Autor: Stanojevi Stanojevi ć Milka Page 1
C IL IL J R A D A : Ukazati na z načaj načaj sestrinskih procedura u prevenciji dekubitusa Ukazati na znacaj pracenja i prevencije dekubitusa na svim odeljenjima Kbc”B.Kosa” i analiza istih Ukazati na potrebu za adekvatnim pomagalima u zdravstvenoj nezi kod prevencije dekubitusa Sestrinskim istraživanjima uticati na poboljšanje na poboljšanje resursa u procesu prevencije dekubitusa
Ukazati na značaj timskog rada
Page 2
K O ŢA(lat.Cutis) ŢA(lat.Cutis) Koža predstavlja omotač tela koji je u neposrednom dodiru sa spoljašnjom sredinom. Prekriva celo telo i jedan je od najvećih sistema organa ljudskog organizma.
Ukupna površina kože odraslog čoveka je između 1.5 i 2m* ,a ,a zauzima oko 16% od ukupne tel.težine. Debljina je promenljiva i kreće se od 0.5 do 4 m m. Najtanja je na očnim kapcima, a najdeblja je na dlanovima i petama.
Page 3
Građa koţe: pokoţica (epidermis) k r z n o (d e r m i s )
potkoţno tkivo(subcutis)
Page 4
Osnovne uloge koţe: z a štitna štitna h o m e o s t a t s k a - odrţavanje drţavanje s t a l n o g s a s t a v a o
unutrašnje sredine m e t ab a b o l i c k a -r - r a zm z m e n a m a t er er i j a ekskretorna
čulna termoregulatorna
Page 5
Šta je dekubitus? Dekubitus ( lat.De lat.Decu cu m b are) je o štećenje koţe i potkoţnog t k i v a , i za z a zv zv a n o k o n s t a n t n i m
pritiskom duţe vreme vreme na meka tkiva koja direktno naleţu na k o s t .K .K o n s t a n t a n p r i t i s a k n a
koţu pritiska krvne sudove koji j e s n a b d e v a j u h r a n j l j i v i m je s a s t o j c i m a i k i s eo eo n i k o m .
Page 6
F a k to ri rizik rizi k a : Egzogeni(spoljni):
neadekvatan ležaj nabori na posteljini i
ličnom rublju nečista i vlažna koža sredstva za imobilizaciju mesto pritiska proteze, trahealne kanile ili trajnog katetera
Endogeni(unutrašnji): poremećaj metabolizma i ishrane(pothranjenost i ishrane(pothranjenost gojaznost)
cirkulatorni poremećaji hronične i terminalne bolesti ortopedski problemi
gubitak senzibiliteta kože produžena sedacija sedacija i analgezija Page 7
P r ed e d i l ek ek c i o n a m e s t a : potiljačna kvrga grebeni lopatice rtni nastavci
kičmenog stuba sedalna kost kukovi kolena
gležnjevi pete laktovi
Page 8
Meh Me h a n iz iza a m n a s ta tan n k a:
pritisak smicanje trenje
Page 9
č ki znaci K l i n i čki dekubitusa:
Page 10
I s t a d i j u m CRVENILO Traje duže od sat vremena nakon prestanka pritiska.
Koža je očuvanog integriteta i tvrda.
Temperatura kože se razlikuje od okolne kože. U ovom stadijumu promene su reverzibiln reverzibilne. e.
Page 11
I I s t a d i j u m -
OŠTEĆENJE EPIDERMA N a zahvaćenom delu
kože a delimično i potkožnom tkivu, tkivu, javljaju se mehurići. Integritet kože je oštećen i dobija purpurno plavu boju.
Postoji i alteracija ćelija u epidermu (spoljni sloj
kože).
Page 12
I II II s stadijum-
OŠTEĆENJE POTKOŢNOG TKIVA Pojava smeđe boje kože i nekroze tkiva u zahvaćenom području sa vidljivim mišićima. Klinički,ovaj stadijum karakteriše pojava infekcij e i značajna oštećenja tkiva koja su ireverzibil ireverzibilna. na.
Page 13
IV stadijum –
ZAHVAĆEN MIŠIĆ(kost,tetiva) Karakterišu duboki ulkusi, sa potpuno razorenim
mišićima i vidljivim delovima kosti.
Transudacija tkivne tečnosti je velika. velika.
I ovaj stadijum karakteriše infekcija i ireverzibilne promene.
Page 14
Komplikacije: Infekcija Dehidracija Anemija Hipoproteinemia H i d r o e l k t r o l i t s k i d i z b a l an an s Seps a (u (u s tadi ju m u III II I i IV IV ) Osteomijelitis Maligna altera alteracija cija (karcinomatoza)
Page 15
čenje d ek čenje L e ek u b i t u s a:
Lečenje je veoma složen i dug proces koji zahteva multidisciplinaran pristup i
angažovanje angažovan je lekara različitih specijalnosti,fizio specijal nosti,fizioterapeuta,med.ses terapeuta,med.sestara tara i pomoćnog medicinskog osoblja.
Page 16
Konzervativno lečenje adekvatan higijensko-dijetetski režim
preraspodela pritiska na rizičnim rizičnim područjima upotreba antidekubitalnih pomagala
primena različitih obloga (alginati i hidrokoloidi) hidrokoloidi) primena fototerapije(Bioptron fototerapije(Bioptron lampa) lampa) kontrola laboratorijskih analiza i blagovremena korekcija prevencija prevencij a infekcije
Page 17
Fizio Fiz io lo g ija zara z aras s tanja rane - proces tokom kojeg organizam Zarastan Za rastan je ran ra n e organizam
zamenjuje i obnavlja funkcije oštećenog tkiva.
1 .H e m o s t a z a ( ( zaustavljanje zaustavljanje krvarenja)K r v a r en en j e r a n e V az a z o k o n s t r i k c i j a ( s t e za z a n j e) e) k r v n i h s u d o v a i s p a j an i Slepljivanje i agregacija an j e t r o m b o c i t a Koagulacija 2 .Z a p a l j e n s k a faza Rano za zapaljenje paljenje rane K asno za zapaljenje paljenje rane
3 .P r o l i f e r a t i v n a faza 4 .Maturacija ili r e m o d e l a c i j a
Page 18
Hirurško lečenje Necrectomia-radikalno izrezivanje odumrlog tkiva Osteotomia-uklanjanja upalno promenjenih delova kosti Z atvaranja atvaranja defekta lokalnim kožnim ili mišićnim
režnjevima
Page 19
T ežina ežina posla- koli čina čina truda T roškovi roškovi lečenja
Page 20
S e s t r in i n s k e i n t er e r v e n c i je je u p r ev e v e n c i ji j i d ek e k u b i tu tu s a
Page 21
Virgina Henderson, Osnovna načela zdravstvene nege - 1960
Page 22
SESTRINSKA ANAMNEZA
UTVRDJ UTVRD J IVA NJE POTREBA
DEFINISANJE SESTRINSKE DIJAGNOZE
INTEGRITET KOZE OSTECEN INTEGRITET U SMIS SMISLU-POTE LU-POTENCI NCIJA JA LNO
INTEGRITET INT EGRITET KOZE OSTECEN U SMISLU-AK SMISLU-AK TUELNO
Page 23
D ij i j ag ag n o z e u p r o c e s u zd r a v s t v e n e n e g e
Dijagnoza koju postavlja m edicinsk a sestra opis je aktuelnog ili p o t e n c i j al a l n o g z d r av av s t v e n o g p r o b l e m a koji su m e d ic ic i n s k e s e s t r e s o b z i r o m n a ed e d u k a c i j u i is is k u s t v o s p o s o b n e i
ovlaštene tretirati.
(Gor d on , 1976. 1976.))
Page 24
Za pacijente kod kojih se smatra da su pod povećanim rizikom od n a s t a n k a d e k u b i t u s a t r e b a p r ed e d u z e t i ad ad e k v a t n u p r e v e n t i v n u
strategiju od samog početka.
P r i m a r n i c i l j j e očuvanje integriteta koţe K o j e m e r e p r e v en e n c i j e p r e d u z im im am o ? -redovno proverav ati ati rizična mesta i pra vovremeno uočavati crvenilo, -proveravati da li crvenilo bledi na pritisak ili ne, -registrovati koliko dugo je prisutna reaktivna hiperemija nakon promene položaj a -redovno procenjivati sve faktore rizika -sprovoditi adekvatan higijensko-dijetetski tretman -preraspodela pritiska na rizicnim podrucjima primenom antidekubitalnih pomagala -poduč iti iti bolesnika postupcima za prevenciju dekubitusa,...
Uvođenje preventivne strategije kod prvih znakova dekubitusa p r e d s t a v l j a -s -s e k u n d a r n u p r e v e n c i j u .
Page 25
Š t a
p o s t i ze z e m o a d e k v at at n o m p r e v en e n t i v n o m s t r at a t eg eg i j o m ?
Vreme
angažovanja sestara je racionalizovano Smanjuje se -rizik od bolničkih infekcija , -učestalost potencijalnih komplikac komplikacija, ija, -upotreba lekova i drugih sredstava. V iši iši
je nivo higijenske bezbednosti bolesničkog bezbednosti bolesničkog prostora Skraćuje se dužina boravka bolesnika u ustanovi Rehabilitacija i resocijalizacija bolesnika obavlja se brže i uspešnije Postiže se zadovoljstvo bolesnika Page 26
K a k o s e p ac a c i j en e n t i s a r iz izi k o m o d d e k u b i t u s a i d en e n t i f ik ik u j u ? U p r o c e n i r i zi z i k a za za n a s t a n a k d e k u b i t u s a k o r i s t e s e : N o r t o n s k a l a, a, B r a d e n s k a l a, a, Gos nellnell-ov ov a sk ala ala,, Waterlow, K n o l l s k a l a. a.
U Kbc,,B.Kosa” koristi se Norton skala usvojena o d s t r a n e k o l e g i j u m a g l a v n i h s e s t a r a. a. Page 27
N o r t o n s k al a Doreen Norton-1962.godine Norton skala upotrebljava se u svrhu procene rizika za nastanak dekubitusa. -20 Mogući raspon bodova je od 5 -20
Što je stanje pacijenta ozbiljnije, ubeležiti manje poena. Po dodeli poena nizak skor ukazuje na visok rizik od pojave dekubitusa i obrnuto.
Visok skor ne znači da se dekubitus ne moţe javiti. Page 28
PREVENTIVNE MERE K OD VI PREVENTIVNE VISOK SOK OG STEPENA STEP ENA RI RIZI ZIK KA ( N o r t o n s k o r 1 4 i 1 3) 3) Smeštaj bolesnika u adekvatan i udoban krevet Svakodnevno održavanje lične higijene celog tela Preventivno menjanje položaja bolesnika na dva sata + po potrebi Kontinuirano praćenje i održavanje svih preostalih psiho -fizičkih funkcija kod bolesnika Kontrola inkontinencije
Sprovođenje adekvatne ishrane Zdravstveno-vaspitni rad
Page 29
PREVE NTIVNE PREVENTI VNE MERE K OD VEOMA VISOK VI SOK OG STEPENA RI RIZI ZIK KA
(Norton skor 12 i niţe) Smeštaj bolesnika u adekvatan i udoban krevet Redovno održavanje lične higijene celog tela prema dnevnom planu nege
Preventivno menjanje položaja bolesnika na pola sata + po
potrebi Postepeno podizanje bolesnika iz postelje Masiranje predilekcionih mesta
Kontinuirano praćenje i održavanje svih preostalih psiho -fizičkih funkcija kod bolesnika Kontrola inkontinencije
Sprovođenje adekvatne ishrane Zdravstveno-vaspitni rad
Page 30
S e s t r in i n s k e i n t er e r v e n c i je je u
lečenju dekubitusa
Page 31
I stadijum C i l j a k t i v n o s t i -S S prečiti d a l ju ju p o j a v u p a s i v n o g c r v e n i la la
sprovoditi pravilnu i redovnu higijenu celog tela bolesnika prema dnevnom planu zdr.nege, repozicioniranje,mobili repozicion iranje,mobilizacija zacija i vertikalizacija pacijenta(u z аvisnosti od hemodinamskog stanja)
prevencija ozleda kože primenom antidekubitalnih pomagala
Page 32
I I s tad iju m C i l j a k t i v n o s t i - Sprečiti p o j a v u i n f e k c i j e površinskog
oštećenog sloja koţe
nastavlja se sa primenom svih mera iz prethodnog stadijuma konsultacija fizijatra (primena Bioptron fototerapije) primena hidrokoloidnih hidrokoloidnih i alginatnih obloga
Page 33
I I I st adiju m Cilj a k t i v n o s t i - Sanirati S anirati
dekubitalne promene i sprečiti p o j av a v u i n f ek ek c i j e
konsultacija hirurga uzimanje brisa rane i primena propisane antibiotske antibiotske terapije prema antibiogramu, antibiogramu, tretman dekubitalne rane po svim principima principim a asepse i antisepse. antisepse.
Page 34
I V stadiju m
C i l j a k t i v n o s t i -Sprečiti prečiti dalje S komplikacije
intervencija hirurga ( ekscizija ekscizija nekrotičnog tkiva) Aktivnosti sestre su usmerene na tretman dekubitalne rane po svim principima principim a asepse i antisepse antisepse
Page 35
Zablude? Dekubitusi se veoma retko javljaju u bolnicama Svaki dekubitus se može prevenirati Svaki dekubitus je rezultat lo še sestrinske nege U potreba specijalnih specijalnih kreveta ili opreme sprečava nastanak dekubitusa
Page 36
Prim er iz p rak se.. se....
Page 37
Page 38
Page 39
Page 40
Page 41
Page 42
M ed ed i c i n s k a p o m ag a l a Medicinske sestre kao nosioci zdravstvene nege
(prema podacima SZO,pružaju 69% usluga u sistemu zdravstvene zaštite), treba da definišu
neophodne kriterijume i standarde za pomagala, sredstva i opremu koju koriste na polju negovanja. Cilj je- postići
efikasnije i k v a l i t e t n i j e sprovođenje nege kao i preventivnih mera.
Page 43
Nadanja...
Page 44
Šta je kvalitetna zdravstvena zdravstvena nega i zašto je trebamo obezbediti ? Kvalitet(lat.qualitis)- da nesto ima dobra
svojstva,osobine ili vrednosti. Broks-sugerise Broks-sugeris e da je kvalitet-proces neprekidnog poboljsanja poboljsa nja
Kvalitetna zdravstvena nega se definiše kao nega koja se pruža u skladu sa ustanovljenim standardima i
principima principim a sestrinske profesije profesije
Potrebe za sestrinskim obezbeđenjem kvaliteta kao i
upravljanjem kvalitetom proizilazi iz 4 razloga: Profesionalni Pravni Socijalni Ekonomski
Page 45
Zaključak Savremeni tretman bolesnika sa dekubitusom zahtevakoordiniranje i usklađivanj e na svim nivoima rada, što je moguće kvalitetno obezbediti samo uz : izgradjivanje visoko etički koncipiranih stavova ,
nova i stalno obnavljana znanja i veštine, kontinuirano planiranje prevencije, kontrolu svih procesa rada u oblasti zdravstvene nege.
Page 46
HVALA NA
PAŽNJI.....
Page 47
