BIBLIOTEKA XXVEK
137
Urednik Ivan Čolović
Ranko Bugarski
ZARGON Lingvistička studija
Beograd 2003
Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova iz anglistike, opšte i primenjene lingvistike i sociolingvistike. U ovoj ediciji izašle su mu knjige Lingvistika o čoveku (1975, 1983), Jezik u društvu (1986),Jezik od mira do rata (1995), Licajezika - sociolingvističke teme (2001, 2002) iNova lica jezika - sociolingvističke teme (2002). Cigoja štampa i Biblioteka XX vek zajednički su objavile njegova Sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 19961997). Predavao je na mnogim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsednik Medunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku (Association Internationale de Linguistique Appliquee - AILA) i predsednik Evropskog lingvističkog društva (Societas Linguistica Europaea - SLE). Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Beč). Godine 2000. štampan je internacionalni zbornik radova u njegovu čast: History and Perspectives ofLanguage Study - Papers in Honor ofRanko Bugarski, Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins. , JCorice , IvanMesner
t
Predgovor
Žargon je jezik u malom. Zahvaljujući nekim svojim specifičnostima, a naročito spontanom načinu nastanka, neformalnoj prirodi i brzini kojom se menja, on omogućuje uvide u strukturu i funkcionisanje jezika koje bi bilo teže ostvariti ukoliko bi se istraživanja ograničila na konvencionalnije, standardizovane jezičke varijetete. Ova knjiga bavi se žargonom pre svega sa lingvističkog stanovišta, i to, u odabranom problemskom krugu, na obuhvatan i sistematski način koji dosad kod nas - i ne samo kod nas nije bio zastupljen. Time bi se mogla uspostaviti izvesna ravnoteža naspram sociološkog prilaza fenomenu žargona, koji je privlačio nešto veću pažnju - iako i tu nedostaju ambiciozniji zahvati i tumačenja. Ovakav pristup, koji pokazuje šta u žargonu može da vidi jedan lingvist, podrazumeva izbegavanje dveju krajnosti: pukog hvalospeva jezičkom stvaralaštvu mladih bez ulaženja u njegovu analizu, i suvoparnog gramatičkog seciranja žargonizama. Ovde se teži jednom trećem putu, koji će na žargonskoj građi da osmotri, makar i samo leti-
Predgovor mično, neke opštelingvistički i teorijski zanimljive jezičke pojave. Među ovima su nastanak, promenei nestanak leksičkih jedinica, tvorbeni procesi koji do njih dovode, principi jezičke ekonomije, posmatranje jezičkih promena u toku, odnos već postojećeg i novog u jeziku, povezanost doslovnog i prenesenog značenja, homonimije i polisemije, semantičkih i stilističkih vrednosti, potom jezički kontakti, kontinuumi i preklapanja između različitih jezičkih varijeteta, i druge. Tekst koji se sada predaje čitaocima predstavlja zaokruženu monografsku obradu materije koju je autor prikupljao i proučavao tokom prethodnih desetak godina, o čemu je stručniju publiku povremeno izveštavao putem članaka u časopisima i poglavlja u svojim ranijim knjigama (v. Bibliografsku belešku na kraju ove knjige). Ti prilozi ovde su znatno prošireni, dopunjeni veoma obimnom u međuvremenu sakupljenom građom i novim analizama, te prekomponovani i uobličeni tako da čine celinu. U tom smislu knjiga obelodanjuje ukupni rezultat piščevog višegodišnjeg bavljenja pojedinim lingvističkim i sociolingvističkim aspektima žargona. Knjiga sadrži četiri poglavlja. U prvotn se iznose i obrazlažu autorovi teorijski pogledi na sam pojam žargona, što je praćeno osnovnim informacijama o proučavanju ove jezičke manifestacije kod nas, kao i o mehanizmima nastanka žargonizama. Drugo poglavlje, daleko najobimnije, posvećeno je podrobnom prikazu procesa žargonizacije u sufiksalnoj tvorbi imenica u našem današnjem jeziku - pojave prvi put uočene i teorijski formulisane u autorovim ranijim radovima na kojima se zasniva ova rasprava. U narednom poglavlju žargon se ispituje u leksikografskom osvetljenju. Poslednje poglavlje unekoliko izlazi iz okvira konvencionalno shvaćenog žargona, ali se bavi novom,
Zargon
7
odskora aktuelnom jezičkom pojavom kojom, koliko god bila u formalnom pogledu specifična, nesumnjivo provejava prepoznatljivi žargonski duh. Čitalac koji ovu publikaciju uzme u ruke moli se da lma u vidu da je to knjiga o žargonu, a ne neki novi rečnik žargona. (Za nečim takvim i inače nema potrebe, naročito s obzirom na najavljeno drugo izdanje već klasičnog dela Dragoslava Andrića, našeg najvećeg žargonofila i žargonografa, ali i na pojavu novijih rečnika Imamija i Gerzićevih). Ipak, po samoj prirodi svojih preokupacija naš rad sadrži i srazmerno bogate spiskove građe koja je predmet analize - ukupno preko 1.500 žargonizama prikupljenih iz različitih izvora, od kojih mnogi nisu ranije zabeleženi. Analizirani u samom tekstu, oni su ponovo okupljeni i razvrstani prema sufiksima u Prilogu pri kraju knjige, tako da ta grada može imati i samostalnu vrednost za različita dalja ispitivanja. Pri svemu tome se nastojalo da odabrani žargonski izrazi budu ne samo reprezentativni za svoje kategorije nego, koliko je moguće, sveži i zanimljivi. Autor se nada da će ova knjiga, kao doprinos uočavanju i opisu određenih sociolingvističkih procesa i promena u našem današnjem jeziku, privući pažnju lingvista, gramatičara i leksikografa, ali i psihologa, pedagoga, sociologa i drugih profesionalno zainteresovanih za probleme verbalne komunikacije i stvaralaštva u savremenom društvu. A takođe - i ne na poslednjem mestu - i šire čitalačke publike, naročito mlađe, koja će, neopterećena ukorenjenim purističkim predrasudama o žargonu, na njenim stranicama prepoznati odsjaje svog sopstvenog psihološkog identiteta i verbalnog senzibiliteta. Najzad, bilo bi nam drago ak6 bi naša istraživanja doprinela rehabilitaciji žargona kao predmeta dostojnog naučnog proučavanja i time pružila podsticaj za dalje iskorake u razumevanju ove
8
Predgovor
večno žive, promenljive i teško uhvatljive manifestacije čovekove kreativnosti. Mestimično sasvim neformalni, kolokvijalni stil izlaganja, primeren razmatranoj materiji, ne bi trebalo da zaseni činjenicu da je ovde u suštini reč o pokušaju ozbiljne analize jednog, prema konvencionalnom shvatanju koje se ovom knjigom želi dovesti u pitanje, prilično neozbiljnog i trivijalnog jezičkog fenomena. U meri u kojoj taj pokušaj bude ocenjen uspešnim i inspirativnim, autor će smatrati da je dao skroman doprinos mogućem zasnivanju žargonistike - nauke o žargonu. Beograd, maja 2003.
R. B.
STA JE ŽARGON?
1. Da bi se o žargonu smisleno raspravljalo u bilo kojem kontekstu, potrebno je najpre se odrediti prema obimu tog pojma i značenju samog termina. Dobro je poznato, naime, da se reč žargon upotrebljava u različitim značenjima, širim i užim, te da nije unapred jasno na koju se vrstu - ili vrste - jezičkih varijeteta ili govornih obeležja njome zapravo upućuje u našem jeziku, a slično je i sa odgovarajućim terminima u drugim jezicima. Široko govoreći, žargonom se može nazvati svaki neformalni i pretežno govorni varijetet nekog jezika koji služi za identifikaciju i komunikaciju unutar neke društveno određene grupe - po profesiji, socijalnom statusu, uzrastu i slično - čije članove povezuje zajednički interes ili način života, a koja uz to može biti i teritorijalno omeđena. Žargon je obeležen speciflčnim jezičkim sredstvima, pre svega leksičkim i frazeološkim, a izuzetno i gramatičkim i fonološkim. Otuda je on slabo razumljiv drugim govornicima istog jezika, koji ga često negativno vrednuju u podrazumevanoj opoziciji prema standardnom ili književnom
10
Staježargon?
jeziku. Tako se, na primer, govori o automehaničarskom, pravničkom, administrativnom, političkom, novinarskom, kompjuterskom, sportskom, vojničkom, uličnom, lopovskom, narkomanskom, đačkom, studentskom, beogradskom ili dorćolskom žargonu, sa mogućim užim podelama unutar nekih od njih. 2. Iz datog obuhvatnog određenja pojma žargona i navedenih primera vidi se da pod ovo zaglavlje potpadaju razne i ponekad međusobno veoma udaljene vrste varijeteta, dakle različiti žargoni, pa se o pojmu žargona ovako u jednini može govoriti samo uslovno. (Upor. npr. uveliko suprotna svojstva političkog i đačkog žargona). O tome kako bi se ceo ovaj prostor mogao najcelishodnije isparcelisati nema saglasnosti, tim pre što je celo pitanje malo kad i razmatrano na neki celovit i teorijski fundiran način. Prema našem predlogu, osnovna podela bi mogla da bude na stručni, subkulturni i omladinski tip žargona. Za stručne žargone karakteristična je preterana, šablonska a često i pretenciozna upotreba stručnih naziva, koja nestručnjacima para uši. Kada su ovi standardizovani, reč je o stručnim terminologijama različitih registara, koje u principu pripadaju standardnom jeziku, ali pri navedenoj upotrebi još uvek je legitimno govoriti i o žargonu. Nasuprot ovome, subkulturni i omladinski žargonski tipovi obiluju maštovitim i živopisnim kreacijama. Žargoni iz ovih kategorija, posebno oni kriminogenih subkultura na udaru zakona, namerno su nerazumljivi izvan date grupe, pa se od svih vrsta jezičkih varijeteta menjaju daleko najbrže, u cilju zaštite od "provale" spoljnog sveta. Reči i izrazi iz ovih žargonskih kategorija često izlaze iz okvira pojedinih grupa, ulazeći u širi opticaj kao neka vrsta opšteg žargona, i tu mogu duže da traju. Iako pojam opšteg
'
-
Žargon
11_
žargona deluje donekle kontradiktorno, jer je samom biću žargona imanentno da bude poseban a ne opšti, on je potreban naročito u današnje vreme široke i brze komunikacije i razmene izmedu užih grupa, čija tajnovitost otuda lakše biva ugrožena. Sve ovo čini probletn podela unutar celokupnog polja žargona veoma teškim. Tu po pravilu umesto oštrih granica nalazimo fine prelaze, pa se različiti žargoni povremeno i stapaju (npr. neki subkulturni žargoni su istovremeno i karakteristično omladinski). A i žargon u širem smislu, kada se ustali u opštijoj upotrebi, može se preko razgovornog jezika postepeno prelivati u standardni jezik, idući linijom koja od familijarnog vodi ka formalnom jezičkom izrazu. Izloženo se može šematski predstaviti slikom 1. Žargon Stručni
Subkulturni
Omladinski
Familijarni
T Opšti Razgovorni jezik T Terminologije /Registar/
T —-• Pisani standard /Medijum/ Slika 1.
T
Formalni /Stil/
12
Štaje žargon?
Za ilustraciju pomenutog odsustva strogih granica, odnosno nijansiranja iz jednog tipa jezičkog varijeteta u drugi, ono što se u formalnom pisanom standardu zove crno vino u razgovornom jeziku obično je crnjak, ali ova ista leksema autentičan je žargonizam kada se upotrebi u značenju 'crni humor' ili 'gusto skuvana droga'. Za pojedine žargone, naročito one sa društvene margine, u nešto užem značenju se upotrebljavaju i alternativni internacionalni termini argo i sleng. Od domaćih tu su još šatrovački (tradicionalan i uveliko zastareo, koji asocira na tajne jezike pre svega ciganskih čergi) ifrajerski (noviji ali takođe već izašao iz mode); ipak se oba još koriste - upor. npr. naslove Sabljaka (1981) odnosno Imamija (2000). U primeni svih ovih naziva moguće je blago semantičko diferenciranje, a i sami tako nazvani varijeteti ispoljavaju razlike koje mogu biti i znatne. Najveća je ona između stručnih i svih drugih žargona, i to potvrđuje preovlađujuća praksa imenovanja onih prvih terminom jargon u engleskom i francuskom jeziku, a ovih drugih terminima slang odnosno argot - iako i tu neretko ima nedoslednosti. Ipak, najadekvatniji osnovni termin za zbirni pojam koji obuhvata sve navedene varijetete jeste žargon^ pa se tako može govoriti, na primer, o stručnom ali i o šatrovačkom ili frajerskom žargonu. Isti termin u užem značenju obično se odnosi naročito na subkulturne i omladinske idiome, o čemu svedoče Andrić (1976) i Gerzić/Gerzić (2000). Tako Andrić konstatuje da "sam pojam žargona živo oscilira odjezika struke dojezika ulice" (1976: VIII), da bi se onda sam nedvosmisleno opredelio za građu blisku ovom drugom kraju, kao neuporedivo življu, originalniju i zanimljiviju. Takav njegov izbor, po sebi sasvim legitiman, uticao je na pretežnu upotrebu reči žargon kod nas. Mi, međutim, ne možemo zbog toga zanemariti činje-
Žargon
13
nicu da sa bar jednakim opravdanjem ista reč može označavati i strukovno određene jezičke varijetete, posebno kada se njihova sredstva koriste na žargonski način u gore naznačenom smislu. Budući primarno vezan za društvene grupe, kao snažno obeležje njihovog identiteta i ekskluzivan znak pripadnosti datoj skupini, žargon je u osnovi sociolekt, premda se u nekim ispoljenjima preklapa sa funkcionalnim stilom ili registrom, pa i dijalektom. Tako on učestvuje u sva tri glavna tipa raslojavanja u jeziku - socijalnom, funkcionalnom i teritorijalnom. 3. Bavljenje žargonom na srpskohrvatskom jezičkom području u najvećoj meri se svodilo na sastavljanje spiskova žargonske leksike karakteristične za pojedine stručne ili društvene grupe. U ranijim fazama težište je bilo na tzv. tajnim jezicima određenih zanata, odnosno skitnica, lopova i drugih prestupnika, da bi zatim prešlo na savremene omladinske žargone. Ovakvi spiskovi, bilo da su štampani u vidu članaka u stručnim publikacijama, glosara za internu policijsku ili terapijsku upotrebu, ili pak knjiga sa manjim ili većim leksikografskim pretenzijama, obično su praćeni različitim objašnjenjima i komentarima. Rečnici žargona, od kojih su najvažniji Andrić (1976), Sabljak (1981, 2001), Imami (2000) i Gerzić/Gerzić (2002), sadrže i predgovore u kojima se raspravlja o prirodi i obeležjima žargona, kao i bibliografske upute. (Čitaoce ovog osvrta, koji nema ambicija da bude istorijski pregled, upućujemo na te bibliografije; pojedine jedinice biće citirane kasnije u ovoj knjizi). S druge strane, kod nas gotovo da i nije bilo ozbiljnijih pokušaja da se sam pojam žargona teorijski problematizuje - jednim delom svakako i zbog uticaja raširenih stere-
14
Štaježargon?
otipa o njemu kao drugorazrednom (ako ne i sasvim bezvrednom) jezičkom fenomenu koji, za razliku od književnog jezika, ne zavreduje pažnju ozbiljnih jezičkih stručnjaka nego, eventualno, samo amatera-entuzijasta. Redak izuzetak predstavlja rasprava Ivana Ivasa (1988: 113-131), koji - doduše, na tragu filozofsko-ideoloških a ne samo lingvističkih preokupacija - zaključuje, suprotno uobičajenom shvatanju, da žargon zapravo obeležava prostor neslobode i sputanosti a ne raspojasane kreativnosti. Detaljnije razmatranje ovih pitanja izašlo bi, međutim, iz okvira našeg pristupa. Umesto toga, ovu letimičnu napomenu završićemo uopštenim sudom da su kod nas beleženi i delimično komentarisani pojedini žargoni, dok žargon kao celovit jezički i društveni fenomen nije sistematski proučavan sa raznih relevantnih stanovišta. Takva proučavanja, uostalom, morala bi da se oslanjaju na znatno širu, raznovrsniju i metodološki adekvatniju dokumentaciju od one koju zatičemo. (O ovome će više reči biti u 3. poglavlju). 4. Sa važnim izuzetkom profesionalnih žargona, gde zahtevi i konvencije struke neposredno upravljaju izborom jezičkih mogućnosti, generalno se može reći da žargon nastaje kao rezultat osobenog, spontanog i po pravilu usmenog i anonimnog verbalnog stvaralaštva, osobito mlađih generacija. Tako oslobođena jezička energija ispoljava se izvorno žargonski, ili pak kroz žargonsku preradu elemenata domaćeg jezičkog standarda, arhaizama, dijalektizama, pa i profesionalizama, kao i preuzimanjem žargonizama iz drugih jezika. Kakvi mu god bili izvori, žargon se odlikuje jezičko-stilskim svojstvima kao što su leksička produktivnost i inovativnost, gramatička fleksibilnost, semantička ekspresivnost (naročito u pravcu pejorativnosti i ironije), potom metafo-
Zargon
\5_
ričnost i asocijativnost, te humorno poigravanje zvukom i značenjem - neretko sa sasvim neočekivanim, pa i apsurdnim rešenjima koja upravo zato deluju efektno. Što se tiče načina na koji nastaju pojedine žargonske reči, tu ima desetak uslovno razgraničenih mogućnosti, kako sledi: — nova, žargonska značenja postojećih standardnih reči, često izvedena metaforizacijom: dizajner (automobildizalica, pauk), patolog (duševni bolesnik), taster (potkazivač), krtica (doušnik), šeik (ulični prodavac benzina), overiti (dokrajčiti žrtvu metkom u glavu) — pozajmljenice, često modifikovane, iz raznih jezika, danas najćešće engleskog: džoint, kul,faca, špreha i spika (jezik, govor, razgovor), calnuti (platiti), luknuti (pogledati) — permutacija slogova ili glasova, uključujući i fonotaktički "nemoguće" humorne inverzije: vozdra, tkicavo (votkica), ptarši (Šiptar), rnićpo (pornić), rkema (marke), dsmra (smrad, tj. gadna osoba) — premetaljke sa dodacima, po ustaljenim obrascima šatrovačkog tipa: ubicašinje (šibica), uvazaglanje (glava),joćakunj (kuća) — skraćivanje:/<2&s, profa, Amer, bus, koka — inicijali: dž (džabe), CZ (Centralni zatvor), sos (seljak ostaje seljak), šbbkbb (šta bi bilo kad bi bilo), dodž ( f o ć obična rfžukela, avlijaner)
16
Šta je žargon? slaganje: baba-sera, šut-karta, trange-frange, šverc-komerc slivanje: čoporativno (čopor+kolektivno), glupantrop (glup + pitekantrop), bipčuga (BlP+pivčuga), kršilak (krš+kadilak), smortadela (smor+mortadela, tj. loša mortadela)
• sufiksacija, uključujući hipokoristike. Ovaj tvorbeni mehanizam, svakako najproduktivniji od svih, biće poseban predmet našeg ispitivanja u narednom poglavlju, jer se tu najizrazitije susreću leksika i gramatika, i to naročito kod imeničkih nastavaka. Mnoštvo primera, klasifikacije i podrobne analize sa zaključcima dajemo na stranicama koje slede. U poslednjem poglavlju knjige takođe ćemo detaljno razmotriti prethodno pomenutu tehniku slivanja. Ostalim navedenim načinima nastanka žargonizama ovde se nećemo posebno baviti, ali će neki od njih biti zastupljeni u kombinaciji sa onima koje izdvajamo za analizu.
II ŽARGONIZACIJA U TVORBI REČI
1. Uvod Proučavanje žargona kao osobenih jezičkih varijeteta, i žargonizama kao specifičnog sloja leksike i frazeologije, ima već dugu tradiciju u svetu, a u manjoj meri i kod nas. Ono što je dosad uglavnom ostajalo izvan vidokruga ovakvih istraživanja jesu lingvistički procesi koji leže u osnovi izvođenja žargonskih reči, odnosno gramatički mehanizmi koji to omogućuju. Predmet razmatranja koje sledi upravo je područje preplitanja gramatike i leksike, te semantike i stilistike u naznačenom domenu. Svakako najbolji ogledni teren za ovakva ispitivanja jeste tvorba reči, i to posebno imenička sufiksacija kao daleko najvažniji formalni mehanizam građenja žargonizama. Razmišljajući o ovoj složenoj i višestruko interesantnoj problematici, pre više godina smo formulisali i obrazložili pojam žargonizacije. Ovim terminom označavamo pojavu nove produktivnosti starih imeničkih sufiksa, kao i pojavljivanje novih sufiksa i drugih tvorbenih formanata, čiji su rezultat stilski markirane lekseme sa ekspresivnim familijarno-žargonskim senčenjem. Za takve nastavke može se
18
Žargonizacija u tvorbi reči
reći da su odskora žargonizovani, odnosno da su izvorno žargonski - već kako koji, kao što ćemo videti u nastavku. Pri tome je ključno sagledanje da takvi nastavci u većem broju novijih ekspresivnih i posebno žargonskih reči i sami postaju nosioci specifične žargonske obojenosti, čak i nezavisno od prirode domaće ili strane osnove kojoj se dodaju. Proces o kojem je reč odvija se s manjim ili većim intenzitetom već dosta dugo, pružajući građu za sociolingvističko ispitivanje nekih aspekata derivacije u našem savremenom jeziku. Ovu pojavu pratili smo tokom poslednje decenije, u početku selektivno i ilustrativno, analizirajući naročito sufiks -akl -njdkl -Ijak, a potom ambicioznije i obuhvatnije, uključujući u posmatrani krug sve više relevantnih formanata, da bismo u verziji koju sada izlažemo pažnji čitalaca stigli do broja od čak 45 takvih nastavaka. Ovde će, dakle, biti reči o stotinama novih leksema (ili, u mnogo manjoj meri, o novim značenjima već postojećth leksičkih jedinica) sa primetnom i najčešće dominantnom ekspresivnom notom, u najvećem broju slučajeva karakterističnom za aktuelni govor naročito gradske omladine. Mnoge od njih ređe se nalaze u pisanom jeziku, a u standardnim rečnicima one kao celina nisu - ili još nisu - registrovane, bilo uopšte ili u za nas relevantnoj upotrebi. Tako RSANU i RMS, s mogućim manjim izuzecima, ne sadrže nijednu od onih koje ćemo navesti kao nove, što je i bio važan kriterijum za uključivanje u našu građu. Primeri su tokom niza godina prikupljani iz raznih izvora. Lekseme građene izrazito produktivnim nastavcima bilo je lakše sakupiti u dovoljnom broju, ali je potraga za primerima slabije zastupljenih formanata umela da se protegne kroz više meseci, pa i godina. Pri tome je u oba slučaja po pravilu najpre registrovano po jedno značenje da-
Žargon
19
te lekseme, da bi mu se vremenom često dodavala nova, naknadno otkrivena. Ispitivane sufikse ćemo razvrstati i predstaviti u četiri naredna odeljka ovog poglavlja, da bismo potom, u šestom i poslednjem, pristupili opštoj diskusiji. Odeljak 2 u celosti je posvećen samo jednom sufiksu (-ak sa alternativama), koji detaljno predstavljamo jer je uistinu reprezentativan za proces o kojem govorimo pod imenom žargonizacije. Svim ostalim relevantnim nastavcima izuzev poslednjeg moći ćemo pojedinačno da posvetimo znatno manje prostora. Uostalom, mnogo ih je, pa šta im je - to im je! Valjda neće osećati da su u bedaku zbog neravnopravnog tretmana u poređenju sa svojim povlašćenim bratom... Njih ćemo, opet s izuzetkom poslednjeg po redu, podeliti u dve kategorije. U odeljku 3 su oni koje tretiramo kao žargonizovane, a u odeljku 4 oni koji su izvorno žargonski. Unutar oba odeljka formanti će biti grubo raspoređeni prema stepenu i vrsti žargonizacije, odnosno žargonskih obeležja, a uzimajući u obzir i njihovu raširenost i produktivnost. Ono što je u široj i češćoj upotrebi po pravilu će biti navođeno ranije, da bi potom došli na red specifičniji i ređi nastavci - ali, pošto je reč o kombinaciji različitih kriterijuma klasifikacije, nemoguće je doći do jednog jedinstvenog, usaglašenog i logičnog redosleda njihovog nizanja; uostalom, to i nije bitno. Najzad, odeljak 5 opet je rezervisan za samo jedan suflks (-ing), koji kao veoma različit od svih ostalih i dosad neopisan takode biva podrobnije obrađen. Izvori građe za prvi i poslednji formant navedeni su u odgovarajućim odeljcima. Za sve ostale ovde ćemo skupno reći da smo mnoge primere koji slede čuli u govoru mlađih ljudi ili dobili anketiranjem studenata opšte lingvistike prilikom vežbi iz sociolingvistike na Filološkom fa-
20
Žargonizacija u tvorbi reči
kultetu u Beogradu tokom četiri školske godine (19992003)- Ovaj drugi izvor naročito nas je snabdeo, uz dodatne primere na -ak i neke druge nastavke, rečima sa aktuelnim omladinskim sufiksima kao što su -dja i -dža, koje bismo teže spontano registrovali. Mnoge smo zabeležili iz štampanih i elektronskih medija, što posebno važi za trenutno izrazito produktivne "medijske" sufikse -ijdda i -ing, te znatno ređi ali ipak karakterističan formant -teka. Jedan broj reči preuzet je iz naknadno pregledanih rečnika žargona - u početnim fazama rada Andrićevog (1976) i Sabljakovog (1981), a u završnoj etapi Imamijevog (2000) i Gerzićevih (2002) /ovaj potonji priručnik sada navodimo u nedavno izašlom drugom izdanju, proširenom i značajno poboljšanom u odnosu na prvo iz 2000. godine/. Prema očekivanju, dva skorašnja rečnika uključuju mnoštvo reči i značenja koja smo mi prethodno uz znatan trud prikupljali iz različitih, najčešće usmenih izvora. Ipak smo u njima pronašli, i u svoju građu uvrstili, i podosta novog, naročito za neke od ređih sufiksa. Klajn (1992) beleži samo poneki primer, svakako otuda što svi ostali ili još nisu postojali u vreme pripreme tog rečnika ili nisu izgledali kao dovoljno ozbiljni kandidati za ulazak u širi opticaj. Za formalnu identifikaciju samih sufiksa i primere njihove upotrebe u književnom jeziku povremeno smo u cilju provere konsultovali standardne priručnike Babića (1991) i Nikolića (2000). I evo sada potpunog spiska formanata, koji će u nastavku biti kontinuirano numerisani bez obzira na klasifikaciju: -akl-njakl-ljak; -džija, -dš, -ijdda, -dna, -teka, -skop, -ka, -Ić, -ać, -uša, -ulja, -ara, -ača, -onja, -aroš, -dnt, -ator, -čina, -ču ga, -dčina, -dža, -dncija, -Ište, -dner, -ac, -er, -alo, -aljka; -os, -iš,-ijdna, -ijdner, -ijdnović, -iška, -dja, -dža,-dnjac,-dnder, -kan, -eza, -enzi, -oza, -oje; -ing.
Zargon
T\_
Napominjemo da je naše interesovanje za ovu problematiku isključivo sociolingvistički motivisano, te da nećemo ulaziti u pitanja morfološke analize (npr. koji su od formanata pravi sufiksi a koji su možda sufiksoidi, ili da li je u pojedinim slučajevima bolje tretirati neki sufiks kao celinu sa alternativnim realizacijama ili pak postulirati zasebne iako srodne sufikse). Pošto nam namera nije da se višestrano i podrobno bavimo opisom pojedinih nastavaka nego da ih posmatramo samo kao ilustraciju jednog procesa, najčešće ćemo davati po onoliko primera koliko nam bude izgledalo dovoljno za tu svrhu, a analiza će se ograničiti na relevantne funkcije samih formanata, uz neophodan kontekst. U ređim slučajevima spiskovi primera težiće iscrpnosti, iz posebnih razloga koji će biti objašnjeni. Akcenti će biti beleženi samo gde je to potrebno za identifikaciju i karakterizaciju navedenih leksema i nastavaka, radi izbegavanja mogućih nejasnoća i dvosmislenosti, pa i tada samo u ponekom reprezentativnom primeru. Oni će biti dati onako kako ih autor čuje i svrstava u standardni četvoroakcenatski sistem; drugo je pitanje - u koje ovde ne možemo zalaziti da li to uvek odražava stvarnu govornu produkciju današnje gradske omladine. Za korisne napomene u toku izrade nekih delova ovog poglavlja u njihovoj ranijoj verziji autor je zahvalan dr Duški Klikovac.
2. Sufiks -ak/-njak/-ljak (1) Najavljeni pregled započinjemo našim omiljenim sufiksom, čija nas je pojava i fiankcija u mnogim popularnim rečima i izrazima svojevremeno i inspirisala za koncipiranje i proučavanje procesa žargonizacije u tvorbi imenica
22
Žargonizacija u tvorbi rečt
našeg aktuelnog jezika. To je i jedan od razloga što mu poklanjamo posebnu pažnju i što se u ovom slučaju ne zadovoljavamo manjim brojem karakterističnih primera, nego pretendujemo da notiramo svaku noviju njime obrazovanu familijarno-žargonsku reč ili takvo značenje već postojećih leksema. Tako smo posle dugogodišnjeg upornog traganja trenutno stigli do spiska od blizu 200 reči, koji u celosti i abecednim redom navodimo u Prilogu. Ovo, dakako, neće biti i konačan broj, jer će se nove reči i dalje normalno iskivati - da i ne govorimo o izvesnosti da je u opticaju i ponešto što ispitivač naprosto nije čuo - ali je valjda bar približan. Opšte produktivne potencijale imeničkog sufiksa -ak (sa izvedenim alternativama -njak i -Ijak) svestrano je i ubedljivo obrazlagao još Belić (1939), u vreme kad on još nije imao naročitu primenu koja nas ovde interesuje. Potpuno izvan našeg razmatranja - izuzev za potrebe poređenja - ostaće tradicionalna služba ovog sufiksa u derivaciji mnoštva standardnih ili književnih, dakle nežargonskih, reči kao što su seljak, vrbak, voćnjak, plićak, čudak, Bošnjak, ili nešto novije ali već uveliko standardizovane, iako sa osetnim žargonskim prizvukom, kao zdravljak, mlaznjak (čija pojava posle II svetskog rata verovatno obeležava početak žargonizacije tog nastavka). Zanimaće nas isključivo nova obrazovanja žargonskog karaktera, ili pak nova žargonska značenja već postojećih leksema - dakle, reči kao biivljak, kožnjak, Studenjak, crnjak, lažnjak i njima slične. Sa formalne strane, to su dvosložne ili trosložne (mnogo ređe višesložne) reči uvek istog akcenatskog obrasca, upravo ilustrovanog, sa kratkouzlaznim akcentom na pretposlednjem slogu i dužinom na poslednjem; u kosim padežima pretposlednji slog nosi dugouzlazni akcenat: buvljak - buvljdka. (U malobrojnom zagrebačkom
Zargon
23_
segmentu građe akcenat je na poslednjem slogu, npr. majmunjdk, Kvaternjdk). Što se vremenske granice tiče, primenjujemo jednostavan kriterijum p o kome ne uzimamo u obzir ništa što sadrže veliki standardni rečnici SANU i MS, pa makar bilo - kao što vrlo retko i jeste - žargonskog karaktera. U tom smislu se kao nov uslovno tretira i zastareli ali leksikografski neregistrovani žargon. Iz rečenog sledi, primera radi, da za nas nisu relevantna ranija značenja reči gbrnjak (brđanin; planinski vetar; gornji vodenični kamen; gornja karta - pa čak ni već arhaizovano žargonsko značenje 'muž', jer je ono zabeleženo u RSANU sa oznakom "šatr."), nego samo novo značenje 'gornji deo jakne od teksas platna' - prema autorovoj "terenskoj" belešci iz Novog Sada. Sledi, takođe, da registrujemo godišnjak (godišnji odmor), ali ne i istu reč — često drukčije akcentovanu: gddišnjak - kada označava jednogodišnje mlado, godišnju publikaciju i sl.). Ovako omeden predmet proučavanja urodio je inicijalnim korpusom od preko 80 žargonskih reči, odnosno značenja izvedenica na -ak/-njak/-ljak koje je autor zabeležio tokom decenije 1985-1995, kada je posmatrani proces, posebno u nekim aspektima, počeo izrazitije da se očituje. Primeri su beleženi sporadično, najčešće iz govora mladih u Beogradu, a u manjoj meri i u drugim gradovima na srpskohrvatskom jezičkom području, kao i direktnim anketiranjem studenata, mlađih kolega i drugih lica (kojima autor ovom prilikom kolektivno izražava svoju zahvalnost). Poneki primer autor je dozvao iz dubine sopstvenog sećanja. Ipak, kao najvažniji informatori poslužili su mu njegovi sinovi Dušan i Ivan, tada srednjoškolci a potom studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu. (Piscu nije poznato da je neko prikupio ovakvu građu, ili bar skrenuo pažnju na ovu pojavu; o n je sam svojevremeno učinio ovo
24
Žargonizacija u tvorbi reči
poslednje, i to kratko i uz pregršt primera, u dva maha: Bugarski 1986:68-69 i 1989:74). Pošto je na ovaj način, "uživo", prikupljena polazna građa navedene vrste i obima, u drugoj fazi prišlo se konsultovanju rečnika, kao i nekolikih postojećih spiskova žargonskih reči i članaka o njima. Kako je reč o novoj pojavi, koju veliki rečnici nisu dospeli da registruju, razumljivo je da RSANU i RMS ne sadrže ovaj materijal. (Jedini izuzetak je reč narodnjak u relevantnom značenju - v. niže - koju, svakako ne slučajno, RSANU navodi u 14. knjizi, jednoj od skorašnjih, iz 1989. godine). Ali smo zato utvrdili da rečnici žargona, kao najvažniji štampani izvor (Andrić 1976, Sabljak 1981), sadrže po oko 70 jedinica na -dk sa alternativama, od kojih su im neke zajedničke dok druge odražavaju specifičnosti beogradskog i zagrebačkog žargonskog govora. Ovaj broj nikako nije zanemarijiv, uzimajući u obzir da ove knjige - naročito za žargonske prilike - nisu baš novijeg datuma, ali je indikativno da one, jednim delom se preklapajući sa našom prethodno sakupljenom građom, ne sadrže mnoge od tih reči ili značenja, i to posebno one za koje ćemo u nastavku da utvrdimo da su najkarakterističnije za novu "jezičku modu" koja je predmet naše pažnje. Mi smo od Andrića i Sabljaka preuzeli, i pridružili našem materijalu, veći broj primera koji su izgledali dobri za našu svrhu, ali smo mnoge i izostavili iz raznih razloga (netipična obrazovanja, nejasna ili nepoznata motivacija, manje poznati lokalizmi, sasvim ograničena upotreba, arhaične primese, skarednost i dr.). Ukupno smo preuzeli nešto preko 60 jedinica - dakle, skoro onoliko koliko smo prethodno sami zabeležili. Tako smo do trenutka objavljivanja prvog rada ove tematike (Bugarski 1995) dobili ukupnu građu od 147 jedinica. I za drugi deo korpusa važilo je ograničenje da u nje-
Zargon
25
ga ne ulazi ono što je već u standardnim opštim rečnicima. Vredi zabeležiti i to da radovi posvećeni upravo žargonizmima, ali objavljeni nekih četvrt veka ranije, ne navode ništa od svega toga. Tako Vlajković (1966) medu više od 300 "frajerskih" reči nema nijednu na -ak, dok Popović (1970) u nekoliko desetina "kasarnskih" reči ima samo svilenjak, ali ne u novim značenjima - v. niže - nego u starijem značenju 'razmaženko, mamina maza', koje navodi RMS. S druge strane, Klajn (1992), iako opšteg raspona - ali skorašnji! - registruje i ilustruje 16 leksema od naših tadašnjih 147: bezveznjak, brzak (na brzaka), buvljak, vilenjak, grupnjak, zabavnjak, kulturnjak, lažnjak, mirovnjak, narodnjak, perverznjak, pozorišnjak, polovnjak, slobodnjak, Studenjak, usmerenjak. Po štampanju navedenog rada mi smo, neizlečivo zaraženi ovim suflksom, nastavili da sabiramo novu građu, koju smo parcijalno predočili i komentarisali u narednim publikacijama (Bugarski 2001, 2002), dok se neke najnovije jedinice ili značenja ovde prvi put objavljuju. Ovo ukupno iznosi oko 50 dodatnih jedinica, a izvori su mahom kao i ranije. Povratna provera pokazala je da Andrić i Sabljak zajedno beleže svega tri od tih reči. U međuvremenu su izašla dva nova rečnika žargona, Imami (2000) i Gerzić/Gerzić (2002). Proverom smo utvrdili da prvi od njih ima preko 50 a drugi oko 40 odrednica na -ak sa alternativama, najvećim delom istih. Za nas je relevantna činjenica da oba izvora zajedno sadrže svega nekoliko reči ili značenja koje smo mogli da preuzmemo - sve ostalo već smo imali u svom materijalu. Pristupajući analizi, ukupni materijal od 197 jedinica grubo ćemo da podelimo prema semantičkom kriterijumu, dakle prema oblastima na koje reči upućuju. Reči sa više relevantnih značenja, koliko god različitih, navodiće
26
Žargonizacija u tvorbi reči
se samo jednom, u kategoriji koja se bude činila tipičnom. Grupisanje će okvirno ići od konkretnih ka apstraktnim značenjima, pri čemu će se za nas najinteresantniji slučajevi naći pri kraju ovog niza, dakle u izrazitije apstraktnim domenima. Reči nećemo akcentovati, podrazumevajući već pomenuti jedinstveni obrazac. Izrazito zagrebački žargonizmi biće označeni sa Z. (1) Na početku izdvajamo reči tako širokog raspona značenja da ih je teško svrstati u bilo koju od sledećih grupa, pa ih stoga ovde predstavljamo "van konkurencije". Ceste u upotrebi, one su i posebno dobri predstavnici pojave o kojoj govorimo. Reč divljak, ako zanemarimo njena ranija značenja (čovek iz divljine, odn. odgovarajućeg ponašanja; samonikla voćka ili loza i dr.), u žargonu pokriva ceo niz ilegalnih ustanova i aktivnosti, sve što se radi na crno (gradnja, zanat, ugostiteljstvo, taksi, radio i sl.). Uz to ima i sledeća značenja: lažno ime; loša roba; način igre na lotou, bez sistema; vrsta frizure u afro-stilu; možda još poneko. Najzad, javlja se i u frazeologizmu na divljaka (na prevaru, ilegalno, bez dozvole ili ulaznice i sl.). Reč dupljak, pored tradicionalnog značenja 'dvolitrenjak', u žargonu znači: duplo piće; dupli autobus ("harmonika"); kapija sa prolazom do druge ulice; narkoman koji radi za policiju; dvoličan čovek; biseksualac; podvala, "fuš"; upor. i na dupljaka (na prevaru). A crnjak, osim ranije zabeleženih značenja (crno vino; sveštenik u crnoj mantiji; ovan crne dlake), označava i sledeće: crni humor; gusto skuvana droga; rad na crno; loše raspoloženje; upor. i na crnjaka (na crno). Semantička lepeza ovih reči svojom širinom i koloritom odista lepo ilustruje vitalnost i prilagodljivost žargona. U nekim slučajevima takva razlivenost je ograničena
Zargon
27_
nekom datošću ali ipak impresivna. Tako osmak nužno upućuje na broj 8, ali tu koristi razne mogućnosti: uz tradicionalna značenja (osmogodišnja životinja; dečak od 8 godina; učenik 8. razreda; osmina kao mera za zapreminu), sada imamo i: automobil sa 8 cilindara; 8 sati; ocena 8 na fakultetu. A lažnjak se, opet, neizbežno svodi na lažne proizvode, pokrete i slično, ali zato obuhvata ceo spektar lažnih stvari: lažni sat, pištolj, džep, novčanica, firma na odevnom predmetu; falsifikat; osoba koja se lažno predstavlja; lažna pretnja; varka telom u sportu; lažni oslonac u ortopediji i dr. (2) Odeća i obuća: kožnjak (kožni kaput; detektiv); krznenjak (krzneni kaput); zimnjak (zimski kaput); tamnjak (tamno odelo) Jelenjak (jakna od antilopa); svilenjak (jakna od svilenkastog materijala; homoseksualac); svinjak (jakna ili novčanik od svinjske kože); gornjak (gornji d e o odeće, naročito jakna od teksas platna); običnjak (odeća za svaki dan; obična stvar); minjak (mini suknja); sisak (grudnjak); mašnjak (mašna); leptimjak (leptir mašna); prednjak (unutrašnji džep na sakou); zadnjak (zadnji džep na pantalonama); čiztnak (čizma - obično množ. čizmaci); vunenjak (vunena čarapa - obično množ. vunenjaci) ; somotnjaci (somotske pantalone - samo množ). (3) Saobraćajna sredstva: brzak (brzi voz); večernjak (večernji voz; večernja škola; Večernjak - Večernji list, Z.); mračnjak (noćni voz; fllm strave; jeziv događaj); poslovnjak (poslovni voz; poslovan čovek); limenjak iplehnjak (automobil); tristenjak (Fiat 1300); drvenjak (automobil nedavno napravljen od drveta); polovnjak (polovan automobil ili druga roba; čovek polovičnog morala, obrazovanja i sl.); privatnjak (privatni autobus, univerzitet, posao i
28
Žargonizacija u tvorbi reči
sl.; povučen čovek); oklopnjak (oklopni transporter); hitnjak (kola hitne pomoći; hitna stvar - upor. Jel'ti hitnjak?); gumenjak (gumeni čamac; autobuska stanica). (4) Razni predmeti, dokumenti i dr.: džepnjak (džepni sat; džepna knjiga); trokrilnjak (trokrilni orman); bračnjak (bračni krevet); torbuljak (torba); usnjak (usna harmonika); brnjak (brnjica); kolenjak (segment zubarske bušilice); pljuvak (pljuvaonica); mobilnjak (mobilni telefon); ličnjak (lična karta; lični opis - upor. Izmenio mu ličnjaka); krštenjak (krštenica); matičnjak (matični broj; krivični dosije); deviznjak (devizni račun; stručnjak za devizno poslovanje; devizni gost); žutak (žuti karton u fiidbalu); crvenjak (crveni karton u fudbalu; član Saveza komunista; autobus i trolejbus GSP Beograd);peta& (novčanica od 5 dinara; ocena 5; pozdrav dlanom o dlan, kao posle postignutog koša - upor. Daj mi petaka/Baci petaka, kao poziv na takav pozdrav, prema engl. Give me five); naslovnjak (naslovna strana); crtenjak (crtani film); školnjak (školski program TV). (5) Hrana, piće, droga i druge materije: toplak (topli sendvič); masnjak (masno meso); oštrak (oštro piće); kurvinjak (konjak Kurvoazje); metiljak (metil alkohol); sušak (apstinencija od alkohola - upor. Na sušaku sam /Ne pijem/); čistak (čista droga); ludak (prvoklasan hašiš i sl.; knjižarska polica sa ezoterijom/astrologijom); četvrtak (četvrt grama droge; automobil sa 4 cilindra); ravnjak (vrsta hercegovačkog duvana); veštak (veštačko đubrivo; veštačka vilica; falsifikat; veštaci - silikonske grudi); poljak (ugalj iz Poljske; kasete i druga roba, jeftina i lošijeg kvaliteta, uvezena iz Poljske i drugih zemalja istočne Evrope; poljski klozet; polovina).
Žargon
29_
(6) Delovi tela, fiziološka stanja, seks: zlatnjak (zlatan zub); gvozdenjak (gvozden zub; kovani novac); kvarnjak (pokvaren zub; pokvaren čovek); njušenjak (nos); mlečnjak (dojka - obično množ. mlečnjaci); mjesečnjak (menstruacija, Z.) ševak (muški polni organ); zornjak ijutrenjak (jutarnja erekcija; jutarnji seks); grupnjak (grupni seks); zemljak (mrtvac). (7) Stanovi, radnje, ustanove: dvosobnjak i trosobnjak (dvosoban odn. trosoban stan); dnevnjak (dnevna soba); antikvarnjak (antikvarijat); modnjak (butik; modni časopis; m o d n a revija); buvljak (buvlja pijaca); sportnjak (sportski centar; sportski automobil); tržnjak (tržni centar); robnjak (robna kuća); javnjak (javna kuća); majmunjak (zapuštene, neodgovarajuće prostorije; kafić, Z.); zatvorenjak (zatvor); istražnjak (istražni zatvor; istražni sudija); popravnjak (popravni dom; popravni ispit); osnovnjak (osnovna škola); plesnjak (plesna dvorana, Z.); Glazbenjak (Glazbeni zavod, Z.); Lisnjak (koncertna dvorana Lisinski, Z.); Zapadnjak (Zapadni kolodvor, Z.); železnjak (železnička stanica u Beogradu); Takovnjak (restoran Takovski grm u Beogradu); Složnjaci (samo množ. - familijarni naziv nekada popularnog beogradskog restorana Složna braća); Studenjak (Studentski grad); slepak (slepa ulica). (8) Toponimi: Zelenjak (Zeleni venac - kraj i pijaca); Novak (Novi Beograd; Nova godina); Južnjak (Južni bulevar); Padinjak (Padinska skela - mesto i zatvor); Goljak (Goli otok i zatvor na njemu); Kvaternjak (Kvaternikov trg, Z.); Stubičnjak (Stubičke Toplice, Z.). (9) Zanimanja i sl.: narodnjak i zabavnjak (izvođač popularnih narodnih odn. zabavnih melodija; same te me-
30
Žargonizacija u tvorbi reči
lodije); slobodnjak (slobodan umetnik ili pripadnik druge profesije; slobodan udarac u fudbalu; slobodan pešak u šahu); kulturnjak (kulturni radnik); pozorišnjak (pozorišni umetnik ili radnik; pozorišni klub u Novom Sadu); zdravstvenjak (radnik u zdravstvu); saveznjak (pripadnik saveznih organa); bezbednjak (pripadnik službe bezbednosti); murijak (policajac); civilnjak (policajac u civilu); stambenjak (referent za stanove; stambeni prostor); nezavisnjak (član nezavisnog sindikata); mirovnjak (pacifist; pripadnik mirovnih snaga); usmerenjak (polaznik usmerenog obrazovanja); društvenjak (polaznik društvenog smera u školi; predstavnik društvenih nauka); prirodnjak (polaznik prirodnog smera u školi; predstavnik prirodnih nauka - ovako akcentovano, za razliku od prirodnjak sa standardnim značenjem prirodoslovca); redovnjak (redovni profesor); crkvenjak (vernik, čest posetilac crkve); poštenjak (simpatizer Demokratske stranke, pod geslom "Pošteno"); veznjak (vezni igrač u fudbalu); srednjak (srednjoškolac; srednji bloker u odbojci); kućnjak (kućna pomoćnica; kućni ogrtač); vilenjak (vlasnik vile, novopečeni bogataš); vodenjak (mornar; kiša). (10) Psihofizičke karakteristike: debeljak (žena sa velikom zadnjicom); gotivnjak (lepotan, kicoš); topljak (topli brat, homoseksualac); staklenjak (slepac); modernjak (moderan čovek; moderna melodija); savremenjak (savremen čovek); matbrnjak (mator čovek - RSANU i RMS daju samo stariju varijantu mdtornjak, koja se ne uklapa u naš model); mrtvak (hladnokrvan, ravnodušan čovek; ružan čovek); opreznjak (oprezan čovek); pokornjak (pokoran čovek); živčenjak (nervozan čovek); duševnjak (duševni bolesnik); sirovnjak (sirovčovek); teretnjak (težak, nepristupačan čovek); ledenjak (prestrašen čovek); perverz-
Zargon
31^
njak (nastran čovek); bezveznjak (nesposobnjaković); naivnjak (naivčina); tupak (dosadan čovek); levak (glupak; nespretnjaković; gnjavator); šumak (divljak); gadnjak (gadan, opasan čovek); smorenjak (smoren, tj. otupeo čovek). (11) Razni, pretežno apstraktni pojmovi: godišnjak (godišnji odmor); službenjak (službeni put); svadbenjak (svadbeno putovanje); trbušnjak (vežba za trbušne mišiće - trbušnjake; trbušni ples); plastičnjak (plastična operacija; plastični eksploziv; predmet od plastike); mesečnjak (mesečni prihod; mesečna rata); smrtnjak (smrtna kazna); minutnjak (trenutak); celovečernjak (celovečernja predstava); glavnjak (glavna uloga; glavna ulica; /novohrv. glavni zgoditak, džekpot/); krupnjak (krupni plan u filmu; krupan čovek); ogromnjak (ogromna stvar); normalnjak (normalna stvar, ništa posebno; pa naravno; normalan čovek); dubinjak (ribolov na čekanje); ručnjak (ručno bacanje u igri kockica jamb); krmećak (novokomponovana narodna pesma); vatrenjak (vatren govor); prestupnjak (prestupna godina - da li je ovo naročit slučaj reči koja se uglavnom može čuti samo svake četvrte godine?); Prvak (1. maj); deljak (deoba; podela troška); bedak i bednjak (bedna stvar; loše raspoloženje; bedan čovek); bisemjak ("biser", izvaljotina); usmenjak (usmeni ispit; đak koji polaže samo usmeni deo ispita; vešt i zabavan pripovedač, "usmeni književnik"); pismenjak (pismeni zadatak; pismen čovek, možda ironično /za tu reč u ovom drugom značenju Klajn (1994:89) kaže da ne postoji, ili bar nije zabeležena, ali je mi ipak navodimo jer se našla u samom naslovu te knjige, što smatramo prominentnom potvrdom/); vazdušnjak (znak vazdušne opasnosti - upečatljivo svedočanstvo o trenutnoj verbalnoj reakciji na no-
32
Žargonizacija u tvorbi reči
vonastalu situaciju, koje smo zabeležili tokom bombardo vanja Srbije s proleća 1999). (12) Frazeologizmi - izvedeni iz različitih osnova u službi priloga za način, a u karakterističnim sklopovima (najčešće sa predlogom na ili glagolom kretanja), pri čemu se sama imenica nekada i ne javlja izvan takvog sklopa a u odgovarajućem značenju: ići pešaka (peške - i sa još nekoliko glagola, upor. Odvalio pešaka na Novaka); ići na deljaka (deliti trošak; ići ortački u krađu); ubiti/ubosti dešnjaka/levaka (skrenuti desno odn. levo); skočiti mrtvaka (vrsta skoka u bazen); na brzaka (na brzinu, upor. Da strusimo po oštraka na brzaka); na trčaka (trkom); na prvaka (otprve); na poljaka (na pola); na suvaka (nasuvo; odvikavanje od droge bez lekova); na muftaka (olako, nezasluženo); nafinjaka (fino, pristojno); na kvamjaka (na pokvaren način); na kurvaka (slično, ali još pokvarenije); na bombaka (iznenada; bez karte); na divljaka/dupljaka/crnjaka (v. gore); na sitnjaka (na sitno); za džabaka (džabe); u bedaku (u lošem raspoloženju i sl.); u desetaka (u 10 sati, i analogno za još neke sate); nizbrdaka/uzbrdaka (nizbrdo/uzbrdo); ladnjaka (hladno, bez sekiracije) i levaka (na "levi" način) - obično bez predloga. Izloženu građu sada ćemo sažeto da prokomentarišemo iz nekoliko uglova. 1. Formalna analiza nije predmet ovog rada, ali se već na prvi pogled vidi da daleko pretežu izvedenice na -njak (150, prema 36 na -dk i 11 na -Ijak), što potvrđuje Belićev nalaz da nastavak -njak u nekim sferama potiskuje nastavak -ak (1939:184). Pri tome izbor nastavka nije obavezno fonološki determinisan završnim konsonantom osnove,
Zargon
33
pa se nalaze i dubleti koji mogu biti semantički razgraničeni (toplak/topljak) ili ne (bedak/bednjak ili ludak prema još kod Vuka zabeleženom obliku ludnjak). A šire gledano, iako Belić nije mogao da izdvoji i komentariše "naše" usmerenje ovih nastavaka, jer toga tada nije ni bilo izuzev u embrionalnom vidu (o čemu v. niže), konstituisanje ove žargonske kategorije tokom više od pola stoleća od Belićevih razmatranja dokazuje utemeljenost njegovih predviđanja o opštim razvojnim mogućnostima sufiksa -ak sa njegovim alternativama. Dodajmo još da ni Babić, pišući znatno kasnije jedan od inače vrlo retkih radova o njemu, tokom svoje morfološke analize ne daje mnogo žargonski obojenih izvedenica (Babić 1976). Ovim se potvrđuje da je uistinu reč o novoj sociolingvističkoj pojavi u našem jeziku. 2. Osnove su najčešće pridevske, a ređe imeničke, priloške ili kakve druge - iako se, kako svedoči naša kategorija (12), upravo iz priloških osnova izvode neki od najaktuelnijih primera pojave koju razmatramo: reč je o frazeologizmima, karakterističnim za urbani omladinski žargon, koji upućuju na način obavljanja neke radnje. Neke od pridevskih osnova i same su izvedene od imenica. Najčešće su zapravo posredi nominalizovane pridevsko-imeničke sintagme, koje daju pridevski motivisanu imenicu (kožnjak od kožni kaput, buvljak od buvlja pijaca, Zelenjak od Zeleni venac, kultumjak od kulturni radnik itd.). U tom smislu se i za ovakva obrazovanja može reći da otelovljuju principe jezičke ekonomije, što Corić (1991) demonstrira za takode veoma produktivni sufiks -ka u primerima kao saobraćajka od saobraćajna nesreća. Izuzetak je i ovde naša poslednja kategorija, gde idiomatičnost preteže nad ekonomijom (na brzaka umesto brzo, na finjaka umesto/mo i sl.).
34
Žargonizacija u tvorbi reči
3. U ređim slučajevima kada izvedenica nije direktno morfološki motivisana osnovom, postoji prozirna semantička motivacija, obično metaforičkog ili metonimijskog reda (mračnjak, gumenjak, njušenjak, zemljak, majmunjak i dr.), a beležimo i jedan neobičan međujezički paronim (kurvinjak). Ovakvi primeri zapravo su na margini naše građe, a u nju nismo ni unosili one gde je takva motivacija već slabije prozirna - kao atomnjak (kiseo kupus kao hrana u vojsci) ili kestenjak (profesor). 4. Uopšte uzev, za građenje reči koje smo prikupili, kao i za davanje novih značenja već postojećima, postoji u jeziku razvijena osnova, pa je sa tog gledišta reč o proširivanju poznatih obrazaca na nove slučajeve. Ovo smo već delimično pokazali primerima iz naše prve kategorije, ali to važi i za ostale (još jednom, izuzev poslednje). Evo samo nekoliko primera. Uz ranije navedena brojna značenja reči gornjak, rečnici potvrđuju i za nas zanimljivo značenje 'gornji jelek, bez rukava' - što u modernom ruhu, preneto u svet teksas odela, možda pruža nesvesnu podlogu za nama relevantno savremeno značenje. Poslovnjak je sačinjeno prema motornjak i sl. Svinjak je već kod Vuka, ali kao dublet za svinjac. Gvozdenjak ranijim značenjima (obruč; kotao; buzdovan) dodaje nova, od kojih značenje kovanog novca dobija prema bakrenjak i srebrenjak. Veštak (od ranije: vešt čovek; stručnjak) u kontekstu đubriva zvuči kao nekakav agrarni žargonizam, odudarajući od karakteristično urbanog prizvuka našeg sufiksa. Poljak kao gradanin Poljske nas ovde ne zanima, ali značenje tobdžije iz poljske baterije gradi most ka ranije navedenim novim žargonskim značenjima. Stariji brat buvljaka je stočnjak (stočna pijaca). Beogradski Zelenjak i Novak unekoliko se oslanjaju na ranija značenja (zelen kukuruz, odn.
Zargon
35^
novajlija; regrut). Slobodnjak (čija će nova značenja da se pridruže prethodnom značenju slobodara) i likovnjak (i sam novodošlica u opšte rečnike, još uvek pod leksikografskom prismotrom: "neob.", "razg.", "đač."), pružiće gostoprimstvo kulturnjaku, pozorišnjaku i celoj družini. Tako će i bezveznjaka raširenih ruku dočekati smetenjak, levaka -glupak, modernjaka i savremenjaka - naprednjak itd. Iz ovih primera vidi se i to da podela na standardna i žargonska značenja preseca veliki deo našeg materijala. Izgleda, zapravo, da jedino naša poslednja, frazeološka kategorija nema neposrednu podlogu u ranijim izrazima iste vrste. Može se pretpostaviti da je ovde kao prototip koji će da porodi ostatak grupe poslužila sintagma na brzaka, verovatno prva hronološki a možda i po frekvenciji upotrebe, koju beleže već Andrić i Sabljak, potom Klajn (kao jedinu iz ove grupe), a sada, dakako, i novi rečnici Imamija i Gerzićevih. Ona se odlikuje time što je nastala transformisanjem izraza na brzinu, a ne na osnovu ranijih značenja same imenice brzak (brz vodeni tok; brz konj; brzi voz). Ovo kao da ukazuje na put kojim je cela kategorija, kada je proboj jednom napravljen, nagrnula u jezik: ustoličenje, u okviru iste semantike, novog i idiomatizovanog gramatićkog obrasca. 5. Ako se pak sada, posle ovog ilustrativnog pregleda, zapitamo otkud dolazi žargonsko usmerenje našeg sufiksa u celini, osnovu za ovakav njegov semantičko-stilski razvoj možemo da potražimo u jednom znatno ranijem vremenskom sloju, u pojedinačnim primerima gde inače emotivno neutralna tvorba dobija specifične primese ove vrste. Među takvim rečima, od kojih neke zapisuje još Vuk, su, recimo, ništak (bezvredan čovek, ništarija) i šupljak (šupljoglav čovek, glupak) - a valja podsetiti i na pojedina
36
Žargonizacija u tvorbi reči
gore pomenuta starija značenja reči divljak (samonikla voćka ili loza) i gornjak (gornji jelek, bez rukava). Belić (1939:200) navodi iz Vuka snirtnjak ("kaže se u šali za čun/jer je čovek u njemu na velikoj vodi blizu smrti/'), na što Z. M. u narednom godištu Našegjezika (VII, 1940,248) dodaje i "jedno novo značenje" iste reči: "naziv za kažnjenika osuđenog na smrt pa pomilovanog, dakle čoveka koji je bio blizu smrti". Ova zanimljiva semantička evolucija zasad se završava, uz odgovarajuću akcenatsku adaptaciju, time što smrtnjak u novom žargonu označava smrtnu kaznu. 6. Teško je oceniti koliko zapravo ima u jeziku obrazovanja koja su predmet našeg ispitivanja, tim pre što je reč o tako fluidnoj i promenljivoj materiji kao što je žargon ali to i nije naš zadatak. Mnoge reči (odnosno mnoga značenja) sa našeg spiska već danas su zacelo van upotrebe, a nema sumnje da je trenutno u opticaju i dosta toga što mi još nismo čuli. U vezi s pojedinim segmentima ispitivanog materijala, čini se da je priraštaj, uopšte uzev, veći u apstraktnijim kategorijama pri kraju naše klasifikacije. Tako od 99 primera u poslednje četiri kategorije (9-12) Andrić ima svega 20, a Sabljak 27. A od naših 26 izraza unutar same kategorije (12), Andrić ima 6 a Sabljak samo dva (na brzaka, na divljaka), što možda govori i o regionalnim razlikama, dok Imami i Gerzićevi imaju po desetak. Sama za sebe, ova statistika nije neki pouzdan kriterijum, ali ipak može da posluži kao izvestan indikator o aktuelnim žarištima produktivnosti. A predstavljena građa nesumnjivo svedoči da je naš sufiks uistinu karakteristično produktivan, zadržavajući svoju populamost u verbalnoj mašti anonimnih jezičkih stvaralaca. Pri tome se ta produktivnost manifestuje u jednom semantičkom rasponu koji objedinjuje naglašeno afektivno obojenje posebne
Zargon
57_
vrste, d o mere u kojoj je opravdano govoriti o njegovoj žargonizaciji. Istina, neretko su markirane same osnove, povremeno i izrazito ekspresivne (divljak, majmunjak, murijak, krmećak, gadnjak, bedak, bombak i dr.), ali ubedljivo preovlađuju neutralne osnove, što nam daje pravo da afektivnost u većini pripišemo samom sufiksu, govoreći o njegovoj žargonizaciji. 7. Postoji verovatnoća da je priličan broj reči i izraza, bilo uopšte ili u datom značenju, ovde prvi put zapisan bar u jednom stručnom tekstu izvesnih leksikografskih pretenzija. A kada je reč o današnjem trenutku, nije uvek lako utvrditi da li neki žargonizam, sasvim verovatan na osnovu analogije, postoji ili ne. Tako prema osnovnjak i večemjak (osnovna odn. srednja škola) možemo da očekujemo npr. stručnjak (stručna škola), ali to autor nije čuo niti našao. Slično tome, on je čuo naziv Jiižnjak za Južni bulevar u Beogradu, a nije čuo da se Severni bulevar u istom gradu zove Sevemjak, što može biti obična slučajnost. Ili, da li je reč bežičnjak za bežični telefon, koja je piscu svojevremeno pala na um, stvarno bila u upotrebi pre ustoličenja mobilne telefonije? Ovakve stvari nije jednostavno proveravati, ali naš cilj i nije sastavljanje definitivnih spiskova nego ukazivanje na jedan tvorbeni proces u toku, na jednu jezičku promenu koja se odvija pred našim očima - tačnije, u našim ušima! 8. Treba još da kažemo da smo sve vreme dosta široko govorili o žargonu, iako smo u 1. poglavlju već istakli višesmislenost, pa tako i izvesnu neodređenost ovog pojma. U tom smislu nismo postavljali neka uža merila, pa nam je materijal prilično heterogen. Dok su neke reči, p o svojoj prirodi kolokvijalizmi, već sasvim blizu jezičkom standar-
38
Žargonizacija u tvorbi reči
du (npr. mirovnjak, kulturnjak, usmerenjak), druge su izrazito žargonske (npr. dupljak, lažnjak, bednjak). Među ovim potonjim neke su markirane kao lopovski, narkomanski, šatrovački, dački itd. žargon, a druge su u opštijoj upotrebi. Naš posao nije bio da ulazimo u takva upotrebna razgraničenja - kao ni u hronološka ili regionalna. Stoga su i naše kategorije mešane, pa ne postoji pretenzija da bi bilo koja osoba danas normalno upotrebljavala (ili čak poznavala) sve reči u bilo kojoj od njih - iako homogenost raste pri kraju spiska. Ipak, ono što u našoj građi dominira, i što je na neki način oblikuje u celinu, jeste prepoznatljivi duh autentičnog urbanog omladinskog žargona - familijarnog, ležernog, humornog, ironično-rugačkog i "zezatorskog" ali u suštini dobronamernog. Jednostavno, takav govor je igra i zabava, dobar provod, i mladi se u njemu osećaju komotno i prijatno. 9. Posebno je interesantno to što se ovakav odnos prema jeziku, vremenu i svetu, po svojoj psihološkoj suštini moderan i internacionalistički, u ovom slučaju ispoljava duhovitom eksploatacijom jednog domaćeg sufiksa, dodatog domaćim (ili odomaćenim stranim) osnovama. Inače je toj populaciji, u tu svrhu, svojstven i bar delimičan oslonac na svetske jezike - najviše engleski, ali u specifičnoj domaćoj žargonskoj "redakciji". Po svom duhu i šaljivom dejstvu, reči kojima smo se mi ovde bavili sasvim su bliske izrazima - karakterističnijim za jednu raniju generaciju mladih jezičkih stvaralaca - tipa nosinger, kofijanović, muving (veliko muvanje), muvić (malo muvanje), Hors siti (Konjarnik) i sličnim (za više primera i analizu v. Stojanović 1981, a upor. i neke napomene u odeljku 5 ovog poglavlja). A i drugi jezici mogu povremeno da posluže kao inspiracija neumornoj tvoračkoj energiji žargona. Tako Andrić još ne-
Zargon
39^
ma danas''standardni" grupnjak, ali za pojam grupnog seksa beleži sjajan kvazirusizam koljektivnaja razvaljotka. I da zaključimo ovu našu sociolingvističku analizu produženog i osveženog života jednog starog sufiksa. Sa sociološke strane, nema sumnje da je njegova česta upotreba sa familijarno-žargonskom vrednošću postala svojevrstan deo jezičkog identiteta naše gradske omladine, pa donekle i onih koji su bar još duhom mladi. A iz lingvističkog ugla, čini se da priroda i obim izloženog materijala potvrđuju našu početnu postavku o žargonizaciji kao aktivnom principu i aktuelnom elementu jednog segmenta tvorbe reči u našem današnjem jeziku.
3. Ostali žargonizovanl sufiksi 2. -džija. Ovaj rašireni i odavno odomaćeni sufiks turskog porekla prvobitno je označavao nosioce pojedinih zanimanja (kazandžija, jorgandžija, dućandžija i sl.), da bi posle II svetskog rata tu značenjsku osnovu donekle proširio; od mnoštva njime izvedenih reči navešćemo samo nešto novijih i zanimljivijih, koje najčešće nisu leksikografski registrovane. Zanimanje još uvek dominira, ređe uz manje-više neutralan ton (npr. hamburgerdžija - upor. ranije buregdžija, sokadžija - upor. ranije bozadžija, prelomdžija - radnik na prelomu u štampariji, računardžija i kompjuterdžija - radnik na računaru). Znatno je češće izrazito ekspresivno, humorno i ironično značenje karakteristično za žargonizme (od već "klasičnog" filmadžije, preko čukadžije, koji teško da će rešiti spor između sajdžije i časovničara, i liftadžije - opravljača liftova, do takvih aktuelnosti kakve simbolizuju benzindžija, naftadžija i pumpadžija). Tu su, zatitn, krofnadžija i krofnadžijka koji kupačima nude svoje specijalitete, bardžija
40
Žargonizacija u tvorbi reči
(barmen), slikadžija (fotoreporter), metkadžija (balističar), svetadžija (urednik za vesti iz sveta na TV), tejpadžija (radnik na traci u filmskom studiju), mrežadžija (tragalac po internetu)... Kako svedoče ovi primeri, od kojih su neki zbilja duhoviti, komičan efekat najčešće se postiže "nekoherentnim" kombinovanjem arhaizovanog turskog sufiksa sa osnovama različitog porekla, često iz zapadnih jezika, a sa značenjima svojstvenim modernoj urbanoj civilizaciji. Ovima bi se mogli pridodati i mapadžije - crtači novih mapa u nedavnim jugoslovenskim ratovima. Pre koju godinu su štrajkači u kragujevačkoj "Zastavi" u medijima nazvani automobildžije, valjda uz prisećanje na kamiondžije iz svojevremeno popularne televizijske serije, iako u sasvim drukčijem kontekstu. U istom duhu, ovaj nastavak označava i privrženike sportova i hobija {sarandžija, adadžija - zaljubljenik u Adu Ciganliju, lotadžija igrač lotoa, Jezerdžije - delimično kalkirani Lejkersi /članovi populamog američkog košarkaškog tima!/). Nešto starijem sloju pripada isticanje negativnih psihofizičkih karakteristika (siledžija, tabadžija, šibadžija, tupadžija, drkadžija... a eventualno i trošadžija, njupadžija,fistadžija — alkoholičar, i sl.). U naše vreme tako se obeležava i pripadnost određenim vrstama novih elita (pejdžerdžija, džipadžija, kučkadžija - šetač pasa). Velike demonstracije studenata i građana 1996-1997. godine u Srbiji porodile su, u pravoj eksploziji verbalne duhovitosti i kreativnosti, i više novih reči, od kojih ovamo spadaju šerpadžije (demonstranti koji lupaju u šerpe), lupadžije i bukadžije (proizvođači galame u vreme II dnevnika RTS - svakako po ugledu na opštije larmadžije). Napad snaga NATO doneo nam je mostadžije ("branioce mostova"). Najzad, aktuelni trenutak karakterizuje i veći broj reči iz narkomanskog žargona: drogadžija, kokadžija (konzument kokai-
Žargon
4l_
na), heroindžija, trodondžija, elesdidžija (korisnik LSDa), tripadžija (koji često "tripuje", tj. uzima halucinogene droge). Među novijim prilozima su i sidadžija (bolesnik od side), frkadžija (galamdžija; nasilnik), gegadžija (šaljivdžija) i laptobdžija (ovde ukrštanje dvaju jezika uz glasovnu asimilaciju proizvodi i svojevrstan semantički kalambur: kucač u krilu ili pucač iz krila?). Dodajmo još da u jednoj skorašnjoj gramatičkoj raspravi Radić (1997:354) u prolazu pominje desetak "savremenih, pretežno žargonskih obrazovanja", među njima i protokoldžija, strankadžija, tobogandžija, hitadžija, škodadžija. V. sada i kompletan opis ovog sufiksa, uključujući i neke žargonizme: Radić (2001). Za razliku od sufiksa -dk sa varijantama, gde uz obrazovanje novih leksema dolazi u obzir i pojava već postojećih jedinica standardnog leksikona u novim, žargonskim značenjima (npr. crnjak, divljak, veštak, levak), sufiks -džija, verovatno zahvaljujući većoj ekspresivnosti, ne ostavlja takvu mogućnost, već se za svako novo značenje mora njime izvesti nova reč, a takve kreacije otuda i jesu tako mnogobrojne. Njihovo preovlađujuće semantičko i stilsko obeležje, uz podrazumevanu familijarnost, jeste ironičnopodrugljivo. I još samo jedna napomena. U želji da uporedimo situaciju u jednom drugom južnoslovenskom jeziku takođe dugo izloženom turskom uticaju, pregledali smo jedan skorašnji rečnik bugarskog žargona (ApMHHOB 1993). On sadrži veći broj odgovarajućih obrazovanja, leksički većinom nepodudarnih sa primerima iz našeg jezika ali semantički sa lako prepoznatljivom konotacijom. Navešćemo pregršt zanimljivijih primera: cojiadoicufi - solist u muzici ili sportu, maKcudotciin - taksist, cmdnadoicuH - autostoper, pdKadoicufi, pdnadotcirn, 6peitKadoKUH - igrači modernih igara,
_42
Žargonizacija
u tvorbi
reči
diler, naucpadjKUH - bezbrižni uživalac u životu, xapnyndotcun - izrazito potentan muškarac. Kao i u srpskohrvatskim primerima, neke od najefektnijih i najduhovitijih izvedenica nastaju kombinovanjem engleskih osnova i turskog sufiksa. Takođe kao i kod nas, javljaju se i naporedni oblici ž e n s k o g r o d a : pdmdoKUKa,
neHdoKadoKuuKa, naitcpa-
djtcuiiKa - ali ova ravnopravnost polova ima i prirodnih granica, pa ne nalazimo npr. oblik *xapnyHdoKuma\ 3. -aš. Imenice izvedene ovim veoma produktivnim nastavkom najčešće označavaju zanimanje, hobi, pripadnost nekoj društvenoj grupi, sportskoj disciplini i slično: butikaš, basketaš (košarkaš), bezbolaš, mafijaš, reketaš, pištoljaš (uterivač dugova - upor. ranije revolveraš u kontekstu Divljeg zapada), pejdžeraš (koji svuda ide sa pejdžerom upor. i pejdžerdžija gore), dizelaš (pripadnik posebne tinejdžerske družine, uz ranije značenje automobila na dizel pogon), kajlaš (dizelaš sa lancima), krstaš (član takve grupe sa Crvenog krsta u Beogradu), grafitaš (pisac grafita), sprejaš (koji ispisuje poruke sprejom) itd. Ovoj široj semantičkoj sferi pripadaju i nešto raniji foteljaš igubitaš (firma koja proizvodi gubitke, za razliku od pojedinačnog gubitnika u igri, sportu i sl.). Tu su i kompjuteraš (uz koga postoje i kompjuterist, kompjuterdžija i računardžija - obilje koje govori o popularnosti ovog zanimanja ili hobija, ali i o mogućnostima finijeg semantičko-stilskog nijansiranja!), te hardveraš i softveraš. U ređim slučajevima dominantne ili ravnopravne zastupljenosti žena, nalazimo izvedenice kao butikašica, basketašica. Ovaj nastavak, koji tradicionalno upućuje i na obeležja ličnosti (često negativna, npr. budalaš, blebetaš, podrepaš), u poslednje vreme je aktiviran posebno u sklopu manifestovanja političkih opredeljenja, najčešće sa prime-
Žargon
43
som ironije. Tako su prethodni šezdesetbsmaš i potonji osmaš (sa prelomne 8. sednice CK SKS) kao i autonomaš uspostavili obrazac za novije jogurtaše iz Vojvodine - da li i balvanaše iz Krajine? - te saboraše (sa Vidovdanskog sabora opozicije 1992), kao i savezaše ili promenaše (simpatizere Saveza za promene), ligaše (iz Lige socijaldemo krata Vojvodine) i otporaše (članove studentske organizacije /kasnije Narodnog pokreta/ Otpor). U vreme demonstracija kretanje ovih poslednjih grupacija budno su pratili murijaši - ćoškaš (policajac pozornik) i tabanaš (linijski policajac) ali i njihove novoangažovane i teže opremljene kolege pendrekaši i mlataraši, neretko uz svesrdnu pomoć nabildovanih i kratko podšišanih modernih batinasa u kožnim jaknama. Ovakve obrade bili su, dakako, pošteđeni kontramitingaši, skraćeno kontraši - učesnici čuvenog režimskog "kontramitinga" na beogradskim Terazijama, koji svoj naziv duguju ranijim mitingašima. - Napad koalicije NATO na Jugoslaviju afirmisao je raketaše (pripadnike raketnih jedinica vojske) i porodio metaše (nosioce mete - "targeta"). U Kosovskoj Mitrovici, ljudi koji se sa srpske strane okupljaju oko mosta koji deli srpski i albanski deo grada nazvani su mostaši. Izvan ovog konteksta zapisujemo "mirnodopske" kreacije kao fićaš (vlasnik Fiata 600), firmaš (vlasnik firme; posetilac kafića "Firma" u Beogradu), trendaš (čovek u "trendu"), primenjaš (profesor ili student akademije za primenjenu umetnost), lamelaš (koji stanuje u lamelama), blokaš (stanovnik Novog Beograda), kačketaš, odelaš, trenerkaš, dukseraš, džemperaš (koji rado nosi kačkete, odela, trenerke, dukse odn. džempere /za ovo poslednje je kao prototip mogao da posluži makedonski političar V. Tupurkovski/), njakvaš (koji pije "njakvi", tj. vinjak), kokakolaš (ljubitelj tog pića), buljaš (homoseksua-
44
Žargonizacija u tvorbi reči
lac; poltron; ludak; naočarac), cvikeraš (naočarac), bezmudaš (slabić), sidaš (bolesnik od side), lidaš (posetilac Lida na Dunavu), karataš (karatist), trojkaš (košarkaš koji ubacuje trojke) ili kasandraš (pasionirani gledalac TV serije, valjda češće kasandrašicd). Medu neobičnijim ili duhovitijim primerima su surlaš (nosonja), banderaš (radnik Elektrodistribucije), hokejaš (čovek sa štapom ili štakom), strejtaš (koji ne uzima drogu, neporočan, od engl. straight 'prav, ispravan, čist'), lebaš (koji bi leba bez motike, živeći na račun drugih), prstaš (nepismen, koji se potpisuje prstom) i, prema Sabljaku, blitvaš (Dalmatinac). /U konkurenciju sa prstašem ulazi već pomenuti krstaš novim značenjem: nepismen, koji se potpisuje krstom. Minimalna formalna a nikakva funkcionalna razlika!). A prodavci svakojake robe po ulicama i podzemnim prolazima spremno su, i adekvatno, kršteni kao haubaši i kutijaši. Dominantna obeležja ovog sufiksa su familijarnost, naročito omladinskog tipa, a često i ironija, omalovažavanje i podrugljivost. Inače, teško je oteti se utisku da i ova grupa reči kao celina u mnogome odslikava deo naše današnje društvene stvarnosti, što kao da daje posebnu boju nastavku pomoću kojeg su izgrađene. Utoliko bi se ovome eventualno moglo dodati i obeležje aktuelnosti. 4. -ijdda. Sa uporištem u standardnim rečima tipa olimpijada, spartakijada, balkanijada, ovaj internacionalni sufiks u novije vreme je postao izrazito produktivan - u medijskoj sferi čak do mere u kojoj se čini da se danas bez njega naprosto ne može živeti. U poslednje dve-tri godine on doživljava pravu eksploziju, pa čovek jedva može da otvori novine ili upali radio ili televizor a da ne naiđe na novotvorenice izgrađene uz njegovu izdašnu pomoć. Po stilskoj vrednosti mahom pozitivno ekspresivan, on je naj-
Zargon
45
pre autentično obnovljen u izvedenicama koje označavaju neko kolektivno takmičenje, druženje ili igru, kao gimnazijada, univerzijada, brucošijada, filozofijada, pravijada, mašinijada (susreti studenata odgovarajućih fakulteta), primatijada (ovo nije skup primata nego studenata prirodnih nauka i matematike!), gitarijada, čivijada, bekrijada, šizijada, cementarijada (susreti radnika u cementnoj industriji), Srbijada (okupljanje Srba u dijaspori), memorijada (takmičenje u pamćenju), somovijada (takmičenje u lovu na somove), gusanijada (borba gusana), tucanijada (prvenstvo u tucanju uskršnjih jaja), lažijada (nadmetanje u laganju), šamponijada (kolektivno pranje kose), rolerijada (prema ranijoj biciklijadi). Element igre, naročito dečje, ističu igrarijada (program dečje zabave), klikerijada, balonijada, sankanijada i peskijada (izrada figura od peska), kao i cirkusijada (predstava za decu, ali i miting političkih protivnika). Uz ovo potonje značenje ide i otporijada (koncert u režiji organizacije Otpor, možda po modelu protesttjade iz 1996-1997). Veću grupu novijih neologizama nalazimo u semantičkom domenu izložbi, najčešće prodajnih i uz konzumiranje izloženog na licu mesta: roštiljijada, kobasicijada, kulenijada, slaninijada, pršutijada, pasuljijada, ajvarijada, sirijada, picerijada, pogačijada, bostanijada, pčelijada, poslastičarijada, tortijada, maslinijada, duvanijada (sajam duvanskih proizvoda), alkoholijada (ispijanje alkoholnih pića, pijanka), rakijada, pivijada... Ovome su bliske parade i revije: šeširijada, fijakerijada, džipijada, trabantijada. Sledeće značenje može se okarakterisati kao zaplet, gužva, kermes: naspram prototipske rasomonijade sada imamo i selektorijadu (peripetije oko izbora selektora u sportu), izborijadu (izbornu gužvu), šešeljijadu (aferu oko izbora V. Šešelja na Pravnom fakultetu u Be-
46
Žargonizacija u tvorbi reči
ogradu), dafimentijadu (beskrajno natezanje oko sudbine Dafiment banke). Za tragičan položaj preostalih Srba na Kosovu već je upotrebljen termin kosovijada (valjda prema ranijoj jeremijadi, tj. tugovanki), a za navodno simbolični više nego stvarni karakter današnjeg života - simbolijada (što nije daleko od vodviljijade). Ovaj nastavak koristi se i prilikom afirmisanja kulturnih spomenika ili pojedinih ličnosti; otuda npr. biblijada (izbor tekstova na biblijske teme), Sterijada kao naziv katedre vršačkih pisaca, a tu skoro i Erićijada (TV emisija o pesniku D. Eriću). A ima ga i drugde - skoro bi se moglo reći nema gde nema, pa podela bonova umesto novca postaje bonijada, pravljenje strašila za ptice strašijada, telefonski servis za sportske rezultate rezultijada, kiša golova golijada, demonstracija primitivizma džiberijada, veoma smešna stvar pišijada, a odličan ("strava") provod - stravijada. Ovaj sufiks svojom agresivnošću već vređa i prosečno uho, da i ne govorimo o jezičkim čistuncima; medutim, kao pravom novinarskom mezimčetu produžena plodnost mu je, kako izgleda, zagarantovana. Biće da je puka slučajnost to što još nismo naleteli na, recimo, kostimijadu ili cipelijadu, na semenkijadu ili viskijadu. Ali polako, ima vremena... 5. -dna. Ovaj sufiks turskog porekla poznat je iz tradicionalnih izvedenica kao dumrukana, barutana, šećerana, kuglana, sa značenjem ustanove u kojoj se nešto proizvodi ili čuva, odnosno gde se obavlja kakva javna delatnost. U starijem žargonskom registru zastupljen je naročito u rečima koje označavaju gužvu i tuču, kao muvana, tarapana, marisana; upor. i bajbokana iprdekana (zatvor), te krečana (zaboravna ili senilna osoba). Poslednjih godina je stekao pomodan prizvuk u rečima tipa teretana, bilderana, fliperana, pokerana (vrsta kockarnice), a otuda i
Žargon
47
palačinkana (prodavnica testenine), Marketana i Dentana (nazivi bakalnice, odnosno privatne stomatološke ordinacije u Beogradu). Njime se, dakle, upućuje na relaksaciju, zaštitu zdravlja i druge potrebe modernog građanina, pa se uskoro može očekivati još poneki dodatak ovoj skupini leksema, koje su kao celina samo delimično žargonske. Veza sa značenjem ustanove održava se, ali u ironičnom ključu, u ređim novijim žargonizmima kao kulana (zatvor), dilkana ipsihana (zavod za umobolne), abortana (motel za tajne ljubavne sastanke) i šefkana (javna kuća, od šefkati /ševkati/ — polno opštiti). U ovaj semantički obrazac spada i pejdžerana (centrala pejdžing sistema), kao primer stilski neutralnog neologizma; upor. i ranije civilana (magacin za civilnu odeću u vojsci). Noviji omladinski žargon sadrži i kreacije kao čirokana ("indijanska" pankerska frizura), seljana (selo; prostakluk), marijana (marihuana), sokolana (jeftina zabava), džabana (džabaluk), ložana ("loženje", tj. reagovanje na nekoga ili nešto, osetljivost),pržana ("prženje" - jači stepen "loženja"); nešto od ovoga možda je obrazovano prema starijim uzorima kao šikana (bruka). Isti sufiks nalazimo i u sastavu reči tipa. pivdžana (pivo), kafedžana (kafa), tevdžana (televizija), džidžana (ružna devojka), koje se mogu smatrati produženim alternativama obrazovanja na -dža (v. niže). Uzgred primećujemo, bez pokušaja objašnjenja, da autorka Lj. Habjanović-Đurović svom romanu o Svetoj Petki daje naslov "Petkana". I zaključujemo da ovaj sufiks na zanimljiv način kombinuje starinske i pomodne, omladinske i mangupske asocijacije, u čemu doduše nije usamljen. /l ovaj nastavak podrobno analizira Radić (2001), uglavnom u tradicionalnim značenjima/.
48
Žargonizacija u tvorbi reči
6. -teka. Iako u derivatološkom pogledu različit jer nije sufiks, ovaj formant romanskog porekla a izrazito modernog, internacionalnog zvuka sociolingvistički se uklapa u sliku koju ocrtavamo. Primetno obnovljene produktivnosti i aktuelnosti, zastupljen je naročito u dve oblasti. Jednu, na tragu biblioteka, pinakoteka, kartoteka, datoteka i drugih zbirki, odnosno prostorija u kojima se one pohranjuju, čine lokali, klubovi i radnje, ili pak kolekcije specifične vrste i namene. Uz verovatni noviji prototip diskoteka, tu spa.dajufilmoteka, videoteka, medijateka, trakoteka (hrv. vrpcoteka), cedeteka, separatoteka (zbirka separata), pornoteka, eroteka (porno video klub), stripoteka (mesto gde se prodaju ili iznajmljuju stripovi), te vinoteka, poljoteka (poljoprivredna apoteka), Biljoteka (naziv biljne apoteke u Beogradu), autoteka (prodavnica delova za automobile; naziv autoškole), interteka (agencija za pristup internetu), Knjigoteka (beogradska izdavačka kuća), ali i testoteka (prodavnica testenine), daroteka (naziv prodavnice "poklombenih" artikala na železničkoj stanici u Novom Sadu) i čak pljeskoteka (naziv kioska sa pljeskavicama u Beogradu). Tu bi išle i teatroteka (snimci najuspelijih predstava) i restoteka (kombinacija restorana i diskoteke - primeri koje je, uz već pomenutu trakoteku, zabeležio Ivan Klajn u svojoj rubrici u NIN-u). Drugu oblast predstavljaju nazivi emisija na televiziji i radiju, kao kviskoteka, željoteka, vicoteka, smehoteka, štrumpfoteka, hitoteka, folkoteka, folkloroteka, seloteka (emisija za selo), zooteka (na školskom programu TV), klincoteka, mlekoteka (dečje emisije; ova druga ima i značenje 'diskoteka bez alkohola'), te teveteka (naziv TV emisije) i romboteka (TV igra sa romboidnim figurama). Na rubovima naznačenih područja nalazimo primere segateka (kompjuterska igra) i igroteka (dečja letnja školica).
Žargon
49
- Semantičkostilska markiranost ovog formanta često je u pravcu šaljivog, pomodnog i, izrazito u prvoj pomenutoj grupi, komercijalnog, što povremeno dovodi do zbilja neobičnih, pa i apsurdnih rešenja. /Pre petnaestak godina ovaj tvorbeni element analiziran je u studenskom radu Pribićević (1985). Upoređivanjem broja primera u tom članku i u ovom našem prilogu (8 prema 38) može se steći izvestan uvid u povećanu, iako ograničenu, međuvremenu produktivnost formanta. Takođe vredi primetiti da Babić (1991:60-61) nalazi svega tri reči sa domaćom osnovom - vrpcoteka, smjehoteka, igroteka - dok je kod nas takvih reči skoro polovina, što ukazuje na širu i slobodniju kombinatoriku na srpskoj strani/. 7. -skop. Uporedljiv sa prethodnim, ovaj formant, po poreklu iz registra nauke, užeg je raspona i znatno manje produktivan. Po modelu mikroskopa, teleskopa, stetoskopa, potom bioskopa i sinemaskopa te danas popularnog horoskopa (i slivenog hororskopal), nalazimo ga u nekoliko novih leksema sa značenjem sprave, emisije ili rubrike za kakvo posmatranje ili pregled - zvezdoskop,filmoskop, smehoskop, svetoskop, amoroskop ("uređaj za merenje ljubavi" - šta god to značilo! - Upor. i duhovit stariji žargonizam ćoroskop - naočari). Konotacije su i ovde šaljive i pomodne, ali bez jačeg prizvuka komercijalnog, koji karakteriše deo upotrebe formanta -teka. 8. -ka . Ovaj veoma produktivni nastavak, zastupljen u celom rasponu značenja, poslužiće nam za demonstraciju potencijala za žargonizaciju u kombinaciji gramatičke funkcije i semantičko-stilskih vrednosti. Naizgled sasvim bezbojan kao standardni tvorbeni mehanizam za derivaciju imenica ženskog roda, on pri dubljoj analizi otkriva
50
Žargonizacija u tvorbi reči
skrivene jezičke mogućnosti, a uz to nam može nešto reći i o odnosu književnog standarda, kolokvijalizama i žargonizama. Mi ćemo zanemariti stotine standardnih leksema građenih ovim sufiksom, i samo pomenuti žargonske reči čija je ekspresivnost u najvećoj meri stvar osnove, npr. leksičke strendžerke - švesterku i za njom sisterku, već odomaćenu šiziku, ali i strogo domaći niz radodajka, trotoarka, kamenjarka, glodarka, dvocevka i trocevka (gde se dve poslednje reči odnose na širinu repertoara prethodno navedenih osoba u polnom opštenju sa muškarcima) itd. A usredsredićemo se na ono što je interesantnije za našu opštu temu: na ulogu samog nastavka u izgrađivanju podloge za žargonizaciju i u procesima proizvodnje tako markiranih reči. Ovde treba najpre registrovati gramatičko sredstvo univerbizacije, kojim se sintagme sažimaju u lekseme, pa tako dobijamo reči kao manastirka (manastirska rakija), saobraćajka (saobraćajna nesreća), generalka (generalna proba ili opravka) ili masovka (masovna scena ili tuča; opštenje jedne žene sa više muškaraca). U ovo je nastavak očigledno uključen, i to ne samo gramatički, jer su ovakve skraćenice već stilski obojene. Zatim izdvajamo srodnu pojavu gomilanja na istovetan način obrazovanih reči u pojedinim tešnje strukturiranim leksičkim sferama - kao u nizu iz prethodnog pasusa, samo izrazitije. Da damo samo jedan ubedljiv primer, među nazivima kod omladine popularnih vrsta obuće i odeće nižu se gumiđonke, traktorke, šimike, patike, teniske, baletanke, japanke, apostolke, adidaske, starke, najke, martinke, kaubojke, roške (roleri).... od kojih mnoge dobro idu uz rolku, havajku ili kakvu drugu šujku (košulju), trenerku, vetrovku, vijetnamku, rokerku, spitfajerku, tregerke, traperke, farmerke, leviske, dizelke. Za kompletiranje "imidža" služe le-
Žargon nonke ili rejbanke, minimalke itd.
5}_
a tu se negde i najlonke,
bulabopke,
I ovakvi kolokvijalizmi svojom učestalošću neizbežno doprinose senčenju njihovog inače stilski neutralnog zajedničkog sufiksa. Takva podloga onda dolazi do jačeg izražaja drugde, u već nesumnjivo žargonskim rečima kao zvrčka (nameštaljka, upor. udariti kome zvrčku), srčka (srčani udar), šopka (udarac iza uha), vučka (udarac u bilijaru), plačka, mućka, murka, ćorka, repka (reprezentacija u sportu). Od novijih, izvedenih univerbizacijom, prostim skraćivanjem osnove ili kako drukčije, navodimo sledeće: žvaka (u doslovnom i prenesenom značenju), fotka (fotografija), vizitka (vizit karta), telka (televizija), floka (flomaster), znojka (čarapa), soška (pasoš), šiška (hašiš), šuška (novčanica), neska (neskafa), flajka (flaša pića), pljeska (pljeskavica), faširka (faširana šnicla), kancerka (cigareta), smolka (marihuana sa dosta smole), zurka (frizura), trepka (trepavica), zenka i centralka (zenica odn. glavna vena na ruci u narkomanskom žargonu). Tu su i cevka (devojka), žujka (plavuša; žutica), svrška (ejakulat), lujka (budala; ludilo), te buska (autobuska stanica). Radi prikrivanja identiteta preko glave se navlače lopovka i fantomka. A Rovinj, nekada omiljeno odmaralište Beograđana, i danas se nostalgično i familijarno, "insajderski", pominje kao Rovka... Ali do prave eksplozije ovog sufiksa u za nas relevantnoj upotrebi dolazi u naše dane na području omladinskih, mahom kolektivnih zanimacija i dešavanja, često verbalizovanih u formi glagolskih imenica gde bi uz gubitak žargonskog naboja mogao da stoji standardni sufiks -nje . Tu su se uz raniju igranku, svirku i sedeljku priljubile žurka, đuska i treska, povremeno praćene cirkom (ispijanje alkohola) i duvkom ili cepkom (duvanje odn. ubrizgavanje \
52
Žargonizacija u tvorbi reči
droge). Sve ovo ume da se završi ifurkom (bežanje; žurba), gurkom (guranje, upor. ući na gurku) ili pak šorkom, koja je malo kad ferka (fer tuča, jedan na jedan, bez noževa i sl., upor. idemo na ferku). Spojka (ljubavni sastanak) može da dovede do ševke ili snoške (polni odnos) ukoliko neko tu ne dobije šutku (šut-karta; otkaz; takođe šutiranje u tuči, te skakanje i sudaranje uz muziku). U odsustvu takvih mogućnosti u obzir dolaze blejka i gluvka (gde se "bleji" i "gluvari", tj. dokoliči, npr. u kafiću), možda uz pljuvku (ogovaranje) kako bi se ublažila smorka (dosada). A može izujka ("zujanje", tj. besciljno vrzmanje po gradu) u očekivanju kakve žiške (nešto odlično; osoba koja se lako "pali" - upor. dati žišku, tj. zapaliti nekoga za nešto). U krajnjoj liniji kao alternativa uvek preostaju dremka i sovka (dremanje odn. spavanje). Gramatički, a i generacijski gledano, sve ovo može da vrati protagoniste u detinjstvo, iako popularna igra pljeskanja takmaca samim svojim imenom kaže da nema vraćke\ Jednom rečju, sveopšta trka i zbrka, prava frka (veoma zastupljena premda tvorbeno problematična; u narednom poglavlju videćemo da je to zapravo nešto frkatično). Ali ovakvim stvarima teško da će se zamajavati oni koji imaju prečeg posla u vidu tapke ili čak džepke (tapkarenje odn. džeparenje) - da i ne govorimo o onima kojima u opis radnog mesta spadaju i takve nepodopštine kao što su skaka (skakanje između balkona u krađi) i sečka (presecanje puta automobilom; tuča noževima). /Aprila 2003beležimo novo, žargonsko značenje reči sabljarka: i dalje je to riba, ali iz roda sponzoruša čiji su sponzori tokom policijske akcije "Sablja" napunili zatvore po Srbiji. Asocijativne niti ovde nas vode i do zastarelog omladinskog žargonizma snajperka (devojka s naočarima), ali tu temu nećemo razvijati.../.
Žargon
53
9. -ić. Tradicionalna deminutivno-hipokoristička semantika ovog sufiksa poslužila je kao dobra podloga za njegovu žargonizaciju putem afektivnog obojenja kojim se odlikuje veliki broj novijih reči iz širokog spektra oblasti, pretežno onih od naročitog interesa za omladinu. To su lekseme koje upućuju na ustanove, lokale ili radnje {kafić, djutić, bjutić - kozmetički salon, faksić, kinić - kino klub), prevozna sredstva (jugić - automobil Jugo), sportove (pingič), odevne i druge predmete (minić,flomić - flomaster, tranzić - tranzistor, mobić - mobilni telefon, kompić - kompjuter; kompanjon, sintić - sintisajzer; takođe sintać), hranu i piće (hambić - hamburger, nesić - neskafa, muškić- muški čaj). Upadljivo je tepanje u vezi sa drogama: narkić i džankić (narkoman), dopić (doping), bensić (bensedin), kisić (LSD), amfić (amfetamin), eksić (tableta ekstazija), singlić (mala cigareta marihuane), topić (oblik "džointa"), vutrić ("trava" za pušenje, od permutovanog vutra). Tu su, zatim, kategorije ili osobine ljudi: homić (homoseksualac), starić (stariji čovek, prema mladič), lapić (laponac, tj. izlapeo čovek), fensić (uglađena mlađa osoba; otmen i skup kafić - supr. socijala), lakić (momak Iakog morala; nešto lako). Potom, pesme i melodije: popić (pop pesma), densić ("dens" pesma), bitić (hit melodija, emisija i dr.), laganić (laka muzika) - i još ponešto, npr. gruvić (gruvanje, tj. učenje napamet), kulić (nešto "kul", tj. dobro, OK; alternativni istoznačni oblici su drukčije akcentovani: kiilišić/kulušić, dakle bez dužine na nastavku). Ali ovaj sufiks, generalno markiran kao popularan, familijaran i omladinski uz izrazitu notu tepanja, donekle se specijalizovao u značenju trivijalizicije, vezivanjem za paraliterarne i filmske žanrove. Takav prizvuk možda nemaju crtić ipornić, ali ga zacelo itaaju filmić (film lakog sadrža-
54
Žargonizacija u tvorbi reči
ja), krimić, Ijubić ipsihić (u značenju psihološkog trilera; ista reč, uz moguću drukčiju konotaciju, označava i psihoterapeuta). U ovu seriju uklapaju se i okazionalizmi ratić i katastrofić; prvu reč, u značenju trivijalnog romana o ratu, upotrebio je Ivan Čolović prikazujući jednu takvu knjigu - mogućeg rodonačelnika novog žanra - u Nedeljnoj Našoj Borbi od 27-28.7.1996, a drugu, u ekvivalentnoj funkciji, Jovan Cirilov u NIN-u od 2.4.1998, povodom filma "Titanik". Nismo registrovali očekivani analogni žanr stravić (film strave i užasa), ali je moguće da je negde već upotrebljen. Neki od navedenih primera održavaju vezu sa nešto starijim slojem žargonizama kod kojih uglavnom nije reč o trivijalizaciji nego o familijarizaciji i tepanju. Desetine takvih daje Sabljak, što u tom obimu može biti refleks supstrata iz kajkavskog, dijalekta inače poznatog po širokom korišćenju deminutiva. Tu nalazimo primere kao derpić, (homoseksualac), nimfić (nimfomanka), sifić (sifilis), nudić (nudista), abić (abortus), alkić (alkoholičar), kretić (kreten), apsić (apsolvent), profić (profesor), strujić (električar), gastić (gastarbajter), Leksić (Leksikografski zavod); čak je i preteći udbaš tamo - udbićl 10. -dć. Prethodnom nastavku po ekspresivnoj vrednosti veoma je sličan ovaj sufiks, do mere koja dopušta mestimično preklapanje uz moguću varijantnu markiranost npr. crtać/crtić, pingać/pingić, sintać/sintić. Semantički je takođe raspršen, ali je od njega znatno manje produktivan jer mu je motivacija manje evidentna, usled nedostatka široke baze kakvu -Tć ima u svojoj primarnoj deminutivnohipokorističkoj funkciji u standardnom jeziku. Nalazimo ga u novijim obrazovanjima kao diskać, crtać, pingać, tristać (Fiat 1300), iksać (kriminalni roman X 100), ženskać
Žargon
55_
(devojka, žensko), muškać (dečak, muško), kitać (penis), ortać (ortak, tj. prijatelj), gluvać (gluv čovek), živać (živahna osoba), sporać (spor čovek ili ples), lunać (luna park), sportać (sportski centar), viskać (viski), žutać (sitni kovani novac /upor. ranije irwta&-zlatnik/; Azijat; vrsta narkotika; žutaći - žuti zubi), slepać (slepo crevo), prstać (nepristojan gest prstom), kintać (dinar),/orintać (upor. ranije pokr.forintak), kentać (cigareta Kent), kilać (kilogram ili litar pića), fiksać (droga; narkoman), treskać (mera droge), bedać (bedak, tj. nešto bedno, loše). Takođe Novać (Novi Beograd), Petlać (Petlovo brdo) i Golać (Goli otok). 11. -uša. Ako su neki od prethodnih sufiksa bili naglašeno "muški", evo sad jednog izrazito "ženskog". Avaj, ovakva ravnoteža je samo formalna, jer kako će pokazati većina primera, žensko u ovoj kulturi nikad nije bilo ravnopravn o s muškom glavotn, nego je bivalo predmet svakovrsnih stereotipa i predrasuda (da ne kažemo jaču reč). Ovaj autentično domaći nastavak, već i po zvuku kao predodređen za negativnu ekspresivnost, jedan je od onih koji se odskora naglašenije žargonizuju, a p o tradiciji ima dva glavna područja upotrebe. Prvo se tiče konzumacije jela i naročito pića: odavno npr. krompiruša (pita) a sada i podriguša (salama lošeg kvaliteta), potom šećeruša i za njom etiluša i oslepuša (rakija) te cela parada naziva za razne n a m e n e ili vrste kafe - dočekuša, sikteruša, krmeIjavuša (prva jutarnja), kajmakuša, doljevuša, šerbetuša, čemeruša, šlogiruša, abortuša (poslednje tri su odveć jake i gorke). Tu se svrstavaju i neizbežni savremeni narkomanski specijaliteti: prskuša (vrsta marihuane), veštakuša (veštačka droga), smoruša (koja izaziva smorenost, tj. loše raspoloženje), tripuša (koja izaziva "tripove"). Kako se vi-
56
Žargonizacija u tvorbi reči
di, u ovoj sferi, i u ranijem periodu, značenje nijp nužno bilo negativno. Nasuprot tome, u drugoj glavnoj oblasti primene ovog nastavka ono je, izgleda, bezmalo uvek takvo, ukazujući na odbojne ili nemoralne žene: od prostakuše, divljakuše, torokuše, namiguše ili oficiruše do navlakuše (zavodnica), uvlakuše, smrduše, uspaljuše, uspijuše, asfaltuše, debiluše, šalteruše (žene iza šaltera) ili abruše (koja pronosi abrove, tj. glasine). Priložićemo još nekoliko novijih, koje ne beleže izvori Nikolića (2000), koji inače ima čak tridesetak takvih "komplimenata": luduša (koja se ludira), blamuša (koja se blamira), blajhuša (koja se blajha),/7ertuša, lezbejuša, banderuša (visoka i mršava), podvriskuša (pevaljka turbo-folka). U naše dane i u modernom ruhu nalazimo i duhovite izvedenice kao bilderuša (koja zvuči kao muška redakcija bilderke), sponzoruša (devojka sa "sponzorom") i pinkeruša (koja odećom i šminkom podražava žene sa TV Pink). Valjda jedini pravi izuzetak u ovom neslavnom tvorbenom nizu, za mnoge muškarce veoma pozitivno markiran, jeste standardnap/flfMŠa. Negde između mogli bismo da smestimo sajmušu (devojka zaposlena na Beogradskom sajmu): osnova je definitivno neutralna, pa je sufiks taj koji pojeftinjuje imenovani pojam, ali su s druge strane mnoge takve devojke - naročito na sajmovima automobila - atraktivne i poželjne, što donekle neutralizuje negativno dejstvo nastavka. Izvan navedenih područja ovaj sufiks susrećemo u karakterističnom i aktuelnom žargonizmu sačekuša (ubistvo iz zasede), frekventnom u srazmeri sa učestalošću obračuna u podzemlju, kome nekada prethodi navlakuša (ovde: navlačenje u zamku), možda zbog kakve potkazuše ili cinkaruše (policijske dostave). Za razliku od ovakvih asocijacija, naglašeno humornu nijansu sadrži efektna kovanica
:
^
Zargon
57_
pederuša (muška torbica). Tu su još garavuša (pendrek), tabanuša (pešačenje), prozivuša (prozivka, napadno pominjanje nekoga u razgovoru), privatuša (privatna tužba) i šiptaruša (kuća ograđena visokim zidom). Kao dodatak sjajno nađenim uletusama (mokasine) tu skoro smo dobi11. u vidu modnog krika a obavezno u množini, i džepuše (pantalone sa velikim našivenim džepovima). Ova poslednja kreacija lepo govori o ekonomičnosti i efikasnosti žargona: kako bi se ovaj odevni predmet i mogao drukčije nazvati? Kad smo već kod "ženskih" sufiksa, navešćemo još tri koji su u većoj ili manjoj meri zastupljeni i u standardnom jeziku, ali specijalizovani naročito za karakterizaciju žena, naravno opet negativnu, čime se pokazuje deo velikog bogatstva našeg rečnika u ovoj sferi. Pri tome i u svim ovim slučajevima nastavci odaju karakterističan zvuk i sami p o sebi, a ne samo zahvaljujući ekspresivnosti osnova. Sledi izbor primera. 12. -ulja. Pišulja, upišulja i popišulja, serulja, sisulja i kravulja (s velikim grudima), guzulja, smrdulja, fetulja (debela, od engl. fat), nafrakulja, čantrulja (stalno pridikuje), besulja, vrištulja, drombulja (primitivka), potom cehulja (sponzoruša) i čepulja (poltronka), te raščepulja, jebulja, čmarulja, droculja, kurvulja, dromfulja,fanfulja (ove poslednje su lake ženske, odnosno radodajke ili prostitutke). U poredenju s ovim nevino i umirujuće deluju omladinski izrazi blizulja (komšinica) i pročitulja (načitana devojka), ali tu je i smorulja (marihuana). 13. -ara Dupetara, guzara; sisara, vimara i muzara (s velikim grudima), štakara (s tankim nogama), daščara (ravna spreda i pozadi); murdara, prdara, govnara, đu-
58
Žargonizacija u tvorbi reči
bretara; glupara, ludara, blentara; brundara, zvocara, džaftara (alapača), tračara, opajdara, šlihtara (ulizica); vucara, smucara, skitara, uličara, ćoškara, landara, kecara i kokara (opet lake ženske ili prostitutke). Ara-araara: prosto se čuje kako skitara landara i lapara - sve do tandara-mandara-broć\ A izvan ovog repertoara "komplimenata" ženama vredi zabeležiti slikovite žargonizme sapunjara (slanina s malo mesa) i dugmetara (salama čiji presek pokazuje puno masnih krugova). Tu je i falšara (falsifikovana ulaznica). 14. -ača. Ružnjača, ludača, blesača, alapača, laparača, klimakterača, polovnjača (starija žena; raspuštenica), oklopnjača (deblja prostitutka), profuknjača, lujkača (slobodnog ponašanja), navlakača, seksača (nimfomanka), muškarača (juri muškarce), dropljača (prostitutka), lezbača. Neke od njih možda prate razvaljača (dejstvo droge) ili zizovnjača (heroinska kriza). Nije nam poznato otkud su se u ovom neuglednom društvu obrele kentača i festača (cigareta Kent odn. Fest), ali sumnjamo da se u njemu prijatno osećaju! - Kako vidimo, neke od ovih reči posvedočuju varijantni sufiksalni oblik -njača. Sva tri nastavka ilustrovali smo kombinacijom starijih pogrdnih izraza i novijih žargonizama, kako bi se istakao kontinuitet ovakvih imenovanja. 15. -onja. U vinjetu o ovom sufiksu, takođe autentično žargonskog zvuka, koji svedoči da naš bogati jezik ima čime da počasti i muškarce, čitaoce ćemo uvesti evociranjem likova tri ugursuza iz starog Politikinog Zabavnika Ćoronje, Nosonje i Bradonje. Njihov zajednički nastavak, mada se javlja i u jednom broju manje-više standardnih reči, većinom negativno ekspresivnih, u žargonu je speci-
Žargon
59
jalizovan za označavanje fizički deformisanih Ijudi i naročito metaforički izvedenih kvalifikacija njihovih psiholoških i moralnih svojstava. Tako susrećemo reči kao glavonja, klemponja, grbonja, rogonja, reponja, sivonja, tuponja, mlakonja, žvalonja, trbonja, škembonja, trtonja, guzonja, čmaronja (ulizica), kuronja, mudonja,pišonja, prdonja, seronja. Ne znamo da li je ovo dovoljno za kakvutakvu utehu ženskom rodu posle prethodno opisanih sufiksa, ali bolje išta nego ništa, a biće još kasnije! Inače, neke od ovih reči upotrebljavaju se i kad se s ironijom ili prezirom govori o politički i finansijski moćnim ljudima iz vlasti; to naročito važi za epitet glavonja, koji predvodi naš mali spisak - valjda zato što od glave riba smrdi! 16. -aroš. Ovaj sufiks gotovo se i ne javlja izvan podužeg niza reči sa negativno ekspresivnim osnovama, bliskih žargonskom supstandardu: kartaroš, ženskaroš, suknjaroš, buljaroš (homoseksualac), tezgaroš, tapkaroš, džeparoš, vataroš (podvaladžija), makljaroš, cvikaroš iprparoš (kukavica), cugaroš i cirkaroš (alkoholičar), spletkaroš, petljaroš, munđaroš, mućkaroš, cinkaroš, žicaroš, cimaroš (nasrtljivac), cakaroš, gluvaroš, drkaroš, džabalebaroš. Otuda i on sam poseduje odredjenu ekspresivnost, u navedenom obliku kao i u kraćoj varijanti -oš; cigoš, kocoš (kockar), drogoš (narkoman), cajkoš (policajac), drndoš, (bezveznjak, naklapalo), drkoš (gnjavator; mrzovoljan čovek). To bi bio i odgovor na moguće pitanje zašto ovakve osnove spremno prihvataju upravo ovaj a ne neki drugi, neutralan nastavak. /U primerima kao kicoš, đilkoš, dodoš, rodoš (rođak; rođendan) ili, sada, nacoš (ironično: nacionalni radnik) ekspresivno dejstvo celine očigledno je doprinos sufiksa a ne osnove, koja je nejasna ili neutralna, pa čak i pozitivno markirana/.
60
Zargonizacija u tvorbi reči
Y7. -ant. Ovaj formant, obično sa značenjem zanimanja ili funkcije, deluje neutralno i nalazi se u velikom broju standardnih reči, ali ga naporedo s tim susrećemo u negativno markiranim izvedenicama sa pretežnim značenjem nepoželjnih karakternih osobina ili "zanimacija". Tako ruku pod ruku idu intendant i drogirant, fabrikant i špekulant, muzikant i diletant, komandant i murirant (zatvorenik), laborant i buzorant (homoseksualac), azilant i izmotant, diverzant i zabušant, demonstrant ifolirant, a tu paradu na sebi svojstven način komentarišu zavitlant, zafrkant i zajebant. Neke od ovih reči pripadaju žargonu, a šaljivi efekat postižu - što je slučaj i sa mnogim drugim nastavcima - neočekivanim i "neusaglašenim" udruživanjem domaće osnove i sufiksa stranog porekla. Od novijih izvedenica - ne obavezno negativne konotacije - beležimo kopirant (čest klijent fotokopirnica), protestant (u obnovljenom značenju učesnika u protestima) i trafikant (u novom značenju učesnika u trgovini belim robljem, aktuelizovanom skorašnjom seks-aferom u Crnoj Gori). 18. -ator. Slično kao prethodni, i ovaj sufiks uz uporedljiva neutralna značenja izvodi podužu seriju negativno obeleženih polužargonskih ili žargonskih reči kao serator, kenjator, gnjavator, puvator, zezator, šljakator, urlator, drmator, lovator, snagator, makljator, tabator, krljator, muvator, cimator (nasrtljivac), grebator, češator, kešator, trzator (udvarač; pijanac), gušator (davitelj), frkator (koji pravi gužvu), dževator (koji diže galamu), valjator (preprodavac loše robe). Omladinski žargon poznaje i duhovit izraz kljovator (zubar), a na svoj način su zanimljive novije reči probator (povremeni uživalac droge) i lošator (loš čovek; prevarant).
Žargon
6\_
Verovatno se može reći da su poslednja dva formanta tek načeta procesom žargonizacije. Dodaćemo još nekoliko njih koji u nekoj meri iskazuju takav potencijal. 19- -čina. Medu standardnim augmentativnim nastavcima ovaj je izrazito zastupljen, a svojom semantikom omogućuje i žargonsko korišćenje na način analogan onome koji smo utvrdili kod sufiksa -Tć, samo suprotno usmeren. Ovde se zapažaju lekseme koje označavaju svojstva ljudi, često ali ne i obavezno negativna: topčina, degenčina, dripčina, tipčina, kulovčina, lafčina; zatim pića i droge: pivčina, vinčina, dopčina (jaka droga), krajčina (opušak marihuane) te razne druge stvari, kao crnčina, ševčina (penis) ili blamčina (velika sramota). 20. -čuga. Semantička, pa i stilska alternativa prethodnom, ovaj sufiks je veoma redak u jezičkom standardu, a na polju žargona izvodi tek pregršt reči kao crnčuga, seljančuga, klinčuga (poodrastao klinac), sinčuga,filmčuga, automobilčuga, pivčuga, vinčuga, stančuga, lovčuga (veliki novac). Kako se može videti upoređivanjem sa prethodno datim primerima, postoji izvesno nijansiranje (crnčina/crnčuga, pivčina/pivčuga, vinčina/vinčuga). Ovaj potonji sufiks doima se kao nešto ekspresivniji, iako retko kad sa pejorativnom primesom koja je često svojstvena augmentativnim nastavcima. Tako stančuga i lovčuga nisu nimalo loše stvari, a uopšte uzev bolje je imati "grubu" stančugu nego "meki" stančić! 21. -ačina. Ovaj sufiks, kada označava neko dešavanje (ili, ređe, stanje), ima slab oslonac u standardnim rečima kao što su otimačina, premetačina, odmetačina. Njegov ekspresivni ton, primetan već u ovim primerima, dolazi do ja-
62
Žargonizacija u tvorbi reči
čeg izražaja u starijim ili novijim žargonskim tvorenicama deverbativnog gramatičkog obrasca, gde bi uz osetan pad ekspresivnosti mogao da stoji stilski nemarkirani sufiks -nje (upor. i naše komentare uz suflks -ka gore). To su reči kao sprdačina, šegačina, prdačina (sprdnja, šegačenje), zezačina; žderačina, skitačina; vatačina (ljubakanje; podvaljivanje), muljačina (obmanjivanje), ložačina (zavaravanje), pljuvačina (ogovaranje); drkačina (maltretiranje), karačina (polniodnos), jebačina (polniodnos; maltretiranje), pucačina (pucanje), tabačina i šibačina (tuča), deračina (odveć skupa naplata; nadmoćna pobeda). Ovom zbilja ekspresivnom - pa po tome i impresivnom! - leksičkom buketu pripadaju i druge višeznačne reči: krljačina i cepačina (preglasna muzika; gruba igra; ova druga još i polni odnos), rasturačina i rokačina (preglasna muzika; polni odnos; tuča; uz to prva još označava nadmoćnu pobedu, a druga bombardovanje), te kokačina (tuča; ubijanje; polni odnos; intravenozno drogiranje). Manje su agresivne bedačina (beda; očajanje), blejačina ismaračina (dosađivanje). 22. -dža. Ovaj sufiks francuskog porekla prilično je čest u standardnim pozajmljenicama kao garaža, montaža, plantaža, kilometraža, špijunaža, gde je stilski neutralan. Međutim, njegova potencijalna ekspresivnost već se oseća u rečima kaognjavaža, eskivaža, blamaža, a još je izraženija u kombinaciji sa domaćim žargonskim osnovama: njupaža, kenjaža, vataža, prcaža, cepaža, makljaža, kokaža, koljaža, krljaža, šoraža, tabaža, šibaža - dakle, većinom u vezi sa seksom i tučom; slično i blejaža,foliraža. U svim ovim primerima mogao bi da stoji i "normalni" domaći nastavak za glagolsku imenicu -nje, ali uvozni konkurent kao da celini leksema daje svojevrsni dignitet, pa one zvuče nekako uzvišenije premda je reč o veoma prizem-
Žargon
63_
nim aktivnostima. Ova stilska nijansa lako se može zapaziti i poređenjem sa prethodno razmotrenim i semantički u ovom domenu ekvivalentnim sufiksom (vatačina/vataža, cepačina/cepaža, kokačina/ kokaža, tabačina/tabaža, šibačina/šibaža). Van ovog područja nalazimo pojedinačne primere kao menjaža (zamena), banjaža (kupanje u reci ili moru), strujaža (električne instalacije). Zanimljiv i krajnje redak slučaj predstavlja pomenuta reč blamaža, koja dobija na ekspresivnosti sa alternativnim nastavkom (blamčina) - ali, isto tako, i izostavljanjem bilo kojeg očekivanog sufiksa u nesumnjivom žargonizmu blam. Tako nastavak deluje svojim odsustvom, kao svojevrsni nulti element u leksičkoj strukturi. - A da isti glasovni sklop može da zvuči i afektivno u smislu prisnosti, o tome svedoči popularni skraćeni naziv beogradskog hotela i restorana Mažestik - Maža. 23. -ancija. Ovaj nastavak, u jezičkom standardu ređi sa značenjem nekog intenzivnog dešavanja (npr. uživancija, govorancija, zapetljancija), u žargonu se koristi u nizu reči kao žderancija, švalerancija, jebancija, zezancija, zafrkancija, zavitlancija, zajebancija, zamešancija, nezgodancija, izmotancija, zabušancija, folirancija, smutljancija, prevarancija. Svojom specifičnom bojom sufiks kao da unosi dah vedrine i šaljive neobaveznosti u pristupu stvarima koje mogu ali i ne moraju da budu prijatne. 24. -iste. Ovaj sufiks, kojim se u mnogobrojnim rečima standardnog jezika (kao boravište, lovište, igralište, šetalište) označava mesto ili prostor gde se obavlja radnja iskazana osnovom, takođe je podatan žargonizaciji. O tome svedoči izvestan broj novijih, mahom žargonskih obrazovanja - izgleda samo sa dužom varijantom -lište - ne uvek
64
Žargonizacija u tvorbi reči
prijatnih asocijacija: stradalište (mesto stradanja), treznilište, raspustilište (obeležavanje početka raspusta u osnovnoj školi), šizilište (poslastičaraica "Kod konja" u Beogradu), blejalište (mesto gde se "bleji" ili "gluvari", tj. "visi" ne radeći ništa), /zečje/ jebalište (nered, gužva), prdilište (zatvor), kandilište (klozet). Nastavkom se može naznačiti i velika količina nečega: sirište, mesište (ovo drugo je i poželjna ženska), kao i odbojnost: čičište (gadan starkelja). 25. -dner. Ovaj nastavak nemačkog porekla u standardnom jeziku uglavnom označava poreklo (lipicaner, perzijaner, Afrikaner, cirkuzanef), što se prenelo i na retka novija, mahom šaljivo-ironična obrazovanja kao avlijaner (pas bez pedigrea), plastikaner (plastični tanjir, eksploziv, pištolj), murijaner (policajac), gegulaner i lepezaner (seljak: lep srpsko-"francuski" kontrast!), sokolaner (devojka, nejasno otkud tako), čamuganer (Crnac), Likaner (Ličanin). Ironični naboj tu skoro je došao do izražaja u okazionalnoj izvedenici Vojvođaneri (kao, nova kvazinacija). Ovaj suflks sasvim ograničene produktivnosti semantički je potpuno ispražnjen i sveden na puku oznaku familijarnog stila u primerima kao bakutaner (baka), dekutaner (deka), tipusaner (tipčina, antipatičan čovek). Pri kraju ovog dela našeg spiska navodimo dva veoma produktivna i rasprostranjena sufiksa, jedan domaći a drugi internacionalni, koji su u raznim funkcijama i značenjima zastupljeni u mnoštvu standardnih reči ali koje je u svom širenju tek dodirnula dugačka senka žargonizacije. 26. -ac. Ovako se završavaju familijarni nazivi nekih popularnih mesta i ustanova - u Beogradu npr. Kalenac (Kalenića pijaca), Vidinac (restoran Vidin kapija), Staklenac (stakleni tržni centar na Pozorišnom trgu). Neće biti slu-
Žargon
65
čajno ni to što desetine reči svakodnevnog jezika koje označavaju razne, često omiljene stvari i proizvode imaju upravo ovaj nastavak, nekad već sa primesom žargona - npr. šuškavac, đubretarac, dokumentarac, kaubojac, švajcarac, prebranac, ribanac, rezanac (piratski kompakt-disk) i danas već neophodni daljinac, spasonosan kad nam sa ekrana zapreti kakav trulac (nešto trulo, loše). Na tradicionalni bećarac i moravac nadovezuju se osetno žargonski treskavac i stiskavac (oblici modernog plesa), dok je poklonik muzike "hevi metal" - metalac. Ali pravo polje za žargonizaciju ovog sufiksa jeste negativna psihoflzička karakterizacija ljudi: ćoravac, ćopavac, šantavac, ćelavac, čupavac, kilavac, dripac, telac, krelac, blesavac, debilac, mentalac, mentolac, laponac i lepenac (četiri poslednje reči odnose se na mentalno zaostalu ili staru i izlapelu osobu); otuda posprdno deluje i Sipac od Šiptar. 27. -er. Ovde kao primer žargonizacije putem gomilanja reči u pojedinim leksičkim sferama najpre navodimo skupinu leksema za imenovanje pripadnika omladinskih grupa definisanih omiljenom muzikom, odevanjem, stavovima ili karakterističnim delatnostima: svinger, tvister, roker, brejker, rejver, reper, darker, panker. Ovima bismo mogli dodati i karakteristične izraze iz narkomanskog ili kompjuterskog žargona, kao doper (heroindžija), hašer (konzument hašiša) ifikser (intravenozni narkoman), odnosno haker i surfer. Kako se vidi, sve ovo smo oreuzeli iz engleskog jezika. Zatim se usredsređujemo na obeležavanje osobina ili navika ljudi izvan takvih uskih krugova; ovakve reči, skoro bez izuzetka negativnog naboja, podelićemo u tri kategorije. U prvoj su odomaćeni narodski žargonizmi kao čilager, seljober (primitivac), džiber (prostak), maser, gelipter, gulanfer, kurajber, šalabajzer. U
66
Žargonizacija u tvorbi reči
drugoj su "otmeniji", često skorašnji nazivi stranog porekla ili inspiracije, tipa maher, vicmaher, pacer, dunster, fušer, foler, štoser, frajer, švaler, buzer (alkoholičar; homoseksualac), fajter (borac), luzer (gubitnik), švindler, druker (potkazivač), lufter i ganfer (danguba), te već sasvim pomodni strejter (neporočan čovek), klaber (posetilac noćnih klubova), hejter (mrzitelj drugih ali i sebe), kuler (hladnokrvan, opušten čovek), šmeker (zavodnik; džentlmen; šarlatan) i šminker (sklon pomodarstvu, snob). Na zanimljiv način ovde se udenuo i čeker, samo prividno anglicizam jer označava čekača u redu umesto nekog drugog! A treću skupinu čine malobrojniji izrazi iz uličnog i lopovskog žargona: diler, tiper (koji tipuje, tj. obeležava stanove koje vredi poharati), šaner (kradljivac), šteker (saučesnik u krađi). Listu ćemo zaključiti dvama domaćim nastavcima koji su, iako valjano zastupljeni u standardnom jeziku, znatno manje produktivni od dva prethodno navedena, ali se sa stanovišta stepena žargonizacije mogu smestiti uz njih. 28. -alo. U našoj vizuri za ovaj sufiks su karakteristične tradicionalne razgovorne reči ironičnog ili pogrdnog značenja u primeni na ljudske osobine ili zanimanja, poput gunđalo, brundalo, zakeralo, zanovetalo, blebetalo, klepetalo, torokalo, naklapalo, laparalo, laprdalo, lupetalo, baljezgalo, landaralo, njuškalo, piskaralo, škrabalo, mazalo. Sa ove reprezentativne platforme lako se može otisnuti u raznovrsniji žargonski repertoar: /mrtvo/ puvalo, tnuvalo, knjavalo (spavač; lenština), pišalo (penis), kenjalo (gnjavator; frazer), prdalo (zadnjica; automobil/motocikl sa bučnim auspuhom), pištalo (pejdžer), kefalo (mudra glava; pamet).
Žargon
67
29. -aljka. Za rodonačelnika u početnoj žargonizaciji ovog sufiksa, suštinski ako ne i hronološki, može se uzeti sjajno nađena reč pevaljka, koja se naprosto valja sa oblinama osobe na koju upućuje. Naime, ta reč označava kafansku pevačicu ali simbolizuje seks; neko je odlično primetio da su se narodne pesme nekad slušale a danas se gledaju! Ovakvu simbiozu nijedan drugi nastavak ne bi mogao da dosluti: pevačica je ipak nešto drugo. (Osim toga, ovako se uspostavlja i jezički kao i stvarnosni kontinuitet sa prototipom današnjih pevaljki, ćuvenom Micom trofrtaljkom od pre nekoliko decenija). Od "ženskih" reči tu su još smucaljka, raspuštaljka (raspuštenica), davaljka i ševaljka (radodajka), drmaljka, cepaljka igrebaljka (prostitutke); u domenu seksa su i tucaljka (obljuba; laka ženska) i redaljka (grupno silovanje). Izvan toga ima raštrkanih reči kao nameštaljka i podmetaljka (donekle već standardizovane), prdaljka (mašina koja brekće), naprdaljka (besmislica; sprdnja), fordaljka (automobil marke Ford), pucaljka (pištolj) i snifaljka (cevčica za ušmrkavanje droge - sa engl. osnovom ali po standardnom obrascu sisaljke i štrcaljke).
Izvan naše analize ostali su sufiksi, rašireni u standardnom jeziku, koji uz sve ostalo izvode i izvestan, uglavnom manji broj žargonizama - što, međutim, samim nastavcima ne daje nikakvu karakterističnu i za nas relevantnu boju, pa žargonska vrednost takvih leksema potiče isključivo od ekspresivne osnove. Takvi su, primera radi, -an, gde pogrdni kolokvijalizmi tipa klipan, glupan, blesan, tupan, tikvan, bukvan, šmokljan lako klize u žargon - macan (privlačan ili autoritativan čovek), lovan (bogataš), IjaIjan, papan i frulan (seljak, primitivac), profan (profe-
68
Žargonizacija u tvorbi reči
sor). Zatim, -dn; matoran (otac; star čovek), bakutan i dekutan (baka i deka), budžovan (važan čovek, naročito političar), ciketan (beznačajan ili dosadan čovek), cviketan (plašljivac), polutan (ni seljak ni građanin), džudžovan (seljak, prostak), čarapan (seljak; lopov), ridžovan (kontrolor karata, v. ridža niže), kešovan (kelner, uz prikladnu asocijaciju na keš /gotovinu/), pican ipicovan (kicoš), pešovan (homoseksualac), šiljokuran (balavac; hvalisavac). Potom, -ar; govnar, guzičar, kurvar, gepar (lopov), šibicar, šljivar (policajac), žicar (koji tuca žicu, tj. moljaka novac), padavičar (roker; histeričan tip; ponavljač), gluvar (danguba), te odskora diskar (ulični prodavac diskova) i kafićar (vlasnik kafića). Ovima možemo dodati i sufiks -ov, koji se preko "komplimentarnih" kolokvijalizama tipa blentov, mazgov, zvrndov, trtov pretače u manje prozirne žargonske reči kao klindov (poodrastao klinac), kulov, džulov, bizgov i zeIjov (sve: glupak; prostak), mandov (mangup), mangov (bitanga), seljdžov i strndžov (seljačina; primitivac), špiclov (njuškalo; prepredenjak). U istu kategoriju išli bi i žargonizmi na -ač: uvlakač (poltron), krljač (grub igrač), blejač, smarač, gušač, mrštač (momak nameštenog opakog pogleda), spuštač (koji kvari raspoloženje), te ložač, pržač i trovač (podstrekač na nešto loše). I da ni ovde ne zanemarimo ženski rod ni pol, pomenućemo još sufiks -ica, sa podlogom u ovom značenju sličnom onoj kod nastavka -ka (v. gore) ali bez njegovog idiomatskog potencijala. Tu, naime, identifikujemo množinske nizove kao gojzerice, sprinterice, špagerice, brodarice, ribokice; pumparice, španerice, traperice, farmerice... U jednini su dukserica i tregerasica (potkošulja; plastična kesa sa tregerima). Iz drugih oblasti tu su nulerica (šišanje na nulu), njokalica (nos), čukica (srce; ručni
Žargon
69
sat), bombica (unuče, tj. flašica "žestine"), kokica (kokain; koka-kola), travica (marihuana); kešerica (gotov novac), kičerica (nešto kičasto), mućkalica (smicalica; nešto smućkano), mozgalica (intelektualna igra), zezalica (nešto za zabavu), trakavica (što dugo traje), redalica (redaljka), prženica (zaljubljena osoba); misica (često na duplerici), pederica (lezbejka), te fufica, fukica, faćkalica i fućkalica (sve: laka žena ili prostitutka). Ovih nekoliko sufiksa ovde smo pomenuli i ilustrovali isključivo radi kontrasta sa svima napred opisanim. Treba ipak reći da je razlika između njih i nastavaka -ac, -er, -alo i -aljka, koje smo pojedinačno uključili u naš repertoar, veoma fina, budući u izvesnoj meri stvar subjektivnog osećanja, pa bi se granica možda mogla povući i nešto drukčije. Međutim, van spora će biti to da, bez obzira na tačnu lokaciju preseka u kontinuumu, neki sufiksi (npr. -ak, -džija, -uša) mogu s opravdanjem da se ocene kao žargonizovani, dok neki drugi (npr. -an, -ar, -ica) to nisu - iako i jedni i drugi funkcionišu u obrazovanju žargonskih leksema. Za nas je to dovoljno.
4. Izvorno žargonski sufiksi Pošto smo napravili pregled formanata koji pripadaju i standardnom, posebno razgovornom jeziku, a po našoj analizi su u većoj ili manjoj meri zahvaćeni procesom žargonizacije, ostaje nam da razmotrimo i jedan brcj nastavaka koji u jezičkom standardu imaju slabu podlogu ili je uopšte nemaju, bar ne kao tvorbeni elementi. Cni se, dakle, izvan žargona po pravilu i ne javljaju, pa ih otuda ne tretiramo kao žargonizovane nego kao izvorno žargonske. U ovom segmentu našeg spiska, što je i prirodno, ubedljivo dominiraju naglašeno "omladinski" sufiksi, koji za razli-
70
Žargonizacija u tvorbi reči
ku od prethodno ispitanih nisu u opštijoj upotrebi - iako se ovde, kao ni drugde u našoj kontinualnoj građi, ne mogu povlačiti oštre granice. 30. -os. Ovaj sufiks španskog porekla, koji se javlja u svega nekoliko pozajmljenica našeg standardnog jezika (cigarilos, komandos, negritos, tupamaros), tzvanredno je popularan u izvođenju žargoni2ama za koje je karakteristična šaljiva i često živopisna kombinacija latinoameričkog zvuka i ironičnog značenja. Zastupljen je u nekoliko domena. Prvo, u funkciji humorne neutralizacije negativne ekspresivnosti osnova (ovde najčešće skraćenih) koje obeležavaju društveno sankcionisane ili marginalne kategorije ljudi: alkos (alkoholičar), narkos (narkoman), drogos (drogirant), džankos (zavisnik), tripos (elegantniji brat tripadžije), delkos (delinkvent), krimos (kriminalac), džepos (džeparoš), tapos (tapkaroš), mundos (munđaroš), hipos (hipik), gastos (gastarbajter),^e«2O5 (penzioner), dekintos (čovekbez para, švorc), pedosihomos (homoseksualac), lezbos (lezbejka) ,/w&o.s (fuksa, kurva). Drugo, u sličnoj fijnkciji kod osobina ljudi i delova tela, a još produktivnije: tipos (tip), silos (siledžija), pistoljeros (pištoljaš),/
Žargon
71
(Crnogorac), Bosančeros (Bosanac, sa šaljivim proširenjem osnove), Šipos (Šiptar), Švabos (Nemac), Palilulos (Palilulac), cibosi (košarkaši zagrebačke Cibone), lokosi (sportisti zagrebačkog kluba Lokomotiva). Izvan ove tri oblasti, ali sa sličnom konotacijom, zatičemo neizbežne preparate kao što su kokos (kokain), heptos (heptanon), trondžos (trodon), benzos i bendžos (bensedin). Ostos (ostatak droge u špricu; opušak marihuane i sl.), čudni hibrid i na prvi pogled van svake pameti, zapravo je vispren jer iskazuje dužno poštovanje makar i maloj količini dragocene materije, a negativnu vrednost može dobiti tek metaforičkim prenosom, pa se tako može označiti i društveno izopštena osoba. Ima i podosta stilski slabije markiranih leksema: pajtos i kompanjeros (modernizovane verzije pajtaša), čilos (čilager), ćaćos (otac), mačos (mačka, tj. devojka), bebos (beba), daktos (daktilograf), telos (telohranitelj), mudžos (mudžahedin), gardos (garderoba), ciposi (cipele), pantosi (pantalone), farmosi (farmerke), geos (geografija), bios (bioskop), ćevos (ćevapčić). Maštovite su kovanice tortiljos (torta, uz primerenu asocijaciju na tortilju) i komančeros (komarac, gde se u igru uvlače i Indijanci Komanči). A na početku navedena reč tupamaros, sa standardnim značenjem pripadnika urugvajske urbane gerile, igrom reči u žargonu označava tupana, glupaka, što je dodatni aspekt žargonizacije ovog suflksa. Uzgred rečeno, kao dodatni bonus, ovako može da poraste cena svakom tupadžijil Naše liste primera zaključićemo podsećanjem na izvanrednu kreaciju jedne ranije generacije koju je zabeležio Andrić, egzotičnog zvuka a prizemne domaće semantike domindžos (mini suknja). Ona ostaje kao upečatljiv primer mladalačke verbalne kreativnosti, bez obzira na prolaznost žargonskih ostvarenja, i prosto nas navodi da uzvik-
72
Žargonizacija u tvorbi reči
nemo bravosl - možda uz melodiju iz kakvog meksikanos filmosa .... 31. -iš. Ovaj sufiks, pre koju deceniju veoma popularan među školskom omladinom, danas je manje produktivan ali ga ipak beležimo jer predstavlja dobar primer žargonskog repertoara ove populacije. Zastupljen je u nekoliko desetina reči iz različitih oblasti, među kojima su sledeće: školski predmeti {matiš - matematika, fiskiš - fiskultura, gegiš - geografija, botiš - botanika; Botanička bašta u Beogradu); ustanove (fakiš - fakultet, bibliš - biblioteka, Likiš - Likovna akademija, biskiš - bioskop, samiš - samoposluga); razni predmeti i aparati (penkiš - penkalo, flokiš flomaster, kompiš - kompjuter, digiš - digitron, teliš i telkiš - televizija); prevozna sredstva (troliš - trolejbus, biciš - bicikl); sportovi (pingiš - ping-pong, glaviš (igranje lopte glavom); toponimi (Begiš - Beograd, Kališ - Kalemegdan, Zvekiš - Zvezdara, Kaniš - Kanarevo brdo), Kopiš Kopaonik); razno (trepiš - trepavica, rođiš - rođendan, mariš - marihuana). Ovakav nastavak ne postoji u standardnom jeziku, iako tu ima nešto imenica takvog završnog glasovnog sklopa (šišmiš, hašiš, bakšiš,finiš i sl.), pa je u odsustvu distinktivne gramatičke funkcije bar odgovarajući zvuk nesumnjivo u uhu njegovih govornika. To je moglo pružiti osnovu za specifičnu sufiksalnu tvorbu žargonskog tipa u okviru formalno čistog obrasca dvosložnih reči skraćenih osnova, u kojima nastavak zamenjuje izostavljeni deo. Prve najave ovakvih mogućnosti stigle su još dosta davno; dok ovo piše, autor se priseća veoma mondiš prideva kao krviš (krvavo, tj. odlično) i sentiš (sentimentalno) iz vremena posle II svetskog rata, kada se čak mogla čuti i neobična popevka sa početkom sentiš-mentiš-na-kamentiš, kao svoje-
Žargon
73
vrsna žargonska obrada dečje razbrajalice enci-ntenci-nakamencil A u potonjim decenijama ovom procesu valjda je doprineo, opet samo sa zvučne strane, i homofoni engleski pridevski sufiks -ish. Prema tome, za razvoj ovog sufiksa postojala je nezanemarljiva akustička baza - tim pre što je tu mogao da pripomogne i "susedni" autentični standardnojezički nastavak -Tš, dakle sa dužinom na vokalu, u rečima kao zeleniš, sitriiš, sldtklš. 32. -ijana, 33. -ijaner, 34. -ijdnović. Ova tri nastavka tretiramo zajedno zbog njihove sličnosti. (Pri tome prva dva samo formalno liče na varijante formanata -dna i -dner, što semantički i stilski nikako nisu). Tendencija semantičkog pražnjenja, pomenuta kod sufiksa -aner, ovde je potpuno uzela maha, pa su ovi nastavci čisti žargonski markeri omladinske grupne pripadnosti, izražene kroz intimizaciju i verbalno izmotavanje. O ovome svedoče primeri, kako sledi. Za prvi - kosijana (kosa), frizijana (frizura), pljugijana (pljuga, tj. cigareta), pikslijana (piksla), čizmijana (čizmica), gajbijana (gajba, tj. stan), golijana (nudistička plaža), tablijana (tablanet, ranije i tablič), džezijana (džez), hipijana (hipik), lovijana (lova, tj. novac), švorcijana (besparica), češijana (češanje, tj. uzimanje tuđe cigarete, pića i dr.), kulijana ("kul", dobro raspoloženje), šemijana ("šema" za nabavku droge), te zanimljiv nekadašnji đački hipokoristik Dubijaha (Dubrovnik). Za drugi, još izrazitije - kosijaner (kosa), bebijaner (beba; voćni sok), pubijaner (milicioner; pubertetlija), tubijaner (tuberan), turpijaner (gnjavaža), viskijaner (viski), diskijaner (diskać), bioskopijaner (bioskop), korzijaner (korzo), trijaner (triper), visijaner (izvisiti; čovek bez uspeha), tušijaner (tuširanje), sovijaner (sova, tj. spavanje), te interesantno obrazovani hrvatski nazivi kazne-
74
Žargonizadja u tvorbi reči
nih ustanova Petrijaner (zatvor u Petrinjskoj ulici u Zagrebu) i Gradijaner (KPD Stara Gradiška). I za treći, koji deluje kao vrhunac izmotancije - kofijanović (kafa), viskijanović (viski), nogijanović (noga), klubijanović, hipijanović, lovijanović, furijanović (furanje, tj. zabavljanje). Ovakve reči pripadaju jednoj ranijoj žargonskoj generaciji i izgleda da nisu više u aktivnoj upotrebi, niti se nove lekseme trenutno grade ovim nastavcima. (Indikativno je, na primer, to što za kosu od ranije imamo žargonizme kosijana i kosijaner, ali za novu "čiroki" frizuru nemamo čirokijana niti čirokijaner, što bi se se moglo očekivati s obzirom na glasovni sklop, nego - videli smo - upravo čirokana, dakle sa trenutno aktivnim sufiksom). - Dodaćemo još da kod ove grupe, a i u još nekim slučajevima, produžavanje nastavka već i samo po sebi doprinosi žargonskom karakteru izvedenice; upor. tip-tipus-tipusaner, kosa-kosijana-kosijaner, lova-lovijana-lovijanović, viski-viskijaner-viskijanović. Iz ovog razmatranja isključujemo, razume se, homonimni sufiks latinskog porekla -ijana, inače veoma redak, u značenju kolekcije vezane za neki period, ličnost i sl. (npr. šekspirijana, Krležijana /enciklopedija o Krleži/ ili naslov časopisa Isidorijana). Zanimljivo je da je muzičko scenska priredba u čast Puškina, svojevremeno održana u Narodnom pozorištu u Beogradu, stilski sasvim adekvatno nazvana Puškinijana, iako bi čisto semantički gledano možda pre odgovarala alternativa Puškinijada - ali bi proslava bila banalizovana implicitnim stavljanjem velikog pesnika u kontekst kobasica, cirkusa i rolera (v. pod -ijdda gore). /Međutim, ne lezi vraže: godinu dana pošto su ovi redovi ispisani, na Kolarčevom narodnom univerzitetu je održan zapažen koncert naslovljen upravo Mocartijada.
I
Zargon
15_
Biće da je pritisak ovog suflksalnog nametljivca u međuvremenu toliko porastao da mu nije mogla odoleti ni uprava pomenute kulturne ustanove!/. A fanzinijana (festival fanzina, tj. "fan" magazina za entuzijaste na datom polju) kao da opkoračuje granicu koju smo upravo povukli, utoliko što semantički spada u potonji ali stilski pre u prethodni sufiks - valjda tek koliko da se sistematizatoru makar za trenutak zagorča život... 35. -iska. Ni ovaj sufiks nema nikakvu osnovu u jezičkom standardu, pa je isključivo žargonski. On je svoj procvat doživeo pre koju deceniju, sudeći po većem broju primera kod Andrića i naročito Sabljaka, a danas se aktivira tek sporadično. Naročito su zastupljene oblasti odeće i obuće (košuljiška, džemperiška, kaputiška, cipeliška), prevoza (biciška, motoriška), zanimanja (poštariška, panduriška), jela i pića s mogućim pratećim pojavama (pasuljiška, tortiška, kokiška — koka-kola, jorgiška - jogurt, uz modifikaciju osnove, proliviška), popularnih aparata (telefoniška, teliška - televizija, mobiliska i mobiška - mobilni telefon, kompiška - kompjuter) i drugo (pljugiška - cigareta, prozoriška, dolariška, pokeriška, bokseriška — bokser, tj. navlaka za šaku prilikom tuče, te papiriška - pasoš i kontriška - kontrolni zadatak u školi, oboje sa umanjenom semantičkom prozirnošću). Tu su i osobine ljudi (pederiška, šlogiška - prisnija varijanta šlogosa, Ijutiška - sklon ljutnji, ubaciška - ulizica; nametljivac, otkačiška - luda osoba; ludilo, kuliška - neko ili nešto "kul") i apstraktne imenice kao provališka ili abortiška. A nađe se i poneki toponim (umalo da kažemo koponim!): Kopiška - Kopaonik, Kneziška - Knez Mihailova ulica u Beogradu. U sferi Ijubavnih doživljaja čak je moguće ispričati celu malu priču prostim ređanjem ovakvih reči: nabaciška-su-
76
Žargonizacija u tvorbi reči
dariška-poljubiška-zaljubiška-ufuriška-hoteliška-hališkasoviška-loviška -isfuriška: superiškal (Slobodno parafrazirano: posle udvaranja usledio je ljubavni sastanak i poljubac, potom je stanje zaljubljenosti dovelo do ulaska u hotel, jela, spavanja, plaćanja i izlaska, a sve to beše - super!). Kako se vidi, ni ovaj nastavak, kojim se najčešće produžuju standardne ili žargonske reči, ne prilaže osnovi ništa u smislu značenja, ali je naglašeno stilski markiran kao omladinski. 36. -dja. Ovaj nastavak produktivan je u izvođenju heterogenog skupa neobićnih, afektivno obojenih reči izrazito govornog tipa, koje se mahom ne sreću ni u medijima. Najčešće distinktivno obeležje im je tepanje, a zastupljene su u više leksičkih sfera. To su nazivi jela: čorbaja, pasuIjaja, boranaja, sarmaja, kiflaja, kobaja, lubenaja, papaja (ljuta paprika); odevnih predmeta: bundaja, čarapaja, štiklaja, ogrlaja (ogrlica), te u množini gaje (gaće); ustanova, stambenih i drugih prostora: bolnaja (bolnica), hidaja (ludnica; ludak /ali bundeva je ludajal), bugaja (od gajba, tj. stan), teraja (terasa), plaja (plaža), Sendvaja-do-jaja (nazivkioska sa sendvičima); priredbi: maturaja (matursko veče), žuraja (žurka), tehnaja (tehno žurka). Zatim, kategorije ljudi: Rusinaja (Rusin), četnaja (četnik), izbeglaja (izbeglica), Ijaja (od ljakse, tj. seljak); naselja i saobraćajne linije: Bataja (Batajnica), Sremčaja (Sremčica), Subotaja (Subotica), petaja, petnaja, šesnaja (linija br. 5, 15,16;Petnaja je i istraživačka stanica Petnica). "Pod razno" jošpeglaja (peglica. tj. Fiat 126), pljugaja (cigareta), šibaja (šibica), iglaja (mali "džoint"), mobilaja (mobilni telefon), džubaja ("džuboks"), zvučnaja (zvučnik), česmaja, pesnaja (pesnica), kitaja (penis), bubuljaja (bubuljica), šaja (šansa), bedaja (bedak, bedna situacija) itd.
Žargon
77
Kako vidimo iz ovih primera, nastavak nema neko svoje značenje nego je prosto formalni prirepak neokrnjenoj ili skraćenoj osnovi (pri kraćenju on često zamenjuje sufiks -ica), dokznačenje celine ostaje manje-više prozirno a ona dobija stilsku vrednost intimnog, čak maznog poigravanja rečima. A takve reči najčešće upućuju na stvari koje su deo svakodnevnog ambijenta omladine i sa kojima se uspostavlja prisan odnos. Ipak, ni ovo nije bez podloge u ranijem jeziku, iako ona nije očigledna. Samo prividna sličnost postoji sa rečima kao meraja (livada - zastareli turcizam), partaja (partija; stanari - zastareli germanizam), cigaja (vrsta ovce), džambolaja (refren iz nekada popularne pesme), te tnrtvaja, šiirnjaja, suđaja, ažddja (akcenti prema RMS), koje na različite načine odstupaju od tipa koji posmatramo. Njemu je možda najbliža tradicionalna reč domaja (domovina; boravište). Ali relevantniji su pojedini znatno stariji žargonizmi kcLofurnjaja (kolektivno bekstvo sa časova ili od policije), šaja u značenju šaha, malaja (ludak - nejasne derivacije, možda aluzija na "malajsko ludilo") i naročito smotanaja (šeprtlja). /Poslednje tri reči nalaze se kod Andrića, kao svojevrsni rani vesnici novih žargonskih mogućnosti. Uz to se autor, dok ovo piše, priseća pomalo zagonetnog sarajevskog izraza listaja (glupak, primitivac) oko 1950. godine/. Uzeto zajedno, sve navedeno, eventualno uz još ponešto, moglo bi da čini kakav-takav temelj za ovaj neobični sufiks. Tim pre što su odavno tu i taja i maja (tata i mama), iPaja, Baja i Staja, i Raja, Gaja i Vlaja, i svekolika druga raja (što znači i ringe-ringe-ra/tf ), pa je zvučni talas -dja već bio uveliko spreman da kao eho odjekne na kraju mnoštva novih reči ako se za tim ukaže potreba. A ona se, evo, ukazala... 37. -dža. Aktuelan kao i prethodni, i njemu sličan po odsustvu samostalnog značenja, afektivnoj vrednosti i auten-
78
Žargonizacija u tvorbi reči
tično govornoj upotrebi, ovaj nastavak se odomaćio u većem broju pomalo čudnih ali najčešće prozirnih tvorenica: vindža,pivdža, radža (vino, pivo, rakija), kafedža, jordža, sladža (kafa, jogurt, sladoled), mandža (hrana), džadža (jaja; testisi - valjda "po engleski"!), kendža i drindža (cigareta Kent odn. Drina), džodža, džidža, gandža i grandža (sve: marihuana), trondža (trodon), kodža (kokain; koka-kola), herdža (heroin), hadža (hašiš), haludža (halucinacija). Zatim, tadža (taksi), troldža (trolejbus), trandža (tramvaj; tranzistor; transvestit), pindža i privdža (privatni autobus), ridža (kontrolor GSP-a, asocijacijom na šapku svojevremeno poznatog američkog generala Ridžveja); kevdža (keva, tj. majka), kedža (kelner) , badža (uobraženko; neotesanac), budža (glavonja, tj. uticajan čovek; buvljak), gedža (primitivac), frajdža (frajer), skidža (skinhed), džudža (prostak), Ijadža (ljakse, tj. seljak), levdža (levak, tj. nesposobnjaković), truldža (trula osoba ili situacija), smordža ("smor", koji smara - takva osoba ili atmosfera). Potom, prodža (prodavnica), dragdža (dragstor), tevdža (televizija), klindža (kliker), bidža i tridža (biceps i triceps), sindža (sintetika), dindža (dinar; dve dindže, sto dindži), lovudža (novac), kladža (klađenje), Skadža (Skadarlija), cvidže (cvikeri, tj. naočari) itd. /Podsećamo na mogućnost produžavanja nekih od ovih reči dodatnim sufiksom -dna, npr. kafedžana - v. gore/. Ovde su kao neposredni obrazac mogli poslužiti merdža i bemdža (mercedes i BMW), kornjača Nindža i jedno vreme glasovite Knindže, a valjda i razne džidža-midže i dža ili bu. Poizdalje su možda uticali Gedža, Badža i Bidža kao nadimci poznatih ličnosti, te Nidža od Nikola ili Godža od Goran. Deo podloge valjda su priložile i stilski markirane lekseme kao krdža, glavudža ili karakondža. Najzad, širenju ovog nastavka među mladima svakako su
Žargon
79
doprineli i čisto zvučni efekti: džadža, džidža, džodža, džudža... badža, bidža, budža... 38. -dnjac. Praktično bez standardne podloge u imenovanju raznih, mahom popularnih aktivnosti i dešavanja, ovaj sufiks prepoznatljivo žargonskog zvuka izvodi manji niz afektivno osenčenih imenica kao šetanjac, pričanjac, spavanjac, klopanjac (jelo), krkanjac (preobilno jelo), cuganjac (ispijanje alkohola), čukanjac (saobraćajna nezgoda), tutanjac (bežanje), gužvanjac (gužva), igranjac (igranka), brzanjac (brza melodija), ribanjac (ribanje u kasarni; grdnja). 39- -ander. Takođe sa minimalnom podlogom u nekoliko pozajmljenica, ovaj nastavak može se tretirati kao deo izvornog žargona jasnih posprdnih asocijacija u malobrojnim rečima kao balavander, glupander, puvander, duvander, lovander (bogataš), dizelander (dizelaš), džudžovander (seljak; prostak), pešovander (homoseksualac) i profander (gospodi profesorima se izvinjavamo zbog nepriličnog društva!). Neke od njih mogle bi da prežive odsecanje segmenta -der (glupan, lovan, džudžovan, pešovan,profan), iako on pojačava njihovu ekspresivnost i žargonsku boju. 40. -kan. Još jedan sufiks koji se zbog krajnje oskudne podloge oseća kao neformalan u narodskim rečima tipa prikan, strikan, brajkan, druškan, zvekan i u pregršti žargonizama: dilkan (ludak), šiljkan (nezreo momak, balavac), cajkan, pajkan, milkan i murkan (sve: policajac). 41. -eza. Ponovo jedan neočekivan nastavak, aktuelan ali znatno slabije produktivan od prethodnih, bez sopstvenog značenja a sa stilskom vrednošću verbalnog izmotavanja. Njegovo francusko poreklo dodaje mu nijansu šaljive eleva-
Žargonizacija u tvorbi reči cije značenja osnove, naročito kada je ono negativno - donekle slično dejstvu sufiksa -os (v. gore). Tako smo prema kalupu princeze najpre dobili klincezu (aristokratsku verziju obične klinke), a devojka koja je davno postala riba i bila vođena u gajbu stekla je mogućnost preobraćanja u ribezu koja se vodi u gajbezu. Žandari su "pofrancuženi" u žandareze. Najobičnija žurka deluje produhovljenije kao žurkeza (ili, još bolje, žureza), a prezrena salama podriguša" valjda se lakše guta pod imenom salameza, kao što se marihuana, u grubom uličnom žargonu nazvana grandža, čini prihvatljivijom kao grandžeza (naročito ako je pripremljena u obliku spraveze - ručno napravljenog "džointa"). Prostačke gilje Aigiljarke (cipele) dobijaju šmek elegancije kao giljeze. Čak i pusta gnjavaža, poznata i kao smaračina, postaje nekako otmenija ako se prekrsti kao - verovali ili ne - smorezal 42. -enzi. Ovaj "varvarski" formant, sačinjen od nemačkog nastavka za infinitiv i nemačke zamenice 2. lica učtive jednine, nalazimo u svega nekoliko leksički mešanih a gramatički aberantnih tvorenica, stilski izrazito markiranih, koje navodimo samo radi ilustracije nekih žargonskih krajnosti. Biće da je to počelo od oblika calenzi (novac - od nem. zahlen Sie 'platite'), koji je onda porodio verbalnu nedonoščad kao Švabenzi (Nemačka), cvikenzi (cvikanje, tj. strah), crkenzi (kvar motora), čukenzi (sudar), šljokenzi (šljokanje, tj. pijenje alkohola; pijanac). Ažurkeza i smoreza, samo što su se uzdigle, bacaju se u blato kao žurkenzi i smorenzil Kratko ćemo pomenuti još dva nastavka autentično žargonskog zvuka koji su, kako izgleda, neproduktivni i za koje smo uspeli da pronađemo tek poneki primer. 43. -oza. Ovaj nastavak izgleda kao da je preuzet iz dugačkog niza učenih internacionalizama {nervoza, prognoza,
Žargon
81^
simbioza....), ali u žargonskoj inkarnaciji poseduje stilsku vrednost sličnu onoj sufiksa -eza: viskoza (viski), vinjoza (vinjak), narkoza (alkoholno piće), džankoza (zavisnik od droge), kratkoza (mali džoint), topoza (veliki džoint), mafioza (mafijaš), precioza (kaćiperka), stravioza (nešto "strava", boli glava, tj. izvanredno). Možemo pomenuti i dubiozu iz bankarskog žargona. /Uzgred, zabavno je čuti kako pompezni a neuki govornici, za koje je ta reč neprozirna pa je, umesto sa sumnjom, po narodnoj etimologiji povezuju sa dubinom, iskazuju nekome "dubiozno poštovanje" i sl./. Za ovim društvancetom neodlučno se vuče domaća trapađoza, nesigurna da joj je tu mesto. 44. -oje. Ovaj domaći kvazisufiks, koji se poigrava ličnim imenima sa čijeg je kraja "skinut", obrazuje opšte imenice radoje (radio uređaj) i vidoje (video rikorder), a po tom modelu još Hrvoje (Hrvat) i, bez imena u osnovi, sisoje (naivko), mrsoje (gnjavator), smrdoje (prostak), pukoje (ludak - sažimanjem od Pukao je). * * * Pre pristupanja našem poslednjem sufiksu, iz celokupne prethodne građe izlučićemo po njoj rasute toponime, nazive ustanova i sličnog. Ovako okupljeni na jednom mestu, oni će nam pokazati kako građani izborom odgovarajućih nastavaka iskazuju psihološki stav i emotivnu vezanost za mesta koja im nešto znače - najčešće na pozitivan a ređe na upozoravajući način. Tako stanovnici Begiša imaju svoj Kališ, Kaniš, Zvekiš, Petlać i Novak/Novać, svoju Skadžu, svoj Botiš, Zelenjak i Kalenac ali i Studenjak, omiljenu Knezišku i uz nju Mažu, kao i Južnjak, Staklenac, Vidinac, Takovnjak i neprežaljene
82
Žargonizacija u tvorbi reči
Složnjake. Tu su negde i Padinjak (poznat i kao Padinburg, sa crnohumornom asocijacijom na prelepi Edinburg), Bataja i Sremčaja, a u daljini Petnaja, Subotaja i Kopiš/Kopiška. Još su dalje, ali u uspomenama bliski i nekako "svoji", Dubijana i Rovka. (Neka ovde bude pomenut i nekad magično privlačni Trća, kao po duhu srodan gost u ovoj knjizi). Zagrepčanin, pak, može na Kvaternjaku da kupi Večernjak i sa Zapadnjaka otputuje u Stubičnjak - naravno, ako kojim slučajem ne zaglavi Petrijaner ili Gradijaner (još uvek znatno bolje od Goljaka/Golaća iz minulih vremena!). Ili može da odšeta do Glazbenjaka, Lisnjaka ili Leksića... Lako se može utvrditi da je ovih četrdesetak naziva izvedeno pomoću dvanaest različitih ali većinom karakteristično afektivnih sufiksa, od kojih je ubedljivo najčešći -akl -njakl-ljak. Ovo sa svoje strane potvrđuje opravdanost naše karakterizacije tih nastavaka: neće, naime, biti slučajno to što je spontani i nesvesni izbor pao upravo na njih, a ne na neke druge sufikse. I još samo da primetimo - premda to formalno izlazi iz okvira naših razmatranja - da se pomenuti prisni odnos često izražava i prostim skraćivanjem, kao i drugde u jeziku: Vuk (Vukov spomenik), Krst (Crveni krst), Knez (Knez Mihailova ulica), zatim Taš (Tašmajdan), Top (Topčider), Kop (Kopaonik). Dakle, izostavljanje delova punog naziva može da proizvede slično dejstvo kao i dodavanje familijarnih nastavaka. Kao i u svemu drugom, i ovde jezik pruža različite mogućnosti!
5. Sufiks -ing Privodeći naš pregled kraju, možemo da zaključimo da su sufiksi koje smo postrojili ne samo živi i zdravi nego, sudeći po izloženoj građi, uglavnom u dobrom raspolože-
Zargon
83
nju, što je i primereno familijarnom omladinskom i subkulturnom žargonu. Ali na samom kraju ćemo kročiti na drukčiji teren profesionalnog ili stručnog žargona, gde vladaju druga pravila igre. Predstavićemo, naime, jedan nastavak stranog (engleskog) porekla koji će najbolje da ilustruje razliku koju imamo na umu: 45. -ing. Sa marginalnim izuzetkom koji će biti pomenut na kraju, on ne proizvodi omladinske i druge familijarne žargonizme, ali unekoliko zadovoljava šire shvatanje žargonizacije u smislu nagomilavanja na određen način građenih pozajmljenica u pojedinim segmentima leksikona, čime se oblikuju prepoznatljivi stručni, sportski i drugi registri. Ovaj sufiks, karakterističan za leksiku i terminologiju nekih struka i životnih oblasti, kod nas je danas veoma čest, čime se preporučio i našoj pažnji. Neke lekseme koje ga sadrže već su dugo u našem standardnom jeziku i tu su sasvim odomaćene (kao dansing, smoking, miting, trening, parking), ali je najveći broj njih skorašnjeg porekla, i najčešće sa izrazito modernim, pa i pomodnim prizvukom. Mnoge iz ove potonje kategorije lako bi mogle da dobiju adekvatnu domaću zamenu kad bi se samo neko oko toga potrudio i ako bi - što je još manje verovatno - uspeo da te alternative plasira na tržište reči. Za prikupljanje engleskih pozajmljenica na -ing nije bio potreban neki naročit trud, jer su one najvećim delom svuda oko nas, a naročito su česte u medijima. Mnogih smo se lako prisetili, a veći broj njih sadrži i nedavno objavljeni rečnik pod Vasić/Prćić/Nejgebauer (2001), odakle smo u prilagođenom obliku preuzeli i neke definicije. Pregledanje stručnih rečnika i druge literature iz oblasti finansija, marketinga, poslovnih komunikacija itd. svakako bi uvećalo žetvu, ali naš cilj nije bio iscrpan nego reprezentativan spisak, i to većinom reči koje su već ušle u širu upotrebu. Tako smo
84
Žargonizacija u tvorbi reči
došli do liste od preko 90 karakterističnih leksema, koja se za naše svrhe činila dovoljnom. Njene jedinice grubo smo podelili prema oblastima u kojima se koriste, uz neka neizbežna preklapanja. Kako je naša motivacija sociolingvistička a ne gramatička, u pojedinosti tvorbe nećemo ulaziti; pomenućemo samo da su sve reči na spisku nastale preuzimanjem glagolskih imenica engleskog jezika. Građu ćemo izložiti počev od brojčano najzastupljenijih područja. U zagradama ćemo davati skraćene naznake značenja, osim kad ocenimo da su ona opštepoznata. Na kraju sledi kraći zaključni komentar. (1) Sport i fizičke vežbe: trening, doping, dribling, presing, sparmg(lakitreninguboksu), koučing (uvežbavanje, podučavanje); ajsdajving (ronjenje pod ledom), skubadajving (ronjenje s aparatom za kiseonik), skajdajving (akrobatika u vazduhu), paraglajding (jedrenje s padobranom), hengglajding (egzibiciono letenje s metalnim okvirom), bandžidžamping (egzibiciono skakanje s elastičnim konopcem), luping (avionska akrobatika), skejting/skejtbording (vožnja na dasci sa točkićima), snoubording (skijanje na dasci), surfing (jahanje na talasima pomoću daske; pretraživanje na internetu), rafting (splavarenje), jahting (klub i sl.), karting (trke malih automobila bez karoserije); kamping, skauting, orijentiring (vežbe orijentisanja u prirodi); triming, džoging, bodi-bilding, strečing (vežbe opuštanja mišića). (2) Privreda i poslovanje: advertajzing (reklamiranje), marketing (istraživanje tržišta i plasman proizvoda), telemarketing (telefonska reklama i prodaja), telešoping (telefonska kupovina reklamirane robe); kliping (isecanje relevantnog materijala iz novina), fajling (stvaranje datoteke), listing (spisak imena ili podataka), treking (praćenje neči-
Žargon
85
je uspešnosti u poslu); damping (veštačko obaranje cena), kliring (bezgotovinsko obračunavanje u međunarodnoj trgovini), faktoring (otkup potraživanja u spoljnoj trgovini), houmbenking (bankovna transakcija putem interneta), /seks/ trafiking (trgovina belim robljem); ketering (služba koja dostavlja hranu i piće),franšizing (povlastica prodaje robe ili usluga), lizing (zakup; ukorenjena greška, trebalo bi lising), tajm-šering (podela vremena za korišćenje prostorija ili opreme), holding (većinskovlasnička kompanija); konsalting (stručno savetovanje) . (3) Tehnologija i komunikacije: inženjering (inženjerstvo), monitoring (nadzor), mejling lista (spisak pretplatnika kojima se nešto šal]e),provajding (dobavljanje informacija elektronskim putem), roming (sistem mobilne telefonije), pejdžing (prenošenje poruke putem prenosivog elektronskog uređaja), haking (hakerisanje, tj. prodiranje u tuđe računarske sisteme), brauzing (pretraživanje interneta), hosting (predstavljanje tekstova na internet serverima), video-konferensing (video-konferisanje putem interneta), brejnstorming ("uzburkivanje mozga", tj. spontano grupno pretresanje ideja o nečemu), imidžing (slikanje delova tela u medicinskoj dijagnostici), skrining (preventivni lekarski pregled; specijalna filmska projekcija). (4) Povremene i zabavne aktivnosti: miting, šoping, hepening, klabing (posećivanje noćnih klubova), hičhajking (autostop), kasting (audicija; podela uloga), beking (pratnja glavnog pevača), neking (ljubakanje), peting (seksualno milovanje), bejbisiting. (5) Moda i kozmetika: stajling (kreiranje nečijeg karakterističnog izgleda), modeling (manekenstvo), bodi-pejnting
86
Žargonizacija u tvorbi reči
(slikanje po telu), (bodi)pirsing (bušenje rupica za alke po telu), (fejs)lifting (zatezanje lica), piling (ljuštenje kože). (6) Saobraćaj: parking; buking, čeking, bording, slting (zauzimanje sedišta u avionu), vejting lista (lista čekanja), velkaming servis (služba prihvatanja putnika na aerodromu). (7) Razno: smoking, dansing (plesna dvorana), troking (vrsta plesa), living (dnevna soba), seting (scena, okolina), dresing (prelivza saia.tu),filing (osećanje), brifing (davanje sažetih informacija ili uputstava), brejnvošing (ispiranje mozga), tajming (tempiranje, odabiranje trenutka za neku akciju), rejting (rangiranje po sportskim rezultatima, popularnosti ili ugledu). Lzvan ovog spiska ostaju, ali zaslužuju da se na kraju pomenu, srpsko-engleske jezičke igrarije jedne ranije generacije ovdašnje omladine, kao nosing, uving, šloging (šlog), tucing (lakši sudar), muving (muvanje), čaming (čamiti), soving (spavati), spiking (pričati, upor. kome spiking - kome pričaš, znam ja to odlično), blesing (blesav) /v. i Bugarski 1997/. Kao žargonizmi u smislu omladinskog slenga, ove kreacije svedoče da je već ta generacija intuitivno naslutila da dolazi vreme masovnije i ozbiljnije upotrebe ovog sufiksa kao svojevrsnog simbola određenih aspekata modernog života. Može se reći da ova mala ali karakteristična grupa reči obrazuje most između familijarnih i profesionalnih ispoljenja procesa žargonizacije, obeleženih kontrastom između preovlađujuće šaljive raspojasanosti familijarnog žargona i hladne odmerenosti, pa i pretencioznosti profesionalnog žargona. Šta možemo da zaključimo na kraju ovog pregleda sufiksa -ing? Pored na početku navedenih sasvim odomaćenih reči, i neke od novijih (kao marketing, inženjering,
Žargon
87
konsalting, brifing, tajming, rejting) već su uveliko stekle "pravo građanstva" u raznim domenima upotrebe, pa su tako i šire poznate. Nasuprot njima, mnoge reči iz oblasti privrede ili modernih sportova, na primer, imaju naglašeniji terminološki status i njima se mahom koriste uži krugovi stručnjaka ili entuzijasta. Na veliki broj reči iz obe ove kategorije puristi će se mrštiti, neretko sasvim opravdano, ocenjujući da izložena građa samo dokazuje neobuzdan prodor uglavnom nepotrebnih anglicizama u naš jezik, kao još jedan primer štetnog pomodarstva. Međutim, nije sve u tome. Gledajući iz jezičkog ugla, treba primetiti da je posredi jedan običan gramatički nastavak, u izvornom jeziku sasvim bezbojan i nezanimljiv, suvo tvorbeno pomagalo - ali koji, prenet u drugo jezičko okruženje, od koga u značajnoj meri odudara, i sam dobija osobenu vrednost zahvaljujući učestaloj importaciji engleskih leksema koje ga sadrže. A ta vrednost u jeziku primaocu nije samo tvorbena nego je i simbolička, i upravo to je ono čime se "mister -ing" preporučuje pažnji sociolingvistički i sociopsihološki inspirisanog istraživača. Tu već prelazimo na društveni teren, i konstatujemo da nam ovaj sufiks govori nešto o savremenom trenutku našeg društva i promenama kroz koje ono prolazi. Naime, mi smo ovde okupili svega nekih 90 leksema, ali su njima predstavljeni mnogi pojmovi neodvojivi od tržišne privrede, potrošačkog društva, savremenog poslovanja i elektronskih komunikacija, i drugi svojstveni modernom životu uopšte, uključujući nove sportove, modu i savremeni način putovanja. Taj srazmerno mali broj mahom skorašnjih reči izvedenih jednim jedinim sufiksom predočava nam sliku Srbije koja žuri da se priključi evropskim i svetskim tokovima. Ta slika neće se svima dopasti, bar u nekim segmentima, i takvima će po svoj prilici ponajviše smetati nametljivi sufiks
88
Žargonizacija u tvorbi reči
na čiju smo simboličku snagu pokušali da ukažemo. Sviđalo se to nekome ili ne, engleski jezik je danas u velikoj meri ne samo sredstvo nego i simbol međunarodne saradnje i modernog života. A što se same Srbije tiče, koliko je pomenuta žurba opravdana, i kakve bi rezultate mogla doneti, pitanje je koje izlazi iz okvira analize jezičkih pojava.
6. Diskusija U ovom, završnom odeljku poglavlja prodiskutovaćemo rezultate prethodnih analiza. Sufiks -ak sa varijantama, koji je već specifičnije razmotren, takođe će biti uključen u sledeći opšti pregled, kako bi se dobila što potpunija slika celine ispitivanih jezičkih pojava. Šta se, dakle, može zaključiti iz naše analize 45 formanata, ilustrovanih sa ukupno preko 1.500 novijih leksema ili značenja sa žargonskim obeležjima? Da rekapituliramo i svedemo bilans po tačkama, ne pretendujući na potpun obuhvat svih pitanja koja se s tim u vezi mogu postaviti. 1. Kako je već ranije naglašeno, pojedinosti gramatičke analize i morfološkog statusa formanata nisu predmet ovog ispitivanja, ali ćemo ipak na početku dati neke osnovne informacije formalne prirode. Svi formanti su u gramatičkoj službi izvođenja imenica, i to najčešće iz imeničkih i pridevskih, a ređe glagolskih, priloških ili kakvih drugih osnova. Neki od njih karakteristično skraćuju ili modifikuju te osnove (npr. -ka, -os, -iš) dok se drugi samo njima dodaju, čime se data reč produžuje (npr. -ijdna, -ijdner, -iška). Ponekad se ista osnovna reč može uz pomoć različitih sufiksa skratiti, modifikovati ili produžiti (npr. od bioskop: bios, biskiš, bioskopijaner). Pri tome formalni i semantički identitet osnova u daleko najvećem broju slučajeva ostaje
Zargon
89
očuvan, a glavni izuzetak predstavlja potreba za njegovim prikrivanjem u delovima "insajderskog" vokabulara kriminogenih grupa. Tako se, da damo samo jedan primer. marihuana verbalno "švercuje" kao marijana ili mariš, ali i navlači potpuno nove odore kao džodža, džidža, gandža, grandža iligrandžeza, uz još neke nazive izvan naše građe. 2. Stvarni izgovor reči sa sufiksima koji nose akcenat ili dužinu uglavnom nije sporan, već je onakav kako je označen. Od akcenatskog obrasca standardnog jezika većinom odstupaju sufiksi -dnt i -iska. Prvi je redovno naglašen u trosložnim rečima (npr. folirdnt a nefoliranf), a bez akcenta bio bi samo u dvosložnim, kojih izgleda i nema u žargonu (izuzetak bi mogao biti šmiranf). Drugi je pak uvek naglašen u preovlađujućim četvorosložnim rečima (npr. superiška), pa je tako uopštavanjem i predstavljen, iako se trosložne čuju i sa standardnim obrascem, tj. bez akcenta na sufiksu (npr. loviška). AJvid u dominantnu slogovnu strukturu reči sa različitim formantima, uz druge vrste informacija, pružaju spiskovi u Prilogu/. 3- Po gramatičkom rodu, formanti su podjednako raspodeljeni između muškog i ženskog; nekoliko njih, mahom marginalnih, pokazuju srednji, dvostruki ili neodrediv rod (-ište, -alo, -dža, -enzi). Neki od sufiksa muškog roda mogu da prime dodatni nastavak za ženski rod (upor. npr. krofnadžijka, butikašica, vataroška, zabušantkinja,grebatorka.šminkerka). Ovo nismo sistematski beležili, niti smo takve izvedenice unosili u spiskove u Prilogu, jer ta vrsta tvorbenoj potencijala nije relevantna za naše istraživanje žargonizacije. 4. Semantički, posmatrani formanti pokrivaju veoma široku lepezu, gde se izdvajaju sledeće oblasti: psihofizičke i mo-
90
Žargonizacija u tvorbi reči
ralne karakteristike muškaraca i žena, daleko najčešće negativne; hrana, piće, droga, seks; grupna pripadnost, druženje, zabava, tuča; zanimanje, hobi; radnje, lokali i ustanove; odeća i obuća; osećanja i raspoloženja. Moguće korelacije između gramatičkih i semantičkih klasifikacija, uz pridružene stilske vrednosti, izazovan su predmet za dalja proučavanja. U to se mi ovde ne možemo upuštati, izuzimajući neke manje-više uzgredne opaske i nagoveštaje u nastavku. 5. Svi posmatrani formanti su ili izvorno žargonski ili pak u većoj ili manjoj meri žargonizovani. Svi se oni međusobno razlikuju u više pravaca - po značenju i stilskoj vrednosti, vrsti i stepenu ekspresivnosti, raširenosti, produktivnosti itd. Izloženi spisak obuhvatio je sve za ovu temu važnije formante našeg aktuelnog jezika. Izvan njega ostali su neki sasvim marginalni i danas neproduktivni nastavci kratkog veka, kojima su svojevremeno izvođene šaljive, "zezatorske" srpskohrvatsko-engleske blende pomodnog zvuka, tipa -inger u rečima kao nosinger, kosinger, sovinger. S druge strane, moguće je da će neki od navedenih nastavaka, po našoj analizi tek načeti procesom žargonizacije, već u skoroj budućnosti izrazitije ispoljiti ovaj potencijal. Tokom godina prikupljanja žargonske građe autor je i sam bivao svedok "uspona" i "padova" pojedinih sufiksa. Bilo je, naime, prilika u kojima se činilo da je jedno idiomatsko žarište naglo buknulo, razgorelo se i ubrzo potom zgasnulo, da bi se možda kasnije aktiviralo na tom ili nekom drugom mestu; ovo bi sasvim odgovaralo eksplozivnoj prirodi žargona. 6. Pod žargonizacijom, kako je već rečeno, podrazumevamo tendenciju formanata, koji većinom funkcionišu i u standardnom jeziku, da u rastućoj meri učestvuju i u obrazovanju žargonskih ili polužargonskih leksema i značenja, či-
Žargon
91
me i sami dobijaju specifičnu boju. Ta pojava je pitanje stepena, i to na dva načina. 7. Prvo, razlike se gradijentno ispoljavaju između samih formanata. Na jednom kraju, kao granični slučaj manje interesantan za naše istraživanje, nalazimo nastavke koji zapravo nisu žargonizovani nego su izvorno žargonski, jer se praktično i ne javljaju izvan žargonizama, bar ne u produktivnom smislu. Takvi su nastavci iz odeljka 4 ovog poglavlja. Ostali sufiksi, ovde zastupljeni u žargonizmima, inače su česti i u leksemama standardnog jezika. Na drugom kraju kontinuuma su tek donekle žargonizovani formanti novijeg stranog porekla (kao -teka, -skop, -ant, -ator) i neki domaći (kao -ac, -er, -alo, -aljka); u ovom rasponu svoje naročito mesto nalazi i -ing. Po sredini su mnogi domaći i odavno odomaćeni sufiksi koji žargonizaciji podležu lakše i brže (kao -ak, -džija, -aš, -ijada, -ana, -ka, -Tć, -ać, -uša). Pri tome činjenica da prema našim nalazima žargonizovanih formanata ima dvostruko više nego izvorno žargonskih (30:15) već i sama za sebe govori kolikog je maha uzeo proces koji ispitujemo. 8. A drugo, lekseme koje sadrže ove formante i same se mogu analogno rangirati. Naime, mi i ovom prilikom govorimo o žargonizaciji u širem smislu reči, ne vezujući ovu pojavu samo za samosvojne jezičke karakteristike manjih, naročito marginalnih društvenih grupa. Time obuhvatamo raspon između reči koje pripadaju širem razgovornom jeziku, pa su tako već deo jezičkog standarda ili su na njegovom pragu (kao zdravstvenjak, otporaš, sačekuša, roštiljijada, teretana, folirant, rejting) i onih tipično žargonskih u užem smislu (kao slepak, narkos, dopić, superiška, žuraja, dindža, smoreza). Pri tome posebnu
92
Žargonizacija u tvorbi reči
kategoriju čine kreacije koje su tako osobene (npr. katastrofić, Dentana) ili pak toliko nove (npr. neke od izvedenica na -ijada) da se, bar zasad, mogu tretirati kao okazionalizmi, dakako sa mogućnošću da se naknadno koliko-toliko ustale u jeziku. (Pitanju pomenutog raspona vratićemo se pod tačkom 29. niže). 9. Iz rečenog proističe da formanti koje nazivamo žargonizovanim, budući da već dugo postoje u našem jeziku u svojim standardnim značenjima, nipošto nisu novi kao pojava, nego inovaciju predstavlja njihovo široko današnje korišćenje u stilski markiranim, ekspresivnim i žargonski obojenim funkcijama. Radi ilustracije navešćemo samo nekoliko standardnih leksema bez posebnog ekspresivnog naboja, dovodeći ih u vezu sa na njima zasnovanim žargonskim izvodima. Kod nekih formanata broj takvih neutralnih reči je manji, kod drugih se on penje na desetine ili stotine - ali je bitna činjenica da njih ima, i da one čine široku podlogu za izrastanje novih značenja formanata. Ta podloga u tradicionalnim jezičkim sredstvima - o kojoj smo, inače, već govorili povodom sufiksa -ak - može se očitovati u različitim stepenima i biti raznovrsna, a veza između starijih i novijih slojeva ostvaruje se na dva načina. 10. S jedne strane, cele već postojeće lekseme se oživljavaju u novijoj žargonskoj upotrebi, što primerice važi za sledeće reči na -ać: crvendać 'ptica', potom 'crvena novčanica' i 'komunist'; zelembać 'gušter', zatim već preneseno 'žutokljunac' i najzad žargonski 'američki dolar'; golać 'puž', potom 'nudista'. Ovo se ne dešava sa svim formantima; npr. sa -džija (što je već rečeno), ali i sa -teka, -skop i još nekim moraju se za nove žargonizme obrazovati kompletne nove lekseme koje ih sadrže.
Zargon
93
11. A s druge strane, i za našu analizu relevantnije, nove lekseme se izvode — kako smo takođe videli - dodavanjem postojećih formanata drugim osnovama, pri čemu upravo ti formanti, često više nego same osnove, presudno utiču na ekspresivnost celine. Tako, polazeći od mnoštva standardnih reči na -aš, nemarkiranih osnova, nailazimo najpre na kolokvijalizme kao teškaš (pripadnik teške kategorije u boksu i sl.), klikeraš (dovitljiv čovek koji "lako pali"), kontraš (onaj koji je uvek protiv, bundžija), repetaš (koji traži i drugu porciju hrane i sl.), mitingaš (čest posetilac političkih skupova) ili šećeraš (bolesnik od šećerne bolesti), često sa već donekle osenčenim osnovama, a zatim i na imenice skorašnjeg postanja, izrazitije žargonske, koje smo naveli uz ovaj sufiks. Njihovim ponovnim pregledom lako se može utvrditi da samo neke od njih imaju ekspresivnu osnovu, što je za ovo istraživanje veoma važan nalaz. (Kad smo već pomenuli reč šećeraš, dodajmo u zagradi da ona pruža dobru podlogu za novu izvedenicu sidas). 12. Pomenuta raznovrsnost asocijativnih spona mogla bi se dalje potvrditi mnogim primerima, od kojih ćemo navesti još samo nekoliko. Reč crkvenjak u napred navedenom značenju vernika oslanja se na ranije značenje zanimanja, saboraš na starije i šire značenje člana ili učesnika nekog sabora, a trojkaš u košarci na đaka koji dobija trojke. U nekim slučajevima žargonska ekspresivnost novog značenja dobrim delom i potiče od odnosa prema ranijem, pa tako crkvenjak tu vezu eksploatiše sugerišući da je reč o verniku koji u crkvu ide gotovo profesionalno, dok se nominacijom dojki kao mlečnjaka uspostavlja neočekivan i efektan kontrast sa mlečnim zubima dojenčeta. A kada data leksema ima više značenja, najnovije se "prikopčava" za ono koje se može zgodno iskoristiti. Reč krstaš u
94
Žargonizadja u tvorbi reči
primeni na čoveka koji se potpisuje krstom ne asocira se sa standardnim značenjima te lekseme (orao; brod), pa ni sa žargonizovanim značenjem pripadnika omladinske grupe sa Crvenog krsta u Beogradu, ali kao da na suptilan način hvata vezu sa učesnicima krstaških ratova - mahom nepismenim nosiocima krsta kao definišućeg simbola. Takve veze ne postoje nužno u svesti onih koji te reči koriste, ali su nesumnjivo utkane u tanane asocijativne mreže odgovarajućih leksema, čineći deo njihovog semantičkog potencijala. (Neki od ovakvih primera možda bi se inače mogli tretirati kao slučajevi homonimije pre nego polisemije, ali upravo otkrivanje skrivenih veza ove vrste može neke prividne homonime da predstavi kao međusobno udaljena značenja višeznačnih leksema - drugim rečima, da proširi polje polisemije na račun homonimije). 13. Upravo navedeno ukazuje na znatan potencijal za polisemiju, najizrazitiji kod sufiksa -ak i njegovih varijanti. Tako ranije navedena leksema deviznjak označava devizni račun, stručnjaka za devizno poslovanje, te čoveka koji zarađuje ili plaća u devizama: dakle, razne stvari u vezi sa devizama. Modnjak pokriva oblast mode (butik, časopis, revija). Lažnjak može da bude praktično sve što je lažno videli smo, od novčanice, sata ili firme do varke telom u sportu ili oslonca u ortopediji. Dupljak je ono što se poima kao dvostruko (piće, zglobni autobus, kapija, biseksualac itd.), a divljak je bilo šta što se radi ilegalno, bez dozvole, na crno. Iz ovoga proizlazi dvostepena ekonomičnost većine ovakvih obrazovanja. S jedne strane, leksema deviznjak nastaje univerbizacijom sintagmi devizni račun, ili devizni stručnjak, ili devizni gost i sličnih, uzetih pojedinačno; a s druge strane, i povrh toga, ista ta leksema skupno obuhvata sve pomenute sintagme. Tako se na
Zargon
95_
gramatički mehanizam univerbizacije nadograđuje semantičko svojstvo polisemije, i ta kombinacija ostvaruje maksimalnu ekonomičnost izraza, inače svojstvenu žargonu. 14. Ovakva razmattanja navode na dalja razmišljanja o mogućnostima zamenjivanja nekih leksema drugima i ukrštanja različitih osnova i nastavaka, te njihovim posledicama po značenje ili stilsku vrednost. Neke prividne dvostrukosti i stvarne asimetrije u našoj gradi svoje objašnjenje verovatno mogu da nađu u upravo naznačenom kompleksu. Na primer, zašto imamo baš navedenu reč deviznjak a ne, recimo 'devizaš'? (U ovom i sledećem odeljku nepotvrđene oblike stavljaćemo pod jednostruke navodnike). Možda zato što ova moguća alternativa, koja bi lepo pokrila deviznog stručnjaka, gosta i slično, ne bi obuhvatila devizni račun, pa bi bila utoliko manje ekonomična. S druge strane, leksemapn'vatnjak lako bi asimilovala i značenje reči privatuša (privatna tužba) ali obrnuto ne bi išlo, pa bi ovoj alternativi izmakli privatni autobus, univerzitet ili posao. Do gubljenja nekih značenja ne dolazi, naravno, kod jednoznačnih reči: civilnjak bi bez problema mogao da bude zamenjen 'civilašem'. Ipak, izostaje odgovor na pitanje zašto je slepak slepa ulica a slepać slepo crevo, jer bi moglo da bude i obrnuto - što opet znači da bi bilo koja od ovih reči mogla da pokrije oba značenja, pa bi ona druga bila suvišna. U tom slučaju ekonomičnost bi urodila polisemijom, sasvim u skladu sa opštim principima funkcionisanja jezika. Isto važi i za par smoruša (droga) i smorka (dosada), s tim što bismo ovde još upitali da li bi smoreza, potvrđena u potonjem značenju, mogla da obuhvati i prethodno. (Nadamo se da nam neće biti prebačeno kako ovakva smarajuća pitanja može da postavlja samo neki dokoni smordža ili smorenjak\). Uz sve to, žargon voli da štrpne malo na jednoj a
96
Žargonizacija u tvorbi reči
malo na drugoj strani, naročito kad je ponuda obilata, pa tako imamo žderanciju i žderačinu ali ne i 'žderanjac' (to su mesto već zauzeli klopanjac i krkanjac) niti 'žderažu' (a tu je njupaža). Baš pravi gužvanjac za trpezom! 15. Određene nedoumice izazivaju i manji podsistemi srodnih sufiksa, koji svojom brojnošću deluju neekonomično ali mnoge potencijalne reči ipak nisu ostvarene. Primerice, četiri "ženska" nastavka (-uša, -ulja, -ara, -ača) pokazuju neravnomernu distribuciju u spoju s različitim osnovama iz istog semantičkog polja, pogrdnih izraza za žene i njihove osobine. Tako biflertuša mogla da bude i 'flertulja', ali mnogo teže 'flertača' i pogotovo 'flertara', dok uspaljuša ne bi mogla da primi nijedan od alternativnih nastavaka. Luduša i ludača su potvrđene, 'ludara' je moguća ali 'ludulja' nije. Glupara se odlično slaže sa standardnom glupačom, ali ne prihvata 'glupušu' ni 'glupulju'. Imamo sisulju i sisaru, a 'sisača' je izgledan kandidat, za razliku od 'sisuše'. Šlihtara širokogrudo dopušta 'šlihtušu' i 'šlihtulju', možda i 'šlihtaču'. Skitara i smucara su naizgled identične, ali bi samo prva eventualno mogla da bude 'skitulja' pa i 'skitača', nasuprot njenoj siromašnijoj posestrimi. Seksača bi nekako prošla i kao 'seksuša' ili 'seksulja' ali ne i kao 'seksara'. I tako dalje radoznali čitalac lako može da po svom ukusu proširi ovu malu stilsku vežbu na osnovu spiskova u Prilogu, uz to upoređujući sopstveno jezičko osećanje sa našim. Pitanje je samo, i to krupno, da li je ovakva raspodela tvorbenih mogućnosti prosto slučajna ili je pak dirigovana delovanjem svojevrsnih "kriptotipova" - skrivenih gramatičko-semantičkih obrazaca koji upravljaju realizacijom jezičkih mogućnosti, određujući njene granice i posledice. A na to pitanje ne može se pouzdano odgovoriti bez dubljih istraživanja jedne posebnevrste, koja nadilaze naše pretenzije u ovoj knjizi.
Žargon
97
16. Vraćajući se za trenutak pitanju osnove za izrastanje žargonskih ostvarenja, učinićemo samo još jednu napomenu. Kada neposredna podloga jedne ili druge vrste nedostaje, tu mogu da priskoče u pomoć nešto udaljenija ali ipak relevantna jezička sredstva, među kojima izgleda najvažnija čisto akustička bliskost; upor. naše razmatranje sufiksa -iš, -aja i -dža. 17. Žargonizacija je povezana sa ekspresivnošću, ali ta dva pojmanetrebaizjednačavati. Uopšteno govoreći, sve što je u našem kontekstu ekspresivno ujedno je u većoj ili manjoj meri žargonizovano, ali obrnuto ne mora uvek da važi. Vodeći računa o izloženom shvatanju žargonizacije, koje uključuje i učestalo javljanje i nagomilavanje leksema sa karakterističnim nastavcima u pojedinim segmentima rečnika, nalazimo da se formanti kao -teka, -skop, -ant, -ator ili -ing, premda u ovom smislu donekle žargonizovani, teško mogu okvalifikovati kao ekspresivni. Ipak, izrazito žargonski ili žargonizovani sufiksi po pravilu su i upadljivo ekspresivni (npr. -os, -iška, -aja, -džija, -uša).
18. S druge strane, nema ni potpunije korelacije između žargonizovanosti i značenja formanata. Videli smo da neki formanti imaju određenu meru samostalnog značenja (npr. •džija, -aš, -ijdda, -dna, -teka, -Tć, -ant, -ancija, -Tšte) dok su drugi semantički prazni (npr. -ak, -ijdna, -ijdner, -ijdnović, -iška, -dja, -dža, -eza, -ing). Dok je potonja grupa izrazitije žargonska, u prethodnoj su neki nastavci jače a drugi slabije žargonizovani. 19. Ekspresivnoj i žargonskoj vrednosti leksema doprinose šaljive kombinacije elemenata 12 različitih jezika. Domaći i odomaćeni sufiksi dodaju se stranim osnovama (npr.
98
Žargonizacija u tvorbi reči
tejpadžija, bilderuša, fetulja) i obrnuto, domaće osnove primaju strane formante (npr. pljeskoteka, ćoroskop, avlijaner, šmokljos, smoreza, šljokenzi, stravioza, čaming). Ovakvi sklopovi daleko su najbrojniji kod sufiksa -džija odnosno -os, koji svoju veliku produktivnost verovatno i duguju upravo tom "neskladu". Inače, u našem celokupnom materijalu oko dve trećine formanata su domaći ili odomaćeni, a jednu trećinu čine strani. Pri tome kod dve trećine formanata (ne iste!) ukupno registrovani primeri za svaki od njih sadrže ubedljivo najvećim delom, ili čak isključivo, domaće osnove; kod bltzu jedne trećine strane osnove su dobro zastupljene pored domaćih; samo kod sufiksa -er nalazimo dominantno, a kod sufiksa -ing isključivo, strane osnove. Do podrobnijih obaveštenja o ovoj distribuciji može se doći pregledanjem Priloga. 20. Prethodne opaske dovode nas do najvažnijeg pitanja - da li se ekspresivnost ispitivanih leksema može u celosti pripisati njihovim osnovama ili pak, bar jednim delom, samim sufiksima. Za naš pojam žargonizacije svakako je odlučujuće ovo drugo rešenje, za koje smatramo da ga je celokupna prethodna analiza uveliko i potvrdila. Pokazalo se, naime, da u mnogim slučajevima dobar deo naročitog efekta novih ekspresivno-žargonskih leksema, ili takvih značenja, uistinu nose sami formanti. Ovo važi za standardne domaće ili već dugo odomaćene nastavke, ali i za formante novijeg stranog porekla, kao -teka i -skop, iako kod ovih poslednjih nije sporna "vickasta" priroda njihovog kombinovanja sa raznim, često neočekivanim domaćim osnovama. Iz ovoga mi izvlačimo zaključak da se može legitimno govoriti o žargonizaciji kao možda marginalnom ali ipak aktivnom principu tvorbe reči u našem današnjem jeziku. Jer ako je velika većina ovako izvedenih no-
Zargon
99
vih reči markirana na ovaj način a nije standardno-neutralna, onda se može reći da su navedeni formanti "povukli" ekspresivnost iz nekih ranijih sporadičnih i možda već poluzaboravljenih kombinacija, zaodenuli se njome i počeli da je prenose na nove formacije. Drugim rečima, može se razložno očekivati da će najveći broj reči koje se danas iskivaju, a sadrže neke od naših formanata, nositi karakterističnu žargonsku boju koja neće nužno zavisiti od karaktera osnove. Što znači da su takvi formanti produktivni - ako ne isključivo, a ono bar izrazito - upravo u ovoj funkciji. 21. Da grada koju smo prikupili i analizirali potvrđuje ovakav zaključak može se utvrditi prostim pregledom navedenih leksema, odnosno značenja. Taj materijal pruža sledeću sliku. Od važnijih i produktivnijih sufiksa, jedino se za -uša, -aroš, -os, -ant i -ator može reći da pretežu ekspresivne osnove, iako i oni sami, dakle u izolaciji, deluju u većoj ili manjoj meri stilski markirano. A kod većine ostalih formanata mera ekspresivnosti koju poseduju njihovom pomoću izvedene lekseme morala bi se uveliko pripisati samim tim formantima, mahom afektivno obojenim, jer su osnove kojima se dodaju upadljivo raznovrsne u pogledu stilske vrednosti (često neutralne, ali i pozitivno ili negativno ekspresivne). Pri tome, kako smo videli, čak i onaj manji broj formanata koji sami za sebe ne ostavljaju utisak neke posebne markiranosti {-aš, -ana, -ka, teka, -skop, -dner, -ište, -ac, -er, -oza, -ing) ispoljavanesumnjivpotencijalza žargonizaciju. 22. Kako ovakav sud ne bi delovao odveć proizvoljno ili impresionistički, pokušajmo da ga podvrgnemo nešto egzaktnijoj proveri. Test koji se ovde takoreći sam nameće jeste eksperimentisanje sa različitim nastavcima dodatim istoj osnovi. To, dakako, neće svugde biti moguće, jer
100
Žargonizacija u tvorbi reči
mnogi od datih primera ne bi lako primili - ili ne bi uopšte primili - neki drugi nastavak (npr. većina na -ak i praktično svi na -ijdda, -teka i -er). Ali ima i dosta onih gde bi ista osnova, ekspresivna ili ne, mogla da primi dva ili više nastavaka, nekad uz određene formalne modifikacije; pa da pogledamo neke od mogućih rezultata. 23. U pojedinim slučajevima moguća zamena ne bi donela neku primetnu razliku u ekspresivnom dejstvu: matornjak/matorac, Novak/Novać, džankos/džankoza; crtać/crtić/crtenjak, kompićl kompiš/kompiška,floka/flokiš/flomić, kulićl kuliška/kulijana, pljugiška/pljugaja/pljugijana, kentać/kentača/kendža, loviška/lovijana/lovijanović (ali ne i lovudža); bedak/bednjak/bedać/bedaja (ali ne i bedačina), viskać/viskoza/viskijaner/viskijanović, mobić/mobiška/mobiliška/ mobilaja; telka/telkiš/teliš/teliška/tevdža/tevdžana. Kako se vidi iz datih primera, ovo je tipičan slučaj kad je reč o tepanju, karakterističnom za omladinski žargon. U ređim slučajevima može se eventualno govoriti o obnavljanju ekspresivnosti, dakle dodavanju novog nastavka ako se prethodni u datom sklopu već "izlizao" od silne upotrebe, što je izazvalo umanjenje poželjnog ekspresivnog dejstva; tako smo uz već tradicionalni minić dobili minjak. 24. U nekim drugim slučajevima može se reći da je posredi podjednak stepen ali unekoliko drukčija vrsta ekspresivnosti: udbaš/udbić, pajtos/pajtaš, narkos/narkić, budžos/budžovan, pedos/pederiška, gajbijana/gajbeza, lezbos/lezbejuša ili lezbača; drogos/drogoš/drogadžija, murijak/murijaš/murijaner,kokos/ kodža/kokiška, krelos/krelacIkretić. 25. Međutim, kriterijalnu vrednost ima tek treća kategorija slučajeva, gde se oseća razlika u stepenu ekspresivnosti - a
Zargon ona se zbog identične osnove očigledno mora pripisati samim nastavcima. Reč mrežadžija bi mogla da ima alternativu mrežaš, ali sa primetnim gubitkom u ekspresivnosti. Slično tome, osnova popularne žargonske kovanice pederuša tvorbeno bi mogla da primi alternativne nastavke -ka i -ica sa istim značenjem, ali bi tako izvedene reči bile osetno manje ekspresivne. (Sponzoruša bi, uzgred rečeno, sa ovim nastavcima promenila značenje, jer bi valjda označavala ženu koja je sama sponzor). Obrnut efekat, odnosno porast ekspresivnosti, bio bi postignut ako bi se metaš zamenilo sa metadžija, ili bilderka sa bilderuša. Već smo videli kako u Kosovskoj Mitrovici imamo neutralne mostaše za razliku od "branilaca mostova" u vreme intervencije snaga NATO, ironično nazvanih mostadžije; razlika u stilskoj vrednosti ovih etiketa jasno odražava situacioni kontrast. Uputiti na bolesnika od side rečju sidašveć je donekle neosetljivo, ali je sidadžija još znatno gore. Reči lovudža i bedačina, koje su malopre "iskakale" iz odgovarajućih nizova, sada se mogu s njima kontrastirati. Isto tako ekspresivnost i stepen žargonizovanosti postepeno rastu u sledu kompjuterist-kompjuteraš-kompjuterdžija. Uporedljivo dejstvo nalazimo u progresiji od nemarkiranog žur preko familijarnog žurka do žargonskih alternativa žuraja, žureza, žurkeza i čak žurkenzi, a slično i u nizu blejanje-blejka-blejaža-blejačina. 26. Posebno su zanimljivi primeri kod kojih posmatrana stilska diferencijacija prerasta u semantičku, pa više nije reč o istoj stvari, samo nijansirano imenovanoj. Ako uzmemo da su u stvarnom životu pevaljka i muzikant "žargonske" verzije pevačice i muzičara, ta se razlika preslikava u leksičke opozicije pevačica/pevaljka i muzičar/muzikant, gde su drugi članovi markirani, na ekonomičan i elegantan način nedostupan nekim drugim jezicima. \ .A
102
Žargonizacija u tvorbi reči
27. Ovako sveden bilans pruža osnovu za opšti zaključak da je ovde uistinu reč o procesu žargonizacije jednog dela sufiksalne tvorbe imenica u našem savremenom jeziku, a ne prosto o stvaranju leksema koje bi, zahvaljujući ekspresivnoj prirodi svojih osnova, kao celine bile svrstane u specifični žargonski registar vokabulara, i to bez uvažavanja udela karakteristične derivacione morfologije u njihovim osobenim stilskim vrednostima. Suština problema nije, dakle, u pukom razvrstavanju gotovih leksičkih proizvoda, nego u utvrđivanju raspodele uloga i interakcije sa povratnim dejstvom između učesnika u tvorbenom procesu koji do njih dovodi. 28. Dalju proveru i preciziranje ovog zaključka mogu doneti samo podrobnija proučavanja još veće količine jezičkog materijala na semantičko-stilističkim i sociolingvističkim osnovama, uz praćenje aktuelnih razvojnih tendencija u posmatranom domenu. Ovo uključuje i formante, od kojih je najveći deo obuhvaćen i našim istraživanjem, koji se sa sličnih stanovišta (posebno u kontekstu univerbizacije) navode u radovima kao što su Ćorić (1995,1996) i Ristić (1995). Oni se tu s pravom tretiraju kao "razgovorni" sufiksi, često potekli iz omladinskog žargona, a tek poneki od njih nepoznat je standardnom jeziku. Suštinsko pitanje, međutim, ostaje kolikog udela u nespornoj ekspresivnosti tako izvedenih formacija — univerbizovanih ili ne — ima eventualno markirana osnova, a kolikog sam formant. Ako bi pomenuta dalja ispitivanja pokazala da formantima u tome pripada veća uloga nego što to pri površnijem pogledu može izgledati, naša teza o žargonizaciji bila bi dodatno potvrđena. (Tim putem mogao bi se, između ostalog, dalje precizirati i odnos između univerbizacije i žargonizacije, kojeg smo se ovde samo dotakli).
Žargon
103
29- U prethodnom pasusu ponovo smo ukazali na činjenicu, istaknutu već na samom početku ove knjige, da elementi žargona uopšte, pa tako i osobenog, pretežno omladinskog idioma kojim smo se najviše bavili, lako prelaze u opštiji razgovorni jezik, a tim putem potencijalno i u jezički standard. Ova tema zapravo je provejavala kroz dobar deo naših razmatranja, a na ovom mestu ćemo sistematizovati jedan broj primera iz ispitivanog materijala kako bismo pokazali koliko su ovde razgraničenja teška, nepouzdana pa često i proizvoljna. Uporedimo, u vidu svojevrsne stilske vežbe, uzduž i popreko, reči u sledeća tri stupca: voćnjak kazandžija batinaš olimpijada kuglana diskoteka igranka kafić crtać prostakuša kicoš špekulant otimačina blamaža govorancija šetalište lipicaner čupavac roker zakeralo podmetalika
kulturnjak kamiondžija ćoškaš roštiljijada bilderana autoteka žurka krimić žutać flertuša dođoš folirant sprdačina makljaža zafrkancija stradalište plastikaner ćelavac frajer njuškalo , pevaljka
licnjak kučkadžija tabanaš stravijada ložana pljeskoteka treska fensić bedać sponzoruša nacoš izmotant vatačina kokaža nezgodancija blejalište avlijaner laponac šmeker pištalo ševaljka
104
Žargonizacija u tvorbi reči glupan gotovan kurvar mazgov čekač mućkalica
profan polutan šibicar špiclov krljač misica
papan budžovan gluvar mandov blejač prženica
Ako ocenimo da se prvi stubac može svrstati u standardni jezik a treći u žargon, ostaje pitanje kojem će se carstvu privoleti drugi - ili pak neće nijednom, nego će možda ostati u "sivoj zoni" između njih, na koju se često upućuje etiketom razgovornog jezika. U odsustvu čvršćih kriterijuma klasifikacije, odgovor na ovo pitanje može da zavisi od subjektivne procene svakog posmatrača. Naš je utisak da ovaj uporedni pregled potvrđuje da je, generalno govoreći, lakše utvrditi šta žargon jeste nego šta nije. No kako god to bilo, sledi zaključak da se pojava koju razmatramo u krajnjoj liniji tiče i standardnog i književnog jezika, a ne samo nekog uže shvaćenog žargonskog registra. 30. Upravo u ovom svetlu čini nam se metodološki umesnim završno upozorenje da fenomen o kome je bilo reči treba sagledati u pravim proporcijama, bez prenaglašavanja ali i nipodaštavanja. Naši nalazi daleko su od svake implikacije da nam se jezik u celosti žargonizuje, ali oni ipak ilustruju izvesnu demokratizaciju modernog života koja se, uz ostalo, ogleda i u slobodnijoj upotrebi jezičkih sredstava. Što je još važnije, ovakve analize iznova potvrđuju da se u okolnostima kompleksne urbane svakodnevice ne može više govoriti u terminologiji književnog jezika, razgovornog jezika, jezičkog standarda i supstandarda, kao neupitnih, oštro razgraničenih i statičkih kategorija. Naši primeri jasno pokazuju da su tu na delu kontinuumi
Zargon i prelivi između uslovno razdvojenih jezičkih varijeteta, registara i stilova, koji odražavaju svu dinamiku procesa razmene i promene u jeziku kao i društvu. Ukazati na ovo nikako ne znači dovesti u pitanje i same jezičke norme i standarde, ali znači istaći potrebu za jednim savremenim, fleksibilnim i diferenciranim pristupom ispitivanju raznovrsnih funkcija jezika u današnjem svetu. 31. I na samom kraju, pošto smo malopre pomenuli promene u jeziku i u društvu, jedno nepretenciozno zapažanje dijahronijske prirode. Hronologija evidentiranja naše građe dopušta opšti zaključak da je ovdašnja omladina tokom protekle decenije, za razliku od svojih vršnjaka u prethodnim generacijama, bila manje upućena na anglicizme (i pseudoanglicizme) kao inspiraciju svoje humorne verbalne kreativnosti. Registrovali smo, naime, značajan porast u opticaju domaćih ili odavno odomaćenih nastavaka, sa mnoštvom njima izvedenih žargonskih reči kod kojih su karakteristična semantička obeležja nešto jače izražena. Nećemo se upuštati u sociološko objašnjenje ove promene, ali se nameće paralela sa preovlađujućim prelaskom te populacije sa "roka" na "folk" u toku ratnih godina. Biće da su širi društveni procesi i na ovaj način registrovani u jeziku. Teško je proceniti da li će se ovako promenjeno težište održati i na duži rok, naročito s obzirom na istovremeno zabeleženi nagli prirast anglicizama u nekim profesionalnim žargonima, koji smo ilustrovali primerora sufiksa -ing. Već skora budućnost pokazaće koliko će potrajati ovaj delimični raskorak. No kako god to bilo, ispitivano područje otvara jednu od mogućnosti bar delimičnog ostvarivanja davnašnjeg sni istorijske lingvistike, a uz pomoć savremene sociolingvistike: posmatranja jezičkih promena u toku.
III ŽARGON I LEKSIKOGRAFIJA
U pristupu ovoj temi najpre ćemo da navedemo definicije samog termina žargon i srodnih naziva u reprezentativnoj domaćoj opštoj leksikografiji. U RSANU nalazimo sledeće: žargon (fr. jargon): govor predstavnika jedne određene društvene sredine, profesije, staleža, pokrajine, sa dosta specifičnih reči i ponekad manje razumljiv za druge. /Navodi se nekoliko potvrda iz književnosti, gde se pominju damski, pomorski, sportski, oficirski i vranjanski žargon, ali se ne daju primeri samih žargonskih reči valjda u skladu s koncepcijom rečnika/. argo (fr. argot): poseban govor ljudi nekog određenog zanimanja ili određene društvene sredine, npr. zidarski, lončarski, šatrovački i dr. jezik. /Navode se dve novinsko-publicističke potvrde, u jednoj od kojih se argo poistovećuje sa "svakidašnjim jezikom ulice", a primeri i ovde izostaju/.
108
Žargon i leksikografija
Odrednica sleng/slang i šatrovački nema, jer rečnik još nije stigao do ovih početnih slova. A sad zavirimo u RMS, koji ih, dakako, sadrži sve: žargon fr. a. neknjiževni, lokalni govor. b. govor neke socijalne ili profesionalne grupe, s velikim brojem naročitih reči i izraza, argo. /Navodi se nekoliko potvrda iz književnih dela, gde figuriraju zagorski, sudski i seljački žargon, ali bez primera/. argo fr. govor ljudi jedne klase ili zanata, koji je za druge nerazumljiv. /Potvrda ni primera nema/. slang eng. posebna govorna varijanta jedne društvene klase, grupe ili profesije (radnika, zanatlija, frajera i sl.) u jednom jeziku. /Potvrda nema, ali se ovog puta daju primeri - kinta,faks - uz upućivanje na Enciklopediju Leksikografskog zavoda/. šatrovački govor, jezik: 1. reči i izrazi sa ulice, iz govora mangupa, skitnica, lopova; žargon. 2. govor lončara, zidara i nekih drugih profesija, argo. /Potvrda ni primera nema/. Ne upuštajući se u pojedinosti, jer za tim ovde nema potrebe, iz navedenog bi se mogao izvući opšti zaključak da su ove odrednice obrađene približno onako kako bi se i moglo očekivati od opštih rečnika - dakle, uglavnom adekvatno za potrebe zamišljenog prosečnog korisnika, a nedovoljno dosledno i sistematično za stručnije oko. No ovaj osvrt učinili smo samo usput, i to manje radi samih definicija a više u želji da proverimo da li se daju primeri upotrebe žargonizama, što će biti važno pitanje u nastavku ovog poglavlja. A sada ćemo se pozabaviti leksikografekim tretmanom samih žargonskih reči i izraza. Tu najpre treba uočiti rele-
Zargon
109
vantne posledice razlike između stručnih i drugih žargona. Da uzmemo samo jedan aktuelan primer, podsećamo na veliki broj anglicizama sa nastavkom -ing, koje smo naveli i klasifikovali u prethodnom poglavlju. Ove reči nesumnjivo ulaze u odgovarajuće profesionalne registre, pa im je zagarantovano mesto u stručnim priručnicima, kao i u ažurnijim rečnicima stranih reči. Ali one su danas izrazito zastupljene i u medijima (odakle smo ih, kako smo napomenuli, uglavnom i zabeležili), a tim putem su mnoge od njih ušle i u svakodnevni razgovorni jezik. Ovo pak znači da bi morao da ih registruje i jedan savremeni opšti rečnik našeg standardnog jezika, ne zanovetajući mnogo oko pitanja da li su nam one uistinu potrebne, te da li su "književne" ili "žargonske". Uostalom, iz naših uvodnih određenja sa samog početka ove knjige sledi da žargonska kvalifikacija ne pristaje samo konkretnim jezičkim jedinicama kao takvim, nego često još i više - njihovoj neumerenoj i neprikladnoj upotrebi. Drugim rečima - i ovo je važna teorijska poenta žargon nije samo stvar jezika nego i govora. U ovo ćemo se lako uveriti ako pogledamo samo prvu rečenicu u predgovoru jednog skorašnjeg rečnika anglicizama kod nas: "Downloadovao sam onaj fajl, pa ću ti ga poslati e-mailom kao atačment. Definitivno je super! Samo da uspem da se nakačim. See you!" - piše krišom na ceduljici jedan osnovac svom drugu za vreme časa... (Vasić/Prćić/Nejgebauer 2001:7). Deo pod navodnicima svako bi odmah prepoznao kao tipičan primer kompjuterskog žargona, iako je samo glagol nakačiti se žargonizam u užem smislu, dok su ostale ključne lekseme zapravo tehnički ^ermini - ali su oni upotrebljeni na žargonski način, što daje karakterističnu boju celini tog kratkog teksta.
110
Žargon i leksikografija
Sasvim je drukčija situacija kod subkulturnih i omladinskih žargona. Za razliku od žargonizama pojedinih profesija, koji su, kako smo upravo videli, obilato potvrđeni, pa njihovo postojanje ne može nikako doći u pitanje, ovi drugi tipovi žargona po pravilu pate upravo od "egzistencijalne" boljke, usled čega se kod njih može s pravom postaviti pitanje dovoljne potvrde. Pre svega, oni su u ogromnoj većini izvorno usmene kreacije (izuzimajući žargonizme koje povremeno izmišljaju i kroz svoje knjige lansiraju savremeni gradski pisci), pa se pisane potvrde na kakve se oslanja konvencionalna leksikografija neretko mogu naći samo u specijalnim rečnicima žargona - ali se i tada može pitati kako su one tamo dospele. Bilo da je reč o opštim leksikografekim priručnicima ili o rečnicima žargona, u ovom svetlu se postavljaju dva osnovna pitanja: šta uneti, i kako obraditi ono što se unese. Opšti rečnici, bar kod nas, prvo pitanje rešavaju uglavnom tako što registruju veoma malo žargonizama, i to po pravilu samo onih za koje se mogu naći primeri u književnim delima - što često znači onih poreklom iz dijalekata i već zastarelih. (O ovome svedoči i bezmalo redovno odsustvo primera u citiranim odrednicama iz RSANU i RMS). A njihova obrada nastoji se uklopiti u obrasce prihvaćene za sav uneti leksički materijal. Kod rečnika žargona, međutim, oba problema javljaju se u akutnijoj formi. Kako izabrati i predstaviti odrednice koje pripadaju pretežno usmenom, anonimnom i često kratkovekom sloju aktuelnog vokabulara? Kako odrediti da li se neki "leteći" žargonski izraz odista usidrio u jeziku, makar i provizorno? Kako znati kada je nešto ove vrste "ušlo" u jezik, otkad u njemu "postoji", a kada je eventualno "izašlo" iz njega, odnosno nestalo iz aktivne upotrebe? Ovde je vrlo teško, ako ne i nemoguće, naći pravu meru, a
Zargon
111
veoma je lako pogrešiti u jednom ili u drugom pravcu neopravdanim uključivanjem ili pak isključivanjem. Zbog već komentarisane teškoće određivanja granica žargona, kao i takođe već iznetog utiska da je lakše proceniti šta žargonu pripada nego šta mu ne pripada, možda je prirodna sklonost nekih autora da u takvoj situaciji svoje zbirke prošire širokim zahvatima u leksička područja kojima žargonska etiketa slabo pristaje. Tako, na primer, Gerzićevi u oba izdanja svog rečnika unose i mnoštvo reči i izraza odavno ustaljenih u govornom kao i pisanom standardu, koji bi se pri iole ozbiljnijim kriterijumima teško mogli okarakterisati kao savremeni beogradski žargonizmi. Istina, iz drugog izdanja je opravdano izostavljen jedan broj takvih suvišnih odrednica koje su ušle u prvo izdanje, ali su neke zadržane a mnoge su i dodate. Tako novo izdanje sadrži, po našoj letimičnoj proceni, bar nekih 200 odrednica koje, doduše, uvećavaju fizički obim knjige ali je zapravo samo opterećuju. Ovo se, primerice, odnosi na sledeće reči i izraze: bižuterija, ćurka, đubre, eldorado, frizirati, imbecil, ispendrečiti, išutirati, konobarisati, kreten, Hmunada, negativac, odležati, podmazati, potegnuti, propevati, sitniš, švrljati. Potom, prikačiti se, prošvercovati se, registrovati se, vaditi se, valjati se /od smeha/, ili serija naćefleisati se, nakresati se, naliti se, nalokati se, naljoskati se, naroljati se, natreskati se. Zatim su tufrazeologizmikao hvatati na štosove, ispiranje mozga, otići na doboš, pod gasom, prljav igrač,prva liga,pustiti korenje, sitna riba, srednja žalost, štihproba, trač-partija, tvrdna ušima, ubiti /odbatina/, velikazverka. Takođe su tu standardne sintagme poreklom iz političkog registra, kao banana republika, banda crvena, crvenocrna koalicija, golub ijastreb, kombi stranka, pranje biografije/novca, sluge režima, šatl diplomatija, te veći broj ko-
112
Žargon i leksikografija
lokvijalizama iz sveta sporta, nadimaka poznatih sportista, političara, glumaca i drugih javnih ličnosti; itd. itd. Svrha navedenih primera, koji bi se veoma lako mogli umnožiti, nije da se jedan u celini koristan priručnik izloži kritici, nego da se ukaže na opasnost od olakog dodeljivanja žargonskog statusa svakom slikovitijem, metaforičkom ili idiomatskom izrazu. Naime, pri tako širokom zahvatu rečnike žargona bi bilo teško omeđiti i, naročito, razgraničiti od opštih i frazeoloških rečnika standardnog jezika. Razume se da oštrih granica ovde ne može biti, ali se svakako može preporučiti veća mera selektivnosti - inače bi rečnici žargona mogli bez ikakvih problema da obuhvate nove hiljade odrednica, gubeći svoj identitet. Međutim, greške su moguće - premda su sigurno ređe i u suprotnom smeru, isključivanjem stvarnih žargonizama na osnovu procene, nužno proizvoljne u datim okolnostima, da su oni zastareli. Verovatno će baš iz tog razloga drugo izdanje Andrićevog rečnika (prema obaveštenju dobijenom od autora) zadržati sav materijal prvog izdanja, uz otprilike još toliko novih odrednica. (Izgleda da je slično i sa drugim izdanjem Sabljakovog rečnika, zapravo novom knjigom i pod drugim naslovom - v. Sabljak 2001 - koju, međutim, još nismo imali prilike da pregledamo). Inače, znamo za samo jedan objavljeni pokušaj razlučivanja zastarelog od aktuelnog, i to upravo na Andrićevoj građi (Stojičić 2001). Tu se, doduše, navode neki opšti lingvistički i društveni razlozi zastarevanja žargonizama, ali se za pojedine žargonske izraze, u odsustvu objektivnih merila, iznose isključivo subjektivne ocene o tome šta je još u upotrebi a šta više nije. Dodatnu teškoću predstavlja mogućnost da neki "iščezli" žargonizmi posle nekog vremena "ožive", možda uz formalne ili semantičke modifikacije; to se desilo, na pri-
Zargon mer, sa starim izrazima gotiviti igotivan, koji su posle višedecenijske hibernacije vaskrsli u rečniku gradske omladine. Osim toga, neki žargonizmi, u datom trenutku aktuelni, nisu još nigde zabeleženi, ili su se pak pojavili samo kao okazionalizmi ili hapaksi, pa se postavlja pitanje da li ih treba uopšte zabeležiti, i kako. Odgovor, dakako, uveliko zavisi od načelnog stava o tome šta će se smatrati adekvatnom potvrdom pojave ili postojanja neke žargonske lekseme ili takvog značenja. Neke od ovih problema i dilema ilustrovaćemo iz sopstvenog iskustva sa ovakvim materijalom. U ranijim radovima iz ove oblasti naveli smo primere pismenjak, ratić i katastrofić kao okazionalizme čiji su autori, tim redom, Ivan Klajn, Ivan Čolović i Jovan Ćirilov (v. sada u prethodnom poglavlju ove knjige, uz sufikse -ak i -Tč). Ove lekseme tako su imale bar po jednu pisanu potvrdu pre nego što smo ih mi uvrstili u svoje spiskove prikupljenih žargonskih reči. Ali za mnoge druge nismo imali nikakvih pisanih posvedočenja, pa je verovatno da su bar neke od takvih prvi put formalno zapisane u tim našim radovima. A među njima ima i nekih koje su zbilja iskovane za jednu priliku, sa malim izgledima da će se ikada ponovo pojaviti u istom značenju; karakterističan je primer vazdušnjak - znak vazdušne opasnosti u vreme bombardovanja NATO alijanse. /Ovo ne isključuje druga značenja. Koju godinu pošto smo zabeležili ovu reč u navedenom značenju saznali smo za jedno drugo, možda i starije, a u svakom slučaju vezano za sasvim uzak krug profesionalaca. Naime, radnici koji postavljaju televizijske kablove, u prilikama kad < to čine s krova na krov a ne uz zidove zgrada, kažu idemo vazdušnjaka - onako kako bismo mi rekl' idemo pešaka/. U ovakvim slučajevima, razume se, može biti čista slučajnost da li je skupljač žargonizama neku takvu reč čuo
114
Žargon i leksikografija
ili nije. Kad se pojavio mobilni telefon, mi smo sa sigurnošću očekivali da će on neformalno smesta biti nazvan mobilnjak, dakle uz korišćenje veoma aktuelnog i produktivnog a žargonizovanog sufiksa. Posle nekog vremena ipak smo morali da konstatujemo kako smo tu omanuli, jer se ova popularna spravica uglavnom zvala mobilni (Bugarski 2001:60). Nešto kasnije počeli smo da beležimo druge familijarne nazive, da bismo konačno tek 3-4.2002. u Politici ugledali, takoreći sa olakšanjem, dugo očekivani oblik mobilnjakl Biće da je on već jedno vreme bio u povremenoj upotrebi, ali ga mi jednostavno nismo čuli ni videli... A kad smo već kod toga, ovo je prilika da navedemo potpuni spisak naziva koje smo dosad registrovali: mob, mobilnjak, mobilac, mobić, mobiška, mobiliška, mobilaja, mobajla, snobilni, debilni, morbidni, plastika, veš masina. Kako vidimo, većina ih je obrazovana sufiksima ali neki i drukčije, mahom su prozirni a poslednja dva su samo asocijativna, jedni su izraz tepanja a drugi poruge - sve skupa, zaista širok verbalni asortiman, pa svako može da bira ono što mu odgovara! I dodajmo još: suprotno od mobilni jeste stabilni. - Slično ovome, samo koji mesec pošto smo napisali kako neke potencijalne kovanice - među kojima je i rakijada - verovatno samo pukim slučajem još nismo susreli (Bugarski 2001: 70), upravo ta reč nam je skočila u oči sa stranica jednog dnevnog lista. Poslednja tri primera daćemo iz ličnog iskustva u još neposrednijem smislu. Pre nekoliko godina, na autorovu ponudu cigarete sagovorniku, a uz razgovor o sufiksu -džija, usledio je odgovor "Hvala, nisam pušadžija"; obojica smo se nasmejali, shvativši ovo kao govorni okazionalizam inspirisan trenutnom situacijom i možda bar nesvesno oslonjen na reč duvandžija. (O okazionalizmima v. Otašević/Sikimić 1992). Znatno kasnije se na autorovo iznenađenje
Žargon
115
ispostavilo da se ova reč nalazi u RMS, u značenju 'pušač' a bez posebnih oznaka, što znači da je tada tretirana kao sasvim obična. Već danas je, međutim, toliko arhaizovana i stilski markirana da je i obrazovani govornici mogu doživeti kao spontan neologizam. Približno u isto vreme, na jednom međunarodnom sastanku slavista u Vukove dane na Filološkom fakultetu u Beogradu, pre izlaganja svog referata podelili smo prisutnima list papira sa nekim podacima i primerima, u čijem je zaglavlju bila otkucana reč izručak, kao prevod engleske reči handout - za koju, kao što je poznato, nema pogodne domaće alternative. I stavili smo do znanja, dakako, da je reč o šali. Ali tokom godina potom ta se reč žargonskog zvuka mogla čuti na različitim skupovima u Beogradu i Novom Sadu, ne nužno uz pominjanje autorstva dok je na kraju nismo pronašli u već pomenutom novom rečniku anglicizama, uz reč hendaut a propraćenu simbolom u značenju 'novopredloženi srpski ekvivalent' (Vasić/Prćić/Nejgebauer 2001:109). Ova leksikografska potvrda svedoči da je naš šaljivi predlog, svakako usled nedostatka boljeg rešenja, ipak na neki način uzet ozbiljno! (Uzgred rečeno, izgleda da se u Hrvatskoj u istom značenju već uveliko odomaćila reč uručak, koja dati predmet sagleda iz perspektive primaoca a ne, kao u srpskom slučaju, davaoca: zanimljiv pragmatički kontrast). Treći primer je novijeg datuma i potiče iz jednog predavanja održanog u Lingvističkoj sekciji Filološkog fakulteta aprila 2000. godine, kada je predavač - pisac ovih redova - spontano za sebe rekao kako po struci nije tvorbenjak, iako govori o procesu žargonizacije u tvorbi imenica. Lako je moguće da je ta reč već negde upotrebljena, jer se nekako sama nameće u datom kontekstu i značenju, ali je ona za nas u tom trenutku bila nova: okazionalizam
116
Žargon i leksikografija
koji se sada, evo, potvrđuje i u pisanom stručnom tekstu. Je li to dovoljno da se ustvrdi kako ta reč postoji i zaslužuje da nekom prilikom bude i leksikografski zabeležena? Teško, ali ko će ga znati - nije isključeno njeno širenje u lingvističkom žargonu. Navedeni primeri aktuelizuju problem razgraničavanja žargona od "privatne jezičke šifre" (upor. Andrić 1976: VIII, i slične dileme kod Sabljaka 1981:18). Ostaje, dakle, otvoreno pitanje broja i valjanosti potvrda koje bi opravdale registrovanje "sumnjivih" kandidata, što je leksikografski aspekt problema "početka postojanja" jedne reči, naročito ako ona potiče iz žargona. Naime, obično se kaže da u jeziku pojedinac stvara a kolektiv prihvata ili odbacuje, ali šta je upravo "kolektiv" kada je reč o žargonu, i koliko je legitimno sužavanje do jedne jedine pismene ili čak i samo usmene potvrde? Ovo nas ponovo dovodi do načelnih pitanja razlike između izbora i obrade žargonske leksike u rečnicima opšteg jezika i u specijalnoj leksikografiji. Po našem mišljenju, veliki broj žargonizama koji su se ustalili u nekim registrima i koji su obilato potvrđeni u medijima i publicistici, pa su tako ušli i u govorni standard, nesumnjivo zaslužuje da bude unet u savremene rečnike opštijeg obuhvata. Za ovo su, međutim, potrebna dva preduslova. Prvo, odstupanje od predrasuda o žargonu kao nedostojnom ozbiljnije pažnje zato što izlazi iz okvira "čistog književnog jezika". A drugo, značajno proširivanje i uraznoličenje izvora građe za takve rečnike, čime bi se izbeglo da neka reč u široj upotrebi ostane neregistrovana samo zato što se nije našla u strogo selekcioniranom korpusu. Drugim rečima, u rečnike treba unositi i ono što njihovi autori znaju, iako se možda nije zateklo u pisanim izvorima iz kojih se uzimaju primeri. Za ilustraciju, mislimo da je Re-
^__
Žargon
117
dakcija 16. knjige RSANU postupila sasvim ispravno i odgovorno kada je uz odrednicu overiti, posle njenih standardnih značenja sa primerima iz književnosti, navela i njeno danas široko poznato žargonsko značenje "pucajući u glavu ubiti, dokrajčiti nekoga ko je već teško, smrtno ranjen", dodajući naznaku (Red.). Povodom ovog primera samo ćemo u prolazu da pomenemo i uvek aktuelno pitanje upotrebnih etiketa uz pojedine odrednice ili njihova značenja. Uz upravo navedeno značenje stoji oznaka šatr.fig. Ne ulazeći ovde u raspravu o tome da li je šatr. najadekvatnije rešenje (u svetlu naše prethodne analize žarg. bi verovatno bolje odgovaralo), verujemo da su oznake tog tipa potrebne i dovoljne za ovu svrhu. (Podrobniju raspravu o leksikografekom tretmanu supstandardnog leksikona, uključujući i pitanje upotrebnih etiketa, sadrže skorašnji radovi Danka Sipke; v. npr. Sipka 2001). Kada je pak reč o specijalnoj žargonskoj leksikografiji, o optimalnoj formi i strukturi njenih proizvoda teško je govoriti na temelju malog broja kod nas postojećih rečnika žargona, uz to bez izuzetka pisanih od strane entuzijasta iz redova pisaca i prevodilaca (dakle ljudi koje bismo mogli nazvati žargonografima ili možda žargonolozima) a ne profesionalnih lingvista i leksikografa. Ova situacija nameće i potrebu odmeravanja kriterijuma po kojima će takva pregnuća biti ocenjivana. Primera radi, Andrićev rečnik, koji će odmah postati (i za više generacija mladih ostati) kultna knjiga, i koji će za popularisanje žargona učiniti daleko više nego bilo koja druga publikacija na našem jeziku, prilično je hladno dočekan na stranicama vodećeg srpskog filološkog časopisa (v. Tešić 1977). Tu je on meren strogim stručnim merilima i kritikovan zato što ih uglavnom ne zadovoijava, a da pri tome nisu dovoljno zapažene njegove prave vrednosti, koje su druge vrste. Naime, Andrićev jedinstveni poduhvat
118
Žargon i leksikografija
ocenjen je pre svega kao rečnik, jer ta reč stoji u naslovu knjige, a ne kao inventivno prikupljeno, nadahnuto komentarisano i (crtežima Radoslava Zečevića) sjajno ilustrovano štivo osobene vrste, koje neke naročite leksikografske pretenzije nije ni moglo imati. Na kraju ćemo sasvim okvirno razmotriti sadržinske i formalne karakteristike naša četiri već pominjana rečnika žargona. Broj odrednica i pododrednica u njima varira, grubo uzev, između 4.000 i 9-000. Nema - što je razumljivo - ujednačenih kriterijuma o tome šta se smatra žargonom (odnosno šatrovačkim ili frajerskim vokabularom). Svi rečnici sadrže podatke o građi i načinu njenog prikupljanja. Svi imaju predgovore, gde se uz ostalo pretresaju pojam i obeležja žargona, i spiskove relevantne literature, delimično i na stranim jezicima. Andrić i Sabljak su dvosmerni između žargona i standarda, dok su druga dva jednosmerna. Svi osim Sabljaka imaju upotrebne naznake, iako ne svi iste, koje pojedine žargonizme određuju kao omladinske, arhaične, familijarne, narkomanske, sportske, alkoholičarske, vojničke, računarske i sl. Samo Andrić i Imami daju podatke o nastanku i poreklu, odnosno etimologiji - prvi retko a drugi sistematski, uključujući i zasebne odeljke gde su sve odrednice klasifikovane prema tvorbi i prema izvornim jezicima ako su pozajmljenice, nažalost često proizvoljno ili pogrešno, što evidentne naučne pretenzije ovog korisnog priručnika čini samo donekle opravdanim. Svi uz neke od odrednica navode i karakteristične frazeologizme, u čemu je najbogatiji Imami. Samo Andrić daje akcente, i to samo kada to smatra potrebnim. U svim rečnicima gramatička obrada odrednica je štura ili nepostojeća. Ostajejošpitanjeprimeraupotrebe u rečeničnom kontekstu, kao posebno osetljivo kad je reč o žargonu. Rečenice sa datom odrednicom, koje je kolekcionar čuo u raz-
Zargon
119
govoru i potom zapisao, adekvatne su i korisne u radovima manjeg obima, ograničenim na žargone pojedinih užih krugova, naselja ili škola, za što dobre primere pružaju Arsenijević (1997) i Ljiljak-Vukajlović (1997). Međutim, ovakav postupak bi se teško mogao dosledno i na zadovoljavajući način sprovesti kod opštijih rečnika žargona, sa više hiljada odrednica. Stoga ne začuđuje što posmatrani rečnici - uključujući i onaj Gerzićevih u prvom izdanju - ne daju primere upotrebe. Utoliko je metodološki zanimljiviji originalni napor ovog autorskog para da u drugom izdanju svoje knjige daju potvrde za gotovo svaku uvrštenu reč ili izraz. Uz pomoć brojne saradničke ekipe, oni su ekscerpirali primere iz više desetina domaćih i prevedenih beletrističkih dela, časopisa i zbornika, iz stripova i sa sajtova, te iz tridesetak listova i sa desetak televizijskih i radio stanica. I pored neizbežnih ograničenja ovakvog postupka, oni su time u značajnoj meri doprineli premošćivanju tradicionalnog jaza između žargonske i opšte leksikografije. Svrha gornje skice nije da se navedene knjige komparativno vrednuju, nego da se ukaže na vrstu problema koji stoje pred sastavljačima ovakvih zbirki i na vrstu odluka koje oni moraju da donesu. U tim pravcima mogu da postoje značajne razlike u poređenju sa zadacima i mogućnostima konvencionalne stručne leksikografije. I upravo obim i domašaj tih razlika određuje meru mogućeg doprinosa "žargonografije" opštoj leksikografskoj teoriji i praksi. Naš zadatak u ovom ogledu nije bio, niti je mogao biti, da na ceo niz postavljenih pitanja odgovorimo, nego samo da ih dodatno preporučimo pažnji onih koji su za rešavanje takvih problema po prirodi svog posla pozvaniji od nas. Pri tome opravdanje za sebe nalazimo u mudroj proceni američkog pesnika Karla Sandberga: "Bolje je znati neka od pitanja nego znati svekolike odgovore".
120
Žargon i leksikografija
I na samom kraju još jednom podsećamo da se pojam žargona ne iscrpljuje u samim fondovima karakterističnih jezičkih i posebno leksičkih jedinica, nego se proteže i na osobenosti žargonske upotrebe jezika, dakle na specifičnu govornu produkciju kao svojevrsnu potvrdu identiteta članova pojedinih društvenih grupa. Žargonska obeležja govora ostaju, međutim, izvan dometa bilo kakve leksikografije, pripadajući domenu lingvističke stilistike.
IV LEKSIČKE SKRIVALICE
1. Uvod U ovom poglavlju predstavićemo jedan nov, sociolingvistički motivisan proces građenja reči u našem jeziku. On se ponekad naziva stapanjem, sažimanjem ili kontaminacijom, a za njegove proizvode u internacionalnoj terminologiji je uobičajen naziv blende. Nama se za sam proces čini najpodesnijim domaći termin slivanje, a tako dobijene reči mogle bi se zvati slivenice, po analogiji sa složenicama, izvedenicama, prevedenicama i sličnim gramatičkim terminima. Naš prvi štampani prilog o ovoj temi - v. u Bibliografskoj belešci na kraju ove knjige - na kompetentnom mestu je ocenjen kao prvi i dotada jedini iz ove oblasti, uz prihvatanje predloženog termina slivenice (Klajn 2002: 91-92). Reč je o slivanju dveju reči ili njihovih delova u novu celinu, često ali ne i obavezno motivisanom preklapanjem njihovih formalnih segmenata, pri čemu tako dobijena tvorenica i semantički predstavlja kombinaciju delova koji su ušli u njen sastav. Ovaj proces inspirisan je engleskim kovanicama tipa motel (motor+hotel 'hotel za motoriste')
122
Leksičke skrivalice
ili smog (smoke+fog 'mešavina dima i magle'), gde se slivanjem prvog dela jedne i drugog dela druge reči obrazuje treća reč. Ovaj "klasični" obrazac doživeo je različite modifikacije u raznim jezicima pod uticajem engleskog. Njima su zajedničke dve osnovne i međusobno povezane odlike: šaljivi, kalamburski karakter većine takvih obrazovanja i njihovo napadno prisustvo u jeziku medija, naročito reklame. U samom engleskom, jeziku u kome svakovrsne igre reči (puns) imaju dugu tradiciju koja uključuje i takve gigante kao što su Šekspir i Džojs, i ova specifična podvrsta tog žanra ima duboke korene; setimo se samo velikog majstora slivanja, Luisa Karola. Takvim verbalnim igrarijama idu naruku s jedne strane sama struktura ovog jezika kao analitičkog i sa srazmerno visokim procentom jednosložnih reči, što olakšava kreiranje neočekivanih, često humornih i apsurdnih značenja premeštanjem ili zamenjivanjem formalnih segmenata, a s druge strane anglosaksonsko kulturno nasleđe, prožeto osećanjem za slobodne i maštovite leksičke eksperimente koji će u modernom potrošačkom društvu biti znalački iskorišćeni u merkantilne svrhe. Nasuprot ovome, u našem pretežno sintetičkom i flektivnom jeziku, sa nižim postotkom kratkih reči, pomenute efekte je već i sa formalne strane teže postizati, a ni našoj kulturi uglavnom nisu svojstveni takvi jezički "štosovi" (iako je i ovde povremeno bivalo kalamburskih majstorija - na primer, kod Laze Kostića i posebno Vinavera). Stoga ne začuđuje to što je pojava koju ćemo razmatrati zapravo sasvim nova: takvih reči u našem jeziku do pre deceniju-dve jednostavno nije bilo, ili su se mogle izbrojati na prste. /Više kao svojevrstan kuriozitet nego zato što bismo u tome videli neku stvarnu podlogu za razmatranu pojavu, ovako u zagradama napominjemo da je naknadna provera
Zargon
123
pokazala kako je u našoj narodnoj tradiciji zabeležen p o stupak "mešanja reći". Tako Tomanović (1938-1939) objavljuje spisak od blizu sto pokrajinskih i do danas uveliko zastarelih ili iščezlih reči nastalih spajanjem delova drugih reči. Među njima su npr. vednuti (videti+glednuti),/rancika (franak+cvancika), štalog (štala+brlog), guja (gušter+zmija) i, za nas posebno zanimljiva, "u šali načinjena" reč motikvas u vidu zagonetke, čija odgonetka glasi da je to motika, tikva i kvas (str. 214). Ovaj primer svedoči i o svesnom poigravanju rečima, što je već obeležje žargona. Ipak, izvesno je da ove "mešane reči" iz naroda nisu mogle predstavljati model za moderni urbani tvorbeni proces o kojem govorimo/. Za početak primećujemo da su lekseme kao motel, smog ili kasnije fanzini (od fan+magazines - časopisi za oduševljene sledbenike nekog pravca u pop kulturi i sl.) "uvezene" kao celine, nedostupne analizi od strane govornika našeg jezika. Ali sa širim uključivanjem ovog društva u tokove savremenog života, eksperimentisanje rečima u cilju privlačenja pažnje javnosti na pojedine institucije, proizvode, usluge i slično uvrežilo se i među nama. Naime, osnovni strukturni model i njegovi derivati spontano su počeli da se ispunjavaju i domaćim jezićkim materijalom, čime je otvoren živ tvorbeni proces i u našem jeziku - čak do mere u kojoj se, u pojedinim njegovim registrima, može govoriti o pomodarstvu. U nastavku ćemo da klasifikujemo, analiziramo i po potrebi objasnimo preko dve stotine slivenih i na srodne načine obrazovanih reči "dvostrukog identiteta", skoro bez izuzetka novih, koje smo zabeležili tokom protekle decenije, po pravilu iz pisanih (ili, sekundarno, elektronskih) medija. Po nekoliko primera preuzeli smo od Kašića (1987) i, naknadno, Imamija (2000); ovaj drugi autor za
124
Leksičke skrivalice
više desetina reči navodi da su nastale sažimanjem, ali je takvo tumačenje većinom isforsirano ili pogrešno.
2. Podela po podračjima 1 - Omladinski žargon u užem smislu, stariji i noviji, kao jedno od izvorišta procesa slivanja, kojim se upućuje na psihološke i moralne karakteristike ljudi, njihova zanimanja, razne predmete i proizvode, popularna sastajališta mladih i drugo. Tu svrstavamo lekseme glupantrop (glupak), debiltant (glup početnik), krebil (idiot), džulov (prostak), kurveštija (nemoralna osoba), droksa (prostitutka); čukac (čuvar sa psom), igloman (narkoman na iglu), dišomor (direktor škole), pljugareta (cigareta), piski (mešano pivo i viski), bipčuga (pivo BIP), pivcepsi (salo oko stomaka, "pojas za spasavanje"), naopačket (naopako stavljen kačket), smorksikon (đački leksikon koji "smara"), smortadela (loša mortadela), kafućino, lovčanik, zimoća; Jazzbina, Jazzavac (gde se engleska reč "uvukla" u domaću). Ovde bi spadale i reči kao životinjariti, zajebuniti se, čopomtivno, obažljivo, jebitačno, frkatično, bosoglav (bos po glavi, tj. ćelav), te šaljivi nazivi popularnih automobila: varborđini i kandilak (vartburg), spaguar (spaček),/zgwar (fića), škodilak (škoda) i kršilak (krš od kola); slično skoromobil (traktor). U vreme studentskog i građanskog protesta 1996/1997. godine, kada je trebalo naći ime za motorizovanu tribinu, spontano se po gornjem obrascu javilo više kandidata, možda i uz ugledanje na blindirani umalo da kažemo blendirani! - papamobih razglasobil, zvukomobil, studentobil, vukomobil, đinđomobil (ali ne i vesnamobil, što govori o statusu žena političara u ovdašnjoj popularnoj percepciji). - Tvorbena analiza svih ovih i drugih kovanica biće data u 3- delu ovog poglavlja.
Zargon 2 - Koliko smo mogli da ustanovimo, neki od prvih originalnih primera blendi nalaze se - što je karakteristično - u nazivima šaljivih dečjih ustanova, igara i emisija: školigrica, škozorište, školimpijada, žvazbuka, zabare, /klinci i/ klinceze, niskočanstvo (oslovljavanje u pozorišnoj predstavi za decu), odskora i knjigralište (kulturno-zabavni projekt za nezbrinutu decu u Pančevu) i zvezdarište (dečji pozorišni festival na Zvezdari); takođe u novinskim rubrikama: šahorizmi, šahoreska, šalantologija, afokrizam (aforizam u kriznom vremenu). 3 - Slivenice nisu nužno vezane za posebne društvene grupe ili životne oblasti, pa tako nalazimo "razbacane" reči kao knindža, čokoholičar, narkoholičar, radoholičar (zavisnik od rada, od engl. workaholic), narkić (park iza Republičke skupštine u Beogradu), restoteka, salamonela, roltike (patike sa točkićima na izvlačenje), srpak (srpska Nova godina), uličarolije (nazivuličnemanifestacije u Novom Sadu), Ijubičanstveno (divno obojeno u ljubičasto), snobilni i mobilnizacija (duhoviti verbalni komentari najezde mobilne telefonije), krađanin (građanin uhvaćen u krađi, povodom slučaja jednog bivšeg ministra), arhitortura (izgleda kao 'najgora tortura' ali zapravo znači 'mučna arhitektura'), sponzorište (sponzorisano pozorište), netiketa (etikecija na internetu), dopinkovati se (dopingovati se emisijama TV Pink), /teritorijalne/ kretenzije, /zvezda/ džibernjača, spektakluk ignuspojave (autor poslednje četiri je publicist Teofil Pančić, u kritičkim osvrtima na domaće prilike, posebno TV Pink, u nedeljniku Vreme 28. 2. 2002 i 4 7. 2002). Kao osobito uspele tvorenice ovde možemo izdvojiti nekoliko njih: Hloror (naslov novinskog izveštaja o posledicama oslobađanja hlora iz cisterne u naseljenom mestu), goleador (golgeter u Španiji), bliznismen (naš poslovni čovek
126
Leksičke skrivalice
privilegovan bliskošću sa vlastima), aktentat (incident u hrvatskom Saboru kada je jedan zastupnik gađan aktovkom) i ultimartum (naslov novinskog teksta o zahtevu SAD prema SRJ oročenom sa 31. martom). 4 - Iz ove kategorije radi preglednosti izdvajamo grupu reči izvedenih iz ličnih, mesnih i drugih imena: dafimentalna /bolest/, dafinitivna /propast štediša/, zdravkoman (obožavalac pevača Zdravka Čolića), rodmansa (romansa pevačice Madone sa košarkašem Rodmanom), brenavljenje i Hrbin (dva okazionalizma iz rada Savić 1984), Kikindijanac (dečji časopis u Kikindi), Krškobil, Nišvil, Pinkosava, Blatajnica (Batajnica na kiši - lokalni izraz). Duhoviti su i avangardni predlozi Zemunaca za krštenje robne kuće u vreme radikalske vlasti, Šešeljuga i Avangardoš; a Novosađanče je asocijativno sasvim prikladan naziv humanitarne akcije za bebe u Novom Sadu. Najzad, osobito gust koncentrat ironije obeležava /četnički/ Woodstanak na Ravnoj Gori - neverovatna međujezička slivenica koja maksimalno ekonomično povezuje atmosferu legendarnog američkog rok festivala na otvorenom prostoru sa pozivima na ustanak. A tu negde možemo da smestimo i Googled (ugled meren citiranošću u internet pretraživaču Google - još jedan kalamburski prilog T. Pančića u listu Vreme), te Karlohag (uz karikaturu V. Šešelja u Politici). 5 - Sada dolazimo do tri oblasti javne upotrebe jezika koje su u najvećoj meri zasićene neobičnim verbalnim kreaturama, često obeleženim grafičkim trikom štampanja pojedinih segmenata (reči ili skraćenica, najčešće akronima) velikim slovima, što daje naročit vizuelni efekat. Prvu od ovih oblasti čine nazivi emisija na radiju i televiziji i novinskih rubrika, kao i naslovi tekstova u štampi, gde smo zabeležili sle-
Žargon
127^
deće: Vavigrica (radijski ciklus sa proročicom Vavom), Info-
manija, Džezovizija, Bestovizija, Lutkomendija, Azbukvar,Hodneblje,Ljndovanje (TVemisi)e),Minivju (mali intervju), Džezoari (memoari džeziste), Rokumenti (dokuraentarna TV serija o roku), Šokumentarci (šokantni dokumentarni filmovi), Streptovicin ("apoteka smeha" - pričaonica viceva), inter-net-vju (intervju na internetu), Ninternet (rubrika u NIN-u), Hororskop (rubrika u listu Danas), Barimetar i Barijacije (novinske rubrike pred fudbalsku utakmicu Crvene zvezda-Olimpik Marsej u Bariju), za BEOgrad (rubrika koja pledira za čist grad), VREMEplov (u listu Vreme), POPazjanija (o pop kulturi), pOgled /iz televizora/, sTVarni svet (iz TV rubrike), Post FEST-um (komentari posle FEST-a: dobro nađeno!), NINosaurus ("monstruozni organizam dodele NIN-ove nagrade", po rečima Zorana Ćirića, dobitnika za 2001. godinu),ROMAntično (naslovizveštaja o pobedi fudbalskog kluba Roma), SeneGOL (o uspehu reprezentacije Senegala na svetskom fudbalskom prvenstvu), EPSolutni horor (povodom astronomskih računa za struju), SAJ-an početak (naslov novinskog komentara o rušenju "divljeg" motela uz učešće specijalnih antiterorističkih jedinica/SAJ/). Ovamo bi spadali i naslovi Odvratajzing (negativni komentar o "advertajzingu" u NIN-u) i Uskriknimo s Ijubavlju (tekst Ljubomira Živkova u Vremenu 22. 8. 2002), te "antialkoholičarski" Trotoletak Smrt flašizmu (Danas 3-4. 5. 2003). Uz rePRESiju (nad štampom) tu su još hibridi Pressija, Pressek i Rockovnik (TV emisije), Yutopija (na radiju) i compYUter line (u specijalnom novinskom dodatku): zaista impressivno! - A da zaraza i dalje traje ubedljivo svedoči i prvomajski broj NIN-a 2003- godine, koji donosi prve tekstove u novoustanovljenim kolumnama triju poznatih novinara: dve od njih naslovljene su slivenicama (istina, ne baš efekt-
128
Leksičke skrivalice
nim) - Glokalni svet i Tirnanija, pri čemu se ova druga već u narednom broju lista grafički precizira kao Tir(n)anija, valjda u cilju veće "transparentnosti"! 6 - Drugo područje, blisko prethodnom, koje takođe ostaje omiljen teren za manje ili više uspešno treniranje inventivnosti, jesu reklame, najčešće sa grafičkim isticanjem a gramatički neretko u obliku imperativa. Ovde je možda prvi ekstenzivni i do danas u tom smislu neprevaziđeni model ponudila firma Centroproizvod, sa latiničnim C kao svojim simbolom, koja u Politici (7.1.1995) preko cele strane čitaocima čestita novogodišnje i božićne praznike, kao na slici 2. Zbilja opširna čestitka; dok stigne do kraja, čitalac bi u ovom opuštenom ambijentu mogao i da slatko zaspi, kao da ga je ujela muva Ce-Ce\ Ali mi idemo dalje, registrujući još dosta toga. Na prvom mestu dodajemo, znatno kasnije, daleki odsjaj istog trika: Ce-market nam sada nudi Novi HlebaC (koji, ovako reklamiran, bar ovaj kupaC ne bi naročito žurio da nabavi)! A u međuvremenu su neki komercijalni proizvodi poneli neobična imena: brzi mazales (dečja pašteta), hladniši (hladni "slatkiši", tj. narezak?), slatketić (upakovani slatkiš), biljolada (biljna čokolada), Hugolada iHugombon (proizvodi firme Hugo), njamburger (hamburger), Fantamorgana (napitak firme Fanta), špartner (vodokotlić za toalet - 'ajde što špara vodu, ali kome je to /'šparing"/ partner?). Voda u Srbiji povremeno je fenolmenalna (što i nije neka reklama), sve što proizvede Industrija boja i lakova Duga je Farbuloznol, dok je nameštaj Simpo prava simponija, a odeća Kluz ponosno ističe oznaku exKLUZiv. Prodaja na popust ponegde je prava POPUSTolovina, a japanska firma za kopiranje MITA daje, podjednako predvidljivo, savršenu tMITAciju. Naš vazdušni prevoznik želi nam priJATan let, nudeći i destinaciju MaleziJAT.
Žargon
129
POTROŠITE S R E Ć N O SVE MESE za potetak na svoje l i C o FEBRUAR a na drugct lica polfupl MART APRIL
zalepite osm*h
zatim napunite ^ ^ C b g e r * prolvlem, I dotokafte p t i O « » u
Sffr^đM C^O> nite svba - kad poluti lil^e n«mo}ta i vl, OKTOBAR
saCuvajt«
NOVEMBAR ...I nafzad dobro druitvan^C^^St, viCS«^> vi DECEMBAR l m u z l k a HO UV
!
A SR
ISPUNITE SPOKOJEM I LJUBAVLJU srećne navogodiSnje i boži<5ne praznike želi vam
^ag^
Slika 2. Tu su, zatim, razna uputstva: Frikombinujtel (Frikom sladoledi), /budite/ saVREMEni (čitajte Vreme), /budite/ oGLASNI-OGLASite se\ (reklama za oglase) ,preTOPi(e /svoje snove u stvarnost/ (putnička agencija TOP), /budite/ Oi2/GINALni (za firmu Original Travel, što baš i nije naročito originalno), /ne budite/KONZERVAtivni (za ambalazu od kartona, znatno bolje!), osFESTi se\ (poseti FEST), PROFITIRAJ (poziv na nagradnu igru PROFIFOTO-a, gde su kod obe reči
130
Leksičke skrivalice
prva dva sloga ispisana crvenom a ostatak crnom bojom, pa se ovde u igru uključuju i boje); u istoj sferi je i FotograFIA (za umetničku grupu FIA - ?!). "Pablik rilejšns" nam se nudi kao PRozor prema Evropi, ali neki upozoravaju i na PRomašaj, što ćemo teško prihvatiti kao ubedljivu reklamu - pogotovo ako se ona još nade na kakvom blambordu (lošem bilbordu). Ambiciozna (i pretenciozna!) ali sumnjive uspešnosti jesu ostvarenja kao pOSTANI Kreaktivan (poziv na kurs Škole za civilno društvo) ili čestitka NAVIPa, proizvođača šampanjca Milion: Srećno u novi MIJJONium (gde jezička inventivnost ide ispred pismenosti, jer se negde zagubilo očekivano^ iz nastavka). Ima, dakako, i dvojezičkih blendi. Klima uređaji reklamiraju se sa isCOOLiraj (za novi automobil Tojota) i De Bella hladovina (neznano otkud tako), a niške cigarete su prvoClassno Classic (valjda je i duvan blendiran, tj. mešan!). Dovitljiviji su tekst reklame fabrike motornog ulja: Koncert za motor u Esso duru, i posebno višeslojna (i višebojna) skrivalica Vojvođanske banke nEUROzari! - budi EUROZAN], koja duhovitom igrom reči i grafičkih rešenja sažima poruku slike unezverenog mladića koji grabi krupnim koracima sa gomilom nemačkih novčanica u naručju (parafrazirano: ako si nervozan/neurotičan zato što tvojim markama ističe rok trajanja, požuri da ih kod nas zameniš za evre!). 7 - Treći najavljeni popularni domen jeste politički diskurs, gde u raznim fazama nailazimo na karakteristične slivenice; neke od njih su izvedene iz imena vodećih političara, ali ih u ovom slučaju zbog njihovog manjeg broja nećemo izdvajati u zasebnu grupu. Od srazmerno starijih reči tu su "uvozni" Caušvic i Drakulesku, te demokratura i katastrojka, a od domaćih Džemperkovski (Vasil Tupurkovski), komunjara, titonik (sažet vrednosni sud o rezulta-
Zargon
13J_
tima Titove vladavine), brozomorno /vreme pod Brozom/, Titogorci (tako je srpski pesnik crnogorskog porekla Matija Bećković nazvao svoje zemljake koji se ne smatraju Srbima; ne znamo da li su mu oni uzvratili kompliment označavajući ga kao Beogorca, ali mogli su!); iz NIN-a saznajemo da postoje i Evrogorci. /Uzgred, na pitanje kako će se zvati državljani neobične tvorevine najavljene pod imenom državne zajednice Srbije i Crne Gore moglo bi se u ovom duhu odgovoriti - Srbogorci.../. Na ovo se nadovezuju slobotomija, slobokratija i Slobinator (parodija na film "Terminator"), praćeni nizom slogana, grafita i drugih poruka sa masovnih protesta proteklih godina: /ja sam/ DEPOSlušan (što uz privrženost DEPOS-u dodatno sugeriše neposlušnost prema vlastima), oSLOBOdi /nas prisustva/, /kako da se/ odSLOBOdimo (morfološki interesantan eksperiment), IdiSLOBOAmin (izuzetan kalambur), /premijera u bioskopu/ OdeOn (grafički originalno, a i inače baš zgodno), OTPORevolucija (tribina Otpora). Potom su, uz pozdravBombar dan\, jezički vešt a crnohumorno obojen, stigle bombokratija i NATOkratija - i sve tako dok konačno ne bi DOStal (glasilo DOS-a) i dok ne dočekasmo najDOSadnije izbore (NIN), uz reč o /nacionalnom/ DOStojanstvu nasuprot DOSmanlijama i DOSokratiji (i slične verbalne DOSkočice, dodajemo mi). Paralelan tok ovim dešavanjima čine glupština (sud o Skupštini Srbije), presednik (predsednik države optužen za ratne zločine, što je presedan), Đinđija i Đinđovija (Srbija i Jugoslavija u viđenju SPO-a), Skandaluzija (sud o Crnoj Gori danas). Nekadašnja pežoazija ustuknula je pred mafijavelizmotn novih elita, dok svetom ovladavaju globalitarizatn (BožidarMandić, Politika 14.92002) igrobalizacija (Trotoletak, Danas 22-23.2.2003). Takođe je jezički efektna, premda neprimerena i uvredljiva, kovanica
132
Leksičke skrivalice
balijansa (podrugljiv izraz bosanskih Srba za bošnjačkohrvatsku koaliciju; tu otkrivamo još jedan sloj, u kome se krije izvesni Alija!). A Politika je svojevremeno donela duhovitu karikaturu sa natpisom Tribunar želja, gde Karla del Ponte pored bunara nareduje radniku "Zagrabi sad... Karadžića!" Ovde crtež pomaže trenutnom odgonetanju neobične blende. - Dodajmo još da pomenute izbore preživesmo slobodni kao svaki F(r)eelolog (student Filološkog fakulteta); a na tragične početke vraća nas takođe dvojezično efektni, jezgroviti (i jezoviti) memento - Vukowar...lSlabi su izgledi da će nam u konačnom prevazilaženju ovog stravičnog nasleđa mnogo pomoći nova politička filozofija legijalizma s proleća 2003- godine!/. 8 - Pored prethodnih kategorija, za koje se može reći da su već tradicionalne (iako je tradicija ovde, videli smo, veoma kratka!), sada ćemo navesti još dve, koje se po našoj evidenciji zapravo javljaju tek tokom poslednje dve ili tri godine, a zbog svoje važnosti zaslužuju da se zasebno registruju. Prvu čine nazivi časopisa, izložbi, dizajnerskih i drugih projekata i akcija, koji sa svoje strane svedoče o rastućoj popularnosti blendiranja kao načina da se privuČe pažnja publike: Anarheologija (nekonvencionalni arheološki časopis Istraživačke stanice Petnica), Vizanteme (likovna izložba na vizantijske teme - ne znamo da li su tu kao ukrasno cveće bile izložene i hrizanteme, ali bi bio dobar "štos" da jesu!), Fobjekat (izložba fotografija), te Nekrospektiva (naziv pod kojim je jedan beogradski likovni umetnik ponudio originalan eksperimentalni dizajn posmrtnica: slojevito, sa dozom crnog humora, na svoj način ingeniozno). Bez takvih pretenzija, ali takođe vešto, Dragoljub Ljubičić Mićko u svojoj parodiji "Nacionalni park Srbija" inauguriše šarlatinski jezik, tj. šareni ili "šatro" la-
Zargon
133
tinski (uz primerenu asocijaciju na nekakav šarlatanski idiom) - u kome se npr. podmitljivi lekar zove primarius mitus, a pevaljka vrisca dupetaria. Na ozbiljnoj strani beležimo eksperimentalni projekt nove ćirilice kombinovane sa brojevima, najavljen tu skoro pod imenom Cifrilica. A već duže vreme traje kampanja Saveznog ministarstva nacionalnih i etničkih zajednica čiji je zaštitni znak TOlerancija - pretpostavljamo, sa porukom tipa "to je to, prava stvar". 9 - Drugu najavljenu kategoriju, i poslednju u našoj podeli, čine slivenice u naslovima knjiga, što je ubedljiv dokaz njihove postepene afirmacije u našem jeziku. Tu smo još pre više godina zabeležili Preveseje Save Babića, a potom Sumoreske Mirjane Pavlović. (Za ovu temu intrigantan je i naslov Američki fikcionar hrvatske spisateljice Dubravke Ugrešić, ali blendu koju u njemu naslućujemo ne možemo pouzdano da raspakujemo bez autorkine pomoći). Ali tokom poslednje godine njihov broj se značajno umnožava. Kraj broznog vremena Milana Mladenovića nije neko posebno otkrovenje, ali su sledeći naslovi sa našeg stanovišta prilično maštoviti i uspeli: Arhitekturisti (putopisna knjiga arhitekte Aleksandra Milenkovića), Hristanište (zbirka religiozne poezije Ranka B. Radovića), Posvetnica (zbirka pesama Slobodana Maleševića - naslov koji možda nije namerna slivenica, ali se bar može tako čitati), Slatka mala čedovišta (knjiga Irene Tiodorović o deci), Biću snovoslagač (zbirka priča za decu Vesne Ćorović-Butrić). Iz novina saznajemo da užički skupljač folklornih izraza Dragan Panić Panja svoj priručnik u formi leksikona krsti, ni manje ni više, nego -Panjaklija... /U korekturi knjige dodajemo <1ve duhovite dvojezičke blende, koje bi pripadale područjima pod 1 odnosno 7. "Elitni" splav na Zemunskom keju nazvan je Blaywatch,
134
Leksičke skrivalice
ukrštanjem popularne američke TV serije Baywatch (Čuvari plaže) i domaćeg - blejanja! A karikaturist Koraks je u listu Vreme prokomentarisao crnogorsku seks-aferu, uz dodatnu aluziju na šverc, crtežom kutije Milboro lights iz koje pored cigareta izviruje i jedna upakovana plavuša .../.
3. Tvorbeni modeli U ovom odeljku izložićemo formalne mehanizme slivanja. U nastavku, uopšteni pojam reči obuhvata i akronime i druge skraćenice, a kao delove reči tretiramo - kako gde - morfeme, slogove ili slova. Prvi deo blendi povremeno je modifikovan (npr. Slobinator, biljolada). U mnogim slučajevima isticanja njihovih delova velikim slovima leksička igra je ograničena na pisani jezik, jer bi se u izgovoru sasvim izgubila (npr. PriJATan let, PRomašaj). Radi preglednosti i mogućnosti uporedivanja, unutar svakog modela primeri se nižu redosledom koji prati prethodnu podelu po područjima. Kod prva tri modela, kao brojčano najzastupljenija, ta područja su rastavljena tako što svako počinje novim redom. Na taj način će eventualno zainteresovani čitalac moći sam da proveri pojedinosti distribucije modela prema područjima, o čemu ćemo mi na kraju ovog pregleda da učinimo samo neke opšte opaske. 1 - Prvi ("klasični") model: prvi deo jedne i drugi deo druge reči slivaju se u novu celinu: krebil (kreten+debil), džulov (džukela+kulov), kurveštija (kurva+beštija), droksa (drolja+fuksa), čukac (čuvar+džukac), igloman (igla+narkoman), dišontor (diša+mišomor),piski (pivo+viski),/wcčp.M (pivo+bicepsi), kafućino (kafa+kapućino), lovčanik (lova+novčanik), zimoća (zima+hladnoća), zajebuniti se (zajebati
Zargon
135
se+zabuniti se), obažljivo (obazrivo+pažljivo), jebitačno (jebeno+ubitačno), varborđini (vartburg+lamborđini), kandilak (kanditi+kadilak), spaguar (spaček+jaguar),figuar (Rća.+}zganr),škodilak (škoda+kadilak); škozorište (škola+pozorište),.2wfeare (zabava+kabare), klinceze (klinke+princeze), zvezdarište (Zvezdara+pozorište); čokoholičar (čokolada+alkoholičar), narkoholičar (narkoman+alkoholičar), narkić (narkoman+parkić), restoteka (restoran+diskoteka), salamonela (salama+salmonela), roltike (roleri+patike), srpak (srpski+Novak), Ijubičanstveno (ljubičasto+veličanstveno), kretenzije (kretenske+pretenzije), bliznismen (blizu+biznismen), aktentat (aktovka+atentat); dafinitivna (Dafina+definitivna),Hr&m (Hrvat+Srbin), Blatajnica (blato+Batajnica), Novosađanče (Novosađanin+novorođenče); Ijudovanje (ljudi+putovanje), odvratajzing (odvratno+ advertajzing), flašizam (flaša+fašizam), tirnanija (Tirnanić+tiranija); mazales (mazati+Gonzales), slatketić (slatkiš+paketić), farbulozno (farba+fabulozno); Drakulesku (Drakula+Čaušesku), demokratura (demokratija+diktatura), katastrojka (katastrofa+perestrojka), komunjara (komunist+funjara), Beogorac (beogradski+Crnogorac), Evrogord (Evropljani+Crnogorci), Srbogorci (Srbijanci+Crnogorci), Slobinator (Sloba+terminator), glupština (glupost+skupština), presednik (presedan+ predsednik), Đindija (Đinđić+Srbija), Đinđovija (Đinđić+Jugoslavija),Milboro (Milo +Marlboro), nekrospektiva (nekrolog+perspektiva/retrospektiva?), cifrilica (cifra+ćirilica);
136
Leksičke skrivalice
Sumoreske (sumorne+humoreske), Posvetnica (posveta+posetnica?). 2 — Drugi model: slivanje cele prve i drugog dela druge reči: glupantrop (glup+pitekantrop), debiltant (debil+debitant), pljugareta (pljuga+cigareta), bipčuga (BlP+pivčuga), naopačket (naopačke+kačket), smorksikon (smor+ leksikon), životinjariti (životinja+životariti), čoporativno (čopor+kolektivno), frkatično (frka+problematično), bosoglav (bos+gologlav), kršilak (krš+kadilak), skoromobil (skoro+automobil), razglasobil (razglas+automobil), zvukomobil (zvuk+automobil), studentobil (student+automobil), vukomobil (Vuk+automobil), đinđomobil (Đinđa+automobil); niskočanstvo (nisko+visočanstvo), šahorizmi (šah+ aforizmi), šahoreska (šah+humoreska); radoholičar (rad+alkoholičar), snobilni (snob+mobilni), mobilnizacija (mobilni+mobilizacija), krađanin (krađa+građanin), sponzorište (sponzor+pozorište), džibernjača (džiber+severnjača), spektakluk (spektakl +prostakluk), hloror (hlor+horor), goleador (gol+toreador); zdravkoman (Zdravko+narkoman), rodmansa (Rodman+romansa), brenavljenje (Brena+benavljenje), Krškobil (Krško+Černobil), Nišvil (Niš+Nešvil), Pinkosava (Pink+Pinosava), Šešeljuga (Šešelj+pepeljuga); džezovizija (džez+televizija), hodneblje (hod+podneblje), minivju (mini+intervju), džezoari (džez+memoari),, rokumenti (rok+dokumenti), šokumentarci (šok+ dokumentarci), hororskop (horor+horoskop), Barijacije (Bari+varijacije), POPazjanija (pop+papazjanija), NINosaurus (NIN+dinosaurus), EPSolutni (EPS+apsolutni), SAJ-an (SAJ+sjajan);
Žargon
137
hladniši (hladni+slatkiši), biljolada (bilje+čokolada), Hugolada (Hugo+čokolada), Hugombon (Hugo+bombon), njamburger (njam+hamburger), Fantamorgana (Fanta+fatamorgana), fenolmenalno (fenol+fenomenalno), simponija (Simpo+simfonija), blambord (blam +bilbord), MIIlONium (milion+ mileni(j)um); Džemperkovski (džemper+Tupurkovski), titonik (Tito+Titanik), brozomorno (Broz+grozomorno), Titogorci (Tito+Crnogorci), slobokratija (Sloba+demokratija), bombokratija (bombe+demokratija), NATOkratija (NATO+demokratija), £>OSo&ratfy« (DOS+demokrati\a),pežoazija (pežo+buržoazija), mafijavelizam (mafija+makijavelizam), grobalizacija (grob+globalizacija), legijalizam (Legija+legalizam); brozno (Broz+grozno), Hristanište (Hrist+pristanište), čedovišta (čedo+čudovišta), Panjaklija (Panja+Vujaklija). 3 - Treći model, obrnut u odnosu na prethodni: slivanje prvog dela prve i cele druge reči: školigrica (škola+igrica), školimpijada (škola+olimpijada), žvazbuka (žvaka+azbuka), knjigralište (knjiga+ igralište); uličarolije (ulične+čarolije), arhitortura (arhitektura+ tortura),gnuspojave (gnusne+nuspojave); Kikindijanac (Kikinda+indijanac), Avangardoš (avangarda+Gardoš), Karlohag (Karlobag+Hag); Vavigrica (Vava+igrica), infomanija (informaciija+manija), lutkomendija (lutka+komendija), azbukvar (azbuka+ bukvar), SeneGOL (Senegal+gol), uskrtknimo (uskliknimo+kriknimo), glokalni fglobalni+lokaini); špartner (šparati+partner); Čaušvic (Čaušesku+Aušvic), tribunar (tribunal+bunar);
138
Lekstčke skrivalice
Anarheologija (anarhija+arheologija), Vizanteme (Vi-j zantijske+teme), Fobjekat (foto+objekat), šarlatinski\ (šareni+ latinski); Preveseji (prevodilački+eseji), Arhitekturisti (arhitektu-| ra+turisti). 4 - Četvrti model: slivanje dveju celih reči, tako da se svaka | može integralno iščitati: smortadela (smor+mortadela), šalantologija (šala+ antologija), knindža (Knin+Nindža), netiketa (net+ I etiketa), dafimentalna (Dafiment+mentalna), NinterA net (NIN+internet), POPUSTolovina (popust+pustolovina), MaleziJAT (Malezija+JAT), Frikombinujte (Frikom+kombinujte), FotograFIA (fotograf+FIA), slobotomija (Slobo+lobotomija), DEPOSlušan (DEPOS+poslušan), OTPORevolucija (Otpor+revolucija),DOSmanlije (DOS+osmanlije), Skandaluzija (skandal+Andalu-1 zija), balijansa (balija+alijansa).
5 - Peti model: jedna reč unutar druge, uz obavezno isti-1 canje: BEOgrad, VREMEplov, pOgled, sTVarni, Post FEST-um, ROMAntično, rePRESija, viCevi, srCe (i drugi "centro-1 proizvodi'), hlebaC, exKLUZiv, iMITAcija, priJATan, saVREMEni, oGLASNI, OGLASite, preTOPite, ORIGINALn KONZERVAtivni,PROFITIRAJ,PRozor,PRomašaj, oSLOBOdi, DOSta, najDOSadniji, DOStojanstvo (i naša mala DOSkočica), TOlerancija. 6 - U posebnu kategoriju svrstavamo različite međujezičke, najčešće srpsko-engleske blende: Jazzbina, Jazzavac, Blaywatch, Woodstanak, Googled, /adaptirana/1 Bestovizija, Pressija, Pressek, Rockovnik, Yutopija,
Žargon
139
compYUter, isCOOLiraj, De Bella hladovina, prvoClassno Classic, F(r)eelolog, Vukotvar. Šesnaest primera ne uklapa se sasvim u izloženu tipološku klasifikaciju, koja time nije ozbiljnije ugrožena. To su afokrizam (aforizam+kriza), ultimartum (ultimatum+mart), dopinkovati se (doping+Pink), inter-net-vju (internet+ intervju), pOSTANI Kreaktivan (kreativan+aktivan), Esso dur (Esso+es dur), Bombar dan (bombardovanje+dobar dan), i naročito nEUROzan-EUROZAN. Zatim, streptovicin se izdvaja svojim uistinu vickastim obrazovanjem, a blende osFESTi /se/ i odSLOBOdimo /se/ mogu se smestiti u naš peti model samo uz mala prilagođenja. (Kada bismo ih videli u celosti ispisane malim slovima - dakle, osfesti, odslobodi svakako bismo u njima "prepoznali" samo štamparske greške). OdeOn je malo grafički "doterana" vlastita imenica, ali istovremeno i predikacija (a, kako će se nedugo potom pokazati, i predikcija!). Idi SLOBO Amin je takođe ingeniozno smišljena igra reči, gramatički i semantički opet dvostruka, sa porukama koje se pragmatički slivaju u jednu; to bismo onda mogli nazvati i pragmatičkom blendom. Najzad, Barimetar i snovoslagač su granični slučajevi: sastavljanje bez slivanja, dakle formalno složenice, ali po duhu spadaju ovamo zahvaljujući kalamburskim asocijacijama na barometar, odnosno slovoslagača. Ovo pokazuje da nije uvek lako povući oštru granicu između slivenica i složenica. Ali ako svi primeri navedeni u ovom pasusu i nisu prave slivenice u definisanom strogo tehničkom smislu, oni u svakom slučaju jesu autentične leksičke skrivalice, pa utoliko zaslužuju da se nađu na ovim stranicama.
140
Leksičke skrivalice
4. Diskusija Rezimirajući upravo predočenu podelu, nalazimo da od ukupnog broja od 240 zabeleženih slivenica na prvi model otpada njih 64, na drugi 74, na treći 26, na četvrti 16 i na peti 28, dok izvan te podele ostaju šesta kategorija, sa 16 raznovrsnih međujezičkih blendi, kao i 16 izdvojenih, koje bi se u ove modele eventualno mogle uklopiti tek uz izvesne modifikacije. Iz ove raspodele vidi se da "klasični" prvi model nije i najzastupljeniji; prvenstvo pripada drugom modelu, koji je - što možda donekle iznenađuje - bezmalo trostruko češći od svog "negativa", trećeg modela. Formalno u izvesnom smislu idealni četvrti model, gde se dve reči bez ostatka slivaju u jednu, koja tako u potpunosti ostvaruje dvostruki identitet, zastupljen je najslabije ali ipak, rekli bismo, u zadovoljavajućoj meri. Tehnika obuhvatanja jedne reči drugom takođe je dosta popularna, kako svedoči naš peti model. Poslednja, šesta kategorija mogla bi se sa morfološkog stanovišta uklopiti u izložene šeme. Međutim, ona je posebna utoliko što kod nje konstituenti pripadaju različitim jezicima, pa su takve reči dvostruko slivene - tvorbeno i jezički. Inače, u čisto tvorbene pojedinosti u vezi sa razgraničenjem slivenica od složenica, izvedenica i skraćenica nistno ulazili, jer to nije predmet ovog ispitivanja. Što se tiče gramatičke pripadnosti, više od tri četvrtine svih blendi su imenice; uz njih nalazimo nešto prideva i priloga, nešto manje glagolskih oblika (skoro uvek imperativnih), te tu i tamo poneku sintagmu ili drugu konstrukciju. Većina onih koje nisu imenice sadrži neki grafički istaknut deo, a najraznovrsniji po gramatičkoj pripadnosti, i sa srazmerno najmanjim procentom imenica, jeste naš peti model, kod koga je takvo isticanje obavezno.
Žargon
141
Podrobnija analiza pokazuje da su kod svih modela posredi zapravo samo varijacije na istu opštu temu - i to neretko automatske, diktirane fonotaktičkim i strukturnim obeležjima pojedinih leksičkih jedinica i njihovih kombinacija. Svi se oni mogu svesti na jedan osnovni postupak: slivanje dveju reči, celih ili u delovima, a u raznim tipološki mogućim kombinacijama, u novu celinu. Sa manjim brojem pomenutih delimičnih izuzetaka, ovaj temeljni objedinjujući obrazac obuhvata celokupnu ispitanu građu. Otuda se može očekivati da će se i nove slivenice, ako ih bude - a sva je prilika da će ih biti! - uklapati u defmisani gramatički okvir. (Ova pretpostavka zapravo je već potvrđena tokom satnog našeg istraživanja: navedenih pet modela uspostavili smo u njegovoj prvoj fazi, na osnovu prikupljenih stotinak slivenica, a naknadno registrovana druga stotina primera nije zahtevala nikakve modifikacije te šeme, jer su se sve nove slivenice - sa marginalnim izuzecima, kao i ranije - lako svrstale u neki od prvobitno utvrđenih modela). Ako sada pokušamo da iznetu gramatičku klasifikaciju (prema načinu tvorbe) ukrstimo sa ranije predočenom semantičkom podelom (prema području upotrebe), možemo da konstatujemo sledeće. Pre svega, obe klasifikacije su u principu samo okvirne, jer malo gde ima oštrih granica - po prirodi stvari, naročito kad je reč o upotrebnim sferama, kojima caruju razlivenost i preklapanje. Zatim, i u ovom potonjem slučaju je druga faza rada donela malo novog u smislu podele na kategorije ustanovljene u prvoj fazi, izuzimajući neke razlike u njihovoj popunjenosti i jednu karakterističnu dodatnu kategoriju, koju ćemo pomenuti u nastavku. Što se pak tiče korelacija između područja i modela, tu se nema mnogo šta reći. Svi modeli nisu zastupljeni na svim područjima, premda svako od područja ilustruje različite modele, uz samo povremene prefe-
142
Leksičke skrivalice
rencije. Tako, na primer, kategorija omladinskog žargona ispoljava izrazitu sklonost prema prva dva modela (naročito prvom), dok se u domenima medija, reklame i političkog diskursa često nalazi peti model. S druge strane, slabo zastupljeni četvrti model ipak je raspršen preko cele lepeze područja. Odsustvo ubedljivijih korelacija zapravo se moglo i očekivati kod ovako ograničenog korpusa: kad bismo imali dve hiljade umesto dve stotine slivenica, statistika bi verovatno dala opipljivije rezultate! A sada neku reč o trajnosti ovakvih kreacija i njihovoj mogućoj afirmaciji. Većina ovde zabeleženih reči efemerna je kao i sama priroda novinarskih, reklamnih i političkih registara koji su porodili mnoštvo takvih tvorenica, od kojih su neke valjda i okazionalizmi (npr. vukomobil, niskočanstvo, hloror, aktentat, ultimartum, Barimetar, MIJJONium, DEPOSlušan, OdeOn, DOSta). Ali nije malo ni onih koje će verovatno da potraju duže i eventualno se ustale u standardnom jeziku, ako već nisu tamo (npr. školigrica, klinceza, šahoreska, narkoholičar, džezovizija, minivju, hladniši, demokratura, komunjara, bombokratija). Uz to treba istaći da slivenicama određen sociološki status, pa time i izvesne garancije na duži rok, daje činjenica da se one u najnovije vreme javljaju u dve poslednje, "elitne" kategorije na našem spisku područja upotrebe. Naime, iako su slivenice u ogromnoj većini anonimne tvorevine, one bar u ova dva slučaja ubedljivo izlaze iz anonimnosti, jer ih sada u nazive svojih projekata i naslove svojih knjiga, potpisanih imenom i prezimenom, izvlače i pojedini umetnici i pisci. Sada pretposlednju kategoriju uopšte nismo imali na našoj listi na kraju prve etape istraživanja, dakle pre samo godinu dana ili nešto više, a potreba za njenim otvaranjem ukazala se tek naknadno, iznenadnim i bogatim "ulovom" odgovarajućih blendi. U poslednjoj pak kategoriji u
Žargon
143
prvoj fazi smo imali svega dva naslova, ali smo ih već tada naveli kao krunski dokaz afirmacije nove tehnike stvaranja reči (budući da je "načela" i jezik književnih dela) i izrazili očekivanje da će ih uskoro biti više. Kako vidimo, ono se u međuvremenu pokazalo sasvim opravdanim. Sto se pak tiče trajnosti, blende u naslovima knjiga valjda će trajati koliko i te publikacije, možda uz to služeći kao podsticaj njihovom daljem proizvođenju od strane drugih poslenika javne i posebno književne reči. Prema tome, bez obzira na nesumnjivo kratak život najvećeg broja slivenica uzetih pojedinačno, sama pojava ovog novog tvorbenog mehanizma - koliko god marginalnog u ovom kao i u drugim jezicima - uopšte uzev nije bez značaja u aktuelnom trenutku našeg društva i razvoja našeg jezika. Stoga verujemo da ga je vredelo na ovaj način registrovati, jer i on sa svoje strane svedoči o opštem prilagođavanju jezika izazovima novog vremena. Ovde treba još jednom naglasiti da u svemu ovome nije reč o prostom pozajmljivanju, nego upravo o otvaranju jednog procesa doskora praktično nepoznatog u ovom jeziku. Spolja je preuzeta samo inspiracija, u vidu gramatičkog obrasca a donekle i psihološkog stava, ali je taj uzor bitno proširen i uraznoličen u domaćem jezičkom ruhu i društvenom okruženju. I u onim krajnje retkim primerima iz našeg materijala gde je blenda verovatno pozajmljena kao celina (netiketa i glokalni /svet/ iz engleskog, demokratura valjda iz poljskog, jer se nekada pripisuje filozofu i publicisti Adamu Mihnjiku, katastrojka iz ruskog, Čaušvic iDrakulesku iz rumunskog), ona je za prosečnog ovdašnjeg govornika potpuno prozirna, pa je po tome mogla da potekne i odavde. A o tome da je taj proces ne samo našao uporište nego i da ubrzano funkcioniše možda najbolje govori činjenica da nam je za prikupljanje prvobitnih stotinak slivenica trebalo skoro
144
Leksičke skrivalice
deset godina, dok je za drugu stotinu dostajalo nekih godinu i po dana. Pomenuto ubrzanje predstavljalo je svojevrsnu teškoću prilikom pripremanja ovog teksta, koji se prosto ne da završiti zbog rastućeg tempa pojavljivanja novotvorenica koje čine njegov predmet. Samo što autor reši da ga posle višekratnog ubacivanja novih primera konačno priredi za štampanje, pogled mu padne na još jedan, pajošdvaili tri... Pošto se ovo jednom mora preseći, učinićemo to sada, ali ipak tek pošto dodamo, u nekoj vrsti post skriptuma, još jednu proširenu verbalnu egzibiciju, otkrivenu po završetku prethodne klasifikacije, kojoj ne možemo odoleti. Ispravno osećajući šta je "u trendu", dovitljivi vlasnik jedne novobeogradske palačinkarnice predočio je cenjenim mušterijama jelovnik sa 16 vrsta palačinki, zavisno od punjenja, među kojima su i sledeće: siričinka, šunkačinka, viršličinka, šećerčinka, plazmačinka, džemičinka, čokočinka, čak i adaptirana dvojezička mankičinka ("majmunska" - sa bananom!) ... i na kraju, kao kruna svega i valjda specijalitet kuće, vašačinka (praćena objašnjenjem "kreirajte po svom ukusu")! Šta god mislili o celom spisku, ova poslednja stavka je autentičan pragmatički biser, jer otvara kupcu vrata da se i on uključi u igru, ali obavezno iz svoje perspektive. Naime, porudžbina vašačinka očito ne bi mogla da bude primljena u tom obliku, nego bi poručioci morali pojedinačno da "kreiraju" svoječinke (npr. Mojačinka da bude s tim i tim, a njenačinka s tim i tim, itd.). Ovakvo ređanje raznih "činki" - koje mora da je dobra zabava za decu - moglo bi se u smislu privlačenja publike pokazati kao zbilja efektno (u našem prevodu: činkovito!). - A što se tiče tvorbe, skoro sve ove reči išle bi u naš drugi model, neke uz manje podešavanje, a samo čokočinka bi se svrstala u prvi, gde bi je s radošću dočekao čokoholičar...
Žargon
145
5. Reč na kraju Ovo ispitivanje završićemo napomenom da posmatrani fenomen u sociolingvističkom smislu nije usamljen. Izvan našeg vidokruga ostale su neke druge, manje ili više srodne vrste verbalnih eksperimenata, koje kao da tek oprezno opipavaju teren, demonstrirajući slične prikrivene jezičke mogućnosti. Ovde pre svega mislimo na činjenicu da se odskora primećuje i nagli priliv "običnih" igara reči, gde se izmenom ili izostavljanjem samo jednog slova ili sloga dobija novo značenje na pozadini nekog već postojećeg i poznatog. To, doduše, nisu slivenice, ali jesu svojevrsne skrivalice utoliko što se u novom obliku prepoznaje neki minimalno izmenjen sklop, čime se pobuduju šaljive asocijacije. Tako je poslednji beogradski filmski festival zvanično nazvan FEST inteligencije (asocirajući na vrstu psiholoških testova), a specifičnu asocijativnost poseduje naslov nove zbirke književnih kritika Ljiljane Sop: "Pisanje uz vetar". Ova tehnika najviše se, izgleda, koristi u naslovima komentara u novinama, naročito nedeljnim, gde smo samo u martu 2002. godine primetili sledeće: "Hag odneo šalu" (odakle iščitavamo popularnu izreku), "Dom za češanje" (o novim izgledima za konačnu izgradnju hale sportova na Novom Beogradu, s aluzijom na poznati film Emira Kusturice), "Desant na drva" (o neuspelom hvatanju Radovana Karadžića, što pakosno priziva sličnu operaciju iz II svetskog rata), "Kućica u smeću" (o čuvenoj "Mitićevoj rapi" na beogradskom trgu Slavija, gde deluje kontrast sa dobro znanom idiličnom slikom). A koji mesec kasnije za oko nam je zapeo izveštaj o koncertu Esme Redžepove, naslovljen "Esma nad pesmama", dok je jedan izveštaj o izložbi voštanih figura u Studentskom kulturnom centru u Beogradu osvanuo pod blago nadrealnim naslovom "Voštani Serbije".
146
Leksičke skrivalice
Igra se očito nastavlja, jer posle toga u NIN-u zapažamo tekst naslovljen "Predeo slikan očajem", uz jasnu aluziju na poznati roman Milorada Pavića. A najsvežiji primer je aforizam (tačnije: afokrizam!) Ilije Markovića iz lista Danas (1213- 4. 2003), inspirisan vešću opronalaženju čuvenog smrtonosnog automobila u skrivenoj seoskoj garaži: "Vanredno stanje će potrajati dok policija ne očisti audijeve štale". Nešto je idiosinkratičnija, i na drugi način srodna jednoj od ranije razmotrenih tehnika slivanja, zamisao crnogorske Televizije IN, čije se emisije zovu AdmlNistracija, TrenlNg, INsajder, IstlNa, DomlNe, SINoptika i slično. Valjda je i ovo način da se bude IN: INventivan, INovativan - ili nam se to samo čINi? - Ima i raznih drugih igrarija. Takva je, primerice, QQRIQ - naziv prodavnice pilećeg mesa u Beogradu, koji neizbežno podseća na popularne (naročito u SAD) natpise tipa BAR-B-Q (tj. barbecue 'roštilj'). Na sličnu ideju došla je marketinška služba koja u novinama reklamira verovali ili ne - Qpon za Quattro kviz (!). U najnovije vreme takve igre slovima (i pokatkad bojama) kombinuju se sa brojevima i čak znacima interpunkcije, opet u cilju privlačenja pažnje potencijalnih "konzumenata". Neki Petko je svoju pekaru u Hilendarskoj ulici u Beogradu snabdeo firmom 5ko, televizijska emisija Trikadur najavljuje se kao 3K Dur, novopokrenuti časopis za modernu umetnost zove se 3ri+4etiri, a zvanična kampanja podsećanja građana na njihove poreske obaveze odvija se u znaku "naopako" spakovane pitalice Porez. (U poređenju sa ovakvim eksperimentima, sasvim je konvencionalna igra reči u naslovu sportskog komentara "Bremenita proba" u jednom beogradskom listu pred fudbalsku utakmicu sa Nemačkom u Bremenu, početkom maja 2003). Upravo navedene jezičke smicalice možda nisu posebno inventivne, ali tehnički gledano ilustruju mogućnosti
Žargon
147
koje ranije, koliko nam je poznato, nisu korišćene: to su, dakle, znaci novog vremena. Kakvo vreme takvi i znaci, reći će neko. Ali to je već druga i mnogo šira tema; od nas neka je za ovu priliku i ovo DOSta. (Htedosmo napisati dosta, ali zaraza blendomanije očigledno uzima maha, pa je krajnje vreme da ovaj tekst završimo dok se nismo još gore izblendirali - pardon, izblamirali!).... Dodajmo još samo da nam namera nije bila ni da posebno hvalimo niti pak kudimo jezičku novost koja je zaokupljala našu pažnju, nego da je opišemo. Sto se tiče njenih pojedinačnih realizacija u vidu neobičnih leksičkih tvorevina, svaki čitalac moći će za sebe da oceni koje od njih smatra banalnim pomodnim novotarijama, čak apsurdnom verbalnom nedonoščadi, a koje možda istinski uspelim, duhovitim i izazovnim kreacijama. Ipak, autoru će biti drago ako oni koji s njim dele sklonost prema igrama reči nađu u ovom prilogu ponešto što će ih obradovati i podstaći njihovu maštu. Ovo utoliko pre što se čini da je, uopšte uzev, eksperimentisanje rečima jedan od prijatnijih načina saznavanja sveta.
PRILOG Spiskovi žargonizama iz 2. poglavlja
Sledeći spiskovi sadrže sve u 2. poglavlju navedene žargonizme, grupisane prema formantima raspoređenim i numerisanim kao i u tekstu; unutar svakog fortnanta primeri su dati abecednim redom. U spiskove nisu unete standardne reči koje se često navode kao podloga za žargonizaciju ili u cilju poređenja - iako je, kako je već isticano, ovde nemoguće povući oštru granicu, pa neka od rešenja o uključenju ili isključenju mogu biti sporna. Svrha ovih spiskova jeste da zainteresovanom čitaocu omoguće da bez dužeg listanja utvrdi koji su sve primeri u tekstu dati uz svaki nastavak, odnosno da li je neka reč koje se priseti uneta ili nije. Osim toga, kako je napomenuto u Predgovoru, i kako se može videti iz iznetih analiza i diskusije, ovako okupljena celokupna građa može imati i drugih vrednosti. Radi sticanja makar i približnog uvida u produktivnost pojedinih nastavaka, u zagradama je naznačen broj primera koje dati spisak sadrži. U skladu sa ranije izloženim, ovo najčešće može da posluži samo za opštu orijentaciju, jer sa manjim izuzecima ne postoji nikakva pretenzija na pot-
Prilog
150
punost. Spiskovi ukupno sadrže preko 1.500 sufiksalno izvedenih imenica našeg aktuelnog jezika iz nekog od žargonskih registara u defmisanom širokom smislu ovog pojma. 1. -akl-njakl-ljak (197) antikvarnjak bedak bednjak bezbednjak bezveznjak bisernjak bombak bračnjak brnjak brzak buvljak celovečernjak civilnjak crkvenjak crnjak crtenjak crvenjak četvrtak čistak čizmak debeljak deljak desetak dešnjak deviznjak divljak dnevnjak
drustvenjak drvenjak dubinjak dupljak duševnjak dvosobnjak džabak džepnjak finjak gadnjak glavnjak Glazbenjak godišnjak Goljak gornjak gotivnjak grupnjak gumenjak gvozdenjak hitnjak istražnjak javnjak jelenjak jutrenjak Južnjak kolenjak kožnjak
krmecak krštenjak krupnjak krznenjak kućnjak kulturnjak kurvak kurvinjak kvarnjak Kvaternjak ladnjak lažnjak ledenjak leptirnjak levak ličnjak limenjak Lisnjak ludak majmunjak masnjak mašnjak matičnjak matornjak mesečnjak metiljak minutnjak
Zargon tninjak mirovnjak mjesečnjak tnlečnjak mobilnjak modernjak modnjak mračnjak mrtvak muftak murijak naivnjak narodnjak naslovnjak nezavisnjak nizbrdak normalnjak Novak njušenjak običnjak ogromnjak oklopnjak opreznjak osmak osnovnjak oštrak Padinjak perverznjak pešak petak pismenjak plastičnjak plehnjak
plesnjak pljuvak pokomjak polovnjak poljak popravnjak poslovnjak poštenjak pozorišnjak prednjak prestupnjak prirodnjak privatnjak prvak ravnjak redovnjak robnjak ručnjak saveznjak savremenjak sirovnjak sisak sitnjak slepak slobodnjak Složnjaci službenjak smorenjak smrtnjak somotnjaci sportnjak srednjak staklenjak
151
stambenjak strojak Stubičnjak Studenjak sušak suvak svadbenjak svilenjak svinjak ševak školnjak šumak Takovnjak tamnjak teretnjak toplak topljak torbuljak trbušnjak trčak tristenjak trokrilnjak trosobnjak tržnjak tupak usmenjak usmerenjak usnjak uzbrdak vatrenjak vazdušnjak večernjak veštak
^nsrr. (/ » •' •
152
veznjak vilenjak vodenjak vunenjak zabavnjak zadnjak
Prilog Zapadnjak zatvorenjak zdravstvenjak Zelenjak zemljak zimnjak
zlatnjak zornjak železnjak živčenjak žutak
r i
Napomena: u spisak su uvrštene lekseme čizmak, mlečnjak i vunenjak, koje se normalno javljaju u množinskim oblicima, ali i isključivo množinski likovi Složnjaci i somotnjaci, jer i oni u svojoj "dubinskoj strukturi" imaju nastavak za jedninu -njak. 2. -džija (54) adadžija automobildžija bardžija benzindžija bukadžija čukadžija drkadžija drogadžija džipadžija elesdidžija filmadžija fistadžija frkadžija gegadžija hamburgerdžija heroindžija hitadžija Jezerdžije
kamiondžija kokadžija kompjuterdžija krofnadžija kučkadžija laptobdžija liftadžija lotadžija lupadžija mapadžija metkadžija mostadžija mrežadžija naftadžija njupadžija pejdžerdžija prelomdžija protokoldžija
pumpadžija pušadžija računardžija sidadžija slikadžija sokadžija strankadžija svetadžija šarandžija šerpadžija šibadžija škodadžija tabadžija tejpadžija tobogandžija tripadžija trodondžija tupadžija
153
Zargon 3. -aš (65) balvanaš banderaš basketaš bezbolaš bezraudaš blitvaš blokaš buljaš butikaš cvikeraš ćoškaš dizelaš dukseraš džemperaš fićaš firmaš foteljaš grafitaš gubitaš hardveraš haubaš hokejaš
jogurtaš kačketaš kajlaš karataš kasandraš kokakolaš kompjuteraš kontramitingaš kontraš krstaš kutijaš lamelaš lebaš lidaš ligaš mafijaš metaš mlataraš mostaš murijaš njakvaš odelaš
osmaš otporaš pejdžeraš pendrekaš pištoljaš primenjaš promenaš prstaš raketaš reketaš saboraš savezaš sidaš softveraš sprejaš strejtaš surlaš tabanaš trendaš trenerkaš trojkaš
bonijada bostanijada brucošijada cementarijada cirkusijada čiviiada
dafimentijada duvanijada džiberijada džipijada Erićijada fijakerijada
4. -ijdda (71) ajvarijada alkoholijada balonijada bekrijada biblijada biciklijada
154
filozofijada gimnazijada gitarijada golijada gusanijada igrarijada izborijada klikerijada kobasicijada kosovijada kulenijada lažijada maslinijada mašinijada memorijada Mocartijada otporijada pasuljijada
Prilog pčelijada peskijada picerijada pišijada pivijada pogačijada poslastičarijada pravijada primatijada protestijada pršutijada rakijada rašomonijada rezultijada rolerijada roštiljijada sankanijada selektorijada
simbolijada sirijada slaninijada somovijada Srbijada Sterijada strašijada stravijada šamponijada šešeljijada šeširijada šizijada tortijada trabantijada rucanijada univerzijada vodviljijada
krečana kulana ložana marijana marisana Marketana muvana palačinkana pejdžerana pivdžana pokerana
prdekana pržana psihana seljana sokolana šefkana šikana tarapana teretana tevdžana
5. -ana (32) abortana bajbokana bilderana civilana čirokana Dentana dilkana džabana džidžana fliperana kafedžana
Žargon
155
6. -teka (38) autoteka biljoteka cedeteka daroteka diskoteka eroteka filmoteka folkloroteka folkoteka hitoteka igroteka interteka klincoteka
knjigoteka kviskoteka medijateka mlekoteka pljeskoteka poljoteka pornoteka restoteka romboteka segateka seloteka separatoteka smehoteka
stripoteka štrumpfoteka teatroteka testoteka teveteka trakoteka vicoteka videoteka vinoteka vrpcoteka zooteka željoteka
horoskop smehoskop svetoskop
2vezdoskop
dvocevka džepka đuska fantomka faširka ferka flajka floka fotka
frka fiirka glodarka gluvka gurka kamenjarka kancerka lopovka luika
7. -skop (7) amoroskop ćoroskop filmoskop 8. -ka (78) blejka buska centralka cepka cevka cirka ćorka dremka duvka
156
mućka murka neska plačka pljeska pljuvka radodajka repka roške Rovka sabljarka sečka sisterka skaka smolka smorka snajperka
Prilog snoška soška sovka spojka srčka strendžerka svrška ševka šiška šizika šopka šorka šujka šuška šutka švesterka tapka
telka trepka treska trocevka trotoarka vizitka vraćka vučka zenka znojka zujka zurka zvrčka žiška žujka žurka žvaka
faksić fensić filmić flomić gastić gruvić hambić hitić homić jugić kafić katastrofić kinić
kisić kompić kretić krimić kulić laganić lakić lapić Leksić ljubić minić mobić muškić
9. -ić (58) abić alkić amfić apsić bensić bjutić crtić densić derpić djutić dopić džankić eksić
Žargon narkić nesić nimfić nudić pingić popić pornić
157
profić psihić ratić sifić singlić sintić starić
strujić topić tranzić udbić vutrić
kintać kitać lunać muškać Novać ortać Petlać pingać prstać sintać
slepać sporać sportać treskać tristać viskać ženskać živać žutać
dočekuša doljevuša džepuše etiluša flertuša garavuša krmeljavuša lezbejuša luduša navlakuša
oslepuša pederuša pinkeruša podriguša podvriskuša potkazuša privatuša prozivuša prskuša sačekuša
10. -ać (29) bedać crtać diskać fiksać forintać gluvać Golać iksać kentać kilać 11. -uša (43) abortuša abruša asfaltuša banderuša bilderuša blajhuša blamuša cinkaruša čemeruša debiluša
158
sajmuša smoruša sponzoruša šalteruša šerbetuša
Prilog šiptaruša šlogiruša tabanuša tripuša uletuše
uspaljuša uvlakuša veštakuša
fanfulja fetulja guzulja jebulja kravulja kurvulja nafrakulja pišulja popišulja
pročitulja raščepulja serulja sisulja smorulja smrdulja upišulja vrištulja
guzara kecara kokara landara ludara murdara muzara opajdara prdara sapunjara sisara
skitara smucara šlihtara štakara tračara uličara vimara vucara zvocara
12. -ulja (26) besulja blizulja cehulja čantrulja čepulja čmarulja droculja drombulja dromfulja 13. -ara (31) blentara brundara ćoškara daščara dugmetara dupetara džaftara đubretara falšara glupara govnara
Zargon
159
14. -ača (19) alapača blesača dropljača festača kentača klimakterača laparača
lezbača ludača lujkača muškarača navlakača oklopnjača polovnjača
profuknjača razvaljača ružnjača seksača zizovnjača
mudonja pišonja prdonja reponja rogonja seronja sivonja
škembonja trbonja trtonja tuponja žvalonja
15. -onja (19) čmaronja glavonja grbonja guzonja klemponja kuronja mlakonja
16. -aroš (-os) (25) buljaroš cajkoš cakaroš cigoš cimaroš cinkaroš cirkaroš cugaroš cvikaroš
drkaroš drkoš drndoš drogoš džabalebaroš gluvaroš kocoš makljaroš mućkaroš
munđaroš nacoš prparoš rođoš suknjaroš vataroš žicaroš
160
Prilog
17. -ant (12) buzorant drogirant folirant izmotant
kopirant murirant protestant trafikant
zabušant zafrkant zajebant zavitlant
kljovator krljator lošator lovator makljator muvator probator puvator
snagator šljakator tabator trzator urlator valjator zezator
krajčina kulovčina lafčina pivčina ševčina
tipčina topčina vinčina
lovčuga pivčuga seljančuga sinčuga
stančuga vinčuga
18. -ator (23) cimator češator drmator dževator frkator grebator gušator kešator 19- -čina (13) blamčina crnčina degenčina dopčina dripčina 20. -čuga (10) automobilčuga crnčuga filmčuga klinčuga
Žargon
161
21. -ačina (25) bedačina blejačina cepačina deračina drkačina jebačina karačina kokačina krljačina
ložačina muljačina pljuvačina prdačina pucačina rasturačina rokačina skitačina smaračina
sprdačina šegačina šibačina tabačina vatačina zezačina žderačina
kokaža koljaža krljaža makljaža menjaža njupaža prcaža
strujaža šibaža šoraža tabaža vataža
smutljancija švalerancija zabušancija zafrkancija zaiebancija
zamešancija zavitlancija zezancija žderancija
22. -dža (19) banjaža blamaža blejaža cepaža eskivaža foliraža kenjaža 23. -ancija (14) folirancija izmotancija jebancija nezgodancija prevarancija
162
Prilog
24. -ište (9) blejalište čičište jebalište
kandilište mesište prdilište
raspustilište stradalište šizilište
gegulaner lepezaner Likaner murijaner
plastikaner sokolaner tipusaner Vojvođaner
kilavac krelac laponac lepenac mentalac mentolac metalac
rezanac stiskavac šantavac Šipac telac treskavac trulac
dunster džiber fajter fikser foler frajer fiišer ganfer
gelipter gulanfer haker hašer hejter klaber kuler kurajber
25. -dner (12) avlijaner bakutaner čamuganer dekutaner 26. -ac (21) blesavac čupavac ćelavac ćopavac ćoravac debilac dripac 27. -er (45) brejker buzer čeker čilager darker diler doper druker
Žargon lufter luzer niaher tnaser pacer panker rejver
163
reper seljober strejter surfer šalabajzer šaner šmeker
šminker šteker štoser švaler švindler tiper vicmaher
muvalo pišalo pištalo
prdalo puvalo
pevaljka prdaljka pucaljka raspuštaljka redaljka smucaljka
snifaljka ševaljka trofrtaljka tucaljka
buljos cibosi ciposi čilos ćaćos ćelos ćevos daktos
debos defos dekintos delkos dilkos domindžos drndos drogos
28. -alo (8) kefalo kenjalo knjavalo 29. -aljka (16) cepaljka davaljka drmaljka fordaljka grebaljka naprdaljka 30. -os (81) alkos banderos bebos bendžos benzos bios Bosančeros budžos
164
džankos džepos džibos fajtos farmosi frigos fukos gardos gastos geos guzos heptos hipos homos Jugos kokos komančeros kompanjeros krelos
Prilog krezos krimos lezbos lokosi mačos Montenegros mudžos munđos narkos ostos pacos pajtos Palilulos pantosi pedos penzos pistoljeros prakljos prknos
psihos seljos silos Srbos Šipos šlogos šmekos šmokljos štrebos Švabos tapos telos tikvos tipos tortiljos trapos tripos trondžos tupamaros
gegiš glaviš Kališ Kaniš kompiš Kopiš Likiš mariš matiš
penkiš pingiš rođiš samiš teliš telkiš trepiš troliš Zvekiš
31. -iš (27) Begiš bibliš biciš biskiš botiš/Botiš digiš fakiš fiskiš flokiš
< , ;
Žargon
165
32. -ijana (16) češijana čizmijana Dubijana džezijana frizijana gajbijana
golijana hipijana kosijana kulijana lovijana pikslijana
pljugijana šemijana švorcijana tablijana
kosijaner Petrijaner pubijaner sovijaner trijaner
tubijaner turpijaner tušijaner visijaner viskijaner
kofijanović lovijanović nogijanović
viskijanović
isfuriška jorgiška kaputiška Kneziška kokiška kompiška kontriška Kopiška
košuljiška kuliška loviška ljutiška mobiliška mobiška motoriška nabaciška
33. -zjVmtr (15) bebijaner bioskopijaner diskijaner Gradijaner korzijaner 34. -ijanović (7) furijanović hipijanović klubijanović 35. -S&a (46) abortiška biciška bokseriška cipeliška dolariška džemperiška hališka hoteliška
166
otkačiška panduriška papiriška pasuljiška pederiška pljugiška pokeriška poljubiška
Prtlog poštariška proliviška provališka prozoriška soviška sudariška superiška šlogiška
telefoniška teliška tortiška ubaciška ufuriška zaljubiška
kiflaja kitaja kobaja listaja lubenaja ludaja ljaja maturaja mobilaja ogrlaja papaja pasuljaja peglaja pesnaja petaja petnaja/Petnaja
plaja pljugaja Rusinaja sarmaja Sendvaja-do-jaja smotanaja Sremčaja Subotaja šaja šesnaja šibaja štikiaja tehnaja teraja zvučnaja žuraja
36. -dja (48) Bataja bedaja bolnaja boranaja bubuljaja bugaja bundaja čarapaja česmaja četnaja čorbaja džubaja furnjaja gaje iglaja izbeglaja
1 I
\
1
37. -dža (51) badža bemdža bidža
1
11 1 1 1 1 §
budža cvidža dindža
dragdža drindža džadža
1 M
Zargon džidža džodža džudža frajdža gandža gedža grandža hadža haludža herdža jordža kafedža kedža kendža
167
kevdža kladža klindža kodža levdža lovudža ljadža mandža merdža pindža pivdža privdža prodža radža
ridža sindža Skadža skidža sladža smordža tadža tevdža trandža tridža troldža trondža truldža vindža
igranjac klopanjac krkanjac pričanjac
ribanjac spavanjac šetanjac tutanjac
džudžovander glupander lovander
pešovander profander puvander
milkan murkan
pajkan šiljkan
38. -dnjac (12) brzanjac cuganjac čukanjac gužvanjac 39. -ander (9) balavander dizelander duvander 40. -kan (6) cajkan dilkan
168
Prilog
41. -eza (11) gajbeza giljeze grandžeza klinceza
ribeza salameza smoreza spraveza
žandarezi žureza žurkeza
I '
čukenzi smorenzi šljokenzi
Švabenzi žurkenzi
I f
42. -enzi (8) calenzi crkenzi cvikenzi
'i
43. -oza (11) dubioza džankoza kratkoza mafioza
narkoza precioza stravioza topoza
trapađoza vinjoza viskoza
1 § i 3
44. -oje (7) Hrvoje mrsoje pukoje
;
radoje sisoje smrdoje
vidoje
bodi-bilding bodi-pejnting (bodi)pirsing bording brauzing
brejnstorming brejnvošing brifing buking čeking
4
t
45. -ing (93) advertajzing ajsdajving bandžidžamping bejbisiting beking
I1 | 1 I J J
Žargon damping dansing doping dresing dribling džoging fajling faktoring (fejs)lifting filing franšizing haking hengglajding hepening hičhajking holding hosting houmbenking imidžing inženjering jahting kamping karting kasting ketering klabing kliping
kliring konsalting koučing listing living lizing luping marketing mejling miting modeling monitoring neking orijentiring paraglajding parking pejdžing peting piling presing provajding rafting rejting roming seting sTting skajdajving
169 skauting skejtbording skejting skrining skubadajving smoking snoubording sparing stajling strečing surfing šoping tajming tajm-šering telemarketing telešoping trafiking treking trening triming troking vejting velkaming video-konferensing
Prethodne spiskove dopunjujemo žargonizmima navedenim uz sufikse koji po našoj oceni nisu ni u kojoj meri žargonizovani, pa stoga nisu ni obuhvaćeni analizom.
170
Prilog
-an: frulan, lovan, ljaljan, macan, papan, profan -an: bakutan, budžovan, ciketan, cviketan, čarapan, dekutan, džudžovan, kešovan, matoran, pešovan, pican, picovan, polutan, ridžovan, šiljokuran -ar. diskar, gepar, gluvar, govnar, guzičar, kafićar, kurvar, padavičar, šibicar, šljivar, žicar -ov: bizgov, džulov, klindov, kulov, mandov, mangov, seljdžov, strndžov, špiclov, zeljov -ač: blejač, gušač, krljač, ložač, mrštač, pržač, smarač, spuštač, trovač, uvlakač -ica: bombica, čukica, duplerica, faćkalica, fućkalica, fufica, fukica, kešerica, kičerica, kokica, misica, mozgalica, mućkalica, nulerica, njokalica, pederica, prženica, redalica, trakavica, travica, zezalica
J
Iiteratura
Andrić, D. (1976). Dvosmernirečnik srpskogžargona. Beograd: BIGZ. ApMHHOB, F. (1993). PenHUK ua 6\>mapcKusi OKapeoH. CO<|>HH:
H3flaTencKa rpyna 7M+JIorHc. Arsenijević, B. (1997). Ogled o žargonu niške omladine. Jezičke mene i život reči (ur. M. Šćepanović), Petničke sveske 40, Valjevo: ISP, 31-47. Babić, S. (1976). Tvorba imenica sufiksima na -ak. Radovi Zavoda za slavensku filologiju 14, 69-77. Babić, S. (1991). Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Drugo izdanje. Zagreb: HAZU/Globus. Belić, A. (1939). Iz života reči. Našjezik VI:7-8, 177-201. Bugarski, R. (1986).Jezik u društvu. Beograd: Prosveta. Bugarski, R. (1989). Uvod u opštu Ungvistiku. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva/Novi Sad: Zavod za izdavanje udžbenika. Bugarski, R. (1997). Jezik u kontekstu. Beograd: Čigoja štampa/XX vek (Sabrana dela, 8).
172
Literatura
Bugarski, R. (2001). Lica jezika - sociolingvističke teme. Beograd: Biblioteka XX vek. Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika - sociolingvističke teme. Beograd: Biblioteka XX vek. Ćorić, B. (1991)- O nekim tvorbenim modelima sa stanovišta jezičke ekonomije. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 20/2, 325-334. Ćorić, B. (1995). O nekim specifičnostima sufiksalne derivacije imenica u srpskom razgovornom jeziku. Književnost ijezik XLII/l-2, 35-41. Ćorić, B. (1996). O sufiksalnoj univerbaciji u srpskom jeziku. Srpskijezik 1:1-2, 60-64. Gerzić, B./Gerzić, N. (2000). Rečnik savremenog beogradskog žargona. Beograd: Istar. /Drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje 2002/. Imami, P. (2000). Beogradski frajerski rečnik. Beograd: NNK International. Ivas, I. (1988). Ideologija u govoru. Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo. Kašić, J. (1987). Produktivna morfološka sredstva u žargonu. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 16/1, 7174. Klajn, I. (1992).Rečniknovih reči. Novi Sad: Matica srpska. Klajn, I. (1994).Pisci ipismenjaci. Novi Sad: Matica srpska. Klajn, I. (2002). Tvorba reči u savremenom srpskom jeziku, I deo - Slaganje iprefiksacija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Institut za srpski jezik SANU/Novi Sad: Matica srpska. Ljiljak-Vukajlović, S. (1997). Rečnik žargonizama učenika Valjevske gimnazije. Jezičke mene i život reči (ur. M. Šćepanović), Petničke sveske 40, Valjevo: ISP, 371-391. Nikolić, M. (2000). Obratni rečnik srpskoga jezika. Beograd: Matica srpska/Institut za srpski jezik SANU/Palčić.
Zargon
173
Otašević, Đ./Sikimić, B. (1992). Tvorba okazionalizama u srpskohrvatskom jeziku. Južnoslovenski filolog XLVIII, 67-78. Popović, Lj. (1970). Kasarnski argo. Književnost ijezik XVII: 1, 55-64. Pribićević, I. (1985). Vinoteka i željoteka. (U okviru članka: Iz problematike imenica s mesnim značenjem). NašjezikXKVl: 4-5,256-260. Radić, P. (1997). O formalno-gramatičkom statusu obrazovanja na -džiija) i -li{ja) u srpskom književnom jeziku. Naučni sastanak slavista u. Vukove dane 26/2, 353364. Radić, P. (2001). Turski sufiksi u srpskom jeziku - sa osvrtomna stanje u makedonskom i bugarskom. Beograd: Institut za srpski jezik SANU. Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika I-VI (19671976). Novi Sad: Matica srpska (RMS). Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika 1-16 (1959 -2001). Beograd: SANU (RSANU). Ristić, S. (1995). Univerbizacija kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike. Južnoslovenski filolog LI, 125133. Sabljak, T. (1981). Rječnik šatrovačkog govora. Zagreb: Globus. Sabljak, T. (2001). Rječnik hrvatskoga žargona. Zagreb: V. B. Z. Savić, S. (1984). Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku. Leksikografija i leksikologija (ur. J. Jerković), Novi Sad: Matica srpska/Beograd: Institut za srpskohrvatskijezik, 161-170. Stojanović, S. (1981). Anglicizmi, pseudoanglicizmi i beogradski žargon. Strani jezici X:4, 303-307.
174
Literatura
Stojičić, A. (2001). Zastarelo i aktuelno u "Rečniku žargona" Dragoslava Andrića. Svet reči 13-14, 69-72. Šipka, D. (2001). Phonological and semantic markers in the substandard lexicon. PSiCL - Poznan Studies in Contemporaty Linguistics 37, 187-194. Tešić, M. (1977). Prikaz Andrića (1976). Jnžnoslovenski filolog XXXIII, 315-319Tomanović, V. (1938-1939). Mešanje reči. Južnoslovenski filolog XVII, 201-214. Vasić, V./Prćić, T./Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: ITP Zmaj. Vlajković, D. (1966). Rečnik "frajerskih" (šatrovačkih) reči i izraza. Priloziproučavanju jezika 2, 89-98.
Bibliografska beleška
Prvo i treće poglavlje ovde se prvi put objavljuju. Delovi drugog i četvrtog poglavlja prvobitno su objavljeni kako sledi: - Jedan žargonizovani sufiks: sh. -ak. Zbornik Matice srpske zafilologiju i lingvistiku XXXVIII/2, 1995, 157-167 /sa manjim dodacima preštampano u: Bugarski (1997), 102-117/. - Žargonizacija u tvorbi reči. Naučni sastanak slavista u Vukove dane 26/2, 1997, 301-308 /sa manjim dodacima preštampano u: Bugarski (1997), 118-127/. - Neki aspekti žargonizacije u našem današnjem jeziku. U: Bugarski (2001), 57-81. - Novi primeri žargonizacije. U: Bugarski (2002), 239-250. - Dve reči u jednoj: leksičke skrivalice./ezife danas V:13, 2001,1-5 /preštampano u: Bugarski (2002), 217-227/. - Otkrivamo nove skrivalice./ezi& danas VI: 15, 2002, 7-11 /preštampano u: Bugarski (2002), 229-238/.
Registar nastavaka
Ovde se registruju stranice na kojima se nastavci obuhvaćeni analizom u 2. poglavlju pojedinačno opisuju u tekstu i ilustruju u Prilogu, ali n e i druga mesta gde se oni pominju. -ac 64-65, 162 -ač 68, 170 -ača 58, 159 -dčina 61-62, 161 -ać 54-55, 157 -dja 16-77, 166 •akl-njakl-ljak 21-39, 150-152 -alo 66, 163 -aljka 67, 163 -an 67-68, 170 -an 68, 170 -dna 46-47, 154 -dncija 63, 161 -ander 79, 167 -dner 64, 162
-«w£ 60. 160 -dnjac 79, 167 -ar 68, 170 -ara 57-58, 158 -aroš 59, 159 -as 42-44, 153 -ator 60, 160 -«ia 62-63, 161 -čina 61, 160 -cMga 61, 160 -dža 77-79, 166-167 -džija 39-42, 152 -enzz 80, 168 -er 65-66, 162-163 -eza 79-80, 168
178
Registar nastavaka
-ica 68-69, 170 -Tć 53-54, 156-157 -ijdda 44-46, 153-154 •ijana 73-75, 165 -ijaner 73-74, 165 -ijdnović 73-74, 165 -ing 82-88, 168-169 -w 72-73, 164 -Iška 75-76, 165-166 -ište 63-64, 162 -&« 48-52, 155-156 -kan 79, 167
-q/e 81, 168 -onja 58-59, 159 -os 70-72, 163-164 -ošv aroi -ov 68, 170 -oza 80-81, 168 -sfeop 49, 155 -fe/fe« 48-49, 155 -ulja 57, 158 -MŠ« 55-57, 157-158
Iz spiska se vidi da čak 23 nastavka počinju vokalom a, 10 vokalom i, 10 nekim od preostalih vokala i 8 konsonantom. Za neka istraživanja i ova statistika bi mogla biti zanimljiva.
Registar imena
Za dobro raspoloženje na rastanku čitaocu nudimo sledeći spisak imena, koji i sam deluje nekako familijarno-žargonski zahvaljujući kalamburskoj mešavini svojih sastojaka. Ne može, naime, biti mnogo knjiga u čijem se registru doslovno rame uz rame nalaze likovi iz tako različitih svetova kao što su Karla del Ponte i Džojs, Vuk i Radovan Karadžić, pevačica Redžepova i general Ridžvej, košarkaš Rodman i žargonograf Sabljak, Šekspir i Šešelj... Andrić, D. 7, 12, 13, 20, 24, 25, 35, 36, 38, 71, 75, 77, 112,116,117,118 ApMHHob, r. 41 Arsenijević, B. 119 Babić, Sava 133 Babić, Stjepan 20, 33, 49 Bećković, M. 131 Belić, A. 22, 32, 33, 36 Bugarski,R. 24,25,86,114 Čolić, Z. 127
Čolović, I. 54, 113 Ćirić, Z. 127 ĆirilovJ. 54, 113 Ćorić, B. 33, 102 Corović-Butrić, V. 133 Del Ponte, K. 132 Džojs, Dž. 122 Erić, D. 46 Gerzić, B. i N. 7, 12, 13, 20, 25, 35, 36, 111, 119 Habjanović-Đurović, Lj. 47
180
Registar imena
Imami, P. 7, 12, 13, 20, 25, 35, 36, 118, 123 Ivas, I. 14 Karadžić, R. 132, 145 Karadžić, V. St. 33, 34, 36 Karol, L. 122 Kašić,J. 123 Klajn, I. 20, 25, 31, 35, 48, 113, 121 Klikovac, D. 21 Koraksić, P. 134 Kostić, L. 122 Krleža, M. 74 Kusturica, E. 145 Ljiljak-Vukajlović, S. 119 Ljubičić, D. M. 132 Madona126 Malešević, S. 133 Mandić, B. 131 Marković, I. 146 Mihnjik, A. 143 Milenković, A. 133 Mladenović, M. 133 Nejgebauer, G. 83, 109, 115 Nikolić, M. 20, 56 Otašević, Đ. 114 Pančić, T. 125, 126 Panić, D. P. 133 Pavić, M. 146 Pavlović, M. 133 Popović, Lj. 25
Prćić, T. 83, 109, 115 Pribićević, I. 49 Puškin, A. 74 Radić, P. 41, 47 Radović, R. B. 133 Redžepova, E. 145 Ridžvej, M. 78 Ristić, S. 102 Rodman, D. 216 Sabljak, T. 12, 13, 20, 24, 25, 35, 36, 44, 75, 112, 116, 118 Sandberg, K. 119 Savić, S. 126 Sikimić, B. 114 Stojanović, S. 38 Stojičić,A. 112 Šekspir, V. 122 Šešelj, V. 45, 126 Šipka, D. 117 Šop, Lj. 145 Tešić, M. 117 Tiodorović, I. 133 TitoJ. Broz 131 Tomanović, V. 123 Tupurkovski, V. 43, 130 Ugrešić, D. 133 Vasić, V. 83, 109, 115 Vinaver, S. 122 Vlajković, D. 25 Zečević, R. 118 Živkov, Lj. 127
Sadržaj
Predgovor I ŠTAJE ŽARGON? II ŽARGONIZACIJA U TVORBI REČI 1. Uvod 2. Sufiks -akl-njakl-ljak 3- Ostali žargonizovani sufiksi 4. Izvorno žargonski sufiksi 5. Sufiks -ing 6. Diskusija
5 9 17 17 21 39 69 82 88
III ŽARGON I LEKSIKOGRAFIJA
107
IVLEKSIČKE SKRTVALICE 1. Uvod 2. Podela po područjima 3. Tvorbeni modeli 4. Diskusija 5. Reč na kraju
121 121 124 134 140 145
Prilog: spiskovi žargonizama iz 2. poglavlja
149
Literatura
171
Bibliografska beleška
175
Registar nastavaka
177
Registar imena
179
Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Mileševska 53, Beograd, i KNJIŽARE KRUG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavače: Ivan Čolović i Đorđe Stojanović. Urednik: Ivan Čolović. Obrada na računaru: Miroslav Niškanović. Korektor:SlobodankaMarković. Štampa: Čigoja štampa. Tiraž: 1000 primeraka. Beograd 2003.
CIP Hapo/iHa 6H6jiHOTeKa Cp6nje, Beorpaa 811.163.41'276.2 BYrAPCKH, Žargon : lingvistička studija / Ranko Bugarski. Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2003 (Beograd : Čigoja štampa). - 180 str. ; 17 cm. (Biblioteka XX vek ; 137) Tiraž 1000. - Bibliografija: str. 171-174 Bibliografska beleška: str. 175. - Registri. ISBN 86-7562-028-4 a) CpncKH je3HK -)KaproHH COBISS-ID 107960588
-
