Visoka medicinska škola strukovnih studija Ćuprija
DIPLOMSKI RAD Dečija rehabilitacija rehabilitacija Tema: Prevencija Prevencija i korekcija posturalnih posturalnih deficita
Oblast:
MENTOR:
STUDENT:
Mr. Slađana Arsić
Miloš Živanović 23444 /II
2011. Sadržaj:
1.0 Uvod 2.0 Postura
3 4
2.1 Aktivna korekcija postura 2.2 Površinski mišići koji se odupiru gravitaciji 2.3 Dubinski mišići koji su značajni stabilizatori trupa 2.4 Faktori
4 5 5 5
2.5 Za Z ašto pratiti i vrednovati stanje posture? 2.6 Ka K ako pratiti i vrednovati stanje posture?
6 6
3.0 Posturalni poremećaji
8
3.1 Kifoza 3.2 Skolioza 3.3 Lordoza 3.4 Ravne grudi 3.5 Udubljene grudi 3.6 Ispupčene grudi 3.7 “X” noge 3.8 “O” noge
9 12 18 20 21 21 22 24
4.0 Metodologija rada 4.1 Cilj istraživanja 4.2 Zadaci istraživanja 5.0 Rezultati istraživanja i diskusija
5.1 Prilog 6.0 Zaključak 7.0 Literatura 8.0 Biografija
27 27 27
28 35 37 38 39
2
1.0 Uvod Pravilan posturalni položaj sve manje zauzima svoje mesto u dečjim svako svako dnev dnevnim nim aktivno aktivnostima. stima. Nepravil Nepravilno no sedenje, sedenje, različiti različiti oblici oblici kretnih kretnih aktivnosti kao i određeni endogeni faktori, sistematski deluju na određena tkiva koja doživljavaju deformacije u pogledu svoje morfologije i funkcije. Pravovremeno dijagnostikovanje posture je prioritetan zadatak u cilju preduzimanja odgovarajućih odgovarajućih mera i otklanjanja otklanjanja eventualnih deformiteta. Učestalost Učestalost i težina težina deformitet deformitetaa zahtevaju zahtevaju rano otkrivan otkrivanje je i rano lečenje. lečenje. Pri tome tome se misl mislii na ak akti tiva vann stav stav u pres presec ecan anju ju toka toka spon sponta tane ne ev evol oluc ucij ijee defo de form rmit itet eta. a. Ran anoo otkr otkriv ivan anje je i leče lečenj njee omog omoguć ućav avaj ajuu laku laku i po pote tebn bnuu korektibilnost.
2.0 Postura 3
Posturom nazivamo stav ili držanje tela, (lat. positura - položaj). Istraživanja posture čoveka su nas dovela do zaključka, da ne postoji «univerzalan» model dobre posture. Ipak možemo se potruditi dati najbolju definiciju dobre posture, a to bi bila ona postura pri kojoj se telo najmanje napreže da bi održalo stabilnu ravnotežu (Obradović, M. ,2002). Ispravan položaj tela sastoji se od poravnavanja tela s maksimalnim fiziološkim i biomehaničkim stepenom korisnog delovanja, što pri delovanju gravitacijske sile smanjuje stres i naprezanje sistema za kretanje. U ispravnom položaju tela, gravitaciona linija prolazi kroz sredinu svih vertikalno sporednih spojeva. Gravitacijska linija je predstavljena vertikalnom linijom povučenom kroz gravitacijski centar tela, smeštenom na drugom sakralnom pršljenu (S2), te povezuje središnju tačku između očiju, centar brade, vrh grudne kosti, središte pubičnog dela, i pada na sredinu između nožnih gležnjeva. Procenjujući posturu s bočne strane, dobra postura zavisi od toga da li prolazi linija kroz sredinu uha, te povezuje li, sredinu ramena, kuka, kolena i maleolusa (Palmer, M.L. and Epler, M.E.k, 1998). Postura je termin koji objedinjuje biomehaničke parametre tela i služi za definiranje ljudskog držanja. Postura se odnosi na ljudsko držanje u svim varijantama ljudskog kretanja i nekretanja;hodanje, trčanje, plivanja, sedenje, ležanje, spavanje Danas se sve više pokušava korigirati nepravilnu posturu (držanje) na raznorazne načine; ulošcima u cipelama, ergo jastucima i madracima, pojasevima,putem vežbi.
Slika 1. Dobra i loša postura 2.1 Aktivna korekcija postura Tu se podrazumeva aktiviranje onih mišićnih skupina koje su odgovorne za stabilitet kičme, tj. za njeno antigravitacijsko odupiranje konstantnoj sili kojoj zemlja privlači tela U telu postoje mišići koji se zove antigravitacioni mišići, mišići stabilizatori trupa koji zapravo po strukturi pripadaju sporim vlaknima (crvenim, jer imaju više sarkoplazme u sebi), koja sporije reaguju i manje su osjetljiva na nadražaj, ali isto tako i imaju veću
4
kontraktivnost (veću snagu). Zovu se još i aerobna/oksidativna vlakna. Mišićne skupine mogu se podeliti i prema prostornu dostupnost, na površinske i dubinske pa isto tako i njihova antigravitacijska funkcija. 2.2 Površinski mišići koji se odupiru gravitaciji su : • • • • • • •
m. tricep surae m. tibialis anterior m. quadriceps m. gluteus mm. paravetebrale m. trapezius m. deltoideus
2.3 Dubinski mišići koji su značajni stabilizatori trupa su: m. iliopsoas • • m. obliqus intertransverzalis m. sacrospinalis • • mm. multifidusi Jačanjem tih mišića dovodite svoju posturu u optimalnu korekciju. 2.4 Faktori Brojni faktori imaju uticaj na pojavu loše posture. Te faktore možemo podeliti na : endogene (anomalije razvoja, poremećen rad žlezda s unutrašnjim lučenjem, i dr.), − − egzogene (rahitis, prebolele teške hronične bolesti, prelomi i sl.). Postoje i drugi spoljni (ambijentalni) faktori koji mogu uticati na lošu posturu kod − dece, a to su: 1. školski režim deteta, 2. dnevno, odnosno nedeljno opterećenje, 3. nepravilno sedenje, 4. spavanje na mekim ležajevima s povišenim jastukom, 5. nošenje preteške školske torbe na nepravilan način, 6. neusklađenost radnog nameštaja s antropometrijskim karakteristikama dece, 7. višesatno gledanje TV programa, 8. strah,depresija, umor, 9. neprikladna odeća i obuća, 10. nekorigirane anomalije oka, 11. nedovoljna ili nepravilna ishrana, 12. nedovoljno osvetljeno radno mesto, 13. psiho-emocionalni poremećaji, 14. nedovoljna fizička aktivnost i vitalnost tela
5
Sve navedeno utiče na popuštanje mišićnih struktura, na slabljenje mišićne kontrole, što dovodi do poremećaja ravnoteže tela, te do toga da gravitaciona sila privlači pojedine delove tela i na taj način nastaju poremećaji posture. Pod lošom posturom podrazumevano funkcionalne poremećaje sistema za kretanje. Takvi poremećaji su razlogom svega pre navedenoga, pa su samim tim i korektabilni ukloni li se uticaj navedenih faktora, i ojačaju li se oslabljeni mišići. Zbog toga je vrlo važno ne zanemariti postojanje loše posture kod dece, jer u protivnom može preći u strukturalni deformitet. 2.5 Zašto pratiti i vrednovati stanje posture? Zabrinjavajući su podaci da već pri upisu u prvi razred oko 20% dece ima problem loše posture, te da se taj postotak povećava, pa po završetku osnovnog školovanja iznosi oko 40%. Važno je neprekidno pratiti promene posture tokom svake školske godine, počevši s upisom deteta u prvi razred osnovne škole. Na taj način prikupile bi se informacije od velike važnosti učiteljima, roditeljima, profesorima fizičke kulture u višim razredima. One bi im omogućile uvid u stvarno stanje rasta i razvoja deteta. Na osnovu tih informacija profesori bi mogli preciznije definisati ciljeve i zadatke za časove fizičke kulture, te pravilnim odabirom telesnih aktivnosti i vežbi omogućiti detetu pravilan rast i razvoj. Takođe jedan od važnih ciljeva takvog praćenja posture bi bio obavestiti dete i njegove roditelje o statusu njegove posture te ako je potrebno uputiti ih i na savetovanje s lekarom. Ono što je najvažnije, moglo bi se pravovremeno delovati na pojavu loše posture, te na taj način ne bi dopustili da funkcionalni poremećaji pređu u strukturalne. 2.6 Kako pratiti i vrednovati stanje posture? Pristup procene posture uključuje posmatranje tela u odnosu na utvrđenu gravitacionu liniju koja deli telo na jednake polovine te dijeli telo i poprečno. Nadalje bitno je pripaziti na faktore koji će unaprediti pouzdanost procesa merenja. Kao prvo, potrebno je da dete bude minimalno odeveno, kako bismo osigurali jasan pogled na konture i anatomske strukture koje koristimo pri proceni.. Dete ne bi smelo nositi cipele ni čarape, te bi ga trebalo uputiti da zauzme uspravan opušten položaj tela (Palmer, M.L. and Epler, M.E.k, 1998). Metoda za procenu posture s bočne, zadnje i prednje strane. (Auxter, D., Pyfer,J. and Huetting, C. ,1996). Takvu procenu možemo izvesti na više načina. Jedan od načina je da upotrebimo visak. Visak bi trebalo postaviti u jednom delu prostorije u kojoj će biti vršena procena. Najbolje bi bilo kad bismo napravili konstrukciju koja će jednim krajem biti učvršćena o zid, a na drugom kraju će biti visak. Poželjna bi bila udaljenost viska od zida oko jednog metra, kako bi dete u tom prostoru nesmetano moglo zauzeti bočni položaj. Drugi način bi bio upotreba Skoliozometra, mernog instrumenta koji se sastoji od pleksiglas ploče na kojoj je ugravirana centimetarska mreža s podebljanom središnjom vertikalnom linijom koja predstavlja gravitacionu liniju. Prvo postavite dete u uspravnim bočni položaj u odnosu na merni instrument. Dete mora zauzeti takav položaj da vertikalna linija viska ili središnja linija Skoliozometra prolazi malo ispred bočnog maleolusa na 6
skočnom zglobu. Vertikalna linija trebala bi prolaziti kroz sredinu kolena, kroz najveći trochanter femura,sredinom trupa, kroz rameni zglob i sredinom uha. Ako ne prolazi, tada možemo zaključiti da postoje odstupanja od korektne posture, a neka od najčešćih su: -
Vertikalna linija prolazi iza uha, što upućuje na vratnu lordozu Acromion nalazi se ispred vertikalne linije što upućuje da su ramena opuštena, lopatice razmaknute te postoji povećanje kifotične grudne komponente Vertikalna linije u slabinskom delu ne deli trup simetrično, već se veći deo trupa ili ipak ceo nalazi ispred vertikale. To upućuje na lordotično držanje. Vertikalna linija prolazi iza kolena, što upućuje na hiperekstenziju u zglobu kolena Vertikalna linija prolazi iza kolena, što upućuje na napetost tetiva u zglobu kolena Telo se nalazi ispred vertikalne linije što upućuje da je težina tela na prednjem delu stopala, te da postoji napetost zadnjih mišića trupa.
Nakon bočne procene postavimo dete licem okrenutim prema mernom instrumentu, tako da vertikala pada na sredinu između stopala, kao na slici 1. U tom položaju moramo obratiti pažnju na simetričnost leve i desne strane tela. U ovom položaju treba procijeniti : • Postoji li simetrija između vrata i ramena Postoji li razlika u visini ramena • • Postoji li razlika bradavica u visini i udaljenosti od vertikalne linije • Prolazi li vertikalna linija kroz pupak, ako ne postoji postranično iskrivljenje kičme Postoji li razlika u visini glutealnih linija • Na kraju okrenemo dete leđima prema mernom instrumentu tako da vertikalna linija prolazi preko sredine temena, preko kičme, sredine zadnjice, te da pada u sredinu između stopala. Gledajući zadnju stranu trebamo proceniti sledeće: • Postoji li postranično odstupanje kičme u odnosu na vertikalnu liniju Postoji li razlika u visini lopatica • Postoji li asimetričnost lopatica • • Postoji li Lorenzov trougao, između struka i nadlaktice, ako postoji na jednoj strani tada takvo stanje upućuje na skoliotično iskrivljenje (takav trougao postoji na konkavnoj strani skoliotične kičme)
3.0 Posturalni poremećaji
7
Posturalni poremećaji se karakterišu slabošću zglobno-mišićnog aparata. Sa popuštanjem kičmenog stuba dolazi do slabljenja statike kičme što se prenosi i na rameno lopatičnu regiju, karlicu, kolena i stopala. Za održavanje dobrog stava odgovorni su tzv. tono-statični mišići, koji svojom stalnom kontrakcijom, zajedno sa ligamentima i kostima održavaju pravilan stav tela. Ako ovi mišići iz bilo kojih razloga oslabe i nisu više u stanju da se suprotstave sili zemljine teže i drugim faktorima koji negativno utiču na pravilno držanje tela, dolazi do pojave određenih deformiteta kičmenog stuba. 1. Kifoza 2. Skolioza 3. Lordoza Ni grudni koš u fazi rasta i razvoja nije pošteđen konstitucionalnih, funkcionalnih pa i estetskih problema. Posmatrajući dete s prednje strane mogu se uočiti sledeći deformiteti: •
•
•
Ravne grudi (pectus planum) Ispupčene grudi (pectus carrinatum) Udubljene grudi (pectus excavatum)
Kod analize poremećaja donjih ekstremiteta predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, takođe se konstatuju vrlo česte promene na stopalima, dok su nešto redje promene na kolenim zglobovima (”X” i ”O” noge).
3.1 Kifoza 8
Kifoza - kyphosis je deformitet koji karakteriše povećanje fiziološke krivine grudnog dela kičme prema natrag. Slabiji razvoj prednjeg dela pršljena formira klinasti pršljen, a njena posledica je kifoza. Kifoza ili grba može biti zaobljena kada je grade više pršljenova i nazivamo je kifozom okruglih leđa. Takođe srećemo i oštrougle kifoze nastale deformacijom jednog ili dva tela pršljena. Postoje tri razloga nastanka kifoze : • • •
slabost leđnih mišića sniženje prednjeg dela kičme nastalo usled poremećaja na korpusima i ligamentima bol u predelu kičme koji izaziva kifozu i refleksni spazam u cilju smanjenja bola
Kifoze u etiološkom smislu dele se na: • •
položajne (posturalne) strukturalne
Prof. Jeftić (klinička kineziterapija, 2001.) daje etiološku podelu na sledeći način: • • • •
Posturalne –funkcionalne Urođene kifoze Kifoze kod sistemskih oboljenja Stečene kifoze
Posturalne kifoze srećemo u svakom životnom dobu , a nastaju usled lošeg držanja (nepodesne stolice i klupe, pogrbljenost pri sedenju , pri čitanju ili manuelnom radu). Aktivnošću, mogu se izgubiti pri ležanju na stomaku, a voljnim momentom ispraviti. Strukturalne kifoze kod dece, mogu se javiti usled slabosti mišića ekstenzora kičme ( hipotonija) kod brzog rasta, prisutnog rahitisa ili neke teške bolesti koja iscrpljuje organizam. U periodu adolescencije okrugla leđa su posledica osteohondroze, a kod starijih, senilnih ljudi usled osteoporoze. Uzroci još mogu da budu osteomalacija, ankilozirajući spondilitis kao i druga patološka stanja vezana za koštani sistem. Oštrougle kifoze nastaju kao posledica tuberkuloznog spondilitisa ili preloma tela pršljenova. U kliničkoj slici opisujemo glavu koja je nagnuta napred, kao i grudi, ramena se pomeraju napred i nadole, lopatice se uzdižu kao krila, dok se stomak ispupčava ka napred. U početku, kifoza je mobilna, da bi ne lečenjem postala fiksirana. Strukturalna kifoza može da bude bolna, dok sam deformitet u principu nije bolan. Najvažniji deo je rano otkrivanje (profilaksa) da se deformitet ne razvije. Ukoliko do toga ipak dođe, preporučuju se vežbe koje jačaju hipotoničnu muskulaturu kao i popravljanje držanja putem vežbi mišića trupa, vežbi disanja, masažom i spotom koji direkno utiče na profilaksu oboljenja. Balet takođe može da bude delotvoran.
9
Adolescentna kifoza Patološka stanja koja izazivaju adolescetnu kifozu (epiphysitis s. osteochondritis vertebralis, morbus Scheuermann) su : - primarni prolaps diskusa u spondilozu pršljena (Schmoral), - poremećaj ostifikacije i nepravilnost epifiznih pokrovnih pločica tela pršljenova, - avaskularna nekroza epifize pršljenova (Azhauser), - skraćenje mišića pregibača kolena i posledično savijanje kičme (Lambrinudi). Pogrešne vežbe i jače naprezanje ali i opterećenje pogoršavaju bolest i bolovi su intenzivniji. Promene na epifizama (diskusima) i oštećenja na šestom do dvanaestom grudnom pršljenu postaju klinasti i to naročito napred. U praktičnom životu kifozu još nazivaju pogrbljenost, okrugla leđa. Bol je obično lociran niže dorzalno i u gornjem delu lumbalne kičme. Spazma mišića obično nema. Može da se javi blagi bol, lako zamaranje i ograničena pokretljivost. Kod blagih oblika insistira se na pravilnom stavu tela, preporučuje se korišćenje ravne i tvrde postelje. Kod progresivnih slučajeva pribegava se operativnom zahvatu, a u novije vreme preporučuje se mider. Pored vizuelnog aspekta za postavljanje dijagnoze, radiološki nalaz je jedan od najznačajnijih. Kineziterapija kifoze Na osnovu kliničkog nastanka kifoze (Moova podela) imamo podelu koja se sprovodi na sledeće načine: •
• •
Na rengenskom snimku nema promena( klinički blaga kifoza – samo kineziterapija), Početne klinaste deformacije ( Milwocki mider – deformitet je korektibilan), Nekorektibilan deformitet sa kardiorespiratornim smetnjama (Šmorlova hernia, operacija reklinacija, onda gips, Milwocki i TLSO mider).
Vežbe za kifozu rade u cilju istezanja – fleksora karlice i prednjeg zida grudnog koša, pozicione vežbe, vežbe elastičnosti, vežbe disanja simetrične i asimetrične, vežbe snage sa jačanjem m.rectusa abdominalisa, m. Iliopsoasa, i m pirimidalisa (jačanje trbušnog zida), dorzalnog dela kičme i ramena, vežbe kordinacije i balansa, vežbe kod dece koja nose mider, kao i vežbe u mideru.
Slika 2. Izgled kifotične i normalne kičme 10
Vežbe za korekciju kifotičnog lošeg držanja Potpun program se sastoji iz 58 vežbi gde se svaka vežba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Početni položaj: sedeći na strunjači, jedna noga ispružena, druga blago povijena sa stopalom do članka druge noge. Iz početnog položaja sa zategnutim laktovima u nazad i stopalom opružene noge prema licu, savijamo se u napred.
. II Iz ležećeg položaja na leđima istežemo se istovremeno rukama na jednu i nogama na drugu stranu.
III Iz početnog položaja istežemo ruke u napred bez odizanja sa podloge.
IV Sklekovi
V Iz ležećeg položaja na stomaku podižemo gornji deo tela u nazad uz opružanje i podizanje ruku.
11
3.2 Skolioza Skolioza (scoliosis) je bočna lateralna i rotatorna krivina kičmenog stuba nastala usled deformacije jednog ili više tela pršljenova, međupršljenova, međupršljenskih hrskavica ili usled slabosti ligamenta i mišića kičme. Primarna krivina (jedna ili više), je početni stadijum defotmiteta a sekundarna ili kompenzatorna krivina razvija se naknadno u cilju održavanja uspravnog stava glave, trupa i karlice. Poremećaj jednog od centara ostifikacije formira polupršljen koji je jedan od uzroka kongenitalne scoliose. U praksi često srećemo spajanje cervikalnih pršljena koje sa sobom povlači i skraćenje vrata i njegovu slabu pokretljivost tzv. Klippel-Feillov sindrom, što ima za posledicu razvoj skoliose. Ovo oboljenje se najčešće javlja u dečijem i adolescentnom periodu. Adekvatna i pravovremena terapija u toku rasta daje dobre prognoze u lečenju scoliose. Zbog svoje kopleknosti još stari Grci su znali za ovo oboljenje (Hipokrat), međutim, i pored toga etiopatogeneza bolesti još uvek nije u potpunosti rasvetljena. Klasifikacija
Skolioza može biti mobilna ili fiksirana. U početnom stadijumu je mobilna a u krajnjem fiksirana. Po stadijumima, skolioza može biti : blaga, umerena, teška. Skolioze po stepenu mogu biti : •
•
•
skolioza prvog stepena – deformitet se može otkloniti radom na jačanju mišića i suspenzijom deformiteta, skolioza drugog stepena – prisutna je grba koja se i vežbama ne može sasvim izravnati, skolioza trećeg stepena – bitna korekcija nije moguća osim operativnim putem.
Klasifikaciju scoliose za praktičan rad dao je COBB –u •
•
Funkcionalne skolioze – loše držanje, nejednakost nogu, amputacija, kontraktura kuka Strukturalne, skoliozeidiopatske, osteopatske, kongenitalne, torakogene, osteodistrofije, neuropatske (paralitične), poliomyelitis, druga nervna oboljenja miopatske mišićne distrofije.
Etiopatogeneza
Prema etiopatogenezi skolioza se dele na primarne ili idiopatske i sekunarne koje nastaju usled nekog oboljenja. Položajna ili funkcionalna skolioza - uvek se razvija u lumbalnom ili vratnom delu kičme. Karakteristika je to da je privremena i zavisi od polažaja nogu, karlice ili spazma mišića. Prisutna je pri sedenju i stajanju a gubi se u ležećem položaju, ako ne postoji spazam 12
mišića. Kod ovih skolioza, krivina je obično blaga od 1,5 do 3 cm. Nije udružena sa rotacijom tela pršljenova pa se zbog toga i lako ispravlja. Strukturalna skolioza - nastaje usled promene na pršljenovima, rebrima i muskuloligamentarnom aparatu. Krivina je stalna pri svakom položaju tela. Izražena je rotacija pršljenova, uvek prema konveksnoj krivini. Udružena je sa anteriposteriornom krivinom kičme, različitog je stepena i pogoršava se u periodu rasta. Često u praksi srećemo udruženo posturalne i strukturalne skolioze. Loše držanje i postojanje skolioze jedno drugo pojačava odnosno daje težu kliničku sliku. Kraća noga na strani slabih mišića pojačava skoliozu, ako je na suprotnoj strani - ona je umanjuje. Kod skolioze postoji krivina na desno i lumbalna krivina na levo, od kojih je jedna obavezno kompenzatorna. Ako pored torzije postoji i savijanje kičme prema natrag, onda govorimo o kifoskoliozi. Cervikalna skolioza - izražena je deformacija na vrhu krivine (temeni pršljen) a susedni prelazni pršljenovi manje. Perpendikularni dijametri su veći na konveksnoj, a manji na konkavnoj strani. Transerzvalni dijametri su takođe povećani. Trnasti nastavci su pomereni ka konveksnoj strani a ponekad i na konkavnoj. Međupršljenski otvori su nepravilno triangulirani ili ovoidni, uži na konkavnoj strani. I unutrašnja struktura je promenjena. Torakalna skolioza - pored promena na samim pršljenovima ima i promene na ostalim delovima koštanog toraksa, a kod teških slučajeva zahvata i unutrašnje organe koji trpe promene u obliku i položaju i to krvni sudovi, pluća, jetra i bubrezi a kod srca se javlja hipertrofija i dilatacija, dijafragma leži abnormalno nisko. Rebra su na konveksnoj strani usled torzije, uglovi su oštriji rebra se ispupčavaju odozgo na dole. Na konkavnoj strani su uglovi rebara prošireni. Na prednjoj strani grudnog koša su, naprotiv rebra na konveksnoj strani zaravnjavaju, dok na konkavnoj jače iskaču. Prema tome, desnoj zadnjoj rebarnoj grbi odgovara leva, prednja rebarna grba usled nagiba, rebra su i dalje na konveksnoj strani spuštena i divergiraju, na konkavnoj se pružaju više horizontalno, pa se prema sredini konveksiteta sve više zbijaju. Krivine rebra određuju i položaj lopatica. Na rebarnoj grbi, lopatice se odižu kao krilo, njena se unutrašnja ivica udaljava od trnastih nastavaka. Grudna kost pomerena je prema konkavnoj strani, donji krak je ukošen lateralno, ona je rotirana oko uzdužne osovine,tako da jedna bočna ivica obično na konkavnoj strani prominira. Lumbalna skolioza - zbog krivine kičme donji deo tela izgleda pomereno bočno, te jedna polovina karlice jače iskače. Sama linija od grudnog koša do ilijačne kriste je zaravnjena sa jedne, a oštro usečena sa druge strane. Lumbalni segment obrazuje duguljasta tumefakcija usled iskakanja poprečnog nastavka. Mogući su i neuralgički bolovi zbog zbijanja rebara na konkavnoj strani krivine i pritisaka koji vrše na međurebarni nerv. Može da se javi bol
13
prilikom sedenja, kao i kod guranja i naglih pokreta zbog uklještenja mekih delova između 12. rebra i ilijačne kriste. Dijagnostika
Dijagnoza
se
postavlja
Klinički
na
osnovu
kliničkog
i
radiografskog
nalaza.
pregled
Pregled koji obavlja lekar je takav da se od pacijenta zahteva da stoji u potpuno relaksiranom stanju, da je svučen, da je bos i da noge postavi paralelno. Lekar posmatra pacijenta otpozadi. Lekar palpira spinozne nastavke i obeležava ih prikladnom olovkom, a sve promene počev od krivina na kičmi njihove lokacije, pravac i stepen pomeranja trupa bočno, asimetriju ramena, lopatice i karlice upisuje u kartone koji su unapred za to pripremljeni. Da bismo ispitali mobilnost trupa savijamo ga bočno i napred a ujedno vršimo trakciju glave kada dolazi do ispravljanja krivine. Rotacija se dobro vidi pri savijanju napred. Suštinski, kod skolioza treba testirati snagu mišića, naročito erektora kičme, abdominalnih i torakalnih mišića. Vitalni kapacitet igra važnu ulogu u određivanju skolioze kao i ekspanzija toraksa. Bitno je izmeriti telesnu visinu pacijenta u stojećem i sedećem položaju. Klinički znaci koji dominiraju (po Jeftiću, 2001.) i koji se obavezno evedentiraju su: položaj glave, visina ramena, položaj lopatice, merenje trouglova stasa (Lorenz –ovi trougli), položaj karlice, mišićni test osovinskih kinetičkih lanaca (Jeftić 1994.), kontrakture pelvifemoralnih mišića, visina rebarne grbe i translacija kičmenog stuba. Radiografska dijagnostika Rengenskim snimkom potvrđujemo ugao krivine koji se određuje u odnosu na 180 stepeni, sa lokacijom centra tela krajnih pršljenova i središnjeg pršljena.Pri određivanju krivine kod skolioze tražimo razlike primarne skolioze i kompenzatorne skolioze na anatomskim razlikama pojedinih krivina. Po pravilu, primarna krivina je većeg stepena i manje je savitljiva. Rengenskim snimkom, u principu, skoliozu slikamo u stojećem položaju, po mogućstvu da jednim snimkom obuhvatimo ceo kičmeni stub. Najobjektivnija metoda za merenje ugla krivine kod scoliose je Lippman –Cobbova tehnika, ali se ponekad koristi i stara tehnika po Ferguson –Risseru. Evolucija i prognoza
Prognoza evolucije skoliotične krivine - značajno mesto zauzima položaj skolioze: • •
•
primarne lumbalne imaju relativno dobru prognozu, primarne torakolumbalne scolioze postižu veliki stepen krivine, ali u principu nema deformacija, često se sreću kombinovano sa dve primarne krivine - lumbalnom i torakalnom, i one koje nemaju veliki stepen skoliotične krivine, jedna drugu kompenzuju,
14
•
•
primarne torakalne dostižu veliki stepen deformacije - imaju lošu procenu, i najčešće dolazi do respiratorne i cirkulatorne insuficijencije sa letalnim završetkom, cervikotorakalne veoma ružno izgledaju, ne dostižu veliki stepen deformiteta.
Pojava skolioze, u odnosu na uzrast, dosta validno daje prognozu razvoja skoliotične krivine : •
•
•
•
praćenje kongenitalnih skoliotičnih krivina nije fundamentalni kriterijum, suština je u praćenju same scolioze, pre treće godine života javljaju se infantilne scolioze, mogu da se jave u dva oblika i to evolutivni (veoma loša prognoza) i statički rezulotivni gde se javlja najčešće stagnacija scoliose, između 5. i 8. godine javlja se juvenilna sa veoma lošom prognozom i sa pojavom velikih krivina, sa pojavom puberteta, posle 10. godine života, javljaju se adolescentne koje po zdravlje pacijenta ne moraju da budu opasne, ali dovode do velikog deformiteta. Ove scoliose treba ozbiljno shvatiti i dobro ih propratiti.
Kineziterapija scolioze
Suština je u vežbama korekcije deformiteta putem vežbi koje se konstantno sprovode nekad i u periodu od više meseci pa čak i godina. Između vežbi, koristi se korektivni aparat u cilju nedozvoljavanja vraćanja tela u nepravilan položaj. Prognoza kod funkcionalnih skolioza je dobra, a posle postizanja pozitivnih rezultata pacijent obavezno treba da nastavi sa vežbama. Strukturalne skolioze su veoma komleksne za lečenje, one se u potpunosti ne mogu sanirati, ali uspeh stepena njihove sanacije najviše leži u jačini ličnosti i volji pacijenta. Veoma važan faktor je i doba života kada se počinje sa korekcijom - što je osoba mlađa, šansa za bolju prognozu je veća. Osnovna terapija u lečenju ovog vida scolioze je savladavanje kontraktura mekih tkiva uticajem na strukturu pršljenova i rebara menjajući njihovu funkciju prevođenjem trupa u drugi položaj, a u cilju dovođenja položaja suprotnom deformitetu (Wolffov zakon), modifikacijom rastenja tela pršljenova, promenom nadražaja na epifizne hrskavice pršljenova promenom položaja trupa, pravca i jačine sila opterećenja – težine. Često pribegavamo mobilizaciji pršljenova i rebara, vršimo redukciju korekciju deformiteta primarnom trakcie na krajevima kičme, ili trakcijom i pritiskom na vrh svake krivine a sve u cilju ojačavanja mišića trupa, ramena i karličnog pojasa.
15
Slika 3. Prikaz skoliotične i normalne kičme Vežbe za korekciju skoliotičnog lošeg držanja Potpun program se sastoji iz 47 vežbi gde se svaka vežba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Iz početnog položaja sa opruženim rukama - desnom pored glave a levom u stranu istežemo obe ruke istovremeno bez podizanja sa podloge.
II Iz istog početnog položaja, uz fiksaciju karlice, podižemo gornji deo tela i ruke sa podloge.
III Iz početnog položaja sa osloncem na šakama i fiksiranim potkolenicama podižemo ruke pored trupa uz kratak izdržaj i vraćamo ih na podlogu. Pri izvođenju vežbe potkolenice, natkolenice i trup treba da zadrže međusoban položaj bez pomeranja (pod uglom su od 90 stepeni).
16
IV Iz početnog položaja sa prekrštenim rukama pokušavamo da sastavimo prste na leđima.
V Iz početnog položaja na leđoma sa savijenim kolenima podižemo trup, ruke i istovremeno opružamo potkolenice.
U suštini, da bi se popravila skoliozu, koriste se sledeće metode lečenja: gimnastičke vežbe, potporni aparati, korektivni aparati, forsirana korekcija i kao poslednji stadijum hiruški zahvat. Vežbe mogu direkno da poprave držanje, snagu mišića da otklone umor, i sigurno predstavljaju najbolji metod neoperativnog lečenja. U slučaju napredovanja bolesti hiruški zahvat je jedini način korekcije, ili fuzija kičmenih pršljenova (spondiloidesis). U preoperativnoj fazi i fazi pokušaja izbegavanja operativnog zahvata primenjuje se Risserova metoda (mider).
3.3 Lordoza
17
Lordoza (lordosis) je povećanje prednje krivine cervikalnog ili lumbalnog dela kičme u kombinaciji sa lumbosakralnim uglom i naginjanjem karlice prema napred. Normalna vrednost lordoze u lumbalnoj regiji iznosi 15 –30 stepeni.
Slika 4. Kičma Javlja se u sekundarnom i kompenzatornom (konstitucionalnom) obliku. Najčešći uzroci su lumbosacralne anomalije, paraliza trbušnih mišića, gojaznost, zadnja obostrana luksacija kuka ili fleksioni deformiteti kuka. Nastaje uvek kada je potrebno pomeranje trupa prema natrag sa ciljem približavanja centru graviteta tela. Najčešći simtomi su zamor, bol u leđima i nesposobnost za veći napor. Lordoza se leči slično kao kifoza. Vežbe koje se praksi primenjuju su: - istezanje m. Quadratum lumborum, - istezanje i jačanje trbubušnih mišića gore navedenih u cilju iklinacionog ugla karlice, - istezanje zadnje lože nadkolenice. Hiruškim intervencijama se pribegava kada su nastale koštane deformacije. Terapija se kombinuje ortopedsko-ortotskim sredstvima sa kineziterapijom.
Slika 5. Prikaz lordotične i normalne kičme
18
Vežbe za korekciju lordotičnog lošeg držanja Potpun program se sastoji iz 58 vežbi gde se svaka vežba izvodi sa po 10 ponavljanja. I Početni položaj: na leđima sa savijenim kolenima. Podići glavu i ramena uz kratko zadržavanje i vratiti nazad.
II Iz početnog položaja opružamo jednu nogu u vis i istovremeno podignemo suprotnu ruku. Vežbu raditi naizmenično.
III Sa rukama iza glave pokušavamo laktom da dodirnemo suprotno koleno, naizmenično
IV Početni položaj: sedeći sa opruženim kolenima, pravim leđima i ramenima, sa osloncem na šakama i prstima okrenutim u nazad. Naizmenično podizanje nogu sa opruženim kolenima.
19
3.4 Ravne grudi – pectus planum Deformitet koji na prvi pogled ne predstavlja veliku smetnju, koji karakteriše malo odstupanje od pravilno razvijenog grudnog koša, ne treba prepustiti samom sebi. Nedostatak fiziološkog ispupčenja grudnog koša, uz estetsku, ima i funkcionalnu manjkavost, koja se ogleda kod disanja, loše pokretljivosti grudnog koša i slabe razvijenosti disajne muskulature. Takva osoba je obično u celini hipotrofična. Korektivna gimnastika svojim vežbama razvija čitavu muskulaturu, a posebno mišiće grudnog koša, i uz primenu vežbi disanja omogućava i povećanje ukupne funkcionalnosti organizma.
Vežbe za korekciju ravnih grudi Izbor vežbi I rekvizita je veliki I njihova upotreba zavisi od mogućnosti vežbača I kreativnosti samog terapeuta, nastavnika ili trenera. Koristeći razne početne položaje treba pronaći najefikasnije vežbe koje će odgovarati individualnim potrebama samog polaznika. 3.6 Ispupčene grudi - pectus carrinatum
20
U narodu je ovaj deformitet poznat kao '' kokošije grudi ''. Najčešći uzročnik je nasledni faktor. Grudi su spljoštene a grudna kost je svojim donjim delom podignuta unapred i nagore što negativno utiče na elastičnost grudnog koša, te remeti pravilno funkcionisanje unutrašnjih organa. Kao posledica poremećaja metebolizma kalcijuma, koštani sistem se slabije razvija i dolazi do deformiteta.
Uz vežbe disanja, jačanja mišića grudnog koša, ramenog pojasa, trbuha kao i kompletne muskulature, korektivno plivanje je sastavni deo programa za lečenje. Uz korektivne vežbe, ako postoji mogućnost korištenja bazena, prsno plivanje je dobra dopuna za uspešnu korekciju deformiteta. Vežbe za korekciju ispupčenih grudi Program vežbi u pp ležeći na leđima i sedu, sa otporom gume, ima za cilj jačanje kompletne prednje strane grudnog koša i trbušnih mišića.
3.7 Udubljene grudi - pectus excavatum Za razliku od ispupčenih grudi, gde se grudna kost svojim donjim delom podiže napred i nagore, kod izdubljenih grudi u donjem delu grudne kosti se nalazi udubljenje. Grudni koš je spljošten, širok, zdepast i udubljenje koje se formira u predelu, takozvanog, mačnog nastavka može biti kao čovečija pesnica.
21
Probleme sa dubokim udisajima, zbog pripoja dijafragme na mačnom nastavku grudne kosti, prate i srčano-sudovni problemi zbog kompresije na sam srčani mišić. Uz nasledni faktor i rahitis, kao uzrok nastanka, deformitet može biti i stečen (kao posledica stalnog pritiska na grudnu kost u fazi razvoja).
Vežbe za korekciju udubljenih grudi Samo lečenje udubljenih grudi je dugotrajan proces u kome se forsira snažan izdisaj. Odabir početnog položaja je od velike važnosti kako bi se sprečilo dalje uvlačenje grudnog koša. 3.8 „X“ noge X noge su deformitet kolena koji se javlja kao posledica urođeno slabije razvijenih spoljašnjih delova kostiju koje čine koleno ili zbog poremećene statike uzrokovane deformitetima kukova ili stopala. Položaj nogu u materici tokom trudnoće može takođe biti uzrok kao i prekomerna telesna težina. Najčešće se javlja obostrano, mnogo ređe je prisutan deformitet na jednom kolenu što može tokom rasta da dovede do skolioze (krivljenja kičme na jednu stranu). Zbog nepravilnog opterećenja pri dužem hodu se javlja zamor i bolovi u svim zglobovima nogu pa čak i u krstima. Kako se utvrđuje deformitet?
Noge imaju oblik slova X, kolena su priljubljena a stopala razdvojena. Oslonac je na unutrašnjoj strani stopala zbog čega su svodovi spušteni, a kod težih oblika deformiteta kolena se preklapaju. Kada su kolena sastavljena razmak između stopala bi trebao da bude manji od pet santimetara. Ako je veći radi se o deformitetu, a ako se ne smanjuje u ležećem položaju deformitet je fiksiran. Kako se leči?
Od ovih merenja zavisi način lečenja. Pored vežbi kojima se jačaju mišići nogu, za fiksirane deformitete se primenjuju noćne korektivne šine, a za lakše oblike ortopedske cipele sa Tomasovom petom i povišenim unutrašnjim rubom celom dužinom cipele.
22
Funkcija pomagala je da rasterete unutrašnju stranu kolena i stopala i održe korekciju koja je postignuta vežbama. Ako nema rezultata nakon ovakvog načina lečenja a deformitet je izražen, radi se operacija kojom se deformitet koriguje. Bolje je sprečiti...
Do druge godine života kod većine dece noge su u X položaju ali to je normalana faza razvoja i nakon toga bi trebalo da se isprave. Da bi smo sprečili pojavu deformiteta ili ublažili postojeći decu ne treba prerano postavljati na noge i forsirati prohodavanje. Takođe treba redukovati prekomernu telesnu težinu i korigovati položaje pri sedenju, treba da sede u turskom sedu sa prekrštenim nogama ili na petama sa raširenim kolenima, a nikako "kao žaba" sa guzom na podu i sastavljenim kolenima. Postavljanje jastuka ili lopte između kolena kada dete sedi takođe utiče na korekciju deformiteta. I Tabani su sastavljeni, dlanovima pritiskamo kolena na dole
II Pokušavamo da ustanemo i sednemo sa prekrštenim nogama
III Stopala su okrenuta upolje, dlanovi su sastavljeni, laktovima guramo kolena u stranu.
IV Hodanje čučeći sa stopalima okrenutim na spolja.
23
3.9 „O“ noge Genua vara je deformitet suprotan genu valgumu, jer devijacija nije ograničena samo na kolena, već su zahvaćeni i metafizni i dijafizni delovi femura i tibije. Povećanje dijafiznog ugla sa sobom povlači coxa valga, te kao posledicu imamo genua varum. Ovo je deformitet koji se uglavnom javlja obostrano, jako retko jednostrano. Najčešće se radi o urođenom deformitetu ali može biti i posledica rahitisa. O noge mogu da nastanu i zbog preranog postavljanja deteta na noge i forsiranog hodanja kada se noge iskrive zbog opterećenja težinom tela. Kosti natkolenica i potkolenica se krive put spolja tako da je najveće iskrivljenje u predelu kolena.
Dijagnoza se postavlja merenjem bikondilarnog razmaka u stojećem položaju, a po potrebi se pravi i RTG pregled. „O” noge su lučno iskrivljene u potkolenici i natkolenici sa konveksitetom prema spolja i najčešće su oba ekstremiteta zahvaćena. Kosti potkolenice su rotirane medijalno. U odnosu na vreme pojavljivanja deformiteta razlikuje se: infatilne „o” noge, 2 - 4. godine, − − juvenilne, 4 - 10. godine, adolescentne, od 11. godine života, pa naviše. −
24
Korektivnom gimnastikom se jačaju unutrašnji rotatori, aduktori natkolenice i dorzifleksori stopala. Za korekciju „O” nogu koristimo početni položaj u stoju, sedu, ležeći na leđima, i hodu.
Lečenje se sastoji od otklanjanja uzroka deformiteta, korektivnih šina i aparata koji se nose tokom noći i vežbi za jačanje oslabljenih mišića. Ako kod velikih deformiteta nakon primenjene terapije ne dođe do očekivane korekcije, deformitet se koriguje operacijom. I Istovremeno podizanje nogu sa tabanima okrenutim na unutra.
II Skočni zglobovi su fiksirani jedan uz drugi, privlačimo kolena pokušavajući da ih
sastavimo.
III Držeći loptu stopalima podižemo noge približavajući kolena jedno drugom.
25
IV Pritiskajući stopalima pod pokušavamo da sastavimo kolena.
V Hodanje na unutrašnjoj ivici stopala.
VI Pomeramo nogu u stranu savlađujući otpor elastične trake (raditi obema nogama).
26
4.0 Metodologija rada 1. Istraživanje je obavljeno u Zdravstvenom centru u Pozarevcu u periodu
maja 2010. do maja 2011. godine. 2. Istraživanjem je obuhvaćeno 30 pacijenata.
4.1 Cilj istraživanja 1. Da se ispita značaj prevencije i korekcije kod dece sa posturalnim deficitima
4.2 Zadaci istraživanja U skladu sa postavljenim ciljem istraživanja biće sprovedeni sledeći zadaci. Zadaci su definisani pitanjem iz socio-demografskom upitnika: ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒ ⇒
Ispititi polnu strukturu ispitanika Ispitati uzrast ispitanika Ispitati iz koje sredine potiče Ispitati telesnu težinu Ispitati deformiteta Ispitati prisustvo heriditeta Ispitati bavljenje sportom Ispitati koliko vremena se bave sportom u toku dana Ispitati vreme provedeno za kompjuterom Ispitati vreme provedeno za televizorom Ispitati koje su terapije primenjene Ispitati kontinuitet u rehabilitaciji
27
5.0
REZULTATI RADA I DISKUSIJA
Rezultati istraživanja će biti prikazani tabelarno i grafički u apsolutnim brojevima i procentima. Nakon toga sledi anketni upitnik.
Tabela 1. Prikaz polne strukture ispitanika: Pol Ispitanika Muški Ženski
Broj ispitanika n n% 7 35% 13 65 %
Ukupno
20
100%
Grafikon 1. Grafički prikaz iz tabele 1.
Muški Ženski
Iz tabele i grafikona 1. može se uočiti da većinu ispitanika ženskog pola tj. 13 ispitanika, dok muškog pola ima 7 ispitanika.
Tabela 2 . Prikaz uzrasta ispitanika Broj ispitanika
Uzrast Ispitanika 7-11 12-16 Preko 16 godina
n 7 5 8
n% 35% 25 % 40%
Ukupno
20
100%
28
Grafikon 2. Grafički prikaz iz tabele 2.
7-11 12-16 Preko 16 godina
Iz grafikona 2. može se uočiti da većina ispitanika čine godine starosti preko 16 godina tj. 8 ispitanika, dok ispitanika čija je starost od 12 godine do 16 do godina ima 5 ispitanika. Od 7 do 11 godina ima 7 ispitanika.
Tabela 3. Prikaz iz koje sredine potiču ispitanici Broj ispitanika
Sredina iz koje potiču Selo Grad
n 11 9
n% 55% 45 %
Ukupno
20
100%
Grafikon 3. Grafički prikaz iz tabele 3.
Selo Grad
Iz grafikona 3. može se uočiti da većina ispitanika živi u selu i to 11 ispitanika. U gradu živi 9 ispitanika.
Tabela 4. Prikaz telesne težine ispitanika ; 29
Telesna težina Neuhranjen Normalna telesna težina Prekomerena telesna težina Ukupno
n 5 7 8
Broj ispitanika n% 25% 35 % 40%
20
100%
Grafikon 4. Grafički prikaz iz tabele 4. Neuhranjen Normalna telesna težina Prekomerena telesna težina
Iz tabele i grafikona 4. može se uočiti da je većine ispitanika sa prekomerenom telesnom težinom i to kod 8 ispitanika. Pet ispitanika je neuhranjeno, dok sa normalnom telesnom težinom ima 7 ispitanika.
Tabela 5. Prikaz prisutnih deformiteta kod ispitanika
Skolioza Kifoza Lordoza Ravne grudi Udubljene grudi Ispupčene grudi „X”noge „O”noge
n 5 3 1 1 2 3 4 1
Broj ispitanika n% 25% 15 % 5% 5% 10% 15 % 20% 5%
Ukupno
20
100%
Deformiteti
Grafikon 5. Grafički prikaz iz tabele 5.
30
Skolioza Kifoza Lordoza Ravne grudi Udubljene grudi Ispupčene grudi "X" noge "O" noge
Iz tabele i grafikona 5. može se uočiti da većina ispitanika ima skoliozu i to 5 ispitanika. Kifozu i ispupčene grudi je ima po 3 ispitanika. Po 1 ispitanik ima lordozu, ravne grudi i „o” noge. Udubljene grudi imaju 2 ispitanika. Četiri ispitanika imaju „x”noge
Tabela 6. Prikaz heriditeta ispitanika Heriditet Da Ne Ukupno
n 5 15
Broj ispitanika n% 25% 75 %
20
100%
Grafikon 6. Grafički prikaz iz tabele 6.
Da
Ne
Iz tabele i grafikona 6. može se uočiti da kod većine ispitanika ne dolazi do nastanka heriditeta i to kod 15 , dok kod 5 ispitanika dolazi do heriditeta.
Tabela 7. Prikaz bavljenja sportom kod ispitanika 31
Bavljenje sportom Da Ne Ukupno
n 11 9
Broj ispitanika n% 55% 45 %
20
100%
Grafikon 7. Grafički prikaz iz tabele 7.
Da
Ne
Iz tabele i grafikona 7. može se uočiti da s većina ispitanika bavi sportom i to 11 , dok 9 ispitanika se ne bavi sportom.
Tabela 8. Prikaz bavljenja sportom dnevno u toku dana
10 do 15 minuta Sat vremena Preko 2 sata
n 5 11 4
Broj ispitanika n% 25% 55 % 20%
Ukupno
20
100%
Bavljenje sportom
Grafikon 8. Grafički prikaz iz tabele 8.
32
10 -15 min Sat vrem ena Preko 2 sata
Iz tabele i grafikona 8. može se uočiti da se većina ispitanika dnevno bavi sportom po sat vremena i 11 , dok 5 ispitanika se bavi 10 do 15 minuta dnevno. Četiri ispitanika se bavi sportom preko 2 sata.
Tabela 9. Prikaz korišćenja kompjutera i televizora Korišćenje kompjutera i televizora 10 do 15 minuta Sat vremena Preko 2 sata
n 1 3 16
Broj ispitanika n% 5% 15 % 80%
Ukupno
20
100%
Grafikon 9. Grafički prikaz iz tabele 9.
10 -15 min Sat vrem ena Preko 2 sata
Iz tabele i grafikona 9. može se uočiti da većina ispitanika koriste kompjuter i televizor preko 2 sata i 16 ispitanika , dok 1 ispitanika koristi kompjuter i televizor 10 do 15 minuta dnevno. Tri ispitanika koristi kompjuter i televizor sat vremena .
Tabela 10. Prikaz primenjenih terapija kod ispitanika
33
Primenjene terapije Kineziterapija Mider Operacija Ukupno
n 10 6 4
Broj ispitanika n% 50% 30 % 20%
20
100%
Grafikon 10. Grafički prikaz iz tabele 10.
Kineziterapija Mider Operacija
Iz tabele i grafikona 10. može se uočiti da se kod većine ispitanika koristila kineziterapija i to kod 10 , dok kod 6 ispitanika se koristio mider. Operaciju je imalo 4 ispitanika.
Tabela 11. Prikaz kontinuiteta terapija kod ispitanika Kontinuitet lečenja Nedelju dana Dve nedelje Preko 3 nedelje Ukupno
n 3 7 10
Broj ispitanika n% 15% 35 % 50%
20
100%
Grafikon 11. Grafički prikaz iz tabele 11.
Nedelja dana Dve nedelje Preko 3 nedelje
Iz tabele i grafikona 11. može se uočiti da je kod većine ispitanika terapija trajala preko 3 nedelje i to kod 10 , dok kod 3 ispitanika trajala je nedelju dana. Dve nedelje je trajala kod 7 ispitanika..
5.1 PRILOG Anketni upitnik 34
Pred Vama je anketni upitnik koji je anoniman, pa Vas molim da odgovorite iskreno. Dati odgovori su mi potrebni radi izrade diplomskog rada na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Unapred zahvalan Miloš Živanović 1. Pol ispitanika : a) Muški
b) Ženski 2. Uzrast ispitanika a) 7-11 b) 12-16 c) Preko 16 godina 3. Sredina iz koje potičete
a) Selo b) Grad 4. Telesna težina a) Neuhranjen b) Normalna telesna težina c) Prekomerena telesna težina 5. Prisustvo deformiteta
a) Kifoza b) Scolioza c) Lordoza d) Ravne grudi e) Udubljene grudi f) Ispupčene grudi g) „X“ noge h) „O“ noge 6. Prisustvo heriditeta 35
a) Da b) Ne 7. Bavljenje sportom a) Da b) Ne 8. Koliko se bavite sportom u toku dana a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 9. Vreme provedeno za kompjuterom a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 10. Vreme provedeno za televizorom : a) 10 do 15 minuta b) Sat vremena c) Preko 2 sata 11.Primenjena terapija a) Kineziterapija
b) Mider c) Operacija 12.Kontinuitet u rehabilitaciji a) Nedelju dana b) Dve nedelje c) Preko 3 nedelje 6.0 ZAKLJUČAK Na osnovu rezultata dobijenih ovim istraživanjem možemo zaključiti :
36
• •
•
•
•
•
•
•
•
•
Prema polnoj strukturi više je zastupljen ženski pol nego muški pol. Prema uzrastu više su zastupljeni ispitanici čije su godine starosti preko 16 godina. Prema sredini iz koje potiču ispitanici više su zastupljeni ispitanici sa sela. Prema telesnoj težinini ispitanika više su zastupljeni ispitanici koji imaju prekomerenu telesnu težinu. Prema prisutnim deformiteta kod ispitanika više su zastupljeni ispitanici sa skoliozom nego sa ostalim deformitetima posture. Prema herididtetu više su zastupljeni ispitanici bet heriditeta nego sa njim. Prema bavljenju sporta više su zastupljeni ispitanici koji se bave sportom i koji dnevno treniraju po sat vremena. Prema korišćenju kompjutera i televizora više su zastupljeni ispitanici koji preko 2 sata koriste, nego oni koji koriste sat vremena ili 10 do 15 minuta. Prema primenjenim terapijama više su zastupljeni ispitanici koji koriste kineziterapiju nego oni koji su imali operaicju ili nose mider. Prema kontinuitetu terapije više su primenjeni ispitanici koji su imale terapije preko 3 nedelje.
7.0 LITERATURA
37
1. Veljković M.: “ Dečija rehabilitacija” VMŠ strukovnih studija, Ćuprija, 2009. 2. Jeftić M.. : “ Fizikalna i medicinska rehabilitacija”, VMŠ strukovnih studija, Kragujevac, 2006.
8.0 BIOGRAFIJA
Miloš Živanović je rođen 23.11.1988 u Požarevcu. Završio je srednju medicinsku školu „Dr Vojislav Dulić “ , opšti smer u Požarevcu 2007 godine, 38
