colin bennett - praktične tehnike putovanja kroz vreme

COLIN BENNETT Izda�ač: OLJA IVANOVSKA 11000 Beograd IJulevar revolucije 543/A

Na osnovu mi�Jjenjll Republičkog komitettl. za kulturu broj 413-467/89-06 od 14.3.1989. godine ne plaća sc po­ rez na promcl.

PRAKTIČNE TEHNIKE PUTOVANJA KROZ VREME

•

'/'irat: 1.000 primcra�a .�lampa: RO "OraKlIn Srnić� - Sab:J.c

BEOGRAD, 1990.

Naslov originala:

"PRACTICAL TIME TRAVEL"

,

Colin

b,

8(,DIII.'II

•

pf/,yod:

Oljo 1vanovska Omnka lvanovska Hrcrl/zlja:

Vuk Slambolović

11,0(.1on.1 Publish/III: Group, LTD, GrCQI Bri/ain, 1980. Sva Pf(lVQ pfl'Jtampavon}u, p'�ođ{'flio /fi prt'rađlvonjo, II cdl­ ni ill II vidu izvođa, II bilo kom obI/ku pr/driova i::đovat.

ISBN

I

(UK) O 87728 457 I (USA) 86 1U367 07 2 (VU) O 85030 203 X

KIfj/ge

il is/e serijI":

REINKARNACIJA PRAKTICNE TEHNIKE PSlIlICKE SAMOODBRANE EZOTERICNA FILOZOFIJA LJUBAVI l BItAKA KAKO SE CITA AURA KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST KLATNO, KRISTALNA KUGLA I MAGIJSKO OGLEDALO PRAKTICNI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM ZIVOTU PROBLEMATIKA SEKSUALNE CISTOTE U IlERMETiZMU

KOSMICKA DOKTRINA MlSTICNA KASALA

Uvod

SUDI/D

l'oXID�UI' Pripreme la putovanje kroz vreme: . telepatija I S 4 Kreacija i projekcija misaonih oblika 2 Struktura vremena . I Putovanje kroz. vreme i gledanje u knsta 40 5. Hipnotićki raktor u koncentraciji . 4 . 5 6. Psihićka koncentracija i kontemplacija 56 7. Pre-natalna realnost i sanjarenja 8. Sistematizovanje napora 60 9. Psihička i druga pomoćna sredstva 70

I. 2. 3. 4.

•

6

S A D R1:AJ:

10. 11.

��

Prethodne inkarnacije i aura Brzo postizanje rezultata

79 86

UVOD Toliko ljudi uver/jivo kaie: nSiguran sam da sam tiveo ral/ljcu da se, i kada Ile bi bilo drugih dokaza o stvarno­ sti metempsihoze. dosta oklf'llQ II odbacivanju njihovog verovanja kao pogrešnog. Drllgi, koji II svojoj svesti Ile llose određene tragove sećanja o ranijem poslojanju, imali su iskustva istog lipa ali ih pOliskt{ju II umu kao ćudna I uzncmlravqjuča. To su često ljUlU koje nepozna­ lo ispl/njava s/rohom i tille ZI/atoli /lapor da svoje I/eob­ jašnjivo iskUS/Iro etiketiraju kao wpogrešllo sećanje". Tipičan primer ow' vhre je da se dođe pn;; pm nll neko meslo a da je čudno i neobjašnjivo pozlIato I blisko. Mož(/a prepoznajete ulicu ili morski pejza! I dajete sebi razumIlO objašnjnl)l' da!ite /0 videli na flekoJJ% grajJj; a da s/e zaboravili gdl' i kada. Molda imoll'illSI;lIkl;vI/O QSt'COlljl' da jt' soba /I slar/n­ skoj kuCi koju SII' poseIili prvi pUl nekada bilo vaša, Ov­ de je objašnjl'lIje sa zaboravljenom jOlograj1jom )oš maflj!' lIverIjiva, Cl'SIO je lako uslalIovifj da ona II/kada nije III bila snimljena. Ili, pOl/ova, možda razg/edale pl'­ ĆillU, posmalrate prostralla močvarno Ilo lli peščalli' (Ii­ lU! II pustin)i koje :allstavlj�u dah ... 01,10 pO:II�/!m - IIzvikujl'le - bio sam OVI/P rallijl'!"

•

Reči izl('/p slIviše brzo da bisrl' jh zalIstavilI i ko �od dtl jp sa vama bno će vas čudilO pog/t'dali jer, /J jedillolII smislu u kome vaš prijatelj može da shvati, 0110 što sie rekli Ilije račilO. Medulim, pitalIje ko)l' iskrsava u )'amo lilje da li je to ist/na, već nrIto sasvim drugo. Otkrili ste da prepoznajele meSlo, osobe ili sp/el okolI/O­ Sli o kojima u /lOb/ćajl'lIom smislu Ile možete lIiIta da ZIIa/l'. Odkuda OI/da pOliće osei;aj bliskosti? Još je illle­ feslllltllije kada se prvi pIli sfetnu dve osobe koje Sll pa­ Ipulli sIralIci I osećaju uzajamflu bliskost. Velićina Ia­ kvih ljudi OI'U �t'l'l1l1tllll simpatiju" oseća kao V/'ZIIII {JN'­ thodlloj pgziSll'lIcijl.

,

Primer melempsiho7,C

A.'ao priml'r n/elcmpsihaze lIal'o(Jima silIčaj koji je dl'­ taljl/o i pO/pI/liO savest/o ispitali i obraden u knjizi vde­ časI/og Rnlph-a Shirle),-a .Problem POIIOlll/Og rot/elija", Dr Caml'la Samann iz Pnlerma Ila Siciliji JI' 15.3,19/0, godilll' Izgubila PI,togodiifljll !.ĆI'rku Alexalldrillll, Tri timw posle smrti del('fa majka je Sat/jala d(l .1'(' df!llojčica pojavila i rekla joj: .Moma, /Icmoj lliit' da plaćeš. Nisam te ostavila zaullek. Vratiću Sl' apn mala, ovoli!.a... H po­ kazujući rukama w'lIčiml bebe. Posle tri dalla san se po­ novio i maJ!'tI ga JI' ispričala prijateljici koja je smatrala da jr lO preludij relnkamocije IIIIIf/Og detcto. Majka time Ilije bila umimw. Na prolill, operacija kojoj se ranije pOfJllrg/O ostallila ju je /I uverl'IUu da IljJe /I!'Će moć; da ima dece. KaSI/ije, Ila spiritualističkaj seansI, dobila Jp IIOI'Il pari/ku od A/exfIIlđrine: .Mamicp, llemoj l'ile (la plačeš ju cU Sl' joI jrdl/om ro(lili kao tl'oje dNe, I pre Boilćo biceIIIa zajedno,'· G-t/a Samona JI' lO, aprila otkrilo (lo jt' tri/dila II usko­ ro zmlm i da no,rl blizancI'. Porodila SP 22. Ilovembra, Jedlla od blizl/aki,ua st' rOllIla S(l obl'll'�lma kao All'­ xal/tlr/IlO, bila JI' h"lloruka, imala je IliaIlje leJkoce sa vi­ dal.' i psilličkt' sličnosli koje su sve kompielJla pale II .1'( II!.II !.ada je dNI' po{:elo da Ispolj lll'a Ile .I'(IIno Alexall­ drillin:- lIIallire ll/'Ć / jdalUo, NebrOjeno pu/a JI' .evocira­ /a� 0110 Ito Sl' d01:ada1o Alexanllrfllj 011(' IUoj. lt'dall 0(1 lih dogada)a moramo da pomt'lIemo a za oSIale I'Q.I' upuć/uen! na !.'Uigu koju smo I/aveli. ROt/itl'lji S/I poveli blizllak/nje flO odmor l( MOli/reale, gde IlOllorodella de­ I'ojč/ca Ilije bila all AIl'xal/drina jeste, Detl' je o(ljednom radosno uzviknula: .0 do: Ollllp sam biln i l'ldpla PIIIIO slIeJteniko u o'l!ellomr CilIjelIIca je bila da je za vreme Alexolldrilline pase/e gmdom proJIa pallorka sveJlellika 1/ crvenim mamija­ ma I tla je det(' to videlo. Kado je ima/a četiri godilll', Shami D(!Vi iz Chim Klro­ na-e /I Delhiju, počela je da prila o građu MUl/Ii koji je ....

10

udaljen siorinama milja od Delhija, kao o svom domu. Dok je la govorila obuzimala ju je tdl/ja i često je opisi­ I'o/a de/aljI' prltajuči o .I'vom "mIlŽII�, �(ftrlleru" i �(Ieci". ' Najzad JI? neko od Iko/sMh drugo l'a IIhe(lio da I/apile' iml? svog �mllfo". Uz molil preIpostavku da bi /If'Iro iz I/jpl/e pričI? i moglo biti ist/Ila, raspitlllOlljem se sazllalo da čovek kog je Ime/mM/a kao �muiaH pos/oji i (la je OSiOO udovac kratla) Vretnl' pre 110 Ito se ShanI/ D(!VI ro­ (lI/a. OrganizavalI Jp susret a d a de\,ojč/cl llilta I/ije rečl'­ Ila, Odmah ga je prepoznala, zagrlila i tratilu d a ji' vrali kuči koju jp do dl'lalja opi!.-ala i dalfl .'\'Vl' podatke o �d('­ ci" rot/t'llOj za vreli/e Ilji-lit' prethodI/p ill!.amaclje,

Reinkarnacija lalfla Tall'1II01lO1I1 !rollcu.fkl /straflllOč i pisac Alexalldra Da­ v/d-Nee/, bl/a je 1917. gOr/illl' tokom bOf'llvka /10 Tlbetll slletlok olkrillalua rell/kllrol/acije (ili Izvorno trIrku) la� Ille. Ceo lak ol'Og dogadaja kome je shlčajno prisuSIl'O­ llala opisala je /I svojoj poznalOj klljizl �Sa misticima i magovima ". Mali /01110, pozIlat kao Mgnal TS(lIIg, Iz mal/astlra 1/ bli­ ;:Ini AIIIdo-a 11/1 Sn'ero-istočllom Tibl'trI, IImro je liekoli­ ko godilla pre opisallog dogot/ajo i IUegOllO pokucsll'O jj' hl/o prepultella brizi domaćllla, Jedllog dalla, poJallš; lt nabavkl/, domaĆIII je svratio na lIeku ImalIje I, do!. je čekao gazdaricu, Izvukao jl' bur­ muticu od fat/a koja jr pripadala IUegovom pokojnom gospodaru, Dl'Čak koji se igrao II bliziIII ot/molr)l' dOlr­ ča/) I protl'S(VOllOO: .ZaIto koristiI lU burmuticu?! O(/malt ml jl' vraIilOlItI jr moja,/" Sled!'Ć� dalla Alexandra David-Nel'I jt! viđpla iSlog Ill'­ slaika .m imalUa umotOl/og /I pialI od imog brokata PO.lfOVlji'II0g lili crnog pal/ijo okruit!noK kalllt/erima !.oji' .fll .fe lIputili domu AgI/ai Tsong-a. .Zaslo smo !.r('lll/Ii ll!Vo? Kapija za wllllrašnje dvoriIll' JI' deSI/ofIr Nije bila Ila desnoj stralli, ali je izmena iZllr-

II

Jeml pos/e smrli prethodnog lame. POlIOVO. za vreme c�

remollija/nog s/uienja čaja. dete je ltažiJo posebnu šolju od porecelalla za čije poslojanje Ilije ZIlOO lli jedan od kaludera ali je slučajIlO prOI/adel i a /I sobi u kojoj su bile spakovane lomille flčlle stvari HrOl/ičarka ovog događa­ ja bila je I sama ml'(/II onima kaji SII če kali da se prol/a­ đe Ilt'pOZllata Jolja. Ovog pula jr dosta retelIO da se raVasIlI sum1ua i da uverava"je o ii\'olll 1/0 zemlji pre sadainjeg treba da de-. luje Ila ljude da 11(' sumnjqju II svoju razboritost i da lU! odbacuju m/Jljellje o svom 1I0blčajl'llom osetal/ju. Zl' mlIOXl'. malda i za VećiIIII Qllih koji čitaju ovu klljlgu. pravQ pUQlU(' I/('će bili: .Da li sam liveo ral/ijer uć _Gde, kada i pad koj im uslovima jp bila moja prethodna Iflkamacljar. Takl.'o pitanj!' nije u sl/protllosli sa toko­ vima modernog flaučl/og mišljenja o Idejl m!la 1/ prosto­ ru i vremeIIII koju je !ormullsao Mino wskl a usvojio Ed.

.

1/iI/KtOIl. ' o u p rosto­ Svi zI/amo da moll'mo (i da stvamo) putllj(m ru. a smJo je nauka. sa svojim postIJIatom o kontillllll­ mil prostor-vrl'me. počela da uvitla pros IOr i vreme kao različi tI' izrazi' jl'dnog i istog !lIIuJamem alllog matema­ tičkog kOllcl'pta.

Sa tačke g/NJ/šta IIIajmanjt' teore/skl' mogućnosti ovo zII ači da IIauka lIema lIiJta da kale protiv rozllllmostl puloVlll/ja u vremelll/. Za Qstvarlvanje, to lIijt' više ad problema kako Ila drugačiji I/ačill posmatrati koml­ lilII/ili pro stor-vreme ZapadIla ku/wra Ilije do sada Iz­ wadila šllle za pUlOvllllje kroz vrl'l1Il' onako kako Sl' PI/_ .

ilije kroz prostor, ali to Ilije dokaz protiv. već praktičOI/ problem koji iskrsava pred ljude da ga rešf' kako znaju i umeju. Dunne-ovo eksperimClllisall.lc vremenom

J. W. DUline, poznali IIlJučnik i pro/esar mall'matike.

proveo je veći deo svog rodI/og vf'klJ IstrailYllci pIlIovanje kroz vreme u sI/ovima i njegovi osnovni zaključci su

12

sadrioni u knjizi �Eksperimelllisanje vremellam koja je pn'i pul abjll �ljell a 1927. godille. Dil/ml' je otkrio da Čl'SIO salija predstojeće događaje. Ne­ �i od I/jih .su bile trivlja/ni, kao do jaše konjll preko po­ lja, a drugi Sll bill od svetskog zI/očaja, kao erupcija MoulI( Pelle-a. DIlIme je bio zaprepašcell kada je u IIovi­ Ilama pročitao o velikoj nesreći koju je sQlljao prethodne 1I0ći. To je U IUemu stvorilo stroh da je malda .psihist" l, kao hladnokrvan. logičan matematitar sa ugrađellim osećalljfl' II za distllncirallje od svega Ito SI' Ill' male do­ kazati lIOUČIlim eksperimell/om, dosta se posvf'l lo ideji raz voja vido vito sti �

.

Otkrio je da Itiegovi sllovi prethode stvarnom iskustvu sa istim e/nnentl m a i to ga je llave lo đO sll/atra da ljudi lllogu Ila imaju ;stillile snOlPe čiji najveći I lIajtt'Šći dl'o sadrti buduce događaje. DUlllle-M slelil'ćl korak je bio da /I eksp erimel/l ukljutil bro "e prija/('lje i da ih podvrglle It'stirallju (Ja zapisuju sVOJ e snove tlm Sl' probude koristt'Čl rallije sprelllljellll olovku i papir. Iz tih bl'll!Škl je dokazao da /lopi/I'no 11('­ llailli ali još uvek ot/r đeno prepoZIIatljivi sllovi tesiQ sadrtl' prlmes/' istinskog pfl'dvldallja. Na ost/OvlIl/tvr(/e,,;h tll/jl'lIica DIlIlIH' je IZgf{llJiO dublll­

!

e

ski il/leresalllllu ali vrlo teško razumIjivII stmklllfll 1110tema/itke teoriji'. Olia se illiS IIII/ago bllie tlčl' u momel/­ tu kada dobijamo nt'(o rnultat Iljegovog ekspI'rlmellla Sl! zabeJdkama silova. Do�azao je da u Slili, kao I POIII'­ kad /I stoluima bUI/lle apstrakcIjt . mozak molI'. bez pi_ tanja, da tumara čak Izval/ kraj/uih gruIlica rUllije pr;h­ HICCllih fizitkih mog ućllo:J'li. O\'de smo došli d o lIelzmefllo vain,. tačke llaleg pitalIja: Ukoliko um koji sal/ja moie da kroči Ilapred preko lat­ ke života gde smo stigli. itll ga spretava da se vraća /I ranije iI/kOfi/acije? Drtl'Ći Sl' ove mogucno sti tfl'b(lodmah da vidimo i stazll ka svom cilju l da Illi put kroz vreme krenemo sa verom u uspeh. Da budemo logitni. moramo da priznomo da, ,

13

Ilkoliko je moguće za um da SI' kreće nl'zavisno od tela u I'rrml'IIU, mog uće je do sr krrće nezaviSIlu of lela I /I prostonl.

PRIPREME ZA PUTOVANJE KROZ VREME: TELEPATfJA

Pre no što sc krene na put momju da sc izvrše pripreme, pa ćemo tako i mi odmah da počnemo da se spremamo za putovanje kroz vreme. Treba· lo jc da uvodno poglayije razjasni temu i sada je ispred svakog čitaoca pitanje: "Mogu li ja to da uradim i kako?" Pre svega, uveri te sebe da li ozbiljno želite da po­ kušate da putujete. Privremeno presecanje stru­ janja sa posebnog položaja II vremenu i prostoru koji nazivamo sadašnjim trenutkom zvuči uz­ budljivo, ali za psihički nestabilne nije udobnije od prelasku Atlantiku u ribarskom čanlcu za fizič­ ki plašljive. Prvo o čemu treba da odlučimo je da li smo pogodni za md koji numera vamo da pre­ duzmemo. Postoji uporedivo jednostavan i brz način da stig· nemo do odluke. Ukoliko žclit� da unapred ascti· tt: kako izglcda kad odbacite uže i lansiratc sc b..: na talase bezvremenosti primenite sledeći test da bi utvrdili da li imate potrebne nerve i samo-kon­ trolu za sistematski psihički razvoj. Preliminarni lest

Najbolje ga je obaviti bda je vreme loplo i ima· tc mogućnosti da budete na mlfnum mestu k:�1O što je pusto polje ili morska obala. Pronađite ra\)

van i uzvišen prostor daleko od ljudi i bilo ka­ kvog uznemiravanja i odaberite tihu, zvezd�nu noć. Lezite na leda, tako da glcdal � u. nebo I da ne možete da vidite ništa osim bezgramčnog pro­ stranstva iznad sebe. Idealna noć je bez mesečinc. Ukoliko mesec sij.a ne treba da bude u vašem vidnom polju. GledaJ­ te u zvezde i počnite da razmišljate koliko su udaljene. Pomoći Će vam da sc podsetitc da, madajeSunec udaljeno od Zemlje preko 90 miliona milja, na­ bliža od svih zvezda je dvestoline i pedeset hiljada puta udaljenija od Sunca, II najveći broj zvezda je stotinama puta još dalje čak i od l ?ga. Dozvolite da sc ove nezamislivo velike daljine sve čvršće i čvršće usaduju u vašem umu. Recite glasno: "Kadu bih pao sa Zemlje išao bih sve dalje i dalje, sve više i više. Sada u duhu po­ činjem da sc uzdižem sa Zemlje i da sc mešam sa zvezdama!" Koncenlrišite svoj um na ovu ideju tako da n.e ostane nikakvog prostora za bilo koju drugu mI­ sao osim da I)adate sa Zemlje. Uskoro, ka.k� gJe­ date iznad sebe, osetićele da zvezde POČinJu da vuku vaše telo kao da je omotano konopcem ko­ jim ste podign� ti. Istovremeno, Zem. lja ispod v�s klizi kao avion �oji l.lzleĆe i pada, ah vas ostavlja na p�vršini vaz(\ušnog proslOra. Neki ljudi im� ­ ju sličan osećaj kad� lift počne naglo o� se podi­ že. Osećanje lebdenja raste sve dok ne Izgleda da vas je progutala praznina prostora. Ukoliko možete da doživite osećaj koji sc stvara na ovom stadijumu testa a da pri tome nema �i­ kakvog straha, možete bezberno da se posvetite ozbiljnom proučavanju praktičnih mctoda pro16

stornih i vremenskih projekcija i da izvedete vežbe koje popločavaju put za putovanje u ranije inkar­ nacije. Oni koji urade test i otkriju da izaziva ne­ rvno rastrojstvo ne treba da gaje nadu da će na ovakav način da nauče glavne činjenice o svo­ jim ranijim postojanjima. Za njih je savladivanje vremenskog koridora manjc direktno ali još uvek vredno uz korišćenje metoda kao �to su istraži­ vanje snova, astrologija i psihomctrija. Neki ljudi nemaju odmah pozitivne reakcije na lest sa gledanjem zvezde. Za njih se period psi­ hičke pripreme proporcionalno prudužava, dok one koji su potpuno neosetljivi na psihičke utica­ je, vrlo retko ili nikada ne privlače nadfizička pi· tanja ili eksperimcnti. Test, mada je mnogo efikasniji ukoliko se izvodi napolju, može ou sc prilagodi i unutra�njim uslo­ vima ako postoji prostor koji omogućava neis­ prekidan pogled na nebo. Obezbedite jastu­ če ili neku prosIi rku da bi sc naslonili ali imaj­ te na umu du pre svega glava mora da bude nisko a pogled upravljen ka nebu. Ukoliko se nameću zemaljski objekti kao crkveni toranj ili dimnjaci, zaklonite ih. Uzmite veliki komad karlona i napravile u njemu otvor tako da, kada sc postavi prema prozoru, može da sc vidi nebo, i samo nebo. Ukoliko bilo šta drugo ude u va� vidokrug oči će se uhvatiti za taj objekt kao davljenik za slamku kada počnete da osećate kako vas zvezde "vuku". Tada zemalj­ ski predmeti deluju kao psihička sidra koja vaš duh čvrsto ukotvljuju ovde i sada.

i1

POl'ralak na Zemlju

Vdbe dubokog disanja

Ukoliko možete da potpuno reagujcte na uvodni test prostor-vremc i da ostanete na tač�i at�rira­ nja a da. ne skačete odmah n a noge I dollćet.c što vam je najbliže da bi sc uverili da vas svet nIje napustio, vežbu treba nastavIti usmera.�allJem pogleda na sopstveno telo uz konecntraelJ.u uma na ideju povratka na Zemlju, dok osećanje plu­ tanja ne opadne.

Sirom sveta sc praktikuju elementarne joga-vež­ be zasnovane na regulisanju dubokog disanja i preporueuju se kao koristan uvodni trening koji priprema um i telo za kasnije pokušaje psihičkih putovanja u prostoru i vremenu. Tipičan primer ovakve vežbe je da se pojako i duboko udiše kroz jednu nozdrvu, zadržava dah pet sekundi, a onda polako izdiše kroz drugu. Druga dobra vežba je da stojite uspravno i da po­ dignete spojene ruke lagano iznad glave. Potpu­ no ih istegnite dok se pluća ispunjavuju vazdu­ hom. Zadržite go pet sekundi. savijte se lagano na dole i izdahnile dok rukama dodirujele prste stopala. U svom čisto fizičkom aspektu, sve takve vežbe disanja su nekompletne. Da bi dobile punu vred­ nost kao dopunsko sredstvo psihičkog razvitka mora da sc uzme u obzir drugi i potpuno različit vid - kontrola stanja uma. Pre svega, potreban je mir. Ne možete uspešno da obavite ni najjednostllvniju joga-vcžbu dok ste ljuti, uvredeni ili uzbudeni. Sloga, svi sistemi psihičkog razvoja ističu potrebu da se meditacija obavlja tokom izvesnog perioda, sve dok se ne iz­ meni način reagovanja na razdražljivosti i brige svakodnevnog živola. Vežbe dubokog disanja potpuno su efikasne ukoliko su povezane sa sistematskom samo-dis­ ciplinom uma i telu. Sa svakim udisajem treba uvlačiti u sebe ideju istinske pravednosti i huma­ nosti; sa svakim ispuštanjem vazduha treba izba­ civati iz uma sve zaostale tragove ljutnje ili ne­ pravde koji se nesvesno gaje.

•

•

•

Ukoliko se OVO ne uradi kada se oseti da je telo ostalo bez težine iznenadni ili postepeni povra­ tak u norm�lu m �že du dade i sam po s...:bi, ili. u izuzetnim slučajevima, vC'loba može da ima dnIgu­ čiji završetak, k.uua se oscćanje lebdenja II pro­ storu pretvara u oblik sna. Kasnije ćcmo da na­ učimo kako da koristimo ovakvo slanje. Za sado 10 nije niti potrebno niti preporučljivo. Vežbu gledanja II zvezde je zaista više od . uvod­ nog testa, i Istočnjački majstori je poznaJu ka? dragocenu pomoć za širenje n J-fiziČ �e svestI. Stoga, kada postignete uspeh možete Je pon� v­ ? ljati s vremena na vreme uz vidno napre�ovanJ�. U kasnijem vcžbanju, važna tačka do kOJe se sU­ že nije toliko svesnost o gubljenju kontakta � a Zemljom, koliko stanje sta.panja,. �ad� prestaje . pitanje da li je čvrsto tlo Ispod Iii Olje. •.

Ove vežbe možete da razviill.te u pravcu stanja sličnog transu u kome se Ic'cr:'lO. vraćate na Ze­ mlju. Dobar način za povratak Je da par puta pljesnete rukama. U isto vreme ? či sc usmerava­ ju n a okolinu koja vas okrUŽUJe. 18

19

Skladištenj e animalnog magnetizma

Telepatski eksperimenti

Stanit � uspravno prema ivičnoj liniji poda oko met.ar I po udaljeni od zida na kome možete da fikslrat� tačku koncentracije u visini očiju. Jedna o. d ma.llh kartonskih meta koje se prodaju za ko­ �lšćenJe kao minijaturni nišani za puške, veoma Je p?� odna tačka koncentracije ali može da po­ slUŽI I okrugla crna oznaka ili odgovarajući ko­ mad belog papira. Kada s� okrenete ka tački konccmracije treba da . stopala, da vam ruke budu na različi. r�zdvoJlte tlm s.tra ,ama .tela u nivou sa ramenima a prsti ra­ stavIJe nt.� Reene sebi: .,Animalni magnetizum mi . pr ?lazl kroz vrhove prstiju, kroz ruke i ulazi u te­ lo , . Uskoro ćete početi da osećute vrlo odreden tok, prv ? kao g?licanje u rukama, zulim naglo poveću nJe u prstima koje prelazi u rameni pojas. Pred vama �e st�ara tanka plavičasta izmaglica i osećate da IZ nje vučete energiju. Kraz praksu ćcte nauči.ti da se na ovaj način pu­ . . nite magnetizOlom toliko da, ukoliko stojite iza leđ� druge osobe, postavite ruke na njena rame­ na I ond� .l.h lagano pOvučete unazad, osoba će . se poUuUatl prema vama lačno kao $(0 se komad gvožđ� 17Pi na ma.gnel. Nepotrebno je reći da ni­ . su SVI ljudi podjednako osetljivi na animalni ma�nelizam. Efekat je najuočljiviji sa dobrim subjektom. Alternativni -:- ukoliko ne i toliko jednostavan gen�rator . ammainom magnetizmu za koji sam otkno da Je vrlo efikasan je krug od aluminijuma . prečmka o�o 2 dm momiran na izolacianu pod­ logu. Da �1 ga koristili treba da čvrsto postavite ruke na njegove obe strane i da postupite kao u prethodnoj veŽbi.

Sve ovakve vežbe su u skladu sa visinom našeg psihičkog odgovora na mentalnu stimulaciju. One čine odličnu pripremu za sledeću vcžbu ko­ ja je jednostavan telepatski eksperiment. Telepa· tija je pretežno supru - psihičko putovanje misli kroz prostor koji ima svoj odnos i prema vreme­ nu. Supra - psihičko prostorno putovanje je uporedi­ vo jednostavno, i to je obl ik vežbc koju student ne treba da previđa. Telepatski opiti imaju dva kraja. Oni se obavljaju između .,agensa" (pošiljaoca nad-fizičke poruke) i .,perceptoru" (primaoca poruke). Za to vam je potreban pomagač. Izaberite nekoga ko je mir­ nog temperamenta i prema kome osećate simpa­ tiju ali to ne moru da bude osoba koju Interesuje psihizam. Uzmito u ruke $pil običnih karala za igranje i ko­ mad kartona stranice oko 1,5 dm i na njemu na­ činite otvor guranjem olovke kroz središte. Izdvojto 6 karata iz promešanog špi1a. Udaljite se oko metar od stola, pokrijte jedno oko rukom i držite probijeni karton ispred drugog oka tako da možete da vidite samo jednu od karata koje ste izabrali. Koncentrišitc se na tu kartu između pola minuta i minut. Onda zatvorite oči i pokušajte da vidite karlu u um u. Kada je njena subjektivna pojava toliko jasna kao da je stvarno možete uzeli reci­ te: "Sad!" Vaš pomagač koji je do tada pasivno sedeo sa}tQ otvorenijim lumom i opažanjem pogađa o ko�ojt karti je ret na osnovu impulsa. U prvo vrem

_

21

20

•

možete da očekujete veliki broj grešaka. Zabele· žite rezultat uspeha j neuspeha i zapamtite da, po teoriji verovatnoće, promašaji mogu da pre­ maše uspehe sa 5:1. Ukoliko je vaš rezultat bolji od toga imate dokaz telepatske misaone transmi­ sije. Zatim, ponovite eksperiment, uz izme nu uloga vršioca i posmatrača. dopustite svom kolegi da se koncentriše dok vi pasivno sedite i mislima po­ kušavale da "pogodile" karlu. Uspeh kako vršio­ ea tako i posmatrača dokazuje psihičku snagu. Ukoliko prvi rezultati razočaraju. promenite po­ smatrača. U dvostranim psihičkim vcžbama per­ sonalni element je vrlo bitan. Cak i ljudi koji pre ovoga nisu izvodili nikakve druge vežbc za povećanje opšte senzitivnosti, često postižu upadljive uspeh e već na samom početku razvoja elementarne telepatije. Jednostavni komunikacioni dijagrami Kada doslignele značajan stepen uspeha II izbo­ ru karata, treba dn pristupite sledećem koraku nad-fizičke komunikacije preko jednostavnih di­ jagrama velikih slova alfabeta i kratkih reči. Za ovo, i učesnik i posmatrač uzimaju olovku i pa­ pir, a učesnik ima kao i lIpredhodnoj vežbi. pro­ bušeni komad kartona radi poboljšanja mentalne koncentracije. Na početku, oba učesnika u ovom ambicioznom telepatskom poduhvatu mogu da ostanu u istoj sobi, sedeći leđima okrenuti jedan prema dru­ gom ili sa platnom između sebe. Kako psihička obuka napreduje za njih je bolje da budu u za­ sebnim prostorijama. 22

•

\

agram: Agens" kaže "Start!" i počinje da crta dij nostav­ kvadrat krug trougao ili neku drugu jed e na nu fig�ru . K�ko crta tako se i ko oc�ntriš por da oblik i ovde se ponovo ulaže mcntalnl na videti se formira subjektivna slika ko ja se može .. kasnije kada se oči zatvore. .. III ta c Posle dogovorenog intervala, ,.perceptor � uta skicira ono što m u dolazi II um. Posle pet mm osti II dva crteža se upoređuju i prOUĆtlVajll sličn e pri­ detaljima. Tako se trougao telepatski �ož cvet� . miti kao lice šatora, polukrug kao latica se pn­ Kada se postigne značajan Ilspeh, može od o­ stupiti prenošenju jednosta"',lih poruka na .� 1JI a varajući udaljen prostor s tim da. sc. razd� . � liČItih povećava, kao na primer između žItelja raz zgrada. ne­ Bez obzira koliko dobre rezultate postižete, ž�lite mojte u vežbama iti suviše ��Iek �, uk�liko. il od da sačuvate bilo koju od SVOJIh pnvat01h nm mentu, saradnika sa kojim radite. U ovom mo tera­ možda vam upozorenje zvuči luck\lsno i pre e tako. no. U praksi može da se potvrdi da nij

23

KREACIJA I PROJEKCIJA MISAONIH OBLIKA Koncentracija na dijagram ili reč označava krei­ ranje misli-slike u vuSem umu. Ukoliko možete da saradniku telepatski prenesete ovu mentalnu sliku, uspeli ste da projektujete misaoni oblik. Istina je da la misaona forma nije ništa stvarnija od ideje, mada je dokazivo da se odgovarajućim sredstvima uz dovoUno prakse metodama psihič­ ke koncentracije ideje mogu obući II vidljivu adeću. Najjednostavnija od svih misaonih formi za pro­ jekIovanje II prostor je ideja sebe. Mnogi psihički senzitivni ljudi Zapadnog svela su, uz odgovara­ juću praksu, postigli uspeh II onome što se ne­ zvanično naziva "puIni eksperimenti". U početku ovakve opite treba preduzimati sa nekim ko je prethodno ispitan kao dobar te!cpatski opažalae. Metoda je vrlo jednostavna. Dogovorite sa opa­ žaocem pogodno vreme i mesto za eksperiment. Obratite pažnju da opažalue u odabrano vreme bude nervno stabilan i dobrog psihičkog i fizič­ kog zdravlj a. Oko četvrt sata pre dogovorenog vremena sedite udobno ili, možda i bolje, opruži­ tc se na krevet ili kauč u potpuno mirnoj sobi osvetljenoj samo blagim indirektnim svctlom. Ukoliko ncmate pogodnu stonu lampu s abažu­ rom, može da posluži sveća, lampa na gas ili noć­ na baterijska lampa. Opit koji sada pokušavate da 24

izvedete uvek je uspešniji ukoliko sc obavlja ka­ da je mrak. Posmatrajte plamen i istovremeno dovedite svoj um u !lto je moguće savršenije stanje spokojstva. Kako vas obuzima blaženi mir počnite da kon­ centrišete misli na svog kolegu. Zamislite da je tu ispred vas. Postepeno ćete stvoriti subjektivnu sliku druga kao da gledate fotogruliju. Na loj tački recite sebi: ..Idem kod prijatelja!" Psihičko putovanje Počnite da obavljale putovanje korak po korak u svom umu kao da obavljate stvarnu fizičku radnJu: "Ustajem sa kauču - prolazim kroz sobu - otva­ ram vrata . Prolazim kroz hodnik i silazim niz ste­ penice - stigao sam do ulaznih vrala - otvaram ih i izlazim na ulicu -" itd .. Na svakom stepenu psihičkog putovanja morate izvesno vreme da vizualiziratc svoju uktivnost i okolinu kao da sc ne radi samo o vašem umu već i o telu. Zapamtite, vaše misli, koje su i najvital­ niji deo vas, u stvari putuju. Kao što i lizičko pu­ tovanje oduzima vreme, tako morate du odvojite i potrebno vreme za svoje nad-lizitko putovanje, Krol izvesno vreme misao, koja je duh i koja ćini vas stići će u kuću prijatelju, doći u njegovu blizi­ nu i razotkriti se. Ukoliko se ovo izvede pravilno sami ćete se uve­ riti da je putovanje bilo više od akta imaginacije. Sa jedne strane vi zaista vidite šta vaš prijatelj radi; sa druge stranc, uz potpuni uspeh putnog eksperimenta, prijatelj vidi �'as, Kao i uvek kada u praksi primenjujete nešto no,

,

75

vo možda nećete uspeti prvi put, aJi je iznenađu· juĆe otkriće kojom brzinom neki ljudi dostižu savršenstvo u ovoj vrsti komunikacija nad fizič. kim sredstvima sa prijateljem ili rođakom. Covek kome se potpuno može verovati opisao mi je iskustvo koje je imao neposredno pošto je počeo da praktikuje putovanje kroz vreme. Jedne večeri je odlučio da preduzme eksperimentalno puto· vanje do kuće svoja udate sestre. Drhtanje i gušenje Putovanje uma je počelo sasvim normalno. Pro· jektavao je svoje umno stanje izlaskom iz kuće, niz ulicu, ka železničkoj stanici, boravak u vozu zbog neophodnog putovanja do predgrađa, iz.la· zak iz voza do brežuljka gde je kuća njegove se· stre. Dotle je stigao i od tc tačke počeo je da ose· ća takvo drhtanje i gušenje da nije rnogao da na· stavi rad. Prekil1LlOjc proces i,još uvek se oseća­ jući jadno i nesigurno, izašao da se prošela al.i je i na svežem vazduhu osećao da ne može da dIše. Sledeće" iutraje dobio telefonsku poruku da mu je sestr.t iznenada dobila pneumo niju i da umalo nije umrla prethodne noći. Srećom, žena se apo· ra'l:la. isti čovck jc mogao c!a nad-fizički posma­ tra odsutne i>riiat�!:" : da st.: mentalno projektuje u njihovo "IOno �oIJe. Molio hi." ,,�S da obratite p?�nju na isticanje vre­ mcn�k.og rkmenl,t u navedenoj vežbi prostor· nog proicklovanja. Isti vremenski. clement koji nije tohko o�igledan u jeđnOSlaVl'loj telepatskoj komunikaciji preko dijagrama, nije ništa manjr neizvodljiv u njemu. Pre par gor:tinJ. !)opularni pi­ sac je ovu ideju oblikovao u fr&.2.u: "Nema takve 20

stvari kao š to je trenutna kocka". Cak i prizor . sve !l a od bljesaka munje u noći bez zvezda ima svoJu vremensku komponentu mada trajanje nije duže od šestmilionilog dela sekunde. Potpuna astralna projekcija N��ojte d� p�istovećujete ,.putni eksperiment" �Ojl smo opisah sa potpunom astralnom projekci. Jom. Ona se odvija sa subjektom II dubokom tr ans� intenziteta sličnog smrti. Za posmatrača, . dlS �l1Je može da bude n�prjmetno. Subjektivno, t � Je kao da duh tumara Izvan tcla; povezan je sa . Jlm samo polu·ektoplazmatičnim užetom. Ono � Izgleda kao d � je neodređeno rastegljive dužine i . delujc kao SIdro za materijalni svet. Sva�i pok . �.šaj astralnog projcktovanja sebe uz ki. �IHve pSIhIčkog veznog uŽeta može da dovede do Izncn �dnog povratku u školjku od krvi i mesa iti do trajnog odvajunja od nje, .što je u stvari smrt (\stralni dvojnici živih ljudi mogu se projektovati I U �ubokom snu. U Engleskoj se popularno na. . zivaJu "Su?lazlli" i pretpostavlja se da uopšteno predskazuJu smrt oso ?e .čija s � utvara vidi. To je �erovatno znto što pnbilžav�nJe smrti slabi vezu Između fizičkog i astralnog tela. lst � obj a��enjc postoji i tamo gde će smrt biti . naSIlna III Iznenadnu II osoba čija se sablast vidi u to""! trenutku )c o�ličnog zdravlja, zbog pove. ćanja lab �vostl spojne veze izmedu zemaljskog omota�a 1 astralno � kontTU-,Ielu,. dvojnika ili Ka, . ll. usl?vlma ultimativnog ili serijskog ako se �Ita vremena. (VIdeti sledeće poglavlje). U prethodnom paragrafu ponavlja se reč "smrt" i treba da kažem da sam to učinio namerno. Za 27

mene je smrl isto tako smrt kao što je .,pop pop a bob bob", kao što je i pisaća mašina pisaća maši­ na". To je prava reč da se opiše odvajanje besmrtnog od onoga što se raspada, i ni na koji način ne implicira ideju kompletnog iwminll1ia. Zašto odbaciti savršeno dobru reČ zato štO n..::ki ljudi teže da joj pripišu nekorektno značenje? Vratimo se astralnoj projekciji. Ona se pominje samo da objasnim zašto svoje napore nismo us­ meriti direktno ka njoj, vec višoj snazi tdcpatije koja se razotkriva kreiranjem misaonih tragova i oblika koje opažaju i drugi bez fizičkih sredstava prenosa. Ovo je samo jedan korak dalje od kreiranja mi­ saonih oblika koji su osobi realni, koje svi stvara­ mo kada spavamo a mnogi od nas i kada su u stanju budnog sanjarenja. Kada ovo shvatimo spremni smo da naučimo nešto više O oblicima misli projektovunim u prostor. Oni ne tr..::ba uop­ šte da budu kopije stvarnih sliku.

STRUKTURA VREMENA U ovom odeJjkfl Sl' ra=matraju Isrotlljačke i Zapal/Iljač­

ke idde o prirodi vremena; njtgovom uricajll Ila poje­ dinCI!. Oni čitaoci koji SIJ vife zalllfl.'reSOMlli za prak.fII nego za teoriju mogu odmah da predIl tili sledett' po­ glavlje.

Ukoliko želimo da pobedimo očigledan napor vremena da nas nemilostivo zadrži u sadašnjem momentu, što pre pokušamo da saznamo nešto više O njegovoj prirodi to cemo imati više šanse za uspeh. Pre otprilike četvrt veka nauka je prihvatila vre­ me kao zagonetan paradoks. Bilo da ga merite prema kretanju senki pod uticajem Sunca ili mc­ mčem koji aktivira brojčanik ili mehaničkim be· leženjem, necele ga uskladiti s iskustvom ljudi. Pola sata u čekaonici zubarske ordinacije neupo­ redivo je duže od tridesetak minuta provedenih u prijatnoj zabavi. Između očigledno sigurnog časovnika ili sunčanog sata i vremena poznatog ljudima kroz iskustvo retko ima slaganja jednog sa drugim, a malo se zna o njegovoj prirodi. Vremenske serije U prvom poglavlju govorili smo o radu J. W. Dunne-a o vremenu. Dodatno uz zapažanje sna­ ge sopstvenog sanjanja događaja pre no što sc

28

29

•

odigraju i na otkriće da i snovi drugih ljudi sadr· že proročke elemente, Dunne je obelodanio i činjenicu koja je sa naše tačke gledišta čak od vc­ će važnosti. Otkrio je da proročke misli mogu da se stvaraju II budnom umu ukoliko se održava II stanju receptivnosli. Do ovog otkrića je došao kroz eksperimente s običnim a ne posebno medi. jumističkim ljudima. Na bazi ovog rada Dunneje čistom matematikom razvio svoju teoriju vre­ menskih serija. Detaljni argumenti i dokazi ove teorije suviše su komplikovani da bi sc saželi. Matematički obda­ reni studenti koji se još nisu upoznali sa Dunne­ ovom teorijom trebalo bi da prouče njegove ob­ javljene radove. Prihvatajući vreme kao stvarnu četvrtu dimenzi­ ju Dunne dokazuje dn protok vremena, smatran prosto kao matematički izraz, mora i sam da za­ hteva vreme ili, kako ga je on nazvao, "vreme 2", dokje originalno vreme ..vreme l" (trenutno vre­ me ili vreme u vremenu 2). Sla više, ponavlja­ njem iste linije argumenata, vreme 2 može da bude samo drugi izraz serije vremena koje se za­ vršava u neodređeno udaljenom n-tom ili kraj­ njem (ultimativnom) vremenu. Pošto je na ovaj način svrstao vreme u serije i priznao njegov protok kao realnost, čovek mora da odobri i sHčnu serijsku prirodu polja preko koga vreme prolazi i posmatrača koji zauzima po­ ložaj na raskrsnici serijskih polja vremena i pro­ stom. Posmatrač (koji je sam) umeslO da je u ovom smislu jedna konačna jedinica, sada se tretira kao vezna karika uslova koja je, kada se jednom po­ krene neki posrednik izvan njc same sa izuzet­ kom njenog početnog uslova, beskrajna. JO

Ljudsko

aU

večno

ka­ Ovde vraćajući se na obimne matematičke do d­ ze i�amo čisto naučnu nepristrasnu izjavu Iju eno s k�g bića kao uzorka koji je izbacila neodređ č" veća sila koju je Du nn e nazvao "opšti po�m�tra d a ne ki ljudi, jednostavno, Bog: DeluJućI po na moćnom sitom koja je katapullIrala čoveka m putovanje vidimo biće koje (osim u nestal.no Po omotaču od krvi i mesa) traje do večnosll. sto istoj šemi, ljudski mozak zauzim� . svoje m � ima kao sredstvo obrazovanja a u Višim uslOV personalnog posmatrača, misli '"!l0 manje male­ matički o zbiru toga kao o dUŠI čoveku. . t Konačno, i prošlost i sadašnjost vide se kao ��­ ne realnosti' sakrivene samo delom nas kOJim dominira Uudsk i mozak, ali koje može da razot­ krije nefizički du h čoveka (poslednji posm�t�ač) � pod uslovom da se pažnja mozga može odehIl o n ustaljenog običaja da se primećuju sa�o stva koje se odigravaju u vremenu I . Z�'pamllć�mo da je vreme 1 sinonim za trenutak kOJI. prolazI. u. ko: me sc odvijaju događaji od važnosti u sa�ašnJ��tt evne egzistencIJe. za obavljanje ob ičn e svakodn Osim onog dela nas koji je sadržan u u.slo�u �, nema ničega što bi odredilo kadu je sušttna IOdl­ i1i vidualnosti u nama počela, ili koliko vekova . eona treba da protekne pre no što se reapsorbujc u neodređeno odakle je došlo. za Ovaj pogled nas oslobađa od .smatranja sebe biće koje se duhovno obnavlja od trenutka do trenutka' rođenje i smrt ne ogranič.waju ove se­ ­ rije pOli eneze osim samo 0r:te jed ne . �oj� odgo a. vara napretku kroz život naših matenjalmh lel Bilo kad ili ma kako, možemo da skrenemo paž-

g

JI

nju mozga sa uslova ] ove čudne serijske vre­ menske priče; uslov 2 je stoga u nama slobodan da kontaktira svoj odgovarajući uslov 2 vremena. Sada, ovaj uslov 2 u serijskom nastavljanju vrc­ mena je iSlO tako stvaran kao i uslov I ili vreme tasovnika, i nije ograničen čistim uslo�om 1 ba­ rijerom rođenja i smrti; ono je slobodno da � Iig­ n e do ncodređenog, bilo u prošlosti ili budućno­ sti. Zašto se ostvaruju snovi

I

lako kod vcćine ljudi cerebralna pažnja retko mnogo popušta, osim tokom spavanja ali i tada minimalno, znamo zaŠlO se snovi u eclasti ili de­ limično ostvaruju. Pokazaću kako se neki snovi ostvaruju primerom iz moje prakse. U dva mese­ ca P�i �lio sam pisma od dva čoveka, nepoznata i �e nt . I među sobom. Obojica su profitirali sanja­ JlIĆI da će konji koji su bili autsajderi, pobcditi nu trka mu. �odsvcsno. �asuđ.i.van�� �e možc biti obja�njenje Jcr su to bih konji kOJI msu ranije pobeđivali niti su se isticali bilo čimc da bi ih registrovale no­ vlOske rubrike J�dan od snevača jc video konje : kako nose svoJa Imena upisana bojom na telima kao ŠiO je imc broda upisano na pramcu. Interesantno je U p?rediti moderna istraživanja ra�umnog m� tem�l�čar� su tradicijom polinczij­ . . . skIh divijuka I otknIl da I om poznaju mogućnost predvidanja b�ldućih događaja već mnogo vekova a verovatno I preko hiljadu godina. Slična vcrovanja, mada na neki način prekrivcna ritualističkim dotcrivanjcm, sreću se kao deo Bu­ dističkih i Pre-budističkih doktrina u Indiji, Tibe­ J2

tu i Kini. Istočnjačka filozofija ima nekoliko po­ drazdcla naše reči "um", težeći da pokaže kako ideja uma u umu nije nikakva novina. Kahuanizam na Havajima predstavlja ljudski um ili duh kao proizvod interakcije tri bića: Minihi­ pili, bića kojc kontroliše pod-svesnc aktivnosti; Uhane, bića koje kontroliše ljudsku snagu volje i Aumakua, "Bogu-čoveka", bića koje predstavlja super-svesni most između čoveka i Boga. Uporedite ovu Aumakua koncepciju sa Dunne­ ovim "poslednjim individualnim posmatračcm". U teozorskoj terminologiji "siddhi" je skoro ekvi­ valentan istoj ideji. Vreme i magija Vrlo interesantna i preosvetljiva knjiga Max-u Freedom Long-a "Otkrivanje drevne magije" opisuje i podržava uz impresivnu količinu doka­ zu, kako - pravilnom evokacijom Aumakuc u Ku­ hunn magiji - nematerijalno može da se pretvori u materijalno i stvnrno. Slično, Kundalini - Shnk­ ti, ili Vatre magijskc zmije iniciranih u Indiji, mogu da stvore čudesnu snagu pramenom prav­ cu njihovog protoka (prolak je vremenska kon­ cepcija). Radi poredenja, vratimo se Dunne-ovom dijagra· mu serijskog �remena i otkrićemo u njemu polo­ žaje u kojima se, presecanjem planova prostira­ nja, prošlost i budlIćnost stapaju sa sadašnjošću. Kad god scrijski posmatrač može da opazi ove tačke preseka za njega rcalno i nerealno menjaju mesta, i umeslo da živi u sadašnjem trenutku on - izvesno vreme - živ; u "bilo jc" ili "bićc". Potrebno je samo podsetiti se da ono što "nije" JJ

danas, obično ,je" juče ili sutra i u veri .starih ili novih Istočnjaka i Zapadnjaka stvaraju se potvr· đeni ili nepotvrđeni elementi koji obuhvataju trajnost duha i prostiranje vremena sa uobičaje­ nom pozadinom u potvrdi drevnih eksperimena­ La.

PUTO VANJE KROZ VREME l GLEDANJE U KRISTAL •

Gledanje u krisial

Ovo je verovatno najjednostavniji od svih siste­ matičnih puteva za dobijanje direktne informaci­ je o ranijim životima za ljude koji ne žele da praktikuju duže metode kojima se razvija jedno­ strana kontemplacija. Popularna škola misli' smatra da sfera krislala ili stakla jednostavno obezbeđuje pogodan objekt za koncentraciju da bi osoba koja gleda u kristal postigla lako hipnotično ili hipnodelično stanje. Ukoliko je ovo verovanje pravilno iz njega sledi da svaki manji predmet koji sija, kao što je tam­ bler (visoka ravna čaša bez postolja) ili mala ukrasna posuda u obliku zlatne ribice napunjena vodom, može biti podjednako efikasan za kon­ centraciju kao i skupa lopta ispečena iz velikog kri�tala od prirodnog transparentnog kvarca. Ne bi se svi ljudi složili da je tako. Prema magij­ skom verovanju, u kome s vremena na vreme uspevamo da otkrijemo supstrat naučne istine, materija čistog kristala pokazuje najniži oblik ži­ vola. Ne samo da suptilno deluje na svog vlasni­ ka već se i od strane osobe koja njime rukuje po·' javljuje recipročno dejstvo. Ukoliko možemo da verujemo ovoj drevnoj alhemijskoj ideji, radije ćemo za svoje gledanje u kristal odabrati sferu čio 34

35

stog kvarca nego uglavnom, njegov nečisti deo koji je komercijalno staklo. Van svake sumnje je i da sc rezultati slični onima koji se dobijaju doslovnim gledanjem u kristal mogu postići i bez upotrebe kvarcnog kristala uz dodatno širenje psihičke snage. Tibetanski' vi. dovnjaci koji gledaju u kristal koriste crni kristal­ ni kamen iz planinskih stena. Dok "zure" u nje­ ga, održavaju mu sjaj površine polivajući ga vo­ dom. U Indiji je uobičajena upotreba male posu. dc, zdelice, pa čak i skupljene šake napunjene mastilom, kao ekvivaletne zamene zn kristalnu kuglu. Kada se koristi staklo ili prava kristalna sfera može se pasUći isti efekat sjajnog crnila POSluv� ljunjem nn jastučić od crnog soma ta, a mnogi vi. dovnjaci smatraju da im lo pomaže. Neki korisni. ci su otkrili da sfera brže reaguje ukoliko se drži u rukama dok se ne ugreje. Zurenje u kristal je prepoznatljiv način gledanja u budućnost, često se koristi i poznat je svakom čitaocu. Da bi se vratio kroz vreme onaj ko "zuri" mora bezuslavno da okrene proces, na prvom . mestu podstičući koncentraciju svojih misli una­ zad. Gledanje u prošlost kroz kristal Zurite u kristal svrsishodno. Slikajte sebi vreme kao put u živom sećanju. Mislite o drumu kao o prelazu između sebe i srca kristala. Kako se kon. centrišete, osetićete da izmedu vas i kristala po­ činje da raste tanana veza. Ona postaje karika ko­ ja sa jedne strane stiže sve dalje i dalje u kristal a sa druge sve dublje i dublje u dubine vašeg pod­ svesnog umu. Ovaj osećaj koji je u početku ma36

glovit nagoveštaj postaje sve više i više impera­ tivna stvarnost. Sada psihički lanac prelazi iz kristala u vas, posta· je beskrajan i počinje mirno ali bez otpora puto­ vanje unazad - u juče · u prekjuče · u prošlu se­ dmicu · prethodni mesec - prošlu godinu · rano detinjstva i onda jo.š dalje unazad u sivilo gde vreme za vas nije ni počelo. Proces će se odvijati sopstvenom brzinom. On ne može da se ubrza. Možete mu posvetiti 20 mi· nuta ili pola sata na svom prvom putovanju i po­ navljati vežbu ne više od jednom dnevno dok se ne postignu odlučujući rezultati . Najraniji nad· fizički renomen je često naoblačenje površine kristala tankom,plavičastom izmaglicom koja može da se proširi oko srere i da lebdi iznad nje kao komad magle. Kada se ova pojava jed­ nom vidi, samo je stvar strpljenja pre no što oblak ispred lica kristala počne da se razdvaja ili rasplinjuje praveći prostor za sliku. Događaj u prošlom vremenu Ukoliko ste dovoljno obučili svoj um i pripremili ga za putovanje kroz vreme slika će, u skladu sa time, prikazati događaj iz prošlog vremena. Uko­ liko ne, možete otkriti da posmatrate dogadaj iz budućnosti, iiii čak insert nekog prilično nevaž­ nog prostornog putovanja, kao što je prijatelj to· kom vožnje ili u kupovini. Od sada ne treba da vas podseĆam na blisku vezu izmedu vremena i prostora kao korelativnih di­ menzija samog nad-fizičkog kontinuuma, tako da svaki vaš propust vežbanja kontrole nad jednim može da izazove posledice na višim (nad-fizič­ kim) uslovima drugog. 37

Postoji prilično različit i vrlo iznenađujući put u kome kristal može da utiče na onoga ko gleda u njega. Ovakvo iskustvo se retko doživljava i to samo posle duge i strpljive prakse, ali njegovi re­ zultati su toliko odlučujući kada se iskažu da bi ih ovde trebalo pomenuti. Mistični fenomen je da kristal apsorbuje onoga ko zuri u njega. Sfera počinje da se naduva tako da njeno lice privlači sve bliže i bliže dok se onaj ko gleda ne nađe obmotan u njoj. Ova lačka kulminacije je uvek iznenadna i njeno ukupno trajanje je prilič­ no kratko . Dok traje posmatrač više ne vidi prošli događaj u minijaturi na površini kristala već po­ staje i učesnik. Stapanje sa kristalom se češće postiže uz kombi­ naciju zurenja u kristal sn drugim vežbama jed­ nostrane koncentracije.

dužio i obavio ga. Time je postigao mistično je­ dinstvo sa vatrom i prešao pod nje� u zašt.itu. Svi ozbiljni i marljivi ljudi koji gledajU u knstal lebde na rubu sličnih čuda.

Sjedinjavanje I magija vatre

svojoj knjizi "Otkrivanje drevne magije" Max Long je opisao i profesionalnog gutača vatre sa kojim se sreo dok je vodio cirkuske predstave na jednom američkom sajmištu . ..Trikovi" koje je ovaj čovek izvodio sn vatrom uključujući - izme­ đu ostalog - i igru u kojoj nekoliko sekundi za­ država u grlu otvoreni plamen olovnog benzina, nisu uopšte bili nikakvi trikovi već istinski magij­ ski postupci. Covek ih je naučio kao dečak od In­ dusa . . čiji je bio pomoćnik i od koga je dobio iniciJacIJu. Zamoljen da opiše način na koji je obučavafi,gu­ luČ vatre je pričao kako je postavljen ispred svete buterske lampe da satima i satima posmatra pla­ men. Najzad, jednog dana, tanani plamen se izu

.

38

39

HIPNOTICKI FAKTOR U KONCENTRA ClJl

Sličnost izmedu koncentracije onoga ko gleda u okrugli komad stakla ili kristala i hipnotičkog koncentrisanog posmatranja lačke je isuviše veli­ ka da bismo jc ostavili po strani u našim raz­ matranjima. Svako ko je upoznat sa praksom hip­ noze brzo će doči do zaključka da gledanje u kri­ stal mOfa da ima svoj sopstveni hipnotički raktor. Prva reakcija mnogih Uudi na ovu misao biće da pokušaju da omalovnžc vizije viđene Ul pomoć kristala. To ne bi trebalo da bude tako. Povećana svesnosi

Hipnotička i hipnodelička slanja su stanja povc­ ćane fi ne smanjene svesnosli. Postoji mnoštvo dokaza za to. Hipnotisana osoba ima bolje pam­ ćenje nego ŠIO ga ima u normalnom stanju. Mo­ že da vidi, čuje, okusi i pomirišc čuk mnogo bolje nego da je budna; često u ovom stanju iskazuje svoje mogućnosti do krajnjih granica. Uz to, hipnoza omogućava i ispoljavanje posebnih moći koje se nc mogu podstaći ničim izvan nje. Svest pod hipnozom jc izvesno različita od nor· malne percepcije i ova izme na je dokaziva činje­ nicom da izlazak iz hipnotičkog stanja briše se· ćanje na ono što se događalo u njemu. I Međutim, memorija, u običnom smislu i mental­ na snaga su dve vrlo različite stvari. Svakome ko 40

poklanja pažnju mislima očigledna je razlika iz· među njih. Da li ste, na primer, svesno prepoznali i imeno­ vali sebi pojedinačna slova u rečima koje upravo čitate? Kada, kao mala deca, učimo da čitamo lO svi radimo. Kasnije prevazilazima to stanje sri· canja. Samo kada se prekine svesno obraćanje pažnje na pojedinačna slova počinje prava umet­ nost čitanja. Povlačcnje svesne patnjc

Isto sc primenjuje u sticanju svih oblika mental· ne i psihičke obuke, mada izvesni talenti, kao što je učenje svirartia na muzičkim instrumentima, moraju mnogo više da se ispolje nego drugi. Uvek otkrivamo da pravo obučavanje počinje sa­ mo sa pOVlačenjem svesne pažrtie od slučajnih detalja. Ovako povučena energija se pripaja sves­ nosti višeg nivoa. Precizno znam da do ovog višeg nivoa svesnosti stižemo uz pomoć sadašnjih psihičkih vežbi. Iz toga sledi da gledanje u kristal ili bilo koja druga izabrana metoda koncentracije može da bude do­ bar oblik za putovanje kroz vreme. Pretpostavi­ mo da sledirno liniju misli do logičnog zaključka da možemo da se upitamo : nZašto sc stvar ne produbljuje korišćenjem usluga proresionainog hipnotizera?" Pun hipnotički trans treba, s jedne streme, da obezbedi krajnje laka sredstva za sti­ zanje i stanje gde ćc sc otkriti pre-natalno iskus­ tvo, umesto da s e stigne do informacije kroz uporedivo dužu i težu tehniku psihičkog ponov­ nog obrazovanja. 41

Sta god da tragalac na putovanju kroz vreme mo­ že da misli o tome, sa tačke gledišta hipnoze po­ stupak nije bez velikih slabosti.. . . . Rezultati dobijeni na ovaj načIO mogu biti I proizvod sugestije druge osobe i nema načina da se utvrdi granica do koje deluje clement stranog uticaja. Neprovcril'a otkrića Sugestija u hiponozi da ćc su�jekt kontaktir�ti raniji vremenski period, data zajedno sa post-hip­ notičkom slIgestijom da će sc iskustvo pamtili po' buđenju, redovno vodi do ot � rića koja su zbog svoje dramatičnosti neprovcnva. . . Nimalo malo ili ponekad eksperiment vodi do istine p �sebno u koliko ga prati dovoljan interval ispitivanja snova i pasivnih razmišljanja da bi se pokrenuli na traženi p �t. ' . . Najbolji način za hipnol1zera da proglaSI ekspen­ ment putovanja kroz vreme interesantnom te­ mom je du počne du učestvuje u diskusiji i ispitivanju sukupljcnih snova. Odatle može da se prede na razmišljanje o njihovim osobina­ ma. Posle toga čovek može da prede u lak hipno­ tički san izazvan dodirnim prolazima ili bilo ko­ jom poznatom metodom kontakta s animalnim magnetizrnom. .. . . Osobi ne treba davati usmene sugestije I čim se uvede u hipnotičko stanje ili posebnu hipnode­ ličku dremljivost, treba je ostaviti samu dok sc prirodno ne probudi. Pre-natalne informacije Postoji moguenost da se iz uma samog hipnoti­ zera bez njegovog znanja ili namere dotakne ne42

ki materijal o subjektivnom ranijem postojanju. Isto mora da se ima na umu i kada nestrpljivi pi­ tač traži pomoc medijuma ili senzitivca da bi do­ bio tražene pre-natalne informacije iz druge ru­ ke. lako postoje čvrsti dokazi da dobar senziti �ac može često da ostvari jak kontakt sa podsvesOlm umom pitača, nije odredivo koliko daleko pre­ inkarnatornu prošlost laj kontakt može da pro­ dre. Niko ne treba du pristupa javnom demonstrira­ nju medijumstva, a u manjoj meri i privatno. ukoliko ne shvata pravilnost u postupku kako se­ nzitivac dolazi do obaveštenja izvučenih iz pod­ svesti klijenta i često tako duboko pohranjenih da sc na drugi način uopšte ne mogu dostići. Praveći upit" medijum će sc uporno zalagati uz � psolulnu predrasudu: "Otkricete da je to i to Ia­ ko i tako!" l u skladu sa time činjenice se i po­ stavljaju. Intervencija duhovnog vode

Cesto se dogada da se od medijuma zahteva da dobije informacije kroz duhovnog vodu, koji .se različito identifikuje sa Uha ne-om u KahuaOLz­ mu ili sa manad ima Dr Williama Mc Dougall-u. Prihvatanje realnosti intervencije duhovnog vo­ de nije kontradiktorna već više preneglašena mo­ gućnost da medijumstvo može da pomogne u istraživanju ranijih inkarnacija. Kad god duhovni svet može ili je voljan da po­ mogne treba imati na umu napomenu datu za korišćenje medijuma i pomoći hipnotizera. U oba slučaja dobijeni materijal je oživljen dopuna43

1

ma iz ideja podsvesnog uma samog scnzltlvca. Da rezimiramo, većina ljudi koji se jednom upu­ lc da ozbiljno tragaju šla su bili i kako su živeli u životu pre sadašnjeg, vrlo brzo otkrivaju da je istraživanje toliko fascinantno i mučno da su pri­ nuđeni da nagađaju o pravcima koji će doneti br· ze rezultate uz manje napom. Za onc koji vole pomoć druge osobe na takvim putevima, postoji nezgoda da, koristeći jc, mogu da upiju prethodnu inkarnaciju pomagača ume­ sto ili zajedno sa svojom. Zbog ovakvih okolnosti, savelujem da delujete kao sopstveni voda i da sami obavljate putovanje krOl vreme.

PS[H[ČKA KONCENTRA CfJA [ KONTEMPLA CfJA Svaka od iznetih metoda jc pogodan način kojim student putovanja kroz vreme može da stekne znanje ispod površine normalne vremenske sves­ nosti i zauzima visoko mesto u poznatom siste­ mu psihičkih disciplina. Ubuduće smatram da ste ranije date vežbe proučili i primenili u praksi. Pre no što nastavimo, upozorio bih vas da, ukoliko još niste pokušali da lakšim putem izoštrite paž­ nju u sadašnjem trenutku i tako oslobodile duh da može da se vrati dllŽ puta kroz vreme, teško da SIe spremni za teže psihičke vežbe koje slede. Ne dajem teška upoi'.orenja da su nefleksibilna pravila rezervisana samo za pojedine osobe. Do­ bar deo zla u svetu jc sasvim izvesno transiran čovekovim ružnim običajem da zahteva da zna sve šta svi osim njega treba i ne treba da pokuša· •

JU.

Napredne metode

Uz pretpostavku da obavljate kratke pripreme za putovanje kroz vrc:me, na vuma je da odlučite ko­ liko brzo smete da napredujete . Oni koji startuju bez adekvatne pripreme po naprednim metoda­ ma koje slede izvešće nesmotren banalan korak tamo gde se anđeli plaše da kroče ali, ukoliko mi· slite da možete da postignete uspeh, to je vaša sopstvena odluka. 44

45

Sve vežbe koje sada iznosim su pomoćna sreds­ tva za brži pristup do položaja gde se seku viši planovi prostora i vremena i time omogućavaju da realno i nerealno (u svom sadašnjem smislu) stignu do zemlje. Kao što je Mojsije stajao na vrhu brda i posma­ trao Obećanu zemlju, lako i mi, kada stignemo do ove mistične tačke preimućstva, dobijamo vi­ še od letimičnog pogleda na neizrecivo "doći će da bude" koje prevazilazi svako znanje koje mo­ že da apsorbuje naš fizički registarski posrednik ljudski mozak. Da bismo ovo ostvarili moramo namerno da po­ vučemo iz mozga sve činjenice koje odvlače pažnju; i to ne samo one koje su usmerene ka spoljnim predm etima već i one koje se rađaju iz normalne introspektivne igre misli. Prvi korak je da se nauči da se formira mentalna slika predmeta razmišljanja tako živo da može da se "vidi" zatvorenim očima. Skoro svaki objekt je pogodan, a za ovu svrhu na Istoku se obično ko­ risti drvo, grm ili neka druga biljka. Od svih objekata za razmišljanje verovatno se najčešće koristi sveti lotos, ali kako nama na Za­ padu nije dostupan, može dobro da posluži i dr­ vo. Za prvi deo vežbe preporučuje se otvoreni vazdu�ni prostor i dnevno svetlo. •

Vefba sa drvctom koje raste

Izaberite m alo drvo koje raste tako postavljeno da možete da sedite ispred njega u fiksiranom položaju k?ji omogućava neprekidan pogled. R� ke �pustlte n a kolena. Gledajte u drvo. Zapa� !ajte nJ e�ov oblik brojeći i pamteći broj l veličinu prvo veĆIh a onda i manjih grana. 46

Ukoli kO je .?rvo alistalo učinite isto što je mogu­ . . će pnbhžn\je po grupama. Posmatrajte kolorit i način na koji se lišće i grančice lelujaju na vetru. Zamislite sebe kako bojite sliku drveta u duhov­ nom oku, kao što umetnik slika na platnu. Posl� pet minuta zatvorite oči i usmeravajući pažnju kroz spuštene kapke, pokušajte da vidi­ te" drvo u umu. Uporedite ovo drvo vide ';o ra­ dom �emorije sa stvarnim koje je ispred vas. PostOji verovatno mnogo razlika u živosti izme­ du subjektivne slike koju ste izgradili u umu i stvarne fizičke slike drveta koje se prostire ispred vaših očiju . Posvetite desetak minuta ispitivanju drveta pre no što ponovo zatvorite oči i opet prizovete u um oštru mentalnu repliku. Ovo alternativno viđenje predmeta razmišljanja i pokušaja da ga mentalno pon�v� kreirate zatvorenim očima mora se po­ navlJall mnogo puta. možda nedeljama ili mese­ . C1ma sve dok se drvo ne "vidi" rotpuno isto otvo­ renim ili zatvorenim očima. Od sada na daUe psihički eksperimenti se izvode unutra u mračnoj sobi zatvorenim ili povezanim očima. Postupak za iZČC1JlvanjC drveta

Ukoliko je subjektivna slika koju ste fiksirali u umu 0list810 drvo, zamislite da lišće opada dok ne ostanu vidljive samo gole grane. Zatim zamislite kako se grane smanjuju i suše ta­ ko da ostane samo stablo drveta. Prcčnik stabla počinje da se smanjuje sve dok ne postane debljine vlasi. Kompletno izčezava sve osim zemlje na kojoj je drvo raslo. 47

Na kraju mora da nestane i 110 tako da ne ostane ništa osim praznine. Na ovoj tački postajete njen deo i osećate kao da ćete i vi izčeznuti. Praznina vas je progutala i prelazite u san sličan transu. Ovo razmišljanje o nestajanju drveta je prva od vežbi za razvoj koneentracijc i dobro je poznata studentima tajnih znanja jer služi kao okvir za pristup psihičkim stanjima koja prevazilaze obi­ čan prostor i vremc. Varijanta ove vežbe koja sledi imu direktnije us­ merenje ka višim nivoima putovanja kroz vreme. To je razmišljanje koje se može praktikavati u sobi od početka do kraja, mada morate da shvati­ le važnost izvođenja svih vežbi za unapređenje psihičke koncentracije u prostorima gde je mno­ go svežeg vazduha i 10 posle uvodnog perioda dubokog disanja. Kontemplllcija o b:čcl.uvanju suta Odaberite časovnik. Zauzmite položaj odakle možete mirno i lako da ga posmatrate. Obratite pažnju na. brojčanik, oznake brojeva ... Potražite sva manja obeležja kao što su marku proizvođača, šema mehanizma ili ugravirani ele­ menti. II svom umu sc koncentrišite na izgrad­ nju subjektivne slike. Posle pet minuta zalvorile oči i pokušajte da reprodukujete sliku kao du ga zaisla vidile. Isto kao sa vežbom izčezavanja drveta, tako i u ovoj gde nestaje sat prolazite kroz rutinski pOSIU­ pak: prvo učite da vidite lice sata sa savršenom živošću i jasnoćom kada su oči zatvorene, a onda eliminišetc njegovu mentalnu sliku deo po deo. Be<;korisno je da počnete detaljnu eliminaciju 48

sve dok sat koji vidite subjektivno zatvorenih očiju potpuno ne odgovara predmetu koji je is­ pred vas. Kada ste došli do te tačke i samo tada, morate da zamislite da se skazaljka za pokazivanje minuta uklanja tako da mentalna slika sata prizvana u um izgleda jednostavno i nepogrešivo sa jednom skazaljkom. Postupite slično i sa "misaonim odbacivanjem" skazaljke za sate. Vežbajte nestajanje ornamenata i oznaka proiz­ vođača dok odsustvo ne postane mentalno stvar­ no i ispred vas ne ostanu samo brojčanik i broje­ vi. Od te tačke nastavite da razmišljate o ukla­ njanju brojeva, na isti način govoreći sebi: ..Mi­ slim o odstranjivanju vremena". Sada jc lice sata prazno. Mislite o odbacivanju brojčanika. . govoreći sebi: "Vreme teČe unazad". Kako ovo radite vidite kako se brojča nik smanju­ je sve dok ne dostigne veličinu tačke. Onda nc­ staje. Ništa ne ostaje osim držača časovnika. Sada raz­ mišljajte o uklanjanju poslednje veze sa vreme­ nom. Kada i ona ode sve je nestalo i povezuje se sa vašom objektivnom ličnošću. Pojavljuje se sa­ mo praznina koja guta vašu izdvojenu indiv idual­ nost. Uz trans koji prati poslednji Slepen ovog razmiš­ ljanja prelazite sa vremenom u bilo koji period koji može da vas primi. Nemojte misliti du se vcžba kao ova može brzo usavršiti. Niko ne može da kaže koliko je kome potrebno da je savlada. Neki studenti postižu re­ zultate za svega par nedelja napornog rada, drugi nikada, dok je broj onih koji brzo postižu uspeh vrlo mali.

49

i

Cave k koga smo pomenuli, koji je učio da posta­ ne mag vatre, razvijao jc svoju snagu sličnom metodom psihičke koncentracije, mada je bila prilagođena za drugu svrhu. On je mesecima sc­ deo ispred svete lam pc dok se nije, kada je najmanje očekivao, plamen iznenada proširio i obavio ga, sjedinjujući ga sa vatrom. Ovaj ekstremni vid realizacije mogu da prime­ njuju samo oni čija strpljivost i samosvesnost od­ govaraju ovakvom pristupu.

Japanski ko-an Jednu vežba prilično drugačija, mada vodi stu­ denta krajnjem cilju duž iste staze putovanja kroz vreme, poznata je japanskoj mističnoj filo­ zofiji kao ko-an, ili pitanje bez odgovora. Ko-an ima prednost da može da se nosi u umu kao stalni družbenik i da sc koristi kako i kada mogućnosti dozvoljavaju, dan za danom, mesec za mesecom. Mudu se potpuna kontemplacija može obavljati samo II okolnostima mira i tišine ništa ne sprcčavu parcijalno razvij:lOje vežbc čak i u takvom okruženju kao štoje prevozno sredstvo tokom putovanju, na poslu, dok obedujctc sami u restoranu ili pijete kafu.

Ko-an ta putovanje kroz vreme Otkrio sam da je sledeći ko-an najpogodniji za vežbanje eksperimenta za psihičko pUlovanje:

Koja je veličina od mil/US jedan?

Kompleks neverovatnosti

Očigledno je da se na ovo pitanje II fizičkim uslo­ vima ne može dati nikakav odgovor, pošto minus

Više puta razmatrajte u svom umu problem iz početka. Prvo će vam se činili da vas je obuzeo

50 I

jedan označava jedan manje od ništa. Ovo nije matematička tvrdnja iz jednostavnog razloga što to i nije ono što se traži. Na svoj sopstveni način osoba koja preduzima rešavanje ko-ana mora da stigne nad-fizički do realizacije postojanja u ne­ postojanju. Pokušaj da nađete rešenje ko-ana čak i na maloj razdaljini duž staze kojom mora da se putuje je pokušaj ncmogućeg; odgovor svake osobe na ko­ an mora biti potpuno subjektivan u kontaktu nad-svesnosti koja ne uzima oblik reči već stanja uma. U svakom slučaju, du bi vežba bila korisna i za studentc koji nisu naviknuti na ovaj tip razmiš­ ljanja, trebu postupiti na sledeći način: mislitc o jcdnostavnoj gcometrijskoj figuri: kva­ dratu, kocki, krugu . . . To je nešto. Ali ideja koju tražimo radi obrude je manje od nečega, lako da moru da se zamisli smanjenjc figure. Time se ulazi u vremenski faktor. Nastavite da smanjujele figuru dok ne postane ništa, mada ostaje njena suština metafizičke "supstancc"; lO je njen ideniitet kao geometrij­ skog oblika. Ova pojava bez veličine još uvek nije manja ni od čega. Sada smo dostigli samo uvodno stanje našeg ko­ ana, ali dalje morate da nastavite bez pomoći da sleditc idcju dok sama ne pOSlane minus a da pri tom ne izgubi svoj identitet ili stvarnost. Kada ovo uradite približavate sc ne samo minus pro­ storu već i minus vremenu.

5l

kompleks neverovatnog naslao kao rezultat rani­ jeg utilitarističkog obrazovanja i mentalnih obi­ čaja. Ovo kompleksno odbacivanje ideje koja se ne uklapa u mehaničke koncepte eksperimental­ ne nauke mora da nestane. Slamanje nije ni u kom slučaju deo svrhe ko-ana. Uverite se da će­ te ukoliko dovoljno sledite svoje razmišljanje, d�ći do postojanja minus jedan kao realnosti; bu­ janje pozitivnog u negativnom. Ova ligura nije ni u prostoru ni u vremenu. Kako se približavate reaJi7..aciji idete duž nepoznatog puta gde je sve vreme .,sada" i gde se mogu naći odgovori na transccdentalna pitanja. Imaćete pogled na konačno vreme-prostor koje omogućavn uvid i u prošlost i u budućnost. Intenzivno ko-an razmišljanje, kao i pretIlodne psihič ke vežbe, može dovesti do uslova sličnih transu izazivajući stnpanje individualnog sa ne­ određenim i privremenim gubitkom ličnog iden­ titeta. Samo na ovaj nnčin može da se direktno i kompletno pređe kroz TUmpu sadašnjeg vreme­ na.

Salimarije centra svesti Sažimanje centra svesti je vrlo interesantna me­ toda ulaska u blag trans, često praćena značaj­ nom Slobodom da se izade izvan uobičaje nih gra­ nica prostora i vremena. Neki ljudi postižu lako i brzo rezultate na ovaj način tako da je eksperi­ mentu dobro pristupiti ukoliko je zdravlje snaž­ no i ako su svi ostali uslovi, kako objeklivni tako i subjektivni, povoljni. Oni koji imaju osetljive nerve mogu da dožive iskustvo kao neku vrstu šoka. 52

l,

Postoji Istočnjačka doktrina koja duši čoveka određuje mesto u gornjem delu mozga. Prema tom verovanju duša beži pri smrti kro� v �h 10:: banje. Lame sa Tibeta izvode iznad ljudi kOJI umiru ritual uz "reči snage" da bi olakšali uspon oslobođenog duha. Sa naše sadašnje tačke gle­ dišta važna je veza između ljudske duše i vrha mozga. Postoji vežba koja se zasniva na unu trašnjem od­ nosu između fizičkog tcla ooveka i besmrtne du­ še. Vrlo je jednostavna i često dovodi do uočljivo brzog i odlučnog uvida pri putovanju kroz vre­ me. Izaberite tihu, zamračenu sobu u kojoj vas niko neĆe uznemiravati. Lezite na leđa, sa rukama uz telo i opustite se. Dobro mesto za pokušaj iz�o­ đenja ove votbe je vaš krevet kada ste spremOI za počinnk. . . Zatvorite oči. Mislite o sebi kao o duhovnoj l materijalnoj stvarnosti. Mislite o egu koji je vaše duhovno ja koncentrisana u delu mozga negde iza očiju. Navedite svoj duh da se uzdiže I�gano . bliže i bliže vrhu glave. Ukollko osclite da sve vum je potrebno pomoćno sredstvo pritisnite čvrsto srednjim prstom jedne ruke teme �ave. U isto vreme "mislite prema" tački pritiska. e im ste . se potpuno koncentrisali prema Visokom položaju mozga pomerite ruku u stranu . . . Uskoro počinjete da kliZIle u praznIOu nestvar­ nog. Odutle na dalje vaše putovanje biće u istom pravcu kao i prethodne vremen�ke vežbe. Verovatno i ovde r repoznajete hipnotički ele­ ment. U ranijem tekstu opisao sam hipnotičko delovanje koje je vrlo slično ovoj metodi brze trans samo-indukcije. Ovo ništa ne oduzima vež· •

53

I

bi od efi kasnost i ali još jed nom demonstrira vezu između hipnotičkog stanja i uspešnog ulaska u više nivoe prostora i vremena koji izmiču nor­ malnom opažanju. Sklonost konlemplaciji

Sledeća introspektivna metoda stizanja do nad­ fizičkog znanja preporučuje se onim studentima čije je uverenje da čista misao, kada se uzdigne dovoljno visoko, može da savlada sve prepreke. Uvođenje u vežbu počinje prikupljanjem i siste­ matskim ispitivanjem snova i njihovog preovlađu­ jućeg značenja. Pošto ste sistematizovali misli da idu u zahteva­ nom pravcu, sedite i položite ruke na kolena. Možete du zatvorite oči ili da ih držite otvorene. U ovom slučaju treba da gledaju samo u nepre­ gledno nebo, čist zid, ili drugi predmet koji ne izaziva interesovanje, niti odvlači pažnju. Dozvolite lancima misli da formiraju i izgrade svoje sopstvene neometane veze odgovarajućih mentalnih stika iz elemenata snova koji su već u vašem umu. Kako se stvori koji niz misli posmatrajte ga ne­ pristrasno. Idejni agregati će zauzeti svoj odrede­ ni pravac. Uspeh u celosti zavisi od ekspanzije kojom može da se izvrši raZdvajanje. Možda vež­ ba mora da se izvede nekoliko puta pre no šio se opazi tendencija njenog pravca, ali kada se jed­ nom dostigne donosi sa sobom razumevanje va­ ših prethodnih inkarnacija i izgraduje otpornost na sumnju sve dok ne dobije dimenzije realnosti. Ponovno prikupljanje podataka o ranijim egzi­ slencijama dobijenim na ovaj način ne dovodi do 54

prelaza u prekida sa lič�n im i.de nlitetom ni do toda ne­ � m Ov . n tra 1 1 IČH lim dc � ili an � et pl kom . . st�arro­ a Člm Im oJ sv Ja en oč ed sv .,o � t te ali kv a m �u ll os š� da sa IZ a az � . sti koja ostaje posle brLog prol st niJe niŠ­ krajnje vreme. Medutim, njena vre�no ustva. ta manje ubedljiva od trenutnog Isk

55

PRE-NATALNA REALNOST I SANJARENJA Sada prelazimo U vreme koje se obično naziva ..prošlost" . Kada stignemo suočavamo se sa izne­ nadenjima i otkrićima. Koje vrste? Sla mofemo lamo da očekujemo ?

To su pitanju na koja odgovori ne mogu da se na­ g��aju. N�ki tn!gači obnavljaju sećanja do najsit­ . . 1J I tTlvijalnih činjenica celog života ko­ lh deta uu � . . . JI Je prožl �Ue.n pre ��daš njeg. Neki reprodukuju . sekvence IZ više ranijih života dok drugi stižu sa­

�o do otpa.dak � i parcijalno,8 razumevanja ranijih Iskustava vlđemh kao kroz kovitlace magle. Za neke druge ekspe rimen tatore svi pokušaji do­ vode �o uS ko� ešane svesnosti okrutnih ap­ straktnlh .IdeJ.� Isprepletanih sa plutajućim činje­ . OIcal!l8 sa kOJim a se ne može izaći na kraj. Ova­ kvo Iskustvo se može razma trati na dva načina· ili je dotaknuta ranija inkarnacija koja se odvija � da)ekol!l vremenskom periodu tako da je njeno značenje zagonetka za um navik nut na moderne živ��ne uslove, i.l.i se inkarnacija �uopšte nIje odvlJa�� na ZemUI, već na nekoj drugoj planeti ovog 111 drugog solarnog sistema. Dominantna emocionalna reakcija Posebna pažnja mora da se obrali na kvalitet preovlađujuće emotivne reakcije koja prati iskus­ ,

56

IvO nastalo putovanjem kroz vreme. Jake fizičke reakcije obično su tragovi pilekantropoidnih ili ncandertalnih inkarnacija koje datiraju unazad možda preko četvrt miliona godina. Eksperiment bi trebalo ponoviti posle odgovara­ jućeg intervala, uz impuls usmerenja unutar vre­ menskih granica, kada postoji dobra verovatnoća da će se dobiti povoljniji izlaz II period zabeleže­ ne istorije. Kontakt sa inkarnacijom preležno iz drugog sve­ la može se povezati sa prijemom bl edih ideja vc­ likog mira i lepote mada su modeli toliko čudni da ih mozak zemaljskog sklopa ne može potpuno razumeti. Kada se učini korak unapred do tačke iza koje mozak još uvek može jasno da odgovara, nastaju vrlo neu hvaUjivi ali lepi kontakti koji po­ vezuju s inkarnacijom koju će doći u bliskoj bu­ dućnosti. Rezultate ovukvih putovanja kroz vre­ me treba smatrati delimičnim promaša.iem u od­ nosu na činjenicu da su naši napori bili direktno usmereni na kontaktiranje prošlih uslova. Kao i snovi, dok slede uobičajeni vremenski smer una­ zad, tako i Slanja pri putovanjima kroz vreme I..a određenoj tački mogu ponekad da stignu daUe oci sadašnjosti i dobU u proročki .sadržaj. Za iskustva iz prethodnih inkarnacija koja su živa i detaljna, mora se jednostavno reći JiI su uopšte okrutna sa sadašnje tačke gledišta civilizovanih postupaka. Cesto otkrivamo da su nagla, grozna a ponekad i potpuno tragična. S vremena na vre­ me su još i gora, jer ih ne slede postupci i reakci­ je koji bi, po našem sadašnjem shvatanJu, trebalo da prate tragediju.

Uzaludno utrošena inkllrnacija Primer mi je dao siromašan čovek koj i je živeo na ivici bede, stalno sc boreći protiv ncsavladivih teškoća. Nevolje su ga toliko pritiskale da se čini· lo da ga svi kinje i da se cca svet zaverio protiv njega. Ovaj čovek jc kontaktirao sebe kao samozado­ voljno& slobodnog seljaka II drevnim vremeni­ ma, velikih ličnih prohteva, sklonog prekomer­ nom jelu i piću i punog ponosa jer "nikada ni đa­ na u životu nije bio bolestan". Bio jc na strani lo­ kalne vlasti, tražio mito i sv � položaj koristio uzimajući sve što jc vredno. Zena mu je umrla od prekomcrnog rada i nelečenih bolesti, deca su mu radila na imanju skoro kao robovi. Svi su ga proklinjali i mrzeli a on jc likovao jer jc to sma­ tfao dokazom sopstvene nadmoći. U vreme kontaktiranog života, ovaj ozloglašeni čovek moro da je imao preko 70 godina i uživao je u životu dok su ga se svi klonili kao kuge. Naslednik u ovoj kasnijoj inkarnaciji, kako je iskustvo pokazalo jer je o tome govorio, najviše je oslobodio um. Završio je !)riču rečima: "Do ta­ da nikada nisam znao koliko su mi bile potrebne lekcije!" Dodao je da ni kakva pobuda ne bi bila dovoljna da se vrati u inkarnaciju materijalnog prosperiteta. Govoreći to, znao je da je njegova budućnost satkana od isto toliko nevolja koliko je imao i I}oslednjih godina sadašnje egzistencije. Drugim rečima, dokazao je da je spreman uče­ nik.

ta u kome je kao rimski gladijator izgubio život nasilnom smrću - isečen je u areni na komade. Ovu temu je iskoristio u jednoj od svojih knjiga. Sećao se i nevezanih događaja druge in karnacije kao Viking. Gladijatorska prisećanja Show Desmonda - su tipična za varvarska iskustva i kada se namerno vraćamo u loša "dobra, stara vremena" moramo da budemo spremni i da i h ponovo proživljava­ mo. Uporedite ovo sa sećanjem profesora G ustava Geley-a o polasku iz svela dobrih duhova pre svoje poslednje zemaljske inkarnacije. Ovde se­ ćanje nije strašno ali predstavlja videnje uslova neke druge naprednije planete fl ne onc koja, slično našoj Zemlji, krivuda i bolno menja prav­ ce nn kursu moralne i spiritualne evolucije. Svako od nas želi da živi u miru, dn se spiritualno uzdigne, da radi prave stvari ... Nevolja je što že­ limo da to obavimo bez mnogo napora. Ali bilo da putujemo unapred kratkom ili dugom stazom, nadamo se i verujemo da ostavljamo lošije radi boljeg. Ukoliko je to istina moramo da očekujemo da smo u životima koje smo ostavili iza sebe bili manje ili više Iraumirani. Ni jedna tragedija uz nasilje nije toliko okrutna koJiko obnavljanje tra­ gova u vremenu snmo da bismo saznali kakve sve šanse i mogućnosti nismo iskoristili.

Nasilna smrt Poznati pisac i istraživač psihizma Show Des­ mond se jasno i detaljno sećao prethodnog živo58

•

59

Mnogo dobrih dela na svetu je obavljeno iz puke . znatiželje. Ali, ukoliko to ostane vaš jedini ili glavni razlog, treba da znate i da ne obmanjujete sebe.

SISTEMATIZOVANJE

NAPORA

Vraćamo se na metode i vežbe za razvoj moguć­ nosti za putovanje kroz vreme da bismo ih grupi­ sali da služe kao vodiči. Potrebna nam je velika sveska ili uložak za pisa­ nj e. Ukoliko više volite uložak, stranice moraju da se numerišu i da se obrati pažnja na ređanje. Sveska ima prednost jer pitanja mogu da se zapi­ suju na levoj strani a odgovori koji se odnose na njih na desnoj, tako da ovakvo sređivanje beležaka ,odgovara svrsI. Postoji uvodno i 14 glavnih pitanja koja student putovanja kroz vreme treba da postavi i da na nj ih pismenim putem odgovori sam sebi. Po­ I stavljanje pitanja i odgovaranje na njill u svojoj glavi nema ni približno isti vitalni efekat u raz­ jašnjenju misli i rađanju podsvesnih ideja u sve­ sti. Preliminarno pitanje treba da zauzme prvu levu stranu sveske ili prvi liSI uloška za pisanje. Ono glasi: •

•

PUTO VANJE KROZ VREME:

za to?

Koji Sit moji razlozi

Dok to ne znate, ne možete biti sigurni kuda vas vode n:tpori koje ulažete. Možda je vaša osnovna reakcija jednostavno ljudska znatiželja? Ukoliko jeste, zapišite to. To nije zao motiv za početak bi­ lo čega, ukoliko ne nastavi da bude i jedir>l . 60

Ukoliko želite da putujete II vreme iz želje da bi mogli da pričate prijateljima o lome, vrlo je jadan razlog za ozbiljnu psihičku avanturu II koju se upuštate. Još jednom. budite pošteni prema sebi. Kao i znatiželja, i ovo jc vrsta originalnog motiva iz kog često izrasta i bolji. Da l i želite da se suočite sa putovanjem kroz vre­ me zalo što ste nekada čitali o Drakuli ili išli na predstave strave i užasa da bi vas obuzimala je­ za? Iznesite istinu, ukoliko jc to istina, i II tom slučaju odustanite od duljeg rada. Putovanje kroz vreme je više od načina za učenja kako se "drhti i trese". Već sam vam skrenuo pažnju da ne izvodite psi­ hičke vežbe u stanju straha ili zebnje i daću vam još jedno upozorenje. Da li radile u duhu zabavne neverice? Da l i sIc rekli sebi: "Naravno, znam da nema ničeg u lo­ me, ali ću pokušati da bih mogao da kažem da ne deluje?" Ukoliko se vežbe izvode u ovakvom slanju uma neće dovesti do pozitivnih rezultata. Ali, ukoliko dovedu, prelaz iz neverice je pravi šok za nerve. Spiritualista mora da posmatra ma­ terijalizaciju u potpunosti bez ikakve fizičke ili emot:vne reakcije, dok će pogled na nesavršeno opredmećenog duha izazvati tremu fizikaliste. I skustva koja se stiču tokom putovanja kroz vre­ me veoma su čudna za nespremne. 61

Ozbiljni zahtevi Vrlo je verovatno da je veliki broj onih koji za putovanje kroz vreme imaju daleko uzvišenije motive od navedenih. Oni prilwataju i pravilno usvajaju oo kaze o prethodnoj inkarnaciji - kao !lto usvajaju i ideju o trajanju duha koji je besmr­ tan. Ukoliko stejedan od ovakvih ozbiljnih traga­ ča, neće samo čistota motiva da vas zaštiti od besmislenih i beskorisnih renomena već će mno­ go skratili period vežbanja pre uspešne koncen­ tracije u kontaktiranju prošlosti. Pošto ste obavili uvodno samo-ispitivanje, pred varnaje put čist da nastavite sn 14 glavnih pitanjn iz našeg upitni kn. 1. Kakva

•

I

Sit

moja pre-uatalna sećanja?

Mnogi Uudi koji ne mogu da se požale na sponta­ no sećanje rnnijih i nkarnacija imaju manje više uopštenu ideju o osnovnom pravcu svog iskustva u prethodnom postojanju. Oni .,osećnju sigurno" da mora da su živeli na određenoj lokaciji, da su radili izvesne stvari ili poznavali neke ljude. Možda i vi imate iste ideje i kada ih oset ile prvi pUl one Sll maglovite i nestvarne, ali se stalno iz početka vraćaju sa dodatnom snagom. Gde je to slučaj, primarna svrha putovanja kroz vreme biće da se dokaže ili opovrgne istinitost tih ideja. Ukoliko počinjete bez polu-sećanja ili jakih aso­ cijacija o okolnostima svog života pre sadašnjeg, ostavite prazan prostor za odgovor na ovo pitanje i pređite na sledeće. 2. Kaba je pretežno moja lIarav?

Da l i ste jedan od onih Uudi koji osećaju da Sll pretežno "srećni" iJi "nesrećni'� Da l i postoji nc62

ki splet okolnosti da uvek idete pravo dok drugi skreću II pogrešnom pravcu? Sa kakvim mislima se pretežno budite ujutru? Da li se budite sa konfuznom idejom da se pen­ jete uz planinu ili da plivate u moru? Da li plani­ rate i šematizujete nešto čega ne možete da se setite? Kada zapišete odgovor na ovo pitanje bićete veo­ ma iznenadeni analizom. Iz nje ćete moći da sa­ znate da li je vaša prethodna inkarnacija bila uspešna ili ne, da li ste pretežno bili zaokupljeni svakodnevnim aktivnostima ili ste negovali više duhovnu stranu svoje prirode. 3. Do kakvog zaključka dovode moji snovi?

Ovo podrazumeva da ste vodili beleške o snovi­ ma i da ste ih klasifikovali. Vaš odgovor na pita­ nje broj 2 mnogo će pomoći i lj ovom zaključku. Prvo razmatrajtc ćud svojih snova i uporedite ih sa preovladujućom dnevnom naravi. Iz poređen­ ja nije teško zaključiti gde iskustvo iz ranijeg ži­ vota prekoračuje a gde pokazuje nedostatak II od­ nosu na sadašnji. Neprijatno osećanje jednoličnosti, blisko mno­ gim ljudima čiji sadašnj i život izgleda da sadrži neophodne sastojke da bi izgledao srećan i jed­ nostavan obično je nesvesno poređenje sa pre­ thodnim životom punim avantura. Osećanje nestabilnosti, za koje se u sadašnjem životu ne može pronaći dovoljan razlog, može biti posledica katastroralnog okončanja ranijeg. Sličan uzrok je i prikrivena snaga iza mnogih snova koji se ponavljaju. Pređite na upoređivanje doživljaja u snovima. 63

Polako ih zapišite, pauzirajući radi prisećanja i pasivne kontemplacije o njima. 4. Šta iznosi Ila površinu razmišljanje o snovima? Da l i je bilo iznenadnih "blic" uvida u uslove ra� nije inkarnacije kakve ponekad stvara pasivno razmišljanje o snovima? Ukoliko ih ima, oni for� miraju sjajnu polaznu tačku za dalji rad i sticanje detaljnog pre-natalnog znanja kroz negovanje snage usmerene koncentracije. Ukoliko niste još postigli direktan uvid, ko Illi­ nuelno razmišljanje o snovima može da dovede do njega. Student putovanja kroz vreme može da učini dalje napore kao što je serija kratkih raz­ mišljanja iza kojih sledi deset minuta "pismene analize misli. naravi i sećanja".

rada. Oni služe kao uverenje u ranom stadijumu da um može da šalje i prima poruke nad-fizički. Vreme je faktor svake aktivnosti, čak i naliedno­ stavnija telepatska vežba ima direktnu realnost u putovanju kroz vreme. 7. Beletenje uspeha

lako student putovanja kroz vreme ne mora da praktikuje ni prostornu mentalnu projekciju n i tclepatiju, one su od veli"-l� važnosti zbog kom­ parativne brzine kojom se postižu interesantni i često odlučujući rezultati. Uspeh u mental noj projekciji je odlič.·m znak porasta psihičke snage i pokazuje vašem umu kako da dode u najbolje stanje da bi stekao korist iz naprednijih vežbi koncentracije. Zabelcžite sve eksperimente u proje ktovanju mi� saonih obliku sa rezultatima. Da li ste mogli da vidite, ili da osctite, šta jc odsutna osoba radila lj vreme kada ste projektovali svoje misli? Da li je odsutna osoba osetila ili stvarno videla vaše pri� sustvo?

skim?

Ukoliko se to dogodilo bilo kada, napišite okol� nosti sa svim detaljima. One mogu da dovedu do drugih sličnih sećanja. Uporedite svoje zaključke sa onima koji su formirani na osnovu ispitivanju doživljaja i Ilrirode snova. NAPOMENA: Do sada su sc pitanja odnosila di­ rektno na vaše prethodne inkarnacije, mada na �vakom Slepenu psihičke obuke um može da os­ tvari kontakt sa višim uslovima vremena i tako direktno dobije informacije. Sledećih 6 pitanja odnose se na direktne metode putovanja kroz vreme. /I

64

8. Kakvi �u rezultati tesla kotlcentrisarlog gledanja /I

nebo?

Odmah zapišite svoje reakcijc_ Da li vas je isklls� Ivo uplašilo ili vam je prijao osećaj nestabilnosti tla? Da Ji se test produžio do delimičnog ili tOlal­ nog transa? Da li stc utonuli u san zureći, i posle sanjali? Ukoliko je tako, šta ste sanjali?

telepatskim eksperimentima

Ukoliko ste oprobali svoje telepatske snage bilo kao "agens", "perceptor" ili oba, zapišile svoje uspebe zajedno sa zaključcima koje ste izvukli iz

melllollloj projek­

ciji

5. Da li sam doiiveo ost·ćan)!' b/isJ.. osli sa IIl'b/i­

6. StalUe uspeha

II prostoTI/oj

•

9. Zabl'letite rezultat uzdizalya centra svesti Sada prelazimo II Slanje psihičkih vežbi gde je precizno i detaljno vođenje beleški sve leže i 'lcžCI 65

u odnosu na uspeh. Ukoliko znate da ste ovim sredstvom prešli u vreme višeg nivoa nego što �ože da prepozna mozak kada razmišlja o obič­ mm svakodnevnim životnim stvarima biće do­ voljno da l? . ko�statujet�, ukratko dod ajući po­ . datke o ranijim mkarnal:IJama koje ste dobiH na ovaj način. 10. Rezultati lIežbe usmerene koncentracije

�vde tre �a zapisiv�t ! uspehe. vežbanja

kao što je IzčczavanJe drveta iii časovmka. Dokle ste došli u kom stadijumu vežbanja? Da li stc čak i na kratko, izgubili svaki osećaj odvojene li čnosti ili sIe mogli da to izvedete samo delimično kont�k­ tirajući krajnje vreme delom uma dok j� ostatak polu-svesnosti slične snu bio prisutan kao i uobi­ čajena okolinu. II. Da li je ko-an pomogao koncentraciji?

Može da pomogne ili da stvori slanje mentalne zbunjenosti premu vašem lipu uma i načinu na koji rešavate enigme; može da fascinira iJi iritira Ukol ik.o vas sllmo iritira, ovu kontemplaciju pri� . ređe i u slabijem intenzitetu. U svakom menJuJte slučaju njegovi erekti su relativno spori dok su u dubini . Za neke studcn!e to je najbolji od svih puteva uvođenja uma u nad-fiZičko. Primenji­ vanje ko-ana s vremena na vreme mnogo će po­ moći vašem napredovanju. NAPOMENA: Na sledeća tn pitanja treba odgo­ varati periodično, ako i kada iskrsnu radi razma­ tranja. Ona su usmerena ka održanju potrebnog stava uobičajene razboritosti u odnosu na psihič­ ke vežbe i obuku. 66

12, Da li sam zadovoljan fIi llezadovoljan svojim

napretkom?

Gde iza starta punog nade brzo sledi gubitak in· teresovanja i osećanje: ..Nikada neću biti dobar II lOme I" Misao pokriva na svim instancamtI po­ novnu tvrdnjU prethodno izravnanog ali duboko usč!der.og kompleksa suprotnog svesnim napori. ma studenta. Gde ovo izaZiva nevolje kompleks će se uvek nanovo otkrivati na drugi način. Na primer, neki studenti se žale da im je spava· nje postalo bt.l. snova, drug! navode is\..rsavanje neočekivanih obavcla koje sprečavaju koncen­ Irnciju. Ukoliko patitc od kompleksnih kočnica morate ih sc otarasiti pre no što možete da na­ predujete _

13. Da li vetbe donost' strah?

Ukoliko je tako, utvrdite kako i zašIO. Još jed­ nom kočnice rade, ali strah je dokaz da su druga­ čije od samozadovoijnih i duboko u kopanih komplekasa obuhvaĆenih pitanjem 12, vaše sops­ tvene kočnice bliže svom poslednjem udahu. Strah nije ništa manji od očajničke borbe za oču­ van� c nadmočno�ti. Prepoznajte ovo i zbliža­ vr.njC će roditi prezir" ograničenja i konvencio­ nalnih uzoraka ranog razvoja. Kako napro.!dujcte u vcžbanju putovanja kroz vreml:, možda poqanete sve vi�e svesni da �te na lviei da otkrijete nešto što je' bolje da ne znate. Majo ljudi bi bilo srećno uz diskretno otl-siće da im jt: prethodna tnkarnacija prošla u zemaljskom omotaču Kaligele ili Sudije Jeffrey-a, a da i ne i,ominjemo ličnoo.;t kao što je Juda L:leariot. ..

67

I

I

,

Ukoliko ste se u prethodnoj metempsihozi upo­ ređivali u zlu ili možda, u kukavičluku sa nekim od pomenutih, vaše sadašnje stanj e je sjajan do­ kaz o uzlaznoj stazi trajnog dela vašeg duha, ali se time ne kaže da morate da imale palrebu ili želju da znate kakvim koracima je došlo do uspo­ na. Možda ćete biti srećniji ukoliko tu kompo­ nentu napustite uz misao da je sve dobro u sa­ dašnjosti i da ne treba hrlili nazad na put kojim ste ranije išli. Sve se prepušta vašoj sopstvenoj odluci. ,

14.

Kakavje Op.ffi ('/('t..(I( 0/)1It.. 1' 1/(1 zdravlje i flef1}e?

Psihička obuka, ukoliko nije previše intenzivna. ili se II nju ne krene naglo, doneće zdravlje i osc­ ćanje dobrog opšteg stanja, kao i bliže jedinstvo između individualnog egu i ličnog rezervoara ukllpne snuge. Ukoliko otkrijete da vas neke vežbe previše uz­ buđuju. ostavljaju bez daha ili izazivaju druge simptome mentalne iscrpljenosti, treba ih obu­ staviti izvesno vreme i početi ponovo tek kada je obuka dovoljno napredovala u drugim pravcima tako da joj više ne mogu naškoditi. Ista predo­ strožnost može sc primeniti na svaki sistem vež· bi, bilo da su mentalne ili fizičke. Postoji odličan moto: "Ničega previše!" Nagli prekid psihičke koncentracije Iznenadni prekid duboke koncentracije uvek je praćen manjim ili većim šokom. Cak i kada je izazvan bukom ili rukom na ramenu može dove* sli do neprijatne mentalne konfuzije. Loše je i kada okolni predmeti odvlače pažnju a još je gori 68

prekid usled iznenadnog ometanja. Čak i tamo gde mozak može da nastavi da delimično održa­ va svcsnost o spoljnom okruženju tokom psihič­ ke koncentracije, iznenadni prekid još uvek je Još. bilo da je izazvan spoljnim uznemiravanjem ili po sopstvenoj želji. Dekoncentracija treba da sc obavi polako, kao šio atleliču.r postepeno usporava korak pošto jc protrčao kroz cilj. Psihički povratak II sadašnji trenutak spojlc sa nekom laganom muskulaturnom kretnjom koja ćc vam pomoći da usmeritc pažnju na sebe a po­ tom na spoljni svet. Drugi dobar način je da po­ vežete opažanje vremena sa idejom protoka. Pokušajte da svoj um naviknele da se kad god brojite polako do deset, potpuno vraća II normal­ no stanje svcsnosti. Nije potrebno mnogo vežbe du se ova ideja čvrsto usadi u podsvesnom umu i da je on prihvati. Kuda ste odbrojali do Iri ili četiri počnite da po-. krećete mišiće. Okrenile glavu na jednu, pa na drugu stranu, protrljlljte dlanove, protegnitc ru­ ke. Polako usmerite pažnju na okolinu. Vratite um u sadašnji trenutak i mislite o onome što ste rudili pre no što ste počeli kontemplaciju. Razmotrite problem vredan pažnje u kući ili na poslu koji vas okupira. Ustanite i prošetajte po sobi. Za dva, tri minuta najviše, nestaće čudno osećanje koje je ostalo iza obavljene koncentracije.

69

PSJHICKA I DRUGA POMOĆNA SREDSTVA Ako astrologiju može da se koristi kao indirektno sredstvo za otkrivanje nezcmaljskih tajni skrive­ nih iza magle vremena, šta je Sli fiziognomikom, grarologijom, l1umerologijom, gledanjem u dIM jom, upotre­ . . . ? Sta je sa kabalističkom divinaci bom tarota i ostalih sistema u koje isto toliko čvrsto veruju njihovi poklonici?

Fiziognomika: glcdal\ic u dlan Nema nikakve sumnje da je ljudski izgled naslc� đen od predaka. U širem smislu isto mQže biti istina zn obl ik i neke od glnvnih li nija na ruci. Dok govorimo o telesnim osobinama pitamo se dokle doseže ono što smo nasledili iz ranijih eg� zistencija i što smo bez sumnje dob ili od svojih predaka? Posmatnmo 1'a lica, može da se odgovo� ri da telo i duh koji ga nastanjuje rormiraju dva vid a jedne iste ličnosti. Ukoliko usvojite ovu li� niju postoji mnogo agrumenata koj i se mogu po� držati. Vrlo često se otkriva obilje mudrosti u porodica� 0111 koje nose pre zim e Sharp (oštroum an, pro­ nicljiv). Nije puka koinci dencija da ljubitelj spor­ ta tipičan, čistokrvni Englez bude opisan ime­ nom John Bul l; čak i najveći deo onih �oji nose ovo prezime odgovara opisu. 10

Ne treba mnogo da bi se dokazalo da sc posebne [izičke osobine izvesno i leslo tvrdoglavo nasi e­ l je samo u sVllkoj aristo.kratskoj đuju; dovojno porodici potražiti "crne ovce". Argumenti upuću­ ju na zaključak da su telo i duh Ilovezani među­ sobno naslednim vezama. Potpuno drugačiji pogled imaju oni koji zemalj­ ski živol vide kao tranzitnu scenu u kompleks­ nom sistemu regulisanog duhovnog razvoja. Po ovom shvatanju, ego dolazi rođenjem kao ljud­ sko biće, nije silom uteran u fizički omotač kome je dosude n, već dobrovoljno prihvata onaj kome odgovara. Na fizičkom planu I!rekti ove razlike teško mogu da se pokažu. Nad-fizička razlikaje rundamental­ na. Umesto da tretira ljudski duh kao zbir poro­ dičnih karakteristika koje se predaju iz gen eracije u generociju kao nnmeštaj ili dragoeenosti, čovek vidi ego koji prihvata svoje tclo po izboru, kao što se bira klub u koji sc učlanjuje - zato što upravo on najviše odgovara. Sa tog gledišta, fizički dokaz prethodnih-inkarna­ cija ega nije ništa drugačiji od površnosti mladih ljudi - kako godine koje prolaze i duhovno iskus­ tvo ostavljaju tragove na telu tako i utisci iz rani­ jih života mogu da budu izraženi. Najčešće, veza izmedu ega i njegovog omotača od k.rvi i mesa nikada nije čvršća od bliskog, privremenog dru� garstva, uz razvijanje sličnosti koja je neizbežna usled intimne povezanosti .

Grarologija: psihometrija Više od bito koje druge psihičke karakteristike rukopis otkriva erekte pre-natalnog života. Pisall

ne reči se formiraju mehaničkom radnjom - po­ vlačenjem pera po hartiji, ali dok se to radi fokus svesti je skoncentrisan na vrh pera. Ova slučajna projekcija ega čini pisanje više men­ talnom nego fizičkom radnjom. Stoga uzorak ru­ kopisa ima jak psihički sadržaj i bez sumnje je najbolji probni objekat za stizanje u prošlost ta­ kvim sredstvom kao što je psihometrija. Odaberite sobu u polu-tami sa udobnim stolom, stolicom i priborom za pisanje gde možete da bu­ detc sami. Sedite desetak minuta bez većih fizič­ kih pokreta i održavajte um u stanju mirovanja. Uzmite pcro u ruku i načinite veliku tačku na vr­ hu lisla hartije na kojoj ćete pisuti. Gledajte II tu tačku pet minuta, stabilno, bez nu­ pregnutosti i u isto vreme mislite o prošlosti kao o niti koja se iz vas proteže do tačke. Uskoro ćete primetiti du tačka počinje da raste i postaje tunel koji privlači vaš duh. Veličina ulaza u tunel sc povećava. U jednom momentu kada ,vučenje" vašeg duha postane ta. ko jako oselićetc da zaista treba da udete I stUPI­ le u koridor vremenII. Ovo je trenutak kada treba da dozvolite peru u ruci da počne da piše po har­ tiji. Ne gledajte šta ste napisuli. Zaklopite papir, presavijte ga, slavite u kove rat i odmah zalepite: Napišite na njemu svoje inicijale ili neki drugI znak radi identilikacije. ,

.

Angažovanje profesionalnog psihometriste

Ukoliko Odlučite da angažujete profesionalnog psihometristu. zapečaćeni koverat sa nepoznatim sadržajem treba predati samo \I pravo vreme ka­ da treba da ga psihometrizujI. medijum i n i jed­ nog trenutka ga ne ispuštajte iz vida. Nema ra72

zloga zašto ne biste objasnili svoje interesovanje za pitanja ponovnog rodenja i želju za rasvetlja­ vanjem prethodnih egzistencija. Kada je psihometrist dobio sve informacije koje se mogu dobiti kroz kontakt sa kovertom. mudro je da ga uzmete nazad i da ga sami otvorite. Tek tada možete da razmotrite u svoje slobodno VI c­ rne da li bilo šta što ste napisali odgovara ili baca više svetla na ono što j� psihometrist ..pročitao". Nije uvek neophodno da vam pomaže druga oso­ ba ili psihometrist. testa test psihometrizovanja možete da obavite sami na isti način uz dobre re- . zultatc iako sam postupak zahteva više truda i veći utrošak vremena. PorodiČIlO nIlslede

Nekada sam mislio da se mnogo podataka dobija psihometrizovanjem malih porodičnih dragoce­ nosti koje se čuvaju u porodicama, ponekad sa­ mo iz sentimentalnih razloga, i koje često datira­ ju i stotinama godina unazad. Sledeći ovu liniju istraživanja uzalud sam uložio mnogo napora. Jednostavno psihometričko či­ tanje pruža podatke samo O fizičkom vidu nas le· da. Vraćanje čitanjem dve stotine godina unazad može da da materijal koji se zaista odnosi na pretke, ali ne i na promene sopstvenog ega. Ukupno pitanje psihometrije je krajnje kom­ pleksno. Nedovoljno se zna o prirodi snage koja crpe. Takode, obaveštenja koja daje, iako dovolj­ no tačna na svoj način, sklona s u da odlepršaju na tangentu sa koje su usmerena, tako da za praktične svrhe pOSIaju beskorisna ili čak i po­ grešna. 73

Mnogi od vas su verovatno čuli o psihometrizo� vanom pismu za koje je istrajno davan netačan opis po�iljaoca dok se na kraju nij� otkrilo da j�, .. u stvari, lo detaljan i tačan opis postara kOJI ga JC doneo . Ovde je druga instanca psihomi!trije. koja �es�o . . oovodi u grešku, i lo ponovo na načIO kOJI mje teško razumeti.

Tračak svetlosti Opitni paketić je predat psihometristldnji koja je . u .. koro poč.,:la do opisuje seene na palubi broda. OS�lilaje kao da plovi na nemirnom moru. Noć jI.! bila mračna I bez zvezda, a osećanje izgublje� nosti je počelo da raste u njoj kada se i.mcnada pojavio tračak svetlosti. Strah se rasplinuo. Kurs plovidbe je ispravljen i sve je postalo bezbedno. Radilo se, bez sumnje, o snopu svetlosti sa sve� tionika ili drugog broda. Vla!>nik paketića ga je otvorio i pokazao sadržaj: veliki komnd koj i je bio deo teškog staklcnog okna ili leće. Svi prisutni su se složili daje to deo stakla stare lampe sa svelionika i usledilo je če� stitanje psihomet nstkinji pošto je po unutraš� njem osećanju publike, čitanje bilo potpuno uspešno. Ali, kada je vlasnik komada stakla zamoljen da to potvrdi, priča koju je ispričao bila je sasvim ne� očekiva;la. Objasnio je da j e nedavno vršena po� pravka jednog zatvora. Izm��u ostalih izme�a . 7..atvorene su podzemne ćehJc za kažnjavanje, kao previše mračne j bez �azduha, čak i � svrhu . . . uterivanja straha u kOSl1 naJtežih knmma�a�. . Ove prastare ćelije su bile osvetIJavane SIVim odsjajem sveliosti koju su propuštale teške stn· 74

klene ploče postavljene na podu glavnog zatvor· skog hola. Stakleni komad "kroz koji je tračak svetlosti doneo ohmbrenje mornarima na palu� bi" bio je, u stvari. deo razbijenog "osvetljivača" ćelije 7..a ka.tnjavanje. Interesantno je u ovom !'Iučaju da je psihome� lristJ...inja potpuno tačno dobila ideju o propuš· tanju svetlosti dok je SV!! ostalo bilo pogrcšno. To je verovatno joS jedan vid poznatI? tendencije da profesionalni senzilivc: retuš:ranjerr. umanju� ju vrednost svog rada zbog lakše prezentacije. Bi� lo bi sasvim korektno du je čitanj.: ronnulisano kao: Grubi u�lovi: Tračak sv\.!tlosti u lami!". U od �osu na pre�natalno ćit:lllje, bilo daje psiho· metrično ili dobijena drugim sredstvima U7 po· moć neke osobe. treba ga prihvatiti ili odbiti pre· ma trenutnoj emotivnoj reakcij i do koje dovodi. Ovo ne znači da neka neželjena stvar treba da sc odbaci kao neistinita; ono ŠIO znači je da čitanje senzitivcu ne treba prihvatiti ukoliko ne pogađa pravu žicu u osobi no koju sc odnosi Mott.: da vam se dopadne ili ne ono što vum se !.;aŽe. Či� tanje može da izazove radost ili tugu ili da odgo� vara istini ml drugi način. Ukoliko to nije slučaj, već vas jednostuvno ostavlja hladnim i nczaintr resovanim, ovo je sigurna pOlvrda da nije pogođe­ na .,žica" istine.

Numerologija: druga pomoćna sredstva Od metoda divinaeije koje ne povlače za sobom ni fizički kontakt niti procenu fizičlc.ih karakteri­ stika najvažnija je astrologija, a iza nje po koris­ nosti je verovatno numerologija čija je simbolika srodna. Obe od ovih veština vode duž staze ko� 75

jom ego mora da stigne do svog eve nlUainog iz­ bora mada - pišući možda ne bez predrasude ne mog� da prihvatim da nllme�ologiJa il� . �im.bolo­ . gija sačinjavaju više od odjeka JasOIJIh Istma astrologije. Kroz ovo poglavlje osvrnućemo se na . ego kao jedinstvo; kao pogled povezan sa Izves­ nim teorijama kojima je prethodno data određe­ na težina. Bez sumnje je da je ljudski ego izwađ�n od. ne­ . da koliko parcija lnih ega, komponentmh bIća Ih, koristimo Mc Dougall-ov izraz, monada. Sva ne­ doslednost izčezava u koliko prihvatimo ego kuo radnu jedinicu za našu sadašnju svrhu, nu isti I�a­ čin kao što hemičnr prihvatu atom kao radnu Je­ dinicu dok je dobro poznata činjenica da ga na­ stanjuJe mi krokozam diferencijalne energije.

sc tako da zaboravi šta je bilo pre nesreće ali da ni malo ne utiče na njegovu majstorsku umcš­ nost. Iz ove analogije možemo da dođemo na po­ misao i daje taj zanatlija ostao na mestu mrtav U momentu kada je na svet dolazilo novorodenče takve konstrukcije da j e pravi fizički omotač za njegov sledeći život. U dogledno vreme beba će da pOlaste i postane dovoljno snažna da svojim dečjim rukama proba da radi i zadivljeni njenim talentom shvalićemo da umcšnost raste. Ovo su jedan ili dva klasična vida čuda koji izgledaju razumljivi samo U ob­ jašnjenju poveznom sa teorijom metempsihoze. Michelangelo lJuonarrotli

Dečja genijalnost kuo dokaz reinkarnacije Oblik prerane dečje zrelosti u "čuđima od dec.e'· daje vrlo uverljivu sliku o spremnom znanJu, veštini ili iskustvu prenelom iz nedavne prethodn e i n karnacije. . Na žalost, čuda od dece su vrlo retka i dobro ču­ vana kao ljudska roba sa velikom tržišnom vred­ nošć�, pa je teško proučavati ih �a potrebe me � tempsihoze . Može se samo sumnjatI da su onI duše koje su zamenile staro telo novim � krat. kom vremenskom intervalu između smrtI I po­ novnog rođenja (čak je moguće i bez inlervala� tako da se model prethodnog života preno� 1 praktično netaknut, samo 'su sećanja događuJa manje ili više izbrisana. . . Jednostavnom analogijom, možemo da. zam IslI: mo dobrog zanatliju koji padne sa skele I povredI 7.

I

Ovaj džin n1t.'clu vaiarima i sli karima rođen je u Caprcse-u 1475. god . i poslat na zanat kod braće Ghi rlandaio. Priča se daje u vreme kadn je imao I I godina slikao briljantnije od svojih učitelja i da su, u stvari, njegove slike prodavane sa njiho­ vim potpisima. Kada je Miehelangelu bilo 13 godina otišao je da studira kod Lorenza u San Marco, od kada se njegova genijalnost naglo razvija. Posmatrajući ovaj ogromni izliv umetničke snage u uporedivo kratkom periodu života nemoguće je ne asNi ti da je došao na svel sa spremnom i nezaboravlje­ nom veštinom. Wolfgang Amadeus Mozart Ovai čuveni kompozitor, koji jc rođen u Salzbur­ gu j·an uara 1756. a umro decembra 1791. godine u tridesrt()etoj godini, sa te tačke gledišta imao je 77

kratak živo l. Njegovi podaci su neverovatni ah ukoliko se razmatraju kao slučaj druge od dve kontinueine inkarnacije, po::.taju razumljivi. ma­ da i dalje dovoljno zadivljujući. Prve časove muzike počeo je da mu daje otac ka­ da je Mozartu bilo 3 godine a već sa 6 je obgao Nemačku sa r�sitalima na klavir-cimbalu. U s e­ dmoj godini nije samo svirao već i komponovao za klavircimbal, violif'lu i organu. U 10 Mozart je napisao oratorij II u I I komičnu operu (de ca tog uzrasta nemaju ravijen smisao Zli humor). Sa 1 4 godina dobio je kompozitorski rang na Muzičkoj akademiji u Bologm i uspešno je izvedena u Milanu njegova prvu opera Mil hra­

dates. Kao odrastao čovek, kroz svoj tužni i nesrećm ži­ VOI, Moza rt je sistematski bio okrenut radu kao neko ko živi sas"'im drugačije, srećno i udob no Dobar deo doka.m ide II prilog tvrdnji da je samo nastavio da radi u dve kontinucine inkarnacije Moramo da sc nadamo da će moći da se obrati više pažnje na dečji talenat i genijalnost da bi s c dobili podaci primenljivi na znanja rcinkJrnacij� koje smo dobili iz drugi!"! izvora. .

.

PRETHODNE INKA RNAOJE I A URA Kao i sve oslale saobraćajnice, tako i ova predvi­ đena za putovanje duha mora da Ima svojc uspo­ ne i padove, intcresantne, opasne i bezbedne deonice. Mnogi ljudi su nestrpljivi u isp;' ivanju svojih prethodnih egzistencija, uglIIvnaIll da bl ":logli dn ih upoređuju sa sadll�njom, n11 isti na­ ČIO kao �to putnik na novoj maršrllti otkriva da mu je interesantno da uporcđuje mesto na koje je st igao sa lokalitetima kroz koje je već prošao. Od velikog značaja za uporcđivanje je psihička vre dnos t mzličitih boja koje emituje ljudska aum. S v i rel i giOZn i i mistični sistemi poznaju ovo svojstvo. Po ulaznom redu one su: Crna: Neduhovnost; boja negacije i OSUđivanja. Crvena: Okrutan žival; eleme ntaran neukrotiv du h ; sIms!. ZeieIla: Instiktivan razvoj: prirod?n rast; anima­ lan život. tu(a: Mentalna ekspanzija; zn'I!iteljan d u h' j 11 tr. Jcktualnost. Plava: Duhovna eks pan zija i evolucija. Bela: Ostvarenje duhovnog; dostojanstvenost i spokoj:1ost umtl. '

Viđenje

aUfl:'

Uz vrlo kratk� obuku j praksu nlhogi ljudi rr.ogu . .

d� raz\o!Ju mo; opažanja ljudske au rc. !'.la osnol"u ,,,

auričnih boja koje okružuju telo prirodni senzi­ tivei nemaju nikakvih teškoća da odrede stepen duhovnog mzvoja ljudi oko sebe. Ove boje obično nisu jednostavne već pomešane na isti način kao što je i kar:lkter većine ljudi loše uklopljen, pun nagona i iluzornih težnji koje se međusobno prožimaju. Na primer, aura može da bude pretežno plava, ali uz prianjanje pramenova živo-narandžaste, i da lime otkriva da je njen vlasnik rastrzan izmedu viših i nižih životnih in­ teresa. Mnogi Iiudi vide auru jn"no samo u potpunom mraku ili polu-tami. Neki smatmju da je efikasno ukoliko ispred očiju kao ekran drže posebno obo­ jenu čašu. Svesnast opažanja aure može dosta da sc poveća hipnozoll1_ Ljudi koji ncmaju pojma o rcagovanju na distribuciju auričnih boja, .zbog umetničke inspiracije otl njih mnogo zavise LI normalnom životu. Neki ati slikara nud-realista jasno l)Ukazuju ovu zavisnost u svom umetničkom rengovanju na du­ hovnu i�linu. Aura ima odredenu vrednost i oni koji su osetljivi na l.račcnjt' mogt1 nepogrešivo da čitaju njeno značenjl·. Ali. možda mogll da prikupe i više od otkrivene .. nr.ge pritlVarnjući je ne samo u mo­ mcntalnoj f� ...kvenci već i svctlu staze vremena. Viđcnje sopsh'cnc aurc Mall izvor svetl0s1i u tamnoj sobi omogućuva većini ljudi da vide i procene sopstvenu auru. Na btoku je uobii:: ajena koncenlntcija pogleda na . vrh usij,mog komada gvožd,' U Istu svrhu mo�� da posluži ; sijalica prišrafljenn u stO:1U lampu lli 8P

LI fasungu. Sedite bez motiva i posmatrajte jc

I

mirno dva minuta. Ukoliko tada sklopite oči vi­ dećete subjektivnu sliku bljeska kako lebdi u ' · vazduhu iznad zatvorenih- kapaka. Ova slika će odmah početi da putuje na gore i istovremeno da izčezava. Ponovite eksperiment. Svaki put kada se pojavi slika će biti svet1ija, duže će se putovati gore i dole i manje će ležiti da nestaje. Posle izvesnog perio­ da moći ćete po volji da sliku uopšte ne pomera­ te. već d a j e zadržite u jednom položaju, pravo is­ pred sebe. Držite je lu kontinuelnom snagom volje, u isto vreme obraćajući pažnju na boje koje emituje j er one reprodukuju boje vaše sopstvene aure. Sto ih pažljivije ispitujete one će postajali jasnije i počeće da dolazi do razdvajanja. Neke od nijansi se pojačavajll i postaju istaknuti­ je; druge zapadaju svc dublje i dublje u pozadinu vaše subjektivne vizije. One su retrospektivne aurične boje koje se uglavnom odnose na stanje psihičkog razvoja koje ste dostigli u prethodnoj inkarnaciji. Napravite pažljivo poređenje izmedu njih i boju koje preovl2.đuju u vašoj sadašnjoj auri. Na pri­ mer. aura jako obele1.cna plavom i žutom bojom sa zelenom pozadinom pokazuje sadašnji život koji je slab da bi realizovao psihičke vrednosti i prOliv leža jr prihvatanju bez razmišljanja psihič­ kih motiva i ograničenja u iskustvima prethod­ nog života. Kontaktiranje ultimativuog vremella Naslavak koncentracije na subjektivno rormira­ nu auru može da se završi tako što se personalna 81

svest potpuno asimilira sa njom i dolazi do me­ šanja individualnog s univerzalnim koje kon­ taktira direktno krajnje vremc. Uz to, duh pre'azi duž vremenske staze da bi kročio lj potpunosti u pre-natalno iskustvo umesto da ga dostiže kroz intelektualni akt induktivnog rezonovanja. Za vre­ me iskustva telo ostajc u stanju transa. Većina adepata koji dostižu stanje transa kroz psihičku koncentraciju vrlo glasno poriče posto­ janje bilo kakve sličnosti između transa i hipno­ tičke kome. Lično, ne delim ovo mišljenje, mada je trans koji se dostiže u krajnjoj fazi kontempla­ cije bez oblika ili ps ih ičke koncentracije potpuno različito stanje od hipnotičke kome koja se dosti­ že sugestijom. Ne treba ga u većoj meri identifi­ kovati sa stanjem koje odgovara moći koja sc drugačije zove animalni magnetizam i magnetič­ na fluidnost. Moje lično shvatanje je da, kada senzitivac kreće u trans, to obično izvodi puštajući u rad svoj sopstveni animalni magnetizam, čija je priroda još uvek nedovoljno ddinisana. Malo ljudi Zapadnog sveta je svesno ogromne snage sopstvenog animalnog magnetizma kada se fokusira usmerenom koneentacijom i tako okrene radi korišćenja u određenu svrhu. Ode­ ljak 1 1 1 sadrži opis tehnike za prostornu projekci­ ju vašeg simulakruma kao misaonog oblika . U takvoj prilici najbolje je zamoliti bliskog prija­ telja da pokuša da vidi vašeg eteričnog dvojnika ili da oscti vaše prisusIvO. Ukoliko jc izvodljivo treba da mu omogućile da o�eti jednostavnu po­ ruku kojom pokušavate da komunicirale. Iz ovoga proizilazi da psihička koncentracija mo­ že da izgradi manje ili više trajne oblike misli­ fantoma. Ne tvrdim da mogu da postanu "stvar82

nc" i da sc pojavljuju kao da su načinjene od krvi i mesa kao i da su vidljive, ne samo za odab rane perceplore koji izvode odredeni eksperiment. već i slučajne prolaznike. Ponekad ove prete­ rano brižljivo materijalizovane misli-fantomi po· staju toliko svesne scbe da odbijaju da sc rastvo­ re, postaju nezavisne od tvorca i počinju da žive. sopstveni život postajući neugodni i neželjeni poznamcl. •

•

Zloćudne misli-fantomi lako ezoterična literatura Istočnih zemalja sadrži i oblike zloćudnih materijalizovanih misli-fanto­ ma, a poznaje i h i tradicija sa ostrva u Pacifiku, po mom uverenju takvi slučajevi nisu zabeležen i u našoj zemlji. Teško je opovrgnuti rasprostranjeno verovanje da nedavno otkrivena veza između misli, energi­ je i materije mož e da se demonstrira na ovaj na­ čin. Kao što kompletno odvajanje pažnje od sadaš­ njeg trenutka može da· dovede um u kontakt sa ultimalivnim vremenom, tako može i da rascepi liniju divergc ncij e izmedu mogućeg i nemogućeg i da dovode do materijalizacije "nemogućeg". Indijski trik sa užetom Postoji vrlo malo sumnje daje mnogo razmatrani indijski trik sa konopcem, koji se izvodio u re­ tkim prilikama kada su prisustvovali Evropljani, više ili manje ubacivanje regulisanom brzinom materijalizovanih misli-fantoma. Detalji "Lrika" se različito opisuju. P r�ča se da je 83

•

jedan očevidac skrivenim aparatom i"olografisao dečaka na sredini izčezlog užeta, da bi, kada jc razvio film, otkrio da tu nema ni dečaka ni ko­ nopca. Drugi put, kada jc napravljena slična foto­ grafija, i dečak i uže su potpuno ,.uhvaćeni II ka­ dru". Ovi događaji nisu kontradiktorni jedan dru­ gom. U drugom slučaju, materijalizacija dečaka i konopca je bila kompletnija, mada je II oba sluča­ ja bila dovoljno dobra da prevari ljudsko oko. Postoji mnogo dokaza da nije potrebna ni ma­ sovna hipnoza ni bilo koja druga vrsla hipnotiz­ rna da bi sc gomila ljudi navela da vidi misaoni oblik koji je kreator izgradio i doveo II čvrsto slanje posle mnogo godina usmerene psihičke koncentracije. Naveo sam ovaj primer jednostavno da ukažem da treba uvek da tražimo najbolji i najbrži način da naučimo nc�to o istini iz na�ih ranijih života nu zemlji. Osetili smo da pogled unuzad može da nam pomogne da oživimo večni plan koji nas je doneo u sada�nji život. Možemo samo da se na­ damo da dobijemo takav direktan pogled unazad razvijajući odgovarajuću opitnu metodu. Ova metoda je minimalno razrađena do tačke gde mogu da se definišu rezultati koji omoguća­ vaju razumno određivanje i dugo prosuđivanje postignutog. Da kažem da tu moramo da sc za­ ustavimo, ne bi bilo tačno. Citaoeima koji su sc podvrgli psihičkom treningu iz drugih razloga ovo ne treba ni reći. Ostali koji počinju svoju obuku praktičnim putovanjem kroz vreme mogu da otkriju da ono dovodi i do većih otkrića. Kakvo je znanje stečeno vijugavim, bolnim i če­ sto krvavim putovanjem u poređenju sa onim 84

drugim neodređeno većim ostvarenjem blaženog spokojstva prema kome svi težimo? Ukoliko nema viših motiva nego štoje zadovoljs­ tvo zbog čudnovatosti povezano sa onim .što je iznad i sa onim što se radi, onda nije ni eksperi­ mentani sistem putovanja kroz vreme vredan opisivanja ni knjiga o njemu. Pogled unazad treba da bude samo uvod 11 viđe­ nje vizija iznad. To je tačku koju bez ikakve sum­ nje jasno prepoznaje sudent koji kroz vreme pu­ tuje otvorenih očiju.

85

•

BRZO POSTIZANJE REZl./.LTATA Ukoliko želite da brzo i srećno napredujete u istraživanju putovanja kroz vreme treba da imate na umu nekoliko stvari. Vcžbc koje razvijaju mentalnu koncentraciju, a posebno one koje dovode ,ll sLanje; psi hi ke bez�­ . . bličnosti ili transa, namcnJcnc su IsklJuČIVO lJudi­ ma koj i su II dobrom opStcm zdravstvenom sta­ nju i potpuno uravnoteženi. Kratak kurs običnih psihičkih vcžbi strogo sc preporučuje pre početka praktičnog rada. lza cri­ te one vcžbe koje uz ostale clemente s�dr e I r� ­ gulisano duboko disanje. Ukoli
�

�

]�

�

�

nja Tcst za proveru opšteg zdravstvenog sta lestir�te Postoji vrlo brz i jed nostavan nači.n da k ležlt� svoje kompletno zdravUe. PokušaJ� . do mte polako I na leđima na krevetu ili kauču. Udah nit e pluta duboko počinjući od abdomena i pu traje �et komple no od dijafragme na gore. O�o onda IZ­ sekundi. Zadržite dah još pe t sek un di a narednih dahni te npolako. Na kraju, neka vam zna. pel sek un di plu ta bu du po tpu no pra da uk up no Ponovite ovaj ciklus četiri puta, tako

t

86

traje jedan minut. Ukoliko, posle toga, osećale vrtoglavicu ili neku drugu nelagodnost, obično je znak da je vašem opštem zdravlju potreban tret­ man u izvesnom obimu pre no što počnete sa drastičnim psihičkim vežbama. Ukoliko, sa druge strane, ne osećate nikakvu OZbiljniju nelagod­ nost, ponovite vežbu dva ili tri puta u toku dana, povećavajući period u kome su pluća puna ili prazna, ali ni jednog momentu nemojte da dopu­ stite da utiče na jasnost misli. Ukoliko se pravil­ no izvodi, vežba učvršćuje lim i dovodi do du­ hovnog mira. Ukoliko postanete napeti, "s kuču" vam nervi, poveća sc imaginarnost, ili imate koš­ marne i leške snove u ranom stadijumu vcžbi, to je indikacija prekomernog treninga. Prekinite sve vežbc koncentracije dok ne popusti prekomerna uzbuđenost nerava i nastavite tck POŠlo mirnoća neprekidno traje bar nedelju dana. Mentalni

stabilizator

Mnogi početnici primcćuju da napreduju mnogo brže u ranim fazama ukoliko dvoje ili troje vež­ baju zajedno, ili bar kada su u kontaktu i često se sreću radi razmene iskustava. Svaki student de­ luje kao mentalni stabilizator onog drugog i olak­ šava stizanje do visokog stepena u nivou uobiča­ jenom za eventualni uspeh. Ovo je dobro jedino u slučaj u ukoliko je druže­ nje u svim vidovima simpatetično. Kasnije, mno­ go brže napred uje le sami. Vrednost druženja u početnom stepenu leži u nj egovoj snazi da uklju­ či blaže podsvesne kočnice, uz dodatak mnogih čisto nervnih fantazija koje se stvaraju kada se ulazi u proučavanje novog i nepoznatog. 87

Cilj je očuvanje mirnog, neuznemirenog intere­ sovanja za vaš napredak, koje obeshrabruje pre­ komerno ushićenje kao rani znak uspeha koji se uočava kada se borite protiv depresije i kada za trenutak izgleda da se uspesi poriču. Kada se uzbudi, mozak je privučen pažnjom, pod čijim usloyima nikakav drugi kontakt osim sa sa­ dašnjošću nije moguć - postoji samo trenutno vreme. Um može da dostigne više uslove vreme­ na samo ukoliko je mozak u onom ne-uslužnom stanju koje se popularno naziva "sanjarenje", "ra­ sejanost" ili "odsutnost". Ovo objašnjava razlog zašlo se ljudi koji vide du­ ha ne trgnu odmah, već kasnije, kuo i zašto istra· živuči. koji uzbudeni pristupaju ispitivanju, po pravilu ne vide ništa. Predvidanje budućih dogad<\ia

ka ili sitno predviđanje potpuno je beskorisno i samo deluje uznemiravajuće. Uz jačanje psihičke koncentracije neće vam biti potrebno da kpristite bilo kakvu radnju za prove· ru prepoznavanja istine u svojim otkrićima. Re· zultati koji dolaze biće sigurni i pouzdani :w svr­ hu zbog koje se i postižu kada nose žig objektiv­ ne realnosti. Ukoliko dQbijale nešto što je manjc pozitivno od očekivanog to je sigurna činjenica o postojanju sopstvenog individualnog identiteta. Ukoliko se rodi sumnja ne treba da vas uznemiri, ali treba da naučite i da razumetc razloge zbog kojih sc pojavila. Dok traje kontakt vaš ego ne samo da �lizi u drugi plan vremena već ga ono i apsorbu­ Je.

Kako vaše vežbe napreduju, možete da očekujete da sve češće dobijate predznake o budućim doga· đajima. kuo 110 I)rimer, d1l i:e vas neko nazvati ili poslati pismo. kada 'iC ovo dogodi. Kontaktirale viŠI! vreme koje sc prostirI! II suprotnom prav· ClI od onog.1 u kome možete da putujete. Vaš um, pošto je skrenut od trenutne svesnosti. po· činje da sc njiše II vremenu čime sc stvara neku vrsta delovanja psihičkog klatna. Glavna tendencija ovog njihanju je usmerena ka prošlosti, mada odgovara i mental nom običaju ulivanja života normalnim delovanjem naše me­ morije. Ovu tende nciju treba ohrnbriti i razvijuti, jer nije neophodna samo za proučavanje ranijih i n karnacija. Dobijanje podataka koji su sastavljeni od otpada-

•

HS 89

RECENZIJA Naš psihološki osećaj vremelIo ukazuje da se vreme kre­ će POpUI kakvI' sire/e, od proslosti ka budI/tI/osli. Praktično, 10 znači da s(' jedllom protekli vremenski.

�film " pre svega 11(' može vralili unazad, a onda i da se IH' mogu po jelj; prI'skakali pojedine vreml'flskl' sf·kyell­

ce kako bi se videlo Šlfl će se dogodifi 1/ bl/duCllosli. Uber/ellosl II ispraVI/ost OI'OKO stal/ov/Ira, medulim, nUl' opšta. Pripadnici nekih drugih podneblja i I ili kuflllra poimaju vreme drugačije. Verzirani IlIdijac, čak, može da upuli zapadnjačka slim Iljala II Bombaj, kod Pandita koji CI' im /la OSI10 VI/ vremena rodenja I odredl'lIih sl'ojs­ (VMOSli SCI/ki reći sw ' što je o IU'/hovoj prošlosti i bl/duć­ nostl.još pre Iri hiljade gOriilID, bilo zapisano 110 palmo­ vom lišću, 1/ fukopisima Nam/a. No. naravno. (/a bi se došlo do drugačije viZI/re vrem ena dallas lilje potrebno Ići čak do IlIdije, Nf' mora Sl' proli/­ icati ,'rll/ 11 tajne razIlih domaCih "gledača" i galara: J erl1' našu ideju o vr('lIIel!U doveli S1I vet u pi/anje i pripadnici zvalIične nauke. , Prema dijagramima Richard-al Phillipps-a f�Yl/mall-a (inače nobe/Ol'ea i dobilI/ika Ajnštajl/ove medalje), na primer, Ila' kojima jedna osa predstavlja vrem(' a dnlga prostor. sub(lfomske čestice se kreču i kroz "pro§lost". i kroz .,buducnost", Na osnovII istraživalIja Adrian-a Dobbs-a, zatim, naša .vtrela vremelIo" se Ile krece kroz determ inistički, lIl'go kroz probabilistički svel. Samim tim uopšte se fil! male lli gMor;ti o streli vec pre o flekaj vrsti talaSI/og fronta koji sadrži dve dimefIzije vrem elIO, U jedfloj ad te dve di­ menzije vremclla sadržana je objektivna verovalIloća bu•

90

dućih ishoda koji �usmeravaju" ili "predodređuju" bu­ ducllost da SI' dogodi Ila određeni Ilačill. Drugim rečima, /llažl'njem u III drugu dimenziju vrellJI'/UJ moguceje "pu­ tovati" II buduĆIlost, Još odredeniji j(' David Bohm, Prema nj('mu, pod lIfiea­ jem raznih .. remećuCih patelIcijala " sistemi se 11(' kreću nekim s/rogo defillisanim pu/em, l1ego trle da svoje pre­ lazII e 'promene vrše u svim pravcima podjednako, Po­ SlOjl', medutim, i "realne prdazlle promene" i "vir/uellle prelazile promenc>". Ove druge l1e �drže" energiju I stoga moraju da se "povuku" pre nego što odu suviše daleko, s tilli šIo to fie znači da i 0/1(' II/'maju bar nekog ('/t'kta. U buducnost bi St', dakle, mo�/o ..PIIto vati" ulatf'lljem u patelIcijale Iz kojih praizilazi dofazt'ća aktl/rlllost, Pro­ blem bl bio, medutim, u razazl/avanju realllih sa jedlle i

/

virlll('llIih traIIzicIja sa druge strane, OdIlO,\'IIO II IIjlho­

vom podrobIIijem vrednov(1l1ju, I klljiga Call II-a Berlll(>t/�a, ..Praktične It'hl/ike putOvall­ ja kroz vreml ' " oslanja se Ila lIeka Istrativanja. Medu­ fim, Iljell oSlIovni dM čille uputsfva o razIlim tfJIifiika- i ma za �plllovallje kroz vreme", ug/avnom u prošIosI. Pre­ ma ovim tehnikama. OSlIOVIlO je pre svega da �'e Iz selIza­ rIjefIle fI'alnosti prede /I ja,movidu realllol't, II ollda se usmerava ka ..poloiajima gde se seku viši planovi pro­ ' s/ora I, elIleIla"', 10 jest II )'remp slobodno (la se stigne do lIeodredCIlog, bilo u prošlosti, bilo II budućIIaSIi'"

\

\f

..

� \

�irellje ..sIIprafizičke sves/I", medutim, lilji' //I'kllkav'H iete ti ćilim kojim s(' dolazi iZl1gfl ili Izvali vfl'fllella", Vre. /f,eje oblik el/('tgije koji učestvuje /I svelIlu što sc dogada /I noJem UniverzUlIlU, Kao takvo, 0110 se Ile Jiri i Ile .. 1('­ če" nego se odmah javlja svuda, DalilII telillikama, da­ kle, ostaje se /I l'relllellU ali. možda, vremenu koje je Ila neki /IhtilI izmenjella, Kod promiJIjanja mogućI/osli za .izmel/l{' vremena, Ipak, z(1nimljive s(' perspektive ukazuju uključivalIjem teorija as/rojizičara Nikoljll KOZ;fl'Vll. Prema Kozirevu, Ila/me, vremeje moguce "razret/ivati" i ..zgl!šrtjm !ali", Do

91 i

·razređilJanja� dolazi na mestu uzroka. odnosno akcije, a do .ZgUŠI'.iOlJ(lIIjO� na mestu dekla. Promena gustine lJremena. pak. mate se postići aktilJnošćlI misli. Te/lllike koje opisuje Colin BenI/efi IIg/olJnom su zasno­ lJalle na mislima. 8ilo bl. dakle. zOllimijiM prOlJerili Ih Kozlrf!"ljf!"im [iroskopima. klalIlIma I torzionim vl/ga­ ma. ,

NaralJno, lehnike .putolJanja /..roz lJf('ml''' mogli se pro­ lJeravati i subjeklilJno. A II lJremenima koja �'ellllla/lla Ilspela .pI110\lal'.io� blldu doseg/a. upomim će se pOjl'­ dincIma, malda. ukaztlli i neka (Iruga IUmatl'Il.ia i od­ govori. Vuk Slamb% vić

CU·

Ka..""",.....jl, nyl!"."'UHjH

Ilor"IIKI 5I11III_... erll.,". IltorPIOll

f;EHHT. Konmt Praktično tohnike putovanja kroz vroll'lll I COlin Bennett ! [prevod Olja Ivanovakll (ct .IILl . - Beogrllđ : O. IVIlnovsklI, 1989 gan Srni(!" " ) , . 9 2 CTp. ;.. 17 �

npeBOl1 1\E!lla:

Bennet t .

(Šabac

Practical Tima Trllvei

ISBN 86-81367-07-2

:

"Drll­

I hy Colin