Desiderio Valacco
Od Zaratustre do Kena Wilbera
2
Sadržaj Uvod: Defnicija mistične flozofje 1 !"#$%K$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ 1.1. ZOROASTERSKA RELIGIJA
1.1.1 Zaratustra – mistični prorok drevne er!i"e
1.#. A$TI%KA GR%KA I &ELE$ISTI%KA 'ILOZO'IJA
1.#.1. Or(e" i ita)ora – prvi mistični *+o!o* na europskom europskom t+u 1.#.#. redsokratov,i- Sokrat i +aton 1.#.. Re+i)io!na mistika stoika K+eanta 1.#./. Zastupnik stoičko) s toičko) moni!ma ose"doni"e 1.#.0. %udotvora, Apo+oni"e i! Ti"ane 1.#.. +utar2ova Izida i Oziris 1.#.3. +otin – na"ve4i po)anski 2e+enistički *+o!o( 1.#.5. Za)onetni &ermes Trime)ist 1.#.6. Jam7+i2ova teur)i"a i Ju+i"anovo otpadni8tvo 1.#.19. rok+o :$as+"ednik: i kra" Akademi"e
1.. A$TI%KA RI;SKA 'ILOZO'IJA
1..1. Rimski stoi,i 1..#. Apu+e"ev Zlatni magarac
1./. KR<=A$ST>O
1./.1. rvi kr84anski *+o!o( Justin 1./.#. Kr84anska kate2etska 8ko+a u A+eksandri"i 1./.. Gr)urova :mistika sv"et+a: 1././. Ta"anstveni +ik seudo?@ioni!i"a Areopa)ita
1.0. &EREJSKA RELIGIJA
1.0.1. A+e)ori"ska interpreta,i"a Sveti2 spisa spis a 'i+ona A+eksandri"sko) A+eksandri"sko)
1.. &I$@BIZA;
1..1. atan"a+i"eve Joga-sutre
1.3. B@IZA; CI$@IJSKID
1.3.1. rosvi"et+"eni – Gaut2ama udd2a 1.3.#. >a"ra?ana 7udi!am 1.3.. $auk o pra!nini *+o!o(a $a)ar"une 1.3./. Asan)a – osnivač Fo)a,are 1.3.0. od2id2arma – osnivač ,2an 7udi!ma
1.5. TAOIZA;
1.5.1. Osnivač taoi!ma Lao?Tse
2
Sadržaj Uvod: Defnicija mistične flozofje 1 !"#$%K$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ 1.1. ZOROASTERSKA RELIGIJA
1.1.1 Zaratustra – mistični prorok drevne er!i"e
1.#. A$TI%KA GR%KA I &ELE$ISTI%KA 'ILOZO'IJA
1.#.1. Or(e" i ita)ora – prvi mistični *+o!o* na europskom europskom t+u 1.#.#. redsokratov,i- Sokrat i +aton 1.#.. Re+i)io!na mistika stoika K+eanta 1.#./. Zastupnik stoičko) s toičko) moni!ma ose"doni"e 1.#.0. %udotvora, Apo+oni"e i! Ti"ane 1.#.. +utar2ova Izida i Oziris 1.#.3. +otin – na"ve4i po)anski 2e+enistički *+o!o( 1.#.5. Za)onetni &ermes Trime)ist 1.#.6. Jam7+i2ova teur)i"a i Ju+i"anovo otpadni8tvo 1.#.19. rok+o :$as+"ednik: i kra" Akademi"e
1.. A$TI%KA RI;SKA 'ILOZO'IJA
1..1. Rimski stoi,i 1..#. Apu+e"ev Zlatni magarac
1./. KR<=A$ST>O
1./.1. rvi kr84anski *+o!o( Justin 1./.#. Kr84anska kate2etska 8ko+a u A+eksandri"i 1./.. Gr)urova :mistika sv"et+a: 1././. Ta"anstveni +ik seudo?@ioni!i"a Areopa)ita
1.0. &EREJSKA RELIGIJA
1.0.1. A+e)ori"ska interpreta,i"a Sveti2 spisa spis a 'i+ona A+eksandri"sko) A+eksandri"sko)
1.. &I$@BIZA;
1..1. atan"a+i"eve Joga-sutre
1.3. B@IZA; CI$@IJSKID
1.3.1. rosvi"et+"eni – Gaut2ama udd2a 1.3.#. >a"ra?ana 7udi!am 1.3.. $auk o pra!nini *+o!o(a $a)ar"une 1.3./. Asan)a – osnivač Fo)a,are 1.3.0. od2id2arma – osnivač ,2an 7udi!ma
1.5. TAOIZA;
1.5.1. Osnivač taoi!ma Lao?Tse
3
1.5.#. Trans,endenta+i!am 2uan)?T!ua 1.5.. :Tamni nauk: taoista Han) i"a
1.6. KO$'BIJA$IZA;
1.6.1. Kon(u,i"e – 2armoni"a ko!mičko) ko!mičko) i dru8tveno) reda 1.6.#. $astav+"ači Kon(u,i"eva d"e+a ;en,i"e i &sun?Tse
) S*+D",+V,+KOV"$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ #.1. KR<=A$ST>O
#.1.1. ;aksim Ispov"ednik #.1.#. Eriu)ena- *+o!o( karo+in8ke renesanse #.1.. i!antski po+i2istor ;i2ae+ se+ #.1./. St. >i,tor – sredi8te europske mistične *+o!o*"e #.1.0. ;istika temp+arsko) reda #.1.. A+7ert >e+iki i Ro)er Ro)er a,on – pioniri eksperimenta+ne metode #.1.3. onaventurin itinerar puta prema o)u #.1.5. :@o,tor I++uminatis: Ramon Lu++ #.1.6. ora"nska mistika E,k2arta i Tau+era #.1.19. +eton – o7novite+" p+atoni!ma na Zapadu #.1.11. :Bčeno ne!nan"e: $iko+e Ku!ansko)a #.1.1#. 'irentinska akademi"a #.1.1. $"emačka mistična *+o!o*"a 1. sto+"e4a #.1.10. Komunika,i"a Komunika,i"a s ane+ima Jo2na @ee"a #.1.1. etri4eva +"u7avna *+o!o*"a #.1.13. @e++a orta i runo – dva napu+"ska ve+ikana
#.#. ISLA;
#.#.1.
#.. &EREJSKA RELIGIJA
#..1. Tumačen"e Sefer Yetziraha Saadi"e 7en Jose(a #..#. ;istični p"esnik So+omon i7n Ga7iro+ #... ;oses de Leon i Zohar #../. :oanski ra7in: Isaa, Luria
#./. &I$@BIZA;
#./.1. S2ankara – 2induistički IsusM
4
#./.#. Bm"ereni monist Ramanu"a #./.. ;ad2vin dua+i!am #././. aitana – osnivač pokreta &are Kris2na
#.0. TIETSKI B@IZA;
#.0.1. Re(ormator ti7etsko) 7udi!ma Tson) K2a?pa
#.. >JERA SIK&A
#..1. ;istika v"ere sik2a
#.3. KO$'BIJA$IZA;
#.3.1. Ko!mička 2i"erar2i"a 2an) Tsai"a #.3.#. $eokon(u,i"eva, 2u &si #.3.. :>e+iko učen"e: Han) Fan)?min)a
#.5. &A$ B@IZA; CKI$ESKID
#.5.1.
#.6. ZE$ B@IZA; CJAA$SKID
#.6.1. Japanski mistični *+o!o( Kukai Kukai #.6.#. :%ista !em+"a: &onena i rin!ai Eisai"a #.6.. Soto nauk @o)ena i Lotus 8ko+a $i,2irena
- "OVOV,+KOV"$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ .1. KR<=A$ST>O
.1.1. ;istična teo+o)i"a posto+ara oe2mea .1.#. +atonist i! am7rid)ea &enr ;ore .1.. O7ra4eni !nanstvenik +aise as,a+ .1./. Oka!iona+isti Geu+in, i ;a+e7ran,2e .1.0. 'i+o!o(?vidovn"ak Emanue+ SNeden7or) .1.. ;istični ideo+o) romanti!ma 'ran! 'ran! von aader .1.3. @va (ran,uska mistična *+o!o(a .1.5. ;istika kn"ievnika ar++ea i Emersona .1.6. E+ip2as Levi – nastav+"ač nauka A)rippe i ara,e+susa .1.19. ionir nove mis+i renti,e ;u+(ord .1.11. si2o+o)i"a snova ar+a du re+a .1.1#. @va ruska kr84anska *+o!o(a .1.1. Su* o7ra4enik Ren Guenon i n"e)ovi s+"ed7eni,i
.#. ISLA;
.#.1. Suvremeni su*sti
.. &EREJSKA RELIGIJA
..1. aa+ S2em Tov i 2asidi!am
5
..#. $ovi 2asidi!am ;artina u7era
./. &I$@BIZA;
./.1. ionir neo2induističko) pokreta Ram ;o2um ; o2um Ro ./.#. Ramakris2na – ekumeni!am i 8tovan"e 7oanske ma"ke ma"ke ./.. Tri Tri ve+ikana neo2indui!ma i! a+,utte ././. Ota, moderne Indi"e ;a2atma Gand2i ./.0. @ru8tvo !a sv"esnost Kris2ne Sri+e ra72upade ./.. Trans,endenta+na medita,i"a ;a2aris2i ;a2es2 Fo)i"a ./.3. Sat2a Sai a7a – avatar $ovo) do7aM
.0. B@IZA; CI$@IJSKID
.0.1. Os2o – prosv"et+"en"e putem +"u7avi- medita,i"e i smi"e2a
.. ZE$ B@IZA; CJAA$SKID
..1. &akuin – ve+ikan novov"ekovno) !en 7udi!ma ..#. @aiset! T. T. Su!uki – promotor !en 7udi!ma na Zapadu Z apadu
. "OV+ *+($/$,+ /.1. A&AI RELIGIJA
/.1.1. a2au++a2 – ispun"en"e mesi"anski2 očekivan"aM
/.#. SIE$TOLOGIJA
/.#.1. S,iento+o8ka ,rkva L. Rona Rona &u77arda
0 "OVOV,+KOV"! #!,"! D*U#V! 0.1. ROZIKRBIJA$SKO @RB
O
0.1.1. Ro7ert '+udd i Ro!ikru,i"ansko Ro!ikru,i"ansko dru8tvo
0.#. SLOO@$O ZI@ARST>O
0.#.1. ;istična *+o!o*"a s+o7odno) !idarstva 0.#.#. :Le nouve+ 2omme: Louisa de Saint?;artina 0.#.. Goet2eova kn"ievno?!nanstvena mistika
0.. TEOZO'SKO @RBO
0..1. Teo!o(sko dru8tvo 0..#. I!dan,i Teo!o(sko) dru8tva – Antropo!o(sko Antropo!o(sko dru8tvo- Ro!ikru,i"anska Ro!ikru,i"anska !a"edni,a-
0./. ZLAT$A ZORA
6
0./.1. Z+atna !ora 0./.#. I!dan,i Z+atne !ore – Ordo Temp+is Orientis- @ru8tvo unutarn"e sv"et+osti i Israe+ Re)ardie
0.0. &ILOSO&IAL RESEAR& SOIETF 0.0.1. Ta"no učen"e svi2 v"ekova ;an+ . &a++a
2 "OV! Z"!"OS# $ &$S#$K! .1. &OLISTI%KA Z$A$OST
.1.1. Znanstveno?mistična *+o!o*"a 2o+i!ma
Uvod: Defnicija mistične flozofje Govore4i o de*ni,i"ama mistične *+o!o*"e- a i mistike i misti,i!ma op4enito- mora se istaknuti kako "e n"i2ovo "edno!načno de*niran"e nemo)u4e- 7a8 kao i kod prim"eri,e po"mova svi"est- du2- du8a i s+ični2. B 8irem 7i smis+u pod mističnom *+o!o*"om mo)+i ra!umi"evati svaku *+o!o*"u ko"a v"eru i intui,i"u stav+"a u prvi p+an- a !anemaru"e !nanost i ra,iona+no. $o- u povi"esti *+o!o*"e 7i+o "e mno)o *+o!o(a či"i "e nauk uk+"učivao i "edno i dru)o. $ada+"e- )otovo "e nemo)u4e povu4i ra!)raničen"e i!meu misti,i!ma u *+o!o*"i i ono)a u re+i)i"i- !7o) n"i2ove posvema8n"e isprep+etenosti- i to u svim re+i)io!nim sustavima. Takoer "e ponekad te8ko ra!+učiti *+o!o(sku i poetsku mistiku- "er su mno)i mistični
7
*+o!o* 7i+i u"edno i pis,i- odnosno p"esni,i- a oso7ito oni i! istočn"ački2 *+o!o*"a i re+i)i"a. B!a sve ovo- mistična 7i se *+o!o*"a ipak da+a spe,i*čni"e odrediti kao ona ko"a na 7i+o ko"i način )ovori o s"edin"avan"u čov"eka s 7oanstvom- u mističkom !anosu i+i eksta!i. Kao "edno re+i)io!no iskustvo par excellance, misti,i!am "e 7io predmetom i!učavan"a američko) psi2o+o)a i *+o!o(a Hi++iama Jamesa. o n"e)ovom mi8+"en"u- oso7na re+i)io!na iskustva ima"u upravo kori"en- a i sredi8te u mističnim stan"ima svi"esti. B de*niran"u po"ma misti,i!am- James navodi četiri osnovne od+ike ko"e on mora sadravati – nei!re,ivost- noetička kva+iteta- pro+a!nost i pasivnost. rva 7i se od+ika odnosi+a na to- da se kva+iteta n"e)ova iskustva mora oso7no i i!ravno doiv"eti- i ne moe se točno preni"eti dru)ima. Ispravno uočava da su mistična stan"a vi8e os"e4a"na ne)o+i inte+ektua+na. $o- unatoč na)+asku na os"e4a"ima- tu "e i od+ika noetičke kva+itete- ko"a ovim stan"ima omo)u4u"e du7inski intuitivni uvid- često !van prosv"et+"en"em- otkriven"em i tomu s+ično. Tre4a o!naka ko"u James prida"e ovim stan"ima svi"esti- pro+a!nost- čini se da ni"e univer!a+na- 7udu4i da kod "edno) 7ro"a mistika ovakva stan"a mo)u potra"ati du+"e vremensko ra!do7+"e- a kod po"edina,a se čak pretvoriti u kontinuirano stan"e- 7e! vra4an"a u svakodnevno- uo7iča"eno stan"e svi"esti. Isto vri"edi i !a četvrtu o!naku- pasivnost. $aime- i sam James prim"e4u"e kako v"e7e usm"eravan"a pan"e i+i t"e+esne v"e7e Cv"ero"atno "e mis+io na "o)uD pripomau u+asku u mistično stan"e svi"esti- tako da se o pasivnosti kao 7itno" o!na,i moe )ovoriti tek uv"etno. asivnost !apravo nasta"e tek trans,endiran"em norma+no) 7udno) stan"a svi"esti i tada su7"ekt moe imati os"e4a" o7u!etosti nekom Pvi8om si+omQ. %ini se da "e u svom poku8a"u de*niran"a misti,i!ma James ipak i!ostavio "ednu vr+o 7itnu- rani"e navedenu o!naku- a to "e +"u7av i ten"a !a s"edin"en"em s apso+utom- ten"a !a Pdosi!an"em samo) i!vora 7itkaQkako to ve+i (ran,uski teo+o) Louis Gardet. On meutim pravi ra!+iku i!meu istočn"ački2 re+i)i"a- kod ko"i2 put k apso+utu vodi kro! imanen,i"u mistike v+astito) "astva- te monoteistički2 re+i)i"a- )d"e ova" put vodi kro! s"edin"en"e i u+aen"e u du7ine Po)a v"ereQ. Istočn"ački autoriteti na područ"u misti,i!ma- nasuprot ovome- vi8e ističu s+ičnosti- te pove!anost mistični2 tradi,i"a na na"du7+"o" ra!ini. Tako indi"ski *+o!o( i mistik Ramakri8na smatra kako 7udu4i svi !a!iva"u isto) o)a- ni"e do7ro da se re+i)i"e di"e+e na istinske i +ane- ve4 re+i)i"e tre7a smatrati samo ra!no+ikim putovima k apso+utu- i u tome 4e ra!+ičite re+i)i"e od)ovarati ra!+ičitim tra)ate+"ima- u ra!+ičitim vremenima i !em+"ama.
8
1!"#$%K$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ 11 ZO*O!S#*$Z!& 111 Zaratustra 3 mistični 4roro5 drevne 6erzije Zoroastrovo ime se po prvi put po"av+"u"e u +atonovu d"e+u Alkibiad )d"e )a on na!iva sinom Oroma!da. er!i"sko) su mudra,a 2istorio)ra* i *+o!o* antičke Grčke sm"e8ta+i u davnu pro8+ost. Renesansni *+o!o*- a pose7i,e 'rane etri4- smatra+i su kako "e nauk +atona i p+atonova,a
9
op4enito 7io pod direktnim ut"e,a"em Zoroastera. Ovo se opet- pose7no odnosi na +atonov nauk o ide"ama- 8to se vidi i! komentara !armenida rok+a- )d"e ova" navodi m"esta i! Zoroastrovi2 d"e+a- u ko"ima se spomin"u ide"e. ored ovo)- Zoroaster "e takoer pred8asnik nauka moni!ma u *+o!o*"i. rapoče+o svi2 stvari na!ivao "e monadom i pod ovim po"mom podra!umi"evao ono 8to u se7i samom sadri sve- a pritom ni"e sadrano ni od če)a. Ovom moni!mu prividno protur"eči dua+nost dva"u vr2ovni2 prin,ipa u !oroastersko" re+i)i"i – stvorite+"a Ormu!da i ra!orno) du2a A2rimana. $o- ovd"e se ne radi o stvarnom protur"eč"u- 7udu4i da ove opri"eke na+a!e ra!r"e8en"e i pomiren"e u "ednom na"vi8em "edinstvu. B !oroastri!mu se ipak ne smatra da "e A2riman nastao od o)a stvorite+"aniti da "e on Ppa+i aneoQ- "er 7i time o) postao od)ovoran i !a !+o samo. A2riman se smatra potpuno ne!avisnim !+im du2om- ko"i e+i uni8titi savr8enstvo 7o"e) stvaran"a. Bnatoč ovom prividnom dua+i!mu!oroastri!am moemo smatrati monoteističkom re+i)i"om- "er "e Ormu!d vr2ovno 7oanstvo- stvorite+" ne7a- !em+"e i čov"eka- a takoer i 7oanski2 7i4a- ko"a se mo)u usporediti sa arkane+ima i ane+ima. Ova" 7o) poče+o "e istine i do7ra- i pored n"e)a nema dru)i2 7o)ova. rorok Zaratustra naučavao "e da "e ova" svi"et u svo"o" 7iti do7ar- no napadi !+a - ko"i do+a!e od A2rimana )a iskvaru"u. L"udi ima"u oso7nu od)ovornost da i!a7eru i!meu do7ra i !+a- a na osnovu n"i2ove s+o7odne vo+"e u oda7iran"u- 7it 4e im sueno na dru)om svi"etu. B !oroastri!mu vodi se ko!mička 7itka i!meu do7ra i !+a- ko"a 4e prema proročanstvu tra"ati tri tisu4e )odina- nakon če)a 4e !+o 7iti uni8teno i A2riman onesposo7+"en- te 4e do4i do o7nav+"an"a stvaran"a. Tada 4e se !em+"a i ne7o spo"iti kako 7i stvori+i ono 8to "e stvarno na"7o+"e u o7a svi"eta. Ovo dak+e ukratko predstav+"a nauk !oroastri!ma. Zaratustrino učen"e ima !apravo kori"ene u drevno" re+i)i"i Indoirana,a Ci+i Ari"a,aD- naroda ko"i se nakon ve+ike seo7e oko 999. )odine pr. n.e. nastanio u Indi"i i er!i"i. O ovo" re+i)i"i mo)u4e "e do7iti samo pri7+inu predstavu- i to uspored7om s re+i)i"om >eda. ro"ne su podudarnosti s indi"skom re+i)i"om preiv"e+e u !oroastri!mu- no takoer su prisutne i ra!+ičitosti. Kao "edan prim"er moe se u!eti po"am do-e"a- 8to u svetom spisu !oroastri!ma A"esta o!naču"e !+e du2ove- dok u 2indui!mu de"e ima"u !načen"e 7oanski2 du2ovadu2ova sv"et+a. Re+i)i"a !oroastri!ma sto+"e4ima se prenosi+a s nara8ta"a na nara8ta" usmenom preda"om- dok su prvi poku8a"i sistematsko) prikup+"an"a stari2 preda"a "av+"a"u u ra!do7+"u partske dinasti"e- ko"a "e v+ada+a er!i"om od #. sto+"e4a pr. n.e. do . sto+"e4a nove ere. Tako "e 7i+a sastav+"ena sveta kn"i)a A"esta. B na"ve4em di"e+u kn"i)e prorok Zaratustra predstav+"en "e u +e)endarnom sv"et+u- kao čov"ek o7daren nadnaravnim mo4ima. ;eutim7+ii "e stvarnom +iku Zaratustre dio kn"i)e ko"i o7u2va4a n"e)ove 2va+osp"eve- gatha# One na"v"ero"atni"e predstav+"a"u autentične Zaratustrine ri"eči- !a ra!+iku od osta+o) di"e+a A"este- )d"e su ri"eči samo pripisane proroku. B 2va+osp"evima gatha Zaratustra uka!u"e na 7oansku mističnu preda"u i udi !a st"e,an"em 7o"e) !nan"a. On naučava kako posti!an"e ,"e+ovitosti i 7esmrtnosti vodi do prosv"et+"en"a- )d"e se spo!na"e sam o). Odnos i!meu čov"eka i o)a teme+"i se na +"u7avi. @a 7i se
10
posti)+a istinska +"u7av prema o)u- potre7no "e neprestano imati na umu Zaratustrine ri"eči Pudim !a tvo"im +ikom i !a"edni8tvom- doi k meni sam 7+i!u i rasti u meni.Q I! ovi2 se navoda i! svete kn"i)e !oroastri!ma vidi !nača" misti,i!ma u ovo" re+i)i"i. Svr2a čov"eka "e- s2odno tomu- da se do7rom mi8+"u- pravedno84u i po7ono84u- kro! savr8enstvo svo)a 7i4a s"edini s o)om.
1) /*%K$ '$(OZO'$
$
7+(+"$S#$%K$
&$S#$%"$
1)1 Or8ej i 6ita9ora 3 4rvi mistični flozof na euro4s5om tlu ;ada neki smatra"u ita)oru prvim mističnim *+o!o(om na evropskom t+un"emu su ipak pret2odi+i or$ci, mistična sekta na!vana po mitskom p"evaču Or(e"u. Oko 99. )odine pr. n.e. or*,i su 8iri+i ta"ni re+i)io!ni nauk- ko"i "e o7e4avao v"ečno 7+aenstvo onima ko"i 7udu asketski iv"e+i- te se
11
redovitim sud"e+ovan"ima u misteri"ama 7udu čisti+i od )ri"e2a. Ova" mistični re+i)io!ni pokret pot"eče i! Tra,i"e- a 7io "e u usponu u . sto+"e4u. Or*,i su smatra+i da "e pokret oso7no uteme+"io Or(e"- sin mu!e Ka+iope. rema )rčko" mito+o)i"i- svo"im "e p"evan"em krotio div+"e !vi"eri- te imao mo4 pokretan"a drve4a i kamen"a. $akon 8to "e i!)u7io vo+"enu enu Euridiku- oti8ao "e u pod!em+"e i svo"om p"esmom )anuo 7o)ove. Oni su od+uči+i da mu "e vrate- no pod uv"etom da se ne osvrne i ne po)+eda "e do i!+aska i! od!em+"a. $e mo)av8i odo+"eti- Or(e" "u "e po)+edao- tako da "e ona !auvi"ek osta+a u pod!em+"u. ;it "o8 ve+i kako "e Or(e" u Tra,i"i na8ao smrt- ra!deran od menada Cpratite+"i,a 7o)a @ioni!aD- !ato "er se protivio or)i"ama 7o)a opo"nosti i uivan"a @ioni!a. To+iko- 8to se tiče mita. $oOr(e"a su doista smatra+i osnivačem novo) re+i)io!no) nauka o 7o)ovima i v"erskim misteri"ama. Ova" "e nauk- osim ve4 spomenuto) asketi!mauk+"učivao i doktrinu o reinkarna,i"i. Za pretpostaviti "e da "e Or(e"- 7a8 kao i &ermes Trisme)ist- 7io stvarna povi"esna +ičnost- a da su mu ti"ekom vremena 7i+e pripisane nadnaravne oso7ine- uosta+om kao i 7ro"nim dru)im mitskim 2ero"ima i po+u7o)ovima. Renesansni *+o!o( 'rane etri4 dri da "e Or(e" 7io Pna"stari"i meu mudrim Gr,imaQ- te n"e)a i pripadnike or*!ma smatra posredni,ima i!meu nas+i"ea drevne e)ipatske i ka+de"ske- te antičke )rčke ku+ture. On takoer spomin"e or*čko) sve4enika A)+ao(ema- kao Pita)orina učite+"aQ. ov"esničar &erodot Cko"i "e neko vri"eme ivio na Samosu- ita)orinom rodnom otokuD ističe- pi8u4i o pita)ore",ima- da su 7i+i o7ve!ani nositi +anenu od"e4u- u sk+adu s or*čkim ,eremoni"ama- ko"e su iste kao i e)ipatske. osto"a+a "e dak+e- sasvim i!v"esno ve!a meu ovim drevnim ku+turama- a dakako i n"i2ovim *+o!o(sko?re+i)io!nim sistemima. osve oso7itu s+"ed7u !nanstveno) i re+i)io!no?mističko) karaktera uteme+"io "e *+o!o( i matematičar ita)ora u Krotonu- u "uno" Ita+i"i- u dru)o" po+ovi,i . sto+"e4a pr. n.e. Za2va+"u"u4i nedostatku pisani2 d"e+a ita)ore- a takoer i ta"nom d"e+ovan"u n"e)ove s+"ed7e- poda,i o n"e)ovom ivotu i radu ne mo)u se u!imati sa stopostotnom si)urno84u. Iako posto"e n"e)ovi ivotopisi i! pera antički2 autora- ko"i su se s+ui+i vanim i!vornim d"e+ima- ipak su i n"emu 7i+i ti"ekom vremena pripisivani 7oanski epitetitako da "e u konačni,i te8ko ra!+učiti povi"esne čin"eni,e od +e)ende. B svakom s+uča"u- n"e)ova "e +ičnost osta+a o7vi"ena ve+om misteri"e sve do dana8n"i2 dana. B m+adosti "e ita)ora stekao i!vanredno o7ra!ovan"e. Jedan od na"vani"i2 ita)orini2 učite+"a 7io "e 'erekid s otoka Sira- ko!mo)ra( i "edan od prvi2 )rčki2 pro!ni2 pisa,a. Tu su i dva *+o!o(a i! ;i+eta- Ta+es i Anaksimanderko"i su osim u *+o!o*"u- m+ado) ita)oru isto tako uve+i i u matematiku- te ko!mo+o)i"u. Takoer su )a sav"etova+i da otputu"e u E)ipat- te svo"e !nan"e usavr8i i produ7i kod tamo8n"i2 sve4enika. ita)ora "e sav"et pos+u8ao i oko 00. )odine pr. n.e. oti8ao u E)ipat. >+adar Samosa o+ikrat u to "e vri"eme odravao neku vrstu save!a s E)iptom- i s2odno tomu7udu4i "e 7io u prisnim Ci+i 7ar pri"ate+"skimD odnosima s tamo8n"im od+ični,ima- uputio pismo u ko"em preporuču"e ita)oru. ;ada neki i!v"e8ta"i )ovore o tome kako "e ita)ora pos"etio mno)e 2ramove i
12
ra!)ovarao s mno)im sve4eni,ima- prema or*ri"u- *+o!o(u "e 7io dopu8ten u+a! samo u "edan 2ram- ona" u @iospo+isu. Tamo "e 7io- kako ve+i isti autorita)ora 7io ini,iran u sve4enika. ;no)a *+o!o(ova v"erovan"a i učen"a kasni"e- u n"e)ovo" !a"edni,i u "uno" Ita+i"i- 7i+a su pod direktnim ut"e,a"em sa!nan"a i o7iča"a ko"e "e stekao !a 7oravka u E)iptu. ;eu ova re,imo idu pravi+o o ta"nosti- od7i"an"e kon!umiran"a )ra2a- a+i i ivotin"a- kao i neno8en"e od"e4e način"ene od ivotin"ske koe- ten"a !a čisto4om- kako u kon!uma,i"i "e+a i pi4a- tako i u mora+nom po)+edu. Kada "e 0#0. )odine pr. n.e. er!i"a osvo"i+a E)ipat- ita)ora "e 7io- !atekav8i se ond"e- odveden u !aro7+"eni8tvo u a7i+on. ;eutim- tamo "e ita)ora !apravo "o8 vi8e produ7io svo"e !nan"e- 7udu4i da se druio s per!i"skim sve4eni,ima – ma)ima. Od n"i2 "e naučio ta"ne ritua+e- te o mističnom 8tovan"u 7o)ova. Takoer "e usavr8io svo"e !nan"e i! matematike i )+a!7e. $akon pu8tan"a i! !aro7+"eni8tva- oko 0#9. )odine pr. n.e. ita)ora se ni"e du)o !adrao na rodnom Samosu. %ini se da se tamo8n"im v+astodr8,ima nisu dopa+a n"e)ova *+o!o(ska podučavan"a- pa se tako !aputio u Kroton- u "uno" Ita+i"i. Tamo "e osnovao *+o!o(sko?re+i)io!nu 8ko+u s mno)o s+"ed7enika. ripadni,i ita)orine 8ko+e s+i"edi+i su pravi+o o ta"nosti- a !7o) !a"edničarsko) karaktera s+"ed7e te8ko "e ra!+učiti radove samo) ita)ore od radova n"e)ovi2 učenika. Bi č+anovi !a"edni,e- t!v. mathematikois+i"edi+i su stroa pravi+a od 8ire) kru)a s+"ed7enika. Oni su iv"e+i ,i"e+o vri"eme unutar !a"edni,e- nisu ima+i oso7ni2 stvari i 7i+i su ve)etari"an,i. >"erovan"a pita)ore"a,a o7u2va4a+a su neko+iko osnovni2 nače+a- meu ko"ima prim"eri,e da "e rea+nost na svo"o" na"du7+"o" ra!ini po prirodi matematička- !atim da "e *+o!o*"a sredstvo du2ovno) proči84en"a- da se du8a moe u!di4i do !a"edni8tva s 7oanskim Cu čem se o)+eda mistički karakter n"i2ove *+o!o*"eD- potom- da odreeni sim7o+i ima"u mistički !nača"- te da svi pripadni,i 7ratstva mora"u 8tovati striktno pravi+a +o"a+nosti i ta"nosti. ita)ora "e v"erovao da se svi odnosi u svemiru mo)u svesti na odnose 7ro"eva. o!nata "e n"e)ova i!reka PSve su stvari 7ro"evi.Q rema ita)orinasuprot prom"en"ivim stvarima iskustva- matematički po"movni sadra"i o!naču"u i!vanvremenska- v"ečna- nepokret+"iva- aksiomatska o7i+"e"a. rema A+eksandru o+i2istoru- )rčkom eruditu i! 1. sto+"e4a pr. n.e.- !a ita)oru "e prin,ip svi2 stvari 7io monada- i! ko"e "e proi!+a!i+a di"ada- a i! n"e 7ro"evi. I! 7ro"eva su proi!+a!i+e točke- ,rte- povr8ine i ti"e+a- a ko"a se sasto"e od četiri osnovna e+ementa vatre- vode- !em+"e i !raka. ita)orina *+o!o*"a 7ro"eva dava+a "e mistična svo"stva 7ro"čanim odnosima- pa "e prim"eri,e 7ro" 19 o!načavao sveo7u2vatnu- op4u- idea+nu 2armoni"u. B )+a!7i- ita)ora "e otkrio kako na ra!nim instrumentima vi7rira"u4e strune proi!vode 2armonične tonove- kada su odnosi duina struna ,i"e+i 7ro"evi. &armonična "e usk+aenost predstav+"a+a teme+"no nače+o pita)ore"a,ako"e "e svo"u prim"enu na+a!i+o ne samo u )+a!7i- ve4 i u ,"e+okupnom stvaran"u. Stvaran"e "e smatrao "edinstvenim- sveo7u2vatnim i sveukupnim tota+itetom- ,"e+inom u ko"o" su sve stvari 7i+e isprep+etene i meuso7no pove!ane. rema pita)ore"skom učen"u Qsvemir i čov"ekmakroko!mos i mikroko!mos- teme+"e se na istim 2armoni"skim odnosimaQ. B svo"em *+o!o(skom učen"u ita)ora "e "o8 !astupao mi8+"en"e
13
kako "e dinamika strukture svi"eta ovisna o interak,i"ama suprotnosti na du8u "e )+edao kao na nepokretni 7ro" ko"i pro+a!i kro! o7+ike metampsi2o!e- i+i ni!a reinkarna,i"a u ra!nim vrstama do konačno) proči84en"a- kao i učen"e o tome da su sve posto"e4e stvari u svo"o" 7iti sastav+"ene od (orme- a ne materi"a+ne supstan,e. B re+i)i"skom pak po)+edu ita)ora "e predstav+"ao "ednu vrst re(ormatora "er "e !a7ran"ivao da se 7o)ovima prinose krvne rtve. Smatrao "e da se čov"ek ne smi"e !ak+in"ati 7o)ovima- "er "e dunost svako) po"edin,a da 7ude dosto"an v"ere. Takoer "e drao da se iska!ivan"e !a2va+nosti 7o)ovima mora poka!ivati p"evan"em 2imni n"ima. Sun,e- ;"ese, i p+anete "e vidio kao 7oanstva- !ato "er u n"ima prev+adava top+ina. Sud"e+ovan"em čov"eka u ovo" top+ini poka!u"e se srodstvo +"udi i 7o)ova. Top+ina "e prema ita)ori mani(esta,i"a sve)a ivo)- a du8a "e 7esmrtna i na"vani"a stvar u ivotu +"udi "est da du8u nat"era"u na čin"en"e do7ra.
1)) 6redso5ratovci So5rat i 6laton &erak+it i! E(e!a se svo"im učen"em o vatri kao prapoče+u pri7+iio suvremenom s2va4an"u ener)i"e- ko"a se pretvara u materi"u i o7rnuto. Ova" *+o!o( roen "e oko 00. )odine pr. n.e. u )radu ko"i se na+a!io u neposredno" 7+i!ini ita)orina rodno) Samosa- tako da "e vr+o v"ero"atno do+a!io u kontakt s n"e)ovim učeni,ima i s+"ed7eni,ima. I! sačuvani2 (ra)menata n"e)ovo) "edino) d"e+a O prirodi moe se vid"eti da ita)oru ni"e 7a8 ,i"enio- 7udu4i )a na!iva Pprad"edom s+"eparaQ- a n"e)ovo sve!nadarstvo smatra P!+om ma"stori"omQ. o svo" pri+i,i su neki od ita)orini2 učenika ostavi+i na n"e)a +o8 do"am- a sa samim *+o!o(om se )otovo si)urno ni"e susreo- 7udu4i "e ita)ora napustio rodni otok kad "e &erak+it "o8 7io d"ečak. @io)en Laerti"e opisu"e &erak+ita kao ta8to) čov"eka- ko"i "e s pre!irom promatrao oko+inu. Od7i"ao "e sud"e+ovan"e u "avnom ivotu- pov+ačio se u Artemidin 2ram- te konačno !amr!io +"udepo8ao u p+anine i tamo ivio poput pustin"aka- 2rane4i se 7i+"kama i travama. $"e)ovo samo (ra)mentarno sačuvano d"e+o O prirodi pisano "e takvim "e!ikom- da dopu8ta ra!+ičita tumačen"a. @io)en Laerti"e ve+i da se potrudio napisati )a 8to ne"asni"e- kako 7i )a mo)+i ra!um"eti samo n"e)ovi istinski s+"ed7eni,i. @"e+o &erak+ita ;račno) tako "e ostavi+o m"esta di"ametra+no oprečnim interpreta,i"ama- pa )a tako prim"eri,e Len"in 2va+idre4i )a Pvr+o do7rim i!+a)ate+"em di"a+ektičko) materi"a+i!maQ. S dru)e strane- %nciklopedia mistika )ovori o mističkom i vi!ionarskom temperamentu- 8to se u d"e+u odraava- te !a &erak+ita ve+i da se i!raava na ra!ini re+i)io!ne i misteri"ske eksta!e i us2i4enosti. ;ada se *+o!o( i! E(e!a kritički odnosio prema ita)ori- očito "e da u n"i2ovim učen"ima ima dodirni2 točaka- u prvom redu "e to nauk o "edinstveno" ,"e+ini meuso7no pove!ani2 stvari- te takoer nauk o "edno" sveo7u2vatno" i idea+no" 2armoni"i. B &erak+itovom "e učen"u upravo od !nača"a po"am ,"e+ine.
14
CPAko pos+u8ate ne mene- ne)o +o)os- mudro "e pri!nati da "e sve "edno.QD "e+ina se mi"en"a u vatru- ko"a "e u svim stvarima- ona "e "edno- u mno8tvu se +uči kro! parove suprotnosti- a individua+na "e du8a odra! kretan"a ,"e+ine. itna "e o!naka &erak+itova učen"a takoer spo" re+i)io!no) )+edan"a na svi"et s poku8a"em !nanstveno) opisa univer!a+no) reda- u čemu "e 7io meu prvima. Tako "e &erak+it ut"e,ao na mno)e- a i!meu osta+i2 i na Empedok+ea*+o!o(a pori"ek+om i! )rada Akra)anta na Si,i+i"i. ot"e,ao "e i! u)+edne o7ite+"i- ko"a "e da+a o+impi"ske po7"ednike. @anas- o n"e)ovo" s+avi )ovori ime sus"edno) )radi4a- po n"emu na!vano) orto Empedo,+e. 'i+o!o( "e roen )odine /5. pr. n.e. u m"estu ko"e ni"e 7i+o odvi8e da+eko od Krotona)d"e "e ita)ora uteme+"io svo"u 8ko+u. osve "e si)urno da "e do+a!io u doti,a" s ita)orinim s+"ed7eni,ima i 7io pod n"i2ovim ut"e,a"em- isto kao i armenida i e+eatske 8ko+e. it n"e)ova učen"a "est meuso7no d"e+ovan"e četiri osnovna e+ementa C!em+"e- vode- !raka i vatreD- pod ut"e,a"em +"u7avi i mrn"e. o +"u7avi se sve stvari s"edin"u"u u Jedno- a potom se opet ra!dva"a"u pod ut"e,a"em mrn"e. o) se- prema Empedok+eu očitu"e u mno)o+ikim stvarima- ko"e se očitu"u kro! četiri e+ementa- dok +"u7av+"u do+a!i do ponovno) s"edin"en"a s Jednim- u čemu se o)+eda mistički karakter Empedok+ove *+o!o*"e. Od Sokrata ne pos"edu"emo ni"edno pisano d"e+o- "er "e smatrao kako kn"i)a ne moe 7iti nadom"estak !a ivi ra!)ovor. @o n"e)ovi2 mis+i do+a!imo na posredan način- preko spisa +atona- Kseno(onta i Aristote+a. Lik Sokrata na"7o+"e ods+ikava"u +atonovi rani di"a+o!i poput Apologie i+i &ritona# Sokrat "e 7io protivnik so*sta i n"i2ovo) re+ativi!iran"a istine. B odnosu na *+o!o(e prirode- tei8te "e pre7a,io na čov"eka i etiku. Sokratova ra,iona+istička etika os+an"a se na mistički 7oanski unutarn"i )+as- daimon, )+as ko"i uprav+"a na8im ivotnim postup,ima. Sokratove "e te!e da+"e ra!radio n"e)ov na"s+avni"i učenik +aton- po mno)ima na"ve4i *+o!o( antike. Roen "e /#3. )odine pr. n.e. u Ateni- a po nekima u E)ini. rvi učite+" 7io mu "e Krati+- no prekratni,u u ivotu doivio "e susrev8i Sokrata /93. )odine- i ti"ekom s+i"ede4i2 osam )odina 7io n"e)ovim na"v"erni"im učenikom. I! neko) ra!+o)a +aton "e sve svo"e mis+i u di"a+o!ima pripisao- odnosno Pstavio u ustaQ Sokratu. Od *+o!o(a ko"i su na +atona ut"e,a+i va+"a+o 7i spomenuti "o8 &erak+ita i ita)oru. $"e)ov se teme+"ni nauk odnosi na svi"et ide"a. >id+"ivi svi"et on naime smatra tek nesavr8enim odra!om svi"eta ide"a- ko"i "e natpo"avan. $"e)ova "e osnovna metoda di"a+ektika- odnosno umi"e4e di"a+o)a. Svr2a p+atonovsko) ra!)ovora "est da se suče+"avan"em v"erovan"a i s2va4an"a- po7i"an"em i prov"eravan"em doe do spo!na"e 7iti stvari- odnosno čisto) i neprotur"ečno) po"ma. Bt"e,a" &erak+ita opaa se u +atonovom s2va4an"u mno8tva kao "edinstva- prim"eri,e u 'imeu# ita)orin ut"e,a" vidi se i! +atonovo) vrednovan"a matematičko) mi8+"en"a- ko"e "e smatrao pripremom !a *+o!o*"u. Geometri"ske o7+ike i 7ro"eve "e vidio kao posrednike i!meu os"eti+no) svi"eta i svi"eta ide"a. rim"er !a ovo vidimo takoer u 'imeu, )d"e +aton na pita)ore"ski način o7"a8n"ava strukturu du8e svi"eta- posredstvom 7ro"čani2 odnosa. @ak+e- kro! matematiku i
15
)eometri"u nasto"ao "e s2vatiti !akone ko"i v+ada"u u čov"eku i svemirumikroko!mosu i makroko!mosu. +aton "e- iako pod ut"e,a"em navedeni2 *+o!o(a- 7io umno)ome ori)ina+ni mis+i+a,. Kako navodi @io)en Laerti"e- on "e 7io prvi ko"i "e i!nosio učen"e u o7+iku di"a+o8ko) metoda- prvi "e o7"asnio ana+itičku metodu istraivan"a- a takoer "e prvi upotri"e7io i!ra!e kao 8to su PantipodQ- Pe+ementQPdi"a+ektikaQ- Pkva+itetaQ- Ppravokutni 7ro"Q. Bveo "e i!ra! P7o"e provien"eQ- a prvi "e takoer )ovorio o !načen"u )ramatike. Jo8 "e u nečemu +aton 7io prvi. On "e naime prvi *+o!o( ko"i "e u praksi poku8ao ostvariti utopi"sku vi!i"u idea+ne drave- či"e "e postavke !a,rtao teoretski u d"e+u (r)a"a# Ova" "e poku8a" pove!an s +atonovim putovan"ima na Si,i+i"u i 7oravkom u tamo8n"em )radu?dravi Siraku!i. rvi "e put oti8ao tamo na po!iv @iona- ne4aka i suradnika siraku8ko) tiranina @ioni!i"a stari"e))odine 55. pr. n.e. +aton "e kao @ionov učite+" nasto"ao svo"e) učenika prido7iti !a svo"u ide"u o uprav+"an"u idea+nom dravom. @ioni!i"e "e posumn"ao da n"i2 dvo"i,a ku"u urotu- te "e *+o!o(a deportirao na E)inu)d"e "e postao ro7om. I! ropstva )a "e otkupio "edan 8tovate+" imenom Ani,erid- ko"i se s+uča"no tamo !atekao. >rativ8i se u Atenu- +aton "e s+i"ede4e )odine osnovao svo"u čuvenu Akademi"u- te "e u idu4i2 dvadesetak )odina 7io na n"enom če+u. B to vri"eme sastav+"a spise t!v. !re+e (a!e- kao 8to su *edon, (r)a"a+II-, *edar, .ozba# Godine 3. pr. n.e.- nakon smrti siraku8ko) tiranina @ion "e ponovno po!vao +atona na Si,i+i"u. Ova" se put !am"erio sinu tiranina- @ioni!i"u m+aem- ko"i )a "e !aro7io i drao u !atočeni8tvu neko vri"eme- a onda mu dopustio da se vrati u Atenu. +atona "e priv+ači+a ide"a o ostvaren"u idea+ne drave upravo u Siraku!i- 7udu4i "e ona u prvo" po+ovi,i /. sto+"e4a predstav+"a+a vode4i )rad na Si,i+i"i- te ve+iku pomorsku i kopnenu si+u. otkra" ivota- ra!očaran !7o) neusp"e2a u poku8a"u ostvaren"a svo"e ide"e- a+i i 7o+"e po!nava"u4i +"udske s+a7osti i mane- te o7"ektivne dru8tvene mo)u4nosti- morao "e pri!nati da "e idea+na drava ipak neostvariva- u tada8n"im uv"etima. +od n"e)ovo) kasno) ra!do7+"a "est d"e+o Zakoni, u ko"em "e na)+asak na ide"i pravednosti- ide"i ko"a "e ima+a )+avnu ri"eč u o7+ikovan"u drave. +aton "e "o8 "ednom oti8ao na Si,i+i"u- 1. )odine pr. n.e.- )d"e "e proveo četiri )odine- a kada "e @ion pao kao rtva !av"ere u suko7u s demokratskom opo!i,i"om- de*nitivno se vratio u Atenu- )d"e se do smrti posvetio podučavan"u- te voen"u Akademi"e. Kako to navodi %nciklopedia mistika, kro! ,i"e+o se +atonovo d"e+o prov+ači mistična nit- kao r"e8en"e i konačni od)ovor na sredi8n"i pro7+em čov"eka. ;istični su e+ementi u nekim d"e+ima vi8e- a u nekima man"e prisutni. ;istika oso7ito karakteri!ira d"e+a !armenid, *edar, 'ime, a v"ero"atno pona"vi8e .ozbu# @"e+o !armenid od 7itno) "e !nača"a !a kasni"u mističnu *+o!o*"u- a u prvom redu neop+atoni!am. ro7+em u sredi8tu "est Jedanuniver!a+ni u!rok sve)a. +atonov !armenid, kada rasprav+"a o 7i4imasmatra da ona ima"u svo" 7itak od Jedno). očev8i od +otina- svi 4e kasni"i neop+atonisti na neki način nado)raivati ova" nauk. B *edru, 7esmrtna du8a uprav+"a onim 8to "e +i8eno du8e- n"e!ina "e )+avna karakteristika kretan"e. Svo"im se kri+ima du8a i!die do visina 7oansko)- )d"e vi8e nema niski2 posesivni2 poriva- ve4 se potvru"e identičnost +"udske i 7o"e
16
du8e. 'ime nam )ovori o demiur)u- ko"i "e u svo"o" 7eskra"no" do7roti stvorio po v"ečnom mode+u vid+"iv svi"et- te )a "e o7dario du8om i umompa "e on suk+adno tomu ivo 7i4e. o) "e propor,iona+no rasporedio četiri e+ementa- stvoriv8i od n"i2 2armoni"u. @u8u- ko"a ima ud"e+a u umu i 2armoni"i- +aton na!iva na"7o+"om od svi"u stvoreni2 stvari. &armoni"a du8e i ti"e+a- kao "edinstvo suprotnosti- o!7i+"u"e se pomo4u u"edin"u"u4e mo4i vi8e) poče+a. Ono se ponekad o!načava kao Bm i+i Lo)os- a nekad kao Eros. B .ozbi +aton ve+i da se Eros ne na+a!i samo u +"udskim du8ama. On posto"i u ra!nim entitetima- u ti"e+ima ivi2 7i4a- u 7i+"kama i drve4u "ednom ri"eč"u- u svemu ivu4em. Ovo opaan"e do+a!i i! medi,ine!nanosti ko"a "e u +atonovo vri"eme Popaa+a ko+iko "e u!vi8en i čudesan o)- ko"i proima ,i"e+i svemir- uk+"uču"u4i narav +"udi i 7oanstavaQ. Od 7oanstava- Eros "e na"7+ii čov"eku- on doista "est save!nik +"udsko) roda. oistov"e4u"e )a s po"mom do7ro)- "er Pi!u!ev do7ro)- ne posto"i dru)i o7"ekt čov"ekova erosaQ. +atonova mistika ne podra!umi"eva s"edin"en"e čov"eka sa vr2ovnim 7o)om – Stvorite+"em- ve4 se ,"e+okupni odnos meu 7oanstvom i čov"ekom- na "avi i+i u snu odvi"a putem po+u7oansko)dak+e Erosa. o) +"u7avi predstav+"a sponu i!meu smrtno)a i 7esmrtno)a7udu4i da "e +"u7av u se7i- stapan"e suprotnosti.
1)- *eli9iozna misti5a stoi5a Kleanta B narednom- . sto+"e4u pri"e nove ere- na Zapadu- odnosno u antičko" Grčko"- ni8ta se !nača"no ni"e do)aa+o- kao ni u sto+"e4ima ko"a su us+i"edi+a- 7ar 8to se mistične *+o!o*"e tiče. B vremenima 8to su us+i"edi+a nakon smrti Aristote+a- kra"em /. i početkom . sto+"e4a- )rčka "e *+o!o*"a 7i+a ras,"epkana na ,i"e+i ni! (rak,i"a- mada "e pro,es atomi!iran"a !apočeo ve4 rani"e. Tako su d"e+ova+e prim"eri,e t!v. PSokratovske 8ko+eQ ? ;e)arska- Kinička i Kirenska- !atim Epikurova 8ko+a- ko"a se nastav+"a+a na učen"a @emokrita- te stoička 8ko+a- ko"a se nadove!iva+a na učen"a kinika. Osnivač stoičke 8ko+e 7io "e Zenon i! Kitiona- a nauk se sasto"i od tri )+avna di"e+a +o)ike- *!ike i etike. Iako "e stoički nauk u !natno" m"eri ra,iona+an i materi"a+istički- ipak "e kod Zenonovo) nas+"ednika K+eanta prim"etan ut"e,a" mistički2 e+emenata- a po)otovo u n"e)ovo" /imni Zeusu# Grčki *+o!o( K+eant- roen oko 1. )odine pr. n.e. u Asu- 7io "e p"esnik i siroma8no) podri"et+a. Tako @io)en Laerti"e 7i+"ei da "e no4u ,rpio vodu u vrtove i! 7unara- a dan"u se v"e7ao u !nanstvenom rasprav+"an"u. o Zenonovo" smrti preu!eo "e vodstvo stoičke 8ko+e i napisao ni! d"e+a- od ko"i2 "e sačuvana samo spomenuta /imna Zeusu# K+eant "e smatrao univer!um ivim 7i4em i )ovorio da "e o) du8a univer!uma- a Sun,e n"e)ovo sr,e. Bteme+"ite+" stoičke 8ko+e Zenon u svo"o" "e kn"i!i O prirodi 0o"eko"o postavio kao kra"n"i ,i+" Pivot u su)+as"u s prirodomQ. o stoi,ima su na8e +"udske prirode – di"e+ovi prirode ,"e+okupno) univer!uma. otre7no "e- suk+adno tome- u!dravati se od svake ak,i"e ko"u 7rani ra!um ko"i proima sve stvari- a on "e istov"etan sa samim Zeusom. Stoik &ri!ip "e
17
pod prirodom- s ko"om na8 ivot mora 7iti u su)+as"u- ra!umi"evao vi8e prirodu čov"eka- dok "e K+eant- !a ra!+iku od n"e)a- smatrao da "e "edino priroda svemira ta- ko"u moramo po8tovati i u sk+adu s ko"om moramo d"e+ovati. Ovo stra2opo8tovan"e prema svemiru i o)u kao n"e)ovo" du8ioso7ito do+a!i do i!raa"a u sti2ovima /imne Zeusu1 P Oko Zem+"e se okre4u4 svemir ,io U 2odi dra)e vo+"e )d"e)od )a ti vodioQ. K+eant takoer u!visu"e !a"edni8tvo svi2 stvoreni2 stvari- kako do7ri2- tako i +o8i2- u "ednom v"ečitom Lo)osu- kao Zakonu svi"eta i oansko" stvara+ačko" mis+i. 'i+o!o( se a+truistički mo+i !a one ko"i su !astrani+i- da i2 i!7avi od 7o+no) ne!nan"a- da 7i mu mo)+i odati 8tovan"e. Jer- P$ema ve4e s+ave !a +"udeU i+i !a 7o)ove- ne)o da pravedno 2va+e Ri"eč uma svemiraQ.
1). Zastu4ni5 stoič5o9 monizma 6osejdonije Ti"ekom #. i 1. sto+"e4a pri"e nove ere do8+o "e do dekaden,i"e u )rčko" *+o!o*"i- nakon )u7itka po+itičke samosta+nosti )rčki2 )radova?drava- pod makedonskom v+adavinom. entar )rčke *+o!o*"e ni"e vi8e Atena- ve4 se tei8te pre7a,u"e u A+eksandri"u- te takoer u Rim- pri"esto+ni,u ve+ike drave u ekspan!i"i. Za7i+"eeno "e tako da su prvi )rčki *+o!o*- ko"i su doni"e+i svo"a učen"a u Rim 7i+i peripatetik Krito+a"- akademik Karnead i stoik @io)en i! Se+euki"e. $ai8+i su na nepri"ate+"ski stav kon!u+a Katona- te su 7i+i prot"erani i! Rima- no 7udu4i "e meu Rim+"anima 7i+o i pok+onika )rčke ku+ture- poput S,ipiona m+ae)- stoik aneti"e "e u7r!o mo)ao s+o7odno i!nositi svo" nauk u pri"esto+ni,i imperi"e. aneti"ev učenik ose"doni"e Cr. 10. pr. n.e.D- mada !astupnikom stoičko) moni!ma i materi"a+i!ma- u svo"em nauku pos"edu"e i stanovitu mističnu ,rtu. @rao "e da se mudar čov"ek mora mo+iti 7o)ovima i od n"i2 traiti do7re stvari. Bniver!um "e usporeivao sa sta7+om či"i "e ivotni i!vor u kori"enu. Svi"etom- po n"emu uprav+"a"u ra!um i providnost- uto+iko 8to ra!um prodire u sve n"e)ove di"e+ove- s+ično du8i ko"a "e u nama. oput &ri!ipa i K+eanta naučava kako "e svi"et ivo 7i4e- ko"e pos"edu"e svo"u inte+i)en,i"u.
1)0 %udotvorac !4olonije iz #ijane Isusov suvremenik- prorok i čudotvora,- mada kudikamo man"e po!natnovopita)orova, Apo+oni"e i! Ti"ane- roen "e otpri+ike u isto vri"emeneko+iko )odina pri"e nove ere. B ivotopisu Apo+oni"a- i! pera )rčko) retora 'i+ostrata- neki su vid"e+i poku8a" konstruiran"a po)ansko) riva+a Isusu Kristu. @ru)i- nasuprot tomu smatra"u da "e on !apravo 7i7+i"ski Isustre4i )a poistov"e4u"u s av+om i! Tar!a- a četvrti s Apo+onom- ko"i se spomin"e u (elima apostolskim +( 23, 45-43# B 'i+ostratovom d"e+u mo)u se uočiti mno)e s+ičnosti sa ivotom Isusa opisanom u Evane+"ima. rim"eri,e Apo+oni"evo roen"e na"avio "e arkaneo kada "e imao 1#
18
)odina oti8ao "e na 8ko+ovan"e u Tar! u i+i,i"i Cdak+e upravo u m"esto odak+e pot"eče sv. avaoD i8ao "e od m"esta do m"esta propovi"eda"u4i i is,"e+"u"u4i +"ude Cvra4ao "e vid s+i"epima- oivio "e m+adu d"evo"kuD- te ist"erivao !+e du2ove 7io "e i!+oen napadima nepri"ate+"a- iako "e uvi"ek činio do7ro 7io "e optuen !a 7av+"en"e čaro7n"a8tvom i ne!akonitim v"e8tinama i8ao "e dra)ovo+"no k ,aru @omi,i"anu u Rim- ko"i )a "e e+io smaknuti i na kra"u- nakon smrti se na čudesan način uka!ao učeni,ima @amisu i @emetri"u. 'i+ostrat navodi i neko+iko d"e+a ko"e "e Apo+oni"e i! Ti"ane napisao- a+i ko"a se meutim nisu sačuva+a. To su 6isti0ni rituali, Orakuli, !itagorin )i"ot, Apolonie"a oporuka, i /imna se7anu# @"e+o !itagorin )i"ot navodi takoer i antički *+o!o( or*ri"e- dok Jam7+i2 čak i ,itira i! n"e)a. it Apo+oni"eva učen"a moe se saeti- prema ri"ečima R. H. ernarda u s+i"ede4e P$"e)ov ,i+" 7io "e o7ratiti ra!mi8+"an"a sve4enika i +aika s van"ski2 o7+ika re+i)io!nosti- s ritua+a i rtvovan"a na unutarn"a !načen"a- te !ami"eniti ido+atri"u mističnim !a"edni8tvom s o)om ko"i pre7iva unutra.Q
1)2 6lutar;ova Izida i Oziris Grčki pov"esničar i *+o!o( +utar2 Croen /. )odine n.e. u &erone"iD 7io "e u"edno i sve4enik u de+(skom 2ramu. Smatrao "e da se čov"ek u!die do o)a preko +"u7avi prema svim 7i4ima- 8to predstav+"a prvu prečku na +"estvama ko"ima se čov"ek u!die do 7oanstva. +utar2ova "e *+o!o*"a u 7iti p+atonistička- protkana stoičkim- pita)ore"skim i peripatetičkim e+ementima. o !avr8etku studi"a matematike i *+o!o*"e ova" se )rčki *+o!o( neko+iko puta !aputio u Rim- )d"e "e drao *+o!o(ska predavan"a i po svo" pri+i,i 7io po!nanik rimski2 ,areva Tra"ana i &adri"ana. Iako "e mno)o putovaouo7iča"eno mu "e m"esto 7oravka 7i+o n"e)ov rodni )rad- &erone"a- u )rčko" pokra"ini eoti"i. Tamo "e o7na8ao vane dunosti u )radsko" v+asti- a u"edno "e vodio i 8ko+u- u ko"o" "e o7ra!ovan"e 7i+o sveo7u2vatno- s na)+askom na *+o!o*"i- a pose7no na eti,i. Od )odine 60. pa do kra"a ivota 7io "e sve4enikom u proroči8tu u @e+*ma- m"estu ko"e ni"e da+eko od n"e)ova rodno) )rada. +utar2 "e 7io !a)ovornik re+i)io!ne o7nove i vra4an"u tradi,i"a i! )rčke pro8+osti. Kao sve4enik piti"sko) Apo+ona v"erovao "e u neprestano 7oansko o7"av+"ivan"e- pritom ne pri!nava"u4i apso+utni re+i)i"ski autoritet. rema tome- n"e)ov "e po)+ed na re+i)i"u univer!a+istički- 7udu4i da su 7o)ovi ko"e ra!+ičiti narodi 8tu"u pod ra!nim imenima u 7iti isti- s "ednakom providno84u ko"a n"ima uprav+"a. +utar2ova "e +iterarna !aostav8tina doista )o+ema- s ukupno ##3 nas+ovaa n"e)ovim se na"popu+arni"im d"e+om smatra kn"i)a 8sporedni )i"oti, u ko"o" "e opisao ivotopise- po "edno) s+avno) Grka i Rim+"anina- kao kompara,i"u. @"e+o "e imao !a ,i+" promi,an"e u!a"amno) po8tovan"a i!meu Grka i Rim+"ana- a takoer- isti,an"em n"i2ovi2 vr+ina i d"e+a- da pos+ui kao o7ra!a, prim"erno) pona8an"a. ;eu +utar2ovom +iterarnom 7a8tinom vano m"esto !au!ima isto tako !7irka od 9?ak ese"a pod
19
nas+ovom 6oralia# Ova !7irka o7u2va4a popu+arno?od)o"ne rasprave pisane preteno u o7+iku di"a+o)a i di"atri7a- s ra!ni2 područ"a re+i)i"e*+o!o*"e- po+itike- prirodos+ov+"a te kn"ievnosti. Ese"i ko"i su na"vi8e proeti mistikom odnose se na tematiku povi"esti re+i)i"e. ;eu n"ima su rani o)+ed Sokrato" daimon, kao i tri kasni"a spisa- ko"a se odnose na proroči8te u @e+*ma- O neuspehu orakula, O 9%9 u (el$ma, O !itiinim odgo"orima# Tu se moe pri7ro"iti d"e+o ko"e moda na"vi8e odi8e mistikom- Izida i Oziris# Ova +utar2ova kn"i)a sadri e+emente )rčko)- e)ipatsko) i 7+iskoistočno) podri"et+a. +utar2 "edini u ,i"e+osti i!nosi mit o ovim e)ipatskim 7oanstvima O!irisu- "ednom od na"univer!a+ni"i2 e)ipatski2 7o)ova te I!idi- 7o)in"i !a8titini,i 7raka- medi,ine- po+"od"e+stva i p+ovid7e. Staroe)ipatski 'eksto"i piramida i 'eksto"i sarkofaga ve4im su di"e+om potvrdi+i autentičnost +utar2ova prika!a- 8to "e pod !nača"nim ut"e,a"em )rčke antičke mis+i. +utar2- suk+adno tome ova e)ipatska 7oanstva smatra po+u7o)ovima- s+i"ede4i ita)oru i +atona. B po+u7o)ovima- ve+i +utar2- isto kao i u +"udima- posto"e ra!+ičiti om"eri vr+ina i poroka- te navodi +atonovu misao o po+u7o)ovima kao posredni,ima i!meu 7o)ova i +"udi- onima ko"i prenose +"udske mo+itve i !amo+7e- a +"udima prenose 7oanske poruke u o7+iku oraku+a- kao i darove- te op4enito do7re stvari. +utar2 takoer navodi +atonovu ko!mičku 7or7u i!meu dva vr2ovna prin,ipa- do7ra i !+a- o ko"o" "e )ovorio "o8 &erak+it. Komp+eksnost ovo) svi"eta u!roku"u dvi"e suprotne si+e- ko"e ipak nisu "ednake sna)e- ve4 "e preva)a kod 7o+"e). @o7ri upravite+" "est O!iris i on nosi poredak u svemiru. $"emu se suprotstav+"a impu+!ivni i okrutni Ti(on- te donosi nered- 7o+est i uni8ten"e. I!ida predstav+"a enski prin,ip prirode- odnosi se na sve o7+ike raan"a- te u!)o"a i od)a"an"a. Ima uroenu +"u7av !a prvim prin,ipom- ko"i "e istov"etan s do7rim- te u n"o" posto"i sta+na udn"a !a n"ime. Kada su du8e s+o7odne i do+a!e u područ"e nevid+"ivo)a- kae +utar2- ova" 7o) posta"e n"i2ov voa i kra+"- i s n"ime se one pove!u"u u kontemp+a,i"i i udn"i !a n"e)ovom +"epotom.
1)< 6lotin 3 najve=i 4o9ans5i ;elenistič5i flozo8 ;eu po)anskim *+o!o*ma 2e+enističko) ra!do7+"a primat posve si)urno pripada +otinu- )rčkom *+o!o(u či"e se ime ve!u"e u! o7novu p+atoni!ma. +otina neki smatra"u pravim i istinskim !ačetnikom mistične *+o!o*"ev"ero"atno !7o) to)a 8to n"e)ovo ukupno *+o!o(sko d"e+o ima o7i+"e"e mistike- vi8e no u 7i+o ko"e) n"e)ova pret2odnika. +otinov neop+atoni!am "e ut"e,ao na ,"e+okupnu kasni"u evropsku mistiku- uk+"uču"u4i i kr84ansku mistiku. I! +otinove 7io)ra*"e- ko"u "e !apisao n"e)ov učenik or*ri"e- sa!na"emo da "e *+o!o( roen #90. )odine u E)iptu- u m"estu ko"e se ne navodi- a pretpostav+"a se- da se radi o Likopo+isu. Oko svo"e #0. )odine !aputio se u A+eksandri"u- )d"e "e po2aao predavan"a ra!+ičiti2 *+o!o(a- ne na+a!e4i ni "edno)a posve po n"e)ovu ukusu- dok ni"e nai8ao na 8ko+u p+atonika
20
Amoni"a Sakasa. B ovo" 8ko+i +otin "e ostao naredni2 desetak )odina- a onda se #/. )odine- u e+"i da produ7i !nan"e i! istočn"ački2 *+o!o*"apridruio ekspedi,i"i ,ara Gordi"ana III !a er!i"u. Ekspedi,i"a meutim nikada ni"e sti)+a na odredi8te- "er "e u ;e!opotami"i ,ar 7io u7i"en. @vi"e )odine kasni"e- +otin se skrasio u Rimu- )d"e "e otvorio v+astitu *+o!o(sku 8ko+u. B s+i"ede4i2 desetak )odina *+o!o( ni"e !apisao ni8ta- po8tu"u4i !av"et ko"i "e dao sa svo"im suučeni,ima Ori)enom i &ereni"em u Amoni"evo" 8ko+i u A+eksandri"i. Ori)en "e dak+e- u isto vri"eme 7io vodite+" v+astite kate2etske 8ko+e- a+i i samo učenik u 8ko+i Amoni"a Sakasa- 7udu4i "e samokritički o,i"enio da nema dovo+"no o7ra!ovan"a i! )rčke *+o!o*"e. @va su *+o!o(a- kr84anin Ori)en i po)anin +otin kasni"e ra!vi+i v+astite ose7u"ne *+o!o(ske po)+ede. %ini se da "e +otinov )+avni nauk- ona" o tri 2iposta!e CJedan- Bm- @u8aD !apravo od)ovor na Ori)enovo tumačen"e sv. Tro"stva!asnovano) na p+atoničko" s2emi. rvi "e +otina na !apisivan"e nauka na)ovorio učenik Ame+i"e- i do do+aska dru)o) po!nato) učenika or*ri"a- )odine #.- 7i+a "e !)otov+"ena ukupno #1 rasprava. I!meu #. i #5. )odine +otin "e napisao "o8 #/ rasprave- a nakon 8to se or*ri"e povukao #5. na Si,i+i"u- +otin "e sastavio "o8 devet rasprava. $akon +otinove smrti )odine #39. prvi "e spise uredio učenik Eusto2i"e- meutim ovo i!dan"e ni"e sačuvano. @o nas "e dosp"e+o or*ri"evo i!dan"e- nasta+o početkom /. sto+"e4a i nas+ov+"eno %neade7udu4i se sasto"i od kn"i)a po 6 rasprava. or*ri"e- kako 7i stvorio "ednu ko2erentni"u strukturu- ni"e po8tovao i!vorni redos+i"ed rasprava. Takoer "e- u nasto"an"u po8tivan"a svo) numeričko) p+ana- neke due radove ra!di"e+io na neko+iko man"i2. od"e+a %neada po )rupama odnosi se na srodne teme- odnosno ideo+o)i"ske a*nitete. Tako prva Eneada o7rau"e etička pitan"a- dru)a i tre4a prirodne i ko!mo+o)i"ske teme- četvrta 2iposta!u du8e- peta 2iposta!u uma- a 8esta vrste 7i4a i PJednoQ. udu4i "e ,"e+okupno +otinovo d"e+o proeto mistikom- tako ni etika ni"e i!u!etak. o u!oru na +atona- on dri kako "e na"u!vi8eni"e posti)nu4e individua+ne du8e s+ičnost sa o)om- i to u na"ve4o" mo)u4o" m"eri. Ova se s+ičnost postie kontemp+a,i"om vi8e du8e- ko"a predstav+"a individua+nu du8u u svom proči84enom stan"u. +otin vi8u du8u smatra neprom"en"ivom i 7oanskom Cda se pods"etimo- Ori)en "e i!"ednaču"e s kra+"evstvom o"imD- dok niu du8u smatra pre7iva+i8tem oso7nosti Cte sto)a i strastikao i porokaD. B etičkom po)+edu +otin i!"ednačava na"vi8i prin,ip s @o7rim- a takoer i s Li"epim- 7udu4i da du8a posta"e ne8to do7ro i +i"epo kada postane s+ična o)uQ. +otinovo "e vien"e etičnosti 2o+ističko. On smatra kako sretno i samodovo+"no stan"e pripada 7o)ovima- a +"udi us+i"ed dodatka ono) +o8i"e)- tre7a"u traiti sre4u čitave preosta+e ,"e+ine- a ne neko) di"e+a. &o+ističko "e takoer +otinovo vien"e estetike- 7udu4i da Pkada +"epota !a2vati ne8to "edinstveno- i 8to ima s+ične di"e+ove- ,"e+ini da"e istoQ. ;ateri"u +otin s2va4a kao v"ečito prima"u4i predmet i+i spremi8te o7+ikapomo4u ko"e) posto"e4e stvari !ado7iva"u n"i2ovu (ormu. rema +otinuposto"e dvi"e vrste materi"e – inte+i)i7i+na i sen!i7i+na. rva "e dokučiva samo ra!umom- dok se dru)a moe opa!iti os"eti+ima. +otin u sk+adu s
21
p+atoničkom doktrinom- dri kako su sen!i7i+ni predmeti !apravo predod7e n"i2ovi2 od)ovara"u4i2 predmeta u područ"u inte+i)i7i+no)predmeta ko"i su istinski i v"ečiti. Sen!i7i+na materi"a "e- prema tome- samo pres+ik i!vorne umske materi"e. udu4i da +otin smatra da se materi"a (ormira u odnosu na pret2odno posto"e4e o7+ike u s(eri inte+i)i7i+no)moemo re4i da "e on na neki način pred8asnik suvremeno) !nanstvenika Ruperta S2e+drakea i n"e)ove teori"e mor(o)enetski2 po+"a. Takoermoemo re4i da "e donek+e anti,ipirao i mo)u4nost posto"an"a su7atomski2 česti,a- tvrdn"om kako atomi nema"u red materi"e- te da praktično niti ne posto"e pos+"edn"i e+ementi ko"i su ned"e+"ivi Ca?tomosDP"er "e svako ti"e+o u potpunosti d"e+"ivoQ. riroda "e u +otinovu sistemu pos+"edi,a ko+ektivno) iskustva svake po"edinačne du8e. udu4i "e priroda vi8e) di"e+a @u8e takva da mora ostati u kontemp+ativnom dodiru s Bmom- ona ni"e u mo)u4nosti si4i do du7ina di(eren,i"a,i"e na ra!ini materi"e. @u8a se suk+adno tome mora podi"e+iti na "edan dio ko"i "e kontemp+ativan i dru)i ko"i "e )enerira"u4i- te uprav+"a d"e+ovan"em. rema tome- priroda i 7it svi2 inte+i)i7i+ni2 7i4a ko"a do+a!e od "edno)a "est dvostruka – 8to se tiče Bma- n"emu pripada sposo7nost !nan"a i+i kontemp+a,i"e Jedno)a @u8a pak pos"edu"e sposo7nost kontemp+a,i"e Bma- kao i davan"a d"e+atno) o7+ika ide"ama ko"e i! te kontemp+a,i"e proi!+a!e. %etvrta Eneada- u ko"o" +otin po"a8n"ava 2iposta!u du8e- )ovori o du8i kao (ormi- proi!vodno" mo)u4nosti i ener)i"i i!vedeno" i! Bma. B 8esto" raspravi ove Eneade +otin konkretno opisu"e v+astito mističko stan"e- ko"e "eprema or*ri"u- posti)ao četiri puta u toku svo) ivota. B ovom opisuveoma !nača"nom !a svi"et sveto)a i mistike- +otin opisu"e pro8iren"e svi"esti i!van v+astito) ti"e+a- te poistov"e4ivan"e s 7oanskim. On "e Pi!van sve)a osta+o)Q- a u isto vri"eme Punutar se7e samo)Q- vidi P!adiv+"u"u4e ve+iku +"epotuQ- v"eru"e kako Ppos"edu"e 7o+"u sud7inuQ- te mirovan"em u 7oanskome se na+a!i Pi!nad sve)a umstveno)Q. Ovi re,i četvrte Eneade kasni"e 4e ut"e,ati u ra!nim o7+i,ima- na ,i"e+i ni! mistika- po)anski2kr84anski2 i is+amski2. Kako to navodi %nciklopedia mistika, (a!e mistično) uspona o7u2va4a"u 7uen"e- usredotočen"e unutar se7e- )+edan"esi)urnost- 7oansku d"e+atnost- smiren"e u 7oanskom- !ačuenost i os"e4a" stranosti pred t"e+esnim i os"eti+nim svi"etom. $avedeni +otinov opis mistične vi!i"e imp+i,ira radika+nu koin,iden,i"u se7e s Jednim. Jedan da"e ono 8to sam ne pos"edu"e mno)ostrukost. @ok su7"ekt kontemp+a,i"e imp+i,ira mno)ostrukost- n"e)ov o7"ekt imp+i,ira "edinstvo. B pos+"edn"o"- 8esto" Eneadi +otin ve+i kako Jedan u isto vri"eme ni"e da+eko od ni"edne stvari- a+i !ato i da "est da+eko od svi2. On "e dak+e u isto vri"eme i prisutan i odsutan- Pi!u!ev onima ko"i )a mo)u primiti i na to su pripravniQ. B +otinovo" 7io)ra*"i or*ri"e 7i+"ei pos+"edn"e učite+"eve ri"eči PTeite k tomu da vratite 7o)a u vama natra) k o)u?u?svemuQ. +otinov učenik or*ri"e roen "e oko #. )odine u )radu Tr Cdana8n"i Li7anonD. I!učavao "e *+o!o*"u na"prvo u Ateni- a otpri+ike u 9. )odini ivota do8ao "e u Rim i prik+"učio se +otinovo" *+o!o(sko" 8ko+i. B! učite+"a "e
22
ostao pet )odina i #5. )odine "e oti8ao na Si,i+i"u- kako 7i se oporavio od napada"a sui,ida+ne depresi"e- pos+u8av8i +otinov sav"et. or*ri"e "e mno)o pisao o temama i! ra!+ičiti2 područ"a *+o!o*"e- re+i)i"e i !nanostimeutim tek "e ma+i dio n"e)ovo) opusa očuvan. Z7irku učite+"evi2 radovako"u "e nas+ovio %neade- sistemati!irao "e i uredio tada ve4 potkra" ivota91. )odine- pridodav8i kao uvod +otinovu 7io)ra*"u. Ono ma+o 8to se !na o or*ri"evu ivotu- pot"eče upravo i! ovo) ivotopisa s+avno) učite+"a. Gd"e "e or*ri"e proveo dru)u po+ovi,u ivota- osta"e nepo!nani,om- a na)aa se da "e mo)ao nastaviti voditi neop+atonsku 8ko+u u Rimu- nakon +otinove smrti. or*ri"e se u)+avnom smatra vanim nastav+"ačem +otinova d"e+a i promi,ate+"em 2e+enističko) neop+atoni!ma- pri"e ne)o+i ori)ina+nim mis+io,em. $o- ipak ovakav stav moemo pri2vatiti tek uv"etno- 7udu4i da "e od 8iroko) opusa *+o!o(a dospio do nas tek man"i dio n"e)ovi2 spisa- dok se "ednom 7ro"u d"e+a pok+an"a+a CpreDma+a pan"a. or*ri"e "e v"ero"atno na"7o+"e !nan po d"e+u Isagoge, kako u oeti"evom pri"evodu )+asi nas+ov komentara Aristote+ovi2 &ategoria# Ovo "e d"e+o ima+o !natno) ut"e,a"a na sredn"ev"ekovnu sko+astiku. @"e+o O prozodii sv"edoči o or*ri"evu !animan"u !a )+a!7u- a rasprave O harmonii i 8"od u !tolomee"u astronomiu o interesu !a astro+o)i"u i astronomi"u. ored +otinovenapisao "e i ita)orinu 7io)ra*"u. or*ri"eva ori)ina+nost u odnosu na s+avno) učite+"a odraava se u d"e+ima i! područ"a +o)ike i *+o!o*"e "e!ika- a+i i u područ"ima ko"a vi8e na)in"u misti,i. rim"eri,e u d"e+u !olazne to0ke prema podru0u uma, or*ri"e pravi ra!+iku i!meu @u8e i ut"e+ov+"ene- i?ra,iona+ne du8e- na!iva"u4i "e Pdru)om prirodomQ- !a ra!+iku od +otina- ko"i "e smatrao da su vi8e du8a i individua+na du8a "edno. $eki pretpostav+"a"u da "e učenik do8ao do v+astiti2 !ak+"učaka- !a2va+"u"u4i tome 8to "e u m+adosti i!učavao kr84anstvo. rim"eri,e- sv. Au)ustin )a na!iva otpadnikom od v"ere- a pov"esničar Sokrat i!ravno navodi kako "e rani"e 7io kr84aninom. >r+o "e v"ero"atno da "e kr84ansko" doktrini 7io podučavan u e!are"i- )radu neda+eko n"e)ova rodno) Tra- a )d"e "e Ori)en vodio 8ko+u nakon i!)nanstva i! A+eksandri"e. Kasni"e "e or*ri"e napisao d"e+o !roti" kr:7anado nas dosp"e+o samo u (ra)mentima. Ono- meutim ni"e 7i+o upereno protiv Krista i n"e)ovi2 učen"a- ve4 protiv n"e)ovi2 suvremenika- ne!na+i,a i prevaranata- či"im se doktrinama suprotstav+"ao na *+o!o(skim- kao i e)!e)etskim osnovama. or*ri"ev "e po)+ed na spasen"e du8e- unatoč tomu- ipak 7io 7+ii kr84anstvu- ne)o onom učite+"a +otina- a sasto"ao se ukratko od prakti,iran"a vr+ine- ko"a du8u postav+"a u postupni tok napredovan"a prema na"vi8em o)u. Za ra!+iku od +otina- ko"i "e od7a,ivao tradi,iona+nu )rčku re+i)i"u- "ednako kao i kr84anstvo- or*ri"e "e u tom po)+edu 7io kon!ervativan- nasto"e4i odrati drevni po)anski po)+ed na čov"ekovu skromnu u+o)u u ko!mičko" 2i"erar2i"i. Ova po!i,i"a "e or*ri"u da+a osnov !a v"eru u astro+o)i"u- dak+e doktrinu po ko"o" !vi"e!de i p+aneti ut"eču na čov"eka i n"e)ov ivot. Znan"e o d"e+ovan"u ne7eski2 ti"e+a na čov"eka po n"emu "e 7i+o nuno !a st"e,an"e sve vi8i2 ra!ina vr+ine. or*ri"e "e v"erovao kako du8a prima odreene mo4i od svako) p+aneta- a ko"i onda
23
du8i omo)u4u"u !nan"e kako o ne7eskim- tako i o !ema+"skim stvarima.
1)> Za9onetni 7ermes #risme9ist B E)iptu "e u . sto+"e4u Cneki pretpostav+"a"u u dru)o" po+ovi,iD- pored navedeni2 neop+atonski2 *+o!o(a- na"v"ero"atni"e ivio redaktor 2ermetički2 *+o!o(ski2 tekstova- po!nat kao &ermes Trisme)ist. S o7!irom na ra!norodnost tekstova- mo)u4e "e da "e ova" *+o!o(- ko"e) 7i mo)+i na!vati i seudo?&ermesom Ckako 7i )a ra!+ikova+i od drevno) mudra,aD 7io autorom tek di"e+a ovi2 spisa. o načinu na ko"i su 2ermetički tekstovi sastav+"eni- a i s o7!irom na tematiku na ko"u se odnose- "edan od na"ve4i2 suvremeni2 autoriteta na područ"u 2ermeti!ma- A. J. 'estu)iere- podi"e+io i2 "e na dvi"e skupine. Jedni- uv"etno rečeno stari spisi- oni su ko"i rasprav+"a"u o astro+o)i"i- ma)i"i- a+kemi"i- i pret2ode 7arem pet i+i 8est sto+"e4a CseudoD &ermesu Trisme)istu- ko"i "e komp+etirao i uredio radovekako se pretpostav+"a- u . sto+"e4u nove ere. %ini se da 7i 7i+o preu!etno pretpostaviti i!ravnu- neprekinutu ve!u s &ermesom ko"i "e- opet pretpostav+"eno- ivio u 1/U10. sto+"e4u pri"e nove ere- premda "e mo)u4e da su neki tekstovi 7i+i du)o preno8eni u usmenom o7+iku- a moda i nadopun"avani u sto+"e4ima ko"a su pret2odi+a prvom spomin"an"u Trisme)ista C#. sto+"e4e pr. n.e.D. @ru)i 2ermetički spisi- ko"i se odnose na *+o!o*"u i teo+o)i"u- a ko"e 'estu)iere na!iva kasni"im spisima- datira"u otpri+ike i! dru)o)a i tre4e) sto+"e4a n.e. Od prve skupine spisa- na"vani"i "est ;iber /ermetis 'rismegisti, tekst astro+o8ke tematike- tekst ko"i o7u2va4a astro+o8ke doktrine tipične !a vri"eme i m"esto nastanka Cpto+ome"ski E)ipat- . sto+"e4e pr. n.e.D. ;eu spisima dru)e skupine na"!nača"ni"i su
24
i Kreatoru pri7+ii+a "e 2ermeti!am kr84anstvu- a poruka istine "e u 2ermetičkim spisima 7+iska poru,i +"u7avi u Evane+"ima. Suk+adno tomuova" su nauk 8tova+i 7ro"ni kr84anski teo+o!i i *+o!o* antike i sredn"e) vi"eka- a oso7ito neop+atonisti 2umani!ma i renesanse. $eki su od n"i2 smatra+i #. po)+av+"e Asklepia proročkom na"avom kra"a po)anske ere i tri"um(a kr84anstva sto)a "e &ermes Trisme)ist 7io 8tovan )otovo kao "edna vrst Ppo)ansko) sve,aQ. Skup tekstova pod nas+ovom elem po I"anu- a u 19.- 11. i 1#. raspravi se mo)u uočiti s+ičnosti s +otinovim neop+atoni!mom. &ermes tako ve+i da pod"e+a univer!uma ovisi o rirodi Jedno)- ko"a sve proima kro! Bm Jedno) i ko"a moe s"ediniti čov"eka i o)a. Kao i +otin na)+a8ava potre7u na+ikovan"a o)u- kako 7i )a se mo)+o spo!nati. Sva iva 7i4a du)u"u 7esmrtnost Bmua čov"ek pona"vi8e- "er "e u stan"u primiti o)a i di"e+iti n"e)ovu su8tinu- ve+i se u 1#. raspravi- PO !a"edničkom umuQ. Asklepie "e d"e+o na +atinskom- a "edno "e vri"eme 7i+o pripisivano Apu+e"u. ;oe se smatrati PsummomQ 2ermetičko)a nauka- a napisano "e u o7+iku di"a+o)a &ermesa- s n"e)ova tri učenika Ask+epi"em- Tatom i Amonom. $"i2ov se susret !7iva u na"sveti"em di"e+u 2rama- a kro! usta &ermesa pro)ovara 7oanski Eros. $a"vani"i di"e+ovi Asklepia odnose se na +"u7av prema o)u- do7ru vo+"u i po7onost- te spo!na"u o)a. &imne !a2va+e o)u na kra"u d"e+a (ormom pods"e4a"u na K+eantovu /imnu Zeusu- no !a ra!+iku od Pra,iona+neQ po7onosti )rčko) *+o!o(a- 2ermetička "e 2imna u svo"o" +"u7avi prema oansko" spo!na"i 7+ia kr84anskom misti,i!mu. Jednako su tako dvi"e 2imne u d"e+u =azgo"or o Ogdoadi i %neadi - PZa!iv o,a?učite+"a svemo)u4em o)uQ i P&imna !a2va+e sina?učenika ta"anstvenome o)uQ- sastav+"ene u du2u 7+iskom kr84anstvu. Samo d"e+o ima s+ičnu )+avnu temu kao u
25
nara,i"a o ko!mo)oni"skom mitu i stvaran"u primordi"a+ne du8e- te 2ermetička )no!a i ten"a k !a"edni8tvu s o)om.
1)? ,ambli;ova teur9ija i ,ulijanovo ot4adni@tvo o+ovi,om . sto+"e4a u &a+kidi u Siri"i roen "e Jam7+i2- "edan od na"ve4i2 *+o!o(a kasne antike. Kako pripovi"eda pov"esničar *+o!o*"e Eunapi"e Jam7+i2 "e 7io p+emenito)a roda- i! imu4ne i usp"e8ne o7ite+"i. $a"pri"e "e 7io učenik Anato+i"ev Cko"i "e !nan"e primio od or*ri"aD- da 7i potom postao učenikom samo) s+avno) *+o!o(a. $akon odreeno) vremena- napredu"u4i u *+o!o(skom nauku- stekao "e !nan"e ni u kom po)+edu s+a7i"e od or*ri"eva- Pi!u!ev u po)+edu 2armonične strukture i sti+aQ. Kada "e učite+" 9/. )odine umro- Jam7+i2 )a "e !a neko vri"eme nas+i"edio na če+u neop+atonske 8ko+e- da 7i potkra" ivota otvorio v+astitu 8ko+u u Antio2i"i- u Siri"i. Sinkretička učen"a ove 8ko+e spa"a+a su +atonovu i ita)orinu *+o!o*"u s 2ermetičkim naukom i e+ementima ori"enta+ne re+i)i"e i ma)i"epreteno ka+de"sko) pori"ek+a. Svo"im "e opusom Jam7+i2 uspio trans(ormirati i!vorno čisto inte+ektua+ni neop+atoni!am +otina u "ednu vi8e produ2ov+"enu (ormu )rčko?rimske re+i)io!ne *+o!o*"e- ko"a u se7i sadrava mitove- ritua+e i ma)ičke (ormu+e. Od sveukupno) Jam7+i2ovo) d"e+a- sačuvano "e pet kn"i)a- a ko"e se odnose na PZ7irku pita)orovski2 mi8+"en"aQ. Od d"e+a mistično) karaktera !nača"na su ?i"ot !itagore, !rotreptik, (e anima i oso7ito (e 6@steriis Aeg@ptiorum, na"po!nati"e *+o!o(ovo d"e+o. Od radova ko"i su i!)u7+"eni na"ve4i !nača" ima &aldeska teologia# Kao 8to se or*ri"e svo"im pristupom donek+e odmaknuo od +otinova nauka- tako "e i Jam7+i2 napravio iskorak u odnosu na svo) učite+"a. Time "e samo 7i+o potvreno staro pravi+o da se na"ta+entirani"i učenik u"edno i na"vi8e uda+"u"e od nauka svo) učite+"a. Jam7+i2ov "e put prema 7oanskom vi8e 2i"eratički ne)o *+o!o(ski. On tako dri da ne samo Jedan- ve4 svi 7o)ovi i op4enito intermedi"arni entiteti Cane+i- demoni- 2ero"i itd.D nadma8u"u i trans,endira"u individua+nu du8u- pa se sto)a do spasa du8e do+a!i !a!ivan"em superiorni2 7i4a. Ritua+ne radn"e- ko"ima se ovo postie Jam7+i2 !ove teur)i"a. o"am teur)i"a !apravo "e pove!an s ide"om ma)i"e vi8e) reda- t". oanskom ma)i"om- ko"om se !a!iva"u ne7eske si+e. o"am do+a!i od )rčke ri"eči t2eos- ko"a !nači 7o)- i er)on- ko"a o!načava d"e+orad i+i čin. Jam7+i2 teur)i"ske radn"e smatra nunima- !ato "er "e prema n"e)ovom mi8+"en"u *+o!o*"a- ko"a se teme+"i samo na +"udsko" mis+i- ni"e u mo)u4nosti dosp"eti do ono)- 8to se na+a!i onkra" )rani,a mis+i. Teur)i"asuk+adno tomu- predstav+"a način na ko"i du8a moe iskusiti na!očnost 7oanstva- um"esto puko) promi8+"an"a i+i kon,eptua+i!a,i"e 7o"e naravi. or*ri"e "e dakako podvr)nuo kriti,i ovakve stavove svo"e) na"daroviti"e) učenika- a Jam7+i2 "e ova kritička pitan"a- nas+ov+"ena Pismo Ane7uQ iskoristio kao uvod u svo"e %gipatske misterie, te u nastavku d"e+a dao
26
op8irne od)ovore na n"i2. or*ri"e "e čvrsto !astupao ide"u da 7oanstvo7udu4i nemateri"a+no- moe 7iti po"m+"eno samo spo!na"om- odnosno na osnovu ra,iona+no) i +o)ičko) !ak+"učivan"a. Jam7+i2 "e naprotiv smatrao da +"udska du8a ni"e u stan"u promi8+"ati 7o)a u okviru svo"i2 o)raničeni2 poiman"a- ve4 se mora promi"eniti kako 7i prodr+a do 7oanske 7iti- a to se prema n"e)ovu mi8+"en"u postie ritua+ima ko"i Pupo"edinačenuQ i (ra)mentiranu du8u trans(ormira"u u Pistinsku- pravu i nepod+onu prom"enamaQ. $a putu +"udske du8e- t". usponu prema $a"vi8em @o7rupomo4 prua"u intermedi"arna 7oanstva- a teur)i"ski ritua+i pritom ima"u !ada4u pos+uiti kao medi" ko"im se do+a!i do smis+eno) diskursa sa 7oanstvom. Bspon kro! invoka,i"e os+o7aa sve4enike od strasti Cs+ičnost s indi"skim i stoičkim učen"ima- op.a.D i uv"eta )enerirano) ivota- te suk+adno tomu vodi do "edinstva s 7oanskim rvim B!rokom- !ak+"uču"e Jam7+i2 u svo"em na"po!nati"em d"e+u (e 6@steriis Aeg@ptiorum# Jam7+i2 "e umro 9. )odine- a s+i"ede4e "e )odine roen dru)i s+avni ,ar? *+o!o( Ju+i"an II- u Konstantinopo+u- )radu ko"i "e do7io ime po "o8 s+avni"em Ju+i"anovu stri,u- ,aru Konstantinu >e+ikome. Kako +e)enda ve+i- ,ar Konstantin o7ratio se na kr84anstvo nakon 8to mu se u 7i,i !a pri"esto+"e kod ;i+vi"eva mosta- na ne7u uka!ao kri- 8to "e on s2vatio kao 7o"i !nak. Kr84anstvo "e posta+o ravnopravna v"era- a ti"ekom naredni2 deset+"e4ama+o po ma+o "e rastao 7ro" kr84ana meu rimskom e+itom- mada "e meu pukom i da+"e prev+adava+a po)anska v"era. @va su nas+"ednika Konstantina >e+iko)a- Konstantin II i Konstan,i"e II- 7i+i takoer kr84ani. Ova" "e poton"i u 7or7i !a pri"esto+"e u7io Ju+i"anova o,a- kada "e d"ečaku 7i+o sve)a pet )odina. ;oda "e ova" do)aa" ut"e,ao na kasni"e Ju+i"anovo prik+an"an"e po)ansko" re+i)i"i- !7o) če)a 4e od kr84ana do7iti nadimak Apostat CPOtpadnikQD. B početku "e 7udu4i ,ar ipak do7io kr84ansko o7ra!ovan"e- no kasni"e )a "e Konstan,i"e II pos+ao u $ikomedi"u- kako 7i )a drao poda+"e od ,entra mo4i i pri"esto+ni,e. otom "e Ju+i"an pos+an u Kapado,i"u- te u er)am- )d"e "e !nan"e i! neop+atonske *+o!o*"e do7io od Ede!i"a- Jam7+i2ova učenika- te od ;aksima- *+o!o(a i po)ansko) sve4enika. Ova" poton"i ini,irao "e Ju+i"ana u ;itrin ku+t- 7oanstvo per!i"sko) pori"ek+a- no 8iroko pri2va4eno u rimsko" vo"s,i. $akon 8to "e Konstan,i"e smaknuo i Ju+i"anova po+u7rata Ga+asamo)a "e Ju+i"ana ipak po8tedio- da 7i )a ne8to kasni"e postavio čak !a ,e!ara- t". vr2ovno) !apov"ednika !apadno) di"e+a imperi"e. Ju+i"an se na8ao u čudu- 7udu4i 7e! vo"ne nao7ra!7e- no 7r!o "e učio od visoki2 časnika- te sav+adao i vo"ničku v"e8tinu. Tako "e Ju+i"an- od o7ične *)urekakvom "e rani"e 7io- istaknuv8i se u 7itkama s )ermanskim p+emenima postao o!7i+"an konkurent ,aru. rekretni,a se do)odi+a 9. )odine- kada "e vo"ska- od7iv8i krenuti u rat protiv er!i"ana,a- i!vika+a Ju+i"ana !a ,ara. Spremiv8i se !a neminovni )raanski rat- Ju+i"an "e krenuo na Konstan,i"evu vo"sku- prema pri"esto+ni,i. $o- do očekivano) suko7a ni"e ni do8+o- "er "e u meuvremenu Konstan,i"e i!nenada umro. ostav8i ,arom u 9. )odini- Ju+i"an "e- po u!oru na ;arka Aure+i"a poku8ao ostvariti idea+ ,ara?*+o!o(a. Skresao "e pret"erane tro8kove ,arsko) dvora i donio edikte o v"ersko" sno8+"ivosti. Kr84anskom "e k+eru odu!eo neke privi+e)i"e- a onim sve4eni,ima ko"i su 7i+i !7o) 2ere!e i!)nani- omo)u4io
27
"e povratak. oti,ao "e rad po)anski2 teo+o)a- 8to "e 7i+o novina- "er su do tada posto"a+i samo sve4eni,i stare re+i)i"e. $eki 2istoričari smatra"u da "e kr84anskim učite+"ima 7io !a7ran"en rad- no ovo se u stvari odnosi+o samo na predavan"a i! )ramatike- retorike i k+asične kn"ievnosti. ;eutim Ju+i"anovi napori na re2a7i+ita,i"i stare po)anske re+i)io!nosti ipak nisu urodi+i tra"nim p+odom "er "e ve4 u dru)o" )odini v+adavine- .- smrtno stradao na 7o"nom po+"u- u ratu s er!i"an,ima. Od Ju+i"anovi2 re+i)io!no?*+o!o(ski2 d"e+a sačuvano "e osam )ovora. ;eu n"ima sredi8n"e m"esto !au!ima .o"or bogu /eliu, !asnovan na so+arno" teo+o)i"i- a pove!an s ku+tom ;itre. Iako su rani kr84ani mr!i+i mitrai!am!anim+"ivo "e da upravo ovo 8tovan"e spa"a- moemo re4i na skoro sim7o+ičan način- po)ansku i kr84ansku v"eru. $aime- iako su kr84ani uni8tava+i mitraističke 2ramove- ipak su sačuva+i )+avni 7+a)dan- #0. prosin,a- a ko"i se s+avio kao roendan novo) sun,a. Kr84ani su )a poče+i s+aviti kao Kristov roendan- dok su rimski ,arevi postupno- ti"ekom . sto+"e4a- Sunčev ku+t poče+i 8tovati kao )+avno 7oanstvo- !anemariv8i ma+o poma+o- stari )+avni ku+t Jupitera. rvi "e Septimi"e Sever u!eo titu+u $epo7"edivi- da 7i ,ar Aure+i"an usto+ičio ku+t- na!vav8i se @eus So+ Invi,tus- kada "e do8ao na v+ast #39. )odine. Ju+i"an Apostat s2va4ao "e Sun,e na tri načina kao trans,endentno- potom kao &e+i"a?;itru- te napokon kao vid+"ivo Sun,e. B .o"oru bogu /eliu !anosno ve+iča sunčevo 7oanstvo POva" 7oanski i prekrasni svi"et- od na"vi8e) svoda ne7a- sve do kra"a !em+"e- dre4i se na okupu !a2va+"u"u4i 7o"o" promis+i- oduvi"ek "e posto"ao neroen- v"ečan "e !a sve preosta+o vri"eme i ni"e čuvan ni od če)a dru)o)a- ne)o neposredno od strane peto) e+ementa či"i vr2una, predstav+"a Sunčev !rak ...Q S+i"ede4i +atona- Ju+i"an opisu"e +ana, 7i4a- ko"a emanira"u i! Jedno)- "edinstveno) u!roka sve)a. I! Jedno) dak+e proi!+a!i Inte+i)i7i+ni svi"et- te !atim do+a!i &e+ios- na"ve4i 7o). I!meu &e+i"a i čov"eka- kao i n"e)ovi neop+atonski pret2odni,i- Ju+i"an stav+"a intermedi"arne entitete Cane+e- demone- 2ero"e i dru)a 7i4aD. Zanim+"iv "e način na ko"i Ju+i"an vidi čov"ečanstvo- dak+e u odnosu na univer!um kao ,"e+inu- te pose7no u odnosu na Sunčev sustav. $a8 ,i"e+i svi"et on promatra kao "edan potpuni i ivi or)ani!am- proet du8om i inte+i)en,i"om- 8to veoma pods"e4a na suvremene na!ore 2o+istički2 !nanstvenika. ;oemo re4i da "e Ju+i"an Apostat 7io na neki način pred8asnik dana8n"e) 2o+ističko) po)+eda na svi"et.
1)1A 6ro5lo B"asljedni5C i 5raj !5ademije Godine /11. u Konstantinopo+u "e roen neop+atonski *+o!o( i !nanstvenik rok+o- na"!nača"ni"i *+o!o( 0. sto+"e4a. ot"eče i! vr+o u)+edne o7ite+"ipori"ek+om i! Liki"e. udu4i da mu "e ota, 7io visok dunosnik 7i!antsko) imperi"a- rodite+"i su očekiva+i da 4e sin nastaviti očevim stopama. Bpravo "e sto)a 7io pos+an u A+eksandri"u- !ato da 7i studirao pravo. $o- !a kratka pos"eta i!antu- ne)d"e na po+ovi,i studi"a prava- postao "e uv"eren da mu
28
ivotna voka,i"a mora 7iti ona *+o!o(a- a ne pravnika. ri povratku u A+eksandri"u se- suk+adno tome pre7a,io na studi" *+o!o*"e- pod učite+"em O+impiodorom- i u početku "e i!učavao preteno Aristote+a. $o- usporedo s *+o!o*"om takoer "e po2aao i studi" matematike. $e u potpunosti !adovo+"an !nan"em ko"e "e primio i! *+o!o*"e u A+eksandri"i- prese+io se u Atenu- )d"e su mu učite+"i 7i+i +utar2 i Siri"an. o !avr8etku studi"a i sam "e podučavao na Akademi"i. $akon Siri"anove smrti postao "e vodite+"em Akademi"e- do7iv8i nadimak @iado,2us CP$as+"ednikQD. $a ovom 4e po+oa"u rok+o ostati sve do svo"e smrti /50. )odine. rok+o se u ,i"e+osti posvetio *+o!o*"i i !nanosti- ive4i "ednim asketskim ivotom- ne mno)o ra!+ičitim od pita)ore"a,a. $i"e se nikada enio- 7io "e ve)etari"ana, i vr+o po7oan- oku8ava"u4i se takoer u p"esni8tvusastav+"a"u4i 2imne 7o)ovima. G+avni "e rok+ov interes dakako 7io 7av+"en"e *+o!o*"om- i to neop+atonskom- s+i"ede4i P7ra!deQ- ko"e su !a so7om ostavi+i uteme+"ite+" neop+atoni!ma +otin- te or*ri"e i Jam7+i2. Osim *+o!o*"om- rok+o se "o8 7avio i matematikom- )eometri"om- te astronomi"om i astro+o)i"om. $a"ve4i dio rok+ova opusa čini+i su komentari +atonovi2 d"e+a- a od ko"i2 "e sačuvano pet. $a"ve4i !nača" !a mističnu *+o!o*"u ima"u komentari !armenida i 'imea- dak+e komentari o di"a+o!ima ko"i rasprav+"a"u o prin,ipima 7itka i prirode stvari. $a +atona se odnosi i ve4e d"e+o !latonska teologia- rad ko"i opet o7u2va4a ni! komentara. B svo"em "e vien"u neop+atoni!ma rok+o 7+ii Jam7+i2u- ne)o+i +otinu. S+ičnost s prvime vidi se u 8tovan"u teur)i"e- pa tako ve+i da "e Pmo4 vi8a od sve +"udske mudrosti ko"a o7u2va4a 7+a)os+ov prori,an"a- proči84u"u4e mo4i ini,i"a,i"e- "ednom ri"eč"u sve radn"e nada2nute 7oanskimQ. oput Jam7+i2a- rok+o dri da Pnisu sve po"edinačne stvari s"edin"ene s Jednim ni preko čina otkri4a- niti preko d"e+ovan"a ko"e "e prik+adno n"i2ovu 7i4une)o preko ta"anstveno) d"e+ovan"a oku+tni2 sim7o+a ko"i o7itava"u u odreenom kamen"u- travama i ivotin"amaQ. Znača"no "e rok+ovo d"e+o isto tako i Osno"e teologie, i!+a)an"e n"e)ova meta*!ičko) sistema pomo4u a priori deduk,i"a. B n"emu- )ovore4i o svi"etu u!roka- otkriva da "e svaki u!rok u isto vri"eme i svu)d"e i ni)d"e. o emana,i"i svo"e mo4i on "e svu)d"e- dok !7o) svo"e) nemi"e8an"a s opsto"e4im 7i4ima ni"e ni)d"e. Ovom se tvrdn"om ra!r"e8ava neop+atonistička antinomi"a istovremene trans,enden,i"e i imanen,i"e.
29
astro+o8kim naukom ra!+iku"e od +otina- a 7+i!ak "e or*ri"u i Jam7+i2u ko"i takoer smatra"u da p+aneti ut"eču- kako na i?ra,iona+nu du8u- tako i na !ema+"ska ti"e+a. >"erovan"e da !vi"e!de ima"u 7oanske du8e naravno ne pot"eče od sami2 neop+atonista- ve4 se prenosi+o sto+"e4ima- od +atonapreko stoika do 2e+enistički2 *+o!o(a. rok+o "e svo"e ivotno d"e+o usm"erio na spa8avan"e po)anske tradi,i"e i p+atoničke mis+i- od rastu4e) (anati!ma kr84ana. B ovom svom nasto"an"u ne4e usp"eti- 7udu4i da 4e se !a neko+iko deset+"e4a po n"e)ovo" smrti vrata Akademi"e !auvi"ek !atvoriti. $o- čudnom i)rom sud7ine n"e)ovo "e d"e+o ipak i!vr8i+o ut"e,a" na sredn"ev"ekovnu *+o!o(sku misao- !a2va+"u"u4i nepo!natom kr84anskom autoru- ko"i "e opona8an"em rok+a stvorio radove od i!nimna !nača"a !a kr84ansku teo+o)i"u i *+o!o*"u. O ovom mističnom *+o!o(u- ko"i "e svo"e radove potpisao imenom +ika i! (ela apostolskih, 7it 4e ri"eči ma+o kasni"e- u po)+av+"u o antičkim kr84anskim *+o!o*ma. Oko /39. )odine u Siri"i "e roen @amaski"e- pos+"edn"i upravite+" Akademi"e- i to u )radu @amasku- po ko"em "e i do7io ime. Kao vr+o m+ad7io se !aputio u A+eksandri"u- )d"e "e primio i!o7ra!7u i! retorikematematike i *+o!o*"e. I! A+eksandri"e "e potom oti8ao u Atenu- )d"e su p+atoničku tradi,i"u nastav+"a+i *+o!o* ;arin i Zenodot- rok+ovi nas+"edni,i u Akademi"i- či"a "e s+ava ve4 7i+a na !a+asku. @amaski"e "e postao n"i2ov učenik- a kasni"e i2 "e nas+i"edio na če+u Akademi"e. Ova" "e *+o!o( 7io pos+"edn"i ko"i "e podučavao !a katedrom p+atonsku *+o!o*"u u Ateni. Godine 0#3. na 7i!antsko "e pri"esto+"e stupio ,ar Justini"an- i dvi"e )odine kasni"e naredio !atvaran"e atenske Akademi"e. Za"edno sa Simp+i,i"em i petori,om dru)i2 *+o!o(a upravite+" @amaski"e oti8ao "e u &aran- )rad u per!i"skom kra+"evstvu- pod v+a84u &osroa I. Kasni"e "e @amaski"u ipak 7i+o dopu8teno vratiti se- no ne u Atenu- ve4 u A+eksandri"u- )d"e "e "o8 neko vri"eme podučavao.
30
1- !"#$%K$ *$&SK$ '$(OZO'$ 1-1 *ims5i stoici Rimski stoik Seneka Croen oko /. )odine pr. n.e. u ordo7i u &ispani"iD takoer "e u svo"im d"e+ima ponekad na)in"ao misti,i. ;ada stoi,i!am op4enito ne moemo na!vati mističkim prav,em- u odnosu na dru)e *+o!o(ske 8ko+e Cperipatetike- epikure",e- skeptike- kinike i osta+eD on "e ipak misti,i!mu 7+ii. Jednako kao i 'i+on A+eksandri"ski- i Seneka- !astupnik stoičke *+o!o*"e pos+"edn"e) ra!do7+"a- !natno "e ut"e,ao na kr84anstvo. Rimski stoik tei8te stav+"a na etiku- a mudrost i vr+inu smatra kra"n"im ,i+"em +"udsko) d"e+ovan"a. Seneka "e ve4 u d"etin"stvu imao i!vanrednu nao7ra!7u- 7udu4i da mu "e prvi učite+" 7io n"e)ov ota,- Seneka stari"i- po!nati rimski učite+" )ovorni8tva- od ko"e) "e nas+i"edio s"a"an sti+ i!raavan"a. Od neko+iko )+avni2 sm"erova u *+o!o*"i- Seneka m+ai oda7rao "e upravo stoi,i!am. ;ada "e- kao pripadnik na"ue) kru)a rimske e+ite 7io u pri)odi uivati u 7o)atstvu i počastima- radi"e "e i!a7irao ivot u povučenosti i skromnosti. Senekin stoi,i!am ni"e re+i)i"a- pa ipak sadri u se7i re+i)io!ne e+emente. 'i+o!o(ov stav prema o)u očitu"e se moda pona"7o+"e u d"e+u O dobro0inst"ima1 P
31
poistov"e4iva+i s prirodom. Za Seneku Ppriroda ne posto"i 7e! o)a- niti posto"i o) 7e! prirode- ne)o "e isto "edno i dru)o- ra!+iku"e se samo po vr8en"u dunostiQ. >e!e i!meu Senekino) stoi,i!ma i rano) kr84anstva da"u se nas+utiti na osnovu prepiske i!meu *+o!o(a i sv. av+a- ko"a o7u2va4a 1/ pisama. I pored to)a 8to se o n"i2ovo" autentičnosti meu pov"esničarima i teo+o!ima "o8 rasprav+"a- si)urno "e da "e Seneka imao ve+ik ut"e,a" na ,rkvene o,epoput prim"eri,e Jeronima- Tertu+i"ana- Am7ro!i"a. osto"e stanoviti na)ov"e8ta"i da "e kontakt Seneke i sv. av+a ipak 7io mo)u4. I! (ela apostolskih tako čitamo da "e Ane" $ovat Ga+ion- prokon!u+ A2a"e Ct". Senekin 7ratD stao na av+ovu stranu- kad su )a optui+i idovi u Korintu C( 23, 24-2# S dru)e strane moemo vid"eti ut"e,a" stoičke metode podučavan"a- diatribe, u !oslanici =imlanima kr84ansko)a propov"ednika av+a. ;o)u4e "e- suk+adno tome- da "e doista i 7i+o odreeni2 kontakata i!meu Seneke i sv. av+a u Rimu. Kao i n"e)ov ve+iki pret2odnik- Seneka- tako "e i s+i"ede4i ve+iki stoički *+o!o(- Epiktet- povremeno na)in"ao misti,i!mu u svo"em naučavan"u. Za ra!+iku od Seneke- ko"i "e pripadao 7o)atom patri,i"skom s+o"u dru8tvaEpiktet "e 7io ro7- doveden i! n"e)ova rodno) &i"eropo+isa Cr. 09. ). n.e.D u ;a+o" A!i"i. $"e)ov )ospodar- pripadnik $eronove t"e+esne )arde 7io )a "e os+o7odio- !7o) n"e)ove i!ra!ite o8troumnosti. Bčite+" mu 7i"a8e rimski stoik ;u!oni"e Ru(o- a kasni"e "e i sam podučavao. Godine 6/. 7io "e pro)nan i! Rima- !a"edno s dru)im stoičkim *+o!o*ima- !7o) kritike na račun ,ara @omi,i"ana. Iako mu "e kasni"e 7io omo)u4en povratak- kada "e ,arsko pri"esto+"e preu!eo $erva- Epiktet "e od+učio do kra"a ostati u $ikopo+isu u Epiru- )d"e "e 7io uteme+"io *+o!o(sku 8ko+u. Ova" !nača"ni stoički *+o!o( ni"e !a so7om ostavio pisana d"e+a- meutim n"e)ov učenik '+avi"e Ari"an- prema !a7i+"e8kama s predavan"a sastavio "e !riru0nik morala i+i (iatribe, d"e+o ko"e ods+ikava sr Epiktetova nauka. $a)+asak "e dakako na eti,i- kao i kod osta+i2 stoika- a ona "e kod Epikteta ra,iona+istička – ivot u sk+adu s prirodom- odnosno ra!umom- s i!7"e)avan"em strasti- !a ko"e "e )ovorio da su P7o+esti du8eQ. Sredi8n"i po"am "est s+o7oda- a ona se sasto"i u unutra8n"o"- du2ovno" neovisnosti čov"eka. Jedino "e mudar čov"ek s+o7odan- a on ne trai do7ro i !+o u i!van"skome- ve4 u samom se7i- tako da "e mudra,u sve"edno- 7io on u !atvoru i+i na s+o7odi. Jednako kao i sv. avao- on aspiranta na du2ovnom putu usporeu"e s at+etom- ko"i mora 7iti čvrst i 2ra7ar u sv+adavan"u te8ko4a- na putu do po7"ede. rema Epiktetu- čov"ek mora teiti su)+as"u s o)om- te 8tovi8e teiti k !a"edni8tvu s oanstvom. Sve su stvari s"edin"ene u "ednom- ne7esko i !ema+"sko sto"e u u!a"amno" ve!i- a na8e su du8e sto)a usko pove!ane i u dodiru s o)om kao n"e)ov dio. Rimski "e ,ar ;arko Aure+i"e roen 1#1. )odine u patri,i"sko" o7ite+"i2ispansko) podri"et+a. >e4 "e u d"etin"stvu iska!ao interes !a *+o!o*"u i )rčku ku+turu op4enito. io "e usvo"en od strane rimsko) ,ara Antonina i"a. St"e,ao "e nao7ra!7u kod učite+"a retorike 'avorina- te kod stoika Rustika. >e4 u 16. )odini postao "e kon!u+- a sa # )odina tri7un. B /9. "e
32
)odini !ami"enio poočima Antonina i"a na ,arskom tronu. ;eutim- kao 8to "e rečeno- !7o) potre7a o7rane )rani,a ve+iko) ,arstva od+a!io "e u ratne po2ode u da+eke istočne i s"everne kra"eve. Tako "e ratovao s artima C1#?1. )odineD- od7io i pora!io p+emena ;arkomana- Kvada i dru)i2 na s"everu C13. )odineD- !atim ponovno od 133. )odine- sve do svo"e smrti 159. )odine u >indo7oni Cdana8n"i ečD. Bpravo "e ti"ekom vo"ni s )ermanskim p+emenima napisao na )rčkom "e!iku spis =azgo"ori sa samim sobom, d"e+o na +atinski prevedeno kao 6editacie, u ko"em prev+adava"u komponente etike- 7a8 kao i u osta+i2 ve+iki2 stoički2 *+o!o(a. ored ovo) d"e+a- sačuvana "e i pos+ani,a ;arka Aure+i"a Rimskom senatuu ko"em on o7av"e8tava Senat o 2ra7rom dran"u pripadnika kr84anske re+i)i"e u ratu- !a ko"e se osv"edočio da nisu ateisti- ve4 8tu"u o)a i vi8e ne)o osta+i vo"ni,i. On navodi kako su kr84ani mo+i+i ne samo !a n"e)a- ve4 i !a ,i"e+u vo"sku- da se i!7avi od )+adi i ei- te s2odno tomu da"e upute Senatu da se kr84ane ne osuu"e "edino na teme+"u pripadnosti v"eri. Ovo "e "o8 "edan doka! ,areve ve+ike etičnosti. Kao 8to kae "edna i!reka i! n"e)ovi2 6editacia1 PSmatra" se dosto"nim svako)a d"e+a i )ovora ko"e "e u sk+adu s prirodom.Q ;arko "e Aure+i"e kontemp+irao o prirodi- odnosno svi"etu kao ,"e+ini- na svemir )+edao kao na "edno stvoren"e- s "ednim ti"e+om i "ednom du8om- te ra!mi8+"ao o pove!anosti sve)a u svemiru i u!a"amnom odnosu stvari ko"i i! to)a proi!+a!i. Svi"et "e "edan- ve+i ova" pos+"edn"i ve+iki stoički *+o!o(- sastav+"en "e od sve)a posto"e4e)- "edan "e u svemu o)- "edna su8tina- "edan Zakon- "edan Lo)os !a"ednički svim ra!umnim 7i4ima i samo "edan istina. ar?*+o!o( ;arko Aure+i"e- svo"om 4e stoičkom doktrinom- 7a8 poput svo"i2 ve+iki2 pret2odnika- ut"e,ati na nado+a!e4e *+o!o(e neop+atoni!ma i kr84anstva.
1-) !4ulejev Zlatni magarac Ti"ekom #. sto+"e4a nove ere "o8 se "edan rimski pisa,- Apu+e"- isti,ao svo"im mističnim *+o!o(skim d"e+ima. Ova" p+atonik- roen oko 1#0. )odine u ;adauri u s"everno" A(ri,i- na"po!nati"i "e po d"e+u 6etemorphoseon libri I, kasni"e na!vanom Asinus aureus CZ+atni ma)ara,D. B Karta)i "e stekao o7ra!ovan"e retora- a u Ateni *+o!o(a- produ7iv8i svo"e !nan"e putovan"ima po Grčko" i Istoku. ose7an predmet interesa 7i+i su mu misteri"ski ku+tovitako da "e u svom nauku 7+i!ak +utar2u. $eko se vri"eme Apu+e" !adrao u Rimu- )d"e "e radio kao odv"etnik- a potom se vratio u s"evernu A(riku Cdana8n"i A+irD. B )radu E"i oenio se 7o)atom stari"om udovi,om- no nakon neko) vremena enina )a "e rod7ina optui+a !a čaro7n"a8tvo i !a !avoen"e nedopu8tenim sredstvima- pa se od ovi2 optu7i morao 7raniti i na sudu. >r+o "e v"ero"atno da "e pisa, 7io os+o7oen od optu7e- 7udu4i da se potom prese+io u Karta)u. Zadn"i "e period ivota proivio da+eko od "avno) ivota- o7na8a"u4i dunost sve4enika ,arsko) ku+ta- dak+e 7a8 poput +utar2a. B navedenom d"e+u 6etamorfoze opisani su doiv+"a"i )+avno) "unaka Lu,i"a- ko"i se no8en !natie+"om 2tio pretvoriti u pti,u- pomo4u čaro7ne masti i! radioni,e "edne čaro7ni,e. B!ev8i krivu 7oči,u- on se meutim
33
pretvorio u ma)ar,a. rvi2 19 kn"i)a predstav+"a"u opis Lu,i"evi2 nevo+"akro! ko"e "e pro8ao u o7+ič"u ma)ar,a i ima"u u)+avnom od+ike (antastično? satiričko) romana- s umetnutom 7a"kom o Amoru i si2i. Tek u 11. kn"i!i na+a!imo odreene mistično?*+o!o(ske !nača"ke- kada )+avni "unak ponovno !ado7iva +"udski +ik- poderav8i vi"ena, rua na svečanom op2odu u čast 7oi,e I!ide. Lu,i"e se odonda sav preda"e s+u7i 7oi,e- 7iva posve4en u n"ene i O!irisove misteri"e- te napokon prim+"en u vr2ovni sve4enički ko+e)i". rvi2 19 kn"i)a sto)a predstav+"a"u a+e)orički prika! prepu8tan"a niskim strastima- ko"i2 "e ma)ara, sim7o+- dok 11. kn"i)a o!načava spas u I!idino" misteri"sko" re+i)i"i- 8to "e u"edno i poanta ovo) d"e+a. Od osta+i2 d"e+a moe se istaknuti Apologia, o7ram7eni )ovor na suen"uu ko"em navodi kako v"eru"e +atonu- ko"i ve+i da Pposto"e nekakve 7oanske si+e- po naravi i po po+oa"u svo"emu- na sredini i!meu 7o)ova i +"udi- tada one ravna"u sveko+ikim )atan"ima i čaro7n"ačkim čudesimaQ. @"e+o O Sokrato"u bogu )ovori isto tako o daimonima- kao posredničkim 7i4ima i!meu vr2ovno) o)a i !ema+"ski2 smrtnika. Ovi su daimoni, ve+i Apu+e"- prenosite+"i- s "edne strane mo+itava- a s dru)e darova- i!meu !emnika i ne7esnika oni se Pna+a!e i!meu nas i 7o)ova ne samo s o7!irom na prostorni sm"e8ta"- ne)o i s o7!irom na du2ovne od+ike s vi8ima ima "e !a"ednička 7esmrtnost- s niima trpn"aQ. Apu+e" "e predstavnik t!v. sredn"e) mistično) p+atoni!ma- a n"e)ov "e nauk ek+ektičan- kao i u ve4ine n"e)ovi2 suvremenika- o7u2va4a"u4i 8iroku +epe!u od postavki Akademi"e- preko peripatetičko) +o)ičko) i prirodo!nanstveno) interesa- do novopita)orovsko) misti,i!ma.
1. K*!"SK$ '$(OZO'$ !"#$K+ 1.1 6rvi 5r@=ans5i flozo8 ,ustin očetkom #. sto+"e4a roen "e u '+avi"i $eapo+is u ;a+o" A!i"i Justin- "edan od prvi2 ,rkveni2 ota,a. $a"prvo "e 7io *+o!o( p+atonsko) prav,a- a na kr84anstvo "e o7ra4en oko 19. )odine. Justin "e 7io ek+ektik- te "e ,rpio inspira,i"u i! ra!ni2 *+o!o(ski2 sistema- a u prvom redu i! stoi,i!ma i p+atoni!ma. B stoika ova" kr84anski *+o!o( pose7no ,i"eni n"i2ovu etikupri2va4a teori"u o sveop4o" konVa)ra,i"i- te pri2va4a Cpone8to preo7+ikovanD n"i2ov kon,ept o stvara+ačko" Ri"eči. B svo"im Apologiama Justin nasto"i prona4i dodirne točke i!meu 2e+enističke *+o!o*"e i kr84anstva. rema n"emu- i u "ednom i u dru)om ud"e+a ima Lo)osd"e+omično !asaen u +"udima- a ,"e+ovito mani(estiran u +iku Isusa Krista. Teori"a o punom ud"e+u u o"o" ri"eči CLo)osuD do+a!i do i!raa"a samo u stoi,i!mu. Kod Justina isto tako na+a!imo uv"eren"e kako "e )rčka *+o!o*"a
34
dos+ovno posuiva+a doktrine direktno i! i7+i"e. Ovome Justin suprotstav+"a trans,endenta+ni karakter kr84anstva i navodi kako "e kr84anska doktrina superiorna- 7udu4i da Pstvarna Ri"eč posta"e Krist- ko"i se očitu"e !a nasti"e+om- ri"eč"u i du8omQ. remda su rimski v+adari #. sto+"e4a 7i+i u)+avnom pri+ično to+erantni prema kr84anima- kr84anski *+o!o( Justin !avr8io "e ivot smaknu4emna"v"ero"atni"e 10. )odine. Kako "e tada na tronu 7io ,ar?*+o!o( ;arko Aure+i"e- netko 7i mo)ao po)re8no !ak+"učiti da "e on od)ovoran !a Justinovu mučeničku smrt. $o- poda,i ko"ima raspo+aemo )ovore drukči"e. Kao 8to "e po!nato- u vri"eme svo"e )otovo dvadeset)odi8n"e v+adavine,ar ;arko Aure+i"e 7io "e vr+o često odsutan i! pri"esto+ni,e. io "e to vo"skovoa u pravom smis+u ri"eči- stav+"a"u4i se na če+o rimske vo"ske u o7rani istočni2 i s"everni2 )rani,a ,arstva. B vri"eme Justinova smaknu4a ;arko "e Aure+i"e 7io an)airan u is,rp+"u"u4em ratu s artima- na područ"u dana8n"e) Irana. Kr84ansko) "e *+o!o(a !apravo osudio rimski pre(ekt Rustik- i to na"v"ero"atni"e posredstvom kiničko) *+o!o(a Kres,en,i"a- ko"i "e sp+etkario protiv n"e)a. S+u7eni "e ra!+o) osude 7io nepo8tovan"e o7reda rtvovan"a po)anskim 7o)ovima- te nepos+u8nost prema ,aru- tako da "e Justin- !a"edno sa "o8 8est dru)ova 7io po)u7+"en.
1.) Kr@=ans5a 5ate;ets5a @5ola u !le5sandriji otkra" #. sto+"e4a Rim ve4 )u7i primat vode4e) *+o!o(sko) )rada u imperi"i i u to se vri"eme (ormira"u u A+eksandri"i dvi"e *+o!o(ske 8ko+e. Jedna "e kr84anska- pod vodstvom antena- dok "e dru)u- neop+atonskuuteme+"io Amoni"e Sakas. osve "e prirodno 8to "e- u to vri"eme novakr84anska *+o!o*"a na8+a svo" PdomQ u A+eksandri"i- ve+ikom ,entru tr)ovine i ku+ture istočno) di"e+a ,arstva. B to "e vri"eme v+ada+a k+ima to+eran,i"e- *+o!o* su 7i+i ve4inom ek+ekti,i- a od stari2 su *+o!o(a na"vi8e pan"e pok+an"a+i i!učavan"u +atona. ored kr84ana i neop+atonista- u A+eksandri"i "e takoer d"e+ova+a sekta )nostika. $"eni na"istaknuti"i predstavni,i 7i+i su asi+ides i >a+entinus- a n"i2ovo učen"e predstav+"a "edan teo!o(ski ek+ekti,i!am- ko"i pomo4u unutarn"e spo!na"e 7o"i2 atri7uta nasto"i spo"iti ra!ne re+i)i"e i dati im du7+"i smisao. Gnostički sinkreti!am o7u2va4ao "e 8irok spektar učen"a- od 7a7i+onske astra+ne mito+o)i"e- idovske ka7a+istike- e)ipatske re+i)i"e- per!i"sko) !oroastersko) dua+i!ma pa do p+atonske )rčke *+o!o*"e. Za kr84ansku mističnu *+o!o*"u )nosti,i!am "e vaan- "er "e kr84anska ,rkva od n"e)a preu!e+a ve+ik dio svo"e mistike- sakramente- te misao o spasen"u i otkup+"en"u. Bt"e,a"i )nostika pose7no do+a!e do i!raa"a u d"e+ima K+ementa A+eksandri"sko)- *+o!o(a ko"i "e !ami"enio antena na če+u kr84anske kate2etske 8ko+e- oko 169. )odine. K+ement "e )nostike smatrao pravimistinskim 8tovate+"ima o)a- ko"i tee k na"ve4o" dostino" s+ičnosti s o)om i Kristom. Ova" "e *+o!o(- roen u Ateni po+ovi,om #. sto+"e4a takoer 7io pod ut"e,a"em 'i+ona- pose7no u po)+edu a+e)ori"ske interpreta,i"e Bo"og za"eta- te isto tako stoika i p+atoni!ma. K+ementov "e
35
na"vani"i *+o!o(ski rad tri+o)i"a- ko"a se sasto"i od tri d"e+a- pod nas+ovima !rotrepticus, !aedagogus i Stromata# rvo "e d"e+o po!iv- na)ovor na v"erupisan u!vi8enim p"esničkim sti+om. On Krista usporeu"e s 2va+osp"evomko"i u +"udima po7uu"e )+a!7u no8enu @u2om svetim- te )a postav+"a u superioran po+oa" u odnosu na po)anske p"esnike i *+o!o(e. K+ement isto tako poka!u"e trans,enden,i"u kr84anske re+i)i"e- te na)+a8ava kako "e čov"ek roen !a o)a i Ri"eč "e ta ko"a !ove +"ude k n"emu. @ru)o d"e+o!aedagogicus, praktična "e rasprava- ko"a po!iva kr84ane na voen"e dis,ip+inirano) načina ivota- kako 7i čov"ek postao pravim kr84aninom. @"e+o Stromata C;"e8avineD predstav+"a- kao 8to samo ime ve+i- !7irku tekstova s ra!ni2 područ"a- 7e! neko) "asno) reda i+i p+ana. Sam K+ement d"e+o usporeu"e s +ivadom- na ko"o" nasumično rastu ra!ne vrste ,vi"e4a. ;o)u4e "e da se radi o !a7i+"e8kama sa predavan"a na kate2etsko" 8ko+iko"u "e vodio. $o- unatoč svo"o" diver)entnosti- ovo "e i na"o7u2vatni"e *+o!o(ovo d"e+o. B n"emu se opisu"e !nača" *+o!o*"e !a st"e,an"e kr84ansko)a !nan"a. ;oda na neki način ovo predstav+"a i samo? opravdan"e- u odnosu na kon!ervativni"e podučavate+"e kr84anstva- ko"i su u potpunosti od7a,iva+i p+atoni!am i op4enito nekr84ansku re+i)i"u. Jedna "e od vani2 tema u P;"e8avinamaQ odnos v"ere i !nan"a. K+ement naime uvi"ek da"e prioritet v"eri i ve+i kako se prvi u!rok univer!uma dosee nikako drukči"e ne)o+i v"erom. >"era- uteme+"ena u +"u7avi "est ne8to 7oansko. >"era pak udruena s +"u7av+"u !apravo i čini +"ude v"erni,ima- te i2 vodi na putu čin"en"a do7ra. ;eutim- isto tako ne va+"a !anemariti ni *+o!o*"u. Re+i)io!ni nauk sto)a- prema K+ementu ima dva i!vora- a savr8eni kr84anin- ko"e)a *+o!o( poistov"e4u"e s istinskim )nostikom- ne smi"e "edno) od n"i2 !anemariti. On navodi misao +atona- da se sre4i moemo pri7+iiti 8to "e mo)u4e ve4om s+ično84u s o)om- 8to pored ve+ike v"ere- uk+"uču"e i neprestanu e !a !nan"em. Ona" tko "e dose)ao visine savr8enstva- tamo )d"e nema vi8e o7u!etosti strastima- ta" "e s"edin"en s o)om- te na misterio!an način posta"e "edno s n"ime. K+ementa "e na če+u kr84anske kate2etske 8ko+e !ami"enio Ori)en Croen 150. )odine u A+eksandri"iD. On 4e kasni"e postati !a,i"e+o na"ve4i kr84anski 2e+enistički *+o!o(. $"e)ovu su nepri"epornu *+o!o(sku ve+ičinu pri!nava+i i neki od istaknuti2 2e+enistički2 po)anski2 *+o!o(a- poput prim"eri,e or*ri"a. >odstvo *+o!o(ske 8ko+e "e Ori)en preu!eo vr+o m+ad- početkom . sto+"e4a- kada "e K+ement 7io prisi+"en povu4i se- nakon pro)ona kr84ana. B ovom pro)onu stradao mu "e i ota,- dosp"ev8i u !atvor. $akon 8to "e Ori)enovu o,u 7i+a kon*s,irana i imovina- m+adi4 "e 7io prisi+"en skr7iti se !a ,i"e+u o7ite+"- ma"ku i 8estoro m+ae 7ra4e. Zaraivao "e kao učite+"- te proda"u4i svo"e rukopise- a potpomo)+a mu "e i i!v"esna stari"a )ospoako"a se divi+a n"e)ovu ta+entu. Ori)ena su uskoro sna8+e optu7e da "e spo+no iskoristio neke od ena ko"e supo2aa+e n"e)ovu 8ko+u. @a 7i stao na kra" ovakvim optu7ama- sam "e se7e nam"erno kastrirao- kako i!v"e84u"e Eu!e7i"e u d"e+u /istoria ecclesiastica# Isti autor navodi i n"e)ova putovan"a u ino!emstvo u Rim- Ara7i"u- a+estinu- Antio2i"u i Grčku. Godine ##. Ori)en "e 7io pro)nan i! A+eksandri"e- a utoči8te "e prona8ao u e!are"i- u a+estini. Tamo "e uteme+"io *+o!o(sku 8ko+u. Za vri"eme v+adavine imperatora @e,i"a- #09. )odine- dospio "e u !atvor- )d"e "e 7io
36
podvr)nut torturi- a četiri )odine kasni"e "e preminuo- na"v"ero"atni"e od pos+"edi,a mučen"a. Ori)en "e 7io prvi kr84anski mis+i+a,- ko"i "e od7a,io )nostički nauk kao 2ere!u- kriti!ira"u4i n"e)ov dua+i!am i mito+o8ke speku+a,i"e. $"e)ov !nača" u povi"esti *+o!o*"e počiva u)+avnom na dva na"!nača"ni"a d"e+a. Jedno "e sistematična rasprava !roti"
37
Ori)en "est "edan od na"ut"e,a"ni"i2 ,rkveni2 ota,a antike- no unatoč tomunikada ni"e 7io 7eati*,iran. Ra!+o) !a ovo "est- čini se- vi8e n"e)ova m+ada+ačka sk+onost k t"e+esnim ui,ima- ne)o+i n"e)ov 2eretički nauk o posto"an"u ni!a suk,esivni2 eona- u ko"ima se du8e proči84u"u Ci+i praktičkinauk o reinkarna,i"iD. @io Ori)enovo) učen"a anatemi!iran "e kao 2eretički na ,rkvenom kon,i+u u Konstantinopo+u 00. )odine. Kon,i+ "e sa!van od strane 7i!antsko) ,ara Justini"ana- a papa >i)i+i"e "e- iako se !atekao u )radu- kon,i+u od7io prisustvovati. Zak+"učke kon,i+a "e potpisao tek naknadno- sedam m"ese,i kasni"e- pod ve+ikim pritiskom ,ara. Znakovita "e čin"eni,a takoer- kako tro"i,a s+i"ede4i2 papa- e+a)i"e I- e+a)i"e II i Gr)ur >e+iki- u raspravama ve!anima !a kon,i+ ne spomin"u Ori)ena- ni n"e)ov nauk. Suk+adno ovome- i 7udu4i da se Ori)enova d"e+a s+o7odno tiska"u od strane kato+ički2 i!davački2 ku4a- mo)+o 7i se !ak+"učiti kako ova" ve+iki *+o!o( nikada ni"e ni 7io smatran 2eretikom- u punom smis+u ove ri"eči.
1.- /r9urova Bmisti5a svjetlaC Kr84anski teo+o) i *+o!o( Gr)ur $isenski roen "e otpri+ike u isto vri"eme Coko 9. ).D kad i ,ar Ju+i"an Apostat- u Kapado,i"i u ;a+o" A!i"i. >r+o "e v"ero"atno da meu dvo"i,om *+o!o(a ni"e 7i+o nikakvi2 kontakata- premda ipak posto"i ma+a mo)u4nost da su se susre+i !a vri"eme Ju+i"anovo) 7oravka u Kapado,i"i. Gr)ur "e "edan od tro"i,e ,rkveni2 ota,a Kapadočana!a"edno s 7ratom a!i+i"em i pri"ate+"em i imen"akom Gr)urom i! $a!i"en,a. $"i2 se tro"i,a u7ra"a"u meu na"ve4e ,rkvene autoritete- te meu na"8tovani"e sve,e Istoka. $o- Gr)ur i! $ise ipak "e svo"im misti,i!mom- te 8irinom svo"e mis+i nadi+a!io osta+u dvo"i,u. $"e)ov 4e nauk postati i!vorom spo!na"e !a kasni"e kr84anske mistike. Gr)ur i! $ise pot"eče i! du7oko re+i)io!ne o7ite+"i. $"e)ova "e ma"ka 7i+a k4erka mučenika- a dvo"i,a 7ra4e- a!i+i"e i etar posta+i su 7iskupi- kao uosta+om i on sam. Stari"i 7rat a!i+i"e dao "e i!vrsnu poduku Gr)urumeutim 2tio "e pod svaku ,i"enu da oda7ere mona8tvo kao ivotni put- na 8to m+ai 7rat ni"e 2tio pristati. B svo"o" "e m+adosti Gr)ur- osim kr84anskeprimio i so+idnu i!o7ra!7u i! po)anske re+i)i"e. Kao "o8 m+ad čov"ek- i!a7rao "e sv"etovnu kari"eru i oenio se- unatoč nasto"an"u č+anova o7ite+"i da se okrene rkvi i u potpunosti se posveti re+i)io!nom ivotu. Gr)ur "e studirao- a potom i podučavao retoriku. B *+o!o*"i "e 7io pod ut"e,a"em +atona i +otina- stoika- te 'i+ona i a+eksandri"ske 8ko+e- pose7i,e Ori)enako"i u n"emu 7udi sk+onost ka mističko" mis+i Istoka i Zapada. Oko svo"e četrdesete )odine Gr)ur ipak posta"e 7iskup u $isi- ma+ome )radu na o7a+ama ri"eke &a+s- na putu i!meu e!are"e i An,re. Ovu "e dunost pri2vatio nevo+"ko- nakon ustra"ni2 i opetovani2 na)ovaran"a n"e)ova stari"e) 7rata a!i+i"a. B to do7a- u /. sto+"e4u- episkopa+na "e dunost 7i+a skopčana s mno)im neu)odnostima- pa i opasnostima- te su "e mno)i s2odno tomu od7i"a+i. $i"e 7i+o neuo7iča"eno da poten,i"a+ni kandidat "ednostavno po7"e)ne- da 7i potom 7io vra4en i posve4en na
38
dunost. Je +i tomu 7i+o tako i u Gr)urovu s+uča"u- ni"e po!nato. ;eutimkasni"e "e čini se a!i++i"e na trenutke i poa+io 8to "e postavio 7rata na visoku ,rkvenu dunost- 7udu4i da "e naivnim i poma+o nespretnim pote!ima smetao n"e)ovu d"e+okru)u rada kao 7iskupa e!are"e. Takav "e pote! 7io prim"eri,e sa!ivan"e sinoda u An,ri 3#. )odine- a "o8 ko+iko 30. )odine Gr)ur "e stari"em 7ratu d"e+ovao nesposo7nim voditi rkvu. Gr)ur se u svo"o" 7iskupi"i suočavao s ve+ikim pote8ko4ama. i+o "e i takvi2 ko"i su pretendira+i na n"e)ov po+oa"- poput "edno) od dvor"ana ,ara >a+enta. @emosten- upravite+" onta optuio "e Gr)ura !a rasipan"e ,rkvene imovine- kao i !a nepravi+nosti u po)+edu n"e)ova i!7ora !a 7iskupa- te "e konačno nakon sinoda u $isi 7io ra!ri"e8en dunosti. $akon >a+entove smrti 35. )odine opet "e postao 7iskupom $ise- a pravo "e ra!do7+"e aktivnosti !apoče+o nakon smrti 7rata a!i+i"a s+i"ede4e )odine. Ono 8to "e na"vani"e- ve!ano u! ivotno d"e+o Gr)ura i! $ise- naravno se ne tiče n"e)ova d"e+okru)a rada kao 7iskupa- ve4 kao ,rkveno) pis,ateo+o)a i *+o!o(a. ;no)i od n"e)ovi2 radova o7rau"u tematiku i! sv. isma. io "e- kao 8to "e rečeno- ve+iki 8tovate+" Ori)ena- a u svo"im "e e)!e)etskim interpreta,i"ama uvi"ek posi!ao !a a+e)ori"ama- te mističkim !načen"ima skrivenima i!a dos+ovno) !načen"a tekstova. $aučavao "e prim"eri,e da se du8a mora i!di4i i!nad os"e4a"a- a da se pravi mir postie tek onda kada se pre!ru sv"etovne stvari. &omi+i"e o !esmi nad pesmama )ovore o s"edin"en"u du8e sa Stvorite+"em- dok karakteristična /omilia o Clagdanu s"etla, t". Isusovu kr8ten"u )ovori o vodi kao sim7o+ičkom sredstvu oči84en"a du8e- čime se postie du2ovni s"a". Ta mistika sv"et+a karakteristična "e !a sve Kapadočanske o,e- a pose7i,e !a Gr)ura i! $ise. o"e kra+"evstvo predstav+"a sv"et+o kontemp+a,i"e- a trans,enden,i"a "e i!vor sv"et+a- te se mistik u svo"o" kontemp+a,i"i stapa s tim sv"et+om- postiu4i "edinstvo sa Stvorite+"em. Gr)ur )ovori o mističnomdu2ovnom 7raku- ko"i se moe poistov"etiti s ne7eskim do7rima- a on pripada sinovima sv"et+a- d"e,i o"o". ;ističnim ivotom otvara se u+a! u ta"nu ri"eči- a kada o) nastani du8u- du8a se prese+i u o)a. $ada2nut I"ano"im e"an>elem, Gr)ur često ra7i ri"eči sv"et+o i tama- te mistički ivot usporeu"e sa Psv"et+osnom tamomQ- ko"a ima !načen"e trans,enden,i"e o"e 7iti. B d"e+u (e anima et ressurectione Gr)ur ve+i Pona" tko "e u tami tei !a sv"et+om tko ponire u "asno4u rado84u !am"en"u"e e+"uQ. I !a Gr)ura i! $ise- kao i !a osta+e mistične *+o!o(edu2ovni put ko"i vodi u kontemp+a,i"u predstav+"a vr2una, mističko) ivota.
1.. #ajanstveni li5 6seudoEDionizija !reo4a9ita Rani"e spomenuti mistični *+o!o(- ko"i "e u!eo ime @ioni!i"a Areopa)itaatensko) o7ra4enika sv. av+a- "edna "e od na"!a)onetni"i2 +ičnosti u povi"esti mistične *+o!o*"e. Kako se ne 7i mi"e8ao s i!vornim +ikom i! (ela apostolskih- u +iteraturi se o7ično na!iva seudo?@ioni!i"e Areopa)it. %ak i
39
nakon 10 sto+"e4a- ova" "e *+o!o(- !a ko"e)a se pretpostav+"a da "e ivio na pri"e+a!u i! 0. u . sto+"e4e- o7avi"en ve+om misteri"e. ;oe se samo na)aati o n"e)ovu m"estu i vremenu roen"a Cmada neki mis+e da pot"eče i! Siri"eD- n"e)ovom o7ra!ovan"u i+i pak o pos+u i+i dunosti ko"e "e o7na8ao. Jedino 8to se moe sa si)urno84u ustvrditi u ve!i s +ikom seudo?@ioni!i"a "est da n"e)ova pisana ri"eč i način i!raavan"a poka!u"u ve+iku srodnost s radovima neop+atonski2 *+o!o(a +otina i rok+a. ored ovo)a- si)urno "e isto tako da "e 7io do7ro ver!iran u kn"i)e Starog i Bo"og za"eta- kao i u radove ,rkveni2 ota,a do 0. sto+"e4a. B "ednom od svo"i2 pisama seudo? @ioni!i"e navodi da "e rani"e 7io po)anin- 8to se doima posve v"ero"atnimima"u4i u vidu !ačudni karakter n"e)ova opusa. Suvremeni teo+o) R. '. &at2aNa smatra da "e seudo?@ioni!i"e u stvari "edan @amaski"ev učenikimenom &eraski"e. Je +i ovo doista točno- naravno nemo)u4e "e ustvrditino ve+ika "e v"ero"atnost da "e ova" opskurni *+o!o( 7io suvremenik pos+"edn"e) upravite+"a Akademi"e i n"e)ovi2 učenika. Opus seudo?@ioni!i"a Areopa)ita tvori !7irka od četiri rasprave i deset pisama. @"e+o (e di"inus nominibus, kao 8to sam nas+ov imp+i,ira- 7avi se o7"a8n"en"em o"i2 imena. Autor na)+a8ava da se imena o)a mo)u naučiti samo i! sv. isma- te da nam ona da"u samo "edno nesavr8eno !nan"e o o)u. I!meu osta+i2 tema- seudo?@ioni!i"e se 7avi o"om do7rotom- 7i4em- ivotom- mudro84u- mo4i i pravdom.
40
10 7+F*+,SK! '$(OZO'$,!
!"#$%K!
&$S#$%"!
101 !le9orijs5a inter4retacija Sveti; s4isa 'ilona !le5sandrijs5o9 B 1. sto+"e4u nove ere do)odio se pravi preporod mistične *+o!o*"e- 7udu4i "e u to vri"eme d"e+ovao ni! *+o!o(a mistično) usm"eren"a- iUi+i *+o!o(a ko"i su 7arem d"e+omično misti,i ink+inira+i. Jedan od takvi2 7io "e 'i+on
41
A+eksandri"ski- roen oko #0. )odine pr. n.e. u )radu- po ko"em "e i do7io ime. Roen "e u sve4eničko" o7ite+"i- "edno" od na"u)+edni"i2 meu mno)o7ro"nom idovskom popu+a,i"om u A+eksandri"i. @ak+e- ova" "e )rad u to vri"eme 7io svo"evrstan melting pot u ko"em "e do+a!i+o do stapan"a ra!+ičiti2 ku+tura i sv"etona!ora- kako i! E)ipta- tako i i! )rčke i idovske tradi,i"e. 'i+on "e- pored idovsko) tradi,iona+no) o7ra!ovan"a- primio takoer !nan"e i! )rčke *+o!o*"e- pa se tako i! n"e)ovi2 radova moe vid"eti ut"e,a" prim"eri,e stoički2 teori"a- +atonovi2 di"a+o)a- radova neopita)ore"a,a- kao i radova i! kiničke 8ko+e. Kao m+adi4- 'i+on "e poka!ivao sk+onosti prema asketskom- povučenomkontemp+ativnom ivotu- no !7o) visoke s+u7ene (unk,i"e ko"u "e o7na8aoni"e 7io u mo)u4nosti voditi takav način ivota. $"e)ova d"e+a- a oso7ito (e "ita contemplati"a poka!u"u n"e)ove ve+ike simpati"e !a terapeute i esenedvi"e srodne idovske asketske s+"ed7e. I terapeuti i eseni trae mir i!van )radova- )d"e mo)u 7iti posve ispun"eni re+i)io!nim 8tovan"emproučavan"em spisa i du7okom promi8+"an"u. 'i+on od n"i2 preu!ima metodu a+e)ori"ske interpreta,i"e sveti2 spisa. Kako navodi u (e "ita contemplati"a, terapeuti mističkom interpreta,i"om Zakona ra!+iku"u dos+ovno tumačen"e kao ti"e+o- te a+e)ori"sko sim7o+ično tumačen"e- ko"e predstav+"a du8u- i do n"e)a se do+a!i kontemp+a,i"om. Time se- kako ve+idovodi na sv"et+o ta"no !načen"e onima- ko"i su u stan"u opa!iti ono 8to "e i!a vid+"ivo)a sakriveno. >anost "e 'i+onova nauka u tome- 8to "e svo"im sinkretičnim s2va4an"em idovske re+i)i"e i 2e+enističke *+o!o*"e utro put kasni"im ,rkvenim o,ima- poput Ori)ena i K+ementa. Svo"om teori"om o +o)osu Cko"e) opisu"e kao 7o"u ri"eč- ko"a d"e+u"e na du8e i smiru"e strastiD dao "e novo !načen"e ovom po"mu u odnosu na nauk &erak+ita i stoika. Sto)a- n"e)ova se ori)ina+nost o)+eda u mora+no" interpreta,i"i d"e+ovan"a o)a na svi"et- u odnosu na dotada8n"u interpreta,i"u d"e+ovan"a ko!mički2 sna)a.
12 7$"DU$Z!& 121 6atanjalijeve Yoga-sutre Indi"ski *+o!o( atan"a+i ivio "e na"v"ero"atni"e u #. sto+"e4u pri"e nove erepremda se o n"e)ovu ivotu- pa tako i o vremenu i m"estu roen"a- ne moe ni8ta pou!dano re4i. $eki !nanstveni,i )a poistov"e4u"u s )ramatičarom atan"a+i"em- dok dru)i tvrde da se radi o dvi"e ra!+ičite
42
+ičnosti. Ra!+o) !a ove nedoumi,e "est neposto"an"e ikakve 2istorio)ra*"e u Indi"i- u ra!do7+"u ko"e od)ovara evropskom antičkom do7u. Ono 8to se sa si)urno84u moe re4i "est da "e ova" indi"ski *+o!o( autor na"ve4e) k+asično) teksta "o)a?8ko+e indi"ske *+o!o*"e- Yoga-sutri# Ipak- on ni"e- kako to navodi ;ir,ea E+iade u svom d"e+u Yoga- tvora, same *+o!o*"e o)e- a ni i!umite+" "o)istički2 te2nika- ve4 "e i!+oio u pismenom o7+iku učen"e- ko"e se usmeno prenosi+o s nara8ta"a na nara8ta". Ri"eč Po)aQ se prvi puta- po svo" pri+i,i "av+"a ve4 u &athi 8panishadi- )d"e se "ednostavno ve+i da "e "o)a Pstan"e uti8ani2 ču+aQ- te P!nan"e o unutarn"em "edinstvuQ. Jo)a ni"e samo praktični sustav v"e7i- disan"a i medita,i"e- ve4 i !ase7an sustav *+o!o*"e- "edan od 8est sko+astični2 sistema indi"ske *+o!o*"e na!vani2 darshana C)+edi8taD. 'i+o!o*"a "o)e u usko" "e ve!i sa samkh@a *+o!o*"om- po8to se radi o s+ičnim sustavima. Inače tvor,em samkh@a *+o!o*"e smatra se *+o!o( Kapi+a- ko"i "e ivio u 5. sto+"e4u pri"e nove ere- a ovo "e isto tako- prema tradi,i"i na"stari"i *+o!o(ski sustav. G+avne ra!+ike i!meu samkh@e i "o)e "est da "e prva ateistička- i u n"o" put do spasen"a vodi kro! meta*!ičku spo!na"u. Jo)a- nasuprot tomu- postu+ira posto"an"e "edno) o)a i do na"vi8e) se ,i+"a do+a!i kro! te2nike medita,i"e C dh@anaD. Od na"ve4e "e vanosti u ovom sustavu te2nika ko"om "o)in ov+adava so7om- svo"im strastima i udn"ama- a to "e kon,entra,i"a C dharanaD. $o,"e+okupni sistem o7u2va4a "o8 i pravi+a unutarn"e i van"ske dis,ip+ineispravne t"e+esne v"e7e – asane, re)u+irano disan"e C prana@amaD- kontro+u os"e4a"a – prat@ahara- 8to u! ve4 spomenute te2nike kon,entra,i"e i medita,i"e dovodi do vi8e ra!ine svi"esti- odnosno samadhia, stan"a ko"e se moe poistov"etiti s 7udističkom nir"anom# B samadhiu "o)in posta"e "edno s univer!umom i na ta" način dovodi v+astitu svi"est u stan"e v"ečno) mira- s+o7ode i 2armoni"e. Kako navode Yoga-sutre, PS"edin"en"e "astva sa Svevi8n"im "e re!u+tat o7u!davan"a stru"e mis+i od uma e)a- kontro+e spo!na"e- te poni8tavan"e e)aQ. Za posti!an"e mistično) "edinstva s o)om potre7no "e os+o7oen"e od udn"i i strasti. B ovome moemo uočiti s+ičnost sa stoičkom 8ko+om. Zenon "e naime smatrao kako su strasti nera!umni i neprirodni pokreti du8e i mudar i2 se čov"ek mora os+o7oditi.
1< FUD$Z!& 1<1 6rosvijetljeni 3 /aut;ama Fudd;a udistička "e re+i)i"a ve4 od samo) početka 7i+a mistički usm"erena. udistički misti,i!am- kako to navodi AndreN &arve- !apočin"e s
43
trenutkom prosv"et+"en"a n"e)ovo) uteme+"ite+"a- re+i)io!no) re(ormatora Gautame udd2e. Z7i+o se to otpri+ike 0#5. )odine pr. n.e.- na s"everu Indi"e- u m"estu od2i Gaa. Sidd2arta Gautama Cpod ko"im imenom "e roenD !apočeo "e u stvari tra)ati !a !nan"em na tradi,iona+ni 2induistički način- te se pridruivao ra!nim du2ovnim učite+"ima- ko"i su tvrdi+i da po!na"u put do os+o7oen"a. Kro! neprestano v"e7an"e "o)e- udd2a "e teio k tome da u"edini se7stvo C atmanD s apso+utom C brahmanD. ;ada su opisi udd2ina ivota u ve+iko" m"eri protkani +e)endom- ipak se neke čin"eni,e mo)u utvrditi s pri+ičnom si)urno84u. udd2a dak+e pot"eče i! p+emi4ke o7ite+"i- i! p+emena S2aka. $"e)ov "e ota, 7io po)+avarodnosno suv+adar ove ma+e p+emi4ke repu7+ike- ko"a se na+a!i+a na dana8n"em )raničnom područ"u Indi"e i $epa+a. $edu)o nakon roen"a ota, Sudd2odana dao "e i!raditi 2oroskop !a sina- kod "edno) mudra,a?ris2i"a. o8to "e 7i+o prorokovano da 4e Sidd2arta postati i+i ve+iki ratnik- i+i du2ovni učite+"- ota, "e podu!eo sve kako 7i se ostvari+o ovo prvo- a ne dru)o. @ao "e i!)raditi tri vi+e- u ko"ima "e sin 7io podučavan !nanosti- um"etnosti- te ratničkim v"e8tinama. B svo"im "e vi+ama Sidd2arta provodio dane i!o+iran od van"ski2 ut"e,a"a. Kasni"e se oenio !a roaku- Fas2od2aru- i do7io sinako"em "e nad"enuo ime Ra2u+a. Os"e4ao se nekako sputanim u svo" rasko8i ko"a )a "e okruiva+a- te "e sinu dao ime ko"e !nači PokovQ. Sve )a "e sputava+o- i uitak- i mo4- i o7ite+"- i supru)a i di"ete. udu4i da mu o7ite+"ski ivot vi8e ni"e donosio radosti- od+učio "e napustiti dom i postati 7esku4nikom. esku4nički način ivota i dan danas u Indi"i prakti,ira"u tra)ači !a du2ovnim istinama – sadhui# rema +e)endi- ovakav du2ovni preokret u 7udu4em ve+ikom du2ovnom učite+"u !7io se nakon tako!vani2 Pčetiri"u vien"a i+i pri!oraQ. Sidd2arta se naime- kako ove pripovi"esti ve+ena tri putovan"a u van"ski svi"et suočio sa ivotnom stvarno84u- na način na ko"i ni"e 7io navikao- a moda ni po!navao odrani"e. >idio "e patn"u u tri o7+ika- prvo nemo4no) staro) čov"eka- potom 7o+esnika u te8kim mukamate na kra"u po)re7nu povorku ko"a "e nosi+a +e8 čov"eka. $akon 8to su )a ova tri pri!ora du7oko potres+a- na svom četvrtom i!+asku sreo "e !adovo+"no) i sretno) redovnika- ko"i putu"e unaoko+o sa pros"ačkom !d"e+om. Ova" četvrti i!+a!ak u van"ski svi"et 7io "e presudan- "er "e nakon n"e)a Sidd2arta napustio dom i o7ite+"- kako 7i se u potpunosti posvetio tra)an"u !a du2ovnim !nan"em. $a"pri"e se Sidd2arta Gautama 7io pridruio neko+i,ini 7ra2manski2 učite+"a- no ni"e 7io u potpunosti !adovo+"an- 7udu4i "e teio istinskomna"vi8em du2ovnom !nan"u. odvr)nuo se na"stroo" aske!i i neko vri"eme proveo sam- dok ni"e stekao pet s+"ed7enika- ko"i su )a s+i"edi+i u kra"n"em samopri"e)oru i ekstremnom postu. $o- sve 8to "e 7io posti)ao- "est da "e uni8tio !drav+"e. Bvidio "e da "e po)ri"e8io- i da se ovakvim načinom ivota ni"e pri7+iio du2ovno" istini. Kada "e napustio stro)i post i počeo u!imati redovite o7roke- n"e)ovi su )a učeni,i- ra!očarani napusti+i. Jo8 "e "ednom ostao sam- no i da+"e od+učan da ustra"e na svom putu. Od+učio "e usm"eriti svu svo"u ener)i"u na posti!an"e svetosti medita,i"om. Btonuv8i u kontemp+a,i"u pod smokvom konačno "e posti)ao prosv"et+"en"e i postao udd2om. $"e)ovo "e prosv"et+"en"e ima+o tri stupn"a. rve no4i meditiran"a vidio "e svo"e pri"a8n"e ivote kako pro+a!e pred n"im. @ru)e "e no4i uvidio
44
,ik+use ponovni2 roen"a i s2vatio !akon po ko"em se do)aa"u. Tre4e su mu no4i otkrivene četiri svete istine spo!na"a patn"e- i!vor patn"eos+o7aan"e od patn"e i put ko"i vodi do os+o7oen"a od patn"e. rosvi"et+"eni udd2a 7io "e na"pri"e u nedoumi,i sa svo"im novostečenim !nan"em- 7udu4i da ni"e 7io si)uran "e +i čov"ečanstvo spremno !a pri2va4an"e n"e)ova nauka. rema +e)endi- tada se po"avio 7o) ra2ma Sa2ampati- na)ovoriv8i )a da nauk preda da+"e- pa makar i !7o) samo neko+i,ine. Bskoro "e udd2a oko se7e okupio s+"ed7enike- od ko"i2 "e stvorena !a"edni,a redovnika- sangha# $akon ovo) prosv"et+"en"a Gautama "e /0 )odina putovao Indi"om podučava"u4i- ive4i kao redovnik – pros"ak. B 59. )odini udd2a "e umro u )radu Kus2ina)ara- od pos+"edi,a trovan"a 2ranom. rema 7udističkom učen"u- tada "e u8ao u parinir"anu, t". stan"e potpuno) u)asnu4a- i! ko"e)a nema vi8e ponovno) roen"a. $akon udd2ine smrti- n"e)ovi su učeni,i nastavi+i nauk- prenose4i )a na nove nara8ta"e- i! )enera,i"e u )enera,i"u. $auk "e preno8en usmenom preda"om- pa su se tako prvi !apisi po"avi+i tek 099 )odina nakon preminu4a udd2e. Ti prvi !apisi datira"u i! 1. sto+"e4a pr. n.e. Osnovna !7irka !apisa !ove se !ali kanon- po "e!iku na ko"em "e !apisan. Ova !7irka "e )+avni i!vor učen"a !a kon!ervativne t2eravada 7udiste. S+o7odoumni"i ma2aana 7udisti pri!na"u mno)o vi8e autoritativni2 tekstova- kao prim"eri,e Sukha"ati"@uha COpis rade Suk2avati"aD- Sadharmapundarika CLotos do7ro) !akonaD- ;anka"atara COtkriven"e učen"a u LankiD- i ponad svi2 !ranaparamita sutra C>odič do savr8ene mudrostiD. o ma2aana 7udistima- spas ni"e nami"en"en samo neko+i,ini +"udi pose7no) mora+no) savr8enstva- ve4 ,i"e+om čov"ečanstvu. I! kri+a ma2aana 7udi!ma !atim su se i!dvo"i+i "ara-@ana 7udi!am- u 1. sto+"e4u n.e.- te chan 7udi!am u . sto+"e4u n.e.- prav,i ko"i su u ve4o" m"eri mistički ori"entirani.
1<) VajraEGana budizam O7nova mistične *+o!o*"e u 1. sto+"e4u ni"e !a2vati+a samo područ"e Rimsko) ,arstva- ve4 se to do)odi+o takoer i u Indi"i- i to u o7+iku "ara @ana 7udi!ma. udi!am se- kao 8to "e rečeno- ve4 veoma rano podi"e+io na dva )+avna pokreta- ma2aana i t2eravada. S vremenom su se u ma2aana 7udi!mu po"avi+e i mno)e podvrste- a prva ve4a "e 7i+a "ara @ana ili Pdi"amantni putQ. >a"ra Cdi"amantD odnosi se na s"a" na"p+emeniti"e) dra)u+"a u prirodi- ko"im se o!načava du2ovni put k savr8enstvu- u ovo" vrsti 7udističko) nauka. Dara-@ana "e predstav+"a+a !a 7udiste 1. sto+"e4a "edno novo otkriven"e u udd2ino" doktrini. B spisu &alacakra-tantra pripovi"eda se kako "e kra+" Su,andra oti8ao do udd2e i pitao )a !a "o)u ko"a 7i +"ude mo)+a spasiti od kali-@uge Csada8n"e do7a svai i dekaden,i"e u +"udsko" povi"estiD. @o7io "e od)ovor da se ko!mos na+a!i u samom čov"ekovom ti"e+u- o7"a8n"en mu "e !nača" seksua+nosti i način kako se dis,ip+inom da2a- kontro+ira ritam vremena. i+" "ara-@ane
45
7io 7i trans,endiran"e kro! i!van"sku po"avnost stvari prema stan"u pra!nine u ko"em se po"edina, poistov"e4u"e s apso+utom +nir"ana. $a prvi po)+ed ova" du2ovni put ima i!ra!ito antiasketsko o7i+"e"emeutim ono se odnosi samo na t!v. +"evoruku sta!u- u ko"o" se koriste ra!+ičite seksua+ne prakse- te su takoer dopu8teni meso i opi"ati- ko"e desni put ne odo7rava. @esnoruka sta!a- nasuprot ovome- na)+a8ava meditativnu i du2ovnu dis,ip+inu- te in!istira na visokom stupn"u čisto4e u pona8an"u i d"e+ovan"u. Dara-@ana 7udi!am +"evoruke sta!e poistov"e4u"e se s 8aktističkim tantri!mom 2indui!ma. Shakti predstav+"a 7oi,u i+i svemirsku ensku sna)u- ko"a se u tantri o7oava. Ona "e u"edno i trans(orma,i"ska mo4 oanske ma"ke- ko"a d"e+u"e u po!adini svi2 ve+iki2 prom"ena u univer!umu i dovodi +"udska 7i4a do na"ve4e preo7ra!7e. B tantri!mu ti"e+o posta"e m"estom vi8i2 spo!na"a- a nir"ana se postie samo u stan"u potpuno) os+o7oen"a od mis+i i os"e4an"a. B tekstovima 8aktističke "o)e tumači se pod ko"im se uv"etima i u ko"em o7+iku u s"edin"en"u "o)ina i "o)ine moe proi!vesti misao os+o7oen"a i ostvariti "edinstvo se7stva i po"avno) svi"eta- kako to navodi &ans KWn) u d"e+u &r:7anst"o i s"etske religie#
S desnorukom sta!om su pose7no pove!ane te2nike- ko"e s+ue kao sredstvo !a posti!an"e konačno) ,i+"a s"edin"en"a s apso+utom. 6antra predstav+"a !vučni o7+ik 7oanstva- i!ra! ko"i se neprestano ponav+"a i v"eru"e se da n"e!ina mo4 dosee do na"da+"i2 )rani,a svemira. Koriste se takoer medita,i"a na odreeni o7+ik 7oanstva- kao i @antre – )eometri"ski di!a"n- na ko"em mo)u 7iti opisane ra!+ičite mantre- te mandale – pro8irene antre ko"e sadre meditativne o7+ike 7oanstava- i dru)e sim7o+e. Tantri!am se u početku ra!vio u dvama po)raničnim područ"ima Indi"e na s"evero!apadu C)rani,a sa A()anistanomD i u istočnom di"e+u en)a+adak+e u pokra"inama ko"e su se samo d"e+omično 2indui!ira+e. Kasni"e se ova" nauk- u ko"em se proima"u 2induistički i 7udistički e+ementi- pro8irio u $epa+- Ti7et- Kinu i Japan. B Ti7etu "e "ara-@ana na"vi8e pusti+a kori"enano va+"a re4i da "e od ve4ine 7udista pri2va4ena desnoruka sta!a- odnosno ne8aktistički tantri!am.
1<- "au5 o 4raznini flozo8a "a9arjune B istom ra!do7+"u- ko"e su na područ"u Rimsko) ,arstva o7i+"eava+i poče,i kr84anske *+o!o*"e i 2e+ensko) *+o!o*"sko) sinkreti!ma- po"avio se u Indi"i "edan od na"ve4i2 7udistički2 *+o!o(a- $a)ar"una. ivio "e u #. sto+"e4u Cprema nekim i!vorima u prvo" po+ovi,i- a prema dru)ima u dru)o" po+ovi,ina pri"e+a!u u . sto+"e4eD i pot"eče s "u)a Indi"e- područ"a And2ra.
46
$a)ar"una "e osnivač ;ad2amika *+o!o*"ske 8ko+e. ripadni,i su se ove 8ko+e suprotstavi+i rea+i!mu 2ina"anske 8ko+e sarvastivadina- ko"a "e tvrdi+a kako PdanostiQ +dharma e)!istira"u- t". pos"edu"u 7itak. ;ad2amika *+o!o* su smatra+i kako danosti ne mo)u imati svo" v+astiti 7itak- "er su prou!ročene i nasta+e- a isto tako i pod+one pro+aen"u. @ru)im ri"ečimaone su pra!ne +sun@a# @ak+e- u sredi8tu "e ovo) *+o!o(sko) sistema nauk o pra!nini +sun@ata# ;ad2amika *+o!o* sun@atu su tumači+i kao +i"ek !a patn"u. Ona uči o re+ativnosti svi2 stvari- te o meuovisnom po"av+"ivan"u odreeni2 entiteta. Za *+o!o(e ovo) usm"eren"a partiku+aristički po)+edi i kon,eptua+ni sistemi nisu ekstremi- ve4 mo)u4nosti. I sama mad2amika se ne ističe kao apso+utna istina- isk+"učiva u odnosu na dru)e istine. $a)ar"uni se pripisu"u mno)a d"e+a- od ko"i2 "e na"vani"e 6adh@amika karika CSredn"e stan,eD. e+ika rasprava o savr8eno" mudrostiDautorstvo ni"e si)urno- "er d"e+o ni"e sačuvano u i!vornom o7+iku- ve4 u kasni"em kineskom pri"evodu. B $a)ar"uninom po"mu sun@ate neka su !apadn"ačka tumačen"a poku8a+a na4i neku vrstu- makar ne)ativno) apso+uta. $o- pitan"e o apso+utu- onako kakvim )a vide mad2anamika *+o!o*- krivo "e postav+"eno- sto)a 8to uv"etu"e prista"an"e u! krivu predod7u- odvra4a od puta os+o7oen"a i vodi u !a7+udu. B!a sve tostanovite para+e+e sa !apadn"ačkom mistikom posto"e. rva "e s+ičnost s pseudo?@ioni!i"em Areopa)itom i n"e)ovom Pne)ativnom teo+o)i"omQ- a dru)a s "o8 "ednim kr84anskim mistikom- $iko+om Ku!anskim- ko"i tvrdi da "e !a spo!na"u o)a potre7no Pučeno ne!nan"eQ +docta ignorantia# O ovom poton"em mističnom *+o!o(u 7it 4e ri"eči kasni"e.
1<. !san9a 3 osnivač Ho9acare ;+ai suvremenik Ju+i"ana Apostata i Gr)ura $isensko) u Indi"i 7io "e 7udistički mistični *+o!o( Asan)a. Roen "e po+ovi,om /. sto+"e4a u m"estu Taas2i+a- neda+eko od dana8n"e) )rada es2aNar u akistanu. Asan)a "e 7io osnivač Yogacara CPJedino?svi"estQD 8ko+e ma2aana 7udi!ma. ot"eče i! o7ite+"i 7ra2mana- kao na"stari"i od tro"i,e 7ra4e. Sva tro"i,a posta+i su bhikshu-i, odnosno asketi- a Asan)a "e ve4 u m+ao" do7i postao opatom )+avno) redovničko) o7ra!ovno) ,entra u Taas2i+i. Kasni"e "e- s2vativ8i kako ivi u "ednom dekadentnom vremenu- u ko"em vi8e nema ispravno) s2va4an"a udd2ino) nauka- oti8ao u p+anine- da 7i se u potpunosti posvetio asketsko" kontemp+a,i"i. @ao "e !av"et samome se7i da 4e se du2ovno pročistiti i provodio "e vri"eme u mo+itvi 7udu4o" inkarna,i"i udd2e- ;aitrei- 7oanstvu u ko"e) su v"erova+i po7oni 7udisti. Oni su v"erova+i da ;aitrea udd2a pre7iva u ne7u Tus2ita- )d"e s"edi na pri"esto+"u u svo"o" kra+"evsko" pa+ači- usred perivo"a s "e!erima- svi"e4em i pti,ama. rema 7udističkim tekstovima ova !em+"a Cko"a od)ovara po"mu kr84ansko) ra"a- a takoer predstav+"a i inači,u 2induističko) ra"aD 7+ista
47
dan"u i no4u- t+o "e ravno- v+ada potpuni mir- čista "e- a drve4e nema 7od+"i. B n"o" ria raste- a da se ne mora si"ati- 7a8 kao 8to "e to 7i+o na Zem+"i u Z+atno do7a. ;istik Asan)a "e prakti,irao mo+itvu i kontemp+a,i"u ti"ekom du)i2 dvanaest )odina- u "edno" pe4ini veoma uda+"eno" od nase+"eni2 m"esta- u na"stroim uv"etima asketsko) ivota. Konačno- nakon ti2 puni2 dvanaest )odina )or+"ivi2 nasto"an"a- ne8to se u n"emu pre+omi+o. B n"emu se "av+"a+e nai!m"enično dvi"e snane sumn"e. %as "e mis+io da "e priča o udd2i ;aitrei tek o7ičan po7oni mit- a čas opet- da "e 7io isuvi8e )ri"e8an- te )a "e ;aitrea pre!reo- od7iv8i mu se uka!ati. B svakom s+uča"u- sada8n"i mu se ivot učinio ispra!nim i 7eskorisnim- pa "e smatrao svako da+"e nastav+"an"e u ovom prav,u )u7itkom vremena. O7u!et samosaa+"en"emmis+io "e kako 7i 7i+o korisni"e da o7av+"a neku skromnu dunost- pa i da mete pod samostana- ne 7i +i tako omo)u4io rea+i!a,i"u u!vi8eni"i2 ten"i- u nekom 7udu4em ivotu. Si8av8i sa p+anine- )d"e "e smatrao da "e protratio du)e )odine u!a+ud- +utao "e neko vri"eme- dok ni"e do8ao nadomak neko) )rada. Tamo "e vidio ran"eno) psa- na ko"e) se saa+io- te mu pomo)ao. I!nenada- na m"estu )d"e "e 7io pas- u)+edao "e 7+"e8tavu vi!i"u 7udu4e) ;aitree- s auro+om u du)inim 7o"ama. rvo "e sta"ao osupnut neko vri"eme- a onda "e pao niči,e pred n"e)ove no)e- i!)ovara"u4i 2va+osp"eve. Kada se ma+o pri7rao- o7ratio se ;aitrei i upitao !a8to "e tre7a+o tako du)o da se po"avi. ;aitrea mu od)ovori kako "e 7io s n"im ,i"e+o vri"emea+i )a Asan)a ni"e mo)ao vid"eti. Pe! suos"e4an"a- ne moe se vid"eti +"u7avQ- o7"asnio "e mistiku. Kako +e)enda kae- Asan)a "e oti8ao s ;aitreom u ne7o Tus2ita- )d"e mu "e 7i+a ra!"a8n"ena doktrina pra!nine ma2aana 8ko+e- te i!diktirao pet kn"i)a udd2ina nauka. Asan)a "e potom- koriste4i nadnaravnu mo4 često od+a!io do ne7a Tus2ita- st"eču4i nova sa!nan"a o 6aha@ana sutrama, te kada se vra4ao natra) u Jam7udvipu- !nan"e prenosio dru)ima. ;aitrea "e podučio Asan)u i PSamadhiu sun0e"og s"etlaE, a nakon u+aska u ovo stan"e mistik "e stekao potpuno ra!umi"evan"e 6aha@ana sutri# udu4i "e u ovom nauku na)+asak na ne?dua+i!mu i premo4no" u+o!i uma- otud i ime Yogacara CPJedino?svi"estQD 8ko+i.
1<0 Fod;id;arma 3 osnivač c;an budizma udi!am "e u Kinu dospio ve4 u 1. sto+"e4u- meutim nai+a!io "e na estok otpor tradi,iona+no) kon(u,i"ani!ma- a kasni"e- ti"ekom sto+"e4a sve "e vi8e opadao n"e)ov ut"e,a". udistički učite+" i! "une Indi"e- ra"natara- od+učio "e početkom . sto+"e4a pos+ati svo"e) na"daroviti"e) učenikaod2id2armu- u Kinu- kako 7i tamo8n"i 7udi!am i!nova oivio i do7io novi impu+s. ra"natara- ko"i se smatra #3. patri"ar2om indi"sko) 7udi!mapro)+asio "e učenika svo"im nas+"ednikom- a od2id2arma 4e kasni"e postati prvim patri"ar2om ,2an C"apanski !enD 7udi!ma.
48
od2id2arma "e roen /5#. )odine u kra+"evsko" o7ite+"i- kao tre4i sin kra+"au o7ite+"i ko"a "e pripada+a 7ra2mansko" kasti. B početku "e n"e)ovo o7ra!ovan"e 7i+o usm"ereno na nas+"eivan"e o,a kao kra+"a- no kasni"e se m+adi4- do8av8i u doti,a" s učen"em udd2e- od+učio odre4i visoko)a po+oa"a i nas+"edstva- kako 7i se u potpunosti posvetio 7udističkom nauku. Godine 0#. od2id2arma se !aputio u "unu Kinu- sa !ada4om preno8en"a nauka dharme tamo8n"im sarvastivada 7udistima. od2id2arma "e u Kini 7io dočekan s počastima- a s+i"ede4e- 0#3. )odine čak "e 7io prim+"en u audi"en,i"u kod kinesko) ,ara Hu Ti"a- i! dinasti"e Lian). ar "e 7io pok+onik 7udi!ma i ve)etari"ana,- te "e često o7+ačio 7udističku od"e4u i prakti,irao 7udističku mo+itvu. K tomu- nakon 8to "e do8ao na pri"esto+"e i!)radio "e mno)o 2ramova- dao o7"aviti mno)e spise i podrao mno)e redovnike. $o- sve ovo ni"e impresionira+o od2id2armuko"i "e smatrao da "e ,ar isuvi8e ponosan na svo"e !nan"e 7udi!ma- kao i na svo"e !as+u)e u po)+edu poti,an"a v"ere. Sto)a "e- na ,arev upit- 8to od2id2arma mis+i- ko+ike su n"e)ove !as+u)e u svemu 8to "e učinio- do7io 8okira"u4i od)ovor. P$ikakveQ- od)ovorio "e indi"ski mudra,. Hu Ti ni"e s2va4ao da n"e)ovo prakti,iran"e dharme nema pravu vri"ednost- "er "e sva d"e+a činio s kra"n"im ,i+"em da posti)ne !as+u)e !a se7e samo)a. $a s+i"ede4e pitan"e- u čemu se sasto"i 7it 7udi!ma- od2id2arma "e od)ovorio Prostrana pra!nina i nikakve 7iti u n"o".Q Kad "e potom ,ar upitao mudra,a tko "e on- opet )a "e dočekao i!nenau"u4i od)ovor P$e !nam.Q Z7un"eni "e ,ar potom uda+"io mudra,a s dvora- v"ero"atno ne predmni"eva"u4i da "e ra!)ovarao s čov"ekom ko"i 4e postati prvim patri"ar2om ,2an 7udi!ma. $ovi nauk isprva ni"e 7io 8iroko pri2va4en. $a od2id2armu su )+eda+i popri"eko- kao na krivov"ernika. Tek "e 8esti patri"ar2- &ui?nen) odi)rao na"!nača"ni"u u+o)u u pro,vatu ,2an 7udi!ma. 2an smatra da previ8e ro7u"emo ri"ečima i +o)i,i- i tako du)o dok smo na ta" način sputanipro+a!imo kro! nei!re,ivu patn"u. i+" ,2an dis,ip+ine sasto"i se od !au!iman"a novo) )+edi8ta !a promatran"e su8tine stvari. To novo )+edi8te na!iva se Fu C"apanski satoriD i moe se de*nirati kao intuitivni uvid. Bčite+"i ,2ana s+ue se t!v. koanom kao !ada4om i pod+o)om medita,i"e. Radi se o !a)onetki- nera!um+"ivom di"a+o)u i+i iska!u- či"i "e ,i+" i!a!ivan"e protus+ov+"a- a i! ko"e) se kasni"e pomo4u medita,i"e i!vodi neposredan mistični uvid.
49
1> #!O$Z!& 1>1 Osnivač taoizma (aoE#se Taoi!am "est kineski *+o!o(ski nauk nastao takoer u . sto+"e4u pr. n.e.kao i )rčka antička *+o!o*"a i 7udi!am. PTao "e skriveni čuvar svi2 stvari on o7o)a4u"e do7ro i od7a,u"e +o8eQ- ve+i 'ao-te-king, kn"i)a ko"u "e prema tradi,i"i napisao Lao?tse- osnivač ovo) *+o!o(sko) nauka. oda,i o ivotu kinesko) mudra,a su nepou!dani- isto kao u ita)orinu s+uča"u- a kao )odina roen"a na"če84e se navodi 9/. )odina pr. n.e. Ovu )odinu naime spomin"e Ssuma Tsien- kineski pov"esničar či"e su 7io)ra(ske podatke o Lao?tseu da+"e ,itira+i dru)i i!vori. rema n"emu- Lao–tse "e roen u (euda+no" dravi 2ou Cdana8n"a kineska pokra"ina &unanD i !apravo se !vao e?an) Li. C$a!iv P+ao?tseQ ni"e oso7no ime i moe se otpri+ike prevesti kao Pstari učite+"Q.D ov"esničar Tsien takoer navodi da "e Lao?tse 7io upravite+" dravno) ar2iva u pri"esto+ni,i drave 2ou- )radu Louu Cdanas &o2an(uD. Od 8turi2 sačuvani2 podataka- navodi se "o8 da se potkra" ivota povukao i! s+u7e- napisao d"e+o 'ao-te-king !a tri dana i potom od"a2ao u Ti7et- u k+ana, &an ku- )d"e "e ostatak ivota proveo kao pustin"ak. Kako +e)enda kae- d"e+o "e ostavio učeniku Fin?s2i"u. Suvremeni istraivači taoi!ma smatra"u da "e Lao?tse 7io !ačetnik osnovni2 nače+a ovo) *+o!o(sko) nauka- a da "e n"e)ovo učen"e 7i+o nado)raivano kro! neko+iko )enera,i"a n"e)ovi2 učenika i s+"ed7enika sve do /. sto+"e4a pr. n.e.- kada "e d"e+o 'ao-te-king !ado7i+o svo" konačni o7+ik. o"am oko ko"e) se ,"e+okupna taoistička mistična *+o!o*"a okre4e 7eskonačni "e i ta"anstveni 'ao, ve+i AndreN &arve u d"e+u Deliki misti0ari# o"am tao mo)+i 7i prevesti kao put i+i nače+o sveop4e) !7ivan"a. B početku "e o!načavao !akonitost kretan"a ne7eski2 ti"e+a oko Zem+"e- a ta se pravi+nost s2va4a kao u!rok i sim7o+ svi2 !ema+"ski2 !7ivan"a. 'ao 7i 7ios2odno tome- "edna vrst apso+uta- a+i takoer i "edna vrst ener)i"e- ko"a i! to) apso+uta emanira- i i! ko"e nasta"e ,"e+okupna tvar. 'i!ičar i *+o!o( Herner &eisen7er) primi"etio "e s+ičnost i!meu kon,epta &erak+ita i suvremene *!ike- u po)+edu s+ičnosti prapoče+a vatre i suvremeno) po"ma ener)i"e. PAko se ri"eč :vatra: !ami"eni ri"eč"u :ener)i"a:- onda se &erak+itovi iska!i mo)u skoro od ri"eči do ri"eči prepo!nati kao i!ra! na8e) moderno) s2va4an"aQ- navodi &eisen7er) u svo"em d"e+u *izika i $lozo$a# Jedan dru)i *!ičar- 'rit"o( apra C'ao $zike uočio "e ve!e i!meu kon,epta drevno) )rčko) *+o!o(a i taoi!ma. &erak+itov sv"etski poredak- u ko"em se Pv"ečito ivi o)an" s m"erom pa+i i )asiQ prispodo7io "e s taoističkom ide"om ,ik+ičko)a premetan"a @ina i @anga# Ova se )i7an"a !7iva"u prirodno i neusi+"eno- 7udu4i da "e to !a taoiste prin,ip d"e+ovan"a ,"e+okupne prirodea "ednako 7i tako tre7ao 7iti !nača"ka svi2 +"udski2 d"e+atnosti.
50
Jedan od )+avni2 ,i+"eva svi2 8ko+a i sekti taoi!ma 7io "e traen"e s+o7ode. i+" taoista "est 7esmrtnost. Jedan od načina posti!an"a ovo)a "est os+o7aan"e od strasti. $astav+"ači učen"a Lao?tsea ra!vi+i su "edan o7+ik taoističke re+i)i"e- ko"a se vremenom pretvori+a u mističnu tradi,i"u. Ra!ne taoističke skupine pri7+iava"u se po svo"im van"skim i unutarn"im o7i+"e"ima dru)im re+i)i"skim tradi,i"ama- no sve i2 pove!u"e posto"an kineski sti+ i !a"edničke karakteristike traen"a "edinstva s taoom#
1>) #ranscendentalizam I;uan9E#zua @a+"em ra!vo"u taoi!ma u /. sto+"e4u !asi)urno "e na"vi8e pridonio 2uan)? T!u- kineski *+o!o(- m+ai suvremenik +atona na @a+ekom istoku. O n"emu imamo vr+o ma+o pou!dani2 podataka- točni"e )otovo ni8ta- pa se tako smatra da "e ivio u odreenom vremenskom ra!do7+"u unutar )odina 66. i #60. pri"e nove ere. o n"emu "e na!vana kn"i)a
51
1>- B#amni nau5C taoista Wan9 6ija Kineski neotaoistički *+o!o( Han) i- roen ##. )odine- 7io "e suvremenik Ori)ena- +otina i or*ri"a. >e4 kao vr+o m+ad očitovao "e svo" )eni"- i u ivotnom vi"eku kra4em od #/ )odine- uspio "e potaknuti novi taoistički pokret- po!nat kao hsuan hsueh- Ptamni naukQ i+i neotaoi!am. o"avio se u ra!do7+"u dekaden,i"e- nakon pada dinasti"e &an- a u tom nemirnom vremenu "e isto tako i v+ada"u4a kon(u,i"anska *+o!o*"a doiv"e+a sro!avan"e do puko) prakti,iran"a ritua+a i pra!nov"er"a. B takvom se povi"esnom kontekstu po"avio *+o!o( Han) i- dav8i novi poti,a" taoističko"a+i i kon(u,i"ansko" mis+i- 7udu4i da "e imao stanovit ut"e,a" i na 7udu4i ra!vo" neo?kon(u,i"ani!ma. Han) i"a "e od7i"a+a usta"a+a atmos(era na dvorovima i ritua+i ko"i su se i!vodi+i u Kon(u,i"evo ime. $asuprot tomu- n"e)a "e priv+ačio ivot na se+u i *+o!o(ske de7ate sa ko+e)ama- da+eko od o)raničava"u4i2 uv"eta dvora i v+ade. o Han)ovu mi8+"en"u- učen"a Kon(u,i"a su se u to vri"eme predstav+"a+a na "edan povr8ni način- pa se- iako do7iv8i pouku i! kon(u,i"evsko) nauka- okrenuo taoističkim k+asi,ima Lao?Tseu i 2uan)? Tseu- kako 7i posti)ao prosv"et+"en"e. $asto"ao "e proniknuti u teme+"no !načen"e n"i2ovi2 rasprava- trae4i u"edno i kra"n"e prin,ipe na ko"ima "e n"i2ov nauk 7io !asnovan. Ten"a !a s2va4an"em nauka drevni2 mudra,a urodi+a "e n"e)ovim v+astitim hsuan hsueh-om Cri"eč hsuan mo)+a 7i se prevesti kao taman i+i pak misterio!anD. Ri"eč hsuan Han) i "e preu!eo i! 'ao 'e
52
1? KO"'UI$,!"$Z!& 1?1 Kon8ucije dru@tveno9 reda
3
;armonija
5ozmič5o9
i
Za ra!+iku od taoista- ko"i su trai+i 2armoni"u po"edin,a s taooms+"ed7eni,i Kon(u,i"a tei+i su k 2armoni"i i!meu ko!mičko) i dru8tveno) reda. Ova" dru)i s+avni kineski *+o!o( roen "e 001. )odine pr. n.e. u m"estu 2ue2+i. Kon(u,i"e pot"eče i! siroma8ne o7ite+"i- či"i su pre,i nekada pripada+i v+adarsko" ku4i Sun)a- i !au!ima+i visoke po+oa"e. Sam *+o!o( radio "e u dravno" s+u7i- i u 09. )odini ivota 7io "e po!van na kneev dvor- )d"e "e neko+iko )odina 7io ministar pravosua. roveo "e ra!ne dru8tvene re(orme- a+i "e oko /63. )odine pr. n.e.- !7o) nes+a)an"a s v+adarovom po+itikom i načinom ivota- dao ostavku. $astavio "e iv"eti kao putu"u4i učite+"- a potkra" ivota se posvetio skup+"an"u i redi)iran"u stari2 spisa- te i!+a)an"u v+astito) naučavan"a. Od i!vorni2 Kon(u,i"evi2 spisa ma+o "e to)a sačuvano- 7udu4i da su s+"ed7eni,i Kon(u,i"a !a vri"eme drave 2in- od otpri+ike ##1. do #93. )odine pr. n.e. 7i+i pro)an"ani- a kn"i)e uni8tavane. S2odno tomu- danas ni"e mo)u4e i!+učiti Kon(u,i"eva učen"a u n"i2ovom prvo7itnom o7+iku. IpakKon(u,i"u se pripisu"e autorstvo četiri"u d"e+a I
1?) "astavljači Kon8ucijeva djela &encije i 7sunE#se ;en,i"e- nastav+"ač Kon(u,i"eva d"e+a Croen oko 3#.) pr.n.e.D- po!nati"i "e po svo"em nauku o eti,i- v+asti i dru8tvenom poretku- ne)o po misti,i!mu. I pored to)a- kako to prim"e4u"e Jo2n ert2ron) u =eligiama s"ieta, kn"i)a nas+ov+"ena po n"emu moe se ra!um"eti samo u sv"et+u misti,i!ma.
53
;en,i"e "e naime poku8ao poka!ati kako "e sama 7it $e7esko) puta7oanska sna)a ko!mosa- posta+a +"udskom prirodom. Re+i)i"ska poruka tek imp+i,itno sadrana u Kon(u,i"a- kod ;en,i"a se "asno očitu"e- stvara"u4i time s+iku učite+"a misti,i!ma. Smatra se da "e ;en,i"e Ci+i i!vorno ;en)?TseD 7io učenik Kon(u,i"eva unuka Tse?sea. ivio "e u)+avnom kao po+itičko?ekonomski sav"etnik na man"im kneevskim dvorima- i kao putu"u4i učite+". Kada se povukao i! "avno) ivota- ;en,i"e "e- u! pomo4 učenika Han) Z2an)a napisao d"e+o 6encius, ko"e se sasto"i od sedam kn"i)a i pisano "e u o7+iku di"a+o)a. ;en,i"e "e po+emi!irao s po)+edima suvremenika- po pitan"u etike i so,i"a+no) naukaa vaan "e n"e)ov !ak+"učak da se !drav so,i"a+ni poredak ostvaru"e va+"anim od)o"em- te smi8+"enom ekonomskom po+itikom. S+i"ede4i vani nastav+"ač kon(u,i"evsko) učen"a 7io "e &sun?Tse. Roen oko 19. )odine pr. n.e. u dravi Z2ao- oti8ao "e na studi"e u 10. )odini u dravu i. @"e+o &sun?Tsea "e u odreeno" m"eri 7i+o pod ut"e,a"em taoi!ma. Za n"e)a- nema niče) vi8e) od trans(orma,i"e čov"eka u sk+adu s utom. Oso7a 7i mora+a- po n"emu- )a"iti etičke vri"ednosti- poput iskrenosti i pravednosti- čime 4e do4i do trans(orma,i"e u sk+adu s prirodnim poretkom. >"ero"atno pod ut"e,a"em Lao?Tsea- &sun?Tse "e vidio u+o)u ne7a kao ispun"en"e 7e! d"e+ovan"a te ostvaren"e 7e! traen"a. o ri"ečima J. ert2ron)a- !načen"e ne7a "e evo+uira+o od vr2ovno) 7oanstva Ckod Kon(u,i"aD preko ko+e7an"a i!meu vr2ovno) 7oanstva i mora+ne si+edo !načen"a samo) svemira- kod &sun?Tsea.
54
) &$S#$%"$ '$(OZO'$ S*+D",+/ V$,+K! )1 K*!"S#VO )11 &a5sim $s4ovjedni5 očetak sredn"e) vi"eka u Evropi karakteri!ira domina,i"a i!antsko) imperi"a- nakon na"ve4e) teritori"a+no) pro8iren"a- !a vri"eme v+adavine ,ara Justini"ana- do 00. )odine. B ra!do7+"u kra4em od #9 )odina- nakon ,arove smrti- imperi" "e i!)u7io !natna područ"a- u s"everno" A(ri,i- te u Ita+i"i i
55
;aksim "e Ispov"ednik oduvi"ek 7io smatran "ednim od vode4i2 teo+o8ki2 pisa,a Istočne ,rkve. $"e)ova "e misao nada2nuta p+atoni!mom- a+i takoer i Ori)enom- Gr)urom $isenskim i seudo?@ioni!i"em. Ovo do+a!i do i!raa"a u ;aksimovim )+avnim d"e+ima Scholia, Ambigua i 6@stagogia, )d"e po"a8n"ava učen"a n"e)ovi2 ve+iki2 pret2odnika. @vi"e su teme od pose7ne vanosti u ;aksimovim d"e+ima- a to su n"e)ova ko!mička vi!i"a i n"e)ova teori"a o divini!a,i"i. 'i+o!o(ovo vien"e mani(estirano) i nemani(estirano) ko!mosa moe se saeti u rečeni,i i! d"e+a Ambigua1 Pi"e+i svi"et posvema u+a!i u ,i"e+o) o)a i postav8i sve 8to "est o)i!u!ev istov"etnosti naravi- on nam"esto se7e prima ,i"e+o) o)a.Q @o divini!a,i"e- smatra ;aksim- do+a!i se pomo4u aske!e i kontemp+a,i"ečime se postie preo7ra!7a t"e+esno) čov"eka u ne7esko) čov"eka. S+ično kao +otin- i ;aksim dri kako Po) uvi"ek e+i postati čov"ekom u onima ko"i su )a dosto"niQ. Znača"na su !rn,a mudrosti isto tako po2ran"ena u ;aksimovim !7irkama sentencia C+at. sententia – misao- sud- i!rekaD- kako oni2 etički2- tako i oni2 devo,i"ske naravi- a nami"en"eni2 n"e)ovim učeni,ima – redovni,ima!a upora7u unutar samostana. PB svo"em teoreti!iran"u o teo+o8kim temama- nemo"te nasto"ati s2vatiti o)a u n"e)ovo" 7itiQ- sav"etovao "e ;aksim- P... ve4 promi8+"a"te o n"e)ovo" prirodi- ko"a "e v"ečna- 7eskonačnanepo"m+"iva- čestita i mudra- kao i o n"e)ovo" svemo4i- ko"a uprav+"a svime i sudi svako)aQ. POno 8to sto"i kao prepreka na du2ovnom putu "esu strasti- ko"e !apočin"u e)oi!mom- a !avr8ava"u ta8tinom. T"e+esne strasti u!roku"e ti"e+o- a du2ovne van"ske oko+nosti. Od t"e+esni2 se strasti os+o7aamo u!dravan"em- a od du2ovni2 – +"u7av+"u. Svatko tko s+avi o)a u se7i kro! patn"u- a radi pravednosti- te kontemp+a,i"om – takoer "e i sam s+av+"en kro! o"e čiste !rake prosv"et+"en"a. Apso+utna +"u7av ne ra!+iku"e čak ni u "edno" !nača"ki +"udska 7i4a- ve4 o7u2va4a sve pod"ednako.Q B ovim i!rekama ;aksima Ispov"ednika ne moemo ne primi"etiti i!ra!itu s+ičnost s 7udističkimU2induističkim naukom- u po)+edu os+o7aan"a od strasti- )a"en"u neuv"etovane +"u7avi- te ten"e !a prosv"et+"en"em.
)1) +riu9ena flozo8 5arolin@5e renesanse B Evropi "e početak 6. sto+"e4a o7i+"ei+a v+adavina Kar+a >e+iko)- ko"e) "e !a oi4 599. )odine papa Leon III okrunio !a rimsko) ,ara. Sv"estan niske inte+ektua+ne i du2ovne ra!ine- na ko"o" "e 7i+a ve4ina podanika n"e)ovo) o)romno) ,arstva- Kar+o "e >e+iki podu!eo od+učne korake. Tako "e na svo"em dvoru u Aa,2enu skupio neke od na"učeni"i2 +"udi ono) do7a. I! En)+eske "e tako po!van A+kuin- u to vri"eme na"!nača"ni"i teo+o) i !nanstvenik. a8 poput I!idora i! Sevi++e i+i Ivana i! @amaska- tako "e i A+kuin 7io vi8e en,ik+opedi"ski i peda)o8ki nastro"en- no 8to 7i 7io mis+i+a, i+i mistik. $o- n"emu pripada !as+u)a !a udaran"e teme+"a eduka,i"sko) sustava sredn"ev"ekovne Evrope. rvi A+kuinovi učeni,i 7i+i su !apravo sam
56
,ar i n"e)ova o7ite+"- a kasni"e su prim"er s+i"edi+i i dru)i pripadni,i visoko) p+emstva- takoer ve+ikim di"e+om do tada nepismeni. Eduka,i"ska re(orma "e ipak ima+a o)raničene domete- te "e o7u2va4a+a- pored aristokra,i"e- "o8 samo pripadnike vi8e) k+era- nad7iskupe i 7iskupe. Kar+o >e+iki >e+iki umro "e 51/. )odine- i o)romno "e ,arstvo ostavio tro"i,i sinovako"i 4e )a tridese tridesetak tak )odina )odina ka kasni" sni"e e podi"e podi"e+iti +iti meu meu so7om. so7om. Oko Oko 510. 510. )odine u Irsko" "e roen Ivan Skot Eriu)ena- na"!nača"ni"i mistični *+o!o( europsko) europsko) rano) sredn"e) vi"eka- a+i i na"!nača"ni"i *+o!o( uop4e i!meu 3. i 11. sto+"e4a. Ra!+ikovao se od ve4ine učen"aka tada8n"e !apadne Europe po i!vrsnom po!navan"u )rčko) "e!ika- 8to mu "e omo)u4ava+o uvid u radove kr84 kr84an ansk ski2 i2 )rčk )rčki2 i2 teo+ teo+o) o)aa- popu poputt Gr)u Gr)ura ra i! $ise $ise-- seud seudo? o?@i @ion oni! i!i" i"a a Areo Areopa pa)i )ita ta-- te ;aks ;aksim ima a Ispo Ispov" v"ed edni nikka. rpe4 rpe4ii !nan !nan"e "e od ovi2 ovi2 isto istočn čni2 i2 auto autora ra-- kao i !apa !apadn dni2 i2 CAu) CAu)us usti tinn- oet oeti" i"eD eD ra!v ra!vio io "e u ve+i ve+ikko" m"er m"erii ori)in ori)ina+n a+nu u ko!mo+o o!mo+o)i" )i"uu- či"i či"i na"vi8 na"vi8ii prin,i prin,ip p Pnepok Pnepokre retni tni samo?id samo?ident entičn ičnii JedanQ poraa sve stvari- te i2 potom potom ponovo vra4a u se7e. B povi"esnim se i!vorima Eriu)ena po prvi put spomin"e oko 509. )odine- u pismu 7iskupa ardu+usa i! Laona- )d"e )a na!iva PIr,em imenom Ivan CJo2annesD- ko"i 7oravi na kra+"evu dvoruQ. Kra+" kod ko"e) Eriu)ena 7oravi "est sin Kar+a >e+iko)a- v+adar !apadno) (ranačko) ,arstva Kar+o II- !vani =e+avi. >e4 >e4 se tada pro8irio )+as o n"e)ovu i!vanrednom o7ra!ovan"u- pa se tako 7i7+iotekar rimske kuri"e Anasta!i"e divio kako Pova" 7ar7ar i! da+eke !em+"e po!na"e )rčkiQ. iskup ardu+us i nad7iskup &in,mar na+oi+i su Eriu)eni da po7i"e raspravu sasko) redovnika Gotts,2a+ka o dvostruko" predestina,i"i. &in,mar "e 7io !a7rinut da se ova" 2eretički nauk ne pro8irite "e sto) sto)a a an)a an)ai ira rao o na"" na""ač ače) e) meu meu teo+ teo+o! o!im imaa- ko"i o"i su mu sta" sta"a+ a+ii na raspo+a)an"u. Eriu)enin od)ovor 7i+a "e rasprava (e di"ina praedestinatione, snano opovr)avan"e Gotts,2a+kova učen"a. Eriu)ena u n"emu od7i"a 7i+o kakvu oansku predestina,i"u- ve!anu !a !+o- ističu4i naprotiv o"e "edinstvo- trans,enden,i"u i do7rotu. On takoer ističe kako o)- 7udu4i savr8eno do7ar- e+i da sva +"udska 7i4a 7udu spa8ena- pa tako ne predodreu"e du8e !a prok+etstvo i pakao. Ironi"om sud7ine- i ova "e Eriu)enina rasprava doiv"e+a anatemu- samo neko+iko neko+iko )odina kasni"e. Kao ra!+o)- navodi se Ppret"eran na)+asak na +"udsko" s+o7odno" vo+"i u pro,esu spasen"aQ. ;ada "e *+o!o(ov spis 7io osuen- sam "e Eriu)ena i da+"e nastavio uivati patronat kra+"a Kar+a =e+avo)- ko"i mu "e oko 59. )odine dao !adatak prevoen"a d"e+a seudo?@ioni!i"a Areopa)ita. Otkri4e @ioni!i"evi2 radova i!vr8i+o "e du7oki ut"e,a" na misao Ivana Skota Eriu Eriu)e )ene ne.. Sa !ano !anoso som m "e pri2 pri2va vati tio o Areo Areopa pa)i )ito tove ve )+av )+avne ne ide" ide"ee- popu poputt ra!+ikovan"a i!meu a*rmativne i ne)ativne teo+o)i"e- i+i ana+i!e oanski2 imena u samo meta(oričnom- a ne dos+ovnom smis+u. Kasni"e "e Eriu)ena preveo i d"e+a Gr)ura i! $ise- te ;aksima Ispov"ednika. Eriu)e Eriu)enin nino o sredi8 sredi8n"e n"e d"e+od"e+o- !eriph Cpo!na nato to "o8 "o8 pod pod nas+ nas+ov ovom om (e !eriph@se @seon on Cpo! di"isione naturae napisano "e 8e!deseti2 )odina 6. sto+"e4a. B ovom "e d"e+u- pisanom u o7+iku di"a+o)a- vr+o očit ut"e,a" )rčki2 kr84anski2 autorate ono ono dois doista ta pred predsta stav+ v+"a "a "edn "ednu u neop neop+a +ato toni ničk čku u Psum Psummu muQ Q Ct". Ct". sint sinte! e!u u ,"e+okupno) !nan"aD. B ovom d"e+u- ko"e )ovori o prirodi- pod prirodom se
57
ra!umi"eva ono 8to "e stvarno u na"8irem smis+u- odnosno tota+itet svi2 stvari- dak+e o)a i n"e)ove sveukupne krea,i"e. Eriu)enina pod"e+a prirode "est četverostruka četverostruka prvo- ono 8to stvara- a samo ni"e stvoreno Ct". o)D ono 8to stvara- a stvoreno "e Crimarni B!ro,i i+i Ide"eD ono 8to "e stvoreno- a+i samo samo ne stva stvara ra Cri Crivr vrem emen ena a d"e+ d"e+aa- stvo stvorrene ene stva stvari riD D te ono ono 8to 8to ni"e ni"e stvoreno- a niti samo ne stvara Cne?7i4e- ni8tavi+oD. rva kn"i)a d"e+a !eriph@seon 7avi se prvom pod"e+om- o)om s2va4enim kao trans,endentnim Jedan- a ko"i "est u!rok ,"e+okupne kra,i"e. $a tra)u seudo?@ioni!i"a- Eriu)ena vidi o)a kao ono)- ko"i sve trans,endira- te predstav+"a Pne)a,i"u svi2 stvariQ. @ak+e- o) "e praktički ni8tavi+o Covo pods"e4a na 7udističke mistične *+o!o(e- a+i i kr84anina ;eistera E,k2artaDči"a "e prava 7it nepo!nata svim stvorenim 7i4ima- uk+"uču"u4i i ane+e. S+i"ede4i ;aksima Ispov"ednika- Eriu)ena o o"o" naravi ve+i da "e ona 7eskonačna i neopisiva. Akt krea,i"e *+o!o( vidi kao samo?očitovan"e- )d"e se skriveni trans,endentni o) očitu"e kro! 7oanske i!+"eve i+i teo(ani"e. Tei8te Tei8te dru)e kn"i)e "est na ana+i!i rimarni2 u!rokau!roka- odnosno o7ra!a,a svi" svi"u u stva stvari ri +o,i +o,ira rani ni2 2 u o" o"em em umuumu- ko"i o"i d"e+ d"e+u" u"u u ka kao o 7e!v 7e!vre reme mens nski ki i nepr neprom om"e "en" n"iv ivii u!r u!ro,i o,i svi2 svi2 stvo stvorreni2 eni2 stva stvari ri.. Ovo Ovo "e "edn "edna a ek ek+e +ekt ktič ična na kom7ina,i"a ra!ni2 rani"i2 doktrina- uk+"uču"u4i p+atonsku teori"u o7+ika- i+i ide"aide"a- @ioni!i"evu @ioni!i"evu raspravu o 7oanskim 7oanskim imenima- te Au)ustinov Au)ustinovu u o7novu o7novu stoičko) stoičko) po"ma v"ečni2 ra!+o)a. Tre4a Tre4a kn"i)a rasprav+"a o naravi stvoreni2 d"e+a i !načen"u po"ma Pkrea,i"a ni i! če)aQ. Ovo 7i ima+o !načiti ne krea,i"u neko) prin,ipa i!van o)a- ve4 krea,i"u i! o"e) preo7i+no) ni8tavi+a- o)a ko"i kreira i! se7e samo)a- a sva sva krea krea,i ,i"a "a osta osta"e "e unut unutar ar n"e) n"e)a. a. %etv %etvrt rta a i peta peta kn"i kn"i)a )a pak pak Ci!v Ci!vor orno no p+anirane kao "ednaD rasprav+"a"u o povratku svi"u stvari natra) k o)u. ored op4e) povratka svi"u stvari- Eriu)ena smatra kako posto"i i pose7an povratak- )d"e i!a7rani postiu o7o)otvoren"e Cdei*ka,i"uD posvema8n"im stapan"em s o)om- kao 8to se sv"et+a stapa"u u "edno sv"et+o- kao 8to se )+asovi sk+adno pove!u"u u !7ornom p"evan"u- kao 8to se kap+"i,a vode stapa s tokom. o) mora 7iti sav u svemu- !ak+"uču"e Ivan Skot Eriu)ena.
)1- Fizants5i 4oli;istor &i;ael 6sel $ak $akon dek dekaden adentn tno) o) 19. 19. sto+ sto+"e "e4a 4a i dva dva sto+" sto+"e4 e4a a *+o! *+o!o( o(sk sko) o) !ati !ati8"a 8"a-- u kr84anskom "e svi"etu konačno 1915. )odine u)+edao sv"et+o dana 7udu4i 7i!antski *+o!o( i po+i2istor ;i2ae+ se+. $e !na se točno "e +i 7io roen u samo" pri"esto+ni,i- i+i pak u o7+in"o" $ikomedi"i. ;eutim si)urno "e da se radi radi o na"!n na"!nača ača"ni "ni"o" "o" po"avi po"avi u kr84an kr84ansk sko" o" *+o!o* *+o!o*"i"i i!meu i!meu Ivana Ivana Skot Skota a Eriu)ene i ni!a *+o!o(a ko"i su se po"avi+i na s,eni ti"ekom s+i"ede4e)- 1#. sto+"e4a. Jednom r"eč"u- se++us "e na"snani"a +ičnost europsko) ku+turno) ivota 11. sto+"e4a.
58
>e4 "e kao di"ete ;i2ae+ se+ poka!ivao i!ra!itu sk+onost k st"e,an"u !nan"aa pose pose7n 7no o prem prema a anti antičk čko" o" mudr mudros osti ti.. ;ada ;ada "e i!ni i!nimn mno o 8tov 8tovao ao anti antičk čku u mudrost- ipak se !nao uvi"ek !adrati u )rani,ama kr84ansko) pravov"er"a. $akon osnovne i!o7ra!7e- učio "e pravo- te se sa samo 13 )odina !apos+io kao sudački pomo4nik- u 'i+ade+*"i. B #. )odini do+a!i na ,arov dvorna"pri"e kao s+u7enik- da 7i potom postao dravnim ta"nikom. od ,arom Konsta onstanti ntinom nom IX ;onoma ;onoma2om 2om posta" posta"e e pro(e pro(esor sorom om na novout novouteme eme+"e +"eno" no" Akad Akadem emi" i"ii u ari) ari)ra radu du-- no !7o) !7o) svo" svo"i2 i2 pre( pre(er eren en,i ,i"a "a prem prema a +at +aton onuusuko7 suko7+"av +"ava a se s ortod ortodoks oksnim nim teo+o! teo+o!ima ima.. Godine Godine 190/.190/.- ka kada da do+a! do+a!ii do suko7a i!meu rimsko) pape i ,ari)radsko) patri"ar2a ;i2ae+a Keru+ari"a Csuko7 ko"i "e !avr8io ve+ikim rasko+om istočno) i !apadno) kr84anstvaD se+ se pov+ači u manastir. $o- u manastiru se ni"e du)o !adrao- pa se ponovo vra4a na visoke vis oke dravne dunosti. Osta Ostao o "e na viso visokko" dra dravn vno" o" dun dunos osti ti i !a vri" vri"em eme e idu4 idu4e) e) ,ara ,ara I!ak I!aka a Komnena- ko"i "e na v+ast do8ao vo"ničkim prevratom- tako da se moe !ak+"učiti da "e 7io vr+o pri+a)od+"ive naravi. $a na+o) ,ara ;i2ae+ "e se+ sastavio tu7u protiv imen"aka- patri"ar2a Keru+ari"a- ko"i "e uskoro uskoro svr)nutne postav8i prema v+astito" !amis+i papom Istoka. Kad "e ,ar Konstantin X @uka @ukass do8ao do8ao na pri" pri"est esto+ o+"e "e-- post postav avio io "e se+ se+a a !a tuto tutora ra n"e) n"e)ov ovu u sinusinutakoer imen"aku ;i2ae+u- s e+"om da on n"e)a načini ,ara?*+o!o(a- po u!oru na ;arka Aure+i"a i Ju+i"ana II. $o- ovo se o7ra!ovan"e kasni"e ipak ispostavi+o u!a+udnim- 7udu4i "e m+adi ,ar 7io neusp"e8an u o7rani )rani,a ,arst ,arstva va-- i!)u i!)u7i 7iv8 v8ii teri terito tori ri"e "e u ;a+o" ;a+o" A!i" A!i"ii i Ita+ Ita+i" i"ii- pod pod nava nava+o +om m Turak uraka a Se+duka i $ormana. B ovom ra!do7+"u "e ;i2ae+ se+ 7io na vr2un,u kari"e ka ri"ere re ka kao o po+iti po+itičarčar- o7na8a o7na8a"u4 "u4ii dunos dunostt prvo) prvo) ministr ministraa- od 1931. 1931. do 1933. )odine. I kra" svi2 svo"i2 dravnički2 dunosti- se+ "e na+a!io uvi"ek vremena !a pisan"e- tako da "e !a so7om ostavio 7ro"na d"e+a. ;eu d"e+ima Cod ko"i2 mno)a "o8 nisu ni tiskanaD se ističu &ronogra$a- ko"a o7u2va4a 7i!antsku povi"est od 63. do 1935. )odine potom d"e+o en,ik+opedi"sko) karaktera )d"e su sadr sadra ane ne raspr rasprav ave e s na"r na"ra! a!+i +iči čiti ti"i2 "i2 podr područ uč"a "a.. =azl =a zli0 i0it ite e pouk pouke, e, )d"e Karakter mistično) ima rasprava O demonima, pisana u o7+iku p+atonsko) di"a+o)a. @"e+o se sasto"i od dva di"e+a. B prvome se on ra!računava s 2ere 2ereti ti,i ,ima ma-- ko"e o"e na!i na!iva va anak anakro roni ni!m !mom om euhiti# CEu2 CEu2it itii su 7i+i 7i+i mist mistič ična na kr84anska sekta i! /. sto+"e4a- ko"u "e Gr)ur i! $ise kriti!irao !7o) odavan"a nera neradu du.D .D ;eu ;euti timm- ovd" ovd"e e se ne radi radi o eu2i eu2iti tima ma-- ve4 ve4 o 7o)u 7o)umi mi+i +ima ma-kr84a kr84ans nskko" sekt sektii či"a či"a su se učen učen"a "a pro8 pro8ir iri+ i+a a na podr područ uč"u "u Traki raki"e "e u 19. 19. sto+"e4u- te odat+e preko a+kana prema Zapadu- )d"e su 7i+i po!nati kao katar atari. i. Ove Peu2i eu2itteQ se+ se+ krit kriti! i!ir ira a !7o) 7o) nepo epo8tiv 8tivan an"a "a i doki dokida dan n"a prav pravov ov"e "ern rni2 i2 kr84a kr84ans nski ki2 2 do)m do)mii- te im prip pripis isu" u"e e čita čitav v ni! ni! 7esm 7esmis+ is+en eni2 i2 optu7i- s+ično kao 8to su po)ani pripisiva+i prvim kr84anima.
59
re+i)i"om Rima- po"am ane+a "e istisnuo demone u n"i2ovom !načen"u do7ro) du2a- isto kao i starorimske )eni"e. @ru)im ri"ečima- po)anski do7ri du2 du2 post postao ao "e kr84 kr84an ansk skim im !+od !+odu2 u2om om.. Ivan Ivan i! @ama @amask ska a u 5. sto+ sto+"e "e4u 4u o demonima ve+i da i!a!iva"u !+o4u i nečiste strasti- te da se !a n"i2 sprema ka!na v"ečite vatre u pak+u. ;i2ae+ se+ u svo"em d"e+u pak donosi pre,i!nu k+asi*ka,i"u demona- pa i2 tako di"e+i na o)n"ene- !račne- Ve)matične!ema+"ske- pod!emne i one ko"i i!7"e)ava"u sv"et+ost. $a kra"u d"e+a na+a!i se !anim+"iva opaska- ko"u moemo svrstati u sredn"ev"ekovnu psi2o+o)i"u. Tako Tako se+ ve+i da Pkod čov"eka nisu ni mi8i4i ni iv,i ti ko"i os"e4a"u- ve4 uroeni du2Q. $e moe se do)oditi da sastav+"eno ti"e+o samo po se7i os"e4a 7o+- ve4 samo !ato 8to "e sudionik du2a- !ak+"uču"e on. Ovo svakako pods"e4 pods"e4a a na novov" novov"ek ekovn ovne e teo!o( teo!o(e e i n"i2ov n"i2ovo o o7"a8n o7"a8n"en "en"e "e (unk,i (unk,ioni oniran ran"a "a Pdu2aQ- t". astra+no) ti"e+a. >"eru"e se kako su 2ermetički i ka+de"ski spisi Sa7e"a,a i! &arana dosp"e+i na Zapa Zapad d upra upravo vo posr posred edst stvo vom m ;i2a ;i2ae+ e+a a se+a se+a.. ;ada ;ada 7i se n"e) n"e)ov ovo o !animan"e !a oku+tno i ori"enta+nu *+o!o*"u mo)+o smatrati da "e u opri"e,i spram n"e)ova kr84ansko)a pravov"er"a- čini se da "e upravo on 7io prva karika u +an,u preno8en"a ovi2 spisa. una četiri sto+"e4a su dak+e ova d"e+a 7i+a 7a8tinom 7i!antski2 *+o!o(a- dok u 10. sto+"e4u nisu 7i+a preni"eta u Ita+i"u.
)1. )1 . St St Victo ictorr 3 sred sredi@ i@te te euro euro4s 4s5 5e mist mistič ične ne flozofje Ti"ekom Ti"ekom 1#. sto+"e4a 'ran,uska "e posta+a sredi8tem europske europske mistične *+o!o*"e- a oso7ito pari8ki samostan St. >i,tor. >i,tor. Ova" "e samostan početkom 1#. sto+"e4a osnovao Hi++iam i! St. T2ierr"a. Ova" teo+o) i mistik roen roen "e oko 1950. )odine u Lie)eu- i pot"eče i! u)+edne o7ite+"i. e4 se rani rani"e "e 7io 7io upo! upo!na nao o s ern ernar ardo dom m i! +air +airva vau uaana"!na na"!namen meniti iti"im "im mistič mističnim nim *+o!o( *+o!o(om om to)a to)a do7a. do7a. $"i2ov $"i2ovo o 4e pri"at pri"ate+" e+"stv stvo o potra"ati do kra"a Hi++iamova ivota- 11/5. )odine.
60
$akon 110. )odine- dak+e u do7i oko 09 )odina- Hi++iam se morao povu4i s dunosti opata- "er "e due vri"eme 7io s+a7o)a !drav+"a. ovukao se u ,ister,itski samostan u Si)n"u. Ovd"e ses e- prkose4i sta+no" patn"i ko"u mu "e 7o+est !adava+a- posvetio u potpunosti mo+itvi i i!učavan"u- do kra"a ivota. ored prepiske s ernardom- Hi++iam "e napisao neko+iko !nača"ni2 d"e+a sredn"ev" sredn"ev"ek ekovne ovne mistične *+o!o*"e. Oso7ito se ističe svo"im !nača"em !nača"em (e ontemp mp+a +a,i ,i"i "i o)a o)aDD- te (e natu (eo (eo co cont ntem empl plan ando do CO konte natura ra et dign dignit itat ate e amoris Criroda i vri"ednost +"u7aviD. @"e+o O kontemplacii Coga sasto"i se od dva di"e+a. B prvome *+o!o( opisu"e v+astitu e+"u !a kontemp+a,i"om o)a- a u dru)om način na ko"i o) ostvaru"e tu e+"u. rema Hi++iamu+"u7av !apočin"e kao puka sposo7nost !a +"u7av. Ova sposo7nost- vo+"ai!o7+i i!o7+iču" ču"e e se )ri"e2 )ri"e2om om i mora mora se preo7 preo7+ik +ikova ovati. ti. ro,e ro,ess preo7 preo7+ik +ikova ovan"a n"a !apočin"e pods"e4an"em na o"u prisutnost u du8i. Hi++iam smatra da "e o7+ik vaan- "er Pkada supstan,a unutarn"e) čov"eka smek8a du)otra"nim prakti,iran"em pokorepokore- tada "e ona proeta o)om i ponovo o7+ikovana. @ru)o d"e+o (e natura et dignitate amoris donosi Hi++iamovu k+asi*ka,i"u četiri stupn"a +"u7avi Cvo+"a- +"u7av- mi+osre- mudrostD. >o+"a predstav+"a prvu ra!inu- i+i o7+ik- ko"i se pokre4e i posta"e +"u7av. A +"u7av ni"e dru)o do inten!ivna vo+"a !a do7rim. ;i+osre i mudrost predstav+"a"u dva u!vi8eni"a stupn"a +"u7avi. ;i+osre Hi++iam i!"ednaču"e s +"u7av+"u prema onome 8to se ve4 pos"edu"e- odnosno prema o)u. ;udrost Hi++iam poistov"e4u"e sa staro84u- na ko"o" ra!ini čov"ek ima proči84enu du8u- os+o7oenu tereta- i u svo"o" savr8enosti spremnu !a radost ponovno) susreta s o)om. o)om. B *!ičko" smrti- ve+i Hi++iam- umire se u potpunosti !a svi"et- no samo kako 7i se iv"e+o u punini o)a. $a"po!nati"i učenik Hi++iama i! T2ierr"a- A7e+ard- ni"e krenuo učite+"evim stopama- 8tovi8e kasni"e "e do8ao u suko7 s n"im. Ova" na"romantični"i *+o!o( sredn"e) vi"eka Cčuven po svo"o" +"u7avi prema &e+oisiD u svom d"e+u !o"iest ne"ola tako navodi Pda mu "e u početku 7io po vo+"i- no kasni"e "e postao vr+o neu)odan- kada "e počeo po7i"ati n"e)ove mis+i- i počeo se pri2va pri2va4at 4atii raspra rasprav+" v+"an" an"a a prot protiv iv n"e)a. n"e)a.Q Q A7e+ar A7e+ard d ni"e ni"e raspra rasprav+" v+"ao ao samo samo s Hi++iamom- ve4 i s ernardom- ko"i )a "e denonsirao papi- nakon če)a "e odran kon,i+ u Soissonsu. @"e+o A7e+arda na kon,i+u 7i+o "e osueno- a on se morao povu4i u samostan +un. ernard i! +airvaua roen "e 1969. )odine u m"estu pored @i"ona- u p+emi4ko" o7ite+"i i! ur)undi"e. Rodite+"i su )a 8ko+ova+i s oso7itom skr7i!ato "er "e "edan vidovn"ak "o8 pri"e n"e)ova roen"a prorekao da 4e postati ve+i ve+ika ka +ičn +ičnos ost. t. Tak ako o su d"et d"etet etu u pru prui+ i+ii na"7 na"7o+ o+"e "e o7ra o7ra!o !ova van" n"ee- a n"e) n"e)ov ov usp"e8ni studi" ostavio "e du7ok do"am na n"e)ove učite+"e. ernard "e postao veoma o7ra!ovan- a+i i vr+o po7oan. Oso7ito "e 8tovan"e poka!ivao prema ku+tu o)orodi,e- pa tako ni"e 7i+o niko)a- tko 7i na u!vi8eni"i način o n"o" n"o" )ovo )ovori rio o i pisao pisao.. CPKa CPKad d v"et v"etar ar isku isku8en 8en"a "a u te7i te7i !apu !apu2n 2nee- ka kad d se nasuče8 na sti"ene patn"e- u!di)ni po)+ed ovo" !vi"e!di- !a!ovi ;ari"u. Ako se va+ovi ponosa i+i často2+ep+"a i+i k+evete i+i +"u7omore u te7i u!7urka"uu!di)ni po)+ed ovo" !vi"e!di- !a!ovi ;ari"u. B opasnostima- te)o7ama- u sumn"i svako" pomis+i na ;ari"u- !a!ovi ;ari"u. %uva" "e u ustima svo"im- u
61
sr,u "e čuva" svom. rim"er ivota n"e!ina s+i"edi- i osvo"it 4e8 mi+ost n"e!ine mo+itve.QD $akon 8to mu "e 7i+a umr+a ma"ka- ernard "e od+učio po4i u samostan i u potpunosti se posvetiti samo4i i mo+itvi. Godine 111.- !a"edno sa skupinom m+adi4a i! ur)undi"e- ernard "e u8ao u samostan iteau- pristupiv8i ,ister,itskom redu. Samo dvi"e )odine kasni"e ernard "e pos+an u upu Lan)res- s"everno od @i"ona- da osnu"e novi samostan. $a!vao )a "e +airvau- a po n"emu "e i sam do7io ime. Tada "e do7io 7+a)os+ov od Hi++iama i! St. T2ierr"a- kao prvi opat samostana- a odonda i datira n"i2ovo pri"ate+"stvo. oče,i +airvaua 7i+i su 7o+ni i puni isku8en"a- 7udu4i "e u samostanu v+adao vr+o stro)i reim ivota. Ove su stro)osti ipak nakon neko) vremena 7i+e u7+aene!a2va+"u"u4i Hi++iamovo" interven,i"i kod po)+avara reda. Samostan "e vr+o 7r!o napredovao- a ovd"e su nasta+a i prva ernardova d"e+a (e gradibus superbiae et humilitatis CO stupn"evima ponosa i skromnostiD- te (e laudibus 6ariae CO s+avi ;ari"eD. Godine 11#5. sa!van "e kon,i+ u Troesu- a papa "e &onori"e II ernarda imenovao kon,i+skim ta"nikom. Ova" "e kon,i+ rasprav+"ao prvenstveno o odreenim sporovima meu pari8kim 7iskupima i op4enito o pro7+emati,i ve!ano" u! (ran,usku rkvu. ;eutim- ova" "e kon,i+ takoer !nača"an po tome 8to "e na n"emu ernard ski,irao pravi+a vite8ko) reda temp+ara. S+i"ede4e )odine nasta"e d"e+o (e laudibus no"ae militiae CO s+avi nove mi+i,i"eD- posve4eno &u)u de aensu- vite!u ko"i "e 1116. )odine u Jeru!a+emu uteme+"io red temp+ara. Ovo "e eu+o)i"a reda temp+ara- te poti,a" i sav"etovan"e kako da se pona8a"u u svo"im vite8kim posta"ama i po2odima. CKratak osvrt na mističnu *+o!o*"u vite8ki2 redova s+i"edi u idu4em po)+av+"u.D Odma2 nakon ovo) d"e+a nasta+o "e i ernardovo na"vani"e mistično d"e+o (e amore (ei CO +"u7avi prema o)uD. B n"emu ernard poruču"e da "e način na ko"i se tre7a vo+"eti o) nei!m"erna +"u7av- a takoer navodi i ra!+ičite stupn"eve ove +"u7avi. udu4i da smo voeni t"e+esnom poudomtako 4e 7iti da i na8a čen"a i +"u7av ima"u svo"e !ametke u t"e+esnom. $oispravno voeni mi+o84u o"om kro! četiri stupn"a- +"u7av 4e imati svo" svr8etak i ,i+" u du2u. @ak+e- prvo moramo pri2vatiti s+iku !ema+"sko)- da 7i potom 7i+i u stan"u s2vatiti s+iku ne7esko). B prvome stupn"u tako čov"ek vo+i se7e samo)a- i to !7o) se7e samo)a. Ova" prvi "e stupan"- suk+adno tomu- ve!an !a t"e+esno- i ne moe po"miti ni8ta 8to ovu ra!inu prema8u"e. B s+i"ede4em stupn"u u n"emu se "av+"a opaan"e kako ne moe e)!istirati sam !a se7e- te se sto)a da"e u potra)u !a o)om. ;eutim- na ovom "e stupn"u +"u7av prema o)u se7ična- !7o) svo"e v+astite koristi. S vremenom- promi8+"a"u4i o o)u- čita"u4i Ri"eč o"u- te mo+itvom i 8tovan"em o"i2 !apovi"edi- po+ako se do+a!i do spo!na"e 8to o) "est i vo+i )a se ne samo !ato 8to čini do7ro- ve4 vo+i naprosto- neuv"etovanom +"u7av+"u. $a četvrtom stupn"u se os"e4a" +"u7avi "o8 vi8e pro*n"u"e- i na n"emu se vo+i sve- samo !7o) o)a samo)a. B s+i"ede4em deset+"e4u- pored rada na svo"im teo+o8kim i *+o!o(skim d"e+ima- ernard često ima ud"e+a u i!)+aivan"u raspri- 7i+o meu
62
,rkvenim- i+i sv"etovnim )+avarima. $e!a2va+na mu "e u+o)a pripa+a )odine 11/0.- nakon pada Edese u ruke Turaka Se+duka- i neposredne opasnosti !a Jeru!a+em i Antio2i"u- osvo"ene u rvom kriarskom ratu. $aime- papa Br7an II odredio "e ernarda !a propov"ednika novo) kriarsko) rata. $akon 8to "e u 'ran,usko" po!iv na novi rat nai8ao na masovni od!ivernard "e od+učio po4i i u $"emačku- )d"e "e takoer prikup+"ena ve+ika vo"ska- od #9 tisu4a +"udi. B svo"em po2odu prema +iskom istoku n"emački su kriari i!vr8i+i masakr nad idovima- a sna)e (ran,usko) kra+"a i n"emačko) ,ara vrati+e su se 11/5. )odine- nakon te8ki2 )u7itaka. ernard "e prosv"edovao kod ,ara !7o) poko+"a idova- a sam "e 7io optuen !7o) neusp"e2a kriarsko) rata- ko"i "e 7io propovi"edao. Ove su optu7e rastui+e ernarda- te "e u "ednom od svo"i2 d"e+a- &niga razmatrana Cposve4eno papi Eu)eni"u IIID o7"asnio kako "e u kriara- s+ično kao u idova- o) 7io na n"i2ovo" strani dok su 8tova+i n"e)ove !apovi"edi- a n"i2ovi su )ri"esi pak prou!roči+i n"i2ovu nesre4u i nevo+"e u ratnom po2odu. Samostan St. >i,tor su nakon su nakon od+aska osnivača Hi++iama i! St. T2ierr"a vodi+i opati Gi+duin i T2omas. $akon T2omasove smrti 11. )odine )+avar "e postao &u)o a St. >i,tor- "edan od na"!nača"ni"i2 i na"ut"e,a"ni"i2 mistični2 *+o!o(a 1#. sto+"e4a. I ova" "e *+o!o(- poput ernarda- i! p+emi4ke o7ite+"i. Roen "e 196. )odine u o7ite+"i von +anken7ur)- u dvor,u &artin)2am u Sasko". Svo"e "e o7ra!ovan"e &u)o stekao u samostanu St. an,ras kod &a+7erstadta- meutim !7o) nemira u Sasko"- n"e)ov )a "e u"ak C7iv8i Hi++iamov učenik- sada 7iskupD od+učio pos+ati u samostan St. >i,tor- )d"e "e dospio oko 1110. )odine. Sa 3 )odina- kao 8to "e rečeno- posta"e nadsto"nikom samostana St. >i,tor- i pod n"e)ovim vodstvom 8ko+a "e stek+a ve+iku reputa,i"u. $"e)ovi v+astiti radovi pokriva"u 8irok spektar *+o!o*"e i !nanosti- ko"a se u ono do7a podučava+a. Kao *+o!o(- imao "e "asnu ide"u o !nanosti- kao čisto ra,iona+no" i ra!+ičito" od teo+o)i"e. od *+o!o*"om "e ra!umi"evao ,"e+okupni raspon !nan"a- do ko"e) se stie prirodnim umom. &u)o "e u d"e+u (idascalion ovako podi"e+io *+o!o*"u teoretska- praktična- me2anička i +o)ička. Ova "e pod"e+a o7u2va4a+a ,"e+okupno posto"e4e !nan"e. &u)ovo na"ve4e d"e+o "est (e sacramentis christiane $dei CO sakramentima kr84anske v"ereD. B n"emu rasprav+"a o ve+ikom 7ro"u tema- kao prim"eri,e o krea,i"i- ane+ima- sakramentima- v"eri- ,rkveno" 2i"erar2i"i- kr8ten"ueu2aristi"i i dru)ima. $o- d"e+a od na"ve4e) !nača"a !a mističnu *+o!o*"u "esu (e arca Boe morali et m@stica, (e "anitate mundi, (e arha animae, te (e contemplatione eius speciebus# B raspravama o $oino" ar,i- &u)o opisu"e arku kao sim7o+ ko"i se mora interiori!irati. otom se do+a!i do sud"e+ovan"a u 2i"erar2i"ama- i to na ta" način 8to arka poka!u"e povi"est spasen"a u na8o" nutrini- odnosno sr,u. Kro! interna+i!a,i"u- ona" tko kontemp+ira u!die se preko ra!ina proči84avan"a i prosv"et+"en"a do savr8enstva. rema &u)u- !nan"e ni"e ,i+" samo po se7i- ve4 mora 7iti samo stepeni,a do mističko) ivota- kro! misao- medita,i"u i kontemp+a,i"u. &u)ov mistični nauk pro8irio "e i produ7io n"e)ov nas+"ednik Ri,2ard a St. >i,tor- n"e)ov učenik i !am"ena na če+u 8ko+e. O Ri,2ardu se pou!dano !na
63
vr+o ma+o to)a- 7ar 8to se tiče ivotopisni2 podataka. $i"e tako točno po!nata ni )odina ni m"esto n"e)ova roen"a. retpostav+"a se da "e roen oko 1119. )odine u i,tor do8ao dok "e opat 7io Gi+duin- dak+e mo)u4e oko 119. )odine. rvi doista si)uran datum- ve!an u! Ri,2arda "est 1106. )odina- "er posto"i dokument CpismoD- s n"e)ovim potpisom- kao i titu+om !am"enika nadsto"nika samostana. os+"edn"e "e )odine Ri,2ard morao otrp"eti u! opata Ervisi"ako"e) su krasi+e ne 7a8 do+ične oso7ine- !a "ednu takvu dunost. io "e naime previ8e sv"etovno ori"entiran- imao mani"u ve+ičine- tro8io nemi+i,e sredstva !a"edni,e- te mar)ina+i!irao sve ko"i mu nisu pov+aiva+i. $e!adovo+"stvo opatovom samovo+"om tako "e dosp"e+o i do pape A+eksandra III- ko"i )a "e konačno smi"enio 113#. )odine- samo )odinu dana pri"e Ri,2ardove smrti. Ri,2ardova reputa,i"a i!vrsno) teo+o)a 8iri+a se da+eko i!van !idina samostana- tako da su i dru)e re+i)io!ne ustanove usrdno trai+e kopi"e n"e)ovi2 spisa. Od n"e)ovi2 radova v"ero"atno na"ve4u vanost ima rasprava (e 'rinitate CO sv. Tro"stvuD. I Ri,2ard- kao i n"e)ovi pret2odni,ina)+a8ava vanost kontemp+a,i"e i spo!na"e. Tako ve4 u pro+o)u i!nosi svo"u s2emu du2ovno) uspona. L"udski du2- po Ri,2ardu- na"pri"e u!+a!i na prvo ne7o- 8to !apravo ne !nači dru)o do vra4an"a samom se7i. B!+askom na dru)o ne7o +"udski du2 !ado7iva s+avu 7esmrtnosti- a na tre4em se spa"a sa samim oanstvom. $a prvo ne7o se moe dosp"eti odma2- na dru)o se stie posti!an"em vr+ina- dok se do tre4e) u!die du2ovnom kontemp+a,i"om. rema Ri,2ardu na"vi8a punina +"u7avi pretpostav+"a na"vi8u "ednakost u savr8enstvu. B na"vi8o" "ednostavnosti 7i4e i +"u7av koin,idira"u- !ato "er se u svako" od tri oso7e poistov"e4u"e v+astita oso7a s v+astitom +"u7av+"u- ve+i se u (e 'rinitate# >ri"ednost !a mističnu teo+o)i"u ima"u takoer d"e+a Cenamin 6inor i Cenamin 6aor, kn"i)e o mistično" kontemp+a,i"i i a+e)orični prika!i ta7ernaku+a- !av"etno) 8atora. Ta7ernaku+ ovd"e sim7o+i!ira stan"e savr8enosti- odnosno predstav+"a du8u ko"a "e posta+a 7oravi8tem o)a.
)10 &isti5a tem4lars5o9 reda Osnivan"e temp+arsko) reda 1116. )odine- mada se na"če84e ve!u"e u! kriarske ratove- prvotno "e ima+o samo nam"enu !a8tite 2odočasnika- na putu prema ,rkvi sv. Gro7a u Jeru!a+emu. Osnivačem reda smatra se (ran,uski p+emi4 &u)o de aens- sudionik rvo) kriarsko) rata- ko"i "e u do7a osnivan"a reda 7io ve4 )otovo pedeset)odi8n"ak. Red "e osnovao !a"edno s "o8 osam dru)i2 vite!ova- kao mi+i,i"ske sna)e- ko"e 4e se 7rinuti !a !a8titu 2odočasnika od prepada ra!7o"nika- česti2 u to do7a. ;+adi se red u početku suočavao s pote8ko4ama- 7udu4i ni"e 7i+o nikakvo) pravi+nika- i!vora pri2oda- a ni s+u7eni status reda ni"e 7io de*niran. >ite!ovi temp+ari nosi+i su tada sv"etovnu no8n"u- darivanu od strane s+"ed7enika- a o n"i2ovu siroma8tvu )ovori čin"eni,a da su i po dvo"i,a
64
"a2a+a "edno) kon"a. iv"e+i su u tro8nim i neu)+ednim nastam7ama. $o- s vremenom su temp+ari sve vi8e napredova+i- posta"a+i su 7ro"ni"i i sve 7o+"e or)ani!irani. >"ero"atno na"ve4e !as+u)e !a ustro"stvo temp+arsko) reda ima ernard i! +airvaua. Kao 8to "e napri"ed rečeno- na kon,i+u u Troesu "e ernard predstavio pravi+nik- ko"im- se odreiva+o pona8an"e pripadnika reda. Ova" se prvi pravi+nik sasto"ao od 3# para)ra(a- a u vri"eme &u)ovo) nas+"ednika- Ro7erta de raona 7io "e pro8iren. ravi+nik se sasto"ao od sedam di"e+ova &i"erar2i"ski statuti- okora- Samostanski ivot- Odravan"e o7redno) !7ora- >i8e o okori- te riman"e u red. >ite8ke su dnevne o7ve!e 7i+e stro)o re)u+irane- po u!oru na 7enediktin,e. ored vo"nički2 dunosti- te su o7ve!e uk+"učiva+e i re+i)io!ne poput 7ro"ni2 dnevni2 mo+itvi- i prisustvovan"a misi. ernardovo d"e+o (e laudibus no"ae militiae predstav+"a propovi"ed u s+avu temp+ara. Ovo d"e+o 7i+o "e du2ovna inspira,i"a vite!ovima i poti,a" n"i2ovim smionim pot2vatima. ernard "epored o2ra7ren"a vite!ova u 7or7i !a n"i2ove časne ,i+"eve- takoer postavio i neke etičke imperative. Tako on ve+i da kr84anin mora 7iti na)raen ve4 nak+ono84u svo) sr,a- u 7or7i !a do7ru i svetu stvar. i+" mu ne smi"e 7iti puko u7i"an"e. Pa+osna "e po7"eda ono)- ko"i "e čov"eka uni8tio- pod+e)av8i opačini- i predav8i se ta8tini ispra!no" ...Q >ite!ovi tre7a"u teiti po7"edi- a ne s+avi- i ne dopustiti da n"ima ov+ada"u )n"ev i o2o+ost. Temp+are "e karakteri!ira+a- pored odreene spiritua+ne ini,i"a,i"e- takoer i "edna 2i"erar2i"ska struktura. $a vr2u piramide na+a!io se ve+iki me8tarvr2ovni voa reda- a s+i"edi+i su redom ma"ordom- mar8a+- !apov"ednik kra+"evstva Jeru!a+ema- draper- re)iona+ni !apov"edni,i- !apov"edni,i ku4apotom vite!ovi kao na"vani"i e+ement reda- te naredni,i- !adueni !a +o)ističku potporu. Ti"ekom vremena- 7io "e osnovan i s+o" pridrueni2 č+anova- ko"i nisu ima+i tako stro)e o7ave!e- a često su se prik+"učiva+i na odreeno vri"eme- prim"eri,e !a tra"an"a kriarsko) rata. >e!a temp+ara s mistikom i mističnom *+o!o*"om ni"e 7i+a samo preko oso7e ernarda i! +airvaua- ve4 i posredstvom n"i2ove spe,i*čne strukture reda. Takvu 4e naime 2i"erar2i"sku strukturu usvo"iti ta"na dru8tva ro!ikru,i"ana,as+o7odni2 !idara i+i Ordo temp+i orientis- or)ani!a,i"e vane !a novov"ekovnu povi"est mistične *+o!o*"e. $eki autori čak smatra"u da su nakon ukinu4a reda početkom 1/. sto+"e4a temp+ari osnova+i ta"nu or)ani!a,i"u u
)12 !lbert Veli5i i *o9er Facon E 4ioniri e5s4erimentalne metode Svr8etak 1#. sto+"e4a donio "e u $"emačko" uspon dinasti"e &o2enstau(ena+i i roen"e prvo) uistinu !nača"no) *+o!o(a A+7erta >e+iko)a. Roen "e
65
116. )odine u m"estu Launin)en- u "uno" pokra"ini S,2Na7en. O n"e)ovu d"etin"stvu i osnovno" nao7ra!7i nema podataka- tek se !na da "e kao m+adi4 7io pos+an na studi"e u ta+i"anski )rad adovu- na tamo8n"i univer!itet. $akon !avr8eno) studi"a predavao "e teo+o)i"u u neko+iko n"emački2 )radova. o do+asku u KY+n povukao se u osamu- te posvetio kontemp+ativnom ivotu !nanstvenika i pis,a. Godine 1#/0. 7io "e prem"e8ten u ari!- i uskoro do7io titu+u doktora !nanosti na ovom na"stari"em univer!itetu u Europi Cuteme+"enom oko 1109. )odineD. $"e)ova predavan"a po2aat 4e ti2i i o!7i+"an m+adi4 imenom Toma Akvinski- ko"i 4e kasni"e postati "edan od na"!nača"ni"i2 *+o!o(a sredn"e) vi"eka. >"ero"atno "e upravo A+7ert- "edan od na"ve4i2 po+i2istora svo"e) do7a- pos+uio kao inspira,i"a !a Tominu o7imnu Summu theologiae# Godine 1#/5. A+7ert "e pos+an natra) u KY+n- kako 7i osnovao prvo uči+i8te dominikansko) reda. Toma 4e Akvinski postati n"e)ov )+avni učenik- mada 4e se kasni"e- 1#0#. )odine- opet vratiti u ari!. $aime- tada su do8+e do i!raa"a nesu)+asi,e po nekim doktrina+nim pitan"ima i!meu učite+"a i učenika- kao 8to "e to 7io ve4 s+uča" mno)o puta rani"e- u povi"esti *+o!o*"e. $o- usprkos svim ovim teo+o8kim ra!mimoi+aen"ima- n"i2 4e dvo"i,a ostati u re+ativno do7rim odnosima sve do Tomine prerane smrti1#3/. )odine. A+7ert >e+iki "e o7na8ao dunost provin,i"a+a dominikansko) reda do 1#03. )odine- a dvi"e )odine kasni"e imenovan "e 7iskupom u )radu Ratis7on Cdana8n"i Re)ens7ur)D. ;eutim- i na ovo" dunosti ostat 4e kratko- 7udu4i da "e svo"om vo+"om dao ostavku- kako 7i se posvetio pro(esuri na uči+i8tu u KY+nu- ko"e "e sam uteme+"io. Godine 1#6. papa Br7an I> po!iva )a- da kao n"e)ov +e)at propovi"eda kriarski rat Cosmiu"edno i pos+"edn"iD. Oko )odinu dana A+7ert putu"e- to7oe propovi"eda"u4i novu kriarsku vo"nu. Bvia"u4i da svuda nai+a!i na m+ak od!iv- vi8e vremena provodi u proučavan"u Vore i (aune- te )eo+o8ki2 karakteristika !em+"opisni2 područ"a kro! ko"e "e pro+a!io. B KY+n se vra4a 1#39. )odine)d"e 4e provesti ostatak ivota. A+7ertov o)romni opus uk+"učivao "e- pored *+o!o*"e i teo+o)i"e- "o8 i matematiku- astronomi"u- *!iku- )eo+o)i"u- 7otaniku- !oo+o)i"u- a+kemi"u i ma)i"u. Za ono "e do7a imao doista !apan"u"u4e ve+iko !nan"e- pa "e !ato i do7io prid"evak P;a)nusQ- a takoer "e 7io !nan kao P@o,tor Bniversa+isQ. os"edovao "e ve+iki dar !apaan"a- 8to se vidi i! n"e)ovi2 studi"a i! !oo+o)i"e i 7otanike- a !7o) in!istiran"a na uvoen"u eksperimenata u prirodo!nanstvenim istraivan"ima- mo)+o 7i se A+7erta na!vati pionirom eksperimenta+ne metode. B d"e+u (e mineralium tako ve+i PSvr2a prirodne !nanosti ni"e u tome da "ednostavno pri2vati stavove dru)i2- ve4 da istrau"e d"e+atne u!roke u prirodiQ- a u d"e+u (e "egetabilibus et plantis nedvosmis+eno tvrdi kako "e u istraivan"ima "edini si)uran vodič eksperiment. $a područ"u *+o!o*"e- A+7ert "e >e+iki u ono do7a 7io na"!nača"ni"i komentator Aristote+a- či"a "e d"e+a pomno proučavao. ri2va4ao "e i n"e)ove prin,ipe- prim"en"u"u4i i2 u sistemati!a,i"i teo+o)i"e- 8to !nači da "e !nanstveno i!+oio o7ranu kr84anske doktrine. 'i+o!o*"u "e di"e+io na kontemp+ativnu- ko"a "e pored meta*!ike- o7u2va4a+a "o8 i !nanosti *!ike i
66
matematike- te na praktičnu *+o!o*"u- ko"a "e individua+na- o7ite+"ska i+i dru8tvena. I mada "e u svo"em opaan"u prirode na)in"ao aristote+ovskim metodama i eksperimentima- n"e)ova "e v"era osta+a nepoko+e7ana- tako da "e drao kako se du2ovni ivot u svo"o" 7iti sasto"i od usrdno) okretan"a du8e prema 7oanskom. I!ra!ite karakteristike mistično) nose dva n"e)ova d"e+a (e adherendo (ei CO !a"edni8tvu s o)omD te komentar d"e+a seudo?@ioni!i"a Areopa)ita. B d"e+u (e adherendo (ei ve+i da ako se sr,e i du8a u!di)nu udn"om i +"u7av+"u i ako se du8a sa7ere ponovo u "ednom- neprom"en"ivom- sve? !adovo+"ava"u4em do7ru- 7it 4e to vi8e sa7rana i snana- 8to se n"ene mis+i i udn"e vi8e u!di)nu k o)u. B istom se d"e+u navodi kako čov"ek mora prona4i put prema n"e)ovom v+astitom unutarn"em sr,u- te u4i u se7e čen"om !a unutarn"om sv"et+o84u i du2ovnom rado84u. A+7ertov komentar seudo?@ioni!i"a otkriva da "e *+o!o( pridavao ve+iku vanost ne)ativno" teo+o)i"i dioni!i"evsko) tipa. @a 7i dosp"e+i do savr8eni"e spo!na"e se7e i o)a- moramo se os+o7oditi !ema+"ski2 s+ika. Po) se ne moe vid"eti u n"e)ovo" 7iti- +i,em u +i,e- ve4 4e se očitovati na ta" način tek u ne7esko" domovini.Q rosv"et+"ena i proči84ena du8a opa!it 4e o"e učinke- a ne samo)a o)a- u!di!an"em i!nad sve)a stvoreno)a !ami"etiti 4e ono 8to "e nadnaravno i 7oansko. %ini se da su vremenom i samome A+7ertu +"udi sta+i pripisivati neke nadnaravne oso7ine- tako da su nasta+e i +e)ende o n"emu kao ma)u i čaro7n"aku. $eki su A+7ertovi 7io)ra* ove priče "ednostavno tumači+i n"e)ovom v"e8tinom u prirodnim !nanostima- meutim čin"eni,a "e- da se pored !nanosti i *+o!o*"e- 7avio takoer i ma)i"om- te a+kemi"om. I! d"e+a (e mirabilis mundi vidi se ut"e,a" arapsko) *+o!o(a Avi,ene- u po)+edu n"e)ovo) suda o ma)ičnom ve!ivan"u stvari. Tako on navodi Avi,eninu misao o si+i ko"a posto"i u +"udsko" du8i- ko"a podvr)ava dru)e si+e se7ikada "e ponesena prekom"ernim a(ektima. A+7ert ve+i da "e otkrio kako "e ovome u!rok čuvstvenost +"udske du8e- te isto tako navodi da "e i astro+o8ko vri"eme od !nača"a !a d"e+ovan"e du8e. B d"e+u pak ;ibellus de alchimia CKn"ii,a o a+kemi"iD- on "e upo!oravao na ta"nost pri vr8en"u a+kemi"ski2 postupaka- "er Puko+iko !nan"e dospi"e do ve4e) 7ro"a +"udimo)+o 7i do4i do )re8aka- a !atim i do )u7+"en"a !nan"aQ. Kato+ička "e ,rkva svakako ta"i+a A+7ertove ma)i"ske i a+kemi"ske tekstovea+i su neki eto dosp"e+i i do nas. %ini se da su upravo oni 7i+i !aprekom kanoni!a,i"i ve+iko) *+o!o(a. A+7ert "e naime pro)+a8en sve,em tek 8est i po+ sto+"e4a nakon smrti- 161. )odine. $"e)ov m+ai suvremenik Ro)er a,on- ni"e nikad pro)+a8en sve,emnaprotiv- u svo"o" "e /. )odini ivota dospio u !atvor !7o) 2ere!e- a )d"e "e proveo puni2 1/ )odina. Ipak- u mno)o čem su putovi A+7erta >e+iko) i en)+esko) *+o!o(a podudarni. Kao i ve4ina sredn"ev"ekovni2 *+o!o(a- tako i Ro)er a,on pot"eče i! imu4ne o7ite+"i. Roen "e 1#1/. u m"estu I+,2esteru "uno" En)+esko". %ini se da "e ve4 kao m+adi4 poka!ivao sk+onost prema *+o!o*"i- a oso7ito prema Aristote+u. Godine 1#/. oti8ao "e na studi" u ari!- )d"e 4e oko 1#/9. )odine dip+omirati- te odma2 potom stati
67
podučavati- o ide"ama i teori"ama Aristote+a. Godine 1#/3. vratio se u En)+esku- )d"e "e postao predavač na prvom en)+eskom univer!itetu u O(ordu. Kako "e A+7ert >e+iki takoer 7io predavač u ari!u u to vri"emena"v"ero"atni"e su se po!nava+i. Za,i"e+o nisu 7i+i u prisnim odnosimaima"u4i u vidu a,onov CpreDkritički nastro"en du2. >r+o "e često naime o8tri,a *+o!o(ove kritike 7i+a uperena protiv n"e)ovi2 suvremenika- kako teo+o)a- tako i !nanstvenika. rim"eri,e- o A+7ertu ;a)nusu pi8e da Pni8ta ne !na o promatran"u stvari u n"i2ovu meuso7nom odnosu- kako 7i se spo!na+a ,"e+ina- pa tako ni8ta ne !na ni o mudrosti *+o!o*"eQ. $ada+"e- o n"e)ovu po!navan"u a+kemi"e ve+i P@oista- ona" ko"i "e sastavio to+iko d"e+a o prirodnim temama ne!na+i,a "e i 8to se tiče teme+"ni2 stvari u a+kemi"i- pa tako n"e)ova )raevina nema na čemu sta"ati...Q Ovako o8tri stavovi su dakako priskr7i+i Ro)eru a,onu vr+o ma+o pri"ate+"a- meu ko+e)ama !nanstveni,ima i *+o!o*ma. o povratku u En)+esku 1#/3. )odine *+o!o(ovi su se interesi !natno pro8iri+i. @o tada "e n"e)ovo !animan"e 7i+o u)+avnom (okusirano na tradi,iona+ne sko+astične teme- dak+e u)+avnom na ono- 8to "e predavao u ari!u. a,onovi su se interesi promi"eni+i kada "e otkrio d"e+o 'ane tani# Radi se o seudo?Aristote+ovom d"e+u na arapskom. Ova kn"i)a ima !a misao vodi+"u meupove!anost svi2 stvari u prirodi- te pove!anost ra!ni2 !nanosti i teo+o)i"e. I! 'ane tani a,on ,rpi inspira,i"u !a "ednu svo"u univer!a+nu !nanost- ko"u 7i mo)+i suvremenim "e!ikom na!vati 2o+ističkom. Tako *+o!o(ovo i!učavan"e postupno uk+"uču"e i prirodnu !nanost- medi,inu- astro+o)i"u- a+kemi"u i ma)i"u- kao i proučavan"e "e!ika – )rčko)- 2e7re"sko) i arapsko). B s+i"ede4i2 neko+iko )odina Ro)er a,on "e napisao komentare 'ani# 'i+o!o( na)+a8ava vri"ednost medi,ine i na)+a8ava vanost reima ivota kao preduv"eta !a !drav+"e i du)ov"ečnost Csam "e proivio 59 )odina- 8to "e doista vr+o du7oka starost !a ono do7aD a+kemi"e i astro+o)i"e- !7o) !nača"a prin,ipa koresponden,i"e i!meu p+aneta i !vi"e!da- raspo+oen"akva+iteta- e+emenata i meta+a. Ove !nanosti *+o!o( smatra vr+o korisnima isto tako i !a teo+o)i"u. Oko 1#09. )odine a,on "e pristupio (ran"evačkom redu- 8to "e 7i+a uo7iča"ena praksa !a !nanstvenike 1. sto+"e4a. $o- pristupan"e redu podra!umi"eva+o "e i re,en!i"u rukopisa od strane po)+avara reda pri"e o7"av+"ivan"a- 8to mu "e donek+e su!i+o mo)u4nost posve s+o7odno) d"e+ovan"a. ;ada su a,ona mno)i ,i"eni+i- )enera+ (ran"evačko) reda onaventura )a "e 1#03. )odine povukao s m"esta predavača u O(ordu- i to natra) u ari!- )d"e "e 7io prisi+"en privremeno napustiti svo"a !nanstvena istraivan"a. Bnatoč ovom ra!do7+"u !ati8"a u d"e+ovan"u C8to "e potra"a+o )otovo "edno deset+"e4eD- n"e)ov se ut"e,a" 8irio. Tako "e i (ran,uski kardina+ Gu de 'ou+ues C7udu4i papa K+ement I>D postao !ainteresiran !a a,onov rad. Kada )a "e kardina+ !amo+io da mu predstavi svo"e ide"e u "ednom d"e+u- *+o!o( "e ok+i"evao. $a ponovni upit- sada ve4 pape K+ementa I>- od)ovorio "e da )a spri"ečava !a7rana )+avara reda. Tada "e papa na+oio a,onu neka mu po8a+"e svo" rad- a+i u pota"i. ;ada se u i!vr8en"u papine e+"e morao morao suočiti s pro7+emima Cpored
68
pro2i7i,i"e od strane star"e8ina reda- takoer i s nedostatkom nov,a !a per)ament i p+a4an"e kopiran"a d"e+aD a,on "e ovu !ada4u usp"e8no priveo kra"u. očetkom 1#3. )odine Ro)er a,on 8a+"e u Rim učenika- Ivana i! ari!a- s d"e+om Opus maius, u ko"em "e i!+oio u kratkim ,rtama svo"e na"vani"e ide"e i prin,ipe. Ivan "e isto tako do7io upute kako da papi predstavi +e4u Cn"e)ov i!um i! područ"a optikeD- te neko+iko ,rtea i! *!ike. Iste )odine *+o!o( dovr8ava n"e)ov Opus minus, d"e+o ko"e predstav+"a rekapitu+a,i"u )+avni2 mis+i i! prvo) d"e+a- u svr2u o+ak8avan"a čitan"a papi. B istu "e svr2u sastavio i tre4e d"e+o- nas+ov+"eno Opus tertium, pos+ano kratko pri"e papine smrti- 1#5. )odine. $a nesre4u- a,onov pri"ete+"- papa K+ement I> umro "e prerano- 7e! mo)u4nosti provoen"a u d"e+o !amis+i i sav"eta do7iveni2 od Ro)era a,ona. Ro)er a,on "e nastavio pisati u ari!u Cmada "e e+io vratiti se u O(ordDda 7i konačno 1#35. )enera+ (ran"evačko) reda Ckasni"i papa $iko+a I>D Jeronim i! As,o+i"a utamničio *+o!o(a. 'i+o!o(ova "e doktrina osuena i od7ačena- 7udu4i da Psadri mno)e sumn"ive novotari"eQ. Godine 1#6#. a,on "e pu8ten i! !atvora- te "e pos+"edn"e dvi"e )odine ivota proveo u O(ordu- ostav8i aktivan u svo"im istraivan"ima sve do svo"e smrti. ivotno d"e+o Ro)era a,ona o7u2va4a oko 59 d"e+a- a navedena tri su meu n"ima na"vani"a. B Opus maiusu *+o!o( "e i!+oio svo"e prin,ipe eksperimenta+ne !nanosti. On dri kako posto"e dva osnovna načina st"e,an"a !nan"a- a to su unutarn"e i van"sko iskustvo. Ovo unutarn"e iskustvo predstav+"a neku vrst mistične i+umina,i"e. Sasto"i se od sedam stupn"eva- a to su du2ovno prosv"et+"en"e- vr+ina- du2ovno iskustvo7+aenost- du2ovna os"et+"ivost- mir o"i te stan"e us2ita. >an"sko iskustvo pak o7u2va4a eksperimentiran"e u! pomo4 instrumenata- kako 7i se čin"eni,e mo)+e prov"eriti. PSamo 7uda+a oda7ire ra!um nau8tr7 v"ere- i+i pak v"eru nau8tr7 ra!uma- "er "e o) davate+" i "edno) i dru)o).Q o+i2istor Ro)er a,on 7io "e ispred svo"e) vremena. Kao i A+7ert- drao "e da Zem+"a ima o7+ik ku)+e- te da se moe op+oviti. B n"e)ovom v"ero"atno na"!anim+"ivi"em d"e+u- %pistola de secretis operibus, ponudio "e svo"u vi!i"u ono)a- 8to 4e se !7iti u roku od s+i"ede4i2 sedam sto+"e4a. redvidio "e tako da 4e ve+ike 7rodove pokretati samo "edan čov"ek- i to P!natno ve4om 7r!inom ne)o da "e pun ves+ačaQ. Takoer "e predvidio da 4e se ko+a pokretati sama- 7e! !apre)e- te )i7ati se ne!amis+ivom 7r!inom- a takoer "e u svo"o" vi!i"i vidio P+ete4e stro"eveQ- odnosno avione. a8 kao i A+7ert >e+iki- tako "e i en)+eski *+o!o( Ro)er a,on pos+i"e smrti i!rastao u +e)endu- no 7a"kovite priče o !nanstveniku?čaro7n"aku ipak nisu ima+e upori8ta u stvarnosti- ve4 su odraava+e predod7e sredn"ev"ekovni2 +"udi u ve!i sa sve!na"e4im mudra,ima- poput ove dvo"i,e *+o!o(a i! 1. sto+"e4a.
69
)1< Fonaventurin itinerar 4uta 4rema Fo9u Iako "e u pret2odnom po)+av+"u spomenut kao ona" ko"i "e uk+onio Ro)era a,ona s m"esta predavača u O(ordu- onaventura "e takoer "edan od na"ve4i2 mistični2 *+o!o(a 1. sto+"e4a. Roen )odine 1##1. u 7+i!ini >iter7a u sredi8n"o" Ita+i"i- on "e takoer i prvi !nača"ni"i mistični *+o!o( s Apeninsko) po+uotoka. Kao di"ete 7io "e vr+o te8ko 7o+estan- a i!+i"ečen "e i spa8en od smrti posredstvom sv. 'ran"e Asi8ko)- uteme+"ite+"a reda (ran"eva,a. Ovo "e posve si)urno ima+o ut"e,a" !a onaventurino pristupan"e ovom redu- oko )odine 1#/9. Bvid"ev8i n"e)ov i!nimni ta+entstar"e8ine reda pos+a+i su )a na studi" na pari8ki univer!itet. Kako su sredinom četrdeseti2 )odina na n"emu predava+i i dru)a dvo"i,a *+o!o(aA+7ert ;a)nus i Ro)er a,on- si)urno "e da su se meuso7no po!nava+i. onaventurin učite+" 7io "e A+eksandar &a+eski- (ran"eva, i osnivač (ran"evačke 8ko+e- u to vri"eme ve4 u po!no" ivotno" do7i. onaventura "e postao n"e)ov student oko 1#/#. )odine- a 8est "e )odina kasni"e dip+omirao. Odma2 "e potom na istom univer!itetu nastavio predavati- sve do 1#0. )odine- kada se na univer!itetu stvorio animo!itet prema predavačima?redovni,ima. onaventura "e s nepuni2 )odina- u ve+"ači 1#03. )odine i!a7ran !a )enera+a (ran"evačko) reda. B to "e vri"eme ova dunost 7i+a skopčana s ve+ikom pote8ko4ama- !7o) unutarn"i2 (rak,i"a. Jedni su se na!iva+i Pspiritua+esQ- a dru)i Pre+aatiQ. rvi su !a)ovara+i apso+utno po8tivan"e pravi+a reda- dok su dru)i e+"e+i uni"eti neke inova,i"e. onaventura "e uspio nekako prona4i kompromis i!meu dvi"e strane- ko"i "e re!u+tirao aktom r2ovnim i+"em. Bpravo poput n"e)ovi2 ve+iki2 pret2odnikatako i ta+i"anski *+o!o( ra!+ae stupn"evito napredovan"e na putu ko"i vodi do susreta s o)om. %ov"ek- mikroko!mos- prema onaventuri- pomo4u 8est stupn"eva rastu4e) prosv"et+"en"a- metodično "e voen do mira kontemp+a,i"e. $a prvome stupn"u trans,endiramo sami se7e u du2upomo4u mo+itve. P$itko ne moe do4i do 7+aenstva ako ne trans,endira samo) se7e- ne t"e+esno- ve4 du2omQ- ve+i *+o!o(. @ru)i stupan" predstav+"a kontemp+a,i"u o)a u svim ivim 7i4ima- ko"e "e stvorio. Ova" svi"et- !van makroko!mos- prodire u na8u du8u- !vanu mikroko!mosputem vrati"u pet os"eta...Q $a tre4em stupn"u u na8em umu stvaramo vi!i"u o)a- u ko"o" s"a n"e)ov odra!. $a četvrtom- kontemp+iramo prvi prin,ip u na8o" du8i- a na petom savr8enosti o)a- 8to se odnose na "edinstvo 7iti. $a 8estom i pos+"edn"em stupn"u pomo4u medita,i"e uran"amo u savr8eno prosv"et+"en"e uma- pomo4u eksta!e. @ak+e- mistikom
70
smo preni"eti u s(eru nad?umsko) us2ita. Jednako kao i sv. 'ran"o na p+anini >erna- susre4emo se s o)om u i!+"evu +"u7avi i ekstatično) iskustva. B dru)om !nača"nom d"e+u (e reductione Artium ad 'heologiam ponovo se opisu"e odnos i!meu konačno) i 7eskonačno)- prirodno) i natprirodno)te re+a,i"e !nanosti i um"etnosti naspram teo+o)i"e. B ovom d"e+u onaventura nasto"i doka!ati- da teo+o)i"a kao nauk o o)u apsor7ira sva osta+a područ"a- isto kao 8to ra!na sv"et+a sva ima"u i!vor u "ednom o"em sv"et+u. @ak+e- *+o!o*"a sama po se7i ne e)!istira i!van teo+o)i"e- u onaventurinom vien"u. Godine 1#0. papa K+ement I> imenovao "e onaventuru nad7iskupom Forka- no u sk+adu s (ran"evačkom skromno84u- ovu "e počast od7io. Zanim+"ivo "e- da "e s+i"ede4i papa 7io i!a7ran po onaventurinu sav"etu. io "e to Teo7a+do >is,onti i! ia,en!e- ko"i "e postao papa Gr)ur X. onaventura "e ostao na če+u (ran"evačko) reda do svi7n"a 1#3/. )odine- a dva m"ese,a kasni"e "e umro. B dnevniku n"e)ova ta"nika Cko"i "e otkriven 1690. )odineD sto"i kako "e onaventura 7io otrovan. okopan "e u (ran"evačko" ,rkvi u Lonu- u 'ran,usko". Kada su onaventurini osta,i 7i+i preni"eti u novosa)raenu ,rkvu sv. 'ran"e- ustanovi+i su kako mu "e )+ava osta+a savr8eno očuvana- a "e!ik ,rven kao !a ivota. Ova" do)aa" "e ne samo potaknuo )raane Lona da )a i!a7eru !a !a8titnika- ve4 "e potaknuo u n"ima e+"u !a n"e)ovom kanoni!a,i"om. Sve,em "e ipak 7io pro)+a8en tek po+a sto+"e4a kasni"e- pona"vi8e !7o) ra!miri,a unutar (ran"evačko) reda- nakon onaventurine smrti.
)1> BDoctor $lluminatisC *amon (ull O 8pan"o+skom *+o!o(u Ramonu Lu++u %nciklopedia mistika ve+i da "e Ponaventurin učenik- "er u svom mističkom usponu s+i"edi Itinerarium du8e prema o)uQ. Ramon Lu++ ipak ni"e 7io učenik ta+i"ansko) *+o!o(a u dos+ovnom smis+u- 7udu4i da ni"e po2aao n"e)ova predavan"a u ari!u. Ova" "e *+o!o( roen oko 1#0. )odine- na 8pan"o+skom otoku ;a++or,a- u na"ve4em )radu a+ma Cdanas po!natom +"etova+i8tuD. Otok "e 7io tri sto+"e4a pod mus+imanskom v+a84u- da 7i tek neko+iko )odina pri"e Lu++ova roen"a- 1##6. )odine 7io os+o7oen. I Lu++ov "e ota,- u)+edni )raanin ar,e+one- sud"e+ovao u inva!i"i otoka- !a"edno s kata+onskom vo"skom Jakova I Ara)onsko). @ak+e- *+o!o( "e pot"e,ao i! 7o)ate o7ite+"i- 7+iske kra+"u Jakovu- a odrastao "e u "edno" atmos(eri mu+tiku+tura+nosti i re+i)i"sko) suivota tri"u ve+iki2 v"era- "udai!ma- kr84anstva i is+ama. B svo"im "e m+aim )odinama Lu++ do7io i!vrsnu nao7ra!7u- meutim ni"e na)in"ao re+i)io!nosti. ostao "e dvor"anin kra+"a Jakova I- ko"i mu "e nami"enio u+o)u tutora sinu Jakovu II- 7udu4em v+adaru ;a++or,e. Ramon Lu++ "e često putovao s m+adim prin,em Kata+oni"om- Ara)oni"omKasti+"om i 'ran,uskom. Godine 1#03. oenio se i uskoro do7io dvo"e d"e,e.
71
$astavio "e s putovan"ima i uivan"em u 2edonističkom ivotu sve do svo"e 9. )odine- kada "e poput I7n a+?Ara7i"a doivio i!nenadno o7ra4en"e. Jedne "e večeri tako Lu++ 7io !au!et sk+adan"em p"esme !a neku enu C7io "e naime tru7adurD- kada mu se nenadano uka!a+a po"ava raspeto)a Krista. $akon 8to se vi!i"a ponovi+a "o8 tri no4i !aredom- Lu++ se predao i +"u7av prema svi"etu !ami"enio +"u7av+"u !a o)a. Od+učio "e postati misionaromko"i 4e 8iriti svi"etom Pdo7ru vi"estQ- te da 4e se posvetiti pisan"u kn"i)ako"e 4e predstaviti +"udima otvorena uma teme+"ne istine i vri"ednosti kr84anske v"ere. Tri m"ese,a nakon vi!i"e- Lu++ se 7io pridruio pros+avi 7+a)dana sv. 'ran"e)d"e "e +oka+ni propov"ednik dir+"ivo pripovi"edao o svo"o" posvema8n"o" preda"i v"eri i odri,an"u od ,"e+okupne imovine. B Ramonu Lu++u rodi+a se čen"a !a redovničkim načinom ivota- i sm"esta "e donio od+uku. Svo"o" "e eni ostavio sumu nov,a dovo+"nu !a i!dravan"e- te se otputio u svi"et. roveo "e )odinu dana o7i+a!e4i ra!na sveti8ta- a kada se vratio ku4iposvetio se učen"u arapsko) i +atinsko). očeo se odi"evati u od"e4u od )ru7o) sukna- ko"a "e i!)+edom pods"e4a+a na odoru (ran"eva,a- a n"e)ovi su 7iv8i dru)ovi sta+i mis+iti- kako "e si8ao s uma. B naredni2 devet )odinako+iko "e studirao arapski- u"edno "e uronio u du2ovnost is+ama- pose7i,e su* tradi,i"u. Takoer "e proučavao ka7a+u- 8to sve 7a8 ni"e 7i+o po vo+"i +oka+nim ,rkvenim autoritetima. Kada se Ramon Lu++ konačno os"etio spremnim !a s+u7u o)u i čov"ečanstvu- imao "e ve4 /9 )odina- no teoretski "e 7io "ako do7ro priprav+"en !a misionarsku !ada4u- o7!irom na v+adan"e "e!i,ima i ra!nim re+i)i"skim tradi,i"ama. Za vri"eme n"e)ovi2 studi"a- s"ede4i u kontemp+a,i"i i mo+itvi u "edno" pe4ini na o7+in"o" p+anini Randa- i!nenada "e do7io inspira,i"u !a d"e+o Art abreuada d9 atrobar "eritat CBmi"e4e prona+aen"a istineD. Ova kn"i)a predstav+"a spo" a+?G2a!a+i"eve +o)ike- )eometri"sko) sim7o+i!ma- ka7a+e i trinitarne perspektive p+atoničko) kr84anstva. Lu++ "e u d"e+u ra!vio "ednu vrst a+)e7arske i ana+o)i"ske metode !a iska!ivan"e du2ovni2 i *+o!o(ski2 istina. $"u 4e u potpunosti ra!viti u kasni"em d"e+u Ars magna i+i Ars generalis ultima# Ramon Lu++ "e smatrao da 7oansko očitovan"e !apočin"e s devet di)niteta i+i atri7uta o)a- a ko"i od)ovara"u se*rotima ka7a+ističko) @rva ivota- te takoer 2adrama Cdi)nitetima 7oanski2 imenaD is+ama. Ovi 7o"i atri7uti prema Lu++u su do7rota- ve+iča"nostv"ečnost- mo4- mudrost- vo+"a- vr+ina- istina i s+ava.
72
@u2ovna rasprava &niga o ;uba"niku i Dolenom m"e8avina "e rea+ističke pripovi"esti i a+e)ori"e. B ovom mističnom d"e+u L"u7avnik predstav+"a odano) i posve4eno) kr84anina- a >o+"eni "est o). L"u7avnik se e+i uspeti visoko- uspin"e se umom i du8om- putem kontemp+a,i"e. Lu++ opisu"e s"edin"en"e pomo4u mistične s+ike o7+aka- ko"i "e postao svi"etao i s"a"anpoput m"ese,a i sun,a. Sv"et+o- točni"e sv"et+o v"ere- sredi8n"i "e po"am Lu++ove mistike. Jedna dru)a kn"i)a- nas+ov+"ena &niga s"etla )ovori o prosv"et+"en"u uma i poti,a"u !a ra!umi"evan"e inte+i)i7i+ni2 stvari- te otkrivan"a ta"ni 7i4a prirode. @oktrina sv"et+a istine !a Lu++a "e na"vani"apa "e ra!vidno !a8to "e pro!van P@o,tor I++uminatisQ. B svo"o" "e dru)o" po+ovi,i ivota Ramon Lu++ isto tako često putovao- kao u prvo". Tako "e u vi8e navrata od+a!io u Tunis- )d"e "e poku8avao o7ratiti Pnev"ernikeQ na kr84anstvo. ropovi"edao "e u"edin"avan"e tri monoteističke v"ere – "udai!ma- kr84anstva i is+ama- kako 7i se usp"e8no suprotstavi+i na"e!di ;on)o+a- ko"a "e predstav+"a+a rastu4u pri"etn"u !a +iski istok i Europu u 1. sto+"e4u. $o- !a ovu svo"u ide"u ni"e uspio prido7iti ni v+adare vode4i2 europski2 drava- ni papu. rema "edno" +e)endi- Ramon Lu++ "e !avr8io ivotni put tako da "e 7io kamenovan na svom pos+"edn"em putovan"u u Tunis- meutim- čini se da se ipak s to) putovan"a vratio i preminuo u svo"em rodnom m"estu- oko 11. ).
)1? 6orajns5a misti5a +c5;arta i #aulera Začudo- posve s+ično kao i $i,2iren- ra!mi8+"a i ;eister E,k2art- n"emački mistični *+o!o(. On naime uka!u"e na Pdu7inu du8eQ kao m"esta roen"a o)a u čov"eku – o)a ko"i inače i ni"e o). E,k2art- "edan od na"ve4i2 kr84anski2 mistika Zapada- roen "e oko 1#9. )odine u istočnon"emačko" pokra"ini T2Wrin)en- neda+eko )rada Got2a. Kao i dru)i sredn"ev"ekovni mistični *+o!o*- tako i E,k2art do+a!i i! p+emi4ke o7ite+"i- a+i takoer s+ično kao i "apanski mističar Eisai Co ko"em 4e 7iti ri"eči kasni"eD ve4 rano uočava raskorak i!meu aristokratski2 idea+a i prakse- pa se tako oko 1. )odine prik+"uču"e dominikanskom redu. Z7o) svo"i2 inte+ektua+ni2 sposo7nosti i!a7ran "e !a studi" na uči+i8tu u KY+nu- ko"e) "e 1#/5. )odine 7io uteme+"io A+7ert >e+iki. otom "e 7io pos+an na usavr8avan"e na pari8ki univer!itet. Kada se vratio- imenovan "e priorom u Er(urtu- a !atim i vikarom pokra"ine T2Wrin)en. Oko 199. )odine- ve4 u !re+o" do7i- E,k2art se vra4a u ari!- ova" puta u u+o!i predavača. >odi rasprave s (ran"ev,ima- redom s ko"im se ve4 uspostavio ve+ik riva+itet. $a univer!itetu su 7i+i tako impresionirani E,k2artovim !nan"em- da su mu dodi"e+i+i titu+u ma)ister C;eisterD. Od tada "e dak+e !nan kao ;eister E,k2art. Tri )odine kasni"e vratio se u $"emačku- )d"e "e i!a7ran !a provin,i"a+a Saske- dok "e 193. )odine i!a7ran !a vikara? )enera+a dominikansko) reda u o2emi"i C%e8ko"D. %etiri )odine kasni"e
73
ponovo se vra4a !a katedru pari8ko) univer!iteta- a od 11/. )odine podučava u Stras7our)u. Godine 113. posta"e priorom u 'rank(urtu- a onda se )odine 1#9. vra4a uči+i8tu u KY+nu- i tamo osta"e sve do svo"e smrti. Godine 1#6.- nakon E,k2artove smrti papa Ivan XXII donio "e 7u+u In agro dominico ko"om anatemi!ira d"e+o n"emačko) *+o!o(a. Ti"ekom sto+"e4aE,k2artova su d"e+a 7i+a praktički i!op4ena i! rkve- mada "e n"e)ova misao nastavi+a iv"eti kro! radove Tau+era- $iko+e Ku!ansko) i dru)i2 *+o!o(a. ;a+o "e E,k2artovi2 d"e+a dosp"e+o do nas. Radi se o četiri rasprave O plemenitom 0o"eku, O od"oenosti, &niga Co)anske utehe Cpisana po u!oru na SenekuD i (uho"na nau0a"ana# Sačuvano "e i oko 1#9 propovi"edi. 'i+o!o(ove propovi"edi predstav+"a"u ne samo na"ve4i dio n"e)ova opusave4 i na"iv+"i- te na"!anim+"ivi"i dio. Spisi na +atinskom ima"u preteno sko+astički karakter- !7o) n"i2ove nam"ene i 8tovan"a akademske tradi,i"e. ropovi"edi pak na n"emačkom- nami"en"ene su man"e o7ra!ovanom auditori"u i na "edan iva2an i "asan način i!raava"u misao autora- te n"e)ovo mistično iskustvo. B E,k2artovim propovi"edima moemo često nai4i na ,itate *+o!o(a kao 8to su Seneka i+i Avi,ena- 8to sv"edoči o 8irini n"e)ovi2 du2ovni2 vidika. $"e)ovi su )ovori vi8e uprav+"eni inte+ektu i ističu se du7inom n"e)ova mistično) nauka. Teme n"e)ovi2 propovi"edi o7u2va4a"u oansku 7it- odnos o)a i čov"eka- sposo7nost i d"e+ovan"e +"udske du8e- te povratak svi2 stvoreni2 stvari o)u. o)a "e E,k2art vidio u svim stvarima- pa su )a s2odno tomu n"e)ovi protivni,i optuiva+i !a pantei!am. $o- *+o!o( "e isto tako isti,ao kako o) ni)d"e ni"e tako potpun kao u du8i i ane+ima- odnosno u na"intimni"im i na"vi8im di"e+ovima du8e. E,k2art "e smatrao da du8a- uko+iko e+i prepo!nati o)a- mora 7iti i!van prostora i vremena. PKada čov"ek nadvisu"e vri"eme i 7oravi u v"ečnosti- on radi na "ednom te istom d"e+u s o)om.Q o u!oru na Avi,enu smatrao "e kako du8a ima dva +i,a "ednovi8e- ko"e uvi"ek kontemp+ira o)a- te dru)o- nie- ko"e )+eda prema do+"e i uprav+"a os"etima. E,k2arta su u n"e)ovo vri"eme napada+i pona"vi8e !7o) stavova o o)u kao ni8tavi+u- te o potre7i os+o7aan"a od o)a- 8to se i!van konteksta doista mo)+o doimati 2eretičkim mis+ima. %ini se da "e u po"edinim trenu,ima n"emački *+o!o( 7io 7+ii 2induističko" i+i 7udističko" tradi,i"ine)o+i svo"im kr84anskim pret2odni,ima. remda "e sto+"e4ima E,k2artovo d"e+o 7i+o !anemarivano- čini se da "e u potpunosti re2a7i+itiran 1650. )odine- kada "e papa Ivan avao II u "ednom svom )ovoru u po!itivnom smis+u spomenuo E,k2artovu misao o potre7i Pi!+aska i! se7eQ- da 7i u nama mo)ao 7iti o). ;ada tim činom i!)+eda kako se čov"ek odva"a od svo"i2 7+in"i2- rekao "e papa- upravo "e ovo ra!ina na ko"o" se n"ima moemo istinski pri7+iiti- to "est u o)u. E,k2artov "e učenik Jo2annes Tau+er- rodom i! Stras7our)a na ri"e,i Ra"ni "edan od na"ve4i2 sredn"ev"ekovni2 mistika i propov"ednika. On do+a!i i!
74
u)+edne- a+i i re+i)io!ne o7ite+"i- tako da "e i n"e)ova sestra posta+a redovni,om. Sam Tau+er "e otpri+ike s 10 )odina u8ao u dominikanski redte se 8ko+ovao na"pri"e u rodnom )radu- a potom u KY+nu. ;o)u4e "e da "e ve4 u Stras7our)u s+u8ao E,k2artove propovi"edi- a na uči+i8tu u KY+nu imao "e pak pri)odu po7+ie se upo!nati s učen"em ;eistera E,k2arta. Je +i studirao takoer i u ari!u- ne moe se pou!dano utvrditi- no v"ero"atni"e "e ipak- da se i! KY+na vratio u rodni )rad. Tau+er ni"e putovao nada+eko i na8iroko "edini i!u!etak "est n"e)ov put u ase+ 16. )odine- !7o) papina interdikta. $aime- papa Ivan XXII- nakon 8to "e ekskomuni,irao Ludvi)a I> avarsko)- !a7ranio "e 7o)os+u"e u svom područ"ima ko"a su mu iska!a+a +o"a+nost. $"emački "e ,ar ekskomuni,iran prvenstveno !7o) po+itički2 raspri- a+i i davan"a utoči8ta en)+eskom 2eretiku- (ran"ev,u Hi++iamu O,,amu. @ominikanski "e redovnik u ase+u 7io sredi8n"a +ičnost u kru)u dru8tva Pri"ate+"i o)aQ. Ovo "e dru8tvo ima+o odreeni mistični karakter- a ime su i!a7ra+i prema Ivanovom evane+"u CP>e4e +"u7avi nema od one- )d"e se po+ae du8a !a pri"ate+"e svo"eQD. Oko 1/3. Tau+er se vratio u Stras7our). B to se vri"eme po8ast ku)e 8iri+a Evropom- i u nekim m"estima pokosi+a po+ovi,u- a op4enito 7arem "ednu tre4inu stanovni8tva. Tau+er "e i sam postao rtvom s+i"ede4e epidemi"e ku)e- 11. )odine. Od neko+iko radova- ko"i su se pripisiva+i Jo2annesu Tau+eru- samo se !a !7irku n"e)ovi2 propovi"edi ustanovi+o sa si)urno84u da "e n"e)ova. Ove propovi"edi na n"emačkom ima"u !natnu +iterarnu i +in)vističku vri"ednost- a isto tako predstav+"a"u i!vor du7oko) spiritua+no) os"e4a"a. Za ra!+iku od učite+"a E,k2arta- Tau+er ni"e to+iko speku+ativan- ve4 "e u svom i!ra!u "asni"i- praktični"i i pri+a)oeni"i o7ičnim +"udima. B sredi8tu "e Tau+erova misti,i!ma doktrina Pvisio essentiae @eiQ- kontemp+a,i"a o"e naravi. Tau+er u svo"im propovi"edima ne spomin"e E,k2artovo ime- pona"vi8e !7o) osude pape Ivana XXII- no ipak se nit učite+"evi2 mis+i često prov+ači. Tau+er "e mno)o opre!ni"i u svom i!riča"u mistično) iskustva- u)+avnom stav+"a na)+asak na unutarn"i put- ko"i du8a mora pri"e4i u +"u7avi !a o)a. o Tau+eru- posto"i 8est načina na ko"i čov"ek moe s+i"editi Gospoda- tri u niim- a tri u vi8im mo4ima. B niim su skromnost- +"u7a!nost i strp+"ivostdok su u vi8im v"era- nada i +"u7av. Tau+er isto tako ističe siroma8tvo kao "edan od neop2odni2 preduv"eta PAko e+imo ste4i istinski oanski mir i 7iti potpuno s"edin"eni s o)om- sve 8to ni"e apso+utno potre7no- 7i+o t"e+esno i+i du2ovno- mora 7iti od7ačeno.Q Jedna od veoma vani2 stvari "est univer!a+na +"u7av. B ovome "e on na neki način pred8asnik novov"ekovne natura+ne mistike- te mistika u okviru eko+o8ko) pokreta. Tako Tau+er ve+i P;o" "e prirodni os"et !a"ednički sa ivotin"ama- i ivot !a"ednički s drve4em- i mo"e 7i4e- ko"e !nači i vi8e meni samom!a"edničko "e sa svim 7i4ima. $e7o "e vi8e ne)o sve 8to "e tamo- !ato "e i u!vi8eni"e. L"u7av "e u!vi8ena- "er "e univer!a+na.Q
75
)11A 6leton 3 obnovitelj 4latonizma na Za4adu rva po+ovi,a 10. sto+"e4a doni"e+a "e i!antu stan"e a)oni"e. $ekada8n"e ve+iko Istočno rimsko ,arstvo sad "e svedeno na tri ma+e enk+ave- ko"e čine pri"esto+ni,a ari)rad- t!v. Trape!untsko ,arstvo u ;a+o" A!i"i i ;ore"ski despotat na e+opone!u. Konačni pad i!anta od)aa+e su 7itke Turaka s ;on)o+ima na istoku. Kako 7i na neki način poku8ao spri"ečiti neminovni pad ,arstva- 7i!antski "e ,ar Ivan >III a+eo+o) od+učio potraiti pomo4 na Zapadu. io "e spreman čak i na i!miren"e Zapadne i Istočne ,rkve- te "e s tim ,i+"em prisustvovao dvama kon,i+ima- u 'errari i 'iren,i C1/5?6D. $o1//9. se vratio neo7av+"ena pos+a u i!ant. $eusp"e2 u traen"u vo"no) save!a kr84anski2 !ema+"a u ratu protiv Turaka- istovremeno "e pratio usp"e2 u prodoru 7i!antsko?)rčke ku+ture na Zapad. $aime- u ,arevo" se pratn"i na8ao ve4i 7ro" *+o!o(a- teo+o)a i !nanstvenika- ko"i su so7om doni"e+i u Ita+i"u mno8tvo rukopisa- kr84anski2a+i takoer i antički2 po)anski2. ;eu ovim poton"im na"ve4e su !animan"e i!a!va+a d"e+a +atona- ko"i "e 7io s+a7o po!nat na Zapadu. Od +atonovi2 "e d"e+a do tada 7io dostupan u)+avnom samo 'ime# Jedan od na"u)+edni"i2 učen"aka u pratn"i 7i!antsko)a ,ara 7io "e Geor)ios Gemistos- !van +eton. Roen "e u ari)radu oko 19. )odine. udu4i "e 7io i! prominentne o7ite+"i- omo)u4eno mu "e i!vrsno op4e i visoko o7ra!ovan"e. Godine 159. oti8ao "e na studi" u Adrianopo+- i tamo susreo misterio!no) idova imenom &e+iseus. Od n"e)a "e primio ut"e,a" !oroastri!ma- te mo)u4e i 2ermeti!ma. Sam "e odrani"e od+ično po!navao p+atoni!am- te "e 7io to+iko privren antičkom *+o!o(u- da "e do7io nadimak C+etonD ko"i s+ično !vuči. +eton "e na"ve4i dio ivota proveo u ;istri- na"ve4em )radu ;ore"sko) despotata. Ova" )rad se na+a!io u 7+i!ini nekada8n"e Sparte- na e+opone!u. Tamo "e 7i!antski *+o!o( ostvario du)u p+odnu kari"eru- kao učite+"- suda,- *+o!o( i pisa,- da 7i konačno postao na","en"eni"i učen"ak u despotatu. +eton "e imao o7iča" pods"etiti ,ara o tome- kako Pn"i2ov "e!ik i ku+tura sv"edoče o tome da su Gr,iQ. Bpo!oravao )a "e da !a8titi e+opone! i or)ani!ira o7ram7eni sustav. $a)+a8avao "e da se s to)a m"esta počeo 8iriti 2e+eni!am po svi"etu i da 7i )rčku ku+turu tre7a+o početi 8iriti i!nova. io "e kritički raspo+oen prema k+eru i monasima- !a ko"e "e )ovorio da ničime ne doprinose dru8tvu- ve4 samo )+eda"u kako da se o7o)ate. Kada "e prisustvovao kon,i+u u 'iren,i- +eton "e ve4 7io u po!no" ivotno" do7i Cimao "e oko 59 )odinaD. ;eutim- n"e)ov "e du2 7io "o8 uvi"ek posto"an- tako da "e 7io praktički na"!nača"ni"a ku+turna +ičnost u 7ro"no" sviti 7i!antsko) ,ara. Ipak- n"e)ov "e na"ve4i doprinos- ti"ekom odravan"a kon,i+a- dao !apravo u svo"e s+o7odno vri"eme. $aime- kako "e 7io sv"etovni !nanstvenik- ve4inu vremena ni"e 7i+a potre7na n"e)ova na!očnost na samom kon,i+u. Sto)a "e on improvi!irao "ednu privremenu 8ko+u Ci+i teča"D !a one 'irentin,e- ko"i su se e+"e+i podučiti p+atoni!mu. +eton "e tada praktički PuveoQ +atona u !apadni svi"et- i u"edno po+"u+"ao
76
do tada čvrsto prev+adava"u4i aristote+i!am. Jedan od +etonovi2 s+u8ate+"a 7io "e osimo de ;edi,i- rodonače+nik *rentinske dinasti"e- ko"a "e sto+"e4ima v+ada+a 'iren,om i Tos,anom. >r+o 7r!o se u osimu rodi+a ide"a o osnivan"u p+atoničke akademi"e- ide"a ko"a "e dva deset+"e4a nakon !avr8etka kon,i+a 7i+a provedena u d"e+o. $o- ve4 odma2 po !avr8etku kon,i+a +etonovi su s+u8ate+"i sta+i prenositi n"e)ove ide"e na nove učenike. Jo8 !a vri"eme 7oravka u 'iren,i +eton "e napisao d"e+o (e diferentiis, opis ra!+ika u +atonovom i Aristote+ovom poiman"u o)a. B ovom d"e+u on prim"eri,e 7rani +atonov stav da "e o) kao vr2ovni v+adar u"edno i stvorite+" ,"e+okupno) univer!uma- dru)i +atonov stav o du8ama stvorenim u vremenu- kao nune pos+"edi,e kau!a+no) stvaran"a- te kriti!ira Aristote+ovo mi8+"en"e o o)u kao neposrednom pokretaču !7ivan"a u s(erama- 8to 7i )a po +etonovu mi8+"en"u svrsta+o na istu ravan s entitetima ko"i o n"emu ovise. +eton "e inače često na)+a8avao kako "e nauk +atona vi8e u su)+as"u s kr84anskom doktrinom- ne)o ona" Aristote+a. Za vri"eme svo"e) du)o) ivotno) vi"eka- +eton "e napisao pri+ičan 7ro" d"e+a- i! ra!ni2 područ"a. Ipak- u svo"em kasnom ra!do7+"u- re+ativno "e na"vi8e vremena proveo u sastav+"an"u o7imno) d"e+a- u ko"em o7"a8n"ava svo" e!oterični nauk. @"e+o "e otkriveno tek nakon *+o!o(ove smrti Cumro "e 1/0#.- )odinu dana pri"e pada ari)radaD i svo"im "e sadra"em 8okira+o mno)e. +eton- ko"e se !a ivota (orma+no i!"a8n"avao kao kr84anin- ,i"e+o "e vri"eme !apravo ta"io svo"a prava uv"eren"a. Tek "e otkri4em &nige zakona posta+o "asno da "e +eton 7io ne samo uv"ereni po)anin- ve4 "e pori,ao i kr84anstvo i is+am- kao iskriv+"en"a re+i)io!ne istine. On "e naprotiv !astupao "ednu univer!a+nu re+i)i"u- uteme+"enu na po)anskim kori"enima i neop+atoni!mu. Svo"im "e predavan"ima u 'iren,i nasto"ao posi"ati s"eme "edne takve 7udu4e re+i)i"e- ko"a 7i se onda ima+a pro8iriti svi"etom- te supstituirati kr84anstvo i is+am. Istina- u ovo" svo"o" nam"eri ni"e uspio- a+i "e n"e)ov ut"e,a" na misao 10. i 1. sto+"e4a to+iki- da se moe s+o7odno na!vati o,em renesansne mis+i.
)111 BUčeno neznanjeC "i5ole Kuzans5o9a Ime $iko+e Ku!ansko) 7i+o "e do sada u neko+iko navrata spomin"ano- u pri"a8n"im po)+av+"ima. Ova" nastav+"ač mis+i sudo?@ioni!i"a i E,k2arta roen "e 1/91. )odine u !apadnon"emačkom m"estu ues- neda+eko Triera. $iko+a do+a!i i! imu4ne o7ite+"i 7rodov+asnika. osto"i +e)enda o tome- da )a "e ota, "ednom pri+ikom- +"utit !7o) sinove kn"i8ke naravi i nesposo7nosti uprav+"an"a 7rodom- udario ves+om i 7a,io preko pa+u7e. $avodno "e nakon ovo) do)aa"a oti8ao na 8ko+ovan"e u @eventer- u $i!o!emsko". rvi pou!dani podatak i! $iko+ino) ivotopisa "est da "e 1/1. )odine upisao univer!itet u &eide+7er)u. ;eutim- ve4 se )odinu dana
77
kasni"e prese+io na univer!itet u adovi- ko"i "e rani"e po2aao i A+7ert >e+iki. i kardina+a. $iko+a "e Ku!anski od samo) početka dao snanu podr8ku u"edin"en"u dva"u ,rkava. Takoer se !a+a)ao !a re(ormu ,rkveno) ka+endara- 8to 4e re!u+tirati d"e+om- (e reparatione calendari# Kasni"ekada se kon,i+ prese+io u 'iren,u- papa mu "e pov"erio vanu misi"u u ari)radu- sa !adatkom dovoen"a 7i!antsko) i!as+anstva u Ita+i"u. Ova" "e !adatak vi8e no usp"e8no i!vr8io- !ato 8to su na kon,i+ u 'iren,i do8+i ne samo patri"ar2 i nad7iskupi- ve4 i sam ,ar Ivan >III a+eo+o). B ari)radu "e do8+o do susreta dvo"i,e ve+iki2 *+o!o(a- $iko+e Ku!ansko) i Gemistosa +etona. B 7i!antsko" se pri"esto+ni,i Ku!anski sna7dio ve4om ko+ičinom antički2 )rčki2 spisa- meu osta+im ponio "e i d"e+o 'heologia !latonica rok+a. $a kon,i+u $iko+a se tako !du8no 7orio !a "edinstvo Istočne i Zapadne ,rkve- da )a "e papa Eu)en I> pota"no pro)+asio kardina+om. S+i"ede4i papa "e ovo "avno potvrdio- i od 1//5. $iko+a "e i s+u7eno postao kardina+om. Ju7i+arne 1/09. )odine $iko+a "e imenovan papinim +e)atom !a $"emačku i $i!o!emsku. utovao "e vr+o mno)o- re(ormirao mona8ke redovepreds"edavao kon,i+ima. Kad "e n"e)ov du)o)odi8n"i pri"ate+" Ennea Si+vio i,,o+omini postao papa- $iko+a "e po!van u Rim. Kao )enera+ni vikar!am"en"ivao 7i papu u s+uča"u n"e)ova od+aska i! )rada- i ovu "e dunost vr+o usp"e8no o7av+"ao. Kad "e os"etio da mu se pri7+iava kra"- )odine 1//.- s v+astitim "e imetkom osnovao 7o+ni,u u rodnom uesu- !a sm"e8ta" stari2 i nemo4ni2 oso7a. S istim arom ko"im "e o7na8ao ,rkvene dunosti- isto "e tako pisao *+o!o(ske radove- proete misti,i!mom. $"e)ovi se spisi mo)u podi"e+iti u četiri kate)ori"e pravni- *+o!o(ski- teo+o8ki i !nanstveni.
78
točnost- ko"u nikada ne moemo dosti4i- ve4 "o" se samo moemo vi8e i+i man"e pri7+iiti. @ru)a kn"i)a predstav+"a o7"a8n"en"e i de*niran"e univer!uma- 8to "e takoer "edan od teme+"ni2 kon,epata mis+i $iko+e Ku!ansko). On smatra kako se u svako" po"edino" stvari Ca na"savr8eni"e u +"udimaD odraava univer!um- makroko!mos. Identitet univer!uma on vidi u n"e)ovo" ra!+ičitosti- kao 8to "e n"e)ovo "edinstvo u p+ura+itetu. Ima "ednu vrst vi!i"e8to "e suvremenim r"ečnikom na!ivamo 2o+o)ramski univer!um 7udu4i "e o) u svim stvarima posredstvom univer!uma- i! ovo)a proi!+a!i da su sve stvari u svima i 7i+o ko"a u svako". Tre4a kn"i)a )ovori o Kristu i rkvi. $iko+a Ku!anski ve+i kako sva 7i4a svo"e "edinstvo ostvaru"u u naravima Krista- i u takvom "edinstvu i sama rkva postie na"vi8e "edinstvo. ;oemo !ak+"učiti kako "e misao vodi+"a n"emačko) *+o!o(a u ovome d"e+u 7i+a – "edinstvo- a po8to "e kn"i)a nasta+a u ti"eku kon,i+a na ko"em su se dvi"e ,rkve tre7a+e ponovno u"ediniti v"ero"atno "e upravo ovo "edinstvo 7i+o pona"vi8e na umu $iko+i Ku!anskom.
)11) 'irentins5a !5ademija Kao 8to "e ve4 rani"e rečeno- osimo de ;edi,i "e odma2 po !avr8etku kon,i+a u 'iren,i pristupio provoen"u u d"e+o svo"e p+emenite !amis+i osnivan"a p+atoničke akademi"e. $akon +etonova povratka u i!ant krenuo "e u potra)u !a predavačima i tekstovima. $"e)ovi se p+anovi nisu 7a8 7r!o ostvariva+i- !7o) ni!a o7"ektivni2 oko+nosti. $akon 1/0. )odine i pada i!anta- mno)i su učen"a,i i k+eri,i i!7"e)+i u Ita+i"u i so7om doni"e+i mno8tvo dra)o,"eni2 rukopisa. raktički ova" "e do)aa" Cpad i!antsko) imperi"aD tako pridonio pro,vatu ta+i"anske i op4enito !apadne europske ku+ture. B meuvremenu "e sa!rio i stekao i!vrsno o7ra!ovan"e m+adi4 ko"emu "e de ;edi,i ve4 poodavno 7io nami"enio u+o)u vodite+"a 7udu4e akademi"e. io "e to sin oso7no) +i"ečnika o7ite+"i ;edi,i- ;arsi+io 'i,ino. Ta+i"anski mistični *+o!o( ;arsi+io 'i,ino roen "e 1/. )odine u m"estu 'i)+ine- "uno od 'iren,e. @o+a!i i! o7ite+"i istaknuto) +i"ečnika. o prese+"en"u o7ite+"i u 'iren,u- ota, do+a!i na dvor ;edi,i"evi2. B vri"eme odravan"a kon,i+a ;arsi+i"u "e 7i+o sve)a 8est )odina. Kako "e "o8 kao
79
d"ečak poka!ivao ve+iku e+"u !a !nan"em- a istovremeno iska!ivao skromnost i +"u7a!nost- ostavio "e do7ar do"am na osima de ;edi,i"a. Tako "e ;arsi+i"u omo)u4io sredstva !a !avr8etak ,i"e+o) 8ko+ovan"auk+"uču"u4i i studi" )rčko). osimo mu "e naime- nam"eravao dati komp+et )rčki2 spisa Cpreteno p+atonički2D na prevoen"e. Osim p+atonski2 di"a+o)a- m+adi "e *+o!o( preveo i 2ermetičke spise !a na)radu "e 1/#. )odine do7io vi+u u m"estu are))i- neda+eko 'iren!e. B ovo" "e vi+i 'i,ino tada uteme+"io svo"u Akademi"u- !asnovanu na p+atoničkim prin,ipima. Ipak- ova ustanova ni"e ima+a striktno akademski karakter- 7udu4i da su kro! n"u prode*+ira+a mno)a imena ta+i"anske i europske ku+ture- a meu n"ima i ar2itekti- s+ikari- i p"esni,i. B ovome "e dru8tvu 'i,ino 7io vi8e neka vrst ne(orma+no) vodite+"a- ko"i "e svo"e učenike i )ostu"u4e !nanstvenike i um"etnike upo!navao s pro)ramima studi"a. Godine 1/3. ;arsi+io "e pristupio rkvi i postao kanonikom *rentinske ,rkve san Loren!o. Svo"u *+o!o*"u ni"e smatrao preprekom !a o7av+"an"e ,rkvene dunosti- !ato "er "e smatrao da su u p+atoničko" tradi,i"i stvarni kori"eni- a i teme+"i kr84anstva. ;ada "e od d"etin"stva 7io kr2ka !drav+"a- vr+o "e ener)ično svo"e *+o!o(ske ide"e pretakao u d"e+a- pa "e tako 1/6. )odine nasta+a kn"i)a komentara +atona- nas+ov+"ena 'heologia !latonica# Kao i dru)i kr84anski p+atonistitako "e i 'i,ino koristio Au)ustina kao mode+ !a ek+ektični spo" +atona i Krista. @rao "e kako se Pp+atonski nauk odnosi prema 7oanskom !akonu ;o"si"a i Krista kao ;"ese, prema Sun,uQ. Bniver!um "e !a ;arsi+i"a "edna ve+ičanstvena 2armonična 2i"erar2i"a- ko"a se sasto"i od pet pose7ni2 supstan,i. G+edano odo!)or na do+"e- svaka "e od n"i2 vi8e spe,i"a+i!irana i Pupo"edinačenaQ od pret2odne. $a vr2u sto"i o) i aneo- a na dnu ti"e+o i kva+iteta. Ono 8to i2 pove!u"e "est du8a u sredini. Ova Ptre4a esen,i"aQkako "e na!iva 'i,ino- "est ve!a i!meu stvari v"ečni2 i pro+a!ni2- i po svom prirodnom instinktu uspin"e se do vi8i2 s(era- te potom opet si+a!i do nii2. ut ko"im 7i čov"ek tre7ao i4i "est pre!ir prema pro+a!nim stvarima- te istovremeno e+"a !a onim v"ečitim- odnosno !a !a"edni8tvom s o)om. 'i,inovo dru)o vano d"e+o Cnasta+o 1/56. )odineD "est (e triplici "ita CTri kn"i)e o ivotuD. rve dvi"e kn"i)e ovo)a d"e+a su medi,inske rasprave i u)+avnom )ovore o tome- kako iv"eti du)o i !dravo. Tre4a "e kn"i)a s *+o!o(sko)a )+edi8ta na"!nača"ni"a- a nas+ov+"ena "e (e "ita coelitus comparanda CO st"e,an"u ivota s ne7aD. B n"o" 'i,ino rasprav+"a o temama ve!anim !a teori"u i praksu astro+o8ke ma)i"e. udu4i da "e ri"eč ma)i"a sama !a se7e dvo!načna- *+o!o( os"e4a potre7u da istakne o ko"o" "e vrsti ma)i"e ovd"e ri"eč. 'i,ino ve+i da "e ovo ista vrst ma)i"e ko"u su prakti,ira+i ma)i- ko"i su se do8+i pok+oniti novoroenom Kristu. Ako "e tako- !a8to 7i ma) 7io ne8to stra8no i od7o"no- pita se 'i,ino- doda"u4i da "e ma) u 7i7+i"skom !načen"u "ednostavno mudra, i sve4enik. Svo"e "e pak 7av+"en"e astro+o)i"om opravdao u pismu *rentinskom 7iskupu s+i"ede4im ri"ečima P@ok su !ema+"ske stvari 7ri)a dru)i2- dot+e su ne7eske stvari upravo ono čime se sve4eni,i 7ave- pa tako dok pos+ovi +"udi mo)u 7iti voeni v+a84u dru)i2 +"udi- dot+e stvari ve!ane !a Svevi8n"e)a tre7a"u upu4ivati na >+adara ne7aQ.
80
Sva "e priroda meupove!ana a*nitetima- ve+i 'i,ino- 8to se na"i!ra!iti"e odraava u astro+o8kim koresponden,i"ama. Bpravo "e uspostav+"an"e koresponden,i"e i!meu individua+ne i Sv"etske du8e !adatak ma)aUis,"e+ite+"a. Ovo se ostvaru"e pomo4u ta+ismana- ko"i se pona8a poput pri"amnika- Pupi"an"emQ du2a 8to emanira i! @u8e svi"eta. o 'i,inu @u8a svi"eta posredstvom intermedi"arni2 entiteta takoer kreira o7+ike *!ički2 stvari- kao odra!e ide"a. Kratka rasprava (e amore CO +"u7aviD ima takoer mistični !nača"- a ,rpi inspira,i"u i! +atonove .ozbe# 'i,ino ra!vi"a p+atonski nauk o +"u7avitumače4i +"u7av kao sredstvo do+aen"a k o)u putem +"epote. L"u7av "est ivotni prin,ip ko"i i!7av+"a univer!um i! stan"a prvo7itno) kaosa. To "e takoer sna)a ko"a pove!u"e i u"edin"u"e ko!mos- te 2armonično spa"a sve n"e)ove ra!ine. L"u7av tei k tome da dokine svo"e nie (orme u korist vi8i2- univer!a+ni2 i!riča"a. B ovome smis+u čov"ek predstav+"a s+iku o)a. ;arsi+io 'i,ino- napos+i"etku- po!nat "e i kao *+o!o( ko"i "e i!na8ao po"am p+atonske +"u7avi- a pod n"ime ra!umi"eva pri"ate+"stvo kao +"udski i!riča" 7oanske +"u7avi. Giovanni i,o de++a ;irando+a 7io "e !a,i"e+o na"ta+entirani"i meu 7ro"nim 'i,inovim učeni,ima na *rentinsko" akademi"i. Za ra!+iku od um"erenosti svo"e) učite+"a- i,a "e od+ikova+a "edna ,rta preu!etnosti- ko"a se ponekad )raniči+a s nera!7orito84u. Ipak- ni"e dočekao da 7ude na če+u Akademi"e "er "e umro m+ad- ve4 u #. )odini ivota. Roen "e )odine 1/. u ;irando+i- )radi4u stotin"ak ki+ometara s"everno od 'iren,e. ;ada pot"eče i! 7o)ate o7ite+"i- odrekao se nas+"edstva u korist dvo"i,e 7ra4e- te u 1/. )odini oti8ao u o+o)nu- na studi" kanonsko) prava- kako 7i se pripremio !a kari"eru u kri+u rkve. ;eutim- nakon neko) vremena počeo )a "e od7i"ati isuvi8e ra,iona+istički karakter ovo)a studi"a- pa "e pre8ao na studiran"e *+o!o*"e i teo+o)i"e. roveo "e s+i"ede4i2 sedam )odina studira"u4i na neko+iko univer!iteta- u Ita+i"i i 'ran,usko". Bspio "e sav+adati čak pet "e!ika pored +atinsko) i )rčko)- "o8 i 2e7re"ski- arame"ski i arapski. Znan"e "e!ika omo)u4ava+o mu "e i!učavan"e 8iroko) spektra +iterature na ra!nim "e!i,ima i! ra!ni2 područ"a ko"a su )a !anima+a !oroastri!ma2e7re"ske ka7a+e- Or(e"a i ita)ore- is+amske *+o!o*"e. >e4 pri"e svo"e dvadesete )odine u 'iren,i "e dovr8io d"e+o /eptaplus, mističko?a+e)ori"sko tumačen"e 7i7+i"ske krea,i"e. reu!ima"u4i Ori)enov nauk o tri k+"uča interpreta,i"e Ciblie Cdos+ovno- a+e)oričko i oku+tnoD i,o pi8e ova" rad u o7+iku sedmerostruko) ra!umi"evan"a evo+u,i"e i rirode- od e+ementarni2 ,arstava do ne7eski2 sv"etova. S+i"ede4e d"e+o (e ente et uno CO 7itku i "ednomD o7"a8n"ava n"e)ov stav da se p+atonički i Aristote+ov sustav mo)u usu)+asiti- te navodi m"esta u Aristote+ovo" 6eta$zici, ko"a ovo potvru"u. i,o ističe četiri od+ike- ko"e krase kako o)a- tako i sva 7i4a ko"a "e stvorio – 7i4evitost- istinitost- do7rota- "ednost. i,ov na"ve4i i na"sm"e+i"i pot2vat tre7a+a "e 7iti rasprava o devet stotina *+o!o(ski2 pitan"a C
81
theologicae# Kao uvod u ovu raspravu )odine 1/5. napisao "e Oratio de hominis dignitate CGovor o dosto"anstvu čov"ekaD. B ovome d"e+unapisanomu o7+iku )ovora- sredi8n"a "e misao stav+"an"e čov"eka u sredi8tepotom usk+aivan"e ra!norodni2 *+o!o*"a- te !nanosti i re+i)i"e- kao i ra!otkrivan"e ta"ne mudrosti ko"a "e u 7iti svi2 re+i)io!no?*+o!o(ski2 sistema. B Oratiu "e i,o takoer uveo nov po"am i kon,ept s+o7ode i!7ora.
Ova" )ovor *+o!o( ni"e nikada "avno odrao- a+i isto tako ni )+avnu raspravu "ero"atno i n"emu pripada !as+u)a 8to "e i,o 7io po8teen optu7e- te os+o7oen od krivn"e. udu4i da mu Rim vi8e ni"e predstav+"ao prik+adni am7i"ent !a d"e+ovan"e- i,o de++a ;irando+a se vratio u 'iren,u- no pret2odno "e i!v"esno vri"eme 7oravio u 'ran,usko". os+"edn"e "e )odine i,o proveo u 'iren,i- pi8u4i i 8ire4i svo"a učen"a. Ona su predstav+"a+a "edan od teme+"a na ko"em "e počiva+a renesansna *+o!o(ska misao. red kra" ivota nam"eravao se odre4i titu+e i 7o)atstvate postati +uta"u4im redovnikom i propov"ednikom. Godine 1/6. 7io "e os+o7oen od svake krivn"e- od strane novo) pape A+eksadra >I. Svo"u nam"eru da otpočne +uta+ački ivot ni"e uspio provesti u d"e+o- "er "e i!nenada umro- nakon napada"a )ro!ni,e- 1/6/. )odine. Sumn"a- da "e 7io otrovan- nikada ni"e 7i+a u potpunosti od7ačena. II.
82
)11- "jemač5a mistična flozofja 12 stolje=a $"emački 2umanist Jo2annes Reu,2+in roen "e 1/00. u )radu (or!2eimusu "uno" pokra"ini aden?HWrtem7er). B rodnom "e m"estu stekao osnovnu nao7ra!7u- a potom i!učio +atinski- pri tamo8en"em dominikanskom samostanu. $akon to)a se upisao na univer!itet u 'rei7ur)u- )d"e "e "o8 studirao *+o!o*"u- )ramatiku i retoriku. o svr8etku studi"a 1/33. )odine predavao "e )rčki i +atinski. $o- u7r!o "e donio od+uku o dodatnom studi"u prava- ko"e "e !avr8io 1/51. )odine. S+i"ede4e )odine putu"e u Ita+i"u- i u 'iren,i- na tamo8n"o" Akademi"i upo!na"e i,a de++a ;irando+u- ko"i na Reu,2+ina ostav+"a du7ok do"am. Tu se sre4e i s nekima od vode4i2 ta+i"anski2 *+o+o)a. Godine 1/5/. promoviran "e u doktora prava. $eko "e vri"eme radio kao sav"etnik )ro(a E7er2arda von HWrtem7er)a- a potom kao predavač na univer!itetu u &eide+7er)u. Godine 1/69. ponovo putu"e u Ita+i"u. $a svom dru)om putovan"u "o8 se vi8e !ainteresirao !a i!učavan"e ka7a+e- a+i i 2e7re"sko) "e!ika. Reu,2+in 4e kasni"e postati prvim kr84anskim autorom "edne 2e7re"ske )ramatike. @"e+o 4e i!a4i 109. )odine- pod nas+ovom (e rudimentis hebricis# $o- u meuvremenu "e o7"avio- )odine 1/6/.- svo"e prvo mistično d"e+o s područ"a kr84anske ka7a+e- (e "erbo miri$co# Ova "e kn"i)a 7i+a pisana u (ormi Cuo7iča"eno" u to do7aD p+atoničko) di"a+o)a. Ra!)ovor se vodi i!meu tri +ika- epikure",a Sidoni"a- idova aru2a i kr84anina apniona. Svaki od n"i2 i!+ae svo"e )+edi8te- a pos+"edn"i apnion- a+ter?e)o Reu,2+inov- !ak+"uču"e kako su sva 7oanske imena u"edin"ena pod imenom Isusa Krista. Svo"e "e učen"e o kr84ansko" ka7a+i produ7io u radu i! 1013. )odine- pod nas+ovom (e arte cabalistica# Ovo mno)o am7i,io!ni"e d"e+o opisiva+o se kao prva is,rpna rasprava o ka7a+i od strane "edno) ne?idova i na!iva+a Pi7+i"om kr84anski2 ka7a+istaQ. B n"emu ve+i kako se ime ;esi"e ne sasto"i od tri s+ova CI- &- SD- ve4 od pet C- 2- s- N- 2D- tako da "e ispravna samo ova (orma penta)ramatona- sim7o+ički predstav+"a"u4i !akon mi+osra. Ovo "e takoer vri"eme raspre Reu,2+ina s kY+nskim dominikan,ima- na či"em "e če+u pokr8teni idov (e[erkorn. $"emački se *+o!o( naimeprotivio uni8ten"u 2e7re"ski2 kn"i)a- u prvom redu 'almuda, a 8to su dominikan,i sustavno provodi+i. I opet "e 7io Jura" @ra)i8i4 ta"- ko"i "e stao u o7ranu "edno) 2umanističko) *+o!o(a. O7rana Reu,2+ina u d"e+u (efensio praestantissimi "iri Iohannes =euchlin CO7rana vrsno) mua Jo2annesa Reu,2+inaD isti,a+a "e potre7u pri!navan"a prava idovima na pos"edovan"u sveti2 kn"i)a- kao i!ra!a v"ersko) identiteta. I @ra)i8i4 i Reu,2+in 7i+i su ve4 pri kra"u ivotni2 putova u to do7a. Jo2annes 4e Reu,2+in pos+"edn"e )odine ivota provesti kao predavač na univer!itetima u In)o+stadtu i TW7in)enu- @ra)i8i4- ko"i "e u Ita+i"u do8ao kao i!7"e)+i,a i! Sre7reni,e i ostvario s"a"nu kari"eru- umro "e u m"estu ar+etta- 10#9. )odine.
83
Reu,2+inov suvremenik i sunarodn"ak- mistični *+o!o( Jo2ann Tritemius roen "e 1/#. )odine u se+u Tritten2eimu na ri"e,i ;ise+- u !apadno" pokra"ini R2ein+and?(a+!. Imao "e te8ko d"etin"stvo- i do 10. )odine ni"e imao mo)u4nosti o7ra!ovan"a- 7udu4i da mu to n"e)ov oču2 ni"e dopu8tao. Tada "e- !a vr+o kratko vri"eme sv+adao v"e8tinu čitan"a i pisan"a- kao i osnove +atinsko). Kako "e i da+"e trpio !+ostav+"an"e u rodno" ku4i- od+učio "e po7"e4i- i nakon naporna puta nekako se domo)ao HWr!7ur)a. Ovd"e "e poučavao !nani 2umanist- Jako7 Himp2e+in)- i am7i,io!nom "e m+adi4u 7i+o omo)u4eno 8ko+ovan"e. Godine 1/5#. dovr8io "e studi"- i od+učio "e pos"etiti rodno m"esto. Kako "e 7i+a sredina !ime- na putu se na8ao i!+oen sn"eno" me4avi- pa "e potraio utoči8te u o7+in"em 7enediktinskom samostanu u Spon2eimu. Ond"e mu se dopa+a atmos(era- te "e pri2vativ8i redovnički !av"et ostao. ;ada "e 7io na"m+ai č+an redovničke !a"edni,e- uskoro "e- u svo"o" ##. )odini- 7io i!a7ran !a opata. $"e)ov "e i!7or 7io pravi 7+a)os+ov !a ma+o m"esto poput Spon2eima. Tritemius "e sa m+ada+ačkim arom pristupio or)ani!iran"u ivota u dotad !apu8tenom samostanu. ;no)o "e vremena m+adi opat posvetio ureen"u i o7novi samostanai!)radio "e kn"ini,u u ko"u "e 7i+o prikup+"eno vi8e od dvi"e tisu4e tekstova. Ova "e "edinstvena kn"ini,a učini+a Spon2eim nada+eko po!natim m"estomoso7ito u !nanstvenim i *+o!o(skim kru)ovima. ;eu n"e)ovim 7ro"nim pri"ate+"ima i 8tovate+"ima 7i+i su- i!meu osta+i2 i Jo2annes Reu,2+in- te rimsko?n"emački ,ar ;aksimi+i"an I. $o- 8to "e vri"eme vi8e odmi,a+o- tako "e st"e,ao i sve vi8e oponenata- pa "e tako 109. )odine- nakon # )odine na če+u samostana 7io prisi+"en odstupiti. ar ;aksimi+i"an 2tio )a "e dovesti na dvor i dati mu m"esto 2istorio)ra(a ,arske ku4e- no Tritemius "e teio !a mirnim i ti2im ivotom- u povučenosti. Tako "e !a svo"e novo utoči8te oda7rao samostan sv. Jakova u HWr!7ur)u. Ovd"e "e !atekao samo tri redovnika- pa "e opet imao pri)odu ra!viti s+ičnu 8irinu aktivnosti kao u Spon2eimu. Ovd"e "e Tritemius proveo pos+"edn"i2 desetak )odina ivotanapisav8i ve4i 7ro" d"e+a. ;eu optu7ama ko"e su )a sna8+e dok "e 7io u Spon2eimu- 7i+a "e i ona !a 8urovan"e s demonima- tako da "e 7io prisi+"en u svo"u o7ranu napisati kn"i)u C1095. )odineD Antipatus male$ciorum, (anatično d"e+o upereno protiv čaro7n"a8tva. Tritemius predstav+"a od+ičan prim"er renesansno) spo"a kr84anstva- 2ermetičke *+o!o*"e- ma)i"e- astro+o)i"e- a+kemi"e i ka7a+e. $"e)ov ma)i"ski sistem !asniva se na nače+ima simpati"e i 2armoni"e meu tri svi"eta – materi"a+no)- ne7esko) i aneosko). Onima ko"i su popri"eko )+eda+i na 7av+"en"e ma)i"om od)ovorio "e s+ično kao i 'i,ino PRi"eč ma)i"a "e per!i"ski po"am !a ono 8to se na +atinskom na!iva mudro84u- pa su s2odno tomu ma)ičari !vani mudra,ima- 7a8 kao oni 8to su- prema evane+"ima putova+i s istoka da 7i oda+i 8tovan"e novoroenom sinu o"em.Q G+avna Tritemiusova mistična d"e+a uk+"uču"u Steganographiu, napisanu oko 1/66. )odine- te (e septum secundeis, rad i! 1095. )odine. Tema Steganographie "e u prvom redu s+an"e ta"ni2 poruka od strane ane+a-
84
mada se dotiče i dru)i2 stvari. Tritemius u d"e+u postav+"a 2i"erar2i"u du2ova i ane+a ko"i uprav+"a"u područ"ima Zem+"e- kao i odreenim danima i satima. @ru)a kn"i)a- (e septum secundeis "est povi"est svi"eta uteme+"ena na astro+o)i"i. B d"e+u Tritemius navodi da ovim na8im svi"etom!apovi"eu rvo) uma Co)aD uprav+"a"u t!v. Sekundarne inte+i)en,i"e- ko"i2 ima sedam. @u2ovi- ko"i p+anetima v+ada"u- !apravo su arkane+i- preu!eti i! 2e7re"ske astro+o)i"e. Tako "e Saturnov v+adar arkaneo Ori*e+- >enerin Anae+- Jupiterov Za2ari"e+- ;erkurov Ra(ae+- ;arsov Samue+- ;"esečev Ga7ri"e+ te Sunčev ;i2ae+. Svaki od n"i2 v+ada od početka svi"etasm"en"u"u4i se nakon ra!do7+"a od 0/ )odine i četiri m"ese,a- po navedenom redos+i"edu. Kao 8to se do)odi+o s A+7ertom >e+ikim i+i Ro)erom a,onom- tako su i Tritemiusu vremenom poče+i pripisivati čuda +e)ende ko"e su se ve!iva+e u! n"e)ovo ime u7r!o su se stopi+e s e+ementima +e)ende o 'austu. S+ične su se priče i +e)ende stvori+e i oko Tritemiusova učenika i nas+"ednika A)rippe von $ettes2eima. Ova" "e mistični *+o!o( roen 1/5. )odine u 7+i!ini KY+na. ot"eče i! osiroma8ene p+emi4ke o7ite+"i von $ettes2eim- a ime A)rippa "e preu!eo od rimsko) vo"skovoe i uteme+"ite+"a )rada KY+na Co+onia A)rippinaD. %esto "e koristio samo +atini!irani dio svo"e) du)ačko) imena- orne+ius A)rippa- a u m+adosti "e postao po!nat po tome 8to "e od7i"ao )ovoriti 7i+o ko"i dru)i "e!ik i!u!ev +atinsko). Tu "e upisao 1/66. )odine univer!itet- te dip+omirao na n"emu tri )odine kasni"e. Kao vr+o m+ad stupio "e u vo"nu s+u7u Cu vo"s,i ,ara ;aksimi+i"ana ID- a potom- oko 1093. )odine upisao pari8ki univer!itet. $ekako u to vri"eme- upo!nao "e i svo"e) učite+"a i u!ora Tritemiusa. Za ra!+iku od n"e)a- 7io "e vr+o nemirna du2a i i!u!etno "e mno)o putovaočesto mi"en"a"u4i m"esto 7oravka. B ari!u "e A)rippa uteme+"io "edno od prvi2 ta"ni2 dru8tava- či"i su č+anovi 7i+i studenti !ainteresirani !a 7av+"en"e a+kemi"om i ma)i"om. Ti"ekom 1095. )odine A)rippa "e putovao 'ran,uskom- III. A)rippa "e u En)+esko" stanovao u ku4i 'i,inova učenika Jo2na o+eta- u to vri"eme predavača na O(ordu. $o- ovd"e ni"e du)o ostao- "er se 1011. )odine vra4a u KY+n- )d"e posta"e predavač na univer!itetu.
85
Godine 101#. A)rippa od+a!i u Ita+i"u- )d"e "e predavač na univer!itetu u avi"i. Ovd"e osta"e s+i"ede4e tri )odine kao časnik i dip+omat u ;i+anskom vo"vodstvu. Godine 1013. !akratko posta"e dvorskim +i"ečnikom savo"sko) vo"vode Kar+a- a ve4 idu4e )odine put )a vodi u ;et!- )d"e radi kao )radski odv"etnik. $a ovom "e po+oa"u vr+o usp"e8an- pa se !am"era mno)ima. Tako "e prim"eri,e "ednu enu os+o7odio od optu7i da "e v"e8ti,a- čime se !am"erio tamo8n"im inkvi!itorima. Godine 10#/. do8ao "e u Lon- )d"e "e postao dvorskim +i"ečnikom kra+"i,e ma"ke- Louise od Savo"e. Ond"e "e napisao i svo"e d"e+o- komentar Lu++ovo) Ars Cre"is# $akon napu8tan"a 'ran,uske- A)rippa od+a!i u AntNerpen- )d"e "e !a2va+"u"u4i nak+onosti ;aksimi+i"anove k4erke ;ar)arete Austri"ske do7io po+oa" 2istorio)ra(a i sav"etnika ar2iva novo) ,ara Kar+a >. Godine 10#6. u )radu "e !av+ada+a ku)a- meutim A)rippa tada ni"e napustio )rad- ve4 "e ostao i pomo)ao 7o+esne- !a2va+"u"u4i svom !nan"u i! medi,ine. Li"ečni,i ko"i su 7i+i napusti+i )rad- po povratku su )a optui+i !a nadri+i"ečni8tvo- u stra2u da 4e i!)u7iti svo"e imu4ne pa,i"ente. S+i"ede4e )odine A)rippa i!da"e d"e+o (e incertitudine et "anitate scientiarum, u ko"em se kritički osvr4e na ma)i"u i ka7a+u. Očito "e kako "e ovo d"e+o nasta+o pod pritiskomda 7i se na neki način os+o7odio od optu7i na svo" račun. Ovo d"e+o pods"e4a prema tome na radove rani"i2 mistični2 *+o!o(a- nasta+e i! s+ični2 ra!+o)a- ;i2ae+a se+a- i,a de++a ;irando+e Cprotiv astro+o)i"eD i A)rippina učite+"a Tritemiusa. $o- 7e! o7!ira na A)rippino o)raivan"e od !+oupora7e ma)i"e- kada se naredne )odine po"avi+o prvo i!dan"e (e occulta philosophia, nai8+o "e na snano protiv+"en"e redovnika – dominikana,a- !nanstvenika- pa i samo) ,ara. A)rippa se ponovo se+i- na"prvo u rue++es- a potom u onn. B $"emačko" "e A)rippa pro)on"en od strane dominikanski2 inkvi!itora- pa "e po7"e)ao u 'ran,usku- unatoč +o8im odnosima s 'ran"om I- či"u "e ma"ku rani"e +i"ečio. A)rippa "e po do+asku u 'ran,usku sm"esta dospio u !atvorno u7r!o "e pu8ten- !a2va+"u"u4i interven,i"i ut"e,a"ni2 pri"ate+"a. Zaputio se u Lon- )d"e meutim ni"e nikada sti)ao. ivotni "e put !avr8io u Greno7+eu- )d"e "e umro u siroma8tvu. $a"ve4e A)rippino ivotno dosti)nu4e svakako "e opseno d"e+o (e occulta philosophia# Ono predstav+"a "ednu vrst en,ik+opedi"sko) pre)+eda i sve7u2vatno) tumačen"a dotada8n"e mistične *+o!o*"e. Ova" se rad teme+"i na osnovnim ide"ama renesansne *+o!o*"e- t". da "e čov"ek mini"aturna kopi"a o)a- odnosno univer!uma. Sve 8to posto"i ima du8u kao dio sveko+ike @u8e svi"eta. Ovo se odraava u ma)i"skim svo"stvima travameta+a- minera+a- ivotin"a i dru)i2 očitovan"a prirode. @"e+o (e occulta philosophia sasto"i se i! tri kn"i)e. rva se odnosi na prirodnu ma)i"udru)a na ne7esku- a tre4a na o7rednu ma)i"u. B kn"i!i o prirodno" ma)i"i A)rippa )ovori o četiri e+ementa- @u8i svi"eta- p+anetama i astro+o8kim ut"e,a"ima- ma)ičnom ve!ivan"u- proro8tvu- o7+ikovan"u čov"eka- te mističnom s"edin"avan"u čov"ekova uma s umom !vi"e!da. @ru)a kn"i)a se 7avi temama u ve!i ne7eske ma)i"e 7ro"evi- )eometri"ske *)ure i ti"e+a- )+a!7ena 2armoni"a- ne7eska ti"e+a i astro+o8ka divina,i"a.
86
A)rippa u ovo" kn"i!i ponovo na)+a8ava !nača" astro+o)i"e- 7udu4i da sve vrste divina,i"e ima"u kori"en u n"o". Tre4a kn"i)a- o o7redno" ma)i"iuk+"uču"e 7oanska imena- inte+i)en,i"e i du2ove- n"i2ove redove- te pečate du2ova. B ovo" kn"i!i A)rippa navodi karakteristike oso7e – aspiranta na du2ovni ra!vitak. Apstinen,i"a- po n"emu snai i 8titi protiv poroka i !+i2 du2ova- te proči84ava čov"ekov um i pripomae s"edin"avan"u s o)om. Oso7e ko"e tee čistom du2u mora"u i!7"e)avati meso- te prakti,irati post. Krepost i čisto4a du2a posve4eno)a o)u čine na8 um v"ečnim 2ramom o"im. >ana "e i samo4a- sto)a 8to os+o7oena od ovo!ema+"ski2 pos+ova i 7ri)a čini um pripravnim !a priman"e darova ne7eski2 7oanstava. B usponu prema "edinstvu uma sa svim stvarima- moramo se os+o7oditi individua+no) os"e4a"a mno)ostrukosti i nado4i na nadumnu ra!inu- i!vor sveko+iko) do7ra i istine. Kada "e A)rippi 7i+o sedam )odina C1/6. )odineD- u m"estu Einsiede+n u i++a,2 u Koru8ko". Oko 1096. )odine "e m+adi &o2en2eim upisao studi" medi,ine u ase+umeutim četiri )odine kasni"e studi" prekida i otpočin"e s +utan"ima- s+ično kao i suvremenik mu A)rippa. Tada u!ima pseudonim ara,e+sus- prema +i"ečniku antičko) Rima e+susu- dodav8i pre*ks –para Cpreko- i!nadD- da 7i istaknuo- kako )a nadvisu"e. Studi" "e ipak dovr8io u ta+i"anskom )radu 'errara- 1010. )odine- do7iv8i doktorsku titu+u. Ovd"e se ara,e+sus 7o+"e upo!nao s p+atonskom *+o!o*"om- ko"a )a "e "o8 odrani"e priv+ači+a. S+i"ede4e )odine od+a!i u Spon2eim- )d"e )a opat Tritemius podučava a+kemi"i i ma)i"i. Ova" "e susret 7io veoma prosv"et+"u"u4i !a m+ado) +i"ečnika- "er "e od Tritemiusa naučio o prirodi du2ovni2 7i4a- i o unutarn"em !načen"u !nakova prirode- te o odnosu i!meu makro i mikroko!mosa. S+i"ede4i2 "e osam )odina ara,e+sus prokrstario Evropom u!du i popri"eko. $a"pri"e "e otputovao na !apad- pos"etiv8i univer!itet ;ontpe++ier- a !atim Sevi++u- ari! i Sor7onnu- En)+esku- $i!o!emsku i @ansku- )d"e "e reor)ani!irao (arma,i"u i postavio standarde u proi!vodn"i +i"ekova. ut )a potom vodi u
87
konačno do >i++a,2a- 10#/. )odine. re8av8i ova" nev"ero"atni put du) tisu4e ki+ometara- ara,e+sus "e neprestano istraivao i proučavao. Sada "e 7io spreman i !a podučavan"e. $akon kra4e) perioda u ko"em "e o7av+"ao +i"ečničku praksu u Sa+!7ur)upo!van "e u ase+- kako 7i i!+i"ečio po!nato) tiskara Jo2annesa 'ro7enapri"ate+"a Erasmusa i n"emački2 2umanista. Godine 10#. )radsko )a vi"e4e ase+a imenu"e pro(esorom prirodos+ov+"a- medi,ine i kirur)i"e- te )radskim +i"ečnikom. $"e)ove inovativne medi,inske teori"e i stro)a kontro+a +i"ekova ko"i su se sprav+"a+i u apotekama navuk+i su 7i"es odreeni2 kru)ova +"udi. $"e)ovi 7eskompromisni postup,i- poput "avno) spa+"ivan"a s+u7eno) ud7enika medi,ine- Avi,enino) &anona, ova" su 7i"es samo snai+i. Kada su se n"e)ovi protivni,i u svom sp+etkaren"u u"edini+i protiv n"e)a- pod pritiskom "e morao napustiti )rad. ut )a )odine 10#6. vodi u $Wrn7er)- )d"e nastav+"a svo"u +i"ečničku praksu. Ovd"e "e i!+i"ečio neko+iko navodno nei!+"ečivi2 7o+esnika. $a"v"ero"atni"e se radi+o o si*+isu- 7o+esti ko"u su pomor,i doni"e+i po povratku i! !apadne Indi"e. $o- u ovom se )radu ara,e+sus ni"e du)o !adrao- kao vi8e ni u "ednom dru)om- u pos+"edn"i2 dvadesetak )odina ivota. Luta"u4i od "edno) m"esta do dru)o)- u)+avnom na područ"u $"emačke- Austri"e i
)11. 6aracelsus 3 najve=i liječni5 renesanse ;ada ni"e imao ni "edno d"e+o o7u"ma poput A)rippine (e occulta philosophia, ara,e+sus "e ti"ekom ivota sastavio 09 radova i! praktične i *+o!o(ske medi,ine- a+kemi"e- prirodos+ov+"a- *+o!o*"e i dru)i2 područ"a. Za ra!+iku od svo"e) suvremenika- ko"i "e pisao na +atinskom- ara,e+sus "e radi"e pisao na n"emačkom- osi)urava"u4i se7i tako 8iru pu7+iku- t". i onu i!van akademski2 i teo+o8ki2 kru)ova. ara,e+susova Pp2i+osop2ia sa)aQ o7u2va4a ra!no+ika područ"a- kao magica Cma)i"a i sna)a vo+"eD astrologia Castro+o)i"a i du2ovni ut"e,a"iD signatum Cnauk o si)naturama i !nan"u o unutarn"o" 7iti kro! van"ske !nakoveD nigromantia Co čaro7n"a8tvu i prika!amaD necromantia Cdivina,i"a pomo4u umr+i2D medicina adepta C*+o!o*"a adepata i mudrost a+kemi"e i kontemp+a,i"eD mathematica adepta Cmatematika adepata i !nanost o oku+tnim odnosima- )eometri"iko!mo)ra*"i- m"erama- teinama i 7ro"evimaD. B svo"em d"e+u !hilosophia occulta ara,e+sus ve+i !a ma)i"u da "e !nanost o natprirodnim stvarima- ko"a o7u2va4a sve 8to i!miče +"udskom s2va4an"u. On ra!+iku"e ma)i"u kao s+oenu v"e8tinu ko"a uk+"uču"e
88
mudrost- !a ra!+iku od čaro7n"a8tva- ko"e uk+"uču"e nano8en"e !+a dru)im +"udima. >"erovao "e kako astro+o8ka ma)i"a moe pomo4i čov"eku kod o!drav+"en"a- pa "e tako u d"e+u Archidoxa magiae posvetio neko+iko od"e+"aka astro+o8kim ta+ismanima !a +i"ečen"e 7o+esti. $o- kao i ve4ina dru)i2 renesansni2 *+o!o(a ara,e+sus od7a,u"e apso+utni astro+o8ki determini!am- te tvrdi kako *+o!o( mora uprav+"ati !vi"e!dama- a ne o7rnuto. Samo su +"udima na niem stupn"u pod prisi+om n"i2ova d"e+ovan"a. ara,e+sus "e 7io po7oan- mada pone8to neortodoksni kr84anin. o"a nam se d"e+a otkriva"u kro! mudrost- )ovorio "e- i o)a na"vi8e vese+i ako postanemo s+ični n"emu. B d"e+u (e fundamento sapientiae ve+i kako sva mudrost pripada o)u- tako da poku8ava"u4i s2vatiti se7e moemo do4i do 7oanske istine- ko"a "e dana +"udima. ara,e+susova medi,inska *+o!o*"a uka!u"e na nov pristup čov"eku i !nanosti. $"e)ovo se umi"e4e +i"ečen"a !asniva+o na četiri stu7a natura+no" *+o!o*"i i+i !nan"u o prirodi- astro+o)i"i- a+kemi"i te +i"ečničko" eti,i. $"e)ova "e *+o!o*"a +"u7av prema mudrosti- u teme+"nom p+atonskom !načen"u ove ri"eči. Istinski *+o!o( morao 7i prona4i $e7o u se7i samom- smatrao "e- tako da stvari u nama i one i!van nas čine "edno "edinstveno 7i4e- ra!+ikovano samo u po"avnim (ormama. ravi +i"ečnik ne vidi samo simptome- ve4 prepo!na"e i prin,ipe u po!adini po"avni2 o7+ika. udu4i da čov"ek sadri u se7i ,"e+okupni makroko!mos- nuno "e po!navati od)ovara"u4i odnos u po"edinim di"e+ovima +"udsko) ti"e+a- te na osnovu po!navan"a ovi2 re+a,i"a spraviti prik+adni +i"ek. otre7no "e po"miti $e7o i sveko+iku krea,i"u- u svo" n"i2ovo" ,"e+ovitosti- !ato "er sveukupna stvorena priroda od)ovara "edno" istini. 'i+o!o*"a odravan"a !drav+"a sasto"i se u iv+"en"u u sk+adu s ,"e+inom- u "edinstvu i sinte!i. ara,e+susova "ednostavna de*ni,i"a a+kemi"e "est da "e to pro,es proči84avan"a pomo4u vatre. Bmi"e4e a+kemi"e sasto"i se u odva"an"u 7eskorisno) od korisno) i dovoen"e do stan"a na"ve4e savr8enosti. riroda ne donosi ni8ta 8to 7i 7i+o savr8eno samo po se7i. %ov"ekov "e !adatak da dovr8i pro,es- ko"i "e priroda !apoče+a. ;oramo u se7i sa)ori"eti sve nie e+emente- tako da ostanu samo oni istinski +i"epi i 7oanski. Samo ona" čov"ek- ko"i "e proveo ova" a+kemi"ski pro,es u se7i moe postati "edno sa svo"im stvorite+"em- Gospodom.
)110 Komuni5acija s anJelima ,o;na Deeja En)+eska ti"ekom sredn"e) vi"eka ni"e da+a mno)o prominentni2 mistični2 *+o!o(a- tako da "e tr7a+o pro4i tri sto+"e4a od Ro)era a,ona- da 7i se konačno 10#3. )odine rodio Jo2n @ee. @"e+okru) interesa ovo) po+i2istora o7u2va4ao "e 8iroko područ"e 2ermetičke i ka7a+ističke *+o!o*"ematematike- astro+o)i"e- )eo)ra*"e i navi)a,i"e. >r+o "e rano stekao reputa,i"u vrsno) matematičara i astronoma- te vode4e) stručn"aka u navi)a,i"i. B pos+"edn"o" tre4ini ivota Cod otpri+ike 1059. )odineD )otovo se
89
u potpunosti 7io posvetio kr84ansko" aneosko" ma)i"i i 2ermetičko" *+o!o*"i. Jo2n @ee pot"eče i! o7ite+"i ve+8ko) podri"et+a. Roen "e u ToNer Hardsu- u okru)u Londona- kao di"ete dvorsko) s+u7enika. $akon osnovno) o7ra!ovan"a !avr8io "e St. Jo2n:s o++e)e u am7rid)eu 10/5. )odine- no u meuvremenu "e takoer predavao )rčki na novoosnovanom Trinit o++e)eu- te studirao navi)a,i"u u $i!o!emsko". $akon dip+omiran"a putovao "e Evropom- usavr8ava"u4i se na studi"u u e+)i"i- dok "e u ari!u predavao matematiku. Godine 100#. u En)+esko" susre4e ta+i"ansko) +i"ečnika i po+i2istora Giro+ama ardana Cstručn"a,i !a automo7i+e !na"u )a i kao i!umite+"a t!v. kardanske osovineD- ko"i "e na Otok do8ao na po!iv 8kotsko) nad7iskupa &ami+tona- kako 7i )a i!+i"ečio. ardano "e tada 7io na vr2un,u s+ave- te "e i!vr8io ve+ik ut"e,a" na m+ado) @ee"a. ored !a"edničko) interesa !a matematiku- o7o"i,a su takoer di"e+i+i interes !a s(eru mistično). ardano "e @ee"u prenio svo"a iskustva i! vidovitosti i dru)i2 o7+ika i!vanos"eti+no) !apaan"a- 8to "e en)+esko) mističara o2ra7ri+o i potaknu+o !a n"e)ova 7udu4a nasto"an"a na ovom područ"u. @o 1000. @ee "e u s+u7i )ro(a od em7rokea i vo"vode od $ort2um7er+anda- u meuvremenu od7iv8i m"esto do,enta na univer!itetu u O(ordu. ro(esura na en)+eskim sveuči+i8tima ni"e )a priv+ači+a- !7o) davan"a prednosti retori,i i )ramati,i- nau8tr7 *+o!o*"e i !nanosti. Bm"esto pro(esure- @ee "e i!a7rao po!iv astro+o)a i počeo i!raivati 2oroskopetakoer i !a kra+"evsku o7ite+". Godine 1000. na8ao se !akratko u !atvorupod sumn"o" da "e s E+i!a7etom- k4erkom &enrika >III- sp+etkario protiv kra+"i,e ;ari"e Stuart. $avodno "e u ;ari"inom 2oroskopu vidio da n"ena v+adavina ne4e 7iti du)o)a vi"eka- 8to se i o7istini+o- "er "e tri )odine kasni"e E+i!a7eta I !apoče+a svo"u du)o)odi8n"u v+adavinu. udu4i da ;ari"u ni"e uspio uv"eriti u nunost osnivan"a "edne na,iona+ne 7i7+iotekesam "e prionuo na posao- te skupiv8i o)roman 7ro" kn"i)a stvorio v+astitu kn"ini,u- na iman"u u m"estu ;ort+ake. @ee "e- 7a8 poput Tritemiusa skupio na tisu4e nas+ova- pa "e tako n"e)ova kn"ini,a posta+a na"ve4om u En)+esko". Kada "e E+i!a7eta preu!e+a pri"esto+"e 1005. )odine- @ee "e postao n"en sav"etnik- po pitan"ima !nanosti i astro+o)i"e. Takoer "e 7io sav"etnik u ve!i en)+eski2 pomorski2 ekspedi,i"a u da+eke prekomorske !em+"e. On "e pruao pomo4 u navi)a,i"i- a+i i svo"evrsnu ideo+o8ku potporu 7ritansko" ekspan!i"i. Bpravo "e on prvi upotri"e7io po"am Pritanski imperi"Q pored navi)a,i"e- o ko"o" 4e napisati i kn"i)u- @ee "e takoer 7io ekspert !a karto)ra*"u. @ok "e studirao u e+)i"i- druio se s Gerardusom ;er,atoromna"ve4im karto)ra(om i )eo)ra(om to)a do7a. @ee "e pos"edovao ve+iku !7irku pomorski2 karata- te navi)a,i"ski2 instrumenata. S vremena na vri"eme @ee "e putovao Evropom. B Amsterdamu "e 10. )odine nai8ao na Tritemiusovu kn"i)u Steganographia, e!oterični rad o ta"nom pismu i komunika,i"i s ane+ima. Inspiriran ovim radom s+i"ede4e "e )odine napisao d"e+o 6onas hierogliphica, ka7a+ističku interpreta,i"u s+ikovno) pisma- ko"e) "e sam smis+io- e+e4i i!ra!iti mistično "edinstvo
90
,"e+okupne krea,i"e. Ova 4e kn"i)a isto tako imati up+iv na pos+"edn"u (a!u @ee"eva ivota- u ko"o" se )otovo u potpunosti posvetio i!učavan"u e!oterične *+o!o*"e. ;atematika "e uvi"ek !au!ima+a vano m"esto u @eeovu ukupnom d"e+u- a i ovu "e !nanost @ee s2va4ao na "edan mistični način- 8to 4e ve4 u s+i"ede4em ra,iona+ističkom 13. sto+"e4u 7iti pot,i"en"eno i !anemareno. Jedan @ee"ev praktični doprinos matematičko" !nanosti 7it 4e n"e)ov pred)ovor en)+eskom i!dan"u Euk+ida. @"e+o 4e 7iti nami"en"eno promoviran"u i!učavan"a i prim"ene matematike oso7ama 7e! univer!itetske nao7ra!7e- i kao takvo "e nai8+o na do7ar pri"am kod rastu4e) s+o"a nove te2ničke inte+i)en,i"e. ored svo"e strasti prema karto)ra*"i i pomorstvu- n"e)ov interes !a mistična područ"a ni"e nikada "en"avao. $o- kako "e vri"eme odmi,a+on"e)ovo se ari8te !animan"a pomi,a+o s promatran"a !vi"e!da na tumačen"e do)aa"a na osnovu promatran"a krista+a. Smatrao "e kako promatran"e krista+a moe proi!vesti stan"e transa- u ko"em se moe sa)+edati svi"et du2ovni2 entiteta- a+i i o7risi 7udu4i2 do)aa"a. @ee"evi prvi poku8a"i nisu 7i+i !adovo+"ava"u4i- no 105#. )odine upo!nao "e m+adi4a imenom EdNard Ke++e- ko"i )a "e impresionirao svo"im i!vanos"eti+nim sposo7nostima. Jo2n @ee "e n"i2ovu !a"edničku komunika,i"u s ane+ima pomno 7i+"eio- no !a ivota "e ni"e o7"av+"ivao. $aprotiv- ove "e rukopise 7ri+"ivo skriodi"e+om u ta"nom pretin,u "edne 8krin"e- a di"e+om !akopao na svom iman"u. Ovi 4e rukopisi 7iti o7"av+"eni vi8e od po+a sto+"e4a nakon @ee"eve smrti. Rukopise ko"i su 7i+i !akopani o7"avit 4e učen"ak ;eri, asau7onpod nas+ovom A 'rue and *aithful =elation of Hhat !assed for 6an@ Years CetFeen (r# John (ee and Some Spirits# Rukopise i! 8krin"e o7"avio "e E+ias As2mo+e- kao *i"e Cooks of 6@stical %xercises of (r# John (ee# Ove dvi"e kn"i)e deta+"no opisu"u sustav komunika,i"e s ane+ima @ee"a i Ke++eati"ekom 105#. i 105. )odine. Tako sa!na"emo da su u svo"im seansama ima+i vi!i"e ane+a i arkane+a- poput ;i2ae+a- Brie+a i Ra(ae+a. Oni su im ra!otkriva+i sadra"e ra!ni2 sveti2 kn"i)a- i!meu osta+i2 i i!)u7+"ene misterio!ne Eno2ove kn"i)e- te poduči+i i2 aneoskom a+(a7etu- na ko"em oni meuso7no komuni,ira"u. Takoer su im preni"e+i vi!i"e 7udu4i2 do)aa"a- poput e)!eku,i"e kra+"i,e ;ari"e Stuart i rata sa 8pan"o+skom armadom. ri"e svake seanse @ee "e mo+io !a 7oansku pomo4- u st"e,an"u istinsko) !nan"a i ra!umi"evan"a 7oanski2 !akona- tako da nema sumn"e u to- da "e n"e)ovo d"e+ovan"e 7i+o isk+"učivo s po!i,i"a 7i"e+e- 7oanske ma)i"e. $akon rada na re(ormiran"u "u+i"ansko) ka+endara- @ee "e s Ke++eem otputovao u Evropu. B 'ran,usko" "e @ee upo!nao po+"sko) p+emi4a Ada+7erta Laski"a. S+i"ede4e su )odine !a"edno otputova+i u ra)- )d"e "e Laski upo!nao @ee"a s Rudo+(om II. $"emački "e ,ar 7io nak+on"en 2ermeti!mu i ma)i"i- pa "e ovo druen"e protek+o u o7ostranom !adovo+"stvu. Tom se pri)odom @ee upo!nao s T,2om ra,2eomRudo+(ovim oso7nim astro+o)om. Godine 1050. @ee "e 7oravio u KrakoNukao )ost po+"sko) kra+"a- da 7i se s+i"ede4e )odine ponovo vratio na Rudo+(ov dvor. Ovd"e "e @ee imao pri)odu upo!nati se s o)romnom
91
,arovom !7irkom e!oteri"ski2 d"e+a. $o- uskoro su se @ee i Ke++e na8+i na udaru Inkvi!i,i"e- pa su 7i+i prisi+"eni napustiti ,arov dvor. Btoči8te su prona8+i kod če8ko) p+emi4a Rosen7er)a- u či"em 4e !amku provesti naredne dvi"e )odine. Godine 1055. do8+o "e do suko7a i!meu en)+eske i 8pan"o+ske ratne Vote7a8 kao 8to se !7i+o neko+iko )odina rani"e u @ee"evo" vi!i"i.
)112 6etri=eva ljubavna flozofja ;eu na"!nača"ni"e mistične *+o!o(e 1. sto+"e4a svakako va+"a u7ro"iti i 'rane etri4a Cu europsko" "e *+o!o*"i takoer po!nat i kao 'ran,es,o atri!iD. Ova" renesansni *+o!o( roen "e 10#6. )odine na resu. Ota, mu "e 7io u)+edni suda,- a ma"ka 7+iska roaka ;ati"e >+ači4a I+irika- po!nato) kao '+a,ius. Ovo) *+o!o(a pod"ednako smatra"u svo"im i &rvati i Ta+i"ani. ;ada "e n"e)ovo podri"et+o nepri"eporno 2rvatsko- ipak osta"e čin"eni,a da "e dvi"e tre4ine ivota proveo u Ita+i"i- a da "e d"e+a- pored +atinsko)- pisao ta+i"anskim "e!ikom. Ta+i"anskim *+o!o(om na!iva )a i Giordano runo- u svom d"e+u O uzroku, principu i Jednom# ;oda 7i 7i+o na"ispravni"e na!ivati )a 2rvatsko?ta+i"anskim *+o!o(om- tim vi8e 8to mistična *+o!o*"a ne po!na"e 7ari"ere na,iona+ne ni v"erske pripadnosti. Teme+"no "e o7ra!ovan"e etri4 stekao na svom rodnom resu. otom "e oti8ao u tr)ovačku 8ko+u u >ene,i"i- )d"e "e takoer studirao )ramatiku. $eko "e vri"eme proveo u In)o+stadtu- )d"e "e kao '+a,i"usov 8ti4enik i!učavao )rčki. Ostao "e ond"e sve dok ,ar Kar+o > ni"e poveo rat protiv protestanata. Godine 10/3. "e upisao medi,inu- na univer!itetu u adovino uskoro se pre7a,io na studi" *+o!o*"e i matematike. Studirao "e k+asičnu *+o!o*"u i kn"ievnost- oso7ito +atona i Aristote+a. Ovd"e se etri4 susre4ekao i uosta+om dru)i renesansni *+o!o* pri"e n"e)a- s drevnom sinkretičkom mis+i mističnom ka+de"skom- arapskom i 2e7re"skom
92
tradi,i"om- te 2ermetičkim spisima- kao i neop+atonskom *+o!o*"om. ;eu neop+atonskim mis+io,ima- n"e)ovim neposrednim pred8asni,ima- oso7ito "e proučavao ;arsi+i"a 'i,ina i i,a de++a ;irando+u. $akon očeve smrti 1001. )odine etri4 "e dosta putovao- u)+avnom s"evernom Ita+i"om- !adrava"u4i se u nekim m"estima kra4e- a u nekim du+"e vri"eme. avio se u to vri"eme u)+avnom proda"om kn"i)a- a+i i pamuka- te i!dava8tvom. B >ene,i"i "e tada prona8ao pokrovite+"a- )ro(a ontarini?Ze[oa- te ovd"e o7"av+"u"e svo"e prvo d"e+o ;a citt felice CSretan )radD. Ovo etri4evo m+ada+ačko d"e+o u7ra"a se u t!v. utopi"sku kn"ievnost. $asta+o "e po u!oru na +atonovu (r)a"u, i renesansno d"e+o T2omasa ;orea 8topia, po ko"em "e ova kn"ievna vrsta i do7i+a ime. B ovom radu etri4 da"e sav"ete o i!)radn"i idea+no) )rada +oka,i"i- k+imistru"ama i v"etrovima- na"povo+"ni"im uv"etima !a tr)ovinu- te op4enito o ur7ano" or)ani!a,i"i ivota. 'rane etri4 se 7avio i poe!i"om. Tako "e 1005. )odine o7"avio poemu pod nas+ovom %ridano, napisanu u novom- 2ero"skom sti2u od 1 s+o)ova. avio se i proučavan"em povi"esti- pa "e tako dvi"e )odine kasni"e o7"avio d"e+o (ella historia, u ko"em rasprav+"a o načinu pisan"a povi"esti- te prirodi 2istori"sko) !nan"a i odreivan"u n"eni2 teme+"ni2 kate)ori"a. S+i"edi+o "e d"e+o (ella retorica, u ko"em etri4 da"e povi"esni prika! retorike- počam od )rčki2 so*sta. etri4 prona+a!i novo) pokrovite+"a. To "e nad7iskup 'i+ippo ;o,eni)o- i! po!nate vene,i"anske p+emi4ke o7ite+"i. Od+a!i na ipar- u svo"stvu upravite+"a nad7iskupova iman"a. $a otoku "e etri4 do8ao u pos"ed vr+o vri"edni2 rukopisa- ko"e su so7om na ipar doni"e+i učen"a,i i *+o!o* i!7"e)+i i! poro7+"eno)a i!antsko) ,arstva. etri4 "e dio rukopisa otkupio u i!vornom i!dan"u- a dio dao prepisati. Radi+o se o doista impresivno" !7ir,iko"a "e uk+"učiva+a- i!meu osta+i2- d"e+a +atona- or*ri"a- rok+aZoroastera i &ermesa Trisme)ista- ;i2ae+a se+a i Gemistosa +etona. Godine 1033. etri4 "e u ;odeni- )d"e pi8e d"e+o mistična karaktera- pod nas+ovom ;9 amorosa $loso$a CL"u7avna *+o!o*"aD. B n"emu "e sredi8n"i +ik Pnova @iotimaQ ? Taruinia ;o+!a- ko"a ut"e+ov+"u"e idea+nu enu- +i"epu kako ti"e+om- tako i du2om. ored rasprave o um"etnosti- pose7i,e poe!i"ietri4 !natan dio posve4u"e di"a+o)u- či"a "e )+avna tema +"epota i +"u7av. Kao 8to se u +atonovo" .ozbi po"av+"u"e intermedi"arni entitet Eros- kao posrednik i!meu čov"eka i o)a- ovd"e se po"av+"u"u p+aneti Sunčeva sustava. Svakom p+anetu etri4 pridruu"e odreene astro+o8ke !nača"ke. Tako >eneru sim7o+i!ira +"u7av i +"epota- a ;arsa rato7ornost i surovost. ;erkura krasi +"epota du2a i inte+i)en,i"a- a Saturna punina du2a i mudrost. Saturn "e takoer v+adar !nanosti- i tro"i,i "e sinova do!načio po "edno od tri područ"a !nanosti. 'i+o!o*"a "e pripa+a Jupiteru- a on "u "e podi"e+io na *!iku- +o)iku i etiku. 'e7u CSun,uD "e dao matematiku- ko"a se da+"e di"e+i na )+a!7u- astro+o)i"u i aritmetiku tre4em- ;erkuru- retorikupodi"e+"enu na di"a+ektiku- poetiku i )ovorni8tvo.
93
Jedna od vani"i2 tema PL"u7avne *+o!o*"eQ "est odnos se7ične i a+truističke +"u7avi. Sve vrste +"u7avi nasta"u i! +"u7avi prema se7i- ve+i etri4- i to sto)a 8to u se7i nosimo o"u +"u7av. o) vo+i stvari ko"e "e stvorio- ne !7o) n"i2 sami2- ve4 !7o) do7rote ko"a se u n"ima na+a!i. Tako i +"u7av i! mi+osra nasta"e i! +"u7avi ko"u nosimo u se7i i do7ra ko"e si e+imo. e+imo. $ečisti smo ondaonda- kada kada smo ispun"eni !+om- a kada kada smo ispun"eni ispun"eni do7ro do7romm- tada tada smo na+ik na+ik o)uo)u- !ak+"u !ak+"uču" ču"e e 'rane rane etri4. etri4. Iste Iste "e )odine )odine-1033.- etri4 napisao (el$no o"ero del Caccio, d"e+o ko"e u prvi p+an donosi ne8to nai!)+ed 7ana+no- a+i i veoma +"udsko- poput po+"up,a. On "e u samo" sri promi8+"an"a o +"u7avi- a+i i +"u7avno" *+o!o*"i- kao n"en praktični iska!. S+i" S+i"ed ede4 e4e e )odi )odine ne etri etri44 post posta" a"e e pro( pro(es esor orom om p+at p+aton onsk ske e *+o! *+o!o* o*"e "e na sveuči+i8tu u 'errari- a to "e m"esto )d"e 4e provesti naredni2 1/ )odina. etri4evo etri4evo na"vani"e na"vani"e *+o!o(sk *+o!o(sko o d"e+od"e+o- Bo"a de uni"ersis philosophia C$ova sveop4a *+o!o*"aD nasta"e 1061. )odine- potkra" n"e)ova 7oravka u 'errari. $a teme+"u 7o)ato) drevno) *+o!o(sko) nas+"ea- etri4 "e načinio v+astitu sint sinte! e!u u prir prirod odne ne *+o! *+o!o* o*"e "e-- ose7 ose7u" u"an an neop neop+a +ato toni ničk čkii prik prika! a! v+as v+asti tito to) ) emana,i"sko) sustava. B n"emu 7it svi"eta tvori sv"et+ost. rema etri4učetiri su o7+ika emana,i"e sv"et+osti- si+e- psi2ike i reda. Ova četiri o7+ika karak ka rakter teri!i i!ira" ra"u u ,"+ok ,"+okupn upnii univer univer!um !um-- proe proett du8omdu8om- ko"a sve pokre pokre4e 4e i posredu"e u svim !7ivan"ima. etri4 "e svaki od di"e+ova Bo posvetio io nekom nekom Bo"e "e s"eo eop p7e $lozo lozo$ $e e posvet prominentnom kardina+u. Jedan "e od n"i2- kardina+ A+do7randini- s+i"ede4e 106#. )odine postao papa K+ement >III. udu4i da "e ve4 odrani"e veoma ,i"enio etri4a- po!vao )a "e u Rim da pre!me katedru. B Rimu "e etri4 ostao ostao sve do svo"e smrti 1063. )odine. Sa2ran"en Sa2ran"en "e u ,rkvi Sant: Sant: Ono(rioOno(riou! s+avno) s+ avno) p"esnika p"esni ka Toruata Toruata Tassa.
)11< Della 6orta i Fruno 3 dva na4uljs5a veli5ana očetkom očetkom 1. sto+"e4a $apu+"ska "e kra+"evina potpa+a pod v+ast i,o Euense 7+i!u napu+"ske pri"esto+ni,e roen "e *+o! *+o!o( o(-- !nan !nanst stve veni nikk i kn"i kn"ie evn vnik ik Gi Gian an7a 7att ttis ista ta de++ de++a a orta orta-- "edn "edna a od na"snani"i2 +ičnosti renesanse. $"e)ov "e ota, od 10/1. )odine 7io u s+u7i ,ara ,ara Kar+ Kar+a a >. B to se vri" vri"em eme e o)ro o)romn mno o Kar+ Kar+ov ovo o ,ars ,arstv tvo o stera stera+o +o 8irom 8irom Evrope- od
94
prirode- a sastan,i su sse e redovito odrava+i u de++a ortino" rodno" rodno" ku4i. Ovo "e dru8tvo ras(ormira+a Inkvi!i,i"a 1035. )odine- nakon 8to su *+o!o(a po!v po!va+ a+ii u RimRim- da 7i )a prop propit ita+ a+ii o n"i2 n"i2ov ovo" o" d"e+ d"e+at atno nost sti. i. $"e) $"e)ov ova a su o7"a8n o7"a8n"en "en"a"a- ka kakko se radi radi o ra!otk ra!otkriv rivan" an"u u ta"ni ta"ni priro prirodede- a ne 7av+"e 7av+"en"u n"u čaro7n"a8tvomčaro7n"a8tvom- 7i+a pri2va4ena- pa vi8e ni"e 7i+o u!nemiravan"a. Godine 1036. de++a orta se prese+io u Rim- i u8ao u s+u7u kardina+a Lui)i"a d: Este. Takoer "e neko vri"eme ivio i radio u >ene,i"i. Za kardina+a su radi+i i dru)i po!nati +iterati to)a do7a- poput ve+iko) p"esnika Toruata Tassa. Tassa. $o- pored +iterarno)- de++a orta se podu2vatio i !nanstveno) radaprave4i optičke naprave !a kardina+a. 'i+o!o( "e proučavao re(rak,i"u- a re!u+tat ovo) rada "est (e refractione optices parte, i! 106. )odine. ;ada "e !a se7e tvrdio da "e upravo on i!umio te+eskop- čini se da )a ni"e ipak konstruirao pri"e Ga+i+ea. @ru)a područ"a ko"ima se 7avio o7u2va4a"u kripto)ra*"u- me2aniku- rad na kameri kameri opsku opskuri ri C!7o) C!7o) ovo) se na!iva na!iva i o,em o,em (oto)r (oto)ra*" a*"eD eD u d"e+u d"e+u (e spiri spirital talii opisao "e parni stro"- a 7io "e takoer prvi ko"i "e uočio top+inski e(ekt sv"et+osni2 !raka. Isto tako- o7"avio "e en,ik+opedi"ski priručnik i! a)riku+ture- pod nas+ovom Dillae, a i rad s područ"a kemi"e (e distillatione# isao "e i o *!io)nomi"i- !nanosti ko"a otkriva temperament i karakter oso7e na osnovu ,rta +i,a. $"e)ov rad (e humana ph@siognomia imat 4e ut"e,a ut"e,a"a "a na 8vi,ar 8vi,arsk sko) o) !nanst !nanstven venik ika a i! 15. sto+"e sto+"e4a4a- Jo2ann Jo2anna a Kaspa Kaspara ra Lavatera. Od n"e)ovi2 7ro"ni2 d"e+a s ra!ni2 područ"a o7i+"e"e mistično) pona"vi8e nosi n"e)ovo kapita+no d"e+o 6agia naturalis# ;eutim- va+"a re4i da se ovo u 7iti odnosi samo na prvu kn"i)u ovo) o7imno) d"e+a- en,ik+opedi"sko) karaktera karaktera.. O)roman O)roman d"e+okru) d"e+okru) interesa interesa 6agie naturalis o7u2va4a teme i! )ospodarstva- a+kemi"e i kemi"e- te *!ike. Od )ospodarski2 tema prisutne su po+"od"e+stvo- stočarstvo- +ov i ri7o+ov. B ve!i s kemi"om !astup+"ene su dest desti+ i+a, a,i" i"aa- ka+"e a+"en" n"e e če+i če+ikka- ko!me o!meti tikka- i!ra i!rada da um"e um"etn tni2 i2 dra) dra)u+ u+"a "a te piro pirote te2n 2nik ika. a. 'i!ik i!ika a o7u2 o7u2va va4a 4a ra!n ra!ne e *! *!ik ika+ a+ne ne ek eksp sper erim imen ente te-- opti optikku i ma)ne a)netti!am i!am.. B d"e+u "e+u 6agi vidi se ut"e ut"e,a ,a"" rasp raspra rav+ v+"a "an" n"a a i 6agia a natur atural alis is vidi eksper eksperime imenat nata a de++a de++a ortine ortine A,,ad A,,ademi emie e dei se)reti se)reti-- ka kao o i promi promi8+" 8+"an" an"a a pose pose7n 7ni2 i2 inte intere resa sa o tema temama ma ko"e o"e "e o7ra o7radi dio o u !ase !ase7n 7no o o7"av o7"av+" +"en enim im kn"i)ama. rva kn"i)a nosi nas+ov PB!ro,i stvari ko"e proi!vode čudesne e(ekteQ- i upravo u n"o" "e u)+avnom ri"eč o prirodno" ma)i"i- mada "e 6agia naturalis nas+ nas+ov ov sveu sveukkupno upno) ) d"e+ d"e+a. a. I Gi Gian an7a 7att ttis ista ta de++ de++a a orta orta-- popu poputt svo" svo"i2 i2 pret2odnika- smatra potre7nim otk+oniti nedoumi,e oko karaktera ma)i"e. Sto)a on stro)o od"e+"u"e prirodnu ma)i"u- ko"om su se 7avi+i mno)i mudri i u)+edni +"udi u pro8+osti- od čaro7n"a8tva- ko"e) su isti ti +"udi osuiva+i i pre!ira+i. Kako ve+i de++a orta- ma)ičar "est ona" ko"i proučava i o7ra!+ae 7oanske stvari- odnosno to "e mudra,. On navodi da su E)ip4ani i samu priro prirodu du smatra smatra+i+i ma)om ma)om-- 7udu4i 7udu4i da ima mo4 priv+a priv+ačen čen"a "a s+ični2 s+ični2 stvari stvari.. ;a)i"u on vidi kao pre)+ed ,"e+okupno) toka prirode – ne7a- !vi"e!dae+emenata načina na ko"i se )i7a"u i kako se mi"en"a"u. Zada4a "e ma)a
95
pritom da ra!otkriva skrivene ta"ne ivi2 7i4a- 7i+"aka- meta+a- te n"i2ova nastanka i propadan"a. @e++a orta na)+a8ava vanost eksperimenta- i uto+iko )a moemo smatrati nas+"ednikom nas+"ednikom A+7erta >e+iko) i Ro)era a,ona. Znan"e 7e! prakse i rada- a+i i praksa 7e! teoretsko) !nan"a ne vri"ede mno)o oni su tako pove!ani- da su "edno 7e! dru)o) ispra!ni i nesvr2ovi nesvr2oviti. ti. S2odno S2odno tome- ta"ne ta"ne se prirode prirode ra!otkriva"u samo onima- ko"i su spremni u+oiti trud i naporno raditi. I mada "e de++a orta 7io skeptičan prema astro+o)i"i- u prvo" kn"i!i 6agie ipak navodi navodi ka kakko meu meu p+anet p+anetima ima posto" posto"e e odnos odnosii simpat simpati"e i"e i natu natura rali liss ipak anti antipa pati ti"e"e- sk+ad sk+ada a i nesk nesk+a +ada da.. Tak ako o meu meu one one ko"i o"i su u 2arm 2armon onič ični nim m odnosima u7ra"a Jupiter i >eneru- dok ;arsa i Saturna smatra nesk+adnimnavode4i "o8 i nes+a)an"e u ve!i nepovo+"ni2 kutova meu p+anetima. Za ra!+iku od neop+atoničara- on smatra kako o7+ik stvari na Zem+"i do+a!i i!ravno od o)a. Zanim+"ivo "e n"e)ovo navoen"e mis+i indi"ski2 učite+"ako"i smatra"u da "e ,i"e+i univer!um isprep+eten i meupove!an- te da predstav+"a ivo 7i4e- 8to u"edno predstav+"a i "ednu od osnovni2 mis+i suvremene 2o+ističke !nanosti. Suvremena prirodna !nanost takoer mno)o du)u"e dru)om renesansnom ve+ikanu roenom u $apu+"sko" kra+"evini- Giordanu runu. Ova" "e s+avni *+o!o( roen )odine 10/5. u ma+om m"estu $o+a- neda+eko $apu+"a. Ota, mu "e 7io pro(esiona+ni vo"nik- a od n"e)a "e v"ero"atno nas+i"edio svo" pokatkad naprasit karakter. Giordano "e ve4 !arana pristu stupio dominikanskom dominikanskom redu- odnosno ve+ikom samostanu u $apu+"u- )d"e "e neko4 poduč odučav avao ao Toma oma Akvi Akvin nsk ski. i. B7r! B7r!o o "e post postao ao vr+o vr+o v"e8 v"e8tt u umi" umi"e4 e4u u mnem nemote2 ote2ni nikke- pa "e tak ako o 7io 7io po!v po!van an čak u Rim Rim- da pred pred papo apom demonstrira svo"u v"e8tinu. ;o)u4e "e da "e u ovom svom ranom periodu do8ao pod ut"e,a" Gian7attiste de++a orte- a takoer i dru)i2 mistični2 i!vora- poput +atona i &ermesa Trisme)ista. Godine 103#. 7io "e !areen !a sve4enika- no četiri )odine kasni"e- !7o) svo"e ink+ina,i"e k 2eterodoksi"i skre4e na se7e po!ornost Inkvi!i,i"e. "ei i! )rada kako 7i se spasio od suds sudskko) pro) pro)on ona. a. Isto Isto se do)a do)aa a u Rimu Rimu-- i tada tada !auv !auvi" i"ek ek napu napu8t 8ta a domi domini nikkanski anski redred- te !apo !apoči čin" n"e e svo"a svo"a +uta +utan" n"a a !apa !apadn dnom om i sred sredi8n i8n"o "om m Evropom. S+i" S+i"ed ede4 e4i2 i2 seda sedam m )odi )odina na Gi Gior orda dano no run runo o "e prov proveo eo u 'ran, ran,us uskko". o". $o$ona"p na"prv rvo o se !apu !aputi tio o u enev enevuu- )d"e )d"e "e pri2 pri2va vati tio o ka ka+v +vin inist istič ičku ku v"eru v"eru te !akratko predavao *+o!o*"u. $aime- u7r!o "e 7io ekskomuni,iran od+ukom ka+vinističko) ka+vinističko) kon,i+a- radi nepo8tivan"a )+avara ,rkve. ut )a potom vodi u Tou+ouse Tou+ouse- )d"e do7iva titu+u ;a)ister artium- te ond"e preda"e aristote+i"ansku *+o!o*"u- u ra!do7+"u od oko dvi"e )odine. Kako su se u tom područ"u 7i+e inten!ivira+e raspre i!meu kato+ika i 2u)enota- te preras+e u pravi rat- runo "e od+učio po4i u ari!. Godine 1051.- po do+asku u ari!- dri predavan"a- a s+i"ede4e )odine o7"av+"u"e i prva d"e+a- (e umbris idearum i Ars memoriae# Biva potporu mo4ni2 patrona- meu ko"ima "e i sam (ran,uski kra+" &enrik III. Godine 105. 105. od+a!i od+a!i u En)+eskuEn)+esku- s preporuk preporukom om kra+"a. kra+"a. B En)+esko" En)+esko" nasta"u nasta"u d"e+a Il
96
spaccio della bestia trionfante i
Godine 1050. Giordano runo se vra4a u ari!. Ti"ekom Ti"ekom )odine dana- ko+iko ko+iko "e proveo u ari!u- 7i+o "e poku8a"a pomiren"a s Kato+ičkom Kato+ičkom ,rkvom. $o- oni su propa+i us+i"ed runova nepri2va4an"a nametnuto) uv"eta- da se opet vrati u dominikanski red. $akon estoke raspre s pari8kim pro(esorima aristote+i"an,ima na o++e)e de am7rai am7rai- prisi+"en "e napustiti 'ran,usku. 'ran,usku. S+i"ed S+i"ede4i e4i2 2 pet )odina )odina runo runo 4e prove provesti sti u)+avn u)+avnom om u sredi sredi8n" 8n"o" o" Evropi Evropi $"emačko"$"emačko"- %e8ko" i ene,i"u- )d"e 4e postati ;o,eni)ov privatni podučavate+". >remenom se m+adi4 ra!očarao- uvid"ev8i da mu runo ne e+i otkriti ni8ta dru)o do+i v"e8tine pam4en"a. Kada "e runo i!ra!io e+"u da napusti >ene,i"u i vrati se u $"emačku- ;o,eni)o )a "e denonsirao Inkvi!i,i"i. B svi7n"u 106#. )odine u2apsi+i su )a vene,i"anski inkvi!itori. $a sas+u8an"u se 7ranio time 8to "e tvrdio da su n"e)ovi radovi *+o!o(ske naravi- a ne teo+o8ke. io "e spreman na poka"an"e i odri,an"e od svo"i2 2eretički2 stavova- no tada se umi"e8a+a rimska Inkvi!i,i"a- !atraiv8i n"e)ovo i!ručen"e. >ene,i"anski "e Senat 7io podi"e+"en- u po)+edu dono8en"a od+uke *+o!o(ova i!ručen"a. $a kra"u "e do i!ručen"a ipak do8+o i runo "e 106. )odine dospio u rimski !atvor. $i do danas ni"e "asno !a8to "e u tamni,i proveo puni2 8est )odina- pri"e no 8to mu "e 7i+o sueno. G+avni inkvi!itor- kardina+ Ro7erto e++armino )odine 1066. runu dostav+"a popis 2eretički2 te!a- ko"i2 se *+o!o( mora odre4i. %ini+o se kao da 4e runo popustiti- pa "e tako pod odreenim uv"etima 7io spreman odre4i se neki neki2 2 svo" svo"i2 i2 stav stavov ova. a. $o$o- Inkv Inkvi! i!i, i,i" i"a a "e 7i+a 7i+a nepo nepopu pust st+" +"iv iva a u svo" svo"im im !a2t"evima da se odrekne 7a8 svi2 te!a- ko"e "e 7i+a o!nači+a 2eretičkima.
97
Kra"em )odine *+o!o( "e od+učan u svo"em stavu da se nema če)a poka"ati ni odre odre4i 4i.. očet očetkkom si"e si"ečn čn"a "a 199 199.. )odi )odine ne run runo o "e osu osuen en na smrt smrt spa+"ivan"em na +omači 5. ve+"ače "e predan sv"etovnim v+astima- a sama ka!na 7it 4e i!vr8ena 13. ve+"ače 199. )odine- na rimskom tr)u ampo dei *ori. ;ada "e s ovo) svi"eta oti8ao prerano- i unatoč si+nim +utan"ima europskim )rad )radov ovim ima a Gi Gior orda dano no run runo o "e ipak ipak !a so7o so7om m ost ostavio avio ni! ni! vri" vri"ed edni ni2 2 *+o!o(ski2 d"e+a- i )otovo se kro! sva prov+ači "edna mistična nit. B d"e+u (e la causa, causa, principio principio et uno CO u!roku- prin,ipu i "ednomD on ra!+ae svo" meta*!ički sustav- uteme+"en na novo" kon,ep,i"i 7oanstva- proistek+o) i! n"e)ove ko!mo+o)i"e. runova panteistička doktrina o)a poistov"e4u"e s prir prirod odom om-- te po n"em n"emu u @u8a @u8a svi" svi"et eta a pro proim ima a sve sve stva stvari ri nači način" n"en ene e od materi"e. 'i!ički "e činite+" svemira univer!a+ni um- prva i )+avna mo4 @u8e svi"eta. Svemir o7u2va4a sve suprotnosti u svom 7i4u- a "edna suprotnost "est prin,ip dru)e stvari. reo7raa"i reo7raa"i su kruni- sto)a 8to posto"i "edan supstrat- "edan prin,ip- "edna )rani,a i "edno nastav+"an"e i proiman"e "edno) i dru)o). B osnovi i kori"enu +"u7av i mrn"a- pri"ate+"stvo i svaa su "edna ista stvar. stvar. $a"vi8e do7ro- ono 8to se na"vi8e e+i- na"savr8eni"e savr8enstvo i na"vi8e 7+aenstvo na+a!i se u "edinstvu- ko"e imp+i,ira sve. Bniver!um- prema runu- "est upravo "edinstvo- u ko"em se pok+apa"u sve suprotnosti C,oin,identia oppositorumD. B d"e+u ;a cena delle delle ce cene neri ri C>ečera na pepe+ni,uD Giordano runo "e i!+oio svo"u potporu kopernikanskom 2e+io,entričnom sustavu. $o- dok Kopernik svo" nauk o)raniču"e na Sunčev sistem- runo )a pro8iru"e na ,i"e+i svemir- ko"e) smatra 7eskonačno ve+ikim. runo u svim !vi"e!dama vidi entitete s+ične na8emu Sun,u- sa svo"im p+anetarnim sustavima i ivim 7i4ima 8to p+anete o7itava"u. s"enama ma ide" ide"aD aD dono donosi si run runov ov prik prika! a! umi" umi"e4 e4a a (e umb umbris idea idearrum CO s"ena mnemot mnemote2n e2nik ikee- !asnov !asnovane ane na ma)i"sk ma)i"skim im teme+" teme+"ima ima.. On poisto poistov"e v"e4u" 4u"e e ne7eske mode+e- kao u!roke svi2 os"etni2 stvari !a ko"e +"udski um !na- sa s+ikama ne7eski2 dekana Ckao v+adara dekada !odi"ačko)a kru)aD. runo ovd"e ovd"e prim"en"u" prim"en"u"e e ko koin,id in,iden,i"u en,i"u suprotno suprotnosti sti $iko+e $iko+e Ku!ansko u!ansko) ) na 'i,inovu kon,ep,i"u 2i"erar2i"a 7i4a. Ova doktrina poku8a" "e de*niran"a u+o)a ra,iona+ne du8e- ko"a se očitu"e kao univer!a+na sv"etska du8a i individua+na sv"etska du8a. Za mističnu *+o!o*"u takoer "e !nača"no d"e+o (e magia# B n"emu runo dono donosi si svo"u svo"u pod" pod"e+ e+u u ma)i ma)i"e "e-- na 7oa 7oans nskku- prir prirod odnu nu i mate matema mati tičk čku. u. oa oans nskka "e ma)i ma)i"a "a sinon sinonim im !a teur teur)i )i"u "u-- odno odnosn sno o !a!i !a!iva van" n"e e 7o)o 7o)ova va i ane+a. rirodna ma)i"a "est ona ko"a ovisi o simpati"ama i antipati"amapoput poput medi,i medi,ine ne i a+kemi a+kemi"e. "e. Tre4are4a- matema matematič tička ka-- na!iva na!iva se tako tako !7o) !7o) ana+o)i"e s odnosima 7ro"eva u matemati,i i )eometri"i. B ovu vrst ma)i"e pripada"u pripada"u prim"eri,e prim"eri,e čaro7n"a8t čaro7n"a8tvovo- i+u!ioni!a i+u!ioni!amm- nekroman nekromanti"ati"a- proročk proročka a ma)i"a. rema runu- matematička ma)i"a sama po se7i ni"e ni do7ra ni +o8a- ve4 to ovisi o uprav+"an"u ma)i"ski2 radn"i prema do7ru Cnpr. +i"ečen"eD i+i !+u
98
Cnpr. 7a,an"e urokaD. B svom pak o7"a8n"en"u d"e+ovan"a astro+o8ke ma)i"e runo donosi svo"u ver!i"u neop+atonističke s2eme- po ko"o" vi8i entiteti stupn"evito ut"eču na nie. Tako po n"emu o) ut"eče na 7oanstva7oanstva na !vi"e!de- !vi"e!de na demone Cu ranoantičkom !načen"u si+a ko"e ut"eču na ivot i sud7inuD- demoni na e+emente- e+ementi na sm"esesm"ese na os"ete- os"eti na du2- du2 na produ8ev+"eno 7i4e. B d"e+u (e magia takoer nai+a!imo na ide"u atraktora- karakterističnu !a modernu teori"u kaosa. Ravnom ,rtom s+ično tei s+ičnom i onom s čime "e ko2erentno. @vostruka "e atrak,i"a "edna konsen!usom- kada di"e+ovi konver)ira"u ,"e+ini... @ru)a "e 7e! konsen!usa- kada "e suprotnost privučena nadv+au"u4om suprotno84u i ne moe "o" i!7"e4i.Q Bpravo poput suvremeno) 2o+ističko) !nanstvenika @eepaka 2opre- runo dri da "e ,"e+okupna materi"a proeta du2om i inte+i)en,i"om. $i du2 ni ti"e+o nikad se ne )u7e u potpunosti- ve+i runo posto"i samo "edna v"ečita i!m"ena stan"a !)u8n"avan"a i rasp+in"avan"a. Smrt Giordana runa u"edno "e o!nači+a kra" "edne svi"et+e epo2e u povi"esti čov"ečanstva- "edne epo2e ko"a "e i!n"edri+a neke doista 7+istave umove. runo sto"i kao sv"et+o na kra"u du)ačko) tune+a ko"i "e vodio kro! sredn"ev"ekov+"e- 2umani!am i renesansu. >atra na n"e)ovo" +omači sim7o+ "e vatre ko"u "e ova" renesansni romete" donio +"udima- ne osvr4u4i se na 7i"es o+impski2 7o)ova- te "e sto)a morao 7iti kan"en. I mada "e podnio pos+"edi,e svo"e) nasto"an"a !a prev+adavan"em pod"e+e i!meu prirode i 7oanstva- ipak nam "e u nas+i"ee ostavio sm"erni,e !a novu *+o!o*"u i etiku- ko"a 4e 7iti u stan"u "amčiti miro+"u7ivu koe)!isten,i"u- u "ednom novom sk+adu i!meu +"udski2 potre7a i 7oanske vo+"e.
)) $S(!& ))1 irenje islama sufzam i /eber $a"vani"i povi"esni do)aa" ti"ekom 3. sto+"e4a 7i+a "e 7e! sumn"e van"ska ekspan!i"a Ara7i"e- nakon 8to "e 9. )odine uteme+"ite+" is+ama ;u2amed prvi put u povi"esti uspostavio "edinstvo drave. Za sve)a desetak )odina Arapi su osvo"i+i o)romno područ"e od Turkestana do E)ipta- s ne 7a8 o)romnom vo"skom. Od+uču"u4i "e (aktor 7io re+i)i"ski !anos ratnika- ko"i su i8+i u 7itke s nev"ero"atnom smiono84u- uv"ereni da- ako po)inu- idu i!ravno u ra". Is+am ima svo"e !ačetke u arapskom )radu ;eki- )d"e "e roen osnivač nove re+i)i"e ;u2amed- oko 039. )odine.
99
%in"eni,e o ;u2amedovu ivotu do7ro su po!nate i povi"esno uteme+"enetako da ni"e 7i+o pri)ode da se prikae kao 7oanstvo- poput uteme+"ite+"a kr84anstva. ;u2amed "e 7io !animan"em tr)ova,- sretno oen"en 10 )odina stari"om udovi,om. B svo"o" "e /9. )odini primio prvu o7"avu od o)a- u "edno" pe4ini- neda+eko svo"e) rodno) )rada- a tri )odine kasni"e da 7o"u poruku "avno propovi"eda. B početku "e 7io ismi"an i ponien- a kasni"e "e n"e)ova )rupi,a od sedamdesetak +"udi 7i+a prot"erana i! )rada. Godine ##. i sam "e ;u2amed napustio rodnu ;eku i !aputio se u 09 ki+ometara uda+"eni )rad Jatri7- kasni"e preimenovan u ;edinu. et )odina nakon ovo)a- sa svo"im "e 7or,ima od7io napad ;ekana,a- da 7i #6. konačno osvo"io )rad ;eku. B ovom "e )radu 7i+o sveti8te !vano =a7a- "o8 od predis+amski2 vremena. rema arapsko" +e)endi- u ovom se )radu !austavio A7ra2am CI7ra2imD na svom putu u Kanaan- a upravo "e on 7io ta"- ko"i "e sveti8te i!)radio. Osva"an"e ;eke na)ovi"esti+o "e 8iren"e is+ama do nes+u4eni2 )rani,a- te o!nači+o početak is+amske ,ivi+i!a,i"e- ko"a "e dominira+a ve+ikim di"e+om A!i"e- s"everne A(rike i r+o "e v"ero"atan ut"e,a" kr84ana nestori"ana,a. Radi se o s+"ed7eni,ima ,ari)radsko) patri"ar2a $estori"a Crodom i! Siri"eDči"e "e učen"e- da "e ;ari"a rodi+a samo čov"eka- te da "o" ne pripada na!iv o)orodi,a- osueno na kon,i+u u E(e!u /1. )odine. $a tom "e kon,i+u 7i+a o7o)otvorena Isusova ma"ka- praktički !au!ev8i m"esto tre4e oso7e u Trinitetu- mada "e sv. @u2 (orma+no i da+"e ostao tre4om oso7om. Sto)a "e &uran 7arem donek+e u pravu- kada ve+i da se Tro"stvo sasto"i od o)a O,a;a"ke o"e i Isusa- Sina o"e). ;u2amed "e na svo"im putovan"imapored kr84ansko) nauka- v"ero"atno primio i neke ut"e,a"e !oroastri!ma i neop+atoni!ma. I!v"esnu s+ičnost sa !oroastri!mom vidimo u posto"an"u
100
ona" ko"i d"e+u"e ne samo na ne7u- ve4 i u svi"etu- te u du8i čov"eka. otvrda +"u7avi i!meu o)a i čov"eka prisutna "e na vi8e m"esta u &uranu, prim"eri,e PRe,i Ako A++a2a vo+ite- mene s+i"edite i vas 4e A++a2 vo+"eti...Q CSura -1D. Ipak- u!a sve to- prvo7itni- tradi,iona+ni is+am i su*!am sta"a+i su u pri+ično o8tro" meuso7no" suprotnosti. $a "edno" strani "e sta"a+o vr2unaravno s2va4an"e 7oanstva i stav teo+o)a da se o) ne dosee i!van o7"ave- a na dru)o" ispovi"edan"e o"e imanen,i"e i uran"an"e individua+no) 7i4a u o"i 7itak. Su*!am "e oduvi"ek predstav+"ao "ednu vrst reak,i"e protiv pro,esa "udi*,iran"a i inte+ektua+i!iran"a- kao i protiv sv"etovnosti. $a!iv su$ pot"eče od arapske ri"eči Psu(Q Ct". +anD- !7o) to)a 8to su se prvi asketi odi"eva+i u o)rtače od +aneno) )ru7o) sukna. B 5. sto+"e4u "e u er!i"i takoer d"e+ovao Ja7ir i7n &aam- po!nati"i kao Ge7er- arapski po+i2istor !as+uan !a preporod a+kemi"e. Svo"im "e d"e+om !apravo Ge7er postavio teme+" arapsko" a+kemi"i- a ona 4e kasni"e ut"e,ati na evropske mistične *+o!o(e poput A+7erta >e+iko) i Ramona Lu++a. Ge7er "e- !a"edno s kru)om učen"aka- d"e+ovao na dvoru čuveno)a ka+i(a &aruna a+?Ra8ida u a)dadu. $"i2ov "e spektar d"e+ovan"a o7u2va4ao ,i"e+i ni! područ"a – pored a+kemi"e i *+o!o*"e- 7avi+i su se "o8 i matematikomma)i"om- astronomi"om- astro+o)i"om- medi,inom- te vo"nom !nano84u. Ova" arapski a+kemičar se često po)re8no poistov"e4u"e s a+kemičarom Ja7ir i7n AVa2om i! Sevi++e. oton"i "e naime ivio u 1#. sto+"e4u i napisao "e takoer !nača"ne radove i! matematike i astronomi"e- meutim va+"a )a smatrati pseudo?Ge7erom. rvi poče,i a+kemi"e mo)u se pratiti "o8 u drevnom E)iptu. B neko+iko prvi2 sto+"e4a nove ere n"e!ini e+ementi stapa+i su se sa neop+atonskim misti,i!mom. A+kemi"a "est u 7iti sim7o+ički pro,es- ko"i ima !a pos+"edi,u stvaran"e !+ata- kao sim7o+a prosv"et+"en"a i spasen"a. Ovo se postie kro! sedam ra!ina aren"e- tru+"en"e- rastvaran"e- desti+iran"e- proči84en"e i *+o!o(sko !)ru8avan"e. Zavr8ni stupan" podra!umi"evao "e nerastvorivo ve!ivan"e čvrsti2 i neposto"ani2 prin,ipa u čov"eku. A+kemi"ska evo+u,i"a saeta "e u (ormu+i ]So+ve et ,oa)u+a^. To 7i ima+o !načiti ana+i!iran"e svi2 e+emenata u po"edin,u- prvo rastvaran"e oni2 nii2- te potom- sna)om stečenom u pret2odnim opera,i"ama- !)ru8avan"e vi8i2 e+emenata.
))) B&amun@5a renesansaC i #;abit ibn urra o u!oru na Kar+a >e+iko) i 7a)dadski "e ka+i( a+?;amun od+učio provesti ve+iku o7ra!ovnu re(ormu u arapskom imperi"u. $"e)ov "e ota,- +e)endarni ka+i( &arun a+?Ra8id Cpo!nat po pone8to idea+i!iranom +iku i! 'isu7u i edne no7iD naime- odravao prepisku s (ranačkim ,arom- pa "e mo)u4e da "e i! prve ruke 7io o7avi"e8ten o toku tamo8n"e Karo+in8ke renesanse. Le)enda pak ve+i da "e a+?;amuna uv"erio Aristote+- prika!av8i mu se u snu i uv"erava"u4i )a kako ne posto"i protur"eč"e i!meu v"ere i ra!uma. i+o
101
kako 7i+o- a+?;amun "e- os+o7oen re+i)io!ni2 predrasuda- od+učio podi4i u a)dadu PKu4u mudrostiQ- kako "e na!vao svo"e o7ra!ovno sredi8te. G+avnu "e u+o)u Cs+ičnu kakvu "e imao A+kuin kod Kar+a >e+iko)D pov"erio *+o!o(u a+?Kindi"u- prvom !nača"nom arapskom *+o!o(u. A+?Kindi "e u"edno 7io i na"učeni"i Arap svo)a do7a- raspo+au4i po!ama8nim en,ik+opedi"skim !nan"em – po!navao "e +o)iku- *+o!o*"u- )eometri"u- matematiku- )+a!7u i astronomi"u?astro+o)i"u. B 7a)dadsko" su PKu4i mudrostiQ 7i+a skup+"ena d"e+a )rčki2- per!i"ski2 i indi"ski2 pisa,a- te 7i+a prevoena na arapski. Is+amsko se !nan"e sto)a nadove!iva+o na )rčke teme+"e- odnosno uv"eren"e da i!a vid+"ivo) sv"etsko) kaosa posto"i teme+"ni red ko"im v+ada"u op4i !akoni dostupni +"udskom ra!umu. @ak+e- !nanstvena su nasto"an"a 7i+a primarno usm"erena na *+o!o(ske ,i+"eve- otkrivan"e teme+"ni2 !akona univer!uma. Godine 59. 7a)dadski "e ka+i( a+?;amun- u ratnom po2odu protiv vo"ske i!antsko) imperi"a- pro+a!io kro! &aran- )rad u ko"em "e Ckao 8to "e spomenuto u prvom di"e+u kn"i)eD Simp+i,i"e tri sto+"e4a rani"e 7io osnovao svo"u neop+atonističku 8ko+u. $akon 8to su do8+i pod is+amsku v+ast 6. )odine &aran,i su i da+"e s+o7odno mo)+i prakti,irati svo"u v"eru i *+o!o*"unai+a!e4i na to+erantan stav +oka+ni2 v+asti. rvi "e pro7+em nastao upravo 59. )odine- nakon 8to i2 "e uočio 7a)dadski ka+i(- na svom proputovan"u kro! &aran. $aime- nosi+i su spe,i*čnu no8n"u- po ko"o" su se ra!+ikova+i od +oka+ni2 mus+imana. $a upit- ko"o" re+i)i"i pripada"u- ni"e do7io !adovo+"ava"u4i od)ovor- po8to su &aran,i ok+i"eva+i pri!nati da pripada"u po)ansko" re+i)i"i. A+?;amun "e tad postavio u+timatum- i+i da pri2vate is+am i+i neku dru)u re+i)i"u ko"u dopu8ta &uran- inače 4e i2 dati smaknutikada se vrati s po2oda. Tada im "e "edan +oka+ni 8eik- da 7i im pomo)aopred+oio da ka+i(u kau da su Sa7e",i. $"i2- naime kao pravov"erne- pored mus+imana- kr84ana i idova spomin"e &uran Csura #-#D.1 B svakom s+uča"u ovo "e Po7ra4en"eQ &aran,ima spasi+o n"i2ove ivote- a 2ermeti!am "e praktički postao s+u7enom re+i)i"om PSa7e"a,aQ- te postao pri!nat i pri2va4en od strane is+amski2 autoriteta. Oko )odine 53#. nastao "e rasko+ meu &aran,ima- i+i Sa7e",ima- kako su se sada !va+i- tako da "e "edna skupina od+uči+a krenuti u a)dad- te se tamo tra"no nastaniti. $a"po!nati"i "e u ovo" )rupi 7io *+o!o( T2a7it i7n urra- roen 50. )odine. $akon prese+"en"a u a)dad- kao vr+o učena oso7a- u7r!o "e stekao nak+onost ka+i(a. $aravno- i ,i"e+a "e !a"edni,a Sa7e",i su pri"eporni po"am !ato "er se mo)u poistov"etiti s neko+iko etnički2 i re+i)io!ni2 !a"edni,a. $a"stari"a "e od n"i2 CranoDantička semitska etnička skupina- ko"a "e od 19. do 5. sto+"e4a (ormira+a dravu na teritori"u dana8n"e) Jemena. Bpravo ovu !a"edni,u spomin"e Stari !av"et- t". n"i2ovu kra+"i,u ko"a pos"e4u"e kra+"a So+omona i oda"e počast n"emu i i!rae+skom 7o)u Je2ovi. @ru)a etničko?re+i)i"ska !a"edni,a "esu ;ande",i i n"i2ovi prvi tra)ovi mo)u se ustanoviti od /. sto+"e4a na područ"u dana8n"e) Irana i Iraka. ;andei!am predstav+"a spo" 7a7i+onski2- 2e7re"ski2- Zaratustrini2 i kr84anski2 e+emenata- nastao na 7a!i )nosti,i!ma. ;ande",i od7a,u"u Krista kao +ano) proroka- a Ivana Krstite+"a !ovu svo"im prorokom i učite+"em. I!van svo"e !a"edni,e- odnosno meu mus+imanima- 7i+i su po!nati kao :Sa77a:- i odat+e takoer i na!iv Sa7e",i. od Sa7e",ima se u Kuranu ra!umi"eva"u samo pripadni,i dru)e !a"edni,e- ko"i se7e !ovu ;ande",ima. Oni su monoteisti- mada "e n"i2ovo učen"e u 7iti dua+ističko- poput ono) u !oroastri!mu. 1
102
Sa7e"a,a 7i+a pri!nata od v+asti- stekav8i takoer i status neovisnosti- u odnosu na is+am. Ova "e *+o!o(ska 8ko+a- dak+e nastav+"a+a tradi,i"u du)u 09 )odina- a ko"a se nas+an"a+a na teme+"e ko"e su postavi+i neop+atonisti pro)nani i! Atene- O+impiodor i Simp+i,i"e. Ipak- 8ko+a ni"e nastav+"a+a isk+"učivo neop+atonostičko učen"e- ve4 "e ti"ekom vremena do8+o do meuproiman"a s 2ermeti!mom- pa su na"v"ero"atni"e do8+i do i!raa"a takoer ut"e,a"i i! A+eksandri"e. $eop+atonski Sa7e",i sada su pri!nava+i 2ermetičke spise kao n"i2ovo sveto pismo- a 2ermetička učen"a kao i!vore n"i2ove *+o!o*"e. ivot voe !a"edni,e Sa7e"a,a u a)dadu T2a7it i7n urre 7io "e ispun"en podučavan"em- kao i pisan"em. T2a7itov opus o7u2va4ao "e ni! područ"auk+"uču"u4i matematiku- astronomi"u- +o)iku- medi,inu i naravno *+o!o*"u. ;aterin"i "e!ik 7io mu "e siri"ski- no v+adao "e i!vrsno takoer i )rčkim- te arapskim. $apisao "e oko 109 radova- mno)o "e prevodio s )rčko)- kao i kori)irao rani"e pri"evode. $"e)ovi su pri"evodi !natno doprini"e+i ra!vo"u kasni"e arapske *+o!o*"e. ;eu n"e)ovim na"!nača"ni"im d"e+ima su prim"eri,e 'ractatus de solutione m@steriorum in !latonis =epublica ob"iorum, ;iber de religione Sabiorum, ;iber de legibus /ermetis, et de orationibus Guibus utuntur ethnici, ;iber de con$rmatione religionis ethnicorum# I! ove pos+"edn"e 2e7re"ski autor ar2e7raeus navodi ,itat u ko"em T2a7it i7n urra i!nosi svo"u apo+o)i"u u o7ranu po)anske re+i)i"e. Tako on navodi da su upravo po)ani 7i+i ti- ko"i su ,ivi+i!ira+i svi"et- i!)radi+i )radove i +uke- podučava+i ta"nu mudrost. K tome- po)ani su Potkri+i umi"e4e +i"ečen"a du8e i ti"e+a- postavi+i sistem v+adavineQ. e! po)ani!masvi"et 7i 7io pra!an i mi!eran- !ak+"učio "e T2a7it i7n urra. očetkom 19. sto+"e4a voa !a"edni,e Sa7e"a,a "e umro- a+i sama "e sekta nastavi+a posto"ati i d"e+ovati "o8 oko sto+"e4e i po+. Za ovo vri"eme- "o8 "e v+ada+a to+eran,i"a i s+o7oda mi8+"en"a- te su ne?mus+imanima 7i+a dostupna čak i visoki po+oa"i na dvoru. $o- od po+ovi,e 11. sto+"e4a Sa7e",i po+ako i8če!ava"u- u)+avnom !7o) rastu4e stro)osti u+ema Cis+amski2 pravnika? teo+o)aD.
))- !lE'arabi osnivač islams5o9 neo4latonizma 'i+o!o( a+?'ara7i Croen oko 539. )odine u TurkestanuD ni"e 7io su* mistikmeutim u arapskom svi"etu se op4enito smatra uteme+"ite+"em is+amsko) neop+atoni!ma- te na"ve4im predstavnikom ovo) prav,a "o8 od rok+a. $"e)ov nauk ima samo d"e+omično o7i+"e"e misti,i!ma- 7udu4i da se radi o ek+ektičnom spo"u neop+atoni!ma i aristote+ovske *+o!o*"e. A+?'ara7i ni"e !a so7om ostavio nikakvu auto7io)ra*"u- tako da ima re+ativno ma+o pou!dani2 podataka o n"e)ovu ivotu. $apisao "e preko stotinu d"e+a- no na a+ost tek "e man"i dio sačuvan. $a"ve4i dio n"e)ova opusa čine rasprave i! +o)ike i *+o!o*"e "e!ika- kao i *+o!o*"e po+itike- re+i)i"e- meta*!ikepsi2o+o)i"e i prirodne *+o!o*"e. $"e)ova pona"7o+"a d"e+a su Drli grad Cčesto
103
usporeivan s +atonovom (r)a"omD, =aspra"a o umu, &niga pisama i &niga raz"rsta"ana znanosti# A+?'ara7i"eva meta*!ička misao (okusira se u)+avnom oko tri 7itne teme- a to su rvo i4e- odnosno o) emana,i"a i 2i"erar2i"a 7i4a te unutarn"a struktura 7i4a. $a vr2u 2i"erar2i"e sto"i oansko 7i4e- ko"e a+?'ara7i o!načava kao PrvoQ. I! n"e)a proist"eče dru)o 7i4e- odnosno rvi Bm- a ko"i praktički predstav+"a dru)o 7i4e. Jednako kao i o)- i ovo se 7i4e sasto"i od ne?materi"a+ne supstan,e. rvi Bm s2va4a o)a- te suk+adno ovom s2va4an"u proi!vodi tre4e 7i4e- t". @ru)i Bm. rvi Bm takoer s2va4a svo"u v+astitu 7it- a re!u+tat ovo) s2va4an"a "est stvaran"e ti"e+a i du8e rvo) $e7a. Svaki od s+i"ede4i2 umova 8to emanira"u pove!ani su s proi!voen"em s+ični2 astra+ni2 (enomena- uk+"uču"u4i *ksne !vi"e!deSaturn- Jupiter- ;ars- Sun,e- >eneru- ;erkur i ;"ese,. Od pose7no) "e !nača"a emana,i"ska 2i"erar2i"a @eseto) uma- sto)a 8to premo84u"e ne7eski i ovo!ema+"ski svi"et. Ova" @eseti Bm Cnous poietikosD od)ovoran "e !a aktua+i!a,i"u poten,i"a+a mis+i u čov"ekovu umu- kao i emanira"u4e (orme čov"eka i su7+unarno) svi"eta. Ovd"e aktivan um praktično preu!ima u+o)u +otinove Bniver!a+ne @u8e.
)).. Picatrix ili BIilj mudro9aC Bt"e,a" ko"i "e kn"i)a Sefer Yetzirah Co n"o" 4e 7iti ri"eči kasni"eD ima+a na idovsku mistiku- usporediv "e s ut"e,a"em d"e+a .ha@at al-hakim Ci+" mudro)aD na arapsku sredn"ev"ekovnu mistiku- i to kako na *+o!o*"u- tako i na astro+o)i"u- ma)i"u i a+kemi"u. COva 4e područ"a u s+i"ede4i2 neko+iko sto+"e4a sta+no konver)irati "edno dru)om i meuso7no se proimati.D $a Zapadu "e ovo d"e+o po!nato po imenom !icatrix, !7o) netočno) pri"evoda imena arapsko) pis,a- ko"em se po)re8no pripisu"e autorstvo kn"i)e. Ono se pripisu"e arapskom matematičaru i! Anda+u!i"e- a+?;a"riti"u- ko"i "e ivio u 19. sto+"e4u. ;eutim- v"eru"e se kako "e !icatrix ponikao u &aranu7udu4i "e tamo 2ermeti!am ,v"etao- a v"ero"atno "e kasni"e 7io preni"et u
Samo d"e+o !icatrix podi"e+"eno "e u četiri kn"i)e. udu4i da rad ni"e pisan sustavno i metodično- tako se u svako" od kn"i)a po"av+"u"u na7a,ane- 7e! neko) naročito) reda- teme i! ra!ni2 područ"a. @"e+o o7rau"e ra!ne teme
104
i! *+o!o*"e C*+o!o(ske doktrine autor smatra teme+"em ta+ismansko) umi"e4aD- teori"e ma)i"e- astronomi"e- astro+o)i"e- prirodne !nanosti- te praktične ma)i"e. B uvodu autor ističe ra!+o) !a pisan"e ovo) d"e+a- a to "e rasv"et+"avan"e prirode ma)i"e – ta"ne ko"u su 7ri+"ivo čuva+i drevni *+o!o*. B prvo" se kn"i!i meu osta+im na)+a8ava vanost *+o!o*"e- kako 7i se mo)+e 7o+"e ra!um"eti 7oanske stvari- prirodne i mora+ne- te kao pretpostavke !a ma)i"u- ko"a 7i predstav+"a+a n"en !avr8ni e+ement. Ovd"e se mo)u na4i stanovite s+ičnosti s a+?'ara7i"evom &nigom raz"rsta"ana znanosti, kao i neop+atonski2 doktrina. rika!ana "e pod"e+a ma)i"e na teoretsku- ko"a o7u2va4a !nan"e o ne7u i praktičnu- ko"a se sasto"i od iskori8tavan"a ,arstva prirode- ivotin"sko)- 7i+"no) i minera+no). Autor na kra"u prve kn"i)e navodi neop+atoničku misao o posto"an"u +an,a 2iposta!a kao ve!e i!meu vi8e) i nie) svi"eta- a 8to "e primarno nače+o umi"e4a ma)i"e. Tre4a kn"i)a !icatrixa donosi navode astro+o)a a+?Ta7ari"a- ko"i predstav+"a"u instruk,i"e !a o7oavan"e p+aneta- prema o7iča"ima Sa7e"a,a. Ovd"e se da"u i uputstva o tome- ko"i se p+anet !a!iva u neku odreenu svr2u- a+i takoer se da"e i poti,a" na +"u7av prema o)u. %etvrta kn"i)a donosi "o8 *+o!o(ski2 tema- poput teori"e o pet supstan,i- te kon,epata supstan,e- uma i du8e. B ovo" pos+"edn"o" kn"i!i autor ističe kako kro! *+o!o*"u čov"ek tei k s+ično84u s o)om i s tim u ve!i o7rau"e teori"u +"u7avi. @"e+o !avr8ava sv"edočen"em Sokrata i opomenama ita)ore- kao !ak+"učkom. Ovo "e d"e+o !natno ut"e,a+o na renesansno) *+o!o(a ;arsi+i"a 'i,ina i na n"e)ovu astro+o8ku ma)i"u.
))0 !vicena 3 B5nez flozo8a i liječni5aC Jedan od na"istaknuti"i2 *+o!o(a 11. sto+"e4a svakako "e 7io arapski *+o!o(prirodos+ova, i +i"ečnik Avi,ena. Roen "e )odine 659. u ma+om m"estu K2armatan- 7+i!u u2are- u istočno" er!i"i Cdana8n"i B!7ekistanD. Kada "e Avi,eni 7i+o pet )odina- o7ite+" se prese+i+a u u2aru- tada )+avni )rad i o7ra!ovno sredi8te Samanida- dinasti"e ko"a "e uprav+"a+a istočnom er!i"om. >e4 u svo"o" deseto" )odini Avi,ena "e stekao teme+"ito !nan"e i! )ramatike- +iterature- &urana, )eometri"e i matematike- te *+o!o*"e. B početku svo)a studiran"a ve4u "e pan"u posve4ivao meta*!i,i i medi,inia kasni"e se posvetio *+o!o*"i i +o)i,i. B 1. "e )odini ve4 7io pri!nati +i"ečnik- i tada mu "e 7io omo)u4en pristup u kra+"evsku kn"ini,u Samanida u u2ari- )d"e "e !a dvi"e )odine uspio pročitati sve kn"i)e- 8to mu "e da+o od+ične teme+"e !a n"e)ov du2ovni ra!vo". >e4 pri"e svo"e #1. )odine!apočeo "e s pisan"em kn"i)a- i! matematike- prirodne !nanosti- etike. ;ada su mno)i n"e)ovi radovi nesta+i u ratovima i p+"ačka8kim po2odimamno)a su d"e+a isto tako dosp"e+a do nas. Za2va+"u"u4i povi"esnim oko+nostima- odnosno 7or7i !a prev+ast meu per!i"skim dinasti"amaAvi,eni ni"e 7i+o sueno da se du)o !adri na "ednom m"estu. utovao "e tako često od "edno) do dru)o) dvora- od+a!e4i o7ično pred propast "edne dinasti"e- kako 7i i!7"e)ao krvave suko7e do istre7+"en"a.
105
B )radu &amadan- )d"e "e +i"ečio tamo8n"e) v+adara- 7i+a mu "e u !nak !a2va+nosti dodi"e+"ena titu+a ve!ira. o v+adarovo" smrti- )odine 19#1. Avi,ena se !a2va+io na dunosti i 2tio oti4i u )rad Ispa2an. $o- n"e)ovi su nepri"ate+"i iskoristi+i novonasta+u situa,i"u i utamniči+i )a u utvrdi 'ard"an. Ods"ečen od svi"eta- u to" "e tamni,i napisao neko+iko rasprava- a takoer i mističnu a+e)ori"u =isalah /a@@ ibn YaGzan, d"e+o ko"e na"vi8e odi8e misti,i!mom u n"e)ovu opusu. I!nenada- v+adar Ispa2ana A+a a+?@aN+a2 "e napao &amadan- os+o7odiv8i Avi,enu. Tako "e *+o!o(u konačno omo)u4en ma+o dui rad 7e! prekida- "er se u Ispa2anu- ve+ikom ku+turnom i o7ra!ovnom ,entru- mo)ao na miru posvetiti i!učavan"u. Bpravo na dvoru A+a a+?@aN+a2a- Avi,ena "e napisao Al-Kanun, medi,inski kanon- ko"i "e postao standardnim ud7enikom u Evropi- sve do 13. sto+"e4a. Od osta+i2 d"e+a- i!nimno ve+iki !nača" ima &itab al-Shefa CKn"i)a o!drav+"en"aD- kn"i)a?en,ik+opedi"a *+o!o(ske mis+i n"e)ova do7a Cdi"e+i se na +o)iku- *!iku- matematiku i meta*!ikuD. ;ada "e Avi,enin put kro! *+o!o*"u !apočeo u aristote+ovsko" +o)i,i- kasni"e usva"an"e neop+atonske teori"e evo+u,i"e *+o!o(a "e postupno vodi+o do misti,i!ma. $"e)ova "e emana,i"ska s2ema potpuno suk+adna a+?'ara7i"evo". S+ično kao i onAvi,ena "e smatrao da i! o"e kontemp+a,i"e proist"eče rva inte+i)en,i"aa i! ove @ru)a. ro,es emana,i"e odvi"a se do pos+"edn"e desete- ko"a se pove!u"e s ;"ese,om i v+ada su7+unarnim svi"etom. Ova se emana,i"a na!iva Aktivnim umom- a mno)i "e is+amski *+o!o* poistov"e4u"u s arkane+om Ga7ri"e+om. B svo"em na"mistični"em d"e+u =isalah /a@@ ibn YaGzan Avi,ena opisu"e du2ovni put ko"i mora pro4i aspirant- salik CputnikD- nakon susreta s učite+"em- &a i7n Fa!anom. ut !apočin"e od područ"a Cdu2ovneD smrtia !avr8ava u područ"u pravo)- istinsko) ivota- nera!a!nat+"ivo) od samo) oanstva. Sa+ik mora naučiti nauk u!vi8eni2- pravo tumačen"e stvari. ri tom on mora pro4i kro! područ"e čiste materi"e- materi"a+no ti"e+o- kro! četiri umna kra+"evstva- ko"a uk+"uču"u ima)ina,i"u- inte+i)i7i+ni svi"et- te konačno aneoski svi"et. On pro+a!i kro! četiri e+ementa i devet ne7eski2 s(era. On se poput pti,e u!die i!nad ko!mičke kripte u ko"o" se na+a!i i do+a!i u o"u prisutnost. @ak+e- du8a se vra4a svom oanskom i!voru. Avi,enina mistična *+o!o*"a ut"e,a+a "e na ni! sredn"ev"ekovni2 *+o!o(a- a meu osta+ima i na europske mistične *+o!o(e A+7erta >e+iko)a i Ro)era a,ona.
))2 Suf obra=eni5 alE/;azali A+?G2a!a+i Cu is+amskom svi"etu po!nat kao A7u &amidD "edan "e od na"ve4i2 arapski2 teo+o)a i mistični2 *+o!o(a. Roen "e 1905. )odine u m"estu Tus- u s"evernom Iranu.
106
takoer i u Gur)anu i $is2apuru- o7+in"im )radovima- stekav8i 8iroku nao7ra!7u tradi,iona+ni2 is+amski2 re+i)io!ni2 !nanosti- *+o!o*"e i prava. B 11. "e sto+"e4u Iran potpao pod v+ast Turaka Se+duka- a a+?G2a!a+i "e !ado7io- !7o) svo"e) i!vrsno) o7ra!ovan"a- nak+onost ve!ira $i!am a+? ;u+ka ko"i )a postav+"a na če+o sveuči+i8ta u a)dadu- )odine 1961. ostav8i na ta" način voa is+amske !a"edni,e- u"edno "e predavao is+amsko pravo i 7orio se protiv 2eretički2 učen"a ra!ni2 sekti- prisutni2 na re+i)io!no" s,eni ono) vremena. $o- ve4 1960. )odine a+?G2a!a+i "e doivio snanu du2ovnu kri!u i uskoro napustio a)dad. B to "e vri"eme imao !a so7om ve4 dva *+o!o(ska d"e+a- 6aGasid al falasifa C$am"ere *+o!o(aD i 'ahafut al falasifa C$esuvis+ost *+o!o(aD- u ko"ima "e podvr)nuo kritičko" prosud7i radove svo"i2 pret2odnika a+?'ara7i"a i Avi,ene. $akon 8to se odrekao kari"ere na sveuči+i8tu- a+i i sv"etovno) ivota uop4eproveo "e dvi"e )odine +uta"u4i kao su* Siri"om i a+estinom. $akon 2odoča84a u ;eku- vratio se u svo" rodni Tus- te se u potpunosti posvetio mističnom ivotu su* *+o!o(a- doiv"ev8i svo"evrsno o7ra4en"e. I!nenada "e naime stekao uvid kako nema dru)o)a puta do odreeno)a !nan"a ni otkri4a istine- osim kro! su*!am. Bskoro "e nasta+o "o8 "edno !nača"no a+? G2a!a+i"evo d"e+o- Ih@a ulum al-din Creporod re+i)i"ski2 !nanostiD. Ovo mistično d"e+o "e napisao na arapskom- meutim !a praktičnu "e upotre7u sastavio skra4enu ver!i"u na per!i"skom- nas+oviv8i "e &imi@a e saadat CA+kemi"a sre4eD. I! ovo)a se d"e+a moe uvid"eti novi stadi" ra!umi"evan"a v"ere- od tradi,iona+no) o7+ika ve!ano) u! 8eri"at- do i!ravno) !a"edni8tva s o)om u mističnom su* iskustvu. A+?G2a!a+i "e poku8ao oiv"eti re+i)io!ne !nanosti na teme+"ima su*!ma- prua"u4i doka!e- ko"i 4e kasni"e doprini"eti n"e)ovu s+u7enom pri!nan"u. 'i+o!o(ovo d"e+o Ih@a ulum al-din, odnosno skra4eno i!dan"e Alkemia sre7e predstav+"a sr a+?G2a!a+i"eva mistično) rada. $"e)ov ,i+"- kao praktično) mistika- "est voen"e čov"eka od (orma+no) po!nanstva s is+amskom v"erom k "ednom stvarnom !nan"u o o)u. rva četiri po)+av+"a Alkemie sre7e komentar su čuveno) sti2a u /adisu Ctradi,iona+na ka!ivan"a ;u2amedaD. POna" ko"i po!na"e se7e- po!na"e o)a.Q $o- poanta d"e+a "e u pos+"edn"em- osmom po)+av+"u- nas+ov+"enom PL"u7av prema o)uQ. L"u7av prema o)u a+?G2a!a+i na!iva na"vi8om od svi2 tema- kao i kra"n"em ,i+"uko"em 7i svi mora+i teiti. Ona"- či"e "e unutarn"e oko otvoreno opaan"u +"epote i savr8enosti o)a- pre!irat 4e sva i!van"ska opaan"a- 7e! o7!ira na n"i2ovu +"epotu. rema *+o!o(u- posto"i pet u!roka- ko"i po7uu"u +"u7av. rvi "est da čov"ek vo+i samo) se7e i savr8enost n"e)ove v+astite prirodedru)i- da čov"ek vo+i svo)a do7ročinite+"a- odnosno o)a- tre4i- da predstav+"a +"u7av po7uenu kontemp+a,i"om 7o"i2 atri7uta- n"e)ove mo4i i mudrosti- četvrti u!rok "e privrenost čov"eka o)u- !ato "er )a "e stvorio na v+astitu s+iku. B svo"em pos+"edn"em d"e+u- auto7io)ra*"i pod nas+ovom Al-6unGidhmin al-dalal CI!7avite+" od )ri"e2aD- *+o!o( navodi kako P!nanost su*"a tei !a tim da odvo"i sr,e od sve)a 8to ni"e o)- te da mu kao "edino !animan"e omo)u4i medita,i"u o 7oanskom 7i4u.Q Ovu Pmedita,i"u sr,aQ a+?G2a!a+i opisu"e na s+i"ede4i način P$eka se sr,e svede na stan"e u ko"em "e
107
e)!isten,i"a 7i+o če)a i ne?e)!isten,i"a "edno te isto. $eka ni8ta osim $a"vi8e) o)a ne ue u um. ;isao neka se usredotoči na neprestano i!)ovaran"e o"e) imena. Tada do+a!i stan"e u ko"em pokret "e!ika sta"e- a i!)+eda kao da misao do+a!i i! sr,a. otom i misao i ri"eč nesta"u- "edino osta"e ide"a ve!ana !a sr,e. @o sada "e sve ovisi+o o čov"eku i n"e)ovo" vo+"i- meutim od sada on se prepu8ta mi+osti o"o". %ov"ek se o)o+"u"e do sami2 udisa"a te mi+osti- i ni8ta mu ne preosta"e do+i čekati 8to 4e mu o) ra!otkriti- kao 8to "e od davnina činio proro,ima i sve,ima.Q
))< !sasini 3 4andan tem4lars5om redu andan temp+arskom redu na strani is+ama predstav+"ao "e red ismai+ita ni!ara- uo7iča"eno po!nat pod imenom asasini. Ova" "e red kra"em 11. sto+"e4a u er!i"i osnovao &asan i7n a+?Sa7a2. Asasini su d"e+ova+i u ;e!opotami"i- a+estini i Siri"i- )d"e su se povremeno suko7+"ava+i s kriarima. $auk ismai+ita predstav+"ao "e ek+ektičnu sm"esu način"enu od is+amskekr84anske i idovske mistične *+o!o*"e- protkane )nostičkim!oroasterskim- neop+atonskim i 2induističkim e+ementima. Jedan od mode+a poučavan"a ismai+itske mudrosti 7io "e sustav stupn"evite ini,i"a,i"e- po!nat kao @evet stupn"eva mudrosti. rvi voa asasina &asan i7n a+?Sa7a2 roen "e 1900. )odine u er!i"ineda+eko Te2erana. B m+adosti "e putovao E)iptom- Siri"om- Irakom i 8irom er!i"e- te 8irio svo"e ismai+itsko učen"e. udu4i "e ve4 dio er!i"e 7io pod v+a84u Turaka Se+duka- n"e)ova su misionarska putovan"a 7i+a u isto vri"eme i revo+u,ionarna. Godine 1969.- sa pripadni,ima svo"e sekte !au!eo "e tvravu A+amut- na visokom p+aninskom )re7enu- i od n"e stvorio sredi8te otpora se+dučko" v+adavini. &asan i7n a+?Sa7a2 "e svo"e vri"eme posve4ivao mo+itvi- postu- 7i+"een"u učen"a- ra!vi"an"u strate)i"e svo"e revo+u,ionarne kampan"e- uprav+"an"u svo"om ma+om dravom- te naporu usm"erenom na 8iren"e ismai+itsko) ni!ari nauka. A+?Sa7a2 "e do7ro po!navao matematiku- astronomi"u- ma)i"u- i a+kemi"u- a vodio "e vr+o asketski i po7oan ivot. ;isi"a a+?Sa7a2a meu siri"skim ismai+itima !as+una "e !a rane europske kontakte s asasinima ti"ekom kriarski2 ratova. rvi dokumentirani susret se !7io u ru"nu 119. )odine. rin, Antio2a Tan,red napao "e asasinski !amak Apa,e- te po7"ediv8i- sekti nametnuo danak. B s+i"ede4em du)om ra!do7+"u do 1. sto+"e4a 7i+o "e vi8e poku8a"a !7+iavan"a- pa i (ormiran"a save!a asasina i kriara Cprim"eri,e protiv !a"edničko) nepri"ate+"a Turaka Se+dukaD. ;ada su asasini Cni!ariD u po+itičkom smis+u nesta+i u 1. sto+"e4u- nakon pora!a od ;on)o+a i e)ipatski2 ;ame+uka- ipak su kao man"inska re+i)io!na skupina nastavi+i posto"ati. >e+ik dio ismai+ita ni!ara i!7"e)ao "e u Indi"u- )d"e su uteme+"i+i svo"u !a"edni,u- ko"a posto"i i dandanas.
108
Ismai+iti ni!ari u re+i)io!nom su smis+u 7i+i inovatori- ko"i su pro8iri+i mode+ 2i"erar2i"sko) mistično) ta"no) dru8tva. Red asasina se u europsko" ku+turi odra!io na temp+are- ko"i su 7i+i s+ično) 2i"erar2i"sko) ustro"stva. Sustav od devet stupn"eva ini,i"a,i"e !apočin"ao "e uvoen"em u e!oteri"sko !načen"e o7"ave &urana# @a+"e se nastav+"ao tumačen"em istine kao učen"a imama!atim naučavan"em ka7a+ističko) misteri"a o 7ro"u sedam- pri2va4an"u proroka nakon ;u2ameda- učen"u o dvanaest aposto+a i mističnom !načen"u 7ro"a dvanaest- *+o!o(skim naukom ita)ore- +atona i Aristote+amističnim dua+ističkim naukom prvo) i dru)o) u!roka- ra!radom ova dva prin,ipa- te konačno proučavan"em ko!mo+o8ki2 učen"a o du8i- ne7esima i ne7eskim inte+i)en,i"ama.
))> +5umens5i misticizam $bn alE!rabija B e4 "e tada stekao reputa,i"u kao su* pisa, i du2ovni učite+"- v+ada"u4i o7imnim du2ovnim !nan"em. B to "e vri"eme u
109
!adiv+"u"u4i uvid u svu du7inu i +"epotu +"u7avi na du2ovnom putu. Kako su mno)i s2vati+i poetske a+e)ori"e isuvi8e dos+ovno- *+o!o( "e 7io prisi+"en napisati komentar svo"i2 v+astiti2 sti2ova. Ova "e !7irka naime- po nekima suvi8e odisa+a erotičnim i sen!ua+nim predod7ama. Jo8 "e "edno vano I7n a+?Ara7i"evo d"e+o nasta+o u ;eki- a to "e *utuhat al6akk@ah C;ekanske o7"aveD. Ovo o7imno d"e+o- ko"e se sasto"i od 09 po)+av+"a predstav+"a pravu en,ik+opedi"u n"e)ova mistično) sustava. B uvodniku sto"i da do sadra"a ni"e do8ao v+astitim umovan"em- ve4 mu )a "e Pu+ioQ Aneo nada2nu4a- pri po2odu sveti8tu =a7a. I7n a+?Ara7i smatrao "e sve ve+ike proroke tumačima "edne op4e primordi"a+ne re+i)i"e. Tako u *utuhatu on ve+i P$ema dru)o) !nan"a do ono)- ko"e "e u!eto od o)a!ato "er "e On sam "edini o!navate+"... proro,i- usprkos n"i2ovom 7ro"u i du)im vremenskim ra!do7+"ima- ko"a i2 odva"a"u- nisu ima+i meu so7om nesu)+asi,a u po)+edu !nan"a o o)u- upravo sto)a 8to su to !nan"e od o)a i preu!e+i.Q @ak+e- na)+asak I7n a+?Ara7i"a "est upravo na i!ravnom u!iman"u od o)a- u čemu posto"i potpuno su)+as"e u ra!nim re+i)i"skim tradi,i"ama. B I7n a+?Ara7i"evom vien"u- o) se ne ra!umi"eva kao i4e- pa čak niti kao >r2ovno i4e- ko"e 7i 7i+o i!van i i!nad univer!uma. On naime smatra kako "e sve 8to posto"i dio- a+i i očitovan"e Jednosti o)a. rema tome- i +"udska su 7i4a di"e+ovi o)a- dok "e ide"a o odvo"enom se7stvu re!u+tat ne!nan"a. Ova" se nauk na!iva panentei!am. I7n a+?Ara7i v"eru"e- po u!oru na +otinada o) pos"edu"e kako trans,endenta+ni- tako i imanentni aspekt. @ru)o !nača"no *+o!o(ovo d"e+o nosi nas+ov *usus al-hikam C;udrost prorokaD. Iako re+ativno kratko- smatra se nekom vrsti testamenta ovo) ve+iko) du2ovno) učite+"a. B ovom d"e+u *+o!o( posve4u"e po "edno po)+av+"e #3?ori,i proroka i pos+anika- od Adama do ;u2ameda. ove!u"u4i medita,i"e o !načen"u ve+iki2 proroka- I7n a+?Ara7i i!nosi svo"e v+astito teo!o(sko učen"e. Bko+iko se d"e+o *utuhat moe usporediti svo"im o7u"mom s en,ik+opedi"om- tada se *usus moe ra!vid"eti kao karta svi"eta oanske mudrosti- na ko"o" se o,rtava svaka !em+"a- ko"a "e da+a proroka. Ovo "e d"e+o !asi)urno vri"edno područ"e !a istraivan"e- "er "e u n"emu moda po prvi put "edan mis+i+a, na europskom t+u uka!ao na mo)u4nost "edno) 8ire) s2va4an"a ekumeni!ma u svi"etu du2ovnosti. Sr I7n a+? Ara7i"eva misti,i!ma i!raena "e u do7ro !nanim i često navoenim sti2ovima PSr,e mi svakom o7+iku podo7no "estU Ga!e+ama "e pa8n"akU I samostan kr84anskim redovni,imaU I 2ram ido+imaU I 2odočasnička =a7aU I p+oče ToreU I Kurana kn"i)aU L"u7avi re+i)i"u s+i"edimU Ko"im )od putem deva +"u7avi kreneU to "e mo"a re+i)i"a- v"era mo"a.Q
))? *umi 3 utemeljitelj reda Bvrte=i; dervi@aC
110
Kad "e a+?Ara7i 7io ve4 u sredn"o" ivotno" do7i- na suprotnom kra"u ne)da8n"e) Arapsko) imperi"a- u istočno" per!i"sko" pokra"ini K2ora!an- u m"estu a+k2 Cdana8n"i A()anistanD roen "e "o8 "edan ve+iki su* mistikimenom Ja+a+ a+?@in Rumi. $"e)ov rodni )rad 7io "e "edan od prominentni"i2 u Iranu- a o7ite+" uiva+a u)+ed- 7udu4i da "e da+a ni! pravni2 i re+i)i"ski2 visoki2 dunosnika Cu+emaD. Rumi"ev "e ota, 1#1#. )odine od+učio s o7ite+"i po4i u a)dad- !7o) pri"ete4e opasnosti od mon)o+ske inva!i"e. Tri )odine kasni"e o7ite+" od+a!i na 2odoča84e u ;eku- a potom u ;a+u A!i"u Cdio pod v+a84u Turaka Se+dukaD. $a putu i! Ara7i"e o7ite+" pro+a!i kro! @amask i !austav+"a se u m"estu ;a+ata- )d"e 4e se Rumi 1##. )odine oeniti k4erkom "edno) očeva pri"ate+"a. otom se o7ite+" "o8 "ednom se+i C1##6. )odineD i stie u pri"esto+ni,u !apadni2 Turaka Se+duka Konu. @vi"e )odine kasni"e Rumi"u umire ota,- i on )a nas+"eu"e na visoko" dunosti )radsko) u+eme. Oko 1##. )odine u Konu "e sti)ao "edan 7iv8i očev učenik i! a+k2a- ko"i 4e m+ado) Rumi"a poučiti doktrini su*!ma. Kro! neko+iko )odina i sam "e Rumi ve4 postao su* autoritet. >aan se susret do)odio 1#//. )odinekada Rumi upo!na"e +uta"u4e) dervi8a i su* posve4enika S2ams a+?@ina i! Ta7ri!a. Ova" "e du2ovni učite+" prenio Rumi"u svete ta"ne i! spisa (zikr ad(ourani# Ta"na ovo) spisa do+a!i od Sveto) da2a- prema retku i! &urana Pripadamo o)u i n"emu 4emo se vratitiQ Csura #-10D. Ova ta"na Sveto) da2a ve!u"e se !a te2niku- ko"om se vra4amo svo"im i!vorima- potpunom preda"om učite+"u- da 7i korak po korak posta+i P7oanskim udisa"em i i!disa"em u +"u7avnom o,eanu Svemo)u4e) o)aQ. Rumi se smatra osnivačem reda t!v. Pvrte4i2 dervi8aQ C;av+aNi"a2D- ko"i se vrtn"om u ekstatičnom p+esu s"edin"u"u s Apso+utom. Osim kao uteme+"ite+" ;av+aNi"a2 reda- Ja+a+ a+?@in Rumi "e v"ero"atno "o8 po!nati"i po svo"o" poe!i"i- pa su tako n"e)ove !7irke i danas- vi8e od sedam sto+"e4a nakon n"e)ove smrti 7estse+eri sv"etske poe!i"e. Z7irka 6athna"i, sa svo"i2 /3 tisu4a sti2ova predstav+"a remek d"e+o per!i"ske kn"ievnosti. B ovome d"e+u- ko"e o7i+u"e sim7o+ima i a+e)ori"ama- Rumi op"evava opo"nost o"e +"u7avi. @"e+o "e to ko"e i!+ae su* učen"a i opravdava o"e putove k čov"eku. Su*"i naime opaa"u univer!um kao pro"ek,i"u i odra! s+ike o)a. B su* p"esni8tvu česte su a+u!i"e na teori"e ita)ore i +atona- da )+a!7a 7udi u du8i s"e4an"e na ne7eske 2armoni"eko"e "e du8a s+u8a+a- pri"e ne)o+i "e od o)a 7i+a odi"e+"ena. Tako Rumi u 6athna"iu ve+i P"esma s(era u o7rtan"uU Ono 8to +"udi p"eva"u +utn"om i )+asomU udu4i svi smo udovi AdemoviU s+u8asmo me+odi"e ove u Ra"u.Q Rumi"eve mistične poetske vi!i"e često su protkane du2om ekumeni!ma7a8 kao u n"e)ova s+avna pret2odnika I7n a+?Ara7i"a. O ovome sv"edoče s+i"ede4i sti2ovi PTko sam ne !namU Z7un"en sam i ra!umi"evan"em o7as"anU Kr84anin nisam- ni idov- !oroastri"ana, nisamU %ak nisam ni mus+imanU Zem+"i ne pripadam U $iti ko"em po!natomU I+i nepo!natom moruU riroda me ne moe pos"edovatiU $iti po+ae na me pravoU $i Indi"aKina- u)arskaU Rodno mi "e m"esto 7e!m"esnost.Q udu4i da "e Rumi podučavao kako Pmus+imane- kr84ane- idove i !oroastri"an,e tre7a )+edati istim očimaQ ne čudi da su n"e)ovom po)re7u prisustvova+e tisu4e +"udi
111
ra!ni2 v"era i na,i"a. $"e)ov mau!o+e" u )radu Kona danas "e m"esto 2odoča84a !a mno)e v"ernike. Za n"e)ov opro8ta" od ovo!ema+"sko) ivota Rumi "e sp"evao ove retke PKad u)+eda8 i!+oeno ti"e+o mo"e- ne re,iU :Oti8ao "e:U Jer 4e tad !a"edni8tvo i susret !auvi"ek pripadati meniU Kad me spuste u )ro7ni,u- ne re,i :Z7o)om:U Jer )ro7 !a nas odie veo s ra"sko)a !a"edni8tva.Q >idimo da i !a Rumi"a- poput prim"eri,e Hi++iama i! T2ierr"a smrt !apravo predstav+"a radost ponovno) s"edin"en"a s o)om.
)- 7+F*+,SK! *+($/$,! )-1 #umačenje Sefer Yetziraha Saadie Fen ,ose8a Godine 56#. roen "e kod )rada 'aum u E)iptu Saadia en Jose(- idovski *+o!o(- prvi uistinu !nača"an nakon 'i+ona A+eksandri"sko). $e !na se mno)o o n"e)ovom d"etin"stvu i o7ra!ovan"u. $o- po svo" "e pri+i,i stekao pri+ično 8iroko o7ra!ovan"e- sude4i po n"e)ovim d"e+ima. >e4 "e u svo"o" dvadeseto" )odini ostvario prvo ve4e d"e+o- idovski r"ečnik- ko"i "e nas+ovio Agron# B svo"o" #. )odini se prese+io u a+estinu- a u . "e postav+"en !a po)+avara idovske akademi"e u Suri- u a7i+oni"i. Tamo kao strana, ni"e nai8ao na do7ar pri"am- tako da "e u konkurentsko" 7or7i morao dvi"e )odine kasni"e m"esto prepustiti Jose( 7en Jako7u- a sam "e- da+eko od akademi"e- proveo sedam )odina u a)dadu. Tamo "e )odine 6. napisao svo"e )+avno d"e+o Al-amanat Fal itikadat# >ratio se na če+o akademi"e četiri )odine kasni"e- a na tom "e m"estu ostao sve do svo"e smrti. Isto kao i 'i+on- Saadia "e smatrao E)ipat svo"om domovinom. Kao 8to "e n"e)ov pret2odnik u"edinio 2e+enski "e!ik i ku+turu s 2e7re"skim du2omtako "e isto kro! d"e+a Saadie 7en Jose(a arapska ku+tura i "e!ik prodr+a takoer u povi"est idovske ku+ture. Radi se doista o svestranom *+o!o(u i !nanstveniku- či"i opus o7u2va4a- osim *+o!o*"e i teo+o)i"e- "o8 i )ramatiku+eksiko)ra*"u i prevodi+ačku d"e+atnost. B svo"em na"vani"em d"e+u Alamanat Fal itikadat CO v"eri i !nan"uD sistematično "e predstavio *+o!o(ske teme+"e osnovni2 !asada 2e7re"ske re+i)i"e- te postao prvi kreator idovske *+o!o*"e re+i)i"e. ;eutim- 8to se tiče mistične *+o!o*"e- na"!anim+"ivi"e d"e+o Saadie 7en Jose(a "est 'afsir &itab al-6abadi i+i komentar kn"i)e Sefer Yetzirah# Ova kn"i)a- ko"a 4e postati "edan od 7itni2 i!vora sredn"ev"ekovne idovske mistične *+o!o*"e- nasta+a "e !apravo "o8 u kasno" anti,i. Autor ni"e po!nat- "edino se pretpostav+"a da "e to mo)ao 7iti neki idovski neopita)ore"a,- ko"i "e ivio ne)d"e i!meu . i . sto+"e4a. &niga St"arana opisu"e sim7o+ički nastanak ko!mosa- kori8ten"em ## s+ova i 19 t!v. se$rotha# B ovom "e mističnom d"e+u čov"ek predstav+"en kao mikroko!mos- ko"i se pri+a)oava makroko!mosu. ritom svako s+ovo Puprav+"aQ di"e+om čov"eka i+i "ednim područ"em makroko!mosa. Ova kn"i)a predstav+"a teoretski vodič !a ra!umi"evan"e strukture stvaran"a- no i! n"e
112
"e takoer očita i ve!a +in)vističke teori"e- te ma)i"sko) v"erovan"a u mo4 s+ova i ri"eči. B svo"em komentaru &nige St"arana Saadia 7en Jose( nasto"ao "e rasvi"et+iti i o7"asniti sadra" ovo) mistično) d"e+a u sv"et+u *+o!o*"e i dru)o) !nan"a- pose7no pomo4u sustava 2e7re"ske (ono+o)i"e- ko"i "e sam i!na8ao. Za ra!+iku od pita)ore"a,a- ko"i smatra"u da su prve stvorene stvari 7i+e 7ro"evi Saadia pripisu"e i!voru ,"e+okupne Stvorite+"eve krea,i"e pored 19 7ro"eva "o8 i ## s+ova. Sve 8to "e stvoreno ima svo"e imeprim"eri,e imena ane+a od)ovara"u do)aa"ima- ko"i se !7iva"u u ve!i n"i2ove !ada4e. I imena svemirski2 ti"e+a varira"u u odnosu na n"i2ova ra!+ičita o7i+"e"a. Saadia o7"a8n"ava kako posto"i deset kate)ori"a- u ko"e se mo)u svrstati sve stvorene stvari. B kasni"o" 4e idovsko" +iteraturi tumačen"e Sefer Yetzirah 7iti da+"e ra!raeno i nadopun"eno- oso7ito u pokretu 2asidi!ma u 15. sto+"e4u.
)-) &istični 4jesni5 Solomon ibn /abirol So+omon i7n Ga7iro+- po!nati"i pod svo"im +atini!iranim imenom Avi,e7ron7io "e idovski p"esnik i *+o!o(- roen u ;a+a)i u a+en,i"u. Godine 19/0.- kada mu "e umr+a ma"ka- doivio "e "ednu vrst prekretni,e- 7udu4i da se )otovo u potpunosti posvetio *+o!o*"i. Ono 8to "e i7n Ga7iro+ neprekidno na)+a8avao "est ten"a !a st"e,an"em du2ovno) !nan"a- kao pripreme !a s"edin"en"e s I!vorom ivota- od ko"e) "e du8a i potek+a.
113
;eu i7n Ga7iro+ovim *+o!o(skom dosti)nu4ima oso7ito se i!dva"a"u tri d"e+a. rvo od n"i2- du)ačka *+o!o(ska poema ðer 6alkuth Cna!iv se odnosi na na"vi8i i na"nii se*rot ka7a+ističko) @rva ivotaD opisu"e strukturu univer!uma i atri7ute oanstva- poka!u"u4i kako !apravo ti atri7uti !apravo vi8e predstav+"a"u odra! o)raničene +"udske mis+i- no 8to odraava"u pravu prirodu $espo!nat+"ivo). @ok "e ovo d"e+o napisano na staro!av"etnom 2e7re"skom- etička rasprava &itab islah al-akhlag Co7o+"8an"e mora+ni2 kva+itetaD napisano "e na arapskom i predstav+"a prvu idovsku sistemati!a,i"u etike. I7n Ga7iro+ova etička misao kao teme+" ima etički imperativ- !a ko"i smatra da "e pri+a)oen naravi du8e- te suk+adno tomu da"e su)esti"e !a 7ru8en"e kva+iteta du8e- ko"e i!vode du8u na put os+o7aa"u4e) !nan"a. I7n Ga7iro+ova mistična *+o!o*"a dosie vr2una, u d"e+u Yanbu al-ha@ah C>re+o ivotaD- u 1#. sto+"e4u prevedeno na +atinski kao *ons "itae- i o7"av+"eno pod +atinskim imenom Avi,e7ron. udu4i se ni"e u ovom d"e+u s+uio re(eren,ama i! Ciblie, 'almuda i dru)e dru)e 2e7re"ske sakra+ne +iterature- o n"emu se mis+i+o da "e mus+iman- pa čak i kr84anin. Kao i kod +otina- Ga7iro+ova "e mistična *+o!o*"a ukori"en"ena u unutarn"em os"e4a"u- odnosno trans,endira"u4em iskustvu oansko). Ovo na"vi8e 7oanstvo- rvo 7i4e i Apso+ut- i!van "e 7i+o kakve mo)u4nosti karakteri!iran"a i+i s2va4an"a. Ono se !apravo nama iska!u"e tek u d"e+ovan"u 7oanske vo+"e. Sve 8to posto"i i!van Apso+uta moe 7iti i du2ovno i materi"a+no. rva 2iposta!a ko"a proi!+a!i "est Bniver!a+ni umdok "e dru)a Bniver!a+na du8a. Ona se pak mani(estira kako u makroko!mosu C,i"e+om svemiruD tako i u mikroko!mosu Cčov"ekuD- u ra!+ičitim o7+i,ima. Bniver!a+na materi"a predstav+"a supstrat sveko+ike t"e+esnosti dok Bniver!a+na (orma sadri u se7i sve posto"e4e o7+ike. Bniver!a+na materi"a i (orma predstav+"a"u- prema i7n Ga7iro+ovu nauku+"estve po ko"ima se čov"ek uspin"e u potra!i !a sve vi8im !nan"em o oansko" vo+"i. Sto)a "e !nan"e o >o+"i- 'ormi i ;ateri"i ne8to na"u!vi8eni"e 8to čov"ek moe posti4i. Znan"e "e to ko"e !apravo tvori mudrost- ono spri"ečava du2ovnu smrt čov"eka- te )a istovremeno dovodi do !a"edni8tva sa samim vre+om ivota. Ova meta*!ička mudrost praktički predstav+"a i samu svr2u stvaran"a +"udske vrste to "e spa"an"e čov"ekove du8e s vi8im svi"etom- dak+e povratak oanskom i!voru. >anosti ovo) d"e+a !a sredn"ev"ekovni p+atoni!am moe se nadodati n"e)ova vanost !a astro+o)i"u- s2va4enu u vi8em smis+u- odnosno kao !nanost s uv"er+"ivim *+o!o(skim i meta*!ičkim teme+"ima. *ons "itae nudi meta*!ičko opravdan"e astro+o)i"i predstav+"an"em ne7eski2 s(era kao emana,i"a du2ovni2 PkotačaQ inte+i)entne supstan,e ko"a opsto"i ponad n"i2. @ak+e- *!ički svi"et "e pod ut"e,a"em inte+i)i7i+ni2 )i7an"a ko"a pomo4u du8e prenose u su7+unarni svi"et- u!roku"u4i prom"ene u n"emu. @u8a meutim ni"e i!vor- ve4 samo stupan" u pri"enosu astro+o8ki2 si+a- od Kreatora preko intermedi"arni2 entiteta do supstan,e. *ons "itae, "ednako kao i !icatrix imat 4e ve+iki up+iv na kasni"e mistične *+o!o(e renesanse.
114
)-- &oses de (eon i BZo;arC I! remenom "e d"e+o 7i+o podvr)nuto takoer i ra,iona+ističko" kriti,i- pa "e tako ustanov+"eno sa si)urno84u da Simeon 7en Fo2ai ni"e pravi autor d"e+a. rim"eri,e- 7i+o "e tako primi"e4eno da Zohar sadri imena ra7ina ko"i su iv"e+i nakon Simeona- isto tako opisu"e i neke ritua+e ko"i su ustanov+"eni u kasni"em periodu- te spomin"e 7itke s mus+imanima ko"e su se odvi"a+e sto+"e4ima kasni"e i dru)o. Sredinom #9. sto+"e4a idovski pov"esničar re+i)i"a Gers,2om S,2o+em tvrdio "e kako "e ;oses de Leon na"v"ero"atni"i autor !7irke Zohar# On smatra da "e ;oses napisao )+avni dio Zohara na arame"skom "e!iku- u
115
(ormi !7ornika ra!)ovora i predavan"a Simeona 7en Fo2ai"a i n"e)ovi2 učenika. S,2o+em ve+i da "e ka7a+istima Zohar postao neka vrst Ciblie, uiva"u4i sto+"e4ima neupitnu po!i,i"u kao sveti autoritativni tekst. B Zoharu ;oses de Leon poistov"e4u"e 'oru s @rvetom ivota. Kao 8to se drvo sasto"i od mno)i2 di"e+ova- ko"i se !a"edno na!iva"u drvom- tako i 'ora sadri mno)e unutarn"e i van"ske stvari- ko"e čine "ednu "edinstvenu 'oru# S+ično kao prim"eri,e u tantri i+i )nosti,i!mu- tako i u ka7a+i posto"i priča o suk,esivnim emana,i"ama ko"e proist"eču i! oanstva. Ka7a+istička doktrina donek+e )ovori o naravi o)a- o se*rotima i+i s(erama n"e)ovi2 7oanski2 emana,i"a 8to tvore sus+"edne s+i"edove nevid+"ivi2 s(era i vid+"ivo) svi"eta- od 7o)ova i ane+a pa do +"udi i minera+a. Ova "e emana,i"ska s2ema karakteristična !a sredn"ev"ekovni idovski neop+atoni!am. @rvo ivota predstav+"a sim7o+ički mode+ univer!uma- sa svim mo)u4im odnosima na ra!nim nivoima makro i mikroko!mosa. Ono "est !apravo sama 7it *+o!o*"e ka7a+e i radi se u stvari o predstav+"an"u strukture svemira u sim7o+ičkom o7+iku. @ak+e- na vr2u sto"i En So( CeskonačnoDnespo!nat+"ivo i trans,endentno 7oanstvo. $"e)ova "e prva mani(esta,i"a Keter CKrunaD- te se opisu"e kao Pni8taQ i! če)a svi osta+i se*roti proist"ečua+i i kao oanska vo+"a- i!vorni poti,a" sveukupne krea,i"e. &okma2 C;udrostD prva "e spo!nat+"iva mani(esta,i"a En So(a- i odnosi se na mudrost o"u- idea+nu misao krea,i"e- ko"a pot"eče od praiskonske i!vorne vo+"e. ina2 CInte+i)en,i"aD predstav+"a ekspan!i"u &okma2a- te Pmaterni,u ko!mosaQ sadri sve (enomene u +atentnom i+i !ametnom o7+iku. S+i"ede4i2 sedam se*rota predstav+"a"u sedam teme+"ni2 ar2etipa- ko"i sto"e u po!adini- te nad)+eda"u Krea,i"u. o Zoharu, od ina2a ot"eču sedam ri"eka- predstav+"eni2 sim7o+ički pomo4u sedam preosta+i2 se*rota. Radi se o sedam primordi"a+ni2 ko!mički2 ar2etipa- ko"i se odnose na sedam dana krea,i"e.
)-. BFožans5i rabinC $saac (uria $a"ve4i ka7a+ist renesanse Isaa, Luria roen "e 10/. )odine u Jeru!a+emu. Očeva o7ite+" 7i+i su A8kena!i idovi- emi)ranti i! $"emačke- a ma"čina Se(ardi- v"ero"atno pro)nani,i nakon e)!i+a idova i!
116
Zohara, i ni8ta u tom radu ni"e )ovori+o o n"e)ovim 7udu4im revo+u,ionarnim uvidima.
Godine 1039. Isaa, Luria prese+io se s o7ite+"i u Sa(ed- )d"e "e imao u)+ed kao učite+" ka7a+e- a+i i !7o) medita,i"ski2 praksi. Ond"e "e usavr8io svo"e !nan"e kod po!nato) ka7a+ista ;osesa ordovera- no tek !akratko- !7o) ordoverove smrti neko+iko m"ese,i kasni"e- kra"em te iste 1039. )odine. ;ada "e 7io tek do8ao u Sa(ed- Isaa, Luria se odma2 nametnuo kao ordoverov nas+"ednik. ;no)i rani"i ordoverovi učeni,i- sada su se poče+i okup+"ati u e!oteričnom kru)u Isaa,a Lurie. I dok "e n"e)ova reputa,i"a !7o) po!navan"a halaka ras+a- kako u Evropi- tako i u E)iptu- n"e)ov "e ka7a+istički nauk ostao skriven od 8ire "avnosti. Luria i n"e)ova skupina i!)radi+i su !ase7ne stam7ene četvrti !a n"i2 i n"i2ove o7ite+"i- !a"edničarski rad te oso7nu medita,i"u- pod vodstvom Luri"e. Kada "e Isaa, Luria umro 103#. )odine Cnepune tri )odine po do+asku u Sa(edD 7io "e ve4 utisnuo nei!7risivi pečat na ka7a+istički nauk- a na svo"e s+"ed7enike "e ostavio snani utisak o n"e)ovo" 7oansko" inspira,i"i- pa "e otud i pro!van Poanskim ra7inomQ. Luria- 7a8 kao i svi istinski i!učavate+"i v"ečne mudrosti- ni"e traio ni i!m"ene ni dopune ka7a+e. On "e nastavio tradi,i"u Zohara, ko"i mu "e pos+uio kao vodič !a du7insku medita,i"u- dok su n"e)ovi uvidi i ra,iona+no s2va4an"e 7i+i so+idno uteme+"eni na ivotu- !asnovanom na etičkim nače+ima. Kao i svaki pravi i!učavate+"- tako "e i Luria donio "ednu novu perspektivu svetim temama ko"e "e proučavao. I mada "e aristote+ovska misao o stvaran"u i! niče)a CP,reatio e ni2i+oQD ve4 7i+a ut"e,a"na u idovski2 mistični2 *+o!o(a- !a Luri"u "e od primarne vanosti 7i+o pitan"e odak+e pot"eče primordi"a+na tvarM Luria "e podučavao kako očitovano posto"an"e ima svo" prvi početak u zimzum-u, kontrak,i"i8to 7i podra!umi"eva+o na neki način u+a!ak u o)a- u se7e samo)a. B uspored7i s eskonačno84u- m"esto pov+ačen"a samo "e točka- ko"a se na!iva tehiru, i o!načava primordi"a+ni svemir. Ovo pov+ačen"e o)a ipak !a so7om ostav+"a tra) C reshimuD- a on 4e postati re,eptivni supstrat !a kreativnu mo4 emana,i"e- ko"a s+i"edi nakon kontrak,i"e. Ain-Soph, Cu Luri"ino" ka7a+i i!ra! !a ono 7eskonačno i 7e!)raničnoD na "ednom kra"u- te kra"n"a kontrak,i"a zimzum na dru)om kao posrednika ima"u Se*rot- drvo ivota- a ono tvori Adama Kadmona- primordi"a+no) čov"eka. Od )+ave Adama Kadmona sv"et+a !rače svo"a s+oene o7ras,edrevni "e!ik prvo7itne 'ore, ko"a !a se7e predstav+"a područ"e du2ovni2 ar2etipa. Za ka7a+u "e vr+o vaan po"am tikkuna, o7nav+"an"a reda ko"i predstav+"a u"edno i n"e)ovo iskup+"en"e. et o7+ič"a tikkuna ponovo tvore Adama Kadmona- kao d"e+omično o7nov+"en ko!mos- ko"e) samo čov"ečanstvo moe dovesti do upotpun"en"a.
Luri"anska se )no!a usredotoču"e u)+avnom na meuodnos svi2 pet o7+ič"a CArik2- A77a- Imma- Zeiranpin- S2ek2ina2D- na n"i2ov ut"e,a" i odra! u svemu 8to se !7iva u don"em svi"etu- ispod s(ere S2ek2ina2- pos+"edn"e) stadi"a svi"eta emana,i"e. ;isti,i!am +uri"anske ka7a+e pona"vi8e se o)+eda
117
u o7iča"u op+akivan"a S2ek2ina2. S2ek2ina2 predstav+"a enski e+ement u o)a- a u ka7a+ista se poistov"e4u"e s ek+e!i"om. S2odno tomu- o7redom se na sim7o+ički način predstav+"a mistično v"enčan"e o)a i I!rae+a. O7red se sasto"i od dva di"e+a- Po7red !a Ra,2e+Q i Po7red !a Lea2Q. Ra,2e+ i Lea2 Cdvi"e ene Jakova- A7ra2amova unuka !ost - 2L-MND predstav+"a"u dva aspekta S2ek2ina2 "edan predstav+"a n"enu pro)nanost i! o)a i op+akivan"e- a dru)i n"e!ino sta+no ponav+"ano s"edin"avan"e sa svo"im Gospodom. Bsprkos Luri"inom od7i"an"u i!+a)an"a svo"e) nauka u pismeno" (ormipostao "e !nan u svim sredi8tima mistično)a učen"a u E)iptu- Ita+i"i i sredi8n"o" Evropi. Luri"ina "e misao da+a nov du2ovni po+et pučko" idovsko" re+i)i"i- a+i i du7oko ut"e,a+a na renesansne mis+io,e.
). 7$"DU$Z!& ).1 S;an5ara 3 ;induistič5i $susL Osmo "e sto+"e4e Indi"i doni"e+o "edno) od na"ve4i2 mistični2 *+o!o(a u povi"esti 2induističke mis+i- S2ankaru. ;ada posto"e ra!+ičiti poda,i o n"e)ovu roen"u- ve4inom se ipak navodi 355. )odina. S2ankara "e roen u se+u Ka+adi u "uno" indi"sko" pokra"ini Kera+a. Ota, mu "e umro dok "e 7io veoma m+ad- pa )a "e od)a"a+a ma"ka. io "e naka vrst čuda od d"eteta- pa "e tako ve4 u d"ečačko" do7i naučio četiri Dede# Takoer "e vr+o rano napustio svo"e rodno m"esto kako 7i postao +uta"u4i redovnik – sanasin. ut "e S2ankaru odveo do o7a+a ri"eke $armada- )d"e "e nai8ao na skupinu redovnika- ko"i su sta"a+i oko "edno) staro) čov"eka- udu7+"eno) u medita,i"u. io "e to du2ovni učite+"- Govinda 2a)avatpada. S2ankara "e i!ra!io pok+onom 8tovan"e učite+"u- i otada pa nada+"e !apočeo sa i!učavan"em teme+"a advaita nauka- te napisao neko+iko 2imni S2ivi- neke *+o!o(ske rasprave- te komentar Crhadaran@aka upanishade# Kasni"e "e S2ankara inten!ivno putovao po Indi"i- podučava"u4i i pi8u4i. $apisao "e tako- pored komentara osta+i2 upanis2ada- takoer i komentar Crahma-sutra i Chaga"ad-.ite# Isto tako se uk+"učio u 7ro"ne rasprave s 7udističkim učen"a,ima- kao i s pripadni,ima mimansa 8ko+e- 8to "e pridoni"e+o n"e)ovom du2ovnom usponu. Za kratko "e vri"eme S2ankara postao vode4i autoritet vedanta *+o!o*"e- te počeo putovati 8irom Indi"est"eču4i tako sve vi8e učenika. B m"estu raa)- sreo "e mimansa *+o!o(a
118
Kumari+u- ko"i "e posvetio ,i"e+i ivot 7or7i protiv P2eretički2Q učen"a aini!ma i 7udi!ma. Ova" "e *+o!o(- ko"i "e umno)ome pridonio padu popu+arnosti 7udi!ma u Indi"i- kasni"e počinio samou7o"stvo. A S2ankara "eporaava"u4i po!nate mimansa *+o!o(e u de7atama- u isto vri"eme prido7ivao te iste *+o!o(e !a svo"e učenike. utovao "e i da+"e po !em+"iosniva"u4i samostane C math-o"e, po "edan na s"everu- istoku- !apadu i "u)u Indi"e. Jedna od na"po!nati"i2 !)oda i! ivota S2ankare "est n"e)ov susret s "ednim čov"ekom i! kaste nedodir+"ivi2- u m"estu Kas2i. $aime- ti"ekom pos"eta 2ramu- ova" se čov"ek s psom ispri"ečio *+o!o(u na putu. $a !a2t"ev S2ankare da se sk+oni s puta- čov"ek )a "e !apitao Pe+i8 +i da se pomakne ovo smrtno ti"e+o- i+i da se makne du8a i svi"estMQ S2ankara "e tad uvidio da se radi o S2ivi- ko"i "e u!eo +"udski +ik- te se pok+onio pred n"im- i sastavio poemu n"emu u čast- 6anisha !anchakam# Jedna dru)a !)oda )ovori o tome da "e sta"ao na o7a+i ri"eke- !a2ti"eva"u4i od učenika da mu donesu od"e4u- ko"a "e 7i+a na dru)o" o7a+i. $itko se ni"e usudio- osim učenika imenom Sanandana- ko"i "e !apočeo koračati po vodi- i tako i!vr8io učite+"evu !apovi"ed. Ovo pods"e4a na s,enu i! evane+"a C;t 1/-#5?#D)d"e Kristov učenik etar takoer 2oda po vodi. S+ičnost s Isusom- pored ve4 spomenuto) ivota putu"u4e) propov"ednika- !aokruu"e S2ankarina misterio!na smrt- u #. )odini ivota. rema "edno" ver!i"i- Ppopeo se na p+aninu Kai+a)a i nestaoQ- 8to moe uka!ivati na u!a8a84e- dak+e opet s+ično kao kod Isusa. ;isao vodi+"a S2ankarine vedanta *+o!o*"e na+a!i se u
).) Umjereni monist *amanuja Suvremenik se+a i i7n Ga7iro+a u Indi"i- 2induistički *+o!o( Ramanu"a roen "e 1913. )odine u m"estu erum7adur- 7+i!u ;adrasa. Roen "e u o7ite+"i 7ra2mana- od ko"i2 "e u nas+"ee primio ve+iko !nan"e i! Deda# a8 kao i n"e)ovi suvremeni,i- ve4 "e !arana iska!ivao svo" rasko8ni ta+ent. $"e)ova inte+i)en,i"a i sposo7nost s2va4an"a visoko apstraktni2 *+o!o(ski2 po"mova
119
7i+i su nada+eko po!nati. rvi mu "e učite+" 7io Fodava,2aria- pri!nati !astupnik advaita učen"a- ko"e) "e a*rmirao S2ankara. ;ada "e n"e)ov novi )uru 7io impresioniran n"e)ovim ana+itičkim umi"e4em- !a7rin"ava+o )a "e 8to Ramanu"a )a"i to+iko !animan"e !a bhakti C+"u7av i+i predan"e o)uD. %esto su se tako suko7+"ava+i oko odreeni2 pitan"a i učite+" "e os"etio kako n"e)ov na"ta+entirani"i učenik ma+o poma+o ru8i n"e)ov autoritet. Zato "e počeo smi8+"ati kako da )a se ri"e8i. $o- svo" p+an ipak ni"e uspio sprovesti u d"e+o- 7udu4i da "e Ramanu"u upo!orio "edan n"e)ov roak- imenom Govinda 2atta. Kada "e uvidio da mu "e sama e)!isten,i"a u)roena- Ramanu"a se !aputio u Sriran)am- kako 7i upo!nao Famuna,2aru- u)+edno) vis2istadvaita *+o!o(a to)a do7a. udu4i da se )+as o Ramanu"i 8irio- Famana,2ara "e ve4 7io čuo !a m+ado) *+o!o(a- 8tovi8e upravo "e n"emu 7io nami"enio u+o)u svo) nas+"ednika. $o- dok "e Ramanu"a doputovao u Sriran)am Famuna,2ara "e ve4 preminuo- 7udu4i "e 7io u veoma po!no" do7i. Ipakpri"e smrti "e ostavio upute !a Ramanu"u- ko"e su uk+"učiva+e tri učite+"eve e+"e. rva "e 7i+a da podučava doktrinu preda"e o)u C prapatiD kao put do os+o7oen"a. @ru)a "e 7i+a da napi8e d"e+o Dishistad"aita Chash@a, komentar Crahmasutre, 8to se prenosi+o dosad samo usmenim putem. Tre4a se e+"a odnosi+a na s+av+"en"e i ov"ekov"ečen"e imena arasare i Sada)ope- dva"u 2induistički2 sveta,a. Sva "e tri !adatka Ramanu"a usp"e8no i!vr8io- ispuniv8i tako pos+"edn"u vo+"u )urua. B Sriran)amu se Ramanu"a tra"no nastanio- nastav+"a"u4i propovi"edati vis2istadvaita *+o!o*"u- te pisati kn"i)e. $"e)ova se *+o!o*"a na!iva Pvis2istadvaitaQ sto)a "er spa"a ad"aita C"ednost o)aD s "ishesa Catri7utimaD. B ovo" *+o!o*"i- s+ično S2ankarinom sistemu- ra2man "est "edino 8to posto"i- sve "e dru)o samo očitovan"e ra2mana. ;eutim- !a ra!+iku od S2ankare- ko"i "e smatrao da "e ono 8to per,ipiramo prividno i privremeno- te re!u+tat i+u!i"e- Ramanu"a "e to pripisivao o"im atri7utimako"i ne mo)u opsto"ati sami !a se7e. Ove "e o"e atri7ute na!ivao prakaras CnačiniD- sesha Cdoda,iD- te ni@ama Ckontro+irani aspektiD. B Ramanu"inu sistemu *+o!o*"e- ko"i moemo opisati kao um"ereni moni!amo) ima dva neodvo"iva načina CprakarasD- a to su svi"et i du8e. One se odnose prema n"emu kao ti"e+o prema du8i- i ne e)!istira"u odvo"eno od n"e)a. Ramanu"ina na"vani"a d"e+a uk+"uču"u- pored navedeno) komentara Crahmasutre, "o8 i Dedantasangraha CKratak pre)+ed i !načen"e DedaD- te komentar Chaga"ad .ite#
).- &ad;vin dualizam Indi"ski *+o!o( ;ad2va )+avni "e predstavnik dvaita Cdua+ističkeD 8ko+e 2induističke *+o!o*"e. O )odini roen"a ;ad2ve posto"e pri"epori. Stari"i i!vori navode 1163. )odinu- a neki novi"i 1#5. )odinu. 'i+o!o( pot"eče s
120
"u)a Indi"e- poput S2ankare i Ramanu"e. Roen "e u "u)o!apadno" pokra"ini Karnataka- u 7+i!ini dana8n"e) )rada Bdupi. rema $ara"ana 2atti- autoru ;ad2vine 7io)ra*"e Cinače sinu "edno) od *+o!o(ovo2 učenikaD m+adi "e ;ad2va i!ra!io e+"u da postane redovnik?asket ve4 kao osmo)odi8n"i d"ečak. $"e)ovi su se rodite+"i tomu dakako usprotivi+i- no kada "e d"ečak ma+o porastao i do8ao u do7 od otpri+ike 1 )odina doista "e svo" naum ostvario i postao sanasin. Kao di"ete- ;ad2va "e često 7"eao od ku4e- no uvi"ek 7i )a prona8+i kako vodi ra!)ovore sa sve4eni,ima- u nekom od o7+in"i2 2ramova. Ovo vr+o pods"e4a na Isusa kao d"ečaka- i do)aa" opisan u Bo"om Za"etu CLuka #-/1?0#D. $akon st"e,an"a teme+"no) o7ra!ovan"a u rodnom Bdupi"u;ad2va se !aputio u "u)oističnu pokra"inu Tami+ $adu- kako 7i tamo nadopunio svo"e o7ra!ovan"e. Tamo se susretao s advaita učen"a,ima i s n"ema vodio ra!)ovore. Tada "e u 2indu o7ra!ovan"u dominirao S2ankarin monistički advaita nauk- s ko"im se m+adi ;ad2va ni"e 7a8 na"7o+"e s+a)ao. >e4 u toku o7ra!ovan"a ova" stav donio mu "e učne rasprave s učite+"ima8to 4e se nastaviti i u !re+o" do7i. Ti"ekom n"e)ova ivota ;ad2va se upu8tao u rasprave ne samo sa !astupni,ima advaita nauka- ve4 i sa ainistima- 7udistima i s+"ed7ni,ima naa nauka. Ovo "e putovan"e 7i+o vano !a ;ad2vu- "er mu "e omo)u4i+o susret sa s+"ed7eni,ima Ramanu"e- ko"i su takoer 7i+i kritički nastro"eni prema S2ankarino" advaita vedanti. To mu "e pak da+o poti,a" !a uteme+"en"e n"e)ove v+astite 8ko+e vedske mis+i. ;ad2va se uskoro vratio u Bdupi- no sr,e mu "e ponovo če!nu+o !a putovan"ima. Ova" puta od+učio "e po4i put s"evera i 2odočastiti sveto m"esto Deda, >asu- u s"evernom di"e+u &ima+a"a. $e !na se mno)o o tome kako "e tekao ova" ;ad2vin put od dvi"e tisu4e ki+ometara- tek se i!v"e84u"e da "e po do+asku u m"esto adari- "edne no4i misterio!no nestao. Kada se konačno ponovno po"avio- !račio "e s"a"em i rado84u- nakon 8to "e do7io 7+a)os+ov od sve,a >ase. o povratku u Bdupi- odma2 "e !apočeo s pisan"em svo"e) komentara Crahma-sutri# S po"avom ovo) vano) komentara ;ad2va "e konačno imao ne8to po!itivno i konstruktivno- !a svo"e rasprave s oponentima. Bskoro "e !apočeo i s misionarskim radom. udu4i da se kao m+adi4 7avio sportom*!ička mu "e priprem+"enost 7i+a na !avidno" ra!ini- 8to mu "e dakako pomo)+o u mno)o7ro"nim putovan"ima i propovi"edan"ima. B svo"im "e podučavan"ima 7io tako uv"er+"iv- da "e uskoro preo7ratio ne samo svo"e 7iv8e učite+"e- ne)o i mno)e dru)e učene +"ude- na n"e)ovu novu dvaita 8ko+u vedske mis+i. Bskoro "e podi)nuo i svo" v+astiti 2ram u rodnom Bdupi"u- posve4en Kri8ni. Ova" "e 2ram i dandanas "edan od na"!nača"ni"i2 Kri8nini2 2ramova u Indi"i. ;ad2vina "e ma)netična +ičnost "asno4om svo"i2 mis+i i 8irinom nao7ra!7e priv+ači+a mno)e s+"ed7enike- a+i i i!a!iva+a reak,i"e oponenata- ko"i se nisu s+a)a+i s n"e)ovim re+i)io!nim i dru8tvenim re(ormama. Ti"ekom ivota- ;ad2va "e napisao mno)e vane komentare. ored oni2 o Crahma-sutrama, tu su i komentari o 8panishadama, Chaga"ad-giti, 6ahabharati i Chaga"ad-puranama# Sve u svemu- napisao "e 3 d"e+a.
121
;ad2va "e ra!vio svo"u v+astitu teo+o)i"u- teme+"enu na interpreta,i"i 8panishada, !avr8no) di"e+a Deda# On "e na)+a8avao p+ura+ističko vien"e odvo"eni2 sv"etova +"udske du8e i 7o)a >is2nua. S+ično kao kr84ani i mus+imani- on !astupa nauk o predestina,i"i- te posto"an"e v"ečne ka!ne u pak+u- 8to )a čini i!dvo"enom po"avom u sveukupno" 2induističko" mis+i. Za ra!+iku od S2ankare- ;ad2va smatra svi"et potpuno stvarnim – on "e stvoren- odravan- uprav+"an i ponovno uni8tavan od o)a- >is2nua. ;ad2va "e !a ,i+" postavio dospi"evan"e u o"u 7+i!inu i !ren"e o)a- no ne i posta"an"e "ednim s o)om. o)a e+im vid"eti i s+aviti- a ne sam postati o)om- na)+a8avao "e. B n"e)ovom odnosu prema S2ankarinom moni!mumoemo uočiti para+e+u s a+?G2a!a+i"em i n"e)ovim protiv+"en"em a+? &a++a"evom poistov"e4ivan"u s apso+utom. ;ad2va "e takoer- kao i n"e)ovi evropski suvremeni,i pisao rasprave o a+kemi"i. $"e)ova Sar"a darshana samgrahe, ko"a "e posve4ena !nanosti o ivi Crasas"ara darshana )ovori kako ova" meta+ "ača i produ+"ava ivot- a osim to)a "e i sredstvo os+o7oen"a. =asa CivaD prema ;ad2vi predstav+"a kvintesen,i"u 7o)a S2ive. S+ično ovome- europski su a+kemičari poistov"e4iva+i ivu s pro,esom transmuta,i"e materi"e i du2a- od in(eriorno) i pro+a!no)- prema superiornom i sta7i+nom- dak+e od o7ično) +"udsko)- prema 7oanskom. $o- a+kemičari- va+"a istaknuti- ipak ne tee !a time da 7udu "edno s o)om- ve4 k uspostav+"an"u istinsko) odnosa s o)om.
).. IaitanGa 3 osnivač 4o5reta 7are Kris;na Godine 1/5. u m"estu ;aapur u s"everno" Indi"i roen "e "o8 "edan ve+iki mistik- imenom aitana. On "e osnivač pokreta &are Kris2na. ot"eče i! siroma8ne o7ite+"i 7ra2mana. Ota, i ma"ka ipak su mu prui+i veoma do7ru nao7ra!7u. $"e)ov "e ota, i sam 7io pandit Cučeni 7ra2manD pa "e d"ečak često proučavao n"e)ove kn"i)e. @o desete )odine aitana "e ve4 v+adao sanskrtskom )ramatikom- a !a neko+iko )odina se to+iko usavr8io u naa *+o!o*"i- da se u de7atama mo)ao suprotstaviti na"učeni"im panditima. B 1. se )odini !aputio u sveto m"esto Gaa- )d"e "e do7io ini,i"a,i"u od mudra,a IsNara uri"a. IsNara "e 7io s+"ed7enik vi8nuističke tradi,i"e- ko"u "e aitana nastavio propov"edati- sasvim se posve4u"u4i svo"o" misi"i. $akon neko) vremena- aitana "e i!)u7io interes !a *+o!o(ske de7ate. S2vativ8i da "e !a ovo do7a Ka+i?u)e od na"ve4e) !nača"a s+av+"en"e Kris2nino) imena- počeo "e 8iriti novi nauk &rishna bhakti, ko"i predstav+"a +"u7av i devo,i"u prema o)u. B početku se ovo s+av+"en"e o"e) imena odvi"a+o u uskom kru)u s+"ed7enika- no potom "e aitana na+oio svo"im
122
učeni,ima da ova" nauk mora"u pro8iriti. aitana "e od7a,io privi+e)i"u po"edini2 kasti- kao i po+oa"a u dru8tvu- !atim vrste *+o!o*"e ko"u netko !astupa- kao i "o)inski asketi!am. On "e naprosto na)+a8avao !nača" devo,i"sko) p"evan"a o"i2 imena. Kad "e aitana imao #/ )odine- postao "e +uta"u4i redovnik i proveo )odine na putovan"ima kro! "unu Indi"u. Takoer "e pos"etio >aranasi- a u >rindavanu "e uteme+"io neku vrst uči+i8ta. Tu su n"e)ovi učeni,i Rupa i Sanatana GosNami napisa+i ve+iki 7ro" kn"i)a- u ko"ima su ra!radi+i 72akti nauk n"i2ova učite+"a. aitana se protivio impersona+ističko" *+o!o*"i S2ankare i smatrao kako su vr2ovno 7oanstvo i individua+na du8a nera!a!nat+"ivo i istovremeno "edno i ra!+ičito. Ovo "e učen"e aitana poistov"e4ivao s onim *+o!o(a Kapi+e- uteme+"ite+"a sanka *+o!o*"e- !ato "er ova" sistem preporuču"e medita,i"u na Gospodinov trans,endenta+ni o7+ik. aitana "e podučavao da "e p"evan"e i s+av+"en"e o"i2 imena !apravo !vukovna inkarna,i"a samo) 7oanstva. @rao "e naime- 7udu4i "e Gospod apso+ut i istina- nema nikakve ra!+ike i!meu n"e)ovo) sveto) imena i n"e)ovo) trans,endenta+no) o7+ika. aitana "e pos+"edn"e ra!do7+"e ivota proveo u m"estu Ja)inat2 ur- u devo,i"skom s+uen"u Kris2ni. $"e)ov 4e nauk u #9. sto+"e4u preni"eti na Zapad du2ovni učite+" SNami ra72upada.
)0 #$F+#SK$ FUD$Z!& )01 *e8ormator tibets5o9 budizma #son9 K;aE 4a Tson) K2a?pa u Ti7etu se uo7iča"eno smatra inkarna,i"om udd2e i )+avnim učite+"em prvo) @a+ai Lame Gendun @ru7a. Lamai!am Cti7etski 7udi!amD se po"av+"u"e ve4 u 3. sto+"e4u- a uveo )a "e sam kra+"- u"edno i osnivač ti7etske drave Son)tsen Gampo. B početku "e 7udi!am nai8ao na snani otpor s+"ed7enika tradi,iona+ne 7on re+i)i"e- no kra"em "e sto+"e4a indi"ski misionar admasam72ava uspio stvoriti "ednu sinkretičnu m"e8avinu- upravo poput Kukai"a u Japanu. B idu4im sto+"e4ima "e do8+o do "ačan"a +amai!ma- ko"i postupno posta"e v+ada"u4a re+i)i"a. $o- nakon 11. sto+"e4a ti7etski "e 7udi!am počeo po+ako propadati. Iako su 7o)atstvo i mo4 samostana ras+i- pa su tako i mno)i sv"etovni (euda+,i stupa+i u sve4enički sta+e- du2ovna "e komponenta s+a7i+a. Tako "e u kru)ovima sve4enstva kr8en !akon o ,e+i7atu- provoena "e po+itika mo4i- a po"avio se
123
i nepoti!am. B takvim se povi"esnim oko+nostima rodio Tson) K2a?pa)odine 103. u m"estu Amdo u istočnom Ti7etu. $eki deta+"i i! ivotopisa ti7etsko) re(ormatora pods"e4a"u na portret Isusa u Bo"om za"etu, kao kod 2induista S2ankare i ;ad2ve. Tako posto"i pripovi"est o tome kako su rodite+"i Tson) K2a?paa sniva+i ni! neo7ični2 snova pri"e d"etetova roen"a. $"e)ova "e ma"ka re,imo san"a+a Ava+okites2varu C$e7esko) udd2uD- a ota, 7oanstvo >a"rapani- 8to "e na"av+"iva+o da 4e d"ečak i!rasti u !nača"nu re+i)i"sku +ičnost. @a s+ičnost s Cibliom 7ude i ve4a- na ne7u se poka!a+a predska!ate+"ska !vi"e!da- te se n"e)ov 7udu4i učite+"- prepo!nav8i emana,i"u ;an"usri"a C7udističko) 7o)a mudrostiD- !aputio u d"ečakov dom- nose4i posve4ene darove. Ova" "e učite+" 7io Tson) K2a?pau neka vrst du2ovno) mentora- sve do n"e)ove 1. )odine- kada "e 7io oti8ao u ve+iki 2ram u L2asi- kako 7i dao od2isattvin !av"et- pod s+ikom udd2e. Od tada "e vr+o mno)o putovao- 8irom Ti7eta- uvi"ek trae4i na"7o+"e du2ovne učite+"e. e+io "e u na"ve4o" mo)u4o" m"eri usavr8iti svo"e du2ovno !nan"e. B svo"o" "e 16. )odini ve4 7io pri!nati učen"ak. B m"estu Z2a+u upo!nao "e redovnika imenom RendaNa Z2onnu Lodro- i od n"e)a primio 7it ;ad2mika nauka. Ovd"e "e takoer navi"estio metodu- ko"a 4e postati teme+"em n"e)ove re(orme. $"e)ova se reputa,i"a sta+a 8iriti- i uskoro su )a po!iva+i u ra!ne samostane- kako 7i podučavao stari"e redovnike. Jednom "e pri+ikom čak po!van da 7ude tutor 7udu4em kineskom ,aru- no ovu "e ponudu od7io. očeo "e s pisan"em d"e+a u svo"o" #. )odini. $"e)ovo se na"vani"e d"e+o !ove Deliko izlagane staze tane mantre# B ovom "e d"e+u predstavio )+avna o7i+"e"a svi2 7udistički2 tantra sistema- kao i o7ra!+oio ra!+iku i!meu sutri i tantre- ovi2 dva"u o)ranaka 7udističko) nauka. Tson) K2a?pa u sredi8te "e svo) nauka gelukpa Cut vr+ineD stavio medita,i"u. Rast ,i"e+o)a 7i4a prema od2isattvi !a2ti"eva samokontro+u u mis+imaos"e4a"ima- ri"eči i d"e+u- smatrao "e. B svo"im "e po!nim )odinama sastavio mno)e vri"edne komentare- u isto vri"eme nastav+"a"u4i s podučavan"ima. Svo" "e ivotni put !av8io u #. )odini- tako 8to "e- !au!ev8i meditativni +otos po+oa"- "ednostavno i!da2nuo. $akon smrti se u neko+iko navrata uka!ivao svo"im učeni,ima- 8to ponovo uka!u"e na s+ičnost s Isusom.
124
)2 V,+*! S$K7! )21 &isti5a vjere Si5;a @ok "e na Zapadu 'i,ino nasto"ao načiniti *+o!o(ski spo" kr84anstva i neop+atoni!ma- dot+e "e na Istoku- u Indi"i- du2ovni učite+" i n"e)ov suvremenik imenom Ka7ir poku8ao ostvariti sinte!u is+ama i 2indui!ma. Ova" p"esnik i *+o!o(- ko"i "e mno)o ut"e,ao na ra!vo" re+i)i"e Sik2a- roen "e oko 1//9. )odine u s"everno" Indi"i- u 7+i!ini )rada >aranasi. ot"eče i! mus+imanske o7ite+"i. Ota, i ma"ka su mu 7i+i tka+,i- a i sam "e ti"ekom ivota o7av+"ao ova" posao. B svo"o" "e m+adosti postao učenik 2induističko) asketa Ramanande- s+"ed7enika um"ereno) monističko) nauka Ramanu"e. ;ada 2induist- Ka7irov "e učite+" 7io čov"ek 8iroke re+i)i"ske ku+ture. Kako "e ve+iki dio stanovni8tva s"everne Indi"e u ra!do7+"u od 11. sto+"e4a primio is+am- ovo "e područ"e u *+o!o(skom po)+edu 7i+o pod
125
!natnim ut"e,a"em su*!ma- u prvom redu ve+iki2 per!i"ski2 mistika poput a+?Attara i Rumi"a. Tako "e Ka7ir- ve4 kao m+adi4 upio ove ra!no+ike ut"e,a"ete se u n"emu ma+o po ma+o rodi+a ten"a !a stapan"em oso7no) mu2amedansko) misti,i!ma s tradi,iona+nom teo+o)i"om 7ra2mani!ma. B 10. sto+"e4u "e )rad >aranasi 7io st"e,i8te sinkretički2 tenden,i"a 72akti re+i)i"e- pa su se tako često sreta+i su*"i i 7ra2mani u *+o!o(skim raspravama. I "edni i dru)i su po2aa+i predavan"a učite+"a Ramanande. ;eu n"ima "e 7io i Ka7ir. Svo"e 8tovan"e prema učite+"u Ka7ir "e iska!ao u svo"im *+o!o(skim poemama i p"esmama- 7udu4i "e Ramananda "edini du2ovni učite+" ko"e)a u n"ima spomin"e. %ini se da "e Ka7ir 7io du)i ni! )odina Ramanandin učenik. S dru)e strane- takoer i!)+eda da nikada ni"e postao +uta"u4i asket- niti ivio pustin"ačkim ivotom. io "e oen"en- )+ava o7ite+"i- i inspira,i"u !a svo"e p"esme često "e ,rpio i! o7ično) ivota. S )+edi8ta pravov"er"a- 7i+o 2induističko) i+i is+amsko)- Ka7ir "e očito 7io 2eretik. On "e sam iska!ivao nes+a)an"e s ,"e+okupnom institu,iona+nom re+i)i"om- odnosno s van"skim o7+i,ima 8tovan"a o)a. Sto)a "e i ,i"e+i instrumentari" ve!an !a 2induističko i mus+imansko 7o)o8tov+"e – 2ram i dami"u- ido+e i svetu vodu- svete spise i sve4enstvo – o!načio pukim supstitutima !a rea+nost- mrtvim stvarima ko"e sto"e na putu i!meu du8e i n"e!ine +"u7avi !a o)a. $e čudi sto)a 8to "e u >aranasi"u- sredi8tu sve4eničko) ut"e,a"a- nai8ao na otpor- pa i na pro)on. udu4i da "e 7io rodom mus+iman- nekako su )a usp"e+i k+asi*,irati kao su*"a- pa "e tako i!7"e)ao smrtnu ka!nu. $o- oko 1/60. )odine ipak "e 7io prot"eran i! >aranasi"a- te "e nastavio ivot prenose4i svo"e !nan"e na učenike- u ra!nim m"estima s"everne Indi"e. Ka7irova *+o!o(ska poe!i"a u sredi8te dovodi kon,ept univer!uma kao L"u7avi- te kao i)re u ko"o" se v"ečito ostvaru"u ra!+ičite mani(esta,i"e Apso+uta- kro! )i7an"e- ritam- sta+nu prom"enu. Ova" Ka7irov kon,ept !orno i+ustrira"u s+i"ede4i sti2ovi POd trenutka kada svo) Gospoda susreto2- i)ri na8eU L"u7avi ne na!ire se kra"U Bsta"u4i i+i s"eda"u4i- !a7oravit )a nikada ne mo)uU Ritam )+a!7e n"e)ove u u8ima mo"im od"eku"eU B 7+aenstvo sam uron"en ve+iča"noU A ono sav uitak i 7o+ prerasta.Q Ka7ir "e !a ivota napisao mno)o poema i p"esama- ko"e ods+ikava"u du7oke *+o!o(ske istine. Gurui re+i)i"e Sik2a- ko"o" "e on na neki način du2ovni !ačetnik- uvrstiti 4e u n"i2ov spis .uru .ranth Sahib čak 3/9 Ka7irovi2 sti2ova. Osnivač re+i)i"e Sik2a Guru $anak roen "e 1/6. )odine u m"estu Ta+Nandi u un"a7u Cdana8n"i akistanD- u "ednostavno" 2induističko" o7ite+"i. Ota, mu "e 7io nam"e8tenik pri +oka+no" mus+imansko" v+asti. Od rane m+adosti $anak se druio s d"e,om kako 2induističko)- tako i mus+imansko) podri"et+a. Kada mu "e 7i+o 8est )odina- rodite+"i su )a da+i na 8ko+ovan"e +oka+nom učite+"u. Tada "e primio poduku i! is+amske kn"ievnosti- a takoer "e naučio per!i"ski i arapski. Svi su mo)+i primi"etiti da se radi o i!nimno darovitom d"ečaku- 7udu4i "e 7r!o s2va4ao stvari- postav+"a"u4i o8troumna pitan"a svo"im podučavate+"ima. B svo"o" 1. )odini tre7ao "e 7iti ure8en svetim kon,em- po tradi,iona+nom 2indu o7iča"u. $o- na !aprepa8ten"e rodite+"a i dru)i2 prisutni2 na ovo" svečano" ,eremoni"i- on "e ova" !namen
126
od7io. Bm"esto ovo) materi"a+no) !naka- on "e 7io !ae+io du2ovna do7ra mi+osre- sm"ernost- istinu. Kao m+adi4- Guru $anak "e mno)o vremena provodio u medita,i"i i du2ovnim ra!)ovorima s mus+imanskim i 2induističkim svetim +"udima- 8to su o7itava+i 8ume u 7+i!ini n"e)ova rodno) m"esta. Rodite+"i su pak e+"e+i da n"i2ov sin vodi o7ičan ivot poput n"i2- pa su )a ve4 u 1. )odini oeni+ik4erkom "edno) po7ono) tr)ov,a. Guru $anak se ni"e protivio- "er "e smatrao da 7rak ni"e !apreka du2ovnim nasto"an"ima. @o7io "e tada i s+u7enički posao- poput n"e)ova o,a. $o- pri"e i nakon pos+a mno)o "e pan"e posve4ivao medita,i"i i p"evan"u re+i)io!ni2 2imni. @u2ovni preokret u n"e)ovu ivotu do)odio se 1/66. )odine- kada mu "e 7i+o 9 )odina. $akon 8to "e 7io nestao na tri dana- po"avio se potom i!mi"en"en- s"a"e4i nekom čudesnom sv"et+o84u. $akon ti8ine- ko"a "e potra"a+a neko vri"eme- i!)ovorio "e ove ri"eči P$e posto"i ni8ta 8to "e 2induističko- ni mus+imansko.Q Tada "e po8ao na du) put- posve4en 8iren"u oanske poruke. Ovu "e poruku t"ednima priop4avao u vidu )+a!7eni2 2imni- pra4en od svo) dru)a ;ardane- na instrumentu ra7a7. $akon prvo) du)o) putovan"a od dvanaest )odina- vratio se ku4i. $o- ni"e se du)o !adrao- ve4 "e ponovo krenuo na da+ek put u sm"eru "u)a- prema Sri Lanki. $a tre4em "e putovan"u dospio do Ti7eta- a na četvrtom pos"etio sveta m"esta is+ama- ;eku- ;edinu i a)dad. $akon 8to "e ,i"e+i ivot proveo u putovan"ima- vratio se u un"a7 i nastanio se u m"estu Kart2apur. ;no)i su 2odočasni,i do+a!i+i k n"emu- kako 7i s+u8a+i n"e)ove 2imne i propovi"edi. A on "e propovi"edao "edno dru8tvo 7e! kasti- 7e! ra!+ikovan"a +"udi prema pravu stečenom na osnovu roen"apripadnosti ovo" i+i ono" re+i)i"i- i+i spo+u. Bveo "e !a"edničku ku2in"u- )d"e su mo)+i do4i pripadni,i svi2 k+asa- i 7o)ati i siroma8ni. Godine 10#. pristupio mu "e učenik- !van Le2na. B n"emu "e Guru $anak prepo!nao svo) nas+"ednika- dav8i mu ime An)ad. rema +e)endi- kada "e Guru $anak umro- do8+o "e do svae i!meu mus+imana i 2indusa- "er su )a i "edni i dru)i 2t"e+i sa2raniti po svo"em o7iča"u. Kada su otkri+i mrtvački pokrovum"esto učite+"eva ti"e+a prona8+i su samo 2rpu sv"ee) ,vi"e4a. Tako su um"esto ti"e+a- i 2indusi i mus+imani sa2rani+i svo"u po+ovi,u ,vi"e4a. Re+i)i"a Sik2a- ko"u "e uteme+"io Guru $anak- pos"edu"e "ednu snanu mističnu i po7onu osnovu. Sti+ i sadra" sveto) spisa .uru .rantha poetičan "e i meta(oričan- te potiče sr,a v"ernika na +"u7av prema o)u. ;isti,i!am "e u re+i)i"i Sik2a vr+o očit i eksp+i,itan. Ovo se moe vid"eti i! "edno) karakteristično) i!vatka Po) "e o,ean- a učenik ma+a ri7a kad se to "ednom s2vati- s"edin"en"e posta"e mo)u4e- a to "e kao kad se meta+ topi s meta+om- kao kad se voda mi"e8a s vodom. To se "ednistvo ostvaru"e ri"eč"u istinsko) Gurua.Q
127
)< KO"'UI$,!"$Z!& )<1 Kozmič5a ;ijerar;ija I;an9E#saija @o+a!ak dinasti"e Sun) na v+ast u Kini u 19. sto+"e4u o!načio "e ponovni pro,vat ku+ture- a neki smatra"u da "e ovo ra!do7+"e- ko"e "e tra"a+o do 1. sto+"e4a- o7i+"ei+o na"ve4e domete kineske sredn"ev"ekovne ku+ture. $akon vi8esto+"etno) !ati8"a- u ko"em se *+o!o*"a sve+a na komentiran"e tradi,iona+ni2 spisa i 7esp+odne po+emike kon(u,i"eva,a- taoista i 7udistai!nik+a "e darovita )enera,i"a neokon(u,i"eva,a. $"i2ov rad ima ek+ektičko? sinkretički karakter- a meu n"ima se u 11. sto+"e4u na"vi8e isti,ao 2an)? Tsai. Ova" *+o!o( roen "e u )radu 2an)?an Csuvremeni XianD 19#9. )odine- dak+e u pri7+ino isto vri"eme kad i se+- i7n Ga7iro+ i Ramanu"a. @o+a!i i! u)+edne o7ite+"i Cota, mu "e 7io )radski pre(ektD- ko"a mu "e omo)u4i+a kva+itetnu nao7ra!7u. Studirao "e k+asike kon(u,i"ani!ma- a+i "e isto tako pan"u posve4ivao taoističkim tekstovima- ko"i su takoer ima+i ut"e,a"a na n"e)ovu *+o!o(sku misao. ostao "e činovnik u )radsko" upravida 7i 196.- nakon 8to "e na se7e svrnuo po!ornost ,ara- 7io postav+"en !a upravite+"a ,arske kn"ini,e. $apustio "e ovo m"esto kada "e prvi ministar
128
Han) An?s2i2 !apočeo seri"u radika+ni2 ekonomski2 re(ormi- u !nak nes+a)an"a. 2an)?Tsai pove!ao "e ko!mo+o)i"u- teori"u o +"udsko" naravi- povi"est i sustav etike. $eokon(u,i"ani!am Sun) ra!do7+"a "e op4enito proet interesom !a ko!mo+o8ka i meta*!ička pitan"a. Oni su se na neki način suprotstav+"a+i 7udističko" eti,i- na ko!mo+o8ko" ra!ini. 'i+o!o( 2an)?Tsai v"erovao "e u "edan samo?stvara"u4i- samo?o7nav+"a"u4i i samo? podrava"u4i ko!mos. $"e)ovo učen"e ima stanovite s+ičnosti s 2induističkim suvremenikom Ramanu"om- 7udu4i da "e smatrao da se mo)u odvo"iti materi"a i pra!nina- odnosno da se radi o dva op4a načina posto"an"a- kao o7+ika i 7e!o7+ičnosti. rirodu 2an)?Tsai vidi kao 2i"erar2i"u posto"i prim"eri,e krono+o8ki red u stvaran"u- 8to i čini red $e7a. Ova" 2i"erar2i"ski poredak ne7a odraava se i na +"udsko dru8tvo- ko"em su isto tako svo"stveni prirodni prin,ipi poretka. 2an)?Tsai smatra kako +"udska e)!isten,i"a dospi"eva u svo" t"e+esni o7+ik i! ko!mičke materi"e. Sto)a- čov"ekov t"e+esni o7+ik ut"e+ov+"u"e ko!mički prin,ip 7eskonačno) ,ik+usa !)u8n"avan"a i raspr8ivan"a. I kod ovo) kinesko) *+o!o(a- isto kao kod sredn"ev"ekovni2 europski2 i arapski2 *+o!o(a- "edna od osnovni2 mis+i predstav+"a meuproiman"e mikro i makroko!mosa. Suk+adno tomu2an)?Tsai ističe da su +"udska 7i4a identična dru)im entitetima u svemirua +"udska "e narav identična s naravi ko!mosa.
)<) "eo5on8ucijevac I;u 7si Ra!do7+"e Sun) dinasti"e u Kini doni"e+o "e "o8 "edno) s+avno) *+o!o(a neokon(u,i"ani!ma. Godine 119. roen "e 2u &si- ne8to vi8e od sto+"e4a nakon svo) ve+iko) pret2odnika 2an) Tsai"a. I 2u &si "e takoer oivio kon(u,i"evske idea+e- teme+"ene na etičkim prin,ipima- a ko"i podrava"u 2armonični ivot !a"edni,e. Ova" "e kineski *+o!o( odrastao meu *+o!o*ma- i vr+o "e rano- ve4 u svo"o" 16. )odini- stekao akademsko o7ra!ovan"e. Radio "e na takvim m"estima- ko"a su mu dava+a mo)u4nost !adovo+"avan"a n"e)ovi2 *+o!o(ski2 interesa. Tako "e 7io tri )odine ar2ivar kod pre(ektova !am"enika- a potom- ti"ekom s+i"ede4i2 #9 )odina o7av+"ao ni! man"e !nača"ni2 dunosti- kao prim"eri,e )+avara 2rama i dru)i2. Za ovo vri"eme- 2u &si "e napisao vi8e kn"i)a- ra!vio o7imnu koresponden,i"u i sud"e+ovao u usmenim de7atama- o ra!nim *+o!o(skim pitan"ima. udu4i da se vremenom n"e)ovo mi8+"en"e sta+o sve vi8e ,i"eniti u "avnostitako "e u svo"o" po!no" do7i i!a7ran na m"esto )radsko) pre(ekta. $akon 8to "e 2u &si optuio ni! visoki2 dravni2 činovnika !a nemora+no pona8an"e i korup,i"u- "edan "e ,arov roak poveo 2aran)u protiv *+o!o(a. Tako su i 2u &si i n"e)ova 8ko+a dosp"e+i u nemi+ost- 7i+i ot"erani s "avne s,ene i mar)ina+i!irani- da 7i tek nakon *+o!o(ove smrti n"e)ov rad doivio re2a7i+ita,i"u i počasti.
129
Za 2u &si"a- )+avna nače+a +"udske prirode su +"u7av- pravednost- 8tovan"e i mudrost. Zapravo 7i se 7it n"e)ova nauka mo)+a supsumirati u samo dvi"e (ra!e Ptota+na supstan,a i ve+iko d"e+ovan"eQ- te Pmudrost kao skrivena i po2ran"enaQ. 2u &si "e v"erovao- da ako se ne načini neki napor da se očuva um- on !apada u stan"e kaosa i nera!um+"ivosti. Kako 7i se um očuvao- on "e preporučivao v"e7an"e kro! pro,es ispitivan"a stvari- sve dok se ne s2vate teme+"ni prin,ipi. 'i+o!o(ova s2ema donek+e aso,ira na Hi++iama i! T2ierr"a- ko"i takoer ističe +"u7av i mudrost. ored ovo)- kao 8to (ran,uski *+o!o( in!istira na preo7+ikovan"u du8e- tako isto 2u &si na)+a8ava vanost pro,esa o7+ikovan"a uma. L"udska "e priroda !a n"e)a u 7iti 7e! o7+ika- meutim sasto"i se od stvarni2 prin,ipa. Bm predstav+"a spremi8te ko"e sadri i po2ran"u"e prin,ipe. $"ime ne samo kontemp+iramo i!van"ske o7"ekte- ve4 i otkrivamo nače+a univer!uma. Za 2u &si"a +"u7av "est prin,ip privrenosti privrenost prema +"udima i dru)im stvoren"ima "est očitovan"e ovo) prin,ipa. ravednost predstav+"a prin,ip dunosti8tovan"e "est prin,ip učtivosti- dok mudrost predstav+"a prin,ip mora+no)a oda7ira.
)<- BVeli5o učenjeC Wan9 Han9Emin9a Kineski neokon(u,i"anski *+o!o( Han) Fan)?min) roen "e 1/3#. )odine- u do7a v+adavine dinasti"e ;in)- ko"a "e v+ada+a i!meu 1/. i 13. sto+"e4a. B re+i)i"i i *+o!o*"i ovo ra!do7+"e karakteri!ira nasto"an"e da se kon(u,i"ani!am- taoi!am i 7udi!am s"edine- pod )es+om Sankiao-Yikiao Ctri v"ere – "edna v"eraD. Bčen"e Han) Fan)?min)a u ve+iko" se m"eri nadove!u"e na *+o!o*"u n"e)ovo) ve+iko) pret2odnika 2u?&si"a. Za ra!+iku od 2u?&si"a- ko"i "e na)+asak stav+"ao na pro,es ispitivan"a stvari- Han) Fan)?min) "e tei8te postavio na propitivan"e uma i mora+a. Han) Fan)?min) "e dip+omirao u svo"o" ##. )odini- i radio "e na man"e !nača"nim m"estima u v+adi u $ankin)u. B trideseto" "e )odini napustio ova" posao- da 7i se posvetio i!učavan"u taoi!ma i 7udi!ma. $o- kada "e imao )odine- prik+"učio se vo"s,i- )d"e "e ostao dvi"e )odine. Svo"im !a+a)an"em !a os+o7aan"e dvo"i,e časnika- do8ao "e u suko7 s autoritetima- i 7io pro)nan i! )+avno) )rada u provin,i"u. Tamo "e 7io !aduen !a 7ri)u oko kon"a- ko"i su s+ui+i !a 2itnu dostavu po8te. B ovo" sredini- u ko"o" ni"e imao inte+ektua+no dru8tvo- posvetio se ra!vi"an"u svo) kon,epta individua+ne od)ovornosti !a ispitivan"e v+astito) uma. @o8ao "e do !ak+"učka da "e nuno ra!vi"ati intuitivne sposo7nosti- a+i i iskrenostkako 7i um dove+i do "asno) ra!mi8+"an"a. Takoer "e !ak+"učio da !nan"e imp+i,ira d"e+ovan"e- !ato "er 7e! d"e+ovan"a- ne moe 7iti ni stvarno) !nan"a. o"edina, 7i- prema Han)u- tre7ao d"e+ovati u sk+adu s intuitivnim !nan"em o do7rome. B konačni,i- s2vatio "e kineski *+o!o(- posto"i sveproima"u4e "edinstvo ko"e o7u2va4a ne7o- !em+"u i po"edin,a.
130
B $ankin) se vratio 101/. )odine- kako 7i preu!eo dunosničko m"esto u v+adi. $"e)ove su *+o!o(ske ide"e sada ve4 i!a!iva+e po!ornost. $o- nakon neko) vremena- opet "e postao Ppersona non )rataQ svo"im tvrdn"ama da "e n"e)ovo d"e+o Deliko u0ene prik+adni"e !a i!učavan"e od nauka ko"e) "e ostavio 2u?&si. Han) Fan)?min) se povukao i! "avno) ivota u svo"e rodno m"esto- no tamo "e i da+"e priv+ačio učenike i s+"ed7enike. itno nače+o n"e)ova Delikog u0ena "est iskrenost svr2e- a ona se postie istraivan"em. Iskrenost svr2e potom re!u+tira u na"ve4o" savr8enosti- ko"a predstav+"a i!vornu i teme+"nu prirodu uma. ;aksima+no ra!vi"an"e intuitivne sposo7nosti dovodi do s2va4an"a prin,ipa ko"i su teme+"i sve)a 8to posto"i. Time se u"edno postie i savr8ena vr+ina. $"ome se pak promi8+"a ne7o- !em+"a i sve posto"e4e stvari kao "edno meuproima"u4e "edinstvo.
)> I7!" FUD$Z!& MK$"+SK$N )>1 esti 4atrijar; c;an budizma 7ui "en9 B Indi"i "e u 3. sto+"e4u na"prominentni"i *+o!o( 7udist @2armakirti- "edan od na"ve4i2 7udistički2 *+o!o(a nakon $a)ar"une. ;eutim- !a ra!+iku od $a)ar"une- @2armakirti ni"e nado)radio 7udistički nauk u "ednom mističnom prav,u- ve4 "e na)+asak stavio na epistemo+o)i"u i +o)iku. Otpri+ike u isto vri"eme kad i Indi"a,- 5. )odine- roen "e na "u)u Kine u m"estu &sin 2ou 7udu4i 8esti patri"ar2 ,2an 7udi!ma &ui $en). Za n"e)a @.T. Su!uki- "edan od vode4i2 sv"etski2 autoriteta ,2an C!enD 7udi!ma ve+i da "e Pu povi"esti !ena odi)rao na"!nača"ni"u u+o)uQ. raktički- on "e 7io uteme+"ite+" !ena u punom smis+u- ko"i se ra!+ikovao od osta+i2 7udistički2 sekti. @ak+e- &ui $en) pot"eče i! siroma8ne seoske o7ite+"i- a k tomu "e 7io i nepismen- 8to mu ni"e dava+o 7a8 7o)!na kakve 8anse u ivotu. ;eutim "edno) "e dana- nakon 8to "e isporučio drva !a o)r"ev u +oka+no" radioni,i-
131
načuo kako neki čov"ek re,itira di"e+ove (iamantne Sutre – POvise4i ni o čemu- ti mora8 na4i svo" v+astiti umQ. B trenutku- &ui $en) "e doivio prosv"et+"en"e. %ov"ek ko"i "e re,itirao sutruo2ra7rio "e m+adi4a da potrai eto) patri"ar2a &un) Jena. @o samostana Tun) 2ian u s"everno" pokra"ini 2i 2ou vodio "e put dui od tisu4u ki+ometara- no m+adi &ui $en) "e 7io od+učan u svo"o" nakani- i ta" "e put preva+io p"e8i,e- !a oko m"ese, dana. Kada "e konačno dospio na odredi8teo7ratio se etom patri"ar2u ri"ečima PJa sam o7ičan čov"ek i! &sin 2ouaKNantun). utovao sam du)o da vam odam 8tovan"e- i od vas ne traim ni8ta osim prosv"et+"en"a.Q atri"ar2 se !ačudio kako nepismeni se+"ak s 7ar7arsko)a "u)a ima takve am7i,i"e. $o- dočekao )a "e mudri od)ovor &ui $en)a PIako ima s"evern"aka i ima "un"aka- s"ever i "u) ne čine ra!+iku u n"i2ovo" prirodi udd2e Cprosvi"et+"eno)D. ar7ar se ra!+iku"e od >a8e svetosti ti"e+om- no nema ra!+ike u na8o" naravi udd2e.Q $akon ovi2 ri"eči &ui $en) "e odma2 prim+"en kao n"e)ov učenik- no &un) Jen "e ovo morao prikriti od dru)i2 vr+o o7ra!ovani2 redovnika sa s"evera. Sto)a "e m+adi4a pos+ao u ku2in"u- da ,i"epa drva i usitn"ava riu. B vri"eme eto) patri"ar2a ,2an 7udi!am "e "o8 uvi"ek 7io pod snanim ut"e,a"em indi"sko) 7udi!ma- ko"i "e na)+asak stav+"ao na studi"u i meta*!ičkim raspravama. Bpravo "e &ui $en) ovo promi"enio- nakon 8to "e postao
132
o!načeni kao "edina kineska 7udistička sutra- na!vana !latformska sutra estog patriarhaE# Jedno od sredi8n"i2 di"e+ova ove sutre odnosi se na mudrost- i o7u2va4a i!reke &ui $en)a. Zanim+"ivo "e kako su po"edine i!reke u svo"o" 7iti vr+o s+ične onima 7i!antsko) *+o!o(a ;aksima Ispov"ednika. rim"eri,e- &ui $en) ve+i PEsen,i"a uma "est ve+ika !7o) to)a "er o7u2va4a sve stvari- 7udu4i da su sve stvari unutar na8e naravi. Ako ,i"e+o vri"eme- i na svakom m"estu sta+no čuvamo na8e mis+i od nera!7orite udn"e- te d"e+u"emo mudro- kad !a to nastupi pri)oda- tada prakti,iramo ra"nu CmudrostD. ra"na se ne ra!+iku"e od oso7e do oso7eono 8to čini ra!+iku "est to- "e +i neči"i um prosvi"et+"en i+i !avaran i+u!i"om.Q
)? Z+" FUD$Z!& M,!6!"SK$N )?1 ,a4ans5i mistični flozo8 Ku5ai B sto+"e4u u ko"em "e 7udi!am u Indi"i !apočeo opadati Ct". u 5. st.D- roen "e prvi !nača"ni"i "apanski mistični *+o!o(- 7udistički učite+" Kukai. Ova" "e *+o!o( roen 33/. )odine- u pokra"ini Sanuki na "unom otoku S2ikoku. Sa svo"im v+astitim 8in)on učen"em poku8ao "e pomiriti 7udi!am sa 8intoi!mom- auto2tonom "apanskom animističkom re+i)i"om. $"e)ov rani du2ovni put !apočeo "e i!učavan"em kon(u,i"ansko) nauka- a potom takoer taoi!ma i 7udi!ma. $"e)ovi rodite+"i- pripadni,i +oka+ne aristokra,i"e- omo)u4i+i su m+adome Kukai"u na"7o+"e mo)u4e o7ra!ovan"e u to do7a. Godine 59/. "apanski ,ar Kammu 8a+"e Kukai"a- u svo"stvu am7asadora u Kinu- )d"e "e na v+asti dinasti"a Tan). o svom do+asku u pri"esto+ni,u 2an)?an- Kukai se posvetio i!učavan"u sanskrta- te i!učavan"u vrste e!oterično) 7udi!ma 2en?en. Bčite+" mu "e 7io Indi"a, Amo)2a >a"ra- a potom &ui?kuo- "edan od na"!nača"ni"i2 7udistički2 učite+"a u to vri"eme u Kini.
133
@vi"e )odine kasni"e Kukai se vratio u Japan- )d"e "e stao usavr8avati svo" 8in)on nauk. Ri"eč 8in)on !nači na "apanskom Pistinite ri"ečiQ- a !apravo predstav+"a pri"evod sanskrtske ri"eči !a mantru. rema 8in)on 8ko+iposto"e tri vrste misteri"a- u ve!i 7udi!ma ti"e+o- )ovor i um. ;isteri"i ti"e+a odnose se na ra!+ičite po+oa"e ti"e+a u medita,i"i- misteri"i uma na s2va4an"e istine dok se misteri"i )ovora odnose na istinite ri"eči udd2e. B 8in)on 7udi!mu- ovi se misteri"i u o7+iku )ovora prenose s učite+"a na učenika. @ak+e- ne posto"i pisani ni 7i+o ko"i dru)i način preno8en"a naukaotud i termin Pe!oterični 7udi!amQ. @en)o @ais2i- "edan od po!nati"i2 s+"ed7enika suparničko) tendai 7udi!ma- imao "e suprotno mi8+"en"e od Kukai"a. On "e v"erovao kako se 7udi!am moe studirati i kro! proučavan"e tekstova. Kukai "e smatrao da podučavan"a !a2ti"eva"u o!7i+"no promi8+"an"e- te interak,i"u učite+"a i učenika- !a potpuno s2va4an"e- po8to se tekstovi ne mo)u u!imati dos+ovno. S dru)e strane- @en)o @ais2i ne pri2va4a učen"a tradi,iona+ne "apanske re+i)i"e i v"eran "e i!vornom kineskom nauku tien-tai. Kukai "e pak 7io vr+o sk+on sinkretičnom spa"an"u s auto2tonim 8intoi!mom!adovo+"ava"u4i )+ad učenika !a ma)i"skim i mističnim. $"e)ov "e pristup 7io usp"e8ni"i- 7udu4i "e !a svo" nauk prido7io vi8e s+"ed7enika- oso7ito nakon smrti @en)o @ais2i"a 5##. )odine. E!oterični nauk 8in)on 7udi!ma- ko"i "e donio Kukai- priv+ačio "e s+"ed7enike kako u Japanu- tako i u Kini. $"e)ov "e pristup takoer nai8ao na od"ek u učen"u !ena- pa i u sektama ko"e su )a isprva kriti!ira+e. Kukai "e post2umno postao po!nat i kao Ko7o @ais2i- te "e u Japanu ,i"en"en kao ve+iki sveta,. Tendai i 8in)on sekte 7i+e su u7r!o dopun"ene dru)ima- a one su di"e+om 7i+e potaknute pose7nim tokovima u kineskom 7udi!mu- a di"e+om nasta+e kao pos+"edi,a "apanski2 novina.
)?) B%ista zemljaC 7onena i rinzai +isaija Suvremenik 2u &si"a u Japanu 7io "e &onen- 7udistički *+o!o( roen 11. )odine u m"estu ;imasaka- na "u)u na"ve4e) "apansko) otoka &ons2u Cneda+eko od dana8n"e) )rada OkaameD. Ra!do7+"e "apanske povi"esti i!meu 1#. i 1/. sto+"e4a na!iva se Kamakura- po8to "e pri"esto+ni,a 7i+a u ovom )radu- 7+i!u dana8n"e Foko2ame. >e4 s 11 )odina &onen "e napustio rodni dom i !aputio se u sredi8te tendai 7udi!ma na p+anini &iei- kako 7i postao redovnik. Studirao "e pod paskom svo"e) učite+"a Eikua. B to su vri"eme posto"a+e u)+avnom dvi"e 8ko+e 7udi!ma- 8in)on Cko"o" "e pripadao u 5. sto+"e4u KukaiD te tendai 7udi!am- ko"em "e u m+adosti- i sve do !re+i2 )odina- pripadao &onen. O7ra4en"e "e doivio nakon 8to "e pročitao d"e+o S2an?taoa &omentar o meditacii Sutra# B n"emu "e nai8ao na od+omak u ko"em autor- kineski *+o!o( S2an?tao ističe !načen"e ponav+"an"a imena Amide C"edno od imena udd2eD- u 7i+o ko"em trenutku- 7i+o da se sto"is"edi i+i +ei. &onen "e tada os"etio da "e konačno otkrio idea+ni put- ko"e)
134
mo)u s+i"editi i o7ični +"udi- 7e! !amaran"a napornim učen"em tekstova- a 8to "e !a)ovara+a tendai 8ko+a. Ova "e sekta na!vana nembutsu, po načinu kako se i!)ovara+a (ra!a P$amu Amida utsuQ CK+an"am se Amida udd2iD. Sekta "e po!nata i pod na!ivom "odo Cčista !em+"aD- 7udu4i da i!)ovaran"e mantre Pnem7utsuQ omo)u4u"e ostvarivan"e puta ko"i vodi prema Amidino" %isto" !em+"i- 8to s+ikovito !nači – prema udd2ino" i!vorno" naravi. Japanski nembutsu veoma pod"e4a na 2induističko re,itiran"e sveto) s+o)a PomQ. Kao 8to se n"ime omo)u4u"e poistov"e4ivan"e s ra2manom- tako se i!)ovaran"em Pnem7utsuQ ostvaru"e !a"edni8tvo s Amidom udd2om. @ru)u po+ovi,u ivota &onen "e posvetio 8iren"u ovo) nauka 7udi!ma %iste !em+"e. Bčen"e se doista pro8iri+o- oso7ito meu niim k+asama sredn"ev"ekovno) Japana. Godine 1#91.- tada ve4 5?)odi8n"em &onenu pristupio "e S2inran- m+adi redovnik Croen 113. )odineD- ko"i 4e kasni"e postati n"e)ov na"daroviti"i učenik- te pokret %iste !em+"e u potpunosti odvo"iti od tendai 8ko+e. S2inran "e na)+a8avao nadmo4 apso+utne v"ere- ko"u nembutsu omo)u4u"ekao i ko!mički !nača" Amidino) i!vorno) !av"eta !a spas svi2 os"eti+ni2 7i4a- !a ra!+iku od tradi,iona+ni2 praksi !a posti!an"e pro7uen"a. $"e)ovi radika+ni stavovi- !a"edno s od7a,ivan"em !areen"a i ,e+i7ata- dove+i su do i!)nanstva. S2inranovo napu8tan"e redovni8tva i 7rak !apravo su sim7o+ično o!nači+i okretan"e k "ednom +aičkom 7udi!mu u Japanu. $"e)ov nauk "odo?s2ins2u CIstinski čista !em+"aD postao "e popu+aran- oso7ito meu rura+nim stanovni8tvom sredi8n"e) di"e+a otoka &ons2u- no svo"e "e prista+i,e stekao i meu ratničkom kastom samura"a. Samura"i Cko"i se u 1#. sto+"e4u (ormira"u kao pose7na vo"nička k+asa- s+ično europskom vite8tvuD su takoer pri2vati+i i novi 7udistički nauk rin!ai. $"e)a "e uteme+"io *+o!o( Eisai- roen 11/1. )odine- takoer u oko+i,i dana8n"e) )rada Okaame- kao i &onen. B početku "e poput n"e)a pripadao 8ko+i tendai. Godine 115.- u #5. )odini ivota oti8ao "e u Kinu)d"e se susreo sa ,2an C!enD ide"ama. Tada "e proveo samo 8est m"ese,i u Kini- no vratio se opet 1153. )odine- da 7i pod vodstvom učite+"a Xuan &uai?,2an)a postao i sam učite+"em !ena. Kada se vratio u Japan- donio "e sa so7om !e+eni ča"- te prvi uveo ku+tiva,i"u ča"a- kao i ,eremoni"u pi"en"a ča"a. o do+asku "e osnovao 2ram u Kus2u- na istoimenom otoku- prvi "apanski !en 2ram. Eisai "e počeo po+ako propovi"edati novu v"eru- te uspi"evao prido7iti 8tovan"e kako od pripadnika tradi,iona+ne tendai 8ko+etako i ,arsko) dvora- kro! "ednu promi8+"enu dip+oma,i"u. Eisai"eva 8ko+a rin!ai do+a!i od minima+ističko) "un"ačko) sti+a kinesko) ,2ana- 8ko+e i!nenadno) prosv"et+"en"a- ko"u "e- kao 8to se s"e4amouteme+"io
135
!a kratko "e vri"eme nikao ni! novi2 !en 2ramova. odran od strane v+ada"u4e kaste- !en 7udi!am- a pose7i,e Eisai"eva rin!ai 8ko+a- po+uči+a "e )o+em ut"e,a" na "apansku misao uop4e- na ku+turu i *+o!o*"u. ovr2 sve)arin!ai 8ko+a "e na"vi8e ve!ana !a "apansku ,eremoni"u pi"en"a ča"a- ike7anute umi"e4e stre+"a8tva.
)?- Soto nau5 Do9ena i (otus @5ola "ic;irena $a"ta+entirani"i učenik "apansko) *+o!o(a Eisai"a 7io "e @o)en. Roen "e 1#99. )odine u Kotu- u p+emenita8ko" o7ite+"i. Ota, mu "e 7io ministar- a ma"ka k4erka kra+"evsko) nam"esnika. O7a rodite+"a su mu umr+a do n"e)ove osme )odine- i ve4 "e kao d"ečak od+učio postati redovnikom. Trinaest)odi8n"i @o)en se odrekao počasti i dru8tveno) po+oa"a- ko"i su mu nas+"edno pripada+i- te se otputio u sredi8te tendai 7udi!ma na p+anini &iei. I u ovako m+ado" do7i- 7io "e vr+o proni,+"iv primi"etio "e kako posto"i "a! i!meu teori"e i prakse- te da se u ovo" 8ko+i preve+ik na)+asak stav+"a na svakodnevne aktivnosti- a prema+i na doktrina+na i!učavan"a i v"eru. Kada "e uvidio da ond"e nema 7o)!na 8to naučiti- prese+io se u 2ram Kenin"i u Kotu- ko"e) "e osnovao Eisai 1#1/. )odine. $a @o)ena "e učite+" ostavio ve+iki do"am- svo"om du2ovno84u i etikom. $o- nakon )odinu dana Eisai "e umro- te "e @o)ena preu!eo novi učite+" ;o!en. S+i"ede4i2 8est )odina 7io "e n"e)ov posve4eni učenik- a onda "e donio od+uku o od+asku u Kinu- kako 7i se "o8 vi8e du2ovno usavr8io. Kad "e ovo priop4io ;o!enune samo da "e nai8ao na odo7ravan"e- ve4 se učite+" pridruio učeniku- pa su tako !a"edno otputova+i u Kinu. Godine 1##. su tako @o)en i ;o!en dosp"e+i u domovinu ,2an 7udi!ma. @o)en "e s ve+ikim entu!i"a!mom u8ao u 2ram 2in)?te ssu na p+anini Tien tun)- )d"e "e )odinama rani"e studirao ve+iki učite+" Eisai. B to "e vri"eme opat samostana 7io Ju?,2in)- čov"ek i!vanredne mudrosti i karaktera. Iako se radi+o o +in?,2i Crin!aiD ,entru- sam "e opat pripadao stari"o" tsao?tun) CsotoD 8ko+i- ono" postupno) prosv"et+"en"a. Ti"ekom medita,i"e- do8ao "e do uvida u prirodu dua+nosti- t". da ona ne smi"e 7iti ne)irana- ve4 da se na n"u tre7a )+edati u sv"et+u trans,endenta+ne ne?dua+nosti- ko"a predstav+"a "edinu istinu Cre+ativnuD dua+ističko) svi"eta. Godine 1##0. @o)en "e postao prvi "apanski redovnik ko"i "e nas+i"edio +ini"u tsao?tun)- te kad se vratio dvi"e )odine kasni"e u Japan- postao "e uteme+"ite+"em postupne- soto 8ko+e. >rativ8i se u svo" stari 2ram Kenin"i- @o)en "e odma2 !apočeo s pisan"em tekstova i 8iren"em novo) nauka- 8to "e 7i+o per,ipirano kao radika+no odva"an"e od doktrina i praksi ono) do7a. Ti"ekom s+i"ede4i2 )odina @o)en "e po+ako počeo st"e,ati reputa,i"u na"vani"e) učite+"a medita,i"e. Oko 1#9. )odine nasta+o "e d"e+o Shobogenzo- !7irka ese"a ko"a "e o7u2va4a+a sve aspekte 7udističke mis+i i prakse. @o)en "e u svo"im učen"ima 7io demokratičan i dopu8tao "e da se redu pridrue i oni na"siroma8ni"i.
136
odravao "e napore kako redovnika- tako i +aika- te drao idea+om 7esku4nički ivotni sti+- ko"i "e po n"e)ovu mi8+"en"u trans,endirao o7ične ivote redovnika i +aika. $"e)ov "e moto 7io PI!učavan"e 7udi!ma "est i!učavan"e se7stvaQ- !ato "er "e oso7no os"etio kako "e uvi"ek potre7no umom !a2va4ati sada8n"i trenutak- u ko"em 8est os"eti+a stvarno rade- i nikad ne i!)u7iti svi"est o se7i u sada8n"osti. Ra!do7+"e Kamakura u sredn"ev"ekovnom Japanu- pored uteme+"ite+"a sekti "odo i !en 7udi!ma- doni"e+o "e i pos+"edn"e) ve+iko) re+i)io!no) re(ormatora- imenom $i,2iren. Ova" "e *+o!o( roen 1###. )odine u pokra"ini ANa. ;ada su mu kasni"i s+"ed7eni,i poku8a+i pripisati aristokratsko pori"ek+o- on sam navodio "e da mu "e ota, 7io samo o7ičan ri7ar. B m+ado" "e do7i u8ao u samostan na p+anini Kiosumi- )d"e "e i!učavao tendai 8ko+u- a pose7i,e praksu nembutsu# Godine 1#6. oti8ao "e na studi" u )+avni )rad Kamakuru. $i,2iren "e- kao i n"e)ov suvremenik @o)en- smatrao da stari nauk "odo vi8e ne od)ovara du2u vremena. Sto)a "e po povratku u svo" samostan na p+anini Kiosumi napisao kratku raspravu- ko"a "e odraava+a n"e)ovu e+"u !a re(ormiran"em "apansko) 7udi!ma. Svo"e "e i!učavan"e nastavio u samostanu na p+anini &iei- )d"e "e i @o)en 7io proveo i!v"esno vri"eme. Tu "e $i,2iren proučavao ra!ne 8ko+e 7udističke mis+i- te se susreo tako s ide"om hongaku homon – učen"em i!vorno) prosv"et+"en"a- 8to 4e kasni"e o7o"iti i n"e)ova v+astita učen"a. Od+učiv8i teme+"ito re(ormirati tendai 7udi!am- uveo "e svo" nauk ;otossutre- ko"i "e smatrao idea+nim !a do7a mappo – do7a dekaden,i"e u ko"em se !atamn"u"u i )u7e i!vorna učen"a udd2e. Godine 1#0. kad umire suvremenik @o)en- $i,2iren se od+učio na "avno i!+a)an"e svo"e) nauka. ;eutim- n"e)ov o8tar sti+ donio mu "e i nepri"ate+"e- tako da "e "ednom pri+ikom "edva i!7"e)ao smrt. Oko 1#9.- kada "e Japanu pri"eti+a mon)o+ska inva!i"a- $i,2iren tvrdi kako "e )u7+"en"e podr8ke 7o)ova re!u+tat 8iren"a nembutsu prakse. 'i+o!o(ovi stavovi nisu 7i+i do7ro prim+"eni od strane autoriteta- pa "e pro)nan na po+uotok I!u- neko+iko )odina kasni"e i na otok Sado. ;ada "e ond"e d"e+ovao pod pritiskom v+asti- ipak "e podučavao svo" nauk- te !ado7io odreen 7ro" s+"ed7enika. Godine 1#3/. dopu8ten mu "e povratak u Kamakuru. Bteme+"iv8i svo" v+astiti 2ramsistemati!irao "e svo"a v+astita učen"a- vi8e se ne up+i4u4i u po+itiku. $"e)ova teori"a i!vorno) prosv"et+"en"a sasto"i se u tome da se +"udi- u otkrivan"u svo"e i!vorne prosvi"et+"enosti mora"u okrenuti svo"o" v+astito" prirodi. Apso+ut dak+e- po $i,2irenu predstav+"a osnovu svako) 7i4a- a ne ,i+" ko"i se mora posti4i.
137
- "OVOV,+KOV"$ &$S#$%"$ '$(OZO'$ -1 K*!"S#VO -11 &istična teolo9ija 4ostolara F;mea Jedna od vr+o ose7u"ni2 +ičnosti mistične *+o!o*"e 13. sto+"e4a "est Jako7 Y2me. Ova" samouki mistični *+o!o( roen "e u m"estu A+t Seiden7er) neda+eko Goer+it!a Cdanas po+"ski Z)or!e+e,D u istočno" $"emačko"- )odine 1030. rvo mu "e !animan"e 7i+o ono pastira- na 7reu+"ku u 7+i!ini rodno) m"esta. Jedino o7ra!ovan"e ko"e "e primio 7i+o "e u m"esno" 8ko+i u Seiden7er)u. Ovo "e m"esto inače inače i dandanas po!nato po
138
o7u4arskom o7rtu- pa "e tako i 1/?)odi8n"i Y2me postao 8e)rtom kod "edno) posto+ara- 7udu4i su )a n"e)ovi rodite+"i o,i"eni+i nedovo+"no snanim !a naporne po+"od"e+ske pos+ove. B svo"o" #/. )odini Y2me "e ve4 ma"stor?posto+ar u GYr+it!u- oen"en k4erkom "edno) mesara. %ini se da "e imao čak 8estero d"e,e. ri"e+omni do)aa" u ivotu Jako7a Y2mea !7io se )odine 199. @oivio "e tada du7oko mističko iskustvo prosv"et+"en"a. Ekstatično iskustvo prosv"et+"en"a s vi!i"om sveproima"u4e) oanstva- ostavi+o "e du7ok ut"e,a" na ,i"e+i n"e)ov kasni"i ivotni put. os+i"e ovo)a- doivio "e "o8 "edno prosv"et+"en"e- ko"e mu "e do kra"a ra!"asni+o sve ono- 8to "e u pret2odnim vi!i"ama 7i+o !atamn"eno i+i neodreeno. $o- od ovi2 "e prosv"et+"en"a pro8ao "o8 ni! )odina- pri"e no 8to se Y2me od+učio na pisan"e svo"e) prvo) d"e+a. Y2meova prva rasprava- nas+ov+"ena Aurora, i! 11#. )odine i!raava n"e)ove teo+o8ke uvide na "edan du7oki- ponekad te8ko s2vat+"iv proročki način. @"e+o "e doiv"e+o samo man"u popu+arnost- u uskom kru)u Y2meovi2 s+"ed7enika. $o- istovremeno "e doiv"e+o i snano protiv+"en"e od strane ,rkveni2 autoriteta. Loka+ni pastor "e tako !atraio od )radsko) vi"e4a da Y2me 7ude pro)nan i! )rada. Gradsko "e vi"e4e ova" !a2t"ev usvo"i+o- pa "e nesretni *+o!o( doista morao napustiti GYr+it!. Kako "e Y2me 7io u )radu ipak smatran u!ornim )raaninom- stanovni,i su se po7uni+i protiv ove od+uke- te "e u7r!o Y2meu omo)u4en povratak. Ova" "e opo!iv od+uke 7io uv"etovan prestankom pisan"a kn"i)a ovu "e od+uku Y2me po8tovao ti"ekom s+i"ede4i2 pet )odina. otom "e opet !apočeo s pisan"em- no isk+"učivo !a privatnu upora7u- meu pri"ate+"ima. B ovo" dru)o" (a!i svo"e) d"e+ovan"a- i!meu 115. i 1#/. )odine Codnosno do n"e)ove smrtiD Jako7 Y2me "e nani!ao ve4i 7ro" d"e+a- tako da n"e)ov opus 7ro"i ukupno # radova. Jedno od n"e)ovi2 na"!nameniti"i2 d"e+a "est (e signatura rerum CO!naka svi2 stvariD. o ri"ečima samo) autora u uvodu kn"i)e- radi se o Pistinskom mističkom o)+eda+u na"vi8e mudrostiQ. Istinsko "e !nan"e- da+"e ve+i on- na"ve4e 7+a)o ko"e čov"ek moe prikupitipa i !nan"e o n"emu samom- 7udu4i "e čov"ek mikroko!mos ve+ika o"a misteri"a i uman"eni prika! ,"e+okupno) svemira. Teme+"na misao d"e+a (e signatura rerum "est da "e ,i"e+i van"ski vid+"ivi svi"et sa svim svo"im 7i4ima? o!naka- i+i o7+ič"e unutarn"e) du2ovno) svi"eta. Y2me s+i"edi ne)ativnu teo+o)i"u svo"i2 pret2odnika E,k2arta i Ku!ansko) o) "e stvorio sve stvari ni i! če)a- i to isto "e on sam. rema Y2meovo" emana,i"sko" s2emi- i! ni8tavi+a – praosnova raa se na"pri"e 7oanstvo- te potom "edno i! dru)o)a proi!+a!e v"ečna priroda!atim du2ovni svi"et- i konačno vid+"iva priroda. Y2me "e u svom opusu e+a7orirao "edan rudimentarni o7+ik di"a+ektike- ko"i se sasto"i od po!itivno) i ne)ativno) po+arno) prin,ipa. Ovi prin,ipi proist"eču i! i!vorno nei!di(eren,irano) ne?7i4a oanstva- ko"e Y2me o!načava kao primordi"a+ni e!dan- i+i 8ngrund# On se potom ra!vi"a kro! ureene ra!ine očitovan"a prema sveko+ikom samo?otkriven"u.
139
Jedna Y2meova kon,ep,i"a )ovori da o"e proist"e,an"e i! čiste Jednosti u di(eren,iranu aktua+nost !a2ti"eva kon(ronta,i"u- s ra!i+aen"ima i opri"ekama. Bpravo i! ove kreativne 7or7e- smatra on- proist"eče os"etni univer!um. B tom smis+u "e nei!7"ean kako konVikt- tako i patn"a. Ove ne)ativne e+emente Y2me promatra kao motivira"u4e čim7enike- ko"i stimu+ira"u stvaran"e mno)ostruki2 očitovan"a prirode. os+"edn"i2 "e deset )odina ivota Jako7 Y2me proveo kao putu"u4i tr)ova,- proda"u4i vunene rukavi,e u ra)u i @resdenu. ovremeno 7i svra4ao i u GYr+it!. Tamo "e 1#/. )odine o7"avio d"e+o (er Heg zu
140
s psi2ičkim pro,esima. So+arni p+eksus na!iva područ"em +"utn"e. Srčano" čakri pridruu"e se7ičnu +"u7av- )r+eno" !+o7u i )ram!+"ivost- a ,entrima )+ave ponos. entrima Gi,2te+ pripisu"e odreene p+anete- pa tako ;"ese, v+ada kori"enskom čakrom Cna dnu kra+"e8ni,eD- ;erkur čakrom s+e!ene>enera pupčanom čakrom- Sun,e srčanom- ;ars )r+enom- Jupiter o7rvnom- a Saturn t"emenom čakrom. Gi,2te+ smatra srčanu čakru sredi8tem- od ko"e) da+"e ener)i"a spira+no krui na"prvo pro+a!i kro! pupčanu- potom se pen"e do )r+ene- opet spu8ta do s+e!enske- da+"e pros+"eu"e prema o7rvno"- kruno se spu8ta do kori"enske i konačno podie do t"emene. rema Gi,2te+u- u unutarn"im or)anima ima"u s"edi8te četeri e+ementa. B svo"em priručniku praktične teo!o*"e Gi,2te+ ve+i kako unutarn"i Krist ima svo"e područ"e u unutarn"o" !em+"i. $o- u četiri e+ementa takoer su prisutni nemir i svaa- )raen"e i ru8en"e. Tako prim"eri,e individua+na vatra !a se7e v"eru"e da "e o)- mada se radi samo o vatri- ko"a )ori to+iko du)o- dok ima materi"e. Kada se ta svr2a ispuni- s2va4a se kako ta vatra ni"e 7i+a 7oanska. o) od nas e+i suos"e4an"e i sto)a nas prosv"et+"u"e svo"im sv"et+om- ve+i Jo2ann Gi,2te+.
-1) 6latonist iz Iambrid9ea 7enrG &ore $a"ve4i en)+eski mistični *o!o( 13. sto+"e4a- &enr ;ore- roen "e 11/. )odine u )radu Gront2am u sredi8n"o" en)+esko" pokra"ini Lin,o+ns2ire. @o+a!i i! um"ereno imu4ne ka+vinističke o7ite+"i. >e4 "e vr+o rano 7io posumn"ao u ispravnost ka+vinističke doktrine o predestina,i"i- istovremeno sve vi8e prista"u4i u! neop+atonsku *+o!o*"u. rvi "e kontakt s neop+atoni!mom imao posredstvom poe!i"e Edmunda Spensera- en)+esko) p"esnika i! 1. sto+"e4a. O7ra!ovan"e "e st"e,ao na"prvo u rodnom Grant2amu- potom na Eton o++e)eu- da 7i 11. )odine oti8ao na univer!itet u am7rid)eu. Tamo "e 10. )odine dip+omirao- 16. )odine ma)istrirao- te u am7rid)eu ostao sve do svo"e smrti. $akon dip+omiran"a- ;ore "e !apočeo s o!7i+"nim i!učavan"em neop+atonski2 *+o!o(a- pose7i,e +otina- takoer di"e+om kro! radove ;arsi+i"a 'i,ina- a proučavao "e i samo)a +atona. rama v+astitim ri"ečima7io "e prvi u am7rid)eu ko"i "e i!učavao +otina. B isto "e vri"eme čitao d"e+o i! n"emačke mistične teo+o)i"e- nas+ov+"eno 'heologia .ermanicaQ ono "e takoer i!vr8i+o ut"e,a" na n"e)a. ;ore "e !a,i"e+o prvi- i !asi)urno na"istaknuti"i predstavnik neop+atonske *+o!o*"e u am7rid)eu. &enr ;ore "e 7io po prirodi skroman čov"ek- ko"i ni"e vo+io počasti. Tako "e od7io po+oa" ravnate+"a 2rist:s o++e)ea 10/. )odine um"esto n"e)a 7io "e imenovan n"e)ov ko+e)a- takoer neop+atonist- Ra+p2 udNort2. Godine 130.- kada "e ve4 imao 1 )odinu- pristao "e 7iti kanonikom katedra+e u
141
G+ou,esteru- no uskoro se povukao- kako 7i ustupio m"esto pri"ate+"u dr EdNardu 'oN+eru- kasni"em 7iskupu G+u,estera. ;ore "e 7io po!nat kao Aneo 2rist:s o++e)ea. io "e i ostao odanim č+anom An)+ikanske ,rkveunatoč opasnostima ko"e "e donosi+a takva posve4enost u vri"eme Graansko) rata i interre)numa C/9?ti2 i 09?ti2 )odinaD. $"e)ov prvi početak 7av+"en"a *+o!o*"om 7io "e !apravo o7i+"een pisan"em p+atoničke poe!i"e. Iako ova poe!i"a ni"e ima+a ve4e) +iterarno) !nača"aona otkriva du7oko ;oreovo predavan"e neop+atonsko" *+o!o*"i. Ipak- ovo predavan"e ni"e 7i+o posvema8n"e- 7udu4i da "e uk+"učiva+o i snanu pove!anost s kr84anstvom- a di"e+om i empiričku metodu. Stanovit ut"e,a" na ;orea ima+a "e i materi"a+istička *+o!o*"a T2omasa &o77esa i Ren èa @es,artesa- no on "e uvi"ek na)+a8avao kako "e čisto materi"a+istički pristup 7i+o prirodi i+i čov"eku naprosto inte+ektua+no neprik+adan. $"e)ova "e poruka 7i+a da samo *+o!o*"a ko"a 8tu"e prisutnost du2a moe na ispravan način suditi o na8em iskustvu. ;oreova *+o!o*"a )ovori o aktivnom 8iren"u du2a ko"i proima ,"e+okupnu prirodu i ko"a se u nama očitu"e kao um- a u svo"o" 7eskonačno" (ormi kao oanstvo. ;ore predstav+"a mističnu i teo!o(sku stranu ,am7rid)esko) p+atoničko) pokreta. B"edno "e i na"p+odni"i autor meu p+atoničarima i! am7rid)ea. Ova" du2ovni )eni" i !nača"na +ičnost 7ritanske *+o!o*"e- po!nat po skromnosti- mi+osru i po7onosti- napisao "e mno)a d"e+a- meu ko"ima se ističu r+inu ;ore vidi kao
142
inte+ektua+nu sna)u du8e pomo4u ko"e se nadv+adava"u ivotin"ska o7i+"e"a i t"e+esne strasti. o n"emu- du8a aktivno stremi k onom 8to "e apso+utno i na"7o+"e- a istinski um pres+ik "e v"ečno) !akona u 7oanskom umu. @"e+o %nchiridium 6etaph@sicum pos+"edn"e "e !nača"no d"e+o &enr"a ;orea. B n"emu se kritički osvr4e na karte!i"anski me2ani,i!am- te donosi "asan prika! n"e)ove v+astite a+ternativne vita+ističke teori"e. o"a e)!isten,i"a- po ;oreu- moe se doka!ati kro! očitovan"a prirode. o"ave kao 8to su prim"eri,e )ravita,i"a- ma)neti!am i priroda sv"et+a i 7o"aneo7"a8n"ive su 7e! pretpostavke vita+istički2 sna)a. &enr ;ore !ak+"uču"e kako su prostor i o) "edno – o7o"e su apso+utni- nepokretni- v"ečni- samo? posto"e4i- neuni8tivi- sveprisutni- 7est"e+esni- te proima"u sve stvari.
-1- Obra=eni znanstveni5 Flaise 6ascal +aise as,a+ Croen 1#. )odine u +ermont?'errandu- u sredi8n"o" pokra"ini Aurve)neD (ran,uski "e matematičar- *!ičar i mistični *+o!o(. $"e)ov "e ota,- pripadnik nie) p+emstva- 7io +oka+ni suda,. Kako "e 7io nak+on"en !nanosti- u prvom redu matemati,i- ove "e sk+onosti prenio na sina- ko"i 4e svo"e inte+ektua+ne sposo7nosti poka!ati ve4 u d"eč"o" do7i. Godine 11. o7ite+" se prese+i+a u ari!. Ota, "e skr7io !a ma+o) +aisea i n"e)ove dvi"e sestre- 7udu4i mu "e ma"ka preminu+a kada "e imao samo tri )odine. Ota, Etienne od+učio "e sam preu!eti skr7 oko sinov+"eve nao7ra!7e. Od+učio "e da +aise do 10. )odine ne i!učava matematiku- tako da se u potpunosti moe posvetiti učen"u +atinsko) i )rčko). $o- +aise ovu očevu od+uku ni"e mo)ao po8tivati- "er "e naprosto i!)arao od udn"e !a proučavan"em matematike. Tako "e u pota"i- 7e! očeva !nan"a- a+i i 7e! kn"i)a Cko"e "e ota, učinio nedostupnimaD +aise ,rtao komadi4em u)+"ena )eometri"ske +ikove po podu. Bskoro "e 8tovi8e počeo sam i!mi8+"ati ra!ne po"move i aksiome. Kad "e ota, "ednom pri)odom u8ao neopa!i,e u so7u i vidio )eometri"ske ma"stori"e svo)a sina- 7io "e naprosto !apan"en. S2vatio "e da "e po)ri"e8io sa svo"im nametan"em !a7rane- te "e sm"esta sinu donio prim"erak Euk+idovi2 %lemenata# Godine 15.- !7o) očeva otpora po+iti,i kardina+a Ri,2e+ieua- o7ite+" "e 7i+a primorana napustiti ari!. Oti8+i su iv"eti u Rouen- )rad uda+"en stotin"ak ki+ometara- i ond"e "e ota, radio kao pore!nik. +aise as,a+ uskoro C1/9. )odineD o7"av+"u"e prvi rad- matematičku raspravu %ssai pour les coniGues, u svo"o" 13. )odini. @vi"e )odine kasni"e konstruirao "e me2anički ka+ku+ator- prototip naprave !a !7ra"an"e i odu!iman"e. ;ada ova naprava ni"e po+uči+a komer,i"a+ni usp"e2- ipak se moe smatrati pretečom dana8n"i2 e+ektronički2 ka+ku+atora. otom su us+i"edi+i dru)i radovi i!
143
područ"a matematike- prim"eri,e 'raite du triangle arithmetiGue, u ko"em "e opisao s2emu 7inomski2 koe*,i"enata- kasni"e na!vanu as,a+ov trokut. Godine 10/.- potaknut mo+7om svo"e) pri"ate+"a de ;`ra- da mu o7"asni neka pitan"a o 2a!ardnim i)rama C7io "e naime strastveni ko,karD!asnovao "e matematičku teori"u v"ero"atnosti. Bsporedo s matematikom- +aise as,a+ se 7avio i *!ikom- prvenstveno istraivan"em t+aka p+inova i teku4ina. I na ovom "e područ"u imao usp"e2a i!na8av8i !akon Ckasni"e na!van as,a+ovim !.D 2idrostatike- ko"i kae da se t+ak i!a!van d"e+ovan"em si+e u neko" točki povr8ine teku4ine- kro! teku4inu 8iri "edno+iko u svim sm"erovima. Kra"em 10/. )odine- nakon 8to "e doivio re+i)io!no o7ra4en"e- as,a+ "e napustio 7av+"en"e kako matematikom- tako i *!ikom. $akon snane re+i)io!ne vi!i"e- ko"a "e potra"a+a oko dva sata- as,a+ "e !apisao ri"ečima svo"e iskustvo na komadi4 papira- i od tada )a "e sta+no nosio sa so7om. Bskoro "e as,a+ !apočeo s pisan"em radova u o7ranu pokreta "ansenista i *+o!o(a Antoinea Arnau+da. Jansenisti su ne)ira+i s+o7odu vo+"e i 7i+i su prista8e Au)ustinova nauka o predestina,i"i. Godine 103. dospi"eva na Indeks as,a+ovo d"e+o ;ettres pri"inciales# Ovo d"e+o o7u2va4a skup pamVeta nasta+i2 u o7ranu "ansenista Arnau+da- a kritički "e usm"ereno protiv "e!uita- ko"i su ima+i !natno) ut"e,a"a na (ran,usku po+itiku. $akon papine pri"etn"e ekskomunika,i"om- as,a+ se povukao- no ipak "e na i!v"estan način dao svo" o7o+ kasni"em C133.D ukidan"u "e!uitsko) reda. as,a+ovo na"vani"e i na"ut"e,a"ni"e d"e+o s područ"a mistične teo+o)i"e "est !ensRe, o7"av+"eno prvi put tek post2umno 139. )odine. $aime- as,a+ se 106. )odine o!7i+"no ra!7o+io- te "e praktički prekinuo svaki spisate+"ski rad- pa tako i svrstavan"e prikup+"eno) materi"a+a !a pro"ekt i!vorno nas+ov+"en Apologie de la religion
144
-1. O5azionalisti /eulincP i &alebranc;e Oko po+ovi,e 13. sto+"e4a počin"e se unutar karte!i"anske *+o!o*"e "av+"ati prava,- pod imenom oka!iona+i!am. Ovo mistično *+o!o(sko učen"e )ovori o pri)odnim u!ro,ima C causae occasionalesD i po n"emu su po"edinačni u!ro,i samo pri+ike i+i povodi- !ato "er "e pravi u!rok uvi"ek i "edino o). ripadni,i ovo) prav,a- poput Geu+in,a i ;a+e7ran,2ea- tvrde kako i!meu ti"e+a i du8e ne posto"i neposredno u!ročno?pos+"edično ve!ivan"e. Za n"i2 "e ova ve!a samo prividna- 7udu4i da pri svakom aktu d"e+u"e !apravo o). On dak+e intervenira pri)odom svako) na8e) vo+"no) aktakako 7i po7udio u na8im ti"e+ima pokret ko"i du8a sama !a se7e ne moe priop4iti. Arno+d Geu+in,- "edan od dvo"i,e na"vani"i2 pripadnika ovo) prav,aroen "e )odine 1#/. u AntNerpenu u e+)i"i. $akon dip+omiran"a postao "e pro(esor na 7e+)i"skom univer!itetu Louvan- do 105. )odine- kada se o7ratio na ka+vini!am. Tada se prese+io u $i!o!emsku- )d"e "e na sveuči+i8tu Leiden nastavio predavati. Ova" "e )rad inače 7io utoči8tem !a o7ra4enike- ko"i su 7i+i pro)an"ani u n"i2ovim !em+"ama. Ovd"e "e Geu+in, i umro- prerano- u svo"o" /0. )odini- ne dočekav8i o7"av+"ivan"e svo"i2 )+avni2 d"e+a 6etaph@sica i %thica# $"e)ovu *+o!o*"u karakteri!ira neo7ični spo" ra,iona+i!ma i misti,i!ma. $o7udu4i da "e ri"eč o dru)o" po+ovi,i 13. sto+"e4a- kada "e ra,iona+i!am @es,artesa &o77esa i '. a,ona ve4 prev+adavao u *+o!o(sko" mis+i- ova kom7ina,i"a i ni"e tako !ačudna. Ra,iona+i!mu- te me2ani,ističkom sv"etona!oru !natno "e pridonio u7r!ani ra!vo" me2anički2 naprava- u prvom redu sata C103. )odine "e &u)ens konstruirao sat s n"i2a+omD. $a svemir se poče+o )+edati me2anički- kao na me2ani!am ko"i "e o) u početku PnavioQ- te )a pustio da se da+"e )i7a sam. rim"eri,e !a @es,artesa su čak i 7i+"ke i ivotin"e 7i+i puki me2ani!mi. A Arno+d "e Geu+in, pak smatrao da Pkao 8to dva sata- ko"a su d"e+o isto) ma"storapoka!u"u uvi"ek isto vri"eme- tako isto korespondira"u (unk,i"e du2a i ti"e+au "ednom od o)a odreenom redu svi"etaQ. B svo"em d"e+u 6etaph@sica, Geu+in, dri kako na8a svi"est pos"edu"e odreene moda+itete- ko"i ne ovise o nama samima. Kako 7i po7udio ra!+ičite moda+itete svi"esti u nama- o)u "e potre7an instrument- pomo4u ko"e) 7i mo)ao d"e+ovati- a ta" instrument "e na8e ti"e+o. o)- po Geu+in,ui!vodi na8e pokrete- no čov"eka ipak smatra od)ovornim- !ato "er pos"edu"e vo+"u. B dru)ome d"e+u- %thica, *+o!o( ra!matra mo+itvu- kao vr+inu- ko"om 7ismo mora+i 8tovati o)a. o Geu+in,u- moramo se mo+itikako 7i 7i+i u stan"u i!vr8avati na8e o7ve!e- a ne traiti od o)a da ispun"ava na8e pro2t"eve. ivimo u o"em svi"etu i moramo 8tovati ono8to 4e se n"e)ovom vo+"om do)oditi. rava s+o7oda i 7+aenost očeku"u nas
145
ako smo u stan"u odvo"iti um od do"mova i pri2vatiti o"i univer!umonakav kakav "est. ;edita,i"a o na8im v+astitim umnim d"e+ovan"ima i rea)iran"ima "edini "e način da spo!namo sami se7e- i "edini put k s+o7odi!ak+"uču"e Geu+in,. @ru)i !nača"ni predstavnik oka!iona+i!ma "est (ran,uski *+o!o( $i,o+e ;a+e7ran,2e- roen u ari!u 15. )odine. Sa ## )odine u8ao "e u red oratori"ana,a- ko"i "e uteme+"io sv. 'i+ip $eri. %etiri )odine kasni"e- čita"u4i @es,artesovo d"e+o 'rait è de l9homme, od+učio "e posvetiti se i!učavan"u *+o!o*"e. Sve do svo"e smrti stremit 4e k rasv"et+"avan"u ide"a @es,artesate nado)raivan"u karte!i"anske *+o!o*"e- unatoč s+a7om !drav+"u 8to )a "e konstantno prati+o- kro! ,i"e+i ivot. Ova" (ran,uski *+o!o(- mada "e 7io protivnik Arnau+da i "ansenista- ni"e 7io pravov"erni kato+ik- 7udu4i da "e Rim osudio n"e)ove ide"e- !7o) Piskriv+"avan"a kato+ičko) naukaQ C153. )odineD. $i,o+e ;a+e7ran,2e "e ra!radio karte!i"anski dua+i!am u "ednom spiritua+ističko – idea+ističkom prav,u- posta"u4i 7+i!ak suvremeniku Spino!i- no istovremeno se o)rau"u4i od n"e)ova pantei!ma. o spiritua+ističkom na!oru- svi"et se u 7iti sasto"i od du2ovni2 entiteta- dok "e t"e+esno očitovan"e samo o7"ektiva,i"a- proi!vod du2ovni2 čim7enika. G+avna "e poruka ;a+e7ran,2eovi2 d"e+a (e la recherche de la "erit Cotra)a !a istinomD i %ntretiens sur la mtaphisiGue et sur la religion C@i"a+o!i o meta*!i,i i re+i)i"iD da na8e ide"e ne donose i!ravno ni si)urno !nan"e o predmetima- ve4 mi vidimo Psve stvari u o)uQ. ;a+e7ran,2e svo"e istraivan"e usm"ereno k istini !apočin"e ispitivan"em u!roka )re8aka. $a"ve4i i!vor )re8aka čini na8e preve+iko pov"eren"e prema na8im os"etimaa ra!+o) "e tomu 8to su nam os"eti dani radi s+uen"a praktičnim potre7ama- a ne ra!otkrivan"u prirode stvari. rema ;a+e7ran,2eu- posto"i samo "edan u!rok i "edan o). Bko+iko stvorena 7i4a sama ne stvara"u ni8ta C8to "e teme+"na premisa oka!iona+i!maD- i o) "e "edini u!rok- onda "e očito kako "e o) ta"- ko"i isto tako stvara i sve na8e ide"e.
-10 'ilozo8 3 vidovnja5 +manuel SQedenbor9 rvi !nača"ni"i mistični *+o!o( nakon ;a+e7ran,2ea roen "e čak po+a sto+"e4a nakon n"e)a- 155. )odine u Sto,k2o+mu- )+avnom )radu
146
Ova" "e 8vedski )eni" roen u o7ite+"i Jespera SNed7er)a- kao tre4e od ukupno devetoro d"e,e. Kao di"ete se prese+io u Bppsa+u. Godine 16. umr+a mu "e ma"ka. Ota, mu "e u Bppsa+i radio kao pro(esor teo+o)i"e nakon )odinu dana oenio se !a "ednu imu4nu udovi,u- i! o7ite+"i v+asnika rudnika. ;a+i "e Emanue+ ve4 !arana 7io !aokup+"en mi8+"u o o)u- o spasen"u i patn"ama +"udi- te "e ve4 od 8este )odine rasprav+"ao sa sve4eni,ima – očevim ko+e)ama o pitan"ima u ve!i v"ere. S o,em "e ivio 11 )odina- sve do očeva prem"e8ta"a u )rad Skara. Emanue+ "e ostao iv"eti sa stari"om sestrom- sve do dip+omiran"a na univer!itetu Bppsa+a- 1396. )odine. SNeden7or) "e u m+aim danima 7io pod ve+ikim ut"e,a"em sestrina mua- kn"iničara- !nanstvenika i kasni"e) 7iskupa Link öpin)a. $a n"e)ov sav"et- SNeden7or) "e 1319. )odine oti8ao u En)+esku- kako 7i se usavr8io u modernim !nanostima. B En)+esko" "e SNeden7or) ostao dvi"e )odine- i!učava"u4i matematiku i astronomi"u. B! to- 7oravio "e kod neko+iko o7rtnika- ra!+ičiti2 struka- e+e4i se isku8ati u n"i2ovim v"e8tinama. Tako "e prim"eri,e naučio o7rte )raviran"a- i!rade matematički2 instrumenata- te 7ru8en"a stak+a- kasni"e u $i!o!emsko". I!meu 131#. i 131/. )odine 7oravio "e u $i!o!emsko" i 'ran,usko"- a potom )odinu dana u $"emačko". $a ovim svo"im putovan"ima SNeden7or) "e vr+o promi8+"eno provodio svo"e vri"eme po2aao "e predavan"a- pos"e4ivao na"7o+"e kn"ini,e- uvi"ek traio kn"iare kako 7i kupio kn"i)e ko"e su )a !anima+e čitao "e i i!učavao često vode4i ra!)ovore s akademi,ima o ra!nim temama- ko"e "e drao vanima. Od !nanosti ko"ima "e 7io !aokup+"en na ovom studi"skom putovan"u- u ari8tu interesa 7i+a "e matematika. Ti"ekom svo) peto)odi8n"e) 7oravka u ino!emstvu osmis+io "e čak 1/ i!uma- !a neke od n"i2 "e napravio ,rtee- a !a sve n"i2- potre7ne me2aničke i matematičke proračune. o svom povratku u
147
Ceskona0ni i kona0ni uzrok st"arana# Tre4i vani rad "est %konomia krale"st"a (u:e, o7"av+"en 13/9. )odine.
B svo"em prvom radu Ct". n"e)ovu prvom svesku- !rincipiaD SNeden7or) "e o,rtao svo"u *+o!o(sku metodu- ko"a "e o7u2va4a+a iskustvo- )eometri"u i mo4 uma- te predstav+"a u n"emu takoer svo"u ko!mo+o)i"u. rema SNeden7or)u- P7udu4i da čov"ek na+iku"e prirodi u svo"em ti"e+u i or)anima- te ako "e nei!di(eren,iran u odnosu na osta+u prirodu- tada prin,ipi ko"i o7"a8n"ava"u :minimum krea,i"e:- takoer 7i mo)+i o7"asniti čov"ekaQ- tako da "e da+"n"e *+o!o(sko istraivan"e prirode i!+i8no. Rasprava Ceskona0ni i kona0ni uzrok st"arana prika!u"e posto"an"e eskonačno)kao i "edinstvenu u+o)u čov"eka u poretku Stvaran"a. L"udski rod "est sredstvo pomo4u ko"e) o) ostvaru"e konačnu svr2u- a medi" ko"i pove!u"e o)a i čov"eka "est +"u7av. Sve čov"ekove sposo7nosti- os"eti+ne- ra!umsken"e)ova s+o7oda i sposo7nost da vo+i – s+ue !a ostvarivan"e ove konačne svr2e stvaran"a. Tre4e d"e+o %konomia krale"st"a (u:e otkriva u!ročni svi"et- deta+"nim ispitivan"em pos+"edično) svi"eta- ra!umi"eva"u4i pravi+a uprav+"an"a- pomo4u ko"i2 du8a d"e+u"e u svom kra+"evstvu- odnosno u ti"e+u. B konačni,i- SNeden7or) "e nasto"ao s2vatiti prvo7itni u!rokpomo4u ko"e) mikroko!mos d"e+u"e- i+i da Pistrai prirodu +"udske du8eQ. SNeden7or) "e svo"u !nanstvenu kari"eru na)+o prekinuo 13/0. )odineupav8i u du2ovnu kri!u. Od tada "e počeo pomno istraivati i7+i"u- a kao re!u+tat uskoro 4e nastati d"e+o Arcana coelestia, u ko"o" "e ponudio svo"u mističnu interpreta,i"u prvi2 kn"i)a Staro) !av"eta. Ovo n"e)ovo d"e+o- kao i s+i"ede4e- Otkri"ena Apokalipsa, o7"a8n"ava"u unutarn"i smisao Kn"i)e postanka- di"e+a I!+aska i Apoka+ipse- koriste4i doktrinu koresponden,i"e. rema ovo" drevno" doktrini- smatra SNeden7or)- sve 8to "e vid+"ivo u materi"a+nom svi"etu od)ovara nečemu u du2ovnom- astra+nom svi"etu. "e+okupni prirodni svi"et korespondira s du2ovnim svi"etom- ne samo u op4enitom smis+u- ve4 i u pose7nostima. Sto)a- sve 8to posto"i u prirodnom svi"etu u"edno predstav+"a i odreenu ide"u. SNeden7or)ov re+i)io!ni nauk donosi novu vi!i"u o)a- novi uvid u prirodu odnosa i!meu du2ovno) i prirodno) svi"eta- te univer!a+nu i ra,iona+nu etiku- ko"a vodi +"ude do svr2ovito) ivota. $akon 13/0. )odineSNeden7or) "e isto tako ra!vio svo"e i!vanos"eti+ne sposo7nosti- u prvom redu mo4 prori,an"a i vidovitosti. $a"čuveni"a od n"e)ovi2 i!vanos"eti+ni2 vi!i"a odnosi se na poar u Sto,k2o+mu- ko"i "e PvidioQ i! G öte7or)auda+"eno) 50 ki+ometara. @va dana kasni"e- )+asnik i! Sto,k2o+ma do deta+"a "e potvrdio SNeden7or)ovu vi!i"u poara. B svo"o" pos+"edn"o" o7"av+"eno" kn"i!i- Istinita kr:7anska religia C1331.D Emanue+ SNeden7or) ra!+ae svo"u univer!a+nu teo+o)i"u nove ,rkve te tvrdi PS do8a84em $ove ,rkve- sada "e dopu8teno u4i u misteri"e v"ere.Q it o)a o)+eda se u +"u7avi i mudrosti. it o"e +"u7avi sasto"i se u +"u7avi !a dru)e- udn"i !a "edinstvom s n"ima- te n"i2ovom usre4ivan"u. L"u7av u n"eno" stvarno" prirodi SNeden7or) vidi kao nasto"an"e k "edinstvu sto)a su ane+i i +"udi nakon smrti sretni u "edinstvu s o)om.
148
-12 &istični ideolo9 romantizma 'ranz von Faader Goet2eov m+ai suvremenik i sunarodn"ak 'ran! von aader počeo "e d"e+ovati potkra" 15. sto+"e4a- kada u um"etnosti- a u prvom redu kn"ievnosti sve vi8e do+a!i u prvi p+an pokret romanti!ma. Ova" se- u početku isk+"učivo um"etnički pokret sve vi8e 8iri- pa se tako poče+o )ovoriti o romanti!mu u *+o!o*"i- po+iti,i i dru)im područ"ima. Suk+adno ovome- o 'ran!u von aaderu- često se )ovori kao o *+o!o(u romanti!ma- a 8to "e u n"e)ovu s+uča"u !nači+o spo" intui,i"sko) !nan"a i iskustva. >on aader "e roen u )+avnom )radu avarske- ;Wn,2enu- 130. )odine. Kao sin +i"ečnika- i sam "e studirao medi,inu. Sa 8esnaest )odina "e upisao univer!itet u In)o+stadtu- i sa 16 dip+omirao. $o- nastavio "e studirati u eču- na postdip+omskom studi"u- da 7i se potom vratio u rodni )rad- )d"e "e neko vri"eme asistirao o,u- ko"i "e 7io dvorski +i"ečnik 7avarsko) e+ektora Ci!7orno) kne!aD. Ipak- čini se da mu "e po!iv +i"ečnika u7r!o dosadio- pa "e oti8ao studirati rudarstvo u 'rei7er). o !avr8enom studi"u- st"e,ao "e praktična !nan"a putu"u4i po rudonosnim područ"ima s"everne $"emačke. Godine 136#. oti8ao "e u En)+esku- )d"e 4e ostati do 136. B En)+esko" se von aader 7avi pitan"ima u ve!i rudarske industri"e- a+i isto tako proučava radove mistika Jako7a oe2mea- kao i en)+eski2 *+o!o(a &art+ea- &umea i Goduina. Ovi poton"i 7i+i su ipak kudikamo man"e po n"e)ovu ukusu. ored oe2mea- takoer su )a priv+ači+e i mistične speku+a,i"e ;eistera E,k2arta i Saint?;artina. Godine 136. vra4a se u $"emačku- i spri"ate+"u"e se s 'riedri,2om &. Ja,o7i"em. S,2e++in) )a "e takoer smatrao !a pri"ate+"a- a von aader "e u ovo" (a!i 7io pod n"e)ovim prim"etnim ut"e,a"em. Ovo 4e pri"ate+"stvo potra"ati do 15##. )odine- kada "e aaderova kritika moderne *+o!o*"e- u pismu upu4enom ruskom ,aru A+eksandru I- posve uda+"i+a S,2e++in)a. Kro! ,i"e+o ovo vri"eme 7av+"en"a *+o!o*"om von aader "e o7av+"ao svo" posao inen"era rudarstva. Za svo" rad na područ"u rudarstva "e do7i"ao i pri!nan"a. Tako "e re,imo ostvario na)radu od 1# tisu4a )u+dena !a n"e)ovu inovatorsku metodu kori8ten"a G+au7erove so+i nam"esto ka+i"eva kar7onata- u proi!vodn"i stak+a. Od 1513. do 15#9. )odine 7io "e upravite+"em 7avarski2 rudnika- a !a svo"e "e !as+u)e do7io i p+emi4ku titu+u. Godine 15#9. von aader "e oti8ao u mirovinu- i sada "e imao mno)o vi8e vremena !a 7av+"en"e *+o!o*"om. Bskoro "e von aader o7"avio d"e+o *ragmenta
149
predavača- nakon !a7rane ,rkveni2 autoriteta predavan"a i! re+i)io!ne *+o!o*"e +ai,ima. redstaviti von aaderovu *+o!o*"u u kratkim ,rtama teak "e posao- !ato 8to se n"emački *+o!o( vo+io i!raavati u opskurnim a(ori!mima- i+i pak u mističnim sim7o+ima i ana+o)i"ama. $"e)ova "e doktrina u)+avnom i!+oena u kratkim odvo"enim ese"ima- od ko"i2 su neki – prim"eri,e komentari oe2meovi2 i+i Saint?;artinovi2 radova- koresponden,i"a i+i kratki radovi o7"av+"eni u časopisima. Jedna od osnovni2 niti?vodi+"a kro! von aaderovo d"e+o "est da "e čov"ekovo !nan"e !apravo samo sud"e+ovan"e u o"em !nan"u. >on aader dri kako "e sva !nanost i *+o!o*"a re+i)io!na. rirodnu teo+o)i"u i+i etiku smatrao "e nemo)u4ima. o aaderovu mi8+"en"u- ,"e+okupni sadra" re+i)i"e mora 7iti redu,iran na e)!aktnu !nanost. $e posto"i !atvorena istina- kao ni vr+ina. Znanost s+i"edi i! v"ere- no v"era se ra!vi"a i preo7+iču"e pomo4u !nanosti. Zakon +"u7avi prema o)u i 7+in"emu aader smatra s"edin"u"u4im prin,ipom e)!isten,i"e- s+o7ode- "ednakosti nasuprotni prin,ip se7ične +"u7avi dri kori"enom ra!dora- ropstva i despoti!ma. Sveko+iku povi"est čov"eka i +"udsko) roda von aader vidi kao povi"est iskup+"u"u4e +"u7avi !a o)a. B svom kratkom ese"u Satze aus der erotischen !hilosophie CRečeni,e i! erotske *+o!o*"eD von aader ističe pomiren"e s o)om kao preduv"et !a !a"edni8tvo s n"ime. Tada se dvo"e +"u7avnika mo)u- u u!a"amnom nadopun"avan"u i nasto"an"u k savr8enstvu u!di4i !a"edni8tvom do Erosa. $"i2ovi ra!+ični tonovi postiu su!vuč"e u samo" supstan,i"a+nostite 7i4a ko"a sto"e u u!a"amnom odnosu +"u7avi postiu !a"edni8tvo o)ačov"eka i prirode.
-1< Dva 8rancus5a mistična flozo8a 'ran,uski mistični *+o!o( ;aine de iran roen "e 13. )odine kod )rada er)era,- u "u)o!apadno" pokra"ini `ri)ord. Studirao "e u o7+in"em `ri)euu. o !avr8enom studi"u prik+"učio se vo"s,i- no nakon neko+iko )odina napustio "e vo"nu s+u7u i u8ao u po+itiku. Godine 1363.- nakon 8to "e u 'ran,usko" !av+adao @irektori"- ;aine de iran u8ao "e u >i"e4e pet stotina. $o- u7r!o se morao povu4i i! ovo) vr2ovno) !akonodavno) ti"e+a!7o) svo"i2 ro"a+istički2 !astran"en"a. >rativ8i se u rodno m"esto- potpuno se posvetio *+o!o*"i. Bskoro su us+i"edi+i prvi radovi. Započeo "e s ese"om Sur l9habitude, 159#. )odine- te nastavio !atim sa (composition de la pense i! 1590. )odine;a perception immdiate i! 1593. )odine- te =apports du ph@siGue et du
150
morale de l9homme# S ovim d"e+ima ;aine de iran se pro*+irao kao oponent ra,iona+ističke *+o!o*"e 15. sto+"e4a.
$akon ovo) i!+eta u *+o!o*"u ;aine de iran se ponovo vra4a na (ran,usku po+itičku s,enu- te tri puta 7iva 7iran u par+ament – 151#.- 1510.- te 15#9. )odine. B kasni"em ivotnom ra!do7+"u sve "e i!raeni"a n"e)ova ten"a k misti,i!mu- 8to 4e )a postupno odvesti i do praktično) 7av+"en"a kr84anstvom- pa 4e tako umri"eti kao v"erno di"ete rkve- 15#/. )odine. Ra!vo" ;aine de iranove *+o!o*"e moe se podi"e+iti na tri etape. rva "e tra"a+a do 159/. )odine- i 7i+a "e na!vana P*+o!o*"a os"etaQ- 7udu4i da "e u to do7a 7io s+"ed7enik ondi++a,ova sen!ua+i!ma. COva" *+o!o(ski prava, svu spo!na"u svodi na os"ete- os"etne do"move i doiv+"a"e.D Bskoro "e napustio sen!ua+i!am- da 7i se posvetio sistemu uteme+"enom na ana+i!i unutarn"e) promi8+"an"a. @ru)a etapa- P*+o!o*"a vo+"eQ- tra"a+a "e od 159/. do 1515. )odine. Kako 7i i!7"e)ao !amke materi"a+i!ma- a+i i (ata+i!mausvo"io "e doktrinu neposredne per,ep,i"e- poka!u"u4i da čov"ek moe spo!nati svo"u nutrinu- a+i i i!van"ski svi"et. Ovo se prema ;aine de iranu postie vo+"nim naporom- ko"im di(eren,iramo unutarn"e opaan"e od i!van"sko)a iskustva- ra!+iku"u4i e)o od ne?e)a. Tre4a etapa- P*+o!o*"a re+i)i"eQ- ko"a "e !apoče+a 1515. )odine- o!nači+a "e ;aine de iranovo !astupan"e mistične intui,i"ske psi2o+o)i"e. @vama stan"ima čov"eka- predod7i i vo+"i- on doda"e tre4e- a to "e +"u7av i+i ivot u !a"edni8tvu s o)om- u ko"emu ivot o"e mi+osti Pupi"aQ predod7e i vo+"u. ;aine de iranov sti+ "e teak- no >i,tor ousin )a na!iva na"ve4im (ran,uskim meta*!ičarom "o8 od ;a+e7ran,2ea. @ru)i *+o!o(?mistik- Jose( &oene?Hronski- do+a!i u 'ran,usku kra"em sto+"e4a Croen "e 1335. ). u Ho+s!tnu u o+"sko"D- te )odine 1599. st"eče (ran,usko drav+"anstvo. Ova" eks,entrični *+o!o(- u"edno i matematičar)odine 159. pridruu"e se opservatori"u u ;arsei++eu- te ra!vi"a i!nimno komp+eksnu teori"u strukture i pori"ek+a univer!uma. Za vri"eme rada u opservatori"u ra!vio "e koresponden,i"u sa )otovo svim !nača"nim !nanstveni,ima- prvenstveno matematičarima. Godine 1519. od+a!i u ari!- )d"e se eni. Iste )odine o7"av+"u"e d"e+o o osnovama !nanosti i matematike. $"e)ove su teori"e i!ra!ito pita)ore"ske. &oene?Hronski dri kako su 7ro"evi teme+" sve)a 8to posto"i u univer!umu. $o- n"e)ov spo" *+o!o*"e i matematike d"e+ovao "e ve4ini n"e)ovi2 ko+e)a matematičara i !nanstvenika 16. sto+"e4a poma+o ne7u+o!no- pa su )a neki otpisiva+i kao o7ično sme4e. $"e)ova pak pri"a8n"a koresponden,i"a učini+a "e da pan"u n"e)ovom radu o7ra4a"u i pi8u re,en!i"e i tako ve+iki matematičari- poput Josep2a Louisa La)ran)ea. &oene?Hronski se 7avio i i!umite+"skim radom- pa "e tako i!na8ao vo!i+o? )us"eničara- !a ko"e "e mis+io da 4e postati a+ternativom e+"e!ničkom prometu- no ni"e na8ao niko)a- tko 7i 7io vo+"an upustiti se u proi!vodn"u takvo)a prometa+a. Godine 1516. &oene?Hronski "e otputovao u En)+eskus ,i+"em da provede u d"e+o "edan dru)i patent- !a m"eren"e !em+"opisne
151
duine. $ad+eni od7or u Londonu ni"e na8ao n"e)ov pro"ekt !anim+"ivim !a rea+i!a,i"u- po8to "e sadravao samo op4i opis i dosta neodreenosti. $o- i pored ovo) neusp"e2a- ostao "e u Londonu- )d"e "e čak i o7"avio "edan rad s područ"a matematike- 8to mu "e donek+e popravi+o ne!avidnu *nan,i"sku situa,i"u. Godine 15##. &oene?Hronski se vra4a u 'ran,usku- ponovo se upu8ta"u4i u (antastične pro"ekte- ve!ane !a matematiku- a pored neima8tine- suočava se i s pre!irom !nanstvenika. Tako "e re,imo radio na ostvaren"u perpetuum mo7i+ea- sprave ko"a se neprekidno )i7a sama od se7e- kao i stro"a na!vano) pro)nometar- či"a 7i !ada4a 7i+a pro)no!iran"e 7udu4nosti. i"e+o) ivota nes2va4en- tek "e pred smrt- )odine 150#. na8ao srodnu du8u- ko"a 7i )a 7arem ma+o ra!um"e+a. Radi+o se o oku+tistu E+ip2asu Levi"u- čov"eku ko"i 4e postati na"!nača"ni"im (ran,uskim mističnim *+o!o(om dru)e po+ovi,e 16. sto+"e4a. Levi "e dak+e 7io "edan od ri"etki2 na ko"e "e &oene–Hronski ostavio du7ok do"am- pa čak i i!vr8io odreeni ut"e,a". Za ivota u)+avnom ismi"avan i pot,"en"ivan- Jose( &oene?Hronski "e tek post2umno doivio stanovita pri!nan"a. Tako su u povo+"ni"em sv"et+u !nanstveni,i sa)+eda+i n"e)ov matematički rad- pri!nav8i kako sadri odreene 7+"eskove du7oko) uvida- a na"!nača"ni"im "e o,i"en"en n""e)ov rad na seri"ama- tako da su po n"emu do7i+e ime determinante- na!vane Nronski"evima. ored misti,i!ma 7ro"eva pita)ore"ske proveni"en,i"e- &oene?Hronski "e u svo"u mističnu *+o!o*"u unio "edan o7+ik mesi"ani!ma. ;ada "e emi)rirao na Zapad- čini se da mu "e du8a osta+a na Istoku- 7udu4i "e u svom d"e+u 6etapolitiGue messianiGue p+edirao !a s+avenski- točni"e ruski mesi"ani!am. &oene?Hronski "e tako proročki predvidio sv"etski rat- u ko"em 4e do4i do suko7a s+avensko) i )ermansko) svi"eta Ckao 8to se !a ne8to vi8e od po+a sto+"e4a doista i !7i+oD. On "e smatrao kako novi ;esi"a mora 7iti roen u Rusi"i- i on 7i imao ispuniti drevna proročanstva- te doni"eti kra+"evstvo spo!na"e v"erom. Kao i mno)i mistični *+o!o* i! pro8+osti- smatrao "e da "e kra"n"i ,i+" čov"eka postati s+ičan o)u.
-1> &isti5a 5njiževni5a IarlGlea i +mersona Godine 15.- u
152
1596. !aputio u Edin7ur)2- te upisao tamo8n"i univer!itet. $akon ovo) studi"a kn"ievnosti i *+o!o*"e- upisao "e teo+o)i"u- ko"u "e studirao naredni2 pet )odina- istovremeno podučava"u4i u sredn"o" 8ko+i i privatno. io se vratio u Edin7ur)2 i "o8 neko vri"eme studirao pravo. B ovom periodu nasta"e ar++eovo prvo d"e+o ;ife of Schiller# Od 15#/. )odine T2omas ar++e posta"e pisa,- u punom radnom vremenu. omno i!učava n"emačku kn"ievnost- a pose7i,e Goet2ea- či"e) Hilhelma 6eistera prevodi na en)+eski. Godine 15#. ar++e se oenio- te postao suradnikom kn"ievno) časopisa %dinburgh =e"ieF, či"i "e urednik 7io enin roak. ar++e "e potom o7"avio neko+iko ese"a o Goet2eu- da 7i od 15#3. !apočeo koresponden,i"u sa s+avnim n"emačkim pis,em- tada ve4 u po!nim )odinama. ar++e u neko+iko s+i"ede4i2 )odina pi8e ni! povi"esni2 o)+eda- te ese" o 8kotskom p"esniku Ro7ertu urnsu. Godine 15/. ar++e se sa enom prese+io u London. O7"av+"u"e svo" mističko?*+o!o(ski roman !ačudna nas+ova Sartor =esartus, ko"i o!načava n"e)ov kn"ievni pro7o"- no istodo7no i!a!iva kontrover!e meu kritikom i čitate+"stvom. B ovom d"e+u autor- s i!v"esnom do!om 2umora ra!+ae svo"e P*+o!o*"u od"e4eQ- i!a ko"e se !apravo kri"e ar++eova du2ovna auto7io)ra*"a. Tu se radi o samo?stvorenom?*+o!o(u- ko"i v"eru"e da sve moe 7iti o7"a8n"eno pomo4u po"mova u ve!i od"e4e. Za2va+"u"u4i o7i+nom kori8ten"u neo+o)i!ama i meta(ora- "e!ik Sartor =esartusa "est !atvorensamo?odnosan- te suk+adno tomu pros"ečnom čitate+"u s+a7o ra!um+"iv. ;rea meta(ora u ve!i od"e4e de*nira se u odnosu na mreu predod7isve dok on ne postane "edna o)romna- samo?de*nira"u4a mrea. ;reakao o7+ič"e ko"e se odnosi na tkan"e- "edna "e od primarni2 meta(ora ovo) d"e+a. %ak i ono 8to upu4u"e na neki o7"ekt i!van ovo) sim7o+ično) o7ras,a- u konačni,i tei k tomu da 7ude u n"e)a upi"eno. Ovo donek+e upu4u"e na kon,ept moderno) 2o+ističko) !nanstvenika 'rit"o(a apre i n"e)ovu P;reu ivotaQ. ar++eov američki pri"ate+" Emerson- pored po2va+a !a Sartor =esartus ipak "e primi"etio kako se Pčini da n"e)ov nedokučiv i!riča" ne uspi"eva prona4i auditori" meu suvremeni,imaQ. ar++eovo s+i"ede4e vano d"e+o "est 'he *rench =e"olution 153. )odine. Ono opisu"e revo+u,ionarna !7ivan"a od 1356. do po"ave $apo+eona i u n"emu "e ar++e i!nio svo"e vien"e povi"esti kao (unk,i"e snani2 i )eni"a+ni2 po"edina,a. Te!u o 2ero"ima kao inkarna,i"i povi"esti ra!rau"e u neko+iko s+i"ede4i2 d"e+a- /eroes, /ero Horship and the /eroic in /istor@ C15/9D- te Oli"er
153
PBniver!umQ- P>"ečni !akon rirodeQ- P$e7oQ i+i P>r2ovni o)Q. Ar2aični )ovor d"e+a !ast and !resent na trenutke pods"e4a na 7i7+i"ski CKin) James ver!i"aD- pa "e tako s+ični"i )ovoru s propov"edaoni,e- ne)o+i po+itičkom istraivan"u. Ima"u4i na umu da se )odine 15//. u kr84anskom svi"etu očekivao dru)i do+a!ak ;esi"e- +ak8e "e ra!um"eti karakter ovo)a d"e+a i n"e)ove proročke pri!vuke. So,i"a+no?*+o!o(ske radove pisao "e i ar++eov američki pri"ate+" Ra+p2 Ha+do Emerson. Tako 4e )odine 150. nastati %nglish 'raits, d"e+o ko"e "e ar++e po2va+io kao Ppre,i!ni portret en)+eski2 dru8tveni2 o7iča"a sredine >iktori"ansko) do7aQ. Ova su dva kn"ievnika ti"ekom ivota ra!vi+i o7imnu koresponden,i"u- ko"a 4e 7iti o7"av+"ena post2umno 155. )odine. Američki ese"ist i p"esnik Ra+p2 H. Emerson roen "e u ostonu;assa,2ussetts 159. )odine- kao četvrto od osmero d"e,e- u o7ite+"i sve4enika Hi++iama Emersona. Ota, mu "e umro kada "e Ra+p2u 7i+o samo osam )odina. Tada "e o7ite+" osta+a 7e! *nan,i"ske potpore- tako da "e ma"ka mora+a prodati ne8to imovine i raditi kao spremači,a- a+i su "o8 uvi"ek "edva sastav+"a+i kra" s kra"em. B d"etin"stvu i rano" m+adosti Ra+p2 "e 7io pod ut"e,a"em ;ar Emerson- očeve neudate sestre. ;ada 7e! neko) visoko) (orma+no) o7ra!ovan"a- 7i+a "e vr+o o8troumna i produ2ov+"ena. Tako "e ona 7i+a prva oso7a ko"a "e m+ado) Ra+p2a uputi+a u 2induističke spise i neop+atoni!am. Z7o) svo"e otvorenosti prema prirodno" re+i)i"i i *+o!o*"i- utr+a "e put ne4aku- ko"i 4e )a kasni"e dovesti do n"e)ovi2 trans,endenta+istički2 po!i,i"a. Emerson se upisao na &arvard kada mu "e 7i+o 1/ )odina. $akon dip+omiran"a 15#1. )odine neko "e vri"eme podučavao u privatno" 8ko+i n"e)ova u"aka Samue+a Rip+ea u Ha+t2amu- no kasni"e "e ipak upisao sve4eničku 8ko+u u &arvardu- te 15#6. postao sve4enikom. Započeo "e s propovi"edan"em u unitari"anskim ,rkvama ;assa,2ussettsa i $ove En)+eske- te se iste )odine oenio. $o- ova" 7rak ni"e 7io du)o) vi"ekapo8to mu "e ena umr+a od tu7erku+o!e- samo )odinu i po+ dana kasni"e. remda "e svo"im propovi"edima uspi"evao 8armirati svo"e s+u8ate+"stvoko"e "e posta"a+o sve 7ro"ni"e- )odine 15#. Emerson "e napustio sve4enički po!iv- ne vrativ8i se vi8e nikad !a propov"edaoni,u. >e4 s+i"ede4e- 15. )odine- nakon povratka i! >e+ike ritani"e C)d"e "e susreo ar++eaD Emerson "e !apočeo novu kari"eru- onu predavača. rese+io se u on,ord)rad u ko"em 4e iv"eti sve do smrti. Godine 150. oenio se dru)i put- i s dru)om supru)om imao četvoro d"e,e. B on,ordeu se Emerson dao na vr+o o!7i+"no i!učavan"e- tako da "e pročitao na stotine kn"i)a na ra!nim "e!i,ima- uk+"uču"u4i re,entne !nanstvene pu7+ika,i"e- kao i nove pri"evode sveti2 tekstova istočn"ački2 re+i)i"a- isto tako i d"e+a i! povi"esti i kn"ievnosti. ose7an "e interes poka!ivao !a *+o!o*"u Immanue+a Kanta. Godine 15. o7"avio "e prvo d"e+o- nas+ov+"eno Bature# Emerson- 7udu4i da "e 7io )radsko di"ete- ni"e imao često pri)odu promatrati prirodu u svo"im m+adim )odinama. Zapravo- postao "e pravi !a+"u7+"enik u prirodu tek po povratku i! Evrope-
154
)d"e "e 7io pos"etio 7otaničku i!+o7u u ari!u. Ese" Bature tako ra!matra prirodu kao 7oanski prim"er inspira,i"e i i!vora 7e!)ranični2 mo)u4nosti !a čov"ekovo ispun"en"e. Emerson se tako pita- !a8to mu "e- pri promatran"u neko) rasko8no) pred"e+a- misao mno8tva i!)u7+"ena u uti8a+om os"e4a"u "edinstva. On sto"i na )o+om t+u i stapa se s prirodom PJa sam ni8ta "a vidim sve stru"e sveop4e) o)a krue kro! mene dio sam i+i česti,a o)a.Q Emersonovo predavan"e An American Scholar C153D- kritika "e američke ovisnosti o europsko" mis+i. Emerson p+edira !a stvaran"e nove kn"ievne 7a8tine- pa "e n"e)ov )ovor 7io pro!van inte+ektua+nom @ek+ara,i"om ne!avisnosti. S+i"ede4e- 155. )odine on dri kontrover!ni )ovor na &arvardu- ko"im osporava vri"ednost 2istori"sko) kr84anstva i s+u7eni2 ,rkava. Emersonov istup apo+o)i"a "e n"e)ove trans,endenta+ne *+o!o*"ete ne?persona+no) vien"a o)a. Za"edno s kru)om s+"ed7enika pokrenut 4e časopis (ial, te postati du2ovni voa trans,endenta+no) pokreta. Ra+p2 H. Emerson moda "e na"po!nati"i po svo"im !7irkama ese"ao7"av+"enim 15/1. i 15//. )odine. ;eu n"ima se oso7ito ističu o)+edi 'he O"er-Soul i Self-=eliance# Emerson ide"u o Psvedu8iQ preu!ima od +otina. Ovo ni"e o) u konven,iona+nom kr84anskom smis+u- ve4 pri"e Po,ean sv"et+ostiQ i+i pak spremi8te du2ovne mo4i- dostupno svakome- tko se otvori n"e)ovom ut"e,a"u. Jedinstvo čov"eka i ovako s2va4eno) vr2ovno) 7oanstva Emerson vidi u svakom činu du8e- pa tako i na""ednostavni"a oso7a- ko"a u svom inte)ritetu s+avi o)a- n"ime posta"e. Emersonova trans,enden,i"a pove!ana "e s "ia aTrmati"a mistika- 7udu4i da ističe po!itivne kva+itete o)a. B ese"u Self-=eliance Emerson ističe intui,i"u kao i!vor čov"ekovi2 du2ovni2 opaan"a- 8tovi8e ova" dar prirode on smatra osnovom PsamodostatnostiQ. Ova" po"am ne tre7a s2vatiti u smis+u dovo+"nosti samom se7i- ve4 kao sposo7nost ov+adavan"a strastima- kao prirodno iskustvo spo!na"e o"e na!očnosti u sveko+iko" krea,i"i. P;i počivamo u kri+u nei!m"erne inte+i)en,i"e- ko"a nas čini pri"em+"ivim !a n"ene istine- i or)anima n"eni2 radn"iQ- ve+i Emerson. Za"edno s ar++eom- američki "e ese"ist )a"io div+"en"e- )otovo opsesi"u snanim 2istori"skim +ičnostima. Tako dri da na"snani"i do"movi v"ere do+a!e od ve+iki2 +"udi- ko"i ve4 prvom po"avom priv+ače na8e os"ete. ;eu "ednom od takvi2 +ičnosti "est per!i"ski mudra, Zaratustra. >e4 sama n"e)ova po"ava- po Emersonu- predstav+"a ut"e+ov+"en"e 7oanske istine- a ovakvo vien"e Zaratustre kasni"e 4e pos+uiti n"emačkom *+o!o(u $iet!s,2eu !a n"e)ovu ver!i"u ovo) povi"esno) +ika. I Emersonova poe!i"a takoer "e proeta mistikom i +"u7av+"u prema o)u i prirodi. $"e)ova "e poe!i"a ekumenska. rim"eri,e u p"esmi Crahma os+ikao "e n"e)ovo ra!umi"evan"e 2indui!ma P@a+eko i+: !a7orav+"eno meni "e 7+i!uUJedno su s"enka i sun,a !rakaU$adv+adani mi se 7o)ovi "av+"a"uUI "edno su mi sramota i s+ava.Q A u poemi Saadi odao "e svo"e 8tovan"e is+amu Pa!i- on te )+eda na vratimaU>idi s"enku n"e)ovu na poduUOtvori vrata 7e!7ro"naU$e7o )d"e natkriven A+a2 i!+ivaUu"i,u istine- do7ra 7u"i,uU&ranu sera*ma i keru7inaUTo su vrata +"udi pari"a pos+"edn"iUri!na"e ti um
155
savr8eni.Q Emerson "e u se7i s"edinio du8u proroka i inspira,i"u p"esnika- te i!vr8io ve+ik ut"e,a"- a mno)i )a smatra"u sredi8n"om +ičnosti američko) inte+ektua+no) ivota 16. sto+"e4a.
-1? +li4;as (evi 3 nastavljač nau5a !9ri44e i 6aracelsusa Ti"ekom 13. i 15. sto+"e4a ma)i"a "e 7iva+a sve man"e di"e+om mistične *+o!o*"e- tako da "e tre7a+o pro4i )otovo tristo )odina do n"eno) ponovno) povratka. $akon pret"erano) ra,iona+i!ma prosv"etite+"sko) ra!do7+"auv"eti su se stek+i snaen"em pokreta romanti!ma početkom 16. sto+"e4akada ponovno "ača interes !a e)!otiku sredn"e) vi"eka i renesanse- te mis+io,e poput A)rippe i ara,e+susa. O7novite+"em renesansne ma)i"e smatra se (ran,uski mistični *+o!o( E+ip2as Levi. Z7o) rastu4e) "a!a i!meu akademske *+o!o*"e i nastav+"ača mistične tradi,i"e- Levi"u- kao i onima ko"i su s+i"edi+i Cpripadni,i teo!o(sko) pokreta npr.D 7it 4e osporen i sam na!iv *+o!o(a. Tako 4e oni 7iti na!ivani ra!nim o7es,"en"u"u4im imenima poput avanturista- čudaka- (antasta- a n"i2ovo" *+o!o*"i osporena vri"ednost- sve do i!"ednačavan"a s pra!nov"er"em. $o- 7udu4i da "e vri"eme na"7o+"i suda,- tako smo u na"novi"e vri"eme ipak sv"edo,i postupne reva+ori!a,i"e novov"ekovne mistične *+o!o*"e. E+ip2as Levi- pravim imenom A+p2onse Lous onstant- roen "e 1519. )odine u ari!u- u skromno" o7ite+"i posto+ara. Kako "e Levi 7io i!nimno inte+i)entno di"ete- a n"e)ov ota, u nemo)u4nosti da )a o7ra!u"e u kva+itetnim privatnim 8ko+ama- od+učio )a "e pos+ati u s"emeni8te. Tako "e Levi otpočeo studi" !a sve4enika. o n"e)ovom !avr8etku radio "e neko vri"eme kao učite+" u s"emeni8tu St. Su+pi,e- no 7io "e ekskomuni,iran i! rkve !7o) svo"i2 pisani2 radova- u ko"ima "e i!raavao svo"a +"evičarska sta"a+i8ta. %etrdeseti2 )odina 16. sto+"e4a "e do+a!i+o do masovni2 po7una radničke k+ase u ve4im )radovima- pa tako i u ari!u. Levi se- 7udu4i "e i sam pot"e,ao i! radničke k+ase so+idari!irao s po7un"eni,ima. Kasni"e- rade4i kao novinar- takoer "e do+a!io u suko7 s v+astima !7o) svo"i2 č+anakadosp"ev8i u neko+iko navrata i u !atvor. $i"e po!nato "e +i četrdeseti2 )odina do+a!io u doti,a" s Kar+om ;arom- dok "e ova" 7oravio u ari!u. Ipak- po svo" "e pri+i,i Levi"a od7i"ao ;arov atei!am- 7udu4i "e do kra"a ivota ostao po7onim kato+ikom Ci pored svo) )+avno) interesa !a mistično i ma)i"uD. $"e)ove su +"evičarske ide"e dak+e 7i+e 7+ie utopi"skim so,i"a+istima Saint?Simonu i 'ourrieru.
156
B "ednom man"em d"e+u- i!danom 15/0. )odine pod nas+ovom ;e li"res des larmes po prvi "e put i!nio svo"e e!oterične ide"e. S+i"ede4e )odine eni se 15?)odi8n"om ;arie?$omi- s ko"om 4e imati "edno di"ete. $akon 8to "e di"ete umr+o- par se ra!veo- 150. )odine. Levi "e nastavio raditi kao novinar- a takoer "e !araivao da"u4i poduke i! ka7a+e. Godine 150/. od+a!i u London- )d"e se upo!na"e s pis,em nove+a EdNardom u+Ner? Lttonom. udu4i da "e pisa, 7io ro!ikru,i"ana,- 7r!o su na8+i !a"ednički "e!ik- a nakon n"i2ovi2 ra!)ovora- Levi "e do7io inspira,i"u !a svo" prvi o7imni rad o ma)i"i. @"e+o "e i!a8+o 1500. )odine- nas+ov+"eno (ogme et rituel de la haute magie# Ono se sasto"i od dva di"e+a- teoretsko) i praktično)- kao 8to to i sam nas+ov imp+i,ira. Za *+o!o*"u "e vani"i ona" prvi dio. rema Levi"uposto"i samo "edna do)ma u ma)i"i- t". da "e vid+"ivo očitovan"e nevid+"ivo). Sve su re+i)i"e supsumirane u "edinstvu "edne do)me- ko"a "e potvrda 7i4a i i!"ednačavan"a s n"ime- a u"edno tvori i matematičku vri"ednost. rema Levi"u- posto"i samo "edan prin,ip- "edna istina- te "edna apso+utna i univer!a+na *+o!o*"a. Bniver!um Levi vidi uravnoteenim pomo4u dva"u sna)a- priv+ačne i od7o"ne. One posto"e kako u !nanosti- tako i u *+o!o*"i- te re+i)i"i u *!i,i stvara"u ravnoteu- u *+o!o*"i kriti,i!am- dok u re+i)i"i nose napredna otkriven"a. osto"e tri inte+i)i7i+na svi"eta- ko"i korespondira"u "edan prema dru)ome 2i"erar2i"skim ana+o)i"ama- a to su prirodni- du2ovni i 7oanski sv"etovi. rin,ip 2armoni"e "est "edinstvo- ko"e se i!raava kro! neparne 7ro"eve. $a"savr8eni"i od ovi2 "est 7ro" tri- ko"i predstav+"a tri+o)i"u "edinstva. Tri"ada predstav+"a svr2u i vr2ovni i!riča" +"u7avi. >aan po"am ko"i ponovo uvodi u mističnu *+o!o*"u E+ip2as Levi "est ona" astra+no) sv"et+a Ct". ti"e+aD. od ra!+ičitim na!ivima po!nat "o8 od 2e+eni!ma- ova" se po"am prenosio kro! neop+atonsku *+o!o*"u- no nakon renesanse "e )otovo pao u !a7orav- sve do 16. sto+"e4a. Levi )ovori o astra+nom sv"et+u kao rea+i!a,i"i (orme du2ovno) sv"et+a- a ko"e pak predstav+"a rea+i!a,i"u 7oansko) sv"et+a. Astra+no sv"et+o prima i čuva utiske svi2 vid+"ivi2 stvari. riv+ačnom sna)om !vi"e!de reVektira"u svo"e !nakove u astra+nom sv"et+u- pa se na ta" način Preprodu,iraQ s+ika svemira na sva ti"e+a ko"a se o7+iku"u u prirodnom i+i *!ičkom svi"etu. Levi ve+i da astra+no sv"et+o ima i!ravan ut"e,a" na nerve- ko"i pak provode da+"e si)na+e do mo!)a. B d"e+u (ogma et rituel Levi oda"e svo"e 8tovan"e svom pred8asniku &oene?Hronskome- !a ko"e) ve+i da "e Pi!nad svi2 u prim"eni trans,endenta+ne ka7a+e na apso+utnu re(ormu sveko+ike !nanostiQ. Godine 151. E+ip2as Levi "e ponovno u Londonu- !a"edno s u+Ner? Lttonom- i u n"e)ovom kru)u pri"ate+"a usavr8ava svo"a !nan"a i! vidovitosti- ma)i"e- astro+o)i"e i mesmeri!ma Cma)netoterapi"eD. Iste )odine i!+a!i mu d"e+o ;e clef des grandes m@steres# Ova" se rad sasto"i od neko+iko di"e+ova- u ko"ima autor istrau"e re+i)i"ske- *+o!o*"ske i prirodn"ačke misteri"e. i+"evi su ovo)a d"e+a- prema autorovim ri"ečima usk+aivan"e kate)ori"a !nanosti i v"ere otkrivan"e *+o!o*"ski2 prin,ipa ko"i
157
mire sve antinomi"e otkrivan"e univer!a+no) ekvi+i7ri"a prirodni2 sna)a. o pitan"u re+i)i"e- Levi se pri7+iava univer!a+ističkom po)+edu- po ko"em "e v"era u o)a ve4a od svi2 re+i)i"a. $a neki način ra!no+ike re+i)i"e nisu u suko7u- ve4 se 7ore pod istim sti"e)om. B ovome s+uča"u radi se o 7or7i napredni2 sna)a protiv !astar"e+i2 s2va4an"a- a to vri"edi !a sve re+i)i"ske sust sustav ave. e. Ono Ono 8to 8to "e !a"e !a"edn dnič ičkko svima svima "est "est v"er v"era. a. >"er >"ersk skii os"e os"e4a 4a"" "est "est !a"ednički ,i"e+om +"udskom rodu akt v"ere počin"e "edinstvom- i n"emu se vra4a. B dru) dru)om ome e di"e di"e+u +u kn"i kn"i)e )e ;e clef Levi ve+i ve+i ka kakko clef des des gran grande dess m@st m@ster eres es Levi P!na P!nano nost st tra traii istin istinu u u svem svemuu- dok dok v"er v"era a sve sve prip pripisu isu"e "e univ univer er!a !a+n +no" o" i apso apso+u +utn tno" o" isti istini niQ. Q. @ok @ok !nan !nanos ostt prou prouča čava va rea+a ea+an n svi" svi"et et u n"e) n"e)ov ovim im deta+"ima- v"era i2 o7"a8n"ava pomo4u sveko+ike rea+nosti o ko"o" !nanost ne moe sv"edočiti. Samo v"era moe pruiti r"e8en"e !a ta"ne !nanostismat smatra ra Levi. evi. %ov %ov"ek "eka on vidi idi kao 7i4e i4e ko"e o"e "e u svo" svo"o o" 7it 7iti "edn "ednooistovr istovreme emeno no smrtno smrtno i 7esmrt 7esmrtno no-- a trost trostruk ruko o po supsta supstan,i n,i"i. "i. %ov"ek %ov"ek se sasto"i od materi"a+no) ti"e+a- du2ovne du8e i tre4e supstan,e- ko"u on na!iva p+astičnim medi"em. Ova" tre4i dio o7+iku"e se od astra+no) sv"et+a i reVektira ima)ina,i"u i snove- te d"e+u"e na ivčani sustav i pokrete ti"e+a. Tre4i Tre4i dio ;e e+i C>e+ikke ta"neD ta"neD-- ko ko"e "e 4e 7iti 7iti meuti meutim m o7"av+ o7"av+"en "eno o tek post2u post2umno mno-- 1565. 1565. )odine )odine.. I u ovom ovom d"e+u d"e+u Levi Levi na)+a na)+a8av 8ava a vri"ed vri"ednos nostt ka ka7a+ 7a+ee- ka kao o sustav sustava a du2ovno) usavr8avan"a- te čak p+edira da 7udu4i sve4eni,i Pproučava"u oku+ ok u+tn tne e !nan !nanos osti ti-- a i!na i!nad d sve) sve)a a ve+i ve+ikku ido idovs vskku ka7a+ a7a+uu- kao k+"u k+"učč sveuk sveukupn upno) o) sim7o+ sim7o+i!m i!maQ. aQ. Levi Levi ponovn ponovno o p+edir p+edira a !a "ednu "ednu univer univer!a+ !a+nu nu re+i) re+i)i"u i"u-- u ko"o" o"o" su v"ern v"erni,i i,i u"edin u"edin"en "enii os"e4a os"e4a"im "ima a iskre iskreno) no) 7ratst 7ratstvava- te predv predvia ia ka kakko 4e "edna "edna takva takva re+i) re+i)i"a i"a po7i"e po7i"edit ditii sv"etov sv"etovnos nostt- do+ask do+askom om du2ovne v+adavine ;esi"e. $i"e po!nato "e +i E+ip2as Levi 7io upo!nat s učen"ima per!i"sko) p+emi4a a2au++a2a- no neki n"e)ovi stavovi upad+"ivo su s+ični onima n"e)ova suvremenika i re+i)i"sko) re(ormatora Co ko"em 4e vi8e 7iti ri"eči u po)+av+"u o novim re+i)i"amaD. rim"eri,e- Levi "e predvidio da 4e nakon 8to svi"et upo!na novu ve+iku univer!a+nu re+i)i"u Pnestati ratoviQ- te nastupiti do7a u ko"em 4e Pposto"ati "edan meunarodni !akon "er 4e meunarodne meunarodne o7ve!e 7iti univer!a+no pro)+a8ene pro)+a8ene i prepo!nateQ. Za ra!+iku od &oene?Hronsko)a- Levi ne prispodo7+"u"e mesi"ani!am niti "edno" dravi- ve4 ve+i kako Psim7o+ičko Psim7o+ičko $e7o- ko"e ra!ne re+i)i"e o7e4ava"u pravedni,ima ni"e drava- ve4 stan"e du8eQ. o)a Levi i!"ednačava sa sv"et+om i ve+i da moramo u na8e du8e pustiti sv"et+o- e+imo +i os"etiti o)a u nama.
-11A 6ionir nove misli 6rentice &ul8ord
158
Ameri Američk čkii *+o! *+o!o( o(sk skii pisa pisa,, rent renti, i,e e ;u+( ;u+(or ord d 7io 7io "e suvr suvrem emen enik ik C)ot C)otov ovo o vr8n"akD uteme+"ite+"a Teo!o(sko) dru8tva Co ko"em 4e 7iti ri"eči kasni"eD- s ko"ima ima dosta dodirni2 točaka. $"e)ov se nauk- u či"em "e sredi8tu sna)a po!itivne mis+i- teme+"i na mističnom kr84anstvu i 2indui!mu- mada su očiti i dru)i ut"e,a"i- poput spiriti!ma i evo+u,ioni!ma. o svo"em "e ra!mi8+"an"u vr+o 7+i!ak okretu +i"ečen"a mis+ima- a Hi++iam James smatra da n"e)ova d"e+a pona"ve4ma karakteri!ira simpatička ma)i"a. ;u+(ord "e drao kako "e simpati"a na"vani"i (aktor svake sud7ine- te da misao Ppo nekom nei!7"enom !akonu priv+ači k se7i i! oko+ine se7i s+ičnoQ. B svo"im se d"e+ima ;u+(ord )otovo nikada ne po!iva na i!vore- odnosno mistične *+o!o(e i! pret2odni2 epo2a- po čemu "e s+ičan Jako7u oe2meu. renti,e ;u+(ord roen "e 15/. )odine u m"estu Sa) &ar7or na Lon) Is+andu- neda+eko $eN Forka. Kao vr+o m+ad- 150. )odine se prese+io u Ka+i(orni"u- u )rad JamestoNn. i+o "e to do7a P!+atne )ro!ni,eQ- pa se i on oku8ao kao kopač kopač !+ata- kao ku2ar i učite+"- no usp"e2 "e posti)ao tek pi8u4i č+anke- ese"e i kn"i)e. io "e po!nat u kn"ievnim kru)ovima San 'ran,is,ai druio se s po!natim tamo8n"im pis,ima- poput ;arka TNaina i dru)i2. isao isao "e i!me i!meu u osta osta+o +o) ) i kra4 kra4e e 2umo 2umori rist stič ične ne prip pripov ovi" i"es esti ti-- !a +oka +oka+n +ne e časopise i novine. Kada mu "e 7i+a 1 )odina- ;u+(ord se !ainteresirao !a umne i spiritua+ne (enomene- te !apočeo ivot na 7rodu- starom kito+ov,u. o povratku na Istočnu o7a+u- !aputio se u močvarni predio assai, u $eN Jerseu- )d"e "e proveo s+i"ede4i2 13 )odina. Bpravo su ovd"e nasta+a neka od n"e)ovi2 pona"7o+" pona"7o+"i2 i2 d"e+a- uk+"uču"u4i uk+"uču"u4i 'he Hhite
159
'he .ift of 8nderstanding, te d"e+o auto7io)ra(sko) karaktera ;ife b@ ;and and Sea#
G+avna o7i+"e"a ;u+(ordova d"e+a "esu pantei!am i panpsi2i!am. On smatra kako u univer!umu nema apso+utno mrtve i+i neive tvari- ve4 posto"e samo samo ra!+ič ra!+ičite ite ni"ans ni"anse e ivota ivota i produ produ8ev+ 8ev+"en "enost osti. i. rir rirodn odne e stvari stvari on dri dri 7+ii +iima ma o)u o)u od oni2 ko"e "e čov čov"ek "ek um"e um"ettno stvo stvori rio o. $o$o- i!m i!meu eu materi"a+no) i du2ovno) ;u+(ord ne pov+ači o8tro ra!)raničen"e- ve4 o7o"e smatra smatra supstan,om supstan,om-- ko ko"a "a se meuso7no meuso7no neprim"etno neprim"etno proima. proima. ;ateri"a ;ateri"a predstav+"a po n"emu samo vid+"ivu (ormu način"enu od supti+ni"i2 du2ovni2 e+emen e+emenata ata.. $"e)ov $"e)ovo o "e vien" vien"e e ,"e+ok ,"e+okupn upne e krea, krea,i"e i"e 2o+isti 2o+ističk čkoo- !ato !ato "er smatra da posto"i meupove!anost svi2 o7+ika ivota- pa tako i +"udska 7i4a čine Pudove "edno) ti"e+aQ. Za"e Za"edn dni8t i8tvo vo s rir rirod odom om ;u+( ;u+(or ord d smat smatra ra neči nečimm- 8to "e i!na i!nad d os"e os"e4a 4a"a "a-!apravo dri da "e to s"edin"en"e s eskonačnim i4em. L"u7av on vidi kao stva stvarn rnuu- upra upravo vo popu poputt !rak !raka a i+i i+i vode vode-- ka kao o ivu ivu-- ak akti tivn vnu u sna) sna)u. u. o) o) predstav+"a v"ečni ivot- radost i spoko"- a 8to se vi8e n"e)ovi2 !nača"ki u nama odraava- time 4emo mu 7iti 7+ii- !ak+"uču"e renti,e ;u+(ord.
-111 6si;olo9ija snova Iarla du 6rela ar+ du re+ o7ično se smatra na"ve4im n"emačkim mističnim *+o!o(om 16. sto+"e4a. Roen "e 156. )odine u )radu Lands2ut u avarsko". ot"eče od p+em p+emi4 i4kke +o!e +o!e du re+ re+-- (ran (ran,u ,usk sko) o) podr podri" i"et et+a +a-- a on sam imao imao "e titu titu+u +u 7aruna. B ;Wn,2enu "e !avr8io )imna!i"u i po2aao univer!itet- no nakon studi"a ni"e oda7rao akademsku- ve4 vo"ničku kari"eru u vo"s,i 4e ostati sve do 153#. )odine. B meuvremenu- 155. )odine "e o7ranio doktoratna univ univer er!i !ite tettu u TW7in) 7in)en enu u- s tem temom u ve! ve!i psi2o si2o+o +o)i )i"e "e sno snova COnei Oneiro rokr krit itik ikon on (er (er 'raum raum "om "om Stan Standp dpun unkt kt des des tran transc scen ende dent ntal alen en IdealismusD. o povratku i! vo"ske- )d"e "e stekao čin kapetana- ar+ du re+ počeo "e pisati svo"a d"e+a. $"e)ov na"!nača"ni"i rad i! sedamdeseti2 )odina 7i+a "e kn"i)a pod nas+ovom (er &f urns (asin am /immel# B n"o" "e du re+ nasto" nasto"ao ao primi" primi"eni eniti ti darvin darvinist ističk ičkii nauk nauk or)an or)aničk ičke e evo+u, evo+u,i"e i"e-- ne samo samo na područ"e svi"esti- ve4 i 8ire- kao univer!a+ni sv"etski prin,ip. Osamdeseti2 su )odina 16. sto+"e4a nasta+a neka od na"!nača"ni"i2 du re+ovi2 d"e+a- a meu n"ima se oso7ito ističe (ie !hilosophie der 6@stik, i! 1550. )odine. B ovom svom prvom o7imni"em radu- po ko"em "e na"vi8e po!nat po!nat-- on o7rau o7rau"e "e +atent +atentne ne sna)e sna)e u čov"ek čov"ekuu- poput poput paraps parapsi2o i2o+o8 +o8ki2 ki2 (enome (enomenana- potom potom stan"e stan"e sna i snovesnove- trans trans i 2ipnot 2ipnotičk ičko o stan"e stan"e.. Annie Annie esant u n"enom ese"u 6odern Science and /igher Self na!iva ovu kn"i)u čuvenom- te onom u ko"o" se mo)u na4i mno)i deta+"i u ve!i istraivan"a stan"a svi"esti !a vri"eme sna.
160
PSnovi- a ne 7udno stan"e- vrata su meta*!ikeQ- tvrdi du re+ u svo"o" n"emu u snov snovii nast nasta" a"u u u so+a so+arrnom nom p+ek p+eksu susu su-*ilo *ilozo zo$ $ii mist mistic iciz izma ma## o n"em +o,ira +o,iranom nom na vr2u vr2u a7dome a7domena na čov"ek čov"eka. a. Ova" Ova" so+ar so+arni ni p+eksu p+eksuss na"ve4 na"ve4ii "e ivčani sp+et u ti"e+u- s (unk,i"om kontro+e a7domina+ni2 or)ana. Ova" se sp+et pove!u"e s pupčanom čakrom 2induističko) re+i)i"sko) sim7o+i!ma- a ko"i se opet poistov"e4u"e s emo,iona+nim sredi8tem ti"e+a. @u re+ tvrdi- da kada !aspimo- mo!ak počiva- a n"e)ovu u+o)u preu!ima so+arni p+eksus. @ru)im ri"ečima- on predstav+"a *!ički teme+" nesv"esno)a. Lead7eater u svo"em d"e+u Sno"i ve+i kako astra+no ti"e+o !a vri"eme sna uo7iča"eno +e7di i!nad *!ičko) ti"e+a- a neki novi"i autori ve+e da "e ono s *!ičkim ti"e+om spo"eno upravo u područ"u pupčane čakre. Godine Godi ne 1556 1556.. ar+ ar+ du re+ re+ o7"a o7"avi vio o "e i!da i!dan" n"e e Kant Kantov ovi2 i2 pred predav avan an"a "a o psi2o+o)i"i- s uvodnim o)+edom nas+ov+"enim &ants ants m@st m@stis isch che e Heltansch Heltanschauung auung## B n"emu "e nasto"ao Cna teme+"u predavan"a i Kantove kn"i)e 'rUume pove!a !ati ti v"er v"erov ovan an"a "a spir spirit iti! i!ma ma i rUume eines eines .eiste .eisterse rseher herssD pove kanto ka ntovsk vsku u *+o!o* *+o!o*"u. "u. Kao Kao 8to Kanto Kantova va teori" teori"a a trans, trans,end endent enta+n a+no) o) !nan" !nan"a a poka!u"e i!v"esne s+ičnosti s po"mom nesv"esno)- isto tako @u re+ "asno poka!u"e re!)raničen"e dva"u načina na ko"i svi"est (unk,ionira – "edan na teme+"u *!ički2 os"eta- a dru)i trans,endenta+an. ar+ du re+ 7io "e *+o!o( i C*+o!o*"skiD psi2o+o) ko"i "e ivio u vri"eme kada se moder moderna na psi2o+ psi2o+o)i o)i"a "a tek poče+a poče+a eta7+i eta7+irat ratii ka kao o samosv samosvo"n o"na a !nano !nanost. st. $"emu $"emu pripad pripada a !as+u) !as+u)a a 8to "e eksp+i eksp+i,it ,itno no i!+oi i!+oio o vi8es+ vi8es+o"n o"nost ost strukt struktur ure e čov"ekove čov"ekove svi"esti- poka!av8i kako kako i!a sv"esno) sv"es no) PJaQ posto"i dru)o- du7+"e- a ko"e se očitu"e u i!mi"en"enim stan"ima svi"esti- poput transa- 2ipno!e i+i sna.
-11) Dva rus5a 5r@=ans5a flozo8a remda se ruska *+o!o*"a poče+a ra!vi"ati tek na pri"e+a!u i! 13. u 15. sto+"e sto+"e4e4e- re+at re+ativn ivno o "e u7r!o u7r!o poče+a poče+a pruat pruatii !apae !apaene ne re!u+ re!u+tat tate. e. Kako Kako "e kr84anska mistična *+o!o*"a ve4 neko+iko sto+"e4a 7i+a u sta)na,i"i- pa čak i dekade dekaden,i n,i"i"i- sve do po"ave po"ave rusko) rusko) *+o!o( *+o!o(a a >+adim >+adimira ira So+ov" So+ov"ova ova-- pra8in pra8ina a !a7orava "e prekri+a "edno) od na"!nača"ni"i2 sredn"ev"ekovni2 mistični2 *+o!o(a $iko+u Ku!ansko). Zas+u)om upravo ovo) Rusa ponovo "e otkriven pos+"edn"i ve+iki kr84anski mistični *+o!o(. So+ov"ova i n"e)ovo) pret2odnika i! 10. 10. sto+ sto+"e "e4a 4a pove pove!i !iva va+a +a "e ista ista )or+ )or+"i "iva va ide" ide"a a – pono ponovn vno o u"ed u"edin in"e "en" n"e e Istočne i Zapadne ,rkve. >+ad >+adim imir ir So+o So+ov" v"ov ov roen oen "e 150 150.. )odi )odine ne u ;osk ;oskvi vi u o7it o7ite+ e+"i "i rusk rusko) o) pov"esn pov"esniča ičara ra Ser)e" Ser)e"a a So+ov" So+ov"ova ova-- 7+isk 7+isko) o) dvoru dvoru Romanov omanovi2. i2. Kad Kad "e tako tako A+ek A+eksan sanda darr III III post postao ao pri" pri"est esto+ o+on onas+ as+"e "edn dnik ik-- 7io 7io "e odre odree en n !a n"e) n"e)ov ova a učite čite+" +"a. a. Isto sto "e tak ako o i >+ad >+adim imir ir 7e! 7e! sumn sumn"e "e u ku4i u4i do7i do7io o i!vr i!vrsn sno o o7ra!ovan"e. >e4 "e od rane do7i čitao kn"i)e !nača"ni2 *+o!o(a- oso7ito Spino!u. B sredn"o8ko+sko" do7i pro8ao "e kro! (a!u re+i)i"sko) skepti,i!ma-
161
odu8 odu8ev ev+" +"av ava" a"u4 u4ii se d"e+ d"e+im ima a (ran (ran,u ,usk sko) o) *+o! *+o!o( o(a a Renan enana. a. Kasni asni"e "e se So+ov"ovo *+o!o(sko o7ra!ovan"e nastavi+o i!učavan"em mističke +iteraturei! ra!ni2 vremenski2 ra!do7+"a. O!7i+"no se +atio proučavan"a kako antičke )rčk )rčkee- tak tako i patr patris isti tičk čke e trad tradi, i,i" i"ee- a tak takoer oer i n"em n"emač ačkko) k+as k+asič ično no) ) idea+i!ma. $akon !avr8etka ;oskovsko) univer!iteta- na n"emu "e ostao u svo"stvu predavača- do 1551. )odine- kada "e morao odstupiti !7o) !a+a)an"a !a atentatore na ,ara A+eksandra II. Gu7itkom katedre doivio "e 8ok- u7r!o dosp"ev8i u stan"e siroma8tva- no ni"e k+onuo du2om- ve4 ustra"no nastavio i!)ra i!)raiva ivati ti i ostvar ostvariva ivati ti svo"a svo"a uv"er uv"eren" en"a. a. $akon $akon napu8t napu8tan" an"a a pro(e pro(esur sureeSo+ov"ov "e samo pokatkad drao "avna predavan"a i sasvim se posvetio proučavan"u tema ve!ani2 u! re+i)i"u i po+itiku oso7ito "e snaan na)+asak u svo" svo"em em d"e+o "e+ov van"u an"u stav stavio io na nasto asto"a "an" n"e e usm" usm"er eren eno o na pono ponovn vno o u"edin"en"e ra!dvo"eni2 kr84anski2 ,rkava. Godine 155. So+ov"ov "e u Za)re7u- kao )ost 7iskupa Strossmaera- )d"e pi8e svo"e d"e+o !o predvia ia po"avu po"avu !o"i "ie est st i budu budu7n 7nos ostt teok teokra raci cie e## On predv s+o7 s+o7od odne ne teok teokra ra,i ,i"e "e-- kao pret pret2o 2odn dni, i,e e ars arstv tva a o" o"e) e) na Zem+ Zem+"i "i-- te pomiren"e i sinte!u Istočne i Zapadne ,rkve. Zdu8no se !a+au4i i !a praktičnu rea+i!a,i"u svo"e utopi"ske ide"e So+ov"ov "e proveo ni! )odina u nasto" nasto"an" an"u u spa"an" spa"an"a a i !7+ia !7+iavan van"a "a preds predstav tavnik nika a pravos pravos+av +avne ne i ka kato+ to+ičk ičke e v"er v"ere. e. Jeda Jedan n od 7isk 7iskup upa a s ko"im o"im se pona pona"v "vi8e i8e !7+i !7+ii io o 7io 7io "e Josip Josip Jura Jura"" Strossmaer. Godine 1555. So+ov"ov "e ponovno u Za)re7u- )d"e pi8e "o8 "edno d"e+o- =usi =usia a i uni" uni"er erza zaln lna a crk" crk"a# a# Kr84anska ,rkva- po So+ov"ovumora+a 7i odraavati savr8eno "edinstvo $e7esko) Kra+"evstva- pa sto)a ne moe 7iti eksk+u!ivnom i o)raničenom na samo neke narode i drave- ve4 mora imati "edno meunarodno sredi8te- od ko"e)a 4e se 8iriti ne samo svi"etom- ve4 ,i"e+im univer!umom. rava rkva na !em+"i mora 7iti "edna i univer!a+na- te u"edin"avati sve narode svi"eta- !ak+"uču"e So+ov"ov. +an o u"edin"en"u dva"u ,rkava do8ao "e i do pape- ko"i "e rekao da "e to divna ide"a- a+i naa+ost te8ko ostvar+"iva. B pos+"edn"im "e )odinama ivota >+adimir So+ov"ov dospio u te8ku kri!ura!očarav8i se u ide"u teokra,i"e. On )u7i v"eru u p+anetarno ut"e+ov+"en"e @o7r @o7ra a u povi povi"e "est stii- a du8a du8a mu "e ispu ispun" n"en ena a pred predos os"e "e4a 4an" n"em em do+a do+ask ska a Antikrista i sv"etske katastro(e. Bmro "e 1699. )odine- ne dosp"ev8i dovr8iti do kra"a svo"e d"e+o. Ipak- n"e)ova nasto"an"a nisu 7i+a posve u!a+udna- "er "e dao "edan snaan impu+s pokretu u #9. sto+"e4u- ko"i "e imao !a ,i+" pri7+i pri7+iav avan" an"e e i spa"an spa"an"e "e sto+"e sto+"e4im 4ima a ra!dvo ra!dvo"en "eni2 i2 ,rkava ,rkava – ek ekume umensk nskom om pokretu. ose7an i ori)ina+an doprinos So+ov"ova "est n"e)ovo učen"e o Sv"etsko" du8i- po čemu se nadove!u"e na +atona i neop+atonsku *+o!o*"u. Sv"etsku du8u du8u So+o So+ov" v"ov ov na!i na!iva va svet svetom om So*" So*"om om-- prem premud udrro84u o84u o" o"om om.. Ona Ona predstav+"a na"vi8u i sveo7u2vatnu (ormu i ivu du8u prirode i svemira v"ečno s"edin"eni2 u o)u. So*"a "e !a So+ov"ova !amisao o)a o svi"etu i čov" čov"eč ečan anst stvu vu ona ona "e +ik +ik preo preo7r 7ra aen eno) o) svi" svi"et etaa- +ik +ik o7o) o7o)ot otvo vorreno) eno) čov"ečanstva.
162
;eu onima ko"i su nastavi+i mističnu *+o!o(sku misao So+ov"ova- !asi)urno na"ve4u vanost ima $iko+a" erd"a"ev. Ova" ruski *+o!o( roen "e 153/. )odine u Ki"evu Cdanas )+avni )rad Bkra"ineD- u aristokratsko" o7ite+"i. udu4i da su mu ota, i pre,i po očevo" +ini"i 7i+i svi redom )enera+i i vite!ovi- tako se i od m+ado) $iko+a"a očekiva+o da ostvari vo"ničku kari"eru. I mada "e upisao vo"nu 8ko+u- ni"e se mo)ao pri+a)oditi stro)o" dis,ip+ini- tako da "u "e morao napustiti. otom "e upisao studi" prava na ki"evskom sveuči+i8tu. Z7o) sud"e+ovan"a na demonstra,i"ama- isk+"učen "e sa sveuči+i8ta- i pro)nan na s"ever Rusi"e- u )u7erni"u >o+o)da. $akon pro)onstva- erd"a"ev "e otputovao u $"emačku- )d"e "e u &eide+7er)u studirao modernu *+o!o*"u. Godine 169. vra4a se u Ki"evpotom 7oravi neko vri"eme u S. eter7ur)u- da 7i od 1693. !apočeo d"e+ovati u ;oskvi. B svim su ovim )radovima 7i+a osnovana re+i)i"sko? *+o!o(ska dru8tva. B ;oskvi "e 7i+o tako osnovano dru8tvo PB s"e4an"e na >. So+ov"ovaQ- )d"e su aktivno sud"e+ova+i- pored erd"a"eva i neki dru)i istaknuti ruski *+o!o*- poput Ser)e"a u+)akova i Jev)eni"a Tru7e,ko"a. B ovom se periodu erd"a"ev ve4 7io posve uda+"io od so,i"a+demokratski2 ide"a- te stao i!)raivati oso7nu meta*!iku- uteme+"enu na kr84anstvu. Sada "e !a)ovarao s+o7odu du2a i 7orio se !a s+o7odu oso7ne sav"esti. erd"a"ev nikada ni"e primio tradi,iona+nu pravos+avnu v"eru- a !7o) svo"i2 +i7era+ni2 stavova do+a!io "e u suko7 sa ruskom pravos+avnom ,rkvom. Z7o) č+anka PGasite+"i du2aQ- upereno) protiv Sveto)a Sinoda- 7io "e osuen ponovo na pro)onstvo- no presuda- !7o) i!7i"an"a prvo) sv"etsko) rata- ni"e 7i+a i!vr8ena. Za vri"eme I sv"etsko) rata- 161. )odineerd"a"evu "e o7"av+"eno d"e+o Smisao st"arala:t"a, u ko"em sumira na"vani"e ide"e dotada8n"e (a!e. %in stvaran"a "e on poistov"e4ivao s d"e+ovan"em du2a. Stvara+ački čin po erd"a"evu pot"eče od du2a- a ne od prirode si+aen"em u svi"et du2 poraa novo- opredme4u"e ono do sada neposto"e4e. $akon Okto7arske revo+u,i"e 1613. )odine i do+aska 7o+"8evika na v+asterd"a"ev o8tri,u kritike počin"e usm"eravati na ideo+o)i"u marksi!ma. Tako u s+i"ede4i2 neko+iko )odina 7iva vi8ekratno 2ap8en i !atvaran. Ti"ekom 16#9. )odine 7io "e pro(esorom na ;oskovskom sveuči+i8tu- no tek !akratko. Iste "e )odine u2ap8en- a dvi"e )odine kasni"e osuen na doivotno pro)onstvo i! Sov"etsko) save!a. erd"a"ev "e oti8ao u er+in- )d"e "e sud"e+ovao u radu Rusko) !nanstveno) instituta- te 7io osnivačem Ruske re+i)i"sko?*+o!o(ske akademi"e. Godine 16#. o7"av+"u"e dvi"e vane kn"i)e- *ilozo$a neednakosti i Smisao po"iesti# O povi"esti erd"a"ev ve+i da predstav+"a sta!u ko"a vodi prema dru)om svi"etu. Savr8eno stan"e "e unutar povi"esno) pro,esa nemo)u4e posti4i- ve4 se to ostvaru"e tek na trans,endenta+no" ra!ini- nastupan"em oansko) poretka. Za vri"eme 7oravka u sredne"eko"le C16#/.D.
er+inu
nasta"e
"o8
"edno
d"e+o-
Bo"o
163
B n"emu erd"a"ev donosi svo"u vi!i"u novo) sv"etsko) poretka- na či"em 7i če+u sta"a+a teokra,i"a- kao 8to "e to 7i+o u sredn"em vi"eku. Za ra!+iku od stare sredn"ev"ekovne teokra,i"e- u novo" 7i tre7a+a 7iti posve4ena pan"a s+o7odi čov"eč"e) du2a. Ovakvo savr8eni"e dru8tvo- ostvari+o 7i se postupnim posti!avan"em vi8e du2ovne ra!ine- ? prosv"et+"en"em i preo7ra!7om čov"eka i tvari. erd"a"ev se7e o!načava kao kr84ansko) so,i"a+ista- p+edira"u4i !a 7ratstvo i "edinstvo +"udsko) roda u Kristu. Godine 16#0. erd"a"ev od+a!i u ari!- a sa n"ime i re+i)i"sko?*+o!o(ska akademi"a- ko"u "e osnovao. >e4 s+i"ede4e )odine pokre4e časopis !ut# Bspostav+"a kontakte s mno)im *+o!o*ma ono) do7a- poput J. ;aritaina- E. Gi+sona- G. ;ar,e+a- E. ;ounira- a takoer i s uredni,om i autori,om %nciklopedie mistika ;arie?;ade+eine @av. Svo"u *+o!o*"u s+o7ode erd"a"ev da+"e produ7+"u"e u d"e+u *ilozo$a slobodnog duha C16#3U#5.D. Rani"o" te!i- da "e v"era pretpostavka !nan"a i spo!na"e- doda"e tvrdn"u da v"era Potvara )no!i putQ. >"eru on o!načava kao s+o7odan čin du2a i d"e+o s+o7odno) i!7ora i +"u7avi. %inom v"ere čov"ek se s+o7odno odriče svo) ma+o) ra,iona+ističko) uma- kako 7i stekao ve+iki ko!mički um- Pum KristovQ. Ti"ekom trideseti2 )odina erd"a"ev "e napisao "o8 neko+iko d"e+a- meu ko"ima se ističu &r:7anst"o i klasna borba, te Po"ek i stro# B prvome d"e+u erd"a"ev se !a+ae !a dru8tvo ko"e 7i pretpostavi+o du2ovnost ekonomi"i i po+iti,i. On "e !a ukidan"e so,i"a+ni2 k+asa i sta+ea- odnosno !asnivan"e dru8tva na radu i po!ivima i+i strukama. Ovakvo dru8tvo nosi+o 7i radničko? aristokratska o7i+"e"a- a svi 7i 7i+i u isto vri"eme i radni,i i aristokrati. B dru8tveno" 2i"erar2i"i vi8i 7i 7i+i ne oni ko"i pos"edu"u ve4a materi"a+na do7ra- ve4 du2ovne vr+ine- kao 8to su mudrost- iskrenost- po8ten"eve+ikodu8nost. Takvo 7i dru8tvo 7i+o uteme+"eno i učvr84eno u re+i)i"i. B kratkome d"e+u Po"ek i stro erd"a"ev ve+i kako suvremeni čov"ek sve vi8e posta"e ro7om or)ani!irano) dru8tva i te2nike- te stro"a- u ko"i "e pretvoreno dru8tvo samo- i u ko"e) se neopa!i,e pretvara sam čov"ek. erd"a"ev smatra da se ne smi"e dopustiti autonomi"a te2nike- ve4 i ona mora 7it pod+oena du2u i du2ovnim vrednotama. @u2 čov"eč"i sna4i 4e se u tome samo ako ne 7ude osam+"en- ve4 se os+oni na o)a- i ne 7ude s"edin"en s n"ime- !ak+"uču"e on. erd"a"ev "e !a vri"eme n"emačke inva!i"e na 'ran,usku i!7"e)ao i! ari!ano nakon kra4e) vremena se vratio. Gestapo "e vi8e puta pretresao n"e)ovu ku4u- meutim ni"e 7io 2ap8en. Godine 16/#. 7io se podvr)ao te8ko" opera,i"i- a 16/0. umr+a mu "e ena. $akon rata- 16/3. do7io "e od sveuči+i8ta am7rid)e počasni doktorat. B ou"ku s+i"ede4e )odine umire- u 30. )odini ivota.
-11- Suf obra=eni5 *enR /uenon i nje9ovi sljedbenici
164
Ova" *+o!o( ose7u"na "e *)ura du2ovnosti #9. sto+"e4a- a n"e)ovo ,"e+okupno d"e+o proima"u dvi"e )+avne teme- ko"e su u n"e)ovim radovima na"!astup+"eni"e ide"a primordi"a+ne tradi,i"e i kritika moderno) svi"eta. Guenon- o7rau"u4i drevnu sim7o+iku i mito+o)i"u Istoka i Zapada- sv"etske re+i)i"e i meta*!ičke doktrine smatra da n"i2ova sveukupnost !apravo predstav+"a i!ra! očuvan"a i preno8en"a primordi"a+no) !nan"a. Ren` Guenon roen "e 155. )odine u )radu +ois Cneda+eko Am7ois`arodno) m"esta Saint?;artinaD. Roen "e u do7rosto"e4o" o7ite+"i Cota, mu "e 7io ar2itektD. Stekao "e osnovno i sredn"e tradi,iona+no kato+ičko o7ra!ovan"e- a 169/. )odine oti8ao "e u ari!- )d"e "e upisao studi" matematike. ;eutim- uskoro "e od ovo) studi"a odustao- te "e !apočeo s i!učavan"em ni!a a+ternativni2 du2ovni2 prava,a- poput oku+ti!ma)nosti,i!ma i 8ivaističko) o)ranka 2indui!ma. %ini se da "e vr+o rano do8ao u kontakt s nekim pripadnikom advaita vedanta 8ko+e- i v"ero"atno 7io ini,iran. O ovome nema si)urni2 podataka- 7udu4i Guenon ni"e )otovo uop4e )ovorio o svo"im ranim 2industičkim ut"e,a"ima. Ipak- i! n"e)ovi2 "e d"e+a- oso7ito Introduction gnrale V l9etude des doctrines hindoues i ;9homme et son de"enir selon le Dedânta vidi se da "e ta" ut"e,a" 7io !natan. Godine 161#. Ren` Guenon 7iva prim+"en u >e+iku masonsku +ou 'ran,uske- no potom pre+a!i na is+am- te posta"e č+anom su*"sko) reda. Godine 161. dip+omirao "e na studi"u *+o!o*"e- s radn"om o Lei7ni!u i in*nite!ima+nom računu. Trideset )odina kasni"e- ponovo 4e se vratiti ovo" temi- u d"e+u o pitan"ima prirode +imita i 7eskonačnosti- )d"e 4e pored matematički2 ka+ku+a,i"a 7iti !astup+"en i )eometri"ski sim7o+i!am C ;es principes du calcul in$nitsmal# Guenon "e s pisan"em o7imni"i2 d"e+a !apočeo nakon rvo) sv"etsko) ratadvadeseti2 )odina. >"erovao "e u univer!a+nu i o7"ektivnu spiritua+nu istinuko"a se moe i!re4i po"movima sv"etski2 re+i)i"a- kako kr84anstva- tako i is+ama- te 2indui!ma. @vi"e ve4 spomenute kn"i)e o 2indui!mu predstav+"a+e su poku8a" i!raavan"a ove istine. Guenon "e smatrao da 2indui!am o7u2va4a na"stari"e i na"sveo7u2vatni"e !nan"e tradi,iona+ne meta*!ike- ko"e na neki način predstav+"a k+"uč !a svaku dru)u tradi,i"sku (ormu. @"e+o ;9homme et son de"enir selon le Ded ânta na!vano "e prvim pou!danim i!+a)an"em 2indu meta*!ike na nekom !apadnom "e!iku. B svo"im se ranim radovima ;e 'hosophisme W /istoire d9une pseudoreligion i ;9erreur spirite Guenon kritički osvr4e na teo!o*"u i spiriti!am. o n"emu- teo!o*"a "e tek "edna nova sekta- 7e! ikakvo) povi"esno) uteme+"en"a- s e!oteričnim naukom ko"i "e u 7iti stran istočno" tradi,i"i. O o7"ektivnosti ovo) suda 7i se dakako mo)+o rasprav+"ati- kao i o stavu da "e spiriti!am tek "edna vrsta transponirano)a materi"a+i!ma. rvu (a!u Guenonova rada karakteri!ira"u "o8 i dva d"e+a s područ"a kriti,i!ma suvremeno) svi"eta- pod nas+ovima Orient et Occident i ;a crise du monde moderne# B ovim "e radovima n"e)ova kritička o8tri,a uperena protiv materi"a+ističke !apadne ,ivi+i!a,i"e.
165
materi"a+no- to su prisutni"i i na)+a8eni"i čim7eni,i pod"e+e i suprotstav+"an"a- ve+i Guenon. Z7o) Guenonova (avori!iran"a 2i"arar2i"sko) sustava v+adavine- u ko"em e+ita usm"erava masu Cko"u on povremeno na!iva or)ani!mom 7e! )+aveD !am"ereno mu "e da podrava autoritarnipa čak i tota+itarni reim. $o- kod Guenona "est na)+asak na du2ovnomepa s2odno tome smatra Cs+ično kao erd"a"evD da 7i idea+ni poredak mo)+a ostvariti "edino stro)o uspostav+"ena du2ovna e+ita. B &rizi modernog s"ieta on eksp+i,itno ve+i da 7i Kato+ička ,rkva tre7a+a 7iti ta ko"a 4e uspostaviti "edinstvo- te prev+adati ra8ireni )+o7a+ni nered. @"e+o &riza modernog s"ieta o7"av+"eno "e 16#3. )odine- no ve4 s+i"ede4e )odine Guenon doiv+"u"e radika+ni du2ovni !aokret- nakon smrti supru)e. Od+uču"e !auvi"ek napustiti ari! i Zapad- te od+a!i u !em+"u is+ama- E)ipat. Od 169. )odine ivi u Kairu- )d"e "e !apos+en kao predavač na tamo8n"em univer!itetu. %ini se da "e nakon smrti supru)e Guenon postao vr+o sumn"ičav prema svima- moda čak i paranoičan. Tako nikome ni"e 2tio dati svo"u adresu u Kairu- "ednostavno "e e+io da )a ostave na miru. Imao "e nepri"ate+"a u 'ran,usko"- a sumn"ao "e da mu e+e nauditi putem ,rne ma)i"e. B Kairu "e Guenon kasni"e !asnovao o7ite+"- do7io titu+u 8eika- te u!eo mus+imansko ime A7d a+?Ha2id Fa2a. I u novo" sredini Guenon "e nastavio s pisan"em d"e+a- ko"a se preteno os+an"a"u na primordi"a+nu tradi,i"u. $i"e ostao isk+"učiv u okvirima is+amave4 "e i da+"e teio k "ednom pove!ivan"u tradi,i"a Istoka i Zapada. Jedno takvo d"e+o "est prim"eri,e ;e s@mbolisme de la croix# Kri Guenon vidi ne samo kao kr84anski- ve4 i univer!a+ni sim7o+- po8to )a u ra!nim (ormama na+a!imo posvuda. Ova" sim7o+i!am- dakako proist"eče i! primordi"a+ne tradi,i"e. remda posto"e ra!+ičite interpreta,i"e kria- one nisu protur"ečneve4 komp+ementarne- i predstav+"a"u istu istinu- samo s ra!+ičiti2 točki )+edi8ta. @"e+o ;es tats multiples de l9%tre o7rau"e čistu meta*!iku. Guenon na)+a8ava kako "e 7i4e vi8estruko- te o7u2va4a mno)a stan"aočitovana i neočitovana. i+" "e 7i4a os+o7oditi se svi2 stan"a- te posti4i spo!na"u eskra"ne mo)u4nosti. @o svo"e smrti u si"ečn"u 1601. )odine Ren` Guenon "e napisao #3 d"e+a i 09 č+anaka. Ti"ekom tri deset+"e4a pisan"a otkrivao "e !a"edničku 7it meta*!ički2 doktrina- i! ra!+ičiti2 re+i)i"ski2 tradi,i"a i drevni2 sim7o+a. $a)+a8avao "e uvi"ek da "e primarni !adatak posve4eni2 da čuva"u promordi"a+no !nan"e i da tee o7novi i re2a7i+ita,i"i i!vorni2 vri"ednosti. $a umu "e sta+no imao misao P
166
prik+oniti "edno" od ovi2 tota+itaristički2 ideo+o)i"a. ;istika "e u ovo do7a do7i+a i!ra!ito ne)ativan pri!vuk- prim"eri,e u oiv+"avan"u drevne )ermanske po)anske mito+o)i"e na,istički2 ideo+o)a- kao 8to su Rosen7er) i+i von Se7ottendor(. Svo" "e praktični i!ra! ova mistika poprimi+a u masovnom o7oavan"u i o7o)otvoren"u voe- u os"e4a"u "edinstva s voom- 8to predstav+"a iskriv+"en"e istinsko) misti,i!ma- u ko"em se čov"ek os"e4a "ednim s o)om. B dru)o" po+ovi,i dvadeseti2 i ti"ekom trideseti2 )odina pandan ovim n"emačkim ideo+o!ima 7io "e Ju+ius Evo+a. $"e)ov sveukupni opus ipak ne karakteri!ira apo+o)etika tota+itarističke ideo+o)i"e- naprotiv upravo "e !ačudna 8irina n"e)ovi2 du2ovni2 po)+eda Cistočn"ačka *+o!o*"a – 2indui!am- 7udi!am- tantri!am i taoi!am !apadni 2ermeti!am- a+kemi"a i mit o Gra+uD. Evo+a se prema tome ne uk+apa u s+iku ekstremno) desničara kao usko)rudno) na,iona+ista Cpo)otovo !7o) n"e)ovo) kritičko) stava prema Kato+ičko" ,rkviD. K tomu- u pos+i"eratnom "e ra!do7+"u Evo+a u vi8e svo"i2 d"e+a poka!ao i kritički stav prema (a8i!mu- mada opet s desni2 po!i,i"a. Ju+ius Evo+a roen "e 1565. )odine u Rimu- a pot"eče i! imu4ne si,i+i"anske o7ite+"i p+emi4ko) podri"et+a. B m+adosti "e poka!ivao interes prema *+o!o*"i- oso7ito prema $iet!s,2eu- te um"etnosti- u prvom redu prema s+ikarstvu C(uturisti i dadaistiD i poe!i"i Cd:Annun!ioD. Godine 1613. stupio "e u vo"sku- kao arti+"eri"ski časnik- te 7io rasporeen na p+aninske po+oa"e u @o+omitskim A+pama. $i"e sud"e+ovao u ve+ikim 7itkama po !avr8etku ratas+i"ede4e )odine- vra4a se u Rim. $akon rata počeo se kretati u um"etničkim kru)ovima- 7aviti se s+ikarstvom i poe!i"om- a eksperimentirao "e takoer i s opo"nim dro)ama. $as+ikao "e neko+iko d"e+a ko"e "e kritika o,i"eni+a !nača"nim !a ta+i"anski dadai!am- a uspostavio "e i prepisku s T!arom- rumun"skim rodonače+nikom ovo) prav,a. $o- ve4 16#1. )odine Evo+a presta"e s+ikati- a s+i"ede4e )odine presta"e i s pisan"em poe!i"e. $akon 16##. )odine !apočin"e ra!do7+"e u ko"em se posve4u"e isk+"učivo *+o!o*"i. Sredinom dvadeseti2 )odina "ača n"e)ov interes !a e!oterična područ"a. Evo+a do+a!i u kontakt s rimskim du2ovnim kru)ovima- odnosno sa s+"ed7eni,ima Kremmer!a- antropo!o*ma i teo!o*ma. Surau"e u neko+iko časopisa- )d"e o7"av+"u"e č+anke s e!oteričnom i ma)i"skom tematikom. Od 16#3. )odine č+an "e t!v. BR?)rupe- udruen"a ko"e prakti,ira individua+istički Pma)i"ski idea+i!amQ. B ovo vri"eme Evo+a o7"av+"u"e prvo o7imni"e d"e+o- pod nas+ovom 'eoria dell9Indi"iduo Assoluto# B n"emu on spa"a svo" interes !a *+o!o*"u i ma)i"u- sakra+no s )nostičkim. i+" mu "e poku8ati prev+adati dua+nost "a i ne?"a- po"a8n"en"em pro8irene per,ep,i"e su7"ekta- u ko"o" se 8ire i )rani,e 7i4a- u odnosu na o7ičnu per,ep,i"u- u 7udnom stan"u. Godine 16#5. Evo+a pi8e Imperialismo pagano# B n"emu kriti!ira kato+ičko kr84anstvo- !a ko"e smatra da ne pos"edu"e istinsku du2ovnost i sakra+nu tradi,i"u- te p+edira !a povratak na po+itei!am predkr84ansko) do7a- u ko"em su d"e+ova+i individua+i!irani o7+i,i 7oanski2 sna)a – 2ero"i. >e4 sredinom trideseti2 Evo+a odusta"e od radika+no) antikato+i,i!ma- 8tovi8e napada Rosen7er)a i n"e)ove
167
istomi8+"enike da su Ppomo4u neopo)ani!ma poku8a+i preni"eti po+itiku u re+i)i"uQ. Godine 169.- !a"edno s neko+iko dru)ova Ci!meu osta+i2- tu "e 7io i Emi+io Servadio- ota, ta+i"anske psi2oana+i!eD Evo+a pokre4e časopis 'orre# ;eutim- !7o) po+emički2 napisa- ko"i se nisu dopa+i reimu- časopis "e uskoro u)a8en. S+i"ede4e )odine Evo+a o7"av+"u"e "edno od vani"i2 d"e+a s područ"a e!oterične *+o!o*"e- nas+ov+"eno 'radizione %rmetica# B n"emu "e ri"eč o nas+i"eu !apadne a+kemi"ske i ma)i"ske tradi,i"e- te o 2ermetičkom sim7o+i!mu. Evo+a a+kemi"ski rad vidi kao pretvor7u i prom"enu- i! "edno) 7i4a u dru)o- i! "edno) predmeta u dru)i- s+a7osti u sna)u- t"e+esne u du2ovnu prirodu. A+kemi"sko v"ečno roen"e Evo+a poistov"e4u"e s reinte)ra,i"om i otkri4em *+o!o(sko) kamena. @"e+o =i"olta contro il mondo moderno C16/D smatra se Evo+inim magnum opusom# Sasto"i se od dva di"e+a u prvom "e ri"eč o nauku ko"i se odnosi na kate)ori"e tradi,iona+no) du2a- dok dru)i donosi interpreta,i"u povi"esti uteme+"enu na tradi,i"i- počev od mito+o)i"e. o u!oru na Guenona- Evo+a suprotstav+"a suvremenom svi"etu svi"et tradi,i"e. Evo+in revo+t uperen "e protiv moderno) svi"eta- ko"i se !asniva na kriteri"ima korisno)a i vremenito)a- !a ra!+iku od svi"eta tradi,i"e- uteme+"eno) na vri"ednostima sakra+no) i v"ečito). Ti"ekom trideseti2 )odina Evo+a o7"av+"u"e "o8 dva rada s tematikom ve!anom u! e!oteričnu *+o!o*"u. 6aschera e "olto dello spiritualismo contemporaneo "est d"e+o ko"e kritički )ovori o pseudo?du2ovnim stru"an"ima- poput spiriti!ma- ku+ta nadčov"eka- sotoni!ma- i ra!ni2 dru)i2 pseudo?misti,i!ama. Il mistero del .raal )ovori o a+kemi"i i o potra!i !a svetim Gra+om- te o ta"no" re+i)i"i )i7e+insko) imperi"a+i!ma. $akon neusp"e2a sa časopisom 'orre Evo+a trai si)urni"e utoči8te i prona+a!i )a u reimskom časopisu =egime fascistaQ u n"emu "e urednik ru7rike ku+ture. o i!7i"an"u @ru)o) sv"etsko) rata- Evo+a se pri"av+"u"e kao dra)ovo+"a, !a od+a!ak na sov"etsku 7o"i8ni,u- a+i "e od7i"en- "er ni"e č+an (a8ističke stranke. $aime- Evo+a nikada (orma+no ni"e pristupio ni"edno" stran,i. Godine 16/.- u "eku 7or7i i rata- i!+a!i mu d"e+o o 7udističko" re+i)i"i- ;a dottrina del ris"eglio# B n"emu "e Evo+a u prvi p+an postavio aristokratski karakter 7udi!ma- te n"e)ov muevni i 7or7eni !nača"- u i!+a)an"u 7udističke doktrine. $akon kapitu+a,i"e Ita+i"e Evo+a od+a!i u $"emačku- a potom u eč. >e4 prema kra"u rata- radi na istraivan"u ar2ive s+o7odni2 !idara- !a potre7e SS?a. B save!ničkom 7om7ardiran"u u travn"u 16/0. "e ran"en- a kako mu "e 7i+a te8ko o!+i"eena kra+"eni,a- ostao "e para+i!iran. Bs+i"edio "e du)i 7o+nički period- na"pri"e u eču- a potom u o+o)ni- )d"e "e pre7ačen 16/5. )odine. Tek 1601. vra4a se u svo"u ku4u u Rimu. B pos+i"eratnom periodu Evo+a o7"av+"u"e neko+iko d"e+a po+itičke naravi- a+i i neko+iko i! područ"a du2ovnosti. Od d"e+a s područ"a po+itike ističu se .li uomini e le ro"ine i
168
or)ansku dravu- či"i teme+" čine vri"ednosti kva+itete- pravične ne"ednakosti i oso7nosti- dravu u ko"o" svatko ima prava u sk+adu s n"e)ovim prirodnim di)nitetom. B dru)ome d"e+u Evo+a evo,ira stoičku (ormu+u apoliteie, kao odvo"enosti od po+itičko) svi"eta- te v"ernosti "edno" idea+no" dravi- na osnovi stro)e individua+ne etike. Evo+a se o7ra4a Pnedi(eren,iranom čov"ekuQ- ko"i unatoč čin"eni,i da u svo"o" 7iti ne pripada ovom svi"etu- nema nam"eru da popusti- ni psi2o+o8ki- ni e)!isten,i"a+no. On "e !a takvo) čov"eka- ko"i trai s+o7odu unutar se7e samo)- ko"i 4e ov+adati so7om i ostvariti v+astitu autarki"u. Evo+in interes !a +"udsku seksua+nost urodio "e 1605. )odine d"e+om 6eta$sica del sesso# I u ovom "e d"e+u prisutna kritika spram moderno) svi"eta i n"e)ovo) pro(ani!irano) stava prema seksua+nosti. Takva pro(ana seksua+nost ne pos"edu"e- po Evo+i- trans,enden,i"u ni "edinstvo. B 2istori"skim prim"erima on navodi vrste trans,endenta+ne seksua+nostipoput one u tantri!mu- taoi!mu- te ka7a+i i e+eu!ini"skim misteri"ama. B dru)o" po+ovi,i 8e!deseti2 )odina Evo+ino se !drav+"e sta+o po)or8avati. Godine 165. doivio "e in(arkt- te ponovo dvi"e )odine kasni"e. Bmro "e 163/. )odine u Rimu. Ju+ius Evo+a- pori"ek+om i! aristokratske o7ite+"i- ostao "e ,i"e+o) ivota e+itist- v"eran Guenonovo" ide"i o 2i"erar2i"skom sustavu- na če+u s pov+a8tenim s+o"em du2ovne e+ite. $akon @ru)o) sv"etsko) rata postao "e sv"estan da (a8istička drava ni"e mo)+a voditi rea+i!a,i"i takve ide"e. Kao )+avne devi"a,i"e- Evo+a "e naveo tota+itari!am- ko"i usporeu"e sa sov"etskim etati!mom- a to "e sustav da+eko od tradi,i"sko)- uteme+"eno) na du2ovnim vri"ednostima. Tradi,i"ska "e drava or)anska- no ne i tota+itarna- ve+i on. @ravni peda)o)i!am i pritisak na oso7ni ivot i mora+ "o8 "e "edna mana takvo) sustava- kao i demo)ra(ska kampan"a po prin,ipu Pu 7ro"u "e sna)aQ. Iskvarena "e i ide"a usko)rudno) na,iona+i!ma!asnovano) na pukom os"e4a"u pripadnosti domovini i narodu- ve!anim isk+"učivo !a na,iona+nu 2istori"u- a ne i tradi,i"u u vi8em smis+u potommediokritetni ma+o)raanski kon!ervativi!ampokato+ičen i konven,iona+an. Suk+adno tomu- Evo+a se uvi"ek i!nova vra4a ide"i e+ite kao )+avi- ko"a 7i uprav+"a+a ti"e+om- odnosno or)anski kon,ipiranom dravom. @ru)i !nača"ni s+"ed7enik Guenona- maarski mistični *+o!o( e+a &amvas!a ivota ni"e postao po!nat. Svo"u "e pos+"edn"u tre4inu ivota proveo u anonimnosti- !7o) nametnute mu !a7rane o7"av+"ivan"a d"e+a- od strane maarsko) komunističko) reima. io "e s+a7o !nan i meu svo"im sunarodn"a,ima- sve do kra"a 59?ti2 i demokratski2 prom"ena- kada mu se počin"u ponovo tiskati kn"i)e. Za ivota &amvas "e o7"avio tek dvi"e !7irke ese"a- Be"idli"a po"iest C16/D i =e"olucia u umetnosti C16/3D. rava eva+ua,i"a n"e)ova ukupno) d"e+a na Zapadu tek predsto"i- 7udu4i da mno)a n"e)ova d"e+a "o8 nisu prevedena. $"e)ov ose7u"ni sti+- u ko"em se isprep+i4u tradi,iona+ne *+o!o(ske ide"e s minu,io!nim opisima prirodedonek+e pods"e4a na Emersona i ;u+(orda- premda ni"edno) od n"i2 ni"e isti,ao kao u!ora.
169
e+a &amvas "e roen 1563. )odine u m"estu re8ov u S+ovačko" Ctada8n"a Austro?B)arskaD- u o7ite+"i evan)e+ičko)a pastora. Bskoro se o7ite+" se+i u ratis+avu- )d"e 4e e+a !avr8iti osnovno i sredn"e o7ra!ovan"e. ;atura )a !atiče u "eku rvo) sv"etsko) rata nedu)o nakon !avr8etka sredn"e 8ko+e pro+a!i o7uku kadetske 8ko+e i 7iva upu4en na s"everno 7o"i8te- u Bkra"inu. @vaput "e ran"en- a doiv+"u"e i ivčani s+om. $o- ni tu ni"e nevo+"ama kra" "er u7r!o nakon !avr8etka rata o7ite+" mora se+iti i! novostvorene drave %e2os+ovačke- !7o) od7i"an"a o,a da prise)ne v"ernost novo" v+asti. O7ite+" &amvas poku8ava se skrasiti u udimpe8ti. >+ada ne!apos+enost i neima8tina- a e+a upisu"e upisu"e *+o!o(ski (aku+tet studira maarski i n"emački "e!ik- te kn"ievnost. Za vri"eme studi"a &amvas surau"e u novinama i časopisima. os+i"e !avr8eno) (aku+teta- 16#3. ).- !apos+it 4e se kao kn"iničar u 7udimpe8tansko" ;etropo+itansko" kn"ini,i. B @ru)om sv"etskom ratu ponovo od+a!i na 7o"i8te. o povratku i! Rusi"e- spasio "e neko+iko idova- i u stra2u od pos+"edi,a- de!ertirao "e i! vo"ske. Os+o7oen"e udimpe8te dočekao "e skriva"u4i se kao vo"ni 7"e)una,. Sretno "e dočekao kra" rata- no n"e)ov "e stan 7io u potpunosti uni8ten u 7om7ardiran"u- pa "e tako strada+a i o7imna kn"ini,a- te kovče) pun rukopisa. B ra!do7+"u i!a rata &amvas se 7avi takoer i i!davačkom d"e+atno84u ureu"e anto+o)i"u sv"etske kn"ievnosti- te i!da"e ni! kn"i)a depno) (ormata- s ra!ni2 područ"a prirodni2 i dru8tveni2 !nanosti- te um"etnosti. Kada "e i!davačka d"e+atnost dosp"e+a pod patronat drave- 16/3. )odine&amvas posta"e persona non )rata- i nakon suko7a s parti"skim mo4nikom Gör) Luk,!om- dospi"eva na ?+istu reima- 8to praktički !nači !a7ranu o7"av+"ivan"a kn"i)a. @a stvar 7ude i )ora- &amvas "e i!)u7io i svo"e radno m"esto kn"iničara. Tada se pov+ači od svi"eta od+a!i iv"eti u "ednu 8umsku ku4i,u- )d"e pi8e roman &arne"al# Kako 7i preivio- primoran "e 7aviti se po+"od"e+stvom- a potom od+a!i na )radn"u 2idro,entra+e. B ovakvim te8kim uv"etima- u ra!do7+"u ne8to duem od "edno) deset+"e4a&amvas pi8e neka od svo"i2 na"!nača"ni"i2 d"e+a- i to u svom s+o7odnom vremenu C7i+o rano i!"utra i+i kasno navečerD. remda "e 7io snane *!ičke )rae- ovakav )a "e naporni rad is,rpio. Godine 16/. &amvas "e konačno umirov+"en. >ra4a se u udimpe8tu i u mirovini pi8e "o8 dva romana i "ednu !7irku ese"a. Bmro "e 165. )odine od i!+"eva krvi u mo!ak- u posvema8n"o" anonimnosti i neima8tini. Tek dvadesetak )odina od n"e)ove smrti doiv"et 4e pri!nan"e i !as+uenu s+avu- kao- pored erd"a"eva- na"ve4i istočnoevropski mistični *+o!o( #9. sto+"e4a. &amvasov magnum opus, o7imno d"e+o Scientia sacra, kao i kod Guenona i Evo+e- !a svo"u ide"u vodi+"u ima ri"eč – tradi,i"a. &amvaseva supru)akn"ievni,a Kata+in Kem`n ovo "e d"e+o usporedi+a sa Psim(oni"om sve)a8to kao !nan"e o primordi"a+nom 7itku prua"u ti7etski- 2induski- iranskika+de"ski- e)ipatski- su*"ski- "unoamerički i!vori- te a+eksandri"ska )no!aaritmo+o)i"a- a+kemi"a.Q B n"emu e+a &amvas otkriva kako se u po!adini
170
ra!+ičiti2 na,iona+ni2- re+i)i"ski2- "e!ički2 pose7nosti na+a!i univer!a+no i "edinstveno !nan"e- kao du2ovna 7a8tina ,"e+okupno) čov"ečanstva. B Scientii sacri ra!+ičiti mističko?*+o!o(ski i re+i)i"ski sustavi Istoka i Zapada inte)rirani su u "ednu ve+ičanstvenu ,"e+inu. o &amvasu- posto"i samo "edna v"erodosto"na !a"edni,a- a to "e čov"ečanstvo. o"edine tradi,i"ske preda"e pove!ane su u prostoru i vremenu i tvore "edinstvo s+ičnost meu n"ima pot"eče i! ra!+o)a 8to su u drevno do7a svi narodi ,rp+i i! isto) i!vora- iskonsko) du2ovno) očitovan"a. @ru)a k+"učna ri"eč Scientie Sacre "est 7udnost n"u &amvas poistov"e4u"e sa !nan"em o apso+utnom redu posto"an"a- o !akonu ivota svi"eta. ro7uen"e te 7udnosti on smatra ini,i"a,i"om- novim roen"em- 8to "e tre4a k+"učna ri"eč Scientie sacre# Ove tri ri"eči tradi,i"a- 7udnost i ini,i"a,i"a u"edno karakteri!ira"u dru)upos+i"eratnu (a!u &amvasovo) stvara+a8tva. I! o)romno) opusa e+e &amvasa mo)u se i!dvo"iti "o8 neka d"e+a- poput Antologia humana1 pet tisu7a godina mudrosti, Be"idli"o zbi"ane, 6a>arski /iperion, &arne"al# Tu "e i neko+iko !nača"ni2 !7irki ese"a- poput Silentium, !atmos i &niga lo"oro"og luga# O misti,i e+a &amvas ve+i da "e ona !nan"e ko"e vidi "edinstvo svi2 stvari. Ona ni"e u suprotnosti sa !nano84u- ve4 predstav+"a upravo na"vi8i stupan" !nan"a.
-) $S(!& -)1 Suvremeni sufsti oput 2asidi!ma- i dru)i2 mistički2 prava,a- tako "e i su*!am doivio svo"evrsni preporod u novi"e do7a. Za ra!+iku od sredn"ev"ekovni2 su*stako"i do+a!e )otovo uvi"ek i! is+amski2 !ema+"a- na"vani"i suvremeni su*sti do+a!e i! Indi"e- i+i su roeni na Zapadu. ;oderna misao i !nanost #9. sto+"e4a ut"e,a+i su i na su*!am. ;eu na"!as+uni"ima !a prodor su*!ma
171
na Zapad su Indi",i &a!rat Inaat K2an- Idries S2a2 i K2aNaa S2amsuddin A!eemi- te aNa ;u2aiaddeen sa Sri Lanke. &a!rat Inaat K2an C155#D osnivač "e univer!a+no) su*!ma i ;eunarodno) su* pokreta CSu* ;ovement Internationa+D. $"e)ova poruka +"u7avi- 2armoni"e i +"epote nasta+a "e pod ut"e,a"em su* tradi,i"e- a+i isto tako i pristupa ko"i tei usk+aivan"u !apadne i istočne mis+i. $a kra"u svo) novi,i"ata- Inaat K2an se sa svo"im učite+"em ;u2ammed A7u &as2im ;adani"em !aputio na Zapad- kako 7i ra!vio novu ku+turu- ko"a 4e predstav+"ati spo" istočne mudrosti i ra,iona+no) !nanstveno) po)+eda Zapada. Za vri"eme du)o)odi8n"e) 7oravka na Zapadu- Inaat K2an "e uteme+"io 8ko+u !a du2ovne v"e7e u ari!u- !asnovanu na tradi,iona+nom nauku reda 2is2ti. Sastavni dio ovo) neosu*stičko) učen"a čini takoer n"e)ova vi!i"a "edinstva re+i)i"ski2 idea+a i 7uen"a 7oanstvenosti u čov"ekovo" nutrini. Inaat K2an "e 7io meu prvima ko"i "e su* učen"a predstavio !apadn"a,ima. $"e)ov nauk nosi "ednu i!ra!ito ekumensku ,rtu- tako da prim"eri,e meu )+avnim nače+ima univer!a+no) su*!ma na+a!imo mis+i o posto"an"u samo "edno) i v"ečno) o)a "edno" re+i)i"i ko"a napredu"e prema idea+u ispun"en"a ivotne svr2e svake du8e "ednom mora+nom prin,ipu L"u7avi- ko"i do+a!i od sr,a predano) s+u7i o)u i +"udskom rodu. Inaat K2an "e smatrao kako posto"i "edna istina- "edno istinsko !nan"e o 7i4u ko"e nas proima i!nutra i i!vana- te ko"e predstav+"a 7it mudrosti. aNa ;u2aiaddeen Coko 1699D 8tovani "e su* sveta, sa Sri Lanke. Svo"e "e du2ovno !nan"e i iskustvo di"e+io sa +"udima svi2 rasa i re+i)i"a- 8irom svi"eta. B m+adosti "e ivio u dun)+ama Sri Lanke. >e4 "e tada 7io na )+asu kao sveta, i priv+ačio "e 2odočasnike- ko"i su do+a!i+i i!da+eka- kako 7i se divi+i du7ini n"e)ovo) 7oansko) !nan"a. I! ,i"e+e Sri Lanke 7i do+a!i+i v"erni,i ra!+ičiti2 re+i)i"a i etničke pripadnosti- i s+u8a+i n"e)ove "avne )ovore. ;no)i su od n"e)a do7i+i sav"ete- u po)+edu sv+adavan"a svakodnevni2 pro7+ema- i 7o)ati- i siroma8ni- i po!nati- i o7ični +"udi. očetkom sedamdeseti2 )odina aNa ;u2aiaddeen do+a!i u Ameriku i uteme+"u"e ;u2aiaddeen 'e++oNs2ip u 2i+ade+p2i"i. I ovd"e- u Ameri,i do+a!i+i su )a s+u8ati +"udi i! ra!+ičiti2 re+i)i"a- te dru8tveno) i etničko) pori"ek+a. $"e)ovo se učen"e kasni"e pro8iri+o- i o)ran,i n"e)ovo) ratstva pro8iri+i su se na Kanadu- >e+iku ritani"u i Austra+i"u. Gd"e)od da "e i8aoneumorno "e od)ovarao na mno)a oso7na i mistična pitan"a- ko"a su mu +"udi postav+"a+i pri+ikom n"e)ovi2 "avni2 nastupan"a. B ra!do7+"u od petnaestak )odina- aNa ;u2aiaddeen "e o7"avio vi8e od #9 kn"i)a. B svo"im "e učen"ima na)+a8avao vanost o7av+"an"a dunosti- u prvom redu du2ovni2 – mo+itve- mi+osra i +"u7avi – kako 7i čov"ek iskusio o"u mi+ost. $a)+a8avao "e isto tako vanost poprav+"an"a v+astiti2 )re8aka i proči84avan"a sr,a. $a"vani"om stvari u ivotu smatrao "e preda"u sr,a o)u. Idries S2a2 C16#/D takoer "e !nača"an su* autor #9. sto+"e4a. Oso7ito se smatra vri"ednim n"e)ov doprinos premo84ivan"u "a!a i pri+a)oavan"u
172
k+asične du2ovne mis+i potre7ama suvremeno) svi"eta. roveo "e m+adost u En)+esko"- )d"e se 8ko+ovao. ;no)o "e putovao- Evropom i Sredn"im istokom- ra!vi"a"u4i svo"u su* eduka,i"u. Kao i kod dru)i2 su*sta- i n"e)ov "e ivot 7io posve4en s+uen"u- tako da "e pomo)ao mno)im +"udimara!+ičiti2 pro(esi"a. Idriesovo pisano d"e+o umno)ome "e prema8iva+o poiman"a !apadn"aka o su* učen"ima. I!vr8io "e odreeni ut"e,a" i na neke !apadn"ačke inte+ektua+,e. On su*!am ni"e o)raničavao na is+am- ve4 )a "e smatrao čak i stari"im od n"e)a- ne!avisnim od Kurana- te univer!a+nim u po)+edu i!vora- ,i+"a i !nača"a. Smatrao "e da du2ovna učen"a mora"u 7iti predstav+"ena u (ormi i po"movima ko"i su uo7iča"eni u neko" !a"edni,i. B Londonu "e osnovao Institut !a ku+tura+na istraivan"a- a teme na predavan"ima i seminarima ve!ane su preteno !a aspekte +"udske naravi. Ova "e ustanova vi8e psi2o+o)i"sko)- ne)o+i re+i)i"sko) pristupa- !asnovana na tradi,iona+no" psi2o+o)i"i- dok se studentima ostav+"a individua+na s+o7oda po pitan"ima v"ere i o)a. K2aNaa S2amsuddin A!eemi C16#3D uteme+"ite+" "e su* reda A!eemiatakoer "e indi"sko) pori"ek+a. $"e)ov "e učite+" a+andar a7a Au+ia prenio svo"a du2ovna !nan"a ti"ekom 8esnaest )odina- a pri"e smrti )a "e o7ve!ao da ovo !nan"e prenese da+"e- misionarskim radom. K2aNaa S2amsuddin A!eemi )a "e pos+u8ao- i neumorno "e i danono4no radio na misi"i 8iren"a su*!ma- 8irom svi"eta. B učen"ima ovo) su* mistika ističe se e+"a !a 7uen"em os"e4a"a +"u7avi !a o)a- u +"udskim sr,ima. On "e ra!otkrio misteri"e ko"i su okruiva+i du2ovno !nan"e i prenio i2 sa ra!ina nerea+istično) i ima)inarno) tradi,iona+no) nauka na učen"a ko"a su vi8e usk+aena s modernim !nanstvenim promi8+"an"ima. Kako "e K2aNaa S2amsuddin A!eemi 8irio svo"a !nan"a- tako "e otvorio vi8e od 39 ,entara svo"e) reda- na ra!nim stranama svi"eta. i+" mu "e 7io promoviran"e i 8iren"e du2ovno) !nan"a i s+uen"e +"udima- nude4i r"e8en"a u po)+edu n"i2ovi2 t"e+esni2- menta+ni27račni2 i+i dru8tveni2 pro7+ema. $a du2ovnom p+anu n"e)ova "e poruka +"udima Pda 7i mora+i po"miti unutarn"e !nan"e i s2vatiti n"i2ove +atentne mo)u4nosti- kako 7i mo)+i spo!nati Stvorite+"a univer!uma- te tako uivati u 7+aenu ivotu na ovome i dru)ome svi"etu.
-- 7+F*+,SK! *+($/$,! --1 Faal S;em #ov i ;asidizam
173
B prvo" po+ovi,i 15. sto+"e4a- usporedo sa 8iren"em pokreta s+o7odno) !idarstva- u idovskom se svi"etu ra!vi"a 2asidi!am- kao re+i)io!ni mistički pokret. Ova" "e pokret na)+a8avao prisutnost o)a u svakodnevnom ivotukao i vri"ednost mo+itve. Bčen"a 2asidi!ma teme+"e se na dva osnovna teori"ska kon,epta re+i)io!nom panentei!mu- i+i o"o" sveprisutnosti- te ide"i (e"ekuta, !a"edni8tva o)a i čov"eka. Za"edni8tvo se postie usredotočen"em mis+i na o)a u svim pos+ovima ko"e radimo u svakodnevnom ivotu- a pose7an o7+ik !a"edni8tva "est ekstatična mo+itvate p+es i p"evan"e u re+i)io!nom !anosu. Osnivačem 2asidi!ma smatra se aa+ S2em Tov Cpravim imenom Israe+ 7en E+ie!erD. Gers2om S2o+em C"edan od na"ve4i2 autoriteta na područ"u idovsko) misti,i!maD- smatra )a Pna")+asoviti"im idovskim mistikom pos+"edn"i2 sto+"e4aQ. Roen "e oko 1399. )odine u Aku(u- m"estu u "u)oistočno" o+"sko"- u siroma8no" i po7ono" o7ite+"i. B 8ko+i se isti,ao "edino čestim nesta"an"ima. O7ično 7i )a prona8+i u neko" od 8uma u oko+i,i- )d"e 7i u odu8ev+"enom !anosu uivao u čarima prirode. $i"e se 8ko+ovao !a ra7ina- ve4 "e u m+ado" do7i postao pomo4nikom u sina)o)i. Oenio se vr+o rano- ve4 s 15 )odina- no ena mu "e u7r!o umr+a i aa+ S2em Tov "e tada napustio rodno m"esto. B s+i"ede4em "e ra!do7+"u radio kao pomo4nik u ma+im idovskim !a"edni,ama u po+"sko" Ga+i,i"i- dok se ni"e nastanio u ma+om m"estu '+ust. Z7o) n"e)ova po8ten"a i po!navan"a +"udske naravi- m"e8tani su )a i!a7ra+i !a su,a posrednika- !a +"ude ko"i 7i se meuso7no tui+i. ;eutim- ova mu "e s+u7a 7i+a odu!eta- 7udu4i da su idovi ima+i svo"e v+astite ,ivi+ne sudove u o+"sko". $o- u ovom "e svo"em ar7itriran"u ostavio du7ok do"am na 7o)ato) i učeno) E(raima i! rod"a- tako da mu "e o7e4ao ruku svo"e k4eri. $akon enid7e par "e ivio skromno- "er )otovo "e svu imovinu nas+i"edio enin 7rat- a oni su se i!drava+i sna7di"evan"em oko+ni2 se+a )raevinskim materi"a+om. $e8to kasni"e aa+ S2em Tov se !apos+io kao mesar u m"estu Ks2i+oNi,e- a uskoro "e preu!eo voen"e m"esne taverne- ko"u mu "e kupio 8ur"ak. Za vri"eme du)i2 7oravaka u prirodi i u kontaktu sa seoskim travarima- naučio "e sprav+"ati 7i+"ne +i"ekove. B svo"im "e +i"ečen"ima posti!ao i!vanredne re!u+tate. $"e)ov u)+ed kao is,"e+ite+"a ra8irio se i meu ne?idovskim stanovni8tvom- pa čak i meu p+emstvom. Oko svo"e 0. )odine- počeo "e očitovati i neke svo"e proročke sposo7nosti. Svo"om iskreno84u i "ednostavno84u uskoro "e prido7io !a se7e mno)e pok+onike. $"i2 "e podučavao kako se istinska re+i)io!na praksa ne sasto"i samo od teo+o8ko) !nan"a- ve4 i od +"u7avi !a o)a- u usrdno" v"eri i mo+itvi. Ovakav "e nauk nai8ao na do7ar pri"em ne samo kod o7ični2 +"udive4 i kod učeni2 ra7ina- ko"e ra7inski sko+asti,i!am i asketsko poiman"e ka7a+e ni"e !adovo+"ava+o. Oko 13#9. )odine aa+ S2em Tov se skrasio u m"estu ;ied!7o!. Oko n"e)a su se skupi+i 7ro"ni učeni,i i s+"ed7eni,i. $"i2 ni"e podučavao na "edan sistematičan način- ve4 kro! i!reke i para7o+e. Ove su se i!reke kasni"e
174
8iri+e usmenom preda"om. Kasni"i su i2 pripadni,i 2asidi!ma !apisa+i- a+i i ra!vi+i nepove!ane mis+i n"i2ova uteme+"ite+"a u re+i)i"ski sistem. &asidički pokret se na"pri"e ra!vio u o+"sko"- Bkra"ini i Litvi- da 7i se kasni"e- u 16. sto+"e4u pro8irio na Zapadnu Evropu i Ameriku. udu4i da aa+ S2em Tov ni"e !a so7om ostavio pisani2 d"e+a- !a n"e)ovu i!vornu misao potre7no "e osvrnuti se na stari"e 2asidičke autore. $o- kako se nakon n"e)ove smrti C139. )odineD pokret podi"e+io na neko+iko sektiod ko"i2 "e svaka tvrdi+a da "e upravo ona 7a8tinik i!vorne mis+i uteme+"ite+"a- ni"e +ako pro,i"eniti autentičnost navoda pripisani2 aa+ S2em Tovu. Osnovnu nit i!vorno) 2asidičko) nauka čini panenteistička kon,ep,i"a o)a. On "e smatrao ,"e+okupni univer!um- um i materi"u- očitovan"em oansko) 7i4a. Ovo se očitovan"e ne smatra emana,i"om i! o)a- kao 8to "e to kod ka7a+e- 7udu4i da 2asidički nauk dri kako ni8ta ne moe 7iti odvo"eno od o)a sve su stvari !apravo ra!+ičite (orme u ko"ima se o) otkriva. anenteističko učen"e i meta*!ička kon,ep,i"a o)a posredstvom aa+ S2em Tova do7i+i su i praktičan i!ra!. $"e)ova re+i)i"ska nače+a odi8u i!ra!itim optimi!mom. udu4i da "e o) imanentan u svim stvarima- one mora"u u se7i pos"edovati ne8to do7ro- smatrao "e. @ru)a vana točka n"e)ova nauka "est ne)a,i"a asketi!ma kao prakse ko"a vodi o)u. Od sami2 se početaka aa+ S2em Tov 7orio protiv na!ora u ko"em se )a"i pre!ir prema sv"etovnom- 8to "e pod rani"im ut"e,a"em Isaa,a Luri"e i ka7a+e posta+o )otovo do)mom. Bteme+"ite+" 2asidi!ma stavio "e na)+asak na mo+itvu. Ona prua os"e4a" "edinstva s o)om- kada čov"ek privremeno )u7i os"e4a" odvo"enosti- u !anosno" radosti- ko"a "e neop2odna da 7i se na istinski način 8tova+o o)a.
--) "ovi ;asidizam &artina Fubera 'i+o!o( ;artin u7er "edan "e od na"istaknuti"i2 idovski2 mis+i+a,a #9. sto+"e4a. Roen "e u eču )odine 1535. $"e)ova "e o7ite+" da+a neko+iko s"a"ni2 učen"aka- a d"ed So+omon u7er napisao "e mno)a kritička i!dan"a 2e7re"ske midra8ke +iterature. Ostav8i rano 7e! ma"ke- ;artin se 7io prese+io k d"edu So+omonu u Lvov- u !apadno" Rusi"i. Tamo "e prvi put- "o8 kao d"ečak- do8ao u dodir s 2asidi!mom. Kada mu "e 7i+o 15 )odina- upisao "e 7ečki univer!itet. Ti"ekom studi"a oso7ito se !ainteresirao !a mističnu *+o!o*"u- tako da "e i! ovo) područ"a o7ranio i doktorsku diserta,i"u- pod nas+ovom O problemu indi"iduacie1
175
Jo8 u svo"im dvadesetima !apočeo "e s pisan"em d"e+a na tematiku i! 2asidi!ma. Tako "e o7radio priče po!nato) 2asida Rav $a2mana i! ratis+ave- 8to mu "e ve4 doni"e+o odreenu reputa,i"u- ko"u "e kasni"e potvrdio d"e+ima o povi"esti ovo) mistično) pokreta- /asidizam i su"remeni 0o"ek, te !orieklo i zna0ene hasidizma# u7erovo romantičko predstav+"an"e 2asidi!ma !ainteresira+o "e i ne?idove !a ovo du2ovno iskustvo- te isto tako !a ra!umi"evan"e idovske +"u7avi prema o)u. B opisu ra!vo"a u7erove *+o!o(ske mis+i mo)u se ra!+učiti tri ra!do7+"a. rvo karakteri!ira"u mistične preokupa,i"e- dru)o e)!isten,i"a+i!am- a tre4e ra!vi"an"e *+o!o*"e di"a+o)a. $o- tre7a re4i da ni u kasni"im (a!ama u7er ni"e u potpunosti od7a,io misti,i!am- ve4 "e mističko ra!mi8+"an"e !adrao u pone8to i!mi"en"eno" (ormi. $a u7era su ve+ik ut"e,a" ima+i n"emački mistični *+o!o* ;eister E,k2art i Jako7 oe2me. rvo)a "e u7er na!vao Pna"ve4im mis+io,em !apadno) misti,i!maQ. Ovi su n"emački misti,i predstav+"a+i "ednu vrst mosta prema idovskom misti,i!mu. oe2meova ide"a o roen"u du8e 8rgrunda pods"e4a na ka7a+ističku i 2asidičku ide"u o s"edin"en"u o)a i n"e)ove imanen,i"e u e)!i+u. Ova su dva kon,epta u7era dove+a do mis+i o ostvaren"u o)a kro! čov"eka- kasni"e !ami"en"ene ide"om o susretu o)a i čov"eka. ored o7rade 2asidički2 priča- u7er se 7avio i dru)im re+i)i"sko? *+o!o(skim tradi,i"ama- pa "e tako uredio i!dan"e 2uan)?T!uovi2 para7o+a!a ko"e "e napisao i uvod. B n"emu ve+i kako "e tao CputD "edinstvo prom"ene i trans(orma,i"e- a savr8eno otkrivan"e taoa "est čov"ek ko"i spa"a na"ve4u prom"enu s na"istinski"im "edinstvom. Tao- iako predstav+"a "edinstvo sve)aposto"i samo poten,i"a+no u stvarima- dok ne postane iv i očitovandodirom sa sv"esnim 7i4em s"edin"eno) čov"eka. B periodu i!meu dva rata u7erov "e misti,i!am u prvom redu usredotočen na pro7+em odnosa i!meu individue i svi"eta. On suprotstav+"a pod"e+u i!meu PJaQ i svi"eta dua+nosti unutar samo) čov"ekan"e)ove umne i emo,iona+ne podvo"enosti. Ove se pod"e+e prev+adava"u tek mističnim "edinstvom sa svime. o)a u7er ne vidi kao podi"e+"eno)ave4 svuda kao ,"e+inu- Pond"e )d"e se otkriva- sav "e prisutanQ. @ua+i!am do+a!i do i!raa"a u n"e)ovo" na"po!nati"o" kn"i!i Ich und (u, i! 16#. )odine. K+"učni kon,ept u n"o" "est di"a+o) – re+a,i"a ko"a uk+"uču"e konkretne oko+nosti sudionika i !nača" o"e prisutnosti. Kra"n"i ,i+"- po u7eru ni"e samo P"a?tiQ odnos čov"eka sa svi"etom- ve4 i!meu čov"eka i v"ečno) i!vora svi"eta- odnosno o)a. Godine 165. ;artin u7er emi)rira u a+estinu- )d"e radi kao pro(esor so,i"a+ne *+o!o*"e i op4e so,io+o)i"e- na univer!itetu u Jeru!a+emu. Bmro "e 160. )odine.
176
-.7$"DU$Z!& -.1 6ionir &o;um *oG
neo;induistič5o9
4o5reta
*am
Ti"ekom 15. sto+"e4a indi"ska "e *+o!o*"a doiv"e+a svo"evrsnu sta)na,i"u. @o7a "e to 7ritansko) ko+oni"a+no) osva"an"a Indi"e- a potom i uvoen"a en)+esko) o7ra!ovno) sistema. Kod sami2 Indi"a,a do8+o "e do podvo"enosti u po)+edu pri2va4an"a strano) ut"e,a"a dok su "edni svim si+ama nasto"a+i !adrati stare o7+ike ku+ture i institu,i"e- dot+e su dru)i posta+i skeptični prema 2induističko" du2ovno" tradi,i"i- te su 7i+i sk+oni pri2va4an"u kr84ansko) sv"etona!ora. Kao pos+"edi,a ovakovi2 ra!+ičiti2 ut"e,a"a- na indi"sko" su se du2ovno" s,eni prve po+ovi,e 16. sto+"e4a po"avi+i ra!ni pokreti. rvi "e meu tim pokretima 7io uteme+"en ra2mo Sama"- s osnivačem i voom Ram ;o2um Room. $"e)ov "e ut"e,a" 7io to+iko "ak- da su )a ponekad !va+i i o,em suvremene Indi"e. Bteme+"iv8i pokret ra2mo Sama" 15#5. )odine- pridonio "e preporodu 2induističke ku+ture 16. sto+"e4a- te istovremeno postavio i!a!ove tradi,iona+no" ku+turi- 7ore4i se !a o7ra!ovne- dru8tvene i po+itičke re(orme. Ram ;o2um Ro roen "e 133#. )odine u m"estu Rad2ana)ar- u en)a+uneda+eko a+,utte. Ota, mu "e radio u dravno" s+u7i- pa "e tako sina takoer 8ko+ovao u tom prav,u. Ro "e do7io poduku na 7en)a+skomarapskom i per!i"skom "e!iku. Bče4i arapski- počeo "e čitati Kuran- te "e tako otkrio monotei!am. $akon neko) vremena o7ite+" )a "e pos+a+a u enares- )d"e "e i!učavao sanskrt- >edantu i Bpanis2ade. $"e)ova "e v"era u monotei!am 7i+a poduprta naukom i! >eda. Kada se vratio ku4i- 7io "e ve4 stekao ve+iko du2ovno !nan"e- te se počeo protiviti tradi,iona+nim vri"ednostima o,a i ostatka o7ite+"i. $akon sta+ni2 konVikata u rodno" ku4iRo se od+učio na "edno due putovan"e. ro8av8i kro! neko+iko !ema+"aRam ;o2um Ro "e tako dospio i do Ti7eta. $o- ipak se nakon neko) vremena vratio ku4i- )d"e "e naučio uprav+"ati očevim pos"edom. Takoer "e sav+adao en)+eski "e!ik- te se 1363. )odine prese+io u a+,uttu- )d"e se !apos+io kao 7ankar. Godine 159. postao "e pore!ni činovnik- a kasni"e privatni učite+" "e!ika En)+e!u T2omasu Hood(ordeu- ar2ivaru suda u ;urs2ida7adu. S+i"ede4e- 159/. )odine Ro "e o7"avio rad na per!i"skom- nas+ov+"en 'uhfat ul muhFahhiddin C@ar monoteistimaD. B ovom d"e+u on kriti!ira posto"e4e re+i)i"e kao ira,iona+ne- var+"ive- neto+erantne- te kao sredstva kontro+e dru8tva. Ovo "e u"edno i n"e)ov prosv"ed protiv ido+atri"e- te poku8a" traen"a "edne univer!a+ne re+i)i"e- uteme+"ene na ide"i "edinstva oanstva. Bskoro "e Ro napustio ;urs2ida7ad- te se !apos+io kao s+u7enik East India ompan- )d"e "e radio do 1510. )odine. Za ovo vri"eme "e Ro
177
stekao ve+ika sa!nan"a i! !apadne ku+ture- te usavr8io en)+eski "e!ik. >rativ8i se u a+,uttu- osnovao "e udru)u Atmia Sa72a- či"i "e ,i+" 7io P8iren"e re+i)i"ske istine i promo,i"a s+o7odno) rasprav+"an"a o teo+o8kim temamaQ. Godine 1510. Ro o7"av+"u"e d"e+o Dedantasara, s para(ra!ama oda7rani2 sutri i! Crahmasutrabhas@a# Takoer "e pisao komentare Bpanis2adai!meu 151. i 1516. )odine. Godine 15#9. o7"avio "e d"e+a A (efence of /indu 'heism CO7rana 2indu tei!maD- te A Second (efence of the 6onotheistical S@stem of the Dedas C@ru)a o7rana monoteističko) sustava >edaD. Bnatoč tomu 8to "e poku8ao doka!ati kako se moderni 2indui!am moe usp"e8no suprotstaviti kr84anskom i!a!ovu- n"e)ovi su )a 2induistički protivni,i na!va+i ateistom- ra!arate+"em re+i)i"e i )ri"e8nim modernistom. $epri"ate+"stvo n"e)ovi2 oponenata "e to+iko naras+o- da se pretvori+o u otvorenu pri"etn"u smr4u- tako da "e Ro 7io primoran una"miti t"e+esne čuvare. ored kn"i)a s 2induističkom tematikom- Ro pi8e i d"e+o o kr84ansko" re+i)i"i- u ko"em na)+a8ava Kristov mora+- kao i n"e)ove etičke i!reke. B ovom d"e+u- nas+ov+"enom 'he !recepts of Jesus1 'he .uide to !eace and /appiness CIsusova učen"a vodič k miru i sre4iD- Ro i!ostav+"a sve ono- 8to 7i mo)+o diskreditirati kr84anstvo u očima 2indusa- poput čisto teo+o8ki2 od"e+"aka i opisa Isusovi2 čuda. Ova" puta "e estoku kritiku doivio i od strane kr84ana- tako da )a "e sve4enik ;ars2man na!vao po)aninom i krivotvorite+"em Evane+"a. $o- nisu svi s kr84anske strane 7i+i tako ne)ativistički nastro"eni prema Roovom vien"u re+i)i"e. Save!nike "e prona8ao u 7ritanskim i američkim kr84anima?unitari"an,ima. Godine 15#1. u a+,utti "e osnovan o)ranak ove ,rkve- a meu osnivačima 7i+o "e- pored Roa- neko+iko prominentni2 7ra2mana- te 7iv8i 7aptistički sve4enik Hi++iam Adam. Ro "e imao snano uv"eren"e kako 7i se u o7ra!ovni sustav tre7a+e uk+"učiti i ene. Sam "e podu!eo korake po ovom pitan"u- osnovav8i 15##. )odine an)+o?2induističku 8ko+u na en)+eskom "e!iku- sa !apadn"ačkim nastavnim pro)ramom. Godine 15#3. do8+o "e do Roevo) suko7a s Adamom- 8to "e re!u+tira+o n"e)ovim pov+ačen"em i! rkve. S+i"ede4e "e )odine osnovao svo" v+astiti pokret ra2mo Sama"- posve4en "ednome o)u i u!ima"u4i !a autoritet spise >eda. Ova" "e pokret omo)u4io &indusima – pripadni,ima vi8i2 kasti da prakti,ira"u monotei!am i univer!a+i!am- unutar n"i2ove v+astite ku+ture. Ram ;o2um Ro 7io "e estoki protivnik drevno) 2induističko) o7iča"a satia Cspa+"ivan"e udovi,e nakon mueve smrtiD. $"e)ova "e du)o)odi8n"a 7or7a konačno urodi+a p+odom 15#6. )odine- kada "e )uverner Indi"e +ord Hi++iam entin,k pro)+asio ova" o7iča" ne!akonitim. Ro "e sati smatrao Pokrutnim u7o"stvom pod p+a8tom re+i)i"eQ. os+"edn"i2 "e neko+iko )odina Ram ;o2um Ro proveo u En)+esko". @o8ao "e na Otok kako 7i kod 7ritanski2 v+asti +o7irao !a odreene dru8tvene i
178
privredne re(orme u svo"o" !em+"i. B En)+esko" "e 7io prim+"en s počastimakao u)+edni )ost- a 7io "e takoer i u audi"en,i"i kod kra+"a Hi++iama I>. Godine 15. !drav+"e mu se po)or8a+o- te "e i!da2nuo u ru"nu iste )odinei!)ovara"u4i svetu 2indu mantru Om. Roevi radovi inspirira+i su mno)e ve+ikane du2a na Zapadu- uk+"uču"u4i kn"ievnike Ra+p2a H. Emersona&enr"a @. T2oreaua i dru)e. $o- n"e)ova na"ve4a 7a8tina- ko"u "e ostavio i!a se7e- 7io "e n"e)ov san o univer!a+no" re+i)i"i- uteme+"eno" na oanskom "edinstvu.
-.) *ama5ris;na 3 e5umenizam i @tovanje božans5e &aj5e Kao i n"e)ov ve+iki 2induistički pret2odnik Ram ;o2um Ro- i Ramakris2na pot"eče i! en)a+a- te takoer nastav+"a n"e)ov univer!a+istički nauk. On "e u isto vri"eme o7oavate+" 7oi,e Ka+i- ko"u smatra 7oanskom ;a"kom učite+" nedua+ističke advaita >edante Cpo čemu nastav+"a S2ankarin naukD te !a)ovornik ide"e da ra!+ičite re+i)i"e vode k istome ,i+"u. Ramakris2na du2ovnu stranu re+i)i"e stav+"a i!nad puko) prakti,iran"a ritua+a. ;oe se s+o7odno re4i kako "e renesansa 2indui!ma u 16. sto+"e4u do7rim di"e+om n"e)ova !as+u)a. Ova" "e ve+ikan novov"ekovne 2induističke mis+i roen u se+u Kamarpukur neda+eko urdNana u !apadnom en)a+u- )odine 15. ot"eče i! siroma8ne o7ite+"i. Ota, mu "e 7io vr+o po7oan čov"ek- a ma"ka o+ičen"e "ednostavnosti i +"u7a!nosti. $akon 8to "e sav+adao v"e8tinu čitan"a i pisan"a u pučko" 8ko+i- ni"e nastavio o7ra!ovan"e- ve4 se kod ku4e posvetio s+uen"u 7oanstva Ra)2uvire. Redovna )a "e 8ko+a od7i"a+a- isto kao i ten"a !a !)rtan"em nov,a. On "e naprotiv- o7oavao prirodu- te provodio vri"eme na +ivadama i u vo4n"a,ima i!van se+a- u i)ri sa svo"im vr8n"a,ima. $o- isto "e tako vo+io s+u8ati redovnike u n"i2ovim de7atama- kada 7i se na proputovan"ima !austavi+i u n"e)ovu se+u. $akon 8to mu "e umro ota,- Ramakris2na i ,i"e+a o7ite+" dosp"e+i su u ne!avidan po+oa"- 7e! dovo+"no sredstava !a ivot. Stari"i 7rat Ramkumar postao "e )+ava o7ite+"i. >odio "e 8ko+u sanskrta i s+uio kao sve4enik u 2ramu u @aks2inesNaru. ;+adi Ramakris2na imao "e dunost ukra8avan"a statue 7oi,e Ka+i- ko"o" "e 2ram 7io posve4en. $akon 8to se 7rat Ramkumar povukao s dunosti- sve4enik 2rama postao "e Ramakris2na. S+ue4i u 2ramu 7oi,e Ka+i- Ramakris2na "e postao nada+eko po!nat po svo"o" po7onosti i produ2ov+"enosti. $eprestano "e mo+io !a pro8iren"e svo"i2 re+i)io!ni2 iskustava- pose7no !a učen"a dru)i2 re+i)i"a. $ekim čudom- uvi"ek 7i učite+"i dru)i2 re+i)i"a do n"e)a do+a!i+i- te "e s +ako4om usva"ao n"i2ov nauk. B svo"o" "e ##. )odini oenio S2aradu @evi- ko"a "e tada 7i+a "o8 di"ete. Ona "e posta+a n"e)ovim prvim učenikom- i n"i2ov "e odnos 7io isk+"učivo du2ovne prirode. Ova" "e 7oanski odnos- doista
179
"edinstven u povi"esti re+i)i"a- potra"ao sve do Ramakris2nine smrti- a S2arada @evi "e kasni"e i sama posta+a du2ovnim učite+"em. ored n"e- tu "e 7i+a i veoma odana skupina od 1 m+adi2 učenika- predvoena kasni"e takoer s+avnim *+o!o(om >ivekanandom. Ramakris2nino mistično dosti)nu4e nir"ikalpa samadhia Cdos+ovno neprekidna medita,i"aD dove+a )a "e do spo!na"e da su 7o)ovi ra!+ičiti2 re+i)i"a samo ra!na tumačen"a Apso+uta- a da se Kra"n"a Stvarnost nikada ne moe iska!ati "e!ikom +"udi. Ramakris2na "e- s2odno svome uv"eren"ukako posto"i "edna istina- !vana ra!+ičitim imenima- provodio odreena ra!do7+"a ivota u promi8+"an"u i ra!umi"evan"u ra!ni2 re+i)i"ski2 tradi,i"a – is+ama- kr84anstva- kao i dru)i2 "o)ički2 i tantrički2 sekti unutar 2indui!ma. osti)nu4e nir"ikalpa samadhia isto "e tako vodi+o ra!umi"evan"u dva po"avna o7+ika ma@e# Tumačio "e kako a"id@ama@a predstav+"a tamne si+e krea,i"e Cos"eti+ne e+"e- !+e strasti- po2+epu- poudu i okrutnostD- ko"e svi"et dre na niim ra!inama svi"esti. S dru)e strane "id@ama@a predstav+"a vi8e si+e krea,i"e Cdu2ovne vr+ine- prosv"et+"u"u4e kva+itete- +"u7a!nost- čisto4u+"u7av i po7onostD- ko"e čov"eka u!diu na vi8e ra!ine svi"esti. Kra"n"i ,i+" "est posti4i stan"e ma@atite, odnosno os+o7oditi se ma@e, i+u!i"e i+i privida ovo) svi"eta. K+"učni kon,epti Ramakris2nino) nauka su "ednost posto"an"a- 7oanskost +"udski2 7i4a- "edinstvo o)a i 2armoni"a re+i)i"a- smatran"e poude i po2+epe )+avnim okovima uma u ivotu. ;ada na"ve4i indi"ski *+o!o( 16. sto+"e4a !a so7om ni"e ostavio pisana d"e+ado n"e)ovi2 učen"a ipak moemo do4i- posredstvom d"e+a Sri Sri =amakrishna &atamhita, ko"e se prevodi i kao PEvane+"e Sri Ramakris2neQ- a či"i "e autor "edan od od n"e)ovi2 učenika- ;a2endranat2 Gupta. Kao 8to "e učinio n"e)ov advaita pret2odnik S2ankara pri"e vi8e od tisu4u )odina- isto "e tako Ramakris2na revita+i!irao 2indui!am- 8to mu "e omo)u4i+o da se usp"e8no nosi s i!a!ovima is+ama i kr84anstva u novome vi"eku. Ono 8to "e Ram ;o2um Ro posti)ao s pokretom ra2mo Sama"Ramakris2na 4e nado)raditi sa svo"im Ramakris2na ;ission- a n"e)ova 4e učen"a nastaviti i pro8iriti ne samo Indi"om- ve4 i na Zapadu n"e)ov na"po!nati"i učenik- SNami >ivekananda.
-.- #ri veli5ana neo;induizma iz Ialcutte G+o7a+no u!ev8i- "edna od na"!nača"ni"i2 karakteristika mistične *+o!o*"e #9. sto+"e4a "est prodor neo2induističke *+o!o(ske mis+i na Zapad- u Evropu i Ameriku. @o tada isk+"učivo "ednosm"eran misionarski put Ckr84ana u Indi"uD !ami"enio "e od+a!ak ni!a 2induistički2 mis+i+a,a na Zapad. rvi u ni!u ovi2 kari!matični2 neo2induista 7io "e Ramakris2nin učenik
180
>ivekananda. Osnovav8i pokret PRamakris2na ;issionQ 1563. )odine!apočeo "e s preno8en"em vedantsko) nauka i indi"ske ku+ture- u ,i+"u !7+iavan"a dvi"u ,ivi+i!a,i"a. $aa+ost- prerana smrt Cve4 169#. )odineD spri"eči+a "e >ivekanandu da u potpunosti ostvari svo"u ivotnu misi"upionirski rad na premo84ivan"u "a!a i!meu Istoka i Zapada. Roen kao $arendranat2 @utta )odine 15. u a+,utti- )+avnom )radu Zapadno) en)a+a- >ivekananda "e ve4 kao d"ečak poka!ivao !re+o ra!mi8+"an"e i i!vanredno pam4en"e. Isto "e tako !arana !apočeo prakti,irati medita,i"u. B 8ko+i se isti,ao ne samo mar+"ivo84u u učen"u- ve4 i u vannastavnim aktivnostima or)ani!irao "e amatersku )+umačku druinute se 7avio ra!nim sportovima. >e4 u m+ado" do7i počeo "e propitivati smisao ra!ni2 pra!nov"erni2 o7iča"a- kao i diskrimina,i"u na teme+"u kaste i+i re+i)i"ske pripadnosti. Godine 1559. >ivekananda "e upisao S,ottis2 2ur,2 o++e)e u a+,utti- te !apočeo studi" *+o!o*"e. Za vri"eme studi"a- i!učavao "e !apadnu +o)iku i *+o!o*"u- kao i povi"est evropski2 naroda. B to se vri"eme u m+adom >ivekanandi "av+"a"u prva pitan"a ve!ana u! o)a i o"u prisutnost. Ova re+i)io!na ra!mi8+"an"a pri7+ii+a su )a pokretu ra2mo Sama"- ko"e) "e uteme+"io Ram ;o2um Ro. $o- re,itiran"e kon)re)a,i"ski2 mo+itava i p"evan"e devo,i"ski2 p"esama nisu !adovo+"ava+e >ivekanandu n"e)ova "e osnovna ten"a 7i+a e+"a !a spo!na"om o)a. Tada "e od "edno) pro(esora na o++e)eu čuo o Sri Ramakris2ni- sve4eniku 2rama u @aks2inesNaru. rvi susret >ivekanande i Sri Ramakris2ne !7io se u studenom 1551. )odine. ;+adi >ivekananda upitao "e učite+"a i!ravno- "e +i vidio o)a. Ramakris2na mu "e od)ovorio potvrdno- dodav8i kako )a "e vidio "asni"e ne)o 8to n"e)a samo)a sada vidi. >ivekananda "e 7io !adiv+"en- os"etiv8i da učite+"eve ri"eči odi8u po8ten"em i da do+a!e i! du7ina oso7no) iskustva. Odonda- počeo "e često pos"e4ivati Ramakris2nu- ko"i )a "e podučio advaita >edanti- *+o!o*"i ne?dua+i!ma. Osim to)a- otk+onio "e n"e)ove sumn"e- pruio mu "e vi!i"u o)a- i u roku od neko+iko )odina pretvorio )a "e u mudra,a- dosto"no) da )a nas+i"edi. B vri"eme Ramakris2nine smrti 155. )odine- >ivekananda "e ve4 7io potpuno pripravan na +i8avan"e sve)a sv"etovno)- u ,i+"u posti!an"a potpune spo!na"e o)a. S )rupom Ramakris2nini2 učenika tada se !av"etovao da 4e se !arediti- te nastavio iv"eti s n"ima u "edno" ku4i u arana)oreu. Bskoro su m+adi redovni,i !apoče+i ivot +uta"u4i2 redovnika? asketa. Godine 1569. >ivekananda se otputio na da+ek put- u skromno" mona8ko" od"e4i- s pros"ačkom !d"e+om i 7e! ikakve privatne svo"ine. rokrstario "e tako u!du i popri"eko ,i"e+u Indi"u. Za vri"eme ovo) +uta+ačko) ra!do7+"a 7oravio "e u vr+o ra!+ičitim nastam7ama – ponekad na kra+"evskim dvorima- a ponekad i u ko+i7ama siroma2a. Kako "e do+a!io u doti,a" s ku+turama ra!+ičiti2 re)i"a Indi"e- te ra!nim k+asama dru8tvaprimi"etio "e da v+ada neravnotea u dru8tvu i tirani"a vi8i2 kasti nad niima.
181
B "ednom od svo"i2 )ovora- onom u ;adrasu- >ivekananda "e )ovorio o svo"im vien"ima 7udu4nosti Indi"e i 2indui!ma. Odu8ev+"ani auditori" pred+oio "e >ivekanandu !a predstavnika 2induističke re+i)i"e- na predsto"e4em Sv"etskom kon)resu re+i)i"a. >ivekananda "e ponudu pri2vatio- te se potpomo)nut pri"ate+"ima i! ;adrasa- radom od Ramnada i ma2aradom od ;sorea i Ks2etri"a otputovao u Ameriku- na ovu !nača"nu du2ovnu mani(esta,i"u. Sv"etski kon)res re+i)i"a odran u ru"nu 156. )odine u 2i,a)u o!načio "e prvo (orma+no okup+"an"e predstavnika istočni2 i !apadni2 du2ovni2 tradi,i"a. ;eu sudioni,ima su 7i+i kato+ički- pravos+avni i protestanstski kr84ani- pripadni,i 2e7re"ske re+i)i"e i is+ama- 2induisti i 7udisti- s+"ed7eni,i kineski2 re+i)i"a i !oroastri"an,i. Kon)resu "e na!oči+a i Annie esant- kao predstavni,a teo!o*"e. >ivekananda "e svo"im )ovorom odu8evio sudionike kon)resa- !apočev8i čuvenim ri"ečima PAmerička 7ra4o i sestre...Q Ova" n"e)ov nastup u SA@?u o!načio "e u"edno i početak va+a interesa !a 2indui!am kao re+i)i"e i *+o!o*"e od vita+ne vanosti !a Zapad. B roku od neko+iko )odina od kon)resa- ve4 su 7i+i osnovani vedantski ,entri u $eN Forku i Londonu- a 2indui!am se počeo predavati na ve4im univer!itetima. B narednom periodu od četiri )odine >ivekananda "e konstantno putovao i odravao predavan"a na Zapadu. >ratio se u Indi"u 1563. )odine. o povratku u Indi"u- odrao "e seri"u predavan"a- nai8av8i na odu8ev+"eni pri"am. otom "e osnovao Ramakris2na ;ission- s ,i+"em preno8en"a nauka ve+iko) učite+"a- !a do7ro7it čov"ečanstva sv"etovni i du2ovni napredak- te !a ra!vi"an"e !a"edni8tva meu pripadni,ima ra!+ičiti2 re+i)i"a. COva institu,i"a danas "e "edan od na"ve4i2 mona8ki2 redova u Indi"i.D >ivekanandino )or+"ivo propovi"edan"e na Zapadu ipak ni"e pro8+o 7e! optu7i ortodoksni2 2induista- ko"i su mu !am"era+i kompromitiran"e n"e)ovi2 i!vorni2 mona8ki2 !av"eta. Ra!apet i!meu ten"e !a misionarskim radom na Zapadu i istovremeno du2ovno ispun"en devo,i"om !a domovinu- pos+"edn"i2 "e )odina ivota 7io i!+oen pri+ično" ten!i"i. Stresovi i naporna putovan"a pridoni"e+i su po)or8an"u n"e)ovo) !dravstveno) stan"a- te "e pored di"a7etesa- takoer o7o+io i od raka. i+o mu "e sve)a 6 )odina kada "e u srpn"u 169#. )odine umro u e+ur ;at2u neda+eko a+,utte. osto"i priča o tome- kako se >ivekananda u Ameri,i susreo s $iko+om Tes+om. $"i2ov se susret na"v"ero"atni"e !7io 156. )odine- nakon 8to "e >ivekananda odrao predavan"e u $eN Forku. CTakoer- posto"i mo)u4nost da su se susre+i u 2i,a)u tri )odine rani"e- "er "e Tes+a prisustvovao ve+ikom Sa"mu ko"i se istodo7no ond"e odravao.D $a Tes+u su vedantska učen"a ostavi+a du7ok utisak. $a povratku u Indi"u- >ivekananda "e u "ednom svom predavan"u spomenuo !nanstvenika- ko"i Piako ima "edva vremena da po"ede svo" o7rok- i ri"etko i!+a!i i! svo) +a7oratori"a- ipak do8ao na n"e)ovo predavan"eQ. Kako se ta" !nanstvenik Ct". Tes+aD i!ra!iovedantska su učen"a tako !nanstvena- da su upravo u 2armoni"i s du2om vremena- i sa !ak+"uč,ima moderne !nanosti dana8n"i,e.
182
Bnatoč svom kratkom ivotu- >ivekananda "e mno)o pruio du2ovno" mis+i #9. sto+"e4a- a n"e)ove kn"i)e Ckompi+irane od predavan"a ko"e "e drao 8irom svi"etaD su vr+o ut"e,a"ne i "o8 uvi"ek predstav+"a"u teme+"ne tekstove !a svako) i!učavate+"a 2indu prakse "o)e. %etiri osnovne vrste "o)e – karma- 72akti- ra"a i "nana- predstav+"ene su kro! četiri istoimene kn"i)e. Karma "o)u >ivekananda o7"a8n"ava kao proči84en"e uma u! pomo4 rada. Z7o) to)a 8to do7ra d"e+a u!roku"u do7ru karmu- a +o8a +o8u- du8a "e u v"ečno" ve!anosti- 7e! nade !a os+o7oen"em. Ono 8to radimo- moramo i!voditi 7e! e+"e !a u7iran"em p+odova. Za karma "o)ina "e dak+e primarna samo 7oanskost i e+"a !a rtvovan"em !a dru)e- 7e! prikriveno) se7ično) motiva. 2akti "o)a- odnosno put +"u7avi- postie se udn"om !a o)om i time se postie istinska devo,i"a. @o savr8eno) "edinstva s o)om do+a!i se postupno. B početku "e to se7ična +"u7av- no na kra"u se pretvara u "edan ve+iki p+amen- kada "astvo posta"e "edno s eskonačnim. @o ra"a "o)e do+a!i se u! pomo4 prana"ame- kon,entra,i"e i medita,i"e. rakti,iran"em ovi2 metoda mo)u se ponekad ste4i t!v. natprirodne mo4i. >ivekananda smatra naprotiv ove mo4i prirodnima i priroenima +"udskom umu. Bm "e dio univer!a+no) uma- i pove!an "e sa svakim dru)im umom. A svaki "e um- ma )d"e se na+a!io- u stvarno" komunika,i"i sa ,i"e+im svi"etom. Jnana "o)a )ovori o tome da "e Atma "edina stvarnost- odnosno na"vi8a istina- dok "e sve dru)o re+ativno CmaaD. Ra!mi8+"an"e o ovo" *+o!o(sko" istini s+i"ede4i "e korak- a tre4i i pos+"edn"i "est praktično ostvaren"e ove istine- t". dosti!an"e os+o7oen"a Cmoks2aD kro! rtvovan"e os"eti+a i pro,es kontro+e uma. ;no)o )odina nakon >ivekanandine smrti- čuveni p"esnik i *+o!o( Ra7indranat2 Ta)ore re4i 4e Pe+ite +i naučiti ne8to o Indi"i- proučava"te >ivekanandu. Kod n"e)a "e sve po!itivno- a nema niče) ne)ativno).Q B svo"im "e m+aim danima Ta)ore 7io ne8to vi8e kritički nastro"en prema >ivekanandi- !7o) n"e)ovo) 8tovan"a ido+a. Za"ednička ,rta ko"a "e krasi+a ova dva *+o!o(a i! a+,utte 7i+a su n"i2ova mno)o7ro"na putovan"a i predavan"a na Zapadu- kao i di+"em A!i"e- te propovi"edan"e mira i ra!umi"evan"a meu +"udima. Ta)ore "e 7io prvi do7itnik $o7e+ove na)rade !a kn"ievnost s a!i"sko) kontinenta- 161. )odine n"e)ovo ,"e+okupno ivotno d"e+o ima prvora!redno !načen"e !a suvremenu indi"sku ku+turu. Ra7indranat2 Ta)ore pot"eče i! )+asovite o7ite+"i- ko"a "e da+a mno)e istaknute po+itičare i um"etnike. Ota, @e7endranat2 7io "e preu!eo vodstvo pokreta ra2mo Sama"- nakon smrti uteme+"ite+"a Ram ;o2um Roa- a s+"ed7eni,i su )a i! po8tovan"a !va+i maharishiem# Ra7indranat2 "e 7io četrnaesto- pos+"edn"e di"ete u ovo" 7ro"no" o7ite+"i. Roen "e 151. )odine u a+,utti. @va stari"a 7rata istaknu+a su se u *+o!o*"i i )+a!7i- a sestra u pisan"u nove+a- tako da "e nada2nu4e !a svo"u ivotnu voka,i"u do7io ve4 i unutar o7ite+"i. >r+o "e rano usvo"io e+emente stare indi"ske i nove europske ku+ture i um"etnosti. Započeo "e s pisan"em poe!i"e kada mu "e 7i+o osam )odina. Osnovne "e o7ra!ovan"e do7io od privatni2 učite+"a. S o,em "e mno)o putovao s"evernom Indi"om – Kas2mirom i &ima+a"om- a ova su putovan"a 7i+a u"edno i ispun"ena učen"em.
183
Ta)ore "e svo"e o7ra!ovan"e nastavio na en)a+sko" akademi"i- a 1533. )odine se otputio na studi" u En)+esku- )d"e "e upisao +ondonski Bniversit o++e)e. $akon "edno)odi8n"e) studiran"a prava- napustio "e univer!itet i vratio se u Indi"u. Svo"u "e prvu !7irku p"esama Ta)ore o7"avio kada mu "e 7i+o 13 )odina ovu "e !7irku !apravo o7"avio "edan n"e)ov pri"ate+"- sa e+"om da )a i!nenadi. B s+i"ede4i2 "e neko+iko )odina ve4 stekao odreenu kn"ievnu reputa,i"u- s neko+iko radova- meu ko"ima se isti,a+a !7irka poe!i"e Sandh@a Sangit, o7"av+"ena 155#. )odine. Godine 155. Ta)ore se oenio i sa supru)om ;rina+ini @evi imao petoro d"e,e- meutim neko+iko i2 "e umr+o u rano" do7i. Ota, "e Ra7indranat2u pov"erio uprav+"an"e o7ite+"skim iman"em u re)i"i S2e+ida2- u de+ti Gan)esa Cdana8n"e područ"e an)+ades2aD. Kasni"e su mu se na iman"u pridrui+i ena i d"e,a. Ta)ore "e često u o7i+as,ima prostrano) pos"eda morao preva+"ivati na desetine ki+ometara. Zaraivao "e od i!na"m+"ivan"a 7rodi,e!a ko"u 7i !akup,i isp+a4iva+i )odi8n"i na"am. B periodu do kra"a sto+"e4a Ta)ore "e i dosta pisao. I!na8ao "e novi anr- do tada nepo!nat u en)a+u – kratku priču. $a"vi8e su usp"e2a ima+e priče isva?2arati. $astavni "e p+an stav+"ao na)+asak na rura+nu o7novu- dru8tvenu re(ormu i interna,iona+no "edinstvo. Ta)ore "e 7io ve+iki protivnik na,iona+i!ma- kako !apadno)- takoer i "apansko)- a i doma4e)- indi"sko). $"e)ov "e pa,i*stički i interna,iona+istički ese" Bationalism in India i!a!vao kritike i ismi"avan"a doma4i2 mi+itarista- no isto tako po2va+e od po!nato) pa,i*sta- (ran,usko) pis,a Romaina Ro++anda. ored ovo) pis,a- Ta)ore se susreo s ,i"e+im ni!om 7ri+"antni2 mis+i+a,a – n"e)ovi2 suvremenikauk+"uču"u4i &enri"a er)sona- A+7erta Einsteina- T2omasa ;anna- Geor)ea ernarda S2aNa- &.G. He++sa- kao i s ;a2atmom Gand2i"em- s ko"im "e di"e+io stavove o nenasi+nom putu do neovisnosti.
184
Ta)ore "e nastavio s pisan"em poe!i"e i u svo"im po!nim )odinama. Samo neko+iko sati pri"e no 8to "e i!da2nuo- 3. ko+ovo!a 16/1. )odine- i!diktirao "e svo"u pos+"edn"u p"esmu. B toku ivota napisao "e oko 09 drama- 199 !7irki poe!i"e- /9 nove+a i kratki2 priča- te kn"i)e ese"a i *+o!o*"e. $"e)ovo "e na"vani"e *+o!o(sko d"e+o Sadhana, nasta+o 161. )odine. Ono odraava teme+"ne ide"e !astup+"ene u 2induističkim svetim spisima- kao 8to su >ede i Bpanis2ade. B ovome d"e+u per,ep,i"a stvari ide sve do same sri i poka!u"e svu du7inu Ta)oreovo) uvida. Sadhana priop4ava samu 7it prirode i n"e!ini2 očitovan"a- s+ično poput ese"a američko) mistično) *+o!o(a Emersona. P%ov"ek ko"i ima otvoren du2ovni vid !na da kra"n"a istina o !em+"i i vodi +ei u s2va4an"u v"ečne vo+"e- ko"a stvara u vremenu i o7+iku"e se u sna)ama ko"e opaamo pod ovim aspektimaQ ve+i Ta)ore!ak+"uču"u4i kako se tu radi o per,ep,i"i du8e- pomo4u du8e. Spo!na"a da "e o) u svakom i u svemu "est sredi8n"a misao Ta)oreove *+o!o*"e. Ona isto tako do+a!i u na"!nača"ni"em d"e+u- !7ir,i poe!i"e u pro!i .itanali# Sti2ovi ovo) d"e+a proeti su ide"ama sveop4e +"u7avi i mistično) "edinstva čov"eka i svemira- čov"eka i o)a. L"u7av prema o)u u Ta)oreovim sti2ovima Feats u uvodu opisu"e kao Pma)ični !a+"ev u ko"em +"u7avni,i kupa"u svo"u strast i o7nav+"a"u svo"u m+adostQ. Ta)ore otkriva du8u i preda"e "o" se u svo"o" spontanosti- ve+i Feats. A sam Ta)ore ovak p"eva PB mom "e sr,u 7eskra"na i)ra tvo) uitka. B mom ivotu tvo"a vo+"a uvi"ek u!ima o7+ič"e. I sto)a- ti ko"i Kra+" kra+"eva "esi- +"epotom ure8en!au!ima8 mi sr,e. I sto)a tvo"a se +"u7av stapa s +"u7av+"u +"u7avnika- i ond"e se vidi u !a"edni8tvu savr8enom.Q B pos+"edn"o" p"esmi !7irke .itanali Ta)ore ovako s+avi o)a P$eka sve mo"e p"esme skupe n"i2ove me+odi"e ra!ne u "edan tok i poteku u more ti8ine u po!drav te7i.Q I doistakao da "e ,"e+okupni tok Ta)oreova d"e+a 7io usm"eren k tran,enden,i"i- k mističnom "edinstvu s o)om. Za ra!+iku od Ta)orea- či"a "e mistika 7i+a preteno poetske naravi- Sri Auro7indova mistična *+o!o*"a 7i+a "e usm"erena vi8e k !nanstveno? *+o!o(skom promi8+"an"u- točni"e prema individua+no" i ko+ektivno" spiritua+no" evo+u,i"i. B prvom ra!do7+"u svo) "avno) d"e+ovan"a Auro7indo "e 7io istaknuti aktivist u 7or7i !a neovisnost Indi"e- a u kasni"o" se (a!i ivota 7io )otovo u potpunosti posvetio *+o!o(skom radu. >e4 !a ivota "e postao kari!matska +ičnost- tako da su )a n"e)ovi s+"ed7eni,i smatra+i avatarom- odnosno inkarna,i"om 7o)a >is2nua. Sri Auro7indo "est- nakon >ivekanande i Ta)orea- tre4i ve+ikan neo2indui!ma roen u a+,utti C153#. )odineD. Roen "e u o7ite+"i +i"ečnika 8ko+ovano) u >e+iko" ritani"i- pa "e tako 7i+o na neki način predodreeno da i Auro7indo stekne evropsko o7ra!ovan"e. Tako "e sa sedam )odina po8ao u En)+esku- !a"edno sa dvo"i,om stari"e 7ra4e. Osnovno "e o7ra!ovan"e stekao kod privatni2 učite+"a. Kada "e sti)ao u St. au+:s S,2oo+ u Londonu- n"e)ovo "e !nan"e Ca oso7ito )rčko) i +atinsko)D 7i+o takvo- da "e preskočio "edan ra!red. @o7i"ao "e i na)rade !a svo"e radove i! kn"ievnosti i povi"esti. $akon sredn"e 8ko+e- upisao "e univer!itet u
185
am7rid)eu- na ko"em "e dip+omirao 156. )odine- i potom se vratio u Indi"u. o povratku- Auro7indo se !apos+io u dravno" s+u7i. $eko "e vri"eme radio u upravi pri2oda- a kasni"e "e !araivao !a ivot rade4i kao učite+" en)+esko). B ovim )odinama- prema kra"u sto+"e4a- Auro7indo se morao suočiti s čin"eni,om da se us+i"ed du)o)odi8n"e) 8ko+ovan"a u ritani"i an)+i,i!irao. Tako prim"eri,e ni"e !nao ni svo" materin"i "e!ik- 7en)a+ski- te )a "e prvi put učio tek u svo"im dvadesetim )odinama. ored 7en)a+sko)i!učavao "e i sanskrt- kako 7i mo)ao proučavati Bpanis2ade u i!vorniku. B )odinama na pri"e+a!u sto+"e4a Sri Auro7indo se sve vi8e uk+"uču"e u indi"ski pokret !a neovisnost. @o7a "e to represivne v+adavine tada8n"e) vi,ekra+"a- +orda ur!ona. Godine 1550. 7io "e osnovan Indi"ski na,iona+ni kon)res- na 7ritansku ini,i"ativu- u ,i+"u kana+i!iran"a revo+ta masa i spri"ečavan"a po7una ve4i2 ra!m"era. Kon)res "e 7io ras,i"ep+"en na um"ereno kri+o- sk+ono podravan"u po+itike postupni2 re(ormi i di"a+o)a- te na rato7orni"e mi+itante- ko"i su smatra+i da prom"ene ni"e mo)u4e ostvariti mirnim putem. Ovo mi+itantno kri+o oso7ito "e 7i+o "ako u en)a+una"ra!vi"eni"o" re)i"i- s na"ve4im postotkom industri"ski2 radnika- a+i i inte+ektua+a,a. Auro7indo "e do+a!io u dodir s pripadni,ima mi+itantno) kri+a- i!meu osta+o) i !ato- 8to mu "e 7rat arinda 7io i!ravno uk+"učen u revo+u,ionarne aktivnosti. očetkom sto+"e4a- Auro7indo se pod 7ratovim ut"e,a"em- an)airao u pisan"u revo+u,ionarni2 pamVeta. $o- rastu4a mi+itantnost 7en)a+ski2 inte+ektua+a,a re!u+tira+a "e od+ukom 7ritanski2 v+asti o pod"e+i en)a+a. Lord ur!on smatrao "e da 4e ra!dva"an"em 2indu en)a+a,a- ko"om ne4e tvoriti ve4inu ni u "edno" od dvi"u novostvoreni2 re)i"a- otupiti o8tri,u revo+u,ionarno) otpora. B ra!do7+"u od 169. do 1695. )odine Sri Auro7indo se snano uk+"učio u po+itičku aktivnost. okrenut "e novi časopis Cande 6ataram, u ko"em "e ni!om č+anaka- pisanim u 7eskompromisnom- o8trom sti+u- 7iva+a poti,ana na,iona+na svi"est. %asopis "e !a)ovarao metode kao prim"eri,e 7o"kot 7ritanske ro7e- pro)ram na,iona+no) o7ra!ovan"a i pasivno) otpora. $oAuro7indo u to vri"eme ni"e isk+"učivao ni mo)u4nost nasi+no) otpora- kao načina ostvarivan"a neovisnosti. riroda represi"e "est ona ko"a odreu"e prirodu otpora- pisao "e u to vri"eme. B to "e vri"eme 7i+o mno)o m+adi2 s univer!itetskom nao7ra!7om 7e! pos+a- a odreeni 7ro" n"i2 7io "e uk+"učen u mi+itantne or)ani!a,i"e. Ti su m+adi 7i+i oso7ito inspirirani ta+i"anskim revo+u,ionarnim pokretom u 16. sto+"e4u- na če+u s Giuseppeom ;a!!ini"em. Kako "e revo+u,ionarni !anos "ačao- tako "e sve vi8e voa mi+itantni2 pokreta 7iva+o +ikvidirano- te osuivano na du)o)odi8n"u ro7i"u. Tako su se stvara+i mučeni,i. O sna!i martiri"a- pisao "e Auro7indo u časopisu Cande 6ataram# ritanske su v+asti kom7inira+e napade na mi+itante s poku8a"em odreeni2 ustavni2 re(ormi- omo)u4u"u4i odreenom 7ro"u Indi"a,a da parti,ipira"u u v+asti. Auro7indo "e ove poku8a"e re(ormi na!vao
186
Pre(ormama komične opereQ- takoer i2 o!načiv8i kao 7ur+eskne i (arsične. Godine 1695. pi8e u o7ranu a)resivni2 metoda 7or7e- kao od)ovora na represi"u v+asti. PA)resi"a "est nepravedna samo uko+iko "e nei!a!vana nasi+"e "e nepravedno samo ako se prakti,ira i! o7i"esti i !a nepravedne ,i+"eve.Q Za2ti"evati od +"udi da se prema nepri"ate+"ima i t+ačite+"ima odnose s 7oanskom +"u7av+"u !nači i)norirati +"udsku prirodu- smatrao "e Auro7indo. Ova" tekst !apravo ni"e ni i!a8ao u časopisu C7udu4i da "e rukopis !ap+i"eni+a po+i,i"aD- no ipak "e poka!an kao korpus de+ikti na suen"u optuenima u ve!i u7o"stva 7ritansko) su,a. $akon du)otra"no) suen"a- Auro7indo "e ipak 7io os+o7oen krivn"e. Ostao "e u !atvoru ne8to due od )odine dana. Ova" !atvorski period 7io "e !a Auro7inda vri"eme du7oko) promi8+"an"a i inten!ivne medita,i"e. ostupno "e do8ao do spo!na"e o kra"n"im istinama 2induističke re+i)i"e. oravak u !atvoru o!načio "e prekretni,u u oso7no" evo+u,i"i Sri Auro7inda. Kasni"e "e tvrdio kako )a "e !a vri"eme medita,i"e u n"e)ovo" !atvorsko" 4e+i"i u du2u pos"e4ivao SNami >ivekananda- vode4i )a u n"e)ovom pro,esu "o)e do ve+iki2 visina i do spo!na"e >asudeve Co7+ika >is2nuaD. o i!+asku i! !atvora Auro7indo "e pokrenuo dva nova t"edna časopisa&arma@ogin Cna en)+eskomD i (harma Cna 7en)a+skomD. >e4 i sami na!ivi časopisa uka!u"u na novi- nenasi+an i du2ovni put- ko"i "e !a posti!an"e oso7ne s+o7ode- a+i i s+o7ode Indi"e sada !astupao Auro7indo. $o- i u ovakvom- pa,i*stičkom i!dan"u 7ritanske su )a v+asti smatra+e poten,i"a+no opasnim- pa "e 1619. )odine 7io primoran oti4i u ondi,2err)rad na "u)u Indi"e- tada pod (ran,uskom upravom. B ovom "e )radu 161/. )odine pokrenuo m"esečni časopis Ar@a# On 4e u s+i"ede4em ra!do7+"u do 16#9. )odine o7"av+"ivati ni!ove ese"a- ko"i 4e naknadno 7iti sa7rani i o7"av+"ivani kao kn"i)e. I!meu osta+i2- tu "e i Auro7indov magnum opus, ;ife (i"ine, potom 'he S@nthesis of Yoga, %ssa@s on .ita, 'he Secret of the Deda, /@mns to the 6@stic *ire, 'he 8panishadas, 'he *oundations of Indian
187
Jedno od )+avni2 Auro7indovi2 *+o!o(ski2 posti)nu4a 7io "e uvoen"e kon,epta evo+u,i"e u vedantsku misao. Jedan vi8e materi"a+istički usm"eren kon,ept evo+u,i"e posto"ao "e ve4 sto+"e4ima rani"e u samk2a *+o!o*"i- no Auro7indo "e od7a,io materi"a+ističke tenden,i"e- kako samk2e- tako i darvini!ma- te postavio novu teori"u evo+u,i"e du2a. $a"vani"e Auro7indovo d"e+o "est svakako ;ife (i"ine# B ovom o7imnom d"e+u on opisu"e pro,es stvaran"a univer!uma – od Stvarne ide"e Apso+uta do mani(estirano) univer!uma. Ova" pro,es Auro7indo na!iva Pinvo+u,i"aQ. otom on opisu"e pro,es ko"im se kreirani univer!um ra!vi"a- prema sna)ama uma i du2a- t". pro,es Pevo+u,i"eQ. Kra"n"a "e svr2a stvaran"a ponovno u"edin"en"e Svi"esti i ;o4i- dovoen"em @u2ovno) 7i4a u posto"an"e- te omo)u4u"u4i oanski ivot na Zem+"i. Ova se evo+u,i"a odvi"a na četiri ra!ine individua+no"- dru8tveno"- p+anetarno" i na ra!ini univer!uma. ut prema ra!vo"u ko+ektivne du8e vodi kro! rast svi"esti. $"ime po"edina, moe dose4i ra!inu nadčov"eka. ;eutim- ne radi se o e)oističnom 7i4u s ten"om k domina,i"i- ve4 o samo?aktua+i!iranom 7i4uko"i 7i predstav+"ao korak napri"ed u evo+u,i"i čov"eka. Auro7indove ide"e 4e neko+iko deset+"e4a kasni"e ra!raditi američki *+o!o( Ken Hi+7er- u svo"o" 2o+ističko" kon,ep,i"i evo+u,i"e.
-.. Otac moderne $ndije &a;atma /and;i $eko+iko )odina nakon Auro7indova pov+ačen"a s po+itičke s,ene- indi"ski "e pokret !a neovisnost dočekao čov"eka- ko"i "e 7io u stan"u voditi Indi"u do ,i+"a- kro! svo"u nenasi+nu metodu ahimse# Godine 1610. do8ao "e u Indi"u odv"etnik i! June A(rike ;o2andas Gand2i Ckasni"e pro!van ;a2atma>e+iki učite+"D i neko+iko )odina kasni"e preu!eo vodstvo indi"sko) na,iona+no) pokreta. Gand2i "e propa)irao sat@agrahu W otpor tirani"i kro! masovni )raanski nepos+u2 i uskra4ivan"e svake suradn"e s v+adom. $"e)ov način 7or7e- ko"i "e Indi"u doveo do neovisnosti- nada2nuo "e pokrete !a )raansko pravo i s+o7ode di+"em svi"eta. ;o2andas Gand2i roen "e 156. )odine u )radu or7andar- u !apadno" indi"sko" pokra"ini Gua"arat- kao sin visoko) )radsko) dunosnika. $"e)ova "e o7ite+" pripada+a vi8o"- tr)ovačko" kasti vais2a. Odrasta"u4i u! po7onu ma"ku- u "ednom "ainskom okru"u- od na"rani"e "e do7i usvo"io nače+a nenasi+"a prema ivim 7i4ima- ve)etari"anstva- posta- te meuv"erske to+eran,i"e. Gand2i se- prema starom indi"skom o7iča"u oenio vr+o m+adve4 u 1/. )odini- !a svo"u vr8n"akin"u imenom Kastur7a. B 8ko+i se Gand2i ni"e isti,ao- 7io "e pros"ečan učenik. Tako "e "edva pro8ao pri"emni ispit na univer!itetu u om7au. S+i"ede4e- 1555. )odine Gand2i "e oti8ao u En)+esku i upisao +ondonski Bniversit o++e)e- )d"e "e- kao i Ta)ore desetak )odina rani"e- studirao pravo. Za vri"eme studi"a- usvo"io "e neke !apadn"ačke o7iča"e- poput
188
načina odi"evan"a i+i prim"eri,e po2aan"a p+esne 8ko+e. $o- istovremeno "e ostao v"eran 2induističkim nače+ima su!dravan"a od mesa- a+ko2o+a i promiskuiteta. io se pridruio >e)etari"anskom dru8tvu- a tamo "e upo!nao i neke č+anove Teo!o(sko) dru8tva. od n"i2ovim ut"e,a"em počeo "e proučavati 2a)avad?Gitu- a takoer i spise kr84anstva- 7udi!ma i dru)i2 re+i)i"a. B svo"em "e s+o7odnom vremenu proučavao i *+o!o*"u. Oso7ito su )a privuk+e ide"e prin,ipa nenasi+"a američko) pis,a &enr"a T2oreaua i! d"e+a rativ8i se 1561. )odine u Indi"u- Gand2i "e poku8ao osvariti kari"eru odv"etnika u om7au- no ni"e imao usp"e2a. Godine 156. od+učio "e pri2vatiti posao u 7ritansko" ko+oni"i $ata+- u "uno" A(ri,i- sk+opiv8i "edno)odi8n"i u)ovor s "ednom indi"skom *rmom. B vri"eme do+aska u "unu A(riku- Gand2i "e "o8 7io skroman m+adi4- učtivo) pona8an"aindi(erentan 8to se tiče po+itike. $o- suočiv8i se s diskrimina,i"om prema ,rn,ima i Indi",ima- morao se promi"eniti. ostao "e vr+o od+učan da se suprotstavi po+iti,i apart2eida- i ova n"e)ova antirasistička aktivnost u "uno" A(ri,i- do8+a mu "e kao i!vrsna priprema !a n"e)ovu kasni"u 7or7u u rodno" Indi"i. >e4 "e tako 156/. )odine osnovao Indi"ski kon)res $ata+a- !a a)ita,i"u !a prava svo"i2 sunarodn"aka. Za vri"eme ursko) rata C1566? 169#D- o(ormio "e "ednu sanitetsku "edini,u- !a pruan"e pomo4i trupama. Od 169. )odine !apočeo "e svo"u mirnu revo+u,i"u- i!"aviv8i da 4e radi"e oti4i u !atvor- ne)o+i po8tivati anti?a!i"ske !akone. Tisu4e Indi"a,a su mu se pridruiva+i u mirnim prosv"edima. Kao )+avni pre)ovarač !a prava Indi"a,a u novoosnovano" dravi- na!vano" Junoa(rički save!- Gand2i se ni! puta sastao s )enera+om Janom 2. Smutsom- kasni"im premi"erom. COva" !ačudni vo"skovoa i po+itičar- inače "e u"edno i prvi skovao po"am 2o+i!mau svom pionirskom d"e+u /olism and %"olution, i! 16#. )odine.D @o konačno)a spora!uma do8+o "e tek 161/. )odine- ne8to pri"e Gand2i"eva od+aska i! "une A(rike. očetkom 1610. )odine Gand2i se vra4a u Indi"u- nakon pune ## )odine i!7ivan"a. $"e)ov aktivi!am !a prava Indi"a,a do tada )a "e ve4 pros+aviotako da "e u domovini 7io dočekan kao 2ero". o do+asku u Indi"u- susreo se s tada8n"im voom Indi"sko) na,iona+no) kon)resa Gopa+om Gok2a+eomko"e) "e smatrao svo"im u!orom. Z7o) svo"e *+o!o*"e po+itičke 7or7e nenasi+nim metodama- do4i 4e u suko7 sa s+i"ede4im +iderom Kon)resaLokmanom Ti+akom. ;i+itantni "e Ti+ak naime podravao isk+"učivo nasi+nu 7or7u protiv 7ritanske v+asti. Godine 16#9.- nakon Ti+akove smrti- Gand2i "e stao na če+o Indi"sko) na,iona+no) kon)resa. Tada "e pokrenuo kampan"u !a od7i"an"e suradn"e s ritan,ima- potiču4i Indi",e da sami i!rau"u od"e4u- te 7o"kotira"u 7ritansku ro7u. $akon op4e) 7o"kota 16##. )odine i i!7i"an"a ve+iki2 nemira Gand2i "e dospio u !atvor. Iako "e 7io osuen na 8est )odina !atvora- ve4 "e 16#/. )odine pu8ten na s+o7odu. I!meu 16#0. i 16#6. )odine Gand2i se pov+ači i! aktivno) 7av+"en"a po+itikom. $a !as"edan"u Indi"sko) na,iona+no) kon)resa 16#6. )odine u La2oreu- ve4ina sudionika trai potpunu neovisnost Indi"e. Bs+i"edi+a "e nova kampan"a )raansko) nepos+u2a. ri+ikom demonstrativno) po2oda
189
na more- Gand2i "e na o7a+i "avno desti+irao morsku so+- prosv"edu"u4i tako protiv 7ritansko) monopo+a na ovu namirni,u. Gand2i "e ponovno !avr8io u !atvoru- a+i "e u7r!o 7io pu8ten. Godine 161. oti8ao "e u London- kao sudionik Kon(eren,i"e okru)+o) sto+a CRound Ta7+e on(eren,eD. Ova "e kon(eren,i"a ima+a !a ,i+" spora!umno ri"e8iti 7ritansko?indi"ski spor- no ri"e8i+a "e tek neka sporedna pitan"a- dok "e pro7+em pri"enosa v+asti ostao i da+"e netaknut.
190
ovo)a. On )a vidi očima 2umanista i panteista P$asto"im vid"eti o)a kro! s+uen"e +"udima- !ato "er !nam da o) ni"e ni na ne7u- ni do+"e- ve4 u svakom po"edin,u.Q B svo"o" auto7io)ra*"i Gand2i navodi kako "e n"e)ov kra"n"i ,i+" samospo!na"a- kro! vien"e o)a i posti!an"e moks2e Cos+o7oen"aD. K tome "e ,i+"u 7io uprav+"en ,"e+okupni n"e)ov rad )ovoripisana d"e+a i svi pot2vati na područ"u po+itike. Svo" an)aman u po+iti,i Gand2i "e vidio na "edan 2o+istični način. Smatrao "e da ni"e mo)u4e voditi "edan potpuno re+i)io!ni način ivota- a da se ne identi*,ira s ,i"e+im +"udskim rodom. Ovo "e nada+"e mo)u4e samo kro! 7av+"en"e po+itikom.
-.0 Dru@tvo 6rab;u4ade
za
svjesnost
Kris;ne
Srile
B pos+"edn"o" četvrtini #9. sto+"e4a @ru8tvo !a sv"esnost Kris2ne posta+o "e "edno od na"prepo!nat+"ivi"i2 i!ra!a 2induističke re+i)i"e na Zapadu. $a"!as+uni"i !a ova" novi prodor 2indui!ma na Zapad "est uteme+"ite+" @ru8tva A.. 2aktivedanta SNami ra72upada- ko"i "e Kris2na?72akti nauk sredinom 8e!deseti2 donio u Ameriku. Kao 8to se s"e4amo- ovo "e učen"e i!vorno naučavao Sri aitana u 1. sto+"e4u Csuvremenik i,a- A)rippe i ara,e+susaD- a ono se sto+"e4ima da+"e prenosi+o u uči+i8tima na s"everu Indi"e- od ko"i2 "e na"po!nati"e u m"estu >rindavan. Bčen"a Sri aitane "e kro! svo"u misi"u ra72upada pro8irio ne samo u Ameri,i- ve4 di+"em svi"eta- putu"u4i i odrava"u4i predavan"a na 8est kontinenata. $"e)ove su kn"i)e prevedene na vi8e od 09 "e!ika. Sri Srimad A.. 2aktivedanta SNami ra72upada Ci+i kra4e Sri+a ra72upadaD "o8 "e "edan od ni!a čuveni2 2induistički2 *+o!o(a i! a+,utte. Roen "e 156. )odine- kao A72a 2aran @e. oput >ivekanande- i on "e studirao na S,ottis2 2ur,2 o+++e)eu u a+,utti. Sri+a ra72upada "e pri"e svo) posve4en"a re+i)io!nom ivotu sanasina 7io oen"en- imao "e d"e,ute vodio ma+u (arma,eutsku tvrtku. rvi "e put susreo svo) du2ovno) učite+"a Sri+a 2aktisidd2antu SarasNati T2akuru 16##. )odine. Bčite+" )a "e- s o7!irom na visoko o7ra!ovan"e i od+ično po!navan"e en)+esko) "e!ikaoda7rao !a 8iren"e nauka Sri aitane i op4enito vedsko) !nan"a. Sri+a ra72upada postao "e n"e)ovim učenikom- mada "e (orma+no ini,iran tek 16. )odine.
191
Godine 163. 2aktisidd2anta SarasNati T2akura "e preminuo. Sri+a ra72upada ni"e odma2 počeo propovi"edati nauk Kris2na?72akti- ve4 "e na"pri"e e+io do7ro i!učiti svete spise poput >eda- Bpanis2ada i dru)i2. Godine 16//. pokrenuo "e dvot"edni časopis na en)+eskom Cack to .odhead# Sri+a ra72upada "e u to vri"eme takoer napisao svo" komentar 2a)avad?)ite. Za svo"e !as+u)e do7io "e 16/3. )odine počasnu titu+u P2aktivedantaQ- od Gaudia >aisnava So,iet. Godine 1609. Sri+a ra72upada se odrekao 7račno) ivota- te !apočeo povučeni ivot u sredn"ev"ekovnom 2ramu Rad2a?damodara- u svetom )radu >rindavan. S+i"ede4e "e )odine proveo u inten!ivnom proučavan"u i pisan"u. Godine 1606. otpočeo "e ivot sanasina- te "e pristupio prevoen"u i pisan"u komentara Srimad?72a)avatama. Osim ovo) o7imno) d"e+a u tri tomatada "e napisao i %as@ Journe@ to Other !lanets CLako putovan"e na dru)e p+aneteD. $akon o7"av+"ivan"a tri toma Srimad?2a)avatama Sri+a ra72upada os"e4a da "e ku,nuo čas !a ispun"en"e misi"e ko"u mu "e pov"erio učite+" 2aktisidd2anta SarasNati T2akura. Godine 160.- mada ve4 u 6. )odini ivota i sa sve)a neko+iko rupi"a u depu- ra72upada putu"e u $eN Fork. $akon )odinu dana- u! ve+ike te8ko4e- osniva ;eunarodno dru8tvo !a sv"esnost Kris2ne CInternationa+ So,iet (or Kris2na ons,iousness – ISKO$D. @o n"e)ove smrti 1633. )odine @ru8tvo "e i!ras+o u sv"etsku or)ani!a,i"u- ko"a se sasto"a+a od preko stotinu as2rama- 8ko+a- 2ramovainstituta i (armi. >"ero"atno na"ve4i doprinos Sri+e ra72upade su n"e)ove kn"i)e Coko 9D o vedantsko" *+o!o*"i- re+i)i"i- kn"ievnosti i ku+turi. ored ve4 spomenuti2 d"e+a - meu n"e)ove istaknute radove idu "o8 Sri
192
Cdu8aD prisutna "e dak+e samo na odreenom m"estu- dok "e aramatma prisutna svuda. a8 kao 8to "e oso7na du8a svo"om sv"esno84u prisutna u svim di"e+ovima ti"e+a- tako "e i $ad?du8a- aramatma- svo"om nadsvi"e84u prisutna u ,i"e+om stvorenom svi"etu. $adsvi"est se moe dosti4i samo ako se individua+na sv"esnost povee s nadsvi"e84u. Ta" pro,es pove!ivan"a na!iva se predavan"e i+i sv"esnost Kris2ne. @o sv"esnosti Kris2ne do+a!i se kro! pro,es medita,i"e na trans,endenta+nu !vučnu vi7ra,i"u t!v. ma2a? mantre C&are Kris2na &are Kris2na Kris2na Kris2na &are &areU &are Rama &are Rama Rama Rama &are &areD. Sri+a ra72upada u d"e+u 'he Science of Self-=ealization !ak+"uču"e kako se "ednostavnim p"evan"em dostie spo!na"a o)a- a ona uk+"uču"e u"edno i spo!na"u prirode.
-.2 #ranscendentalna &a;es; Ho9ija
meditacija
&a;aris;i
Za ra!+iku od Sri+e ra72upade- ko"i "e propovi"edao oso7no) o)a CKris2nuD- n"e)ov suvremenik ;a2aris2i ;a2es2 Fo)i donosi na Zapad nauk uteme+"en na S2ankarinom impersona+nom vien"u Apso+utne rea+nosti advaita vedante. Crema Sri+i ra72upadi- S2ankarina "e misi"a 7i+a ponovno uspostav+"an"e vedsko) ut"e,a"a- nakon domina,i"e 7udi!ma.D Oiv"ev8i S2ankarina drevna učen"a- ;a2aris2i "e na Zapad donio te2niku trans,endenta+ne medita,i"e- kao praktični i!ra! novo) 2indui!ma. Odreena s+ičnost posto"i s &u77ardovom di"anetikom- 7ud4i se i T; moe smatrati modernom !nano84u o menta+nom !drav+"u. ;a2aris2i pre(erira )ovoriti o svom *+o!o(sko?re+i)io!nom sustavu vi8e kao o !nanosti o kreativno" inte+i)en,i"i- ne)o+i o novo" re+i)i"i. ;eutim- s+ično kao kod 7udi!ma- ,i+" "e posti!an"e vi8i2 stan"a svi"esti i konačno- prosv"et+"en"e. ;a2aris2i ;a2es2 Fo)i Cpravim imenom ;a2es2 SrivastavaD roen "e 1611. )odine neda+eko Ja7a+pura- u sredi8n"o" indi"sko" pokra"ini ;ad2a rades2. $a univer!itetu u A++a2a7adu !avr8io "e studi" *!ike. Godine 16/1. postao "e učenikom SNami ra2mananda SarasNati"a C!vano) Guru @evD- ko"i )a "e podučio medita,i"i. Guru @ev se 7io oko 16/9. )odine +atio o7nove S2ankarino) nauka. B to "e vri"eme samostan Cko"i "e u 6. sto+"e4u uteme+"io S2ankaraD na s"everu Jotir ;at2 7io ve4 vi8e od sto+"e4a i po+ pra!an. Guru @ev "e ve4 7io preva+io sedamdesetu- kada "e stao podučavati. Svo"e "e !nan"e prenosio kako na +"ude ko"i su aktivno sud"e+ova+i u sv"etovnom ivotu- tako i na pustin"ake?askete. Time su postav+"eni teme+"i suvremenom oiv+"avan"u drevne prakse medita,i"e. ;a2aris2i "e veoma ,i"enio svo) učite+"a- i on mu "e predstav+"ao nada2nu4e !a n"e)ovu kasni"u misi"u. Guru @ev "e preminuo 160. )odinei nakon n"e)ove smrti ;a2aris2i "e proveo dvi"e )odine kao pustin"ak- u Bttar Kas2i"u- na &ima+a"i. $akon ovo) dvo)odi8n"e) perioda provedeno) u
193
8utn"i i medita,i"i- i!nenada "e os"etio poriv da otputu"e u )rad na kra"n"o" "uno" točki Indi"e- $a)er,oi+. Tamo "e susreo čov"eka- ko"i )a "e upitao do+a!i +i s &ima+a"a i dri +i predavan"a. $a prvo "e pitan"e ;a2aris2i potvrdno od)ovorio- pita"u4i se otkud ta" čov"ek !na da "e sa s"evera. Začudo- ta" isti čov"ek s+i"ede4e) mu "e dana priop4io da mu "e or)ani!irao ni! od sedam "avni2 predavan"a. I!nenaeni ;a2aris2i na 7r!inu "e pripremio- točni"e improvi!irao predavan"a i! sedam tema. $o- to ni"e 7io kra". Ta" čov"ek Cinače kn"iničarD ponudio mu "e novi ni! predavan"a u sus"ednom )radu. Od tada- ;a2aris2i "e !apočeo putovati )radovima "une i s"everne Indi"e- odrava"u4i predavan"a. $akon svake seri"e predavan"a;a2aris2i "e one ko"i su to e+"e+i- podučio trans,endenta+no" medita,i"i. Godine 1603. ;a2aris2i "e osnovao T2e Spiritua+ Re)eneration ;ovementprvu od neko+iko or)ani!a,i"a – preteča dana8n"e) T; pokreta. S+i"ede4e )odine on do+a!i u ;adras- na memori"a+nu pros+avu )odi8n"i,e roen"a Guru @eva. Tom pri)odom ;a2aris2i "e i!rekao )ovor u s+avu svo) učite+"ao7"aviv8i da 4e trans,endenta+nu medita,i"u pro8iriti po ,i"e+om svi"etu. S+i"ede4i2 "e m"ese,i ;a2aris2i putovao- )ovorio u ve4im i man"im indi"skim )radovima- te uvodio +"ude u T;. $o- početkom 1606. od+učio "e trans,endenta+nu medita,i"u pro8iriti i!van )rani,a Indi"e. $a"pri"e "e otputovao u urmu- potom u ;a+e!i"u i &on) Kon)- a u pro+"e4e 1606. stie na &ava"e. B travn"u 1606. )odine ;a2aris2i stie u San 'ran,is,o- čime "e !aočeo svo"u misi"u na t+u Amerike. ravi "e 7oom T; pokret doivio sredinom 8e!deseti2 )odina- kada se u Ameri,i do)odio ve+iki va+ interesa !a istočn"ačku *+o!o*"u i re+i)i"u. Godine 160. studenti na BLA sveuči+i8tu s odu8ev+"en"em pri2va4a"u T; teča"eve- a nakon ;a2aris2i"evi2 predavan"a na erke+eu i Fa+eustudentska meditantska dru8tva osniva"u se 8irom SA@. opu+arnost meu m+adima T; "e oso7ito !ado7io nakon ini,iran"a pop skupina poput ea,2 osa i eat+esa. B +"eto 1631. 7io "e osnovan ;a2aris2i Internationa+ Bniversit C;IBD s ,i+"em da prui ,"e+okupni pro)ram vi8e) o7ra!ovan"a!asnovan na !nanosti o kreativno" inte+i)en,i"i. Ova" univer!itet na neki način ima pionirsku u+o)u promotora 2o+ističko) o7ra!ovan"a- 7udu4i da potiče sposo7nost interdis,ip+inarno) pove!ivan"a !nan"a i! ra!+ičiti2 područ"a. @o sredine 163. )odine akademske teče"eve o !nanosti o kreativno" inte+i)en,i"i i ra!ne dru)e o7ra!ovne pro)rame !avr8i+o "e vi8e od 8est tisu4a učite+"a. B prvo" po+ovi,i 39?ti2 )odina vr8ena su !nanstvena istraivan"a- kako u ve!i po7o+"8an"a oso7no) !drav+"a i samoaktua+i!a,i"e- tako i o ut"e,a"u po+"a )rupni2 medita,i"a Ct!v. ;a2aris2i e(ektD. ;a2aris2i "e naime predvidio- da )rupna medita,i"a ima povo+"an e(ekt u sman"ivan"u ne)ativni2 tenden,i"a u dru8tvu Cs"e4amo se da su o e(ektima )rupno) prakti,iran"a mo+itve i medita,i"e )ovori+i .H. Lead7eater i A. ai+eD. Istraivan"a su tako statistički doka!a+a- da kada "edan posto oso7a prakti,ira u nekom )radu i+i !a"edni,i T; te2niku- do+a!i do sman"en"a krimina+a- 7o+nički2 +i"ečen"a- so,i"a+ni2 nemira- nesretni2 s+uča"eva i dru)i2 ne)ativnosti.
194
Trans,endenta+na medita,i"a "est metoda s pomo4u ko"e do+a!imo do mirni"i2 ra!ina mis+i i do stan"a čiste svi"esti. Ovo "e četvrto stan"e svi"estira!+ičito od du7oko) sna- san"an"a i 7udno) stan"a. ;a2aris2i )ovori takoer i o vi8im stan"ima svi"esti- ko!mičko" i pro*n"eno" ko!mičko" svi"esti. $a"vi8e stan"e "est svi"est "edinstva- u ko"em do+a!i do spo!na"e o kreativno" inte+i)en,i"i- kao teme+"u na8e) "astva. rema ;a2aris2i"u- na to" na"vi8o" ra!ini premo84en "e "a! i!meu ono) ko"i spo!na"e i o7"ekta spo!na"e oso7a praktički )u7i sposo7nost ra!+ikovan"a se7e od o7"ekata svo) iskustva. ;a2aris2i "e osim medita,i"e- ra!vio i "ednu napredni"u- t!v. Sid2i te2nikuna teme+"u stari2 spisa Ri) >ede i atan"a+i"evi2 Yoga sutri# Kod ovo) o7+ika medita,i"e do+a!i do kratkotra"no) e(ekta odva"an"a od t+a- +evita,i"e- u! istodo7ni su7"ektivni os"e4a" stru"an"a ener)i"e kra+"eni,om- os"e4a" +ako4e i u)ode- te ispun"enosti. atan"a+i opisu"e tu metodu u tre4em po)+av+"u C>i72uti padaD svo"i2 Yoga sutri# ro,es ko"i se na+a!i u osnovi svi2 Sid2i? v"e7i "est prim"ena t!v. Samame Csasto"i se od d2arane- d2ane i samad2i"aD. Kod )rupno) prakti,iran"a ove metode dovo+"na "e )rupa +"udi ko"a od)ovara ve4 i kvadratnom kori"enu "edno) postotka stanovni8tva- !a stvaran"e po7o+"8ane kva+itete ivota. ;a2aris2i "e kao ,i+"eve prim"ene !nanosti kreativne inte+i)en,i"e !a,rtao neko+iko na"vani"i2 područ"a +"udsko) ivota i dru8tva kao ,"e+ine. To su stvaran"e idea+no) o7ra!ovno) sustava- !dravstvene !a8tite- ekonomi"eo7rane i sustava uprav+"an"a. B ovu se svr2u osniva"u univer!iteti di+"em svi"eta- )d"e se studenti i!učava"u u sk+adu s vedskom !nano84u. ose7na se pan"a pok+an"a Aur?vedi – !nanosti o !drav+"u- i ivotu uop4e. $a ovom se područ"u pose7no istaknuo "edan od na"daroviti"i2 ;a2aris2i"evi2 učenika- endokrino+o) i 2o+istički !nanstvenik @eepak 2opra- o ko"em 4e 7iti ri"eči u pos+"edn"em po)+av+"u.
-.< Sat;Ga Sai Faba 3 avatar "ovo9 dobaL Od svi2 ve+ikana neo2indui!ma #9. sto+"e4a- Sat2a Sai a7a "est "edini ko"i nikada ni"e 7io na Zapadu. On "e !ato prvi- ko"i "e u ve+ikom 7ro"u privukao !apadn"ake da 2odočaste n"e)ov as2ram rasant2i $i+aam u "uno" Indi"i. Tome "e dakako doprini"e+a n"e)ova čudesna mo4 is,"e+"ivan"a. $o- mno)i do+a!e i i! čisto du2ovni2 ra!+o)a Sai a7u mno)i smatra"u na"ve4om du2ovnom +ično84u dana8n"i,e i avatarom Cut"e+ov+"en"em 7oanstvaD. okret Sai a7e s+"ed7eni,i ne smatra"u ni nekom novom re+i)i"om- niti odreenim o7+ikom 2indui!ma. Radi"e ističu da se tu radi o du2ovnom putu- ko"e) mo)u s+i"editi v"erni,i ra!+ičiti2 re+i)i"a. Sai a7a ve+i kako n"e)ov ,i+" ni"e da čov"eka o7rati- ve4 da )a učvrsti u n"e)ovo" v+astito"
195
v"eri. oruka "e s+ična kao i kod 7a2ai re+i)i"e P>"eru"te u o)a- "er "e samo "edan o) !a ,i"e+i +"udski rod- iako )a na!iva"u ra!+ičitim imenima.Q Sat2a Sai a7a Cpravim imenom Sat2a $ara"ana Ra"uD roen "e 16#. )odine u se+u uttapart2i- 109 ki+ometara s"everno od en)a+orea u "uno" Indi"i. Rodite+"i su mu 7i+i siroma8ni po+"od"e+,i. On se od osta+e d"e,e isti,ao "edino svo"im +i"epim )+asom i ta+entom !a p"evan"e bhaana, indi"ski2 du2ovni2 p"esma. Kada "e imao dvanaest )odina- u)ri!ao )a "e 8korpion. @"ečak "e tad pao u komu- i! ko"e se tek povremeno 7udio. B tim "e trenu,ima re,itirao u transu sti2ove i! >eda- ko"e nikada ni"e ni čitao- ni s+u8ao. $akon neko) vremena Sat2a se potpuno oporavio- te 16/9. )odine napustio 8ko+ovan"e. Tada "e na"avio svo"u misi"u du2ovno) preporoda- propovi"edan"em prin,ipa istine- ispravno) postupan"a- mira i 7oanske +"u7avi. I!"avio "e kako "e on reinkarna,i"a Sai a7e i! S2irdi"asve,a umr+o) 1615. )odine. udu4i da "e ve4 tada m+adi Sat2a poka!ivao čudesnu sposo7nost materi"a+i!a,i"e vo4a- s+atki8a i ra!ni2 re+ikvi"a- +"udi su mu v"erova+i. +i!u rodno) m"esta- u! pomo4 rani2 odani2 8tovate+"a- sa)radio "e as2ram- svečano )a otvoriv8i u studenom 1609. )odine- i na!vav8i )a rasant2 $i+aam Cre7iva+i8te oansko) miraD. Ti"ekom pedeseti2 i 8e!deseti2 )odina- kako "e rastao 7ro" s+"ed7enika i uve4avao se 7ro" 2odočasnika- skromni "e prvo7itni as2ram postupno i!rastao u ve+iki du2ovni komp+eks povr8ine 19 tisu4a četvorni2 metara. Kasni2 9?ti2 Sai a7in as2ram "e počeo priv+ačiti sve ve4i 7ro" !apadn"aka- 7udu4i da u Ameri,i i Evropi tada do+a!i do enormno) porasta interesa !a istočn"ačke re+i)i"e. B to "e do7a C165. ).D Sai a7a "edini put napustio Indi"umeutim ni"e pos"etio ni Ameriku- ni Evropu- ve4 Istočnu A(riku. B s+i"ede4em "e ra!do7+"u Sai a7ina or)ani!a,i"a "o8 osnai+a- pro8iriv8i svo"u d"e+atnost na o7ra!ovan"e- !dravstvenu !a8titu- te ra!ne 2umanitarne pro"ekte. 'onda,i"a Sri Sat2a Sai entra+ Trust osnovana "e 163#. )odine- a novčana se sredstva ve4inom prikup+"a"u i! ino!emni2 i!vora. Tako "e prim"eri,e omo)u4eno 7esp+atno osnovno- sredn"e i visoko o7ra!ovan"e- te 7esp+atna !dravstvena !a8tita. Od o7ra!ovni2 ustanova ističu se tri univer!iteta Cras2anti $i+aam- H2ite*e+d i AnantapurD- a od !dravstveni2 dvi"e ve+ike i moderne 7o+ni,e- u 7+i!ini uttapart2i"a i u pred)rau an)a+orea. >e+iki 2umanitarni pro"ekt 7io "e i!)radn"a kana+a Kanda+eru?oondi- ko"im "e omo)u4eno sna7di"evan"e pitkom vodom su8ni2 pred"e+a pokra"ine And2ra rades2. Sai a7a ve4inom pre7iva u svo"em )+avnom as2ramu u uttapart2i"u- a !a vri"eme ve+iki2 vru4ina o7ično "e u dru)om as2ramu- u H2ite*e+du. Jedna od na"vani"i2 dnevni2 praksi "est darshan Cspiritua+ni vidokru)D. Za vri"eme darshana Sai a7a se 8e4e meu s+"ed7eni,ima- s+u8a neke od n"i2- u!ima pisma- te materi"a+i!ira i di"e+i sveti pra2 "ibhuti# onekad po!iva skupinu +"udi na ra!)ovor u prostori"i as2rama- 8to se smatra ve+ikom privi+e)i"om- a u ri"etkim s+uča"evima po!iva i na individua+ne ra!)ovore.
196
Sredi8n"a točka u učen"u Sai a7e "est da "e čov"ek u svo"o" istinsko" 7iti "edno s o)om. On čov"eka vidi kao atmu- i+i 7oanski du2. %ov"ek o)a prona+a!i onda- kada "e na8ao svo"e skriveno "a – Se7stvo. i+" čov"ek prona+a!i s+i"een"em četiri"u putoka!a prema, sat@a, dharma i shanti. rema "est 7oanska +"u7av- i ona po svo"o" prirodi neprestano da"e- ne trae4i ni8ta !au!vrat. I! i!vora u na8em v+astitom sr,u- stru"a +"u7avi teče prema ve+ikom o,eanu +"u7avi – o)u. Bpravo sto)a 8to "e prisutna u svakom čov"eku- 7oanska +"u7av i! individua+no) sr,a teče prema svima. $a Sai"evom putu ova" "e putoka! CpremaD na"vani"i. Sata "est put !nan"au na8o" potra!i !a istinskim se7stvom. $o- ovo !nan"e mora 7iti proeto +"u7av+"u- kako 7i do8+o do i!raa"a na pravi način. @2armu 7ismo mo)+i de*nirati "ednostavno kao ispravno d"e+ovan"e i pona8an"e- u sk+adu s 7oanskim !akonima. S2anti "est unutarn"i mir- o ko"em Sai a7a kae da predstav+"a istinsku prirodu čov"eka. On !ak+"uču"e kako prema- u"edin"ena s du2ovnim !nan"em- donosi čov"ečanstvu "edinstvo i sv"etski mir.
-0 FUD$Z!& M$"D$,SK$N -01 Os;o 3 4rosvjetljenje meditacije i smije;a
4utem
ljubavi
Os2a Cpo!nato) i pod imenom 2a)Nan Sri Ra"nees2D ne 7ismo mo)+i svrstati u neo2indui!am- ve4 pri"e u neo?7udi!am- 7udu4i "e u svo"im učen"ima nekako 7+ii udd2i i od2id2armi. Kao i kod svi2 ostai2 suvremeni2 indi"ski2 mistični2 *+o!o(a- i kod Os2a na+a!imo prim"etnu ,rtu ekumeni!ma. Os2o "e ,i"enio sve ve+ike du2ovne tradi,i"e kr84ansku mistiku- is+amski su*!am- taoističke mudra,e- te ve+ike )urue "o)evedante i tantri!ma. $o- uvi"ek "e isti,ao kako "e udd2a i!nad svi2 osta+i2 učite+"a- a medita,i"a ko"om "e posti)ao prosv"et+"en"e C "ippasanaD i!nad svi2 medita,i"a. Tvrdio "e da su na"ve4e vri"ednosti u ivotu +"u7avmedita,i"a i smi"e2- a da "e "edini ,i+" u ivotu dosti4i spiritua+no prosv"et+"en"e. Os2o pot"eče Cpoput ;a2aris2i"a ;a2es2 Fo)i"aD i! sredi8n"e pokra"ine ;ad2a rades2- )d"e "e roen 161. )odine u se+u Ku,2Nada. io "e
197
na"stari"i i!meu 11?ero d"e,e- u o7ite+"i "ainističko) tr)ov,a od"e4om. o roen"u- "edan "e astro+o) predvidio kako 7i di"ete mo)+o umri"eti pri"e svo"e sedme )odine. $"e)ovi su )a rodite+"i sto)a 7i+i pos+a+i d"edu i 7aki po ma",i- )d"e "e ostao dok ni"e navr8io sedam )odina. >e4 u m+ado" do7i Os2o "e poka!ivao ten"u k neovisnosti i 7untovnu narav- propitu"u4i dru8tvene norme i re+i)i"sko?*+o!o(ska v"erovan"a. Godine 160. !avr8io "e studi" *+o!o*"e na "ainskom ko+edu u Ja7a+puru. rema v+astitim ri"ečima- u ou"ku te )odine "e doivio du2ovno prosv"et+"en"e. ;a)istrirao "e tri )odine kasni"e- na univer!itetu u Sa)aru. B ra!do7+"u i!meu 1603. i 16. )odine Os2o "e radio kao pro(esor na Sanskrit o++e)eu u Raipuru- a potom na univer!itetu u Ja7a+puru. Za vri"eme ovo) perioda pro(esure mno)o "e putovao Indi"om- drao predavan"a i sud"e+ovao u raspravama s ortodoksnim re+i)i"skim autoritetima. $akon devet )odina podučavan"a studenata na univer!itetima- Os2o se pov+ači i posve4u"e se u potpunosti misi"i podi!an"a +"udske svi"esti. ovremeno dri )ovore- na otvorenom- ponekad okup+"a"u4i na desetine tisu4a +"udi. %etiri puta )odi8n"e or)ani!ira inten!ivne desetodnevne teča"eve medita,i"e. Travn"a 1639. )odine Os2o uvodi svo"u revo+u,ionarnu dinamičku medita,i"u. Ona !apočin"e periodom nesputani2 pokreta- !atim katar!enakon ko"e s+i"edi period ti8ine i mira. Ti"ekom vremena ovu su te2niku poče+i koristiti i psi2oterapeuti- +i"ečni,i- nastavni,i i dru)i. L"eti 1639. Os2o se se+i u ;um7ai C7iv8i om7aD. B ovo vri"eme posta"e po!nat pod imenom 2a)Nan Sri Ra"nees2. Svo"e s+"ed7enike uvodi u medita,i"u u "ednom kampu na otvorenom- a pored Indi"a,a- pristiu i prvi !apadn"a,i. ;eu n"ima ima i psi2oterapeuta- ko"i 4e kasni"e Os2ovu te2niku pro8iriti u Ameri,i i Evropi. Godine 163/. Os2ova se !a"edni,a Ckasni"e na!vana Os2o Internationa+ ommuneD se+i u une- )rad s mno)o u)odni"om k+imom- !a ra!+iku od vru4e) i v+ano) ;um7ai"a. As2ram ko"i "e tamo sa)raen i danas predstav+"a sr,e !a"edni,e u )radu une. Ti"ekom idu4i2 sedam )odina Os2o dri redovita predavan"a- s uvidima u sve )+avne du2ovne prav,euk+"uču"u4i "o)u- !en- taoi!am- tantri!am i su*!am. $akon po)or8an"a !dravstveno) stan"a C1651. )odineD- Os2o od+a!i u SA@u dravu Ore)on- )d"e su n"e)ovi s+"ed7eni,i 7i+i kupi+i ve+iki pos"ed- u okru)u Has,o. B prvo" po+ovi,i osamdeseti2 ovd"e "e nasta+a "edna a)riku+turna komuna- te pravi ma+i )rad- Ra"nees2puram- s oko pet tisu4a stanovnika. B7r!o "e Ra"nees2puram posta+a na"ve4a du2ovna komuna u američko" povi"esti. o8to su 7ro"čano nadma8i+i +oka+no stanovni8tvouskoro su mo)+i i!a7rati svo"u v+ast. Ovo "e i!a!va+o raspre- na"prvo s domi,i+nim stanovni8tvom- a kasni"e se umi"e8a+a i drava- pos+av8i a)ente 'I?"a. B ru"nu 1650. )odine otkriveno "e kako "e Os2ova ta"ni,a i )+asno)ovorni,a ;a Anand S2ee+a umi"e8ana u neke ne!akonite radn"e poput trovan"a- pa+ea- pris+u8kivan"a i poku8a"a u7o"stva. ;ada "e u ovim radn"ama sud"e+ova+a samo S2ee+a i neko+iko suučesnika- v+asti su
198
iskoristi+e pri)odu da se u potpunosti os+o7ode ove !a"edni,e. Os2o "e 7io primoran p+atiti ka!nu od /99 tisu4a do+ara i potom "e deportiran i! SA@. S+i"ede4e ra!do7+"e do srpn"a 165. )odine donosi Os2u nove nevo+"e. utu"u4i Evropom i Amerikom- 7io mu "e !a7ran"en u+a!- i+i "e 7io deportiran odma2 nakon do+aska- u ukupno #1 dravi. Sto)a se vra4a u ;um7ai- te nakon neko+iko m"ese,i u as2ram u )radu une. očin"e oso7no voditi )rupne medita,i"e- nakon večern"i2 )ovora. Ti"ekom idu4i2 neko+iko )odina Os2ovo !dravstveno stan"e počin"e se po)or8avati. Sumn"ao "e da "e 7io trovan ti"ekom 7oravka u istranom !atvoru u SA@. B si"ečn"u 1669. Os2o umire- u 06. )odini ivota. B sredi8tu Os2ovo) nauka "est prosv"et+"en"e prema n"emu- prosvi"et+"eni um ne !nači odreenu vrst uma- ve4 "e to "ednostavno trans,enden,i"a uma. Os2o ni"e od7a,ivao ni "ednu re+i)i"u- ve4 "e učio da "e re+i)i"a +"u7avi i!vor svi2 istinski2 tradi,i"a- pa su s2odno tomu prosvi"et+"enom čov"eku spe,i*čne re+i)i"e i!+i8ne. Re+i)i"u "e vidio kao poku8a" da se uni8te sve !apreke i!meu čov"eka i ,"e+ine- nakon če)a čov"ek os"e4a kako ,"e+ina uran"a u n"e)a- a on u ,"e+inu. iti "edno s ,"e+inom- po Os2u !nači 7iti svet. ;edita,i"u Os2o vidi kao stan"e ne?uma- dak+e potpuno 7e! o7"ekta- kao stan"e ispran"eno od sadra"a. Svi"est u medita,i"i on usporeu"e s potpuno mirnim o,eanom- o,eanom ko"i reVektira univer!um. Osim kro! medita,i"u- stan"e nadsvi"esti mo)u4e "e dose4i i kro! praksu tantri!ma. S"edin"en"em +"u7avni2 partnera doiv+"u"e se vr2una,- i!vor na ko"em se prona+a!i o)a- sk+ad- istinu i univer!a+no "edinstvo ,"e+okupno) ivota. Tada se os"e4a "edinstvo s ,i"e+im univer!umom.
-2 Z+" FUD$Z!& M,!6!"SK$N -21 7a5uin budizma
3
veli5an
novovje5ovno9
zen
I!meu 1. i 15. sto+"e4a "apanski !en 7udi!am 7io "e u svo"evrsno" sta)na,i"i *+o!o* su u)+avnom prenosi+i tradi,i"u s nara8ta"a na nara8ta"7e! neki2 inovativni2 !a2vata. Tako "e to i8+o sve do po"ave &akuina- ko"e) @aiset! T. Su!uki na!iva uteme+"ite+"em moderno) "apansko) !ena. $"emu pripada !as+u)a !a trans(orma,i"u rin!ai 8ko+e Cučen"a ko"e) "e u 1#. sto+"e4u uteme+"io EisaiD. Svi suvremeni praktikanti rin!ai !ena koriste prakse direktno proistek+e i! &akuinovo) nauka.
199
&akuin "e roen 150. )odine u se+u &ara Cu podno"u "apanske svete p+anine 'u"iD. ;a"ka mu "e 7i+a odana s+"ed7eni,a $i,2irenovo) 7udi!ma Lotos?sutre. >r+o "e v"ero"atno da "e n"ena po7onost ima+a od+uču"u4i ut"e,a" na n"e)ovu od+uku da postane 7udistički redovnik. B 10. )odini rodite+"i su mu odo7ri+i da ode od ku4e i pridrui se +oka+nom 2ramu S2oin? "i. Kada se nadsto"nik samostana ra!7o+io- &akuin "e 7io pos+an u sus"edni 2ram @ais2o?"i- )d"e "e ods+uio svo" novi,i"at- u ra!do7+"u od tri i+i četiri )odine. Za ovo "e vri"eme proučavao 7udističke tekstove- i!meu osta+i2 i Lotos?sutru- ko"u "e $i,2irenova sekta smatra+a na"vri"edni"om od svi2 7udistički2 sutri. ;eutim- ona "e na &akuina ostavi+a ra!očarava"u4i do"am. $aime- smatrao "u "e samo !7irkom "ednostavni2 priča o u!roku i pos+"edi,i. Kada mu "e 7i+o 16 )odina- imao "e "edno neu)odno iskustvo- čita"u4i priču o kineskom !en učite+"u Fen?tou- ko"e)a su na !v"erski način u7i+i ra!7o"ni,i. Ova )a "e priča to+iko potres+a- da "e odustao od prvo7itno) ,i+"a da postane prosv"et+"eni redovnik. Od+učio "e neko vri"eme putovati i proučavati kn"ievnost i poe!i"u. @ok "e proučavao svo"u +iteraturu- u dru8tvu p"esnika?redovnika aoa- doivio "e "edno po!itivno iskustvo- ko"e )a "e vrati+o na put mona8ko) ivota. B 2ramu Ei)an?"i- )d"e "e potom dospio- doivio "e svo"e prvo iskustvo prosv"et+"en"a. o napu8tan"u ovo) 2rama susreo "e učite+"a- ko"i 4e na n"e)a i!vr8iti na"ve4i ut"e,a". io "e to S2o"u. S2o"u "e 7io i!nimno !a2t"evan učite+"- ko"i se ni"e ustručavao vri"eati i udarati &akuina- u poku8a"u da )a dovede do satori"a. @.T. Su!uki o7"a8n"ava da se ovakve metode prim"en"u"u kako 7i se učenik +i8io nav+aki privida i neiskrenosti- ko"e onemo)u4u"u doti,a" s unutarn"im Jastvom. I !ato Pda 7i se dotak+o to unutarn"e Jastvo- putem če)a učenik do7iva pravo !nan"e !ena- učite+" često pri7"e)ava prividno nečov"ečnim metodamaQ. Ovakvi su postup,i očito ima+i do7ar ut"e,a" na &akuina7udu4i da "e doivio neko+iko iskustava prosv"et+"en"a- pod S2o"uovim vodstvom. $akon osam m"ese,i- &akuin )a "e napustio- no ističu4i u7udu4e da "e upravo S2o"u 7io n"e)ov Pi!vorni učite+"Q. $akon neko+iko )odina putovan"a- u 1. )odini se &akuin vratio u S2oin?"i2ram u ko"em "e 7io !areen. Bskoro su )a i!a7rati !a opata- i na ovo" dunosti 4e ostati s+i"ede4i2 po+a sto+"e4a. B do7i od /1 )odine doivio "e konačno i posvema8n"e iskustvo prosv"et+"en"a- čita"u4i upravo onu Lotus? sutru- ko"u "e !a vri"eme novi,i"ata 7io od7a,io. Ovo "e iskustvo !nači+o prekretni,u u &akuinovu ivotu. Sada- kada "e iskusio ova" na"vi8i stupan" prosv"et+"en"a- mo)ao "e posvetiti ostatak ivota poma)an"u dru)i2 da posti)nu stan"e kensho Cpočetno iskustvo 7uen"a i sa)+edavan"a neči"e istinske prirodeD. S+i"ede4i2 4e četrdeset )odina &akuin provesti u pisan"u i podučavan"u. Za"edni,a redovnika vremenom "e sve vi8e ras+a- te su nakon neko) vremena posta+i vr+o 7ro"ni. I! tako ve+iko) 7ro"a- od neko+iko stotina redovnika- &akuin "e oda7rao 59?ori,u- kao 7udu4e učite+"e- ko"i 4e podučavati 2akuinski !en 7udi!am. &akuin "e umro u 5. )odini ivota u se+u &are- u ko"em "e 7io i roen- a ko"e se vremenom pretvori+o u sredi8te podučavan"a !ena.
200
$a"vani"i dio &akuinovo) nauka odnosio se na praksu koana. On "e du7oko v"erovao da "e na"7o+"i način !a posti!an"e prosv"et+"en"a inten!ivno meditiran"e na koan. &akuinova sistemati!a,i"a prakse koana dove+a "e do !nača"no) o7rata u podučavan"u !ena. B sistemu ko"e) su ra!vi+i &akuin i n"e)ovi s+"ed7eni,i- učeni,ima dod"e+"u"u koane n"i2ovi učite+"i- i oni o n"ima meditira"u. Jednom kada pri"eu pra) ve+ike sumn"e- podvr)ava"u se testua kada )a prou- do7iva"u novi koan. &akuinova se u+o)a u ra!vo"u sistema koana očitova+a u oda7iran"u i kreiran"u ovi2 !a)onetni2 ri"ečii!ra!a i di"a+o)a. On "e i!na8ao v"ero"atno na"po!nati"i koan u !en 7udi!mu PKakav "e !vuk p+"eska "edne rukeMQ- kao nadom"estak !a tradi,iona+ni ;u koan. &akuin "e iskreno v"erovao da "e put do prosv"et+"en"a otvoren svakome- i da svatko tko pristupi koanu s istinskim arom moe do n"e)a nado4i.
-2) Daisetz # Suzu5i 3 4romotor zen budizma na Za4adu En,ik+opedi"ski priručnik =eligie s"ieta navodi kako "e "apanski *+o!o( i re+i)io+o) @aiset! T. Su!uki Podi)rao na"vani"u u+o)u u 8iren"u !en 7udi!ma na ZapaduQ. Bpravo posredstvom n"e)ovi2 kn"i)a i ese"a- naime Cu prvom redu popu+arnim d"e+om 8"od u zen budizamD mno)i su !apadn"a,i po prvi put do8+i u kontakt s učen"ima !ena. $"e)ova pionirska u+o)a "e nesporna- "er Pkako "asno poka!u"e krono+o8ki popis +iterature o !enu na en)+eskom- 7io "e prvi učite+" ovo) predmeta i!van JapanaQ C7i+"e8ka urednika 2. &ump2resa i! navedeno) d"e+aD. @aiset! T. Su!uki roen "e u m"estu &onda?ma,2i- neda+eko )rada Kana!aNa- 1539. )odine. io "e četvrto di"ete u o7ite+"i +i"ečnika. ;ada pot"eče od drevne samura"ske +o!e- Su!uki "e rano ostao 7e! o,a- i odrastao "e u siroma8nim pri+ikama. $o- stari"i 7rat- ko"i "e u meuvremenu postao odv"etnik- ipak mu "e omo)u4io prim"ereno o7ra!ovan"e. Tako "e upisao univer!itet Haseda u Toki"u. Za vri"eme studi"a na sveuči+i8tuupisao "e takoer i du2ovni studi"- u 2ramu En)aku?"i u Kamakuri. $"e)ovi su )a učite+"i- Kosen Ros2i i Soen S2aku- smatra+i veoma nadarenim. od paskom Soen S2akua- n"e)ovo se i!učavan"e !ena na"ve4im di"e+om sasto"a+o od unutarn"i2- ne?ver7a+ni2 v"e7i- kao 8to "e s"ede4a medita,i"a C!a!enD. Za ovo vri"eme u 2ramu En)aku?"i- Su!uki "e ivio redovničkim ivotom. @evedeseti2 "e )odina Soen S2aku po!vao Su!uki"a u S"edin"ene drave. B početku "e radio kao prevodite+"- a kasni"e "e !apočeo svo"u kari"eru kao pisa, na en)+eskome. Jo8 u m+adosti- Su!uki "e sv+adao neko+iko strani2 "e!ika Ckineski- sanskrt- pa+i i "o8 neke evropske "e!ikeD. Tako "e do7io i !adatak prevoen"a k+asično) kinesko) d"e+a Tao?te?,2in). ored to)a 8to
201
"e ivio u SA@- Su!uki "e takoer putovao po Evropi- pri"e no 8to se vratio u Japan i preu!eo pro(esuru. Godine 1611. Su!uki se oenio Amerikankom eatri,e Erskine Lane- inače teo!o(kin"om. osvetiv8i se podučavan"u i 8iren"u ma2aana 7udi!ma- n"i2 su dvo"e iv"e+i u ku4i u okru"u 2rama En)aku?"i- do 1616. )odine. Tada su se prese+i+i u Koto- )d"e "e Su!uki radio kao pro(esor- na sveuči+i8tu Otani. B to "e vri"eme uteme+"io Istočno 7udističko dru8tvo. Ono "e 7i+o usm"ereno na ma2aana 7udi!am- omo)u4ava+o "e po2aan"e predavan"a i seminarate i!dava+o časopis 'he %astern Cuddhist# Su!uki "e !a sve ovo vri"eme odravao kontakte sa Zapadom- tako da "e prim"eri,e imao !apaen nastup na Sv"etskom kon)resu v"era 15. )odine u Londonu. I nakon @ru)o) sv"etsko) rata Su!uki "e )ostovao u Ameri,i. Tako "e odrao "ednu seri"u predavan"a na američkim univer!itetima 1601. )odine- a i!meu 160#. i 1603. )odine 7io pro(esorom na univer!itetu o+um7ia. Bmro "e u srpn"u 16. )odine. Ime @aiset! T. Su!uki"a često se vee u! Koto 8ko+u *+o!o*"e- no ne smatra se "ednim od n"eni2 o*,i"e+ni2 č+anova. ored !ena- i!učavao "e i dru)e "apanske du2ovne tradi,i"e- prim"eri,e s2in 7udi!am. Imao "e isto tako i interes !a kr84anski misti,i!am- te proučavao neke po!nate mistike Zapada. $a Zapadu "e Su!uki postao vr+o čitan pisa,- a pisani su i komentari n"e)ovi2 d"e+a- od strane !nača"ni2 !apadni2 autora. >"ero"atno "e na"po!nati"i prim"er An Introduction to Zen Cuddhism, ko"e sadri pred)ovor po!nato) psi2o+o)a ar+a G. Jun)a. Ova" "e autor istaknuo !nača" nesv"esno)a !a praksu !ena- kao osnove meta*!ički2 postavki. On smatra kako !en učenik nakon du)otra"no) v"e7an"a i ra!aran"a ra,iona+no) ra!umi"evan"a na kon,u do7i"a od)ovor od same rirode. @aiset! T. Su!uki "e drao da "e Istok sintetičan u svo"o" metodi rasuivan"a C!a ra!+iku od ana+itično) ZapadaD- i da tei k sveo7u2vatnom i intuitivnom ra!umi"evan"u ,"e+ine. i+" !en 7udi!ma "est- prema n"emu- uvid u stvarnu prirodu čov"ekova uma i+i du8e. Inte+ektua+no o7"a8n"en"e !a mistično iskustvo !ena Su!uki "e na8ao u Ke)on *+o!o*"i PJedno o7u2va4a Sve i Sve "e uron"eno u Jedno. Jedno "e Sve i Sve "e Jedno. Jedno proima Sve i Sve "e u Jednom.Q
. "OV+ *+($/$,+ .1 F!7!$ *+($/$,!
202
.11 Fa;aulla; oče5ivanjaL
3
is4unjenje
mesijans5i;
Godine 15//. očekivao se do+a!ak ;esi"e ne samo u kr84anskom svi"etu Ckada se prema staro!av"etno" kn"i!i proroka @ani"e+a !avr8ava+o ra!do7+"e od #99 )odinaD- ve4 takoer i u is+amskom Cispun"en"e proročanstva i! Kurana i tradi,iona+ni2 spisaD. Tako se te )odine u Iranu po"avi+a 8iitska sekta 7a7ista- ko"u "e osnovao #0?)odi8n"i tr)ova, i! S2ira!a- ;ir!a A+i? ;o2amed- na!van a7 C>rataD. Jedan od ini,irani2 7it 4e a2au++a2- kasni"i osnivač 7a2ai v"ere- sv"etske re+i)i"e ko"a se od,i"epi+a od is+ama i ra!vi+a univer!a+ističku pa,i*stičku doktrinu. a2au++a2 "e roen 1513. )odine u Te2eranu u er!i"i. ot"eče i! p+emi4ke o7ite+"i- ko"a vuče pori"ek+o "o8 od drevni2 per!i"ski2 kra+"eva. Kao di"eteni"e po2aao redovite 8ko+e- ve4 "e o7ra!ovan"e stekao od privatni2 tutora. io "e po7oan mus+iman- a u! to vr+o inte+i)entan- i ve4 "e s 1/ )odina vodio diskusi"e o re+i)i"skim pitan"ima s vode4im u+emama. $akon očeve smrti- kada su a2au++a2u 7i+e ## )odine- ponueno mu "e m"esto ministra u v+adi Cko"e mu "e pravom nas+"edstva pripada+oD- no on "e ovu ponudu od7io. Sa #3 )odina pri2vatio "e novu v"eru 7a7i!ma- či"i "e postao )or+"ivi !a)ovornik. Osnivač nove v"ere a7 umro "e mučeničkom smr4u 1509. )odine- nakon 8est )odina propovi"edan"a- te nakon 8to se !am"erio v+astima. $"e)ova "e smrt i!a!va+a revo+t 7a7ista- a "edan "e od pripadnika ove sekte i!vr8io neusp"e+i atentat na per!i"sko) 8a2a- 150#. )odine. Bs+i"edi+a su 2ap8en"a mno)i2 č+anova sekte- a meu osta+ima "e u tamni,u 7ačen i a2au++a2. Tada "e !apočeo četrdeset)odi8n"i period n"e)ovo) pro)onstva i utamničen"a. B !atvoru u Te2eranu "e proveo četiri m"ese,a. $akon 8to "e utvreno da ni"e sud"e+ovao u pripremi atentata- pro)nan "e !a"edno s o7ite+"i i man"om skupinom s+"ed7enika u a)dad. Kada "e ond"e poku8ao reor)ani!irati v"ernike i ponovo i2 okupiti- nai8ao "e na otpor i nepri2va4an"e od po"edina,a- tako da se povukao u p+aninski predio Kurdistana- )d"e "e proveo dvi"e )odine. Tamo se druio s istaknutim su*stima- i u7r!o meu n"ima stekao reputa,i"u- !7o) svo"e učenosti i mudrosti. Kada su )+asovi o n"e)ovom u)+edu dosp"e+i do a)dada- 7io "e po!van natra) u svo"u !a"edni,u. S+i"ede4i2 sedam )odina proveo "e u proučavan"u i pisan"u kn"i)a. $"e)ovi su na"po!nati"i radovi i! ovo) ra!do7+"a &niga os"edo0ena i Skri"ene rie0i# Kako "e n"e)ova popu+arnost u )radu ras+a- isto se tako "av+"ao sve ve4i otpor is+amsko) k+era i per!i"ske v+ade- tako da "e "o8 "ednom 7io pro)nan- ova" put u ari)rad. Boči od+aska u )+avni )rad Turske- u vrtu Ridvan u 7+i!ini a)dada- a2au++a2 "e o7"avio svo"e 7oansko pos+an"e- 8to se u"edno smatra i uteme+"en"em 7a2ai v"ere. i+o "e to u travn"u 15. )odine. a2au++a2 i n"e)ova ma+a !a"edni,a osta+i su u ari)radu samo četiri m"ese,a- te su na uporno in!istiran"e per!i"sko) am7asadora 7i+i ponovno
203
pro)nani- i to u Adrianopo+- )rad u evropskom di"e+u Turske- )d"e 4e ostati naredne četiri i po+ )odine. I! ovo)a "e )rada a2au++a2 uputio čitav ni! pos+ani,a evropskim v+adarima- papi i"u IX- te per!i"skom 8a2u i turskom su+tanu. Godine 155.- kako "e 7a2ai !a"edni,a posta"a+a sve ut"e,a"ni"a "o8 "e "ednom mora+a u pro)onstvo- no ovo "e sada 7i+o ipak konačno odredi8te. Radi+o se o )radu?utvrdi Akka- na o7a+i Sredo!emno) mora)radu ko"i "e !a vri"eme kriarski2 ratova često mi"en"ao )ospodare i 7io te8ko stradao. B )radu?utvrdi Akka a2au++a2 i n"e)ova !a"edni,a Cko"a "e u to vri"eme 7ro"a+a oko 59 +"udiD ostat 4e s+i"ede4e dvi"e )odine- pod vr+o te8kim uv"etima. Akka "e u to vri"eme 7i+a kan"enička ko+oni"a- o!+o)+a8ena !7o) nepodno8+"ive k+ime i po 7o+e8tinama ko"e su tu v+ada+e. K tomum"e8tanima "e 7io !a7ran"en kontakt s č+anovima 7a2ai !a"edni,e- os+ikani2 kao nepri"ate+"a dravno) poretka i 8irite+"ima 7o)o2u+ni2 i nemora+ni2 ide"a. $o- kasni"e "e !a"edni,i ipak omo)u4en 7oravak na "ednom pos"edu i!van )radski2 !idina. Tu 4e a2au++a2 provesti pos+"edn"i period svo) ivota- te napisati d"e+o &itab-i-AGdas, ko"e se smatra svo"evrsnom 7i7+i"om 7a2a"ske v"ere. $akon a2au++a2ove smrti 156#. )odine vodstvo 7a2ai re+i)i"e preu!eo "e n"e)ov sin A7du+?a2a. On "e na"!as+uni"i !a 8iren"e v"ere u A(ri,i- Evropi i S"everno" Ameri,i. $akon rvo) sv"etsko) rata- !7o) !as+u)a u pruan"u 2umanitarne pomo4i- dodi"e+"ena mu "e titu+a PsirQ- od strane 7ritanski2 v+asti- pod či"om "e upravom 7i+a a+estina. Administrativno sredi8te 7a2ai v"ere ostat 4e u Sveto" !em+"i- u &ai*- )d"e 4e 7iti i!)raen 2ram- s prekrasnim ve+ikim vrtom. @anas 7a2ai re+i)i"a ima oko 8est mi+i"una s+"ed7enika di+"em svi"eta- u vi8e od 199 tisu4a +oka+ni2 s"edi8ta- na svim kontinentima. Z7o) is+amsko) podri"et+a 7a2ai v"eru često smatra"u is+amskom sektomno čini se da takvo uv"eren"e nema osnova. $aime- "edna 7itna od+ika- ko"a ovu re+i)i"u odva"a od is+ama "est e+imina,i"a nače+a di2ada- te suk+adno tome n"en pa,i*stički karakter. @ru)a 7itna od+ika "est nače+o ravnopravnosti mu8kar,a i ene- !a ra!+iku od Kurana- ko"i dopu8ta mu8kar,u 7iti )ospodarem eni. $e man"e vana od+ika 7a2ai v"ere "est to+eran,i"a prema re+i)i"ama ko"e nisu striktno monoteističke- poput 7udi!ma i 2indui!ma. Ovima 7i tre7a+o pri7ro"iti "o8 i vana nače+a ukidan"a predrasuda- 2armoni"a i!meu !nanosti i re+i)i"e- "edinstvo svi2 7o"i2 re+i)i"a- te !a+a)an"e !a sv"etski ar7itrani sud- par+ament i v+adu. ;ada "e 7a2ai re+i)i"a !apoče+a kao o)ranak is+ama- smatrati "e samo sektom ove re+i)i"e 7i+o 7i isto tako krivo kao i smatran"e kr84anstva idovskom sektom. $eki autori dre da "e 7a2ai teo+o)i"a pod vid+"ivim ut"e,a"em is+amsko) neop+atoni!ma- ko"i- kao 8to "e po!nato ima svo"e kori"ene u mistično" teo+o)i"i +otina i 2e+enističko" *+o!o*"i. $o- ne 7i 7i+o ispravno vid"eti samo ut"e,a" ovi2 tradi,i"a- ve4 i svi2 dru)i2 re+i)i"ski2 tradi,i"a- pa se tu radi o "edno" meta?*+o!o(sko" Ppereni"a+no" *+o!o*"iQ- ko"a trans,endira sve )rani,e- vremena- m"esta- ku+ture i etape u 2istori"skom ra!vo"u. rema
204
a2au++a2u u svako" epo2i se 7oanske !apovi"edi mi"en"a"u u sk+adu sa !a2t"evima odreeno) do7a- s i!u!etkom !akona +"u7avi- ko"i "e v"ečan i neprom"en"iv. $"e)ov nas+"ednik A7du+?a2a !ak+"uču"e PSvaka ona re+i)i"a ko"a ni"e u!rokom +"u7avi i "edinstva- ne moe se !vati re+i)i"om.Q
.) SI$+"#O(O/$,!
205
.)1 Scientolo@5a cr5va ( *ona 7ubbarda otkra" 160. )odine Amerikana, La(aette Ron &u77ard uteme+"io "e novu re+i)i"u- na!vav8i "e Ps,iento+o)i"aQ. Ovo "e v"ero"atno na"!nača"ni"a od re+i)i"a nasta+i2 u #9. sto+"e4u n"e!ini s+"ed7eni,i ističu kako "e ovo na"7re rastu4a re+i)i"a na svi"etu- s neki2 19 mi+i"una v"ernika. S,iento+o)i"a "e posve spe,i*čna u odnosu na ono- 8to uo7iča"eno podra!umi"evamo pod po"mom re+i)i"e. Ona "e- naime- vi8e na+ik neko" suvremeno" !nanosti o menta+nom !drav+"u- s prim"esama 7udistički2 učen"a. G+avne postavke ove re+i)i"e "esu mi smo !apravo 7esmrtno 7i4e CT2etanD- ko"e pos"edu"e poten,i"a+no neo)raničene mo4i napredu"emo kro! ni! inkarna,i"a- k sve ve4o" savr8enosti do spasen"a se do+a!i kro! oso7no prosv"et+"en"e- ko"e se postie oso7nim naporom. Osnivač s,iento+o)i"e- L. Ron &u77ard roen "e 1611. )odine u m"estu Ti+den u dravi $e7raska. Ota, mu "e 7io mornarički časnik- a ma"ka nastavni,a u sredn"o" 8ko+i. Kada su Ronu 7i+e dvi"e )odine- o7ite+" se prese+i+a u ;ontanu. B 1#. )odini ponovno se se+i- ova" put u Seatt+e)+avni )rad drave Has2inton- )d"e mu "e ota, 7io sta,ioniran u mornaričko" 7a!i. Ti"ekom 16#3. i 16#5. )odine- kao sredn"o8ko+a,- dvaput "e pos"etio o,a na pa,i*čko" američko" 7a!i- na otoku Guam. Za vri"eme "edno) od ti2 putovan"a preko o,eana- nakratko "e pos"etio Kinu- !a"edno sa skupinom d"e,e časnika sta,ionirani2 na a,i*ku. Godine 16#6. &u77ard "e dovr8io sredn"o8ko+sko o7ra!ovan"e u )+avnom )radu SA@- a nakon to)a 8ko+u re!ervni2 mornarički2 o*,ira. Godine 169. upisu"e renomirani univer!itet Geor)e Has2in)ton- )d"e "e studirao atomsku *!iku- no- na dru)o" "e )odini studi"a odustao- te se i! )+avno) )rada Has2intona vratio u istoimenu dravu- na s"evero!apadu SA@. B s+i"ede4em "e ra!do7+"u &u77ard prionuo na pisan"e- o7"aviv8i ti"ekom 9?ti2 )odina ve4i 7ro" S' priča u ra!nim časopisima. ;a+o po ma+o- uspio "e postati renomirani pisa, !nanstvene (antastike. Kritičari su na"7o+"ima o,i"eni+i n"e)ove S' romane *inal Clackout i *ear# Jedno neo7"av+"eno d"e+o i! 165. )odine- nas+ov+"eno %xcalibur, sadrava+o "e odreene kon,epte i ide"e- ko"e 4e kasni"e ra!raditi u svo"em nauku s,iento+o)i"e Cnpr. po"am sur"i"al, preiv+"avan"eD. &u77ard "e 9?ti2 )odina ivio sa supru)om ;ar)aret u m"estu remertonneda+eko od Seatt+ea. o i!7i"an"u @ru)o) sv"etsko) rata pridruio se američko" mornari,i imao "e čin potporučnika. $a"prvo "e 7io pos+an u Austra+i"u- no nakon neko+iko se m"ese,i vratio u SA@. Godine 16/#. !akratko "e 7io !apov"ednik patro+no) čam,a- nami"en"eno) !a8titi 7ostonske +uke- a s+i"ede4e )odine !apov"ednik protupodmorničko) 7rodana !apadno" o7a+i- s 7a!om u Ore)onu. Kada "e 7rod na svom putu prema "u)u sti)ao do San @ie)a- )rada na )rani,i s ;eksikom- poručnik &u77ard "e naredio pa+"7u C!a v"e7uD po o7+in"em otoku- mis+e4i da "e nenastan"en. ;eutim- otok ne samo 8to "e 7io nastan"en- ve4 "e takoer pripadao dravi ;eksiko- tako da "e &u77ard- ne2oti,e i!a!vav8i po)ranični in,ident-
206
7io +i8en !apov"edni8tva. io "e kasni"e dodi"e+"en "ednom 7rodu !a pri"evo! tereta- kao navi)a,i"ski časnik. Kra"em 16/0. poručnik &u77ard "e napustio aktivnu vo"nu s+u7u. Godine 16/. &u77ard "e u asadeni upo!nao pro(esora aeronautike Ja,ka arsonsa- suradnika A+eistera roN+ea. B to "e vri"eme arsons 7io na če+u +oka+ne +oe O.T.O. or)ani!a,i"e. &u77ard "e 7io vr+o !ainteresiran !a učen"a O.T.O.- pa "e neke od n"i2ovi2 ide"a kasni"e u)radio u v+astiti re+i)i"sko? *+o!o(ski sustav s,iento+o)i"e. $o- s arsonsom "e takoer ra!vio i pos+ovnu suradn"u. @o8ao "e tako na ide"u o 7i!nisu "a2tama- pa "e pred+oio da n"i2 dvo"i,a !a"ednički u+oe nova, u posao. &u77ard "e s nov,em oti8ao na '+oridu- kupio "e tri "a2te- meutim uskoro "e 7i!nis propao. arsons se os"etio prevarenim- 7udu4i "e u+oio kudikamo ve4u svotu nov,a. Tuio "e &u77arda- meutim uspio "e povratiti tek po+ovi,u u+oene svote. otkra" /9?ti2 &u77ard "e počeo ra!vi"ati svo"u teori"u uma- ko"u "e smatrao revo+u,ionarnom. očeo "e ra!matrati +"udski mo!ak kao sustav srodan di)ita+nom računa+u. >"erovao "e da se kod čov"eka moe posti4i optimi!a,i"a kao kod komp"utorske de(ra)menta,i"e- "ednostavno 7risan"em prostora u du)oročno" memori"i oso7e. Ovim 7i se poni8tava+i e(ekti ne)ativne memori"e- t". e+imina,i"om psi2o+o8ki2 i somatski2 iskustava i! pro8+osti. $ovu "e !nanost &u77ard na!vao di"anetika. Te2niku "e prvi puta predstavio na strani,ama S' časopisa Astounding, u svi7n"u 1609. )odine- a neko+iko t"edana kasni"e o7"avio "e i kn"i)u- pod nas+ovom (ianetics1 'he 6odern Science of 6ental /ealth# Za"edno s urednikom časopisa Astounding Jo2nom amp7e++om i +i"ečnikom endokrino+o)om dr Josep2om Hinterom- &u77ard "e uteme+"io @ianeti, Resear,2 'oundation. S"edi8te ove or)ani!a,i"e 7i+o "e u )radu E+i!a7et2 u $eN Jerseu. >e4 160#. )odine &u77ard se na8ao u ne!avidno" situa,i"i – o7a su )a suradnika napusti+a- optuiv8i )a !a autoritarno pona8an"e i stvaran"e ku+ta osim to)a- na+a!io se pred 7ankrotom. K tomu!areda+i su i napadi na &u77arda od strane na,iona+ni2 udru)a psi2i"atara i psi2o+o)a- te Američke +i"ečničke aso,i"a,i"e. I! sve) metea- &u77ard "e ipak prona8ao i!+a!. Sredinom 160#. do+a!i na )eni"a+nu ide"u da di"anetiku pro8iri na svo"evrsni re+i)io!ni sustav- ko"i "e na!vao s,iento+o)i"a. CZa ra!+iku od di"anetike- )d"e se )ovori o umu- u s,iento+o)i"i "e na)+asak na 7esmrtnom du2ovnom 7i4u.D $akon 8to "e kra"em s+i"ede4e )odine pro)+asio s,iento+o)i"u re+i)i"om- 7i+a "e osnovana i prva S,iento+o8ka ,rkva- u m"estu amden- u $eN Jerseu. $edu)o potom- &u77ard se se+i u En)+esku. Ti"ekom 09?ti2 uprav+"ao "e s,iento+o8kim pokretom i! svo) ureda u Londonu. Godine 1606. kupio "e dora, Saint &i++ u Susseu- ko"i "e postao sv"etsko s"edi8te s,iento+o)i"e. Sredinom 8e!deseti2 )odina s,iento+o)i"a posta"e predmetom 7ro"ni2 kontrover!i- di+"em !ema+"a en)+esko) )ovorno) područ"a C>e+ika ritani"a$ovi Ze+and- Junoa(rička repu7+ika- Austra+i"a- KanadaD. Kako 7i i!7"e)ao nee+"eni pu7+i,itet- &u77ard se 16. )odine prese+io u Rode!i"u. udu4i "e u to vri"eme S,iento+o8ka ,rkva ve4 *nan,i"ski "ako do7ro sto"a+a- &u77ard "e rode!i"sko" v+adi Ctada pod udarom B$?ovi2 sank,i"aD ponudio pomo4-
207
2ti"u4i u+oiti ve4e sume nov,a u rode!i"sku ekonomi"u. $o- uskoro "e 7io !amo+"en da napusti !em+"u. Godine 163.- kako se kontrover!e oko s,iento+o)i"e nisu sti8ava+e- &u77ard "e od+učio otisnuti se na more. ro)+asio se komodorom ma+e Vote od neko+iko 7rodova Cs posadom sastav+"enom isk+"učivo od č+anova S,iento+o8ke ,rkveD- te proveo s+i"ede4i2 osam )odina krstare4i ;editeranom. $a ovim su putovan"ima &u77arda i n"e)ovu Pmornari,uQ sna+a!i+e i ko"ekakve nevo+"e- poput prim"eri,e sumn"i i optu7i da su 8pi"uni. Ova čudna re+i)i"ska mornari,a CPSea Or)QD posta+a "e di"e+om &u77ardovo) ,arstva- on "e 7io na n"enom če+u sve do sredine 39?ti2- kada se iskr,ao i neko vri"eme ivio na '+oridi. Godine 1633. uredi S,iento+o8ke ,rkve posta+i su predmetom 'I istra)e. A)enti su prikup+"a+i doka!e u ve!i t!v. opera,i"e SnoN H2ite CPSn"e)u+"i,aQD- odnosno 8pi"unske mree ko"u "e rkva 7i+a ra!vi+a. @vi"e )odine kasni"e &u77ardova supru)a ;ar Sue i neko+iko visoki2 dunosnika rkve pro)+a8eni su krivima !a !av"eru protiv v+ade SA@?a. &u77ard- iako sam ni"e 7io optuen- na!ivan "e suradnikom u konspira,i"iponovo se na8ao na meti interesa medi"a- te 7io i!+oen novom nee+"enom pu7+i,itetu. Tada se povukao na ranč u ma+om m"estu reston u a+i(orni"i. Ti"ekom osamdeseti2 )odina &u77ard se vratio pisan"u !nanstvene (antastike- te "e o7"avio romane Cattle$eld %arth i 6ission %arth# B pos+"edn"i2 pet )odina uop4e se ni"e po"av+"ivao u "avnosti. Bmro "e na svom ranču- u si"ečn"u 165. )odine- od srčano) udara. L. Ron &u77ard "e !a ivota o7"avio ve+ik 7ro" d"e+a. ored navedeno) d"e+a (ianetics, tu su "o8 prim"eri,e /@mn of Asia, /istor@ of 6an, Scientolog@1 'he *undamentals of 'hought, /a"e You ;i"ed Cefore 'his ;ife, !uri$cation =undoFn, 'he Ha@ to /appiness i mno)a dru)a. Svo"e "e *+o!o(ske stavove po"asnio u d"e+u 6@ !hilosoph@ i! 160. )odine. B n"emu ve+i da ,"e+okupno !nan"e ko"e imamo i koristimo počiva na *+o!o*"i. Kao 8to "e protivnik akademske psi2i"atri"e i psi2o+o)i"e- isto "e tako i protiv akademske *+o!o*"e- te ve+i da "e ona dosad 7i+a re!ervirana !a privi+e)iranu man"inu- a u isto vri"eme učin"ena nedostupnom o7ičnom čov"eku. rema &u77ardu- mudrost "e nami"en"ena svakome tko "o" tei *+o!o*"a mora 7iti prim"en"iva u praksi suk+adno tomu *+o!o(sko !nan"e vri"edi ono+iko ko+iko "e istinito i+i ko+iko (unk,ionira. Kao po!itivan prim"er&u77ard ističe američko) *+o!o(a Hi++a @uranta- autora popu+arne kn"i)e 'he Outline of !hilosoph@# rema &u77ardu- kra"n"i ,i+" "est posti4i da se du8a C thetan vrati u prirodno stan"e potpune s+o7ode- st"eču4i time kontro+u nad materi"om- ener)i"omprostorom- vremenom- mis+ima- (ormama i nad ivotom samim. Ovo os+o7oeno stan"e !ove se POperatin) T2etanQ COTD. I mada &u77ard !am"era akademsko" *+o!o*"i nedostupnost- n"e)ovo "e s,iento+o8ko učen"e vi8e- OT ra!ine- "ednako tako nedostupno- re!ervirano samo !a uski unutarn"i kru) ini,irani2. Od novi"i2 re+i)i"a s,iento+o)i"a svakako nosi epitet na"kontrover!ni"e do sada "e !a7i+"eeno mno)o konVikata s dru)im re+i)i"skim !a"edni,ama- i!meu osta+i2 s An)+ikanskom ,rkvom- Ruskom pravos+avnom ,rkvom- Luteranskom ,rkvom i dru)ima. $eke od ti2 !a"edni,a smatra"u s,iento+o)i"u a)nosti,ističkom- pa čak i sotonističkom
208
re+i)i"om. Ipak- ove su optu7e v"ero"atno pret"erane. >e4 u d"e+u Science of Sur"i"al &u77ard "e istaknuo kako "e Pnapredak prema vi8im ra!inama u"edno i napredak prema o)uQ posto"an"e o)a i du2ovno očitovan"e on poistov"e4u"e s t2eta univer!umom.
209
0 "OVOV,+KOV"! #!,"! D*U#V! 01 *OZ$K*UI$,!"SKO D*U#VO 011 *obert 'ludd i *ozi5rucijans5o bratstvo Ti"ekom prve po+ovi,e 13. sto+"e4a ra,iona+i!am i empiri!am postat 4e prev+adava"u4im *+o!o(skim prav,ima- dok neop+atoni!am i mistika 7iva"u sve vi8e istiskivani i! )+avno) *+o!o(sko) toka. B prvim dekadama 13. sto+"e4a- "ednu od vode4i2 u+o)a u evropsko" mistično" *+o!o*"i ima En)+e! Ro7ert '+udd- u! či"e ime se aso,ira i prvo !nača"no novov"ekovno ta"no dru8tvo. '+udd "e roen 103/. )odine u earstedu- u "uno" pokra"ini Kent- kao peto di"ete u o7ite+"i. io "e sin vite!a- ko"i "e o7na8ao dunost vo"no) 7+a)a"nika u vo"s,i kra+"i,e E+i!a7ete I. $e e+e4i nastaviti očevim stopama- '+udd "e upisao medi,inu u O(ordu- )d"e "e na"prvo dip+omirao- a potom i ma)istrirao 199. )odine. Ti"ekom studi"a suočio se s pro7+emima !7o) svo"e) od7a,ivan"a konven,iona+no) medi,insko) nauka- te prista"an"a u! ara,e+susa. $akon !avr8eno) studi"a- '+udd "e putovao Evropom. os"etio "e tako 'ran,usku-
210
osto"e dvo"7e o tome- "e +i '+udd 7io č+anom Ro!ikru,i"ansko) 7ratstva i+i ne. Si)urno "e pak- 7e! o7!ira 8to moda ni"e 7io (orma+no č+an- da su n"e)ovi radovi i! 11. i 113. )odine predstav+"a+i vatreno !a)ovaran"e ratstva i n"e)ova nauka. rvo d"e+o- Apolog@, ima !a ,i+" Psprati +"a)u s imena ratstvaQ- kako sto"i u podnas+ovu. I opet- kao i mistični *+o!o* i! rani"i2 sto+"e4a- '+udd mora o7"a8n"avati kako "e Pma)i"aQ ri"eč ko"o" "e i!vorno !načen"e sinonim !a mudrost. $atura+na ma)i"a- !a '+udda "e !nan"e o ta"nim svo"stvima prirode. o n"emu- 7oanstvo "e nemani(estirano- i!u!ev u ra!vi"an"u ko!mosa- )d"e sv"et+o i vatra predstav+"a"u u!rok svi2 ener)i"a. @ru)i apo+o)etski spis- po!nat kao 'ractatus o7"av+"en "e s+i"ede4e- 113. )odine. B n"emu '+udd pridoda"e da "e u i!vorno" prirodi čov"eka n"e)ov um 7io pa+ača sv"et+a. Bko+iko 7oanski du2 ispuni promi8+"an"em o vatri- p+amenu i sv"et+u- čov"ek moe o7noviti svo"e prvo7itno stan"e svi"esti- !ak+"uču"e '+udd. B )odinama ko"e su pret2odi+e 'ractatusu, po"avi+e su se u Evropi tri kn"i)e o Ro!ikru,i"anskom 7ratstvu. O7"av+"ivan"e d"e+a *ama *raternitatis Criča o ratstvuD 11/. )odine na"avi+o "e posto"an"e ratstva- či"i su ,i+"evi 7i+i posve4enost du2ovnom ivotu re(orma i unapreivan"e du2ovno) učen"ate 7av+"en"e ma)i"om- ko"a se teme+"i na astro+o)i"i i ka7a+i. Autor ovo)a d"e+a ni"e po!nat- kao ni ono)a o7"av+"eno) s+i"ede4e )odine- pod nas+ovom a+entin Andrae- a o7"avio )a "e pod pseudonimom ristian Rosenkreut!. Ono predstav+"a a+e)ori"u na "ednu od na"vani"i2 tema mistične *+o!o*"etemu a+kemi"sko) s"edin"en"a suprotnosti. Radn"a ove a+kemi"ske romanse odvi"a se ti"ekom sedam dana- !a ko"e vri"eme ristian Rosenkreut! do7i"a po!iv !a kra+"evsko v"enčan"e- pri2va4a )a- putu"e u kra+"evsku pa+ačudoiv+"ava ra!na čuda i isku8en"a- te konačno prisustvu"e v"enčan"u i vra4a se. os+"edn"e) dana ristian Rosenkreut! i dru)i )osti 7iva"u proi!vedeni u vite!ove Reda !+atno) kamena. %ita"u im se pravi+a reda- a ona )ovore o Redu- ko"i uvi"ek trai i!vore u o)u i prirodi od7a,ivan"u svi2 poroka i s+a7osti poma)an"u vri"ednim i potre7itim +"udima nekori8ten"u počasti Reda !a ostvaren"e sv"etovno) pro7itka spremnosti na rtvu- uk+"uču"u4i i smrt- kada rovidnost to !a2ti"eva.
211
rema ;an+ . &a++u- Ro!ikru,i"ansko "e dru8tvo ima+o tri )+avna ,i+"a ukidan"e svi2 monar2istički2 o7+ika v+adavine- te n"i2ovo supstituiran"e v+adavinom i!a7rani2 *+o!o(a re(ormu !nanosti- *+o!o*"e i etike otkri4e univer!a+no) +i"eka i+i pana,e"e- !a sve o7+ike 7o+esti. Osnovni sim7o+i Ro!ikru,i"ansko) dru8tva 7i+i su rua i kri rua kao enski- a kri mu8kio7a predstav+"a"u4i univer!a+ne spo+ne o!nake. Bpravo !7o) ovakve (a+usne sim7o+ike ro!ikru,i"an,ima se pripisivao spo+ni nemora+- odnosno prakti,iran"e ops,eni2 ritua+a- u n"i2ovim ta"nim ,eremoni"ama. CZ7o) ovo)a se Ro7ert '+udd i os"etio po!vanim napisati svo"e apo+o)i"e.D $opravo se !načen"e ovi2 sim7o+a odnosi na ponovno roen"e. $aime- po8to "e raan"e k+"uč materi"a+ne e)!isten,i"e- prirodno "e 8to "e ratstvo usvo"i+o ove karakteristične sim7o+e- ko"i predstav+"a"u reproduktivni pro,es. o"a8n"ava"u4i ovu sim7o+iku ;an+ . &a++ doda"e kako rua i kri o!načava"u iskup+"en"e čov"eka kro! s"edin"en"e n"e)ove nie- privremene prirode i n"e)ove vi8e prirode- ko"a "e v"ečna.
212
po"am Pro!ikru,i"anskiQ- mada "e i da+"e u svo"im *+o!o(skim radovima !adrao n"i2ove sv"etona!ore. Sami č+anovi Ro!ikru,i"ansko) dru8tva su nastavi+i svo" rad u "o8 du7+"o" anonimnosti- nevid+"ivi !a oko "avnosti. $on"i2ov 4e Ppod!emniQ ut"e,a" ipak dopri"eti do inte+ektua+ne i po+itičke mis+i 7udu4i2 vremena- te postaviti u"edno teme+"e !a nastanak masonski2 or)ani!a,i"a.
0) S(OFOD"O Z$D!*S#VO 0)1 &istična flozofja slobodno9 zidarstva očetak 8iren"a pokreta s+o7odni2 !idara u 15. sto+"e4u ve!u"e se u! 7ritansku pri"esto+ni,u. Godine 1313. u Londonu "e osnovana >e+ika +oanasta+a (u!i"om četiri man"e +oe. Ti su se prvi masoni sasta"a+i po +ondonskim tavernama i pivni,ama. $a če+u te prve or)ani!a,i"e 7io "e ve+iki ma"stor Ant2on Saer. B statutima masonski2 +oa 7i+e su uk+on"ene sve re+i)i"ske 7ari"ere- tako da "e pristup č+anstvu omo)u4em i pripadni,ima dru)i2 v"era ve+iku ve4inu su ipak čini+i kr84ani. B s+i"ede4i2 4e petnaestak )odina masonski pokret u!eti ma2a di+"em Evrope- a potom i u Ameri,i. Tako se redom +oe uteme+"u"u u ari!u C13#0.D- u ;adridu C13#6.D- u ordeauu i etro)radu C13#.D- te u &am7ur)u- 'iren,i i ostonu C13.D. S+o7odno !idarstvo- kao mistički i 2i"erar2i"ski or)ani!irani pokret nasta"e u uv"etima +i7era+no) prosv"etite+"stva 15. sto+"e4a- no n"e)ovi kori"eni seu da+eko u pro8+ost. Jedan od i!vora moderno) speku+ativno) !idarstva "est operativno !idarstvo. r2una, sredn"ev"ekovno) operativno) )radite+"stva dose)nuto "e u 1#. i 1. sto+"e4u- usponom i ra!vo"em )otičke ar2itekture. Tre7a+o 7i istaknuti !a )radite+"e katedra+a- operativne s+o7odne !idare C7a8 kao i !a antičke )radite+"e 2ramovaD n"i2ova um"etnost ni"e 7i+a pro(ana- dak+e kao takvu "e nisu nikada s2va4a+i. $aprotiv- )radite+"i katedra+a ra!umi"eva+i su svo"e umi"e4e kao ostvaren"e 7oansko) p+ana na !em+"i- te kao na sakra+i!iran"e prirode. Katedra+a- kao i 2ram- predstav+"a+a "e du2ovni most i!meu makro i mikroko!mosa- i!meu o)a i čov"eka #. Sredn"ev"ekovne katedra+e 7i+e su )raene na prin,ipima sakra+ne )eometri"e- u ko"o" )eometri"ski 2
Ovo se odražava ne samo u vanjskoj formi, gdje kaedra!a "o"rima o#!ik $svee% "!anine, sa &i!jaim vr'un(ima, !o(ru, gdje o"ona&a "ro"or(ije !judskog ije!a, ve) i unura&njim dekorom, gdje "rimjeri(e viraji kaedra!e *ore +ame u 'arresu "rika-uju -odija.ke -nakove, a /un(e na svom "rividnom kreanju ne#om "ro!a-i od jednog do drugog -naka -odijaka
213
+ikovi kru)a- trokuta i kvadrata ima"u svo"e sim7o+ično !načen"e- i )d"e "e prisutan t!v. !+atni om"er- te dru)i )eometri"ski om"eri. B početku isk+"učivo operativno) karaktera- od 1/. sto+"e4a na da+"e s+o7odni !idari sve vi8e poprima"u speku+ativna o7i+"e"a- mada u početku samo sim7o+ično. udu4i su speku+ativne masonske +oe !adra+e 2i"erar2i"sku pod"e+u na 8e)rte- pomo4nike i ma"store- vr+o "e v"ero"atno da su ove suvremene or)ani!a,i"e !apravo trans(ormirana sredn"ev"ekovna udruen"a )radite+"a. @ak+e- operativne +oe su se pretvori+e u spe,i*čan ini,i"a,i"ski sistem. retpostav+"a se da su en)+eski i 8kotski temp+ari- ima"u4i na umu sud7inu n"i2ove (ran,uske 7ra4e- na"prvo pre8+i u i+e)a+u- a potom se postupno sta+i uk+"učivati u rad operativni2 s+o7odno!idarski2 ,e2ova. B početku su ovi Ppri2va4eni !idariQ čini+i man"inu- da 7i se postupno po 7ro"u i!"ednači+i s operativnim s+o7odnim !idarima- te kra"em 13. sto+"e4a posta+i premo4nom ve4inom. Tako se pro,"en"u"e da "e su do početka 15. sto+"e4a 39 posto č+anstva s+o7odni2 !idara čini+i +"udi i! dru)i2 pro(esi"a. ;eu i!učavate+"ima masoneri"e posto"e sporen"a u po)+edu i!vora suvremeni2 speku+ativni2 ritua+a- !ato "er o n"ima ne posto"e pisani dokumenti pri"e 15. sto+"e4a- odnosno osnutka +ondonske >e+ike +oe. osto"e odreeni dokumenti ko"i uka!u"u na to- da su ti ritua+i stari"i od 1313. )odine. Inače- ne posto"i neki "edinstveni ritua+ propisan !a sve masone- ve4 n"i2 mo)u s+o7odno odreivati administrativna ti"e+a po"edini2 or)ani!a,i"a. $oipak posto"e neke s+ičnosti. >r+o "e karakteristično !a sve masonske ritua+e kori8ten"e ar2itektura+ni2 sim7o+a- prvenstveno a+ata sredn"ev"ekovni2 operativni2 s+o7odni2 !idara. Speku+ativni masoni koriste ta" sim7o+i!am !a etičko podučavan"e prin,ipa kao 8to su 7ratska +"u7av- os+o7oen"e- istina. >ari"anta ovi2 prin,ipa CPS+o7oda- "ednakost-7ratstvoQD kori8tena "e u 'ran,usko" revo+u,i"i. @va osnovna sim7o+a ko"a na+a!imo u svim +oama "esu kutom"er i 8estar. $eke +oe tumače ove sim7o+e u smis+u etički2 nače+a. rim"eri,ekutom"er 7i o!načavao ispravnost- t". ravnan"e po nače+ima vr+ine- dok 7i 8estar opisivao omeeno područ"e opisano kruni,om- unutar ko"e)a se mora"u drati strasti- s ,i+"em etičko) pona8an"a usm"erenom prema svi"etu. udu4i "e s+o7odno !idarstvo ne?do)matsko- nema univer!a+no) tumačen"a ovi2 sim7o+a- dak+e ono) ko"e 7i vai+o !a sve č+anove. S+ovo PGQ u sredini- i!meu 8estara i kutom"era !nači+o 7i :God: Co)D- i+i pak :Great Geometri,ian: C>e+iki )eometričarD- 7udu4i da masoni o)a stvorite+"a vide kao >e+iko) ar2itekta- kao ono)a tko "e :pro"ektirao: svemir. ;eu s+o7odnim !idarima 7i+o "e i *+o!o(a. Kao "edan od na"prominentni"i2 masona s *+o!o(skom i!o7ra!7om navodi se Jo2ann G. 'i,2te- n"emački mis+i+a,. $"e)ov opus u ,"e+ini u!ev8i nema karakter mistično)- no ostavio nam "e v"ero"atno pona"7o+"i rad u ve!i teme+"ni2 nače+a i same svr2e
214
posto"an"a s+o7odno) !idarstva- a to "e 'i,2teova *ilozo$a zidarst"a# Kako "e ti"ekom 13. i 15. sto+"e4a do8+o do sve ve4e (ra)menta,i"e +"udsko) !nan"a- ten"om !a spe,i"a+i!a,i"om u o7ra!ovan"u- tako "e 'i,2te uka!ao na nunost prev+adavan"a ovakvo) "ednostrano) pristupa- ape+ira"u4i !a op4i +"udski od)o" i svestrano o7ra!ovan"e ,i"e+o) čov"eka. Znanstveni,i 7i- po 'i,2teu- tre7a+i imati pre)+ed ne samo nad svo"om- ve4 i nad )raničnim dis,ip+inama. Kao "edno od osnovni2 nače+a- 'i,2te navodi stav o ovo!ema+"skom ivotu samo kao o pripremi i k+i,i vi8e) posto"an"a- či"a se i!v"esnost moe po"miti samo intuitivnim putem. i"e+o čov"ečanstvo tre7a+o 7i tvoriti "edinstvenučisto mora+nu i v"erničku !a"edni,u- a u"edno i "edinstvenu i posve pravnu dravu. Bmno 7i4e tre7a potpuno v+adati nera!umskom prirodom- a mrtvi se me2ani!am tre7a podvr)nuti na+o)u vo+"e- ve+i 'i,2te. On takoer istupa protiv "ednostranosti re+i)io!no) od)o"a- po)otovo u 8tovan"u samo i!van"sko) i na,iona+no) +ika re+i)i"e. $aprotiv- potre7no "e uvaavati re+i)i"e i o7iča"e dru)i2 naroda- 7udu4i da su oni u pravu- isto ko+iko i dru)i. o 'i,2teu !idar ni"e re+i)io!an- ve4 on mis+i i d"e+u"e re+i)io!no. Osim na ku+turnom p+anu- s+o7odno!idarski "e pokret d"e+ovao i na po+itičkom. Tako "e prim"eri,e *+o!o*"a s+o7odno) !idarstva sta"a+a u po!adini stvaran"a američke na,i"e i drave u 15. sto+"e4u. ;asonski pokret se od trideseti2 )odina 8irio u američkim ko+oni"ama. 'i+o!o(ski !nača" s+o7odno) !idarstva !a američke revo+u,ionare moe se ra!vid"eti kro! sim7o+e- ko"e su n"i2ovi voe oda7ra+e- !a predstav+"an"e nove američke na,i"e. i+i su to sim7o+i masonsko) 7ratstva. ri"ed+o) s+u7eno) i)a nove drave sadravao "e tako sim7o+e krn"e piramide- te svevide4e) oka unutar trokuta. Ovi se sim7o+i mo)u i danas vid"eti- na na+ič"u novčani,e od "edno) do+ara. Ova" rani pri"ed+o) takoer "e uk+"učivao +ik pti,e (eniks- ko"i "e kasni"e 7io supstituiran +ikom or+a. Osim Geor)ea Has2in)tona- prvo) američko) preds"ednika- i mno)i su dru)i preds"edni,i 7i+i masoni Ci!meu osta+i2- 'rank+in @. Rooseve+t- &arr S. Truman i Gera+d 'ordD- takoer i mno)i č+anovi Senata. ;asonske su +oe osamnaesto) sto+"e4a isto tako odi)ra+e k+"učnu u+o)u u i!7i"an"u 'ran,uske revo+u,i"e/. osto"e pretpostavke kako "e uni8ten"e monar2i"e 7i+o or)ani!irano od strane masona- u"edno i kao osveta !a uni8ten"e temp+arsko) reda u 1/. sto+"e4u.
->- B(e nouvel ;ommeC (ouisa de SaintE &artina Kako "e prosv"etite+"sko 15. sto+"e4e Cna ZapaduD tei8te stavi+o na ra!um i ra,iona+no- ono ni"e o7i+ova+o istinski vri"ednim i !nača"nim mističnim 3
Ovo Oko rvodinosi "redsav!ja naravno svevide)e oko oga, j "odsjenik da sva dje!a masona "romara oko e!ikog ar'ieka svemira 4 ožemo -amijeii masonske sim#o!e, "iramidu i svevide)e oko, u -ag!av!ju fran(uske +ek!ara(ije o !judskim "ravima
215
*+o!o*ma. Kao 8to "e protek+o po+a sto+"e4a i!meu SNeden7or)a i n"e)ova pret2odnika- isto "e tako tre7a+o pro4i po+a sto+"e4a do SNeden7or)ova nas+"ednika. Zvao se Louis de Saint?;artin- a roen "e 13/. )odine u Am7oiseu- u sredi8n"o" (ran,usko" pokra"ini Touraine. Ota, mu "e 7io pripadnik nie) p+emstva- a ma"ka "e umr+a u7r!o nakon poroda. Ota, se ponovo oenio- a ma4e2a mu "e prui+a- osim +"u7avi- takoer i poduku i! kr84anstva- uče4i )a +"u7avi !a o)a i čov"eka. Saint?;artin "e o7ra!ovan"e stekao na ko+edu ont?Lero- dip+omirav8i pravo. $o- kako m+ado)a Saint? ;artina pravna kari"era ni"e 7a8 priv+ači+a- 7io se od+učio !a vo"ni po!iv- u svo"o" ##. )odini. Godine 130. - nakon očeve interven,i"e u ministarstvu- m+adi Saint?;artin do7io "e čin potporučnika- u )arni!onu u ordeauu. B ovom 4e )radu do4i u kontakt s istaknutim masonom portu)a+sko) podri"et+a ;artine!om de asua+isom- osnivačem masonske +oe u ari!u. B masonski red prim+"en "e 135. )odine- a tri )odine kasni"e napustio "e vo"sku. $eko "e vri"eme radio kao ta"nik kod asua+isa- da 7i 133. oti8ao u Lon- )d"e "e imao *nan,i"sku potporu imu4no) masona Hi++ermo!a- takoer istaknuto) č+ana reda. B Lonu Saint?;artin pi8e svo"e prvo d"e+o (es erreurs de la " èrit è CO !a7+udama i o istiniD. Kn"i)u "e odma2 napao >o+taire i n"e)ovi istomi8+"eni,i- no isto "e tako Saint?;artinu priskr7i+a nove pri"ate+"e i prista+i,e. I! Lona "e Saint?;artin oti8ao u Ita+i"u- )d"e "e proveo oko tri )odine. Godine 135#. do+a!i u ari!- )d"e nasta"e d"e+o 'ableau naturel Crirodna s+ikaD- a pet )odina kasni"e- !a vri"eme n"e)ova 7oravka u Londonu- nasta"e tre4a kn"i)a- nas+ov+"ena ;9homme de desir C%ov"ek e+"eD. S+i"ede4e- 1335. )odine Saint?;artin se !aputio u Stras7our)- )d"e 4e ostati tri )odine. Ovd"e se prvi put upo!nao s radovima Jako7a Y2mea- a+i i SNeden7or)a- i to posredstvom ne4aka 8vedsko) *+o!o(a- ko"i "e u to vri"eme takoer 7oravio u Stras7our)u. Godine 1369.- potkra" 7oravka u Stras7our)unasta"e d"e+o ;e nou"el homme C$ovi čov"ekD. Iste )odine Saint?;artin podnosi ostavku na č+anstvo u masonskom redu- i trai da se n"e)ovo ime i!7ri8e i! svi2 re)istara osd 1350. )odine na da+"e. Godine 136#. i!+a!i mu nova kn"i)a %cce homo, a n"e)ova d"e+atnost ti"ekom devedeseti2 u)+avnom "e ve!ana !a E,o+e norma+e u ari!uinstitu,i"u !a podučavan"e 7udu4i2 učite+"a. otkra" ivota Saint?;artin 7avi se u)+avnom i!učavan"em Y2meovi2 d"e+a- te pi8e svo" pos+"edn"i rad ;e ministere de l9homme-esprit CS+u7a čov"eka?du2aD. Kn"i)a i!+a!i 159#.- a s+i"ede4e )odine Saint?;artin umire- u svo"o" 1. )odini. Kro! ,i"e+i opus Louisa de Saint?;artina- dakako- prov+ači se mistična nit8to "e i ra!um+"ivo- 7udu4i da "e on "edan od ri"etki2 apo+o)eta mistično) sv"etona!ora u vr+o ra,iona+ističkom 15. sto+"e4u. >e4 u svom prvom d"e+u on se upustio u rat s materi"a+ističkim *+o!o*ma- meutim ipak "e i!7"e)nuo otvoreno se svrstati meu apo+o)ete kr84anske re+i)i"e. Tako se i!ri"ekom i7+i"a ne spomin"e- a na Isusa se uka!u"e samo na prikriveni način- kao na Aktivan u!rok- i+i pak >odiča čov"eka i s+ično. Ovome "e vodiču- ve+i Saint?;artin- pov"eren poredak univer!uma. I! prvo7itno)
216
stan"a "edinstva čov"ek se i!dvo"io v+astitom vo+"om- no u vri"eme ponovno) s"edin"en"a čov"ek i n"e)ov pos"ed 7it 4e praktički ponovo s"edin"eni- iskovati 4e i2 oprav+"ač. ut pod"e+e "est put )re8aka- dok "e put istine ona" "edinstva- !ak+"uču"e *+o!o(. @"e+o !rirodna slika otkriva o"e putove k čov"eku. B n"emu "e ,"e+okupni univer!um predstav+"en kao "edan ve+iki 2ram. o"a krea,i"a ni"e samo n"e)ov i!van"ski vid+"ivi !nak- ve4 i kana+ kro! ko"i se n"e)ove mis+i priop4u"u inte+i)entnom 7i4u. $o- !a pa+o) čov"eka "edini put komunika,i"e "est kro! !nakove i sim7o+e. i+" kn"i)e Bo"i 0o"ek "est da opi8e pro,es ko"i vodi do o7nove u $ovom svi"etu. On "e predstav+"en sim7o+ično kro! tri epo2e. rva od)ovara povi"esti I!rae+a- dru)a Kristovom ivotu- a tre4a Otkriven"u. Kristov ivot !apravo i+ustrira priču o $ovom čov"eku- od n"e)ova roen"a pa do mistične smrti. $"e)ov dru)i do+a!ak donosi novo ne7o i novu !em+"u navi"e8tene unutar nas- !av"etni 8ator i $e7eski Jeru!a+em u)raen u na8a spiritua+na 7i4a. os+"edn"i rad Slu)ba 0o"eka-duha na neki način predstav+"a Saint? ;artinovu !adn"u kontemp+a,i"u- u ko"o" otvara mno)e i!vore mis+i- te po)+edom o7u2va4a mno)e sta!e vi!i"e. B ovome d"e+u on spa"a mis+i potek+e i! 8ko+e prvo) učite+"a de asua+isa s naukom Y2mea. Ovd"e se Saint?;artin 7avi promi8+"an"em o 7esmrtnosti- o putu ko"i vodi u o7novudu2ovnom ivotu i n"e)ovo" komunika,i"i- o Sa7atu prirode- du8e i ri"eči- o doktrini >"ečne ri"eči te n"enom odnosu naspram univer!uma i čov"eka. Red martinista nastavio "e posto"ati i nakon Saint?;artinove smrti. Ti"ekom 16. sto+"e4a !au!imao "e vr+o istaknuto m"esto meu mističnim 7ratstvimada 7i nakon smrti kari!matično) voe apusa u rvom sv"etskom ratu doivio po+a)ani pad- te se danas- podi"e+"en na vi8e (rak,i"a- ne ističe mno)o meu mno)o7ro"nim du2ovnim udru)ama u okviru moderno) $eN a)ea.
->. /oet;eova 5njiževnoEznanstvena misti5a oput svo) (ran,usko) suvremenika Saint?;artina- i n"emački "e kn"ievni ve+ikan Goet2e 7io s+o7odni !idar. Roen u 'rank(urtu na ;a"ni 13/6. )odine- svo"im "e kn"ievnim d"e+om o7i+"eio kra" 15. i prvu po+ovi,u 16. sto+"e4a. I mada "e op4enito po!nat po svom kn"ievničkom opusu!nača"an "e takoer n"e)ov doprinos !nanosti i prirodno" *+o!o*"i. Goet2e "e roen u o7ite+"i ,arsko) sav"etnika- a prvo "e o7ra!ovan"e primio upravo od o,a- kao i od neko+iko tutora. >e4 u svo"o" osmo" )odini s+uio se )rčkim- +atinskim- (ran,uskim i ta+i"anskim. Godine 130.- kada mu "e 7i+o 1 )odina- Goet2e "e oti8ao na +eip!i)8ki univer!itet na studi" prava- po očevo" e+"i. et )odina kasni"e nastavit 4e studi" u Stras7our)u- a 7udu4i
217
e+"an !nan"a- po2aat 4e predavan"a takoer i i! anatomi"e- kirur)i"e i kemi"e. B ovome se )radu !7+iio s *+o!o(om i kn"ievnikom Jo2annom G. &erderom. Goet2e "e dip+omirao 1331. )odine- te se vratio u rodni 'rank(urt- )d"e "e naredne četiri )odine o7av+"ao pravne pos+ove. $ousporedo "e !apočeo i s kn"ievnim radom- ko"i )a "e da+eko vi8e priv+ačio. B ovom "e ra!do7+"u nasta+o d"e+o- ko"e 4e postati "edno od n"e)ovi2 na"po!nati"i2- !atne mladoga Hertera# Godine 1330. pri2va4a po!iv Neimarsko) vo"vode Kar+a Au)usta- da mu 7ude sav"etnik. et )odina kasni"e postao "e s+o7odni !idar- postav8i č+anom Neimarske +oe PAnna Ama+iaQ. B Heimaru 4e Goet2e provesti ve4i dio svo) ivota. Godine 1351. Goet2e vodi minera+o8ka istraivan"a- te dri predavan"a o +"udsko" anatomi"i. S+i"ede4e mu "e )odine dodi"e+"ena p+emi4ka titu+a- a četiri )odine kasni"e putu"e u Ita+i"u- )d"e "e impresioniran )rčko?rimskim kiparstvom- ar2itekturom i kn"ievno84u. I! to) ra!do7+"a pot"eče n"e)ova +"u7av prema m+ado" 2ristiani >u+pius- ko"a 4e postati ma"kom n"e)ove d"e,e- i s ko"om 4e se v"enčati 159. )odine. Godine 1353. Goet2e u Ita+i"i vodi )eo+o8ka i 7otanička istraivan"a Coko+i,a $apu+"a i Si,i+i"aD. Goet2eova estetska teori"a 7i+a "e pod "akim up+ivom n"e)ova pri"ate+"a 'riedri,2a S,2i++era- s ko"im i!meu 136/. i 1590. )odine ra!vi"a inten!ivnu suradn"u. Godine 1595.- na kon)resu monar2a u Er(urtu- sre4e se s $apo+eonom onaparteom- ko"i )a po!iva u ari!. Iste )odine Goet2eu i!+a!i prvi dio n"e)ova remek d"e+a *aust# @ru)i 4e dio ovo) d"e+a dovr8iti tek neposredno pred smrt- 151. )odine. Od 151. )odine- kada mu umire supru)a- Goet2e se sve vi8e posve4u"e !nanosti- iako "e na"vani"i !nanstveni rad- Zur *arbenlehre CO teori"i 7o"aD o7"avio "o8 1519. )odine. B ovom "e radu Goet2e 7o"u predstavio na "edan mističan način- kao Pstupan" tame pove!ane sa s"enomQ- !a ra!+iku od $eNtona- ko"i "e pokusom sa pri!mom ra!+omio 7i"e+u 7o"u na vid+"ivi spektar du)ini2 7o"a. Od svi2 d"e+a Goet2eovo) o)romno) opusa svo"om se sna)om- du7inom i i!raa"no84u ističe *aust, na ko"em "e pisa, radio puni2 9 )odina. Ova drama predstav+"a sinte!u Goet2eovo2 oso7ni2 iskustava- te n"e)ove vi!i"e o svi"etu kao po!orni,i na ko"o" se vodi v"ečna 7or7a i!meu do7ra i !+a. Goet2e "e (as,iniran odnosom +"udsko) 7i4a naspram univer!umaodnosom mikro i makroko!mosa- u ko"em "e čov"ek samo dio "edno) o)romno) 7i4a- a istovremeno )a sadri i ,i"e+o)a. @oktor 'aust "est stvarna povi"esna +ičnost i! 1. sto+"e4a. io "e to n"emački +i"ečnik- ma) i is,"e+ite+" imenom Geor)ius Sa7e++i,us 'austus- a ko"e) su u n"e)ovo vri"eme često po)re8no poistov"e4iva+i- kao 8to "e rečeno u #. di"e+u- s Tritemiusom i n"e)ovim učenikom A)rippom. Stvarni 'aust ni"e 7io neka !nača"na 2istori"ska +ičnost- no oko n"e)ovo) su se +ika sp+e+e +e)ende- pro8iriv8i se nakon n"e)ove smrti u )ermanskim- odnosno protestantskim !em+"ama. @ramski "e ovu +e)endu prvi put o7radio en)+eski kn"ievnik 2ristop2er ;ar+oNe. Bpravo "e d"e+o ;ar+oNa- 'he 'ragical /istor@ of the ;ife and (eath of (octor *austus, ut"e,a+o na Goet2ea- da se ve4 oko 1330. )odine posveti pisan"u v+astite ver!i"e *austa, d"e+a u ko"em 4e predstaviti svo"a ivotna iskustva- sv"etona!or-
218
+"u7av i mrn"u- ten"u !a savr8enim !nan"em- te ma)i"om i du2ovnim op4enito. Goet2e "e u *austu stvorio +ik ko"i veoma pods"e4a na n"e)a samo)a- na n"e)ov inten!ivni poriv !a !nan"em- kao dio n"e)ova um"etničko) i !nanstveno) )eni"a. B d"e+u do+a!i do snano) i!ra!a mito+o)i"a. Goet2eova "e predod7a da ona ima ma)ičnu mo4 vr+o "e vana !a po"edin,a- !ato "er se na teme+"ima n"eni2 ar2etipski2 kon*)ura,i"a o7+iku"u takoer +"udska sada8n"a d"e+ovan"a i tumačen"a stvarnosti. >ana "e karakteristika Goet2eovo) *austa odra! kri!e i s+om ra,iona+i!ma- uvid kako um ne moe samo kao puki instrument nado4i do neki2 trans,endentni2- meta*!ički2 istina. *aust "e suk+adno tome- takoer i di"e+om meta(orički prika! !apadno)- )ermansko) čov"eka na pri"e+a!u i! 15. u 16. sto+"e4e. Goet2e "e v"erovao u 7oanstvenost čov"eka- a oso7ito um"etnika- ko"i di"e+i univer!um s o)om- i !a"edno s n"ime uprav+"a. retvara"u4i 2istori"sko) 'austa u sim7o+ nade- on "e ova" +ik o!načio kao ut"e+ov+"en"e du8e !a )ermanske narode usporediv s Lut2erom i re(orma,i"om. Goet2e "e u re+i)i"u unio n"e)ov oso7eni kon,ept novo) idea+a 2umanosti- s na)+askom na su7"ektivnom os"e4a"u i kriti,i do)me. Suk+adno tome n"e)ovo) *austa tre7a sa)+edati kao mani(est očov"ečene *+o!o*"e- ko"a vra4a +"ude natra) k o"o" mi+osti i +"u7avi- no u! istovremeno od7a,ivan"e do)me- kreda i kon(esi"a.
0- #+OZO'SKO D*U#VO 0-1 #eozo8s5o dru@tvo Ide"a du2ovno) univer!a+i!ma- ko"a "e posta+a prominentnom u dru)o" po+ovi,i 16. sto+"e4a- re!u+tira+a "e uteme+"en"em Teo!o(sko) dru8tva- "o8 "edne i!nimno !nača"ne or)ani!a,i"e !a ra!vo" novov"ekovne mistične *+o!o*"e. @ru8tvo su osnova+i &e+ena . +avatsk- &enr S. O+,ott i Hi++iam . Jud)e- 13. studeno) 1530. )odine. B početku su ,i+"evi Teo!o(sko) dru8tva 7i+i pri+ično usko usm"ereni- na istraivan"e parapsi2o+o8ki2 (enomena- da 7i s vremenom preras+i u univer!a+ističko istraivan"e i naučavan"e sveko+ike du2ovnosti. Tako su kasni"e- 1556. )odine- kao osnovni ,i+"evi @ru8tva 7i+i prok+amirani (ormiran"e "e!)re univer!a+no) 7ratstva čov"ečanstva poti,an"e i!učavan"a komparativne re+i)i"e te istraivan"e neo7"a8n"eni2 !akona prirode i +atentni2 sna)a u čov"eku. &e+ena . +avatsk- "edan od tri č+ana?uteme+"ite+"a Teo!o(sko) dru8tvaroena "e 151. )odine u Ekaterinos+avu Cdanas @n"epropetrovskD u Bkra"ini. ot"eče i! rusko?n"emačke p+emi4ke o7ite+"i- od o,a visoko) časnika ruske vo"ske i ma"ke spisate+"i,e. Za povi"est mistične *+o!o*"e
219
!nača"na "e kao prva ena- ko"a "e prekinu+a du)ov"ečnu domina,i"u pripadnika isk+"učivo mu8ko) roda. >e4 od d"etin"stva se da+o nas+utiti kako 4e &e+ena i!rasti u "ednu neo7ičnu i snanu +ičnost. udu4i da "e n"en ota,- pukovnik von &a2n- često do7i"ao prem"e8ta"e i! "edno) )arni!ona u dru)i- !a"edno s n"im se+i+a se i ,i"e+a o7ite+". Tako "e i &e+ena do+a!i+a u doti,a" s ra!nim +"udima i ku+turama- a ve4 "e tada i!raava+a sk+onost prema +e)endama i tradi,iona+no" mudrosti. ovremeno 7i od+a!i+a kod d"eda i 7ake- )d"e "e ima+a pristup n"i2ovo" o)romno" kn"ini,i- u ko"o" su meu osta+ima 7i+e i mno)e kn"i)e i! *+o!o*"e i e!oteri"ski2 !nanosti. Kada "e ima+a 1# )odina- &e+eni "e umr+a ma"ka- te "e nastavi+a iv"eti s ma"činim rodite+"ima. B ovom ra!do7+"u m+ada+a8tvapočin"e iska!ivati oso7ine tvrdo)+avosti- vatreno) temperamenta- te nepo8tivan"a dru8tveni2 normi. $o- u svo"o" nutrini- ona os"e4a da "e o7u!eta e+"om !a i!učavan"em ta"ni nadnaravno) i numino!no). &e+ena von &a2n uda+a se vr+o m+ada- 15/6. )odine- kada "o" "e 7i+o sve)a 13 )odina. Od mua- )enera+a $iki(ora +avatsko)- s ko"im "e 7i+a u 7raku tek neko+iko m"ese,i- preu!e+a "e samo pre!ime- tako da 4e od sada 7iti &e+ena etrovna +avatsk. S+i"ede4e deset+"e4e !a n"u "e 7i+o ispun"eno mno)o7ro"nim putovan"ima po svi"etu. Godine 1501. "e u En)+esko"- i kasni"e 4e otkriti da "e upravo ovd"e upo!na+a učite+"a- ko"i "o" se 7io uka!ivao u snovima. B s+i"ede4i2 sedam )odina putova+a "e kro! S"evernu i Junu Ameriku- Indi"u i Ti7et. B Ameri,i "e i!učava+a tradi,iona+nu mudrost američki2 Indi"ana,a- te drevni2 američki2 ,ivi+i!a,i"a. Godine 150. do+a!i u Indi"u- a potom od+a!i i u Ti7et- u pratn"i "edno) +uteransko) sve4enika i mon)o+sko) 8amana- )d"e se sre4e s da+a"?+amom. o povratku u Rusi"u 1505. )odine- &e+ena . +avatsk se te8ko ra!7o+"e+ačak "e neko+iko dana 7i+a u te8kom stan"u- na samo" )rani,i smrti. otomoko 159. )odine- ima+a "e kratkotra"nu +"u7avnu pusto+ovinu s estonskim p+emi4em $i,2o+asom ;eendor[om- nakon če)a "e rodi+a di"ete. Kad "e imao pet )odina- sin Furi se te8ko ra!7o+io. B e+"i da pomo)ne d"etetu!aputi+a se u Ita+i"u- u o+o)nu- no pomo4i !a sina vi8e ni"e 7i+o- i tamo "e i umro. $"en tada8n"i pri"ate+"- A)ardi ;etrovi,2- pristao "e da se di"ete pokopa pod n"e)ovim imenom. Kasni"e 4e &.. +avatsk pri!nati da "e na dan smrti n"e!ina sina- !a n"u umr+a i n"e!ina ruska pravos+avna v"era. Iako nikada- po n"enim ri"ečima- ni"e 7i+a potpuno predana kr84anstvu- ipak "e do tada 7i+o trenutaka- kada "e du7oko v"erova+a u iskupite+"sku mo4 rkve i Krista. I! Ita+i"e &.. +avatsk od+a!i ponovno u Indi"u- potom u Ti7et- )d"e se sre4e s učite+"ima ;orom i ;a2atmom Koot &oomi"em. B ovom vanom ra!do7+"u doiv"e+a "e snaan du2ovni rast- uče4i i prevode4i svete ti7etske tekstove na en)+eski. I!meu osta+i2 d"e+a- tu se na8+a i Cook of (z@an, kn"i)a ko"a "e pos+ui+a kao teme+" !a kasni"e remek?d"e+o 'he Secret (octrine CTa"ni naukD. Kada "e napu8ta+a Ti7et- 1539. )odine- poče+a "e ra!mi8+"ati o preno8en"u ove drevne mudrosti na Zapad. $o- pri"e to)a "e doiv"e+a stra8nu pomorsku nesre4u- u 7rodu !a E)ipat. B stra2ovito" eksp+o!i"i 7aruta i dru)i2 !apa+"ivi2 tvari ko"e "e 7rod prevo!io- nastrada+o
220
"e /99 +"udi- meu ko"ima i n"en pri"ate+"- operni p"evač A)ardi ;etrovi,2- a ona se na8+a sre4om meu 8ači,om preiv"e+i2. &.. +avatsk opet se vra4a o7ite+"i u Rusi"u- meutim ovd"e ne4e du)o ostati- "er su "o" u7r!o dosadi+e svae s tetkama. Od+uči+a se !a put u ari!. Konačno se 153. )odine- nakon 8to "e ču+a da u Ameri,i v+ada ve+ik entu!i"a!am u ve!i spiritistički2 (enomena- odvai+a na put preko o,eana. o svom do+asku u $eN Fork 7avi+a se ra!+ičitim pos+ovima- a u s+o7odno vri"eme svo"im "e medi"umskim sposo7nostima impresionira+a +"ude oko se7e. rekretni,a u n"enom ivotu nastupi+a "e 153/. )odine- kada "e upo!na+a pukovnika &enr"a S. O+,otta- ko"i "e u to vri"eme radio kao novinar. %ini se da "o" se odma2 dopao- no smatra+a )a "e pone8to d"etin"astim i +akov"ernim. S dru)e strane- O+,otta "e impresionira+a n"e!ina inte+i)en,i"a i produ2ov+"enost- a+i "e ipak ni"e smatrao seksua+no priv+ačnom- !7o) poma+o andro)ino) i!)+eda. S+u7ena dunost &.. +avatsk u Teo!o(skom dru8tvu 7i+a "e ona )+avno) ta"nika. Rad oko voen"a @ru8tva 7io "e pov"eren O+,ottu- dok "e ona ve4inu svo"e ener)i"e usm"eri+a na pisan"e. ored pisan"a č+anaka o e!oteričnim !nanostima- u ovom ra!do7+"u &.. +avatsk priprema svo"e prvo ve4e d"e+o- monumenta+nu Isis 8n"eiled CRa!otkrivena I!idaD. Ovo d"e+o opse)a oko tisu4u strani,a o7"av+"eno "e 1533. )odine- i ono o,rtava teme+"na nače+a e!oterične *+o!o*"e i drevne univer!a+ne mudrosti. =azotkri"ena Izida u"edno predstav+"a i o7račun &.. +avatsk s Pnepo)re8ivo84uQ- t". do)mama suvremene !nanosti i re+i)i"e. Tako se ona suprotstav+"a po!itivi!mu (ran,usko) matematičara i *+o!o(a Au)ustea omtea- kao i dru)im materi"a+istima 16. sto+"e4a- ko"i poriču posto"an"e vita+ne si+e u ivim or)ani!mima. B dru)ome di"e+u kn"i)e ona se kritički postav+"a prema kr84anstvu- kako kato+ičkom- tako i protestantskom- oso7ito prema praksi spa+"ivan"a v"e8ti,a od 10. do 13. sto+"e4a. B mno8tvu tema !astup+"eni2 u prvom di"e+u kn"i)e meu vani"im su ka7a+a- ,ik+ična evo+u,i"a +"udsko) roda- ma)i"a- medi"umski (enomeni- astra+no sv"et+o- mesmeri!amprirodne si+e- ut"e,a" p+aneta- s+o"evita priroda čov"eka- reinkarna,i"ae)ipatska i 2induistička mudrost. @ru)i dio donosi- pored kritike kr84anstva- takoer i misteri"e ka7a+e- e!oterični nauk 7udi!ma- te uspored7e vedski2 spisa i i7+i"e- kao i 7udi!ma i kr84anstva. otkra" 1535. )odine &.. +avatsk i pukovnik &.S. O+,ott putu"u u Indi"ukako 7i produ7i+i i!učavan"e 2induističke re+i)i"e i 7udi!ma. B Indi"i su o7o"e do7i+i !natnu potporu !a svo"a nasto"an"a. G+avna n"i2ova misi"a 7i+a "e predstav+"an"e drevne *+o!o*"e. $a"vani"i ,i+" &.. +avatsk 7io "e stav+"an"e na)+aska na *+o!o(ska i etička učen"a- i u svr2u n"i2ovo) 8iren"a ona i O+,ott su vr+o mno)o putova+i- 8irom Indi"e- i na e"+on. i+o "e odrano na stotine "avni2 predavan"a i de7ata- ko"e su doni"e+e dotad neviena- !a"ednička okup+"an"a A!i"ata i Evrop+"ana- ra!+ičiti2 re+i)i"ski2 proveni"en,i"a. Sta+ni napor putovan"a i rada u tropsko" k+imi postupno su naru8i+i !drav+"e &.. +avatsk- te "e 155#. )odine o7o+"e+a od kronične upa+e 7u7re)apra4ene visokim t+akom i edemom. $eko "e "o8 vri"eme i!dra+a- no 155/.
221
)odine "e 7i+a primorana napustiti Indi"u i oti4i u 'ran,usku- kako 7i se oporavi+a u "edno" 7+ao" k+imi. Kra"em )odine &.. +avatsk vratit 4e se u Indi Indi"u "u-- no samo samo !akr !akrat atkko- "er "er su srča srčane ne te)o te)o7e 7e ova" ova" put put post posta+e a+e tak tako o!7i+"ne- da "e i sam ivot do8ao u pitan"e. $i"e ima+a i!7ora- ne)o dati ostavk ostavku u na dunos dunostt )+avno )+avno) ) ta"nik ta"nika a Teo!o(sk eo!o(sko) o) dru8tv dru8tvaa- i vratit vratitii se u Evropu. Ovd"e "e u miru mo)+a dovr8iti svo"e dru)o monumenta+no d"e+o "o8 o7imni"e od prvo)a- pod nas+ovom 'he Secret Secret (octri (octrine ne CTa"ni naukD. Rad na ovo" kn"i!i 7i+a "e !apoče+a "o8 kada su ona i O+,ott prvi put do8+i u Indi"u. $eko "e vri"eme &.. +avatsk iv"e+a u Hur!7ur)u- a 155. )odine se prese+i+a u Ostende u e+)i"i- kako 7i 7i+a 7+ie +ondonsko" +oi Teo!o(sko) dru8tv dru8tva. a. $"eni $"eni )or+"iv )or+"ivii podra podravat vate+" e+"ii uskor uskoro o su "e na)ovo na)ovori+i ri+i da doe doe u London. Tu "e 1555. )odine usp"e+a privesti kra"u svo"u 'anu doktrinu. Ovo i!ni i!nimn mno o o7im o7imn no d"e+ d"e+o o sast sasto o"i se od dva dva tom toma. rvi rvi "e nas+o s+ov+"e v+"en n ru)i Antropogeneza# Svr2a "e ukupno) d"e+a prika!ati &ozmog &o zmogeneza, eneza, a dru) teme+" teme+"nu nu meupo meupove! ve!ano anost st svi2 svi2 re+i) re+i)i"a i"a-- !nanos !nanosti ti i *+o!o* *+o!o*"e"e- te mikro mikro i makro makrokko!mosa o!mosa-- ko"i su proe proeti ti "ednim "ednim "edins "edinstve tvenim nim o"im o"im prin,i prin,ipom pom.. &ozmoge ozmogenez neza a se sasto"i od tri di"e+a. rvi o7rau"e ko!mičku evo+u,i"udru)i evo+u,i"u sim7o+i!ma- a tre4i donosi uspored7u !nanosti i ta"no)a nauka. Antropogeneza se takoer sasto"i od tri di"e+a. rvi se !ove isto – Antropo)ene!a- dru)i Ar2aični sim7o+i!am sv"etski2 re+i)i"a- a tre4i- kao u prvome prvome tomutomu- uspor usporeu eu"e "e !nanos !nanostt s ta"nom ta"nom doktri doktrinom nom.. 'ana doktrina o,rt o,rta+ a+a a "e s2em s2emu u evo+ evo+u, u,i" i"e e u odno odnosu su na univ univer! er!um um i +"ud +"udsk sku u vrst vrstuu- a !asni asniva va se na tri tri prem premis ise e os+" os+"ed edn n"a rea+n ea+no ostst- kao svep svepri risu sutn tniitrans, trans,end endent entni ni prin,i prin,ip p i!van i!van dose)a dose)a mis+i mis+i univer univer!a+ !a+ni ni !akon !akon ,ik+usa ,ik+usa u prirodi identičnost svi2 du8a s univer!a+nom $addu8om- te n"i2ov put kro! mno)e stupn"eve inte+i)en,i"e pomo4u reinkarna,i"e- u sk+adu s ,ik+ičkim i karmičkim !akonima. B pos+"edn"e dvi"e i po+ )odine ivota &.. +avatsk se 7i+a usredotoči+a na poma)an"e teo!o*ma u okretan"u prema !a"edničkom ,i+"u – poma)an"u čov" čov"eč ečan anst stvu vu.. Ovo Ovo "e na)+ na)+a8 a8av ava+ a+a a u mno) mno)o7 o7ro ro"ni "nim m svo" svo"im im pism pismim ima a i č+an,ima- a+i takoer i u "o8 dvi"e kn"i)e- ko"e "e sastavi+a 1556. )odine. &e@ to 'heos 'heosoph oph@ @ CK+"uč teo!o*"eD predstav+"a uvod u teo!o(sku misao i teo+ teo+o) o)i" i"u. u. B ovom ovome e d"e+ d"e+u u ona ona ispra isprav+ v+"a "a po)r po)re8 e8ne ne stavo stavove ve o teo! teo!o* o*"i "i i Teo!o(sko Teo!o(skom m dru8tvu- po"a8n"ava"u4i kako kako se ono teme+"i na 7ratstvu +"udsko) roda. roda. Rad i! iste )odine 'he Doice Doice of Silence mistično "e i poetično d"e+o u ve!i puta prosv"et+"en"a. B ovome pak d"e+u &.. +avatsk i!+ae etičke prin,ipe- ko"e su učeni,i na du2ovno" sta!i s+i"edi+i od davnina. @vi"e )odine kasni"e &.. +avatsk umire- a n"en 4e rad nastaviti aktivisti,a !a ens enska ka prav prava a Anni Annie e esan esantt- či"i či"i "e dom dom u Lond London onu u post postao ao s"edi s"edi8t 8tem em Teo!o(sko Teo!o(sko) ) dru8tva. rvi preds"ednik Teo!o(sko) dru8tva- pukovnik &enr S. O+,ott roen "e 15#. )odine u )radu Oran)e- $eN Jerse. Jerse. $akon !avr8eno) ko+eda u $eN Forku Forku prese+io se k stričevima u O2io- )d"e "e radio na n"i2ovo" (armi. Ovo "e u n"emu po7udi+o interes !a a)riku+turu. udu4i da su stričevi iska!iva+i interes takoer i !a paranorma+ne po"ave i mesmeri!am- ut"e,a" "e 7io dvo"ak. o povratku na Istočnu o7a+u- O+,ott "e !apočeo studi" a)riku+ture-
222
a po n"e)o "e)ovo vom m !avr !avr8e 8ettku ok oko o 150. 50. )odin odinee- !ap !apos+i os+io o se na (ar (armi !nan !nanst stve vene ne a)ri a)rikku+tu u+ture re u $eNar $eNarkku. >e4 ka kao o #?) #?)od odi8n i8n"a "akk stek stekao ao "e meu meuna narrodnu odnu reput eputa, a,i" i"u u !a svo" svo" radrad- a sa #0 )odi )odina na napi napisa sao o d"e+ d"e+o o ko"e "e "e posta+ posta+o o ud7en ud7enik ikom om na po+"op po+"oprivr rivredn ednim im Sorghu Sorghum m and and Imphee Imphee- ko 8ko+a 8k o+ama. ma. Godine Godine 1503. 1503. putu"e putu"e Evropo Evropomm- usavr8a usavr8ava" va"u4i u4i svo"e svo"e !nan"e !nan"e i! a)riku+ture- a s+i"ede4e )odine posta"e urednikom po+"oprivredne ru7rike +ista BeF York 'ribune# o i!7i"an"u Američko) )raansko) rata pridruio se s"evern"ačko" vo"s,i. ori orio o se na podru područ" č"u u S"ev S"ever erne ne Karo+ aro+in inee- no nakon nakon 8to se ra!7 ra!7o+ o+io io od di!enteri"e- ministarstvo rata imenova+o )a "e pose7nim pov"erenikom- sa !ada4om ispitivan"a pri"evara i korup,i"e- pri uredu !a novačen"e i p+atnom uredu. Z7o) sav"esno) i e*kasno) rada na)raen "e činom pukovnikapukovnika- a do kra"a rata o7av+"ao "e- pri od"e+u mornari,e u Has2in)tonu- istu dunost. Stekao "e takvo pov"eren"e u ministarstvu- da "e 7io imenovan u troč+anu komisi"u !a istraivan"e u7o"stva Lin,o+na 150. )odine. o !avr8etku rata pukovnik O+,ott se vra4a u $eN Fork- kako 7i dovr8io studi" prava. Godine 155. do7io "e pravo advokature- te se spe,i"a+i!irao !a s+uča"eve u ve!i osi)uran"a- ,arina i )odi8n"i2 pri2oda. B s+i"ede4i2 4e 19 )odina &.S. O+,ott o7av+"ati odv"etničku praksu- ima"u4i !a k+i"ente ve+ike tvrtke- poput 7anaka- n"u"or8ke 7ur!e- če+ičana- e+"e!nički2 kompani"a i+i osi)urava"u4i2 dru8tava. ;eutim- u meuvremenu- 153/. )odine- O+,ott se istovr istovreme emeno no nastav nastavio io 7aviti 7aviti i novina novinarsk rskim im pos+om pos+om-- i!v"e8t i!v"e8tava ava"u4 "u4ii o neo7ičnim spiritističkim (enomenima na (armi Edd"evi2 u >ermontu. Za spiriti!am se O+,ott !ainteresirao "o8 od tine"derski2 dana- kao 8to "e rani rani"e "e reče rečeno no.. Bpra Bpravo vo se na ovo" ovo" (ar (armi do)o do)odio dio sud7o sud7ono nosn snii susr susret et s kari!matičnom Ruskin"om- ko"i 4e presudno ut"e,ati na n"e)ov da+"i ivotni put. $akon $akon osnutk osnutka a Teo!o(s eo!o(skko) dru8tv dru8tva a 1530. 1530. )odine )odine-- O+,ott O+,ott "e nastav nastavio io s odv"etničk odv"etničkom om praksom praksom ti"ekom ti"ekom dana- pomau4i +avatsko" +avatsko" na radu ok oko o =azotk =azotkri" ri"ene ene Izide, Izide, često i do kasno u no4. io "e ovo naporan ivotni period- ko"i "e !a2ti"evao ve+iku samo?disa,ip+inu- !a udovo+"avan"e svim o7ve o7ve!a !ama ma.. Go Godi dine ne 1535 1535.. dva dva č+an č+ana a utem uteme+ e+"i "ite te+" +"a a se+e se+e se u om7 om7a a.. ukov ukovni nikk O+,o O+,ott tt !7o) !7o) svo" svo"i2 i2 !as+ !as+u) u)a a do7i do7i"a "a pism pismen enu u prep prepor oruk uku u od američko) američko) preds"ednika &aesa i dip+omatsku putovni,u. B Indi"i i na e"+onu i O+,ott i +avatsk ustra"no su radi+i na oiv+"avan"u 7udi!ma i dru)i2 istočn"ački2 re+i)i"a. &.S. O+,ott 7io "e oso7ito !nan po svo"em radu s 7udistima- pose7i,e na e"+onu- i ova" mu "e rad 7io nekako na"vi8e prirastao sr,u. Godine 1551. dovr8io "e svo" Cudisti0ki katekizam, !a upora7u u 7udističkim 8ko+ama- ko"i se i dandanas koristi. S+i"ede4e )odine s"edi8te Teo!o(sko) dru8tva se+i se u Adar. Ti"ekom 155#. )odine O+,o O+,ott tt "e !apo !apoče čeo o s prak prakso som m ma)n ma)net etsk sko) o) +i"e +i"eče čen" n"a a u peri period odu u od ok oko o )odine dana dao "e tretman tisu4ama +"udi- a mno)e "e te8ko 7o+esne na čudesan način i!+i"ečio. o+ovi,om osamdeseti2 )odina do8+o "e do ra!+a!a s &.. +avatsk- nakon 8to "e ona oti8+a de*nitivno u Evropu. O+,ott "e nastavio sa svo"im radom u
223
A!i"iA!i"i- odrav odrava"u a"u4i 4i preda predavan van"a"a- uteme+ uteme+"u" "u"u4i u4i nove nove o)rank o)ranke e Teo!o(s eo!o(skko) dru8tva- te rade4i na !7+iavan"u 7udista i 2indusa. Godine 155. u Adaru "e uteme+"ena ve+ika kn"ini,a- u ko"o" su se po prvi puta na8+i !a"edno re+i)i"ski učite+"i 2indui!ma- 7udi!ma- !oroastri!ma i is+ama- kako 7i da+i 7+a) 7+a)os os+o +ov v !a"e !a"edn dnič ičkkom ,i+" ,i+"u. u. On "e po O+,o O+,ott ttu u 7io 7io ne prom promo, o,i"a i"a nek neke odr odreen eene e *+o! *+o!o* o*"e "e-- ve4 ve4 o2ra o2ra7r 7riv ivan an"e "e +"ud +"udii na istra istrai iva van" n"e e post posto" o"e4 e4i2 i2 du2ovni2 tradi,i"a- kao i unutar n"i2 sami2. Ti"ekom Ti"ekom 69?ti2 )odina do8+o "e do !a2+aen"a odnosa s matičnim o)rankom Teo!o(sko Teo!o(sko) ) dru8tva u $eN Forku- ko"e) "e nastavio voditi tre4i č+an? uteme+"ite+"- Hi++iam . Jud)e. Konačni raskid i!meu dva o)ranka do)odio se 1560. )odine- a neko+iko )odina nakon Jud)eove smrti s"edi8te 4e se pre7a,iti u Ka+i(orni"u- )d"e "e i dandanas Cu asadeniD. $ekon raskida s Jud)eom- O+,ott "e nastavio svo" teo!o(ski rad s Annie esant- i da+"e mno)o putu"u4i- predava"u4i- te uteme+"u"u4i nove podruni,e. Aktivnost "e nastavio sve do pred smrt. $a putovan"u 7rodom kra"em 156. )odine te8ko "e povri"edio no)u- a po povratku u Adar umro "e- !7o) komp+ika,i"a na sr,u. O+,otta O+,otta "e na m"estu m"estu preds"edni preds"ednika ka Teo!o(sk eo!o(sko) o) dru8tva dru8tva !ami"eni+a !ami"eni+a Annie esant- n"e)ova suradni,a u Indi"i od 1560. )odine. Ova "e dru)a s+avna teo!o(kin"a roena u Londonu- 15/3. )odine. $i"e ima+a sretno d"etin"stvo. Kada "o" "e 7i+o pet )odina- umro "o" "e ota,- a ma"ka- 7udu4i da ni"e ima+a sredstava !a n"eno u!dravan"e- pov"eri+a "e Annie na skr7ni8tvo pri"ate+"i,iE++en ;arrat. ;arrat. Ova ena- iako iako odani ka+vinistka+vinist- nasto"a+a "e da Annie do7i"e "edno 8ire o7ra!ovan"e. o7ra!ovan"e. Roena kao Annie Hood- uda"om !a sve4enika 'ranka esanta- u!e+a "e n"e)ovo pre!ime- 153. )odine. @o 1539. ima+a "e s n"im dvo"e d"e,e. ;eutim- ova" 7rak ni"e donio sre4u Annie esant- i!meu osta+o) i !ato8to se n"e!in n"e!in s+o7od s+o7odn"a n"ački čki du2 suko7+ suko7+"av "avao ao s tradi, tradi,ion iona+n a+nim im po)+ed po)+edima ima n"ena supru)a. Annie "e s2vati+a da n"e!ina re+i)io!na s2va4an"a odudara"u od ,rkvene do)me- pa čak i na)in"u atei!mu. $akon 8to se 153/. )odine ra!v ra!ve+ e+a a od supr supru) u)aa- posv posve e "e od7a od7a,i ,i+a +a kr84 kr84an anst stvo vo-- te se prid pridru rui i+a +a Sek Seku+ar u+arno nom m dru8 dru8tv tvu u CSe, CSe,u+ u+ar ar So,i So,iet etD D.. @" @"e+ e+ok okru ru) ) rada rada ove ove udru udru)e )e o7u2va o7u2va4ao 4ao "e 7or7u 7or7u !a s+o7od s+o7odu u mi8+"e mi8+"en"a n"a-- ensk enska a pravaprava- seku+a seku+ari! ri!amamkontro+u kontro+u raan"a- (a7i"anovski so,i"a+i!am i radnička prava. Annie "e uskoro posta+a 7+iskim suradnikom 2ar+esa rad+au)2a- urednika radi radika ka+n +no) o) časo časopi pisa sa Ba voe sek seku+ar u+arno no) ) pokr pokret eta a u Bati tion onal al =e =efo form rmer er,, i voe rit ritan ani" i"i. i. i8u4i i8u4i !a ova" ova" časo časopi piss- Anni Annie e esa esant nt "e u s+i" s+i"ed ede4 e4i2 i2 nek neko+ik o+iko o )odina o7"avi+a mno)o napisa o temama poput 7raka i enski2 prava. Godine 1533. esant i rad+au)2 i!da+i su kn"i)u 2ar+es KnoN+tona *ruits of !hilosoph@ C+odovi *+o!o*"eD- d"e+o ko"e !a)ovara kontro+u raan"a. od optu7om da su o7"avi+i nemora+no i ops,eno d"e+o- osueni su o7o"e na 8est m"ese,i !atvora- no dru)ostupan"ski "e sud ipak presudio u n"i2ovu korist- doni"ev8i os+o7aa"u4u presudu. Sada "e Annie esant napisa+a i o7"avi+a svo" v+astiti rad o isto" temi- nas+oviv8i )a 'he ;aFs of !opulation CZakoni CZakoni popu+a,i"eD.
224
Osamde Osamdeset seti2 i2 )odin )odina a Annie Annie esant esant posta" posta"e e č+ano č+anom m So,ia+ So,ia+ @emo,r @emo,rati ati,, 'ederation C"edna od preteča kasni"e La7urističke strankeD. okrenu+a "e i v+as v+asti titi ti časo časopi piss- 'he ;ink, ;ink, te nastavi+a aktivnu 7or7u !a enska prava. Oso7ito se istaknu+a 1555. )odine- pi8u4i o ropskim uv"etima u ko"ima rade ene u tvorni,i tvorni,i i)i,a i)i,a Prant Prant b ;aQ. ;aQ. $akon $akon 8to su tri ene ko"e ko"e su "o" dost dostav avi+ i+e e in(o in(orrma,i ma,i"e "e do7i do7i+e +e otk otka!a!- Anni Annie e esa esant nt "e prip pripom omo) o)+a +a u or)ani!iran"u n"i2ova sindikata- a takoer i trot"edno) 8tra"ka. On "e urodio p+odomp+odom- "er su radni,ama radni,ama !natno !natno po7o+"8ani po7o+"8ani uv"eti uv"eti rada i p+a4a- a one su tri ene 7i+e vra4ene na posao. Godina 1556. 7i+a "e pre+omna !a Annie esant- "er se nakon čitan"a 'ane doktri doktrine ne i susreta s &e+enom . +avatsk od+uči+a prik+"učiti Teo!o(skom dru8tvu. Ruskin"a "e odma2 !apa!i+a n"en ponositi du2- i v"ero"atno "e ve4 tada vid"e+a u 7udu4nosti na če+u teo!o(sko) pokreta. >e4 "e odrani"e 7i+o po!nato da "e Annie esant od+ično ov+ada+a )ovorničkom v"e8tinom- a 7i+a se doka!a+a ve4 i kao p+odna spisate+"i,a. B7r!o nakon smrti +avatskeAnnie esant "e o7"avi+a svo"a prva teo!o(ska d"e+a- 'he Se"en !rinciples of 6an CSedam prin,ipa čov"ekaD i =eincarnation CReinkarna,i"aD. @o kra"a ivota- o7"avit 4e preko /9 kn"i)a- te na stotine č+anaka- ese"a i pamVeta. Godine 156. Annie esant "e po prvi put otputova+a u Indi"u- a dvi"e )odine )odine kasni"e kasni"e tra"no 4e se nastaniti u enaresuenaresu- te otpočeti otpočeti svo" du2ovni du2ovni o7ra!ovni i so,i"a+ni rad u Indi"i. B s+i"ede4em ra!do7+"u svo) ivota- pored o)romne ener)i"e ko"u "e u+oi+a u Teo!o(sko dru8tvo- isto 4e tako !nača"an napo naporr u+o u+oit itii u 7or7 7or7u u !a neov neovis isno nost st i napr napred edak ak Indi Indi"e "e.. Jeda Jedan n od prvi prvi2 2 usp"e2a na područ"u o7ra!ovan"a 7it 4e otvaran"e entra+ &indu o++e)ea1565. )odine. Ra!do7+"e od 1560. do 169. )odine !načio "e !a Teo!o(sko dru8tvo period sta+no) napretka- a dakako svo" o7o+ da+a "e i Annie esant. I! ovo) period perioda a pot"eč pot"eču u d"e+a d"e+a kao 8to su &a &arma, rma, 'he Ancient Hisdom, Hisdom, A"atars A"atars i 'hought *orms Cu suradn"i s 2ar+esom H. Lead7eateromD. Kako "e isti,a+a u uvodima svo"i2 d"e+a- n"i2ov "e ,i+" 7io pri7+iiti teo!o(ska učen"a "edno" 8iro" 8iro" čitate čitate+"sk +"sko" o" pu7+i, pu7+i,i. i. O7imn O7imnii i ponek ponekad ad te8k te8ko ra!um+ ra!um+"iv "ivii materi materi"a+ "a+ii i! sada su 7i+i 7i+i pre! pre!en enti tira rani ni u "edn "edno" o" =azo =a zotk tkri ri"e "ene ne Izid Izide e i 'ane ane dokt doktri rine ne sada pristupačni"o"- i pone8to simp+i*,irano" (ormi. Ipak- radovi Annie esant Cisto kao 2ar+esa H. Lead7eateraD ne predstav+"a"u puko prepisivan"e i+i opisiv opisivan" an"e e d"e+a d"e+a &. &.. +avat +avatsk skee- ve4 su takoe takoerr o7o)a o7o)a4en 4enii i v+astit v+astitim im promi8+"an"ima- tako da se mo)u smatrati samosvo"nima. $ekako sredi8n"e m"es m"esto to meu meu d"e+ d"e+im ima a i! ove ove (a!e (a!e Anni Annie e esa esant nt "est "est Ancient Hisdom C@revn C@revna a mudro mudrostD stD.. B n"emu n"emu su predst predstav+ av+"en "ene e s+ično s+ičnosti sti meu meu re+i) re+i)i"a i"ama ma svi"etasvi"eta- kao uvod u i!učavan"e i!učavan"e teo!o*"e. teo!o*"e. Opisu"u Opisu"u se potom potom ra!+ičite ra!+ičite ra!ine ra!ine posto"an"a- od na"nie *!ičke- do na"vi8e 7udd2ičke i nirvaničke. Ri"eč "e ovd"e takoer o reinkarna,i"i i karmi- te o čov"ekovom usponu k vi8im s(eram s(eramaa- 8to predst predstav+ av+"a "a !aprav !apravo o n"e)ov n"e)ovu u du2ovn du2ovnu u evo+u, evo+u,i"u i"u-- odnosn odnosno o ra!vo" svi"esti. Godine 1693. Annie esant posta"e preds"edni,om Teo!o(sko) dru8tva- i tada !apočin"e novo ra!do7+"e n"eno) ivota i rada. I dok "e !a vri"eme O+,o O+,ott tta a tei tei8t 8te e 7i+o 7i+o na t2er t2erav avad ada a 7udu 7udu!m !mu u i e"+o e"+onu nu-- dot+ dot+e e "e esan esantt
225
napravi+a svo"evrsni !aokret u sm"eru 2indui!ma i sredi8n"e Indi"e- kao područ"a d"e+ovan"a. Godine 1611. osnovan "e o)ranak pod na!ivom Order o( t2e Star in t2e East- posve4en novom ve+ikom sv"etskom učite+"u- t". Kris2namurti"u- u ko"em su esant i Lead7eater prepo!na+i novo) ;esi"u. Ova" 4e o)ranak i!a!vati reak,i"u n"emačke sek,i"e Teo!o(sko) dru8tva na če+u če+u s Rudo+ udo+(o (om m Stei Steine nerromom- ko"i o"i 4e i2 napu napust stit itii- te osno osnova vati ti v+ast v+astit itu u or)ani!a,i"u- Antropo!o(sko dru8tvo. Ova" Ova" poma+o poma+o kontro ontrover ver!an !an period period do rvo) rvo) sv"etsk sv"etsko) o) rata rata takoe takoerr su o7i+"e o7i+"ei+ i+a a i vri"ed vri"edna na d"e+a d"e+a Annie Annie esant esant-- poput poput An Introduction to Yoga, suradn"ii s Lead7 Lead7eat eater eromD omD-- Stud@ in e4 s+i"ede4e
226
)odine posta"e sve4enik- no u ,rkvi se ni"e du)o !adrao- 7udu4i da 155. )odine pristupa Teo!o(skom dru8tvu. S+i"ede4e )odine- po do+asku &.. +avatsk u London- upo!na"e se s n"ome- te od+uču"e otputovati u Indi"u. Ond"e posta"e 7+iskim suradnikom pukovnika O+,otta- s ko"im dri predavan"a u Indi"i i na e"+onu. I!meu 155. i 1556. )odine ivio "e i d"e+ovao preteno na e"+onu. Kra"em 1556. )odine Lead7eater se vra4a u En)+esku- i s+i"ede4e se )odine upo!na"e s Annie esant. $"i2ova 4e 7+iska suradn"a- unatoč povremenim prekidima- potra"ati sve do smrti Annie esant- 16. )odine. @evedesete su )odine !a Lead7eatera- pored redoviti2 predavan"a- doni"e+e i i!davan"e ni!a d"e+a- kao 8to su 'he Astral !lane, 'he (e"ahanic !lane, In"isible /elpers, (reams,
227
Godine 169. Lead7eatera su sna8+e optu7e da "e svo"e učenike podučavao mastur7a,i"i- 8to "e 7io ve+ik skanda+ !a mora+ tada8n"e viktori"anske En)+eske. B dana8n"em svi"etu- ovo se ne 7i smatra+o nečim stra8nim- no u ono vri"eme o mastur7a,i"i se )ovori+o kao o nečemu protuprirodnom- kao o samo?!+ostav+"an"u. Lead7eater "e pod pritiskom morao napustiti Teo!o(sko dru8tvo- 7udu4i da "e doivio mora+nu osudu odreeno) 7ro"a prominentni2 č+anova- poput Kat2erine Tin)+e- A+(reda Sinneta i Geor)ea ;eada. $o- ovo i!)nanstvo ni"e du)o potra"a+o- i ve4 1695. )odine Lead7eater se vra4a- na insistiran"e nove preds"edni,e Annie esant. S n"om 4e u suradn"i iste )odine napisati d"e+o Occult
228
6onad takoer "e ri"eč o medita,i"i- te posti!an"u vi8i2 stan"a svi"esti. S+i"ede4e d"e+o- 6asters and the !ath )ovori o ve+ikim učite+"ima – adeptima- o du2ovnom putu 8to )a mora"u pro4i s+"ed7eni,i Sta!e- o stupn"evima ini,i"a,i"e- te o 2i"erar2i"i ini,irani2. 'he /idden ;ife in *reemasonr@ ra!otkriva deta+"e i! povi"esti s+o7odno) !idarstva- strukturu masonski2 +oa- ritua+e i ,eremoni"e- te ini,i"a,i"e u nie i vi8e stupn"eve. B svo"em pos+"edn"em !nača"nom d"e+u 'he
Godine 169.- ve4 u poodmak+o" do7i- 7iskup Lead7eater se otputio na svo"u pos+"edn"u turne"u po Evropi- i n"e)ova su predavan"a svuda nai+a!i+a na odu8ev+"eni pri"am. Kada se Annie esant 16. )odine ra!7o+"e+ado8ao "e u Indi"u- kako 7i "o" 7io od pomo4i- u pos+"edn"im m"ese,ima ivota. $"en v"erni suradnik nadivio "u "e samo !a 8est m"ese,i- preminuv8i u ou"ku 16/. )odine. 2ar+es H. Lead7eater "e- !a"edno s Annie esant!natno pridonio popu+ari!a,i"i teo!o(ske mis+i- svo"om sposo7no84u i!raavan"a – direktnim- uv"er+"ivim i "ednostavnim sti+om. Re!u+tat "e 7io da su mno)i- inače skriveni i !a)onetni po"movi i kon,epti prodr+i do svi"esti ve4e) 7ro"a +"udi.
0-) $zdanci #eozo8s5o9 dru@tva 3 !ntro4ozo8s5o dru@tvo *ozi5rucijans5a zajednica 5ola tajni i Kris;namurti Kao 8to "e to rani"e navedeno- osnivan"e Reda istočne !vi"e!de i pridavan"e !nača"a novo) ;esi"e Kris2namurti"u i!a!va+o "e reak,i"u n"emačko) o)ranka Teo!o(sko) dru8tva- na če+u s Rudo+(om Steinerom. Godine 161. ,i"e+i "e o)ranak istupio i! Teo!o(sko) dru8tva- te su nastavi+i d"e+ovan"e kao potpuno neovisna or)ani!a,i"a- pod na!ivom Antropo!o(sko dru8tvo. Ova prom"ena imena ni"e ima+a samo (orma+an karakter- ve4 "e odraava+a teme+"nu ra!+iku- u odnosu na 7iv8u sredi8n"i,u u Adaru. $a)+asak vi8e ni"e na o)u- ni na Kristu- ni na ide"i novo) ;esi"e- ve4 "e u sredi8tu po!ornosti antropos, t". čov"ek. Antropo!o*"u Steiner ni"e smatrao nekim o7+ikom nove re+i)i"e- ve4 "ednostavno putom st"e,an"a du2ovni2 spo!na"a o svi"etu i čov"eku. Rudo+( Steiner- uteme+"ite+" Antropo!o(sko) dru8tva- roen "e 151. )odine u 2rvatskom se+u @on"i Kra+"eve, kod %akov,a- u tada8n"o" Austro? B)arsko". Kako mu "e ota, 7io nam"e8tenik na e+"e!ni,i- o7ite+" se mora+a često se+iti- a u vri"eme Rudo+(ova roen"a !atek+a se u ma+om se+u u ;eimur"u- 7+i!u tromee &rvatske- S+oveni"e i ;aarske. @"etin"stvo i m+adost Rudo+( "e proveo u ra!nim austri"skim m"estima. B tim se ma+im m"estima Rudo+( 8ko+ovao s prekidima- na ma2ove- tako da mu "e i!v"esnu poduku morao dati i ota,- kod ku4e. Sredn"u "e 8ko+u po2aao u Hiener?
229
$eustadtu- u ra!do7+"u od 153#. do 1536. )odine. ;aturu "e pro8ao s od+ičnom o,"enom. $akon !avr8etka sredn"e 8ko+e Steiner upisu"e >isoku te2ničku 8ko+u u eču- )d"e studira matematiku i prirodne !nanosti. $o- pored ovo) studi"aistovremeno po2aa i predavan"a i! *+o!o*"e na 7ečkom univer!itetu. Kako "e napomenuo u svo"o" auto7io)ra*"i- !a pravi odnos prema predmetima ko"e "e studirao na >isoko" te2ničko" 8ko+i- tre7ao mu "e si)uran teme+" u *+o!o*"i. Za vri"eme studi"a oso7itu "e pan"u pok+an"ao i!učavan"u Goet2eovi2 d"e+a. io "e uv"eren da ona da"u v"erni"u predod7u svi"eta od prirodni2 materi"a+istički2 !nanosti i darvini!ma. Godine 155.- po !avr8etku >isoke te2ničke 8ko+e- Steiner posta"e "ednim od urednika anto+o)i"sko) i!dan"a (eutschen Bationalliteratur# Breu"e Goet2eove radove s područ"a prirodne !nanosti- !a ko"e pi8e uvod. Kasni"e 4e C16#0.D ova" uvod 7iti samosta+no o7"av+"en- pod nas+ovom .oethes BaturFiXenschaftliche Schrifte CGoet2eovi prirodno!nanstveni spisiD. Godine 1569. od+a!i u Heimar- )d"e radi na sreivan"u Goet2eove ar2ive. S+i"ede4e "e )odine promoviran u doktora *+o!o*"e- na sveuči+i8tu u Rosto,ku. rvo ve4e d"e+o Steiner "e o7"avio 156/. )odine- pod nas+ovom *ilozo$a slobode# @"e+o "e !a)ovara+o ide"u du2ovno) os+o7aan"a čov"eka- kro! sv"esno aktivno ra!mi8+"an"e. romatran"e i mi8+"en"e su dvi"e is2odi8ne točke !a sva du2ovna strem+"en"a čov"eka- uko+iko i2 "e sv"estan- ve+i Steiner. Antinomi"u i!meu dua+i!ma i moni!ma on ra!r"e8ava tako da svi"et promatra kao dvo"stvo- ko"e onda spo!na"a prerau"e u "edinstvu. Jedinstvom Steiner smatra sam ivot- i 2o+istički !ak+"uču"e P... ko+iko vi8e !nanosti nasto"e da se udu7e u po"edina područ"a- to se vi8e uda+"u"u od spo!na"e ive ,"e+ine svi"eta.Q o !avr8etku rada na Goet2eovu ar2ivu- 156. )odine- Steiner od+a!i u $Wrn7er)- )d"e sreu"e $iet!s,2eovu ar2ivu- na po!iv *+o!o(ove sestre E+isa7et2. Gospoa 'Yrster?$iet!s,2e e+"e+a "e da Steiner ostane u $Wrn7er)u- kao urednik i komentator d"e+a n"e!ina 7rata. $o- Steiner se na ovo" ponudi !a2va+io- te s+i"ede4e )odine oti8ao u er+in- na m"esto urednika +iterarno) časopisa 6agazine f ür literatur# rekretni,a u kari"eri i ivotu Rudo+(a Steinera do)odi+a se 1566. )odine. Tada "e naime- po o7"av+"enom č+anku- do7io po!iv da odri )ovor pred č+anovima n"emačke sek,i"e Teo!o(sko) dru8tva. $ai8ao "e na "ako do7ar pri"am- tako da "e nakon ni!a predavan"a konačno postao voom n"emački2 teo!o(a. Iste "e )odine upo!nao ;arie von Sievers- 7udu4u supru)u i sta+nu suradni,u. B ra!do7+"u i!meu 169#. i 161#. )odine redovito "e drao "avna predavan"a u er+inu i di+"em Evrope- a takoer "e o7"avio i neko+iko !nača"ni2 d"e+a – 'heosophie CTeo!o*"aD- Hie erlangt man %rkenntniXe der höheren Helten CKako se st"eču spo!na"e vi8i2 sv"etovaD- (ie .eheimFiXenschaft im 8mriX COsnove ta"ne !nanostiD- te
230
(ie geistige * ührung des 6enschen und der 6enschheit C@u2ovno vodstvo čov"eka i čov"ečanstvaD.
Godine 161#.- nakon raskida sa sredi8n"i,om u Adaru- n"emačko Teo!o(sko dru8tvo samosta+no nastav+"a rad- od s+i"ede4e )odine pod novim imenom – Antropo!o(sko dru8tvo. Tada "e !apoče+a i i!)radn"a !)rade antropo!o(sko) ku+turno) ,entra- na!vano) PGoet2eanumQ- u čast s+avno) pis,a i *+o!o(a. Z)rada 4e 7iti dovr8ena tek nakon rvo) sv"etsko) rataupornim radom )radite+"a – vo+ontera. Ova" ku+turni ,entar omo)u4avao "e odvi"an"e ,i"e+o) spektra aktivnosti- na područ"ima matematika- medi,ina7iodinamička a)riku+tura 8ko+e s+ikan"a- sku+pture- )ovora- drame- te euritmi"e Cnove um"etničke (orme ko"u "e Steiner ra!vio u! pomo4 supru)e ;arieD. I mada "e prvi Goet2eanum doivio tra)ičnu sud7inu Cspa+"en uoči nove 16#. )odineD- Steiner "e nepoko+e7+"ivo pri8ao i!)radn"i dru)e !)rade. $aa+ost- ni"e doivio n"eno otvaran"e- "er "e umro u ou"ku 16#0. )odine. Steinerova +iterarna 7a8tina "e )o+ema i o7u2va4a oko /9 d"e+a- uk+"uču"u4i takoer i ese"e- drame- poe!i"u i auto7io)ra*"u. $o- !7irka n"e)ovi2 predavan"a o7u2va4a "o8 da+"n"i2 99 d"e+a- u ko"ima "e pokrivena takoreku4 svaka po"edina !amis+iva i mo)u4a tema. G+eda"u4i pak ue područ"e mistične *+o!o*"e- meu na"!astup+"eni"im temama "esu ini,i"a,i"a snovi ivot nakon smrti svi"est i medita,i"a ima)inativnaintuitivna i inspirirana spo!na"a du2ovna evo+u,i"a čov"eka. Steiner ra!+iku"e o7ičnu- 7udnu svi"est- od vi8e svi"esti- ko"a "e pove!ana s ima)ina,i"om- intui,i"om i inspira,i"om. @ok o7ična svi"est doiv+"ava samo sada8n"ost- ima)inativna svi"est moe "ednovremeno proiv+"avati i pro8+ost i sada8n"ost i 7udu4nost. B n"o" dak+e nema s"e4an"a- kao pri o7ično" svi"esti. @o ima)inativne se spo!na"e do+a!i medita,i"om. $"u Steiner tumači kao s+o7odno stvaran"e predod7i i! svo"e nutrine- a po!ornost "e usm"erena na unutarn"u sna)u- ko"a stvara predod7e. ;editiran"em svi"est trans,endira s *!ičke ra!ine na etersku. %ov"ek ko"i ima)inira- po Steineru- uvia neovisnost du8e o *!ičkom ti"e+u- sto)a 8to ona sada sv"esno d"e+u"e. @o vi8i2 ra!ina svi"esti do+a!i se takoer i u snu. Steiner smatra da nas inspira,i"a vodi do čov"ekova astra+no) ti"e+a- a intui,i"a do čov"ekova Ja- odnosno e)a. Ovime se- čini se- mo)u protumačiti inspira,i"a !a um"etnička d"e+a- i+i pak intuitivni uvidi *+o!o(a i !nanstvenika. B opisu ivota nakon smrti Steiner se ra!+iku"e od Lead7eatera i dru)i2 teo!o(a- uto+iko 8to navodi da etersko ti"e+o- !a"edno s e)om- napu8ta *!ičko u času smrti. Steiner dri kako se čov"ekov du2ovni ra!vo" nastav+"a nakon smrti- do+askom u dodir s 7oanskim du2ovnim 7i4ima- na"pri"e u ;"esečevo"- a potom i u Sunčevo" s(eri. I!meu smrti i novo) roen"a čov"ek- po Steineru- proiv+"ava "edan dio ra!vo"a svemira- pod vodstvom vi8i2 du2ovni2 7i4a Cane+aD- ko"im se u"edno ra!vi"a i du2ovni dio 7udu4e) *!ičko) or)ani!ma- u novom !ema+"skom ut"e+ov+"en"u.
231
Rudo+( Steiner "e tvrdio da istinska ko!mo+o)i"a moe nastati samo o7o)a4en"em o7ične spo!na"e inspira,i"om. ;eutim- doda"e- takvo" "e ko!mo+o)i"i potre7no i kr84anstvo. Istina- n"e)ovo "e vien"e kr84anstva i Krista pone8to spe,i*čno. On tako u d"e+u *ilozo$a kozmologia religia ve+i da se Sunčevo 7i4e samo spusti+o na Zem+"u- postav8i +"udskim 7i4em u ti"e+u Isusa i! $a!areta- ispuniv8i )o+)otski misteri". Kristovim činom- po Steineru- +"udska se du8a proči84ava pri+ikom pri"e+a!a i! du8evno) svi"eta u !em+"u du2ova. L"udski "e ra!vo" kro! smrt du7oko pove!an s Kristovim 7i4em- ko"i u istinsko" ko!mo+o)i"i predstav+"a sv"etsku- ko!mičku sna)u. Ta sna)a d"e+u"e i nakon smrti te du8u otima ;"esečevo" s(eri- !a"edno s dru)im 7i4ima sud"e+u"u4i u i!)radn"i 7udu4e) *!ičko) or)ani!ma. B+askom kr84anstva u +"udski ra!vo" mi"en"a se re+i)io!na svi"est- i posta"e od"ekom ono) 8to čov"ek proet o)om doiv+"u"e u du2ovnom svi"etu- i!meu smrti i novo) roen"a- !ak+"uču"e Steiner. E!oteričnim "e kr84anstvom protkano učen"e "o8 "edno) i!danka Teo!o(sko) dru8tva- Ro!ikru,i"anske !a"edni,e CT2e Rosi,ru,ian 'e++oNs2ipD- pod vodstvom Amerikan,a dansko) pori"ek+a- ;aa &einde+a. Ovo ni"e dakako "edina or)ani!a,i"a ko"a nastav+"a ro!ikru,i"anske tradi,i"e- niti ima na"7ro"ni"e č+anstvo. ;eutim- n"e!in "e kari!matični voa autor ni!a mistični2 d"e+a- ko"a )a svrstava"u u !nača"ne e!oterične *+o!o(e prve po+ovi,e dvadeseto) sto+"e4a. $"e)ovo )+avno d"e+o- 'he =osicrucian
232
to o7"avio kao d"e+o 'he =osicrucian +astitu e!oteričnu ver!i"u kr84anstva ima+a "e i A+i,e ai+e- teo!o(kin"a ko"a "e 16#. )odine napusti+a Teo!o(sko dru8tvo- te osnova+a v+astitu or)ani!a,i"u- e+iko" ritani"i 1559. )odine- u o7ite+"i inen"era. $akon osnovno) o7ra!ovan"a- odreeno "e vri"eme 7oravi+a u samostanu- da 7i se kasni"e posveti+a misionarskom radu. ut "u "e odveo čak u Indi"u. B Indi"i "o8 ni"e 7i+a do8+a u kontakt s teo!o*ma- ve4
233
"e 7i+a !apos+ena evan)e+ičkim radom- pri 7ritansko" vo"s,i. Godine 1693. tamo "e upo!na+a sve4enika Ha+tera Evansa- i oni su u7r!o emi)rira+i u SA@. Ond"e "e Evans postao sve4enikom Episkopa+ne ,rkve. I premda su ima+i tro"e d"e,e- n"i2ov 7rak ni"e potra"ao. Godine 1610. A+i,e "e upo!na+a dvi"e En)+eskin"e u m"estu a,i*, Grove u Ka+i(orni"i- a one su "e uve+e u teo!o*"u i d"e+a &e+ene . +avatsk. Bskodo)matsko kr84anstvo- ko"e "e pret2odno s+i"edi+a ustupi+o "e m"esto 8irokim du2ovnim 2ori!ontima- premda "e "o8 uvi"ek Krist ostao ,entra+ni +ik u n"enim spiritua+nim promi8+"an"ima. Godine 1613. A+i,e se prese+i+a u &o++Nood- kako 7i 7i+a 7+ie s"edi8tu Teo!o(sko) dru8tva- ko"e se u to vri"eme na+a!i+o u m"estu Krotona. Bskoro "e s+i"edio 7rak s 'osterom ai+eem- odv"etnikom- ko"i "e takoer poka!ivao i!ra!itu sk+onost k du2ovnosti. A+i,e ai+e ima+a "e s+ično iskustvo P,2anne+in)aQ Ckomunika,i"e s du2ovnim 7i4emD kao i ;a &einde+- 1616. )odine- s učite+"em @"N2Na+ K2u+om. On 4e "o" 7iti du2ovni vodič do kra"a ivota- u ra!do7+"u od puni2 9 )odina. Re!u+tat ove Psuradn"eQ 7it 4e 16 d"e+a- a "o8 "e sedam ai+e napisa+a samosta+no. Za kn"i)e nasta+e P,2anne+in)omQ ona "e tvrdi+a da su "o" 7i+e diktirane unutarn"im )+asom- dok "e ona v"erno 7i+"ei+a- ri"eč po ri"eč. Iako "e ona tvrdi+a kako "e n"en du2ovni vodič @"N2Na+ K2u+ Ti7etana,- d"e+a nisu sadrava+a e+emente ti7etsko) 7udi!ma- ve4 su u)+avnom predstav+"a+a spo" teo!o*"e i kr84anstva. ;eu samosta+nim d"e+ima A+i,e ai+e na"!anim+"ivi"a su dva rada 'he oden"aka- ko"e 4e doni"eti !a"edni8tvo i 2umani"e odnose meu
234
narodima. S2odno tome- ,i+" mo+itvi ne 7i smio 7iti uprav+"en k oso7nom spasen"u- ve4 stvaran"u 2umani2 odnosa op4enito- na na"8iro" mo)u4o" osnovi- ve+i A+i,e ai+e. B )odinama ko"e su neposredno pret2odi+e rvom sv"etskom ratu nasta+o "e novo mesi"ansko očekivan"e- s+ično kao /9?ti2 )odina pro8+o)- 16. sto+"e4a. Ovo i8čekivan"e ni"e mimoi8+o ni voe Teo!o(sko) dru8tva Annie esant i 2ar+esa H. Lead7eatera- oso7ito sto)a 8to "e uteme+"ite+"i,a &e+ena . +avatsk 1556. )odine rek+a kako "e !ada4a teo!o*"e pripremiti čov"ečanstvo !a do+a!ak ;aitree- Sv"etsko) učite+"a @o7a >oden"aka. @vadeset )odina kasni"e- u Adaru "e Lead7eater otkrio- u +iku m+adi4a Kris2namurti"a- ut"e+ov+"en"e novo) Sv"etsko) učite+"a- vidovito pro,i"eniv8i da "e Pn"e)ova aura u potpunosti os+o7oena se7ični2 os"e4a"aQ. Bv"eriv8i Annie esant u istinitost svo"i2 i!vanos"eti+ni2 pro,"ena- n"i2 su dvo"e !apoče+i s du2ovnom pripremom Kris2namurti"a- !a nami"en"enu mu u+o)u. On "e kasni"e ipak porekao svo"e mesi"anstvo- no sve"edno "e postao "ednim od na"ve4i2 mis+i+a,a #9. sto+"e4a. Jiddu Kris2namurti roen "e 1560. )odine u )radi4u ;adanapa++eu Coko #99 km s"everno od ;adrasaD. @o+a!i i! o7ite+"i 7ra2mana i č+ana Teo!o(sko) dru8tva 7io "e osmo od desetero d"e,e. B d"etin"stvu se ni"e oso7ito isti,ao od dru)e d"e,e. io "e pri+ično 7o+e+"iv- a u 8ko+i ni"e poka!ivao nikakav pose7ni ta+ent- pa ni mar+"ivost u sv+adavan"u 8ko+sko) )radiva. $ovi period u Kris2namurti"evom ivotu počin"e 1696. )odine- kada se o7ite+" se+i u Adar- )d"e "e s"edi8te Teo!o(sko) dru8tva. Ota,- 7udu4i o7ra!ovan- radi kao činovnik u pore!no" upravi- a takoer "e aktivan i u Teo!o(skom dru8tvu. ro8+o "e neko+iko m"ese,i dok Lead7eater ni"e u Kris2namurti"u prepo!nao ut"e+ov+"en"e Sv"etsko) učite+"a. Tada "e preds"edni,a Teo!o(sko) dru8tva Annie esant od+uči+a posvo"iti Kris2namurti"a- kako 7i mu prui+a 7o+"u skr7 i du2ovno o7ra!ovan"e. Ota, se isprva s+oio- no kasni"e "e ipak !aa+io- 7udu4i da se )otovo uop4e ni"e viao sa sinom. $akon sudsko) spora- parni,u "e i!)u7io- a Kris2namurti "e 7io pos+an C!a"edno s m+aim 7ratom $tianandom- takoer usvo"enimD u En)+esku na 8ko+ovan"e. Ra!do7+"e od 161#. do 16##. )odine Kris2namurti i m+ai 7rat provest 4e u En)+esko". @"e+omično su do7i+i o7ra!ovan"e u privatnim 8ko+ama- a d"e+omično od tutora. rvotno "e 7i+o !ami8+"eno da studira na am7rid)eumeutim !7o) Pmesi"anskeQ (ame ko"a )a "e ve4 poče+a pratiti )d"e)od i8ao- odusta+o se od ove ide"e. o !avr8etku svo) visoko) o7ra!ovan"apočetkom dvadeseti2 )odina- počeo "e drati predavan"a na teo!o(skim skupovima i pisati u časopisima. Kris2namurti u ovom periodu posta"e samosta+ni"i- mno)o putu"e i drui se s inte+ektua+,ima to)a do7a – pis,ima- +ikovnim i )+a!7enim um"etni,ima. rat $tiananda ima tu7erku+o!u- pa se n"i2 dvo"i,a se+e u Ka+i(orni"u- u nadi da 4e tamo8n"a k+ima imati kurativan učinak. $o- čini se da 7ratu ni8ta ne pomae i on umire 16#0. )odine- 8to Kris2namurti"a te8ko po)aa i dovodi do du2ovne kri!e.
235
udu4i "e 16#0. )odina 7i+a "u7i+arna- Annie esant "e smatra+a kako Kris2namurti mora i s+u7eno o7"aviti svo"u misi"u. Ovo o*,i"e+no pri!nan"e do)odi+o se na pros+avi 09. )odi8n"i,e osnutka Teo!o(sko) dru8tva u Adaru. K tome- od+učeno "e da se kupe !em+"i8ta- na ra!nim stranama svi"eta- !a masovna okup+"an"a i skupove pred ko"ima 7i Kris2namurti priop4avao svo"u 7oansku poruku. S+i"ede4e su se )odine Kris2namurti i Annie esant otputi+i na turne"u po >e+iko" ritani"i i S"edin"enim američkim dravama. Jiddu Kris2namurti "e 7io svu)d"e na"av+"ivan kao novi ;esi"a. I!)+eda da "e on ipak sve tee podnosio ova" teret inkarna,i"e Sv"etsko) učite+"a. $akon du)o) promi8+"an"a- )odine 16#6. konačno "e donio od+uku o odri,an"u od nametnute mu u+o)e. Kris2namurti- tada /?)odi8n"akraspustio "e Red istočne !vi"e!de- or)ani!a,i"u ko"a "e 7ro"a+a 9 tisu4a +"udi. Ova "e od+uka !a2ti"eva+a ve+iku 2ra7rost- 7udu4i su u or)ani!a,i"u 7i+a u+oena o)romna sredstva i trud ti"ekom 15 )odina n"e!ina posto"an"a. B )ovoru ko"i "e odrao pri)odom raspu8tan"a Reda- Kris2namurti "e istaknuo kako "e put do istine P!em+"a 7espu4aQ- te se suk+adno tome ne moe dosti4i ma ko"om re+i)i"om i+i sektom. $"e)ova "e )+avna !ada4a posta+a- od sada pa nada+"e- Pkako apso+utno i 7e!uv"etno os+o7oditi čov"ekaQ. Trideseti2 "e )odina Kris2namurti proputovao takore4i ,i"e+i svi"etodrava"u4i "avna predavan"a- te vode4i di"a+o)e s po!natim- kao i o7ičnim +"udima. Teme ko"e se sta+no prov+ače kro! n"e)ove )ovore "esu priroda istine- patn"a i s+o7oda. $i"e 2tio praviti od se7e ku+tnu +ičnost- niti imati 7ro"no s+"ed7eni8tvo- 7udu4i "e smatrao odnos )urua i učenika nuno eksp+oatira"u4im. B do7a @ru)o) sv"etsko) rata Kris2namurti "e 7oravio u SA@?u. Z7o) svo) otvoreno) i radika+no) pa,i*!ma ivi u osami- u kru)u 7+iski2 pri"ate+"a u Ka+i(orni"i. io "e vr+o 7+i!ak A+dousu &u+eu- američkom kn"ievniku- ko"i "e Kris2namurti"a poti,ao da ponovo počne pisati. Godine 160/. o7"av+"ena "e v"ero"atno na"ut"e,a"ni"a Kris2namurti"eva kn"i)a- pod nas+ovom 'he *irst and ;ast *reedom Crva i pos+"edn"a s+o7odaD. Od)o"u i o7ra!ovan"u takoer "e pok+an"ao !natnu pan"u- o čemu sv"edoči d"e+o %ducation and the Signi$cance of ;ife i! 160. )odine. I! pedeseti2 "e "o8 vano d"e+o
236
Impossible Kuestion, Ce@ond Diolence, 'radition and =e"olution i 'he AFakening of Intelligence# B dru)o" po+ovi,i sedamdeseti2 oso7itu vanost ima"u n"e)ovi susreti s *!ičarom i *+o!o(om @avidom o2mom- s ko"im vodi du)e i o8troumne ra!)ovore. rema ri"ečima o2ma- ono 8to "e oso7ito i!a!va+o n"e)ov interes 7i+i su Kris2namurti"evi du7oki uvidi u pitan"e promatrača i promatrano). Ova" "e pro7+em 7io u sredi8tu po!ornosti ne samo n"e)a- ve4 i osta+i2 teori"ski2 *!ičara kvantne *!ike.
red sam kra" ivota- u osamdesetima- Kris2namurti "e vi8e pan"e posve4ivao o7ra!ovnim pro"ektima- točni"e i!)radn"i od)o"no?o7ra!ovno) ,entra u ro,kNood arku u En)+esko". Ipak- ni"e dočekao otvoren"e ovo) ,entra- "er "e u ve+"ači 165. )odine preminuo. Takore4i sve do pred sam kra" 7io "e aktivan- a pos+"edn"e "e predavan"e- iako ve4 na i!maku sna)aodrao u si"ečn"u 165.- tada ve4 u 61. )odini ivota. $akon kremiran"a n"e)ovi2 posmrtni2 ostataka- pepeo "e ra!di"e+"en na tri di"e+a- pa "e "edna tre4ina 7i+a pos+ana u Indi"u- dru)a u !em+"u )d"e se 8ko+ovao – En)+eskudok "e tre4a osta+a u !em+"i u ko"o" "e proveo na"ve4i dio ivota i )d"e "e napokon umro- u SA@?u. Za vri"eme du)o) i p+odno) ivota Kris2namurti "e odrao 7e!7ro"na predavan"a i o7"avio vi8e od 09 nas+ova- no sr n"e)ova učen"a sadrana "e "o8 u )ovoru i! 16#6. )odine. Za ra!+iku od svo"i2 teo!o(ski2 učite+"a2ar+esa H. Lead7eatera i Annie esant- ni"e mno)o po!ornosti posve4ivao temama kao 8to su karma i reinkarna,i"a- astra+na i deva2anska ra!inavidovitost i parapsi2o+o8ki (enomeni. o"movi ko"e Kris2namurti u svo"im )ovorima i diskusi"ama pona"če84e koristi "esu istina- s+o7oda- misaopromatrač i promatrani- svi"est- medita,i"a- +"u7av. Smatrao "e da istinu čov"ek mora prona4i u !r,a+u odnosa- u ra!umi"evan"u sadra"a svo) v+astito) uma- kro! promatran"e- a ne kro! inte+ektua+nu ana+i!u i+i introspektivno ra8č+an"ivan"e. S+o7odu "e de*nirao kao čisto neusm"ereno promatran"e +i8eno stra2a od ka!ne i na)rade. ravim "e odnosom Kris2namurti smatrao stan"e uma i sr,a u ko"em "e ,i"e+o ustro"stvo ko"e "e stvori+o predod7u okončano- tako da posto"i potpuni sk+ad ne samo unutar nas- ne)o i s dru)ima. %isto promatran"e- po Kris2namurti"u- nasta"e kada čov"ek postane sv"estan kretan"a v+astiti2 mis+i- te kada otkri"e da "e !a7+uda pod"e+a i!meu mis+io,a i mis+i- promatrača i promatrano). Ovakav uvid moe se ostvariti kada "e um miran i u stan"u medita,i"e. Tada se s2va4a da posto"i samo "edno- Pono 8to "estQ i ni8ta vi8e. Kada "e um u stan"u medita,i"e- posto"i )o+emo 7+aenstvo- ve+i Kris2namurti- te doda"e da i! takve ti8ine meditativno) uma proi!+a!e +"u7av i +"epota.
237
0. Z(!#"! ZO*! 0.1 Zlatna zora @evedeseti2 )odina 16. sto+"e4a "o8 "e "edna 2ermetička or)ani!a,i"a i)ra+a !apaenu u+o)u u svi"etu mistične *+o!o*"e. Radi se o 2ermetičkom dru8tvu pod imenom Go+den @aNn CZ+atna !oraD. Osnova+i su "e 1555. )odine u Londonu tro"i,a masona i ro!ikru,i"ana,a Hi++iam H. Hest,ott- S.L. ;a,)re)or ;at2ers i Hi++iam Hoodman. Ova" poton"i 7io "e i!a7ran !a prvo) preds"ednika. G+avni ini,i"ator osnivan"a Z+atne !ore 7io "e +i"ečnik Hi++iam H. Hest,ott. Kao na"vani"i ,i+" dru8tva- 7i+a "e !a,rtana *+o!o(skadu2ovna i psi2ička evo+u,i"a +"udsko) roda. B učen"ima Z+atne !ore isprep+i4u se ra!ni e+ementi e)ipatske- )rčke- "udeokr84anske i )nostičke tradi,i"e- a raspon i!učavan"a o7u2va4ao "e ka7a+u- astro+o)i"u- divina,i"ua+kemi"u i ma)i"u. Ide"ni !ačetnik Z+atne !ore Hi++iam H. Hest,ott roen "e 15/5. )odine u m"estu Leamin)tonu- neda+eko irmin)2ama- u o7ite+"i +i"ečnika- kao na"m+ai od 8estoro d"e,e. @o desete )odine umr+a su mu o7a rodite+"a- te )a "e posvo"io stri,- takoer +i"ečnik. Sredn"u "e 8ko+u po2aao u m"estu Kin)ston?upon?T2ames- a potom upisao +ondonski univer!itet. oput o,a!avr8io "e studi" medi,ine i postao +i"ečnik. Bskoro "e- 1531. )odine- postao partner u stričevo" ordina,i"i u m"estu ;arto,k- u Somersetu. Oenio se i sa supru)om E+isa7et2 imao petero d"e,e. Iste )odine kada "e !apočeo privatnu +i"ečničku praksu- Hest,ott "e postao s+o7odni !idar- pridruiv8i se arret and Ae +oi u m"estu reNkernepostav8i 153/. ma"storom +oe. Godine 1536. umire mu stri,- a Hest,ott se pov+ači u &endon- )d"e se posve4u"e i!učavan"u ka7a+e- 2ermetike i a+kemi"e. @osta "e vremena proveo u i!učavan"u d"e+a E+ip2asa Levi"a. $e)d"e oko 1559. prik+"učio se Ro!ikru,i"anskom dru8tvu CSo,ietas Rosi,ru,iana in An)+iaD. Godine 1551. Hest,ott se vra4a medi,ini- postav8i !am"enikom +i"ečnika? istraite+"a naprasni2 smrtni2 s+uča"eva- !a područ"e s"everoistočno)
238
Londona i sredi8n"e) ;idd+esea. $a ovom 4e m"estu ostati sve do umirov+"en"a- do 1615. )odine. $"e)ovi radovi i! medi,ine preteno su o7raiva+i područ"a a+ko2o+i!ma i samou7o"stva. Hest,ottovi ko+e)e i! medi,inske struke čini se nisu !na+i !a n"e)ove interese u ve!i e!oterične *+o!o*"e. Ti"ekom 59?ti2 )odina Hest,ottov interes !a 2ermeti!am i d"e+ovan"e u ta"nim dru8tvima sve vi8e raste. Tako "e 155#. postao )+avnim ta"nikom Ro!ikru,i"ansko) dru8tva. Takoer "e suraivao i s Teo!o(skim dru8tvom &.. +avatsk. Godine 1553. !7io se do)aa"- ko"i "e imao presudno !načen"e !a osnivan"e or)ani!a,i"e Z+atna !ora. Jedan postari"i mason- ve+ečasni Hood(ord- uručio "e Hi++iamu Hest,ottu +asti su )a opomenu+e kako čov"eku n"e)ova po+oa"a ne pri+iči prakti,iran"e ma)i"e. Tako "e Hest,ott morao dati ostavku na č+anstvo u Z+atno" !ori- a u+o)u voe prepustio "e ka!a+i8no" )+umi,i '+oren,e 'arr. $oipak "e na neki način ostao u ve!i sa Z+atnom !orom- sada kao !aku+isni ta"ni sav"etnik. $akon s2i!me u Z+atno" !ori 169. )odine- kada se or)ani!a,i"a rasko+i+a na dva neovisna o)ranka- Ste++a ;atutina i A+p2a et Ome)a- Hest,ott se
239
od+učio prik+oniti ovom dru)om- na či"em "e če+u 7io ;a,)re)or ;at2ers. $akon 1619. Hest,ott "e posve napustio aktivno 7av+"en"e o)ran,ima Z+atne !ore- mada "e posredstvom neki2 č+anova- s ko"ima "e ostao u pri"ate+"sko" ve!i- 7io o7avi"e8ten o onome- 8to se do)aa. $akon umirov+"en"a 1615. )odine- Hest,ott se prese+io u Junu A(riku- s na"m+aom k4eri i n"enom o7ite+"i. Bmro "e 16#0. u @ur7anu. Kao 8to "e rečeno- ukupno Hest,ottovo d"e+o o7u2va4a- kako medi,inske radove- tako i e!oterične. Hest,ott "e uredio ,i"e+u seri"u 2ermetički2 i )nostički2 tekstova- ve!ani2 u! Z+atnu !oru- te o7"avio kao e4 kao vr+o m+ad do8ao "e u kontakt sa s+o7odnim !idarima- odnosno Kennet2om ;a,ken!i"em- autorom %nc@clopaedia of 6asonr@# Ini,iran "e u masonski red 1533. )odine- i ve4 s+i"ede4e )odine posta"e ma"stor !idar. Godine 155#. prim+"en "e u Ro!ikru,i"anski red- i !a neko+iko )odina posta"e č+anom >isoko) vi"e4a ove or)ani!a,i"e. Sredinom osamdeseti2 upo!na"e se s &.. +avatsk- ko"a )a po!iva na suradn"u u Teo!o(skom dru8tvu. Iako se divio to" ose7u"no" eni- ni"e pri2vatio n"en po!iv- "er "e u to vri"eme 7i 7+ii Anni Kin)s(ord i n"enim ide"ama u ve!i e!oterično) kr84anstva. Takoer "u "e podravao u n"enom aktivi!mu !a ukidan"e vivisek,i"e. $ema sumn"e da "e Anna Kin)s(ord ut"e,a+a na ;at2ersove stavove u po)+edu eman,ipa,i"e ena- a pose7no na ide"u da mu8kar,i i ene tre7a"u suraivati u du2ovnim istraivan"ima- kao 8to su to ve4 čini+i č+anovi Teo!o(sko) dru8tva. Kada "e 1555. )odine Z+atna !ora 7i+a uteme+"ena- prvi ini,irani 7i+a "e ;ina er)son- sestra (ran,usko) *+o!o(a &enri"a- te ivotna suputni,a ;at2ersa do kra"a ivota. %etiri )odine kasni"e- n"i2 4e se dvo"e prese+iti u ari!. Godine 156/. ;at2ersovi u ari!u osniva"u A2at2oor 2ram- či"im 4e č+anom postati i po!nati (ran,uski oku+tist apus. >e4 s+i"ede4e- 1560. )odine- !a ;a,)re)ora ;at2ersa počin"u pro7+eminakon svaa s Annie &orniman- imu4nom enom ko"a )a "e *nan,i"ski podupira+a. Ova ena 7i+a "e pri"ate+"i,a ;ine ;at2ers "o8 od 8ko+ski2 danakada su !a"edno po2aa+e um"etničku 8ko+u. Annie &orniman "e pri)ovara+a ;at2ersu da se mi"e8a u po+itiku- kao i u dru)e stvari- ko"e nema"u ve!e s Redom- a on "u "e !au!vrat optuio da poku8ava naru8iti n"e)ov autoritet. Godine 156. on 8a+"e pismo u London- u ko"em !a2ti"eva po8tovan"e n"e)a kao neprikosnoveno) voe Reda. @o7io "e podr8ku svi2 č+anova osim Annie &orniman- ko"a "e potom ekskomuni,irana i! Reda.
240
Ovakvo voen"e Reda Ps da+"ineQ ni"e se 7a8 povo+"no odra!i+o na n"e)ovu ko2e!i"u- tako da se 169. )odine Red raspao. '+oren,e 'arr- )+umi,a ko"a "e na če+u +ondonsko) o)ranka !ami"eni+a Hest,otta- protivi+a se ini,i"a,i"i A+eistera roN+ea 1699. )odine. Ova" eks,entrik- u Redu tek )odinu danae+io "e pod svaku ,i"enu u7r!ati svo"e napredovan"e- te "e oti8ao kod ;at2ersa u ari!- da )a ini,ira u vi8i stupan". otom "e ;at2ers pos+ao roN+ea natra) u London- da preu!me prostori"e i inventar Reda. Ova" poku8a" ni"e uspio- !as+u)om Hi++iama . Featsa i neko+i,ine dru)i2 adepata- ko"i i! Reda i!7a,u"u i ;at2ersa i roN+ea. o!nati p"esnik Feats preu!ima vodstvo i poku8ava konso+idirati Z+atnu !oru- no re!u+tat "e "o8 samo ve4a kon(u!i"a i de*nitivni rasap na neko+iko (rak,i"a- 169. )odine. r2ovni2 si+a- tako posvema8n"e pove!ani2 da "e re!u+tat nepodi"e+"eno "edinstvo- p+ura+itet či"e "e d"e+ovan"e u"edin"eno- "edinstvo či"e "e d"e+ovan"e i!raeno u mno8tvuQ.
0.) $zdanci Zlatne zore 3 Ordo #em4lis Orientis Dru@tvo unutarnje svjetlosti i $srael *e9ardie $akon 8to "e kontrover!ni A+eister roN+e i!7ačen i! Z+atne !ore- neko "e vri"eme d"e+ovao samosta+no- da 7i se 1693. )odine pridruio or)ani!a,i"i Ordo Temp+is Orientis. Ovo "e dru8tvo potkra" 16. sto+"e4a osnovao n"emački kemičar Kar+ Ke++ner- a upravo kao i Z+atna !ora- i ono ima ro!ikru,i"anske i masonske kori"ene. Red istočni2 temp+ara u7r!o se počeo
241
poistov"e4ivati s roN+eevim imenom- a i do dandanas on "e neosporno n"e)ova na"kari!matični"a *)ura- 7udu4i da )a n"e)ovi nas+"edni,i nisu usp"e+i nadma8iti. A+eister roN+e "e istovremeno i na"o!+o)+a8eni"a +ičnost moderne mistične *+o!o*"e. B do7ro" "e m"eri i sam pridonio ovakvo" ne)ativno" (ami- svo"im eks,entričnim pona8an"em i i!"avama. O*,i"e+na kr84anska ,rkva na!iva )a o,em suvremeno) sotoni!ma i ,rnim ma)omno čini se da u ovome stavu ima pret"erivan"a. Zasi)urno posto"e odreeni aspekti roN+eeva ivotno) sti+a i pona8an"a Cseksua+ni promiskuiteteksperimentiran"e s opo"nim dro)ama- kr8en"e kr84anski2 ta7uaD ko"i su kr84anima nepri2vat+"ivi- no isto "e tako si)urno da oko roN+ea krue mitovi i )+asine- ko"i se ne mo)u ni potvrditi- ni opovr)nuti. A+eister roN+e Cpravim imenom EdNard A+eander roN+eD roen "e u po7ono" kr84ansko" o7ite+"i 1530. )odine u m"estu Leaminton Spaneda+eko irmin)2ama. Kao di"ete- roN+e "e o7oavao svo) o,a- pivara i +aičko) propov"ednika. %esto "e s n"ime putovao En)+eskom i s+u8ao očeve propovi"edi- (undamenta+ističke kr84anske sekte P+imutska 7ra4aQ C+mout2 ret2renD. S+"ed7eni,i ovo) nauka striktno su i dos+ovno 8tova+i i7+i"u- te iv"e+i u stra2u od v"ečno) prok+etstva. B svo"im "e m+adim danima PA+i,kQ Ckako su )a od mi+"a !va+iD usvo"io- te !a)ovarao v"erovan"e svo"i2 rodite+"a. Kako 4e !apisati u svo"o" auto7io)ra*"i- u to "e vri"eme 7io Pna"posve4eni"i s+"ed7enik Isusa u 8ko+iQ. $i"e mu 7i+o dopu8teno čitan"e ni"edne dru)e kn"i)e osim i7+i"e. B to "e vri"eme 7io postao (as,iniran apoka+iptičkom +iteraturom. o2aao "e privatnu kr84ansku 8ko+u- u ko"o" se svo"im !nan"em isti,ao od dru)e d"e,e ovo rano ra!do7+"e 7i+o "e sretno !a roN+ea. B 1#. )odini do)odio se 8ok. $"e)ov ota,- ido+ i u!or na ko"e) se u)+edaoumro "e- nakon vi8em"esečne 7o+esti. Ova tra)edi"a te8ko "e po)odi+a m+ado) roN+ea. S ma"kom se odse+io u London- k n"eno" rod7ini. B+o)u o,a !ami"enio "e ma"čin 7rat- takoer kr84anski (undamenta+ist- ko"i 4e svo"im !+ostav+"an"em od+uču"u4e d"e+ovati na roN+eev odnos prema re+i)i"i. @a stvar 7ude i )ora- 7io "e !+ostav+"an i u sredn"o" 8ko+i. Suočio se tako s čestim *!ičkim kan"avan"ima- i ra!nim poniavan"ima 7i)otni2 i (anatični2 nastavnika. O+ak8an"e "e roN+e os"etio tek u +istopadu 1560. )odine- kada se upisao na am7rid)e. $akon tro)odi8n"e) studiran"a kemi"e na am7rid)eu- roN+e "e stupio na svo" ivotni put istraivača e!oterični2 područ"a. Godine 1565. otputovao "e u
242
Kako "e u rani"em po)+av+"u o Z+atno" !ori navedeno- roN+eeva am7i,i"a !a 7r!im napredovan"em u 2i"erar2i"i Reda dove+a "e do suko7a s vode4im č+anovima +ondonske +oe. B ra!do7+"u kra4em od dvi"e )odine Ci!meu 1565. i 1699.D roN+eeva am7i,i"a i ;at2ersov autokratski način voen"a Reda- čini se da su od+uču"u4e potkopa+i "edinstvo Z+atne !ore. A++en ennett "e otputovao u urmu- a roN+e u ;eksiko. Godine 1691. roN+e od+a!i u Indi"u- a potom u urmu- )d"e pos"e4u"e ennetta. I! urme roN+e ide na &ima+a"e- )d"e sud"e+u"e u p+aninarsko" ekspedi,i"i. Godine 169#. od+a!i u
243
auto7io)ra*"e- ko"a 7i mu popravi+a ima)e u "avnosti. $o- 169. )odine n"i2 se dvo"i,a postupno uda+"u"u- te se uskoro sasvim ra!i+a!e. S+i"ede4e "e ra!do7+"e roN+e takoer proveo na putovan"ima Evropom i S"evernom A(rikom- a na"due se !adrao u $"emačko". Za vri"eme @ru)o) sv"etsko) rata ve4ina evropski2 o)ranaka O.T.O. 7i+a "e i+i uni8tena i+i pot"erana u i+e)a+u. Kra"em rata- "edina aktivna +oa 7i+a "e ona u Ka+i(orni"i. Kar+ Gremer- roN+eev predstavnik u $"emačko"- do8ao "e u Amerikunakon os+o7aan"a i! na,ističko) +o)ora. >e4 rani"e- roN+e )a "e imenovao svo"im nas+"ednikom na če+u O.T.O. or)ani!a,i"e. Svo"e "e pos+"edn"e dvi"e )odine ivota roN+e proveo u En)+esko". Bmro "e u prosin,u 16/3. )odine- u "ednom pansionu u &astin)su- od respiratorne in(ek,i"e- te kao ovisnik o 2eroinu. Sredi8n"e m"esto u roN+eevom +iterarnom opusu ima d"e+o po!nato pod na!ivom Cook *our# Ovo "e u su8tini sve7u2vatni priručnik roN+eeva sistema ma)i"e- a sasto"i se od četiri di"e+a 6@sticism C1611D- 6agick C161#D- 6agic in 'heor@ and !ractice C16#6D- te 'helema W 'he ;aF C16D. Za mističnu *+o!o*"u od ve4e "e vanosti I dio- 6@sticism# Ovo d"e+o "est priručnik i! Ra"a o)e- u to do7a "edan od ri"etki2 na Zapadu. roN+e )a pi8e po u!oru na >ivekanandu- i u n"emu na "ednostavan način ra!"a8n"ava čak i na"vi8a stan"a svi"esti- poput d2ane i samad2i"a. B pred)ovoru roN+e po"a8n"ava da se do skriveni2 i!vora ener)i"e do+a!i s+i"edom vr+o odreeni2 pravi+a- a usp"e8nost se primi"en"eni2 postupaka očitu"e s"edin"en"em su7"ekta i o7"ekta. Jo)u roN+e de*nira upravo kao o7+ik medita,i"e ko"i s+ui s"edin"en"u su7"ekta i o7"ekta- mikroko!mosa i makroko!mosa- čov"eka i o)a. roN+e ve+i kako "e proučava"u4i re+i)i"ske prakse ve+iki2 re+i)i"a utvrdio identičnost?u?ra!+ičitosti svi2. G+avna ide"ave+i on- "est da "e o)- Apso+ut uvi"ek prisutan- a+i skriven ve+om i+i maskiran mis+ima uma. @o n"e)ova otkrivan"a do+a!i se upravo "o)omko"om se dospi"eva do samad2i"a- stan"a u ko"em svaki dio univer!uma posta"e ,"e+ina- i )d"e nema vi8e suprotnosti očitovano) i neočitovano). roN+eevo d"e+o nastavit 4e n"e)ov učenik i ta"nik Israe+ Re)ardie- a ut"e,at 4e i na uteme+"ite+"a S,iento+o8ke ,rkve Rona &u77arda.
244
ori"enta,i"a- !a ra!+iku od roN+eeve "est kr84anska- premda učen"e @ru8tva o7u2va4a isto tako i po)ansku tradi,i"u E)ipta i Grčke- te ke+tsku mito+o)i"u- kao dio 7ritansko) ku+turno) nas+i"ea. @ion 'ortune Cpravim imenom >io+et ;ar 'irt2D roena "e na s"everu Ha+esa- kod )radi4a L+andudno- 1569. )odine. B7r!o nakon n"eno) roen"a o7ite+" se prese+i+a na "u)- u Heston?super?;are. Ota, i ma"ka poma)a+i su u voen"u man"e) 2idroterapi"sko) +"eči+i8ta- pokra" m"esta at2. Ovo "e područ"e u oko+i,i risto+a ostavi+o du7ok do"am na ma+u >io+et. ;"esto čaro7ne +"epote Cdanas prirodni re!ervatD poti,a+o "e n"enu ima)ina,i"u- pa "e tako ve4 sa četiri )odine ima+a vi!i"e At+antide. Ova" rani na)ov"e8ta" kasni"e 4e se očitovati ra!vo"em n"eni2 vanos"eti+ni2 sposo7nosti- u m+adenačko" do7i. $akon sredn"e 8ko+e upisa+a "e +ondonski univer!itet- ods"ek psi2o+o)i"e i psi2oana+i!e- te "e nakon studi"a radi+a kao psi2oterapeut u k+ini,i medi,inske psi2o+o)i"e- na runsNi,k Suareu u Londonu. @ion 'ortune "e pri2va4a+a 'reudovu misao- da "e seksua+nost teme+" psi2o+o8ko) 7+a)ostan"a čov"eka 8tovi8e- smatra+a "e da "e ona takoer u osnovi i du2ovno) 7+a)ostan"a. $akon rvo) sv"etsko) rata pro8iri+a "e svo" interes na oko+na područ"a- a n"e!in "e prvi mentor 7io irski oku+tist i mason T2eodore ;oriart. Godine 1616. ini,irana "e u +ou Cprostek+u i! Z+atne !oreD A+p2a et Ome)a- no uskoro "e pre8+a u redove Ste++e ;atutine- ko"u "e vodi+a ;at2ersova udovi,a ;ina. B s+i"ede4i2 "e neko+iko )odina ra!vi+a svo"e medi"umske spos7nosti- u isto vri"eme nastav+"a"u4i s+i"editi interes !a oku+ti!am i CparaDpsi2o+o)i"u. @ion 'ortune 7i+a "e s+o7odan mis+i+a,- i ti"ekom vremena ra!vi+a "e svo"e v+astite po)+ede na ka7a+u- mističnu ko!mo+o)i"u- te po)ansku mito+o)i"ure+i)i"u i *+o!o*"u. Ova n"e!ina tenden,i"a k s+o7odnom promi8+"an"u s os+an"an"em na oso7na ,2anne+in) iskustva- dove+a "u "e do ra!miri,a s ;inom ;at2ers- tako da "e 16#/. )odine od+uči+a osnovati v+astitu or)ani!a,i"u- pod na!ivom So,iet o( t2e Inner Li)2t. Bskoro "e privuk+a skupinu s+"ed7enika- te s+i"ede4i2 )odina ra!radi+a nauk @ru8tva- ko"i se sasto"ao od 8iroko) raspona meta*!ički2 područ"a. I!meu osta+o) tu su 7i+i !astup+"eni mu8ko?enski odnosi- e!oterični redovi i n"i2ov rad- v"e7e i rad ini,irano)a- arturi"anske +e)ende- prin,ipi e!oterično) +i"ečen"a i dru)o. Kao kra"n"i ,i+" @ru8tva navodi se ra!vi"an"e na"vi8i2 poten,i"a+a- kro! ra!vo" vi8e svi"esti i 7a+ansirano i!raavan"e ,"e+okupno) 7i4a čov"eka. B praktičnim v"e7ama @ru8tva- oso7it "e na)+asak na po!navan"u ka7a+ističko) @rva ivota- te prakti,iran"e medita,i"e. @o 169. )odine @ion 'ortune "e o7"avi+a ni! d"e+a- od ko"i2 se ističu %soteric Orders i 'raining and Hork of an Initiate# Ovi radovi opisu"u sustav d"e+ovan"a e!oterični2 redova- te trenin) ini,irano)- u sti+u drevni2 8ko+a ini,i"a,i"e. B ovom periodu i!+a!e i nove+e Secret of (r# 'a"erner i 'he (emon ;o"er# B svo"im "e nove+ama 'ortune nasto"a+a i+ustrativno prika!ati meta*!ičke prin,ipe e!oterične *+o!o*"e- te n"i2ovu mo)u4u prim"enu u svakodnevnom ivotu.
245
B s+i"ede4o" (a!i- ti"ekom trideseti2 )odina- nasta+a su !nača"na d"e+a !s@chic Self (efence, te "edno od n"eni2 na"vani"i2 radova- 'heF 6@stical Kabalah, uvod u 2ermetičku ka7a+u- sustav ko"i čini osnovu !apadne e!oterične tradi,i"e. Ovo poton"e d"e+o- meu osta+im- ra!matra i mikroko!mičke ar2etipove- poput prim"eri,e o,a- ma"ke- ma)ičara- mudre ene. Oni- prema 'ortune predstav+"a"u pove!u"u4e si+ni,e- ko"e veu du8u s odreenim P+ini"ama si+aQ u makroko!mosu?univer!umu- odnosno dovode čov"ečanstvo k o)u i+i 7o)ovima. B periodu i!meu 160. i 165. )odine 'ortune o7"av+"u"e "o8 tri nove+e 'he Hinged Cull, 'he .oat *oot .od, i 'he Sea !riestess# Ove su nove+e takoer praktično ra!"a8n"en"e prin,ipa dati2 u d"e+ima vi8e teoretske naravi. očetkom četrdeseti2- i!7i"an"em @ru)o) sv"etsko) rata- nasta+o "e te8ko vri"eme !a @ru8tvo unutarn"e sv"et+osti. Za vri"eme rata 'ortune ne o7"av+"u"e ni"edno d"e+o- !7o) ra,iona+i!a,i"e papira komunika,i"a s č+anovima o7av+"a se putem P;"esečni2 pisamaQ C 6onthl@ ;ettersD. Takoer pi8e svo"u pos+"edn"u nove+u- 6oon 6agic# $"ene spise i! ovo) pos+"edn"e) ra!do7+"a uredit 4e i o7"aviti post2umno Garet2 Kni)2t. $edu)o nakon !avr8etka @ru)o) sv"etsko) rata- početkom 16/. )odine- @ion 'ortune "e preminu+a- od +eukemi"e. $akon 8to se ra!i8ao s roN+eem- Israe+ Re)ardie "e pri8ao Ste++i ;atutini "ednom od i!danaka Z+atne !ore. i+o "e to 16. )odine. $"e)ov "e u+a!ak u Z+atnu !oru 7io pra4en ne)odovan"em neki2 vieni"i2 č+anova- !7o) suradn"e s o!+o)+a8enim roN+eem no od+uču"u4u "e potporu do7io upravo od @ion 'ortune- ko"a "e 7i+a odu8ev+"ena n"e)ovim radom 'he 'ree of ;ife# Ti"ekom svo"e du)e kari"ere- ko"a "e potra"a+a vi8e od po+a sto+"e4aIsrae+ Re)ardie "e i!)radio reputa,i"u na"ve4e) adepta Z+atne !ore- a+i i op4enito "edno) od na"ve4i2 adepata #9. sto+"e4a. Israe+ Re)ardie roen "e u idovsko" o7ite+"i 1693. )odine u Londonu. @"etin"stvo "e proveo u siroma8nom East Endu- a u n"e)ovo" 1/. )odini o7ite+" "e emi)rira+a u SA@- nastaniv8i se u Has2in)tonu. Re)ardie se 8ko+ovao na um"etničkim 8ko+ama u Has2in)tonu i 2i+ade+p2i"i. >e4 "e u tom ra!do7+"u poka!ivao i!vanrednu intui,i"u u učen"u- te "e uskoro do8ao u dodir s teo!o(skom +iteraturom – radovima &.. +avatsk- !atim d"e+ima s područ"a "o)e i 2induističke *+o!o*"e. ;no)o "e vremena provodio u Kon)resno" kn"ini,i- provode4i svo"a v+astita istraivan"a. Bskoro "e prona8ao učite+"a 2e7re"sko)- da )a poduči čitan"u Cmaterin"i "e!ik "e !nao samo )ovoritiD- tako da "e uskoro mo)ao samosta+no proučavati ka7a+ističku +iteraturu- na i!vornom "e!iku. B ve+"ači 16#. )odine Re)ardie se pridruio Ro!ikru,i"anskom dru8tvu. Ti"ekom ove i s+i"ede4e )odine napredovao "e do stupn"a Ze+atora. B ovo vri"eme se "ače !ainteresirao !a oku+ti!am. Otkriv8i tada d"e+a roN+eaiskreno se odu8evio- te )a "e poe+io oso7no upo!nati. Re)ardie "e napisao pismo roN+eu- i do7io "e od)ovor. $akon kra4e prepiske- roN+e "e m+adom Re)ardieu ponudio m"esto ta"nika. Tako "e u +istopadu 16#5. )odine Re)ardie otputovao u ari!. S+i"ede4e tri )odine 7e!usp"e8no "e očekivao od roN+ea da )a poduči ta"nama ma)i"e i "o)e. Re)ardie ni"e
246
nava+"ivao- te vid"ev8i da n"e)ov pos+odava, nema nam"eru preni"eti mu svo"e !nan"e- sam se 7a,io na i!učavan"e- pomno studira"u4i svaku kn"i)učasopis i+i rukopis sa područ"a ma)i"e- ko"i mu "e 7io dostupan. roN+eeva +o8a reputa,i"a- pod)ri"avana "o8 i pisan"em 7ritanski2 ta7+oida- konačno )a "e dove+a do suko7a s v+astima- tako da "e 7io !amo+"en da napusti 'ran,usku. $eko+iko m"ese,i kasni"e Re)ardie mu se pridruio u En)+esko". Kako "e roN+eev i!davač 7ankrotirao- vi8e ni"e 7io u stan"u p+a4ati Re)ardiea kao oso7no) ta"nika. Godine 169.- kako "e to rani"e navedeno- Re)ardie "e poku8ao d"e+om A ;egend of Aleister
247
psi2oana+i!e on "e praktički poku8ao premostiti "a! i!meu ma)i"e i psi2oterapi"e. $akon dip+omiran"a 16/1. )odine- Re)ardie stupa u redove američke vo"ske- )d"e 7oravi sve do !avr8etka @ru)o) sv"etsko) rata. Za ovo "e vri"eme i!učavao kr84anski misti,i!am- a ove 4e svo"e ide"e opisati u d"e+u 'he =omance of 6etaph@sics, o7"av+"enom nakon rata- 16/. )odine. Godine 16/3. Re)ardie se se+i u Ka+i(orni"u- )d"e ima praksu kao kiropraktičar i rei,2ovski terapeut. B ovom "e pos+i"eratnom ra!do7+"u Re)ardie takoer podučavao psi2i"atri"u na +osane+eskom Kiropraktičkom ko+edu C2iropra,ti, o++e)eD- pisao 7ro"ne č+anke u časopisima- te napisao "o8 ni! kn"i)a. Israe+ Re)ardie oti8ao "e u mirovinu 1651. )odine- i tada se povukao u m"esto Sedona u Ari!oni- )d"e "e nastavio pisati. $"e)ova d"e+a i! ovo) kasno) ra!do7+"a uk+"učiva+a su nas+ove
00 67$(OSO67$I!( *+S+!*I7 SOI$+#H 001 #ajno učenje svi; vje5ova &anlG 6 7alla Ti"ekom dvadeseti2 i trideseti2 )odina- kada su u Evropi prominentnu u+o)u u mistično" *+o!o*"i ima+i Guenon- Evo+a i dru)i- u Ameri,i se po"avio kao !nača"ni učite+" ;an+ a+mer &a++. Ova" Amerikana, kanadsko) pori"ek+a ve4 se kao m+ad nametnuo i kasni"e postao na"p+odni"im američkim autorom mistične *+o!o*"e #9. sto+"e4a. Za vri"eme du)e i usp"e8ne kari"ere napisao "e vi8e od 109 kn"i)a- stotine ese"a i 7e!7ro"ne č+anke u ra!nim časopisima ve4 !a ivota smatran "e vode4im autoritetom na područ"ima re+i)i"e- mito+o)i"e- misti,i!ma i oku+ti!ma. ;an+ . &a++ "e roen u eter7orou)2u- Ontario Cneda+eko TorontaD 1691. )odine. B d"etin"stvu )a "e od)a"a+a 7aka po ma",i- ko"a )a "e pove+a so7om u S"edin"ene drave- dok "e "o8 7io u d"eč"o" do7i. >e4 kao ado+es,ent ;an+ se posvetio i!učavan"u 8iroko) spektra tradi,i"a drevne mudrosti. >r+o "e rano do8ao do !ak+"učka da se do mudrosti ne stie s+i"een"em samo "edne du2ovne sta!e i+i !ase7no) re+i)i"sko) sustava. Bm"esto to)a- ra!vidio "e mudrost kao vr2unsko područ"e- u ko"em se
248
spa"a"u i proima"u *+o!o*"a- re+i)i"a i !nanost- i u ko"em ne posto"e )rani,e. Svo"u "e "avnu kari"eru otpočeo ve4 kao 16?)odi8n"ak. B"esen 16#9. )odine odrao "e svo"e prvo "avno predavan"e u Santa ;oni,i- Ka+i(orni"a. Tema predavan"a 7i+a "e reinkarna,i"a. S+i"ede4e "e )odine 7io po!van da odri seri"u predavan"a u Los An)e+esu. @o kra"a svo"e 8est deset+"e4a du)e kari"ere odrat 4e preko osam tisu4a predavan"a. $a svo"im mno)o7ro"nim predavan"ima predstavio "e učen"a Istoka i Zapada tisu4ama s+u8ate+"ai!+oio način na ko"i drevni mitovi- misteri"e i sim7o+i o7i+"eava"u mudrost drevni2 tradi,i"a- a+i i način kako se oni prim"en"u"u u o7ičnomsvakodnevnom ivotu. Tek kada o7ra!ovan"e dosti)ne vr2una,- vri"eme "e da se ono stavi u s+u7u !a 7+in"e)- smatrao "e &a++. Zdravu oso7nost smatrao "e teme+"em !a otpočin"an"e kari"ere na područ"u e!oterične *+o!o*"e. Kako se ona postie- o7"asnio "e u kn"i!i Self 8nfoldment C@ (isciplines of =ealization# >e4 "e u ranim dvadesetima ;an+ . &a++ takoer otpočeo s o7"av+"ivan"em d"e+a. ;eu ovim na"rani"im radovima ističu se d"e+a 'he Ha@s of the ;onel@ Ones i 'he ;ost &e@s of *reemasonr@# B ovo" poton"o" kn"i!i &a++ o7"a8n"ava put- ko"im se od kandidata dospi"eva do na"vi8e) stupn"ama"stora s+o7odno) !idara. ;asoneri"a- iako ni"e re+i)i"a- sadri mno)e re+i)i"ske e+emente. Radi se o i!)u7+"enom nauku- ko"i mno)i traev"ekovima. ;asona &a++ usporeu"e s ar2itektom u!vi8ene misteri"e- ko"i )radi 2ram u v+astito" du8i. On mora 7iti pres+ik >e+iko) ar2itekta svemira- i truditi se da )radi p+emenite o7+ike u ovom- don"em univer!umu. Ten"a !a istinom mora 7iti ,i+" ma"stora- a preduv"eti !a dosti!an"e istine "esu pove!anost- re)enera,i"a ti"e+a- puri*ka,i"a du8e- te ureen"e du2a. ;asona 7i mora+a krasiti od)ovornost u svakodnevnom ivotu i radu. i+o da "e u +oi i+i i!van n"e- istinski mason mora predstav+"ati vr2unski p+od istinsko) strem+"en"a- !ak+"uču"e &a++. B ovom "e ranom ra!do7+"u ;an+ . &a++ !apočeo s pripremama !a svo"evrsni magnum opus, ko"i 4e 7iti o7"av+"en 16#5. )odine- pod nas+ovom 'he Secret 'eachings of All Ages CTa"no učen"e svi2 v"ekovaD. B potra!i !a drevnom mudro84u &a++ "e na svo"im du)im putovan"ima ti"ekom 16#. i 16#/. )odine pos"etio mno)e ku+turne ,entre u A!i"i- Evropi i E)iptu. Omi+"eno m"esto !a istraivan"e stari2 i ri"etki2 tekstova 7io mu "e +ondonski ritis2 ;useum. Za2va+"u"u4i svo"em po!nanstvu s )enera+om Foun)2us7andom Cvoom 7ritanske ekspedi,i"e na Ti7etD 7io mu "e omo)u4en pristup eksk+u!ivnom materi"a+u mu!e"a- ori)ina+ima vr+o ri"etki2 i dra)o,"eni2 drevni2 rukopisa. $a svo"im "e putovan"ima &a++ učvrsnuo svo"e uv"eren"e o potre7i komparativno) i!učavan"a re+i)i"e- u ,i+"u čov"ekove du2ovne evo+u,i"e. o povratku- prionuo "e na pisan"e !a2t"evno) i o7imno) rada- rada ko"i o,rtava sveko+iku !apadnu e!oteri"sku tradi,i"u – 'he Secret 'eachings of All Ages# I!meu povratka i o7"av+"ivan"a d"e+a ;an+ . &a++ "e proveo odreeno vri"eme na Ha++ Streetu- rade4i kao *nan,i"ski s+u7enik. Ova" kratki period proveden u svi"etu ve+ike *nan,i"ske mo4i i kapita+a- prou!ročio "e ve+ike
249
sumn"e u po)+edu načina voen"a krupno) 7i!nisa. %ini+o mu se da se +"udska individua u tom sustavu )u7i- te da se u ten"i !a materi"a+nim pro7i,ima često )u7i ne samo du8a- ve4 i ti"e+o. $aime- sam "e 7io sv"edokom tra)ično) do)aa"a- kada "e "edan n"e)ov ko+e)a- u oča"u !7o) proma8eni2 investi,i"a- počinio samou7o"stvo. Ra!očaren"e u svi"et *nan,i"sko) 7i!nisa "o8 "e vi8e potaknu+o ;an+ . &a++a na istraivan"e pro7+ema +"udske vrste- pori"ek+a čov"eka i n"e)ove sud7ine. roveo "e mno)o vremena u n"u"or8ko" u7+i, Li7rarproučava"u4i du2ovne tokove drevni2 ,ivi+i!a,i"a. @o8ao "e do !ak+"učka da suvremeni autoriteti na područ"u *+o!o*"e ne ,i"ene dovo+"no stare idea+ističke sustave- kao ni du7+"e aspekte komparativne re+i)i"e. rionuv8i svo"ski na posao- &a++ "e ti"ekom dvadeseti2 )odina prikupio !natnu !7irku radova ovi2 !a7orav+"eni2 drevni2 mudra,a- da 7i konačno 16#5. )odine o7"avio d"e+o 'he Secret 'eachings of All Ages# Ova" o7iman rad en,ik+opedi"sko) karaktera- kako 8to i sam nas+ov imp+i,ira- o7u2va4a ni! tema mistične *+o!o*"e staro)- sredn"e) i novo) vi"eka At+antidaE)ipatska re+i)i"a- &ermes Trisme)ist- antičke misteri"e- ita)oraastro+o)i"a- sim7o+i!am- ma)i"a- a+kemi"a- ka7a+a- tarot- ara,e+susRo!ikru,i"ansko dru8tvo- masonstvo- mistično kr84anstvo- is+am- mito+o)i"a američki2 Indi"ana,a. B uvodu ovo)a d"e+a &a++ "e ukratko prika!ao ,"e+okupni ra!vo" *+o!o*"e- počev od Ta+esa i Anaksimandera- do $iet!s,2ea i er)sona. &a++ smatra da "e *+o!o*"a proistek+a i! antički2 re+i)i"ski2 misteri"a- ko"e su čuva+e univer!a+no trans,endenta+no !nan"e. ;isteri"e su se čuva+e u ta"nim dru8tvima- či"i su č+anovi 7i+i o7ve!ani na !av"et 8utn"e. Je!ik misteri"a "est )ovor sim7o+a svaki "e o7+ik posto"an"a sto)a sim7o+ 7oanske aktivnosti. Suk+adno tomu- unutar ra!ni2 am7+emski2 *)ura- a+e)ori"a i drevni2 ritua+a skriva se ta"no učen"e u ve!i misteri"a ivota- ko"e se sačuva+o kro! v"ekove- preno8eno kro! sto+"e4a pomo4u pripadnika ma+i2 skupina ini,irani2. @"e+o 'he Secret 'eachings of All Ages nadopun"eno "e s+i"ede4e )odine radom ;ectures on Ancient !hilosoph@# Ono "e nasta+o kao komentar i pro8iren"e &a++ova magnum opusa# B n"emu se pose7na pan"a pok+an"a neop+atoni!mu- antičkom kr84anstvu- te nekima od tema ve4 !astup+"eni2 u pret2odnom radu. Godine 16/. ;an+ . &a++ "e uteme+"io @ru8tvo !a *+o!o(ska istraivan"a C2i+osop2i,a+ Resear,2 So,ietD- s "ednostavnim ,i+"em stvaran"a "edno) univer!a+no) 7ratstva- u ko"em 4e se na4i svi +"u7ite+"i mudrosti. Ovo @ru8tvo d"e+u"e i dandanas. $"e)ova d"e+atnost o7u2va4a 8irok spektar predavan"a- seminara- radioni,a i performancea o *+o!o(skim temama- a u sk+opu ovo) @ru8tva se na+a!e takoer i kn"iara i 7i7+ioteka. Kn"ini,a @ru8tva "e nasta+a od privatne ko+ek,i"e kn"i)a ;an+ . &a++a. CKn"i)e i! ove !7irke koristi+i su neki po!nati !nanstveni,i i *+o!o*- i!meu osta+i2 ar+ G. Jun)- !a potre7e pisan"a svo) d"e+a !sihologia i alkemia# S"edi8te @ru8tva se od samo) početka na+a!i u Los An)e+esu- i ono "e ve4 deset+"e4ima m"esto )d"e se proučava"u sve du2ovne tradi,i"e. ro)rami @ru8tva
250
na)+a8ava"u potre7u inte)riran"a *+o!o*"e- re+i)i"e i !nanosti u "edan "edinstveni sustav o7ra!ovan"a. B mno8tvu d"e+a ko"e "e &a++ !a ivota o7"avio- oso7ito se ističe seri"a kn"i)a pod skupnim na!ivom 'he Adept Series !=S# Ova !7irka od 1# sve!aka o7u2va4a e!oteri"ske tradi,i"e antičke Grčke i Rima Cradovi 'he Initiates of .reece and =ome i 6@stics and 6@steries of AlexandriaQ Zapadne tradi,i"e COrders of the Kuest W 'he /ol@ .rail, Orders of the .reat Hork W Alchem@, Orders of the 8ni"ersal =eformation W 8topias, 6asonic Orders of *raternit@, America9s Assignment Fith (estin@Q Istočne tradi,i"e C 'he ;ight of the Dedas, Arhats of Cuddhism, 'he Sages of e+ik 7ro" d"e+a ;an+ . &a++a edukativne "e naravi i o7u2va4a ra!ne pre)+ede – ivota i d"e+a ra!ni2 *+o!o(a- te ra!ni2 tradi,iona+ni2 re+i)i"ski2 sustava. B ovakve takoer spada"u d"e+a poput !athFa@s of !hilosoph@, 'Fel"e Horld 'eachers i+i Sages and Seers# Jedna od kn"i)a pisani2 u s+ičnom sti+u kao Secret 'eachings of All Ages "est d"e+o 'he !hoenix, s podnas+ovom An Illustrated =e"ieF of Occultism and !hilosoph@ CI+ustrirani pre)+ed oku+ti!ma i *+o!o*"eD. Z7o) svo"e) doprinosa promi,an"u masonski2 ide"a- )odine 163. ;an+ . &a++ "e promoviran u .- na"vi8i stupan"- unatoč čin"eni,i da ti"ekom ivota ni"e pripadao ni"edno" masonsko" +oi. Ovo pri!nan"e "e do7io !7o) ni!a kn"i)a napisani2 o *+o!o(skim osnovama s+o7odno) !idarstva. ;no)i su +"udi 8tova+i ovo) čov"eka- !7o) mno)i2 ra!+o)a. CJedan od &a++ovi2 8tovate+"a i pri"ate+"a 7io "e preds"ednik Ro!ikru,i"anske !a"edni,e ;a &einde+- !a či"u "e kn"i)u Cla"atsk@ and the Secret (octrine napisao pred)ovor.D Iako "e raspo+a)ao o)romnim en,ik+opedi"skim !nan"em- s po8tovan"em se odnosio i prema o7ičnim +"udima- nikad ne name4u4i svo"e *+o!o(ske stavove. Od *+o!o(a roeni2 na pri"e+a!u sto+"e4a- on "e pos+"edn"i napustio ova" svi"et- 1669. )odine.
251
2 "OV! Z"!"OS# $ &$S#$K! 21 7O($S#$%K! Z"!"OS# 211 ZnastvenoEmistična flozofja ;olizma os+"edn"u "e četvrtinu #9. sto+"e4a okarakteri!ira+o- osim prodora ističn"ački2 re+i)i"a na Zapad- takoer i !7+iavan"e !nanosti i mistične *+o!o*"e. @o ovo) "e P(enomenaQ do+a!i+o i rani"e na ma2ove- 7udu4i da su neki od mistični2 *+o!o(a 7i+i u"edno i !nanstveni,i- meutim tek "e pos+"edn"i2 deset+"e4a ova po"ava poprimi+a !nača"ke "edno) posto"ano) trenda- i!meu osta+o) i !ato- 8to "e ona imanentna novom 2o+ističkom i eko+o)i"skom sv"etona!oru. $o- čini se da "e odvo"enost !nanosti od re+i)i"e i re+i)i"ske *+o!o*"e 7i+a u)+avnom !nača"ka Zapada- pa "e upravo očekivana pos+"edi,a do+aska 2indui!ma- 7udi!ma i taoi!ma 7i+a u"edno i konver)en,i"a ovi2 do tada prividno nespo"ivi2 područ"a. ;eu doista mno)o7ro"nim !nanstveno?mističnim autorima- osvrnut 4emo se tek ukratko na neko+i,inu- te na n"i2ova karakteristična d"e+a. ;aarski !nanstvenik i *+o!o( Ervin Las!+o Croen 16#. )odine u udimpe8tiD op4enito se smatra osnivačem sistemske *+o!o*"e i op4e teori"e evo+u,i"e. Kao di"ete i ado+es,ent iska!ivao "e i!nimni ta+ent !a )+a!7u- 7io "e pravo čudo od d"eteta. Tako "e ve4 sa sedam )odina u8ao u Akademi"u 'ran!a Lis!ta- a sa devet nastupao s udimpe8tanskom *+2armoni"om. S 10 )odina "e ve4 7io interna,iona+na !vi"e!da k+asične )+a!7e- osva"a"u4i prestine na)rade. $o- pri7+iava"u4i se dvadeseto" )odini- sve )a "e vi8e priv+ači+a *+o!o*"a i teme+"na pitan"a- poput !načen"a prirode i ivota- sud7ine i ivota- te sud7ine i dru8tva. G+a!7om se nastavio 7aviti i u svo"im dvadesetima- istovremeno po2aa"u4i teča"eve i seminare na univer!itetu o+um7ia i $eN S,2oo+ (or So,iet Resear,2.
252
$a svo"e kon,erte i turne"e Las!+o "e uvi"ek nosio i svo"e o7imne 7i+"e8ke i! *+o!o*"e. $akon "edno) kon,erta u &a)u !a večerom se poveo ra!)ovor o tim n"e)ovim 7i+"e8kama. $"e)ov su)ovornik- ispostavi+o se- 7io "e urednik *+o!o(ske 7i7+ioteke +oka+ne nak+adničke ku4e. $akon pre)+edavan"a ti2 rukopisa- poka!ao "e ve+ik interes !a Las!+ove ide"e- pa i e+"u da i2 o7"avi. @o o7"av+"ivan"a "e pak do8+o istom 16. )odine- 8to "e u"edno predstav+"a+o prekretni,u u n"e)ovo" kari"eri- 7udu4i da "e )+a!7a !auvi"ek osta+a u dru)om p+anu. G+avni predmet !animan"a Las!+a posta+a "e *+o!o*"a- a pose7i,e pori"ek+o svemira- priroda i ti"ek evo+u,i"e ivota i svi"esti- kao i !načen"e prom"ena i trans(orma,i"a u suvremeno" ku+turi i ,ivi+i!a,i"i. Bskoro "e Las!+o doktorirao na Sor7onni- postav8i tako i (orma+no akademski !nanstvenik. Ti"ekom 9?ti2 i 39?ti2 Ervin Las!+o "e predavao *+o!o*"u i sistemske !nanosti na sveuči+i8tu Fa+e- kao i neko+iko dru)i2. Za vri"eme pro(esure na Fa+eu nastao "e n"e)ov rad Introduction to S@stems !hilosoph@, teme+"no d"e+o i! područ"a sistemske *+o!o*"e- nasta+o pod ut"e,a"em austri"sko) 7io+o)a von erta+an["a. B ra!do7+"u i!meu 1635. i 1650. )odine Las!+o "e radio pri B$- na istraivan"ima u ve!i novo) meunarodno) ekonomsko) poretka- te re)iona+ne i interre)iona+ne suradn"e. B dru)o" po+ovi,i 59?ti2 Las!+o se počin"e inten!ivni"e 7aviti pitan"ima evo+u,i"e- 8to re!u+tira d"e+om %"olution1 'he .rand S@nthesis i! 1653. )odine- te ni!om d"e+a i! 69?ti2 – 'he
253
'rit"o( apra roen "e 166. )odine u eču- )+avnom )radu Austri"e. o2aao "e 7ečki univer!itet- )d"e mu "e "edan od predavača 7io čuveni *!ičar Herner &eisen7er). @oktorirao "e 16. )odine- a potom dvi"e )odine radio u ari!u- na istraivačkim pro"ektima u ve!i *!ike visoki2 ener)i"a. Godine 165. od+a!i u SA@- )d"e "e predavač na univer!itetu Santa ru! u Ka+i(orni"i. B prvo" po+ovi,i 39?ti2 apra nastav+"a istraivački rad na Imperia+ o++e)eu u Londonu. B ovome periodu 4e nastati 'ao $zike, pionirsko d"e+o na područ"u nove !nanstveno?mistične *+o!o*"e. rema aprinim ri"ečima- prvo "e nada2nu4e do7io 166. )odine- na p+ai u Santa ru!u- promatra"u4i kotr+"an"e va+ova i s+u8a"u4i ritam svo)a disan"a. ri"e od+aska u London s+oio "e (otomontau p+e8u4e) 2induističko) 7oanstva S2ive i tra)ova sra!a su7atomski2 česti,a u m"e2ursko" komori. ;editira"u4i nad tom s+ikom kasni"e- u Londonu- doivio "e snaan intuitivni uvid u stvarnost posto"an"a para+e+a i!meu suvremene *!ike i istočn"ačko) misti,i!ma. $a"vani"a "e !nača"ka istočn"ačko) sv"etona!ora- na)+a8ava aprasv"esnost o "edinstvu i meuovisnosti svi2 stvari i do)aa"a sve se stvari sa)+edava"u kao neodvo"ivi i u!a"amno ovisni di"e+ovi ve+ike ko!mičke ,"e+ine- t". kao ra!+ičita očitovan"a iste kra"n"e stvarnosti. I po s2va4an"u suvremene kvantne *!ike- sve "e u svemiru pove!ano sa svime i ni "edan n"e)ov dio ni"e (undamenta+an. e++ovim "e teoremom nepo7itno doka!ana meupove!anost svemira na kvantno" ra!ini- t". časovita- ne+oka+na ve!a pri m"eren"u dva"u vr+o uda+"eni2 e+ektrona. Ovime "e doka!ana meupove!anost- meu!avisnost i neodvo"ivost na kvantno" ra!ini- sve)a sa svime u svemiru. 'rit"o( apra "e v"ero"atno "edan od na"ve4i2 popu+ari!atora taoi!ma- unatoč čin"eni,i 8to 'ao $zike ovo" re+i)i"i pok+an"a tek ne8to vi8e od desetak strani,a. $a"!nača"ni"im dose)om taoista apra smatra s2va4an"e da su preo7ra!7a i prom"ena 7itne od+ike prirode. Ove prom"ene se očitu"u kao dinamičko meud"e+ovan"e po+arni2 suprotnosti ina i an)a. Kao 8to "e to navedeno u prvom di"e+u kn"i)e- apra "e u 'aou $zike uočio s+ičnost i!meu taoi!ma i &erak+itovo) kon,epta sv"etsko) poretka- u ko"em se Pv"ečito ivi o)an" s m"erom pa+i i )asiQ. ara+e+e apra isto tako vidi s 2indui!mom. $aime- prema 2induističkom s2va4an"u prirode- svi su o7+i,i re+ativna- Vuidna i v"ečno prom"en"iva maa. Svi"et mae "est u sta+no" mi"eni- "edno" dinamičko" i)ri- u ko"o" "e aktivni prin,ip i)re karma- a sav "e svemir u d"e+ovan"u- )d"e "e sve dinamički pove!ano sa svime osta+im. S2iva- 2indu 7oanstvo predstav+"eno na ovitku 'aoa $zike "est sim7o+ički ko!mički p+esač. On "e 7o) stvaran"a i ra!aran"a- ko"i svo"im p+esom podrava 7eskonačni ritam svemira. I u 7udi!mu apra prim"e4u"e para+e+e sa suvremenom *!ikom- a na"uoč+"ivi"e su u d"e+u A"atamsaka-sutra, !a ko"u @.T. Su!uki ve+i da predstav+"a Pdovr8en"e 7udističke mis+iQ. Sredi8n"a "e tema ovo) d"e+a- kao i u dru)im istočn"ačkim re+i)i"ama- "edinstvo i pove!anost svi2 stvari i do)aa"a.
254
$akon 'aoa $zike 'rit"o( "e apra napisao "o8 neko+iko !nača"ni2 radovapoput 'he 'urning !oint, 'he Heb of ;ife i /idden ela S2e+drake napisao u suradn"i s američkim +i7era+nim teo+o)om ;att2eNom 'oom. B n"emu su kro! p+atonistički di"a+o) i!meu 7io+o)a i teo+o)a predstav+"ene !ačudne para+e+e i!meu radova antički2 i sredn"ev"ekovni2 mistika o ane+ima i suvremene kvantne *!ike. Rupert S2e+drake roen "e 16/#. )odine u $eNark?on?Trentu u $ottin)2ams2ireu- u sredi8n"o" En)+esko". Od rane se do7i počeo !animati !a 7i+"ke i ivotin"e- nas+i"ediv8i interes od o,a prirodos+ov,a?amatera. $akon !avr8ene sredn"e 8ko+e- oti8ao "e na am7rid)e studirati 7io+o)i"u i 7iokemi"u. Ova" )a "e studi" u pri+ično" m"eri (rustrirao- !7o) isk+"učivo materi"a+ističko) pristupa !nanosti predavača na univer!itetu. Tako "e ve4 kao student posi!ao !a a+ternativnom +iteraturom- prim"eri,e !nanstvenim radovima Goet2ea- či"i "e pristup smatrao 2o+ističkim- s inte)riranim uvidom. ored 7io+o)i"e- S2e+drake "e takoer )odinu dana studirao *+o!o*"u i povi"est na am7rid)eu- )d"e "e i doktorirao 163. )odine. $a am7rid)eu "e S2e+drake neko vri"eme 7io č+an skupine 'i+o!o* 7o)o"av+"an"a CEpip2an 2i+osop2ersD. Ova )rupa *+o!o(a- *!ičara i mistika i!učava+a "e ra!na područ"a- kao 8to su kvantna teori"a- *+o!o*"a !nanostiparapsi2o+o)i"a- a+ternativna medi,ina i 2o+istička *+o!o*"a prirode. $a am7rid)eu "e S2e+drake nastavio pro(esiona+nu kari"eru- rade4i do 163. )odine kao ravnate+" studi"a 7iokemi"e i stanične 7io+o)i"e. avio se isto tako istraivačkim radom na ra!vo"u 7i+"aka i proučavao pro,es staren"a stani,a. I!meu 163/. i 1635. )odine 7oravio "e u &dera7adu u Indi"i- )d"e "e radio kao suradnik na "ednom po+"oprivrednom institutu. o povratku u am7rid)e- nastavio "e svo" istraivački rad na ra!vo"u 7i+"aka. $oposta"ao "e sve vi8e uv"eren da me2ani,istički pristup ne !adovo+"ava- u proučavan"u ivi2 or)ani!ama. S2e+drake "e tada !apočeo istraivati 2o+ističku tradi,i"u u 7io+o)i"i- pristup ko"i "e pona"ve4ma 7io i)noriran od
255
strane s+u7ene !nanosti. o+ako se u n"emu poče+a raati ide"a o mor*čko" re!onan,i"i- ko"u 4e o7raditi u svom d"e+u A BeF Science of ;ife C1651D. rema S2e+drakeu s+ične prirodne strukture usu)+a8ava"u svo"e pona8an"e u! pomo4 re!onan,i"e s pona8an"em svo"i2 pret2odnika. Re!onan,i"a se prenosi i! mor(o)enetski2 po+"a- prostora ko"i o7+iku"e or)ani!me- te krista+e i mo+eku+e. B tim po+"ima- smatra S2e+drake- skup+"eno "e ,"e+okupno iskustvo i s"e4an"e svake po"edine vrste ivi2 7i4a- kao i t!v. neive materi"e. Ako se s"e4emo prvo) di"e+a- "ednu "e s+ičnu ide"u !astupao "o8 +otin- smatra"u4i da se Pmateri"a (ormira u odnosu na pret2odno posto"e4e o7+ike u s(eri inte+i)i7i+no)Q. Svo"u "e teori"u S2e+drake da+"e nado)raivao u d"e+ima 'he !resence of the !ast C1655D i 'he =ebirth of the Bature C1669D. Sredinom devedeseti2 "e suradn"a s američkim teo+o)om ;att2eNom 'oom urodi+a u dva d"e+aBatural .race C1660D i !h@sics of Angels C166D. Ova poton"a kn"i)a !anim+"iva "e i! ra!+o)a 8to su ane+e u pos+"edn"i2 neko+iko sto+"e4a nerado spomin"a+i i teo+o!i- a kamo+i !nanstveni,i. Bm"esto stare 2i"erar2i"e ane+aprema ne7eskim s(erama- S2e+drake pred+ae novu- u ko"o" se prvi red ane+a 7avi stvarima na na"vi8o" ra!ini svemira- potom dru)i- ko"i or)ani!ira )a+aktičke skupine- )a+aksi"e i !v"e!dane sustave- te tre4i red ane+a- ko"i se 7avi p+anetama- pa tako i Zem+"om. S2e+drake navodi da se u sredn"em vi"eku- a i rani"e Ckao 8to smo vid"e+i kod stoika i+i Ju+i"anaD v"erova+o da svemir predstav+"a "edan o)romni or)ani!am – ivo 7i4e. B novi"e vri"eme to "e v"erovan"e revita+i!irano- preko astro+o)i"e- ko"a "e do danas sačuva+a tradi,i"u o ut"e,a"u d"e+ovan"a p+aneta- odnosno du2ovima i+i ane+ima ko"i n"ima uprav+"a"u. S2e+drake smatra da ne7eska ti"e+a- kao i skupine- pos"edu"u inte+i)en,i"u i svi"est. >e!u ane+a sa suvremenom *!ikom on vidi u tome 8to ane+i nema"u masu ni ti"e+a- i mo)u se !ami"etiti tek kada d"e+u"u- 7a8 poput kvanata sv"et+osti- (otona (otoni se +oka+i!ira"u !7o) svo"e aktivnosti- 7a8 kao i ane+i. A 'o ve+i da ane+i- kao dio prirode- s+i"ede n"e!ine !akone s+i"ede isti o7ra!a, meupove!anosti i!meu ,"e+ine i di"e+ova- ko"e) s+i"edi i osta+a priroda. 'o takoer smatra da 7i suvremenu re+i)i"sku praksu tre7a+o usk+aditi s novim !nanstvenim spo!na"ama u svemiru – otr)nuti "e i! kn"i)a i vratiti natra) ko!mo+o)i"i. S2e+drakeov su)ovornik u di"a+o)u o ane+ima- američki teo+o) ;att2eN 'o !a,i"e+o "e "edna od na"kontrover!ni"i2 +ičnost moderno)a kr84anstva. Os+an"a"u4i se na mističnu kr84ansku tradi,i"u ova" 7iv8i dominikana, ponudio "e ide"u du2ovne krea,i"e- univer!a+ne mi+osti i s+av+"a o)a u svakom ivom i4u. B d"e+u Original Clessing se suprotstav+"a ide"i o i!vornom- priroenom )ri"e2u- te suk+adno tomu takoer i teo+o)i"i o adu i Iskup+"en"u. Z7o) svo"i2 "e neortodoksni2 stavova uda+"en i! dominikansko) reda- meutim 7ro"ni pok+oni,i smatra"u )a na"ve4im suvremenim kr84anskim mistikom. On "e oivio drevna mistička učen"a u "ednom modernom- 2o+ističkom ru2u. On )ovori o 7or7i !a so,i"a+nu pravduovisnosti du2a o svi"esti ivotne oko+ine- o (emini!mu- pri2va4an"u 2omoseksua+nosti- +"u7avi prema ivotin"ama i pos+"edn"em- mada ne na"man"e vanom – o pove!anosti svi2 re+i)i"a.
256
;att2eN 'o roen "e 16/9. )odine u ;adisonu- )+avnom )radu američke drave His,onsin. ot"eče i! re+i)i"ski m"e8ovito) 7raka- i ističe da "e roen u i!ra!ito ekumensko" ku4i- 8to "e ima+o ut"e,a"a na n"e)ovo kasni"e v"ersko opred"e+"en"e. @ominikanskom redu se prik+"učio 169. )odine- a !areen "e po dip+omiran"u C*+o!o*"e i teo+o)i"eD 163. )odine. $akon !avr8eno) studi"a od+a!i u 'ran,usku- )d"e u ari!u po2aa postdip+omski studi"- te doktorira re+i)i"ske !nanosti- 1639. )odine. Sedam )odina kasni"e osniva Institut !a du2ovnost ku+ture i krea,i"e CInstitute in u+ture and reation Spiritua+itD- pri &o+ $ames o++e)eu u Au,k+andu- Ka+i(orni"a. Kao 8to "e rečeno- nakon o7"av+"ivan"a d"e+a Original Clessing 165. )odine 'o se na8ao na udaru vatikanske Kon)ra)a,i"e nauka i v"ere- na či"em "e če+u sta"ao kardina+ Jose( Rat!in)er Cdana8n"i papa enedikt X>ID. Ova" revo+u,ionarni rad )ovori o s+av+"en"u +"epote- suos"e4an"a- pravde- te o putu po!itivno) !nan"a i ekstatičnom "edinstvu s ,"e+okupnom krea,i"om. Osnovna "e poruka d"e+a s+av+"en"e ivota kao 7+a)os+ova- i!vorno) 7+a)os+ova i! ko"e)a 4e svi osta+i proiste4i. Ova" mode+ i!vorno) 7+a)os+ova !a)ovara panentei!am- po)+ed ko"i sa)+edava o)a i o"u do7rotu i +"u7av u stvorenom poretku- otvara"u4i mo)u4nost da su +"udi i!vorno do7ri "ednostavno !ato "er su stvoreni na o"u s+iku. >atikan- 7o"e4i se 'oove popu+arnosti- ko"a "e sve vi8e ras+a- 1655. )odine nasto"i )a po prvi puta u8utkati. B s+i"ede4i2 pet )odina nasto"i 'ou doka!ati 2ere!u- 8to 7i )a vodi+o ekskomunika,i"i i! Kato+ičke ,rkve. Konačno- 166. )odine "e uda+"en i! dominikansko) reda. Ipak- nastavio "e o7ra!ovni rad- sada vi8e ne u okri+"u &o+ $ames o++e)ea- ve4 u v+astito" ustanovi- Sveuči+i8tu du2ovne krea,i"e CBniversit o( reation Spiritua+itDtakoer u Oak+andu. Sada se sveuči+i8te !ove Hisdom Bniversit- a ;att2eN 'o- pored to)a 8to "e ravnate+" emeritus- takoer i preda"e na n"emu. Studenti na ovom sveuči+i8tu mo)u i!učavati teme kao 8to su primitivne CuroeničkeD re+i)i"e kr84anstvo- ko+oni!a,i"a i ku+tura+ni imperi"a+i!am eko+o)i"a mito+o)i"a du2ovnost krea,i"e ko!mo+o)i"a misti,i!am du7inski ekumeni!am. @ok "e ;att2eN 'o "edan od na"ve4i2 suvremeni2 2eretika na područ"u re+i)i"e- američki endokrino+o) @eepak 2opra v"ero"atno "e "edan od na"ve4i2 2eretika dana8n"i,e na područ"u medi,ine. Ova" ve+iki promotor 2o+ističko) kon,epta !drav+"a i Aurvede Ctradi,iona+no) indi"sko) sistema medi,ineD često "e na meti kritike medi,insko) esta7+is2menta- !7o) česti2 re(eren,i u n"e)ovim d"e+ima na ve!e kvantne *!ike i pro,esa o!drav+"en"ate !7o) pret"erano) misti*,iran"a 2indui!ma i Aurvede. Ovo) učenika ;a2aris2i ;a2es2 Fo)i"a moemo na neki način smatrati Cu po)+edu ut"e,a"a na prom"enu paradi)me u *+o!o*"i medi,ineD nas+"ednikom ara,e+susa- odnosno suvremenom inači,om čuveno) +i"ečnika i *+o!o(a. 2opra često ističe da "e 2indui!am i!vr8io ve+ik ut"e,a" na n"e)a- a pose7i,e učen"a >edante i 2a)avad?Gite. @eepak 2opra roen "e u $eN @e+2i"u- )+avnom )radu Indi"e- 16/3. )odine. B m+ado" "e do7i !avo+io en)+esku kn"ievnost i imao "e e+"u postati novinarom- no ipak "e upisao medi,inu. $akon dip+omiran"a 1639. na A++
257
India Institute o( ;edi,a+ S,ien,es u $eN @e+2i"u- prese+io se u S"edin"ene drave. $a"prvo "e u Ameri,i radio kao internist- u 7o+ni,i $eN Jerse- te potom na Bniversit o( >ir)inia &ospita+- )d"e "e spe,i"a+i!irao endokrino+o)i"u. $akon to)a "e neko vri"eme radio kao endokrino+o)- u svo"o" privatno" ordina,i"i- istovremeno predava"u4i na neko+iko medi,inski2 8ko+a. Godine 1650. posta"e 8e(om persona+a na oston Re)iona+ ;edi,a+ enter. Kratko vri"eme nakon 8to "e preu!eo novu dunost u 7ostonsko" 7o+ni,i- 2opra "e pročitao kn"i)u o trans,endenta+no" medita,i"i. Odu8eviv8i se !a drevnu 2indu tradi,i"u 2o+ističko) +i"ečen"a CAurvedaD te ra!očaran s+u7enom medi,inom Csmatra"u4i kako previ8e ovisi o sintetskim +i"ekovimaD- stupio "e u ve!u s ;a2aris2i"em- te uteme+"io aurvedski !dravstveni ,entar u Lan,asteru- ;assa,2ussetts. 2oprino !apadn"ačko medi,insko o7ra!ovan"e i dotada8n"a reputa,i"a +i"ečnika pomo)+i su da u re+ativno kratkom vremenu stekne mno)o prista8a- pa i meu s+avnim oso7ama. 2oprina medi,inska *+o!o*"a do8+a "e do i!raa"a kro! neko+iko !nača"ni2 d"e+a- meu ko"ima se ističu prim"eri,e
258
O stupn"evitom ra!vo"u +"udske svi"esti )ovori i Ken Hi+7er- američki 2o+istički !nanstvenik i *+o!o(. $o- poput Auro7inda- on )ovori o "edno" 8iro" evo+u,i"i- odnosno ra!vo"u univer!uma kao ,"e+ine. >ano m"esto u Hi+7erovom ukupnom radu !au!ima inte)ra+na teori"a svi"esti- u ko"o" se proima"u područ"a misti,i!ma- postmoderni!ma- !nanosti i sistemski2 teori"a. Iako se smatra uteme+"ite+"em transpersona+ne 8ko+e psi2o+o)i"eti"ekom 69?ti2 on se distan,irao od ovo) prav,a- na!vav8i svo" pristup inte)ra+nom *+o!o*"om i psi2o+o)i"om. Ken Hi+7er roen "e 16/6. )odine u Ok+a2oma it"u- drava Ok+a2oma- u o7ite+"i časnika ratno) !rakop+ovstva. Z7o) očevi2 sta+ni2 prem"e8ta"ao7ite+" se mora+a često se+iti i! drave u dravu. Tako su iv"e+i na ermudima- Teasu- Ida2u i $e7raski- )d"e "e !avr8io sredn"u 8ko+u. Godine 165. upisao "e medi,inu na @uke Bniversit- meutim ve4 na prvo" )odini se ra!očarao u !nanost- te "e počeo samosta+no i!učavati psi2o+o)i"u i *+o!o*"u- kako Istoka- tako i Zapada. otom se vra4a u $e7rasku- )d"e upisu"e univer!itet- te neko vri"eme studira kemi"u i 7io+o)i"u. $i"e uspio dip+omirati- i!meu osta+o) i !ato- 8to "e i da+"e 7io nastavio inten!ivno samosta+no i!učavati *+o!o*"u i psi2o+o)i"u. >e4 163. )odine Hi+7er "e dovr8io rukopis !a n"e)ovu prvu kn"i)u- 'he Spectrum of
259
nasto"i pove!ati mno)e p+ura+ističke kon,epte !nanosti- mora+a- estetikeistočne i !apadne *+o!o*"e- te sv"etski2 du2ovni2 tradi,i"a. Ide"a "e ne ustra"avati na deta+"ima- ve4 na op4o" ra!ini- na ko"o" se svi"et sa)+edava kao ,"e+ina. B ovome "e d"e+u Hi+7er podvr)nuo kriti,i ne samo ku+turu Zapada- ve4 i pokrete poput $eN A)ea- ističu4i kako ti pokreti nema"u du7inu i deta+"no ra!raenu narav pereni"a+ne *+o!o*"e- ko"a predstav+"a kon,ept 8to +ei u po!adini svi2 ve+iki2 re+i)i"ski2 učen"a. Integral !s@cholog@, Hi+7erovo d"e+o i! #999. )odine- sveo7u2vatni "e prika! psi2o+o)i"ske !nanosti- s na)+askom na du2ovnosti- te strukturama i stan"ima svi"esti. Inte)ra,i"a "astva- smatra Hi+7er- mo)u4a "e kro! autentičnu du2ovnu praksu- kao prim"eri,e kro! kontemp+ativnu mo+itvu i+i inten!ivnu medita,i"u. Konačni "e ,i+"- !ak+"uču"e Hi+7er- trans(orma,i"a svi"esti- ko"om do+a!imo u dodir s P7eskonačnom +"u7av+"uQ- te proničemo u Pmisteri"e v"ečnostiQ.
cccc cccc cccc %ini se kako "e k+"učna ri"eč suvremene mistične *+o!o*"e danas- početkom #1. sto+"e4a – konver)en,i"a- odnosno pri+a)oavan"e- meuso7no pri7+iavan"e- ten"a prema istom ,i+"u re+i)i"e- *+o!o*"e i !nanosti. ;isti,i!am vi8e ni"e ne8to- 8to se a priori od7a,u"e u kru)ovima s+u7ene !nanosti- i ne pove!u"e se nuno s pra!nov"er"em- kako "e to 7iva+o u pret2odni2 neko+iko sto+"e4a. Tome su !natno doprini"e+e suvremene *!ika+ne teori"e- prim"eri,e re+a,i"e neodreenosti i teori"a kaosa- ko"e imp+i,itno iska!u"u 7arem stanovitu do!u mističnosti. @ak+e- do)odi+o se ono neočekivano – um"esto da s porastom !nanstveni2 spo!na"a doe do potpuno) od7a,ivan"a mistike- do8+o "e do n"eno) 7raka sa !nano84u. %ov"ek doista ne mora 7iti prorokom da 7i predvidio da+"n"e meuso7no !7+iavan"e !nanosti- re+i)i"e i *+o!o*"e. Ipak- moramo !a kra" ostaviti i stanovitu do!u skeptičnosti- u po)+edu 7r!o) do+aen"a do n"i2ovo) posvema8n"e) stapan"a. riroda "e naime čov"eku nametnu+a neka o)raničen"a- 8to se tiče proni,an"a u vr+o supti+ne ra!ine posto"an"a. Crim"eri,e- u kvantno" *!i,i- )d"e ni"e mo)u4e istovremeno odreivan"e po+oa"a i 7r!ine su7atomski2 česti,a.D $o- čar misti,i!ma upravo i "est u tome da ne8to uvi"ek ostane skriveno. @a 7i otkri+i sve ta"ne univer!umav"ero"atno 7ismo mora+i postati ravni Stvorite+"u- a to "e naravno nemo)u4e osta"e kao !adatak ten"a da mu se 8to vi8e pri7+iimo- a ako smo napravi+i i ma+i korak napri"ed u odnosu na pret2odne nara8ta"e- ve4 smo učini+i mno)o.
260
Fiblio9rafja: 1. AGRIA >O$ $ETTES&EI; O( O,,u+t 2i+osop2- 2ttp UU NNN.esoteri,ar,2ives.,omUa)rippaUa)rippa1.2tm #. AL?G&AZALI T2e A+,2em o( &appiness- 2ttp UUNNN.mus+im? ,anada.or)Usu*U)2a,21.2tm+ . A$O$I;OBS Se(er Fet!ira2- 2ttp UUNNN.sa,red? tets.,omUora,+eUiam7+?t2.2tm /. ABLEJ Apo+o)i"a – O Sokratovu o)u- Lo)os- Sp+it- 1661. 0. ABLEJ Z+atni ma)ara,- Stvarnost- Za)re7- 166. . A>ERROES $esuvis+ost nesuvis+osti- $apri"ed- Za)re7- 1655. 3. AIGE$T- ;i,2ae+ i LEIG&- Ri,2ard E+iksir i kamen- Stari )radZa)re7 #999. 5. AILEF- A+i,e 'rom Ine++e,t to Intuition2ttpUUNNN.+a+uni.2e++oou.NsUnetneNsU7kUinte++e,tUto,.2tm+
261
6. AILEF- A+i,e T2e ons,iousness o( Atom2ttpUUNNN.+a+uni.2e++oou.NsUnetneNsU7kUatomUto,.2tm+ 19. AILEF- A+i,e T2e Reapperan,e o( t2e 2rist2ttpUUNNN.+a+uni.2e++oou.NsUnetneNsU7kUreapperan,eUto,.2tm+ 11. ER@JAJE>- $iko+a $ovo sredn"ev"ekov"e- Laus- Sp+it- 1661. 1#. ESA$T- Annie Avatari- I@- Za)re7- 1660. 1. ESA$T- Annie Reinkarna,i"a- I@?$O>A- Za)re7- 1665. 1/. ESA$T- Annie Rodos+ov+"e čov"eka- I@- Za)re7- 1660. 10. i7+i"a i+i Sveto pismo staro)a i novo)a !av"eta- I!dan"e i7+i"sko) dru8tva- 166#. 1. LA>ATSKF- &e+ena . G+as ti8ine – raktični oku+ti!am- ZnakZa)re7- 166#. 13. LA>ATSKF- &e+ena . Isis Bnvei+ed2ttpUUNNN.t2eoso,iet.or)UpasadenaUisisUiu?2p.2tm 15. LA>ATSKF- &e+ena . Se,ret @o,trine2ttpUUNNN.t2eoso,iet.or)UpasadenaUsdUsd?2p.2tm 16. LOO;'IEL@- &aro+d &. i )rupa autora Trans,endenta+na medita,i"a- rosv"eta- !a)re7- 1669. #9. OE&;E- Jako7 T2e Si)nature o( a++ T2in)s- James +arke and o. Ltd- am7rid)e and London- 166. #1. RB$O- ordano O u!roku- prin,ipu i "ednom- Ku+turaeo)rad- 1606. ##. RB$O- Giordano La ma)ia – Le +i)ature- ;imesis- ;i+ano#999. #. ARA- 'rit"o( Tao *!ike- FAK- Za)re7- 1665. #/. at2o+i, En,,+opedia- 2ttpUUNNN. neNadvent.or)U,at2en #0. &ORA- @eepak orpo sen!a et- mente sen!a tempoSper+in)- ;i+ano- 166/. #. &ORA- @eepak Stvaran"e !drav+"a- ;edi,inska kn"i)aeo)rad?Za)re7- 1656. #3. IRLOT- J.E. A @i,tionar o( Sm7o+s- Rout+ed)e b Ke)anLondon- 165/. #5. LE;E$T O' ALEXA$@RIA Stromata- 2ttp UUNNN.neNadvent.or)U(at2ersU9/1#.2tm #6. ROHLEF- A+eister ;a)ika- $ova arka- Za)re7- 166/. 9. @A>F- ;arie?;ade+eine En,ik+opedi"a mistika- $apri"edZa)re7- 1669. 1. @ELLA ;IRA$@OLA- Giovanni i,o Govor o dosto"anstvu čov"ekovu- $ova stvarnost- Za)re7- 1665. #. @ELLA ;IRA$@OLA- Giovanni i,o O( ein) and Bnit- 2ttp UUNNN.esoteri,ar,2ives.,omUpi,oU7ein)uni.2tm . @ELLA ORTA- Gian7attista $atura+ ;a)i,k- 2ttp UUNNN.2ome pa)es.ts,net.,omUomard1U"portat#.2tm+ /. @E>%I=- Ivan Osmi dan Stvaran"a- Kr84anska sada8n"ostZa)re7- 1666. 0. @IOGE$ LAERTIJE ivoti i mi8+"en"a istaknuti2 *+o!o(a- IGZeo)rad- 1636. . ELIA@E- ;ir,ea Jo)a- ;ISL- Za)re7- #991. 3. E;ERSO$- Ra+( >a+do O)+edi- Gra(os- eo)rad-165.
262
5. EIKTET Kn"ii,a o mora+u – Ra!)ovori- I@?$O>A- Za)re7#99#. 6. ER;ETE TRIS;EGISTO G+i inni- ;imesis- ;i+ano- #999. /9. ER;ETE TRIS;EGISTO La pupi++a de+ mondo- ;arsi+io- >ene!ia166/. /1. ESSLE;O$T- Jo2n E. a2au++a2 e +a $uova Era- asa editri,e a2ai- Roma- 165. /#. 'I&TE- Jo2ann Gott+ie7 'i+o!o*"a !idarstva- Jesenski i TurkZa)re7- #991. /. 'OX- ;att2eN i S&EL@RAKE- Rupert 'i!ika ane+a- @vostruka du)a- %akove,- 1666. //. 'RAHLEF- @avid @u2ovne ta"ne tantre- I@?$O>A- Za)ra7#999. /0. GAR@ET- Louis ;istika- Kr84anska sada8n"ost- Za)re7- 165. /. GARI$-Eu)enio La ,u+tura *+oso*,a de+ Rinas,imento ita+ianoompiani- ;i+ano- 166/. /3. Gnosti, So,iet Li7rar2ttp UUNNN.Ne7,om.,omU ~)nosisU+i7rar.,om /5. GOET&E 'aust- 2ttp UUNNN.+evit.,omUa+,2emU(austid.2tm+ /6. GOSO@I$O>I=- ernard E)ipat- I@- Za)re7- 166/. 09. Grupa autora Re+i)i"e svi"eta- Kr84anska sada8n"ost- Za)re71669. 01. GBE$O$- Ren` Kri!a moderno) svi"eta- (a7u+a nova- Za)re7#990. 0#. GBGLIEL;O @I SAI$T?T&IERRF La ,ontemp+a!ione di @io – $atura e va+ore de++: amore – re)2iere meditate- itt $uovaRoma- 1665. 0. &ALL- ;an+ a+mer Se,ret Tea,2in)s o( A++ A)es2ttpUUNNN.sa,red?tets.,omUesoUstaUinde.2tm 0/. &A;>AS- e+a Jasmin i mas+ina- eres- Za)re7- 1666. 00. &ARRI$GTO$- Hi+(rid J. Bvod u $ovi !av"et- Kr84anska sada8n"ost- Za)re7- 1669. 0. &AR>EF- AndreN >e+iki mističari- >Z- Za)re7- #991. 03. &EI$@EL- ;a T2e Rosi,ru,ian osmo?on,eption2ttpUUNNN.rosi,ru,ian.,omUr,,Ur,,99.2tm 05. &ERAKLIT Sv"edočanstva – 'ra)menti- ;ati,a 2rvatskaZa)re7- 1601f. 06. &ER;ES TRIS;EGISTOS orpus &ermeti,um- I@?$O>AZa)re7- #99/. 9. &OZZEL- ;a+te Levita,i"a- et+a,2?&asanpa8i4- Za)re7 1. &BAR@- L. Ron @ianeti,s S,ien,e o( Surviva+- T2e &u77ard Asso,iation o( S,iento+o)i,s Internationa+- London- 1605. #. &BGO$IS @E SA$TO >ITORE @idas,a+i,on2ttpUUNNN.)mu.eduUdepartmentsUVdULASSISU2u)o.2tm+ . IA;LI&BS T2eur)ia or On t2e ;steries o( E)pt2ttpUUNNN.esoteri,ar,2ives.,omUora,+eUiam7+ct2.2tm /. JA;ES- Hi++iam Ra!no+ikosti re+i)io!no) iskustva- $apri"edZa)re7- 1669.
263
0. JBSTI$ T&E ;ARTFR T2e 'irst Apo+o)2ttpUUNNN.,,e+.or)U(at2ers#UA$'?91Uan(91?/.2tm . KERSTE$- &o+)er Isus "e ivio u Indi"i- Timoti"evi4- eo)rad1656. 3. KRIS&$A;BRTI- Jiddu iti čov"ek- ;at2ias '+a,ius- La7in- #99/. 5. K Ü$G- &ans Kr84anstvo i sv"etske re+i)i"e- $apri"ed- Za)re7166/. 6. LEA@EATER- 2ar+es H. %akre- I@- Za)re7- 166/. 39. LEA@EATER- 2ar+es H. $evid+"ivi poma)ači- I@- Za)re7166. 31. LEA@EATER- 2ar+es H. Snovi- I@- Za)re7- 166. 3#. LEA@EATER- 2ar+es H. >idovitost- I@?$O>A- Za)re7- #999. 3. LE>I- E+ip2as @o)ma et Ritue+ de +a &aute ;a)ie2ttpUUNNN.2ermeti,s.or)Upd(Uma)i,U@o)maEtRitue+cartcI.pd( 3/. LE>I- E+ip2as T2e Ke o( t2e ;steries2ttpUUNNN.2ermeti,s.or)Upd(ULevic;steries.pd( 30. LE>I- E+ip2as >e+ike ta"ne- I@?$O>A- Za)re7- #990. 3. LBLL- Ramon ook o( t2e Lover and t2e e+oved2ttpUUNNN.astronom.o2io?state.eduU ~ "ordiU++u+tra.2tm+ vanj aKonf uci j a,MI SL,Zagreb,1995. 33. LB$ FÜ:Kazi 35. C;AGREGOR ;AT&ERS- S.L.- ur.D Ka77a+a2 Bnvei+ed2ttpUUNNN.sa,red?tets.,omU"udUtkuUinde.2tm 36. C;AGREGOR ;AT&ERS- S.L.-ur.D T2e Sa,red ;a)i, o( A7rame+in t2e ;a)e2ttpUUNNN.esoteri,ar2ives.,omUa7rame+inUa7rame+in.2tm 59. ;ARKO ABRELIJE Samom se7i- I@- Za)re7- 166. 51. ;EISTER EK&ART Sermoni tedes,2i- Ade+p2i- ;i+ano- 1663. 5#. ;BL'OR@- renti,e ;o4 @u2a- et+a,2?Osmanpa8i4- Za)re7 5. ;BL'OR@- renti,e T2e God in Fou2ttpUUNNN.Ne7site.+ineone.netUg,ornerstoneUt)i.2tm 5/. ;BL'OR@- renti,e T2ou)2ts are T2in)s2ttpUUNNN.Ne7site.+ineone.netUgneNt2ou)2tUtat.2tm 50. ;BR&ET- &oNard Sai a7ina s+ava- >Z- Za)re7- 166. 5. $IOLA BSA$O La dotta i)noran!a- itt $uova- Roma1665. 53. On+ine En,,+opedia- 2ttpUUNNN.1611en,,+opedia.or) 55. ORIGE$ @e rin,ipiis2ttpUUNNN.neNadvent.or)U(at2ersU9/1#.2tm 56. ORIGE$E @io nostro adre- itt $uova- Roma- 1665. 69. OS&O i"e+i +otos- $ova arka- Za)re7- #99#. 61. ARAELSBS Tri e!oteri"ske studi"e- I@?$O>A- Za)re7- #99. 6#. ASAL- +aise ens`e- &arvi++ ress- London- 16#. 6. ATA$JALI Fo)a Sutras- 2ttpUUNNN.re+u,tant? messen)er.,omUo)a?sutras.2tm 6/. ATRIZI- 'ran,es,o L: amorosa *+oso*a2ttpUUNNN.7ivion+ine.itUitUatri!i'ran,es,oListO(Hork.2tm+ 60. ETER$ELL- ert ara,e+sus- I@?$O>A- Za)re7- #99. 6. ETRI=- 'rane Sretan )rad- ;ati,a 2rvatska- Za)re7- 1663.
264
63. &ILO O' ALEXA$@RIA On t2e ontemp+ative Li(e2ttpUUNNN.t2ena!areneNa.,omU,ontemp+ativec+i(e.2tm 65. LATO$E Repu77+i,a – Timeo – ri!ia- $eNton b ompton editori- Roma- 1663. 66. LATO$E Simposio – Apo+o)ia di So,rate – ritone – 'edoneArno+do ;ondadori Editore- ;i+ano- 1661. 199. LOTI$ Eneade- Gra(os- eo)rad- 165#. 191. LOTI$O I+ pensiero ,ome diverso da++: Bno- i7+iote,a Bniversa+e Ri!!o+i- ;i+ano- #999. 19#. LBTAR& Isis and Osiris2ttpUUNNN.pene+ope.u,2i,a)o.eduUT2aerUEURomanUTetsU+utar,2 U;ora+iaUIsiscandcOsirisU2ome.2tm+ 19. Oer7um- Sp+it- 1660. 111. RA;A&ARAKA- Fo)i ;istično kr84anstvo- I@?$O>A- Za)re7#991. 11#. REGAR@IE- Isreae+ T2e Art o( t2e True &ea+in)2ttpUUNNN.2ermeti,s.or)Upd(UT2eArto(True&ea+in).pd( 11. RIAR@O @I S. >ITORE La Trinit- itt $uova- Roma- 1665. 11/. SA$G&ARAS&ITA Tko "e udd2aM- Gorin- Ri"eka- 1665. 110. S&I''LER- L"erka 'rane etri4- &'@- Za)re7- 166. 11. S&OLE;- Gers2om Ka7a+a i n"en sim7o+i!am- ;ISL- Za)re71665. 113. SE$EKA Idea+ i ku+t stoi,i!ma- I@- Za)re7- 1660. 115. S;AILAGI=- $erke! Bvod u Kuran- ;edi,inska nak+adaZa)re7- 1630. 116. SOLO>JO>- >+adimir Smisao +"u7avi- S(airos- eo)rad- 1655. 1#9. STEI$ER- Rudo+( Antropo!o*"a- AG;- Za)re7- #99. 1#1. STEI$ER- Rudo+( @u2ovni i *!ički ra!vo" svi"eta i čov"ečanstva$ova arka- Za)re7- 166/. 1##. STEI$ER- Rudo+( 'i+o!o*"a ko!mo+o)i"a re+i)i"a- AG;- Za)re7#99#. 1#. Stan(ord En,,+opedia o( 2i+osop22ttpUUNNN.p+ato.stan(ord.edu 1#/. ST. ER$AR@ O' LAIR>ABX On Lovin) God2ttpUUNNN.+eaderu.,omU,7erU7ooksUon+ovin)Uon+ovin).2tm+ 1#0. SBZBKI- @.T. Bvod u !en 7udi!am- uantum- Za)re7- #991. 1#. SHE@E$ORG- Emanue+ T2e True 2ristian Re+i)ion- J.;. @ent b Sons Ltd- London- 16.
265
1#3. TABLER- Jo2n T2e Inner Ha- ;et2uen b o.- London 1#5. T2e A+,2em He7 Site- 2ttpUUNNN.+evit.,omUa+,2em 1#6. T2e O,,u+t – O,u+topedia2ttpUUNNN.o,u+topedia.,omUo,,u+t.2tm 19. T2eosop2 Li7rar On+ine- 2ttpUUNNN.t2eosop2.or)Uinde.2tm 11. T2eosop2?On+ine ;ost Important ooks2ttpUUNNN.anand)2o+ap.net 1#. TRIT&E;IBS- Jo2n @e Septem Se,undeis2ttpUUNNN.esoteri,ar,2ives.,omUtrit2eimUtritem.2tm 1. >IO- Giam7attista La s,ien!a nuova- i7+iote,a Bniversa+e Ri!!o+i- ;i+ano- 1665. 1/. >IG$ATI?ERALTA- A+e"andro Ta"ne temp+ara- I@?$O>AZa)re7- #99. 10. >I>EKA$A$@A Karma o)a- I@?$O>A- Za)re7- 1665. 1. HASSER;A$- James Temp+ari i asasini- I@?$O>A- Za)re7#99. 13. Hikipedia- t2e (ree en,,+opedia2ttpUUNNN.en.Nikipedia.or)UNikiU;ainca)e 15. ZA;RA$O- ;aria Sene,a- runo ;ondadori- ;i+ano- 1661.
