti i funkcionalnosti), a tip nameštaja koji oni žele razlikuje se u pogledu izgleda i materijala od kojih je izrađen. Stoga, da bi se uspešno primenio marketing koncept i zadovoljile potrebe kupca, različiti proizvodi i usluge moraju se ponuditi raznovrsnim grupama kupaca od kojih se obično tržište sastoji. Tehnika koja se koristi za izlazak na kraj sa raznovrsnom prirodom tržišta naziva se segmentacija tržišta, koja se definiše kao „identifikacija pojedinaca ili organizacija sa sličnim karakteristikama, koje imaju značajne implikacije za određene marketing strategije“ [3]. Tržište se deli na podtržišta sa zajedničkim karakteristikama. Cilj je identifikacija grupa kupaca sa sličnim zahtevima, tako da se mogu efikasno uslužiti, a da su pri tom dovoljno velike da im se proizvod ili usluga mogu efikasno dostaviti. Kriterijumi za segmentaciju krajnih kupaca mogu se podeliti u tri glavne grupe: bihejvioristički, psihografski i kriterijumi zasnovani na profilima [3]. Pošto je svrha segmentacije da se identifikuju razlike u ponašanju koje imaju implikacije za marketing odluke, bihejviorističke promenljive, kao što su koristi koje se traže u proizvodu i obrasci kupovine, mogu se smatrati ključnim osnovama

za segmentaciju. Psihofizička segmentacija se koristi kada istraživači veruju da je ponašanje u kupovini povezano sa ličnošću ili životnim stilom potrošača. Nakon što se ove razlike prođu treba da se opišu ljudi koje one karakterišu i utom procesu je značajna segmentacija po profilima, kao što su recimo društvenoekonomske grupe ili geografske lokacije. Slika 3.1 prikazuje glavne kriterijume koji se koriste za segmentaciju tržišta krajnjih potrošača. Prikazani kriterijumi koji se mogu koristiti prilikom segmentiranja tržišta finalnih potrošača. U praksi ne postoji unapred utvrđen način segmentiranja tržišta, mogu se koristiti različiti kriterijumi i različite kombinacije kriterijuma.

Detaljniji opis najčešće upotrebljivanjih kriterijuma Tražene koristi – Segmentacija prema koristima omogućava da se razumeju razlozi zašto ljudi kupuju, i može da pomogne u opažanju poslovnih šansi. To je osnovni metod segmentacije, s obzirom da je osnovni cilj marketinga da pruži kupcima koristi koje oni cene. Na primer pasta za zube može da ima niz različitih koristi, od sprečavanja karijesa preko dobrog ukusa do belih zuba. Proizvođač može da razvije prizvode koji pružaju svaku od ovih koristi. Kupovno ponašanje – stepen lojalnosti prema brendu je korisna osnova za segmentaiju kupaca. „Solo“ kupci su u potpunosti lojalni brednu, i kupuju samo jedan brend u određenoj grupi proizvoda. Međutim većina potrošača menja brendove, drugi ne pokazuju gotovo nikakvu lojalnost prema nekom određenom brendu već menjaju brendove na osnovu posebnih ponuda (npr, sniženja cene) ili teže raznovrsnosti. Jedan od najnovijih trendova je „biografija“ kupca, koja u osnovi predstavlja sakupljanje podataka o navikama u kupovini pojedinca, na osnovu naprednih informacionih tehnologija kao što su platne kartice izdate od strane supermarketa ili praćenjem aktivnosti na internet stranicama itd. Na ovaj način se dobijaju veoma vredni podaci koji se koriste pri segmentianju tržišta i omogućavaju efikasno prilagođavanje potrebama različitih grupa kupaca.

Slika 3.1: Segmentacija tržišta finalnih potrošača


8

Upotreba – kupci se segmentiraju na osnovu toga da li mnogo ili malo koriste, ili uopšte ne koriste odabranu kategoriju proizvoda. Na osnovu profilisanja velikih korisnika može se postići da se ovoj grupi posveti najviše pažnje u marketingu, pod pretpostavkom da će se stvaranje lojalnosti prema brendu među ovim ljudima dobro isplatiti. Međutim podaci o kategorijama koje malo ili uopšte ne koriste proizvod mogu pomoću u razvoju novih karakteristika proizvoda koje nema konkurencija. Životni stil – segmentacija po životnim stilovima teži da kategorizuje ljude na osnovu njihovog načina života koji se odražava u njihovim aktivnostima, interesovanjima i mišljenjima. Životni stil je važan faktor koji upravlja ponašanjem potrošača. Postoji klasifikacija na osnovne tipove životnog stila koje su razvile reklamne agencije. Određeni tipovi životnog stila imaju predvidivo ponašanje i odnos prema medijima što koriste reklamne agencije da dodju do određenih grupacija ljudi. Starost – je vrlo značajan faktor za segmentaciju na tržištu. Različite starosne grupe imaju veoma različite zahteve kojima se treba prilagoditi. Kako tržišni segment određenog brenda postaje stariji, taj brend se suočava sa izazovom da se dopadne mlađim starosnim grupama. Društvena klasa – još jedan bitan faktor za segmentaciju. Podela na društvene klase je zasnovana na zanimanju. Međutim ljudi istog zanimanja mogu imati potpuno različite životne stilove, vrednosti i kupovne navike. Ipak, istraživanja su pokazala da je društvena klasa korisna osnova za pravljenje razlika između onih koji poseduju mašinu za pranje sudova, centralno grejanje i udeo u privatizaciji te se ne treba olako odbaciti. Društvene klase se razlikuju prema njihovom odnosu prema medijima. Na primer, tabloide čita najčešće radnička klasa dok srednja i viša klasa čita tradicionalne i ozbiljne listove. Važno je pratiti kako se ponašanje potrošača menja u okviru društvenih klasa.


Na primer, prodaja Rolls-Royce i Maybach automobila opada jer ultrabogataši izbegavaju preterano upadljivo trošenje novca, dok prodaja mega jahti raste [3]. Geografija – tržišta se mogu grubo segmentirti na osnovu zemlje kojoj pripadaju, regiona u okviru zemlje ili na osnovu veličine gradova. Popularna je kombinacija geografskih i demografskih faktora koja se naziva geodemografija. Prilikom popisa stanovništva postoji mogućnost da se potrošači klasifikuju na osnovu mesta gde žive i određenih demografskih (i društveno ekonomskih) informacija. Domaćinstva se dele na gupe na osnovu širokog spektra faktora, u zavisnosti koja pitanja su postavljanja tokom popisa. Fakotori mogu biti na primer, veličina domaćinstva, broj automobila, zanimanje, veličina porodice, etničko poreklo itd. Neke kompanije rade analizu ovih podataka. Može se primetiti da je ovaj faktor osnova ostalih fakotora, odnosno odrednica toka daljeg razvoja proizvoda, samim tim uticaja i ostalih faktora. Prilikom započinjanja projekta koristeći podatake koji su dobijeni (na osnovu ankete) mora se odrediti za koju ciljnu grupu kupaca će se razvijati proizvod, u ovom slučaju nameštaj. Za ovaj rad određena je ciljna grupa koju sačinjavaju đaci i studenti između 15 i 25 godina kojima je proizvod primarno namenjen, takođe nije zanemarljiva ni ciljna grupa koju sačinjavaju roditelji đaka i studenata. Bitan segment sačinjavaju studentski i đački domovi u kojima tokom studija najveći deo vremena provode đaci i studenti. Kombinacijom kriterijuma segmentacije napravljena je anketa čiji je cilj pribavljanje informacija koje če pomoći pri sastavljanju profila tipičnog predstavnika izabrane ciljne grupe prema kome će se vršiti dalji razvoj prizvoda.

9

3.2. Funkcija i namena

F

aktor koji u najvećoj meri određuje formu proizvoda je svakako njegova funkcija. Funkcija predstavlja suštinu postojanja proizvoda i utiče u velikoj meri na ostale faktore. Ako proizvod obavlja više funkcija zahtevi forme su složeniji što sigurno utiče na dalji razvoj i proizvodnju datog proizvoda u smislu potrebnih resursa. Tokom razvoja potrebno je dobro analizirati sve potencijalne funkcije koje dati proizvod može da obavlja u skladu sa zahtevima koje mora da ispuni prema krajnjem korisniku radi što boljeg zadovoljenja određenih potreba. Za jednu istu funkciju mogu da postoje brojna rešenja ali u skladu sa potrebama bira se ona koja daje najbolje rezultate prema određenim kriterijumima. Ako se uzme za primer stolica, osnovna funkcija joj je da omogući čoveku da sedne zarad obavljanja nekog posla ili da se odmori. Zna se da postoji nebrojano mnogo rešenja za ispunjenje ove potrebe. Neka su čak izvedena alternativnim metodama od objekata koju su pri ruci kao što je panj ili gajba, koji imaju sasvim drugu primarnu upotrebu. Medjutim od stolice se pored osnovne funkcije zahteva da zadovolji i druge potrebe što joj daje dodatne podfunkcije kao što su obezbeđivanje udobnosti (tako što omogućavaju ugodan položaj za kičmu i ekstremitete), estetsko obogaćivanje prostora koje mora biti prilagođeno nameni samog prostora, ili neki specijalni zahtevi uslovljeni zahtevima prostora u kome se koriste. Daljom analizom dolazi se do pojma namene. Namena u velikoj meri poput funkcije utiče na oblik proizvoda, ona zapravo preciznije određuje koje specifične osobine proizvod mora da poseduje kako bi maksimalno zadovoljio željene potrebe krajnjeg korisnika.

biti na otvoreni i zatvoreni prostor. U otvorenom prostoru (slike 3.2 – 3.6.) postoje, na primer, stolice za baštu ili terasu namenjene opuštanju koje pak mogu biti transformisane u ležaljku, stolice i klupe na javnom otvorenom prostoru, parku, trgu, nacinalnom parku (moraju se prilagoditi estetski prostoru u kome se nalaze, i često imaju dodatne elemente zaštite protiv krađe ili vandalizma); sedišta na stadionima (postoje prostorni zahtevi, podignuta su kada se ne koriste radi lakšeg prolaza, fiksirana su, napravljena su od lakog i jeftinog materijala jer ih često lome); stolice namenjene ugostiteljskim objektima (lako složive jer se nakon zatvaranja objekta skupljaju), stolice namenjene za plažu, pecanje, lov, kampovanje (moraju da budu lake, sklopive, da zauzimaju malo prostora i da su otporne na uslove u prirodi). Dizajner u ovoj grupi proizvoda mora da uzme u obzir atmosferske uticaje pri izboru materijala. Slika 3.3. Klupa od bambusa, Izraelski dizajner: Gal Ben-Arav. Neobično rešenje savršeno za parkove, i javne prostore, vraća nas prirodi [2].

Ako se nastavi sa korišćenjem primera stolice. Gde sve stolica može da se primenjuje? Glavna podela može

Slika 3.4 : Kolekcija nameštaja za otvoreni prostor malezijskog dizajnera Yoann Henry Yvon, sastoji se od ležaljke stolice i kafe stočića, minimalističkog dizajna inspirisanog kineskom umetnošću sečenja papira [3].


Slika 3.2: Kolekcija nameštaja Maia, arhitekta: Patricia Urquiola iz Španije, napravljen je od aluminijumskih ramova i visokotehnoloških vlakana upletenih u mrežu [1].

10

Drugačija je namena stolica u zatvorenom prostoru (slike 3.7 – 3.10.), pa su samim tim i zahtevi različiti. Namena zavisi od toga kom je prostoru namenjena, da li je to, stambeni prostor, javni prostor, radni prostor. U stambenom prostoru najbolji primer je stolica koja se koristi u kuhinji (zahteva ugodan položaj prilikom obedovanja, lak pristup stolu, slobodu za ruke, što manje nepotrebnih elemenata koje mogu da izazovu zapinjanje prilikom prilaza stolu i prosipanje hrane), stolice u dnevnom boravku daju veću slobodu za odabir forme jer im je prilično bitna estetska funkcija pored primarne jer odražava stil osobe čiji prostor krasi ili čak može da predstavlja statusni simbol. U javnom prostoru priča je drugačija, ako su u pitanju zdravstvene ili birokratske ustanove gde je protok ljudi velik, najčešća namena stolice je u prostoru za čekanje, u ovom slučaju od stolice se zahteva da je jednostavna za upotrebu, fiksirana, napravljena od materijala zahvalnih za održavanje, da je dugotrajna i da se estetski uklapa u prostor, najčešće neupadljivo, ali nekad je i savršena za unošenje dinamike u prostor. U zdravstvenim ustanovama pogodnost za lako higijensko održavanje je vrlo važna osobina. Zahtevi udobnosti u ovakvim prostorima nisu u prvom planu jer teoretski korisnik ne boravi duži period vremena sedeći (osim ako su to aerodromi gde čekanje može biti višesatno). U određenim javnim prostorima kao što su galerija, hoteli i sl. stolica ima sličnu ulogu kao i u dnevnom boravku estetski treba da podrži svrhi i imidž objekata i da izazove određen doživljaj prostora, prikaže statusni simbol i sl..

Slika 3.9 (levo): Stolica Lui XVI simbol raskoši i bogatstva više od 300 godina [8].

Slika3.6: Stolice namenjene ugostiteljskim objektima Nemačkog dizajnera Philippe Stark [5]

Slika 3.5 (desno): Izrazito praktična stolica namenjena za pecanje, lov i slične aktivnosti. Stolica je lagana, uklopiva i pogodna za nošenje [4].

Slika 3.10 (levo) : Lui XV stolica u modernom izdanju nazvana Luijev duh, nemačkog dizajnera Philippe Starck-a, pogodna je za upotrebu i unutra i napolju, laka je za održavanje tako da je pogodna i za kuhunju [5].

Slika 3.8 (dole): Stolice u čekaonici, jednostavnog dizajna ali vedrih boja čine prostor za čekanje prijatnijim [7].

Slika 3.7 (levo): Nameštaj kompanije Allermuir, namenjen za lobi nekog hotela ili zdravstvene ustanove [6]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

11

Na kraju, jedna od najbitnijih namena stolice je u radnom prostoru, u kome ljudi provode trećinu dana (bar 8 sati). Zahtevi koje kancelarijska stolica mora da ispuni su udobnost, mobilnost (da omogući korisniku da dosedgne do potrebnih sredstava za rad bez neophodnog ustajanja zbog čega većina ima točkiće) i da bude prilagodljiva obliku ljudskog tela omogućavajući što prirodniji položaj (slika 3.11.) Iz priloženog se može zaključiti da dizajner mora posvetiti veliku pažnju analizi funkcije i namene proizvoda koje će mu otvoriti vrata mnoštvu dodatnih faktora koje treba uzeti u obzir. Važno je napomenuti da postoje određeni standardi koji ograničavaju kreativnu slobodu dizajnera, koji se takođe moraju uzeti u obzir. Na primer, prilikom osmišljavanja forme kreveta i određivanja dimenzija mora se uzeti u obzir standard koji određuje dimenzije dušeka po kojima ih kompanije proizvode. Ako dizajner ne ispoštuje ove dimenzije, neće moći da upotrebi nijedan postojeći dušek već će morati da organizuje proizvodnju što će u velikoj meri povećati krajnju cenu kreveta, čime će izgubiti konkurentnost na tržištu. Kada je namena proizvoda u pitanju, u ovom slučaju je to nameštaj, važnu ulogu ima činjenica da li je namenjen za industrijsku i za ličnu primenu. Na primer od nameštaja koji se nalazi u industrijskim postrojenjuma zahteva se da bude izdržljiv, tj. nepravljen od čvrstih materijala, da je lak za tehničko održavanje i održavanje higijene. Ako je u pitanju nameštaj koji koriste radnici na traci ili

zanatlije, udobnost, pokretljivost i adekvatan položaj tela su krucijalni zahtevi, mnogo bitniji od estetskih. Takođe, dizajner mora uzeti u obzir i način transporta i skladištenja stolica. Da bi se izbeglo neoptimalno korišćenje prostora za skladištenje i transport (što podiže ukupnu cenu proizvoda), većina stolica su projektovane tako da se isporučuju u delovima koji su jednostavni za sklapanje ili se uklapaju jedna u drugu čime zauzimaju znatno manje prostora. Ovaj rad se bavi dizajnom nameštaja, s tim u vezi komad koji će biti razvijan spada u grupu multifunkconalog nameštaja o čemu će biti rači u nastavku. Iz naziva se može zaključiti da ovaj proizvod zadovoljava u integrisanoj formi nekoliko potreba krajnjeg korisnika, odnosno, obavlja istovremeno više funkcija. Pošto je već rečeno da je ciljna grupa sastavljna od mladih ljudi između 18 i 25 godina, koju čine učenici i studenti, analizirano je koji su njihovi zahtevi vezani za prostor u kome provode veći deo vremena, na osnovu čega je izvučen zaključak o očekivanjima koje nameštaj treba da ispuni. Očekivanja su sledeća: • • • • •

Obezbeđivanje udobnog spavanja Obezbeđivanje pogodnog mesta za učenje Obezbeđivanje pogodnog mesta za druženje Obezbeđivanje pogodnog mesta za razonodu Obezbeđivanje racionalnog iskorišćenja prostora za odlaganje i čuvanje stvari • Obezbeđivanje personalizacije

Slika 3.11: Levo – stolica za klečenje firme Putnams, podržava prirodan položaj kičme podupirući kolena pri čemu smanjuje pritisak na leđa. Desno – ergonomska stolica dizajnera Alan Tholkes-a koji je bio palapregičar. Želja mu je bila da napravi stolicu koja lako može da menja položaje od sedećeg do stojećeg omogućujući najpogodniji radni položaj za čoveka koji tokom rada može da menja [9].


12

3.3. FUNKCIONALNOST. FORMA PRATI FUNKCIJU

A

ko je objekat, sistem ili okruženje predviđen za ljudsku upotrebu, onda njegov dizajn mora biti zasnovan na fizičkin i mentalnim karakteritikama korisnika. Zadatak je postići najbolji mogući spoj između proizvoda i korisnika u kontekstu zadatka koji treba da se obavi. Sledeći kriterijumi opisuju uspešan spoj korisnikproizvod [4]: • Funkcionalnost – funkcionalna efikasnost (merena produktivnost, zadovoljavanje potrebe itd.) • Lakoća upotrebe • Komfor • Zdravlje i bezbednost • Kvalitet tokom životnog veka itd. Funkcionalnost proizvoda predstavlja skup svih aspekata proizvoda, kao što su forma, materijal, lakoća upotrebe i sl. koji omogućavaju obavljanje funkcije proizvoda zarad zadovoljavanja korisnikove potrebe. Američki arhitekta Luis Salivan (Louis Sullivan) zaslužan je za nastanak slogana „forma prati funkciju“ (1895.) koji implicira na to da su funkconalna razmatranja dovoljna za određivanje forme objekta, pa su stoga ukrasni elementi nepotrebni [4]. Prema njegovoj teoriji funkcionalni objekti su, obavezno, estetski prijatni. Ovo su načela „funkcionalizma“ teorije koja je dominirala kao osnova takozvanom „Modernom pokretu“ u dizajnu početkom XX veka. Danas se ovaj slogan koristi u dva oblika – kao opis lepote ili kao recept za lepotu. Prema opisnom pristupu lepota nastaje iz čistote funkcije i nedostatka ukrasnih elemenata. Drugi pristup koji nudi recept za lepotu, naglašava da estetika proizvoda treba da bude sekundarna u odnosu na funkcionalnost. Ako se uzmu u obzir stolice „Wassily“ i „Barselona“ nalazi se malo veze između njihove forme i forme

čovekovog tela, koje bi po svoj prilici trebale da podržavaju. Činjenica da su ove stolice definisane kao „stolice za povremeno korišćenje“ implicira da nemaju specijalnu funkciju – osim što će biti povremeno korišćene, što donekle objašnjava nedostatak ergonomske funkcionalnosti. Međutim ove stolice su doživele veliki uspeh što dovodi u pitanje prethodno navedenu teoriju da je čista funkcionalnost jedini bitan faktor za uspešan proizvod. Objekte koje čovek pravi razlikuju se po svojoj svrsi postojanja, pri čemu postoji podela na dominantno funkcionalne objekte (vodeni točak, motor, gasna turbina) i objekte koji su čisto simbolični ili dekorativni (skulpture, zidne dekoracije...). Najčešći objekti koji nas okružuju kombinuju funkcionalnost i dekoratvnost, što se posebno odnosi na nameštaj, koji je nezamenljivi deo čovekovog životnog i radnog okruženja. Dizajneri će teže da uklope tehničke karateristike sa estetikom, kombinujuću praktičnu korisnost sa emocionalnim zadovoljstvom. Uzmimo za primer stilski nameštaj (Slika 3.12) u to vreme stvoren je da zadovolji funkcionalu svrhu, ali je pobedio vreme i danas se čuva kao blago i prihvata kao objekat lepote. Slično je kod muzičkih instrumenata violina, harfa; oružija, ukrasni štitovi, rezbaren kundakom od puške; pozlaćeno penkalo itd. Sve su to „alati“ koji imaju jasnu funkciju, koji su takođe plod mašte njihovog tvorca čija je želja bila da stvori užitak a ne samo čisto obavljanje funkcije. Ljudi kupuju stvari zato što im se sviđaju. Da bi uspeo proizvod, kao prvo, mora dobro da obavlja funkciju, ali to nije dovoljno: mora da bude lak i pogodan za upotrebu i mora imati karakter koji zadovoljava i pruža uživanje [4]. Karakter u velikoj meri zavisi od industrijskog dizajna proizvoda. Kada se na tržištu takmiči više tehnički ekvivalentnih proizvoda, pobeđuju proizvodi sa boljom vizuelnom i taktilnom pojavom, asocijacijama koje nose, načinom na koji su doživljeni i emocijama koje stvaraju.

Slika 3.12: Forma i funkcija: stolice u stilu XVIII veka i stolice iz XX veka. (gornji red s leva na desno) Wilijam i Meri fotelja, trpezarijska stolica Kralnjice Ane, rana Gerogian stolica za biblioteku. (donji red) ‘Wassily’ stolica Majkla Breuera (Marcel Breuer), stolica “Barselona” Majlsa van der Rohea (Mies van der Rohe) [10]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

13

Očekivanja ljudi u odnosu na proizvode se sve više povećavaju, u pogledu želja i potreba koje treba da ispune, očekuju užitak pored funkcionalnosti u svemu što kupuju.

izdvaja proizvod od ostalih, čak i sugerira manje prepoznatljivu upotrebu. Dvosmislenost i izazivanje tredicionalnih normi forme i funkcije su glavna potpora današnjem dizajnu.

Dizajneri i inženjeri daju objektima perceptivnu i fizičku vrednost što prevazilazi čistu funkcionalnost. Funkcija je obično preduslov za formu, međutim takav oštar pristup dizajnu čini se manje popularan, od ideje raslojavanja ostalih faktora koji stvaraju vrednosnu ponudu proizvoda koja je iznad čiste funkcionalnosti i forme. Naglašavanje ostalih aspekata objekata mogu stvoriti neobične nove proizvode koji privlače veću pažnju na nematerijalne kvalitete. (pogledati slike 3.13 i 3.14)

Da li je funkcionalnost za zabavu? Uvek će biti funkcionalnost u prednosti kod nekih kategorija proizvoda. Ima nešto smirujuće kod proizvoda sa velikom vizuelnom i perceptilnom odanošću prema principima forme, tako što daju posmatraču jasnoću o svojoj funkciji i načinu upotrebe. Čista funkcionalnost u glatkoj i fluidnoj formi može se videti u sportu kao što je jahanje na dasci (surfing). Daska za surfovanje je funkcionalnost za zabavu, fluidna dinamika, ergonomija i upotreba lakih materijala rezultira akrobacijama na vodi i zabavom. Daska za surfovanje je produženje osobe, tako što daska i surfer zajedno moraju da pronađu način da jašu talase u savršenom skladu.

Koja je priroda funkcije? Šta podrazumevamo pod ovim terminom? Ako proizvod koristi multifunkcionalnost i modularnu interakciju sa krajnjim korisnicima praveći finalnu konfiguraciju (oblik), funkcionalnost je sad skrivena i manje kompleksna. Spoj određenih karakteristika

Ideja o funkciji može značiti puno toga i može otvoriti polje za redizajn u konceptualnom formatu.

Slika 3.13: Puppy (kučence) Dizajner: Eero Arnio. Apstraktni pas izrađen od polietilena. U ovom proizvodu funkcionalnost je skrivena, ovo nije samo ukras ili igračka već sedište (stolica). Kroz pojednostavljenje oblika i racionalizaciju facijalnih karakteristika, pas je depersonalizovan ali sačuvana je prijateljska pojava [11].

Slika 3.14: Pizzle Wine Rack (vinska polica slagalica) Dizajn: Gideo Dagan, izliven brizganjem od ABS (Acrylontrile Butadiene Styrene) polimera u više boja. Jedinice mogu biti uklopljene u cilju sastavljanja u željen oblik i dimenzije vinske police. Jedna jedinica dozvoljava dve pozicije postavljanja i može da čuva 9 boca vina [12].


14

3.3.1. Skrivena funkcionalnost Tehnološki razvoj komponenata doprinelo je smanjenju njihovih dimenzija. Mikroprocesori, čipovi i sl. doprinose tome da su komponente koje daju funkciju proizvodu manje vidljive u finalnom proizvodu, dajući dizajneru više slobode za konfiguraciju forme proizvoda. Praksa pokazuje da su funkcionalni aspekti sve brži i pružaju jednostavnost pri upotrebi. (slike 3.13, 3.15 i 3.16)

Slika 3.16: Sound Gum. Dizajn: Sam Hecht za Lexon. Jedinstvena karakteristika Soung Gum mp3 plejera je ta da su slušalice magnetne, tako da kada nije u upotrebi plejer služi kao ogrlica [14].

Stimulansi čula projektovani u proizvode utiču svesno i nesvesno na izbor proizvoda (Laura Slack, 2006).

Slika 3.15: Coffee Maker by Jasper Morrison. Sakupljena i skrivena može se pronaći sva potrebna aparatura za pravljenje kafe - nema potrebe za kasičicom, ili merenjem potrebne količine kafe, filter savršeno pristaje u kompaktan dizajn. Postoji veća interaktivnost i elemnat iznenađenja kada otkrijete sakrivenu opremu. Neupadljiva forma i boja kazuju da ovaj inače glomazan tip aparata (u ovom slučaju nije) stoji tiho i neupadljivo sa strane. Primetite ga po njegovoj iskrenosti i tajnosti [13].

3.3.2. Dual i multifunkcionalnost Multifunkcionalni proizvodi su oni koji obavaljaju više od jedne funkcije istovremeno. Dual i multifunkcionalnost zahteva urbani način života, gde je prostor skup i način rada je izazovan u smislu usklađivanja slobodnog vremena i fleksibilnih radnih sati. Dodatnu vrednost sada može značiti dodatna funkcionalnost sa primetnim poboljšanjima osobina štednje prostora i vremena. Statičke forme koje su nekad služile jednoj nameni (jenoj funkciji) sada obezbeđuju dual i multifunkcionalnost; možda stočić postane poslužavnik, prostor za odlaganje stvari (storage facility), ili čak vaza za cveće. Jednostavan način kako korisnik intereaguje sa objektom nije nimalo zbunjujuć, ali je delotvoran, ako predmet pojača svoju korisnu ulogu u prostoru. Domovi su danas i mesto za poslovne aktivnosti. Način kako delimo vreme i prostor u kome živimo otkriva potencijal za razvoj proizvoda koji će pomoći da se izborimo sa radom kod kuće.

Dok se ne budu razumele sličnosti i pravilnosti (regularities, eng.) koje se pojavljuju u svakodnevnim aktivnostima, mnogi multifunkcionalni proizvodi promašiće metu i postaće samo najnoviji trik. Neki primerci nude pravu vrednost i mogu smanjiti potrebu za drugim proizvodima, tako što dobro zadovoljavaju više od jedne potrebe, ili nude dugoročnu upotrebu. Slika 3.17: The Spoonclip, dizajn Jeremiah Tisolin [15].

Kameleon proizvodi takođe imaju funkciju koja je nevidljiva kada nije u upotrebi ili se menja pomeranjem sa jedne na drugu upotrebu (funkciju), proizvodeći dvoznačan efekat. Drugi proizvodi pak prave šou od ove dadate funkcionalnosti. Zašto ne bi imali proizvod koji daje nekoliko rešenja u skladu sa našim načinom života? Da li plaćamo više za dodatnu funkciju? Da li je to ušteda vremena ili se varamo? Otvorena kesa kafe, šećera, brašna ili bilo čega zahteva nešto za zatvaranje ali zašto ne bi imali i zasebne kašike? Kašikoštipaljka (The Spoonclip), moderni je napravljen za duplu (dual) upotrebu i radi.


15

Slika 3.18: Isokon stool / round tray Dizajner kompanija Iskon plus, originalno je dizajnirano 1933. Promenljivog dizajna i namene, može biti tabure, poslužavnik i stočić [16].

Slika 3.19: Shelfilife, dizajn Charles Trevelyan. Ovaj sistem integriše police i druge različite namene uz primenu stolice i prostor za rad koju su skriveni u konstrukciji [17].


16

3.4. ERGONOMSKI ZAHTEVI Nameštaj spada u grupu proizvoda koje čovek koristi svakodnevno, u svom domu ili u radnom okruženju. Stoga, prozvode iz ove grupe, posebno one koji su u direktnom kontaktu sa čovekom potrebno je dizajnirati tako da se u potpunosti prilagođavaju čovekovom telu, omogućujući mu prirodan položaj prilikom obavaljanja određenih aktivnosti ili tokom odmaranja. Lako je zaključiti da je ergonomija vrlo važan faktor koji direktno utiče na formu nameštaja, čega dizajner mora biti svestan i mora primeniti određene principe ergonomije prilikom dizajniranja. Pod pojmom ergonomija (grčki ergon – rad i nomos – prirodni zakon) podrazumeva se sistematska primena znanja o biološkim, psihološkim i socijalnim atributima čoveka prilikom izrade i upotrebe elemenata radnog procesa: mašina i alata, radne sredine, samog rada i njegove organizacije. Po definiciji, ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni budu najbolje prilagođeni ljudskom telu odnosno telesnom i psihofizičkom zdravlju. Suštinski, ergonomija se bavi čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima da bi pomogla proizvodnju efikasnijih, pouzdanijih, bezbednijih predmeta koje on svakodnevno koristi u razne svrhe. Tu se podrazumevaju svi materijalni predmeti kao što je tastatura miša, obična olovka, avion, usisivač, escajg, stolica, ležaj itd. Zadatak joj je da rad učini što udobnijim i bezbednijim, ima veliku primenu u svim oblastima, budući da unapređuje i održava efikasnost, produktivnost, bezbednost i zdravlje tokom sprovođenja radnih zadataka. Na početku nastanka ove nauke, neposredno posle Drugog svetskog rata, akcenat se stavljao na prilagođavanje mašine (pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u dodir prilikom obavljanja nekog posla) ljudskom telu i njegovim ograničenjima. Ipak, danas se ne može zanemariti da čovekova psihička i socijalna ograničenja, potrebe, zahtevi mogu biti takođe limit u korišćenju nekog sredstva i da i njih treba uračunati prilikom projektovanja tehničkog sredstva ili tehničkog sistema. Nastanak ergonomije se vezuje za brzi razvoj tehnike i tehničkih sredstava koja su bila sve savršenija i efikasnija, ali se onda javio čovek kao onaj koji svojim ograničenjima postaje limitirajući faktor njegovog razvoja. Na primer, tehnički uzevši neko najsavršenije sredstvo nije “ergonomsko” ako ga čovek sa svojim bio-psihosocijalnim karakteristikama ne može efikasno koristi. Multidisciplinarnost ergonomije ogleda se u širokoj lepezi stručnjaka koji su angažovani na prilagođavanju radnog procesa, opreme i alata ljudskom organizmu. U jednom takvom timu nalaze se industrijski dizajneri, inženjeri, kompjuterski stručnjaci, lekari i specijalisti drugih profila koji se trude da radni proces urede tako DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

da on što manje aktivira anatomske, fiziološke i psihološke adaptacione mehanizme, čije iscrpljenje dovodi do neželjenih pojava koje se manifestuju u vidu psiholoških i telesnih oštećenja. Budući da čovek nije opremljen čulima kojima bi mogao da proceni da li je posao koji obavlja u skladu sa fiziološkim okvirima u kojima funkcionišu njegovi organi, niti o tome može da vodi računa ukoliko nije adekvatno istreniran, značaj ergonomije postaje nedvosmislen. Sva ova znanja nabrojanih struka ne znači ništa ako se ne integrišu u skup usklađenih zahteva koji se dalje predaju projektantu ili dizajneru pre izrade nekog predmeta. Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma, od čijeg skladnog rada zavisi celokupna funkcionalnost pojedinca, moguće je predvideti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline. Direktna primena ergonimiskih pravila najznačajnija je prilikom organizacije radnog prostora i samog načina rada u kancelarijskim uslovima, industriskim postrojenjima, zanatskim radionicama... Ergonomija kao multidisciplinarna nauka koja obuhvata nekoliko aspekata odnosa čoveka i predmeta koji ga okružuju, može se podeliti u podoblasti zasnovane na specifičnim ljudskim osobinama i karakteristikama ljudske interakcije sa okolinom. Na ovaj način izdvojene su sledeće pod discipline [5]: Fizička ergonomija – bavi se anatomskim, antropometričkim, psihološkim i biomehaničkim karakteristikama ljudskog bića u njihovom odnosu sa fizičkom aktivnošću. Kao najvažnije teme mogu se spomenuti opšti stavovi o radu, rukovanje materijalima, ponavljajuće povrede usled jednoličnih pokreta, mišićno-koštani poremećaji, organizacija radnog prostora, sigurnost i zdravlje. Kognitivna ergonomija - obradjuje mentalne procese kao što su percepcija, pamćenje, mišljenje i motorika, i kako na njih utiče interakcija sa ostatkom promatranog sistema. Najvažniji aspekti uključuju mentalni napor, donošenje odluka, interakcija sa računarima, ljudska pouzdanost, radni stres. Ergonomija organizacije posla proučava optimizaciju socijalno-tehničkih sistema uključujući njihovu organizacionu strukturu, pravila i procese. Uključuje komunikaciju, organizaciju rada, timova i timski rad, komunalnu ergonomiju, kooperativni rad, menadžment. Obzirom da je tema ovog rada dizajn multifunkcionalnog nameštaja koji je prvenstveno predviđen upotrebi u prostoru za stanovanje obrađeni su aspekti ergonomskih poddisciplina koji su u direktnoj vezi sa njegovom namenom. Posebna pažnja če biti posvećena položajima ljudskog tela tokom upotrebe ovog 17

nameštaja. Određeni elementi korišćenja projektovanog nameštaja ekvivalentni su sa kancelarijskim radom jer prosečan student veliki deo vremena provodi u sedećem položaju tokom učenja, tako da će i ovi položaji biti obrađeni. Cilj je predstavljanje procesa na osnovu koga se određuju dimenzije elemanta nameštaja, raspored elemenata i slični faktori koji utiču na ugodnost prilikom korišćenja ovakvog nameštaja.

3.4.1. FIZIČKA ERGONOMIJA Ergonomija može biti sastavni deo projektovanja, proizvodnje i korišćenja proizvoda. Znanje o proučavanju antropometrije, držanja tela, ponavljanih pokreta, kao i dizajna radnog prostora i njihov uticaj na korisnika, su ključna za bolje razumevanje ergonomije koja je usmerena ka zadovoljenju krajnjih potreba korisnika. Cilj fizičke ergonomije svodi se na prilagođavanje proizvoda u ovom slučaju nameštaja čovekovom telu, tako da omoguću udobno korišćenje uz minimalno naprezanje skeleta i muskulature, slobodno rečeno da proizvod bude „prirodan“ nastavak tela. Fizička ergonomija može biti po stavkama predstavljena kroz deset medjusobno povezanih principa [6]: 1. Rad u neutralnim položajima 2. Smanjenje prekomerne sile pri upotrebi predmeta 3. Svi potrebni objekti treba da budu lako dostupni 4. Rad na odgovarajućim visinama 5. Smanjiti nepotrebne pokrete 6. Smanjiti zamor i statička opterećenja 7. Umanjiti tačke pritiska 8. Obezbediti dovoljno prostora između objekata 9. Pomerati se, vežbati, istezati se 10. Održavati udobno okruženje Prilagođenjem proizvoda ljudskom telu bavi se grana ergonomije, biomehanika koja proučava mehaniku ljudskog tela, što podrazumeva dimenzione odnose delova tela, mase, interakciju prilikom kretanja, opterećenja tokom rada i tako dalje. Za ovaj rad najpotrebniji su podaci vezani za dimenzije ljudskog tela kao i na mase segmenata jer to direktno utiče na dizajn proizvoda koji treba da pristaje većini ljudi u populaciji. Ovi podaci se još nazivaju i antropometrijski podaci. Ergonomija primenjena na dizajn nameštaja zahteva da se uzme u obzir kako proizvod koji se dizajnira odgovara ljudima koji ih koriste. Na poslu, u školi ili kod kuće, kada proizvodi pristaje (odgovara, fit, eng.) korisniku, rezultat može da bude više komfora, više produktivnosti, a manje stresa.


Antropometrijska merenja U sklopu ergonomije za upotrebu naučno dobijenih informacija o varijabilnostima i adaptivnosti ljudskog tela vezano za dizajn preces nekog proizvoda koristi se i antropometrija koja obezebeđuje podatke o ljudskom telu, njegovoj veličini i obliku. Antropometrija je nauka koja se bavi merama ljudskog tela: veličina, oblik, snaga, radni kapacitet. Prilikom projektovanja proizvoda, važno je imati na umu da veličina i oblik tela različitih ljudi varira. Antropometrijski podaci variraju između regionalnih populacija. Na primer, skandinavska populacija ima tendenciju da bude viša rastom, dok ljudi u azijskoj i italijanskoj populaciji su niži. Kao predmet, nameštaj retko koristi samo jedna osoba, veličina komada nameštaja mora da se prilagodi krajnjim korisnicima, koji pak variraju u širokom opsegu „veličina“. „Prosečna osoba“ je „mitsko biće“. Kada su uzete mere ciljne populacije za neki specifičan dizajn, srednja tačka (označava 50. procenat) deli korisnike na dve grupe – one koji su iznad i oni koji su ispod „proseka“. Čini se logičnim da se koristi prosečan broj (srednja tačka) da bi se odredila visina stolice ali ne i za najvišu policu u magcinu. U drugom slučaju, standardna prakse je da se dimenzije koji odgovaraju 90%-95% korisnika koji mogu dohvatiti objekat na najvišoj polici. Ideal u dizajnu je mogućnost posedovanja antropometrijksih podataka za prilagodjavanje i upotrebu, da bi se odredili gornji i donji limiti za opseg podešavanja npr. za kancelarijsku stolicu. Dizajneri nameštaja trebalo bi da poseduju biblioteku tekstova (ili softvera) sa velikom količinom podataka na ovu temu. Podatke ovog tipa treba s vremena na vreme obnoviti i voditi računa za šta se konkretno koriste, uzimajući u obzir sledeća „upozorenja“. • Izvori podataka su često nastali merenjem vojnog personala (uzorak „zdravih“ ljudi) • Podaci mogu biti zastareli (populacija se menja iz godine u godinu) • Tehnologija se menja (npr. kompjuterske tastature imaju niži profil od tradicionalnih mašina) • Zemlja porekla može da utiče na podatke • Mere su određene na subjektima bez odeće (uglavnom, ljudi nose odeću i obuću na poslu)

Varijacije u dimenzijama ljudskog tela Ogromne razlike u veličini i obliku tela pojedinaca predstavlja veliki izazov za dizajnere nameštaja i opreme za dom, a posebno za radni nameštaj jer ga osobe koriste 8 sati dnevno, udobnost je u ovom slučaju očigledan i čak obavezan uslov koji mora biti ispunjen. Nedopustivo je u ovom slučaju projektovati nameštaj koji će pristajati „prosečnoj osobi“. Češće se mora uzeti u obzir najviša osoba (da bi se odredi minimalni potreban prostor ispod 18

radnog stola, npr.) ili najniža osoba (da bi odredili maksimalnu visinu police, npr.). Da je visina vrata određena po principu prosečne visine ljudi, mnogi ljudi ne bi mogli da prodlju kroz vrata bez udarca u čelo.

Procenti i opsezi veličina za projektovanje Kao što je rečeno nije moguće projektovati nameštaj (kućni ili radni) da pristaje najkrupnijima i najsitnijima, tako da se mora naći način da se zadovolji što veći procenat populacije. Rešenje je takvo da se uglavnom ekstremi, po dimenzijama tela, isključuju. Ako se odluči da se dizajnira za „centralnih 90%“ grupe, proizvod pristaje osobama većim od najmanjih 5% (računajući telesne dimenzije) i osobama manjim od najvećih 5%; drugim rečima isključujemo najmanjih 5% i najvećih 5%.

Prilikom dizajniranja tačke odsecanja moraju se pažljivo izabrati na osnovu svrhe dizajna. Određena tačka na grafiku distribucije mera grupe zove se percentil (P) (percentile). U ovom slušaju uračunati su percentili između 5 i 95 procenata što uključuje 90 procenata grupe (populacije). Najupadljivija razlika u veličini tela je vezana za etničku različitost, pol i godine. Po pravilu žene su manje od muškaraca osim u dimanzijama kuka. Tokom starenja mnogi odrasli pojedinci postaju niži, ali teži. Slika 3.20. pokazuje tipičnu distribuciju antropometrijskih mera. Statistički rečeno ova distribucija se naziva Gauss-ova ili„normalna“ distribucija koja se može objasniti pojmom (prosečno) i standardnim devijacijama. Slika 3.21. Ilustruje delove tela sa kojih uzimaju mere koje se zatim unose u tabele koje se kasnije koriste.

broj ljudi

Slika 3.20: Tipična distribucija antropometrijskih podataka: visina amerikanaca muškog pola [10].

visina u cm

Slika 3.21: Delovi tela gde se uzimaju antropometrijeske mere koje su prema brojevima postavljene u tebele, odvojeno za muškarca i za ženu [10].


19

Ljudi u procentima Antropometrijske dimenzije za svaku populaciju su rangiraju po veličini i opisuju se procentima. Uobičajena je praksa dizajniranje proizvoda za 5. procenat (5%) kod žena i za 95. procenat (95.%) kod muškaraca. 5.% kod žena je vrednost određene dimenzije (npr. visina sedenja), obično predstavlja najmanju merenu dimenziju za projektovanj u populaciji. Nasuprot tome, 95.% kod muškaraca je vrednost koja može predstavljati najveću dimenziju za koju se vrši projektovanje. Opseg 5.% do 95.% obuhvata oko 90% stanovništva. Ako se želi projektovati za veći deo stanovništva, može se koristiti raspon od 1.% žena do 99. % muškaraca. (Openshaw and Taylor, 2006)

Antropometrijske Baze podataka Antropometrijski skupovi podataka porede ljude različitih starosnih doba i zanimanja. Podaci u antropometrijskim bazama podataka mogu predstavljati statičke dimenzije, kao što je “dužina podkolenice” ili funkcionalne dimenzije kao što je “dohvat”. Najčešće referencirane baze podataka korišćene u projektovanju su iz vojnih podataka prikupljenih u kasnim 1970-im i tokom 1980-ih. Poznate su pod nazivom Natick studije ili ANSUR baze podataka. Ostale baze podataka nastale su prikupljanjem civilnih podataka.

Godine 2000, američka i evropska institucija za civilna antropološka istraživanja (Civilian American and European Surface Anthropometry Resource - CAESAR) su angažovani od strane društva automobilske tehnike (SAE) radi merenja civilnog stanovništva. CAESAR sadrži antropometrijske podatke i 3D snimke tela više od 4.000 ljudi iz Severne Amerike i Evrope. Udruženje proizvođača i prodavaca nameštaja (BIFMA) i mnogi udžbenici ergonomije referenciraju Natick (vojne) studije za potrebe projektovanja, ali neke grupe koriste CAESAR podatke u sve većoj meri (Openshaw and Taylor, 2006). Preporučuje se korišćenje oba izvora antropometrijksih podataka sa većim naglasakom na CAESAR bazu podataka, jer bolje predstavlja današnju populaciju on Natick baze podataka. Treba razmotriti sledeće: Kada se koriste antropometrijska merenja u dizajnu, treba razmotriti dve sledeće tačke: 1. Koliko su sveži prikupljeni podaci? 2. Tip stanovništva koji je meren Prvo, neki podaci mogu biti prikupljeni pre više od 25 godina, a mere kao što su visina i težina možda su se promenile u trenutnoj populaciji. Drugo, stanovništvo za koje se projektuje možda nije predstavljeno bazom podataka na koju se upućuje. Na primer, ANSUR podaci možda se ne mogu primeniti u projektovanju stolova koje koriste starije osobe. Antropometrijska merenja treba da budu vodič za dizajniranje.

visina (cm)

težina (kg)

183

102

152

45

122

34

Slika 3.22. pokazuje poređenje procenata muškaraca i žena. Za spisak ostalih antropometrijskih merenja procenata ljudi, pogledati Tabelu 3.5 u na strani 27. [18]

Slika 3.23. i Tabela 3.1: pokazuju najčešće opsege merenja koji se koriste u projektovanju kancelarijskog nameštaja [18]. Objekat merenja Stojeći dohvat iznad glave Visina pri stajanju Visina očiju pri stajanju Stojeći dohvat ispred tela Visina sedenja Visina očiju pri sedenju Visina kolena pri sedenju Dubina sedenja DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Oznaka

Žene

Muškarci

A B C D E F G H

190 - 218cm

206,2 - 238cm

153 - 174cm

164,6 - 186,7cm

144,5 - 165cm

155,9 - 177,3cm

78,2 - 91,7cm

85,8 - 100,33cm

79,5 - 90,9cm

85,3 - 97,3cm

108,2 - 123,9cm

117,6 - 133,6cm

50,3 - 58,9cm

54,4 - 63,5cm

42,9 - 51,8cm

44,9 - 53,6cm

20

3.4.1.1. Uobičajeni položaji na radnom mestu Postoje uobičajeni položaji kancelarijskom okružanju koji se mogu razmatrati prilikom dizajniranja proizvoda ili prostora za rad. Ovaj odeljak obuhvata preporuke za sledeće položaje: • Stajanje • Sedenje • Dohvat (reaching, eng.) • Kretanje (pomeranje)

Stajanje Neki korisnici će možda morati ili želeti da stoje prilikom boravka na radnom mestu. Ako je to slučaj, odgovarajući sto treba biti projektovan i izabran za vrstu posla koji se obavlja. Visina stola za stajaćeg operatera (radnika) može da varira od 71,12 – 109,22 cm (Grandjean, 1997) u zavisnosti da li je sto za precizan, lak ili težak posao [7]. Prilikom odabira visine stola, važno je imati na umu da red teksta na vrhu monitora treba da se nalaze u visini očiju ili malo niže (slika 3.24.).

Kičma i lumbalni predeo Održavanje neutralne pozicije, lumbalnog ili donjeg dela kičme, pri sedenju, je važna za udobnost i držanje. Stolice mogu dati odgovarajuću i ispravnu podršku lumbalnom predelu. Lumbalna podrška na stolici će pomoći održavanje kičme u obliku S-krive sličan obliku kičme u stojećem položaju kao što se vidi na slici 3.26. Držanje

Slika 3.26: Odgovarajući S- oblik kičme [18].

Ispravan položaj je tema konstantne debate ergonomskih stručnjaka. Jedna grupa autora smatra da korisnici treba da imaju 90-90-90 stepeni položaj lakta, kuka i kolena, u međusobnom spoju [7]. Drugi smatraju da su varijacije u ovom položaju bolje, sve dok to ne dovode do previše opuštenog ili pogrbljenog stava [7]. Dobar sedeći položaj je onaj koji je udoban i ne stvara veći pritisak na zadnjici korisnika, mišićima leđa, ruku, vrata i omogućava korisniku da mu stopala budu na podu.

Dohvat (Reaching, eng.) Dok sedi ili stoji na poslu, pojedinac će obično imati potrebu da dohvati nešto. Odeljak o uobičajenim pokretima na radnom mestu razmatra detalje o zdravim i nezdravim zonama dohvata.

RAZLIČITE RADNE STANICE

Slika 3.24: Različite visine radne površine stola mogu biti upotrebljene u zavisnosti od tipa posla. Prva slika sleva prikazuje težak rad, druga prikazuje lagan radi a treća precizan rad [18].

Sedenje Znajući na koje parametre obratiti pažnju prilikom projektovanja nameštaja za korisnika u sedećem položaju može se značajno povećati komfor. Najčešča antropometrijska merenja za sedeći položaj mogu se videti na slici 3.25. [7].

Radna stanica (radno mesto), i delovi koji idu uz radnu stanicu (kao što su police za odlaganje stvari iznad glave i postolja (pedestals, eng.), trebalo bi da omoguće većinu pokreta zglobova korisnika unutar zdravih zona. Pri projektovanju proizvoda, treba uzeti u obzir koliko će korisnik trebati da dosegne prilikom dohvataja u cilju minimiziranja nezgodnih ili nezdravih položaja.

Objekat merenja

Oznaka

Žene (5.-95. %)

Muškarci (5.-95. %)

Ukupni opseg (5.-95. %)

79,5 - 90,9 cm

85,3 - 97,3 cm

79,5 - 97,3 cm

108,2 - 132,9 cm

117,6 - 133,6 cm

108,2 - 133,6 cm

Dubina u predelu kuka

A B C

18,5 - 27,2 cm

19,8 - 28,9 cm

18,5 - 28,9 cm

Slobodan prostor u predelu bedra

D

53,3 - 62,2 cm

58,4 - 68 cm

53,3 - 68 cm

Dužina koleno - zadnjica

E F G H

54,1 - 64 cm

56,9 - 66,8 cm

54,1 - 66,8 cm

50,3 - 58,9 cm

54,3 - 63,5 cm

50,3 - 71,5 cm

42,9 - 51,8 cm

44,9 - 53,6 cm

42,9 - 53,6 cm

38,1 - 45,9 cm

42,4 - 50,5 cm

38,1 - 50,5 cm

36,83 - 45,7 cm

35,3 - 43,7 cm

35,3 - 45,7 cm

Visina sedenja Visina pri sedenju

Visina od poda do kolena Dubuna sedenja Visina potkolenice Širina sedenja


Slika 3.25 i Tabela 3.2: Uobičajene antropometrijske mere za sedeću poziciju i tabela sa opsegom vrednosti [18].

nije prikazano

21

Kretanje

Stolice i drugi uređaji u radnom prostoru teba da omoguće korisniku da lako ustane i kreće se bez potrebe da pomera naslone za ruke, da menja podešavanja stolice, ili da nepotrebno napreže telo.

Uobičajeni pokreti u radnoj sredini Konačno, radno mesto treba da bude udobno za korisnike i da se prilagodi njihovim potrebama koliko god je to moguće. Proizvodi dizajnirani za radno mesto sa ovim na umu mogu da dovedu do veće produktivnosti radnika i manji rizik od povreda i bolesti.

minimalno 152,4 cm minimalno 152,4 cm

Korisnici će se u radnom okruženju morati kretati, da bi zaveli (odložili) dokumenta, odgovorili na telefonski poziv, ili se jednostavno istezali. Preporučuju se povremeno, pauze od sedenja, jer to pomaže da se stimulišu mišići i povećava cirkulacija krvi, što smanjuje zamor. Područje oko ormana ili stola trebalo bi da ima dovoljno prostora za slobodno kretanje kancelarijske stolice. Takođe, možda će biti potrebno za invalidska kolica da se okrenu u kancelariji, što zahteva radius prečnika 153cm (60“) i najmanje 92cm (30“) širinu prolaza (vidi sliku 3.27.) [7].

radius okretanja invalidskih kolica

potrebna širina prolaza za dvoje invalidskih kolica

Slika 3.27: Minimalni prostor potreban za prolaz invalidskih kolica [18]

minimalni pritisak na mišiće i zglobove. • Zona 2 (Crvena zona) ekstremnije pozicije za udove, izaziva veći pritisak na mišiće i zglobove. • Zona 3 (Izvan crvene zone) najekstremnije pozicije za udove, treba ih izbegavati ako je moguće, posebno pri podizanju teških predmeta ili za zadatke koji se ponavljaju. Ove zone važe za opsege položaja tela gde se ekstremiteti mogu slobodno kretati.

Zona 0 i 1 uključuju manje pokrete zglobova, dok je zoni 2 i 3 predstavljaju ekstremnije pozicije. Pogledati Ljudsko telo ima prirodni obim pokreta (ROM). sliku 3.28. Kretanja u okviru odgovarajućeg ROM-a povoljno utiče na cirkulaciju krvi i fleksibilnost što može dovesti do većeg komfora i veću produktivnost. abdukcija ramena Uprkos potrebi za određenim bočno savijanje leđa za 68o o za 21 pokretima, korisnici treba da rastezanje leđa unazad povijanje napred pokušaju da izbegavaju za 21o za 46o ponavljajuće pokrete i određene ekstremne položaje unutar adukcija ramena ROM-a koji traju duži vremenski za 25o period. Uzimajući u obzir i ROM i ponavljajuće pokrete, proizvodi mogu biti projektovani tako da rade u okviru optimalnog opsega smanjujući pojavu zamora i poremećaja mišića. Dobre i loše zone Postoje 4 različite zone u koje korisnik može da uđe, kada sedi ili stoji: • Zona 0 (zelena zona) Željena zona za većinu pokreta. Stavlja minimalni pritisak na mišiće i zglobove. • Zona 1 (Žuta zona), Željena za većinu pokreta. Stavlja Slika 3.28: Pokazuje ROM-u za uobičajene pokrete zglobova. Zona 0 je zelena, Zona 1 je žuta, a Zona 2 je crvena. Zona 3 je bilo gde iznad crvene. Tabela 3.7 na strani 28 prikazuje numeričke vrednosti za svaku zonu [18]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

rastezanje vrata unazad za 31o rastezanje ramena unazad fleksija vrata za 32o za 46o

bočno savijanje vrata za 25o

fleksija ramena za 95o

rotacija leđa za 46o

rotacija vrata za 41o

istezanje ručnog zgloba za 46o

fleksacija ručnog zgloba za 51o

Zone Zelena Žuta Crvena Van Crvene

radijalna devijacija od 15o

lakatna devijacija od 25o

22

• Dohvat - Koliko korisnik treba da dovati? • Pogled - Koliko korisnik može da vidi? • Gde je proizvod postavljen - Da li se nalazi na zgodnom mestu? Da li je dostupan u ROM-u korisnika? • Položaj tela - Da li je korisnik u neprijatnom položaju? Da li je korisnik u odgovarajućim zonama?

Zone 0 i 1 su poželjne zone za većinu pokreta koji se pojavljuju. Zone 2 i 3 treba izbegavati kad je to moguće, posebno za ponavljajće radnje i podizanje teških predmeta. Kretanja u ovim opsezima stvara veći pritisak na mišiće i tetive i može da dovede do razvoja poremećaja muskulature i skeleta.

3.4.1.2. Smernice za dizajn kancelarijskog nameštaja. Ergonomski saveti Funkcija i pristajanje (fit, eng.) Prilikom projektovanja kancelarijskog nameštaja postoje mnoge stvari koje se mogu razmatrati i nekoliko izvora koji mogu biti reference za ergonomske principe, antropometriju, pristajanje (fit, eng.), i funkcije proizvoda. Jedna od uobičajenih i široko priznatih izvora za ovu vrstu informacija je Biznis i institucionalno udruženje proizvođača nameštaja (The Business and Institutional Furniture Manufacturer’s Association (BIFMA), eng.). Postoji nekoliko dokumenata koji su korisni prilikom dešifrovanja obrazloženja i/ili teorija iza BIFMA smernica i specifikacija. Dok je BIFMA uobičajen izvor za ovu vrstu informacija, druge organizacije i istraživačke studije su dobri izvori za ergonomske i antropometrijske informacije. Udruženje za proučavanje ljudski faktora i ergonomije (HFES), kao i Centar za istraživanje antropometrijskih mera Amerike i Evrope (CAESAR), imaju predložene dodatne i alternativne antropometrijske dimenzije za dizajn proizvoda. Detaljni na tabelama 3.8 i 3.9 na strani 29. Predvideti radnje Treba misliti unapred i predvideti radnje koje bi pojedinci mogli obavljati tokom korišćenja tj. interakcije sa proizvodom koji se dizajnira. Vizuelizacija mogućih akcija korisnika pomoćiće pri definisanju dobrih strana ili nedoumica u vezi sa dizajnom.

Tokom ranih faza razvoja, proizvod može biti testiran na različitim subjektima radi verifikacije antropometrijskog poklapanja (fit, eng.) i poboljšanja dizajna elementima koji originalno možda nisu uzimani u obzir.

Stolice Najzahtevniji primer direktne primene ergonomije na ljudsko telo jeste dizajn stolice ili ležaljke. Da bi se dobila udobna stolica, na kojoj korisnika neće boleti leđa, ruke, noge ili zadnjica, mora se obratiti pažnja na niz specifičnih zahteva. Neki od bitnih zahteva koje treba ispoštovati prilikom dizajniranja na primer stolice za nekoga ko ceo svoj radni dan provede sedeći za računarom jesu: visina sedišta i mogućnost njegovog podešavanja kako noge ne bi visile već da bi se potpuno oslanjale na pod; da ima rukonaslone kako bi laktovi bili naslonjeni prilikom kucanja na tastaturi, i da se ramena ne bi dodatno zamarala; naslon za leđa mora da pruža potporu lumbalnom delu kičme; mogućnost okretanja stolice u krug i točkovi na nogama su takođe važni ukoliko se u toku rada koriste i radne površine levo i desno od stola. BIFMA smernice za sedenje su veoma opšte i omogućavaju različita tumačenja pri dizajniranju. Predložene mere koje preporučuje BIFMA su ilustrovani na slici 3.29. i navedene u tabeli 3.3. Ove smernice se zasnivaju na Natick vojnoj studiji gde je korišćen princip 5. do 95. procenata žena i muškaraca. Predlozi drugih autora koji koriste različite grupe antropometrijskih baza podataka se mogu naći u tabeli 3.8 na strani 29. [7]. Visine sedišta

Neke opšte akcije koje se mogu predvideti su:

Tabela 3.3: Vrednosti mera za dizajn ergonomskih stolica prema BIFMA, pogledati sliku 8 za vizuelizaciju mera [18]. Slika 3.29: Preporučene mere prema BIFMA kojr se koriste za ergonomske stolice, pogledati i tabelu 3 za vrednosti u centimetrima [17].

Specifikacije BIFMA Preporuke

ne dublje od 42,9 cm (fiksno) ili omogućeno 42,9 cm (podesivo)

bar 30,9 cm

Dubina sedišta

B

Širina sedišta

C

Visina naslona

D

nema

Širina naslona

E

širina struka

Visina sedišta

A

38,1 - 50,5 cm

ne manje od 45,7 cm

36 cm najispipčeniji deo 15 - 24,9 cm od površine sedišta, uz odtupanje 1 cm 17,5 - 27,4 cm 20 - 24,9 cm

Visina lumbalne podrške

F

nema

Visina naslona za ruke

G

visina laktova kada su ruke spuštene

Dužina naslona za ruke

H

nema

nema

I

širina kukova, sedenja + dodatak za odeću

45,7 (fiksno) ili omogućeno 45,7 (podesivo)

Razmak između naslona za ruke DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Mera visina potkolenice + dodatak za đon cipela dužina zadnjica-koleno + dodatak za slobodan prostor širina kukova, sedenja + dodatak za odeću

23

Visina sedišta treba da omogući korisniku da noge udobno spusti na pod punom težinom ili omogućiti odgovarajuću potporu za noge. Dubina sedišta Dubina sedišta treba da bude dovoljno duboka, tako da region iza kolena (naziva se poplitealna oblasti) ne udara na prednji deo sedišta. Dva načina da se spreči poplitealni kontakt: 1. Fiksiranje ukupne dubine stolice 2. Kreiranje podešavanja dubine Podešavanje dubine sedišta na stolicu treba da bude prirodno kretanje koje ne napreže korisnika.

Okruglo dugme za podešavanje obično znači da bi trebalo da se rotira. Ravna poluga obično znači da treba da se vuče ili gura. Neke kontrole su lakše za osobe sa invaliditetom da ih koriste, u odnosu na druge kontrole. Poželjno je da se postave grafičke ikone na kontrole, da pokažu korisniku kako se koristi svaka poluge ili uređaj. Slike, umesto teksta, za uputstva otkloniće potrebu da se prevode uputstva ako se proizvod prodaje u različitim zemljama. Pored toga, to može biti brži i lakši način komuniciranja. Sila potrebna za aktiviranje kontrola treba da omogući minimalni napor korisniku. Kontrole treba da budu lako dostupne i vidljive za korisnika.

Odvajanje naslonima za ruke od pokretnog sedišta može dozvoliti naslonu za ruke da se koristi kao poluga za lako menjanje dubine sedišta dok korisnik sedi.

Ergonomsko istraživanje najudobnijeg položaja za slobodno sedenje

Kontrole za pomeranje dubine sedišta treba da budu intuitivane i jednostavne za korišćenje i ne zahtevaju preterano savijanje da bi se dosegnule. Na primer, podešavanje sedišta kao kod automobila može pomoći pri postizanju željene jednostavnosti.

Veliki broj podesivog nameštaja za sedenje testiran je prilikom istraživanja Grandjeana i njegovih saradnika (1967, 1973.) [4]. U istraživanju je učestvovao veliki broj ljudi uključujući grupu od 68 ljudi koju su se žalili na oboljenja leđa. Od ispitanika je traženo da daju svoje subjektivno mišljenje o različitim profilima sedišta i njihov efekat na različite delove tela. Profili višenamenske stolice i jednostavne stolice za opuštanje (easy chair), koji po mešljenju ispitanika prouzrokuju najmanje bolova su prikazani na slici 3.30.

Širina sedišta Sedište bi trebalo da bude dovoljno široko da dimenziono odgovara kukovima i odeći korisnika, i da omogući komotno korišćenje naslona za ruke. Naslon za leđa Sedišta treba da budu u skladu sa konturom kičme korisnika i da omogući podršku kičmi ublažavajući pritisak i naprezanje mišića, dok sedi. Generalno, trebalo bi da bude dovoljno visok da dosegne do ramenih lopatica, i da podržava lumbalni deo kičme u culju održavanja S-položaja kičme. (pogledajte sliku 4.26.) Opseg kretanja stolice

Najbolja stolica za opuštanje Rezultati dobijeni za jednostavnu stolicu skoro se u potpunosti poklapaj sa mišljenjem ortopeda. Profil sedala koji prouzrokuje najmanji pritisak na intervetrebialne diskove i zahteva malo statičko naprezanje mišića, je onaj koji proizrokuje najmanje bolova i nelagode. Kada se doživi neudobnost, ona je povezana sa naprezanjem diskova i simptomima umora u mišićima [4].

Sedište i naslon treba da omoguće različite položaje sedenja. Ovo se može postići tako što se dozvoljava nagib leđa ka nazad. Najmanje 10° zadnjeg nagiba (između 90° i 115°) je poželjno [7]. Neke stolice takođe omogućavaju da se sedište nagne u isto vreme. Jedina smernica za podešavanje nagiba sedišta je da ugao torzo-butine ne bude manji od 90°, a da je ugao sedišta između 0-4° u zadnjem nagibu [7]. Nasloni za ruke Nasloni za ruke ublažavaju naprezanje vrata, ramena i leđa. Mogu da obezbede takvu površinu kontakta sa rukama, da je pritisak između ruke i naslona za ruku sveden na minimum. Nasloni za ruke treba da budu podesivu gore - dole, kao i unutra- spolja. Ovo omogućava dodatno prilagođavanje i bolju kontrolu komfora. Kontrole Stolice Kontrole su važne, ali što ih je manje i što su intuitivnije, bolje je za korisnika. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Slika 3.30. Profili sedala za višenamensku stolicu (levo) i jednostavnu stolicu za opuštanje (desno) koje izazivaju namenje subjektivnih žalbi na udobnost. Mreža 100x100mm. Posle Grandjean-a (1967, 1973) Iste rezultate dobio je Rozemajer (Rosemeyer) (1971.) koji je takođe primetio da otvarajući ugao između sedišta i naslona od 110° rezultira manjom električnom aktivnošću upotrebljenih mišića i većim komforom [10].

24

Stojeći rad

U navedenim istraživanjima su navedene preporuke za oblik stolice za opuštanje, sa ortopedskim i ergonomskim potvrdama. 1.

2.

Smernice za stojeći rad preporučuju omogućavanje dovoljno slobodnog prostora za stopala prilikom stajanje za stolom ili radnom površinom.

Dno sedišta treba da je nagnuto unazad da ne bi došlo do klizanja zadnjice prema napred. Preporučen je nagib do 24° ispod horizontale.

Ako se projektuje manuelno podesiv sedeće-stajaći radni sto, mehanizam za podešavanje visine stola treba biti tako postavljen da korisnik ne napreže leđa prilikom podešavanja visine.

Nagib naslona trebalo bi da je prema sledećim uglovima: 105 do 110° prema sedalu i 20 do 30° iza vertikale. [4]

Visina radnog stola (Stajaća i sedeća)

Na naslonu treba obezbediti potporni deo za lumbalni (donji) predeo kučme, što je preporučio Akerblom (1948) pionir u studijama sedenja. Vrh potpornog dela treba da se nasloni na kičmu između trećeg i petog lumbalnog pršljena. To znači da njegova vertikalna visina iznad zadnjeg dela sedišta treba biti između 100 – 180mm. Ovaj deo pomaže pri smanjenju kifoze lumbalnog regiona i drži kičmu u najprirodnijem mogućem moložaju.

Podesivi stolovi mogu se koristiti kao podrška u radu. Postavljanje objekata na radnoj površini treba da bude takvo da se izbegnu pokreti u dužem periodu koji izazivaju mišićne kontrakcije. U zavisnosti od vrste posla koji treba izvršiti na radnoj površini za kojom se stoji, različite visine mogu da se koriste kao što se vidi na slici 3.24. Za težak rad, sto treba biti na visini koja omogućava dobru polugu za podizanje i pomeranje objekata. Za precizan rad, visina stola može biti veća od normalne jer ovaj posao uključuje male pokrete i radnik će morati da se pažljivo fokusira na radni predmet. Prilikom stajanja za radnim stolom, važna je mogućnost pokretanja, da bi se sprečilo zadržavanje krvi u nogama. Postavljanjem madraca protiv umora (specijalna vrsta, anti-fatigue mats) može se unaprediti distribucija težine od stopala do podnog madraca.

Na slici 3.30. prikazan je profil višenamenskog sedišta koje karakteriše blagi nagib površine za sedenje, radi sprečavanja klizanja zadnjice unapred i naslon sa potporom za lumbalni deo kičme.

Stolovi i radne površine BIFMA uključuje i ergonomski smernice za klupe i radne površine. Oni opisuju minimalne mere radnog stola za kojim se sedi, i minimalne uslove za udoban stojeći rad. Ova merenja mogu se naći u prvim delovima tabele 3.4 na strani 26.

Računarske stanice Kada je korisnik za računarskom radnom stanicom, bilo da sedi ili stoji, vrh monitora bi trebalo da bude u visini očiju korisnika. Interakcija između visine monitora i očiju korisnika je složena zbog međuzavisnosti između visine sedišta, visina monitora, visine korisnika, itd. BIFMA smernice detaljnije objašnjavaju ove komplekse odnose.

Smernice nabraja specificirane preporuke za računarske radne stolove. Alternativne smernice iz drugih izvora mogu se naći naći u tabeli 3.4. Sedeći rad

Smernice za sedeće i stajaće radno mesto se mogu kombinovati zarad stvaranja opštih smernica za određivanje dimenzija stolova i radnih mesta (workstations) (tabela 3.4).

BIFMA smernice za sedeći rad nabraja minimalne mere potrebne za sedeći rad koje su prilagođene za 90% stanovništva. Kao i za sedenje ove smernice se mogu koristiti i za projektovanje radnih površina (worksurfaces, eng.). Rezultat BIFMA smernica je radni sto treba prilagoditi dimenzijama sa slike 3.31.

Granični okvir za minimalni slobodan prostor prema BIFMA

Skladištenje i Odlaganje dokumenata Kabineti za odlaganje (ﬁling cabinet) treba da omoguće korisniku otvaranje i zatvaranje vrata uz minimalan napor. Kvake vrata treba da budu projektovane tako da su lake za držanje i rukovanje.

Slika 3.31: Granični okvir za minimalne dimenzije stola za sedenje prema BIFMA standardima (pogledati tabelu 4 na stranixx). Preuzeto iz BIFMA dokumenta G12002 [18].

Slika: 3.32: Podesiva visina stola [18]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

25

Slika 3.34. pokazuje dimenzije koje su preporučene od strane Voodson-a i Drajfus za kabinete za odlaganje stvari, za okruglu i neokruglu kvaku [7]. Police za odlaganje iznad glave trebaju biti zakačena na razumnu visinu da korisnik ne bi morao da se proteže suviše visoko da ih dohvati, ali treba obratiti pažnju da budu na dovljnoj razdaljini da se ne mešaju u prostor na stolu. Pribor Uobičajeni pribor kancelarijskog nameštaja su: fioka

za tastaturu, nosači za podlogu miša, i postolja za noge. Fioka za tastaturu i nosač podloge za miša treba da imaju mogućnost podešavnja visine, dubine i nagiba. Način postavljanja ovih nosilaca treba da omogućiti korisniku da dodatke za računar postavi u za njega udobne pozicije, što podrazumeva minimalni napor leđa, ruku, i zglobova. Pored toga, prostor za butine ispod fioke za tastaturu treba da bude uključen u dizajn. Prilikom projektovanja postolja za noge ili drugog pribora koji ide ispod radne površine, dizajner može da predvidi akcije korisnika. Na primer, dodavanje regulatora koji omogućava lako potezanje mobilnih postolja mogu biti korisna funkcija. Tabela 3.4: BIFMA smernice za stolove i radne površine. Mere se mogu vizuelizovati pomoću slike 33. [18].

Slika 3.33. Vizualizacija mera na koje se odnose BIFMA smernice za sto i radnu površinu. U tabeli 4 su prikazane preporučene vrednosti [18].

Specifikacije

Pomoćne površine za kompjuterkski sto

Stojeći rad

Sedeći rad

Mera Visina za butine

A

Dubina za kolena

B

Širina za butine

/

Visina na nivou stopala

C

Dubina na nivou stopala

D


C


/

Širina na nivou stopala

/

Visina sedenja za ulazne uređaje (sto)

F

Visina sedenja za vizuelne uređaje (visina očiju)

G

Stojeća visina za ulazne uređaje (sto)

/

Stojeća visina za vizuelne uređaje (visina očiju)

/

Dubina pogleda

H

slobodan prostor za butine + dodatak za đon obuće + visina potkolenice dužina koleno-zadnjica - dubina abdominalnog proširenja širina kukova, sedenja + dodatak za kretanje + dodatak za odeću visina zgloba članka (malleolus) + dodatak za đon obuće dužina potkolenica-zadnjica + dužina stopala - dubina abdominalnog proširenja Vvisina zgloba članka (malleolus) + dodatak za đon obuće nema

BIFMA Preporuke bar 68 cm ne manje od 43,2 cm ne manje od 50,3 cm 10,7 cm ne manje od 59,7 cm 10,7 16,5 cm

širina kukova, sedenja + dodatak 50,3 cm za kretanje visina potkolenice + visina lak56,4 - 72,4 (podesivo) tova, sedenje + dodatak za đon 72,4 (nepodesivo) obiće - debljina laznog uređaja visina očiju, sedenje + visina vrh ekrana na nivou očiju potkolenice + dodatak za đon procenjena visina obiće 108,2 - 133,6 cm visina laktova, stajanje + dodatak za đon obiće - debljina laznog 93,2 - 115,8 cm uređaja vrh ekrana na nivou očiju visina očiju, stajanje + dodatak procenjena visina za đon obiće 144,5 - 177,3cm 40 cm od uređaja nema do očiju

prazan prostor minimalno 2,54 cm

Lako za otvaranje

Lako za izvlačenje

min 1,27 cm

min 1,27 cm

Slika 3.34: Kvake i ručke treba da obezbede dovoljan prostor ruku i prste i da su laki za korišćenje [18]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

26

3.4.1.3. TABELE ERGONOMSKIH STANDARDA

Žene Drejfus 1% 99%

5%

Vudson 50% 95%

Muškarci Drejfus Vudson 1% 99% 5% 50% 95%

Visina

147,6

177,3

149,9

159,9

170.1

159

192

161,5

173,5

184,9

Težina (kg)

42.2

98.7

47.2

63

94.3

45.5

110.7

56.2

76.2

101.6

Visina očiju pri stajanju

137,2

165,3

145,5

153,2

165,9

148,6

180,1

154,4

164,3

174,2

Domašaj iznad glave pri stajanju

163,8

/

185,42

200,7

218,4

/

217,7

208,3

223,5

238,8

Domašaj napred pri stajanju

59,7

/

75,4

80,8

86,6

/

82,55

81

87,9

94,7

Visina pri sedenju

78,2

94,2

78,5

84,8

90,7

83

99,8

84,3

90,7

96,5

Visina očiju pri sedenju

68

81,8

69,6

74,4

78,7

72,9

87,63

72,9

79,5

85,09

Dužina od zadnjice do potkolenice

41,9

53,6

43,2

48

53,3

45,2

54,9

43,9

49,5

54,9

Dužina od zadnice do kolena

50,3

64,8

51,8

56,9

62,5

52,8

67,3

54,1

59,2

64

Visina potkolenice pri sedenju

38,1

45,7

35,6

39,9

44,4

39,4

49,5

39,4

43,9

49

Visina kolena pri sedenju

43,9

56,7

45,5

49,8

54,6

47,7

62,2

49

54,3

59,4

Slobodan prostor oko butina

/

/

10,4

13,7

17,5

/

/

10,9

14,5

17,5

Dubina struka

19

33

14,7

16,8

20

20

34,8

18

24,6

31,2

Visina ruke savijene u laktu

/

/

18

23,4

27,9

/

/

18,8

24,1

29,5

Širina kukova pri sedenju

28,5

46,5

31,2

36,3

43,4

29

422,9

31

35,6

40,4

Širina izneđu podlaktica

/

/

31,2

38,3

49

/

/

34,8

41,9

50,5

Debljina ruke u predelu šake

/

/

2

2,5

2,8

/

/

2,8

3

3,3

Tabela 3.5: Mere percentila ljudi. Ove mere su kompatibilne sa BIFMA smernicama preuzetim iz Natick studije. Drejfus (Dreyfuss) je upotrebio podatke 1. i 99. percentila iz nekoliko civilnih i vojnih baza podataka u periodu od 1970tih do 1990tih. Vudson (Woodson) je upotrebio podatke od 5., 50. i 95. percentila primarno iz vojnih podataka 1980tih. Brojevi u tabeli se mogu upotrebiti kao smernice za dizajn. Sve mere su u centimetrima (cm), osim težine koja je u kilogramima (kg).


27

Antropometrijska merenja

Praktična primena

Visina

Visina zidova/panela

Težina

Težinski limiti za sedišta

Visina očiju pri stajanju

Postavljanje vizuelnih prepreka/paravana

Dohvat iznad glave pri stajanju

Postavljanje najviših polica

Dohvat ispred tela pri stajanju

Uslovi za dohvat

Visina pri sedenju

Slobodan prostor oko glave; visina panela za sedenje

Visina očiju pri sedenju

Visina vrha monitora

Dužina od zadnjice do potkolenice

Dubina sedišta

Dužina od zadnjice do kolena

Slobodan prostor za kolena

Visina potkolenice pri sedenju

Visina sedišta

Visina kolena pri sedenju

Slobodan prostor za kolena ispod radne površine

Slobodan prostor oko butina

Slobodan prstor između bitina i dna radne površine

Dubina struka

Slobodan prostor između naslona stolice i ivice radne površine


Visina naslona za ruke, postavke tastature i površine za pisanje

Širina kukova pri sedenju

Širina sedišta

Širina između podlaktica

Širina sedišta i naslona za ruke Slobodan prostor za šaku na kvakama za otvaranja vrata i fioka

Debljina ruke u predelu šake

Tabela 3.6: Lajman (Layman) upotreba antropometrijskih mera i njihove moguće aplikacije u dizajnu.

Opseg pokreta po zonama

Vrat

Leđa

Rame

Ručni zglob

Pokret

0

1

2

3

Fleksacija (savijanje)

0 - 10

11 - 25

26 - 50

51+

Isrezanje

0-9

10 - 23

24 - 45

46+

Radijalna devijacija

0-3

4-7

8 - 14

15+

Lakatna devijacija

0-5

6 - 12

13 - 24

25+


0 - 19

20 - 47

48 - 94

95+

Istezanje

0-6

7 - 15

16 - 31

32+

Adukcija

0-5

6 - 12

13 - 24

25+

Abdukcija

0 - 13

14 - 34

35 - 67

68+


0 - 10

11 - 25

26 - 45

46+

Isrezanje

0-5

6 - 10

11 - 20

21+

Rotacija

0 - 10

11 - 25

26 - 45

46+

Lateralno povijanje

0-5

6 - 10

11 - 20

21+


0-9

10 - 22

23 - 45

46+

Isrezanje

0-6

7 - 15

16 - 30

31+

Rotacija

0-8

9 - 20

21 - 40

41+

Lateralno povijanje

0-5

6 - 12

13 - 24

25+

Tabela 3.7: Podaci o opsegu pokreta za ovu tabelu su modifikovali Čafin (Chaffin), 1999 i Vudson (Woodson) 1992. Ovo su stvarna merenja uglova zglobova u svakoj od 4 zone opsega pokreta. Za vizuelizaciju može se koristiti slika 3.7 na strani 22. Sve mere su u stepenima DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

28

Preporučene vrednosti

Antropometrijska merenja

Specifikacija stolice

Drejfus

Vudson

Visina potkolenice + dodatak za đon obuće

36,8 - 48,26 cm

38,1 - 45,7 cm

Dubina sedišta

Dužina od zadnjice do potkolenice - dodatak za slobodno prostor

40,6 cm

40,6 cm

Širina sedišta

Širina kukova, sedenja + dodatak za odeću

40,6 - 55,9 cm

48,26 cm

Ugao površine za sedenje

nema

0 - 4o ka nazad (fiksirano)

0 - 5o

Lumbalni deo naslona

nema

17,8 - 29,2 cm; napred/nazad 1,5 - 2 cm

17,8 - 25,4 cm

Visina naslona

nema

Bar 33 cm; preko 63,5 cm za potporu gornjem delu tela; 91,4 cm za potporu glave

Bar 20,3 cm 86,4 cm za potporu glave

Pomeranje sedišta i naslona

nema

90 - 105o

90 - 105o

Visina naslona za ruke


19 - 25,4 cm; 21,6 cm fiksirano

21,6 cm

Dužina naslona za ruke

nema

25,4 - 30,5 napred od referentne tačke sedišta

30,5 cm

Širina kukova, sedanja + dodatak za odeću

48,3 cm minimum

48,3 cm

Visina sedišta

Rastijanje između naslona za ruke

Tabela 3.8: Ostale specifikacije vrednosti vezanih za stolice korišćeni u tekstovima Drejfusa (Dreyfuss) i Vudsona koje prikazuju antropometrijske mere za dizajn stolice. Ove vrednosti mogu se uporediti sa BIFMA smernicama iz tabele 3.3 na strani 23.

Slobodan prostor za sedeći rad Visina za kolena

63,5 cm minimum

Dubina za kolena

30,1 - 45,7 cm

Širina za butine

46,5 cm


10,2 cm


47,5 - 61 cm (od prednje ivice radnog stola do palčeva)

Slobodan prostor za stojeći rad Visina na nivou stopala

10,2 cm


10,2 cm

Širina na nivou stopala

nema

Visina pomoćnih površina za ulazne uređaje i monitore (VDTs) Sedeća visina za ulazne uređaje Sedeća visina za VDT uređaje Stojeća visina za ulezne uređaje Stojeća visina za VDT uređaje Stojeće ili sedeća dubina za VDT uređaje

58,4 - 78,7 cm (prilagodljivo) 71,9 cm (ne prilagodljivo) 66,8 - 87,9 cm (od sedišta do očiju) 91,4 - 106,7 cm 140,7 - 182,88 cm 40,6 - 91,4 cm Tabela 3.9: Drejfusova (Dreyfuss) specifikacija vrednosti za radnu površinu prikazuje predložene antropometrijske mere za dizajn radne površine. Vrednosti mogu biti upoređene sa BIFMA vrednostima iz tabele 3.4 na strani 26. Sve mere su u centimetrima.


29

3.4.2. Kognitivna ergonomija Kognitivna ergonomija je nauka koja se bavi projektovanjem proizvoda/radnog prostora tako da se prilagođava finkcionisanju ljudskog uma. U suštini fizička i kognitivna ergonomija su dve strane iste nauke. Kada je reč o randnom prostoru (u ovom slučaju studentskom prostoru koji služi i za učenje) najvažnije je da se napravi tako da omogući da um maksimalno radi na poslu.

oko iste smanjuje mogućnost greške. Način rada slavine za vodu je dobar primer. Da bu funkcionisao, um mora da obrađuje informacije. Da bi ih obrađivao mora prvo da ih primi. Način na

Industrijski inženjeri, uglavnom, primarni fokus usmeravaju na fizičku ergonomiju, kao što su potrebna visina, domašaj i pokreti. Međutim postoje određeni principi kognitivne ergonomije koji takođe moraju biti ispoštovani. Kognitivna ergonomija se odnosi na to kako se primaju informacije i kako se odlučuje. Brzi primer daje najbolju ilustraciju. Ako je prekidač za svetlo ugrađen vertikalno, uklapa se u očekivanje da ako se pomeri prekidač na gore uključiće se svetlo. Međutim, ako je prekidač montiran horizontalno, ne zna se na koju stranu treba pritisnuti prekidač da bi se uključilo svetlo. Ovo remeti očekivanja korisnika i povećava mogućnost da on pogreši. Ovaj jednostavan primer dobija na značaju ako se postavi u kontekst kontrolne table neke komplikovane mašine, gde pritiskanje tastera u pogrešnu stranu može da izazove ozbiljne posledice. U osnovi ova grana ergonomije se bavi dizajniranjem kontrola, displeja, znakova čiji je cilj smanjenje ljudske greške i povećanje bezbednosti. Pored toga osnovni koncepti se mogu primeniti u dizajnu svakodevnih predmeta pa i nameštaja, radi razumevanja šta to znači prilagoditi neki zadatak čoveku i stvaranje „user-friendly“ proizvoda. Ljudski je grešiti, međutim mnogo grešaka može se pripisati lošoj kognitivnoj ergonomiji, kao što su zbunjujuće kontrole koje ne reaguju kao što je očekivano ili komplikovano upravljanje, rasklapanje, sastavljanje... Pažljivim proučavanjem ljudskih grešaka došlo se do zaključka da je moguće predvideti ljudske reakcije i tako dizajnirati predmete i sisteme koji uključuju ove predviđene reakcije. Dobrom ergonomijom greške se mogu smanjiti počev od jedostavnih kućnih uređaja do komplikovanih kontrolnih tabli aviona ili nuklearnih reaktora.

Slika 3.32: Da li vidite lice na ovim stenama? [19]

koji prima informacije je bitan. Najdominantnije čulo pomoću koga se primaju informacije je vid, koji govori gde su stvari oko posmatrača. Jedna od najinteresantijih stvari koje oči rade da posmatraču pomognu prilikom primanja informacija je prilagodljivost širine vidnog polja – tako može videti stvari blizu i daleko bez problema. Još jedna sposobnost ljudskog oka je momentalno prepoznavanje nekih objekata, čak i kada su skriveni, kao na primer slagalica, umetničko delo, ili nešto u prirodi (slika 3.32.)

Generalno pravilo je standardizacija. Mnoge greške su uslovljene nekonzistentnošću načina na koji se informacije prikazuju i kako kontrole rade. Radi sprečavanja grešaka, generalno pravilo je da se slični uređaji prave tako da rade na isti način. Standardizacija i dogovor

Slika 3.33: Pogledaj me paravan (See Me Screen) od Katherine Conti, firma Kimball office [19]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

30

Vid automtski prepoznaje lica, mesta, i specifične delove tela, a kao rezuletat skorašnje evolucije razvila se sposobnost momentalnog prepoznavanja pisane reči. Kakve ovo ima veze sa nameštajem? Kognitivna ergonomija, osnosno pručavanje funkcionisanja ljudskog uma pomaže pri razvoju radnog prostora koji poboljšava način na koji mislimo i interagujemo na poslu/radnoj sredini – ohrabrujući saradnju umova, olakašavajući tok informacija, i pomažući nam da organizujemo svoje misli. U nastavku će biti opisana direktna primena osobina ljudskog vida u poboljšanju radnog prostora pomoću dizajna. Ako sedimo ispred monitora i stavimo dlanove između našeg lica i monitora i gledamo ih. Fokusirajući se na dlanove monitor vidimo zamućeno. Ako pak, pogled vratimo na monitor, momentano se vraća u fokus. Ovaj princip iskorišćen je za dizajniranje pregrade između radnih stolova (See Me Screen od Katherine Conti, firma Kimbal office na slici 3.33.) Osoba u pozadini nije u fokusu. To je dobro jer korisnik može videti saradnike, perifernim vidom registrovati gde se nalaze i registrovati šta nihova lica govore. Svestan je svog okruženja, ali i dalje mu je glavni fokus ostao na radni zadatak. Ovo je jedan od primera kako dizajn radnog prostora može da utiče na poboljšanje upotrebe uma na poslu.

Organizacija radnog prostora i kognitivna ergonomija Najjednostavnije rečeno ljudi organizuju svoj prostor tako da pojednostave izbor (dvoumljenje). Trudimo se da eliminišemo nepotrebne odluke tako što grupišemo objekte po sličnosti, koristimo asocijacije, „aktivatore“ sećanja (triggers ans clues) da dobijemo informacije, takođe koristimo razne podsetnike da se prisetimo informacija. Zbog čega je to tako? Naš mozak ima dve vrste memorije, radnu i dugoročnu. Radna memorija je kratkoročna, služi za privremeno čuvanje i manipulaciju neophodnih podataka za kompleksne umne (kognitivne) zadatke, ali postoji limit koliko može stati informacija u ovu memoriju. S druge strane u dugoročnoj memoriji čuvamo informacije u grupama kojima kasnije možemo da pristupimo i da radimo s njima.

Zanimljiva osobina memorije je to što nije važno koliko imate ili koliko misli možete da držite u radnoj memoriji, već kako možete da filtrirate nepotrebne informacije i kako možete da manipulišete radnu memoriju da zadržite informacije koje vam trebaju. Broj 138749526741092 prosečna osoba teško može zapamtiti. Ali ako je napisan u 4 grupe 1387 4952 674 1092 mnogo je jednostavniji za pamćenje. Grupisanje je vrlo važno, to je jedan od osnovnih načina manipulacije mislima (ranom memorijom). Kako se ova osobenost primenjuje u dizajnu nameštaja (kancelarijskog). Kada pričamo o radom prostoru, svi imamo različite načine/navike u organizovanju radnih zadataka, dokumenata, ... Neki označavaju fascikle, neki prave gomile, nekome su lepljivi papirići svuda, neko koristi tablu od plute za podsetnike itd. Digitalno, često pravimo foldere „hitno za uraditi“ na destopu računara ili pak čuvamo dokumente u grupama itd. Svi smo različiti, ali zajedničko svim našim tehnikama je njihova funkcija da nam rasterete radnu memoriju od informacija, pojednostavljivanje kompleksnih zadataka. Pomažu nam da pokrenemo misli (aktiviramo ih), da se fokusiramo na 4 - 11 stvari koje moramo zapamtiti odmah da bi uspešno završili zadatak. Međutim, sistem rada ovih tehnika nije nam svima isti. Kognitivne primene (perfomance) važe za sve, ali ih svi koristimo različito. Neko kome je sto zatrpan papirima ne mora biti automatski efikasniji od onog kome je sto uvek besprekoran, jednostavno tehnike grupisanja, prioritetiziranja i pokretanja misli su im drugačiji. Moguće je napraviti takav prostor koji podržava način na koji naš um i memorija funkcionišu. Pogrešan pristup je dizajnom prostora prisiljavati na promenu ponašanja, naprotiv, treba napraviti radni prostor koji je fleksibilan, udoban, prilagodljiv za sve tipove „organizatora“. Pogledati sliku 3.34. Da bi ovo postigli, moramo naći slične grupe, šta je to zajedničko svim ljudima bez obzira na organizatorski stil, šta rade da bi sortirali informacije u svom radnom prostoru?

Obzirom da ne možemo da utičeno na kapacitet radne memorije, koristimo razne tehnike kao što su organizacija, grupisanje, ponavljanje, isprobavanje, selekcija ... da bi kontrolisali šta nam je u radnoj memoriji. Ovo nam pomaže da izbacimo misli, napravimo mesta za nove i da pomognemo sebi da zapamtimo važne stvari. Primera radi, većina ljudi može da zapamti izmežu 4 i 11 cifara, prosek je 7. Upravo iz ovog razloga telefenoski brojevi imaju naviše 7 cifara [8].

Slika 3.34: Primer dobro organizovanog radnog prostora firme Kimball Office [19]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

31

Organizuju i čuvaju informacije na 3 načina [8]: 1. Hitni fajlovi (hot files, eng.) – Ove informacije se koriste sad. Moraju biti na dohvat ruke, poželjno ispod nivoa očiju (pogleda) i unutar perifernog vida. Stvari van pogleda su van pameti. Hitni fajovi su u trenutnoj upotrebi – nije sa njima dovoljno rađeno da bi bili kategorizovani. Oni mogu biti premeštani, mešani, grupisani i regrupisani. 2. Radni fajlovi – Ove informacije se koriste redovno, ali je sa njima dovoljno rađeno da se mogu kategorizovati. Ovi fajlovi ne moraju biti dostupni u toj meri kao hitni fajlovi ali moraju biti u blizini jer se često koriste, razmenjuju sa kolegama itd.

način koji mu najviše odgovara je tzv. „terasa“ prostor za hitne, radne fajlove i arhive. Slika 3.35. Neuroskeniranje otkriva mnoge tajne funkcionisanja mozga. Korišćenjem ovog znanja, putem dizajna svakodnevnih stvari drastično se može povećati kvalitet života, povećati efikasnost u učenju i radu. Podrškom načina na koji mozak radi ljudima dajemo priliku da rade pametnije, da se organizuju efikasnije i da izazovemo tok novih ideja, da postaknemo kreativnost.

Slika 3.35.a: Radni prostor za 4 osobe.

3. Arhive – Mnogi proizvodi za odlaganje podržavaju arhiviranje. Arhive mogu biti udaljene od radnog stola i često se mogu skloniti s pogleda, ali i dalje je važno da su lako dostupne, brzina pristupa ovde nije ključna, već da se zna lokacija arhiviranog dokumenta. Dizajn rešenje koje zadovoljava sva tri tipa fajlova, koje omogućava svakom pojedincu da se organizuje na Slika 3.35.b: Organizacija radnog prostora primenom kognitivne ergonomije. Radni prostor „Hum“ firme Kimball Office, dizajn: Fromway dizajn studio, Novi Zeland. a) Prostor za kasnije, na gornju i u dodatni stočić ostavljaju se završeni poslovi i organizovani radni fajlovi; b) Prostor za sad, zakrivljeni oblik stola omogućava prirodan ugao za pogled na dokumenta i poslove koja se trenutno obavljaju; c) Prostor za uskoro, terasaste police koje omogućavaju više prostora za doumenta i poslove na kojima se radi, prilagodjavaju se svakom stilu organizovanja prostora; d) Prostor za saradnju, omogućava prostor za mini sastanke tokom radnog dana bez potrebe za ustajanjem, ne ugrožavajući lični prostor; e) „Pogledaj me paravan“ kreira vizuelnu barijeru koja filtrira signale za odvlačenje pažnje ali bez izolacije, omogućava iterakciju sa kolegama kada oko promeni fokus [19] .


32

Jednostavnost upotrebe, sklapanje i rasklapanje. Veliki uticaj na komfor prilikom korišćenja nekog proizvoda predstavlja jednostavnost upotrebe i osposobljavanja za primarnu funkciju. Kongnitivna ergonomija se bavi i ovom vrstom prilagođavanja proizvoda korisniku. Neki proizvod može da ima odlične performanse ali da je projektovan tako da većina potencijalnih korisnika ne zna da iskoristi veči deo funkcija jer je njihovo pokretanje komplikovano. S druge strane kompleksnost pri upotrebi može da stvori odbojnost prema proizvodu i nelagodu prilikom korišćenja što je pogubno za prodaju istog. Mnogo veći problem je ako je, na primer, kontrolni sto nekog postrojenja rešen tako da je upravljanje kompleksno, da je nepragledan, ili pretrpan kako bitnim tako i manje bitnim podacima, pojava ljudske greške u ovom slučaju je neizbežna što može da dovede do ozbiljnih posledica. Upotreba proizvoda treba da bude što je moguće jednostavnija, da su komande prilagođene korisniku tako da podržavaju način na koji radi um. Jednostavnije rečeno, idealan bi proizvod bio onaj čiji je dizajn takav da korisnik intuitivno (na osnovu dizjana) može da zaključi čemu on služi, kako se koristi, kako se sklapa, rasklapa, kako mu se delovi pomeraju ... i to bez potrebe za prospektom sa instrukcijama. Naravno ovo nije moguće kod svakog proizvoda ali moguće svesti na minimum potrebu za instrukcijama kreativnim rešenjima, konstrukcije, softvera, komandi itd.

manje alata, što znatno smanjuje vreme potrebno za izradu kao i cenu datog komada nameštaja. U prodaji su dostupni i komadi nameštaja koji se sklapaju kod kuće, kod ovakvih proizvoda izazov je veći jer kupci poseduju manju kompetentnost od radnika u fabrici nameštaja. Ovakav nameštaj treba da ima što manje sastavnih delova, da zahteva korišćenje osnovnog alata ili čak da nema potrebu ni za kakvim alatom i uputstvo za sastavljanje koje treba da bude kratko, jasno i bogato ilustrovano, pogledati sliku 3.36. Za ovu analizu interesantniji je nekonvencionalni nameštaj. Život u gradovima se promenio u velikoj meri u drugoj polovini 20 veka. Živi se brzo, prostor za život je sve skuplji pa samim tim postaje sve manji, što stvara potrebu za komadima nameštaja koji štede prostor, nudi više funkcija tj. zadovoljava više potreba u isto vreme, jednostavni su za korićenje, održavanje i laki za selidbe. Mnogo toga se očekuje od jednog predmeta, napraviti tako nešto a da nije kompleksno za upotrebu predstavlja izazov. Multifunkcionalni nameštaj daje rešenje za mnoge od ovih zahteva. Lako je uvesti nekoliko funkcija u jedan komad nameštaja, ali se mora uzeti u obzir da će biti upotrebljavan svaki dan i stvarati određeni efekat na korisnika. Na primer krevet koji se podiže vertikalno kada se ne koristi, odličan je način za štednju prostora. Korisnik mora svako veče i svako jutro da ga podiže i

Konvencionalni nameštaj je često konstrukcijski kompaktan, namena mu je očigledna, u prostoru je statičan, bez puno pokretljivih delova tako da nema velike potrebe za obraćanjem velike pažnje jednostavnosti upotrebe. Međutim, povećanjem potrebe za masovnom proizvodnjom i brzom produkcijom brzina sklapanja delova u gotov nameštaj je postala bitan faktor koji određuje dizajn, čega dizajner mora biti svestan. Sastavni delovi moraju biti projektovani tako da radnik u proizvodnji može da ga sastavi sa što manje operacija i što Slika 3.36: Kafe stočić kompanije Legare specijalizovane za proizvodnju nameštaja za čije sklapanje nije potreban alat. Potrebno je samo 8 koraka za sklapanje 7 delova (4 različita). [20]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

33

spušta, takođe krevet nije lak predmet i potreban je određena snaga za podizanje. Brzina kojom se obavlja ovakva svakodnevna rutina je vrlo važna, korisnik u krevet kreće uglavnom umoran, nakon ustajanje verovatno ubrzo kreće na posao i sugurno ne želi da provede 15-20 minuta sastavljajući i rastavljajući krevet. Dakle, ovakav krevet mora biti konstruisan tako da ne zahteva veliku snagu za podizanje i spuštanje, i da je taj proces jednostavan, odnosno da je potrebno uraditi dve do tri operacije. Komande trebaju biti postavljene i osmišljene tako da su „sasvim logične“, da se koriste i funkcioniču onako kako bi korisnik očekivao, odnosno da ne postoji dvoumljenje ili postavljanje pitanja „kako se ovo koristi?“. Na slikama 3.37 – 3.43 su predstavljeni multifunkcionalni komadi nameštaja i broj operacije koje su potrebne za njihovu upotrebu.

Slika 3.37: Krevet-police, interesantno rešenje koje čini prostor interesantnim štedeći prostor. Ne postoji nikakav mehanizam, krevet je lak i jednostavan za korišćenje [21].

Slika 3.38: Casulo je odličan sistem nameštaja koji se sastoji iz svog osnovnog nameštaja za jedan manji stan koji staje u omalu kutiju. Potrebno je dvoje ljudi i za 10 minuta bez ikakvog alata, kutija se transformiše u sto, tri taburea, ormar, police i krevet sa dušekom. Dizajneri: Sebastian Mühlhäuser i Marcel Krings [22].

Slika 3.39: Kućna kancelarija na točkovima. Kompanija: Creative Industrial Objects. Ovaj komad nameštaja transformiše se od kafe stočića do radnog stola sa laptopom i fijokama [23]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

34

Slika 3.40: Kompjuterski sto-krevet kompanije Flyingbeds, radni sto i krevet integrisni su u jedan komad nameštaja štedeći prostor, a pored toga je i lak za korišćenje [24].

Slika 3.41: Multifunkcionalni nameštaj ne mora da se transformiše iz jednog tipa nameštaja u drugi. Kompanija C.P. je ponudila kišnu kabanicu koja se transformiše u udobnu fotelju na naduvavanje. Gde god se alazimo uz ovu udeću/nameštaj biće nam suvo i udobno [25].

Slika 3.42: Stolica Lean dizajnera: Eunggyu Lee, Junghoon Baek, Sangmin Yoon i Samuel Sari, Seonggeun Chio, može da se koristi za sušenje veša, metalna rebra na naslonu dobro provode toplotu kada su naslonjena na radiator [26].

Slika 3.43: Viseći sto dizajnera Endrit Hajnoa (Endrit Hajno). Sto je osmišljen za korisnike kojima povremeno treba sto a nemaju dovoljno prostora. Ovo rešenje pruža nekoliko funkcija: kada je okačen sto služi kao tabla sa podsetike jer je napravljna od plute; sastavlja se u 3 poteza; kuke na zidu mogu da se koriste kao čiviluk. Visina stola je podesiva prilagođavajući se korisnicima [27]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

35

3.5. ŽIVOTNI CIKLUS PROIZVODA I ŽIVOTNI VEK PROIZVODA.

J

oš jedna od bitnih stavki koju dizajner mora uzeti u obzir prilikom dizajniranja određenog proizvoda je činjenica da taj proizvod ima svoj „životni vek“ odnosno prolazi kroz određene faze koje ga određuju u tom trenutku ali i za budućnost. Svaka od ovih faza ima određene specifičnosti kojima dobro dizajniran proizvod može da se prilagodi dajući svoj maksimum kako proizvođaču, prodavcu, kupcu tako i životnom okruženju kojem se s pravom pridaje velika pažnja u novije vreme. Stoga prilikom razvoja proizvoda specifičnosti određenih faza životnog ciklusa trebaju biti na vreme uključene u dizajn i projektovanje željene forme i funkcije proizvoda. Veliku ulogu prilikom dizajniranja i projektovanja proizvoda igra i predviđeni životni vek proizvoda. Ovaj podatak je ekstremno važan jer se na osnovu njega određuju potrebni resursi i troškovi proizvodnje, minimalan kvalitet koji je između ostalog određen upotrebom materijala koji su manje ili više izdržljivi/ dugotrajni što se svakako odražava i na pouzdanost i kvalitet. Uloga industrijskog dizajna često prevazilazi okvire predviđenog životnog veka proizvoda jer neki proizvodi upravo zbog svojih vizuelnih karakteristika postaju „besmrtni“. Proizvod ima „dizajniran životni vek“ – određeni period nakon koga je predviđena zamena, ali do toga ne mora doći. U realnosti, do kraja života proizvoda dolazi kada ga tržište ili korisnik više ne žele. Automobili imaji predviđen životni vek otprilike 12 godina, ali klasična kola i danas preživljavaju, Avion DC3 imao je dizajniran životni vek od 20 godina – 60 godina kasnije i dalje leti. Ajfelov toranj je bio predviđen da traje 2 godine, više od veka kasnije stoji kao simbol Pariza. [11] „Klasici“ među proizvodima su dizajnirani takvim kvalitetom da su nadživeli očekivan životni vek – nekad i nekoliko generacija. Otmeno dizajnirani predmeti sa elegantno ili maštovito upotrebljenim materijalima preživljavaju jer su vanserijski privlačni, simbolični ili izazovni da se čuvaju kao dragocenosti. Neupečatljivo dizajnirani predmeti sa dosadnim ili neadekvatnim materijalima su namerno ili slučajno prolazni, odbacujemo ih bez premišljanja/gruže savesti. Na životni ciklus proizvoda može se posmatrati iz više perspektiva, pri čemu je u ovom slučaju potrebno obraditi pogled iz ekonomske perspektive i iz proizvodne perspektive. Ova dva pogleda moraju biti u čvrstoj sinergiji zarad nastanka uspešnog proizvoda. Iz perspektive ekonomije posebno marketinga proizvod se posmatra na sledeći način. Da bi neki proizvod imao vrednost za preduzeće potrebno je pronaći tržište koje je spremno da plati proizvod po ponuđenoj prodajnoj ceni; odnosno, potrebno je pozicioniranje i zadržavanje pozicija tog proizvoda na tržištu. Od rađanja do gašenja svaki proizvod prolazi kroz nekoliko faza koje čine njegov životni ciklus. Treba praviti razliku između životnog veka koji DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

predstavlja vremenski period koji počinje sa gotovim proizvodom koji je tek napustio fabričke proizvodne pogone, a završava se sa prestankom vršenja svih funkcija proizvoda; i životnog ciklusa koji počinje sa samom idejom za razvoj proizvoda, zatim prolazi kroz nekoliko faza, da bi se završio sa povlačenjem proizvodnje datog proizvoda. Poznavanje životnog ciklusa proizvoda je danas od vitalnog značaja, jer se čitave strategije razvoja proizvoda prave upravo u zavisnosti od toga u kojoj se fazi nalazi postojeći proizvod. Osnovne faze kroz koje svaki proizvod mora da prođe su: uvođenje, rast prodaje, zrelost i opadanje. Vremenski periodi trajanja određenih faza se razlikuju, što je već u ranijem tekstu pomenuto. Prehrambena industrija daje proizvode sa dugotrajnim životnim ciklusima, i u tom slučaju je najčešće kao strateško opredeljenje prisutno održavanje faze zrelosti, dok industrija tehnike i tehnologije daje proizvode sa znatno kraćim životnim ciklusom i tu se kao strategijsko opredeljenje kompanija javljaju razni pokušaji produžavanja životnog ciklusa proizvoda. Evo i kratkog objašnjenja za svaku fazu posebno (slika 3.44.) [9]: 1. Faza uvođenja Faza uvođenja je prva faza u životnom ciklusu proizvoda i nju karakteriše visoka proizvodna cena, visoki troškovi marketinga, mali obim prodaje i relativno malo prisustvo konkurencije. Da bi se proizvod dobro pozicionirao na tržištu potrebno je pre uvođenja novog proizvoda izvršiti detaljne analize i odrediti potencijalna tržišta i njihove karakteristike. Fokus dizajna u ovoj fazi je praćanje prvih upotreba proizvoda da bi se utvrdilo da li daje očekivane performanse, ključno je u ovom periodu biti u kontaktu sa korisnicima radi dodatnog „štimovanja“ ili dorađivanja dizajna ako postoji potreba. 2. Faza rasta U fazi rasta, prodaja proizvoda raste. Istovremeno raste i prisustvo konkurencije koja pokušava da kopira proizvod ili da tržištu ponudi suplement koji na sličan način može da zadovolji potrebe potrošača. Fazu rasta odlikuje i snižavanje troškova u proizvodnji, kao posledica većih proizvodnih serija i većeg iskustva u upravljanju proizvodnjom. Fokus dizajna u ovoj fazi je proporcionalno povećavanje snabdevanja i performansi proizvoda u skladu sa povećanom tražnjom, i omogućiti odgovarajući nivo podrške neophodan za održanje zadovoljstva korisnika i dalji rast prodaje. Sakupljanje zahteva za sledeću generaciju proizvoda treba da je u toku u ovoj fazi. 3. Faza zrelosti Kada proizvod dostigne fazu zrelosti može se reći da je prodaja dostigla svoj maksimum. Troškovi proizvodnje su minimalni, a proizvod je poznat potrošačima tako da nema potrebe za dodatnim troškovima promocije proizvoda. Prisutna je jaka konkurencija, stoga je potrebno izvršiti diferencijaciju 36

ili diverzifikaciju proizvoda ili snižavati cene proizvoda i primenjivati mere unapređenja prodaje kako bi se prodaja zadržala na željenom nivou. Dizajn fokus u ovoj fazi je poboljšavanje i prerađivanje proizvoda radi maksimizovanja zadovoljstva korisnika i njihovog zadržavanja. Dizajn i razvoj novog proizvoda već treba da je u toku u ovoj fazi. 4. Faza opadanja U ovoj fazi prodaja opada, a troškovi rastu. Zbog slabe tražnje za proizvodom potrebno je sniziti cene, a samim tim pada i profit. Profit u ovoj fazi prvenstveno se ostvaruje smanjivanjem troškova. U ovoj fazi potrebno je preispitati proizvod i ekonomsku opravdanost zadržavanja proizvoda na tržištu. Dizajn fokus u ovoj fazi je smanjenje troškova održavanja i razvoj strategija za tranziciju korisnika ka novom proizvodu. Testiranje sledeće generacije proizvoda treba da je u toku u ovoj fazi.

Slika 3.44: Faze životnog ciklusa proizvoda

Iz proizvodne perspektive malo je drugačiji pogled na žvotni ciklus proizvoda koji je opisan kroz različite faze koje su grupisane u četiri oblasti: razvoj prozivoda, proizvodnja i isporuka, upotreba, i kraj „života“ proizvoda (Ullman 2002). Ove oblasti su u daljem tekstu kratko objašnjene, sa fokusom na preporuke vezane za dizajniranje/projektovanje proizvoda radi povećanja kvaliteta, efikasnost procesa i smanjenja troškova povezanih sa ovim oblastima. Razvoj proizvoda –Razvoj proizvoda je ključna faza u pogledu budućeg uspeha proizvoda, odluke donesene u ovoj fazi u velikoj meri utiču kako na performanse proizvoda tako i na njegov celokupan životni ciklus. Teško je generalno definisati rezultate (performance) ove faze, jer se mnogo različitih faktora mora uzeti u obzir uz propisno modelovanje, i njihova povezanost treba biti analizirana. Faktori koji imaju veliku važnost za razvoj familije proizvoda mogu biti manje presudni (važni, decisive) u projektovanju fleksibilnih sistema. To implicira da ponekad najpouzdaniji modeli za razvoj proizvoda nisu generalni već su skrojeni za razvoj specifičnih klasa proizvoda. Proizvodnja i isporuka – Ova oblast podrazumeva faze pre upotrebe proizvoda, od proizvodnje do instalacije. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Proces proizvodnje materijalizuje proizvod i može u velikoj meri da utiče na njegove karakteristike, stoga materijali, procesi, i tehnologije moraju biti tako definisani da uključuju funkcionalnost proizvoda i efikasnost u proizvodnom procesu. Često, različite alternative moraju biti upoređene radi poboljšanja proizvodljivosti (manufacturability), nikad ne zanemarujući probleme troškova povezanih sa proizvodnjom. Slično proizvodnom procesu, proces montaže takođe utiče na krajnje karakteristike proizvoda kao i troškove, stoga se mora sistematski pristupiti i ovom delu proizvodnje, definisanjem pravila za generisanje redosleda montaže. Tehnike projektovanja, dizajn za proizvodnju i dizajn za montažu, stvorene su zbog njihove očigledne važnosti. Upotreba – Upotreba proizvoda trebalo bi najviše da određuje karakteristike proizvoda, tako da nema potrebe dodatno naglašavati koliko je važno uključenje ove faze tokom projektovanja/dizajniranja proizvoda. Pored toga, upotrebljivost (usibility) treba biti uzeta u obzir tokom prve faze životnog ciklusa proizvoda (razvoj). Takođe mora se uzeti u obzir da proizvod mora garantovati određenu pouzdanost, kao i činjenica da će biti potrebno i određeno održavanje ili servisiranje. Neka istraživanja bila su posebno fokusirana na razvoj modela za predviđanje pouzdanosti, i testiranje pouzdanosti proizvoda, posebno u oblasti električnih uređaja i elektronskom inženjerstvu. Problemi povezani sa pouzdanošću danas se stavljaju u vezu sa celim životnim ciklusom proizvoda. Radi toga specifične tehnike projektovanja su razvijene: Dizajn za pouzdanost, Dizajn za testiranje i održavanje. Kraj životnog ciklusa – u ovoj fazi podrazumeva se da je proizvod zastareo, rasklopljen, ponovno upotrebljen za neku drugu namenu (reused) i/ili recikliran. Potreba za uzimanjem u obzir načina rastavljanja proizvoda, kao i mogućnost ponovne upotrebe, često podrazumeva neke modifikacije u karakteristikama proizvoda. Ove teme postaju veoma važne, obzirom na povećanu pažnju na društvo i životno okruženje. Ovom problemu prvo se prišlo iz pozicije reciklaže i obnavljanja proizvoda (remanufacturing), zatim primenom širih koncepata eko dizajna. I za ove potrebe razvijene su tehnike projektovanja, Dizajn za okruženje koji integriše specifične zakone vezane za zaštitu životne sredine. Zašto neki proizvodi traju jako dugo u našim društvima dok su neki kratkortajni i prolazni? Javljaju se dve oblasti za razmatranje: dizajn ideja, i opipljiv, pojedinačni život proizvoda. Dizajn ideja odnosi se na one proizvode koji dostižu ikonički status koji prkose testu vremena, ili se mogu redizajnirati u manjoj meri tako da zadržavaju savremeni kredibilitet (savremenost) [10]. Poneki proizvod nikad ne promeni fizičku formu i biva kopiran mnogo puta postavši vanvremenski/ dugotrajan (slika 4.45.) Proizvodi prolazne prirode imaće kratak životni ciklus zbog faktora kao što su moda ili tehnološka zastarelost. Posebna briga koju stvaraju ovi proizvodi je otpad, koji 37

vremenom postaju. Postoje dva tipa otpada, odnosno razloga zašto postaju otpad: fizički i perceptualni [10]. Perceptualni otpad je izazvan silama kulture koje određuju vrednost i poželjnost; fizički otpad se odnosi na opipljiv materijalni otpad – direktnih ili indirektnih ostataka određenog procesa i/ili upotrebe. Životni ciklus objekata koje izaberemo da nam krase i ulepšavaju živote zavisi od mnogo faktora. Ako proizvod ima kratak životni vek, javlja se pitanje, kako može biti napravljen, a da proizvodi manje otpada? Može li se razraditi ovaj princip i pokušati da se razmišlja kako ponovo upotrebiti ovaj otpad i stvoriti novu metodologiju dizajna?

Slika 4.45: Cesca stolica (prva gore), jedan od najpoznatijih predmeta nastalih u školi Bauhaus 1926. godine. Najviše primenjivana stolica u kuhinjama, učionicama, čekaonicama, proizvodi se i danas nesmanjenim intenzitetom. Poslužila je kao inspiracija za mnoge stolice [28].

Životni ciklusi su bili predmeti studija biznis metoda i strategija dugo vremena. Tradicionalni model životnog ciklusa koji obuhvata, razvoj, rast zrelost i opadanje proizvoda, možda se može dodati nova faza koja bi obuhvatila nastali otpad kao sirovinu u fazi opadanja proizvoda. Prvo se mora utvrditi zašto proizvod postaje zastareo, gde treba ponovo da se oslovi pitanje isteka veka trajanja. Ako je proizvod kratkotrajan, redizajn i moguća druga primena treba da budu projektovani još u ranim fazama razvoja, pogledati sliku 3.46. Mora se razmisliti kako su napravljeni, kako im se može promeniti funkcija i namena nakon isteka inicijalnog životnog ciklusa. Životni ciklusi i njihove faze treba da se rastave na delove i da se razume njihova povezanst sa željenošću i zastarevanjem, da od prvih faza razvoja dizajna treba da preispitamo modele životnog ciklusa i da se stvore ova nova značenja u realnosti a ne samo kroz puke modele. Ovih par rečenica stvara dobar uvod za sledeći faktor moral u dizajnu.

Slika 3.46: Dve slike levo: Stočić napravljen od 6 časopisa, staklene ploče i metalne baze, dizajner: Vered Zaykowsky. Zanimljiv primer produženja životnog ciklusa proizvoda u ovom slučaju časopisa koji je ponovo iskorišćen nakon ispunjenja svoje primarne funkcije Slika prva desno: tabure takođe napravljen od iskorišćenih časopisa, dizajner Jeremiah Tesolin [29].


38

3.6. MORAL U DIZAJNU

S

ve čovekove aktivnosti imaju uticaj na okolinu u kojoj živi. Okruženje ima određeni kapacitet da se nosi sa time bez trajnih posledica, ali do određene granice, kojoj se ljudski rod opasno približava ugrožavajući budućnost sledećim generacijama. Uzrok tome je današnja industrija koju u najvećoj meri pokreće želja za profitom. Ovu rečenicu dodatno dramatizuje sledeća izjava: Uz globalnu stopu rasta od 3% godišnje, biće iskopano iz rudnika, procesuirano i odbačeno više stvari u sledećih 25 godina nego za celu istoriju čovečanstva [11]. Mnoge kompanije smanjenje troškova traže u premeštanju proizvodnje u delove sveta gde je radna snaga jeftinija, često ne postoji želja niti volja za racionalnije korišćenje resursa i menjanje navika izrazito potrošačkog društva. Da bi obezbeili buduće generacije potrebno je postići fer ravnotežu po pitanju sociopolitičkih i ekonomskih tema. Kao što se zna resursi nisu nepresušni, kako to utiče na dizajnere proizvoda i njihove radove? Neki proizvodi imaju veliku šansu da postanu otpad mnogo pre pretpostavljenog kraja životnog ciklusa. Možda treba da se ugledamo na dizajn klasika koji odolevaju testu vremena, ili treba da se stvorimo nove pristupe u procesu dizajna proizvoda? Balansirajući između potrebe za novim proizvodom i našom brigom za moral u dizajnu, možemo da težimo poboljšanju i stvaranju novih dizajn metoda.

inženjerstvo, eko-dizajn itd. Održivi razvoj kao koncepcija pruža rešenje za duži period, predlaže se adaptacija životnog ciklusa proizvoda tako da zadovoljava sadašnje potrebe bez ugrožavanja zadovoljenja potreba budućih generacija. Vremenska skala je ovde duža – recimo 50 godina u budućnost [11]. Glavni fokus dizajna za okruženje je ispitivanje životnog ciklusa materijala slika 3.47. i njegov uticaj na životnu sredinu, kako u formi sirovog materijala tako i kroz utrošak energije za njegovu proizvodnju, recikliranje, spaljivanje ili transformisanje u otpad. Za merenje faktora rizika za životnu sredinu definisani su određeni parametri za ispitivanje, jedan od njih je takozvani MET – skor materijala, energije i toksičnosti [12] . U slučaju materijala ispituje se direktno stepen iscrpljenosti oskudnih materijala dok se efekat staklene bašte, kiselost, smog i entrofikacija posmatraju kroz energiju povazanu sa svim fazama životnog ciklusa proizvoda. Rude i druge sirovine, većinom su neobnovljive, obrađuju se da bi dale materijale, koji se zatim pretvaraju u proizvode koji se upotrebljavaju, i na kraju njihovog „života“ se odbacuju. Mali procenat ulazi u krug reciklaže, ostatak se otklanja spaljivanjem ili odlaganjem na deponije. Procesi životnog veka se takođe ispituju u pogledu toksičnosti za čoveka, ekotoksičnosti i trošenja ozona.

Jedna od metoda je takozvani dizajn za okruženje koji obuhvata sve teme vezane za životni ciklus proizvoda, koje mogu da imaju efekta na životno okruženje, kao što su proizvodnja, distribucija, upotreba proizvoda, zatim prestanak korišćenja, ponovno korišćenje (reuse, eng.) ili reciklaža. Definiše se kao težnja da se izmene sadašnji dizajn procesa radi korigovanja poznatih i merljivih degradacija okruženja; vremenski okvir ovog načina razmišljanja je 10 i više godina što predstavlja prosečan očekivani životni vek proizvoda. Različiti pristupi su razvijeni radi smanjenja negativnog uticaja na okruženje kao što su: održivi razvoj, industrijska ekologije, zeleno Slika 3.47: Život materijala – sirovine se procesiraju stvarajući materijale, materijali se zatim prerađuju u proizvoda koji se koriste, zatim na kraju života proizvodi se odbacuju ili recikliraju. Energija i materijali se troše pri svakoj fazi, stvarajući otpad; toplotu; čvrste, tečne i gasovite emisije [30]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

39

Jedan od metoda uključuje prećenje aktivnosti kroz ceo životni vek proizvoda analizom troškova za utrošak energije i generisanja otpada. U svakoj fazi veka konzumira se određena količina energije, što je povezano sa ispuštanjem CO2 u atmosferu kao i sa ostalim emisijama: toplote, gasovitog, čvrstog ili tečnog otpada. Grubo postavljano, problem je što suma ovih neželjenih nuz-proizvoda nadmašuje kapacite životne sredine za njihovo apsorbovanje. Vidljiva oštećenja životne sredine su uglavnom lokalna, poreklo se može pratiti i izvršiti određenje mere otklanjanja. Mnogi zakoni za zaštitu životne sredine imaju za cilj skromna ali ipak kontinualna smanjenja aktivnosti koje oštećuju ŽS. Zakon nekih zemalja previđa 20% smanjenja prosečne potrošnje goriva za putnička vozila, što predstavlja veliki izazov [11]. Rast populacije i rast očekivanja ove populacije poništava 20% uštede koju razvijene zemlje žele postići. Održivi razvoj zahteva suštinski drugačija rešenja koja se mogu naći unutar samog dizajna proizvoda, koji može biti plodno tlo za kreativna rešenja. Kako odgovoriti problemu smanjenja negativnog efekta upotrebe proizvoda? Očigledan odgovor je učiniti više sa manje. Redukcija potrošnje materijala je postala moguća primenom reciklaže, upotrebom obnovljivih materijala, kao i smanjenjem veličine proizvoda ali i postepenom zamenom upotrebe dobara za upotrebom usluga. Svako smanjenje može biti postignuto dizajnom proizvoda manje težine, što utiče na uštedu pri transportu, optimizacijom termalnog menadžmenta objekata kao i povećanjem efikasnosti konverzije energije i potrošnje iste u industriji. Postoje zakoni koji propisuju koji procenat materijala mora da se reciklira. Proizvodi treba da su dizajnirani tako da se olakša rasklapanje (rastavljanje), tako komponente sa drugačijim karakteristikama mogu biti razdvojene na kraju životnog ciklusa proizvoda radi recimo reciklaže. Važno je napomenuti da se tehnike rasklapanje i separacije materijala mogu značajno razlikovati u zavisnosti od vrste proizvoda koji se rasklapa, na primer, vozila, elektronski uređaji i sl. Moraju se uzeti u obzir i troškovi rasklapanja. Komponente moraju biti dizajnirane

Slika 3.48: Reciklirano za sedenje, dizajner: Satoshi Itasaka. Hoklica je napravljena od recikirane gume, isporučuje u stanju kao na prvoj slici, savijanjem i pričvršćivanjem krajeva se osposobljava za upotrebu. U rastavljenom obliku pogodna je za transport jer zauzima malo prostora [31].


tako da mogu biti u većoj meri ponovo upotrebljene ili reciklirane; kada za to ne postoji mogućnost mora se proceniti njihova razgradljivost. Potreba da se još na samom početku razvoja proizvoda uzima u obzir njegov potencijalni uticaj na životnu sredinu, određena je razvojem specifičnog seta standarda ISO 14000 serije. Ovi standardi se tiču smanjenja korišćenja sirovih materijala, resursa i energije, poboljšava efikasnost procesa, redukciju u kvalitetu otpada i povećanje upotrebe recikliranja. Standardi, međutim, izražavaju zahteve u tekstualnoj formi i često su teški za integrisanje i inženjerski dizajn proces. Zbog toga razvijen je alat koji ove tekstualne zahteve prevodi u ograničenja, sa ciljem da omogući ispunjenje traženih uslova od strane proizvoda a u sklopu standarda [12]. Suština je razviti proizvod tako da je uračunato njegovo ponašanje u svakoj fazi životnog veka i da se svaki izazov u pogledu uticaja na životnu sredinu proba rešiti kroz dizajn proces u fazi razvoja proizvoda Nameštaj spada u pasivne proizvode koji ne zahtevaju energiju za izvršenje svoje primarne funkcije. Za razliku od proizvoda koji aktivno troše energiju, glavni uticaj na životnu sredinu ogleda se u potrošnji energije u delu životnog veka povezan sa proizvodnjom materijala i samog nameštaja Verovatno najefektivnija mera od svih u slučaju nameštaja je produženje životnog ciklusa proizvoda. Dupliranje životnog veka proizvoda smanjuje se za duplo uticaj 3 od 4 faze sa slike 3.47. odnosno konzumiranja energije. Često možemo da vidimo kako dobro dizajniran nameštaj napravljen od kvalitetnih materijala, odoleva vremenu ne gubeći vrednost kako tržišnu tako i u očima korisnika (stilski nameštaj, na primer). Postoje načini kako da se produži životni vek proizvoda. Može se uzeti u obzir: redizajnirenje u sklopu oblasti menadžmenta otpadom, ponovno korišćenje, povratan ciklus otpada (gde otpad jednog čoveka postaje gorivo za drugog), lakoćom popravke, izdržljivošću/dugovečnošću proizvoda, komponente za nadogradnju sa elementima za poboljšanja (prozvod se nadograđuje bez potrebe za kupovinom novog u celini). Moraju se pronaći nove metode rada i komunikacije, iznad geo – socijalnih granica, da preispitujemo izbor aplikacije materijala, slike 3.48. i 3.49. [10]. Jedan broj dizajnera i organizacija rade efektivno sa talentovanim specijalizovanim zanatlijama na razvoju

40

proizvoda koji su stvoreni u ekonomiji obostrane koristi. Neki tradicionalni metodi dekoracije su vraćeni u upotrebu u dizajnu proizvoda sa svežom novom perspektivom koja stvara interes sa određenim stepenom dvoznačnosti i misterije [10]. Ovo sve vraća fokus na industrijski dizajn, koji može da ima veliki uticaj na produženje životnog veka proizvoda – ljudi ne bacaju stvari koje vole. Stari proizvodi u očima ljudi imaju često toliko nisku vrednost da lako postaju otpad, lako se odbace. Ovo naglašava izazov industrijskom dizajnu, stvoriti proizvod koji je prilagodljiv i može biti lako personalizovan tako da stiče svaj lični karakter „ličnost“ da prosto prenosi poruku „sačuvaj me, deo sam tvog života“. Da bi se ovo postiglo neophodna je unija tehnologije i industrijskog dizajna da bi se stvorio proizvod koji može da prihvati evoluciju tehnologije, a u isto vreme da je napravljen od kvalitetnih materijala, dobrog je dizajna i prilagodljiv korisniku tako da dobija dugovečni individualni karakter, da postane nešto što se predaje sledećoj generaciji (deci). To je ideal. Na primer u kompaniji Steelcase koja je jedna od pionira primene principa dizajna za okruženje u industriji nameštaja, može se uočiti da su razvili 3 ključne strateške inicijative čiji je cilj da osiguraju najbolje rezultate u odnosu prema životnoj sredini, klijentima i ukupnom poslovanju [13]. • Hemijska svojstva materijala: posmatrajući hemijska svojstva materijala koje koriste, nastoje izbeći potencijalno opasne materije u procesima i proizvodima. • Procena životnog veka proizvoda: zahvaljujući ovoj metodi, mogu kvantifikovati uticaj proizvoda na životnu sredinu. Objavljuju ih u dekleracijama za zaštitu životne sredine kako bi pomogli klijentima da odlučuju odgovorno. • Ponovna upotreba i reciklaža: garantuju reciklabilnost komponenata i organizuju ponovno upotrebljive kanale proizvodnje, stvarajući pritom uslove za drugi život proizvoda. U 2000. godini, prvi u industriji su uveli primenu


sistematskog pristupa životnom veku proizvoda pri njihovom dizajniranju. U svakoj fazi, procena životnog ciklusa meri: • količinu energije i resurse koji se koriste za proizvodnju • njihov uticaj na emisiju u vazduh, vodu i tlo. Neki od primera njihovih aktivnosti: Sirovine Ormar - Universal Storage: • Bez PVC-a - Universal Storage PP rolo vrata izbegavaju 1000 tona emisije CO2 godišnje (naspram PVC-u). • 27% reciklirajući sadržaj. • Ne sadrži opasne materije (olovo, živu, kadmij, hrom VI) i opasne teško zapaljive materijale. Proizvodnja Sto - FrameOne: • Bojenje: tzv. VOC-free - bez isparavajućih komponenti i teških metala. • Neiskorišćena boja koja se ne pridodaje proizvodu može se ponovno i direktno iskoristiti u proizvodnji. • Kontinuirano smanjenje potrošnje energije i vode, otpada i emisije u vazduh. Transport Stolica Reply: • 58% veličine i volumena ambalaže u odnosu na potpuno sastavljenu stolicu. Upotreba Partito: • Iverice u njuhovim proizvodima zadovoljavaju E1 niskoemisijske standarde, čime doprinose boljem kvalitetu vazduha u zatvorenom prostoru. Kraj života proizvoda Stolica Think: • Do 99% reciklirajući po masi. • Lako rastavljiv za svega 5 minuta sa osnovnim ručnim alatom. • Delovi teži od 50g jasno su označeni za reciklažu. Slika 3.49: Baštenska klupa, dizajner: Jurgen Bey. Kulupa je napravljena od sena i sličnog baštenskog materijala koji se smatra otpadom. Komposter koji predstavlja kalup omogućava stvaranje klupe bilo koje dužine. Ekstrudiran kompast se zatim ojačava smolom da bi održao oblik [32].

41

3.7. MATERIJALI

T

ehnologija se danas razvija konstantno i progresivno, bez obzira na sociopolitičke okvire. Tehničke inovacije su veliki motivator i moderator u industriji. Osnovne promene i inovacije dešavaju se u oblasti razvoja novih materijala, komponenata, aplikacija, i informacionih resursa. Razvoj materijala nudi mnoštvo izbora za nove aplikacije. Kako se bira specifičan materijal i koje osobine materijala su najbitnije? Na izbor materijala direktno utiče određivanje prioriteta za zadovoljenje određenih zahteva tokom razvoja proizvoda, u smislu, funkcije i namene proizvoda, sastavnih delova proizvoda i uslova tehničko tehnoloških koje oni moraju zadovoljiti, a ne manje bitan uslov je postizanje željenih manje opipljivih osobina koje krajnji korisnik doživljava. Materijal po definiciji predstavlja kožu proizvoda; on krije unutrašnje procese u proizvodu, u direktnom je kontaktu sa čovekom, što ga čini na neki način interfejsom. Primetan je veliki napredak u dizajn interfejsu sa fokusom na čulo dodira (senzore taktilnosti) posebno u visokotehnološkim proizvodima. Međutim kako su visokotehnološke komponente sve kompaktnije i lako se prikrivaju unutar dizajn rešenja, postoji velika mogućnost za integrisanje visoke tehnologije i u oblasti dizajna nameštaja, dajući ovim rešenjima sasvim nove funkcije i nove mogućnosti, bez narušavanje estetike primenom veoma malih uređaja, i senzora na dodir koji mogu biti vešto uklopljeni u formu (slika 3.50.) Istorijski razvoj tehnologije materijala skovao je put dizajnu proizvoda. Prva čelična cev savijena je u stolicu u


ranim 1990 tim. Industrijski metodi proizvodnje i kompjuterizacija imale su veliki uticaj na svet napravljen čovekovom rukom, materijali i metode produkcije konstantno se redefinišu. Sintetički materijali i visokotehnološki (high-tech) proizvodni metodi koegzistiraju uz prirodne materijale utemeljene drevnim zanatskim metodama – ali sa očiglednim razlikama u troškovima i vremenu izrade. Selekcija materijala za određeni dizajn projekat najviše zavisi od željenih fizičkih osobina kao što su trajnost (postojanost), održivost, formiranje oblika (forme), proučavanje koje je usko vezano sa ergonomijom, važne su i estetske karakteristike predodređenje željom dizajnera ali i krajnih korisnika. Izbor materijala je definisan i prirodom korisnika (deca, stariji ljudi, sportisti i sl.), zakonskim normama koje mora da ispunjava. Veoma je važno znati i tehničke osobine materijala, da li će izdržati korišćenje sa minimalnom potrebom za popravke, odnosno izdržjivost, za koliki nivo opterećenja je pogodan, elastičnost, da li je toksičan, da li je siguran za upotrebu, koliko je pogodan za reciklažu itd. Takođe tokom definisanja dizajna proizvoda mora se voditi računi o tome kako će se taj proizvod izraditi. Informacije koje se moraju imati o proizvodu mogu se podeliti u 3 grupe: tehnološke osobine, upotrebne osobine, uticaj na životnu sredinu. Tokom razvoja proizvoda materijali se biraju tako da poseduju određenu kombinaciju osobina koje će na najbolji način zadovoljiti željenu namenu i funkciju proizvoda. Primetna je potreba da Slika 3.50: Fotelja „u svemiru (@-space)“, dizajner Johan Berhin za Green Furniture Sweden. Ovo je medija fotelja sa ugrađenim zvučnicima (sound system), ima mogućnost ugradnje kompjuterske/igračke stanice i monitora [33].

42

materijali poseduju još neke osobine koje kreiraju osećaj satisfakcije proizvodom a povezane su sa estetikom i karakterom (personality, eng.), koje se mogu grupisati u četvrtu grupu estetskih osobina materijala. Materijali ne utiču samo na dizajn proces; oni takođe izazivaju različite emotivne reakcije. Materijal se biraju i u zavisnosti od emotivnih reakcija ili čulnog osećaja koji se želi postići dizajnom proizvoda, jer on čulno komunicira sa korisnikom, daje proizvodu karakter izazivajući određene reakcije, pokrećući određena osećanja, što u velikoj meri može da utiče na doživljaj satisfakcije. Čak i vizuelni doživljaj materijala i forme proizvoda može uspešno da dočara mogući osećaj, još pre stvarnog korišćenja proizvoda, čineći ga poželjnim na prvi pogled. Industrijski dizajn ima veliku ulogu u prodaji proizvoda, jer ga čini poželjnim, ali taj proizvod mora i tehnički da podrži datu mu funkciju i namenu. Stoga dizajner na osnovu četiri spomenute grupe informacija o osobinama materijala bira materijal na osnovu inženjerske dimenzije i estetske dimenzije. Inženjerska dimenzija – zasniva se na naučnom razumevanju fizičkih osobina materijala, koji zavise od atomske strukture i veza između atoma. Ovde se traži osnovni izvor određenih osobina materijala, kao što su gustina, čvrstoća, elastičnost i žilavost, električna i termalna provodljivost, optičke osobine itd. Prema ovim tehničkim osobinama materijali se dele na 4 porodice materijala: metali, polimeri, keramike i kompoziti [11]. Kompoziti su materijali napravljeni kombinacijom metarijala iz prve 3 grupe, radi dobijanja željenih osobina koje čine kombinaciju osobina dva kombinovana materijala, primer za ovakav materijal je automobilska guma – kombinacija elastomera i čeličnih žica. Navedene 4 porodice materijala se dele na klase u okviru iste porodice materijala, zatim, klase se dele na članove klasa. Svaki član predstavlja specifičan materijal koji poseduje svoj profil fizičkih osobina, koji se sastoji od seta informacija o fizičkom, hemijskom, mehaničkom, termičkom, električnom i optičkom ponašanju datog materijala. Ove klasifikacije su u formi tabela koje predstavljaju dobru bazu za inženjere i umnogome olakšavaju izbor materijala prema željenim karakteristikama. Međutim nauka je jedna a dizajn je druga kategorija, samo fizičke karakteristike nisu dovoljne za uspešan proizvod. Materijal od koga se proizvodi prave vrlo često će biti u direktnom kontaktu sa čovekom, stoga se mora izvršiti i ergonomska analiza, gde postoje 3 kriterijuma koje materijal u krajnjem obliku kao proizvod mora da ispuni: prilagođenost mogućnostima ljudskog tela, poklapanje sa moći razumevanja ljudskog uma i okruženje u kome čovek živi i radi [11]. U poslednje vreme zaštita životne sredine s pravom postaje bitna, stoga su i ove osobine važne. (obrađene u prethodnom poglavlju, moral u dizajnu).

će se složitit da je metal „hladan“, da je pluta „topla“, da vinska čaša zvoni kad se udari. Čaša od polistirena može delovati isto kao staklena čaša, ali kada se uzme u ruke osetno je lakša, toplija, manje kruta, kad sa udari ne zvoni. Doživljaj koji ostavlja toliko je različit, da bi u luksuznim restoranim bila nezamisliva. Ovo je najednostavniji primer estetskih razlika otprilike opisanih, ali one mogu biti i kvantifikovane: • Taktilne osobine – osećaj tvrdoće materijala direktno je vezan za fizičku osobinu tvrdoće koja se lako meri, međutim kada kažemo da je nešto meko, to se ne odnosi na fizičku osobinu mekost jer ne postoji. Elastični materijali kada se uhvate rukom, pritisnuta površina se udubi, otpuštanjem se vraća u prvobitan položaj. To je elastično ponašanje, najbliža fizička osobina koja opisuje ovo ponašanje je modul elastičnosti a ne tvrdoća. Metal stvara utisak da je „hladan“ na dodir jer brzo odvodi toplotu; u suprotnom bio bi „topao“. Ova osobina ima najviše veze sa toplotnom provodljivošću. Analizom osećaja na dodir, polimerne pene, drvo male gustine (balsa) i pluta stvaraju osećaj topline i mekoće, Keramika kamen, metali i staklo su hladni i tvrdi, polimeri i kompoziti leže između ovih krajnosti. • Optičke osobine – Metali su neprovidni zbog polikristalne strukture. Materijali kristalne strukture raspršuju svetlost pa su stoga neprovidni ili poluprovidni (transulecent, eng.). Stakla i monokristalne strukture su transparentni. Polimere krasi naveća raznovrsnost transparencije, od potpune providnosti do totalne neprovidnosti. Transparencija je nejčešće opisana sa 4 nivoa: netransparentno, polutransparentno (translucent, eng.), providno, kristalno čisto. Još jedna optička osobina je boja, koja može biti lako određena merenjem talasne dužine svetlosti, iz dizajnerskog ugla to i nema neke pomoći, pa se češće primenjuje poređenje boja pomoću karte boja kao što je pantone. Na kraju tu je refleksija svetlosti, osobina koja zavisi delimično od materijala a delimično od obrade površine ili detalja na istoj. Opisuje se rangiranjem na matirano (bez sjaja), ljuska od jajeta, polu sjajno, sjajno, ogledalo. • Akustične osobine – odnose se na frekvenciju zvuka koji materijal emituje kada je udaren, a koja zavisi od njegovih fizičkih osobina: elastičnog modula (modulus) i gustine. Frekvencija nije jedini aspekt akustične reakcije - tu je i prigušivanje zvuka. Materijali snažnih prigušujućih osobina imaju tup i prigušen zvuk. Akustičnu bistrinu – suprotno od prigušivanja poseduju materijali koji emituju jasan, čist zvuk visokih tonova, na primer, bronza, staklo, i ostali metali pa se koriste za pravljenje zvonca. Razne gume, pene, polimeri zvuče tupo i za razliku od metala vibriraju na niskim frekvencijama pa se koriste za prigušivanje zvuka.

Estetska dimenzija – estetske osobine su one povezane sa čulima: dodir, vid, sluh, miris i ukus. Većina DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

43

3.7.1 PRIMENA MATERIJALA U DIZAJNU NAMEŠTAJA I LIČNA DIMENZIJA DOŽIVLJAJA MATERIJALA Interakcija sa materijalima dešava se kroz proizvode koji su od njih napravljeni. Ova interakcija uključuje tehničke i estetske osobine proizvoda, ali ni to nije sve. Proizvod se doživljava na osnovu opažajnih atributa i asocijacija koji mu daju „ličnost“ koju je dizajner velikim trudom želeo postići. Može li se za materijal reći da ima opažajne atribute i asocijacije? Na prvi pogled ne ali kada se primeni na proizvod učestvuje u davanju navedenih atributa.

druge strane treba da budu prijemčivi kupčevom oku, da daju karakter nameštaju, da izazovu željene emocionalne rekacije u saradnji sa odgovoarajućom dizajnerskom formom. Ova podela nije striktna, čest je slučaj da jedan materijal ima i konstrukcijsku i dekorativnu ulogu, na primer izrezbarene drvene stolice i stolove (Slika 3.51.). Najčešće se koristi više različitih materijala što zavisi od kompleksnosti samog komada nameštaja i uloge koje delovi nameštaja vrše.

U dizajnu i proizvodnji nameštaja primenjuju se gotove sve vrste materijala u većoj ili manjoj meri, što je zavisno od uloge delova na koje se primenjuju i uslova koje moraju da ispune radi zadovoljenja potrebe. Neki materijali imaju primat u odnosu na ostale, prvenstveno zbog dostupnosti, cene, lakoće obrade ali i istorijskog nasleđa, kulture i tradicije. Nameštaj kao kategorija proizvoda postoji gotovo kroz celu čovekovu istoriju, isprativši pojavu novih materijala i načina njihove obrade. Neki materijali, uglavnom prirodni, zbog tradicije imaju veliki značaj i perceptivnu vrednost kod korisnika ali i proizvođača, iako su se pojavili napredniji sintetički materijali, što potvrđuje kulturološku ulogu nameštaja u društvu. Radi lakšeg praćenja primene materijala, dodata je grupa prirodnih materjala, koju sačinjava kombinacija materijala iz prethodno navedenih osnovnih porodica materijala.

Odluka koji će se materijali koristiti u velikoj meri zavisi od, klase nameštaja, odnosno cene koja se želi postići, pri čemi ima ulogu i statusni simbol, moda i trend, zavisi i od ostalih faktora do sada pomenutih (ciljna grupa, ergonomski zatevi, namena funkcija itd.)

Materijali u dizajnu nameštaja odlikuju se dvema primenama. Razlikuju se konstrukcioni i dekorativni materijali. Konstrukcijski materijali imaju prvenstvenu ulogu da nameštaju daju stabilnost prilikom obavljanja primarne funkcije, zahteva se od njih da su stabilnog oblika i da imaju određeni stepen čvrstoće ali i elastičnosti radi podnošenja predviđenih sila pritiska, takođe se zahteva da su dugotrajni i laki za obradu. Dekorativni materijali s

Slika 3.51: Stolica „Rocking Beauty“, stočić „Inner beauty“ i stolica „Flower Chair“ dizajn Islandskog studija StudioBility, savršeno ilustruju kako konstrukcijski materijal, u ovom slučaju drvo, može biti neverovatno dekorativan [34].


44

Drvo Ovo je prirodan materijal koji se sastoji iz vlakana, koja obrazuju teksturu površine, patern i osećaj koji drugi materijali ne pružaju. Ovaj materijal je taktilan (opipljiv) – doživljava se kao topliji od mnogih materijala i naizgled je mekši. Povezuje se sa karakterističnim zvukom i mirisom. Karakteriše ga tradicija – povezuje se sa zanatskim umećem. Pored svega „dobro stari“ stičući dodatne karaktersitike s godinama. Predmeti napravljeni od drveta više se vrednuju kada su stariji nego kad su novi. Ovde ima više od čiste estetike, tu je i stvaranje karaktera (personality) trudom dizajnera, ništa manje od toga. U dizajnu i proizvodnji nameštaja drvo i derivati drveta najprimenjeniji su materijali, u čemu ima bitnu ulogu duga tradicija veština obrade drveta. Ovaj materijal je prilično lak za obradu, ima zadovoljavajuće mehaničke osobine, nije skup, estetskim osobinama je najprijemčiviji čoveku. Međutim problem koji se javlja upotrebom ovog proizvoda je uticaj na životnu sredinu. Masovna proizvodnja zahteva veliku količinu drveta, koju priroda ne može dovoljno brzo da stvori. Postoji mogućnost reciklaže ali druga generacija materijala od drveta ima lošije osobine.

preuzima i estetsku ulogu. U zavisnosti od vrste drveta koje ze primenjuje razlikuje se cena i klasa nameštaja. (slike 3.51. i slika 3.51.) Slika 3.52: Fotelja „Smoke Chair“ dizajnera Marten Baas-a predstavlja nameštaj visoke klase, aristokratskog je dizajna ali drvo je upotrebljeno na drugačiji način. Obrađeno je spaljivanjem koje je zatim premazano zaštitnim lakom. Dodata je visokokvalitetna koža dajući celokupmom dizajnu intrigu i misteriju [35].

Uloga drveta u dizajnu nameštaja je primarno konstrukcijska, međutim u velikom broju slučajeva drvo


45

Ostali prirodni materijali Pored drveta, dugu tradiciju u dizajnu nameštaja imaju prirodane tkanine (lan, vuna, pamuk...), zatim koža i neke biljke poput bambusa i različitih vrsta trski (za pleteni nameštaj). Uloga ovih materijala je prvenstveno dekorativna, dajući nameštaju kako estetsku vredost tako i elemente udobnosti. Koža je najcenjeniji dekorativni materijal, nameštaju daje visoku vrednost ne samo estetsku već i socijalnu, jer predstavlja bogatstvo, aristokratiju, prestiž. (slike 3.52 – 3.54.)

Primarna primena metala u nameštaju je ipak konstrukcijska, zbog svoje hladnoće i tvrdoće ne stvara utisak udobnosti, međutim uliva veliku sigurnost jer nameštaju daje čvrstinu i stabilnost. Svojim dobrim osobinama obrade daje velike mogućnosti postizanja maštovite forme, ali obavezno se mora kombinovati sa materijalima koji ulivaju osećaj topline i udobnosti pogotova u delovima koji su u direktnom kontaktu sa čovekovim telom. Na slici 3.54. metal ima primarnu konstrukcijsku ulogu, tanke šipke deluju neupadljivo, na slici 3.55. metal ima dvoznačnu ulogu, i konstrukcijsku i dekorativnu.

Metal Metal se čini hladan, čvrst, precizan, odzvanja kada se udari, dobro reflektuje svetlost kada je ispoliran, sjaji se. Dobro je prihvaćen i uliva poverenje – mehanički primenjen metal deluje veoma jako, u samoj prirodi mu je da izgleda kao da je projektovan. Čvrstina metala dozvoljava vitke strukture. Može se oblikovati u tečne oblike kao isprepletane sajle, ili u čvrste stabilne oblike sa integralnim detaljima i kompleksnošću. Kao i drvo, pojedini metali „dobro stare“ stičući patinu koja ga čini atraktivnijim nego kad je sveže ispoliran – kao kod bronzanih skulptura, kalaj na šoljama, olovo i bakar na krovovima... Slika 3.53: „Super elastica“ dizajneri: Marco Zanuso i Giuseppe Roboni za Vittorio Bonacina. Spoj dizajnera i porodične firme sa tradicijom specijalizovane za pleteni nameštaj rezultirao je ovim komadom nameštaja modernih linija [36].

Slika 3.55: Police za knjige, dizajner Rick Ivey Ontario, napravljene od čelika dostipne u 3 boje, beloj, crnoj i „ostareo čelik“ [38].

Slika 3.54: Stolica i tabure dizajn studija “SHE Design Studio”. Da bi se dobio ovakav dizajn kombinovana je vuna i termoplastično predivo, što je tkanini dalo potrebnu krutost ali zadržavajući mekoću [37].


46

Polimeri „Jeftina plastična imitacija“, nekada je to bila česta fraza – veoma teška reputacija za prevazilaženje. Potiče od ranijih upotreba plastike: da simulira boju i sjaj tradicionalne ručno napravljene Japanske grnčarije, koja je bila mnogo cenjena u Evropi. Polimeri za široku upotebu na proizvodima jesu jeftini. Lako se boje i oblikuju (zbog čega se i zovu plastika) lako praveći imitaciju. Za razliku od keramike, sjaj se lako ogrebe, boja bledi – ne stare graciozno. Vidi se odakle je reputacija došla. Ali da li je pravdana? Ni jedna klasa materijala ne može da poprimi toliko karakteristika kao polimeri: obojeni, izgledaju kao keramika; naštampani, mogu da izgledaju kao drvo ili tekstil; metalizirani izgledaju kao metal; mogu biti transparentni kao staklo ili neprovidni kao olovo; fleksibilni kao guma ili krti kao aluminijim (kada su ojačani). I pored ovog kameleon ponašanja polimeri imaju određeni karakter: na osećaj su topli (mnogo topliji od metala ili stakla); prilagodljivi su i to je deo njihovog specijalnog karaktera, pogodni su za dizajn jarkih boja, veseo i čak humorističan dizajn. Ove prednosti su našle veliku primenu u dizajnu nameštaja, jer omogućavaju dizajneru veliku slobodu u stvaranju forme i raznolikost osobina. Moguće je na jednostavniji način napraviti udoban nameštaj mekanih oblika, koji prostoru daje prijatnu atmosferu. Ove materijale krase i dobre fizičke osobine, ali i odnos prema prirodnoj sredini. Polimeri imaju prilično lošu reputaciju u odnosu na životnu sredinu ali kao neiskorišćeni otpad. U stvarnosti zahtevaju manju utrošak energije za obradu, pogodni su za reciklažu jer ne gube mehaničke osobine ponovnom upotrebom, lako menjaju oblik (Slika 3.56.). Barska stolica „The Muira Stacking Stool“(slika 3.57.), sačinjena od izlivenog polipropilena, robusna je ali ipak nudi dinamičnu formu u raznim bojama, koji pokazuje uspešan spoj konstrukcije i ergonomije. Dobro se uklapa u prostor štedeći prostor, nova aplikacija starog materijala (recikliran), naglašava pametan pristup dizajnu.

Slika 3.56:Stolica i sto “Fresh Fat series”, dizajner: Tom Dixon, komadi su napravljeni ekstrudiranjem zagrejanog Provista, materijala amorfne copoliesterske smole proizvođača Eastern Chemical Company. Zagrejan materijal je razvlačen, uvrtan i oblikovan u predstavljene komade nameštaja [39].


Slika 3.57: “The Muira Stacking Stool” dizajner: Konstantin Grčić, barska stolica napravljenja os polipropilena [40].

47

Keramika i staklo Ovi materijali imaju dugu tradiciju, počev od grčke grnčarije i rimskog stakla. Prihvataju gotovo svaku boju, a njihova otpornost na grebanje, abraziju, gubljenje boje i koroziju čini ih skoro besmrtnim, što je ugroženo jedino lomjivošću. Ovo su bili, a i dalje su materijali vezani za industriju baziranu na zanatskom umeću: Venecijansko staklo, Meissen porcelan, Wedgwood grnčarija, vrednovani su nekada koliko i srebro. Kao materijal današnjice keramika je dobila dodatne asocijacije vezane za naperednu tehnologiju – ringle za šporet, ventili za velike temperature/pritisak, ploče za spejsšatl – materijal za ekstremne uslove. U industriji nameštaja ovi materijali nemaju veliku primenu, oni se svode uglavnom na dekorativne elemente. Češće se koristi staklo, koje daje nameštaju određenu transparentnost stvarajući specifičnu snažnu ali neupadljivu estetiku slika 3.58.

Kao što se vidi materijali ipak imaju svoju ličnonost koja je skrivena čak i pre nego što se oblikuju u neku prepoznatljivu formu. Pravilnom primenom ovaj karakter može doprineti nastanku odličnih proizvoda. Razvoj materijala uglavnom nastaje iz naučnih kreacija, nastanka nečeg unikatnog, ili ponovnim uključivanjem ili korišćenjem materijala iz prošlosti koji su možda zaboravljeni ili su izašli iz mode. Razvoj materijala daje priliku dizajneru da stvori ultimativni proizvod – da ponudi nešto što do tad nije viđeno.

Slika 3.58: Duh stolica „The Ghost Chair“ kompanije FIAM iz Italije. Ova monolitna stolica (iz jednog komada) napravljena je od stakla debljine 12mm [41].

Slika 3.59: Fotelja “Duboka Šuma (Deep Forest)” napravljena od 374 oblikovanih i kreativno spojenih drvenih klinova [42].

Nisu uvek novi materijali ti koji nude put ka inovacijama u dizajnu, tradicionalni procesi, zanatske tehnike (slika 3.59.), stari ili čak reciklirani materijali mogu biti prožeti novim životom kroz aplikacije s kojima nisu ranije povezivani.


48

3.8. PRISTUP PROIZVODNJI

K

omercijalni proizvod koji se dizajnira u jednom trenutku treba da se proizvede. Ovu naizgled jednostavnu i savim logičnu činjenicu dizajner ne sme da zanemari. Kreativnost i estetski izraz nemaju granice ali tehologija na žalost ima, nije moguće napraviti baš svaku zamisao, ili možda jeste moguće ali po kojoj ceni i u kom vremenskom periodu. Dizajner ima obavezu da prati razvoj tehnologije u oblasti kojom se bavi i da dizajnira rešenja koja su u okviru dostupnih proizvodnih tehnologija koja su razvijena u dovoljnoj meri da proizvodnja bude isplativa u smislu troškova i potrebnog vremena izrade. Konceptualni dizajn daje slobodu kreatvinom izražaju i vizionarstvu jer nije prvenstveno namenjen skorijoj proizvodnji, ali odličan je način za pronalaženje primene tehnologija u najavi ili čak motivacija za razvoj novih tehnologija i stvaranje sasvih novih potreba kod kupaca. Izbor pristupa proizvodnje bitan je faktor koji može direktno da utiče na formu proizvoda. Forma proizvoda koja je u skladu sa odabranim pristupom proizvodnji povoljno utiče na krajnu cenu proizvoda i vreme izrade. Suprotni slučaj može da bude poguban za tržišnu poziciju proizvoda zbog stvaranje nepotrebnih troškova u proizvodnji. Ovi neželjeni troškovi u fazi razvoja i projektovanja mogu biti izbegnuti na jeftiniji i jednostavniji način nego u kasnijm fazama. U zavisnosti od fokusa na određene faze životnog ciklusa proizvoda razvijene su metodlogije za dizajn/projektovanje proizvoda: projektovanje za proizvodnju, projektovanje za montažu, projektovanje za održavanje/servis, projektovanje za pouzdanst, projektovanje za okruženje [12]. U ovom slučaju zanimljiv je metod projektovanja za proizvodnju jer je fokusiran na proizvodnu fazu života proizvoda, tj njegovu produktivnost, koja ima veliki uticaj na krajnu cenu.

3.8.1. DIZAJN ZA PROIZVODNJU (DFM) Dizajn za proizvodnju definiše karakteristike proizvoda radi obezbeđivanja efikasne i kvalitetne prizvodnje. Podrazumeva dizajn za minimizaciju vremena i troškova proizvodnje ali zadržavanjem željeni kvalitet proizvoda. Svaki proizvodni proces pokazuje različite karakteristike koje moraju biti uzete u obzir tokom projektovanja/dizajna proizvoda. Tip proizvoda, mala ili velika serija, kontinualni ili prekidni proces proizvodnje, vrsta ili količina informacija u procesu, i mnoge druge teme definišu razliku izmeđi proscesa, stoga se metodi dizajna za proizvodnju razlikuju u zavisnosti od aspekta proizvoda na koji se fokusiraju. Ako je u fokusu proizvod, procenjuju se ograničenja u obliku i geometriji, ako je u fokusu proces proizvodnje procenjuju se kompleksnost procesa, pouzdanost i dostupnost alata. Mogu se identifikovati i neki zajednički principi, na primer, maksimizacija upotrebe standardnih kompnenata, alata i materijala (uzimajući u obzir i nove DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

materijale i alate), kompleksnosti itd.

minimizacije

geometrijeke

Metode i alati razvijeni za DfM generalno uključuju procenu tehnološke izvodljivosti, i/ili ekonomske izvodljivosti, i/ili kompromisnu optimizaciju prethodna dva. Različiti modeli DfM mogu se upotrebiti u različitim kontekstima, često se proizvodni izazovi razmatraju zajedno sa izazovima dizajna za sastavljanje/montaža. Koristi se tada spoj dizajna za proizvodnju i dizajna za sklapanje (zajednički naziv: dizajn za proizvodnju i montažu), procenjuje se tehnologičnost komponenata kada su već definisane principima dizajna za sklapanje.

Veza između dizajna i proizvodnje Ključni uticaj na odluke u dizajnu imaju, troškovi proizvodnje, vreme proizvodnje i kvalitet proizvoda. Pojam proizvodnje vezan je za [14]: • Proizvodnju komponenata u uskom smislu, prihvaćenim procesima (primarno i sekundarno oblikovanje, otklanjanje materijala, spajanje, završavanje, promena osobina materijala) • Sklapanje, uz transport komponenti • Kontrola kvaliteta • Logistika materijala • Planiranje operacija Dizajneri moraju uzeti u obzir određene preporuke koje se tiču, proizvodnje, kontrole kvaliteta, sklapanja i transporta i da ih uključe i razvoj proizvoda. Dizajn za proizvodnju treba da bude primenjen od najranije moguće faze razvoja proizvoda. Ovim se omogućava najbolje ispunjenje tražene funkcije proizvoda i najbolje rešenje iz tačke gledišta proizvodnje. Od samog početka proizvod treba biti oblikovan tako, da bude prikladan za proizvodnju. To se sprovodi tako, da se koriste međufunkcionalni timovi osoblja iz marketinga, proizvodnje i inženjeringa, kao i razmatranjem oblikovanja proizvodnog procesa u raznim fazama procesa razvoja proizvoda. Često se takav proces naziva simultani inženjering ili simultani razvoj. U proizvodnji nameštaja pristup proizvodnji se javlja najčešće u četiri oblika, čiji izbor zavisi od funkcije i namene komada nameštaja i od drugih prethodno navedenih faktora koji utiču na dizajn nameštaja.

• • • •

Pristupi proizvodnji su: Pojedinačna Maloserijska Serijska Masovna

49

Pojedinačna proizvodnja Ova vrsta proizvodnje orijentisana je na proizvodnju malih količina proizvoda, i to po narudžbinama. Pojedinačna proizvodnja radi, po pravilu, bez zaliha gotovih proizvoda, za poznatog kupca i ne obnavlja se u narednom periodu. Izrada unikatnog proizvoda najčešće traje dugo u fazama, koje se odvijaju po projektnim rešenjima. Pojedinačna proizvodnja je, po pravilu, radno intenzivna delatnost. U njoj postoji visoko prisustvo živog rada, jer se mnogi poslovi ne mogu mehanizovati ili je mehanizovanost neisplativa. Mašine i oprema za izradu proizvoda su univerzalni, odnosno ima veoma malo specijalizovanih mašina. Radna snaga u pojedinačnoj proizvodnji je kvalifikovana, odnosno visokokvalifikovana, što je i logično, jer često mora da rešava različite probleme na različitim proizvodima, koji se nikada ne ponavljaju. U upravljanju pojedinačnom proizvodnjom poseban problem predstavlja preciznost planiranja jer se vreme od naručivanja do izrade i isporuke proizvoda sve više skraćuje. Svaki “komadni” proizvod razlikuje se od prethodnog – po konstrukciji, tehničkim i drugim uslovima. Svaki pojedinačni proizvod zahteva posebnu pripremu, tehničku dokumentaciju, posebno organizovanje i vođenje izrade. Za svaki proizvod rade se projekti, a razrađuju se putem skica, specifikacija itd. Ova proizvodnja je zastupljena u izradi brodova, kosmičkih letilica, stambenih zgrada, mostova itd. Ona je prisutna i u zanatskoj proizvodnji, kao što je izrada nameštaja po meri, za određenog klijenta. Kontrola kao elemenat menadžmenta u pojedinačnoj proizvodnji postaje posebno problematična. Ona se odvija putem nadzora, odnosno sticanja uvida u svaku fazu ili postupak, od strane ovlašćenih organa. Kontrola je otežana zbog nemogućnosti upoređivanja unikatnog proizvoda sa nekim prethodnim proizvodom ili sa proizvodom urađenim u drugoj kompaniji. U pojedinačnoj proizvodnji se primenjuju posebni postupci u nabavkama, najčešće putem licitacije, a poseban problem predstavlja zatvaranje finansijske konstrukcije. Finansiranje se vrši u fazama, uz avansiranje za nabavku materijala ili obavljanje pripremnih radova. U budućnosti će pojedinačna proizvodnja sve više dobijati na značaju. Tehničko-tehnološka opremljenost omogućava da se efikasnost pojedinačne proizvodnje približi masovnoj i serijskoj, što nameće nove izazove tehničkom mendžmentu. Proizvod, u ovom slučaju nameštaj, se u potpunosti prilagođava naručiocu čineći proizvodnju veoma fleksibilnom. Serije su veoma male ili čak unikati. Ovakav pristup proizvodnju je star koliko i sama proizvodnja u domenu je zanatstva. Način proizvodnje je često manuelan ili poluautomatski u zavisnosti od dela nameštaja koji se proizvodi. Vreme potrebno za izradu jedne jedinice je dosta duže u odnosu na masovnu proizvodnju, što čini ovu proizvodnju skupljom. Radna snaga je u ovom slučaju ključni faktor kvaliteta jer je čine DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

visokokvalifikovani radnici iz više oblasti, majstori u svom poslu. Iz navedenih razloga cena ovakvog nameštaja je visoka, što mora da se nadoknati izvanrednim kvalitetom i nematerijalnim karakteristikama zbog kojih će naručilac biti spreman da plati visoku cenu. Ovakav pristup je čest kod stilskog nameštaja, nameštaja sa potpisom modnih dizajnera, gde veliku ulogu ima stil, moda i prestiž. Međutim to ne mora da znači, ovakvom pristupu proizvodnji pribegavaju stolarske radionice koje su se specijalizovale za proizvodnju nameštaja po meri. Ovakav nameštaj je često jednostavan s malim izborom materijala, ali prilično funkcionalan, što mu i spušta cenu koja nije puno veća od proizvoda masovne proizvodnje.

Masovna proizvodnja Ovaj tip proizvodnje se karakteriše po proizvodnji jednog proizvoda ili sličnih proizvoda u velikim količinama. Ona je kontinuirana, što zahteva stvaranje uslova za permanentnu proizvodnju. U masovnoj proizvodnji radi se sa specijalizovanim mašinama i opremom, odnosno ne postoje univerzalne mašine, jer se proizvodnja odvija po lančanom sistemu. Ona radi sa zalihama (materijala i proizvoda), proizvodi za nepoznatog kupca i oslanja se na očekivanu tražnju, koju treba permanentno istraživati. Otuda se javlja potreba da se, paralelno sa masovnom proizvodnjom, primenjuje i marketing koncept, od kojeg u najvećoj meri zavisi šta će se i koliko proizvoditi. Suprotno pojedinačnoj, masovna proizvodnja je radno-ekstenzivna delatnost. U njoj postoji malo prisustvo živog rada, odnosno najveći deo operacija u proizvodnom procesu obavljaju mašine, odnosno roboti i kompjuteri. Veći deo proizvodnje nameštaja, vezuje se za masovnu produkciju, kontinuiranu proizvodnju velikih serija. Fokus je napraviti nameštaj koji je proizvodljiv, odnosno da je pogodan za brzu i što je moguće ekonomičniju proizvodnju. Masovnu proizvodnju pre svega karakteriše nefleksibilnost zbog čega se od samog početka komad nameštaja dizajnira tako da je kompaktan, bez puno delova, geometrijski što jednostavniji, pogodan za brzo i jednostavno sklapanje. Ove osobine moraju se ispuniti i zbog linijskog karaktera proizvodnje i visokog stepena automatizacije koja je takođe karakteriše. Dobre strane ovakvog pristupa proizvodnji je velika mogućnost standardizacije svakog dela proizvoda ali i procesa, zatim velika ekonomičnost i visok stepen efikasnosti. Stručnost radnika je na nižem nivou što takođe snižava troškove. Najveći nedostatak ovakvog pristupa je uzak obim proizvoda, jer svaka nova proizvodna linija zahteva veliki kapital za pokretanje i velike proizvedene količine proizvoda da bi se isplatile. Ne postoji mogućnost prilagođavanja proizvoda kupcima, bar ne u većoj meri, kozmetičke promene su moguće ali suštinske nisu. Ovakav nameštaj karakteriše uglavnom niža cena. Sa menadžerskog stanovišta, u masovnoj proizvodnji u prvi plan se stavljaju pripremne radnje za izradu nulte 50

serije, koja se preispituje i nakon toga dorađuje, kako bi se ušlo u masovnu proizvodnju. Akcenat se stavlja na proizvodne operacije, skladištenje, plasman i dr. Posebnu pažnju u upravljanju masovnom proizvodnjom menadžerski tim treba da usmeri na “uska grla” i prazne hodove, otklanjanje zastoja i kvarova itd. Masovna proizvodnja sve više postaje prošlost. “Tojota sistem je razvijen da zadovolji tržište koje traži veliki broj varijanti sa relativno malim obimom.” Masovnu proizvodnju Japanci drugačije shvataju od Amerikanaca. Oni smatraju da se velika (masovna) proizvodnja može ostvariti putem malih serija, pa čak i pojedinačnom proizvodnjom, koja je ekonomski isplativija od proizvodnje u velikim količinama [15].

Serijska proizvodnja Potreba za smanjenjem troškova proizvodnje dovela je do serijske proizvodnje. Serijska proizvodnja je takav vid proizvodnje koji se svrstava između pojedinačne i masovne proizvodnje. Ovde se proizvodi ne izrađuju pojedinačno, ni kontinualno, ali ni masovno, već u određenom broju, tj. seriji. Zbog toga, ona delimično nosi karakteristike pojedinačne, a delimično masovne proizvodnje: karakteristike pojedinačne nosi zbog toga što se radi pojedinačna serija, a masovne zbog toga što se u jednoj seriji proizvodi veća količina istih ili sličnih proizvoda. Radna snaga u serijskoj proizvodnji je kvalifikovanija u odnosu na radnu snagu u masovnoj. Mašine su univerzalnije u odnosu na one koje se koriste u masovnoj proizvodnji, zbog čega su iskorišćenije, što smanjuje troškove proizvodnje. Poseban problem u serijskoj proizvodnji predstavlja određivanje veličine proizvodne serije, tempiranje vremena proizvodnje i potrebnog nivoa zaliha. Svaka serija proizvoda ima svojih karakteristika i osobenosti, kao što je dizajn, veličina itd. U serijskoj proizvodnji se posebna pažnja tehničkog menadžmenta se usmerava na tehničku pripremu određene serije, pripremu radnih mesta i mašina za određene serije, te pripremu nove serije. Mnoge kompanije retko primenjuju isključivo jedan vid proizvodnje. Obično se kombinuje više vidova, što usložava upravljanje proizvodnjom. Bez obzira na različitu problematiku upravljanja u različitim vidovima proizvodnje, upravljanje proizvodnjom se uglavnom svodi na tri osnovna pitanja [15]: • planiranje proizvodnje; • upravljanje procesom proizvodnje; • kontrolu procesa proizvodnje. Sva tri pitanja predstavljaju različite strane istog problema, zbog čega se moraju posmatrati jedinstveno.

Modularni pristup proizvodnji Modularna proizvodnja može da se opiše kao pokušaj spajanja dobrih osobina masovne proizvodnje sa dobrim osobinama personalizovane proizvodnje čime se stvara DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

mogućnost da se zadovolje potrebe pojedinačnih korisnika u što većoj meri po nižoj ceni. Problem sa kojim se suočavaju dizajneri proizvoda jeste oblikovanje višestrukih proizvoda. Obično se proizvodi oblikuju pojedinačno pri čemu se ne obraća mnogo pažnje na zajedničke delove i na modularna svojstva koja mogu značajno olakšati proizvodnju, a da još uvek budu zadovoljeni zahtevi kupaca. Modularni dizajn je takav pristup oblikovanju proizvoda koji istovremeno omoguća veliku raznolikost delova i malu raznolikost komponenata. Osnovna ideja koja se pri tom koriisti je razviti seriju osnovnih komponenata (modula) proizvoda od kojih se može sačiniti veliki broj različitih proizvoda. Za proizvodnju postoji samo ograničen broj osnovnih komponenata. Ovakvim pristupom gde se postiže kontrola različitih komponenata koje ulaze u sastav proizvoda, ostvaruje se efikasna proizvodnja većih količina i omogućava se istovremano standardizacija procesa i opreme. Modularni dizajn nudi sasvim drugačiji način da se dođe do većeg broja varijacija proizvoda a da se troškovi smanje. Umesto da se svaki proizvod oblikuje odvojeno, organizacije oblikuju proizvode od standardnih modula (komponenata). U ovom pristupu značajno je razviti zajedničke module koji se ugrađuju kod više od jedne vrste proizvoda, pri čemu na njemu treba izbaciti sve suvišne dodatke. Modularni dizajn zahteva širi pogled na liniju proizvoda i može da podrazumeva promene na nekim proizvodima (koje ne vode njihovoj optimizaciji) kako bi se optimirala cela vrsta proizvoda (linija). Modularni dizajn kompjuterskih RAM memorija čipova omogućuje vlasnicima opciju povećanja ram memorije na njihovim kompjuterima, bez nekih dodatnih uslova. Da dizajn kompjuterskih čipova nije modularan, jedini praktičan metod za nadogradnju kompjuterske memorije bio bi kupovina novog kompjutera. Opcija da se lako i sa manje troškova unapredi neki sistem bez dodatnih zahteva daje modularnom dizajnu veliku prednost u odnosu na nemodularni dizajn. Moduli treba da su dizajnirani tako da sakriju svoju unutrašnju kompleksnost i da intereaguju sa ostalim modulima jednostavnim interfejsom. Rezultat je smanjenje kompleksnosti sistema i decentralizacija arhitekture sistema, što poboljšava, pouzdanost, fleksibilnost i održavanje. Dodatno, modularni dizajn ohrabruje inovacije modula, kao i takmičenje u njihovom dizajnu i proizvodnju. Koristi modularnog dizajna nisu bez cene: modularni sistemi su značajno kompleksinji za dizajniranje od nemodularnih. Dizajner mora imati znanja o unutrašnjem radu sistema kao i njegovog okruženja da bi razdvojio sistem u module, a zatim napravio da ti moduli rade zajedno kao celina. Većina današnjih modularnih sistema nisu u startu tako krenuli – postepeno su postajali modularni kako se znanje o ovakvim sistemima uvećavalo. Na slici 3.60. „SimpleSeat“ kolekcija beloruskog dizajnera Maksim Shniak-a.

51

Slika 3.60: „SimpleSeat“ kolekcija beloruskog dizajnera Maksim Shniak-a. Osnovni modul je troglastog oblika, uz dodatke može da se sklopi u 19 formacija. Nameštaj je namenjen za javne prostore, bašte, parkove...[43]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

52

4. ANALIZA ELEMENATA DIZAJNA

4.1. FORMA I SADRŽAJ

F

orma u industrijskom dizajnu predstavlja ukupni spoljni izgled određenog proizvoda. Froma proizvoda zapaža se i određuje na vizuelan i taktilan način, izražena je materijalom, bojom, dimenzijom, prostranošću itd. Treba da se posmatra i ocenjuje po svojoj sveukupnosti a izražena je materijalima koji se koriste i tehničkoj izradi. U početku svoje istorije čovek je pravio proizvode za svakodnevni život dajući im formu koja ća zadovoljiti osnovne potrebe, oni su bili čisto funkcionalni. Razvojem ljudskog znanja i tehnologije čovek je mogao da proizvede različite proizvode iste upotrebne vrednosti, počeo je da razvija mišljenje šta je lepo a šta ne, odnosno koje kvalitete spoljašnjeg izgleda i forme treba da ima pojedini proizvod, da bi privukao pažnju i izazvao određeni estetski doživljaj. Frorma je dakle određena materijalom, načinom upotrebe, tehnološkim postupkom, bojom i vrlo često ornamentom. Skup svih ovih elemenata forme doprinosi estetskoj vrednosti proizvoda, koja zavisi od njihove harmonije. Sadržaj jednog industrijskog proizvoda predstavlja skup formativnih elemenata, kao što su funkcija, ekonomičnost, prilagođenost proizvoda tržištu, ergonomski kvalitet i sl. Formativni elementi zapravo predstavljaju osnovne i neophode elemente kvaliteta jednog proizvoda koji formiraju sadržaj proizvoda. Ovi elementi su na prvi pogled skriveni i nisu uočljivi tako brzo kao forma koja se vizuelno zapaža i doživljava, već je potreban neposredni kontakt čoveka sa proizvodom da bi se navedeni elementi sadržaja bliže i potpunije upoznali. Odnosrno, čovek mora da koristi proizvod da bi doživeo ove elemente i da bi ocenio proizvod, funkcionalnim, ekonomičnim, udobnim itd. [16].

4.1.1. Elementi forme U industrijskom dizajnu elementi i principi forme predstavljaju neophodne činioce koji su zastupljni u obliku – spljnom izgledu proizvoda. Zastupljenost pojedinih elemenata i principa forme u jednom proizvodu doprinosi nastajanju skladnog i po izgledu homogenog proizvoda. Elementi i principi forme doprinose povećanju estetske vrednosti proizvoda, što znači da se vizuelno zapažaju i doživljavaju, a sa elementima sadržaja –formativnim elementima, čine nedeljivu celinu i jedinstvo, odnosno predstavljaju dobar industrijski dizajn. Svako likovno ili kreatvino delo se sastoji od istih elemenata koji ga grade. Razvojem umetnosti još od doba renesanse pa do današnjih dana utvrđeno je da se svaka kompozicija, osnosno svaka složena likovna celina kao što je slika, grafika, vajarsko, arhitektonsko ili dizajnersko delo sastoje od nekoliko samostalnih likovnih delova – likovnih elemenata. Likovne elemente čine: crtež, površina, tamno-svetlo, valer, boja, ekspresija. Neki teoretičari u ovaj skup dodaju i masu (u skulpturi i arhitekturi), ritam i tekstruru, što ide u prilog primeni u industriskom dizajnu [17]. U većini umetničkih dela, ne koriste se svi elementi već pojedini predstavljaju nosioce kompletne vrednosti dela. Iz tog razloga određeni likovni elementi se proglašavaju prioritetnima, na slici su to boja i crtež, u vajarstvu a samim tim i industriskom dizajnu su to površina, i forma (oblik). Likovni elementi se mogu predstaviti i kao elementi oblikovanja gde u industrijskom dizajnu najveći značaj imaju linija, površina, položaj ili usmerenost, veličina i tekstura [16].

Tokom vremena kroz razvoj raznih oblasti umetnosti i dizajna uspostavljene su određene zakonitosti i pravila u građenju vizelne forme svakog predmeta ili prostora kao i u odnosima raznih formi, njihovih boja, veličine, ritma, teksture i njihove sveukupne kompozicije. Naše oko registruje boju brže nego formu, pa su u tom pracu usmerene mnoga istraživanja. Međutim svaka forma se sastoji od elemenata koji u određenom odnosu govore o njoj kao o mirnoj, statičnoj, dinamičnoj ili agresivnoj. Stoga jedinstvo svih ovih elemenata stvara naš doživljaj predmeta koji posmatramo ili dodirujemo. Svaka vizuelna predstava ima svoju formu sastavljenu od niza likovnih elemenata, čiji je zajednički cilj da što tačnije definišu neki oblik, njegov značaj i odnos prema drugim oblicima u prostoru.


54

4.2. NAČELA OBLIKOVANJA I DIZAJNA

O

blikovanje u svakom stvaralaštvu, predstavlja svesnu likovnu intervenciju na nekom dvodimenzionalnom ili trodimenzionalnom prostoru ili predmetu, pri čemu se poštuju određena pravila koja osiguravaju stvaranje potrebnog sklada između funkcionalnog i estetskog načela pri stvaranju novih oblika [17]. Funkcionalnost je tehnička kategorija koja uspostavlja praktičnost određenog rešenja uz prisustvo mnogih prirodnih i fizičkih faktora. Polazi se od toga da svaki predmet ili prostor ima svoju tačno definisanu svrhu i razlog postojanja. Poštujući načelo funkcionalnosti čovek stvara mnoge predmete koji savršeno odgovaraju svojoj svrsi zadovoljavajući njegove potrebe, kao što je to priroda učinila stvarajući savršen hidrodinamičan oblik riba ili aerodinamičan oblik ptica. Za ostvarivanje načela funkcionalnosti moraju se ispuniti sledeći zahtevi [17]: • uvažavanje klimatskih uslova • praktično rukovanje • savremena i brza izrada Estetičnost predstavlja duhovnu kategoriju koja se oslanja na psihičku strukturu subjekta, uslovljena je istorijskim i kulturnim nasleđem. Zadatak dizajna je da svaki detalj industrijski proizvedenog predmeta ili prostora oblikuje, obezbeđujući lepu i privlačnu formu, koja je prijatna za oko, deluje dopadljivo, privlači pažnju i pruža zadovoljasvo. Spoj estetskog i funkcionalnog čovek uspešno koristi za svoje najčešće pozitivne, zdrave i humane ciljeve, učeći od primera u prirodi koji daju odlične rezultate (šareno cveće koje privlači insekte, šarene ptice koje tako privlače suprotan pol, teraju grebljivice ili se kamufliraju). Harmonični i dopadljivi oblici neposredno nas štite

od negativnih emocija, agrasivnosti. Svaki estetski sređen predmet ili prostor čini nas psihički stabilnijim i humanijim [17]. Faktor mode nije uvek objektivna estetska kategorija, ali nesumljiv je veliki uticaj na dizajn i umetnost. Uglavnom se ovaj faktor koristi u komercijalne svrhe, praveći veliku želju za posedovanjem ovakvih predmeta što povećava prodaju ali i cenu. Moda se danas menja brzo i periodično u skladu sa pravilima potrošačkog društva. Dobar dizajner treba podsticajno da pokušava u okvirma osavremenjavanja dizajn rešenja nađe nove mogućnosti iskazivanja teme pazeći pri tome na pravilo ravnoteže sadržaja i forme. Moda može biti pokretač novih i savremenih ideja za rešenje mnogih problema zato je ne treba nikad zanemariti. Faktor stila ogleda se u stilskim karakteristikama koje krase svaku epohu. Ove karakteristike su materijalne i duhovne kulture. Stil ne predstavlja samo vizelni izražaj već i način života. Današnji stilski oblici su uslovljeni sve bržim načinom života, konstantnom pojavom novih materijala, brzom promenom tehnologija itd. Dizajner je dužan da svaku temu vezanu za određenu stilsku epohu rešava u skladu sa dostupnim stilskim sredstvima uz ozbiljnu studiju i dobro poznavanje stila kojom se tema obrađuje. Na osnovu svega navedenog na estetske kriterijume utiču sledeći zahtevi [17]: • objektivna generacijska potreba za novim estetskim oblicima • uvažavanje stila kao objektivnog pokazatelja istorije, kulture i tradicije određenog naroda • zahtevi mode • zahtevi za maksimalno očuvanje kvaliteta reprodukcije, kako se izvorno projektovana vrednost ne bi izgubila

Slika 4.1: Spoj estetskog i funkcionalnog u prirodi. Žaba svojim bojama potencijalnim grabljivicama daje do znanja da je otrovna i neukusna, koralna zmija svojim agrasivnim bojama daje do znanja da je opasna, nagoveštava smrtonosni ujed svakom ko je uznemirava. Leptir svojim šarama u obliku očiju pokušava da odvrati grabljivce čineći sebe većim i opasnim. Paunove šare imaju sličnu ulogu, ali primarna uloga ovih šara je privlačenje suprotnog pola. Neke životinje su razvile mimikriju kopirajući šare drugih vrsta predstavljajući sebe otrovnim i neukusnim iako su bezopasne, varajući svoje okruženje [44].


55

4.3. ESTETSKA NAČELA – PRINCIPI DIZAJNA U industrijskom dizajnu principi dizajna (forme) predstavljaju neophodna načela koja treba da bud zastupljena u spoljnom izgledu jednog proizvoda, kako bi se unapredio njegov estetski kvalitet, odnosno kako bi bio skladnog oblika. Osnovni principi forme se mogu uočiti u svakom proizvodu i imaju značajnu ulogu u procesu industrijskog dizajna kao sredstva likovnog izražavanja, a u nekim slučajevima imaju i funkcionalnu oprevdanost. Potvrda značaja principa forme može se naći u prirodi gde su prisutni brojni primeri, reda i harmonije. Estetska načela predstavljaju principe i postupke uz čiju pomoć se usklađuju međusobni odnosi unutar svake kompozicije, temelje se na [17]: • na sređivanju optičke harmonije unutar svakog likovnog prostora • na uspostavljanju ravnoteže svih detalja kompozcicije • na uspostavljanje jedinstva delovanja sadržaja i forme u okviru svakog prostora.

Slika 4.2: Ove police predstavljaju primer harmonije sličnosti, sličnog su pravougaonog oblika, različite veličine i položaja [45].

4.3.1. HARMONIJA Harmonija se najviše odnosi na sklad, koji se postiže na više načina. Ritmički i osmišljeno ponavljanje formi koje su po veličini, obliku i boji iste, slične ili različite, jedan je od načina postizanja sklada. Ovim se dobija utisak ravnomernog i neprekidnog pulsiranja svih elemenata koji grade kompoziciju. U postizanju skladnosti i ritma između pojedinih elemenata, važnu ulogu ima interval (razmak) između pojedinih delova, koji može nagovestiti ritmički niz događaja, ali i zastoj u očekivanju novih događaja. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove po nekom zajedničkom imeniocu, odnosno, moraju biti slični po nekom svojstvu. Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije; elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Slika 4.3. Sofa firme Soho Concept predstavlja primer harmonije funkcije. Sofa je oivičena oblim linijama, koje „razbijaju“ pravougaoni jastučići. U zajedničkoj harmoniji ovi elementi čine sofu vizuelno veoma udobnom [46].

Slika 4.4: Predstavlja policu u simboličnoj harmoniji. Drvo sa koga se „beru“ polodovi koje predstavljaju predmeti smešteni na polici [45].

Postoje tri načina kojima se ispoljava harmonija: Harmonija sličnosti – usaglašavanje sličnih elemenata po obliku. Ritmičkom izmenom njihovih veličina i boja postiže se pulsiranje tih sličnih oblika (slika:4.2). Harmonija funkcije – usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj formi različiti, zajedničko im je da služe istoj funkciji. Harmonija simbola – usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj formi, funkciji i svrsi različiti ali u duhovnom i apstraktnom značenju grade smišljenu i dogovorenu celinu.


56

4.3.2. KONTRAST Kontrast je isto što i suprotnost. Teško se može objektivno oceniti vrednost nekih pojmova ukoliko ne postoji suprotan primer za upoređivanje. Pojam crno se mora suprotstaviti belom i tek onda se može shvatiti vrednost jednog i drugog, isto važi i za pojmove: toplohladno, gorko – slatko, lepo – ružno itd. Sistem kontrasta se u dizajnu koristi da bi se naglasilo ono što se želi postići. Kontrastima se unosi dinamila u površinu i oblik, ukoliko je ona potrebna. Kontrasti se mogu izraziti većom ili manjom skalom razlika u veličini, boji, veleru. Najprihvatljiviji su umereni kontrasti, krajnju suprotnost treba izbegavati.

Slika 4.5: Nameštaj firme Katz, prikazuje dobar primer kontrasta, boje, stilova, i oblika. Na gornjoj slici postoji kontrast između crnih elemenata police koji su oštrih ivica i izrazioto zaobljenog ružičastog ležaja. Donja polica je kontrast modernog i tradicionalnog, forma police je oivičena obrisima ornamenta, ružičasti elementi daju dozu modernog minimalističkog stila [47]. Slika 4.6: Linija Kreaty Italijanskog proizvođača Ciacci predstavlja dobar primer primene kontrasta u dizajnu nameštaja. Minimalističku vitku formu, kontrast crno-belo učinio je dinamičnom i otmenom. Ovaj kontrast takođe unosri i ravnotežu između elemenata [48].

4.3.3. RAVNOTEŽA Ravnoteža predstavlja vizuelnu izjednačenost prividne težine, mase, boje i oblika sa jedne, i površine ili zamišljene linije sa druge strane. Postoji više načina postizanja ravnoteže. Prvi način je upotrebom oblika tazličitih veličina, veći oblik je vizuelno teži od manjeg (ako su sličnog valerskog intenziteta). Drugi način je koloristički, odnosno, veći oblik je lakši od manjeg ako je dat u sekundarnoj boji a manji u primarnoj boji. Tamne površine su takođe optički teže od svetlijih. Treći način postizanja ravniteže postiže se smerom kretanja forme. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Položana forma (pravougaonik npr.) vizuelno je taža od uspravne, dok je uspravna forma vizelno teža od kose. Četvrti način postizanja ravnoteže postiže se distancom. Oblik koji je udaljeniji od centra vizuelno je teži od onog koji je bliži centru (ako su sličnog valeskog intenziteta). Takođe oblici koji su bliži osnovi vizuelno su teži od onih koji se nalaze u gornjem delu površine koja se likovno obrađuje. Primer koji objedinjuje neke od navedenih načia postizanja ravnoteže prikazan je na slici 4.7. 57

Simetrija je najjednostavniji način postizanja ravnoteže, čemu doprinosi činjenica da su svi osnovni geopmetrijski oblici simetrični. Simetrija stvara utisak smirenosti, otmenosti i dostojanstva, zbog čega se ovaj način postizanja ravnoteže naziva formalna ravnoteža. Mnogi smatraju da je formalna ravnoteža dosadna i da se treba u kompoziciju unositi dinamika pomoću asimetrije, što se postiže različitim oblicima po veličini, boji, formi. Međutim, ipak je sve ravnoteženo u odnosu

na zamišljenu vertikalnu osu koja preseca zapreminu na dva jednaka dela. Ovakva asimetrična ravnoteža se naziva neformalna ravnoteža (nekada i aformalna ili optička ravnoteža). Afromalna ravnoteža uspešno se može postići smišljenim rasporedom boja, pri čemu se mora voditi računa da su tople boje (crvena, žuta, narandžasta) optički teže od hladnih (plava, zelena, ljubičasta). Primeri su prikazani na slici 4.8.

Slika 4.7: Jin Jang slolica dizajner Nicolas Thomkins predstavlja primer nameštaja na kome dominiraju ravnoteža, harmonija i kontrast [49].

Slike 4.8: Prva s leva u oba reda predstavlja primer formalne simetrije u dizajnu police i sofe; druga i treća slika (prvi red) predstavlja aformalnu (optičku simetriju); druga slika (drugi red) aformalna simetrija je postignuta upotrebom svetlih i tamnih boja koje daju osećaj zazličite težine elemenata (radni sto) [50]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

58

4.3.4. DOMINACIJA Dominacija predstavlja insistiranje na uspostavljanju optičkog centra u određenom prostoru, odnosi se na variranje stepena isticanja u dizajnu. Ona određuje vizuelnu težinu kompozicije, uspostavlja prostor i kompoziciju i često odlučuje gde oko prvo ide kada posmatra dizajn. Svaki prostor se mora organizovati tako da se u njemu oseti optički centar. Dva načina se koriste za uspostavljanje optičkog centra. Kada se najinteresantniji deo rada smesti u preseku dijagonala (sredina prostora, površine) predstavlja prvi način, drugi način je kada se taj deo ugradi na nekom drugom mestu prostora ili površine. Dominacija po prvom principu preseka dijagonala naziva se centralna dominacija. Dominacaija koja ističe središte radnje događaja na nekom drugom mestu u okviru kompletnog prostora, naziva se decentralna dominacija. Obe ove dominacije imaju u funkciji isticanje središta događaja ili fokusiranje glavnog dela. Ako je želja da se određena poruka primi sa dozom mira i dostojanstva koristi se centralna dominacija i obrnuto. Zadatak dominacije je da osnovnu likovnu zamisao smesti u središte kompzicije smišljenim likovnim postupkom. Kontrast pri tome pomeže da organizje likovni prostor tako da je najvažnijem delu obezbeđeno dominiranje u odabranom središtu kompozicije. Navedeno se može obezbediti kontrastom boja, poveršina i sl.

4.3.5. JEDINSTVO Jedinstvo predstavlja povezanost svih elemenata u zajedničku akciju, označava povezanost forme i funkcije, forme i stila, kao i povezanost i usklađenost svih dizajn elemenata i konačno jedinstvo svih elemenata koji grade estetsko načelo. Međutim teško je povezati načelo dominacije sa ostalim načelima u čvrstu celinu jer se dominacija opire jedinstvu po svojoj prirodi koja teži samostalnom isticanju, dobri dizajneri ovaj zadatak uspešno rešavaju.


Slika 4.9: „Biata štrikane stolice“ od vune, na dobar način ilustruju dominaciju kao estetsko načelo. Ram stolice je u boji drveta što ga čini neutralnim, s druge strane potporni elementi za sedenje naglašeni su pastelnim bojama i vunenim resama što ih čini dominantnima u formi stolice i prostoru u kome se stolica nalazi [51].

Na svako jedinstvo pa i likovno, deluje nekoliko sila, od kojih su dve glavne – jedna teži da ga razbije a druga se tome suprotstavlja. Jedinstvo se temelji na okupljanju elemenata sa sličnim ili različitim interesima unutar likovne kompozicije. Pri stvaranju jedinstva treba se opredeliti na likovni izraz oko koga se organizuje jedinstvo svih drugih likovnih učesnika u kompoziciji. Pod stilskim jedinstvom podrazumeva se doslednost pri oblikovanju u određenom istorijskom stilskom izrazu uzetom iz neke određene stilske epohe. Likovno jedinstvo podrazumeva se dosledno pridržavanje svih pravila oblikovanja i korišćenja likovnih elemenata. Slika 4.10: Prikazuje enterijer i dizajn nameštaja koje karakteriše stilsko jednistvo inspirisano periodom 70tih godina XX veka, što se vidi prvenstveno formom nameštaja, odabirom boja i dezena [52].

59

4.3.6. RITAM

Postoji više različitih vrsta ritma, definisanih često prema utisku koji ostavljaju kada se posmatraju.

Ritam je ponavljanje elemenata, često sa definisanim intervalima između njih. Ritam može da stvori utisak kretanja, kao i da uspostavi šablon (mustru) i teksturu.

Regularni: regularni ritam se javlja kada su intervali između elemenata i često sami elementi, slični po veličini ili dužini.

Ritam stvara živost, pokret i dinamiku u prostoru koji podrazumeva smišljen niz ponavljanja, ubrzavanja i zastoja određenih elemenata u kompoziciji. Ritam se može iskazati oblikom, veličinom i bojom čijim ponavljanjem se može stvoriti utisak pulsiranja. Kvalitet ponavljanja uslovljava i senzaciju pulsiranja, a time i emotivni doživljaj.

Plutajući: plutajući (engl. flowing) ritam daje utisak kretanja i često je više organski po prirodi. Progresivni: progresivni ritam prikazuje sekvencu oblika (formi) kroz progresiju koraka. Slika 4.11: Prikazuje dva primera upotrebe regularnog ritma u dizajnu nameštaja [51].

Slika 4.12. Prikazuje tri primera upotrebe plutajućeg ritma u dizajnu nameštaja [51]

Slika 4.13: Prikazuje primer progresivnog ritma u dizajnu nameštaja [51].


60

Ritam se može izvesti na nekoliko načina (Nedeljković, 2006.): • princip gradacije – postepenim rastom manjih objekata u veće • princip izmene položaja – postepeno kretanje forme po određenoj i unapred smišljenoj putanji • princip umanjenja forme – postepeno smanjenje ublika u manje slične oblike, rasute u prostoru • princip perspektive – postepenim gubljenjem ili približavanjem forme i njenim smanjenjem ili povećavanjem u svim dimenzijama po određenoj liniji perspektive • princip repeticije – postepeno ponavljanje iste forme u istim intervalima u horizontalnom, vertikalnom ili dijagonalnom nizu • Unutar ovih prostornih mogućnosti ritam se variranjem veličine, boje, smera i oblika, može postaviti: • po sistemu kontrasta • po sistemu harmonije oblika

4.3.7. PROPORCIJA Da bi odgovorili na pitanje šta je proporcija i kako utiče na dizajn proces, mora se pogledati iz istorijske perspektive vezano za geometrijske figure i matematičke nizove. Ideje harmonije ugrađene su u dizajn i konstrukciju piramida i Pantenona; Leonardno da Vinči ugrađivao je u svoja dela „božanske proporcije“. Mnogi su proučavali povezanost lepote i harmonije pomoću matematike i principima koji su osnova proporcije.

i kako se oni odnose jedni prema drugima i prema celini? Da li je harmonija intuitivna? Ideja je data aplikacijom progresivnih, geometriskih nizova. Dizajnirani predmeti koje sačinjavaju prijatan odnos između delova celine, i između celine i okruženja, zahteva razmatranje ne samo datog objekta već i odnos objekta i okoline. Neki dizajnirani predmeti jednostavno izgledaju (deluju) dobro ali ako se stave u drugi kontekst gubi se utisak ravnoteže koja privlači elemente u celinu. Ispitivanjem šta je proporcija samog proizvoda ali i između proizvoda i određenog okruženja, karakteristike dizajna postaju ili naglašene ili ublažene na mnoge načine. Svaka individua interpretira, postavljanje proizvoda u okruženje, na neki svoj lični način, rezultat može biti intrigantan ili osećaj mira i lepote. Dizajner preispituje prepoznate „istine“ o proporciji i njenoj aplikaciji, kroz dizajn proces [10]. U dizajnu upotrebnih predmeta, kada je reč o proporciji, misli se prvenstveno na one principe u pogledu njihovog doprinosa estetskoj kao i funkcionalnoj vrednosti – postizanju punog kvaliteta dizajna [18].

Slika 4.14: „Bird Pendant light“ luster dizajner: Bodo Sperlein. Ručno duvano staklo je ukrašeno sa ručno pravljenim keramičkim figurama prica. Deo celokupnog efekta lampe je stvaranje senki prica na zidovima za šta je bilo potrebno dobro oko za proporciju prilikom dizajniranja [53].

Proprorcija, kao princip forme, najviše doprinosi estetskom izrazu jednog predmeta i predstavlja povezanost osnovnih – glavnih dimenzija (veličina) jedne forme, ili dimenzionu harmoničnost i povezanost jedne forme s drugom, ukoliko su u pitanju složene forme i konstrukcije. Proporcija je poređenje dimenzija ili distribucija (raspodela) formi. Kod proporcije odnos je uvek sačuvan; proporcija je izjednačavanje odnosa. Kao i ostali principi forme, proporcija je prisutna u priodi. Svaki organsi oblik sadrži elemente proprcije i ritma, koji su istovremeno i najupadljivije karakteristike prirodnih formi. Arhitektura, prirodne nauke, kosmologija, vajarstvo, i crtanje, koriste principe zlatnog preseka. Uticaj ideja koje vezuju harmoniju sa lepotom pojavljuju se kroz celu istoriju. Koje su glavne karaktristike koje doprinose harmonične odnose u dizajnu, Slika 4.15: „Big Clip“ (velika spajalica) dizajner: Arash Kayanama, funkcija ove spajalice je malo drugačija od klasične; može da se koristi kao držač magazina ili kao čiviluk. Igra sa proporcijm je očigledna jer vara ljudsko oko u proceni odnosa veličina predmeta [53]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

61

ZLATNI PRESEK Od najranije istorije iz doba Egipta, Grčke i Rima postojala je potreba da se stvari izraze u najprikladnijim proporcijama, koja je vidljiva u njihovoj arhitektui i skulpturama. Najlepša ostvarenja nastala su zahvaljujući proporcijama zlatnog preseka. Neprekidna podela zlatnog preseka zapaža se u samoj prirodi na mnoštvu biljaka, koliko u opstem sklopu, toliko i u njihovim delovima, cvetovima, listovima, a u zapanjujućem savršenstvu u ljušturama morskih puževa (slika 4.16.). Zlatni presek se jasno manifestuje u sklopu čovečijeg tela. Proporcionisanje čovečije figure sastoji se u što tačnijoj konstrukciji zlatnog preseka u neprekidnom odmeravanju minora na majnoru i u primeni ovako dobijenih mera na odgovarajuce delove i dimenzije tela (slika 4.16.). Leonardo da Vinči je usavršio pojam zlatnog preseka nalaženjem zakonitosti u proporciji i prikazivanjem idealnih mera čoveka gde se delovi tela odnose u zlatnom preseku, zlatni presek je nazivao “božanska proporcija”. Zlatni presek je proporcija u kojoj je jedna duž podeljena tako da je odnos krećeg dela prema dužem isti kao odnos dužeg dela prema celoj dužini. Zlаtni presek se uglаvnom obeležаvа mаlim grčkim slovom (fi). Mаtemаtički izrаženo: a+b a = = φ a b Ovа jednаčinа imа jedno jedinstveno (irаcionаlno) pozitivno rešenje: 1+ √5 φ= ≈ 1,6180339887... 2 Zlаtni prаvougаonik je prаvougаonik čije se strаnice nаlаze u odnosu zlаtnog presekа, odnosno 1: (jedаnpremа-fi), što je, približno, 1:1.618. Interesаntnа osobinа zlаtnog prаvougаonikа je dа je, kаdа mu se odstrаni upisаni kvаdrаt, preostаli prаvougаonik ponovo zlаtni, što znаči dа njegove strаnice zаdаovoljаvаju istu proporciju kаo strаnice polаznog prаvougаonikа. Ukoliko se odstrаnjivаnje kvаdrаtа nаstаvi do beskonаčnosti, dobijа se аproksimаcijа zlаtne spirаle (slika 4.17). Grčke arhitekte su primenjivale zlatni presek kao najlepsu proporciju za najskladnije oblike arhitekture i vajarstva. Proporcija zlatnog preseka je traženi zakon lepote koji se nalazi u srazmernosti između pojedinih delova i delova prema celini. Kroz istoriju pravougaonik stranica 1 i 1.6180339887... (Wikipedia) smatran je najprijatnijim za oči. Grčki vajar Fidija izgradio je Partenon i mnoge figure na njemu. Prisutna je proporcija zlatnog preseka u njegovim radovima koji su pronadjeni u Atini, u Grckoj. U 18. veku pronađen je sistem geopmetrijskog kontinuiteta, koji je izražen ciframa koje izražavaju idealnu proporciju: 3/5, 5/8, 8/13, 13/21, 21/34, 34/55, 55/89, 89/144 itd. Jenostavnije rečeno proporcija u odnosima 3:5 je proporcija zlatnog preseka, što znači da je na duži od 8cm kraći deo 3cm, a duži 5cm. Ova proporcija se može primeniti na duž, površinu i zapreminu [17]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Slika 4.16: Prva slika prikazuje savršenu proporciju u prirodi u formi ljušture puža; druga slika prikazuje zlatni presek u dimenzijama ljudske šake [55].

Slika 4.17: Prikazuje zlatnu spiralu i njenu primenu u dizajnu nameštaja. Prikazana polica je iz linije „Beegaya“ inspirisane kineskom kulturom [56].

Slika 4.18. Skulptura grčke boginje Atine izrađena je u zlatnom preseku [57]. 62

Zlatni presek je imao veliku ulogu u pojedinim naukama i umetnosti. Idealne proporcije izražene u zlatnom preseku imaju u sebi elemente logike i racionalnosti i određene su zdravim razumom, tj. bliske su čoveku, jer izražavaju dimenzije i odnose koji su najpribližniji idealnom obliku. U dizajnu ovaj princip zastupljen je u primerima antičke arhitekture i keramike, u likovnim umetnostima – skulpturi, prenosi se kroz srednji vek i renesansu do današnjih dana, o čemu svedoče mnogi objekti, upotrebni pedmeti, vajraska dela. Brojne analize koje su uključivale učesnike iz različitih kulturno-socijalnih pozadina pokazale su da čovek predmete i živa bića

(uključujući i čoveka) koje karakteriše proporcija zlatnog preseka, doživljava kao vizuelno prijatne odnosno lepe. To se može objasniti činjenicom da je veliki broj prirodnih oblika upravo u ovim proporcijama, na šta je čovek evolutivno naviknut [18]. Korišćenjem zlatnog preseka kao orijentira u kompozicijama mogu se poboljšati komunikacione karakteristike dizajna. Kreaciju stvorenu “prirodnim jezikom” ljudski mozak razume. Ako je prirodnom proporcijom Fi stvoreno sve oko nas, tada ima smisla tvrdnja da i ono što je dizajnirano na taj na način je mnogo ugodnije za nas i stoga vrši svoju funkciju bolje i efektnije.

Slika 4.20: Prikazuje jednostavnu klupu čija je površina podeljena u odnosu zlatnog preseka [58].

Slika 4.21: Prikazuje skicu stolice čije su dimenzije takođe u zlatnom preseku, skica je nacrtana u posebno dizajniranom bloku sa pomoćnim linijama za navedene proporcije, autorke Olivie Lee [59].

Slika4.19: Plakar Korejske dizajnerske grupe KamKam je izrađen od elemenata koju su u odnosu zlatnog preseka po sistemu geometrijskog kontinuiteta (poput odnosa formata papora A3,A5, A5..). Elementi se mogu slagati u različite formacije, plakara, police, skladišni cabinet itd. [60].


63

4.4. ELEMENTI OBLIKOVANJA

E

lementi oblikovanja su komponente ili delovi koji mogu biti izolovani i definisani u bilo kom vizuelnom dizajnu ili umetničkom delu. Oni su strukture dela i mogu da prenesu raznovrsne poruke. Elementi oblikovanja su [19]: tačka; linija; površina (lik), oblik i prostor; teksrtura; dekoracija; kompozicija; boja.

4.4.1 TAČKA Tačka je osnova, polazište za sve druge vizuelne oblike: kretanjem i ostavljanjem traga stvara liniju, a proširenjem u određenom trenutku nastaće površina-lik (oblik), kao i zgušnjavanjem mnoštva tačaka. Uprkos toj neuhvatljivosti, tačka je vrlo jasna likovna i optička vrednost kojom se može graditi, varirati i kombinovati. Tačke se mogu nizati ili njima stvarati teksturu na oblicima, pravilnim i nepravilnim grupisanjem. Može se, takođe, oponašati i različite strukture, na primer peska ili brusnog papira. Gušćim i ređim grupisanjem tačaka moguće je dobiti različite svetlosne vrednosti, tonove. Ako je prelaz od gušćeg nizanja (tamnijeg) prema ređem nizanju (svetlijem) postepen, može se dobiti privid trodimenzionalnih oblika na površini; pošto nema doslovno tona (nema sive; tačka je u ovom primeru isključivo crna) što predstavlja grafičku modelaciju. Jedna tačka, jedna oznaka na praznoj površini, stvara osećaj u mozgu, koji nastoji da pronađe nekakav odnos ili red, makar samo kao orijentaciona tačka u odnosu na konturu površine. Ako postoje dve tačke, oko će odmah napraviti spoj i “videti” liniju. Ako postoje tri tačke, one se tumače kao trougao; um obezbeđuje spojeve [19]. Iz perspektive dizajna nameštaja, tačka se koristi za stvarnje teksture na materijalu (npr, peskarenje stakla) ili za ornamente.

4.4.2. LINIJA Linija se može definisati kao skup tačaka u ravni, što se može dokazati nižući tačke gusto poređane jednu uz drugu. Linija je trag koji ostavlja tačka koja se kreće i ima psihološko dejstvo u zavisnosti od smera u kome se kreće, debljine i varijacija u debljini i smeru. Ove osobine čine je neverovatno korisnim i raznovrsnim vizuelnim sredstvom koje je napravljeno da funkcioniše istovremeno na vizuelni i verbalni način. Može da se ponaša kao simboličan jezik, ili može da prenese emocije preko svojih osobina i usmerenosti:

Slike 4.22. Prikazuju upotrebu tačke kao teksture i ornamenta u dizajnu nameštaja [61]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

64

1. Može se definisati takozvani karakter linija, prema kojem ih delimo na debele, tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane, izlomljene, jednolične, nejednolične i slično. 2. Druga važna osobina linija je njihov tok, njihova putanja. Ovde je prigodno upoređenje linija s rekama koje same dube svoje puteve (korito), skreću i vijugaju ako se ukaže potreba za tim. Linije po toku mogu biti ravne, krive (koje mogu biti pravilne ili slobodne krivulje), otvorene ili zatvorene. Razlikuju se još kaligrafske linije rađene slobodnom rukom i euklidske linije izvedene tehničkim pomagalima. 3. Linije se mogu odrediti i prema svom značenju [19]: • Konturne ili obrisne linije opisuju neki oblik s vana, po njegovom rubu (ivici). Ako se neko prisloni uz školsku tablu i oko njega se kredom izvuče crta dobije se obrisna crta (kontura; obris). • Teksturne linije: tekstura označava karakter površine, i kao takva može biti plastična (hrapavo ili glatko), slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i linija - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene obrisnom linijom.

Pogodno je upoređenje s oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i obrađeno linijama brazdama. Dakle, obrisnom linijom stvara se oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim linijama. • Strukturne linije: iako po izgledu vrlo slične teksturnim linijama (ponekad su i prepletene toliko da se ne mogu razdvojiti), strukturnim linijama treba jasno razlikovati njihovo značenje. Reč struktura označava unutrašnje načelo koje gradi neki oblik, uopšteno neki sklop. Linija do linije ili tačke, zgusnute ali ne nasumično, postepeno grade neki oblik iznutra prema napolje - nema obrisne crte koja lik gradi spolja. Među prirodnim oblicima koje dobro prikazuju strukturne linije su jež, čičak, maslačak, borove grančice, paukova mreža; od načinjenih oblika pogodne su ribarske mreže, čipke, točak na biciklu, žičane ograde i sl. Linije se mogu grupisati gusto ili retko. Postepenim razređivanjem gustoće linija ili tačaka dobija se grafička modelacija. Linije se mogu kombinovati sa drugim linijama da bi se stvorila tekstura i šare. Kombinovanjem linija dobija se forma i vrednost, koji su drugi elementi dizajna. Međutim, linija nije uvek eksplicitna. Može da postoji u nagoveštaju, kao granica forme.

Slika 4.23. Dizajn nameštaja baziran samo na liniji, dizajner: Aykut Erol [62].

Slika 4.24. Nameštaj za radnu sobu zasnovan na neprekinutoj liniji Japanskog dizajnera Yuppie Hippie [63].


65

4.4.3. POVRŠINA, OBLIK I PROSTOR Površina - lik prestavlja nekoliko linija različite usmerenosti, koje omeđuju deo prostora i formiraju površine različitih izgleda. Na primer, na dezenu kroz površinu sadržani su svi ostali detalji (linija, veličina, tekstura itd.) kao elementi forme na samoj površini. Ako su linije koje formiraju površinu pravilne, geometrijske, u tom slučaju ove površine nazivamo pravilnim ili geometrijskim, ali ako su ove linije nepravilne, neodređene ili slobodne, onda će površine koje se obrazuju biti nepravilne.

Pravilne površine su mirne i statične po svojoj vizuelnoj snazi. One dočaravaju osećaj bezbednosti, sigurnosti i bezbrižnosti. One omogućavaju duhovno i fizičko opuštanje do relaksacije, osnov su za svaku kompoziciju. Oblici ili likovi koji se koriste na površini mogu biti: • geometrijski oblici: kvadrat, pravougaonik, trougao, krug, elipsa itd. • slobodni ili organski oblici, koji se slobodno razvijaju, bez uočljivog pravila geometrizacije, imaju element slučajnosti u svojoj građi.

Kod trodimenzionalnog dizajna, površine omeđuju prostor i obrazuju formu predmeta, čineći geometrijsko telo koje može biti pravilnog ili nepravilnog oblika. Površine (najmanje ih mora biti tri) kod trodimentionalnog dizajna formiraju oblik predmeta i čine harmoničnu celinu i jednistvo [18].

Krug – je idealan geometrijski oblik, u srednjem veku je poistovećen sa suncem i svetlošću.

Iako je lik površina, ovaj element forme treba shvatiti više kao pitanje izgleda površine, naročito u smislu kvaliteta i karaktera a manje samo kao pitanje površine. Jedna površina može biti kompletan oblik, može imati svoje sastavne delove – svoje elemente: liniju, usmerenost, lik, veličinu, teksturu i drugo. Lik je međutim samo izgled, vrsta površine, silueta formirana linijama koje imaju svoju usmerenost.

Pravougaonik – je najlepša geometrijska figura. On je forma koja se najviše upotrebljava u arhitekturi i urbanizmu. U proporcijama 3:5 ispoljava se kao zlatni presek.

Lik kao izgled površine u kojem su sažete osobine linija i osobine usmerenosti koje imaju linije, nasleđuju ove osobine i deluju na svest kao njihov zbir. Lik na taj način, kao element forme, deluje složeno kao zbir ali i kao sublimacija onoga što je u obliku najizrazitije. Zbog toga je vrlo često lik najkaraktersističniji element jednog oblika i u izvesnom smislu, svojevrsni sinonim određene forme [19].

Kvadrat – je racionalan i maštovit geometrijski oblilk, praktične konstrukcije, u srdnjem veku je ozačavao nebo i godišnja doba. Kvadrat je oblik oko koga se najlakše doživljava pisan ili upisan krug.

Trougao – je najstatičnija geometrijska figura. On tu statičnost postiže najmanjim brojem tačaka oslonca. U srednjem veku sumbol je trojstva – jedinstva hrišćanske religije [17]. Nepravilne površine su slobodno formirani oblici do kojih se dolazi razradom pravilnih geometrijskih oblika. Negeometrijske površine su dinamičnije i životno uverljivije od pravilnih geometrijskih, sposobne su da izraze najaktivnija duhovna stanja i nemire. Iskazuju vrlo lepe forme svojom razigranošću, dinamikom i lepršavošću.

Slika 4.25: Neptavilne površine i oblicu u dizajnu nameštaja [51].

Slika 4.26: Pravilni geometrijski oblici u dizajnu nameštaja [51].


66

Veličina obuhvata meru, dimenziju i proporciju i ima veliki značaj u analizi i doživljavanju forme. Značaj veličine je na prvom mestu, u tome što se odnosi upoređivanja ovih vrednosti neposredno doživljavaju, što ih svest neposredno organski registruje, a zatim u tome, što je veličina jedan od bitnih uslova da se forma izrazi u prostoru. Sve što materijalno postoji, ima svoju veličinu, kao i veličine svojih sastavnih delova [18]. Svi predmeti koji služe čoveku, odnosno koji imaju upotreban karakter (a takvih je većina), imaju formu prilagođenu po svojoj veličini i dimenziji, proporcijama i meri samog čoveka. Funkcija nekog predmeta koji čovek neposredno koristi često zavisi od njegove veličine. Stolica se projektuje i proizvodi prema dimenzijama ljudskog tela, mnogi predmeti projektuju se u odnosu na ljudsku šaku, ruku ili telo u celini, na primer nož, kvaka na vratima, alati itd. Položaj – usmerenost. Omogućava lakše razumevenje i prepoznavanje fome samog proizvoda. Menjanjem pravca i položaja, istovremeno se menjaju oblici i njihove osobine. Bez ovog elementa nemoguće je odrediti postojanje forme. Svaki poližaj, usmerenost i pravac ostavljaju u svesti određene utiske. Horizontalan položaj, u svesti ostavlja utisak mirovanja. Uspravan položaj deluje znažno i izaziva osećaj ravnoteže u skladu sa silama teže, stvara sigurnost. Kosi i nagnuti položaj najčešće sugeriše kretanje, akciju ili nestabilnost [18].

Slika4.27: Primeri tekstura u dizajnu nameštaja [64].


4.4.4. TEKSTURA Tekstura je pojam za kvalitet površina na predmetima. Doživljava se i upoznaje putem čula dodira i vida i na taj način ocenjujemo da li površina ima gladak, hrapav, tvrd, topao, lepljiv ili neki drugi kvalitet. Kvalitet teksture izaziva različite asocijacije i emocije kod čoveka. Fine, blage, meke i glatke teksture na primer, daju formi i predmetu u celini utisak prijatnosti, dopadljivosti i reda. Grube, oštre i materijalom jako naglašene teksture pojačavaju utisak o boji i formi, deluju napadno [19]. Tekstura je karakter površine i kao takva može biti [19]: • plastička (hrapavo ili glatko, taktilna) • slikarska (različite gustoće mrlja koje čine površinu) i • crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi tačka i linija - za različito ispunjavanje i rasteriranje površine ograđene konturnom linijom. Pogodno je upoređivanje sa oranicom, poljem koje je omeđeno od ostalih suseda i obrađeno linijama - brazdama. Dakle, konturnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo teksturnim linijama. Plastičke teksture su opipljive i zavise ili od karaktera materijala čiju površinu doživljavamo, ili od načina obrade tog materijala - glačanjem i poliranjem recimo. Razume se da drvo ima različitu površinu (time i teksturu) od kamena ili bronze. Ali u umetnosti se nije uvek podrazumevalo samo po sebi da se upotrebljenom materijalu poštuju (ostavljaju) njegova svojstva, već su se recimo skulpture od kamena glačale do visokog sjaja oponašajući bronzu. Stoga poneki umetnici ostavljaju delove skulptura sasvim neobrađenima kako bi što manje zadirali u karakter i osobenost upotrebljenog materijala. Ponekad se, s druge strane, računa na veći

67

raspon taktilnih doživljaja koje materijal, alat i autor mogu pružiti, a gledalac percipirati - tako se stvara više stepeni i oblika hrapavosti i uglačanosti površine, pa se govori o sitnozrnastim, krupnozrnastim, naboranim, ispucanim, talasastim i drugim teksturama. Tekstura proizvoda može da obezbedi taktilni doživljaj ili da se vizelno poigra sa doživljajem taktilnosti još pre kontakta. Koža proizvoda je čovek/proizvod interfejs gde su praktično svi unutrašnji elementi skriveni i zaštićeni od svakodnevne upotrebe činći da od nje najviše zavisi čulni doživljaj korisnika. Postoji puno načina za postizanje željenog doživljaja, selekcijom i upotrebom mnoštva materijala, završne obrade, i procesa zarad stvaranja željenih osobina „kože“ proizvoda.

4.4.5. KOMPOZICIJA Kompozicija je sastav, sastavljanje delova u neku celinu, umetnička obrada jedne ideje u skladu sa zahtevima materijala i sredstava, u određenoj vrsti izraza. U muzici kompozicija podrazumeva i stvaranje (komponovanje) muzičkog dela, kao i samo stvoreno delo. Kompozicija u slikarstvu znači delo koje ima više činilaca objedinjenih u celinu. U nefigurativnoj umetnosti to je odnos oblika, boje i prostora. U tehnici i tehnologiji kompozicija je sastav raznih legura koji čini kompaktnu masu. U svakodnevnoj praksi i u govoru kompozicija je sastav delova koji čini celinu.

Generalno, pri izboru materijala uzima se u obzir i tekstura kao njegov deo prilikom razvoja proizvoda, ipak skorašnji trendovi koji se tiču vizuelnih i taktilnih tekstura otkrivaju da ova osobina mora biti razmotrena nezavisno od materijala. Tekstura može biti stvorena na površini raznim načinima tako da doprinosi doživljaju proizvoda prilikom upotrebe: štampa, utiskivanje, lakiranje, bojenje, poliranje, četkanje, oslojavanje, davanje tekstile strukture i još mnoge varijacije.

Osnovni smisao neke kompozicije sagledava se na osnovu toga koliko su i kako elementi kompozicije prevazišli slučajnost i u kojoj meri ostvaren odnos ukazuje na prepoznatljiv lični stil (ako je delo pojedinca) i na obeležja vremena u kojem je kompozicija nastala. Bez obzira na to što se terminom kompozicija danas označavaju različite stvari, pojave i stanja, uvek se ima u vidu smisao rezultata koji se postiže tom kompozicijom [17].

Kako tekstura doprinosi interakciji između korisnika i proizvoda? U vizuelnom i taktilnom smislu, igra sa uglačanim (izravnatim) ili na drugi način poboljšanim površinama daje korisniku više informacija i može povisiti ili smanjiti odziv korisnika na skrivene ili naglašene atribute proizvoda. Tekstura može da naglasi ukupne ili specifične oblasti funkcionalnosti, oblika i dekorativnih efekata.

Koliko god je teško dobro komponovati mnoštvo elemenata koji treba da čine kompozicionu celinu (odabrati prave i odabrane postaviti u najbolji odnos), toliko je teško, a možda još i teže, komponovati mali broj činilaca kompozicije. Po pravilu kompozicija zahteva dva elementa ili više njih, da bi se mogao stvoriti neki odnos tih elemenata u prostoru. Ako je kompozicija načinjena od jednog elementa, onda se pod kompozicijom podrazumeva njen odnos prema prostoru u kojem taj element stoji. Svrha kompozicije je zadovoljena ako je uspostavljen neki odnos nečega prema nečemu, a stvaralac sasvim slobodno bira sredstva i načine kojima će se izraziti.

Uzmimo u obzir glatku površinu Apple iPod-a i njegovu pojavu nalik duhu (slika 4.28); prelaskom ruke preko njegove površine minimalno je ometanje (interruprion). Ovo odgovara čulu dodira, što može da izazove povećan doživljaj funkconalnosti proizvoda a posebno kvaliteta. Korišćenjem različitih tekstura korisnik se snabdeva određenim informacijama da bi procenio i razumeo položaj proizvoda u sklopu njegovog okruženja [10].

Slika4.28: Apple iPod, multimedijalni prenosivi uređaj [65].

U literaturi o teoriji forme često se spominju određeni standardi koji čine kompoziciju zadovoljavajućom. Međutim, nema nikakvih standarda ni propisa koji unapred garantuju uspeh. Možemo smatrati da je kompozicija uspela ukoliko su usklađeni sledeći elementi: linija, oblik, dimenzije, stanje površine, stepen osvetljenosti ili valer i boja. To su elementi iz kojih valja komponovati određenu i smislenu celinu. Kao što klavir nije muzika, tako ni ovi elementi sami po sebi ne znače ništa ako se ne upotrebe kreativno. Postoji nekoliko kriterija za komponovanje. Po pravcu kretanja postoji [17]: •

Horizontalna kompozicija

•

Vertikalna kompozicija

•

Dijagonalna kompozicija

•

Kružna kompozicija

Horizontalna kompozicija označava organizovanje elemenata izraza u vodoravnom nizu sleva na desno ili obrnuto. Deluje mirno i staložneno. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

68

Vertikalna kompozicija je mnogo dinamičnija, jer elemeti, oblici i mase su raspoređene po vertikali što tera pogled na kretanje gore-dole ili obrnuto. Egipatski obeliks ili gotička katedrala, na primer, izražavaju svojom kompozicijom neko stremljenje ka visini koja u gledaocu izaziva osećaj rasta, kretanja i nešto nebeskog uzdignuća. Dijagonalna kompozicija je organizacija elemenata po dijagonalnom smeru i izaziva osećaj dinamike i pokreta van kontura slike. Kružna kompozicija je organizacija elemenata po centralni. Elementi uglavnom izlaze iz centra i šire se prema periferiji. Centar je najači deo kompozicije koja se najčešće obrađuje kao simetrična. Ova kompozicija nije ni statična ni dinamična već ima nutralan emotivni naboj. Činioci kompozicije u vizuelnom predstavljanju razlikuju se prostorno po svojim konturama (kojima se i izdvajaju od ostalog prostora). Po načinu izdvajanja jednih od drugih ili svih zajedno od prostora, razlikuje se površinsko - dvodimenzionalno i zapreminsko trodimenzionalno komponovanje. Ali, bez obzira na takvu prostornu razliku, kada kažemo kompozicija moramo odgovoriti i na pitanje kompozicija čega i zašto. U tome se iskazuje bogatstvo i mogućnost lepote stvaralaštva i komponovanja.

4.4.6. DEKORACIJA (ŠARA, ORNAMENT)

Slika4.29: Šara kao ponavljajući oblik [66].

Ornament, od latinskog ornamentum - urez, ukras, šara. Naziv za različite klesane, rezane, crtane i slikane ukrase. Može biti geometrijski (meandar, zupčasti, cikcak), vegetabilni i zoomorfni, koji nastaju stilizacijom biljnih, odnosno životinjskih oblika. Prvi ornamenti nastali su još u paleolitu i od tada do secesije u različitim istorijskim stilovima igraju veliku ulogu. Uloga ornamenta je

čisto estetska i ne utiče stvarno na strukturu samog predmeta. Upravo zbog toga moderna umetnost odbacuje ornament, smatrajući ga sa stanovišta sinteze forme, funkcije i strukture suvišnim, što je najprimetnije u periodu funkcionalizma [19]. Šara se može opisati i kao ponavljajući jedinični oblik ili forma, međutim, može se posmatrati i kao “skelet” koji organizuje delove kompozicije. Dok tehnološki proizvodi prihvataju modernu jednostavnost, dekorativni proizvodi otkrivaju renesansu ukrašavanja ornamentima poreklom iz prirode ili sintetičkog okruženja. Javlja se približavanje i sastavljanje različitih specifičnih oblasti – npr. i grafički dizajneri i umetnici tetoviranja stvaraju tapete za naš dom. Konvencionalno korišćenje ponavljajućih paterna (mustri, šara), u prošlosti, predstavljalo je umeće dizajnera tekstila. Danas specijalisti mnogih oblasti primenjuju svoj sopstveni stil i interperetaciju paterna (šara) na tekstilu i tapetama. Povećavanje kompleksnosti ponavljajućih paterna (šara) danas je moguće pomoću grafičkih paketa. Dok se ekspanzija ukrašavanja grafičkim ornamentima pokrenula 1990 tih, i dalje postoji ručno-crtani izgled koji prikazuje veliko umeće stvaraoca koji pamtimo iz istorijskih stilova ornamantacije i proizvodnje. Tradicionalne tehnike proizvodnje daju proizvodu specifičan osećaj ručno napravljenog, slojeviti efekat, dodajući dubinu i boju. Često korišćenje šara po ugledu na floru i faunu kroz celu dizajn istriju, potvrđuje potrebu da se bude bliži prirodi koristeći simbole koji se znaju i vole. U sklopu savremenog dizajna postoji definitivan stil koji pridaje pažnju tradicionalnim simbolima i narativima, što oslikava povećanje kompleksnosti i preciznosti koje omogućava kompjuterizacija. Strukture koje se ponavljaju mogu biti primenjene na mnoge materijale i stvaraju, koriste različite opsege: osvetljenja, tapeta, pločica, postera i tekstila. Još jedan uticaj na patern (šare) je prihvatanje različitih metoda podsticanja nesavršenosti u dizajnu, zadržavanjem kompjuterizovanih, mehaničkih ili manuelnih procesa proizvodnje.

Slika 4.30: Prikazuje liniju nameštaja italijanske firme Bastex, koju karakteriše neverovatna elegencija i moderna upotreba ornamenata [67]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

69

Dizajnerse igra sa savršenostima i nesavršenostima pri stvaranju proizvoda, posebno u svetlu kompjuterizovane asistencije koju krasi veliki potencijal za uniformnost. Često se može primetiti kombinacija aplikacija delom ručno nacrtanih delom kompjuterizovanih radi postizanja manje rigidnih formi. Prelaženje granica između specifičnih oblasti vizuelne ekspresije postaje inventivnije sa jedinstvenim ujedinjenjem umetnika i proizvođača; umetnici tetovaža i stručnjaci za vezove na tekstilu stvaraju šare za tekstil i tapete koji sačinjava oba umeća. Opcije su beskrajne kada se pomisli na razne nečine kako dizajneri i proizvođači mogu da sarađuju.

• Tetrad – koriste se 4 boje jednake udaljenosti na točku boja.

4.4.7. BOJA Boja je predmet specializovanih oblasti istraživanja, koje treba uzeti ozbiljno prilikom dizajna proizvoda. Ona ima psihološki efekat na naše raspoloženje i ponašanje; utiče na to kako reagujemo na okruženje u kome se nalazimo; nije čisto vizuelna pojava – utiče na um na podsvesnom nivou. U četvrtom veku pre nove ere, Aristotel je zabeležio da plava i žuta predstavljaju mesec (tamu) i sunce (svetlost). 1672. Njutn je napisao u svom revolucionarnom radu „Optika“ da svetlost može da se razdvoji na boje spektra. Predavači u školi Bauhaus, 1920 tih uveli su novi pristup dizajn procesima i sproveli studije boja i emocija zajedno sa studijama odnosa boja i oblika. Sistemi boja pomažu pri identifikovanju, definisanju i očuvanju sličnosti i razlika u okviru studija o bojama. Munsel sistem, koji je razvio 1898. Albert Henri Munsel (Albert Henry Munsell), verovatno je najšire primenjivan metod obeležavanja boja (slika 4.31.). Munselov sistem predstavlja sveru u kojoj se nalazi ceo spektar boja, koja je opisana numeričkim vrednostima pomoću 3 veličine: ton (hue, eng.), svetlina (value, eng.) i zasićenost (chroma, intensity, eng.). Sastoji se od kruga sa 10 polja. Pet čine glavni tonovi: žuta, ljubičasta, crvena, zelena i plava; a pet polja čine međutonovi [10].

Slika 4.31: Munselov sistem boja [68].

Još jedan široko primenjivani način predstavljanja boje je Ostvaldov (V.Ostwald) točak boja (slika 4.32.) koji prikazuje 3 primarne boje, 3 sekundarne koje se dobijaju mešanjem priarnih i 6 tercijalnih koje se dobijaju mešanjem sekundarnih boja. Poznato je 5 osnovnih metoda upotrebe boja []: • Monohromatski – koristi se jedan ton i njegove varijacija u svetlini i zasićenju • Analogni – koristi tonove koji su blizu jedan drugome. Boje su u istom kvadrantu od 90o na točku boja, odosrno 3 susedne boje na točku. • Komplementarne boje – upotreba tonova koji su na suprotnoj strani točka boja. Postoji i upotreba razdvojenih komplementarnih boja, odnosno biraju se dva susedna tona od komplementarnog tona koji posmatramo. • Triad – koriste se 3 boje koje su jednako udaljene jedna od druge na točku boja, odnosno na 120o udaljenosti. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Slika 4.32: Osvaldov točak boja [68]. 70

Ljudsko oko je takođe često zavarano bojama i oblicima. U primeru na slici 4.34. pokazano je međudelovanje plave i crvene boje, iako su pruge jednake, imamo utisak kao da nam je crvena bliža. Slika 4.36: Međudelovanje plave i crvene [66].

Slika 4.33: Prikazuje primenu razdvojene komplementarnosti [66].

Poznata je i podela boja po temperaturi: Tople boje Hladne boje

...

Neutralne boje su: Crna, bela, siva, braon, bež, smeđa

4.4.7.1. KONTEKST BOJA Predstavlja deo teorije boja koji opisuje ponašanje određene boje u odnosu na boje i oblike koji je okružuju. Jarke (bright) boje reflektuju više svetla izazivajući time stimulaciju oka, te ih zbog toga ljudsko oko primećuje ranije od ostalih boja. Prva boja koju uočavamo je žuta. Jaki kontrast između boja koje posmatramo izaziva mišićnu aktivnost koja umara oko - to rezultuje činjenicom da je teže gledati u boje velikog kontrasta (slika 4.34) [19]. Iz primera na slici 4.35. vide se efekti različitih pozadina za isti crveni kvadrat. Crvena se čini intenzivnijom na crnoj pozadini, a pomalo dosadnom na beloj. U kombinaciji sa narandžastom pozadinom crvena deluje beživotno, dok u kontrastu sa plavo zelenom deluje jače. Takođe, kvadrat na crnoj pozadini izgleda veći od onih na drugim pozadinama.

Vredno je napomenuti da postavljene boje jedna pred druge mogu izazvati određene efekte u ljudskom oku [20]: • Kada su dve komplementarne boje jedna pored druge, stvara se osećaj vibriranja • Dve primarne boje zajedno daju osećaj nijanse treće primarne boje • Prirodno siva delovaće toplo ako se postavi na plavu pozadinu i hladno kada se postavi na crvenu pozadinu. • • • • •

Ljudsko oko svo svetlo prepoznaje kao belo [20]: Svetlo poreklom od užarenih objekata je žuto Sunčani zraci u podne deluju plavo Ledeno belo fluorescentne lapme imaju plave i zelene komponente Toplo belo fluorescentne lapme imaju žute i narandžaste komponente Svetlo koje ima domenirajuću komponentu određenog tona naglaiće boju sličnog tona i neutralisaće boju objekta koji ima komplementarni ton.

Boje različito deluju i na percepciju prostora i veličine objekata [20]: • Jarke tople boje objekte, kao što je nameštaj, čuni većima • Tamne boje vizuelno će učiniti objekat manjim i težim Slika 4.35: Efekti različitih pozadina za isti crveni kvadrat [66].

Slika 4.34: Desno -Velik kontrast između boja tera posmatrača da se odluči za jedan deo - obično svetliji. Levo - Smanjivanjem kontrasta vrednosti boja postaju slične i omogućuju posmatraču gledanje slike kao celine [66]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

71

• Svetle i neutralne boje vizuelno šire prostor, dok tamne boje daju osećaj zatvorenosti prostora. • Tople boje deluju bliže (istureno) dok hladne deluju udaleno (uvučeno). Koja će boja biti izabrana zavisi od odnosa upotrebe proizvoda i konteksta krajnjeg korisnika. Jarke boje stvaraju jak utisak koji privlače i izazivaju pažnju, ali neće obavezno navesti na kupovinu. Boja može da naglasi i pojača ili da zamagli detalje na proizvodu; može da ujedini i pojednostavi generalnu formu. Neki dizajneri koriste monohromatski pristup bojama u sklopu njihovih radova ili čak koriste prirodnu pojavnu boju materijala. Dizajn proizvoda treba da prihvati šire razumevanje (znanja) upotrebe boja i njihovih materijalnih i nematerijalnih efekata koje imaju na krajnje korisnike i njihove odluke o kupovini. Boja je uglavnom vezana za krajnje faze u dizajn procesu, retko je početna tačka, što bi trebalo biti drugačije. Odabir boje zavisi od krajnje upotrebe proizvoda i od ciljne grupe kojoj je nemenjen.

Slika 4.37: „Flight Stool“ dizajner Barber Osgerby. Taburei su proizvedeni u ograničenom broju za „Pantone boje“ instalaciju u muzeju ICFF u New York-u. Kolekcija se sastoji od osam zazličitih setova boja i šest zasličitih gradijacija u svakom setu. Svaki tabure na sebi ima označenu vrednost boje u pantone paleti [69].

4.4.7.2. KOMUNIKATIVNI KVALITET BOJE Boja je značajna za dizajn i vizuelne komunikacije, naročito za one oblasti gde treba, pored estetskog, zadovoljiti i funkcionalne, psihofizičke i druge zahteve. Mnogi stručnjaci i naučnici su do danas proveli čitav život pokušavajući da stvore neke određene sisteme i utvrde zakonitosti i međusobne odnose boje i čoveka, njegove reakcije i ponašanja. Boja ima sposobnost da probudi snažne emocije kod ljudi, samim tim, kad se koristi na odgovarajući način, može biti veoma efikasna alatka u komunikaciji. Svaka kultura interpretira boje na svoj način, ali postoje neke stvari koje su univerzalne a tiču se izbora boje. Tri primarne boje, crvena, plava i žuta – uglavnom privlače najveći broj ljudi. Najpopularnija boja među odraslim muškarcima i ženama u svetu je plava. Omiljena boja kod dece je crvena, dok je žuta, najsvetlija boja u spektru najprivlačnija novorođenčadi i maloj deci u periodu razvijanja čula [21]. Od vremena pračoveka, pa sve do XX veka, boja je u svim oblastima oblikovanja služila zanatlijama, umetnicima i dizajnerima da povećaju estetsku vrednost oblika i proizvoda u celini, ali ima i značajnu ulogu kao zaštitni sloj koji se nanosi radi sprečavanja korozije. Druga uloga boje, koja je otkrivena tek posle I svetskog rata, sastoji se u njenom uticaju na čoveka što znači da pored estetskog dobija i funkcionalni značaj i sadržaj – izaziva određena dejstva na čoveka i stvara kod njega asocijacije [19].


Proučavanje boje kao izražajnog sredstva u dizajnu, u odnosu na njen uticaj na čoveka, njegove psihofizičke sposobnosti, raspoloženje, radni efekat, donošenje odluke o kupovini nekog proizvoda i slično, zauzima značajno mesto ne samo u teoriji dizajna, već i u ekonomiji, psihologiji i naukama koje se bave unapređenjem organizacije rada itd. Crvena je najstrastvenija boja koja uglavnom uzbuđuje i pokreće adrenalin u telu. One je boja vatre i izrazite čulnosti; simbol strasti, velike životne energije i snage. Često je simbol vlasti. Povezuje se sa ljubavlju i ljutnjom; može označavati sreću, predstavljati požudu ili prevaru, opasnost i podstičući efekat na ratovanje i agresivnost, bes ali i kretanje (stari Rimljani nosili su crvene zastave u bitkama zasto što se ova boja povezuje sa krvlju). Plava, univerzalno simboliše spokojstvo i mir. Ima smirujući efekat, ukoliko se koristi umereno, ili nagoveštava duboku depresiju ako preterano okružuje posmatrača. Delom, ovaj smirujući kvalitet i utisak koji plava izaziva pripisuje se nebu i okeanu, stvara mir zbog čega je omiljena u spavaćim sobama. Studije su pokazale da ljudi bolje razmišljaju u prostorijama plave boje. Međutim, hladniji tonovi pokazuju melanholičnu stranu ove boje. Plava kao boja hladnog spektra često se povezuje sa hladnim stvarima, kao što je smrznuta hrana. Pored navedenog, plava boja asocira na kvalitet i stručnost (plave trake se daju prvoplasiranim pobednicima). Zahvaljujući njenim pozitivnim karakteristikama, plava predstavlja najpopularniju i najrasprostranjeniju boju 72

u programima korporativnog identiteta. Plavo je jaka boja duhovnosti, filozofske prirode i lepote. Simbolizuje beskonačnost, mudrost, snagu, vernost, nedostižnost. Na psihičkom planu, to je boja misli. Pobuđuje na meditaciju, poniranje u unutrašnji mir i prošlost. Deluje sanjivo i nostalgično, pa u engleskom jeziku reč “blue” označava upravo takvo raspoloženje. To je boja visoke plemenitosti, pa se za aristokrate često kaže da imaju “plavu krv”. Žuta je najsvetlija boja spektra. Zbog svoje upečatljivosti ova boja se često bira za znakove upozorenja. Žuta tradicionalno predstavlja sunce i samim tim preuzima na sebe neke od njegovih atributa – sjaj, toplinu i pokretačku životnu energiju. Najvedrija je boja kada se umereno koristi. Ako se previše slobodno koristi, ona može da zamara oči i iritira ljude (parovi čije su kihinje žute boje uglavnom se više raspravljaju kada borave u toj prostoriji). Žuta je postala i sininim za pohlepu i kukavičluk (U francuskoj su u dvadesetom veku vrata izdajnika i kriminalaca bila obojena u žutu boju) [21]. Zelena je boja hladnog spektra sa smirujućim karakteristikama poput plave. Ova opuštajuća boja povezuje se sa rastom i napretkom, kao i sa zdravljem i užitkom. Logično, simbol je proleća, obnavljanja života, životne ravnoteže i najava radosti i plodnosti. Njome atribuiramo nadu kao jednu od najmoćnijih pokretačkih snaga kod čoveka. To je boja inovatora koji žele uspeti u namerama da svet menjaju na bolje. Sobe obojene zelenom bojom izuzetno su pogodne za odmaranje, no imaju i vrlo izražen energetski kvalitet. Zelena je boja eksterijera, prirode – mirna i dinamična u isto vreme. Takođe može upućivati na zavist i ljubomoru, kao što je „zeleno čudovište“ opisano u šekspirovoj drami „Opelo“. Narandžasta je boja viših duhovnih sfera, naročito na Dalekom istoku. To je istovremeno i meditativna i ekscentrična boja. Najlepši je protivotrov za depresiju, usamljenost i umor, jer predstavlja snažan mentalni stimulans. Narandžasta je i boja ozdravljenja pa je alternativci često koriste pri lečenju, vizualizaciji, meditaciji. Snaga te boje pročišćava dušu i misli, budi emocije i apetit, daje vitalnost, krepkost i entuzijazam. To je topla boja koja se često povezuje sa vatrom i namirnicama koje su zdrave za jelo. To je najjestivija boja što objašnjava zašto je mnogi lanci brze hrane koriste kao deo svog spektra boja [21]. Ljubičasta se univerzalno povezuje sa kraljevstvom i duhovnošću zato što su u antičkim vremenima samo imperatori ili kraljevi mogli da priušte odeću obojenu ljubičastom bojom. Oduvek se vezivala za sjaj pa su joj dodelili kao atribut dostojanstvo. Međutim, ljubičasta je i jedna od najprovokativnijih boja i deluje veoma ekstravagantno. Nastaje kombinacijom tople i energične crvene i hladne plave boje, te ima svojstva obe. Soba ljubičaste boje može postaknuti kreativnost kod dece ili umetnika. Pojava prirodne sirovine za bojenje u indigo plavu boju krajnje je retka jer se ekstrakuje iz sitne molluskus biljke koja naseljava Mediteransko more, Potrebno je 9000 molluskusa da bi se izdvojio jedan gram ljubičaste boje. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Braon boja simbolizuje zemlju, snagu, ali i nežnost jeseni. To je pouzdana boja zemlje. Braon je još jedna boja koja se odnosi na komfor, ozbiljnost, toplinu, stabilnost i jednostavnost. Odaje utisak stabilnosti i čvrstine, kao i crna, ali je mnogi smatraju prijatnijom. Pastelne boje se inače smatraju ženstvenim i koriste se da predstave osećanja poput brižnosti i nežnosti. Upotreba pastelnih boja, koje se često koriste u obdaništima, zavise od pola deteta, svetloplava za dečaka i roza za devojčicu. Roza boja se često koristi u bolničkim čekaonicama jer ima umirujuću i sedativni efekat. Boje se često, zbog njihove povezanosti sa snažnim emocijama, dovode u vezu sa različitim društvenim i političkim ciljevima. U Ukrajini, partija Viktora Janukoviča prihvatila je narandžastu boju i njihova borba za dobijanje glasova nazvana je „ Narandžasta revolucija“. U SAD plava i crvena predstavljaju moralne i ideološke ideje, tako da plava predstavlja Demokratsku a crvena Republikansku partiju. Žute trake su se koristile u podršci oružanih snaga, dok su se roze i crvene trake koriste pri podizanju svesti o raku dojke i side [21]. Prema tvrdnjama psihologa boje imaju veliki uticaj, ne samo na ponašanje određene osobe, već i na reakciju okoline na nju, odnosno na boju koju ona nosi. Dakle, uticaj određenih boja može da se “upotrebi” za ostvarenje određenih ciljeva. Dobro je poznavati potencijalne mogućnosti - kako određenom bojom uticati na okolinu. Prema dosadašnjim istraživanjima hladne boje su boje razuma, distance i glave, dok su tople boje boje emocija, kontakta i srca. U praksi to znači da ljudi koji svet doživljavaju propuštajući ga kroz sistem zasnovan na razumu naginju hladnim bojama, dok ljudi koji na sve reaguju srcem više naginju toplom delu spektra. To se, naravno, najviše manifestuje upravo na njihovoj odeći i bojama prostora u kome žive.

4.4.7.3. ZNAČENJE BOJA U KULTURAMA Boja je veoma snažan element dizajna i predstavlja jedinstveni i često težak izazov za dizajnera. Asocijacija boja razlikuje se među kulturama i sve je više neophodno da dizajner sve ove asocijacije uzme u obzir kada dizajnira za multikulturalne korisnike. Ono što bi se moglo smatrati odgovarajućim za jednu zemlju, u drugoj bi moglo biti neodgovarajuće, čak i uvredljivo. Bela boja se smatra bojom čistote i dobrote u zapadnoj kulturi i tradicionalno se nosi na venčanjima; u Aziji, ona simboliše smrt i žalost i nosi se na sahranama. Crvena boja u SAD simboliše požudu i prevaru, a u Aziiji je to boja koja se nosi na venčanjima kao simbol sreće i plodnosti. Poznavanje ovih interpretacija boja pomaže da dizajner bude siguran da će se ciljanoj publici preneti odgovarajuća poruka.

73

4.4.7.4. PSIHOLOŠKE SUGESTIJE U VEZI SA UTICAJEM BOJA Osim univerzalnih boja prirode svaki posmatrač je izložen upotrebi različitih boja u različite svrhe u svom okruženju, kao posledica odredjenih kulturološko – tradicionalnih šablona koje u svakom društvu postoje. Psihologija boja je oblast psihologije koja izučava upravo emocije i reakcije ljudi na odredjene boje. U velikoj meri na ovo utiču upravo spomenuti kulturološkotradicionalni šabloni i simboli koji od najranijih dana kod posmatrača izgradjuju reakcije na odredjene boje. Osim toga, tu su i odredjene – za sada nedovoljno objašnjene fiziološke reakcije na odredjene boje (na bazi kojih je zasnovana i hromoterapija – oblast alternativne medicine bliska psihologiji boja) [22]. Boje se opažaju putem mrežnjače koja se nalazi u zadnjem delu očne jabučice i predstavlja nervni sloj debljine oko 0.2 mm. U mrežnjači se nalaze dva tipa fotoreceptora i kada svetlost osvetli neki objekat odredjene boje spektra bivaju apsorbovane a odredjene se reflektuju. Boju koja je reflektovana ljudsko oko vidi kao boju posmatranog predmeta. Pitanje je da li se paralelno uz tu percepciju boje, prenosi i još neki impuls koji dovodi do odredjene fiziološke reakcije organizma? Eksperimenti radjeni tokom sedamdesetih godina pokazali su da takvo dejstvo zaista postoji i da izlaganje odredjenim bojama dovodi do odgovarajuće fiziološke reakcije ispitanika, medjutim tačni uzroci do danas nisu poznati [22]. Program nazvan “The Body Human” bavio se upravo ovim istraživanjima. Naučnici su sproveli testove koji se odnose na psihološki uticaj boja. Prvi test je bio sa dizačem tegova kome su dali set tegova težine oko 100 -125 kg. Ispitanik je uspevao da podigne ove tegove pa čak i da ih digne iznad glave. Onda je ispred njegovog lica postavljen crveni panel koji mu je pokrivao celo vidno polje. Ovog puta on je počeo da podiže tegove sa velikom lakoćom – bez ikakvih vidljivih fizičkih napora. Kada je crveni panel zamenjen plavim situacija se promenila. Ne samo da ovaj sportista nije mogao da podigne tegove iznad glave, već je i na osnovu izgleda njegovog lica, ruku i nogu bilo vidljivo da se nivo fizičkog napora povećao. Po povratku crvenog panela, stvari su se vratile u normalu. Dizač tegova je ponovo počeo da diže tegove kao da se ništa nije dogodilo – promena se dogodila skoro istog trenutka. Pored plave i crvene boje u testu su korišćene i druge boje ali nisu pokazivale tako značajan uticaj kao ove dve [22]. Tokom istog programa, jednu sobu sa crvenim osvetljenjem su ispunili kolevkama i u svakoj od njih je bila po jedna beba. I dok je za novorodjenu decu normalno da plaču, čini se da je crveno svetlo intenziviralo njihov neprekidan plač. Onda su naučnici zamenili crveno svetlo plavim. Začudjujuće i skoro u istom trenutku u sobi je nastala tišina. Slično testu sa dizačem tegova, kada je svetlo vraćeno na crveno sve bebe su opet počele da plaču [22]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Ovakva reakcija ne može se povezati sa naučenim ponašanjem (da je crveno na primer boja koja uznemirava ili plavo boja koja smiruje) već sa odredjenim fiziološkim mehanizmima koji još uvek nisu najjasniji. U zapadnoj kulturi može se primetiti postojanje odredjenih pravila i vezivanja odgovarajućih asocijacija vezane za pojedine boje [22]: Crvena: uzbudjenje, snaga, seks, strast, brzina, opasnost Plava: poverenje, pouzdanost, pripadnost, opuštenost Žuta: toplina, sjaj sunca, veselost, sreća Narandžasta: razigranost, toplina, izražajnost Zelena: priroda, svežina, hladnoća, rast, bogatstvo Ljubičasta: uzvišenost, spiritualnost, dostojanstvo Roze: mekoća, slatko, odgajanje, sigurnost Bela: Čistoća, nevinost, mladost, blagost Crna: sofisticiranost, elegancija, zavodljivost, misterija Zlatna: prestiž, skupoća Srebrna: prestiž, hladnoća, nauka Istraživanja su pokazala da svaka vrsta svetlosnih talasa ima određeno dejstvo na sva živa bića, uključujući i fiziološko i psihološko dejstvo na čoveka. Crvena svetlost je penetrativna (prodorna) i topla, povećava tonus (napetost) mišića i krvni pritisak, pospešuje cirkulaciju krvi i disanje i deluje stimulativno na psihičke funkcije. Narandžasta svetlost poboljšava i aktivira rad digestivnog trakta, poboljšava apetit, stimuliše emocije i konotativna (voljna) svojstva. Žuta stimuliše nervni sistem i mentalne procese i deluje povoljno na psihoneurotična stanja. Zelena širi krvne sudove i smanjuje pritisak i nervnu napetost, ublažava histerične napade, napade migrene, nesanicu, deluje kao sedativno sredstvo, a povoljno deluje i kod nekih mentalnih bolesti u periodima povećane uznemirenosti. Plava smanjuje krvni pritisak i mišićni tonus, umiruje još više nego zelena boja, navodi na razmišljanje i introspekciju. Ljubičasta spaja tonički efekat crvene boje i umirujući efekat plave boje, te deluje različito, povoljno ili nepovoljno, u zavisnosti od stanja organizma i psiholoških karakteristika. Zato prema ovoj vrsti svetlosnih talasa postoji jaka podeljenost. Za određene subjekte je izuzetno privlačna i veličanstvena, dok je drugi ne podnose i izbegavaju. Od povoljnih efekata najčešće se pominje da okrepljuje i da budi osećanja uzvišenosti. Proučavanje dejstva svetlosnih talasa, odnosno boje, na čoveka kao i na druga živa bića, uključujući i biljni svet, omogućuje njihovu plansku upotrebu u svim oblastima ljudske prakse, uključujući i stvaralačke. Reakcija na boje - (a) brzina reagovanja na pojedine boje i (b) subjektivna brzina proticanja vremena pod dejstvom određene boje. Ove činjenice su eksperimentalno proverene i utvrđene. Utvrđena je zakonitost da je vreme reagovanja kraće ako je frekvencija svetlosnog talasa manja ili, drugim rečima, obrnuto je srazmerno talasnoj dužini. Vreme reakcije je najkraće za crvenu boju (talasna dužina 700 nm), zatim za žutu (580 nm), pa zelenu (520 nm), i najzad za plavu (470 nm). Ovo vreme reakcije varira i u zavisnosti od motiva i sadejstva 74

drugih čula. Utvrđeno je da su receptori za zelenu boju najotporniji (a vreme reagovanja najpostojanije) u nepovoljnim uslovima (na primer, pod dejstvom buke) [19].

je od brzine reagovanja na zvuk. Iza ove činjenice stoje biološki razlozi. Zvučni nadražaji su biološki važniji i univerzalniji (deluju i noću i iz nevidljivih prostora) od hromatskih [19].

Eksperimentalno je utvrđeno (A. Trstenjak) da subjekti nejednako procenjuju vreme (brzina proticanja) pod dejstvom različitih boja. Utvrđeno je da brže protiče vreme (ocenjuje se kao kraće) ako je čovek izložen boji koju voli. Samo preko neopredeljenih subjekata (u pogledu preferencije određene boje) moguće je utvrditi čist uticaj boje na proticanje vremena (u subjektivnoj percepciji). Konstatovano je da najsporije protiče vreme pod uticajem crvene boje, zatim plave i smeđe, a najbrže pod dejstvom zelene, a potom sive.

Vreme i boje - imaju međusoban uticaj. Dužim posmatranjem boje, ona zbog adaptacije i drugih procesa menja svoja svojstva. Isto tako, boja utiče na opažaj vremena. Pod dejstvom nekih boja vreme se opaža kao kraće. Tako, na primer, crvena boja sve “ubrzava”, pa i vreme. Slično dejstvo imaju i žuta i, što je veoma interesantno, zelena boja. Vreme “usporavaju” bela, plava i smeđa boja. Od ovih pravila postoje i znatna odstupanja tamo gde subjekt preferira određenu boju, a pošto je ta boja manje dosadna, ona samim tim ubrzava protok vremena, tj. subjektivni doživljaj o brzini proticanja vremena. Suprotan efekat imaju boje koje se odbacuju i doživljavaju kao neprijatne [19].

Ovi eksperimenti pokazali su da su najpristrasniji subjekti koji preferiraju plavu i crvenu boju. Njihove greške u procenjivanju brzine proticanja vremena bile su najveće. Ova pristrasnost je razumljiva i ona vuče svoj koren iz detinjstva. Prva boja koju dete izdvoji iz spektra je crvena, a potom plava. Fiksacije, ako ih ima, za ove boje su samim tim i najdublje, što se može uzeti i kao dokaz da je dubina fiksacije vezana za uzrast i srazmerna svom trajanju i snazi. Brzina reagovanja na boje sporija

Prostorno delovanje boja - U ljudskom oku tople boje se čine bližima, a hladne daljima, iako se nalaze na istoj udaljenosti od oka. Prostorne vrednosti su ponajbolje iskoristili slikari u umetnosti (tzv. Koloristička perspektiva), posebno fovisti.

4.5. DIZAJN KAO NOSILAC PORUKE

P

osmodernu modu karakteriše prihvatanje stilova iz prošlosti i njihova ponovno korišćenje u novim značenjima. Ova nova značenja mogu biti fizička manifestacija ili raslojavanje skrivenih poruka. Ovaj koncept se razvio u dizajnu proizvoda tokom 21. veka. Odeća koju nosimo, proizvodi koje kupujemo, način kako uređujemo svoj dom, su izražajni produžetak nas samih. Neki dizajneri su zauzeli politički stav i digli su glas da pokažu uzaludnost sveta u kome živimo. Dizajn zauzima domen umetnosti a političke, socijalne ili umetničke poruke iskazuju se kroz proizvod. Proizvod postaje komunikator ovih težnji. Aplikacija zlata na „Bedside Gun“ (pištolj pored kreveta) stone lampe koju je dizajnirao Starck nudi uvid u simboličku reprezentaciju isprepletenosti ratovanja i novca (slika 3.38.).


Doslovno ili indirektno značenje ili kontekst slike može da dočara određene teme i pitanja vezana za promene u našim društvima. Često, stav vizuelno prikazan ima jači i dugotrajniji uticaj od samih reči. S druge strane, dizajner može da sagleda objekat i preinači ukupnu njegovu percepciju stvarajući nešto novo. Piet Houtenbas nije imao cilj da izkaže politički stav u vezi upotrebe granata; prosto je pokazao granate kao lep objekat u svom punom pravu, bez reinpretiranog značenja (slika 4.39.).

Slika 4.38:„Bedside gun“ lampe, dizajner: Philipe Starck, površina replika oružija obložena je 18 karatnim zlatom, što dodatno naglašava poruku dizajna [70].

75

Dizajn je vizuelna komunikacija Vizuelna komunikacija kombinuje govor, pisani jezik, slike, oblike u prostorima koje su estetski zadovoljavajuće, ostvaruju vezu sa posmatračem na intelektualnom i emotivnim nivoima i obezbeđuju joj relevantne informacije. Dobar dizajn definiše, uči, tumači pa čak i ubeđuje posmatrača da nešto uradi. Važno je da pošiljalac i primalac poruke komuniciraju istim vizuelnim jezikom – zbog taga se dizajnar javlja u ulozi tumača i prevodioca poruke. Smanjivanje količine informacija koje se vizuelno prikazuju rezultuje preciznijim i jednostavnijim dizajnom – a to je cilj svih oblika komunikacije slika 4.41. „Dizajniranje je stvaranje reda i funkcionisanje u skladu sa planom“ Sara Little Turnbull, Stanford University Graduate School of Business [21].

Slika 4.39: Granata uljane sveće, dizajner: Piet Houtenbos. Ove punjive uljane lampe transformišu ove gorke simbole ratovanja u osvetljujuću stonu dekoraciju [71].

Semiotika Semiotika je nauka koja proučava znakove i simbole i njihov uticaj na komunikaciju i jezik. Znakovi i simboli pomažu dizajnerima da prenesu jedinstvene poruke koristeći zajednička iskustva i značenja i predstavljaju jednu od najefikasnijih alatki koje se koriste u komunikaciji. Kultura, starost, pol i životno iskustvo su faktori koje treba razmotriti pri biranju vizuelnih simbola koji će preneti poruku. Znakovi su kategorisani na tri osnovna tipa: ikone, simboli i indeksi.

Dubina značenja Poruke moraju da ostvare vezu sa posmatračima na mnogim nivoima van čiste estetike kako bi ih posmatrači uočili i zapamtili. Što više publika posmatra poruku koja komunicira sa njima na emotivnom nivou, to je izvesnije da će ona razumeti i zapamtiti delo. Prema Marty Neumeier, u vizuelnoj komunikaciji postoji sedam nivoa dubine značenja [21]: 1. Percepcija Aspekti vizuelnih rešenja koji nas privlače da pogledamo neko delo. Vizuelna hijerarhija, kontrast, boja i oblik, sve su to formalni kvaliteti koji privlače pažnju posmatrača i uključuju ga u delo. Višeslojna vizuelna dela, mogu izazvati pažnju posmatrača, ali i propustiti da prenesu poruku.

Slika 4.40: Wood-Becomes-Paper (drvo postaje papir, eng.) dizajner: Jeremiah Tesolin. Slika na svakoj čaši ilustruje različit deo procesa proizvodnje papira. Transparentnost u proizvodnji može da pomogne prilikom donošenja osluka krajnjeg korisnika, u ovom slučaju da manje koristi papirne čaše [72]. Slika 4.41: Da bi došlo de efikasne vizuelne komunikacije, moraju postojati pošiljalac poruke, obično klijent, i primalac, kao što je ciljna publika. Dizajner dekodira vizuelne poruke tako što prebacuje potrebe pošiljaoca u slike i sadržaj sa kojim će se primalac lako povezati [73].

2. Senzacija Slike sa opipljivim kvalitetima kod posmatrača izazivaju znažne reakcije. Takve slike imaju snagu ili da odbiju publiku ili da izazovu njenu znatiželju. 3. Emocija Oslanjanje na emocije posmatrača umesto na njegov razum je veoma ubedljiv metod. Advertajzing rado koristi pozitivne i negativne emocije kao što su ljubav, poverenje, pouzdanost i strah kako bi plasirao proizvode ili stil života.


76

4. Intelekt Snaga reči u dizajnu i osobine kao što su domišljatost i humor utiču na desnu i levu stranu mozga. Isto tako, slike koje zahtevaju učešće i interakciju publike, nagrađuju posmatrača dubljim nivoima poimanja i razumevanja.

prugastom šarom da bi se sprečilo da se tokom dana stope sa horizontom ili okruženjem. U prirodi, otrovna stvorenja poput zmija imaju ugaone i geometrijske šare da bi upozorila na opasnost. Za razliku od brzih promena, oku teže pada da zapazi one koje su spore i naknadne.

5. Identifikacija Svako ima psihološku želju da pripada grupi, bilo da je u pitanju organizacija ili pokret. Dizajn koji ostvaruje vezu i na emotivnom i na intelektualnom nivou, kao što su korporativni identitet i brending, često stvara duboku ličnu povezanost sa publikom. 6. Eho efekat Nostalgična slika često izaziva ugodnost i sigurnost u vizuelnim porukama. Oslanjanje na istoriju i tradiciju budi sklonost posmatrača da poveruje u verodostojnost poruke. 7. Duhovnost Ova dubina se koristi kada se prilikom slanja poruke istuču moral dela i umetnički kvalitet. Sve u vezi sa vizuelnom komunikacijom, od koncepta do rešenja, mora biti skladno sprovedeno. Dela sa ovim apsolutnim vrednostima često su vanvremenski primeri dizajna. Korišćenjem perceptivnih sposobnosti ljudskog mozga poboljšava se efikasnost vizuelne komunikacije.

Percepcija vizuelnih poruka Da bi obradio sve veću količinu informacija koje se svakodnevno primaju, mozak podsvesno prikuplja, razvrstava i shvata prispele poruke u obliku vizuelnih metafora. On filtrira vizuelne stimulanse prema važnosti, skrećući pažnju na one poruke koje su najvažnije i najhitnije. Ljudska psihologija omogućava brzo otkrivanje iznenadne promene kao upozorenje na postojeću opasnost. Treperavo svetlo na raskrsnici označava da vozači treba da se zaustave. Svetionici su oslikani


Slika 4.42: Vizuelna komunikacija koja ostvaruje emotivnu i intelektualnu vezu sa ciljanom publikom pristupačnija je i lakša za pamćenje. Postoji sedam nivoa komunikacije. Što je dizajner u većoj mogućnosti da skine slojeve i otkrije glavnu ideju, to će rešenje biti efikasnije. Da bi se efikasno komuniciralo sa posmatračem, dizajn bi, u zavisnosti od tipa projekta, trebalo sa sadrži različite nivoe značenja [73].

Slika 4.43: Levo: Love me table (“Voli me” sto, eng.) dizajner: John Nouanesing; Desno: Liquid lamp (tečna lampa, eng.) dizajner: Kyouei Design [74].

77

5. PROCES ISTRAŽIVANJA, RAZVOJA I DIZAJNA PROIZVODA

Z

animljivo je početi sa tvrdnjom da jedna trećina svih komercijalnih novih proizvoda propada na tržištu iz različitih razloga. Smatra se da je za 80% neuspeha novih proizvoda problem u domenu marketinga, a preostalin 20% pripada internoj funkcionalnosti organizacije i nepredvidivom uticaju okruženja (Novaković 2002).

odgovorna za dizajniranje, rad i/ili koordinaciju sistema proizvodnje kako bi se napravili proizvodi. Ova funkcija, često uključuje nabavku, distribuciju i instalaciju. Ova zbirka aktivnosti se ponekad naziva lanac snabdevanja.

Šta ustvari predstavlja novi proizvod?

Grupa pojedinaca koja razvija proizvod čini projektni tim. Ovaj tim, obično, ima jednog vođu tima, koji može biti iz bilo koje od navedenih funkcija firme. Tim može da se posmatra kao da se sastoji od osnovnog tima i proširenog tima. Kako bi radili efikasno zajedno, osnovni tim, obično, ostaje dovoljno mali da može da se sastane u konferencijskoj sali, dok se prošireni tim može sastojati od desetina, stotina ili čak nekoliko hiljada drugih članova.

Sa stanovišta proizvođača i politike plasmana definicija novog proizvoda bi obuhvatala: proizvod koji je nov za proizvođača i potrošača (za tržište), proizvod koji je nov za proizvođača iako je poznat tržištu, ali mu proizvođač menja osnovna svojstva i proizvod čija se primena širi. Razvoj i uspešno lansiranje novoh proizvoda predstavlja poseban izazov za preduzeća. Rizik i neizvesnost su pojave koje neizostavno prate ovaj proces, zbog čeka se teži smanjenju rizika i svođenje na razumnu meru. Važne informacije znatno smanjuju rizik, treba posedovati alternativni plan, osnosno omogućiti što bezbolnije napuštanje razvoja novog proizvoda kada situacija to zahteva.

Nekoliko drugih funkcija, uključujući finansije i prodaju, često su uključeni u osnovni razvoj novih proizvoda.

Dobar pristup razvoju proizvoda koji osigurava uspeh na tržištu je integralni razvoj. Značaj integralnog razvoja dobrog proizvoda najbolje se objašnjava uključivanjem svih faktora od kojih zavisi njegova profitabilnost, a koji se odvija na interaktivnoj relaciji potrošača, kvaliteta, vremena izrade, cene i troškova izrade.

Ekonomski uspeh većine firmi zavisi od njihove sposobnosti da identifikuju potrebe kupaca i da brzo stvore proizvode koji zadovoljavaju identifikovane potrebe, ali po odgovarajućim cenama. Postizanje ovih ciljeva nije samo marketinški problem, niti problem dizajna ili proizvodnje, to je problem razvoja proizvoda koji uključuje sve ove funkcije. Zbog toga postoji ceo skup metoda koje omogućavaju poboljšanje rada timova koji zajedno razvijaju proizvod.

Integralni razvoj proizvoda je proces integralnog razvoja usmeren prema kombinovanju minimalnih svojstava- bez kojih proizvod ne može biti to čemu je namenjen, pojedinačnih – bez kojih proizvod ne može posedovati sopstveni imidž i interaktivnih svojstava bez kojih proizvod ne može biti predmet razmene na tržištu [23].

Ko projektuje (dizajnira) i razvija proizvode?

Svaki proizvod se zasniva na određenoj ideji. Od ideje do realizacije dug je put, a da bi se uspešno prešao neophodno je poznavati komponente kvaliteta, odnosno svojstva koja se traže od proizvoda.

Razvoj proizvoda je skup aktivnosti koje počinju sa otkrivanjem prilika na tržištu, a završavaju se sa proizvodnjom, prodajom i isporukom proizvoda. Razvoj proizvoda je interdisciplinarna aktivnost i zahteva doprinos skoro svih funkcija (elemenata) firme. Trebalo bi posebno napomenuti da su tri funkcije skoro uvek centralni deo razvojnog projekta proizvoda (Cvetković 2011): Marketing – ima funkciju da posreduje u interakciji između firme i njenih klijenata. Marketing često olakšava identifikaciju mogućnosti proizvoda, definisanje tržišnih segmenata, kao i identifikovanje potreba potrošača. Marketing je, obično, organizovan za komunikaciju između firme i njenih korisnika, da postavlja završne cene i da nadgleda “lansiranje” i promovisanje proizvoda. Dizajn – funkcija dizajna igra vodeću ulogu u definisanju fizičkih oblika proizvoda kako bi se, na najbolji način, zadovoljile potrebe klijenata. S tim u vezi, funkcije dizajna uključuju projektovanje (mašinsko, elektro, softver itd.) i industrijski dizajn (estetika, ergonomija, korisnički interfejsi). Proizvodnja – Funkcija proizvodnje je prvenstveno DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Komponente kvaliteta proizvoda

Svojstva proizvoda dele sa na tri grupe: opšta, osnovna i posebna. Opšta svojstva proizvoda predstavljaju početnu tačku svakog proizvoda pri njegovom izlasku na tržište. Ova svojstva obuhvataju dve grupe: upotrebljivost proizvoda i pravne norme. Kada je u pitanju upotrebljivost proizvoda neophodno je razmotriti korisnost (sposobnost proizvoda da zadovolji određenu želju/ potrebu), bezbednost (ukoliko nije zagarantovana bezbednost njegove primene, proizvod se ne sme pojaviti na tržištu) i lakoću upotrebe (proizvod treba biti tako konstruisan da korisnok može jednostavno da rukuje njime). Proizvođač mora voditi računa i o određenim pravnim normama vezanim za dati proizvod, proizviđača i potrošača, što može biti različito na različitim tržištima. Osnovna svojstva proizvoda čine komponente vežne za plasman proizvoda, što se razlikuje mođu proizvodima. Ove komponente proizvoda mogu biti upotrebne, estetske, tehničke i ekonomske. Od upotrebnih svojstava na prvom mestu je kompletnost, 79

odnosno celovitost proizvoa za upotrebu, potom raznovrsnost upotrebe i trajnost proizvoda. Estetkim svojstvima se pridaje sve veći značaj, neophodno je da se proizvod razmatra, ne samo sa stanovišta korisnosti, već i sa stanovišta racionalizacije upotrebe, estetskih shvatanja, psiholoških i fizioloških potreba savremenog čoveka. U tehnička svojstva proizvoda ubrajaju se: Veličina, težina, prenosivost (transportabilnost) i pokretljivost proizvoda. Uzimajući u obzir svojstva proizvoda i utvrđujući strategiju plasmana proizvođač reguliše proizvodnu politiku. Konačno cena kao ekonomsko svojstvo proizvoda igra veliku ulogu u strategiji plasmana. Posebna svojstva proizvoda omogućavaju proizvođačima podizanje poslovne politike na viši nivo. Ona obuhvataju estetsku (privlačnost, orejentisanost proizvoda prema modnim kriterijumima i naziv proizvoda), ekonomsko-tehnička svojstva (tipizacija, standardizacija i individualnost proizvoda). Kvalitet za čovekova čula može biti vidljiv i nevidljiv. Vidljiv kvalitet je dostupan čulima; veličina, oblik, boja, kvalitet teksture itd. Takođe ovaj kvalitet može se oceniti testiranjem proizvoda (sedenje na stolici ili fotelji, ležanje na ležaju). Vidljivi kvaliteti proizvoda se stvaraju, analiziraju, ocenjuju, koriguju u procesu dizajniranja. Nevidljivi kvalitet proizvoda čovek čulima ne može oceniti, to su fizičko-mehanička svojstva materijala, neki delovi sklopa i podsklopa koji se ne vide, čipovi i sl. Kvalitet proizvoda u materijalnom smislu i u smislu njegove upotrebljivosti, predstavlja njegovu sposobnost da [24]: 1. Služi svrsi i da zadovoljava potrebu kupca 2. Bude dugovečan 3. Ne otkazuje u upotrebi, 4. Lako se održava i servisira, 5. Minimalno troši energiju, 6. Bude elastičan, 7. Bude ekonomičan (doprinosi porastu profita), 8. Bude ergonomičan i dr.

Ciljavi oblikovanja dobrog proizvoda Proces oblikovanja materijalnog proizvoda ne predstavlja aktivnost zamu za sebe (umetnost radi umetnosti), već se radi o kreativno-stvaralačkoj aktivnosti koje podrazumevaju [23]: • Proizvod treba da bude oblikovan na osnovu stvarnih potreba, želja, zahteva i problema potrošača, kako bi se uticalo na hijerarhisku organizaciju potrošačevih preferencija. • Kod konstruisanja proizvoda treba da se uzmu u obzir potrošački zahtevi i očekivanja u vezi materijala i sirovina, tehnološke izrade, uslova koji vladaju u tehnološkom razvoju, kao i da izrada bude racionalna, ekonomična sigurna i efektna.

proizviđača, marketing-posrednika i dalje od krajnjeg potrošača • Spoljni oblik proizvoda treba da je atraktivan, da kupca privlači i stimuluše na kupovinu, korišćenje i upotrebu, da ga stalno obaveštava o svojstvima i koristima u skladu sa kupčevim očekivanjima u odnosu na potrebe, želje, zahteve i probleme, a da je istovremeno sastavni deo kulturno civilizacijskog miljea u smislu opšte i posebne lepote. • Proizvod treba da se razlikuje od konkurencije i da odgovara zakonskim propisima. Tehnike i metode marketinga omogućavaju da se prikupe svi potrebni podaci i informacije o ciljnoj grupi potrošača kojima je proizvod namenjen i da se na taj način oblikovanjem zaovolje sva očekivanja od strane krajnjih kupaca. Principi, zadaci i uticaji na razvoj dobrog proizvoda Osnovni principi razvoja dobrog proizvoda su sledeći [23]: • Princip svestranosti – koje nas uči da istraživanje i razvoj proizvoda nije samo pitanje tehnike i tehnologije, nego i drugih naučnih sisciplina pre svega onah koje se odnose na marketing, istraživanje tržišta i ispitivanje potrošača i kupaca. • Princp celovitosti – proizvodu se pristupa kao tehničkom i tržišnom sistemu, što znači da istovremeno treba sa ispuni zahteve tehnologičnosti i marketinga. • Princio identiteta – otvara prostor da se stvori proizvod koji će biti prepoznatljiv kao nova vrednost za potrošače i nova vrednost u odnosu na konkurenciju. To znači prestanak sa proizvodnjom robe i orjentacija na proizvodnju marke (brenda) proizvoda – u fabtici proizvoditi rovu a na tržištu isporučivati nadu. • Princip metodičnosti – što znači da se istraživanju i razvoju proizvoda pristupa na naučnim osnovama a ne isključivo na ličnom iskustvu i intuiciji stručnjaka. • Princip neophodnog minimuma zahteva – da se funkcija proizvoda postigne uz minimalnu složenost proizvoda; minimlano trošenje raspoloživih resursa tokom razvoja proizvoda; korišćenje proizvoda ne čine nikakve ekološke implikacije po okolinu • Princip kompletnosti – otvara mogućnost da se stvori nešto što je kulturno-civilizacijski vredno i značajno po ugled sopstvene nacije i sopsvenog imena • Princip konkurentnosti – postavlja zahtev da proizvod bude kvlaitetan, po roku isporuke „na vreme“, po ceni prihvatljiv, odnosno da se na odgovarajući način marka (brend) proizvoda pozicionira prema kriterijumu kvalitet-cena Odnos između kvaliteta i cene dobrog proizvoda treba da je onakav kakvog ga potrošači vide i očekuju, a da se ekomomski isplati proizvoditi i ponuditi na tržištu.

• Proizvod treba da se lako skladišti, pakuje, manipuliše, transportuje. • Proizvod u celini treba da sadrži sve ono što ga prati od DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

80

5.1. FAZE PROCESA RAZVOJA DIZAJNA PROIZVODA Razvojni proces dizajna označava usmeravanje svih faza, aktivnosti, poslova i dejstva svih funkcija istraživanja i razvoja proizvoda prema jedinstvenom cilju, tj, stvaranje novog ili variranog proizvoda savršenijeg od konkurencije, a što podrazumeva osmišljavajućeg procesa dizajniranja proizvoda. Moda je jedan od otvorenih pitanja koju je teško predvideti, pa se u marketingu pribegava kreiranju mode, koja u marketinškom smislu podrazumeva i kreiranje odgovarajućih marketing-strategija kojima će se ona podržati i u svesti potrošača u što dužem vremenskom periodu (do pojave kopija) održi. Sam proces razvoja novog proizvoda različiti autori različito predstavljaju: Maurry i O’Driscoll navode sledeće faze [25]: 1. Razvoj strategijske orjantacije 2. Kreiranje ideje i stvaranje koncepta novog proizvoda – dva stadijuma tokom kojih se stvaraju i proveravaju ideje, a one izabrane pretvaraju u koncepte proizvoda koji se mogu rigoroznije ocenjivati; ove faze predstavljaju kreativno jezgro procesa razvoja novog proizvoda; 3. Razvoj koncepta i procena – koncept rpoizvoda treba da prikaže karakteristike novog proizvoda, njegovo ciljno tržište, kao i koristi koje ostvaruje potrošač korišćenjem ovog proizvoda; koncept može biti u obliku pisanog koncepta, prototipa ili vizuelno predstavljem crtežima i maketama; nakon toga vrši se ocena predloga novog proizvoda s marketinškog, tehničkog, finansijskog i proizvodnog stanovišta. 4. Razvoj proizvoda i lansiranje – ključne aktivnosti su proizvodnja (izraditi proizvod koji odgovara prototipu proizvoda koji je predstavljen u prethodnoj fazi) i marketing (formulisati programe za lansiranje proizvoda i upravljanje, uključujući upotpunjenje marketing plana novog proizvoda informacijama o stanju na ciljnom tržištu, tržišnom pozicioniranju, marketing miksu, prihodima i rashodima, profitu i dr.); 5. Upravljanje i učenje – završna faza u kojoj se pažljivo prati brzina usvajanja novih proizvoda, kao i iskustva potrošača vezana za novi proizvod koja se procenjuju formalnim marketing istraživanjima ili kontaktima sa prodavcima, dostributrima i krajnjim potrošačima. Tri grupe procesa sačinjavaju proces razvoja dizajna proizvoda koji je podproces razvoja proizvoda [25]: 1. istraživačko-razvojni proces (programiranje i planiranje, istraživanje, analiza, sinteza, razvoj i dizajn koncepta, konstruisanje prototipa) 2. proizvodni proces (proizvodnja), 3. poslovni proces (markeing, finansijska delatnost). DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Dizajn aktivnosti su u najvećoj meri povezane sa istraživačko razvojnim procesom koji je u daljem tekstu opisan. 1. Programiranje i planiranje predstavljaju uslov za postizanje poslovnog uspeha u savremenim uslovima. Osnovu ovih funkcija čine predlozi i inicijative za razvoj novog prizvoda. To je početna tačka za utvrđivanje problema oblikovanja proizvoda. Da bi se pouzdanije izvršio ovaj zadatak potrebno je ustanoviti ciljeve koji se žele postići razvojem novog proizvoda, kao i ograničenja koja mogu biti finansijske, tehnološke, proizvodne, tržišne i druge prirode. Potrebno je takođe prikupiti informacije o istim ili sličnim proizvodima na tržištu, utvrsiti dinamiku pojedinih aktivnosti i ustanoviti okvirni predlog za razvoj novog proizvoda 2. Istraživanje ima za cilj da se pažljivim analizama i ispitivanjem izvrši konačan izbor ideje i predloga za dizajn novog proizvoda. Ovde najviše dolazi do izražaja povezanost istraživanja s poslovnim procesima, posebno s marketingom (prikuplkanje i analiza tržišnih informacija), kao i veza sa proizvodnim procesima (prikupljanje i analiza proizvodno-tehnnoloških informacija). 3. Analiza ima za cilj obezbeđivanje predloga za izbor najboljeg dizajn koncepta za dalji razvoj i kasniju proizvodnju. Nakon sveobuhvate analize obično se formuliše nekoliko predloga sa specifikacijama koji sadrži proverene i relevantne informacije o svim svojstvima i zahtevima koje treba da zadovolji dizajn budućeg proizvoda. 4. Sinteza se smatra najvažnijom fazom u čitavom procesu razvoja dizajna proizvoda. Ovu fazu karakteriše donošenje odluka o dizajn konceptu što je prilično kompleksan i odgovoran zadatak. Ovde su posebno naglašene veze istraživačko-razvojnog procesa sa poslovnim procesima (marketing i finansije). Te veze imaju karakter povratnog dejstva. Ukoliko je donešena pravilna odluka sve naredne faze se daleko lakše i brže odvijaju. 5. Razvoj dizajn koncepta, konstrukcije i prototipa, predstavlja povezane aktivnosti koje se međusobno dopunjuju, te predstavljaju jednu celinu. Ova faza počinje razradom idejnih skica, da bi se zatim, izradili definitivni crteži koji predstavljaju osnov za izradu prototipa. Potom je potrebno preći na tehničku razradu crteža, koji su međusobne saradnje svih stručnjaka iz kreativnog tima za razvoj dizajna prizvoda. Kada se izradi prototip vrši se treća verifikacija kako bi se sagledale sve karakteristike proizvoda koji treba da uđe u proizvodnju i plasira se na tržište. Nakon toga sledi testiranje i provera prototipa na probnom tržištu. Ovo je faza u kojoj posebno dolaze do izražaja svi elementi marketing istraživanja. Na kraju se obavlja četvrta verifikacija, odosno poslednja provera, na osnovu koje se donosi odluka o proizvodnji.

81

Pošto je završen istraživačko-razvojni proces na scenu stupju proizvodnja, čiji rezultat predstavljaju gotovi proizvodi, i poslovni procesi, odnosno oblasti marketinga i finansija, koje svaka sa svog stanovišta, daju doprinos procesu dizajna proizvoda. Bez obzira na različit broj faza kroz koje pojedini autori posmatraju proces razvoja novog proizvoda, izdvajaju se određene neizostavne faze koje svaki autor pominje: 1. prikupljanje ideja za novi proizvod 2. vrednovanje ideja i razvoj koncepta proizvoda 3. poslovna analiza 4. razvoj proizvoda 5. marketing test 6. lansiranje proizvoda Treba naglasiti da u zavisnosti od vrste proizvoda, tržišta i drugih faktora ne mora svaka faza biti ispoštovana prilikom razvoja novog proizvoda.

5.1.1. TOKOVI PROCESA RAZVOJA PROIZVODA Proces razvoja proizvoda obično sledi strukturisan tok aktivnosti i protoka informacija. Generički dijagram toka (blok dijagram) prikazuje proces koji se koristi za razvoj proizvoda koje traži tržište, koje “gura” ili “vuče” tehnologija, a koje diktiraju proizvodne platforme, kao i intenzivnih (brzih), prilagođeni i visoko rizičnih proizvoda. Posle svake faze razvoja proizvoda sledi pregled da bi se potvrdilo da je faza završena i da se utvrdi da li se projekat odvija (slika 5.1). Kada je proces razvoja proizvoda ustoličen u okviru organizacije, dijagram toka procesase koristi kako bi se objasnio proces svima u timu.

Generički proces razvoja Proces razvoja proizvoda je redosled koraka ili aktivnosti koje preduzeće koristi da osmisli, dizajnira i komercijalizuje proizvod. Mnogi od ovih koraka i aktivnosti su intelektualne i organizacione, a ne fizičke. Neke organizacije detaljno i precizno definišu i prate proces razvoja, dok druge organizacije nisu u stanju da opišu svoje procese. Pored toga, svaka organizacija upotrebljava proces koji se bar malo razlikuje od svake druge organizacije. Dobro definisan razvojni proces je koristan iz sledećih razloga: Osiguranja kvaliteta; Koordinacija; Planiranje; Upravljanje; Poboljšanje

Generički proces razvoja proizvoda se sastoji od šest faza, kao što je ilustrovano na tabeli 5.1. Slika takođe, prikazuje ključne aktivnosti i odgovornosti različitih funkcija organizacije tokom svake faze razvoja. Zbog njihovog stalnog uključivanja u proces, povezane su uloge marketinga, dizajna i proizvodnje. Predstavnici drugih funkcija, kao što su istraživanje, finansije, terenska služba i prodaja, takođe, igraju ključnu ulogu u određenim tačkama u tom procesu. Šest faza generičkog procesa razvoja su [26]: • Faza 0: Planiranje. Planiranje aktivnosti često se pominje kao “nulta faza”, jer prethodi odobrenju projekta i početku stvarnog procesa razvoja proizvoda. Ova faza počinje sa korporativnom strategijom i obuhvata procenu tehnologije i razvoj tržišnih ciljeva. Izlaz faze planiranja je projekat koji specificira ciljno tržište za proizvod, poslovne ciljeve, ključne pretpostavke i ograničenja. • Faza 1: Razvoj koncepta. U fazi razvoja koncepta potrebe ciljnog tržišta su identifikovane, alternativni koncepti proizvoda su generisani i vrednovani, i jedan ili više koncepata su odabrani za dalji razvoj i testiranje. Koncept je opis forme, funkcije i karakteristike proizvoda i obično prati skup specifikacija, analiza konkurentnih proizvoda, kao i ekonomska opravdanost projekta. • Faza 2: Dizajn po nivoima sistema. Dizajn na nivou sistema uključuje definiciju arhitekture proizvoda i razlaganje proizvoda u podsisteme i komponente. Završna šema montaže za proizvodni sistem se obično definiše u ovoj fazi. Izlaz ove faze obično uključuje geometrijski raspored proizvoda, funkcionalnu specifikaciju svakog od podsistema proizvoda, a preliminarni postupak dijagram toka za finalne procese montaže. • Faza 3: Dizajn detalja. Faza dizajna detalja uključuje kompletnu specifikaciju geometrije, materijala i tolerancije svih delova u jedinstven proizvod i identifikaciju svih standardnih delova, kako bi se kupili od dobavljača. Plan procesa je krieran i alati su dizajnirani za svaki deo kako bi mogli da budu proizvedeni u okviru proizvodnog sistema. Izlaz ove faze je kontrolna dokumentacije za proizvod – crteži ili računarske datoteke koji opisuju geometriju svakog dela i alata za proizvodnju, specifikacije delova koje treba kupiti, a planovi procese za proizvodnju i montažu proizvoda. Dva kritična pitanja upućena u fazi projektovanja detalja su troškovi proizvodnje i performanse. • Faza 4: Testiranje i podešavanje. Faza ispitivanja i dorade obuhvata izgradnju i procenu fabričkih višestrukih verzija proizvoda. Rani (alfa) prototipovi su obično izgrađeni sa namerom da se proizvode pomoću delova Slika 5.1: Generički proces razvoja proizvoda [75].


82

sa istom geometrijom i karakteristikama materijala kao što je predviđeno za tu proizvodnu verziju proizvoda, ali nije nužno da se obavlja pomoću aktuelnih procesa koji će se koristiti u proizvodnji. Alfa prototipovi se testiraju da bi se utvrdilo da li će proizvod raditi kako je dizajniran i kako je predviđeno, i da li proizvod zadovoljava ključne potrebe klijenata. Kasniji (beta) prototipovi su obično izgrađeni sa delovima koji su dobijeni namenjenim proizvodnim procesima, ali ne mogu biti sastavljeni pomoću namenjenog procesa završne montaže. Beta prototipovi se intenzivno procenjuju interno, a takođe se testiraju i od strane kupaca u sopstvenom okruženju. Cilj beta prototipa je, obično, da odgovori na pitanja o performansama i pouzdanosti u cilju identifikovanja potrebnih inženjerskih promena za finalni proizvod. • Faza 5: Uključenje proizvodnje. U fazi uključenja proizvodnje proizvod je napravljen korišćenjem namenjenih proizvodnih sistema. Svrha uključenja je da obučava radnu snagu i da pronalaze sve preostale

probleme u proizvodnim procesima. Proizvodi izrađeni u ovoj fazi se, ponekad, isporučuju klijentima i pažljivo se procenjuju kako bi se identifikovali preostali nedostaci. Tranzicija od uključenja proizvodnje do same proizvodnje je, obiňo, postepena. U nekom trenutku u ovoj tranziciji, proizvod je “lansiran” i postaje dostupan za široku distribuciju. Budući da ovaj rad obrađuje proces razvoja proizvoda koji se prvenstveno tiče dizajna i procesa koji u navećoj meri imaju interakciju s njim detaljnije će biti opisane faze procesa koje prethode proizvodnoj fazi, odnosno biće opisano stvaranje konceprualnog rešenja koje će biti materijalizovano u formi prototipa. Na kraju posebna pažnja će biti posvećena marketinškom pogledu na dizajn i razvoj proizvoda, odnosno koji elementi dodatno povećavaju potencijalni uspeh na tržištu.

Tabela 5.1: Generički proces razvoja prikazan u šest faza [75].


83

5.2. RAZVOJ KONCEPTA PROIZVODA

O

bzirom da faza razvoja koncepta razvojnog procesa zahteva možda i više koordinacije između funkcija nego bilo koja druga, mnoge integrativne metode razvoja su u njoj koncentrisane. Najčešće primenjiva metoda koja se zove F-E (front-end) proces, koji sadrži mnoge povezane aktivnosti, poređane otprilike kao na slici 5.2. Retko se čitav proces nastavlja na čisto sekvencijalan način, tj. da se završi svaka aktivnost pre početka naredne. U gotovo svakoj fazi, nove informacije mogu biti na raspolaganju ili odgovarajući rezultati, što može izazvati da tim krene korak unazad kako bi ponovio ranije aktivnosti pre nego što se nastavi dalje. Ovo ponavljanje nominalno kompletnih aktivnosti je poznato kao iteracije razvoja. Razvoj koncepta obuhvata sledeće aktivnosti [26]: • Identifikovanje potreba potrošača. Cilj ove aktivnosti je da se razumeju potrebe klijenata i da efikasno komuniciraju sa razvojnim timom. Rezultat ovog koraka je skup pažljivo struktuiranih izjava kupaca o njihovim potrebama, organizovanih u hijerarhijskoj listi, sa težinskim značajem za mnoge ili sve potrebe. • Određivanje ciljnih specifikacija. Tehničke karakteristike pružaju precizan opis onoga šta proizvod treba da radi. One su prevod potrebe kupaca u tehničkom smislu. Ciljne specifikacije su postavljene rano u procesu i predstavljaju želje razvojnog tima. Kasnije ove specifikacije se podešavaju da budu u skladu sa ograničenjima koje nameće izbor tima za koncept proizvoda. Rezultat ove faze je lista ciljnih specifikacija. • Generisanje koncepata proizvoda. Cilj generisanja koncepta je da se temeljno istraži prostor koncepata proizvoda koji se može odraziti na potrebe klijenata. Generisanje koncepta uključuje mešavinu spoljnih istraživanja, kreativno rešavanje problema u timu, kao i sistematsko istraživanje različitih fragmenata rešenja koje tim generiše. Rezultat ove aktivnosti je, obično, skup od 10 do 20 koncepata, gde je svaki predstavljen skicom i kratkim opisnim tekstom.

• Biranje koncepata proizvoda. Izbor koncepta predstavlja aktivnost u kojima su različiti koncepti proizvoda redom analizirani i sekvencijalno kako bi se identifikovali najviše obećavajući koncept(i). Proces, obično, zahteva nekoliko iteracija i može da pokrene dodatno generisanje koncepta i preciziranje. • Testiranje koncepata proizvoda. Jedan ili više koncepata se zatim testiraju da bi se proverilo da li su potrebe klijenata ispunjene, procene potencijala proizvoda na tržištu i utvrđivanje eventualnih nedostataka koji se moraju otkloniti u toku daljeg razvoja. Ako je odgovor kupca loš, projekat se može zaustaviti ili se neke ranije aktivnosti mogu ponoviti. • Podešavanje krajnjih specifikacija. Vrši se revizija ciljnih specifikacija, definisanih ranije, još jednom, kada je koncept odabran i testiran. U ovom trenutku, tim mora da se posveti određenim vrednostima merenja koja odražavaju ograničenja koncepta proizvoda, ograničenja identifikovana kroz tehničko modelovanje, kao i da se napravi kompromis između cene i performansi. • Dalji plan razvoja. U ovoj završnoj aktivnosti razvoja koncepta, tim stvara detaljnu razradu rasporeda, razvija strategiju da minimizira vreme razvoja, identifikuje i sredstva potrebna za dovršenje projekta. Glavni rezultati F-E aktivnosti mogu da se vode u dokumentu (ugovoru) koji sadrži stanje projekta, potreba kupaca, detalje o izabranom konceptu, specifikacije proizvoda, ekonomsku analizu proizvoda, raspored razvoja, osoblje koje učestvuje u projektiu i budžet. Ugovor služi da se dokumentuje sporazum između tima i rukovodstva preduzeća. • Ekonomska analiza. Tim, često uz podršku finansijskog analitičara, gradi ekonomski model za novi proizvod. Ovaj model se koristi da se opravda nastavak sveukupnog razvoja programa i da reši određene kompromise između, na primer, troškova razvoja i troškova proizvodnje. Ekonomska analiza se prikazuje kao jedna od tekućih aktivnosti u fazi razvoja koncepta. Početna ekonomska analiza će, skoro, uvek biti izvedena pre nego što projekat i počne, a ova analiza se ažurira sve više kako informacije postaju dostupne.

Slika 5.2: Mnoge F-E aktivnosti koje su obuhvaćene tokom razvojne faze koncepta [75].


84

• Ispitivanje konkurentskih proizvoda. Shvatanje konkurentskih proizvoda je od suštinske važnosti za uspešno pozicioniranje novog proizvoda i može da pruži bogat izvor ideja za proizvod i proizvodni proces dizajna. Procena konkurentskih proizvoda se izvodi uz podršku mnogih F-E aktivnosti. • Modelovanje i izrada prototipa. Svaka faza razvoja koncepta obuhvata različite oblike modela i prototipova. Ovo može da obuhvati, između ostalog: rane modele za dokazivanje koncepta koji pomažu razvojnom timu da pokažu izvodljivost, modele koji pokazuju samo formu (oblik) koji mogu biti prikazani klijentima da procene ergonomiju i stil, modele u obliku tabelarnih proračuna koji odražavaju tehničke kompromise i eksperimentalna testiranja modela, koji se mogu koristiti da bi se podesili parametri za dizajniranje boljih performansi. Razvojni proces opisan na slici 5.2 i tabeli 5.1 je generički, a pojedinačni procesi će se razlikovati u skladu sa jedinstvenim kontekstom firme. U tabeli 5.2 prikazane su situacije prilikom kojih se odstupa od generičkog (opšteg) procesa gde su prikazani tipovi procesa, odgovarajući opisi, kriterijumi za razlikovanje, kao i referentni primeri. U okviru unakrsno-funkcionalnih timova koji rade na razvoju proizvoda, inženjeri će generalno pratiti proces za generisanje i evaluaciju koncepata, po pitanju tehničkih karakteristika proizvoda. Na sličan način, većina industrijskih dizajnera prati proces projektovanja po pitanju estetike i ergonomije proizvoda. Iako ovaj Tip procesa

Opis

pristup može da varira u zavisnosti od firme i prirode projekta, industrijski dizajneri mogu da generišu i više koncepata, a zatim u radu sa inženjerima da suze ove opcije kroz niz koraka evaluacije.

5.2.1. KORACI RAZVOJA KONCEPTA 1. IDENTIFIKOVANJE POTREBA KORISNIKA Istraživanje tržišta i marketing-istraživanja predstavljaju veoma značajnu poslovnu aktivnost u kojoj posebnu odgovornost imaju kadrovi koji imaju zadatak da uklanjaju želje, rešavaju probleme, zadovoljavaju zahteve i ispunjavaju očekivanja potrošača, odnosno, imaju mogućnost i šansu da utiču na preferencije potrošača. Da bi se stvorio uspešan proizvod nije moguće izvesti marketng istraživanje bez učešća kadrova koji pokrivaju industrijsko oblikovanje (dizajneri i inženjeri). U daljem tekstu predstavljena je metoda za identifikaciju sveobuhvatnog skupa potreba klijenata. Ciljevi metode su [26]: • Proveriti da li je proizvod fokusiran na potrebe kupaca. • Identifikovati latentne ili skrivene potrebe, kao i eksplicitne potrebe. • Obezbediti osnovne činjenice za opravdavanje specifikacije proizvoda.

Tabela 5.2. Varijante generičkog procesa razvoja proizvoda [75].

Kriterijumi za razlikovanje

Primeri

Proces obično uključuje različita planiranja, razvoj koncepta, dizajn po nivoima sistema, dizajniranje detalja, testiranje i podešavanje, kao i početnu fazu proizvodnje.

Sportska oprema, nameštaj, alat

Faza planiranja uključuje podudaranje tehnologije i tržišta. Razboj koncepta predstavlja date tahenologije

Odeća za kišu, koverte

Razvoj koncepta pretpostavlja dokazanu tehnološku platformu

Potrošačka elektornika, računari, štampači

Proces intenzivnih ograničene od strane proizvodnog proizvoda procesa

Ili navedeni proces mora da bude naveden od samog početka, ili i proizvod i proces moraju da se razvijaju od samog početka

Grickalice, žitarice za doručak, hemikalije, poluprovodnici

Prilagođeni proizvodi

Novi proizvodi su varijacije postojećih proizvoda

Sličnost projekata omogućava unapređen i visoko struktuiran proces razvoja

Motori, prekidači, baterije, kontejneri

Proizvodi visokog rizika

Tahničke ili marketinške neizvesnosti kreiraju visok rizik od neuspeha

Rizici se rano indentifikuju i prate tokom celog procesa. Analiza i ispitivanje aktivnosti se odvija što je ranije moguće.

Farmacija, prostorni sistemi

Brza izrada proizvoda

Automatsko modelovanje i izrada prototipova omogućava mnogo ciklusa projektovanje-izgradnja-test

Glavni projekat i testiranje se ponavljaju nekoliko puta dok se proizvod ne završi na vreme ili ponestane budžetskih sredstava

Softver, mobilni telefoni

Kompleksni sistemi

Sistem mora da se dekomponuje u nekoliko podsistema i mnogo komponenti

Podsistemi i komponente su razvijeni od strane mnogih timova koji rade paralelno, a zatim sledi sistem integracije i provera i provera valjanosti

Avioni, mlazni motori, automobili

Opšti proizvodi

Tim počinje sa prilikama na tržištu i bira odgovarajuće tehnoogije da bi zadovoljile potrebe klijenata. Tim počinje sa novom tehnologijom,

Tehnologija “gura” a onda pronalazi odgovarjuću proizvode tehnologiju. Proizvodne platforme

Tim predostavlja da će proizvod biti izrađen pomoću postojećeg tehnološkog podsistema Karakteristike proizvoda su


85

• Kreirati arhivsku evidenciju potrebnih aktivnosti procesa razvoja. • Obezbediti da se potrebe ili zahtevi kritičkih korisnika ne propuste ili zaborave. • Razviti međusobno razumevanje potreba potrošača među članovima razvojnog tima. Filozofija iza ove metode je da se kreiraju kvalitetne informacije o kanalima koji rade direktno između kupaca na ciljnom tržištu i razvojnih timova proizvoda. Ova filozofija se zasniva na pretpostavci da oni koji moraju da direktno kontrolišu detalje o proizvodu, uključujući i inženjere i industrijske dizajnere, moraju da imaju interakciju sa kupcima, kako bi stekli iskustva o sredinama u kojima se koriste proizvodi. Proces identifikovanja potreba potrošača je sastavni deo šireg procesa razvoja proizvoda i blisko su povezani sa generisanjem konceptualnih rešenja, izborom konceptualnih rešnja, upoređivanjem sa konkurencijom i formiranjem specifikacija proizvoda. Aktivnosti po pitanju identifikovanja potreba kupaca (potrošača) prikazane su na slici 5.2. u odnosu na druge početne i krajnje aktivnosti razvoja konceptualnog rešenja proizvoda. Proces razvoja koncepta, podrazumeva razliku između potrebe kupca i specifikacije proizvoda. Ova razlika je suptilna, ali značajna. Potrebe su u velikoj meri nezavisne od bilo kog proizvoda koji bi se mogao razvijati. Tim, koji bi trebalo da bude u stanju da identifikuje potrebe klijenata, ne zna da li će se i kako će se, na kraju, usaglasiti te potrebe. Sa druge strane, specifikacije ne zavise od koncepta koji se bira. Specifikacije proizvoda, za koji je odlučeno da će se razvijati, zavisiće od toga šta je tehnički i ekonomski izvodljivo i od onoga što konkurenti nude na tržištu, kao i od potrebe kupaca. Izabrana reč potreba odnosi se na bilo koji potencijalni atribut koji je tražen od strane korisnika, a ovde se ne pravi razlika između želja i potreba. Ostali pojmovi upotrebljeni u industrijskoj praksi se odnose na potrebe klijenata, koje uključuju atribute korisnika i zahteve korisnika. Tim za razvoj proizvoda počinje sa dokumentovanjem potreba kupaca. Industrijski dizajneri su vešti u prepoznavanju pitanja koja se tiču interakcije korisnika, dok je uključenost ID-a od ključnog značaja u procesu određivanja potreba. Iako učešće marketinga, inženjeringa i ID-a svakako dovodi do zajedničkog, sveobuhvatnog razumevanja potreba potrošača od strane celokupnog tima, trebalo bi posebno omogućiti industrijskim dizajnerima da steknu predstavu o intimnim razumevanjima interakcije između korisnika i proizvoda. Identifikovanje potrebe kupaca je samo po sebi proces, koji se može predstaviti metodom od pet koraka [26]: 1. Prikupljanje “sirovih” (neobrađenih) podataka o potrebama korisnika. 2. Tumačenje “sirovih” (neobrađenih) podataka u smislu potreba klijenata. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

3. Organizovanje potreba po hijerarhiji na primarne, sekundarne i (ako je potrebno) tercijarne potrebe. 4. Utvrđivanje relativne važnosti (značaja) potreba. 5. Odražavanje (uticaj) na rezultate i proces. Neophodan uslov za uspeh proizvoda je da se ponudi proizvod sa uočenim prednostima za kupca. Proizvodi nude pogodnosti kada su u stanju da zadovoljavaju potrebe. Ovo važi bez obzira da li je reč o proizvodu koji predstavlja varijaciju postojećeg proizvoda ili o potpuno novom proizvodu. Strukturirane metode za prikupljanje podataka od korisnika korisne su jer mogu da smanje rizik u razvoju radikalno novih proizvoda. Bez obzira da li su kupci u mogućnosti ili ne, da u potpunosti iskažu svoje potrebe, interakcije sa kupcima na ciljnom tržištu će pomoći razvojnom timu da izgradi lični stav o okruženju korisnika i o njihovim tačkama gledišta. Ova informacija je uvek korisna, čak i ako to ne dovede do identifikacije svake potrebe na koju treba da obrati pažnju novi proizvod. Sastavljanje formalnog plana marketing istraživanja spada u najteži deo istraživačkog zadatka, s obzirom da se na tom mestu odlučuje o kvlitetu istraživanja na osnovu kojih će biti moguće donositi marketing odluke.

1.1 Skupljanje neobrađenih (sirovih) podataka o potrebama korisnika Lični razgovor je najprirodniji i najefikasniji način prikupljanja primarnih podataka i informacija kod marketing istraživanja, a izvori su sadašnji potrošači, kupci i korisnici, stručnjaci iz preduzeća i raznih stručnih institucija, konkurencija i svi drugi koji bi mogli dati upotrebljive informacije o predmetu istraživanja. Suština je u metodi ispitivanja, u postojanju određenih pitanja i dobijanju odgovora, koja se sastoji od određenih faza priprema i sprovođenja. Na kraju se dolazi do zbira odgovora o istom pitanju-problemu u vezi sa predmetom istraživanja i činjenicama, mišljenjima, motivima, shvatanjima, stavovima i ponašanju ispitanika. Ispitivanje postavljanjem pitanja i dobijanjem odgovora moguće je sprovesti usmenim i pismenim putem. Osnovni problem jeste definisanje i izbor osnovnog dovoljno reprezentativnog uzorka, koji se deli na mali – do 30 pojedinaca i veliki – koji sadrži preko 30 pojedinaca. Subjekti u metodi ispitivanja su ispitanik (respondent), isitivač (anketar) i kontorlor ispitivača. Naglasak mnogih istraživanja je na motivacionim istraživanjima, da bi se saznali razlozi određenog ponašanja potrošača, kupca ili korisnika u procesu donošenja odluke o kupovini. Prikupljanje podataka uključuje kontakt sa kupcima i iskustva sa korisničkim okruženjem samog proizvoda. Komunikacija između ispitača i ispitanika moguće je ostvariti lično, dopisno, putem telefona ili posredstvom računara. Ličnu komunikaciju moguće je ostvariti strukturisano (upitnik sa fiksnim pitanjima) i nestruktuisano (orjentaciona pitanja). 86

Tri metode se najčešće koriste: 1. Intervjui. Jedan ili više članova razvojnog tima razgovara o potrebama sa jednim korisnikom. Intervjui se obično održavaju u okruženju korisnika i obično traju jedan do dva sata. Kod intervjuisanja ili anketiranja vrlo je bitno dobro formulisati pitanja. Pitanja moraju biti precizna, logička (proizilaze jedna iz drugih kako bi se sistematski proučio neki problem) i psihološka (da se ne remeti red pitanja, da se dobije što potpuniji odgovor), da ne bude agresivnih pitanja, pitanja ne smeju biti sugestivna, ali pitanjima se nastoji da se naznači šta se podrazumeva kao odgovor i da odgovori budu iskreni, odnosno da su široko zasnovana, moraju se pretpostaviti okviri odgovora. Pitanja mogu biti otvorena (ispitanik slobodno formuliše odgovor), zatvorena (date su unapred alternative odgovora, izoštravaju odgovor jer omogućavaju odgovor „da“ „ne“ „retko“ „često“ „nikad“ i slično) i kombinovana. Sadržaj pitanja predstavlja prosleđivanje informacija, a osnovni model dat je razgovorom u dvoje ili u grupi. Kvalitet dobijenih odgovora zavisi od motivisanosti sagovornika za međusobni razgovor, tako da osim radoznalosti, treba da postoji specifičan motiv za razmenu informacija. 2. Fokus grupe. Moderator omogućava dva sata razgovora sa grupom od 8 do 12 kupaca. Priča sa fokus grupom se, uglavnom, obavlja u posebnoj sobi opremljenoj sa dvosmernim ogledalom, koje omogućava nekolicini članova razvojnog tima da nadgledaju grupu. U većini slučajeva, moderator je profesionalni istraživač tržišta, mada tu funkciju može da obavlja i član razvojnog tima. Postupak se obično snima (i slika i ton). Učesnicima se obično plaća skromna naknada za njihovo prisustvo. U većini slučajeva, ova priča sa fokus grupama se tretira kao istraživanje tržišta. 3. Posmatranje proizvoda u upotrebi. Gledanje klijenata kako koriste postojeći proizvod ili kako će da izvrši zadatak za koji je novi proizvod namenjen, može da otkrije važne detalje o potrebama kupaca. Na primer, klijent koji farba kuću može da koristi odvijač za otvaranje konzerve sa bojom, pored njegove osnovne namene (odvrtanje i zavrtanje vijaka). Posmatranja mogu biti potpuno pasivna, bez direktne interakcije sa kupcima, ili mogu da se uključe da rade “rame uz rame” sa klijentima, omogućavajući članovima razvojnog tima da razviju iskustvo iz prve ruke kako se koristi proizvod. U idealnom slučaju, članovi tima mogu da posmatraju primenu proizvoda u stvarnom korisničkom okruženju. Neki se oslanjaju na pisane ankete za prikupljanje sirovih podataka. Ovakva anketa (poslata poštom ili Web bazirana) može biti veoma korisna kasnije u procesu, ne može se preporučiti ovakav pristup za početne napore da se identifikuju potrebe kupaca; napisana (pismena) istraživanja jednostavno ne daju dovoljno informacija o korisničkom okruženju proizvoda, i ona su, uglavnom, neefikasna po pitanju otkrivanja nepredviđenih potreba [26]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Intervjui su preporučena metoda za prikupljanje sirovih podataka. Jedan dvočasovni intervju fokus grupa otkriva isti broj potreba kao dva jednosatna pojedinačna intervjua. Zbog toga što su intervjui obično jeftiniji (po satu) od fokus grupa i intervjua, i zbog toga što često omogućava razvojnom timu proizvoda da doživi korisničko okruženje proizvoda, preporučuje se da razgovori budu primarna metoda prikupljanja podataka. Intervjui mogu biti dopunjeni sa jednom ili dve fokus grupe, kao način da se omogući glavnom rukovodstvu da poštuju grupe kupaca ili kao mehanizam za deljenje iskustava zajedničkih kupaca (putem videa) sa članovima većeg tima. IZBOR KORISNIKA Često se postavlja pitanje koliko kupaca je potrebno intervjuisati da bi se odredila većina potreba korisnika. Za većinu proizvoda, obavljanje manje od 10 intervjua je verovatno neadekvatno, dok je 50 intervjua verovatno [26]. Ukoliko tim želi da sagleda potrebe klijenata iz više različitih segmenata, onda će tim morati da sprovede 10 ili više intervjua u svakom segmentu. Potrebe mogu biti efikasnije identifikovane intervjuisanjem vodećih (glavnih) korisnika i/ili ekstremnih (krajnjih) korisnika. Vodeći korisnici su kupci koji imaju određene potrebe mesecima ili godinama, u odnosu na većinski deo tržišta i imaju znatne koristi od inovacija proizvoda. Ovi kupci su posebno korisni izvori podataka iz dva razloga: 1. često su u stanju da definišu svoje novonastale potrebe, jer su morali da se bore sa neadekvatnostima postojećih proizvoda, i 2. oni, možda, imaju potencijalno rešenje za njihove potrebe. Ekstremni korisnici su oni koji koriste proizvod na neobičan način, ili koji imaju posebne potrebe, mogu da pomognu razvojnom timu da identifikuju potrebe kako bi se proizvod nalazio u glavnim tokovima na tržištu, ali je važno i da se uoče prilike i za konkurentsku prednost. Kako doći do podataka o potrebama korisnika? Osnovni pristup je da se bude pažljiv prema informacijama koje obezbeđuju korisnici i da se izbegne konfrontacija ili odbrambeni stavovi. U većini slučajeva interakcija sa korisnikom se obavlja verbalno; anketari postavljaju pitanja i kupci odgovoraju. Vodič pripremljenog intervjua je dragocen za strukturiranje ovog dijaloga. Nekoliko korisnih pitanja i upita za korišćenje da se anketar predstavi i objasni svrhu intervjua su: • Kada i zašto se koristi ova vrstu proizvoda? • Objasniti tipičnu upotrebu proizvoda. • Šta se korisnicima sviđa na postojećim proizvodima? • Šta korisnici vole u vezi postojećih proizvoda? • Koja pitanja se uzimaju u obzir prilikom kupovine proizvoda? • Koja bi poboljšanja trebalo napraviti na proizvodu?

87

Slede neki opšti saveti za efikasnu interakciju sa korisnicima [26]: • Pratiti situaciju. • Koristiti vizuelne elemente i rekvizite. • Suzbijanje unapred usvojenih hipoteza o proizvodnoj tehnologiji. • Da li je kupac zainteresovan za proizvod i/ili tipične zadatke vezane za proizvod? • Trebalo bi biti oprezan po pitanju iznenadnih upozorenja. • Treba obratiti pažnju na neverbalne informacije. U slučaju prikupljanja potreba koje se odnose na zaista revolucionarne proizvode sa kojima korisnici nemaju iskustva, pitanja za intervju treba da budu fokusirana na zadatak ili situaciju u kojoj će se primeniti novi proizvod, a ne na sam proizvod. Za dokumentovanje interaktivnih kontakata sa korisnicima koriste se četiri metode: 1. Audio zapis 2. Napomene, beleške 3. Video zapis 4. Fotografija Konačan rezultat faze procesa prikupljanje podataka je skup sirovih podataka, obično u obliku izjava kupaca, ali često dopunjenih video zapisima ili fotografijama. Šabloni za podatke implementirani u unakrsnoj tabeli su korisni za organizovanje ovih sirovih podataka. Prva kolona - sadrži pitanja ili upite na osnovu kojih se dobijaju odgovori i podaci od klijenata. Druga kolona - predstavlja listu doslovnih izjava koje su uzete od kupaca i akcija na osnovu posmatranja kupaca (iz video zapisa ili iz direktnih posmatranja). Treća kolona - sadrži sirove podrazumevanim potrebama potrošača.

podatke

o

1.2. Tumačenje neobrađenih podataka u smislu potreba korisnika Potrebe kupaca su izražene kao pismene izjave i predstavljaju rezultat tumačenja osnovnih potreba na osnovu prikupljneih sirovih podataka od kupaca. Svaka izjava može da se prevede na bilo koju potrebu korisnika. Više različitih analitičara prevešće iste beleške razgovora u različite potrebe, tako da je korisno imati više od jednog člana tima koji vodi proces prevođenja ili tumačenja. U nastavku je navedeno pet smernica za pisanje potrebnih izjava. Prve dve su osnovne smernice i neophodne su da bi se izvršilo efikasno prevođenje; preostale tri smernice omogućavaju primenu doslednosti fraza i stilova za sve članove tima. • Izraziti potrebu u smislu onoga ŠTA proizvod može da radi, a ne u smislu KAKO da to uradi. • Izraziti izričito potrebu kao što je to kod sirovih podataka. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

• Koristiti pozitivne, a ne negativne, fraze. • Izraziti potrebu kao atribut (osobinu) proizvoda. • Izbegavati reči MORA i TREBA, jer sugerišu nivo značaja potrebe. Spisak potreba potrošača je nadskup svih potreba dobijenih od svih ispitanih kupaca na ciljnom tržištu. Neke potrebe ne mogu biti tehnološki ostvarljive. Ograničenja tehničke i ekonomske opravdanosti su uključena u proces uspostavljanja specifikacije proizvoda u narednim koracima razvoja. U nekim slučajevima, kupci će imati izrazito konfliktne zahteve i potrebe. U ovom trenutku u procesu tim ne pokušava da to rešava, ali jednostavno dokumentuje sve potrebe.

1.3. Hijerarhijsko organizovanje potreba Rezultat faza prve i druge faze trebalo bi da bude spisak od 50 do 300 izjava o potrebama. Tako veliki broj detaljnih potreba je nezgodan za rad i teško ih je sumirati za upotrebu u kasnijim razvojnim aktivnostima. Cilj treće faze je da organizuje ove potrebe u hijerarhijske liste. Lista će se obično sastojati od skupa primarnih potreba, gde će svaka od njih karakterisati niz sekundarnih potreba i tercijalnih kod veoma kompleksnih proizvoda. Primarne potrebe su najopštije potrebe, dok sekundarne i tercijarne potrebe izražavaju potrebe sa više detalja. Postupak za organizovanje potreba u hijerarhijskoj listi je intuitivan, a mnogi timovi mogu uspešno da završe zadatak bez detaljne instrukcije. Za svaki slučaj, obezbeđena je procedura korak po korak. Ove aktivnosti se najbolje vide ako se odštampaju i okače na zid ili ako se stave na velike stolove gde ih razmatraju male grupe članova tima. 1. Odštampati ili zapisati svaku izjavu o potrebama na posebnu karticu. 2. Eliminisati suvišne izjave. 3. Grupisati kartice po sličnosti izraženih potreba. 4. Trebalo bi imenovati svaku grupu. 5. Razmisliti o kreiranju supergroupe koja će se sastojati od dve do pet grupa. 6. Pregledati i urediti organizovane izjave o potrebama [26]

1.4. Definisanje relativnog značaja pojedinačnih potreba Hijerarhijska lista, sama po sebi, ne pruža nikakvu informaciju o relativnoj važnosti izlistanih potreba za kupce. Smisao relativnog značaja različitih potreba je od suštinske važnosti za pravilno donošenje ovih kompromisa. Rezultat ove faze je numerička “težinska” važnost za podskup potreba. Postoje dva osnovna pristupa ovom zadatku: (1) oslanjajući se na konsenzus članova tima na osnovu njihovog iskustva sa klijentima, ili (2) oslanjajući se na značaj procene daljih anketa kupaca. Očigledan kompromis između ova dva pristupa se ogleda u odnosu cene, brzine i tačnosti – tim može da napravi procenu relativnog značaja potreba na osnovu 88

jednog sastanka, a anketiranje kupaca uglavnom traje, najmanje, dve nedelje. U većini slučajeva anketiranje korisnika i istraživanje tržišta je važno i vredno potrebnog vremena da se završi. Drugi razvojni zadaci, kao što su generisanje koncepta i analiza konkurentnih proizvoda, mogu da počnu pre nego što je kompletirano istraživanje.

1.5. Uticaj na rezultate i proces Poslednji korak u metodi određivanja potreba korisnika je uticaj na rezultate i proces. Iako proces identifikovanja potreba potrošača može biti korisno struktuiran, to nije egzaktna nauka. Tim mora da se “suoči” sa svojim rezultatima kako bi proverio da su u skladu sa znanjem i da li se intuicija tima razvila kroz mnogo provedenog vremena u interakciji sa korisnicima. • • • • • • • •

Neka pitanja moraju da se postave [26]: Da li je tim bio u interakciji sa svim važnim vrstama kupaca na ciljanom tržištu? Da li su članovi tima bili u stanju da vide dalje od potreba vezanih samo za postojeće proizvode? Da li postoje područja ispitivanja koja bi trebalo pratiti i dalje kroz intervjue ili ankete? Koji od klijenata sa kojima je obavljen razgovor bi bio dobar učesnik u kontinuiranom razvoju? Šta se zna sada, a da se nije znalo kada je sve počelo? Da li je bilo “iznenađenja” od strane bilo koje definisane potrebe? Da li su bili uključeni u proces svi unutar organizacije, koji trebalo da duboko razumeju potrebe kupca? Kako bi mogao da se popravi proces u budućim naporima?

2. SPECIFIKACIJE PROIZVODA Potrebe kupaca su, uglavnom, izražene “jezikom kupaca”. Potrebe kupaca kao što su“police su jednostavne za montiranje” ili “krevet na rasklapanje može brzo da se spusti bez velikog napora”su tipične u smislu subjektivnih izraza kvaliteta. Međutim, dok su subjektivni izrazi od pomoći u razvoju jasnog osećaja o pitanjima od interesa za kupce, oni pružaju malo specifičnih uputstava o tome kako da se proizvod dizajnira i izradi. Pomenuti izrazi ostavljaju previše prostora za subjektivne interpretacije. Iz tog razloga, razvojni timovi obično uspostavljaju skup specifikacija, koje obraćaju pažnju na precizne, merljive detalje šta proizvod treba da radi. Specifikacije proizvoda ne govore timu kako da se ponašaju prema potrebama kupaca, ali predstavljaju jasan odgovor o tome šta će tim pokušati da postigne kako bi se zadovoljile potrebe klijenata. Na primer, za razliku od potrebe kupca treba da je “police su jednostavne za montiranje”, odgovarajuća specifikacija može biti da je “prosečno vreme sklapanja polica i njihovo montiranje na zid manje je od 5 minuta”. Namera je da termin specifikacije proizvoda predstavlja tačan opis šta proizvod treba da radi. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Specifikacija se sastoji od pokazatelja i vrednosti. Na primer, “prosečno vreme za montažu” je pokazatelj, dok je “manje od 5 minuta” vrednost ovog pokazatelja. Treba napomenuti da vrednost može da ima nekoliko oblika, uključujući pojedinačne brojeve, opseg ili nejednakost. Vrednosti su uvek označene odgovarajućim jedinicama (na primer, sekundi, kilogrami, džuli). Zajedno, pokazatelj i vrednosti oblikuju specifikacije. Specifikacije proizvoda (množina) su, jednostavno, skup pojedinačnih specifikacija. Kako se definišu specifikacije? U idealnom svetu, tim će uspostaviti specifikacije proizvoda veoma rano u razvojnom procesu, a zatim će nastaviti da traže da dizajneri i proizvodni inženjeri upravo ispunjavaju te specifikacije. Međutim, za tehnološki zahtevne proizvode ovo je retko moguće. Za takve proizvode, specifikacije se definišu najmanje dva puta. Odmah posle identifikacije potreba potrošača, tim postavlja ciljne specifikacije. Ove specifikacije predstavljaju želje i težnje tima, ali oni su postavljene pre nego što tim sazna koja ograničenja će proizvodna tehnologija staviti pred njih. To je razlog što možda neke specifikacije neće moći da se ostvare, što će možda da se pojave dodatne specifikacije, u zavisnosti od toga koji će koncept proizvoda razvojni tim na kraju izabrati. Iz tog razloga, ciljne specifikacije moraju biti prerađene na osnovu koncepta proizvoda koji odabran. Da bi se definisale konačne specifikacije, tim mora često da pravi teške kompromise među različitim poželjnim karakteristikama proizvoda. Radi jednostavnosti, ovde su predstavljene dve faze za kreiranje specifikacija, ali trebalo bi imati na umu da se u nekim organizacijama specifikacije menjaju mnogo puta tokom procesa razvoja. Dve faze u kojoj se definišu specifikacije prikazane su kao deo procesa razvoja koncepta na slici 5.2. Konačne specifikacije su jedan od ključnih elemenata plana razvoja, koje su obično dokumentovane u ugovoru projekta. Lista specifikacija proizvoda je, takođe, jedan od ključnih informacionih sistema koji koristi tim, tokom procesa razvoja. U okviru ovog rada predstavljene su dve metode – prva je uspostavljanje ciljnih specifikacija, a druga je postavljanje konačnih specifikacija posle izbora konceptualnog rešenja proizvoda.

2.1. Definisanje ciljnih specifikacija Ciljne specifikacije su definisane nakon što su identifikovane potrebe potrošača, ali pre nego što je koncept proizvoda generisan i pre nego što je izabran onaj koji najviše obećava. Proizvoljno podešavanje specifikacija ne može biti tehnički izvodljivo. To je jedan od više razloga što se, u ovom momentu, preliminarne specifikacije nazivaju “ciljne specifikacije”. One su ciljevi razvojnog tima, opisuju proizvod za koji tim veruje da će uspeti na tržištu. Kasnije će ove specifikacije biti prerađene na osnovu ograničenja od strane izabranog konceptualnog rešenja proizvoda. 89

Proces utvrđivanja ciljnih specifikacije sadrži četiri koraka [26]: 1. priprema liste pokazatelja; 2. skupljanje informacija o konkurentima i njihovim proizvodima; 3. postavljanje idealnih i marginalno prihvatljivih ciljnih vrednosti; i 4. uticaj na rezultate i proces.

2.2. Definisanje završnih (krajnjih) specifikacija Kao tim finalizira izbor koncepta i kada se priprema za naredne dizajne i razvoj, specifikacije podležu reviziji još jednom. Specifikacije koje su prvobitno bile samo ciljevi, izražene kao širok opseg vrednosti, sada su mnogo preciznije. Finaliziranje specifikacija je teško zbog kompromisa – obrnutog odnosa između dve specifikacije sadržane u izabranom konceptu proizvoda. Kompromisi se često javljaju između različitih pokazatelja tehničkih performansi i, skoro uvek, se javljaju između pokazatelja tehničkih performansi i cene. Težak deo finog podešavanja specifikacija je izbor kako će se rešiti ovakve vrste kompromisa. Sledi preporuka pet koraka u ovom pravcu [26]: 1. razvoj tehničkog modela proizvoda; 2. procena troškova za izradu proizvoda; 3. redefinisanje specifikacija i izrada kompromisa, tamo gde je to potrebno; 4. “protok naniže” odgovarajućih specifikacija; 5. uticaj na rezultate i proces.

3. GENERISANJE KONCEPTA Koncept proizvoda je približan opis tehnologije, principa rada, kao i oblika proizvoda. Predstavlja sažet opis na koji način će proizvod zadovoljiti potrebe kupaca. Obično se izražava kao skica ili kao grubi trodimenzionalni model i često prati kratak tekstualni opis. Generisanje koncepta je relativno jeftino i relativno brzo u odnosu na ostatak procesa razvoja. Na primer, generisanje koncepta, obično, troši manje od 5% budžeta i 15% vremena razvoja u odnosu na prethodne razvoje sličnih projekata [26]. Proces generisanja koncepta počinje skupom potreba potrošača i ciljnim specifikacijama, a rezultira

skupom koncepata proizvoda od kojih će tim napraviti konačan izbor, što je prikazano na slici 5.2. U većini slučajeva, razvojni tim će generisati stotine koncepata, od kojih se 5 do 20 uzimaju u ozbiljna razmatranja u toku aktivnosti izbora koncepta.

3.1. METOD U PET FAZA Metoda generisanja koncepta u pet koraka, prikazana na slici 5.3, “razbija” kompleksni problem na jednostavnije podprobleme. Konceptualna rešenja se zatim razvijaju kao rešenja za podprobleme, na osnovu procedura za spoljašnje i unutrašnje istraživanje, stvaranje inovacija i generisanje ideja. Nakon toga vrši se filtriranje sistematsko istraživanje rezultata istraživanja i mogućnosti integracije rešenja podproblema u ukupna rešenja, koristeći se klasifikacionim stabalima i tabelama kombinacija koncepata. Konačno, tim pravi korak nazad kako bi se potvrdila validnost i primenljivost rezultata, kao i proces koji se koristi. Iako je metoda predstavljena u linearnom nizu, generisanje koncepta je skoro uvek iterativan proces. Kao i druge metode razvoja, ovi koraci su namenjeni da budu polazna osnova iz koje razvojni timovi proizvoda mogu da razvijaju i poboljšavaju svoj jedinstveni stil za rešavanje problema.

Korak1 Razjasniti problem Razjašnjavanje problema se zasniva na razvoju opšteg razumevanja, u okviru koga se problem deli na podprobleme, ako je potrebno. Osnovne smernice projekta, lista potreba kupaca (potrošača) i preliminarne specifikacije proizvoda su idealni ulazi za proces generisanja koncepta, iako se često ove informacije još uvek podešavaju kako faza generisanja koncepta počinje. Idealno bi bilo da je tim bio uključen i u identifikacije potreba potrošača i postavljanje ciljnih specifikacija proizvoda. Okvir problema dizajna mogao bi da se definiše uopšteno (na primer, “povezivati materijale za pokrivanje krovova”) ili preciznije (na primer, “poboljšati brzinu postojećih koncepata pneumatskih alata”, ili „poboljšati brzinu i pojednostaviti operacije rasklapanja i sklapanja, rasklopivog kreveta“). Razgradnja složenog problema u jednostavnije podprobleme Slika 5.3: Metoda generisanja koncepta u pet koraka [75]


90

Mnogi izazovi dizajna su previše složeni da se reše kao jedinstven problem i može biti korisno podeliti ga na nekoliko jednostavnijih podproblema. Na primer, dizajn složenih proizvoda kao što je, u ovom slučaju, multifunkcionalan nameštaj za studentsku sobu, može se posmatrati kao skup više dizajnerskih problema, uključujući, na primer, dizajn rasklopivog kreveta sa radnim stolom, dizajn sistema polica, dizajn prostora za skladištenje, kao i dizajn dodatnih elemenata. U nekim slučajevima, međutim, dizajnerski problem ne može lako da se podeli u podprobleme. Podela problema na jednostavnije podprobleme se zove problem dekompozicija. Prvi korak u dekompoziciji problema je njegovo funkcionalno predstavljanje kao jedne crne kutije kroz koju “prolaze” materijali, energija i signali. Ova crna kutija predstavlja ukupnu funkciju proizvoda. Sledeći korak u funkcionalnoj dekompoziciji je deljenje jedne crne kutije na podfunkcije kako bi se stvorio tačniji opis onoga što elementi proizvoda mogu učiniti u cilju ostvarivanja ukupne funkcije proizvoda. Svaka podfunkcija, generalno, se dalje deli na još jednostavnije podfunkcije. Postupak podele se ponavlja sve dok se članovi tima ne slože da je svaka podfunkcija dovoljno jednostavna za rad. Dobro pravilo je da se stvori između 3 i 10 podfunkcija na blok dijagramu. Funkcionalna dekompozicija se najviše primenjuje na tehničke proizvode, ali se može primeniti i na jednostavne proizvode koji nisu tehničke prirode. Ovo je samo jedan od nekoliko mogućih načina za podelu problema na jednostavnije podprobleme. Druga dva pristupa su: • Razgradnja po sekvencama akcija korisnika Ovaj pristup se često koristi za proizvode sa vrlo jednostavnim tehničkim funkcijama koje uključuju mnoge interakcije korisnika. • Dekompozicija po ključnim potrebama korisnika - Ovaj pristup se često koristi za proizvode gde je primarni problem oblik (geometrija), a ne principi rada i tehnologije. Cilj svih ovih tehnika razlaganja je da se podeli kompleksan problem na jednostavnije probleme, tako da se ovi problemi lakše rešavaju na fokusiran način. Kada je problem dekompozicije završen, tim bira podprobleme koji su najkritičniji za uspeh proizvoda i gde će, najverovatnije, imati koristi od novih ili kreativnih rešenja. Ovaj pristup uključuje svesnu odluku da se odloži rešenje za neke od podproblema.

Korak 2 Stvaranje inovacija, generisanje novih ideja. Eksterno i interno istraživanje Konkurencija je snažna i dinamična na većini tržišta, stoga je veoma bitno za firmu da stalno razvija nove proizvode, kao i da modifikuje postojeće kako bi mogla da izdrži tržišnu borbu. Iz ovog razloga inoviranje je snažno oružije u tržišnoj areni. Za opstanak rast i razvoj neopodne su inovacije. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Dugoročan rast je glavni podsticaj za uvođnje novih proizvoda u proizvodni program, bez kojih je ovakav rast nemoguć. Uspeh najčešće ne potiče od jedne revolucionarne inovacije, već potiče od menadžmenta inovacija. Svaka kompanija, na primer, ima utvrđen specifičan cilj za ulogu koju će u njenom rastu imati novi proizvod. Potreba za uvođenjem novih proizvoda često se najsažetije izražava poslovnom krilaticom „inoviraj ili nestani“ [24]. Opredeljenje za poslovnu inovaciju je pod uticajem brojnih faktora sredine. Na inovaciju proizvoda i usluga utiču [24]: 1. promene potrošača 2. tehnološki prodor 3. nova konkurencija 4. promena regulative Svaka inovacija rađa se iz ideje, ali većina ideja nikada ne postane proizvod. Oko 80-95% ideja nije pogodno za uvođenje na tržište [24]. Što je je više ideja za novi proizvod, utoliko je veća verovatnoća uspeha procesa inovacija. U fazi pronalaženja ideja cilj je da se prikupe ideje iz svih mogućih izvora. Treba stimulisati kreativnost, otvorenost i kontinualni tok velikog broja ideja, bez obzira koliko one na prvi pogled izgledale nejasne ili nevezane za problem. Nijedan izvor ne trebe ignorisati, nijednu ideju ne treba unapred odbaciti. Često ideja koja nije upotrebljena u njenoj originalnoj formi može postati prihvatljiv koncept, ako se neznatno modifikuje. Ideje o novom proizvodu, procesi ili usluzi su veoma važne za uspeh preduzeća, iz dva osnovna razloga. Prvi je relativno kratak životni ciklus mnogih komercijalno uspešnih proizvoda, a drugi što se mora stvoriti mnogo ideja da bi se došlo do samo jednog komercijalno uspešnog proizvoda. Ideje su misaono-duhovni podsticaji za jedan proizvod, uslugu ili proces. Svaka dobra ideja je po pravilu rezultat kreativno-stvaralačke inspiracije i misaonog procesa inovatora, tj. rezultat njegovog interdisciplinarnog znanja na osnovu informacija koje se poseduju, iskustva provere znanja u praksi, truda, mudrosti, implementacije znanja u praksu bez velikih grešaka i osmišljenih kreativno-stvaralačkih postupaka. Kao izvori ideja u obzir dolaze informacije, procesi komuniciranja i procesi mišljenja. U literaturi je već poznato mnoštvo metoda za pronalaženje ideja. Svi ti metodi se mogu razlikovati prema tome dali se radi o sakupljanju ideja ili stvaranju (traženju) ideja. Svaka ideja prolazi kroz četiri faze razmatranja da bi se došlo do proizvoda sa ukupnim kvalitetom, a to su faze tehničko-funkcionalnih karakteristika, estetskih komponenti, ekonomskih i ergonomskih komponenti njegovog oblikovanja. Inovacija proizvoda je proces u kome učestvuju interdisciplinarni timovi u okviru razvijenog plana i programa inovacija i varijacija proizvoda. Ne može to biti kampanjski već sistemski i strateški pristup brige o kupcima i proizvodima, uslugama, stvarima i idejama 91

koje ovi očekuju. Da bi se došlo do plana inovacija, potrebno je imati elemente iz predloška za izradu osnovnog dokumenta inovacije proizvoda, a koji, prema opštem mišljnju, treba da obuhvati tri osnovna područja: • Ciljevi novog proizvoda • Marketing okolinu • Program za ostvarivanje ciljeva Eksterno istraživanje Cilj eksternog istraživanja je pronalaženje postojećih rešenja, i za ukupan problem i za podprobleme definisane tokom koraka razjašnjavanja problema. Iako predstavljena kao drugi korak spoljna pretraga se obavlja stalno tokom procesa razvoja. Sprovođenje postojećih rešenja je, obično, brže i jeftinije, nego razvoj novih rešenja. Korišćenje postojećih rešenja omogućava timu da usredsredi svoju kreativnu energiju na kritične podprobleme, za koje ne postoje zadovoljavajuća prethodna rešenja. Pored toga, konvencionalno rešenje za jedan podproblem može često da se kombinuje sa rešenjem za drugi podproblem, tako da to dovede do superiornog finalnog dizajna. Iz tog razloga spoljne pretragu uključuju detaljne evaluacije, ne samo direktnih konkurentnih proizvoda, nego i tehnologije koje se koriste u proizvodima sa srodnim podfunkcijama. Spoljna pretraga za rešenjima zapravo predstavlja proces prikupljanja informacija. Prvo treba proširiti obim pretrage kada je u pitanje prikupljanje informacija koje bi mogle biti u vezi sa problemom, a onda se treba fokusirati na istraživanje obećavajućih pravaca u više detalja. Drugačija vrsta pristupa će napraviti eksternu pretragu neefikasnom. Postoji mnoštvo dobrih načina da se prikupe informacije iz eksternih izvora, i to su: intervjuisanje “glavnih” korisnika, stručne konsultacije, pretraživanje patenata, pretraga objavljene literature, upoređivanje sa srodnim proizvodima (konkurencija), stručni seminari, državne agencije, konsultantske kuće, sajmovi i izložbe, propagandne agencije, instituti, zavodi, agencije za istraživanje tržišta, univerzitetske i komercijalne laboratorije, štampani izvori, individualni pronalazači itd. Interno istraživanje. Stvaranje ideja Unutrašnje (interno) istraživanje predstavlja korišćenje ličnih znanja i znanja unutar tima i kreativnost za generisanje ideja konceptualnog rešenja. Tokom ovog istraživanja sve ideje koje izađu na videlo su već u posedu tima. Ova aktivnost može biti najotvorenija i najkreativnija pri bilo kom razvoju novog proizvoda. Ideje za novi proizvod mogu da se stvaraju na dva pristupa, da se pođe od proizvoda ka potrebi ili od potrebe ka proizvodu. Ideje za novi proizvod mogu poteći iz laboratorije („guranje nauke i tehnologije“ poboljšanje tehnologije koje je orjentisano ka povećanju tehnoloških mogućnosti), ili sa tržišta („privlačenje tražnje ili tržišta – poboljšanje tehnologije koje je orjentisano ka određenoj tržišnoj potrebi). Ova dva pristupa treba da su u saradnji, jer uspešna inovacija je simbioza tehnologije i marketinga. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Pronalaženje ideja se često pripisuje samo kreativnom mišljenju. U procesu pronalaženja ideja kreativnost predstavlja samo jednu komponentu, pored analitičkih i koncepcijskih postupaka. Većina ideja nastaje smišljenim korišćenjem postojećih izvora u i van preduzeća. Neki od važnijih izvora ideja su sledeći [24]: Rezultat Istraživanja i razvoja su ideje koje mogu da se patentiraju. Uobičajeno se pravi razlika između bazičnog i primenjenog razvojnog istraživanja i razvoja. Bazično istraživanje bavi se traganjem za znanjem radi znanja, pomeranjem granica naučnog saznanja. Primenjena razvojna istraživanja se bave sticanjem znanja sa komercijalnom primenom. Razvoj koristi znanja iz oba istraživanja radi uvođenja novog proizvoda. 1. Prodavci preduzeća – posebno su dobar izvor ideja o proizvodu jer imaju iskustvo iz prve ruke o nepodmirenim potrebama i reklamacijama kupaca, često su prvi koji nešto saznaju o konkurenciji. Takođe, prvi saznaju šta kupci ne vole kod sadašnjih proizvoda. 2. Najviše rukovodstvo preduzeća – u najboljoj je poziciji da definiše vrste ideja koje su potrebne preduzeću. Područja proizvoda i istraživanja sugerišu se na osnovu snaga i slabosti preduzeća na koje treba pojačati odnosno ukloniti. 3. Zaposleni u preduzeću – koje mnoga preduzeća podstiču da izađu sa idejama (posebno oni na proizvodnoj liniji) često nudeći novčane nagrade za učinjene sugestije. 4. Kupci/potrošači – su važan izvor ideja za novi proizvod, jer od njih proizvođaći mogu dobiti hiljade netraženih ideja svake godine. Kupci predstavljaju prirodan izvor ideja jer proizvodi služe za podmirivanje njihovih potreba. Pisma od kupaca, žalbe(reklamacije), ankete i slični kanali koriste se za prikupljanje informacija od kupaca 5. Distributeri i dobavljači – jer su kao posrednici u tesnoj vezi sa tržištem i mogu da prenesu informacije o problemima potrošača i mogućnostima za nove proizvode. Svrha faze stvaranja ideja je da se dođe do što većeg broja ideja. Na početku sastavlja se spisak glavnih karakteristika ideje novog proizvoda u odnosu na postojeći proizvod. Grupno i pojedinačno sastavlja se spisak ideja. Svaka generisana ideja postaje deo velikog broja ideja, koje u sledećim fazama treba da budu filtrirane. Koriste se neke od sledećih metoda: • Morfološka analiza – temelji se na strukturnoj dimenziji problema i ispitivanju njihovih međuzavisnih odnosa bez obzira na to kakve su potrebe, želje i preferencije potrošača. • Analiza problema – polazi od potreba i želja potrošača, koji slobodno ili u okviru popisanih otvorenih pitanja ili primedbi na postojeći proizvod iznose svoje probleme u vezi s proizvodom ili sa potrebom i željim u odnosu na postojeće proizvode konkurenata, a na bazi analize tih odgovora generiše se ideja o novom proizvodu.

92

• Tehnika grupnog mišljanja (Brainstorming) – polazi od stava da grupa ima veći potencijal generisanja ideja, a u praksi se sprovode grupni sastanci na kojima se diskutuju problemi (potrošača), generiši ili diskutuju grupne i pojedinačne ideje po principu isključivanja kritika, sloboda izlaganja, potsticanje većeg broja ideja i podsticanje kombinacije i poboljšanja ideja. • Tehnika sinergije – polazi kao i tehnika grupnog mišljanja ali se zasniva na sledećih 5 načela: a. Odugovlačenje, najpre se traži stanovište a ne rešenje b. Autonomija svrhe: ostaviti da problem u grupi saživi c. Upotreba svakodnevnih izraza: polazi se od poznatog prema nepoznatom d. Uključivanje i odvajanje: treba se odlučiti na izbor ulaženja u dalje probleme kako bi se iz detalja izvukla cela rešenja e. Upotreba metafore: sporedne stvari treba da navedu na analogiju koja postaje izvor novih pogleda. I individualna i grupna istraživanja su izuzetno korisna Proučavanjem grupnih i individualnih rešavanja problema došlo se do zaključka da ljudi samostalno generišu više ideja i bolje koncepte, međutim to se kosi sa praksom u mnogim uspešnim firmama koje većnu aktivnosti obavljaju u grupama [26]. Treba napomenuti da članovi tima bar jedan deo svog vremena, prilikom generisanja koncepta, rade sami. Takođe, treba posebno istaći da je rad u grupama od kritičnog značaja za izgradnju konsenzusa, prenošenje podataka i usavršavanje koncepta. U idealnom okruženju, svaki pojedinac u timu će provesti nekoliko sati radeći sam, a zatim se sastaje grupa da bi zajedno razgovarali i poboljšavali pojmove generisane od strane pojedinaca. Međutim, takođe se zna da postoji praktičan razlog zadržavanja grupnih sastanaka prilikom generisanja koncepta – to je jedan od načina da se garantuje da će pojedinci u grupi posvetiti određeno vreme zadatku. Posebno, u veoma intenzivnim i zahtevnim poslovnim sredinama, bez zakazivanja sastanka, malo ljudi će izdvojiti nekoliko sati za skoncentrisan individualni napor na stvaranju novog koncepta. Iskusni pojedinci i timovi mogu obično samo da sednu i da započnu generisanje dobrih koncepata za podprobleme. Često su ovi ljudi razvili skup tehnika koji koriste da stimulišu svoje mišljenje, a ove tehnike su postale sastavni deo njihovog procesa rešavanja problema. Novajlija u razvoju proizvoda može biti potpomognut skupom saveta kako bi stimulisao kreiranje novih ideja i podsticao odnose između ideja. Mnogi stručnjaci iz ove oblasti daju mnoge korisne sugestije. Sledi nekoliko osvedočenih saveta [26]: • Kreiranje analogija. • Želje i pitanja. • Korišćenje povezanih podsticaja. - Na primer, jedan od načina da se koristi povezani podsticaj je da svaki DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

pojedinac na grupnom sastanku generiše listu svojih ideja (kada je radio sam), a zatim da prosleđuje tu listu svojim komšijama. Nakon uvida u tuđe ideje, većina ljudi je u mogućnosti da generiše nove ideje. Drugi srodni podsticaji uključuju izjave o potrebama klijenata i fotografije korisničkog okruženja proizvoda. • Korišćenje nepovezanih podsticaja • Postavljanje kvantitativnih ciljeva • Korišćenje metode galerija. Skice, obično jedan koncept na jednom papiru, su zalepljene ili okačene na zidovima soba za sastanke. Članovi tima cirkulišu i gledaju na svaki model. Tvorac koncepta može ponuditi objašnjenje, a potom grupa čini predloge za poboljšanje koncepta ili spontano generiše srodni koncept. Ovaj metod je dobar način da spoje pojedinačni i grupni napori. Takođe sledeća četiri uputstva su korisna za poboljšanje i individualnih i grupnih internih istraživanja [26]: 1. Suspendovati osudu. Princip suspendovanja osuda je pravilo da u toku grupnog sastanka, prilikom generisanja koncepta, kritika koncepta nije dozvoljena. Bolji pristup je da pojedinci opažene slabosti u konceptima kanališu u obliku predloga za poboljšanje ili alternative koncepta. 2. Generisati mnogo ideja. Ova tehnika može da podstakne ljude da dele ideje, koje inače možda nisu vredne pomena. Dalje, svaka ideja deluje kao podsticaj za druge ideje, tako da veliki broj 3. ideja ima potencijal da se, čak, stimuliše više ideja. 4. Dobrodošle su ideje koje mogu izgledati neizvodljive. Ideje koje se pojavljuju i koje na početku izgledaju neizvodljive, često ostali članovi tima mogu poboljšati. Što je više neizvodljivih ideja, više se proteže granica prostora rešenja i ohrabruje tim da misli o maksimalnim mogućim granicama. Dakle, “neizvodljive” ideje su veoma vredne i njihovo izražavanje treba podsticati. 5. Koristiti grafičke i fizičke medije. Rasuđivanje o fizičkim i geometrijskim informacijama pomoću reči je teško. Tekst i verbalni jezik su, u suštini, neefikasni mediji za opis fizičkih predmeta. Bez obzira da li se radi u grupi ili svaki član tima kao pojedinac, treba stalno da bude dostupna skica i propratni crteži. Pena, glina, karton i drugi trodimenzionalni mediji mogu biti odgovarajuća sredstva za probleme koji zahtevaju duboko razumevanje forme i prostornih odnosa.

Korak3 Filtriranje i preliminarna ocena ideja. Sistematično istraživanje Filtriranje i preliminarna ocena ideja Svrha faze filtriranja i preliminarne ocene ideja je da se smanji njihov broj, da se što je moguće brže odvoje dobre od loših ideja. Troškovi razvoja proizoda ubrzano rastu sa svakom sledećom fazom, stoga preduzeće 93

može da ide dalje samo sa idejama koje će se pretvoriti u rentabilne proizvode. Skoro 80% ideja se eliminiše tokom ove faze procesa razvoja proizvoda [24]. Odabir ideja obično obavlja posebna grupa ljudi sastavljena od stručnjaka iz više oblasti (rukovodstvo i svaki značajan sektor u preduzeću). Ta grupa ocenjuje svaku ideju na bazi: 1) mogućnosti za rast na novom tržištu ili potencijala na postojećem tržištu, i 2) kompatibilnost sa ciljevima i resursima firme. Ocena ideja ima za svrhu: 1) da pronađe ideje za proizvod koje najviše obećavaju uspeh, 2) da oceni njihove šanse za uspeh (npr. atraktinost), 3) da preduzme upoređivanje kriterijuma za ocenu najvažnijih ideja za proizvod i odredi redosled, i 4) da eliminiše ne interesantne ideje za proizvod. Navedeno ocenjivanje može se primeniti pomoću napred određenih kriterijuma na odgovarajuće oblikovanim formularima (jednostavni ili komplikovani postupci ocene). Ideje se mogu filtrirati neformalno, gde se primenjuje sopstveno mišljenje prilikom ocenjivanja ideja. Češće se koristi formalni proces filtriranja koji se sastoji od kontrolnih lista, sistema bodovanja, ekonomske analize ili nekog drugog metoda. Firma takođe razmatra da li ideja ima snažnu diferencijalnu prednost, da li je zaista inovativna, da li ima tehnološku prednost ili će pomoći firmi da ostvari ili zadrži poziciju lidera. Da bi se izbegle graške u odabiru ideja, koje ozbiljno mogu da utiču na dalji tok razvoja proizvoda, koriste se određeni koraci procesa filtriranja. Za preliminarnu analizu koriste se kontrolne liste i profili projekta. Ovde se ideje vrednuju na osnovu značajnih kriterijuma i karakteristika. Ova vrsta razmatranja predstavlja neku vrstu brze i jeftine analize na prvom nivou. Rezultat ovog procesa može biti, neprihvatljiva ideja, prihvatljiva ideje ili ideja koja je kao takva prihvatljiva ali je potreban dodatni rad na njoj. Takođe kroz ovaj proces neke ideje mogu da dobiju prioritet u odnosu na ostale. Veoma je važno za preduzeće da odredi precizne kriterijume za ocenu kako ideja, tako i predloga koncepata u kasnijim kracima razvoja proizvoda. Kontrolne liste koje se koriste u ranim fazama filtriranja ideje koriste se da se uporedi ideja za novi proizvod sa ciljevima postavljenim za novi proizvod. Neke organizacije su podelile kriterijume filtriranja u dve kategorije – oni koji moraju biti zadovoljeni i oni koji su poželjni, ali ne apsolutno nužni. Neki od najčešće primenjenih kriterijuma za filtriranje su: • Kriterijumi proizvoda: novina, usklađenost sa postojećom opremom i kapacitetima, potreba za servisiranjem, tehnička izvodljivost, legalna razmatranja, organizaciona podrška; • Kriterijumi tržišta: veličina, učešće a tržištu, rast tržišta, tržišno pozicioniranje, efekat na postojeću liniju proizvoda, konkurentski status, karakteristike distribucije; • Finansijski kriterijumi: doprinos ukupnoj dobiti, prinos na investicije, potrebe investicije, racio dobitrizik, efekat na tok gotovine, mogućnosti dodatnih prihoda. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Vrednovanje ideja veoma je značajna faza, jer je proizvođaču neophodno opredeljenje za jedan osnovni krug ideja iz koga će kreirati proizvodni asortiman, na primer ako se radi o proizvođaču nameštaja, opredeljenje bi značilo asortiman nameštaja u domaćinstvo, namenjeni za čovekov dom, tj. za podmirenje ljudskih potreba, uklanjanja želja i rešavanje problema, čije je središte stan (kuća). Nameštaj za domaćinstvo, čije osnovno svojstvo treba da obuhvata udobnost, ličnu i porodičnu intimnost, omogućuje da se na osnovu tih performansi ostvaruju inovacione prednosti.

Sistematično istraživanje Kao rezultat aktivnosti pri spoljnim i unutrašnjim istraživanjima, tim će imati prikupljen određeni broj ideja za delove koncepta – rešenja podproblema. Sistematično istraživanje ima za cilj da istraži širok prostor mogućnosti organizovanjem i sintezama ovih rešavajućih fragmenata. Jedan od pristupa organizovanju i sintezi tih fragmenata bio bi da se razmotre sve moguće kombinacije fragmenata u vezi sa svakim podproblemom. Tim će brzo otkriti da mnoge od kombinacije nemaju smisla. Postoje dve posebne alatke za upravljanje i organizovanje ovih kompleksnih razmišljanja tima, reč je o konceptualnom klasifikacionom stablu i konceptualnoj kombinatornoj tabeli. Klasifikaciono stablo pomaže timu da podeli moguća rešenja na nezavisne kategorije. Kombinaciona tabeli vodi tim kroz selektivnu kombinaciju fragmenata. Konceptualno klasifikaciono stablo - se koristi da podeli ceo prostor mogućih rešenja u nekoliko različitih klasa koje će olakšati poređenje i skraćivanje. Klasifikaciono stablo daje najmanje četiri važne prednosti: 1. Neutralisanje (rezanje) manje obećavajućih grana. 2. Identifikacija nezavisnih pristupa problemu. 3. Naglašavanje određenih grane. 4. Preciziranje problema dekompozicije za određenu granu. Konceptualna kombinatorna tabela - tabela definiše način za sistematično razmatranje kombinacija fragmenata rešenja. Kolone u tabeli odgovaraju podproblemima. Stavke u svakoj koloni odgovaraju fragmentima rešenja za svaki od ovih podproblema izvedenih iz spoljne i unutrašnje pretrage. Moguća rešenja za ukupan problem se formiraju kombinovanjem jednog fragmenta iz svake kolone. Izbor kombinacija fragmenata ne vodi spontano ka rešenju ukupnog problema. Kombinacije fragmenata moraju, obično, da se razviju i usavrše, pre integrisanja u rešenje. Dve smernice mogu da naprave proces kombinovanja koncepata lakšim. Prvo, ako neki fragment može da se ukloni kao “neizvodljiv”’ pre nego što se kombinuje sa drugim fragmentima, onda je broj kombinacija, koji u timu moraju da razmotre, dramatično smanjen. Drugo, konceptualna kombinatorna tabela treba da bude 94

koncentrisana na podprobleme koje su zajednički. Zajednički podproblemi su oni čija se rešenja jedino mogu ocenjivati u kombinaciji sa rešenjima drugih podproblema. Upravljanje istraživačkim procesom Klasifikaciona stabla i kombinatorne tabele su alatke koje se mogu koristiti od strane tima, donekle, fleksibilno. Oni su jednostavni načini da se organizuje razmišljanje i da se vodi kreativna energija tima. Retko će timovi generisati samo jedno klasifikaciono stablo i jednu konceptualnu kombinatornu tabelu. Tipičnije je da će tim napraviti nekoliko alternativnih klasifikacionih stabala i nekoliko konceptualnih kombinatornih tabela. “Širenje” ovih aktivnosti istraživanja aktivnost može se ogledati u finom podešavanju dekompozicije originalnog problema, ili u potrazi za dodatnim internim ili eksternim pretragama. Istraživanja koraka generisanja koncepta obično deluje više kao vodič za dalje kreativno razmišljanje, nego kao konačan korak u procesu. Trebalo bi se podsetiti da je na početku procesa tim izabrao nekoliko podproblema na kojima je fokusirao pažnju. Na kraju je tim morao da obrati pažnju na sve podprobleme. To se obično dešava kada tim ima sužen niz mogućnosti za kritične podprobleme.

Korak4. Vizuelno predstavljanje razvoja ideje i predloga koncepta Tokom procesa generisanja koncepta, industrijski dizajneri se koncentrišu na stvaranje obrasca proizvoda i korisničkog interfejsa. Generisane ideje pretočene u predloge koncepta industrijski dizajneri nastoje da prikažu jednostavnim skicama. Ove skice su brz i jeftin medijum za izražavanje ideja i ocenjivanje mogućnosti (slika 5.4). Svaka dobra ideja može se realizovati u više koncepata proizvoda. Koncept proizvoda kao razrađena verzija ideje, treba biti prikazana na način koji je od značaja za potrošača. Otuda je drugi glavni pristup filtriranju korišćenje testa koncepta, o čemu će biti više reči u sledećoj fazi razvoja proizvoda. Koncept se može prezentovati potrošačima verbalno, simbolički i fizički. Krajnji rezultat ovog procesa predstavljaju koncepti koji u daljem razvoju proizvoda mogu biti upareni u kombinaciji sa tehničkim rešenjima u okviru istraživanja. Koncepti su grupisani i ocenjuje ih tim u skladu sa potrebama kupaca, tehničkom izvodljivošću, troškovima i proizvodnim ograničenjima.

Slika 5.4. Skice za definisanje inicijalnog konceptualnog rešenja [76]


95

Korak 5 Uticaj na rezultate i proces Iako se ovaj korak, gde se vidi uticaj na rezultate i proces, nalazi na kraju praktične prezentacije, o uticajima bi trebalo, u stvari, da se vodi računa kroz celokupan izvedeni proces. Pitanja koje, na kraju, treba postaviti uključuju: • Da li je tim razvio poverenje da je prostor rešenja u potpunosti istražen? • Da li postoje alternativni funkcionalni dijagrami? • Da li postoje alternativni načini da se razloži (dekomponuje) problem? • Da li se eksterni izvori temeljno sprovode? • Da li su ideje prihvaćene od svih i da li su integrisane u proces?

4. IZBOR KONCEPTUALNOG REŠENJA Rano u razvojnom procesu razvoja proizvoda tim identifikuje skup potreba klijenata. Koristeći razne metode, tim zatim generiše koncepte alternativnih rešenja kao odgovor na te potrebe. Izbor konceptualnog rešenja je proces procene pojmova u odnosu na potrebe klijenata i drugih kriterijuma, upoređujući relativne prednosti i slabosti koncepta, kao i izbor jednog ili više koncepata za dalje istraživanje, testiranje ili razvoj. Na slici 5.2. je prikazana veza između aktivnosti izbora koncepta i drugih aktivnosti koje čine fazu razvoja koncepta unutar procesa razvoja proizvoda. Svi timovi koriste neku metodu da se odluče između koncepata. Metode se razlikuju po njihovoj efikasnosti i uključuju sledeće [26]: • Spoljna odluka. Koncepti su predati kupcu, klijentu ili nekom drugom spoljnom entitetu za izbor.

• “Glavni” proizvod. Uticajni član tima za razvoj proizvoda izabere koncept koji se zasniva na ličnim preferencama. • Intuicija. Koncept je izabran po osećaju. Eksplicitni kriterijumi ili kompromisi se ne koriste. Koncept samo izgleda bolje. • Višetruko glasanje. Svaki član tima glasa za nekoliko pojmova. Koncept sa najviše glasova je izabran. • Prednosti i mane. Tim izlistava prednosti i slabosti svakog koncepta i čini izbor na osnovu grupnog mišljenja. • Prototip i testiranje. Organizacija gradi i testira prototip za svaki model, pa vrši izbor na osnovu podataka testa. • Odluka o pokazateljima. Tim rangira svaki koncept, u odnosu na unapred specificarane kriterijume za izbor, koji mogu biti ponderisani. Struktuirana metoda ima nekoliko prednosti Odgovor na tržištu proizvoda zavisi od koncepta proizvoda, ali mnogi praktičari i istraživači, takođe, veruju da izbor koncepta proizvoda drastično ograničava eventualna proizvodna cena proizvoda. Strukturirani proces selekcije koncepta pomaže da se održi objektivnost tokom faze razvoja koncepta i vodi razvojni tim kroz kritičke, teške, a ponekad, i emocionalne procese. Struktuirana metoda za izbor koncepta nudi sledeće moguće prednosti [26]: • Proizvod fokusiran na korisniku. • Konkurentni dizajn • Bolja koordinacija između proizvoda i procesa. • Smanjeno vreme za uvođenje proizvoda. • Efektivna grupna odlučivanja. • Dokumentacija za proces odlučivanja.

Slika 5.5: Primeri koncept modela napravljenih od pene [77] DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

96

Metodologija za izbor koncepta Predstalvjena metodologija sastoji se iz dve faze. Prva faza može da bude dovoljna za jednostavne dizajnerske odluke, ali kada to nije slučaj koristi se i druga faza. Prva faza se naziva sortiranje koncepta, dok se druga faza zove bodovanje koncepta. Svaka je podržana matricom odluka koje koristi tim da oceni, rangira i izabere najbolji koncept ili najbolje koncepte. Sortiranje je brza, približna procena u cilju održavanja nekoliko proizvodnih alternativa. Bodovanje je pažljivija analiza relativno malog broja koncepata, kako bi se izabrao jedan koncept koji će, najverovatnije, dovesti do uspeha proizvoda. Tokom sortiranja koncepta, grube početne koncepcije se procenjuju u odnosu na zajednički referentni koncept pomoću matrice za sortiranje. U ovoj preliminarnoj fazi, detaljna kvantitativna poređenja se teško dobijaju i mogu biti pogrešna, tako se koristi grubi uporedni sistem ocenjivanja. Nakon što su neke alternative eliminisane, tim može da pređe na bodovanje koncepta i sprovođenje detaljne analize i finije kvantitativne procene preostalih pojmova pomoću matrice za bodovanje kao vodičem. Obe faze, sortiranje koncepta i bodovanje koncepta, prate proces u šest koraka koji vodi tim kroz aktivnosti izbora koncepta. Koraci su [26]: 1. priprema matrice za izbor; 2. ocena koncepta; 3. klasifikovanje (rangiranje) koncepta; 4. kombinovanje i poboljšanje koncepta; 5. izbor jednog ili više koncepata; i 6. uticaj na rezultate i proces.

Slika 5.6: „Čvrsti model“ trontineta Prado, dizajn: Shelly Ni, materijali: plava pena naknadno ofarbana [78].

Slika 5.7: Koncept modela Gina kompanije BMW koji obuhvata mnoge radne funkcije gotovog proizvoda u BMW muzeju predstavljen u Minhenu i na sajmovima automobila. Šasija mu je sačinjena od tekstilnih vlakana koja pokrivaju pokretljivi ram od čelika i ugljenikovih vlakana [79].

Iako je ovde prezentovan dobro definisan proces, tim, a ne metoda, stvara koncepte i donosi odluke koje određuju kvalitet proizvoda. U idealnom slučaju, timovi se sastoje od ljudi iz različitih funkcionalnih grupa u organizaciji. Svaki član donosi jedinstvena mišljenja u cilju povećanja razumevanja problema i olakšanja razvoja uspešnih proizvoda koji su orijentisani ka klijentima. Metoda selekcije (izbora) koncepta eksploatiše matrice kao vizuelne vodiče za postizanje konsenzusa među članovima tima. Matrice su u stanju da fokusiraju pažnju na potrebe klijenata i druge odluke o bitnim kriterijumima. Industrijski dizajneri u ovoj fazi, će izgraditi modele od najperspektivnijih koncepata. Meki modeli su obično napravljeni u punoj veličini i od pene Slika 5.9. Ovo je druga najbrža metoda – samo malo sporija od skiciranja – korišćena za procenu koncepata. Iako su, generalno gledano, prilično grubi, ovi modeli su od neprocenjive vrednosti, jer omogućavaju da razvojni tim izrazi i vizuelizuje koncepte proizvoda u tri dimenzije. Koncepte procenjuju industrijski dizajneri, inženjeri, marketinško osoblje i (ponekad) potencijalni kupci kroz proces dodirivanja, osećanja i menjanja modela. Tipično, dizajneri će izgraditi što je više modela moguće, u zavisnosti od vremena i finansijskih ograničenja. Koncepti koji su naročito teški da se vizueliziju, zahtevaju više modela nego oni jednostavniji. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

97

Dalje preciziranje i izbor krajnjeg konceptualnog rešenja U ovoj fazi, industrijski dizajneri se često prebacuju sa “mekih modela” i skica na čvrste modele i “crteže” sa informacijama poznatim kao renderi. Renderovani modeli prikazuju detalje dizajna i često opisuju proizvod koji se koristi. Sastavljeni u dva ili tri dimenzije, oni prenose veliki deo informacija o proizvodu. Renderovani modeli se često koriste za studije o bojama i za testiranje kupaca po pitanju prijema karakteristika proizvoda i predložene funkcionalnost. Zadatak završnog preciziranja, pre izbora koncepta, je da stvori “čvrste modele”. Ovi modeli su još uvek tehnički nefunkcionalni, iako zatvaraju replike konačnog dizajna sa izuzetno realnim izgledom i osećajem. Oni su napravljeni od drveta, guste pene (slika 5.5), plastike ili metala; obojeni su i prikazane su teksture; imaju i neke “radne” funkcije kao što su dugmad koju treba pritisnuti ili klizni mehanizmi koje treba pomeriti. Zato što izrada “čvrstog modela” može da košta hiljade dolara, razvojni tim proizvoda, obično, ima budžet da napravi samo nekoliko. Za mnoge vrste proizvoda, čvrsti modeli su napravljeni da bi imali ciljne veličine, gustine, distribucije težine, površina i boju. Čvrsti modeli se, zatim, mogu koristiti od strane industrijskih dizajnera i inženjera za dodatno preciziranje konačnih specifikacija koncept. Osim toga, ovi modeli se, takođe, mogu koristiti za dobijanje dodatnih povratnih informacija od kupaca u fokus grupama, da se reklamiraju i promovišu proizvodi na sajmovima i da “prodaju” koncept višem menadžmentu u okviru organizacije.

Kontrola crteža ili modela Industrijski dizajneri završavaju svoj proces razvoja tako što kontrolišu crteže ili kontrolišu modele konačnog koncepta. Kontrolišu crteže ili dokumente o funkcionalnosti modela, karakteristike, veličine, boje, završne površine i ključne dimenzije. Iako oni nisu detaljni crteži delova (poznati kao inšenjerski ili radionički crteži), mogu se koristiti za izradu konačnih modela dizajna i drugih prototipa. Tipično, ovi crteži i modeli se predaju inženjerskom timu za dizajniranje detalja svih delova (slika 5.8).

5. TESTIRANJE KONCEPTUALNIH REŠENJA U fazi testiranja koncepta, razvojni tim iziskuje odgovor po pitanju opisa koncepta proizvoda od potencijalnih kupaca na ciljnom tržišttu. Ovaj tip ispitivanja može da se koristi za izbor dva ili više koncepata koje bi trebalo sprovesti, kako bi se prikupile informacije od potencijalnih kupaca o tome kako da se

poboljša koncept, i da se proceni prodajni potencijal proizvoda. Treba imati na umu da mogu i različite druge vrste ispitivanja sa potencijalnim kupcima biti izvršene na vreme, osim tokom razvoja koncepta. Na primer, neki od testova kupaca, uglavnom bazirani samo na osnovu verbalnog opisa koncepta, mogu se koristiti u identifikovanju originalnih mogućnosti proizvoda, koje čine bazu za osnovne smernice projekta. Testovi, takođe, mogu da se koriste kako bi se poboljšala prognoza tražnje, kada je razvoj proizvoda skoro završen, ali pre nego što se preduzeće obaveže na punu proizvodnju i puštanje proizvoda u opticaj. Slika 5.2. pokazuje testiranje koncepta u odnosu na druge aktivnosti razvoja koncept. Testiranje koncepta je blisko povezano sa izborom koncepta, gde obe aktivnosti imaju za cilj da dodatno suze skup koncepata koji se razmatraju. Međutim, testiranje koncepta se razlikuje po tome što je bazirano na osnovu podataka prikupljenih direktno od potencijalnih kupaca i što se oslanja u manjoj meri na procene od strane razvojnog tima. Razlog što testiranje koncepta obično sledi iza izbora koncepta je taj što tim ne može da testira više od nekoliko koncepata, direktno sa potencijalnim kupcima. Kao rezultat toga, ekipa mora, najpre, da suzi skup alternativa koje treba uzeti u obzir. Testiranje koncepta je, takođe, u bliskoj vezi sa izradom prototipova, jer testiranje koncepta neminovno podrazumeva neku vrstu predstavljanja koncepta proizvoda, često prototip. U nastavku je opisana metoda od sedam koraka za testiranje koncepta proizvoda: 1. definisanje svrhe testiranja koncepta; 2. definisanje ankete i izbor ispitivača; 3. način izvođenja ankete; 4. komunikacija o konceptima; 5. procena korisničkih odgovora; 6. predstavljanje rezultata; 7. uticaj na rezultate i proces. Korak1 Definisanje svrhe testiranja koncepetualnih rešenja Kao prvi korak u testiranju koncepta, preporučuje se da tim eksplicitno sistematizuje u pisanom obliku pitanja na koja ekipa želi odgovore sa testa. Ovaj korak je usko analogan “definisanju svrhe” prototipova. Primarna pitanja za testiranje koncepta su tipična: • Koji bi, od nekoliko alternativnih koncepata, trebalo da se sprovodi? • Kako koncept može biti poboljšan da bi se bolje zadovoljile potrebe kupaca? • Otprilike, koliko će pojedinačnih proizvoda biti prodato? • Da li će izgradnja biti nastavljena?

Slika 5.8: Crtež preseka jednog modela RAZR telefona [75].


98

Korak2 Definisanje ankete i izbor ispitivača U ovom koraku vrši se odabir segmenta tržišta (ako ih ima više) gde će se anketirati kupci. Ako je segmenata više bira se najveći segment. Međutim, kada je samo jedan segment uzorkovan, onda će zaključci o odgovoru, koje se projektuje za celo tržište, verovatno biti pristrasni. Uzorak istraživanja treba da bude dovoljno veliki da bi tim imao poverenja u rezultate i kako bi doneo odgovarajuće odluke. Korak 3 Način izvođenja ankete Sledeći formati se obično koriste u testiranju koncepta, kada on ne predstavlja poslovnu tajnu što je ipak ređi slučaj: • Interakcija lice-u-luce. Koji mogu biti u obliku presretnutih razgovora, pripremljenih intervjua telefonom, razgovora sa potencijalnim kupcima u trgovini na za to predviđenim štandovima, ili razgovor sa fokus grupama (na primer, pripremljene grupne diskusije sa 6 ÷ 12 ljudi). • Telefon. mogu biti pripremljeni i usmereni na veoma specifične osobe (na primer, dečiji stomatolozi) ili mogu biti “hladni pozivi” ka potrošačima iz ciljne populacije. • Pošta. U poštanskim anketama, materijali za testiranje koncepta se šalju i ispitanici su zamoljeni da vrate popunjen formular. Problem je slab odziv. • Elektronska pošta. Elektronske pošte koristi samo kada su ispitanici, verovatno, sagledali koristi od njihovog učešća, ili kada je tim već uspostavio neku vrstu pozitivnih odnosa sa ciljnom populacijom. • Internet. Korišćenjem Interneta, tim može da kreira sajt(ove) za virtuelno testiranje koncepta u kome učesnici istraživanja mogu da posmatraju koncepte i daju odgovore. Elektronske poruke se obično koriste da ispitanike podsete da posete sajt i da popune anketu. Za istraživačka testiranja, tipičnim u ranim fazama razvoja koncepta, korisniji su otvoreni interaktivni formati. Preporučuje se da se koristi format “lice-u-lice” prilikom predstavljanja višestrukih alternativa koncepta, ili kada se traže ideje za unapređenje koncepta. U ovim postavkama, učesnici u razvoju proizvoda će imati koristi od obavljanja razgovora, jer oni direktno mogu da posmatraju reakcije na proizvod. Kako svrha testiranja koncepta postaje sve više fokusirana, više struktuirani formati, kao što su pošta i telefon, postaju više odgovarajući. Ako su pitanja vrlo fokusirana, tim može da angažuje firmu za istraživanje tržišta za implementaciju testa koncepta. Korak 4 Komunikacija (rasprava) o konceptualnim rešenjima Izbor formata istraživanja je blisko povezan sa načinom na koji će koncept biti saopšten. Koncepti mogu biti saopšteni na bilo koji od sledećih načina, navedeni po redosledu koji označava povećanje bogatstva opisa. • Verbalni opis. • Skica. • Fotografije i renderi. Renderi su, skoro fotorealistične, DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

•

• •

•

•

•

ilustracije koncepta. Scenario. Scenario predstavlja seriju slika koje komuniciraju vremenskim nizom akcija koje uključuju proizvod. Video. Simulacija. Simulacija se uglavnom implementira kao softver koji podražava funkciju ili interaktivne karakteristike proizvoda. Interaktivna multimedija. Interakcija omogućava učesniku da bira između nekoliko izvora dostupnih informacija o proizvodu, a u nekim slučajevima može da uživa u kontroli i prikazivanju simuliranih proizvoda. Fizički izgled modela. Modeli su često napravljeni od drveta ili polimerne pene i oslikani su tako da izgledaju kao pravi proizvodi. Radni prototipovi.

Definisanje pitanja Kada je u pitanju komuniciranje koncepta proizvoda, tim mora da odluči kako agresivno da promoviše proizvod i njegove prednosti. Skuter može da se opiše kao “lični mobilni uređaj na električni pogon” ili kao “uzbudljiv novi električni skuter koji obezbeđuje slobodu od gužve”. Po opštem mišljenju, kroz opis koncepta treba tesno da ogledaju informacije koje će korisnik verovatno uzeti u obzir prilikom odlučivanja o kupovini. Ako se koriste visoko promotivne informacije, to može biti označeno kao “uzorak reklame”, koja se, možda, dopunjuje “člancima u časopisima” ili “komentarima od strane trenutnog vlasnika” u cilju dodatnog opisivanja proizvoda. Cena je veoma moćna poluga za odgovor kupca, i, stoga, informacije o ceni mogu drastično uticati na rezultate testiranja koncepta. Preporučuje se da cena bude izostavljena iz opisa koncepta opis, ako se očekuje da cena proizvoda bude neuobičajeno visoka ili niska. Na primer, osnovna korist od koncepta može da pružanje osnovnih funkcija za vrlo nisku cenu. U tom slučaju, cena mora biti uključena kao deo opisa koncepta. Sa druge strane, proizvod može da pruži izuzetno visoke performanse i jedinstvene karakteristike, ali samo za relativno visoku cenu. I u tom slučaju, cena mora da bude uključen kao deo opisa koncepta. Kada se očekuje da će cena proizvoda, verovatno, biti veoma slična cenama postojećih proizvoda i blizu očekivanja kupaca, cena može da se izostavi iz opisa koncepta. Korak 5 Procena korisničkih odgovora Kod većine anketa za testiranje koncepata, najpre se “mere” odgovori koji uzimaju u obzir koncept proizvoda, a zatim se “mere” odgovori kupaca. Kada se testiranje koncepata vrši rano u fazi razvoja koncepta, odgovor kupaca se obično “meri” traženjem da se izabere rešenje od dva ili više alternativnih koncepata. Dodatna pitanja se fokusiraju na odgovore zašto ispitanik reaguje na način na koji rade koncepti i kako ih poboljšati. Testiranje koncepata prestavlja i pokušaj da se izmeri namera kupaca (potrošača). Najčešće korišćena skala za namere kupaca ima odgovore u pet kategorija: 99

• Definitivno će da kupi. • Verovatno će da kupi. • Možda će ili možda neće da kupi. • Verovatno neće da kupi. • Definitivno neće da kupi. Korak 6 Predstavljanje rezultata Ako je tim jednostavno zainteresovan za poređenje dva ili više koncepta, interpretacija rezultata je jasna. Ako jedan koncept dominira nad drugim i tim je uveren da su ispitanici razumeli ključne razlike između koncepata, onda tim može da odabere željeni koncept. Ako rezultati nisu konačni, tim može da odluči da izabere koncept koji se zasniva na ceni ili drugim elementima, ili može da odluči da ponudi više verzija proizvoda. Trebalo bi imati na umu da mora da se vodi računa o troškovima kada se bira koncpetualno rešenje, posebno kada je velika razlika između projektovanih i mogućih troškova. Rezultate prognoze zasnovane na testiranju koncepta treba tumačiti sa oprezom. Neke firme, uglavnom posle ponovnog iskustvo sa sličnim proizvodima, su postigle impresivne nivoe tačnosti u svojim prognozama. Iako prognoze imaju tendenciju da budu u korelaciji sa stvarnim prodajama, većina individualnih prognoza pokazuje značajne greške. Neki od faktora koji mogu da dovedu do toga da se stvarni obrazac kupovine razlikuje od kupovnih namera izraženih u anketama uključuju: • Značaj rečenog. • Vernost opisu koncepta. • Cene. • Nivo promocije.


Korak 7 Uticaj na rezultate i proces Primarna korist od testiranja koncepta je u dobijanju povratne informacije od stvarnih potencijalnih kupaca. Kvalitativni uvid u skupljene odgovore preko otvorenih razgovora sa ispitanicima o predloženim konceptima, možda je najvažniji rezultat testiranja koncepta, naročito na početku razvoja procesa. Očigledno je da razvojni tim ima koristi od razmišljanja o uticaju tri ključne promenljive u predviđenom modelu: 1. ukupna veličina tržišta, 2. dostupnost i svest o proizvodu, i 3. deo korisnika koji su, verovatno, za kupovinu. Uticaj alternativnih tržišta za dati proizvod, ponekad mogu povećati prvi faktor. Drugi faktor se može povećati kroz distributivne aranžmane i promotivne planove. Treći faktor se može povećati kroz promene u dizajnu proizvoda (i eventualno reklame), kako bi se poboljšala atraktivnost proizvoda. Prilikom razmatranja ovih faktora, osetljiva analiza može dati korisne uvide i može da pomogne u donošenju odluka. Na kraju, treba imati na umu da će se iskustva “vezana” za novi proizvod, verovatno, primenjivati i na buduće, slične proizvode. Tim može imati koristi od svog iskustva dokumentovanjem rezultata testiranja koncepta i pokušavanjem da pomiri ove rezultate sa kasnijim zapažanjima o uspehu proizvoda.

100

5.3. IZRADA PROTOTIPA

P

rototip može biti korisno klasifikovan u dva pravca. Prvi pravac je određivanje odnosa zmađu fizičkog i analitičkog pristupa izgradnji prototipa. Fizički prototipovi su opipljivi predmeti napravljeni da budu približni proizvodu. Aspekti proizvoda od interesa za razvojni tim su zapravo ugrađeni elementi za testiranje i eksperimentisanje. Primeri uključuju fizičke prototipove modela koji izgledaju kao proizvod, prototipove koji se tretiraju kao dokaz-o-konceptu i koji se koriste za brzo testiranje ideja i eksperimentalne hardver koji se koristi za potvrdu funkcionalnosti proizvoda. Analitički prototipovi predstavljaju neopipljive proizvode, obično kroz matematičke ili vizuelne prikaze. Zanimljivi aspekti proizvoda se analiziraju, a ne grade. Primeri analitičkih prototipova su kompjuterske simulacije, sistemi jednačina kodirani unutar tabele i kompjuterski modeli trodimenzionalne geometrije.

Integracija – Prototipovi se koriste kako bi se obezbedilo da komponente i podsistemi proizvoda rada zajedno kao što se očekuje. Sveobuhvatni fizički prototipovi su najefikasniji kao alat integracija u projektima razvoja proizvoda, jer oni zahtevaju montažu i fizičku povezanost svih delova i podsklopova koji čine proizvod. Pri tome, prototip insistira na koordinaciji između različitih članova tima za razvoj proizvoda. Ako kombinacija bilo koje od komponenti proizvoda ometa ukupnu funkciju proizvoda, problem može da bude otkriven kroz fizičku integraciju u sveobuhvatan prototip. Uobičajeni nazivi za ove sveobuhvatne fizičke prototipove su alfa, beta ili predproizvodni prototipovi. Jednostavan fizički model oblika proizvoda može da se koristi kao medijum kroz koji se marketing, dizajn i proizvodne funkcije dogovoraju o osnovnim dizajnerskim odlukama.

Drugi pravac predstavlja odnos između sveobuhvatnosti i fokusiranosti prototipa. Sveobuhvatni prototipovi implementiraju većinu, ako ne i sve, od atributa proizvoda. Sveobuhvatan prototip odgovara svakodnevnom korišćenju reči prototip, zato što je to potpuno operativna verzija proizvoda. Primer sveobuhvatnog prototipa se daje korisnicima u cilju identifikacije preostalih nedostataka dizajna, pre nego što se krene u proizvodnju. Fokusirani (usmereni) prototip implementira jedan ili nekoliko, od atributa proizvoda. Primeri fokusiranih prototipova uključuju modele od pene za istraživanje oblika proizvoda i ručno napravljene ploče kako bi se ispitale elektronske performanse dizajniranog proizvoda. Uobičajena praksa je da se koriste dva ili više fokusiranih prototipova zajedno da bi se ispitale ukupne performanse proizvoda. Jedan od ovih prototipa je često “izgleda-kao” prototip, a drugi je “radi-kao” prototip. Izgradnjom dva odvojena fokusirana prototipa, tim može biti u stanju da odgovori na postavljena pitanja mnogo ranije nego što bi to mogao da je stvorio jedan integrisani, sveobuhvatni prototip. Još jedna od važnih uloga prototipa je provera ispravnosti konstrukcione dokumentacije, mogućnosti montaže i funkcionisanja pri punom opterećnju.

Prekretnice – Posebno u kasnijim fazama razvoja proizvoda, prototipovi se koriste da pokažu da je proizvod postigao željeni nivo funkcionalnosti. Prekretnice prototipova pružaju opipljive ciljeve, pokazuju napredak i služe da sprovedu plan. Više rukovodstvo (a ponekad i kupac) često zahteva prototip koji pokazuje određene funkcije, pre nego što se projekat nastavi.

Čemu služe prototipovi? U okviru projekta razvoja proizvoda, prototipovi se koriste u četiri svrhe – za učenje, komunikaciju, integraciju i prekretnice [26]. Učenje – traži se odgovor “Hoće li raditi?” i “Koliko zadovoljava potrebe kupca?”Kada se koriste da odgovore na takva pitanja, prototipovi služe kao alat za učenje. Komunikacija – Prototipovi obogaćuju komunikaciju sa top menadžmentom, prodavcima, partnerima, članovima proširenog tima, kupcima i investitorima. Ovo se posebno odnosi na fizičke prototipove: vizuelne, taktilne, trodimenzionalne prikaze proizvoda je mnogo lakše razumeti nego verbalni opis ili čak skicu proizvoda. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

5.3.1. PRINCIPI IZRADE PROTOTIPA Ovi principi “obaveštavaju” odluke o tome koju vrstu prototipa treba izgraditi i o tome kako inkorporirati prototipove u plan razvoja projekta. Analitički prototipovi su fleksibilniji od fizičkih prototipova - Pošto je analitički prototip matematička aproksimacija proizvoda, uglavnom će sadržati parametre koji mogu da se prilagode kako bi se predstavili nizovi alternativnih dizajna. U većini slučajeva, promena parametra u analitičkom prototipu je lakše nego menjanje atributa fizičkog prototipa. Većinom, analitički prototip ne samo da je lakše promeniti nego fizički prototip, već omogućava veće promene nego što bi to bilo moguće u fizičkom prototipu. Iz tog razloga, analitički prototip često prethodi fizičkom prototipu. Analitički prototip se koristi za uzak opseg mogućih parametara, a zatim se fizički prototip koristi za fino podešavanje ili potvrđivanje dizajna. Fizički prototipovi su neophodni za otkrivanje nepredviđenih pojava - Fizički prototip često ispoljava nepredvidive pojave potpuno nepovezane sa originalnim ciljem prototipa. Jedan od razloga za ova iznenađenja je da svi zakoni fizike rade kada tim eksperimentiše sa fizičkim prototipovima. Kod fizičkih prototipova koji imaju za cilj da istraže čisto geometrijske probleme, pojavi]’ ce se, takođe, i termalne i optičke osobine. Neke od incidentnih osobina fizičkih prototipova su irelevantne do finalnog proizvoda i deluju kao 101

neprijatnosti tokom testiranja. Međutim, neke akcidentne osobine fizičkih prototipova će se manifestovati u finalnom proizvodu. U ovim slučajevima, fizički prototip može da posluži kao sredstvo za detekciju nepredvidivih štetnih pojava koje se mogu pojaviti u finalnom proizvodu. Analitički prototipovi, nasuprot tome, nikada ne mogu da otkriju pojave koje nisu deo osnovnog analitičkog modela na kome se zasniva prototip. Iz tog razloga, bar jedan fizički prototip se gotovo uvek gradi tokom rada na razvoju proizvoda. Prototip može da smanji rizik od skupog ponavljanja - Predviđena korist od prototipa u smanjenju rizika mora biti odmerena u odnosu potrebno vreme i novac koji sy potrebni za izgradnju i procenu prototipa. Ovo je posebno važno za sveobuhvatne prototipove. Proizvodi koji su visokog rizika ili koji su neizvesni, zbog visokih troškova neuspeha, nove tehnologije ili revolucionarne prirode proizvoda, će imati koristi od takvih prototipova. Sa druge strane, proizvodi za koje su troškovi neuspeha niski i tehnologija je poznata ne dobijaju toliko “smanjenja rizika” od upotrebe ovih prototipova. Većina proizvoda se nalazi između ovih krajnosti. Prototip može da ubrza druge korake za razvoj proizvoda - Ponekad dodavanje kratke faze prototipova može omogućiti da se naknadne aktivnosti završe brže nego da prototip nije izgrađen. Ako je potrebno dodatno vreme za fazu prototipa manje od uštede u vremenu po pitanju trajanja narednih aktivnosti, onda je ova strategija odgovarajuća. Prototip može da restruktuira zavisnost i međuzavisnost zadataka - Gornji deo slike 5.9. ilustruje skup zadataka koji su završeni sekvencijalno. Moguće je završiti neke poslove istovremeno, izgradnjom prototipa.

5.3.2. TEHNOLOGIJE IZRADE PROTOTIPA Mnoge tehnologije se koriste za kreiranje prototipa, a posebno fizičkih prototipova. Dve tehnologije su se pojavili kao posebno važne u proteklih dvadesetak godina -trodimenzionalno kompjuterskomodelovanje (3D CAD) i brza izrada prototipova.

3D CAD modelovanje i analiza - Od devedestih godina dvadesetog veka, dominantni način predstavljanja projekata se dramatično promenio od crteža, često napravljenih pomoću računara, na 3D modele projektovane pomoću računara, poznate kao 3D CAD modeli. 3D CAD modeli predstavljaju dizajn kao zbirke 3D čvrstih entiteta (solida), gde svaki solid, obično, pravi od geometrijskih primitiva, kao što su valjak, kvadar, lopta i slično. Prednosti 3D CAD modelovanja uključuju sposobnost da se lako vizualizuje trodimenzionalni oblik dizajna; mogućnost kreiranja fotorealistične slike za procenu izgleda proizvoda; sposobnost da se automatski izračunavaju fizička svojstva, kao što su masa i obim; i efikasnost koja proističe iz stvaranja jednog i samo jednog kanonskog opisa dizajna, iz kojeg će drugi, više fokusirani opisi, kao što su presek i izrada crteža, biti kreirani. Pomoću kompjuterskog alata za inženjering (Computer-Aided Engineering – CAE), 3D CAD modeli mogu da počnu da služe kao analitički prototipovi. U nekim podešavanjima ovo može da eliminiše jedan ili više fizičkih prototipova. Kada se 3D CAD modeli koriste za pažljivo planiranje finalnog, integrisanog sklopa i za detektovanje geometrijskih interferencija između delova, to može zaista da eliminiše potrebu za prototipom. 3D CAD modeli su, takođe, osnovne prezentacije za mnoge vrste računarski zasnovanih analiza. Oblici CAE uključuju analize konačnim elementima toplotnog toka ili distribucije napona, virtualno testiranje loma automobila, kinematička i dinamička kretanja složenih mehanizama, koje su postale sve sofisticiranije svake godine. Brza izrada prototipova - Tehnički gledano, brza izrada prototipova je termin koji se koristi za opisivanje određenog broja tehnika koje brzo proizvode krute fizičke modele komponenti i proizvoda korišćenjem 3D računarskih podatka za grupu relativno novih proizvodnih tehnologija. U principu ove tehnologije proizvodnje kreiraju proizvode dodavanjem slojeva materijala (ili polaganjem materijala), radije nego od procesom uklanjanja metala odgovarajućom obradom (slika 5.10). U suštini brza izrada prototipova pretvara 3D CAD podatke u fizički model, bez potrebe za alatima posebne namene. Među više poznate procese brze izrade prototipova spadaju stereolitografija, selektivno lasersko sinterovanje i slojevito (ili laminirno) modelovanja objekta.

Slika 5.9. Uloga prototipa za uklanjanje zadatka sa kritične putanje [75]. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

102

Stereolitografija je najviše zastupljena tehnologija za brzu izradu prototipova. Stereolitografijom se dobijaju plastični delovi i objekti iz slojeva putem puštanja laserskog zraka na površinu kade u kojoj je tečan foto polimer (slika 5.11.). Ova klasa matarijala brzo očvršćava tamo gde laserski zrak dodirne površinu tečnosti. Kada se jedan sloj oformi, spušta se za malu visinu unutar kade i sledeći se nanosi na površinu prvog. Adhezivna svojstva materijala uzrokuju da slojevi budu čvrsto povezani među sobom i brzo formiraju kompletan trodimenzionalni objekat nakon formiranja svih slojeva posebno. Neki objekti moraju imati noseću strukturu. Oni se izrađuju ili ručno ili automatski i izrađuju se zajedno sa objektom. Nakon završetka procesa izrade, objekat se podiže iz kade i sklanja se noseća struktura. Smatra se da stereolitografija omogućava najveću tačnost i najbolji kvalitet površina od svih ostalih tehnologija za brzu izradu prototipova. Tokom godina razvijen je širok spektar materijala sa termoplastičnim svojstvima. Ograničen izbor promene boje materijala u biomedicinske i druge primene je moguć. U novije vreme razvijeni su i materijali na bazi keramike. Ova tehnologija se primenjuje za izradu delova velikih dimenzija. Kao nedostatak, rad sa tečnim materijalima može biti komplikovan i delovi često zahtevaju postprocesiranje u odvojenim aparaturama u obliku kade za poboljšanje stabilnosti, čvstoće i drugih karakteristika. Selektivno lasersko sinterovanje (SLS) je sličan proces stereolitografiji. Termoplastični prah se nanosi valjkom na površinu cilindra za fabrikaciju. Klip cilindra se pomera nadole za po jedan sloj objekta da omogući nanošenje novog sloja praha. Sistem za snabdevanje prahom je sličan kao i fabrikacioni cilindar. Klip se kreće nagore inkrementalno i snabdeva se odmerenom količinom praha za svaki sloj. Laserski zrak se zatim pušta preko površine sloja ovog slabo kompaktnog praha i selektivno ga očvršćava da oformi sloj. Fabrikaciona komora je podešena na temperaturu tek nešto nižu od tačke topljenja praha tako da toplota lasera treba da samo malo poveća temperaturu da bi omogućila sinterovanje (sinterovаnje je metod koji se koristi zа stvаrаnje objekаtа iz prаha, zаsnivа se nа аtomskoj difuziji na visokim temperaturama). Ovo uveliko ubrzava proces. Proces se ponavlja dok se ceo objekat ne formira.

Nakon formiranja celog objekta klip se podiže nagore i podiže deo. Višak praha se jednostavno skida i može se naknadno završno obraditi. Nikakve noseće strukture nisu potrebne sa ovom metodom. SLS nudi ključne prednosti pri izradi funkcionalnih modela delova posebno kod finalnih materijala. Međutim, ceo sistem je mehanički kompleksniji od mnogih drugih tehnologija. Širok spektar termoplastičnih materijala, kao što su: najlon, staklom punjeni najlon i polistiren su raspoloživi za korišćenje. Kvalitet površina i tačnost nisu dobre

Slika 5.12. Uzeđaj za SLS i primer modela [82].

Slika 5.11. Uzeđaj za stereolitografiju i primer modela [80].

Slika 5.10. Uzeđaj za brzu izradu prototipova i primer modela [81].


103

kao kod nekih tehnologija, ali karakteristike materijala su približne. Ovaj metod se koristi kod direktne izrade metalnih i keramičkih objekata i alata. Uređaj za SLS u primer modela prikazani su na slici 5.12.

5.3.3. PLANIRANJE IZRADE PROTOTIPOVA U ovom odeljku biće predstavljena metoda iz četiri koraka za planiranje svakog prototipa u toku projekta razvoja proizvoda. Metoda se podjednako primenjuje na sve vrste prototipova – fokusirane, sveobuhvatne, fizičke i analitičke. 1. Svrha prototipa. Četiri svrhe prototipa su, kao što je već rečeno: učenje, komunikacija, integracija i prekretnica. U definisanju svrhe prototipa, tim treba da izlista specifične potrebe po pitanju učenja i komunikacija. Članovi tima, takođe, treba da izlistaju sve potrebe po pitanju integracija i da li bi prototip trebalo da bude ili ne jedna od glavnih prekretnica celokupnog projekta razvoja proizvoda. 2. Nivo aproksimacije prototipa. Planiranje prototipa zahteva definisanje stepena u kojem finalni proizvod treba da se aproksimira. Tim treba da razmotri da li je fizički prototip potreban ili da li će analitički prototip najbolje zadovoljiti definisane potrebe. U velikoj većini slučajeva, najbolji prototip je najjednostavniji prototip koji će poslužiti svrsi iz faze Ik. 3. Eksperimentalni plan u glavnim crtama. U većini slučajeva, upotreba prototipa u razvoju proizvoda se može posmatrati kao eksperiment. Eksperimentalni plan uključuje identifikovanje promenljivih eksperimenta (ako postoje), protokol testa, pokazatelje onoga šta će se meriti, kao i plan za analizu rezultujućih podataka. Kada mora da se istraži mnogo promenljivih, efikasni dizajn eksperimenta u velikoj meri olakšava ovaj proces.

PROCENA KVALITETA INDUSTRIJSKOG DIZAJNA Procena kvaliteta industrijskog dizajna za gotov proizvod je subjektivan zadatak. Međutim, može kvalitativno da se odredi da li je ID postigao svoje ciljeve, uzimajući u obzir svaki aspekt proizvoda koji je pod uticajem industrijskog dizajna. Ispod sledi spisak pet kategorija za ocenjivanje proizvoda. Ove kategorije se grubo podudaraju sa pet ključnih ciljeva industrijskog dizajna, koje je uveo Henry Dreyfuss. Kvalitet korisničkog interfejsa - Ovo je procena kako je lako je da se koristi proizvod. Kvalitet interfejsa se odnosi na izgled proizvoda, osećaje i načine interakcije. “Emotivni apeli” - Ovo je ocena ukupnih potrošačkih apela (sugestija, žalbi) po pitanju proizvoda. Apeli (sugestije) se, delom, odnose na izgled, osećaj, zvuk i miris. Mogućnost održavanja i popravki proizvoda - Ovo je ocena koliko lako može proizvod da se odrđava i popravlja. Održavanje i popravku trebalo bi uzeti u obzir zajedno sa drugim korisničkim interakcijama. Odgovarajuće korišćenje sredstava - Ovo je ocena koliko dobro su sredstva upotrebljena u zadovoljavanju potreba korisnika. Resursi se, obično, odnose na novčanu jedinicu rashoda za ID i druge funkcije. Ovi faktori imaju tendenciju da se bave troškovima, kao što su troškovi proizvodnje. Diferencijacija proizvoda - Ovo je ocena proizvoda po pitanju jedinstvenosti i doslednosti sa korporativnim identitetom. Ovo razlikovanje proizilazi, prvenstveno, iz izgleda.

4. Raspored za nabavku, izgradnju i ispitivanje. Pošto izgradnja i testiranje prototipa može da se posmatra kao podprojekat u okviru projekta ukupnog razvoja, tim koristi raspored aktivnosti za izradu prototipova. Tri datuma su posebno važna u definisanju prototipova. Prvo, tim definiše kada će delovi biti spremni za montažu (sklapanje). Drugo, tim definiše datum kada će prvi prototip biti testiran. Treće, tim definiše datum kada se očekuje da se završi testiranje i da se dobiju konačni rezultati.


104

5.4. MARKETINŠKI PRISTUP RAZVOJU PROIZVODA 5.4.1. PROIZVOD KAO INSTRUMENT MARKETINGA Proizvod može biti materijalan, nematerijalan i kombinacija prethodna dva. Smatra se najznačajnijim elementom marketing miksa (proizvod, cena, promocija, distribucija). Pre kreiranja proizvoda najbitnije je identifikovati potrebe i želje potrošača. Kod ovog instrumenta dolaze do izražaja interesi proizvođača s jedne strane i interesi potrošača s druge strane, čiji kompromis dovodi do stvaranja uspešnog proizvoda. Međutim, proizvod kao element marketing miksa jedino u saradnji sa ostalim elementima, odnosno integrisanim marketing aktivnostima može dovesti do uspeha na tržištu. Proizvod ne obuhvata samo fizičke atribute koji se odnose na njegove funkcionalne i estetske vrednosti, već i: pribor i delove, instaliranje, uputstva za upotrebu, ambalažu, marku proizvoda(brend), garanciju, servisiranje i dr. Za proizvod je dobro reći da predstavlja„zapakovanu“ uslugu koja rešava neki problem. Kotler smatra da je proizvod sve ono što se može ponuditi tržištu da bi izazvalo pažnju, nabavku, upotrebu ili potrošnju, a da može da zadovolji neku potrebu ili želju. To podrazumeva fizičke predmete, usluge, osobe, distribciju, organizaciju i ideje [25]. Pri kreiranju proizvoda potrebno je da se sagledaju sve njegove dimenzije: suština (jezgro) proizvoda, materijalizacija proizvoda (stvarni proizvod), obogaćivanje proizvoda (integralni proizvod) [25]. Jezgro ili srž proizvoda daje odgovor šta je kupac zaista kupio. To jezgro mora biti transformisano u fizički opipljiv proizvod koji će kupac da kupi. Da bi kupac odabrao baš taj proizvod, on mora da poseduje odgovarajuće karakteristike, da bude dobro dizajniran, da je određene marke i da je adekvatno upakovan – to je stvarni proizvod. Da bi proizvod ostvario uspeh na tržištu proizvođač uz stvarni proizvod, mora da ponudi i dodatne usluge kao što su: montaža, održavanje, servis, garancije, blagovremena isporuka, kreditiranje i sl. Svi ti elementi uvažavajući integralni pristup, kontrolišu kvalitet proizvoda.

5.4.2. INDUSTRIJSKI DIZAJN U FUNKCIJI MARKETINGA Za razliku od primenjene umetnosti dizajn ne predstavlja odraz umetničkih zapažanja i ekspresija, već odraz potrebe društva kroz racionalan i kreativan naučni proces. Dizajn je rezultat stvaralačke delatnosti koji dovodi do stvaranja novih upotrebljivih vrednosti. Istovremeno, dizajn je veština pomirenja mnogih


protivrečnih činilaca koji se kreću između svere umetnosti, proizvodnje i tržišta. Dizajn je u početku spadao u delokrug inženjeringa, ali je kasnije sasvim prešao u marketing. Priznanje da industrijski dizajn u svim svojim oblicima pripada oblasti marketinga pojavio se kada je identifikovana činjenica da potrošač kupuje proizvode ili usluge iz kvalitetnih razloga, moglo bi se reći iz razloga ličnog ukusa i procene. Dakle, postaje važno oblikovati proizvode i ambalažu proizvoda vodeći računa da se zadovolje kvalitetne potrebe potrošača. Povezanost marketinga i dizajna ogleda se u zajedničkom cilju istraživanja i zadovoljavanja potreba potrošača. Ova povezanost se operacionalizuje kroz proizvod. Proizvodi imaju svoju životnu krivu i iz razloga menjanja dizajna, što znači da dizajn može biti značajan činilac moralnog zastarevanja proizvoda. Noel White je sledećim rečima iskazao povezanost marketinga i dizajna „ Rad na dizajnu, pre svega, je proces kojim se zahtevima marketinga daje fizički oblik“ [25]. Dizajn proizvoda u međunarodnom marketingu može se definisati kao „Tržišno usmerena stvaralačka aktivnost određivanja formalnih i pojavnih elemanata proizvoda i usluga, kojim se obezbeđuje racionalna i funkcionalna proizvodnja, a sve u funkciji što korisnijeg, lakšeg i estetski prihvatljivijeg načina korišćenja i upotrebe istih u međunarodnim razmerama“ [25]. Dizajn kao faktor međunarodne konkurentnosti može se posmatrati s tri povezana nivoa: nivo proizvoda, nivo uvećanog proizvoda i korporativnog nivoa. 1. Prvi nivo predstavlja dizajn određenih proizvoda – fizičke komponente, oblik, veličinu, karakteristike, estetske komponente i sl. Glavni akteri na ovom nivou su: industrijski dizajneri, proizvodni inženjeri, specijalisti tehničke struke, čak i pronalazači. 2. Na nivou uvećanog proizvoda uticaj dizajna ogleda se kroz aktivnosti vezane za ambalažu proizvoda, propagiranje putem raznih medija, literaturu tehničke sadržine i promociji prodaje. Dopsinos na ovom nivou daju: grafički dizajneri, stručnjaci za umetničku vizuelizaciju, kreativni direktori propagandnih agencija, filmski režiseri i stručnjaci iz oblasti multimedija. 3. Dizajn na korporativnom novou podržava komunikacije u oblastima koje zastupaju kompaniju na ukupnom nivou (logotip kompanije, rukovnici, kalendari, izložbe, sponzorsva, propaganda kompanije itd.) Postoji potreba održavanja konzistenstnog identiteta u mnogim zemljama koji može biti usklađen s lokalnim ili regionalnim potrebama.

105

5.4.3. FUNKCIJE INDUSTRIJSKOG DIZAJNA Tehnooške razlike među visokokvalitetnim proizvodima su sve manje, što smanjuje proizvođačima mogućnost da na osnovu toga privuku kupce. dizajn dobija sve više na značaju, pošto se na tom području vide mogućnosti tržišne ekspanzije. Industrijski dizajn doprinosi sveukupnim marketing efektima, zato se uloga estetskih faktora ne sme zanemariti. Eckles navodi da dizajn povećava koristi od proivoda, pri čemu svoja posmatranja vrši u pet područja koja treba da budu jasna marketing menadžerima u cilju omogućavanja neposrednog rada sa istraživočkorazvojnim sektorom [25]: 1. Funkcionalnost – prilagođavanje potrebama korisnika i obezbeđenje pozitivnog iskustva s proizvodom 2. Ljudski faktor – smanjenje vremena učenja za rukovanje proizvodom, povećanje korisnosti, bezbednosti i pogodnosti proizvoda 3. Produktivnost – dizajnerska rešenja moraju biti produktivna u skladu s proizvodnim sposobnostima 4. Troškovi vezani za delove i alatnu obradu proizvoda – ekonomski opravdan proces proizvodnje i elementi usklađeni s obimom proizvodnje i gornjom granicom troškova proizvodnje Četiri osnovne karakteristike dizajna mogu se predstaviti sa četiri C (creativity, complexity, compromise, choice, engl.): 1. Kreativnost – zahtev kreiranja nečega što ranije nije postojalo (od varijacija postijećeg dizajna do potpuno novog koncepta) 2. Kompleksnost – dizajn uključuje odluke o velikom broju parametara i promenljivih (od celokupne konfiguracije i performansi do pojedinih komponenata, materijala, izgleda, metoda proizvodnje i isporuke, medija i sl.) 3. Kompromis – usaglašavanje mnogostrukih i ponekad suproststavljenih zahteva (kao što su osobine i troškovi; izgled i jednostavnost upotrebe; materijal i izdržljivost; oblik i funkcija), Izbor – dizajn zahteva pravljenje izbora između velikog broja mogućih rešenja problema na svim nivoima marketing komunikacije, počev od osnovnog koncepta do najsitnijih detalja vezanih za boju i ovlik [25]. Industrijski dizajn treba shvatiti kao aktivnost čije su osnovne funkcije: • Kreiranje i obezbeđivanje harmonične veze između proizvoda, okoline u kojoj se koristi i čoveka kao neposrednog korisnika tog proizvoda • Prilagođavanje i usaglašavanje sa realnim uslovima proizvodnje i plasmana, što omogućava povraćaj investicije i sticanje adekvatnog profita DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

• Postizanje potpune humanizacije životnih i radnih uslova • Zaštita i unapređenje čovekove okoline Preduzeća danas sve više uočavaju postojanje veze između konkurentnosti i ekologije, jer proizvodi sa predznakom „bio“ i „eko“ nailaze na bolji prijem kod potrošača u odnosu na proizvode koji ne poseduju isti. Dizajn je ekološki odgovoran, jer je dizajner često u situaciji da kontroliše, ili delimično kontroliše, izbor materijala i postupaka. Osnovni problem današnjeg društva nije više proizvodnja dobara. Umesto pitanja: „koliko mnogo“ , treba se baviti pitanjem „koliko dobro?“ Samo originalna dizajnerska rešenja, koja odišu visokim stepenom kreativnosti, mogu da obezbede kompaniji mogućnost diferenciranja u odnosu na konkurentske snage prisutne na međunarodnom tržištu. Proizvod treba dizanirati tako da se omogući adekvatno manipulisanje, transport i skladištenje istog, pri čemu pažnju treba posvetiti i mogućnostima izrade i kreiranja tržišno prihvatljive ambalaže i nesmetanog obavljanja procesa pakovanja.

5.4.4. ODNOS IZMEĐU DIZAJNA I OSTALIH ELEMENATA PROIZVODA U savremenim uslovima poslovanja dizajn dobija integralnu ulogu, odnosno ne posmatraju se samo dizajn proizvoda i dizajn ambalaže, već i dizajn izlaganja proizvoda, prostorni dizajn, dizajn poruka, dizajn vizuelnog ientiteta i sl. Tako posmatran dizajn utiče na životni vek proizvoda, njegovu efikasnost, prikladnost i dopadljivost, čime predstavlja sastavni deo politike proizvoda. Navedeni elementi stoje u odnosima međusobne povezanosti i samo proizvod koji oslikava jedinstvo svih komponenata može da računa na uspeh na tržištu

Marka proizvoda (brend) Politka marke proizvoda ima značajnu ulogu u savremenom marketingu, stoga je potrebno uočiti koje su prednosti koje marka obezbeđuje potrošačima i proizviđačima. Sa stanovišta potrošača marka proizvoda: • olakšava kupovinu • obezbeđuje kontinualno zadovoljstvo • daje određene garancije kvaliteta • često određuje status Proizvođaču marka obezbeđuje sledeće prednosti [25]: • mogućnost kontrole tržišta • nezavisnost u politici cena • lakše lansiranje novog proizvoda • olakšane promotivne aktivnosti 106

Prilikom izbora marke proizvoda neophodno je da proizvođač obrati pažnju na određene kriterijume. Kao prvo marka mora da bude lako izgovorljiva i da se bez teškoće zapamti. Preporučljivo je da ime marke bude kratko što omogućava lakši izgovor i lakše memorisanje. Takođe, kraće ime se može lakše naštampati na proizvod ili ambalažu. Ime marke treba da sugeriše neka osnovna svojstva proizvoda. Treba da bude takvog karaktera da je moguća zakonska zaštita. Nipošto nije preporučljivo korišćenje generičkih imena. Bitno je da je marka pogodna za adaptaciju na svakom propagandnom mediju. Postoje četiti nivoa donošenja odluke o marki proizvoda. Na prvom nivou se odlučije da li če proizvod uopšte posedovati marku. Drugi nivo čini odluka da li će proizvod imati sopstvenu marku ili marku proizvođača, dok se treći nivo bavi izborom između pojedinačne marke i mogućnošću postojanja više marki proizvoda. Na poslednjem četvrtom nivou, donosi se odluka kojom se utvrđuje da li će proizvod posedovati lokalnu ili svetsku marku. Svaka od navedenih alternativa ima prednosti za proizvođača. Prema jednoj klasifikaciji postoje: individualna marka, grupna marka, marka kompanije, regionalna marka, nacionalna marka, mađunarodna marka Aaker je definisao deset pravila koja se odnose na marku proizvoda: premijska cena, lojalnost, percipirani kvalitet, liderstvo, percipirana vrednost, poznatost, organizaciona udružanja, svesnost marke, tržišno učešće i indeks cena i distribucije [25]. Marka proizvoda predstavlja bitan aspekt strategije proizvoda. Za svaki proizvod koji poseduje marku vezuje se adekvatno urađen dizajn, kako industrijski tako i grafički. Isto tako, marka proizvoda, pored dizajna proizvoda i ambalaže, predstavlja jedan od osnovih elemenata vizuelnog identiteta, prepoznatljivosti i diferencijacija preduzeća u odnosu na konkurenciju koja nudi slične proizvode na tržištu. Kotler naglašava da marka, ustvari, podrazumeva ime, termin, znak, simbol, dizajn, i njihovu kombinaciju. I marka i dizajn aktivnosti predstavljaju mogućnost da se proizvodu da određena specifičnost, a sa stanovišta potrošača ove komponente predstavljaju vrednost i utiču na odluku o kupovini, odnosno čine izbor lakšim.

Usluge potrošačima Prestavljju pocebnu aktivnost preduzeća čiji je cilj da kupcu olakšaju proces kupovine određenog proizvoda, kao i da mu obezbede što potpunije i uspešnije korišćenje istog. Ovakve usluge posebno su važne za tehničke proizvode. Aktivnosti usluga potrošačima mogu se razvrstati u dve grupe: • usluge koje se pružaju pre kupovine proizvoda (tehnički saveti, izrada projekta, izrada detaljne ponude, probna isporuka) • usluge koje se pružaju nakon obavljene kupovine proizvoda (tehnčki saveti, instalacija, odnosno DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

montaža, održavanje, isporuka, popravka, obrada reklamacija, finansijske usluge i dr.) Osnivanje ovakvih centara ne predstavlja pogodnost samo za kupce proizvoda, več i da proizvođače. Ovi centri predstavljaju veoma pouzdan i važan izvor brojnih informacija, pošto su radnici u ovim centrima u stalnom kontaktu sa potrošačima, čuju njihive primedbe i pohvale, saznaju relevantne činjenice vezane za funkcionisanje proizvoda, a mogu se dobiti i informacije koje se tiču potrošačevog mišljanja o dizajnu proizvoda. Na osnovu tajvih informacija proizvođač može da preduzima određene akcije. Kako usluge potrošačima predstavljaju graničnu promotivnu aktinost neizostavno je da budu u komplementarnom odnosu sa ostalim promotivnim aktivnostima, posebno sa unapređenjem prodaje i ličnom prodajom, kako bi se ostvarilo predkupovno, kupovno i postkupovno zadovoljstvo potrošača.

Imidž proizvoda Imidž predstavlja veoma složen emotivnointelektualni doživljaj, odnosno stav. Imidž proizvoda je pojednostavljeno rečeno, kvalitet proizvoda doživljen od strane pojedinaca ili javnosti. Doživljeni kvaitet može odstupati od merljivog kvaliteta proizvoda. Odstupanja od predpostavljenog prosečnog kvaliteta omogućavaju rangiranje proizvoda na one koji imaju dobar i one koji imaju loš imidž. Imidž deluje više u emotivnoj nego u racionalnoj sveri, zato se kaže da kupac često ne kupuje ono što proizvod jeste, nego ono što on misli da jeste. Na formiranje imidža određenog proizvoda pored faktora koji spadaju u domen ličnosti potrošača, deluju i sledeći: materijalna svojstva, funkcionalnost, savremenost i dizajn proizvoda, njeova ambalaža, cena, mesta na kojima se prodaje, promotivne aktivnoati koje ga podržavaju, imidž konkurencije i imidž proizvođača, ali i zemlja porekla. Imidž treba integrisati u sve pore politike razvoja proizvoda i u sve aktivnosti marketinga. Stvaranje ili jačanje imidža preduzeća, odnosno proizvoda, postalo je jedna od brojnih komponenata planiranja u preduzeću. Cilj takvog planiranja jeste podizanje pozitivnog imidža proizvoda, a time i pozitivnog imidža preduzeća, čiji se rezultat ogleda u stvaranju kupovnih navika i preferencija potrošača, kao i u lakšem ostvarivanju i sprovođnju programa kontrole tržišta. Imidž mora sa se ogleda u svakom aspektu poslovanja, od izgleda kancelarije, manira personala, naziva proizvoda, dizajna ambalaže, do sadržaja propagandne poruke. U slučaju negativnog imidža preduzeće mora precizno da utvrdi razlog takvog stanja i da preduzme mere da se negativan imidž transformiše u pozitivan. U praksi se često pojavljuje i takozvani difuzni imidž, koji iznačava takvu situaciju na tržištu u kojoj jedan broj potrošača ima pozitivno mišljenje o proizvodu, odnosno prduzeću, a drugi negativno.

107

5.4.5. MEĐUZAVISNOST DIZAJNA I OSTALIH ELEMENATA MARKETING MIKSA O elementima marketing miksa Pod marketing miksom podrazumeva se određena kombinacija instrumenata marketing politike pomoću koje u datoj tržišnoj situaciji i u određenim vremenskom periodu preduzeće nastoji da ostvari svoje ciljeve. Marketing miks podrazumeva optimalnu kombinaciju kako kvalitativnih tako i kvantitativnih komponenata. Sledeća četiri elementa sačinjavaju marketing miks: proizvod, cena, distribucija (mesto prodaje) i promocija. Ova klasfikacije je poznata kao 4P (početno slovo svakog elementa na engleskom jeziku: product, price, place, promotion). Navedeni elementi međusobno su povezani i uslovljeni, ali se mogu tretirati i kao zasebni faktori konkurentnosti za koje je vezan veliki broj odluka strategijskog karaktera. Najvažnije je da elementi marketing miksa budu u potpunosti usklađeni i da kao takvi predstavljaju konzistentne delove jedinstvenog marketing programa. Za proizvod, kao prvi element marketing miksa, važno je voditi računa (u međunarodnim okvirima) o: • standardizaciji i propisima o proizvodima, • mernim i kalibracionim sistemima, • uslovima upotrebe proizvoda u klimatskim uslovima, • jeziku i politici, • sklonostima potrošača u pogledu stila, dizajna i ukusa. Kod međunarodno usmerene promocije pažnja se usmerava na: • eakcije potrošača (prercepcija, jezik i pismenost, ukusi) • mediji (raspoloživost, domet, toškovi i efikasnost) • aktuelni propisi na određenom inostranom tržištu (pristup medijima, ograničenja vezana za propagandne odluke, propisi o promociji na mestu prodaje) Industrijski i grafički dizajn su komponente koje imaju dodira sa svim instrumentima marketing miksa, a najizraženija je njihova povezanost sa proizvodom i promocijom. Kako se ovaj rad većinom bavi proizvodom sa stanovišta industrijskog dizajna u nastavku su iznesene osnovne postavke preostala tri instrumenta marketing miksa i njihova povezanost sa dizajn aktivnostima.

Cena i dizajn Cena je jedini kvantitativi deo marketing miksa. On predstavlja novčani iraz, vrednosti proizvoda, najviše od svih elemanata zadire u racionalnu sferu potrošačkog razmišljanja prilikom donošenja odluke o kupovini DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

proizvoda. Kod ovog instrumenta dolaze do izražaja suprotstavljeni interesi proizviđača, odnosno prodavaca i kupaca. Područje donošenja odluka o ceni, predstavlja svega nekoliko nejasnih teorija. Većina tih teorija redukuje inače veliki broj varijabli koje utiču na formiranje cene, svodeći diskusiju samo na ponudu i tražnju. Nisu nepoznati slučajevi da se odluka o ceni zasniva na intuiciji, nalaženje najboljeg načina da se dodje do cilja ili da se koriste rutinski postupci prilikom donošenja ovako važne odluke [25]. Model koji se bazira na ponudi i tražnji previše je pojednostavljen, pa je potrebno razmatrati i druge relevantne faktore koji utiču na donošenje odluke o ceni proizvoda. Troškovi u velikoj meri utiču na formiranje cene proizvoda. Troškovi ambalaže mogu da predstavljaju značajn stavku u prodajnoj ceni proizvoda. Njihovo učešće je najveće kod proizvoda široke potrošnje, manje kod investicionih dobara a kod sirovina najmanje. Da bi ambalaža ostvarila svoju komunikativnu funkciju neophodno je prilikom njenog kreiranja voditi računa o estetskim merilima potrošača. Dizajn aktivnosti očigledno poskupljuju proizvod, ali ostvaruju i značajne rezultate. Da bi se on adekvatno rešio potrebno je izvršiti paralelnu analizu troškova izazvanih dizajn aktivnostima i efekata ostvarenih zaslugom istih. Elastičnost i unakrsna elastičnost tražnje predstavljaju, takođe, faktore koji imaju uticaj na donošenje odluke o ceni. Za većinu proizvoda široke potrošnje visina dohotka po stanovniku je odgovarajuć pokazatelj kupovne moći potrošača, što indirektno može da odredi elastičnost tražnje za određenim proizvodom. Međutim postoje proizvodi za kojima postojo velika tražnja, pa nizak dohodak po stanovništvu ne predstavlja zastrašujuć vaktor. Moguće je čak da visoka cena takvih proizvoda izazove porast tražnje (proizvod je postao satusni simbol, npr. Levis’ 501 džins). Kurs je od velikog značaja na cenu proizvoda namenjenog međunaronom tržištu. Relacije između kursa i cene se baziraju na merenju uticaja promene kursa na aktuelni trgovinski bilans zemlje [25]. Tržišno učešće, može da ima uticaj na odluke o ceni. Recimo, kompanija koja ima veliko tržišno učešće može da pokaže izvesnu fleksibilnost u pogledu cena. Ako je proizvod namenjen međunarodnom tržištu na njegova cena je opterećena tarifama, carinama i drugim dažbinama, ali i distributivne mreže.

Distribucija i dizajn Kanali prodaje, odnosno distribucije, omogućavaju savlađivanje prostornih i vremenskih prepreka između potrošača i proizvođača. Proces odabira oblika distribucije ima za osnovni cilj izbor između direktne distribucije proizvoda do krajnjih korisnika i mogućnosti korišćenja posrednika (veleprodajnih i maloprodajnih). Izbor između ove dve alternative zavisi od: karakteristika i potreba krajnjih korisnika, karakteristika proizvoda, 108

finansijskih sposobnosti, mogućnosti kontrole kanala prodaje i sl. Nakon izbora osnovnog oblika distribucije, proizvođač mora da se odluči i za određeni tip kanala distribucije. Ovde se radi o odlukama za prodaju preko robnih kuća, klasičnih prodavnica, supermarketa ili nekih drugih oblika maloprodaje, ukoliko se radi o proizvodima široke potrošnje. Za ovu odluku je vezana i odluka o geografskom rasporedu pojedinih prodajnih mesta. Uzimajući u obzir „intenzitet“ distribucije, potrebno je odlučiti se o tri osnovna tipa distribucije: ekskluzivna, selektivna i intenzivna. Intenzivna distribucija se koristi ako se donese odluka da se proizvodi kompanije prodaju u svim ili većini maloprodajnih objekata na odeđenim geografskom području (npr. kozmetički proizvodi). Ako se odabere samo jedan trgovac koji će na određenom području da prodaje proizvode kompanije primenjuje se ekskluzivna distribucija (npr. automobili) Proizvođač mora da vodi računa, prilikom donošenja odluka, o raspoloživosti kanala prodaje, pošto su ove odluke često kompromis između pretenzija proizvođača i stvarnih mogućnosti. Povezanost kanala prodaje i dizajn aktivnosti ogleda se u praćenju, analizi i unapređivanju dizajna u toku distribucije proizvoda. Kako su za distribuciju proizvoda vezani različiti složeni oblici transporta i skladištenja, kvalitet dizajna ambalaže i grafičke prezentacije proizvoda treba da doprinese da proizvodi što bezbednije stignu do mesta prodaje. Način pakovanja i ambalaža, u tom pogledu, imaju veliki značaj, što nameće potrebu aktivnog angažovanja na poslovima unapređenja načina pakovanja i ambalaže proizvoda u celini, dok je dizajn grafičke prezentacije faktor koji utiče na brzinu prepoznavanja proizvoda i efikasnost manipulisanja u toku distribucije. Kanali prodaje predstavljaju značajan izvor informacija o proizvodima kompanije i konkurentskim proizvodima, na osnovu kojih se može uočiti potreba za preoblikovanjem, odnosno redizajnom pojedinih proizvoda ili, pak, za uvođenjem novih proizvoda.

Promotivna uloga dizajna Pre nego što izkažu svoje rakcije na proizvode kompanije potrošači moraju da budu svesni postojanja tih proizvoda i njihovih karakteristika. Kompanija treba da informiše potrošača o svojim proizvodima i da ih ubedi u sposobnost proizvoda da zadovolji njihove potrebe. Taj zadatak izvršava promocija koja treba da, služeći se razumlivim i uverljivim jezikom, blagovremeno dostavlja tržištu informacije o kompaniji i njenim proizvodima. Alat koji se koristi za promociju proizvoda naziva se promotivno miks u okviru koga se najčešće spominje četiri elementa: ekonomska propaganda, lična prodaja, unapređenje prodaje i publicitet. Kada su u pitanju elementi marketing miksa dizajn aktivnosti ostvaruju najintenzivniju vezu sa proizvodom DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

i promocijom. U okviru promotivnih aktivnosti ekonomska propaganda i unapređenje prodaje predstavljaju oblike u kojima dizajn ima izuzetan značaj i mesto. Ekonomska propaganda kao kreativna komunikacija sa tržištem omogućava da se putem različitih sredstava (oglas, plakat, katalog, radio, TV, internet i dr.) informišu potencijalni potrošači o svojstvima proizvoda. Cilj propagandne poruke jeste da harmoničnim likovnografičkim rešenjem svog sadržaja privuče pažnju, izazove interesovanje i želju potrošača (primaoca poruke) za proizvodom, da bi se konačno došlo do akcije, tj. kupovine proizvoda. Kreiranje svakog propagandnog grafičkog rešenja predstavlja vizuelnu komunikaciju kojom su elementi poput teksta, ilustracije, boje i sl. spojeni u jednu celinu. Dobar dizajn propagandnog rešenja mora da sadrži komponente utvrđene na osnovu prethodno preduzetih marketing istraživanja, koja kumuliraju istraživanja iz oblasti psihologije, sociologije, ekonomije, estetike, tehničkih disciplina i sl. Centralna tačka je naravno potrošač sa svojim psihofizičkim, socijalnim i drugim osobinama i potrebama. Dizajn je tišičan primer umetničke forme koji teži da propagira istovremeno i sebe preko proizvoda i proizvod preko sebe. Propagandna poruka pripada velikom komunikacionom mehanizmu u kojem i umetnost ima udela, ali za razliku od „čistih“ umetnosti, zadatak propagande je da skrene pažnju auditorijuma na proizvod, odnosno kompaniju koja preduzima propagandne akcije, pri čemu se mora voditi računa o viskom informativnom rezultatu koji je, više nego estetski, podložan brzom trošenju. Dizajn ima najveći značaj sa aspekta aktivnosti unapređenja prodaje, prilikom kreiranja nastupa preduzeća na sajmovima i izložbama, pri čemu se, na osnovu informacija o karakteru sajma/izložbe, ostalim izlagačima, strukturi posetilaca, zemlju u kojoj se manifestacija održava i dr., pristupa dizajniranju izlagačkog prostora i predsavljanju eksponata. Dizajn ima i važnu ulogu prilikom uređivanja i opremanja prodajnog prostora koji, takođe, može da utiče na poboljšanje prodaje proizvoda. Kako industrijski dizajn uspostavlja korporativni identitet? Korporativni identitet je izveden iz “vizuelnog stila organizacije”, i to je faktor koji utiče na pozicioniranje firme na tržištu. Identitet kompanije pojavljuje se, pre svega, kroz ono što ljudi vide. Oglašavanje, logotipi, signali, uniforme, zgrade, pakovanja i dizajna proizvoda doprinose stvaranju korporativnog identiteta. U proizvodnim preduzećima, ID igra važnu ulogu u određivanju identiteta kompanije. Industrijski dizajn određuje stil proizvod, što je u direktnoj vezi sa javnom percepcijom firme. Kada proizvodne kompanije održavaju dosledan i prepoznatljiv izgled, vizuelni kapital je uspostavljen. Konzistentan izgled i osećaj mogu biti u vezi sa bojom proizvoda, formom, stilom, pa čak i njegovim karakteristikama.

109

6. PRAKTIČNI DEO

T

eorijski deo rada, opisuje veliki broj faktora i elemenata koji imaju veze sa dizajnom nameštaja ali i industrijskim dizajnom uopšte. Obzirom da je nameštaj iznad svega namenjem čoveku sa ciljem da mu obezbedi maksimalnu udobnost, prilagodjavajući se aktivnostima koje obavlja, velika pažnja posvećena je ergonomiji i funkcionalnosti. U ovom praktičnom delu teorijska znanja iz ergonomije biće primenjena na konkretnom rešenju nameštaja namanjenog studentskom smeštaju gde će najveći izazov biti maksimalno iskorišćenje oskunog prostora ali tako sa se prilagodljivost korisniku ne dovede u pitanje. Estetika kao neizobilazni faktor udobnosti, kvaliteta i konkurentnosti biće takođe posebno obrađena sa akcentom na upotrebu boja, koje u velikoj meri mogu


da utiču na doživljaj i kvalitet prostora u kome se koriste i to na više nivoa. Opisan proces istraživanja, razvoja i dizajna proizvoda pruža, moglo bi se reći, „recept“ za stvaranje uspešnog proizvoda u ovom slučaju nameštaja. Praćenjem određenih koraka, koje je bilo moguće sprovesti biće predstavljen tok razvoja multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu. Završni korak u ovom radu biće stvaranje koncepta proizvoda predstavljenog kroz realistični trodimenzionalni model. Velika pažnja posvećena je ostvarivanju kvaliteta proizvoda i upotrebi navednih osnovnih principa razvoja dobrog proizvoda (str. 80). Težiću da na metodičan način primenim naučna saznanja iznad lične intuicije.

111

6.1. RAZVOJ KONCEPTA MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA ZA STUDENTSKI SMEŠTAJ 6.1.1. IDENTIFIKOVANJE POTREBA KORISNIKA I POSTAVLJANJE CILJEVA RAZVOJA PROIZVODA Proizvod koji je odabran za razvoj je nameštaj. U opštem smislu pojam nameštaj podrazumeva veliki broj različitih objekata koji se koriste u različitim okruženjima, stoga je potrebno uže specificirati, prostor kome će biti namenjen, ciljnu grupu kojoj će biti namenjen i elemente od kojih će se sastojati. Prostor kome je proizvod namenjen je stambeni. Odabrana primarna ciljna grupa su mladi između 15 – 24 godine najčešće studenti i srednjoškolci, kao sekundarne ciljne grupe određeni su roditelji koji zapravo kupuju nameštaj svojoj deci i studentski/đački domovi koji donose odluke o opremanju prostora u kome ciljna grupa živi tokom školovanja. Grubom analizom načina života ove ciljne grupe određeni su potencijalni uslovi u kojima žive, navike koje poseduju i osnovne potrebe koje treba da se zadovolje vezane za životni prostor. Sastavljen je oviran profil predstavnika navedene ciljne grupe.

Profil osobe predstavnika ciljne grupe srednjoškolci/studenti: • • • • •

• •

•

Godine: između 15-24 Okupacija: učenik-ca/student- kinja Prihodi: novac od roditelja, stipendije Mesto stanovanja: sa roditeljima, studentski/đački dom, privremeno iznajmljen manji stan tokom školovanja Uslovi stanovanja: soba prosečno 10 m2 deli se sa srodnicima (brat, sestra) ili sa cimerima što prostor čini vrlo ograničenim Aktivnosti za koje prostor najčešće koristi: spavanje/ odmaranje, razonoda/druženje, učenje/rad Procenjena korist koju očekuju od nameštaja: udobnost, moderan dizajn, korisnost, funkcionalnost, prilagodljivost potrebama. Potrebe za odlaganjem stvari: potrebano je dovoljno prostora za odeću, školski pribor, knjige, skripte, dekorativne predmete, ličnu kozmetiku, opremu za sportske i hobi aktivnosti.

S druge strane studentski/đački domovi koji kupuju nameštaj najčešće to rade bez učešća đaka i studenata koji žive u domu. Pretpostavlja se da prilikom opremanja studentskog prostora najviše obraćaju pažnju na cenu, gabaritnu prilagodljivost dimenzijama soba, prostor koji zauzimaju, jednostavnost održavanja, sklapanja, rasklapanja i transporta.

sirovih podataka o potrebama korisnika iz prve ruke. Lični razgovor (intervju) je reporučen kao najprirodniji i najefikasniji način prikupljanja podataka kod marketing istraživanja, stoga je upravo ovaj metod primenjen u ovom slučaju. Odabran je mali uzorak od oko 15 ispitanika. Intervjui su održani u korisničkom okruženju, osnosno u studentskim domovima Univerziteta u Novom Sadu, tako da je pored intervjua primenjen i metod pikupljanja informacija sa „terena“, odnosno izvršena je analiza i dokumentovanje prostora u kome živi studet, čime su obezbeđeni podaci o komadima nameštaja koji u sobama postoje, o rasporedu i njihovim prednostima i nedostacima, zatim podaci o potrebama korisnika koje nisu ispunjene ili koje bi mogle biti ispunjene na bolji način. Takođe obezbeđene su dimenzije soba u studentskim domovima što pruža korisnu informaciju o poželjnim gabaritnim merama nameštaja čiji se koncept razvija. Pre obavljanja intervjua sastavljena su okvirna pitanja koja su svima postavljana, kako bi se dobila određena uniformnost. Tip pitanja je otvoren, odnosno ispitanik slobodno formuliše odgovor. Odgovori na pitanja su zabeleženi u formi izjava. Posećeni su sledeći studentski domovi Univerziteta u Novom Sadu: • Studentski dom Slobodan Bajić • Studentski dom Veljko Vlahović • Studentski dom Feješ Klara • Studentski dom 23. oktobar (Cesarec) • Studentski dom Živojin Ćulum (Novi dom A) • Studentski dom Novi dom B • Studentski dom “Novi C” Prilikom posete domovima pored intervjua sa stanarima obavljeno je merenje dimenzija soba kao i svog raspoloživog nameštaja, takođe obavljeno je fotografisanje soba, gde je primarno bilo dokumentovati postojeći nameštaj. Posebno je analizirana stolica za radnim stolom jer su njene ergonomske osobine najbitnije iz razloga što student sate provodi učeći, zbog čega sedeći položaj mora biti pravilan da bi se obezbedila optimalna produktivnost i ne bi došlo do fizičkih problema. U nastavku su redom prikazane skice sa dimenzijama sobe u svakom domu, zatim fotografije nameštaja koji imaju na raspolaganju.

Nokon sastavljanja profila zasnovanih na opažanju osobina ciljne grupe, sledeći korak je prikupljanje DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

112

Studentski domovi Slobodan Bajić i Veljko Vlahović Ova dva doma imaju identične sobe stoga su stavljani u istu grupu. Studenti imaju najviše prostora na raspolaganju u odnosu na ostale domove. Apartman od 40,5 m2 se sastoji iz dve sobe u kojima živi po dva studenta, zatim zajedničkog predsoblja, čajne kuhunje (bez frižidera i šporeta) i kupatila. Sobe su različite veličine, jedna je 12,6 m2 a druga 15 m2 što ih čini relativno komfornim uz odgovarajući raspored nameštaja i odgovarajući nameštaj. Prosečan raspoloživi prostor po studentu je 10,15 m2 dok ličnog prostora svaki student ima u proseku 7 m2. Svaki student koristi svoj radni sto čije su ergonomske dimenzije prihvatljive, zatim police sa 4 pregrade, i krevet sa prostorom za odlaganje krevetnine. Oba studenta dele jedan ormar sa tri pregrade i jednom šipkom za ofingere. Najprimetniji je nedostatak prostora za odlaganje stvari, posebno skripti i ostalog pribora. Zatim stolica je u potpunosti neodgovarajuća za potrebe dužeg sedenja za radnim stolom. Naslon je nizak i previše

Slika 6.1: Skica sobe u studentkim domovima Slobodan bajić i Veljko Vlahović, sa posebnim akcentom na dimenzije stolice i zidnih polica.


nagnut čime je izbegnuta potpora lumbalnog dela kičme što je ključno za pravilao držanje tokom sedenja. Ovakva stolica je zapravo namenjena za konferenciske sale a ne za radni prostor. Visina vrha polica je 2,12 m što daleko prevazilazi ergonomski preporučenu maksimalnu visinu polica koja iznosi 1,90 m, ovim se otežava korisnicima nižeg rasta pristup gornjim pregradama polica, dodatna otežavajuća okolnost je položaj police direktno iznad radnog stola.

Slika 6.2: Fotografije nameštaja u sobama domova Veljko Vlahović i Slobodan Bajuć

113

Studentski domovi Živojin Ćulum (novi A) i Novi dom B Ova dva doma imaju slične sobe. Studentski apartman od 20,16 m2 dele dva studenta koji na raspolaganju imaju zajedničku sobu od 12,4 m2 zatim predsoblje sa čajnom kuhinjom i kupatilo. Prosečan raspoloživ prostor po studentu je 10,8 m2 a lični prostor je 6,2 m2. Soba se na prvi pogled čini prilično prostrana, čemu doprinose njene skoro kvadratne dimenzije. Studenti imaju na raspolaganju krevet sa pregradom za krevetninu, police koje su većih dimenzije za razliku od prethodnih domova, zatim radni sto. Ormar se nalazi u predsoblju, većih je dimenzija nego u prethodnom domu i čini se dovoljan za čuvanje odeće za dve osobe. Međutim javlja se nedostatak elemenata za odlaganje stvari u sobi u kojoj studenti borave. Stolica je bolja nego u prethodna dva doma, odgovara preporučenim ergonomskim dimenzijama, međutim nedostaje joj mogućnost podešavanja visine sedenja i naslona što je požaljno da poseduje stolica namenjena za dugo sedenje za radnim stolom. Polica je iznad kreveta, što otežava pristup istoj, međutim kada se korisnik nižeg rasta popne na krevet dostupne su sve pregrade police.

Slika 6.4: Fotografije nameštaja u sobama domova „A“ i „B“

Slika 6.3: Skica sobe u studentkim domovima „A“ i „B“, sa posebnim akcentom na dimenzije stolice i zidnih polica.


114

Studentski dom „Novi C“ Studentski apartman (17,3 m2) dele dva studenta, soba u kojoj borave ima 10,46 m2, takođe poseduju predsoblje sa čajnom kuhinjom. Prosečan raspoloživ prostor po studentu je 8,66 m2 o čega je 5,23 m2 lični prostor. Soba deluje prilično skučeno, javlja se problem mimoilaženja stanara, svetlo sa radnog stola direktno pada na krevet koji je postavljan uz paralelni zid, što može biti problematično. Oba studenta imaju na raspolaganju, krevet, radni sto, zidne police koje su relativno malih dimenzija ali prednost im je što imaju jednu pregradu koja može da se zatvori. Oba studenta dele ormar u predsoblju koji je nedovoljnog kapaciteta. I ovde je primetan nedostatak prostora za odlaganje stvari. Dominantna boja u prostoru je crvena, koju su stanari ocenili kao napadnu. Stolica za radnim stolom je konferencijska kao u domovima Bajić i Vlahović i deli iste zamerke. Vrh police je na visini 2,2 m što prevazilazi preporučenu maksimalnu visinu police 1,9 m, olakšavajuća okolnost je položaj jedne police koja je iznad kreveta čime je olakšan pristup, međutim druga polica je iznad radnog stola, što otežava pristup.

Slika 6.6: Fotografije nameštaja u sobi dom „Novi C“ Slika 6.5: Sobe u studentskom domu „Novi C“, sa posebnim akcentom na dimenzije stolice i zidnih polica.


115

Studentski dom „23 Oktobar“ (Cesarec) Soba u ovom domu je najmanja (12,56 m2), međutim namenjena je jednoj osobi, koja ima na raspolaganju 7,3 m2 zatim predsoblje i kupatilo. Od nameštaja na raspolaganju su krevet, radni sto, zidne police i ormar koji nema dovoljno pregrada. Prostor je prilično skučen, primetan je takođe nedostatak elemenata nameštaja za odlaganje stvari za šta postoji prostorni potencijal koji nije iskorišćen. Stolica je kuhinjska, vrlo neudobna za duže sedenje za radnim stolom. Radni sto i krevet su ergonomski prihvatljivih dimenzija. Gornja pregrada police postavljena je visinu 1,53 m što je ispod maksimalne preporučene visine od 1,9 m, što ovaj položaj čini povoljnim.

Slika 6.8: Fotografije nameštaja u sobi dom „23 Oktobar“

Slika 6,7: Skica sobe u studentskom domu „23 oktobar“, sa posebnim akcentom na dimenzije stolice i zidnih polica.


116

Studentski dom „Klara Feješ“ U sobe u ovom domu smeštena je po jedna osoba za šta ima dovoljno prostora (13,6 m2), soba sa predsobljem ima 10 m2 (samo soba 7,17 m2) na raspolaganju je i kupatilo. Student ima krevet, radni sto, policu i stolicu koje su iste kao u domovima Bajić i Vlahović. Stolica deli iste zamerke kao u navedenim domovima. Ormar je većih dimenzija nego u drugim domovima međutim nema dovoljno pregrada, pa većina zapremine nije iskorišćena. U ovaj prostor uz odgovarajuć nameštaj koji štedi prostor komotno bi mogle da žive dve osobe. vrh police je postavljen na visinu od 2,12 m što prevazilazi preporučenu visinu 1,9 m, dodatna otežavajuća okolnost je položaj iznad radnog stola što dodatno otežava dohvat vrha police osobama nižeg rasta. Slika 6.10: Fotografije nameštaja u sobi dom „Klara Feješ“

Slika 6.9: Skica sobe u studentskom domu „Klara Feješ“, sa posebnim akcentom na dimenzije stolice i zidnih polica.


117

Sa stanirima u navedenim domovima obavljeni su intervjui. Svima su postavljana okvirno ista pitanja otvorenog tipa. Izjave su obrađene pri čemu su izdvojeni sledeći zaključci koji obuhvataju potrebe potencijalnih korisnika proizvoda, koje će kasnije biti prevedene u ciljne specifikacije nameštaja. Veličina prostora - ispitanici su izjavili, da im je predsoblje najčešće neiskorišćen prostor, fali im prohodnog prostora u sobi („Nemoguće je kretati se a da ne udariš u neki ćošak“, Prilikom prolaza cimeri se moraju zaobilaziti), zatim kada dodju prijatelji nema dovoljno prostora, i na kraju oni koji se bave fizičkim vežbama nemaju dovoljno slobodnog prostora za to. Odlaganje i čuvanje stvari – nejčešća zamerka vezana je za nedostatak pregrada u ormarima, fale čiviluci, prostor za odlaganje jakni, kaputa i obuće. Nekima fale pregrade za ostavljanje posteljine, da im prijatelji ne sede po istoj kada su u poseti. Ispitanici koji treniraju neki sport žale se da nemaju mesta za odlaganje opreme. Primetan je nedostatak prostora za odlaganje knjiga, skripti i „sitnica“. Police – po pitanju police ispitanici su izjavili da su postavljene visoko što može biti problem ljudima niskog rasta. Često nemaju dovoljno polica, voleli bi da mogu da ih dodaju, postave kako žele, prilagode svojim potrebama, da sortiraju stvari („Celi zid bih pokrio policama kad je već tu, prazan“). Sedenje – Najviše nezadovoljstva ispitanici su iskazali vezano sa stolicu za radnim stolom. Najčešće izjavljuju da su nezgodne prilikom dužeg sedenja (tokom učenja), naslon je previše nagnut, nisu podesivi visina sedenja i ugao naslona. Kada je razonoda u pitanju voleli bi da imaju fotelju da se opuste dok gledaju TV, čitaju knjigu i sl. Fali im još stolica ili tabure kada dodju prijatelji da se druže ili rade seminarske radove, projekte. („Kada dodje društvo kao sardine se poređaju na krevet – fali mi stolica, stočić“). Radni sto – Ispitanicima uglavnom odgovaraju dimenzije stola, kao i visina, međutim želeli bi dodatne pregrade-nivoe (iznad radne površine) na koje mogu da se postave monitor, neka dokumenta i sl. čime se oslobađa celokupna radna površina. Neki su poželeli držač sa čašu u vidu udubljenja, što bi sprečilo rušenje iste sa stola.

Osvetljenje – Ispitanicima često smeta svetlo kada druga osoba uči noću. U mnogim sobama je neonsko osvetljenje koje je mnogima prejako (neugodna bela svetlost, kada se pomeša sa žutim svetlom obične sijalice u lampi stvara glavobolju). Voleli bi da mogu kontrolisati osvetljenje u sobi. Nekima je nedovoljno svetla u sobi, želeli bi podne lampe. Ostalo – Neki studenti su poželeli „kante za kišobrane“, većini fali veliko ogledalo u sobi, nekima fale zavese ili venecijaneri jer nemaju nikakav način da se zaklanjaju od sunca itd. Zanimljivo je istaći da je većina ispitanika izjavilo da bi prilikom kupovine nameštaja dali prednost onom koji je funkcionalan i pruža mogućnost prilagođavanja ličnim potrebama. Uzimajući u obzir navedene profile, procenjene potrebe ciljnih grupa kroz „terensko“ istraživanje određeni su ciljevi razvoja vodeći se principima razvoja dobrog proizvoda: • Obezbediti udoban prostor za odmor, relaksaciju, učenje, druženje, razonodu – što se postiže multifunkcionalnošću • Nameštaj maksimalno koristi rasploživ prostor za odlaganje i čuvanje stvari i obavljanje svakodnevnoh aktivnosti uz obezbeđivanje veće prohodnosti. • Elementi se jednostavno koriste uz primenu principa kognitivne ergonomije gde je korisnik na prvom mestu • Dizajniran je moderan, mladalački, primamljiv ciljnoj grupi • Estetiku koristi i kao elemenat ergonomije • Pruža mogućnost personalizacije, prilagođnje ličnim potrebama, podstičući slobodu izraza i kreativnost • Dimenziono se uklapa u različite prostore – konstrukcija je modularna

Kada im dođe društvo često nedostaje neka vrsta klubskog stočića za odlaganje pića, posluženja, za igranje društvenih igara i sl. Krevet – Uglavnom je ispitanicima udoban i odgovarajućih dimenzija, muškarci međutim daju zamerke da bi krevet mogao biti duži, bar oko 2,15 m. Okruženje – sobu najčešće opisuju kao monotonu, sterilnu, čak depresivnu. Mnogi su koliko je to dozvoljeno uneli neke ukrasne elemente da bi „obogatili“ prostor. Voleli bi da mogu ostaviti neki svoj lični pečat u sobi, da nameštaj mogu prilagoditi svojim potrebama. Neki vole mogućnost da mogu menjati raspored elemenata s vremena na vreme. Velika većina je izjavila da vole zaobljene oblike. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

118

6.1.2. ODREĐIVANJE CILJNIH SPECIFIKACIJA

stoga ovaj relativno složeni dizajn problem treba podeliti na podprobleme, čime će se dobiti nekoliko jednostavnijih problema koji će biti jednostavniji za rad.

Civeljevi kojima je određen pravac razvoja proizvoda treba prevesti u konkretne, merljive ciljne specifikacije koje se kao što je rečeno u teorijskom delu sastoje iz pokazatelja vrednosti i vrednosti pokazatelja:

Pozivajući se na već definisane ciljne specifikacije, lako je zaključiti da jedan komad nameštaja ne može zadovoljiti sve navedene potrebe potrošača. Za to je potrebna serija komada nameštaja od kojih svaki zauzima određeni prostor. Terenskim istraživanjem došlo se do podataka da je raspoloživi prostor oskudan, dva studenta su smeštena prosečno u 11 m2 od čega je lični prostor prosečno 6,62 m2. Izazov je napraviti nameštaj koji će na ovako malom prostoru zadovoljiti većinu potreba stanara. Radni sto i krevet su komadi nameštaja koji zauzimaju najveću horizontalnu površinu sobe, međutim vrlo bitna osobina ova dva komada je ta da ih jedna osoba nikada ne koristi u isto vreme. Druga važna osobina je njihova visina koja ne prelazi 70 cm. Koristeći ove dve osobine, spomenuti elementi mogu se integrisati u jedan komad nameštaja koji time dobija dve uloge, odnosno postaje multifunkcionalan. Pored toga uz nedostatak površina poda, ovim rešenjem koristi se raspoloživi vertikalan prostor. Ovakav način razmišljanja pruža nam brojne mogućnosti. Sličan princip može se primeniti i za ostale komade nameštaja.

1. Zapremina prostora za odlaganje stvari (po sobi) – 40% više u odnosu na prosečnu vrednost u posećenim studentskim domovima (0,9 m2 ili 900litra), odnosno cilj je više od 1300 litara (1,3 m2) 2. Broj pregrada u ormaru – više od 5 uz mogućnost izmene formacije, broja i dimenzije 3. Dužina korisnog prostora za odlaganje predmeta na polici, po osobi – 100% više u odnosu na prosečnu vrednost u domovima (3,16 m), odnosno više od 6m uz mogućnost izmene formacije, broja elemenata i dimenzije 4. Broj komada nameštaja za sedenje – broj elemenata koji omogućava više od 4 osobe da sednu komforno 5. Postojanje komada nemaštaja za opuštanje/ relaksaciji – jedna komforna fotelja po osobi 6. Kvalitet radnog prostora – omogućiti pregrade/ nivoe na površini radnog stola, za sortiranje dokumenata, dodatne uređaje i sl. 7. Modularnost – više od 3 elementa koji, omogućavaju promenu formacije, dimenzija, delova 8. Površina poda (kvadrati) koliko zauzimaju svi elementi nameštaja u osnovnom stanju – manje od 2 m2 9. Površina poda (kvadrati) koliko zauzimaju svi elementi nameštaja u rasklopljenom stanju – manje od 4 m2 10. Kvadratura potrebna za optimalno funkcionisanje nameštaja – manje od 6 m2

6.1.3. GENERISANJE KONCEPTA Prateći u teoriji opisan metod u pet koraka za generisanje koncepta proizvoda u skladu sa mogućnostima neki koraci su izvršeni, pri čemu je generisan finalni koncept proizvoda obrađen u ovom radu, odnosno koncept multifunkcionalnog nameštaja za studentski smeštaj. Prvi korak predstavlja razjašnjavanje problema, idealni ulazi za ovaj korak, lista potrošačkih potreba, ciljevi razvoja proizvoda i ciljne specifikacije pripremljeni su u prethodnim koracima. Definisan je i okvirni problem dizajna, predstavljen uopštenom izjavom „poboljati iskorišćenost životnog prostora studenta, uz ostvarivanje prijatnog okruženja koje podržava svakodnevne aktivnosti i potrebe studenta“. Životni prostor u opštem smislu obuhvata veliki broj faktora koji u određenoj meri utiču na kvalitet življenja, DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Upravo ovakvim načinom razmišljanja izvršena je dekompozicija problema na jednostavne podprobleme. Prvi korak je odrediti podfunkcije proizvoda prema ključnim potrebama korisnika: • učenje i rad • odlaganje i čuvanje stvari • odmor • razonoda/druženje • estetsko obogaćivanje prostora Drugi korak je definisanje podproblema prema potencijalu integracije u mutifunkcionalne elemente. 1. Dizajn rasklopivog kreveta sa radnim stolom 2. Dizajn sistema polica 3. Dizajn elemenata za odlaganje stvari (skladištenje) sa elemenatima za povremeno sedenje (tabure, fotelja) i drugim pomoćnim elementima 4. Integracija dizajniranih elemenata u jedan sistem Nakon dekompozicije problema sledi drugi korak generisanja koncepta, odnosno generisanje ideja, na osnovu internog i eksternog istraživanja. U ovom delu izvršeno je istraživanje postojećih rešenja nameštaja slične funkcije i namene, kao i postojećih tehničkih rešenja sastavnih delova, materijala, mehanizama sl. Razvoj ideje pojedinih elemenata i odabrana rešenja detaljnije su opisana u delu rada koji predstavlja prototip predloženog rešenja nameštaja. Jedan od ciljeva razvoja ovog proizvoda je„korišćenje estetike kao elementa ergonomije“. Boja je neizostavni estetski element životnog prostora, nesumljiv je njen uticaj na čoveka, zbog čeka je treba pažljivo i pametno koristiti radi poboljšanja kvaliteta življenja i 119

produktivnosti aktivnosti koje obavljamo. Takođe, jedna od prvih stvari koje kupce privuče nekom proizvodu je boja, kada bi smo mogli odrediti preferencije boje nameštaja ciljne grupe kojoj smo namenili proizvod, to bi dalo prednost u odnosu na konkurenciju pri komercijalizaciji istog. Upravo iz ovih razloga, u okviru interniog istraživanja, izvršeno je istraživanje odnosa preferencije boje nameštaja i aktivnosti u studentskoj sobi (str. 141.). Na osnovu tog istraživanja odabrane su kombinacije boja proizvoda koje odgovaraju ciljnoj grupi. Rezultat internih i eksternih istraživanja je određeni skup ideja koje treba sistematizovati i izabrati najadekvatnije. Upravo treći korak generisanja koncepta služi za filtriranje i organizaciju ideja. U ovom slučaju filtriranje ideja obavljeno je prema sledećim kriterijumima:

• dizajn minimalizam - odabrani dizajnerski pravac je minimalizam, stoga elementi traba da ga podržavaju • jednostavnost upotrebe - odabrati ideje za elemente koji zahtevaju što manji broj operacija za osposobljavanje primarne namene elementa (sklapanje-rasklapanje) • konstrukcija minimalno kompleksna – odabrati elemente najjednostavnije konstrukcije; mehanizme postavljati gde su neophodni • fleksibilnost primene – ideje koje podržavaju princip modularnosti, odnosno odabrati elemente koji mogu biti funkcionalno nezavisni od ostalih elemenata nameštaja. Poslednji korak razvoja koncepta je vizuelno predstavljanje odabranih rešenja predloga koncepta. Razrada svakog elementa, način funkcionisanja, gabaritne mere i 3d model prikazani su u nastavku.

6.2. VIZUELNO PREDSTAVLJANJE PREDLOGA KONCEPTA

U

poslednjem koraku procesa generisanja koncepta, odabrane ideje pretaču se u vizuelni prikaz odabranih predloga konceprnog rešenja. Rezultet treba da bude razrađena verzija predloga proizvoda prikazana na način koji je od značaja za potrošače, koji će zapravo doneti krajnju ocenu potencijala proizvoda za uspeh na tržištu, oni su ti koji će ga koristiti za zadovoljenje svojih potreba. Koncept rešenje se na nekoliko načina može prikazati, pri čemu je najbrži i najeftiniji način pomoću skica, koje su u ovom slučaju korišćene za razradu pojedinih elemenata celokupnog koncept rešenja. Prikaz odabranih rešenja izvršen je u formi analitičkog prototipa, drugim rečima 3D modela. Prednost ovakvog načina prikaza je ta što na realivno jeftin i brz način može da se postigne realističan prikaz proizvoda u realnim uslovima/okruženju, koji dostiže kvalitet fotografije. Na ovaj način gledaoci mogu bolje doživeti, proceniti i oceniti proizvod. Još jedna mogućnost je stvaranje animacije pomoću koje se na vrlo jednostavan i dinamičan način mogu predstaviti sve funkcije nameštaja iz bilo kog ugla, što pojednostavljuje proceduru verbalnog ili pismenog pojašnjavanja i umanjuje mogućnost pogrešne interpretacije. Prikaz je jasan, „vizuelno glasan“ i motivišuć za potencijalne ulagače ili kupce. U daljem tekstu vodeći se postavljenim ciljevima razvoja proizvoda biće predstavljen predlog rešenja multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu. Prvo je predstavljeno celokupno rešenje, dalje zbog svoje kompleksnosti predstavljene su sve funkcionalnosti pojedinačno uz gabaritne mere sastavnih delova. Na kraju, na osnovu istraživanja sprovedenog u okviru ovog rada, predstaviće se nekoliko preloga kombinacije boja nameštaja, pri čemu će biti izabrano par najadekvatnijih, koje će biti predstavljene kroz vizuelni prikaz u relnim uslovima jedne od studentskih soba domova Univerziteta u Novom Sadu. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Kao dodatna vrednost, biće napravljena animacije koja prikazuje funkcionalnost svih elemenata koncept rešenja.

6.2.1. INTEGRISAN PREDLOG KONCEPTNOG REŠENJA MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA ZA STUDENTSKU SOBU Kao rezultat prethodnih istraživanja potreba korisnika, postavljenih ciljeva razvoja, specifikacija proizvoda itd. došlo se do predloga konceptnog rešenja multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu koji je prikazan na slici 6.11. Prikazano rešenje u sebi integriše veliki broj elemenata koji zadovoljavaju većinu istraživanjem utvrđenih potreba korisnika, pri čemu se štedi prostor bez umanjenja funkcionalnosti. Postojanje brojnih elemenata u malom prostoru nameće težak zadatak, njihovog veizuelnog usklađivanja tako da ne opterete prostor već da ga učine, koliko je to moguće, prostranijim. Rešenje za ovaj problem pronađen je primenom dizajn pravca poznatog kao minimalizam. Nameštaj čine velike slobodne površine koje zanimljivim međusobnim odnosom, primenom boje i minimalnih dekoracija daje osećaj monumentalnosti, slobode, vizuelno šire prostor istovremeno dajući urisak modernosti. Primenom principa skrivene funkcionalnosti, podržane minimalizmom, stvorena je dodatna vrednost uveđenjem određene misterioznosti i faktora iznenađenja. Na prvi pogled (slika 6.11. a) ne može se nikako zaključiti postojanja brojnih elemenata: 8 fijoka, 4 taburea, 1 fotelja, 1 stočić, ormar, krevet (slike b i c). Ova dodatna vrednost uz odgovarajuću promociju sigurno će izazvati pažnju i intrigu kod potencijalnih kupaca.

120

Pored očigledne funkcionalnosti koja koristi gotovo svaki milimetar prostora, za siguran uspeh na tržištu potrebno je da proizvod poseduje i određeni karakter, jer ljudi kupuju stvari zato što im se sviđaju. Karakter kao što je u teoriji navedeno zavisi od industrijskog dizajna. Inspitaciju koja me je vodila, ka prikazanom rešenju pronašao sam posetivši Plitvička jezera. Ovo bajkovito mesto, sastavljeno od serije jezera različite visine koji se

prelivaju jeno u drugo, stvajući slapove različite visine i maštovitih oblika, kod mene je izazvalo osećaj slobode, relaksacije, kreativnog uzbuđenja, pripadnosti svetu koji krije brojna iznenađenja. Neveraovatan spoj lepote kristalno čiste vode, neba, stena i bogatstva vegetacije u neobičnim formacijama, predstavlja prostor čiji bi deo svako želeo da ima u svom domu, mesto koje je beg od stvarnosti, mesto za relaksaciju, druženje i podsticanje

Slika 6.11: Prikaz konceptnog rešenja multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu. a) prikaz u sklopljenom obliku; b) prikaz spuštenog kreveta; c) prikaz svih funkcionalnosti konceprnog rešenja.

a)

b)

c)


121

kreativnosti (pogledati sliku 6.12.). Upravo to želeo sam da prenesem kroz dizajn nameštaja dajući mu specifičan karakter. Dodao bih da je izbor glavnih boja nameštaja (koje podržava sprovedeno istraživanje) takođe plod posete jezerima koja imaju najlepšu tirkiznu boju koju sam imao priliku da doživim, zelena boja je inspirisana mladim biljkama, povezujem je sa mladima kojima je prostor namenjen. Asocijacija sa slapovima pored boja postignuta je oblikom i ornamentacijom. Gornje ivice nameštaja su zaobljene, što predstavlja prelivanje vode sa ivice stena. Ova asocijacija dodatno je naglašena ornamentima u talasastoj fomaciji koja „pada“ celom bočnom dužinom nameštaja (slika 6.13.). Dominacija zaobljenih formi radi postizanja vizuelne dinamike i određene ravnoteže „razbijena“ je oblikom ornamenata, koji imaju formu utisnutih piramida različitih veličina i poput rasterkih tačaka u štampi grade oblik vodopada. Utisnute piramide daju utisak čiste kristalne strukture vode koju postiže u formi leda, upotrebom uglačanih sjajnih materijala dobija se zanimljiva igra svetlosti na bočnoj ivici nameštaja. Dodani utisak vodopada, daju viseće police. Elementi police zaobljenih ivica prenose pokretljivost i mekoću vode, dok mogućnost promene njihove formacije prenosi dimamiku vodopada koji tokom pada menja svoj oblik.

nezavisno od ostatka sistema. Integrisani predlog miltifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu sastoji se od sledećih modula: • rasklopivi krevet sa radnim stolom • prostor za odlaganje stvari • sistem fijoka i taburea • sklopiva tabure/fotelja i stočić • sistem polica

Bitno je naglasiti da su postignuti ciljevi razvoja nameštaja koji se tiču postizanja personalizacije upotrebom modularne konstrukcije, jednostavnosti upotrebe i minimalna kompleksnost konstrukcije, što je detaljnije opisano u nastavku. Dekompozicijom problema izvršena je podela integrisanog sistema na jedostavnije nezavisne delove (module) koji su razvijani tako da mogu funkcionisati

Slika 6.13: Levo: prikaz ornamenta na bočnoj ivici nameštaja koji se sastoji od utisnutih piramida koje poput rastera u štamparstvu obrazuju oblik talasa vode; desno: Prikaz slapova Plitvičkih jezera koji su poslužili kao inspiracija.

Slika 6.12: Prikaz plitvičkih jezera koja su poslužila kao inspiracija za prikazano rešenje nameštaja.


122

6.2.1.1. Rasklopivi krevet sa radnim stolom – modul m1

a)

Ovaj, može se reći, noseći modul nameštaja sastoji se iz dva elementa, radnog stola i sklopivog kreveta. Kao što je već spomenuto u prethodnom tekstu, korisnik gotovo nikad ne koristi ova dva elementa nameštaja u isto vreme, što je pogodno za njihovu kombinaciju, pored toga korišćenjem vertikalnog prostora postignuta je ušteda ukupnog prostora u sobi. Prosečan krevet i radni sto u studentskoj sobi zajedno zauzimaju 2,6 m2 sobe dok je u ovom slučaju zauzeta površina iznosi 1 m2 kada je krevet u vertikalnom položaju i 2,1 m2 kada je krevet u horizontalnom položaju. Ušteda prostora je očigledna, tokom dana dobija se dodatnih 1,6 m2 slobodnog prostora. Manipulisanje nameštajem je vrlo jednostavno, mehanizam za spuštanje kreveta oslobađa se pritiskom da polugu koja je postavljena na bočnu ivicu kreveta (slika 6.14. c), što dovodi do slobodnog pada kreveta za par stepeni, gde se automatski zaustavlja, čime se sprečava pad na korisnika. Nakon prvog koraka, korisnik sa vrlo malo snage (jednim prstom) može da spusti krevet. Spuštanjem kreveta spušta se i radni sto, zadržava vetrikalan položaj, što odbacuje potrebu za sklanjanjem stvari sa stola (slika 6.14. b i c). Opisan mehanizam preuzet je od Italijanske kompanije „Resource Furniture“ [27] specijalizovane za meihanizme i nameštaj koji štedi prostor.

b)

Prilikom dizajniranja svih elemenata nameštaja u ovom radu, posebna pažnja posvećena je ispunjavanju principa ergonomije. U ovom slučaju ispoštovane su preporučene dimenzije za visinu radnog stola, visinu, kreveta, dimenzije dušeka koje odgovaraju populaciji od 5. do 95% procenta, Dimenzije ovog modula c) prikazane su na gabaritnoj šemi prikazanoj na strani 137.

Slika 6.14: Prikaz funkcionalnosti modula m1 rasklopivog kreveta i radnog stola u 3 koraka a) modul u položaju 1 – podignut krevet; b) modul u položaju 2 – mehanizam je pokrenut i automatski zaustavljen, c) modul u položaju 3 – spušten krevet DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

123

6.2.1.2. Prostor za odlaganje stvari – moduli m2, m3, m7 i m8 Prostor za odlaganje stvari čini nekoliko elemenata integrisanih u ostale module nameštaja, dok su dva samostalna modula. Samostalan modul m2 (prostor za krevetninu) prikazan na slikama 6.15. i 6.16. ostavljen je na vrh modula sa krevetom i radnim stolom. Jedna strana ovog elementa je zaobljena, što zapravo predstavlja glavni razlog njegovog odvajanja od modula m1 (krevet i radni sto). Naime, ako je zaobljena ivica fiksirana, javlja se problem kada korisnik želi nameštaj da nasloni recimo na desni zid prostorije, u tom slučaju zaobljenje će biti uz zid što nije vizuelno prihvatljivo. Da bi se to sprečilo smeštajni prostor je odvojen od kreveta i radnog stola što omogućava rotaciju zakrivljene strane po potrebi. Da bi se dodatno podržala ova fleksibilnost, modul je opremljen vratima sa dve paralelne strane, pri čemu su jedna uvek zakočena i stoje uz zid (sika 6.16.). Po istom principu dizajniran je modlul m3, smeštajni prostor u sklopu modula taburea i fijoka (slika 6.17.). Kapacitet za odlaganje prostora modula m2 iznosi približno 210 litara (0,21 m3), predviđen je za odlaganje krevetnine, dok je zapremina modula m3 oko 52,5 litre (0,0525 m3) i namenjen je za odlaganje sklopivog stočića. Gabaritne mere prikazane su na strani 137. Skladišni prostor (moduli m7 i m8) prikazan na slici 6.18. a, integrisan je u modul m1 (krevet i radni sto), s tim da je predviđena mogućnost njegovog odvajanja u zaseban modul ako korisnik to posebno zatraži. Ovakva mogućnost predviđena je za vlo male prostore gde je potrebna dodatna fleksibilnost nameštaja. Sastoji se iz dva elemanta, nazvana bočne fijoke. Konstrukcisko rešenje ovih polica zadovoljava raznovrsne potrebe korisnika za odlaganje stvari. Broj, formacija i veličina pregrada je promenljiv. To je postignuto upotrebom metalnih šipki perforiranih celom visinom na koje se kače noseći elementi pregrada (slika 6.18. c). Pregrade su u formi metalne mreže, radi smanjenja težine elementa. Veća fijoka namenjena je za odlaganje kaputa, jakni i ostale odeće koja se odlaže na ofingere, za tu namenu postavljene su poprečne šipke koje mogu da manjaju položaj na nosećoj šipci (slika 6.18 b). Pored toga ova fijoka je namenjena za odlaganje obuće. Manja fijoka sastavljena je od većeg broja pregrada, namenjena je za odeću. Potrošačima će biti pružena mogućnost da dokupljuju dodatne elementa pregrada. Fijoke su konstruisane tako da postoji mogućnost izvlačenja na obe bočne strane nameštaja, što daje slobodu naslanjanja nameštaja i na levi i na sesni zid zavisno od potrebe. Jenda bočna strana je uvek zakočena i postavljena uz zid ili drugi element sistema. Zapreminski prostor modula m7 i m8 zajedno je 840 litara (0,84 m3). Gabaritne mere prikazane su na slici 138. Sistem fijoka i taburea takođe spada u skladišni prostor ali zbog svoje specifičnosti obrađen je kao poseban modul.


Slika 6.15: Prikaz modula m2 – prostor za odlaganje krvetnine, odvojenog od modula m1

Slika 6.16: Modul m2 opremljen je vratia sa dve paralelne strane (prednja i zadnja) čime je povećana fleksibilnost.

Slika 6.17: Prikaz modula m3, koji deli identičnu funkcionalnost sa modulom m2, postavljen je na vrh modula fijoka i taburea

124

a)

b)

c)

Slika 6.18: Prikaz modula m7 i m8 - bočneih fijoka. a) izvučene obe fioke; b) poprečna šipka – držač ofingera; c) konstrukcijsko rečenje pregrada polica: polica u formi mreže, držač i perforirana šipka.


125

6.2.1.3. Sistem fioka i taburea - moduli m4, m5, m6 Jedan od većih izazova prilikom razvoja ovog sistema nameštaja, bio je pronalazak rešenja za smeštanje dodatanih elemenata za sedenje koji se povremeno koriste a da se pri tome ne umanjuje prostor za odlaganje stvari. Željeno rešenje treba da ispunjava postavljene ciljeve vezane za funkcionalnost, modularnost, jednostavnost upotrebe i konstrukcije ali i dizajn minimalizam, koji su ujedno kriterijumi za filtriranje ideja (str 120.). Na slici 6.19. 1,2 i 3 prikazane su razvojne skice rešenja elementa za sedenje (tabure) i njegove integracije u modul fijoka i taburea. Obazirući se na postavljene kriterijme za filtriranje ideja, došlo se do zaključka da prikazana rešenja zahtevaju nekoliko operacija za sklapanje što se kosi sa kriterijumom koji nalaže jednostavnost konstrukcije i upotrebe. Pretpostavka je da će korisniku predstavljati opterećenje (možda i odbojnost) činjenica da prilikom svake upotrebe mora da sastavlja tabure i to nekoliko

puta. Takođe primetno je da rešenje 3 narušava principe dizajn minimalizma. Modularnost je kod ovih predloga ispunjena, predlozi 1 i 2 mogu da obrazuju jedan modul koji se uklapa u ostatak sistema, međutim pitanje je da li ona prviše oduzimaju mogući skladišni prostor. Odlučeno je da elemenat za sedenje (tabure) bude rešen kao jednokomadni element, koji minimalno oduzima prostor za odlaganje stvari po modulu i ne zahteva dodatne operacije za dovođenje u primarnu funkciju. Varijacije rešenja prikazane su na slici 6.19. 4, 5, 6 sastoje se iz dve fijoke i taburea koji je integrisan u okvir. Elegantnim rešenjem postignuta je uniformnost modula, svaki se sastoji od istog broja elemenata i može biti nezavistan od ostatka sistema, što olakšava i ubrzava proizvodnju (u sklopu krajnjeg rešenja sistema postoji 4 ovakva modula). Rešenje 4 je odbačeno, glavni razlog tome je narušavanje principa minimalizma, naime ako se postavi nekoliko ovakvih modula javlja se vizuelna pretrpanost zbog velikog broja vertikalnih i horizontalnih površina koje se ukrštaju. Takođe, izvlačenje a posebno

Slika 6.19: Razvojne skice sistema fioka i taburea


126

vraćanje taburea na mesto može da predstavlja problem jer je potrebno određeno vizičko i mentalno naprezanje da bi se tabure vratio u vrlo uzak otvor nepravilnog oblika pri čemu se mora ubacivati pod pravim uglom što je otežano kada je modul postavljen na veću visinu. Kao odgovor na navedene probleme doneto je rešenje 5. Tabure u ovom slučaju ima svoj držač koji se izvlači kao fijoka nakon čega se tabure jednostavno podiže i vraća na njega. Međutim za pristup tabureu je potreban veći broj operacija, potrebno je otvoriti obe fijoke, zatim izvući držač i na kraju podići tabure. Krajnje izabrano rešenje koje smanjuje broj operacija za dovođenje taburea u primarnu funkciju je rešenje 6. Sastoji se iz dve fioke i držača za tabure koji se ponaša kao fioka. Ovo rešenje je izabrano jer ispunjava sve postavljene kriterijume za filtriranje ideja. Dizajn je minimalistički, poštuje se princip skrivene funkcionalnosti, upotreba je jednostavna, ne postoji sklapanje niti rasklapanje, svaki element je lako dostupan, konstrukcija nije kompleksna, potrebni su jedino mehanizmi za izvlačenje fioka. Gubitak aktivnog prostora za odlaganje stvari sveden je ne minimum. Elementi su u potunosti modularni, pogodni za određene varijacije. U daljim koracima razrađeni je modul sistema fioka i tabura. Ovaj modul sastoji se od 5 podmodula (slika 6.20.) od kojih su tri identična (modul m4) dok su dva korigovana zbog svoje specifične primene (moduli m5 i m6).

Moduli m4 sastoje se iz taburea, dve fijoke za odlaganje stvari i jedne koja služi kao nosač uklopivog tabrea. Na slici 6.21 prikazano je konstrukcijsko rešenje ovog modula. Dimenzije taburea su određene prema ergonomskim preporukama BIFMA (Udruženje proizvođača i prodavaca nameštaja), visina taburea je 38 cm, širina sedenja je 46 cm a dubina 43 cm. Zanimljivo je istaći da je ornamentirani element (mobilna ploča) nezavisan od ostatka modula, odosno može se otkloniti prilikom promene formacije modula. Ovo rešenje je primenjeno za sve podmodule sistema fijoka i taburea (slika 6.21). Podmodul m5 sastoji se od istih elemenata kao modul m4, s tim da su dve fijoke spojene u jednu, podeljenu pregradom koja je otvorena sa bočne strane. Ovakvo rešenje je izabrano zbog visine na kojoj je postavljen ovaj podmodul, procenjeno je da će pristup stvarima biti olakšan ako se fijoke rešene na ovaj način (slika 6.24.). Podmodul m6 nema dodatnih elemenata kao prethodni modulu, nema fijoke već vrata. Unutrašnji prazan prostor bez pregrada predviđen je za skladištenje sklopive fotelje slika 6.20.

Slika 6.20: levo: prikaz funkcionalnosti modula; sredina: moduli su označeni i prikazani u ekspandiranom obliku; desno: prikaz modula u osnovnom (sastavljenom) obliku.


127

Slika 6.21: Prikaz konstrukcijskih delova modula m4: fioke, tabure i mobilna ploča.

Slika 6.22: Modul m4 prikaz položaja sastavnih delova u odnosu sa ostalim elemetima (levo), prikaz nosača taburea (desno, gore), prikaz izdvojene noseće konstrukcije fioka i taburea (desno, dole) Slika 6.23 Ekspandirani prikaz modlula m4 Slika 6.24: Prikaz modula m5, sa spojenim fijokama u jednu koja je orvorena sa bične strane radi lakšek pristupa.


128

Može se primetiti da ne postoje ručke za otvaranje fijoka niti vrata, što u velikoj meri doprinosi, ciljanom minimalističkom pristupu dizajnu. Fijoke i vrata otvaraju se dodirom, potrebno je blago gurnuti element koji se želi otvoriti i mehanizam će automatski pokrenuti izbacivanje police ili otvoranje vrata (otpustiće se opruga). Za postizanje ovakve atraktivne funkcionalnosti primenjeni su mehanizmi Austrijske kompanije Grass, odnosno primenjena je kombinacija sistema za fioke „Dynapro“ i „Tipmatic – tip-plus“ [28]. Za vrata su primenjene šarke „Tipmatic“ (slika 6.25.) Navedeni podmoduli daju slobodu promene formacije ovog modula što omogućava prilagođavanje potrebama za svaki prostor. Potrošačima će biti omogućeno da odvojeno kupuju navedene module. Jedna od mogućih konfiguracija prikazana je na slici 6.26. Gabaritne mere svih podmodula ovoga dela sistema prikazane su na strani 138.

Slika 6.26: Jedna od ogućih komfiguracija dobijenih kombinacijom modula m4-m6


Slika 6.25: Sistemi šarki i mehanizama za otvaranje fijoka bez potrebe za ručkama, odnosno pokreću se na dodir. Proizvođač: Grass, Austrija [83]

129

6.2.1.4. Sklopiva tabure/fotelja i stočić Dodatnu vrednost koja može biti jedan od aduta na tržištu ovog sistema nameštaja je uvođenje takozvanog „kutka za opuštanje“ koji je sačinjen od udobne fotelje u prilagodljivog stočića pogodnog za razne nemene. Najveći izazov je bilo pronalaženje rešenja koje će zadovoljiti zahteve udobnosti (prvenstveno ergonomske) a da je istovremeno funkcionalno, uklopivo u sistem i da zauzima minimalno prostora. I u ovom slučaju vršena je selekcija ideja na osnovu prethodno postavljenih kriterijma (strana 120.) Razrada ideja prikazana je na slici 6.27. Rešenja 1, 2 i 3 sastoje se iz više elemenata koje korisnik treba da sastavi kada želi da upotrebi fotelju. Zajedničko za ova tri rešenja je postojanje drvene ili metalne osnove koja se sklapa, na koju se zatim pomoću kaiša pričvrsti element od tekstila obložen jastucima koji treba da obezbede udobnost prilikom sedenja. Osnova prvog rešenja sastoji se od dva elementa koji su povezani zglobovima, na taj način je omogućeno sklapanje i rasklapanje osnove u dva poteza (izvlačenje iz prostora gde je smeštena, rasklapanje). Mana je to što pričvršćivanje tekstilnog elementa za sedenje zahteva veći broj operacija (pričvršćivanje kaiševa). Osnova drugog predloga sastoji se iz 4 elementa, koji se sastavljaju tako što elemenat naslona i sedište ovlače u bočne nosače pomoći žljebova. Ovo rešenje konstrukcijski je jednostavno, ali zahteva veći broj operacija za dovođenje u primarnu upotrebu. Treći predlog je moglo bi se reći kombinacija prva dva predloga. Naslon i sedište se sastoje od letvica povezanih kanapom, koje pričvršćuju na noseći element pomoću žljeba. I u ovom slučaju broj operacija za dovođenje u primarnu funkciju predstavlja problem.

Predlog četiri sastoji se od 4 elementa, koji su obloženi sunđerastim materijalom i tekstilom. U pogledu jednostavnosti elemenata ovo rešenje je najzahvalnije, ne postoje nikakavi mehanizmi, elementi se uklapaju jedan u drugi. Uspeh u smanjenju broja operacija za sklapanje nije u potpunosti postignut, međutim brzina sklapanja je povećana. Rešenje 5 predstavlja zaokret u razvoju ovog elementa, odustalo se od sastavljanja fotelje iz delova. Zaključeno je da kabastom obliku fotelje najviše doprinose nasloni za leđa i ruke i zatim noge. Ovio rešenje u sklopljenom obliku predstavlja kvadar koji je pogodan kako sa prenošenje tako i skladištenje. Noseća osnova je od drveta dok je sedište i naslon napravljen od kombinacije drveta, tekstile i sunđerastih materijala. rasklapanje ove fotelje je u dva poteza. Mana je potreba za mehanizmom za rasklapanje kao i visina fotelje koja ne ispunjava minimalno propisane mere. Unapređenjem rešenja 5 došlo se do rešenja 6 koje je izabrano kao konačno. Oblik kvadra je zadržan međutim pivećana je visina. Osnova je drvena, doke je element za sedenje kvadar koji je presečen na polovini tako da taj presek obrazuje profil preporučen za stolicu za opuštanje. Ova dva elementa fizički nisu povezana. Rasklapanje se vrši u dva poteza, koji su vrlo jednostavnim ne zahtevaju dodatnu snagu niti potrebu za dodatnim instrukcijama. Takođe, ovaj predlog je, sam po sebi, multifunkcionalan jer se može koristiti kao fotelja i kao tabure. Izabrani predlog ispunjava postavljene kriterijume za filtriranje ideja, dizajn je minimalistički, upotreba je jednostavna, konstrukcija je minimalno kompleksna (ne postoje mehanizmi), elemenat se može koristiti nezavisno od ostatka sistema. Slika 6.27: Razvojne skice modula tabure/fotelja6


130

Razrađeni modeli modula tebure/fotelje i stočić predstavljeni u nastavku. Moduli tabure/fotelja (podmodul m6.1) i stočić (podmosul m3.1) dodatno doprinose komfornosti ovoga sistema, jer korisniku daju mogućnost stvaranja „kutka“ za relaksaciju koji u svakom momentu mogu da sklone ukoliko nije u upotrebi (slika 6.28.). Tabure/fotelja ima dve funkcije kako i samo ime kaže. Kada je u sklopljenoj formi u obliku je kvadra (slika 6.29.) koji odgovara dimenzijama taburea opisanog u modulima m4 i m5 sistema fijoka i taburea. Visina, dubina i širina odgovaraju preporčenim ergonomskim dimenzijama za sedenje (prema BIFMA). Sastoji se iz dva dela, nosećeg drvenog dela koji predstavlja bazu sa naslonima za ruke i sedećeg dela koji je napravljen od mekog materijala koji je obložen tkaninom. Tabure se transformiše u fotelju tako što se sedeći deo izvuče iz baze, zatim otvori tako da presek postane profil udobnog sedišta koje odgovara ergonomskim preporuka za najbolju stolicu za opuštanje (str 24.), što je prikazano na slici 6.30. Ugao naslona je 110o što se postiže ojačanim


žljebom u sedećem delu koji se naslanja na šipku postavljenu na naslon baze. Povlačenjem sedećeg dela napred-nazad moguća je promena ugla naslona. Dva elementa sedećeg dela povezana su tkaninom koja ,moglo bi se reći, ima ulogu šarke. Visina fotelje u ovom obliku iznosi 25cm što ne odgovara preporučenoj minimalnoj visini sedišta, zbog toga su dodate sklopive noge fotelje koje kada se izvuku podižu visinu stolice na 38cm (preporučena visina). Fotelja u oba oblika kao i gabaritne mere prikazane su na strani 136. Stočić je osmišljen tako da bude dodatni element komfora tokom relaksacije, konstrukcija nogu ima oblik slova Z gde postoje dva zgloba koja omogućavaju promenu visine i ugla stola (slika 6.31.). Ovo je posebno korisno kada korisnik sedi na fotelji, može podesiti sto tako da na njega postavi lap-top, knjigu, blok za crtanje ili čak hranu.

Slika 6.28: Prikaz „kutka za opuštanje“ koju čini rasklopliva tabure/fotelja i podesivi stočić koji u ovom slučaju može poslužiti kao stalak za lap-top, knjigu, hranu itd.

131

Slika 6.29: Prikaz podmodula tabure/fotelja u formi taburea

Slika 6.30: Rasklapanje podmodula tabure/fotelja iz oblika taburea u oblik fotelje

Slika 6.31: Prikaz podmodula rasklopivi stočić u 3 moguća oblika koji omogućavaju raznovrsnu namenu


132

6.2.1.5. Sistem polica - modul m9 Sistem polica je posebno zanimljiv deo konceptnog predloga, jer daje najviše mogućnosti za personalizaciju prostora, što je istraživanjem otkrivano kao bitna stavka potencijalnim korisnicima. Kao što je već rečeno, police predstavljaju asocijaciju na vodopade, dinamične, nepredvidive i promenljive. Sličan je bio i proces razvoja ideje. Na slici 6.32. prikazane su skice predloga rešenja noseće konstrukcije polica. Zajedničko za sva tri predloga su elementi polica koji su rešeni na isti način, zatim jedan od oslonaca nosača polica je modul fioka i taburea. Predlog jedan, konstrukcijski je vrlo jednostavan, elementi polica pričvršćeni su za noseću dasku pomoću elemenata koji su opremljeni žljebovima u koje se uvlače police, nakon čega se postavljaju na noseću dasku. Mane ovog rešenja su manjak fleksibilnosti, jer se pridržavaju samo gornje police a potrebno je i da su, radi stabilnosti, u formi kutije, takođe elementi za pričvršćivanje su glomazni što narušava dizajn. Drugi predlog predstavlja veću fleksibilnost u odabiru položaja polica, predviđeno je da se police pomoću kuka kače na mrežu koja se izvlači poput „roletne“. Međutim u ovom slučaju mreža vizuelno opterećuje prostor, narušavajući princip minimalizma, takođe fleksibilost oblika same police je smanjen.

Konačno rešenje je sistem visećih polica čija je baza nosač koji je pričvršćen na zid. Ovaj bazni nosač opremljen je šipkama koje imaju ulogu poput garnišne kod zavesa, odnosno omogućavaju policama da menjaju položaj transliranjem levo-desno. Police se postavljaju na noseći element pomoću 3 podmoula (slika 6.33). Prvi je noseća šipka dužine dostupna u dužinama 25 i 50 cm koje na jednom kraju imaju zavrtanj a na drugom navrtku, ovo omogućava produžavanje noseće šipke pri čemu se utiče na visinu polica. Drugi podmodul je „kačaljka“ koja sliži kao kontakt između baznog nosača i noseće šipke koja se spaja za kačaljku zavrtanjem. Treći podmodul je mehanizam koji pričvršćuje policu za šipku. Sastoji se iz cilindra kroz koji se provlači šipka i dva zavrtnja od kojih jedan fiksira položaj police na šipci a drugi pridržava policu. Ovim elementom je omogućana promena visine polica. Slika 6.32: Idejne skice sistema polica

Rešenje 3 u varijacijama a i b pokazalo se kao najpovoljnije. Noseće daske opremljena je zglobom što joj omogućava sklapanje u modul fijoke i taburea. Horizontalna daska opremljena je žljebom poput „garnišne“ za zavese. Na ovaj žljeb postavlja se kačaljka koja nosi šipku ili kotur za kanap. Ova dva elementa se mogu pomerati levo desno po potrebi. Police su na šipku ili kanap pričvršćeni pomoću prikazanih mehanizama. Izabrano je rešenje a) jer je šipka stabilnija od kanapa, što će doprineti stabilnosti sistema polica. Daljom analizaom odlučeno je da se sistem polica fizički odvoji od ostatka sistema nameštaja, radi povećanja flesibilnosti i modularnosti elemenata, odnosno sistem nameštaja će se na vaj način bolje prilagođavati prostorijama za koje je namenjen. Neseći elemenat se pričvršćuje na zid, zatim se na njega keče elementi police. Izabrano rešenje ispunjava postavljene kriterijume za selekciju ideja. Dodatna vrednost je ispunjenje zahteva potencijalnih korisnika za nameštajem koji omogućava personalizaciju. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

133

Slika 6.33: Prikaz nosećih polica i njihovih podmosula. 1) noseća šipka i mehanizam koji fuksira položaj police; 2) bazni nosač visećih polica opremljen šipkama koje imaju ulogu šine po kojoj se pomeraju neseće šipke; 3) kačaljka na koju se zavrne noseća šipka i omogućava njeno pomeranje po šini baznog nosača, opreljena je zavrnjem koji fiksira položaj šipke; 4) prikaz podmosula police i njihov odnos.


134

Na kraju modul same police sastoji se iz 2 podmodula čijom kombinacijom je moguće postići veliki broj kombinacija formacije police (slika 6.34.). Jedan podmodul je ravna ploča sa dva žljeba koji omogućavaju uklapanje dve police koje na taj način drže jedna drugu. Da bi se sprečilo narušavanje estetike polica postoje dodatni elementi koji služe kao maska za žljebove i ivice ploče kada se ovi ne koriste. Drugi podmodul je zaobljena ivica police. Moduli se spajaju u vidu lastinog repa. Potrošačima će biti pružena mogućnost kupovine ovih modula u raznim bojama odvojeno od celog sistema.

Slika 6.34: Prikaz podmosula police: 1) ravna ploča sa žljebovima za uklapanje, maske za žljebove i ivice ploče; 2) zaobljena ivica police

I u slučaju polica vođeno je računa o ergonomskim zahtevima, iako je visina polica promenljiva, treba poštovati preporuku da je najviša polica na maksimalnoj visini od 1.9 m. Slika 6.35: Moguće formacije viseće police


135

Nakon vizuelno predstavljenog predloga koncept rešenja, potrebno je revidirati postavljene ciljeve razvoja, a posebno postavljene ciljne specifikacije koje su lako merljive, tako da na nesumljiv način prikazuju koliko su ciljevi dostignuti. U tabeli 6.1. pregledno su prikazane postavljene ciljne specifikacije, rezultati “terenskog” istraživanja studentskih domova (zatečeno stanje) i što je najvažnije postignute rezultate razvojem konceptnog rešenja multifunkcionalnog nameštaja namenjenog za opremanje studentske sobe. Analizom tabele lako se zaključuje da su ciljevi u potpunosti postignuti, neki čak i više od očekivanog. Bitno je naglasiti da u istom raspoloživom prostoru upotrebom ovog nameštaja korisnik ima na raspolaganju veći broj elemenata (8 fioka, 4 taburea, fotelju, krevet, radni sto, stočić i ormar), veći skladišni prostor, i veći komfor, bolju organizaciju prostora, a da pri tome nije žrtvovan slobodan prostor u prostoriji, čak je i povećan.

CILJNE SPECIFIKACIJE PROIZVODA Pokazatelj vrednosti

Prosečna vrednost pokazatelja u studentskim domovima

Ciljana vrednost pokazatelja

Postignuta vrednost pokazatelja

Zapremina prostora za odlaganje stvari po osobi

0,9m3 (900 litara)

1,3m3 (1300 litara)

1,53m3 (1530 litara)

Broj pregrada u ormaru

3

više od 5 uz mogućnost izmene formacije, broja elemenata i dimenzije

6 uz mogućnost izmene formacije, broja elemenata i dimenzije

Dužina korisnog prostora za odlaganje predmeta na polici, po osobi

3,16m

više od 6m uz mogućnost izmene formacije

više od 8m uz mogućnost izmene formacije

Broj komada nameštaja za sedenje po osobi

2

više od 4

5

Postojanje komada nameštaja za opuštanje/relaksaciju

/

1 komforna fotelja po osobi

1 komforna fotelja po osobi

Dodatni elementi za sortiranje dokumenata na radnom stolu

/

Modularnost

/

Više od 3 nezavisna modula

10 modula

Površina poda koju zauzimaju svi elementi u osnovnom stanju

3m2

manje od 2m2

1,75m2

Površina poda koju zauzimaju svi elementi u raskopljenom stanju

3m2

manje od 4m2

3,2m2

Kvadratura potrebana za optimalno funkcionisanje nameštaja

6,6m2

manje od 6m2

5,5m2

pregrade/nivoi na površini pregrade/nivoi na površini radnog stola radnog stola

Tabela 6.1: Prikaz rezultata postignutih ciljnih specifikacija koncepta multifunkcionalnog nameštaja za studentski smeštaj


136

Gabaritne mere modula 2200

Pogled C - podignut krevet

1500 1500

700

1000 500

m4

m2

m2

1200

450

m5

450

m3

300

100

m8 700

450

m1 700

900

m4

m7

2100

450

m4

450

2400

m1

m6

m3, m4, m5, m6

Pogled B

m2 m1

700

400

Pogled C - spušten krevet

300

m3 m4 m5 m6

m1

230

1800

420

150

Pogled A

900 940

7cm

93cm

17cm

m1 - krevet sa radnim stolom m2 - prostor za krevetninu m3 - prostor za odlaganje stočića m4 - modul 2 fioke i tabure m5 - modul fioka i tabure m6 - prostor za tabure/fotelju m7 - fioka za kapute i obuću m8 - fioka za odeću

44cm

Oznake modula

205cm

m9 - viseće police DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

137

m4 i m5 - moduli fioke i tabure 500

A pogled

160

C pogled

200 7cm

320 370

500

65

700 3

65

670

110

130 130

m5

185

A pogled

345

450

m4

380

B pogled

450

470

tabure i mobilna ploča konstrukcijski elementi kutija fioke i osnova modula vrata fijoka

m7 i m8 - fioke za odeću i obuću A pogled

C pogled

1000

340

C

A

C

15

m7

A

40

940

1200

300

220

15

B B 30

400

30

320

320

320

800/1150

200

240

900

210

m8

A 3cm

150

7cm

300

B pogled 360

300

30

vrata fioka noseće šipke konstrukcijski elementi nosači pregrada pregrade


138

m5 - modul tabure/fotelja 500

A pogled

C pogled

mobilna ploča

450

vrata modula osnova modula

700

rasklopljena tabure/fotelja

A pogled

C pogled

640

110

380

730

B pogled

510 720

A pogled

490

73

C pogled

B pogled

455 420

40

275

73

580

156 20

sklopljena tabure/fotelja m3.1 - sklopivi stočić C pogled

40

15

A pogled 470 400

40

360

B pogled


139

m9 - viseće police A pogled

15

C pogled 250

1740

530

95

1800

10

50

1900

60

B pogled 37

pod

20

330

C 13

A

56

95

250

B

60

A 13

C 225 225

klizne šipke

18

13

12

B

šipke nosači polica elementi polica mehanizmi polica

7

125


140

7. ISTRAŽIVANJE. ODNOS PREFERANCIJE BOJE NAMEŠTAJA I AKTIVNOSTI U STUDENTSKOJ SOBI

7.1. UVOD U ISTRAŽIVANJE

G

ledalac percipira boju kao karakteristiku objekata koji ga okružuju. U saradnji sa formom, kvalitetom površine, mirisom i ukusom omogućava mu da taj objekat odredi, proceni i oceni. Iako svako doživljava boje i reaguje na njih vrlo subjektivno, stvarajući sopstvena iskustva i reakcije uvek postoji „kolektivni“ element koji je negde pohranjen u ljudskoj „genetskoj memoriji“. Efekti boje na ljude se objašnjavaju kroz saradnju fizičkog procesa opažanja boje i obrade podataka u ljudskom mozgu (fiziološki i psihološki procesi). Naučno je dokazano da boja utiče na aktivaciju moždanih talasa, određene funkcije autonomnog nervnog sistema i hormonske aktivnosti. Crvena boja ubrzava rad srca, cirkulaciju, povećava puls, ubrzava disanje i povećava krvni pritisak, odnosno ima stimulativni efekat, dok plava snižava krvni pritisak i smiruje nerve. Takođe je poznato da boje pokreću određene emocionalne i estetske asocijacije, odnosno pokreću čovekovu psihu, osećanja, proces mišljenja i emocije. Ovi osnovni navodi su potvrđeni eksperimentalno, međutim treba biti obazriv [33]. Pogrešna upotreba ovih naučnih saznanja odnosno, preterano korišćenje određenih boja sa željom da se postigne određeni psihički i fiziološki efekat, (na primer plava boja u bolnicama zbog njenog smirujućeg efekta) dovela je do stvaranja monotonih prostora, uz izostanak željenog efekta. Ljudske reakcije na boje u prostoru zavise od mnogih faktora: ton i nijansa (nuance), količina i lokacije boja u prostoru, boja farbe i funkcije prostora, efekat boje u prostoru tokom vremena. Doživljaj boja, vrlo kompleksan po svojoj prirodi, sačinjen je od brojnih faktora koje mežemo svesti na šest nezavisnih grupa [33]: Biloške reakcije na stimulus boje – direktni uticaj stumulsa boje na međumozak koji kontroliše autnomne funkcije organizma i lučenje hormona, nezavistan je od subjektivnog odnosa prema boji;

Kao moćan stimulans i motivator boja može biti upotrebljena na razne načine tako da kontroliše ljudske akcije, usmerava im živote i čini život radosnim ili nesrećnim. Ove osobine nikako ne treba zanemariti, štaviše treba ih iskoristiti za poboljšanje aktivnosti koje obavljamo i prostora u kome provodimo vreme. Veliki broj istraživanja boja bio je usmeren ka preferencijama među polovima i sl. kao i njihov uticaj na ponašanje kupaca, međutim mali broj je povezan sa konkretnom primenom boja u enterijeru. U istraživanju Belizija i Krola (Bellizzi, Crowley, 1983.) kako boje prodajnih objekata utiču na kupce, zaključeno je da tople boje (crvena i žuta) fizički privlače ispitanike bolje od hladnih (plave i zelena), ali se u prostoru obojenom u ove boje osećaju nelagodno, dok su prostori obojeni u hladne boje ocenjeni kao vrlo prijatni [34]. U drugom istraživanju (Oberfeld, Hecht, Gamer 2010.) potrvđeno je poznato pravilo u arhitekturi da svetle boje vizuelno šire prostor, svetli zidovi subejktivno su ocenjeni kao viši [35]. Mnogi dizajneri enterijera preporučuju da boje zidova i nameštaja trebaju biti umerene (intenzitet boje smanjen dodatkom sive komponente), kako bi se izbegla prevelika vizuelna stimulacija. Ovim istraživanjem postojala je želja da se ove preporuke potvrde, pored toga da se odrede preferencije boje i kombinacije boja nameštaja kada se ispitaniku postavi konkretan zadatak. Naime, ispitanici su imali slobodu da sami biraju boje (ton, zasićenje i svetlinu) nameštaja, koje im najviše odgovaraju kada obavljaju određenu aktivnost u svom prostoru (studentskoj sobi). Dobijeni rezultati mogu poslužiti kao korisne smernice prilikom dizajniranja prostora koji će, prema ergonomskim principima, kvaliteno služiti svrsi, koristeći boje ne samo kao estetski element već kao bitan faktor udobnosti, funkcionalnosti i produktivnosti, čime se doprinosi optimalnom iskorišćenju prostora u višem nivou kvalitetu življenja. Ovakav pristup se može nazvati emocioalno ergonomski pristup dizajnu.

Kolektivno nesvesno sećanje – arhetipovi boja koji polaze od prapočetka razvoja čoveka, sačuvani su u genetskoj mapi mozga, deluju nesvesno; Svesni simbolizam i asocijacije – ljudsi doživljaj prirode stvorio je osnovne asocijacije koje su zatim razvijane tokom istorije. Kulturni uticaj – specifična značenja boja za pojedine kulturne grupe; Trend, moda i stil – mogu da diktiraju trenutne preferencije; Lični faktori – osnovne lične sklonosti; struktura ličnosti i temperament; fizička i psikološka konstitucija; godine i pol; osetljivost na boje


142

7.2. TOK ISTRAŽIVANJA Uzorak. Ispitanike u ovom istraživanju čine studenti (18-25 god), broj ispitanika je 53 (40 ženskog pola, 13 muškog pola). Uslovi ispitivanja. Celokupno istraživanje obavljeno je posredstvom interneta, ispitanici su rešavali zadatak u kućnim uslovima, koristeći svoj računar. Stimulsi. Ispitanicima je prikazana skica multifunkcionalnog nameštaja za studentsku sobu, čije su površine podeljene u 3 grupe: • osnovu (dominantne površine koje uokviruju formu nameštaja), • fijoke (grupe površina koje obuhvataju elemente za odlaganje stvari i površinu podignutog kreveta vertikalnu u odnosu na radni sto, koja se nalazi u vidokrugu ispitanika kada sedi za radnim stolom) • police (obuhvataju površine elemenata koji najčešće služe razonodi, police, fotelja, tabure) Svaku od ove tri grupe površina ispitanik boji pomoću flash aplikacije, rezultat je nameštaj obojen u 3 boje. Primer je prikazan na slici 7.1.

nameštaja sa 3 boje, odnosno nameštaj boje tri puta sa 3 boje. Predočeno im je da boje biraju na osnovu lične preferencije, odnosno koje boje okruženja (nameštaja) im prijaju prilikom obavljanja aktivnosti učenja, zatim razonode i na kraju spavanja. Druga stranica aplikacije prikazuje detaljano objašnjenje funkcionalnosti elemenata nameštaja radi olakšane vizuelizacije (slika 7.2.). Treća stranica je anketa čiji je cilj pribavljanje informacija od ispitanika o polu, o prosečnom vremenu provedenom u sobi i prosečnom vremenu koji koriste za navedene tri aktivnosti. U nastavku ispitanici boje nameštaj prema zadatim uslovima, sledećim redosledom, učenje, razonoda, spavanje. Redom, boje grupe površina koristeći disk boja i skalu svetline. Prednost ovakvog načina bojenja ogleda se u preciznosti, odnosno slobodi izbora tona, zasićenja i svetline boje. Podaci se beleže i zatim izvleče kao rezultati pomoću php skripta. Predmeti merenja koji su dalje obrađivani su (1) vreme, (2) ton, (3) zasićenje, (4) svetlina.

Procedura: Kao što je napomenuto ispitivanje je obavljeno posredstvom interneta. Za potrebe istraživanja napravljena je interaktivna Flash aplikacija, postavljena na internet domen kome su ispitanici pristupali pomoću linka koji im je dostavljen elektronskim komunikacionim kanalima (e-mail, društvene mreže) čime je zagarantovana konzistentnost ciljne grupe. Prva strana aplikacije je dobrodošlica, na kojoj je objašnjena procedura ispitivanja i način na koji aplikacija funkcioniše. Prikazan je multifunkcionalni nameštaj sa obeleženim grupama površina koje ispitanici treba da oboje. Ispitanicima si zadata 3 uslova/aktivnosti u sobi: učenje, razonoda, spavanje. Za svaku od ovih aktivnosti ponaosob, ispitanici imaju zadatak da oboje skicu

Slika 7.1: Moguće formacije viseće police


143

Slika 7.2: Prikaz funkionalnosti nameštaja

Slika 7.3: Prikaz koraka koji prethodi bojenju nameštaja

Slika 7.4: Prikaz tipične ekeprimentalne situacije. Zadatak ispitanika je da pomoću diska boja (na kome podešava tonalitet i zasićenost) i skale svetline, odabere boju kojom bi obojio grupu površina prikazanog nameštaja.

Slika 7.5: Izgled stimulusa nakon što je boja odabrana. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

144

7.3.OBRADA ZEZULTATA

R

ezultate ankete predstavljaju izlazni podaci flash aplikacije, koji su raspoređeni u odgovarajuće matrice, radi analize. Analizirae podatke čine sledeće varijable: pol (muški, ženski); prosečno vreme provedeno u sobi tokom jednog dana (h/dan); prosečno vreme provedeno u obavljanju aktivnosti sa 3 ponavljajuća faktora (učenje, razonoda, spavanje); vrednosti zasićenja i svetline sa 3 ponavljajuća faktora (učenje, razonoda, spavanje). Vrednosti zasićenja i svetline kreću se u opsegu od 0 do 100%. Rezultati preferiranog tona boje, predstavljeni su opisnim vrednostima, prikazivanjem preferencije određenih boja u procentima. Ton boje se predstavlja kontinualnom skalom vrednosti od 0 do 360o na disku boja. Radi kvalitetnije analize boja, navedena skala je podeljena na diskretne opisne vrednosti tona koje obuhvataju odgovarajuće segmente skale. Veličina segmenata je određena vizuelnom percepcijom. Ton boje je podeljen u 10 kategorija prikazanih u tabeli 7.1. Uzimajuću u obzir da ton boje ne može prikazati realnu boju koju je ispitanik odabrao bez uključivanja vrednosti svetline i zasićenja, zbog čega se mogu pojaviti

greške u analzi preferencije boja, razultati preferiranih boja predstavljeni su opisnim nazivima dobijeni vizuelnom analizom vrednosti ton, zasićenje i svetlina za svaku odabranu boju, pri čemu je kao osnova za nazive korišćena diskretna podela tona boje (tabela 7.1). Zarad realnijeg prikaza rezultata preferencije boja uvedene su ahromatske komponente (siva, crna i bela) kao i izvedene komponente iz narandžastog, crvenog i žutog tona koje odgovaraju „zemljanoj“ paleti boja koje karakteriše niska zasićenost i svetlina bliže ekstremnim vrednostima, čineći neprepoznatljiv ton boje koji nose (tabela 7.2.). Razlog uvođenja ovih komponenti je njihova česta primena u dizajnu nameštaja, u obliku prirodnih materijala kao što su drvo i materijali od drvne građe. Izbor „zemljanih boja“ podržan je literaturom. Abramov i Gordon su definisali zasićenje kao procenat celog doživljaja boje. Zaključili su da je doživljaj zasićenja najveći kod plave, skoro isto toliko kod crvene, za nijansu slabije kod zelene i najslabije kod žute. Rezultati se poklapaju sa perceptualnim iskustvom: ne može se zamisliti jako tamna žuta (postaje braon). Žuta je uvek vrlo svetla, drugim rečima sadrži dosta ahromatske svetlosti, dok plava može biti vrlo tamna (teget plava), sadrži malo ahromatskog svetla [36].

Tabela 7.1: Prikaz principa podele kruga boja na diskretne opisne vrednosti

Redni broj

Vrednost tona

Naziv kategorije

1.

350-9o

Crvena

2.

10-45o

Narandžasta

3.

46-68o

Žuta

4.

69-90

5.

91-150

6.

Vizuelni prikaz

Krug boja sa vrednostima za ton

Žuti-zelena

o

Zelena

o

151-190

o

Tirkizna

7.

191-255

o

Plava

8.

256-285

o

Ljubičasta

9.

286-320

o

Roze

10.

321-349o

Roze-ljubičasta Tabela 7.2: Prikaz principa uvođenja ahromatskih i „zemljanih“ kategorija

Redni broj

Vrednost zasićenja

Vrednost tona

Vrednost sveline

Naziv kategorije

11.

350-9o

15-75%

Ispod 40%

Braon (Crvena)

12.

10-45

o

20-80%

Ispod 47%

Braon (Narandžasta)

13.

10-45

o

30-85%

Iznad 70%

Bež (Narandžasta)

14.

46-68

o

30-85%

Iznad 75%

Krem (Žuta)

15.

0-360

o

100%

100%

Bela

16.

0-360

Ispod 20%

17.

0-360o

0%

o


10-95%

Siva

0%

crna

Vizuelni prikaz

145

7.4. REZULTATI 7.4.1. REZULTATI ZA DIMENZIJU ZASIĆENOST Aktivnost učenje: Analizom prosečne zasićenosti preferiranih boja za aktivnost učenja, mogu se izvući sledeći zaključci. Ispitanici oba pola biraju boje zasićenosti između 53 i 65%, naginju srednjoj zasićenosti, odnosno manje intenzivnim bojama. Razlike među polovima primećuju se pri izboru boje osnove i boje polica, gde postoji tendencija kod žena da biraju blago intenzivnije boje od muškaraca. U tabeli 3 ilustrovane su boje (maksimalne zasićenosti od 100%) koje su ispitanici odgovarajućeg pola izabrali kao najpoželjnije za aktivnost učenja, zatim su ilustrovani rezultati zasićenosti pri konstantnoj svetlii od 50%. Prosečna zasićenost svih boja preferiranih za aktivnost učenja pokazuje da žene biraju blago zasićenije boje.

Aktivnost razonoda: Analizom prosečne zasićenosti preferiranih boja za aktivnost razonode, mogu se izvući sledeći zaključci. Ispitanici oba pola biraju boje zasićenosti između 64 i 67%, takođe naginju srednjoj zasićenosti, odnosno manje intenzivnim bojama, međutim postoji tendencija ka povećanju zasićenosti u odnosu na aktivnost učenja. Razlike među polovima primećuju se pri izboru boje osnove, gde postoji tendencija kod žena da biraju blago intenzivnije boje; kod boje fijoka tendencija je obrnuta. Radi kvalitetnije vizuelizacije rezultata u tabeli 4 ilustrovane su boje koje su ispitanici odgovarajućeg pola izabrali kao najpoželjnije za aktivnost razonode, zatim su ilustrovani rezultati zasićenosti pri konstantnoj svetlini od 50%.

žene

Slika 7.6: Grafički prikaz rezultata preferirane zasićenosti za aktivnost učenja. Gore: Zasićenost za sve tri odabrane boje; dole: Prosečna zasićenost.

žene

S:100

S:65

S:58

S:60

H:40; L:50;

muškarci S:100

S:61

S:59

S:53

H:120; L:50;

Tabela 7.3: Prikaz odabranog zasićenja preferiranih boja za aktivnost učenje

Slika 7.7: Grafički prikaz rezultata preferirane zasićenosti za aktivnost razonoda. Levo: Zasićenost za sve tri odabrane boje; desno: Prosečna zasićenost.

S:100

S: 67

S: 63

S: 65

H:302; L:50;

muškarci S:100

S: 63

S: 65

S: 64

H:203; L:50;

Tabela 7.4: Prikaz odabranog zasićenja preferiranih boja za aktivnost razonoda


146

Aktivnost spavanje/odmor: Analizom prosečne zasićenosti preferiranih boja za aktivnost spavanje, mogu se izvući sledeći zaključci. Ispitanici oba pola biraju boje zasićenosti između 49 i 56%, i u ovom slučaju naginju srednjoj zasićenosti, odnosno manje intenzivnim„mirnijim“ bojama, primetne su najmanje vrednosti zasićenosti u odnosu na prethodne dve aktivnosti. Razlike među polovima primećuju se pri izboru boje fijoka, gde postoji tendencija kod muškaraca da biraju blago intenzivnije boje; kod boje polica tendencija je obrnuta. Radi kvalitetnije vizuelizacije rezultata u tabeli 5 ilustrovane su boje koje su ispitanici odgovarajućeg pola izabrali kao najpoželjnije za aktivnost spavanja (u ovom slučaju tonovi su identični), zatim su ilustrovani rezultati zasićenosti pri konstantnoj svetlini od 50%.

Objedinjeni razultati: Na datom grafiku može se primetiti ponavljajuća sličnost krivi za sve tri boje u okvoru iste aktivnosti, krive boje fijoke i police su gotovo identične. Za aktivnost učenja opseg zasićenosti je najveći, iznosi približno 10%, pri čemu boja osnove ima najveću zasićenost a boja police najmanju. U slučaju aktivnosti razonode, sve tri boje su približne zasićenosti. Opseg zasićenosti za aktivnost spavanje je oko 5% što, i u ovom slučaju osnovna boja ima najveću zasićenost, dok boje fijoke i polica dele istu zasićenost. Uporednim prikazom rezultata zasićenosti za navedene tri aktivnosti, prosečno i razdvojeno na polove, mogu se doneti sledeći zaključci: najveće zasićenje odabrano je za aktivnost razonoda (64%), razlike među polovima su zanemarljive; za aktivnost učenje primećuje se najveća razlika između polova pri odabiru zasićenja (žene 61%, muškarci 57,6%), prosečno zasićenje je 59,3%, najmanje zasićenje odabrano je za aktivnost spavanje (52,2%), razlika između polova je zanemarljiva.

Slika 7.8: Grafički prikaz rezultata preferirane zasićenosti za aktivnost spavanje/odmor. Gore: Zasićenost za sve tri odabrane boje; dole: Prosečna zasićenost.

žene

S:100

S: 54

S: 49

S: 53

H:203; L:50;

muškarci S:100

S: 56

S: 53

S: 49

H:203; L:50;

Tabela 7.5: Prikaz odabranog zasićenja preferiranih boja za aktivnost spavanje/odmor

7.4.2. REZULTATI ZA DIMENZIJU SVETLINA Aktivnost učenje Analiza svetline preferiranih boja za aktivnost učenja pokazuje sledeće rezultate. Odabrana svetlina se kreće u opsegu od 41% do 69%, razlike među polovima su izraženije nego u sučaju zasićenja. Oba pola dele isti odnos prema elementima kojima su dodelili najveću vrednost svetline, boja fijoke (žene 69%, muškarci 58%). Međutim, razlike se pojavljuju u odabiru druge boje po gradaciji svetline, žene biraju boju osnove kao drugu po svetlini (60%) a kao treću biraju boju police (55%), dok je kod muškarca obrnuto boja police (48%), boja osnove (41%). Žene u sva tri slučaja biraju svetlije boje od muškaraca, primetna je tendencija ka svetlim bojama (vrednost svetline) iznad 50%. Muškarci biraju znatno tamnije boje od žena ali i po vrednosti (2 od 3 boje imaju vrednost svetline ispod 50%). U tabeli 6 radi kvalitetnije DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Slika 7.9: Grafički prikaz objedinjenih rezultata preferirane zasićenosti za aktivnosti učenje, razonoda, spavanje/odmor. Gore: Zasićenost za sve tri odabrane boje; dole: Prosečna zasićenost i podela na polove. 147

vizuelizacije rezultata prikazane su, prema istraživanju, preferirane boje za aktivnost učenje. Dodeljene su prosečne vrednosti zasićenja za aktivnost učenje prema rezultatima prikazanim na grafiku (poslednji za zasićenje). Poređenjem prosečnih vrednosti svetline za sve tri boje za oba pola, potvrđuje se znatna razlika u preferenciji svetline. Žene biraju svetlije boje (61%) dok muškarci biraju tamnije (49%).

Aktivnost razonoda Analiza svetline preferiranih boja za aktivnost razonoda pokazuje sledeće rezultate. Odabrana svetlina se kreće u opsegu od 45% do 58%, razlike među polovima manje izražene nego u slučaju aktivnosti učenje. Oba pola dele isti odnos prema gradaciji svetline koju su dodelili bojama elementima, najveće vrednosti svetline dodeljene su za boju fijoke (žene 58%, muškarci 54%), manju vrednost svetline muškarci su dodelili elementima boje police (50%) dok su žene dodelile istu vrednost (58%), najmanja vrednost svetline dodeljena je boji osnove (žene 52%, muškarci 45%). Žene u sva tri slučaja biraju svetlije boje od muškaraca, primetna je tendencija ka blago svetlim bojama (vrednost svetline blago iznad 50%). Muškarci biraju u ovom slučaju blago tamnije boje od žena u vrednostima srednje svetline (1 boja ima vrednost svetline ispod 50%). U tabeli 7 radi kvalitetnije vizuelizacije rezultata prikazane su, prema istraživanju, preferirane boje za aktivnosti razonode. Dodeljene su prosečne vrednosti zasićenja za aktivnost razonode prema rezultatima prikazanim na grafiku (poslednji za zasićenje). Poređenjem prosečnih vrednosti svetline za sve tri boje za oba pola, potvrđuje se razlika u preferenciji svetline ali u manjoj meri. Žene biraju blago svetlije boje (56%) dok muškarci biraju tamnije (49%) što predstavlja istu vrednost kao za aktivnost učenja.

Slika 7.10: Grafički prikaz rezultata preferirane svetline za aktivnost učenje. Gore: Svetlina za sve tri odabrane boje; dole: Prosečna svetlina i podela na polove.

žene

L:50

L:60

L:69

L:55

H:40; S:61;

muškarci L:50

L:41

L:58

L:48

H:120; S:58;

Tabela 7.6: Prikaz odabrane svetline preferiranih boja za aktivnost učenje

žene

L:50

L:52

L:58

L:58

H:302; S:65;

muškarci L:50

L:45

L:54

L:50

H:203; S:64;

Tabela 7.7: Prikaz odabrane svetline preferiranih boja za aktivnost razonoda

Aktivnost spavanje/odmor Analiza svetline preferiranih boja za aktivnost spavanje pokazuje sledeće rezultate. Odabrana svetlina se kreće u opsegu od 45% do 61%, razlike među polovima manje su izražene nego u slučaju aktivnosti učenje ali približne aktivnosti razonoda. Oba pola dele isti odnos prema gradaciji svetline koju su dodelili bojama elementima, najveće vrednosti svetline dodeljene su za boju police (žene 61%, muškarci 49%), manju vrednost svetline dodeljene su elementima boje fijoka (žene 57%, muškarci 48%), najmanja vrednost svetline dodeljena je boji osnove (žene 53%, muškarci 45%). Žene u sva tri slučaja biraju svetlije boje od muškaraca, primetna je tendencija ka blago svetlim bojama (vrednost svetline blago iznad 50%). Muškarci biraju u ovom slučaju tamnije boje od žena u vrednostima srednje i manje svetline (sve tri boje imaju vrednost Slika 7.11: Grafički prikaz rezultata preferirane svetline za aktivnost razonoda. Levo: Svetlina za sve tri odabrane boje; desno: Prosečna svetlina i podela na polove DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

148

blago ispod 50%). U tabeli 8 radi kvalitetnije vizuelizacije rezultata prikazane su, prema istraživanju, preferirane boje za aktivnosti spavanje, u ovom slučaju se poklapaju preferencije polova. Dodeljene su prosečne vrednosti zasićenja za aktivnost učenje prema rezultatima prikazanim na grafiku (poslednji za zasićenje). Poređenjem prosečnih vrednosti svetline za sve tri boje za oba pola, potvrđuje se razlika u preferenciji svetline ali u manjoj meri slično kao za aktivnost razonode. Žene biraju blago svetlije boje (57%) dok muškarci biraju tamnije (47%).

Objedinjene vrednosti Na datom grafiku prilično je očigledna razlika u obliku kriva za tri boje elemenata nameštaja. Za aktivnost učenja opseg svetline je najveći, iznosi 13%, pri čemu boja fijoka ima najveću svetlinu a boja police najmanju. U slučaju aktivnosti razonode opseg je 6% pri čemu je boja osnove tamnija od ostale dve boje koje su približne svetline. Opseg zasićenosti za aktivnost spavanje je takođe 6%, ali u ovom slučaju osnovna boja ima najveću svetlinu, dok boje fijoke i polica dele približnu svetlinu. Uporednim prikazom rezultata svetline za navedene tri aktivnosti, prosečno i razdvojeno na polove, mogu se doneti sledeći zaključci: razlike u prosečnoj svetlini među aktivnostima kreće se u malom opsegu od 2,92% zbog čega se mogu zanemariti. S druge strane razlike u preferenciji svetline među polovima su veoma izražene za sve tri aktivnosti. Žene biraju svetlije boje od muškaraca, birajući vrednosti iznad 50%, dok muškarci biraju vrednosti približne ali manje od 50%. Za aktivnost učenja žene biraju najsvetlije boje (61%), muškarci biraju svetlinu 48%, razlika je 13%. Aktivnosti razonoda i spavanje dele vrlo približne vrednosti, zbog čega se razlike mogu zanemariti. Žene za aktivnost razonode biraju blago svetlije boje (56%), muškarci 49% pri čemu je razlika 7%. Za aktivnost spavanje žene takođe biraju blago svetlije boje 57% a muškarci blago tamnije (47%), razlika je 10%.

Slika 7.12: Grafički prikazo rezultata preferirane svetline za aktivnost spavanje/odmor. Gore: Svetlina za sve tri odabrane boje; dole: Prosečna svetlina i podela na polove.

žene

L:50

L:53

L:57

L:61

H:203; S:52;

muškarci L:50

L:45

L:48

L:49

H:203; S:52;

Tabela 7.8: Prikaz odabrane svetline preferiranih boja za aktivnost spavanje/odmor

Slika 7.13: Grafički prikaz objedinjenih rezultata preferirane svetline za aktivnosti učenje, razonoda, spavanje/odmor. Levo: Svetlinaza sve tri odabrane boje; desno: Prosečna svetlina i podela na polove. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

149

7.4.3. REZULTATI ZA DIMENZIJU BOJA (IZVEDENA IZ TONA) Analiza tona zahtevala je drugačiji pristup od analize svetline i zasićenja. Posmatranje samog tona, uvodi opasnost od pograšnih rezultata, što je ilustrovano primerom. Ispitanik muškog pola za aktivnost učenje, kao osnovnu boju izabrao je boju sa vrednostima H:0, S:0, L:3. Posmatrajući samo vrednost tona može se zaključiti da je boja koju je ispitanik odabrao CRVENA, međutim realnosti ova boja je CRNA. Isti slučaj je za sive tonove, boja sa vrednostima H:120, S:4, L:50, prema tonu predstavlja zelenu boju ali zapravo je siva. Zbog česte pojave narandžastih, žutih i crvenih tonova sa vrednostima svetline i zasićenja sa vrednostima bliskih ekstremnim uvedene su već opisane kategorije braon, bež i krem boje.

Aktivnost učenje Analizom temperature preferiranih boja za aktivnost učenje dobijeni su sledeći rezultati. Žene biraju hladne boje kao dominantne za osnovnu i za boju fijoke (42,5% i 40%) dok za boju police kao dominantne, biraju neutrelne boje (37,5%), kao manje dominantne boje biraju neutralne u slučaju boje osnove (37,5%) i boje fijoke (30%) dok su u slučaju boje polica to tople boje (32,5%). Kod muškaraca rezultati su slični, hladne boje ubedljivo dominiraju u boji fijoke (61,5%), za osnovnu boju ujednačene su neutralne i tople (46,1%) a za police dominiraju neutralne boje (38,5%).

Zbog navedenih razloga sve boje koje su odabrali ispitanici predstavljene su opisno i vizuelno na osnovu kombinacije vrednosti: ton, zasićenje i svetlina slika 8.14. Ovakav pristup doprinosi realnijoj i preciznijoj analizi preferencije prema bojama za ispitivane aktivnosti.

TOPLINA BOJE Jedan od načina klasifikovanja boja je po temperaturi u okviru koje se boje grupišu u tri kategorije, prema subjektivnom doživljaju, na tople, hladne i neutralne. Ovakva analiza može da suzi dalja istraživanja na određene palete boja koje prijatno utiču na određene aktivnosti, ali i da suze isbor boja prilikom dizajniranja. Kategorije boja iz tabela 1 i 2 grupisane su na tople, hladne i neutralne: • Tople: crvena, narandžasta, žuta, roze, ljubičasto-roze • Hladne: žuto-zelena, zelena, tirkizna, plava, ljubičasta • Neutralne: crna, bela, siva, braon, bež krem Slika 7.15: : Grafički prikaz rezultata preferirane temperature boje za aktivnost učenje razdvojenih na polove

Treba napomenuti da je istraživanje rađeno u junu mesecu, što može uticati na preferenciju temperature boje.

Slika 7.14: Prikaz obrade rezultata, opisnim i vizuelnom prikazom boja koje su ispitanici birali DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

150

Kada se uporedi prosek sve tri boje odabrane za aktivnost učenja, može se zaključiti da dominiraju hladne boje kod oba pola, međutim kod žena je razlika između hladnih i neutralnih tonova svega 2,5% tako sa se dominacija ovih tonova može smatrati ujednačenom. Kod muškaraca su takođe sledeći po dominantnosti neutralni tonovi. Može se smatrati da su za aktivnost učenja najmanje poželjne tople boje, a poželjne su hladne i neutralne.

Slika 7.17: Grafički prikaz rezultata preferirane temperature boje za aktivnost razonoda razdvojenih na polove

Slika 7.16: Grafički prikaz prosečnih rezultata preferirane temperature boje za aktivnost učenje razdvojenih na polove

Aktivnost razonoda Analizom temperature preferiranih boja za aktivnost razonoda dobijeni su sledeći rezultati. Žene biraju hladne boje kao dominantne za sve tri boje površina (45%, 45% i 50%), kao manje dominantne boje biraju tople u slučaju boje osnove (12,5%) i boje fijoke (17,5%), kod boje polica ujednačene su tople i neutralne boje (25%). Kod muškaraca rezultati su slični, s tim da hladne boje dominiraju ubedljivije za sve tri boje površina (61,6%, 46,1% i 46,1%), kao manje dominantne boje su neutralne kao boje osnove i polica (23,1% i 30,8%) a kao boja fijoke to su tople boje (30,8%). Kada se uporedi prosek sve tri boje odabrane za aktivnost razonode, može se zaključiti da dominiraju hladne boje kod oba pola, gde se biraju u gotovo u polovini slučajeva, međutim kod žena su na drugom mestu tople boje a kod muškarace neutralne ali sa razlikom od svega 2% u odnosu na tople boje.


Slika 7.18: Grafički prikaz prosečnih rezultata preferirane temperature boje za aktivnost razonode razdvojenih na polove

Aktivnost spavanje/odmor Analizom temperature preferiranih boja za aktivnost spavanje dobijeni su sledeći rezultati. Žene biraju hladne boje kao vrlo dominantne za sve tri boje površina (60%, 55% i 52,5%), kao manje dominantne boje biraju neutralne u slučaju boje osnove (27,5%) i boje police (22,5%) kod boje fijoke ujednačene su tople i neutralne boje (22,5%). Kod muškaraca hladne boje dominiraju ubedljivije za boje osnove i fijoke (53,9%, 61,5%) a za 151

boje polica dominiraju neutralne (46,1%), kao manje dominantne boje su neutralne kao boje fijoke (23,1%) a kao boja osnove uednačene su neutralne i tople (23,1%).

Objedinjene vrednosti Kada se rezultati za oba pola objedine dolazi se do zaključka da hladne boje dominiraju za sve tri aktivnosti u većoj ili manjij meri. Za aktivnost učenja kod žena postoji ujednačenost hladnih i neutralnih boja, a za aktivnost razonode postoji tendencija i ka toplim tonovima, za aktivnost spavanja hladni tonovi su ubedljivo dominantni. Kod muškaraca postoji ubedljiva dominacija hladnih boja za sve tri aktivnosti, ali za aktivnosti učenja i spavanja postoji tendencija ka neutralnim tonovima.

Slika 7.19: Grafički prikaz rezultata preferirane temperature boje za aktivnost spavanje/odmor razdvojenih na polove

Kada se uporedi prosek sve tri boje odabrane za aktivnost razonode, može se zaključiti da dominiraju hladne boje kod oba pola prilično ubedljivo i za ovu aktivnost, biraju se u polovini slučajeva. U trećini slučajeva oba pola biraju netralne boje. Može se zaključiti da se tople boje za spavanje i odmor izbegavaju.

Slika 7.21: Grafički prikaz objedinjenih rezultata preferirane temperature boje za aktivnosti učenje, razonoda, spavanje/ odmor razdvojenih na polove

BOJE U GRUPAMA Analizom preferencije prema kategorijama boja iz tabele 1 rezulati su pokazali veliku razuđenost zbog čega je teško izdvojiti boje za zadovoljavajućim procentualnim vrednostima koje bi mogli nazvati dominantnim. Takođe se u nekim slučajevima mogli javiti statistički tačni rezultati koji mogu biti pogrešno interpretirani, na primer: za aktivnost učenja žene u 22,5 % slučajeva biraju narandžastu boju (prema vrednosti tona), međutim u relanosti od toga je 33% braon i 26% bež boja, što odgovara prirodnim bojama drveta. Da bi se izbegle pogrešne interpretacije rešenja i procentualno dovoljno dominantne boje, kategorije boja iz tabela 1 i 2 grupisane su prema sličnosti po sledećem principu:

Slika 7.20: Grafički prikaz prosečnih rezultata preferirane temperature boje za aktivnost spavanje/odmor razdvojenih na polove DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Crvene: crvena i narandžasta; žute; zelene: zelena i žuto-zelena; plave: plava i tirkizna; ljubičasto-roze: roze, ljubičasta i roze-ljubičasta; zemljane: braon, bež, krem; crna; siva; bela.

152

Aktivnost učenje Analiza preferencije boja za aktivnost učenja pokazuje sledeće razultate. Žene pokazuju prefernciju prema zemljanim bojama kao osnovnim u 32,5% slučajeva, zatim plavim bojama 25%, uz odsustvo bele i crne. Za boje fijoka nema jasne dominacije određene grupe boja plave i zelene boje su odabrane u 17,5% a samo 2,5% manje su ljubičasto-roze i zemljane, primetno je odsustvo crne. Kada se posmatraju boje police, crvena boja je dominantna 22,5%, slede je plave boje 15%. Muškarci za osnovnu boju preferiraju jednako plavu grupu boja ali i crnu (23%) izostaju crvena, žuta i bela, plavu grupu boja takođe preferiraju kao boju fijoka (30,8%) zatim sledi zelena grupa (23%) a nakon nje crvena (15,4%), zanimljiv je nedostatak crne i sive. Zelena grupa dominira pri izboru boje polica (30,7%), izostavljene su ljubičasto-roze i plave grupe.

Slika 8.23: Grafički prikaz preferiranih grupa boja za aktivnost učenje razdvojeno na polove

Slika 7.24: Grafički prikaz upoređenih vrednosti preferencije boja oba pola za aktivnost učenje

Aktivnost razonoda Slika 7.22: Grafički prikaz preferiranih grupa boja tri izabrane grupe površina za aktivnost učenje razdvojeno na polove

Kada se rezultati sve tri boje objedine dobija se prosečna preferencija boje za aktivnost učenja (slik 8.23.). Može se zaključiti da kod žena postoji tendencija ka zemljanim bojama (20%) ali i plavim bojama (19,17%), najmanja je tendencija ka sivoj, žutoj i crnoj boji. Kod muškaraca postoji tendencija ka zelenoj grupi boja (23,03%) zatim plavoj (17,93%) i crnoj (15,35%), najmanja je tendencija ka ljubičasto-rozoj, žutoj, sivoj i beloj boji. Spajanjem rezultata oba pola, dobija se paleta preferiranih boja za aktivnost učenja (slika 8.24.). Može se zaključiti da ispitanici u prostoru u kojem uče preferiraju zelenu grupu boja (23,03% + 15% = 38,03%), zatim plavu grupu (19,7 + 17,93% = 37,63%) i konačno prirodne boje (20% + 12,87 = 32,87%). Najmanje su zastupljene siva, bela i žuta boja. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Analiza preferencije boja za aktivnost razonoda pokazuje sledeće razultate. Žene pokazuju prefernciju prema ljubičasto-rozim bojama kao osnovnim u 32,5% slučajeva, zatim zelenim bojama 25%, slede je plave boje 17,5%, nedostaje siva boja. Kao boje fijoka ubedljiva je dominacija ljubičasto-roze grupe boja 35%, slede je zelene 17,5%. Kada se posmatraju boje police, ravnopravno su zastupljene ljubičasto-roze i zelene boje (25%) prate ih crvene, plave i zemljane (12,5%), izostaju žuta i siva. Muškarci za osnovnu boju preferiraju plavu grupu boja (30,7%), zatim zelenu (23,1%), slede ih ljubičastoroze i zemljane sa po 15,4%, nedostaju žuta, crna i bela. Plava grupa boja takođe je dominantna kao boja fijoke (30,7%), po 15,4% su zastupljene crvena, žuta, zelena i zemljana grupa, zanimljiv je nedostatak, crne, sive i ljubičasto roze grupe. Kao boja police jednako su zastupljene zelena i zemljana grupa (30,7%), slede ih plava i ljubičasto-roza grupa (15,4%), nedostaju žuta, bela, siva i crna. 153

Spajanjem rezultata oba pola, dobija se paleta preferiranih boja za aktivnost razonode. Može se zaključiti da ispitanici u prostoru u kojem se zabavljaju i druže preferiraju zelenu grupu boja (22,5% + 23,07 = 45,57%), zatim ljubičasto-rozu grupu boja (30,83% + 10,27% = 41,1%), i konačno plavu grupu (13,33 + 25,60% = 37,63%). Zelena boje je zapravo kompromis među polovima jer im je odnos prilično ujednačen, nasuprot sličnim odnosima među polovima ali u suprotnim smerovima za ljubičasto-rozu i plavu grupu boja. Najmanje su zastupljene siva, bela i crna boja.

Slika 7.25: Grafički prikaz preferiranih grupa boja tri izabrane grupe površina za aktivnost razonoda razdvojeno na polove

Kada se rezultati sve tri boje objedine dobija se prosečna preferencija boje za aktivnost razonode. Može se zaključiti da kod žena postoji tendencija ka ljubičastorozim bojama (30,83%) ali i zelenim bojama (22,50%), najmanje se preferiraju bela, crna i siva. Kod muškaraca postoji tendencija ka plavoj grupi boja (25,60%) zatim zelenoj (23,07%) i zamljanoj (20,50%), takođe se najmanje preferiraju bela, crna i što je najinteresantnoje crna nasuprot aktivnosti učenja u potpunosti nedostaje.

Slika 7.26: Grafički prikaz preferiranih grupa boja za aktivnost razonoda razdvojeno na polove DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Slika 7.27: Grafički prikaz upoređenih vrednosti preferencije boja oba pola za aktivnost razonoda

Aktivnost spavanje/odmor Analiza preferencije boja za aktivnost spavanje pokazuje sledeće razultate (slika 8.28.). Žene pokazuju ubedljivu prefernciju prema plavim bojama kao osnovnim u 37,5% slučajeva, zatim zelenim bojama 15%. Kao boje fijoka preferirana je takođe plava grupa boja 27,5%, slede je zelene 22,5%, zatim ljubičasto roza 15%. Kada se posmatraju boje police, ponovo je ubedljiva plava grupa boja (35%) prate je zemljana grupa (17,5%), izostaju žuta i crna.

Slika 7.28: Grafički prikaz preferiranih grupa boja tri izabrane grupe površina za aktivnost spavanje/odmor razdvojeno na polove 154

Muškarci za osnovnu boju preferiraju plavu grupu boja (30,7%), zatim ravnomerno zelenu i žutu (15,4%), nedostaje crna. Zelena grupa boja dominantna je kao boja fijoke (30,8%), sledi je plava sa 23%, nedostaje bela. Kao boja police dominira siva boja (23%) jednako su zastupljene zelena, plava i zemljana grupa (15,4%), nedostaje bela. Kada se rezultati sve tri boje objedine dobija se prosečna preferencija boje za aktivnost spavanja (slika 8.29). Može se zaključiti da kod oba pola postoji tendencija ka plavim bojama (33,33% žene, 23.03% muškarci). Takođe, polovi dele preferenciju i ka zelenim bojama, međutim kod muškaraca je ona približna plavim (20,53%), kod žena je razlika veća (16,67%). Kod muškaraca sledi siva (12,8%) a kod žena ljubičasto-roze (12,5%). Najmanja tendencija kod žena prema žutoj i crnoj boji, a kod muškaraca prema beloj.

7.4.4. REZULTATI ZA DIMENZIJU VREME Analizom podataka o vremeni provedenom u sobi dobijenih pomoću ankete dobijeni su sledeći rezultati. Muškarci i žene provode dnevno u proseku približno isto broj sati (žene 11h, muškarci 11,7h). Zanimljiv podatak je da isto vremena provode učeći (3,5h), ali i približno isto vreme u spavanju (žene 8h, muškarci 7,6h). Razlika postoji u vremenu provedenom u razonodi, muškarci se u sobi razonode više (8,5h), dok žene 5,7h. Ovu razliku je moguće objasniti većom sklonosti muškaraca da slobodne vreme provode koristeći računar za zabavu (kompjuterke igre, internet...)

Slika 7.30: Grafički prikaz ukupnog vremena provedenog u sobi i vreme provedeno za obavljanje navedenih aktivnosti razdvojeno na polove(levo) i prosečno (desno) Slika 7.29: Grafički prikaz preferiranih grupa boja za aktivnost spavanje/odmor razdvojeno na polove

Spajanjem rezultata oba pola, dobija se paleta preferiranih boja za aktivnost spavanje (slika 8.30.). Može se zaključiti da ispitanici u prostoru u kojem se odmaraju u bedljivo preferiraju plavu grupu boja (33,33% + 23,03% = 56,36%), zatim zelenu grupu boja (16,67% + 20,53% = 37,2%). Najmanje je zastupljena crna boja.

7.4.5. KOMBINACIJE BOJA Obzirom da su ispitanici imali zadatak da biraju po tri boje za svaku aktivnost, izvršena je analiza koje boje najčešće kombinuju sa preferiranim bojama za određene aktivnosti. Analizirane su prve dve boje po nivou preferencije za oba pola po aktivnostima. Za aktivnost učenje žene, kao što je utvrđeno pokazuju preferenciju ka „zemljanim“ i plavim grupama boja. Zemljane najčešće kombinuju sa hladnim bojama (47,2%) i to najčešće sa plavom grupom (22,2 %) zatim zelenom (19,4%). Plavu grupu s druge strane kombinuju sa toplim bojama (51,3%), pojedinačno to su „zemljanie boje“ uglavnom bež (16,2%), zatim žuta i narandžasta sa po 13,5% i ljubičasto-roze (10,8%). Može se izvesti zaključak da žene u slučaju kombinacije boja za učenje Slika 7.30: Grafički prikaz upoređenih vrednosti preferencije boja oba pola za aktivnost spavanje/odmor


155

biraju blago kontrastne kombinacije umerenih boja. Muškarci pokazuju tendenciju ka hladnim tonovima zelena i plava. Zelenu kao hladnu boju podjednako kobinuju sa hladnim i sa toplim bojama (35,7%) pri čemu dominira kombinacija sa hladnom plavom grupom boja (21,4%), zatim podjednako sa zelenom, crvenom, ružičasto-rozom i crnom (14,3%). Plavu grupu boja podjednako kombinuju sa hladnim i neutralnim bojama (50%) uz odsustvo toplih, i to podjednako sa „zemljanim“ i zelenim (25%), slede ih plava i siva (16,7%). Iz rezultata se može primetiti manja tendencija muskaraca ka kontrastnim kombinacijama. U slučaju aktivnosti razonode žene pokazuju tendenciju ka ljubičasto-rozoj grupi boja, koju najčešće kombinuju sa hladnim bojama (50%) i zelenoj grupi koju kombinuju i sa toplim i sa hladnim bojama 42%. Ljubičasto-roze boje se najviše kombinuju sa istom grupom 39,9% zatim zelenom 21,4 i plavim 16,6%. Zelene boje se najčešće kombinuju sa ljubičasto-rozom grupom (34,2%), zatim crvenom 13,2 i plavom 10,5%. Primetna je manja tendencija ka kontrastnim kombinacijama iako nije zanemarljiva. Muškarci u ovom slučaju prednost daju plavim bojama zatim zelenim. Plavu najčešće kombinuju sa neutralnim bojama (40%),

od kojih najviše sa „zemljanim“ i to braon (30%) zatim sa zelenom (25%). Zelenu s druge strane najviše kombinuju sa hladnim bojama (50%) od kojih najviše sa plavom (33,3%) ali kombinuju se i sa braon 25%, slede zelena i crvena 16,7%. Malo veću tendenciju muškarci ovde pokazuju prema kontrastnim kombinacijama plave sa braon. Kada je aktivnost spavanja u pitanju primetne su najmenje razlike među polovima. Žene pokazuju preferenciju prema plavoj grupi boja koju najčešće kombinuju sa istom grupom (39,4%), slede je „zemljane“ boje (10,5%). Muškarci biraju plavu i zelenu grupu. Plavu najčešće kombinuju sa zelenom grupom (27,8%) zatim sa ljubičastom (16,7%). Zelenu najčešće kombinuju sa plavom (33,3%) zatim sa zelenom, žutom i crnom (16,7%). Kod oba pola u ovom slučaju vrlo je mala tendencija ka kontrastnim kombinacijama. Na sledećim tabelama vizuelno su prikazane preferirane boje grupa površina nameštaja kao i prosečne preferencije za datu aktivnost. Boje su prikazane sa prethodno određenim prosečnim vrednostima svetline i zasićenja koje odgovaraju datim aktivnostima. Tabela 7.9: Prikaz preferiranih boja za sve tri grupe površina i prosečno za aktivnost učenje

UČENJE

Osnovna boja Boja fijoka

Boja polica

Prosečna boja

Prosečno zasićenje

žene

H:40; L:60

H:120; L:69

H:10; L:55

H:40; L:61

S:61

muškarci

H:240; L:41

H:203; L:58

H:120; L:48

H:120; L:49

S:58

Tabela 7.10: Prikaz preferiranih boja za sve tri grupe površina i prosečno za aktivnost učenje

RAZONODA


Boja polica

Prosečna boja


žene

H:300; L:52

H:280; L:50

H:120; L:58

H:290; L:56

S:65

muškarci

H:203; L:45

H:185; L:54

H:40; L:50

H:203; L:49

S:64

Tabela 7.11: Prikaz preferiranih boja za sve tri grupe površina i prosečno za aktivnost učenje

SPAVANJE


Boja polica

Prosečna boja


žene

H:240; L:53

H:240; L:57

H:240; L:61

H:240; L:57

S:52

muškarci

H:240; L:45

H:120; L:48

S:1; L:49

H:190; L:47

S:52


156

7.4.6. DISKUSIJA Zasićenje i svetlina Prema prethodnim istražvanjima čiji je predmet analize bila generalna preferencija polova prema tonu, zasićenju i svetlini boje došlo se do sledećih zaključaka (izdvojeni za svetlinu i zasićenje). Valdez i Mehrebijan (1994.) su pronašli da su zasićenje i svetlina u pozitivnoj korelaciji sa efektima boja na emocije, sličnog efekta na hromatske i ahromatske boje [37]. Primećeno je da se asocijacije i emotivne reakcije prema bojama drastično menjaju sa promenom tona i zasićenja (svetlo roza asocira na romantiku i nostalgiju, čak ima sedativni efekat, dok intenzivnija roza asocira na energičnost i razigranost, tamno zelena pokazuje konzervativnost i bogatstvo dok je svetlo zeleno-žuta moderna i prirodna) [38]. Lesli Harington (Leslie Harrington, LHcolor, a Center for Color Research and Consulting) naglašava da što je boja intenzivnija to jače stimuliše subjekta izazivajući psihološke reakcije. Čak i plava boja velikog intenziteta može biti stimulativna (plava se smatra smirujućom bojom) [39]. Prema Plateru (Plater, 1967) [40], muškarci imaji tendenciju ka intenzivnijim bojama od žena, a prema Meklnisu i Šeareru (McInnis and Shearer, 1964.) žene pokazuju tendenciju ka pastelnim bojama [41]. Skorije istraživanje Radelofa (Radeloff 1990.) potvrđuje prethodna istraživanja i otkriva da žene češće imaju omiljenu boju [42]. Ling, Robinson i Hurlbert 2003. takođe otkrivaju da muškarci preferiraju boje većeg zasićenja i niže-svetline, dok žene preferiraju manje zasićene i svetlije boje. Srednja preferencija žene prema bojama najača je za roze i lila, dok je kod muškaraca najniža preferencija u ovom regionu [43]. U istraživanju 2004. objašnjavaju razlike u preferencijama tona, zasićenja i svetline polno-specifičnim specijalizacijama u ranoj podeli posla, pri čemu su žene razvile veću osetljivost na boje i detalje [44]. Prema istraživanju boja u enterijeru Natalije Kov (Natalia Khouw. 1995), ispitanicu su najslabije ocenili prostore visoke hrometičnosti (zasićenja) i visokog kontrasta, okruženja obojena u tople tonove, srednje i visoke hromatičnosti ocenjena su kao neugodna i napadna. Enterijeri sa srednjom hromatičnošću i niskim kontrastom ocenjeni su kao privlačni i smirujući [45]. U ovom istraživanju, analizom rezultata za sve tri aktivnosti primećena je tendencija ispitanika ka srednje i blago zasićenim bojama, pri čemu su najveće vrednosti zabeležene za aktivnosti razonoda/druženje (64,4%) zatim učenje (59,3%) a najmanje za aktivnosti odmor/ spavanje (52,2%). Ovi razultati su očekivani, ako se predpostavi da tokom odmora ispitanici žele da izbegnu jake vizuelne stimulanse koji bi im ometali odmor, odvlačili pažnju ili ometali koncentraciju dok uče. Jedino tokom druženja i razonode vizuelni stimulansi su prihvatljiviji jer prostoru daju veću dinamiku i energičnost. Prema Zetlu (Zettl, 2005.) estetska energija boje određena je nivoom zasićenja, pri čemu visoko zasićeni crveni tonovi nose veću estetsku energiju od hladnih tonova [46]. Takođe Zelt savetuje da je najbolji DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

način da se smanji napadni i opterećujući uticaj visokoenergetskih boja u mirnim introspektivnim scenama, dodati im monohromatske komponente, ili ih potpuno izbeći. Kada se posmatra svetlina ispitanici u proseku biraju najsvetlije boje za aktivnost učenja (55,16%), dok za aktivnosti razonode i spavanja biraju približno iste svetline boja (razonoda 53%, i spavanje 52,2%), međutim razlike preferirane vrednosti svetline za sve tri aktivnosti su manje od 3%, što ih čini zanemarljivim. Zanimljivo je istaći da su razlike među polovima vezane za izbor zasićenja boje praktično zanemarljivi ( žene biraju blago zasićenije boje za aktivnost učenja, razlika je svega 4%). S druge strane kada se ispitanici razdvoje na polove po pitanju svetline razlike su značajnije. Žene biraju blago pastelne boje za aktivnost učenja (61,4%), dok muškarci biraju blago tamnije za aktivnosti spavanja i razonode. Muškarci biraju u sva tri slučaja tamnije boje od žena sa vrednostima 2-3 procenta manjim od 50% (sredina na skali svetline), odnosno boje bliže srednjoj svetlini. Razlika među polovima je u proseku 10%, pri čemu je najveća razlika je za aktivnost učenja. Moguće objašnjenje za blago svetlije boje za aktivnost učenja je potreba za više svetla tokom rada/ učenja, jer se na taj način bolje održava budno stanje. Rezultati potvrđuju ranija istraživanja koja govore da žene preferiraju pastelne tonove, a muškarci tamnije i intenzivnije. Tendencije žena ka svetlijim bojama moguće je objasniti njihovom većom osetljivošću na boje od muškaraca, prema tome biraju pastelnije boje čiji je efekat slabiji, manje nadražuju fotoreceptore, što je posebno pogodno za prostor u kome se provodi dosta vremena. Muškarci su u ovom slučaju birali boje srednjeg zasićenja i srednje svetline što ih čini intenzivnijim od pastelnih koje su birale žene, čime se takođe potvrđuju ranija istraživanja. Generalno manji intenzitet preferiranih boja je posledica zadatka da se biraju boje koje imaji konkretnu primenu u enterijeru. Može se izvesti preporuka da se prilikom dizajna nameštaja biraju srednje i blago zasićene vrednosti boje, odnosno treba birati „umerenije“ boje ako je prostor namenjen za učenje/rad ili odmor, dok za prostor za druženje mogu biti korišćene blago intenzivnije boje. Prostori namenjeni ženama mogu se opremati blago pastelnim bojama, a prostori za muškarce srednje svetlim ili blago tamnim bojama. Ukoliko je prostor namenjen za oba pola najbolje je izabrati boje srednje svetline. Treba izbegavati prelazak u krajnost, odnosno birati visoke vrednosti zasićenja na velikim površinama jer mogu opteretiti subjekta koji provodi vreme u tom prostoru prevelikim vizuelnim nadražajima, koji mogu ometati koncentraciju, iritirati, čineći prostor neugodnim. Ton koji ima zasićenje 100% predstavlja primarnu boju koja se nalazi na ivici točka boja, karakteriše je dominacija jedne talasne dužine svetlosti, ovakva boja jače stimuliše fotoreceptore u ljudskom oku, što može dovesti do zamora usled njihovog prezasićanja [47].

157

Ton boje Relativno skoro istraživanje McManus-a, pokazao je da 60% ispitanika smatra plavu najpoželjnijom bojom dok za žutu pokazuju najmanje interesovanje (istraživano je 8 glavnih boja) [36]. Grandjean je upoređivao efekte boja na procenu veličine sobe i psihološke reakcije, pri čemu je primetio da hladne boje kao što su plava i zelena čine prostor mirnim i povećavaju utisak prostranosti, s druge strane tople boje kao što su crvena, narandžasta i žuta čine prostor skučenijim, u isto vreme čine ga stimulativnijim [48]. Ispitanici doživljavaju prostore opremljene toplim bojama kao manje atraktivne i manje prijatne od onih opremljenih hladnim (Bellizzi & Crowley, 1983) [34]. Međutim, u drugim istraživanjima ispitanici su više pod uticajem kombinacije faktora ton, zasićenje i svetlina nego samo tonom, što donekle prikazuje i ovo istraživanje. Gerard i Iglesijas (Gerrard 1958; Yglesias et al. 1993) istraživali su fiziološki uticaj boja na čoveka, rezultati su im se razlikovali ali obojica dele isti zaključak, crvena boja izaziva ječe emocionalno uzbuđenje odnosno stimulativnija je od plave. Gerard je takođe otkrio da crvena izaziva najveću frekvenciju treptanja ljudskog oka, bela manje a plava najmanje [49]. Efekat boje je generisan pomoću akulturacije i fizioloških faktora koji jačaju jedan drugog. Crvena, kao boja najduže talasne dužine, je stimulativna boja koja „zarobi“ pažnju oka brže od ostalih. Boje kraće talasne dužine smiruju um. Ustvari, plava boja smanjuje krvni pritisak, puls i brzinu disanja. Fiziološke reakcije na boje razvijaju asocijacije prema bojama i još više učvršćuju njihove efekte. Pokazano je da crvena ima najači efekat na emocionalne promene, odnosno to je boja koja najviše stimuliše ljudske emocije [50]. Mehrabian i Valdez (A. Mehrabian, P. Valdez. 1994) su zaključili da su plava, plavo-zelena (tirkizna), crveno-ljubičasta, ljubičasta i ljubičasto-plava ocenjene kao najprijatnije boje, dok su žuta i žuto-zelena ocenjena kao najmanje prijatne. Žutozelena, plavo-zelena i zelena bile su najuzbudljivije, za razliku od ljubičasto-plave i žuto-crvene. Žuto-zelena je pokazala veću dominantnost u odnosu na crvenoljubičastu [37]. MekInis i Šearer (McInnis and Shearer 1964) pronašli su da žene više vole tirkiznu boju (plavozelena) od muškaraca, takođe su pronašli da 56% muškaraca i 76% žena preferira hladne boje i 51% muškaraca a 45% žene vole intenzivne boje [41]. Kada se porede hromatski i ahromatski tonovi, primetno je da ahromtaski tonovi izazivaju znatno manje pozitivne reakcije od hromatskih (29,2%), s tim da bela izaziva najbolje reakcije za razliku od crne i sive koja je uglavnom povezana sa negativnim emocijama (tuga, depresija, dosada, konfuzija..) Od hromatskih boja najpozitivnije reakcije izaziva zelena (asocijacije: priroda, relksacija, smirenost, sreća, mir, nada, uzbuđenje) sledi žuta (živahna, energična, sreće, zbuđenje, boja sunca, leta), zatim plava (sreća, smirenost, konfor, mir, nada, ali i depresija, samoća). Crvena izaziva podjednako pozitivne i negativne reakcije (ljubav, romansa ali i krv, zlo). Ljubičasta se povezuje sa srećom ali i tugom ,umorom, moći, strahom, dosadom, uzbuđenjem i komforom. Od međutonova najomiljeniji su plavo-zeleni zatim ljubičasto-crveni, žuto-crveni DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

(narandžasti) i ljubičasto-plavi [48]. Razlike među polovima u nekoliko izvora objašnjavaju se teorijom lovac-sakupljač. Oba pola pokazuju prirodnu preferenciju prema plavom spektru talasnih dužina, međutim vrh krive preferencija žena nalazi se bliže crvenom delu spektra, kao rezultat evolucije nad osnovnom univerzalnoj preferenciji prema plavoj. Kod muškaraca ovaj vrh bliži je zelenom delu spektra. Prema teoriji lovac-sakupljač, u ranom periodu razvoja ljudskog društva došlo je do polno-specijalizovane podele rada. Ženski mozak se specijalizovao za zadatke vezane za sakupljanje, što je podržano istraživanjima prostornovizuelnih sposobnosti. Ova specijalizacija podrazumeva izoštrene trihromatske adaptacije, osetljivost na crvene objekte (voće) na zelenoj pozadini(lišće, trava). Kao sakupljači žene su morale biti svesnije informacija o boji, kontrastu, detaljima od muškaraca lovaca. Ovim uslovljeno, trebalo bi se pojaviti veća sigurnost i veća stabilnost u ženskim preferencijama prema boje, što se u mnogmim istraživanjima i pokazuje. Alternativno objašnjenje za trihromatsku evoluciju je potreba da razlikuje suptilne promene u boji kože u vezi sa emotivnim stanjima i socijalno-seksualnim signalima, opet žene su izoštrile adaptacije za svoje uloge negovateljica i „empata“ [51]. U ovom istraživanju analizom temperature preferiranih boja izdvaja se zaključak da oba pola dele tendenciju ka hladnim bojama za sve tri aktivnosti. Za aktivnost učenja žene pokazuju visoku tendenciju i ka neutralnim bojama (hladne 37,5, neutralne 35%), kod muškaraca je slično ali su hladne ipak dominantnije (hladne 46,1% neutralne 33,3%) . Rezultat je očekivan jer je učenje aktivnost kojoj prija umirujuća okolina, čemu ove dve grupe boja doprinose uz odgovarajuću svetlinu i zasićenje. Za aktivnost razonode, kod žena se pored dominantnih hladnih boja javlja tendencija i ka toplim bojama, dok je kod muškaraca jasna dominacija hladnih tonova. Poznat je uticaj toplih boja na emocionalno uzbuđenje i povećanje energije što odgovara aktivnostima družanja i razonode. Žene pokazuju veću osetljivost ka crvenom spektru talasnih dužina, pa se moglo očekivati da izaberu boje iz ove grupe za aktivnost razonode. Kada je reč o odmoru, kod oba pola jasno dominiraju hladni tonovi, što je očekivano, zbog njihovog poznatog umirujućeg dejstva, čime se potvrđuju rezultati prethodnih istraživanja. Obzirom da je eksperiment rađen u junu, moguće je postojanje korelacije između atmosferske temperature i pereferencije prema bojama, što takođe može dati objašnjenje za dominaciju hladnih tonova. Predlog je da se eksperiment ponovi u zimskim mesecima. Daljom analizom rezultata preferencije prema bojama može se zaključiti da za aktivnost učenja žene pokazuju preferenciju prema „zemljanim bojama“ (bež, braon, krem) što odgovara boji drveta dajući prostoru neutralnu atmosveru pogodnu za učenje i rad, sledeće po preferenciji su plave boje koje takođe imaju umirujuć efekat, navode na razmišljanje. Zanimljivo je da žene izbegavaju crnu boju. Za razliku od žena za aktivnost učenja muškarci biraju zelenu grupu boja zatim plavu i 158

na kraju crnu, i u ovom slučaju umirujuća atmosvera u prostoru je postignuta ali je blago tamnija. Oba pola izbegavaju sivu, belu i žutu boju. Za aktivnost razonode žene najčešće biraju ljubičastorozu grupu boja koje unose energiju, razigranost, ljubičasti tonovi podstiču kreativnost a roze unose osećaj udobnosti i sigurnosti u prostor. Sledeće boje koje biraju su zelene koje unose život u prostor ali i umiruju. Sive i bele boje se izbegavaju jer unose„mrtvilo“. Muškarci biraju plave boje zatim zelene i „zemljane“, što je donekle suprotno od ženskih preferencija, može se predpostaviti da muškarci manje obraćaju pažnju na prostor u kome borave, odnosno manje im je bitan odabir boja jer se drže relativno slične palete kao i za aktivnost učenja. Interesantan je potpuni nedostatak crne boje. Oba pola izbegavaju belu, sivu i crnu boju. Za aktivnost odmora rezultati za oba pola se u velikoj meri poklapaju. Plave boje su dominantne, pretpostavlja se zbog njihovog umirujućeg dejstva, dokazano smanjuju krvni pritisak, mišićni tonus, slede ih zelene boje koje takođe imaju umirujuće dejstvo. Boje koje se izbegavaju su crna, bela i žuta. Takođe je bitno napomenuti da paleta koju biraju muškarci i u ovom slučaju ne pokazuje veće razlike u odnosu na druge dve aktivnosti. Zanimljiva je odbojnost prema žutoj boji za sve tri aktivnosti, to se može objasniti „efektom žute“ boje na posmatrača. Naime žuta je najsvetlija boja, koja stimuliše nervni sistem, predstavlja prvu boju koju uočimo zbog čega se koristi za znakove upozorenja. Iako izaziva pozitivne asocijacije, kada se njome oboje velike površine u prostoru iritiraju posmatrača (Color Matters, J.L. Morton) [52]. Ovoj tvrdnji doprinose rezultati istraživanja koji pokazuju da su ljudi izloženi crvenoj i žutoj boji izražavli viši nivo nervoze od onih koji su bili izloženi plavoj i zelenoj boji (Kwallek, Lewis, & Robbins, 1988; Mahnke & Mahnke, 1993) [48]. Primetna je i odbojnost prema ahromatskim bojama u većoj meri kod žena, muškarci biraju više ahromatsku crnu, jedino za aktivnost učenja, što potvrđuje razultate iz istraživanja Guilforda i Smita (1959) prema kome žene pokazuju veću odbojnost ka ahromatskim bojama. Prema istom istražvanju žene pokazuju veću svesnost prema bojama i ukus za boje im je fleksibilniji i raznolik [53]. Ovo je takođe potvrđeno činjenicom da su muškarci za sve tri aktivnosti koristili vrlo sličnu paletu boja, što se može objasniti ili nezainteresovanošću ili manjom osetljivosti na boje. Davanjem ispitanicima mogučnost da biraju po tri boje za svaku aktivnost, postojala je žalja da se odredi preferirana kombinacija boja, koja bi mogla poslužiti pri izboru boja za krajnji proizvod. Kombinovane boje u većini slučajeva ne ispunjavaju kriterijume vezane za postojeća pravila harmonije boja. Upoređivanjem, boja sa najvećom preferencijom za svaku aktivnost pojavili su se određeni obrasci. Učenje: Žene najčešće biraju kombinaciju „zemljane“ boje (braon, bež, krem) sa plavom i zelenom grupom boja. odnosno kombinaciju neutralnih i hladnih boja. Muškarci biraju kombinaciju zelene grupe boja sa DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

plavom ali i sa neutralnim bojama, u najvećoj meri drže se hladnog spektra boja. Razonoda: Žene kombinuju ljubičasto-rozu grupu boja sa istom grupom u najvećoj meri, sledeća je zelena. Zelenu najčešće kombinuju sa ljubičasto-rozom grupom, crvenom i plavom. Muškarci kombinuju plavu sa zemljanom braon zatim sa zelenom, dok zelenu kombinuju s plavom i opet sa braon. Spavanje: Žene biraju monohromatsku plavu paletu i kombinaciju plave sa zemljanim bojama. Muškarci najšeće plavu kombinuju sa zelenom grupom. Navedene kombinacije boja pokazuju blago veću naklonjenost žena ka kontrastnim kombinacijama, što se može objasniti sponenutom teorijom lovac-sakupljač, međutim preporučljivo je izvršiti dodatno istraživanje na ovu temu. Ispitanici najviše vremena u sobi provode u razonodi, stoga je preporuka da se paleta boja nameštaja prilagodi ovim aktivnostima, a s obzirom da je najveća razlika među polovima izražena upravo za ove aktivnosti, treba razmotriti ponudu u obe palete prilagođene polovima ili napraviti kompromis (korišćenjem plavih, zelenih i „zemljanih“ boja koje su zajedničke u preferencijama oba pola).

ZAKLJUČAK ISTRAŽIVANJA: Na osnovu ovog istraživanja mogu se izvići korisni saveti za upotrebu boja u dizajnu nameštaja, tako da pored dekorativne uloge dobije iznad svega ergonomsku ulogu. Ovim osobinama nameštaj kao proizvod na tržišti dobiće još jedan adut koji će ga izdvajati od konurencije. Poznato je da trend, moda i stil diktira nove moderne boje svake sezone, najviše u modnoj industriji i industriji potrošačkih dobara, srećom u industriji enterijera i arhitekturi ova pojava je sporija. Dizajneri nasuprot trendovima, treba da teže ka efektivnom dizajnu boja, koji je baziran na primenjenoj psihologiji boja, naravno to ne znači da treba podržavati jednoličnost i slepo praćenje naučnih rezultata, jer unificiranost i monotonost može stvoriti suprotan efekat. U ovom slučaju ispitanici su većinom birali umerene, smirujuće hladne i neutralne boje, srednje zasićenosti i svetline. Moja lična bojazan je da se time dobija previše umirujuć ili čak uspavljujuć prostor. Istraživanja stresa su pokazala da stanja senzorne prevelike stimulacije (overstimulation) i premale stimulacije (understimulation) mogu da pokrenu disfunkcije u organizmu [33]. Ovo je često zanemareno od strane dizajnera. Zbog čega je važno pridržavati se jednog od najvažnijih pravila dizajna – integrisati varijacije i stimulacije objekata u vizuelnu hijerarhiju, i kreirati ravnotežu premale i prevelike stimulacije. Drugim rečima ovaj konkretan nameštaj za studentsku sobu, treba da bude dominantno u blagim, smirujućim bojama ali treba uvesti i ravnotežu dodavanjem manjih elemenata koji su stimulativni, energični, sprečavaju premalu stimulaciju senzora. 159

7.5. IZABRANE BOJE ZA MULTIFUNKCIONALNI NAMEŠTAJ NAMENJEN STUDENTSKOM SMEŠTAJU Zahvaljujući obavljenom istraživanju i na osnovu dobijenih rezultata moguće je odrediti paletu boja koja će biti upotrebljena na krajnjem proizvodu, odnosno u kojim bojama će biti dostupan na tržištu, s tim da ove boje ne zadovoljavaju samo estetske potebe već podržavaju i aktivnosti kojima je prostor namenjen čineći ga ugodnijim i efikasnijim. Analizom rezultata došlo se do zaključka da oba pola preferiraju hladne tonove, posebno plave i zelene, (muškarcima su ovi tonovi primarni za sve tri aktivnosti), takođe “zemljani” tonovi prisutni su u gotovo svakoj kombinaciji boja u ne zanemarljivom procentu, posebno za aktivnosti učenje i razonoda. Kao što je već rečeno ispitanici najviše vremena provode u razonodi, međutim razlike među polovima su upravo za ovu aktivnost najveće. Kao rešenje nameće se kompromis sličnosti u preferencijama prema plavoj i zelenoj boji. Naime kao noseće boje proizvoda odabrane su boje izvedene iz ove dve: tirkizna (nalazi se između plave i zelene, predstavlja osnovu inspiracije za dizajn rešenje nameštaja koje je predstavljeno) i zeleno-žuta (moderna boja koja se povezuje sa mladošću i rastom).


Da bi se ovaj proizvod učinio zanimljivijim za potencijalnog potrošača uvedene su dodatne kombinacije boja koje pružaju mogućnost personalizacije čime se upotpunjuje ideja modularnosti. Ciljnu grupu kojoj je nemenjen nameštaj čine mladi ljudi, i u skladu sa tim, poštujući rezultate obavljenog istraživanja odabrane su sledeće kombinacije boja i površina koje odišu modernim duhom i razigranošću boja:

ZELENA BOJA U KOMBINACIJI SA RAZLIČITIM VRSTAMA FURNIRA („ZEMLJANE BOJE“) Ova kombinacija podseća na period 70tih godina, međutim modernost nije izgbljena, ček je naglašena jer je „retrno“ dizajn poslednjih godina popularan. Pored toga, rezultati istraživanja pokazuju da je ova kombinacija najpoželjnij za aktivnost učenja. (slika 7.31 - 33). Slika 7.31: Kombinacija tamno braon furnira („zebra“ furnir) razigrane teksture koja podseća na zebrino krzno, i mladalačke zelene boje. Dodata je i topla žuta boja čija je svrha vizuelno nadraživanje tokom druženja, kao kontrast umirujućoj atmosveri zelene i boje drveta.

160

Slika 7.32: Kombinacija tamno braon furnira („zebra“ furnir) razigrane teksture koja podseća na zebrino krzno, i mladalačke zelene boje pri čemu su ovde naglašenije pruge. Dodata je i narandžasta boja čija je svrha vizuelno nadraživanje tokom druženja, kao kontrast umirujućoj atmosveri zelene i boje drveta.

Slika 7.33: Kombinacija zelene boje sa svetlim furnirom napravljenim od kineskog jasena, za one koji vole svetliji prostor.


161

TIRKIZNA (PLAVA) BOJA U KOMBINACIJI SA FURNIROM („ZEMLJANA“ BRAON BOJA) Ova kombinacija pomalo neočekivana, naglašava snagu vode u prirodi, ispunjava prostor pozitivnom energijom a iako je izrazito hladna boja podseca na toplo leto (slika 7.34.)

Slika 7.34: Tirkizna boja u kombinaciji sa braon „zebrano“ furnirom, kojima je dodat jedan element u beloj boji.


162

LJUBIČASTA BOJA U KOMBINACIJI SA FURNIRIMA NEUTRALNIH „ZEMLJANIH“ BOJA.

Ova boja nikako se nije smela zanemariti jer se u istraživanju pojavila, kod žena, kao najpoželjnija boja za razonodu. Zbog svoje upečatljivosti i sposobnosti da vizuelno dominira prostorom, ljubičasta je kombinovana sa furnirom od kineskog jasena koji svojom svetlinom umanjuje njenu dominaciju. Taburei i jedna polica obojeni su neutralnom belom bojom kako bi se sprečilo stvaranje iritirajućeg prostora, i kako bi lepota ljubičaste boje došla do punog izražaja (slika 7.35.)

Slika 7.35: Kombinacija ljubičaste boje sa furnirom od kineskog jasena i elementima obojenim belom bojom.


163

KOMBINACIJA CRNE I BELE BOJE Da bi se zadovoljile potrebe potrošača koji možda ne vole boje s jedne strane i radi postizanja univerzalne elegancije s druge strane, uvedena je i crno bela kombinacija. Ovakva kombinacija boja dovodi do izražaja formu nameštaja, pokazujući da može biti vrlo elegantna i nimalo neutralna (slika 7.36.).

Moguće je dodati elemente u nekoj od dostupnih boja čime se dobijaju interesantni rezultati u prostoru (slika 7.37. ) koji mogu izazivati pozitivne nadražaje kod posmatrača, čime se smanjuje monotonost prostora. Skriveni elementi mogu biti u različitim bojama, što upotpunjuje faktor iznenađenja kada studentu dođu prijatelji, svaki ima mogućnost da dobije tabure u svojoj omiljenoj boji.

Slika 7.36: Crno bela kombinacija boja multifunkcionalnog nameštaja.

Slika 7.37: Crno bela kombinacija nameštaja uz dodatak ljubičastih elemenata.


164

KOMBINACIJA PASTELNIH BOJA I FURNIRA OD KINESKOG JAVORA Za potrošače koji žele izrazito smirujući diskretniji prostor, dostupan je nameštaj nežnih pastelnih boja, dobijenih ublažavanjem odabranih zasićenih boja dodatkom bele komponente. Pastelna plava u kombinaciji sa kineskim jasenom učiniće prostor svežim, udobnim i opuštajućim. Dodatkom pastelno žute

(krem) boje unosi se doza topline i sprečava preteranu opuštenost koji može da izazove plava. Uvedena je i pastelna ružičasta boja u kombinaciji sa žutom, što će biti posebno primamljivo ženskom delu ciljanog tržišta ali i svima koji žele atmosveru dečije razdraganosti. Iako tople boje one deluju umirujuće ali u isto pokreću pozitivnu dozu uzbuđenja (slike 7.38 - 7.39.)

Slika 7.38: Kombinacija pastelne ružičaste i pastelne žute boje sa furnirom od kineskog jasena

Slika 7.39: Kombinacija pastelne plave boje i kineskog jasena uz dodatak neutralne bele sa jedne strane i kombinacija sa veselom pastelnom žutom s druge strane


165

Predviđeno je da u prodaji budu dostupni moduli sa površinama obloženim bojama i furnirima prikazanim na slici 7.40. Kupac će imati priliku da odabere kombinaciju koja njemu najviše odgovara, time dobija priliku da svoj prostor učini posebnim i sebi svojstvenim. Kao dodatna mogućnost biće omogućena prodaja zasebnih modula čime kupac dobija slobodu da nameštaj prilagodi svom prostoru i svojim potrebama. Ovo je posebno korisno u slučaju polica jer se mogu sklopiti od niza boja, kupovinom dodatnih elemenata police, mehanizama za pričvršćivanje i šipki moguće je promeniti formaciju polica po želji. Takođe moguće je brzo i lako organizovati skladišni prostor kupovinom dodatnih pregrada.

Slika 7.40: Opcije završne obrade površine i tekstila, predviđene za prodaju


166

8. ZAKLJUČAK

J

edan od glavnih ciljeva izrade ovog rada je podizanje svesti, prikupljanje i proširenje znanja o bitnosti planskog, struktuiranog ali i strateškog razvoja proizvoda iz perspektive industrijskog dizajna uz naglašavanje njegove neraskidive povezanosti sa ostalim inženjerskim ali i kreativno - vizuelnim oblastima. Najbolji način da se ovakva znanja prikupe i upotrebe je njihova primena na konkretan problem, odnosno razvoj konkretnog industrijkog proizvoda. Nameštaj kao tipičan predstavnik industrijskog dizajna bio je najadekvatniji model za primenu prikupljenih znanja. Glavni razlog za to je njegova sveopšta prisutnost, naime svako je u kontaktu s ovim proizvodom, opšte su poznate sve njegove varijacije i funkcije, zbog čeka je prosečnom čitaocu lakše razumevanje teoriski obrađenih procesa na konkretnom primeru. Prilikom izrade ovog rada, odnosno razvoja koncepta nameštaja velika pažnja posvećena je primeni osnovnih principa industrijskog dizajna (funkcionalnost, ergonomija, ekonomija, estetika) prema kojima je osmišljena i strukrura samog rada. U teorijskom delu obrađen je veliki broj faktora koji mogu da utiču na dizajna nameštaja, gde je posebna pažnja posvećena, pojmu funkcionalnosti i ergonomije. Ovi pojmovi su sačinili moglo bi se reći “kičmu” rada, na koju su nadograđeni ostali aspekti. Na osnovu ovih teorijskih osnova određen je pravac razvoja proizvoda gde je u centralni položaj postavljen korisnik kome se podređuje svaki elementu u prostoru, što je vrlo važna činjeca kada se zna da se razvija nameštaj koji čovek upotrebljava veći deo svog vremena. U skladu sa preduzetim pravcem obrađene su teorijske osnove estetskih načela oblikovanja i principa forme ali iz perspektive dizajna nameštaja. Četvrti princip industrijskog dizajna, ekonomija obrađen kroz detaljan opis procesa istraživanja razvoja i dizajna proizvoda kako iz proizvodne tako i iz marketinške perspektive. Teorijske osnove su obrazovale čvrstu bazu znanja za praktičan deo rada. Odabran je razvoj jednog nekonvencionalnog sistema nameštaja čija je svrha da život studenta učini maksimalno komfornim i udobnim u uslovima ograničenog prostora. Vizija kojom sam se vodio je stvaranje prostora koji je prostran, sačinjen od elemenata koji zadovoljavaju većinu potreba, dobro organizovanih, lako dostupnih, koje ne opterećuju prostor kako fizički tako i vizuelno (odnosno da se izbegne slika malog prostora, pretrpanog stvarima, gde se osoba ne može okrenuti a da nešto ne sruši). Da bi se ova vizija uspešno realizovala primenjen je dobro struktuiran razvojni proces od pet koraka opisan u teorijskom delu rada, koji se može nazvati “receptom” za razvoj proizvoda. Primena ovog procesa je obezbedila određenu kontrolu nad razvojem proizvoda, drugim rečima, u svakom momentu znao se cilj kome se teži, put kako do njega doći i koraci koji se pri tome trebaju preduzeti, što je na kraju rezultiralo proizvodom koji uspešno ispunjava postavljene ciljeve. DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Prvi korak ka ostvarenju cilja sastojao se od istraživanja tržišta i ciljne grupe kojoj je namenjen nameštaj. Obrazovan je profil osobe koja koristi ovaj nameštaj na osnovu čega je isplaniran dalji tok istraživanja. Posećeni su domovi Univerziteta u Novom Sadu gde su prikupljeni vredni podaci o raspoloživom prostoru koji studenti imaju na raspolaganju kao i struktura i dimenzije nameštaja koji koriste. Kao posebno koristan način prikupljanja podataka pokazalo se intervjuisanje stanara, što je pomoglo u određivanju relanih potreba koje treba ispuniti dizajnom nameštaja. Na osnovu prikupljenih podataka obređeni su ciljevi razvoja, koji su rezultirali odabirom ciljnih specifikacija, odnosno konkretnih fizički merljivih kriterijuma koje krajnji proizvod treba da ispuni. Da bi se pravac razvoja konkretizovao određena je izjava koja opisuje okvirni problem dizajna: „poboljšati iskorišćenost životnog prostora studenta, uz ostvarivanje prijatnog okruženja koje podržava svakodnevne aktivnosti i potrebe studenta“. Daljim koracima generisanja koncepta razvijen je sistem multifunkcionalnog nameštaja koji u malom prostoru objedinjuje veliki broj elemenata: 8 fioka, 4 taburea, fotelju, krevet, radni sto, stočić i ormar. Vrlo je važno istaći da predstavljeni koncept multifunkcionalnog nameštaja namenjenog studentskom smeštaju uspešno ispunjava postavljene ciljeve razvoja i ciljne specifikacija što ovaj proces čini uspešno realizovanim. Pregled rezultata ispunjenja ciljnih specifikacija i njihov odnos sa trenutnim stanjem u posećenim studentskim sobama može se videti u radu. Analizirajući rezultate rada očigledan je zaključak da koncept predstavljenog nameštaja štedi raspoloživi prostor jer nudi veći broj komada nameštaja koji ispunjavaju raznovrsne zahteve stanara, pri čemu se ne gubi na funkcionalnosti. Naime, prostor za odlaganje stvari drastično je povećan, radna površina je bolje organizovana a veliku vrednost predstavlja postojanje kutka za opuštanje i razonodu koji se sastoji iz fotelje i stočića. Zanimljivo je da svi ovi komadi nameštaja zauzimaju čak i manje prostora nego postojeći osnovni komadi nameštaja u studentskoj sobi, čineći prostor prostranijim i prohodnijim. Bitno je naglasiti da su svi komadi nameštaja dimenziono određeni tako da ispunjavaju standarde ne samo fizičke već i kognitivne ergonomije. Radi dodatnog povećanja kvaliteta prostora u kome student provodi veliki deo vremena, izvršeno je istraživanje odnosa preferencija boje nameštaja i aktivnosti u studentskoj sobi, čiji je cilj bilo određivanje boja u prostoru koje najbolje utiču na aktivnosti, učenje, druženje/razonodu i spavanje/odmor. Na ovaj način postojala je žalja da se boja kao estetski element upotrebi na višem nivou, kao element koji podržava aktivnosti u sobu povećavajući udobnost i produktivnost. Postoje preporuke dizajnera o upotrebi boja u enterijeru, međutim mali broj istraživanja rađen je na ovu temu. 167

Postojala je želja da se ovim istraživanjem preporuke potvrde, što je uspešno urađeno. Ovim radom na praktičan način uspešno je prikazan proceses razvoja jednog proizvoda iz perspektive industrijskog dizajna, pri čemu je naglašena multidisciplinarnost i važnost struktuiranog pristupa razvoju jer se time povećava potencijal za uspeh proizvoda i u svakom trenutku se pravac razvoja drži pod kontrolom štedeći vreme i resurse. Proces razvoja proizvoda u ovom radu ispraćen je do koraka čiji je rezultat koncept proizvoda. Preporuka za dalje analize je detaljna obrada koraka koji slede posle razvoja koncepta, odnosno procesi testiranja koncepta, a pre svega sama prozvodnja. Takođe preporuka za dalja


istraživanja je analiza primene ekološki prihvatljivih materijala i procesa u dizajnu nameštaja (moral u dizajnu) što nije u željenoj meri obrađeno u ovom radu. Pored toga interesantan je pojam ponovne upotrebe starih komada nameštaja, koji uz određene ispravke mogu postati novi moderan nameštaj, čime se na naki način reciklira stari,a što je najvažnije štede se ograničeni prirodni resursi. U okviru istraživanja preferencija boja u enterijeru preporuka za dalja istraživanja je odnos preferencija kontrasta boja u enterijeru i njihov uticaj na doživljaj udobnosti, kao i razlike među polovima vezane za preferenciuju nivoa kontrasta boja, što se kao razultat pojavilo i u ovom istraživanju ali u nedovoljnoj meri da bi se doneli zakljčci.

168

9. LITERATURA [1] History,Theory and Practice (HTP) of Product Design. Bernhard E. Bürdek. Birkhäuser – Publishers for Architecture Basel • Boston • Berlin, 2005. [2] Dizajn. Vasiljević M. Elit - Beograd. Beograd. 1997. http://www.dizajnzona.com/forums/lofiversion/ index.php/t32056.html [3] Osnovi Marketinga, David Jobber i John Fahy, prevod na srpski Hasan Hanić, 2006 (UK) [4] Bodyspace : Anthropometry, Ergonomics, and the Design of Work. Stephen Pheasant. 1996.London [5] What is Ergonomics. Megha Tiwari. Published: 8/7/2010 http://www.buzzle.com/articles/what-isergonomics.html

[18] Industrijski dizajn. Miroslav Fruht. 1981. Beograd [19] OSNOVI GRAFIČKOG DIZAJNA. mr Dragan Marković i dr Dragan Cvetković. 2009. Beograd [20] NCIDQ Study Help, blog. Chapter 23- Elements of Design http://ncidqstudyhelp.blogspot.com/2010/11/chapter23-elements-of-design.html [21] Kompletan grafički dizajn. Ryan Hembree. 2008. Beograd (Srpsko izdanje) [22] Psihologija boja(članak). Nikolina Ljepava. April 2, 2010 http://www.nikolinal.com/2010/04/02/psihologijaboja/

[6] THE RULES OF WORK, A Practical Engineering Guide to Ergonomics. Dan MacLeod. 2000. London UK

[23] Industrijski dizajn (Marketing aspekti industrijskog oblikovanja proizvoda dobrog kvaliteta). Petra i Milan Galogaža. Novi Sad 2002.

[7] Ergonomics and Design, A Reference Gude, Allsteeloffice inc. Scott Openshaw, Erin Taylor. 2006. Muscatin, USA

[24] Menadžment i industrijski dizajn, odabrana poglavlja. dr Slobodan Stefanović, doc. dr. Radoje Cvejić, dr Dragana Petrović

[8] What is Cognitive Ergomonics? parts 1, 2, 3. Kimball Office Social Media Team, KimballOfice company http://blog.kimballoffice.com/tag/cognitiveergonomics, 2010.

[25] Uticaj dizajna na konkurentnost proizvoda u marketingu. Mr Ljiljana Novaković. 2002. Beograd

[9] Članak: Kako da produžiti životni ciklus proizvoda?. Slavko Vujnović, PERFTECH Beograd. 10. 09. 2008. http://www.ekapija.com/website/sr/page/192003 [10] What is Product Design?. Laura Slack, 2006. Mies Switzerland [11] Materials and Design. Mike Ashby and Kara Johnson. 2002. Oxford, UK

[26] Dizajn i razvoj proizvoda. dr Dragan Cvetkovic. Beograd 2011. [27] http://www.resourcefurniture.com/ [28] http://www.grass.at/ [29] Ergonomics for Designers, VCR Articles: Ergonomics (1997-2010) http://www.valuecreatedreview.com/ design.htm

[12] The Design Guidelines Collaborative Framework, A Design for Multi-X Method for Product Development. Stefano Filippi, Ilaria Cristofolini. 2010. London

[30] Cognitive ergonomics: making sense with design. Dan MacLeod. Publication: Industrial EngineerDate: Monday, March 1 2004 http://www.allbusiness.com/human-resources/ workplace-health-safety/765848-1.html

[13] Kompanija Steelcase, 2010. http://www.steelcase.rs/sr/kompanija/ odr%C5%BEivi%20razvoj/stranice/main.aspx

[31] Universal Principles of Design. William Lidwell, Katrina Holden, Jill Butler. 2003. Gloucester, Massachusetts, USA

[14] Engineering Design.G. Pahl and W. Beitz J. Feldhusen and K.-H. Grote. London UK Springer (2007)

[32] Design of Everyday Things. Donald A. Norman. New York 1990.

[15] Menadžment u modernom biznisu. Dr Života Radosavljević, Dr Radovan Tomić. Beograd. 2007. [16] Teorija dizajna za likovnu struku. Miroslav Fruht. 1990. Beograd [17] Grafičko oblikovanje i pismo. Mr Slobodan Nedeljković i Miodrag Nedeljković. 2006. Subotica DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

Reference istraživanja: [33] Gerhard Meerwein,Bettina Rodeck,Frank H. Mahnke 1998. Color: communication in architectural space. Birkhäuser Verlag AG, Basel (Switzerland) [34] Bellizzi, J. A. & Crowley, A. E. (1983). The effects of color in store design. Journal of Retailing, 59, 21-45. 169

[35] Oberfeld D, Hecht H, Gamer M. 2010. Surface lightness influences perceived room height. THE QUARTERLY JOURNAL OF EXPERIMENTAL PSYCHOLOGY, Vol. 63, Iss. 10, 2010 [36] Heinrich Zollinger, 1999. Colr: A Multidisciplinary Approach. VHCA, Verlag Helvatica Acta, Zürich (Switzerland) [37] Valdez, P. & Mehrabian, A. (1994). Effects of Color on Emotion. Journal of Experimental Psychology. Vol. 123, Issue 4 [38] 4imprint.inc. (2008). Color Choices Matter http://info.4imprint.com/wp-content/uploads/ Blue%20Paper%20Color.pdf [39] Jean Naya, Steelcase.inc (2004). Color: A powerful mood - altering tool. Article 360. http://www. oneworkplace.com/pdfs/whitepapers/ ColorAMindAlteringTool.pdf [40] Plater, G. (1967). Adolescent preferences for fabric, color, and design on usual task. Unpublished master’s thesis, Indiana State College, Terre Haute, Indiana [41] McInnis, J. H. & Shearer, J. K. (1964). Relationship between color choices and selected preferences for the individual. Journal of Home Economics, 56,181187. [42] Radeloff, D. J. (1990). Role of color in perception of attractiveness. Perceptual and Motor Skills, 71, 151-160 [43] Hurlbert A C, Ling Y, Sweeting L, 2003, “Real men don’t like pink”: Sex differences in colour preference” Perception 32 ECVP Abstract Supplement [44] Ling Y, Robinson L, Hurlbert A, 2004, “Colour preference: Sex and culture” Perception 33 ECVP Abstract Supplement

[51] Hurlbert A.C., Ling Y.2007. Biological components of sex differences in color preference (2007) Current Biology, 17 (16) [52] J.L. Morton. Color and Vision Matters, online article: www.colormatters.com [53] Guilford, J. P. & Smith, P. C. (1959). A system of colorpreferences. The American Journal of Psychology, 73 (4), 487-502.

Reference slika: [1] http://homesweetyhome.com/furnitureaccessories/modern-outdoor-furniture-by-patriciaurquiola.html [2] http://www.designboom.com/weblog/cat/8/ view/12929/gal-ben-arav-bamboo-bench.html [3] http://www.behance.net/gallery/SIMPLE-outdoorcollection-(new-pictures)/197955 [4] http://www.militaryandcamping.com.au/campingequipment-chairs-c-21_95.html [5] http://www.starck.com/en/design/categories/ furniture/chairs/ [6] http://3rings.designerpages.com/2009/10/26/atneoconeast-allermuirs-jaks-modular-seating/ [7] http://www.chairsplastic.com/plastic-lounge-chairs/ gallery [8] http://antiqueroyale.com/what-is-louis-xv-furniture. html [9] http://www.putnams.co.uk/sitting.htm; http:// purecontemporary.blogs.com/behind_the_ curtains/2006/11/body_positionin.html [10] Bodyspace : Anthropometry, Ergonomics, and the Design of Work. Stephen Pheasant. 1996.London

[45] Natalia Khouw, 1995. Gender and the Meaning of Color in Interior Environments, online article www. colormatters.com

[11] http://www.eero-aarnio.com/

[46] Zettl, H. (2005). Sight, Sound, Motion: Basic Media Aesthetics. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. 53-70, 73, 77-78.

[13] http://www.jaspermorrison.com/html/4925928. html

[47] http://courses.csail.mit.edu/6.831/archive/2008/ lectures/L19-color-design/L19-color-design.html [48] Kaya, Naz Epps, Helen H. 2004. Relationship between color and emotion: a study of college students. College Student Journal. Project Innovation (Alabama, USA), Date: Sept, 2004 Source Volume: 38 Source Issue: 3 (link ako ne valja referenca http://www.freepatentsonline.com/ article/College-Student-Journal/123321897.html) [49] Kurt Nassau, 1998. Color for Science, Art and Technology. Elsevier Science B.V. [50] Hye-Ryeon Jin, Mi Yu, Dong-Wook Kim, Nam-Gyun Kim And Sung-Whan Chung, 2009. Study on Physiological Responses to Color Stimulation. Chonbuk National University, Korea DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

[12] http://www.dagandesign.com/puzzle_winerack. php

[14] http://mocoloco.com/archives/000924.php [15] http://tesolinandestadieu.typepad.com/tesolin_ and_estadieu/2005/09/index.html [16] http://www.architonic.com/pmsht/isokon-stoolround-tray-isokon-plus/1002717 [17] http://mocoloco.com/archives/001532.php [18] Ergonomics and Design, A Reference Gude, Allsteeloffice inc. Scott Openshaw, Erin Taylor. 2006. Muscatin, USA [19] http://blog.kimballoffice.com/tag/cognitiveergonomics [20] http://legarefurniture.com/ [21] http://gmmurgirl.hubpages.com/hub/Great-Space170

Saving-Furnitures-and-Ideas [22] http://mein-casulo.de/en/en_index.htm [23] http://www.creativeindustrialobjects.com/ [24] http://www.flyingbeds.com/ [25] http://www.monkeedesign.com/industrial-designblog/2009/3/26/transformersthe-house-trainedversions.html [26] http://www.yankodesign.com/2010/09/08/ hanging-on-the-drying-rack-chair/ [27] http://www.yankodesign.com/2010/09/09/tableon-the-wall/ [28] http://www.modernfurnituredesigners. interiordezine.com/classic-furniture/marcel-breuercesca-chair/ [29] http://walyou.com/how-to-make-a-coffee-tablefrom-magazines/; http://tesolinandestadieu. typepad.com/ [30] Materials and Design. Mike Ashby and Kara Johnson. 2002. Oxford, UK [31] http://www.h220430.jp/index1 [32] http://foodfordesign.blogspot.com/2007/03/ gardening-bench-jurgen-bey.html [33] http://www.berhin.se/furniture/@-space [34] http://www.bility.is

harmony-sofa [47] http://homedesigninterior.com/2009/12/13/ modern-console-bookshelves-and-drawer-chestfrom-katz/#more-3902 [48] http://www.sa-rah.com/minimalist-slim-tablefurniture-design-by-meneghello-paolelli/slimwhite-table-3/ [49 http://submit-designs.com/yin-yang-chairfurniture-from-two-elements-harmony-by-nicolasthomkins/ [50] http://www.trendhunter.com/trends/giant-spiderweb-bookcases-designed-as-part-of-an-art-baselmiami-show#!/photos/32701/1 http://www.modernfurnitureidea.com/cute-andappealing-furniture-for-living-room-decor/ http://www.trendhunter.com/trends/the-quadbook-shelf-angular-storage http://repairs-home.com/interior-design-a-techno/ [51] http://www.trendhunter.com/cool-hunting/ category/furniture-design [52] http://www.kevinkellyinteriors.ie/blog/2011/04/ step-back-to-the-seventies/ [53] http://www.bodosperlein.com/site/ [54] http://www.arashandkelly.com/Big_Clip.htm

[35] http://hivemodern.com/pages/products. php?sid=3262

[55] http://vietdaikynguyen.com/v2/sciencetechnology/6-science-technology/622-t-l-hoan-homt-bi-n-cha-co-li-gii

[36] http://charliegower.typepad.com/ tantramar/2006/09/the_london_desi.html

http://thegoldenproportion.blogspot.com/2010/11/ golden-ratio.html

[37] http://www.shedesign.no/index.php?/work/fofo/ [38] http://www.trendhunter.com/trends/decorativefurniture-bookshelf-by-rick-ivey-ontario [39] http://www.tomdixon.net/products/fresh-fat-chair [40] http://www.bonluxat.com/a/konstantin-grcicmiura-barstool.html [41] http://www.luxurylaunches.com/decor/ghost_ clear_glass_chair_isnt_scary_at_all.php [42] http://www.kibardin.com/collection/collection3/ deep-forest-chair.aspx [43] http://www.modernchairdesign.com/woodenchair/chair-for-public-spaces-called-simpliseat-bymaksim-shniak/ [44] http://wesleying.org/2011/04/27/green-streetpresents-the-peacock-the-turtle-dove-exploringyiddish-and-anglo-american-song-traditions/ http://s530.photobucket.com/albums/dd341/mojo1 71/?action=view¤t=frog51.jpg&newest=1 http://www.scientiareview.org/pdfs/142.pdf [45] http://www.enterijer.rs/police [46] http://www.sohoconcept.com/products/sofas/ DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

[56] http://www.homecreat.com/2011/01/30/ decoration-furniture-special-chinese-new-year2011/ http://underpaintings.blogspot.com/2010/06/ misconceptions-about-golden-ratio.html [57] http://library.thinkquest.org/05aug/01274/ phibeauty3.htm [58] http://www.neathome.net/modern-minimalistfurniture-collection-by-ubica-id/contrast-furniturecollection-by-ubica-id-3 [59] http://realworldthinking.co/the-golden-rules-byolivia-lee/ [60] http://www.dezeen.com/2010/11/15/an-furnitureby-kamkam/#more-104220 [61] http://roomartdecoration.com/push-table-diningset-by-svilen-gamolov.html [62] http://www.yankodesign.com/2008/06/20/theline-king/ [63] http://www.archithings.net/single-line-furnituredesigned-by-yuppie-hippie [64] http://www.idbest.com/3201/hand-crafted-woolrugs-and-poufs-by-gandia-blasco-gan 171

http://homemoderndesign.com/modern-furniture/ monarch-stools-are-available-in-white.html http://www.archiexpo.com/prod/lucente-srl/designtable-lamps-60730-347048.html http://www.nabuzz.com/modern-pixilated-housefurniture-designs http://www.apartmenttherapy.com/la/look/lookgrass-ottoman-057648 http://www.mgxbymaterialise.com/principalcollection/family/list/

http://anisolution.com/rapid-prototyping-191/ http://bikerboyz11.blogspot.com/2008/08/part-126aprilia-ram1000-concept.html [82] http://bulatov.org/metal/rhombic_ triacontahedron_4_big.html http://www.padtinc.com/rm/sls/default.htm [83ww] http://www.grass.at/

[65] http://www.flickr.com/photos/54058311@ N08/5018294672/in/photostream/ [66] OSNOVI GRAFIČKOG DIZAJNA. mr Dragan Marković i dr Dragan Cvetković. 2009. Beograd [67] http://www.designrumahku.com/furniture/classicitalian-furniture-decorations-by-bastex/ [68] http://ncidqstudyhelp.blogspot.com/2010/11/ chapter-23-elements-of-design.html http://www.colortheoryresearchmunsell.blogspot. com/ [69] http://www.espressocommunication.com/en/ design/1306/voir-la-vie-en-couleur-pantone http://pingmag.jp/2006/12/01/what-makes-a-chairso-special-barberosgerby/ [70] http://www.starck.com/en/design/categories/ lighting.html#gun_lamp [71] http://www.piethoutenbos.com/grenades/ [72] http://tesolinandestadieu.typepad.com/ .shared/ image.html?/photos/uncategorized/paper_cups_ story_web.jpg [73] Kompletan grafički dizajn. Ryan Hembree. 2008. Beograd (Srpsko izdanje) [74] http://cubeme.com/ blog/2008/07/23/%E2%80%9Cpaint-or-die-butlove-me%E2%80%9D-by-john-nouanesing/ http://www.gnr8.biz/product_info.php?products_ id=998 [75] Dizajn i razvoj proizvoda. dr Dragan Cvetkovic. Beograd 2011. [76] http://studio.angoulvant.net/2009/04/20/designprocess-2/ [77] http://studio.angoulvant.net/2009/01/01/studymodels/ [78] http://averyseriousdesigner.com/3d_prado.html [79] http://www.autotribute.com/8232/bmw-ginaconcept/ [80] http://en.wikipedia.org/wiki/File:Rapid_ Prototyping_at_RCA_2.jpg http://withfriendship.com/user/sathvi/ stereolithography.php [81] http://www.flickr.com/photos/35949981@ N03/3625821141/ DIZAJN MULTIFUNKCIONALNOG NAMEŠTAJA NAMENJENOG ZA OPREMANJE STUDENTSKIH SOBA DRAGAN MALIĆ

172

10. PRILOZI PRILOG - CD sa verzijom rada u PDF formatu


173

Dizajn Multifunkcionalnog Nameštaja Namenjenog Za Opremanje Studentske Sobe. Diplomski-master Rad. Malić Dragan (Low)

Recommend Documents